-- MySQL dump 9.11 -- -- Host: localhost Database: srwiki -- ------------------------------------------------------ -- Server version 4.0.22-log -- -- Table structure for table `cur` -- CREATE TABLE cur ( cur_id int(8) unsigned NOT NULL auto_increment, cur_namespace tinyint(2) unsigned NOT NULL default '0', cur_title varchar(255) binary NOT NULL default '', cur_text mediumtext NOT NULL, cur_comment tinyblob NOT NULL, cur_user int(5) unsigned NOT NULL default '0', cur_user_text varchar(255) binary NOT NULL default '', cur_timestamp varchar(14) binary NOT NULL default '', cur_restrictions tinyblob NOT NULL, cur_counter bigint(20) unsigned NOT NULL default '0', cur_is_redirect tinyint(1) unsigned NOT NULL default '0', cur_minor_edit tinyint(1) unsigned NOT NULL default '0', cur_is_new tinyint(1) unsigned NOT NULL default '0', cur_random double unsigned NOT NULL default '0', inverse_timestamp varchar(14) binary NOT NULL default '', cur_touched varchar(14) binary NOT NULL default '', UNIQUE KEY cur_id (cur_id), KEY cur_title (cur_title(20)), KEY cur_timestamp (cur_timestamp), KEY cur_random (cur_random), KEY name_title_timestamp (cur_namespace,cur_title,inverse_timestamp), KEY user_timestamp (cur_user,inverse_timestamp), KEY usertext_timestamp (cur_user_text,inverse_timestamp), KEY jamesspecialpages (cur_is_redirect,cur_namespace,cur_title,cur_timestamp), KEY qry_checktouched (cur_id,cur_is_redirect,cur_namespace,cur_title,cur_touched) ) TYPE=InnoDB PACK_KEYS=1; -- -- Dumping data for table `cur` -- INSERT INTO cur VALUES (1,4,'Upload_log','Below is a list of the most recent file uploads.\nAll times shown are server time (UTC).\n\n','uploaded \"Tesla2.jpg\": Фотографија Николе Тесле. Копирана са Енглеске Википедије.',9,'Никола Смоленски','20030922163713','sysop',2,0,0,0,0.0109039060873016,'79969077836286','20030922163713'); INSERT INTO cur VALUES (2,4,'Deletion_log','Below is a list of the most recent deletions.\nAll times shown are server time (UTC).\n\n','',0,'','20040110163015','sysop',0,0,0,0,0.0463802665903981,'99999999999999','20031231051811'); INSERT INTO cur VALUES (4,4,'Most_wanted_articles','
  1. RFC 2045 (3 links)
  2. \n
','',0,'24.192.96.32','20030823132053','sysop',0,0,0,0,0.0123819578554313,'79969176867946','20030404090745'); INSERT INTO cur VALUES (5,0,'Главна_страна','{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\" style=\"border-left:1px solid #FF0000; border-right:1px solid #FF0000;\"\n| width=\"50%\" valign=\"top\" bgcolor=\"#FFEEEE\" style=\"border-bottom:1px solid #FF0000; border-right:1px solid #FF0000;\"|\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"5\" style=\"border-top:1px solid #FF0000;\"\n| style=\"border-top:1px solid #FF0000; font: 115% Verdana; color:white\"align=\"center\" bgcolor=\"#FF8888\"|\'\'\'Добродошли на Википедију \'\'\'\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #FF0000; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"justify\" bgcolor=\"#FFEEEE\"|\n{{Добродошли на Википедију}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:Добродошли на Википедију|action=edit}} измена]
\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #FF0000; font: 125% Verdana; color:white\" align=\"center\" bgcolor=\"#FF8888\"|\'\'\'Новости на Википедији\'\'\'\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #FF0000; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"justify\" bgcolor=\"#FFEEEE\"|\n{{Актуелности на Википедији}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:Актуелности на Википедији|action=edit}} измена]
\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #FF0000; font: 125% Verdana; color:white\" align=\"center\" bgcolor=\"#FF8888\"|\'\'\'Догађаји\'\'\'\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #FF0000; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"justify\" bgcolor=\"#FFEEEE\"|\n{{Догађаји}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:Догађаји|action=edit}} измена]
\n|}\n\n| width=\"50%\" bgcolor=\"#FFCCCC\" valign=\"top\" style=\"border-bottom:1px solid #FF0000; border-top:1px solid #FF0000;\"|\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"5\" \n| style=\"border-top:1px solid #FF0000; font: 125% Verdana; color:white\" align=\"center\" bgcolor=\"#FF5555\" COLSPAN=2|\'\'\'Енциклопедија\'\'\'\n|- bgcolor=\"#FFCCCC\" valign=\"middle\"\n| style=\"border-top:1px solid #FF0000; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"left\" bgcolor=\"FFCCCC\"|\n{{Тематски индекс}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:Наслови по темама|action=edit}} измена]
\n|}\n|}\n\n----\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\" style=\"border-left:1px solid #0000FF; border-right:1px solid #0000FF;\"\n| width=\"50%\" valign=\"top\" bgcolor=\"#BBDDFF\" style=\"border-bottom:1px solid #0000FF; border-right:1px solid #0000FF;\"|\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"5\" style=\"border-top:1px solid #0000FF;\"\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 125% Verdana; color:white\" align=\"center\" bgcolor=\"#5577FF\"|\'\'\'Изабрани чланак\'\'\'\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"justify\" bgcolor=\"#BBDDFF\"|\n{{Изабрани чланак}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:Изабрани чланак|action=edit}} измена]
\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 125% Verdana; color:white\" align=\"center\" bgcolor=\"#5577FF\"|\'\'\'Широм Интернета\'\'\'\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"justify\" bgcolor=\"#BBDDFF\"|\n{{Широм Интернета}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:Широм Интернета|action=edit}} измена]
\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 125% Verdana; color:white\" align=\"center\" bgcolor=\"#5577FF\"|\'\'\'О подухвату\'\'\'\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"justify\" bgcolor=\"#BBDDFF\" |\n{{О подухвату}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:О подухвату|action=edit}} измена]
\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 125% Verdana; color:white\" align=\"center\" bgcolor=\"#5577FF\" COLSPAN=2|\'\'\'Писање чланака\'\'\'\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"justify\" bgcolor=\"#BBDDFF\" |\n{{Писање чланака}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:Писање чланака|action=edit}} измена]
\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 125% Verdana; color:white\" align=\"center\" bgcolor=\"#5577FF\"|\'\'\'Помоћ при раду\'\'\'\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"justify\" bgcolor=\"#BBDDFF\" |\n{{Помоћ при раду}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:Помоћ при раду|action=edit}} измена]
\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 125% Verdana; color:white\" align=\"center\" bgcolor=\"#5577FF\" COLSPAN=2|\'\'\'Сервисне информације\'\'\'\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"justify\" bgcolor=\"#BBDDFF\" |\n{{Сервисне информације}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:Сервисне информације|action=edit}} измена]
\n|}\n\n| width=\"50%\" bgcolor=\"#DDEEFF\" valign=\"top\" style=\"border-bottom:1px solid #0000FF; border-top:1px solid #0000FF;\"|\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"5\" style=\"border-top:1px solid #0000FF;\"\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 125% Verdana; color:white\" align=\"center\" bgcolor=\"#7799FF\" COLSPAN=2|\'\'\'Поглед у прошлост\'\'\'\n|-\n| style=\"border-top:1px solid #0000FF; font: 95% Verdana; color:black\" align=\"justify\" bgcolor=\"#DDEEFF\"|\n{{Поглед у прошлост}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:Поглед у прошлост|action=edit}} измена]
\n|}\n|}\n\n----\n\n\n{{Википедија на другим језицима}}\n{{Сестрински пројекти}}\n\n__NOTOC__\n\n__NOEDITSECTION__','',17,'Bonzo','20050304124234','',3241,0,0,0,0.0344959050738215,'79949695875765','20050316121806'); INSERT INTO cur VALUES (6,3,'Brcha','Ја сам Филип Брчић\n\nЗа више информација, погледајте [http://purl.org/NET/brcha/home/ мој сајт]\n\n----\n\nLepi pozdrav Filip - iz Slovenije. Izvini na mom lošem srbskohrvatskom ali razumijet češ ti ionako. Uradio si več puno toga i zanimivljivo je čitati. Samo tako nastavi. I još kratko pitanje. Dali znaš ko naređuje exploreru, da kodira sve stranice ovde u wikipediji u [[unicode]] formatu. Vjerojatno je to urađeno sa novim software-om. Ja već nekoliko vremena radim na slovenačkoj wikipediji i takođe na originalnoj engleskoj i ponekad na ruskoj. Još nisam prešao na novi software jer mi treba dodatna pomoč ali doći će i to. Sa poštovanjem. Nisam logiran na vašoj wikipediji pošto ne planiram nešto dodavati. Ali ko zna? I na kraju što se dogodilo sa tobom i tvojom bivšom...? Pa čovek ti si već sa 9 godina počeo brbljati sa C i C++. Kad sam ja bio 9 godina radili su samo nekakvi UNIVAC-i i slično. O PC-ima nije bilo uopše govora. Ali stigli smo i do toga - pa ćak i do wikipedije. I u međuvremenu raspala se [[Jugoslavija]]. I možda još i to. Da li znaš jeli [[DEjan Ristanović]] još uvijek objavljiva svoje dobre radove iz kompjutorskog svijeta. Verojatno još uvijek. Ja sam ga nekad puno čitao... --[[User:193.77.21.111|193.77.21.111]] 02:14 4 Jul 2003 (CEST) [http://www.wikipedia.org/wiki/User:XJamRastafire XJamRastafire] (Za info vidi originalnu ili [[http://sl.wikipedia.org/wiki/Uporabnik:XJamRastafire slovenačku wikipediju])...\n\n== Добродошао ==\n\nПоздрав Филипе и добро нам дошао... --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 19:48, 14 Дец 2004 (CET)\n\nХвала Никола. Додуше, дошао сам мало раније, само нисам био активан доста дуго. Ако будем имао времена и ако будем имао шта паметно да напишем, свакако ћу објавити овде.\n\nПоздрав\n[[Корисник:Brcha|Брча]]','',4,'Brcha','20041229163117','',19,0,0,0,0.915255285720579,'79958770836882','20041229163117'); INSERT INTO cur VALUES (7,2,'Brcha','Ћао,\nМоје име је Филип Брчић.\n\nМоји документи на Википедији:\n* [[Unicode|Мој текст о Уникоду]] - ово је радна Вики верзија. Оригинал можете погледати на [http://purl.org/NET/brcha/home/documents/unicode овде]\n* [[UTF]]\n* [[UCS]]\n* [[MTA]]\n* [[MIME]]\n* [[Base64]]\n* [[Quoted Printable]]\n* [[Little endian]]\n* [[Big endian]]\n* [[Parser]]\n* [[HTML]]\n* [[XML]]\n* [[GNU_FDL|ГНУ Лиценца за слободну документацију]] (није још увек готова)\n* [[Социологија]]\n\nЗа више информација, погледајте [http://purl.org/NET/brcha/home/ мој сајт]','',4,'Brcha','20041017005045','',17,0,0,0,0.0120498603322076,'79958982994954','20041017005045'); INSERT INTO cur VALUES (8,0,'GNU_FDL','#REDIRECT [[ГНУ-ова ЛСД]]','',9,'Никола Смоленски','20031015212003','',234,1,0,0,0.783650213651033,'79968984787996','20031015212003'); INSERT INTO cur VALUES (9,6,'Kate.png','Кате КДЕ текст едитор','Кате КДЕ текст едитор',4,'Brcha','20030626022100','',1,0,0,1,0.410430712076305,'79969373977899',''); INSERT INTO cur VALUES (10,6,'Word-saveAsWeb.png','Мајкрософт Ворд','Мајкрософт Ворд',4,'Brcha','20030626022210','',1,0,0,1,0.0150077175488767,'79969373977789',''); INSERT INTO cur VALUES (11,6,'Word-saveAsDialog-Tools2.png','Мајкрософт Ворд','Мајкрософт Ворд',4,'Brcha','20030626022329','',1,0,0,1,0.843746482249113,'79969373977670',''); INSERT INTO cur VALUES (12,0,'Уникод','== Unicode ==\n==== Abstrakt: ====\nОвај чланак даје преглед начина кодирања вишејезичког текста у електронској форми користећи Unicode стандард, са посебним освртом на варијанту UTF-8.\n\nUTF-8 варијанта је најзгоднија за кодирање већински латиничног текста. Дато је и кратко упутство за коришћење те варијанте у Microsoft Word-у, Netscape Composer-у и текстуалном едитору Kate. У тексту су такође препоручени стандардни Unicode фонтови који омогућавају лаку преносивост текста са рачунара на рачунар или за објављивање текста на Интернет.\n\n==== Abstract: ====\nThis article reviews coding of multi-language text in digital form using Unicode standard, giving attention to UTF-8 variant.\n\nThe UTF-8 variant is the most convenient variant for coding latin text. The text includes a short tutorial for using UTF-8 in Microsoft Word, Netscape Composer and text editor Kate. Standard Unicode fonts are recommended so that the text is easily transfered from one computer to another computer or for publishing the text on Internet.\n\n\n\n\n== Развој електронског записа текста ==\n\n\nПрви рачунари су били прављени претежно за енглеско говорно подручје и имали су подршку само за енглески алфабет, за бројеве, заграде и још по неки контролни карактер, што је чинило укупно 128 могућих слова (у 7 бита). То је био тзв. ASCII или US-ASCII стандард.\n\nКасније је скуп карактера проширен на 256 (8 бита), а „горњих“ 128 карактера је било коришћено за додатне карактере. Из неке навике је и овај проширени ASCII називан ASCII, тако да ту често долази до забуне. Да би постојала подршка за више језика, смишљане су тзв. кодне стране (Code Page) које дефинишу понашање тог додатног скупа слова. Основна кодна страна на персоналним рачунарима (PC437) у том горњем сету карактера дефинише разне графичке карактере за цртање текстуалних прозора и слично. Касније је развијено још пуно кодних страна које подржавају одређене језике. Тако постоје Latin1 (ISO-8859-1) за латинична писма Западне Европе (Француска, Немачка, Шпанија, ...), Latin2 (ISO-8859-2) и Windows-1250 за латинична писма Источне Европе (наша латиница и сл.), ISO-8859-5, KOI8-R и Windows-1251 за ћирилицу... Основни проблем са кодним странама је то што се међусобно искључују, тј. цео документ мора да буде написан истим писмом. То углавном није проблем реализовати, али ако би било потребно помешати два писма, као на пример у неком туристичком водичу где заједно постоји и текст на српском, на енглеском и на француском, наилази се на проблем. Због тога се дошло до идеје да се направи јединствени запис за све језике - Unicode.\n\n\n== Преглед постојећих верзија Unicode-а ==\n\n\nПостоји више верзија Unicode-а. Базична верзија је двобајтни формат записа до 216 = 65536 карактера. Њен назив је [[UCS]]-2 зато што користи два октета, односно два бајта. Са тих 65536 карактера решен је проблем записа скоро свих постојећих писама (укључујући чак и нека измишљена, као на пример клингонско писмо). Овај тип Unicode-а се назива Plain UCS-2 или UTF-16.\n\nСада се јавља проблем алокације простора за Unicode поруку на медијуму који се користи. Ако је реч о неком документу на диску, он ће да заузима дупло више простора него конвенционалан документ јер ће се сваки карактер записивати са два бајта уместо само са једним. Ако је реч о преносу података преко рачунарске мреже, биће потребно пренети дупло више података, па ће самим тим и пренос да траје дупло више (односно да кошта дупло више). Поставља се питање да ли је то сувише велика цена за универзално писмо и да ли постоји неки начин да се тај проблем превазиђе и избегне. Као решење увек стоји могућност да се записује неком одговарајућом кодном страницом и троши бајт по карактеру, ако није неопходно коришћење више писама у истом документу (што се ретко дешава). Друго решење је коришћење тзв. трансформационих шеме за погоднији запис и пренос података коришћењем Unicode-а.\n\nПрво је развијена Unicode трансформациона шема са основном јединицом од 8 бита ([[UTF]]-8). Помоћу ње се карактер записује у једном, два или три бајта, у зависности од тога о ком је карактеру реч. Ова трансформациона шема је превасходно згодна за употребу у језицима који користе латиницу. О UTF-8 ће бити више речи у поглављу \'\'Укратко о UTF-8\'\'.\n\nЈедан део [[MTA|Mail Transfer Agent]]-а, као и званични стандард за Интернет пошту (IETF: [[STD 11]], [[RFC 822]]) подржава само 7-битне маил поруке. [[MIME]] стандарди ([[RFC 2045]], [[RFC 2046]], [[RFC 2047]], [[RFC 2048]] и [[RFC 2049]]) омогућавају пренос вишебитних речи преко Интернет маил-а, користећи [[Base64]] и [[Quoted Printable]] начине кодирања, међутим, они нису прављени за пренос Unicode-а него за пренос било каквих фајлова и нису били најоптималнија решења. Због тога је касније развијена 7-битна трансформациона шема UTF-7. Ту се карактер записује у једном или у неколико бајтова, слично као и у UTF-8. Основна разлика је у томе што UTF-7 користи само Base64 карактере који без проблема могу да се преносе путем електронске поште. За такву намену се показало да је UTF-7 оптималнији запис него UTF-8 када се кодира са Base64 или са Quoted Printable алгоритмима кодирања.\n\nПостоји и новији Unicode стандард под називом UCS-4 који користи 4 бајта за запис 231 = 2147483648 карактера подељених у тзв. равни. Прва два бајта дефинишу раван, тако да има 215 = 32768 равни. Друга два бајта дефинишу карактер унутар равни, тако да има 216 = 65536 карактера по равни. Тај новији формат је више направљен као план за будућност него као реална опција, пошто још увек ни један карактер није алоциран у новодобијени простор, односно сви за сада дефинисани карактери (цео UCS-2) се налазе у равни 0 или основној вишејезичкој равни (Basic Multilingual Plane, BMP). Међутим, пошто је UCS-4 нови стандард за Unicode, треба и њега имати у виду. Да би се UCS-4 транспарентно увео у употребу редефинисани су формати записа UTF-7, UTF-8, UTF-16 и UTF-32. То је учињено тако да сваки карактер из UCS-2 има исту репрезентацију у UTF-7 и UTF-8 као и раније. UTF-16 је у неку руку синоним за UCS-2 и садржи више од два бајта само у случају да се кодира неки карактер ван \"Основне језичке равни\" (BMP), који за сада не постоје. За више информација, погледајте табелу \'\'Шема кодирања UCS-4 у UTF-8\'\'. UTF-32 је у ствари начин записа UCS-4 у коме се користе сва четири бајта. Због тога што виши и нижи бајт (или два бајта) могу да се запишу у меморију на два начина, постоје још по две подваријанте UTF-16 и UTF-32 које се разликују по редоследу бајтова. То су UTF-16BE ([[big endian]]) и UTF-16LE ([[little endian]]) и UTF-32BE и UTF-32LE. Ово није уведено да би се увела додатна забуна и збрка, него зато што различите архитектуре рачунара различито чувају податке.\n\nТакође бих желео да напоменем да постоје две организације које дефинишу два стандарда за Unicode. Један формат је развијен од стране тзв. [http://www.unicode.org/ The Unicode Consortium] под називом [[The Unicode Standard]]. Други стандард је развила Међународна организација за стандардизацију - [http://www.iso.org/ International Standardization Organization], под називом ISO/IEC 10646. Та два стандарда су скоро идентична и разликују се по питању тзв. Хан унификације (представљање јапанских, кинеских и корејских знакова једним јединственим скупом знакова), око додатних карактера за дефинисање акцената, а од скоро и у томе што Unicode Consortium није још подржао UCS-4 стандард. Међутим, за нашу употребу слободно можемо да сматрамо да су потпуно идентични. Међународна организација која дефинише стандарде за Интернет - [http://www.ietf.org/ Internet Engineering Task Force, IETF] је у својим стандардима, тзв. \"захтевима за коментарима\" (Request for Comments, RFC), у којима је дефинисано све што постоји на Интернету, прихватила UTF-7 ([[RFC 1642]] и [[RFC 2152]]), UTF-8 ([[RFC 2044]] и [[RFC 2279]]) и UTF-16 ([[RFC 2781]]), чиме су они и \"званично\" ушли у употребу на Интернету, тј. свуда. У најновијим стандардима IETF је изоставио Unicode Consortium и користи само верзију ISO 10646, што значи да је званично призната верзија ISO 10646.\n\nУ [[HTML]] језику за опис веб страница се јављају још два начина за кодирање Unicode карактера. Ови начини троше много више простора него оригинални Unicode запис и намењени су за коришћење унутар неке од кодних страница за убацивање понеког карактера из неке друге кодне странице. Један начин је запис окталних вредности UTF-8 бајтова. Записује се тако што се прво запише карактер \, па онда октална вредност бајта. Ако тај карактер у UTF-8 кодирању садржи више бајтова, сваки бајт се записује на исти начин. Тако на пример карактер Ф чији је UCS-2 код U+0424 (U+ означава да је реч о Unicode карактеру), а UTF-8 запис 0xD0 0xA4 има свој HTML октални запис као \320\244, пошто је 0xD0 = 0320(октални) = 208(децимални) и 0xA4 = 0244 = 164.\n\nДруги начин записа Unicode карактера у HTML-у је путем децималне вредности њиховог UCS-2 кода. Записује се тако што се прво запишу карактери &#, па онда децимална вредност UCS-2 кода и на крају карактер ;. Тако би се, на пример, горе поменути карактер Ф са UCS-2 кодом U+0424 записао у HTML децималном запису као Ф, пошто је 0x0424 = 02044 = 1060.\n== Укратко о UTF-8 ==\n\nUTF-8 је замишљен као формат који највише одговара латиничном тексту. То је веома погодно за коришћење у изворном коду програма или у разноразним маркуп језицима (HTML, XML, \\LaTeX, ...) јер су стандардне команде тих програмских/маркуп језика увек ASCII, а текст који се користи може да буде и ASCII и UTF-8. На тај начин се не омета рад програмског компајлера или парсера маркуп језика, а омогућава се коришћење вишејезичке подршке.\n\nУ UTF-8 се карактер записује у облику једног бајта ако у свом запису садржи само најнижих 7 бита, односно, ако је реч о ASCII карактеру (види поглавље \'\'Развој електронског записа текста\'\'). Уколико карактер у свом Unicode запису садржи само најнижих 11 бита, у UTF-8 се записује у облику два бајта. И на крају, ако карактер садржи свих 16 бита, записује се у облику три бајта. У табели 1 је дата шема како се UCS-4 трансформише у UTF-8. Табела је дата за пун, четворобајтни Unicode, а ако је реч о двобајтном Unicode-у, тј. о UCS-2, треба гледати само прва три реда у табели. Детаљнији опис алгоритма за трансформацију може се наћи у [[RFC 2279]].\n\nUTF-8 није најоптималнији начин записа за кинески и јапански текст јер уместо да се користе два бајта по карактеру, за такав текст би било коришћено чак три бајта по карактеру, али то и није толико важно за нас. За ћирилични текст је, са друге стране, све једно да ли се користи чисти Uницоде или UTF-8, пошто се сваки ћирилични карактер записује у облику два бајта и у једном и у другом формату. За нас је ипак оптималнији UTF-8 јер постоји могућност писања и ћирилицом и латиницом, па ако у ћирилици већ не може да се избегне употреба два бајта, у латиници се скоро сви карактери записују само са једним бајтом (осим šđčćž).\n\n\n
\'\'Табела:\'\' Шема кодирања UCS-4 у UTF-8
UCS-4 опсег (hex.) UTF-8 бинарни запис
0000 0000-0000 007F 0xxxxxxx
0000 0080-0000 07FF 110xxxxx 10xxxxxx
0000 0800-0000 FFFF 1110xxxx 10xxxxxx 10xxxxxx
0001 0000-001F FFFF 11110xxx 10xxxxxx 10xxxxxx 10xxxxxx
0020 0000-03FF FFFF 111110xx 10xxxxxx 10xxxxxx 10xxxxxx 10xxxxxx
0400 0000-7FFF FFFF 1111110x 10xxxxxx ...10xxxxxx
\n\n\n== Коришћење UTF-8 у програмима ==\n\n\n\n=== Microsoft Word for Windows ===\n\n\nЈедан од нажалост најчешће коришћених програма за обраду текста под Windows \"оперативним системом\" je Microsoft Word for Windows. Он у свом формату већ има подршку за више језика. Unicode користи у верзији 2002 (односно у OfficeXP-у), а за раније верзије нисам сигуран. Ако је потребно да се тај Word dokument пребаци на Интернет у облику HTML фајла, потребно је нагласити да се сачува у UTF-8 формату. То отприлике изгледа овако:\n#Прво треба написати сам документ, наравно :)\n#Када се документ пребацује на Интернет, треба из \'\'File\'\' менија изабрати опцију \'\'Save as Web\'\' (види слику [#fig:word-saveAsWeb 1]).\n#У дијалогу који ће да се појави треба изабрати где се чува фајл и пре него што се стварно сачува, треба из менија \'\'tools\'\' изабрати опцију \'\'Web Options\'\' (види слику [#fig:word-saveAsDialog-Tools 2]).\n#У новоотвореном дијалогу треба изабрати страницу \'\'Encoding\'\' и ту у пољу \'\'Save thiс document as\'\' изабрати \'\'Unicode (UTF-8)\'\' (види слику [#fig:word-saveAsDialog-Tools-Encoding 3]).\n\n
\'\'Слика:\'\' WinWord - Сачувај као Web страницу
[word-saveAsWeb.png ]
\n\n
\'\'Слика:\'\' WinWord - Сачувај као Web страницу - дијалог
[word-saveAsDialog-Tools2.png ]
\n\n
\'\'Слика 3:\'\' WinWord - Бирање UTF-8 корирања
[word-saveAsDialog-Tools-Encoding.png ]
\n\n\n=== Netscape Communicator - Composer ===\n\n\nПопуларни Web читач Netscape Communicator у свом склопу има и едитор за Web странице, тзв. Composer. Он наравно може да бира на који начин ће да чува Web странице и може да изабере и Unicode и то и UTF-8 и UTF-7. Нас занима само UTF-8, мада је поступак мање - више исти.\n\nПостоје два начина да се у Netscape Composer-у текст сачува у UTF-8 формату. Могуће је једноставно изабрати из менија \'\'View\'\' опцију \'\'Charset\'\' и ту изабрати UTF-8 као формат (види слику [#fig:netscape-View-Charset 4]).После тога се фајл најнормалније сачува и буде сачуван у UTF-8 формату.\n\nДруги начин је да се фајл сачува уместо са опцијом \'\'File-&гт;Save\'\' са опцијом \'\'File-&гт;Save As Charset\'\' (види слику [#fig:netscape-File-SaveAsCharset 5]). Тада се добија дијалог у коме може да се изабере начин записа фајла и ту треба изабрати UTF-8 (види слику [#fig:netscape-File-SaveAsCharsetDialog 6]).\n\n
\'\'Слика:\'\' Netscape Composer - Подеси начин кодирања
[netscape-View-Charset.png ]
\n\n
\'\'Слика:\'\' Netscape Composer - Сачувај са специфичним начином кодирања
[netscape-File-SaveAsCharset.png ]
\n\n
\'\'Слика 6:\'\' Netscape Composer - Бирање UTF-8 кодирања
[netscape-File-SaveAsCharsetDialog.png ]
\n\n\n=== Текст едитор Kate ===\n\n\nНеки текстуални едитори такође имају опцију да текст сачувају на више начина кодирања. Један од таквих је Kate који је саставни део KDE графичког окружења под LINUX оперативним системом. Он такође може да сачува текст и у чистом UCS-2 формату или у UTF-16 (као делу UCS-4). За нас је битан само формат UTF-8. Као што може да се види на слици [#fig:kate 7] једноставно се из менија \'\'Приказ\'\' изабере подмени \'\'Подеси кодирање\'\' и ту се изабере жељено кодирање, односно UTF-8.\n\n
\'\'Слика 7:\'\' Kate - Бирање UTF-8 кодирања
[kate.png ]
\n\n\n=== Iconv - конвертор кодирања ===\n\n\nНа UNIX оперативним системима постоји библиотека \'\'iconv\'\' која врши конверзију из једног у други начин кодирања на веома једноставан начин. За више информација погледајте [[iconv]]. Постоји и еквивалентан command лине програм који конвертује фајлове из и у све могуће начине кодирања. Ево листе кодова из којих и у које ова библиотека/програм може да конвертује: (пошто овај списак заузима више од 3 пуне стране, изоставио сам га, али се може рећи да подржава све могуће начине кодирања!).\n\n\n=== Фонтови који подржавају Unicode ===\n\n\nДа би се користио Unicode у припреми докумената, потребно је имати одговарајуће фонтове који га (барем делимично) подржавају. Од фонтова доступних на Windows-у, Unicode сигурно подржавају Arial, Times New Roman, Helvetica, Verdana и Courier New фонтови, а такође су инсталирани на свим Windows платформама, тако да би генерално требало да се користи неки од тих фонтова. Фонтови типа TimesCirilica или YULTimes могу да прикажу наше карактере, али су далеко од Unicode-а и у преносу фајла са једног на други рачунар у електронском облику постоји велика шанса да тај фајл неће бити лепо читљив на другом рачунару, тако да би требало да се такви нестандардни фонтови избегавају колико год је то могуће.\n\nНа LINUX-у и осталим UNIX-има се у самом називу фонта види да ли подржава уницоде или не, пошто последњи део назива фонта представља character set фонта. Ако ту пише iso10646, то значи да је фонт Unicode компатибилан. Међутим, и овде бих ради преносивости докумената, препоручио да се користе стандардни (Adobe) фонтови, као што су Times (-adobe-times-*-iso10646-1), Utopia (-adobe-utopia-*-iso10646-1), Helvetica (-adobe-helvetica-*-iso10646-1), Courier (-adobe-courier-*-iso10646-1).\n\n== Unicode, базе података и XML ==\n\n\nСветски трендови развоја база података иду ка увођењу Unicode-а, као стандардни начин записа података и [[XML]]-а, као стандарни језик за пренос и презентацију тих података.\n\nВећина база података већ дуже време подржава Unicode. Добар део апликација за рад са базама користе XML за презентовање и пренос података, зато што се показало да је XML једноставан језик за програмирање, за који већ постоји пуно [[парсер]]-а и зато што се показало да је XML довољно флексибилан да може да пренесе било какав тип података на сличан начин. Да би се програми међусобно \"разумели\" развијени су разни стандарди за опис података користећи XML (као што је на пример [[EAD|Encoded Archival Description стандард]]).\n\nТо увођење XML-а као главног језика за подршку базама података је још више учврстило позицију Unicode-а, пошто се XML фајлови стандардно пишу у UTF-8 или UTF-16. Занимљива је и та чињеница да је Microsoft, који се углавном противи свим стандардима и труди се да дефинише своје, прихватио XML и користи га где год може. Цела .NET технологија је XML базирана. Због тога може да се очекује да ће у будућности бити само више XML-а и више Unicode-а и да је битно што раније се орјентисати ка њима.\n\n\n\n\n== Табела кодова за наша слова ==\n\n\nУ табели 2 су излистани скоро сви карактери који се код нас користе, са својим UCS-2 кодом, UTF-8 записом и са HTML окталним и децималним записима (за више информација погледајте поглавље 2).\n\n
Karakter Izgled UTF-8 oktalna decimalna
Velika latinična slova
U+0041 A 0x41 \101 A
U+0042 B 0x42 \102 B
U+0043 C 0x43 \103 C
U+0044 D 0x44 \104 D
U+0045 E 0x45 \105 E
U+0046 F 0x46 \106 F
U+0047 G 0x47 \107 G
U+0048 H 0x48 \110 H
U+0049 I 0x49 \111 I
U+004A J 0x4A \112 J
U+004B K 0x4B \113 K
U+004C L 0x4C \114 L
U+004D M 0x4D \115 M
U+004E N 0x4E \116 N
U+004F O 0x4F \117 O
U+0050 P 0x50 \120 P
U+0051 Q 0x51 \121 Q
U+0052 R 0x52 \122 R
U+0053 S 0x53 \123 S
U+0054 T 0x54 \124 T
U+0055 U 0x55 \125 U
U+0056 V 0x56 \126 V
U+0057 W 0x57 \127 W
U+0058 X 0x58 \130 X
U+0059 Y 0x59 \131 Y
U+005A Z 0x5A \132 Z
Mala latinična slova
U+0061 a 0x61 \141 a
U+0062 b 0x62 \142 b
U+0063 c 0x63 \143 c
U+0064 d 0x64 \144 d
U+0065 e 0x65 \145 e
U+0066 f 0x66 \146 e
U+0067 g 0x67 \147 g
U+0068 h 0x68 \150 h
U+0069 i 0x69 \151 i
U+006A j 0x6A \152 j
U+006B k 0x6B \153 k
U+006C l 0x6C \154 l
U+006D m 0x6D \155 m
U+006E n 0x6E \156 n
U+006F o 0x6F \157 o
U+0070 p 0x70 \160 p
U+0071 q 0x71 \161 q
U+0072 r 0x72 \162 r
U+0073 s 0x73 \163 s
U+0074 t 0x74 \164 t
U+0075 u 0x75 \165 u
U+0076 v 0x76 \166 v
U+0077 w 0x77 \167 w
U+0078 x 0x78 \170 x
U+0079 y 0x79 \171 y
U+007A z 0x7A \172 z
Naša dodatna latinična slova
U+0106 Ć 0xC4 0x86 \304\206 Ć
U+0107 ć 0xC4 0x87 \304\207 ć
U+010C Č 0xC4 0x8C \304\214 Č
U+010D č 0xC4 0x8D \304\215 č
U+0110 Đ 0xC4 0x90 \304\220 Đ
U+0111 đ 0xC4 0x91 \304\221 đ
U+0160 Š 0xC5 0xA0 \305\240 Š
U+0161 š 0xC5 0xA1 \305\241 š
U+017D Ž 0xC5 0xBD \305\275 Ž
U+017E ž 0xC5 0xBE \305\276 ž
Velika ćirilična slova
U+0402 Ђ 0xD0 0x82 \320\202 Ђ
U+0408 Ј 0xD0 0x88 \320\210 Ј
U+0409 Љ 0xD0 0x89 \320\211 Љ
U+040A Њ 0xD0 0x8A \320\212 Њ
U+040B Ћ 0xD0 0x8B \320\213 Ћ
U+040F Џ 0xD0 0x8F \320\217 Џ
U+0410 А 0xD0 0x90 \320\220 А
U+0411 Б 0xD0 0x91 \320\221 Б
U+0412 В 0xD0 0x92 \320\222 В
U+0413 Г 0xD0 0x93 \320\223 Г
U+0414 Д 0xD0 0x94 \320\224 Д
U+0415 Е 0xD0 0x95 \320\225 Е
U+0416 Ж 0xD0 0x96 \320\226 Ж
U+0417 З 0xD0 0x97 \320\227 З
U+0418 И 0xD0 0x98 \320\230 И
U+041A К 0xD0 0x9A \320\232 К
U+041B Л 0xD0 0x9B \320\233 Л
U+041C М 0xD0 0x9C \320\234 М
U+041D Н 0xD0 0x9D \320\235 Н
U+041E О 0xD0 0x9E \320\236 О
U+041F П 0xD0 0x9F \320\237 П
U+0420 Р 0xD0 0xA0 \320\240 Р
U+0421 С 0xD0 0xA1 \320\241 С
U+0422 Т 0xD0 0xA2 \320\242 Т
U+0423 У 0xD0 0xA3 \320\243 У
U+0424 Ф 0xD0 0xA4 \320\244 Ф
U+0425 Х 0xD0 0xA5 \320\245 Х
U+0426 Ц 0xD0 0xA6 \320\246 Ц
U+0427 Ч 0xD0 0xA7 \320\247 Ч
U+0428 Ш 0xD0 0xA8 \320\250 Ш
Mala ćirilična slova
U+0430 а 0xD0 0xB0 \320\260 а
U+0431 б 0xD0 0xB1 \320\261 б
U+0432 в 0xD0 0xB2 \320\262 в
U+0433 г 0xD0 0xB3 \320\263 г
U+0434 д 0xD0 0xB4 \320\264 д
U+0435 е 0xD0 0xB5 \320\265 е
U+0436 ж 0xD0 0xB6 \320\266 ж
U+0437 з 0xD0 0xB7 \320\267 з
U+0438 и 0xD0 0xB8 \320\270 и
U+043A к 0xD0 0xBA \320\272 к
U+043B л 0xD0 0xBB \320\273 л
U+043C м 0xD0 0xBC \320\274 м
U+043D н 0xD0 0xBD \320\275 н
U+043E о 0xD0 0xBE \320\276 о
U+043F п 0xD0 0xBF \320\277 п
U+0440 р 0xD0 0xC0 \320\280 р
U+0441 с 0xD0 0xC1 \320\281 с
U+0442 т 0xD0 0xC2 \320\282 т
U+0443 у 0xD0 0xC3 \320\283 у
U+0444 ф 0xD0 0xC4 \320\284 ф
U+0445 х 0xD0 0xC5 \320\285 х
U+0446 ц 0xD0 0xC6 \320\286 ц
U+0447 ч 0xD0 0xC7 \320\287 ч
U+0448 ш 0xD0 0xC8 \320\290 ш
U+0452 ђ 0xD1 0x92 \321\222 ђ
U+0458 ј 0xD1 0x98 \321\230 ј
U+0459 љ 0xD1 0x99 \321\231 љ
U+045A њ 0xD1 0x9A \321\232 њ
U+045B ћ 0xD1 0x9B \321\233 ћ
U+045F џ 0xD1 0x9F \321\237 џ
\n\n\n=== Библиографија ===\n\n# Филип Брчић.
Укратко о xml-у, Јануарy 2003.
[http://brcha.free.fr/documents/XMLtut/xmltut.pdf http://brcha.free.fr/documents/XMLtut/xmltut.pdf].\n# The Unicode Consortium.
\'\'The Unicode Standard - Version 3.0\'\'.
Addison-Wesley, [http://www.unicode.org http://www.unicode.org], 2000.\n# World Wide Web Consortium.
Extensible markup language (xml) 1.1.
Candidate recommendation, [http://www.w3c.org/TR/xml11 http://www.w3c.org/TR/xml11], 2002.\n# M. Davis D. Goldsmith.
Utf-7 - a mail-safe transformation format of unicode.
Experimental 1642, Internet Engineering Task Force, [http://www.ietf.org/rfc/rfc1642.txt http://www.ietf.org/rfc/rfc1642.txt], 1994.\n# M. Davis D. Goldsmith.
Utf-7 - a mail-safe transformation format of unicode.
Informational 2152, Internet Engineering Task Force, [http://www.ietf.org/rfc/rfc2152.txt http://www.ietf.org/rfc/rfc2152.txt], 1997.\n# Ulrich Drepper.
\'\'MANPAGE: Iconv(3) 2.2.5 - Perform character set conversion\'\'.
Free Software Foundation, Inc., 2002.\n# Bojan Marinković <[mailto:mr99007@alas.matf.bg.ac.yu?subject=EAD mr99007@alas.matf.bg.ac.yu]>.
Encoded archival description document type definition.
2003.\n# K. Moore.
Multipurpose internet mail extensions (mime) part three: Message header extensions for non-ascii text.
Standards Track 2047, Internet Engineering Task Force, [http://www.ietf.org/rfc/rfc2047.txt http://www.ietf.org/rfc/rfc2047.txt], 1996.\n# J. Postel N. Freed, J. Klensin.
Multipurpose internet mail extensions (mime) part four: Registration procedures.
Standards Track 2048, Internet Engineering Task Force, [http://www.ietf.org/rfc/rfc2048.txt http://www.ietf.org/rfc/rfc2048.txt], 1996.\n# N. Borenstein N. Freed.
Multipurpose internet mail extensions (mime) part five: Conformance criteria and examples.
Standards Track 2049, Internet Engineering Task Force, [http://www.ietf.org/rfc/rfc2049.txt http://www.ietf.org/rfc/rfc2049.txt], 1996.\n# N. Borenstein N. Freed.
Multipurpose internet mail extensions (mime) part one: Format of internet message bodies.
Standards Track 2045, Internet Engineering Task Force, [http://www.ietf.org/rfc/rfc2045.txt http://www.ietf.org/rfc/rfc2045.txt], 1996.\n# N. Borenstein N. Freed.
Multipurpose internet mail extensions (mime) part two: Media types.
Standards Track 2046, Internet Engineering Task Force, [http://www.ietf.org/rfc/rfc2046.txt http://www.ietf.org/rfc/rfc2046.txt], 1996.\n# F. Yergeau P. Hoffman.
Utf-16, an encoding of iso 10646.
Informational 2781, Internet Engineering Task Force, [http://www.ietf.org/rfc/rfc2781.txt http://www.ietf.org/rfc/rfc2781.txt], 2000.\n# F. Yergeau.
Utf-8, a trensformation format of unicode and iso 10646.
Informational 2044, Internet Engineering Task Force, [http://www.ietf.org/rfc/rfc2044.txt http://www.ietf.org/rfc/rfc2044.txt], 1996.\n# F. Yergeau.
Utf-8, a trensformation format of iso 10646.
Standards Track 2279, Internet Engineering Task Force, [http://www.ietf.org/rfc/rfc2279.txt http://www.ietf.org/rfc/rfc2279.txt], 1998.\n==Извор==\n\'\'Filip Brčić [[User:Brcha|Brcha]]\'\'\n\n\'\'<[mailto:brcha@users.sourceforge.net brcha@users.sourceforge.net]>\'\'\n\n\'\'29. maj 2003\'\'\n\n[[bs:Unikod]]\n[[cs:Unicode]]\n[[da:Unicode]]\n[[de:Unicode]]\n[[en:Unicode]]\n[[eo:Unikodo]]\n[[es:Unicode]]\n[[fi:Unicode]]\n[[fr:Unicode]]\n[[he:יוניקוד]]\n[[hi:यूनिकोड]]\n[[hu:Unicode]]\n[[ia:Unicode]]\n[[it:Unicode]]\n[[ja:Unicode]]\n[[kn:ಯುನಿಕೋಡ್]]\n[[ks:Yunikōḍa]]\n[[ku:Unicode]]\n[[minnan:Thong-iōng-bé]]\n[[nl:Unicode]]\n[[no:Unicode]]\n[[pl:Unicode]]\n[[ro:Unicode]]\n[[ru:Юникод]]\n[[sk:Unicode]]\n[[sv:Unicode]]\n[[th:ยูนิโคด]]\n[[vi:Unicode]]\n[[zh:Unicode]]','Враћено на последњу измену од корисника Brcha',108,'Djordjes','20050104081928','',23,0,1,0,0.253231194106146,'79949895918071','20050220025903'); INSERT INTO cur VALUES (13,6,'Word-saveAsDialog-Tools-Encoding.png','Мајкрософт Ворд','Мајкрософт Ворд',4,'Brcha','20030626022348','',1,0,0,1,0.173709289332581,'79969373977651',''); INSERT INTO cur VALUES (14,6,'Netscape-View-Charset.png','Нетскејп','Нетскејп',4,'Brcha','20030626023153','',1,0,0,1,0.33730703064921,'79969373976846',''); INSERT INTO cur VALUES (15,6,'Netscape-File-SaveAsCharset.png','Нетскејп','Нетскејп',4,'Brcha','20030626023443','',1,0,0,1,0.165407315981954,'79969373976556',''); INSERT INTO cur VALUES (16,6,'Netscape-File-SaveAsCharsetDialog.png','Нетскејп','Нетскејп',4,'Brcha','20030626023615','',1,0,0,1,0.815115518695782,'79969373976384',''); INSERT INTO cur VALUES (17,0,'UCS','\'\'\'UCS\'\'\' значи Universal Multiple-Octet Coded Character Set, тј. Универзалан вишеоктетно (или вишебајтно) кодиран скуп карактера. То је у ствари пун назив за [[Unicode]].\n\n----','',315,'Ninam','20050215222252','',5,0,1,0,0.779532625134599,'79949784777747','20050215222252'); INSERT INTO cur VALUES (18,0,'MTA','\'\'Mail Transfer Agent\'\' или скраћено \'\'\'MTA\'\'\' је [[рачунарски програм]] за преношење [[електронске поште]] cа jeднoг рачунара на дpуги.\n\nSendmail\n\n\n\n[[de:Mail Transfer Agent]]\n[[en:Mail transfer agent]]\n[[fr:Mail transfer agent]]\n[[ja:メール転送エージェント]]\n[[pl:MTA]]','',0,'212.242.161.114','20040928175614','',9,0,0,0,0.290165249528517,'79959071824385','20040928175614'); INSERT INTO cur VALUES (19,0,'MIME','MIME значи Multipurpose Internet Mail Extensions, односно Вишенаменска проширења Интернет поште\r\n\r\n----\r\n\r\n: \'\'Последња измена: [[User:Brcha|Brcha]] 15:11 26 Jun 2003 (CEST)\'\'\n\r\n[[de:MIME]]\r\n[[en:MIME]]\r\n[[fr:Multipurpose internet mail extensions]]\r\n[[pl:MIME]]','HasharBot - robot Modifying:pl',0,'81.220.102.177','20040415221927','',8,0,0,0,0.700567804929398,'79959584778072','20040415221927'); INSERT INTO cur VALUES (20,0,'Base64','* У [[компјутер|компјутерима]] \'\'\'base64\'\'\' је врста шифровања које бинарни приказ конвертује у [[ASCII]], 7битни запис који користи само мала и велика слова [[латиница|латинице]] (A-Z,a-z) бројеве (0-9) и знакове \"+\" и \"/\", и симбол \"=\" који приказује само суфикс.\n\n* Спецификације \'\'\'base64\'\'\' можете наћи на енглеском RFC 1421 i RFC 2045.\n\n* \'\'\'base64\'\'\' се обично користи у [[емаил|Електронској пошти]] и [[интернет|интернету]] по [[MIME]] стандарту.\n\n{{патрљак}}','Враћено на последњу измену од корисника CONFIQ',108,'Djordjes','20050102104455','',7,0,1,0,0.146343955906428,'79949897895544','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (21,0,'Quoted_Printable','\'\'\'Quoted Printable\'\'\' је начин кодирања помоћу карактера [[ASCII]] сета који могу да се одштампају, тј. без контролних [[ASCII]] карактера. Карактери који не припадају том сету се прикађују у облику =<hex>, где <hex> представља [[heksadecimalni zapis|хексадецималну]] вредност кода карактера. За више информација погледајте [[RFC 2045]].\n\n----\n\n: \'\'Последња измена: [[User:Brcha|Brcha]] 15:11 26 Jun 2003 (CEST)\'\'','typo',315,'Ninam','20050215222149','',4,0,1,0,0.297874493801849,'79949784777850','20050215222149'); INSERT INTO cur VALUES (22,0,'Big_endian','[[de:Byte-Reihenfolge]]\r\n[[en:Endianness]]\r\n\r\nBig endian - начин записа текста у меморији тако да се код 0xABCD записује као 0xAB 0xCD.\r\n\r\nТакође погледајте [[Little endian]].\r\n\r\n----\r\n\r\n: \'\'Последња измена: [[User:Brcha|Brcha]] 15:11 26 Jun 2003 (CEST)\'\'','interwiki',10,'Traroth','20030922174741','',10,0,0,0,0.866423442835383,'79969077825258','20030922174741'); INSERT INTO cur VALUES (23,0,'Little-endian','[[de:Byte-Reihenfolge]]\r\n[[en:Endianness]]\r\n\r\nLittle endian - начин записа текста у меморији тако да се код 0xABCD записује као 0xCD 0xAB.\r\n\r\nТакође погледајте [[Big endian]].\r\n\r\n----\r\n\r\n: \'\'Последња измена: [[User:Brcha|Brcha]] 15:12 26 Jun 2003 (CEST)\'\'','de: en:',10,'Traroth','20030922174714','',5,0,0,0,0.225840800652132,'79969077825285','20030922174714'); INSERT INTO cur VALUES (24,0,'HTML','\'\'HTML\'\' значи \'\'Hyper-Text Markup Language\'\', односно \"језик за обележавање хипертекста\". То је главни језик за опис веб страница. За више информација погледајте сајт [http://www.w3c.org Конзорцијума за Веб] који је дефинисао стандарде за \'\'HTML\'\' и друге језике за обележавање који се користа на Интернету.\n\n[[Category:HTML]]\n\n{{komp-kratko}}\n\n[[ar:HTML]]\n[[bg:HTML]]\n[[bs:HTML]]\n[[ca:HTML]]\n[[cs:HTML]]\n[[da:Hypertext Markup Language]]\n[[de:Hypertext Markup Language]]\n[[en:HTML]]\n[[eo:HTML]]\n[[es:HTML]]\n[[et:HTML]]\n[[fi:HTML]]\n[[fr:Hypertext markup language]]\n[[fy:HTML]]\n[[he:HTML]]\n[[hu:HTML]]\n[[ia:HTML]]\n[[is:HTML]]\n[[it:HTML]]\n[[ja:Hypertext Markup Language]]\n[[ko:HTML]]\n[[nl:HyperText Markup Language]]\n[[no:HTML]]\n[[pl:HTML]]\n[[pt:Hyper Text Markup Language]]\n[[ro:HTML]]\n[[ru:HTML]]\n[[simple:HTML]]\n[[sv:HTML]]\n[[tr:Hiper Metin İşaret Dili]]\n[[uk:HTML]]\n[[zh:HTML]]','',17,'Bonzo','20050205155112','',5,0,1,0,0.936443252429779,'79949794844887','20050205221637'); INSERT INTO cur VALUES (25,0,'XML','[[da:Extensible Markup Language]] [[de:XML]] [[en:XML]] [[eo:XML]] [[es:XML]] [[fr:XML]] [[ia:XML]] [[ja:拡張可能なマーク付け言語]] [[nl:Extensible Markup Language]] [[pl:XML]] [[sv:XML]] [[zh:XML]]\n\nXML - eXtendable Markup Language (\"Прошириви језик за обележавање\"), наследник SGML-а (Standard Generalized Markup Language, тј. \"Стандардни генерализовани језик за обележавање\") - флексибилан језик за записицање произвољних података на стандардни начин, што га чини врло погодним за презентовање података из базе података. За више информација погледајте [http://www.w3c.org/TR/xml11 XML 1.1 стандард] или мој текст [http://brcha.free.fr/documents/XMLtut/xmltut.pdf Укратко о XML-у]\n----\n* [http://www.philo.de/xmledit/ Open XML Editor]\n----\n\n: \'\'Последња измена: [[User:Brcha|Brcha]] 15:12 26 Jun 2003 (CEST)\'\'','',0,'130.195.196.201','20040609061650','',9,0,0,0,0.560435015298831,'79959390938349','20040609061650'); INSERT INTO cur VALUES (26,0,'Парсер','\'\'\'Парсер\'\'\' (//engl. parser//) је [[рачунарски програм]] или компонeнтa рачунарског програма којa анализира неки садржај тако што утврди xијерарxију међу елементима. \r\n\r\n\r\nAnaliza se vrsi na osnovu zadate [[formalna gramatika|gramatike]].','',0,'147.91.1.43','20031116193445','',6,0,0,0,0.0829459643763918,'79968883806554','20031116205307'); INSERT INTO cur VALUES (27,0,'UTF','UTF значи [[Unicode]] Transformation Format, односно Облик измене [[Unicode|Уникода]].\n\n----\n\n: \'\'Последња измена: [[User:Brcha|Brcha]] 15:13 26 Jun 2003 (CEST)\'\'\n\n[[de:UTF]]','de:',0,'80.185.176.28','20041016175649','',6,0,0,0,0.901664362197429,'79958983824350','20041016175649'); INSERT INTO cur VALUES (28,0,'Little_endian','[[de:Byte-Reihenfolge]]\r\n[[en:Endianness]]\r\n\r\nLittle endian - начин записа текста у меморији тако да се код 0xABCD записује као 0xCD 0xAB.\r\n\r\nТакође погледајте [[Big endian]].\r\n\r\n----\r\n\r\n: \'\'Последња измена: [[User:Brcha|Brcha]] 15:18 26 Jun 2003 (CEST)\'\'','interwiki',10,'Traroth','20030922174728','',10,0,0,0,0.130382332140936,'79969077825271','20030922174728'); INSERT INTO cur VALUES (29,4,'Short_articles','
  1. Main Page (24 bytes)
  2. \n
  3. UTF (210 bytes)
  4. \n
  5. MTA (214 bytes)
  6. \n
  7. MIME (235 bytes)
  8. \n
  9. Big endian (315 bytes)
  10. \n
  11. Little-endian (315 bytes)
  12. \n
  13. Little endian (315 bytes)
  14. \n
  15. UCS (342 bytes)
  16. \n
  17. Base64 (345 bytes)
  18. \n
  19. HTML (586 bytes)
  20. \n
  21. Quoted Printable (660 bytes)
  22. \n
  23. XML (833 bytes)
  24. \n
  25. Parser (996 bytes)
  26. \n
  27. Main Page (1169 bytes)
  28. \n
  29. GNU FDL (1259 bytes)
  30. \n
  31. Oksitanski (1327 bytes)
  32. \n
  33. Unicode (62926 bytes)
  34. \n
','',0,'24.192.96.32','20030823132052','sysop',0,0,0,0,0.579355676266696,'79969176867947',''); INSERT INTO cur VALUES (30,4,'All_pages_by_title','\n\n
Base64 to XML
\n','',0,'62.246.99.38','20030902130906','sysop',0,0,0,0,0.451431855979778,'79969097869093','20030902130906'); INSERT INTO cur VALUES (31,4,'Orphaned_articles','
  1. Little-endian
  2. \n
  3. Main Page
  4. \n
  5. Main Page
  6. \n
  7. Oksitanski
  8. \n
','',0,'24.192.96.32','20030823132049','sysop',0,0,0,0,0.519092281832446,'79969176867950',''); INSERT INTO cur VALUES (32,4,'Long_articles','
  1. Unicode (62926 bytes)
  2. \n
  3. Oksitanski (1327 bytes)
  4. \n
  5. GNU FDL (1259 bytes)
  6. \n
  7. Main Page (1169 bytes)
  8. \n
  9. Parser (996 bytes)
  10. \n
  11. XML (833 bytes)
  12. \n
  13. Quoted Printable (660 bytes)
  14. \n
  15. HTML (586 bytes)
  16. \n
  17. Base64 (345 bytes)
  18. \n
  19. UCS (342 bytes)
  20. \n
  21. Big endian (315 bytes)
  22. \n
  23. Little-endian (315 bytes)
  24. \n
  25. Little endian (315 bytes)
  26. \n
  27. MIME (235 bytes)
  28. \n
  29. MTA (214 bytes)
  30. \n
  31. UTF (210 bytes)
  32. \n
  33. Main Page (24 bytes)
  34. \n
','',0,'24.192.96.32','20030823132049','sysop',0,0,0,0,0.24116587195654,'79969176867950',''); INSERT INTO cur VALUES (33,0,'Oksitanski','#REDIRECT [[Окситански]]','',0,'212.100.178.141','20040504173201','',2,1,0,0,0.857622083676,'79959495826798','20040504173201'); INSERT INTO cur VALUES (34,1,'Главна_страна','Што се тиче дизајна веома је занимљиво како изгледа [http://de.wikipedia.org Њемачка Википедија] друга највећа Википедија након Енглеске.\n\n*Због чега се промјени дизајн Википедије када се улогујем? Раније сам мислио да је то нормално, али сам се скоро пријавио на Енглеској Википедији и видио да код њих то није случај! --[[Корисник:Милант|Милант]] 20:42, 28 Окт 2004 (CEST)\n**Зато што је потребно да прође неки дан да се дизајн имплементира за оне који нису корисници. Чини ми се да је то због вандализама. Узмимо, да сам ја раније реаговао на промену, вероватно промену нико ко није улогован не би ни видео... --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:25, 28 Окт 2004 (CEST)\n**И, пиши доле, не горе. Користи знак \"+\" поред \"edit\" за додавање коментара. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:25, 28 Окт 2004 (CEST)\n*Нисам те баш схватио! Када нисам улогован општи дизајн, не изглед насловне, ми је, као на Енглеској, са бијелом позадином. Када се улогујем изглед свега се промјени, а позадина постаје жућкаста. На енглеској Википедији дизајн је сво вријеме исти - онакав какав је на нашој Википедији када нисмо улоговани. --[[Корисник:Милант|Милант]] 12:30, 29 Окт 2004 (CEST)\n**Е, сад сам схватио. Имаш стару тему као основну. Отиди у корисничка подешавања и одабери неку другу тему (стандардна се зове \"Monobook\") --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:02, 29 Окт 2004 (CEST)\n\nКасно! Већ сам промјенио. Снашао сам се сам. Ствар је у томе што на нашој Википедији, или барем само мени, нема натписа тамо гдје би требало да стоји име \"коже\" (eng. skin). Мени нигдје не пише MonoBook већ само празан простор. Према ономе што сам видио на енглеској википедији, на ћораво сам боцнуо 4 ставку и то је тај дизајн! У сваком случају хвала много. --[[Корисник:Милант|Милант]] 00:15, 31 Окт 2004 (CEST)\n\n------\nСвиђа ми се концепција новог дизајна почетне странице. Међутим, боје су лоше изабране. Да ли можемо да их променимо? Било би лепо да и по бојама више личи на француску страницу. Нешто мање дречаво (рецимо, беж, сива, бела и сличне неутралне боје) и у што мање нијанса. Једноставно, тренутне боје су нечитљиве. Наравно, не желим да умањим значај ничијег труда, само коментаришем. --[[Корисник:Dcabrilo|Dcabrilo]] 05:32, 3 Авг 2004 (CEST)\n\n------\nДа ли можемо да главну страницу малу украсимо графичким елементима? Видио сам такве ствари на другим Википедијама! Милант 15. Јун\n\n------\nZbog čega nema opcije za srpsku latinicu?\n\nЗато што би то била два одвојена пројекта! Тј. латиничари не би видјели ћириличаре и обрнуто. А унутар наше Википедије морамо да линкујемо ћирилицом тј. да пишемо [[ћирилица]] на ћирилици! А што се тиче самог текста, љепше је да пишемо истим писмом.\nНа пр. ако пођете на [[Sociologija]] нећете доботи ништа, али на [[Социологија]] ће те добити текст на латиници! Тај текст није пребачен у ћирилицу! [[Корисник:Милант|Милант]] 15h 13. Јун 2004.г.\n\nЗанимљиво је да се странци чуде ономе што је нама нормално! Са Википедије на Енглеском: \n: \"Though all could use either, the official language in Croatia and one of the official languages in Bosnia that is called Bosnian language use exclusively the Latin alphabet while the official language in Serbia uses both Cyrillic alphabet and Latin alphabet.\" --[[Корисник:Милант|Милант]] 00:11, 31 Окт 2004 (CEST)\n\nI sta sad to znaci? Izivljavanje nad srpskim jezikom i cirilizovanje svega?\nPo pravopisu srpskog jezika, on ima dva ravnopravna pisma. Kakve veze ima sto je neko na egleskom to napisao? To je tzv \"official script\", necega cega nema ni u jednoj zemlji sveta (sem u Rusiji, a i to je neustavno jer ne moze drzava da propisuje to)\nNadam se da cete uskoro uvideti gresku i da cete omoguciti i ljudima koji ne znaju bas najbolje cirilicu ili je ne vole, da mogu da gledaju wikipediju na srpskoj latinici.\n\n----\nВикипедија на Српком је добила свој нови лого! Хвала Nohat, и захваљујемо се Николи Смоленском!\n\n------\n\n==Wikipedia-wide information network==\n\nHello.\n\nI am [http://meta.wikipedia.org/wiki/User%3AAnthere Anthere]. I only speak french and english. I hope someone will be able to translate this, and I apologise if I did not put it in the right place :-)\n\nI would like that information circulate better between wikipedias, so that all wikipedians can participate more, and keep its own identity at the same time.\n\nFor this reason, I recently set a page on meta, [[m: Goings-on]].\n\nHopefull, at any time, this page could indicate the current discussions, polls, votes or general announcements. 3 pages were already locally created on the [http://es.wikipedia.org/wiki/Wikipedia%3ACartelera_de_acontecimientos spanish], the [http://fr.wikipedia.org/wiki/Wikip%C3%A9dia%3ALe_petit_rapporteur french], on the [http://bg.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%8F%3A%D0%A1%D1%8A%D0%BE%D0%B1%D1%89%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F bulgarian] and the [http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia%3AGoings-on english] wikipedia. A global one is now on meta.\n\nEach local page is about general on-goings as well as local ones.
\nMeta page aims at being about global occurences.\n\nThe page is different from the announcement page. The announcement is more oriented toward external communication (such as number of pages, special adverstisement), while the on-goings aim at mentionning community events (such as a new feature poll, elections of board of trustees).\n\nTo compare both pages :
\n* annoucement page on meta : http://meta.wikipedia.org/wiki/Wikimedia_News (this is rather for general and external announcements)\n*goings-on page : http://meta.wikipedia.org/wiki/Goings-on (this is for community announcement). This page is still under construction.\n\nIt would be great that each wikipedia in time, set a similar page, so that information could flow more easily between wikipedia. If you do so, please do set the goings-on page locally, so that every wikipedians on *your* wikipedia can see it and participate to it, and please link it to the meta page. \n\nFor bigger wikipedia, it is also interesting to set a goings-on page to relieve the local village pump, often clogged with information request.\n\nFor small wikipedias, since it is difficult to maintain such a community page with less contributors, it makes sense to merge the goings-on in the village pump, or in the community main page (perhaps by making a separate paragraph).\n\nI am also looking for people who would agree to update the local goings-on in their language. Please, contact me at my [http://meta.wikipedia.org/wiki/User_talk%3AAnthere talk page] for any support, suggestion and feedback.\n\nThank you very much for your attention :-) [[Корисник:Anthere|Anthere]]\n\n\nCould you also set an ambassy page, so we could post this in the best place ? Thanks :-)\n\ni found some spam link and removed it. and added a bunch of semicolons to the asian characters (they are required for html entities. don\'t speak Serbian, though. sorry\n\n----\n\n==Сарадња, комуникација и остало (прелазимо на [[Википедија:Пијаца|пијацу]])==\n\nХм. Било би лепо када би овде комуникација могла бити активнија. Узмимо, управо сам написао о српском језику ([[Српски језик]]), с тим што не знам са ким треба да се координишем око тога. Какогод, има ту одређених мана. Пре свега, одреднице требају бити писане малим почетим словима ако се не ради о властитим именима... Итд. итд.\n\nДакле, има ли живих?\n\nМилош\n\n: Ево, ја сам овде, и углавном жив. Ја сам много активнији на енглеској Википедији али с\' времена на време навратим и овамо. \n: Предложио бих да се прво уради једно чишћење. Прво, да замолиш да нам направе спискове свих страница, кратких страница, дугих страница, страница које нигде нису повезане итд. итд. Затим би их требало средити и побрисати разне тестове које су људи правили. На пример, прво треба обристати [[Страна која не постоји|страну која не постоји]] јер је користим као пример на [[Википедија:Помоћ|Помоћ]]и, даље [[Гугл]] на коме нема ништа итд. Има и пар повреда ауторских права са којима ћемо морати да одлучимо шта да радимо. Када се енциклопедија лепо умије, можемо да позовемо све активније кориснике да раде на њој. Има више људи који су приложили значајну количину материјала, па мање - више престали са радом. Слаба је комуникација, дође један човек па ради, па му досади и престане, дође други па исто итд. Ако би се сви ти људи скупили одједном, било би боље.\n: Узгред, можда бисмо разговор о овоме требали водити на [[Википедија:Пијаца|пијаци]], којој бисмо можда требали и да променимо име. Посело? Сабор? [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 13:37, 11 Јул 2004 (CEST)\n:: Важи, ево прелазим на [[Википедија:Пијаца|пијацу]], па ћу наставити. --[[Корисник:Милош|Милош]] 23:55, 11 Јул 2004 (CEST)\n\n==Генеатологија==\n\nМислите ли да не би било лоше када би се на главној страни десно убацио и линк о генеатологији, науци која се бави пореклом поједнинаца, презимена...(?) Под којом облашћу би најбоље пасовала? :) Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 01:54, 15 Дец 2004 (CET)\n\n[[Слика:Example.jpg]]\n\n==Промењен изглед садржаја и братских пројеката==\n\nСигурно сте при метили промењен изглед главне стране. Уз консултације са Бонзом, дошли смо до овог решења. Ако имате неке предлоге или критике, оставите их овде. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 21:37, 3 Мар 2005 (CET)\n\nЗнате шта... Ја и даље нисам задовољан изгледом. Може то много боље! --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 21:43, 3 Мар 2005 (CET)','',170,'Покрајац','20050303204329','',2,0,0,0,0.438178680576,'79949696795670','20050303204329'); INSERT INTO cur VALUES (35,0,'Социологија','== Социологија - Преглед ==\n\n=== Глава 1: Увод ===\n \n*\'\'Социологија\'\' је наука која изучава понашање друштва или неког његовог дела као целине. Она не гледа понашање појединачног члана друштва, већ прати статистичке величине, као што су средјна вредност, ефективна вредност, математичко очекивање, и др. У том смислу је социологија веома уско повезана са теоријом вероватноће и статистике и са фуззy теоријом, као и са физичким методама везаним за теорију гасова и посебно за квантну теорију микро света. (моје виђење)\n*\'\'Социологија\'\' је наука која изучава друштво као целину. \n*\'\'Посебне социологије\'\' изучавају поједина подручја друштва. \n*Посебне социологије се нагло развијају шездесетих година овог века, и то пре свега у земљама са већом традицијом у развоју социологије уопште (Француска, САД, Немачка, ... ) \n*У изучавању најопштијих законитости настанка и развоја друштва, социологија мора полазити од законитости које утврђују посебне друштвене науке, изучавајући посебне области друштвене стварности или поједине друштвене појаве. \n*Социологија даје посебним друштвеним наукама теоријски и методолошки оквир за изучавање оних области друштвене стварности или појединих друштвених појава које су предмет њиховог изучавања, а посебне друштвене науке дају социологији, пре свега огроман емпиријски материјал, као и резултате до којих су дошле изучавањем законитости посебних области друштвене стварности и појединих друштвених појава.\n\n=== Глава 2: Метод социологије ===\n \n*\'\'Научни метод\'\' \n**\'\'Метафизички метод\'\' се заснива на схватању да су појаве у природи, људском друштву и мишљењу непроменљиве, односно да се у њима евентуално одвијају само постепене, еволутивне промене. У њима нема борбе унутрашњих супротности и налазе се у свеопште међусобној повезаности.\n**\'\'Диалектичко-материјалистички метод\'\' заснива се на схватању света по коме су појаве у природи, људском друштву и људском мишљењу квалитативно променљиве на основу борбе унутрашњих супротности и налазе се у свеопште међусобној повезаности. (Марксистичка теорија) \n**\'\'Мој метод\'\' заснива се на једнацини континуитета духовне енергије (Good + Evil = \'\'const\'\'), при чему тренутно важи Good << Evil или је барем Good много мање приметно од Evil. (моје виђење) \n*\'\'Метод друштвених наука:\'\' свака теорија има и одговарајући метод: \n**\'\'Грађанска теорија\'\' о друштву која је била усмерена ка објашњењу, оправдању и очувању постојећег буржоаског друштва, имала је и одговарајући метод за његово изучавање. То је \'\'позитивистички метод\'\', који као начин за изучавање друштва изражава дух теоријске оријентације у оквиру које настаје. \n**\'\'Марксистичка теорија\'\' о друштву била је оријентисана на критику постојећег буржоаског друштва, као и на тражење теоријских и научних аргумената за његово укидање и формирање новог, социјалистичког друштва. Тако је њен метод у функцији извођења тог друштвеног преображаја. Тај метод је примена принципа \'\'дијалектичког материјализма\'\', као општег научног метода, на проучавање друштва и његових појава. \n*\'\'Метод социологије:\'\' позитивистичко, функционалистичко, структуралистичко, \"социологија разумевања\" и марксистичко схватање социолошког метода. Метод социологије у ствари представља прилагођење научног метода, тј. метода друштвених наука, у социолошку намену. Тако се долази до следећих фаза у социолошком истраживању:\n**\'\'Предмет истраживања:\'\' дефиниција објеката истраживања и претпостављање релација између њих.\n**\'\'План истраживања:\'\' бирање методе истраживања, података који ће се бележити и људи који ће ући у екипу. Савремени методолошки поступци су: посматрање, анкета, интервју, експеримент, социометријски метод, анализа садржаја.\n**\'\'Прикупљање података:\'\' имплементација плана.\n**\'\'Сређивање података:\'\' сабирање и класификација по разним критеријумима. То се најбоље извршава планирањем базе података у коју ће се већ у току прикупљања подаци уносити и аутоматски сређивати и класификовати.\n**\'\'Анализа података:\'\' провера да ли је испуњена хипотеза и провера да ли је установљена још нека нова релација која није била предвиђена на почетку. Постоји неколико врста \'\'научног објашњења\'\':\n***Узрочно објашњење утврђује узрок појаве која се догађа.\n***Функционалистичко објашњење односи се на утврђивање функције појаве у односу на шири систем коме припада, односно утврђуе да ли појава својим присуством доприноси његовом јачању, слабљењу или је неутрална у односу на тај систем.\n***Структурално објашњење се односи на утврђивање места појаве која се испитује у оквиру шире друштвене целине, тј. у односу на друге појаве. У духу овог објашњења, понашање појаве зависи од места које она има у оквиру те целине, појава је, дакле условљена структуром те целине.\n***Телеолошко објашњење неке појаве подразумева њено довођење у везу са неким друштвеним циљем. Уколико се покаже да међусобне везе постоје, онда се утврђује карактер тих веза, тј. да ли су узрочне или неузрочне\n*\'\'Методолошки поступци прикупљања података:\'\' \n**\'\'Посматрање\'\' је најстарији методолошки поступак. Дели се на директно и индиректно:\n***\'\'Директно посматрање\'\' врши сам посматрач, а односи се на актуелне друштвене појаве. Може да буде\n****\'\'неорганизовано\'\', на које се посматрач одлучује на лицу места, без неког претходног плана и\n****\'\'организовано\'\', које је део неког плана истраживања. Оно може \'\'са учествовањем\'\', у коме сам посматрач утиче на развој догађања као део посматраног процеса, и може да буде \'\'без учествовања\'\'.\n**\'\'Анкета\'\' се користи за масовно прикупљање \'\'чињеница\'\' и \'\'мишљења\'\'. Анкете могу да се прикупљају у \'\'директном контакту\'\' или \'\'посредно\'\' (штампа, ХалоПинк, интернет, ... ). Анкете такође могу да буду са \'\'затвореним\'\' (selectbox) и \'\'отвореним\'\' (editbox) одговорима. Први облик се касније лакше сортира, али је други облик веродостојнији.\n**\'\'Интервју\'\' је сличан анкети, осим што се одвија у директном разговору.\n**\'\'Експеримент\'\' је посматрање вештачки изазване појаве. Ту постоје три препреке:\n***Друштвене појаве се теже изазивају у циљу тренутног проучавања, те захтевају више времена за истраживање,\n***Експеримент мора остати тајан да би људи могли да реагују као и у природно изазваној ситуацији, \n***Пошто су друштвене појаве врло сложене, мора се добро изоловати група над којом се врши експеримент, да не би долазило до утицаја спољашњих фактора на развој догађаја. \n**\'\'Социометријски поступак\'\' се употребљава у оквиру социометрије, која је једно од схватања у оквиру психологистичког смера у социологији. Аутор овог схватања је амерички психијатар и социолог Јакоб Морено. Поступак се заснива на откривање структуре односа (типа симпатије, ауторитета, угледа, итд.) унутар неке мале друштвене групе. Резултати се графички приказују на \'\'социограмима\'\'. \n**\'\'Анализа садржаја\'\' односи се на анализу докумената, тј. информација. Постоји \'\'квантитативна\'\' анализа (у којој се одређује количина података у функцији времена, положаја и др.) и \'\'квалитативна\'\' анализа (у којој се одређује тип података, нпр. позитивни, негативни или неутрални).\n\n=== Глава 3: Историја учења о друштву ===\n \n*\'\'Античка мисао о друштву\'\'
Стари робовласнички системи у којима је владар био поистовећен са богом, нису остављала пуно простора за размишљање о друштву, односно за чување информација о размишљању о друштву. Такви услови су се стекли тек у Античкој Грчкој. У Старој Грчкој су се сви људи (у шта нису били увршћени робови) бавлили политиком и учествовали у уређењу полиса.\n**\'\'Платонова \"Држава\"\'\' је прво дело целовито сачувано дело о државном уређењу. Платон говори да је држава нужност на коју су људи приморани да би остварили многобројне потребе. Да би држава остварила своју улогу, она мора да буде организована на најбољи начин, а то значи да буде добро извршена подела рада. По том принципу Платон дели друштво на сталеже: \n***Први сталеж су \'\'управљачи\'\'. То су мудраци, филозофи и њихова главна особина је мудрост. Они управљају друштвом. \n***Други сталеж су \'\'чувари\'\'. То су ратници и њихова главна особина је храброст. Они бране државу и штите закон. \n***Трећи сталеж су \'\'радници\'\'. Они обезбеђују материјалне потреба друштва, а њихове особине су послушност и радиност. \n**\'\'Аристотел\'\' је, за разлику од Платона, више био оријентисан на истраживање постојећег друштва. Анализом 158 устава грчких полиса, он је поделио државна уређења на \'\'добра\'\' (\'\'монархија\'\', \'\'аристократија\'\' и \'\'република\'\') и \'\'лоша\'\' (\'\'тиранија\'\', \'\'олигархија\'\' и \'\'демократија\'\'). \n*\'\'Средњевековна мисао о друштву\'\'
Феудални систем је период у коме се друштво везује за деловање натприродних и свемоћних сила које са неба регулишу читав живот на земљи. Међу средњевековним мислиоцима издвајају се, по целовитости тумачења друштва, два велика имена — Свети Августин и Тома Аквински.\n**\'\'Свети Августин\'\' (345-430) је био велики познавалац теолошке и филозофске мисли, а истовремено је заузимао високо место у црквеној хијерархији. Његово дело \"О Божијој држави\" (Де цивитате Деи) објашњава пад Римског Царства (410. година). Он дели историју на шест периода: \n***Од Адама до Потопа, \n***од Нојеа до Аврама, \n***од Аврама до Давида, \n***од Давида до Вавилонског царства, \n***од Вавилонског царства до Христа, \n***од Христа до Апокалипсе. У сваком од ових периода водила се борба између добра и зла, с тим што је \'\'синоним \'\'зла\'\' ђавоља или \'\'земаљска држава\'\'\'\', а \'\'синоним \'\'добра\'\' је \'\'божија држава\'\'\'\'. Пошто је Рим у време своје пропасти био ђавоља држава, његовом пропашћу је победило добро. \n**\'\'Тома Аквински (1227-1274)\'\', за разлику од Светог Августина који је живео на почетку феудализма, живи и пише своја дела у времену развијеног феудализма. Тај период одликује развој трговине и новчане привреде, доступност тековина других народа и опадање доминантног утицаја католичке цркве. Тома Аквински је био велики познавалац и поштовалац Аристотеловог учења. Он каже да је \'\'монархија\'\' најбоља јер је \'\'најефикаснија\'\', а најгора је \'\'тиранија\'\'. Он дозвољава народу могућност и \'\'право на побуну\'\' против тираније, па и убиство тиранина. Због тога што световна власт може да се изопачи, он даје предност духовној, тј. црквеној власти.\n**\'\'Ибн Халдун (1332-1406)\'\' је живео у Арабији где је религиозни утицај био мањи него на западу, тако да Халдун истиче да је друштво у великој зависности од биолошких и географских фактора. Он уводи законе о друштвеном развоју који не зависе од човека и његове воље. Главни друштвени закон по њему је закон Еволуције (сваки политички режим траје три генерације). \n*\'\'Мисао о друштву у новом веку\'\'
Са појавом капитализма, појавиле су се две нове класе — буржоазија и пролетеријат. Иако су сви били једнаки пред правом и законом, постојала је велика разлика заснована на економској моћи појединца. Тада су се појавиле две струје у социологији: \n**\'\'Апологетска\'\' која је тежила да објасни и оправда постојећи друштвени и економски систем (теорија друштвеног уговора). \n**\'\'Критична\'\' која је анализирајући капиталистичко друштво указивала на нужност његовог укидања и успостављања новог и праведног друштва за све његове чланове (утопистичка, социјалутопистичка, научни социјализам). \'\'Теорије друштвеног уговора\'\' говоре да су људи по природи једнаки и да ни један друштвени закон не може да доведе у питање законе природе. Као \'\'једнаки и слободни људи\'\' могу да одлуче како ће организовати међусобне односе и уопште како ће живети. Они као једнаки и слободни \'\'потписују уговор\'\' којим успостављају друштво које им одговара. С обзиром да уговор, као правни акт, могу да потпишу само слободни и једнаки грађани, то они тим чином успостављају и одговарајуће друштво — \'\'грађанско друштво\'\'. Главни представници теорије друштвеног уговора су: Томас Хопс, Барух де Спиноза, Џон Лок и Жан-Жак Русо.\n**\'\'Томас Хопс (1588-1679)\'\' каже да је \'\'човек по природи себичан и зао\'\' и тежи да оствари своје потребе независно од других људи, али пошто су сви људи такви, они се свесно и добровољно одлучују да ограниче своју природу да би добили гаранцију за егзистенцију. Склапају споразум, уговор којим стварају друштво, а сва своја права преносе на државу и владара који влада у њиховом интересу и коме су они дужни да се покоравају. Такву државу он назива \'\'Левијатан\'\' и каже да појединац практично и нема другог излаза него да се за њу определи. \n**\'\'Барух де Спиноза\'\' за разлику од Хопса даје либералнију, демократскију верзију теорије друштвеног уговора. Он сматра да људи не преносе сва права већ задржавају \'\'право на слободу савести, достојанство и својину\'\'. То су неотуђива права човека. \n**\'\'Џон Лок\'\', енглески теоретичар, каже да је човеково \'\'право на својину\'\' неотуђиво право човека. Такође наглашава да се друштвени уговор односи само на онога ко га је потписао, а да се не преноси на потомке. Он такође развија идеју о подели власти на \'\'законодавну и извршну власт\'\'. \n**\'\'Жан-Жак Русо (1712-1778)\'\', француски филозоф, сматра да су људи по природи добри, али да их друштво квари, и у складу са тим, он је велики \'\'противник проватне својине\'\'. Он се залаже за успостављање таквог друштва у ком ће људи моћи да сачувају своја природна права на \'\'слободу, једнакост и равноправност\'\', у којој се права не преносе, већ је сам народ носилац суверенитета који је недељив и неотуђив. Русоове идеје су после Буржоаске револуције уграђене у Јакобински устав.\n**\'\'Шарл де Монтескије (1689-1755)\'\', аутор \"Духа закона\", придаје велики значај географском положају и клими, па и величини државе. \'\'Социал-утопистичка учења\'\' су учинила већи допринос за даљи развој мисли о друштву. Најизразитији представници су Сен Симон, Шарл Фурије и Роберт Овен. Њихове претече су Томас Мор (\"Утопија\") и Кампанела. \n**\'\'Анри-Клод Сен Симон (1760-1825)\'\' засновао је своје учење на снажној критици капиталистичког друштва. Посебно је критиковао \'\'приватну својину\'\' и \'\'хијерархијску организацију друштва\'\'. Будућу организацију назива \'\'социјалистичком\'\', а његове идеје ће ући у основе Марксове теорије научног социјализма. Његове идеје су пре свега идеја о \'\'укидању приватне својине\'\', идеја о \'\'укидању државе\'\', идеја о \'\'расподели према раду\'\' у првој фази односно \'\'према потребама\'\' у другој фази социјализма и најзад идеја о томе да \'\'производњом треба да управљају они који у њој раде\'\'. Он сматра да треба увести науку која ће изучавати друштво у целини и такву науку назива \'\'социјалном физиологијом\'\'. Истовремено он дефинише и метод ове науке као историјски да би се упознала прошлост, са циљем да се предвиди будућност. \n**\'\'Шарл Фурије (1772-1837)\'\' заступао је сличне идеје као и Сен Симон. У вези са тим идејама, дошло је до настојања да се оне остваре. Основане су такозване \'\'фаланге\'\' у којима људи живе удружени као произвођачи и као потрошачи, при чему свако ради оно за шта има природне склоности.\n**\'\'Роберт Овен (1771-1858)\'\' јасно и изричито каже да социјализам треба да буде друштво са \'\'друштвеном својином\'\'. \n=== Глава 4: Настанак социологије ===\n \n*\'\'Грађански смер у социологији\'\'
Друштво је и раније изучавано у оквиру филозофије, али се полако дошло до потребе да се створи посебна наука о друштву. \n**То је први остварио \'\'Огист Конт (1798-1857)\'\' у свом \'\'\"Курсу позитивне филозофије\"\'\' у коме је вршио класификацију наука. Он је социологији одредио задатак да изучава друштво у целини, како у стању мировања, тако и у стању кретања. Одатле се социологија одмах дели на социјалну статику и динамику. \n***\'\'Социјална статика\'\' има за задатак да прикаже анатомију друштва у мировању и да открије неопходне услове за одржавање хармоничних односа у друштву, па на тај начин и јединства друштва као целине. По Огисту Конту, основна јединица друштва ја \'\'породица\'\' јер она представља природно стање човекове активности и у њој владају односи који чине природни темељ свих односа у друштву. То су односи неједнакости (између полова, генерација) и односи подређености (између генерација и по основи старешинства). У складу са тим, он у социјалној структури наводи четири класе:\n****\'\'Спекулативна класа\'\' представља носиоце научне, филозофске и естетске делатности, због чега имају највиши положај у друштву. \n****\'\'Практичну класу\'\' чине представници производње и промета (банкари, трговци, предузетници). \n****\'\'Пољопривредничка класа\'\' \n****\'\'Радничка класа\'\' \n***\'\'Социјална динамика\'\' по Конту треба да буде општа теорија природног напретка човечанства. Она треба да изучава узроке и законитости друштвених промена. \n**\'\'Механицистичке теорије\'\' су она схватања која објашњавају друштвене појаве и процесе помоћу закона који владају у природи, односно физици и хемији. У механицистички оријентисане социологе убраја се \'\'Вилфредо Парето (1848-1923)\'\' који је развио теорију о социјалној равнотежи коју је објаснио помоћу два појма: \'\'резидуум\'\' и \'\'дериватум\'\'. \n**\'\'Биологистичке теорије\'\' схватају да је друштво део органског света који проучава биологија, те исти закони и методи који важе за биологију, морају да важе и за социологију. Због открића да сва жива бића имају ћелијску структуру и због открића борбе за опстанак, раздвајају се два правца - \'\'органицистички\'\' и \'\'социјал-дарвинистички\'\'. \n***Најзначајнији представник \'\'органицистичког\'\' правца је \'\'Херберт Спенсер\'\' који је сматрао да за друштво важе \'\'закон еволуције\'\', \'\'закон одржања енергије (материје)\'\' и \'\'борба за опстанак\'\'. Он је изложио свој концепт преласка друштва из ниже фазе у вишу.\n****\'\'Милитаристичка фаза\'\' је фаза у којој су људи организовани у \'\'хорде\'\' и укојој се организује чврста војна организација и дисциплина, одрицање личних права и покоравање војном вођи. Временом то прелази у деспотизам у коме се ствара хијерархија. \n****\'\'Индустријска фаза\'\' је фаза у којој је личност слободна, па могу да дођу до изражаја њене способности и потребе. Овде је борба за опстанак манифестована тако што преживи оно друштво које се боље прилагоди индустријском раду, али и које уважава личне потребе. \n***\'\'Социјал-дарвинистички\'\' правац сматра да се друштво може објаснити само помоћу \'\'закона о борби за опстанак\'\'. Најзначајнији представник овог правца је \'\'Лудвиг Гумплович (1838-1909)\'\'. Он сматра да се у друштву води немилосрна борба између раса, од којих су неке више, а неке ниже. \n**\'\'Психологистичке теорије\'\' истичу свест и психу као најбитнија својства човека. Међу првима са оваквим ставовима био је \'\'Џон Стуарт Мил (1806-1873)\'\' који је сматрао да људи у друштву задржавају иста својства као и појединци. Такво тумачење се брзо развијало и диференцирало у више праваца. Најзначајнија три су \'\'индивидуално-психолошки\'\', \'\'колективно-психолошки\'\' и \'\'социјално-психолошки\'\' правац. \n***\'\'Индивидуално-психолошки\'\' правац објашњава друштво, као и све појаве, процесе и односе у њему, и законитости друштва уопште, елементима индивидуалне психе. \'\'Габријел Тард (1843-1904)\'\' сматра да је кључни елемент психе \'\'подражавање\'\'. \'\'Мак Дугал (1871-1938)\'\' томе додаје и \'\'инстинкт\'\'. \'\'Сигмунд Фројд (1876-1939)\'\' сматра да су кључни елементи \'\'нагони\'\', и то два кључна: \'\'полни нагон\'\' и \'\'агресивни нагон\'\'. \'\'Макс Вебер (1864-1920)\'\' сматра да се све друштвене појаве могу објаснити њиховим унутрашњим смислом. Због тога не треба испитивати узроке појава, већ треба да их разумеју(\'\'идеално-типске конструкције\'\').\n***\'\'Колективно-психолошки\'\' правац настао је у класичној немачкој филозофији, посебно у Хегеловим делима. Најистакнутији представник овог правца је \'\'Емил Диркем (1858-1917)\'\' каже да друштво није прост збир чинилаца, већ да има своја обележја и законитости. \n***\'\'Социјално-психолошки\'\' правац настао је са тежњом да се превазиђе екстремност претходна два правца. Најистакнутији представник је \'\'Жорж Гурвич (1897-1965)\'\'. Он, вршећи класификацију социологије, друштвене појаве дели на \'\'структуиране\'\' и на \'\'аструктуралне\'\'. Структуиране појаве су и конкретно-апстрактне, тј. то су велике друштвене групе. Аструктуралне појаве су апстрактне и то су микросоциолошке појаве, мале друштвене групе. Структуиране појаве изучава \'\'макросоциологија\'\', док аструктуралне изучава \'\'микросоциологија\'\'. Појаве које изучавају микро и макро социологија, спадају у сферу \'\'хоризонталног плурализма\'\'. Поред овога постоји и \'\'вертикални плурализам\'\' који изучава структуре друштва кроз слојеве из којих се оно састоји, и то изучава \'\'дубинска социологија\'\'. Према Гурвичу, постоји десет слојева од којих се састоји друштво у вертикалној структури. То су:\n****морфолошка и еколошка површина \n****друштвене организације или организоване надградње \n****друштвени узори \n****колективна понашања која се одвијају са извесном привлачношћу, али ван организационих апарата \n****сплетови друштвених улога \n****колективни ставови \n****друштвени симболи \n****еруптивна, новаторска и стваралачка колективна понашања \n****колективне идеје и вредности \n****колективна друштвена стања и колективни психички акти \n***\'\'Бихевиористичка\'\' социологија настоји да објасни друштво, друштвене појаве и појединачну психу као резултат друштвеног понашања појединаца, које је у крајњој линији њихова реакција на спољну средину. \n**\'\'Функционализам\'\' је један од најутицајнијих праваца у савременој грађанској социологији. Јавља се у три варијанте: првобитној биологистичкој, нормативној и социјално-кибернетској. Основна идеја је схватање да је друштво трајна и стабилна структура, чији су елементи чврсто повезани и чине складну целину. Сваки елеменат те целине има одређену функцију, чији је задатак да врши одређену делатност која представља допринос одржавању постојеће целине, пре свега у стању хармоничне равнотеже. Основни принципи су:\n***\'\'Принцип функционалног јединства друштва\'\', по коме је друштво затворен систем хармонично усклађених делова, \n***\'\'Принцип универзалности\'\', по коме сваки део друштва има позитивну улогу у одржавању система, \n***\'\'Принцип нужности\'\', по коме сваки део, вршећи своју улогу одржава континуитет система, \n***\'\'Принцип динамичне равнотеже и континуитета\'\', по коме у сваком друштвеном систему постоје механизми који га држе у равнотежи или су способни да га после поремећаја равнотеже враћају у пређашње стање. \n**\'\'Структурализам\'\' је преузет из социјалне антропологије. Његова суштина је у истицању, наглашавању значаја друштвене структуре, односно у настојању да се тежиште истрашивања друштва помери од човека ка структури. Главни представник је \'\'Мишел Фуко\'\'. \n**\'\'Формално-социолошки правац\'\' утврђује специфичност предмета социологије у форми, одвојено од садржаја. Најдаље је отишао \'\'Леополд Фон Визе\'\' са својим \'\'Системом опште социологије\'\'. Он каже да социологија, као општа наука о друштву, изучавајући друштвено, међуљудско, изучава односе између људи, а посебне социологије изучавају односе између људи и ствари. У те сврхе, он конструише четири основне категорије свог социолошког система: \n***\'\'Социјални процес\'\' дефинише као процес којим се људи везују тешње једни са другима или се више раздвајају једни од других.\n***\'\'Социјални однос\'\' је лабилно стање повезаности или раздвојености између људи које је произведено од једног или више социјалних процеса.\n***\'\'Социјални простор\'\' је универзум у коме се одигравају социјални процеси. \n***\'\'Социјална творевина\'\' је множина социјалних односа који су тако повезани да у практичном животу представљају јединство. \n*\'\'Марксистички смер у социологији\'\'
Марксистичко схватање света настало је у оквиру учења \'\'Маркса (1818-1883)\'\' и \'\'Енгелса (1820-1895)\'\' и њихових следбеника. Оно представља скуп теорија које се односе на сва подручја објективне стварности, као што су филозофска, економска, социолошка, антрополошка теорија. Све ове теорије заједно представљају целину и означавају јединствен поглед на свет. У оквиру немачке класне филозофије, највећи домет и допринос марксизму дао је \'\'Георг Вилхелм Фридрих Хегел (1770-1831)\'\'. Преузимајући од Хегела принцип \'\'дијалектике\'\', Маркс и Енгелс су му дали \'\'материјалистичку\'\' садржину. \n**Учење \'\'енглеских економиста XВИИ и XВИИИ века\'\' заснивало се великим делом на чињеници да је Енглеска тог доба била најразвијенија капиталистичка земља и да је у том смислу пружала солидну искуствену основу за изучавање капиталистичког начина производње и буржоаског друштва уопште. Најистакнутији представници енглеске политичке економије били су \'\'Адам Смит (1723-1790)\'\', чији је најважнији рад \"Истраживање о узроцима и природи богатства народа\" и \'\'Давид Рикардо (1779-1823)\'\', чији је најважнији рад \"Начела политичке еконимије и опорезивања\". Они су анализирали рад као извор богатства и дали темељ \'\'радне теорије вредности\'\', коју су касније Маркс и Енгелс употребили за стварање \'\'теорије вишка вредности\'\', која представља суштину њиховог економског учења.\n**\'\'Социјал-утопистичка учења\'\' су такође допринели марксизму снажном критиком капитализма и указивањем на потребу његовог укидања. Филозофску основу марксизма, дакле, представља јединство филозофског материјализма и дијалектике.

\'\'Марксистичко схватање друштва\'\'
У време када је настало Марксово учење о друштву јавља се социологија као наука у делима Огиста Конта и Херберта Спенсера.
Марксизам и социологија, настали у исто време и у сличним друштвеним и политичким условима, показали су један према другоме крајњу игноранцију. А у ствари, радило се о дубокој и оправданој нетрепељивости. Први социолози и њихови каснији следбеници, сматрали су да је Марксово учење о друштву опасна идеологија нижих слојева који преко ње желе да се домогну власти и промене свет у своју корист. А Маркс и Енгелс су, у новој науци о друштву — социологији, видели конзервативну друштвену мисао која је настала са циљем да ауторитетом науке, не само објасни, већ и оправда постојеће друштвене односе и на тај начин обезбеди њихову стабилност, а по могућству и вечност.
И једни и други су били у праву. Својом теоријом Маркс и Енгелс су заиста желели да укину постојећи и успоставе нови свет, а касније ће та теорија стварно и послужити радничкој класи као средство, оружје , у борби за освајање власти, промену света. А и буржоаски социолози су свој велики теоријски систем заиста ставили у службу научне аргументације за очување класног друштва буржоаског типа.
Истина, Марксово учење о дружтву није строго социолошко јер се тиче и економије, филозофије и антропологије, али би се са аспекта савремене социологије у мањој или већој мери сличне примедбе могле упутити и Марксовим савременицима грађанске оријентације, који се сматрају готово официјелним творцима социологије као науке.
Суштина Марксовог ушења о друштву садржана је у реченици: \'\'\"Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест\"\'\'.\n*\'\'Нова социологија\'\'
Од свог настанка, средином прошлог века, до средине овог века, у првих сто година свог живота, социологија је имала велике напоре да се конституише као нова наука, као општа друштвена наука. Ти напори донели су драгоцене резултате: социологија се временом конституисала као самостална наука, дефинисала је свој предмет, полако се стварају услови и за уобличавање социолошког метода, прилично успешно је одређен однос социологије према другим наукама, као и однос социологије према другим друштвеним наукама. Пошто се друштво непрестално мењало, дошло се до потребе да се и наука о друштву промени и да се формира нека нова социологија. Већ на самом почетку долази до различитих схватања концепција промена које социологија треба да претрпи у погледу своје трансформације:\n**Прва група схватања заснива се на уверењу да се преко уклањања недостатака у постојећим теоријским системима или у оквиру емпиријских истраживања, ти недостаци превазилазе уношењем извесних корекција. Тиме би практично била сачувана теоријска суштина постојеће социологије, само би, у складу са измењеним друштвеним околностима, теоријска уопштавања и теоријска интерпретација били изтражени на вишем нивоу.\n**Друга група схватања заснива се на уверењу да се решење за постојећу ситуацију у социологији налази у једној новој, различитој од дотадашње социологије. Она би требало да да нову теоријску основу за целовито изучавање друштва, да буде хуманистички усмерена, а способна да покрене и усмерава друштвене процесе и промене. Нарочито је био изражен захтев за активним односом нове социологије према друштвеној пракси. У том смислу се овај захтев може схватити као протест савремених социолога против бесплодности дотадашње социологије у односу на друштвену праксу. Али и ова тзв. нова социологија има своје две струје: \'\'радикалну\'\' и \'\'хуманистичку\'\'. \n***\'\'Радикална\'\' социологија јавља се шездесетих година у САД и Западној Европи нешто касније. Она изражава крајњи критички однос према статичкој визији друштва у досадашњој социологији. Радикална социологија за коју се они залажу, не треба да буде ни само теоријска, ни само емпиријска наука, али не треба да буде ни вредносно неутрална. Напротив, она би морала да оствари јединство теорије, метода и друштвене акције. Сви представници радикалне социологије су сагласни у уверењу да друштво треба да се мења и да у односу на те промене социологија треба да има активну и значајну улогу. Али, међу њима не постоји сагласност око тога какво би то ново друштво требало да буде, ни којим се путевима до њега може доћи. Једни сматрају да се то може учинити успостављањем контроле над центрима моћи у друштву. Други као пут виде кроз укидање старог друштва путем разарања, деструкције и саботаже. Ново друштво не би смело да садржи ни један од битних елемената садашњег друштва, у које спадају сва она главна обележја индустријског друштва (масовна производња и расподела, простори урбаних комплекса, бирократски апарат). Степен материјалног развоја у овом друштву би морао да буде такав да сви чланови друштва имају приближно једнаке услове за живот, отприлике онакве какве у савременим развијеним грађанским друштвима има виши слој средње класе.\n***\'\'Хуманистичка\'\' социологија суштину садржану у новој визији улоге појединца, човека, у односу на друштво и промене у њему. Са аспекта ове социологије, човек је биће које осећа, мисли и делује, способно, дакле, за активан однос према стварности у којој живи, па према томе и за активан однос према друштву као делу те стварности. \n=== Глава 5: Друштво ===\n \n*\'\'Појам друштва\'\'
Друштво се може дефинисати као целокупност односа људи према природи и међусобних односа људи.
Што се тиче односа људи према природи, он је јединствен. Његова суштина је у континуираном настојањуи људи да \'\'природу потчине себи\'\'. Што се тиче односа између људи, он је много сложенији и обухвата све односе међу људима, од оних мање сложених и мање битних, до веома сложених и најбитнијих. Међу њима су и најсложенији и најбитнији за разумевање друштва \'\'производни односи\'\'. Појединачне, емоционалне и интелектуалне везе међу људима резултат су њихових појединачних воља, али односи у које ступају живећи у нацији, насељу или породици су нужни, с обзиром на објективност ових делова друштвене стварности.\n*\'\'Структура и динамика друштва\'\'
С обзиром да социологија проучавајући друштво, проучава и друштвене појаве које у својој укупности међусобно повезане образују људско друштво, то се као један од првих задатака социологије намеће потреба да се изврши класификација и утврде међусобни односи између тих појава, односно да се утврди структура друштва, с обзиром на односе који постоје између елемената из којих се она састоји. Као и да се утврди динамика друштва, с обзиром на карактер промена елемената друштва које доводе до његовог кретања. \n**\'\'Друштвена структура\'\' се састоји из два основна начела: \'\'економске основе\'\' и \'\'друштвене надградње\'\', с тим што се друштвена надградња диференцира на \'\'друштвено-политичку организацију\'\' друштва и облике \'\'друштвене свести\'\'. \n***\'\'Економска основа\'\' представља област друштвене производње материјалних добара која омогућава друштвену и индивидуалну егзистенцију човека. \n***\'\'Друштвену надградњу\'\' сачињавају све остале области друштвене стварности које су у крајњој линији условљене економском основом друштва. То су грубо диференцирано \'\'друштвено-политичка организација\'\' друштва (\'\'држава\'\', \'\'правне институције\'\', \'\'политичке организације\'\') и \'\'друштвена свест\'\' која се састоји из \'\'правно-политичке надградње\'\' и \'\'виших облика свести\'\' (\'\'религија\'\', \'\'морал\'\', \'\'филозофија\'\', \'\'наука\'\' и \'\'уметност\'\').\n**\'\'Друштвена динамика\'\' произилази из схватања покретачких снага развоја људског друштва, као саставног дела схватања друштва уопште. Те снаге су садржане у развоју производње, односно у развоју њених материјалних снага, које доводе до нужне, одговарајуће промене у производним односима, а и једни и други заједно доводе до даљих промена у свим осталим областима друштвене стварности, односно у областима друштвене надградње. \n=== Глава 6: Друштвена основа ===\n \n*\'\'Друштвена основа\'\' има економски карактер и састоји се из \'\'производних снага\'\' и \'\'производних односа\'\', који се заједничким именом зову \'\'начин производње\'\'
У ширем смислу, друштвена основа обухвата и \'\'производњу људи\'\', \'\'географске факторе\'\' и \'\'остатке претходног начина производње\'\'. \n*\'\'Производне снаге\'\' сачињавају \'\'средства за производњу\'\' и \'\'човек са својим способностима\'\'. \n*\'\'Производни односи\'\' су односи у које људи ступају у процесу производње.\n=== Глава 7: Облици друштвеног живота ===\n \n*\'\'Хорда\'\' је настарији и најнеразвијенији облик друштвеног живота. Она је настала на нижем ступњу дивљаштва и траје до његовог следећег ступња. Формирала се из шопора у коме су живеле човеколике животиње и представља почетак друштвеног живота. Хорда је представљала и биолошку и економску заједницу јер је човек све своје потребе реализовао у њој. Хорда се састојала од 10-20 чланова који су живели на заједничкој територији, стално се крећући у потрази за храном. \n*\'\'Род\'\' је виши облик организовања друштвеног живота. Специфичност рода је да се први пут из полних односа искључују родитељи и деца и формира се \'\'брачна заједница по генерацијама\'\'. Касније ће се из полних односа искључити и рођена браћа и сестре. У родовима се врши \'\'подела рада\'\'. Неки родови се баве земљорадњом, неки сточарством, занатством. Такође се велики родови цепају, али задржавају везе са осталим новим родовима, па се на тај начин формирају \'\'братства\'\' \n*\'\'Племе\'\' сачињава већи број родова који су настали из једног заједничког рода. То је дакле заједница која се заснива на крвном сродству, али и на заједничкој територији. Племе обједињује извесне функције родова, у почетку само везане за ратовање, а касније све више. Касније се јављају и \'\'савези племена\'\'. \n*\'\'Народ\'\' је први облик организовања који \'\'није заснован на крвном сродству\'\', већ само на територијалној повезаности. До спајања племена у оквиру државне заједнице долази због појаве приватне својине и првих манифестација издиференцираности друштва на класе. Класна подела је захтевала организацију за заштиту интереса класе која је била носилац средстава за производњу. Та организација је била држава, а становници који су на њеној територији живели били су пре свега подељени на класе.\n*\'\'Нација\'\' настаје као резултат великих економских, политичких и културних промена које са собом доноси \'\'капиталистички\'\' начин производње, буржоаско друштво. \n*\'\'Класе\'\' су велике друштвене групе које се налазе у међусобном односу експлоатације.(&цопy; бy Ленин) \n*\'\'Касте\'\' су затворене друштвене групе, формиране на религиозној основи, настале и нестале у робовласничком друштву. \n*\'\'Сталежи\'\' су велике друштвене групе које се формирају на правним основама, настале и нестале у феудалном друштву. \n*\'\'Држава\'\' је настала као резултат потребе да се заштити опстанак друштва и њених чланова, који су били угрожени класним сукобом када је избио између прве две антагонистички међусобно супротстављене класе.
\'\'Држава\'\' је класни апарат насиља!(моје виђење)
Према организацији власти држава се дели по \n**Облику владавине на \'\'монархије\'\' и \'\'републике\'\'. \n**Критеријуму политичког режима на \'\'аутократије\'\' и \'\'демократије\'\' \n**Критеријуму државног уређења на \'\'просте\'\' и \'\'сложене\'\' државе, при чему сложене државе могу бити \'\'федерације\'\' и \'\'конфедерације\'\'.\n*\'\'Политичке партије\'\' су организације савременог друштва које имају за циљ освајање и одржавање државне власти. Деле се на \n**\'\'Грађанске партије\'\' које теже да заштите интересе буржоазије и деле се на \'\'конзервативне\'\' и \'\'либералне\'\'. \n**\'\'Радничке партије\'\' се деле ма \'\'социјалистичке\'\' и \'\'комунистичке\'\'. \n*\'\'Породица\'\' је један од најстаријих облика у којима људи организују свој живот. Она има \'\'биолошку\'\', \'\'психолошку\'\' и \'\'економску\'\' функцију. Биолошка димензија породице односи се на остварење сексуалних веза и рађања, односно производњу људи. Психолошка димензија односи се на васпитање деце и на формирање и изражавање осећања између чланова породице — пре свега родитеља и деце, али и мужа и жене. Економска димензија односи се на чињеницу да се у њеном оквиру одвија организација и подела рада. Породице су се развијале следећим током: \n**\'\'брачна заједница по генерацијама\'\' (породица крвног сродства) \n**\'\'пунална\'\' (искључени рођени браћа и сестре) \n**\'\'синдијазмичка\'\' (брак између једног мушкарца и једне жене) \n**\'\'моногамска\'\' (тешко раскидива) \n=== Глава 8: Елементи правно-политичке структуре друштва ===\n \n*\'\'Право\'\' представља скуп друштвених правила које је донела држава са циљем да се њима, уз помоћ монопола физичке силе, заштити класни интерес владајуће класе.\n*\'\'Политика\'\' је усмеравање друштва путем доношења и извршавања одлука које важе за друштво као целину. Она се састоји из три елемента:\n**\'\'политичка идеологија\'\' \n**\'\'политичке организације\'\' \n**\'\'политичка делатност\'\' \n=== Глава 9: Друштвена свест ===\n \n*\'\'Религија\'\' је систем идеја и скуп осећања који суштину света објашњавају натприродним, ирационалним. У свом развоју религиозна свест пролази кроз три фазе — \'\'анимизам\'\', \'\'политеизам\'\' и \'\'монотеизам\'\'. Са развојем људског друштва Бог престаје да буде биће, већ се јавља као идеја (\'\'деизам\'\'). У савременом свету присутна је и једна нова религиозна свест, \'\'пантеизам\'\', која настоји да помири религију и науку. \n*\'\'Морал\'\' је облик друштвене свести који представља систем правила или норми заснованих на схватању добра и зла, које регулишу односе човека према друштву, другим људима и себи самом, на тај начин што их се људи придржавају без обзира на санкције. \n*\'\'Филозофија\'\' представља облик друштвене свести који настоји да изрази законитости које постоје у природи, друштву и мишљењу. Предмет којим се она бави је дакле укупна објективна стварност, свет у целини и у том смислу она даје општи, универзални поглед на свет, представља општи облик свести.\n*\'\'Наука\'\' је облик друштвене свести који представља систем знања о законитостима које се односе на природу, друштво и људско мишљење. Истовремено, наука је и процес стицања нових научних сазнања.\n*\'\'Уметност\'\' је облик друштвене свести кроз који стваралац у одређеном времену изражава свој однос према објектима и стварноси (природи у ужем смислу) кроз различите естетске области помоћу различитих симбола, а обраћајући се чулима. \n=== Глава 10: Друштвена динамика ===\n \n*\'\'Појам друштвене динамике или кретање друштва\'\'
Могу се уочити два појма кретања — шири и ужи: \n**\'\'Шири појам кретања друштва\'\' посразумева свако кретање у друштву, сваку промену. \n**\'\'Ужи појам кретања друштва\'\' обухвата само промене које битно мењају друштво или неки његов део, односно доносе квалитет који до тада није постојао. \n*\'\'Појам социјалне револуције\'\'
Свако кретање друштва које се одвија постепено, \'\'споро\'\' и не доноси велике, битне промене, назува се \'\'еволуција\'\'. Са друге стране, \'\'револуција\'\' мења друштво у целини веома \'\'брзо\'\'. Револуција има \'\'ужу фазу\'\' (тренутак смене власти) и \'\'ширу фазу\'\' (низ промена које су неопходне да се успостави нови тип друштва). \n*\'\'Друштвено-економска формација\'\' представља типичан и релативно трајан систем односа у друштву, формиран око основног производног односа, као најбитнијег односа у друштву, израженог у власништву над средствима за производњу. Кретање, односно развој друштва, путем револуционарних промена одвијао се кроз пет историјских типова друштвено-економских формација:\n**Првобитна заједница \n**Робовласничко друштво \n**Феудално друштво \n**Капиталистичко друштво \n**Социјалистичко друштво \n*\'\'Капиталистичко друштво\'\' садржи неколико фаза: \n**\'\'Либерални капитализам\'\' после индустријске револуције. \n**\'\'Монополистички капитализам\'\' (картел, труст, концерн, синдикат) \n**\'\'Државни или савремени капитализам\'\' (политика инвестирања, цена, царина, фискалне мере, ... ) — настаје \'\'државна својина\'\'. \n=== Глава 11: Савремено друштво ===\nСавремено друштво се временом помало социјализује. У земљама \'\'савременог развијеног капитализма\'\' тече развој производних снага, средстава за производњу,... Јавља се нови слој људи — \'\'бирократија\'\', и још један нови слој — \'\'технократију\'\'.
У неразвијеним земљама се углавном јављају про-комунистички милитаристички режими, па те земље и даље остају неразвијене.
Социјалистичке земље су се углавном распале и прешле у капитализам.\n==== Нека обележја савременог друштва ====\n \n*\'\'Повезивање човечанства\'\' се дешава захваљујући јако брзом развоју науке, а првенствено електротехнике. \n*\'\'Смањење разлика међу људима\'\' је логичан продукт повезивања човечанства. \n*\'\'Научно-технолошка револуција\'\' је све ово омогућила. \n*\'\'Масовна култура\'\' је једно од кључних обележја савременог друштва и предмет велике научне пажње. Она настаје повезивањем човечанства. \n*\'\'Кич\'\' тј. антивредност, \"уметничко ђубре\". Према Абрахаму Молу постоји пет принципа за идентификацију и класификацију кича: \n**принцип неадекватности \n**принцип кумулације \n**принцип синестезије \n**принцип осредњости \n**принцип комфора \n*\'\'Еколошки проблеми савременог друштва\'\' јављају се због брзог развоја индустрије без контроле загађивања околине. \n\n==Извор==\n\'\'[http://brcha.free.fr Филип Брчић] [[User:Brcha|Brcha]]\'\'\n\n\'\'<[mailto:brcha@users.sourceforge.net brcha@users.sourceforge.net]>\'\'\n\nОригинална верзија: \'\'август 2001\'\'\n\nWikipedi-а верзија: \'\'септембар 2003\'\'\n\n[[Category:Друштвене науке]]\n\n[[af:Sosiologie]]\n[[ast:Socioloxía]]\n[[bg:Социология]]\n[[ca:Sociologia]]\n[[cs:Sociologie]]\n[[da:Sociologi]]\n[[de:Soziologie]]\n[[en:Sociology]]\n[[eo:Sociologio]]\n[[es:Sociología]]\n[[et:Sotsioloogia]]\n[[eu:Soziologia]]\n[[fa:جامعه‌شناسی]]\n[[fr:Sociologie]]\n[[fy:Sosjology]]\n[[gl:Socioloxía]]\n[[he:סוציולוגיה]]\n[[hi:समाज शास्त्र]]\n[[hr:Sociologija]]\n[[hu:Szociológia]]\n[[ia:Sociologia]]\n[[id:Sosiologi]]\n[[it:Sociologia]]\n[[ja:社会学]]\n[[ko:사회학]]\n[[la:Sociologia]]\n[[lt:Sociologija]]\n[[lv:Sociologija]]\n[[ms:Sosiologi]]\n[[nds:Soziologie]]\n[[nl:Sociologie]]\n[[no:Sosiologi]]\n[[pl:Socjologia]]\n[[pt:Sociologia]]\n[[ro:Sociologie]]\n[[ru:Социология]]\n[[simple:Sociology]]\n[[sl:Sociologija]]\n[[su:Sosiologi]]\n[[sv:Sociologi]]\n[[tr:Sosyoloji]]\n[[uk:Соціологія]]\n[[zh:社会学]]','',170,'Покрајац','20050301183218','',0,0,1,0,0.977610384569,'79949698816781','20050301183218'); INSERT INTO cur VALUES (36,0,'Никола_Тесла','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Никола Тесла |\n слика=[[Image:Tesla2.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Никола Тесла, фотографија|\n датум_рођења=[[10. јул]], [[1856]]. |\n место_рођења=Смиљан код [[Госпић|Госпића]], [[Хрватска]] |\n датум_смрти=[[7. јануар]], [[1943]]. |\n место_смрти=[[Њујорк]], [[САД]]\n}}\n\n\'\'\'Никола Тесла\'\'\' \'\'(ен.:Nikola Tesla)\'\' ([[1856]]. - [[1943]]), крштено име: Николай/Николај.\n\nРођен од оца Милутина Тесле, [[Лика|Личанина]], и мајке Ђуке Мандић, од чувене породице из Баније. По наводима [[Јован Дучић|Јована Дучића]] Тесле су пореклом из Старе Херцеговине, од племена Пилатоваца у данашњој [[Никшић]]кој општини.\n\nНикола Тесла је далеко најчувенији српски и амерички [[Физика|физичар]] и једини Србин по коме је названа једна међународна јединица.\n* 1T (1 тесла) је јединица за мерење магнетне индукције.\n\nНајупадљивија спољашња особина Теслиног живота била је његова склоност да храни голубове на јавним местима - [[Теслина голубица]]\n\n\n===Важнији датуми из живота Николе Тесле===\n\n* 10. јули [[1856]]. - у Смиљану је рођен Никола Тесла\n* [[1862]]. - уписује се у основну школу у Смиљану\n* [[1863]]. - породица се сели у Госпић, где Тесла наставља школовање у основној школи\n* [[1866]]. - [[1870]]. - школује се у реалној гимназији у Госпићу.\n* [[1871]]. - [[1874]]. - наставља школовање у Високој реалној гимназији у Карловцу.\n* [[1875]]. - [[1878]]. студира на политехничкој школи у [[Грац|Грацу]].\n* [[1879]]. - одлази у Марибор, где добија прво намештење помоћног инжињера.\n* [[1880]]. - уписује са на студије Универзитета у [[Праг|Прагу]].\n* [[1881]]. - [[1882]]. - боравио у [[Будимпешта|Будимпешти]]. Добија посао техничког цртача у Централном телеграфском уреду, где усавршава апарат за појачање гласа код телефона.\n\n[[Слика:Nikola Tesla patent EM.JPG|right|thumb|Патент бр.381968]]\n\n* Фебруар [[1882]]. - Никола Тесла открио обртно магнетно поље.\n* [[1882]]. - одлази у [[Париз]]. Добија посао у Едисоновом континенталном друштву, где ради на одржавању електричних централа\n* [[1883]]. - долази у Стразбур по налогу друштва из Париза. Ради на реконструкцији електричне централе. Прави модел првог индукционог мотора.\n* [[1884]]. - враћа се у Париз и на предлог управе друштва одлази у Америку. У Њујорк стиже у јуну [[1884]]. године. Запошљава се у Едисоновој лабораторији, где остаје годину дана.\n* [[1885]]. - Напустио је Едисона. Оснива се „\'\'Tesla Arc Light Co.\'\'“ у Њујорку почиње да прави прве моторе и генераторе наизменичних полифазних струја.\n* 6. маја [[1885]]. - пријављује први патент \"Комутатор за електричне динамо машине\" Америчком патентном уреду. Следе патенти из подручја регулатора лучних лампи.\n* [[1887]]. - [[1890]]. -пријављује патенте у области полифазних наизменичних струја.\n* 16. маја [[1888]]. - држи прво предавање \"Нови систем мотора и трансформатора наизменичне струје \" пред Америчким институтом Електроинжињера.\n* [[1888]]. - фирма Вестингхаус откупљује Теслине патенте из области полифазних струја.\n* [[1888]]. - [[1889]]. борави у Питсбургу где са инжињерима фирме Вестингхаус ради на практичној реализацији својих патената.\n* [[1889]]. - посећује Светску изложбу у Паризу и долази у Госпић.\n* [[1890]]. - објавио је резултате о физиолошком дејству струја високих учестаности.\n* [[1891]]. - Тесла почиње да ради у области наизменичних струја високих фреквенција.\n* 20 маја [[1891]]. - пред Америчким институтом елекроинжињера у Њујорку држи предавање \"Експерименти са наизменичним струјама врло високих фреквенција и њихова примена у вештачком осветљењу\".\n* [[1891]]. - [[1896]]. пријављује патенте везане за варнични осцилатор са резонантним трансформатором.\n* [[1892]]. - Никола Тесла долази у Европу. У Лондону, пред Институтом електоинжињераи Краљевским институтом држи предавање \"Експерименти са наизменичним струјама високог напона и високих фреквенција\". Потом одлази у [[Париз]] где пред Интернационалним друштвом електричара и Француским друштвом за физику држи исто предавање. На вест о болести мајке долази у Госпић. Теслина мајка Ђука умрла је 16. априла\n* [[1892]]. Стиже у Београд 2.јуна [[1892]]. где остаје 3 дана.\n* [[1893]]. - учествује на Светској изложби у Чикагу. Привлачи велику пажњу и постиже успех изложеним моделом обртног магнетног поља и пропуштањем струја високих фреквенција кроз тело. Држи предавање о механичком осцилатору.\n*13. марта [[1895]]. - у пожару је уништена Теслина лабораторија у Њујорку.\n*[[1897]]. - пријављује патенте из области радиотехнике.\n*[[1898]]. - пријавио је патент којим је заштитио уређај и начин за управљање механизама покретних објеката. У Њујорку изводи јавни експеримент са радиоуправљаним бродом.\n*[[1899]]. - завршена је градња хидроцентрале у Нијагари.\n*[[1899]]. - [[1900]]. - Никола Тесла борави у Колорадо Спрингсу, где подиже радио станицу снаге 200 kw. Конструисао је трансформаторе који су производили напоне до 12 милона волти и струје учестаности од неколико десетина хиљада херца.\n*[[1900]]. -[[1902]]. - пријављује патенте у области радио технике.\n*[[1901]]. - [[1905]]. - градио је велику радио станицу са високим антенским торњем на Лонг Ајленду, острву крај Њујорка. Ради на реализацији свог \"Светског радио система\".\n*[[1909]]. - [[1922]]. пријављује патенте турбине, пумпе брзиномера, и друге патенте у области машинства.\n*7.јануара [[1943]]. - преминуо је Никола Тесла у Њујорку.\n*узето из аутобиографског дела научника и проналазача Николе Тесле \'\'\'\"Моји Изуми\"\'\'\' клуб НТ, Београд 1995.\'\n\n(превели Дубравка Смиљанић и Александар\nМаринчић).\n\n\n==Литература о Николи Тесли==\n\n===Литература на Српском===\n*Ђорђе Станојевић: Никола Тесла и његова открића, Београд, 1894.\n*Славко Боксан, Никола Тесла, живот и дела, Матица Српска, Нови Сад, 1926-27.\n*Бранко Ђурић: Живот и радови Николе Тесле, \"Народни Универзитет\" св. 16, Београд, 1929.\n*Саво Косановић Последњи дани и смрт Николе Тесле, \"Наука и Техника\", Београд, мај-јун 1945\n*Славко Боскан: Никола Тесла и његово дело, \"Научна књига\", Београд, 1950.\n*[[Џон о Нил (John O\'Neill): Ненадмашни геније]], \"Просвета Београд, 1951.\n*Ненад Дивљан: Геније, \"Седма сила\", Београд 1956.\n*Божидар Сојановић: Доживљаји и слике из Теслиног живота, Београд, 1956.\n*Душан Недељковић: Теслин етички кодекс, \"Дијалектика\", бр.1,год. VIII, Београд 1973.\n*Владимир Његован: Тесла-херој технике, \"Просвјета\", Загреб, 1976.\n*Никола Тесла: Дневник истраживања у Колорадо Спрингсу 1899-1900 Нолит, 1976.\n*Радомир Ђорђевић: Теслин стваралачки поступак, \"Дијалектика\",бр. 1-4, год.XVI, Београд, 1981.\n*Коста Димитријевић: Геније из Смиљана, \"Графика\", Београд, 1981.\n*Никола Тесла: Како космичке силе утичу на нашу судбину, \"Дијалектика\" бр.1-4, год.XVII, Београд, 1983.\n*Војин Поповић: Теслин чудесни свет електрицитета, Фонд \"Никола Тесла\", Београд, 1984.\n*Теслина открића у машинству, Музеј Николе Тесле, Београд, 1986\n*Каталог Теслиних патената, Музеј Николе Тесле, Београд, 1987\n*Радови у области електроенергетике, Музеј Николе Тесле, \"Научна књига\"; Београд, 1988.\n*Радиотехника, Музеј Николе Тесле, Електропривреда Србије, Београд, 1991.\n*Коста Димитријевић: Никола Тесла - Српски геније, \"Прометеј\", Земун, 1992.\n*Никола Тесла - преписка са родбином, Музеј Николе Тесле, Београд, 1993.\n*Сава Н. Вујиновић: Никола Тесла и његово време, \"Источник\", Торонто, 1993.\n*Александар Маринцић: Живот и рад Николе Тесле, САНУ, Музеј науке и технике, Музеј Николе Тесле, Београд, 1995.\n\n===Литература на страним језицима===\n\n*Thomas Commerford Martin: The inventions, researches and writing of Nikola Tesla, 1894, The Electrical Engineer, New York.\n*Nikola Teslas Untersuchungen uber Mehrphasenstrome und uber Weschselstrome hoher Spannung und Frequenz von Th.S. Martin, Autorisierte deutche Ausgabe von H. Maser Halle a. S. Verlag von wilhelm Knapp 1895.\n*Silvanus P. Sewall: Wireless Telegraphy, its origins, development, inventions, and apparatus, New York, 1903. D. van Nosfrand Company.\n*George F. Haller: The Tesla high frequency coil, New York, 1910. D. van Nostrand Company.\n*B.A. Behrend: The Induction Motor, New York, 1919.\n*N.M. Hopkins: The outlook for research and invention D. van Nostrand Company 1919.\n*Tribute to Tesla, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1961.\n*G.K. Cverava: Nikola Tesla, Moskva, 1974.\n*Margaret Cheney: Tesla - Man out of Time, A Laurel Book, 1983.\n\n\n\'\'Ово је тек почетак огромног посла који нам предстоји...\'\'\n\n==Спољне везе==\n* [http://home.pttrs.net/arhimed/biography/tesla/cvijan.htm Биографија Николе Тесле]\n* [http://www.trebinje.com/article.php?sid=2604 Никола Тесла 60 година касније]\n* [http://bs.cyty.com/menschen/e-etzold/archiv/tesla2.htm Nikola Tesla erfand das Radio (страница о Николи Тесли на немачком језику)]\n* [http://www.ebe-online.de/home/tgobmaie/tesla/index.htm Nikola Tesla-vergessenes Genie (страница о Николи Тесли на немачком језику)]\n* [http://www.ebe-online.de/home/tgobmaie/tesla/bilder.htm Слике Николе Тесле]\n\n==Види још==\n*[[Николе Тесле (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n*[[Булевар Николе Тесле (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Земуну]]\n\n[[Category:Проналазачи|Тесла, Никола]]\n[[Category:Физичари|Тесла, Никола]]\n[[Category:Инжењери|Тесла, Никола]]\n[[Category:Математичари|Тесла, Никола]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]\n\n[[de:Nikola Tesla]]\n[[en:Nikola Tesla]]\n[[es:Nikola Tesla]]\n[[fr:Nikola Tesla]]\n[[hr:Nikola Tesla]]\n[[ja:ニコラ・テスラ]]\n[[nl:Nikola Tesla]]\n[[pl:Nikola Tesla]]\n[[sl:Nikola Tesla]]\n[[sv:Nikola Tesla]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315150300','',0,0,0,0,0.497587992576,'79949684849699','20050315150300'); INSERT INTO cur VALUES (37,0,'Sociologija','#REDIRECT [[Социологија]]\n','moved to \"Социологија\"',9,'Никола Смоленски','20030922152631','',0,1,0,1,0.648552545019009,'79969077847368','20030922152631'); INSERT INTO cur VALUES (38,0,'Parser','#REDIRECT [[Рашчлањивач]]','',9,'Никола Смоленски','20031015210045','',0,1,0,0,0.519265139959068,'79968984789954','20031015210045'); INSERT INTO cur VALUES (39,0,'Kompjuter','#REDIRECT [[Рачунар]]','',9,'Никола Смоленски','20030922161312','',0,1,0,0,0.903178137682,'79969077838687','20030922161312'); INSERT INTO cur VALUES (40,0,'Компјутер','#REDIRECT [[Рачунар]]','',9,'Никола Смоленски','20030922161241','',0,1,1,0,0.611208985844,'79969077838758','20030922161241'); INSERT INTO cur VALUES (41,0,'Рачунар','\'\'\'Рачунар\'\'\' (Компјутер) је уређај који се користи за обраду [[податак]]а према строго одређеној [[процедура|процедури]]. У [[енглески језик|енглеском језику]] реч \'\'Computer\'\' се изворно користила за људе запослене да обављају [[аритметика|аритметичке]] [[прорачун]]е, са или без механичких помагала, али је касније пребачена на саме машине. Испрва, обрада информација на рачунарима је била ограничена искључиво на аритметичке проблеме, али савремени рачунари се користе за многе задатке невезане за [[математика|математику]]. Ова дефиниција обухвата механичке уређаје као што је [[шибер]], разне механичке рачунаљке од [[абакус]]а надаље, као и све савремене електронске рачунаре.\n\n[[af:Rekenaar]]\n[[ar:حاسوب]]\n[[ast:Computadora]]\n[[ca:Ordinador]]\n[[cs:Počítač]]\n[[cy:Cyfrifiadur]]\n[[da:Computer]]\n[[de:Computer]]\n[[en:Computer]]\n[[eo:Komputilo]]\n[[es:Computadora]]\n[[et:Arvuti]]\n[[fa:رایانه]]\n[[fi:Tietokone]]\n[[fo:Telda]]\n[[fr:Ordinateur]]\n[[fy:Kompjûter]]\n[[he:מחשב]]\n[[hi:संगणक]]\n[[hu:Számítógép]]\n[[ia:Computator]]\n[[id:Komputer]]\n[[is:Tölva]]\n[[it:Computer]]\n[[ja:コンピュータ]]\n[[ko:컴퓨터]]\n[[ku:Kompûter]]\n[[la:Computator]]\n[[lt:Kompiuteris]]\n[[lv:Datori]]\n[[mg:Mpikajy]]\n[[ml:കംപ്യുട്ടര്‍]]\n[[ms:Komputer]]\n[[nds:Computer]]\n[[nl:Computer]]\n[[no:Datamaskin]]\n[[nv:Béésh bee ak\'e\'elchíhí t\'áá bí nitsékeesígíí]]\n[[pl:Komputer]]\n[[pt:Computador]]\n[[ro:Computer]]\n[[ru:Компьютер]]\n[[simple:Computer]]\n[[sv:Dator]]\n[[tr:Bilgisayar]]\n[[uk:Комп\'ютер]]\n[[vi:Máy tính]]\n[[zh:计算机]]','HasharBot - warnfile Adding:nv,cs,vi,ast,hi,nds,lt,lv,ia,af,et,it,is,mg,fa,fo,fy',0,'81.220.107.14','20041110061256','',0,0,0,0,0.186602302914,'79958889938743','20041110061256'); INSERT INTO cur VALUES (42,0,'Racunar','#REDIRECT [[Рачунар]]','',9,'Никола Смоленски','20030922161112','',0,1,1,1,0.252001694521,'79969077838887','20030922161112'); INSERT INTO cur VALUES (43,0,'Informatika','#REDIRECT [[Рачунарство]]','',9,'Никола Смоленски','20031015210911','',0,1,0,0,0.025790015248,'79968984789088','20031015210911'); INSERT INTO cur VALUES (44,0,'Информатика','#REDIRECT [[Рачунарство]]','',9,'Никола Смоленски','20031015211603','',0,1,0,0,0.190223062965,'79968984788396','20031015211603'); INSERT INTO cur VALUES (45,0,'Unicode','#REDIRECT [[Уникод]]\n','moved to \"Уникод\"',9,'Никола Смоленски','20030922162206','',0,1,0,1,0.65066809547196,'79969077837793','20030922162206'); INSERT INTO cur VALUES (46,6,'Tesla2.jpg','Фотографија Николе Тесле. Копирана са Енглеске Википедије.','Фотографија Николе Тесле. Копирана са Енглеске Википедије.',9,'Никола Смоленски','20030922163713','',0,0,0,1,0.695545088216239,'79969077836286','20050315150304'); INSERT INTO cur VALUES (47,0,'Nikola_Tesla','#REDIRECT [[Никола Тесла]]','',9,'Никола Смоленски','20030922163838','',0,1,1,1,0.230379926614,'79969077836161','20030922163838'); INSERT INTO cur VALUES (48,0,'Листа_људи','#REDIRECT [[списак људи]]','',9,'Никола Смоленски','20031015212427','',0,1,0,0,0.430220571081,'79968984787572','20031015212427'); INSERT INTO cur VALUES (49,2,'Nikola_Smolenski','#преусмерење [[Корисник:Никола Смоленски]]','',133,'Avala','20040718125957','',0,0,0,0,0.748210824909,'79959281874042','20040718125957'); INSERT INTO cur VALUES (50,3,'Nikola_Smolenski','#REDIRECT [[User_talk:Никола Смоленски]]','',9,'Никола Смоленски','20030922164738','',0,1,0,1,0.423309128463,'79969077835261','20030922164738'); INSERT INTO cur VALUES (51,2,'Traroth','Hi !\r\n\r\nI\'m French and I don\'t speak serb. That\'s why I only add interwiki links, checking de:, en: and fr:. I know a bit russian, so I can read cyrillic. So I can read the titles of some articles here...\r\n\r\nMy Wikipedia places :\r\n\r\n[http://ar.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Arabe (العربيّة)]
\r\n[http://bs.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Bosnian (Bosanski)]
\r\n[http://cy.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Welsch (Cymraeg)]
\r\n[http://cz.wikipedia.org/wiki/Wikipedista:Traroth Czech (Česky)]
\r\n[http://de.wikipedia.org/wiki/Benutzer:Traroth German (Deutsch)]
\r\n[http://el.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Grec (Ελληνικά)]
\r\n[http://www.wikipedia.org/wiki/User:Traroth English]
\r\n[http://fr.wikipedia.org/wiki/Utilisateur:Traroth French (Français)]
\r\n[http://hi.wikipedia.org/wiki/%E0%A4%B8%E0%A4%A6%E0%A4%B8%E0%A5%8D%E0%A4%AF_:Traroth Hindi (हिन्दी)]
\r\n[http://hr.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Croatian (Hrvatski)]
\r\n[http://hu.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Hungarian (Magyar)]
\r\n[http://ml.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Malayam]
\r\n[http://ms.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Malay (Bahasa Melayu)]
\r\n[http://nah.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Nahuatl]
\r\n[http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%87%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA:Traroth Russian (Русский)]
\r\n[http://sr.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Serb (Српски)]
\r\n[http://tr.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Turkish (Türkçe)]
\r\n[http://wiktionary.org/wiki/User:Traroth Wiktionary]
\r\n[http://meta.wikipedia.org/wiki/User:Traroth Meta]
','',10,'Traroth','20030925193132','',0,0,1,0,0.590991638876,'79969074806867','20030925193132'); INSERT INTO cur VALUES (52,3,'Traroth','Merci beaoucoup pour votre aide :) [[User:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 07:32, 23 Sep 2003 (CEST)\r\n----\r\nWOW! How did you know that [[Анализа]] is about [[w:Mathematical analysis]]??? :) [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 19:26, 15 Окт 2003 (CEST)\r\n\r\nI see... you know to read cyrillic :) [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 19:27, 15 Окт 2003 (CEST)','',9,'Никола Смоленски','20031015172741','',0,0,0,0,0.055655424043,'79968984827258','20031126024411'); INSERT INTO cur VALUES (53,0,'Биологија','\'\'\'Биологија\'\'\' је [[наука]] која се бави студирањем [[зивот|живот]]а.\nНа [[Земља|земљи]] постоји више од 10 милиона различитих [[врст]]а.\nЊихова величина варира од оних које су микроскопски мале па до [[организам]]а величине [[плави кит|плавог кита]].\n\nСве ове форме живота имају извјесне карактеристике које их чине специфичним и одвајају од мртве природе.\nОве карактеристике су на примјер могућност репродукције, раста али и могућност прилагођавања у околини.\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n[[af:Biologie]]\n[[als:Biologie]]\n[[ast:Bioloxía]]\n[[bg:Биология]]\n[[bs:Biologija]]\n[[ca:Biologia]]\n[[co:Biulugia]]\n[[cs:Biologie]]\n[[cy:Bioleg]]\n[[da:Biologi]]\n[[de:Biologie]]\n[[el:Βιολογία]]\n[[en:Biology]]\n[[eo:Biologio]]\n[[es:Biología]]\n[[et:Bioloogia]]\n[[fa:زیست‌شناسی]]\n[[fi:Biologia]]\n[[fo:Lívfrøði]]\n[[fr:Biologie]]\n[[fy:Biology]]\n[[gd:Bith-Eòlas]]\n[[gl:Bioloxía]]\n[[he:ביולוגיה]]\n[[hr:Biologija]]\n[[hu:Biológia]]\n[[ia:Biologia]]\n[[id:Biologi]]\n[[ie:Biologie]]\n[[io:Biologio]]\n[[it:Biologia]]\n[[ja:生物学]]\n[[jbo:Mivyske]]\n[[ko:생물학]]\n[[la:Biologica]]\n[[lb:Biologie]]\n[[lt:Biologija]]\n[[ms:Biologi]]\n[[nah:Yolizmatiliztli]]\n[[nds:Biologie]]\n[[nl:Biologie]]\n[[no:Biologi]]\n[[oc:Biologia]]\n[[pl:Biologia]]\n[[pt:Biologia]]\n[[ro:Biologie]]\n[[ru:Биология]]\n[[scn:Bioluggia]]\n[[simple:Biology]]\n[[sl:Biologija]]\n[[su:Biologi]]\n[[sv:Biologi]]\n[[sw:Biolojia]]\n[[th:ชีววิทยา]]\n[[tl:Biyolohiya]]\n[[tr:Biyoloji]]\n[[tt:Biologí]]\n[[uk:Біологія]]\n[[vi:Sinh vật học]]\n[[vo:Lifav]]\n[[zh:生物学]]','HasharBot - warnfile Adding:zh,th,lt,lb,tt,co,vi,jbo,ast,ie,bg,als,fa,scn Modifying:zh-cn,simple,zh-tw,nah',0,'81.220.107.14','20041110061205','',0,0,0,0,0.536838630464,'79958889938794','20041110061205'); INSERT INTO cur VALUES (54,0,'Biologija','#REDIRECT [[Биологија]]\n','moved to \"Биологија\"',9,'Никола Смоленски','20030923053703','',0,1,0,1,0.52572118539896,'79969076946296','20030923053703'); INSERT INTO cur VALUES (55,0,'Физика','\'\'\'Физика\'\'\' ([[грчки|грчки]] \'\'пхусис\'\', \'\'fysis\'\': природа) је [[наука]] која проучава природу у најсвеобухватнијем смислу. [[Физичар|Физичари]] проучавају понашање и интеракције [[материја|материје]] у [[простор|простору]] и [[време|времену]], и такве појаве се називају [[физичка појава|физичке појаве]]. Физичке [[теорија|теорије]] се најчешће изражавају као [[Математика|математичке]] релације. Најутемељеније појаве се називају \'\'физичким законима\'\' или [[закони физике|законима физике]]; међутим, и они су као и све друге [[научни метод|научне теорије]], само провизионе.\n\nФизика је врло уско повезана са другим [[природне науке|природним наукама]], посебно [[хемија|хемијом]], науком која се бави [[молекул|молекулима]] и хемијским једињењима. Хемија се у многоме базира на физици, поготово на\n[[квантна механика|квантној механици]], [[термодинамика|термодинамици]] и [[електромагнетизам|електромагнетизму]]. Ипак, хемијске појаве су довољно различите и комплексне тако да је хемија засебна дисциплина.\n\nСледи преглед главних поља и основа физике, као и кратак преглед историје физике и њених поља.\n\n:\'\'\'Кључне теорије\'\'\'\n:[[Класична механика]] -- [[Термодинамика]] -- [[Статистичка механика]] -- [[Електромагнетизам]] -- [[Посебна Релативност]] -- [[Општа Релативност]] -- [[Квантна Механика]] -- [[Квантна Теорија Поља]] -- [[Стандардни Модел]]\n\n:\'\'\'Основе\'\'\'\n:[[Материја]] -- [[Антиматерија]] -- [[Eлемeнтaрнe честицe]] -- [[Босон]] -- [[Фермион]]\n\n:[[Симетрија]] -- [[Закон одржања]] -- [[Маса]] -- [[Енергија]] --[[Момент]] -- [[Угаони момент]] -- [[Спин]]\n\n:[[Време]] -- [[Простор]] -- [[Димензија]] -- [[Дужина]] -- [[Брзина]] -- [[Сила]] \n\n:[[Талас]] -- [[Таласна функција]] -- [[Хармонијски осцилатор]] -- [[Магнетизам]] -- [[Електрицитет]] -- [[Електромагнетно зрачење]] -- [[Температура]] -- [[Ентропија]] \n\n:\'\'\'[[основне силе]]\'\'\'\n:[[Гравитација]] -- [[Електромагнетизам|Електромагнетна]] -- [[Слаба веза]] -- [[Јака Веза]]\n\n:\'\'\'[[Теорија честица]]\'\'\'\n:[[Атом]] -- [[Протон]] -- [[Неутрон]] -- [[Електрон]] -- [[Кварк]] -- [[Фотон]] -- [[Глуон]] -- [[W босон]] -- [[З босон]] -- [[Гравитон]] -- [[Неутрино]] -- [[Радијација]]\n\n\n:\'\'\'Области Физике\'\'\'\n:[[Астрофизика]] -- [[Атомска, молекуларна, и оптичка физика]] -- [[Динамика флуида]] -- [[Физика полимера]] -- [[Оптика]] -- [[Теорија материјала]] -- [[Нуклеарна физика]] -- [[Физика плазме]] -- [[Теорија Честица]]\n\n:\'\'\'Методи\'\'\'\n:[[Научни метод]] -- [[Квантитативна физичка]] -- [[Мерења]] -- [[Мерни инструменти]] -- [[Димензиона анализа]] -- [[Вероватноћа и статистика]]\n\n:\'\'\'Табеле\'\'\'\n:[[Листа научних закона]] --[[Физичке константе]] -- [[СИ основне јединице]] -- [[СИ изведене јединице]] -- [[СИ префикси]] -- [[Претварање јединица]]\n\n:\'\'\'Историја\'\'\'\n:[[Историја физике]] -- [[Познати физичари]] -- [[Нобелова награда за физику]]\n\n:\'\'\'Сродне Науке\'\'\'\n:[[Астрономија и астрофизика]] -- [[Биофизика]] -- [[Електроника]] -- [[Инжењеринг]] -- [[Наука о материјалима]] -- [[Математичка физика]] -- [[Медицинска физика]] \n\n\n(\'\'Уколико желите помоћи да се комплетира листа најважнијих тема за физику, молимо вас да погледате [[Основне теме физике]].\'\')\n\n=== Веома кратка историја физике ===\n\n\'\'Детаљнија историје физике је у развоју и можете је погледати на [[Историја физике]].\'\'\n\nОд давнина су људи покушавали да појме понашање и особине материје, зашто објекти падају на земљу када изгубе ослонац, зашто различити материјали имају различите особине, и слично. Тајновита је била и природа [[свемир|свемира]], као на пример облик [[планета земља|земље]], понашање и кретање [[сунце|сунца]] и [[месец|месеца]]. Мноштво теорија је покушавало да објасни те појаве, и већина од њих на погрешан начин, јер никада нису биле потврђене огледом. Ипак постојало је неколико изузетака, као на пример [[Архимед]] који је извео неколико значајних и тачних закона [[Механика|механике]] и [[Хидростатика|хидростатике]]. \n\nТоком касног [[16. век|16. века]], [[Галилео Галилеи|Галилеј]] је увео огледе као начин тестирања физичких теорија и он је успешно формулисао и огледима потврдио неколико закона [[динамика|динамике]] као што је [[инерција|закон инерције]]. [[1687]], [[Исак Њутн|Њутн]] (Newton) је објавио [[Принципиа Матхематица]], у којој је детаљно изложио два закона [[Њутнови закони кретања]], на којим почива [[класична механика]]; и [[гравитација|Њутнов Закон Гравитације]], који описује [[основна сила|основну силу]] [[гравитације]]. Обе ове теорије су се слагале са извршеним огледима. Класичној механици су такође значајно допринели [[Јозеф-Луис де Лагранж|Лагранж]] (Joseph-Louis de Lagrange), [[Вилијам Рован Хамилтон|Хамилтон]] (William Rowan Hamilton), и други, који су открили нове форумлације, принципе и резултате. Закон гравитације је подстакао и развој [[астрофизике|астрофизика]], који описује[[астрономија|астрономске]] појаве физичким теоријама.\n\nОд [[18. век|18. века]] па надаље, [[термодинамика]] је доживела значајна открића која су имали [[Роберт Бојл|Бојл]] (Robert Boyle), [[Томас Јанг|Јанг]] (Thomas Young), и многи други. [[1733]], [[Даниел Бернули|Бернули]] (Daniel Bernoulli) је користио статистичке методе са класичном механиком да би извео термодинамичке резултате, иницирајући тиме развој [[статистичка механика|статистичке механике]]. [[1798]], [[Бенџамин Томпсон|Томпсон]] (Benjamin Thompson) је демонстрирао претварање механичког рада у топлоту а [[1847]] [[Џејмс Џул|Џул]] (James Joule) је формулисао закон о одржању енергије, било у облику топлоте или механичке енергије.\n\n[[Електрицитет]] и [[магнетизам]] су проучавали[[Мајкл Фарадеј|Фарадеј]] (Michael Faraday), [[Георг Ом|Ом]] (Georg Ohm), и други. [[1855]], [[Џејмс Максвел|Максвел]] (James Maxwell) је ујединио ове две појаве у јединствену теорију [[електромагнетизам]], и описао је [[Максвелове једначине|Максвеловим једначинама]]. Ова теорија је претпостављала да је [[светлост]] [[електромагнетно зрачење|електромагнетни талас]].\n\n[[1895]], [[Билхелм Конрад Рендген|Рендген]] (Wilhelm Conrad Roentgen) је открио [[X-зраци|X-зраке]], који су били електромагнетно зрачење високе фреквенције. [[Радиоактивност]] је открио [[1896]] [[Хенри Бекерел]] (Henri Becquerel), а даље су је проучавали [[Пјер Кири]] (Pierre Curie) и [[Марија Кири]] (Marie Curie) и други. Ово је поставило темеље у пољу [[нуклеарна физика|нуклеарне физике]].\n\n[[1897]], [[Џ.Џ. Томсон|Томсон]] (J.J. Thomson) је открио [[електрон]], основну честицу носиоца наелектрисања. [[1904]], предложио је први модел атома. (Постојање атома је познато још од [[1808]]. када га је предвидео [[Џон Далтон|Далтон]] (John Dalton).)\n\n[[1905]], [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]] (Albert Einstein) је уобличио теорију релативитета, уједињавајући простор и време у јединствен ентитет.\n\n[[1911]], [[Ернест Радерфорд|Радерфорд]] (Ernest Rutherford) је из [[огледа о расипању]] извео постојање компактног атомског језгра, са позитивно наелектрисаним јединицама [[протон|протонима]]. [[неутрон|Неутрони]], неутрално наелектрисане честице је [[1932]] открио [[Џејмс Чедвик|Чедвик]] (James Chadwick).\n\nПочетком [[1900]], [[Макс Планк|Планк]] (Max Planck), [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]], [[Нилс Бор|Бор]] (Niels Bohr), и други су развили [[квантне]] теорије да би објаснили аномалије у експерименталним резултатима, те су тада увели појам дикретних енергетских нивоа.[[1925]], [[Вернер Хајзенберг|Хајзенберг]] (Werner Heisenberg) и [[Ервин Шредингер|Шредингер]] (Erwin Schroediner) су формулисали [[квантна механика|квантну механику]], која је објаснила претходне квантне теорије. У квантној механици, исходи физичког мерења подлежу [[закон вероватноће|закону вероватноће]]; теорија је описала израчунавање ових вероватноћа.\n\nКвантна механика је такође развила теоретске алате за [[физика чврстих тела|физику чврстих тела]], која изучава физичка својства чврстих тела и флуида, укључујући појаве као [[кристална структура|кристалну структуру]], [[полупроводност]], и [[суперпроводност]]. Међу пионире овог поља физике спада [[Феликс Блох|Блох]] (Felix Bloch), који је описао понашање електрона у кристалним структурама [[1928]].\n\nТоком [[Други Светски Рат|другог светског рата]], све зараћене стране су вршиле истраживања у [[нуклеарна физика|нуклеарној физици]], желећи да направе [[нуклеарно оружје|нуклеарну бомбу]]. Њемачки напори које је предводио [[Вернер Хајзенберг|Хајзенберг]], нису успели, али је савзнички [[пројекат Менхетн]] остварио циљ. У Америци, тим предвођен [[Енрико Ферми|Фермијем]] (Enrico Fermi) је остварио прву вештачки произведену [[нуклеарна ланчана реакција|нуклеарну ланчану реакцију]] [[1942]], а [[1945]] прва нуклеарна експлозија је изведена у [[Аламагордо|Аламагорду]], у [[Њу Мексико|Њу Мексику]] .\n\n[[Квантна теорија поља]] је формулисана да би обезбедила конзистентност квантне механике и посебне теорије релативности. Свој модерни облик је достигла у касним [[1940]]-тим радовима [[Ричард Фејнман|Фејнмана]] (Richard Feynman), [[Џулијан Швингер|Швингера]] (Julian Schwinger), [[Томонаго|Томонага]], и [[Фримен Дајсон|Дајсона]] (Freeman Dyson). Они су формулисали теорију [[квантна електродинамика|квантне електродинамике]], која описује електромагнетне интеракције.\n\nКвантна теорија поља је обезбедила оквир за модерну [[теорија честица|теорију честица]], која изучава [[основна сила|основне силе]] и основне честице. [[1954]], [[Јанг Чен Нинг|Јанг]] (Yang Chen Ning) и [[Роберт Милс|Милс]] (Robert Mills) су поставили темеље који су довели до [[стандардни модел|стандардног модела]], који је употпуњен [[1970]], и успешно описује све до сада познате честице.\n
\n\n[[af:Fisika]]\n[[ar:فيزياءُ]]\n[[bg:Физика]]\n[[bs:Fizika]]\n[[ca:Física]]\n[[cs:Fyzika]]\n[[da:Fysik]]\n[[de:Physik]] \n[[el:Φυσική]]\n[[es:Física]]\n[[eo:Fiziko]]\n[[en:Physics]]\n[[et:Füüsika]]\n[[fr:Physique]]\n[[he:פיסיקה]]\n[[hr:Fizika]] \n[[ia:Physica]]\n[[id:Fisika]]\n[[io:Fiziko]]\n[[it:Fisica]] \n[[la:Physica]]\n[[nds:Physik]]\n[[no:Fysikk]]\n[[nl:Natuurkunde]]\n[[ja:物理学]]\n[[ko:물리학]]\n[[pl:Fizyka]]\n[[pt:Física]]\n[[ro:Fizică]]\n[[ru:Физика]]\n[[sk:fyzika]]\n[[sl:fizika]]\n[[sv:Fysik]]\n[[zh:%E7%89%A9%E7%90%86%E5%AD%A6]]','Враћено на последњу измену од корисника 81.56.239.156',108,'Djordjes','20050104082504','',0,0,1,0,0.276365152223,'79949895917495','20050309141605'); INSERT INTO cur VALUES (56,0,'Fizika','#REDIRECT [[Физика]]\n','moved to \"Физика\"',9,'Никола Смоленски','20030923054520','',0,1,0,1,0.541970693079727,'79969076945479','20030923054520'); INSERT INTO cur VALUES (57,0,'Астрономија','\'\'\'Астрономија\'\'\' је наука која се бави опажањем и објашњавањем појава изван [[Земља|Земље]] и њене [[атмосфера|атмосфере]]. Астрономија проучава порекло, развој, [[физика|физичка]] и [[хемија|хемијска]] својства небеских тела: [[звезда]], [[звездани систем|звезданих система]], [[планета]] и других објеката у [[свемир|свемиру]], као и процеса који се у њима догађају. Особе које се баве астрономијом зову се [[астроном|астрономи]].\n\nАстрономија је једна од наука у којима [[астроном аматер|аматери]] још увек имају посебну улогу у откривању и посматрању [[појава]].\n\nРеч астрономија потиче из [[старогрчки|старогрчког]] и у слободном преводу значи \"закон о звездама\". Астрономију треба разликовати од [[астрологија|астрологије]] која је [[псеудонаука]] о предвиђању људске судбине посматрањем путања звезда и планета. \n\n== Гране астрономије ==\n\n=== Подела према предмету посматрања ===\n \n*[[Астробиологија]] проучава настанак и еволуцију биолошких састава у свемиру.\n\n*[[Астрометрија]] се бави проучавањем путања небеских тела у свемиру и њиховим променама, одређује координатне системе и проучава [[кинематика|кинематику]] [[небеско тело|небеских тела]].\n\n*[[Космологија]] проучава порекло и развој свемира као целине.\n\n*[[Галактичка астрономија]] бави се проучавањем структуре и делова наше галаксије - [[Млечни пут|Млечног пута]].\n\n*[[Вангалактичка астрономија]] бави се проучавањем тела изван Млечног пута.\n\n*[[Галактичка формација и еволуција]] проучава формирање звезданих система (галаксија) и њихов развој.\n\n*[[Планетарне науке]] проучавају [[планета|планете]] [[сунчев систем|сунчевог система]].\n\n*[[Стеларна астрономија]] проучава [[звезда|звезде]].\n\n*[[Стеларна еволуција]] проучава развој звезде од њеног стварања до краја.\n\n*[[Звездана формација]] проучава услове и силе које делују у унутрашњости облака плина и доводе до стварања [[звезда|звезде]].\n\n=== Подела према начину истраживања ===\n\nДанас се астрономски подаци највећим диелом добијају анализом [[електромагнетни талас|електромагнетних таласа]] али и субатомских честица ([[електрон]]а, [[протон]]а, [[неутрон|неутрона]]). У блиској будућности очекује се и проучавање [[гравитациони талас|гравитационих таласа]].\nАстрономију традиционално делимо према посматраном делу електромагнетног спектра:\n\n*[[Оптичка астрономија]]: астрономија у делу електромагнетског спектра видљивог људским оком (таласне дужине 400 - 800 нм).\n\n*[[Инфрацрвена астрономија]]: астрономија у инфрацрвеном делу електромагнетског спектра.\n\n*[[Радио астрономија]]: астрономија која користи инструменте сличне радио/телевизијским антенама за истраживање у подручју електромагнетних таласа центиметарске и милиметарске дужине (радио валови).\n\n* Астрономија у подручју високих енергија или астрономија у рендгенском (X), ултраљубичастом и гама електромагнетном спектру:\n**[[Рендгенска астрономија]]\n**[[Астрономија у ултраљубичастом подручју]]\n**[[Астрономија гама зрака]]\n\nДок се у оптичкој и радио астрономији опажања могу вршити са површине Земље, астрономија у подручју високих енергија је примењива једино из свемира или високих слојева атмосфере коришћењем авиона или балона. Разлог томе је непропустљивост атмосфере за електромагнетне таласе кратких таласних дужина. Слично томе, инфрацрвено зрачење који долази из свемира упија водена пара у атмосфери, па се опажања проводе са сувих места, високих планинских врхова или из свемира.\n\n== Историја астрономије ==\n\nОд првих почетака астрономије, у већини старих цивилизација ([[Сумер]], [[Вавилон]], [[Египат]], [[Грчка]] ...), људи су на ноћном небу увиђали обрасце, лако уочљиве групе звезда, и давали им имена према замишљеним ликовима које су ове групе звезда представљале. Ове обрасце данас називамо [[Сазвежђа|сазвежђима]] или [[Сазвежђа|звезданим констелацијама]].\n\nАстрономија је вероватно једна од најстаријих [[наука]], а у најраније доба изучавало се кретање [[Сунце|Сунца]], [[Месец|Месеца]], [[планета]] и [[звезда]].\n\nАстрономија је била важна у одређивању [[календар]]а, посебно након појаве ратарства јер се календаром одређивало време почетка и краја годишњих доба (пролеће, лето, јесен, зима) и у складу с њима време сетве и жетве. Астрономија је такође имала јако велик утицај на развој човечанства јер су прикупљено знање и искуство унапредили економију, трговину, поморство.\n\n== Астрономске алатке, прибор, методи ==\n\n*[[Телескоп]]\n*[[Рачунар]]\n*[[Звездане карте]]\n*[[Астро фотографија]]\n*[[Опсерваторија]]\n*[[Радио телескоп]]\n*[[Интерферометар]]\n*[[Спектроскоп]]\n\n== Познати Астрономи ==\n\n* [[ал-Фаргхани]]\n* [[Омар Каyам]]\n* [[Никола Коперник]] \n* [[Исак Њутн]]\n* [[Галилео Галилеј]]\n* [[Тихо Брахе]]\n* [[Јохан Кеплер]]\n* [[Милутин Миланковић]]\n*[[ал-Кинди]]\n*[[Ђордано Бруно]]\n*[[Џејмс Х. Џинс]] 1887-1946\n*[[Еудокс из Книдса]]\n*[[Герсонид]]\n*[[Никола Коперник]]\n*[[Лаплас]]\n*[[Тај Чен]]\n*[[Теон из Смирне]]\n\n\'\'Види и:\'\' [[Астрофизика]]\n\n\n[[af:Sterrekunde en Astrofisika]]\n[[ar:علم الفلك]]\n[[bg:Астрономия]]\n[[bs:Astronomija i Astrofizika]]\n[[ca:Astronomia]]\n[[cs:Astronomie]]\n[[da:Astronomi]]\n[[de:Astronomie]]\n[[el:Αστρονομία]]\n[[en:Astronomy]]\n[[eo:Astroscienco]]\n[[es:Astronomía y astrofísica]]\n[[et:Astronoomia]]\n[[eu:Astronomia]]\n[[fa:ستاره‌شناسی]]\n[[fi:Tähtitiede]]\n[[fr:Astronomie]]\n[[gl:Astronomía]]\n[[he:אסטרונומיה]]\n[[hi:खगोल शास्त्र]]\n[[hr:Astronomija i Astrofizika]]\n[[hu:Csillagászat]]\n[[ia:Astronomia]]\n[[it:Astronomia]]\n[[ja:天文学]]\n[[ko:천문학]]\n[[la:Astronomia]]\n[[lt:Astronomija]]\n[[ms:Astronomi]]\n[[nds:Astronomie]]\n[[nl:Astronomie]]\n[[no:Astronomi]]\n[[oc:Astronomia]]\n[[pl:Astronomia]]\n[[pt:Astronomia]]\n[[ro:Astronomie şi astrofizică]]\n[[ru:Астрономия]]\n[[simple:Astronomy]]\n[[sl:Astronomija in astrofizika]]\n[[sq:Astronomia]]\n[[sv:Astronomi]]\n[[ta:வானியல்]]\n[[th:ดาราศาสตร์]]\n[[tr:Astronomi]]\n[[uk:Астрономія]]\n[[vo:Stelav]]\n[[zh-cn:天文学]]\n[[zh-tw:天文學]]','/* Познати Астрономи */',24,'Domatrios','20041016200401','',0,0,0,0,0.993367405605,'79958983799598','20050221144646'); INSERT INTO cur VALUES (58,0,'Хоби','\'\'\'Хоби\'\'\' је име за активност која се обавља због личног задовољства, а не због новчаних награда или примања. Кроз хоби особа може проширити знање, вештину и искуство те успоставити (бројне) контакте с другим људима које занима исти хоби. За успехе у хобију особа може добити и награде од круга истомишљеника или од шире заједнице (нпр. за [[сликарство]] или [[фотографија|фотографију]]), али основа хобија је лично задовољство.\n\nСве чиме се људи баве може бити предметом хобија: [[уметност]] и [[музика]], [[плес]], [[сликарство]]; [[техника]] као и [[моделарство]], [[програмирање]]; [[наука]] и као [[астрономија]], [[математика]]; [[спорт]]; занатских послова као што су [[столарство]], [[шивење]]; пољопривреде као што је [[виноградарство]], [[вртларство]], [[пчеларство]]; или активности попут узгоја и дресуре [[пас]]а, сакупљања марака, посматрање птица.\n\nПонекад хоби прерасте у посао. Пионири својим новим хобијима понекад започну нову индустрију (нпр. Steve Jobs и Steve Wozniak индустрију ПЦ рачунара својим Аппле-ом).\n\n\n\n* [[Радио-aматеризам|Радио-aматеризам]]\n\n[[cs:Hobby]]\n[[da:Hobby]]\n[[de:Hobby]]\n[[en:Hobby]]\n[[eo:Hobioj]]\n[[fi:Harrastus]]\n[[hi:शौक]]\n[[hr:Hobiji]]\n[[it:Hobby]]\n[[ja:趣味]]\n[[lt:Hobis]]\n[[ms:Hobi]]\n[[nl:Hobby]]\n[[pl:Hobby]]\n[[pt:Passatempo]]\n[[ru:Хобби]]\n[[simple:Hobby]]\n[[sl:Konjiček]]\n[[sv:Hobby]]\n[[ja:趣味]]','+en',170,'Покрајац','20050304213203','',0,0,0,0,0.302128522332,'79949695786796','20050305115528'); INSERT INTO cur VALUES (59,1,'Хоби','proba 1','',0,'213.137.122.139','20031003083610','',0,0,0,1,0.408248095498,'79968996916389','20031003083610'); INSERT INTO cur VALUES (60,0,'Природне_науке','Природне науке су:\n*[[Математика]]\n*[[Физика]]\n*[[Хемија]]\n*[[Географија]]\n*[[Биологија]]\n*[[Геологија]]\n.....\n\n[[ast:Ciencies naturales]]\n[[ca:Ciències naturals]]\n[[da:Naturvidenskab]]\n[[de:Naturwissenschaft]]\n[[el:Φυσικές επιστήμες]]\n[[en:Natural science]]\n[[eo:Naturscienco]]\n[[es:Ciencias naturales]]\n[[fi:Luonnontiede]]\n[[fr:Sciences naturelles]]\n[[fy:Eksakte wittenskip]]\n[[he:מדעי הטבע]]\n[[ia:Scientia natural]]\n[[ie:Scienties natural]]\n[[ja:自然科学]]\n[[nds:Naturwetenschap]]\n[[nl:Exacte wetenschappen]]\n[[sl:Naravoslovje]]\n[[su:Élmu alam]]\n[[sv:Naturvetenskap]]\n[[vi:Khoa học tự nhiên]]\n[[zh:自然科学]]','HasharBot - warnfile Adding:zh,ie,el,ca,vi,ast,su,he',0,'81.220.107.14','20041110061246','',0,0,0,0,0.037832083198,'79958889938753','20041110061246'); INSERT INTO cur VALUES (61,0,'Рачунарство','\'\'\'Рачунарство\'\'\' или \'\'\'информатика\'\'\' је настало у [[19. век]]у размишљањем тадашњег генија [[Чарлс Бебиџ|Чарлса Бебиџа]], који је замислио строј који би узимао податке, обрађивао их на неки начин и онда обрађено некако показао ономе кога то занима.\nОн је то наравно замислио потпуно [[механика|механички]], а данас [[компјутер]](рачунари)и, наравно не функционишу на тај начин.\nНо имају неке повезаности с тим његовим замишљеним компјутером:\n\n1. [[бинарни систем]] - скоро сваки компјутер данашњице користи такав бројчани систем, који се састоји само од јединица и нула.\nТо је тако зато што је то компјутеру најједноставније: 1 - има струје, 0 - нема струје.\nСистем који има десет цифара (0..9) се зове [[декадни сустав|декадни]], а постоје претпоставке да су [[Вавилон]]ци користили [[хексадецимални систем]] (са шестнаест цифара).\nБебиџ је имао идеју коришћења [[бушена картица|бушених картица]] за свој рачунар, а управо то се и користило за чување података док се није открило магнетско записивање.\n\n2. основна идеја - такозвани улаз/излаз систем, то јест дамо компјутеру да обради податке, кажемо му на који начин да их обради, он их обради и некако нам покаже до чега је дошао.\nТо је бит и идеја компјутера, али компјутер постаје користан тек када ту обраду може извршити брже него човек.\n\nКасније се појављивало јако пуно људи који су промовирали развој рачунарства.\nЈа ћу овде споменути само [[Алан Тјуринг|Алана Тјуринга]], [[Енглеска|енглеског]] [[Математика|математичара]].\nОн је током [[други светски рат|другог светског рата]] покушавао дешифровати злогласну нацистичку [[Енигма|„Енигму“]], апарат који је кодирао [[немачка|немачке]] поруке.\nУз помоћ тих истраживања настала је Турингова машина.\nТурингова машина није машина као таква, него замишљени уређај којим се, на неки начин, дефинише начин размишљања компјутера и [[алгоритам]].\n\nОсновни делови рачунара, без којих данас уопште не бисмо могли замислити да радимо нешто на њему су:\n\n[[миш]], [[тастатура]], [[монитор]], [[матична плоча]], [[графичка картица]], [[процесор]], [[РАМ]], [[флопи диск]], [[хард диск]], [[ЦД]] или [http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA:%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D1%80%D1%99%D0%B8%D1%9B ДВД] ([[оптички запис]]и), [[модем]], [[звучна картица]] и наравно [[звучник|звучници]] за њу, те, наравно, [[кућиште]].\n\nНапомена: нису сви ови делови нужни за рад на рачунару, (многи јесу, но неки нису), но данас су то ствари које више-мање сваки кућни рачунар има.\n\nСписак тема везаних за рачунарство:\n\n*[[Base64]]\n*[[GeekCode]]\n*[[GNU]]\n*[[GNU-ова LSD]]\n*[[GPG]]\n*[[PHP]]\n*[[PERL]]\n*[[HTML]]\n*[[Личности на пољу информатике]]\n*[[MTA]]\n*[[Оперативни Системи|Оперативни системи]] \n*[[Програмски језици]]\n*[[Рашчлањивач]]\n*[[Уникод]]\n*[[Quoted Printable]]\n*[[UCS]]\n\n\n\n[[Category:Рачунарство]]\n[[af:Rekenaarwetenskap]]\n[[ar:علم الحاسبات]]\n[[bg:Информатика]]\n[[ca:Informàtica]]\n[[cs:Počítače]]\n[[da:Datalogi]]\n[[de:Informatik]]\n[[el:Πληροφορική]]\n[[en:Computer science]]\n[[eo:Komputiko]]\n[[es:Informática/Computación]]\n[[fr:Informatique]]\n[[fy:Ynformatika]]\n[[hr:Računarstvo]]\n[[hu:Számítástechnika]]\n[[ia:Informatica]]\n[[id:Ilmu komputer]]\n[[it:Informatica]]\n[[ja:情報工学]]\n[[ko:컴퓨터 과학]]\n[[ml:കംപ്യുട്ടര്‍ ശാസ്ത്രം]]\n[[nl:Informatica]]\n[[no:Informatikk]]\n[[pl:Informatyka]]\n[[pt:Computação]]\n[[ro:Informatică]]\n[[ru:Информатика]]\n[[simple:Computer Science]]\n[[sl:Računalništvo]]\n[[sv:Datavetenskap]]\n[[th:วิทยาการคอมพิวเตอร์]]\n[[tr:Bilgisayar Mühendisliği]]\n[[uk:Інформатика]]\n[[zh-cn:计算机科学]]\n[[zh-tw:計算機科學]]','',269,'Dzordzm','20050228051116','',0,0,1,0,0.062884438347,'79949771948883','20050228051116'); INSERT INTO cur VALUES (62,0,'Рашчлањивач','\'\'\'Рашчлањивач\'\'\' (//engl. parser//) је [[рачунарски програм]] или компонeнтa рачунарског програма којa анализира неки садржај тако што утврди xијерарxију међу елементима. \n\n\nРецимо да у некој [[датотека|датотеци]] врсте [[XML]] постоји следећа [[ниска]]: \n\n\"<osoba> <ime>Петар</ime> <prezime>Петровић</prezime> <email>petar.petrovic@transmeta.com</email> </osoba>\". \n\nИз ове, за програм неразумљиве ниске знакова, одговарајући рашчлањивач ће да издвоји име (Петар), презиме (Петровић) и еадресу (petar.petrovic@transmeta.com) и после ће са тиме програм даље моћи да нешто ради (нпр. да пошаље [[e-пошта|е-пошту]] Петру Петровићу).\n\n[[de:Parser (Informatik)]]\n[[en:Parser]]\n[[ja:構文解析器]]\n[[pl:Parser]]','typo',315,'Ninam','20050215222058','',0,0,1,0,0.822107877034,'79949784777941','20050215222058'); INSERT INTO cur VALUES (63,0,'ГНУ-ова_ЛСД','[[Слика:Heckert GNU white.png|thumb|left|210px]]\nЦиљ [[Википедија|Википедије]] је да направи извор информација у облику [[енциклопедија|енциклопедије]] који је слободно доступан. Лиценца коју користимо дозвољава слободан приступ садржају на исти начин као што је случај код [[слободни софтвер|слободног софтвера]]. Дакле, садржај Википедије може да се копира, мења и расподељује докле год нова верзија гарантује иста права и слободе другима и наглашава да је извор: Википедија. Чланци Википедије ће због тога остати слободни заувек и моћи ће да их користи било ко докле год поштује одређене рестрикције, које углавном служе да осигурају ту слободу.\n\nТако, на примјер, нико вам неће наплатити читање Википедије, као ни коришћење њених текстова, али ви не смијете да користите материјал који сте преузели одавде у комерцијалне сврхе, тј. текст који узмете одавде не смијете да користете за неки пројекат на којем планирате да зарадите новац.\n\nЗа више информација, погледајте [http://www.wikipedia.org/wiki/GNU_FDL енглеску верзију]. У припреми је и незваничан превод на српски ГНУ-ове ЛСД. Погледајте и [http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/ojl.html незваничан превод ГНУ-ове опште јавне лиценце (ГНУ-ове ОЈЛ)] на српски језик.\nПогледај и ово [[ГНУ Слободна Документациона Дозвола]]\n\n\n[[ca:GNU Free Documentation License]]\n[[cy:GNU FDL|cyfieithiad FDL]]\n[[de:GNU Freie Dokumentationslizenz]]\n[[da:GNU Free Documentation License]]\n[[en:GNU Free Documentation License]]\n[[eo:GFDL]]\n[[es:Licencia de Documentación Libre GNU]]\n[[fr:Licence de documentation libre GNU]]\n[[hu:A GNU Szabad Dokumentáció Liszensz szövege]]\n[[it:GNU Free Documentation License]]\n[[ja:GNU FDL]]\n[[lb:GNU Free Documentation License]]\n[[nl:GNU/FDL]]\n[[pl:GNU Free Documentation License]]\n[[pt:GNU FDL]]\n[[simple:Simple English GFDL]]\n[[zh:GNU%E8%87%AA%E7%94%B1%E6%96%87%E6%A1%A3%E5%8D%8F%E8%AE%AE%E8%AF%81%E4%B9%A6]]\n[[sv:GNU FDL]]','додата сликица ГНУ-а',315,'Ninam','20050316015330','',0,0,0,0,0.859077740861,'79949683984669','20050316015330'); INSERT INTO cur VALUES (64,0,'Списак_људи','Ово је \'\'\'списак људи\'\'\' који имају своје чланке на српској Википедији. Ови људи су углавном сврстани у категорије, списак свих биографских категорија можете видети када кликнете на реч \'\'\'Биографије\'\'\' на врху ове стране. Спискови људи који су на овој страни су сврстани само према азбучном реду (презимена, ако постоји).\n\n{{Садржај}}\n\n== Са простора бивше Југославије (азбучним редом) ==\n\n=== A ===\n*[[Суљо Агановић]]\n*[[Иво Андрић]]\n*[[Владимир Арсенијевић]]\n*[[Богобој Атанацковић]]\n\n=== Б ===\n*[[Драгана Базик]]\n*[[Исидор Бајић]]\n*[[Лидија Бајук]]\n*[[Милан Беговић]]\n*[[Бан Белуш]]\n*[[Саво Бобаљевић]]\n*краљ [[Константин Бодин]]\n*[[Марија Богдановић]]\n*[[Ненад Богдановић]]\n*[[Неда Бокан]]\n*[[Змај од Босне]]\n*[[Руђер Бошковић]]\n*[[Бранковићи]]\n*[[Вук Бранковић]]\n*[[гроф Ђорђе Бранковић]]\n*[[деспот Ђорђе Бранковић]]\n*[[деспот Вук Бранковић]] (Змај Огњени Вук)\n*[[Ђурађ Бранковић]] (деспот Ђурађ)\n*[[Георгије Бранковић]] (патријарх српски)\n*[[Тит Брезовачки]]\n*[[Јосип Броз Тито]]\n*[[Рудолф Бручи]]\n*[[Милан Будимир]]\n\n=== В ===\n*[[Свети владика Николај Велимировић]]\n*[[Вук Драшковић]]\n*[[Војислав Вељковић]]\n*[[Стојан Вељковић]]\n*[[Светлана Велмар Јанковић]]\n*[[Јанко М. Веселиновић]]\n*[[Станислав Винавер]]\n*[[Даскал Висарион]]\n*[[Филип Вишњић]]\n*[[Валентин Водник]]\n*[[Божидар Вуковић]]\n*[[Сердар Јанко Вукотић]]\n*[[Слободан Вуксановић]]\n*[[Александар Вучић]]\n*[[Duško Vitas ]]\n\n=== Г ===\n*[[Марко Гатар]]\n*[[Станоје Главаш]]\n*[[Милован Глишић]]\n*[[Јаков Готовац]]\n*[[Хусејин бег Градашевић]]\n*[[Старац Григорије]]\n*[[Радослав Грујић]] (теолог, историчар)\n*[[Чарлс Гудјеар]]\n*[[Иван Гундулић]]\n\n=== Д ===\n*[[Стефан Дабиша]]\n*[[Драгољуб Давидовић]]\n*[[Дражен Далипагић]]\n*[[архиепископ Данило]]\n*[[Ивица Дачић]]\n*[[Владимир Дворниковић]]\n*[[Дејановићи]]\n*[[Владе Дивац]]\n*[[Драгутин Димитријевић Апис]]\n*[[Патријарх српски Гаврило (Дожић)]]\n*[[Бранко Докић]]\n*[[Радоје Домановић]]\n*[[Предраг Драгић|Предраг Р. Драгић Кијук]]\n*[[Марин Држић]]\n*[[Ђурађ Дубровчанин]]\n*[[Павао Дубровчанин]](Paolo di Antonio di Ragusa)\n*[[Никола Дубровчанин]] Божидаревић\n*[[Срећко Дубровчанин]](Felice da Ragusio)\n*[[Десанка Дугалић]]\n*[[Јован Дучић]]\n*[[Бора Дугић]]\n*[[Стефан Душан]]\n\n=== Ђ ===\n*[[Зоран Ђинђић]]\n*[[Тихомир Ђорђевић]]\n*[[Патријарх српски Герман (Ђорић)]]\n*[[Злата Ђунђенац]]\n*[[Ђурашевићи]]\n\n=== Е ===\n*[[Предраг Ејдус]]\n*[[Јован Ердељановић]]\n\n=== Ж ===\n*[[Зоран Живковић (писац)]]\n*[[Јован Жујовић]]\n*[[Нико Жупанић]]\n\n=== З ===\n*[[Жарко Зрењанин]]\n*[[Перо Зубац]]\n\n=== И ===\n*[[Јаков Игњатовић]]\n*[[Војислав Илић]]\n*[[Јован Илић]]\n*[[Милован Илић Минимакс]]\n*[[инок Исаија]]\n\n{{Садржај}}\n=== Ј ===\n*[[Младен Јагушт]]\n*[[Ђура Јакшић]]\n*[[Владимир Јанковић]]\n*[[монах Јевтимије]]\n*[[монахиња Јефимија]]\n*[[Владимир Јовановић]]\n*[[Владимир Ј. Јовановић]]\n*[[Јован Јовановић Змај]]\n*[[Слободан Јовановић]]\n*Војвода [[Хаинц Богдан Југовић]]\n\n=== К ===\n*[[Андрија Качић Миошић]]\n*[[Зоран Каделбург]]\n*[[Никола Калабић]]\n*[[Карађорђе]]\n*[[Краљ Александар I Карађорђевић]]\n*[[Принц Александар (Петров) Карађорђевић]]\n*[[Принц Ђорђе П. Карађорђевић]]\n*[[Принцеза Катарина Карађорђевић]]\n*[[Краљица Марија Карађорђевић]]\n*[[Краљ Петар I Карађорђевић]]\n*[[Краљ Петар II Карађорђевић]]\n*[[Карађорђевићи]]\n*[[Вук Стефановић Караџић]]\n*[[Радован Караџић]]\n*[[Петар Катанчић]]\n*[[Оливера Катарина]]\n*[[Мирослав Крлежа]]\n*[[Весна Кесић-Крсмановић]]\n*[[Данило Киш]]\n*[[Касиус Клеј]]\n*[[Урош Кнежевић]]\n*[[Милош Ковачевић]]\n*[[Сава Ковачевић]]\n*[[Петар Коњовић]]\n*[[Лаза Костић]]\n*[[Петар Кочић]]\n*[[Ерих Кош]]\n*[[Војислав Коштуница]]\n*[[Марко Краљевић]]\n*[[Ђорђе Кратовац]]\n*[[Браца Крстић]]\n*[[Емир Кустурица]]\n\n=== Л ===\n*[[Томислав Ладан]]\n*[[Лаза Лазаревић]]\n*[[Лаза К. Лазаревић]]\n*[[Стефан Лазаревић|Деспот Стефан Лазаревић]]\n*[[Омер паша Латас]]\n*[[Александар М. Леко]]\n*[[Марко Т. Леко]]\n*[[Лонгин]]\n*[[Тонко Лонза]]\n*[[Радослав Лопашић]]\n*[[Марко Лопичић]]\n*[[Марко Лопичић Лопица]]\n*[[Борислав Лоренц]]\n*[[Блаж Лорковић]]\n*[[Иван Лорковић]]\n*[[Мелита Лорковић]]\n*[[Миливоје С. Лозанић]]\n*[[Сима Лозанић]]\n*[[Петар Лубарда]]\n\n=== Љ ===\n*[[Драга Љочић]]\n*[[Стјепан Митров Љубиша]]\n\n=== М ===\n*[[Душан Макавејев]]\n*[[Десанка Максимовић]]\n*[[Злата Малеш]]\n*[[Стипо Манђерало]]\n*[[Алиса Марић]]\n*[[Милева Марић-Ајнштајн]]\n*[[Горан Марковић]]\n*[[Предраг Марковић]]\n*[[Професор Стеван Марковић]]\n*[[Светозар Маровић]]\n*[[Драган Маршићанин]]\n*[[Веселин Маслеша]]\n*[[Симо Матавуљ]]\n*[[Бранко Машић]]\n*[[св. Злата Мегленска]]\n*[[Драгутин Медењак Инкостри]]\n*[[Шишко Менчетић]]\n*[[Дража Михаиловић]]\n*[[Милорад Бата Михаиловић]]\n*[[Живко Микић]]\n*[[Милутин Миланковић]]\n*[[Жељка Милановић]]\n*[[Епископ Никодим Милаш]]\n*[[Михаило Миловановић]]\n*[[Боривоје Ж. Милојевић]]\n*[[Петар Милосављевић]]\n*[[Владо Милошевић]]\n*[[Слободан Милошевић]]\n*[[Сима Милутиновић]]\n*[[Драго Митровић]]\n*[[Михаило Мића]]\n*[[Наташа Мићић]]\n*[[Вукић Мићовић]]\n*[[Живојин Мишић]]\n*[[Павле Младеновић]]\n*[[Драгана дел Монако]]\n*[[Никола Моравчевић]]\n*[[Мила Мршевић]]\n*[[Лукијан Мушицки]]\n\n=== Н ===\n*[[Владимир Назор]]\n*[[Иван Настовић]]\n*[[Јелисавета Начић]]\n*[[Немањићи]]\n*[[цар Јован Ненад]]\n*[[Љубомир Ненадовић]]\n*[[Димитрије Нешић]]\n*[[Ђорђе Нешић]]\n*[[Томислав Николић]]\n*[[Старина Новак]]\n*[[Дионисије Новаковић]] (епископ)\n*[[Стојан Новаковић]]\n*[[Бранислав Нушић]]\n\n=== Њ ===\n\n=== О ===\n*[[Милош Обилић]]\n*[[Доситеј Обрадовић]]\n*[[Кнез Михаило Обреновић]]\n*[[Мавро Орбини]]\n*[[Душан Оташевић]]\n*[[свети Василије Острошки]]\n\n=== П ===\n*[[Милорад Павић]]\n*[[Патријарх српски Павле (Стојчевић)]]\n*[[Патријарх српски Димитрије (Павловић)]]\n*[[Миодраг Павловић]]\n*[[Gordana Pavlović-Lažetić]]\n*[[Марина Павловић-Бараћ]]\n*[[Јосиф Панчић]]\n*[[Јован Пачић]]\n*[[Никола Пашић]]\n*[[Пеја]]\n*[[Атанасије Пејатовић]]\n*[[Фрањо Пејачевић Ксавер]]\n*[[Борислав Пекић]]\n*[[Рајко Перушек]]\n*[[Владислав Петковић ДИС]]\n*[[хајдук Вељко Петровић]]\n*[[Горан Петровић]]\n*[[Михаило Петровић Алас]]\n*[[војвода Мирко Петровић]]\n*[[Петар II Петровић Његош]]\n*[[Љиљана Петрушевски]]\n*[[Јоже Плечник]]\n*[[Гордана Поп-Лазић]]\n*[[Васко Попа]]\n*[[Дејан Поповић]]\n*[[Јустин Поповић]]\n*[[Павле Поповић]]\n*[[Милорад С. Попович]]\n*[[Франце Прешерн]]\n*[[Гаврило Принцип]]\n*[[Јагош Пурић]]\n\n{{Садржај}}\n=== Р ===\n*[[Душан Раденковић]]\n*[[Дивна Радић]]\n*[[Стеван Радић]]\n*[[Митрополит Амфилохије Радовић]]\n*[[Јован Рајић]]\n*[[Др Рудолф Арчибалд Рајс]]\n*[[Слободан Ракитић]]\n*[[Милан Ракић]]\n*[[Михаило Рашковић]]\n*[[Дејан Ристановић]]\n\n=== С ===\n*[[Свети Сава]]\n*[[Марко Савић]]\n*[[Љубиша Самарџић]]\n*[[Горан Свилановић]]\n*[[Моника Селеш]]\n*[[Меша Селимовић]]\n*[[Јаков Серски]]\n*[[Јован Скерлић]]\n*[[Воја Солдатовић]]\n*[[Александар Соловјев]]\n*[[Владимир Станомировић]]\n*[[Алојзије Степинац]]\n*[[Деспот Стефан]]\n*[[Милица Стојадиновић Српкиња]]\n*[[Дум Иван Стојановић]]\n*[[Патријарх српски Павле (Стојчевић)]]\n*[[Сафет Сушић]]\n\n=== Т ===\n*[[Борис Тадић]]\n*[[Никола Тесла]]\n*[[Михаило Тимотијевић]]\n*[[Свети Теодор Тирон]]\n*[[Стефан Томашевић]]\n*[[Виктор Томић]]\n*[[Имре Топлак]]\n*[[Коста Трифковић]]\n*[[Сима Тројановић]]\n*[[Фрањо Туђман]]\n\n=== Ћ ===\n*[[Иво Ћипико]]\n*[[Јован Ђоновић]]\n*[[Бранко Ћопић]]\n*[[Петар Ђиновић]]\n*[[Свети Ћирило]]\n*[[Аврам Ђукић]]\n*[[Игњат Ђурђевић]]\n\n=== У ===\n*[[Тин Ујевић]]\n\n=== Ф ===\n*[[Јанко Фалетар]]\n*[[Асим Ферхатовић]]\n*[[Константин Философ]]\n\n=== Х ===\n*[[Живан Хајдаревић Црногорац]]\n*[[Михајло Халанскиј]] \n*[[Халкокондил]]\n*[[Алберт Халер]]\n*[[Фрањо Халер]]\n*[[Хамер Пургстал I]]\n*[[Павле Холодков]]\n*[[Никола Хорти]]\n*[[Црноризац Храбар]]\n*[[Стеван Христић]]\n\n=== Ц ===\n*[[Григорије Цамблак]]\n*[[Владимир Цветковић]]\n*[[Јован Цвијић]]\n*[[Филип Цептер]]\n*[[Бранко Црвенковски]]\n*[[Љиљана Црепајац]]\n*[[Црнојевићи]]\n*[[Милош Црњански]]\n\n=== Ч ===\n*[[Милосав Чамџија]]\n*[[Смаил ага Ченгић]]\n\n=== Џ ===\n\n=== Ш ===\n*[[Алекса Шантић]]\n*[[Иван Шарић|надбискуп Иван Шарић]]\n*[[Борис Швара]]\n*[[Раде Шербеџија]]\n*[[Бранко Шљивић]]\n*[[Мирослав Штаткић]]\n\n{{Садржај}}\n== Из света ==\n=== А-К ===\n*[[Александар Велики]]\n*[[Махмуд Абас]]\n*[[Мајк Тајсон]]\n*[[Мохамед Фарах Аидид]]\n*[[Алберт Ајнштајн]]\n*[[Данте Алигијери]]\n*[[Јакопо Амигони]]\n*[[Педро Алмодовар]]\n*[[Изабела Аљенде]]\n*[[Роалд Амундсен]]\n*[[Анаксагора]]\n*[[Кофи Анан]]\n*[[Хозе Андраде]]\n*[[Јасер Арафат]]\n*[[Арнулфо Ариас]]\n*[[Аристид]]\n*[[Аристомаха]]\n*[[Аристотел]]\n*[[Карл Ауер]]\n*[[Оноре де Балзак]]\n*[[Ехуд Барак]]\n*[[Наполеон Бонапарта]]\n*[[Јохан Себастијан Бах]]\n*[[Александар Грахам Бел]]\n*[[Пјер Белон]]\n*[[Карл Бенц]]\n*[[Лудвиг ван Бетовен]]\n*[[Ото фон Бизмарк]]\n*[[Маргит Биндер]]\n*[[Нилс Бор]]\n*[[Омар Бредли]]\n*[[Ђордано Бруно]]\n*[[Лаура Буш]]\n*[[Џорџ В. Буш]]\n*[[Џорџ Х. В. Буш]]\n*[[Михаил Васиљевич]]\n*[[Џорџ Вашингтон]]\n*[[Карло Велики]]\n*[[Херман Вендел]]\n*[[Ђузепе Верди]]\n*[[Ребека Вест (Rebecca West)]]\n*[[Симон Визентал]]\n*[[Герхард Виљем]]\n*[[Леонардо да Винчи]]\n*[[Васко де Гама]]\n*[[Махатма Ганди]]\n*[[Марија Кири]]\n*[[Инка Гарсиласо де ла Вега]]\n*[[Ернесто Че Гевара]]\n*[[Бил Гејтс]]\n*[[Николај Васиљевич Гогољ]]\n*[[Јохан Гутенберг]]\n*[[Моше Дајан]]\n*[[Чарлс Дарвин]]\n*[[Ралф Дарендорф]]\n*[[Ежен Делакроа]]\n*[[Данијел Дефо]]\n*[[Диодор]]\n*[[Диофант]]\n*[[Гаетано Доницети]]\n*[[Фјодор Михајлович Достојевски]]\n*[[Френсис Дрејк]]\n*[[Николај Ђауров]]\n*[[Артемизија Ђентилески]]\n*[[Краљица Елизабета II]]\n*[[Џорџ Елиот]]\n*[[Лejф Ериксон]]\n*[[Еуклид]]\n*[[Ефор]]\n*[[Шака Зулу]]\n*[[Виктор Иго]]\n*[[Иноћентије III]]\n*[[Вилхелм Канарис]]\n*[[Имануел Кант]]\n*[[Жак Картије]]\n*[[Франц Кафка]]\n*[[Јустинус Кернер]]\n*[[Јевсевије Кесаријски]]\n*[[Мартин Лутер Кинг]]\n*[[Хилари Клинтон]]\n*[[Кристофор Колумбо]]\n*[[Никола Коперник]]\n*[[Хернан Кортез]]\n*[[Џејмс Кук]]\n*[[Јон Јанку]]\n*[[Елфриде Јелинек]]\n*[[Јустин]]\n*[[Цар Јустинијан]]\n*[[Албер Ками]]\n*[[Винсент Фокс Кесада]]\n*[[Фидел Кастро]]\n*[[Ефраим Кишон]]\n*[[Климент Александријски]]\n*[[Корина]]\n*[[Агата Кристи]]\n*[[Ксенофонт]]\n\n=== Л ===\n*[[Осама бин Ладен]]\n*[[Лактанције]]\n*[[Васил Левски]]\n*[[Ото Лилијентал]]\n*[[Александар Николајевич Лодигин]]\n*[[Соломон Абрамович Лозовски]]\n*[[Селвин Лојд]]\n*[[Харолд Лојд]]\n*[[Џорџ Лојд]]\n*[[Џон Лок]]\n*[[Пјетро Антонио Локатели]]\n*[[Ђина Лолобриђида]]\n*[[Софија Лорен]]\n*[[Конрад Лоренц]]\n*[[Толелано Висенге Ломбардо]]\n*[[Чезаре Ломброзо]]\n*[[Арсеније Ломо]]\n*[[Михаил Васиљевич Ломоносов]]\n*[[Маргерит Лонг]]\n*[[Шарл Лонге]]\n*[[Пјетро Фалка Лонги]]\n*[[Касије Лонгин]]\n*[[Лонго]]\n*[[Хенри Водсворт Лонгефелоу]]\n*[[Џон Грифит Лондон]]\n*[[Албер Лондр]]\n*[[Герман Александрович Лопатин]]\n*[[Феликс Лопе де Вега Карпио]]\n*[[Алонсо Лопез]]\n*[[Педро Лопез де Алаја]]\n*[[Адолфо Лопес Матеос]]\n*[[Гијом де Лопитал]]\n*[[Хендрик Антун Лоренц]]\n*[[Пјетро Лоренцети]]\n*[[Анселмо Лоренцо]]\n*[[Бернар Лоржу]]\n*[[Жак Александар Бернар Лористон]]\n*[[Алберт Лорцинг]]\n*[[Адолф Лос]]\n*[[Николај Онуфријевич Лоскиј]]\n*[[Андре Лот]]\n*[[Лотар I]]\n*[[Лотар II]]\n*[[Лотар III]]\n*[[Пјер Лоти]]\n*[[Фран Лотка]]\n*[[Иво Лотка Калински]]\n*[[Чарлс Лотон]]\n*[[гроф де Лотреамон]]\n*[[Роберт Лоуи]]\n*[[Раменохар Лохија]]\n*[[Рудолф Херман Лоце]]\n*[[Томас Лоџ]]\n*[[Лу Ки|Ки Лу]]\n*[[Лу Сун|Сун Лу]]\n*[[Станислав Лубомирски]]\n*[[Станислав Хераклијус Лубомирски]]\n*[[Савелије Ливијски]]\n*[[Хам Лини]]\n*[[Карл Лудвиг]]\n*[[Ото Лудвиг]]\n*[[Лудвиг I Немачки]]\n*[[Лудвиг I Побожни]]\n*[[Лудвиг II од Вителсбаха]]\n*[[Лудвиг III Леополд]]\n*[[Лудвиг IV Баварски]]\n*[[Лудвиг Аугуст од Вителсбаха]]\n*[[Ерих Лудендорф]]\n*[[Лудовик I]]\n*[[Лудовик II]]\n*[[Kaрл Луис]]\n*[[Луј I]] \n*[[Луј II]] \n*[[Луј III]] \n*[[Луј IV]] \n*[[Луј V]] \n*[[Луј VI]] \n*[[Луј VII]] \n*[[Луј VIII]] \n*[[Луј IX]] \n*[[Луј X]] \n*[[Луј XI]] \n*[[Луј XII]] \n*[[Луј XIII]]\n*[[Луј XIV]] \n*[[Луј XV]] \n*[[Луј XVI]] \n*[[Луј XVII]] \n*[[Луј XVIII]]\n\n=== М-Ш ===\n*[[Фердинанд Магелан]]\n*[[Александар Македонски]]\n*[[Николо Макијавели]]\n*[[Карл Маркс]]\n*[[Алфред Маршал]]\n*[[Голда Меир]]\n*[[Миртида]]\n*[[Семјуел Морзе]]\n*[[Волфганг Амадеус Моцарт]]\n*[[Ричард Никсон]]\n*[[Фридрих Ниче]]\n*[[Исак Њутн]]\n*[[Џорџ Орвел]]\n*[[Ориген]]\n*[[Јованка Орлеанка]]\n*[[Јаков Павлов]]\n*[[Артур Сесил Пигу]]\n*[[Питагора]]\n*[[Платон]]\n*[[Плиније]]\n*[[Роман Полански]]\n*[[Марко Поло]]\n*[[Нума Помпилије]]\n*[[Порин]]\n*[[Тери Прачет]]\n*[[Александар Сергејевич Пушкин]]\n*[[Бертран Расел]]\n*[[Расмус Кристијан Раск]]\n*[[Тео де Рат]]\n*[[Карл Ренер]]\n*[[Димитрије Ризов]]\n*[[Давид Рикардо]]\n*[[Еразмо Ротердамски]]\n*[[Еуген Савојски]]\n*[[Жан-Баптист Сеј]]\n*[[Мигел Сервантес]]\n*[[Симон Врачар]]\n*[[Симонид са Кеја]]\n*[[Созомен]]\n*[[Сократ]]\n*[[Сократ Схоластик]]\n*[[Александар Соловјев]]\n*[[Ричард Сталман]]\n*[[Стендал]]\n*[[Страбон]]\n*[[Џон Тавенер]]\n*[[Тацит]]\n*[[Рената Тебалди]]\n*[[Микис Теодоракис]]\n*[[Тертулијан]]\n*[[Тикара, инок од Цариграда]]\n*[[Џ.Р.Р. Толкин]]\n*[[Лав Николајевич Толстој]]\n*[[Тома Магистар]]\n*[[Свети мученик Трифун]]\n*[[Тукидид]]\n*[[Франц Фердинанд]]\n*[[Пјер Ферма]]\n*[[Филон Александријски]]\n*[[Маргит Фишер]]\n*[[Хајнц Фишер]]\n*[[Густав Флобер]]\n*[[Џералд Форд]]\n*[[Роберт Фрост]]\n*[[Вернер Хајзенберг]]\n*[[Ханибал]]\n*[[Томас Харди]]\n*[[Данил Хармс]]\n*[[Херакле]]\n*[[Бјарни Херлофсон]]\n*[[Херодот]]\n*[[Густав Лудвиг Херц]]\n*[[Хесиод]]\n*[[Адолф Хитлер]]\n*[[Хомер]]\n*[[Миклош Хорти]]\n*[[Хорације]]\n*[[Исус Христос]]\n*[[Гај Јулије Цезар]]\n*[[Чарли Чаплин]]\n*[[Дик Чејни]]\n*[[Винстон Черчил]]\n*[[Стив Џобс]]\n*[[Џејмс Џојс]]\n*[[Моше Шарет]]\n*[[Шер]]\n*[[Жак Ширак]]\n*[[Волфганг Шисел]]\n*[[Артур Шопенхауер]]\n*[[Марк Шпиц]]\n*[[Макс Штирнер]]\n\n==Напишите Ви нешто о следећим личностима:==\n\n*[[Михаило Пупин]]\n*[[Исидора Секулић]]\n*[[Павле Савић]]\n*[[Миодраг Петровић Чкаља]]\n*[[Милунка Савић]]\n*[[Ноам Чомски]]\n*[[Император Јустинијан|Јустинијан]]\n*[[Милан Будимир]]\n*[[Октавијан Август]]\n*[[Јакоб Грим]] \n*[[Рихард Штраус]]\n*[[Георг Кантор]]\n*[[Едвард Русјан]]\n\n[[bg:Списък на биографии]]\n[[cs:Osobnosti]]\n[[de:Liste der Biographien]]\n[[en:Lists of people]]\n[[eo:Listo de biografioj]]\n[[es:Lista de biografías]]\n[[et:Biograafiad]]\n[[fr:Liste de personnes célèbres]]\n[[fy:Biografylist]]\n[[hr:Popis osoba]]\n[[it:Biografie]]\n[[ja:人名一覧]]\n[[ko:인물]]\n[[nl:Biografielijst]]\n[[pl:Noty biograficzne]]\n[[pt:Biografias]]\n[[ro:Listă de biografii]]\n[[ru:Персоналии]]\n[[sl:Seznam osebnosti]]\n[[tr:Kişiler]]\n[[uk:Персоналії]]\n[[zh:人名表]]\n\n[[Category:Биографије]]\n\n\n[[Category:Списак спискова]]','',170,'Покрајац','20050316140155','',0,0,1,0,0.504808109954,'79949683859844','20050316140155'); INSERT INTO cur VALUES (65,0,'Ћирилица','\'\'\'Ћирилица\'\'\' је [[писмо]] које користи шест [[словенски језици|словенских језика]] ([[руски језик|руски]], [[украјински језик|украјински]], [[белоруски језик|белоруски]], [[српски језик|српски]] , [[македонски језик|македонски]] и [[бугарски језик|бугарски]]), као и [[#Језици_који_користе_ћирилицу|већи број других језика]] бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], [[Азија|Азије]] и [[источна Европа|источне Европе]].\n\n==Табела ћириличких слова==\n{{ћирилица}}\n\n==Језици који користе ћирилицу==\n\nСледећи језици користе или су користили ћирилицу:\n\n*[[индоевропски језици]]\n**[[словенски језици]]\n***[[руски језик|руски]]\n***[[украјински језик|украјински]]\n***[[белоруски језик|белоруски]]\n***[[српски језик|српски]] \n***[[македонски језик|македонски]]\n***[[бугарски језик|бугарски]]\n**[[индо-ирански језици]]\n***[[осетски језик|осетски]]\n***[[таџички језик|таџички]]\n**[[романски језици]]\n***[[румунски језик|румунски]] (до [[19. век|19. века]] а у [[Молдавија|Молдавији]] између [[1940]] и [[1989]] (види [[молдавски језик|молдавски]]))\n**остали индоевропски језици\n***[[ромски језик|ромски]] (у [[Србија|Србији]] и земљама бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]])\n***[[курдски језик|курдски]] (код [[Курди|Курда]] који живе у земљама бившег [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]])\n\n*[[алтајски језици]]\n**[[турански језици]]\n***[[азеријски језик|азеријски]] ([[1939]]-[[1991]])\n***[[татарски језик|татарски]]\n***[[туркменски језик|туркменски]] ([[1940]]-[[1994]])\n***[[узбечки језик|узбечки]] ([[1940]]-[[1998]])\n***[[киргишки језик|киргишки]]\n***[[казашки језик|казашки]] и [[гангушки језик|гангушки]] (од [[1957]])\n**[[угро-фински језици]]\n***[[удмуртски језик|удмуртски]]\n***[[килдински саамијски језик|килдински саамијски]]\n***[[мордвински језик|мордвински]]\n**остали, махом алтајски језици\n***[[абаски језик|абаски]]\n***[[абхаски језик|абхаски]]\n***[[адиџеијански језик|адиџеји]]\n***[[ајсорски језик|ајсорски]]\n***[[алтајски језик|алтајски]]\n***[[аварски језик|аварски]]\n***[[балкарски језик|балкарски]]\n***[[башкирски језик|башкирски]]\n***[[бурјатски језик|бурјатски]]\n***[[чеченски језик|чеченски]] ([[1940]]-[[1991]])\n***[[чувашки језик|чувашки]]\n***[[чукчијски језик|чукчијски]]\n***[[даргваски језик|даргваски]]\n***[[дунгански језик|дунгански]]\n***[[евенкски језик|евенкски]]\n***[[кабардијански језик|кабардијански]]\n***[[калмички језик|калмички]]\n***[[карачејски језик|карачејски]]\n***[[каракалпачки језик|каракалпачки]]\n***[[карелијански језик|карелијански]]\n***[[какаски језик|какаски]]\n***[[кантски језик|кантски]]\n***[[комијски језик|комијски]]\n***[[корјачки језик|корјачки]]\n***[[кумички језик|кумички]]\n***[[лачки језик|лачки]]\n***[[лезгијански језик|лезгијански]]\n***[[мансијански језик|мансијански]]\n***[[маријски језик|маријски]]\n***[[монголски језик|монголски]]\n***[[нанајски језик|нанајски]]\n***[[ненецки језик|ненецки]]\n***[[ногајски језик|ногајски]]\n***[[оријатски језик|оријатски]]\n***[[селкупски језик|селкупски]]\n***[[табасарански језик|табасарански]]\n***[[татски језик|татски]]\n***[[тувански језик|тувански]]\n***[[удекански језик|удекански]] ([[удегански језик|удегански]]) и [[јакутски језик|јакутски]] језици)\n\n*[[вештачки језици]]\n**[[словио]]\n**[[нова лингва франка]]\n\n==Ћириличко писмо за [[Руси|Русе]]==\nГлавница [[писмо|писма]] настала je iз [[рана ћирилица|ране ћирилице]], која је била дериват [[глагољице]] и грчког уставног писма [[унцијала|унцијале]]. За највероватније састављаче ћирилице узимају се [[Климент Охридски]] или [[Константин Преславски]], али то питање до данас није коначно решено. Највећи број слова потиче из [[грчко писмо|грчког писма]], док неки знакови представљају мање или више упрошћене облике [[глагољица|глагољских]] слова. Ћирилица је добила име по старијем од два брата, [[Словени|словенска]] просветитеља, [[Ћирило и Методије|Ћирилу]], за кога се обично претпоставља да је саставио [[глагољица|глагољицу]].\n\n{| align=\"center\" border=\"1\" cellspacing=\"0\" cellpadding=\"8\" bgcolor=\"#EFEFEF\" style=\"font-size:20px; text-align:center;\"\n|-\n| [[A (ћириличко)|А]] || [[Be (ћириличко)|Б]] || [[Ve (ћириличко)|В]] || [[Ge (ћириличко)|Г]] || [[De (ћириличко)|Д]] || [[Ye (ћириличко)|Е]] || [[Yo (ћириличко)|Ё]] || [[Zhe (ћириличко)|Ж]] || [[Ze (ћириличко)|З]] || [[I (ћириличко)|И]] || [[Short I|Й]]\n|-\n| [[Ka (ћириличко)|К]] || [[El (ћириличко)|Л]] || [[Em (ћириличко)|М]] || [[En (ћириличко)|Н]] || [[O (ћириличко)|О]] || [[Pe (ћириличко)|П]] || [[Er (ћириличко)|Р]] || [[Es (ћириличко)|С]] || [[Te (ћириличко)|Т]] || [[U (ћириличко)|У]] || [[Ef (ћириличко)|Ф]]\n|-\n| [[Kha (ћириличко)|Х]] || [[Tse (ћириличко)|Ц]] || [[Che (ћириличко)|Ч]] || [[Sha|Ш]] || [[Shcha|Щ]] || [[Hard sign|Ъ]] || [[Yeru|Ы]] || [[Soft sign|Ь]] || [[E (ћириличко)|Э]] || [[Yu (ћириличко)|Ю]] || [[Ya (letter)|Я]]\n|}\n\n==Коришћење у различитим језицима==\n\n(Гласови су означени коришћењем [[мапа карактера SAMPA|Сампе]] и представљају само апроксимативне вредности.)\n\nДок главница језика који се користе ћирилицом имају [[фонема|фонемску]] ортографију, постоје и изузеци, углавном у [[руски језик|руском]]: \'\'ЕГО\'\' (значи \'\'њему\'\'), а изговара се као /jevO/ уместо /jegO/.\n\nИмајте на уму да срицање имена варира, посебно кад су у питању транскрипције/транслитерације Y/J/I, GH/G/H и ZH/J.\n\n===Словенски језици===\n\n====[[руски језик|Руски]]====\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Capital Small NameSoundISO 9:1995 transliteration
АаА/a/a
БбБе/b/b
ВвВе/v/v
ГгГе/g/g
ДдДе/d/d
ЕеЈе/jE/e
ЁёЈо/jO/yo
ЖжЖе/Z/zh
ЗзЗе/z/z
ИиИ/i/i
Ййкратко И/j/j
КкКа/k/k
ЛлЕл/l/l
МмЕм/m/m
НнЕн/n/n
ОоО/o/o
ПпПе/p/p
РрЕр/r/r
СсЕс/s/s
ТтТе/t/t
УуУ/u/u
ФфЕф/f/f
ХхХа/x/x
ЦцЦе/ts/c
ЧчЧе/tS/ch
ШшШа/S/sh
ЩщШћа/Sj/shh
Ъътврди знакno palatalization¹\'\'
ЫыЈери/1/y\'
Ььмеки знак/j/ -- palatalization¹\'
ЭэЕ/E/e\'
ЮюЈу/ju/yu
ЯяЈа/ja/ya
\n\nНапомене везане за тврди и меки знак:\n# Када се јотовани самогласник (самогласник који почиће са /j/) нађе иза сугласника, сугласник бива палатализован (/j/ се меша са сугласником) а /j/ неће бити изговорено. Тврди знак означава да се то не треба десити, док ће се /j/ појавити испред самогласника. Меки знак означава да се сугласник палатализује али да ће се /j/ испред самогласника чути. Меки знак на крају речи означава да се сугласник пред њим палатализује. Примери: та - ta; тя - tja; тья - tjja; тъя - tja; т - t; ть - tj.\n# У ортографији пре реформе [[правопис|правописа]] [[руски језик|руског језика]], у [[староруски језик|старороуском језику]], као и у [[црквенословенски језик|црквенословенском]] ови се знакови зову \"јеровима\" (дебелим и танким). Историјски, \"тврди и меки знаци\" узимају место данас непостојећих муклих гласова задњег и предњег реда. (У српском језику су се ти гласови прво уједначили у мукли глас средњег реда, а у тзв. \"јакој позицији\" дали [[непостојано а]]. Данас тај средњег реда постоји у [[бугарски језик|бугарском]]. Погледајте напомене за [[бугарски језик]].\n\nИсторијска слова:\n\nПре 1918 постојало је још четири слова у употреби: Іі (замењено са Ии), Ѳѳ (Фита \"фита\" или \"тита\" или \"тета\", замењена са Фф), Ѣѣ (Ять \"јат\", замењено са Ее), и Ѵѵ (ижица \"ижица\", замењено са Ии).\n\n====[[украјински језик|Украјински]] ====\nКао у [[руски језик|руском]] са изузецима:\n\n* Г је [[звучност, лингвистичка|звучан]] [[струјност, лингвистичка|струјни]] [[сугласник]] и зове се \"Ге\". Између Ге и Де налази се Гје (Ґ, ґ) и изговара се као умекшано /g/. (Ово слово није било званично коришћено у [[Савез Совјетских Социјалистичих Република|Совјетском Савезу]], па се не налази у многим ћириличким фонтовима.)\n* Је се иговара као /E/ и зове се \"Е\". Јо не постоји. Између Е и Же постоји слово Је (Є, є) које се изговара као /jE/ и које изгледа као обрнуто руско слово Е. Руско слово Е не постоји.\n* И се изговара као /1/ и зове се \"Y\" (тврдо И). Кратко И се зове \"кратко Y\". Између Y и кратког Y постоји слово И (І, і) и изговара се као /i/ а изгледа као латиничко слово I и слово Ји (Ї, ї) и изговара се као /ji/ а изгледа као латиничко слово I са дијарезом (две идентичне тачке изнад слова као код руског слова Јо).\n* Јери не постоји.\n* Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.\n* Шћа се изговара као два посебних гласа, ш и ч\n\n====[[белоруски језик|Белоруски]]====\nКао руски осим:\n* И изгледа као латиничко слово I (І, і). (Али, кратко И изгледа као у руском!)\n* Између У и Еф постоји слово кратко У (Ў, ў), које изгледа као У (У) са [[брев|акцентом брев]] и изговором /w/ као у енглеским [[дифтонг|дифтонзима]] у \"now\" и \"low\".\n* Шћа не постоји.\n* Тврди знак се не користи; уместо њега се у тој потреби користи апостроф.\n* Г представља [[звучност, лингвистичка|звучан]] [[струјност, лингвистичка|струјни]] [[сугласник]]. Има Ґґ.\n* \"Дз\" као \"Ђ\", \"Дж\" као \"Џ\".\n\n====[[бугарски језик|Бугарски]] ====\nКао руски осим:\n* Је се изговара као /E/ и зове се \"E\".\n* Јо не постоји.\n* Руско слово Е не постоји.\n* Шћа се изговара као /St/ и зове се \"Шта\".\n* Тврди знак се користи за полугласник, /ə/ ([[шва]]).\n* Јери не постоји.\n\n==== [[српски језик|Савремени српски језик од 19. века]] ====\nКао руски осим:\n* Спеловање српске азбуке је друкчије него спеловање руске. Сугласници се изговарају само коришћењем полугласника као помоћи.\n* Је се изговара као /E/ и зове се \"Е\". Јо не постоји. Руско слово Е не постоји.\n* Између Д и Е постоји слово Ђ (Ђ, ђ), које се изговара као /dj/ и изгледа као Ћерв, само што има закривљење на десној ножици.\n* Кратко И не постоји. Између И и Ка налази се слово Ј (Ј, ј) и изговара као /j/, а изгледа као латиничко слово Ј.\n* Између Л и М је слово Љ (Љ, љ) које се изговара као /lj/ и изгледа као Л са прилепљеним меким знаком са десне стране.\n* Између Н и О је слово Њ (Њ, њ) које се изговара као /nj/ и изгледа као Н са прилепљеним меким знаком са десне стране.\n* Између Т и У налази се слово Ђерв (Ћ, ћ) које се изговара као /tj/ и изгледа као мало латиничко слово H са цртицом у горњем делу леве усправне линије.\n* Између Ч и Ш налази се слово Џ (Џ, џ) које се изговара као /dZ/ и које личи на Ц само са цртицом помереном на средину доње водоравне линије.\n* Ш је последње слово; остало не постоји.\n\n====[[македонски језик|Македонски]] ====\n\nКао у српском осим:\n* Између З и И се налази слово Дз (Ѕ, ѕ) које се изговара као /dz/ а исто је као латиничко слово S.\n* Ђ се мења Гј (Ѓ, ѓ) а изговара се као /gj/ и изгледа као Г са [[акут|акутом]].\n* Ђерв се мења са Кј (Ќ, ќ) а изговара се као /kj/ и изгледа као К са [[акут|акутом]].\n\n===Несловенски језици===\n\nОве азбуке су махом настале на основу руске, али са поприличним разликама, поготову кад су у питању [[кавкаски језици]]. U [[централна Азија|централној Азији]] коришћење ћирилице је постало често предмет политичких спорова по распаду [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] јер подсећа на совјетску власт. Одређени број језика је уместо ћирилице почео да користи друга писма.\n\n====[[казачки језик|Казачки]] ====\n\n{|\n!ћирилица !! кајдарска латиничка транслитерација\n|-\n|Аa || Aa\n|-\n|Әә || Ää\n|-\n|Бб || Bb\n|-\n|Вв || Vv\n|-\n|Гг || Gg\n|-\n|Ғғ || Ğğ\n|-\n|Дд || Dd\n|-\n|Ее || Ee\n|-\n|Ёё || Yo yo\n|-\n|Жж || Jj\n|-\n|Зз || Zz\n|-\n|Ии || Iy iy\n|-\n|Йй || Yy\n|-\n|Кк || Kk\n|-\n|Ққ || Qq\n|-\n|Лл || Ll\n|-\n|Мм || Mm\n|-\n|Нн || Nn\n|-\n|Ңң || Ññ\n|-\n|Оо || Oo\n|-\n|Өө || Öö\n|-\n|Пп || Pp\n|-\n|Рр || Rr\n|-\n|Сс || Ss\n|-\n|Тт || Tt\n|-\n|Уу || Ww\n|-\n|Ұұ || Uu\n|-\n|Үү || Üü\n|-\n|Фф || Ff\n|-\n|Хх || Xx\n|-\n|Һһ || Hh\n|-\n|Цц || Cc\n|-\n|Чч || Çç\n|-\n|Шш || Şş\n|-\n|Щщ || ??\n|-\n|Ъъ || ??\n|-\n|Ыы || Iı\n|-\n|İi || İi\n|-\n|Ьь || ??\n|-\n|Ээ || Ee\n|-\n|Юю || Yu yu\n|-\n|Яя || Ya ya\n|}\n\n==Ћирилица у Уникоду==\nУ [[Уникод|Уникоду]] ћирилички блок се простире између од U+0400 до U+052F. Знаци између позиције U+0400 и U+045F су у основи знаци из кодног распореда [[ISO 8859-5]] померени нагоре за 864 позиција. Знакови у опсегу између U+0460 и U+0489 су историјски и не користе се у савременим језицима. Знакови у простору од U+048A и U+052F су додатни знаци за различите несловенске ћириличке азбуке.\n\n[[Уникод]] не укључује акцентована ћириличка слова, али се могу добити комбиновањем са различитим [[дијакритички знак|дијакритичким знацима]]. Тако се додавањам U+0301 (\"комбинујући акут\") после слова које се жели акцентовати добија акцентовано слово (тј. \'\'ы́ э́ ю́ я́\'\'). Неки језици (као што је савремени [[црквенословенски језик]]) још увек нису у потпуности подржани.\n\n{|\n|- align=\"center\"\n| || ||0||1||2||3||4||5||6||7||8||9||A||B||C||D||E||F\n|- align=\"center\"\n|400|| ||Ѐ||Ё||Ђ||Ѓ||Є||Ѕ||І||Ї||Ј||Љ||Њ||Ћ||Ќ||Ѝ||Ў||Џ\n|- align=\"center\"\n|410|| ||А||Б||В||Г||Д||Е||Ж||З||И||Й||К||Л||М||Н||О||П\n|- align=\"center\"\n|420|| ||Р||С||Т||У||Ф||Х||Ц||Ч||Ш||Щ||Ъ||Ы||Ь||Э||Ю||Я\n|- align=\"center\"\n|430|| ||а||б||в||г||д||е||ж||з||и||й||к||л||м||н||о||п\n|- align=\"center\"\n|440|| ||р||с||т||у||ф||х||ц||ч||ш||щ||ъ||ы||ь||э||ю||я\n|- align=\"center\"\n|450|| ||ѐ||ё||ђ||ѓ||є||ѕ||і||ї||ј||љ||њ||ћ||ќ||ѝ||ў||џ\n|- align=\"center\"\n|460|| ||Ѡ||ѡ||Ѣ||ѣ||Ѥ||ѥ||Ѧ||ѧ||Ѩ||ѩ||Ѫ||ѫ||Ѭ||ѭ||Ѯ||ѯ\n|- align=\"center\"\n|470|| ||Ѱ||ѱ||Ѳ||ѳ||Ѵ||ѵ||Ѷ||ѷ||Ѹ||ѹ||Ѻ||ѻ||Ѽ||ѽ||Ѿ||ѿ\n|- align=\"center\"\n|480|| ||Ҁ||ҁ||҂||҃||҄||҅||҆||҇||҈||҉||Ҋ||ҋ||Ҍ||ҍ||Ҏ||ҏ\n|- align=\"center\"\n|490|| ||Ґ||ґ||Ғ||ғ||Ҕ||ҕ||Җ||җ||Ҙ||ҙ||Қ||қ||Ҝ||ҝ||Ҟ||ҟ\n|- align=\"center\"\n|4A0|| ||Ҡ||ҡ||Ң||ң||Ҥ||ҥ||Ҧ||ҧ||Ҩ||ҩ||Ҫ||ҫ||Ҭ||ҭ||Ү||ү\n|- align=\"center\"\n|4B0|| ||Ұ||ұ||Ҳ||ҳ||Ҵ||ҵ||Ҷ||ҷ||Ҹ||ҹ||Һ||һ||Ҽ||ҽ||Ҿ||ҿ\n|- align=\"center\"\n|4C0|| ||Ӏ||Ӂ||ӂ||Ӄ||ӄ||Ӆ||ӆ||Ӈ||ӈ||Ӊ||ӊ||Ӌ||ӌ||Ӎ||ӎ||ӏ\n|- align=\"center\"\n|4D0|| ||Ӑ||ӑ||Ӓ||ӓ||Ӕ||ӕ||Ӗ||ӗ||Ә||ә||Ӛ||ӛ||Ӝ||ӝ||Ӟ||ӟ\n|- align=\"center\"\n|4E0|| ||Ӡ||ӡ||Ӣ||ӣ||Ӥ||ӥ||Ӧ||ӧ||Ө||ө||Ӫ||ӫ||Ӭ||ӭ||Ӯ||ӯ\n|- align=\"center\"\n|4F0|| ||Ӱ||ӱ||Ӳ||ӳ||Ӵ||ӵ||Ӷ||ӷ||Ӹ||ӹ||Ӻ||ӻ||Ӽ||ӽ||Ӿ||ӿ\n|- align=\"center\"\n|500|| ||Ԁ||ԁ||Ԃ||ԃ||Ԅ||ԅ||Ԇ||ԇ||Ԉ||ԉ||Ԋ||ԋ||Ԍ||ԍ||Ԏ||ԏ\n|- align=\"center\"\n|510|| ||Ԑ||ԑ||Ԓ||ԓ||Ԕ||ԕ||Ԗ||ԗ||Ԙ||ԙ||Ԛ||ԛ||Ԝ||ԝ||Ԟ||ԟ\n|- align=\"center\"\n|520|| ||Ԡ||ԡ||Ԣ||ԣ||Ԥ||ԥ||Ԧ||ԧ||Ԩ||ԩ||Ԫ||ԫ||Ԭ||ԭ||Ԯ||ԯ\n|}\n\n==Стране сличног садржаја==\n*[[ћирилизација]]\n*[[јотовање]]\n\n==Повезнице ван Википедије==\n* [http://www.cirilica.org Примена ћирилице на мрежи и рачунарима]\n* [http://www.omniglot.com/writing/cyrillic.htm Ћириличко писмо на omniglot.com]\n* [http://www.unicode.org/charts/PDF/U0400.pdf Уникодова страна \"Cyrillic\"] (PDF)\n* [http://www.unicode.org/charts/PDF/U0500.pdf Уникодова страна \"Cyrillic Supplement\"] (PDF)\n* [http://www.jewishgen.org/jri-pl/translit.htm Подаци о ћириличкој транслитерацији] и ћириличким рукописима\n*[http://www.lorem-ipsum.info/_russian Генератор за руског типографског пуњача текста]\n\n[[Category:Писма]]\n\n[[be:Кірыліца]]\n[[bg:Кирилица]]\n[[ca:Alfabet ciríl·lic]]\n[[cs:Cyrilice]]\n[[da:Kyrilliske alfabet]]\n[[de:Kyrillisches Alphabet]]\n[[en:Cyrillic alphabet]]\n[[eo:Cirila alfabeto]]\n[[es:Alfabeto cirílico]]\n[[et:Kirillitsa]]\n[[fi:Kyrilliset aakkoset]]\n[[fr:Alphabet cyrillique]]\n[[gl:Alfabeto cirílico]]\n[[is:Kýrillískt letur]]\n[[ja:キリル文字]]\n[[nl:Cyrillisch alfabet]]\n[[pl:Cyrylica]]\n[[ru:Кириллица]]\n[[sl:Cirilica]]\n[[sv:Kyrilliska alfabetet]]\n[[uk:Кирилиця]]\n[[zh-cn:斯拉夫字母表]]','-који уз ћирилицу равноправно користи и атиницу) тачно је али небитно у чланку о ћирилиоци, није чланак о српоском',17,'Bonzo','20050227173450','',0,0,0,0,0.090129667935,'79949772826549','20050312163340'); INSERT INTO cur VALUES (66,0,'Хардвер','*[[Матичне плоче]]\r\n*[[Монитори]]\r\n*[[Штампачи]]\r\n*[[Скенери]]\r\n*[[Дискови]]\n\r\n[[cs:Hardware]]\r\n[[de:Hardware]]\r\n[[en:Computer hardware]]\r\n[[es:Soporte físico]]\r\n[[fi:Kovo]]\r\n[[fr:Matériel (informatique)]]\r\n[[he:חומרה]]\r\n[[hr:Hardware]]\r\n[[ja:ハードウェア]]\r\n[[ms:Perkakas komputer]]\r\n[[nl:Hardware]]\r\n[[no:Maskinvare]]\r\n[[pt:Hardware]]','HasharBot - robot Adding:ms',0,'81.220.102.177','20040415221859','',0,0,0,0,0.884900960086,'79959584778140','20040415221859'); INSERT INTO cur VALUES (67,0,'Математика','*[[Анализа]]\n*[[Алгебра]]\n*[[Геометрија]]\n*[[Теорија Бројева]]\n*[[Логика]]\n*[[Вероватноћа и статистика]]\n*[[Нумеричка математика]]\n*[[Велики математичари]]\n*[[Питагорина теорема]]\n*[[Стереометрија]]\n*[[Монотоност функције]]\n*[[Геометријска интерпретација извода]]\n*[[Ролова теорема]]\n*[[Лагранжова теорема]]\n*[[Фермаова теорема]]\n\n==Код нас==\n*[[Математичка гимназија]]\n\n[[Category:Математика]]\n\n[[af:Wiskunde]]\n[[als:Mathématiques]]\n[[ar:رياضيات]]\n[[bg:Математика]]\n[[bs:Matematika]]\n[[ca:Matemàtiques]]\n[[co:Matematica]]\n[[cs:Matematika]]\n[[cy:Mathemateg]]\n[[da:Matematik]]\n[[de:Mathematik]]\n[[el:Μαθηματικά]]\n[[en:Mathematics]]\n[[eo:Matematiko]]\n[[es:Matemáticas]]\n[[et:Matemaatika]]\n[[eu:Matematika]]\n[[fi:Matematiikka]]\n[[fr:Mathématiques]]\n[[fy:Wiskunde]]\n[[ga:Matamaitic]]\n[[gd:Matamataig]]\n[[gl:Matemática]]\n[[he:מתמטיקה]]\n[[hr:Matematika]]\n[[hu:Matematika]]\n[[ia:Mathematica]]\n[[id:Matematika]]\n[[is:Stærðfræði]]\n[[it:Matematica]]\n[[ja:数学]]\n[[ko:수학]]\n[[la:Mathematica]]\n[[lt:Matematika]]\n[[lv:Matemātika]]\n[[mk:Математика]]\n[[ms:Matematik]]\n[[nl:Wiskunde]]\n[[no:Matematikk]]\n[[pl:Matematyka]]\n[[pt:Matemática]]\n[[ro:Matematică]]\n[[ru:Математика]]\n[[simple:Mathematics]]\n[[sk:Matematika]]\n[[sl:Matematika]]\n[[sv:Matematik]]\n[[sw:Hisabati]]\n[[ta:கணிதம்]]\n[[th:คณิตศาสตร์]]\n[[tokipona:sona nanpa]]\n[[tr:Matematik]]\n[[tt:Matematik]]\n[[uk:Математика]]\n[[zh-cn:数学]]\n[[zh-tw:數學]]','+Математичка гимназија',269,'Dzordzm','20050225074308','',0,0,1,0,0.55292703563,'79949774925691','20050225074308'); INSERT INTO cur VALUES (68,0,'Математичка_анализа','*[[Елементарне функције]]\n*[[Гранична вредност]]\n*[[Извод]]\n*[[Интеграл]]\n*[[Испитивање функција]]\n\n*[[Реална анализа]]\n**[[Сингуларни интеграли]]\n*[[Хармонијска анализа]]\n*[[Комплексна анализа]]\n*[[Функционална анализа]]\n*[[Спектрална анализа]]\n\n*[[Диференцијалне једначине]]\n**[[Парцијалне диференцијалне једначине]]\n*[[Специјалне функције]]\n\n[[Category:Математика]]\n\n[[de:Analysis]] \n[[en:Mathematical analysis]]\n[[es:Análisis matemático]]\n[[fr:Analyse (mathématiques)]]\n[[ja:解析学]]\n[[pl:Analiza matematyczna]]','',269,'Dzordzm','20050124165536','',0,0,0,0,0.057305347667,'79949875834463','20050203160608'); INSERT INTO cur VALUES (69,0,'Елементарне_функције','*[[Степена функција]]\n*[[Логаритамска функција]]\n*[[Експоненцијална функција]]\n*[[Тригонометријске функције]]\n*[[Инверзне тригонометријске функције]]\n\n[[Category:Математика]]','[[Category:Математика]]',108,'Djordjes','20041119154905','',0,0,1,0,0.614758873179,'79958880845094','20041119154905'); INSERT INTO cur VALUES (70,0,'Степена_функција','Степена функција је функција облика xk за неки реалан број к.\n\nЗа анализу ове функције разликујемо случајеве:\n\nа) к је природан број\n\nб) к је негативан цео број\n\nв) к је позитиван рационалан број\n\nг) к је негативан рационалан број\n\nд) к је реалан број\n\n[[Category:Математика]]','[[Category:Математика]]',108,'Djordjes','20041119154948','',0,0,0,0,0.172310860908,'79958880845051','20041119154948'); INSERT INTO cur VALUES (71,0,'Main_Page','#REDIRECT [[Главна_страна]]\n','премештена на \"Главна_страна\"',7,'Brion VIBBER','20031013214552','',0,1,0,1,0.132689939935403,'79968986785447','20031013214552'); INSERT INTO cur VALUES (72,1,'Main_Page','#REDIRECT [[Разговор:Главна_страна]]\n','премештена на \"Разговор:Главна_страна\"',7,'Brion VIBBER','20031013214557','',0,1,0,1,0.0375376511714772,'79968986785442','20031013214557'); INSERT INTO cur VALUES (73,0,'Археологија','\'\'\'Археологија\'\'\' је [[наука]] о остацима људских [[цивилизација]] и [[култура]].\n\nАрхеолози истражују живот првих људи разматрајући објекте које су ови оставили за собом.\nТакви објекти укључују [[грађевина|грађевине]], [[уметност|уметничка дела]], [[алат]]ке, кости.\nАрхеолози су знали пронаћи фантастична открића као на пример гробнице пуне [[злато|злата]] у напуштеним храмовима у џунгли.\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n[[bg:Археология]]\n[[bs:Arheologija]]\n[[da:Arkæologi]]\n[[de:Archäologie]]\n[[en:Archaeology]]\n[[eo:Arkeologio]]\n[[es:Arqueología]]\n[[fa:باستان‌شناسی]]\n[[fi:Arkeologia]]\n[[fr:Archéologie]]\n[[gl:Arqueoloxía]]\n[[he:ארכיאולוגיה]]\n[[hr:Arheologija]]\n[[ia:Archeologia]]\n[[io:Arkeologio]]\n[[it:Archeologia]]\n[[ja:考古学]]\n[[ko:고고학]]\n[[la:Archaeologia]]\n[[lt:Archeologija]]\n[[lv:Arheoloģija]]\n[[nl:Archeologie]]\n[[no:Arkeologi]]\n[[pl:Archeologia]]\n[[pt:Arqueologia]]\n[[ro:Arheologie]]\n[[simple:Archaeology]]\n[[sl:Arheologija]]\n[[sv:Arkeologi]]\n[[ta:தொல்பொருளியல்]]\n[[th:โบราณคดี]]\n[[tr:Arkeoloji]]\n[[uk:Археологія]]\n[[vo:Vönotav]]\n[[zh:考古学]]','TheK - robot Adding:eo,it,io,pt,tr,lv,lt,th,ta,fa,fi,he Removing:ru Modifying:zh',0,'84.135.240.43','20040804162342','',0,0,0,0,0.675455919781,'79959195837657','20050228215800'); INSERT INTO cur VALUES (74,0,'Енигматика','\'\'\'Енигматика\'\'\' је вештина састављања и решавања загонетки (енигми). Назив је настао од грчког придева ainigmatikos: загонетан. \n\nРешавање укрштеница је једна од најраширенијих игара на свету. Прва укрштеница појавила се у Енглеској током [[XX век]]а. Била је општа, подељена пољима и групом речи које су се међусобно укрштале усправно и водоравно. Укрштенице су штампане у дечјим књигама и различитим периодичним издањима. Прво познато издање данашње укрштенице креирао је новинар Артур Вајн (\'\'Arthur Wynne\'\') из [[Ливерпул|Ливерпула]], стекавши назив првог креатора популарне светске игре. Прва укрштеница се појавила 21. децембра [[1913]]. године у недељном издању Њу Јорк Ворлда (\'\'New York World\'\'). Вајнова укрштеница се разликује од данашњих укрштеница, јер оне у овом облику немају црна поља. Током раних двадесетих година XX века други издавачи новина почели су у својим издањима да штампају укрштенице. У овом раздобљу укрштеница је попримила своју карактеристичну форму. Десет година касније из САД-а прешла је Атлантик и освојила Европу. \n\nПрво појављивање укрштенице у британским издањима било је у Пирсонс Магазину (\'\'Pearson\'s Magazine\'\') у фебруару 1922, а прва Тајмсова (\'\'Times\'\') укрштеница је штампана је 1. фебруара [[1930]]. Британски састављачи убрзо су развили нове узорке, који су били битно различити од америчких. Један од њих је и криптограмна укрштеница која је постала врло популарна. Правила састављања и решавања за криптограмку дали су А. Ф. Ричи (\'\'A. F. Ritchie\'\') и Д. Ц. Мекнат (\'\'D. С. Macnutt\'\'). \n\nСастављачи укрштеница могу \"видети\" сложене речи у задатом лику укрштенице и на тај начин створити стотине уникатних умотворина.\n\n\n[[en:Puzzle]]\n[[hr:Enigmatika]]\n[[ja:パズル]]','',0,'213.244.194.71','20040721181618','',0,0,0,0,0.097399226435,'79959278818381','20050218213029'); INSERT INTO cur VALUES (75,0,'Филозофија','\'\'\'Филозофија\'\'\' се може дефинисати као покушај разумевања мистерија [[егзистенција|егзистенције]] и [[стварност]]и.\nТакође покушава разумети природу [[истина|истине]] и знања али и наћи основне [[вредност]]и и [[важност]]и у животу.\nОднос између људског друштва и природе је такође битан део филозофије која покушава створити жељу код особа ка чуђењу, занимању и жељи за разумевањем.\nДакле, филозофија је процес [[анализа|анализирања]], [[критика|критиковања]], [[интерпретација|интерпретације]] и [[спекулација]].\n\n*[[Задатак филозофије]]\n\n*[http://wikisource.org/wiki/Wikisource:Biblioth%C3%A8que_philosophique Wikisource]\n\n[[Category:Друштвене науке]]\n\n\n\n[[af:Filosofie]]\n[[an:Filosofía]]\n[[ar:فلسفة]]\n[[ast:Filosofía]]\n[[bg:Философия]]\n[[bs:Filozofija]]\n[[ca:Filosofia]]\n[[cs:Filosofie]]\n[[da:Filosofi]]\n[[de:Philosophie]]\n[[el:Φιλοσοφία]]\n[[en:Philosophy]]\n[[eo:Filozofio]]\n[[es:Filosofía]]\n[[et:Filosoofia]]\n[[fa:فلسفه]]\n[[fi:Filosofia]]\n[[fr:Philosophie]]\n[[fy:Filosofy]]\n[[gl:Filosofía]]\n[[he:פילוסופיה]]\n[[hi:दर्शनशास्त्र]]\n[[hr:Filozofija]]\n[[hu:Filozófia]]\n[[ia:Philosophia]]\n[[id:Filsafat]]\n[[io:Filozofio]]\n[[it:Filosofia]]\n[[ja:哲学]]\n[[ko:철학]]\n[[ku:Felsefe]]\n[[la:Philosophia]]\n[[lb:Philosophie]]\n[[lt:Filosofija]]\n[[lv:Filozofija]]\n[[ms:Falsafah]]\n[[nl:Filosofie]]\n[[no:Filosofi]]\n[[pl:Filozofia]]\n[[pt:Filosofia]]\n[[ro:Filozofie]]\n[[ru:Философия]]\n[[simple:Philosophy]]\n[[sk:Filozofia]]\n[[sl:Filozofija]]\n[[sv:Filosofi]]\n[[tl:Pilosopiya]]\n[[tr:Felsefe]]\n[[uk:Філософія]]\n[[vo:Filosop]]\n[[zh-cn:哲学]]\n[[zh-tw:哲學]]','',170,'Покрајац','20050301182920','',0,0,1,0,0.006452373698,'79949698817079','20050301182920'); INSERT INTO cur VALUES (76,0,'Географија','\'\'\'Географија\'\'\' се бави проучавањем локација и расподеле живих бића као и околине где су та бића настањена.\nГеографи проучавају како људи и животиње живе и њихов однос са [[река]]ма, [[језеро|језерима]], [[планина]]ма и тако даље.\nСама реч географија долази из [[грчки језик|грчког језика]] и значи \"опис земље\".\n\n\'\'\'Види такође\'\'\': [[Списак држава]]\n\n*[[Велики географи]]\n*[[Балкан]]\n*[[Изохипса]]\n*[[Изобара]]\n*[[Изонефа]]\n*[[Хидроизобара]]\n\n[[Category:Географија]]\n[[Category:Друштвене науке]]\n\n\n[[af:Geografie]]\n[[bs:Geografija]]\n[[ca:Geografia]]\n[[co:Geografia]]\n[[cs:Zeměpis]]\n[[cy:Daearyddiaeth]]\n[[da:Geografi]]\n[[de:Geographie]]\n[[el:Γεωγραφία]]\n[[en:Geography]]\n[[eo:Geografio]]\n[[es:Geografía]]\n[[et:Geograafia]]\n[[fr:Géographie]]\n[[fy:Geografy]] \n[[gl:Xeografía]]\n[[he:גיאוגרפיה]] \n[[hu:Földrajztudomány]]\n[[hi:भूगोल]]\n[[hr:Zemljopis]]\n[[ia:Geographia]]\n[[id:Geografi]]\n[[it:Geografia]]\n[[ja:地理学]]\n[[ko:지리학]]\n[[ks:Geografia]]\n[[la:Geographia]]\n[[lt:Geografija]]\n[[lv:Geografija]]\n[[ms:Geografi]]\n[[nds:Geographie]]\n[[nl:Geografie]]\n[[no:Geografi]]\n[[oc:Geografia]]\n[[pl:Geografia]]\n[[pt:Geografia]]\n[[ro:Geografie]]\n[[ru:География]]\n[[simple:Geography]]\n[[sl:Geografija]]\n[[sv:Geografi]]\n[[sw:Jiografia]]\n[[th:ภูมิศาสตร์]]\n[[tr:Coğrafya]]\n[[uk:Географя]]\n[[zh:地理学]]\n','-ar:',0,'85.72.131.213','20050304161917','',0,0,0,0,0.837776796817,'79949695838082','20050304161917'); INSERT INTO cur VALUES (77,0,'Хемија','\'\'\'Хемија\'\'\' заузима средишње место међу [[природна наука|природним наукама]].\nОна се бави [[молекул]]има, њиховом структуром, особинама и трансформацијама, и принципима на којима се особине молекула заснивају.\nПошто се молекули налазе у основи [[материја|материје]], у најширем смислу, а материја је један од видова постојања целог [[космос]]а, хемија је једна од „космичких наука“.\n\nЗбог ове своје свеобухватности, хемија се додирује и значајно преклапа са другим природним наукама.\nТако она улази у [[физика|физику]], [[геологија|геологију]] и [[астрономија и астрофизика|астрономију]], с једне стране, и у [[биологија|биологију]], [[физиологија|физиологију]] и [[медицину]], с друге стране.\nНа једном крају спектра хемијских наука, који је оријентисан ка истраживању [[атом]]а из којих су изграђени молекули, и субатомских честица из којих су изграђени атоми, хемија је дала значајне доприносе.\nКласичан пример за сва времена јесте ослобађање [[енергија|енергије]] из атома.\nНи један други појединачни догађај у науци није имао толике непосредне и далекосежне последице као што је то случај са атомском енергијом.\nИнтелектуална достигнућа на другом крају спектра који обухвата хемијска наука, имају подједнако значајне посљедице.\nТо су открића везана за молекулске основе живота где је хемија успела да продре дубоко у изузетно сложене молекулске механизме [[биоxемија|биоxемијских]] процеса и трансфера [[генетика|генетских]] информација у [[живот|живим]] системима.\n\n*[[Српски хемичари]]\n*[[Периодни систем елемената]]\n\n[[Category:Хемија|Хемија]]\n\n\n\n\n\n[[af:Skeikunde]]\n[[als:Chimie]]\n[[bg:Химия]]\n[[ca:Química]]\n[[co:Chimia]]\n[[cs:Chemie]]\n[[cy:Cemeg]]\n[[da:Kemi]]\n[[de:Chemie]]\n[[el:Χημεία]]\n[[en:Chemistry]]\n[[eo:Kemio]]\n[[es:Química]]\n[[et:Keemia]]\n[[eu:Kimika]]\n[[fa:شیمی]]\n[[fi:Kemia]]\n[[fr:Chimie]]\n[[gl:Química]]\n[[he:כימיה]]\n[[hr:Kemija]]\n[[hu:Kémia]]\n[[ia:Chimia]]\n[[id:Kimia]]\n[[is:Efnafræði]]\n[[it:Chimica]]\n[[ja:化学]]\n[[ko:화학]]\n[[la:Chemica]]\n[[lb:Chimie]]\n[[lt:Chemija]]\n[[lv:Ķīmija]]\n[[mk:Хемија]]\n[[ms:Kimia]]\n[[nds:Chemie]]\n[[nl:Scheikunde]]\n[[no:Kjemi]]\n[[oc:Quimia]]\n[[pl:Chemia]]\n[[pt:Química]]\n[[ro:Chimie]]\n[[ru:Химия]]\n[[simple:Chemistry]]\n[[sl:Kemija]]\n[[su:Kimia]]\n[[sv:Kemi]]\n[[sw:Kemia]]\n[[th:เคมี]]\n[[tl:Kimika]]\n[[tr:Kimya]]\n[[tt:Ximiä]]\n[[uk:Хімія]]\n[[vi:Hoá học]]\n[[zh-cn:化学]]\n[[zh-tw:化学]]','додата категорија',135,'Обрадовић Горан','20050122193622','',0,0,0,0,0.45905493454,'79949877806377','20050122193622'); INSERT INTO cur VALUES (78,0,'Историја','Историја је [[друштвене науке|друштвена наука]] која се бави проучавањем људске прошлости, од настанка [[цивилизација|цивилизације]] до данашњег дана.\n\n===Историја српског народа===\n*[[Србија или Рашка? У чему је разлика?]]\n*[[Стефан Првовенчани]]\n*[[Историја српске писмености]]\n*[[Константин Философ]]\n*[[Свети Ћирило]]\n*[[Бока Которска након пада Млетачке републике]]\n*[[Сукоби Срба и Турака 1862. у Београду]]\n*[[Мајски преврат]]\n*[[Свети Срби]]\n*[[Добромир Хрс]]\n*[[Србија од 1718. до 1739. године]]\n\n===Античка историја===\n*[[Антички писци]]\n*[[Хомер]]\n*[[Троја]]\n*[[Римска књижевност]]\n*[[Антички градови]]\n*[[Античка писменост]]\n*[[Антички народи]]\n*[[Античка религија и митологија]]\n*[[Антички језици]]\n*[[Античка музика]]\n*[[Античке личности]]\n*[[Античке земље и државе]]\n*[[Антички епови]]\n*[[Антички догађаји]]\n*[[Жене у антици]]\n*[[Хералдика]]\n\n==Средњовековна историја==\n\n*[[Кратка историја Византије]]\n*[[Средњовековни писци]]\n\n[[Category:Друштвене науке]]\n\n\n\n\n[[af:Geskiedenis]]\n[[ar:تاريخ]]\n[[az:Tarix]]\n[[bg:История]]\n[[ca:Història]]\n[[cs:Historiografie]]\n[[cy:Hanes]]\n[[da:Historie]]\n[[de:Geschichte]]\n[[el:Ιστορία]]\n[[en:History]]\n[[eo:Historio]]\n[[es:Historia]]\n[[et:Ajalugu]]\n[[fr:Histoire]]\n[[fy:Skiednis]]\n[[he:היסטוריה]]\n[[hr:Povijest]]\n[[ia:Historia]]\n[[it:Storia]]\n[[ja:歴史]]\n[[ko:역사]]\n[[ku:Dîrok]]\n[[la:Historia]]\n[[lb:Geschicht]]\n[[lv:Vesture]]\n[[nl:Geschiedenis]]\n[[no:Historie]]\n[[pl:Historia]]\n[[pt:História]]\n[[ro:Istorie]]\n[[ru:История]]\n[[simple:History]]\n[[sl:Zgodovina]]\n[[sv:Historia]]\n[[sw:Historia]]\n[[tr:Tarih]]\n[[ur:تاريخ]]\n[[zh-cn:历史]]\n[[zh-tw:歷史]]','/* Историја српског народа */',0,'212.200.133.83','20050310161924','',0,0,0,0,0.375072634022,'79949689838075','20050310162145'); INSERT INTO cur VALUES (79,0,'Музика','\'\'\'Музика\'\'\' је [[уметност]] стварања уређених односа између [[тон|тонова]]. У највећем броју случајева музика је састављена из [ритма[ритам]] и [[мелодије|мелодију]]. У осталим случајевима, музика је изграђена из других компоненти (хармоније, боје инструмената (оркестрације) и тд.) \n\nСама реч музика потиче од грчке речи \'\'mousike\'\' - уметност [[музе|муза]].\n\nРеч музика може да означава\n\n* Уметност тонова: [[уметност]] креирања тока [[акустика|акустичних]] догађаја (\'\'Да ли се интересујете за музику или за сликарство?\'\')\n* Музичка дела (\'\'Моцартова музика, музика Битлса, музика за клавир, камерна музика и сл.\'\')\n* Репродукцију музичких дела (\'\'Хајде да слушамо музику...\'\')\n* Врста музике (\'\'поп-музика\'\', \'\'рок-музика\'\', техно-музика\'\', \'\'реп-музика\'\')\n* Пријатне звуке (\'\'Музика лишћа дрвећа...\'\')\n\nМузика може бити:\n\n* Жива музика: певајући и свирајући [[музички инструмент|музичке инструменте]].\n* Певање и свирање уз већ снимљену музику.\n* Жива музика која долази из даљине, на пример [[радио]].\n\n\n=== Одређенији приступ музици; материјал музике ===\n\n\nМузика је уобличено [[време]] (за разлику од [[сликарство|сликарства]] које уобличава простор). Музика се може доживети само у току времена. Из тог разлога музика по дефиницији мора да има ритмичко уређење свог сировог материјала ([[тон|тонова]]). Сем помоћу ритма, музика може бити уређена помоћу [[мелодија|мелодије]] (редослед различитих висина тонова) и [[хармонија|хармоније]] (истовременост одређених висина тонова).\n\nТачна дефиниција шта музика јесте а шта није, није могућа. Није обавезујуће да музику прави човек, поготово ако хоћем да узмемо у обзир пев птица и сличне звукове из природе. Безбрижно звиждање, звуци кретања локомотиве као и штимовање инструмената су други гранични случајеви код којих је сваки покушај постављања оштре границе између музике и \"не-музике\" немогућ. На крају крајева, [[авантгарда|авантгардни]] композитори 20. века су сасвим свесно померали границе музике тако што су сасвим одрекли да обликују ритам, хармонију а камоли мелодију; у концертним салама су пуштали снимке звукова из свих могућих животних области, као и звуке створене помоћу [[генератор случајности|генератора случајности]] ([[алеаторика]]) а неретко је и тишина декларисана као музика ([[Џон Кејџ]])\n\n\n===Наука о музици===\n\n\n[[Наука о музици]] и њене \'\'\'дисциплине\'\'\' обрађују са научне тачке гледишта настанак и развој музике ([[историја музике]]), њене стваралаце - [[композитор|композиторе]], њихова дела и извођаче ([[оркестар]]) као и [[музички инструмент|музичке инструменте]].\n\nДаљи правци истраживања музике су [[теорија музике]] која анализира музику и даје упутства за њено компоновање, и њена краљевска дисциплина [[хармонија]] као и [[музичка социологија]] и [[музичка психологија]].\n\n\'\'\'\'\'Музичке дисциплине се могу грубо поделити у три групе:\'\'\'\'\'\n\n1) \'\'систематске музичке дисциплине\'\': музичка социологија, музичка естетика, музичка акустика, музичка педагогија, музичка психологија, етномузикологија\n\n2) \'\'примење музичке дисциплине\'\': музичка критика, познавање музике, конструисање инструмената\n\n3) \'\'историјске музичке дисциплине\'\': познавање инструмената, нотације, слога, музичких извора, иконографија, стилистика, пракса извођења музике\n\n\n===Врсте, форме, жанрови и стилови===\n\n\nСа \'\'\'систематизацијом\'\'\' музике по интерсубјективним критеријумима се баве дисциплине познавања врста музике и [[музички облици]] (види [[врсте и облици музике]]) као и [[стилистика]] (види [[стилски правци музике]]).\n\nНаука о музици је направила више димензија уређења, од којих су неке са више а неке са мање успеха примењене.\n\nПо врсти извођача се дели на:\n* [[вокална музика|вокалну музику]]\n* [[инструментална музика|инструменталну музику]]\n\nПо њеној вредности:\n* [[озбиљна музика]]\n* [[забавна музика]]\n\nПо географском месту настанка:\n* европска музика (стара и савремена музика)\n* егзотична музика\n\nПо њеној сврси коју чини:\n* [[функционална музика]], од литургијске музике преко филмске па до [[музак]]\n* [[аутнономна музика]], музика која се компонује ради себе и као таква се и изводи\n\nПо религиозној мотивацији:\n* сакрална или [[литургијска музика]], на пример корали, црквене песме, литургије, мисе, оратуријуми итд.\n* профана музика одн. [[светска музика]]\n\nПо количини извођача:\n* [[соло]]\n* [[ансамбл]]\n\n\n===Композитори===\n\n*[[Морис Равел]]\n\n===Музичка педагогија===\n\n*[[клавирски педагози]]\n\n===Репродуктивни уметници===\n\n*[[пијанисти]]\n\n\n\n\n*[[Српске староградске песме]]\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n[[af:Musiek]]\n[[ar:موسيقا]]\n[[ast:Música]]\n[[bg:Музика]]\n[[bs:Muzika]]\n[[ca:Música]]\n[[co:Mùsica]]\n[[cs:Hudba]]\n[[da:Musik]]\n[[de:Musik]]\n[[el:Μουσική]]\n[[en:Music]]\n[[eo:Muziko]]\n[[es:Música]]\n[[eu:Musika]]\n[[fr:Musique]]\n[[fy:Muzyk]]\n[[ga:Ceol]]\n[[gl:Música]]\n[[he:מוסיקה]]\n[[hi:संगीत]]\n[[hr:Glazba]]\n[[hu:Zene]]\n[[ia:Musica]]\n[[id:Musik]]\n[[it:Musica]]\n[[ja:音楽]]\n[[ko:음악]]\n[[la:Musica]]\n[[lb:Musek]]\n[[lv:Mūzika]]\n[[ms:Muzik]]\n[[nah:Música]]\n[[nds:Musik]]\n[[nl:Muziek]]\n[[no:Musikk]]\n[[oc:Musica]]\n[[pl:Muzyka]]\n[[pt:Música]]\n[[ro:Muzică]]\n[[ru:Музыка]]\n[[sa:गानं]]\n[[simple:Music]]\n[[sl:Glasba]]\n[[sv:Musik]]\n[[sw:Ngoma]]\n[[th:ดนตรี]]\n[[tr:Müzik]]\n[[uk:Музика]]\n[[zh:音乐]]','',170,'Покрајац','20050221122818','',0,0,1,0,0.869950264632,'79949778877181','20050221122818'); INSERT INTO cur VALUES (80,0,'Опера','\'\'\'Опера\'\'\' се може дефинисати као [[драма]] у којој главни актери углавном певају већину своје улоге.\nСматра се једним од најкомплекснијих облика [[уметност]]и.\nКомбинује [[певање]], [[глума|глуму]], [[оркестар|оркестралну]] [[музика|музику]], [[костим]]е, [[сценарио]] ([[либрето]]), а често и [[балет]] као врсту [[плес]]а.\n\nРеч \'\'опера\'\' је скраћени облик италијанског израза \'\'opera da musiсa\'\' (\'\'музичко дело\'\'), чиме се жели описати опера као збир музичких дела: соло певања, хорског певања, као и игре у једном делу. Прво дело које се сматра опером у данашњем смислу је опера \'\'Дафне\'\' (\'\'Daphne\'\') италијанског композитора Јакопа Перија (Jacopo Peri) из 1597. године. Написана је за елитни круг фирентинских хуманистичких уметника који су се окупљали у просторијама \"Camerata\". Намера је била да се опером \'\'Дафне\'\' оживи класична грчка трагедија, као део целокупног буђења античких вредности у периоду ренесансе. Следећа Перијева опера \'\'Еуридика\'\' (\'\'Euridice\'\') из 1600. године је најстарија сачувана оперска партитура. \n\nПевање представља саму срж опере. У \'\'великој опери\'\' (\'\'grand opera\'\'), врсти опере која се најчешће изводи у данашње време, читав текст је певан. Овакве опере обухватају како соло певање, тако и хорске деонице и играчке нумере (углавном [[балет|балетске]]), а често су и бриљантни примери ликовне уметности у погледу сценографије и костима. За разлику од овога, у \'\'комичним операма\'\' (\'\'opera buffa\'\') најчешће нема већих, грандиозних сцена, а често ни хор није толико заступљен, а радња између арија је приказана речитативима (ит. \'\'recitativo\'\'), полу-говорним полу-певаним пасажима уз (углавном само акордску) пратњу најчешће редукованог оркестра или клавијатурног инструмента (клавир или чембало). Сам термин комична опера не имплицира забавну радњу. Овај назив се односи на опере са ведријом темом од тзв. озбињних опера (ит. \'\'opera seria\'\'). Ова разлика се подела у 18. веку и сматрало се да \'\'комичне опере\'\' треба да се баве обичним људима и местима и да имају срећан крај, докле \'\'озбиљне опере\'\' треба да се баве митолошким или историјским темама које се завршавају трагично. Касније, тема \'\'комичних опера\'\' је постала основа за \'\'веристичке\'\' опере, али оне су се најчешће завршавале трагично (такве су \'\'[[Травијата (опера)|Травијата]]\'\' (\'\'La Traviata\'\') [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]] (Giuseppe Verdi), \'\'[[Кавалерија Рустикана (опера)|Сељачко поштење]]\'\' (\'\'Cavalleria Rusticana\'\') [[Пјетро Маскањи|Пјетра Маскањија]] (Pietro Mascagni), \'\'[[Боеми (опера) – Ђакомо Пучини|Боеми]]\'\' (\'\'La Bohémè\'\') и \'\'[[Мадам Батерфлај (опера)|Мадам Батерфлај]]\'\' (\'\'Madamme Butterfly\'\') [[Ђакомо Пучини|Ђакома Пучинија]] (Giacomo Puccini) и многе друге). Веселије теме су у 19. веку постале основа за \'\'[[оперета|оперете]]\'\' које су се касније (у 20. веку) развиле у \'\'[[водвиљ|водвиље]]\'\' и (најпре у САД-у) \'\'[[мјузикл|мјузикле]]\'\'.\n\nПевачке улоге се у опери разврставају по распону и боји гласа. Мушки гласови могу бити (од највишег ка најнижем) [[контратенор]] (ит. \'\'contratenore\'\'), [[тенор]] (ит. \'\'tenore\'\'), [[баритон]] (ит. \'\'baritono\'\'), бас-баритон (ит. \'\'baritono basso\'\') и [[бас]] (ит. \'\'basso\'\'). Женски гласови су [[сопран]] (ит. \'\'soprano\'\' ), [[мецосопран]] (ит. \'\'mezzo[-]soprano\'\') и [[алт]] (ит. \'\'alto\'\'), који се некада називао и контралт (ит. \'\'contralto\'\'). Сваки од ових гласова има и подврсте (на пример, код сопрана то су \'\'лирски сопран\'\', \'\'драмски сопран\'\', \'\'колоратурни сопран\'\', \'\'спинто сопран\'\', и као посебна врста, \'\'вагнеријански сопран\'\').\n\n==Композитори==\n*[[Италијански композитори]]\n**[[Ђузепе Верди]] (Giuseppe Verdi)\n**[[Ђакомо Пучини]] (Giacomo Puccini)\n**[[Пјетро Маскањи]] (Pietro Mascagni)\n**[[Руђеро Леонкавало]] (Ruggiero Leoncavallo)\n**[[Гаетано Доницети]] (Gaetano Donizetti)\n**[[Ђоакино Росини]] (Gioacchino Rossini)\n**[[Винченцо Белини]] (Vincenzo Bellini)\n*[[Француски композитори]]\n**[[Жорж Бизе]] (Georges Bizet)\n**[[Шарл Гуно]] (Charles Gounod)\n*[[Немачки композитори]]\n**[[Волфганг Амадеус Моцарт]] (Wolfgang Amadeus Mozart)\n*[[Српски оперски композитори|Српски композитори]]\n**[[Исидор Бајић]]\n**[[Рудолф Бручи]]\n**[[Стеван Христић]]\n**[[Петар Коњовић]]\n*[[Руски композитори]]\n**[[Модест Петрович Мусоргски]]\n**[[Петар Иљич Чајковски]]\n**[[Михаил Иванович Глинка]]\n*[[Остали словенски композитори]]\n**[[Јаков Готовац]] (Jakov Gotovac)\n**[[Бедржих Сметана]] (Bedřich Smĕtana)\n\n\n*\'\'\'Напомена\'\'\' - већина нузичких примера из опера је наведено према \'\'Opera kalauz\'\' - Kertész Iván – Fiesta-Saxsum 1997.\n\n[[Category:Опере|*]]\n[[Category:Композитори]]\n\n[[af:Opera]] [[bg:Опера]] [[bs:Opera]] [[de:Oper]] [[en:Opera]] [[eo:Opero]] [[et:Ooper]] [[fr:Opéra]] [[ga:Opera]] [[hr:Opera]] [[it:Opera]] [[ja:オペラ]] [[nl:Opera]] [[pl:Opera (muzyka)]] [[simple:Opera]] [[zh:歌剧]] [[sv:Opera]]\n\n\n','',49,'Zorba','20050214225107','',0,0,1,0,0.302796344879,'79949785774892','20050214225107'); INSERT INTO cur VALUES (81,0,'Вајарство','\'\'\'Вајарство\'\'\' је [[уметност]] прављења [[димензија|тродимензионалних]] облика - скулптура.\nВећина скулптура има чисто [[естетика|естетски]] циљ.\nКада тродимензионални објекат има осим умјетничког и употребни аспект, можемо га назвати скулптуром само уколико је умјетнички аспект предоминантан.\nКада су употребни и умјетнички аспект балансирани, називамо га функционалном скулптуром.\n\nШто више уметнички аспект препушта место употребном, вајарство постаје [[дизајн]].\n\n*[[Ника са Самотраке]]\n\n\n[[bs:Skulptura]] [[da:Skulptur]] [[de:Skulptur]] [[en:Sculpture]] [[es:Escultura]][[fr:sculpture]] [[hr:Skulptura]] [[nl:Beeldhouwkunst]] [[sv:Skulptur]][[zh:雕塑]]\n','>Ника',24,'Domatrios','20050224165531','',0,0,0,0,0.84851805393,'79949775834468','20050224170546'); INSERT INTO cur VALUES (82,0,'Спорт','\'\'\'Спортом\'\'\' називамо физичке активности које човјек изводи из разноразних разлога.\nНеки од разлога могу бити разонода, развијање тјела, побољшање способности, такмичарски дух и тако даље.\n\nСпортове дјелимо на двије групе: групне и самосталне.\n\n* У групне (заједничке) спортове спадају сви спортови који се изводе групно, гдје највеће мјесто заузимају спортске [[игра|игре]], као на примјер [[фудбал]], [[кошарка]], [[одбојка]], [[рукомет]], [[ватерполо]], [[хокеј]] и други, али ту такође спадају и спортови као што су [[сплаварење]], [[надвлачење конопца]], [[маратон]] итд.\n* У самосталне (појединачне) спортове спадају спортови гдје се појединац сам залаже за своје успјехе. У појединацне спортове спадају [[атлетика]], [[борилачке вештине]], [[гимнастика]], [[пливање]], и други.\n\nНапомена: У многим појединачним спортским дисциплинама на званичним такмичењима збир бодова појединачних учесника се сабира да би се добио екипни побједник, то јест клуб који је имао најбоље учеснике!\n\nНеки спортови могу се изводити и појединачно и групно.\nТу спадају [[тенис]], [[Уметничко клизање|уметничко клизање]], скокови у воду и много других.\n\nСпорт може бити такмичарског или слободног карактера.\n\nТакмичарски карактер је када спортисти наступају на такмичењима у жељи за постизањем врхунских резултата.\n\nСлободни ([[аматер]]ски) карактер је када се спортисти баве спортом из себи познатих разлога, а најчешће то буду [[здраство|здравствени]] разлози!\n[[Попис спортова]] за сада само на енглеском али урадиће се и то.\n\n\n \n\n \n [[Category:Спортови]]\n\n \n \n \n {{commons|Category:Sports}}\n\n \n \n \n \n \n \n \n \n\n\n\n\n[[af:Sport]]\n[[ar:رياضة]]\n[[ast:Deporte]]\n[[bg:Спорт]]\n[[bs:Sport]]\n[[ca:Esport]]\n[[cs:Sport]]\n[[cy:Chwaraeon]]\n[[da:Sport]]\n[[de:Sport]]\n[[el:Αθλητισμός]]\n[[en:Sport]]\n[[eo:Sporto]]\n[[es:Deporte]]\n[[et:Sport]]\n[[fa:ورزش]]\n[[fi:Urheilu]]\n[[fr:Sport]]\n[[fy:Sport]]\n[[gd:Spòrs]]\n[[gl:Deporte]]\n[[he:ספורט]]\n[[hr:Sport]]\n[[hu:Sport]]\n[[ia:Sport]]\n[[io:Sporto]]\n[[it:Sport]]\n[[ja:スポーツ]]\n[[ko:스포츠]]\n[[lt:Sportas]]\n[[lv:Sports]]\n[[ms:Sukan]]\n[[nl:Sport]]\n[[no:Idrett]]\n[[pl:Sport]]\n[[pt:Desporto]]\n[[ro:Sport]]\n[[ru:Спорт]]\n[[simple:Sport]]\n[[sv:Sport]]\n[[ta:விளையாட்டு (Sports)]]\n[[tr:Spor]]\n[[tt:Sport]]\n[[uk:Спорт]]\n[[zh:体育]]','typo',315,'Ninam','20050215024303','',0,0,1,0,0.527116058174,'79949784975696','20050215024303'); INSERT INTO cur VALUES (83,4,'Добродошли','[[Википедија]] је слободна [[енциклопедија]] коју заједнички пишу њени читаоци. Она је [[вики]], што значи да свако, укључујући \'\'вас\'\', може да измени било који чланак кад год пожели, кликтањем на \'\'Измени ову страницу\'\' у сваком Википедијином чланку.\n\nПогледајте такође:\n*[[Википедија:О|О подухвату]] или [[Википедија]]\n*[[Википедија:Помоћ|Помоћ]] - помоћ око мењања, започињања нових чланaка, и разних других тема.\n*[[Википедија:FAQ|FAQ]]- Често постављана питања о подухвату\n*[[Википедија:Правила и смернице|Смернице за сараднике]]\n\n\n== Претраживање Википедије ==\n\nВикипедија већ садржи велику количину информација о разним темама. Да би сте је претражили, идите на [[Главна страна|главну страну]], нађите тему која вас интересује, и почните истраживање. Такође, на свакој страни се налази и поље за претрагу, где можете да укуцате назив чланка који тражите.\n\nАко вам се свиди нешта што сте прочитали, можете да искажете своје мишљење о тој теми, на [[Википедија:Дискусиона страница|дискусионој страници]]. Прво идите на линк \'\'Разговор о овој страници\'\' (налази се на левој страни екрана), а онда на дискусионој страници изаберите \'\'\'измени ову страницу\'\'\'. Увек је лепо кад вас неко похвали за уложени труд.\n\nАко тема која вас интересује не постоји на Википедији, или имате проблема да пронађете чланак, питајте [[Википедија:Служба за обавештења|службу за обавештења]], или додајте тему на листу [[Википедија:Тражене теме|тражених тема]] (списак тема које још не постоје на Википедији, али постоји интересовање за њима).\n\n== Измене ==\n\nСвако може да врши измене на страницама Википедије (укључујући и ову страницу!). Само идите на линк \'\'\'Измени ову страницу\'\'\' (налази се на врху и дну сваке странице) ако мислите да у чланку треба нешта поправити (исправити), или изменити. Нису вам потребна посебна овлашћења, чак није неопходно да будете [[Википедија:Пријављивање|пријављени]].\n\nЈедноставан начин да помогнете Википедији, је да је користите као и сваку другу енциклопедију, али кад приметите грешку - штампарске природе, или можда неки нетачан податак - онда је исправите. [[Википедија:Будите смели при мењању страница|Будите смели у вршењу измена]] - ако видите начин да унапредите неки чланак, учините то. Немојте се превише плашити да ћете направити грешку - ако и учините нешта погрешно, можете (ви или неко други) исправити грешку касније. Ако ништа друго, увек је могуће вратити страницу на претходно стање (подаци који су измењени остају у меморији). Можда ће вам ово изгледати чак помало застрашујуће! Погледајте [[Википедија:Одговори на честе недоумице|одговоре на честе недоумице]] за објашњење како систем још увек функционише. Мада Википедија већ садржи знатан број података ({{NUMBEROFARTICLES}} чланака при задњем бројању), она се стално шири додавањем нових чланака које пишу људи попут вас. Можете [[Википедија:Како започети нову страницу|започети нов чланак]], или додати читаве нове пасусе у већ постојећим,[[Википедија:Како се мења страна|Како се мења страна]].\n\nПостоји неколико [[Википедија:Правила и смернице|правила и смерница]] које би било добро да погледате. У принципу, правило [[Википедија:Неутрална тачка гледишта|неутралне тачке гледишта]] значи да чланци не смеју да буду пристрасни, и треба подједнако да приказују различита гледишта на тему. Сви прилози Википедији се објављују под [[ГНУ-ова ЛСД|ГНУ-овом лиценцом слободне документације (ГНУ-овом ЛСД)]]. \'\'Гну-ова ЛСД\'\' омогућује да Википедија и даље остаје бесплатна (погледајте [[Википедија:Ауторска права|ауторска права]] за више информација).\n\nЗабављајте се!\n\n== Погледајте такође ==\n\nЕво неколико линкова за још уводних информација:\n\n=== Опште информације, смернице и помоћ ===\n\n*[[Википедија:Како постављамо интервики линкове|Како постављамо интервики линкове]]\n*[[Википедија:Речник|Речник]] - Речник уобичајених термина у Википедији.\n\n=== Почетни водич и савети ===\n*[[Википедија:Како користити ћирилицу|Како користити ћирилицу]]\n*[[Википедија:Ћирилица и латиница|Ћирилица и латиница]]\n*[[Википедија:Најчешћи Википедија faux pas|Најчешћи Википедија faux pas]]\n*[[Википедија:Савети како допринети Википедији|Савети како допринети Википедији]]\n*[[Википедија:Останите смирени кад атмосфера узаври|Останите смирени кад атмосфера узаври]]\n\n=== Википедија заједница ===\n\n*[[Википедија:Википедисти|Википедисти]] - различити листинзи сталних сарадника (можете овде додати своје име ако желите).\n*[[Википедија:Википедија бонтон|Википедија бонтон]] - Википедија бонтон.\n\n[[ar:ويكيبيديا: مرحبا، قادمون جدد|(Araby)‮العربي]]\n[[bs:Wikipedia:Dobrodošli]]\n[[da:Wikipedia:Velkommen nybegynder]] [[de:Wikipedia:Willkommen]] [[eo:Bonvenon al la Vikipedio]] \n[[en:Wikipedia:Welcome, newcomers]]\n[[es:Wikipedia:Bienvenidos]] \n[[fr:Wikipedia-Bienvenue, Nouveaux Venus]] \n[[ia:Benvenite Al Wikipedia]]\n[[ja:Wikipedia:新規参加者の方、ようこそ]]\n[[lb:Wikipedia:Wëllkomm]]\n[[nl:Welkom nieuwkomers]] \n[[pl:Wikipedia:Powitanie nowicjuszy]]\n[[pt:Boas vindas]]\n[[sl:Wikipedija:Dobrodošli, novinci]]\n[[sv:Wikipedia:Välkommen]]\n[[tt:Säläm,_Yaña_Kilgännär|Tatarça]]\n[[za:Infos För Niege]] [[zh:Wikipedia:%E6%AC%A2%E8%BF%8E%EF%BC%8C%E6%96%B0%E6%9D%A5%E8%80%85]]','линкови',17,'Bonzo','20041214122412','',0,0,0,0,0.936734684714,'79958785877587','20041217203717'); INSERT INTO cur VALUES (84,4,'Како_се_мења_страна','[[bg:Уикипедия:Как се редактират страници]]\r\n[[da:Wikipedia:Hvordan redigerer jeg en side]]\r\n[[de:Wikipedia:Handbuch - Artikel bearbeiten]]\r\n[[en:Wikipedia:How to edit a page]]\r\n[[es:Wikipedia:Cómo se edita una página]]\r\n[[eo:Kiel redakti pagxon]]\r\n[[fr:Wikipédia:Comment modifier une page]]\r\n[[hu:Wikipédia:Hogyan szerkessz egy lapot]]\r\n[[ja:Wikipedia:編集の仕方]]\r\n[[ro:Wikipedia:Cum să editezi o pagină]]\r\n[[ru:Как редактировать страницу]]\r\n[[sl:Wikipedija:Urejevanje slovenskih strani]]\r\n[[sv:Wikipedia:Hur man redigerar en sida]]\r\n[[za:Woans_Geiht_Dat_Schriewen]]\r\n[[zh:Wikipedia:%E5%A6%82%E4%BD%95%E7%BC%96%E8%BE%91%E9%A1%B5%E9%9D%A2]]\r\n\r\n__NOTOC__ \r\n\r\n==Увод==\r\n\r\n[[Википедија]] је [[вики]], што значи да свако може лако да мења било који [[чланак]] и те промене ће одмах бити постављене на Википедију. Ова страница је водич кроз \'\'\'Вики означавање\'\'\'.\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n
Како ће изгледатионо што откуцате
\r\n\'\'Нагласи\'\', \'\'\'јако\'\'\', \'\'\'\'\'веома јако\'\'\'\'\'.\r\n*ово су двоструки и троструки апострофи, не наводници.\r\n\r\n
\'\'Нагласи\'\', \'\'\'јако\'\'\', \'\'\'\'\'веома јако\'\'\'\'\'.
\r\n
[[Београд]] има смрт-за-живце [[јавни превоз]].\r\n*Прво слово циља аутоматски постаје велико.\r\n\r\n
[[Београд]] има смрт-за-живце [[јавни превоз]].
\r\n
Исти циљ, друго име:\r\nНаш [[Београд|главни град]] има „много добар“\r\n[[јавни превоз|превоз робова]].\r\n\r\n
Исти циљ, друго име:\r\nНаш [[Београд|главни град]] има „много добар“\r\n[[јавни превоз|превоз робова]].
\r\n
Крајеви се уклапају у везу: [[тест]]ирање,\r\n[[Београд]]ски\r\n\r\n\r\n
Крајеви се уклапају у везу: [[тест]]ирање,\r\n[[Београд]]ски
\r\n
\r\n* Листе се лако праве:\r\n** почните сваку линију звездицом\r\n*** више звездица значи дубљи ниво\r\n
* Листе се лако праве:\r\n** почните сваку линију звездицом\r\n*** више звездица значи дубљи ниво\r\n
\r\n
\r\nСваки чланак може и треба да буде повезан са чланцима на исту тему у другим језицима коришћењем везе попут [[jezicki kod:Наслов]]. За ове везе није битно где се налазе пошто ће се увек појавити на истом месту кад снимите страницу, али обично се налазе на крају чланка. Погледајте [[Википедија:Међујезичке везе]]. Углавном, довољно је да погледате енглески чланак на исту тему, ископирате његове међујезичке везе (додавши везу и на њега, наравно) и додате везу на српски чланак у енглески чланак.\r\n[[fr:Wikipédia:Aide]]
\r\n\r\nТакође може да вас интересује и следеће:\r\n\r\n* [[Википедија:Како направити нови чланак|Како направити нови чланак]] \r\n* Неформални савети како [[Википедија:Савети како допринети Википедији|помоћи Википедију]]\r\n* Опште команде за измене - [[Википедија:Савети о вршењу измена]]\r\n* Пожељна „скица“ вашег чланка - [[Википедија:Основни распоред чланка]] (види такође [[Википедија:Boilerplate text]])\r\n* Договор о стилу - [[Википедија:Приручник стила|приручник стила]]\r\n* [[Википедија:Правила и смернице|Општа правила]]\r\n* [[Википедија:Наслови|Наслови]] - како насловити чланак\r\n* Ако пишете чланак о нечему што припада групи објеката (град, астрономски објекат, кинеско слово...), проверите да ли постоји [[Википедија:Википројекат|википројекат]] о тој групи, и пробајте да пратите дате смернице.\r\n* Најзад, за листу свих чланака о вршењу измена у Википедији, погледајте [[Википедија:Списак чланака у Википедија именском простору|Списак чланака у Википедија именском простору]] или [[Википедија:Utilities|same list sorted by topic]].\r\n\r\nВрло је лако мењати Вики странице. Једноставно идите на линк „\'\'\'Измени ову страницу\'\'\'“ на врху или на дну (такође и са стране) Вики странице, ако хоћете да промените саму страницу, или идите на линк „\'\'\'Разговор о овој страници\'\'\'“, а онда на линк „Измени ову страницу“ да бисте дали свој коментар на одговарајућој [[Википедија:Дискусиона страница|дискусионој страници]]. Ово ће вас довести на страницу са текстуалним пољем које садржи (променљиви) текст те Вики странице.\r\n\r\nЗатим извршите жељену измену и напишите кратак [[Википедија:Опис измене|опис измене]] у малом пољу испод поља за измене. Када завршите, притисните дугме „Сними страницу“! Такође, ако желите, можете да погледате предпреглед ваших измена пре него што их снимите. Зависно од вашег система, притискање тастера \'\'Enter\'\' кад поље за измене није активно (не постоји курзор за куцање на њему) може имати исти ефекат као и притискање дугмета „Сними страницу“.\r\n\r\nМолимо, користите [[Википедија:Неутрална тачка гледишта|неутралну тачку гледишта]], и такође [[Википедија:Цитирајте коришћене изворе|цитирајте коришћене изворе]] тако да и други могу да провере и наставе ваш рад.\r\n\r\nЧесто је најједноставније да прво ископирате текст у ваш омиљени [[текст едитор]], тамо га измените и проверите, а онда га ископирате назад у бровсер на финални преглед. Овако, такође можете да чувате текстове страница на којима радите, на свом рачунару да бисте могли да вршите измене на тексту и кад нисте прикључени на Интернет. Неки текст едитори могу бити посебно прилагођени за рад на чланцима Википедије: види [[Википедија:Подвлачење синтакса]].\r\n\r\n== Мале измене ==\r\nКада мења страницу, [[Википедија:Пријављивање|пријављени]] корисник има опцију да измену окарактерише као „малу измену“. Када то учинити донекле зависи од личних одлука. Неформално је правило да измене које се тичу штампарских исправки, форматирања или мање реорганизације текста треба да буду означене као „мале измене“. Велика измена је у принципу нешта шта чини да \'\'\'садржај\'\'\' чланка изгледа другачије, тако да је свака „права“ измена, макар то била само једна реч - велика измена. Ова опција је корисна, јер тако корисници могу да „сакрију“ мале измене кад гледају Скорашње измене, да би број измена био мањи (због прегледности).\r\n\r\nРазлог што се непријављеним корисницима не дозвољава да користе опцију „мала измена“ је тај што би онда и вандализам могао бити тако означен, у ком случају би остао дуже непримећен. Ово ограничење је још један разлог да се пријавите.\r\n\r\nОбележавање праве измене као мале се сматра ружним понашаем, посебно ако та измена укључује и брисање дела текста. Ко случајно обележи измену као малу, нека направи још једну измену, обележи је као велику, и нека у опису напише „претходна измена је била велика“. Као ова „потоња“ измена, не може да послужи просто отварање поља за промене и снимање (без промене), нити може да послужи додавање размака или празног реда на дну странице; у овим случајевима измена се не рачуна, а опис се занемарује. Ипак, могуће је, на пример, додати још један размак између две речи, или убацити празан ред (промена броја празних редова на датом месту од 0 до 1 или од 2 до 3, не од 1 до 2); ове измене се чувају у викитексту и снимају као промена, мада не мењају изглед странице\r\n\r\n== Вики означавање ==\r\nУ левој колони следеће табеле, можете видети који су ефекти могући. У десној колони можете видети како се ти ефекти постижу. Другим речима, да учините да текст изгледа као у левој колони, откуцајте га као што је то учињено у десној колони.\r\n\r\nМоже бити корисно да држите ову страницу отворену у посебном прозору, као подсетник. Ако желите да испробате ствари, без опасности да напавите неку штету, можете да вежбате у [[Википедија:Песак|песку]].\r\n\r\n\r\n=== Одељци, пасуси, спискови и линије ===\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n
Како ће изгледатионо што откуцате
\r\nПочните ваше одељке са линијама заглавља:\r\n\r\n== Нови одељак ==\r\n=== Пододељак ===\r\n==== Под-пододељак ====\r\n\r\n
\r\n\r\n== Нови одељак ==\r\n=== Пододељак ===\r\n==== Под-пододељак ====\r\n
\r\n
\r\nЈедан [[нови ред]]\r\nнема утицаја на текст. \r\nОни могу бити коришћени да раздвоје\r\nреченице унутар пасуса.\r\nНеки корисници сматрају да ово помаже изменама\r\nи побољшава \'\'разл\'\' функцију.\r\n\r\nАли празна линија\r\nпочиње нови пасус.\r\n\r\n
Један [[нови ред]]\r\nнема утицаја на текст. \r\nОни могу бити коришћени да раздвоје\r\nреченице унутар пасуса.\r\nНеки корисници сматрају да ово помаже изменама\r\nи побољшава \'\'разл\'\' функцију.\r\n\r\nАли празна линија\r\nпочиње нови пасус.
\r\n
Можете преломити редове
\r\nбез започињања новог пасуса.
Можете преломити редове
\r\nбез започињања новог пасуса.
\r\n
\r\n# Бројевни спискови су такође добри\r\n## веома организовани\r\n## лако се прате\r\n
# Бројевни спискови су такође добри\r\n## веома организовани\r\n## лако се прате
\r\n
\r\n* Можете чак правити и мешане спискове\r\n*# и угнежђавати их\r\n*#* овако\r\n
* Можете чак правити и мешане спискове\r\n*# и угнежђавати их\r\n*#* овако
\r\n
\r\n; Описан списак : списак описа\r\n; ставка : опис ставке\r\n
; Описан списак : списак описа\r\n; ставка : опис ставке
\r\n
\r\n: Две тачке увлаче линију или пасус.\r\nРучни нови ред започиње нови пасус.\r\n\r\n* Ово се углавном користи за приказани садржај, али се такође користи за разговор на [[Википедија:Страница за разговор|страницама за разговор]].\r\n
: Две тачке увлаче линију или пасус.\r\nРучни нови ред започиње нови пасус.
\r\n
\r\nАКО ред почиње размаком ОНДА\r\n ће бити уобличен управо\r\n онако како је откуцан;\r\n у пропорционалном фонту;\r\n редови се неће спојити\r\nКРАЈ ОД ОНДА\r\nово је корисно за:\r\n * лепљење већ уобличеног текста;\r\n * описе алгоритама;\r\n * изворни код програма\r\n * ASCII уметност;\r\n\r\nПАЖЊА ако га учините широким,\r\nучинићете [[Википедија:проширење странице|целу страницу широком]] и\r\nтако мање читљивом. Никад не почињите опичне линије размаком.\r\n
АКО ред почиње размаком ОНДА\r\n ће бити уобличен управо\r\n  онако како је откуцан;\r\n у пропорционалном фонту;\r\n редови се неће спојити\r\nКРАЈ ОД ОНДА\r\nово је корисно за:\r\n  * лепљење већ уобличеног текста;\r\n  * описе алгоритама;\r\n  * изворни код програма\r\n  * ASCII уметност;
\r\n\r\nПАЖЊА ако га учините широким,\r\nучинићете [[Википедија:проширење странице|целу страницу широком]] и\r\nтако мање читљивом. Никад не почињите опичне линије размаком.
Центрирани текст.
\r\n
Центрирани текст.
\r\n
[[Водоравна дељива линија]]: ово је изнад\r\n----\r\nа ово испод ње.\r\n\r\nУглавном са користи за растављање тема на страницама за разговор.\r\n
[[Водоравна дељива линија]]: ово је изнад\r\n----\r\nа ово испод ње.\r\n\r\nУглавном са користи за растављање тема на страницама за разговор.
\r\n
\r\n\r\n\r\n== Везе, УРЛ-ови, слике ==\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n.\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n
Како ће изгледатионо што откуцате
\r\nВезе на одељак странице, на пример\r\n[[Списак градова по земљи#Мароко]] (везе на непостојеће одељке нису покварене, већ се третирају као везе према страници, т.ј. према врху)\r\n[[Списак градова по земљи#Мароко]]
\r\nАутоматски сакриј све у заградама: [[краљевство (биологија)|краљевство]].\r\n

аутоматски сакриј именски простор: [[Википедија:Пијаца|Пијаца]]. \r\n\r\n

Сервер ће испунити део после | када снимите страницу. Следећи пут када отворите поље за измене видећете проширену „уцевљену“ везу. Предпреглед приказује скраћени облик исправно, али га не проширује у пољу за измене. Притисните „Сними“ и поново „Измени“, и видећете проширену верзију. Исто важи и за следећу могућност.\r\n\r\n

\r\n
Аутоматски сакриј све у заградама: [[краљевство (биологија)|краљевство]].
\r\n\r\n\r\n

аутоматски сакриј именски простор: [[Википедија:Пијаца|Пијаца]].

\r\n
Када додајете коментар на страницу за разговор\r\nтребали бисте да га потпишете. То можете урадити\r\nдодавањем три тилде за корисничко име:\r\n: [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]]\r\nили четири за корисничко име и датум и време:\r\n: [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 18:16, 22 Мај 2004 (CEST)
Када додајете коментар на страницу за разговор\r\nтребали бисте да га потпишете. То можете урадити\r\nдодавањем три тилде за корисничко име:\r\n: ~~~\r\nили четири за корисничко име и датум и време:\r\n: ~~~~
\r\n
[[Време у Београду]] је страница која још не постоји.\r\n\r\n*Можете је направити кликом на везу.\r\n\r\n\r\n*Да бисте направили нову страницу: \r\n*#Направите везу ка њој на некој постојећој страници.\r\n*#Снимите ту страницу.\r\n*#Кликните на везу коју сте управо направили. Нова страница ће се отворити за измене.\r\n*Погледајте [[Википедија:Како се мења страна|Како се мења страна]] и Википедијине [[Википедија:Конвенције именовања|Конвенције именовања]].\r\n*Пошто направите страницу, потражите њен наслов и постарајте се да се све исправно повезује на њу.\r\n
[[Време у Београду]] је страница која још не постоји.
\r\n
\r\n[[wikipedia:Redirect|Redirect]] one article title to another by putting text like this in its first line.\r\n
#REDIRECT [[United States]]
\r\n
External link: [http://www.nupedia.com Nupedia]\r\n
External link: \r\n[http://www.nupedia.com Nupedia]
\r\n
Or just give the URL: http://www.nupedia.com.\r\n\r\n*In the [[URL]] all symbols must be among: A-Z a-z 0-9 ._\\/~%-+&#?!=()@ \\x80-\\xFF. If a URL contains a different character it should be converted; for example, ^ has to be written %5E (to be looked up in [[ASCII]]).\r\n
Or just give the URL: \r\nhttp://www.nupedia.com.
\r\n
A picture: [[Image:Wiki.png|Wikipedia - The Free Encyclopedia]]\r\n\r\n* Only images that have been uploaded to Wikipedia can be used. To upload images, use the [[Special:Upload|upload page]]. You can find the uploaded image on the [[Special:Imagelist|image list]]. See [[Wikipedia:Image use policy]] and [[Wikipedia:Image markup|Image markup]] for many more hints.\r\n\r\n
\r\nA picture: [[Image:Wiki.png]]
\r\nor, with alternate text (\'\'strongly\'\' encouraged) \r\n
[[Image:Wiki.png|Wikipedia - The Free Encyclopedia]] \r\n
\r\n\r\nBrowsers render alternate text when not displaying an image -- for example, when the image isn\'t loaded, or in a text-only browser, or when spoken aloud. See [[Wikipedia:Alternate text for images|Alternate text for images]] for help on choosing alternate text.\r\n
\r\nClicking on an uploaded image displays a description page, which you can also link directly to: [[:Image:Wiki.png]]\r\n
\r\n\r\n\r\n[[:Image:Wiki.png]]\r\n
\r\n
\r\nDа бисте направили везе ка не-сликама као што су звукови или ка сликама које су приказане као везе уместо исцртане на страници, употребите „Media“ везу.\r\n\r\n
[[media:Sg_mrob.ogg|Звук]]\r\n
\r\n
[[media:Tornado.jpg|Слика торнада]]\r\n
\r\n
\r\n\r\n\r\n[[media:Sg_mrob.ogg|Звук]]\r\n\r\n[[media:Tornado.jpg|Слика торнада]]\r\n\r\n
\r\nTo link to books, you can use [[Wikipedia:ISBN]] links.\r\n\r\nISBN 0123456789X\r\n\r\nISBN 0123456789X\r\n
\r\n\r\n== Форматирање карактера ==\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n
What it looks likeWhat you type
\r\nYou can also write italic and bold\r\nif the desired effect is a specific font style\r\nrather than emphasis, as in mathematical formulae:\r\n\r\n:F = ma\r\n\r\n*However, the difference between these two methods is not very important for graphical browsers, and many people choose to ignore it.\r\n\r\n
You can also write italic and bold\r\nif the desired effect is a specific font style\r\nrather than emphasis, as in mathematical formulas:\r\n\r\n:F = ma
\r\n
A typewriter font for technical terms.\r\n
A typewriter font for technical terms.
\r\n
You can use small text for captions.\r\n
You can use small text for captions.
\r\n
You can strike out deleted material\r\nand underline new material.\r\n
You can strike out deleted material\r\nand underline new material.
\r\n
\r\n\'\'\'Umlauts and accents:\'\'\' (See [[wikipedia:Special characters]])
\r\nÀ Á Â Ã Ä Å
\r\nÆ Ç È É Ê Ë
\r\nÌ Í\r\nÎ Ï Ñ Ò
\r\nÓ Ô Õ\r\nÖ Ø Ù
\r\nÚ Û Ü ß\r\nà á
\r\nâ ã ä å æ\r\nç
\r\nè é ê ë ì í
\r\nî ï ñ ò ó ô
\r\nœ õ\r\nö ø ù ú
\r\nû ü ÿ\r\n
\r\n\r\n\r\n&Agrave; &Aacute; &Acirc; &Atilde; &Auml; &Aring; \r\n&AElig; &Ccedil; &Egrave; &Eacute; &Ecirc; &Euml; \r\n&Igrave; &Iacute; &Icirc; &Iuml; &Ntilde; &Ograve; \r\n&Oacute; &Ocirc; &Otilde; &Ouml; &Oslash; &Ugrave; \r\n&Uacute; &Ucirc; &Uuml; &szlig; &agrave; &aacute; \r\n&acirc; &atilde; &auml; &aring; &aelig; &ccedil; \r\n&egrave; &eacute; &ecirc; &euml; &igrave; &iacute;\r\n&icirc; &iuml; &ntilde; &ograve; &oacute; &ocirc; \r\n&oelig; &otilde; &ouml; &oslash; &ugrave; &uacute; \r\n&ucirc; &uuml; &yuml;
\r\n\'\'\'Punctuation:\'\'\'
\r\n¿ ¡ « » § ¶
\r\n† ‡ • —\r\n
\r\n\r\n&iquest; &iexcl; &laquo; &raquo; &sect; &para;\r\n&dagger; &Dagger; &bull; &mdash;
\r\n\'\'\'Commercial symbols:\'\'\'
\r\n™ © ® ¢ € ¥
\r\n£ ¤
\r\n\r\n&trade; &copy; &reg; &cent; &euro; &yen; \r\n&pound; &curren;\r\n
Subscript: x2
\r\nSuperscript: x2 or x²\r\n*The latter method of superscript can\'t be used in the most general context, but is preferred when possible (as with units of measurement) because most browsers have an easier time formatting lines with it.\r\nε0 =\r\n8.85 × 10−12\r\nC² / J m.
Subscript: x2\r\nSuperscript: x2 or x&sup2;\r\n\r\n&epsilon;0 =\r\n8.85 &times; 10&minus;12\r\nC&sup2; / J m.
\'\'\'Greek characters:\'\'\'
\r\nα β γ δ ε ζ
\r\nη θ ι κ λ μ ν
\r\nξ ο π ρ σ ς
\r\nτ υ φ χ ψ ω
\r\nΓ Δ Θ Λ Ξ Π
\r\nΣ Φ Ψ Ω\r\n
\r\n\r\n&alpha; &beta; &gamma; &delta; &epsilon; &zeta; \r\n&eta; &theta; &iota; &kappa; &lambda; &mu; &nu; \r\n\r\n&xi; &omicron; &pi; &rho;  &sigma; &sigmaf;\r\n&tau; &upsilon; &phi; &chi; &psi; &omega;\r\n&Gamma; &Delta; &Theta; &Lambda; &Xi; &Pi; \r\n&Sigma; &Phi; &Psi; &Omega;\r\n
\r\n\'\'\'Math characters:\'\'\'
\r\n∫ ∑ ∏ √ − ± ∞
\r\n≈ ∝ ≡ ≠ ≤ ≥ →
\r\n× · ÷ ∂ ′ ″
\r\n∇ ‰ ° ∴ ℵ ø
\r\n∈ ∉ ∩ ∪ ⊂ ⊃ ⊆ ⊇
\r\n¬ ∧ ∨ ∃ ∀ ⇒ ⇔
\r\n→ ↔
\r\n(See also [[Wikipedia:WikiProject Mathematics|WikiProject Mathematics]])\r\n
\r\n&int; &sum; &prod; &radic; &minus; &plusmn; &infin;\r\n&asymp; &prop; &equiv; &ne; &le; &ge; &rarr;\r\n&times; &middot; &divide; &part; &prime; &Prime;\r\n&nabla; &permil; &deg; &there4; &alefsym; &oslash;\r\n&isin; &notin; &cap; &cup; &sub; &sup; &sube; &supe;\r\n&not; &and; &or; &exist; &forall; &rArr; &hArr;\r\n&rarr; &harr;
x2   ≥   0 true.\r\n\r\n*To space things out, use non-breaking spaces - &nbsp;.\r\n*&nbsp; also prevents line breaks in the middle of text, this is useful in formulas.\r\n
\r\nx2&nbsp;&nbsp;&ge;&nbsp;&nbsp;0 true.\r\n
\r\n\'\'\'Complicated formulae:\'\'\'
\r\n  \\sum_{n=0}^\\infty \\frac{x^n}{n!}\r\n* See [[Wikipedia:TeX markup]]\r\n
  \r\n\\sum_{n=0}^\\infty \\frac{x^n}{n!}\r\n
\r\n
\r\n\'\'\'Suppressing interpretation of markup:\'\'\'
\r\nLink → (to) the [[Wikipedia FAQ]]\r\n* Used to show literal data that would otherwise have special meaning.\r\n* Escapes all [[wiki markup]], including that which looks like HTML tags.\r\n* Does not escape HTML character entities.\r\n
\r\n
Link &rarr; (to) \r\nthe [[Wikipedia FAQ]]
\r\n
\r\n\'\'\'Commenting page source:\'\'\'
\r\n\'\'not shown in page\'\'\r\n* Used to leave comments in a page for future editors.\r\n
\r\n
\r\n
\r\n\r\n== Tables ==\r\n\r\n=== Placement of the Table of Contents (TOC) ===\r\nAt the current status of the wiki markup language, at least four headers trigger the TOC in front of the first header (or after introductory sections). Putting __NOTOC__ anywhere forces the TOC to disappear. See also [[Wikipedia:Section#Compact_TOC|compact TOC]] for alphabet and year headings.\r\n\r\n=== \'\'HTML\'\' табеле ===\r\n[[HTML]] табеле такође могу бити врло корисне. За детаље о њиховом коришћењу, и дискусији о томе када их користити, погледајте [[Википедија:Коришћење табела]].\r\n\r\n==Променљиве==\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n
CodeEffect
{{CURRENTMONTH}}{{CURRENTMONTH}}
{{CURRENTMONTHNAME}}{{CURRENTMONTHNAME}}
{{CURRENTDAY}}{{CURRENTDAY}}
{{CURRENTDAYNAME}}{{CURRENTDAYNAME}}
{{CURRENTYEAR}}{{CURRENTYEAR}}
{{CURRENTTIME}}{{CURRENTTIME}}
{{NUMBEROFARTICLES}}{{NUMBEROFARTICLES}}
\r\n(number of pages in the main namespace which contain a link and are not a redirect).\r\n\r\n\r\n==Такође погледај==\r\n\r\n*[[UseModWiki]] и [[Wikipedia:PHP script]].\r\n*[[HTML tag]].\r\n*[[Wikipedia:Protected page]]','Исправљени наводници',0,'213.244.193.121','20040526111923','',0,0,0,0,0.481612508875,'79959473888076','20041020112823'); INSERT INTO cur VALUES (85,0,'Београд','{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"1\" style=\"float:right; empty-cells:show; width:330px; margin-left:1em; margin-bottom:0,5em; background:#FFDEAD;\"\n! align=\"center\" bgcolor=\"#FFDEAD\" | Застава Београда\n! align=\"center\" bgcolor=\"#FFDEAD\" | Велики грб Београда\n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| align=\"middle\" | [[Слика:1209_zastava.gif|150px|Застава Београда]]\n| align=\"middle\" | [[Слика:Beograd-vel-grb.JPG|150px|Велики грб Београда]]\n\n|-----\n! colspan=\"2\" align=\"centmoner\" bgcolor=\"#FFDEAD\" | Опште информације\n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Површина || Ужи део града: 322.268 ha; Околина: 35.996 ha\n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Становништво || 1.700.000\n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n\n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Поштански број || 11000\n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Позивни тел. број || +381(0)11\n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Географски положај\n| \nсев. г. дуж. 44°49\'14\"
\nист. г. дуж. 20°27\'44\"
\nНадморска вис. 116,75 m
\n\n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Скраћенице || БГ, БГД, BG, BGD \n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Интернет страница || http://www.beograd.co.yu/\n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| E-Mail-адреса\n| [mailto:city@beograd.org.yu]\n|-----\n! colspan=\"2\" align=\"center\" bgcolor=\"#FFDEAD\" | Политика\n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Градоначелник || [[Ненад Богдановић]] \n|----- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Владајућа политичка партија || [[Демократска странка|ДС]]\n|}\n\n\'\'\'Београд\'\'\' (44.83° Северно, 20.50° Источно) је [[главни град]] државне заједнице [[Србија и Црна Гора]] и [[Србија|Републике Србије]] и састоји се од [[Београдске општине|17 општина]]. У Београду живи, према попису из 2002, 1,2 милиона становника у центру и 1,7 на целој територији града.\n\nНалази се на [[ушће|ушћу]] [[Река Сава|Саве]] у [[река Дунав|Дунав]]. Главни је град Србије од 1403. године.\n\n==Историја==\nБеоград, град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду. Из старијег каменог доба, потичу остаци људских костију и лобања неандерталаца, пронађени у каменолому код Лештана, у пећини на Чукарици и у близини Бајлонијеве пијаце.\nОстаци културе млађег каменог доба, пронађени су у [[Винча|Винчи]], [[Општина Чукарица|Чукарице]] - Жаркову и у Горњем граду, изнад ушћа Саве у Дунав. То указује да је простор Београда био насељен у континуитету и да је интезитет тог насељавања бивао све јачи. Многа данашња насеља београдске околине леже на културним слојевима ранијих праисторијских насеобина.\n\nВинча крај Београда спада у ред најзначајнијих насеобина и културних налазишта праисторијског периода. Археолошке ископине на Роспи ћуприји, Горњем граду, Карабурми, Земуну и Винчи потврђују претпоставке да је подручје Београда било интезивно насељено и да се његово становништво бавило плужном земљорадњом и другим пратећим привредним делатностима. На овим локалитетима откривене су некрополе бронзаног и металног доба као и докази различитих културних утицаја.\n\n==Географија==\nБеоград се налази у северном делу централне Србије на ушћу Саве у Дунав, окружен [[Војводина|Војводином]] са три стране. Старо каменито утврђење на самом ушћу зове се [[Калемегдан]]. Центар Београда налази се на десној обали Дунава, а са леве стране почиње Банатска равница са слабо насељеним предграђима. Између Дунава и Саве налази се нови део града Нови Београд, а узводно је Земун, бивша граница Хабзбуршког царства са Турском.\n\n==Клима==\nКлима Београда припада прелазу из континенталне у умерено континенталну, што значи да се познају и сва четири годишња доба. Током зиме, а неретко и у јесен, честа појава је изразито јак југоисточни ветар звани [[Кошава]], који дува из предела Африке, преко Средоземља и наших простора према Мађарској. Дужина трајања Кошаве је углавном три до седам дана. Зимске температуре се најчешће крећу између -5 и +2 степена Целзијуса. Са друге стране лета су веома топла и жива у термометру иде и преко тридесет степени.\n\n==Политика Београда==\n===Скупштина града Београда===\n[[Слика:Bg-grb.gif|thumb|right|Мали грб Београда - за разлику од великог, употребљава се у свим градским иституцијама и свечаностима које град организује. Велики грб употребљава искључиво градоначелник.]]\n\n\'\'\'[[Скупштина града Београда]]\'\'\' је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.\n\n===Градоначелник===\n\'\'\'[[Градоначелник]] Београда\'\'\' представља и заступа Град и врши извршну функцију у Граду Београду.\n\nГрадоначелник се бира истовремено кад и одборници за Скупштину града непосредним тајним гласањем, на време од четири године, у складу са законом. Градоначелник не може бити одборник Скупштине града.\n\n:\'\'Тренутни градоначелник Београда је [[Ненад Богдановић]]\'\'\n\n===Градско веће===\n\'\'\'Градско веће\'\'\' је орган Града Београда који усклађује остваривање функција Градоначелника и Скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом Градске управе.\n\nГрадско веће чине Градоначелник, заменик градоначелника и 9 чланова. Чланове Градског већа бира Скупштина града, на предлог Градоначелника, на четири године.\n\n===Градска управа===\n\'\'\'Градска управа\'\'\' обавља управне послове у оквиру права и дужности Града Београда и одређене стручне послове за потребе Скупштине града, Градоначелника и Градског већа.\n\nНачелник Градске управе, кога поставља Скупштина града на предлог Градоначелника, руководи радом Градске управе. Начелник Градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као начелник.\n\n===Градске општине===\n\'\'\'Градска општина\'\'\' је део територије града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.\n\nГрадске општине су условно (у односу на географски положај и надлежности) подељене на 10 градских и 7 приградских:\n\n====Београдске општине====\n[[Слика:Opstine.gif|right|]]\n#[[Барајево]]\n#[[Вождовац]]\n#[[Врачар]]\n#[[Гроцка]]\n#[[Звездара]]\n#[[Земун]]\n#[[Лазаревац]]\n#[[Младеновац]]\n#[[Нови Београд]]\n#[[Обреновац]]\n#[[Палилула]]\n#[[Раковица]]\n#[[Савски венац]]\n#[[Сопот]]\n#[[Стари град]]\n#[[Сурчин]]\n#[[Чукарица]]\n\n\n\n\'\'\'Градске општине:\'\'\'
\nЧукарица\nНови Београд\nПалилула\nРаковица\nСавски венац\nСтари град\nВождовац\nВрачар\nЗемун\nЗвездара\n
\n\n
\'\'\'Приградске општине:\'\'\'
\nБарајево\nГроцка\nЛазаревац\nМладеновац\nОбреновац\nСопот\nСурчин\n
\n\n==Образовне установе==\nНајвиша образовна установа Београда и [[Србија|Србије]], [[Београдски универзитет]] има 30 факултета, 8 научних института и библиотеку. Корене вуче још из [[1808]]. године, када је основана Велика школа у Београду. Први српски Универзитет формално је основан [[27. фебруар|27. фебруара]] [[1905]]. године и то са три факултета: Филозофским, Правним и Техничким. Цео Универзитет радио је у здању које је [[капетан Миша Анастасијевић]] поклонио \"своме отечеству\". У тој згради налази се и данас Ректорат Универзитета у Београду.\n\nПогледајте и чланак о [[Математичка гимназија|Математичкој гимназији]], јединственој и светски познатој београдској специјализованој средњој школи.\n\n==Архитектура==\n[[Слика:398px-Ruski_car.jpg|thumb|right|Кафана \"Руски Цар\" у Кнез Михаиловој улици]]\nБеоградска архитектура је веома различита. Од типично војвођанске у Земуну, преко старих турских здања у старом делу града до модерне архитектуре Новог Београда.\n\n===Грађевине===\n\nНеке од најпознатијих зграда у Београду су:\n\n====Зграде државних институција====\n*[[Савезна скупштина]][[Слика:Par_zoom_bg.jpg|thumb|right|Скулптура \"играли се коњи врани\" испред Скупштинe СЦГ]]\n\n====Пословни објекти====\n*[[Београђанка]]\n*[[Западне капије Београда]] (кула \"Генекс\")\n*[[Палата \"Албанија\"]]\n*[[кула Ушће]], бивша зграда Централног комитета\n\n====Стамбени објекти====\n*[[Источне капије Београда]]\n*[[Западне капије Београда]] (кула \"Генекс\")\n\n====Културно-историјски споменици====\n*[[Бели двор]]\n*[[Конак кнегиње Љубице]]\n*[[Милошев конак]]\n\n====Црквене грађевине====\n\n=====Грађевине Српске православне цркве=====\n*[[Храм Светог Саве]][[Слика:Savabg.JPG|thumb|right|Храм Св. Саве]]\n*[[Богородична Црква Ружица]]\n*[[Капела Свете Петке]]\n*[[Вазнесењска Црква]]\n*[[Николајевска Црква]]\n*[[Светог Александра Невског Црква]]\n*[[Светог Марка Црква]]\n*[[Светог Василија Острошког Црква]]\n\n=====Грађевине осталих верских заједница=====\n*[[Бајракли џамија]]\n\n===Улице===\n\'\'Главни чланак:\'\' \'\'\'\'\'[[Списак улица Београда]]\'\'\'\'\'\n\nНеке од најзначајнијих улица и тргова су:\n\n*[[Булевар краља Александра]] (Револуције) - најдужа улица у Београду[[Слика:Trgrepublike.jpg|thumb|right|Трг Републике и Народни музеј]]\n*[[Кнез Михаилова]]\n*[[Скадарлија]]\n*[[Трг Славија]]\n*[[Теразије]]\n*[[Трг Републике]]\n\n==Знаменитости==\nМеђу страним и домаћим туристима најпознатије знаменитости Београда су:\n*[[Авала]] (излетиште), \n*[[Калемегдан]]\n*[[Београдска тврђава]]\n*[[Стари двор]]\n*[[Сава центар]]\n*[[Кућа Цвећа]] (маузолеј) [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]\n*[[Винча]]\n*[[Скадарлија]]\n\n==Имена кроз историју==\nСледи табела са истроијским именима Београда\n\n\n
ИмеОбјашњење\n
Сингидуново име му је дало келтско племе Скордиска; [[279 г.п.н.е.]]\n
[[Сингидунум]]Ромазивано келтско име\n
Alba Bulgarica824г. кад је Београд био бугарски\n
БеоградСловенско име; прво појављивање 878 у писму Папе Јована VIII Борису Бугарском\n
Alba Graecaлатински превод\n
Fejervarмађарско име\n
Weissenburgнемачко име\n
Castelbiancoиталијанско име\n
NandoralbaСредњовековно мађарско име\n
NandorfejervarСредњовековно мађарско име\n
LandorfejervarСредњовековно мађарско име\n
VeligradonВизантијско име\n
VeligradaОтоманско име\n
Belogrados poleosГрчко име\n
\n\n==Саобраћај==\nГрадски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. [[Београдска приградска насеља]] повезана су ауто превозником Ласта.\n\nБеоградска [[подземна железница]], \'\'[[Беовоз]]\'\', има 3 линије које углавном повезују предграђа са центром. У овом тренутку у центру града постоје само три [[метро станица|подземне станице]]. У плану је и изградња лаког метроа до [[2008]]. године.\n\nБеоградски [[аеродром]], међународног карактера, налази се у близини [[Сурчин]]а на 12 km од Београда. На аеродрому се налази 18 канцеларија страних авио компанија.\n\n==Медији у Београду==\n\n===Радио станице:===\n\n[[Радио Београд]]\n[[Радио Београд 202]]\n[[Радио 101]]\n[[Радио Б92]]\n[[Радио Барајево]]\n[[Радио Голф]]\n[[Радио Индекс]]\n[[Радио Југославија]]\n[[Радио Лазаревац]]\n[[Радио Новости]]\n[[Радио Носталгија]]\n[[Радио Пингвин]]\n[[Радио Политика]]\n[[Радио Топ ФМ]]\n[[Радио С]]\n[[Радио Студио Б]]\n\n===Телевизијске станице:===\n\n[[ТВ Арт]]\n[[РТС-Телевизија Београд]]\n[[ТВ Б92]]\n[[ТВ БК]]\n[[ТВ Канал Д]]\n[[ТВ Кошава]]\n[[ТВ Метрополис]]\n[[ТВ Пинк]]\n[[ТВ Политика]]\n[[ТВ СОС канал]]\n[[ТВ Станком]]\n[[ТВ Студио Б]]\n[[ТВ Трећи канал - 3К]]\n[[Хепи ТВ]]\n\n===Продукцијске Куће:===\n\n[[Продукцијска група Мрежа]]\n[[Видео недељник ВИН]]\n[[Адванце]]\n[[ДТВ продукција]]\n\n===Новинске Агенције:===\n\n[[Танјуг]]\n[[ФоНет]]\n[[Бета]]\n[[Тикер]]\n\n\n==Спорт==\n\nБеоград је спортски центар не само Србије и Црне Горе, већ и целог региона, имајући у виду број и величину спортских објеката који се у њему налазе. Београд је био домаћин великом броју спортских догађања, што самостално, што у сарадњни са другим градовима:\n\n*Европско првенство у фудбалу од ... до ... .\n*...\n*...\n*...\n\n\'\'\'Београд ће бити организатор следећих спортских манифестација:\'\'\'\n\n* Од [[15. септембар|15.]] до [[25. септембар|15. септембра]] [[2005]]., Београд ће бити домаћин финала [http://www.ep2005.co.yu Европског превенства у кошарци]. Поред Београда у Србији, градови домаћини ће бити још [[Нови Сад]] и [[Вршац]], а у Црној Гори њен главни град [[Подгорица]] . \n\n* Београд ће бити домаћин град летње [[Универзијада|универзијаде]] [[2009]]. године. \n\n===Спортски објекти у Београду:===\n[[Слика:Arena.jpg|thumb|Београдска арена]]\n*[[Београдска арена]] - \'\'највећа спортска дворана у Европи\'\';\n*[[Стадион Маракана]] - \'\'стадион [[ФК Црвена Звезда]]\'\';\n*[[Стадион Партизан]] - \'\'стадион [[ФК Партизан]]\'\';\n*[[Хала Пионир]] - \'\'спортска дворана\'\';\n\n\n\n==Познати о Београду==\n\n*\'\'\'[[Стефан Лазаревић|Деспот Стефан Лазаревић]]\'\'\'
\n\'\'(при проглашењу Београда за престоницу 1403. године):\'\'\n\n:\"Дошавши, нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео, сазидах га и просветих пресветој Богоматери.\"\n\n----\n\n*\'\'\'[[Иво Андрић]]\'\'\'
\n\'\'о Београду:\'\'\n\n:\"Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја када се цело претвори у један једини тмурни облак који, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану с прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од јесењих звезда у ројевима. Увек лепо и богато, као накнада овој чудној вароши за све оно чега у њој нема и утеха због свега што не би требало да буде.

Али највећи раскош тога неба над Београдом, то су сунчеви заласци. У јесен и у лето они су пространи и јарки као пустињске визије, а зими пригушени тмастим облацима и рујним маглама. А у свако доба године врло су чести дани кад се огањ тога сунца које залази у равници, међу рекама под Београдом, одбије чак горе у високој куполи неба, и ту се преломи и проспе као црвен сјај по разасутој вароши. Тада сунчано руменило обоји за тренутак и најзабаченије углове Београда и одблесне у прозорима и оних кућа које иначе слабо обасјава.\"\n\n==Спољне повезнице==\n{{commons|Belgrade}}\n*[http://www.beograd.org.yu Званични сајт града Београда]\n\n*[http://www.geonames.de/coucs.html Назив Београда - Србије & Црне Горе на страном језику]\n\n\n{{Окрузи}}\n\n[[Category:Главни градови|Београд]]\n[[Category:Београд]]\n[[Category:Србија]]\n\n[[bg:Белград]]\n[[bs:Beograd]]\n[[de:Belgrad]]\n[[en:Belgrade]]\n[[es:Belgrado]]\n[[eo:Beogrado]]\n[[fr:Belgrade]]\n[[hr:Beograd]]\n[[he:בלגרד]]\n[[nl:Belgrado]]\n[[id:Belgrad]]\n[[ja:ベオグラード]]\n[[no:Beograd]]\n[[pl:Belgrad]]\n[[pt:Belgrado]]\n[[ro:Belgrad]]\n[[sl:Beograd]]\n[[sv:Belgrad]]','',170,'Покрајац','20050306222924','',0,0,1,0,0.449571947777,'79949693777075','20050306222924'); INSERT INTO cur VALUES (86,4,'Правила_и_смернице','Википедија је заједнички пројекат и њени оснивачи и сарадници имају заједнички циљ:\n\n:\'\'Наш циљ је да направимо слободну енциклопедију -- одиста, највећу енциклопедију у историји, и по ширини и по дубини. Такође желимо да Википедија постане поуздан извор информација.\'\'\n\nВикипедија има нека \'\'правила и смернице\'\' која су углавном прихваћена и сматрају се важним.\n\nМожете контактирати [http://www.wikipedia.org/wiki/Wikipedia%3AIntlwiki-L међународно дописно друштво] за више информација:\n* [http://mail.wikipedia.org/mailman/listinfo/intlwiki-l Intlwiki-L страница за упис]\n* [http://mail.wikipedia.org/pipermail/intlwiki-l Intlwiki-L архива]\n\nОва енциклопедија је писана [[ћирилица|ћирилицом]]. Због тога би и сви ваши доприноси трабало да буду написани ћирилицом. Ако немате техничких услова за то, пробајте да користите sh, zh итд. како би се касније ваши текстови лакше пребацили у ћирилицу (или користите дуал распоред: sx, zx, cx, cy, dy, ny, ly - и JavaScript транслитератор доступан на страници програма [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa/ „Вучко“], и затим Copy-Paste на странице које мењате). Неки чланци су, нажалост, на латиници и треба их ћирилизовати.\n\nПриметићете да су неки чланци писани екавицом а други ијекавицом. Пошто су то два равноправна наречја [[српски језик|српског језика]] нема разлога да се ваше измене сведу на пребацивање из једног у друго. Ипак, ако је неки чланак већином на екавици можете изменити ијекавске речи и обрнуто, ако је неки чланак већином на ијекавици можете изменити екавске речи.\n\nМожете помоћи у преводу корисничког сучеља српске Википедије на српски језик. Посетите [[meta:LanguageSr.php]]. Као стандардни речник можете користити http://prevod.org/recnik . Такође, можете пребацивати овде текстове са [http://hr.wikipedia.org хрватске] и [http://bs.wikipedia.org босанске] Википедије уз прераду и ћирилизацију; за потоње можете користити програм [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa/ Вучко] или [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa/jsvucko.html JavaScript конвертор].\n\nАко правите нову страну, обавезно направите везу на њу са неке друге странице, макар са почетне стране!\n\nСледеће тек треба да буде преведено са енглеског:\n\nВикипедија има нека \'\'\'правила и смернице\'\'\' која су општеприхваћена и која се сматрају важним, чак кључним међу оснивачима и сарадницима пројекта. Ова правила нам помажу да радимо према нашим циљевима. Важно је напоменути да барем нека од правила и смерница још увек еволуирају, како Википедија расте и развија се. Друга су, међутим (правила), већ дуго присутна и више се не сматрају контроверзним од стране већине сарадника Википрдије.\n\n== Општеприхваћена правила ==\n\n* \'\'\'Avoid bias.\'\'\' Чланци треба да буду писани са [[Википедија:неутрална тачка гледишта|неутралне тачке гледишта]]. То значи да чланци треба да представе различите погледе на тему, поштено и равноправно.\n* \'\'\'Don\'t infringe copyrights.\'\'\' Википедија је слободна енциклопедија, Wikipedia is a free encyclopedia licensed under the terms of the [[GNU Free Documentation License]]. Submitting work without the copyright holder\'s permission threatens our objective to build a truly free encyclopedia that anyone can redistribute, and could lead to legal liability for the project. See [[wikipedia:copyrights|Wikipedia copyrights]] for more information.\n* \'\'\'Википедија је енциклопедија.\'\'\' Ове странице треба првенствено да буду коришћене за развој енциклопедије. У принципу, разговори на [[дискусиона страница|дискусионој страници]] треба да буду усмерени ка унапређењу чланака. Види [[шта Википедија није]].\n* \'\'\'Поштуј остале сараднике.\'\'\' Сарадници Википедије долазе из различитих земаља и култура, и имају различите погледе. Ако третирамо друге са поштовањем, можемо да ефикасно сарађујемо у изради енциклопедије. За неке смернице, види [[Wikipedia:Wikipetiquette|Etiquette]].\n* \'\'\'Follow conventions.\'\'\' By following these conventions we are able to produce a more consistent and usable encyclopedia:\n** [[Википедија:Како писати чланке|Како писати чланке]] (Како писати чланке)\n** [[wikipedia:Naming conventions|Naming conventions]] (How to title articles)\n** [[wikipedia:Disambiguation|Disambiguation]] (How to resolve title conflicts)\n** [[wikipedia:Image use policy|Image use policy]] (Handling uploads)\n** [[Wikipedia:Deletion policy|Deletion policy]] (When and how to delete)\n\nFor policies on using some restricted features, see [[wikipedia:Administrators|Administrators]].\n\nТакође види [[wikipedia:Most common Wikipedia faux pas|most common Wikipedia faux pas]] за још корисних информација за нове сараднике.\n\n== Како се ова правила спроводе? ==\n\n\'\'Ти\'\' си сарадник [[Википедија|Википедије]]. Википедија нема главног уредника, или централизовани, хијерархијски апарат, који прати и одобрава свакодневни развој енциклопедије. Уместо тога, активни сарадници прате [[Посебно:Recentchanges|скорашње измене]], и врше измене и исправке у складу са садржајем и форматом проблема које су запазили. Тако су [[Википедија:Википедисти|сарадници]] истовремено и писци \'\'и\'\' коректори.\n\nIn extreme and unusual cases, [[user:Jimbo Wales|Jimbo Wales]] has stepped in to ban a user who has proven to be unusually disruptive. Jimbo has also declared certain policies to be, essentially, official Wikipedia policies; see [http://www.wikipedia.org/pipermail/wikien-l/2002-November/000083.html this Wikien-l post] and [[User:Jimbo Wales/Statement of principles]].\n\n== Како се правила формулишу ==\n\nПравила Википедије се углавном формулишу спонтано и/или консензусом. Hence, the statements on this page and pages adjoining it are intended for the most part to be descriptive of existing community norms that have developed over time.\nIssues are still formulated and debated on [[wikipedia:Talk page|talk pages]], the [http://meta.wikipedia.com/ Meta-Wikipedia], and the [[wikipedia:Wikipedia-L|Wikipedia-L]] mailing list.\nEveryone who is interested in Wikipedia policy, news, and social life\nshould be subscribed to that mailing list.\n\nНеки корисници тренутно раде на [[Wikipedia:Decision Making Process]], hoping that it will be used to agree on a set of consistently enforced policies for the project, as well as on the process used for their interpretation.\n\n\n== Посебне смернице за разматрање ==\n\nКао додатак општеприхваћеним правилима, следеће смернице су предложили разни сарадници:\n\n=== Опште смернице ===\n\n* [[Wikipedia:Contribute what you know or are willing to learn about|Contribute what you know or are willing to learn about]] (and create stubs responsibly)\n* [[Wikipedia:Be bold in updating pages|Be bold in updating pages]]\n* [[Wikipedia:Make omissions explicit|Make omissions explicit]]\n* [[Wikipedia:Build the web|Build the web]]\n* [[Wikipedia:Ignore all rules|Ignore all rules]] - controversial\n* [[Wikipedia:Bots|Avoid using bots]]\n\n=== Смернице о понашању ===\n\n* [[Википедија:Потпиши своје поруке на страницама за разговор|Потпиши своје поруке на страницама за разговор]]\n* [[Сукоби на Википедији]]\n** [[Википедија:Вулгарности|Избегавај вулгарности]]\n** [[Википедија:Без личних напада|Без личних напада]] (личне обрачуне решавајте путем електронске поште)\n** [[Википедија:Улогујте се пре прављења драстичних промена на постојећим чланцима|Улогујте се пре прављења драстичних промена на постојећим чланцима]]\n** [[Википедија:Без увредљивих корисничких имена|Без увредљивих корисничких имена]]\n** [[Википедија:Забране и блокирања|Забране и блокирања]]\n** [[Википедија:Не понашај се непријатељски према новопридошлима|Не понашај се непријатељски према новопридошлима]]\n** [[Википедија:Не објављуј чланке о себи|Не објављуј чланке о себи]]\n\n=== Смернице о садржају ===\n\n* [[Википедија:Објасни жаргон|Објасни жаргон]]\n* [[Википедија:Интегриши измене|Интегриши измене]] (уместо да само додаш своје мишљење на крају чланка)\n* Deal appropriately with [[Wikipedia:patent nonsense|patent nonsense]]\n* [[Википедија:Установи оквир|Установи оквир]] (уместо претеривања са чињеницама и \"затрпавања\" знањем)\n* [[Википедија:Дефиниши и опиши|Дефиниши и опиши]]\n* [[Википедија:Истакни очигледно|Истакни очигледно]]\n* [[Википедија:Цитирај своје изворе|Цитирај своје изворе]] (и користи тачне референце)\n* [[Википедија:Avoid statements that will date quickly|Avoid statements that will date quickly]]\n* [[Википедија:Warn readers about spoilers|Warn readers about spoilers]]\n* [[Википедија:Учини да чланци буду корисни читаоцима|Учини да чланци буду корисни читаоцима]] (и приликом писања имај у виду читаоце)\n* [[Википедија:Провери чињенице|Провери чињенице]] (које наводиш)\n* [[Википедија:Check your fiction|Check your fiction]]\n* [[Википедија:Avoid blanket statements|Avoid blanket statements]]\n* [[Википедија:Summarize discussion|Summarize discussion]] (after a while)\n* [[Википедија:Прави само везе који се тичу оквира приче|Прави само везе који се тичу оквира приче]] (контекста)\n* [[Википедија:Опиши спољне везе|Опиши спољне везе]] (линкове)\n* [[Википедија:Не користи спољне везе где бисмо желели Бикипедијине везе|Не користи спољне везе где бисмо желели Бикипедијине везе]]\n* [[Википедија:Избегавај хвалисаве изразе|Избегавај хвалисаве изразе]]\n* [[Википедија:Избегавај двосмислене изразе|Избегавај двосмислене изразе]]\n* [[Википедија:Avoid self-references|Avoid self-references]]\n\n=== Смернице о стилу ===\n\n* [[Википедија:Приручник стила|Приручник стила]]\n* [[Википедија:Не прави словне грешке|Не прави словне грешке]]\n* [[Википедија:Don\'t include copies of primary sources|Don\'t include copies of primary sources]]\n* [[Википедија:Avoid making your articles orphans|Avoid making your articles orphans]]\n* [[WВикипедија:Умерено користи стране језике|Умерено користи стране језике]]\n* [[Википедија:Always fill summary field|Always fill summary field]]\n* [[Википедија:Follow highlighting conventions|Follow highlighting conventions]]\n* [[Википедија:Умерено користи боју|Умерено користи боју]]\n* [[Википедија:Умерено користи поднаслове|Умерено користи поднаслове]]\n* [[Википедија:Употребљавај кратке реченице и спискове|Употребљавај кратке реченице и спискове]]\n* [[Википедија:Направи равнотежу на страници|Направи равнотежу на страници]]\n* [[Википедија:Користи размак између редова|Користи размак између редова]] (често оспоравано)\n* [[Википедија:Избегавај предугачке реченице|Избегавај предугачке реченице]]\n* [[Википедија:Не користи подстранице|Не користи подстранице]]\n* Размотри писање чланака у [[новински стил|новинском стилу]]\n\n== Други текстови и дискусије о Википедији ==\n\n* The [http://meta.wikipedia.com/ Meta-Wikipedia] site contains many articles about Wikipedia and related topics in a more editorial style.\n* Creating [[Wikipedia:How-to|how-to]] articles in Wikipedia.\n\n[[bg:Уикипедия:Препоръки и правила]]\n[[de:Wikipedia:Empfehlungen]]\n[[en:Wikipedia:Policies_and_guidelines]]\n[[fr:Wikip%E9dia:Recommandations_Et_R%E8gles_%E0_Suivre]]\n[[ja:Wikipedia:基本方針とガイドライン]]\n[[lb:Wikipedia:Regelen]]\n[[sl:Wikipedija:Pravila in smernice]]\n[[sv:Wikipedia:Policy]]\n[[zh:Wikipedia:%E5%AE%88%E5%88%99%E4%B8%8E%E6%8C%87%E5%AF%BC]]','/* Смернице о понашању */',17,'Bonzo','20041221182707','',0,0,0,0,0.45606221373,'79958778817292','20041221182707'); INSERT INTO cur VALUES (87,0,'GPG','[[Програм]] \'\'\'GNU Privacy Guard\'\'\', или скраћено \'\'\'GPG\'\'\' служи за [[шифровање]] и [[потпис]]ивање [[датотека]]. Он функционише по принципу јавног и тајног [[кључ]]а. Јавни кључ је доступан свима, а његова аутентичност се може проверити уз помоћ „отиска\".\r\n\r\n==Извор==\r\n*[http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/gpg.php Домаћа страна Страхиње Радића]\r\n==Спољњи линк==\r\n*[http://www.gpg.org www.gpg.org]\n\r\n[[de:GNU Privacy Guard]]\r\n[[en:GNU Privacy Guard]]\r\n[[fr:GNU Privacy Guard]]\r\n[[pl:GPG]]','HasharBot - robot Adding:pl',0,'81.220.102.177','20040415221912','',0,0,0,0,0.968036385704,'79959584778087','20040415221912'); INSERT INTO cur VALUES (88,0,'GeekCode','\'\'\'GeekCode\'\'\' или „код залуђеника\", иако изгледа као низ насумично откуцаних интерпункцијских знакова, је у ствари врста личне карте „залуђеника\" (техничких или рачунарских), која описује особине и склоности власника. Више о коду залуђеника можете да видите на веб страни http://www.geekcode.com/geek.html.\n\n==Извор==\n*[http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/gpg.php Домаћа страна Страхиње Радића]\n\n[[en:Geek Code]]\n[[fr:Geek Code]]','',310,'Саша.Стефановић','20050217135123','',0,0,1,0,0.192833592739,'79949782864876','20050217135123'); INSERT INTO cur VALUES (89,4,'Песак','{{commons|Category:Germany}}\n\n{{Commons_Београд}}\n\n

\n{| border=1 align=center\n|+Осмеси\n!Слика\n!Коришћење\n|----\n|[[Слика:Jezik.gif]]\n|[[Слика:Jezik.gif]]\n|----\n|[[Слика:Ljutnja.gif]]\n|[[Слика:Ljutnja.gif]]\n|----\n|[[Слика:Mrzim.gif]]\n|[[Слика:Mrzim.gif]]\n|----\n|[[Слика:Spavanje.gif]]\n|[[Слика:Spavanje.gif]]\n|----\n|[[Слика:Sreca.gif]]\n|[[Слика:Sreca.gif]]\n|}\n
\n\n\n\n{{Template:Wikipedia|Џорџ_Вашингтон}}\n\n{{Template:Wikiquote|Џорџ_Вашингтон}}\n\n[[commons:Фотографија_дана]]\n\n\n\n\n\n[[commons:Template:Potd]]\n{{Template:Potd|width=300|float=right|lang=en}}\n\n\n[[commons:{{Potd|width=300|float=right|lang=en}}]]\n\n\n[[Template:Potd]]','malo osmeha',310,'Саша.Стефановић','20050310142932','',0,0,1,0,0.979728803029,'79949689857067','20050310142932'); INSERT INTO cur VALUES (90,0,'Сценска_уметност','\'\'\'Сценска уметност\'\'\' је заједнички назив за [[уметност|уметнички]] израз говором, гестом, [[глума|глумом]], [[музика|музиком]], звуком и другим средствима која се непосредно представљају публици - најчешће на сцени.\n\nУ сценске умјетности спадају [[опера]], [[балет]], [[пантомима]], [[драма]], [[комедија]] и друге.\n\n\n[[bs:Scenska umjetnost]]\n[[bg:Театър]]\n[[ca:Teatre]]\n[[cs:Divadlo]]\n[[da:Teater]]\n[[de:Theater]]\n[[et:Teater]]\n[[el:Θέατρο]]\n[[en:Theater]]\n[[es:Teatro]]\n[[eo:Teatro]]\n[[fa:تئاتر]]\n[[fr:Théâtre]]\n[[fy:Teater]]\n[[gl:Teatro]]\n[[hr:Kazalište]]\n[[it:Teatro]]\n[[he:תיאטרון]]\n[[ku:şano]]\n[[lb:Theater]]\n[[nl:Theater]]\n[[ja:演劇]]\n[[nds:Theoter]]\n[[pl:Teatr]]\n[[ro:Teatru]]\n[[ru:Театр (искусство)]]\n[[simple:Theater]]\n[[sl:gledališče]]\n[[fi:Teatteri]]\n[[sv:Teater]]\n[[zh-tw:劇場]]','+lb',0,'195.101.52.174','20041109003218','',0,0,0,0,0.651655589068,'79958890996781','20041109003218'); INSERT INTO cur VALUES (91,0,'Геологија','\'\'\'Геологија\'\'\' се бави проучавањем [[Земља|Земље]].\r\nПокушава објаснити како је Земља формирана и како се мијења.\r\nНаучници, који се тим баве, зову се \'\'\'геолози\'\'\' и проучавају [[камен|камење]], [[планина|планине]], [[ријека|ријеке]], [[океан]]е и друге делове Земље.\r\nРијеч геологија је настала од [[грчки језик|грчких]] ријечи Земља и [[наука]] (расправа, дискусија).\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\n\r\n[[ar:جيولوجيا]]\r\n[[bs:Geologija]]\r\n[[ca:Geologia]]\r\n[[da:Geologi]]\r\n[[de:Geologie]]\r\n[[en:Geology]]\r\n[[eo:Geologio]]\r\n[[es:Geología]]\r\n[[et:Geoloogia]]\r\n[[fi:Geologia]]\r\n[[fr:Géologie]]\r\n[[gl:Xeoloxía]]\r\n[[hr:Geologija]]\r\n[[ia:Geologia]]\r\n[[it:Geologia]]\r\n[[ja:地質学]]\r\n[[la:Geologia]]\r\n[[nl:Geologie]]\r\n[[no:Geologi]]\r\n[[pl:Geologia]]\r\n[[pt:Geologia]]\r\n[[sv:Geologi]]\r\n[[uk:Геологія]]\r\n[[vo:Talav]]\r\n[[zh-cn:地质学]]','HasharBot - robot Adding:vo,ar,uk',0,'81.220.102.177','20040415222614','',0,0,0,0,0.468975843149,'79959584777385','20050308110351'); INSERT INTO cur VALUES (92,0,'ГНУ','Шта је ГНУ? ГНУ није Уникс!\n\nУкратко, ГНУ је назив [http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.html слободног] оперативног система кога многи називају „Линуксом“. Можете сазнати зашто је називање целог оперативног система „Линуксом“ нетачно преко страница [http://www.gnu.org/philosophy/linux-gnu-freedom.html] и [http://www.gnu.org/gnu/gnu-linux-faq.html]. (У припреми је превод ових страна на српски.)\n\nВише обавештења можете наћи у преводу [http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/gnu/manifest-utf-8.html Манифеста ГНУ-а] на српски, чију енглеску верзију је написао [http://www.stallman.org Ричард М. Сталман].\n\n==Извор==\n*[http://uliks.sourceforge.net/gnu.html Српско рачунарско друштво „Уликс“]\n*[[Richard Stallman]]\n*[[GNU]]\n\n[[af:GNU]]\n[[bs:GNU]]\n[[ca:GNU]]\n[[cs:GNU]]\n[[da:GNU]]\n[[de:GNU-Projekt]]\n[[en:GNU]]\n[[eo:GNU]]\n[[es:GNU]]\n[[et:GNU]]\n[[fa:گنو]]\n[[fi:GNU]]\n[[fr:GNU]]\n[[gl:GNU]]\n[[he:GNU]]\n[[hr:GNU]]\n[[hu:GNU]]\n[[ia:Gnu]]\n[[id:GNU]]\n[[it:GNU]]\n[[ja:GNU]]\n[[ko:GNU]]\n[[ku:GNU]]\n[[mk:GNU]]\n[[ms:GNU]]\n[[nl:GNU]]\n[[no:GNU]]\n[[pl:GNU]]\n[[pt:Projecto GNU]]\n[[ro:GNU]]\n[[ru:GNU]]\n[[sl:GNU]]\n[[sq:GNU]]\n[[sv:GNU]]\n[[th:กนู]]\n[[tr:GNU]]\n[[uk:GNU]]\n[[vi:GNU]]\n[[zh:GNU]]','TheK - robot Adding:et,th,hr,fa,bs,ms,sq,uk,sl Modifying:pt',0,'84.135.240.43','20040804160537','',0,0,0,0,0.608997274939,'79959195839462','20040804160537'); INSERT INTO cur VALUES (93,0,'Списак_највиших_Интернет_домена','\'\'\'Списак највиших Интернет домена\'\'\':\n\n*ad - [[Кнежевина Андора]]\n*ae - [[Уједињени арапски емирати]]\n*af - [[Исламска држава Авганистан]]\n*ag - [[Антигва и Барбуда]]\n*ai - [[Ангвиља]]\n*al - [[Албанија]]\n*am - [[Јерменија]]\n*an - [[Холандски Антили]]\n*ao - [[Ангола]]\n*aq - [[Антарктик]]\n*ar - [[Аргентина]]\n*arpa - [[стари Арпанет]]\n*as - [[Америчка Самоа]]\n*at - [[Аустрија]]\n*au - [[Аустралија]]\n*aw - [[Аруба]]\n*az - [[Азербејџан]]\n*ba - [[Босна и Херцеговина]]\n*bb - [[Барбадос]]\n*bd - [[Бангладеш]]\n*be - [[Белгија]]\n*bf - [[Буркина Фасо]]\n*bg - [[Бугарска]]\n*bh - [[Бахреин]]\n*bi - [[Бурунди]]\n*bj - [[Бенин]]\n*bm - [[Бермуда]]\n*bn - [[Брунеј]]\n*bo - [[Боливија]]\n*br - [[Бразил]]\n*bs - [[Бахами]]\n*bt - [[Бутан]]\n*bv - [[Острво Буве]]\n*bw - [[Боцвана]]\n*by - [[Белорусија]]\n*bz - [[Белизе]]\n*ca - [[Канада]]\n*cc - [[Кокосова острва]]\n*cf - [[Централноафричка република]]\n*cd - [[Демократска република Конго]]\n*cg - [[Конго]]\n*ch - [[Швајцарска]]\n*ci - [[Обала слоноваче]]\n*ck - [[Кукова острва]]\n*cl - [[Чиле]]\n*cm - [[Камерун]]\n*cn - [[Народна република Кина]]\n*co - [[Колумбија]]\n*com - [[комерцијални]]\n*cr - [[Костарика]]\n*cs - [[Србија и Црна Гора]]\n*cu - [[Куба]]\n*cv - [[Капе Верде]]\n*cx - [[Божићно острво]]\n*cy - [[Кипар]]\n*cz - [[Чешка]]\n*de - [[Немачка]]\n*dj - [[Џибути]]\n*dk - [[Данска]]\n*dm - [[Доминика]]\n*do - [[Доминиканска република]]\n*dz - [[Алжир]]\n*ec - [[Еквадор]]\n*edu - [[образовни]]\n*ee - [[Естонија]]\n*eg - [[Египат]]\n*eh - [[западна Сахара]]\n*er - [[Еритреја]]\n*es - [[Шпанија]]\n*et - [[Етиопија]]\n*fi - [[Финска]]\n*fj - [[Фиџи]]\n*fk - [[Фоклендска острва]]\n*fm - [[Микронезија]]\n*fo - [[Острва Фаро]]\n*fr - [[Француска]]\n*fx - [[Француска (европска територија)]]\n*ga - [[Габон]]\n*gb - [[Велика Британија]]\n*gd - [[Гренада]]\n*ge - [[Грузија]]\n*gf - [[Француска Гвајана]]\n*gh - [[Гана]]\n*gi - [[Гибралтар]]\n*gl - [[Гренланд]]\n*gm - [[Гамбија]]\n*gn - [[Гвинеја]]\n*gov - [[влада САД]]\n*gp - [[Гваделупе (Француска)]]\n*gq - [[Екваторијална Гвинеја]]\n*gr - [[Грчка]]\n*gs - [[Сендвичка острва]]\n*gt - [[Гватемала]]\n*gu - [[Гуам (САД)]]\n*gw - [[Гвинеја Бисао]]\n*gy - [[Гвајана]]\n*hk - [[Хонг Конг]]\n*hm - [[острва Херд и Мекдоналд]]\n*hn - [[Хондурас]]\n*hr - [[Хрватска]]\n*ht - [[Хаити]]\n*hu - [[Мађарска]]\n*id - [[Индонезија]]\n*ie - [[Ирска]]\n*il - [[Израел]]\n*in - [[Индија]]\n*int - [[међународни]]\n*io - [[британска територија Индијског океана]]\n*iq - [[Ирак]]\n*ir - [[Иран]]\n*is - [[Исланд]]\n*it - [[Италија]]\n*jm - [[Јамајка]]\n*jo - [[Јордан]]\n*jp - [[Јапан]]\n*ke - [[Кенија]]\n*kg - [[Киргистан]]\n*kh - [[Краљевина Камбоџа]]\n*ki - [[Кирибати]]\n*km - [[Комори]]\n*kn - [[Св. Китс и Невис Ангвиља]]\n*kp - [[Северна Кореја]]\n*kr - [[Јужна Кореја]]\n*kw - [[Кувајт]]\n*ky - [[Кајманска острва]]\n*kz - [[Казахстан]]\n*la - [[Лаос]]\n*lb - [[Либан]]\n*lc - [[Св. Луција]]\n*li - [[Лихтенштајн]]\n*lk - [[Шри Ланка]]\n*lr - [[Либерија]]\n*ls - [[Лесото]]\n*lt - [[Литванија]]\n*lu - [[Луксембург]]\n*lv - [[Литванија]]\n*ly - [[Либија]]\n*ma - [[Мароко]]\n*mc - [[Монако]]\n*md - [[Молдавија]]\n*mg - [[Мадагаскар]]\n*mh - [[Маршалова острва]]\n*mil - [[војска САД]]\n*mk - [[Македонија]]\n*ml - [[Мали]]\n*mm - [[Мјанмар]]\n*mn - [[Монголија]]\n*mo - [[Макао]]\n*mp - [[Северна острва Маријана]]\n*mq - [[Мартиник (Француска)]]\n*mr - [[Мауританија]]\n*ms - [[Монсерат]]\n*mt - [[Малта]]\n*mu - [[Маурицијус]]\n*mv - [[Малдиви]]\n*mw - [[Малави]]\n*mx - [[Мексико]]\n*my - [[Малезија]]\n*mz - [[Мозамбик]]\n*na - [[Намибија]]\n*nato - [[НАТО (пре 1996)]]\n*nc - [[Нова Каледонија (Француска)]]\n*ne - [[Нигер]]\n*net - [[мрежни]]\n*nf - [[Острво Норфолк]]\n*ng - [[Нигерија]]\n*ni - [[Никарагва]]\n*nl - [[Холандија]]\n*no - [[Норвешка]]\n*np - [[Непал]]\n*nr - [[Науру]]\n*nt - [[неутрална зона]]\n*nu - [[Ниве]]\n*nz - [[Нови Зеланд]]\n*om - [[Оман]]\n*org - [[непрофитне организације]]\n*pa - [[Панама]]\n*pe - [[Перу]]\n*pf - [[Полинезија (Француска)]]\n*pg - [[Папуа Нова Гвинеја]]\n*ph - [[Филипини]]\n*pk - [[Пакистан]]\n*pl - [[Пољска]]\n*pm - [[Сен Пјер и Микелон]]\n*pn - [[Острво Питкерн]]\n*pr - [[Порто Рико]]\n*pt - [[Португалија]]\n*pw - [[Палау]]\n*py - [[Парагвај]]\n*qa - [[Катар]]\n*re - [[Реунијон (Француска)]]\n*ro - [[Румунија]]\n*ru - [[Руска федерација]]\n*rw - [[Руанда]]\n*sa - [[Саудијска Арабија]]\n*sb - [[Соломонова острва]]\n*sc - [[Сејшели]]\n*sd - [[Судан]]\n*se - [[Шведска]]\n*sg - [[Сингапур]]\n*sh - [[Света Јелена]]\n*si - [[Словенија]]\n*sj - [[Острва Свалбард и Јан Мајен]]\n*sk - [[Словачка]]\n*sl - [[Сијера Леоне]]\n*sm - [[Сан Марино]]\n*sn - [[Сенегал]]\n*so - [[Сомалија]]\n*sr - [[Суринам]]\n*st - [[Сао Томе и Принципе]]\n*su - [[СССР]]\n*sv - [[Ел Салвадор]]\n*sy - [[Сирија]]\n*sz - [[Свазиленд]]\n*tc - [[Острва Туркс и Кајкос]]\n*td - [[Чад]]\n*tf - [[Француске јужне територије]]\n*tg - [[Того]]\n*th - [[Тајланд]]\n*tj - [[Таџикистан]]\n*tk - [[Токелау]]\n*tm - [[Туркменистан]]\n*tn - [[Тунис]]\n*to - [[Тонга]]\n*tp - [[Источни Тимор]]\n*tr - [[Турска]]\n*tt - [[Тринидад и Тобаго]]\n*tv - [[Тувалу]]\n*tw - [[Тајван]]\n*tz - [[Танзанија]]\n*ua - [[Украјина]]\n*ug - [[Уганда]]\n*uk - [[Уједињено краљевство]]\n*um - [[мања удаљена острва САД]]\n*us - [[САД]]\n*uy - [[Уругвај]]\n*uz - [[Узбекистан]]\n*va - [[Ватикан]]\n*vc - [[Св. Винсент и Гренадин]]\n*ve - [[Венецуела]]\n*vg - [[Девичанска острва (Британија)]]\n*vi - [[Девичанска острва (САД)]]\n*vn - [[Вијетнам]]\n*vu - [[Вануату]]\n*wf - [[Острва Валис и Футуна]]\n*ws - [[Самоа]]\n*ye - [[Јемен]]\n*yt - [[Мајоте]]\n*yu - [[Југославија (СЦГ)]] мења се у cs\n*za - [[Јужна Африка]]\n*zm - [[Замбија]]\n*zr - [[Заир]]\n*zw - [[Зимбабве]]\n\n==Извор==\n[http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/zemlye.txt Домаћа страна Страхиње Радића]\n[[Category:списак спискова]]\n[[en:List of Internet TLDs]]\n[[fr:Internet TLD]]\n[[id:TLD]]\n[[pl:Lista domen najwyższego poziomu]]','',170,'Покрајац','20050214180350','',0,0,1,0,0.605908195305,'79949785819649','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (94,0,'Списак_држава','\'\'\'Списак [[држава]]\'\'\':\n{{Садржај}}\n\n==А==\n*[[Азербејџан]]\n*[[Албанија]]\n*[[Алжир]]\n*[[Ангола]]\n*[[Андора]]\n*[[Антигва и Барбуда]]\n*[[Аргентина]]\n*[[Аустралија]]\n*[[Аустрија]]\n*[[Афганистан]]\n\n==Б==\n*[[Бангладеш]]\n*[[Барбадос]]\n*[[Бахами]]\n*[[Бахреин]]\n*[[Белгија]]\n*[[Белизе]]\n*[[Белорусија]]\n*[[Бенин]]\n*[[Боливија]]\n*[[Босна и Херцеговина]]\n*[[Боцвана]]\n*[[Бразил]]\n*[[Брунеј]]\n*[[Бугарска]]\n*[[Буркина Фасо]]\n*[[Бурунди]]\n*[[Бутан]]\n\n==В==\n*[[Вануату]]\n*[[Ватикан]]\n*[[Венецуела]]\n*[[Вијетнам]]\n\n==Г==\n*[[Габон]]\n*[[Гамбија]]\n*[[Гана]]\n*[[Гвајана]]\n*[[Гватемала]]\n*[[Гвинеја]]\n*[[Гвинеја Бисау]]\n*[[Гренада]]\n*[[Грузија]]\n*[[Грчка]]\n\n==Д==\n*[[Данска]]\n*[[Демократска Република Конго]]\n*[[Доминика]]\n*[[Доминиканска република]]\n\n==Е==\n*[[Египат]]\n*[[Еквадор]]\n*[[Екваторијална Гвинеја]]\n*[[Ел Салвадор]]\n*[[Еритреја]]\n*[[Естонија]]\n*[[Етиопија]]\n\n==З==\n*[[Замбија]]\n*[[Зеленортска Острва]]\n*[[Зимбабве]]\n{{Садржај}}\n==И==\n*[[Израел]]\n*[[Индија]]\n*[[Индонезија]]\n*[[Ирак]]\n*[[Иран]]\n*[[Ирска]]\n*[[Исланд]]\n*[[Источни Тимор]]\n*[[Италија]]\n\n==Ј==\n*[[Јамајка]]\n*[[Јапан]]\n*[[Јемен]]\n*[[Јерменија]]\n*[[Јордан]]\n*[[Јужна Кореја]]\n*[[Јужноафричка Република]]\n\n==К==\n*[[Казахстан]]\n*[[Камбоџа]]\n*[[Камерун]]\n*[[Канада]]\n*[[Катар]]\n*[[Кенија]]\n*[[Народна република Кина|Кина]]\n*[[Кипар]]\n*[[Киргизија]]\n*[[Кирибати]]\n*[[Колумбија]]\n*[[Комори]]\n*[[Конго]]\n*[[Костарика]]\n*[[Куба]]\n*[[Кувајт]]\n\n==Л==\n*[[Лаос]]\n*[[Лесото]]\n*[[Летонија]]\n*[[Либан]]\n*[[Либерија]]\n*[[Либија]]\n*[[Литванија]]\n*[[Лихтенштајн]]\n*[[Луксембург]]\n\n==М==\n*[[Мадагаскар]]\n*[[Мађарска]]\n*[[Македонија]]\n*[[Малави]]\n*[[Малдиви]]\n*[[Малезија]]\n*[[Мали]]\n*[[Малта]]\n*[[Мароко]]\n*[[Маршалска острва]]\n*[[Мауританија]]\n*[[Маурицијус]]\n*[[Мексико]]\n*[[Мијанмар]]\n*[[Микронезија]]\n*[[Мозамбик]]\n*[[Молдавија]]\n*[[Монако]]\n*[[Монголија]]\n\n==Н==\n*[[Намибија]]\n*[[Науру]]\n*[[Немачка]]\n*[[Непал]]\n*[[Нигер]]\n*[[Нигерија]]\n*[[Никарагва]]\n*[[Нови Зеланд]]\n*[[Норвешка]]\n\n==О==\n*[[Обала Слоноваче]]\n*[[Оман]]\n\n==П==\n*[[Пакистан]]\n*[[Палау]]\n*[[Панама]]\n*[[Папуа Нова Гвинеја]]\n*[[Парагвај]]\n*[[Перу]]\n*[[Пољска]]\n*[[Португалија]]\n\n==Р==\n*[[Руанда]]\n*[[Румунија]]\n*[[Руска федерација]]\n{{Садржај}}\n==С==\n*[[Самоа]]\n*[[Сан Марино]]\n*[[Сао Томе и Принципе]]\n*[[Саудијска Арабија]]\n*[[Свазиленд]]\n*[[Света Луција]]\n*[[Свети Китс и Невис]]\n*[[Свети Винсент и Гренадини]]\n*[[Северна Кореја]]\n*[[Сејшели]]\n*[[Сенегал]]\n*[[Сијера Леоне]]\n*[[Сингапур]]\n*[[Сирија]]\n*[[Сједињене Америчке Државе]]\n*[[Словачка]]\n*[[Словенија]]\n*[[Соломонска острва]]\n*[[Сомалија]]\n*[[Србија и Црна Гора]]\n*[[Судан]]\n*[[Суринам]]\n\n==Т==\n*[[Тајван]]\n*[[Тајланд]]\n*[[Танзанија]]\n*[[Таџикистан]]\n*[[Того]]\n*[[Тонга]]\n*[[Тринидад и Тобаго]]\n*[[Тувалу]]\n*[[Тунис]]\n*[[Туркменистан]]\n*[[Турска]]\n\n==У==\n*[[Уганда]]\n*[[Узбекистан]]\n*[[Уједињени арапски емирати]]\n*[[Уједињено Краљевство]]\n*[[Украјина]]\n*[[Уругвај]]\n\n==Ф==\n*[[Филипини]]\n*[[Финска]]\n*[[Фиџи]]\n*[[Француска]]\n\n==Х==\n*[[Хаити]]\n*[[Холандија]]\n*[[Хондурас]]\n*[[Хрватска]]\n\n==Ц==\n*[[Централноафричка република]]\n\n==Ч==\n*[[Чад]]\n*[[Чешка]]\n*[[Чиле]]\n\n==Џ==\n*[[Џибути]]\n\n==Ш==\n*[[Швајцарска]]\n*[[Шведска]]\n*[[Шпанија]]\n*[[Шри Ланка]]\n\n{{Садржај}}\n[[bg:Списък на страните]]\n[[be:Сьпіс краінаў і тэрыторыяў паводле альфабэта]]\n[[ca:Estat]]\n[[da:Verdens lande]]\n[[de:Liste unabhängiger Staaten]]\n[[el:Λίστα των Χωρών]]\n[[en:List of countries]]\n[[es:Países del mundo]]\n[[eo:Landoj]]\n[[fr:Liste des pays du monde]]\n[[it:Paesi del Mondo]]\n[[la:Nationes Mundi]]\n[[nl:Landen van de wereld]]\n[[ja:国の一覧]]\n[[pl:Skarbnica_Wikipedii/Pa%F1stwa_%B6wiata]]\n[[pt:Países]]\n[[ru:Алфавитный список стран]]\n[[sl:Dr%C5%BEave sveta]]\n[[sv:Världens länder]]\n[[yi:לענדער]]\n[[zh:世界地理索引]]\n\n[[Category:списак спискова]]','yi:לענדער without space',212,'Gangleri','20050224053744','',0,0,0,0,0.412260518136,'79949775946255','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (95,0,'Хумор','Отпутовао Перица с разредом на екскурзију. Учитељица и ђаци су смештени \r\n сви у једну велику спаваоницу. Пала је ноћ и сви су отишли на спавање, а \r\n Перица добио кревет тик уз учитељицин. Након гашења светла, прође пет \r\n минута кад ли се Перица нешто узвртио.\r\n Учитељица га пита:\r\n • Шта ти је Перице, зашто не спаваш?\r\n • Па, ето, ја навикао да спавам са мамом па сад никако не могу сам.\r\n • Па добро - рече учитељица - дођи к мени у кревет.\r\n И Перица дође. Прође опет пет минута кад ли се Перица опет узвртио.\r\n • Шта је сад опет? - пита га учитељица.\r\n • Ја навикао да спавам го, па сад никако да заспим.\r\n • Јој, Перице, не би баш требало, али ето, ако ће те то смирити онда се \r\n скини па да већ једном заспиш.\r\n Перица се скине, али не прође дуго, опет се врти и окреће без престанка.\r\n • Шта је опет ? - пита сад већ љутито учитељица.\r\n • Ја навикао да и мама спава гола са мном.\r\n • Перице!!! Па ја то не могу.\r\n • Ја другачије нећу заспати.\r\n • Добро, нека ти буде.\r\n И скине се учитељица негодујући.\r\n Но, не прође дуго кад ли се Перица поново узнемири. Учитељица сад већ \r\n више и не пита већ само упитно гледа немирног ђака.\r\n • Ја не могу заспати ако не ставим мами прст у пупак.\r\n Учитељица је сва поцрвенела али пристаје тешка срца. Не прође дуго, кад \r\n одједном, узнемири се учитељица и пригушеним гласом каже:\r\n • Перице, па то није пупак!\r\n • Није ни ово прст, другарице учитељице.\r\n\r\n\r\n Чуо Перица да му је брат велики швалер. Хтео је да и он изучи занат, па се \r\n сакрије у ауто иза седишта. Седа брат у кола и вози до града. Одатле \r\n повезе добру рибу. Одведе је ван града и обрати јој се речима:\r\n • Даш пичке, не даш пичке?\r\n • Не дам!\r\n • А у пизду твоје матере, марш пешке кући!\r\n Врати се Перица кући сав срећан. Сутрадан, Перица узе тротинет, покупи \r\n Милицу и одведе је на исто место где је претходно вече био са братом.\r\n • Милице, даш пичке, не даш пичке?\r\n • Дам!\r\n • А у пизду моје матере, ево ти тротинет, идем ја пешке кући.\r\n\r\n\r\n • Учитељице, Стевица ме гађа столицом!\r\n • Па гађај и ти њега.\r\n • Не могу, ретка ми је.\r\n\r\n\r\n Долази инспекција у контролу у школу и учитељица, сва избезумљена због \r\n Перице да не лупи неку глупост, каже девојчицама да, ако Перица буде * рекао \r\n неку ружну реч, вриште и истрче из учионице. Постављала инспекција разна \r\n питања а деца одговарала и на крају пита инспектор:\r\n • Је ли, децо, је л\' зна неко шта се ово зида поред ваше школе.\r\n Перица се јави:\r\n • Ја знам.\r\n • Шта, Перице?\r\n • Јавна кућа - каже Перица.\r\n Девојчице почеше да вриште и да истрчавају напоље а Перица поче да виче:\r\n • Станите, курве, тек су темеље ударили!!!\r\n\r\n\r\n Затражи учитељица од све деце да напишу по неку реч страног порекла и да \r\n је објасне. Јави се мали Перица да прочита шта је написао.\r\n • Хајде Перице! - прогута учитељица кнедлу.\r\n • ПЕРВЕРЗИЈА - извали Перица.\r\n • Добро - прекине га учитељица - хајде сад објасни тај појам, али да не \r\n употребиш ни једну безобразну реч, као што иначе умеш.\r\n • Важи - каже Перица. Замислите две жене како иду улицом и једу сладолед. \r\n И сад једна га лиже а друга га гризе. Која је од њих удата?\r\n • Па... - учитељица се замисли, па се зацрвени и на крају каже - Она * која \r\n га гризе.\r\n • Не - каже Перица - удата је она која носи бурму, а то што сте ви \r\n помислили, то је перверзија.\r\n\r\n\r\n Пита учитељица на часу:\r\n • Ко ће да ми каже нешто што се римује... Хајде ти, Перице.\r\n • Иду Турци висе им курци - каже Перица.\r\n • Не, не, Перице. Заправо, то се римује, али било би боље да ту задњу \r\n реч не изговориш до краја него само прво слово. На пример: иду Турци висе \r\n им к. - и ми ћемо сви знати шта си хтео да кажеш.\r\n • СТОЈИ ПОП НА МИСИ А КУРАЦ МУ В. - каже Перица.\r\n\r\n\r\n За време школског часа, Перица се загледао у учитељицу и не скида поглед \r\n са ње. Након неког времена, учитељица му приђе и упита га зашто је тако \r\n гледа. Перица каже:\r\n • Учитељице, ја вас волим!\r\n • Али Перице, ја не волим малу децу.\r\n • Пазићемо, учитељице, пазићемо!\r\n\r\n\r\n Мали Перица стоји у ходнику школе и неутешно плаче. Разредни старешина му \r\n прилази и пита га:\r\n • Шта је, Перице, зашто плачеш?\r\n • Зато - јеца малиша - јер је професор математике пао низ степенице, од \r\n првог спрата до приземља.\r\n • Зато не треба плакати - теши га разредни. - Па ништа му се није \r\n догодило.\r\n • Да - плаче овај даље - али сви из разреда су видели када је пао, само \r\n ја нисам!\r\n\r\n\r\n Перица каже мајци:\r\n • Нашао сам хиљаду динара.\r\n • Сигуран си да их је неко изгубио?\r\n • Па да. Видео сам га кад их је тражио.\r\n\r\n\r\n Пита учитељица:\r\n • Нека ми неко каже зашто краве имају тако тужан поглед. Хајде ти, Перице.\r\n • Када би вас сваки дан тукли и за сисе вукли, и ви бисте имали тужан \r\n поглед.','',0,'128.2.133.66','20031022044745','',0,0,0,0,0.832488435708,'79968977955254','20031022044745'); INSERT INTO cur VALUES (96,4,'Пијаца','Архива: [[Пијаца/001 архива пијаца|1]]|[[Пијаца/002 архива пијаца|2]]|[[Пијаца/003 архива пијаца|3]]|[[Пијаца/004 архива пијаца|4]]
\n[[Слика:PijacaLogo1.JPG|center|]]\n{| style=\"border:1px solid #8888aa; background-color:#f7f8ff;padding:5px;font-size:88%;\"\n| \'\'\'Добродошли на Пијацу!\'\'\'
Овде се може дискутовати о било чему што се тиче Википедије. Не устручавајте се да поставите неко питање, коментар, молбу, препоруку... Ово је место где би требали помоћи једни другима, да се договоримо, да ова прелепа идеја напредује и на нашем језику!
\n|\'\'\'Dobrodošli na Pijacu!\'\'\'
Ovde se može diskutovati o bilo čemu što se tiče Vikipedije. Ne ustručavajte se da postavite neko pitanje, komentar, molbu, preporuku... Ovo je mesto gde bi trebali pomoći jedni drugima, da se dogovorimo, da ova prelepa ideja napreduje i na našem jeziku!
\n|}\n\n\n::::::::[http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%9F%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B0&action=edit \'\'\'Поставите свој коментар\'\'\']\n\n\'\'\'\'\'Савет:\'\'\'\'\'
\n\'\'Било би корисно да свако ко постави поруку на ову страницу, остави и потпис са датумом када је порука написана (друго дугме здесна у форми за едитовање) и да у новом реду постави четири цртце, да би остали читаоци имали бољи хронолошки преглед.\'\'\n\n\n----\n==Moderno naoruzanje==\n\nZovem se Marko Milosavljevic i za srpsku verziju Vikipedije sam cuo od Milosa Rancica. Mislio sam da su moja interesovanja suvise uska da bi mogao da doprinesem realizaciji ovog projekta. Medjutim, posle kraceg obilaska ustanovio sam da je deo koji obradjuje temu Moderno naoruzanje skoro potpuno prazan. To je oblast u kojoj bi mogao da pomognem. Ono sto me zanima, a u vezi je sa vasim upozorenjem o postovanju autorskih prava je nacin na koji se postavljaju fotografije. Tekst moze biti autorski uz par citata (naravno uz navodjenje izvora) ali fotografije su uglavnom skinute sa neta. Da li njihovo postavljanje predstavlja povredu autorskih prava? \n\nDrugo pitanje se odnosi na kolicinu teksta i broj fotografija (format i velicinu) po temi? \n\n--[[Корисник:Castro|Castro]] 09:47, 16 Мар 2005 (CET)\n\n\n\n----\n==Vazduhoplovstvo==\n\n\nUradio sam prevod zajedno sa Bonzo :) sa engleske wikipedie o U2 avionu (99,9%), zelio bih ostatak americkih aviona da uradim, admini mozete mi pomoci da to nekako sistematski stavimo na vazduhoplovstvo sekciju?\n\nDusan Sukovic\n14-03-2005\n\n==Google mail==\n14-03-2005\n\nAko nekome treba invite, sibnite adresu, imam skoro 50 invites ;-)\n\nPozdrav\n\nDusan Sukovic\n\n==Apsolutno pogresno 1.3.2005==\nPre svega pozdrav svima i cestitke na zapocetom projetku.\nNisam bas siguran da sam shvatio kako ovo radi ali sam odmah video tako strasne \ngreske da nisam mogao da cekam da sve iscitam.\nNaime radi se o koriscenju stranih imena , termina ...\nAPSOLUTNO JE POGRESNO i NEDOPUSTIVO napisati nesto ovako \"Wорлд Браин (1937.) и Ваневара Буша и његове књиге Ас Wе Маy Тхинк\"\nNisam stigao da procitam koja su pravila ovde za transkricpiju ili se sve pise u originalu , samo se nadam da ovakve i slicne nakazne konstrukcije nisu pravilo\n\nLiticovjesac\n\n\nKonacno profesionalni bibliotekar je medju nama :> Pozdrav stari :-)\n\nDusan Sukovic\n\n== Pozdrav i poklon domen 18.02.2005 ==\nPozdrav svima,\nneznam dali je to moguce i koliko je to dobro...\nnekako dosadno mi bilo da kucam uvek sr.wikipedia.org\npa sam namestio svezivo.com domen da otvara taj sajt...\nod sada www.svezivo.com otvara srpsku veriju sajta wikipedia\n\nnenad 18.02.2005 13:22\n\n== Википедија - Додатак програмерском окружењу \'\'\'ECLIPSE\'\'\' ==\n\nПоред [http://ftp.mozilla.org/pub/mozilla.org/extensions/wikipedia/wikipedia-0.5.2-fx+mz.xpi додатка] за веб-читач \'\'\'Firefox\'\'\', у новој верзији се појавио и додатак за \'\'\'ECLIPSE\'\'\'. Више информација код [http://www.plog4u.de/index.php/Eclipse_Wikipedia_Plugin аутора].\nНаравно - додатци не раде све сами :-) - али донекле олакшавају посао.\n\n--[[Корисник:Kaster|Kaster]] 12:44, 15 Феб 2005 (CET)\n\n== АЈСИКЈУ ==\nЗанима ме дали користите ајсикју и ако користите дали бих могао да добијем ваше бројеве\n[[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 18:05, 15 Феб 2005 (CET)\n\nЈа користим МСН, и адреса је misterno_1984@hotmail.com - па се јави ако оћеш --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 19:12, 15 Феб 2005 (CET)\n----\nМСН bozalonebojsa@hotmail.com и 64700076 ICQ а мене занима хоћеш ли платити [[Пиво|пиво]] кад се сретнемо :).Поздрав --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 19:49, 15 Феб 2005 (CET)\n\n==Јаху Месинџер==\npokrajac_marko@yahoo.{nospam}com (без {nospam}). --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 19:19, 15 Феб 2005 (CET)\n\n==Ето, вратио се ја==\nИмао сам доста обавеза, али свакако нисам заборавио Википедију. Данас сам прво мало причао преко MSN-а са Покрајцем и Гораном, а онда се и видео са Гораном. У сваком случају, мислим да је ово право место да испричам понешто, док не установим где сте ме све звали. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 00:56, 16 Феб 2005 (CET)\n\nПрво да одговорим Кастеру да NUMBEROFARTICLES не ради како ваља нигде и да је то проблем софтвера MediaWiki, а не нешто специвично за српски Викречник. Друго, тамо нисам бирократа, него администратор, тако да се администраторска и бирократска права морају тражити на Мети, а не од мене. А то би било добро. Битно ми је да Кастер јави кад се пријавио (треба да се пријави за бирократска права), па да тамо кажем да је логично да добије бирократска права пошто нам је то потребно, а и он тамо интензивно ради. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 00:56, 16 Феб 2005 (CET)\n\nДа кажем и да је поента оваквог рада (на Википедији уопште) управо да се људи самоорганизују и да није потребан никакав \"решавач проблема\" или кућепазитељ :) Са друге стране, наравно да ћу се потрудићу да помогнем где год сам потребан. И тако даље... :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 00:56, 16 Феб 2005 (CET)\n\n*Нисам приметио воју поруку на Пијаци. Супер што си се вратио. Данас сам доста провео овде, а никако да се одлепим...:) Тако да, ако ћеш овде бити и наредних дана, могли би се сви заједно издоговарати око неких идеја ако их имаш. Питај нешто ако те интересује за период \"у међувремену\"... --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 01:11, 16 Феб 2005 (CET)\n*Не знам дали вама ово питање збучи глупо, али ме интересује каква је разлика између Бирократских и административних права? Не желим да добијем ни једно ни друго него ме само чисто интересује :o)\n[[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 02:26, 16 Феб 2005 (CET)\n*Пази, то овде \'\'\'мораш\'\'\' да добијеш ако се у раду покажеш урачунљивим и неко време овде радиш ;) , тако да нема сад ту извлачења. Разлика је у томе што бирократа може неког да унапреди у администратора или бирократу, док администратор то не може. Овде је \'\'обичајно право\'\' да администратор после месец дана стажа постаје бирократа. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 02:33, 16 Феб 2005 (CET)\n*Пази овако, по мом мишљењу АКО добијем права администратора то сноси одмах и више посла и више одговорности, тренутно нисам у могућности да пружим више свог времена википедији иако то желим, знате како је, школа, посао, кућне обавезе и тако даље да не набрајам. У сваком случају хвала на одговору. [[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 02:40, 16 Феб 2005 (CET)\n\n==Бот==\nДао сам боту [[Корисник:Millbot|Millbot]] администраторска права како би могао да манипулише странама. Ако има оних којима се то не свиђа, можемо тражити одузимање права боту на Мети и прелазак на гласање. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 19:31, 17 Феб 2005 (CET)\n\n===Даље о боту===\nОвде ћу испричати докле сам стигао, па онда прелазим на детаљисање на страни [[Википедија:Ћирилица и латиница]]. [[Корисник:Millbot|Милбот]] у овом тренутку уме да преслови текст из ћирилице у латиницу и ASCII. \'\'\'За сада молим све који желе да пишу латиницом да се тога суздрже, пошто још увек немам технологију за ваљано пресловљавање латинице у ћирилицу.\'\'\' (Обавестићу вас кад будем овладао и том технологијом.) Стране латиницом нећу штитити, док ћу то чинити за стране написане ASCII-јем. Настављам са радом, а конкретне резултате ћете ускоро видети :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 02:02, 18 Феб 2005 (CET)\n\n===Бот: 2005-02-18!===\nЈа сам пустио бота да ради. Он неће пипати латиничке стране, нити ће, највероватније уопште стићи до страна које почињу словима азбуке и абецеде. (Дао сам му да пресловљава првих 5.000 чланака.) Како бот ради \'\'\'намерно\'\'\' споро, чак и да мало помахнита, неће бити велике штете. \'\'\'Какогод, они који су будни треба да воде рачуна да ли бот прави срања!!!\'\'\' Ако прави, цимајте ме на телефон (има га на разним местима). Пратите и страну [[Корисник:Millbot/извештаји]]. Ту бот оставља аутоматске извештаје о томе да ли је или није кренуо нешто да мења. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 05:13, 18 Феб 2005 (CET)\n\n\'\'\'Наравно, ако прави срања, можете га бановати на дан. (Није проблем ако банујете на неко време ту ИП адресу, с тим да прво морате да банујете његов кориснички налог.) Али, верујем да таквих проблема неће бити.\'\'\' --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 05:15, 18 Феб 2005 (CET)\n\n----\n===Грешка у боту!!!!===\nПокрајац је приметио да бот прави систематску грешку, и зато сам га ја блокирао на 24 сата, и електронском поштом обавестио Милоша да среди проблем. Грешка се састоји у томе да када са ћириличне верзије странице одете на латиничну, линк назад ка ћирилици не функционише (ако и функционише латиница, не функционише латиница (\'\'ASCII\'\')). Надам се да ће проблем убрзо бити решен на задовољавајућ начин. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 00:54, 19 Феб 2005 (CET)\n:Нећу радити ништа док не добијем одговор, али ја не видим ништа чудно: Било на шта да кликнем (ћирилица, латиница, Аски) са било које од страна -- ради. Хајде да видимо о чему се ради. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 06:32, 19 Феб 2005 (CET)\n:Схватио сам у чему је проблем, па сам прецртао горњи текст. Дакле, Милбот је све то добро радио, али му алгоритам није био добар. Тачније, био му је довољно добар за оно што сам хтео да уради (свака година би била повезана на ћириличку страну, а накнадно би се латиничке и аски стране исправљале), али то није добро за календаре који морају одмах бити исправљени. То отвара једну сложену причу, о којој ћу наставити да причам на страни [[Википедија:Аутоматизација послова]]. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 07:02, 19 Феб 2005 (CET)\n:И да кажем да ми је драго што се овако брзо реаговало :) Такве ће реакције бити потребне и у будућности. Милбот никада неће бити довољно брз да је његов рад могуће пратити уживо (тј. да га ја могу пратити док ради). Прво зато што би могао да обори Википедију, а друго зато што ако прави срања по текстовима, да их не прави на тоне :) Зато је изузетно значајно да сваки Википедијанац прати шта је он то урадио. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 07:13, 19 Феб 2005 (CET)\n\n----\n\n===Предлог за брисање===\nМолим да неко од админа обрише Себр\'\'\'и\'\'\'. Пребацила са текст у [[Себар]]. \nУспут, видех једно сироче, Ињурија, па како то није у реду (Тањунг), преименовала га у како и треба [[Инјурија]], те молим и да се \'\'\'Ињурија обрише\'\'\'.--[[Корисник:Ninam|Ninam]] 01:32, 19 Феб 2005 (CET)\n\n===Pitanje o popisima===\n\nNisam stavio na hr wiki jer je pretrpano, pa mi se nije dalo zaj....Nego, ovako: ima li neke procedure da se ako se upiše tekst o nekoj osobi (recimo, Pero Perić ili Hans Mayer), ta bude automatski unesena u popis ličnosti (ili neki drugi, ovisi o strukturi) ? Dakle-ne govorim o kategorijama, niti o ručnom upisu u neki od popisa- nego o tome ako se napravi starnica o tom i tom- on/ona je automatski na nekom popisu. Ili je to nemoguće ? [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 17:24, 26 Феб 2005 (CET)\n\n*Можда би ти ипак могао мало да се извежбаш у бонтону. Или можда сматраш како је ароганција којом жариш успешнији метод реализације твојих намера. Голија \n----\nZdravo Mir Harvene. Ne brini, neću te odmah napasti kao ovaj. Jasno mi je šta pitaš, ali ja nikad nešto slično nisam radio, tako ti ne bi mogao pomoći. Nadam se da će ti neko malo iskusniji odgovoriti. Pozdrav, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 19:03, 26 Феб 2005 (CET)\n\n:OK, vidjet ćemo. [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 21:35, 26 Феб 2005 (CET)\n\n**Па само сам подсетио Харвена на његов непријатан и нељубазан наступ поготово кад узмемо у обзир да тражи услугу. Сви што су дошли овамо са страних Википедија по неку инф. били су фини и љубазни: Hello, Thank You very much, Danke itd. И зашто би неко са хрват. Википедије био изузетак, није ваљда да му је испод части поздравити нас. (Голија)\n\n::Budući da sam na ovoj wiki u nekoliko navrata stavio i koji post-nisam sigurno \"klasični\" stranac koji bi trebao početi čelobitijem i kusshand. Mogao bih i još nešto reći, ali- ne da mi se tratiti riječi i stvarati buru u čaši vode. [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 21:35, 26 Феб 2005 (CET)\n\n===Није све у новцу===\n*Договарамо се корисник [[Корисник:Саша.Стефановић|Саша]] и ја око писања артикла о еврићима па молим помоћ немамо ниједну новчаницу за скенирање па ако можете пошаљите нам неку новчаницу не слику сами ћемо да скенирамо. А да и скенер нам је нешто лош па ако бисте нам позајмили коју пару вечно би били ваши дужници, а и објавили бисмо листу свих добрих душа. Будите сигурни да би новац завршио на правом месту. Нема везе колико пошаљете само да новац легне на скенер и да га буде што више , због квалитета скена. \n**Ако ова акција уроди плодом одма прелазимо на писање артикала о племенитим металима, па се спремите и за њу.\n***Интересујемо се и за хемију тако да планирамо артикле о угљенику, графиту и и наравно америчким графитима. --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 04:03, 28 Феб 2005 (CET)\n\n*Лепа идеја. Имате све новчанице и новчиће (свих земаља) на [http://go.to/infoeuro званичном сајту]. Можда би човек пожелео и бољу резолуцију али можда је овако боље (централне банке вероватно нису баш одушевљене да виде ултра-добре репродукције по вебу). Новчићи се могу наћи и на француској Википедији. Надам се да је лењост једини разлог зашто се слике свих новчаница не могу наћи на осталим Википедијама? --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 05:24, 28 Феб 2005 (CET)\n**Ал сад ако вам ово квари планове ја могу и да обришем ово :) --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 05:27, 28 Феб 2005 (CET)\n----\n==Изабрани чланак==\nХајдете предложите неке чланке да буду изабрани! Глупо ми је да их сам бирам... Наравно, прво прочитајте [http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A1%D1%98%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8 овде] какви чланци могу бити изабрани. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 23:46, 28 Феб 2005 (CET)\n\n\n\n== TEMPLATE ==\n\nЈа и корисник БОНЗО покушавамо да изменимо TEMPLATE Филм али нам не иде. О чему се ради: дакле, покушавамо да убацимо слику на врху template-a на један предлог који је дао један корисник и молимо вас за помоћ!!!! [[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 12:44, 1 Мар 2005 (CET)\n**Иде нам иде [[Ми нисмо анђели 2 (филм домаћи)]] --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 00:15, 6 Мар 2005 (CET)\n\n== Писмо и слике ==\n\nИмам два проблема: један проблем је ћирилични фонт слова, јер мој интернет бровсер не препознаје ћириличне адресе и онда не могу директно да приступим одређеним страницама, него морам прво да одем на почетну страну, а тек одатле на остале. Да ли то мора тако или постоји могућност да диретно одем на страну на коју желим. Друго питање је како да убацим слике овде. Покушао сам да пошаљем фајл са странице предвиђене за то, али ми компјутер избацује грешку у имену фајла. У чему је ту проблем? [[Корисник:PANONIAN]]\n\n*Поздрав и добродошао ! Не знам шта да радиш у вези претраживаћа. Покушај у encoding прабацити на Unicode (View-Encoding-->Unicode (UTF8). Што се слика тиће покушај у да их пишеш у латиници а речи раздвајај знаком \"_\" npr: Први_део што опет и није обавезно пошто ти програм прилом завршеног слања слике сам предлаже ту измену уколико није извршена. Поздрав (Голија)\n\n*О ком бровзеру се ради? Инсталирај [http://www.mozilla.org Firefox] и нећеш имати проблема. --[[Корисник:Kaster|Kaster]] 22:27, 5 Мар 2005 (CET)\n-------------------------------\nКористим Оперу, али пробао сам да пошаљем слике и са Експлорера, па опет ништа. Мислим да је проблем са сликама повезан са овим другим проблемом са ћириличним словима, али ако ништа друго, пробаћу да одем у неки интернет кафе и да одатле убацим слике. Што се тиче ћиричних слова, покушао сам да мењам енкодинг опцију, али не вреди. Проблем са ћириличним фонтом се јавља једино у интернет адреси (у чланцима се слова лепо виде). У вези овог фирефокс програма, чему он конкретно служи?\n\nЈош нешто, приметио сам две грешке у насловима ових чланака: \n[[Никола Хорти]] \n[[Деспот Вук Бранковић]] \nЛидер фашистичке Мађарске звао се Миклош Хорти (а не Никола Хорти), док се деспот Вук презивао Гргуревић (а не Бранковић). Да ли неко може исправити грешке у тим насловима? И да ли се могу уоште исрављати грешке у насловима? [[Корисник:PANONIAN]]\n-------------------------------\nПокушаћу ја да ти одговорим али прбо да ти пожелим добродошлицу. Дакле ФИРЕФОКС је такође веб бровзер, дакле слично као ОПЕРА, НЕТСКЕЈП, ИНТЕРНЕТ ЕКСПЛОРЕР и тако даље, полако већина корисника прелази на фирефокс из много разлога, можеш да га скинеш са интернета на овој адреси http://www.getfirefox.com . Одговор на твоје друго питање, Грешке у насловима се не могу исправити, тј не можеш да промениш име наслова али постоји опција #REDIRECT коју можеш да користиш у таквим случајевима. Прво на правип нову страницу која ће се звати нпр. Миклош Хорти, касније на артиклу Никола Хорти копираш цео садржај и пребациш га у ново направљени артикал, касније у артиклу Никола Хорти поставиш само овај текст \"#REDIRECT [[Миклош Хорти]]\" , ово значи да када неко оде на артикал Никола Хорти, википедија ће га аутоматски пребацити на новонаправљени атрикал Миклош Хорти. Наравно постоји и могућност да тражиш од неког администратора да обрише артикал који није добро написан али пре тога мораш да копираш текст на нови артикал. Мислим да сам успео да ти појасним али ако нисам можеш да тражиш помоћ од неког администратора [[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 14:53, 6 Мар 2005 (CET)\n* Урађена нова страна, сређен и допуњен текст о [[Миклош Хорти]]ју.--[[Корисник:Djakon::Goran|Djakon::Goran]] 15:14, 6 Мар 2005 (CET)\n\n== Copyright-Problems ==\nI don\'t know the correct template-name in your language - please take care of [[:Слика:Hitler.jpg]] - thanks. ([[:de:Benutzer:Avatar]]) --[[Корисник:81.173.151.14|81.173.151.14]] 12:57, 8 Мар 2005 (CET)\n\n\n== IRC ==\nОвако пошто су се побунили администратори freenod-a сви да мењамо канале на ИРЦ-у дакле наш канал #sr.wikipedia је сада #wikipedia-sr а канал #balkan.wikipedia је сада #wikipedia-balkan\n\n\n==[[Астерикс]]==\n\nСтраница која је постојала, а сада је нема. Како је то могуће? Је ли то само привремена грешка или је неко, а морао би бити администратор, обрисао целу страну? [[Обеликс]]а нико није дирао. [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 11:09, 15 Мар 2005 (CET)\n\nА пази ово [http://sr.wikipedia.org/wiki/Aстерикс]. У чему је фора? [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 11:21, 15 Мар 2005 (CET)\n*Брате Вандал Б., нисам сигуран али су ми се већ догађале сличне ствари, попут неоглашавање промена на “скорашњим изменама“ или текст у везама мешаног писма. Да ли је то због преоптерећености сервера или рада више корисника у исто време? У сваком случају страница постоји. Једноставно ископирај страницу и готово. Поздрав --[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 12:00, 15 Мар 2005 (CET)\n\n::\"А\" је било на латиници. Сада сам пребацио на \'\'Астерикс\'\' са свим ћириличним словима. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 14:55, 15 Мар 2005 (CET)\n\n\n[[ar:Wikipedia:واحة جالية]]\n[[bg:Уикипедия:Разговори]]\n[[ca:Discussió:Portada]]\n[[cs:Wikipedie:Pod lípou]]\n[[cy:Wicipedia:Y Caffi]]\n[[da:Wikipedia:Landsbybrønden]]\n[[de:Wikipedia:Forum]]\n[[en:Wikipedia:Village pump]]\n[[eo:Vikipedio:Babilejo]]\n[[es:Wikipedia:Café]]\n[[et:Vikipeedia:Üldine arutelu]]\n[[fr:Wikipédia:Le Bistro]]\n[[fi:Wikipedia:Kahvihuone]]\n[[ga:Vicipéid:Halla baile]]\n[[gu:Wikipedia:ચોતરો]]\n[[he:ויקיפדיה:מזנון]]\n[[hi:विकिपीडिया:गाँव का पम्प]]\n[[hr:Wikipedia:Kafić]]\n[[hu:Wikipédia:Kocsmafal]]\n[[ia:Wikipedia:Warung Kopi]]\n[[is:Wikipedia:Potturinn]]\n[[it:Wikipedia:Bar]]\n[[ja:Wikipedia:Wikipedia:井戸端]]\n[[ko:위키백과:사랑방]]\n[[la:Wikipedia:Taberna]]\n[[lb:Wikipedia:De Stamminet]]\n[[minnan:Wikipedia:Chhiū-á-kha]]\n[[ms:Wikipedia:Kedai Kopi]]\n[[nah:Wikipedia:Tlatlahtoaloyan]]\n[[nb:Wikipedia:Vannposten]]\n[[nl:Wikipedia:De kroeg]]\n[[nn:Wikipedia:Samfunnshuset]]\n[[oc:Oiquipedià:La tavèrna]]\n[[pl:Wikipedia:Kawiarenka pod Wesołym Encyklopedystą]]\n[[pt:Wikipedia:Esplanada]]\n[[ro:Wikipedia:Cafenea]]\n[[ru:Википедия:Форум]]\n[[simple:Wikipedia:Simple talk]]\n[[sq:Wikipedia:Kuvendi]]\n[[sk:Wikipédia:Krčma]]\n[[sl:Wikipedija:Pod lipo]]\n[[sv:Wikipedia:Bybrunnen]]\n[[th:วิกิพีเดีย:สภากาแฟ]]\n[[zh:Wikipedia:互助客栈]]','Updated InterLang',212,'Gangleri','20050316115619','',0,0,0,0,0.869937502719,'79949683884380','20050316123609'); INSERT INTO cur VALUES (97,0,'Џудо','\'\'\'Џудо\'\'\' је борилачка вештина и oлимпијски спорт настао као скуп пробраних техника из [[Џиуџицу |Џиуџицуа]]. Џиуџицу је у то време у [[Јапан|Јапану]] било заједничко име за све борилачке вештине (ударачке и рвачке). Тада је оснивач џудоа - [[Јигоро Кано]], који је савладао неколико стилова [[Џиуџицу|Џиуџицуа]], одлучио узети оно најбоље од сваке и одбацити непотребно. \n\n==Почеци==\n\n[[image:j_kano_sr.jpg]]\n\nПрофесор [[Јигоро Кано]] ([[1860]]. - [[1938]]), навршивши 18 година, почео се бавити борилачким вештинама. Но брзо је схватио да му је напредак отежан чињеницом да је физички био јако слаб и крхко грађен. Наиме - Већина [[Џиуџицу]] техника је уз технику захтевала и много снаге. [[1882]]. Након што је стекао мајсторску титулу у неколико врсти Џиуџицуа, одлучио је развити борлачку вештину која би омогућавала слабијим особама да победе много веће противнике. \n\nСа својих 9 ученика основао је [[Кодокан]] институт и развијао оно из чега ће настати Џудо (На јапанском \"Нежни пут\").\n\nЏудо је постао изузетно популаран већ 1886. када је полиција града [[Токио|Токија]] организовала турнир \"Џудо - Џиуџицу\".\nУкупно се одржало 15 мечева, а џудо екипа је уверљиво победила, џудо постао део Јапанског школског образовања и почео се ширити по целом свету.\n\n[[image:metrop_toky_sr_skupna.jpg]]\n\n[[1964]] је уврштен на [[Олимпијске игре]] (за мушкарце), а [[1992]] и за жене.\n\n==Одећа==\n\nјудоке тренирају у специјалној врсти [[Кимоно|кимона]] која се зове \'\'\'Јудоги\'\'\'. (Ги на Јапанском значи - одећа)\nЈудоги се веже посебним дебелим појасем који одговара Јудокином рангу.\n\n==Оцењивање знања==\n\nЈудоке су рангирани у складу са својим знањем и резултатима постигнутим у борбама. Постоји 6 ученичких (\"Кју\") и 10 мајсторских (\"Дан\") са припадајућим обојеним појасевима\n\n\n{| border=1\n!\n!\n!\n|----\n|\'\'\'Српски\'\'\'\n|\'\'\'Јапански\'\'\'\n|\'\'\'Боја појаса\'\'\'\n|----\n|6. Кју\n|рокyу\n|бели\n|----\n|5. Кју\n|гокyу\n|жути\n|----\n|4. Кју\n|yонкyу\n|наранџасти\n|----\n|3. Кју\n|санкyу\n|зелени\n|----\n|2. Кју\n|никyу\n|плави\n|----\n|1. Кју\n|иккyу\n|браон\n|----\n|.\n|.\n|.\n|----\n|1. Дан \n|сходан\n|црни\n|----\n|2. Дан \n|нидан\n|црни\n|----\n|3. Дан \n|сандан\n|црни\n|----\n|4. Дан \n|yодан\n|црни\n|----\n|5. Дан \n|годан\n|црни\n|----\n|6. Дан \n|рокудан\n|црни или црвено-бели\n|----\n|7. Дан \n|схицхидан\n|црни или црвено-бели\n|----\n|8. Дан \n|хацхидан\n|црни или црвено-бели\n|----\n|9. Дан \n|кудан\n|црвени\n|----\n|10. Дан \n|јудан\n|црвени\n|}\n\nПре него што је Јигоро Кано створио џудо, учитељи су ученицима издавали дипломе и свитке текста који су сведочили о њиховом напретку. Кано је започео модерни систем када је [[1883]]. двојици својих старијих ученика ([[Схиро Саиго]]у и [[Тсунејиро Томита| Тсунејиру Томити]]) доделио статус \"сходан-а\" црни појас.\nНо чак ни тада није било разлике у изгледу између њих двојице и осталих ученика, јер тада Кано још није био измислио Јудоги па су ученици тренирали у традиционалним [[кимоно|кимонима]].\n[[1907]]. Кано је представио Јудоги какав познајемо и данас те су се почели употребљавати појасеви, за почетак само бели и црни.\nПојасеви друге боје су дошли у употребу тек кад се Џудо почео практиковати изван Јапана. Миконосуке Каwаисхи је почео подучавати Џудо у Паризу и увидео је да ученици-западњаци брже напредују када имају разне боје појасева као визуални доказ свога знања.\n\n==Технике==\n\nТакмичарски џудо се већином базира на техникама, бацањима (\'\'наге-ваза\'\'), које се деле на ручне технике (\'\'те-ваза\'\'), бацања преко кука (\'\'коши-ваза\'\') и ножне технике (\'\'асхи-ваза\'\').\nЏудо се састоји и од техника у партеру (\'\'катаме-ваза\'\') које се деле на држања (\'\'осаекоми-ваза\'\'), гушења (\'\'схиме-ваза\'\') и полуге на рукама (кансетсу-ваза).\nПартер је прилично занемарен у такмичарском Џудоу јер се, због атрактивности, борбе прекидају врло брзо ако један од такмичара не направи значајан напредак.\n\nТехнике Џудоа се на тренингу уче радећи \"у празно\", са партнером који се \"пушта\" и у лаганом спарингу са партнером (\'\'рандори\'\').\n\n==Листа Џудо техника==\n\n\n*Throwing techniques (\'\'nage waza\'\', 投げ技)\n**Standing techniques (\'\'tachi waza\'\', 立技)\n***Hand techniques (\'\'te waza\'\', 手技)\n****Shoulder Throw (\'\'seoi nage\'\', 背負投)\n****One Arm Shoulder Throw (\'\'ippon seoi nage\'\', 一本背負投)\n****Shoulder Drop (\'\'seoi otoshi\'\', 背負落)\n****Body Drop (\'\'tai otoshi\'\', 体落)\n****Shoulder Wheel (\'\'kata guruma\'\', 肩車)\n****Floating Drop (\'\'uki otoshi\'\', 浮落)\n****Corner Drop (\'\'sumi otoshi\'\', 隅落)\n****Scoop Throw (\'\'sukui nage\'\', 掬投)\n****Belt Drop (\'\'obi otoshi\'\', 帯落)\n****Double-arm Reap (\'\'morote gari\'\', 双手刈)\n****Dead-tree Topple (\'\'kuchiki taoshi\'\', 朽木落)\n****Heel Trip Reversal (\'\'kibisu gaeshi\'\', 踵返)\n****Minor Inner Reversal (\'\'ko uchi gaeshi\'\', 小内返)\n****(\'\'uchimata sukashi\'\', 内股透)\n****Mountain Storm (\'\'yama arashi\'\', 山嵐)\n***Hip techniques (\'\'koshi waza\'\', 腰技)\n****Major Hip Throw (\'\'ô goshi\'\', 大腰)\n****Floating Hip Throw (\'\'uki goshi\'\', 浮腰)\n****Sweeping Hip Throw (\'\'harai goshi\'\', 払腰)\n****Lifting Pulling Hip (\'\'tsuri komi goshi\'\', 釣込腰)\n****Sleeve Lifting Pulling Hip (\'\'sode tsuri komi goshi\'\', 袖釣込腰)\n****Lifting Hip Throw (\'\'tsuri goshi\'\', 釣腰)\n****Springing Hip Throw (\'\'hane goshi\'\', 跳腰)\n****Shifting Hip Throw (\'\'utsuri goshi\'\', 移腰)\n****Rear Hip Throw (\'\'ushiro goshi\'\'>, 後腰)\n****Hip Wheel (\'\'koshi guruma\'\'>, 腰車)\n****Embracing Lift (\'\'daki age\'\', 抱上)\n***Foot/leg techniques (\'\'ashi waza\'\', 足技)\n****Knee Wheel (\'\'hiza guruma\'\', 膝車)\n****Propping Lift-Pull Foot Throw (\'\'sasae tsuri komi ashi\'\', 支釣込足)\n****Sweeping Lift-Pull Foot Throw (\'\'harai tsuri komi ashi\'\', 払釣込足)\n****Advancing Foot Sweep (\'\'de ashi barai\'\', 出足払)\n****Sending Foot Sweep (\'\'okuri ashi barai\'\', 送足払)\n****Swallow Reversal (\'\'tsubame gaeshi\'\', 燕返)\n****Minor Inner Reap (\'\'ko uchi gari\'\', 小内刈)\n****Major Inner Reap (\'\'ô uchi gari\'\', 大内刈)\n****Minor Outer Reap (\'\'ko soto gari\'\', 小外刈)\n****Minor Outer Hook (\'\'ko soto gake\'\', 小外掛)\n****Major Outer Reap (\'\'ô soto gari\'\', 大外刈)\n****Major Outer Drop (\'\'ô soto otoshi\'\', 大外落)\n****Major Outer Wheel (\'\'ô soto guruma\'\', 大外車)\n****Inner Crotch Throw (\'\'uchi mata\'\', 内股)\n****Major Wheel (\'\'ô guruma\'\', 大車)\n****Leg Wheel (\'\'ashi guruma\'\', 足車)\n****Major Outer Reversal (\'\'ôsoto gaeshi\'\', 大外返)\n****Springing Hip Reversal (\'\'hane goshi gaeshi\'\', 跳腰返)\n****Sweeping Hip Reversal (\'\'harai goshi gaeshi\'\', 払腰返)\n****Inner Crotch Reversal (\'\'uchi mata gaeshi\'\', 内股返)\n**Sacrifice techniques (\'\'sutemi waza\'\', 捨身技)\n***Direct sacrifice techniques (\'\'ma sutemi waza\'\', 真捨身技)\n****Circle Throw (\'\'tomoe nage\'\', 巴投)\n****(\'\'ura nage\'\', 裏投)\n****Corner Reversal (\'\'sumi gaeshi\'\', 隅返)\n****Drawing Reversal (\'\'hikkomi gaeshi\'\', 引込返)\n****Rice Bale Reversal (\'\'tawara gaeshi\'\', 俵返)\n***Side sacrifice techniques (\'\'yoko sutemi waza\'\', 橫捨身技)\n****Floating Technique (\'\'uki waza\'\', 浮技)\n****Side Drop (\'\'yoko otoshi\'\', 横落)\n****Valley Drop (\'\'tani otoshi\'\', 谷落)\n****Side Separation (\'\'yoko wakare\'\', 横分)\n****Side Wheel (\'\'yoko guruma\'\', 横車)\n****Side Hook (\'\'yoko gake\'\', 横掛)\n****Embracing Separation (\'\'daki wakare\'\', 抱分)\n****Outer Wrap Around (\'\'soto makikomi\'\', 外巻込)\n****Inner Wrap Around (\'\'uchi makikomi\'\', 内巻込)\n****Springing Wrap Around (\'\'hane makikomi\'\', 跳巻込)\n****Sweeping Wrap Around (\'\'harai makikomi\'\', 払巻込)\n****Inner Crotch Wrap Around (\'\'uchimata makikomi\'\', 内股巻込)\n****Major Outer Wrap Around (\'\'ōsoto makikomi\'\', 大外巻込)\n****Minor Inner Wrap Around (\'\'ko uchi makikomi\'\', 小内巻込)*\n****Crab Pincers (\'\'kani basami\'\', 蟹挟)**\n****Frog Hook (\'\'kawazu gake\'\', 河津掛)**\n*Control Techniques (\'\'katame waza\'\', 固技)\n**Pinning Techniques (\'\'osaekomi waza\'\', 押込技)\n***(\'\'kesa gatame\'\', 袈裟固)\n***(\'\'kuzure kesa gatame\'\', 崩袈裟固)\n***(\'\'kata gatame\'\', 肩固)\n***(\'\'kami shiho gatame\'\', 上四方固)\n***(\'\'kuzure kami shiho gatame\'\', 崩上四方固)\n***(\'\'yoko shiho gatame\'\', 横四方固)\n***(\'\'tate shiho gatame\'\', 縦四方固)\n**Strangle Techniques (\'\'shime waza\'\', 絞技)\n***(\'\'nami juji jime\'\', 並十字絞)\n***(\'\'gyaku juji jime\'\', 逆十字絞)\n***(\'\'kata juji jime\'\', 片十字絞)\n***(\'\'hadaka jime\'\', 裸絞)\n***(\'\'okuri eri jime\'\', 送襟絞)\n***(\'\'kataha jime\'\', 片羽絞)\n***(\'\'sode guruma jime\'\', 袖車絞)\n***(\'\'katate jime\'\', 片手絞)\n***(\'\'morote jime\'\', 両手絞)\n***(\'\'tsukkomi jime\'\', 突込絞)\n***(\'\'sankaku jime\'\', 三角絞)\n***(\'\'dô jime\'\', 胴絞)**\n**Attacks against the joints (\'\'kansetsu waza\'\', 関節技)\n***(\'\'ude garami\'\', 腕緘)\n***(\'\'ude hishigi juji gatame\'\', 腕挫十字固)\n***(\'\'ude hishigi ude gatame\'\', 腕挫腕固)\n***(\'\'ude hishigi hiza gatame\'\', 腕挫膝固)\n***(\'\'ude hishigi waki gatame\'\', 腕挫腋固)\n***(\'\'ude hishigi hara gatame\'\', 腕挫腹固)\n***(\'\'ude hishigi ashi gatame\'\', 腕挫脚固)\n***(\'\'ude hishigi te gatame\'\', 腕挫手固)\n***(\'\'ude hishigi sankaku gatame\'\', 腕挫三角固)\n***(\'\'ashi garami\'\', 足緘)**\n*Attacks to Vital Points (\'\'atemi waza\'\', xx;技)**\n**Anatomical Weapons (\'\'ate dokoro\'\', )\n***Fingertips (\'\'yubi saki\'\', )\n***Hand-blade (\'\'tegatana\'\', )\n***Fist (\'\'kobushi\'\', )\n***Elbow (\'\'hiji\'\', )\n***Knee (\'\'hiza gashira\'\', )\n***Ball-of-foot (\'\'sekito\'\', )\n***Heel (\'\'kakato\'\', )\n***Head (\'\'atama\'\', )\n**Striking Techniques (\'\'ate waza\'\', xx;技)\n***Blows with the Hand & Arm (\'\'ude ate\'\', )\n****Fingertip Strikes (\'\'yubi saki ate\'\', )\n****Hand-blade Strikes (\'\'tegatana ate\'\', )\n****Fist Strikes (\'\'kobushi ate\'\', )\n****Elbow Strikes (\'\'hiji ate\'\', )\n***Blows with the Leg & Foot (\'\'ashi ate\'\', )\n****Ball-of-foot Strikes (\'\'sekito ate\'\', )\n****Heel Strikes (\'\'kakato ate\'\', )\n****Knee Strikes (\'\'hiza gashira ate\'\', )\n***Head-butts (\'\'atama ate\'\', )\n**Anatomical Targets (\'\'jintai kyusho\'\', )\n****(\'\'tendo\'\', )\n****(\'\'uto\'\', )\n****(\'\'jinchu\'\', )\n****(\'\'kasumi\'\', )\n****(\'\'dokko\'\', )\n****(\'\'kachikake\'\', )\n****(\'\'suigetsu\'\', )\n****(\'\'getsu ei\'\', )\n****(\'\'denko\'\', )\n****(\'\'myojo\'\', )\n****(\'\'tsurigane\'\', )\n****(\'\'shitsu kansetsu\'\', )\n\n * International Judo Federation\'s technique.\n ** Forbidden by International Judo Federation; not allowed in a sparring by kodokan.\n\n\n==Олимпијски спорт==\n\nџудо меч се одржава на меканој подлози (\'\'Татами\'\'). Величине у просеку 15x15метара.\n2 метра са сваке стране чине \"сигурну зону\", ограничену црвеном линијом. Изван црвене линије\nније дозвољено изводити бацања, но ако бацање започне унутар татамија, а бачени такмичар падне унутар сигурне зоне, бацање се сматра ваљаним.\n\nУ мечу се може победити:\n\n#Бацањем\n#У партеру\n#На бодове\n\n===Бацањем===\n\nАко противника бацимо на леђа са разумном количином снаге, зарадили смо 10 бодова (\'\'Ipon\'\') и истог трена побеђујемо.\nАко га бацимо са разумном количином снаге али на раме, стражњицу или кук добивамо 7 бодова (\'\'Waza-ari\'\').\n\nЗа успјела бацања која су ипак била лоше изведена и не заслужују Ipon или Waza-ari додјељују се нижи бодови:\nJuko (5 бодова) и Koka (слабији - 3 бода). Важно је напоменути да они нису кумулативни - Значи, њима је немогуће победити противника који је зарадио Waza-ari, чак и ако их током борбе зарадите 100, једнако као што је немогуће са 100 Koka победити само један Yuko.\n\nСа друге стране, 2 Waza-ari-a имају снагу Ipon-a, дакле - доносе победу.\n\n===У партеру===\n\nАко сте бацили противника неком техником, но нисте зарадили ипон, борбу можете наставити у партеру.\nПоента је противникова леђа прилепити за татами и држати их тако: 25 секунди (ипон), 20 секунди (Ваза-ари), 20 секунди(Јуко), 15 секунди(Кока).\n\nТакођер - Ако је противник већ прије, бацањем зарадио Ваза-ари и у партеру задржи противника 20 секунди (и тиме заради још један Ваза-ари), оп побеђује.\n\nОсим држањем, у партеру се може победити гушењем или полугом на руци (У том случају се противник извлачи из захвата тако да 3 пута тапка по вама или партеру и самим тиме, аутоматски губи меч, предаје борбу).\n\n===На бодове===\n\nАко дође до тога да ни један борац након истека времена није зарадио ипон или 2 Ваза-арија, одлучују бодови.\nНо као што сам већ напоменуо Јуко и Кока нису кумулативни па у случају да:\n\n-Први борац има: 5 коки\n-Други борац има 1 Јуко\nПобјеђује други борац!\n\nисто тако, ако:\n\n-Први борац има: 4 Јука\n-Други борац има 1 Ваза-ари\nПобјеђује други борац\n\nУ слуцају да оба борца имају исти број Јука и Коки, одлучују судије, или се иде на златни бод, борба до првог бода.\n\n==Завршне речи==\n\nВажно је напоменути да је џудо напоран и опасан спорт.\nУ почетцима се неријетко знало догодити да један од такмичара изгуби живот на татамију.\nСакујиро Yокоyама (један од првих Канових ученика) је знао рећи да је сваки пут, пре него би кренуо на турнир, обавио све послове које је требао и поздравио се с родитељима.\n\n\n\n\n\n\n==Линкови==\n*[http://www.ijf.org IJF International Judo Federation ]\n*[http://www.kodokan.org Службена страница КОДОКАНА ]\n*[http://www.judoinfo.com Можда најбоља џудо страна на интернету ]\n\n[[Category:Спортови]]\n\n[[en:Judo]]\n[[bs:Judo]] \n[[ca:Judo]]\n[[da:Judo]]\n[[de:Judo]]\n[[es:Judo]]\n[[fr:Judo]]\n[[ja:柔道]]\n[[nl:judo]]\n[[pl:Judo]]\n[[pt:Judô]]\n[[ro:Judo]]\n[[hr:Judo]]\n[[fi:Judo]]\n[[sv:judo]]','+ табела',17,'Bonzo','20050228015102','',0,0,0,0,0.386149315343,'79949771984897','20050228015102'); INSERT INTO cur VALUES (98,0,'Попис_спортова','Слободно допуните попис спортова са Вашим омиљеним или изостављеним.\n\n\n\n* [[Листа спортских догађаја]]\n\n\n* [[Спортске органиѕације]] \n* [[Олимпијске игре]]\n* [[Sporting venues]]\n* [[Sponsorship]]\n* [[Sports coaching]]\n* [[Спортска опрема]]\n* [[Спортске повреде]]\n* [[Спотрски маркетинг]]\n* [[Sports memorabilia]]\n* [[Spectator sport]]\n* [[Multi-sport events]]\n* [[Sports art]]\n* [[Спорт у филму]]\n* [[Спортски клуб]]\n* [[Disabled sports]]\n* [[Женски спотови]].\n* [[Sports history organizations]]\n* [[Fantasy sports]]\n* [[Спортски рекорди]]\n\n\n==== Тркање ====\n* Human-powered ([[трчање]], [[пливање]],....)\n* Human-assisted (Бициклизам, rowing, canoeing, ...)\n* External power source ([[мотоциклистичке трке]], sailing, powerboating...)\n\n==== Са противником ====\n* Combat ([[џудо]], [[карате]], [[бокс]]...)\n* Court ([[тенис]], [[бадминтон]], [[одбојка]]...)\n* Тимски ([[фудбал]], [[рагби]], [[хокеј]] ...)\n\n==== Achievement ====\n* Target ([[Стрељаштво]], [[голф]], shooting ...)\n* Display ([[Гимнастика]], equestrian, diving ...)\n* Снага ([[Дизање тегова]], [[троскок]], shot putt ...)\n\n\n\n==== Атлетика ====\n[[Атлетика]]\n* [[Скакање]]\n** [[Троскок]]\n** [[Скок у даљ]]\n** [[Скок у вис]]\n** [[Скок с мотком]]\n\n* [[Трчање]]\n** [[Маратон]]\n** [[Полу-маратон]]\n** [[Дупли маратон]]\n** [[Ултрамаратон]]\n** [[Маратон човек против коња]]\n** [[Ски маратон]]\n\n* [[Бацање]]\n** [[Диска]]\n** [[Dwarf throw\n** [[Бацање кладива]]\n** [[Бацање потковице]]\n** [[Копље]]\n** [[Atlatl\n** [[Бацање кугле]]\n\n* [[Брзо ходање]]\n\n==== Спортови са животињама====\n\n* [[Тркање камила]]\n* [[Equestrianism]]\n* [[Greyhound racing]]\n* [[Harness racing]]\n* [[Pigeon sport]]\n* [[Quarterhorse racing]]\n\n* [[Steeplechase]]\n* [[Horse-racing|Thoroughbred racing]]\n* [[Agility (dogs)]]\n\n====Борилачки спортови====\n\n* [[Аикидо]]\n* [[Бокс]]\n* [[Capoeira\n* [[Мачевање]]\n* [[Џудо]]\n* [[Џиуџица]]\n* [[Карате]]\n* [[Кендо]]\n* [[Muay Thai\n* [[Naginata-do\n* [[Самбо]]\n* [[Сумо рвање]]\n* [[Теквандо]]\n* [[Wing Chun\n* [[Хрвање]]\n* [[Ву шу]]\n* [[Кик бокс]]\n\n==== Бициклизам====\nСпортови који користе [[бицикл]] или бицикл са 1 точком.\n\n* [[BMX]]\n* [[Cycloball]]\n* [[Cyclocross]]\n* [[Mountain bicycling]]\n* [[Mountain unicycling]]\n* [[Road cycling]]\n* [[Track cycling]]\n* [[Unicycle trials]]\n\n==== [[Екстремни спортови]] ====\n* [[Скејтборд]]\n* [[Сноуборд]]\n* [[Мотокрос]]\n* [[Банџи]]\n* [[Војни фитнес]]\n* [[BASE jumping\n* [[Wakeboarding\n* [[Bodyboarding\n* [[Parkour\n\n==== [[Гимнастика]] ====\n\n* [[Аеробик]]\n* [[Акробатика]]\n* [[Уметничка гимнастика]]\n* [[Ритмичка гимнастика]]\n* [[Трамбулина]]\n\n==== Мото спорт====\n\n* [[Autosport]]\n* [[Motorboat racing]]\n* [[Motorcycle racing]]\n\n==== Остало ====\n\n* [[Children playground sport]]\n* [[Combat robot]]\n* [[Dance sport]]\n* [[Disabled sports]]\n* [[Foosball]]\n* [[Footbag]] ([[hacky sack]])\n* [[Модерни петобој]]\n* [[Триатлон]]\n\n==== Спортови за напоље====\nСпортови који незахтевају посебне терене.\n* [[Casting (sport)|Casting]]\n* [[Canyoning]]\n* [[Пењање]], [[Mountaineering]]\n* [[Flying disc]]\n* [[Orienteering]]\n* [[Sled-dog sports]]\n* [[Sport fishing]]\n\n==== За снагу====\nSports mainly based on sheer power.\n* [[Bodybuilding]]\n* [[Powerlifting]]\n* [[Tug of war]]\n* [[Weightlifting]]\n\n==== Са рекетом====\nSports where players use rackets to hit a ball or other object.\n* [[Бадминтон]]\n* [[Racquetball]]\n* [[Real tennis]]\n* [[Soft tennis]]\n* [[Сквош]]\n* [[Стони тенис]]\n* [[Тенис]]\n\n==== Ролер ====\nSports in which skates are used.\n* [[Уметничко Клизанје]], [[Figure skating]]\n* [[Roller hockey]]\n* [[Roller skating]], Inline skating\n* [[Short-track speed skating]]\n* [[Speed skating]]\n* [[Synchronized skating]]\n\n==== Скијање / Снежни спортови ====\nСпортови у којим се користе [[Скије]] или [[Сноуборд]].\n\n* [[Ски маратон]]\n* [[Скијање на води]]\n* [[Уметничко клизање]]\n* [[Брзинско клизање]]\n\n* [[Алпско скијање]] (also known as \'\'Downhill skiing\'\')\n* [[Backcountry skiing]] (also known as \'\'Off Piste skiing\'\')\n* [[Biathlon]]\n* [[Cross country skiing]] (together with ski jumping and nordic combined also known as \'\'Nordic skiing\'\')\n* [[Firngleiten]]\n* [[Freestyle skiing]]\n* [[Скијање на трави]]\n* [[Nordic combined]]\n* [[Roller skiing]]\n* [[Боб]]\n* [[Skijoring]]\n* [[Скијашки скокови]]\n* [[Ski touring]]\n* [[Брзо скијање]]\n* [[Telemark skiing]]\n\n* [[Сноуборд]]\n* [[Сноу борд слободним стилом]]\n* [[Екстремни сноуборд]]\n\n==== Sleighing ====\nSports that use sleighs.\n* [[Боб]]\n* [[Санкање]]\n* [[Скелетон]]\n\n==== СА метом====\nSports where the main objective is to hit a certain target.\n* [[Стреличарство]]\n** [[Кјудо]]\n* [[Atlatl]]\n* [[Билијар]]\n* [[Bocce]]\n* [[Куглање]]\n* [[Крокет]]\n* [[Curling]]\n* [[Darts (sport)|Darts]]\n* [[Голф]]\n* [[Disc golf]]\n* [[Бацање потковице]]\n* [[Laser Tag]]\n* [[Lawn bowls]]\n* [[Petanque]]\n* [[Стрељаштво]]\n* [[Skittles (sport)|Skittles]]\n\n==== Тимски спортови====\n\n* [[Airsoft]]\n* [[Амерички фудбал]]\n* [[Australian rules football]]\n* [[Bandy]]\n* [[Бејзбол]]\n* [[Кошарка]]\n* [[Basque pelota]]\n* [[Camogie]]\n* [[Canadian football]]\n* [[Canoe Polo]]\n* [[Крикет]]\n* [[Curling]]\n* [[Faustball]]\n* [[Floorball]]\n* [[Фудбал]] (soccer)\n* [[Gaelic football]]\n* [[Рукомет]]\n* [[Хокеј]]\n* [[Hurling]]\n* [[Ice hockey]]\n* [[Kabaddi]]\n* [[Korfball]]\n* [[Lacrosse]]\n* [[Netball]]\n* [[Paintball]]\n* [[Petanque]]\n* [[Поло]]\n* [[Roller Hockey]]\n* [[Рагби]]\n* [[Sepak Takraw]]\n* [[Shinty]]\n* [[Skittles (sport)|Skittles]]\n* [[Softball]]\n* [[Одбојка]]\n* [[Ultimate]] ([[Frisbee]])\n\n==== Мисаони спортови====\nSports that involve no physical abilities, only mental (see also [[board game]]s).\n* [[Бриџ]]\n* [[Шах]]\n* [[Checkers]] (draughts) \n* [[Покер]]\n* [[Го]]\n* [[Scrabble]]\n* [[Shogi]]\n==== Вaздухoплoвни спортови====\n\n* [[Акробације]], ([[en:Aerobatics|Aerobatics]])\n* [[Вaздухoплoвнo Моделарство]], [[Aeromodelling]]\n* [[Балонерство]], [[Ballooning]]\n* [[Вaздухoплoвнo Једриличaрство]], [[Gliding]]\n* [[Змајарство]], [[Hang Gliding]]\n* [[Једрење падобраном]], [[Paragliding]]\n* [[Моторно Летење]]\n* [[Падобранство]], [[Parachuting]]\n* [[Ракетно Моделарство]], [[Rocket modelling]]\n* [[Слободни Пад]], [[Skydiving]]\n\n==== Водени====\nСпортови у или на води:\n* [[Скијање на води]]\n* [[Роњење]]\n* [[Једрење]]\n* [[Подводни хокеј]]\n* [[Сурф]]\n* [[Пливање]]\n* [[Синхроно пливање]]\n* [[Пецање]]\n* [[Кану]]\n* [[Кајак]]\n* [[Вејкборд]]\n\n** [[Dragon Boat]]\n** [[Bodyboarding]]\n** [[Kitesurf]], also called flysurf or Kite Boarding.\n** [[Offshore Powerboat racing]]\n** [[Surf lifesaving]]\n** [[Rowing]]\n** [[Ватерполо]]\n** [[Water Slide]]\n** [[Wind surfing]]\n\n==Спољне повезнице==\n*[http://www.HavenWorks.com/Спортске новости]\n[[en:List of sports]]\n[[cy:Rhestr chwaraeon]]\n[[de:Liste der Sportarten]]\n[[fa:فهرست رشته‌های ورزشی]]\n[[lt:Sportų sąrašas]]\n[[ja:スポーツ競技一覧]]\n[[ko:스포츠 종목 일람]]\n[[pt:Lista de desportos]]\n\n\n\n[[Category:Спортови|*]]\n\n[[Category:списак спискова]]\n \n \n {{commons|Category:Sports}}','/* Вaздухoплoвни спортови */',334,'Radozw','20050312100026','',0,0,0,0,0.015388102278,'79949687899973','20050312100026'); INSERT INTO cur VALUES (99,3,'Bonzo','__TOC__\nПоздрављам све учеснике многобројне, такође би искористио прилику да поздравим многобројну родбину и тетку и ттттттт :}.\n\n\n\n: Хвала пуно на поздраву, драго нам је што си дошао :) Само сам хтео да ти кажем да је идеја да се овде кад-тад направи енциклопедија па зато и нема баш много смисла да постављаш приче, вицеве, итд. У ствари то чак није дозвољено само што Амери са велике Википедије не знају српски али ако би им неко рекао обрисали би. Слободно додај, како они то кажу, енциклопедичне ствари (само, опет те молим - немој да копираш од негде другде ако немаш дозволу јер би обрисали и то и тебе ;) Да ли ћеш сам нешто писати или преводити са енглеске Википедије или шта није битно... [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 20:00, 22 Окт 2003 (CEST)\n\nУ па брисање ми и не звучи баш пријатно, водићу рачуна, али за Краљевића Марка ми се чини да је онај слепи Чарлс или Вишњић одустао од ауторских права, вицеве ћу са задовољством да обришем сам,иако ће ми руке дрхтати од напора.\n\n: Веровао или не чак и ту има неких права онога ко је то први прекуцао али оставимо их за сада, нисам на то мислио. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]]\n\nАли шта фали Марку :},тема је Српска народна проза, ко зна можда неко и напише детаљније о тој теми исправи ме молим те ако грешим и овај пут, али право на грешку немају само минери и девице :}.\n\n: Па јесте то тема али није идеја да ту стоје приче српске народне прозе већ текст о српској народној прози. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 10:24, 31 Окт 2003 (CET)\n\n== Недовршени текстови ==\n\nНема потребе да их дефинишеш другим именом ако не постоје. Сматрам да је сасвим у реду да ставиш свој текст (тј. превод) о доберману у чланак [[доберман]]. Наравно, било би врло лепо да довршиш превод и не оставиш текст полупреведен, али српска Википедија није величине као енглеска, па да постоје правила о непостављању чланака чији превод није довршен. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 23:00, 18 Нов 2004 (CET)\n\n== Никола ==\n\nПоздрав и Добродошао :), јавио си ми се ал немам појма о којем чланку се ради, што се тиче тражење одобрења за коришћење информација са интернетпрезентације било кога или чијих података, ја се свакоме јављам преко емаил и питам за одобрење (већина неће да се одазове али треба бити упоран једноставно па ће се јавити некад...) када добијеш неко одобрење поставиш на дискусију од чланка одобрење... мислим да је то то... ако си можда мислео на чланак о [[Јанко М. Веселиновић]] да о њему немогу да нађем ништа осим да постоје његове књиге по нашим библиотекама погледај овде [http://vbs.nbs.bg.ac.yu/scripts/cobiss?ukaz=BASE&bno=99999&id=1357224792341305 Јанко М. Веселиновић] ја се неналазим у Србију па немам могућност да изнајмим књигу....--[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 14:03, 26 Нов 2004 (CET)\n\nЖив ми био само напред користи до миле воље и немој никада помислити да досађујеш неком када тразиш одобрење :) --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 14:19, 26 Нов 2004 (CET)\n\n*Поздрав Бонзо, хвала за подршку....биће овде на нашој вики посебно страна за то па ћемо видети како најбоље поступити, пријавићу се тамо тек за два месеца одприлике... --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 09:25, 13 Дец 2004 (CET)\n*Поздрав Bonzo, видим вредан као и увек :) само напред, хтео сам мало да те исправим... видим пишеш \"Спољни линкови\" требало би да пишемо сви исто... ја сам у почетку писао исто тако, па сам скужио како пишу други чланови који су овде дуже... па ет реко да напоменем само да негрешиш као што сам ја :) пиши \"Спољне повезнице\" уздравље... --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 20:24, 14 Дец 2004 (CET)\n\n==Патрљци==\nКада је неки текст патрљак то можемо обележити тако што у његовом коду упишемо\n{{патрљак}} Ефекат је да се на страни дода следећи текст (и плус категорија стране \'\'\'патрљак\'\'\'):\n\n\'\'Овај текст је \'\'\'патрљак\'\'\'. Уколико га допуните помоћи ћете Википедији.\'\'\n\nСам шаблон (темплејт) можете погледати (и променити) на адреси [[Template:патрљак]]\n--[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 21:41, 28 Нов 2004 (CET)\n*Дакле, било би добро, ако ти није тешко, да све ове стране које си малопре означио да су патрљци на овакав начин преозначиш. Тј. да обришеш овај ручно написани текст а упишеш уместо тога {{патрљак}} То је добро зато што се онда при аутоматској промени изгледа овог шаблона ово свугде мења, такође имаћемо и евиденцију свих патрљака у одговарајућој класи. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 21:53, 28 Нов 2004 (CET)\n*Добро би било још мало претражити Википедију и чланке који су патрљци овако означити, тако да би тај списак непотпуних чланака могао да буде смерница за даљи рад свима нама. Поздрав. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 22:04, 28 Нов 2004 (CET)\n\n== Имаш одговор ==\n\nНа [[Разговор са корисником:Милош|мојој страни за разговор]] --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:33, 13 Дец 2004 (CET)\n\n==Администраторска права==\nУправо си постао администратор на српској Википедији. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 13:10, 13 Дец 2004 (CET)\n\n:Моје најискреније честитке :) [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 14:47, 13 Дец 2004 (CET)\n\n==владоборо== пребацио поруку на крај[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 21:08, 15 Дец 2004 (CET)\nДобио сам поруку да ти се јавим, али пошто не зам баш како ово функционише остављам ти поруку на овај начин. Реци ми како да се јавим и мало ми појасни функционисање овог сајта. \nвладоборо\n----\n\n==Хвала==\n\nХвала, и надам се нашој успешној сарадњи. Уколико имаш било какво питање, слободно...без устручавања....на одељку за дискусије моје странице. Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 01:39, 16 Дец 2004 (CET)\n\n== Здраво ==\n\nДа, био сам улогован кад си поставио страницу, па реко да видим шта је. Заборавио сам да напишем која је измена, па ако ниси нашао, само сам променио \"Википедиа\" у \"Википедија\".\n\nМало је тешко да се прате измене, док овај бот сређује линкове за године, ал надам се да ће то ускоро да се заврши. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 22:24, 17 Дец 2004 (CET)\n\n:Имаш одговор код мене на страни за разговор. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 02:29, 22 Дец 2004 (CET)\n\n== Злонамерне грешке ==\n\nРеци ми како да на дргугим Википедијама (конкретно енглеској) укажемо на чланке који нису објективно написани и износе нетачне чињенице. Ради се о неким текстовима који говоре о последњем рату и које су очигледно написали наши \"сусједи\". поздрав [[Корисник:Владоборо|владоборо]] 09:45, 23 Дец 2004 (CET)\n\nОдлична повезница за снијег. Нисам баш у току са категоријама и категоризацијом у чланцима па те молим да погледаш моје чланке и додаш шта је потребно. [[Корисник:Владоборо|владоборо]] 16:16, 25 Дец 2004 (CET)\n\nДраго ми је да сам нашао још једног љубитеља Опере, а што се тиче претраге, код мене у пољу \"тражи\" постоје само \"иди\" и \"тражи\". Није ми јасно шта треба да означим. А иначе проблем се јавља само код мојих нових чланака. Све остало налази без проблема. Позрдав [[Корисник:Владоборо|владоборо]] 18:56, 25 Дец 2004 (CET)\n\nZdravo, tekst je o Mohamed Farrah Aididu, imas link na engleskoj wikipediji http://en.wikipedia.org/wiki/Mohamed_Farrah_Aidid. Radi sta god smatras da je neophodno, samo neka bude vise tekstova. Kao sto vidis ni ja ne stignem sve prevesti, jer prevodim iz glave (rijecnik sam izgubio u nekoj neprilici ;) Tako da bi bilo lijepo da neko nastavi tamo gdje sam stao :)\n\nPozdrav :))\n\nDusan Sukovic\n\nSta mislis, jel bismarck zreo za prevodjenje? :>\n\nDusan\n\nRadis kao mrav :-) Sta mislis, jer ok sto sam stavio karakteristican pruski slem, pod njegovu sliku?\nMislim da onakav tip sljema, je samo postojao u \"novije\" vrijeme kod prusa?\n\nPozdrav\n\n\n----\nМа супер, само да уместо Берлин пише Берлину. Тамо има само неке слике... Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 00:44, 26 Дец 2004 (CET)\nE сад је боље. Браво. Спава ми се, уморио сам се од превођења. Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 01:22, 26 Дец 2004 (CET)\n\n\nSta se desilo sa bismarckom? nema teksta na cirilici ..:(\nDusan Sukovic\n\n00:00 Ponedjeljak\n\n==Померање==\n\nКада се помери страница на други наслов, онда се цео садржај странице којој се мења наслов \"помера\" на тај нови наслов. Сад сам прво направио страницу о Јосипу Брозу Титу, додао стране повезнице, и после сам је померио на нови наслов Тито, као што је то урађено на већини осталих Википедија. Поздрав, лаку ноћ! --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 02:18, 28 Дец 2004 (CET)\n\n*Ok.
\nInače ima dosta toga sa hrvatke wikopedije što bi se moglo iskopirati na našu. Ne verujem da bi GNU imao nešto protiv? --[[Корисник:CONFIQ|confy]] 20:38, 31 Дец 2004 (CET)\n\n==***==\n\nЗахваљујем ти на новогодишњим честиткама и узвраћам ти истом мером.\nИако овде пишем \"озбиљне\" текстове, духовитост ми не недостаје (иако није сваком разумљива), па се смејем у себи како неки википедијанци лечећи своје комплексе претерано озбиљно схватају Википедију. Наука се може посматрати и са ведрије стране и оптимистички да се не би грцали у сталном блату. Још једном ти желим пуно среће и весеља у Новој години и да ти текстови одишу лепршавошћу и лакоћом, па да таквим приступом \"заразиш\" све википедијанце. ;) :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 04:11, 2 Јан 2005 (CET)\n\n== Happy new 2005! ==\n\nThanks Bonzo for your e-mail! [[meta:User:Gangleri]] [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] 03:09, 6 Јан 2005 (CET)\n\n== Ангелика ==\n\nБраво за сређивање стране. Има још тога доста што би требало довести у такав ред.\n\n*Хвала, моје измене су углавном техничке природе никад естетске, само су препорука и помоћ и нико немора да их прихвати.\nНисам баш за униформност никад био али се слажем да енциклопедија мора да поштује нека основна правила, и да артикли треба да личе како би се корисници лакше навикли. Полако шта прочитам ако треба додам неку повезницу или слику, трудећи се да помогнем а не да одмогнем или критикујем.[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 13:00, 7 Јан 2005 (CET) \n== Африка ==\nТек сад можемо рећи да није више патрљак.\n\n*Да, одакле ти само енергија :). Слажем се да за сада није неопходно трудити се да неке чланке поделимо без обзира на предлог софтвера. Погледао сам и чланак Пале али нећу бре више да те хвалим, ако си из Бгда плаћам пиво а ако ниси јави да наставим са хвалом :). Милош је не тако давно позвао на дружење, али незнам како је прошло, протекли а богме и предстојећи празници нам пружају прилику да негде седнемо, позив важи за све Википедијце.[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 13:00, 7 Јан 2005 (CET)\n\nОтићићемо на пиво нема фрке, а за сада можеш да ме наставиш хвалити:) Рекао си да се волиш занимати техничким стварима више него писањем, па ти дајем предлог да кренеш иза Јаблана и додајеш слике и оно што енглези зову Scientific classification. Текстови су му добри, али опет ја причам причу о стандардизацији. Мислим да текстови не морају бити баш по ISO, али мало лаганог ЈУС-а би добро дошло.\nПоздрав[[Корисник:Владоборо|владоборо]] 11:38, 10 Јан 2005 (CET)\n\n== Cirilica na linuksu ==\n\nKako da u linuksu pisem junikod cirilicu? [[Корисник:Марко Тинтор|Марко]] 18:54, 6 Јан 2005 (CET)\n\n*Мислим да што се тиче линукса и слова [[Корисник:Милош|Милош]] ту може да ти каже све што те интересује, нема га неко време али мислим да нам спрема бота за пресловљавање. Можда још неко користи линукс па припомогне видевши овај разговор. Ја сам пробао да га користим али јачи је, он је победио :).[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 13:00, 7 Јан 2005 (CET)\n\nХристос се роди[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 13:00, 7 Јан 2005 (CET)\n\n== Промоција ==\n\nСвака част! Колико ти радиш на промовисању ове наше енциклопедије... стварно се дивим твом труду. Добра ти је идеја да поздравиш све нове кориснике, уз мало упутство. Видео сам да то раде и на другим Википедијама. Него ако бих могао да дам пар стилских сугестија на текст за добродошлицу, који си написао на Кастеровој страници (а претпостављам да ћеш га користити и за друге): Уместо \'\'Хвала за допринос\'\', мислим да би боље било \'\'Хвала на доприносу\'\'; \'\'добродошли\'\' -> \'\'добродошао\'\'; \'\'Сви ми овде редовно\'\' -> \'\'Ми сви овде редовно\'\'; \'\'Можеш се потписати\'\' -> \'\'Можеш се потписИВати\'\'; \'\'Ако имаш неке нејасноће\'\' -> \'\'Ако ти нешто није јасно\'\'; \n\nЕ, да умало да заборавим, мислим да ти нисам узвратио новогодишње честитке, па бих ти овом приликом пожелео све најбоље, пуно здравља, успеха, среће... и да нам Википедија у овој 2005. превали бар 10 000 чланака. -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 02:36, 10 Јан 2005 (CET)\n\nМожеш ли ти као администратор да ми пошаљеш нову шифру? Као што видиш ја сам је заборавио а нисам оставио адресу па да то урадимо по пропису. поздрав владоборо\n\nПогледао сам мало и ја и нисам нашао друге могућности да добијеш шифру, ја сам ако погледаш направио и бонзо1 па сам се сетио шифре првог налога :). Сад сам пријавио и мејл адресу за сваки случај па нема шансе да изгубим налог, видим по Горановом одговору да је и он имао сличне проблеме\nкако би се рекло дечје болести, зашто ми да будешо изузетак :). Пријави се поново па ако се сетиш шифре, или нађемо начин да ти вратимо стару већај који налог ћеш користити а у супротном јави нам се са новим именом, пријављивљње није скупо :). Поздрав и једва чекам да те опет видим у акцији, списак скорашњих измена је драстично утањио од како те нема.[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 13:33, 19 Јан 2005 (CET)\n\n== Хемија ==\n\nНе успевам да направим категорију хемија. Да ли можеш да ми помогнеш? -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 14:47, 19 Јан 2005 (CET)\n*Знам да сам закаснио али можда другом неком затреба а и ја сам био заборавио.Категорије настају саме кад са на дно прве стране коју хоћемо да ставимо у нову категорију стране стави например [[Category:Хемија]] и сви артикли који имају то на страни се сами сортирају у ту категорију, може се направити и куцањем у као и нова страна Category:Хемија и на њу упишеш нешто да стоји, а негде сам прочитао и о додатном сортирању и мислим да је пример људи добар [[Category:Социолози|Богдановић, Марија]],[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 19:22, 19 Јан 2005 (CET)\n\nВидим да си вршио неке промјене на Списку чланака које српска википедија треба имати, а и ја сам активан на истој страни пар дана па да разјаснимо пар ствари. Не знам зашто си брисао линкове на енглеску википедију. Мени, а вјероватно и још некоме, су ти линкови корисни приликом превођења енглеских чланака јер са једног мјеста могу да нађем и који нам чланак треба и енглески чланак. Нека врста уштеде времена. Ѕбог тога свуда остављам те линкове. Друга ствар је твоја промјена линка [[средњи вијек]] у [[средњи век]]. Већ смо разговарали о томе и договорили се (ваљда:)) да је ријешење за екавско-ијекавске разлике редирект. Једноставно обадвије стране оставити да постоје, с тим што ће на једној бити редирект на другу. То смо већ одрадили за напримјер [[снијег]] - [[снег]]. Хајде прокоментариши. Поздрав [[Корисник:Borovlado|Borovlado]] 09:39, 21 Јан 2005 (CET)\n\n*Прво поздрав и драго ми је да си са нама.\n**За брисање енглеских линкова ако погледаш моје промене видећеш у линији 184 промену на Ева Перон, оне две тачке, то је била једина повезница али погрешна према енглеском, показивала је према енглеском чланку о Еви уместо према Wikipedia:List of articles all languages should have , и једина споњна повезница уопште, па сам убацио повезнице на све језике које сам нашао, онај списак на врху стране остали језици, затим сам отишао на све те језике и убацио повезницу ка нашем, нека пише Српски и на другим језицима:).Сви потребни линкови се налазе ту, бар се ја надам :). И ја радим на исти начин. Ако нешто није како ваља само кажи да вратим. \n**Видео сам да активно радиш на поменутој страни, ја сам дошао на њу да видим како стоји са псима, о којима сад правим почетне странице, и кад сам хтео да одем на енглеску уочио сам неправилност са линком и исправио, додао и остале језике и пошто посла има напретек видео си да сам додао неке заграде и преводе, не све али тек да смањим посао неком другом.Видевши да се СРЕДЊИ ВЈЕК црвени, тојест да непоказује ка неком чланку одлучио сам да га преправим у нади да ће да поплави на СРЕДЊИ ВЕК, познајем и прихватам договор о екавско-ијекавске разликама у Википедији.Моја исправка је била чисто техничка и пошто непостоји страна СРЕДЊИ ВЈЕК мислим да то није проблем. Поздравњам те и ајде јави се. [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 14:53, 21 Јан 2005 (CET)\n\nТу сам. Мислим да завршавам са Списком чланака. Вратио сам све нестале линкове и сада нема проблема. Наравно доста тога на тој страници је остало непреведено, јер немам појма шта значи, на пример Olfactory system, па сам то оставио за неког другог. Генерално та страна је добра полазна основа за преписивање чланака. Настављамо:) Поздрав [[Корисник:Borovlado|Borovlado]] 15:07, 21 Јан 2005 (CET)\n\n==[[:Category:Расе паса]] great job!==\n\n*Helló Bonzo! Please take a look to [[Разговор са корисником:Gangleri#to Корисник:Bonzo]]. Thanks [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 02:04, 30 Јан 2005 (CET)\n: \'\'\'Wow!\'\'\' [[:Category:Расе паса]] - There are 121 articles in this category. Regards [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 00:37, 11 Феб 2005 (CET)\n\n==7000. чланак==\n\nЕ сад ми ништа није јасно. Ти си писао чланке о псима и у то време када смо премашили 7000 чланака. Ако мислиш да је Голија заслужан, молим те, промени темплејт. Што се тиче дружења, ја га поздрављам, али не могу сигурно потврдити своје присуство. Допунићу се на списку, ако ћу бити тамо... Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 02:42, 30 Јан 2005 (CET)\n\n==Београд==\n\nЗдраво Небојша, свака част на овим улицама. Још нисам стигао нешто да напишем о својој и о човеку чије име носи, али ускоро.... Него, хтео сам те замолити, ако је могуће да се још мало преуреде чланци о општинама. Рецимо, ни на једном од њих не постоји унутрашња повезница као [[Београд]]у. Исто тако, испод грба, некад стоји, грб \'\'општина\'\', нгде само грб, а негде нешто треће. мислим да би свуда требало стајати грб \'\'општина\'\'. Нисам хтео да се мешам у твој рад... Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 15:20, 5 Феб 2005 (CET)\n\n== навали ==\n\nСамо ради, па ово је ваљда отворени пројект. Навали на ћирилизацију. Реци ми како ћирилизујеш текстове.[[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 12:17, 7 Феб 2005 (CET)\n\n==8000 чланак==\n\nБонзо, ево мене опет...већ смо догурали до 7928 чланка и уколико будеш имао сутра материала за једно 20-30 чланак могу ја да направим још толико али да ти или неко други направи 8000 чланак пошто си онај 7000 несебично приписао мени иако ми није стало до заслуга и ордења а и ти си имао квалитетније чланке...имаш ли некакав предлог или бољу идеју у вези реченог ?! Голија\n\n==Вики путовања==\n\nНе знам да ли да стављам и Вики путовања будући да тај линк не постоји на енглеској Википедији? За сад сам видео да постоји само на мађарској.--[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 01:33, 13 Феб 2005 (CET)\n\n== категорије ==\n\nМислим да нема потребе за категоријама типа \"умрли 1988\" или \"рођени 1888\", јер већ на странама одређене године постоје поднаслови, умрли, рођени,... Поздрав [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 15:46, 15 Феб 2005 (CET)\n* Управо о томе размишњам,ајде још неки предлог више очију боње виде --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 15:50, 15 Феб 2005 (CET)\n\n== Answer to [[Разговор са корисником:Gangleri#Thanks]] ==\n* Dear Bonzo! I made some examples and some notes at [[Википедија:Tests for Корисник:Bonzo]] about the order of the articles in [[:Category:Tests for Корисник:Bonzo]].\n* If you have some hundreds of articles in a category maybe you want to put the main articles at the first page. Then the users can find them more easily.\n* I added [[Разговор са корисником:Gangleri#How to link to other languages]]. I am very happy about your work!\n* Best regards [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 22:17, 17 Феб 2005 (CET)\n\n== Број Чланака ==\n\nЧекај, значи сад ћемо имати триплиран број чланака? Милош је направио бота, ал нисам имао појма шта ће да ради...(?) --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 15:51, 18 Феб 2005 (CET)\n\n== [[Википедија:Уживо]] ==\n\nПогледај [[Википедија:Уживо]] --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:01, 19 Феб 2005 (CET)\n\nНадам се да ти неће бити тешко да ћирилизујеш још пар чланака. Истовремено их убацујем и код енглеза. Поздрав [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 12:49, 21 Феб 2005 (CET)\n\n*Бонзо, имаш ли намеру да напишеш извештај о прослави такмичења :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 01:39, 23 Феб 2005 (CET)\n\n== Српски динар ==\n\nПогрешно си потписао слику од 5 дин. Писало је Крушедол, а на слици је била скупштина. То сам исправио, али треба додати и слику кованице са Крушедолом --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 19:47, 27 Феб 2005 (CET)\n\n*E морам да се убацим, није погрешио он него ја, брзина је крива не ја, то је већ доказано, али \"ко ради тај и греши\" [[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 19:52, 27 Феб 2005 (CET)\n\n== Вопи! ==\n\nБонзо опрости, ево сређено је све! Обећај да ће чланак бити вредан проглашења за изабрани! --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 00:56, 1 Мар 2005 (CET)\n\n==Национално обележје на главној ст.==\n\nЈа сам апсолутно против стављања заставе или грба Србије на насловну страницу википедије. Србија је држава свих њених грађана који у њој живе. Значи она је грађанска, а не национална жржава, као што је то Хрватска. Када би ставили национална српска обележја, повредили би осећања других нација који говоре српски језиком осим Срба. Ретко где се огу видети национална обележја по Википедији. На енглеској не можеш видети ни једно облежје негог народа који говори енглеским. На француској такође. Сасвим је довољан приказ \"црвено, плаво, бело\" по мени. Можда је и то чак непотребно, али нећу да дижем велику галаму. Дакле, нису Срби једини који говоре српским, зар не? Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 00:02, 4 Мар 2005 (CET)\n\n== [[Template:Садржај категорије]] ==\n\n* Halló Bonzo! Please take a look at [[Википедија:Tests for Корисник:Bonzo#Improuving the navigation template]]. I modified [[Template:Садржај категорије]]. Please translate \"\'\'home\'\'\" into Serbian. I think this would be best in order to find pages added as [[Category:XXXX|\'\'\'(space)\'\'\']] or [[Category:XXXX|\'\'\'(space)\'\'\'YYYY]]. Regards [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 04:36, 4 Мар 2005 (CET)\n*: Halló Bonzo! I added [[Википедија:Tests for Корисник:Bonzo#Multiple spaces]]. Best regards [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 18:08, 4 Мар 2005 (CET)\n*: Halló Bonzo! I added more items to [[Википедија:Tests for Корисник:Bonzo]]: [[bugzilla:164]], [[bugzilla:1649]] ... Regards [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 20:22, 7 Мар 2005 (CET)\n\n== ћирилизатор ==\n\nСамо да ти пребацим разговор са моје стране јер спомињу и тебе:) \n\n\"*Само да се надовежем на овај текст и да дам линк ка том малом програмчићу [http://www.microsoft.com/downloads/details.aspx?FamilyID=9c42c286-73e0-46c9-a31e-0edac1b40562&DisplayLang=en ТРАНСЛИТ], дакле то је тај мали програмчић који се интегрише у MSWORD и помоћу којег се може пребацивати из ћирилице у латиницу и обратно, значи ја у БОНЗО радимо са њим и никад нас није изневерио (бар мене) :o) \n **#Бонзо може да се ради и парцијално само ако селектујеш текст који желиш да транслитујеш [[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 12:17, 4 Мар 2005 (CET)\"\nПоздрав [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 12:44, 4 Мар 2005 (CET)\n*** [http://www.praktikum.co.yu/office/word/wd_001.htm Адреса макроа који ја користим], овај горе кажу ради само у 2003. --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 13:30, 4 Мар 2005 (CET)\n\nУспео сам инсталирати конвертор са адресе коју си ми дао тако да вас нећу више давити са латиничним текстовима. Поздрав [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 15:19, 4 Мар 2005 (CET)\n\n== [[:en:Martisor]] ==\n\n* Halló Bonzo! I asked [[:bg:Потребител:Borislav|bg:Потребител:Borislav|Бори]] to make a image like [[:bg:Картинка:Wiki.png]]. He made [[:ro:Image:Wiki-ro-martisor.png]]. Do you have the same tradition as [[:en:Martisor]] / [[:ro:Mărţişor]]? If so you should add [[:en:Category:Serbian traditions]] to [[:en:Martisor]]. Best regards [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 22:45, 4 Мар 2005 (CET)\n\n== List of all 13.800 places in Romania ==\n\n* Halló Bonzo! I think I have not mentioned before the lists of the oficial names of 13.800 places in Romania:\n# [[:ro:Format:Listele localităţilor din România pe judeţe]]\n# [[:ro:Wikipedia:Proiectul localităţile din România/ghid alfabetic]]\n# [[:ro:Wikipedia:Proiectul localităţile din România/ghid judeţe]]\n# [[:ro:Wikipedia:Proiectul localităţile din România/ghid]]\n* #1 is showing basically only names; #2 shows them alphabeticaly; #3 contains #1 with additional links as [[:en:Wikipedia:disambiguation|disambiguations]], parallel titles, links to discussion pages; #4 is #2 and #3;\n* All informations are from the romanian postal office http://posta-romana.ro/ .\n* We have not agreed at [[:ro:]] about standard titles as [[place, county]] or [[place, community / municipality, county]]. See [[:en:Municipality]], [[:en:Community]], [[:de:Gemeinde]]. [[:en:]] uses [[:en:Chicago, Illinois]] also for big cities and all cities and places except [[:en:New York]]. Personally I want to have only a few exceptions for major cities.\n* When I made (sorted) the lists I made an error. They are showing [[community / municipality (place), county]] so the sorting is of no much use.\n* I use 72 basic templates as [[:ro:Wikipedia:Proiectul localităţile din România/Listă de localităţi - litera M (format)]] and can show them in many variations. If you need more informations about this technique please let me know.\n* I am searching a place / a database at WikiMedia to place the datas and to process them with MySQL. If you have any idea about who can help me please let me know.\n* Do you have similar informations at [[:sr:]]? If so please let me know.\n* [[:de:Liste der Ortschaften im Banat]] is showing the names of places in Banat in four languages. I thing it would be a great idea adding the names in Serbian with Serbian characters too. If somebody at [[:sr:]] works on Voivodina / Banat please let me know.\n* Please feel free to contact me whenever you like. Best regards [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 09:25, 5 Мар 2005 (CET)\n\n==Административна подела Србије==\n\nОдлична идеја за нове чланке. То је требало бити урађено одмах по покретању овог пројекта. И ја сам размиљао да поченм са овим. Хтео сам те само питати да ли би могао мало да преуредим наслов \'\'Окрузи\'\'? Променио би га у \'\'\'Окрузи у Србији\'\' или сл, направио редирекете итд. Затим би додато неке категорије... Шта мислиш? Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 17:37, 5 Мар 2005 (CET)\n\n== [[:en:Wikipedia:Template:Interwikiconflict]] ==\n\n* Helló Bonzo! Plase take a look at [[:en:Wikipedia:Template:Interwikiconflict]]. Would be happy to know your opinion and possible support about this. Thanks in advance! Best regards [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 14:42, 6 Мар 2005 (CET)\n\n*[[Template:Interwikiconflict]] _ _ _ _ [[Special:Whatlinkshere/Template:Interwikiconflict|Списак интер Вики конфликата]] \n\n* Helló Bonzo! I have not searched for an equivalent to [[:en:Wikipedia:Disambiguation]] at [[:sr:]]. Please link the apropriate page to it and see also [[:en:Wikipedia talk:Disambiguation#Future image commons:Image:Disambig.png]]. Thanks in advance! [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 15:59, 8 Мар 2005 (CET)\n\n*[[Template:Вишезначна одредница]]\n\n==Споменице==\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-споменице}}\n\n\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-додела|Име=“Бонзи“}} --[[Корисник:Djakon::Goran|Djakon::Goran]] 03:03, 9 Мар 2005 (CET)\n\n== Thanks ==\n\nHi there! I received an unsigned post with a single template for welcome on [[Разговор са корисником:DCLXVI|my talk page]]. I don\'t understand serbian, however I wrote several words in english there about using the template. And one more thing, please always sign your posts with the following four symbols: ~~~~~ four tildes. Have a very nice and productive wikiday/wikinight :) -- [[Корисник:DCLXVI]] 23:19, 10 Мар 2005 (CET)\n\n\nЕ Бонзо, уместо Види и, стави Видети такође. Некако лепше изгледа. Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 16:20, 13 Мар 2005 (CET)\n\nЕво јављам се. Да ли сте још ту? Хоћете сад нешто овде да радите? Гледате ли утакмицу? --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 19:52, 13 Мар 2005 (CET)\n\n== [[Википедија:Амбасада]] ==\n\n* Halló Bonzo! Please update the interlanguage links at [[Википедија:Амбасада]]. Until tomorrow all links at [[:de:Wikipedia:Botschaft]] and [[:nn:Wikipedia:Ambassaden]] will be checked / verified.\n* Please add a section \'\'\'Interwiki guidelines\'\'\' to [[Википедија:Амбасада]] similar (but not as complicated) as [[nn:Wikipedia:Ambassaden#Interwiki guidelines]] and specify if interlanguage links should be sorted by \"\'\'language code\'s\'\'\" or by their \"\'\'meaning\'\'\". Maybe a friend / colleague can assist in translating into English. Thanks in advance! Best regards! 19:29, 14 Мар 2005 (CET)\n\n==Саша=Админ.==\nЧекај бре Бонзо како можеш давати привилегије без договора са другим администраторима који су активни. Требамо прво да сагледамо оно што је урадио за Википедију! Сигуран сам да има оних који би пре Саше добили привилегије, што се мене тиче. Врати на старо па да се сви договоримо. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 15:25, 15 Мар 2005 (CET)\n\n*Па друже колко је мени познато нису админ овлашћења привилегија него обавеза и свако ко одговорно жели да се придружи и да ради без сметања другим је добродошао. --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 15:47, 15 Мар 2005 (CET)','/* Саша=Админ. */',17,'Bonzo','20050315144741','',0,0,0,0,0.797500318288,'79949684855258','20050315144741'); INSERT INTO cur VALUES (100,0,'Народне_приче','* [[Циклус песама о Марку Краљевићу]] \n* [[Српске народне приповијетке]]\n* [[Народне шаљиве приче]]\n* [[Женидба Душанова]]\n* [[Почетак буне против дахија]]\n* [[Косовка дјевојка]]\n* [[Обретеније главе кнеза Лазара]]\n* [[Бан Милутин и Дука Херцеговац]]\n* [[Дијете Јован и ћерка цара Стефана]]\n* [[Наход Момир]]\n* [[Смрт цара Уроша]]\n* [[Смрт Душанова]]\n* [[Удаја сестре Душанове]]\n* [[Женидба кнеза Лазара]]\n* [[Женидба краља Вукашина]]\n\n* [[Свети Саво]]\n* [[Зидање Скадра]]\n* [[Зидање Раванице]]\n* [[Кнежева клетва]]\n* [[Цар Лазар и царица Милица]]\n* [[Цар Лазар се приволева царству небеском]]\n* [[Кнежева вечера]]\n* [[Косанчић Иван уходи Турке]]\n* [[Косовски бој]]\n* [[Три добра јунака]]\n* [[Мусић Стеван]]\n* [[Слуга Милутин]]\n* [[Косовка девојка]]\n* [[Смрт мајке Југовића]]\n* [[Смрт војводе Пријезде]]\n* [[Стари Вујадин]]\n* [[Три сужња]]\n* [[Узимање Ужица]]\n\n\n[[Category:Народне песме|!]]\n\n[[Category:За друге Википедије|!]]','још додао',17,'Bonzo','20050301203701','',0,0,0,0,0.402084746585,'79949698796298','20050301215913'); INSERT INTO cur VALUES (101,0,'Народне_приповетке','\n* [[Међедовић]] \n* [[ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ]]\n* [[НЕМУШТИ ЈЕЗИК]]\n* [[Дјевојка врза од коња]]\n* [[Свети Сава и ђаво]]\n* [[Не помози, Боже!]]','',17,'Bonzo','20041220181309','',0,0,1,0,0.985793088556,'79958779818690','20041220181309'); INSERT INTO cur VALUES (103,0,'ЧАРДАК_НИ_НА_НЕБУ_НИ_НА_ЗЕМЉИ','ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ\n\nБио један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кавезу хранио и чувао као очи у глави. Кад девојка одрасте, једно вече замоли оца да јој допусти да изиђе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти. Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа девојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже боље, к оцу и кажу му шта је било, и рекну да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба запут, и тако они отиду.По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши онде, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра,па се одмах стану договарати како би се у њ попели, и после дугог промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стрелу,да пусте одоздо стрелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли.Млађа два брата рекну најстаријему да он свога коња закоље, али он не хтеде, па ни средњи не хтедне,онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стрелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пење уз опуту, опет најстарији и средњи не хтедну се пети, него се попне најмлађи.Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру гдје седи а змај јој метнуо главу на крило па спава а она га биште. Она, кад види брата својега, уплаши се и почне га тихо молити да бежи док се није змај пробудио, али он не хтедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно место гдје га је он ударио, па рече девојци: Баш овдје ме нешто уједе.Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, а змај опет рече девојци: Опет ме нешто овдје уједе.Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане наместу мртав, а царева га кћи стури скрила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда, узевши га за руку, стане га водити кроз све собе.Најпре га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслима привезан с цијелијем такумом од чистога сребра. Потом га одведе у другу собу у којој је за јаслима стајао бели коњ с такумом од сухога злата. Најпосле га одведе и у трећу собу где је за јаслима био кулатаст коњ и на њему такум драгим камењем искићен. Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је девојка једна седила за златним ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу у којој је друга девојка златне жице испредала. А најпосле уведе га у једну собу у којој је трећа девојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.Све ово обишавши и видевши, врати се натраг у ону собу гдје је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати. Потом најмлађи брат спусти најпре сестру своју браћи, па онда све три девојке сваку с њезинијем радом, једну за другом;спуштајући девојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намени.Браћа његова, завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, и преобуку га имјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и девојкама оштро запрете да никоме не казују шта су они учинили.После некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа ,његова и оно чобанче оним девојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат венчавао, он узјаше на вранца, па, баш када су сватови из цркве излазили, долети међу њих, те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа, да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак. Кад дозна да му се средњи брат жени, а он, у оно исто време кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се одмах с коња преметнуо,па између сватова опет одлети. Напослетку, дознавши да се чобанче његовом девојком жени, узјаше на кулаша, и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу буздованом удари у главу, да је наместу мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не хтедне ни бежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у комеје он сестру нашао и змаја убио, а то све засведочи и сестра и оне девојке.Кад цар то чује, он се наљути на своја два старија сина и отера их одмах од себе, а њега ожени девојком коју је себи изабрао и остави га након себе да царује.\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20041220181651','',0,0,1,0,0.841025631335,'79958779818348','20041220181651'); INSERT INTO cur VALUES (106,0,'Женидба_Душанова','ЖЕНИДБА ДУШАНОВА\n\nКад се жени српски цар Стјепане,
\nнадалеко запроси ђевојку,
\nу Леђану, граду латинскоме,
\nу латинског краља Мијаила,
\nпо имену Роксанду ђевојку;
\nцар је проси, и краљ му је даје.
\nЦар испроси по књигам\' ђевојку,
\nпак дозива Тодора везира:
\n„Слуго моја, Тодоре везире,
\nда ми идеш бијелу Леђану,
\nмоме тасту, краљу Мијаилу,
\nда ми с њиме свадбу уговориш:
\nкада ћемо поћи по ђевојку,
\nколико ли повести сватова;
\nда ми видиш Роксанду ђевојку:
\nможе л\' бити за цара царица,
\nможе л\' бити свој земљи госпођа;
\nда је видиш и да прстенујеш.\'\'
\nВели њему Тодоре везире:
\n„Хоћу, царе, драги господине.\"
\nПак с\' опреми, оде у Латине.
\nКада дође бијелу Леђану,
\nлијепо га краљу дочекао;
\nвино пише неђељицу дана;
\nтада рече Тодоре везире:
\n„Пријатељу, Мијаило краљу,
\nније мене царе оправио
\nда ја пијем по Леђану вино,
\nвећ да с тобом свадбу уговорим:
\nкад ће царе доћи по ђевојку,
\nу које ли доба од године,
\nколико л\' ће повести сватова,
\nи да видим Роксанду ђевојку,
\nда је видим и да прстенујем.\"
\nТада рече Мијаило краљу:
\n„Пријатељу, Тодоре везире,
\nшто ме царе за сватове пита,
\nнека купи колико му драго;
\nпо ђевојку када њему драго;
\nнего ћеш ми цара поздравити,
\nнек не води своја два сестрића,
\nдва сестрића, два Војиновића,
\nВукашина и с њим Петрашина,
\nу пићу су тешке пијанице,
\nа у кавзи љуте кавгаџије,
\nопиће се, заметнуће кавгу,
\nпак је тешко џевап дати кавзи
\nу нашему бијелу Леђану.
\nА ђевојку сада ћеш виђети,
\nи прстен јој дати по закону.\"
\nА када је тавна ноћца дошла,
\nне доносе воштане свијеће,
\nвећ по мраку изводе ђевојку.
\nКад то виђе Тодоре везире,
\nон извади од злата прстење
\nса бисером и драгим камењем:
\nразасја се соба од камења;
\nтака му се учини ђевојка,
\nда је љепша од бијеле виле.
\nПрстенова Роксанду ђевојку
\nи даде јој хиљаду дуката,
\nи ђевојку браћа одведоше.
\nКад ујутрујутро освануло,
\nопреми се Тодоре везире,
\nпак отиде бијелу Призрену.
\nКада дође бијелу Призрену,
\nпита њега српски цар Стјепане:
\n„Слуго моја, Тодоре везире,
\nвиђе ли ми Роксанду ђевојку?
\nВиђе ли је, и прстенова ли је ?
\nШто говори краљу Мијаило ?\"
\nТодор њему све по реду каже:
\n„Виђех, царе, и прстеновах је.
\nДа каква је Роксанда ђевојка,
\nонакове у Србина нема!
\nДобро збори краљу Мијаило:
\nпо ђевојку када тебе драго,
\nсвата купи колико ти драго;
\nсамо те је краљу поздравио:
\nда не водиш два сестрића твоја,
\nдва сестрића, два Војиновића:
\nу пићу су тешке пијанице,
\nа у кавзи љуте кавгаџије:
\nопиће се, заметнуће кавгу,
\nпак је тешко џевап дати кавзи,
\nу Леђану, граду латинскоме.\'\'
\nКад то зачу српски цар Стјепане,
\nудари се руком по кољену:
\n,,Јао мене до Бога милога!
\nДотле ли се зулум огласио
\nод сестрића, од Војиновића!
\nА тако ми моје вјере тврде,
\nдокле мене то весеље прође,
\nобојицу хоћу објесити
\nо вратима града Вучитрна,
\nпо свијету да ме не срамоте!\"
\nСтаде царе купити сватове,
\nскупи свата дванаест хиљада,
\nпак подиже низ Косово равно.
\nКад су били испод Вучитрна,
\nгледала их два Војиновића,
\nмеђу собом млади говорили:
\n„Што л\' се ујак на нас расрдио,
\nте нас не шће звати у сватове ?
\nНетко нас је њему опаднуо,
\nс њега живо месо отпадало!
\nЦар отиде у земљу латинску,
\nа јунака са собом не има
\nниједнога од рода својега,
\nкоји би му био у невољи,
\nако би му било за невољу;
\nЛатини су старе варалице,
\nујака ће нашег погубити,
\nа незвани ићи не смијемо.\"
\nВели њима остарјела мајка:
\n„Ђецо моја, два Војиновића,
\nви имате брата у планини
\nкод оваца, Милош-чобанина,
\nнајмлађи је, а најбољи јунак,
\nа за њега царе и не знаде;
\nпошљите му лист књиге бијеле,
\nнека дође граду Вучитрну;
\nне пиш\'те му што је и како је,
\nвећ пишите: „Мајкаје на смрти,
\nпак те зове да те благосови,
\nда на тебе клетва не остане;
\nнего брже ходи б\'јелу двору,
\nне би л\' живу застануо мајку!\"
\nТо су браћа мајку послушала:
\nбрже пишу књигу на кољену,
\nте је шаљу у Шару планину,
\nсвоме брату Милош-чобанину:
\n„Ој Милошу, наш рођени брате,
\nбрже да си граду Вучитрну,
\nстара нам је мајка на умору,
\nпак те зове да те благосови,
\nда на тебе клетва не остане.\"
\nКада Милош ситну књигу прими,
\nкњигу гледа, а сузе прољева.
\nПита њега тридесет чобана:
\n„О Милошу, наша поглавице,
\nи досад су књиге долазиле,
\nал\' се нису са сузам\' училе;
\nоткуд књига, ако Бога знадеш?\"
\nСкочи Милош на ноге лагане,
\nпа говори својим чобанима:
\n„Ој чобани, моја браћо драга,
\nова књига јест од двора мога:
\nстара ми је на умору мајка,
\nпак ме зове да ме благосови,
\nда на мене клетва не остане;
\nви чувајте по планини овце,
\nдок ја одем и натраг се вратим.\'\'
\nОде Милош граду Вучитрну.
\nКад је био близу б\'јела двора,
\nдва су брата пред њег\' ишетала,
\nа за њима остарјела мајка.
\nВели њима Милош чобанине:
\n„Зашто, браћо, ако Бога знате,
\nбез невоље јер градит невољу ?\"
\nВеле њему до два мила брата:
\n„Ходи, брате, има и невоље!\"
\nУ б\'јела се лица изљубише,
\nМилош мајку у бијелу руку.
\nСтадоше му редом казивати
\nкако царе оде по ђевојку
\nнадалеко у земљу латинску,
\nа не зове својијех сестрића:
\n„Већ, Милошу, наш рођени брате,
\nхоћеш, брате, незван за ујаком
\nу сватове поћи назорице ?
\nАко њему буде до невоље,
\nда се њему у невољи нађеш;
\nако ли му не буде невоље,
\nможеш доћи, да се не казујеш.\"
\nТо је Милош једва дочекао:
\n„Хоћу, богме, моја браћо драга;
\nкад ујаку нећу, да коме ћу ?\"
\nТад га браћа опремат стадоше;
\nоде Петар опремат кулаша,
\nа Вукашин опрема Милоша:
\nна њег\' меће танану кошуљу,
\nдо појаса од чистога злата,
\nод појаса од бијеле свиле;
\nпо кошуљи три танке ђечерме,
\nпак доламу од тридест пуцета,
\nпо долами токе саковане,
\nзлатне токе од четири оке;
\nа на ноге ковче и чакшире;
\nа сврх свега бугар-кабаницу,
\nи на главу бугарску шубару:
\nначини се црни Бугарине,
\nни браћа га познати не могу;
\nдадоше му копље убојито
\nи мач зелен старога Војина;
\nПетрашин му изведе кулаша
\nмеђедином свега опшивена,
\nда кулаша царе не познаде.
\nЛ\'јепо су га браћа сјетовала:
\n„Кад, Милошу, достигнеш сватове,
\nпитаће те тко си и откуд си,
\nти се кажи земље Каравлашке:
\n„Служио сам бега Радул-бега,
\nне шће мене службу да исплати,
\nпак ја пођох у свијет бијели,
\nда ђегођи боље службе тражим;
\nпак сам чуо за свате цареве
\nи присто сам незван за сватови
\nрад\' комада љеба бијелога
\nи рад\' чаше црвенога вина.\"
\nЧувај добро дизген од кулаша,
\nјер се кулаш јесте научио
\nпутовати с коњма царевијем.\"
\nТада Милош окрену кулаша,
\nпак за царем оде у сватове.
\nНа Загорју сустиже сватове.
\nПитају га кићени сватови:
\n„Откуд идеш, млађано Бугарче?\'\'
\nМилош им се из далека каже,
\nко што су га браћа научила.
\nЛијепо га свати дочекаше:
\n„Добро дошо, млађано Бугарче,
\nнек је један више у дружини!\"
\nКад су били путем путујући
\n(злу науку Милош научио
\nкод оваца у Шари планини,
\nпоспавати свагда око подне):
\nон задрема на коњу кулашу.
\nКако дизгин ослаби кулашу,
\nдиже главу оде кроз сватове,
\nобаљује коње и јунаке,
\nдокле дође коњма царевијем.
\nКако дође, с њима у ред стаде.
\nЛале шћаху бити Бугарина,
\nал\' не даде српски цар Стјепане!
\n„Не удрите млађано Бугарче!
\nБугарче се спават научило
\nпо планини овце чувајући;
\nне удрите, већ га пробудите!\"
\nБуде њега лале и војводе:
\n„Устан\', море, млађано Бугарче!
\nБог ти стару не убио мајку,
\nкоја те је такога родила
\nи у свате цару опремила!\'\'
\nКад се прену Милош Војиновић,
\nте сагледа цару очи чарне,
\nкулаш иде с коњма царевијем;
\nон покупи дизгене кулашу,
\nпа ишћера њега из сватова:
\nудара га оштром бакрачлијом,
\nпо три копља упријеко скаче,
\nпо четири небу у висине,
\nунапредак ни броја се не зна;
\nиз уста му живи огањ сипа,
\nа из носа модар пламен суче.
\nСтаде свата дванаест хиљада,
\nте гледају коња у Бугара;
\nкоња гледе, а сами се чуде:
\n„Боже мили, чуда великога!
\nДобра коња, а лоша јунака!
\nЈош такога ни виђели нисмо;
\nједан бјеше у зета царева,
\nи сада је — у Војиновића.\"
\nГледале га још три шићарције:
\nједно јесте Ђаковица Вуче,
\nа друго је Нестопољче Јанко,
\nа треће је момче Пријепољче;
\nгледали га, пак су говорили:
\n„Добра коња младог Бугарина!
\nБаш га овђе у сватов\'ма нема,
\nта нема га ни у цара нашег!
\nХајде мало да изостанемо,
\nне би ли га како измамили.\'\'
\nКад су били до Клисуре близу,
\nизосташе до три шићарције,
\nпа говоре Милош-чобанину:
\n„Чујеш море млађано Бугарче,
\nхоћеш дати коња на размјену?
\nДаћемо ти коња још бољега,
\nи још прида стотину дуката,
\nи сувише рало и волове,
\nпак ти ори, те се љебом рани.\'\'
\nВели њима Милош Војиновић:
\n„Прођ\'те ме се, до три шићарџије!
\nБољег коња од овог не тражим,
\nни овога умирит не могу;
\nшто ће мене стотина дуката ?
\nНа кантар их мјерити не знадем,
\nа бројем их бројити не ум\'јем;
\nшто ће мене рало и волови?
\nМене није ни отац орао,
\nпак је мене љебом одранио.\'\'
\nТад говоре до три шићарџије:
\n„Чујеш море, млађано Бугарче,
\nако не даш коња на размјену,
\nми ћемо га насилу отети!\'\'
\nАл\' говори Милош Војиновић:
\n„Сила отме земљу и градове,
\nкамол\' мене коња отет неће!
\nВолим дати коња на размјену,
\nјер не могу пјешке путовати.\"
\nПа устави својега кулаша,
\nпружн руку испод међедине,
\nони мисле бакрачлију скида,
\nал\' он скида златна шестоперца,
\nте удара Ђаковицу Вука:
\nколико га лако ударио,
\nтри пута се Вуче преметнуо.
\nВели њему Милош Војиновић:
\n„Толики ти родили гроздови
\nу питомој твојој Ђаковици!\"
\nПобјеже му Нестопољче Јанко,
\nстиже њега Милош на кулашу,
\nудари га међу плећи живе,
\nчетири се пута преметнуо:
\n„Држ\' се добро, Нестопољче Јанко!
\nТолике ти јабуке родиле
\nу питому Нестопољу твоме!\"
\nБјежи јадно момче Пријепољче,
\nдостиже га Милош на кулашу,
\nте и њега куцну шестоперцем,
\nседам се је пута преметнуло:
\n„Држ\' се добро, момче Пријепољче,
\nпа кад дођеш Пријепољу твоме,
\nповали се међу ђевојкама
\nђе с\' отео коња од Бугара!\"
\nПа окрену коња за сватови.
\nКад дођоше бијелу Леђану,
\nразапеше по пољу шаторе.
\nЗоб изиђе коњма царевијем,
\nнема ништа коњу Милошеву.
\nКад то виђе Милош Војиновић,
\nузе торбу на лијеву руку
\nод зобнице једне те до друге,
\nдок је своју пуну напунио.
\nПа он оде тражит механџију:
\n„Механџија, дај да пијем вина!\"
\nМеханџија њему одговара:
\n„Ид\' одатле, црни Бугарине!
\nДа с\' донио бугарску копању,
\nако бих ти и усуо вина;
\nза те нису чаше позлаћене!\'\'
\nПогледа га Милош попријеко,
\nудари га руком уз образе:
\nколико га лако ударио,
\nтри му зуба у грло сасуо.
\nМоли му се млади механџија:
\n„Не удри ме више, Бугарине!
\nБиће тебе вина изобила,
\nако цару неће ни достати.\"
\nМилош више не шће ни искати,
\nвећ сам узе, пак се напи вина.
\nДок се Милош мало поначини,
\nу том свану и ограну сунце.
\nАл\' повика са града Латинче:
\n„Ој чујеш ли, српски цар-Стјепане,
\nето доље под градом Леђаном
\nизишо је краљев заточниче,
\nзове тебе на мејдан јуначки;
\nваља ићи мејдан дијелити,
\nили нећеш одавде изићи,
\nни извести свата ниједнога,
\nакамоли Роксанду ђевојку !\'\'
\nКад то зачу српски цар-Стјепане,
\nон телала пусти у сватове,
\nтелал виче и тамо и амо:
\n„Није л\' мајка родила јунака
\nи у свате цару опремила,
\nда за цара на мејдан изиђе ?
\nЧестита би њега учинио.\"
\nАл\' се нитко наћи не могаше.
\nЦар с\' удари руком по кољену:
\n„Јао мене до Бога милога!
\nСад да су ми два сестрића моја,
\nдва сестрића, два Војиновића,
\nсад би они на мејдан изишли.\"
\nИстом царе у бесједи бјеше,
\nМилош иде, а кулаша води
\nдо пред шатор српског цар-Стјепана:
\n„Је л\' слободно, царе господине,
\nда ја идем на мејдан у поље ?\"
\nВели њему српски цар Стјепане:
\nЈест слободно, млађано Бугарче,
\nјест слободно, ал\' није прилике;
\nако згубиш млада заточника,
\nчестита ћу тебе учинити.\"
\nУзја Милош помамна кулаша,
\nпа окрену од б\'јела шатора
\nзаметнувши копље наопако.
\nГовори му српски цар Стјепане:
\n„Не нос\', синко, копље наопако,
\nвећ окрени копље унапредак,
\nјер ће ти се смијати Латини.\"
\nВели њему Милош Војиновић:
\n„Чувај, царе, ти господства твога:
\nако мене до невоље буде,
\nја ћу ласно копље окренути:
\nако ли ми не буде невоље,
\nдонети га могу и овако.\"
\nПа отиде низ поље леђанско.
\nГледале га Латинке ђевојке,
\nгледале га, пак су говориле:
\n„Бо\'же мили, чуда великога!
\nКаква је то царева замјена ?
\nТа на њему ни хаљина нема!
\nВесели се,краљев заточниче,
\nнемаш на што сабље извадити,
\nнит\' је имаш о што крвавити.\"
\nУ то доба дође до шатора,
\nђе заточник сједи под шатором,
\nза копље је свезао дората.
\nВели њему Милош Војиновић:
\n„Устан\' море, бијело Латинче,
\nда јуначки мејдан дијелимо!\"
\nАл\' говори бијело Латинче:
\n„Ид\' одатле, црни Бугарине!
\nНемам о што сабље поганити,
\nкад на тебе ни хаљина нема.\"
\nРажљути се Милош Војиновић:
\n„Устан\' море, бијело Латинче!
\nНа тебе су побоље хаљине,
\nс тебе ћу их на себе обући!\'\'
\nТад Латинче на ноге поскочи,
\nпак посједе помамна дората,
\nодмах оде пољем разиграват.
\nМилош њему стаде на биљези.
\nБаци копље бијело Латинче
\nна Милоша у прси јуначке;
\nМилош држи златна шестоперца,
\nна њега је копље дочекао,
\nпребио га на три половине.
\nВели њему бијело Латинче:
\n„Чекај мало, црни Бугарине,
\nлоше су ми копље подметнули,
\nдок отидем да копље пром\'јеним.\"
\nПак побјеже преко поља равна.
\nАл\' повика Милош Војиновић:
\n„Стани мало, бијело Латинче,
\nмило би ти било побјегнути!\"
\nПак поћера по пољу Латинче,
\nдоћера га до леђанских врата,
\nал\' леђанска врата затворена.
\nПусти копље Милош Војиновић
\nте прикова бијело Латинче,
\nприкова га за леђанска врата,
\nпак му русу одсијече главу,
\nкулашу је баци у зобницу;
\nпа увати његова дората,
\nодведе га цару честитоме:
\n„Ето, царе, заточника главе!\'\'
\nЦар му даде благо небројено:
\n„Иди, синко, те се напиј вина;
\nчестита ћу тебе учинити!\"
\nТек што Милош сједе пити вино,
\nал\' повика са града Латинче:
\n„Ето, царе, под Леђаном градом
\nна ливади три коња витеза,
\nпод седлима и под ратовима,
\nи на њима три пламена мача,
\nврхови им небу окренути:
\nда прескочиш три коња витеза!
\nАко ли их прескочити нећеш,
\nнећеш изић, ни извест ђевојке.\'\'
\nОпет викну телал по сватов\'ма:
\n„Није л\' мајка родила јунака
\nи у свате цару опремила,
\nда прескочи три коња витеза
\nи на њима три пламена мача ?\'\'
\nТај се јунак наћи не могаше.
\nАл\' ето ти млада Бугарина
\nпред шатора српског цар-Стјепана:
\n„Је л\' слободно царе господине,
\nда прескочим три коња витеза?\" —
\n„Јест слободно, моје драго д\'јете! -
\nНего скини бугар-кабаницу:
\nБог убио онога терзију
\nкоји тије толику срезао\'\'
\nГовори му Милош Војиновић:
\n„Сједи, царе, пак пиј рујно вино,
\nне брини се мојом кабаницом;
\nако буде срце у јунаку,
\nкабаница неће ништа смести:
\nкојој овци своје руно смета,
\nонђе није ни овце ни руна!\"
\nПа он оде у поље лађанско.
\nКада дође до добријех коња,
\nон проводи својега кулаша,
\nпа кулашу своме проговара:
\n„Чекај мене у седло, кулашу!\'\'
\nА он прође с оне друге стране,
\nзаигра се преко поља равна
\nи прескочи три коња витеза
\nи на њима три пламена мача,
\nустави се на својем кулашу;
\nпа он узе три коња витеза,
\nодведе их српском цар-Стјепану.
\nМало време затим постојало,
\nал\' повика са града Латинче:
\n„Хајде сада, царе Србљанине,
\nпод највишу кулу у Леђану,
\nна кули је копље ударено,
\nна копљу је од злата јабука:
\nти стријељај кроз прстен јабуку!\'\'
\nМилош више не шће ни чекати,
\nвећ он пита цара честитога:
\n„Је л\' слободно, царе господине,
\nда стријељам кроз прстен јабуку?\"
\n„Јест слободно, мој рођени синко!
\nОде Милош под бијелу кулу,
\nзапе стр\'јелу за златну тетиву,
\nустријели кроз прстен јабуку,
\nпак је узе у бијеле руке,
\nоднесе је цару честитоме.
\nЛијепо га царе обдарио.
\nМало време затим постајало,
\nал\' повика са града Латинче:
\n„Ето, царе, под бијелом кулом
\nизишла су два краљева сина,
\nизвели су три л\'јепе ђевојке,
\nтри ђевојке, све три једнолике,
\nи на њима рухо једнолико:
\nиди познај које је Роксанда;
\nако ли се које друге машиш,
\nнећеш изић ни изнијет главе,
\nакамоли извести ђевојке!\"
\nКад је царе р\'јечи разумио,
\nон дозива Тодора везира:
\n„Иди, слуго, те познај ђевојку!\"
\nТодор му се право кунијаше;
\n„Нијесам је, царе, ни виђео,
\nјер су ми је по мраку извели,
\nкада сам је ја прстеновао.\"
\nЦар с\' ударн руком по кољену:
\n„Јао мене до Бога милога!
\nНадмудрисмо и надјуначисмо,
\nпак нам оста цура на срамоту!\"
\nКад то зачу Милош Војиновић,
\nон отиде цару честитоме:
\n„Је л\' слободно, царе господине,
\nда ја познам Роксанду ђевојку ?\" -
\n„Јест слободно моје драго д\'јете,
\nал\' је јадно у те поуздање:
\nкако ћеш ти познати ђевојку,
\nкадје нигда ни виђео ниси?\"
\nАл\' говори Милош Војиновић:
\n„Не брини се, царе господине!
\nКад ја бијах у Шари планини
\nкод оваца дванаест хиљада,
\nза ноћ буде по триста јањаца;
\nја сам свако по овци познавб:
\nРоксанду ћу по браћи познати.\"
\nВели њему српски цар Стјепане:
\n„Иди, иди, моје драго д\'јете!
\nАко Бог да те познаш Роксанду,
\nдапу тебе земљу Скендерију
\nу државу за живота твога.\"
\nОде Милош низ поље широко.
\nКада дође ђе стоје ђевојке,
\nзбаци с главе бугарску шубару,
\nскиде с леђа бугар-кабаницу
\n(засија се скерлет и кадифа,
\nзасјаше се токе на прсима
\nи злаћене ковче на ногама:
\nсину Милош у пољу зелену
\nкао јарко иза горе сунце!)
\nпак је простре по зеленој трави,
\nпросу по њој бурме и прстење,
\nситан бисер и драго камење;
\nтад извади мача зеленога,
\nпа говори трима ђевојкама:
\n„Која је ту Роксанда ђевојка,
\nнек савије скуте и рукаве,
\nнека купи бурме и прстење,
\nситан бисер и драго камење;
\nако ли се која друга маши,
\nвјера моја тако ми помогла,
\nосјећ\' ћу јој руке до лаката!\"
\nКад то чуше три л\'јепе ђевојке,
\nобје крајње средњу погледаше,
\nа Роксанда у зелену траву;
\nсави скуте и свил\'не рукаве,
\nпак покупи бурме и прстење,
\nситан бисер и драго камење;
\nа ђевојке двије побјегоше
\nАли Милош утећ им не даде,
\nвеће обје увати за руке,
\nсве три води пред цара Стјепана;
\nцару даде Роксанду ђевојку,
\nи даде му једну уз Роксанду,
\nа трећу је себи уставио.
\nЦар Милоша међу очи љуби,
\nал\' још не зна тко је и откуд је.
\nПовикаше кићени чауши:
\n„Спремајте се, кићени сватови,
\nвријеме је двору путовати!\"
\nСпремише се кита и сватови,
\nповедоше Роксанду ђевојку,
\nКад су били мало иза града,
\nал\' говори Милош Војиновић:
\n„Господине, српски цар-Стјепане,
\nовђе има у Леђану граду,
\nима један Балачко војвода,
\nја га знадем, и он ме познаје;
\nкраљ га рани седам годин\' дана
\nда рашћера кићене сватове
\nи да отме Роксанду ђевојку;
\nсад ће њега за нама послати.
\nНа Балачку јесу до три главе:
\nиз једне му модар пламен бије,
\nа из друге ладан вјетар дува;
\nкад два вјетра из главе изиђу,
\nБалачкаје ласно погубити;
\nвећ ви ид\'те, водите ђевојку,
\nја ћу овђе чекати Балачка,
\nне би ли га како уставио.\"
\nОтидоше кићени сватови,
\nодведоше лијепу ђевојку;
\nоста Милош у гори зеленој
\nи са њиме три стотине друга.
\nКад одоше свати из Леђана,
\nкраљ дозива Балачка војводу:
\n„О Балачко, моја вјерна слуго,
\nможеш ли се у се поуздати
\nда рашћераш цареве сватове
\nи да отмеш Роксанду ђевојку?\"
\nПита њега Балачко војвода:
\n„Господине, од Леђана краљу,
\nкакав бјеше јунак у сватов\'ма,
\nшто највеће отвори јунаштво?\'\'
\nВели њему леђанска краљица:
\n„Слуго наша, Балачко војвода,
\nту не има ни једног јунака,
\nосим једног црна Бугарина,
\nи то младо, још голобрадасто.\"
\nАл\' говори Балачко војвода:
\n„Није оно црни Бугарине,
\nвећ је оно Милош Војиновић,
\nни цар Стјепан њега не познаје,
\nал\' ја њега одавна познајем.\"
\nВели њему леђанска краљица:
\n„Иди, слуго, Балачко војвода,
\nте ми отми пуру од Србаља,
\nа ја ћу је тебе поклонити.\"
\nТад Балачко спреми бедевију,
\nпа отрча друмом за сватови
\nса шест стотин\' латинских катана.
\nКад су били у гори зеленој,
\nкулаш стоји на друму широку,
\nа за њиме Милош Војиновић;
\nвикну њега Балачко војвода:
\n„О Милошу, зар се мене надаш?\"
\nПа он пусти један пламен модар,
\nопали му црну међедину;
\nа кад виђе да му не науди,
\nонда пусти вјетра студенога:
\nтри пута се кулаш преметнуо,
\nал\' Милошу ништа не досади;
\nвикну Милош из грла бијела:
\n„Ето тебе од шта се не надаш!\'\'
\nПа он пусти златна шестоперца:
\nколико га лако ударио,
\nиз бојна га седла избацио;
\nпак потеже копље убојито,
\nприбоде га у зелену траву,
\nпак му све три одсијече главе,
\nкулашу их баци у зобницу.
\nТад учини јуриш у катане
\nса својијех три стотине друга:
\nодсјекоше три стотине глава,
\nпа одоше друмом за сватови.
\nКад стигоше цара и сватове,
\nпред њег баци Балачкову главу;
\nцар му даде хиљаду дуката,
\nпа одоше бијелу Призрену,
\nКад су били кроз поље Косово,
\nМилош хоће граду Вучитрну,
\nпа говори српском цар-Стјепану:
\n„Збогом остај, мој мили ујаче,
\nмој ујаче, српски цар-Стјепане!\"
\nТаде се је царе осјетио
\nда је оно Милош Војиновић,
\nпа говори својему нећаку:
\n„Та ти ли си, дијете Милошу!
\nТа ти ли си, мој мили нећаче!
\nБлаго мајци која те родила,
\nи ујаку који те имаде!
\nЗашто ми се отприје не кажеш,
\nнего сам те путем намучио
\nи конаком и глади и жеђу ?\"
\nТешко свуда своме без својега!
\n\n\n\n[[Category:Народне песме]]\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20050301195201','',0,0,0,0,0.411892008228,'79949698804798','20050301195201'); INSERT INTO cur VALUES (107,0,'Народне_шаљиве_приче','==УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО==\nУкрцају се у један чун пет-шест простака и један поп да се превезу преко једне реке док на један мах дуне жесток ветар и изврне се чун те сви у воду. По срећи, сви су знали пливати до самога попа; док се почну топити, сваки од њих ухвати се за чун и тако препливају на другу страну. Кад се врате кући, кажу попадији све како је било, и да се поп без памети и без потребе утопио. Стане у сав глас попадија кукати као коме је невоља, па их запита: Како се утопи? А они јој одговоре: Кад се изврну чун, и ми сви у воду падосмо, сви једногрлце завикасмо: „Дај, попе, руку! Дај, попе, руку!\" И он могаше ласно дати тек да хоћаше, ма не даде и тако се утопи. Знам ја, кукава кукавица, рече попадија да је тако. Ма, да сте му завикали: „На, попе, руку!\" хоћаше скапулати, јер је вазда, тешко мени, научио узимати а не давати.\n\n==ЕРО И КАДИЈА==\nЧувао Еро кадијина говеда, па имао и своју једну краву, те ишла с кадијиним говедима. Једанпут се догоди те се пободе кадијина крава с Ерином, па Ерина крава убоде кадијину на месту. Онда Еро брже-боље отрчи кадији: Честити ефендија, твоја крава убола моју краву. Па ко је крив, море! Је ли је ко натјерао! Није нико, него се поболе саме. Е, вала море, марви нема суда. Онда Еро: Ама чујеш ли ти, ефендија, што ја кажем: моја крава убола твоју краву! А, а, море! Стани док погледам у ћитап, па сегне руком, да дохвати ћитап, а Еро те за руку: Нећеш, Бог и божја вера! Кад ниси гледао мојој у ћитап, е нећеш ни својој.\n\n==ЕРО И ТУРЧИН==\nОрао Турчин ралицом по страни изнад некакве ћуприје, а Еро путем терао неколико натоварених коња. Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: Ђа, шароња, Ђа! И ти имаш памети, а Еро је нема. Уто Еро дође на ћуприју, па натера коње преко ћуприје, а њега стане запомагање: Јао мене до Бога милога, што ћу сад? А Турчин, кад то чује, брже-боље устави волове па стрчи к њему: Шта је, море Еро, шта је? О, мене, до Бога милога! Ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом. Ајде, море, и ти за коњима. Не смем, господару, Бог а божја вера, ја туда за живот прећи! Бре ајде, море, не лудуј! Како не смеш прећи преко ћуприје куда иде свет и коњи натоварени прелазе! Ајја! Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече. Онда Турчин: \'Ајде, море, шта ћеш дати да те ја пренесем на леђима? А шта иштеш, господару ? Даћеш ми дванаест перпера. \'Ајде-де! Упрти Турчин Еру те га пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: Немам, господару, ни перпера, Бог и божја вера! А Турчин: Како немаш, бре! Зашто лажеш! Оди опет на леђа. Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје, па га онда збаци Турчин на земљу: Ето! Цркни ту кад немаш чим да платиш! Па онда оде својим воловима и почне опет орати. А Еро онда скочи, па преко ћуприје: Еј, Турчине, гледај како и твој шароња има памети, а Еро је нема! Еле, он тебе прејаха двапут преко ћуприје.\n\n==ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ==\nНекакав Турчин сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он онда, дозвавши свога друга који је био остао на путу, каже му: Ходи, ухватио сам хајдука! Друг му одговори: Кад си га ухватио, а ти га поведи амо. Онда му он каже: Али неће да иде. Кад му друг на то рече: Ако неће да иде, а ти га пусти, а он му одговари: Пустио бих ја њега, али неће он мене!\n\n==И ВРЕДИ==\nПоставила кума куми чанак граха и мало ајвара, па селе обе да једу. А кад се гошћа наклопи на ајвар, а граху ни мукајет, онда домаћица рече: Узми, кумо, и граха! А гошћа јој одговори: Хвала, кумо, добар је и ајвар. На то домаћица рече: Али ајвар је скуп: ока по то и по то! А гошћа одговори: И вреди!\n\n==КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ==\nНекаквоме Циганину учини се тешко хранити коња, зато намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати ишта за јело. Кад коњ после неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: Хеј, несреће моје! Таман кад га научих гладовати, онда црче!\n\n==А ШТА ТИ ЈЕ?==\nЈедан човек којега је болео зуб срете другога човека где јауче иза гласа, па га упита шта му је. Овај му одговори да га је ујела змија, а он му рече: Е, ја мишљах тебе зуб боли!\n\n==ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ==\nДремао магарац над празним јаслама, док неко закуца на врата обора. Кад, ко је долетла ластавица на сву прешу, те рече магарцу: Брже! Послали су ме по те да идемо на свадбу. Упита магарца његов син: Што ће рећи да тебе зову стара а мене млада не, кад бих ја боље и запевао и поиграо од тебе? Ваља да им је нестало дрва или воде, одговори магарац.\n\n==ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ==\nНашли Циганина где краде лук, па га запитали што то чини? А он одговорио да не чупа лук да краде, него се ухватио за њ да га ветар не обори на земљу, па се лук сам ишчупао из земље. А кад га господар лука запита: „А шта ти је то у торби?\" из које су вирила пера од покраденог лука, он видећи да се нема куд одговори: То зло и јест што је у торби!\n\n==ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ==\nКад год је Насрадин хоџа слао ђака по воду увек би га најпре истукао, па му тек онда дао крчаг у руке и послао га по воду. Чудно било то људима, па ће га напослетку један пријатељ једнога дана запитати: А зашто тако радиш, ефендија ? Најпре истучеш ђака, па му тек онда даш крчаг у руке? Бијем га зато да ми не разбије крчаг. Јер кад га већ разбије, која ми је фајда да га онда бијем?!\n\n==ДОБРО ЈЕ КАД-И-КАД И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ==\nОтиде једном некакав чивчија код свог аге, па му није имао шта друго да понесе на пешкеш, него само један пар пилади. Кад дође до аге, поклони му се по обичају и у руку пољуби, а ага тек што га види где носи пар пилади рече: Еј, валај, рајо, како си? Добро, у твоје здравље, мој лепи ага! одговори му чивчија. А јеси ли, болан, још што донио него то двоје згурене пилади? Богме, ага, нисам, него да ти право кажем, хоћах понети и мало масла, па ми, да опростиш, жена не даде, говорећи ми да немамо у кући но нешто мало. Ага се поглади по бради, па рече: Валај, ко жену слуша, он је гори од жене, и зато не ваља жену никад слушати. Након неколико дана опет дође чивчија некаквим послом до аге и понесе му мало масла. Ага га упита: Јеси ли ми, болан, још што донио него ови филџан масла? Не, ага мој, него да ти право кажем: даваше ми јутрос, да опростиш, моја жена један добар пар кокоши и десет пута рече ми: „На, понеси ово нашем добром аги\", а ја, како ми ти оно рече скоро, не хтедох жену послушати. На то му ага рече: Добро је кад-и-кад и жену послушати!\n\n==ЗАПАЛИО КУЋУ ДА ИЗГОРЕ МИШИ==\nИмао један човек тикава и дрењина у кући о јесени, те их је чувао за пријатеља кад би му у кућу дошао. Однекуда навру миши и једну му лубеницу начну, а напану на суве дрењине. Кад он то види, почне се бити шакама по глави; не знајући како би мише похватао, а још мање како би их из куће изагнао, он завиче: Чекајте, чекајте, сад ћу ја вама показати погански синови! Па унесе у кућу бреме сламе па зажди, а затвори врата. Почне кућа у плам горети, а миши стадоше цијукање. Домаћин ће на то рећи: Ха, ха, тако ћу ја вас, да знате коме штету чините!\n\n==ВАДИЛИ СИР ИЗ БУНАРА==\nПриповеда се како су се Плаванци враћали ноћу с пазара кући, а била месечина, па сврате на један бунар те запрепну воде да пију, па удно бунара угледају пун месец. Најпрви који га је угледао завиче: Браћо, ено нам среће! Ено у бунару некоме пануло творило сира колико наш сеоски млин, а жуто као масло! Сви му рекну: Шути, не вичи, да све село не чује! Тад они навале капама, фишек-кесама и опанцима црпити воду из бунара како би могли сир извадити. У тој њиховој радњи зађе мјесец за брдо, а њима сира нестане у бунару с очију. Свак један другоме постаде лупеж, те један другога почне по торбицама и њедрима пребирати, а кад не нађу ни код кога, почну се од чуда крстити што би од оноликога творила сира! Најстарији од друштва стаде мислити, па озбиљно и јетко рече: Ама ви зборили или не зборили, правдали се и не правдали, ви ми не можете продати рог за свећу; сир није вода прождрла, но или нечији пас или неко од вас, ама нисте ви криви но ја који се с лудијем дружим.\n\n==ПОТЕЗАЛИ ГОРУ ДА СУ ИМ БЛИЖА ДРВА==\nШто ћемо људи, Бог ви и брацка! завиче кнез сеоски својим сељанима одријесмо себе и своје жене доносећи из оне ојађеле горе далеке дрва, откад опустошисмо секући по селу и около села; него хајте да се послушамо, да сваки сутра ко може дође и да донесе ко гођ има ужета и конопа па да ону гору опашемо и сви сложно потегнемо не бисмо ли је какогод примакли к селу. Добро говориш, кнеже, душе ми! повиче поп, те они тако и учине. Сутридан ево под гором мушко и женско, надовежу конопе, опколе гору и почну је потезати, но ни с мјеста. Народ повиче: Ма што ти, попе, стојиш залуду, спопала те грозница! Што се дајбуди не молиш Богу да нам данас ал\' икад помогне? А зар не чујете, чудо вас грдило, да се одријех молећи, али све узалуд, јер је Бог може бити сад у некаквом вишем послу, или је међу вама прошле ноћи когођ згрешио, те нам се оштети јутрос посао!\n\n==ПАС И КУЋА==\nПриповедају како је пас, скупивши се у клупко на мразу од зиме, рекао да друге зиме неће чекати без куће, него да ће је одмах градити како лето дође, додајући још да му велике куће не треба и да ће је ласно начинити; а кад се лети на врућини извалио и разбацао све четири ноге и реп и главу свако на своју страну, онда је рекао: Ко ће мени оволику кућу начинити ? И тако опет остао чекати зиму без куће.\n\n==СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ==\nСастану се један дан на обично место старешине и главар од једнога места који је на мору шкољ, и стану корити једни друге како од њих нико не може бити мудар као што у другим местима има мудрих људи. Знате ли, браћо, рече један понајмудрији до чега је то? Све без пусте памети, него хајдемо скупити педесет талијера па да пошљемо у Млетке тројицу од нас да купе, јер су Млечићи, чуо сам, најмудрији и да толико памети имају да је и продавати могу, па је и цене. Сви на то пристану, те скупе речене новца, и оправе тројицу, те у Млетке. Кад тамо дођу, почну припитивати где би је купили и пошто ока. Тако се намере на некаква мајстора хитра у руги и подсмеху, који им рече: Ја ћу вам продати не оку но литру, а две нека ми остану за те аспре. Они пристану, а он однекуда добави једнога миша, те га жива затвори у једау шкатуљицу, и рече им: Ево вам памет овде, него одмах бежите дома, и не отварајте пре но дома дођете. Сељани се врате весели у исти брод којим су и дошли, па кад дођу близу својега места, рече један од њих: Ваистину није право да памет подијелимо свакоме једнако, него узмимо ми тројица половицу а половица свему селу. Остала двојица пристану одмах на то, па кад отворе шкатуљицу, а миш као миш побјегне те се негде у брод завуче. Сад сељаци начну кукати и лелекати, а један одговори: Шта вам је? Ево је у броду, нигдје није побегла. Кад дођу, дочекају их браћа жељно и радосно, но кад чују зли глас, озловоље се, па се најпосле договоре те брод извуку на сухо и стану га редом чувати све по један од села, па кад год би што хтели да кому мудро отпишу или одговоре, вазда би у брод отишли да се најпре памети напуне.\n\n==ЂАВОЛСКА СЛАНИНА==\nНекакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па пође увече, пошто људи поспу, те се састраг попне на сомић и увуче се на таван. Пошто скине сланину и упрти на леђа, пође гредом да се врати натраг, па се некако омакне те падне насред куће гдје је спавао човјек са женом и с децом. Кад овај бубне са сланином међу њих, а човек скочи онако у мраку, па стане викати: Ко је то? А крадљивац одговори: Ја сам ђаво. А човјек повиче: Па шта ћеш овде, анатема те било? А крадљивац одговори: Ћути, ево сам ти донио једну сланину. А човек, још већма уплашен, повиче: Иди бестрага, анатемате и тебе и твоје сланине! А крадљивац онда рече: Е добро, кад нећеш, а ти ми придигни сланину да идем. Човек му драговољно придигне сланину само да му ђаво кине из куће; и он упрти сланину на леђа и однесе као своју. Кад ујутру сване, онда човек види да је ђаволу придигао своју сланину.\n\n==БАЧВАНИН И ГРК==\nВозио Бачванин Грка у Пешту. Један дан купи Грк од чобана на путу младо јагње. Кад дођу увече у крчму на конак, Грк рече Бачванину: Море, кочијашу, закољи то јагње и одери, а ја ћу га зготовити, пак ћемо заједно јести. Бачванин радо пристане у тај ортаклук. Кад Грк зготови јагње, учини му се мало за обојицу, зато рече Бачванину: Море, кочијашу, ово је за нас двојицу мало, него \'ајде да спавамо, па који лепши сан усни, онај сам нека поједе све. Бачванин пристане и на то, пак легне спавати. Пошто Грк заспи, Бачванин устане, пак узевши хлеба из своје торбе, метне гвоздењак с куваним јагњетом преда се и поједе све; па онда оставивши гвоздењак празан на своје место, легне и он те заспи. Кад се Грк пробуди, он повиче Бачванину: Еј, море, кочијашу! Устај, казуј шта си снио? Пробудивши се, Бачванин му одговори: Ти си, господару, старији, ти си господар; казуј ти најпре. Онда Грк почне: Ја сам снио где се отворило небо, па тамо седи Бог на престолу своме. То је тако лепо да се не може казати; па онда Бог спусти одозго велике мердевине, па зовне и мене да идем горе к њему. А ја онда уз мердевине ајде горе. Стани, господару, доста је, повиче Бачванин. Ја сам гледао кад си ти горе пошао, пак помислим да нећеш више амо ни доћи; па онда узмем те поједем све месо. \"Шта море бре, повиче Грк поплашен, ја се шалим, море!\" - \"Богме, господару, одговори Бачванин, ти се шалио или не шалио, ја сам за истину примио.\"\n\n==ПРАВЕДНА ПРЕСУДА==\nУ Сарајеву један богаташ изгуби зашивену кесу новаца, пак пусти телала, и обрече дати с благословом сто гроша ономе који је буде нашао. Пошто телал вичући прође по сокацима, ето ти једнога сељака гдје носи кесу: Ево, трговче, ваљда су ово твоји новци што си изгубио. Богаташ пун радости спопадне кесу, пак је отвори и стане новце бројити; али му се одмах окрене радост на жалост кад помисли да му ваља дати сто гроша ономе што је нашао; и стане мислити како да му их не да. Тако, пошто изброји новце, рече сељаку: Ти си, дакле, побратиме, извадио твојих сто гроша, јер је у кеси било осам стотина гроша, а сад нема више од седам стотина? Добро си чинио! Фала ти! Сиромах се човек упрепасти кад чује то, и више му буде жао на беду него за обречених сто гроша; зато се стане клети и преклињати да се он новаца није ни дотакао, него да их је донео као што их је нашао; богаташ пак стане тврдо при своме. И тако се мало-помало сваде и отерају се кадији на суд. Пошто се обојица закуну: богаташ да је у кеси било осам стотина гроша а сад нема до седам стотина; сељак пак да се он новаца није ни дотакао, него да му их је онако донео као што је нашао; онда им мудри кадија, познавши шта је и како је, пресуди овако: Ви обојица имате право: ти си, трговче, изгубио осам стотина гроша, а ти си, Еро, нашао само седам стотина; тако то нису новци тога трговца, него некаквога другога човека. Ти дакле, Еро, носи те новце кући, па их остави док не дође онај који је изгубио само седам стотина гроша; а ти, трговче, чекај док ти се не јави онај који је нашао осам стотина гроша\n\n==ПОДУПИРАЛИ МЕСЕЦ ПОЛУГАМА==\nДошло херцеговачко момче у Приморје код свога кума о Арханђелову-дне крсноме имену, па по вечери крај ватре упитаће га Приморац: Ма, да ну, куме! Заборавих те упитати, нађосте ли ону нашу одиву, што вам је једну ноћ побегла? Ма какву жену, јеси ли луд? упита га Херцеговац. Сад ће Приморац приповедати. Ево, браћо, да вам причам: Удадосмо ту скоро једну нашу девојку у село овога мога кума, па нешто викнуо на њу домаћин, а она, ни пет ни шест кано ти од господскога и јуначкога соја побегне из куће, а муж њен запомажи и дигни све село на оружје те за њом у потеру кроз једну шуму. Месец је грејао као дан, а испред зоре хоће да зађе, те кнез њихова села повиче: „Браћо! Ако зађе месец, брука над срамотом, него сваки усијеци по једну добру полугу па да мјесецу не дамо да зађе прије него жену нађемо или бар док сване!\" Послушаше га, и сваки извади свој нож, и почеше кроз гору сећи полуге, а уто зађе мјесец, а мало се и наоблачи, те сви у мраку, па се почеше дозивати, да знају где је ко. Тумарајући тако кроз гору, сусретне се један њихов сељанин с попом, и у ономе карамлуку ухвати попа за браду па помисли да је жена, те стане викати: „У помоћ, браћо, ко је мој! Ево ја ухватио жену!\' Заболе попа и дојади му теглећи га сељак за браду, па повика: „Пусти, ђаволе, ђаволи ти душу растезали! Није ово жена, него поп, спопала те трострука грозница, дабогда!\'\n\n==СEJАЛИ СИТНУ СО ДА РОДИ КРУПНА==\nНекакво село куповало ситну со, и зато што су је много харчили дајући је хајвану и солећи јестива, а скупо плаћали, један дан по летургији седећи пред црвком рече кнез: Гле, људи, како нас Приморци мудро варају, продајући нам ситну со! Зашто не бисмо ми ову ситну сејали, па да нам крупна рађа, и да не трошимо толике силне новце утаман ? Сви му одговорише: Добра ти је, кнеже, душе ми, и паметна. Сутрадан сваки домаћин своје волове у јарам те преори поткућнице и посеј колико је ко у кући имао. После осам дана опет се састану пред црквом, и питаше један другога: Је ли твоја со изникла? Јок оно. А твоја? Није још ни моја. Кнез ће сад рећи: Ја се бојим да нам нијесу Приморци продали старога семена!\n\n==КУМ И ЊЕГОВА ПРАСИЦА==\nЈедан сељанин замоли некаква другога богатијега од себе у истоме селу да му купи једно мало прасе, јер сам није имао откуда да га купи, па кад узрасте да га поделе; и ови му га купи. Кад дође време да се прасе убије, помисли у себи онај сиромашан сељак да није право да му управ половицу од њега да, па не знајући како би урадио или да му од њега ништа не да а да поштен остане, пође своме куму да се свјетује. Кум му рече: Ти прасе убиј пред вечер и јави ортаку да сутрадан дође ујутро, да га с тобом подели, па кад дође ујутро, почни кукати и плакати и реци му да су прошле ноћи украли, а прасе мртво обеси о прозору да виси. Сељанин се обрадује, како ће цело њему остати, и учини онако како га је кум свјетовао. Кад сељанин прасца закоље и обеси, кум се привуче по ноћи и прасе украде. Кад ујутру сељанин види да збиља прасца нема, он брже-боље кукајући ка куму, и каже му: Куме, ах забога, мени украдоше ноћас прасца! Тако, тако, куме, вазда говори, рече му кум. А он му опет рече: Ма збиља ти говорим, куме, тако ми светога Јована који је међу нама. А кум опет: Тако, тако, само, куме, вазда говори. Али се не шалим, чујеш, него су ми га украли! рече опет сељак. А кум једнако: „Тако, тако, куме\", те ортацима не допадне ниједноме ни дел.\n\n==ЗЕТ И ПУНИЦА==\nНекакав зет дође у пунице, и седећи код ватре види ђе две жене добро посоле један лонац, па помисли у себи да оно што се у лонцу кува, већ није за јело, и као што су зетови у пуницама шаљиви и безобразни, намисли да га и он јошт тако пресоли, да се ни у уста узети не може, па онда оставши сам у кући, завуче обе руке у сланицу и заграби пуне прегршти соли. Сланица је била од дрвета и имала округлу јаму, на коју се со унутра сипала и напоље вадила. На ону јаму он руке увуче ласно у сланицу, али их заједно, још пуне соли, нипошто није могао напоље извући, и тако мучећи се око тога и натежући, руке подбуну да најпосле ни једне ни празне није могао извући. Кад у том неко рупи на врата, он брже-боље седне, па сланицу с рукама метне међу ноге да се не би видело шта му се догодило. Кад потом седну за вечеру, он од срамоте не смједне казати шта му се догодило, него рече да је сит и да не може вечерати ништа. И тако после многога нуђења и мољења, он на чудо и жалост свију укућана не ћедне ни сести за софру нити ишта окусити. Кад се по вечери чељад разиђу из куће, он устане и носећи сланицу на рукама изађе напоље, па угледавши за кућом кроз мрак своју пуницу ђе стоји, помисли да је пањ некакав, па размахнувши сланицом удари је по плећима колико игда може, говорећи тамо њој матер: Ти мени не даде вечерати. Пуница се на то тргне, и одговори му: Анатема те било! Како ти нисам дала вечерати? Та нисам ли те звала и нудила више од десет пута!\n\n==ВИНА МЕХ И ЊЕГОВА ПЕСМА==\nКрене сељанин у једну варош на два-три дни пред крсно име да донесе два меха вина, те купујући онако жељан као и остали сељани напије се по закону, и начне по вароши као код куће певати, па и кад вино натовари, једнако почне кроз варош онако пјан певати и свим путем дома идући. Кад дође на једну воду, растовари коња да му почине и да мало поспава, јер га је сан био предобио и вино. Кад растовари седе покрај једнога меха пуна вина и стане махати главом пут њега чудећи се како вино онако весеље човеку у главу и срце улије, пак онда начне га бити што је најбоље могао шаком говорећи \'\'Певај и ти гребен ти свићу!\'\' Кад си у мех, не хоћеш пивати, а кад у ме уђеш, колико да триста врази у ме уђе.\n\n==НЕШТО ШУШНУ==\nНекакав човек казао да је ту и ту видео десет курјака. Кад га они којима је казивао заокупе с доказивањем да то не може бити истина, онда он спусти на девет, па на осам, и тако дотера до једнога; а кад му ни то не хтедоше веровати, него му стану говорити да се то њему привидело откуд ондје курјак и тако даље онда рекне: „Нешто шушну! Мени се учини има десет курјака. \"\n\n==КАД СЕ АРЧИ, НЕК СЕ АРЧИ==\nПриспије на ручак кум у кума тврдице изненада, и кум му се нимало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусретне, говорећи му: „Мило ми је што си приспио, али ми је врло жао што ми се честито није намјерило него кртоле на бистру воду. Остав\' се, куме, душе ти! \" одговори гост. „Само кад је воља добра, а чуо сам да је гладну човеку намерна најбоља. \" Пошто наш тврдица то чује, пође у куварницу, и тек што уђе звекну се шаком по глави, па узевши соли баци у пињату говорећи: „Ех, мога ископања!\" Но размисливши да само со неће осмочити кртолу и повољити госта, узме и две црвене паприке те пошто и њих врх кртоле врже рече: Кад се харчи, нек се харчи!\n\n\n==ПРИПРАВЉАЛИ РАЖАЊ ЗА ЗЕЦА==\nВраћали се некакви сељаци кући из дрва, док један од њих завика дружини: Гле, гле, браћо, онога зеца те бежи оном главицом, има у њему петнаест ока, а да је Бог дао међу нама брзонога момка, па да га достигне, ето господске вечере да се угостимо вечерас у друштву. То је ласно, повиче најстарији у дружини половица нас хајдемо за њим у потеру да га ухватимо, а половица нека убере добар јасенов ражањ, да буде справан док се вратимо са зецом. Добра ти је, рече један у сребро ти се оковала! Али и ја нека једну проговорим: ја бих да га међу нама овде у планини испечемо и братски поједемо, а да нико не казује кућној чељади, јер није право да од њега једе ко је дома лежао, него ми који смо се око зеца мучили. Је ли овако, браћо? Добра ти је! рече трећи него ко што о чем, ми о добру, док није зец где у грм зашао, а за ноге му се не бојим док су ове моје две пода мном. Одоше половица њих за зецом у потеру, а пола тражити јасенов ражањ. Они што одоше да гоне зеца, нигде ни трага од њега, но видеше негде у гори где је био неко зажегао ћумур па задимио, те се они упуте к ономе диму, кад ли се стуче с оним те по гори тражијаху јасенов ражањ, и помисле да су они зеца ухватили и сами појели, те завичу на њих: Камо зец, море бре? А ови тако исто упитају срдито ове потернике: Ево ватре, ви сте га без нас изели! Не верујући једни другима, почну се између себе тако тући да су морали многе кући на носилима однети. Кад су се примакли близу села, упиташе их сељани: Ко вас поби? Одговорише им: Лукави зец и јасенов ражањ \n\n\n==СВЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ==\nЈедан човек, идући из вароши кући, јахао је на магарцу, а његов син, момчић од десетак-петнаест година, ишао поред њега пешице. Сусретне их један човјек, па рече: То није право, брате, да ти јашеш, а дете да иде пешице; твоје су ноге јаче од његових. Онда отац сјаше с магарца и посади сина на њ. Мало даље сретне их други човек па рече: То није лепо, момче, да ти јашеш, а отац да ти иде пешице, твоје су ноге млађе. Онда узјашу обојица и пођу тако мало, али их сретне трећи човјек, па рече: Каква је то будалаштина ? Два матора магарца на једној слабој животињи! Право би било да човек узме батину, па да вас обојицу шћера. Онда сјашу обојица и пођу пешице, отац с једне стране, син с друге, а магарац у средини. Сретне их четврти човек, па рече: Ала сте ви чудна три друга! Зар није доста да двојица иду пешице ? Не би ли лакше било да један од вас јаше? Онда отац рече сину: Ми смо обојица свакојако јахали на магарцу, сад ваља да магарац јаше на нама. Па оборе магарца на земљу, те му један свеже предње ноге, а други стражње, па га онда узму на колац међу се, и тако га понесу. А кад се људи који су их сретали и стизали стану сад још већма смејати и чудити, онда отац, уједанпут бацивши магарца на земљу и почевши га дрешити, повиче: Та онај је сваки човек луђи од овога магарца који хоће свему свету да угоди. Ја ћу с мојим магарцем да чиним како сам и најпре по мојој вољи чинио; и тако отиду кући. \n\n==Ако стече памет, неће се оженити==\nЈедан отац хтио да ожени сина врло млада, но је хтио да чује савјет од једнога свог најмилијег пријатеља, те пође к њему, и рече му: Шта би ти сјетовао, мој по богу брате, бих ли оженио, ове јесени мог јединка сина? Ја, да сам тобом, - одговори му - не бих ни још за коју годину, док дајбуди стече мало више снаге, а и памети. - Ти си човјек луд; - одговори му отац - болан, ја га баш зато и женим доклен је премлад и луд, јер ако мој син стече памети, неће се никад оженити.\n\n==Баба и смрт==\nБила некаква баба одвећ срдита, а имала унучад врло опаку и немирну, те се с њима један дан угусте заинати; а они на њу камењем. Додија се баби, те почне у плачу и у једу проклињати себе, и од јада завиче: - О смрти, ђе си, забога, узми ме с овога свијета! У тај час прикаже се страшна смрт, па завиче: - Ево ме, ко ме оно зваше? Баба се препане и покаја се што рече, па проговори: - Ено оно моје најстарије унуче!\n\n==Цар и дијете==\nШеташе се једном некакав цар, па се срете с једним ђететом и, онако у шали, запита га: - Ђе ти идес, дијете? Дете нешто било зловољно, па му опрцито одговори: - Не знам. Цару би жао, те заповједи да ухвате оно дијете и да га затворе у тамницу, које одмах слуге учине. Након два-три дана цару се ражали зашто оно дијете стави у тамницу, а опет помисли: ко зна ђе је оно ходило, шта ли да уради. Па пође к ђетету у тамницу и упита га: - Зашто ми, дијете, одговори ономадне да не знаш ђе идеш? А он цару: Видиш и сам да нијесам знао: ко се надао, ко ли је знао да ја идем у тамницу?\n\n==Циганин и цар==\nЦиганин се пријави цару за послужника код коња. Погоде се нека му плати сваки муж који се боји своје жене што дуката. Послије неколико дана дође и рече Циганин цару: - Ево у босци имам прелијепу ђевојку од петнаест година; ако те бегенише, ја ти је поклањам на дар. Цар прихвати: - Доведи ми је, али се чувај да не би дознала моја царица. Сад Циганин пружи руку и рече: - Дај што дуката: и ти се бојиш жене, а царска се ријеч не пориче.\n\n==Циганин и диња==\nПродавао човек диње, па наиђе и један Циганин. Човек се хтеде нашалити, па му рече: - А бре, Циго, ако ме одмах брзо слажеш, даћу ти једну дињу. - Шта ће ми две диња, мулим газда, доста је и једна, - одговори Циганин. - Па једну сам ти и казао. - Бођидуса, казао си ми да ћес ми дати два диња. - Лажеш, Циго! - Па кад лажем, дај ми тај диња што си ми га обецао за лаж! - рече Циганин, и однесе дињу.\n\n==Циганка звала Муја==\nДошле Швабе да ћерају Циганина у ропство. Кад су запитале Циганку где јој је муж, Циганка изиђе пред своју ћергу и зовне га у њихову присуству: - О Мујо, о, о Шума ти мати, брда се врати, геле поскагеле, дођи одмах, Швабе те траже.\n\n==Чобанче преварило попа==\nПутовао некуд поп подаље из своје нурије, па дође у незнано село. Изнад села нађе једно чобанче , па желећи да у добру кућу дође у конак, упитаце чобанче : - Ко у овом селу најбоље стоји, дијете? - Петар ковач, - одговори дијете - повазнад је уз наковањ. - Не питам те то, но ко је у овоме селу најјачи. - У мога стрица: во Зимоња. Нема у цијелу селу ниједнога вола да му море добости ја утегнути. - Ама, не питам те ни то, но ти мени кажи ко је најстарији у овом селу. - Дуд насред села, што се пода њ искупљају сеоска говеда, - одговори му дијете. Поп се на то наљути, па ће ђетету: - Хајде, дијете, с ђаволом! - И ти, попе, с богом! - рече му дијете. Пошто се поп одмаче од ђетета, предомисли се, па ће му довикнути: - Не било ти, дијете, оно што ти рекох! - Ни теби, попе, оно што ја теби рекох! - довикну му дијете, а поп се угризе за губицу.\n\n==Дјаволак==\nУзео калуђер Светогорац мало дијете мушко, док још није знало за се, па га однио у Свету Гору и онамо га отхранио и научи о књизи. Кад му је било већ око осамнаест година, онда га повед уза се као ђака, и пође амо у свијет да пише. Кад дођу у прво село, а то ђевојке ухватиле коло па играју, ваљада је била неђеља или какво весеље. Кад угледа ђак ђевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весело и зачуђено упита калуђера: - Шта је оно, духовниче, шта је оно? А калуђер, као намргођен, одговори му: - Не гледај онамо, синко, нити питај шта је: оно је ђаво. Онда ђак најумиљатијим гласом рече: - Дела, духовниче, бога ти, да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо намастиру.\n\n==Дјевојка, удовица и пуштеница==\nБио човек неожењен, па га једни нудили ђевојком, други удовицом, трећи пуштеницом. Сад он није знао, коју ће узети; зашто су по себи све три биле добре и лијепе; него отида некаком старцу, да га пита: или је боље узети ђевојку, или удовицу, или пуштеницу; а старац му каже: \"Синко! ја ти на то не умијем ништа казати, него иди премудроме (т.ј. Соломуну), он ће ти знати казати, шта је боље; па дођи послије, да ми кажеш, шта ти је рекао.\" Онда човек отиде к Соломунову двору. Кад дође пред двор, питају га слуге, шта ће, а он им каже, да иде премудроме. Онда га узме један слуга, те га уведе у двор, па пружи руку на једно дијете, које бијаше узјало на штап, па трчи по двору. \"Ено оно је премудри.\" Човек се зачуди, па помисли у себи: \"Шта ће оно дијете мени знати казати! Али већ кад сам дошао довде, ајде да видим, шта ће рећи!\" Па се онда упути к Соломону; а кад дође к њему, он стане лијепо са својим коњем, па га запита, шта ће, а човек му каже све редом шта је и како је. Онда му премудри одговори: \"Ако узмеш ђевојку, ти знаш, ако узмеш удовицу, она зна; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња!\" па се онда окрене, а човека мало предре крајем штапа преко ногу, и стане опет тркати по двору. Онда човек помисли у себи: \"Баш сам права будала! ја матор човек, па сам дошао ђетету, да ме свјетује, како ћу се женити;\" па се врати натраг, и отиде оном старцу, да га пита, коме га је свјет! Кад дође старцу, и вичући на њега и срдећи се каже му све како је прошао с премудријем; онда му старац рече: \"Е мој синко! није то премудри ништа онако рекао: ако узмеш ђевојку, ти знаш, т.ј. она ће држати, да ти све знаш боље од ње, па ће те слушати какогођ ти оћеш; ако узмеш удовицу, она зна, т.ј. она је већ једном била жена, па сад мисли да све зна; зато неће те ћети слушати, него ће све ћети да ти заповиједа; ако ли узмеш пуштеницу, чувај се мога коња (па тебе стапом преко ногу), т.ј. чувај се да те не ожеже онако, као што је и првог мужа ожегла.\n\n==Добро хвала==\nСастану се двојица сиромаха, два главна пријатеља, који се нијесу задуго виђели. Пошто се најприје за здравље упитају, упиташе један другога: -Како ми сад животариш? -Добро, одговара други. Што имам пара- све ми је у житу, што имам жита- све ми је у брашну, што имам брашна- све ми је у хљебу, а што имам хљеба- све ми је у трбуху.\n\n==Рецепт==\nУ стара су времена доктори били свуда и љекари и апотекари, као што су још у Турској; али је у ришћанској Европи данас обичај, да доктор болеснику само напише, шта му треба, пак се с оном његовом ћедуљом, која се зове речепт, иде у апатеку, те апатекар лијек начини. Један пут устави један сељак кола са два вола пред апатеком, пак скинувши с њи велика собна врата, унесе ји унутра. Апатекар, избечивши очи на њега, рече му: \"Шта ћес ти, брате, овђе с тим вратима? Мајстор, што прави врата, сједи мало даље тамо на десно.\" Али му сељак одговори: \"Овим вратима, господине, не треба никакав други мајстор осим вас, јер су она здрава и читава, него само гледајте, шта пише на њима: јуче је био господин доктор код моје болесне жене, и ћео је да јој напише некакав лијек, пак нијесмо могли наћи ни пера ни артије ни мастила, него само мало креде, те је ето написао речепт на собним вратима; него вас молим, господине, гледајте шта пише, те ми брже начините.\" Апатекар, чудећи се и смијући толикому речепту, начини му одма лијек.\n\n==Е лијо, сад си долијала==\nУ некој земљи огласи се лажљив врач. Цар од оне земље дозове га преда се и изнесавши у завезаној врећи лисицу, рече му: - Ако погодиш шта је у тој врећи, прави си врач, и нећу ти ништа; али ако не погодиш, погубићу те. Онда он, замисливши се мало, рече сам себи: - Е лијо, сад си долијала| Чувши то цар, одмах повиче: - Погоди, лисица и јест И тако га отпустише као правог врача.\n\n==Ере поје врбу==\nИшло дванаест Ера путем, па дођу на неку воду, и ту угледају криву врбу нагнуту над водом. Онда ће један рећи: - Ене, другови, ожеднела она врба па не може да дохвати воду. Хајде да је напојимо - севап је. - Па како ћемо, - упитају остали - кад је дебела и висока? - Па ето како, ја ћу се ухватити за врх од врбе, а један од вас мени за ноге, а трећи овоме другоме, а ћетврти трећем, и тако редом, док се сви похватате један за другога, и тако ћемо је савити и напојити. Тако и учине. Кад су се сви похватали, повика први: - Јесте ли се сви похватали? - Јесмо, - одговоре они. - Е, онда држите се ви чврсто, док ја пљунем у руке да приузимем за гране, готов сам их испустити, - па пусти врбу да би пљунуо у руке, а они се отисну сви у воду да се подаве, осим првога који је знао пливати. Он исплива, па кад стане на обалу, окрене се да види шта је са осталима, па видевши да нема ниједнога, рече: - Их, побогу! Умало што не би зло!\n\n==Еро с онога свијета==\nКопао Турчин с Туркиоњом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња отане одмарајући у хладу. У том удари однекуд Еро: \"Помози Бог, кадо!\" -\"Бог ти помогао, кмете! а одакле си ти, кмете?\" -\"Ја сам, кадо! с онога свијета.\" - Јели Бога ти! а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци?\" -\"О! како га не би виђео! он је мој први комшија.\" -\"Па како је, Бога ти!Како живи?\" -\"Бала Богу! здраво је, али се Богме доста мучи без ашлука: Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву\". -\"А оћеш ли ти опет натраг, не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?\" -\"Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо.\" -Онда Туркиња отрчи тамо, ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима, и штогођ буде новаца у њој, да Ери, да понесе Муји. Еро докопа новце, па метне у њедра, па бјежи уз поток. Тек што Еро замакне уз поток, ал\' ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те придагња: \"Да видиш, мој човече! туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за шта да купи дувана нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.\" А Турчин: \"Па куд оде? Куд оде?\" А кад му жена каже, да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај, уз поток. Кад се обазре Еро и види Турчина, ђе трчи за њим, а он онда бјежи! Кад дође под брдом у једну воденицу, а он утрчи у нутра, па повиче виденичару: \"Бјежи, јадна ти мајка! Ено Турчина да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.\" Воденицар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и не имајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо. Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар. У том и Турицин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: \"Камо море таки и таки човек, што је сад ту ушао у воденицу?\" А Еро му каже: \"Ено га видиш, ђе утече уз брдо.\" Онда Турчин: \"Држи ми море коња.\" - Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичарем, овамо, онамо по буквику. Кад га већ стигне и увати, а он: \"Камо, к...о! новци, што си преварио моју жену, те узео да понесеш Мују на они свијет?\" Воденичар се стане крстити и снебивати: \"Бог с тобом, господару! ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца.\" И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде шта је. Онда Турчин потрчи на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћес! Еро узјао коња, па отишао без трага, а Туричин савија шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче: \"Камо, човече! шта уради?\" - Вели: \"Тамо њој матер! ти си му пошлала новаца, да купи каве и дувана, а ја сам му пошлао и коња, да не иде пјешице.\"\n\n==Гради ко има, а краде ко нема==\nНекакав зенђио човек градио кућу , пак је хтио да учини једну ствар што други никада није учинио и да тим докаже свијету своје богатство, те измисли и начини алку на авлинским вратима сребрну па позлаћену, и запише на вратима великим словима: \"Овако чини ко има\". Пође путем некакав човек сиромах па кад види што никад прије није чуо ни видио, донесе по ноћи једно гвозђе те разврати алку на вратима и понесе, а запише: \"Овако чини ко нема\".\n\n==И то ће проћи==\nСве ће проћи, и највеће зло као и највеће добро. Некакав путник дође у једно село у коме је господар имао прекрасан двор, па код двора једнога свог роба ухватио у јарам те орао по њему. Кад путник то чује, би му врло жао, и, отишавши господару на орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао оног роба да се онако не мучи; али прије него му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: - Шта је теби стало за то? И то ће проћи. Путник се нађе у чуду, па окрене својијем путем. Кад се путник послије дугог времена врати натраг, и дошавши опет у оно село, дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара погубио, а његов двор и остало све имање дао робу. Путнику буде врло мило, и дигне се к робу и стане му честитати захваљујући богу што се тако догодило. Али роб, не марећи ништа за то, одговори му: - И то ће проћи.\n\n==Јунацко срце==\nИзружила жена мужа, а он прибјегао у комшилук и окупио плакати. Слегоше се комшије око њега: - што јечиш, болан? Која ти је гадна рана? А он јецајућ: - Изружила ме жена, па ми не може јуначко срце одолити. \n\n==Како је постала кртица==\nНекакав сељак хтео да присвоји туђу њиву, па свога синчића закопао у земљу, пошто га је најпре научио што ће одговорити кад се запита. Судије и парничари дођу на њиву, и ту онај што је хтео неправдом туђе да приграби рекне: - О црна земљо, ти сама кажи чија си! - Твоја сам, твоја! - зачује се детињи глас из земље. Прави газда, чувши то, тргне се. И судија пресуди да њива припада оном који је неправедно тражи. Суд се разиђе. Онда отац с мотиком у рукама навали копати земљу да извади дете, али детета нема! Зове га. Дете се оџива, али све даље бежи. И тако се претвори у кртицу. Тако је, веле, постала прва кртица.\n\n==Клин чорба==\nПриповиједају да је дошао солдат баби у кућу и искао да му да штогод за јело, а она му казала да нема ништа у кући за јело. Онда солдат рече: - А ти ми дај барем тигањ и мало воде да начиним клинчорбу . Баба му то да, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне на ватру. Кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли, и баба му да, те је посоли. Кад вода узаври, а он заиште мало брашна; баба му да и то: само да види од чуда како ће то бити клинчорба, те саспе у ону воду и замете; потом заиште једно јаје, те и њега разбије у онај скроб; онда заиште још мало масти, те оно замасти; па онда скине с ватре и клин извади напоље, а клинчорбу изједе.\n\n==Ко није добро свезао==\nКад је некакав човек полазио у воденицу, свеже му жена врећу са житом. Кад буде у путу, одријеши му се врећа и он је до воденице везао десет пута, па кад се вратио кући, опет хтјео жену да бије, што му је није добро свезала.\n\n==Ко умије њему двије==\nБио стриц и синовац, па рече једном синовац стрицу: \"Хајде, стрико, да идемо у чету.\" Стриц пристане и пођу. Идући тако путем сустигну једнога човека ђе води два брава на узлици. Тада рече синовац стрицу: \"Хајде да украдемо она два брава.\" А стриц му одговори:\" Како ћемо, јадан био, украсти, кад их води за узлицу?\" А он му рече: \"Ласно ћемо их украсти, пусти ти мене.\" Па онда отиде побрзо напријед, па изује један опанак, па га баци на пут куда ће ударити онај с бравима, па се сакрије украј пута. Кад наљеже онај што ћера два брава, дигне опанак па га опет баци говорећи: \"Што ће ми ови један?\" Чувши то синовац отрчи опет напријед, па и други опанак изује и баци на пут, па се опет сакрије. Кад онај с бравима опет наљеже, и види још један опанак, онда му буде зао што онај први није узео, па свезе своја два брава крај пута за једно дрво, па се поврне да га узме, да оба састави. У томе се они пришуња па одреши два брава и одведе стрицу. Послије тога пођу даље стиц и синовац да четују. Идучи тако виде једнога човека ђе оре њиву су два вола. Тада рече синовац стрицу: \"Хајде да му украдемо једнога вола из рала.\" А стриц му одговори: \"Како ћемо, јадан био, украсти вола испред човека?\" А он рече: \"Ласно ћемо украсти. Но пођи на они камен па сједи и вичи једнако:\" чудим се,\"\"па кад он дође к теби да те пита чему се чудиш, а ти му кажи да се чудиш њему што оре на једном волу.\" Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па стане вика:\" Чудим се! чудим се!\" Кад се ономе човеку што ораше већ додија слушајући га, устави волове, па отиде и упита га: \"Чему се чудиш, јадан био?\" А овај му с камена одговори: \"Чудим се тебе што ореш с једнијем волом.\" А орач му одговори:\" Не орем с једнијем него су два.\" Па се брже боље врати к ралу да види јесу ли му обадва вола, кад тамо, а синовац се пришуњао и украо вола из рала. Тако стриц и синовац ућерају вола и два брава. Идући отоле дођу на једну пећину. Онда стану па закољу једнога брава, огуле га и припеку. А пошто га испеку, онда стриц рече синовцу: \"Хајде да једемо.\" А синовац му одговори: \"Сад ћемо, стрико, док се мало охлади. Него дотле ми хајде да се плашимо, па који се више поплаши, онај први да почне јести.\" Стриц пристане на то, па изиђе пред пећину и стане баукати:\" Бау! бау! бау!\" А синовац му одговори из пећине:\" Не бојим се ја баукања; ти си, стрико.\" Тада уђе стриц унутра, а синовац изиђе напоље па узме мјешину од закланог брава, те је напуше па удри по њој палицом и вичи:\" Јаох за Бога! нијесам ја, него стрико.\" Стриц у пећини кад то зачује, препадне се мислећи да је дошао онај што су му браве украли, па на другу страну бјежи дома без ништа, и тако синовцу остане, све. - Ко умије, њему двије.\n\n==Крећи, оче игумане==\nУмирао један стари игуман у зенђилу манастиру, па од жалости, када види да ће умријети, почне плакати. Упита га један од најстаријих калуђера, који је као у ручи држао да ће он по смрти игумана старјешином постати: - што ти је, оче игумане, те тако плачес? Одговори му он: - Како нећу плакати, кад промислим како ћете ви јадни калуђери без мене пошто ја умрем, како ли ће ови наш манастир без добра управитеља као што сам ја? А они му калуђер одговори, као да плаце: - Крећи ти, оче игумане, не мисли се ништа за манастир.\n\n==Крепао котао==\nИзмисли један прости сељанин, како би преварио неког каматника трговца у вароши, који му је доста кривице урадио, и пође један дан у трговца молећи га:\" Господару, молим те, узајми ми котао ракијнски, да нешто ракије испечем, а до данашњега дана донијећу ти га и добити нањ талијер.\" Слакоми се трговац и узајми му котао, а сељанин седми дан пође трговцу и однесе један преко мјере мали котлић ракијнски говорећи:\" Знаш, шта је господару?\" \"Шта?\" запита трговац. Богме се окотио твој котао\" одговори сељанин, \"и ево сам ти ждријебе од њега донио, јер је у мене ждријебан и дошао , а ја твојега нећу.\" Браво! браво!\" одговори трговац, \"по томе се види, да си човјек поштен, фала ти!\" \"Него молим те, господару\" придода сељанин, \"нека још који дан у мене поштоји котао, јер га онако болесна не могу справити.\" \"Добро докле\" одговори му трговац. Послије дешетак дана дотрчи уплашен сељанин к трговцу, па му рече: \"Господару, не знаш несреће?\" \"Које?\" запита трговац. \"Крепао котао.\" \"Како крепао, ничији сине!\" продере се трговац, \"како може котао крепати?\" \"Ето како\" прихвати сељанин, \"штогођ се коти, ваља и да крепа.\" И на овај начин, кад трговац потјера сељанина на суд и у суду добије разлог, и узме велики котао за мали.\n\n==Настрадин дијели овнове==\nЗаробило девет горских хајдука десет овнова, па стали да их дијеле. Дијели, па дијели, како год почну, на сваког долази по један, а само на једног по два овна. Такву кавгу заметнуше и да ће оружје тргнути, кад ли нанесе срећа Настрадина крај њиха. Кад га они виде, викну га: - Де, хоџо, пејгамбера ти, нареди крај инату и кавги, раздијели овнове како те твоја правица учи, па како ти речеш, нам ће право бити. Сад уђе хоџа у дружину и рече: - Ако заиста на моју ријеч пристанете, како по праву и правичи речем, и ако ми неће нико злобити, то ћу право подијелити. Сви хајдучи учини се клетву, а то би Настрадину драго, па ће овако: - Вас девет и један ован је десет; ја један и девет овнова - то је опет десет. То рекавши, остави хајдучима једнога овна, а остало девет са собом оћера.\n\n==Настрадин и пас==\nЈедном Настрадин хоџа ишао некуда кроз село, па на њега налети пас његова комшије. Хоџа, да се обрани, потегне сјекиру, удари пса у главу, а пас отегне репину. Комшије оде кадији, па му се потужи. Одмах доведу Настрадина, те му рече кадија: - што ниси држалицом ударио пса, већ сјекиром? На што ће му Настрадин: - Да је хтио пас мене репом ујести, и ја бих њега ударио држалицом.\n\n==Настрадин у бостану==\nПролазио Настрадин хоџа крај бостанџијина бостана. Запеле му лијепе диње и карпузе за очи, па не мого срцу одолити, прескочи плот па их стане у торбетину трпати. Ал\' ето ти бостанџије: - Море, хоџо, шта радиш у мом бостану? Настрадин, како прихватио дињу да ју утргне, окаменио се крај ње и избуљио очи у бостанџију: - Море, бостанџијо, витар ме донио. - Ако те је витар донио, што држиш дињу у ручи? - пита бостанџија. - Држим се да ме даље не однесе, - вели хоџа. - Ма кад се држиш да те даље не однесе, зашто их трпаш у торбу? - пита опет бостанџија. - Бели, ни сам не знам што то од страха радим - доклопи хоџа.\n\n==Назирем==\n- Видиш ли, баба, куму? - Не видим. - А видиш ли стрица? - Назирем.\n\n==Несретнику се не може помоћи==\nЗа некакога човека говорило се да је несрећан и да му се никако не може помоћи. Један богат човек намисли огледати, дали је истина, па узме једну кесу новаца те метне на брвину преко које је мало по том ваљано да пређе онај несретник. Кад несретник дође близу к брвини, он рекне у себи: \"Доста сам пута преко ове брвине прелазио, хајде сад да огледам, дали могу жмурећи преко ње прећи,\" и тако зазмуривши пређе преко брвине и прекорачи кесу с новцима.\n\n==Није вјера тврда у јачега==\nУдруже се три вола, те се договоре и отиду у планину велику, ђе су доста траве и воде нашли. Ту се настане. Дође вук да их покоље, али они се прибију један уз другога; па дочекају вука на рогове, те им вук не могне ништа. Вук се домисли, па употреби лукавство. Привуче се близу Бијелоње, па га зовну и рече му: - Договорите се ти и Рудања, те ми издајете Галоњу, и немојте га бранити, а то је и за вас корисно, јер ће остати сва паша вама двојици. Бијелоња пристане на вуков савјет, па још и Рудоњу наговори, те вуку издаду Галоњу. Пошто вук смири Галоњу, опет призове Бијелоњу и посаветује га да му овај изда Рудоњу, па да за њега самога сва паша остане. Бијелоњ пристане и Рудоњу вуку изда. Пошто вук и Рудоњу смири, онда кидише пут Бијелоње. Бијелоња му рече: - Зар ћеш погазити вјеру, вуче? Вук му одговори: - Није вјера тврда у јачега!\n\n==Нијесам баш из Сарајева==\nНекакав Турчин, дошавши у берберницу да се обрије, каже на питање да је из Сарајева. Берберин од ђаволства стане хвалити како су Сарајлије сви јунаци, и да се они нигда не даду квасити, него суву косу брију. Турчину то буде мило и, показавши да је и он јунак, пристане да га брије ненаквашена; али кад га стане врло бољети и више не могне трпети, онда рече: \"Накваси мало, нијесам баш из Сарајева, него поблизу оданде\".\n\n==Помоз\' бог, зла жено==\nУдаривши некакви путници поред много жена које су у друштву сјеђеле, један од њих рече шале ради: - Сад ћу ја познати која је зла жена међу овим женама; - па онда, кад им се прикуче, рече: - Помоз\' бог, зла жено! А једна између њих, која је управо била зла, одмах одговори: - А како сам ти зло учинила, јела те болест!\n\n==Равнодушност==\nУ неком граду био један кадија, коме бијаше драго мита узети, па у чем било. Једнога му дана неко донесе питу на песцес, а то опази један његов комшија, па ће кадији којега срете: - Ефендија, пронесе се пита. - Па сте је мени стало? - Ама, ено се у твоја врата унесе! - Е па шта је теби стало? - одговори равнодушни кадија.\n\n==Шалио се, не шалио==\nВозио Бачванин Грка у Пешту. Један дан купи Грк од чобана на путу младо јагње. Кад дође увече у крчму на конак, Грк рече Бачванцу: \"Море кочијашу, закољи то јагње и одери, а ја ћу га зготовити, пак ћемо заједно јести. \"Бачванин радо пристане у тај ортаклук. Кад Грк зготови јагње, учини му се мало за обојицу, зато рече Бачванцу: \"Море кочијашу, ово је за нас двојицу мало, него ајде да спавамо, па који лепши сан усни, онај сам нека поједе све. \"Бачванин пристане на то, пак легну спавати. Пошто Грк заспи, Бачванин устане, пак узевши леба из своје торбе, метне гвоздењак с куваним јагњетом преда се, и поједе све; па онда оставивши гвоздењак празан на своје место, легне и он, те заспи. Кад се Грк пробуди, он повиче Бачванина: \"Еј, море, кочијашу! устај, казуј шта си снио?\" Пробудивши се, Бачванин му одговори: \"Ти си, господару, старији, ти си господар; казуј ти најпре. \"Онда Грк почне: \"Ја сам снио где се отворило небо, па тамо седи Бог на престолу своме, то је тако лепо, да се не може казати; па онда Бог спусти одозго велике мердивене, па зовне и мене да идем горе\" - \"Штани, господару, доста је, повиче Бачванин, ја сам гледао кад си ти горе пошао, пак помислим, да нећес више амо ни доћи; па онда узмем, те поједем све месо.\" - \"Шта море бре, повиче Грк поплашен, ја се шалим, море!\" - \"Богме, господару, одговори Бачванин, ти се шалио или не шалио, ја сам за истину примио.\"\n\n==Сељанин код кадије на суду==\nДосао један сељанин код кадије да се тужи на некакава Турчина што неће да му исплати дуг од једне кобиле, па кад виђе да кадина неће њему дати право него Турчину, који се закле да је кобилу платио, остаде као од камена спрам кадије. Кадија, као бајаги да би га освијестио, запиташе рају: - Има ли, рајо, сад код вас хајдука? - Има, ефендија, јавнијех мало, тајнијех много, као овђе код вас у граду. - Па, болан, шта их не бијете, него их трпите? - Богме, ефендија, није ласно хајдука надвладати него од страха, кад га који мирни и поштени овако као ја, сретне на путу, овако му се поклони и скине капу - као ја теби, ефендија.\n\n==Свети Аранђео и баба==\nБаба се пет пута удавала, па пошто је умрла, кренула богу на истину. У путу је срео свети Аранђео, па ће јој: - Кудијен си пошла, баба? - Богме, синко, у рај. - А како ћеш ти, баба, у рај кад си се пет пута удавала. Вучи се у пакао натраг| - А оклен ти знаш да сам се ја пет пута удавала? - Како нећу знати кад сам ти ја свакоме човјеку душу извадио? Баба се разљути па ће: - Ха, нијесам прије ни знала крвника. Мичи ми се, крвниче, с очију. Да им ти нијеси душу вадио, не бих се ја пет пута удавала.\n\n==Тамни вилајет==\nПриповједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилајет, гђе се никад ништа не види. Не знајући како ће се натраг вратити, оставе онђе ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле. Кад су усши у тамни вилајет и ишли по њему, све су по ногама осјећали некако оситно камење, и из мрака нешто повиче: - Ко овог камења понесе- кајаће се, а ко не понесе- кајаће се Гђекоји помисли: - Кад ћу се кајати, зашто да га носим? А гђекоји: - Дај барем један да понесем. Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење. Онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели што нијесу више .\n\n==Ти ћес свирати==\nКад је некакав човек полазио некуд на пут, комшије и познаници навале на њега, па један вели донеси ми ово, други вели донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дете изађе преда њ и пруживши му пару, рекне: - На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу. А он му на то одговори: - Ти ћеш, синко, свирати.\n\n==Зла жена сачувала мужа==\nЗапанула бијаху два брата на крај пута да чекају крвника који им је понедавно оца убио, и који се та дан с пазара враћао. Кад га упазе на један пушкомет, приправе се да га убију, али он имађијаше још једнога друга који му рече: \"Брзај, ако Бога знаш, мрче; нећемо ноћас никад кући доћи,\" а крвник му одговори: \"Мени се, брате, душе ми! не мили у пусту кућу уљести за то што имам несретну жену, и проста Турска сабља ма не њезин језик, и ко би ме убио, душу би стекао.\" Ово чујући два брата, рече старији: \"Ваистину, ако овако злу жену има, боље бисмо му учини ли да га убијемо, него ајде да га оставимо.\" И тако га пусте и већ му о глави нијесу радили.\n\n==Знам и ја као бог, да смијем казати==\nЈедан сељак имао неколико јаради, па слао за њима синчића од дешетак година. Синчић се једном у паси баци каменом те једно јаре уврх главе и намртво убије. Кад посље домаћин виђе јаре, рећи ће: - Бог зна шта му је било! А дијете ће у себи: - Знам и ја као бог, да смијем казати.\n\n\n\n[[Category:Народне песме|!]]\n\n[[Category:За друге Википедије|!]]','',17,'Bonzo','20050301201454','',0,0,1,0,0.812092974229,'79949698798545','20050301201454'); INSERT INTO cur VALUES (108,0,'Циклус_песама_о_Марку_Краљевићу','*[[Орање Марка Краљевића]]\n*[[Марко пије уз рамазан вино]]\n*[[Марко Краљевић и Љутица Богдан]]\n*[[Лов Марков са турцима]]\n*[[Марко Краљевић и Ђемо Брђанин]]\n*[[Марко Краљевић и 12 арапа]]\n*[[Марко Краљевић и Мина од Костура]]\n*[[Марко Краљевић и Муса Кесеџија]]\n*[[Марко Краљевић и орао]]\n*[[Марко Краљевић укида свадбарину]]\n*[[Смрт Краљевића Марка]]\n*[[Турци у Марка на слави]]\n*[[Женидба Поповић Стојана]]\n*[[Марко познаје очину сабљу]]\n*[[Марко Краљевић и бег Костадин]]\n*[[Марко Краљевић и вила]]\n\n\n==Видети такође==\n*[[Марко Краљевић]]\n\n\n[[Category:Народне песме|!]]\n\n[[Category:За друге Википедије|!]]','',17,'Bonzo','20050301202318','',0,0,1,0,0.829620276033,'79949698797681','20050301202812'); INSERT INTO cur VALUES (109,0,'Језик','\'\'\'Језик\'\'\' је [[систем]] [[гестикулација|гестикулације]], [[граматике]], [[знак (лингвистички)|знакова]], [[глас|гласова]], [[симбол|симбола]], или [[реч|речи]], који се користи за приказ и размену концепата (тј., за [[комуникација|комуникацију]]), [[идеја]], [[значење|значења]] и [[мисао|мисли]]. Може се замислити као \"[[семантика|семантички]] [[код]]\". Проучавање језика као кода се зове [[лингвистика|лингвистиком]], коју је као [[академска дисциплина|академску дисциплину]] у том облику увео [[Фердинанд де Сосир]]. Они који говоре или на друге начине користе језик сматрани су (од стране самопроглашених лингвиста) делом те језичке теоријско-лингвистичке [[заједница|заједнице]].\n\n==Људски језици==\nНеопходно је разликовати \"стварни\", [[употребни језик]] од [[стандардни језик|стандардног]], званичног. [[стандардни језик|Стандардни језик]] постоји док постоји подржавајућа политичка структура, док [[употребни језик]] од таквих структура (условно) не зависи. [[стандардни језик|Стандардни језик]] је уско везан за политичке и етничке прилике, док [[употребни језик]] није; иако се не може спорити њихов међусобни утицај.\n\nНајречитији пример за ово је јужнословенски језички простор: од [[Црно море|Црног мора]] на истоку до [[Алпи|Алпа]] на западу и од јужне [[Мађарска|Мађарске]] на северу до северне [[Грчка|Грчке]] на југу. На том простору постоји седам [[стандрадни језик|стандардних језика]] ([[бугарски језик|бугарски]], [[македонски језик|македонски]], [[српски језик|српски]], [[црногорски језик|црногорски]], [[бошњачки|босански или бошњачки]], [[хрватски језик|хрватски]] и [[словеначки језик|словеначки]]) и један некада [[стандардни језик|стандардни]] ([[српскохрватски језик|српскохрватски]]) а данас, са становишта подржавања политичких структура -- [[мртав језик|мртви језик]]. Са друге стране, постоји један једини [[дијалекатски континуум]]: померајући се од истока према западу и од севера према југу Балкана -- између два суседна места се неће пронаћи до те мере значајна дијалекатска разлика да би се та два места могла дефинисати као насеобине у којима се користе различити језици.\n\n[[бугарски језик|Стандардни бугарски језик]] је заснован на источним [[дијалекат|дијалектима]] бугарског језичког простора, док је [[српски језик|стандардни српски језик]] заснован на западним [[дијалекат|дијалектима]] српског језика. Говорници западних бугарских [[дијалекат|дијалеката]] и говорници источних српских [[дијалекат|дијалеката]] de facto говоре истим језиком и међу њима не постоји готово ни најмање неразумевање. За разлику од њих, иако се начелно могу разумети, говорници ова два стандардна језика имаће поприлично тешкоћа у споразумевању. Иако су у питању знатно мањи простори, слична је ствар и са разликом између [[хрватског језика|хрватског језика]] [[словеначки језик|словеначког језика]], али и, сваког понаособ, [[бугарски језик|бугарског]] и [[српски језик|српског језика]] према [[македонски језик|македонском језику]].\n\nСтвари постају знатно бизарније када се упореде чак и стандарди четири званична језика настала на основу, данас мртвог, [[српскохрватски језик|српскохрватског језика]]. Чак и између стандарда [[српски језик|српског]], [[црногорски језик|црногорског]], [[бошњачки језик|босанског или бошњачког]] и [[хрватски језик|хрватског језика]] не постоје разлике које би их лингвистички одвојиле у различите језике. Ипак, политички и етнички осећај говорника тих језика је такав да се они поистовећују само са нормом језика свог етницитета, односно државе.\n\nЗато је битно схватити да је [[стандардни језик]] политичка а не лингвистичка категорија, док се лингвисти баве особинама и [[стандардни језик|стандардног]] и [[употребни језик|употребног језика]]. (Погледајте одреднице [[дијалекат]] или [[Август Шлајхер]] за дужи опис ове проблематике; у једном случају савремени ([[дијалекат]]) у другом онакав каквим су ову проблематику видели лингвисти из деветнаестог века [[Август Шлајхер]].)\n\nКонцепти [[Ausbausprache]]-а, [[Abstandsprache]]-а, и [[Dachsprache]]-а су коришћени за стварање јаснијих разлика између језика и дијалеката.\n\n===Лингвистика===\n\'\'Основни чланак: [[лингвистика]] \'\'\n\nЛингвистика детаљно проучава различите теоријске перспективе људских језика. Чланак \'\'[[лингвистика]]\'\' је користан за као уводни чланак о језику.\n\n===Језичка таксономија===\n\'\'Основни чланак: [[језичке групе и језици]] \'\'\n\nСветски језици су подељени у породице које имају [[везе међу језицима|сличности]]. Неке од језичких група су: [[индоевропски језици]], [[афроазијатски језици]], [[синотибетански језици]].\n\n===Вештачки језици===\n\'\'Основни чланак: [[вештачки језик]] \'\'\n\nНајпознатији вештачки језик, зван [[есперанто]] створио је [[Л. Л. Заменхоф]]. Есперанто је скуп различитих елемената различитих језика, а био је замишљен као језик који би требало лако да се научи.\n\nДруги писци, као што је [[Ј. Р. Р. Толкин]], направили су фантастичне језике због литературе, лингвистике или из личних разлога. Ha пример, један од Толкинових језика зове се [[квенија]], а представља дијалекат [[виловњачки језици (Толкин)|виловњачког језика]]. Тај језик има своју азбуку ([[тенгвар]]) и изговор према језику германоликих људи.\n\n==Животињски језици==\n\'\'Основни чланак: [[животињски језик]] \'\'\n\nИако се термин \"[[животињски језик]]\" користи, највећи број истраживача се слаже у томе да животињски језици нису тако сложени и изражајни као људски. Неки други истраживачи говоре да постоји значајна разлика која дели људске језике од комуникације међу животињама, као и да основни принципи тих комуникација нису у вези.\n\nДрути истраживачи кажу да постоји континуитет између комуникационих метода свих животиња. Готово сви истраживачи се слажу да је људски језик сложенији него комуникација међу животињама. Више о комуникацији међу осталим животињама погледајте на [http://acp.eugraph.com Пројекту \"Животињска комуникација\"] (на енглеском).\n\n==Формални језици==\n\'\'Основни чланак: [[формални језик]] \'\'\n\n[[математика|Математика]] и [[рачунарске науке]] користе вештачке ентитете зване [[формални језик|формалним језицима]] (укључујући [[програмски језик|програмске језике]] и [[језик за означавање|језике за означавање]]). Ови језици често представљају низове карактера узглобљених у неку врсту комбинације [[формална граматика|формалне граматике]] и [[семантика|семантике]].\n\n==Информације о језицима и писмима на Википедији==\n*[[српски језик]]\n*[[латински језик]]\n*[[грклиш]]\n*[[вештачко писмо]]\n*[[честе синтагме на различитим језицима|Честе синтагме на различитим језицима]] је чланак који може бити занимљив путницима.\n*[[лингвистика|Лингвистика]] можда постаје најбољи уводни чланак о језицима у Википедији.\n*[[списак језика|Списак језика]], стандард [[ISO 639]]\n*[[основна лингвистичка поглавља|Основна лингвистичка поглавља]]\n*[[Викречник:Викречник:Википедијини линкови везани за језик|Википедијини линкови везани за језик]] (списак референтних спискова из [[листа референтних табела|листе референтних табела.]])\n\n==Види још==\n* [[вулгаризми]]\n* [[гласовни парови]]\n* [[говорна терапија]]\n* [[други језик]]\n* [[Етнолог]], који даје поприлично комплетан списак језика, места, народа и генетских веза\n* [[именовање]]\n* [[историјска лингвистика]]\n* [[језичка политика]]\n* [[језичко образовање]]\n* [[мртав језик]]\n* [[несексистички језик]]\n* [[обмана и манипулација]]\n* [[општа семантика]]\n* [[ортографија]]\n* [[правопис]]\n* [[превод]]\n* [[психолингвистика]]\n* [[Сапир-Ворфова хипотеза]]\n* [[семантика]]\n* [[симболичка комуникација]]\n* [[списак високих језичких образовних установа]]\n* [[учење језика помоћу рачунара]] (историјски преглед)\n* [[филозофија језика]]\n* [[филологија]]\n* [[фонологија]]\n* [[формални језик]]\n\n==Спољњи линкови==\n* [http://www.zompist.com/ Mark Rosenfelder\'s Metaverse] даје користан списак од око 4000 језика и дијалеката (груписаних по везана), а могу се наћи и бројеви од један до десет на сваком од тих језика\n* [http://www.geocities.com/agihard/mohl/mohl_languages.html Музеј језика]\n* \'\'[http://www.ethnologue.com/ Етнолог]\'\', каталог светских језика\n* [http://www.lingoteach.org/ LingoTeach], оруђе за учење језика лиценцирано под [[ГНУ ОЈЛ|Гнуовом општом јавном лиценцом]]\n*[http://www.georgetown.edu/faculty/ballc/animals/animals.html Звукови животиња на различитим језицима]\n*[http://www.netz-tipp.de/languages.html Дистрибуција језика на Интернету]\n* [http://classweb.gmu.edu/accent/ Архива говорних акцената]\n* [http://ourworld.compuserve.com/homepages/G_Kunkel/homepage.htm Колекција песама птица] доноси многе врсте птичијих песама\n\n[[категорија:језици]]\n\n[[af:Taal]]\n[[ar:لغة]]\n[[az:Dil]]\n[[bg:Език]]\n[[ca:Llenguatge]]\n[[cs:Jazyk]]\n[[cy:Iaith]]\n[[da:Sprog]]\n[[de:Sprache]]\n[[el:Γλώσσα]]\n[[en:Language]]\n[[eo:Lingvo]]\n[[es:Lenguaje]]\n[[fa:زبان]] \n[[fr:Langage]]\n[[fy:taal]]\n[[gl:Linguaxe]]\n[[he:שפה]]\n[[hr:Jezik]]\n[[hu:Nyelvek]]\n[[ia:Linguage]]\n[[it:Lingua]]\n[[ja:言語]]\n[[ko:언어]]\n[[ku:ziman]]\n[[la:Lingua]]\n[[lt:Kalba]]\n[[ms:Bahasa]]\n[[na:Langue]]\n[[nl:Taal]]\n[[no:Språk]]\n[[oc:Lenga]]\n[[pl:J%EAzyk (mowa)]]\n[[pt:Línguas]]\n[[ro:Limbă]]\n[[ru:Язык]]\n[[simple:Language]]\n[[sl:Jezik]]\n[[sv:Språk]]\n[[sw:Lugha]]\n[[tokipona:toki]]\n[[vo:Pük]]\n[[xh:Ulwimi]]\n[[zh-cn:语言]]\n[[zh-tw:語言]]','/* Вештачки језици */',250,'ФорматС','20050125232424','',0,0,0,0,0.165521971958,'79949874767575','20050312161735'); INSERT INTO cur VALUES (110,0,'Хрватски_језик','\'\'\'Хрватски језик\'\'\' је [[Јужнословенски_језици|Јужнословенски]] [[језик]] којим говори око 5 милиона људи, углавном Хрвата, те неутврђен број хрватских исељеника у обе Америке и у Европи. Често се сматра да је веома сличан [[Српски_језик|српском]] и за време [[СФРЈ]] је припадао [[Српскохрватски|српскохрватском]] дијасистему.\n==Хрватски језик као систем дијалеката==\n\nНа дијалекатском нивоу, хрватски језик обухвата чакавски и кајкавски дијалекат којима говоре само Хрвати, док се штокавским дијалектом уз Хрвате служе и Бошњаци, Срби и Црногорци. Од штокавских дијалеката архаичним шћакавским (тзв. славонским) говоре само Хрвати, новоштокавским икавским (тзв. босанско-далматински дијалекат) и ијекавско-шћакавским (тзв. источно-босански дијалекат) Хрвати и Бошњаци, а новоштокавским ијекавским (тзв. источнохерцеговачко-крајишки дијалекат) Хрвати, Срби, Бошњаци и Црногорци. Хрвати у Градишћу (Аустрија) служе се посебним, градишћанско-хрватским језиком који је чакавско-штокавски амалгам, а у околним земљама (Мађарска, Словачка) мешавином штокавских, чакавских и кајкавских дијалеката. Хрвати у италијанској покрајини Молисе говоре штокавским дијалектом, а Хрвати Крашовани у Румунији служе се једним торлачким дијалектом.\n\n==Истрорија хрватског језика до ,,Хрватског народног препорода\"==\n\nОд 9. до 11. века долази до појаве писмености на црквенословенском или старословенском језику, првом општесловенском књижевном језику темељеном на једном јужномакедонском дијалекту из околине Солуна. Временом се развијају и националне редакције тог језика (чешка, бугарска, хрватска, српска, руска,...), обележене гласовним и другим језичким карактеристикама које одражавају раслојавање словенских језика у писаном наслеђу. Прво писмо хрватског језика била је глагољица, за коју се претпоставља да су је у Хрватску донели ученици отаца словенске писмености Ћирила и Методија. Хрватска глагољица је од почетне обле постала, у следећим вековима, углатом. Но, убрзо се јавља и друго писмо, ћирилица (настала изворно у Бугарској у Преславу), која је, дошавши у западне крајеве такође прошла кроз више графијских и правописних измена, те је тако настао специфични вид ћирилице, босанчица, у употреби у Хрватској и Босни и Херцеговини. Латиница улази у хрватски језик касније, у 14. веку, тако да до 1300-их Хрвати пишу на три писма: глагољици, босачици или западној ћирилици и латиници.\n\nПрви писани споменици Хрвата на словенском језику су Башћанска плоча (острво Крк, 11. век), Хумачка плоча (10.-11.век, Хумац код Љубушког у БиХ), Валунска плоча (Истра, 11. век), Михановићеви и Гршковићеви фрагменти (12. век, негде у региону Хума или Босне). То су текстови на старословенском са елементима народног говора, писани углавном глагољицом, уз изузетак Хумачке плоче, на којој налазимо неколико глагољичких слова уз текст на босанчици. Но, златно доба писмености и књижевности на хрватско-црквенословенском пада касније, у 14. и 15. век (Мисал кнеза Новака, Хрвојев мисал, Петрисов зборник, Берчићева збирка). Та врста књижевности углавном престаје средином и крајем 15. века, када почиње да доминира продукција на народном језику сва три хрватска дијалекта. \n \nОд 12. до 15. века, на подручју од Сутле до Тимока долази до појаве дијалекатске диференцијације који се могу, за говорнике хрватскога, поделити у три дијалекта: чакавски, штокавски и кајкавски. \n\nПрви се од црквенословенске матрице одвојио чакавски дијалекат. Примери тога дијалекта су Винодолски законик (1288) и Истарски развод (1275, препис 1325). Чакавски дијалекат је до турске најезде у 15. веку покривао велико подручје северозападне приобалне Хрватске, Лике, дела западне Босне, Далмације и практички сва острва. У 14. и 15. веку се снажно афирмисао чакавски као хрватски књижевни језик који је постојао заједно са чакавско-црквенословенским амалгамом, те чакавско-штокавском смешом у великом делу Босне. Врхунац постиже књижевност писана хрватским чакавским књижевним језиком од 15. до 17. века, када настају дела Марка Марулића, Ханибала Луцића, Петра Зоранића, Петра Хекторовића,...обухвативши велик број жанрова: лирску поезију, еп, драму, роман, посланице и записе. Такође, први хрватски речник, дело Фауста Вранчића из 1595, претежно је чакавског идиома.\n\nШтокавски дијалекат је засведочен, као и чакавски, прво у мешавини са црквенословенским. Проблематично је питање који хрватски текст можемо да сматрамо као први (или међу првима) на штокавштини. Неспорно је да је први целовити спис «Ватикански хрватски молитвеник», настао око 1380-1400 у Дубровнику као препис са чакавскога оригинала. Ради се о штокавском тексту на народном језику. Но, и пре тога су се појављивали текстови на мешавини народног штокавског и црквенословенског језика- на пример, дипломатски списи из подручја Дубровника, Хума и Босне. Палеографи сматрају да су рани хрватски штокавски текстови настали у дубровачкој и неким босанским и хумским канцеларијама. Прави процват књижевност на хрватском штокавском књижевном језику доживљава крајем 15. века у Дубровнику, у делу легендарног двојца Џоре Држића и Шишка Менчетића (додуше, тај дијалекат се може посматрати као штокавски проткан великим бројем чакавских елемената). Каснији мајстори књижевности која покрива поезију, еп, драму и преводне верске текстове Марин Држић, Доминко Златарић, Мавро Ветрановић, Иван Гундулић, Јуније Палмотић и Игњат Ђурђевић. У 17. веку се књижевност на штокавском дијалекту проширила међу Хрватима у Босни (Матија Дивковић, Стјепан Матијевић, Павао Посиловић), а у 18. столећу је обухватила и Славонију и Далмацију, уз већ постојеће Босну, Херцеговину и Дубровник. Идиом се разликовао од краја до краја, и мењао се током времена: честа је појава чакавско-штокавске мешавине, ијекавско-икавске (посебно у Дубровнику и источној Босни), као и писама: у Дубровнику и Далмацији је латиница брзо истиснула босанчицу која се дуље, до средине 18. века одржала међу фрањевцима у Босни. На штокавском су написане и прва хрватска граматика (Бартол Кашић, 1604.), те први опсежнији хрватски речник (Јаков Микаља, преко 25.000 речи.) Средишта хрватске штокавске писмености и књижевности су Далмација с Дубровником, Босна и Херцеговина и Славонија.\n\nКајкавски дијалекат најкасније улази у хрватску књижевност, 1573. с «Декретумом» Ивана Пергошића. Кајкавштина се брзо наметнула као снажан идиом због политичко-управне важности кајкавских крајева, који већином нису пали под Турке. Од 16. до 18. века низ писаца, међу којима су најпознатији Блаж Ђурђевић, лексикограф и писац Андрија Јамбрешић и Титуш Брезовачки, афирмише кајкавски дијалекат који је на почетку 19. века остао јединим «конкурентом» штокавштини за општехрватски језик. На кајкавштини је утемељен интердијалекат тзв. Озаљскога круга, неговани језик племићских породица Зринских и Франкопана, као и писца Риттера-Витезовића и лексикографа Белостенца. Тај кајкавско-чакавско-штокавски амалгам је процвао и усахнуо у 17. веку, заједно с падом Зринских и Франкопана. \n\nСумарно, може се рећи следеће. Хрвати су писали на три писма:\n\n*глагољицом (од 10/11. века до, најкасније, 17. века)\n*босанчицом (од 10/11. века до друге половине 18. века)\n*латиницом (од 14. века до Pенесансе)\n\nХрватски језик је изражаван на једном општесловенском језику, три народна дијалекта која су постала књижевним језицима, те једном интердијалекту:\n\n*старословенском или црквенословенском (од 10/11. в. до, углавном, 15. века)\n*чакавском дијалекту и чакавском књижевном језику (од 13. в. до, углавном, 17. века)\n*штокавском дијалекту и штокавском књижевном језику (од 13/14. века до Препорода)\n*кајкавском дијалекту и кајкавском књижевном језику (од 15/16. в. до Препорода)\n*на чакавско-штокавско-кајкавском интердијалекту који је дао дела углавном у 17. веку\n\n==Хрватски стандардни језик==\n\nМеђу хрватским лингвистима не постоји сагласност о томе од када «датира» хрватски стандардни језик. Навешћемо само доминантне ставове.\n\nВећина хрватских лингвиста се слаже да би хрватски стандардни језик, да није било турске инвазије, био основан на амалгаму чакавштине и штокавштине, с много значајнијим уделом црквенословенскога. Штокавски, или новоштокавски је постао темељем хрватском стандардном језику због друштвених околности које су потиснуле чакавски дијалекат на маргине хрватског етничкога простора и довеле до слабљења културе засноване на њему. Веома брзо ширење књижевне продукције (уметничке и литургијске књижевности) на штокавском вернакулару из којега је елиминисана већина црквенословенских облика, доста је брзо указала на то у коме ће се смеру кретати стандардизација хрватског. Такође, практички сви хрватски лингвисти се слажу са мишљењем угледног лингвиста Далибора Брозовића: «\'\'\'Хрватска језична повијест наоко можда није свагда довољно јасно слиједила свој циљ, али је пут к њему ипак прилично јасан. Глагољична су се и ћирилична хрватска дјела прелагала у латиницу, али обратних поступака није било. Кајкавски су и чакавски писци писали и штокавски, али обрнути поступци нијесу познати. Неновоштокавски штокавци прихваћали су новоштокавску основицу, али се није догађало обрнуто. Икавци пишу и ијекавски, али не и обрнуто.\'\'\'» Исто, скоро сви хрватски лингвисти сматрају да су главне карактеристике хрватскога изражене у три тачке:\n\n*хрватски језик је творбен, тј. његова је битна карактеристика језички пуризам или склоност замењивању туђих речи домаћим неологизмима \n*хрватски се ослања на вишевековну језичку и књижевну баштину на народном језику (преко 7 векова) и из ње црпи\n*тродијалекатност, тј. чињеница да се хрватски као систем дијалеката састоји од кајкавског, чакавског и штокавског, доводи до последице да новоштокавски, иако темељ хрватскога стандарда, нема статус «језичкога суца» и речи из остала два дијалекта слободно бивају асимилиране у хрватски стандардни језик\n\nНеки истичу да су то и суштинске карактеристике које одвајају хрватски од остала два језика такође основана на новоштокавштини, српског и бошњачког- више него попис разлика на свим пољима, од фонетике до речника. \nШто се тиче постанка стандарднога језика, доминирају три става:\n\n*по једном ставу, који је најраширенији, хрватски стандардни језик почиње око 1750, снажним процесом друштвено-језичке унификације првенствено преко општенационалних «бестелера», Качић Миошићевог «Разговора угодног народа словинскога» и «Сатира» Матије Антуна Релковића. По томе мишљењу, тада се одвијала двосмерна стандардизација, кајкавска на хрватском северозападу и новоштокавска у другим деловима, а Хрватски народни препород је значио напуштање мањинске кајкавске и прихватање већинске новоштокавске, уз коначну стабилизацију хрватске латиничке графије\n\n*по другом ставу, инсистира се да је појам стандардног језика преузак и превише условљен друштвеним околностима, па се предлаже останак преовлађујућег назива књижевни језик. По томе мишљењу, за неки национални језик се може рећи да почиње када се појави језички идиом на којему је заснован будући стандардни језик, и то у довољно сличном облику да нема већих разлика у морфосинтакси. Ако се узму ти критеријуми, хрватски књижевни језик почиње концем 15. века, дакле у раздобљу 1480-1500, у делима Шишка Менчетића и Џоре Држића. \n\n*трећи став је компромисно решење по којему хрватски књижевни, па и стандардни језик, почиње у доба барокног славизма (1600-1650). Тада су остварени пробоји на најзначајнијим пољима: написане су и објављене репрезентативне граматике и речници (Бартол Кашић, Јаков Микаља), објављена су главна дела уметничке (Иван Гундулић, Иван Бунић) и литургијске књижевности (Бартол Кашић, Матија Дивковић). Присташе тога става указују да је језички облик тога доба потпуно модеран, чак и модернији од онога како пре (1500-их), тако и касније (1750-их), те да је језичку стандардизацију заправо најважније дело «Ритуал римски» Бартола Кашића, католички обредник од преко 400 страница, написан на штокавштини, и који је служио као главни верски обредник до 1929, у свим хрватским крајевима- и кајкавским и штокавским.\n\n\n==Илирски покрет и 19. век: довршетак стандардизације==\n\nУ првој половини 19. века Хрватску је захватио Илирски покрет, познат и као Хрватски народни препород. У клими «пролећа народа» након Наполеонских ратова, у Хрватској је почело национално буђење међу градском интелигенцијом, понајвише младим људима. Средиште покрета је био Загреб, а вође млади људи -Људевит Гај, Антун и Иван Мажуранић, Димитрија Деметар,Вјекослав Бабукић и Иван Кукуљевић Сакцински. Терен им је припремио гроф Јанко Драшковић својом «Дисертацијом». Сам покрет је трајао од 1832 до 1848, када је забрањен од царскога режима. Политички вођа је био Људевит Гај. Илирски покрет је био хрватски национални препород, тј. пресудан преокрет у коначној хрватској националној унификацији. Идеологија самога покрета није била искључиво хрватска- напротив, намеравала је ујединити све јужне Словене, од Словенаца до Бугара, у замишљеној Илирској нацији. Но, у пракси се активност покрета свела на хрватске оквире. Покрет је вођен под илирским именом како због великих амбиција, тако и због тога што је хрватско име тада било ограничено на подручје северозападне Хрватске. Суседни народи, од Словенаца до Срба су, уз неколико значајних изузетака, одбацили илирски пројекат.\nНајтрајније достигнуће покрета је на пољу буђења националне свести и самопоуздања, те језичке стандардизације. Након забране илирског имена, препородитељи су без пуно буке прешли на хрватско име, које је у међувремену изгубило провинцијално-регионални статус и реафирмисало се као општенационално име. Трајним тековинама остају Гајеве заслуге на коначном формирању латиничне графије и на формалном хрватском језичном уједињењу: штокавски ијекавски идиом је протегнут и на нештокавске крајеве, и тиме је нестало традиције регионалних дијалекатских књижевности. Формално, Гај је стандардизовао латиничну графију у неколико покушаја. У почетку су му решења ишла путем идеја Ритера Витезовића, но, касније је преузео чешке дијакритичке знакове (ч,ш,ж), сам измислио диграфе љ, њ,џ, из пољске графије узео ћ, а касније је Ђуро Даничић предложио графем ђ. Правопис је Гај, уз главне илирске граматичаре Бабукића и Антуна Мажуранића, обликовао по чешком узору, тј. уместо доминантне хрватске фонолошке/гласовне традиције каква је преовлађивала у Дубровнику (култном месту Илираца), узео је морфонолошку/етимолошку. По гласовном правопису бележе се промене у изговору (сладак/слатко, из-пунити/испунити,..), а по етимолошком не (сладак/сладко, изпунити,..). \nЈедан од значајнијих језичко-политичких догађаја тога доба је тзв. Бечки договор из 1850., или споразум 5 хрватских писаца и филолога (Иван Мажуранић, Димитрија Деметар, Винко Пацел, Стјепан Пејаковић, Иван Кукуљевић Сакцински) и 2 српска (Вук Караџић, Ђуро Даничић), у организацији познатог словеначког слависта Франца Миклошича. Тај споразум је настао као последица иницијатива Аустријске владе да се уједначи правна терминологија, јер је «земаљски језик» на више подручја престајао да буде немачки. Суштински, радило се о схватањима да су хрватски и српски један језик, па га треба уједначити у свим видовима. Споразум је често касније апострофиран као историјска прекретница, но реално није имао већега утицаја у пракси, јер су се хрватски писци и филолози држали и даље илирскога облика језика, а српски су углавном напустили или маргинализовали ијекавицу. \n\nПосле препорода, јача хрватска национална идеологија под вођством Анте Старчевића (који је сматрао да хрватски језик треба да има екавску основу- тај покушај је пропао),као и хрватска уклопљена у југословенску (Штросмајер, Рачки). Оснивањем Југославенске Академије у Загребу, друга половина 19. века је у Хрватској обележена борбом тзв. филолошких школа, међу којима се истичу две: Загребачка, у неку руку настављач Илирског покрета (главни протагонисти граматичар Адолфо Вебер Ткалчевић и лексикограф Богослав Шулек), те «хрватских вуковаца», или следбеника идеја српског језичког реформатора Вука Караџића. Загребачка школа је доминирала од 60-их година до краја 19. века, када «вуковци» или младограматичари (названи по доминантном правцу у филологији тог времена) успевају, уз политичку подршку мађаронских власти, да изврше преврат на неколико поља, од којих су највидљивији у правопису и неким видовима морфологије.\n\nЗагребачка школа је била наследник илирских идеја, па је хрватски језик покушавала и у 1870-им годинама и касније обликовати у многим видовима пазећи на остале словенске језике (словеначки, руски, чешки,..). Стога њихово инсистирање на етимолошком правопису, разликовању падежа у множини, обзир према осталим хрватским дијалектима, те неке друге карактеристике. Најзначајнија дела Загребачке школе остају велики речници Богослава Шулека у којима је изградио модерну хрватску цивлизацијску терминологију на свим пољима, тако да је хрватски (и не само хрватски) незамислив без његових неологизама (појам, водовод, оловка, ногоступ, велеиздаја, кишобран, рачуновођа,..)\n\nМладограматичари или «хрватски вуковци» се деле у две или три генерације, но, највећи утиецај су имали они на прелазу 19. у 20. век (њих можемо звати и младограматичарима, док вуковце из 1840-их и 1850-их не, јер се радило о аматерима и симпатизерима идеја Вука Караџића о облику народног језика). Најистакнутији младограматичар је био филолог и преводилац Томо Маретић, а уз њега Иван Броз и Фрањо Ивековић. Трајна остварења младограматичара су на два поља: правописа (који је по гласовном начелу написао 1892. Иван Броз), те граматике и језичке историје (велика граматика Томислава Маретића). На пољу лексикографије младограматичари су имали деломичан успех: следбеници идеја Караџићевог најбољег настављача, Ђуре Даничића, држали су се правила која нису на главној линији хрватскога језика, па је велики речник ЈАЗУ/ХАЗУ, којег су они уређивали до 20-их и 30-их година 20. века, у том делу добрано застарео. Дакле, може се закључити: трајне су заслуге младограматичара стабилизација хрватскога правописа на гласовној основи (што је значило повратак већинској хрватској традицији), те утемељење стандардног језика на новоштокавштини. Но, хрватски вуковци су дошли на зао глас због политичке спреге прво с мађаронским, а касније са унитаристичко-југословенским круговима. Такође, њихове идеје о језику је прегазило време (нпр. штокавски пуризам због којега су избацивали кајкавске и чакавске речи, или језичко-књижевни нихилизам који је резултирао у занемаривању старије и нове хрватске књижевности). Њихове филолошке замисли су биле скоро истоветне српским- и управо на том пољу је њихов језички програм доживео слом, прво развитком хрватске књижевности која се није обазирала на њихов «вуковизам», а касније и формалним преобликовањем описа и прописа хрватског језика на темељу модернијих идеја структуралне лингвистике и историјске лингвистике. Но, због тих заблуда не треба да се потцењује рад младограматичара: они су били најшколованији хрватски филолози свога доба, потпуно у рангу светске филологије, а њихово некритичко обожавање дела и идеја Вука Караџића није оставило значајнијега трага у облику хрватскога језика- осим у оном виду у којем је и пре било присутно у хрватским граматикама и речницима. \n \n==20. век: језик и политика==\n\nУ другој половини 19. и на прелазу у 20. век хрватски језик је коначно језички стандардизован у свим главим карактеристикама, тј. остварио је еластичну стабилност, што је одлика стандардних језика. Цео 20. век обележава снажно уплитање политике у облик језика, и то у далеко већем степену него што је то било у прошлости. Разлог за то треба да се тражи у томе што су се Хрвати и Срби (и Бошњаци и Црногорци) први пута нашли у једној држави, па је језик, као један од главних носилаца националног идентитета, дошао под пресију због супротстављених национално-политичких аспирација.\n\nШта карактерише то раздобље ?\n\nПрви је период Краљевине Југославије (прво, Срба, Хрвата и Словенаца), од 1918 до 1941. Службена језичка политика је ишла за тим да створи један језик, српско-хрватски (у неким ситуацијама и српско-хрватско-словеначки), који би у пракси био остварење Скерлићевог унитаристичког пројекта- српски екавски писан на латиници. При том би хрватске језичке каракеристике биле једноставно гурнуте у страну као провинцијализми. \n\nТреба напоменути да је и део хрватских писца млађега нараштаја, под утицајем идеологије унитарног југословенства, почео да пише на екавском и латиницом- што је био «идеал» језичних унификатора. То је често доводило до смешних ситуација, када су екавизирани хрватски облици којих у српском нема (нпр. увјет је постао «увет», а не услов). У првим годинама старе Југославије тако су писали А.Б.Шимић, Мирослав Крлежа, Аугуст Цесарец, Густав Крклец, и још неки. Но, јачање политичко-полицијске репресије је брзо разоткрило праву природу језичке унификације, па је она временом напуштена. Хрватски лингвисти тога времена (најистакнутији су били Стјепан Ившић, Петар Скок и Петар Губерина) одупрли су се том језичном наметању. Сломом Југославије 1941 и настанком НДХ престали су југо-унитаристички притисци, али је дошло до неочекиванога насиља, овај пута са стране Анте Павелића, поглавника НДХ. Иако већина припадника усташког режима није хајала за језичка питања ни имала знања о њима, Павелић је опсесивно желео да врати стање облика језика на оно каквим је било пре кодификације од стране младограматичара. Есенцијално, хрватски језик је хтео да врати на правописну норму из 1870-их и 1880-их, но без промена граматичке структуре. Иако су се сви хрватски лингвисти противили таквом насиљу и октроисаној језичкој политици –усташки режим, а то у овом случају значи Павелић, није одступао. Дошло је до гротескне ситуације у којој су хрватски лингвисти као Стјепан Ившић, Петар Губерина, Круно Крстић и Блаж Јуришић, у старој Југославији стигматизовани као «хрватски националисти», сада проглашавани за «пројугословенске елементе». Нови-стари правопис је изашао тек 1944 (један од аутора је био Братољуб Клаић, у доба СФРЈ познат по речнику страних речи), а на осталим пољима филологије није било никаквог напретка. Режим НДХ је битну карактеристику хрватског језика, творбеност и пуризам, довео до екстрема, што је оставило кобне последице након слома режима 1945- тада су хрватске речи које су видно одступале од «српско-хрватскога» биле забрањиване и често проглашаване «усташким». Познат је пример опсежне «Повијести глазбе» Јосипа Андреиса, која се у другом издању појавила под насловом- «Хисторија музике».\n\nДва су језичко-политичка догађаја обележила хрватски језик у време комунистичке Југославије: Новосадски договор 1954 и Декларација о положају и имену хрватског књижевног језика 1967. Сам је «договор» дошао у раздобљу снажних притисака Ранковића и про-српске унитаристичке екипе на наметању српског идиома у целој Југославији. На састанку у Новом Саду 18 српских лингвиста и писаца и 7 хрватских је одлучило о називу имена који је требао да буде српскохрватски/хрватскосрпски, те најавило израду зајдничког речника Матице српске и Матице хрватске. Хрватски лингвисти, међу којима су најважнији били Људевит Јонке и Мате Храсте, нису имали политичкога утиецаја ни снаге да се одупру већ унапред припремљеним закључцима. Но, у следећим годинама је расло незадовољство србизацијом језика, потпуном доминацијом у државним институацијама, као и у БиХ, која је имала статус србијанске колоније-од културе до осталих облика јавнога живота. То је незадовољство кулминирало крајем 60-их у познатој Декларацији из 1967, коју су потписале све хрватске институције (Загребачки универзитет, Академија, Матица,..), те многи појединци. Декларацију је саставило 7 хрватских лингвиста и писаца: Мирослав Брант, Томислав Ладан, Славко Павешић, Далибор Брозовић, Радослав Катичић, Славко Михалић, док о идентитету 7. особе постоје спорни подаци. Декларација је тражила равноправност не три, него четири језика у СФРЈ: словеначког, хрватског, српског и македонског, те престанак српске језичке доминације на државном пољу и савезним институцијама. Иако оштро осуђена од партијског и државног врха, Декларација је значила прекретницу- после ње није више било могуће спроводити језичку политику унитарног југословенства.\nУ задњим годинама Титова живота, а посебно после његове смрти 1980, појавио се низ дела Катичића, Брозовића и Стјепана Бабића који су означили коначну формалну кодификацију хрватскога, одбацивањем младограматичарских идеја и описом хрватскога стандардног језика на темељима структуралне лингвистике, трансформацијске граматике и историјске лингвистике. Текстови Брозовића о језичкој стандардизацији и дијалектологији, Катичића о синтакси и видовима књижевно-језичке историје, Бабића о творби речи и правопису, означили су коначан теоретско-лингвистички излазак из «српско-хрватскога» оквира, као и потврду континуитета хрватске језичке традиције.\n\nСлом СФРЈ и настанак суверене Републике Хрватске обележили су ново раздобље у којем се хрватски реафирмисао као стандардни језик у свету, службено вратио у Босну и Херцеговину, те у слободи наставио да се обликује као модерни стандардни језик. Први пута у 20. веку су се појавили модерни једнојезички речници, као и квалитетни језички саветници, те обиље двојезичника, разних лингвистичких студија и сл. Стога се може рећи да је хрватски језик ушао у раздобље слободе у којему његов развитак не може да омета ништа- сем тромости хрватске јавности и лингвиста.\n\n==Види такође==\n{{interwiki|code=hr}}\n*[[Идеологија хрватско-српских језичких спорова]]\n\n[[bs:Hrvatski jezik]]\n[[en:Croatian language]]\n[[hr:Hrvatski jezik]]','',170,'Покрајац','20050303222832','',0,0,1,0,0.23589673044,'79949696777167','20050303222832'); INSERT INTO cur VALUES (111,0,'Хрватска','{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" style=\"margin-left: 0.5em;\" width=\"300px\"\n|+ \'\'\'\'\'Република Хрватска\'\'
\'\'Republika Hrvatska\'\'\'\'\'
\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Croatia_flag_large.png|125px|Застава РХ]]\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Croatia_coat_small.png|Грб РХ]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Детаљи]])\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Детаљи]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=\"2\" style=\"border-bottom: 2px solid gray;\" | [[image:LocationCroatia.png]]\n|-\n| [[Службени језик|Службени језици]]\n| [[Хрватски језик|Хрватски]] и [[италијански језик]] у [[Истарска жупанија|Истарској жупанији]]\n|-\n| [[Главни град]]\n| [[Загреб]]\n|-\n| [[Председник Хрватске|Председник]]\n| [[Стјепан Месић]]\n|-\n| [[Премијер Хрватске|Премијер]]\n| [[Иво Санадер]]\n|-\n| [[Површина]]
\n - Укупно
\n - % воде\n| [[Списак земаља по површини|124. по величини]]
\n[[1 E10 m²|56,542 km²]]
\n0.01%\n|-\n| [[Становништво]]
\n - Укупно ([[2003]])
\n - [[Густина Становништва|Густина]]\n| [[Списак земаља по становништву|117. по становништву]]
\n4.496.869 (Јул 2004.)
\n83/km²\n|-\n| [[Независност]]\n| [[25. јуни]] [[1991]]\n|-\n| [[Валута]]\n| [[Куна]] (KN)\n|-\n| [[Временска Зона]]
 - току лета\n| [[CET]] ([[UTC]]+1)
[[Central European Summer Time|CEST]] ([[UTC]]+2)\n|-\n| [[Химна]]\n| [[Лијепа наша домовино]]\n|}\n\n\'\'\'Република Хрватска\'\'\' (хр.\'\'Republika Hrvatska\'\') је држава у [[Европа|Европи]], која се налази на Медитерану, у Централној Европи и на Балкану. Заузима већи део источне обале [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Главни град Хрватске је [[Загреб]]. Донедавно, Република Хрватска је била једна од република [[СФРЈ|СФР Југославије]].\n\n==Историја==\n\nХрвати су првенствано [[Словени|Словенски народ]], који је током 7. века емигрирао из подручја данашње [[Галиција|Галиције]] (западнa [[Украјина]] и југоисточнa [[Пољска]]), и настанили се на територију између реке Драве на северу и реке Цетине на југу. Хрватска је тада била под јаким утицајем Франачког царства. Од франачких мисионара Хрвати ће примити хришћанство и тако ући у сферу Западне цркве - римокатоличанства. Хрватском ће испрва управљати кнежеви, а од 925. године краљеви. За краља Томислава (крунисан 925) и Петра Крешимира IV(1058-1074) биће на врхунцу моћи. За време Петра Крешимира IV Хрватска се шири према југу - Неретванска област (за чије становништво цар Константин Порфирогенит тврди да потиче од некрштених Срба). Након његове смрти долази да слабљења краљевине. Године 1097. краљ Петар ће погинути на Петровој Гори (до тада Гвозд) и долази до расула у држави. Агонију ће прекинути угарски краљ Коломан. Године 1102. Хрватска потпада под власт Мађара. Средином 15. века, Угарска је била угрожена од стране Отоманског царства што је довело до тога да Далмација постане део [[Венеција|Венеције]]. Године 1526. дошло је битке на Мохачком пољу. Погинуће угарски краљ Лудовик II. Тиме су без краља остале Угарска, Чешка и Хрватска. 1. јануара 1527. Хрватски сабор ће за краља изабрати Фердинанда Хабзбурга. Тако Хрватска заједно са Угарском постаје дио Хабзбуршке монархије. Хабзбурзи су насељавали православне избеглице на опустеле територије Хрватске. Формираће Војну Крајину која ће допринети одбрани Монархије од Турака. Већина крајишких бораца биће православни Срби. Већ у 18. веку већи део Хрватске је ослобођен од Турске контроле.[[ Истра]], [[Далмација]] и [[Дубровник]] су постали део [[Хабзбуршке монархије]] између 1797. и 1815. Године 1867. биће склопљена Угарско-Хрватска нагодба. Хрватска ће остати разједињена. Уставно ће се звати: Троједна краљевина Хрватске, Славоније и Далмације. Хрватска, Славонија и Приморје припадаће Угарској, а Далмација Аустрији. \n\nПосле [[Први светски рат|Првог светског рата]] и пропасти [[Аустро-Угарска|Аустро-Уграске]], у присуству представника Народног вијећа из [[Загреб]]а и регента Александра биће проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу. Држава ће се звати [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца|Краљевини Срба Хрвата и Словенаца]]. Године 1929. промениће име у [[Краљевина Југославија]]) За време владавине краља Александра (1921-1934) долази до врхунца апсолутистички режим и самовоља краља. Хрватски историчари и политичари сматрају да се краљевом диктатуром подупире \"великосрпски централизам\". Током [[Други светски рат|Другог сватског рата]] Југославија је била окупирана, а у Хрватској је завладао усташки режим. Хрватска се тада звала [[Независна држава Хрватска]], скраћено [[НДХ]]. За време НДХ почињен је геноцид над српским, ромским и јеврејским становништвом. Највеће стратиште био је [[Логор Јасеновац|Јасеновац]] у ком је страдало велики број цивила, махом Срба. После победе савезника, [[Југославија]] је постала социјалистичко-федеративна република под снажном контролом [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] (Хрвата) и комунистичке партије. Године 1971. [[МАСПОК]]ом (Хрватско пролеће), одређени број хрватских интелектуалаца је покушао отцепљење Хрватске од Југославије. Тито и партијски врх су сасекли могућу побуну и одцепљење. \n\nПотом, Хрватска је прогласила независност од Југославије ([[1991]]). Божићним уставом из 1990. године Срби су постали национална мањина. Широм Хрватске долази до обрачуна српског становништва са хрватским. На територији некадашње Војне Крајине српско становништо је прогласило тзв. Српску аутономну област Крајину. После ће из ње настати тзв. [[Република Српска Крајина]]. Остатак ЈНА пружа подршку милитантним Србима. Долази до исељавања великог броја Хрвата са тих простора. 1995. почиње акција Хрватске војске под називом \"Олуја\". Влада Републике Српске Крајине је наредила евакуацију. Већина становника српске националности бежи у СР Југославију и Републику Српску. Преостала територија РСК - Источна Славонија, Барања и Западни Срем, 1998. су мирним путем укључени у правни поредак Хрватске.\n\nНакон смрти председника [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]] (1991-1999. на власти), долази до постепеног повратка Срба у Хрватску уз помоћ програма разних невладиних организација и притиска међународне заједнице, нарочито [[Европска унија|Европске уније]]. \n\nХрватска је поднела захтев за чланство у [[Европска унија|Европску унију]] [[2003]]. године, а лидери ЕУ су прихватили кандидатуру [[2004]]. Преговори о приступању требали су почети почетком [[2005]], али су условљени изручењем хрватског генарала [[Анте Готовина|Анте Готовине]] Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију.\n\n==Политика==\n\nОд усвајања устава 1990, Хрватска је парламентарна демократија.\n\n{| id=\"toc\" align=\"left\" style=\"margin: 0.5em\"\n|-\n| style=\"background:#ccccff\" align=\"center\" | \'\'\'Хрватска је чланица:\'\'\'\n|-\n| align=\"center\" style=\"font-size: 90%;\" | [[Уједињене нације|Уједињених нација]]\n|-\n| align=\"center\" style=\"font-size: 90%;\" | [[Савет Европе|Савета Европе]]\n|-\n| align=\"center\" style=\"font-size: 90%;\" | [[ОЕБС]]-а\n|-\n| align=\"center\" style=\"font-size: 90%;\" | [[Пакт за стабилност|Пакта за стабилност]]\n|-\n| align=\"center\" style=\"font-size: 90%;\" | [[Остале међународне организације|Остале организације]]\n|}\n\nПредседник Хрватске (\'\'Predsjednik Republike\'\') се бира сваке пете године. Он је уједно и врховни командант оружаних снага. Обавеза му је да врши састанке са премијером и представницима парламента. Има и одређену улогу у дефинисању спољне политике државе. \n\nХрватски [[парламент]] (\'\'Hrvatski Sabor\'\') је законодавно тело које чини 160 посланика изабраних на то место на четити године. Заседања Сабора се одржава од 15. јануара до 15 Јула, и од 15. септембра до 15. децембра.\n\nВлада Хрватске је вођена од стране председника Владе (премијера), који има два потпредседника и 14 мисистара различитих ресора. Влада је одговорна за располагање буџетом, примењивање закона и руковођење домаће и иностране политике републике\n\nХрватски правни систем се састоји од Врховног суда, Жупанијских судова и општинских судова. Уставни суд је одговоран за регуларно спорвођење устава.\n\n== Жупаније==\n\nХрватска се састоји од 20 [[жупанија]] и једног града као посебне територијалне јединице.
Жупаније Хрватске су:\n[[Слика:Zupanije_Hrvatske.png|290px|right]]\n# [[Загребачка жупанија|Загребачка]]\n# [[Карписнко-загорска жупанија|Карписнко-загорска]]\n# [[Сисачко-мословачка жупанија|Сисачко-мословачка]]\n# [[Карловачка жупанија|Карловачка]]\n# [[Вараждинска жупанија|Вараждинска]]\n# [[Копривничко-крижевачка жупанија|Копривничко-крижевачка]]\n# [[Бјеловарско-билогорска жупанија|Бјеловарско-билогорска]]\n# [[Приморско-горанска жупанија|Приморско-горанска]]\n# [[Личко-сењска жупанија|Личко-сењска]]\n# [[Вировитичко-подравска жупанија|Вировитичко-подравска]]\n# [[Пожешко-славонска жупанија|Пожешко-славонска]]\n# [[Бросдко-посавска жупанија|Бросдко-посавска]]\n# [[Задарска жупанија|Задарска]]\n# [[Осјечко-барањска жупанија|Осјечко-барањска]]\n# [[Шибенско-книнска жупанија|Шибенско-книнска]]\n# [[Вуковарско-сријемска жупанија|Вуковарско-сријемска]]\n# [[Сплитско-далматинска жупанија|Сплитско-далматинска]]\n# [[Истарска жупанија|Истарска]]\n# [[Дубровачко-неретванска жупанија|Дубровачко-неретванска]]\n# [[Међимурска жупанија|Међимурска]]\n# [[Загреб|Град Загреб*]]\n\n\n::\'\'Погледајте:\'\' \'\'\'\'\'[[Списак градова у Хрватској]]\'\'\'\'\'\n\n== Географија ==\n\nХрватска је смештена између централне, јужне и источне Европе. Њен облик подесћа на [[потковица|потковицу]], а граничи се са [[Словенија|Словенијом]] на северо-западу, [[Мађарска|Мађарском]] на северу, [[Србија и Црна Гора|Србијом и Црном Гором]] (на истоку преко [[Дунав]]а са [[Србија|Србијом]] и на југу са [[Црна Гора|Црном Гором]] код [[Бока Которска|Боке Которске]]), [[Босна и Херцеговина|Босном и Хецеговином]] дуж [[река|реке]] [[СаваСаве]] и [[Динара|Динарског планинског масива]] и [[Италија|Италијом]] преко [[Јадранско море|Јадранског мора]]. Мали део територије је одвојен од матице делом Босне и Херцеговине где је град [[Неум]].\n\n[[Слика:Karta_Hrvatske.png|thumb|200px|right]]\n\nХрватска је разнолика по својој конституцији терена, где су:\n*ревнице, долине и реке на северном континенталном делу (централна Хрватска и [[Славонија]], део [[Панонска низија|Панонске низије]]);\n*шумовите планине налазе у [[Лика|Лици]] и на [[Горски Котар|Горском Котару]], и на делу [[Динара|Динаре]];\n*стеновити предели на обалама Јадранског море ([[Истра]] и [[Далмација]]). \n\nХрватска има исто тако и разнолику [[Клима|климу]]. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-сентралном региону.\n\n== Економија ==\n\nХрватска економија је базира на разноликим гранама привреде, нарочито на лакој. Туризам је најзначајнији и незамењиви извор прихода.\n[[Слика:Dubrovnik.png|thumb|left|Град [[Дубровник]] - највећа туристичка атракција Хрватске]]\n\n[[БДП|Бруто друштвени производ]] током 2002. године је износио 9800 $ или 42,7% просека Европске уније.\n\nХрватска економија је посткомунистичка. Касних 80-их, на почетку транзиције, њена позиција је била на завидном нивоу, али су рат и деидустрализација довели до значајног срозања. \n\nГлавни проблем је структуралана незапосленост праћена економским реформама. Проблеми привреде се такође могу наћи и у друштвеним предузећима која теже за приватизацијом што је главна карактеристика транзиционе привреде.\n\nДржава има константни економски раст и припрема се за чланство у Европској унији која је најзначајнији трговински партнер.\n\n== Демографија ==\n\nПопулација Хрватске је стагнирала током последње декаде 20. века.\n\nХрватска је насељена већином [[Хрвати|Хрватима]]. У мањине се сврставају, [[Срби]], [[Бошњаци]], [[Мађари]] и други. Најдоминантнија релијија је [[Хришћанство|Хришћанска]] ([[Римокатолицизам|Римокатоличка]], затим [[Православље|Православна]]), док су [[Ислам|Исламски]] верници незнатна мањина, која се смањила нарочито после последњег грађанског рата.\n\nСлужбени језик је [[хрватски језик]], који спада у групу јужнословенских језика.\n\n== Култура ==\n\nХрватска култура је базирана на тридесетовековној дугој историји која је изнедрила велики број одличних индивидуалаца. Земља поседује шест градова који су под заштитом [[УНЕСКА]] и девет националних паркова; 3 [[Нобелова награда|Нобелове награде]] које су добили Хрвати ([[Иво Андрић]] се категорише као српски и хрватски писац). \n\n== Линкови ==\n\n* [http://www.hr/hrvatska/general.en.shtml Генералне информације о Хрватској]\n* [http://www.croatia.hr/home/Default.aspx Хрватска национална туристичка асоцијација]\n* [http://www.world-gazetteer.com/s/p_hr.htm Мапа Хрватске и њених градова]\n* [http://croatia.europe-countries.com Слике Хрватске]\n* [http://www.calle.com/world/HR/ Карте & време]\n* [http://www.fivestars.hr/photo_gallery/croatian_coast_ivo_pervan/ Слике]\n* [http://www.posta.hr/default_e.asp Поштанске марке]\n* [http://www.mythinglinks.org/euro~east~Balkans~Croatia.html Линкови о култури]\n* [http://www.showcaves.com/english/hr/index.html Спелеологија]\n* [http://imenik.ht.hr/ Телефонски именик Хрватске]\n* [http://www.hr/hrvatska/language/ Језик]\n* [http://www.romwell.com/travel/advisory/europe/croatia/crocastles.shtml Замкови и утврђења]\n* [http://www.banknotes.com/hr.htm Новац]\n* [http://www.national-anthems.net/web/find.webpage?from=real&what=croatia&id=HR Химна]\n\n{{Европа}}\n\n[[af:Kroasië]]\n[[bg:Хърватска]]\n[[bs:Hrvatska]]\n[[ca:Croàcia]]\n[[cs:Chorvatsko]]\n[[cy:Croatia]]\n[[da:Kroatien]]\n[[de:Kroatien]]\n[[en:Croatia]]\n[[et:Horvaatia]]\n[[es:Croacia]]\n[[eo:Kroatio]]\n[[fr:Croatie]]\n[[hr:Hrvatska]]\n[[it:Croazia]]\n[[ja:クロアチア]]\n[[he:קרואטיה]]\n[[hu:Horvátország]]\n[[lv:Horvātija]]\n[[nl:Kroatië]]\n[[no:Kroatia]]\n[[nds:Kroatien]]\n[[pl:Chorwacja]]\n[[pt:Croácia]]\n[[ro:Croaţia]]\n[[ru:Хорватия]]\n[[sl:Hrvaška]]\n[[fi:Kroatia]]\n[[sk:Chorvátsko]]\n[[sv:Kroatien]]\n[[tl:Croatia]]\n[[uk:Хорватія]]\n[[zh:克罗地亚]]','+en',170,'Покрајац','20050316140312','',0,0,0,0,0.054049757334,'79949683859687','20050316140312'); INSERT INTO cur VALUES (112,0,'Вук_Стефановић_Караџић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Вук Стефановић Караџић |\n слика=[[Слика:VukKaradzic.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=\"\'\'портрет Вука Караџића\'\'\" |\n датум_рођења=[[7. новембар]] [[1787]]. |\n место_рођења=[[Тршић]], [[Србија]] |\n датум_смрти=[[7. фебруар]], [[1864]]. |\n место_смрти=[[Беч]], [[Аустрија]]\n}}\n\n==Живот==\n\'\'\'Вук Стефановић Караџић\'\'\' ([[1787]]-[[1864]]) је рођен у породици у којој су деца умирала, па је по народном обичају, добио име Вук како му вештице не би наудиле. Рођен је [[Тршић]]у. Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића, који је био једини писмен човек у крају. Образовање је наставио у [http://www.loznica.com/loznica.html Лозници], а касније у [[манастир]]у [[Троноша|Троноши]]. Како га у манастиру нису учили, него терали да чува стоку, отац га је вратио кући. Не успевши да се упише у [[карловац|карловачку]] гимназију, он одлази у [[Петриње]]. Касније стиже у [[Београд]] да упозна [[Доситеј Обрадовић|Доситеј]]а, свог вољеног просветитеља. Овај га грубо отера од себе и Вук разочаран одлази у [[Јадар]] и почиње да ради као писар код [[Јаков Ненадовић|Јакова Ненадовића]]. Кад је отворена Велика школа у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо обољева и одлази на лечење у [[Пешта|Пешту]]. Касније се враћа у [[Србија|Србију]] и када устанак пропада, одлази у [[Беч]]. У Бечу упознаје [[Јернеј Копитар|Јернеја Копитара]] који му даље помаже у остварењу планова. Започео је свој рад на реформи језика и правописа и увођењу народног језика у књижевност. Због проблема са [[Милош Обреновић|кнезом Милошем]] било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а и у аустријској држави, својим радом стиче пријатеље и помоћ у [[Русија|Русији]], где добија сталну пензију 1826.године. У породици му је остала жива само кћерка [[Мина Караџић]].\n\nВук је умро је у Бечу. Његове кости пренесене су у Београд [[1897]]. године и са великим почастима сахрањене у Саборној цркви, поред Доситеја Обрадовића.\n\n==Филолошки рад==\nУ првој половини [[19. век|19. века]], уз помоћ тадашњих врхунских филолога, као што су [[браћа Гримм]] и [[Аустро-Угарска|аустријских]] власти које је представљао [[Јернеј Копитар]] -- Вук Стефановић Караџић је реформирао [[српски језик|српску]] [[писмо|отографију]] и [[правопис]], правећи велики рез између дотадашње [[славеносрпски језик|славеносрпске]] културе и новог [[стандардни језик|стандарда]].\n\nКараџићева капитална дела, међу којима се истичу прво издање \"[[Српски рјечник Вука Ст. Караџића|Српског рјечника]]\" ([[1818]]), друго, знатно проширено ([[1852]]), те превод [[Нови завет|Новога завета]] (1847), поставили су темеље за [[савремени стандардни српски језик]], а знатно су утицала и на облик [[савремени стандардни хрватски језик|савременог стандардног хрватског језика]], понајвише у фази тзв. хрватских вуковаца или [[младограматичари|младограматичара]]. Основна начела Караџићеве реформе се могу сажети у три тачке:\n\n#изједначавање [[народни језик|народног]] и [[књижевни језик|књижевнога језика]], тј. инсистирање на [[фолклор|фолклорним]] [[морфологија, лингвистичка|језичким облицима]], за које се сматрало да су поуздан водич забележен у [[народна песма|народним песмама]] и [[народна пословица|пословицама]];\n#прекид са свим старијим облицима [[српска књижевност|српске књижевности]] и [[писменост|писмености]] и ново утемељење [[савремени стандардни српски језик|стандарднога језика]] без ослона на традицију; \n#и, [[новоштокавски дијалекти|новоштокавски]] фолклорни пуризам, што се очитовало у чишћењу језика од [[црквенословенски језик|црквенославизама]] који су идентифицирани као [[рускоцрквенословенски језик|рускоцрквена]] наплавина која не одговара [[фонологија|гласовној]] и [[граматика|граматичкој]] структури [[српски језик|српскога језика]].\n\nНа техничком нивоу, Караџићева реформа се манифестовала у новој [[српска ћирилица|српској ћирилици]] у којој су избачени непотребни [[полугласник|полугласници]] (\'\'ъ, ь\'\'), апсорбирани графеми за \'\'љ, њ, џ\'\' које је предлагао [[Сава Мркаљ]] (Вук је готово у потпуности преузео графију \"народног\" писаног идиолекта [[Гаврил Стефановић Венцловић|Гаврила Стефановића Венцловића]], монаха у [[манастир Рача|манастиру Рача]] с краја [[17. век|17.]] и почетка [[18. век|18. века]]), те уведена [[графема]] \'\'ј\'\' из ([[Немачка|немачке]]) [[латинице]]. Нови [[фонолошки правопис]], примерен прозирном [[идиом|идиому]] какав је [[српски језик|српски]], замиенио је старији [[творбено-морфолошки правопис|творбено-морфолошки]]. [[Језички супстрат]] је била [[новоштокавски дијалекти|новоштокавска ијекавштина]] ([[источнохерцеговачки дијалекат|источнохерцеговачко-крајишко наречје]]), коју је Вук Караџић стилизирао делом и према [[хрватски језик|хрватским писаним дјелима]] (\'\'тјерати\'\' место \'\'ћерати\'\', \'\'хоћу\'\' место \'оћу). Но, због утицаја српске грађанске класе у [[Војводина|Војводини]] и [[Србија|Србији]], та је реформа прихваћена у нешто измењеном облику: [[ијекавско наречје|ијекавски]] рефлекс \'\'јата\'\' (\'\'ѣ\'\') је замењен [[екавско наречја|екавским]] (\'\'дете\'\' место \'\'дијете\'\'). [[ијекавско наречје|Српски књижевни језик ијекавскога рефлекса јата]] остао је у [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Република Српска|Републици Српској]], као и међу [[Срби|Србима]] и Хрватској.\n\n==Нефилолошки рад==\n\nВук је поред свог највећег доприноса на књижевном плану, дао врло значајан допринос и српској антропологији у комбинацији са оновременом етнографијом. Уз етнографске записе оставио је записе и о физичким особинама тела. У књижевни језик је унео богату народну терминологију о деловима тела од темена до стопала. - Треба напоменути да се овим терминима и данас користимо, како у науци тако и у свакодневном говору. Дао је, између осталог, и своје тумачење везе између природне средине и становништва, а ту су и делови о исхрани, о начину становања, хигијени, болестима, као и о погребним обичајима. - У целини посматрано, овај значајни допринос Вука Караџића заслужује нову анализу савремене антропологије.\n(Караџић, В.: Сабрана дела, књига XVIII, Просвета, Београд 1972.)\nОвај део текста је веза са одредницом [[Живко Микић]] (доматриос)\n\n==Види још==\n*[[Вука Караџића (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n\n\n[[en:Vuk Stefanovic Karadzic]]\n[[de:Vuk Stefanović Karadžić]]\n[[hr:Vuk Karadžić]]\n[[pl:Vuk Karadžić]]\n\n[[Category:Књижевници|Караџић, Вук Стефановић]]\n[[Category:Филолози|Караџић, Вук Стефановић]]\n[[Category:Лингвисти|Караџић, Вук Стефановић]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306114423','',0,0,0,0,0.452824248678,'79949693885576','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (114,0,'Ерих_Кош','Академик, књижевник Ерих Кош рођен је [[1913]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]], где је завршио основну школу и гимназију. Права је студирао на Београдском универзитету. Дипломирао је 1935. године.\n \n \nУ народноослободилачком рату \'\'\'Ерих Кош\'\'\' је учествовао од [[1941]]. године. У партизанским јединицама обављао је разне војне и политичке дужности у [[Босна|Босни]] и [[Црна Гора|Црној Гори]].\n \n \nПосле ослобођења, \'\'\'Ерих Кош\'\'\' је био, прво, потпредседник Комитета за културу Владе ФНРЈ, затим начелник Министарства за културу и просвету у Савезном извршном већу. Једно време био је у дипломатији. Радио је, потом, у Народном музеју, као помоћник управника. На дужности генералног секретара Југословенске лиге за мир, независност и равноправност народа провео је пет година (1964-1969). Данас је професионални књижевник. Ради и живи у [[Београд|Београду]].\n \n \nДосад је објавио\n*десет збирки приповедака\n**У ватри (1947)\n**Три хронике (1949)\n**Записи о младим људима (1950)\n**Време ратно (1952)\n**Најлепше године (1955)\n**Као вуци (1958)\n**Прво лице једнине (1963)\n**На аутобуској станици (1974)\n**Излет у Парагвај, као осму књигу Сабраних дела (1983)\n**Босанске приче (1984); \n*дванаест романа:\n**Чудновата повест о киту великомтакође званом Велики мак (1956)\n**Ил Тифо (1958)\n**Новосадски покољ (1961)\n**Имена (1964)\n**Мреже (1967)\n**Досије Храбак (1971)\n**У потрази за Месијом (1978)\n**Шамфорова смрт (1986)\n**Писац говори (1989)\n**Мишеви (1991)\n**Кућа 25а (1994); \n*четири књиге есеја и чланака:\n**Тај проклети занат списатељски (1965)\n**Зашто да не (1971)\n**Приповетка и приповедање (1980)\n**Сатира и сатиричари (1985)\n*четири књиге аутобиографске прозе\n**Узгредне забелешке (1990)\n**Између редова (1994)\n**Oдломци и сећања\n**писци I и II\n\nПрозе Ериха Коша налазе се у више антологија и зборника савремене српске и југословенске књижевности. Такође, радови и књиге објављивани су му и на осталим језицима у Југославији, као и у Чехословачкој, Енглеској, Сједињеним Државама, Совјетском Савезу, Западној и Источној Немачкој, Холандији, Бугарској, Мађарској и Италији. Тако исто, сам Кош преводио је на српскохрватски језик са немачког и енглеског. \n\nБио је у више мандата члан управе Удружења књижевника Србије, као и председник и члан управе ПЕН- клуба Србије. Учествовао је, запаженим рефератима, на више конгреса ове међународне књижевне организације. Такође, један је од оснивача и првих уредника часописа \"Савременик\". \n \n \nСрпска академија наука и уметности изабрала је Ериха Коша 1974. за дописног и 1978. године за свог редовног члана. \n \n \nЗа своје књижевно дело академик Ерих Кош је добио више признања, међу осталим и награду Савеза књижевника Југославије за роман Велики мак (1958), Октобарску награду Београда за збирку Прво лице једнине (1964) и НИН-ову награду за најбољи роман године Мреже (1968). Такође, додељено му је и највеће признање Србије - Седмојулска награда, коју је добио за животно дело.\n\n[[Category:Књижевници|Кош, Ерих]]','',108,'Djordjes','20041109133654','',0,0,1,0,0.557211160919,'79958890866345','20041119231921'); INSERT INTO cur VALUES (115,0,'Павле_Ивић_-_Српски_језик','Књижевни језик као инструмент културе и продукт историје народа\n\n(Павле Ивић)\n\n- Средњевековне прилике\n- Црквенословенски и народни језик\n- Руски утицај\n- Кретање ка народном језику\n- Реформа Вука Караџића\n- Екавица и ијекавица\n- Модерни књижевни језик\n\nЈезик је основно оруђе културе сваког народа. У њему се одражава појмовни свет којим је овладало неко друштво, али он уједно утиче на могућности даљег развоја културе, олакшавајући комуникацију у неким правцима и отежавајући је у другим релацијама, чиме се развој у знатној мери усмерава. Поближи увид у прошлост српског књижевног језика показује да се не само у речничком фонду језика и његовој синтакси него и у његовој морфологији и гласовима огледају све битне промене у оријентацији српске културе. те се промене тичу димензија као што су клерикална или световна оријентација, источна или западна (са даљим подкатегоријама византијска; руска и немачка; француска; англоамеричка), аристократска (елитистичка) или народњачка.\n\nЈезик којим говоре Срби најчешће се у науци назива српскохрватским. Њиме се служе осим Срба и Хрвата и словенски муслимани у Босни и Херцеговини, као и у Санџаку (некада Новопазарском), одн. Старој Рашкој (појас дуж већег дела садашње границе између Србије и Црне Горе), а у прошлости је било и других етничких група које су говориле тим језиком, а нису имале ни српско ни хрватско опредељење. Хрвати називају тај језик хрватским а Срби српским.\n\nСредњевековне прилике\n\nСрпскохрватски језик припада словенској групи, једној од три највеће гране индоевропске језичке породице, уз романску и германску. Словенски језици су узајамно знатно разумљивији од романских или германских. У раном средњем веку разлике међу словенским језицима биле су релативно незнатне, вероватно мање од оних између данашњих немачких дијалеката у Швајцарској. У седмој деценији 9. века два учена Византинца из Солуна, браћа Константин (доцније у калуђерству Ћирило) и Методије, који су одлично познавали словенски говор околине свога града, превели су, по наредби византијског цара Михајла, најважније хришћанске верске књиге на словенски. До краја десетог века језик тих превода постао је богослужбени и књижевни језик већине Словена, у простору од Јадранског и Егејског мора до севера Русије. Основни корпус апстрактних термина, верских, филозофских и психолошких, у који су се биле улиле тековине развоја грчке мисли током античког периода и раног средњег века, добио је тако једним потезом адекватне словенске преводе. Тако су и Словени овладали појмовним арсеналом који је много раније латински преузео из грчког, а касније западноевропски језици из латинског.\n\nСтарословенски језик творевина солунске браће, ушао је тако у породицу великих сакралних и књижевних језика хришћанске Европе, напоредо са грчким и латинским. Ван хришћанског света сличну су улогу играли хебрејски, класични арапски и санскрит.\n\nКонстантин (који је пред смрт, примајући монашки чин променио име у Ћирило) и Методије измислили су и посебан алфабет којим су исписали своје преводе. Тај алфабет, познат данас под именом глагољице, садржао је близу четрдесет слова. Тадашњи гласовни инвентар словенских језика био је далеко богатији од онога у грчком, а глагољица је за све те гласове имала различита слова. Ускоро је глагољица код православних Словена замењена азбуком која је касније прозвана ћирилицом. Она је уствари тадашње грчко унцијално писмо допуњено са четрнаест посебних слова за словенске гласове којих није било у грчком. Тиме је створен инструмент културе далеко подеснији од латинице, која је настала адаптацијом грчког алфабета за латински језик још у античко доба, али су јој недостајала слова за посебне гласове каснијих европских језика, што је писменост тих народа оптеретила многим проблемима, колебањима и недоследностима. Излаз се најчешће тражио у томе да се један глас обележава групом од два или три слова. Тако се познати шуштави консонант у енглеском означава са сх, у француском са цх, у италијанском са сц, или сци, у немачком са сцх, у шведском са сј, у пољском са сз итд., док ћирилица има једно слово за тај глас, и то исто свугде где се та азбука употребљава.\n\nЦрквенословенски и народни језик\n\nЗаједнички црквени језик и заједничка азбука у Бугара, Срба и Руса омогућили су лако прелажење књижевних и учених дела из једне средине у другу, тако да се у знатној мери може може говорити о заједничкој књижевности. Током времена језици тих народа развијали су се дивергентно, али је језик богослужења и књижевности остајао у основи исти. Додуше, појавиле су се и у њему извесне разлике и у изговору, као у средњевековном латинском у западноевропским земљама, али су се код Словена те разлике одразиле и у писању. Замена извесних вокала другима у живом говору била је праћена одговарајућом заменом словних знакова. Будући да саме гласовне промене нису биле свуда једнаке то је створило неколико тзв. редакција црквенословенског ( сада више не старословенског) језика - руску, бугарску, српску. Тим интервенцијама малог домета није оштећена узајамна разумљивост текстова нити је умањена огромна предност пространог културног тржишта.\n\nЗаједнички књижевни језик Срба, Бугара и Руса учвршћивао је припадност свих тих народа православном културном кругу, увек отвореном према грчком утицају. С грчког се преводило много, а једном настали преводи, исто као и оригинална дела словенских аутора, циркулисали су по целом православном словенском свету. Међу главним преводилачким радионицама налазили су се словенски манастири на Светој Гори од којих је српски, Хиландар, био задужбина Стефана Немање, родоначелника најзначајније српске средњевековне династије. То је превођење обогаћивало српскословенски књижевни језик, у који су улазили неологизми сковани по моделу грчких речи, махом оних апстрактног значења. Словенски аутори и сами су развили, и широко практиковали, умеће да стварају такве речи. Изражајни потенцијал црквенословенског језика стално је растао и достигао је веома висок ниво у области религијских и апстрактних тема. Био је изванредно оспособљен за свечано изражавање, за реторске фигуре и стилске арабеске, у складу са тадашњом византијском поетиком. Позајмљеница је у том језику било врло мало. Преводиоци и аутори, очигледно поштујући идеал чистоте језика, по правилу нису преузимали грчке речи него су их замењивали преведеницама.\n\nЗа разлику од латинског, црквенословенски језик није био сасвим неразумљив онима који га нису посебно учили. Одступања српског, руског и бугарског народног језика од црквенословенског расла су током времена али су у средњем веку само у ограниченој мери смањивала разумљивост. Та чињеница није била само предност. Она је допринела да закасни појава књижевности на домаћем језику, која је знатно раније и с неодољивом снагом пробила себи пут у земљама где је сакрални језик био латински.\n\nИпак, постоји домен у којем је народни језик био широко заступљен и у средњевековној писмености у српским земљама. То су повеље владара и магната и други световни правни документи, такви као законици. Сврха тих списа захтевала је да они буду савршено јасни свакоме, како би се избегли несигурност и спорови око тумачења. Уз то су ти текстови били пуни појединости из животне свакидашњице које се нису могле добро исказати црквеним језиком, сиромашним управо у тој значењској области. Правни текстови откривају изненађујуће разуђену терминологију правног, друштвеног и привредног живота. Области у којима су доминирале речи домаћег порекла и оне у којима су преовлађивале позајмљенице биле су јасно разграничене. Правни изрази, укључујући терминологију феудалног друштвеног устројства, били су по правилу словенски, наслеђени из давнина или настали на српском тлу. Позајмљенице из грчког господариле су у терминологији црквеног живота, контрастирајући тако с терминологијом саме религије, доследно словенском. У привредном домену било је, осим грчких речи, и доста романских, нарочито међу називима мера и монетарних јединица. Изразит је и контраст између трговине, чији је интернационални карактер видљив и у терминологији, и пољопривреде, у којој осим домаћих готово и није било других речи. У рударству, којим су се у оно време бавили насељени Немци, тзв. Саси, преовлађивали су немачки изрази.\n\nУ многим повељама, нарочито у даровницама манастирима, налазимо уводне одељке исписане црквеним језиком, у којима се бираним речима излаже и мотивише ктиторова интенција да учини богоугодно дело. О Богу сте могли говорити, и Богу сте се смели обраћати, само посвећеним црквеним језиком. Профани језик био је прихватљив само када је реч о профаним темама. Уствари употреба оба језика у истом тексту показује да се они нису сматрали различитим језицима, већ функционалним варијантама истог језика. Често се догађало и да се реч или облик из црквеног језика унесе у контекст народног језика.\n\nОко 1400. године правописна норма у српским књигама знатно је измењена у тежњи да се архаизира и приближи грчким узорима. Иза тог наговештаја хуманизма ипак није дошло до ширег усвајања тог покрета; путеве к њему ускоро је пресекла турска инвазија.\n\nСве до 15. века једини друштвени слој са ширим образовањем било је свештенство. У његовим рукама налазила се не само религијска књижевност него и ерудиција, Чланови клера су се у свакодневној богослужбеној пракси служили црквеним језиком и били су једини који су потпуно и неусиљено владали тим језиком. То је учвршћивало њихову надмоћ на пољу културе и њихов снажан утицај у друштву уопште. Кад је реч о књижевном језику, основну оријентацију код Срба у средњем веку давала је црква.\n\nПа ипак, у том раздобљу се јавила и књижевност на народном језику. То су били преводи витешких романа, намењени забави феудалаца. Таква је лектира била привлачнија за своје читаоце ако је изложена на језику који ће они разумети без напора. Од 15. века романима се придружују и летописи, историјски списи лаичке садржине. Најзад, народни језик је без сумње био изражајни медиј усмене књижевности, за коју имамо доказа да је у средњем веку цветала иако не располажемо записаним текстовима.\n\nОсманлијска инвазија није изменила затечене односе у књижевном језику. Сачувале су се и напоредност црквеног и народног језика, и претежна улога црквеног. Карактеристично је да је у српским штампаним књигама из 15, 16. и 17. века заступљен једино црквенословенски језички израз. У ствари, турска владавина је конзервирала средњовековно стање. Уколико је и било промена, оне су ишле у корист црквеног језика, што одговара приликама у српском друштву. Пошто је уништено политичко вођство српског народа, црквени поглавари остали су једини његови вођи.\nПромена је настала у другој четвртини 18. века, и то прво међу Србима на земљишту Хабзбуршког царства, које је крајем 17. и почетком 18. века преотело до Турске највећи део подручја средњовековне Угарске, и затекло ту и бројно српско становништво, укључујући и управо приспеле избеглице из земаља које су остале под Турском.\n\nРуски утицај\n\nАустријске власти обилато су искоришћавале Србе као војнике, али су истовремено вршиле притисак на њих да приме црквену унију с Римом. Том притиску одупирала се црквена хијерархија, која је и у Аустрији остала једино вођство Срба толерисано од државе. Православну цркву је на мучан начин спутавао недостатак црквених књига неопходних за богослужење и за верско образовање свештенства. Аустријске власти намерно нису допуштале штампање српских књига, што се показало као тешка грешка. У улози заштитнице православља појавила се Русија. За потребе српске цркве увожене су, често тајним каналима, црквене књиге из Русије, с којима је дошла и руска редакција црквенословенског језика. Од године 1726. почели су долазити, на иницијативу српских митрополита, руски учитељи, који су, природно, учили младе српске клерике оној верзији црквеног језика коју су сами познавали. Убрзо је руска редакција тог језика и званично постала језик српске цркве, истискујући традиционалну српску редакцију. Промена у језику одговарала је промењеној културној политици: и даље је у српској култури главну реч водила српска црква, али сад с изразитом оријентацијом к Русији. Нови језик је произашао из те оријентације, а уједно је био и главно оруђе њеног спровођења.\n\nНезависно од интенција српских црквених власти, у дугој половини 17. века из Русије су се почели преносити и други садржаји осим верских. Русија, која је од времена Петра Великог била отворена према западноевропској култури, постала је посредник преко којега је та култура продирала у средину српског грађанског друштва, насталог током 18. века у хабсбуршким земљама. То је омогућило одступања од норме црквенословенског језика. С једне стране, приликом адаптације руских текстова за српске потребе остајале су неизмењене многе руске речи којих није било у црквенословенском. Чак су и поједини српски аутори почели писати тадашњим руским књижевним језиком, намењујући своја дела и српским и руским читаоцима. Раширило се и схватање о заједничком \"славенском\" књижевном језику, који би обезбеђивао веома пространо културно тржиште.\n\nКретање ка народном језику \n\nИпак, показало се да су то илузије. И црквенословенски и руски језик били су сувише удаљени од живог српског говора; шири слојеви публике слабо су разумевали текстове написане тим језицима. Развој је незадрживо кренуо у правцу приближавања књижевног језика народном. Године 1768. Захарије Орфелин прокламативно је увео у српски књижевни језик мешавину црквенословенског и народног језика, у којој је увек било места и за специфичне руске речи. Тај језик, касније назван славеносрпским, сједињавао је у себи изражајне могућности двају или чак трију језика, али је био оптерећен двема тешким слабостима, које су се показале фаталним за његов опстанак. Од нормалних књижевних језика он се разликовао тиме што је био хаотичан. Уместо граматичких правила царовала је произвољност; субјективном нахођењу аутора било је препуштено да изабере српски, црквенословенски или руски облик. \n\nТаквом изражајном инструменту недостаје у исти мах интелектуална прецизност и естетска префињеност. Уједно, тај је језик патио од тога што га је велики део публике недовољно разумео. Многе речи биле су Србима непознате, а знатан је и број речи чије се значења у црквенословенском и руском разликује од оних у српском. Уз то црквени језик није имао лексички фонд за реалност свакодневног живота у оновременој средњоевропској цивилизацији, а руски се у српској средини нигде није могао чути, нити се учио у школама. Са слабљењем притиска за прихватањем црквене уније нестало је разлога за зазирање од културе европских неправославних народа, а напоредо с јачањем грађанског сталежа постепено се лаицизирало српско друштво на подручју Аустрије, а за њим и његова култура. Наместо далеке и слабо познате Русије улогу узора све више је преузимала Европа, пре свега земље немачког језика, утолико пре што је то био доминантан језик у Хабсбуршкој монархији, без којег се није могло напредовати ни у војној ни у чиновничкој каријери, ни у трговини ни у занату. Удео народне компоненте у славеносрпском књижевном језику стално је растао.\n\nГодине 1783, Доситеј Обрадовић, централна фигура српске књижевности 18. века, изашао је с новим језичким програмом. Надахнут идејама европске просвећености, он је књижевном језику пришао утилитаристички. Тај је језик морао бити безусловно разумљив читаоцу, чак и женама, које је тадашње школовање заобилазило. Залажући се, у теорији и пракси, за народни језик у књижевности, он је оставио нетакнуте оне црквенословенске и руске речи, махом апстрактних значења, које нису имале еквивалента у народном језику Срба. Његови следбеници наставили су правцем који је он означио. Почетком 19. века у српској књижевности остала су практично само два језичка израза: славеносрпска мешавина и народни језик какав је увео Обрадовић. Руски књижевни језик више није био у употреби код српских писаца, а црквенословенски је постао веома редак ван богословских и богослужбених књига. У складу с променама у српском друштву и култури, српски књижевни језик поново је доживео преображај. Његов лик више није одређивала црква, него грађанство, а основна оријентација сада је била ка другим деловима Европе, а не к Русији.\n\nРеформа Вука Караџића \n\nГодине 1814. у књижевнојезичку арену улази необично даровит и уз то смели и борбени самоук, сељачки син Вук Караџић, који је прешао у Аустрију као избеглица из Србије после слома Првог српског устанка. Он је у себи носио неугасли дух тог устанка заједно с богатом фолклорном традицијом српског сељаштва. За Караџићев даљи животни пут одлучан је био сусрет с великим бечким славистом, Словенцем Јернејем Копитаром, понесеним романтичарским одушевљењем за аутентични народни дух, отеловљен у чистом народном језику и у фолклору. По Копитаровом наговору Караџић је приступио објављивању народних умотворина и обради језичког материјала. Његов Српски рјечник с граматиком из 1818. ударио је темељ новом типу књижевног језика, чије је полазиште сељачки говор, а не градски. У својим каснијим радовима Караџић је одредио нов став према црквенословенском језичком наслеђу. Оно се смело задржати само у најнужнијој мери, и то стриктно прилагођено гласовној и обличкој структури српског језика. Караџић је коренито реформисао и српску азбуку избацујући из употребе сва она затечена ћирилска слова која у српском народном говору нису одговарала неком посебном звуку. Увео је правопис у којем написана реч прецизно одсликава изговорену, по начелу \"један глас, једно слово\".\n\nЕкавица и ијекавица \n\nОтпор Караџићевој реформи био је врло јак. Конзервативни црквени поглавари бранили су православно наслеђе оличено у црквенословенским речима и традиционалним ћириличким словима, а већина књижевника и велики део грађанства \"отменост\" којом се дотадашња пракса издизала над говорним навикама простог народа. И дијалекат којим је Караџић писао изазвао је оштра реаговања. У дотадашњој књижевности доминирао је екавски новоштокавски дијалекат североисточних крајева, у којима су се налазила најважнија културна, политичка и привредна средишта оновременог Српства: цела Војводина и највећи део дотад ослобођене Србије, док је Караџић писао својим родним ијекавским говором, раширеним у западној Србији, у Босни и Херцеговини, у Црној Гори и међу Србима у Хрватској, Славонији и Далмацији.\n\nИспочетка је изгледало да Караџићеве реформе не могу успети. Ипак, он је стекао велики углед у иностранству, па и међу Србима, највише захваљујући збиркама српских народних песама које је сабрао и објавио. У домовини је у четрдесетим годинама 19. века он постао идол романтичарске омладине, која је у народној поезији налазила инспирацију за своје ватрено родољубље. Противљење конзервативаца било је за младе само разлог више да се одушеве пркосним новатором Караџићем. Утицај свештенства у српском друштву и даље је опада, а на тлу Аустрије напредак просвете ширио је круг заинтересованих за демократизацију културе. У сазвучју с духом Караџићевог борења био је и народњачки менталитет, који је давао тон у новој српској држави, створеној устанцима сељачких маса против Турака 1804. и 1815. године. И најзад, Караџићева азбука и његов правопис били су очигледно надмоћни над затеченом баштином (и данас Караџићев графијски систем спада међу најадекватније у свету). Почетком шездесетих година његова реформа преовладала је у пракси, а 1868. влада у Србији укинула је последње ограничење употребе његовог типа ћирилице.\n\nПобеда Караџићеве реформе значила је доследну секуларизацију књижевног језика и његову потпуну демократизацију отварањем према језику села. Језик је стао на чисто српску основицу, еманципујући се од историјске повезаности с другим православним Словенима. Све се то одлично уклапало у општу културну оријентацију Срба у оно време.\n\nПриродно је што је у књижевном језику Срба остало много мање црквенословенског наслеђа него код Руса или Бугара. Српске земље су не само западније смештене него је и њихов велики део припадао претежно католичкој Аустрији.\n\nУ једном погледу Караџићева победа остала је непотпуна. Србија и Војводина, са чврсто укорењеном књижевном традицијом, нису се показале спремне да екавски лик свог књижевног језика замене ијекавским, док је у ијекавским областима Караџићев књижевни језик прихваћен без измене. Уз то је Караџић, доследно веран фонетском начелу, искључио из употребе ћирилско слово за онај стари словенски вокал чији је различити развој по дијалектима створио контраст између екавског и ијекавског изговора у новоштокавском дијалекту. Тиме је онемогућено да се устали јединствен графички лик за српски књижевни језик, без обзира на постојање двају различитих изговора. Тако су створене и до данас коегзистирају две верзије српскога књижевног језика, што се показивало као извор проблема, културних и политичких. Део тих проблема произашао је из чињенице да су Хрвати у 19. веку прихватили, додуше постепено, у етапама, Караџићев ијекавски говор као темељ свога књижевног језика, иако је тим идиомом говорио веома мали део Хрвата. Овим потезом постигнуто је књижевнојезичко уједињење Хрвата, који су се дотада служили регионалним књижевним језицима. Уједно је омогућено да хрватско национално опредељење продре у пределе који су дотад имали само регионалну свест, а по језику су били неупоредиво ближи Караџићевом српском говору него хрватском кајкавском наречју, које је до 30-их година 19. века имало статус књижевног језика у Загребу.\n\nОваква хрватска језичка политика, често праћена изјавама о језичком, па и етничком јединству Хрвата и Срба, створила је нову констелацију у српскохрватском језичком простору: ијекавска верзија караџићевског књижевног језика учврстила се крајем 19. столећа код Хрвата, захвативши и пре тога босанскохерцеговачке муслимане и Србе у западним крајевима, укључујући ту и Црну Гору, смештену на југозападу, а екавска верзија у Србији с Војводином, која је до 1918. улазила у састав Угарске.\n\nМодерни књижевни језик \n\nОдбацујући на непотребно ригорозан начин црквенословенско наслеђе, па и понеке касније уведене обрте који су чинили гипкијом реченицу писаца у раздобљу које је претходило, српски књижевни језик је у извесним појединостима учинио кораке уназад. Добитак који је донела победа Караџићевих идеја био је ипак много већи. Рашчишћен је терен за спонтан, неусиљен развој књижевног језика. Од тада тај развој тече у правој линији, простим ширењем поља изражајних могућности, без модификација или напуштања онога што се већ налази у језику. Лексика се богати творбом нових речи, махом од домаћих, словенских корена, развијањем нових нијанси значења постојећих лексема, али и широким прихватањем позајмљеница. Оријентација српског књижевног језика претежно је космополитска, као на пример руског и пољског или енглеског, а за разлику од неких других словенских и несловенских језика, у којима преовлађују пуристичка настојања. И главна разлика између српске и хрватске варијанте књижевног језика тиче се веће спремности Срба да прихвате страну реч, насупрот склоности Хрвата да је преведу кованицом. Главнину страних речи усвојених у 19. и 20. веку чиниле су оне интернационалне, изведене из грчких и латинских корена, често тек у новије време. Структурална сличност српског језика са два велика класична језика омогућава да се такве речи сразмерно лако уклопе у језик. Осим тога, у првим деценијама 20. века примљено је много француских речи, док међу онима усвојеним после Другог светског рата доминирају енглеске.\n\nШирење изражајних могућности књижевног језика ишло је напоредо с појавом и разгранавањем разноврсних нових професија и с напретком привреде, науке и технике. Увођење сваког новог појма уносило је и реч која је означавала тај појам. Тај је процес ишао природно, углавном неометан неким политичким обзирима или пуризмом филолога. Пред крај 19. века јавио се, прво у есејистичкој прози, тзв. београдски стил, чији су протагонисти били писци широке културе, одлични зналци многих језика и светске књижевности. Они су дефинитивно унели урбани дух у књижевни језик, овога пута удружен са спонтаношћу и елегантном лакоћом изражавања. Српска реченица под пером тих људи стекла је нову гипкост, у знатној мери под утицајем француских узора. Правцем који су они означили ишло се и даље. Каснији развој је доносио и све већу стилску диверсификацију. Разиграна машта појединих писаца водила их је у експерименте, не само литерарне већ и језичке, док су други неговали сажет, прецизан израз у којем је све било функционално и ништа излишно.\n\nУ југословенској држави, створеној 1918. године, изменио се однос Срба и Хрвата према заједничком књижевном језику. У 19. веку Хрвати су били ти који су форсирали идеју јединства, језичког као и другог, а кад је уједињење остварено, показало се да им је оно било потребно ради решења њихових тада актуелних проблема, и да њихов крајњи циљ није изградња и учвршћивање заједничке државе, него издвајање из Југославије. У складу с тим, хрватски лингвисти почели су да негују разлике, а не више сличности. Срби, који су идеју о јединству били озбиљно схватили, дочекивали су овакав став са чуђењем. Поборници сецесије, који су управо међу хрватским језичким стручњацима имали јака упоришта, оснажени нарочито после Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика (1967), приказивали су хрватској публици залагање за заједништво као српски унитаристички притисак. Проглашен је хрватски књижевни језик као посебан ентитет, а расправе око тога послужиле су за психолошку припрему политичког одвајања. Масовно су коване нове речи како би се хрватски књижевни језик што више разликовао од српског. На српској страни таквог понашања није било. Српски лингвисти руководили су се свешћу да језичко заједништво значи шире културно тржиште и богатију културу, и осим тога да се мењањем језичке норме и уношењем мноштва нових речи уноси забуна у публику чије се језичке навике искорењују и замењују другима. Тиме је развој књижевног језика код Срба сачуван од екстремизма и штетних заокрета. \n\nПолитички и ратни догађаји 1991. и 1992. године раскинули су државно јединство на подручју српскохрватског језика. Хрватску је запљуснуо нов талас вештачког стварања језичких разлика према Србима, најјачи после оног у доба усташке тзв. Независне Државе Хрватске под нацистичким окриљем 1941-1945. Ипак, на српској страни сличних промена у језику није било а постојећа атмосфера у српској јавности даје повод за уверење да их неће ни бити. С друге стране, код Срба у западним крајевима, пре свега оних у Републици Српској (на територији бивше Босне и Херцеговине), на делу је јака тенденција да се учврсти културно јединство Срба, што значи да се смањи ионако невелике разлике у књижевном језику између тамошњих Срба и оних у Србији.','',121,'Ivana','20040618211200','',0,0,0,0,0.965360173939,'79959381788799','20041029112303'); INSERT INTO cur VALUES (116,0,'Сликарство','\'\'\'Сликарство\'\'\' је све што настаје уметничким сликањем.\n\nСликање је поступак где се нечим наноси мешавина [[пигмент]]а и [[лепак]] на подлогу. Тако настаје [[слика]]. Човјек који се озбиљно бави сликањем је [[сликар]]. \n\nЦртање је поступак гдје се нешто притиска или миче по површини и оставља трагове на њој. Тако настаје [[цртеж]]. Човјек који се озбиљно бави цртањем је [[цртач]].\n\nПодлога је често напето платно, које се унапријед припрема за сликање у зависносто од врсте [[боја|боје]] која ће се користити. Слике и цртежи обично се стављају у [[рам]] и каче на зид, али има и много других начина да се излажу. \n\n\nСмерови у сликарству:\n* [[Експресионизам]]\n* [[Футуризам]]\n* [[Поп арт]]\n\nПознати сликари:\n\n* [[Леонардо да Винчи]]\n* [[Артемизија Ђентилески]]\n\nНајпознатије слике су: \n\n* [[Мона Лиза]] - [[Леонардо да Винчи]]\n* [[Последња вечера]] - [[Леонардо да Винчи]]\n\n\n[[Листа сликара]]\n\n\n\n==Српско сликарство==\n\n*[[Урош Кнежевић]]\n\n[[en:Painting]]\n[[ca:Pintura]]\n[[da:Maleri]]\n[[de:Malerei]]\n\n[[eo:Pentrado]]\n[[es:Pintura]]\n[[fr:Peinture]]\n[[hi:चित्रकला]]\n[[ja:絵画]]\n[[ms:Lukisan]]\n[[nds:Billers]]\n[[nl:Schilderkunst]]\n[[hr:Slikarstvo]]','',315,'Ninam','20050215025042','',0,0,0,0,0.967973696053,'79949784974957','20050215025042'); INSERT INTO cur VALUES (117,0,'Немачка','\'\'\'Савезна Република Немачка\'\'\' ([[Немачки језик|не]]:\'\'Bundesrepublik Deutschland (BRD)\'\'), је једна од највећих индустријских сила света, смештена у централном делу [[Европа|Европе]]. На северу излази на [[Северно море]] где се и граничи са [[Данска|Данском]]. На истоку се граничи са [[Пољска|Пољском]] и [[Чешка|Чешком Републиком]], на југу са [[Аустрија|Аустријом]] и [[Швајцарска|Швајцарском]], а на западу са [[Француска|Француском]], [[Луксембург]]ом, [[Белгија|Белгијом]] и [[Холандија|Холандијом]].\n\nСавезна Република Немачка је чланица [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[НАТО]]-а, групе [[Г8]] и оснивач [[ЕЕЗ|Европске економске заједнице]], данашње [[Европска унија|Европске уније]].\n{| border=1 align=right cellpadding=4 cellspacing=0 width=300 style=\"margin: 0 0 1em 1em; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;\"\n|+ \'\'\'Bundesrepublik Deutschland
Савезна Република Немачка\'\'\'
\n| align=\"center\" colspan=\"2\"|\n{| border=0 cellpadding=2 cellspacing=0 style=\"background:#f9f9f9; text-align:center;\"\n| width=\"130px\"| [[image:Germany flag large.png|135px|Flag of Germany]]\n| width=\"130px\" rowspan=\"2\" height=\"130px\"| [[Image:De wappen2 transparent.png|125px|Germany: Coat of Arms]]\n|-\n| width=\"130px\"| ([[Застава Немачке|Детаљно]])\n|}\n|-\n| align=center colspan=2 style=\"background:#f9f9f9; border-bottom:3px\" solid=\"\"|\n[[Национални мото]]:
\'\'Јединство и правда и слобода\'\'
\n([[Немачки језик|На немачком]]: \'\'Einigkeit und Recht und Freiheit)\'\'
\n|-\n| align=center colspan=2 style=\"background:#f9f9f9;\" | [[image:LocationGermany.png|Location of Germany]]\n|-\n|\'\'\'[[Службени језик]]\'\'\' || [[Немачки језик|немачки]]\'\'\'¹\'\'\'\n|-\n|\'\'\'[[Главни град]]\'\'\' || [[Берлин]]\n|-\n|\'\'\'Највећи град\'\'\' || Берлин\n|-\n|\'\'\'[[Немачки канцелар|Канцелар]]\'\'\': || [[Герхард Шредер]]\n|-\n|\'\'\'[[Председник Немачке|Председник]]\'\'\': || [[Хорст Кулер]]\n|-\n|\'\'\'[[Површина]]\'\'\'
 - Укупно
 - % water\n|61. на свету
1 E11 m2|349,223 km²
2.416%\n|-\n|\'\'\'[[Популација]]\'\'\'
 - Укупно ([[2004]])
 \n| 13. на свету
82,424,609
242/km²\n|-\n|\'\'\'Формирана/Уједињена\'\'\'\n|[[Споразум у Вердуну]] ([[843]]),
[[18. јануар]], [[1871]],
[[23. мај]], [[1949]].
[[3. октобар]], [[1990]].\n|-\n|\'\'\'[[Национални доходак]]\'\'\'
  - Укупно ([[2003]])
  - [[БДП]]/capita\n||3. на свету
2.271 трилијона долара
27.600 долара\n|-\n|\'\'\'[[Монета]]\'\'\' || [[Евро]] (€) (\'\'\'²\'\'\')\n|-\n| \'\'\'[[Временска зона]]\'\'\'
 - у [[лето]]\n| [[CET]] ([[UTC]]+1)
[[CEST]] ([[UTC]]+2)\n|-\n| \'\'\'[[Химна]]\'\'\' || [[Das Lied der Deutschen]]\n|-\n| \'\'\'[[Списак највиших Интернет домена|Интернет домен]]\'\'\' || [[.de]]\n|-\n| \'\'\'[[Позивни телефонски број]]\'\'\' || +49\n|-\n|colspan=\"2\"| (\'\'\'¹\'\'\') [[Дански језик|дански]], [[Доњонемачки језик|доњонеачки]], [[Лужичкосрпски језик|лижичкосрпски]], [[Ромски језик|ромски]] и [[Фризијски језик|фризијски]] су званично признати као језици националних мањина.
\n(\'\'\'²\'\'\') до [[1999]]\n[[Немачка Марка]].\n|} \n\n\n== Историја ==\n\n[[Немачки језик]] и „Германизам“ трају више од хиљаду година, али је држава по имену Немачка формирана као модерна [[национална држава]] тек [[1871]]. године, када је доминација над [[Пруска|Пруском]] пропала. Тад је настао други [[немачки Рајх]] (Reich), обично препознатљив као [[Царство]]. \n\nПрви Рајх , познатији као [[Свето Римско Царство]] Немачке нације, je потекао од [[Каролингијанско Царство|Каролингиајнског Царства]] ([[843]]), кога су основали [[Чарлеманци]] [[25. децембар|25. децембра]] [[800]]. године, а који је трајао све до [[1806]]. Током ових хиљаду година, [[Немци]] су успешно проширили свој утицај уз помоћ [[Католичанство|Католичке Цркве]]...\n\n[[1530]]. године, покушај [[Протенстантизам|протестантске реформације]] Католичке Цркве је пропао, што је довело до формирања нове, Протестантске цркве, која је постала нова званична религија у многим немачким државама. Ова догађања су довела до [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] ([[1618]]), који је када се завршио [[Вестфалским миром]] ([[1648]]), учинио да Немачка постане [[Економија|економски]] исцрпљена и политички нестабилна. Оваква ситуација је омогућила Наполеону да 1806. порази Немачку. После тога, Француска је постала крвни непријатељ Немачке. У [[Француско-Пруски рат|Француско-Пруском рату]] ([[1870]]), Немачка се осветила Француској, као и у [[Први светски рат|Првом светском рату]] ([[1914]]), када је [[инвазија]] на Француску била главни циљ. \n\nСвето Римско Царство се проширило тако што је склопљен савез Немачке и Аустрије, где је главну реч имала Немачка. Између [[1815]]. и [[1871]]. Немачка се састојала од мноштва малих држава (39), од којих је направљена Немачка [[конфедерација]] \'\'(Deutscher Bund).\'\' \n\nДруги Рајх је прокламован у [[Версај|Версају]], [[18. јануар|18. јануара]] [[1871]], после пораза Француске. Ово је углавном био резултат [[Ото фон Бизмарк|Ота фон Бизмарка]], немачког најпроминентнијег државника [[19. век]]а, који је био познат као „културни борац“ против католичанства и борац за социјалне рефoрме. [[Image:Reichsgruendung2.jpg|thumb|300px|right|Оснивање модерне Немачке, Версај, 1871.]]\nДруги немачки Рајх је окончан Првим светским ратом, када је немачки цар био принуђен да абдицира. Послe [[револуција|револуције]], конституисана је демократска [[Вајмарска Република]]. Велика економска моћ Немачке је остварена захваљујући разултату [[Версајски мир|Версајског мира]] и [[Велика депресија|Велике депресије]], што је довело до одбацивања демократије од стране и лево и десно орјентисаних немачких грађана. На двапут одржаним изборима [[1932]], [[Нацисти]] су добили 37,2% гласова у јулу, а 33% у новембру. 30. јануара [[1933]], [[Адолф Хитлер]] је именован за [[канцелар]]a Немачке, а [[23. марта 1933]]. године немачки парламент је укинуо устав Вајмарске Републике.\nТрећи Рајх је трајао од 1933. до [[1945]]. и био је утемељен на [[Национал-социјализам|национал-социјализму]], односно нацизму. [[1934]]. Хитлер је преузео апсолутну контролу над владом, када је де факто постао и председник Немачке. Након [[Анексија|анексије Аустије]] ([[1938]]), [[политика]] анектирања суседник територија, довела је до [[Други светски рат|Другог светског рата]], који је у Европи отпочео [[1. септембар|1. септембра]] [[1939]]. када је Немачка окупирала Пољску. Немачка и њени савезници су имали велику и добро контролисану [[војску]] која преузела контролу над готово целом територијом Европе.\n\nПосле [[Операција Барбароса|операције Барбароса]] (напада на [[Совјетски Савез]]) [[22. јуна 1941]]. отворен је други фронт на истоку, као и напад на [[САД|Сједињене Државе]], када је прекршен договор о ненападању Немачке на САД, од стране Хитлера ([[11. децембap 1941]].). Од [[1941]]. до 1945. нацистичка Немачка, уз помоћ суседних колаборациониста, систематски је убила 6 милиона [[Јевреја]] у тзв. [[Холокауст]]у. Режим је исто тако убијао [[Цигане]], [[хомосексуалце]] и ментално ретардиране особе и друге неспособне људе, али и политички неподобне грађане (нарочито [[комунисте]] и [[социјалисте]], али и [[religija|религиозне]] вође). [[8. маја 1945]]. године Немачка је капитулирала после окупације [[Берлин]]а од стране руске [[Црвене Армије]]. Пре уласка руских трупа у Берлин, Хитлер је извршио самоубиство.\n\n[[Рат]] је резултирао великим губитком територије, етнички је очишћено 15 милиона Немаца са тих простора, 45-огодишњу окупацију током које је некадашња територија Рајха подељена у Аустрију, Западну Немачку и Источну Немачку. 1948. и 1949. током Берлинске блокаде, савезничка војска допремала је храну и сировине у Западни Берлин, који је током Хладног рата посао енклава окружена руском гвозденом завесом.\n\nГрађани Западног Берлина су постали проамерички орјентисани. То је био резултат многих чињеница, укључујући и јак немачки антикомунизам, амерички Маршалов план за реконструкцију Европе после рата, оснивање Европске уније, и генерално подржавање присуства западне војске у Западном Берлину. Реконструисана [[Западна Немачка]] је поново постала светска највећа економска сила.\n\nСовјети су контролисали [[Немачка Демократска Република|Немачку Демократску Републику]], која је била једна у низу социјалистичких сателита Совјетског Савеза и чланица [[Баршавски пакт|Варшавског пакта]], са контролом слободног кретања њених становника. Изненадно, [[13. август|13. августа 1961]]. године, [[Источна Немачка]] је поставила [[Берлински зид]] између Источног и Западног Берлина, и тотално затворила границу према Западној Немачкој што је онемогућило нормално циркулисање људи. [[Вили Брант]], западноберлински градоначелник и западнонемачки канцелар, су покушали да смире тензије, али његово практично признавање губитка историјске Источне Немачке је довело до контроверзи, где су неки Немци сматрали да је издајник, док су многи други (нарочито млади људи) мислили да је [[херој]].\n\nПосле пада комунизма у Европи, Немачка се поново ујединила ([[1990]]), што је довело до економских проблема који се осећају и данас. Берлин је поново постао главни град. Породице, које су биле дуги низ година растављене, поново су се спојиле. Као део посткомунистичког процеса, отворени су досијеи тајне полиције.\n\nЗаједно са Француском, нова Немачка игра главну ролу у Европској унији. Немачка је држава која се залаже за заједничку европску политику, одбрану и сигурност. Канцелар се константно позива на састанке Савета безбедности Уједињених нација.\n\n== Политика ==\n\nНемачка је уставна савезна република, чији се политички систем заснива на уставу из [[1949]]. године (Grundgesetz – основни закон). У њој влада парламентарни систем у којој канцелар игра најважнију улогу, а кога бира парламент.\n[[Слика:Bundestag.jpg|thumb|right|250px|Бундестаг, доњи дом немачког Парламента, у историјском [[Рајстаг]]у]]\n[[Парламент]] (Bundestag), се бира сваке пете године комбинованим системом непосредног и пропорционалног бирања. Шеснаест покрајина представља федерални ниво Бундесрата (Федерални Савет), који је изазвао много полемика на рачун односа са Бундестагом због неусглашености приликом доношења одлука и једног и другог тела, што политички систем чини врло компликованим. \n\nФукција шефа државе је поверена председнику, коме је ограничена моћ одлучивања на церемонијалне и репрезнтативне дужности.\n\nСудску власт укључује Савзни уставни суд Немачке (Bundesverfassungsgericht), Савезни врховни суд и неколико завезних судова, одговорних за контолисање нижих судова. Сви нижи судови су направљени од стране савезних држава.\n\n== Немачке државе (републике) ==\n\nНемачка је подељена у шеснаест држава (република) (у Немачкој се називају Bundesländer), које су подељене у 439 дистрикта и градова (2004).\n\n[[Image:Germany_map_states.png|right|thumb|230px|Немачке државе (републике)]]\n{| border style=\"border-collapse:collapse\"\n!Државе (републике)!! [[Главни град]] !! [[Немачки језик|Hа немачком]] !!\n|-\n|\'\'\'1\'\'\' [[Баден-Виртемберг]]||[[Штутгарт]]||Baden-Württemberg||Stuttgart\n|-\n|\'\'\'2\'\'\' [[Баварска]] ([[Бајерн]])||[[Munich]]||Freistaat Bayern||München\n|-\n|\'\'\'3\'\'\' [[Берлин]]||Берлин||Berlin||Berlin\n|-\n|\'\'\'4\'\'\' [[Бранденбург]]||[[Потсдам]]||Brandenburg||Potsdam\n|-\n|\'\'\'5\'\'\' [[Бремен]]||[[Бремен]]||Freie Hansestadt Bremen||Bremen\n|-\n|\'\'\'6\'\'\' [[Хамбург]]||Хамбург||Freie und Hansestadt Hamburg||Hamburg\n|-\n|\'\'\'7\'\'\' [[Хесе]]||[[Висбаден]]||Hessen||Wiesbaden\n|-\n|\'\'\'8\'\'\' [[Мекленбург-Западна Померанија]]||[[Schwerin]]||Mecklenburg-Vorpommern||Schwerin\n|-\n|\'\'\'9\'\'\' [[Доња Саксонија]]||[[Ханофер]]||Niedersachsen||Hannover\n|-\n|\'\'\'10\'\'\' [[Северна Рајна-Вестфалија]]||[[Дизелдорф]]||Nordrhein-Westfalen||Düsseldorf\n|-\n|\'\'\'11\'\'\' [[Рајна Платинија]]||[[Маинц]]||Rheinland-Pfalz||Mainz\n|-\n|\'\'\'12\'\'\' [[Сарланд]]||[[Сарбрикен]]||Saarland||Saarbrücken\n|-\n|\'\'\'13\'\'\' [[Саксонија]]||[[Дресден]]||Freistaat Sachsen||Dresden\n|-\n|\'\'\'14\'\'\' [[Саксонија-Аналт]]||[[Магдебург]]||Sachsen-Anhalt||Magdeburg\n|-\n|\'\'\'15\'\'\' [[Шлесвиг-Холштајн]]||[[Кил]]||Schleswig-Holstein||Kiel\n|-\n|\'\'\'16\'\'\' [[Турингија]]||[[Ерфурт]]||Freistaat Thüringen||Erfurt\n|}\n\n== Географија ==\n\n[[image:de-map.png|right|Мапа Немачке са градовима]]\n\nНемачка се протеже од високих планина [[Алпа]] (највиша тачка [[Цугшпиц]] 2.962 m) на југу до обала [[Северног]] и [[Балтичког мора]] на северу. Између њих, у центалном делу налазе се планине умерених висина, док су на северу преовлађујућа ниска поља (најнижа тачка је [[Neuendorfer]]/[[Wilstermarsch]] на -3.54 m). Кроз Немачку теку неке од највећих река: [[Рајна]], [[Дунав]] и [[Елба]].\n\nВреме је понекад непредвидиво. У сред лета могућ је топао дан, а хладан и кишовит одмах сутрадан. Али екстремне временске неприлике су готово искључене на подручју Немачке осим поплава у долинама река када су зими температуре изнад нуле. \n\n== Економија ==\n[[Слика:50ec nem.png|thumb|right|150px|50 центи немачког [[Евро]] новчића, на коме се налази Бранденбуршка капија-симбол немачкој уједињења]]\nНемачка је трећа економска сила на свету након [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-а и [[Јапан]]а, али економски далеко најјача држава [[Европа|Европе]].\n\nНемачка поседује трећу по реду највећу економију на свету одмах после САД-а и Јапана и део је светске највеће економије – Европске уније. Док је спољна трговина врло успешна, локална тржишта доживљавају проблеме, првенствено због социјалних бенефиција. Незапосленост је један од главних проблема последњих деценија.\n\nНедавно усвајање [[Евро|заједничке европске валуте]] и општа политичка и економска интеграција у Европу требали би донети велике економске промене.\n\n== Становништво ==\n\n[[Немци]] - види: [[Германски народи]]\n\nУ Немачкој живи најмање 7 милиона страних држављана, у које спадају [[избеглица|избеглице]], [[инострани радници]] (\'\'Gastarbeiter\'\') и њихове породице. \nНемачка је главни циљ политичких и економских бегунаца из многих земаља у развоју. \n\nНа северу живи [[Данци|данска]] мањина, док у савезној држави [[Бранденбург]] живи малобројна [[Словени|словенска]] мањина по имену [[Лужички Срби]]. [[Фригијски језик]], који се сматра најсроднијим [[енглески језик|енглеском]], \nговори као [[матерњи језик|матерњи]] око 12,000 људи у Немачкој. У сеоским подручјима северне Њемачке раширен је [[доњосаски језик]].\n\nДосељавањем се створила и знатна [[Турци|турска]] мањина. Остале значајне мањине су [[Руси]] [[Срби]], [[Хрвати]], [[Италијани]] и [[Пољаци]]. \n\nНемачка је међу првим земљама у свету по [[образовање|образовању]], технолошком развитку и привредној производњи. \nОд краја [[Други светски рат|2. светског рата]], број младих који уписују факултете порастао је више од три пута, \nа занатске и техничке школе у Немачкој спадају у сам светски врх. С приходима од 25,000 евра по глави становника, \nНемачка је друштво средње класе. Широкогрудан систем [[социјално осигурање|социјалног осигурања]] омогућује \nбесплатно здравство, накнаде за незапосленост и остале социјалне предности. Немци су велики туристи - сваке године \nмилиони Немаца путују у иноземство.\n\n== Култура ==\n[[Слика:440px-Goethecut.png|150px|thumb|left|Волфганг Гете]]\nНемачка је много допринела светској култури. У Немачкој су рођени композитори [[Лудвиг Ван Бетовен|Бетовен]], \n[[Јохан Себастиан Бах|Бах]], [[Јоханес Брамс|Брамс]] и [[Рихард Вагнер|Вагнер]]; песници [[Јохан Волфганг фон Гете|Гете]] \nи [[Фридрих Шилер|Шилер]]; уметници [[Албрехт Дирер|Дирер]], [[Макс Ернст|Ернст]], [[Јосеф Бојс|Бојс]] и [[Георг Баселиц|Баселиц]]; \nфилозофи [[Имануел Кант|Кант]], [[Георг Вилхелм Фридрих Хегел|Хегел]], [[Карл Маркс|Маркс]] и [[Фредрих Ниче|Ниче]]; \nте научници [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајн]], [[Макс Борн|Борн]] и [[Макс Планк|Планк]].\n\n[[Немачки језик]], који има много дијалеката, у 19. веку је био \'\'[[lingua franca]]\'\' средње, источне и северне \nЕвропе, а и данас се учи широм света као један од најважнијих језика. Многи великани нису били Немци али су деловали \nу озрачју немачке културе, нпр. [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарт]], [[Франц Кафка|Кафка]] и [[Никола Коперник]].\n\nОднедавно се Немачка вратила на светску културну сцену у великом стилу, с препорођеним [[Берлин]]ом, те новом музиком и уметношћу. \nИзмеђу осталога, у филму и књижевности постоји јак тренд да се обрађују теме везане уз немачко уједињење.\n\n== Религије ==\n[[Слика:Martin Luter.jpg|thumb|right|250px|[[Мартин Лутер]], немачки реформиста и реформатор Немачке, 1529.]]\nНемачки устав, \'\'[[Grundgesetz]]\'\', јамчи слободу вере и вероисповијести, те каже да се нико не сме дискриминирати због вере. \n\n[[Католичанство]] је била главна религија у Немачкој до [[16. век|16. века]], кад је [[реформација]] драстично променила стање. \n[[Мартин Лутер]] се [[1517]]. супроставио католичкој цркви и основао [[протестантизам]]. Данас већина протестаната у Немачкој спада у Немачку евангеличку цркву.\n\nОко 30% становника су [[протестантизам|протестанти]] и око 30% [[католичанство|католици]]. 30% има оних који се нису изјаснили као вјерници.\n\nПреосталих 10% становништва чини 3.3 милиона [[ислам|муслимана]], 1.2 милиона [[православље|православаца]], милион осталих хришћана, \nмилион чланова заједница с посебним статусом, милион чланова нових религиозних покрета, милион чланова духовних заједница, \n150,000 [[Јевреји|Јевреја]], 150,000 [[будисти|будиста]] и 100,000 [[хиндуисти|хиндуиста]]. (Извор: [[Goethe Institut]], http://www.goethe.de/kug/ges/rel/ein/en23778.htm)\n\n== Вањске повезнице ==\n\n* [http://www.deutschland.de/en Deutschland.de] - Службени портал Немачке\n* [http://www.statistikportal.de/ Statistikportal.de] - Службени статистички подаци\n* [http://www.bundesregierung.de/en Bundesregierung Deutschland] - Службена страница савезне владе\n* [http://eng.bundespraesident.de/ Bundespräsident] - Службена страница председника Немачке\n* [http://www.bundestag.de/htdocs_e/ Bundestag] - Службена страница немачког парламента\n\n\n[[Category:Европска унија]]\n[[Category:Немачка]]\n[[Category:Немачке републике]]\n[[Category:Градови у Немачкој]]\n\n{{Немачке државе}}\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[af:Duitsland]]\n[[als:Bundesrepublik Deutschland]]\n[[ar:ألمانيا]]\n[[ast:Alemaña]]\n[[bg:Германия]]\n[[bs:Njemačka]]\n[[ca:Alemanya]]\n[[cs:Německo]]\n[[cy:Yr Almaen]]\n[[da:Tyskland]]\n[[de:Deutschland]]\n[[el:Γερμανία]]\n[[en:Germany]]\n[[eo:Germanio]]\n[[es:Alemania]]\n[[et:Saksamaa]]\n[[fi:Saksa]]\n[[fo:Týskland]]\n[[fr:Allemagne]]\n[[fy:Dútslân]]\n[[gl:Alemaña]]\n[[he:גרמניה]]\n[[hi:जर्मनी]]\n[[hr:Njemačka]]\n[[hu:Németország]]\n[[ia:Germania]]\n[[id:Jerman]]\n[[io:Germania]]\n[[is:Þýskaland]]\n[[it:Germania]]\n[[ja:ドイツ]]\n[[ko:독일]]\n[[la:Germania]]\n[[lb:Däitschland]]\n[[lt:Vokietija]]\n[[minnan:Tek-kok]]\n[[ms:Jerman]]\n[[nah:Alemantlan]]\n[[nds:Düütschland]]\n[[nl:Duitsland]]\n[[no:Tyskland]]\n[[pl:Niemcy]]\n[[pt:Alemanha]]\n[[ro:Germania]]\n[[roa-rup:Ghirmânii]]\n[[ru:Германия]]\n[[simple:Germany]]\n[[sk:Nemecko]]\n[[sl:Nemčija]]\n[[sv:Tyskland]]\n[[th:ประเทศเยอรมนี]]\n[[tokipona:ma Tosi]]\n[[tr:Almanya]]\n[[uk:Німеччина]]\n[[vi:Đức]]\n[[zh:德国]]','држава пре Немаке је Прус-ка , није Прусија.',315,'Ninam','20050315014656','',0,0,1,0,0.988558200183,'79949684985343','20050315014656'); INSERT INTO cur VALUES (118,0,'Србија_и_Црна_Гора','\'\'\'Србија и Црна Гора\'\'\'(СЦГ) је име заједнице државе [[Србија|Србије]] и државе [[Црна Гора|Црне Горе]], државне заједнице у [[Европа|Европи]] која је наследила бившу Савезну Републику [[Југославија|Југославију]]. Граничи с [[Мађарска|Мађарском]], [[Хрватска|Хрватском]] и [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]] на западу, [[Румунија|Румунијом]] и [[Бугарска|Бугарском]] на истоку, и [[Албанија|Албанијом]] и [[Македонија|Македонијом]] на југу.\n\n[[Србија]] и [[Црна Гора]], преостале федералне републике [[СФРЈ]], договориле су сарадњу у одређеним политичким подручјима (нпр. одбрамбени савез). Свака има своју државну политику и валуту. Главни град Заједнице Србија и Црне Гора је [[Београд]], а у [[Подгорица|Подгорици]] се налази Суд Србије и Црне Горе.\n\nУставна повеља донета је 4. фебруара [[2003]]. Свака држава може да тражи пуну независност путем [[референдум]]а који се може одржати најраније [[2006]]. године.\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'Државна заједница\'\'\'\n
\n\'\'\'Србија и Црна Гора\'\'\'
Državna zajednica
Srbijа i Crnа Gorа
\n\n\n\n\n\n\n
[[Image:Zastava_SiCG.png|Застава СЦГ]][[Слика:G845 yugoslavia.gif|100px|Грб СЦГ]]
([[Застава Србије и Црне Горе|Детаљно]])([[Грб Србије и Црне Горе|Детаљно]])
[[Мото]]: Само Слога Србина Спасава \'\'(неслужбена)\'\'
[[image:Polozaj_SiCG.png|Положај СЦГ у свету]]
[[Службени језик]] [[српски језик|српски]]
[[Главни град]] [[Београд]]; Државни суд je у [[Подгорица|Подгорици]]
Председник[[Светозар Маровић]]
\'\'\'Површина\'\'\'
 - \'\'Укупно\'\'
 - % \'\'воде\'\'

102,350 km²
0.25%
\'\'\'Становништво\'\'\'\n
 - \'\'Укупно\'\' ([[2000]].) \n
 - \'\'Густина\'\'
\n
10.825.900 (Јул 2004.) \n
104/km²
\'\'\'Независност\'\'\'\n
 - Проглашена\n
 - Призната
(од Отоманског царства)\n
[[1877]]\n
[[1877]]
\'\'\'Валута\'\'\' у Србији [[Динар]], у Црној Гори и на Косову и Метохији [[евро]]
\'\'\'Временска зона\'\'\' UTC +1 (CET)
\'\'\'Химна\'\'\' [[Хеј, Словени]]
\'\'\'[[Списак највиших Интернет домена|Интернет домен]] .\'\'yu\'\'
Позивни број381
Национални авио-превозникJat Airways (Србија), Montenegro Airlines (Црна Гора)
\n\n==Историја==\nКад је федерација Србије и Црне Горе основана 1992. године, [[Уједињене Нације]] и многе поједине државе (поготово [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) нису хтеле да је признају као наследника [[СФРЈ]]. \nСавезна Република Југославија (СРЈ), како се федерација тада звала, примљена је у Уједињене нације [[2000]], након вишегодишњег искључења.\n\nСрбија и Црна Гора су [[2002]]. године склопиле нови споразум о наставку сарадње, који је између осталога укинуо име \"Југославија\". \n4. фебруара [[2003]]. Скупштина је створила државу под именом Државна Заједница Србија и Црна Гора (тако да је исправно рећи \'\'Србија и Црна Гора је...\'\', а не \'\'Србија и Црна Гора су...\'\' ако се односи на Државну Заједницу).\n\n==Држава==\n\nПривреда се упола смањила од [[1990]]. године због лошег управљања, међународних санкција и штете због рата на Косову и Метохији. Након збацивања председника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] у октобру 2000., коалициона влада влада је увела мере за стабилизацију и агресивни програм реформе тржишта. \n\nЧланство у [[ММФ]]-у обновљено је 2000. Донаторска конференција [[Светска банка|Светске банке]] и [[Европска комисија|Европске комисије]] одржана 2001. и сакупљено је 1.3 милијарди долара за државно реструктурирање СЦГ. 2001. договорено је да ће се отписати 66% дуга од 4.5 милијарда долара према Парицком клубу, а такође извршен је сличан отпис за 2.8 милијарда долара дуга према Лондонском клубу. \n\n[[Црна Гора]] је одвојила своју управу од федерације и Србије још током Милошевићеве власти. Данас има своју централн банку, користи [[евро]] као службену валуту, наплаћује своју царину и има свој буџет. \n\nПокрајина [[Косово и Метохија]], под управом УН-а, прима финансијску и техничку помоћ од међународне заједнице. Службене валуте су евро и српски динар, док УН-ова управа прикупља порезе и управља буџетом. \n\nСложеност политичких односа Србије и Црне Горе и спора приватизација коче развитак. Споразуми и ММФ-ом, а поготово порески услови, важан су елемент у одређивању политике. Велика незапосленост је један од кључних политичко-економских проблема. \n\n==Покрајине==\n\n*\'\'\'[[Србија]]\'\'\'\n**[[Београд]] главни град Србије и главни град СЦГ\n**[[Војводина]] Аутономна Покрајина \n***[[Нови Сад]] главни град\n**[[Косово и Метохија]] под управом [[Уједињене нације|УН]], статус неодређен\n***[[Приштина]] главни град\n*\'\'\'[[Црна Гора]]\'\'\'\n**[[Подгорица]] главни град Црне Горе и главни град за судство СЦГ\n\n==Превоз==\n\nСрбија, а поготово долина реке [[Морава|Мораве]], описује се као \"раскрсница [[исток|истока]] и [[запад|запада]]\", због чега је имала бурну историју. Та је долина најлакши начин да се копном стигне из континенталне [[Европа|Европе]] у [[Грчка|Грчку]] и [[Мала Азија|Малу Азију]].\n\nГлавне европске трасе које иду кроз Србију су [[Аутопут Е-75|Е-75]], [[Аутопут Е-70|Е-70]] и [[Аутопут Е-80|Е-80]]. [[Аутопут Е-763|Е-763]]/[[Аутопут Е-761|Е-761]] је најважнији пут који повезује Србију и Црну Гору.\n\n[[Дунав]], важна међународна река, тече кроз Србију. Највећа морска лука је [[Бар]] у Црној Гори.\n\n==Повезница==\n*[http://www.gov.yu/start.php?je=e&id=6 Влада СЦГ]\n*[http://www.njegos.org/indexs.htm Историја Црне Горе]\n\n\n
\n\n{{Европа}}\n[[Category:Србија и Црна Гора| ]]\n\n[[bg:Сърбия и Черна гора]]\n[[ca:Sèrbia i Montenegro]]\n[[cy:Serbia a Montenegro]]\n[[da:Serbien og Montenegro]]\n[[de:Serbien und Montenegro]]\n[[en:Serbia and Montenegro]]\n[[et:Serbia ja Montenegro]]\n[[es:Serbia y Montenegro]]\n[[eo:Serbio kaj Montenegro]]\n[[fr:Serbie-et-Monténégro]]\n[[gl:Serbia e Montenegro - Србија и Црна Гора]]\n[[hr:Srbija i Crna Gora]]\n[[he:סרביה ומונטנגרו]]\n[[minnan:Srbija kap O·-soaⁿ]]\n[[nl:Servië en Montenegro]]\n[[ja:セルビア・モンテネグロ]]\n[[lt:Serbija ir Juodkalnija]]\n[[no:Serbia og Montenegro]]\n[[nds:Serbien un Montenegro]]\n[[pl:Serbia i Czarnogóra]]\n[[pt:Sérvia e Montenegro]]\n[[ro:Serbia şi Muntenegru]]\n[[ru:Сербия и Черногория]]\n[[sk:Srbsko a Čierna Hora]]\n[[sl:Srbija in Črna gora]]\n[[fi:Serbia ja Montenegro]]\n[[sv:Serbien och Montenegro]]\n[[uk:Сербія і Чорногорія]]\n[[zh-cn:塞尔维亚和黑山]]','',340,'PANONIAN','20050315213806','',0,0,1,0,0.900651105168,'79949684786193','20050315213806'); INSERT INTO cur VALUES (119,0,'Грчка','{{Кутијица_за_државе |\n изворно_име_државе = Ελληνική Δημοκρατία |\n изговор_изворног_имена_државе = Ellinikí Dimokratía |\n име_државе = Република Грчка |\n слика_државне_заставе = [[image:Greece_flag_large.png|125px|Застава Грчке]] |\n слика_државног_грба = [[image:Greece_coa.png|125px|Грб Грчке]] |\n опис_државне_заставе = [[застава Грчке|детаљи]] |\n опис_државног_грба = [[грб Грчке|детаљи]] |\n национални_мото = \'\'\'национални мото:\'\'\' Ἐλευθερία ἤ Θάνατος
\n([[Грчки језик|гр]]. Elefthería í thánatos)
\'\'Слобода или смрт\'\' |\n место_државе_у_свету = [[image:LocationGreece.png|Положај Грчке]] |\n званични_језик = [[Грчки језик|грчки]] |\n престоница = [[Атина (град)|Атина]] |\n владар = (председник) [[Каролос Папоулилас]] |\n председник_владе = [[Костас Караманлис]] | \n по_величини_међу_државама = [[листа земаља по величини|94. по величини]] |\n површина = 131,940 |\n процента_воде = 0.86 |\n становништво_године = [[2004]]. |\n по_насељености_међу_државама = [[листа земаља по насељености|70. по насељености]] |\n број_становника = 10,665,989 |\n густина_насељености = 82 |\n независност_проглашена = [[25. март]] [[1821]]. |\n независност_призната = [[1829]]. |\n бнд_године = |\n бнд_укупно = |\n по_бнд_међу_државама = |\n бнд_номинално = |\n по_бнд_номинално_међу_државама = |\n дгс_укупно = |\n по_дгс_међу_државама = |\n дгс_номинално = |\n по_бнд_номинално_међу_државама = |\n новчана_јединица = [[Еуро]] |\n скраћеница_новчане_јединице = EUR |\n симбол_новчане_јединице = € |\n временска_зона = [[Универзално координисано време|UTC]] +2 |\n национална_химна = [[Химна Слободи|Ymnos pros tin Eleftherian]]
(Химна Слободи) |\n домен_на_Интернету = .gr |\n позивни_број = 30 |\n}}\n\nЛокација:
\nИзлази на [[Егејско море]], [[Јонско море]], и на [[Медитеранско]] море између [[Албанија|Албаније]] и [[Турска|Турске]].
\n\nГеографске координате:
\n39 00 степени северно, 22 00 степени источно
\n\nПовршина:
\nУкупно: 131,940 квадратних километара
\nвода: 1,140 квадратних километара
\nкопно: 130,800 квадратних километара
\n\nКопнене границе:
\nукупно: 1,288 км
\nЗемље са којима се граничи: [[Албанија]] 282 км, [[Бугарска]] 494 км, [[Турска]] 206 км, [[Македонија|Бивша Југословенска Република Македонија]] 246 км
\n\nДужина обала: 13676 км
\n\nПопулација:
\n10,665,989 (процењено јула [[2003]].)
\n\nЕтничка припадност:
\nГрка 98%, осталих 2%
\n \nЗванични језик: [[Грчки језик|Грчки]]
\n\nГлавни град: [[Атина]]
\n\nДржавно уређење:
\nпарламентарна република (монархија је одбијена на референдуму 8. децембра [[1974]].)
\n\nАдминистративна подела:
\n51 префектура
\n\nСтекла независност:
\n[[1829]] (од Отоманског Царства)
\n\nНационални празник:
\n25. март ([[1821]].)
\n\nВалута: [[Евро]]
\n\nХимна: [[Грчка химна|Химна Слободи]]\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[ar:يونان]]\n[[be:Грэцыя]]\n[[bg:Гърция]]\n[[cs:Řecko]]\n[[cy:Gwlad Groeg]]\n[[da:Grækenland]]\n[[de:Griechenland]]\n[[el:Ελλάδα]]\n[[en:Greece]]\n[[eo:Grekio]]\n[[es:Grecia]]\n[[et:Kreeka]]\n[[fi:Kreikka]]\n[[fr:Grèce]]\n[[he:יוון]]\n[[ia:Grecia]]\n[[id:Yunani]]\n[[it:Grecia]]\n[[ja:ギリシャ]]\n[[ko:그리스]]\n[[la:Graecia]]\n[[lb:Griicheland]]\n[[lt:Graikija]]\n[[ms:Yunani]]\n[[nds:Griekenland]]\n[[nl:Griekenland]]\n[[no:Hellas]]\n[[pl:Grecja]]\n[[pt:Grécia]]\n[[ro:Grecia]]\n[[ru:Греция]]\n[[simple:Greece]]\n[[sl:Grčija]]\n[[sv:Grekland]]\n[[th:ประเทศกรีซ]]\n[[tokipona:ma Elena]]\n[[uk:Греція]]\n[[zh-cn:希腊]]','Нови председник',170,'Покрајац','20050312222058','',0,0,0,0,0.561894562823,'79949687777941','20050313165343'); INSERT INTO cur VALUES (120,4,'Како_користити_ћирилицу_у_Википедији','\r\nКао што сте већ приметили, српско издање Википедије се пише ћирилицом. Како постоји предрасуда да је коришћење ћирилице на рачунару тешко и непрактично, овде ће бити дато просто упутство како користити ћирилицу при писању чланака за Википедију.
\r\n
\r\n
\r\n*уђите у \'\'My Computer\'\'\r\n*затим уђите у \'\'Control Panel\'\'\r\n*затим уђите у \'\'Keyboard\'\'\r\n*у опцији \'\'Language\'\' притисните дугме \'\'Add\'\'\r\n*на листи светских језика изаберите српски\r\n*притисните дугме \'\'Apply\'\'
\r\n
\r\n\'\'\'И то је све!\'\'\' Приметићете да се на \'\'System Tray-u\'\' (код сата у доњем десном делу екрана) појавио плави квадрат на коме пише име језика који тренутно користи ваша тастатура. Изаберите српски (\'\'sr\'\') и када будете куцали, текст на екрану ће бити исписан ћирилицом. \r\nТреба напоменути да ово подешавање важи и за све друге рачунарске програме који подржавају српску ћирилицу (већина модерних програма). \r\n\r\n- Могући проблеми -
\r\n\r\nПри овом простом подешавању су мале шансе да нешта пође наопако. Ипак постоји могућност да вам рачунар пријави да не може да нађе потребан фајл (најчешће \'\'.dll\'\' екстензије). У том случају притисните дугме \'\'Browse\'\' и унесите тачну адресу фајла. Адресу фајла ћете пронаћи тако што ћете укуцати тачно име фајла у \'\'Start/Find/Files or Folders\'\' опцији. Ако тај фајл не постоји на вашем хард диску, сигурно ћете га пронаћи на инсталационом диску Виндоуса.\r\n\r\nСрећно!!','',0,'213.137.121.27','20031102220238','',0,0,0,0,0.776818525874,'79968897779761','20031102220238'); INSERT INTO cur VALUES (121,4,'Како_користити_ћирилицу','Као што сте већ приметили, српско издање Википедије се пише ћирилицом. Како постоји предрасуда да је коришћење ћирилице на рачунару тешко и непрактично, овде ће бити дато просто упутство како користити ћирилицу при писању чланака за Википедију \'\'уколико користите оперативни систем линије Windows\'\'.
\n
\n
\n*уђите у \'\'My Computer\'\'\n*затим уђите у \'\'Control Panel\'\'\n*затим уђите у \'\'Regional and Language Options\'\'\n*затим уђите у \'\'Language\'\'\n*у опцији \'\'Language\'\' притисните дугме \'\'Details\'\'\n*у прозору \'\'Text Services and Input Languages\'\' притисните дугме \'\'Add\'\'\n*на листи светских језика изаберите српски\n*притисните дугме \'\'Apply\'\'
\n
\n\'\'\'И то је све!\'\'\' Приметићете да се на \'\'System Tray-u\'\' (код сата у доњем десном делу екрана) појавио плави квадрат на коме пише име језика који тренутно користи ваша тастатура. Изаберите српски (\'\'sr\'\') и када будете куцали, текст на екрану ће бити исписан ћирилицом. \nТреба напоменути да ово подешавање важи и за све друге рачунарске програме који подржавају српску ћирилицу (већина модерних програма). \n\n- Могући проблеми -
\n\nПри овом простом подешавању су мале шансе да нешта пође наопако. Ипак постоји могућност да вам рачунар пријави да не може да нађе потребан фајл (најчешће \'\'.dll\'\' екстензије). У том случају притисните дугме \'\'Browse\'\' и унесите тачну адресу фајла. Адресу фајла ћете пронаћи тако што ћете укуцати тачно име фајла у \'\'Start/Find/Files or Folders\'\' опцији. Ако тај фајл не постоји на вашем хард диску, сигурно ћете га пронаћи на инсталационом диску Виндоуса.\n\nЗа више информација о употреби ћирилице на рачунарима и за детаљније упутство можете погледати [http://www.nasepismo.net/ ову страницу].\nСрећно!!','',0,'196.201.19.14','20050227190808','',0,0,0,0,0.490821113107,'79949772809191','20050227190808'); INSERT INTO cur VALUES (122,0,'Догађаји_по_годинама','*[[1054]]\r\n*[[1346]]\r\n*[[1349]]\r\n*[[1355]]\r\n*[[1389]]\r\n*[[1804]]\r\n*[[1815]]\r\n*[[1856]]\r\n*[[1862]]\r\n*[[1868]]\r\n*[[1875]]\r\n*[[1876]]\r\n*[[1878]]\r\n*[[1882]]\r\n*[[1883]]\r\n*[[1885]]\r\n*[[1903]]\r\n*[[1904]]\r\n*[[1908]]\r\n*[[1912]]\r\n*[[1913]]\r\n*[[1914]]\r\n*[[1917]]\r\n*[[1918]]\r\n*[[1929]]\r\n*[[1934]]\r\n*[[1939]]\r\n*[[1941]]\r\n*[[1943]]\r\n*[[1944]]\r\n*[[1945]]\r\n*[[1947]]\r\n*[[1980]]\r\n*[[1984]]\r\n*[[1990]]\r\n*[[1991]]\r\n*[[1995]]\r\n*[[1996]]\r\n*[[1999]]\r\n*[[2003]]\r\n\r\n[[cs:Století]]\r\n[[da:Århundreder]]\r\n[[de:Jahreskalender]]\r\n[[en:Centuries]]\r\n[[eo:Jarcentoj]]\r\n[[es:Siglo]]\r\n[[fr:Chronologie de notre ère]]\r\n[[fy:Ieuskema]]\r\n[[hu:Évszázad]]\r\n[[ja:年表]]\r\n[[nl:Eeuwen]]\r\n[[pl:Kalendarium]]\r\n[[pt:Século]]\r\n[[ro:Secole]]\r\n[[sl:stoletja]]\r\n[[zh:世纪]]','',0,'212.113.164.97','20040510195143','',0,0,0,0,0.462023538287,'79959489804856','20040510195143'); INSERT INTO cur VALUES (123,0,'1054','
[[1054 (latinica)|latinica]] - [[1054 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]] | \'\'\'[[1050е]]\'\'\' | [[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]]
\n[[1049]] | [[1050]] | [[1051]] | [[1052]] | [[1053]] | \'\'\'1054\'\'\' | [[1055]] | [[1056]] | [[1057]] | [[1058]] | [[1059]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Цариградски патријарх|Цариградског патријарха]] [[Цариградски патријарх Михајло|Михајла]] је папски заступник кардинал [[Humbert de Moyenmoutier|Humbert de Moyenmoutier]] са још два кардинала, одлучио од [[Хришћански центар у Риму|Хришћанског центра у Риму]] без икаквог објашњења. Патријарх их је тада одлучио и бацио анатему на три кардинала и све који са њима буду у заједници. Убрзо затим папа Леон IX је преминуо. Ова одлучивања су одвојила вернике и државнике западне европе од остатка [[хришћанство|Хришћанске Цркве]] и поделили је на: [[православље|православну]] и [[католичанство|римокатоличку]]. До данашњег дана, свака заједница полаже право да је једини наследник [[једна света, саборна и апостолска црква|једне, Свете, саборне и апостолске Цркве]], бацивши анатему на друге и одричући другима право на наследство. Више пута у историји је било тежњи за приближавањем и решавањем подела, које су и данас живе.\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|51054]]\n\n[[af:1054]]\n[[ast:1054]]\n[[bg:1054]]\n[[ca:1054]]\n[[cs:1054]]\n[[cy:1054]]\n[[da:1054]]\n[[de:1054]]\n[[el:1054]]\n[[en:1054]]\n[[eo:1054]]\n[[es:1054]]\n[[eu:1054]]\n[[fi:1054]]\n[[fr:1054]]\n[[hr:1054]]\n[[hu:1054]]\n[[io:1054]]\n[[it:1054]]\n[[la:1054]]\n[[nl:1054]]\n[[nn:1054]]\n[[no:1054]]\n[[pl:1054]]\n[[pt:1054]]\n[[ro:1054]]\n[[ru:1054]]\n[[sl:1054]]\n[[sv:1054]]\n[[tt:1054]]\n[[uk:1054]]\n[[zh:1054年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218102032','',0,0,1,0,0.650789251854,'79949781897967','20050218102108'); INSERT INTO cur VALUES (124,0,'1389','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]] | \'\'\'[[1380е]]\'\'\' | [[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]]
\n[[1384]] | [[1385]] | [[1386]] | [[1387]] | [[1388]] | \'\'\'1389\'\'\' | [[1390]] | [[1391]] | [[1392]] | [[1393]] | [[1394]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Косовска битка]]\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|81389]]\n\n[[af:1389]]\n[[bg:1389]]\n[[ca:1389]]\n[[cy:1389]]\n[[da:1389]]\n[[de:1389]]\n[[el:1389]]\n[[en:1389]]\n[[eo:1389]]\n[[es:1389]]\n[[eu:1389]]\n[[fi:1389]]\n[[fr:1389]]\n[[hr:1389]]\n[[hu:1389]]\n[[it:1389]]\n[[nl:1389]]\n[[no:1389]]\n[[pl:1389]]\n[[pt:1389]]\n[[ro:1389]]\n[[ru:1389]]\n[[sl:1389]]\n[[sv:1389]]\n[[tr:1389]]\n[[uk:1389]]\n[[zh:1389年]]','robot Adding:pt,el,hu',48,'Robbot','20041220221544','',0,0,1,0,0.17868960564,'79958779778455','20041220221544'); INSERT INTO cur VALUES (125,0,'1804','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]] | \'\'\'[[1800е]]\'\'\' | [[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]]
\n[[1799]] | [[1800]] | [[1801]] | [[1802]] | [[1803]] | \'\'\'1804\'\'\' | [[1805]] | [[1806]] | [[1807]] | [[1808]] | [[1809]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Краљ [[Александар Карађорђевић]] подигао је [[2. фебруар|2. фебруара]] [[Први српски устанак]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|01804]]\n\n[[af:1804]]\n[[ast:1804]]\n[[bg:1804]]\n[[ca:1804]]\n[[cy:1804]]\n[[da:1804]]\n[[de:1804]]\n[[el:1804]]\n[[en:1804]]\n[[eo:1804]]\n[[es:1804]]\n[[et:1804]]\n[[eu:1804]]\n[[fi:1804]]\n[[fr:1804]]\n[[he:1804]]\n[[hr:1804]]\n[[is:1804]]\n[[it:1804]]\n[[nl:1804]]\n[[no:1804]]\n[[pl:1804]]\n[[pt:1804]]\n[[ro:1804]]\n[[ru:1804]]\n[[sl:1804]]\n[[sv:1804]]\n[[tr:1804]]\n[[uk:1804]]\n[[wa:1804]]\n[[zh:1804年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041204105240','',0,0,0,0,0.929642865402,'79958795894759','20041204105240'); INSERT INTO cur VALUES (126,0,'1815','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]] | \'\'\'[[1810е]]\'\'\' | [[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]]
\n[[1810]] | [[1811]] | [[1812]] | [[1813]] | [[1814]] | \'\'\'1815\'\'\' | [[1816]] | [[1817]] | [[1818]] | [[1819]] | [[1820]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Други српски устанак]]\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|11815]]\n\n[[af:1815]]\n[[ast:1815]]\n[[bg:1815]]\n[[ca:1815]]\n[[cy:1815]]\n[[da:1815]]\n[[de:1815]]\n[[el:1815]]\n[[en:1815]]\n[[eo:1815]]\n[[es:1815]]\n[[et:1815]]\n[[eu:1815]]\n[[fi:1815]]\n[[fr:1815]]\n[[fy:1815]]\n[[he:1815]]\n[[hr:1815]]\n[[it:1815]]\n[[nl:1815]]\n[[no:1815]]\n[[pl:1815]]\n[[pt:1815]]\n[[ro:1815]]\n[[ru:1815]]\n[[simple:1815]]\n[[sl:1815]]\n[[sv:1815]]\n[[tr:1815]]\n[[uk:1815]]\n[[zh:1815年]]','',108,'Djordjes','20041116215620','',0,0,0,0,0.764621226007,'79958883784379','20041116215620'); INSERT INTO cur VALUES (127,0,'1878','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]] | \'\'\'[[1870е]]\'\'\' | [[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]]
\n[[1873]] | [[1874]] | [[1875]] | [[1876]] | [[1877]] | \'\'\'1878\'\'\' | [[1879]] | [[1880]] | [[1881]] | [[1882]] | [[1883]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Сан Стефански мир]] \n* [[Србија]] и [[Црна Гора]] стичу независност\n* [[Берлински конгрес]]\n\n==Рођења==\n* [[16. август|16. августа]] рођен [[Исидор Бајић]]\n\n==Смрти==\n*[[25. јул|25. јула]] - [[Милица Стојадиновић Српкиња]] (*1830)\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|71878]]\n\n[[af:1878]]\n[[ast:1878]]\n[[bg:1878]]\n[[bs:1878]]\n[[ca:1878]]\n[[cs:1878]]\n[[cy:1878]]\n[[da:1878]]\n[[de:1878]]\n[[el:1878]]\n[[en:1878]]\n[[eo:1878]]\n[[es:1878]]\n[[et:1878]]\n[[eu:1878]]\n[[fi:1878]]\n[[fr:1878]]\n[[fy:1878]]\n[[he:1878]]\n[[hr:1878]]\n[[is:1878]]\n[[it:1878]]\n[[la:1878]]\n[[nl:1878]]\n[[no:1878]]\n[[pl:1878]]\n[[pt:1878]]\n[[ro:1878]]\n[[ru:1878]]\n[[sl:1878]]\n[[sv:1878]]\n[[tr:1878]]\n[[uk:1878]]\n[[wa:1878]]\n[[zh:1878年]]','',108,'Djordjes','20041116220049','',0,0,0,0,0.199483635463,'79958883779950','20050227013546'); INSERT INTO cur VALUES (128,0,'1903','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]] | \'\'\'[[1900е]]\'\'\' | [[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]]
\n[[1898]] | [[1899]] | [[1900]] | [[1901]] | [[1902]] | \'\'\'1903\'\'\' | [[1904]] | [[1905]] | [[1906]] | [[1907]] | [[1908]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Мајски преврат]]\n\n==Рођења==\n* [[25. јун|25. јуна]] [[Џорџ Орвел]]\n* [[7. новембар|7. новембра]] - [[Конрад Лоренц]], природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. године.\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|01903]]\n\n[[af:1903]]\n[[ast:1903]]\n[[bg:1903]]\n[[ca:1903]]\n[[cs:1903]]\n[[cy:1903]]\n[[da:1903]]\n[[de:1903]]\n[[el:1903]]\n[[en:1903]]\n[[eo:1903]]\n[[es:1903]]\n[[et:1903]]\n[[eu:1903]]\n[[fi:1903]]\n[[fr:1903]]\n[[fy:1903]]\n[[gl:1903]]\n[[he:1903]]\n[[hr:1903]]\n[[hu:1903]]\n[[io:1903]]\n[[is:1903]]\n[[it:1903]]\n[[ja:1903年]]\n[[la:1903]]\n[[nl:1903]]\n[[no:1903]]\n[[pl:1903]]\n[[pt:1903]]\n[[ro:1903]]\n[[ru:1903]]\n[[sl:1903]]\n[[sv:1903]]\n[[tr:1903]]\n[[uk:1903]]\n[[wa:1903]]\n[[zh:1903年]]','',108,'Djordjes','20041116205349','',0,0,0,0,0.222099098946,'79958883794650','20041116205349'); INSERT INTO cur VALUES (129,0,'1914','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]] | \'\'\'[[1910е]]\'\'\' | [[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]]
\n[[1909]] | [[1910]] | [[1911]] | [[1912]] | [[1913]] | \'\'\'1914\'\'\' | [[1915]] | [[1916]] | [[1917]] | [[1918]] | [[1919]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Гаврило Принцип|Сарајевски атентат]] \n* [[Први светски рат|Почетак првог светског рата]]\n\n==Рођења==\n*[[11. септембар|11. септембра]] - рођен српски [[патријарх Павле]], поглавар [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]\n\n==Смрти==\n*[[Франц Фердинанд]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|11914]]\n\n[[af:1914]]\n[[ast:1914]]\n[[bg:1914]]\n[[bs:1914]]\n[[ca:1914]]\n[[cs:1914]]\n[[cy:1914]]\n[[da:1914]]\n[[de:1914]]\n[[el:1914]]\n[[en:1914]]\n[[eo:1914]]\n[[es:1914]]\n[[et:1914]]\n[[eu:1914]]\n[[fi:1914]]\n[[fr:1914]]\n[[fy:1914]]\n[[gl:1914]]\n[[he:1914]]\n[[hr:1914]]\n[[hu:1914]]\n[[io:1914]]\n[[is:1914]]\n[[it:1914]]\n[[ja:1914年]]\n[[la:1914]]\n[[nl:1914]]\n[[no:1914]]\n[[pl:1914]]\n[[pt:1914]]\n[[ro:1914]]\n[[ru:1914]]\n[[sl:1914]]\n[[sv:1914]]\n[[tr:1914]]\n[[uk:1914]]\n[[wa:1914]]\n[[zh:1914年]]','',108,'Djordjes','20041116205441','',0,0,0,0,0.320232635513,'79958883794558','20041116205441'); INSERT INTO cur VALUES (130,0,'1917','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]] | \'\'\'[[1910е]]\'\'\' | [[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]]
\n[[1912]] | [[1913]] | [[1914]] | [[1915]] | [[1916]] | \'\'\'1917\'\'\' | [[1918]] | [[1919]] | [[1920]] | [[1921]] | [[1922]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Октобарска револуција у Русији]]\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1917-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1917-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n* [[29. мај]] - [[Џон Ф. Кенеди]], амерички претседник († [[1963]])\n\n==Смрти==\n* [[8. март]] - [[Граф Фердинанд фон Цепелин]], немачки инжењер (*[[1838]])\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - [[Чарлс Гловер Баркла]]\n* [[Хемија]] - није дата\n* [[Медицина]] - није дата\n* [[Књижевност]] - [[Карл Гјелеруп]] и [[Хенрик Понтопидиан]]\n* [[Мир]] - интернационални комитет Црвеног Крста\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|11917]]\n\n[[af:1917]]\n[[ast:1917]]\n[[be:1917]]\n[[bg:1917]]\n[[ca:1917]]\n[[cs:1917]]\n[[cy:1917]]\n[[da:1917]]\n[[de:1917]]\n[[el:1917]]\n[[en:1917]]\n[[eo:1917]]\n[[es:1917]]\n[[et:1917]]\n[[eu:1917]]\n[[fi:1917]]\n[[fr:1917]]\n[[fy:1917]]\n[[gl:1917]]\n[[he:1917]]\n[[hr:1917]]\n[[io:1917]]\n[[is:1917]]\n[[it:1917]]\n[[ja:1917年]]\n[[ko:1917년]]\n[[la:1917]]\n[[nl:1917]]\n[[no:1917]]\n[[pl:1917]]\n[[pt:1917]]\n[[ro:1917]]\n[[ru:1917]]\n[[sl:1917]]\n[[sv:1917]]\n[[tr:1917]]\n[[uk:1917]]\n[[wa:1917]]\n[[zh:1917年]]','/* Догађаји */',124,'Милош','20050111065930','',0,0,0,0,0.25829665142,'79949888934069','20050111065930'); INSERT INTO cur VALUES (131,0,'1918','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]] | \'\'\'[[1910е]]\'\'\' | [[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]]
\n[[1913]] | [[1914]] | [[1915]] | [[1916]] | [[1917]] | \'\'\'1918\'\'\' | [[1919]] | [[1920]] | [[1921]] | [[1922]] | [[1923]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Први светски рат|Крај првог светског рата]]\n*Срби и делови савезничке војске ослобађају [[Београд]].\n*Београд постаје престоница Краљевине [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Словенци|Словенаца]].\n\n==Рођења==\n*[[25. април|25. априла]] рођена је [[Ела Фицџералд]], америчка певачица(† [[1996]]).\n*[[18. јун|18. јуна]] рођен је [[Нелсон Мандела]], јужноафрикански политичар.\n*[[14. јул|14. јула]] рођен [[Ингмар Бергман]], [[Шведска|шведски]] [[филм|филмски]] i [[позориште|позоришни]] [[режисер]] и [[сценарист]]. Један је од најзначајнијих филмских стваралаца [[20. век|20. века]] и добигник три награде [[Америчка филмска академија|Америчке филмске академије]] \"[[Оскар]]\".\n\n==Смрти==\n*[[25. март|25. марта]] умро је [[Клод Дебиси]], [[Француска|француски]] композитор (*хххх).\n*[[28. септембар|28. септембра]] умро је [[Георг Симел]], [[Немачка|немачки]] [[социолог]] и [[филозоф]].\n\n==Дани сећања==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1918-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1918-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - [[Макс Карл Ернст Лудвиг Планк]]\n* [[Хемија]] - [[Фриц Хабер]]\n* [[Медицина]] - није дата\n* [[Књижевност]] - није дата\n* [[Мир]] - није дата\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|11918]]\n\n[[af:1918]]\n[[ast:1918]]\n[[bg:1918]]\n[[bs:1918]]\n[[ca:1918]]\n[[cs:1918]]\n[[cy:1918]]\n[[da:1918]]\n[[de:1918]]\n[[el:1918]]\n[[en:1918]]\n[[eo:1918]]\n[[es:1918]]\n[[et:1918]]\n[[eu:1918]]\n[[fi:1918]]\n[[fr:1918]]\n[[fy:1918]]\n[[gl:1918]]\n[[he:1918]]\n[[hr:1918]]\n[[hu:1918]]\n[[is:1918]]\n[[it:1918]]\n[[ja:1918年]]\n[[la:1918]]\n[[nl:1918]]\n[[no:1918]]\n[[pl:1918]]\n[[pt:1918]]\n[[ro:1918]]\n[[ru:1918]]\n[[sl:1918]]\n[[sv:1918]]\n[[tr:1918]]\n[[uk:1918]]\n[[wa:1918]]\n[[zh:1918年]]','/* Дани сећања */',124,'Милош','20050111071709','',0,0,0,0,0.268580278041,'79949888928290','20050111071709'); INSERT INTO cur VALUES (132,0,'1939','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]] | \'\'\'[[1930е]]\'\'\' | [[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]]
\n[[1934]] | [[1935]] | [[1936]] | [[1937]] | [[1938]] | \'\'\'1939\'\'\' | [[1940]] | [[1941]] | [[1942]] | [[1943]] | [[1944]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1939-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1939-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n* [[1. септембар]] - Инвазија немачке војске у Пољску. [[Други светски рат|Почетак другог светског рата]]\n\n==Рођења==\n* [[7. април]] - [[Френцис Форд Копола]], амерички режисер\n\n==Смрти==\n* [[23. септембар]] - [[Сигмунд Фројд]], аустријски психолог (*[[1856]])\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - [[Ернест Орландо Лоренц]]\n* [[Хемија]] - [[Адолф Бутенанд]] и [[Леополд Ружичка]]\n* [[Медицина]] - [[Герхард Домаг]]\n* [[Књижевност]] - [[Франс Емил Силанпе]]\n* [[Мир]] - није дат\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|31939]]\n\n[[af:1939]]\n[[ast:1939]]\n[[bg:1939]]\n[[ca:1939]]\n[[cs:1939]]\n[[cy:1939]]\n[[da:1939]]\n[[de:1939]]\n[[el:1939]]\n[[en:1939]]\n[[eo:1939]]\n[[es:1939]]\n[[et:1939]]\n[[eu:1939]]\n[[fi:1939]]\n[[fr:1939]]\n[[fy:1939]]\n[[gl:1939]]\n[[he:1939]]\n[[hr:1939]]\n[[io:1939]]\n[[is:1939]]\n[[it:1939]]\n[[ja:1939年]]\n[[la:1939]]\n[[nl:1939]]\n[[no:1939]]\n[[pl:1939]]\n[[pt:1939]]\n[[ro:1939]]\n[[ru:1939]]\n[[sl:1939]]\n[[sv:1939]]\n[[tr:1939]]\n[[uk:1939]]\n[[wa:1939]]\n[[zh:1939年]]','/* Догађаји */',172,'Kaster','20050305232228','',0,0,0,0,0.549752632412,'79949694767771','20050305232228'); INSERT INTO cur VALUES (133,0,'1941','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]] | \'\'\'[[1940е]]\'\'\' | [[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]]
\n[[1936]] | [[1937]] | [[1938]] | [[1939]] | [[1940]] | \'\'\'1941\'\'\' | [[1942]] | [[1943]] | [[1944]] | [[1945]] | [[1946]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[6. април]] - [[Други светски рат на подручју Југославије|Напад Немачке на Југославију]]\n*Велике демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту.\n*Немци бомбардују Београд 6. априла, а окупирају га 12. априла.\n\n==Рођења==\n* [[20. август]] - Рођен [[Слободан Милошевић]].\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n \n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|41941]]\n\n[[af:1941]]\n[[ast:1941]]\n[[bg:1941]]\n[[bs:1941]]\n[[ca:1941]]\n[[cs:1941]]\n[[cy:1941]]\n[[da:1941]]\n[[de:1941]]\n[[el:1941]]\n[[en:1941]]\n[[eo:1941]]\n[[es:1941]]\n[[et:1941]]\n[[eu:1941]]\n[[fi:1941]]\n[[fr:1941]]\n[[fy:1941]]\n[[gl:1941]]\n[[he:1941]]\n[[hr:1941]]\n[[ia:1941]]\n[[io:1941]]\n[[is:1941]]\n[[it:1941]]\n[[ja:1941年]]\n[[ko:1941년]]\n[[la:1941]]\n[[nl:1941]]\n[[no:1941]]\n[[pl:1941]]\n[[pt:1941]]\n[[ro:1941]]\n[[ru:1941]]\n[[simple:1941]]\n[[sl:1941]]\n[[sv:1941]]\n[[tr:1941]]\n[[uk:1941]]\n[[wa:1941]]\n[[zh:1941年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127223013','',0,0,0,0,0.192270720467,'79958872776986','20050126095435'); INSERT INTO cur VALUES (134,0,'1945','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]] | \'\'\'[[1940е]]\'\'\' | [[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]]
\n[[1940]] | [[1941]] | [[1942]] | [[1943]] | [[1944]] | \'\'\'1945\'\'\' | [[1946]] | [[1947]] | [[1948]] | [[1949]] | [[1950]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Крај другог светског рата]]\n* [[Оснивање Уједињених Нација]]\n* [[9. мај]] - [[Капитулација Немачке]]\n* [[2. септембар]] - [[Капитилација Јапана]]\n* [[29. новембар]] - [[ФНРЈ|Проглашена Федеративна Народна Република Југославија]]\n*Укинута монархија и званично започела комунистичка владавина Јосипа Броза Тита.\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|41945]]\n\n[[af:1945]]\n[[ast:1945]]\n[[bg:1945]]\n[[ca:1945]]\n[[cs:1945]]\n[[cy:1945]]\n[[da:1945]]\n[[de:1945]]\n[[el:1945]]\n[[en:1945]]\n[[eo:1945]]\n[[es:1945]]\n[[et:1945]]\n[[eu:1945]]\n[[fi:1945]]\n[[fr:1945]]\n[[fy:1945]]\n[[gl:1945]]\n[[he:1945]]\n[[hr:1945]]\n[[hu:1945]]\n[[io:1945]]\n[[is:1945]]\n[[it:1945]]\n[[ja:1945年]]\n[[la:1945]]\n[[nl:1945]]\n[[no:1945]]\n[[pl:1945]]\n[[pt:1945]]\n[[ro:1945]]\n[[ru:1945]]\n[[simple:1945]]\n[[sl:1945]]\n[[sv:1945]]\n[[tr:1945]]\n[[uk:1945]]\n[[wa:1945]]\n[[zh:1945年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128090342','',0,0,0,0,0.947027843421,'79958871909657','20041128090342'); INSERT INTO cur VALUES (135,0,'1947','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]] | \'\'\'[[1940е]]\'\'\' | [[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]]
\n[[1942]] | [[1943]] | [[1944]] | [[1945]] | [[1946]] | \'\'\'1947\'\'\' | [[1948]] | [[1949]] | [[1950]] | [[1951]] | [[1952]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* Конструисан први модел аутоматске пушке \'\'[[Калашњиков]]\'\'\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|41947]]\n\n[[af:1947]]\n[[ast:1947]]\n[[bg:1947]]\n[[ca:1947]]\n[[cs:1947]]\n[[cy:1947]]\n[[da:1947]]\n[[de:1947]]\n[[el:1947]]\n[[en:1947]]\n[[eo:1947]]\n[[es:1947]]\n[[et:1947]]\n[[eu:1947]]\n[[fi:1947]]\n[[fr:1947]]\n[[fy:1947]]\n[[gl:1947]]\n[[he:1947]]\n[[hr:1947]]\n[[hu:1947]]\n[[is:1947]]\n[[it:1947]]\n[[ja:1947年]]\n[[ko:1947년]]\n[[la:1947]]\n[[nl:1947]]\n[[no:1947]]\n[[pl:1947]]\n[[pt:1947]]\n[[ro:1947]]\n[[ru:1947]]\n[[sl:1947]]\n[[sv:1947]]\n[[tr:1947]]\n[[uk:1947]]\n[[wa:1947]]\n[[zh:1947年]]','',108,'Djordjes','20041116205812','',0,0,0,0,0.873264076129,'79958883794187','20041116205812'); INSERT INTO cur VALUES (136,0,'1991','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'[[1990е]]\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1986]] | [[1987]] | [[1988]] | [[1989]] | [[1990]] | \'\'\'1991\'\'\' | [[1992]] | [[1993]] | [[1994]] | [[1995]] | [[1996]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[Распад СФРЈ]]\n* [[26. децембар]] - официјални распад [[СССР]]\n\n==Рођења==\n\n*\n\n==Смрти==\n\n* [[24. новембар]] - [[Фреди Меркури]], певач групе Квин (*[[1946]])\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - [[Пијер Жил де Жен]]\n* [[Хемија]] - [[Рихард Р. Ернст]]\n* [[Медицина]] - [[Ервин Нехер]] и [[Берт Сакман]]\n* [[Књижевност]] - [[Надин Гордимер]]\n* [[Мир]] - [[Аунг Сан Су Ки]]\n* [[Економија]] - [[Роналд Коз]]\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|91991]]\n\n[[af:1991]]\n[[bg:1991]]\n[[bs:1991]]\n[[ca:1991]]\n[[cy:1991]]\n[[da:1991]]\n[[de:1991]]\n[[et:1991]]\n[[el:1991]]\n[[en:1991]]\n[[es:1991]]\n[[eo:1991]]\n[[eu:1991]]\n[[fi:1991]]\n[[fr:1991]]\n[[fy:1991]]\n[[he:1991]]\n[[hr:1991]]\n[[hu:1991]]\n[[it:1991]]\n[[ia:1991]]\n[[ja:1991年]]\n[[ko:1991년]]\n[[la:1991]]\n[[mk:1991]]\n[[nl:1991]]\n[[no:1991]]\n[[pl:1991]]\n[[pt:1991]]\n[[ro:1991]]\n[[ru:1991]]\n[[simple:1991]]\n[[sl:1991]]\n[[sv:1991]]\n[[zh:1991年]]','',108,'Djordjes','20041116210251','',0,0,0,0,0.926193985588,'79958883789748','20050214164115'); INSERT INTO cur VALUES (137,0,'1999','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'[[1990е]]\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1994]] | [[1995]] | [[1996]] | [[1997]] | [[1998]] | \'\'\'1999\'\'\' | [[2000]] | [[2001]] | [[2002]] | [[2003]] | [[2004]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1999-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1999-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n*од [[24. март|24. марта]] до [[10. јун|10. јуна]] [[НАТО]] бомбардује Југославију, укључујући и циљеве у центру [[Београд|Београда]].\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[Евро]] уведен за укњижевне послове.\n*[[14. јул|14. јула]] после 17 година од краја рата између [[Аргентина|Аргентине]] и [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] за [[Фокландска острва]], обновљени летови између [[Аргентина|Аргентине]] и тих острва у јужном [[Атлантски океан|Атлантику]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n* [[11. децембар|11. децембра]] умро [[Фрањо Туђман]], [[Хрватска|хрватски]] председник (*[[1922]])\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - [[Герардус \'т Хофт]] и [[Мартинус Ј.Г. Велтман]]\n* [[Хемија]] - [[Ахмед Х. Цеваил]]\n* [[Медицина]] - [[Гунтер Блобел]]\n* [[Књижевност]] - [[Гинтер Грас]]\n* [[Мир]] - [[Лекари без граница]]\n* [[Економија]] - [[Роберт Мундел]]\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|91999]]\n\n[[af:1999]]\n[[bg:1999]]\n[[bs:1999]]\n[[ca:1999]]\n[[cy:1999]]\n[[da:1999]]\n[[de:1999]]\n[[et:1999]]\n[[el:1999]]\n[[en:1999]]\n[[es:1999]]\n[[eo:1999]]\n[[eu:1999]]\n[[fi:1999]]\n[[fr:1999]]\n[[fy:1999]]\n[[he:1999]]\n[[hr:1999]]\n[[hu:1999]]\n[[it:1999]]\n[[ia:1999]]\n[[ja:1999年]]\n[[ko:1999년]]\n[[la:1999]]\n[[mk:1999]]\n[[nl:1999]]\n[[no:1999]]\n[[pl:1999]]\n[[pt:1999]]\n[[ro:1999]]\n[[ru:1999]]\n[[simple:1999]]\n[[sl:1999]]\n[[sv:1999]]\n[[zh:1999年]]','',124,'Милош','20050109083341','',0,0,0,0,0.455973980229,'79949890916658','20050311074210'); INSERT INTO cur VALUES (138,0,'2003','
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]] | \'\'\'[[2000е]]\'\'\' | [[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]]
\n[[1998]] | [[1999]] | [[2000]] | [[2001]] | [[2002]] | \'\'\'2003\'\'\' | [[2004]] | [[2005]] | [[2006]] | [[2007]] | [[2008]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{2003-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2003-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n* [[1. јануар]] - [[Србија и Црна Гора|Формирана Државна Заједница Србија и Црна гора]]\n* [[3. април]] - [[Србија и Црна Гора]] постају члан европског савета\n==Несреће и ратови==\n\n==Рођења==\n\n* [[29. април]] - [[Мауд Ангелика]], норвешка принцеза\n\n==Смрти==\n\n* [[14. фебруар]] - овца Доли (*[[1996]])\n* [[16. фебруар]] - [[Александар Тишма]], српски писац (*[[1924]])\n* [[12. март]] - [[Зоран Ђинђић]], српски премијер, атентат (*[[1952]])\n* [[29. јун]] - [[Кетрин Хепборн]], америчка глумица (*[[1907]])\n* [[4. јул]] - [[Бери Вајт]], амерички музичар (*[[1944]])\n* [[14. јул]] - [[Компај Сегундо]], кубански музичар (*[[1907]])\n* [[30. август]] - [[Чарлс Бронсон]], амерички глумац (*[[1921]])\n* [[12. септембар]] - [[Џони Кеш]], амерички музичар (*[[1932]])\n* [[19. октобар]] - [[Алија Изетбеговић]], босански политичар и муслимански активиста (*[[1925]])\n* [[8. децембар]] - [[Рубен Конзалес]], кубански музичар (*[[1919]])\n\n==Празници и дани сећања==*\n*\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - [[Алексеј А. Абрикосов]], [[Витали Гинсбург]] и [[Антони Ј. Легет]]\n* [[Хемија]] - [[Петер Агре]] и [[Родерик Мекинон]]\n* [[Медицина]] - [[Паул Ц. Лаутербур]] и [[Питер Мансфилд]]\n* [[Књижевност]] - [[Џон М. Коци]]\n* [[Мир]] - [[Ширин Ебади]]\n* [[Економија]] - [[Роберт Ф. Енгел]] и [[Клајф В.Ј. Гранџер]]\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:2003]]\n[[bg:2003]]\n[[bs:2003]]\n[[ca:2003]]\n[[cy:2003]]\n[[da:2003]]\n[[de:2003]]\n[[et:2003]]\n[[el:2003]]\n[[en:2003]]\n[[es:2003]]\n[[eo:2003]]\n[[eu:2003]]\n[[fi:2003]]\n[[fr:2003]]\n[[fy:2003]]\n[[he:2003]]\n[[hi:२००३]]\n[[hr:2003]]\n[[hu:2003]]\n[[it:2003]]\n[[ia:2003]]\n[[ja:2003年]]\n[[ko:2003년]]\n[[la:2003]]\n[[mk:2003]]\n[[ms:2003]]\n[[nl:2003]]\n[[no:2003]]\n[[pl:2003]]\n[[pt:2003]]\n[[ro:2003]]\n[[ru:2003]]\n[[simple:2003]]\n[[sl:2003]]\n[[sv:2003]]\n[[zh:2003年]]','',17,'Bonzo','20050112180056','',0,0,0,0,0.370263639544,'79949887819943','20050112215256'); INSERT INTO cur VALUES (139,0,'Миш','\'\'\'\'Миш\'\'\'\'\n\n;\'\'На енглеском језику:\'\' Mouse [Maus]\n;\'\'Спада у групу:\'\' Улазних уређаја --> Показивачки уређаји\n:енг:Input Devices --> Pointer devices\n==Историјат==\nФирма [[Епл]] је 1984 године представила миша у склопу свог рачунара [[Тадашњи миш је имао само један тастер и везао се преко, за то посебно\nнаправљеног, серијског порта. Механизам који је омогућавао рад је био\nелектромеханички. До 2000. године је овај механизам у потпуности и без измјена\nзадржан. Већ 2000. године се појављује нов тип механизма који се заснивао на\nоптици. Ти мишеви се још називају и оптичким мишевима. Број тастера је еволуирао\nод једног до 5, па и више. Број тастера се повећавао у складу са захтијевима и\nмогућностима оперативног система који је коришћен. Тако у [[Микрософт]]овом [[ДОС]]у се \nмогао користити само један тастер; са појавом [[Windows]]а 95 се могао користити и\nдруги тастер, Windows 98 па надаље користе и трећи тастер (или точкић, који га \nзамјењује). 4 и више тастера је направљено првенствено због комфорности у\nиграма.\n==Технологија израде механизма==\nНајосновнија технологија за израду механизма који омогућује мишу да \nпрепозна помицање је заснована на електромеханици. Електронски дио је \nсастављен од два оптоизолатора (електронски склоп који се сатстоји од фото и \nЛЕД [[диода|диоде]]). Механички дио је састављен од једне куглице која је израђена \n(најчешће) од тефлона и два зупчаника. Принцип рада је сљедећи: када помјеримо \nмиша по некој релативно храпавој површини, куглица се покрене и „заврти“ \nзупчанике. Оптоизолатори региструју помјерање зупчаника и шаље сигнал у \nелектронски склоп који га даље претвара у сигнал разумљив рачунару и шаље му \nга.\n\nНајновија технологија за израду механизма који би регистровали помак миша \nпо некој површини се заснива на оптици. Важно је напоменути да код ових мишева \nне постоје покретни дијелови. На његовој доњој страни су смјештене двије \nкомпоненте. Прва је ЛЕД диода (диода која при проласку струје кроз њу емитује\nсвијетлост) која емитује свијетлост.Друга компонента је ЦЦД (специјална врста \nоптоелектричног интегралног кола)чип. Овај чип ради по принципу камере, само што се он пали и гаси у врло кратким временским размацима. Наиме, када оптичког миша ставимо на неку површину која идеално не одбија свјетлост и када га \nпомјерамо, ЦЦД чип региструје те помјераје. Разумљивим језиком речено, ЦЦД чип \nснима слику испод себе (коју освијетљава ЛЕД диода) и при помјерању миша ЦЦД \nчип пореди слику са почетног положаја са сликом која се добила помјерањем и\nшаље то електронском склопу који провјерава на коју је страну помјерен миш упоређујући добијене слике. Треба напоменути да се овај процес одвија веома брзо\nи да би требало да се одвија што брже може, да би се добила што боља \nпрецизност.\n==Интерфејси за повезивање мишева на рачунар==\nУ почетку је интерфејс био серијски, али се од 1997. године замјењује за то \nспецијалним портом чија ознака је ПС/2. Овај интерфејс је обично зелене боје \nтако да лако можемо препознати у који порт треба прикључити кабал од миша.\nУ данашње вријеме се производе и мишеви који се прикључују у УСБ порт\n(углавном су то оптички мишеви) јер је он универзалан и постоји на скоро свим\nданашњим рачунарима. Треба напоменути и да постоје мишеви који се не повезују\nкабловима са рачунаром. Наиме, они посједују „базу“(назив за уређај који прима \nсигнале од миша) која је преко, горе наведених портова, повезана са рачунаром, а\nа сам миш комуницира са базом преко инфрацрвених или радио таласа. Значи, ипак\nсе база мора каблом повезати на рачунар, док сам миш мора опет користити \nбатерије да би могао слати сигнале ка бази.\n==Конфигурација мишева у оперативним системима==\nДа бисте могли користити миш на вашем рачунару, морате имати слободан прикључак\nза њега. Пошто га прикључите потребно је поставити одговарајуће управљачке \nпрограме да би га оперативни систем могао користити. Како се миш инсталира, \nконсултујте упутство које сте добили са мишем. Процедура која је најчешћа је:\nУ ДОСу треба измијенити AUTOEXEC.BAT датотеку тако да се у њој позива\nуправљачки програм за миша. У Windowsu обично није потребно ништа подешавати\nјер он сам подешава све потребне управљачке програме. Како се подешава рад миша\nу Windowsu XP: Start>Settings>Control panel>Printers and Other hardware> Mouse.\nУ прозору који се отворио видјећете 5 картица. Прва картица се зове Buttons и на\nњој подешавате: када укључите Switch primary анд secondary буттонс прво и\nи друго дугме ће замијенити улоге; Доубле цлицк спеед клизач подешава временски \nразмак који је потребан да би се опција дуплог клика могла активирати. Што је\nклизач „десније“ то значи да морате брже кликнути два пута да бисте нешто \nурадили и обрнуто; Трећа опција је Turn on ClickLock. Она служи да закључа \nнепотребно кликтање. Још увијек баш и не разумијем ову опцију те молим друге \nда допуне ово. Друга картица је Pointers. На њој се могу подесити сљедеће\nствари: у падајућем менију Scheme можете изабрати неку од понуђених шема за\nизглед показивача (енг:pointer, прим.аут). У пољу Customize можете сами \nподесити како ће показивач изгледати у одређеном тренутку. На лијевој страни се\nналазе имена догађаја а на десној тренутни излед показивача за тај догађај. Да\nбисте промијенили изглед показивача за тај догађај, два пута брзо кликните\n(или притисните дугме Browse) на сличицу тренутног изгледа показивача. Отвориће се оквир за дијалог у коме можете изабрати датотеку која садржи сличицу показивача којег желите. Пошто све то фино подесите, ту шему можете снимити\nтако што ћете кликнути на дугме Save As у пољу Scheme. Трећа картица је Pointer\nOptions. У пољу Motion подешавате брзину кретања показивача на екрану. У поље Snap To укључите опцију Snap To ако желите да се ваш показивач\nаутоматски премјести на Default дугме у оквирима за диалог. У пољу Display\nPointers Trails укључујете и подешавате нешто попут трагова који остају за\nпоказивачем миша приликом помјерања. Сљедећа опција је Hide pointer while\ntyping. Када је укључена сакриће показивач миша док куцате, а он мирује. Чим\nпоново покренете миша, показивач ће бити приказан. Задња опција је врло корисна\nи служи за то да вам покаже мјесто гдје се тренутно налази показивач миша када\nпритиснете Контрол (ctrl) тастер. Врло је корисна ако имате повећан контрсат и\nосвјетљење боја на монитору или вам је пак екран састављен од много\nразличитих детаља (нпр, ако имате пуно иконица на радној површини која има \nпозадину са пуно боја). Четврта картица је Whell. Она је корисна ако имате миш \nса точкићем. У пољу Scroll lines унесите колико линија текста треба да се\nизлиста једним помјерањем точкића миша, а ако желите да вам једним помјерајем\nточкића на мишу се излиста један екран, укључите опцију Scroll One Screen at Time.\n\nмаде by МПенза77\n\n\n[[eo:Komputila muso]]\n[[en:Computer mouse]]\n[[fr:Souris (informatique)]]\n[[de:Computermaus]]\n[[es:Ratón de ordenador]]\n[[he:עכבר מחשב]]\n[[ja:マウス]]\n[[nl:Muis (computer)]]\n[[pl:mysz komputerowa]]\n[[sv:Datormus]]','',0,'82.166.215.10','20041017135833','',0,0,0,0,0.231510818578,'79958982864166','20041017135833'); INSERT INTO cur VALUES (140,4,'Помоћ','*Википедија је слободна енциклопедија коју може да мења сваки њен корисник.\n*Кретање по сајту је исто као и по сваком другом. [[Миш|Овакве]] везе воде вас на друге странице, [[страна која не постоји|овакве]] на странице које још увек не постоје и чији садржај \'\'\'ви\'\'\' можете да направите, а [http://en.wikipedia.org овакве] воде ван овог сајта. *Осим тога, можете користити и претрагу у горњем десном углу (додуше она тренутно не ради па ће вам дати излаз на [[Гугл]]).\n*Кликом на \"Измени ову страницу\" при врху сваке странице можете изменити садржај сваке странице, чак и ако нисте регистровани корисник. Треба да знате да се претходни садржај странице чува у историји тако да није могуће обрисати ваш рад. За измену текста није потребно знати релативно комликовану HTML синтаксу, на пример \'\'два апострофа\'\' око неких речи ће их \'\'искосити\'\', \'\'\'три\'\'\' ће их \'\'\'подебљати\'\'\', и тако даље. *За детаље погледајте [[Википедија:Како_се_мења_страна]].\n*Ако намеравате да се активније ангажујете на енциклопедији, мада наравно можете остати анонимни, саветујемо да ипак отворите налог да бисте олакшали комуникацију са другим корисницима.\n*Ако имате нека даља питања можете причати са другим посетиоцима на [[Википедија:Пијаца|Пијаци]].\n*За детаље погледајте остатак стране...\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n==Коришћење Википедије==\n\n*Који су [[Википедија:Услови коришћења, правне напомене и одрицање одговорности|услови коришћења, правне напомене и одрицање одговорности]].\n* Како да [[Википедија:Пијаца|нас контактирате]]\n* Како да [[Википедија:Администратори|постанем администратор]]\n* Како да [[Википедија:Како да се пријавим и зашто|се пријавим и зашто]]\n\n** Како да [[Википедија:Скорашње измене|користим \'\'Скорашње измене\'\' стране]]\n** Како да [[Википедија:Страна за разговор|користим стране за разговор]]\n** Како да [[Википедија:Тражење|тражим артикл и истражујем Википедију]]\n** Како да [[Википедија:Подешавања у википедији|подесим функције у Википедији]]\n\n*** [[:en:Related Changes|use the \'\'Related Changes\'\' page]]\n\n==Додавање на Википедијине стране==\n\n* Можете експериментисати са странама у [[Википедија:Песак|Песку]].\n* [[Википедија:Ћирилица и латиница|Прочитај о ћирилици]].\n* [[Википедија:Списак послова|Списак послова]] на нашој Википедији.\n\n* Како да [[Википедија:Како користити ћирилицу|користим ћирилицу]].\n* Како да [[Википедија:Како се мења страна|изменим страну]].\n* Како да [[Википедија:Како започети нову страницу|започнем нову страну]]\n* Како да [[Википедија:Како се мења страна|подебљам текст и сличне промене]]\n* Како да [[Википедија:Како постављамо интервики линкове|постављамо интервики линкове]]\n* Како да [[Википедија:Потпиши своје поруке на страницама за разговор|се потпишем]]\n* Како да [[Википедија:Категоризација|користите категорије и зашто]]\n* Како да [[Википедија:Како се користе табеле и кутијице|користим табеле и кутијице]]\n* Како да [[Википедија:Како да нешто напишем за Википедију|нешто напишем за Википедију]]\n* Како да [[Википедија:Како писати чланке|пишем чланке]] или радост писања.\n* Како да [[Википедија:Како писати чланке о градовима Србије|пишем чланке о градовима Србије]].\n* Како да [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|пишем чланке о општинама Србије]]\n\n\n** Како да [[Википедија:Како да вратите страну на предходну верзију|како да вратите страну на предходну верзију]]\n** Како да [[Википедија:Редирект|користим редиректовање страница и чему служи]]\n** Како да [[пошаљем фајл на Википедију|пошаљем фајл на Википедију]]\n** Која су [[Википедија:Image use policy|правила за додавање слика]]\n** Како да [[Википедија:Како да реименујем(померим) страну|Како да реименујем(померим) страну]]\n** Како да [[Википедија:Брисање на Википедији|бришем стране/слике/категорије]] \n\n\n*** [[:en:How to link to sister projects|link to sister projects]]\n*** [[:en:How to edit an article so long that you can\'t edit|edit an article so long that you can\'t edit]]\n*** [[:en:Text editor support|edit with an external editor]]\n*** [[:en:TeX markup|edit mathematical formulas using TeX]]\n*** [[:en:Graphics tutorials|produce graphics for pages]] \n*** [[:en:Protection policy|protect/unprotect pages]] ([[:en:Wikipedia:Administrators|sysops]] only)\n*** [[:en:Help:Template|use templates]] (and the available [[:en:Wikipedia:Template messages|templates]])\n\n==Информације и ресурси за Википедице==\n\n* [[Википедија:Одбор за односе са другим википедијанским заједницама|Одбор за односе са другим википедијанским заједницама]].\n* [[Википедија]] je, [[шта Википедија није|овде нетреба радити]], прочитај и [[Википедија:Добродошли|добродошлицу]]...\n* Погледајте [[Википедија:Правила и смернице|правила и смернице]]\n* [[Википедија:FAQ|FAQ или често постављана питања]]\n* [[Сукоби на Википедији]]\n\n** Помоћ на енглеском потражите и на \n\n*** [[m:Help:Contents|The MediaWiki User\'s Guide]].\n*** [[:en:How to write a great article|How to write a great article]]\n*** [[:en:Policies and guidelines|Policies and guidelines for contributors]]\n*** [[:en:Glossary|Glossary of common Wikipedia terms]]\n*** [[:en:Style and How-to Directory|Style and How-to Directory]]\n*** [[:en:Public domain resources|Public domain resources]]\n*** [[:en:Manual of Style|Manual of style]]\n*** [[:en:WikiProject|WikiProjects]], writing and style guidelines for specific disciplines.\n*** [[:en:Topical index|Topical index]], a collection of links to pages that are useful to \"doing things\" in Wikipedia.\n\n==Одакле да почнем са радом==\n\n* [[Списак чланака које српска Википедија треба имати]] је право место.\n\n\n== Останимо у контакту==\n\n* [[Википедија:Пијаца|Пијаца]] је место где можете добити одговоре на ваша питања, дискутовати са осталим корисницима, упутити критике или похвалити... \n* [[Википедија:Пијаца|Контактирајте нас]]\n* [[Википедија:Пријаве грешака|Пријави грешку или неку неправилност]]\n* [[Википедија:Википедијанци|Википедијанци]]\n* [[Википедија:Администратори|Администратори]]\n\n** [[Википедија:Помоћ новим члановима|Помоћ новим члановима]] за новопридошле са питањима о википедији или едитовању ,а да није Пијаца и да је на једном месту...\n** [[Википедија:Обавести ме поштом|Обавести ме поштом]] листа\n** [[Википедија:Разговор на ИРЦ у |Разговарај са осталим корисницима на ИРЦ у]]\n\n*** [[meta:Main Page|Meta Wikipedia]], a site that works alongside the main Wikipedia project. Here you can post essays and discussions about topics related to Wikipedia.\n*** [[:en:General complaints|General Complaints]] for things in general (that is, a problem on more than one page) that could be fixed or made better.\n*** [[:en:Reference desk|Reference desk]], request an article or information. See also [[:en:Requested articles]].\n\n\n\n\n{{Template:Сестрински пројекти}}\n\n\n\n\n\n[[bg:Уикипедия:Помощ]]\n[[ca:Pàgina d\'acollida]]\n[[cy:Wicipedia:Help]]\n[[da:Wikipedia:Hjælp]]\n[[de:Wikipedia:Hilfe]]\n[[el:Wikipedia:Help]]\n[[en:Wikipedia:Help]]\n[[eo:Vikipedio:Helpo]]\n[[es:Wikipedia:Ayuda]]\n[[fr:Wikipédia:Aide]]\n[[he:ויקיפדיה:עזרה]]\n[[ja:Wikipedia:ヘルプ]]\n[[lb:Hëllef:Hëllef]]\n[[no:Wikipedia:Hjelp]]\n[[pl:Wikipedia:Pomoc]]\n[[simple:Wikipedia:Help]]\n[[sl:Wikipedija:Pomoč]]\n[[sv:Wikipedia:Hjälp]]\n[[vi:Wikipedia:Trợ giúp]]\n[[zh:Wikipedia:帮助]]\n[[zh-cn:Wikipedia:帮助]]\n[[zh-tw:Wikipedia:幫助]]\n[[zh:Wikipedia:幫助]]','/* Додавање на Википедијине стране */',17,'Bonzo','20050308200347','',0,0,0,0,0.303114386882,'79949691799652','20050308200747'); INSERT INTO cur VALUES (141,0,'1862','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]] | \'\'\'[[1860е]]\'\'\' | [[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]]
\n[[1857]] | [[1858]] | [[1859]] | [[1860]] | [[1861]] | \'\'\'1862\'\'\' | [[1863]] | [[1864]] | [[1865]] | [[1866]] | [[1867]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Сукоби Срба и Турака 1862. у Београду]], инцидент на Чукур-чесми итд.\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|61862]]\n\n[[af:1862]]\n[[ast:1862]]\n[[bg:1862]]\n[[ca:1862]]\n[[cs:1862]]\n[[cy:1862]]\n[[da:1862]]\n[[de:1862]]\n[[el:1862]]\n[[en:1862]]\n[[eo:1862]]\n[[es:1862]]\n[[et:1862]]\n[[eu:1862]]\n[[fi:1862]]\n[[fr:1862]]\n[[fy:1862]]\n[[he:1862]]\n[[hr:1862]]\n[[io:1862]]\n[[is:1862]]\n[[it:1862]]\n[[ko:1862년]]\n[[la:1862]]\n[[nl:1862]]\n[[no:1862]]\n[[pl:1862]]\n[[pt:1862]]\n[[ro:1862]]\n[[ru:1862]]\n[[sl:1862]]\n[[sv:1862]]\n[[tr:1862]]\n[[uk:1862]]\n[[wa:1862]]\n[[zh-cn:1862年]]','',108,'Djordjes','20041116220015','',0,0,0,0,0.384913943422,'79958883779984','20041116220015'); INSERT INTO cur VALUES (142,0,'1868','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]] | \'\'\'[[1860е]]\'\'\' | [[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]]
\n[[1863]] | [[1864]] | [[1865]] | [[1866]] | [[1867]] | \'\'\'1868\'\'\' | [[1869]] | [[1870]] | [[1871]] | [[1872]] | [[1873]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[29. мај|29. маја]] - [[Атентат на Кнеза Михаила]]\n\n==Рођења==\n* [[24. април|24. априла]] - [[Михаило Петровић Алас]], [[математика|математичар]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] и академик [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|61868]]\n\n[[af:1868]]\n[[ast:1868]]\n[[bg:1868]]\n[[ca:1868]]\n[[cs:1868]]\n[[cy:1868]]\n[[da:1868]]\n[[de:1868]]\n[[el:1868]]\n[[en:1868]]\n[[eo:1868]]\n[[es:1868]]\n[[et:1868]]\n[[eu:1868]]\n[[fi:1868]]\n[[fr:1868]]\n[[fy:1868]]\n[[he:1868]]\n[[hr:1868]]\n[[hu:1868]]\n[[io:1868]]\n[[is:1868]]\n[[it:1868]]\n[[la:1868]]\n[[nl:1868]]\n[[no:1868]]\n[[pl:1868]]\n[[pt:1868]]\n[[ro:1868]]\n[[ru:1868]]\n[[sl:1868]]\n[[sv:1868]]\n[[tr:1868]]\n[[uk:1868]]\n[[wa:1868]]\n[[zh:1868年]]','',108,'Djordjes','20041116220021','',0,0,0,0,0.315524431092,'79958883779978','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (143,0,'1875','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]] | \'\'\'[[1870е]]\'\'\' | [[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]]
\n[[1870]] | [[1871]] | [[1872]] | [[1873]] | [[1874]] | \'\'\'1875\'\'\' | [[1876]] | [[1877]] | [[1878]] | [[1879]] | [[1880]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Устанак у Босни и Херцеговини]] \n\n==Рођења==\n* [[8. јул]] - [[Др Рудолф Арчибалд Рајс]], велики пријатељ српског народа\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|71875]]\n\n[[af:1875]]\n[[ast:1875]]\n[[bg:1875]]\n[[ca:1875]]\n[[cs:1875]]\n[[cy:1875]]\n[[da:1875]]\n[[de:1875]]\n[[el:1875]]\n[[en:1875]]\n[[eo:1875]]\n[[es:1875]]\n[[et:1875]]\n[[eu:1875]]\n[[fi:1875]]\n[[fr:1875]]\n[[fy:1875]]\n[[he:1875]]\n[[hr:1875]]\n[[io:1875]]\n[[is:1875]]\n[[it:1875]]\n[[la:1875]]\n[[nl:1875]]\n[[no:1875]]\n[[pl:1875]]\n[[pt:1875]]\n[[ro:1875]]\n[[ru:1875]]\n[[sl:1875]]\n[[sv:1875]]\n[[tr:1875]]\n[[uk:1875]]\n[[wa:1875]]\n[[zh:1875年]]','',108,'Djordjes','20041116220043','',0,0,0,0,0.643222824039,'79958883779956','20041116220043'); INSERT INTO cur VALUES (144,0,'1876','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]] | \'\'\'[[1870е]]\'\'\' | [[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]]
\n[[1871]] | [[1872]] | [[1873]] | [[1874]] | [[1875]] | \'\'\'1876\'\'\' | [[1877]] | [[1878]] | [[1879]] | [[1880]] | [[1881]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Српско-турски рат]] \n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|71876]]\n\n[[af:1876]]\n[[ast:1876]]\n[[bg:1876]]\n[[ca:1876]]\n[[cs:1876]]\n[[cy:1876]]\n[[da:1876]]\n[[de:1876]]\n[[el:1876]]\n[[en:1876]]\n[[eo:1876]]\n[[es:1876]]\n[[et:1876]]\n[[eu:1876]]\n[[fi:1876]]\n[[fr:1876]]\n[[fy:1876]]\n[[he:1876]]\n[[hr:1876]]\n[[hu:1876]]\n[[is:1876]]\n[[it:1876]]\n[[la:1876]]\n[[nl:1876]]\n[[no:1876]]\n[[pl:1876]]\n[[pt:1876]]\n[[ro:1876]]\n[[ru:1876]]\n[[sl:1876]]\n[[sv:1876]]\n[[tr:1876]]\n[[uk:1876]]\n[[wa:1876]]\n[[zh:1876年]]','',108,'Djordjes','20041116220044','',0,0,0,0,0.211321631545,'79958883779955','20041116220044'); INSERT INTO cur VALUES (145,0,'1882','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1877]] | [[1878]] | [[1879]] | [[1880]] | [[1881]] | \'\'\'1882\'\'\' | [[1883]] | [[1884]] | [[1885]] | [[1886]] | [[1887]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Проглашење Србије за краљевину|Србија постаје краљевина]]\n\n==Несреће и ратови==\n\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1882-01-30-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1882-01-30-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Смрти==\n*\n\n==Празници и дани сећања==\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|81882]]\n\n[[af:1882]]\n[[ast:1882]]\n[[be:1882]]\n[[bg:1882]]\n[[ca:1882]]\n[[cs:1882]]\n[[cy:1882]]\n[[da:1882]]\n[[de:1882]]\n[[el:1882]]\n[[en:1882]]\n[[eo:1882]]\n[[es:1882]]\n[[et:1882]]\n[[eu:1882]]\n[[fi:1882]]\n[[fr:1882]]\n[[fy:1882]]\n[[he:1882]]\n[[hr:1882]]\n[[ia:1882]]\n[[is:1882]]\n[[it:1882]]\n[[la:1882]]\n[[nl:1882]]\n[[no:1882]]\n[[pl:1882]]\n[[pt:1882]]\n[[ro:1882]]\n[[ru:1882]]\n[[simple:1882]]\n[[sl:1882]]\n[[sv:1882]]\n[[tr:1882]]\n[[uk:1882]]\n[[wa:1882]]\n[[zh:1882年]]','',17,'Bonzo','20050112182653','',0,0,0,0,0.682956131028,'79949887817346','20050214164115'); INSERT INTO cur VALUES (146,0,'1883','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1878]] | [[1879]] | [[1880]] | [[1881]] | [[1882]] | \'\'\'1883\'\'\' | [[1884]] | [[1885]] | [[1886]] | [[1887]] | [[1888]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1878]] | [[1879]] | [[1880]] | [[1881]] | [[1882]] | \'\'\'1883\'\'\' | [[1884]] | [[1885]] | [[1886]] | [[1887]] | [[1888]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Тимочка буна]]\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|81883]]\n\n[[af:1883]]\n[[ast:1883]]\n[[be:1883]]\n[[bg:1883]]\n[[ca:1883]]\n[[cs:1883]]\n[[cy:1883]]\n[[da:1883]]\n[[de:1883]]\n[[el:1883]]\n[[en:1883]]\n[[eo:1883]]\n[[es:1883]]\n[[et:1883]]\n[[eu:1883]]\n[[fi:1883]]\n[[fr:1883]]\n[[fy:1883]]\n[[he:1883]]\n[[hr:1883]]\n[[is:1883]]\n[[it:1883]]\n[[ku:1883]]\n[[la:1883]]\n[[nl:1883]]\n[[no:1883]]\n[[pl:1883]]\n[[pt:1883]]\n[[ro:1883]]\n[[ru:1883]]\n[[sl:1883]]\n[[sv:1883]]\n[[tr:1883]]\n[[uk:1883]]\n[[wa:1883]]\n[[zh:1883年]]','',108,'Djordjes','20041116220105','',0,0,0,0,0.316466477381,'79958883779894','20041116220105'); INSERT INTO cur VALUES (147,0,'1885','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1880]] | [[1881]] | [[1882]] | [[1883]] | [[1884]] | \'\'\'1885\'\'\' | [[1886]] | [[1887]] | [[1888]] | [[1889]] | [[1890]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Српско-бугарски рат]]\n\n==Рођења==\n* [[19. јун|19. јуна]] - [[Стеван Христић]]\n* [[22. децембар|22. децембра]] - [[Боривоје Ж. Милојевић]], [[географија|географ]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] и академик [[САНУ]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|81885]]\n\n[[af:1885]]\n[[ast:1885]]\n[[bg:1885]]\n[[ca:1885]]\n[[cs:1885]]\n[[cy:1885]]\n[[da:1885]]\n[[de:1885]]\n[[el:1885]]\n[[en:1885]]\n[[eo:1885]]\n[[es:1885]]\n[[et:1885]]\n[[eu:1885]]\n[[fi:1885]]\n[[fr:1885]]\n[[fy:1885]]\n[[gl:1885]]\n[[he:1885]]\n[[hr:1885]]\n[[is:1885]]\n[[it:1885]]\n[[la:1885]]\n[[nl:1885]]\n[[no:1885]]\n[[pl:1885]]\n[[pt:1885]]\n[[ro:1885]]\n[[ru:1885]]\n[[simple:1885]]\n[[sl:1885]]\n[[sv:1885]]\n[[tr:1885]]\n[[uk:1885]]\n[[wa:1885]]\n[[zh:1885年]]','',108,'Djordjes','20041116220109','',0,0,0,0,0.628268839153,'79958883779890','20050310070403'); INSERT INTO cur VALUES (148,0,'1908','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]] | \'\'\'[[1900е]]\'\'\' | [[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]]
\n[[1903]] | [[1904]] | [[1905]] | [[1906]] | [[1907]] | \'\'\'1908\'\'\' | [[1909]] | [[1910]] | [[1911]] | [[1912]] | [[1913]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[6. октобар]] - [[Анексија Босне и Херцеговине]]\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|01908]]\n\n[[af:1908]]\n[[ast:1908]]\n[[bg:1908]]\n[[ca:1908]]\n[[cs:1908]]\n[[cy:1908]]\n[[da:1908]]\n[[de:1908]]\n[[el:1908]]\n[[en:1908]]\n[[eo:1908]]\n[[es:1908]]\n[[et:1908]]\n[[eu:1908]]\n[[fi:1908]]\n[[fr:1908]]\n[[fy:1908]]\n[[he:1908]]\n[[hr:1908]]\n[[hu:1908]]\n[[is:1908]]\n[[it:1908]]\n[[ja:1908年]]\n[[la:1908]]\n[[nl:1908]]\n[[no:1908]]\n[[pl:1908]]\n[[pt:1908]]\n[[ro:1908]]\n[[ru:1908]]\n[[sl:1908]]\n[[sv:1908]]\n[[tr:1908]]\n[[uk:1908]]\n[[wa:1908]]\n[[zh:1908年]]','',108,'Djordjes','20041116205358','',0,0,0,0,0.301692764881,'79958883794641','20041116205358'); INSERT INTO cur VALUES (149,0,'1912','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]] | \'\'\'[[1910е]]\'\'\' | [[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]]
\n[[1907]] | [[1908]] | [[1909]] | [[1910]] | [[1911]] | \'\'\'1912\'\'\' | [[1913]] | [[1914]] | [[1915]] | [[1916]] | [[1917]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[8. октобар]] - Почетак [[Први балкански рат|Првог балканског рата]]\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|11912]]\n\n[[af:1912]]\n[[ast:1912]]\n[[bg:1912]]\n[[ca:1912]]\n[[cs:1912]]\n[[cy:1912]]\n[[da:1912]]\n[[de:1912]]\n[[el:1912]]\n[[en:1912]]\n[[eo:1912]]\n[[es:1912]]\n[[et:1912]]\n[[eu:1912]]\n[[fi:1912]]\n[[fr:1912]]\n[[fy:1912]]\n[[gl:1912]]\n[[he:1912]]\n[[hr:1912]]\n[[hu:1912]]\n[[is:1912]]\n[[it:1912]]\n[[ja:1912年]]\n[[ko:1912년]]\n[[la:1912]]\n[[nl:1912]]\n[[no:1912]]\n[[pl:1912]]\n[[pt:1912]]\n[[ro:1912]]\n[[ru:1912]]\n[[sl:1912]]\n[[sv:1912]]\n[[tr:1912]]\n[[uk:1912]]\n[[wa:1912]]\n[[zh:1912年]]','',108,'Djordjes','20041116205438','',0,0,0,0,0.420510279211,'79958883794561','20041116205438'); INSERT INTO cur VALUES (150,0,'1913','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]] | \'\'\'[[1910е]]\'\'\' | [[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]]
\n[[1908]] | [[1909]] | [[1910]] | [[1911]] | [[1912]] | \'\'\'1913\'\'\' | [[1914]] | [[1915]] | [[1916]] | [[1917]] | [[1918]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[30. мај|30. маја]] закључен је [[Лондонски мир]]\n*[[29. јун|29. јуна]] почео је [[Други балкански рат]]\n*[[10. август|10. августа]] склопљен је [[Букурешки мир]]\n\n==Рођења==\n*[[14. јул|14. јула]] рођен је [[Лесли Линч Кинг Јуниор]], [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] политичар и предсеник [[Сједињене Америчке Државе|САД]] од [[1974]]., када је као потпредседник заменио [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]] који је због афере прислушкивања политичких противника, познате под именом \"[[Вотергејт]]\", поднео оставку. На изборима две године касније, [[1976]]. године, победио га је [[Џими Картер]].\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|11913]]\n\n[[af:1913]]\n[[ast:1913]]\n[[bg:1913]]\n[[ca:1913]]\n[[cs:1913]]\n[[cy:1913]]\n[[da:1913]]\n[[de:1913]]\n[[el:1913]]\n[[en:1913]]\n[[eo:1913]]\n[[es:1913]]\n[[et:1913]]\n[[eu:1913]]\n[[fi:1913]]\n[[fr:1913]]\n[[fy:1913]]\n[[he:1913]]\n[[hr:1913]]\n[[hu:1913]]\n[[io:1913]]\n[[is:1913]]\n[[it:1913]]\n[[ja:1913年]]\n[[ko:1913년]]\n[[la:1913]]\n[[nl:1913]]\n[[no:1913]]\n[[pl:1913]]\n[[pt:1913]]\n[[ro:1913]]\n[[ru:1913]]\n[[sl:1913]]\n[[sv:1913]]\n[[tr:1913]]\n[[uk:1913]]\n[[wa:1913]]\n[[zh:1913年]]','',108,'Djordjes','20041116205441','',0,0,0,0,0.683461043836,'79958883794558','20041116205441'); INSERT INTO cur VALUES (151,0,'1929','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'[[1920е]]\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1924]] | [[1925]] | [[1926]] | [[1927]] | [[1928]] | \'\'\'1929\'\'\' | [[1930]] | [[1931]] | [[1932]] | [[1933]] | [[1934]]\n
\n\n----\n\n\n==Догађаји==\n\n* [[3. октобар]] - Краљ Александар променио име \"Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца\" са \"Краљевина [[Југославија]]\" после једне државске кризе \n* [[24. октобар]] - [[Црни четвртак]]. [[Слом Њујоршке берзе]] и почетак светске економске кризе\n*Почео са радом [[Радио Београд]].\n*[[Александар Карађорђевић]] укида Устав и заводи лични режим. \n*У свим општинама, па тако и у граду Београду изабране општинске органе смењују од стране краља постављени председници општина.\n\n==Рођења==\n\n* [[15. јануар]] - [[Мартин Лутер Кинг]], амерички носилац Нобелове награде\n* [[1. мaј]] - [[Ралф Дарендорф]], немачко-енглески политичар, социолог и философ\n* [[27. август]] - [[Јасир Арафат]], палестински политичар и преdседник ПЛО\n\n==Смрти==\n\n* [[27. фебруар]] - [[Фрајхер Хуго фон Хаберман]], сликар (*[[1849]])\n* [[8. август]] - [[Др Рудолф Арчибалд Рајс]], велики пријатељ српског народа\n\n==Дани сећања==\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - [[Луијис Виктор де Брољи]]\n* [[Хемија]] - [[Артур Харден]] и [[Ханс Карл Аугуст Симон вон Ојлер-Шелпин]]\n* [[Медицина]] - [[Христијан Ејкман]] и [[Фредерик Говланд Хопкинс]]\n* [[Књижевност]] - [[Томас Ман]]\n* [[Мир]] - [[Френк Билингс Келог]]\n\n==Литература==\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|21929]]\n\n[[af:1929]]\n[[ast:1929]]\n[[bg:1929]]\n[[bs:1929]]\n[[ca:1929]]\n[[cs:1929]]\n[[cy:1929]]\n[[da:1929]]\n[[de:1929]]\n[[el:1929]]\n[[en:1929]]\n[[eo:1929]]\n[[es:1929]]\n[[et:1929]]\n[[eu:1929]]\n[[fi:1929]]\n[[fr:1929]]\n[[fy:1929]]\n[[he:1929]]\n[[hr:1929]]\n[[io:1929]]\n[[is:1929]]\n[[it:1929]]\n[[ja:1929年]]\n[[la:1929]]\n[[nl:1929]]\n[[no:1929]]\n[[pl:1929]]\n[[pt:1929]]\n[[ro:1929]]\n[[ru:1929]]\n[[simple:1929]]\n[[sl:1929]]\n[[sv:1929]]\n[[tr:1929]]\n[[uk:1929]]\n[[wa:1929]]\n[[zh:1929年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127221959','',0,0,0,0,0.544088391375,'79958872778040','20041204021030'); INSERT INTO cur VALUES (152,0,'Атентат_на_Зорана_Ђинђића','Марта 2003.г, испред зграде владе убијен је [[Зоран Ђинђић|Др Зоран Ђинђић]].','',315,'Ninam','20050215232433','',0,0,1,0,0.824095219292,'79949784767566','20050215232433'); INSERT INTO cur VALUES (153,0,'Фудбал','{{патрљак}}\n\n\'\'\'Фудбал\'\'\' је врста колективног спорта са лоптом. Порекло му је старо али у савременом облику постоји од 1863. Играју га две екипе са по 11 играча (10 играча и голман). Екипе могу имати и резервне играче и голмане. Да би се играло по правилима постоје судије који о томе воде рачуна. Њих има 3 (1 главни и 2 помоћна). \n\nФудбал се игра на правоугаоном, најчешће травнатом, терену (ширине од 45 до 90 метара и дужине од 90 до 110 метара), а играју се два полувремена од по 45 минута између којих је пауза од 15 минута. На срединама супротних страна терена налазе се голови правоугаоног облика висине 2,44 m (8 ft) и ширине 7,32 m (24 ft). Са задње стране голова налазе се мреже. На терену су означени посебни делови који одређују врсту игре. Најзначајнији су казнени простори, којих има два и налазе се на сваком крају терена испред голова. Ширине су 40,32 m (44 yd) и дужине (према центру терена) 16,5 m (18 yd). У казненим просторима голмани смеју да користе руке за хватање лопте а ако у њима неки играч направи прекршај (фаул) онда се изводи казнени ударац (пенал, једанаестерац) који се шутира са 11 m од гола. Уколико лопта изађе из терена изводе се аути, односно шутирају корнери.\n\nЦиљ игре је постизање поена на тај начин што ће се лопта преко гол линије убацити у гол. Побеђује она екипа која постигне више поена (голова) од супарника. Играчи лотпу смеју да шутирају свим деловима тела осим руку (са изузетком голмана у казненом простору и свих осталих играча приликом извођења аута).\n\nФудбал је најпопуларнији спорт на свету и игра се у преко 200 земаља. Могу га играти људи свих годишта и оба пола. Често се о фудбалу говори као \"Најважнијој споредној ствари на свету\".\n\n[[Category:Спортови]]\n\n\n[[af:Sokker]]\n[[bg:Футбол]]\n[[bs:Nogomet]]\n[[ca:Futbol]]\n[[cs:Fotbal]]\n[[cy:Pêl-droed]]\n[[da:Fodbold]]\n[[de:Fußball]]\n[[et:Jalgpall]]\n[[en:Football (soccer)]]\n[[es:Fútbol]]\n[[eo:Futbalo]]\n[[fr:Football]]\n[[fy:Fuotbal]]\n[[gd:Ball-coise]]\n[[gl:Fútbol]]\n[[id:Sepak bola]]\n[[ia:Football]]\n[[io:Futbolo]]\n[[it:Calcio (sport)]]\n[[he:כדורגל]]\n[[ko:축구]]\n[[lv:Futbols]]\n[[hr:Nogomet]]\n[[nl:Voetbal]]\n[[ja:サッカー]]\n[[minnan:Kha-kiû]]\n[[no:Fotball]]\n[[nds:Football]]\n[[pl:Piłka nożna]]\n[[pt:Futebol]]\n[[ro:Fotbal]]\n[[ru:Футбол]]\n[[simple:Football (soccer)]]\n[[sl:nogomet]]\n[[fi:Jalkapallo]]\n[[sv:Fotboll]]\n[[tr:Futbol]]\n[[zh:足球]]','',0,'212.200.83.95','20050115174221','',0,0,0,0,0.032832667713,'79949884825778','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (154,0,'Кување','{{патрљак}}\n* Како да направим [[Листа рецепата]]\n* Како да направим [[Листа коктела]]\n* The [[List of recipes|Wikipedia Cookbook]]\n* The [[List of cocktails|Wikipedia Cocktail Guide]]','',17,'Bonzo','20041202201357','',0,0,0,0,0.947099924529,'79958797798642','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (155,0,'Упутства','==Упутства о раду на Википедији==\n*[[упутство за постављање вести]]\n\n==Корисне везе на Интернету==\n*Употреба ћирилице на рачунарима - [http://www.nasepismo.net/ технички сајт].','Враћено на последњу измену од корисника Djordjes',108,'Djordjes','20050104081944','',0,0,1,0,0.174345651257,'79949895918055','20050104081944'); INSERT INTO cur VALUES (157,0,'Фрањо_Туђман','[[image:Franjo_tudjman.jpg|right|thumb|Фрањо Туђман]]\n\n\'\'\'Фрањо Туђман\'\'\' рођен је у Великом Трговишћу, општинском месту у Хрватском загорју, [[14. мај|14. маја]] [[1922]]. године. Његов отац Стјепан, познати активист Хрватске сељачке странке, и мајка Јустина рођ. Гмаз имали су, осим Фрање, још два сина: Стјепана и Ивицу. Мајка му је умрла [[1929]]. г., кад је пошао у основну школу. Брат Стјепан погинуо је као [[партизан]] у пролеће [[1943]]. г. Оца Стјепана, иако је био један од главних покретача антифашистичкога покрета у Хрватском загорју и члан ЗАВНОХ-а и АВНОЈ-а, ликвидирала је - због његових критика нове југословенске власти - тајна југословенска полиција у пролеће [[1946]]. године.\n\nОсновну, односно пучку школу Туђман је похађао у родном месту ([[1929]]-[[1933]]). Средњу је школу полазио у [[Загреб]]у ([[1934]]-[[1941]]), где се издржавао углавном сам, подучавањем других. Већ као средњошколац суделује у националном покрету, због чега је [[1940]]. г. био притворен. Од [[1941]]. г. суделује у антифашистичком партизанском покрету и социјалној револуцији у северозападној [[Хрватска|Хрватској]]. Још у рату, поткрај јануара [[1945]]. г., упућен је као један од хрватских представника у Врховни штаб НОВ и ПОЈ у [[Београд]]. Затим ради у Главној персоналној управи Министарства народне одбране, у Генералштабу [[ЈНА]] и у уредништву Војне енциклопедије. У Београду завршава и студиј на Вишој војној академији ([[1955]]-[[1957]]). Иако је поткрај [[1960]]. г. унапређен у чин генерала, већ следеће године ([[1961]]) на властити више пута постављени захтев напушта активну војну службу како би се могао сасвим посветити научном и \"списатељском\" раду. У Загребу [[1961]]. г. оснива Институт за хисторију радничког покрета и остаје његовим директором до [[1967]]. године. Године [[1963]]. изабран је - на основи хабилитације - за професора на Факултету политичких наука Загребачког универзитета, где је предавао предмет Социјалистичка револуција и сувремена национална повијест.\n\nДоктор историјских наука постао је [[1965]]. г. на Загребачком универзитету одбраном дисертације \"Узроци кризе монархистичке Југославије од уједињења [[1918]]. до слома [[1941]].\" Врло рано, још у првој половини педесетих година, Туђман се почео бавити научним радом. Објавио је већи број расправа и чланака - више од 150 - из историјских наука, војне теорије, савремене националне историје те филозофије историје, међународних односа. Учествовао је на више симпозија и држао предавања на универзитетима у Чехословачкој, Италији, Немачкој, Аустрији, Канади и Сједињеним Државама. Био је члан уредништва војно- теоријског часописа \"Војно дело\", редактор и помоћник главног уредника \"Војне енциклопедије\", сарадник и редактор енциклопедија Лексикографског завода Мирослав Крлежа, главни и одговорни уредник часописа \"Путови револуције\", члан издавачког одбора часописа ЈАЗУ \"Форум\", члан издавачког одбора \"Хрватскога тједника\" и члан уредништва \"Гласника Хрватске демократске заједнице\". Од 1962. до 1967. Туђман је председник Комисије за међународне односе и члан Секретаријата Главног одбора Социјалистичког савеза Хрватске.\n\nОд 1965. до 1969. народни је заступник Просвјетно-културног вијећа Сабора СР Хрватске и предсједник Одбора за знанствени рад Просвјетно-културног вијећа Сабора. Био је члан Управног и Извршног одбора Матице хрватске и предсједник Комисије Матице хрватске за хрватску повијест. Члан је Друштва хрватских књижевника од 1970. г. и члан Хрватског центра ПЕН-а од 1987. године. Већ су први објављени Туђманови текстови из подручја војне доктрине о освајачким и ослободилачким ратовима - у којима је, полазећи с гледишта да сваки народ треба имати своју оружану силу, заступао концепцију наоружаног народа и територијалне одбране. Његов труд да се што више \"смањи\" број јасеновачких жртава и отворени шовинизма - изложили су га политичким, а затим и судским прогонима. Године 1967. био је избачен из Комунистичке партије. Морао је напустити Институт, уклоњен је са Универзитета и пензионисан ради спречавања јавне делатности кад му је било само 45 година. Кад је 1972. г. започео прогон хрватских дисидената био је затворен. Захваљујући интервенцији Мирослава Крлеже код Јосипа Броза Тита, избегао је вишегодишњу робију, која му је била намењена па је осуђен само на две године затвора (касније је и та осуда смањена на девет месеци). По Титову одласку с историјске сцене, поновно је - у фебруару 1981. г. - осуђен на три године затвора и на забрану било каквог јавног деловања у раздобљу од пет година, и то због тога што је дао интервјуе за шведску и немачку телевизију и француски радио, у којима је говорио о својим \"повијесним просудбама, а у прилог плуралистичке демокрације\". У затвору у Лепоглави боравио је од јануара 1982. г. до фебруара 1983. г., кад је био пуштен ради лечења. У мају 1984. г. враћен је у затвор ради издржавања остатка казне, али је у септембру исте године због погоршања здравственог стања условно пуштен из затвора. Кад му је 1987. г. враћен пасош, путује у иностранство - најпре у Канаду и САД, а затим у европске земље - где држи предавања и повезује се са ексремистима међу хрватским исељеницима. Од тих екстремиста водећу улогу за његове владавине имаће Гојко Шушак, министар одбране и његова \"десна рука\". Године 1989. оснива Хрватску демократску заједницу и постаје њезиним председником. Након победе Хрватске демократске заједнице на првим парламентарним изборима, одржанима у Хрватској након више од 50 година, у Сабору је 30. маја 1990. године изабран за председника Председништва тада још Социјалистичке Републике Хрватске. Након доношења новога Устава Републике Хрватске - 22. децембра 1990. - на непосредним је председничким изборима у августу 1992. г. поновно изабран за председника хрватске државе. На другом и трећем општем сабору ХДЗ у октобру 1993. и 1995. поновно је изабран за председника Хрватске демократске заједнице, највеће странке у Хрватској. На парламентарним изборима у јесен 1995. ХДЗ и Туђман као носилац листе ХДЗ-а поновно добивају апсолутну већину у Заступничкоме дому Сабора. Као \"државни поглавар\", односно као председник Републике Хрватске, својим вођством хрватске унутрашње и вањске политике остварује пуно међународно признање Хрватске. Након доношења новог устава РХ од 22.XII 1990. којим су Срби постали национална мањина након вековног статуса равноправног народа са Хрватима, почињу масовна отпуштања Срба с посла, минирања кућа и др. Фрањо Туђман је својим изјавама и делима протеривање више стотина хиљада Срба са својих огњишта) показао да за Србе нема места у самосталној држави Хрватској. Мржња коју је посејао међу хрватски народ дуго ће бити оптерећење свим грађанима Републике Хрватске. Позната је његова изјава: \"Сретан сам што нисам ожењен Српкињом или Жидовком\". На економском плану ХДЗ и Туђман су дословно уништили већину индустрије у Хрватској. Приватизација којa је почела још за време рата (незабележено другде) донела је већинске власничке уделе предузећа неколицини ХДЗ-ових послушника - тзв. \"тајкуна\". Стотине хиљада људи остало је без посла, некада успешна предузећа су затворена, а земља се почела прекомерно задуживати у иностранству. Туђманови биографски подаци преузети су са архиве Хрватске телевизије. Објашњење улоге Фрање Туђмана у прогонима Срба из Хрватске и о последицама његове владавине су уметнути у оригинални текст...\n\nУмро је [[10. децембар|10. децембра]] [[1999]]. у [[Загреб|Загребу]]\n\n[[de:Franjo Tudjman]]\n[[en:Franjo Tudjman]]\n[[hr:Franjo Tuđman]]\n[[sv:Franjo Tudjman]]\n\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315151538','',0,0,0,0,0.088713930495,'79949684848461','20050315151538'); INSERT INTO cur VALUES (158,0,'Свети_Василије_Острошки','[[Слика:Sveti_Vasilije_Ostroski.jpg|thumb|Свети Василије]]\n\'\'\'Свети Василије Острошки\'\'\' (Јовановић) рођен је [[1639]]. године селу Мркоњићи у Поповом пољу, код Требиња у Херцеговини. Као дјечак је прво отишао у манастир Завалу (посвећен Ваведењу Пресвете Богородице) гдје је учио школу, а онда се замонашио у манастиру Тврдошу, посвећеном Успењу Пресвете Богородице. После пута у Свету Гору, хиротонисан је за епископа у Пећкој патријаршији. \n\nКао архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у [[православље|Православљу]] своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Св. Василије је напустио Тврдош и Херцеговину 1651. и прешао у [[Никшић]], пошто је постављен за Митрополита источно-херцеговачког. Он је својим деловањем изазвао против себе многе потурице и унијате предвођене језуитима. У [[Црна Гора|Црној Гори]] је направио [[манастир Острог]] где је наставио свој подвижнички живот, уз много топле молитве и бригу за своје вернике.\n\nУмро је [[1671]]. године, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцелења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројице одржава велики народни сабор.\n\'\'\'12. мај се слави као дан Светог Василија Острошког\'\'\'.\n\n[[Category:Светитељи]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315141155','',0,0,0,0,0.774206800281,'79949684858844','20050315141155'); INSERT INTO cur VALUES (159,0,'Свети_владика_Николај_Велимировић','[[Слика:Nikolai_Velimirovic.jpg|thumb|left|200px|Николај Велимировић]]\n== Живот (житије) ==\n===Детињство и школовање===\nНиколај је рођен у зору [[23. децембар|23. децембра]] [[1880]]. године (по старом календару, на [[Туциндан]] и на празник [[Свети Наук Охридски|Светог Наума Охридског]] (тада је то био [[4. јануар]] [[1881]]. по новом календару). Родио се у маленом али \"Божјем селу [[Лелић|Лелићу]]\", како га је сам називао, недалеко од [[Ваљево|Ваљева]], на падинама планине Повлена. Његови родитељи, Драгомир и Катарина, беху прости земљорадници, али добри и поштени људи и побожни [[Хришћанство|хришћани]], нарочито мајка. Крштен је ускоро по рођењу и на крштењу је добио име \'\'\'Никола\'\'\'. Крштење је обавио познати поп Андрија у [[манастир Ћелије|манастиру Ћелијама]], тадашњем парохијском храму села Лелића.\n\nУ дому својих родитеља, у друштву са осталом децом (било их је деветоро, али су остала деца умрла и изгинула у рату, па је на крају остао само Никола), мали Никола јачао је телом и духом, примајући од своје побожне и свете мајке прве појмове о Богу и вери православној. Често га је она водила за ручицу у манастир Ћелије, удаљен од њихове куће 4-5 км на молитву и причешће. Ти први утисци о Богу, Божијем храму и молитви, које је он жудно упијао са усана своје мајке, урезали су се неизбрисиво у младу детињу душу.[1]\n\nСвоје образовање мали Никола отпочео је у манастиру Ћелијама, где га је отац одвео да се описмени макар толико \"да зна читати позиве од власти и на њих одговарати\", па да га онда задржи на селу као хранитеља и \"школованог\" човека. Но Божије Провиђење је имало други и, несумњиво, бољи план о малом Николи. То као да је и Никола пројављивао, показујући још од првих дана своју изузетну даровитост и ревност у учењу. Остало је предање да је Никола за време школског одмора, док су се друга деца играла и предавала несташлуцима, повлачио се у скривени кутак манастирске звонаре и тамо \"одмор\" проводио у приљежном читању и молитви.\n\nЊегову изузетну ревност и даровитост запазио је и његов учитељ Михајло Ступаревић и препоручио му наставак школовања у [[Ваљевска гимназија|ваљевској гимназији]], где се Никола показао убедљиво најбољи ђак, иако је, да би се школовао, служио у варошким кућама, као и већина ђака у то време.\n\nПо завршетку шестог разреда гимназије, Никола је конкурисао у Војну академију, али га је лекарска комисија одбила, јер је био \"ситан\" и није имао довољан обим груди. Свакако да је и то било дело Промисла Божјег, који је Николу упућивао другим путем – да буде војник Небескога Цара, а не земаљскога. Јер одмах по одбијању ове комисије, Никола подноси документа за београдску Богословију, где буде и примљен, иако опет не без тешкоћа, наводно због слабог слуха за певање.\n\nКао ученик Богословије био је ненадмашан кроз све своје школовање. Његово истицање у наукама било је резултат како од Бога дане му природне интелигенције, тако и његовог истрајног и систематског труда и рада. Знао је колики је грех закопати Божији таленат у земљу, те се неуморно трудио да дати му таленат умножи што је могуће више. У своме школском учењу није се држао само скрипти и уџбеника, него је читао и многа друга дела од опште-образовног и светског културног значаја. До своје 24. године већ је био прочитао дела [[Петар II Петровић Његош|Његоша]], [[Вилијам Шекспир|Шекспира]], [[Јохан Волфганг Гете|Гетеа]], [[Волтер|Волтера]], [[Виктор Иго|Виктора Игоа]], [[Фридрих Ниче|Ничеа]], [[Карл Маркс|Маркса]], [[Александар Сергејевич Пушкин|Пушкина]], [[Лав Николајевич Толстој|Толстоја]], [[Фјодор Михајлович Достојевски|Достојевског]] и других. Посебно је у богословији био запажен својим оригиналним мислима о Његошу, кога је као песника и мислиоца волео и још у ваљевској гимназији добро простудирао. Својим говорничким даром млади Никола задивио је и своје колеге ученике и своје професоре у београдској Богословији. Нарочито својим говором на матурском опроштајном ручку у [[манастир Раковица|манастиру Раковици]] [[1902]]. године.\n\n=== Учитељ ===\n\n [[Слика:Vladika Nilolaj cb.jpg|thumb|right|200px|Николај Велимировић]]\nЗа време школовања у [[Београд|Београду]] Никола је тешко живео и, због становања у мемљивом стану и слабе исхране, добио је шкрофуле, од којих је годинама патио. По свршетку богословије, учитељевао је краће време у селима Драчићу и Лесковицама, више Ваљева, где је изблиза упознао живот и душевно расположење нашег српског сељака и где се спријатељио са свештеником Савом Поповићем, избеглим из [[Црна Гора|Црне Горе]], са којим је ишао по народу и помагао му у парохијским пословима. Летње распусте Никола је, по савету лекара, проводио на мору, тако да је тада упознао и са љубављу описао живот Бокеља, Црногораца и Далматинаца. Већ у богословији помагао је познатом проти Алекси Илићу у уређивању листа \"Хришћански весник\", у коме је и неколико година објављивао своје прве дописе и радове.\n\n=== Студирање и два доктората ===\nПосле тога, Никола буде изабран од стране Цркве да са другим питомцима, државним стипендистима, пође на даље школовање у [[Русија|Русију]] или [[Европа|Европу]]. Он изабере тада рађе студирање у Европи, на старокатоличком факултету у [[Берн|Берну]], а затим је прошао студирајући и [[Немачка|Немачку]], [[Енглеска|Енглеску]] и [[Швајцарска|Швајцарску]], а нешто касније и [[Русија|Русију]]. Свуда је жедно сабирао знање и тако стекао најшире и најбоље образовање свога времена. Духом својим он се надносио и над тајанственом мудрошћу далеког Истока, урањао у свештене и философске књиге древне [[Индија|Индије]]. Све сабрано знање из многих извора сажео је и прерадио у себи, у својој дубокој и мисаоној души и онда, са својственом му оригиналношћу, износио на јавност и предавао другима. Отуда, и најмањи његов спис, свака његова усмена и писана реч, открива необично ретку ерудицију и мисаоност. Такву богату ризницу знања и мудрости могао је да сабере и оригинално изрази само један заиста генијални ум и памћење.\n\nСвоје студије у Берну Николај је, у својој 28. години, крунисао докторатом из [[теологија|теологије]], одбранивши дисертацију под насловом \"Вера у Васкрсење Христово као основна догма Апостолске Цркве\".[2] Може се рећи да је и сав његов потоњи живот пролазио у знаку Крста и Васкрсења [[Исус Христос|Христовог]]. Следећу [[1909]]. г. Никола је провео у [[Оксфорд|Оксфорду]], где је припремио докторат из [[филозофија|философије]] и затим га у [[Женева|Женеви]], на [[француски језик|француском]], и одбранио (\"философија Берклија\").\n\n=== Болест и монашење ===\nВративши се из Европе Николај се, у јесен 1909, тешко разболи од дизентерије. У болници је лежао око 6 недеља, али је тада говорио: \"Ако је моја служба Господу потребна, Он ће ме спасти\". Тада је себи дао реч да, ако оздрави, замонашиће се и тако служити Богу и своме народу у Цркви. Као већ познати доктор теологије и философије, он се заиста ускоро и монаши у [[манастир Раковица|манастиру Раковици]] и постаје \'\'\'јеромонах Николај\'\'\' ([[20. децембар|20. XII]] [[1909]]), стављајући целог себе, сво своје знање и способности у службу Богу и своме [[Срби|Српском народу]].\n\nПо повратку са студија требао је, по тадашњем закону, нострификовати своје дипломе, али како није имао пуну свршену гимназију, морао је полагати седми и осми разред и велику матуру, да би тек онда могао предавати у Богословији. Комисија пред којом је полагао, по речима једног њеног члана, \"слушајући његово излагање о Христу, остала је запањена, и нико га ни једне речи више није упитао\". Ипак, пре но што је постао суплент у Богословији, упућен је од [[патријарх српски Димитрије (Павловић)|митрополита Србије Димитрија]] у Русију, где је провео годину дана, највише путујући по широкој Русији и упознајући њен црквени живот, душу руског човека и његове светиње. За то време написао је и своје прво веће дело – студију \"Религија Његошева\".\n\n=== Суплент Богословије ===\nКао суплент Богословије Св. Саве у Београду Николај је предавао философију, [[логика|логику]], [[психологија|психологију]], [[историја|историју]] и стране језике. Но он није могао сав стати и остати у оквирима Богословије. Зидови учионице били су тесни за њега. Он зато почиње да пише, говори и објављује. Млади и учени јеромонах почиње са сјајним беседама по београдским и другим црквама широм Србије, па онда држи и предавања на Коларчевом универзитету н другим местима. Говорио је углавном на теме из живота, али на начин невиђен до тада и зато потресајући за интелигенцију ондашње Србије. Истовремено, Николај објављује у црквеним и књижевним часописима своје чланке, беседе и студије: о Његошу, о Ничеу и Достојевском и на друге философско-теолошке теме.[3]\n\n=== Беседник ===\nСвојим снажним религиозно-црквеним и националним иступима у јавном животу ондашње демократске и слободарске Србије, Николај је изазвао дивљење и поштовање код многих, али није већ тада био ни без непријатеља и завидника. Не само цела Србија и Београд, него и остали југословенски крајеви говорили су тада о младом јеромонаху и ученом беседнику Николају. Тако је године [[1912]]. позван у [[Сарајево]] на прославу листа \"Просвета\", где је одушевио босанско-херцеговачку омладину и упознао се са највиђенијим представницима тамошњих поробљених Срба: [[Владимир Ђоровић|Ћоровићем]], [[Јован Дучић|Дучићем]], [[Алекса Шантић|Шантићем]], Грђићем, Љубибратићем и другима. Познате су тадашње његове речи да су \"својом великом љубављу и великим срцем Срби Босанци анектирали Србију Босни\", што је у ери аустријске анексије било изазовно, па је при повратку у Београд скинут са воза у [[Земун|Земуну]] и задржан неколико дана. Исте аустријске власти нису му дозволиле да следеће године отпутује у [[Загреб]] и говори на тамошњој прослави Његоша, но његова је беседа ипак у Загреб доспела и била прочитана. Како тврди [[Владимир Дедијер|Дедијер]] (у делу \"Сарајевски атентат\"), на Николајевим \"Беседама под Гором\" младобосанци су се заклињали као над Јеванђељем.\n\nНародни рад Николајев наставља се још више кад ускоро малена [[Србија]] ступи на голготски пут ратова за ослобођење и уједињење Српског и осталих Југословенских народа. У судбоносним данима ратова, од [[1912]]. до [[1918]]. године, Николај живо и активно учествује. Он не само да будним оком и душом прати развој догађаја, на бојишту и у позадини, држи одговарајуће беседе и крепи и теши народ у надчовечанским борбама и ратним страдањима, него и сам лично у свему томе учествује као добровољац и помоћник пострадалима у рату, у болестима и сиромаштини (своју је плату уступио држави све док рат траје). Његови тадашњи говори (Беседе \"Изнад греха и смрти\") могу се поредити са [[Перикле|Перикловим]] говорима у древној Хелади, говореним у славу палих за отаџбину.\n\nНиколај је живо и активно учествовао и у тадашњем црквеном животу, мада је имао не мало критичких примедби на рад и понашање извесних црквених људи. Његова је, међутим, критика била позитивна (он се убрзо разишао са протом Алексом из \"Хришћанског весника\" због негативних погледа овога на стање у Српској Цркви) и таква је остала до краја живота. Пророчки дух овог апостола и пастира надилазио је високо своје противнике и завидљивце, без којих, истина, није био до краја живота, па ни данас. Међутим, Николај је увек радо и лако праштао.\n\n=== Мисија за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] у Америци и Енглеској === \nАприла месеца [[1915]]. године Српска влада је упутила Николаја из [[Ниш|Ниша]] у [[САД|Америку]] и Енглеску (где је остао до априла [[1919]]) у циљу рада на националној ствари српској и југословенској. Са својственом му мудрошћу и речитошћу, користећи и своје знање језика и популарност, Николај је западни^ савезницима приказао Голготу Србије, говорећи и о манама Српског народа, које је аустроугарска пропаганда преувеличавала, али и о врлинама српске душе, које су непријатељи прикривали. Он је по Америци, и затим Енглеској, држао бројна предавања: у црквама, универзитетима, хотелима и по другим установама, борећи се на тај начин за спас и уједињење Срба и Јужнословенских народа. Већ августа 1915. г. он је на великом збору у [[Чикаго|Чикагу]] објединио и придобио за југословенску ствар (програм Југословенског одбора) велики број народа и свештенства, и то не само православног, него и римокатоличког, унијатског и протестантског, који су тада јавно изразили жељу за ослобођењем и уједињењем са Србијом. Велики број добровољаца из Америке отишао је тада на [[Солунски фронт]], тако да заиста није неосновано оно изнето мишљење (од енглеског Начелника армије) да је \"отац Николај био трећа армија\" за српску и југословенску ствар, јер је његов допринос тада заиста био велики. Николај је у ово време износио и идеју о уједињењу свих Хришћанских цркава. и од тада се он посебно спријатељио са Англиканском и Епископалном црквом. Такође је у то време помагао и групу наших студената у Оксфорду, где је једно време и предавао.\n\n=== Епископ жички и охридски ===\nПо завршетку рата, док је још био у Енглеској, изабран је (12/25. марта [[1919]]) за епископа Жичког, одакле је убрзо, крајем [[1920]], премештен на Охридску епископију. Тих година слан је у многе црквене и народне мисије: у [[Атина|Атину]] и [[Цариград]], у [[Света Гора|Свету Гору]], у Енглеску и Америку, где је свуда имао веома плодну делатност, о чему постоје и безбројни документи и сведоци. Николај је учествовао и на конференцијама за мир, на екуменским црквеним сусретима и скуповима, на конференцијама Хришћанске заједнице младих у свету, на Свеправославним консултацијама.\n\nНо нарочито треба истаћи Николајев пастирски и духовни рад у [[Охрид|Охриду]] и [[Битољ|Битољу]], а затим и у [[Жича|Жичи]] где ће бити враћен 1934. године, по жељи Архијерејског Сабора и народа. Тек као епископ Охридски и Жички, Николај развија своју пуну и праву делатност у свим правцима црквеног и народног живота, не занемарујући при том ни свој богословско-књижевни рад. Он је такође много допринео и уједињењу наших помесних црквених јединица на територији новостворене државе (од које често није имао ни разумевања ни нарочите подршке).\n\nПосебно је на Владику Николаја деловао древни Охрид, колевка словенске писмености и културе на [[Балкан|Балкану]] – \"овај свештени град, са својом великом плодотворном прошлошћу и доста скученом садашњошћу\", како је сам Владика говорио. На Николаја је већ била извршила добар утицај православна Русија са својим светињама и светим подвижницима. Сада је тај утицај наставио и употпунио побожни Охрид и суседна му Света Гора, коју је Деда-Владика сваког лета редовно посећивао. Света Гора и дела Светих Отаца, која је у ово време Николај нарочито много читао и проучавао, извршили су на њега последњи и трајни православни утицај. Може се с правом рећи да се управо овде и сада у Николају десила дубока и коренита унутрашња промена, која се од тада изражавала и видљиво и била је непосредно запажена од простих и побожних људи. Овај се духовни прелом огледао и споља у свему: у Николајевом говору, понашању, чак и одевању. Ранији млади [[јеромонах]] др Николај Велимировић настојао је да око себе све импресионира, привуче и очара. Обучен у блиставу мантију, неговане косе и понашања, речит и раскошан у говорништву, то је био Николај из \"преохридског\" периода. Таквога га видимо у \"Речима о Свечовеку\", једној од ретко умних и дубоких књига новијег Српства, али махом само мисаоној и философској, но још увек не довољно духовној и православној, каква су његова дела од Охрида и Жиче па надаље (Омилије, Охридски пролог, Мисионарска писма). Такав је и сав његов даљи пастирски и духовни рад са православним народом, богомољцима и монаштвом.\n\nУ овом другом периоду свога живота, Николај отура од себе и свог народа разне облике туђинштине и површног западњаштва. Њега у целини обузимају и прожимају топле струје Православља, одушевљава га и плени прекрсни и спасоносни лик Христов и црквено-народна делатност [[Свети Сава|Светога Саве]]. Светска слава му постаје ништавна, Људске похвале отужне, претерано негован књижевни израз личи му на празнословље, а светско мудровање на духовно убоштво и просјаштво. Ово не значи да се Владика \"упростачио\", него да се продуховио и поједноставио. За њега Христове речи: \"Ја сам Пут, Истина и Живот\" постају све и сва. Он се од свега окреће себи и своме богожедном народу. У њему се збива истински унутрашњи препорођај, ново рођење и зачетак светог житија. Христос је онај који њега и душе око њега изнова препорађа. Од Николаја генија започиње Николај светитељ. И управо је то било оно што је људе њему привлачило и око њега окупљало и држало. На жалост, ни тада Николај није био без честих непријатеља, клеветника и подметача. Но он је и тада, као и касније, све то превазилазио својим отвореним и јасним живљењем и делањем пред лицем Божијем и лицем свога народа.\n\nМожда би, без овог охридског и жичког прелома Николај остао само велики и усамљени геније у нашем народу, као бор у планини, без премца и такмаца. Ни никада не би постао народни \"Деда Владика\", \"Свети Дека\" – Нови Српски Златоуст. Златоуст не само по речи и беседништву, него и по делању н пастирствовању, по апостолском и мартирском сведочењу Христа ради. Николај је, као некада Свети Сава, полако постајао светла и свега савест читавог Српског народа, и за своје и за будућа покољења. Јер, Српски верујући народ је несумњиво примио и усвојио Владику Николаја као свога духовног вођу, као Божјег пророка и светитеља, и нико га из верујуће народне душе и срца неће истиснути ни избрисати. А што се тиче извесних старијих и новијих напада на њега, сам Владика је једном показао како на то треба гледати, Наиме, после напада и тешких увреда нанетих му од стране једног епископа, Николаја је у Жичи посетио један новинар \"Политике\" и замолио га да нешто каже тим поводом. \"Епископ Николај ме је дуго гледао, не говорећи ништа. Тај поглед и то ћутање били су ми јаснији одговор него било која реченица\". (\"Политика\" бр. 11344; 29. XII 1939).\n\n=== Духовна делатност ===\nИз овог периода потичу многа капитална дела Владике Николаја, о којима ћемо проговорити касније. Овде треба макар споменути и она друга не мање значајна пастирска, добротворна и општенародна дела Владике Охридског и Жичког, као што су: његов рад са побожним нашим народом и посебно са богомољцима,[4] његово обнављање многих порушених, запуштених или полупразних манастира у Охридско-Битољској и Жичкој епархији, његово обнављање и подизање гробаља, споменика, чесама и других добротворних народних установа и задужбина. Нарочито треба истаћи његов рад са сиромашном децом и ђацима. Остало је и до данас познато њиме основано и до рата подржавано склониште и хранилиште за сиромашну и сироту децу, без разлике нација и вера, у Битољу – познати Декин \"Богдај\", који је успешно водила социјална радница Нада Аџић, потоња игуманија у манастиру Враћевшници мати Ана. (Позната је Владичина дечја песма из \"Богдаја\": \n\"Ми смо мали Битољчани \nмалишани сиротани\nкућа нам је баш на крају\nу Богдају ка\' у Рају,\nу Богдају\"). \nНиколај је слична дечја хранилишта отворио и у [[Краљево|Краљеву]], [[Чачак|Чачку]], [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]] и [[Крагујевац|Крагујевцу]], у којима је било смештено пред рат око 600 сироте деце.\n\nНиколај је из Охрида и Жиче развио и многострану свеправославну и међуцрквену делатност. Тако је учествовао [[1930]]. године на Предсаборној конференцији Православних Цркава у [[манастир Ватопед|манастиру Ватопеду]]. Затим је радио на обнови општежитељног начина живота у [[манастир Хиландар|манастиру Хиландару]]. Бивао је често на међународним сусретима младих хришћана у свету и на више екуменских сусрета и конференција у свету. Такође је настојао да одржава добре односе са православном браћом [[Бугари|Бугарима]] и [[Грци|Грцима]], као и добре међухришћанске и међуверске односе у предратној [[Југославија|Југославији]]. На жалост, због антиправославне и антисрпске политике [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићеве]] владе у старој Југославији, Николај је морао бити умешан и у познату \"Конкордатску борбу\", наметнуту Српском верујућем народу и Цркви од владе и полиције Стојадиновић и Корошеца.[5] Победа у тој борби и рушење Конкордата углавном је било дело Владике Николаја а то је имало широког одјека у масама нашег верујућег народа. Николај је, уз [[Патријарх српски Гаврило (Дожић)|Патријарха Гаврила]], имао свој удео и у обарању антинародног пакта владе Цветковић-Мачек, због чега је од народа био поздрављен, а од окупатора Немаца посебно омражен.[6]\n\nНиколајеву делатност, његову усмену и писмену реч Српски народ пратио је пажљиво и са љубављу; његова су дела читана и умножавана, препричавана и дуго памћена. И данас, можете чути у народу мноштво изрека Николајевих, мноштво поучних речи и анегдота о њему. Како рече отац Рафаило из Овчара: \"Свака му је за Псалтир била\". Богатство у Богу то је оно што је освајало душу српског човека код Владике. Зато је он и могао да изврши онако грандиозни утицај на наш народ, јеванђелски утицај, који је организму [[Српска православна црква|Српске Цркве]] помогао да издржи тешка времена страдања која су затим дошла. Николајев значај се осетио нарочито после [[Други светски рат|Другог светског рата]], па све до данас, а вероватно ће га бити што даље све више.\n\n=== Заробљеништво за време Другог светског рата ===\nВишеструки плодни рад и утицај Владике Николаја на добробит Српског народа и његове Светосавске Цркве прекинуо је пожар II светског рата, који је међу првима захватио и нашу Отаџбину. Капитулација старе Југославије затекла је Николаја у манастиру Жичи. Од првих дана окупације Владика је, као и његова Света Жича, делио тешку судбину свога народа, раскомаданог н немилосрдно уништаваног.\n\nНиколај је од Немаца ухапшен већ на [[Петровдан]] [[1941]]. године и одмах конфиниран у [[манастир Љубостиња|манастир Љубостињу]], а затим је пребачен у строжији затвор у [[манастир Војловица|манастир Војловицу]] код [[Панчево|Панчева]] и заточен тамо заједно са Патријархом Српским Гаврилом Дожићем, строго контролисани оружаном немачком стражом. У условима заточеништва Владика Николај је страдао више душом него ли телом, проводећи дане и ноћи у сузним и вапајним молитвама Богу за спас свога народа и читавог рода људског. (Сачуван је из тих дана, у једној свесци, Николајев \"Молбени канон и Молитва\" Пресветој Богородици Војловачкој, као и касније написане, у [[Беч|Бечу]] јануара [[1945]]. већ познате \"Три молитве у сенци немачких бајонета\", забележене на корицама Јеванђеља у Српској цркви у Бечу).\n\n[[14. септембар|14. септембра]] [[1944]]. године [[Немци]] су Владику Николаја и Патријарха Гаврила спровели из Војловице у злогласни концентрациони [[логор Дахау]], где су они остали до пред сам крај рата. У Дахау су доживели све страхоте овога пакла на земљи, а о њиховом тамошњем страдању и патњама, о трајном нарушењу њиховог здравља сведоче и многи очевици, а и они сами у својим потоњим казивањима, усменим и писменим. Обојица су коначно ослобођени тек [[8. мај|8. маја]] [[1945]]. године од стране савезничке 36. Америчке дивизије. Неко време после тога потуцали су се по западним земљама, а затим се Патријарх вратио у земљу, на кормило Српске Цркве, док је Николај кренуо тешком и трновитом стазом емиграције, потуцајући се од немила до недрага по белом свету. У срцу и души носио је топлу љубав према своме народу и отаџбини, распињан дубоком носталгијом и жељом да у својој земљи буде сахрањен.\n\n=== Америка ===\nСкоро скрхан душевним и телесним болом, Николај је дошао у [[САД|Америку]] током 1946. године, где је од тада чешће побољевао и врло се често жалио на болове у ногама и по леђима, што су биле последице логорских патњи и мучења (о чему нам је лично сведочио и један руски јеромонах, који је прислуживао оболелог Владику).\n\nИпак, и у Америци је Николај снашао снаге за свој мисионарски и црквени рад, па је и путовао по пространствима Америке и [[Канада|Канаде]], храбрећи малаксале, мирећи завађене и поучавајући јеванђелској вери и животу многе богоискатељне душе. И православни и други хришћани у Америци веома су високо оценили његов мисионарски рад, тако да је с правом увршћен у апостоле и мисионаре Новог Континента. Николај је и у Америци наставио своју списатељску и богословску делатност, како на српском тако и на енглеском језику. Из овога времена потичу његова дела \"Касијана\", \"Земља Недођија\", \"Жетве Господње\", \"Диван\" и његово последње, недовршено дело \"Једини Човекољубац\". Из Америке је стизао да колико може помогне и нашим манастирима и појединцима у Старом крају, шаљући скромне пакете и прилоге, нарочито у црквеним стварима и потребама.\n\nВладика Николај је у Америци и повремено предавао: у привременој српској богословији у манастиру Св. Саве у [[Либертвил|Либертвилу]], у њујоршкој Академији Св. Владимира и у руским богословијама Свете Тројице у Џорданвилу и Св. Тихона у Саут Канану, у [[Пенсилванија|Пенсилванији]]. У овој последњој га је и смрт затекла. Упокојио се мирно у Господу, рано у недељу, на покладе [[18. март|18. марта]] (5. марта по старом) [[1956]]. године. Био је устао са постеље и спремао се молитвом за служење Свете Литургије и тако на молитви је и преминуо, прешавши из земаљске у Небеску Цркву да тамо Богу служи вечну Небеску Литургију. Из манастира Св. Тихона пренет је затим у манастир Светог Саве у Либертвил и сахрањен крај олтара цркве, на јужној страни 27. марта, уз присуство великог броја православних Срба и других верника широм Америке. У нашој пак земљи, на вест о \"Декиној\" смрти, звонила су звона по многим црквама и манастирима и служени су четрдесетодневни парастоси и помени. Помињем овде, на крају, и јавно изражену жељу Владике Николаја да буде пренет у своју вољену \"Домају\" и сахрањен \"тамо где је и прво буквар учио\", то јест у своме вољеном Лелићу.\n\n=== Пренос моштију у Србију ===\nМного година после његове смрти жеља му је испуњена, његове свете мошти пренете су из Либертвила у Лелић [[12. мај|12. маја]] [[1991]]. године. Сахрањен је у малој цркви у Лелићу, која је његова задужбина.\n\n=== Светитељ ===\nНа пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске праволсавне цркве у мају [[2003]]. проглашен је за светитеља. Свечана канонизација обављена је у [[Храм Светог Саве|Храму Светог Саве]] на Врачару, у Београду, [[24. мај|24. маја]] [[2003]]. Већ следеће године, епископ шабачко-ваљевски Лаврентије је своју задужбину, [[манастир Соко]] близу [[Љубовија|Љубовије]] и [[Крупањ|Крупња]], посветио св. Николају. Манастир Соко је освештан [[8. мај|8. маја]] [[2004]]. године. У овом манастиру постоји и музеј посвећен св. Николају, његова велика биста у дворишту манастира и још једна велика зграда која се зове \"Дом св. владике Николаја\" и у којој преко лета бораве учесници \"Мобе\". \n\n=== Напомене из текста ===\n[1] Једног таквог тренутка, из првих детињих дана, Николај се касније сећа у својој аутобиографској \"Молитви роба у тамници\" (Монах Тадија, Песме молитвене, [[Минхен]] 1952, стр. 70).\n\n[2] Рад је објављен на немачком језику 1910. г. у Берну; српски превод излази сада у Владичиним Сабраним делима, књ. II, [[Химелстир]] 1986.\n\n[3] Николајева студија \"Религија Његошева\" појавила се најпре у часопису \"Дело\", а затим и посебно 1911. г. и оцењена је као најумнија студија о великом Његошу. Доживела је затим неколико издања (1921. и 1971.). Николај се и касније бавио Његошем, а нарочито је запажен његов Говор о Његошу, на [[Ловћен|Ловћену]] 1925. г. при преносу Његошевих костију у обновљену капелу Св. Петра Цетињског, која је нажалост данас скинута са Ловћена.\n\n[4] Наводимо овде само један Николајев одломак о богомољцима (из његове Саборске беседе 1940. г.: \"Огњиште вере у мраку данашњице\"): \"У то време појавили су се у народу људи и групе људи, које су други прозвали богомољцима. То су били људи који се ни на шта друго нису хтели обзирати осим на Бога и на своју душу; који су истакли за начело: Почни од себе! Они су читали Свето Писмо, певали духовне песме, састајали се на молитве, ходили по манастирима, с покајањем исповедали своје грехе, постили и причешћивали се, разговарали о чудесима Божјим јављеним у животу њиховом. Тиме су они разгоревали оне жишке у себи. Презирали су их, исмевали, гонили, хапсили, мучили (у предратној Југославији – А. Р.) али они за то нису хајали. Називали су их лудацима. Назвали су тако и мене. Говорили су: зар тај Николај који је толико живео у просвећеној Енглеској, да се сад дружи са тим лудацима! Они нису знали да је Енглеска појачала у мени богомољство. А кад су ме назвали лудаком, ја сам се радовао. Дај ми, Боже, да то народно \"лудило\" никад не ослаби у мени до краја живота мога\". (Сабрана дела, књ. XI, 556, Химелстир 1983).\n\n[5] Остао је између осталога познат Николајев телеграм и Отворено писмо \"Господину др Антону Корошецу, Министру унутрашњих послова \" (август 1937) у којем се жали на \"пандурски курјачки напад 19. јула на мирну православну литију пред Саборном црквом у Београду\" и на гоњење и хапшење многих недужних православних свештеника и верника широм Југославије.\n\n[6] Поводом 27. марта грађани Краљева, упутили су телеграм честитања Еп. Николају у Београд, на што им је он одговорио телеграмом: \"Богу благодарни, народу захвални, гледамо светло у будућност без печата срама\" (\"Пастирски глас\", бр. 3, 1941).\n\n== Књижевна дела ==\nОбјавио је велики број књижевних дела духовне садржине. У периоду после Другог светског рата његова дела су била забрањена за штампање у Југославији. Тек касних осамдесетих година она почињу овде поново да се штампају, пре тога су углавном штампана у дијаспори заслугом епископа Лаврентија, а затим овамо преношена.\n\nНајзначајнија његова дела су:\n*Религија Његошева\n*Речи о свечовеку\n*Индијска писма\n*Теодул\n*Живот светог Саве\n*Изнад истока и запада\n*Духовне поуке\n*Нове беседе под Гором\n*О Богу и о људима\n*Душа Србије\n*Духовни савети\n*Вера светих\n*Знамените беседе\n*Ниче и Достојевски\n*Духовна лира\n*Земља Недођија\n*О Европи\n*Изнад греха и смрти\n*Охридкси пролог\n*Омилије\n*Мисионарска писма\n*Једини човекољубац \n\n==Тропар св. Николају Српском==\nГлас 8.\n\n:Златоусти проповедниче Васкрслог Христа \n:Путовођо рода српскога крстоноснога у векове \n:Распевана лиро Духа Светога \n:Поносе и љубави монаха \n:Радовање и похвало свештеника \n:Учитељу покајања свенародни владико \n:Человођо богомољне војске Христове \n:Свети Николаје српски и свеправославни \n:Са свима светима Небеске Србије \n:Моли Јединог Човекољупца \n:Да подари мир и слогу роду нашему.\n\n----\nТекст је написан према књизи \"Нови Златоуст\" коју је поводом преноса моштију 12. маја 1991. г. штампала Црквена општина Лелић и манастир Ћелије, аутор је епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић), који је у време писања овог житија био протосинђел. Овај полазни текст је помало измењен и прилагођен овој енциклопедији, затим су неки делови и додати. \n\n[[Category:Светитељи|Николај, Велимировић]]\n[[Category:Књижевници|Велимировић, Николај]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n\n[[de:Nikolaj Velimirović]]\n[[en:Nikolai Velimirovic]]','враћено на прву варијанту пре вандализма',351,'Горан Анђелковић','20050316142912','',0,0,0,0,0.719844846856,'79949683857087','20050316142912'); INSERT INTO cur VALUES (160,0,'Босна_и_Херцеговина','{{Неутралност}}\n\n\'\'\'Босна и Херцеговина\'\'\' је држава у југоисточном делу [[Европа|Европе]], смештена на западу Балканског полуотока. Са севера, запада и југа граничи са [[Хрватска|Хрватском]], а са истока са [[Србија и Црна Гора|Србијом и Црном Гором]]. Главни град земље је [[Сарајево]]. Независност је добила 5. априла 1992. године од бивше [[СФРЈ|Југославије]]. Држава је тренутно фактички протекторат међународне заједнице. Према проценама иностраних агенција за статистику, укупно становништво је отприлике 3,950,000.\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" width=\"280px\" style=\"margin-left:1em\"\n|+ \'\'\'\'\'Bosna i Hercegovina\'\'\'\'\'
\'\'\'\'\'Босна и Херцеговина\'\'\'\'\'
\n|-\n| style=\"background:#ffffff;\" align=\"center\" colspan=\"2\" | \n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|- align=\"center\" width=\"140px\"\n| [[Image:125px-Bosnia_flag_large.png |125px|Застава Босне и Херцеговине]] \n| height=\"115px\" | [[Image:Bosnia_coa.png|Грб Босне и Херцеговине]]\n|- align=\"center\" width=\"140px\" \n| ([[Застава Босне и Херцеговине|Детаљно]])\n| ([[Грб Босне и Херцеговине|Детаљно]])\n|}\n|- \n| align=\"center\" colspan=\"2\" | [[image:LocationBosniaAndHerzegovina.png]] \n|- \n| [[Службени језик|Службени језици]] \n| [[Српски језик|Српски]], [[Хрватски језик|Хрватски]], [[Бошњачки језик|бошњачки]]\n|-\n|Народна Припадност\n|[[Бошњаци]] ([[Муслимани]]) 48%, [[Срби]] 37%, [[Хрбати]] 14%, остали 1%\n|-\n| [[Главни град]] \n| [[Сарајево]]\n|- \n| [[Председник|Председништво РБиХ]] \n| [[Борислав Паравац]], [[Драган Човић]], [[Сулејман Тихић]]\n|-\n| [[Гласачко право]]\n| [[16 година, ако је запослен, иначе 18]]\n|-\n| [[Површина]]
- Укупно
\n| [[Листа држава по површини|124. по површини]]
51,129 km² \n|-\n| [[Становништво]]
- Укупно ([[2003]].)
- [[Густина насељености|Густина]] \n| [[Листа држава по броју становника|119. по броју становника]]
3,922,205
78/km² \n|- \n| [[Независност]] стекла \n| [[5. април|5. априла]], [[1992]].\n|-\n| [[Валута]]
\n| Конвертибилна Марка(KM)
1 конвертабилна марка = 100 пфенинга (1€=1.95КМ(фиксно))\n|-\n| [[Часовна зона]]
- летом\n| CET([[UTC]]+1)
CEST([[UCT]]+2)
\n|-\n| [[Државна химна]] \n| [[Химна БиХ]] \n|- \n| Државни Празник\n| 14. децембар\n|- \n| [[Списак највиших Интернет домена|Интернет домен]]\n| \'\'.ba\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]\n| 387\n|-\n|}\n\n\n\n\n== Историја ==\n\nУ старом веку данашњу територију Босне и Херцеговине су насељавали [[Илири]]. Била је саставни део [[Римско царство|Римског царства]]. У VII веку су је населили [[Словени]]. [[Босна]] се под тим именом почиње спомињати од 958. Јединствену босанску државу је створио бан [[Кулин]]. Босна и Херцеговина су се први пут ујединили 1326. када је босански бан [[Котроманић, Степан I|Степан I Котроманић]] освојио [[Хум]] ([[Херцегоцина]]). Највећи успон је доживела за време [[Котроманић, Твртко I|Твртка I Котроманића]], који се 1377. прогласио за краља Босне и [[Србија|Србије]]. [[Стефан Вукчић Косача]] се [[1448]]. осамостаљује у Хуму и проглашава се херцегом од светога Саве. Босна пада под [[Османско царство]] 1463, а Херцеговина [[1482]]. Убрзо ислам прихватају и поједини Срби православци и Хрвати римокатолици. Турски освајачи су над немуслиманским живљем примењивали зулуме који су довели до оштрих националних подела а које су и данас приметне. [[Зулум]] = као злодела у целини су били [[харач]] = порез, [[кулук]] = неплаћени рад, [[данак у крви]] = одвођење хришћанске деце у [[Јањичари|јањичаре]] – специјани турски војни одред. [[Срби]] јула [[1875]]. у Херцеговини дижу устанак због турских зулума. [[1878]]. на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] је одлучено да [[Аустро-Угарска]] има право да окупира Босну и Херцеговину. [[1908]]. Аустро-Угарска је анектирала Босну и Херцеговину. [[Гаврило Принцип]] је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника надвојводу [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]] 28. јуна 1914. [[Сарајевски атентат|Сарајевским атентатом]] је отпочео [[Први светски рат]]. Вијеће народних првака и посланика 28. новембра 1918. донело је одлуку о припајању Босне и Херцеговине Краљевини Србији, која је потом основала Краљевину [[Југосалвија|Југославију]]. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] била је у саставу тзв. «Независне Државе [[Хрватска|Хрватске]]». Од [[1945]]. до [[1992]]. је федерална Република Титове Југославијe. Независна је од 6. априла 1992. 1992-[[1995]]. у Босни и Херцеговини је беснео рат између припадника муслиманске, хрватске и српске националности. Рат се завршио [[Дејтонски мир|Дејтонским миром]]. Чине је два ентитета: [[Федерација Босне и Херцеговине]] (Муслиманско-хрватска федерација) која обухвата 51% територије и [[Република Српска]] која обухвата 49% територије Републике. [[2004]]. председавајући Председништва БиХ је Борислав Паравац.\n\n==Политика==\n\n\'\'\'Ентитети\'\'\'\n\n* [[Република Српска]]\n* [[Федерација Босне и Херцеговине]]\n\n\'\'\'Дистрикт\'\'\'\n\n* [[Брчко]]\n\n\nУставним променама које су ступиле на снагу 2002. године сва три народа су поново постала конститутивна на целој територији Босне и Херцеговине.\n\n----\n\n==Географија==\n\n==Привреда==\n\n==Становништво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Template:Административна подела Босне и Херцеговине}}\n{{Европа}}\n\n[[Category:Босна и Херцеговина]]\n\n[[bg:Босна и Херцеговина]]\n[[bs:Bosna]]\n[[da:Bosnien-Herzegovina]]\n[[de:Bosnien-Herzegowina]]\n[[el:Βοσνία και Ερζεγοβίνη]]\n[[en:Bosnia and Herzegovina]]\n[[eo:Bosnio kaj Hercegovino]]\n[[es:Bosnia y Herzegovina]]\n[[fr:Bosnie-Herzégovine]]\n[[id:Bosnia Herzegovina]]\n[[ja:ボスニア・ヘルツェゴビナ]]\n[[nds:Bosnien-Herzegowina]]\n[[nl:Bosnië-Herzegovina]]\n[[no:Bosnia-Hercegovina]]\n[[pl:Bośnia i Hercegowina]]\n[[ru:Босния и Герцеговина]]\n[[sl:Bosna in Hercegovina]]\n[[sv:Bosnien och Hercegovina]]','',170,'Покрајац','20050309144134','',0,0,1,0,0.47102284174,'79949690855865','20050309144134'); INSERT INTO cur VALUES (161,1,'Рашчлањивач','\'\'\'Парсер\'\'\' (//engl. parser//) је [[рачунарски програм]] или компонeнтa рачунарског програма којa анализира неки садржај тако што утврди xијерарxију међу елементима.','',0,'147.91.1.43','20031116192628','',0,0,0,1,0.786889701051,'79968883807371','20031116192628'); INSERT INTO cur VALUES (162,0,'Formalna_gramatika','\'\'\'Formalna gramatika\'\'\' je gramatika koja se moze zapisati i jednoznacno tumaciti.\r\n\r\n\r\n\'\'\'Jezik\'\'\' je skup svih recenica koje tvori odredjena gramatika.\r\n\r\n\'\'\'Gramatiku\'\'\' cine:\r\n*konacan skup \'terminalnih simbola\'.\r\n*konacan skup \'neterminalnih simbola\'.\r\n*produkcije za svaki neterminalni simbol.\r\n*\'startni neterminalni simbol\'.\r\n\r\n\r\n\'\'\'Terminalni simboli\'\'\', krace \'\'\'terminali\'\'\' ili \'\'\'tokeni\'\'\' su zapravo ono sto obicno nazivamo recima. Zovu se terminalni, jer se analiza na njima zavrsava, tj ne rastavljaju se za potrebe sintaksne analize. \r\n\r\n\'\'\'Neterminalni simboli\'\'\', tzv neterminali, su abstraktne oznake za gramaticke konstrukcije. Oni se mogu razdvojiti analizom u zavisnosti od produkcija gramatike.\r\n\r\n\'\'\'Produkcije\'\'\' su usmerene relacije izmedju stringova sacinjenih od terminalnih i neterminalnih simbola. Razlikuje im se desna strana od leve. Leva strana moze da se predstavi desnom, tj. neki slucaj moze da se sazme u ono na levoj strani.\r\n\r\n\'\'\'Startni simbol\'\'\' je neterminal koji predstavlja citav jezik generisan gramatikom. Od njega polazi analiza. Ako neka recenica moze da se redukuje u ovaj neterminal primenom produkcija gramatike, onda se kaze da gramatika prihvata ovu recenicu, da je napisana pravilno po datoj gramatici, ili da pripada jeziku koji tvori gramatika.\r\n\r\n\r\n\r\nPostoje tri vrste formalnih gramatika, a medju njima vlada relacija poretka:\r\n\r\n*[[Kontekstno zavisni jezici]] su nadskup \'\'\'kontekstno nezavisnih jezika\'\'\'. Pojam \'konteksno zavisno\' se upotrebljava se da opise slucajeve kada neka rec u recenici ima drugacija znacenja u zavisnosti od kombinacije ostalih reci i njene pozicije u recenici. Ovo je slucaj sa jezicima koji koriste ljudi za komunikaciju. \r\n\r\n*\'\'\'\'\'Kontekstno nezavisni jezici\'\'\'\'\' su generisani kontekstno slobodnim gramatikama. U recenicama ove gramatike znacenje neke reci ne zavisi od konteksta u kom su upotrebljene.\r\n\r\n*[[Regularni jezici]] tvoreni su [[regularna gramatika|regularnim gramatikama]]. Oni su podskup kontekstno nezavisnih jezika. \r\n\r\n\r\n\r\n\'\'\'Prakticna primena\'\'\'\r\n\r\nU kompjuterskim jezicima obicno figurise [[konteksno slobodna gramatika]] (engl. Context free grammar - CFG) koja kreira odgovarajuce kontekstno nezavisne jezike. Programski jezik C je na primer kontekstno zavistan, ali se predstavlja kao kontekstno nezavistan s tim da se kontekstna zavisnost resava u pristupu izradi skenera. \'\'\'Skener\'\'\' je deo prevodioca koji program napisan u programskom jeziku razbije na tokene, i sastavni je deo Front-end (prednji kraj) prevodioca. Skener emituje tokene \'\'\'parseru\'\'\' kao tok (engl. \'stream\') vezujuci za svaki semanticku vrednost.\r\n\r\n\'\'\'Semanticka vrednost\'\'\' je pridruzena tokenu i sluzi da prenese dodatne informacije bitne za rad programa. Na primer 2435 je broj i token za njega bio bi recimo NUMBER. Medjutim kada bi utvrdili da je recimo\r\n\r\na = 2435;\r\n\r\nispravno tj. pripada nekom jeziku, bilo bi nam potrebno da baratamo sa konkretnom(semantickom) vrednoscu koja je predstavljena tokenom. Prenos semanticke vrednosti se resava razlicito a meni je poznat nacin da se definise tip za ovu vrednost u obliku unije (\'\'\'union\'\'\' za jezik C) i jedna globalna promenljiva ovog tipa. Onda skener upisuje u nju semanticku vrednost, a parser cita i stavlja privremeno na jedan red dok ne prihvati trazeni neterminal. Prilikom prihvatanja datog neterminala izvrsava se akcija koja treba konacno da odradi posao vezan za prepoznavanje odredjenog neterminala, i eventualna trajnija skladistenja odredjenih semantickih vrednosti (npr. liste). I naravno na samom kraju akcije generise se semanticka vrednost za dati neterminal koja ce biti vracena na mesto sa koga je rekurzivno pozvana tekuca produkcija.\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\'\'\'Regularne gramatike\'\'\' se medjutim najcesce koriste. \r\nNa primer kada koristite neki shell, npr. u DOS-u standardni COMMAND.COM i zelite da vidite sve fajlove koje je moguce izvrsiti, onda koristite:\r\n\r\nDIR *.EXE\r\n\r\nZadati parametar *.EXE je zapravo prihvacen kao \'\'\'regularni izraz\'\'\' (engl. Regular Expression - RE). Znakovi zvezda menjaju bilo koju kombinaciju sastavljenu iz karaktera dozvoljenih za kreiranje imena...','',25,'Barum','20031116212234','',0,0,0,0,0.072232028503,'79968883787765','20031116212234'); INSERT INTO cur VALUES (163,2,'Barum','Zovem se Bojan Radosavljevic, i 1978. sam godiste.\r\nTrenutno sam student trece godine FON-a, smer informatika.\r\n\r\nInteresuje me da napravim dobar parser za C, koji bi obuhvatao preprocesorske direktive i generisao interaktivni prikaz sa ugradjenim hiperlinkovima na definicije...\r\n\r\nNaravno, ovo je ono na cemu trenutno radim, i potrebna je pomoc.\r\n\r\nmozete me kontaktirati na barum@tesla.rcub.bg.ac.yu','',25,'Barum','20031116213630','',0,0,0,0,0.557887070141,'79968883786369','20031116213630'); INSERT INTO cur VALUES (164,0,'Антички_писци','*[[Апулеј]]\n*[[Аристид]]\n*[[Плиније]]\n*[[Страбон]]\n*[[Тацит]]\n*[[Тукидид]]\n*[[Лактанције]]\n*[[Јевсевије Кесаријски]] \n*[[Сократ Схоластик]] \n*[[Созомен]]\n*[[Аристотел]]\n*[[Диодор]]\n*[[Ефор]]\n*[[Црноризац Храбар]]\n*[[Хорације]]\n*[[Херодот]]\n*[[Сапфа]]\n*[[Овидије]]\n*[[Диофант]]\n*[[Хипарх са Родоса]]\n*[[Талес из Милета]]\n*[[Плиније Млађи]]\n*[[Плиније Старији]]\n*[[Питагора]]\n*[[Анаксагора]]\n*[[Тихо Брахе]]\n*[[Анахарсид]]\n*[[Архимед]]\n*[[Јустин]]\n*[[Тертулијан]]\n*[[Апел]]\n*[[Аристомаха]]\n*[[Миртида]]\n*[[Корина]]\n*[[Кекроп]]\n*[[Лин]]\n*[[Симонид са Кеја]]\n*[[Демарт из Kоринта]]\n*[[Еуандар]]\n*[[Лактанције]]\n*[[Сосиген]]\n*[[Ератостен]]','',24,'Domatrios','20050227032822','',0,0,0,0,0.985294924111,'79949772967177','20050227032822'); INSERT INTO cur VALUES (165,0,'Апулеј','\'Apulei Madaurensis\' односно \'\'\'Апулеј\'\'\' из Мадаура у Нумидији, рођен је око \n[[125]]. г. н.е. Студирао је у Атини. Живео је као адвокат у Риму и Картагини.\nПознато дело му је [[Metamorphoseon]] у 11 књига, доцније познато као Asinus Aureus.\n\nТо је роман у коме су испричани доживљаји неког Луција који је отишао у\nТесалију да се упути у магију али је био претворен у магарца и после многих\nдоживљаја поново добио људски лик. У роман је вешто уметнуто неколико\nприповедака - јонске новеле (fabulae Milesiae) сличне онима у Бокачобом Декамерону и Балзаковим Contes drolatiques - међу њима је и Приповетка о Амору и Психи, које је Луције чуо у разним приликама и за које су Апулеју као извор послужиле савремене му, сада изгубљене, збирке приповедака. \n\nПриповетку о Амору и Психи узео је из Сизениног превода Милетских прича грчког писца [[Аристид]]а који је живео око [[100 п.н.е.|100]]. г. ст. е.\nОптужен због неких враџбина, које су онда биле у моди Апулеј је написао Апологију (Одбрану)\nПриповетку о Амору и Психи превео је Р. Марић, а читаве Метаморфозе А. Вилхар. (доматриос)\n\n[[de:Apuleius]]\n[[en:Apuleius]]\n[[es:Apuleyo]]\n[[hu:Apuleius]]\n[[fr:Apulée]]\n[[it:Apuleio]]\n[[la:Apuleius]]\n[[nl:Apuleius]]','+hu, daszvidannya!',0,'195.38.97.245','20041027201751','',0,0,0,0,0.190310102045,'79958972798248','20041027201751'); INSERT INTO cur VALUES (166,0,'Хомер','*Песник [[Илијаде]] и [[Одисеје]], најстаријег споменика хеленске књижевности\n\n[[Слика:Homer.jpg|thumb|Хомер]]\n\n*[[Језик Хомера]]\n*[[Хомерско питање]]','',24,'Domatrios','20040828225756','',0,0,0,0,0.750322635635,'79959171774243','20040828225756'); INSERT INTO cur VALUES (167,0,'Сони_Ериксон','\'\'\'Сони Ериксон\'\'\' (Sony Ericsson) је заједничка компанија основана [[2001]] од стране [[јапан]]ске компаније за производњу кућне елекронике - [[Сони]] и [[шведска|шведске]] компаније из области телекомуникација - [[Ериксон]], ради производње мобилних телефона и пропратних додатака. Обе компаније једнако учествеју у новооснованој компанији. И компанија Сони и компанија Ериксон су престале са самосталном производњом мобилних телефона, допуштајући новој компанији да искористи најбоље особине од обе - Сонијево познавање специфичних жеља корисника и Ериксоново знање у области мобилне технологије. Седиште команије је у [[Лондон]]у, истраживачки и производни погони се налазе у Шведској, Јапану, [[Кина|Кини]], [[САД]]-у и [[УК]], са око 3,500 запослених широм света.\n\n[[Слика:SEL.jpg]]\n\nПредседник компаније је [[Miles Flint]], а Извршни подпредседник је [[Jan Wäreby]].\n\nСони Ериксон је представио своје прве заједничке производе у марту [[2002]] и сада већ има потпуну линију производа покривајући сваки аспект тржишта. Комбинујући снаге компанија Сони и Ериксон, са фокусом на кориснике и нове технологије, компанија Сони Ериксон представља једну од водећих на пољу телекомуникација. У 2002, компанија је забележила продају од око 23 милиона мобилних телефона. И непрестано бележи све већу продају и пораст удела на глобалном тржишту за своје две основне области - [[GSM]] и Јапанског стандарда.\n\n== За детаљније информације, посетите ==\n*[http://www.sonyericsson.com Sony Ericsson]\n*[http://www.ericsson.com Ericsson]\n*[http://www.sony.net Sony]\n*[http://www.esato.com ESATO - the premiere SonyEricsson User Community]\n\n[[en:Sony Ericsson]]','',0,'213.240.1.181','20050107074455','',0,0,0,0,0.272126795385,'79949892925544','20050107074455'); INSERT INTO cur VALUES (168,6,'Semc_cmyk_b_ss.jpg','Sony Ericsson logo','Sony Ericsson logo',26,'Alexaq','20031121215154','',0,0,0,1,0.789618466784822,'79968878784845','20031121215958'); INSERT INTO cur VALUES (169,4,'Лог_слања','','послато \"Millau_Viaduct_from_the_End_.jpg\"',170,'Покрајац','20041222225148','sysop',0,0,0,0,0.835479411143325,'79958777774851','20041222225148'); INSERT INTO cur VALUES (170,6,'SEL.jpg','Sony Ericsson logo','Sony Ericsson logo',26,'Alexaq','20031121220631','',0,0,0,1,0.808541686095802,'79968878779368','20050107074456'); INSERT INTO cur VALUES (171,0,'SONY_ERICSSON','#REDIRECT [[Сони_Ериксон]]\n','премештена на \"Сони_Ериксон\"',9,'Никола Смоленски','20031122234506','',0,1,0,1,0.53627022778268,'79968877765493','20031122234506'); INSERT INTO cur VALUES (172,3,'Domatrios','----\n\nПоздрав и добродошао на Википедију :) Надам се да ћеш овде и остати и написати још добрих чланака као што је онај о [[Апулеј]]у... Зезнули смо енглезе, чак ни они немају чланак о њему ;))) [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 01:01, 23 Нов 2003 (CET)\n\nЕво изменио сам чланак о [[Страбон]]у; погледај измене па то може да ти послужи као водич за стил следећих чланака. Нема разлога да се потписујеш у чланак јер листа свих аутора може да се види у историји странице. Једино у шта нисам сигуран је како увезати године пре нове ере... [[30 п. н. е.]] ми је рогобатно, користи ли се нешто друго у литератури? (Можеш да одговориш и на овој страници) [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 20:23, 27 Нов 2003 (CET)\n\nУ приватним текстовима и на форумима где учествујем користим скраћеницу [[30 пне]] што је неправилно, али је веома згодно. Не бих желео то другима да\nсугеришем, али ако се усвоји конвенцијом, немам ништа против. Потпуно ми је\nјасно да се овде требамо приджавати одређене униформности. Свакако да ћу се придржавати договора који установи већина. Како је Wiki на нашем језику још\nу повоју да сачекамо да се још неко јави, па онда да одлучимо.\n\nМислим да нема смисла да користимо енглеске скраћенице BC i AD, а такође је \nмало анахроно пре и после Криста или Христа. Можда би могао да дође у обзир\nтвој предлог, али са редукцијом празног простора дакле: 30 п.н.е., односно\nваријанта 30 ст.е.\n\nСве су то западњачки утицаји без којих се некад не може.\n\nЗанимљива је још идеја, коју не предлажем, да се године рачунају по правом\nсрпском календару, тако да би сада ова година била 7512-та.\nКолико год била занимљива, она би изазвала забуну, па се многи таквим\nрачунањем не би снашли.\n(доматриос)\n\n== две напомене гледе дневних вести ==\n\nПрва, могао би још и да пренесеш ту вест :) Друга, данас је пети август, шести је сутра :) , али сам ја поставио вест која се тиче годишњице уништења Хирошиме. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:29, 5 Авг 2004 (CEST)\n* Покушавао сам три пута, али ми није успевало. Не знам у чему је проблем?\nНего, где је маска за списак нових текстова? доматриос 01:44 6. Авг. 2004.\n*Па, кликнеш на \"пуна вест\" :) Колико видим, све си како ваља урадио, само што ниси кликнуо на \"пуна вест\". --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:35, 6 Авг 2004 (CEST)\n**Е, још нешто... Форма за нове вести ти је, ваљда јасна: битно је пренети шта је извор (уради едит на неку од вести које сам поставио). А списак нових текстова... Е, то... Па, то сам склонио зато што је био само један текст, а, чини ми се да сам пребацио негде (ево, сада видим, у \"Писање чланака\"). У суштини, онај део \"Догађаји\" би могао да буде \"Издвајамо\", па да ту дођу нове вести, занимљивости и догађаји... --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:40, 6 Авг 2004 (CEST)\n*** Верујем да је ово привремено: на главној страни ми се појављује најновији датум 02. август, уместо о6. Нешто слично ме збуњивало и прошли пут. Што се тиче нових текстова, мислим да би ознаку за њих требало ставити на истакнутије место - рецимо у: Добродошли на Википедију. То би свакако значило за нове посетиоце, или оне који се ређе појављују. Ако се с тим слажеш, нема потребе да посебно дискутујемо, изабери неко лепо и видљиво место по свом нахођењу па то постави - неће се нико љутити. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 10:34, 6 Авг 2004 (CEST)\n****Да не бих улазио у именски простор правих чланака, вести сам обележавао у облику типа \"вести за 6. август 2004., Име чланка\", а не у облику \"Име чланка\". Када додајеш вест, прво напишеш наслов како си написао (то си добро урадио), а онда кликнеш на линк \"пуна вест\", па ти се појави простор за попуну чланка. Како се твој текст односи на проналазак гроба Милеве Марић, пребацио сам га у именски простор вести, док сам на одредници за Милеву Марић поставио везу \"погледајте чланак...\". Добро би било да поштујеш облик (можемо установити и неки други) у вези са преношењем извора чланка (на врху стране) и уопште облик вести. Иначе, где пише \"најновији датум\" на главној страни? --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:09, 7 Авг 2004 (CEST)\n*****Изгледа да испочетка нисам схватио разлику између \"правих\" и чланака вести што ми је и правило проблем. У сваком случају сам ти захвалан што си се потрудио и средио проблем. Не знам како ће се развијати у континуитету ово преношење вести, јер претпостављам (пошто међу њима има вредних \"незастаривих\" података), како ће бити могуће претраживање. За Милеву Марић је дошло до преклапања, што је добро, иако то нисам имао намеру, јер сам мислио да је то јединствен текст. Имам намеру да пренесем једну мало старију вест: \"Нађена египатска Атлантида\" везана за археологију. Да ли да је сместим у Археологију под неким другим именом и као самостални чланак, или као вест са везом на чланак? Појам \"најновији датум\" је био фигуративан, а не стваран. Радило се о томе да у бровзеру (Опера) нисам видео главну страну тренутног датума него четири дана раније. Касније се то поправило. Можда је било до сервера, или је у питању неки други технички проблем. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 23:39, 7 Авг 2004 (CEST)\n******Сваки медиј преноси вести на датум кад их добије. Тако да ти ставиш вест под текући дан, али у вести назначиш да се то догодило кад се догодило. Е, капирам шта се догађа. Док се не пријавиш, велике промене на дизајну стране ти се неће приказати неки дан. То је, вероватно, зато да би се избегло да сви људи виде ако неки деструктивац дође и уништи страну. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:28, 8 Авг 2004 (CEST)\n******Е, а када је застаревање у питању, увек се са одређене одреднице може упутити на одређену вест која ће стајати у архиви заувек. Тако је и случај са овим твојим текстом о Милеви Марић: Њена одредница ће садржати податке из њеног живота, али ће се о неким догађајима везаним за њу, као што је твоја вест или нека прослава и сл., поставити чланак, а онда чланак повезати из одреднице. То чак даје једну пуност одредницама. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:45, 8 Авг 2004 (CEST)\n\n== Хорације ==\n\nПоставио сам наслове у оквиру чланка (заглавље 3, тј. три пута једнако). Чини ми се да би литература требала да иде на крају, с тим да то нисам мењао. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:50, 8 Авг 2004 (CEST)\n*Добро је што си направио садржај. Искрено да ти кажем тек сам сада схватио како се прави. Исправио сам литературу смештајући је на крају, јер јој је тамо место. Међутим нисам направио списак литературе. Разлог је тај што би дошло до дуплирања литературе. Конкретно за овај текст литературу би требало третирати као фусноте. Проблем је и подигнутих малих бројева. Не знам да ли је могуће као у Ворду да се кликом на број отвори прозорчић са садржајем фусноте односно литературом. У тексту сам интервенисао и на формату латинске песмице. Пре није ваљало, а ни сада нисам задовољан јер се појавио велики размак, па не делује лепо. О Хорацију има још да се пише: његове песме на латинском и преводу на српски, његова писма и остале референце. Добио сам упозорење да је текст већи од 32 КБ, што зачи да би било пожељно да допуне тексту одвајам у посебне целине. Имам намеру да поставим и његову фотографију (бисте). Пре свега бих морао да проверим да ли постоји већ нека на википедији, па да направим редирекцију. Ако нема, аплоадоваћу неку из моје архиве. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 21:15, 8 Авг 2004 (CEST)\n**Погледај код овог мог текста за експонент, а ево и за индекс. Кренуо сам да тражим како се линкају фусноте као што ти желиш, али тренутно немам успеха у томе. Погледаћу нешто касније како се то ради. --[[Корисник:Милош|Милош]]\n***Не мораш да журиш, али ако дођеш до тих података, било би добро то поделити са осталим корисницима. Молим те да погледаш у чему је проблем са сликама за Ајнштајна: једну сам успео да монтирам, а две нисам, не видим где сам погрешио. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 23:26, 8 Авг 2004 (CEST)\n\n== Ајнштајнове слике и још два коментара ==\n\nЕво ја сам подесио слике на страни \"Алберт Ајнштајн\", можеш лако у коду странице видети како то изгледа. Без оног thumb слике се приказују без оног оквира, у пуној величини, затим иде начин центрирања, па коментар уз слику.\nОвде бих навео још две значајне ствари. Прва: чланци се не потписују. Ја сам био ставио свој потпис испод чланка \"Слободан Јовановић\", који је заиста мојих руку дело, али ми га је администратор Авала био обрисао уз коментар да се чланци не потписују. Затим сам ја сам обрисао све своје потписе и на осталим чланцима које сма приложио. Мислим да је био потпуно у праву и да такву праксу треба следити. Друга ствар се тиче писања биографија људи, погледај како је написана биографија Алберта Ајнштајна на енглеском и упореди. Упореди је и са странама \"Михаило Петровић Алас\", \"Слободан Јовановић\" и \"Боривоје Ж. Милојевић\" па ћеш уочити разлику у организацији текста и ономе шта у њему пише. Овај чланак о Ајнштајну јесте добар и он би могао касноје да се повеже са страном о његовој биографији, ово ипак није Ајштајнова биографија него један добар чланак у вези са Ајнштајном. Не замери на овим коментарима и сугестијама, надам се да ћеш их правилно схватити. Такође, желим ти још пуно добрих чланака на Википедији, као и досад. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 08:03, 9 Авг 2004 (CEST)\n\n*Djordjes,\n>>Ево ја сам подесио слике на страни \"Алберт Ајнштајн\", можеш лако у коду странице видети како то изгледа. Без оног thumb слике се приказују без оног оквира, у пуној величини, затим иде начин центрирања, па коментар уз слику.\n\n-Захваљујем на интервенцији. Мислим да ће то бити корисно и за друге кориснике. Не знам да ли то постоји у Упутствима за писање – чини ми се да у вези постављања слика није најјасније за онога ко покушава први пут. \n\n>>Овде бих навео још две значајне ствари. Прва: чланци се не потписују. Ја сам био ставио свој потпис испод чланка \"Слободан Јовановић\", који је заиста мојих руку дело, али ми га је администратор Авала био обрисао уз коментар да се чланци не потписују. \n\n-О овоме се може нашироко расправљати, али ћу овом приликом бити што краћи. Не знам ко је (администратор) Авала и са њим се (још) нисам закачио, али се никад не зна. Претпостављам да он зна разлог због чега то тврди, али мене тај разлог не занима. Мислим да је некултурно интервенисати на нечијем (поготово ауторском) тексту. Ово нема везе са основним принципом википедије о мењању и допуњавању текстова.\nДакле, да дам само неке назнаке за евентуалну дискусију по овом питању. Прво: Ова енциклопедија наглашава да је слободна. Ко је тај самозвани локални бог који ће ми дозирати и ограничавати слободу, вршити цензуру и избацити са википедије, ако сматрам да сам у праву? (-«Баба, комесар је рекао да нема Бога.» Из ратних-комунистичко-партизанских времена.) Слободу у овом контексту сватам као нешто што не угрожава друге (иако је и ово дискутабилно). Пре Нове године сам на енглеску википедију посло краћи чланак о Хорацију (А Carmen of Horace). Дигла се страшна граја и галама, дискутовало се данима и на крају су ме «дубински» избрисали (форматизовали то место). Иницијатор је била бивши модератор [[en:User:Anjouli]] (јеврејско-амерички професор књижевности). [[en:User:Angela]] која је преузела модераторство од ње, чудила се таквој реакцији, али није ништа конкретно предузела. Касније сам сазнао да је http://www.worldhistory.com објавио мој комплетан чланак, све са потписом :). Толико о примеру надувано-агресивне америчке демо(но)кратије. Друго: На интернету сам до сада објавио преко 2000 чланака из различитих подручја (историја, филозофија, математика, физика, језик, архитектура, уметност). Истријске чланке потписујем са доматриос, који се могу наћи претраживачем. Прво слово д је мало, што значи да то није само име или надимак, већ и шифра. Сви текстови на википедији ће бити тако потписани. Ту има неких изузетака, кад сам заборавио потпис и регистрацију, а једном сам пренео туђи текст (Меша Селимовић), али сам то назначио у тексту. Треће: Не гледам негативно на твоје брисање мојих потписа, јер си ме о томе (ипак) овде обавестио, што оцењујем поштеним и добронамерним поступком. Обрнут редослед би био пожељнији. Ја лично нећу враћати своје потписе.\n\n>>Затим сам ја сам обрисао све своје потписе и на осталим чланцима које сма приложио. Мислим да је био потпуно у праву и да такву праксу треба следити.\n\n-Да ли си задовољан тиме што си урадио. Колика је корист за википедисте? Не мораш прихватити, али бих ти саветовао да све вратиш како је било. Није реч о томе да ме копираш, или да ми даш подршку, то ми није потребно. Проблем је у схватању ауторства, интелектуалног рада и интелектуалне својине. Прочитао сам све што пише на енглеској википедији о ауторству. Моје је мишљење да је то једно велико млаћење празне сламе. Нешто је јаснија дефиниција угрожавања ауторских права ван википедије. Разлог је јасан: википедија се опасно боји последица: тужби, захтева за одштету итд. Унутрашње ауторство (унутар википедије) је права мутљага. Унутрашње према вани је рекламерско и промотивно, са недемократским гушењем ауторства у облику интелектуалног рада.\n\n>> Друга ствар се тиче писања биографија људи, погледај како је написана биографија Алберта Ајнштајна на енглеском и упореди. Упореди је и са странама \"Михаило Петровић Алас\", \"Слободан Јовановић\" и \"Боривоје Ж. Милојевић\" па ћеш уочити разлику у организацији текста и ономе шта у њему пише. \n\n-Да ли исправно закључујем да ми саветујеш да се приклоним униформности писања чланака због «виших интереса»? Хаос је природно стање којем све тежи, а апсолутни ред је идеја роботске филозофије, који је само деградирани елемент скупа хаоса.\n\n>>Овај чланак о Ајнштајну јесте добар и он би могао касноје да се повеже са страном о његовој биографији, ово ипак није Ајштајнова биографија него један добар чланак у вези са Ајнштајном.\n\n-Нисам имао нити имам намеру да пишем Ајнштајнову биографију. Ко жели нека пише. Само сам пренео неке текстове за које сам сматрао да ће бити занимљиви за читање. Знам доста о Ајнштајну па ми то не би био проблем, али не видим неке велике користи. Да ли ти је било познато да је Ајнштајн последње дане пред смрт провео у интензивним дискусијама о Теорији катастофе, са Емануилом Великовским где је дошло до значајних приближавања ставова.\n\n>>Не замери на овим коментарима и сугестијама, надам се да ћеш их правилно схватити. \n\n-Не замерам, али и не прихватам. На твојој страни сам видео да си студент. Да ли ти је познато да је основна сврха образовања да усмерава, контролише и манипулише са особама које се образују? Неће ме чудити да ово не прихватиш, не бих ни ја кад сам био на твом месту.\n\n>>Такође, желим ти још пуно добрих чланака на Википедији, као и досад. --Djordjes 08:03, 9 Авг 2004 (CEST)\n\n-Захваљујем на лепим жељама и узвраћам на исти начин. Биће текстова, али са потписом као и досад. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 16:57, 9 Авг 2004 (CEST)\n\n**Ради брате како ти је воља. Битно је да Википедија расте, а ја не волим негативну енергију и свађу. Само сам ти указао на оно што ми се код тебе не свиђа. Прошетао сам мало интернетом и видео шта је све писао \'доматриос\' по историјским форумима итд. Има ту врло квалитетних и дубинских чланака који много говоре... Помало ме је и стид што ја овако недостојан налазим да исправљам некога ко тако много зна... И мене историја много занима, а такође и математика јер сам апсолвент Математичког факултета а пре тога сам ишао у Математичку гимназију у Београду... У сваком случају када би од тих 2000 чланака овде поставио само 500 (макар и са потписом :) било би то велико благо за овако скромну Википедију. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 00:49, 10 Авг 2004 (CEST)\n\n== Одговор ==\n\n*Имаш одговор [[Разговор са корисником:Милош|на мојој страници за разговор]]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 00:00, 25 Авг 2004 (CEST)\n\n== е-пошта ==\n\nДоматриосе, на коју ти се е-пошту могу јавити. Припремио сам градиво. Поздрав. Голија\n\n*Голија, на својој страни унеси потребне податке које видиш само ти јер улазиш са пасвордом. Тамо стави своју емајл адресу, а можеш и потпис који ћеш користити у комуникацији на овој википедији. Да би видео потпис у тексту на крају само откуцаш: 1. Три тилде (горње лево дугме на тастатури) након чегаа ће се појавити само твој потпис, или, 2. Четири тилде, где ће се уз твој потпис појавити и датум кад си писао поруку. Пример први :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] Пример други :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 14:04, 31 Авг 2004 (CEST) \n*Што се тиче слања приватне поште, дођи на моју страну за разговор и кликни: Пошаљи е-писмо овом кориснику.\n\n==Корисник Покрајац==\nДоматриосе, одговорио сам ти у вези [[Меша Селимовић|Селимовића]] у одељку за дискусије на његовом чланку. Поздрав. --[[Корисник:Pokrajac|Покрајац]] 01:44, 23 Нов 2004 (CET)\n\nПо чему нека промена, може да се окарактерише као вандалска? :) --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 22:55, 24 Дец 2004 (CET)\n\n==Браво==\nСјајно, мало духа у новогодишњој ноћи.Све најбоње.Жели ти [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 20:59, 31 Дец 2004 (CET)\n*Да видех у цитатима, могу ли сад да вратим линк ка Мешиним цитатима на његову страну, јави ако негде у брзини погрешим :). [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 00:03, 5 Јан 2005 (CET)\n\n**Нема проблема, врати шта желиш, осим онога да је Меша истакнути босански писац, јер то сватам као богохуљење, лаж, вандализам (понављало се више пута против моје воље) и антисрпско понашање преко којег не могу да пређем на српској Википедији. Говорим о брљављењу на мојим текстовима. Верујем да си схватио, па су ти руке одрешене. Све најбоље. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 00:56, 5 Јан 2005 (CET)\n----\n==Аутоматско враћање на последње измене==\n\nДоматриосе, мислим стварно бре!(...)\n\nЗаиста ми ниси јасан као човек! Молим те, реци ми на који начин си направио то да се свака твоја последња измена сачува од будућих промена. Ево само што сам на чланку о Сингидунуму мало с пребацио у велико, ти си написао да је моја измена некорктна. Па исто тако и са Мешом Селимовићем, када сам се угледао на чланак на енглеској Википедији... --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 13:39, 22 Јан 2005 (CET)\n\n==Позив на скуп==\n\n*Поздрав у ове ситне сате, надам се да ћемо се упознати лично, па ако ти није тешко прокоментариши позив за скуп на пијаци и надам се твом имену у попису људи који ће доћи. Поздрав од [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 02:42, 30 Јан 2005 (CET)\n\n*Поздрав друже, мислим да си погрешно схватио мој позив, увек сам се до сада залагао да се артикли сређују а нипокоју цену да се небришу, сматрајући да се тиме у неповрат губи историја промена па неко у будућности можда прави исте грешке као у филму Дан мрмота :), а нема одакле да прочита предходна искуства аутора. Увек ћу се залагати да сваки артикл са нормалним насловом нађе себи своје место, а први корак је прављење патрљака и како их све сад незовемо, онда мало по мало допис као са [[Река Дунав]] и већ смо направили па рекло би се врлодобар артикл, а и за остале важи исто. Једини критеријум због кога су се нашли артикли на тој листи је њихова дужина, или краткоћа :), па позивам све остале да по малко додају и пређу у артикле преко 500 килобајта, а то је по 2 3 реченице, и обавезно интервики линк ако га има и бар један интерни линк. А брисања неће бити никако, све остаје само мало труда да побољшамо оно што можемо. Поздрав од --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 03:52, 15 Феб 2005 (CET) Бонза\n\n== [[Википедија:Уживо]] ==\n\nПогледај [[Википедија:Уживо]] --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:05, 19 Феб 2005 (CET)\n\n==Споменице==\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-споменице}}\n\n\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-додела|Име=“Доматриос“-у}}--[[Корисник:Djakon::Goran|Djakon::Goran]] 03:37, 9 Мар 2005 (CET)\n\n== Старословенски језик ==\n\n*Испред твог текста о теоријама о пореклу старословенског језика додао сам Пиперову општу причу о старословенском језику, а твој сам део ставио под посебан наслов. Реци ми ако постоје проблеми везани за то. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 16:55, 12 Мар 2005 (CET)\n\n==Администраторска права==\nЗдраво, не знам да ли си могао видети ко је све добио админ. права. У сваком случају би ти препоручио да се пријавиш да добијеш права, чисто због ваге, која је у овом тренутку нарушена. Уједно, добио си и моје признање за вредно деловање ког у сваком тренутку можеш вратити из било ког разлога. \n*Погледати:\n#[[Разговор о Википедији:Администратори]]\n#[[Корисник:Покрајац/Покрајчева признања]]\n#[[Никола Пашић]]\n\n--[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 17:05, 15 Мар 2005 (CET)\n----\nДоматриос уколико желиш да прихватиш обавезе и овлашћења администратора имаш и моју подршку. --[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 18:01, 15 Мар 2005 (CET)','подршка',351,'Горан Анђелковић','20050315170110','',0,0,1,0,0.063133405085,'79949684829889','20050315170110'); INSERT INTO cur VALUES (173,0,'1934','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]] | \'\'\'[[1930е]]\'\'\' | [[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]]
\n[[1929]] | [[1930]] | [[1931]] | [[1932]] | [[1933]] | \'\'\'1934\'\'\' | [[1935]] | [[1936]] | [[1937]] | [[1938]] | [[1939]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[9. октобар]] - извршен [[Aтентaт на краља Александра]] у [[Марсеј|Марсеју]]\n*Изграђен мост \"[[мост Витешког краља Александра|Витешког краља Александра]]\", познат као \"трамвајски\" мост преко Саве. У рату је овај ланчани мост срушен и на његовим стубовима је изграђен данашњи \"[[Бранков мост]]\".\n\n==Рођења==\n* [[20. септембар]] - [[Софија Лорен]], италијанска глумица\n\n==Смрти==\n* [[4. јул]] - Марија Кири, француска хемичарка и физичарка (*[[1867]])\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - није дата\n* [[Хемија]] - [[Херолд Клејтон Уреј]]\n* [[Медицина]] - [[Џорџ Хојт Випл]], [[Џорџ Ричардс Минот]] и [[Вилијам Пери Мерфи]]\n* [[Књижевност]] - [[Луиђи Пирандело]]\n* [[Мир]] - [[Артур Хендерсон]]\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|31934]]\n\n[[af:1934]]\n[[ast:1934]]\n[[bg:1934]]\n[[ca:1934]]\n[[cs:1934]]\n[[cy:1934]]\n[[da:1934]]\n[[de:1934]]\n[[el:1934]]\n[[en:1934]]\n[[eo:1934]]\n[[es:1934]]\n[[et:1934]]\n[[eu:1934]]\n[[fi:1934]]\n[[fr:1934]]\n[[fy:1934]]\n[[gl:1934]]\n[[he:1934]]\n[[hr:1934]]\n[[io:1934]]\n[[is:1934]]\n[[it:1934]]\n[[ja:1934年]]\n[[la:1934]]\n[[nl:1934]]\n[[no:1934]]\n[[pl:1934]]\n[[pt:1934]]\n[[ro:1934]]\n[[ru:1934]]\n[[sl:1934]]\n[[sv:1934]]\n[[tr:1934]]\n[[uk:1934]]\n[[wa:1934]]\n[[zh:1934年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127222233','',0,0,0,0,0.136201614577,'79958872777766','20050206191844'); INSERT INTO cur VALUES (174,0,'1943','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]] | \'\'\'[[1940е]]\'\'\' | [[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]]
\n[[1938]] | [[1939]] | [[1940]] | [[1941]] | [[1942]] | \'\'\'1943\'\'\' | [[1944]] | [[1945]] | [[1946]] | [[1947]] | [[1948]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Битка на Неретви]]\n* [[Битка на Сутјесци]]\n* [[Јачање Комунизма у Југославији 1943.]]\n* [[8. септембар]] - [[Kапитулација Италије]]\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1943-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1943-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1943-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1943-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n* [[8. јун|8. јуна]] - [[Михаило Петровић Алас]] (*1868), [[математика|математичар]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] и академик [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|41943]]\n\n[[af:1943]]\n[[ar:1943]]\n[[ast:1943]]\n[[bg:1943]]\n[[ca:1943]]\n[[cs:1943]]\n[[cy:1943]]\n[[da:1943]]\n[[de:1943]]\n[[el:1943]]\n[[en:1943]]\n[[eo:1943]]\n[[es:1943]]\n[[et:1943]]\n[[eu:1943]]\n[[fi:1943]]\n[[fr:1943]]\n[[fy:1943]]\n[[he:1943]]\n[[hr:1943]]\n[[io:1943]]\n[[is:1943]]\n[[it:1943]]\n[[ja:1943年]]\n[[la:1943]]\n[[nl:1943]]\n[[no:1943]]\n[[pl:1943]]\n[[pt:1943]]\n[[ro:1943]]\n[[ru:1943]]\n[[sl:1943]]\n[[sv:1943]]\n[[tr:1943]]\n[[uk:1943]]\n[[wa:1943]]\n[[zh:1943年]]','',17,'Bonzo','20050112181349','',0,0,0,0,0.829540930143,'79949887818650','20050217220514'); INSERT INTO cur VALUES (175,0,'1944','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]] | \'\'\'[[1940е]]\'\'\' | [[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]]
\n[[1939]] | [[1940]] | [[1941]] | [[1942]] | [[1943]] | \'\'\'1944\'\'\' | [[1945]] | [[1946]] | [[1947]] | [[1948]] | [[1949]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[25. мај]] - [[Десант на Дрвар]]\n* [[јули]] - [[Курска битка]]\n*Американци и остали савезници бомбардују Београд. \n* [[20. октобар]] - [[Ослобођење Београда]] ослободила Народноослободилачка војска Југославије уз помоћ руске Црвене армије.\n*Нове комунистичке власти хапсе и ликвидирају политичке противнике. \n*Београдску омладину мобилишу за одлазак на [[Сремски фронт]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|41944]]\n\n[[af:1944]]\n[[ast:1944]]\n[[bg:1944]]\n[[ca:1944]]\n[[cs:1944]]\n[[cy:1944]]\n[[da:1944]]\n[[de:1944]]\n[[el:1944]]\n[[en:1944]]\n[[eo:1944]]\n[[es:1944]]\n[[et:1944]]\n[[eu:1944]]\n[[fi:1944]]\n[[fr:1944]]\n[[fy:1944]]\n[[gl:1944]]\n[[he:1944]]\n[[hr:1944]]\n[[hu:1944]]\n[[is:1944]]\n[[it:1944]]\n[[ja:1944年]]\n[[la:1944]]\n[[mi:1944]]\n[[nl:1944]]\n[[no:1944]]\n[[pl:1944]]\n[[pt:1944]]\n[[ro:1944]]\n[[ru:1944]]\n[[sl:1944]]\n[[sv:1944]]\n[[tr:1944]]\n[[uk:1944]]\n[[wa:1944]]\n[[zh:1944年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127223402','',0,0,0,0,0.367957359351,'79958872776597','20041127223402'); INSERT INTO cur VALUES (176,0,'1995','
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'[[1990е]]\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1990]] | [[1991]] | [[1992]] | [[1993]] | [[1994]] | \'\'\'1995\'\'\' | [[1996]] | [[1997]] | [[1998]] | [[1997]] | [[1996]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n\n* потписан [[Дејтонски споразум]]\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1995-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1995-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n*\n \n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|91995]]\n\n[[af:1995]]\n[[bg:1995]]\n[[bs:1995]]\n[[ca:1995]]\n[[cy:1995]]\n[[da:1995]]\n[[de:1995]]\n[[et:1995]]\n[[el:1995]]\n[[en:1995]]\n[[es:1995]]\n[[eo:1995]]\n[[eu:1995]]\n[[fi:1995]]\n[[fr:1995]]\n[[fy:1995]]\n[[he:1995]]\n[[hr:1995]]\n[[hu:1995]]\n[[it:1995]]\n[[ia:1995]]\n[[ja:1995年]]\n[[ko:1995년]]\n[[la:1995]]\n[[mk:1995]]\n[[nl:1995]]\n[[no:1995]]\n[[pl:1995]]\n[[pt:1995]]\n[[ro:1995]]\n[[ru:1995]]\n[[simple:1995]]\n[[sl:1995]]\n[[sv:1995]]\n[[zh:1995年]]','',17,'Bonzo','20050112181752','',0,0,0,0,0.463927998889,'79949887818247','20050112221543'); INSERT INTO cur VALUES (177,0,'Бијељина','Град на сјеверо-истоку [[Република Српска|Републике Српске]], [[Босна и Херцеговина]]. Смјештена на раскршћу путева, у близини ријека [[Дрина|Дрине]] и [[Сава|Саве]]. Центар региона [[Семберија|Семберије]].\n\nНајстарији пронађени трагови обитавања датирају из периода [[неолит|неолита]] - старчевачке културе, 5-4. миленијум старе ере. Важно раскршће културних утицаја у [[енеолит]]у, [[бронзано доба|бронзаном добу]] и касније. \n\nЈедно од средишта панонско-илирског устанка. За рану историју [[Срби|Срба]] и [[Словени|Словена]] важан због налазишта [[Дворови]].\n\nДо 1992. године, већинско становништво града су били муслимани, а околних села Срби. Током рата у Босни муслиманско становништво се већином исељавало из Бијељине, док се велики број Срба из других градова Босне (нарочито [[Сарајево|Сарајева]], [[Тузла|Тузле]] и [[Зеница|Зенице]]) досељавао у Бијељину. На тај начин је Бијељина одиграла значајну улогу за велики број српског становништва. У току овог рата, број становника Бијељине је порастао за 30-40%.\n\nБијељина је значајна због трговине и пољопривреде (нарочито села Црњелово, Велика Обарска, Амајлије, веома квалитетне бањске воде (бања Дворови(6.5km)).\n\n\n{{Template:Административна подела Босне и Херцеговине}}','',170,'Покрајац','20050126202019','',0,0,0,0,0.14917472105,'79949873797980','20050308103109'); INSERT INTO cur VALUES (178,0,'Страбон','\'\'\'Страбон\'\'\' је [[антички писци|антички писац]], рођен око [[64 п. н. е.|64. пре н. е.]] у [[Амазеја|Амазеји]] у [[Понт]]у. Дошао је у [[Рим]] год. [[29]], али га јс ускоро оставио, јер је као пратилац [[Елије Гал|Елија Гала]], којега је год. [[24 п. н. е.|24]]. [[Аугуст]] послао с војском на [[Арапи|Арапе]], пошао у [[Египат]], и гом приликом пропутовао га од [[Александрија|Александрије]] до [[Фила|Филе]]. Вратио се у [[Рим]] око год. [[20 п. н. е.|20]]. Умро јe око год. [[19]]. н. е. Од његова [[историја|историјског]] дела Историјске белешке у четрдесет и три књиге сачувани су само одломци. Његова сачувана Географија у седамнаесет књига, плод дугога учења, излаже у прве две књиге физикално-математичку [[географију]], од 3. до 10. географију [[Европа|Европе]], од 11. до 16. гсографију [[Азија|Азије]], а у књизи 17. географију [[Африка|Африке]].\n\n[[en:Strabo]] [[de:Strabon]]','Враћено на последњу измену од корисника Никола Смоленски',108,'Djordjes','20050102104313','',0,0,1,0,0.876281103993,'79949897895686','20050105080109'); INSERT INTO cur VALUES (179,0,'Плиније','==Плиније Млађи (Gaius Plinius Caecilius Secundus)==\n\nрођен [[62. pne.]]\nумро цa. [[114. пне.]]\n\nРимски сенатор за време цара [[Домитијан]]а, Нерве и [[Трајан]]а. Био је и пријатељ најпознатијег римског историчара [[Тацит]]а.\n\nНајпознатији је по писмима објављеним у десет књига под насловом: [http://www.thelatinlibrary.com/pliny.html Epistularum Libri Decem] које представљју важан извор за римску друштвену историју. Друго дело му је [http://www.thelatinlibrary.com/pliny.panegyricus.html Panegyricus]. \n\n*[http://www.bbc.co.uk/history/historic_figures/pliny_the_younger.shtml Плиније Млађи (Pliny the Younger)]\n\nFrom Kingsley\nCote D\'iviore\nWest Africa\n\nDear one\nTo introduce myself to you,I am the only son of one of a government offcails during Charles Taylors government who was removed from power by the rebel forces in liberia.My father died on this process in the hand of the rebels.All my fathers properties was siezed,and his bank accounts closed.I ran way to this country Cote d\' Ivoire because of death treat and embracement the present government security forces are giving to me.I will explain more about myself to you if you are intrested to assist me in this aspect. \n I am using this medium to solicit for your assistnce\nin transferring some huge amount of money. my father\ndeposited in a security firm in Europe.My father told me that 15,500,000 USD dollar is the actual amount he deposited in the security company as a consignment.My father deposited this money in one of their tours to Europe when they were in power.He deposited this consignment that contain this money as family valueables not as money.the security company did not understand the exalt content of the consignment.It was registered and deposited as a family treasure.The documents the security company issued to my late father for this deposit is with me.My name stands as the next of kin in all the documents.\nBased on this i am soliciting your assistance to help me transfer the funds into your own personal accounts from where we shall re-invest the funds in a legitimate business so that it cannot be traced to my father.If you are willing to assist, you will have 20% of the initial sum and and a substantial interest in whatever venture we go into. \n I do not need to spell out the importance of the need\nfor secrecy considering the volatile nature of this\nmatter Time is of great essence in this matter so if I do not hear from your within one week I will take\nit that you are not interested and will solicit for a\nnew partner.\nWaiting to hear from you.\nRegards,\nKingsley','/* Плиније Старији (Gaius Plinius Secundus) */',0,'81.199.125.5','20041216082101','',0,0,0,0,0.233378610682,'79958783917898','20041216082101'); INSERT INTO cur VALUES (180,0,'Српски_курс_латинског_по_Плинију','\r\nОвде су изводи из његове књиге [[\"Naturalis Historiae\"]]\r\nкоји су везани за српску историју: \r\n\r\n(Liber VI, vii, 19) \r\nA Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Serrei, \r\nScizi, Gnissi. dein Tanain amnem gemino ore \r\ninfluentem incolunt Sarmatae, Medorum, ut ferunt, \r\nsuboles, et ipsi in multa genera divisi. primi \r\nSauromatae Gynaecocratumenoe, Amazonum conubia; \r\ndein Naevazae, Coitae, Cizici, Messeniani, Costoboci, \r\nZecetae, Zigae, Tindari, Thussagetae, Tyrcae usque ad \r\nsolitudines altuosis convallibus asperas, ultra quas \r\nArimphaei, qui ad Ripaeos pertinent montes. \r\n\r\n37 \r\nArtemidorus hinc detrahit XXV p. Agrippa Caspium \r\nmare gentesque quae circa sunt et cum iis Armeniam, \r\ndeterminatas ab oriente oceano Serico, ab occidente \r\nCaucasi iugis, a meridie Tauri, a septentrione oceano \r\nScythico, patere qua cognitum est (xy) in longitudinem, \r\nin latitudinem (xy) prodidit. non desunt vero qui eius maris \r\nuniversum circuitum a freto XXV p. tradunt. \r\n\r\n54 \r\nprimi sunt hominum qui noscantur Seres, lanicio \r\nsilvarum nobiles, perfusam aqua depectentes frondium \r\ncanitiem, unde geminus feminis nostris labos redordiendi \r\nfila rursusque texendi: tam multiplici opere, tam longinquo \r\norbe petitur ut in publico matrona traluceat. Seres mites \r\nquidem, sed et ipsi feris similes coetum reliquorum \r\nmortalium fugiunt, commercia exspectant. \r\n\r\n118 \r\niunguntur his Arabes introrsus Eldamari, supra quos \r\nad Pallacontam flumen Bura oppidum, Salmani et Masei \r\nArabes; Gordyaeis vero iuncti Azoni, per quos Zerbis \r\nfluvius in Tigrim cadit, Azonis Silices montani et Orontes, \r\nquorum ad occidentem oppidum Gaugamela, item Suae \r\nin rupibus. supra Silicas Sitrae, per quos Lycus ex \r\nArmenia fertur; ab Sitris ad hibernum exortum Azochis \r\noppidum, mox in campestribus oppida Diospege, \r\nPolytelia, Stratonicea, Anthemus. \r\n\r\n194 \r\nregio supra Sirbitum, ubi desinunt montes, traditur a \r\nquibusdam habere maritimos Aethiopas, Nisicathas, \r\nNisitas, quod significat ternum et quaternum oculorum \r\nviros, non quia sic sint, sed quia sagittis praecipua \r\ncontemplatione utantur. ab ea vero parte Nili, quae supra \r\nSyrtes Maiores oceanumque meridianum protendatur, \r\nDalion Vacathos esse dicit, pluvia tantum aqua utentes, \r\nCisoros, Logonporos ab Oecalicibus dierum V itinere, \r\nUsibalchos, Isbelos, Perusios, Ballios, Cispios \r\n\r\n196 \r\nAethiopum terram universam cum mari Rubro patere \r\nin longitudinem ||· p., in latitudinem cum superiore \r\nAegypto ||· Agrippa existimavit. quidam longitudinem \r\nita diviserunt: a Meroe Sirbitum XII dierum navigationem, \r\nab ea XV ad Dabellos, ab his ad oceanum Aethiopicum \r\nVI dierum iter. in totum ab oceano ad Meroen p. esse \r\ninter auctores fere convenit, inde Syenen quantum \r\ndiximus. \r\n\r\n\r\nLiber V, xiv 68 \r\nA Pelusio Chabriae castra, Casius mons, delubrum Iovis \r\nCasii, tumulus Magni Pompei. Ostracine Arabia finitur, \r\na Pelusio p. mox Idumaea incipit et Palaestina ab \r\nemersu Sirbonis lacus, quem quidam circuitu tradidere. \r\nHerodotus Casio monti adplicuit, nunc est plaus modica. \r\noppida Rhinocolura et intus Rhaphaea, Gaza et intus \r\nAnthedon, mons Argaris. regio per oram Samaria; \r\noppidum Ascalo liberum, Azotos, Iamneae duae, altera \r\nintus. \r\n\r\nLiber IV, 81 \r\na Maro, sive Duria est a Suebis regnoque Vanniano \r\ndirimens eos, aversa Basternae tenent aliique inde \r\nGermani. Agrippa totum eum tractum ab Histro ad \r\noceanum bis ad decies centenum milium passuum \r\nin longitudinem, quattuor milibus minus in latitudinem, \r\nad flumen Vistlam a desertis Sarmatiae prodidit. \r\nScytharum nomen usquequaque transiit in Sarmatas \r\natque Germanos. nec aliis prisca illa duravit appellatio \r\nquam qui extremi gentium harum, ignoti prope ceteris \r\nmortalibus, degunt. \r\n\r\n144 \r\na Narone amne p. abest Epidaurum colonia. ab \r\nEpidauro sunt oppida civium Romanorum Rhizinium, \r\nAcruium, Butuanum, Olcinium, quod antea Colchinium \r\ndictum est, a Colchis conditum, amnis Drino superque \r\neum oppidum civium Romanorum Scodra ab mari , \r\npraeterea multorum Graeciae oppidorum deficiens \r\nmemoria nec non et civitatium validarum: eo namque \r\ntractu fuere. Labeatae, Senedi, Rudini, Sasaei, Grabaei; \r\nproprieque dicti Illyri et Taulanti et Pyraei retinent nomen. \r\nin ora Nymphaeum promunturium. Lissum oppidum \r\ncivium Romanorum ab Epidauro p. \r\n\r\nxxv 149 \r\nPannoniae iungitur provincia quae Moesia appellatur, \r\nad Pontum usque cum Danuvio decurrens. incipit a \r\nconfluente supra dicto. in ea Dardani, Celegeri, Triballi, \r\nTimachi, Moesi, Thraces Pontoque contermini Scythae. \r\nflumina clara e Dardanis Margus, Pingus, Timachus, ex \r\nRhodope Oescus, ex Haemo Utus, Asamus, Ieterus. \r\n\r\n151 \r\nInsulae in Ausonio mari praeter iam dictas memoratu \r\ndignae nullae, in Ionio paucae Calabro litore ante \r\nBrundisium, quarum obiectu portus efficitur, contra \r\nApulum litus Diomedia, conspicua monumento Diomedis, \r\net altera eodem nomine, a quibusdam Teutria appellata. \r\nIllyrici ora mille amplius insulis frequentatur, natura \r\nvadoso mari aestuariisque tenui alveo intercursantibus. \r\nclarae ante ostia Timavi calidorum fontium cum aestu \r\nmaris crescentium, iuxta Histrorum agrum Cissa, Pullariae \r\net Absyrtides Grais dictae a fratre Medeae ibi interfecto. \r\n\r\nLife. \r\nPliny was descended from a prosperous family, and he was enabled to complete his studies in Rome. \r\nAt the age of 23, he began a military career by serving in Germany, rising to the rank of cavalry \r\ncommander. He returned to Rome, where he possibly studied law. Until near the end of Nero\'s reign, \r\nwhen he became procurator in Spain, Pliny lived in semiretirement, studying and writing. His devotion \r\nto his studies and his research technique were described by his nephew, Pliny the Younger. Upon the \r\naccession in AD 69 of Vespasian, with whom Pliny had served in Germany, he returned to Rome and \r\nassumed various official positions. \r\n\r\nPliny\'s last assignment was that of commander of the fleet in the Bay of Naples, where he was \r\ncharged with the suppression of piracy. Learning of an unusual cloud formation—later found to have \r\nresulted from an eruption of Mt. Vesuvius—Pliny went ashore to ascertain the cause and to reassure \r\nthe terrified citizens. He was overcome by the fumes resulting from the volcanic activity and died on \r\nAug. 24, 79, according to his nephew\'s report. Pliny was unmarried and was survived by his only sister. \r\n(доматриос)','',24,'Domatrios','20031126022458','',0,0,0,1,0.095157700635,'79968873977541','20031126022458'); INSERT INTO cur VALUES (181,2,'Никола_Смоленски','Жив ми био Никола.\nДобро те нашао.\n\nОвде сам још у фази експериментисања. Јако сам слаб са програмирањем,\nпа више времена потрошим на техничку припрему текста него на писање.\n\nЈако би ми добро дошли коментари и мишљења о презентацији и организацији\nтекстова, на шта треба обратити пажњу да не не дође до запетљанције,\nкако успоставити повратну везу, како се пребацити у сродне текстове,\nо томе стварно немам појма.\n\nЗанима ме о чему ти имаш намеру да пишеш. Мене занимају цивилизацијске\nтеме.\n\n1. Настанак цивилизација\n2. Античка историја (плус књижевност, филозофија и религија)\n3. Рани средњи век.\n\nЧујемо се.\n\nдоматриос\n\n* Поздрав! Ја највише користим [-[Име-чланка]-] али наравно без - , то сам користио да би се видило како изгледа, Вики би га аутоматски претворио у линк!! Ово се користи као линк до чланка, тако да када поменеш неки појам који је описан у Википедији, поставиш овакав линк као пречицу до поменуте теме!\n\nПримјер ...тада је [[Економија]] имала јак утицај...\n\nПотпиши се у Википедисте !!!\n\nМилан Тешовић\n\n==Никола Смоленски је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2003-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-2000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-3000.png]]\n|- \n![[image:Spomenica-za-dzabalebarenje-birokrata.png]]\n![[Слика:ПАТ.png]]\n|}\n\'\'Напомена: Николи се рачуна вредан рад на енглеској Википедији. Ипак, добио је Бирократску споменицу за џабалебарење јер већ дуже време не учествује у раду српске Википедије.\'\' ([[Корисник:Милош]])\n[[Category:Српска википедијанска споменица 2003. године|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 2000. измене|Н]] [[Category:Српска википедијанска споменица 3000. измене|Н]] [[Category:Ђакон::Горан-споменице|А]]','/* Никола Смоленски је носилац следећих српских википедијанских споменица: */',124,'Милош','20050309042211','',0,0,1,0,0.427956469091,'79949690957788','20050309042211'); INSERT INTO cur VALUES (182,0,'Језик_Хомера','\r\nЈЕЗИК ХОМЕРА\r\n\r\nЈезик [[Хомер]]a припада јонском наречју, које се обично зове старојонско, за разлику од новојонскога, којим је, на пример, Херодот написао своје дело. Тај језик никад и нигде није био говорен: изграђиван на основи старојонскога дијалекта, он је постепено постао вештачки језик, па је све до најпознатијег времена остао, уз неке ситне разлике, извор и образац свима хеленским књижевним језицима. У њему се једни поред других налазе не само облици различних дијалеката него, поред старијих, и млађи облици истога дијалекта, јер се у млађим песничким творевинама стари дијалекат није могао очувати чист. Ти различни облици некад су живели у народном говору, само једни пре, други доцније, једни овде, други онде, па је, према томе, и тај језик једно од јаких сведочанстава да је епска поезија међу хеленским племенима живела већ дуго времена пре Хомера. \r\n\r\nПесник се служи и таквим облицима који никад нису живели у народном говору, него их је сам створио да би их прилагодио језичким облицима свога стиха, на пример ήνιοχήα = — u u — u, јер облик ήνίοχον не би испунио шесту стопу хексаметра. Ради стиха он се служи и застарелим изразима, на пример генитивним облицима — αо, — οίο. Употреба застарелих израза и новоскованих речи уздиже језик изнад свакодневног и обичног и даје утисак достојанствености. Међутим, ако и није природан производ, тај језик не оставља утисак тврдоће: он је толико избрушен, еуфоничан, кристално прозиран и еластичан да га у томе не би могао превазићи никакав жив говор. Сасвим је природно да је у овакву језику очуван траг не само његову развитку него и развитку епског песништва уопште. \r\n\r\nУ Хомерову [[језик]]у налазе се трагови и других дијалеката. За ту мешавину знала je већ и старина (Dion. Orat XI 23). Поред старијих и млађих јонскнх облика, често се у Хомерову језику налазе и елементи који припадају еолском дијалекту хеленског језика, такозвани еолизми. Обрадио их je G. Hinrichs у дисертацији De Homericae elocutionis vestigiis Aeolicis, 1875. Они ce објашњавају тиме што су анадолски Јоњани поједине еолске речи и облике примили у језик свога песништва од суседа Еољана, јер се епско песништво најпре заметнуло код њих и тек онда прешло Јоњанима, који су га даље развијали и усавршавали својом обдареношћу за веома пријатно причање, које се огледа у њиховој новелистици, и својим смислом за прагматичко посматрање стварности, за распоређивање и чланање великога градива, што се огледа у списима њихових философа и историографа. Све те наслаге дијалеката могу се објаснити само историјским развитком епа и јуначке песме из које се еп развио.\r\n\r\nПоред еолских облика доспеле су у Хомеров језик и неке особине атичкога дијалекта, такозвани атицизми, од којих je најважнији spiritus asper, којега нема ни у еолском ни у јонском дијалекту. На основу тих атицизама, као и других атичких елемената, који су органски везани за еп, неки испитивачи Хомерових песама, као Ј. Wackernagel, E. Bethe, [[Милан Будимир]], сматрају да су [[Илијада]] и [[Одисеја]] ушле у последњу фазу своје историје на атичком земљишту, ту добиле свој последњи облик и да je баш атичка и атинска глазура епскога књижевног језика основа тексту Хомерових песама какав je дошао до нас.\r\n\r\nТо сливање дијалеката показало се као срећна конструкција, јер она je хомерску поезију издвојила из уске области једнога дијалекта, у којој би она била само оруђе, само одисај тога дијалекта, и саградила путове преко брда и мостове преко вода у све хеленске кантоне. Хомеров језик није, додуше, никад постао општи хеленски језик, a није ни могао то постати због својих сувише песничтсих особина, али je он, изграђиван и глачан радом многих нараштаја, Илијади и Одисеји дао наткантоналан карактер и учинио их заједничким благом свију Хелена. (доматриос)\r\n\r\nЛитература:\r\n\r\n[[Милош Н. Ђурић]]: Историја хеленске књижевности, Београд 1996., стр. 63-64','',24,'Domatrios','20031126145655','',0,0,0,1,0.842486830355,'79968873854344','20050309224341'); INSERT INTO cur VALUES (183,1,'Фудбал','','',133,'Avala','20040717130839','',0,0,0,0,0.417676442497,'79959282869160','20040717130839'); INSERT INTO cur VALUES (184,0,'Античка_писменост','Под овим насловом се подразумевају елементи писмене комуникације.\n\n*1. [[Настанак писмености]]\n*2. [[Материјали на којима се писало]]\n*2.1 [[Епиграфски споменици]]\n*2.2 [[Рукописна књига]] \n*3. [[Религиозна писменост]]\n*4. [[Приватна комуникација]]\n*5. [[Александријска и друге библиотеке]]\n*6. [[Шифрирање у Антици и дешифровање непознатих писама]]\n*7. [[Однос према писмености у Антици]]','',24,'Domatrios','20040905233955','',0,0,0,0,0.878354368675,'79959094766044','20050227025627'); INSERT INTO cur VALUES (185,0,'Религиозна_писменост','*[[Сибилске књиге]]','',24,'Domatrios','20031127234350','',0,0,0,0,0.899396222504,'79968872765649','20031127234350'); INSERT INTO cur VALUES (186,0,'Сибилске_књиге','\r\nСибилске књиге: зборник у коме су била записана пророштва различних [[Сибиле|Сибила]]: еритрејске, самске, делфске, тројске, кимске итд. Та пророштва познавали су већ стари [[Хелени]], али ни тих ни оних што су их познавали [[Римљани]] нема у сачуваним Сибилским пророштвима у четрнаест књига. Сибилске књиге унели су у [[Рим]] Хелени из јужне Италије. Њих су само код тешких несрећа, на пример код куге или потреса, па код знамења, отварали сибилски свештеници (испрва два, потом десет и напослетку петнаест чланова), који су понајвише били бивши конзули или претори. Њихова je дужност била да по наређењу сената тумаче реченице и да кажу како се богови мoгy умирити, и да одреде извођење онога што треба урадити. - По причи, Сибилске књиге - три на броју - купио je [[Тарквиније]] Супербо од кимске Сибиле. Кад су оне у пожару Капитолија (год. 83) пропале, направљен je нов збориик од реченица које су биле свугде раширене и стављен у [[Јупитров храм]]. [[Ayгуст]] их je сместио у две златне кутиje и пренео у храм Аполонов на [[Палатин]]у. (доматриос)','',24,'Domatrios','20031127235224','',0,0,0,0,0.255726111359639,'79968872764775','20041211230402'); INSERT INTO cur VALUES (187,0,'Антички_градови','Μοιρα δε τις χαι πόλεων εστί ώσπερ ανδρών, \n И градови имају неку судбину као и људи. \nApp. Αlex: Syr. 58.\n\nЗа ширу дефиницију града и настанка види [[Архитектура]] – [[Градови]],\nили књиге [[Луис Мамфорд|Луиса Мамфода]]. О античком граду је писао и [[Мате Суић]], \'\'Антички град на источном Јадрану\'\', Загреб 1976. и 2003.\n \nОвде ће бити довољно да се каже да је то утврђени или ограђени простор у коме је омогућено животно функционисање веће групе људи. Упореди [[неолитска утврђења]] и [[средњовековне градине]] и [[куле]]. (доматриос)\n\n*[[Кирена]]\n*[[Сингидунум]]\n*[[Тера]]\n*[[Александрија]]\n*[[Лезб]]\n*[[Троја]]\n*[[Вавилон]]\n*[[Масилија]]\n*[[Кротон]]\n*[[Сибарида]]\n*[[Милет]]','линк, име, правоп.',315,'Ninam','20050311045753','',0,0,1,0,0.46640458166,'79949688954246','20050311045753'); INSERT INTO cur VALUES (188,0,'Античка_музика','Немамо могућности да чујемо оригиналну античку музику.\r\nО томе каква је била можемо да сазнамо само посредно.\r\n\r\n*1. [[Археолошки налази музичких инструмената]]\r\n*2. [[Описи и цртежи музичких инструмената]]\r\n*3. [[Описи музичких свечаности и такмичења]]\r\n*4. [[Античко певање и рецитовање]]\r\n*5. [[Антички извођачи: свирачи, певачи итд.]]\r\n*6. [[Однос према музици и певању у Антици]]','',24,'Domatrios','20031128000120','',0,0,0,1,0.334128999307,'79968871999879','20031225031433'); INSERT INTO cur VALUES (189,0,'Антички_језици','*1. [[Општи преглед, настанак и развој језика]]\r\n*2. [[Етрурски језик]]\r\n*3. [[Грчки језик]]\r\n*4. [[Илирски језик]]\r\n*5. [[Трачки језик]]\r\n*6. [[Старосрпски језик]]','',24,'Domatrios','20031128000321','',0,0,0,1,0.844147385957,'79968871999678','20041109000751'); INSERT INTO cur VALUES (190,0,'Антички_народи','Појам народ у антици треба прихватити веома условно, не само због потешкоће да се оно дефинише у односу на појам како се оно данас схвата, рецимо шта би значио данас појам Швајцарци, већ и из ограничења недовољних или недовољно јасних података које добијамо из директних или посредних извора. Наилазимо некад на податак да је неки народ само постојао, а да му не можемо одредити ни време ни простор који би се везао за њега. О неком већем одређењу по питању језика, уређења и етничког порекла тада можемо само да нагађамо.\n\nИз техничких разлога појам народ потребно је некад схватити веома широко, јер је у неким случајевима тешко установити ради ли се, под одређеним појмом, о неком племену, о становништву неког града или покрајине, становништву неког острва, занимању дела неког народа, или условима у којима нека скупина људи живи. Такође неки народи узимају име по неком родоначелнику који се на неком територију први настанио. Код Словена имамо примере како неки делови народа добијају имена по појмовима који их окружују у природи: Језерци, Горани, Водени и друга. Податке о неком народу корисно је потражити под насловом [[Античке државе]].\n\nЈедан занимљив пример који бих споменуо су Личани. Ово познато српско име долази по становницима који насељавају покрајину Лику (данас у Хрватској). Да овај проблем није тако једноставан говори нам име народа сличног или истог имена – Ликијци. То су становници Ликије у Малој Азији. Лако ћемо погрешити предпостављајући да је реч о коинциденцији, јер и без детаљнијег познавања сеоба народа у Антици, а уз кориштење (старо)грчког(?) језика реч «лик» значи вук. Тако би Ликија значила «Земља вукова». Вукови свакако не недостају ни у данашњој Лици. Постоје и другачија мишљења да је Лика добила име по кори дрвета која се тако зове. То све говори да треба бити крајње опрезан у решавању оваквих питања, али свакако није плодотворно ни претерано релативизовање овог проблема. (доматриос) \n\n\n\n*[[Хати]]\n*[[Аборигини]] (Aborigines)\n*[[Самнити]] (Samnitae) \n*[[Херусци]] (Cherusci), \n*[[Хермундури]] (Hermunduri) \n*[[Убијци]] (Ubii),\n*[[Беси]] (Bessi)','',24,'Domatrios','20040830170224','',0,0,0,0,0.050398873189,'79959169829775','20040830170224'); INSERT INTO cur VALUES (191,0,'Хати','\'\'\'Хати (Chatti) у Западној Европи, I век ст.е.\'\'\'\n\nЗа конзуловања Друса Цезара ([[Drusus Caesar]]) и Гаја Норбана ([[Gaius Norbanus Flacus]]), Германику буде одобрен тријумф, иако се рат још увек водио. Јер мада је главни удар припреман за лето, предузео је Германик већ почетком пролећа изненадан поход на Хате.. Надао се да ће се непријатељи поделити на Арминијеве и Сегестове присталице. Први је био познат по својој вероломности, други по својој верности према нама. Арминије је стално хушкао Германе, док је Сегест у више махова, па и на последњој вечери после које су се оружјем сукобили, открио Вару да се припрема устанак. Он је Вару саветовао да њега, Арминија, и остале прваке баци у затвор: народ се неће одважита да било шта предузме ако вође не буду са њим. Тако ће и сам Вар имати прилику да утврди ко је крив а ко није. Али судбина је хтела да Вар погине од Арминијеве силе. ([[Tацит]], [[Анали]], I, 55)\n\n[[Хати]], велико германско племе које је почетком 1. в. ст. е. продрло из области Рура у долини Везера и тамо се населило. Касније су Хати, на свом походу према истоку, запосели долину Мајне. били су савезници [[Херусци]]ма против [[Вари|Вара]]. њихови слабији саплеменици били су [[Матијаци]] ([[Мattiaci]]) који су склопили мир с Римљанима. ([[Љиљана Црепајац]])\n\nЉиљана Црепајац се приклања мишљењу Тацита који је велик број варварских племена називао [[Германи]]ма, па су се ту сврстали и Хати. Има аутора који оспоравају германску везу са Хатима, као и са многим другим племенима, напр. Херусцима. Везу би могли потражити са именом [[Хети]], [[Хетити]] или [[Гети]]. Правац насељавања Хата по Љиљани је према истоку: област Рура – долина Везера – долина Мајне. Ако констатујемо њихово кретање воденим токовима поставља се питање која је била првобитна западна тачка од које су кренули. На ово Тацит није могао да пружи одговор.\n\nПростор који су насељавали Хати звао се Матијске земље (ager Mattiacus). \nОва земље су ушле у састав Римске Империје после Тиберија. У њиховом средишту налазиле су се Aquae Mattiacae, данас Визбаден, Wiesbaden.\n\nГлавни град Хата, Матиј (Mattium), није могућно ближе локализовати; вероватно је био у близини Едера, можда Алтенбург (код Metze-Niedenstein).\n\nКод писаца сенатора из оног времена постоји податак да је у сенату прочитано писмо хатског првака Адгандестрија (Adgandestrius), у коме обећава да ће убити Арминија ако му се пошаље отров којим ће га смаћи. Рим је одбио предлог.\n\nХати су били сродни са Херусцима, У грађанским ратовима изгубили су Херусци цело своје племство, остао је само један изданак краљевске породице, чуван у Риму, по имену [[Италик]]. Отац му је био Флав, [[Арминије]]в брат, мати кћи [[Актумер]]а, главара Хата.\n\n\n\n\n\'\'\'Хати у XV веку ст.е. у...\'\'\'\n
[[Слика:212.jpg]]
\n\'\'\'Хати у XV веку ст.е.\'\'\'
\n\nУ традиционалној историји је познато да су \"Хети\" (Хати, Хетити, Хитити) били \"откривени\" тек 1880. год. када је професор Арчибалд Сејс одржао предавање у коме је, на основу анализе Библије, устврдио постојање \"древног народа Хета\" [В. Замаровски: Тајне Хета, 1968]. Сејс је добио титулу \"изумитеља Хета\". Проучавајући Библију Вилијам Рајт и Сејс су објаснили да су Хети живели северно од такозване \"земље обећане\", што је и сместило Хете (у оквирима традиционалне историје) у Малу Азију, северно од Палестине, која се данас идентификује с библијском \"земљом обећаном\". Ипак резултати примене метода и читање без предрасуда оригинала Библије показује да се за \"земљу обећану\" вероватно сматрала Ломбардија у северној Италији. Тада би библијски Хети морали да живе северно од Ломбардије. У складу с традиционалном историјом, северно од Ломбардије живели си Готи. To поклапање \"Хета\" с Готима потврђује се и методом династичких паралелизама. To je узрок грешке, коју су ненамерно учинили Сејс и Рајт, и који су позвали на тражење трагова Хета, не у Европи, где их и није било потребно тражити, јер су они били добро познати као Готи, него у Азији, где су традиционално били лоцирани библијски догађаји. Ускоро су неки археолошки налази у Малој Азији били (без довољно основа) приписани Хетима, чиме је фиксирана још једна натегнутост у оквирима традиционалних локализација. \n\n\'\'\'Хати у Индији - данас\'\'\'\n\nЈеднодневни годишњи митинг организовали су Хати Самити 2. априла ове године у Паонта Сахибу, Индија. То је организација Хати народа који је настањен у дистрикту покрајине Транс-Гири. Митингом је руководио Mr Hari Narayan Singh, министар за градско планирање.\n\nДелегатима Хати народа којих је било преко 2000, министар је обећао пуну подршку владе у проглашавању Транс-Гири\nпокрајине културном аутономијом. Рекао је да ће влада извршити притисак на Центар да се прихвате оправдани\nзахтеви Хати народа.\nУверавао их је да влада размишља о уступању 19 biswa земље код Shubh Khera, Paonta Sahib, на 99 годишње кориштење\nХати Семитима за конструкцију Hati Bhavan-а. (?)\n\nMr Om Prakash Chauhan, председник Хати Самита у Паонта Сахибу захтевао је да се Хати прогласе националном\nмањином (Scheduled Tribe - (ST)).\nMr Jeet S. Kathware, генерални секретар дистрикта Хати Семита је међу осталима такођер одржао говор.\n\nНа крају митинга одржано је народно весеље на којем су наступала разна културно уметничка друштва. Право српски.\n(доматриос)','',24,'Domatrios','20040905233305','',0,0,0,0,0.822914546739,'79959094766694','20050310045638'); INSERT INTO cur VALUES (192,0,'Правопис','\'\'\'КРАТAK ПРАВОПИС СРПСКОГ ЈЕЗИКА\'\'\'\n\n==Велика и мала слова==\n\nВеликим почетним словима се пишу властита имена, и то:\n*а) лична имена и презимена: Милорад, Здравко, Ана, Јована, Петровић, Сувајџић, Јовановић; \n*б) надимци и атрибути ако се сами употребљавају или су срасли с именом и постали његов саставни део: Миша, Гоца, Јован Јовановић Змај, Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики; \n*в) имена божанстава: Јупитер, Афродита, Зевс, Аполон; \n*г) имена животиња и грађевина: Шарац, Јаблан, Вучко, Сава центар, Криви торањ у Пизи; \n*д) имена припадника народа: Србин, Црногорац, Мађар, Грк; \n*ђ) имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената: Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Балканац, Европљанин, Аустралијанац; \n*е) имена небеских тела: Сунце, Земља, Месец, Кумова слама, Марс, Венера; \n*ж) имена континената, држава, насељених крајева и места (све речи у њима осим везника и прилога): Европа, Србија, Црна Гора, Хорвешка, Мачва, Далмација, Лика, Београд, Тршић, Нови Сад, Босна и Херцеговина, Брод на Купи, Јужна Америка, Двор на Уни; \n*з) имена мора, река, језера, планина и друга географска имена: Дунав, Палић, Копаоник, Морава, Јадранско море, Фрушка гора, Плитвичка језера, Балканско полуострво; ако се састоје из више речи, пишу се великим почетним словом само прве речи, а друге само ако су властите именице: Јужна Морава, Бели Дрим. \n*и) имена улица и тргова: Студентски трг, Железничка улица, Београдска улица; ако се састоје из више речи само се прва реч пише великим словом а остале малим словом изузев властитих имена: Булевар Николе Тесле, Улица Петра Петровића Његоша; \n*ј) имена празника: Божић, Васкрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нова година, Први мај; \n*к) називи установа, предузећа, друштава: Матица српска, Основна школа \"Младост\", Војвођанска банка, Београдско драмско позориште, Српско певачко друштво, Спортско друштво \"Партизан\", Медицински факултет у Београду, Организација уједињених нација; \n*л) називи књига, часописа, новина, књижевних дела: Општа енциклопедија, Наш језик, Борба, На Дрини ћуприја, Свет компјутера; \n*љ) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ов, -ев, -ин: Марков, Милошев, Марин, Босанчева, Београђанкина, Југословенов. \n\nВеликим почетним словом се пише:\n*а) прва реч у реченици: Спушта се ноћ. Ледена киша добује у прозоре. Где су људи? Нема живе душе! Улице су пусте.; \n*б) прва реч после две тачке када је управни говор међу наводницима:\nАл\' говори Муса Арбанаса: \"Приђи, Марко, не замећи кавге, \nил\' одјаши да пијемо вино...\"; \n*в) наставак писма иза наслова ако се писмо наставља у новом реду, и то без обзира да ли се иза наслова ставља зарез или узвичник: \nДрага мама, \nТвоје писмо сам примила тек јуче иако...\nили \nДрага Љиљо! \nМолим те, немој се љутити што се ретко јављам... \nВеликим почетним словом пишу се заменице Ви и Ваш из поштовања према особи којој се пише: \nДраги наставниче, Јављамо Вам се одмах по доласку у летовалиште. На путу смо се држали Ваших препорука...\n\nМалим словом се пише:\n*а) наставак управног говора ако је био прекинут уметнутом реченицом ради неког објашњења; на пример: \"Хоће ли сви\", питао је директор на збору ученика, \"помоћи у уређењу околине школе?\"; \n*б) наставак реченице после управног говора, на пример: \"Хоћемо!\" - одговорили су сви присутни ученици. \"Кренимо на посао, онда, одмах после састанка\" - повикаше неки ученици.; \n*в) присвојни придеви изведени од властитих именица суфиксима -ски, -шки, -чки, нпр.: новосадски, београдски, европски, чешки, нишки, суботички, амерички, крагујевачки; \n*г) заменице ви и ваш кад се у писму не обраћа само једној особи већ групи или кад се пише допис некој установи, фирми, друштву; нпр.: \nОсновној школи \"Ј.Ј. Змај\",\nОбавештавамо вас да је...\n\n==Састављено и растављено писање речи==\n\nСастављено се пишу:\n*а) сложенице које имају само један акценат и у којима се први део не мења, на пример: Београд (Београда, Београду), голорук, пароброд, писмоноша, бездушан, југозападни, преполовити, извући; \n*б) називи становника насеља иако се имена тих насеља састоје од две акцентоване речи и пишу се одвојено; на пример: Новосађанин (према Нови Сад), Белоцркванка (према Бела Црква), Бјелопољац (према Бјело Поље); \n*в) присвојни продеви изведени од назива места ако се састоје од две акцентоване речи, нпр. горњомилановачки (према Горњи Милановац), јужноамерички (према Јужна Америка), кривопаланачки (према Крива Паланка); \n*г) речца не уз именице и придеве с којима сраста у сложенице, на пример: \n- незнање, нечовек, незахвалност, незналица, небрига, непријатељ; \n- непознат, неприродан, незрео, неписмен, невелик, невидљив;\n*д) именице преподне и поподне кад означавају у целини време дана пре 12 сати или после 12 сати, на пример: Цело поподне/преподне смо те чекали. Али, кад се овим изразом означава неки тренутак пре или после 12 часова, пише се растављено, нпр.: Доћи ћу сутра пре подне, одмах после доручка.;\n*ђ) сложени прилози као: малопре, покадшто, гдекад, гдегде, наједном, напамет, отприлике, снеруке и предлози: поврх, наместо, украј, уочи, подно;\n*е) речца нај- у суперлативу описних придева, на пример: најлепши, најлакши, најбољи, најјачи, најједноставнији.\nС цртицом између првог и другог дела пишу се полусложенице, ако сваки од саставних делова чува свој акценат и ако се први део не мења по падежима. Тако се пишу:\n*а) вишечлани називи места, на пример: Херцег-Нови (из Херцег-Новог, у Херцег-Новом), Иванић-Град;\n*б) две именице од којих једна одређује другу, а заједно означавају један појам, на пример: баш-чаршија, радио-аматер, рак-рана, ауто-пут, генерал-мајор, генерал-потпуковник;\nРастављено се пишу:\n*а) речца не у одричним облицима глагола, на пример: не знам, не верују, не долазимо, не питај, не може; изузетак су одрични глаголи нећу, немам, немој, нисам;\n*б) одричне заменице нико, ништа, никоји, ничији, никакав кад се употребљавају с предлогом, на пример: ни за кога, ни са ким, ни у чијем, ни пред каквим, ни за којим;\n*в) речца ли уз глаголе у упитним реченицама, нпр. Хоћеш ли доћи? Верујеш ли ми? Знаш ли то? и у упитним реченицама са да, на пример: Да ли би ми помогла? Да ли имаш новца?\n\n==Интерпункција==\nУ писању се ради јаснијег приказивања онога што хоће да се каже, употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци.\n\nЗнаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и зарез, две тачке, наводници, упитник, узвичник, заграде и црта.\n\nТачка се ставља на крају обавештајне - потврдне и одричне реченице, на пример: Сваки дан учим за испит. За испит не учим редовно.\n\nЗарез се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да се оно што је у мислима тесно повезано, што представља једну целину, не одваја зарезом, а делови који чине целину за себе, одвајају се зарезом од осталих делова реченице.\n\nЗарезом се одвајају:\n*а) речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању: Миша, Дренко, Ненад и Срђан су отишли на излет. Понели су и добре хране, и безалкохолних пића, и друштвених игара.;\n*б) независне реченице кад нису повезане везницима: Дошао је, поздравио се, добро вечерао и нестао.;\n*в) паралелни делови реченице кад су у супротности: Задатак је тежак, али занимљив. Поклонићу теби, а не Игору. Нисмо летовали на мору, већ у планини.\n*г) реченице које су у супротности: Касније смо кренули, али смо стигли на време. Ви сте пошли раније а ипак сте закаснили.;\n*д) реченице у инверзији (кад се зависна реченица налази испред главне), на пример: Кад се спремим, позваћу те телефоном. Ако можеш, помози ми. Иако сам знала, нисам одговорила на сва питања.;\n*ђ) реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу: То је, дакле, твој воћњак. Све ћу ти, наравно, испричати. Ти си у праву, неоспорно.;\n*е) вокатив и апозиција су, такође, накнадно додати у реченицу, па се одвајају зарезом, на пример: Ви ћете, децо, добити слаткиша. Теби ћемо, бако, донети воћа. Дела Иве Андрића, јединог југословенског Нобеловца, преведена су на многе језике.;\n*ж) узвици исто нису саставни делови реченице, па се одвајају зарезом: Ух, што је хладно! Ох, што ме боли зуб! О, стигла си?!;\n*з) уметнуте реченице на пример: У мом селу, које је једно од најуспешнијих у воћарсту, готово сви гаје малине.;\n*и) између места и датума, на пример: Сомбор, 15. август 1991. У Новом Саду, 2. априла 1957.\n\nТачка и зарез се употребљавају:\n*а) између реченица које су у сложеној реченици мање повезане са другим реченицама, на пример: Кад смо се срели, поздравили смо се, разговарали о школи; нисмо помињали недавну свађу.;\n*б) између група речи које се разликују по сродности, на пример: На пут ћу понети: одећу, обућу, кишобран, хигијенски прибор; књиге, свеске, прибор за писање; друштвене игре, фудбал и рекет за стони тенис.\n\nДве тачке се се стављају:\n*а) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја, на пример: На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.;\n*б) испред навођења туђих речи (управног говора); нпр. Рекао нам је дословно: \"Новац за екскурзију је обезбеђен\".\n\nНаводницима се обележавају:\n*а) туђе речи кад се дословно наводе. На пример: Улазећи сви заграјаше \"Срећан ти рођендан!\";\n*б) речи које се употребљавају с иронијом и којима нечему не жели да се да супротно значење. Знам, ти си \"вредница\". Донео је твој \"велики пројатељ\".\n\nНа крају упитних реченица ставља се упитник, а иза узвичних реченица, као и иза мањих говорних јединица које се изговарају у узбуђењу, повишеним гласом, ставља се узвичник, на пример: Како си? Шта радиш? Ух, што сам гладна! Не вичи! Пожар! Када се питање изговара повишеним гласом иза њега се стављају и упитник и узвичник; нпр. Он положио?! Не даш?!\n\nЗаградом се у реченици одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице, на пример: Интерпункција (реченични знаци) доприноси јаснијем изражавању. Именске речи (именице, придеви, заменице и бројеви) мењају се по падежима. За време Првог светског рата (1914 - 1918) владале су несташице хране, одеће и лекова.\n\nЦрта се пише:\n*а) Уместо првог дела наводника у дијалогу и то у штамшаним текстовима, а други део се изоставља; и на крају управног говора се пише црта ако се реченица наставља и објашњава нешто о управном говору; на пример:\n:- Ко је то био? - Упита мајка.
\n:- Мој друг.
\n:- Зашто га ниси позвао унутра?
\n:- Журио је - промрмља Милош.;
\n*б) кад се жели нешто истаћи, или нагласити супротност, неочекиваност; на пример: Пођем ја, кад - нигде никог. Све сам научила, све знам - не вреди, збунила сам се.\n\n==Правописни знаци==\n\n[[Правописни знаци]] се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици.\n\nУ правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, заграда, апостроф, знак једнакости, знаци порекла, акцентски знаци и генитивни знак.\n*а) Тачка се као правописни знак употребљава:\n** иза скраћеница: нпр., итд., сл., тј.;\n** иза редних бројева када се пишу арапским бројкама: 15. март 1991. године.\n:Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други); нпр.:\n:О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни.\n::На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације.\n::На 10-15. километру ћеш угледати планинарски знак.\n*б) Две тачке се као правописни знак пишу:\n** између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се \"према\". На пример:\n:Резултат утакмице је 2:1 у корист \"Црвене Звезде\".\n:Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити - пливати - поплавити.\n*в) неколико тачака (најчешће три) стављају се:\n** уместо изостављеног текста и у испрекиданом тексту; на пример:\n:Предлози су: код, поред, у, са...\n:Кад се воз зауставио, он се појави... и рече: \"Дивно је вратити се кући\".\n*г) црта се као правописни знак употребљава:\n** између бројева уместо предлога до, нпр.:\n::Купи 10 - 15 килограма кромпира.\n::Иво Андрић (1892 - 1975) је добио Нобелову награду за књижевност.\n:Ако се испред првог броја налази предлог од, црту не треба писати већ исписати и предлог до; на пример: Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године.\n** између назива градова и других места да би се означио правац кретања, на пример:\n::Пут Београд - Ниш има велики привредни значај.\n** између два или више имена којима се означавају тако тесно везани појмови да они чине један појам.: Утакмица \"Црвена Звезда\" - \"Партизан\" је увек најзначајнија утакмица која се игра.\n*д) цртица се као правописни знак пише:\n** између делова полусложеница: радио-апарат, ауто-механичар, фото-апарат, аеро-митинг;\n** при растављању речи на слогове на крају ретка;\n** у сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други део словима:\n::150-годишњица, 40-тих година прошлога века, 15-годишњак;\n** између скраћеница и наставка за облик, на пример:\n::Према Танјуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи. Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра.\n*ђ) заграда као правописни знак:\n** служи да означи оба облика речи о којима се говори, нпр.:\n::Предлог с(а) ус инструментал средства се не употребљава.\n** ставља се иза редног броја или слова којима се означава нови одељак: 1), 2), 3) итд. - а), б), в) итд.\n*е) апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л\' то тачно?\n*ж) знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, равно, исто што, јесте. На пример:\n::химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)\n*з) знаци порекла су > и <. Употребљавају се у стручним текстовима.\n** знак > се чита \"дало је\" или \"развило се у\", нпр.:\n::твојега > твоега > твоога > твога;\n** знак < се чита \"постало је од\", нпр.:\n::црњи < црн -ји; јуначе - јунак -е\n*и) акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом; нпр.:\n::Сâм сам то увидео.\n::Дошао је да дâ оглас.\n*ј) генитивни знак се ставља на крајњи вокал генитива множине кад је потребно означити разлику овога облика од других облика, најчешће генитива једнине исте заменице. На пример: Из примерã можете закључити о тој појави. Значи, генитивним знаком је назначено да је то генитив множине, односно да се из више примера може закључити, а не само из једног.\n\n==Скраћенице==\n\nУ српском језику постоје две врсте [[скраћеница]]:\n*I Скраћенице које настају скраћивањем речи у читању се изговарају потпуно, као да нису скраћене. И оне се међусобно разликују, а најчешће се употребљавају следеће: \n**а) скраћенице код којих се скраћивање означава тачком:\n:бр. (број) тзв. (тако звани) ж.р. (женски род) уч. (ученик) и сл. (и слично) в.д. (вршилац дужности) стр. (страна) тј. (то јест) о.г. (ове године)\n**б) скраћенице за мере, величине, новчане јединице које се пишу без тачке:\n:m (метар) g (грам) USD (амерички долар) cm (центиметар) t (тона) EUR (евро) km (километар) l (литар) JPY (јапански јен) kg (килограм) dcl (децилитар) GBP (британска фунта) mg (милиграм) hl (хектолитар) SIT (словеначки толар)Пошто су то међународне скраћенице пишу се латиницом.\n**в) Без тачке се пишу и следече скраћенице: др (доктор), гђа (госпођа), гђица (госпођица).\n*II Скраћенице које су настале од првог слова или слога сваке речи у вишесложним изразима (сложене скраћенице) читају се различито:\n**а) неке се читају потпуно као да су сви деливи речи написани, а пишу се без тачке, нпр.:\n::ВПШ - Виша пословна школа\n::УН - Уједињене нације\n::ПТТ - Пошта, телефон, телеграф\n**б) неке постају речи па се читају као скраћенице и мењају по падежима, нпр.:\n::Била сам у САД-у. Из САД-а сам донела компакт дискове са оперском музиком.\n**в) скраћенице преузете из страних језика пишу се како се изговарају и мењају се по падежима, нпр.:\n::Унескова помоћ земљама у развоју је драгоцена.\n::Помоћ у храни и лековима је стигла од Уницефа.\n\n==Писање туђих речи==\n\nУ српском језику, као и у другим језицима, има много речи које су преузете из језика других народа и прилагођене нашем језику. Такве речи данас и не осећамо као позајмљенице, на пример: пушка, чарапа, кошуља, сат, сапун, краљ и др.\n\nУ другу врсту позајмљеница или туђица спадају речи које осећамо као речи страног порекла. Такве речи треба употребљавати с мером: кад за њих нема замене, у научним текстовима, у областима технике и сл.\n\nЗа писање позајмљеница постоје утврђена правила:\n*I Речи из класичних језика (грчког и латинског) су се одомаћиле у нашем језику и у научној терминологији и прилагодиле духу нашег језика, па се пишу онако како се изговарају: астрономија, инструмент, субјекат, хемија, гимназија, хирургија; Цицерон, Олимп, Хомер, Аристотел, Вавилон, Цезар итд.\n*II У писању речи из живих језика има мало разлика. \n**а) Заједничке именице и придеви пишу се онако како се изговарају у језику из којег су преузете, али прилагођено нашем писму и гласовном систему. На пример: спикер и твист се у нашем језику не могу изговорити као у енглеском. У овакве позајмљенице спадају речи: гулаш, амбалажа, интервју, корнер, офсајд, дует, бас, бифе, шофер, компјутер и многе друге. \n**б) Туђа властита имена пишу се различито:\n::изворно, онако како се пишу у језику из којег потичу, ако се на српском пишу латиницом, на пример: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј), Boccaccio (Бокачо), Shakespeare (Шекспир), Chicago (Чикаго), New York (Њујорк), München (Минхен), Zürich (Цирих); у том случају се у загради пише како се име изговара, и то само кад се помиње први пут;\n::онако како се изговарају (фонетски) кад се на српском пишу ћирилицом; у том случају се, кад се први пут помене име, у загради пише изворно;\n::фонетски, без обзира на наше писмо, кад су речи из словенских језика који се служе ћирилицом (руског, бугарског, македонског итд.); на пример: Јесењин, Николај Гогољ, Лав Толстој, Јаневски, Глигоров итд.\n**в) Имена многих страних градовa, земаља и друга географска имена пишу се фонетски и ћирилицом и латиницом ако су већ дуго прилагођена духу нашег језика, на пример: Њујорк, Беч, Венеција, Мађарска, Рим, Солун итд.','',315,'Ninam','20050215211554','',0,0,1,0,0.553356415384,'79949784788445','20050215211554'); INSERT INTO cur VALUES (193,0,'Тацит','\'\'\'Дела:\'\'\'\n\n*[[Анали]]\n*[[Тацитова историја|Историја]]\n*[[Тацитова Германија|Германија]]\n*[[Agricola]]\n*[[Oratoribus]]\n\n[[de:Tacitus]]\n[[en:Tacitus]]\n[[eu:Publio Kornelio Tazito]]\n[[fr:Tacite]]\n[[ia:Tacito]]\n[[ja:タキトゥス]]\n[[la:Cornelius Tacitus]]\n[[nl:Publius Cornelius Tacitus]]\n[[pl:Publius Cornelius Tacitus]]\n[[sv:Publius Cornelius Tacitus]]','interwiki',21,'Romanm','20040627202233','',0,0,1,0,0.970725152628,'79959372797766','20040627202233'); INSERT INTO cur VALUES (194,0,'Анали','\'\'Прочитај текстове:\'\' \r\n*[[Мала Јунила]] \r\n*[[Проналазачи писма]]','',24,'Domatrios','20031202012506','',0,0,0,0,0.119146297741,'79968797987493','20031202013542'); INSERT INTO cur VALUES (195,0,'Мала_Јунила','32. године н.е. [[Тиберије]] је у једном дану оптужио и ликвидирао Сејана човека који је био обасут највећим почастима. Након извршења казне сенат је одлучивао и о судбини његове породице. Сејан је са Апикатом имао троје деце, од којих је најстарији син погубљен недељу дана после оца. Двоје млађе деце, Децим Капитон Елијан и Јунила, о којима је овде реч, погубљено је у децембру.\r\n\r\n[[Тацит]] у [[Анали]]ма, књига 6, глава 4, каже:\r\n\r\n«Одлучено је затим да се казне и остала Сејанова деца, мада се гнев народа већ стишавао и мада су већ извршене казне смириле духове. Доведу их у тамницу: синчић је схватио шта их чека, али је девојчица била толико безазлена да је сваки час питала шта је скривила и куда је воде, говорила да неће више и нека је казне шибом. Писци из тога времена кажу да је џелат девојчицу обешчастио пре но што ју је задавио, јер се сматрало нечувеним да невина девојка буде кажњена смртиом казном. Тела задављене деце — тако мале деце! — бачена су на Гемонијске степенице.»\r\n\r\nУжасна судбина мале Јуниле дубоко је дирнула великог писца, и он нам о њој оставља ове потресне редове, најдирљивије које је у Аналима написао. Пред нама искрсава слика девојчице како, сва преплашена, склапа ручице и моли џелате да је казне шибом ако је штогод згрешила. Њена детиња главица још не може да схвати неки већи грех но што је безазлена дечја погрешка. \r\n\r\nТу је Тацит за тренутак престао да буде строги аналиста који потомству жели да остави слику о узвишеним и оним другим људима једног времена, да би нам пренео речи детета које у страху моли „нећу више\", онако како и данас чине деца бојећи се невине дечје казне. Тацитов глас звучи овде блаже док безазлено дете супротставља моћној машини царства која немилосрдно уништава чак и децу. А шта да се каже о оним врлим чуварима римског права који, да не би био прекршен закон што забрањује да се погуби невина девојчица, допуштају џелату да оскрнави дете пре но што ће га задавити?\r\n\r\n(доматриос)','',24,'Domatrios','20031201004638','',0,0,0,1,0.541158383033,'79968798995361','20031201004638'); INSERT INTO cur VALUES (196,0,'Проналазачи_писма','Први су [[Египћани]] изражавали мисли помоћу представа животиња.(1) Урезани у камен, још и данас се виде ти најстарији споменици људског духа. Египћани себе сматрају проналазачима писма. Феничани су га од њих преузели, пренели га у [[Грчка|Грчку]], јер су тада били господари мора, и стекли славу као да су изумели нешто што су једноставно примили од других.(2) Прича каже да је [[Кадмо]] допловио са [[Феничани|феничанском_морнарицом]], и пренео ту вештину још дивљим грчким племенима. Други опет кажу да је шеснаест слова азбуке пронашао Атињанин [[Кекроп]], или Тебанац [[Лин]], или Аргивац [[Паламед]], из тројанске епохе, а да су касније други, пре свега [[Симонид]] измислили остала слова. \r\n\r\nУ Италији су [[Етрурци]] научили азбуку од Коринћанина [[Демарат]]а, [[Аборигини]] од Аркађанина [[Еуaндар|Еуандра]]. По своме облику, латинска слова се подударају са најстаријим грчким словима. И ми смо у почетку имали само неколико слова, а касније су додата остала; поведен тиме, додао је и [[Клаудије]] три слова, која су била у употреби док је он био на власти, а касније су пала у заборав.(3) Додао је и увео нова слова у абецеду, знајући да ни [[грчки алфабет]] није одједном одмах по постанку добио свој коначни облик. И данас се још могу видети на јавним натписима и одлукама народне скупштине, по [[форум]]има и [[храм]]овима.\r\n\r\n(Taц. Aнн. 11. 13-14)\r\n\r\n\r\n*1. Разуме се да се египатски хијероглифи нису састојали само од слика животиња, него су поред знакова за речи и групе речи, идеограма, имали и гласовне знаке, фонограме, веома различите природе.\r\n*2. Ова верзија, као и иначе сумаран приказ историје писма, углавном одговара резултатима савремене науке.\r\n*3. Та три слова која је Клаудије увео била су: обрнута дигама (f), за ознаку консонантског ν, за разлику од вокалског u; знак |— за обележавање гласа u између i и u; обрнута сигма ([) за ознаку консонантских група bs, ps.\r\n\r\n(доматриос)','',24,'Domatrios','20031205011721','',0,0,1,0,0.307987710604,'79968794988278','20050202142143'); INSERT INTO cur VALUES (197,0,'Аборигини','Аборигини ([[Aborigines]]), према римској традицији су народ који је прe [[Латини|Латина]] заузимао област Лација, пошто је, дошавши из Реате, протерао [[Сикули|Сикуле]]. Новија археологија склона је да у њима види представнике [[Villanova]] културе. (д)\n\n[[Category:Речник страних речи|аборигини]]','',144,'Golija','20050123121434','',0,0,0,0,0.537285442249,'79949876878565','20050123121434'); INSERT INTO cur VALUES (198,0,'Античке_личности','*[[Кадмо]] (Κάδμος)\n*[[Кекроп]] (Κέκροψ) \n*[[Лин]] (Λίνος) \n*[[Паламед]] (Παλαμήδης) \n*[[Симонид са Кеја]] \n*[[Демарат из Коринта]]\n*[[Еуандар]]\n*[[Бес]](Бактријски сатрап)\n*[[Апел]] (антички сликар)\n*[[Зеуксид]] (антички сликар)','',24,'Domatrios','20040824094722','',0,0,0,0,0.799733865447,'79959175905277','20040824095045'); INSERT INTO cur VALUES (199,0,'Кадмо','Кадмо ([[Κάδμος]]), митски херој, [[Феничани]]н, који је, према [[Хeродот]]у (5, 58), пренео Грцима феничанску вештину писања.\n\n[[de:Kadmos]]\n[[en:Cadmus]]\n[[fr:Cadmos (mythologie)]]\n[[it:Cadmo]]','it:Cadmo',132,'Renato Caniatti','20040716115909','',0,0,0,0,0.772808351448,'79959283884090','20050202142143'); INSERT INTO cur VALUES (200,0,'Кекроп','Кекроп ([[Κέκροψ]]), no предању је први краљ атички, син атичке земље, због чега је представљен са змијским ногама (змија = земља). Сматран је великим доброчинитељем људи: према миту, увео је моногамију, сахрањивање мртваца, пронашао писмо. Он је био судија у спору између [[Атина|Атине]] и [[Посејдон]]а око атичке земље. (д)','',24,'Domatrios','20031202015749','',0,0,0,1,0.45464861321,'79968797984250','20040229232649'); INSERT INTO cur VALUES (201,0,'Лин','Лин ([[Λίνος]]), митски певач, по једној верзији син [[Аполон]]а и Псамате, по другој Амфимара и Музе Ураније, кога је Аполон убио зато што се усудио да каже да је исто тако добар певач као и сам бог. Једна стара тужбалица са називом Лин носила је рефрен αϊλινος који је требало да значи „авај Лине, јадни Лине\" ([[Илијада]], 18, 570). По трећој верзији, Лин је био Хераклов учитељ музике кога је [[Херакле]] убио ударцем лире када је овај покушао да га казни. (д)\r\n\r\n[[en:Linus]]','+en:',21,'Romanm','20040224220422','',0,0,1,0,0.598564676288,'79959775779577','20050130151305'); INSERT INTO cur VALUES (202,0,'Паламед','Паламед ([[Παλαμήδης]]), велики митски проналазач. Приписује му се проналазак писма, бројева, астрономије, писаних закона. Он је открио Одисејеву превару када је овај, симулирајући лудило, хтео да избегне полазак у Троју. Зато му се [[Одисеј]] осветио подметнувши му интригу због које је Паламед погубљен. По другој верзији, убили су га Одисеј и [[Диомед]]. \n\nНије [[Cократ]] био, међу Грцима, први праведник убијен зато што је праведник. За време тројанског рата претходио му је Паламед, каријски јунак, који још није био праведник, али је био мудрац. Десет година пред [[Tpoja|Тројом]] само је малим делом протекло у борбама у прашини и судару оружја. Стална пратиља ратника, више него страх, била је досада. Подигли су своје шаторе у глупој азијској равници и посматрали су хоризонт. Није било жена (осим у шаторима заповедника), а чак и мушке љубави су могле да досаде. За тих дугих година добили су само једну корисну помоћ: један човек попут њих, један ратник, Паламед, што би значило «древна мудрост», научио их је игру коцки, даме, кошчица. Очију упртих у те мале предмете који се котрљају, у те ишпартане таблице, успевало им је да не опажају време. \n\nПричало са да Паламеду дугујемо и друге проналаске: неколико слова [[алфабет]]а, дужину трајања месеца, светионике. Али за анонимне војнике, он је био изумитељ игре, непокретне, бескрајне чаролије. По свему осталом, Паламед је био принц као и толики други. Разликовао се само по томе што није носио браду. Али, један од моћника га је мрзео: Одисеј.\n\nЈеднога дана, на [Итакa|Итаки], претварајући се да је луд, како не би пошао пут Троје, Одисеј виде [[Агамемнон]]а, [[Менелај]]а и Паламеда како му се преко поља приближавају. Настави да оре. Из руку је сипао со по браздама, у јарам је био упрегао магарца и вола. Сипао је море које не зна за жетву из бразде плодне земље, он који ће једног дана, пошто буде обишао сва места, завршити, са својом сланом кожом, у крају где људи не знају за море. Али тада је било прерано да би Одисеј знао да представља себе самог. На главу је био натукао, како би измишљотини додао дрскост, шиљасту капу као у [[Кабир]]а, као у онога ко је инициран. Само други један иницирани могао је да разуме његову игру.\n\nПаламед га је посматрао. Затим, изненада, оте дете [[Телемах]]а из [[Пенелопa|Пенелопиног]] наручја и баци га у бразду, пред плуг. Тада Одисеј стаде. Био је побеђен. Паламед је дотерао Одисеја до тога да удари о границе претварања. Није постојало ништа што је Одисеј до те мере мрзео. Мада је знао да није тако, за њега претварање није требало да зна за границе. То је била његова тајна која га је издвајала од крепке глупости свих [[Ајант]]а. Претварати се, то је значило клизити висинама над свим, управљајући оком, али не бити никада управљан од стране другог неког ока, са веће висине. Паламед је био то друго око.\n\nОдисеј је ћутећи пошао за њим. У грудима је носио скривену мржњу какву му никада ни један непријатељ не би могао изазвати. Годинама су се један уз другог борили. Паламед је, у односу на Одисеја, био „хитрији у размишљању и мање способан да служи себи\" ([[Овидије]], [[Метаморфозе]], XIII, 37-38.). Његови изуми који су опчињавали војнике, нису ничему служили. Повиновали су се моћи апстракције, а истовремено су поштовали кретање природе. Паламед је то знао. Тихином светилишту у [[Арг]]у подарио је коцке које је био измислио. [[Тиха]] је тада била слабо посећивано божанство. Али једног дана ће сви у њој препознати слику најприближнију природи. Ако се живот оголи од свега, остаје тело судбине. Све оно што се догађа је непрестано сударање бачених коцкица. Та се слика једном урезала у свест и никад више није била истиснута. Паламед је био једини, пред Тројом, који ју је препознавао у њеној огољености. Због тога га је Одисеј мрзео, због тога га је осећао превише блиским да би га подносио. Његова интелигенција је имала потребу за самоћом и растојањем према осталима. Није могао да прихвати нежељено саучесништво.\n\nКада је требало да пронађу [[Ахил]]а како би га привукли у Троју, Одисеј је одмах помислио на домишљатост којом га је Паламед раскринкао. Појавио се на [[Скир]]у прерушен у трговца и успео да буде уведен у женске одаје. Носио је балу драгоцене робе. Раширио ју је по поду. Руке девојака одмах су додиривале тканине, пребирале огрлице. Али у гомили су били и један штит и копље. И једна риђокоса девојка их одмах зграби, као да је одувек проводила дане стежући их у рукама. Био је то Ахил. Одисеј је знао да је у том тренутку, примењујући Паламедову лукавост, добио рат. Пошто је придобијен Ахил, Троја је већ пала. Остало је да се освети Паламеду.\n\nГодинама је размишљао. И на крају је одабрао превару која је била и најбеднија и најпоузданија и највише филозофска. Раскринкавши Одисејеву лажну лудост, Паламед је доказао постојање једне истине иза претварања. Истине чина. Одисеј му је одговорио доказујући супротно: да најистинитији чин може бити просуђен као савршено претварање. Узео је једног тројанског (фригијског) заробљеника и дао му је лажно Пријамово писмо упућено Паламеду. Писмо јегласило: »Ово злато вреди два пута онолико колико си ти тражио да издаш грчки логор.«\nПотом је убио тројанског заробљеника и удесио да писмо буде нађено, као случајно. У међувремену је сакрио злато испод Паламедовог кревета. \n\nКада је писмо откривено, а Паламед изјавио да је невин, Одисеј је предложио да се погледа под кревет. Тада је Паламед једнодушно осуђен од својих другова. Каменовали су га. Сваки од играча коцкама бацио је на њега свој камен, заједно с вођама, с Одисејем, с Агамемноном. Пре него што је издахнуо, Паламед рече једино како је он у жалости за истином, која је пре њега умрла. Те речи су биле његов одговор Одисеју. Паламедов непријатељ је показао да једна тотална сагласност света и разума може да буде сушта неистина. Сви су осудили Паламеда с искреним згражањем. Сви су видели злато под његовим креветом. Неистина је била доследнија од истине. \n\nО Паламеду су писали [[Еурипид]]: Паламед и [[Горгија]]: Одбрана Паламеда. \n(доматриос)\n\n.','опширнији текст',0,'195.252.80.145','20040712145050','',0,0,0,0,0.336337393306,'79959287854949','20050115211347'); INSERT INTO cur VALUES (203,0,'Симонид_са_Кеја','Симонид са Кеја (око 556—468. год. ст, е.), славни грчки лиричар коме припада заслуга што је хорску лирику ослободио дотадашње везаности за култ и увео профане књижевне родове — [[епиникиј]], [[енкомиј]] и [[трен]]. [[Плиније]] (Познавање природе, 7, 192) приписује му допуну грчке азбуке са четири нова слова.\r\n\r\n[[en:Simonides of Ceos]]','+en:',21,'Romanm','20040224220520','',0,0,1,0,0.365590046796,'79959775779479','20040224220520'); INSERT INTO cur VALUES (204,0,'Демарат_из_Коринта','. Демарат из Коринта, према [[Ливију]] (1, 34, 2), отац петог римског краља [[Тарквиније Приск|Тарквинија Приска]]. Предање каже да се населио у месту Тарквинији (Tarquinii) y [[Етрурија|Етрурији]]. (д)','',24,'Domatrios','20031202020829','',0,0,0,1,0.299239462847,'79968797979170','20031202020829'); INSERT INTO cur VALUES (205,0,'Еуандар','Еуандар, аркадски митски херој. Прогнан из своје земље, нашао је уточиште у Риму. Ту је на Палатију основао насеље [[Pallanteum]] и преносио становницима тековине грчке културе и цивилизације, између осталог и азбуку. (д)','',24,'Domatrios','20031202021001','',0,0,0,1,0.8371011479,'79968797978998','20031202021001'); INSERT INTO cur VALUES (206,0,'Тукидид','[[image:Tukidid.jpg|right|thumb|Тукидид]]\n\n\'\'\'Тукудид\'\'\' је антички писац, аристократа и стратег. Рођен je око 460. године п.н.е, а умро је, вероватно, непосредно по завршетку [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]] (431-403 год. п.н.е.). Његово дело, \"Пелoпонески рат\", по многима представља зачетак научне историографије. \n\nЕнглески превод књиге се може наћи на следећој адреси: \n[http://classics.mit.edu/Thucydides/pelopwar.html The History of the Peloponnesian War]\n\n[[Category:Историчари]]\n\n[[de:Thukydides]]\n[[en:Thucydides]]\n[[fr:Thucydide (historien)]]\n[[ja:トゥキディデス]] \n[[hr:Tukidid]]\n[[lb:Thukydides (Historiker)]]\n[[nl:Thucydides (historicus)]]\n[[pl:Tukidydes]]\n[[sl:Tukidid]]','слика, интервики',108,'Djordjes','20041119152559','',0,0,0,0,0.277069261427,'79958880847440','20041119152559'); INSERT INTO cur VALUES (207,2,'Floyd.s','Ненад Јемуовић','',29,'Floyd.s','20031202235856','',0,0,0,1,0.610133179748,'79968797764143','20031202235856'); INSERT INTO cur VALUES (208,4,'Википедисти','[[Корисник:Милант|Милант]]\n\n\n[[Корисник:Milen|Milen]]\n\n\n[[Корисник:Sto|Sto]]\n\n\n[[Корисник:Djordjes|Djordjes]]\n\n\n[[Корисник:Никола Прљић|Никола Прљић]]\n\n\n[[Корисник:bonzo|bonzo]]\n\n\n[[Корисник:Саша Ћетковић|Ninja]]\n\n\n[[Корисник:Ђакон::Горан|Ђакон::Горан]]','Упис',301,'Djakon::Goran','20050228213320','',0,0,1,0,0.731583529958,'79949771786679','20050228213320'); INSERT INTO cur VALUES (209,3,'Brion_VIBBER','test','test',7,'Brion VIBBER','20031203090945','',0,0,0,1,0.419368905676,'79968796909054','20040717141124'); INSERT INTO cur VALUES (210,0,'Самнити','Самнити,Samnitae италско племе у средњој Италији. Дуго су се борили са Римљанима ο превласт: \r\n*Први самнитски рат вођен је од 343—341. год. ст. е., \r\n*Други 326—304. Године 321. доживели су Римљани тежак пораз код [[Кауди]]ја ([[Caudium]]), па је римска војска морала да у знак потчињавања прође ненаоружана кроз јарам начињен од копаља. \r\n*После Tpeћег самнитског рата (298—291. год. ст. е.) из кога су Римљани изашли као победници, моћ Самнита била је сломљена и они су остали верни Риму све до устанка у Савезничком рату (90—88. год. ст. е.) који је завршен потпуним присаједињењем Самнита Риму.','',24,'Domatrios','20031204030603','',0,0,0,1,0.808245140039,'79968795969396','20031204030603'); INSERT INTO cur VALUES (211,0,'Херусци','Херусци (Cherusci), снажно и ратоборно германско племе настањено у долини реке Везера, у њеном средњем току. Почетком 1. в. н. е. постали су римски савезници (foederati), али су се већ 10. год. одметнули под [[Арминије]]м и успели да дуже време задрже своју независност. Распирујући размирице међу њиховим првацима, [[Римљани]] су успели да их ослабе. Томе су допринели и ратови које су Херусци морали да воде са својим германским рођацима, [[Хати]]ма и [[Хауци]]ма. \r\n\r\nПосле једног неславног периода под краљем кога су им Римљани дали, Херусци напуштају историјску позорницу. 15. године н.е. спомиње се Сигимунд син Сегеста. Он је био изабран за свештеника убијског храма, али га је напустио пошавши у рат. Главни град убијске области био је [[oppidum Ubiorum]], касније [[Colonia Agrippinensis]], [[Келн]]. Види [[Убијци]].\r\n\r\n[[de:Cherusker]]\r\n[[en:Cherusci]]','interwiki',21,'Romanm','20040223114416','',0,0,1,0,0.084396170026,'79959776885583','20040223114416'); INSERT INTO cur VALUES (212,0,'Хермундури','Хермундури, (Hermunduri) германско племе блиско [[Свеби]]ма и [[Семнони]]ма. Живели су на обалама [[Елба|Елбе]]. Око почетка наше ере населио је легат [[Илирик]]а, Домиције Ахенобарб, један део Хермундура у некадашњу [[Маркомани|Маркоманску_земљу]] између [[Мајна|Мајне]] и [[Дунав]]а. [[Тацит]] их у [[Анали]]ма помиње три пута: кад говори како је њихов краљ Вибилије, уз помоћ [[Луги]]јаца, протерао Вануја кога је поставио Друс (12, 29), и како су ратовали против [[Хати|Хата]] око налазишта соли (13, 57 и дд.).','',24,'Domatrios','20031204031813','',0,0,0,1,0.780543302549,'79968795968186','20041031143631'); INSERT INTO cur VALUES (213,0,'Убијци','Убијци (Ubii), германско племе на доњој Лани и у Тауну. Године 38. ст. е., [[Агрипа]] их је преселио на леву обалу [[Рајна|Рајне]]. Главни град у тој области био je oppidum Ubiorum који је касније постао Colonia Claudia Аrа Agrippinensium (од Colonia постао je назив Koln) у част Германикове кћери, мајке Неронове, која је ту рођена.\n\n[[en:Ubii]]\n[[de:Ubier]]','+ interwiki link de',0,'80.133.100.50','20040719193822','',0,0,0,0,0.654107007503,'79959280806177','20040719193822'); INSERT INTO cur VALUES (214,0,'Лактанције','Лактанције (250-320), тутор [[Константин]]овог сина Криспа, био је обраћен у хришћанство пред крај живота. Премештен са места професора реторике због ступања у хришћанство, Лактанције је постао неуморни критичар паганизма и један од бранилаца Хришћанске цркве. Његово дело \"О смрти прогонилаца Цркве\" вероватно је настало 318. г. и једно је од важнијих сведочанстава о првим данима похришћањене Империје. У овом делу се први пут описује Константинова визија на Милвијском мосту, која је, према Лактанцију, довела Константина до победе над [[Максенцијус]]ом. (доматриос)\n\n[[de:Lucius Caecilius Firmianus Lactantius]]\n[[en:Lactantius]]','+de:',21,'Romanm','20040627202648','',0,0,1,0,0.188698754268,'79959372797351','20040627202648'); INSERT INTO cur VALUES (215,0,'Јевсевије_Кесаријски','Јевсевије Кесаријски (260-340), епископ родне Кесарије од 311. и саветник цара Константина после пораза над Лицинијем. За собом је оставио два позната наслова: \"Црквена историја\" и \"Живот Константинов\". \"Црквена историја\" је написана 315. г. и даје најранија писана сведочанства о Константиновом обраћењу у хришћанство. \"Живот Константинов\" Јевсевије је завршио уочи своје смрти 340 г. Због појединих, како језичких тако и историографских одступања од ранијег дела, ово дело је под лупом историчара који верују да је настало између друге половине IV и почетка V века од непознатог аутора. \n\nПрви аутори који су дали грубу хронологију древности, били су Јевсевије Памфил и Блажени [[Јероним]] , који се традиционално смештају у IV век. Међутим, њихови су текстови пронађени тек у касном средњем веку. Основу хронологије Јевсевије је дао у \"Историји времена од почетка света до Никејског сабора\" (такозвана \"Хроника\"). \"Грчки оригинал сада постоји само у одломцима и допуњује се слободним латинским преводом Блаженог Јеронима\" . Чудно је да је Никифор Калиста у XIV веку предузео \"покушај да напише нову историју прва три века, али није могао да уради ништа више, већ да понови оно што је рекао Јевсевије\". \n\nПошто је Јевсевијев рад био објављен тек 1544. тј. после Никифора, умесно је поставити питање: није ли данас позната \"Јевсевијева верзија\" заснована на раду Никифора Калиста? Бикерман тим поводом основано примећује: \"Хришћански историчари су световну хронографију ставили у службу свете историје... Компилација Јеронима (који је \"слободно препричавао Јевсевија\") постала је основа хронолошких знања на Западу. Јосиф (Жозеф) Скалигер, оснивач савремене хронологије као науке, покушао је да реконструише цео Јевсевијев рад...\" [E. Бикерман: Хронологија старог света, 1975]. \"Јевсевијева датирања (оснивача хронологије ), која су у рукописима често погрешно преношена, данас су од мале користи...\" [Бикерман].(доматриос)','',24,'Domatrios','20040912200311','',0,0,0,0,0.681403489635,'79959087799688','20040912200311'); INSERT INTO cur VALUES (216,0,'Сократ_Схоластик','Сократ Схоластик (Сократес), 380 – 440., адвокат из Константинопоља наставио је [[Евсевије Кесаријски|Евсевије]]ву Црквену историју све до 439. Изузетно је поуздан у изношењу података пишући истовремено и црквену али и световну историју. Многи документи које је уметнуо у текст, као што су одлуке сабора, посланице царева и епископа, нарочито повећавају вредност његовог дела.\r\n\r\nИ поред тога што његово познато дело „Историја Цркве\" представља једну од најраније написаних историја хришћанске Цркве, још увек постоји мноштво непознаница када је реч о његовом животу. Претпоставља се да је рођен у Константинопољу, и да је у родном граду провео највећи део живота бавећи се адвокатуром. Једна од непознаница је и то да ли је он припадао црквеном\r\nклиру. По свему судећи, Сократ Схоластик није имао неко нарочито богословско образовање, а такође није превише добро познавао ни богословску литературу свог времена. Оно што је такође интересантно јесте и чињеница да се, барем кроз\r\nтекст његове Историје, приличио благонаклоно односи према унењу новацијана и македонијеваца.\r\n\r\nАли и поред тога, „Историја Цркве\" Сократа Схоластика остаје и до данас једно од најважнијих дела за изучавање историје Цркве, поготово због чињенице да је само у Сократовом делу сачувано мноштво докумената која су иначе заувек изгубљена.\r\nСократова „Историја Цркве\" обухвата период од 305. до 439. Годиме (тј. до окончања седамнаестог конзулства императора [[Теодосије II|Теодосија Другог]]), време препуно догађаја који су оставили неизбрисив траг у историји хришћамства. (доматриос)\r\n\r\n[[en:Socrates Scholasticus]]','+en:',21,'Romanm','20040224111124','',0,0,1,0,0.914824224038,'79959775888875','20040224111124'); INSERT INTO cur VALUES (217,0,'Созомен','\n\'\'\'Саламанис Ермие Созомен\'\'\'\n\nСозомен (Созоменос), прва половина V столећа, родом из Газе, касније адвокат у Константинопољу. Написао је Црквену историју у којој се говори о периоду 312 - 425. Крај Историје, који обрађује период између 425. и 439. године је изгубљен. Ослања се на [[Сократ Схоластик|Сократа Схоластика]], од кога је стилски јачи, кога жели да допуни и исправи. Вредност дела смањује недостатак критичности карактеристичан за Сократа Схоластика. \n\nЕрмије Созомен (где се и када родио није поуздано утврђено). [[Фотије]] наводи да му је право име \'\'\'Саламанис Ермие Созомен\'\'\', те да је рођен у Гази у Палестини. Потиче из многобожачке породице, која је међу првима крштена. Повод је било једно чудесно исцелење извесног Алафија којег је опседао зли дух, а исцелио га монах Иларион. Созомен је рођен око 380. године. Образовао се најпре у Гази и у самом Мајумском манастиру. Изучавао је реторику и право (схоластик) вероватно у Бејруту.\n\nЊегова Историја цркве представља допуну Јевсевијеве историје. Обухвата време од 323. до 439. године. Дело је настало између 430. и 450. године. Созомен је већи део живота провео у Цариграду. Закључује се да је са Сократом Схоластиком био веома близак, говоре понекад ο истим дргађајима: новацијанима, датуму празновања [[Пасха|Пасхе]]. Созомен је оригиналан када пише ο Цркви у Персији, ο монаштву у Светој земљи и Сирији. У знак благодарности дело је посветио цару Теодосију Млађем (+450). Користио се обилно делом Сократовим, понекад некритички преузима читаве одељке. Говори ο ширењу Хришћанства међу варварима: \n\n„Црква се умножила тако у целом царству, вера се чак раширила такође међу саме варваре. Јер племена на обали Рајне већ беху хришћани, [[Келти]] и они [[Гали]] који живе у крајевима према Океану, [[Готи]], и сва погранична племена на обалама реке Дунава, учествовали су одавно у вери у [[Исус Христос|Христа]], и навикли су да живе разумније и цивилизованије.\n\nЗа скоро све варваре један је главни разлог да упознају хришћанско учење: чести ратови који су вођени између Римљана и варвара под Галијеном и његовим наследницима... Многи хришћански свештеници били су заробљени од варвара. Како су они лечили болеснике код варвара и чистили оне које су демони држали самим именом Христовим и призивањем Сина Божијег; затим су водили са мудрошћу узвишен живот и својим врлинама су се уздизали изнад порока - а варвари, будући задивљени овим људима као и њиховим животом схватили су да је добро признати и обратити се добром Богу и да опонашају ове људе, и да и они тако поштују Божанство као и они\". \n\nЊегова историја је намењена, пре свега, оном кругу читалаца који су заинтересовани за монаштво, посебно у Палестини. Он не пише зато што је обдарен да пише: \n\n„Приступајући излагању црквене историје, ја нисам присиљавао своју природу, јер сам био уверен да је та историја по свом предмету дело, не човечије - Богу није тешко да мене учини њеним писцем, чак изнад сваког очекивања\" (1:1). \n\nУ црквеној историји не говори много ο догматима вере, јер је сматрао да догмати нису предмет историје; његово дело ће читати и многобошци који догмате не разумеју. Доноси занимљив податак да је цар [[Јулијан Отпадник]] убијен у рату од стране једног војника хришћанина, и закључује да је то велики подвиг тог хришћанина. (Издање: ПГ 67: 844-630; Sources chretiennes, 306, Paris 1983).\n\nдоматриос\n\n.','опширнији текст',24,'Domatrios','20050227024305','',0,0,0,0,0.06148633224,'79949772975694','20050227024305'); INSERT INTO cur VALUES (218,0,'Аристид','*1. Аристид, аутор \"Милетских прича\", живео је око 100. г. ст.е.\r\n\r\n*2. Аристид, грчки ритор, апологета и исповедник хришћанства. Живео у II веку.','',24,'Domatrios','20031205010744','',0,0,0,1,0.989131299774,'79968794989255','20031205010744'); INSERT INTO cur VALUES (219,8,'Categories','Категорије страница','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.669819904183801,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (220,8,'Category','категорија','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.581921217573733,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (221,8,'Category_header','Чланака у категорији: \"$1\"','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.900146406050908,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (222,8,'Subcategories','Подкатегорије','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.754968408266984,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (223,8,'Linktrail','/^([a-z-]+)(.*)$/sD','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.074402853915843,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (224,8,'Mainpage','Главна страна','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.107109075511907,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (225,8,'Mainpagetext','Вики софтвер је успешно инсталиран.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.312336846545652,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (226,8,'About','О...','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.240357036926185,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (227,8,'Aboutwikipedia','О Википедији','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.264774675727612,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (228,8,'Aboutpage','Википедија:О','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.602802298593151,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (229,8,'Help','Помоћ','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.219687496516563,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (230,8,'Helppage','Википедија:Помоћ','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.290030617537005,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (231,8,'Wikititlesuffix','Википедија','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.791090628868985,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (232,8,'Bugreports','Пријаве грешака','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.0853613224675519,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (233,8,'Bugreportspage','Википедија:Пријаве_грешака','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.0535347564644504,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (234,8,'Sitesupport','-','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.0115898456532414,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (235,0,'Sitesupportpage','<sitesupportpage>','',0,'MediaWiki default','20031205064246','sysop',0,0,0,1,0.897344989606501,'79968794935753','20040603084308'); INSERT INTO cur VALUES (236,8,'Faq','FAQ','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.451955441806424,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (237,8,'Faqpage','Википедија:FAQ','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.567742270946263,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (238,8,'Edithelp','Помоћ! Како се мења страна?','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.482845060045687,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (239,8,'Edithelppage','Википедија:Како_се_мења_страна','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.71099851812329,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (240,8,'Cancel','Поништи','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.106457441213035,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (241,8,'Qbfind','Пронађи','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.399291682428952,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (242,8,'Qbbrowse','Прелиставај','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.677086119239299,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (243,8,'Qbedit','Измени','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.187555579643283,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (244,8,'Qbpageoptions','Опције странице','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.906519571232162,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (245,8,'Qbpageinfo','Информације о страници','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.969931147964607,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (246,8,'Qbmyoptions','Моје опције','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.130097056860195,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (247,8,'Qbspecialpages','Special pages','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.740691871140797,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (248,8,'Moredotdotdot','More...','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.313168215857044,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (249,8,'Mypage','Моја страница','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.343765496596476,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (250,8,'Mytalk','Мој разговор','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.779322866144891,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (251,8,'Currentevents','Тренутни догађаји','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.865317871668672,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (252,8,'Errorpagetitle','Грешка','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.988620790642333,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (253,8,'Returnto','Повратак на $1.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.347150368939294,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (254,8,'Fromwikipedia','Из Википедије, слободне енциклопедије.','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.769889503503115,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (255,8,'Whatlinkshere','Шта је повезано овде','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.80799644143134,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (256,8,'Search','Тражи','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.730313727381,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (257,8,'Go','Иди','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.227579343344624,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (258,8,'History','Историја странице','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.946955565313767,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (259,8,'Printableversion','Верзија за штампу','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0520398272686078,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (260,8,'Editthispage','Измени ову страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.419332471135382,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (261,8,'Deletethispage','Обриши ову страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.940542904604732,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (262,8,'Protectthispage','Заштити ову страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.444717140351159,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (263,8,'Unprotectthispage','Уклони заштиту са ове странице','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.401957018675243,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (264,8,'Newpage','Нова страница','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.675633703056382,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (265,8,'Talkpage','Разговор о овој страници','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.172297489989826,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (266,8,'Postcomment','Пошаљи коментар','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.83458637151363,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (267,8,'Articlepage','Погледај чланак','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.656039418332315,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (268,8,'Subjectpage','Погледај тему','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.776438007854333,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (269,8,'Userpage','Погледај корисничку страну','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.914071815008364,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (270,8,'Wikipediapage','Погледај страну о овој страни','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.241045082212468,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (271,8,'Imagepage','Погледај страну слике','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.46300999677089,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (272,8,'Viewtalkpage','Погледај расправу','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.591914767950694,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (273,8,'Otherlanguages','Остали језици','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.570543880174443,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (274,8,'Redirectedfrom','(Преусмерено са $1)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0769751277537785,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (275,8,'Lastmodified','Ова страница је последњи пут измењена $1.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.673244028979208,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (276,8,'Viewcount','Овој страници је приступљено $1 пута.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.135294792368351,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (277,0,'Gnunote','Сав текст је доступан под условима ГНУ лиценце за слободну документацију.','',0,'MediaWiki default','20031205064246','sysop',0,0,0,1,0.656741905637776,'79968794935753','20040603084307'); INSERT INTO cur VALUES (278,8,'Printsubtitle','(Са http://sr.wikipedia.org)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.877825181817473,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (279,8,'Protectedpage','Заштићена страница','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.418900222907681,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (280,8,'Administrators','Википедија:Администратори','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.461025599819632,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (281,8,'Sysoptitle','Неопходан је сисопски приступ','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.0484273611087607,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (282,8,'Sysoptext','Акцију коју сте затражили могу\nизвести само корисници са \"сисоп\" статусом.\nПогледајте $1.','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.859060036818553,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (283,8,'Developertitle','Неоходан је девелоперски приступ','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.150018131500127,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (284,8,'Developertext','Акцију коју сте затражили могу\nизвести само корисници са \"девелопер\" статусом.\nПогледајте $1.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.172910577778621,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (285,8,'Nbytes','$1 бајтова','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.41449852512637,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (286,8,'Ok','Да','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.553760923029632,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (287,8,'Sitetitle','Википедија','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.525309070502696,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (288,8,'Sitesubtitle','Слободна енциклопедија','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.965262614158227,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (289,8,'Retrievedfrom','Добављено из \"$1\"','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.250385890016692,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (290,8,'Newmessages','Имате $1.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.356141638342423,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (291,8,'Newmessageslink','нових порука','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0295505523956852,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (292,8,'Editsection','измени','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.0793278776848017,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (293,8,'Toc','Садржај','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.307987761970598,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (294,8,'Showtoc','прикажи','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.30195520753223,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (295,8,'Hidetoc','сакриј','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.585812782483001,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (296,8,'Thisisdeleted','Погледај или врати $1?','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.0231983205519601,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (297,8,'Restorelink','$1 обрисаних измена','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.358553286044442,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (298,8,'Nosuchaction','Нема такве акције','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.723171499299976,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (299,8,'Nosuchactiontext','Акција наведена у УРЛ-у није\nпрепозната од стране Википедијиног софтвера.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.5401976691002,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (300,8,'Nosuchspecialpage','Нема такве посебне странице','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.531473878334718,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (301,8,'Nospecialpagetext','Хтели сте посебну страницу која није\nпрепозната од стране Википедијиног софтвера.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0367764151066322,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (302,8,'Error','Грешка','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.589460471262653,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (303,8,'Databaseerror','Грешка у бази','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.836973141727013,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (304,8,'Dberrortext','Десила се синтаксна грешка упита базе.\nОво је могуће због илегалног упита,\nили могуће грешке у софтверу.\nПоследњи покушани упит је био:\n
$1
\nиз функције \"$2\".\nMySQL је вратио грешку \"$3: $4\".','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.41648432558075,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (305,8,'Dberrortextcl','Десила се синтаксна грешка упита базе.\nПоследњи покушани упит је био:\n\"$1\"\nиз функције \"$2\".\nMySQL је вратио грешку \"$3: $4\".\n','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.571502233456357,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (306,8,'Noconnect','Жалимо! Вики има неке техничке потешкоће, и не може да се повеже се сервером базе.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.608058221273178,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (307,8,'Nodb','Не могу да изаберем базу $1','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.325784436730467,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (308,8,'Cachederror','Ово је кеширана копија захтеване странице, и можда није најновија.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.804747550566446,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (309,8,'Readonly','База је закључана','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0463844733744715,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (310,8,'Enterlockreason','Унесите разлог за закључавање, укључујући процену\nвремена откључвања','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.817679745906666,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (311,8,'Readonlytext','Википедијина база је тренутно закључана за нове\nуносе и остале измене, вероватно због рутинског одржавања,\nпосле чега ће бити враћена у уобичајено стање.\nАдминистратор који ју је закључао понудио је ово објашњење:\n

$1','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.949245340143559,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (312,8,'Missingarticle','База није нашла текст странице\nкоји је требала, назван \"$1\".\n\n

Ово је обично изазвано праћењем застарелог \"разл\" или везе ка историји\nстранице која је обрисана.\n\n

Ако ово није случај, можда сте пронашли грешку у софтверу.\nМолимо вас пријавите ово једном од администратора, заједно са УРЛ-ом.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.293187493731442,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (313,8,'Internalerror','Интерна грешка','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.61820147896018,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (314,8,'Filecopyerror','Не могу да ископирам фајл \"$1\" на \"$2\".','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.211444944340219,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (315,8,'Filerenameerror','Не могу да променим име фајла \"$1\" у \"$2\".','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.202620315554198,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (316,8,'Filedeleteerror','Не могу да обришем фајл \"$1\".','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.37876677548398,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (317,8,'Filenotfound','Не могу да нађем фајл \"$1\".','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.285972961490949,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (318,8,'Unexpected','Неочекивана вредност: \"$1\"=\"$2\".','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.293564511736449,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (319,8,'Formerror','Грешка: не могу да пошаљем упитник','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.609903704943046,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (320,8,'Badarticleerror','Ова акција не може бити извршена на овој страници.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.168825020239526,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (321,8,'Cannotdelete','Не могу да обришем наведену страницу или слику. (Могуће је да ју је неко други већ обрисао.)','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.0144140171021354,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (322,8,'Badtitle','Лош наслов','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.565595055525745,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (323,8,'Badtitletext','Захтевани наслов странице је био неисправан, празан или\nнеисправно повезан међујезички или међувики наслов.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.784733257055966,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (324,8,'Perfdisabled','Жалимо! Ова могућност је привремено онемогућена јер успорава базу до те мере да више нико не може да користи вики.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.226881149436236,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (325,8,'Perfdisabledsub','Овде је снимљена копија $1:','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.780206006746931,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (326,8,'Wrong_wfQuery_params','Incorrect parameters to wfQuery()
\nFunction: $1
\nQuery: $2\n','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.220386616159591,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (327,8,'Viewsource','View source','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.761315091290805,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (328,8,'Protectedtext','This page has been locked to prevent editing; there are\na number of reasons why this may be so, please see\n[[Project:Protected page]].\n\nYou can view and copy the source of this page:','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.145415638708897,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (329,8,'Logouttitle','Одјави се','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.443132950405714,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (330,8,'Logouttext','Сада сте одјављени. Можете да наставите да користите Википедију анонимно, или се поново пријавити као други корисник. Обратите пажњу да неке странице могу наставити да се приказују као да сте још увек пријављени, док не очистите кеш свог бровсера.\n','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.779417866635525,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (331,8,'Welcomecreation','

Добродошли, $1!

Ваш налог је креиран.\nНе заборавите да прилагодите себи своја Википедијина подешавања.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.56769051269413,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (332,8,'Loginpagetitle','Пријављивање','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.50019899429772,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (333,8,'Yourname','Ваше корисничко име','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.797923464139852,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (334,8,'Yourpassword','Ваша шифра','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.489020368539747,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (335,8,'Yourpasswordagain','Поново укуцајте шифру','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.0513314810128244,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (336,8,'Newusersonly',' (само за нове кориснике)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.789596330178526,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (337,8,'Remembermypassword','Запамти моју шифру током више сеанси.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.7939872385878,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (338,8,'Loginproblem','Било је проблема са вашим пријављивањем.
Пробајте поново!','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.601147233137067,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (339,8,'Alreadyloggedin','Корисниче $1, већ сте пријављени!
\n','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.623774480655579,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (340,8,'Login','Пријави се','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.315430734600342,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (341,8,'Loginprompt','You must have cookies enabled to log in to {{SITENAME}}.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.705830261768615,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (342,8,'Userlogin','Пријави се','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.582859135775696,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (343,8,'Logout','Одјави се','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.796804924306278,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (344,8,'Userlogout','Одјави се','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.235447244937948,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (345,8,'Notloggedin','Нисте пријављени','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.786821482504552,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (346,8,'Createaccount','Направи нови налог','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.227765708442559,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (347,8,'Createaccountmail','e-поштом','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.778364125432786,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (348,8,'Badretype','Шифре које сте унели се не поклапају.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.208523532569896,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (349,8,'Userexists','Корисничко име које сте унели већ јеу употреби. Молим вас изаберите друго име.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.707525317284768,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (350,8,'Youremail','Ваша е-адреса*','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.912056019447796,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (351,8,'Yournick','Ваш надимак (за потписе)','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.437704176118322,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (352,8,'Emailforlost','* Уношење адресе е-поште није обавезно. Али оно ће омогућити људима да\nвас контатирају кроз сајт а да не морате да им откријете\nсвоју адресу, а такође ће вам помоћи ако заборавите вашу\nшифру.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.452352852981866,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (353,8,'Loginerror','Грешка при пријављивању','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.94865176728801,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (354,8,'Nocookiesnew','The user account was created, but you are not logged in. {{SITENAME}} uses cookies to log in users. You have cookies disabled. Please enable them, then log in with your new username and password.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.386200308228098,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (355,8,'Nocookieslogin','{{SITENAME}} uses cookies to log in users. You have cookies disabled. Please enable them and try again.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0850462700101047,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (356,8,'Noname','Нисте изабрали исправно корисничко име.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.266630456099874,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (357,8,'Loginsuccesstitle','Пријављивање успешно','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0780135012027002,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (358,8,'Loginsuccess','Сада сте пријављени на Википедију као \"$1\".','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.590176168447525,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (359,8,'Nosuchuser','Не постоји корисник са именом \"$1\".\nПроверите ваше куцање, или употребите доњи упитник да направите нови кориснички налог.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.716840369363167,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (360,8,'Wrongpassword','Шифра коју сте унели је неисправна. Молимо покушајте поново.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.813673372206905,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (361,8,'Mailmypassword','Пошаљи ми нову шифру','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.917845783678671,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (362,8,'Passwordremindertitle','Vikipedijin podsetnik za sifru','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.148208832506285,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (363,8,'Passwordremindertext','Neko (verovatno vi, sa IP adrese $1)\nje zahtevao da vam posaljemo novu sifru za prijavljivanje na Vikipediju.\nSifra za korisnika \"$2\" je sada \"$3\".\nSada biste trebali da se ulogujete i promenite svoju sifru.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.987506842229056,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (364,8,'Noemail','Не постоји е-адреса за корисника \"$1\".','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.49290774436007,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (365,8,'Passwordsent','Нова шифра је послата на е-адресу\nкорисника \"$1\".\nМолимо вас улогујте се пошто је примите.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.502018225846829,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (366,8,'Summary','Уопштено','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.0313679268875792,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (367,8,'Subject','Тема/наслов','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.650784987631054,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (368,8,'Minoredit','Ово је мала измена','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.159821188226176,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (369,8,'Watchthis','Надгледај овај чланак','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.846751008971362,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (370,8,'Savearticle','Сними страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.75429151091193,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (371,8,'Preview','Предпреглед','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.231204558379207,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (372,8,'Showpreview','Прикажи предпреглед','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.893148289893892,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (373,8,'Blockedtitle','Корисник је блокиран','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.772127805065483,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (374,8,'Blockedtext','Ваше корисничко име или ИП адреса је блокирана од стране $1.\nДати разлог је следећи:
\'\'$2\'\'

Можете се обратити $1 или неком другом\n[[Википедија:администратори|администратору]] да бисте разговарали о блокади.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.181194186379383,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (375,8,'Whitelistedittitle','Обавезно је пријављивање за мењање','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.58958754743411,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (376,8,'Whitelistedittext','Морате да се [[Посебно:Пријављивање|пријавите]] да бисте мењали чланке.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.404355208766046,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (377,8,'Whitelistreadtitle','Обавезно је пријављивање за читање','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.253013432261547,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (378,8,'Whitelistreadtext','Морате да се [[Посебно:Пријављивање|пријавите]] да бисте читали чланке.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.0520015657432392,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (379,8,'Whitelistacctitle','Није вам дозвољено да направите налог','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.500967562665201,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (380,8,'Whitelistacctext','Да би вам било дозвољено да направите налоге на овом Викију морате да се [[Посебно:Пријављивање|пријавите]] и имате одговарајућа овчашћења.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.348833146829934,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (381,8,'Accmailtitle','Шифра послата.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.241263076887711,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (382,8,'Accmailtext','Шифра за \'$1\' је послата на $2.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.159815974682398,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (383,8,'Newarticle','(Нови)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0752906734825025,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (384,8,'Newarticletext','Пратили сте везу ка страници која још на постоји.\nДа бисте створили страницу, почните да куцате у поље испод\n(погледајте [[Википедија:Помоћ|помоћ]] за више информација).\nАко сте овде дошли грешком, само стисните \'\'\'back\'\'\' дугме вашег бровсера.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.897005474098963,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (385,8,'Anontalkpagetext','---- \'\'Ово је страница за разговор за анонимног корисника који још није направио налог или га не користи. Због тога морамо да користимо бројчану [[ИП адреса|ИП адресу]] да бисмо идентификовали њега или њу. Такву адресу може делити више корисника. Ако сте анонимни корисник и мислите да су вам упућене небитне примедбе, молимо вас да [[Посебно:Пријављивање|направите налог или се пријавите]] да бисте избегли будућу забуну са осталим анонимним корисницима.\'\' ','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.259155380780953,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (386,8,'Noarticletext','(Тренутно нема текста на овој страници)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.604760512341522,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (387,8,'Updated','(Освежено)','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.246336450098396,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (388,8,'Note','Пажња: ','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.417400744201057,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (389,8,'Previewnote','Запамтите да је ово само предпреглед, и да још није снимљен!','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.347994401443744,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (390,8,'Previewconflict','Овај предпреглед осликава како ће текст у\nтекстуалном пољу изгледати ако се одлучите да га снимите.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.487769805349195,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (391,8,'Editing','Мењам $1','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.394865853148388,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (392,8,'Sectionedit',' (део)','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.511019880427997,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (393,8,'Commentedit',' (коментар)','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.370501873428469,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (394,8,'Editconflict','Сукобљене измене: $1','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.319449756592,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (395,8,'Explainconflict','Неко други је променио ову страницу откад сте ви почели да је мењате.\nГорње текстуално поље садржи текст странице какв тренутно постоји.\nВаше измене су приказане у доњем тексту.\nМораћете да унесете своје промене у постојећи текст.\nСамо текст у горњем текстуалном пољу ће бити снимљен када\nпритиснете \"Сними страницу\".\n

','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.485743193408235,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (396,8,'Yourtext','Ваш текст','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.470366727998822,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (397,8,'Storedversion','Ускладиштена верзија','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.894604090503048,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (398,8,'Editingold','ПАЖЊА: Ви мењате старију\nревизију ове странице.\nАко је снимите, све промене учињене од ове ревизије биће изгубљене.\n','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.0619202992524209,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (399,8,'Yourdiff','Разлике','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.625789255486605,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (400,8,'Copyrightwarning','Молимо вас да обратите пажњу да се за сваки допринос Википедији\nсматра да је објављен под ГНУ лиценцом за слободну документацију\n(погледајте $1 за детаље).\nАко не желите да се ваше писање мења и редистрибуира\nбез ограничења, онда га немојте слати овде.
\nТакође нам обећавате да сте га сами написали, или ископирали из\nизвора који је у јавном власништву или сличног слободног извора.\nНЕ ШАЉИТЕ РАД ЗАШТИЋЕН АУТОРСКИМ ПРАВИМА БЕЗ ДОЗВОЛЕ!','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.943185410409407,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (401,8,'Longpagewarning','ПАЖЊА: Ова страница има $1 килобајта; неки\nбровсери могу имати проблема са мењањем страница дугачких скоро 32кб или више.\nМолимо вас да размотрите разбијање странице на мање делове.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.838559316320866,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (402,8,'Readonlywarning','ПАЖЊА: База је ушраво закључана због одржавања,\nтако да нећете моћи да снимите своје измене управо сада. Можда желите да ископирате и налепите\nтекст у текст едитор и снимите га за касније.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.363240381109752,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (403,8,'Protectedpagewarning','ПАЖЊА: Ова страница је закључана тако да само\nкорисници са сисопским привилегијама могу да је мењају. Уверите се да пратите\nсмернице о заштићеним страницама.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.300523987319808,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (404,8,'Revhistory','Историја измена','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.412898824003431,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (405,8,'Nohistory','Не постоји историја измена за ову страницу.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.162922188791374,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (406,8,'Revnotfound','Ревизија није пронађена','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.575914502680222,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (407,8,'Revnotfoundtext','Старија ревизија ове странице коју сте затражили није нађена.\nМолимо вас да проверите УРЛ који сте употребили да бисте приступили овој страници.\n','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.390805977760633,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (408,8,'Loadhist','Учитавам историју странице','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.226286411496146,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (409,8,'Currentrev','Тренутна ревизија','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.959014154932475,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (410,8,'Revisionasof','Ревизија од $1','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.116211570907581,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (411,8,'Cur','трен','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.704015420474126,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (412,8,'Next','след','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.171442420381533,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (413,8,'Last','посл','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.745165871218933,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (414,8,'Orig','ориг','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.211502125683708,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (415,8,'Histlegend','Објашњење: (трен) = разлика са тренутном верзијом,\n(посл) = разлика са претходном верзијом, М = мала измена','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.822013045495388,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (416,8,'Difference','(Разлика између ревизија)','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.475558881159461,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (417,8,'Loadingrev','учитавам ревизију за разлику','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.911755300044786,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (418,8,'Lineno','Линија $1:','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.13209988747919,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (419,8,'Editcurrent','Измени тренутну верзију ове странице','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.925233567995237,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (420,8,'Searchresults','Резултати претраге','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.22986820827226,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (421,8,'Searchhelppage','Википедија:Тражење','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.373640368109234,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (422,8,'Searchingwikipedia','Претраживање Википедије','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.178597246463035,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (423,8,'Searchresulttext','За више информација о претраживању Википедије, погледајте [[Википедија:Тражење|Претраживање Википедије]].','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.77206515872112,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (424,8,'Searchquery','За упит \"$1\"','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.32453408495014,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (425,8,'Badquery','Лоше обликован упит за претрагу','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.306474979320983,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (426,8,'Badquerytext','Нисмо могли да обрадимо ваш упит.\nОво је вероватно због тога што сте покушалида тражите\nреч краћу од три слова, што тренутно није подржано.\nТакође је могуће да сте погрешно укуцали израз, на\nпример \"риба ии крљушти\".\nМолимо вас покушајте неким другим упитом.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.558772672488142,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (427,8,'Matchtotals','Упит \"$1\" је нађен у $2 наслова чланака\nи текст $3 чланака.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.874438455211407,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (428,8,'Nogomatch','Ниједна страница са оваквим насловом не постоји, покушавам претрагу свог текста.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.695874289326253,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (429,8,'Titlematches','Наслов чланка одговара','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.856056111730687,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (430,8,'Notitlematches','Ниједан наслов чланка не одговара','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.192657721408324,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (431,8,'Textmatches','Текст чланка одговара','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.395120302583203,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (432,8,'Notextmatches','НИједан текст чланка не одговара','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.397628379424688,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (433,8,'Prevn','претходних $1','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.802781020107475,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (434,8,'Nextn','следећих $1','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.821019992996957,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (435,8,'Viewprevnext','Погледај ($1) ($2) ($3).','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.696756935396005,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (436,8,'Showingresults','Приказујем $1 резултата почев од $2.','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.0207247287228002,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (437,8,'Showingresultsnum','Приказујем $3 резултате почев од $2.','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.0133528681596302,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (438,8,'Nonefound','Пажња: неуспешне претраге су\nчесто изазване тражењем честих речи као \"је\" или \"од\",\nкоје нису индексиране, или навођењем више од једног израза за тражење (само странице\nкоје садрже све изразе који се траже ће се појавити у резултату).','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.00459018536339531,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (439,8,'Powersearch','Тражи','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.982892353071731,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (440,8,'Powersearchtext','\nПретрага и уменским просторима:
\n$1
\n$2 Излистај преусмерења   Тражи $3 $9','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.900691240002114,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (441,8,'Searchdisabled','

Жалимо! Пуна претрага текста је привремено онемогућена, због бржег рада Википедије. Умеђувремену, можете користити Гугле претрагу испод, која може бити застарела.

\n\n','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.55477917152902,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (442,8,'Blanknamespace','(Главно)','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.0718221683724058,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (443,8,'Preferences','Подешавања','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.694773358008613,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (444,8,'Prefsnologin','Нисте пријављени','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.258400315659494,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (445,8,'Prefsnologintext','Морате бити пријављени\nда бисте подешавали корисничка подешавања.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.207681535005273,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (446,8,'Prefslogintext','Пријављени сте као \"$1\".\nВаш интерни ИД број је $2.\n\nПогледајте [[Википедија:Помоћ око корисничких подешавања]] за помоћ око дешифровања могућности.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.263206758781529,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (447,8,'Prefsreset','Враћена су ускладиштена подешавања.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.69298921962547,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (448,8,'Qbsettings','Подешавања брзе палете','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.675325852516411,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (449,8,'Changepassword','Промени шифру','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.297661634439287,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (450,8,'Skin','Кожа','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.46233064538085,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (451,8,'Math','Приказивање математике','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.418668354320031,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (452,8,'Dateformat','Формат датума','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.706349866191251,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (453,8,'Math_failure','Неуспех при парсирању','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.275744298729807,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (454,8,'Math_unknown_error','непозната грешка','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.259671925808929,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (455,8,'Math_unknown_function','непозната функција ','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.471126763588867,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (456,8,'Math_lexing_error','речничка грешка','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.576618071251193,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (457,8,'Math_syntax_error','синтаксна грешка','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.46971009622301,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (458,8,'Saveprefs','Сними подешавања','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.618696298095115,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (459,8,'Resetprefs','Врати подешавања','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.684351232540189,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (460,8,'Oldpassword','Стара шифра','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.565667299149248,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (461,8,'Newpassword','Нова шифра','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.775282828859317,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (462,8,'Retypenew','Поново откуцајте нову шифру','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.179412277582485,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (463,8,'Textboxsize','Величине текстуалног поља','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.571212932068122,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (464,8,'Rows','Редова','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.317827858326796,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (465,8,'Columns','Колона','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.875500526163262,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (466,8,'Searchresultshead','Подешавања резултата претраге','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.424019086569565,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (467,8,'Resultsperpage','Погодака по страници','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.493593885091687,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (468,8,'Contextlines','Линија по поготку','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.195912196483381,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (469,8,'Contextchars','Карактера контекста по линији','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.498779357875492,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (470,8,'Stubthreshold','Граница за приказивање окрњака','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.90616023066096,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (471,8,'Recentchangescount','Број наслова у скорашњим проенама','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.034463110411971,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (472,8,'Savedprefs','Ваша подешавања су снимљена.','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.453834890810619,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (473,8,'Timezonetext','Унесите број сати за који се ваше локално време\nразликује од серверског времена (UTC).','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.165785153550827,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (474,8,'Localtime','Приказ локалног времена','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.467421126055923,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (475,8,'Timezoneoffset','Одступање','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.839750200360781,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (476,8,'Servertime','Време на серверу је сада','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.796487654369779,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (477,8,'Guesstimezone','Попуни из бровсера','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.463187701500196,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (478,8,'Emailflag','Онемогући примање е-поште од осталих корисника','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.926475575125288,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (479,8,'Defaultns','Уобичајено тражи у овим именским просторима:','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.242814801859497,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (480,8,'Changes','измене','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.434647314655266,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (481,8,'Recentchanges','Скорашње измене','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.444792198431485,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (482,8,'Recentchangestext','Пратите најскорије измене на Википедији овде.\n[[Wikipedia:Добродошли|Добродошли]]!\nПогледајте такође и: [[Википедија:FAQ|Википедија FAQ]],\n[[Википедија:Смернице|Википедијине смернице]]\n(посебно [[Википедија:Правила именовања|правила именовања]],\n[[Википедија:Неутрална тачка гледишта|неутрална тачка гледишта]]),\nи [[Википедија:Најчешће грешке на Википедији|најчешће грешке на Википедији]].\n\nАко желите да Википедија успе, веома је важно да не додајете\nматеријал ограничен туђим [[Википедија:Ауторска права|ауторским правима]].\nПравна одговорност би могла да повреди пројекат, па вас молимо да то не радите.\nПогледајте такође [http://meta.wikipedia.org/wiki/Special:Recentchanges скорашњу мета дискусију].','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.92001907892527,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (483,8,'Rcloaderr','Учитавам скорашње измене','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.26571883006554,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (484,8,'Rcnote','Испод је последњих $1 промена у последњих $2 дана.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.568536944285535,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (485,8,'Rcnotefrom','Испод су промене од $2 (до $1 приказано).','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0455282619647014,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (486,8,'Rclistfrom','Покажи нове промене почев од $1','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.522030507700546,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (487,8,'Showhideminor','$1 minor edits | $2 bots | $3 logged in users | $4 patrolled edits ','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.473567783342272,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (488,8,'Rclinks','Покажи последљих $1 промена у последњих $2 дана; $3 мале измене','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.801747424343366,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (489,8,'Rchide','у $4 облику; $1 мале измене; $2 секундарни именски простори; $3 вишеструке измене.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.588033802423658,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (490,8,'Rcliu','; $1 измена од пријављених корисника','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.534926769821836,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (491,8,'Diff','разл','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.910532472571854,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (492,8,'Hist','ист','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.947882084127406,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (493,8,'Hide','скриј','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.00781303365511171,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (494,8,'Show','покажи','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.195418946626986,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (495,8,'Tableform','табела','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.953655662903242,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (496,8,'Listform','списак','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.182021505368893,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (497,8,'Nchanges','$1 промена','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.049140568868388,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (498,8,'Minoreditletter','М','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.699638358968905,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (499,8,'Newpageletter','Н','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.350770118973004,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (500,8,'Upload','Пошаљи фајл','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.65493554869195,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (501,8,'Uploadbtn','Пошаљи фајл','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.222367417274385,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (502,8,'Uploadlink','Пошаљи слике','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.14703047102972,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (503,8,'Reupload','Поново пошаљи','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0680501340590884,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (504,8,'Reuploaddesc','Врати се на упитник за слање.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.899159287939928,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (505,8,'Uploadnologin','Нисте пријављени','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.291646068256019,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (506,8,'Uploadnologintext','Морате бити пријављени\nда бисте слали фајлове.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.760752508193955,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (507,8,'Uploadfile','Пошаљи слике, звуке, документа итд.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.928824366935365,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (508,8,'Uploaderror','Грешка при слању','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.361864340828605,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (509,8,'Uploadtext','\'\'\'СТОП!\'\'\' Пре него што шаљете овде,\nобавезно прочитајте и пратите Википедијина\n[[Project:Image_use_policy|правила коришћења слика]].\n\nДа бисте прегледали или претраживали раније послате слике,\nидите на [[Special:Imagelist|списак послатих слика]].\nСлања и брисања су логована на\n[[Project:Upload_log|логу слања]].\n\nУпотребите доњи упитник да бисте послали нове слике за\nилустровање својих чланака.\nНа већини бровсера, видећете \"Browse...\" дугме, које ће вам\nотворити стандардни прозор вашег оперативног система за бирање фајла.\nИзбор фајла ће убацити његово име у текст\nпоље поред дугмета.\nТакође морате обележити кућицу чиме потврђујете да не\nповређујете никаква ауторска права слањем фајла.\nПритисните дугме \"Пошаљи\" да бисте завршили слање.\nОно може потрајати ако имате спору Интернет везу.\n\nПожељни формати су JPEG за фотографије, PNG\nза цртеже и остале једноставне слике, и OGG за звуке.\nМолимо вас да имена ваших фајлова имају неко значење да бисте избегли забуну.\nДа бисте укључили слику у текст, употребите везу у облику\n\'\'\'[[image:file.jpg]]\'\'\' или \'\'\'[[image:file.png|алтернативни текст]]\'\'\'\nor \'\'\'[[media:file.ogg]]\'\'\' за звукове.\n\nОбратите пажњу да, као и код Википедијиних страница, други могу мењати или\nизбрисати ваша слања ако мисле да то користи енциклопедији, а\nможе вам се и забранити да шаљете ако злоупотребите систем.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0228486340705758,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (510,8,'Uploadlog','лог слања','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0286501786007082,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (511,8,'Uploadlogpage','Лог_слања','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0747050215254585,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (512,8,'Uploadlogpagetext','Испод је списак најскоријих слања.\nСва времена су серверска времена (UTC).\n\n','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.287574602558813,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (513,8,'Filename','Име фајла','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.213757978951333,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (514,8,'Filedesc','Опис','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.206066117813872,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (515,8,'Filestatus','Статус ауторских права','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.389056682949007,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (516,8,'Filesource','Извор','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.327085092037064,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (517,8,'Affirmation','Потврђујем да se носилац ауторских права на овај фајл\nслаже да их лиценцира под условима $1.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.468255442071944,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (518,8,'Copyrightpage','Википедија:Ауторска_права','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.360021964982172,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (519,8,'Copyrightpagename','Википедија ауторска права','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.395343529428675,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (520,8,'Uploadedfiles','Послати фајлови','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.896651782930504,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (521,8,'Noaffirmation','Порате потврдити да ваше слање не крши\nникаква ауторска права.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.297228357100141,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (522,8,'Ignorewarning','Игнориши упозорење и свеједно сними фајл.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.796186467442835,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (523,8,'Minlength','Имена слика морају имате бар три слова.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.089247296647399,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (524,8,'Badfilename','Име слике је промељено у \"$1\".','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.0576771116421345,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (525,8,'Badfiletype','\".$1\" није препоручени формат слике.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.0206436990021204,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (526,8,'Largefile','Препоручује се да слике не пређу величину од 100К.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.930187190817843,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (527,8,'Successfulupload','Успешно слање','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.589004887816501,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (528,8,'Fileuploaded','Фајл \"$1\" је успешно послат.\nМолим пратите ову везу: ($2) до странице за описивање и унесите\nинформације о фајлу, као одакле је, када и\nко га је направио, ибило шта друго што знате о њему.','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.154462897362619,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (529,8,'Uploadwarning','Упозорење при слању','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.00529985409723581,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (530,8,'Savefile','Сними фајл','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.563110609131968,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (531,8,'Uploadedimage','послато \"$1\"','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.799653514101779,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (532,8,'Imagelist','Листа слика','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.308935773846634,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (533,8,'Imagelisttext','Испод је списак $1 слика поређаних $2.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.145718357661477,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (534,8,'Getimagelist','прибављам списак слика','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.801784497501128,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (535,8,'Ilshowmatch','Прикажи све слике чије име одговара','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.571767445254854,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (536,8,'Ilsubmit','Тражи','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.453483764504533,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (537,8,'Showlast','Прикажи последњих $1 слика поређаних по $2.','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.552116517491747,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (538,8,'All','све','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.400131324678782,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (539,8,'Byname','по имену','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.344307101652312,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (540,8,'Bydate','по датуму','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.521141564958861,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (541,8,'Bysize','по величини','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.572786550571012,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (542,8,'Imgdelete','обр','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.300508088712122,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (543,8,'Imgdesc','опис','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.784180822581221,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (544,8,'Imglegend','Објашњење: (опис) = прикажи/измени опис слике.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0193798775033838,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (545,8,'Imghistory','Историја слике','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.7443569505069,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (546,8,'Revertimg','врт','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.663645150757996,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (547,8,'Deleteimg','обр','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.0851549330029217,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (548,8,'Imghistlegend','Објашњење: (трен) = ово је тренутна слика, (обр) = обриши\nову стару верзију, (врт) = врати на ову стару верзију.\n
Кликните на датум давидите слику послату тог датума.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.434839243474267,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (549,8,'Imagelinks','Употреба слике','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.918731449096214,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (550,8,'Linkstoimage','Следеће странице користе на ову слику:','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.289139545791912,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (551,8,'Nolinkstoimage','Нема страница које користе ову слику.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.689503412404566,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (552,8,'Statistics','Статистике','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.58009845538074,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (553,8,'Sitestats','Статистике сајта','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.831982070423646,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (554,8,'Userstats','Статистике корисника','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.419615016709655,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (555,8,'Sitestatstext','Постоји укупно $1 страница у бази.\nОво укључује \"разговор\" странице, странице о Википедији, минималне \"окрњке\",\nпреусмерења, и остале које се вероватно не могу сматрати чланцима.\nНе рачунајући њих постоји $2 страница које су вероватно легитимни\nчланци.

\nСтранице су погледане $3 пута, и мењане $4 пута\nоткада је софтвер побољшан (20. јул 2002).\nТо значи да је у просеку било $5 измена по страници, и $6 прегледа по измени.','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.60212890301098,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (556,8,'Userstatstext','Постоји $1 пријављених корисника.\n$2 њих су администратори (погледајте $3).','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.751799495659582,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (557,8,'Maintenance','Страница за одржавање','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.952610799998614,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (558,8,'Maintnancepagetext','Ова страница садржи неколико згодних алатки за свакодневно одржавање. Неке од њих могу заморити базу, па вас молимо да не учитавате поново после сваке ставке коју сте средили ;-)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.507655543747969,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (559,8,'Maintenancebacklink','Назад на страницу за одржавање','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.680445349477646,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (560,8,'Disambiguations','Странице за обездвосмишљење','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.879260146877971,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (561,8,'Disambiguationspage','Википедија:Линкови_на_странице_за_обезвосмишљење','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.35496471669056,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (562,8,'Disambiguationstext','Следећи чланци се повезују са страницом за обездвосмишљење. Уместо тога, они би требали да се повезују са одговарајућом темом.
Страница се третира као обездвосмишљенска ако је повезана са $1.
Линкови из осталих именских простора нису наведени овде.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.137043173552531,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (563,8,'Doubleredirects','Двострука преусмерења','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.620321748424621,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (564,8,'Doubleredirectstext','Пажња: Овај списак може да садржи лажне резултате. То обично значи да постоји додатни текст са везама испод првог #REDIRECT.
\nСваки ред садржи везе на прво и друго преусмерење, као и на прву линију текста другог преусмерења, што обично даје \"прави\" циљни чланак, на који би прво преусмерење и требало да показује.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.690479252199157,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (565,8,'Brokenredirects','Покварена преусмерења','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.591431046455569,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (566,8,'Brokenredirectstext','Следећа преусмерења су повезана на непостојећи чланак.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.885717506414016,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (567,8,'Selflinks','Странице са самовезама','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.65429442343702,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (568,8,'Selflinkstext','Следеће странице садрже везе на саме себе, што не би требало.','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.614319628676697,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (569,8,'Mispeelings','Странице са грешкама у куцању','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.108714903806071,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (570,8,'Mispeelingstext','Следеће странице садрже честе грешке у куцању, које су наведене на $1. Исправне речи могу бити дате (овако).','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.700615663733907,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (571,8,'Mispeelingspage','Листа честих грешака у куцању','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.176933637984967,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (572,8,'Missinglanguagelinks','Недостајући језичке везе','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.782821229456757,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (573,8,'Missinglanguagelinksbutton','Нађи недостајуће језичке везе за','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.383305264062532,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (574,8,'Missinglanguagelinkstext','Ови чланци нису повезани са њима одговарајућим у $1. Преусмерења и подстранице нису приказани.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.568062662676035,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (575,8,'Orphans','Сирочићи','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.690397551926223,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (576,8,'Lonelypages','Сирочићи','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.747799802336655,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (577,8,'Unusedimages','Неупотребљене слике','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.667806386638252,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (578,8,'Popularpages','Популарне странице','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.095632556914941,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (579,8,'Nviews','$1 пута погледано','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.474743655393593,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (580,8,'Wantedpages','Тражене страице','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.0868206369567855,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (581,8,'Nlinks','$1 веза','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.00987224933679425,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (582,8,'Allpages','Све странице','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.78889936654726,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (583,8,'Randompage','Случајна страница','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.914880115459561,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (584,8,'Shortpages','Кратке странице','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.207702508389673,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (585,8,'Longpages','Дугачке странице','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.293872226303324,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (586,8,'Deadendpages','Dead-end pages','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.846253637081248,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (587,8,'Listusers','Листа корисника','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.349651537229914,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (588,8,'Specialpages','Посебне странице','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.209496805639469,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (589,8,'Spheading','Посебне странице за све кориснике','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.998529447241248,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (590,8,'Sysopspheading','Само за сисопе','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.364156850021479,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (591,8,'Developerspheading','Само за девелопере','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.825195939117294,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (592,8,'Protectpage','Заштити страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.033509176255678,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (593,8,'Recentchangeslinked','Сродне промене','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.691958094660154,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (594,8,'Rclsub','(на странице повезане од \"$1\")','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.35926297526738,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (595,8,'Debug','Исправи грешке','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.720440623090082,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (596,8,'Newpages','Нове странице','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.524414220381914,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (597,8,'Ancientpages','Најстарији чланци','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.46074926337297,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (598,8,'Intl','Међујезичке везе','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.730503686452754,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (599,8,'Movethispage','премести ову страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.270270672878503,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (600,8,'Unusedimagestext','

Обратите пажњу да се други веб сајтови\nкао што су међународне Википедије могу повезивати на слику\nдиректним УРЛ-ом, и тако могујош увек бити приказани овде упркос\nактивној употреби.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.159842335767897,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (601,8,'Booksources','Штампани извори','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.988399690937623,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (602,8,'Booksourcetext','Испод је списак веза на друге сајтове који\nпродају нове и коришћене књиге, и такође могу имати даљње информације\nо књигама које тражите.\nВикипедија не сарађује ни се једним од ових предузећа, и\nовај списак не треба да се схвати као потврда њиховог квалитета.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.462471478118069,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (603,8,'Alphaindexline','$1 у $2','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.347158348511121,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (604,8,'Mailnologin','Нема адресе за слање','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.348377338935041,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (605,8,'Mailnologintext','Морате бити пријављени\nи имати исправну е-адресу in your подешавањима\nда бисте слали електронску пошту другим корисницима.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.700411679875489,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (606,8,'Emailuser','Пошаљи е-писмо овом кориснику','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.456926413305967,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (607,8,'Emailpage','Пошаљи е-писмо кориснику','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.183397057637011,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (608,8,'Emailpagetext','Ако је овај корисник унео исправну е-адресу у\nсвоја корисничка подешавања, упитник испод ће послати једну поруку.\nЕ-адреса коју сте ви унели у своја корисничка подешавања ће се појавити\nкао \"From\" адреса поруке, тако да ће прималац моћи\nда одговори.','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.546206079000799,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (609,8,'Noemailtitle','Нема е-адресе','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.180839252826608,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (610,8,'Noemailtext','Овај корисник није навео исправну е-адресу,\nили је изабрао да не прима е-пошту од других корисника.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.265578057864288,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (611,8,'Emailfrom','Од','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.785372561575261,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (612,8,'Emailto','За','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.130128665017084,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (613,8,'Emailsubject','Тема','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.294525671093283,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (614,8,'Emailmessage','Порука','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.0822423911488078,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (615,8,'Emailsend','Пошаљи','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.527634973197835,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (616,8,'Emailsent','Порука послата','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.391447723276399,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (617,8,'Emailsenttext','Ваша порука је послата електронском поштом.','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.374333727522133,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (618,8,'Watchlist','Мој списак надгледања','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.697325498515112,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (619,8,'Watchlistsub','(за корисника \"$1\")','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.363626340742806,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (620,8,'Nowatchlist','Немате ништа на свом списку надгледања.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.726155238902341,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (621,8,'Watchnologin','Нисте пријављени','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.53989720301693,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (622,8,'Watchnologintext','Морате бити пријављени\nда бисте мењали списак надгледања.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.521020329111275,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (623,8,'Addedwatch','Додати списку надгледања','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.985410067239227,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (624,8,'Addedwatchtext','Страница \"$1\" је додата вашој списку надгледања.\nБудуће промене ове странице и њој придружене странице за разговор ће бити наведене овде,\nи страница ће бити подебљана у списку скорашњих измена да\nби се лакше уочила.

\n\n

Ако касније желите да уклоните страницу са вашег списка надгледања, кликните на \"Прекини надгледање\" на бочној палети.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.363989379595955,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (625,8,'Removedwatch','Уклоњено из списка надгледања','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.863716726995741,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (626,8,'Removedwatchtext','Страница \"$1\" је уклоњена из вашег списка надгледања.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.226615526924483,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (627,8,'Watchthispage','Надгледај ову страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.541927484368838,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (628,8,'Unwatchthispage','Прекини надгледање','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0297908718043853,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (629,8,'Notanarticle','Није чланак','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.523171936649058,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (630,8,'Watchnochange','Ништа што надгледате није промењено у приказаном времену.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.526487098565779,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (631,8,'Watchdetails','($1 страница надгледано не рачунајући странице за разговор;\n$2 укупно страница измењено од одсецања;\n$3...\nприкажи и мењај потпуни списак.)','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.0629197136153651,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (632,8,'Watchmethod-recent','проверавам има ли надгледаних страница у скорашњим изменама','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.735137303113134,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (633,8,'Watchmethod-list','проверавам има ли скорашњих измена у надгледаним страницама','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.486927405453219,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (634,8,'Removechecked','Уклони обележене уносе из списка надгледања','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.22922514866034,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (635,8,'Watchlistcontains','Ваш списак надгледања садржи $1 страница.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.685343557675689,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (636,8,'Watcheditlist','Овде је азбучни списак страница\nкоје надгледате. Обележите кућице страница које желите да уклоните\nса свог списка надгледања и кликните на дугме \'уклони изабране\'\nна дну екрана.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.739042373131069,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (637,8,'Removingchecked','Уклањам обележене ствари са списка надгледања...','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.639181223361922,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (638,8,'Couldntremove','Не могу да уклоним \'$1\'...','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.978779028150047,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (639,8,'Iteminvalidname','Проблем са \'$1\', неисправно име...','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.976351501398116,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (640,8,'Wlnote','Испод је последњих $1 измена у последњих $2 сати.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.945420453274083,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (641,8,'Wlshowlast','Прикажи последњих $1 сати $2 дана $3','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.798047792909711,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (642,8,'Deletepage','Обриши страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.153977635459954,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (643,8,'Confirm','Потврди','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.375744829304279,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (644,8,'Excontent','садржај је био:','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.416791270875178,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (645,8,'Exbeforeblank','садржај пре брисања је био:','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.956721897196697,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (646,8,'Exblank','страница је била празна','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.533235704091597,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (647,8,'Confirmdelete','Потврди брисање','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.796012859601539,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (648,8,'Deletesub','(Бришем \"$1\")','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.380357216466551,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (649,8,'Historywarning','Пажња: страница коју желите да обришете има историју: ','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.513747534261781,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (650,8,'Confirmdeletetext','На путу сте да трајно обришете страницу\nили слику заједно са свом њеномисторијом из базе.\nМолим вас потврдите да намеравате да урадите ово, да разумете\nпоследице, и да ово радите у складу са\n[[Википедија:Правила]].','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.427666052642899,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (651,8,'Confirmcheck','Да, стварно желим да обришем ово.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.597087691162795,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (652,8,'Actioncomplete','Акција завршена','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.702440328618922,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (653,8,'Deletedtext','\"$1\" је обрисана.\nПогледајте $2 за запис о скорашњим брисањима.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.72093860033987,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (654,8,'Deletedarticle','обрисан \"$1\"','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.497372046576228,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (655,8,'Dellogpage','Лог_брисања','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.324044462595176,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (656,8,'Dellogpagetext','Испод је списак најскоријих брисања.\nСва приказана времене су серверска (UTC).\n

\n','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.128106203980843,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (657,8,'Deletionlog','Лог брисања','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.66839766285233,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (658,8,'Reverted','Враћено на ранију ревизију','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.957669733052766,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (659,8,'Deletecomment','Разлог за брисање','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.783155707440484,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (660,8,'Imagereverted','Враћање на ранију верзију је успешно.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0427693687777681,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (661,8,'Rollback','Врати измене','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.864379752301033,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (662,8,'Rollbacklink','врати','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.193590685905507,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (663,8,'Rollbackfailed','Враћање није успело','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.374814203358082,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (664,8,'Cantrollback','Не могу да вратим измену; последњи аутор је уједно и једини.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.293298989807534,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (665,8,'Alreadyrolled','Не могу да вратим последњу измену [[$1]]\nод корисника [[Корисник:$2|$2]] ([[Разговор са корисником:$2|Разговор]]); неко други је већ изменио или врати чланак.\n\nПоследња измена од корисника [[Корисник:$3|$3]] ([[Разговор са корисником:$3|Разговор]]). ','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.342052369697068,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (666,8,'Editcomment','Коментар измене је: \"$1\".','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.830364909796384,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (667,8,'Revertpage','Враћено на последњу измену од корисника $1','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.125667470624361,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (668,8,'Protectlogpage','Protection_log','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.137242654466296,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (669,8,'Protectlogtext','Below is a list of page locks/unlocks.\nSee [[Project:Protected page]] for more information.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.309210891192044,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (670,8,'Protectedarticle','protected $1','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.134326523294976,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (671,8,'Unprotectedarticle','unprotected $1','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.743999973632395,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (672,8,'Undelete','Врати обрисану страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.317020329010692,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (673,8,'Undeletepage','Погледај и врати обрисане странице','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.353101754889918,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (674,8,'Undeletepagetext','Следеће странице су обрисане али су још увек у архиви и\nмогу бити враћене. Архива може бити периодично чишћена.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.814447818151161,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (675,8,'Undeletearticle','Врати обрисани чланак','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0129338568196947,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (676,8,'Undeleterevisions','$1 ревизија архивирано','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.621325860378636,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (677,8,'Undeletehistory','Ако вратите страницу, све ревизије ће бити враћене њеној историји.\nАко јенова страница истог имена направљена од брисања, враћене\nревизије ће се појавити у ранијој историји, а тренутна ревизија садашње странице\nнеће бити аутоматски замењена.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0678277621677404,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (678,8,'Undeleterevision','Обрисана ревизија од $1','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.475161260436439,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (679,8,'Undeletebtn','Врати!','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.17232304641262,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (680,8,'Undeletedarticle','враћено \"$1\"','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.436131481487426,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (681,8,'Undeletedtext','Чланак [[$1]] је успешно враћен.\nПогледајте [[Википедија:Лог_брисања]] за запис о скорашњим брисањима и враћањима.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.663688298932918,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (682,8,'Contributions','Прилози корисника','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.0100470809359542,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (683,8,'Mycontris','Моји прилози','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0591705386146629,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (684,8,'Contribsub','За $1','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.265711480999097,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (685,8,'Nocontribs','Нису нађене промене које задовољавају ове услове.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.15104581988514,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (686,8,'Ucnote','Испод је последњих $1 промена у последњих $2 дана.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.958094687162055,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (687,8,'Uclinks','Гледај последњих $1 промена; гледај последњих $2 дана.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.337336006888501,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (688,8,'Uctop',' (врх)','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.812396003689986,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (689,8,'Notargettitle','Нема циља','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0499720285180696,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (690,8,'Notargettext','Нисте навели циљну страницу или корисника\nна коме би се извела ова функција.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.812672162254036,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (691,8,'Linklistsub','(Листа веза)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.913444756449614,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (692,8,'Linkshere','Следеће странице су повезане овде:','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.12920732621961,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (693,8,'Nolinkshere','Ни једна страница није повезана овде.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.905702392482853,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (694,8,'Isredirect','Преусмеривач','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.140890014489079,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (695,8,'Blockip','Обуздај корисника','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.987342925730481,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (696,8,'Blockiptext','Употребите доњи упитник да бисте уклонили право писања\nса одређене ИП адресе или корисничког имена.\nОво би требало да буде урађено само да би се спречио вандализам, и у складу\nса [[Википедија:Смернице|Википедијиним смерницама]].\nУнесите конкретан разлог испод (на пример, наводећи које\nстранице су вандализоване).','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.514044615918812,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (697,8,'Ipaddress','ИП адреса/корисничко име','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.608194333136263,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (698,8,'Ipbreason','Разлог','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.498837848658522,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (699,8,'Ipbsubmit','Обуздај овог корисника','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.669606274617469,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (700,8,'Badipaddress','Не постоји ниједан корисник који се тако зове','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.851517857845424,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (701,8,'Noblockreason','Морате дати разлог за обуздавање.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.248770496108355,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (702,8,'Blockipsuccesssub','Обуздавање је успело','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.689298937739152,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (703,8,'Blockipsuccesstext','\"$1\" је обуздан.\n
Погледајте [[Посебно:ИПсписакаобузданих|ИП списак обузданих]] за преглед обуздавања.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.700183231104336,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (704,8,'Unblockip','Отпусти корисника','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.43301937303787,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (705,8,'Unblockiptext','Употребите доњи упитник да бист вратили право писања\nраније обузданој ИП адреси или корисничком имену.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.064547202609989,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (706,8,'Ipusubmit','Отпусти ову адресу','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0236779246699791,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (707,8,'Ipusuccess','\"$1\" отпуштен','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.924748046253573,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (708,8,'Ipblocklist','Списак обузданих ИП адреса и корисника','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.552706487991574,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (709,8,'Blocklistline','$1, $2 је обуздао $3','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.989288331930794,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (710,8,'Blocklink','блокирај','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.288322226412894,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (711,8,'Unblocklink','деблокирај','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.473746167005735,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (712,8,'Contribslink','прилози','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.503764186523635,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (713,8,'Autoblocker','Аутоматски сте обуздани јер делите ИП адресу са \"$1\". Разлог \"$2\".','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.0975824623346165,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (714,8,'Blocklogpage','Block_log','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.976619782835822,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (715,8,'Blocklogentry','blocked \"$1\" with an expiry time of $2','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.590351557908907,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (716,8,'Blocklogtext','This is a log of user blocking and unblocking actions. Automatically\nblocked IP addresses are not listed. See the [[Special:Ipblocklist|IP block list]] for\nthe list of currently operational bans and blocks.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.0218984717707135,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (717,8,'Unblocklogentry','unblocked \"$1\"','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.338437715860491,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (718,8,'Lockdb','Закључај базу','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.626493194723961,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (719,8,'Unlockdb','Откључај базу','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.117152856771977,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (720,8,'Lockdbtext','Закључавање базе ће свим корисницима укинути могућност измене страница,\nпромене корисничких подешавања, измене списка надгледања, и свега осталог\nшто захтева промене у бази.\nМолим потврдите да је ово заиста оно што намеравате да урадите, и да ћете\nоткључати базу када завршите посао око њеног одржавања.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.706284730421644,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (721,8,'Unlockdbtext','Откључавање базе ће свим корисницима вратити могућност измене страница,\nпромене корисничких подешавања, измене списка надгледања, и свега осталог\nшто захтева промене у бази.\nМолим потврдите да је ово заиста оно што намеравате да урадите.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.179965112525937,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (722,8,'Lockconfirm','Да, заиста желим да закључам базу.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.780971402098398,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (723,8,'Unlockconfirm','Да, заиста желим да откључам базу.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.364961703647824,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (724,8,'Lockbtn','Закључај базу','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.481894342677569,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (725,8,'Unlockbtn','Откључај базу','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.31458663317802,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (726,8,'Locknoconfirm','Нисте потврдили своју намеру.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.127250168591039,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (727,8,'Lockdbsuccesssub','База је закључана','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.692490974154781,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (728,8,'Unlockdbsuccesssub','База је откључана','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0807043957344297,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (729,8,'Lockdbsuccesstext','Википедијина база података је закључана.\n
Сетите се да је откључате када завршите са одржавањем.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.326049086941452,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (730,8,'Unlockdbsuccesstext','Википедијина база података је откључана.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.388132278237615,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (731,8,'Asksql','SQL упит','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.962514161097365,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (732,8,'Asksqltext','Употребите доњи упитник да направите директан упит\nВикипедијиној бази.\nУпотребите једноструке наводнике (\'овако\') за разграничење словних ниски.\nОво често може да дода значајно оптерећење серверу, молимо\nкористите ову могућност штедљиво.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.648174001507623,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (733,8,'Sqlislogged','Обратите пажњу да су сви упити логовани.','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.353327554979667,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (734,8,'Sqlquery','Унесите упит','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.822115801109109,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (735,8,'Querybtn','Пошаљи упит','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0505963713401895,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (736,8,'Selectonly','Сви упити осим \"SELECT\" су ограничени на\nразвојни тим Википедије.','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.786634484107266,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (737,8,'Querysuccessful','Упит успешан','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.781383337249405,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (738,8,'Movepage','Премештање странице','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.547013264658873,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (739,8,'Movepagetext','Доњи упитник ће преименовати страницу, премештајући сву\nњену историју на ново име.\nСтари наслов ће постати преусмерење на нови наслов.\nЛинкови према старом наслову неће бити промењени; обавезно\n[[Посебно:Одржавање|потражите]] двострука или покварена преусмерења.\nНа вама је одговорност да везе и даље иду\nтамо где би и требало да иду.\n\nОбратите пажњу да страница \'\'\'неће\'\'\' бити померена ако већ постоји\nстраница са новим насловом, осим ако је она празна или преусмерење и нема\nисторију промена. Ово значи да не можете преименовати страницу на оно име\nса кога сте је преименовали ако погрешите, и не можете преписати\nпостојећу страницу.\n\nПАЖЊА!\nОво може бити драстична и неочекивана промена за популарну страницу;\nмолимо да будете сигурни да разумете последице овога пре него што\nнаставите.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.390916342279796,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (740,8,'Movepagetalktext','Одговарајућа страница за разговор, ако постоји, ће бити аутоматски премештена истовремено \'\'\'осим:\'\'\'\n*Ако премештате страницу preko именских простора,\n*Непразна страница за разговор већ постоји под новим именом, или\n*Одбележите доњу кућицу.\n\nУ тим случајевима, мораћете ручно да преместите страницу уколико то желите.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.313541948156005,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (741,8,'Movearticle','Премести страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.394960744674281,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (742,8,'Movenologin','Нисте улоговани','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0341779096370357,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (743,8,'Movenologintext','Морате бити регистровани корисник и пријављени\nда бисте преместили страницу.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.986007344895981,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (744,8,'Newtitle','Нови наслов','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.827503026302441,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (745,8,'Movepagebtn','премести страницу','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.179493127557908,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (746,8,'Pagemovedsub','Премештање успело','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.414956589615863,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (747,8,'Pagemovedtext','Страница \"[[$1]]\" премештена је на \"[[$2]]\".','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.536303596139237,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (748,8,'Articleexists','Страница под тим именом већ постоји, или\nиме које сте изабрали није исправно.\nМолим изаберите друго име.','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.436648242582239,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (749,8,'Talkexists','Сама страница је успешно премештена, али\nстраница за разговор није могла бити премештена јер таква већ постоји на новом наслову. Молим да их спојите ручно.','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.574330455227131,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (750,8,'Movedto','премештена на','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.561707579122584,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (751,8,'Movetalk','Премести \"страницу за разговор\" такође, ако је могуће.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0855465606651703,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (752,8,'Talkpagemoved','Одговарајућа страницаза разговор је такође премештена.','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.742610096691744,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (753,8,'Talkpagenotmoved','Одговарајућа страница за разговор није премештена.','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.456410832196857,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (754,8,'Export','Извези странице','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.054223901642695,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (755,8,'Exporttext','Можете извести текст и историју промена одређене\nстранице или групе страница умотану у неки XML; ово онда може бити увезено у други\nвики који користи МедијаВики софтвер, трансформисано, или коришћено за ваше личне\nпотребе.','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.90188704235655,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (756,8,'Exportcuronly','Укључи само тренутну ревизију, не целу историју','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.346763537588309,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (757,8,'Allmessages','Све_поруке','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.0281565916055409,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (758,8,'Allmessagestext','Ово је списак свих порука које су у МедијаВики: именском простору','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.100492375996422,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (759,0,'Све_поруке','{{int:allmessagestext}}\n\n
\n\'\'\'Name\'\'\'\n\n\'\'\'Default text\'\'\'\n\n\'\'\'Current text\'\'\'\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:1movedto2&action=edit 1movedto2]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:1movedto2|Разговор]]\n
\n$1 moved to $2\n\n{{int:1movedto2}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:About&action=edit about]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:About|Разговор]]\n
\nО...\n\n{{int:About}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Aboutpage&action=edit aboutpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Aboutpage|Разговор]]\n
\nВикипедија:О\n\n{{int:Aboutpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Aboutwikipedia&action=edit aboutwikipedia]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Aboutwikipedia|Разговор]]\n
\nО Википедији\n\n{{int:Aboutwikipedia}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-addsection&action=edit accesskey-addsection]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-addsection|Разговор]]\n
\n+\n\n{{int:Accesskey-addsection}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-anontalk&action=edit accesskey-anontalk]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-anontalk|Разговор]]\n
\nn\n\n{{int:Accesskey-anontalk}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-anonuserpage&action=edit accesskey-anonuserpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-anonuserpage|Разговор]]\n
\n.\n\n{{int:Accesskey-anonuserpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-article&action=edit accesskey-article]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-article|Разговор]]\n
\na\n\n{{int:Accesskey-article}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-compareselectedversions&action=edit accesskey-compareselectedversions]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-compareselectedversions|Разговор]]\n
\nv\n\n{{int:Accesskey-compareselectedversions}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-contributions&action=edit accesskey-contributions]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-contributions|Разговор]]\n
\n&lt;accesskey-contributions&gt;\n\n{{int:Accesskey-contributions}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-currentevents&action=edit accesskey-currentevents]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-currentevents|Разговор]]\n
\n&lt;accesskey-currentevents&gt;\n\n{{int:Accesskey-currentevents}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-delete&action=edit accesskey-delete]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-delete|Разговор]]\n
\nd\n\n{{int:Accesskey-delete}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-edit&action=edit accesskey-edit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-edit|Разговор]]\n
\ne\n\n{{int:Accesskey-edit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-emailuser&action=edit accesskey-emailuser]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-emailuser|Разговор]]\n
\n&lt;accesskey-emailuser&gt;\n\n{{int:Accesskey-emailuser}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-help&action=edit accesskey-help]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-help|Разговор]]\n
\n&lt;accesskey-help&gt;\n\n{{int:Accesskey-help}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-history&action=edit accesskey-history]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-history|Разговор]]\n
\nh\n\n{{int:Accesskey-history}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-login&action=edit accesskey-login]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-login|Разговор]]\n
\no\n\n{{int:Accesskey-login}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-logout&action=edit accesskey-logout]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-logout|Разговор]]\n
\no\n\n{{int:Accesskey-logout}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-mainpage&action=edit accesskey-mainpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-mainpage|Разговор]]\n
\nz\n\n{{int:Accesskey-mainpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-minoredit&action=edit accesskey-minoredit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-minoredit|Разговор]]\n
\ni\n\n{{int:Accesskey-minoredit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-move&action=edit accesskey-move]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-move|Разговор]]\n
\nm\n\n{{int:Accesskey-move}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-mycontris&action=edit accesskey-mycontris]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-mycontris|Разговор]]\n
\ny\n\n{{int:Accesskey-mycontris}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-mytalk&action=edit accesskey-mytalk]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-mytalk|Разговор]]\n
\nn\n\n{{int:Accesskey-mytalk}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-portal&action=edit accesskey-portal]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-portal|Разговор]]\n
\n&lt;accesskey-portal&gt;\n\n{{int:Accesskey-portal}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-preferences&action=edit accesskey-preferences]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-preferences|Разговор]]\n
\n&lt;accesskey-preferences&gt;\n\n{{int:Accesskey-preferences}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-preview&action=edit accesskey-preview]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-preview|Разговор]]\n
\np\n\n{{int:Accesskey-preview}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-protect&action=edit accesskey-protect]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-protect|Разговор]]\n
\n=\n\n{{int:Accesskey-protect}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-randompage&action=edit accesskey-randompage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-randompage|Разговор]]\n
\nx\n\n{{int:Accesskey-randompage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-recentchanges&action=edit accesskey-recentchanges]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-recentchanges|Разговор]]\n
\nr\n\n{{int:Accesskey-recentchanges}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-recentchangeslinked&action=edit accesskey-recentchangeslinked]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-recentchangeslinked|Разговор]]\n
\nc\n\n{{int:Accesskey-recentchangeslinked}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-save&action=edit accesskey-save]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-save|Разговор]]\n
\ns\n\n{{int:Accesskey-save}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-search&action=edit accesskey-search]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-search|Разговор]]\n
\nf\n\n{{int:Accesskey-search}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-sitesupport&action=edit accesskey-sitesupport]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-sitesupport|Разговор]]\n
\n&lt;accesskey-sitesupport&gt;\n\n{{int:Accesskey-sitesupport}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-specialpage&action=edit accesskey-specialpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-specialpage|Разговор]]\n
\n&lt;accesskey-specialpage&gt;\n\n{{int:Accesskey-specialpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-specialpages&action=edit accesskey-specialpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-specialpages|Разговор]]\n
\nq\n\n{{int:Accesskey-specialpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-talk&action=edit accesskey-talk]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-talk|Разговор]]\n
\nt\n\n{{int:Accesskey-talk}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-undelete&action=edit accesskey-undelete]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-undelete|Разговор]]\n
\nd\n\n{{int:Accesskey-undelete}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-unwatch&action=edit accesskey-unwatch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-unwatch|Разговор]]\n
\nw\n\n{{int:Accesskey-unwatch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-upload&action=edit accesskey-upload]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-upload|Разговор]]\n
\nu\n\n{{int:Accesskey-upload}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-userpage&action=edit accesskey-userpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-userpage|Разговор]]\n
\n.\n\n{{int:Accesskey-userpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-viewsource&action=edit accesskey-viewsource]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-viewsource|Разговор]]\n
\ne\n\n{{int:Accesskey-viewsource}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-watch&action=edit accesskey-watch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-watch|Разговор]]\n
\nw\n\n{{int:Accesskey-watch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-watchlist&action=edit accesskey-watchlist]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-watchlist|Разговор]]\n
\nl\n\n{{int:Accesskey-watchlist}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accesskey-whatlinkshere&action=edit accesskey-whatlinkshere]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accesskey-whatlinkshere|Разговор]]\n
\nb\n\n{{int:Accesskey-whatlinkshere}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accmailtext&action=edit accmailtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accmailtext|Разговор]]\n
\nШифра за '$1' је послата на $2.\n\n{{int:Accmailtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Accmailtitle&action=edit accmailtitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Accmailtitle|Разговор]]\n
\nШифра послата.\n\n{{int:Accmailtitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Actioncomplete&action=edit actioncomplete]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Actioncomplete|Разговор]]\n
\nАкција завршена\n\n{{int:Actioncomplete}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Addedwatch&action=edit addedwatch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Addedwatch|Разговор]]\n
\nДодати списку надгледања\n\n{{int:Addedwatch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Addedwatchtext&action=edit addedwatchtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Addedwatchtext|Разговор]]\n
\nСтраница "$1" је додата вашој <a href="/wiki/Special:Watchlist">списку надгледања</a>.\nБудуће промене ове странице и њој придружене странице за разговор ће бити наведене овде,\nи страница ће бити <b>подебљана</b> у <a href="/wiki/Special:Recentchanges">списку скорашњих измена</a> да\nби се лакше уочила.</p>\n\n<p>Ако касније желите да уклоните страницу са вашег списка надгледања, кликните на "Прекини надгледање" на бочној палети.\n\n{{int:Addedwatchtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Addsection&action=edit addsection]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Addsection|Разговор]]\n
\n+\n\n{{int:Addsection}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Administrators&action=edit administrators]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Administrators|Разговор]]\n
\nВикипедија:Администратори\n\n{{int:Administrators}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Affirmation&action=edit affirmation]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Affirmation|Разговор]]\n
\nПотврђујем да se носилац ауторских права на овај фајл\nслаже да их лиценцира под условима $1.\n\n{{int:Affirmation}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:All&action=edit all]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:All|Разговор]]\n
\nсве\n\n{{int:All}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Allmessages&action=edit allmessages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Allmessages|Разговор]]\n
\nСве_поруке\n\n{{int:Allmessages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Allmessagestext&action=edit allmessagestext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Allmessagestext|Разговор]]\n
\nОво је списак свих порука које су у МедијаВики: именском простору\n\n{{int:Allmessagestext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Allpages&action=edit allpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Allpages|Разговор]]\n
\nСве странице\n\n{{int:Allpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Alphaindexline&action=edit alphaindexline]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Alphaindexline|Разговор]]\n
\n$1 у $2\n\n{{int:Alphaindexline}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Alreadyloggedin&action=edit alreadyloggedin]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Alreadyloggedin|Разговор]]\n
\n<font color=red><b>Корисниче $1, већ сте пријављени!</b></font><br>\n\n\n{{int:Alreadyloggedin}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Alreadyrolled&action=edit alreadyrolled]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Alreadyrolled|Разговор]]\n
\nНе могу да вратим последњу измену [[$1]]\nод корисника [[Корисник:$2|$2]] ([[Разговор са корисником:$2|Разговор]]); неко други је већ изменио или врати чланак.\n\nПоследња измена од корисника [[Корисник:$3|$3]] ([[Разговор са корисником:$3|Разговор]]). \n\n{{int:Alreadyrolled}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ancientpages&action=edit ancientpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ancientpages|Разговор]]\n
\nНајстарији чланци\n\n{{int:Ancientpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:And&action=edit and]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:And|Разговор]]\n
\nand\n\n{{int:And}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Anontalk&action=edit anontalk]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Anontalk|Разговор]]\n
\nTalk for this IP\n\n{{int:Anontalk}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Anontalkpagetext&action=edit anontalkpagetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Anontalkpagetext|Разговор]]\n
\n---- ''Ово је страница за разговор за анонимног корисника који још није направио налог или га не користи. Због тога морамо да користимо бројчану [[ИП адреса|ИП адресу]] да бисмо идентификовали њега или њу. Такву адресу може делити више корисника. Ако сте анонимни корисник и мислите да су вам упућене небитне примедбе, молимо вас да [[Посебно:Пријављивање|направите налог или се пријавите]] да бисте избегли будућу забуну са осталим анонимним корисницима.'' \n\n{{int:Anontalkpagetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Anonymous&action=edit anonymous]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Anonymous|Разговор]]\n
\nAnonymous user(s) of Wikipedia\n\n{{int:Anonymous}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Article&action=edit article]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Article|Разговор]]\n
\nContent page\n\n{{int:Article}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Articleexists&action=edit articleexists]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Articleexists|Разговор]]\n
\nСтраница под тим именом већ постоји, или\nиме које сте изабрали није исправно.\nМолим изаберите друго име.\n\n{{int:Articleexists}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Articlepage&action=edit articlepage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Articlepage|Разговор]]\n
\nПогледај чланак\n\n{{int:Articlepage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Asksql&action=edit asksql]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Asksql|Разговор]]\n
\nSQL упит\n\n{{int:Asksql}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Asksqltext&action=edit asksqltext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Asksqltext|Разговор]]\n
\nУпотребите доњи упитник да направите директан упит\nВикипедијиној бази.\nУпотребите једноструке наводнике ('овако') за разграничење словних ниски.\nОво често може да дода значајно оптерећење серверу, молимо\nкористите ову могућност штедљиво.\n\n{{int:Asksqltext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Autoblocker&action=edit autoblocker]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Autoblocker|Разговор]]\n
\nАутоматски сте обуздани јер делите ИП адресу са "$1". Разлог "$2".\n\n{{int:Autoblocker}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Badarticleerror&action=edit badarticleerror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Badarticleerror|Разговор]]\n
\nОва акција не може бити извршена на овој страници.\n\n{{int:Badarticleerror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Badfilename&action=edit badfilename]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Badfilename|Разговор]]\n
\nИме слике је промељено у "$1".\n\n{{int:Badfilename}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Badfiletype&action=edit badfiletype]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Badfiletype|Разговор]]\n
\n".$1" није препоручени формат слике.\n\n{{int:Badfiletype}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Badipaddress&action=edit badipaddress]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Badipaddress|Разговор]]\n
\nНе постоји ниједан корисник који се тако зове\n\n{{int:Badipaddress}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Badquery&action=edit badquery]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Badquery|Разговор]]\n
\nЛоше обликован упит за претрагу\n\n{{int:Badquery}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Badquerytext&action=edit badquerytext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Badquerytext|Разговор]]\n
\nНисмо могли да обрадимо ваш упит.\nОво је вероватно због тога што сте покушалида тражите\nреч краћу од три слова, што тренутно није подржано.\nТакође је могуће да сте погрешно укуцали израз, на\nпример "риба ии крљушти".\nМолимо вас покушајте неким другим упитом.\n\n{{int:Badquerytext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Badretype&action=edit badretype]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Badretype|Разговор]]\n
\nШифре које сте унели се не поклапају.\n\n{{int:Badretype}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Badtitle&action=edit badtitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Badtitle|Разговор]]\n
\nЛош наслов\n\n{{int:Badtitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Badtitletext&action=edit badtitletext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Badtitletext|Разговор]]\n
\nЗахтевани наслов странице је био неисправан, празан или\nнеисправно повезан међујезички или међувики наслов.\n\n{{int:Badtitletext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blanknamespace&action=edit blanknamespace]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blanknamespace|Разговор]]\n
\n(Главно)\n\n{{int:Blanknamespace}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blockedtext&action=edit blockedtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blockedtext|Разговор]]\n
\nВаше корисничко име или ИП адреса је блокирана од стране $1.\nДати разлог је следећи:<br>''$2''<p>Можете се обратити $1 или неком другом\n[[Википедија:администратори|администратору]] да бисте разговарали о блокади.\n\n{{int:Blockedtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blockedtitle&action=edit blockedtitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blockedtitle|Разговор]]\n
\nКорисник је блокиран\n\n{{int:Blockedtitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blockip&action=edit blockip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blockip|Разговор]]\n
\nОбуздај корисника\n\n{{int:Blockip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blockipsuccesssub&action=edit blockipsuccesssub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blockipsuccesssub|Разговор]]\n
\nОбуздавање је успело\n\n{{int:Blockipsuccesssub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blockipsuccesstext&action=edit blockipsuccesstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blockipsuccesstext|Разговор]]\n
\n"$1" је обуздан.\n<br>Погледајте [[Посебно:ИПсписакаобузданих|ИП списак обузданих]] за преглед обуздавања.\n\n{{int:Blockipsuccesstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blockiptext&action=edit blockiptext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blockiptext|Разговор]]\n
\nУпотребите доњи упитник да бисте уклонили право писања\nса одређене ИП адресе или корисничког имена.\nОво би требало да буде урађено само да би се спречио вандализам, и у складу\nса [[Википедија:Смернице|Википедијиним смерницама]].\nУнесите конкретан разлог испод (на пример, наводећи које\nстранице су вандализоване).\n\n{{int:Blockiptext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blocklink&action=edit blocklink]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blocklink|Разговор]]\n
\nблокирај\n\n{{int:Blocklink}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blocklistline&action=edit blocklistline]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blocklistline|Разговор]]\n
\n$1, $2 је обуздао $3\n\n{{int:Blocklistline}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blocklogentry&action=edit blocklogentry]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blocklogentry|Разговор]]\n
\nblocked "$1" with an expiry time of $2\n\n{{int:Blocklogentry}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blocklogpage&action=edit blocklogpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blocklogpage|Разговор]]\n
\nBlock_log\n\n{{int:Blocklogpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Blocklogtext&action=edit blocklogtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Blocklogtext|Разговор]]\n
\nThis is a log of user blocking and unblocking actions. Automatically \nblocked IP addresses are not be listed. See the [[Special:Ipblocklist|IP block list]] for\nthe list of currently operational bans and blocks.\n\n{{int:Blocklogtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Bold_sample&action=edit bold_sample]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Bold_sample|Разговор]]\n
\nBold text\n\n{{int:Bold_sample}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Bold_tip&action=edit bold_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Bold_tip|Разговор]]\n
\nBold text\n\n{{int:Bold_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Booksources&action=edit booksources]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Booksources|Разговор]]\n
\nШтампани извори\n\n{{int:Booksources}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Booksourcetext&action=edit booksourcetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Booksourcetext|Разговор]]\n
\nИспод је списак веза на друге сајтове који\nпродају нове и коришћене књиге, и такође могу имати даљње информације\nо књигама које тражите.\nВикипедија не сарађује ни се једним од ових предузећа, и\nовај списак не треба да се схвати као потврда њиховог квалитета.\n\n{{int:Booksourcetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Brokenredirects&action=edit brokenredirects]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Brokenredirects|Разговор]]\n
\nПокварена преусмерења\n\n{{int:Brokenredirects}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Brokenredirectstext&action=edit brokenredirectstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Brokenredirectstext|Разговор]]\n
\nСледећа преусмерења су повезана на непостојећи чланак.\n\n{{int:Brokenredirectstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Bugreports&action=edit bugreports]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Bugreports|Разговор]]\n
\nПријаве грешака\n\n{{int:Bugreports}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Bugreportspage&action=edit bugreportspage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Bugreportspage|Разговор]]\n
\nВикипедија:Пријаве_грешака\n\n{{int:Bugreportspage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Bureaucratlog&action=edit bureaucratlog]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Bureaucratlog|Разговор]]\n
\nBureaucrat_log\n\n{{int:Bureaucratlog}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Bureaucratlogentry&action=edit bureaucratlogentry]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Bureaucratlogentry|Разговор]]\n
\nRights for user "$1" set "$2"\n\n{{int:Bureaucratlogentry}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Bureaucrattext&action=edit bureaucrattext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Bureaucrattext|Разговор]]\n
\nThe action you have requested can only be\nperformed by sysops with "bureaucrat" status.\n\n{{int:Bureaucrattext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Bureaucrattitle&action=edit bureaucrattitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Bureaucrattitle|Разговор]]\n
\nBureaucrat access required\n\n{{int:Bureaucrattitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Bydate&action=edit bydate]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Bydate|Разговор]]\n
\nпо датуму\n\n{{int:Bydate}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Byname&action=edit byname]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Byname|Разговор]]\n
\nпо имену\n\n{{int:Byname}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Bysize&action=edit bysize]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Bysize|Разговор]]\n
\nпо величини\n\n{{int:Bysize}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Cachederror&action=edit cachederror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Cachederror|Разговор]]\n
\nОво је кеширана копија захтеване странице, и можда није најновија.\n\n{{int:Cachederror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Cancel&action=edit cancel]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Cancel|Разговор]]\n
\nПоништи\n\n{{int:Cancel}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Cannotdelete&action=edit cannotdelete]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Cannotdelete|Разговор]]\n
\nНе могу да обришем наведену страницу или слику. (Могуће је да ју је неко други већ обрисао.)\n\n{{int:Cannotdelete}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Cantrollback&action=edit cantrollback]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Cantrollback|Разговор]]\n
\nНе могу да вратим измену; последњи аутор је уједно и једини.\n\n{{int:Cantrollback}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Categories&action=edit categories]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Categories|Разговор]]\n
\nКатегорије страница\n\n{{int:Categories}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Category&action=edit category]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Category|Разговор]]\n
\nкатегорија\n\n{{int:Category}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Category_header&action=edit category_header]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Category_header|Разговор]]\n
\nЧланака у категорији: "$1"\n\n{{int:Category_header}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Changepassword&action=edit changepassword]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Changepassword|Разговор]]\n
\nПромени шифру\n\n{{int:Changepassword}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Changes&action=edit changes]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Changes|Разговор]]\n
\nизмене\n\n{{int:Changes}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Columns&action=edit columns]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Columns|Разговор]]\n
\nКолона\n\n{{int:Columns}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Commentedit&action=edit commentedit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Commentedit|Разговор]]\n
\n (коментар)\n\n{{int:Commentedit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Compareselectedversions&action=edit compareselectedversions]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Compareselectedversions|Разговор]]\n
\nCompare selected versions\n\n{{int:Compareselectedversions}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Confirm&action=edit confirm]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Confirm|Разговор]]\n
\nПотврди\n\n{{int:Confirm}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Confirmcheck&action=edit confirmcheck]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Confirmcheck|Разговор]]\n
\nДа, стварно желим да обришем ово.\n\n{{int:Confirmcheck}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Confirmdelete&action=edit confirmdelete]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Confirmdelete|Разговор]]\n
\nПотврди брисање\n\n{{int:Confirmdelete}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Confirmdeletetext&action=edit confirmdeletetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Confirmdeletetext|Разговор]]\n
\nНа путу сте да трајно обришете страницу\nили слику заједно са свом њеномисторијом из базе.\nМолим вас потврдите да намеравате да урадите ово, да разумете\nпоследице, и да ово радите у складу са\n[[Википедија:Правила]].\n\n{{int:Confirmdeletetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Confirmprotect&action=edit confirmprotect]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Confirmprotect|Разговор]]\n
\nConfirm protection\n\n{{int:Confirmprotect}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Confirmprotecttext&action=edit confirmprotecttext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Confirmprotecttext|Разговор]]\n
\nDo you really want to protect this page?\n\n{{int:Confirmprotecttext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Confirmunprotect&action=edit confirmunprotect]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Confirmunprotect|Разговор]]\n
\nConfirm unprotection\n\n{{int:Confirmunprotect}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Confirmunprotecttext&action=edit confirmunprotecttext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Confirmunprotecttext|Разговор]]\n
\nDo you really want to unprotect this page?\n\n{{int:Confirmunprotecttext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Contextchars&action=edit contextchars]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Contextchars|Разговор]]\n
\nКарактера контекста по линији\n\n{{int:Contextchars}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Contextlines&action=edit contextlines]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Contextlines|Разговор]]\n
\nЛинија по поготку\n\n{{int:Contextlines}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Contribslink&action=edit contribslink]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Contribslink|Разговор]]\n
\nприлози\n\n{{int:Contribslink}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Contribsub&action=edit contribsub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Contribsub|Разговор]]\n
\nЗа $1\n\n{{int:Contribsub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Contributions&action=edit contributions]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Contributions|Разговор]]\n
\nПрилози корисника\n\n{{int:Contributions}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Copyright&action=edit copyright]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Copyright|Разговор]]\n
\nContent is available under $1.\n\n{{int:Copyright}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Copyrightpage&action=edit copyrightpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Copyrightpage|Разговор]]\n
\nВикипедија:Ауторска_права\n\n{{int:Copyrightpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Copyrightpagename&action=edit copyrightpagename]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Copyrightpagename|Разговор]]\n
\nВикипедија ауторска права\n\n{{int:Copyrightpagename}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Copyrightwarning&action=edit copyrightwarning]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Copyrightwarning|Разговор]]\n
\nМолимо вас да обратите пажњу да се за сваки допринос Википедији\nсматра да је објављен под ГНУ лиценцом за слободну документацију\n(погледајте $1 за детаље).\nАко не желите да се ваше писање мења и редистрибуира\nбез ограничења, онда га немојте слати овде.<br>\nТакође нам обећавате да сте га сами написали, или ископирали из\nизвора који је у јавном власништву или сличног слободног извора.\n<strong>НЕ ШАЉИТЕ РАД ЗАШТИЋЕН АУТОРСКИМ ПРАВИМА БЕЗ ДОЗВОЛЕ!</strong>\n\n{{int:Copyrightwarning}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Couldntremove&action=edit couldntremove]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Couldntremove|Разговор]]\n
\nНе могу да уклоним '$1'...\n\n{{int:Couldntremove}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Createaccount&action=edit createaccount]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Createaccount|Разговор]]\n
\nНаправи нови налог\n\n{{int:Createaccount}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Createaccountmail&action=edit createaccountmail]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Createaccountmail|Разговор]]\n
\ne-поштом\n\n{{int:Createaccountmail}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Cur&action=edit cur]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Cur|Разговор]]\n
\nтрен\n\n{{int:Cur}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Currentevents&action=edit currentevents]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Currentevents|Разговор]]\n
\nТренутни догађаји\n\n{{int:Currentevents}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Currentrev&action=edit currentrev]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Currentrev|Разговор]]\n
\nТренутна ревизија\n\n{{int:Currentrev}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Databaseerror&action=edit databaseerror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Databaseerror|Разговор]]\n
\nГрешка у бази\n\n{{int:Databaseerror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Dateformat&action=edit dateformat]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Dateformat|Разговор]]\n
\nФормат датума\n\n{{int:Dateformat}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Dberrortext&action=edit dberrortext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Dberrortext|Разговор]]\n
\nДесила се синтаксна грешка упита базе.\nОво је могуће због илегалног упита,\nили могуће грешке у софтверу.\nПоследњи покушани упит је био:\n<blockquote><tt>$1</tt></blockquote>\nиз функције "<tt>$2</tt>".\nMySQL је вратио грешку "<tt>$3: $4</tt>".\n\n{{int:Dberrortext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Dberrortextcl&action=edit dberrortextcl]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Dberrortextcl|Разговор]]\n
\nДесила се синтаксна грешка упита базе.\nПоследњи покушани упит је био:\n"$1"\nиз функције "$2".\nMySQL је вратио грешку "$3: $4".\n\n\n{{int:Dberrortextcl}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Deadendpages&action=edit deadendpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Deadendpages|Разговор]]\n
\nDead-end pages\n\n{{int:Deadendpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Debug&action=edit debug]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Debug|Разговор]]\n
\nИсправи грешке\n\n{{int:Debug}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Defaultns&action=edit defaultns]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Defaultns|Разговор]]\n
\nУобичајено тражи у овим именским просторима:\n\n{{int:Defaultns}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Defemailsubject&action=edit defemailsubject]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Defemailsubject|Разговор]]\n
\nWikipedia e-mail\n\n{{int:Defemailsubject}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Delete&action=edit delete]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Delete|Разговор]]\n
\nDelete\n\n{{int:Delete}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Deletecomment&action=edit deletecomment]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Deletecomment|Разговор]]\n
\nРазлог за брисање\n\n{{int:Deletecomment}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Deletedarticle&action=edit deletedarticle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Deletedarticle|Разговор]]\n
\nобрисан "$1"\n\n{{int:Deletedarticle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Deletedtext&action=edit deletedtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Deletedtext|Разговор]]\n
\n"$1" је обрисана.\nПогледајте $2 за запис о скорашњим брисањима.\n\n{{int:Deletedtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Deleteimg&action=edit deleteimg]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Deleteimg|Разговор]]\n
\nобр\n\n{{int:Deleteimg}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Deletepage&action=edit deletepage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Deletepage|Разговор]]\n
\nОбриши страницу\n\n{{int:Deletepage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Deletesub&action=edit deletesub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Deletesub|Разговор]]\n
\n(Бришем "$1")\n\n{{int:Deletesub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Deletethispage&action=edit deletethispage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Deletethispage|Разговор]]\n
\nОбриши ову страницу\n\n{{int:Deletethispage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Deletionlog&action=edit deletionlog]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Deletionlog|Разговор]]\n
\nЛог брисања\n\n{{int:Deletionlog}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Dellogpage&action=edit dellogpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Dellogpage|Разговор]]\n
\nЛог_брисања\n\n{{int:Dellogpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Dellogpagetext&action=edit dellogpagetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Dellogpagetext|Разговор]]\n
\nИспод је списак најскоријих брисања.\nСва приказана времене су серверска (UTC).\n<ul>\n</ul>\n\n\n{{int:Dellogpagetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Developerspheading&action=edit developerspheading]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Developerspheading|Разговор]]\n
\nСамо за девелопере\n\n{{int:Developerspheading}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Developertext&action=edit developertext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Developertext|Разговор]]\n
\nАкцију коју сте затражили могу\nизвести само корисници са "девелопер" статусом.\nПогледајте $1.\n\n{{int:Developertext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Developertitle&action=edit developertitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Developertitle|Разговор]]\n
\nНеоходан је девелоперски приступ\n\n{{int:Developertitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Diff&action=edit diff]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Diff|Разговор]]\n
\nразл\n\n{{int:Diff}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Difference&action=edit difference]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Difference|Разговор]]\n
\n(Разлика између ревизија)\n\n{{int:Difference}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Disambiguations&action=edit disambiguations]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Disambiguations|Разговор]]\n
\nСтранице за обездвосмишљење\n\n{{int:Disambiguations}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Disambiguationspage&action=edit disambiguationspage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Disambiguationspage|Разговор]]\n
\nВикипедија:Линкови_на_странице_за_обезвосмишљење\n\n{{int:Disambiguationspage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Disambiguationstext&action=edit disambiguationstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Disambiguationstext|Разговор]]\n
\nСледећи чланци се повезују са <i>страницом за обездвосмишљење</i>. Уместо тога, они би требали да се повезују са одговарајућом темом.<br>Страница се третира као обездвосмишљенска ако је повезана са $1.<br>Линкови из осталих именских простора <i>нису</i> наведени овде.\n\n{{int:Disambiguationstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Disclaimerpage&action=edit disclaimerpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Disclaimerpage|Разговор]]\n
\nВикипедија:General_disclaimer\n\n{{int:Disclaimerpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Disclaimers&action=edit disclaimers]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Disclaimers|Разговор]]\n
\nDisclaimers\n\n{{int:Disclaimers}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Doubleredirects&action=edit doubleredirects]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Doubleredirects|Разговор]]\n
\nДвострука преусмерења\n\n{{int:Doubleredirects}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Doubleredirectstext&action=edit doubleredirectstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Doubleredirectstext|Разговор]]\n
\n<b>Пажња:</b> Овај списак може да садржи лажне резултате. То обично значи да постоји додатни текст са везама испод првог #REDIRECT.<br>\nСваки ред садржи везе на прво и друго преусмерење, као и на прву линију текста другог преусмерења, што обично даје "прави" циљни чланак, на који би прво преусмерење и требало да показује.\n\n{{int:Doubleredirectstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Edit&action=edit edit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Edit|Разговор]]\n
\nEdit\n\n{{int:Edit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Editcomment&action=edit editcomment]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Editcomment|Разговор]]\n
\nКоментар измене је: "<i>$1</i>".\n\n{{int:Editcomment}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Editconflict&action=edit editconflict]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Editconflict|Разговор]]\n
\nСукобљене измене: $1\n\n{{int:Editconflict}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Editcurrent&action=edit editcurrent]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Editcurrent|Разговор]]\n
\nИзмени тренутну верзију ове странице\n\n{{int:Editcurrent}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Edithelp&action=edit edithelp]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Edithelp|Разговор]]\n
\nПомоћ! Како се мења страна?\n\n{{int:Edithelp}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Edithelppage&action=edit edithelppage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Edithelppage|Разговор]]\n
\nВикипедија:Како_се_мења_страна\n\n{{int:Edithelppage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Editing&action=edit editing]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Editing|Разговор]]\n
\nМењам $1\n\n{{int:Editing}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Editingold&action=edit editingold]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Editingold|Разговор]]\n
\n<strong>ПАЖЊА: Ви мењате старију\nревизију ове странице.\nАко је снимите, све промене учињене од ове ревизије биће изгубљене.</strong>\n\n\n{{int:Editingold}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Editsection&action=edit editsection]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Editsection|Разговор]]\n
\nизмени\n\n{{int:Editsection}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Editthispage&action=edit editthispage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Editthispage|Разговор]]\n
\nИзмени ову страницу\n\n{{int:Editthispage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailflag&action=edit emailflag]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailflag|Разговор]]\n
\nОнемогући примање е-поште од осталих корисника\n\n{{int:Emailflag}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailforlost&action=edit emailforlost]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailforlost|Разговор]]\n
\n* Уношење адресе е-поште није обавезно. Али оно ће омогућити људима да\nвас контатирају кроз сајт а да не морате да им откријете\nсвоју адресу, а такође ће вам помоћи ако заборавите вашу\nшифру.\n\n{{int:Emailforlost}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailfrom&action=edit emailfrom]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailfrom|Разговор]]\n
\nОд\n\n{{int:Emailfrom}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailmessage&action=edit emailmessage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailmessage|Разговор]]\n
\nПорука\n\n{{int:Emailmessage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailpage&action=edit emailpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailpage|Разговор]]\n
\nПошаљи е-писмо кориснику\n\n{{int:Emailpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailpagetext&action=edit emailpagetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailpagetext|Разговор]]\n
\nАко је овај корисник унео исправну е-адресу у\nсвоја корисничка подешавања, упитник испод ће послати једну поруку.\nЕ-адреса коју сте ви унели у своја корисничка подешавања ће се појавити\nкао "From" адреса поруке, тако да ће прималац моћи\nда одговори.\n\n{{int:Emailpagetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailsend&action=edit emailsend]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailsend|Разговор]]\n
\nПошаљи\n\n{{int:Emailsend}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailsent&action=edit emailsent]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailsent|Разговор]]\n
\nПорука послата\n\n{{int:Emailsent}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailsenttext&action=edit emailsenttext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailsenttext|Разговор]]\n
\nВаша порука је послата електронском поштом.\n\n{{int:Emailsenttext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailsubject&action=edit emailsubject]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailsubject|Разговор]]\n
\nТема\n\n{{int:Emailsubject}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailto&action=edit emailto]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailto|Разговор]]\n
\nЗа\n\n{{int:Emailto}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Emailuser&action=edit emailuser]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Emailuser|Разговор]]\n
\nПошаљи е-писмо овом кориснику\n\n{{int:Emailuser}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Enterlockreason&action=edit enterlockreason]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Enterlockreason|Разговор]]\n
\nУнесите разлог за закључавање, укључујући процену\nвремена откључвања\n\n{{int:Enterlockreason}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Error&action=edit error]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Error|Разговор]]\n
\nГрешка\n\n{{int:Error}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Errorpagetitle&action=edit errorpagetitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Errorpagetitle|Разговор]]\n
\nГрешка\n\n{{int:Errorpagetitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Exbeforeblank&action=edit exbeforeblank]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Exbeforeblank|Разговор]]\n
\nсадржај пре брисања је био:\n\n{{int:Exbeforeblank}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Exblank&action=edit exblank]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Exblank|Разговор]]\n
\nстраница је била празна\n\n{{int:Exblank}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Excontent&action=edit excontent]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Excontent|Разговор]]\n
\nсадржај је био:\n\n{{int:Excontent}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Explainconflict&action=edit explainconflict]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Explainconflict|Разговор]]\n
\nНеко други је променио ову страницу откад сте ви почели да је мењате.\nГорње текстуално поље садржи текст странице какв тренутно постоји.\nВаше измене су приказане у доњем тексту.\nМораћете да унесете своје промене у постојећи текст.\n<b>Само</b> текст у горњем текстуалном пољу ће бити снимљен када\nпритиснете "Сними страницу".\n<p>\n\n{{int:Explainconflict}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Export&action=edit export]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Export|Разговор]]\n
\nИзвези странице\n\n{{int:Export}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Exportcuronly&action=edit exportcuronly]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Exportcuronly|Разговор]]\n
\nУкључи само тренутну ревизију, не целу историју\n\n{{int:Exportcuronly}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Exporttext&action=edit exporttext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Exporttext|Разговор]]\n
\nМожете извести текст и историју промена одређене\nстранице или групе страница умотану у неки XML; ово онда може бити увезено у други\nвики који користи МедијаВики софтвер, трансформисано, или коришћено за ваше личне\nпотребе.\n\n{{int:Exporttext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Extlink_sample&action=edit extlink_sample]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Extlink_sample|Разговор]]\n
\nhttp://www.example.com link title\n\n{{int:Extlink_sample}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Extlink_tip&action=edit extlink_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Extlink_tip|Разговор]]\n
\nExternal link (remember http:// prefix)\n\n{{int:Extlink_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Faq&action=edit faq]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Faq|Разговор]]\n
\nFAQ\n\n{{int:Faq}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Faqpage&action=edit faqpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Faqpage|Разговор]]\n
\nВикипедија:FAQ\n\n{{int:Faqpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Feedlinks&action=edit feedlinks]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Feedlinks|Разговор]]\n
\nFeed:\n\n{{int:Feedlinks}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Filecopyerror&action=edit filecopyerror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Filecopyerror|Разговор]]\n
\nНе могу да ископирам фајл "$1" на "$2".\n\n{{int:Filecopyerror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Filedeleteerror&action=edit filedeleteerror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Filedeleteerror|Разговор]]\n
\nНе могу да обришем фајл "$1".\n\n{{int:Filedeleteerror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Filedesc&action=edit filedesc]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Filedesc|Разговор]]\n
\nОпис\n\n{{int:Filedesc}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Filename&action=edit filename]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Filename|Разговор]]\n
\nИме фајла\n\n{{int:Filename}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Filenotfound&action=edit filenotfound]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Filenotfound|Разговор]]\n
\nНе могу да нађем фајл "$1".\n\n{{int:Filenotfound}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Filerenameerror&action=edit filerenameerror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Filerenameerror|Разговор]]\n
\nНе могу да променим име фајла "$1" у "$2".\n\n{{int:Filerenameerror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Filesource&action=edit filesource]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Filesource|Разговор]]\n
\nИзвор\n\n{{int:Filesource}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Filestatus&action=edit filestatus]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Filestatus|Разговор]]\n
\nСтатус ауторских права\n\n{{int:Filestatus}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Fileuploaded&action=edit fileuploaded]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Fileuploaded|Разговор]]\n
\nФајл "$1" је успешно послат.\nМолим пратите ову везу: ($2) до странице за описивање и унесите\nинформације о фајлу, као одакле је, када и\nко га је направио, ибило шта друго што знате о њему.\n\n{{int:Fileuploaded}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Formerror&action=edit formerror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Formerror|Разговор]]\n
\nГрешка: не могу да пошаљем упитник\n\n{{int:Formerror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Fromwikipedia&action=edit fromwikipedia]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Fromwikipedia|Разговор]]\n
\nИз Википедије, слободне енциклопедије.\n\n{{int:Fromwikipedia}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Getimagelist&action=edit getimagelist]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Getimagelist|Разговор]]\n
\nприбављам списак слика\n\n{{int:Getimagelist}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Go&action=edit go]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Go|Разговор]]\n
\nИди\n\n{{int:Go}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Googlesearch&action=edit googlesearch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Googlesearch|Разговор]]\n
\n<!-- SiteSearch Google -->\n<FORM method=GET action="http://www.google.com/search">\n<TABLE bgcolor="#FFFFFF"><tr><td>\n<A HREF="http://www.google.com/">\n<IMG SRC="http://www.google.com/logos/Logo_40wht.gif"\nborder="0" ALT="Google"></A>\n</td>\n<td>\n<INPUT TYPE=hidden name=hl value=sr>\n<INPUT TYPE=hidden name=ie value=UTF-8>\n<INPUT TYPE=hidden name=oe value=UTF-8>\n<INPUT TYPE=text name=q size=31 maxlength=255 value="">\n<INPUT type=submit name=btnG VALUE="Гугле претрага">\n<font size=-1>\n<input type=hidden name=domains value="http://sr.wikipedia.org"><br><input type=radio name=sitesearch value=""> WWW <input type=radio name=sitesearch value="http://sr.wikipedia.org" checked> http://sr.wikipedia.org <br>\n</font>\n</td></tr></TABLE>\n</FORM>\n<!-- SiteSearch Google -->\n\n{{int:Googlesearch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Guesstimezone&action=edit guesstimezone]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Guesstimezone|Разговор]]\n
\nПопуни из бровсера\n\n{{int:Guesstimezone}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Headline_sample&action=edit headline_sample]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Headline_sample|Разговор]]\n
\nHeadline text\n\n{{int:Headline_sample}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Headline_tip&action=edit headline_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Headline_tip|Разговор]]\n
\nLevel 2 headline\n\n{{int:Headline_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Help&action=edit help]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Help|Разговор]]\n
\nПомоћ\n\n{{int:Help}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Helppage&action=edit helppage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Helppage|Разговор]]\n
\nВикипедија:Помоћ\n\n{{int:Helppage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Hide&action=edit hide]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Hide|Разговор]]\n
\nскриј\n\n{{int:Hide}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Hidetoc&action=edit hidetoc]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Hidetoc|Разговор]]\n
\nсакриј\n\n{{int:Hidetoc}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Hist&action=edit hist]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Hist|Разговор]]\n
\nист\n\n{{int:Hist}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Histlegend&action=edit histlegend]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Histlegend|Разговор]]\n
\nОбјашњење: (трен) = разлика са тренутном верзијом,\n(посл) = разлика са претходном верзијом, М = мала измена\n\n{{int:Histlegend}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:History&action=edit history]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:History|Разговор]]\n
\nИсторија странице\n\n{{int:History}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:History_short&action=edit history_short]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:History_short|Разговор]]\n
\nHistory\n\n{{int:History_short}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Historywarning&action=edit historywarning]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Historywarning|Разговор]]\n
\nПажња: страница коју желите да обришете има историју: \n\n{{int:Historywarning}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Hr_tip&action=edit hr_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Hr_tip|Разговор]]\n
\nHorizontal line (use sparingly)\n\n{{int:Hr_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ignorewarning&action=edit ignorewarning]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ignorewarning|Разговор]]\n
\nИгнориши упозорење и свеједно сними фајл.\n\n{{int:Ignorewarning}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ilshowmatch&action=edit ilshowmatch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ilshowmatch|Разговор]]\n
\nПрикажи све слике чије име одговара\n\n{{int:Ilshowmatch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ilsubmit&action=edit ilsubmit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ilsubmit|Разговор]]\n
\nТражи\n\n{{int:Ilsubmit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Image_sample&action=edit image_sample]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Image_sample|Разговор]]\n
\nExample.jpg\n\n{{int:Image_sample}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Image_tip&action=edit image_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Image_tip|Разговор]]\n
\nEmbedded image\n\n{{int:Image_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Imagelinks&action=edit imagelinks]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Imagelinks|Разговор]]\n
\nУпотреба слике\n\n{{int:Imagelinks}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Imagelist&action=edit imagelist]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Imagelist|Разговор]]\n
\nЛиста слика\n\n{{int:Imagelist}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Imagelisttext&action=edit imagelisttext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Imagelisttext|Разговор]]\n
\nИспод је списак $1 слика поређаних $2.\n\n{{int:Imagelisttext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Imagepage&action=edit imagepage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Imagepage|Разговор]]\n
\nПогледај страну слике\n\n{{int:Imagepage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Imagereverted&action=edit imagereverted]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Imagereverted|Разговор]]\n
\nВраћање на ранију верзију је успешно.\n\n{{int:Imagereverted}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Imgdelete&action=edit imgdelete]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Imgdelete|Разговор]]\n
\nобр\n\n{{int:Imgdelete}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Imgdesc&action=edit imgdesc]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Imgdesc|Разговор]]\n
\nопис\n\n{{int:Imgdesc}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Imghistlegend&action=edit imghistlegend]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Imghistlegend|Разговор]]\n
\nОбјашњење: (трен) = ово је тренутна слика, (обр) = обриши\nову стару верзију, (врт) = врати на ову стару верзију.\n<br><i>Кликните на датум давидите слику послату тог датума</i>.\n\n{{int:Imghistlegend}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Imghistory&action=edit imghistory]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Imghistory|Разговор]]\n
\nИсторија слике\n\n{{int:Imghistory}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Imglegend&action=edit imglegend]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Imglegend|Разговор]]\n
\nОбјашњење: (опис) = прикажи/измени опис слике.\n\n{{int:Imglegend}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Import&action=edit import]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Import|Разговор]]\n
\nImport pages\n\n{{int:Import}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Importfailed&action=edit importfailed]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Importfailed|Разговор]]\n
\nImport failed: $1\n\n{{int:Importfailed}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Importhistoryconflict&action=edit importhistoryconflict]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Importhistoryconflict|Разговор]]\n
\nConflicting history revision exists (may have imported this page before)\n\n{{int:Importhistoryconflict}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Importnotext&action=edit importnotext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Importnotext|Разговор]]\n
\nEmpty or no text\n\n{{int:Importnotext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Importsuccess&action=edit importsuccess]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Importsuccess|Разговор]]\n
\nImport succeeded!\n\n{{int:Importsuccess}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Importtext&action=edit importtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Importtext|Разговор]]\n
\nPlease export the file from the source wiki using the Special:Export utility, save it to your disk and upload it here.\n\n{{int:Importtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Infobox&action=edit infobox]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Infobox|Разговор]]\n
\nClick a button to get an example text\n\n{{int:Infobox}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Infobox_alert&action=edit infobox_alert]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Infobox_alert|Разговор]]\n
\nPlease enter the text you want to be formatted.\\n It will be shown in the infobox for copy and pasting.\\nExample:\\n$1\\nwill become:\\n$2\n\n{{int:Infobox_alert}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Internalerror&action=edit internalerror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Internalerror|Разговор]]\n
\nИнтерна грешка\n\n{{int:Internalerror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Intl&action=edit intl]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Intl|Разговор]]\n
\nМеђујезичке везе\n\n{{int:Intl}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ip_range_invalid&action=edit ip_range_invalid]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ip_range_invalid|Разговор]]\n
\nInvalid IP range.\n\n\n{{int:Ip_range_invalid}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ipaddress&action=edit ipaddress]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ipaddress|Разговор]]\n
\nИП адреса/корисничко име\n\n{{int:Ipaddress}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ipb_expiry_invalid&action=edit ipb_expiry_invalid]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ipb_expiry_invalid|Разговор]]\n
\nExpiry time invalid.\n\n{{int:Ipb_expiry_invalid}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ipbexpiry&action=edit ipbexpiry]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ipbexpiry|Разговор]]\n
\nExpiry\n\n{{int:Ipbexpiry}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ipblocklist&action=edit ipblocklist]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ipblocklist|Разговор]]\n
\nСписак обузданих ИП адреса и корисника\n\n{{int:Ipblocklist}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ipbreason&action=edit ipbreason]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ipbreason|Разговор]]\n
\nРазлог\n\n{{int:Ipbreason}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ipbsubmit&action=edit ipbsubmit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ipbsubmit|Разговор]]\n
\nОбуздај овог корисника\n\n{{int:Ipbsubmit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ipusubmit&action=edit ipusubmit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ipusubmit|Разговор]]\n
\nОтпусти ову адресу\n\n{{int:Ipusubmit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ipusuccess&action=edit ipusuccess]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ipusuccess|Разговор]]\n
\n"$1" отпуштен\n\n{{int:Ipusuccess}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Isbn&action=edit isbn]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Isbn|Разговор]]\n
\nISBN\n\n{{int:Isbn}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Isredirect&action=edit isredirect]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Isredirect|Разговор]]\n
\nПреусмеривач\n\n{{int:Isredirect}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Italic_sample&action=edit italic_sample]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Italic_sample|Разговор]]\n
\nItalic text\n\n{{int:Italic_sample}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Italic_tip&action=edit italic_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Italic_tip|Разговор]]\n
\nItalic text\n\n{{int:Italic_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Iteminvalidname&action=edit iteminvalidname]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Iteminvalidname|Разговор]]\n
\nПроблем са '$1', неисправно име...\n\n{{int:Iteminvalidname}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Largefile&action=edit largefile]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Largefile|Разговор]]\n
\nПрепоручује се да слике не пређу величину од 100К.\n\n{{int:Largefile}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Last&action=edit last]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Last|Разговор]]\n
\nпосл\n\n{{int:Last}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Lastmodified&action=edit lastmodified]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Lastmodified|Разговор]]\n
\nОва страница је последњи пут измењена $1.\n\n{{int:Lastmodified}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Lastmodifiedby&action=edit lastmodifiedby]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Lastmodifiedby|Разговор]]\n
\nThis page was last modified $1 by $2.\n\n{{int:Lastmodifiedby}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Lineno&action=edit lineno]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Lineno|Разговор]]\n
\nЛинија $1:\n\n{{int:Lineno}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Link_sample&action=edit link_sample]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Link_sample|Разговор]]\n
\nLink title\n\n{{int:Link_sample}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Link_tip&action=edit link_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Link_tip|Разговор]]\n
\nInternal link\n\n{{int:Link_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Linklistsub&action=edit linklistsub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Linklistsub|Разговор]]\n
\n(Листа веза)\n\n{{int:Linklistsub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Linkshere&action=edit linkshere]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Linkshere|Разговор]]\n
\nСледеће странице су повезане овде:\n\n{{int:Linkshere}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Linkstoimage&action=edit linkstoimage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Linkstoimage|Разговор]]\n
\nСледеће странице користе на ову слику:\n\n{{int:Linkstoimage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Linktrail&action=edit linktrail]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Linktrail|Разговор]]\n
\n/^([a-z-]+)(.*)$/sD\n\n{{int:Linktrail}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Listform&action=edit listform]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Listform|Разговор]]\n
\nсписак\n\n{{int:Listform}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Listusers&action=edit listusers]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Listusers|Разговор]]\n
\nЛиста корисника\n\n{{int:Listusers}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loadhist&action=edit loadhist]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loadhist|Разговор]]\n
\nУчитавам историју странице\n\n{{int:Loadhist}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loadingrev&action=edit loadingrev]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loadingrev|Разговор]]\n
\nучитавам ревизију за разлику\n\n{{int:Loadingrev}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Localtime&action=edit localtime]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Localtime|Разговор]]\n
\nПриказ локалног времена\n\n{{int:Localtime}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Lockbtn&action=edit lockbtn]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Lockbtn|Разговор]]\n
\nЗакључај базу\n\n{{int:Lockbtn}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Lockconfirm&action=edit lockconfirm]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Lockconfirm|Разговор]]\n
\nДа, заиста желим да закључам базу.\n\n{{int:Lockconfirm}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Lockdb&action=edit lockdb]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Lockdb|Разговор]]\n
\nЗакључај базу\n\n{{int:Lockdb}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Lockdbsuccesssub&action=edit lockdbsuccesssub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Lockdbsuccesssub|Разговор]]\n
\nБаза је закључана\n\n{{int:Lockdbsuccesssub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Lockdbsuccesstext&action=edit lockdbsuccesstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Lockdbsuccesstext|Разговор]]\n
\nВикипедијина база података је закључана.\n<br>Сетите се да је откључате када завршите са одржавањем.\n\n{{int:Lockdbsuccesstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Lockdbtext&action=edit lockdbtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Lockdbtext|Разговор]]\n
\nЗакључавање базе ће свим корисницима укинути могућност измене страница,\nпромене корисничких подешавања, измене списка надгледања, и свега осталог\nшто захтева промене у бази.\nМолим потврдите да је ово заиста оно што намеравате да урадите, и да ћете\nоткључати базу када завршите посао око њеног одржавања.\n\n{{int:Lockdbtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Locknoconfirm&action=edit locknoconfirm]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Locknoconfirm|Разговор]]\n
\nНисте потврдили своју намеру.\n\n{{int:Locknoconfirm}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Login&action=edit login]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Login|Разговор]]\n
\nПријави се\n\n{{int:Login}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loginend&action=edit loginend]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loginend|Разговор]]\n
\n&nbsp;\n\n{{int:Loginend}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loginerror&action=edit loginerror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loginerror|Разговор]]\n
\nГрешка при пријављивању\n\n{{int:Loginerror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loginpagetitle&action=edit loginpagetitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loginpagetitle|Разговор]]\n
\nПријављивање\n\n{{int:Loginpagetitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loginproblem&action=edit loginproblem]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loginproblem|Разговор]]\n
\n<b>Било је проблема са вашим пријављивањем.</b><br>Пробајте поново!\n\n{{int:Loginproblem}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loginprompt&action=edit loginprompt]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loginprompt|Разговор]]\n
\nYou must have cookies enabled to log in to Wikipedia.\n\n{{int:Loginprompt}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loginreqtext&action=edit loginreqtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loginreqtext|Разговор]]\n
\nYou must [[special:Userlogin|login]] to view other pages.\n\n{{int:Loginreqtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loginreqtitle&action=edit loginreqtitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loginreqtitle|Разговор]]\n
\nLogin Required\n\n{{int:Loginreqtitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loginsuccess&action=edit loginsuccess]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loginsuccess|Разговор]]\n
\nСада сте пријављени на Википедију као "$1".\n\n{{int:Loginsuccess}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Loginsuccesstitle&action=edit loginsuccesstitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Loginsuccesstitle|Разговор]]\n
\nПријављивање успешно\n\n{{int:Loginsuccesstitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Logout&action=edit logout]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Logout|Разговор]]\n
\nОдјави се\n\n{{int:Logout}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Logouttext&action=edit logouttext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Logouttext|Разговор]]\n
\nСада сте одјављени. Можете да наставите да користите Википедију анонимно, или се поново пријавити као други корисник. Обратите пажњу да неке странице могу наставити да се приказују као да сте још увек пријављени, док не очистите кеш свог бровсера.\n\n\n{{int:Logouttext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Logouttitle&action=edit logouttitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Logouttitle|Разговор]]\n
\nОдјави се\n\n{{int:Logouttitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Lonelypages&action=edit lonelypages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Lonelypages|Разговор]]\n
\nСирочићи\n\n{{int:Lonelypages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Longpages&action=edit longpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Longpages|Разговор]]\n
\nДугачке странице\n\n{{int:Longpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Longpagewarning&action=edit longpagewarning]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Longpagewarning|Разговор]]\n
\nПАЖЊА: Ова страница има $1 килобајта; неки\nбровсери могу имати проблема са мењањем страница дугачких скоро 32кб или више.\nМолимо вас да размотрите разбијање странице на мање делове.\n\n{{int:Longpagewarning}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mailerror&action=edit mailerror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mailerror|Разговор]]\n
\nError sending mail: $1\n\n{{int:Mailerror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mailmypassword&action=edit mailmypassword]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mailmypassword|Разговор]]\n
\nПошаљи ми нову шифру\n\n{{int:Mailmypassword}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mailnologin&action=edit mailnologin]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mailnologin|Разговор]]\n
\nНема адресе за слање\n\n{{int:Mailnologin}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mailnologintext&action=edit mailnologintext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mailnologintext|Разговор]]\n
\nМорате бити <a href="/wiki/Special:Userlogin">пријављени</a>\nи имати исправну е-адресу in your <a href="/wiki/Special:Preferences">подешавањима</a>\nда бисте слали електронску пошту другим корисницима.\n\n{{int:Mailnologintext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mainpage&action=edit mainpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mainpage|Разговор]]\n
\nГлавна страна\n\n{{int:Mainpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mainpagedocfooter&action=edit mainpagedocfooter]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mainpagedocfooter|Разговор]]\n
\nPlease see [http://meta.wikipedia.org/wiki/MediaWiki_i18n documentation on customizing the interface]\nand the [http://meta.wikipedia.org/wiki/MediaWiki_User%27s_Guide User's Guide] for usage and configuration help.\n\n{{int:Mainpagedocfooter}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mainpagetext&action=edit mainpagetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mainpagetext|Разговор]]\n
\nВики софтвер је успешно инсталиран.\n\n{{int:Mainpagetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Maintenance&action=edit maintenance]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Maintenance|Разговор]]\n
\nСтраница за одржавање\n\n{{int:Maintenance}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Maintenancebacklink&action=edit maintenancebacklink]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Maintenancebacklink|Разговор]]\n
\nНазад на страницу за одржавање\n\n{{int:Maintenancebacklink}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Maintnancepagetext&action=edit maintnancepagetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Maintnancepagetext|Разговор]]\n
\nОва страница садржи неколико згодних алатки за свакодневно одржавање. Неке од њих могу заморити базу, па вас молимо да не учитавате поново после сваке ставке коју сте средили ;-)\n\n{{int:Maintnancepagetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Makesysop&action=edit makesysop]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Makesysop|Разговор]]\n
\nMake a user into a sysop\n\n{{int:Makesysop}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Makesysopfail&action=edit makesysopfail]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Makesysopfail|Разговор]]\n
\n<b>User "$1" could not be made into a sysop. (Did you enter the name correctly?)</b>\n\n{{int:Makesysopfail}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Makesysopname&action=edit makesysopname]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Makesysopname|Разговор]]\n
\nName of the user:\n\n{{int:Makesysopname}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Makesysopok&action=edit makesysopok]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Makesysopok|Разговор]]\n
\n<b>User "$1" is now a sysop</b>\n\n{{int:Makesysopok}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Makesysopsubmit&action=edit makesysopsubmit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Makesysopsubmit|Разговор]]\n
\nMake this user into a sysop\n\n{{int:Makesysopsubmit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Makesysoptext&action=edit makesysoptext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Makesysoptext|Разговор]]\n
\nThis form is used by bureaucrats to turn ordinary users into administrators. \nType the name of the user in the box and press the button to make the user an administrator\n\n{{int:Makesysoptext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Makesysoptitle&action=edit makesysoptitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Makesysoptitle|Разговор]]\n
\nMake a user into a sysop\n\n{{int:Makesysoptitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Matchtotals&action=edit matchtotals]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Matchtotals|Разговор]]\n
\nУпит "$1" је нађен у $2 наслова чланака\nи текст $3 чланака.\n\n{{int:Matchtotals}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math&action=edit math]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math|Разговор]]\n
\nПриказивање математике\n\n{{int:Math}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_bad_output&action=edit math_bad_output]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_bad_output|Разговор]]\n
\nCan't write to or create math output directory\n\n{{int:Math_bad_output}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_bad_tmpdir&action=edit math_bad_tmpdir]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_bad_tmpdir|Разговор]]\n
\nCan't write to or create math temp directory\n\n{{int:Math_bad_tmpdir}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_failure&action=edit math_failure]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_failure|Разговор]]\n
\nНеуспех при парсирању\n\n{{int:Math_failure}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_image_error&action=edit math_image_error]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_image_error|Разговор]]\n
\nPNG conversion failed; check for correct installation of latex, dvips, gs, and convert\n\n{{int:Math_image_error}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_lexing_error&action=edit math_lexing_error]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_lexing_error|Разговор]]\n
\nречничка грешка\n\n{{int:Math_lexing_error}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_notexvc&action=edit math_notexvc]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_notexvc|Разговор]]\n
\nMissing texvc executable; please see math/README to configure.\n\n{{int:Math_notexvc}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_sample&action=edit math_sample]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_sample|Разговор]]\n
\nInsert formula here\n\n{{int:Math_sample}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_syntax_error&action=edit math_syntax_error]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_syntax_error|Разговор]]\n
\nсинтаксна грешка\n\n{{int:Math_syntax_error}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_tip&action=edit math_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_tip|Разговор]]\n
\nMathematical formula (LaTeX)\n\n{{int:Math_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_unknown_error&action=edit math_unknown_error]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_unknown_error|Разговор]]\n
\nнепозната грешка\n\n{{int:Math_unknown_error}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Math_unknown_function&action=edit math_unknown_function]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Math_unknown_function|Разговор]]\n
\nнепозната функција \n\n{{int:Math_unknown_function}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Media_sample&action=edit media_sample]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Media_sample|Разговор]]\n
\nExample.mp3\n\n{{int:Media_sample}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Media_tip&action=edit media_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Media_tip|Разговор]]\n
\nMedia file link\n\n{{int:Media_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Minlength&action=edit minlength]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Minlength|Разговор]]\n
\nИмена слика морају имате бар три слова.\n\n{{int:Minlength}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Minoredit&action=edit minoredit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Minoredit|Разговор]]\n
\nОво је мала измена\n\n{{int:Minoredit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Minoreditletter&action=edit minoreditletter]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Minoreditletter|Разговор]]\n
\nМ\n\n{{int:Minoreditletter}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mispeelings&action=edit mispeelings]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mispeelings|Разговор]]\n
\nСтранице са грешкама у куцању\n\n{{int:Mispeelings}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mispeelingspage&action=edit mispeelingspage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mispeelingspage|Разговор]]\n
\nЛиста честих грешака у куцању\n\n{{int:Mispeelingspage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mispeelingstext&action=edit mispeelingstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mispeelingstext|Разговор]]\n
\nСледеће странице садрже честе грешке у куцању, које су наведене на $1. Исправне речи могу бити дате (овако).\n\n{{int:Mispeelingstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Missingarticle&action=edit missingarticle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Missingarticle|Разговор]]\n
\nБаза није нашла текст странице\nкоји је требала, назван "$1".\n\n<p>Ово је обично изазвано праћењем застарелог "разл" или везе ка историји\nстранице која је обрисана.\n\n<p>Ако ово није случај, можда сте пронашли грешку у софтверу.\nМолимо вас пријавите ово једном од администратора, заједно са УРЛ-ом.\n\n{{int:Missingarticle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Missingimage&action=edit missingimage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Missingimage|Разговор]]\n
\n<b>Missing image</b><br /><i>$1</i>\n\n\n{{int:Missingimage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Missinglanguagelinks&action=edit missinglanguagelinks]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Missinglanguagelinks|Разговор]]\n
\nНедостајући језичке везе\n\n{{int:Missinglanguagelinks}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Missinglanguagelinksbutton&action=edit missinglanguagelinksbutton]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Missinglanguagelinksbutton|Разговор]]\n
\nНађи недостајуће језичке везе за\n\n{{int:Missinglanguagelinksbutton}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Missinglanguagelinkstext&action=edit missinglanguagelinkstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Missinglanguagelinkstext|Разговор]]\n
\nОви чланци <i>нису</i> повезани са њима одговарајућим у $1. Преусмерења и подстранице <i>нису</i> приказани.\n\n{{int:Missinglanguagelinkstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Moredotdotdot&action=edit moredotdotdot]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Moredotdotdot|Разговор]]\n
\nMore...\n\n{{int:Moredotdotdot}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Move&action=edit move]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Move|Разговор]]\n
\nMove\n\n{{int:Move}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Movearticle&action=edit movearticle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Movearticle|Разговор]]\n
\nПремести страницу\n\n{{int:Movearticle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Movedto&action=edit movedto]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Movedto|Разговор]]\n
\nпремештена на\n\n{{int:Movedto}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Movenologin&action=edit movenologin]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Movenologin|Разговор]]\n
\nНисте улоговани\n\n{{int:Movenologin}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Movenologintext&action=edit movenologintext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Movenologintext|Разговор]]\n
\nМорате бити регистровани корисник и <a href="/wiki/Special:Userlogin">пријављени</a>\nда бисте преместили страницу.\n\n{{int:Movenologintext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Movepage&action=edit movepage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Movepage|Разговор]]\n
\nПремештање странице\n\n{{int:Movepage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Movepagebtn&action=edit movepagebtn]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Movepagebtn|Разговор]]\n
\nпремести страницу\n\n{{int:Movepagebtn}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Movepagetalktext&action=edit movepagetalktext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Movepagetalktext|Разговор]]\n
\nОдговарајућа страница за разговор, ако постоји, ће бити аутоматски премештена истовремено '''осим:'''\n*Ако премештате страницу preko именских простора,\n*Непразна страница за разговор већ постоји под новим именом, или\n*Одбележите доњу кућицу.\n\nУ тим случајевима, мораћете ручно да преместите страницу уколико то желите.\n\n{{int:Movepagetalktext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Movepagetext&action=edit movepagetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Movepagetext|Разговор]]\n
\nДоњи упитник ће преименовати страницу, премештајући сву\nњену историју на ново име.\nСтари наслов ће постати преусмерење на нови наслов.\nЛинкови према старом наслову неће бити промењени; обавезно\n[[Посебно:Одржавање|потражите]] двострука или покварена преусмерења.\nНа вама је одговорност да везе и даље иду\nтамо где би и требало да иду.\n\nОбратите пажњу да страница '''неће''' бити померена ако већ постоји\nстраница са новим насловом, осим ако је она празна или преусмерење и нема\nисторију промена. Ово значи да не можете преименовати страницу на оно име\nса кога сте је преименовали ако погрешите, и не можете преписати\nпостојећу страницу.\n\n<b>ПАЖЊА!</b>\nОво може бити драстична и неочекивана промена за популарну страницу;\nмолимо да будете сигурни да разумете последице овога пре него што\nнаставите.\n\n{{int:Movepagetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Movetalk&action=edit movetalk]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Movetalk|Разговор]]\n
\nПремести "страницу за разговор" такође, ако је могуће.\n\n{{int:Movetalk}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Movethispage&action=edit movethispage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Movethispage|Разговор]]\n
\nпремести ову страницу\n\n{{int:Movethispage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mycontris&action=edit mycontris]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mycontris|Разговор]]\n
\nМоји прилози\n\n{{int:Mycontris}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mypage&action=edit mypage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mypage|Разговор]]\n
\nМоја страница\n\n{{int:Mypage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Mytalk&action=edit mytalk]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Mytalk|Разговор]]\n
\nМој разговор\n\n{{int:Mytalk}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Navigation&action=edit navigation]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Navigation|Разговор]]\n
\nNavigation\n\n{{int:Navigation}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nbytes&action=edit nbytes]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nbytes|Разговор]]\n
\n$1 бајтова\n\n{{int:Nbytes}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nchanges&action=edit nchanges]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nchanges|Разговор]]\n
\n$1 промена\n\n{{int:Nchanges}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Newarticle&action=edit newarticle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Newarticle|Разговор]]\n
\n(Нови)\n\n{{int:Newarticle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Newarticletext&action=edit newarticletext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Newarticletext|Разговор]]\n
\nПратили сте везу ка страници која још на постоји.\nДа бисте створили страницу, почните да куцате у поље испод\n(погледајте [[Википедија:Помоћ|помоћ]] за више информација).\nАко сте овде дошли грешком, само стисните '''back''' дугме вашег бровсера.\n\n{{int:Newarticletext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Newmessages&action=edit newmessages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Newmessages|Разговор]]\n
\nИмате $1.\n\n{{int:Newmessages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Newmessageslink&action=edit newmessageslink]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Newmessageslink|Разговор]]\n
\nнових порука\n\n{{int:Newmessageslink}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Newpage&action=edit newpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Newpage|Разговор]]\n
\nНова страница\n\n{{int:Newpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Newpageletter&action=edit newpageletter]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Newpageletter|Разговор]]\n
\nН\n\n{{int:Newpageletter}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Newpages&action=edit newpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Newpages|Разговор]]\n
\nНове странице\n\n{{int:Newpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Newpassword&action=edit newpassword]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Newpassword|Разговор]]\n
\nНова шифра\n\n{{int:Newpassword}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Newtitle&action=edit newtitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Newtitle|Разговор]]\n
\nНови наслов\n\n{{int:Newtitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Newusersonly&action=edit newusersonly]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Newusersonly|Разговор]]\n
\n (само за нове кориснике)\n\n{{int:Newusersonly}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Next&action=edit next]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Next|Разговор]]\n
\nслед\n\n{{int:Next}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nextn&action=edit nextn]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nextn|Разговор]]\n
\nследећих $1\n\n{{int:Nextn}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nlinks&action=edit nlinks]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nlinks|Разговор]]\n
\n$1 веза\n\n{{int:Nlinks}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Noaffirmation&action=edit noaffirmation]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Noaffirmation|Разговор]]\n
\nПорате потврдити да ваше слање не крши\nникаква ауторска права.\n\n{{int:Noaffirmation}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Noarticletext&action=edit noarticletext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Noarticletext|Разговор]]\n
\n(Тренутно нема текста на овој страници)\n\n{{int:Noarticletext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Noblockreason&action=edit noblockreason]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Noblockreason|Разговор]]\n
\nМорате дати разлог за обуздавање.\n\n{{int:Noblockreason}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Noconnect&action=edit noconnect]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Noconnect|Разговор]]\n
\nЖалимо! Вики има неке техничке потешкоће, и не може да се повеже се сервером базе.\n\n{{int:Noconnect}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nocontribs&action=edit nocontribs]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nocontribs|Разговор]]\n
\nНису нађене промене које задовољавају ове услове.\n\n{{int:Nocontribs}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nocookieslogin&action=edit nocookieslogin]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nocookieslogin|Разговор]]\n
\nWikipedia uses cookies to log in users. You have cookies disabled. Please enable them and try again.\n\n{{int:Nocookieslogin}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nocookiesnew&action=edit nocookiesnew]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nocookiesnew|Разговор]]\n
\nThe user account was created, but you are not logged in. Wikipedia uses cookies to log in users. You have cookies disabled. Please enable them, then log in with your new username and password.\n\n{{int:Nocookiesnew}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nocreativecommons&action=edit nocreativecommons]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nocreativecommons|Разговор]]\n
\nCreative Commons RDF metadata disabled for this server.\n\n{{int:Nocreativecommons}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nodb&action=edit nodb]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nodb|Разговор]]\n
\nНе могу да изаберем базу $1\n\n{{int:Nodb}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nodublincore&action=edit nodublincore]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nodublincore|Разговор]]\n
\nDublin Core RDF metadata disabled for this server.\n\n{{int:Nodublincore}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Noemail&action=edit noemail]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Noemail|Разговор]]\n
\nНе постоји е-адреса за корисника "$1".\n\n{{int:Noemail}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Noemailtext&action=edit noemailtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Noemailtext|Разговор]]\n
\nОвај корисник није навео исправну е-адресу,\nили је изабрао да не прима е-пошту од других корисника.\n\n{{int:Noemailtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Noemailtitle&action=edit noemailtitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Noemailtitle|Разговор]]\n
\nНема е-адресе\n\n{{int:Noemailtitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nogomatch&action=edit nogomatch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nogomatch|Разговор]]\n
\nНиједна страница са оваквим насловом не постоји, покушавам претрагу свог текста.\n\n{{int:Nogomatch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nohistory&action=edit nohistory]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nohistory|Разговор]]\n
\nНе постоји историја измена за ову страницу.\n\n{{int:Nohistory}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nolinkshere&action=edit nolinkshere]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nolinkshere|Разговор]]\n
\nНи једна страница није повезана овде.\n\n{{int:Nolinkshere}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nolinkstoimage&action=edit nolinkstoimage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nolinkstoimage|Разговор]]\n
\nНема страница које користе ову слику.\n\n{{int:Nolinkstoimage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Noname&action=edit noname]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Noname|Разговор]]\n
\nНисте изабрали исправно корисничко име.\n\n{{int:Noname}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nonefound&action=edit nonefound]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nonefound|Разговор]]\n
\n<strong>Пажња</strong>: неуспешне претраге су\nчесто изазване тражењем честих речи као "је" или "од",\nкоје нису индексиране, или навођењем више од једног израза за тражење (само странице\nкоје садрже све изразе који се траже ће се појавити у резултату).\n\n{{int:Nonefound}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nospecialpagetext&action=edit nospecialpagetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nospecialpagetext|Разговор]]\n
\nХтели сте посебну страницу која није\nпрепозната од стране Википедијиног софтвера.\n\n{{int:Nospecialpagetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nosuchaction&action=edit nosuchaction]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nosuchaction|Разговор]]\n
\nНема такве акције\n\n{{int:Nosuchaction}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nosuchactiontext&action=edit nosuchactiontext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nosuchactiontext|Разговор]]\n
\nАкција наведена у УРЛ-у није\nпрепозната од стране Википедијиног софтвера.\n\n{{int:Nosuchactiontext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nosuchspecialpage&action=edit nosuchspecialpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nosuchspecialpage|Разговор]]\n
\nНема такве посебне странице\n\n{{int:Nosuchspecialpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nosuchuser&action=edit nosuchuser]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nosuchuser|Разговор]]\n
\nНе постоји корисник са именом "$1".\nПроверите ваше куцање, или употребите доњи упитник да направите нови кориснички налог.\n\n{{int:Nosuchuser}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Notacceptable&action=edit notacceptable]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Notacceptable|Разговор]]\n
\nThe wiki server can't provide data in a format your client can read.\n\n{{int:Notacceptable}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Notanarticle&action=edit notanarticle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Notanarticle|Разговор]]\n
\nНије чланак\n\n{{int:Notanarticle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Notargettext&action=edit notargettext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Notargettext|Разговор]]\n
\nНисте навели циљну страницу или корисника\nна коме би се извела ова функција.\n\n{{int:Notargettext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Notargettitle&action=edit notargettitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Notargettitle|Разговор]]\n
\nНема циља\n\n{{int:Notargettitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Note&action=edit note]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Note|Разговор]]\n
\n<strong>Пажња:</strong> \n\n{{int:Note}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Notextmatches&action=edit notextmatches]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Notextmatches|Разговор]]\n
\nНИједан текст чланка не одговара\n\n{{int:Notextmatches}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Notitlematches&action=edit notitlematches]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Notitlematches|Разговор]]\n
\nНиједан наслов чланка не одговара\n\n{{int:Notitlematches}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Notloggedin&action=edit notloggedin]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Notloggedin|Разговор]]\n
\nНисте пријављени\n\n{{int:Notloggedin}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nowatchlist&action=edit nowatchlist]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nowatchlist|Разговор]]\n
\nНемате ништа на свом списку надгледања.\n\n{{int:Nowatchlist}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nowiki_sample&action=edit nowiki_sample]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nowiki_sample|Разговор]]\n
\nInsert non-formatted text here\n\n{{int:Nowiki_sample}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nowiki_tip&action=edit nowiki_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nowiki_tip|Разговор]]\n
\nIgnore wiki formatting\n\n{{int:Nowiki_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nstab-category&action=edit nstab-category]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nstab-category|Разговор]]\n
\nCategory\n\n{{int:Nstab-category}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nstab-help&action=edit nstab-help]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nstab-help|Разговор]]\n
\nHelp\n\n{{int:Nstab-help}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nstab-image&action=edit nstab-image]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nstab-image|Разговор]]\n
\nImage\n\n{{int:Nstab-image}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nstab-main&action=edit nstab-main]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nstab-main|Разговор]]\n
\nArticle\n\n{{int:Nstab-main}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nstab-media&action=edit nstab-media]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nstab-media|Разговор]]\n
\nMedia\n\n{{int:Nstab-media}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nstab-mediawiki&action=edit nstab-mediawiki]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nstab-mediawiki|Разговор]]\n
\nMessage\n\n{{int:Nstab-mediawiki}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nstab-special&action=edit nstab-special]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nstab-special|Разговор]]\n
\nSpecial\n\n{{int:Nstab-special}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nstab-template&action=edit nstab-template]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nstab-template|Разговор]]\n
\nTemplate\n\n{{int:Nstab-template}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nstab-user&action=edit nstab-user]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nstab-user|Разговор]]\n
\nUser page\n\n{{int:Nstab-user}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nstab-wp&action=edit nstab-wp]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nstab-wp|Разговор]]\n
\nAbout\n\n{{int:Nstab-wp}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Nviews&action=edit nviews]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Nviews|Разговор]]\n
\n$1 пута погледано\n\n{{int:Nviews}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ok&action=edit ok]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ok|Разговор]]\n
\nДа\n\n{{int:Ok}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Oldpassword&action=edit oldpassword]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Oldpassword|Разговор]]\n
\nСтара шифра\n\n{{int:Oldpassword}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Orig&action=edit orig]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Orig|Разговор]]\n
\nориг\n\n{{int:Orig}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Orphans&action=edit orphans]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Orphans|Разговор]]\n
\nСирочићи\n\n{{int:Orphans}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Othercontribs&action=edit othercontribs]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Othercontribs|Разговор]]\n
\nBased on work by $1.\n\n{{int:Othercontribs}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Otherlanguages&action=edit otherlanguages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Otherlanguages|Разговор]]\n
\nОстали језици\n\n{{int:Otherlanguages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Pagemovedsub&action=edit pagemovedsub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Pagemovedsub|Разговор]]\n
\nПремештање успело\n\n{{int:Pagemovedsub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Pagemovedtext&action=edit pagemovedtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Pagemovedtext|Разговор]]\n
\nСтраница "[[$1]]" премештена је на "[[$2]]".\n\n{{int:Pagemovedtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Pagetitle&action=edit pagetitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Pagetitle|Разговор]]\n
\n$1 - Wikipedia\n\n{{int:Pagetitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Passwordremindertext&action=edit passwordremindertext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Passwordremindertext|Разговор]]\n
\nNeko (verovatno vi, sa IP adrese $1)\nje zahtevao da vam posaljemo novu sifru za prijavljivanje na Vikipediju.\nSifra za korisnika "$2" je sada "$3".\nSada biste trebali da se ulogujete i promenite svoju sifru.\n\n{{int:Passwordremindertext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Passwordremindertitle&action=edit passwordremindertitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Passwordremindertitle|Разговор]]\n
\nVikipedijin podsetnik za sifru\n\n{{int:Passwordremindertitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Passwordsent&action=edit passwordsent]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Passwordsent|Разговор]]\n
\nНова шифра је послата на е-адресу\nкорисника "$1".\nМолимо вас улогујте се пошто је примите.\n\n{{int:Passwordsent}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Perfcached&action=edit perfcached]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Perfcached|Разговор]]\n
\nThe following data is cached and may not be completely up to date:\n\n{{int:Perfcached}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Perfdisabled&action=edit perfdisabled]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Perfdisabled|Разговор]]\n
\nЖалимо! Ова могућност је привремено онемогућена јер успорава базу до те мере да више нико не може да користи вики.\n\n{{int:Perfdisabled}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Perfdisabledsub&action=edit perfdisabledsub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Perfdisabledsub|Разговор]]\n
\nОвде је снимљена копија $1:\n\n{{int:Perfdisabledsub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Personaltools&action=edit personaltools]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Personaltools|Разговор]]\n
\nPersonal tools\n\n{{int:Personaltools}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Popularpages&action=edit popularpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Popularpages|Разговор]]\n
\nПопуларне странице\n\n{{int:Popularpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Portal&action=edit portal]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Portal|Разговор]]\n
\nCommunity portal\n\n{{int:Portal}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Portal-url&action=edit portal-url]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Portal-url|Разговор]]\n
\nВикипедија:Community Portal\n\n{{int:Portal-url}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Postcomment&action=edit postcomment]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Postcomment|Разговор]]\n
\nПошаљи коментар\n\n{{int:Postcomment}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Poweredby&action=edit poweredby]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Poweredby|Разговор]]\n
\nWikipedia is powered by [http://www.mediawiki.org/ MediaWiki], an open source wiki engine.\n\n{{int:Poweredby}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Powersearch&action=edit powersearch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Powersearch|Разговор]]\n
\nТражи\n\n{{int:Powersearch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Powersearchtext&action=edit powersearchtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Powersearchtext|Разговор]]\n
\n\nПретрага и уменским просторима:<br>\n$1<br>\n$2 Излистај преусмерења &nbsp; Тражи $3 $9\n\n{{int:Powersearchtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Preferences&action=edit preferences]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Preferences|Разговор]]\n
\nПодешавања\n\n{{int:Preferences}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Prefs-help-userdata&action=edit prefs-help-userdata]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Prefs-help-userdata|Разговор]]\n
\n* <strong>Real name</strong> (optional): if you choose to provide it this will be used for giving you attribution for your work.<br/>\n* <strong>Email</strong> (optional): Enables people to contact you through the website without you having to reveal your \nemail address to them, and it can be used to send you a new password if you forget it.\n\n{{int:Prefs-help-userdata}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Prefs-misc&action=edit prefs-misc]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Prefs-misc|Разговор]]\n
\nMisc settings\n\n{{int:Prefs-misc}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Prefs-personal&action=edit prefs-personal]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Prefs-personal|Разговор]]\n
\nUser data\n\n{{int:Prefs-personal}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Prefs-rc&action=edit prefs-rc]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Prefs-rc|Разговор]]\n
\nRecent changes and stub display\n\n{{int:Prefs-rc}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Prefslogintext&action=edit prefslogintext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Prefslogintext|Разговор]]\n
\nПријављени сте као "$1".\nВаш интерни ИД број је $2.\n\nПогледајте [[Википедија:Помоћ око корисничких подешавања]] за помоћ око дешифровања могућности.\n\n{{int:Prefslogintext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Prefsnologin&action=edit prefsnologin]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Prefsnologin|Разговор]]\n
\nНисте пријављени\n\n{{int:Prefsnologin}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Prefsnologintext&action=edit prefsnologintext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Prefsnologintext|Разговор]]\n
\nМорате бити <a href="/wiki/Special:Userlogin">пријављени</a>\nда бисте подешавали корисничка подешавања.\n\n{{int:Prefsnologintext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Prefsreset&action=edit prefsreset]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Prefsreset|Разговор]]\n
\nВраћена су ускладиштена подешавања.\n\n{{int:Prefsreset}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Preview&action=edit preview]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Preview|Разговор]]\n
\nПредпреглед\n\n{{int:Preview}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Previewconflict&action=edit previewconflict]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Previewconflict|Разговор]]\n
\nОвај предпреглед осликава како ће текст у\nтекстуалном пољу изгледати ако се одлучите да га снимите.\n\n{{int:Previewconflict}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Previewnote&action=edit previewnote]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Previewnote|Разговор]]\n
\nЗапамтите да је ово само предпреглед, и да још није снимљен!\n\n{{int:Previewnote}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Prevn&action=edit prevn]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Prevn|Разговор]]\n
\nпретходних $1\n\n{{int:Prevn}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Printableversion&action=edit printableversion]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Printableversion|Разговор]]\n
\nВерзија за штампу\n\n{{int:Printableversion}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Printsubtitle&action=edit printsubtitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Printsubtitle|Разговор]]\n
\n(Са http://sr.wikipedia.org)\n\n{{int:Printsubtitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protect&action=edit protect]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protect|Разговор]]\n
\nProtect\n\n{{int:Protect}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectcomment&action=edit protectcomment]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectcomment|Разговор]]\n
\nReason for protecting\n\n{{int:Protectcomment}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectedarticle&action=edit protectedarticle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectedarticle|Разговор]]\n
\nprotected [[$1]]\n\n{{int:Protectedarticle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectedpage&action=edit protectedpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectedpage|Разговор]]\n
\nЗаштићена страница\n\n{{int:Protectedpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectedpagewarning&action=edit protectedpagewarning]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectedpagewarning|Разговор]]\n
\nПАЖЊА: Ова страница је закључана тако да само\nкорисници са сисопским привилегијама могу да је мењају. Уверите се да пратите\n<a href='/wiki/Википедија:Смернице_о_заштићеним_страницама'>смернице о заштићеним страницама</a>.\n\n{{int:Protectedpagewarning}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectedtext&action=edit protectedtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectedtext|Разговор]]\n
\nThis page has been locked to prevent editing; there are\na number of reasons why this may be so, please see\n[[Википедија:Protected page]].\n\nYou can view and copy the source of this page:\n\n{{int:Protectedtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectlogpage&action=edit protectlogpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectlogpage|Разговор]]\n
\nProtection_log\n\n{{int:Protectlogpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectlogtext&action=edit protectlogtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectlogtext|Разговор]]\n
\nBelow is a list of page locks/unlocks.\nSee [[Википедија:Protected page]] for more information.\n\n{{int:Protectlogtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectpage&action=edit protectpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectpage|Разговор]]\n
\nЗаштити страницу\n\n{{int:Protectpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectreason&action=edit protectreason]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectreason|Разговор]]\n
\n(give a reason)\n\n{{int:Protectreason}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectsub&action=edit protectsub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectsub|Разговор]]\n
\n(Protecting "$1")\n\n{{int:Protectsub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Protectthispage&action=edit protectthispage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Protectthispage|Разговор]]\n
\nЗаштити ову страницу\n\n{{int:Protectthispage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Proxyblocker&action=edit proxyblocker]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Proxyblocker|Разговор]]\n
\nProxy blocker\n\n{{int:Proxyblocker}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Proxyblockreason&action=edit proxyblockreason]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Proxyblockreason|Разговор]]\n
\nYour IP address has been blocked because it is an open proxy. Please contact your Internet service provider or tech support and inform them of this serious security problem.\n\n{{int:Proxyblockreason}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Proxyblocksuccess&action=edit proxyblocksuccess]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Proxyblocksuccess|Разговор]]\n
\nDone.\n\n\n{{int:Proxyblocksuccess}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Qbbrowse&action=edit qbbrowse]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Qbbrowse|Разговор]]\n
\nПрелиставај\n\n{{int:Qbbrowse}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Qbedit&action=edit qbedit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Qbedit|Разговор]]\n
\nИзмени\n\n{{int:Qbedit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Qbfind&action=edit qbfind]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Qbfind|Разговор]]\n
\nПронађи\n\n{{int:Qbfind}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Qbmyoptions&action=edit qbmyoptions]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Qbmyoptions|Разговор]]\n
\nМоје опције\n\n{{int:Qbmyoptions}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Qbpageinfo&action=edit qbpageinfo]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Qbpageinfo|Разговор]]\n
\nИнформације о страници\n\n{{int:Qbpageinfo}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Qbpageoptions&action=edit qbpageoptions]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Qbpageoptions|Разговор]]\n
\nОпције странице\n\n{{int:Qbpageoptions}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Qbsettings&action=edit qbsettings]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Qbsettings|Разговор]]\n
\nПодешавања брзе палете\n\n{{int:Qbsettings}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Qbspecialpages&action=edit qbspecialpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Qbspecialpages|Разговор]]\n
\nSpecial pages\n\n{{int:Qbspecialpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Querybtn&action=edit querybtn]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Querybtn|Разговор]]\n
\nПошаљи упит\n\n{{int:Querybtn}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Querysuccessful&action=edit querysuccessful]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Querysuccessful|Разговор]]\n
\nУпит успешан\n\n{{int:Querysuccessful}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Randompage&action=edit randompage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Randompage|Разговор]]\n
\nСлучајна страница\n\n{{int:Randompage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Range_block_disabled&action=edit range_block_disabled]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Range_block_disabled|Разговор]]\n
\nThe sysop ability to create range blocks is disabled.\n\n{{int:Range_block_disabled}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rchide&action=edit rchide]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rchide|Разговор]]\n
\nу $4 облику; $1 мале измене; $2 секундарни именски простори; $3 вишеструке измене.\n\n{{int:Rchide}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rclinks&action=edit rclinks]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rclinks|Разговор]]\n
\nПокажи последљих $1 промена у последњих $2 дана; $3 мале измене\n\n{{int:Rclinks}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rclistfrom&action=edit rclistfrom]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rclistfrom|Разговор]]\n
\nПокажи нове промене почев од $1\n\n{{int:Rclistfrom}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rcliu&action=edit rcliu]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rcliu|Разговор]]\n
\n; $1 измена од пријављених корисника\n\n{{int:Rcliu}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rcloaderr&action=edit rcloaderr]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rcloaderr|Разговор]]\n
\nУчитавам скорашње измене\n\n{{int:Rcloaderr}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rclsub&action=edit rclsub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rclsub|Разговор]]\n
\n(на странице повезане од "$1")\n\n{{int:Rclsub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rcnote&action=edit rcnote]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rcnote|Разговор]]\n
\nИспод је последњих <strong>$1</strong> промена у последњих <strong>$2</strong> дана.\n\n{{int:Rcnote}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rcnotefrom&action=edit rcnotefrom]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rcnotefrom|Разговор]]\n
\nИспод су промене од <b>$2</b> (до <b>$1</b> приказано).\n\n{{int:Rcnotefrom}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Readonly&action=edit readonly]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Readonly|Разговор]]\n
\nБаза је закључана\n\n{{int:Readonly}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Readonlytext&action=edit readonlytext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Readonlytext|Разговор]]\n
\nВикипедијина база је тренутно закључана за нове\nуносе и остале измене, вероватно због рутинског одржавања,\nпосле чега ће бити враћена у уобичајено стање.\nАдминистратор који ју је закључао понудио је ово објашњење:\n<p>$1\n\n{{int:Readonlytext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Readonlywarning&action=edit readonlywarning]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Readonlywarning|Разговор]]\n
\nПАЖЊА: База је ушраво закључана због одржавања,\nтако да нећете моћи да снимите своје измене управо сада. Можда желите да ископирате и налепите\nтекст у текст едитор и снимите га за касније.\n\n{{int:Readonlywarning}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Recentchanges&action=edit recentchanges]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Recentchanges|Разговор]]\n
\nСкорашње измене\n\n{{int:Recentchanges}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Recentchangescount&action=edit recentchangescount]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Recentchangescount|Разговор]]\n
\nБрој наслова у скорашњим проенама\n\n{{int:Recentchangescount}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Recentchangeslinked&action=edit recentchangeslinked]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Recentchangeslinked|Разговор]]\n
\nСродне промене\n\n{{int:Recentchangeslinked}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Recentchangestext&action=edit recentchangestext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Recentchangestext|Разговор]]\n
\nПратите најскорије измене на Википедији овде.\n[[Wikipedia:Добродошли|Добродошли]]!\nПогледајте такође и: [[Википедија:FAQ|Википедија FAQ]],\n[[Википедија:Смернице|Википедијине смернице]]\n(посебно [[Википедија:Правила именовања|правила именовања]],\n[[Википедија:Неутрална тачка гледишта|неутрална тачка гледишта]]),\nи [[Википедија:Најчешће грешке на Википедији|најчешће грешке на Википедији]].\n\nАко желите да Википедија успе, веома је важно да не додајете\nматеријал ограничен туђим [[Википедија:Ауторска права|ауторским правима]].\nПравна одговорност би могла да повреди пројекат, па вас молимо да то не радите.\nПогледајте такође [http://meta.wikipedia.org/wiki/Special:Recentchanges скорашњу мета дискусију].\n\n{{int:Recentchangestext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Redirectedfrom&action=edit redirectedfrom]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Redirectedfrom|Разговор]]\n
\n(Преусмерено са $1)\n\n{{int:Redirectedfrom}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Remembermypassword&action=edit remembermypassword]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Remembermypassword|Разговор]]\n
\nЗапамти моју шифру током више сеанси.\n\n{{int:Remembermypassword}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Removechecked&action=edit removechecked]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Removechecked|Разговор]]\n
\nУклони обележене уносе из списка надгледања\n\n{{int:Removechecked}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Removedwatch&action=edit removedwatch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Removedwatch|Разговор]]\n
\nУклоњено из списка надгледања\n\n{{int:Removedwatch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Removedwatchtext&action=edit removedwatchtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Removedwatchtext|Разговор]]\n
\nСтраница "$1" је уклоњена из вашег списка надгледања.\n\n{{int:Removedwatchtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Removingchecked&action=edit removingchecked]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Removingchecked|Разговор]]\n
\nУклањам обележене ствари са списка надгледања...\n\n{{int:Removingchecked}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Resetprefs&action=edit resetprefs]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Resetprefs|Разговор]]\n
\nВрати подешавања\n\n{{int:Resetprefs}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Restorelink&action=edit restorelink]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Restorelink|Разговор]]\n
\n$1 обрисаних измена\n\n{{int:Restorelink}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Resultsperpage&action=edit resultsperpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Resultsperpage|Разговор]]\n
\nПогодака по страници\n\n{{int:Resultsperpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Retrievedfrom&action=edit retrievedfrom]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Retrievedfrom|Разговор]]\n
\nДобављено из "$1"\n\n{{int:Retrievedfrom}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Returnto&action=edit returnto]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Returnto|Разговор]]\n
\nПовратак на $1.\n\n{{int:Returnto}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Retypenew&action=edit retypenew]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Retypenew|Разговор]]\n
\nПоново откуцајте нову шифру\n\n{{int:Retypenew}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Reupload&action=edit reupload]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Reupload|Разговор]]\n
\nПоново пошаљи\n\n{{int:Reupload}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Reuploaddesc&action=edit reuploaddesc]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Reuploaddesc|Разговор]]\n
\nВрати се на упитник за слање.\n\n{{int:Reuploaddesc}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Reverted&action=edit reverted]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Reverted|Разговор]]\n
\nВраћено на ранију ревизију\n\n{{int:Reverted}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Revertimg&action=edit revertimg]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Revertimg|Разговор]]\n
\nврт\n\n{{int:Revertimg}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Revertpage&action=edit revertpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Revertpage|Разговор]]\n
\nВраћено на последњу измену од корисника $1\n\n{{int:Revertpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Revhistory&action=edit revhistory]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Revhistory|Разговор]]\n
\nИсторија измена\n\n{{int:Revhistory}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Revisionasof&action=edit revisionasof]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Revisionasof|Разговор]]\n
\nРевизија од $1\n\n{{int:Revisionasof}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Revnotfound&action=edit revnotfound]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Revnotfound|Разговор]]\n
\nРевизија није пронађена\n\n{{int:Revnotfound}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Revnotfoundtext&action=edit revnotfoundtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Revnotfoundtext|Разговор]]\n
\nСтарија ревизија ове странице коју сте затражили није нађена.\nМолимо вас да проверите УРЛ који сте употребили да бисте приступили овој страници.\n\n\n{{int:Revnotfoundtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rfcurl&action=edit rfcurl]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rfcurl|Разговор]]\n
\nhttp://www.faqs.org/rfcs/rfc$1.html\n\n{{int:Rfcurl}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rights&action=edit rights]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rights|Разговор]]\n
\nRights:\n\n{{int:Rights}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rollback&action=edit rollback]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rollback|Разговор]]\n
\nВрати измене\n\n{{int:Rollback}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rollback_short&action=edit rollback_short]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rollback_short|Разговор]]\n
\nRollback\n\n{{int:Rollback_short}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rollbackfailed&action=edit rollbackfailed]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rollbackfailed|Разговор]]\n
\nВраћање није успело\n\n{{int:Rollbackfailed}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rollbacklink&action=edit rollbacklink]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rollbacklink|Разговор]]\n
\nврати\n\n{{int:Rollbacklink}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Rows&action=edit rows]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Rows|Разговор]]\n
\nРедова\n\n{{int:Rows}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Savearticle&action=edit savearticle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Savearticle|Разговор]]\n
\nСними страницу\n\n{{int:Savearticle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Savedprefs&action=edit savedprefs]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Savedprefs|Разговор]]\n
\nВаша подешавања су снимљена.\n\n{{int:Savedprefs}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Savefile&action=edit savefile]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Savefile|Разговор]]\n
\nСними фајл\n\n{{int:Savefile}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Saveprefs&action=edit saveprefs]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Saveprefs|Разговор]]\n
\nСними подешавања\n\n{{int:Saveprefs}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Search&action=edit search]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Search|Разговор]]\n
\nТражи\n\n{{int:Search}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Searchdisabled&action=edit searchdisabled]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Searchdisabled|Разговор]]\n
\n<p>Жалимо! Пуна претрага текста је привремено онемогућена, због бржег рада Википедије. Умеђувремену, можете користити Гугле претрагу испод, која може бити застарела.</p>\n\n\n\n{{int:Searchdisabled}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Searchhelppage&action=edit searchhelppage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Searchhelppage|Разговор]]\n
\nВикипедија:Тражење\n\n{{int:Searchhelppage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Searchingwikipedia&action=edit searchingwikipedia]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Searchingwikipedia|Разговор]]\n
\nПретраживање Википедије\n\n{{int:Searchingwikipedia}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Searchquery&action=edit searchquery]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Searchquery|Разговор]]\n
\nЗа упит "$1"\n\n{{int:Searchquery}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Searchresults&action=edit searchresults]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Searchresults|Разговор]]\n
\nРезултати претраге\n\n{{int:Searchresults}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Searchresultshead&action=edit searchresultshead]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Searchresultshead|Разговор]]\n
\nПодешавања резултата претраге\n\n{{int:Searchresultshead}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Searchresulttext&action=edit searchresulttext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Searchresulttext|Разговор]]\n
\nЗа више информација о претраживању Википедије, погледајте $1.\n\n{{int:Searchresulttext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sectionedit&action=edit sectionedit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sectionedit|Разговор]]\n
\n (део)\n\n{{int:Sectionedit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Selectnewerversionfordiff&action=edit selectnewerversionfordiff]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Selectnewerversionfordiff|Разговор]]\n
\nSelect a newer version for comparison\n\n{{int:Selectnewerversionfordiff}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Selectolderversionfordiff&action=edit selectolderversionfordiff]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Selectolderversionfordiff|Разговор]]\n
\nSelect an older version for comparison\n\n{{int:Selectolderversionfordiff}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Selectonly&action=edit selectonly]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Selectonly|Разговор]]\n
\nСви упити осим "SELECT" су ограничени на\nразвојни тим Википедије.\n\n{{int:Selectonly}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Selflinks&action=edit selflinks]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Selflinks|Разговор]]\n
\nСтранице са самовезама\n\n{{int:Selflinks}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Selflinkstext&action=edit selflinkstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Selflinkstext|Разговор]]\n
\nСледеће странице садрже везе на саме себе, што не би требало.\n\n{{int:Selflinkstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Seriousxhtmlerrors&action=edit seriousxhtmlerrors]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Seriousxhtmlerrors|Разговор]]\n
\nThere were serious xhtml markup errors detected by tidy.\n\n{{int:Seriousxhtmlerrors}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Servertime&action=edit servertime]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Servertime|Разговор]]\n
\nВреме на серверу је сада\n\n{{int:Servertime}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Set_rights_fail&action=edit set_rights_fail]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Set_rights_fail|Разговор]]\n
\n<b>User rights for "$1" could not be set. (Did you enter the name correctly?)</b>\n\n{{int:Set_rights_fail}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Set_user_rights&action=edit set_user_rights]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Set_user_rights|Разговор]]\n
\nSet user rights\n\n{{int:Set_user_rights}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Setbureaucratflag&action=edit setbureaucratflag]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Setbureaucratflag|Разговор]]\n
\nSet bureaucrat flag\n\n{{int:Setbureaucratflag}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Shortpages&action=edit shortpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Shortpages|Разговор]]\n
\nКратке странице\n\n{{int:Shortpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Show&action=edit show]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Show|Разговор]]\n
\nпокажи\n\n{{int:Show}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Showhideminor&action=edit showhideminor]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Showhideminor|Разговор]]\n
\n$1 minor edits | $2 bots | $3 logged in users \n\n{{int:Showhideminor}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Showingresults&action=edit showingresults]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Showingresults|Разговор]]\n
\nПриказујем <b>$1</b> резултата почев од <b>$2</b>.\n\n{{int:Showingresults}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Showingresultsnum&action=edit showingresultsnum]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Showingresultsnum|Разговор]]\n
\nПриказујем <b>$3</b> резултате почев од <b>$2</b>.\n\n{{int:Showingresultsnum}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Showlast&action=edit showlast]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Showlast|Разговор]]\n
\nПрикажи последњих $1 слика поређаних по $2.\n\n{{int:Showlast}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Showpreview&action=edit showpreview]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Showpreview|Разговор]]\n
\nПрикажи предпреглед\n\n{{int:Showpreview}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Showtoc&action=edit showtoc]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Showtoc|Разговор]]\n
\nприкажи\n\n{{int:Showtoc}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sig_tip&action=edit sig_tip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sig_tip|Разговор]]\n
\nYour signature with timestamp\n\n{{int:Sig_tip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sitestats&action=edit sitestats]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sitestats|Разговор]]\n
\nСтатистике сајта\n\n{{int:Sitestats}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sitestatstext&action=edit sitestatstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sitestatstext|Разговор]]\n
\nПостоји укупно <b>$1</b> страница у бази.\nОво укључује "разговор" странице, странице о Википедији, минималне "окрњке",\nпреусмерења, и остале које се вероватно не могу сматрати чланцима.\nНе рачунајући њих постоји <b>$2</b> страница које су вероватно легитимни\nчланци.<p>\nСтранице су погледане <b>$3</b> пута, и мењане <b>$4</b> пута\nоткада је софтвер побољшан (20. јул 2002).\nТо значи да је у просеку било <b>$5</b> измена по страници, и <b>$6</b> прегледа по измени.\n\n{{int:Sitestatstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sitesubtitle&action=edit sitesubtitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sitesubtitle|Разговор]]\n
\nСлободна енциклопедија\n\n{{int:Sitesubtitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sitesupport&action=edit sitesupport]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sitesupport|Разговор]]\n
\nDonations\n\n{{int:Sitesupport}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sitetitle&action=edit sitetitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sitetitle|Разговор]]\n
\nВикипедија\n\n{{int:Sitetitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Siteuser&action=edit siteuser]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Siteuser|Разговор]]\n
\nWikipedia user $1\n\n{{int:Siteuser}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Siteusers&action=edit siteusers]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Siteusers|Разговор]]\n
\nWikipedia user(s) $1\n\n{{int:Siteusers}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Skin&action=edit skin]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Skin|Разговор]]\n
\nКожа\n\n{{int:Skin}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Spamprotectiontext&action=edit spamprotectiontext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Spamprotectiontext|Разговор]]\n
\nThe page you wanted to save was blocked by the spam filter. This is probably caused by a link to an external site. \n\nYou might want to check the following regular expression for patterns that are currently blocked:\n\n{{int:Spamprotectiontext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Spamprotectiontitle&action=edit spamprotectiontitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Spamprotectiontitle|Разговор]]\n
\nSpam protection filter\n\n{{int:Spamprotectiontitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Specialpage&action=edit specialpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Specialpage|Разговор]]\n
\nSpecial Page\n\n{{int:Specialpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Specialpages&action=edit specialpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Specialpages|Разговор]]\n
\nПосебне странице\n\n{{int:Specialpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Spheading&action=edit spheading]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Spheading|Разговор]]\n
\nПосебне странице за све кориснике\n\n{{int:Spheading}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sqlislogged&action=edit sqlislogged]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sqlislogged|Разговор]]\n
\nОбратите пажњу да су сви упити логовани.\n\n{{int:Sqlislogged}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sqlquery&action=edit sqlquery]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sqlquery|Разговор]]\n
\nУнесите упит\n\n{{int:Sqlquery}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Statistics&action=edit statistics]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Statistics|Разговор]]\n
\nСтатистике\n\n{{int:Statistics}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Storedversion&action=edit storedversion]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Storedversion|Разговор]]\n
\nУскладиштена верзија\n\n{{int:Storedversion}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Stubthreshold&action=edit stubthreshold]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Stubthreshold|Разговор]]\n
\nГраница за приказивање окрњака\n\n{{int:Stubthreshold}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Subcategories&action=edit subcategories]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Subcategories|Разговор]]\n
\nПодкатегорије\n\n{{int:Subcategories}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Subject&action=edit subject]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Subject|Разговор]]\n
\nТема/наслов\n\n{{int:Subject}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Subjectpage&action=edit subjectpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Subjectpage|Разговор]]\n
\nПогледај тему\n\n{{int:Subjectpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Successfulupload&action=edit successfulupload]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Successfulupload|Разговор]]\n
\nУспешно слање\n\n{{int:Successfulupload}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Summary&action=edit summary]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Summary|Разговор]]\n
\nУопштено\n\n{{int:Summary}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sysopspheading&action=edit sysopspheading]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sysopspheading|Разговор]]\n
\nСамо за сисопе\n\n{{int:Sysopspheading}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sysoptext&action=edit sysoptext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sysoptext|Разговор]]\n
\nАкцију коју сте затражили могу\nизвести само корисници са "сисоп" статусом.\nПогледајте $1.\n\n{{int:Sysoptext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Sysoptitle&action=edit sysoptitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Sysoptitle|Разговор]]\n
\nНеопходан је сисопски приступ\n\n{{int:Sysoptitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tableform&action=edit tableform]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tableform|Разговор]]\n
\nтабела\n\n{{int:Tableform}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Talk&action=edit talk]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Talk|Разговор]]\n
\nDiscussion\n\n{{int:Talk}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Talkexists&action=edit talkexists]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Talkexists|Разговор]]\n
\nСама страница је успешно премештена, али\nстраница за разговор није могла бити премештена јер таква већ постоји на новом наслову. Молим да их спојите ручно.\n\n{{int:Talkexists}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Talkpage&action=edit talkpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Talkpage|Разговор]]\n
\nРазговор о овој страници\n\n{{int:Talkpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Talkpagemoved&action=edit talkpagemoved]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Talkpagemoved|Разговор]]\n
\nОдговарајућа страницаза разговор је такође премештена.\n\n{{int:Talkpagemoved}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Talkpagenotmoved&action=edit talkpagenotmoved]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Talkpagenotmoved|Разговор]]\n
\nОдговарајућа страница за разговор <strong>није</strong> премештена.\n\n{{int:Talkpagenotmoved}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Talkpagetext&action=edit talkpagetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Talkpagetext|Разговор]]\n
\n<!-- MediaWiki:talkpagetext -->\n\n{{int:Talkpagetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Textboxsize&action=edit textboxsize]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Textboxsize|Разговор]]\n
\nВеличине текстуалног поља\n\n{{int:Textboxsize}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Textmatches&action=edit textmatches]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Textmatches|Разговор]]\n
\nТекст чланка одговара\n\n{{int:Textmatches}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Thisisdeleted&action=edit thisisdeleted]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Thisisdeleted|Разговор]]\n
\nПогледај или врати $1?\n\n{{int:Thisisdeleted}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Thumbnail-more&action=edit thumbnail-more]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Thumbnail-more|Разговор]]\n
\nEnlarge\n\n{{int:Thumbnail-more}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Timezoneoffset&action=edit timezoneoffset]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Timezoneoffset|Разговор]]\n
\nОдступање\n\n{{int:Timezoneoffset}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Timezonetext&action=edit timezonetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Timezonetext|Разговор]]\n
\nУнесите број сати за који се ваше локално време\nразликује од серверског времена (UTC).\n\n{{int:Timezonetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Titlematches&action=edit titlematches]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Titlematches|Разговор]]\n
\nНаслов чланка одговара\n\n{{int:Titlematches}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Toc&action=edit toc]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Toc|Разговор]]\n
\nСадржај\n\n{{int:Toc}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Toolbox&action=edit toolbox]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Toolbox|Разговор]]\n
\nToolbox\n\n{{int:Toolbox}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-addsection&action=edit tooltip-addsection]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-addsection|Разговор]]\n
\nAdd a comment to this page. [alt-+]\n\n{{int:Tooltip-addsection}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-anontalk&action=edit tooltip-anontalk]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-anontalk|Разговор]]\n
\nDiscussion about edits from this ip address [alt-n]\n\n{{int:Tooltip-anontalk}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-anonuserpage&action=edit tooltip-anonuserpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-anonuserpage|Разговор]]\n
\nThe user page for the ip you're editing as [alt-.]\n\n{{int:Tooltip-anonuserpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-article&action=edit tooltip-article]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-article|Разговор]]\n
\nView the content page [alt-a]\n\n{{int:Tooltip-article}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-atom&action=edit tooltip-atom]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-atom|Разговор]]\n
\nAtom feed for this page\n\n{{int:Tooltip-atom}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-compareselectedversions&action=edit tooltip-compareselectedversions]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-compareselectedversions|Разговор]]\n
\nSee the differences between the two selected versions of this page. [alt-v]\n\n{{int:Tooltip-compareselectedversions}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-contributions&action=edit tooltip-contributions]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-contributions|Разговор]]\n
\nView the list of contributions of this user\n\n{{int:Tooltip-contributions}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-currentevents&action=edit tooltip-currentevents]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-currentevents|Разговор]]\n
\nFind background information on current events\n\n{{int:Tooltip-currentevents}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-delete&action=edit tooltip-delete]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-delete|Разговор]]\n
\nDelete this page [alt-d]\n\n{{int:Tooltip-delete}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-edit&action=edit tooltip-edit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-edit|Разговор]]\n
\nYou can edit this page. Please use the preview button before saving. [alt-e]\n\n{{int:Tooltip-edit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-emailuser&action=edit tooltip-emailuser]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-emailuser|Разговор]]\n
\nSend a mail to this user\n\n{{int:Tooltip-emailuser}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-help&action=edit tooltip-help]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-help|Разговор]]\n
\nThe place to find out.\n\n{{int:Tooltip-help}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-history&action=edit tooltip-history]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-history|Разговор]]\n
\nPast versions of this page, [alt-h]\n\n{{int:Tooltip-history}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-login&action=edit tooltip-login]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-login|Разговор]]\n
\nYou are encouraged to log in, it is not mandatory however. [alt-o]\n\n{{int:Tooltip-login}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-logout&action=edit tooltip-logout]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-logout|Разговор]]\n
\nLog out [alt-o]\n\n{{int:Tooltip-logout}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-mainpage&action=edit tooltip-mainpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-mainpage|Разговор]]\n
\nVisit the Main Page [alt-z]\n\n{{int:Tooltip-mainpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-minoredit&action=edit tooltip-minoredit]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-minoredit|Разговор]]\n
\nMark this as a minor edit [alt-i]\n\n{{int:Tooltip-minoredit}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-move&action=edit tooltip-move]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-move|Разговор]]\n
\nMove this page [alt-m]\n\n{{int:Tooltip-move}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-mycontris&action=edit tooltip-mycontris]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-mycontris|Разговор]]\n
\nList of my contributions [alt-y]\n\n{{int:Tooltip-mycontris}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-mytalk&action=edit tooltip-mytalk]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-mytalk|Разговор]]\n
\nMy talk page [alt-n]\n\n{{int:Tooltip-mytalk}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-nomove&action=edit tooltip-nomove]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-nomove|Разговор]]\n
\nYou don't have the permissions to move this page\n\n{{int:Tooltip-nomove}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-portal&action=edit tooltip-portal]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-portal|Разговор]]\n
\nAbout the project, what you can do, where to find things\n\n{{int:Tooltip-portal}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-preferences&action=edit tooltip-preferences]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-preferences|Разговор]]\n
\nMy preferences\n\n{{int:Tooltip-preferences}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-preview&action=edit tooltip-preview]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-preview|Разговор]]\n
\nPreview your changes, please use this before saving! [alt-p]\n\n{{int:Tooltip-preview}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-protect&action=edit tooltip-protect]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-protect|Разговор]]\n
\nProtect this page [alt-=]\n\n{{int:Tooltip-protect}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-randompage&action=edit tooltip-randompage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-randompage|Разговор]]\n
\nLoad a random page [alt-x]\n\n{{int:Tooltip-randompage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-recentchanges&action=edit tooltip-recentchanges]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-recentchanges|Разговор]]\n
\nThe list of recent changes in the wiki. [alt-r]\n\n{{int:Tooltip-recentchanges}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-recentchangeslinked&action=edit tooltip-recentchangeslinked]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-recentchangeslinked|Разговор]]\n
\nRecent changes in pages linking to this page [alt-c]\n\n{{int:Tooltip-recentchangeslinked}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-rss&action=edit tooltip-rss]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-rss|Разговор]]\n
\nRSS feed for this page\n\n{{int:Tooltip-rss}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-save&action=edit tooltip-save]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-save|Разговор]]\n
\nSave you changes [alt-s]\n\n{{int:Tooltip-save}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-search&action=edit tooltip-search]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-search|Разговор]]\n
\nSearch this wiki [alt-f]\n\n{{int:Tooltip-search}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-sitesupport&action=edit tooltip-sitesupport]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-sitesupport|Разговор]]\n
\nSupport Wikipedia\n\n{{int:Tooltip-sitesupport}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-specialpage&action=edit tooltip-specialpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-specialpage|Разговор]]\n
\nThis is a special page, you can't edit the page itself.\n\n{{int:Tooltip-specialpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-specialpages&action=edit tooltip-specialpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-specialpages|Разговор]]\n
\nList of all special pages [alt-q]\n\n{{int:Tooltip-specialpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-talk&action=edit tooltip-talk]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-talk|Разговор]]\n
\nDiscussion about the content page [alt-t]\n\n{{int:Tooltip-talk}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-undelete&action=edit tooltip-undelete]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-undelete|Разговор]]\n
\nRestore $1 deleted edits to this page [alt-d]\n\n{{int:Tooltip-undelete}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-unwatch&action=edit tooltip-unwatch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-unwatch|Разговор]]\n
\nRemove this page from your watchlist [alt-w]\n\n{{int:Tooltip-unwatch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-upload&action=edit tooltip-upload]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-upload|Разговор]]\n
\nUpload images or media files [alt-u]\n\n{{int:Tooltip-upload}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-userpage&action=edit tooltip-userpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-userpage|Разговор]]\n
\nMy user page [alt-.]\n\n{{int:Tooltip-userpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-viewsource&action=edit tooltip-viewsource]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-viewsource|Разговор]]\n
\nThis page is protected. You can view it's source. [alt-e]\n\n{{int:Tooltip-viewsource}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-watch&action=edit tooltip-watch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-watch|Разговор]]\n
\nAdd this page to your watchlist [alt-w]\n\n{{int:Tooltip-watch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-watchlist&action=edit tooltip-watchlist]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-watchlist|Разговор]]\n
\nThe list of pages you're monitoring for changes. [alt-l]\n\n{{int:Tooltip-watchlist}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Tooltip-whatlinkshere&action=edit tooltip-whatlinkshere]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Tooltip-whatlinkshere|Разговор]]\n
\nList of all wiki pages that link here [alt-b]\n\n{{int:Tooltip-whatlinkshere}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uclinks&action=edit uclinks]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uclinks|Разговор]]\n
\nГледај последњих $1 промена; гледај последњих $2 дана.\n\n{{int:Uclinks}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Ucnote&action=edit ucnote]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Ucnote|Разговор]]\n
\nИспод је последњих <b>$1</b> промена у последњих <b>$2</b> дана.\n\n{{int:Ucnote}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uctop&action=edit uctop]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uctop|Разговор]]\n
\n (врх)\n\n{{int:Uctop}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unblockip&action=edit unblockip]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unblockip|Разговор]]\n
\nОтпусти корисника\n\n{{int:Unblockip}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unblockiptext&action=edit unblockiptext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unblockiptext|Разговор]]\n
\nУпотребите доњи упитник да бист вратили право писања\nраније обузданој ИП адреси или корисничком имену.\n\n{{int:Unblockiptext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unblocklink&action=edit unblocklink]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unblocklink|Разговор]]\n
\nдеблокирај\n\n{{int:Unblocklink}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unblocklogentry&action=edit unblocklogentry]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unblocklogentry|Разговор]]\n
\nunblocked "$1"\n\n{{int:Unblocklogentry}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undelete&action=edit undelete]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undelete|Разговор]]\n
\nВрати обрисану страницу\n\n{{int:Undelete}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undelete_short&action=edit undelete_short]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undelete_short|Разговор]]\n
\nUndelete\n\n{{int:Undelete_short}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undeletearticle&action=edit undeletearticle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undeletearticle|Разговор]]\n
\nВрати обрисани чланак\n\n{{int:Undeletearticle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undeletebtn&action=edit undeletebtn]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undeletebtn|Разговор]]\n
\nВрати!\n\n{{int:Undeletebtn}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undeletedarticle&action=edit undeletedarticle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undeletedarticle|Разговор]]\n
\nвраћено "$1"\n\n{{int:Undeletedarticle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undeletedtext&action=edit undeletedtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undeletedtext|Разговор]]\n
\nЧланак [[$1]] је успешно враћен.\nПогледајте [[Википедија:Лог_брисања]] за запис о скорашњим брисањима и враћањима.\n\n{{int:Undeletedtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undeletehistory&action=edit undeletehistory]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undeletehistory|Разговор]]\n
\nАко вратите страницу, све ревизије ће бити враћене њеној историји.\nАко јенова страница истог имена направљена од брисања, враћене\nревизије ће се појавити у ранијој историји, а тренутна ревизија садашње странице\nнеће бити аутоматски замењена.\n\n{{int:Undeletehistory}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undeletepage&action=edit undeletepage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undeletepage|Разговор]]\n
\nПогледај и врати обрисане странице\n\n{{int:Undeletepage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undeletepagetext&action=edit undeletepagetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undeletepagetext|Разговор]]\n
\nСледеће странице су обрисане али су још увек у архиви и\nмогу бити враћене. Архива може бити периодично чишћена.\n\n{{int:Undeletepagetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undeleterevision&action=edit undeleterevision]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undeleterevision|Разговор]]\n
\nОбрисана ревизија од $1\n\n{{int:Undeleterevision}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Undeleterevisions&action=edit undeleterevisions]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Undeleterevisions|Разговор]]\n
\n$1 ревизија архивирано\n\n{{int:Undeleterevisions}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unexpected&action=edit unexpected]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unexpected|Разговор]]\n
\nНеочекивана вредност: "$1"="$2".\n\n{{int:Unexpected}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unlockbtn&action=edit unlockbtn]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unlockbtn|Разговор]]\n
\nОткључај базу\n\n{{int:Unlockbtn}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unlockconfirm&action=edit unlockconfirm]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unlockconfirm|Разговор]]\n
\nДа, заиста желим да откључам базу.\n\n{{int:Unlockconfirm}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unlockdb&action=edit unlockdb]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unlockdb|Разговор]]\n
\nОткључај базу\n\n{{int:Unlockdb}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unlockdbsuccesssub&action=edit unlockdbsuccesssub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unlockdbsuccesssub|Разговор]]\n
\nБаза је откључана\n\n{{int:Unlockdbsuccesssub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unlockdbsuccesstext&action=edit unlockdbsuccesstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unlockdbsuccesstext|Разговор]]\n
\nВикипедијина база података је откључана.\n\n{{int:Unlockdbsuccesstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unlockdbtext&action=edit unlockdbtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unlockdbtext|Разговор]]\n
\nОткључавање базе ће свим корисницима вратити могућност измене страница,\nпромене корисничких подешавања, измене списка надгледања, и свега осталог\nшто захтева промене у бази.\nМолим потврдите да је ово заиста оно што намеравате да урадите.\n\n{{int:Unlockdbtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unprotect&action=edit unprotect]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unprotect|Разговор]]\n
\nUnprotect\n\n{{int:Unprotect}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unprotectcomment&action=edit unprotectcomment]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unprotectcomment|Разговор]]\n
\nReason for unprotecting\n\n{{int:Unprotectcomment}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unprotectedarticle&action=edit unprotectedarticle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unprotectedarticle|Разговор]]\n
\nunprotected [[$1]]\n\n{{int:Unprotectedarticle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unprotectsub&action=edit unprotectsub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unprotectsub|Разговор]]\n
\n(Unprotecting "$1")\n\n{{int:Unprotectsub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unprotectthispage&action=edit unprotectthispage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unprotectthispage|Разговор]]\n
\nУклони заштиту са ове странице\n\n{{int:Unprotectthispage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unusedimages&action=edit unusedimages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unusedimages|Разговор]]\n
\nНеупотребљене слике\n\n{{int:Unusedimages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unusedimagestext&action=edit unusedimagestext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unusedimagestext|Разговор]]\n
\n<p>Обратите пажњу да се други веб сајтови\nкао што су међународне Википедије могу повезивати на слику\nдиректним УРЛ-ом, и тако могујош увек бити приказани овде упркос\nактивној употреби.\n\n{{int:Unusedimagestext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unwatch&action=edit unwatch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unwatch|Разговор]]\n
\nUnwatch\n\n{{int:Unwatch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Unwatchthispage&action=edit unwatchthispage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Unwatchthispage|Разговор]]\n
\nПрекини надгледање\n\n{{int:Unwatchthispage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Updated&action=edit updated]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Updated|Разговор]]\n
\n(Освежено)\n\n{{int:Updated}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Upload&action=edit upload]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Upload|Разговор]]\n
\nПошаљи фајл\n\n{{int:Upload}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadbtn&action=edit uploadbtn]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadbtn|Разговор]]\n
\nПошаљи фајл\n\n{{int:Uploadbtn}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploaddisabled&action=edit uploaddisabled]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploaddisabled|Разговор]]\n
\nSorry, uploading is disabled.\n\n{{int:Uploaddisabled}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadedfiles&action=edit uploadedfiles]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadedfiles|Разговор]]\n
\nПослати фајлови\n\n{{int:Uploadedfiles}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadedimage&action=edit uploadedimage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadedimage|Разговор]]\n
\nпослато "$1"\n\n{{int:Uploadedimage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploaderror&action=edit uploaderror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploaderror|Разговор]]\n
\nГрешка при слању\n\n{{int:Uploaderror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadfile&action=edit uploadfile]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadfile|Разговор]]\n
\nПошаљи слике, звуке, документа итд.\n\n{{int:Uploadfile}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadlink&action=edit uploadlink]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadlink|Разговор]]\n
\nПошаљи слике\n\n{{int:Uploadlink}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadlog&action=edit uploadlog]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadlog|Разговор]]\n
\nлог слања\n\n{{int:Uploadlog}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadlogpage&action=edit uploadlogpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadlogpage|Разговор]]\n
\nЛог_слања\n\n{{int:Uploadlogpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadlogpagetext&action=edit uploadlogpagetext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadlogpagetext|Разговор]]\n
\nИспод је списак најскоријих слања.\nСва времена су серверска времена (UTC).\n<ul>\n</ul>\n\n\n{{int:Uploadlogpagetext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadnologin&action=edit uploadnologin]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadnologin|Разговор]]\n
\nНисте пријављени\n\n{{int:Uploadnologin}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadnologintext&action=edit uploadnologintext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadnologintext|Разговор]]\n
\nМорате бити <a href="/wiki/Special:Userlogin">пријављени</a>\nда бисте слали фајлове.\n\n{{int:Uploadnologintext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadtext&action=edit uploadtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadtext|Разговор]]\n
\n<strong>СТОП!</strong> Пре него што шаљете овде,\nобавезно прочитајте и пратите Википедијина <a href="/wiki/Wikipedia:Image_use_policy">правила коришћења слика</a>.\n<p>Да бисте прегледали или претраживали раније послате слике,\nидите на <a href="/wiki/Special:Imagelist">списак послатих слика</a>.\nСлања и брисања су логована на <a href="/wiki/Wikipedia:Upload_log">логу слања</a>.\n<p>Употребите доњи упитник да бисте послали нове слике за\nилустровање својих чланака.\nНа већини бровсера, видећете "Browse..." дугме, које ће вам\nотворити стандардни прозор вашег оперативног система за бирање фајла.\nИзбор фајла ће убацити његово име у текст\nпоље поред дугмета.\nТакође морате обележити кућицу чиме потврђујете да не\nповређујете никаква ауторска права слањем фајла.\nПритисните дугме "Пошаљи" да бисте завршили слање.\nОно може потрајати ако имате спору Интернет везу.\n<p>Пожељни формати су JPEG за фотографије, PNG\nза цртеже и остале једноставне слике, и OGG за звуке.\nМолимо вас да имена ваших фајлова имају неко значење да бисте избегли забуну.\nДа бисте укључили слику у текст, употребите везу у облику\n<b>[[image:file.jpg]]</b> или <b>[[image:file.png|алтернативни текст]]</b>\nor <b>[[media:file.ogg]]</b> за звукове.\n<p>Обратите пажњу да, као и код Википедијиних страница, други могу мењати или\nизбрисати ваша слања ако мисле да то користи енциклопедији, а\nможе вам се и забранити да шаљете ако злоупотребите систем.\n\n{{int:Uploadtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Uploadwarning&action=edit uploadwarning]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Uploadwarning|Разговор]]\n
\nУпозорење при слању\n\n{{int:Uploadwarning}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:User_rights_set&action=edit user_rights_set]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:User_rights_set|Разговор]]\n
\n<b>User rights for "$1" updated</b>\n\n{{int:User_rights_set}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Usercssjs&action=edit usercssjs]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Usercssjs|Разговор]]\n
\n'''Note:''' After saving, you have to tell your bowser to get the new version: '''Mozilla:''' click ''reload''(or ''ctrl-r''), '''IE / Opera:''' ''ctrl-f5'', '''Safari:''' ''cmd-r'', '''Konqueror''' ''ctrl-r''.\n\n{{int:Usercssjs}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Usercssjsyoucanpreview&action=edit usercssjsyoucanpreview]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Usercssjsyoucanpreview|Разговор]]\n
\n<strong>Tip:</strong> Use the 'Show preview' button to test your new css/js before saving.\n\n{{int:Usercssjsyoucanpreview}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Usercsspreview&action=edit usercsspreview]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Usercsspreview|Разговор]]\n
\n'''Remember that you are only previewing your user css, it has not yet been saved!'''\n\n{{int:Usercsspreview}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Userexists&action=edit userexists]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Userexists|Разговор]]\n
\nКорисничко име које сте унели већ јеу употреби. Молим вас изаберите друго име.\n\n{{int:Userexists}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Userjspreview&action=edit userjspreview]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Userjspreview|Разговор]]\n
\n'''Remember that you are only testing/previewing your user javascript, it has not yet been saved!'''\n\n{{int:Userjspreview}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Userlogin&action=edit userlogin]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Userlogin|Разговор]]\n
\nПријави се\n\n{{int:Userlogin}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Userlogout&action=edit userlogout]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Userlogout|Разговор]]\n
\nОдјави се\n\n{{int:Userlogout}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Usermailererror&action=edit usermailererror]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Usermailererror|Разговор]]\n
\nMail object returned error: \n\n{{int:Usermailererror}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Userpage&action=edit userpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Userpage|Разговор]]\n
\nПогледај корисничку страну\n\n{{int:Userpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Userstats&action=edit userstats]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Userstats|Разговор]]\n
\nСтатистике корисника\n\n{{int:Userstats}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Userstatstext&action=edit userstatstext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Userstatstext|Разговор]]\n
\nПостоји <b>$1</b> пријављених корисника.\n<b>$2</b> њих су администратори (погледајте $3).\n\n{{int:Userstatstext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Version&action=edit version]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Version|Разговор]]\n
\nVersion\n\n{{int:Version}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Viewcount&action=edit viewcount]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Viewcount|Разговор]]\n
\nОвој страници је приступљено $1 пута.\n\n{{int:Viewcount}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Viewprevnext&action=edit viewprevnext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Viewprevnext|Разговор]]\n
\nПогледај ($1) ($2) ($3).\n\n{{int:Viewprevnext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Viewsource&action=edit viewsource]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Viewsource|Разговор]]\n
\nView source\n\n{{int:Viewsource}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Viewtalkpage&action=edit viewtalkpage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Viewtalkpage|Разговор]]\n
\nПогледај расправу\n\n{{int:Viewtalkpage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Wantedpages&action=edit wantedpages]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Wantedpages|Разговор]]\n
\nТражене страице\n\n{{int:Wantedpages}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watch&action=edit watch]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watch|Разговор]]\n
\nWatch\n\n{{int:Watch}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchdetails&action=edit watchdetails]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchdetails|Разговор]]\n
\n($1 страница надгледано не рачунајући странице за разговор;\n$2 укупно страница измењено од одсецања;\n$3...\n<a href='$4'>прикажи и мењај потпуни списак</a>.)\n\n{{int:Watchdetails}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watcheditlist&action=edit watcheditlist]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watcheditlist|Разговор]]\n
\nОвде је азбучни списак страница\nкоје надгледате. Обележите кућице страница које желите да уклоните\nса свог списка надгледања и кликните на дугме 'уклони изабране'\nна дну екрана.\n\n{{int:Watcheditlist}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchlist&action=edit watchlist]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchlist|Разговор]]\n
\nМој списак надгледања\n\n{{int:Watchlist}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchlistcontains&action=edit watchlistcontains]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchlistcontains|Разговор]]\n
\nВаш списак надгледања садржи $1 страница.\n\n{{int:Watchlistcontains}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchlistsub&action=edit watchlistsub]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchlistsub|Разговор]]\n
\n(за корисника "$1")\n\n{{int:Watchlistsub}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchmethod-list&action=edit watchmethod-list]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchmethod-list|Разговор]]\n
\nпроверавам има ли скорашњих измена у надгледаним страницама\n\n{{int:Watchmethod-list}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchmethod-recent&action=edit watchmethod-recent]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchmethod-recent|Разговор]]\n
\nпроверавам има ли надгледаних страница у скорашњим изменама\n\n{{int:Watchmethod-recent}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchnochange&action=edit watchnochange]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchnochange|Разговор]]\n
\nНишта што надгледате није промењено у приказаном времену.\n\n{{int:Watchnochange}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchnologin&action=edit watchnologin]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchnologin|Разговор]]\n
\nНисте пријављени\n\n{{int:Watchnologin}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchnologintext&action=edit watchnologintext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchnologintext|Разговор]]\n
\nМорате бити <a href="/wiki/Special:Userlogin">пријављени</a>\nда бисте мењали списак надгледања.\n\n{{int:Watchnologintext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchthis&action=edit watchthis]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchthis|Разговор]]\n
\nНадгледај овај чланак\n\n{{int:Watchthis}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Watchthispage&action=edit watchthispage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Watchthispage|Разговор]]\n
\nНадгледај ову страницу\n\n{{int:Watchthispage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Welcomecreation&action=edit welcomecreation]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Welcomecreation|Разговор]]\n
\n<h2>Добродошли, $1!</h2><p>Ваш налог је креиран.\nНе заборавите да прилагодите себи своја Википедијина подешавања.\n\n{{int:Welcomecreation}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Whatlinkshere&action=edit whatlinkshere]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Whatlinkshere|Разговор]]\n
\nШта је повезано овде\n\n{{int:Whatlinkshere}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Whitelistacctext&action=edit whitelistacctext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Whitelistacctext|Разговор]]\n
\nДа би вам било дозвољено да направите налоге на овом Викију морате да се [[Посебно:Пријављивање|пријавите]] и имате одговарајућа овчашћења.\n\n{{int:Whitelistacctext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Whitelistacctitle&action=edit whitelistacctitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Whitelistacctitle|Разговор]]\n
\nНије вам дозвољено да направите налог\n\n{{int:Whitelistacctitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Whitelistedittext&action=edit whitelistedittext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Whitelistedittext|Разговор]]\n
\nМорате да се [[Посебно:Пријављивање|пријавите]] да бисте мењали чланке.\n\n{{int:Whitelistedittext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Whitelistedittitle&action=edit whitelistedittitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Whitelistedittitle|Разговор]]\n
\nОбавезно је пријављивање за мењање\n\n{{int:Whitelistedittitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Whitelistreadtext&action=edit whitelistreadtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Whitelistreadtext|Разговор]]\n
\nМорате да се [[Посебно:Пријављивање|пријавите]] да бисте читали чланке.\n\n{{int:Whitelistreadtext}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Whitelistreadtitle&action=edit whitelistreadtitle]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Whitelistreadtitle|Разговор]]\n
\nОбавезно је пријављивање за читање\n\n{{int:Whitelistreadtitle}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Wikipediapage&action=edit wikipediapage]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Wikipediapage|Разговор]]\n
\nПогледај страну о овој страни\n\n{{int:Wikipediapage}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Wikititlesuffix&action=edit wikititlesuffix]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Wikititlesuffix|Разговор]]\n
\nВикипедија\n\n{{int:Wikititlesuffix}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Wlnote&action=edit wlnote]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Wlnote|Разговор]]\n
\nИспод је последњих $1 измена у последњих <b>$2</b> сати.\n\n{{int:Wlnote}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Wlsaved&action=edit wlsaved]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Wlsaved|Разговор]]\n
\nThis is a saved version of your watchlist.\n\n{{int:Wlsaved}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Wlshowlast&action=edit wlshowlast]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Wlshowlast|Разговор]]\n
\nПрикажи последњих $1 сати $2 дана $3\n\n{{int:Wlshowlast}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Wrong_wfQuery_params&action=edit wrong_wfQuery_params]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Wrong_wfQuery_params|Разговор]]\n
\nIncorrect parameters to wfQuery()<br />\nFunction: $1<br />\nQuery: $2\n\n\n{{int:Wrong_wfQuery_params}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Wrongpassword&action=edit wrongpassword]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Wrongpassword|Разговор]]\n
\nШифра коју сте унели је неисправна. Молимо покушајте поново.\n\n{{int:Wrongpassword}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Yourdiff&action=edit yourdiff]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Yourdiff|Разговор]]\n
\nРазлике\n\n{{int:Yourdiff}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Youremail&action=edit youremail]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Youremail|Разговор]]\n
\nВаша е-адреса*\n\n{{int:Youremail}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Yourname&action=edit yourname]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Yourname|Разговор]]\n
\nВаше корисничко име\n\n{{int:Yourname}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Yournick&action=edit yournick]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Yournick|Разговор]]\n
\nВаш надимак (за потписе)\n\n{{int:Yournick}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Yourpassword&action=edit yourpassword]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Yourpassword|Разговор]]\n
\nВаша шифра\n\n{{int:Yourpassword}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Yourpasswordagain&action=edit yourpasswordagain]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Yourpasswordagain|Разговор]]\n
\nПоново укуцајте шифру\n\n{{int:Yourpasswordagain}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Yourrealname&action=edit yourrealname]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Yourrealname|Разговор]]\n
\nYour real name*\n\n{{int:Yourrealname}}\n
\n[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=MediaWiki:Yourtext&action=edit yourtext]
\n[[Разговор_о_МедијаВикију:Yourtext|Разговор]]\n
\nВаш текст\n\n{{int:Yourtext}}\n
','',0,'MediaWiki default','20040602102145','sysop',0,0,0,0,0.417992135899134,'79959397897854','20040603084309'); INSERT INTO cur VALUES (760,0,'Пелопонески_рат','Оружани сукоб између Атинског поморског савеза (предвођеног Атином) и Пелепонеског савеза (предвођеног Спартом). Рат је, са једним прекидом, трајао 27 година (од 431. до 404. год. п. н. е.) и обухватио је скоро цео антички свет. \r\n\r\nРат се, генерално, може поделити у три фазе:\r\n\r\n*Прва фаза је трајала десет година, од 431. до 421. год. п. н. е. Карактерисана је копненим продорима Пелепонеског савеза на Атику и пустошењем атинске земље. Атињани, вођени Периклом, су изабрали да не улазе у директан сукоб са надмоћном дорском војском, већ су се ослонили на своју флоту којом су нападали обале Пелепонеза и трудили се да омету трговину Коринта са Сицилијом. Тај период је обележен и појавом куге, услед које је Атина изгубила четвртину своје становништва и трећину хоплита. Прва фаза је окончана Никијиним миром 421 год. п. н. е.\r\n\r\n*Друга фаза је трајала, такође, десет година од 421. до 411. год. п. н. е. Најважнији догађај је атински поход на Сицилију (415. год. п. н. е.), пре свега против града Сиракузе. Експедиција се, после поморског пораза у сиракушкој луци, завршила и катастрофом копнене војске. Атинске снаге су изгубиле преко 200 бродова и 35.000 хоплита. После пораза Атина се нашла у очајном положају, без новчаних резерви и са све непоузданијим савезницима. Врхунац кризе представља олигархијски преврат који на власт доводи тзв. Веће од четири стотине и отворен раскол превратника са флотом и војском стационираном у Јонији. \r\n\r\n*Трећу фазу (од 411. до 404. год. п. н. е.) одликују борбе за контролу Хелеспонта, преко кога се вршио увоз жита и дрвне грађе из области око Црног мора. Током последњих седам година, атинска флота је очајнички бранила конвоје. Иако су Атињани имали знатних успеха у биткама код Абида, Кизика и Аргинуса, подлегли су последњој бици код Егоспотама 405. год. п. н. е.\r\n\r\nРат се завршио 404. год. п. н. е. капитулацијом Атине. Флота је заплењена, зидови који су спајали град са Пирејом, трговачком и ратном луком су срушени, а прекоморски поседи су јој одузети.\n\r\n[[de:Peloponnesischer Krieg]]\r\n[[en:Peloponnesian War]]\r\n[[fr:Guerre du Péloponnèse]]\r\n[[ja:ペロポネソス戦争]]','HasharBot - robot Adding:ja',0,'81.220.102.177','20040415221811','',0,0,0,0,0.610851932601,'79959584778188','20040415221811'); INSERT INTO cur VALUES (761,0,'Антички_догађаји','* [[Пелопонески рат]]\n* [[Септуагинта]]\n* [[Годови и вулкани]]\n* [[Медицина у Антици]]','',24,'Domatrios','20050311042802','',0,0,1,0,0.754746914727,'79949688957197','20050311042938'); INSERT INTO cur VALUES (763,1,'Фрањо_Туђман','Добро да се неком несвиђа Њофра али би бар могао да пише ћирилицом.','',17,'Bonzo','20031206015536','',0,0,1,1,0.605251792634,'79968793984463','20031206015536'); INSERT INTO cur VALUES (764,6,'212.jpg','Хати у XV веку ст.е.','Хати у XV веку ст.е.',24,'Domatrios','20031206035011','',0,0,0,1,0.788483582240048,'79968793964988','20040905233308'); INSERT INTO cur VALUES (765,0,'Античке_земље_и_државе','{{патрљак}}\n*[[Aнтички Рим]]','',17,'Bonzo','20041202205459','',1,0,0,0,0.01299162815,'79958797794540','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (766,0,'Aнтички_Рим','*[[Римска војска]]\n*[[Гај Јулије Цезар]]','',24,'Domatrios','20050215032743','',0,0,0,0,0.033203058426,'79949784967256','20050215032743'); INSERT INTO cur VALUES (767,0,'Римска_војска','Главни род војске код Римљана су представљале пешадија ([[peditatus]]) и коњица ([[equitatus]]). Треба уз то споменути и морнарицу ([[classis]]). Војску је пратила и комора ([[impedimenta]]), а било је и помоћних чета ([[auxilia]]). Највећа војна јединица била је легија ([[legio]]) и бројила је обично 6000 војника. Међутим, Цезареве легије биле су бројчано мање и бројaле су по 4000 момака.\r\n\r\nЛегија је носила име или по редном броју, или по своме оснивачу. У галском рату је била чувена Цезарева десета легија.\r\nСвака се легија састојала од 10 кохорти ([[cohors]]), а кохорта од три манипула ([[manipulus]]). Још мања јединица је била центурија ([[centuria]]). Оно што је центурија била у пешадији, то је била турма ([[turma]]), односно ескадрон у коњици. Турма се састојала од 30 коњаника. Још мања јединица у коњици је била декурија ([[decuria]]).\r\n\r\nОд бродова се у Коментарима спомињу: ратна лађа ([[navis longa]]), брза лађа ([[navis liburna]]), теретна лађа ([[navis oneraria]]) и извиђачка лађа ([[navis speculatoria]]). Према броју весала делиле су се на двовесларке ([[biremes]]), тровесларке ([[triremes]]) итд.\r\n\r\nПоред оперативне војске у војсци је било и занатлија (fabri).\r\nНа челу војске налазио се врховни командант ([[imperator]]), који је командовао и на копну и на мору. Овај назив су касније носили и римски цареви. Нешто нижи ранг од императора био је војвода ([[dux]]), који је управљао војском или делом војске.\r\nВиши официри су били: ([[legati militum]]) и ([[tribuni militum]]). Ових других, тј. војних трибуна било је по шест у свакој легији. Од својих виших официра Цезар нарочито истиче легата Тита Лабијена, а од трибуна Каја Волусена.\r\nНижи официри су се звали центуриони ([[centurio]]) и њихово је звање одговарало данашњим нижим официрима или подофицирима.\r\n\r\nЗаповедник коњице је носио назив ([[praefectus equitum]]), а флоте ([[praefectus classis]]).\r\nГлавно оружје ([[arma]]) римске војcке је било: мач ([[gladius]]), копље ([[pilum]]), стрела ([[sagitta]]) и штит ([[scutum]] и [[parma]]). Иначе за копље као и за друго оружје постоји велики број синонима.\r\n\r\nРимљани су поред овога познавали и бојне справе ([[catapulte]] и [[baliste]]) за избацивање стријела и копаља, а употребљавали су праћке ([[funda]] и [[tormentum]]).\r\nШто се тиче одеће, војници су на глави носили шлемове ([[cassis]] и [[galea]]) и то углавном y коњаници. На себи су имали капут без рукава ([[tunica]]) и кабаницу ([[sagulum]]) као и кратке панталоне ([[bracae]]). На прсима су имали оклопе и штитнике ([[thorax]] i [[lorica]]) од коже и метала. На ногама су им биле чизме ([[caliga]]). Поред тога, сваки војник носи са собом и храну за извесно вријеме као и друге потребне ствари ([[sarcina]]).\r\nЗа покрет, напад или узмицање имали су више бојних труба: ([[tuba]], [[cornu]], [[lituus]], [[classicum]]), a за измену страже ([[bucina]]).\r\nУ бојне знакове спадали су: орао ([[aquila]]) и застава ([[vexillum]]). Aquila је представљао лик орла, насађен на високу мотку, а vexillum је био комад црвена или бела платна, у форми заставе. Њих су носили орлоноше ([[aquiliferi]]) и заставници ([[signiferi]]).\r\nЛегија се пред борбу постављала у три бојна реда ([[acies]]). У првом су биле четири, а у друга два по три кохорте. Трећи бојни ред је обично представљао резерву. Са страна су била крила ([[cornua]]) и ту су се налазиле коњица и помоћне чете.\r\n\r\nКод кретања војске постојале су три врсте марша: обични ([[iter iustum]]), убрзани ([[iter magnum]]) и брзи ([[iter maximum]]). Обични марш је износио 25—30 километара на дан.\r\nКод напада на градове војска се служила покретљивим дрвеним кулама на спратове ([[turres tabulatae]]), које су биле на точковима, затим овновима ([[arietes]]). То су биле дебеле дрвене греде, које су висиле на ланцима, а чији је предњи дeо од метала имао фигуру овна. Том се гредом ударало о зидове и настојало да се бедем провали. На бедеме се јуришало и под штитовима, гдје је више војника ступало у облику корњаче ([[testudo]]), а употребљавали су се и српови ([[falces]]) за разваљивање зидова. Српови су служили и за кидање конопа којим су били везани јарболи.\r\n\r\nЗа одбрану су поред бедема ([[moenia]]) служили и јаркови ([[fossae]]), шанчеви ([[aggeres]] и [[valla]]), а биле су и ограде ([[pinnae-loricae]]).\r\nКада је требало да се војска одмори или извесно време задржи, подизан је логор ([[castra]]). Он је имао четвртаст облик са капијама на све четири стране. Оне су се звале: [[porta praetoria]], — [[porta decumana]] — porta principalis dextra — и p. p. sinistra. У средини ce налазио командантов шатор ([[praetorium]]), док је остали простор био распоређен на војне јединице између којих су били пролази. Логор су чувале страже ([[vigiliae]]), по чему се код Римљана и ноћно време делило на четири вигилије, а дневно на часове ([[horae]]).\r\nАко је војска логоровала преко зиме, то је био зимовник ([[hiberna]]).\r\nЗа заслуге у војсци делила су се различита одликовања, а звала су се венци ([[coronae]]), јер су имала облик венаца, који су били направљени од лишћа или каква метала.\r\n\r\nТа одликовања су била:\r\n*1. Corona castrensis. Добивао га је онај војник који се истакао при опсади логора.\r\n*2. Corona civica се давала ономе ко спасе живот римскога грађанина. То одликовање је Цезар добио код опсаде Митилене.\r\n*3. Corona muralis је за онога ко се успне на непријатељске зидове.\r\n*4. Corona navalis се давала код победе на мору.\r\n*5. Corona obsidionalis је за онога који друге ослободи од опсаде.\r\n*6. Corona vallaris је одликовање које војник заслужује ако први уђе у непријатељски шанац.\r\n\r\nНо, свакако је највеће одликовање било — соrоnа triumphalis. Њега је сенат додељивао војсковођи за победу у рату. То је био венац од ловора, који је приликом тријумфа носио побједник возећи се на [[Капитол]] у колима које су возили бели коњи. Уз то је био одевен у шарену тогу ([[toga picta]]) и тунику са палмовим гранчицама ([[tunica palmata]]). Такву част је Цезар доцније трајно присвојио, па се таквом одјећом користио и кад није био награђен тријумфом.\r\nМањи се тријумф звао овација ([[ovatio]]). У њему је победник ишао пешке или је јахао на коњу.\r\nИслужени војници (veterani) су по одласку из војске као награду добивали комад земље коју су обрађивали, и то им је служило као нека пензија. (доматриос)\r\n\r\nЛитература:\r\n*Ахмед Тузлић у коментарима књиге: Цезар, Галски и грађански ратови \r\n\r\n.','',24,'Domatrios','20031207000558','',0,0,0,1,0.013528716757,'79968792999441','20031207000558'); INSERT INTO cur VALUES (768,0,'Античка_религија_и_митологија','*[[Хришћанство у Антици]]\n*[[Хришћански апологети]]','',24,'Domatrios','20040831120958','',0,0,0,0,0.216321048428,'79959168879041','20040831121351'); INSERT INTO cur VALUES (769,0,'Хришћанство_у_Антици','Ово поглавље обрађује [[Хришћанство]] са историјског становишта.\n\n*[[Климент Александријски]]\n*[[Филон Александријски]]\n*[[Симон Врачар]]\n*[[Ориген]]\n*[[Јевсевије Кесаријски]]\n*[[Јероним]]\n*[[Сократ Схоластик]]','',24,'Domatrios','20040912200930','',0,0,0,0,0.966816200859,'79959087799069','20040912200930'); INSERT INTO cur VALUES (770,0,'Хришћанство','Хришћанство је религија заснована на темељима [[јудаизам|јудаизма]]. Основна и најважнија разлика између\nјудаизма и хришћанства је у томе што хришћанство врши\nуниверзализацију у односу на јудаизам, односећи се на\nсве људе, а не само на један народ (Јевреје) као\nшто је то случај у јудаизму.\n\nХришћанство је настало у првом веку нове ере на\nпростору моћне Римске империје. Један од битних\nпредуслова за настанак хришћанства јесте измешаност\nнарода, измешаност култура и језика, па и измешаност\nрелигија на територији огромног Римског царства у то\nвреме. Због тога је хришћанство од самог настанка\nнаднационална, универзална религија. Други битан\nуслов за настанак хришћанства јесте класна неједнакост\nу Римском царству. Потлачени слојеви народа су у новој\nрелигији видели спас, средство избављења из ропства и\nсиромаштва. Хришћанство је проповедало једнакост и\nзато је у почетку било прихваћено од стране нижих, а\nодбацивано од стране виших слојева друштва. У првом\nвеку нове ере хришћани су се тајно окупљали на\nзаједничким верским обредима, проповедима и\nмолитвама. Заједнице хришћанских верника звале су се\nхришћанске општине, било их је у свим деловима\nцарства, и у њима је имовина била заједничка. Али,\nхришћанство је само у почетку било религија угњетених\nи потлачених, да би временом све више богаташа,\nнесигурних и незадовољних државном влашћу,\nприступало новој вери. Хришћанске општине су се све\nвише шириле и богатиле. Тада хришћани мењају своје\nучење и од својих присталица почињу да траже\nпослушност и покорност државној власти. Ускоро је\nнестало и имовинске једнакости међу хришћанима. Крајем\nдругог века нове ере све хришћанске општине ујединиле\nсу се у једну заједницу чији је поглавар постао римски\nепископ, касније назван папа (грчки: pappas,\nлатински: papa - отац). Тако је створена верска\nорганизација Хришћанска црква. Седиште папе је у\nВатикану. [[Цар Константин]] ([[306]]. – [[337]].) увидевши\nбезопасност , чак шта више потенцијалну корисност нове\nрелигије по државу, због хришћанског учења да је\nсвака власт од бога, [[30. април|30. априла]] [[313]]. године [[Милански\nедикт|Миланским\nедиктом]] проглашава равноправност хришћанства са\nосталим религијама, и оно убрзо постаје и званична\nдржавна религија у Римском царству. Између цркве и\nдржаве склопљен је обострано користан савез. Касније је\nхришћанство постало владајућа религија европских\nнарода. У име хришћанства вођени су многи ратови са\nциљем покоравања народа и наметања истог.\n\nОснивачем хришћанства сматра се Исус Христос (хебрејски Јошуа) по коме је хришћанство и добило\nиме. Исус је обично, лично име, док Христос значи месија, помазаник, од бога послат. Најновија истраживања\nговоре да је Исус ипак историјска личност. Наиме,\nИсуса у својим делима спомињу и нехришћански писци из\nпрвог века ([[Тацит]], [[Јосиф Флавије]]). Ипак, основни\nизвор података о Исусовом животу, раду и учењу\nпредставља Библија (грчки: “књиге”), света књига\nхришћанства, односно Нови завет. Нови завет је збирка\nсписа идеолога и оснивача ране хришћанске цркве,\nписаних на грчком и делимично на арамејском језику у\nпрвом и другом веку нове ере. Иначе, и сам Исус је\nговорио арамејски.Овај језик данас је\nмртав. Нови завет садржи укупно 27 списа канонизованих\nу неколико фаза закључно са четвртим веком, иако су\nсви текстови били довршени до средине другог\nвека. Садржи четири јеванђеља (грчки: evangelion - добра\nвест) и то по Матеји, Луки, Марку и Јовану. Прва\nтри јеванђеља су синоптичка. Нови завет такође садржи\nрану црквену историју (дела апостолска),\nдвадесетједну посланицу и једну апокалипсу (откровење\nЈованово). Управо четири јеванђеља представљају\nизвештај о Исусовом животу, о његовим казивањима и\nделима. Према Библији, Исус је зачет безгрешним\nзачећем. Теза да је Исуса родила девица требало би да\nобезбеди веровање да је он син божији. Према\nисторијским подацима рођен је у 31. години владавине\nримског императора Августа, у Назарету, у Галилеји,\nод оца Јосифа и мајке Марије, у сиромашној јеврејској\nпородици. Галилеја је планинска област западно од реке\nЈордан и Галилејског језера. Према Јосифу Флавију код\nЈевреја су у то време постојале три филозофске струје:\nфарисеји, садукеји и такозвани есенци. Исус је био\nнајближи есенцима, био је њихов симпатизер и\nпристалица. Треба напоменути да је Исус био рабин\n(хебрејски: учитељ, познавалац писма), односно\nјеврејски свештеник и да је он уствари изнутра\nреформисао јеврејску религију. У Исусово време\nПалестина је имала извесну аутономију у оквиру Римског\nцарства, а власт у Палестини су држали\nфарисеји. Есенци нису прихватали Законик који је по\nмного чему био готово неподношљив и који су фарисеји\nнаметнули народу, и због тога су (есенци) били\nпрезрени и изоловани од стране садукеја и\nфарисеја. Исус је и сам потицао из сиромашних кругова\nкоји махом нису поштовали законок и који су највише\nбили погођени доношењем истог. Бранећи интересе ових\nкругова Исус се сукобио са садукејима и фарисејима,\nи његова борба против истих, као и супростављање\nзваничном многобоштву које је Римска империја једино\nпризнавала, довели су до његовог хапшења и разапињања\nна крсту. Исусов судија био је [[Понтије Пилат]]. Према\nБиблији, Исус је након три дана ускрсао из мртвих,\nсвојим васкрснућем победио смрт, сјединио се са богом\nи отворио врата раја. Највећи хришћански празници су\n[[Ускрс]] и [[Божић]]. Божић је посвећен Христовом рођењу, док\nУскрс слави Христово митско васкрснуће.\n\nПодела хришћанске цркве\n\nПрво цепање, шизма (грчки: “расцеп”) извршено је\n[[1054]]. године на католичку и источну (после\nреформације грчко-православну) цркву. Оно је било\nпоследица разапетости Римског царства између свог\nзападног и источног дела, као и различитих\nфилозофских оријентација и тумачења теолошких питања (на пример тумачење догме о Светом тројству) у\nразличитим деловима царства.\n\nКатоличку цркву одликују општост, универзалност и\nнаднационалност (грчки: katolikon - опште). Насупрот\nтоме православље се развија управо кроз националне\nцркве ([[Српска Православна Црква]], Руска, Грчка,\nБугарска, Румунска...). Врховни поглавар католичке\nцркве је папа, док је на челу православне цркве\nпатријарх. Обе цркве себе сматрају јединим правим\nтумачима Библије.\n\nПодела католичке цркве\n\nУ шеснаестом веку у западном хришћанству се јавља\nснажан верско-политички покрет реформације чији је\nвођа био [[Мартин Лутер Кинг]]. Реформција је западно\nхришћанство поделила у две основне струје:\n[[католичанство]] и [[протестантизам]] (латински: protestatio -\nпротест). Повод за побуну Мартина Лутера Кинга била је\nпродаја индулгенција односно опраштање грехова , чак и\nбудућих, верницима за новац. Индулгенцију је одобрио\n[[папа ЈулијеII]]. Покрет реформације и противреформације,\nрасцеп до ког је дошло у западном хришћанству били су\nповод за многе дуге и тешке верске ратове ([[Хугенотски\nрат]], [[Тридесетогодишњи рат]]). Оно што разликује\nпротестантизам од католичанства је одбацивање свих\nцрквених одлука, неприхватање папе као посредника\nизмеђу бога и верника и одбацивање култа светаца,\nикона и реликвија. Савремени протестантизам се дели на\nЛутеранску и Англиканску цркву.\n\nРаспрострањеност\n\nХришћанство је данас најраспрострањенија религија\nна свету са, уз ислам, највећим бројем\nверника. Хришћани чине већину у Европи, целој Америци, Аустралији, а има их и у Азији и у Африци. Само\nримокатолика има чак 980 000 000 по подацима из [[1991]].\nгодине.\n\nЦркве римокатоличке исповести делују у [[Шпанији]],\n[[Италија|Италији]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Пољска|Пољској]], [[Мађарска|Мађарској]], јужној\n[[Немачка|Немачкој]], [[Словенија|Словенији]], [[Хрватска|Хрватској]], [[Чешка|Чешкој]], [[Словачка|Словачкој]], готово целој [[Латинска Америка|Латинској Америци]].\n\nАнгликанска црква развијена је у [[Енглеска|Енглеској]].\n\nПротестантске цркве покривају све [[скандианавско полуострво|скандианавске]]\nземље, северну Немачку, [[Француска|Француску]], [[Холандија|Холандију]].\n\nПравославље је заступљено у [[Југоисточна Европа|Југоисточној Европи]] ([[Србија и Црна Гора]],[[Република Српска]], [[Бугарска]], [[Грчка]], [[Румунија]],\n[[Македонија]]) и у [[Русија|Русији]].\n\n\'\'\'Из матурског рада Ристић Горана.\'\'\'\n\n*Види такође [[Хришћанство у Антици]]\n\n[[af:Christendom]]\n[[ar:مسيحية]]\n[[bg:Християнство]]\n[[ca:Cristianisme]]\n[[cs:Křesťanství]]\n[[cy:Cristnogaeth]]\n[[da:Kristendom]]\n[[de:Christentum]]\n[[en:Christianity]]\n[[eo:Kristanismo]]\n[[es:Cristianismo]]\n[[et:Kristlus]]\n[[fr:Christianisme]]\n[[he:נצרות]]\n[[hr:Kršćanstvo]]\n[[hu:Kereszténység]]\n[[ia:Christianismo]]\n[[it:Cristianesimo]]\n[[ja:キリスト教]]\n[[ms:Nasarani]]\n[[nl:Christendom]]\n[[no:Kristendom]]\n[[pl:Chrześcijaństwo]]\n[[pt:Cristianismo]]\n[[ro:Creştinism]]\n[[ru:Христианство]]\n[[simple:Christianity]]\n[[sl:Krščanstvo]]\n[[sv:Kristendomen]]\n[[uk:Християнство]]\n[[wa:Crustinnisse]]\n[[zh-cn:基督教/简]]\n[[zh-tw:基督教/繁]]','+bg:',76,'Webkid','20040906170725','',0,0,0,0,0.688441534236485,'79959093829274','20050115031254'); INSERT INTO cur VALUES (771,0,'Климент_Александријски','Климент Александријски (+ око 217.) - велики хришћански учитељ. 190. године био је изабран за начелника Александријске Катихуменске школе. У време прогона императора Септимија Севера, који је почео 201. године, Климент се преселио у Кападокију.\r\n\r\nСачувани су следећи радови светог Климента: \r\n\r\n*„Опомена незнабошцима\", \r\n*„Педагог\", \r\n*„Стромате\", \r\n*„Који ће се богаташ спасти?\" \r\n\r\nУ делу архиепископа Филарета - „Историјско учење о светим Оцима\", читамо: „Климент је написао Ипотипозе или Примери. Али са увереношћу треба да претпоставимо да је ово дело, које је видео Фотије, заправо дело које није написао Климент, него да је то некаква прерада која је под јаким утицајем аријанаца или неких других јеретика... На крају, и сам Фотије је сумњао да су Ипотипозе, које је видео, дело Климента Александријског. Уосталом, од тог списа, са изузетком онога што наводи Јевсевије, до нас није дошло много...\" (Петроград, 1882,1. том, стр. 175-176 /на руском/). (доматриос)','',24,'Domatrios','20031208020211','',0,0,0,1,0.354573954062,'79968791979788','20031208020211'); INSERT INTO cur VALUES (772,0,'Филон_Александријски','Филон Александријски (око 20. године ст.е. - око 40. године н.е.) - јудејски научник и философ (неоплатоничар). Један од оснивача Александријске егзегетске школе. Основни предмет његових анализа било је Мојсијево Петокњижје. Доктринарна јудаистичка мисао карактерише дела Филона Александријског као мисли које настају под снажним утицајем јелинизма. Егзегетски метод Филона искоришћен је и у делима Оригена, блаж. Августина, светог Амвросија Миланског и неких других ранохришћанских писаца. \r\n\r\nЊегови радови објављени су: „Philonis Opera quae supersunt\", Berlin, 1896-1930; 1962-1963. Руски превод: Филон Јудејац, „Ο контемплативном животу\" - /Смирнов, „Терапеути и Филонови радови\", Кијев, 1909. Такође и у делу: „Текст Кумрана\", Москва, 1971. година, 1. део/\r\nФилон је био Јеврејин из свештеничког рода, и живео је до око 40. Године после Христа. Учио се у Александријској школи и повео се по духу Платонове науке. Због тога је и увео алегоријски смисао при тумачењу Светог Писма. (Рhot. Соd. 103) (доматриос)','',24,'Domatrios','20031208020447','',0,0,0,1,0.215715938348,'79968791979552','20031208020447'); INSERT INTO cur VALUES (773,0,'Симон_Врачар','Симон Врачар био је, према мишљењу древних хришћанских писаца (св. Иринеј Лионски, св. Јустин Философ, св. Теодорит Кирски...), родоначелник гностичке јереси. Још увек нису пронађени историјски подаци о његовом животу. Зна се да је био из Самарије, да је примио крштење у време прве апостолске проповеди у свом родном крају. Ту долази до првих несугласица са апостолом Петром. Предање казује о Симону да је био непокајани и непомирљиви непријатељ апостола, пре свих апостола Петра. Закључни чин препирке Симона и апостола Петра био је у Риму. \r\n\r\nПредање казује да је Симон желео да покаже силу својих мађионичарских вештина, те да се подигао у ваздух пред мноштвом људи па чак и пред самим императором. Тада је апостол Петар проузнео молитву Господу да јеретик буде посрамљен, те да је тада Симон пао на земљу и тако је погинуо.\r\nУчење Симона Врачара до нас је дошло у крајње замршеном и противречном излагању. Можда најбоље излагање његовог учења имамо у „Философуменама\" светог Иполита Римског (МРGr. t. XVI). (доматриос)','',24,'Domatrios','20031208020606','',0,0,0,1,0.343005284361,'79968791979393','20031208020606'); INSERT INTO cur VALUES (774,0,'Ориген','\r\nОриген (око 182-254. година) - философ и богослов, аутор мноштва библијско-критичких, егзегетских, догматских, апологетских и поучних дела, а такође и проповеди и писама. Основним догматским радовима Оригена сматрају се „Против Целса\" (у осам књига) и „О начелима\", где је снажно изражен апологетски карактер. У основна дела Оригена из библистике и егзегезе потребно је поменути тумачење на књигу Постања, Песму над Песмама, на Јованово и Лукино јеванђеље, посланицу Римљанима. Оригенова дела се налазе у РGr. ХI-ХVII. [[Јевсевије Кесаријски|Јевсевије Памфил]] му посвећује VI књигу своје Историје.\r\n\r\nОригеново учење ушло је у основе многих богословских система, како православних тако и јеретичких. Особито Оригену стављају у кривицу честу апелацију јеретика Арија према његовим делима и ауторитету. [[Арије]]во усмеравање према Оригену било је, по напомени уваженог научника, „не у том смислу да је Арије усвојио мисли тог учитеља, већ пре у томе што је Арије злоупотребио многе Оригенове изразе\" (еп. Јован, „Историја Васељенских Сабора\", Новочеркаск, 1893, стр. 4 /на руском/). \r\n\r\nОригеново богословље осуђено је као јерес на Петом Васељенском Сабору (553. године), по иницијативи императора [[Јустинијан]]а, када је анализирао његово учење и затим упутио посланицу Мини, патријарху Константинопоља. У тој посланици изложено је десет анатематизама. Закључна тачка гласи: „Анатема и Оригену, прозваноме Адамант, који је изложио то нечасно и преступно учење, као и свакоме ко прихвати те мисли, или их штити или на неки начин ради на томе да се оне понове...\" (пом. дело, стр. 279). \r\n\r\nКако Оци на Петом Васељенском Сабору нису установили особена правила, ми на анатему Оригена наилазимо у првом правилу Шестог Васељенског Сабора, у коме се понавља одлука са Петог Сабора: „Теодора Мопсуестијског, Несторијевог учитеља, и Оригена, и Дидима, и Евагрија, који су обновили јелинске басне, и прелазак и поновно рађање тела и душе, учење које је противно вери у васкрсење мртвих... саборно смо предали проклетству и одбацили\". Како се може видети, Оригеново име се налази међу именима осталих јеретика.\r\nОригеново тумачење књиге Постања: РGr. XII (доматриос)','',24,'Domatrios','20031208021138','',0,0,0,1,0.122710777969,'79968791978861','20031208021138'); INSERT INTO cur VALUES (776,0,'Други_светски_рат','[[Слика:Hitlermusso.jpg|thumb|Мусолини и Хитлер]]\n\nДруги светски рат је отпочео [[1. септембар|1. септембра]], [[1939]]. нападом [[Немачка|Немачке]] на [[Пољска|Пољску]]\n\n=Учесници=\n\nУобичајена класификација зараћених страна у Другом светском рату је на Савезничке снаге и Силе Осовине.\n\n=Напад на Југославију=\n\nНемачка је напала Краљевину [[Југославија|Југославију]] [[6. април|6. априла]], [[1941]], без претходне објаве рата. Немачка војска је била бројчано и технички надмоћна, и користећи стратегију [[блицкриг|блицкрига]], је за само 12 дана поразила југословенску армију, присиливши је на капитулацију.\n\n=Напад на СССР=\n\nПре почетка другог светског рата, Хитлер и Стаљин су договорили савезништво Немачке и СССР-а ([[Споразум Рибентроп-Молотов]]). Стаљин, иначе познат по параноји, је слепо веровао да ће се немачка страна држати споразума, и није се обазирао на стална упозорења из обавештајне службе да [[Адолф Хитлер|Хитлер]] гомила трупе на граници. \n\nКако нису извршене опсежне припреме за одбрану, немачки Вермахт је силовито продирао кроз совјетску територију. Неспособности Црвене армије да се значајније супротстави немачкој инвазији је допринела и техничка заосталост која је на почетку рата карактерисала совјетску армију, као и неискусан командни састав који је био последица стаљинових чистки. \n\n=Улазак Америке у рат=\n(главни чланак: [[Перл Харбор]])\n\n[[7. децембар|7. децембра]], 1941, јапанска војска је бомбардовала америчку војну луку Перл Харбор на [[Хаваји|Хавајима]], и нанела велике губитке америчкој флоти која је била укотвљена у овој луци. У нападу су учествовали јапански борбени авиони и пет подморница. Америчка војска није очекивала овај напад. Он је изазвао изразит револт у америчкој јавности. Напад на Перл Харбор је био непосредан повод за улазак [[Америка|Америке]] у други светски рат, а самим тим и једна од прекретница овог рата.\n\n=Прекретнице=\n\nУ сукобу магнитуде какве је био Други светски рат је тешко рећи који је догађај дефинитивно одредио исход рата. Једино што је сигурно је да је таквих догађаја било више. Као главне прекретнице би се могле узети:\n*Напад на Перл Харбор и улазак Америке у рат\n*[[Стаљинградска битка]]\n\n=Крај рата=\n\nДруги светски рат је у Европи завршен предајом Немачке, [[8. мај|8. маја]] [[1945]], али су борбе настављене у Азији и на Пацифику, све до нуклеарног бомбардовања јапанских градова [[Хирошима|Хирошиме]] и [[Нагасаки|Нагасакија]], и коначне предаје [[Јапан|Јапана]], која је уследила [[2. септембар|2. септембра]] [[1945]]. \n\n=Битке=\n\nВелике битке Другог светског рата су:\n*[[Стаљинградска битка]]\n*[[Битка за Иво Џиму]]\n*[[Битка за Окинаву]]\n*[[Курска битка]]\n*[[Московска битка]]\n\n\n[[Category:Ратови]]\n[[Category:Други светски рат]]\n\n\n[[en:World War II]]\n[[af:Tweede Wêreldoorlog]]\n[[ar:حرب عالمية ثانية]]\n[[bg:Втора световна война]]\n[[ca:Segona Guerra Mundial]]\n[[cy:Yr Ail Ryfel Byd]]\n[[da:2. verdenskrig]]\n[[de:Zweiter Weltkrieg]]\n[[el:Β\' Παγκόσμιος Πόλεμος]]\n[[eo:Dua Mondmilito]]\n[[es:Segunda Guerra Mundial]]\n[[et:Teine maailmasõda]]\n[[fi:Toinen maailmansota]]\n[[fr:Seconde Guerre mondiale]]\n[[fy:Twadde Wrâldkriich]]\n[[he:מלחמת העולם השנייה]]\n[[hr:Drugi svjetski rat]]\n[[id:Perang Dunia II]]\n[[io:Duesma mondo-milito]]\n[[is:Síðari heimsstyrjöldin]]\n[[it:Seconda guerra mondiale]]\n[[ja:第二次世界大戦]]\n[[la:Bellum Orbis Terrarum II]]\n[[lb:Zweete Weltkrich]]\n[[hu:II. világháború]]\n[[ms:Perang Dunia II]]\n[[nl:Tweede Wereldoorlog]]\n[[no:Andre verdenskrig]]\n[[pl:II wojna światowa]]\n[[pt:Segunda Guerra Mundial]]\n[[ro:Al Doilea Război Mondial]]\n[[ru:Вторая мировая война]]\n[[simple:World War II]]\n[[sl:Druga svetovna vojna]]\n[[sv:Andra världskriget]]\n[[wa:Deujhinme guere daegnrece]]\n[[zh:第二次世界大战]]','',170,'Покрајац','20050216235020','',0,0,1,0,0.78553723953,'79949783764979','20050310024302'); INSERT INTO cur VALUES (778,0,'Историја_српске_писмености','*[[Српска писменост]]\n*[[Шудиковски знаци]]','унет нови наслов',24,'Domatrios','20050216202856','',0,0,1,0,0.069557380895,'79949783797143','20050216203021'); INSERT INTO cur VALUES (779,0,'Српска_писменост','Успостављање времена и простора почетка писмености једног народа сложен је \r\nи често неизвестан посао. У већини случајева ограничен је и спутан малим бројем\r\nизворних и годином означених споменика. Познији, пак, и најстарији сачувани писани споменици временом образују чврсти зид, кроз који је тешко продрети и \r\nпогледати у старија раздобља. Тако се и у нас често може чути и прочитати да \r\nсрпска писменост почиње са великим жупаном [[Стефан Немања|Стефаном Немањом]] и његовим сином [[Свети Сава|Светим Савом]] или са [[Мирослављевo јеванђеље|Мирослављевим јеванђељем]].\r\n\r\nПокушаћемо да из Немањиног времена погледамо уназад, у дубљу и често магловиту\r\nпрошлост српске писмености. Дели нас већ више од једног века од монографије Стојана Новаковића \"Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима\"\r\n(1893). Широко постављена питања настанка српске писмености у оквиима духовне\r\nи политичке историје балканских Словена чине ову књигу незастаривом.\r\n\r\nМноги проблеми у књизи разложно су постављени и назначени путеви даљих \r\nистраживања, која се касније, нажалост, нису развила. Новаковићеве речи како је за Србе Маријино јеванђеље оно што је за Русе [[Остромирово јеванђеље]] (1056-1057) — нису само сликовито поређење. Оне су јасно упућивале да изворе српске писмености треба тражити у добу Ћирила и Методија и њихових првих настављача и да је та писменост добрим делом била глагољска.\r\n\r\nОд времена Јагићевог издања (1883) до данас [[Маријино јеванђеље]], као кључни \r\nспоменик настао у нашим штокавским крајевима најкасније почетком XI века, није \r\nпривукло већу пажњу историчара српскохрватског језика. Ни глагољском наслеђу, \r\nуз то, није посвећена заслужена пажња. Гршковићев и Михановићев одломак апостола, глагољицом писани споменици у првом полустолећу XII века у српским крајевима, потпуно су занемарени у новијим филолошким истраживањима. У Михановићевом одломку, на пример, бисеру српске редакције, одсликава се давнашњи суживот глагољице и ћирилице у српским земљама, када се глагољица споро повлачила из књига.\r\n\r\nСрби су дуго и напоредо употребљавали два писма као национална, глагољицу и ћирилицу. Хиландарска оснивачка повеља из 1198. године, рецимо, једино непосредно изворно писано сведочанство o језику светога Саве и његовог времена, готово дословно је писана у глагољском предању. Свако слово ове ћирилске повеље, осим једног, има одговарајући знак у глагољици. Повеља нам, поред осталог, наговештава и какву је ћирилицу свети Сава, односно Растко, могао да учи у дечачким годинама. Била је то ћирилица по своме саставу скоро иста као глагољица. Зато је свети Сава са лакоћом читао глагољске књиге, које у његово време, верујемо, још нису биле велика реткост.\r\n\r\nРазвој српске државе и [[Српскa Православна Црквa|Српске Православне Цркве]] неразлучиво је повезан са настајањем и укорењивањем српске писмености. Непрекидност владарске линије започиње пре Стефана Немање и наставља се током два столећа владавине Немањића. Велики жупан је то знао и осећао, те зато у уводу Хиландарске оснивачке повеље истиче како Бог „по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају овом земљом српском\" („по мнозеј јего и неизмернеј милости и чловекољубију дарова нашим прадедом и нашим дедом обладати сијов земљов србсков\").\r\n\r\nТаква непрекидност у Немањиној дедовини почивала је све више на стасању српске \r\nписмености. Тако, када је Немања као владар дошао у [[Рашкa|Рашку]], дуги ток српске \r\nписмености од два и по до три века већ бејаше уобличио српску редакцију и \r\nсрпскословенски језик. Неће бити претерано ако кажемо да је Стефана Немању могла\r\nда да само средина писменошћу већ одуховљена. Без богате старије српске писмености не би било ни независне државе Немањине. Без претходног наслеђа српске писмености не би било ни светога Саве ни самосталне Српске цркве.\r\n\r\nОдавно су нам се у сећање урезале речи Николе Радојчића записане 1935. године: „Како ми је било жао гледати где наши историчари често пуштају Неманићку државу да из ничега изникне... Где је, икада, тако моћна држава израсла из ничега?\" \r\nРечи нашег историчара стално су нас подстицале и храбриле да допремо што дубље у прошлост пре Стефана Немање, да макар назремо изворе и токове српске писмености.\r\n \r\nЈер, као што држава Немањића није могла да изникне из ничега, тако ни књижевност \r\nпрвих Немањића није могла да се развије из ничега. Где је, икада, књижевност, као што је поезија и проза светога Саве, [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] и њихових млађих сувременика, израсла из ничега! Где је, икада, превод, као што је [[Номоканон светога Саве]], израстао из танке писане традиције! Где је, икада, свештенство, као што су јерарси тек осамостаљене Српске цркве, израсло из незнања давнашњих књига на сопственом језику!\r\n\r\nРедослед српских најстаријих споменика, каквог данас знамо, познат нам је, са неколико изузетка, већ преко једног столећа. Треба потражити нове путеве и начине за истраживање превиђених, заборављених и занемарених српских споменика блиских тој међи непознатог и познатог. Текстологија се последњих деценија веома развила на средњовековној писаној грађи православних Словена. Посебно се текстолошки проучавају са грчког преведена дела из свештене, богослужбене и уопште богате духовне књижевности источног и византијског света. \r\n\r\nКада је српско рукописно наслеђе у питању, још се није дошло до јасног и потпуног полазишта за најстарије језичко раздобље. Чињеница да су изворна дела Златног века бугарске књижевности, Првог бугарског царства, сачувана, добрим делом, у српским и руским преписима, по природи ствари нас враћа у X и XI век. Примивши хришћанство за време византијског цара [[Василије I|Василија I]] (867-886), српске земље су постале отворена средина за настајање и јачање словенске писмености.\r\n\r\nДанас нам најстарији српски споменици само делимично нуде слику o давнашњем \r\nсложеном развоју српског писма и правописа. [[Глагољица]] се бејаше укоренила у српским крајевима, те се током X, XI и XII века упоредо употребљавала са [[Ћирилица|ћирилицом]], која је све више, нарочито у правним списима, постајала водеће писмо. Иако ликовно необична, за савремено око, глагољица је у српској ћирилици оставила јаке трагове, препознатљиве и током XIII, XIV и XV века. Са смењивањем писама текла је и дуга еволуција [[Српски правопис|српског правописа]]. (доматриос)\r\n\r\nЛитература: \r\n\r\nЂорђе Трифуновић, Ка почецима српске писмености, Бгд. 2001.)\r\n\r\n.','',36,'Милант','20040301150542','',0,0,1,0,0.008224377412,'79959698849457','20050210221250'); INSERT INTO cur VALUES (780,0,'Руска_федерација','#REDIRECT [[Русија]]','направљен редирект',135,'Обрадовић Горан','20050126003312','',0,1,0,0,0.562171933037,'79949873996687','20050126003312'); INSERT INTO cur VALUES (781,0,'Спремање_зимнице','1. КИСЕЛИ КУПУС Купус за кисељење се ставља у току друге половине XI или прве половине XII мјесеца. Каца или буре са купусом се држи у подруму гдје је температура зрака уједначена током зиме. Кацу или буре треба најприје добро опрати, заврне се и добро затегне славина да се купус приликом кисељења претаче. Кацу смјестити на мјесто гдје ће да стоји али је подићи од пода на три цигле или камена. Купус за стављање треба да буде чврст, а главице средње величине. Купус се очисти од спољашњих листова, зареже коријен, па ставља у буре тако да коријен буде доле како је купус растао. Тако наредано буре налити хладном водом, најбоље изворском или бунарском. На крају у води растворити 3 кг соли на 100 кг купуса и прелити. Ако неко воли сланије може додати још 1 кг соли али је 3 килограма сасвим довољно. У напуњено буре укрстити 2 даске и преко њих ставити велики камен бјелутак извађен из чистог планинског потока. Не смије се стављати мрамор или неки други мекши камен јер га сол нагриза. Буре прекрити и оставити да се купус кисели. Првих 5-6 седмица претакати га два пута тједно, тако што се под славину подметне лонац или канта, источи вода из купуса па се затим поново иста врати одозго у купус. Тако неколико пута. Претакање се врши да се со измјеша, да се расол не отеже и да купус прије стигне. Овако спремљен купус може да траје до почетка VI мјесеца. \r\n\r\n2. ТУРШИЈА · Узети по 2 кг: зелене или жуте паприке, мркве-шаргарепе, купуса, карфиола, зеленог парадајза и 1 кг црвеног лука, неколико коријена хрена. Сво поврће добро опрати у хладној води, очистити од петељки, купус изрезати на четвртине, и одмах редати у спремљен већу посуду или буре. Кад је туршија лијепо сложена додати још неколико коријена очишћеног хрена и по укусу љутих паприка. Затим све притиснути са укрштеним даскама а на њих одозго ставити већи опрани ријечни камен бјелутак. Најзад све прелити пресолцем: 10 л воде, 250 гр живог оцта, 300 гр соли, 10 гр конзерванса, 10 гр винобрана. Одозго повезати.','',0,'195.29.138.69','20031214175355','',0,0,0,0,0.812063991005,'79968785824644','20031214175355'); INSERT INTO cur VALUES (782,0,'Речник_страних_речи','-\'\'\' [[речник страних речи - а|А]] - [[речник страних речи - б|Б]] - [[речник страних речи - в|В]] - [[речник страних речи - г|Г]] - [[речник страних речи - д|Д]] - [[речник страних речи - ђ|Ђ]] - [[речник страних речи - е|Е]] - [[речник страних речи - ж|Ж]] - [[речник страних речи - з|З]] - [[речник страних речи - и|И]] - [[речник страних речи - ј|Ј]] - [[речник страних речи - к|К]] - [[речник страних речи - л|Л]] - [[речник страних речи - љ|Љ]] - [[речник страних речи - м|М]] - [[речник страних речи - н|Н]] - [[речник страних речи - њ|Њ]] - [[речник страних речи - о|О]] - [[речник страних речи - п|П]] - [[речник страних речи - р|Р]] - [[речник страних речи - с|С]] - [[речник страних речи - т|Т]] - [[речник страних речи - ћ|Ћ]] - [[речник страних речи - у|У]] - [[речник страних речи - ф|Ф]] - [[речник страних речи - х|Х]] - [[речник страних речи - ц|Ц]] - [[речник страних речи - ч|Ч]] - [[речник страних речи - џ|Џ]] - [[речник страних речи - ш|Ш]] -\'\'\'','',124,'Милош','20041101051006','',0,0,0,0,0.275615875738,'79958898948993','20050308100248'); INSERT INTO cur VALUES (783,0,'А','{{патрљак}}\n\n\n\'\'Слово \"а\" има следећа значења:\'\'\n\n*Прво [[слово]] [[ћирилица|ћирилице]]. ([[лингвистика]])\n*Прво [[слово]] [[латиница|латинице]], с тим да му је [[кодни распоред|кодно место]] на другом месту ([[a]]). ([[лингвистика]])\n*Ознака за [[висина (лингвистика)|ниски]] [[самогласник]] [[ред (лингвистика)|средњег реда]] у [[фонетика|фонетици]] [[српски језик|српског језика]], као и већем броју других [[језик|језика]]. ([[лингвистика]])\n*[[скраћеница|Скраћеница]] за [[ар]]. ([[физика]])\n*[[скраћеница|Скраћеница]] за [[ампер]]. ([[физика]])\n*[[скраћеница|Скраћеница]] за [[атомски]]. ([[физика]])\n*[[скраћеница|Скраћеница]] за [[алт]]. ([[музика]])\n*Шести [[степен (музика)|степен]] основне [[Це-дур]] [[лествица|лествице]]. ([[музика]])\n\n\n\n\n\n\n\n** Погледај и [[A (Cyrillic)]]\n***Погледај и [[A(Латиница)]] \n[[ja:А]]\n[[en:A (Cyrillic)]]\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Ћирилична слова]]\n[[en:A (Cyrillic)]]','',17,'Bonzo','20041220175131','',0,0,0,0,0.489189228271,'79958779824868','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (784,0,'Малезија','*Главни град: [[Куала Лумпур]]','',0,'217.26.65.25','20040220152940','',0,0,0,0,0.673095944651,'79959779847059','20040220152940'); INSERT INTO cur VALUES (786,0,'Аристотел','[[image:Aristotel.jpg|right|thumb|Аристотел]]\n\n\'\'\'Аристотел\'\'\' (Грчки Αριστοτέλης) ([[384. пне.]] - [[322. пне.]]), старогрчки [[филозофија|филозоф]], [[Платон|Платонов]] ученик, и једна од најутицајнијих личности у историји европске мисли \n\n==Биографија==\nАристотел је рођен у Стагири , Грчкој колонији на македонском полуострву. Његов отац, Никомах, радио је као дворски љекар код краља [[Аминтас III Македонски]]. Вјерује се да су Аристотелови претци попуњавали овај положај и на дворовима ранијих краљева Македониј. Аристотел је вјероватно био под утицајем очевог познавања медицине, када је отишао у АтинаАтину са 18 година.\n\nОд 18. до 37. године похађа [[Академија|Академију]] као [[Платон|Платонов]] ученик. Разлике у филозофским позицијама утицале су на стварање разних легенди о односима Платона и Аристотела. Разлике су наравно постојале обзиром да Аристотел врло рано показује интересовање за природне чињенице и законе, за разлику од Платонових идеалистичких позиција. Било како било није документован никакав прекид или погоршање њихових односа за сво вријеме Аристотеловог боравка у [[Академија|Академији]].\n\n\'\'In fact, Aristotle\'s conduct after the death of Plato, his continued association with [[Ксенократ]] and other [[Platonists]], and his allusions in his writings to Plato\'s doctrines prove that while there were conflicts of opinion between Plato and Aristotle, there was no lack of cordial appreciation or mutual forbearance. Besides this, the legends that reflect Aristotle unfavourably are traceable to the [[Епикуреци]], who were known as slanderers. If such legends were circulated widely by patristic writers such as [[Justin Martyr]] and [[Григорије Назијазин]], the reason lies in the exaggerated esteem Aristotle was held in by the early [[Christianity|Christian]] [[јеретик]]s, not in any well-grounded historical tradition.\'\'\n\n\'\'After the death of Plato ([[346 BCE]]), Aristotle went with Xenocrates to the court of Hermias, ruler of Atarneus in [[Asia Minor]], and married his niece and adopted daughter, Pythia. In [[344 BCE]], Hermias was murdered in a rebellion, and Aristotle went with his family to [[Mytilene]]. Then, one or two years later, he was summoned to his native Stageira by King [[Филип II Македонски]] to become the tutor of [[Александар Велики]], who was then 13.\'\' \n\n\'\'[[Плутарх]] wrote that Aristotle not only imparted to Alexander a knowledge of ethics and politics, but also of the most profound secrets of philosophy. We have much proof that Alexander profited by contact with the philosopher, and that Aristotle made prudent and beneficial use of his influence over the young prince (although [[Бертранд Расел]] disputes this). Due to this influence, Alexander provided Aristotle with ample means for the acquisition of books and the pursuit of his scientific investigation, and it is quite likely that Alexander the Great\'s renowned military ability can be traced, at least in part, to his relationship with Aristotle.\'\' \n\n\'\'According to sources such as Plutarch and [[Диоген]], Philip had Aristotle\'s hometown of Stageira burned during the 340\'s BCE, and Aristotle successfully requested that Alexander rebuild it.\'\'\n\n\'\'In about [[335 BCE]], Alexander departed for his Asiatic campaign, and Aristotle, who had served as an informal adviser (more or less) since Alexander ascended the Macedonian throne, returned to Athens and opened his own school of philosophy. He may, as [[Aulus Gellius]] says, have conducted a school of rhetoric during his former residence in Athens; but now, following Plato\'s example, he gave regular instruction in philosophy in a [[gymnasium (ancient Greece)|gymnasium]] dedicated to [[Apollo Lyceios]], from which his school has come to be known as the [[Ликеј]]. (It was also called the [[Peripatetic]] School because Aristotle preferred to discuss problems of philosophy with his pupils while walking up and down -- \'\'peripateo\'\' -- the shaded walks -- \'\'peripatoi\'\' -- around the gymnasium.)\'\'\n\n\'\'During the thirteen years ([[335 BCE]]-322 BCE) which he spent as teacher of the Lyceum, Aristotle composed most of his writings. Imitating Plato, he wrote \"[[Dialogue]]s\" in which his doctrines were expounded in somewhat popular language. He also composed the several treatises (which will be mentioned below) on physics, metaphysics, and so forth, in which the exposition is more didactic and the language more technical than in the \"Dialogues\". These writings show to what good use he put the resources Alexander had provided for him. They show particularly how he succeeded in bringing together the works of his predecessors in Greek philosophy, and how he pursued, either personally or through others, his investigations in the realm of natural phenomena. [[Pliny the Elder|Pliny]] claimed that Alexander placed under Aristotle\'s orders all the hunters, fishermen, and fowlers of the royal kingdom and all the overseers of the royal forests, lakes, ponds and cattle-ranges, and Aristotle\'s works on zoology make this statement more believeable. Aristotle was fully informed about the doctrines of his predecessors, and [[Strabo]] asserted that he was the first to accumulate a great library. \'\'\n\n\'\'During the last years of Aristotle\'s life the relations between him and Alexander the Great became very strained, owing to the disgrace and punishment of [[Callisthenes]] whom Aristotle had recommended to Alexander. Nevertheless, Aristotle continued to be regarded at Athens as a friend of Alexander and a representative of Macedonia. Consequently, when Alexander\'s death became known in Athens, and the outbreak occurred which led to the [[Lamian war]], Aristotle shared in the general unpopularity of the Macedonians. The charge of impiety, which had been brought against [[Anaxagoras]] and Socrates, was now, with even less reason, brought against Aristotle. He left the city, saying (according to many ancient authorities) that he would not give the Athenians a chance to sin a third time against philosophy. He took up residence at his country house at [[Chalcis]], in [[Euboea]], and there he died the following year, 322 BCE. His death was due to a disease from which he had long suffered. The story that his death was due to hemlock poisoning, as well as the legend that he threw himself into the sea \"because he could not explain the tides,\" is without historical foundation.\'\' \n\n\'\'Very little is known about Aristotle\'s personal appearance except from hostile sources. The statues and busts of Aristotle, possibly from the first years of the Peripatetic School, represent him as sharp and keen of countenance, and somewhat below the average height. His character (as revealed by his writings, his will (which is undoubtedly genuine), fragments of his letters and the allusions of his unprejudiced contemporaries) was that of a high-minded, kind-hearted man, devoted to his family and his friends, kind to his slaves, fair to his enemies and rivals, grateful towards his benefactors. When Platonism ceased to dominate the world of Christian speculation, and the works of Aristotle began to be studied without fear and prejudice, the personality of Aristotle appeared to the Christian writers of the [[13th century]], as it had to the unprejudiced pagan writers of his own day, as calm, majestic, untroubled by passion, and undimmed by any great moral defects, \"the master of those who know\".\'\'*[[Судбина Аристотелових списа]]\n\n[[Category:Антички филозофи]]\n[[Category:Математичари]]\n[[Category:Физичари]]\n\n[[ar:ارسطو]]\n[[bg:Аристотел]]\n[[ca:Aristòtil]]\n[[cs:Aristotelés]]\n[[da:Aristoteles]]\n[[de:Aristoteles]]\n[[en:Aristotle]]\n[[et:Aristoteles]]\n[[el:Αριστοτέλης]]\n[[es:Aristóteles]]\n[[eo:Aristotelo]]\n[[eu:Aristoteles]]\n[[fr:Aristote]]\n[[hr:Aristotel]]\n[[it:Aristotele]]\n[[he:אריסטו]]\n[[hu:Arisztotelész]]\n[[lv:Aristotelis]]\n[[ms:Aristotle]]\n[[nl:Aristoteles]]\n[[ja:アリストテレス]]\n[[no:Aristoteles]]\n[[pl:Arystoteles]]\n[[pt:Aristóteles]]\n[[ro:Aristotel]]\n[[ru:Аристотель]]\n[[simple:Aristotle]]\n[[sk:Aristoteles]]\n[[sl:Aristotel]]\n[[fi:Aristoteles]]\n[[sv:Aristoteles]]\n[[uk:Арістотель]]\n[[zh:亚里士多德]]','',170,'Покрајац','20050213183603','',0,0,0,0,0.359235133212,'79949786816396','20050213183603'); INSERT INTO cur VALUES (787,0,'Судбина_Аристотелових_списа','\r\n\r\n\r\nПо [[Страбон]]у (III 608) и [[Плутарх]]у ([[Sulla]] 26), судбина Аристотелових списа била је оваква.\r\nПосле Аристотелове смрти они су заједно с његовом библиотеком припали [[Теофраст]]у, а после смрти овога његову ученику [[Нелеј]]у, Корискову сину, који их је оставио својим сродницима у Скепсиди. Ови су их, од страха да их не отму [[Аталовићи]], чији су они били поданици, и који су купили књиге за своју библиотеку, сакрили у неки подрум где су страдали од мемле и мољаца. Најзад су их за скупе новце продали Апеликонту Тејанину, а овај их донео у [[Атина|Атину]], дао преписати испунивши празнине на погрешан начин, и тако их издао.\r\n\r\nИз Атине однео је Аристотелове рукописе у [[Стари Рим|Рим]] [[Сула]], и ту их је уредио граматичар [[Тиранион]], а онда их публиковао [[Андроник Рођанин]], коме су они служили као основа за његов каталог Аристотелових списа.\r\n\r\nДа је Теофраст своју библиотеку завештао Нелеју, за то знамо из његова тестамента (D. L. V 52), и отуда Страбонова и Плутархова вест ο судбини Аристотелових рукописа може бити истинита. Али, ако је у Страбона реч ο Аристотеловим рукописима као јединим примерцима, онда то не може бити истинито, јер с друге стране сазнајемо да су у III и II веку не само [[перипатетичари]]ма него и њиховим противницима, [[Стоици|стоичарима]], најзнатнија есотеричка Аристотелова дела била позната. Зато је истини приличнија верзија друга (Athen. I 3 АВ), по којој је [[Птолемеј Филаделф]], оснивач [[Александријска библиотека|Александријске библиотеке]], откупио од Нелеја све списе који су остали после Аристотелове смрти.\r\nТако би извор поменутим каталозима Аристотелових cпиca био [[Хермип]], александријски перипатетичар, који је у каталог тих списа унео оне који су се налазили у александријској књижници. (доматриос)\r\n\r\n*О [[Аристотелови списи|Аристотеловим списима]] опширније.','',24,'Domatrios','20031217015940','',0,0,0,0,0.25785047992,'79968782984059','20040229232649'); INSERT INTO cur VALUES (788,0,'Аристотелови_списи','АРИСТОТЕЛОВИ СПИСИ - [[Corpus Aristotelicum]]\r\n\r\nПод Аристотеловнм именом сачувани зборник списа (Corpus Aristotelicum) оснива се на издање Аристотелових учитељских списа што гa је приредно перипатетичар [[Андроник Рођанин]] у [[Цицерон|Кикероново]] доба. Главно издање тога зборника јесте издање Берлинске академије: vol. I—II Aristoteles Graece ех recensione Ј. Bekkeri edidit Academia regia borussica, Berolini, 1831, vol. Ш Aristoteles latine interpretibus variis, 1831, vol. IV Scholia in Aristotelem collegit A. Brandis, 1836, vol. V Aristotelis qui ferebantur librorum fragmenta, Scholiorum in Arist. supplementum, Index Aristotelicus, 1870 (фрагменте je скупио V. Rose, a дрпуну схолијама и индекс приредио Η. Bonitz).\r\n\r\nПоред списа у томе зборнику било је и других Аристотелових списа, али су они изгубљени. За њих знамо из навода доцнијих писаца, који се оснивају на Андроников рад, јер је он саставио и потпун попис списа Аристотелових и Теофрастових.Ти пописи јесу: \r\n*1/ попис сачуван у [[Диогена Лаерћанин]]а V 21—27; \r\n*2/ попис менагијски, који се оснива на [[Хесихије|Хесихију]], а зове се менагијски по његову првом издавачу Менагију; \r\n*3/ попис перипатетичара Птолемеја, који је изгубљен, али за њега знамо отуд што су га оскудно дала два арапска писца из ХШ века: [[Ибн ел-Кифти]] и [[Ибн-Аби Осеибиам]]. \r\nСва три пописа налазе се у Аристотелову зборнику Берлинске академије (vol. V, pg. 1463 ss, 1466 ss, 1469 ss).\r\nАристотел је већ рано превођен на сирски, арапски и латински језик.\r\n\r\n*Подела Аристотелових списа \r\n\r\n*Доцнији перипатетичари делили су Аристотелове списе у три врсте. \r\n\r\n*Једно су ексотерички списи (λόγοι κοινοί, εξωτερικοί, έκδεδομένοι, διάλογοι). Под њима се разумевају списи одређени за шири круг читалаца, тј. популарни списи. \r\nЕудем или [[Ο души]], где писац као [[Платон]] у [[Федон]]у доказује бесмртност душе, \r\nΟ Философији у три књ., где се већ појављује критика Платонова учења ο идејама, \r\nΟ праведности у четири књ. \r\nОпомене (Προτρεπτικές), философско-паренетичка посланица кипарском краљу Темисону (Stob. 95.21). Од тих и осталих ексотеричких списа сачувани су само одломци.\r\n\r\n*Друго су хипомнематички и синагогички списи. тј. белешке и критички изводи из научних списа (υπομνήματα) и различне збирке у којима је било сабрано природњачко. књижевно-историјско. политичко—историјско, антикварно и друго градиво (συναγωγοι, συντάγματα) за научно проучавање и за организовање науке. \r\n**Ο добру. \r\n**Ο идejaмa.\r\n**Ο Питагоровцима.\r\n**Ο Архитиној философији.\r\n**Против учења Ксенофанова, \r\n**Против учења Мелисова, \r\n**Питања из Демокритових списа, \r\n**Ο Спеусиповој и Ксенократовој философији.\r\n**Изводи из Платонових Закона у три књ. \r\n**Изводи из Државе у 2 књ., \r\n**Извод из Tuмeja и Архитиних списа итд. \r\n\r\nУ синагогичке списе спадају, на пример. \r\n**Анатомски описи са сликама у седам књига, \r\n**Зборник реторских теорија у две књ.. \r\n**Реторски примери,\r\n**Дидаскалије, тј. зборник записника ο позоришним приказивањима. \r\n**Обичаји варварски, \r\n**Правни спорови хеленских гpaдoвa, \r\n**Олиипијски победници. \r\n**Питијски победници итд.\r\n\r\nЈедан од највећих зборника био је Државни устави у сто педесет и осам књига, од којих је у свакој био приказан устав једне државе. И од ових списа сачувани су само одломци. Какав је био научни апарат послелњег зборнкка показује нам књига [[Атински устав]], која је готово цела нађена год. 1890. у једном египатском гробу у рукопису из I века после Хр.\r\n\r\n*Треће су есотерички списи (ακροάσεις, λόγοι ακροαματικοί, εσωτερικοί) и под њима се разумевају списи одређени за ужи круг слушалаца, тј. учитељски списи. Највећи број тих списа сачуван је. \r\n\r\nСачувани есотерички списи могу се поделити на ове скупине: \r\n\r\nI. Логички списи, који су доцније добили име Орган (\"Οργανον), тј. Оруђе, јер је Аристотел сматрао логику као оруђе за философске студије. Овамо спадају: \r\n*1/ Kатeгopuje (Κατηγορίαι, Categoriae), у две књиге, тј. учење ο десет најопштијих предиката бића; \r\n*2/ Ο тумачењу (Περί έρμενείας, De interpretatione), тј. ο деловима и врстама реченица; \r\n*3/ Аналитика прва (\'Αναλυτικά πρότερα, Analytica priora), у две књиге, тј. ο закључивању (силогизму); \r\n*4/ Аналитика друга (\'Αναλυτικά ύστερα, Analytica posteriora), такође у две књиге, а расправља ο доказу и дефиницији; \r\n*5/ Топика (Τοπικά, Topica) у осам књига, а расправља ο дијалектичком закључивању на основу вероватних премиса; \r\n*6/ Ο варљивим доказима (Пερι σοφιστικών ελέγχων, De sophisticis redargutionibus), тј. о закључку којега је последња изрека варљива, али на основу пређашњих изрека има привид истинитости.\r\n\r\nII. Природњачки (физикални, астрономски, биолошки, зоолошки, ботанички, метеоролошки, психолошки) и математички списи.\r\n\r\nНајважнији од тих списа је велико дело Физика (Φυσική άκρόασις, Physica) у осам књига, једно од најсистематичнијих дела у целокупној историји философије\r\n**Ο небу (Περί ούρανοϋ, De caelo) у четири књиге. Овај спис садржи Аристотелову астрономију.\r\n**Ο постајању и престајању (Περί γενέσεως καί φθοράς, De generatione et corruptione) у две књиге. Поред општих извођења ο промени овај спис садржи и оно што би се могло назвати Аристотеловом хемијом.\r\n**Метеорологија (Τα μετεωρολογικά) у четири књиге, спис ο кометама, Кумовој слами, ветровима, ο морским појавама и земљотресу. Четврта књига је самостална, а расправља ο супротности топлог и хладног, сувог и влажног.\r\n**Ο свемиру (Περί κόσμου), није Аристотелов, него је из времена после Посидонија (стоичара из I века до н. е.).\r\n**Зоологија (Περί τά ζώα ίστορίαι, Historia animalium) у десет књига, упоредна анатомија и физиологија. Ово дело допуњују ови мањи списи:\r\n***Ο деловима животиња (Περί ζώων μορίων, De partibus animalium) у четири књиге;\r\n***Ο рађању животиња (Περί ζώων γενέσεως, De generatione animalium) у пет књига;\r\n***Ο ходу животиња (Περί ζώων πορείας, De incessu animalium);\r\n***Ο кретању животиња (Περί ζώων κινήσεως), али се мисли да овај спис није аутентичан.\r\n**Ο биљкама (Περί φυτών) у две књиге, али оно није аутентично. Аристотелов спис ο истом предмету није сачуван.\r\n**Ο души (Περί ψυχής) у три књиге. Овај спис садржи Аристотелову психологију. Уз ово главно психолошко дело надовезују се различне краће расправе, којима је доцније дан заједнички наслов.\r\n**Parva naturalia: Ο осећању и оном што се осећа (Περί αΐσθήσεως καί αισθητών), **Ο памћењу и сећању (Περί μνήμης καί άναμνήσεως), \r\n**Ο сну и бдењу (Περί ΰπνου καί έγρηγορήσεως), \r\n**Ο животу и смрти (Περί ζωής καί θανάτου) итд.\r\n**Списи ο физиономији (Φυσιογνωμικά) и Ο бојама (Περί χρωμάτων) нису аутентични, као ни спис Ο чудноватим вестима (Περί θαυμάσιων ακουσμάτων).\r\n**Зборник Питања (Προβλήματα), који броји тридесет и осам одсека, представља конгломерат различних природњачких, математичких, музичких и књижевних тема; у њему зацело има Аристотелове грађе, али она се не може више издвојити. \r\n**Да је Аристотел написао спис Питања, који је добио име по томе што су у њему постављена и решавана питања, види се отуд што се на њега позива.\r\n**Спис Механика (Μηχανικά) садржава специјалну врсту питања.\r\n**Ο недељивим цртама (Περί ατόμων γραμμών) садржава критику тзв. дискретне геометрије Аристотелова времена, али пo свој прилици није аутентичан.\r\n\r\nIII. Метафизички спис је један једини у четрнаест књига. По месту у Андроникову зборнику он се зове Τα μετά τα φισικα. \r\n\r\nIV. Етички, политички и економски списи. Овамо спадају:\r\n*1/ Етика Никомахова (\'Ηθικά Νικομάχεια) у десет књига, која се тако зове по издавачу Никомаху, сину Аристотелову. Ово је главно дело Аристотелово из последње, реалистичке, периоде његова рада и, у исти мах, прва сасвим очувана хеленска студија из области етике.\r\n*2/ Етика Еудемова (\'Ηθικά Εύδήμεια) у седам књига, која се тако зове по Еудему, ученику Аристотелову, који је то дело издао. \r\n*3/ Етика велика (Ήθικά μεγάλα) у две књиге, коју је тако назвао Алберт Велики, non ideo quod scnptura plus contineat, sed quia dc pluribus tractat. Овај спис je само извод из прва два дела\r\nСпис Ο врлинама и неваљалствима (Περί αρετών και κακιών) није Аристотелов.\r\n*4) Политика (Πολιτικά) у осам књига, главни политички спис Аристотелов, али није довршен. \r\n*Спис Ο економици (Οικονομικά) у две књиге није аутентичан.\r\n\r\nV. Естетички списи. Овамо спадају: \r\n*1/ Реторика (\'Ρητορικά) у три књиге. То је у ствари философија беседништва.\r\n*2/ Ο песничкој уметности (Περί ποιητικής) у две књиге, од којих је сачувана само прва, али у осакаћеном облику и с поквареним текстом, а расправља ο трагедији, мање обимно ο епопеји, а ο комедији само узгред. Својим учењем ο трагедији овај спис је извршио велик утицај на цео потоњи развитак естетике.\r\n\r\nПоред већ наведених песничких ствари, и то Елегије Еудему, епиграма за Хермијину статуу и Химне Хермији, још је од Аристотела сачувано шест писама. (доматриос)\r\n\r\nЛитература:\r\n*Милош Н. Ђурић: Историја хеленске књижевности, Бгд. 1996.\r\n\r\n.','',24,'Domatrios','20031217023110','',0,0,0,1,0.388087116828,'79968782976889','20040921002554'); INSERT INTO cur VALUES (789,2,'Domatrios','\'\'\'Domatrios\'\'\' je iz [[Београд|Београда]]. Углавном пише о [[Историја|историји]], aли и o другим цивилизацијским темама.\n\n\n[[Слика:Milos_Obilic.jpg|Милош Обилић]]\n\n\n===Моји прилози на српској Википедији:===\n\n===Новији прилози===\n\n*[[Бранко Машић]]\n*[[Арапски језик]] (Реч је магија)\n*[[Тин Ујевић]] (српско-хрватски писац)\n*[[Јустин Поповић]]\n*[[Старословенски језик]] (анализа)\n*[[Чедадско четворојеванђеље]](етничке анализе)\n*[[Маријино јеванђеље]] историјско-књижевна студија\n*[[Беси по Орбинију]] (наставак студије о Бесима)\n*[[Ливањско поље]] део о историји\n*[[Епископ Никодим Милаш]] (епископ далматински и истарски)\n*[[Петар Милосављевић]] (професор књижевности и писац)\n*[[Ератостен]]антички писац\n*[[Сосиген]]антички писац\n*[[Александријска и друге библиотеке]]увод у античке библиотеке\n*[[Национализам]] проширена дефиниција\n*[[Србљак]]српске црквене књиге\n*[[Марин Држић]]српско-дубровачки писац\n*[[Игњат Ђурђевић]]српско-дубровачки писац\n*[[Мавро Орбин]]српско-дубровачки писац\n*[[Андрија Качић Миошић]] српско-дубровачки писац\n*[[Андрија Змајевић]] бокељски писац\n*[[Слово љубве]] песма\n*[[Годови и вулкани]] дендрологија, превод са енглеског\n*[[Сулпикија]] римска песникиња\n\n\n===Античке личности===\n\n*[[Хорације]] (илирско-римски песник)\n*[[Анаксагора]] - део\n*[[Апулеј]] (краћи подаци)\n*[[Аристид]] (краћи подаци)\n*[[Бес]] (бактријски сатрап)\n*[[Демарат из Коринта]] (краћи подаци)\n*[[Диодор]] (кратки подаци)\n*[[Ефор]] (кратки подаци)\n*[[Еуандар]] (краћи подаци)\n*[[Јевсевије Кесаријски]] (кратки подаци)\n*[[Кекроп]] (краћи подаци)\n*[[Кадмо]] (краћи подаци)\n*[[Лактанције]] (кратки подаци)\n*[[Лин]] (краћи подаци)\n*[[Ориген]] (краћи подаци)\n*[[Паламед]] (краћи подаци)\n*[[Плиније]] (основни подаци)\n*[[Симонид са Кеја]] (краћи подаци)\n*[[Сократ Схоластик]] (кратка биографија)\n*[[Созомен]] (краћи подаци)\n*[[Страбон]] (основни подаци)\n*[[Рес]] (трачки краљ)\n*[[Плиније]] (антички писац)\n*[[Херодот]] (проблеми хронологије)\n*[[Архимед]] (математичар)\n*[[Овидије]] (словенске везе)\n*[[Хомер]] (разматрања)\n*[[Александар Македонски]] Велики\n*[[Хипарх са Родоса]]\n*[[Диофант]]\n*[[Анахарсид]] скитски филозоф\n*[[Анаксимандар]]\n*[[Занг Хенг]] први сеизмолог\n*[[Апел]] (антички сликар)\n*[[Зеуксид]] (антички сликар)\n*[[Мемнон]] студија\n\n===Жене Антике===\n\n*[[Аристомаха]] (еритранска песникиња)\n*[[Миртида]] (античка песникиња)\n*[[Корина]] (античка песникиња, опширно)\n*[[Беоћанке]] (опширно о женама антике)\n*[[Мала Јунила]] (бруталност старих Римљана)\n\n===Антички народи===\n\n*[[Антички народи]] (увод у проблематику)\n*[[Аборигини]] (антички народ)\n*[[Беси]] (опсежна студија овог античког народа)\n*[[Хати]] (антички народ од Енглеске до Индије)\n*[[Хермундури]] (антички народ)\n*[[Херусци]] (антички народ)\n*[[Самнити]] (антички народ)\n*[[Убијци]] (антички народ)\n*[[Сумери]]\n\n===Антички градови и географија===\n\n*[[Антички градови]] (краћи увод)\n*[[Кирена]] (Венера из Кирене)\n*[[Сингидунум]] (Историјат и Синги-глава девојке)\n*[[Вавилон]]\n*[[Балкан]] (географија)\n*[[Троја]]\n*[[Вавилонска кула]]\n*[[Симплигаде]] (помичуће стене)\n*[[Црно море]] (геоморфологија обале)\n*[[Река Сава]]\n*[[Земљини полови и ледено доба]]\n*[[Праисторијска Винча]]\n*[[Феникија]]\n\n===Средњовековне личности===\n\n*[[Марко Краљевић]] (касно Марко...биографија)\n*[[Симон Врачар]] (кратки подаци)\n*[[Филон Александријски]] (кратки подаци)\n*[[Климент Александријски]] (кратки подаци)\n*[[Свети Ћирило]] (просветитељ)\n*[[Црноризац Храбар]] (биографија)\n*[[Константин Философ]] Костенечки (писац Сказања)\n*[[Тертулијан]]\n*[[Јустин]]\n*[[Исак Њутн]]\n*[[Боетије]] хришћански филозоф\n*[[Абелар]]\n*[[Савелије Ливијски]]\n*[[Исус Христос]]\n*[[Галилео Галилеј]]\n*[[Тихо Брахе]]\n\n===Личности новог доба===\n\n1. Срби\n\n*[[Милева Марић-Ајнштајн]] (биографија и гроб)\n*[[Живко Микић]] (антропологија)\n*[[Доситеј Обрадовић]] (само слика)\n*[[Војислав Илић]] (биографија и слике)\n*[[Филип Вишњић]] (биографија)\n*[[Вук Стефановић Караџић]] (допуна)\n*[[Нико Жупанић]] (мањи текст о антропологији)\n*[[Бранко Шљивић]] (мањи текст о антропологији)\n*[[Владимир Дворниковић]] (мањи текст о антропологији)\n*[[Јован Ердељановић]] (мањи текст о антропологији)\n*[[Тихомир Ђорђевић]] (мањи текст о антропологији)\n*[[Јован Цвијић]] (мањи текст о антропологији)\n*[[Сима Тројановић]] (мањи текст о антропологији)\n*[[Јован Жујовић]] (мањи текст о антропологији)\n*[[Албин Вилхар]] преводилац\n*[[Меша Селимовић]] – део\n*[[Павле Поповић]] (професор књижевности 1868-1939)\n*[[Дум Иван Стојановић]]\n*[[Милош Ковачевић]] лингвиста\n*[[Јустин Поповић]] (1894-1979)\n\n2. Остали\n\n*[[Алберт Ајнштајн]] (мозак, шпијунажа)\n*[[Морис Равел]] композитор\n\n===Језик и књижевност===\n\n*[[Српска писменост]] (у средњем веку)\n*[[Етнички оквири српског језика]]\n*[[Писмо и људски ум]] (психологија писма)\n*[[Почеци писмености у Босни]] (у неолиту)\n*[[Рукописна књига]]\n*[[Аристотелови списи]] (разне врсте)\n*[[Судбина Аристотелових списа]] (како су сачувани)\n*[[Српске народне песме]] (списак по Вуку)\n*[[Сибилске књиге]] (староримска религија)\n*[[Језик Хомера]] (порекло и анализа)\n*[[Српски курс латинског по Плинију]] (изводи из текстова)\n*[[Дубровачка књижевност]]\n*[[Проналазачи писма]] (у Средоземљу)\n*[[Римска књижевност]] (увод и писци)\n*[[Преписивање књига]] (у средњем веку)\n*[[Роман о Троји]]\n*[[Септуагинта]] (преписивање Торе)\n\n\n===Разни текстови===\n\n*[[Задатак филозофије]]\n*[[Музичке институције у Хелади]] (врсте и извођачи)\n*[[Римска војска]] (војна организација)\n*[[Теслина голубица]] (прича)\n*[[Историјат антисемитизма]]\n*[[Инквизиција]]\n*[[Хришћански апологети]]\n*[[Тројанско_благо]]\n\n\n===Разни појмови===\n\n*[[Мелотерапија]]\n*[[Албижани]]\n*[[Апокрифи]]\n*[[Ашкенази]]\n*[[Библија]]\n*[[Була]]\n*[[Ционизам]]\n*[[Доминиканци]]\n*[[Екскомуникација]]\n*[[Есени]]\n*[[Есхатологија]]\n*[[Евангелисти]]\n*[[Фарисеји]]\n*[[Флагеланти]]\n*[[Фрањевци]]\n*[[Gentiles]]\n*[[Хагада]]\n*[[Менора]]\n*[[Месија]]\n*[[Партикуларизам]]\n*[[Пацифизам]]\n*[[Политеизам]]\n*[[Прозелитизам]]\n*[[Просветитељство]]\n*[[Рабин]]\n*[[Реформација]]\n*[[Садукеји]]\n*[[Сефарди]]\n*[[Синагога]]\n*[[Стари завет]]\n*[[Схоластика]]\n*[[Табернакл]]\n*[[Темплари]]\n*[[Теозофија]]\n*[[Тора]]\n*[[Универзализам]]\n*[[Зилоти]]\n*[[Атеизам]] - део\n*[[Комунизам]]\n*[[Патријарх]]\n*[[Библија]]\n*[[Аномија]]\n\n\n===Латински писци=== радни списак\n\n*[[Абелар]] (Petrus Abelardus 1079-1142)\n*[[Афраније]] (Lucius Afranius II век пне)\n*[[Акције]] (Lucius Accius, oko 170—90)\n*[[Албије Тибул]] (Albius Tibullus, 54—19 г. пне.)\n*[[Амијан Марцелин]] (Ammianus Marcellinus, око 330 - после 391)\n*[[Анселм]] (Anselmus 1033-1109)\n*[[Aрхимед]] (Archimedes 287-212)\n*[[Апијан]]\n*[[Апулеј]] (Lucius Apuleius, рођен око 125 год. не.)\n*[[Auctor ad Herennium]]\n*[[Аул Корнелије Целз]] (A. Cornelius Celsus, око 30 год. не.)\n*[[Аурелије Виктор]] (Sentus Aurelius Victor, IV в. не.)\n*[[Аусоније]] (Decimus Magnus Ausonius, око 310—393 г.)\n*[[Августин]] (Aurelius Augustinus, 354—430 г.)\n\n*[[Боетије]] (Anicius Severinus Boethius, 480—524 г.)\n\n*[[Цецилије]] (Caecilius Statius, oko 220—168)\n*Мaрко Тулије [[Цицерон]] (Marcus Tullius Cicero, 106—43)\n*[[Цинције Алимент]]\n\n*[[Дексип]]\n*[[Диодор са Сицилије]]\n*[[Диоклецијан]] (Gaius Valerius Aurelius Diocletianus)\n*[[Дион Касије]]\n*[[Дионизије из Халикарнаса]]\n*[[Донат]] (Aelius Donatus oкo 350. г. не) \n\n*[[Епиктет]] (Epiktetos око 50-120)\n*[[Еутропије]] (Eutropius, средина IV века)\n\n*[[Фабије Пиктор]]\n*[[Федар]] (Julius Phaedrus, око 30 пне – 44 не)\n*[[Флор]] (Lucius Annaeus Florus, око 120 год. не.)\n*[[Фотије]]\n*[[Фронтин]] (Sexius Julius Frontinus, око 35 – 103)\n*[[Фронто]] (Marcus Cornelius Fronto, око 100-166)\n\n*[[Гај Јулије Цезар]] (Gaius Julius Caesar, 100—44)\n*Гај Јулије Цезар [[Октавијан Август]] (Gaius Iulius Caesar Octavianus Augustus, 63 пне. — 14 не.)\n*Гај [[Плиније Млађи]] (Gaius Plinius Secundus Minor, 62—113 год. не)\n*Гај [[Плиније Старији]] (Gaius Plinius Secundus Maior, 23—79 год. не)\n*[[Гај Салустије Крисп]] (Gaius Sallustius Crispus, 86—35)\n*[[Гај Семпроније Грах]] (Gaius Sempronius Gracchus. 154—121)\n*[[Гај Валерије Катул]] (Gaius Valerius Catullus, 87—54)\n*[[Гелије]] (Aulus Geluus, око 125—175 г. не.)\n*[[Гнеј Невије]] (Gnaeus Naevius, умро око 200 год).\n\n*[[Херодијан]]\n*[[Херод Атички]] (Tiberius Claudius Atticus Herodes 101 – 177)\n*[[Хигин]] (Hyginus)\n*Квинт [[Хорације]] Флак (Quintus Horatius Flaccus, 65—8 пне)\n\n*[[Исидор]] (Isidorus Hispalensis, око 560-636)\n\n*[[Јероним]] (Eusebius Sophronius Hieronymus, око 350—420 г.)\n*[[Јевсевије Кесаријски]]\n*[[Јорданис]]\n*[[Јосиф Флавије]]\n*[[Јyлије Федар]] (Iulius Phaedrus, око 20 год. не.)\n*[[Јулије Фронтин]] (Sextus Iulius Frontinus 30—103 не.)\n*[[Јустин]] (Iunianus Iustinus, писац са почетка III века)\n*[[Јустинијан]] (Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus, царује 527-565 г.)\n*[[Јувенал]] (Decimus Iunius Iuvenalis, 60—140 год. не.)\n\n*[[Калпурније Пизон]]\n*[[Kасије Хемина]]\n*[[Kасиодор]]\n*[[Катон]] (Marcus Porcius Cato Censorius (Maior), 234—149)\n*[[Клаудијан]] (Claudius Claudianus, око 370 – око 404 год.)\n*[[Колумела]] (Lucius Iunius Moderatus Columella, I в. не.)\n*[[Корнелије Непот]] (Cornеlius Nepot, 90—24)\n*[[Kсифилин]]\n*[[Курције Руф]] (Quintus Curtius Rufus, око 50 не)\n*[[Квинт Еније]] (Quintus Ennius, 240—170)\n*[[Квинтилијан]] (Marcus Fabius Quintilianus, 35—95 г. не)\n\n*[[Лaберије]] (Decimus Laberius, 106-43)\n*[[Ливије Андроник]] (Livius Andronicus, око 240 год.)\n*[[Луције Анеј Сенека]] (L. Annaeus Seneca, 14 пне — 65 не)\n*[[Луцилије]] (Gaius Lucilius, 180—102)\n*[[Лукреције]] (Titus Lukretius Carus, око 98 - 55)\n\n*[[Макробије]] (Ambrosius Theodosius Macrobius, око 400 г.)\n*[[Манилије]] (Marcus Manilius, oko 30 не)\n*[[Марцијал]] (Marcus Valerius Martialis, 40—104 год. не)\n*[[Марко Анеј Лукан]] (Marcus Annaeus Lucanus, 38—65 не.)\n*[[Марко Пакувије]] (Marcus Pacuvius, 220—130)\n*[[Мецена]]\n\n*[[Никета из Ремезијане]]\n*[[Никола из Дамаска]]\n\n*[[Орозије]]\n*[[Овидије]] (Publius Ovidius Naso, 43 г. пне — 17 не)\n\n*[[Паулин из Ноле]]\n*[[Персије Флак]] (Aulus Persius Flaccus, 34—62 не.)\n*[[Петроније]] (Gaius Petronius Arbiter, - 66. не)\n*[[Плаут]] (Titus Maccius Plautus, 254—184)\n*[[Плутарх]]\n*[[Полибије]]\n*[[Помпеј Трог]] (Pompeius Trogus)\n*[[Помпоније Мела]] (Pomponius Mela, око 50 год. не.)\n*[[Посејдоније]]\n*[[Публије]] (Publilius Syrus, I век пне)\n*Публије Корнелије [[Тацит]] (Publius Cornelius Tacitus, 55—120 год. не)\n*[[Публије Муције Сцевола]]\n\n*[[Секст Аурелије Виктор]]\n*[[Секст Проперције]] (Sextus Propertius, 50—15 пне.)\n*[[Стације]] (P. Papinius Statius, oko 40—96 год. не.)\n*[[Страбон]]\n*[[Сулпикија]] римска песникиња\n*[[Светоније Транквил]] (Gaius Suetonius Tranquillus 75—150 г. не. )\n\n*[[Теренције]] (Publius Terentius Afer, 190-159)\n*[[Тертулијан]] (Quintus Septimius Florens Tertullianus, око 160 – 225)\n*[[Тит Ливије]] (Titus Livius) (60 пне — 16 не).\n*[[Тит Лукреције Кар]] (Titus Lucretius Carus, 98—55)\n*[[Тома Аквински]] (Thomas d’Aquino 1225-1274)\n\n*[[Улпијан]] (Domitius Ulpianus око 170-228)\n\n*[[Валерије Максим]] (Valerius Maximus, из средине првог века)\n*[[Вaрон]] (Marcus Terentius Varro Reatinus, 116—27)\n*Публије [[Вергилије]] Марон (Publius Vergilius Maro, 70—19)\n*[[Витрувије]] Полион (Vitruvius Pollio)\n*[[Велеј Патеркул]] (Velleius Paterculus, почетак првог века не.)\n\n*[[Зонара]]\n*[[Зосим]]\n\n\n===Астрономи=== радни списак\n\n* [[Исак Њутн]]\n* [[Галилео Галилеј]]\n* [[Тихо Брахе]]\n* [[Јохан Кеплер]]\n* [[Ал-Кинди]]\n* [[Ђордано Бруно]]\n* [[Џејмс Х. Џинс]] 1887-1946\n* [[Еудокс из Книдса]]\n* [[Герсонид]]\n* [[Никола Коперник]]\n* [[Лаплас]]\n* [[Тај Чен]]\n* [[Теон из Смирне]]\n\n==Domatrios је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2003-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n|- \n![[Слика:СТР.png]]\n|}\n[[Category:Српска википедијанска споменица 2003. године|Д]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|Д]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|Д]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|Д]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|Д]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|Д]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|Д]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|Д]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|Д]]\n[[Category:Ђакон::Горан-споменице|А]]','Олош један!',170,'Покрајац','20050315231638','',0,0,0,0,0.572323216392,'79949684768361','20050315231638'); INSERT INTO cur VALUES (790,0,'Иво_Андрић','[[Српски језик|Српски]] и [[Хрватски језик|хрватски]] [[књижевник]] и [[дипломата]]. Добитник [[Нобелова награда|нобелове награде]] за [[књижевност]] [[1961]] због свог целокупног дотадашњег рада \"о историји једног народа\", првенствено за роман \'\'На Дрини ћуприја\'\' ([[1945]]). \n\n[[Image:andric.jpg|frame|right|90px|Иво Андрић]]\n\nИво Андрић [[Латиница|латиница]] и ([[Хрватски језик|хр:]]\'\'Ivo Andrić\'\') је рођен [[9. октобар|9. октобра]] [[1892]]. године у Долцу поред [[Травник|Травника]], ([[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]). Књиге рођених кажу да му је отац био Антун Андрић, подворник, а мати Катарина Андрић, из породице Пејић. Био је из [[Католичантво|католичке]] породице. Детињство је провео у [[Вишеград|Вишеграду]] где је завршио основну школу. Андрић 1903. године уписује Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу у [[Сарајево|Сарајеву]], а [[филозофија|филозофију]] - одсек за словенске књижевности и историју у [[Загреб|Загребу]], [[Беч|Бечу]], [[Краков|Кракову]] и [[Грац|Грацу]]. Докторску дисертацију \'\'Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине\'\' ((Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirgung der turkischen Herrschaft)) Иво Андрић је одбранио је на Универзитету у Грацу 1924. године.\n\nКао гимназијалац, Андрић је ватрени поборник интегралног југословенства, припадник је напредног националистичког покрета [[Млада Босна]] и страствени је борац за ослобођење јужнословенских народа [[Аустро Угарска|Аустроугарске]] монархије.\n\nПрви светски рат га затиче у [[Краков|Кракову]], где на Јагелоњском универзитета студира Филозофски факултет. По избијању рата враћа се у земљу. Одмах по доласку у [[Сплит]], средином јула, аустријска полиција хапси га и одводи прво у [[Шибеник|шибенску]], а потом у [[Марибир|мариборску]] тамницу у којој ће, као политички затвореник, остати до марта [[1915]]. године. Међу зидовима марбуршке тамнице, у мраку самице, „понижен до скота“, Андрић интензивно пише песме у прози. \n\nПо изласку са робије, Андрић бива бачен у конфинацију у Овчарево и [[Зеница|Зеницу]] где остаје све до лета 1917. године. \n\nУ периоду између [[Први светски рат|првог]] и [[Други светски рат|другог]] светског рата налазио се на позицији изасланика [[Југославија|југословенске]] владе у [[Берлин]]у. По избијању II светског рата, због неслагања са властима у [[Београд|Београду]] подноси оставку на место амбасадора и враћа се у Београд. За време II светског рата живи повучено у свом стану у Београду (на Зеленом венцу, за кога је рекао да је најружније место на свету) не дозвољавајући било какво штампање и објављивање својих дела. У исто време пише своја најбоља дела која ће касније доживети светску славу. Умро је [[13. март|13. марта]] [[1975]]. године у Београду.\n\nАндрић је у књижевност ушао песмама у прози \'\'\'\'\'У сумрак\'\'\'\'\' и \'\'\'\'\'Блага и добра месечина\'\'\'\'\' објављеним у \'\'Босанској вили\'\' [[1911]]. године. Пред први светски рат, у јуну [[1914]]. године, у зборнику \'\'Хрватска млада лирика\'\' објављено је шест Андрићевих песама у прози (\'\'Лањска пјесма\'\', \'\'Строфе у ноћи\'\', \'\'Тама\'\', \'\'Потонуло\'\', \'\'Јадни немир\'\' и \'\'Ноћ црвених звијезда\'\'). Прву књигу стихова у прози - \'\'\'\'\'Еx Понто\'\'\'\'\' - Андрић је објавио [[1918]]. године у Загребу, а збирку \'\'\'\'\'Немири\'\'\'\'\' штампао је у Београду [[1920]]. године. Његове лирске песме које за живота нису сабране у књигу, објављене су постхумно, [[1976]]. године у Београду, под називом \'\'\'\'\'Шта сањам и шта ми се догађа\'\'\'\'\'.\n\n\nАндрићево дело можемо поделити у неколико тематско-жанровских целина.\n\nУ првој фази, коју обележавају лирика и песме у прози (\'\'Еx Ponto\'\', \'\'Немири\'\'), Андрићев је исказ о свету обојен личним егзистенцијално-спиритуалним трагањем, потстакнутом и лектиром (Киеркегаард). Критика је подељена мишљења о досезима тих раних радова: док српски критичар [[Никола Милошевић]] у њима гледа врхунац Андрићевог стваралаштва, хрватски књижевни историчар, Андрићев земљак из средње Босне [[Томислав Ладан]] држи да се ради о неважним плачљивим адолесцентским немирима који одражавају пишчеву незрелост и немају дубље ни универзалније вредности.\n\nДруга фаза, која траје до [[Други светски рат |Другог светскога рата]], обележена је Андрићевим окретањем приповедачкој прози и, на језичком плану, дефинитивним преласком на српску екавицу (што је у доста радова створило чудну мешавину у којој наратор пише српски екавски, а ликови -често фратри- неким од јекавских или икавских дијалеката). По општем признању, у већини приповедака је Андрић \"нашао себе\", па је та зрела фаза међу уметнички најпродуктивнијима, с корпусом најцењенијих прича.\n\nПисац није улазио у књижевне експерименте који су доминирали у то доба, него је у класичној традицији реализма 19. века, пластичним описима обликовао своју визуру Босне као размеђа истока и запада, натопљену ирационализмом, конфесионалним анимозитетом и емоционалним ерупцијама, понајвише на еротском пољу. Личности су припадници све четири етничко-конфесионалне заједнице (Бошњаци, Јевреји, Хрвати, Срби - углавном прозвани по конфесионалним, често пежоративним именима (Власи, Турци)), уз појаве странаца или мањина (Жидови, страни чиновници), а временско раздобље покрива углавном 19. век, али и претходне векове, као и 20.\n\nТрећа фаза је обележена опсежнијим делима, романима \'\'На Дрини Ћуприја\'\', \'\'Травничка хроника\'\', \'\'Госпођица\'\' и недовршеним делом \'\'Омерпаша Латас\'\', као и најзначајнијим остварењем тога раздобља, приповетком \'\'Проклета авлија\'\'. Уз изузетак \'\'Госпођице\'\', реалистичког психолошког романа смештеног у српску паланачку средину, остала дела су углавном лоцирана у Босни, у прошлост или у наративни спој прошлости и садашњости. \n\nОцена Андрића као романописца далеко је од једнозначне: по некима је писац, на засадама фрањевачких летописа и споре, сентенцама проткане нарације, успео да креира упечатљив свет \"оријента у Европи\"; по другима је Андрић аутентични аутор краћега даха, попут Чехова, па је најбољи у новелама и приповеткама, док му одричу вредност постигнућа у већим композицијама. Било како било, Андрић је у свету углавном познат по своја два романа, \'\'На Дрини ћуприја\'\' и \'\'Травничка хроника\'\' (први је писан током Другог светског рата у Београду). \n\nПишчево се приповедање у наведеним делима одликује се: уверљиво дочараном атмосфером, упечатљивим описима околине и понашања, но не и психолошким понирањем - већина је Андрићевих ликова (осим фрањеваца) гоњена биолошким императивима и детерминизмом у понашању који подсећа на натуралистичку школу 19. стољећа. Осим тих дела, аутор је објавио и низ приповедака, путописне и есеистичке прозе, те вероватно најбоље дело касне фазе, збирку афористичких записа \'\'Знакови поред пута\'\' (постхумно издане), неспорно једну од својих највреднијих књига.\n\nПослије Андрићеве смрти, прво стидљиво, а онда и отворено (посебно у доба после распада Југославије), почела су се појављивати и критичка оспоравања пишчевог опуса - што није било могуће током Андрићевог живота, када је уживао статус недодирљивог државног писца. Ти се приговори могу свести на две замерке: национално-политичке и естетско-књижевне. По првој, гледано из хрватске визуре, Андрић је оцењен као национални ренегат и протагонист великосрпске идеологије у унитаристичком југославенском руху, тј. као нека врста националног отпадника. Иако је уврштаван у антологије хрватске књижевности, статус му је прилично незавидан. Из бошњачког угла (Мухсин Ризвић и други), оцена је слична, уз додатак да Андрић у својим делима приказује Бошњаке муслимане као \"Турке\" - полуазијатске насилнике, подсвесно мучене комплексом \"издаје\" због преласка на исламску веру. То је мишљење поткрепљивано не само извацима из пишчевих дела, него и његовим есејистичким и публицистичким радовима у којима слави Његоша и \"истрагу потурица\".\n\nДруги је приговор вероватно озбиљније и дугорочно важније природе, и циља на прецењеност Андрића као писца, те на његову застарелост и плошност. Опет-из визуре хрватске књижевности, Андрић се не може поредити с модернистичким приповедачима (од Полића Камова преко Крлеже и Маринковића до Слободана Новака), па чак ни са стилски блиским, политички контроверзним Павелићевим \"доглавником\" Милом Будаком, с којим као писац традиционалистички обликованих регионалних епопеја и биолошки детерминираних снажних еротских страсти има доста сличности (колико год се разликовали у идеологији).\n\nУ српској књижевности Андрић је стално апострофиран као \"Србин-католик\", тј. због идеолошких разлога, али српска критика двоји колико је Андрићева тематика у матици српске књижевности (често се Милош Црњански истиче као најзначајнији српски писац 20. века, а пост-модернистички трендови, од Киша до Павића, исто нису ишли на руку Андрићевој репутацији). И, напослетку, бошњачка критика држи да је Андрић писац слабијег замаха и досега од Меше Селимовића, а и још неких савремених писаца експерименталнога набоја.\n\nСве у свему- Иво Андрић остаје спорни класик око којега се ломе политичка копља. Овај аутор остаје више предмет политичких спорова, а нестаје као извор инспирације модернијим писцима.\n\n\n=== Андрић о уметности ===\n\nСвоје схватање смисла и суштине уметности Андрић је излагао, било у посебним написима било имплицитно, у појединим пасажима свог уметничког дела. У том погледу посебно се истиче његов есеј \'\'Разговор са Гојом\'\' и приповетка \'\'Аска и вук\'\'.\n\n\'\'Уметничко стварање\'\' је по Андрићу сложен и напоран чин који се врши по диктату човекове нагонске потребе за стварањем. У основи нагонска, човекова потреба за лепотом је одабрана од умирања и заборава; она је дијалектичка супротност законима пролазности. У игри јагњета из алегоријске приповетке \'\'Аска и вук\'\' симблозован је уметнички нагон човеков као „инстиктиван отпор против смрти и нестајања“ који „у својим највишим облицима и дометима поприма облик самог живота“. Уметност и воља за отпором, казује Андрић на крају ове приповетке, побеђује све, па и саму смрт, а свако право уметничко дело је човекова победа над пролазношћу и трошношћу живота. Живот је Андрићевом делу дивно чудо које се непрестано троши и осипа, док уметничка дела имају трајну вредност и не знају за смрт и умирање.\n\n*\'\'Стваралачки акт\'\', по Андрићевом схватању, није прост репродуктиван чин којим се гола фотографије уноси у уметничко дела. Уметност, истина, мора да има дубоких веза са животом, али уметник од материјала који му пружа живот ствара нова дела, која имају трајну лепоту и непролазан значај. Феномен стваралаштва огледа се у томе што уметници издвајају из живота само оне појаве које имају општије и дубље значење. Дајући таквим појавама уметнички облик, уметници их појачавају „једва приметно за једну линију или једну нијанску у боји“, стварајући уметничку лепоту која отада сама наставља своју слободну судбину. Све што у животу посотоји као лепота – дело је човекових руку и његова духа. Саставни је део „живота и аутентичан облик људског испољавања“, створен за један лепши и трајнији живот. \n\n*\'\'Мостови и архитектонске грађевине\'\' најбоље илуструју Андрићево схватање трајности лепоте коју човек ствара. Анонимни неимар из \'\'Моста на Жепи\'\' спасава се од заборава тиме што своју стваралачку визију преноси у камену лепоту лука разапетог над обалама под којима, као пролазност протичу хучне воде Жепе. Функција уметности је и у напору уметника да своје дело укључи у трајне токове живота да човека изведе из „уског круга... самоће и уведе га у простран и величанствен цвет људске заједнице“.\n\n*\'\'Постојање зла у човеку и животу\'\' не сме да заплаши уметника нити да га одведе у безнађе. И зло и добро, као дијалектичке аутономне силе, само су латентност живота и људске природе. Дужност је уметника да открива и једно и друго, али, истовремено, и да својим делом утире пут спознаји да је могуће победити зло и створити живот заснован на доброти и правди.\n\n*\'\'Уметност\'\' је дужна да човеку открива лепоту напора подвижника који корачају испред савременика и предосећају будуће токове живота. Тако уметностт стално отвара перспективе животу појединаца, народа и човечанства, у подвизима и поразима оних који су предходили уметност налази наталожена искуства човечанства. Прохујала столећа сублимишу своја искуства око неколиких својих легенди, које потом инспиришу уметника. Смисао савремености је у стваралачком преношењу искуства прошлости у оне вредности савременог стварања које ће надживљавајући нас, корисно послужити потомцима. \n\n„Само неуки неразумни људи – каже Андрић – могу да сматрају и да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашнице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек мислио и осећао и радио нераскидиво уткао у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садажњости“. Сврха уметности је у повезивању прошлости, садашњости и будућности, у повезивању „супротних обала живота, у простору, у времену, у духу“. \n\n*По Андрићевом схватању \'\'уметник је\'\' и \'\'весник истине\'\', а његово дело порука којом се исказује сложена стварност људске историје. Он је „један од безбројних неимара који раде на сложеном задатку живљења, откривања и изграђивања живота“. Описујући своје стваралачке тренутке, Андрић казује: „Ни трага да се вратим себи. Само да могу, као сурово дрво и студен метал, у служби људске слабости и величине, у звук да се претворим и да људима и њиховој земљи потпуно разумно пренесем безимене мелодије живота...“ \n\n*Говорећи \'\'о опасностима које вребају уметника\'\', Андрић посебно упозорава на формализам речи и дела: „Бескрајно нагомилавање великих речи све нам мање казује што се више понавља и под њим издишу истина и лепота као робиње“. Најдубљи пораз дожвљује онај уметник који сматра да „прасак речи и витлање слика могу бити уметничка лепота. Истина, сваком правом уметничком делу потребан је и естетски сјај, али он се остварује само у једноставности. „Савршенство изражавања форме – каже Андрић – служба је садржини“.\n\n*Пружајући „задовољство без патње и добро без зла“, уметничко дело ће пружити човеку највиши вид живота – честа је порука Андрићевог дела. Андрићева визија хармоничног живота будућег човечанства заснована је управо на уверењу да ће уметничка лепота уништити зло и измирити противуречности човековог битисања.\n\n\n===Уметнички поступак Иве Андрића===\n\n*У начину изграђивања ликова и уметничком поступку при обликовању својих мисли о животу и људима Андрић се не одваја од најлепших традиција реалистичке књижевности школе, иако такав његов поступак не значи и понављање традиционалних реалистичких манира. Његове слике живота нису само реалистички израз одређене животне и историјске стварности, јер он у њих уткива и знатно шира уопштавања и општија, готово трајна животна значења. Легендарни босански јунак Алија Ђерзелез није само тип османлијског пустолова и авантуристе, већ и вечити човек пред вечитим проблемом жене. Тамница из приповетке \'\'Проклета авлија\'\' има знатно шире значење: она је изван времена и места којима их је писац локализовао. Иако се у Андрићевом књижевном делу најчешће јавља Босна, готово сви њени ликови се издижу изван животног круга у коме их писац налази. Андрић, природно, никада не изневерава типичност средине и времена, али он при том тако комлексне личности уме да догради и у њима подвуче оно што је општије и животно шире од особености одређених конкретном средином и временом.\n\n*Али оно по чему се Андрић нарочито нарочито истиче у нашој савременој књижевности, то су ванредне анализа и психолошка сагледавања оних човекових стања која су у нас, до њега, била изван значајних литерарних интересовања. Њега највише занима онај тамни и нејасни импулс у човеку који је изван домашаја његове свести и воље. Полазећи од неких савремених поставки психолошке нуке, Андрић је приказао како ти тајанствени унутрашњи импулси фатално трују и оптерећују човека. Осим тога, он је са посебном сугестивношћу сликао дејство сексуалнх нагона и чулних перцепција на душевни живот човека. Због свега тога Андрић се првенствено показује као модерни психоаналитичар у нашој савременој књижевности. У судбини сваке личности овог нашег приповедача је и нека општија идеја, извесна мисао о животу, човеку и његовој срећи. Зато се за његову прозу с правом каже да носи у себи обележја такозваног филозофског реализма.\n\n*Андрић је и мајстор и речи и стила. Његова проза је сачувала апсолутну, кристалну јасност израза. Он не тражи стилски егекат у необичној метафори или у наглашеном изразу. Све се код њега изражава мирним и природним казивањем, и његов стил заиста има „непомућеност кристала“. Складна и једноставна реченица, уверљивост и сугестивна естетска и мисаона функционалност приповедачких слика чине да Андрићево дело представља најсуптилнију уметничку вредност коју српска, односни хрватска књиженост поседују.\n\n*Те одлике су учиниле да је Андрићево дело постало понос наше културе, а високим међународним признањем, оличеним у Нобеловој награди, оно данас живи и као трајна својина светске литературе. \n\n\n==Библиографија==\n\n* \'\'Пут Алије Ђерзелеза\'\', [[1920]].\n* \'\'Мост на Жепи\'\' [[1925]].\n* \'\'Аникина Времена\'\', [[1931]].\n* \'\'Португал, зелена земља\'\', путописи [[1931]].\n* \'\'Шпанска стварност и први кораци у њој\'\', путописи [[1934]]. \n* \'\'Разговори с Гојом\'\', есеј [[1936]].\n* \'\'На Дрини ћуприја\'\', [[1945]].\n* \'\'Госпођица\'\', [[1945]].\n* \'\'Травничка хроника\'\', [[1945]].\n* \'\'На Невском проспекту\'\' [[1946]].\n* \'\'На камену, у Почитељу,\'\' \n* \'\'Прича о везировом слону\'\', [[1948]].\n* \'\'Проклета авлија\'\', [[1954]].\n* \'\'Игра\'\' [[1956]].\n* \'\'Јелена жена које нема\'\' [[1963]].\n* \'\'Омерпаша Латас\'\', објављена постхумно [[1977]].\n* \'\'На сунчаној страни\'\', недовршен роман, објављен постхумно\n\n\n==Домаћи линкови==\n\n* [http://www.ivoandric.org.yu Задужбина Иве Андрића]\n\n==Страни линкови==\n\n* [http://www.nobel.se/literature/laureates/1961/index.html Нобелова награда за књижевност 1961].\n\n\n{{Template:Wikiquote|Иво_Андрић}}\n\n\n[[Category:Књижевници|Андрић, Иво]]\n[[Category:Нобеловци за књижевност|Андрић, Иво]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n\n[[bg:Иво Андрич]]\n[[bs:Ivo Andrić]]\n[[de:Ivo Andrić]]\n[[en:Ivo Andric]]\n[[fr:Ivo Andrić]]\n[[hr:Ivo Andrić]]\n[[pl:Ivo Andrić]]\n[[sv:Ivo Andric]]','uneto nekoliko cinjenica o mladosti i studijama',315,'Ninam','20050316053535','',0,0,1,0,0.399476555828,'79949683946464','20050316053535'); INSERT INTO cur VALUES (792,2,'ArnoLagrange','[[de:Benutzer:ArnoLagrange]] [[en:User:ArnoLagrange]] [[eo:Vikipediisto:ArnoLagrange]] [[fr:Utilisateur:ArnoLagrange]]\r\n\r\n\'\'\'eo\'\'\' : Arno Lagrange estas franca vikipediisto aktiva en la [[esperanto|esperanta]] vikipedio.','',33,'ArnoLagrange','20031219105223','',0,0,0,1,0.098809239035,'79968780894776','20031219105223'); INSERT INTO cur VALUES (793,0,'Поезија','Српски хаику\r\n\r\nСрпска хаику поезија је једна од најразвијенијих хаику поезија у свету. Хаику је у Србију, односно бившу Југославију, донет захваљујући [[Mилош Црњaнски|Mилошу Црњaнском]] и [[Десанка Максимовић|Десанки Максимовић]]. Од средине осамдесетих година двадесетог века појављује се велики број хаику песника, који добијају и значајне међународне награде. Приређују се хаику фестивали (на пример, у Оџацима), издају хаику часописи, српски хаику песниици бивају заступљени у међународним антологијама итд.','',19,'Горан Обрадовић','20040301002311','',0,0,0,0,0.329600677979,'79959698997688','20040719114134'); INSERT INTO cur VALUES (795,0,'Српске_народне_приповијетке','Српске народне приповијетке\nСкупио их и на свијет издао \nВук Стеф. Караџић.\n[Делови које не садржи издање: \"Српске народне приповијетке. У Бечу, 1853\"]\nДруго умножено издање. \nу Бечу\nу наклади Ане удовице В. С. Караџића \n1870.\n---------------------------------------------------------------------------\n--------------------------------------------------------------------------------\n\nДодатак \nУ овоме додатку наштампане су оне приповијетке и шаљиве мале приче, за које је Вук у предговору првога издања ове књиге казао да их има још за једну овакву књижицу, и свакоме ће јамачно мило бити да их овдје има заједно са онијем приповијеткама првога издања.\n\nИ за ове се приповијетке мора казати да би оне много савршеније биле да их је Вук за живота свога сам на свијет издао, јер их је он хтио још нешто поправити и боље за штампу дотјерати, но кад то не бјеше суђено нека их сваки ево прими овако наштампане како су се у рукопису нашле; па ако се у њима нађе што погрјешно, нека сваки опрости и помисли: да је боље што су се и овако наштампале него никако.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n=Српске народне приповијетке=\n\n==Баш Челик==\nБијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их. \"Подајте\" рече \"тако не били проклети.\" Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа. У двору се поплашише и стану од страха дрктати. На један пут неко проговори \"отворите, царевићи, врата\". На то вели најстарији син царев: \"Не отварајте!\" Средњи рече: \"Не отварајте нипошто.\" Али најмлађи рече: \"Ја ћу да отворим врата\" па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: \"Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам.\" Вели најстарији брат: \"Ја је не дам. Како ћу је дати, кад не знам шта си и од куда си ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе.\" Средњи вели: \"Ја не дам сестре ноћас да се води.\" Али најмлађи вели: \"Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?\" па сестру увати за руку и дајући је рече: \"Нека ти је сретна и честита!\" Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха, сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан. Како сване, они одмах стану гледати, да л\' има какога год трага, куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога трага ни гласа. Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: \"Отвор\', царевићи, врата.\" Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: \"Дајте ђевојку средњу сестру, ми смо дошли да је просимо.\" Вели најстарији брат: \"Ја је не дам.\" Средњи вели: \"Ја не дам сестре наше.\" Али најмлађи вели: \"Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?\" па узме сестру за руку и дајући је рече: \"На, нека вам је сретна и честита!\" И она сила с ђевојком отиде. Сјутра дан како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л\' се штогођ знати може, куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати као да није ни долазила. Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: \"Отвори врата!\" Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: \"Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.\" Старији и средњи брат повичу: \"Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати, куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо походити као сестру своју.\" На то рече брат најмлађи: \"Ја је дајем, ако је ви не дате; зар сте заборавили шта је отац на смрти нама препоручио, то није давно било.\" Па ђевојку за руку, говорећи: \"На, води је, па нека ти је сретна и весела!\" а она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама. Пошто прође доста времена, стану се браћа један пут међу собом разговарати: \"Мили Боже, да чуда великога? шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа, куд одоше и за кога се удадоше. Најпослије један другоме рече: \"Да идемо сестре наше потражити.\" И одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје. Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше. Кад се мрак увати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру па ту конак учине и седу вечерати. Кад почну лијегати да спавају, онда рече најстарији брат: \"Ви спавајте, а ја ћу стражу чувати.\" Тако они два млађи брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане, кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг. У том сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди а не каже им ништа, отале се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну спавати. Тада вели онај средњи брат: \"Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу.\" Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: \"Устајте, браћо! свануло се\" а они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану Богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше. Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, \"јер\" веле \"може бити, ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити\" па тако ту и остану. Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати. Онда најмлађи брат рече: \"Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати\", те такој оно двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше: прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал\' ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши, да их сва три прождере. Но најмлађи брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро. Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила са свијем. Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу ае хотећи будити, пође мало у пустињу, не би л\' штогођ виђети могао, али нигдје ништа. Најпослије попне се на једно дрво високо, па кад изађе у врх дрвета, погледа на све стране не би л\' штогођ виђети могао; гледајући тако дуго опази ватру да се сјаји, па му се учини то близу, скине се са дрвета, па пође да ватру донесе и код браће наложи. Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад на једанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика пуна исјеченијех људи. Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо. Онда повиче: \"Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим одавно.\" Они га добро дочекају и реку му: \"Бог ти помогао, кад си нам друг.\" Он одговори: \"Ваш довијека остајем и за вас ћу мој живот дати.\" \"Хе\" веле \"кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи?\" Одговори царевић: \"Хоћу, штогођ ви радите, то ћу и ја радити.\" \"Е вала, добро кад је тако, сједи\" па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести. Шњима и царевић једе, ама им очи завараје па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: \"Хајде да идемо у лов, јер сјутра треба јести.\" Отале пођу сви девет и царевић десети. \"Хајде\" веле му \"овдје има један град и у њему цар сједи, отале се ми ранимо већ има томе више година.\" Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: \"хајде\" веле \"ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи: код себе, да се скинем о низ њу доле у град.\" Он се попење па онда рече њима: \"Ја не знам што ћу, нијесам овдје увјежбао ово мјесто, не умијем је претурити, но ходите који од вас да ми покажете како ћу је претурити.\" Један се од дивова испење, увати за врх од јеле и претури је у град а врх јој задржи код себе. Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсјече главу, а див пане у град унутра, онда он рече: \"Е сад хајте по један редом да вас ја овамо спуштим.\" Они не знајући што је са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њи све по врату, док све девет посијече па се скине низ јелу, и полако сиђе доле у град, онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто! Сам у себи помисли: баш су то све дивови изкоријенили и понијели! па онда дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу. Кад тамо ал\' има шта и виђети! соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никога до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, кака је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу па се издигне и у један пут ђевојку у чело међу очи да уједе; онда он притрчи па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: \"Да Бог да да се овај мој ножић неда ником извадити без моје руке,\" па онда похита да се натраг врати. Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају. Он ватру наложи, а сунце огране и сване се, онда он браћу избуди те устану и тако пођу даље. Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У томе је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао, што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо по граду, кад на један пут види неке јеле онако читаве из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова баш онијех крвника градскијех а њима свијема главе посјечене. Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и Бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару, како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао.\n\nОнда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи: ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи, да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао, ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари. То се тако по царевој заповјести и учини, механе поставе на главне друмове и сваког путника питали би и за то казивали му. Послије неког времена ови тројица царски синови тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима стане се фалити, шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: а јесте ли и ви штогођ учинили до сад? Онда отпочне најстарији брат говорити: \"Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета од главе\", па извадивши и на сто их баци. Кад то чу онај средњи брат, и он рече: \"Ја сам кад сам чувао стражу на другом конаку посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе\", па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: \"Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо, јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?\" Онда најмлађи отпоче да казива: \"И ја сам нешто мало учинио кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере, онда ја повадим сабљу и главе јој све три одсијечем: ако не вјерујете, ево шест увета од аждахе.\" Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: \"У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова\", и тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише. \nКад то механџија чује, брже потрчи и цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу. Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: \"Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао?\" \"Јесам, честити царе.\" одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: \"Ако хоћете, и вас хоћу оженити, па вам добре дворе саградити\", но они њему кажу да су ожењени обојица, и цијелу му истину открију, како су пошли да сестре своје траже.\n\nКад цар све то чује, заустави само оног најмлађег код себе као зета, а оној двојици даде двије мазге новаца, и тако оба старија брата врате се своме двору и у своје царство. Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.\n\nЈедном цар пође у лов, а њему каже: \"Остани ти ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш\" вели \"да отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и много другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси усудио нипошто отворити, јер\" вели \"ако то учиниш, зло ћеш проћи.\" Онда цар оде, а зета остави код куће; овај чим цар отиде, отвори једну па и другу собу и тако редом све осам собе, и види у њима свакојакијех драгоцјености, напосљетку кад дође и на врата од девете собе, рече у себи: \"Ја сам много чуда претурио, а сад да не смем отворити ову собу!\" па и ту собу отвори, кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје, на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један синџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био, да се није могао никако мицати. Пред њим је била једна чесма на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно. Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да довати. Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: \"Оди унутра код мене, заклињем те Богом живијем.\" Овај уђе унутра код њега, онда му онај чоек рече: \"Дај учини један севап, те ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај за цијело да ћеш од мене за то добити на дар јошт један живот.\" Царевић се промисли: шта има боље него да добијем два живота, па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај попије. Онда га царев син пита, како се ти зовеш, богати; по имену?\" Овај одговори: \"Ја се зовем Баш Челик.\" Царевић пође ка вратима а овај га стане молити. \"Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот.\" Царевић помисли: \"Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико,\" па узме маштраву те му даде; а овај попије. Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш Челик рече: \"О јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот. Узми ову маштраву, наточи је па ми успи на главу, а ја ћу ти за то што ми воду успеш на главу дати и трећи живот те живи.\" Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе му на главу. Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш Челика држало. А Баш Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако на једанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда; препане се царев син од цара! у том кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде, па му рече: \"За што тако учини? јесам ли ти казао да не отвориш девету собу?\" Царевић му одговори: \"Немој се срдити на мене, ја ћу да идем да Баш Челика тражим и да повратим моју жену.\" Они цар га стане од тога одвраћати: \"Немој\" вели \"да идеш ни пошто! ти не знаш ко је Баш Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш Челика уватио, него остани код мене, ја ћу ти испросити другу ђевојку, и не бој се, ја те опет милујем као сина свога.\" Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш Челика. Путујући овако задуго дође у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док на један пут повиче једна ђевојка с чардака: \"Е царевићу, одјаш, коња па оди у авлију.\" Кад царевић дође у авлију и онда га срете ђевојка а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лице се љубе, а сестра њему говори: \"Хајде, брате, са мном на чардак.\" Кад изиђу на чардак, онда царевић стане питати сестру своју, ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: \"Ја сам се\" вели \"удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их само виђети могао; ја ћу њега најприје кушати, ако ти ништа не ћене учинити, ја ћу му казати за тебе. Па тако и учини: брата и коња му сакрије. Кад вече дође, змају зготове вечеру па га чекају, кад ето ти змајског цара! Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста! Како уђе, одмах зове своју жену: \"Жено\" вели \"овдје чоечја кост мирише, који имаде? казуј одмах.\" Она му рече: \"Нема никога.\" а он вели: \"То не може бити.\" Онда му жена одговори: \"Бога ти, што те питам да ми право кажеш: би ли ти штогођ мојој браћи да сад који од њих овамо дође?\" А змајски цар одговори: \"Оног најстаријег и средњег би заклао па их пекао, а најмлађем не би ништа.\" Онда она вели: \"Дошао је мој најмлађи брат а твој шурак.\" Кад цар чује, он повиче: \"Дајте га.\" Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: \"Добро дошао, шураче.\" \"Боље тебе нашао, зете!\" \"Гдје си?\" \"Ево ме.\" Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: \"Та куд идеш, Бога ти, прекојуче Баш Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити, прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца колико хоћеш, па иди кући.\" Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутра дан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га да у руке, и овако му рече: \"Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ.\" Царевић узме перо те пође. Путујући опет по свијету дође у другу велику варош и идући кроз варош повиче опет једна ђевојка са чардака: \"Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију.\" Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу. Пошто сестра одведе коња у јарове а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: \"За кога си се\" вели \"удала?\" а она му одговори: \"Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће до вече доћи; него да те добро ђегођ сакријем, јер он браћи мојој прети.\" Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође ал\' ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе. Одмах му поставе вечеру, но он како дође, проговори својој жени: \"Овђе има човечја кост.\" Жена говори: \"Нема, чоече\", па по дугом разговору она му вели: \"Би ли ти мојој браћи штогођ, кад би који дошао?\" Цар вели: \"Ја би најстаријег и средњег много мучио, а најмлађем не би ништа.\" Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на ноге, руке шире па се у лица љубе. \"Добро дошао, шураче.\" вели соколовски цар. \"Боље тебе нашао, зете!\" одговори њему царевић, па одмах седну вечерати. Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори, да тражи Баш Челика, и све му редом прича. Али цар га стане сјетовати: \"Немој\" вели \"даље да идеш, ја ћу ти за Баш Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо! а ти да њему један нешто учиниш! Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево ти блага, узми и понеси колико гођ хоћеш.\" Али царев син вели: \"Хвала та на свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш Челика да тражим\", а сам у себи мисли: зашто не би, кад имам још три живота! Кад соколовски цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: \"На ти\" вели \"то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.\" Онда царевић узме перце па пође тражити Баш Челика. Путујући тако за дуго по свијету дође у трећу варош, како уђе у варош, ал\' ето ти ђевојке па повиче са чардака: \"Одјаши коња па ходи у авлију.\" Царевић сврата коња па управо у авлију, кад тамо ал\' ево ти његове сестре најмлађе, руке шире, па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: \"За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?\" Она му одговори: \"Мој је чоек цар орлујски за њега сам се удала.\" Кад цар дође у вече кући, жена га дочека а он ни речи, него вели: \"Ко је овдје у двор од људи дошао, казуј одмах!\" Она му одговори: \"Није нико\", па почну вечерати. Онда му жена вели: \"Да ли би ти штогођ мојој браћи учинио, да одкуд дођу?\" Цар јој рече: \"Ја би најстаријег ти и средњег брата убио, а најмлађег не би; њему би и у помоћ свакад притекао, кад би могао.\" Онда она цару каже: \"Ево онај мој најмлађи брат а твој шурак дошао да ме види.\" Онда цар заповједи да га предањ доведу, дочека га на ноге па се шњиме пољуби и рече му: \"Добро дошао, шуро!\" А тај њему одговори: \"Боље тебе нашао, зете!\" Па одмах сједну вечерати. За вечером се разговарају о свачему, и напосљетку царевић каже да иде Баш Челика да тражи. Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: \"Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан.\" Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш Челика. Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури, \"на\" вели \"шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи.\" Царевић узме перце и пође тражити Баш Челика. Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље најпослије нађе своју жену у једној пећини. Жена како га види, зачуди се па му рече: \"За Бога, чојче, од куд ти овдје?\" А он јој све по истини каже, и вели: \"Бјежи, жено, да бјежимо!\" Но она му на то одговори: \"Куд ћеш, кад ће нас Баш Челик стићи одмах, па ће\" вели \"тебе погубити а мене вратити. Царевић знајући да има још \"три вјекова да живи, наговори жену да бјеже, па тако и учине. Но кад они почну бјегати, Баш Челик то дозна па брже потрчи и царевића стигне па повиче: \"Е царевићу, зар ти украде жену\", па му жену отме и каже: \"Ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао, да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути.\" Пошто то рече Баш Челик, одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не знајући што ће. Најпослије се ријеши да на ново иде за жену своју. Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже. Но Баш Челик одмах то дозна, па потрчи и царевића стигне па повади стријелу и повиче: \"Волиш ли\" вели \"да те устријелим или да те сабљом посијечем?\" Царевић стане се молити, и Баш Челик му рече: \"Ја ти сад и други живот поклањам, но ти кажем да се више не усудиш да се за жену враташ, јер нећу више да поклањам живот, но ћу те на мјесту погубити.\" Пошто то рече, узме жену па је одведе, а царевић опет остане сам мислећи све једнако, како би жену своју избавио. Најпослије сам себи каже: \"А што би се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио, а један мој?\" па закључи да се сјутра жени поврати, кад Баш Челика није било код ње: \"Хајде\" вели \"да идемо бјежати.\" Она га разбијаше да им није вајде бјежати, јер ће их стићи, но чоек њен примора је, па почну бјежати, а Баш Челик брзо их стигне па повиче: \"Чекај, ја ти више не праштам!\" Царевић се препане и почне га молити да му опрости, али Баш Челик рече му: \"Знаш ли да сам ти казао да ћу ти поклонити три вијека? ето сад ти трећи поклањам, и више живота од мене немаш, него иди кући, и немој живот свој што ти га је Бог дао да изгубиш.\" Царевић видећи да против ове силе не може ништа, пође кући, но једнако мишљаше како би жену своју Баш Челику отео, док му на једанпут падне на ум, што су му зетови казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао. Онда рече сам себи: \"Хоћу баш и четврти пут да се вратим да жену моју повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу,\" па се одмах дигне и опет се врати оној пећини, ђе Баш Челик држаше жену његову, и кад из далека види да Баш Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди и препане па му рече: \"Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живљети, те си се вратио по мене!\" Но он јој каже за зетове како су му дали сваки по једно перце, па како ћеду му доћи у помоћ, ако му буде до невоље, \"па за то сам\" вели \"још једаред дошао по тебе; хајде одмах да бјежимо\" и тако и учине и почну бјежати, али Баш Челик то одмах дозна па из далека повиче: \"Стани, царевићу, нијеси утекао!\" А царевић кад види Баш Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже па запали сва три пера, али док је запалио Баш Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле расјече. У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш Челиком страшно побију и много се крви пролије, али Баш Челик опет уграби жену и утече.\nОнда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети. Један вели: \"Ја могу за по сахата;\" други вели: \"Ја могу за један четврт сахата;\" трећи вели: \"Ја могу за девет тренутака.\" Онда цареви повичу овоме: \"А сад ти, змаје, брже похитај\", овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи.\nОнда га цареви сјетују: \"Иди сад кући, кад си се смрти избавио.\" Царевић њима вели да ће јошт једанпут да иде срећу покушати и жену ма на кој начин украсти. Цареви, зетови његови, веле му: \"Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од Бога. Али царевић неће за то да чује. Онда му цареви реку: \"Е кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита Баш Челика, ђе му је јунаштво, па онда дођи да нам кажеш, ми ћемо ти помоћи да га освојимо.\" Онда царевић оде кришом и дође жени, па је научи да куша Баш Челика ђе му је јунаштво, па се врати натраг. Кад Баш Челик кући дође, жена га стане питати: \"Бога ти, ђе је то твоје јунаштво?\" Баш Челик јој рече: \"Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој.\" Онда се жена стане молити спрам сабље Богу. Баш Челик кад то види, удари у смјех па рече: \"О луда жено! није моје јунаштво у сабљи, него је у мојој стријели\" а она се онда окрене Богу молити спрам стријеле, а Баш Челик јој рече: \"О жено, добро ли те неки учи да ме кушаш, ђе је моје јунаштво! ја би рекао да је жив твој чоек, па он те учи.\" а она се почне клети да је нико не учи, јер и нема ко. Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од Баш Челика, ђе му је јунаштво, а чоек јој одговори: \"Кушај га опет\" па оде.\nКад Баш Челик дође, жена га стане опет питати, ђе му је јунаштво. Онда јој Баш Челик одговори: \"Кад ти моје јунаштво тако поштујеш, ја ћу ти истину да кажем, ђе је моје јунаштво,\" па онда стане казивати: \"Далеко одавдје има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица неда лако ухватити: она се може претворши у разне начине.\" Сјутра дан кад Баш Челик оде, царевић опет дође жени својој да чује шта је дознала, а жена му све каже. Онда царевић отиде управо зетовима, а они га једва дочекају да чују, ђе је Баш Челиково јунаштво, па се одмах дигну и са царевићем отиду. Кад тамо дођу у ону планину, пуште орлове да лове лисицу, а лисица побегне у једно језеро које је било у сред оне планине, и претвори се у утву шестокрилу, али соколови одмах за њом и одандје је изагнају, онда она полети у облаке па почне бјежати, а змајеви за њом! Она брже онда претвори се опет у лисицу и стане по земљи бјежати, али ту је орлови дочекају и остала војска, па је салете и ухвате. Онда цареви заповеде те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце, како тица изгори Баш Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде шњоме кући\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Ћела==\nБио један цар па имао три кћери. Две старије уда за царске синове, а на најмлађој науми да остави царство, јер је била најлепша. У тога цара био је један слуга којега су звали Ћела, јер је био ћелав. Тај слуга ништа друго није радио, него само по башчи што је требало, али му је башча тако била урађена као да је у њој радило десет људи, и сви су се томе чудили. Царева је кћи често гледала с пенџера у башчу и говорила у себи: \"Боже мој, каква је то лепа башча и како је урађена, а ради је само један човек, па још да је какав, него мали као шушица!\" Једно јутро царева кћи гледајући тако с пенџера и чудећи се, опази Ћелу у башчи па му проговори: \"За Бога, Ћело, како можеш ти сам толику башчу тако лепо радити и држати?\" А он јој одговори: \"Госпођо девојко! ако си рада знати, порани побоље па ћеш видети.\" Друго јутро царева кћи урани врло рано, и стане да гледа у башчу нејављајући ни оцу ни матери, кад али Ћели дошао змајевит коњ и донео му госпоско одело и оружје, и довео уза се троје четворо чељади те раде башчу, а Ћела се обукао у оно одело, те постао са свим други: није више ни ћелав него леп момак што може бити, па узјахао на онога коња, те се шеће по башчи, а коњ да се помами под њим: све му варнице из ноздрва севају. Она како види Ћелу, загледа се у њега, али није хтела за дуго никоме казати. Кад многи просци стану долазити и просити је, она најпосле каже да не ће ни за кога него за Ћелу. Цар и царица кад то чују, стану је ружити и хулити: \"Како би ти за слугу пошла, па још да је какав, него Ћела. Хоћеш да нам срамотиш царство.\" Али она то не хтедне ни слушати, него рече: \"Или за њега или ни за кога.\" Кад отац види да ништа не помаже, обуче је у простачко одело и начини је као пуку простакињу, те је уда за Ћелу, па им да иза града мало земље, а Ћела онде начини башчу и у њој колебу, и стане живети с царевом кћери као сваки башчован, носећи зелен у град и тако по штогод заслужујући. Али кад је год хтео, могао се претворити у најлепшега човека, само је требало да звизне, па би одмах дотрчао змајевит коњ и донео госпоско одело и оружје. Тако је трајало за неко време, али на један пут ударе непријатељи на Ћелинога таста са две стране, да није знао куда пре. Онда рече у себи цар: \"Оне две кћери што сам удао за царске синове, имам сад од њих помоћ, а ову од које сам се највише надао, дадох за рђу.\" И тако цар у великој бризи изда заповест, да свако иде на војску штогод може сабљу пасати. Ишле су војске све једна за другом пред непријатеља, а гласови цару једнако несретни долазе да војска пропада. Најпосле подигне се цар сам собом да види, како је тамо. За њим пође и мало и велико, а с њим и Ћела на једном коњичку. Сви су се Ћели подсмевали говорећи: \"Сад ће добро бити, иде Ћела, он ће непријатеља потрти и умирити.\" Кад дођу тамо, стану у логор, а и Ћела за себе шатор начини, и остану онде три дана на миру. А четврти дан започне се бој. Сад Ћела звизне, а коњ змајевити обри се пред њим. Ћела одмах обуче оне госпоске хаљине што му је коњ донео, припаше сабљу па уседне на коња и одмах улети у бој. Како он улети у бој, сва се непријатељска војска узбуни: не зна се или више он сече или му више коњ тлачи. И тако за тили час војска непријатељска прсне и разбегне се куд које. Одмах дође глас цару под шатор да је у његовој војсци био јунак који је непријатеља побио и да непријатељ иште мир. Цар одмах заповеди да тај јунак дође предањ и да иште што хоће да га дарује. Ови први гласници још и не оду да траже онога јунака, а то дођу други и кажу да је то његов Ћела. Цар се удиви кад то чује, и није хтео веровати: \"Кад би он био, он би дошао к мени.\" А Ћела му поручи: \"Кад пођемо кући, напоред ћу с њим јахати.\" Кад се после тога учини мир и пођу натраг. Ћела савије свој шатор и оно мало пртљага, и метне на свога коњичка, па онда звизне а коњ се змајевит обри пред њим. Он обуче госпоско одело и уседне на змајевита коња па пође с царем напоред да га сви виде да је он. Кад цар види да је он, од радости се заплаче и тако у радости дођу кући и онде цар још за живота свога преда Ћели царство, те Ћела постане цар.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Гвозден човјек==\nБио један цар, па имао три сина. Кад му синови дорасту до женидбе, онда им он заповеди да се попне сваки на кулу, па да с куле застрели: где кога падне стрела, оданде ће му довести девојку. Синови послушају оца, па кад застреле старија двојица, стреле им падну у два града; а кад најмлађи застрели, његова се стрела изгуби, па је стану тражити ма све стране, и никако да је нађу; најпосле нагазе на некаку бунарину, кад тамо – у бунарини једна велика жаба, и код жабе стрела најмлађега царева сина. Брже боље јаве цару како су нашли стрелу, а цар, кад чује, одмах доведе девојке из она два града за два старија сина, а за најмлађега донесе ону жабу, па их венча и учини велико весеље. Кад буде време, сведу младенце, старија два брата сведу с њиховим девојкама. а најмлађега са жабом. Пошто их сведу, али из оне жабе изиђе красна девојка, што је нигде у царству нема, само жабља кожа остане на земљи, а кад буде ујутру, девојка опет уђе у жабљу кожу, и тако све дањом жаба а ноћом девојка. После неколико дана запита га мати: \"За Бога, синко, како ти је с оним гадом?\" А он јој каже: \"Е моја мати, да ти видиш каква је то лепота, извуче се из оне кошуљице, па је онда девојка што је нигде под небом нема.\" Онда му рече мати: \"За Бога сине, па да је опростимо. Довече укради кошуљицу па метни на пенџер, а ја ћу је полако узети с пенџера па ћу је бацити у пећ нека изгори.\" Он послуша матер; кад буде у вече, и од жабе изиђе девојка, он јој украде кошуљицу, па метне на пенџер, а мати дође па је узме и баци у пећ, те изгори. Кад пред зору устане девојка па стане тражити кошуљицу да се претвори жаба, али кошуљице нема, и тако она остане девојка. Кад ујутру сване, изиђе она на поље, кад је виде, сви се зачуде: не могу да се нагледе таке лепоте.\nКад дође прва недеља, отиде царица са својим снахама у цркву; кад изиђу из цркве, сав народ стао па гледи каква је то лепота; за царицу нико ни мукает. Онда почне злобити царица најмлађој снаси својој, па како отиде у двор, одмах рече цару: \"Ја не ћу с тобом хлеба јести, ако тога најмлађега сина не истераш из двора.\" Цар је стане блажити, и једва је мало умири. Кад дође недеља, опет царица отиде са својим снахама у цркву; па кад изиђе из цркве, сав народ стао па гледа најмлађу цареву снаху, и чуди се такој лепоти. Онда царица како отиде кући, одмах на цара: \"Или он из двора, или ја. Кад цар види да се нема куд ни камо, дозове најмлађега сина, па му рече: \"Синко! ја чујем да се ти хвалиш да можеш једним рупњаком проје сто браваца нахранити.\" Он се сиромах стане крстити говорећи, да он то није никад ни помислио. Али цар ни пет ни девет него: \"Ако то не урадиш, на теби нема главе.\" Онда он сиромах отиде плачући к жени својој, а она га запита што плаче, а он јој каже све шта је и како је. Онда му она рече: \"Не бој се ништа, иди на ону бунарину, где сте мене нашли, па се наднеси над њу па вичи: \"Шура, шура.\" Он ће се одазвати па ће те питати шта ћеш, а ти му кажи све шта ти је отац казао.\" Он послуша жену своју, отиде на бунарину па стане викати: \"Шура, шура.\" А шура се одзове из бунарине: \"Шта ћеш?\" а он му се потужи како хоће отац да га погуби, ако једним рупњаком проје сто браваца не нахрани. Онда му шура рече: \"Почекај мало,\" па му избаци једнога свињара па му рече: \"Ти само један рупњак извади из амбара, па се онда не старај, свињар ће вући колико год устреба, а нико га не ће видети.\" Царев син узме свињара, па с њим кући. Кад дође кући, а свиње гладне циче по двору, чекају да им се да јести, и сав двор изишао да види шта ће бити. Онда најмлађи царев син отвори амбар па изнесе један рупњак проје, те успе свињама; свиње једу а онај свињар једнако досипа, а нико га не види. Цар остане чудећи се, где се наситише сто браваца од једнога рупњака проје. Онај свињар после отиде својим путем. \n\nПосле неког времена опет цар дозове најмлађега својег сина, па му рече: \"Ја чујем, где се ти хвалиш да можеш напојити сто волова једним каблом воде.\" Он се сиромах упропасти и стане се одговарати, да то није никад ни помислио. Али му се цар не дадне много одговарати, него му рече: \"Ако то не урадиш, на теби нема главе.\" Онда он сиромах отиде кући плачући, а жена кад га види где плаче, запита га што плаче, а он јој приповеди како га на ново отац беди. Онда му она рече: \"Иди опет на ону бунарину па вичи: \"Шура, шура,\" а он ће се срдити и рећи ће ти: \"Аратос ти и такога зета,\" а ти му кажи: \"Невоља ме тера,\" па му приповеди све шта је и како. Он послуша жену своју, отиде на бунарину, и стане викати: \"Шура, шура!\" а шура му се срдито одзове: \"Аратос ти и такога зета, шта ћеш опет?\" А он му одговори: \"Шура, невоља ме тера, отац ми заповедио да једним каблом воде сто волова напојим \" Онда му шура рече: \"Почекај мало.\" Те му избаци једнога говедара, па му рече: \"Ти само један кабао извуци из бунара, па успи у валов, после немај бриге, овај ће говедар вући колико год устреба, а нико га не ће видети.\" Он захвали шури, па узме говедара, па с њим кући; кад тамо, а волови дрежде око валова, чекају да им се да вода, и сав двор изишао да види шта ће бити. Онда најмлађи царев син извуче кабао воде, па успе воловима у валов: волови пију, а онај говедар једнако долива, а нико га не види. Цар остане чудећи се, где се напоји сто волова од једнога кабла воде. Онај говедар после отиде сам својим путем. \n\nПосле некога времена опет дозове цар најмлађега сина, па му рече: \"Ја чујем да се ти хвалиш да можеш довести гвоздена човека.\" Он се сиромах стане одговарати, да то није никад ни помислио, али цар: \"Ни речи више; него ако то не урадиш, на теби нема главе.\" Онда он сиромах отиде к жени својој плачући, а жена кад види где плаче, пита га: \"Што плачеш?\" А он јој каже шта је и како. Онда му она рече: \"Иди опет на бунар, па вичи: \"Шура, шура,\" он ће се одазвати и срдиће се па ће ти рећи: \"Аратос и такога зета.\" Али ти му кажи: \"За Бога! невоља ме тера!\" па му приповеди све редом.\" Он послуша жену, отиде на бунар, па стане викати: \"Шура, шура!\" Он се срдито одзове: \"Аратос и такога зета, шта ћеш опет?\" А он му одговори: \"За Бога, шура, невоља ме тера; иште отац да му донесем гвоздена човека, да се с њиме разговара.\" Онда му шура одговори: \"Почекај мало; сад ћу ја изаћи, али се немој препадати ни стравити.\" Кад мало час, али ето ти гвоздена човека. Велики је, страшан је! вуче буџу за собом, све оре земљу, иде за њим бразда као да осам волова оре. \nКад цар издалека угледа где иде гвозден човек, он се поплаши, те затвори дворове, па побегне на горње чардаке, и затвори се. Кад дође гвозден човек, стане лепо на вратима лупати да му отворе, а кад види да нико не отвора, он бубне песницом у врата, а врата се одмах на двоје распадну, тако отвори редом сва врата и дође пред цара. Кад дође пред цара, запита га: \"Шта си ме звао?\" А цар ћути као нем. \"Та шта ти имаш са мном.\" рече гвозден човек, па га зврцне у чело, а цар одмах душу испусти. Онда гвозден човек узме зета свога па га постави за цара, и тако је најмлађи син са својом женом царовао до свога века.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Кум риба==\nНекаквоме чоеку умираху ђеца: нека једва крст дочекају а нека ни петнаест дана. Свуда је на пророчице ходио и на пророке књигу отварао, али ништа фајдисало није, док некаква пророчица сјетује овога чоека и даде му некакав запис говорећи: \" Узми ови запис и стави га твојој жени да га носи о грлу, ма немој да шњиме изван куће изађе. Она ће ти останути тешка, и када дође вријеме да роди, не зови друге бабице да дијете обаби него мене.\" Чоек узме запис и да га жени да га носи казавши јој, како му је пророчица рекла, те она те исте године остане тешка. Али несрећом испред самога рођења пође негђе изван куће и заборави снимити с грла они запис, и не би се ни тадар досјетила, него јој дође некаква мука у дроб, те она трчи дома и теке дође, изби дијете мушко мртво и лаком главом не даде. Досјети се сиромашица жена, али сврх свијех јада не казује мужу да не буде више трлабуке. Кад чује муж за несрећу, стане лелекати колико да је главом погинуо, па одмах опет к оној пророчици, а она када дође, сјети се што је, али ништа мужу нешће казивати, него опет жену му покара и сјетује да посан сега бољи опаз има. По том жена мало је кад изван куће и излазила, а ако је кад и изљегла, остављала је запис дома, те опет остане тешка; и када дође вријеме од рођења, пошљу за ову пророчицу да дијете баби. Кад ли ево роди сина у крвавој кошуљици. Кад пророчица види, сјети се да је вједогоња, па сутуке ради изнесе дијете на двор од куће и завика иза свега гласа: \"Чуј пуче и народе! роди вучица вука, свему свијету на знање а ђетету на здравље.\" Обесели се отац и хоћаше у пут да се дијете крсти бојећи се смрти, али му не даде пророчица говорећи: \"Не, ја знам што ћу чинити, ако желиш да ти дијете здраво остане и дуго живи.\" На то узме дијете, повије га, и објеси му драги камен о врату и на један листић карте запише: \"Прими куме Бога и светог Јована а дар узми\", па изнесе дијете и остави на раскрсницу близу некаке ријеке, и отолен дома у оној га чоека. Дијете само а зар и гладно, стане плакати, а било рано, те се нико онуда не намјери, док у оној ријеци зачује некаква велика риба, те она на суво, и по гласу набрбље оно дијете, и теке што зинула бјеше да га прождере, засја се они драги камен, те она да види шта је, кад ли – види и они запис ђетету на прсима, па се устегне на се, и ухвати дијете у чељусти те шњиме очиној кући. Они код куће опазе издалека рибу, ђе дијете у зубима носи, и ђе риба вриском трчи, а дијете пишти и цичи, те сви у плач и у вриску, а пророчица их стане тешити и говорити да се не боје, јере је то сјен ђетета, и изтрчи на сусрет риби и дијете прими. По том зовну попа да дијете крсти по закону, а за кума ону исту рибу. Кад сврши поп крштење, крену сви дома да пију и на честито, а кума риба нешће, него узе они драги камен, и отолен као најбржа тица полеће и остани се у сиње море, и ништа не рече друго, него: \"С Богом, куме! кад ја из мора опет изишао, тадар и ти умрьо!.\" Ово је дијете живљело Бог зна колико и докле, и кад је већ под старост хтио да умре, покаже му се опет она иста риба, и тек што се шњиме опрости, он умре, а рибе нестане с те стопе да нико ко се ту намјерио, не виђе куђ се ђеде и што се од ње учини.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Царичина снаха овца==\nБијаше некаква зла царица, која многе људе и жене с овога свијета смицаше да се никада није нико могао досјетити, и немаше друго никога него једнога једиктога сина којега мишљаше наком себе за цара оставити. Кад дође вријеме да царица жени сина, рече му: \"Ја сам нашла за тебе ђевојку сјеновиту, која ће ти крилате јунаке рађати, и ако ову не узмеш што сам ти ја нашла, пази се што ће ти се догодити.\" Син јој на то одговори да јој захваљује на свима ђевојкама од свијета и на свима крилатијем синовима, јер је већ нашао ђевојку, и да ће је на срамоту материну вјенчати, већ ниједну, макар се никада и не оженио. Пошто царица ово чу ражљути се и запријети му говорећи: \"Ела, ако ти баста.\" Царев син матери за инат ожени се и зовне вилу за кума и змаја за старога свата, те с ђевојком дома, говорећи својој жени да се од његове матере чува и крије, да је ненадно чудо не снађе \"јер је\'\' вели \"она некака жена удесне руке тако да су моја сва браћа и сестре па и сам отац на пречац помрли, или их је она потровала или замађијала.\" Прође неколико времена и царица не види своје снахе, и колико је гођ настајала да је види, ништа није могла учинити, док једно јутро несрећом пође јој муж у лов, и залуду затвори врата од камаре ђе му је невјеста спавала; јер царица обазна да је он отишао у лов, те некакијем штапом такне у вратнице те врата једанак бупише на тле. Препаде се сирота невјеста, скочи у сусрет свекрви, и пане пред њом на гола кољена као да јој се умоли и опроштење иште. А она је подиже говорећи: \"Не бој се, мој синко, ја нијесам за друго дошла него да те дарујем као поправ своје дијете.\" Ово изрекавши извади један прстен и ухвати снаху за руку, пак мећући јој ови прстен на прст проњуњори неколико ријечи, а она њу у руку по закону пољуби и захвали на прстену. Царица отиде с те стопе, а снаха јој гледајући и премећући они прстен, какога још у своме вијеку није виђела, тако је био лијеп, мало за тијем претвори се у овцу и там амо кроз камару стане блејати. Царица је имала негђе потајно некаку велику аждају, и кад би кога очарала овијем прстеном, и пошто би се прометнуо у овцу, повела би овој неситој аждаји и теке се враћаше да ухвати и поведе снаху, приспије у толико и њен син из лова те једанак се нађу на вратима од камаре. Кад га жалосна жена види, почне около њега и узањ скакати и блејати да се и сам царичин син зачуди, и не могаше да проговори ријечи, крстећи се од чуда, и најпослије матер запита: \"Откуд ова овца овђен?\" \"Камо ми жена?\" Она се смете не знајући му шта одговорити, него то толико да ништа не зна, и закуне се ње проклетом душом. Видећи царев син да му жене нема, а ова овца мимо икаке овце ђе непрестано њега у очи гледа, около нога му се увија и непрестано блеји, стави се да је замађијана, те он од жалости да сам себе убије и тражећи нож кроз камару, види они удесни прстен у камари, и пружи руку да га узме, а овца на њега скочи и не да му га узети, него на њега насрће да му оба ока избије. Сјети се он злу, те узме овцу, па с њом у гору тражећи и зовући куму вилу, док је некако дозове, па кад се састану, каже јој он све како је и што је, а вила му одговори: \"Она ти је затрављена и замађијана, ма ја прије него се договорим са својијем братимом змајем, ни шта ти не умијем рећи.\" Онда ти вила некуда полеће и доведе змаја. Кад се сви састадоше и змају казаше све потанко, циче змај да се сва гора устресе, и рече цареву сину: \"Ако желиш да опет твоја жена остане кака је и била, треба да двије душе изгубимо.\" \"Које?\" упита царев син. \"Твоју и моју мајку\", одговори змај, а змајева мајка била је она аждаја у царице. Царев син на то пристане, али вила рече им: \"Не тако, ако су вам мајке душу изгубиле, немојте ви; него хајде ти змају закуми матер аждају, да више не прождире Божјих душа, а ја ћу куму царицу, да се већ окани злочинити.\" И тако пођу сви дома, закуме у три пута аждају, а три пута царицу, и оне им се закуну да не ће, те царица извади други прстен, даде овци, а овца проврже се опет каква је и била. И Бог ми те веселио!\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Вилина гора==\nИмао Некакав богати човјек јединка сина, па отхранивши га до оружја пошље га по свијету да тече, али не тече да аспри стече него да стече памети, и да види идући по свијету како се трудио живи и како се ваља мучити да се овога краткога. вијека поштено живи, и даде му неколико аспри што ће му доста за пут бити. Кад га опреми, многе му ствари препоручи а највише да чува новац, пак га с благословом отпусти. Идући овај младић по свијету дође у некакав град гдје види да једнога човјека воде на вјешало. Он се зачуди пак притрчавши запита шта је скривио ови сиромах човјек те га на смрт осудише, а неки му одговори: \"Ови је човјек дужан мнозињи, и не имајући откуда да све свакоме исплати, по законима овога мјеста заслужио је смрт.\" Он чувши ово запита суднике: \"Господо! јели могуће да ја тога човјека од смрти откупим, и да платим што је дужан?\" Они му одговоре: \"За што не! плати толико и толико па ево ти човјека да од њега чиниш што хоћеш.\" Он извади све оно новаца што имаше па најпослије све хаљине до кошуље, и кад намири колико је требало, судници му дадоше човјека, те он с њим по свијету просећи од врата до врата. Једну вечер лежећи заједно ова двојица, рече откупљеник: \"Мени се додијало већ овако живјети, а још ми је жалост виша тебе гледајући ђе с мене страдаш, него хајдемо у вилину гору, тамо ћемо наћи једну моју посестриму и она ће нам казати начин како ћемо обојица обогатити.\" Младић пристане на ово и упуте се к вилиној гори све странпутицама некијем, калаузећи откупљеник а младић сустопице за њим, док тако дођу у некаку гору, којој врх до мјесеца дотицаше, а листови јој златни бјеху а стабла сребрна, а усред ње виђаше се велики плам и дим од огња. Младић видећи то препадне се и упита свога друга: \"Шта је ово? каково је ово чудо.\" А он му одговори: \"Не бој се, ово је све моје посестриме и њезине матере, па и наше, само теке знади да се ми двојица не можемо њима на један пут изненада јавити, него ја отидох к њима да им се јавим и да им кажем да смо дошли к њима да с њима живимо, а ти ме причекај овђен под оно дријево, те је од сухога злата а перја су му бисерна; ма пази, без великога свога чуда немој писнути ријечи једне доклен се вратим опет к тебе, јер је ово дрво свију вила, испод њега се купе љети те на ђерђеве везу, пак ако каква младића опазе у ову гору у они час очима га затраве и у каку гођ хоће живину обрну.\" Ово изрекавши нестаде га као да га земља прождрије. Младић стојећи онђе досади му се чекати те почне там амо кроз гору шетати се док набаса на некакво коло крилатијех ђевојака, па се прикри да их гледа и слуша како пјевају, али његовом несрећом опази га коловођица те га очима затрави и у они час остаде нијем и слијеп. Тада се препаде те од страха и велике жалости стаде викати и плакати, док ево ти однекуд долеће на крилима предањ они човјек, ухвати га за руку и рече: \"Не бој се, што ти је?\" А он му рукама покаже да је ослијепио и онијемио. Тада они човјек кад то виђе, извади иза паса некаку малу златну свиралицу, па се припе на једно дрво и поче у њу звижђети, док ево ти са свију страна вила и виленика, овога човјека браће и сестара, побратима и посестрима, толико да им броја не бјеше, те почеше по гори брата некаке љековите траве, па дадоше младићу да пије, а другом му опет намазаше очи, те у они исти час стече вид очињи и разговор десет пута љепши и бољи него ли је пријед имао. По том га примише у своје друштво, и оженише га, те стече силно благо и има лијеп пород. Али кад већ остари, покаја се господу Богу, поврати се своме дому, и једва жива затече свога родитеља, те се с њим опрости и укопа га, те до а смрти живје као прави хришћанин, али опет доклен је гођ живио свакога је љета по један пут у ону гору ходио те се с дружином састајао и поздрављао.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Тица дјевојка==\nИмао некакав краљ јединка сина. Кад му већ за женидбу приспије, отправи га по свијету да тражи за себе ђевојку. Краљев син пође, и цијели свијет обишавши не може наћи за себе ђевојке. Пошто виђе да не може наћи наком толико силнога трошка и времена науми да сам себе убије, и мислећи како крене уз једно брдо да се с њега баци стрмоглав да му се ни стрва не би знало. Кад изиђе на брдо, попне се на један велики станац камен, и тек да се баци низањ, зачује један глас ђе му говори: \"Не, не, човјече! за триста шездесет и пет који су у години!\" Он се устегне и не видећи никога упита: \"Који си ти што са мном збориш? да се видимо, пак кад чујеш јаде моје. не ћеш ми сметати да себе не самодавим.\" На то му се укаже некакав човјек вас сијед као овца, и рече му: \"Ја знам што је тебе, него ме чуј: видиш ли оно онамо (показујући прстом) велико брдо?\" Он му одговори: \"Видим.\" \"А видиш ли оно силно мраморје поврх њега?\" \"Видим.\" \"Е добро\" рече старац; \"наврх онога брда има једна баба златнијех коса ђе дан и ноћ на једном мјесту сједи и у скуту држи једну тицу; ко је ову тицу кадар добавити, он ће најсретнији човјек на овом свијету бити; него пази добро; ти треба ову бабу, ако ти баста, прво него те види за косе да ухватиш, а ако она тебе прво види него ти њу за косе ухватиш, окаменићеш се на оно мјесто и у они час, као што се догодило од свијех онијех младића што видиш онамо дупке окамењене, рекао би човјек да је мраморје.\" Чујући ове ријечи краљев син рече у себи: \"Мени је све једно, идем онамо, па ако ми реуши да је за косе ухватим, добро сам; ако ли не, свакојако сам наумио животу своме кидисати.\" Те он онамо на оно друго брдо. Дошавши већ близу бабе пође јој с плећи те шумке пут ње, и његовом срећом баба се с оном тицом играше и према сунцу бискаше, а он полако те бабу за косе. Врисне баба да се све брдо од јакоте почне дрмати као кад је највећи потрес, али краљев син држи и не пушта. Ондар му баба рече: \"Шта хоћеш од мене?\" Он јој одговори: \"Да ми даш ту тицу са скута и да поврнеш све ове хришћанске душе.\" Она на то пристане, да му тицу и пусти из уста некакав вјетар плаветан и задуну пут онијех окамењенијех људи, те сви на једанак оживјеше. Краљев син дохвативши ове се тице почне да је љуби од милине, и љубећи је прометну му се најљепша ђевојка. А ово је била једна ђевојка коју је баба замађијала била и у тицу прометнула па мамила младиће њоме. Кад краљев син сагледа ђевојку, омиље му и крену с њоме својој кући, и на поласку она му даде један штап говорећи му, да штогођ се рече овоме штапу, оно учини. Богме краљев син најприђе куцну њим у један камен, а то се изручи из њега рпа рушпија златнијех, пак се нагрнуше колико им је доста за пут. Путујући дођу на некаку велику ријеку и не могу пријећи, таче штапом а ријека се раздвоји, и пасаше. Идући напријед наступе на гомилу вукова, те вуци напану на њега и на вјереницу му да их растргну; али како који насрташе тако га он штапом дочекиваше, и како којега удари, вук се преокрене у мравињак. Најпотље путујући стигну здраво и весело дома и вјенчају се.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Цар хтио кћер да узме==\nБио један цар и царица. Ова царица имаше звезду на челу па роди и кћер са звездом на челу. Кад кћи буде на удају, умре царица и на смрти закуне цара, кад се стане женити да не узме друге већ која има звезду на челу Кад пође цар да се жени, распише по свему свету, има ли где девојка или удовица са звездом на челу. Кад му од свију страна отпишу да нема таке ни девојке ни удовице, он онда шта ће, већ да узме своју кћер, па сазове све министре да му кажу може ли то бити; министри кажу да може, а он онда отиде својој кћери, и рече јој: \"Ћерко! Није друкчије, ваља за мене да пођеш, мати је тако заклела, а друге у свету нема са звездом на челу.\" Она стане плакати и молити се: \"Јаој тата, како бих ја за оца пошла!\" А цар је онда изведе на суд пред министре, и они још једном реку да може отац узети кћер своју. Онда она отиде једној баби и потужи јој се, а баба јој рече да иште да јој отац начини од свиле хаљине да могу стати у орахову љуску, па ће онда поћи за њега. Она то каже оцу, али шта цар не би могао учинити? начини он њој онаке хаљине, а она опет отиде баби: \"Што ћу, баба? начинио.\" А баба јој рече: \"Сад ишти од сребра хаљине, па да стану у орахову љуску. То ваља да не ће моћи начинити. Отиде она опет оцу и каже му да јој начини од сребра хаљине па да стану у орахову љуску. Али цар начини и то. Опет она отиде баби, а баба јој каже да иште од злата хаљине, па да стану у орахову љуску. Кад јој отац начини и таке хаљине, она дође баби плачући: \"Јао, баба, шта ћу? начинио и од злата хаљине.\" А баба јој рече: \"Сад ти незнам друго, већ ишти од саме мишје коже, то баш неће моћи начинити. Кад она и то од оца заиште, он одма изда заповест да сваки човек донесе по толико и толико кожа од мишева, и тако за неколика дана добије кћи царева хаљине од саме мишје коже. Па одмах цар скупи сватове да се сутрадан венча са својом кћери. Али њу баба научи шта ће радити, те у вече уочи свадбе заиште каду воде и две беле патке, \"да се\" вели \"окупам, тако ваља.\" Цар заповеди те јој се однесе у собу када воде и две беле патке, а она закључа врата, и пусти патке у каду, па обуче оне хаљине од мишје коже, а од свиле, од сребра и од злата у ораховим љускама метне у недра па кроз пенџер побегне. Видећи цар где је нема задуго да дође међ госте, пошље једнога слугу да слуша на вратима, купа ли се још. Слуга отиде и стане слушати, па кад чује где се патке лепршају по води, он помисли да је она, пак се врати и каже цару да се још купа. Кад би ујутру, већ сви готови да иду на венчање, а ње још нема, онда цар нареди те обију врата, кад тамо види како га је преварила, те одмах пошље потеру за њом, и она је тражила и тражила, и не нашавши је врати се, и цар најпосле мишљаше да су је где растргли зверови. Али она идући за дуго дође у друго царство у једну шуму; не знајући ни шта ће ни како ће, завуче се у једно шупље дрво. У то доба царев син ловио у шуми, па некако пси наиђу на оно дрво, и стану лајати, онда ловци потрчи онамо мислећи да је кака звер у дрвету, а виде девојку у оној мишјој хаљини, пођу да пуцају на њу, али царски син не даде: \"Немојте\" рече, \"већ да је водимо двору, да имамо што нико нема.\" Кад је изведу из дрвета на поље, запитају је: \"Ко си?\" А она одговори: \"Не знам.\" А они је опет запитају: \"Јеси ли животиња или си човечје створење, или си аветиња?\" Она опет: \"Не знам.\" \"Знаш, не знаш\', рече царски син, \"ти мораш с нама.\" Кад је одведу двору царскоме, одреде је да чува гуске, и слуге је прозову пепељугом. Кад прође неко време, царски син учини велику част и сазове много господе и госпођа и господских девојака и своје и из туђих царевина. Онда она у својој собици свуче хаљине од мишје коже, па обуче оне од свиле, па отиде међу господу. Сви се зачуде њезиној лепоти а особито звезди на челу. Царски син узме је, те играше с њом, па је запита од куда је, а она одговори: \"Из Чизме града.\" По том се украде и отиде у своју собу, свуче свилене хаљине, пак обуче опет оне од мишје коже, а господа кад опазише да је нема, стадоше питати: \"Куд је та лепота?\" а највише царев син. Кад се сва господа разиђу, распише! царски син по свему свету за Чизму град да му јаве где је. Али са свију страна отпишу да тога града нема. По том он начини опет част, не би ли и она дошла. А она ондар кад се весеље почне, обуче сребрне хаљине, па отиде међу господу. Како она тамо, сви полете пред њу, а царски син узме је за руку, па јој стане говорити: \"Где сте за Бога? ја полудих за вама, а Чизме града нигде нема.\" \"Господине!\" одговори она, \"сад ћу вам право казати; ја сам из Леген града.\" Пошто царев син мало поигра с њоме, опет се она некако украде, па отишавши у своју собу свуче сребрне хаљине, а обуче оне од мишје коже. По том царев син распише за Леген град где је, и од свуда отпишу, да тога града нема. Онда он и трећи пут да част, и она у златним хаљинама дође. Царев син обрадује се и стане је молити, да му каже право од куда је, јер, вели, да ни Леген града није могао нигде наћи. \"Е сад ћу вам\" рече она \"право казати: ја сам из Сабље града.\" Пошто царев син поигра с њом, скине прстен с руке и да јој а она се по том опет некако украде. Онда царев син распише за Сабљу град, они му опет отпишу, да тога града нема. Онда се он разболи, и болујући дуго времена, падне му на ум на млеко, па да се удроби хлеба. Одмах кажу кувару, да извади млека, а она девојка у мишјој кожи стане га молити да она удроби. \"Иди без трага!\" продере се он на њу, \"да упадне каква длака с тебе, па да платим главом.\" \"Не ће, куваре,\" рече му она, \"ја сам ноћас снила да ће одмах оздравити, ако из моје руке што изједе.\" На то јој кувар допусти, а она дробећи у млеко спусти онај прстен у њега. Кад цару однесу млеко, и он га промеша кашиком, нађе прстен, те ђипи одмах и повиче: \"Дајте овамо кувара!\" Кувар се сиромах препадне, да није од пепељуге длака упала, па као мртав дође пред царскога сина. \"Ко је дробио у ово млеко\"\" запита га царски син, а кувар дркћући одговори: \"Ја сам, господине.\" \"Ниси ти, већ казуј ко је, или ћеш погинути.\" Онда кувар стане плакати и казивати, како га је пепељуга преварила, да је снила, да ће господар оздравити, ако што изједе из њене руке. Кад царски син чује за пепељугу, ђипи па отрчи к њојзи, раздере на њој мишје хаљине и натера је да обуче оне златне, па је одведе оцу и матери, те се лепо венча с њоме. Кад се венчају, приповеди она њима све, како је и за што је од оца побегла, и кад прође година дана, роди она кћер и сина заједно, кћер са звездом на челу као и у ње. Кад деца мало одјачају, седне она с мужем и с децом на интов, па оде своме оцу. Кад дође, а отац баш њојзи за душу даје, па кад је види, Боже! те радости и тога весеља, што је чинио. А ону бабу што је њу учила, што је она и њен муж обдари, то отац тројином а оне министре, што су казали да може отац кћер узети, све погуби.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Три прстена==\nНекакав краљ запроси за свога сина у другога краља шћер, и пошље му књигу иштући ђевојку и уз књигу обиљежје на ђевојку. Кад краљу књига дође и види шта му пише, он рече посланику: \"Ја ти, пријатељу, не могу ништа одговорити, док не питам ђевојке.\" По том отишавши к својој кћери каже јој, како је та и та краљ проси за свога сина и послао прстен за обиљежје, \"него\" вели \"шта ћу му одговорити?\" А она рече оцу: \"Одговори му: ако ми не донесе три прстена један од звијезда, други од мјесеца а трећи од сунца, ја га не ћу.\" Краљ каже све ово посланику и пристави: \"Поздрави свога краља, и захвали му од мене на питању и моли га, да му не буде жао на одговор моје самосионе шћере, еле јој не могу ништа.\" Посланик се врати и каже својему краљу, шта је и како, а краљ се ражљути и стане мислити, како би добавио ова три прстена, па најпослије тури глас по свему свијету: ко му добави ова три прстена, да ће му дати половину краљевине своје или благо небројено. Али све зафајду. Најпослије краљев син падне у велику жалост, и већ шћаше од јада да се убије, кад тумаривши онако зађе у некаку планину и набаса на једну бабу, ђе украј пута сједи. Он јој назове помоз\' Бог, а она му прихвати: \"Бог дај буди, несретњи па сретњи и пресретњи сине!\" Краљев син кад ово чу, он се зачуди и упита је, шта ће ово рећи, а она одговори: \"Ти си био пропао, али си наишао на љекара, који ће те – ако Бог да – од те муке избавити.\" Тада он поче да јој казује, шта му је, а она му не даде, него завика: \"Доста, доста, ја знам што ти је, него узми ову траву што ми је у њедрима, те је у своја њедра стави; рашчешљај ми косе и пушти ми половицу спријед а половицу низ плећи, пак до довече остани овђен код мене.\" Он је послуша: узме јој траву из њедара и стави у своја њедра, па расплете јој косу која паде по долини сва црна као угаљ, само ђеђе која сиједа. А кад би испред вечера, рече баба краљеву сину: \"Прву звијезду кад угледаш, извади ту траву из њедара и реци: дај ми Боже прстен.\" Он тако и учини, и тек што изрече што му је рекла, звијезда се узигра, те предањ прстен паде и у њему она иста звијезда. По том рече му баба, да пази кад изиђе иза горе мјесец, па да исто учини. И он учини, и прстен му паде и у њему мјесец. А кад би у јутру прије сунца, рече му баба: \"Пази добро, кад успомаља сунце, па кад помоли, гледај га кроз моје косе, докле са свијем изиђе, и три пута реци: \"Претвори ми Боже од ове косе прстен као сунце!\" Те он тако учини, и тек што трећи пут завика, проврже му се од онијех коса прстен сјајан као сунце. Пошто краљев син овако добави сва три прстена, упита бабу: \"Шта сам ти дужан?\" А она му одговори: \"Ништа друго, него доклен си жив, да се за моју душу Богу молиш, јер ћу ја до мало дана умријети, и да не казујеш никоме.\" Потом јој краљев син захвали и у руку је пољуби, и с њом се опрости, и дошавши дома каже све својему оцу, а он с онијем прстенима пошаље к ђевојци, и она пође зањ и с њиме се по закону вјенча.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Зла свекрва==\nНекакога цара син шетајући се једном наиде на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе мало заустави да гледа ђевојке и игру. Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игру осим три много лијепе, које па страни сјеђаху и као стидно игру гледаху. Царев син кад их опази, приступи к њима и упита их, били се удале и за кога би која најрадија. Једна одговори, да би за млинара, јер он има доста круха; друга за чобана, јер има доста млијека; а трећа уздахнувши рече: \"Ах, да царев син зна шта бих му ја родила, сјутра би ме вјенчао.\" \"Шта?\" упита је царев сив, а она му одговори: \"Два сина златнијех рука и шћер са златном звијездом на челу од прве уједно.\" Царев син кад то чује, он одмах шњоме, те дома, па у цркву, вјенча се и до мало времена она остане ђетиња. Ови царев син није имао оца него мајку преко мјере злу жену, која је мрзјела сина својега особито сад што је с реда ђевојку вјенчао, и стане својој снаси а његовој жени о глави радити. Они исти дан кад је млада парица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех рука и трећу ђевојку златне звијезде на челу. А кад јој свекрва то види, подстави троје мачади, а оно троје ђеце затвори у један сандук, пак нареди слузи, да га баци у најближу ријеку. У вече у саму мрклицу кад се царев син дома врати, истрчи му матер и јави, да му је жена родила троје мачади. Он одмах заповједи, да је у исти час понесу насред онога царева града, и да кажу свакоме које поред ње прође, шта је родила, и да је цар заповједио да свако на њу пљуне, а ко не пљуне, одмах да га погубе. Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре. Они сандучић с оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе га срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред својијем домом одмора ради. Кад угледа сандучић, он брже заповједи слугама, те га ухвате и донесу му га. Отворивши га и виђевши ово троје ђечице у њему, обрадује се и зачуди, добави дојиљу и похрани их до оружја браћу а сестру до удаје. Један дан дозове ови чоек цара на објед, и по обједу изиду гледати грађевине и џардине, да таке љепоте и дарила Божјега није било ни у једнога цара или краља. Цар се зачуди ово гледајући, а особито оној ђеци, али их не познаваше, колико ни они њега, па рече: \"Хвала Богу љепоте! ништа не манка ође до само три ствари: Тица што збори, дрво што пјева и вода зелена.\" Ово би жао једноме од ова два брата и рече: \"Одох тражити ове три ствари, да баш ништа не манка.\" И тако крене. Путујући нађе близу некака језера усред планине једнога старца, ђе сједи вас сијед као овца, који га упита, ђе иде, а он му све каже. Тада му старац рече: \"Ја ћу ти казати, ђе ћеш све ово наћи. Хајде онамо, ђе се ја бацим овом балотом гвозденом, онђе ћеш све три ствари наћи, него знади: кад узидеш: онамо, стануће вика и граја около тебе велика од хиљаду људи, а никога не ћеш виђети, и нико те не ће ни прстом такнути, а камо ли убити, али немој да се обазреш за собом без свога чуда, јер ћеш се на оно мјесто окаменити.\" Кад то чу ови младић, отрча пут онога мјеста, ђе му је старац балоту бацио, док на један пут рекао би паде небо на земљу, завикаше с хиљаду страна, он се обрне да види ко је, кад не види никога, па се препаде и окамени се. Сјутри дан брат му не видећи брата да се врће, пође и он за њим, срете старца, и старац му рече као и првоме. Он му захвали и трчке отиде онамо, кад насред пута види брата окамењена, те почне плакати и љубити га, а у толико зачу ону уку и вриску од хиљаду различитијех гласова, пак се препаде и поче да натраг бјежи, али теке се обрну, окамени се и он близу брата. Сестра њихова не видећи их натраг, сјутрадан у саму зору устане те трагом за њима, погоди на онога истог старца, и он јој све каже, како је и што је, и стане је одвраћати да онамо не иде \"јер се нико одонуда\", рече, \"није вратио, па кад се људи оружани препану, како не ће ђевојка као што си ти?\" Али она ни најмање за то, него убере некаке траве те добро уши затисне и ручицама сувише, па рече старцу: \"Баци ти мени балоту, да онамо идем ђе она пане, само ми кажи, хоћу ли наћи све три ствари како сам ти казала, и хоћу ли наћи браћу окамењену.\" Старац јој одговори: \"Хоћеш\", па у толико одбаци балоту, а она потеци онамо што је најбрже могла. Дошавши до оба брата окамењена, позна их и стаде да их плаче, јер јој живо срце пуче; и у то вријеме зачу неколико, ма не баш онолико уке, него она поткријепи себе, те онамо ђе је пала балота. Кад дође, упази једну велику пећину и у њој види тицу, која јој у они исти час долеће на десно раме, и рече: \"Хвала да је Богу! колико има времена да те чекам\", и рече јој сувише: \"Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до твоје браће, намажи их да оживе.\" Она то учини, пак кренувши натраг кад дође до браће, намаже их, и у они исти час оживе, те сви дома. Кад дођу, обрадује им се они господар, а још више кад види оне три ствари, које је рекао цар да их нема, пак одмах учини велики објед и дозове цара. Онда рече ова тица: \"Кад буде на трпезу, господару, немој износити ни ожице ни пантарула ни ножа, него онако нека цар једе рукама.\" Послуша је ови чоек, и кад дође цар, каже му, како је добавио оне три ствари, и тако да већ ништа не манка, па отолен за трпезу готову. Цар кад види да на трпези нема ожице ни ножа ни пантарула, рече ијетко: \"Шта је ово? како ће се ово јести?\" \"Лијепо\" одговори тица, \"с муком као што су се до сада мучили ова твоја два сина и шћер, и покај се, што си на велику Божју правду смакао своју жену а њихову матер: ово су твоја ђеца, а на мјесто њих твоја проклета матер, подметнула троје мачади.\" Цар се обрадује, притрчи к ђеци, а они к њему, ту се ижљубе и изгрле, па отолен дома, и у они исти час смакне матер, а оба сина ожени и шћер уда у један исти дан.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Опет зла свекрва==\nБиле су двије сироте без оца и матере. Стојећи један дан на прозору виде, ђе испред њихове куће прође царев син, па ће рећи млађа: \"Ах лијеп ли је они царев син! да ме хоће узети за жену, родила бих му сина и шћер на један пут са златнијема звијездама на челу\". Ово некако дочује царев син, па они час отиде и ову ђевојку вјенча, па шњоме дома. Он није имао оца, него само матер, врло опаку и злога срца, која кад сагледа сина и невјесту, наиједи се жестоко и стане корити сина, зашто је вјенчао ђевојку, која није њему прилика; али јој укор би зафајду, него почне мислити, како ће снаси својој крадимице до главе доћи, али ни то од сина не могаше. И тако ова млада царица затрудни, те њезин муж добави од некуда једну пророчицу и упита је, да му каже, шта ће му жена родити, а она му одговори: \"Родиће ти заједно сина и шћер са златнијема звијездама на челу, него пази добро, да ти се од ње и од двоје ђеце што не догоди.\" Приђе него му се жена породи, дође некака преша овоме цареву сину да иде на војску, па бојећи се жени и ђеци дозове своју опаку матер и рече јој: \"Заклињем те небом и земљом и свијем што је на свијету: чувај ми жену и оно што роди, доклен се ја вратим.\" Он отиде, и мало по том роди му жена наједанак сина и шћер са златнијема звијездама на челима, али матер његова на мјесто ово двоје ђеце подметне двоје мало штенади а ђецу од матере сакрије, затвори их у један ковчежић и добро запечативши да их једној слузи говорећи: \"Хајде с овијем ковчежићем те га закопај у земљу у какој пустињи или утопи у ријеку каку; и ако то не учиниш што ти говорим, не долази ми већ на очи без свога ненаднога чуда.\" Слуга носећи ковчежић пустињом чу, ђе плачу ђеца, те полако отвори заклоп, кад види ово двоје ђечице као двије златне јабуке и на челима звијезде, ражали јој се, те их не шћедне закопати у земљу, него их баци у једну јажу од млина, па се врати дома и каже старој царици, да је закопала у земљу у једној дубрави, и она јој вјерује. Ону исту вечер затисне се окно од јаже и зауставе се кола од млина брашненога, а млинар истрчи да види шта је, кад нађе они ковчежић, и отворивши га види јадну ђечицу, али кад види звијезде им на челима, још се више зачуди, па дозове жену своју, а она ђецу подоји и стане их пазити као и своју рођену. Царев син дошавши с војске одмах упита матер, ђе му је жена и шта му је родила, а она му одговори: \"Зло и наопако за тебе, синко! Она ти је родила двоје штенади, и ја их нијесам смјела од тебе убити или бацити, него нагнала сам твоју жену да их доји, доклен ти дођеш; и ено је затворене у тамници у гвожђу, и код ње су штенад, пак ти сад чини од ње што хоћеш.\" Кад ово чу царев син, смртни га зној допаде од велике туге и жалости, те полети с ножем у тамницу, да закоље и жену и штенад. А кад диже руку над њом да је посијече, разрика се жалосна му жена: \"Ах за Бога! не убиј ме! ништа ти крива нијесам, него ме твоја мати ево оволико времена овђен у тамници заковала, и подметнула двоје штенади, а моју лијепу ђецу негђе обестрвила; него се смилуј на мене!\" Царев син кад то чу, размисли и сажали се на њу, па стане испитивати и матер и све дворане, али не могаше ништа разабрати, него сви му кажу оно, што му је пасја мати налагала, и већ не знадијаше, шта ће да ради, или своју жену да закоље или да иде по свијету тражити своју ђецу. Оно двоје ђеце играјући се један дан по једној ливади прикаже им се један младић у бијелијем хаљинама са златнијем крилима – а ово је био анђео Божји – и рече им: \"Хајте дома; ево вам ови штап, пак њиме штогођ вам буде потреба, куцните њиме те ћете имати. Тако ћете доћи у један град, те уљезите унутра, и ђе највиши двор видите, куцните овијем штапом у врата, те ће ви се врата сама отворити, па завичите: Ах, ђе си жалосна мајко наша? ђе си? изађи и дођи да нас изгрлиш а ми тебе; већ је вријеме.\" Брат и сестра послушаше и узевши штап отолен хајде хајде хајде, доклен их они штап до саме очине куће доведе, те како их је научио они анђео, тако и учинише: закуцнуше и завикаше, и на њихов глас отворише се врата, и они уљегоше у кућу. Али их у тај мах опази стара царица и познавши их препаде се, те брже боље смаче с прста од руке један прстен и натаче га на они штап, који имаше у рукама царев синчић, те он у они час занијемље, али сестра му кад то виђе, узе они штап и стресе с њега прстен, па удари стару повикавши: \"Ти занијеми; а ти, брате мој, проговори.\" Те стара остаде нијема, а брат јој опет поче говорити. Ово све гледаше отац њихов, пак кад их зачуђен упита, ко су, они све кажу, како је и што је било, те он одмах извади им мајку из тамнице и узе је опет за своју жену заједно са синовима, а слугама заповједи, те матер његову затворе у једну бачву катрамом обливену и зажде је насред града.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==У лажи су кратке ноге==\nБио један цар па имао три сина, и тако је био стар, да већ није ни чуо ни видео. У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некаки град, и у томе граду да има један студенац, па да му је воде из онога студенца да се окупа и умије, да би се помладио и да би опет чуо и видео. Кад се иза тога сна пробуди и дан сване, а он дозове синове своје и приповеди им, какав је сан уснио, па им рече: \"Децо моја, не жалите труда ни блага, него потражите ту воду; ако да Бог те је нађете, то би волео него све царство своје.\" Онда најстарији син рече оцу: \"Дај ми блага једну галију и неколико момака, па ја идем да тражим ту воду, да ако је нађем.\" Отац му да све то и оправи га у име Божије, и он се навезе на море и пође морем путовати. Путујући тако за дуго, дође под један град, у коме је био цар. Како он дође под град и галија стане у крај, одма цар пошаље људе, да му дозову господара од галије. Људи отишавши кажу царевоме сину, да га зове њихов цар, и он одмах отиде. Пошто изиђе пред цара, запита га цар, ко је, од куда је и куда иде. А он се осече на цара говорећи, да је он царев син, и да нико нема власти питати га, ко је, од куда је и куда иде. Цар се на то јако расрди и заповеди, те га одмах окују и баце у тамницу; тако позатвара и његове људе, а галију му узме у беглук. После тога прође година дана, а у двору овога царева сина зањ ни гласа ни трага. Онда приступи други син к оцу па му рече: \"Кад брат мој толико недолази, дај и мени блага и галију и неколико момака, па идем ја да тражим тај град и ту воду.\" Отац му да све као и првоме сину, и оправи га у име Божије, и син се навезе на море и пође морем путовати. Путујући тако дуго време дође и он под онај исти град, где му је брат затворен. Како он дође под град и галија стане у крај, цар онога града пошље и по њега људе, да га зову предањ. Пошто изиђе пред цара, и пошто цар и њега запита, ко је и од куда је и куда иде, и он непокорно одговори као и његов брат, да је он царев син, и да нико нема власти питати га, ко је и од куда је и куда иде. Цар се страшно расрди, окује га и баци у тамницу. После тога прође опет година дана, и ни зањ ни гласа ни трага у двору оца његова. Најпосле изиђе и најмлађи син пред оца, па му рече: \"Шта ћемо радити? Ни један од моје браће не долази натраг. Дај и мени блага и галију и неколико момака, да идем и ја да тражим воду. Може Бог дати те ћу наћи и браћу и воду.\" Отац и њега оправи као и прву двојицу, а он се навезе на море и пође морем путовати. И тако путујући дође и он под онај исти град, где су му два брата затворена. Како он стане под град и галија стане у крај, цар од онога града пошље људе и по њега; и он одмах отиде пред цара, и пошто га цар запита, ко је и од куда је и куда иде, стане смерно и жалостиво казивати све по реду, како има оца стара и слепа и глуха, и како му је отац уснио да има негде у неком граду студенац, и да би се помладио, и да би опет чуо и видео да му је воде из њега, да се окупа и умије; и како је имао два брата, и како су обадвојица један за другим отишли морем да траже онај град и воду, па кад се ни један није вратио натраг, да је он сад пошао да тражи то. Цар кад га саслуша, рекне му: \"Кад је тако, синко, срећан ти пут! Кад се вратиш, немој проћи, да ми се не јавиш, јер и мени има доста година, пак ако би дао Бог те би нашао ту воду, могао би се и ја окупати, не би ли се помладио.\" И тако га лепо отпусти, и царев син пође даље путовати. Путујући тако за дуго, дође под једну велику гору. Онде притерају галију у крај, и царев син уседне на коња па пође сувим да путује, а људе на галији остави да га чекају. Идући тако, нађе у гори једнога старога пустиника, и назвавши му Бога, запита га, не зна ли он, да има гдегод таки и таки град. Пустиник му одговори да не зна, \"него\" вели иди на ону велику гору: онде има један ловац, који се зна с тицама разговарати, може бити, да је он од тица чуо да има гдегод таки град.\" Онда се он упути кроз ону планину и нађе ловца, и назвавши му Бога, запита га: \"Брате, чуо сам да се ти знаш с тицама разговарати, а оне лете свуда; еда ли си чуо кад од које, да има таки и таки град?\" Ловац му одговори, да није никад чуо, \"него ћемо их,\" вели \"сад питати.\" Па онда сазове све тице те их запита: \"Јесте ли кад која виделе таки и таки град?\" Све тице одговоре, да нису виделе, \"него\" веле \"има један стари орао, који не може да лети, па је остао у шуми: може бити да би он знао казати за тај град.\" Онда ловац и царски син отиду к орлу, па га запита ловац, јели кад видео таки и таки град, а орао одговори: \"Само сам један пут у своме веку прелетео преко њега. Тамо је врло тешко доћи: треба приправити дванаест овнова печених и две метле и једно уже. Јер кад се дође у град, на капији стоје дванаест лавова и чувају град: ко се год прикучи одмах га растргну, за то им треба дати дванаест овнова, свакоме лаву по једнога, па ће се забавити; кад се већ уђе у град, имају две девојке, што чисте сав град својим рукама, те би човеку одмах очи ископале, за то им треба дати по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака има још једна, која полева сав град сама и вуче воду на својој коси: њојзи треба дати уже, па ће се оканити. Али још треба удесити управо у подне да је човек онамо, јер у то доба царица свагда спава и ништа не зна за себе. Онда треба радити што се може брже, па бежи!\" Кад то саслуша царев син, узме орла на коња, па шњим у галију, те се опет крену путовати. Он је орла добро хранио, да би се што опоравио. И тако изиђу опет под једну гору. Онда орао рече: \"Ја сам треба да идем онамо да видим како је\", па се дигне у облаке и надлети се над онај град и све види, како је онамо, па се опет врати у галију, па им рече, да им се ваља сутра рано кренути, како ће моћи до подне приспети у град. Сутрадан како зора забели, они поустају и стану путовати, и путујући једнако управо у подне стигну пред град. Одмах царев син да слугама да носе што треба, па пође пред њима у град. Како они на градска врата, а дванаест страшних лавова скоче да их све растржу. Они им брже баце дванаест печених овнова, а лавови се забаве. Кад уђу у град, а то две девојке чисте град својим рукама, па како их опазе, полете на њих. Они им брже баце две метле, а девојке се смире. Пошавши мало у напред, а то бунар, и на бунару девојка, вуче воду све на својој коси. Како их девојка опази, остави воду, па полете на њих. Они јој баце уже, а она их се окани. Онда момци што брже захвате воде из бунара, па однесу на галију, а царев син отиде у двор да види царицу. Кад уђе у царичину собу, има шта и видети: царица легла на леђа, па спава. Онда царев син приступи полако, те је обљуби, па јој скине прстен с десне руке, и с леве ноге чарапу, и на кољену остави јој белегу. Па онда отиде у галију, те је брже боље крену, па бежи! Кад буду већ подалеко од града, царица се пробуди, и осети одма, шта је, па скочи из собе и стане викати на ону девојку, што град полева: \"Тамо она оваквица и онаквица! ти ме толико година служи верно, а сад ме изневери.\" Девојка се стане одговарати: \"Ја те служим толико година, па ми никад ниси дала ужета, а он како дође, одма ми уже даде.\" Онда царица отиде к оним девојкама, што чисте град, и стане викати на њих: \"Тамо оне оваквице и онаквице! толико ме година служисте верно, а сад ме изневеристе.\" А девојке јој се стану правдати: \"Ми толико година тебе верно служимо, па нам никад ниси дала метле, а он како дође, даде нам свакој по метлу.\" Најпосле отиде к лавовима, па и њима стане говорити: \"Тамо они оваки и онаки! Шта учинисте? Толико ме година верно служисте, а сад ме изневеристе.\" А они се стану одговарати: \"Ми толико година у тебе служимо, па нас никад ниси ничим сите нахранила, а он како дође, даде нам сваком по печена овна.\" Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива. Царев син дуго време морем путујући, дође опет под онај град, где су му браћа затворена. Како чује цар од онога града за њега, изиђе му на сусрет и лепо га дочека, па га запита: \"Еда што, сине? Није ли Бог дао да си нашао што си тражио?\" А царев му син одговори: \"Хвала Богу! нашао сам.\" Цар се врло обрадује па му рече: \"Дај да видимо, је ли та вода така.\" Пошто се цар окупа у оној води, постане здрав и млад као да му је то двадесет година. Онда он у радости и чуду рече царскоме сину: \"Кад си ти мене овако обрадовао, и ја ћу тебе обрадовати: она твоја обадва брата код мене су у животу, они се нису умели владати тако мудро као ти, него су били почели на ме осецати се, за то сам их задржао, али их сад теби поклањам обојицу.\" Па му их онда изведе и даде. Сад се царев син на ново обрадује, што је и браћу нашао. Цар им даде њихове обе галије и све људе; још их сувише обдари и спреми им на пут што је год било од потребе. Онда они поседају сваки на своју галију те пођу кући. Путујући тако стану се договарати два старија брата, како би узели воду од свога најмлађега брата, да се оцу умиле као да су је они нашли, и договоре се овако: да подмите његове момке да излију воду у њихове судове, а у његов суд да налију мора. Тако и ураде. Кад дођу кући, отац их једва дочека: \"Добро дошли, децо! Еда је Бог дао да сте нашли воду?\" А старији синови одмах прихвате: \"Хвала Богу! нашли смо. Ето брат наш најмлађи нека даје најпре своју воду па ћемо онда ми своју.\" Момци одмах излију воду, из суда брата најмлађега и даду цару да се окупа. Он се окупа и ништа му не поможе, па рече другој двојици: \"Дајте ви да видим шта ви имате.\" Они одмах изнесу воду, цар се окупа, и онај час се помлади, те види и чује као младић. Онда цар рече најмлађему сину: \"Ти ниси ништа нашао, него си ми донео морску воду; сад иди куд те очи воде и ноге носе, кад си ме тако тео да превариш.\" Па га отера из двора, а он сиромах онда отиде у свет, и прибије се у једнога кнеза да му чува овце. \n\nЦарица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди мушко дете. Кад детету буде година дана, оно почне говорити матери својој: \"Мати, где је наш отац?\" Она му одговори: \"Синко, хоћемо га тражити.\" Иза тога спреми се и седне с дететом на галију па пође морем, и после дугога путовања по свету кад дође близу града, одакле је био онај царев син, она притера галију ка крају мало подаље од града, па изиђе на брег и разапне шатор, па онда напише цару књигу: \"Пошљи ми онога човека који је однео воду од мене.\" Цар одмах оправи најстаријега сина. Он седне на коња, па управо к њојзи под шатор. Кад дође к царици, она га лепо дочека, па га запита: \"Јеси ли ти однео воду од мене?\" А он јој одговори: \"Јесам.\" Онда га царица запита: \"Шта си још?\" А он одговори: \"Нисам ништа.\" Онда царица измахне шаком те њега по образу. Како га је лако ударила, одмах су му два зуба испала, па га оправи оцу и рече му: \"Иди, кажи своме оцу, нека пошље човека који је воду однео.\" Кад он отиде кући и каже оцу шта би, отац брже пошље другога сина. Овај како дође к царици, она и њега лепо дочека, па га запита: \"Јеси ли ти однео воду од мене?\" Он одговори: \"Јесам.\" Царица га запита. \"Шта си још?\" А он одговори: \"Нисам ништа.\" Она и њега шаком по образу, и одмах му искоче два зуба, па му онда рече: Знаш ли што је? Овако ћеш поздравити свога оца: Ако ми не пошље онога човека који је однео воду од мене, све ћу му царство разорити; него стани да ти дам по чему ћете наћи тога човека.\" Па онда седне те препочне лице свога сина на свилену мараму, па онда рече царевоме сину: \"Ево, какво је ово дете, онаки је и онај човек.\" Он отиде с оном марамом оцу и каже му све по реду. Цар како види лице на марами, одмах рече да је чити његов најмлађи син, па пошље мараму по свему царству да иде од града до града и од села до села, да му траже сина. Кад тако дође марама у оно село где је царев син у кнеза служио, најпре је донесу кнезу. Кад кнез развије мараму и стане гледати лице на њој, – чити слуга његов; онда рече слузи: \"Море, слуго, ово си ти.\" Он се не хтедне одмах показати, али кад га салете да се каже, јер ваља пред цара да иде, он не имадне куд, него им приповеди све шта је било, па се дигне и отиде к оцу. Кад изиђе пред оца, загрли га отац, па му рече: \"За Бога, синко, где си? пропаде царство!\" А он одговори: \"Ко је томе крив? Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици.\" Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: \"Ево оца! ево оца!\" Како он дође под шатор, царица и њега запита: \"Јеси ли ти однео воду од мене?\" Он одговори: \"Јесам.\" Она га запита: \"Шта си још?\" А он извади прстен и чарапу па јој рече: \"Ето то; и још имаш белегу на кољену.\" Она то све призна, па се загрле и пољубе. После отиду у град па се венчају, и отац још за живота свога преда му царство, а друга два старија сина отера, и тако најмлађи син остане цар у обадва царства.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Јарац живодерац==\nБио старац и баба, па имали два сина и двије снахе. Они су били врло сиромашни и нијесу ништа имали до једнога јарца. Један дан пошље старац млађу снаху да води јарца у шуму, да му накреше да не би крепао од глади. Она по заповијести отиде с јарцем, али мало час, ето ти јарца куђи, па се стане дрекењати око куће: \"Мехехе!\" Старац изиђе и запита га шта му је и шта је дошао кући.\" А он одговори: \"Послао си снаху да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.\" Онда старац пошље другу снаху; али јарац онако уради и код ње. Пошље старац сина млађега, али јарац онако уради и њему; пошље старијега, и старијему учини јарац онако. Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина, и стане просипати за собом, вабећи јарца: \"Јац, јацо, јац, јацо!\" Јарац иђаше за бабом, докле тецијаше из њезине рукавице осјевина, а кад нестаде, он се онда врати кући по своме обичају и стане га дрека око куће: \"Мехехе!\" Опет га старац запита, што му је, а он одговори: \"Послао си бабурину да ми креше да брстим, а она ми натакла гужву на губицу, па не могу.\"\nСтарац мислећи да је истина, што јарац говори, пође сам с њиме; а јарац исто онако уради и њему. Тада се старац разљути, и како дође кући, одмах јарца закоље, одере га, осоли, натакне на ражањ и припече га к ватри, а мој ти јарац скочи с ражња, па бјежи! бјежи! те у лисичију јаму, а лисице не бјеше код куће. Кад лисица дође, чује да има нетко у њезиној кући, и не смједне уљећи унутра, него пође до своје куће невесела и жалосна. Идући тако ето ти пред њу зеца, па је запита, шта тражи туда тако невесела. А она му каже да се нетко увукао у њезину кућу, пак сад не смије унутра. Онда зец рече: \"Хајдемо нас двоје, да видимо, тко би то био.\" И тако пођу. Кад дођу пред јаму, повиче зец: \"Тко је у тетиној јами?\" А јарац изнутра одговори: \"Ја сам јарац живодерац, жив клан не доклан, жив сољен не досољен, жив печен не допечен! зуби су ми као колац, прегришћу те као конац.\" Кад то чују зец и лисица, поплаше се па побјегну без обзира. Бјежећи тако наиђу на вука, међеда и лава, па их ови запитају, шта им је, што бјеже. Кад лисица и зец виде овако друштво, они се зауставе па им приповједе, шта је и како је. Онда се дигну сви заједно, еда би како увели тету у њезину кућу; али им залуд бјеше мука, јер им јарац свакоме одговори као и зецу. Ходајући тако невесели по пољу и бринући се тетом, сретву јежа, и он их запита, шта раде у друштву толики, а они му кажу све шта је и како је. Онда рече јеж: \"Хајде да и ја срећу покушам, да видим тко је то.\" Кад дођу пред јаму, повиче јеж: \"Тко је то у тетиној кући?\" Јарац одговори: \"Ја сам јарац живодерац, жив клан, не доклан, жив сољен недосољен, жив печен не допечен! зуби су ми као колац, прегришћу те као конац.\" На то му јеж рече: \"Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у г... .у\" А мој ти јарац бјежи!\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Добра дјела не пропадају==\nБио је муж и жена, и имали су једнога сина. Кад им син поодрасте, даду га на науку, која ће му у неко вријеме и помоћи. Он је био добар и миран, и за највише пун страха Божијега. Пошто сврши науку, отац му да брод и у њему трговину, да кроз пространи свијет иде и да се труди, не би ли у старост родитељима својијема од помоћи био. Он се с бродом навезе, и пловећи по мору, сретне брод Турски и чује, гдје у њему велики плач стоји, те запита морнаре на Турскоме броду: \"Молим вас, шта се та плач у броду вашем чује?\" А они му одговоре: \"Возимо робље, што смо кроз свијет заробили, и то они везани плачу.\" Онда он рече: \"Молим вас, браћо, упитајте капетана вашег, би ли их на откупе за готове новце дао.\" Они га одмах весело послушају, потрче и зовну капетана. Капетан изиђе, и они се одмах погоде, он капетану брод и трговину а капетан њему везане робове. Он их призове к себи и почне их питати, оклен је који, па свакоме рече да иде на своју постојбину, и тако редом једно по једно, док најпослије дође до једне старице, која је држала до себе прекрасну ђевојку. Кад њих запита, откуда су, баба му плачући одговори: \"Ја сам издалека, бабица од двора царева; а ова ђевојчица, ово је једина шћер царева, коју сам ја из малена гојила; па по несрећи својој отиде у башчу, подалеко од двора. Проклети Турци опазе је и ухвате, она почне викати, а ја опет по несрећи својој намјерим се близу, притрчим на глас, а они ухвате и мене, и поведу обадвоје на брод.\" Потом оне не умијући куђ ходити, а и немајући су што тражити куће своје, замоле се њему, да их он узме собом. Он их узме, ђевојку вјенча себи за жену, и оде натраг својој кући. Кад дође кући, отац га запита, ђе му је брод и трговина. А он му приповједи све шта је било, како је откупио робље и отпуштао кућама, \"а ова\" рече \"ђевојка јест шћер царева, а ова старица, ово је царева кутња бабица; оне не умијући куд, а и немајући су шта тражити своје куће, остадоше у мене, и ја узех себи ђевојку ову за жену.\" Отац му се на то ражљути: \"Несретни сине, што учини! За што ли изгуби моје благо без и каке несреће и без и каке напасти?\" па га ишћера од себе. Он потом са својом женом и с овом старицом живљаше дуго времена у истоме селу, али у туђој кући, препоручујући се матери својој и осталим пријатељима, не би ли какогод оца склонили да га јопет к себи прими, и да му друга брод направи, обећавајући се да ће унапријед бољу памет имати. Послије толико времена отац му се смилује и прими га к себи са женом и с оном старцем, и даде му други брод виши и љепши од првога, пун трговине сваке, да иде јопет трговати. Он отплови, а жена му и она старица остану код његовијех родитеља. Кад доплови у један град, види гдје војници несретне сељане по граду хватају и у тамницу мећу. Он их запита: \"За што то чините, браћо? те сиромаш у тамницу мећете?\" А они му одговоре: \"За то, за што нијесу царевине цару платили.\" Онда он пође к власнику и запита: \"Колико, молим те, има они народ похватани царевине да плати?\" Власник му рече колико и толико. Онда он опет прода свој брод и трговину, и откупи све похватане сељаке, па се опет врати кући без ништа, и паднувши оцу под ноге каже све шта му се догодило, и плачући почне га молити за опроштење. Отац му се још више ражљути, и оћера га јопет од себе. Како ће сад несретни син, на коју ли ће страну? код богатијех родитеља сад проси? Док након толико времена опет пријатељи около његова оца наговарајући, да га опет к себи прими, обећавајући му се они, да више не ће бити онаков каков и до сад, већ да га је невоља на бољу памет научила. Већ на све дуге јаде отац му се опет склони, прими га к себи и даде му брод још вишљи и још љепши од првијех. Он испише на крму од брода изнутра своју жену а на прову ону старицу: поздрави се с оцем и с матером, са женом и са свима у кући, и отисне се пловити. Пловећи тако дође под један велики град, у ком је цар живио, испустивши своја сидра стане град топовима поздрављати. Сви се грађани зачуде, а и сам цар, не знајући ко је и што је. Кад буде пред ноћ, пошље цар к њему свога министра да види, ко је и што је, и да му рече, да ће сјутра на девет ура ујутру цар доћи на његов брод. Министар пође, гдје ће виђети чуда? угледа на крми од овога брода исписану његову вјереницу а цареву шћер, коју му је цар још из малена обећао био, а на прову двора царева бабицу, коју су заједно с њом Турци заробили били, али од радости није могао сам себи вјеровати, нити је и коме за то што казивао. Док сјутрадан, девет ура зазвони, ево цара са својим министрима на брод, почне се разговарати, ко је и оклен је, и шетајући се с прове на крму упази ђевојку исписану на крми и старицу једну на прову од брода, и он позна своју једину шћер и ње бабицу, што су им Турци заробили, али ни он од велике радости није се могао увјерити, већ позове капетана двије уре послијед подне, да пође у његов двор да га искуша, јели истинито што му срце каже. По том се поздрави с њим и отиде. Кад су двије зазвониле, капетан отиде на заповијест царску. Цар га почне испитивати поиздалека, што му долази она младица исписана на крми од његова брода и она старица на прови! Спази се он одмах, да је ово жене његове родитељ, и почне му све житије своје редом казивати, како је пловећи по мору срио Турски брод, пун робова, и како их је свијех откупио, и свакога дому отпустио, \"а ова ђевојка\" рече, \"и с њом она старица, не умијући куђ ходити а и неимајући су што тражити своје постојбине, јер им је далеко било, остану у мене, и ја ђевојку вјенчам за своју жену.\" Кад пар то чује, повикне: \"То је моја једина шћер, коју су проклети Турци заробили; а та старица, то је од мога двора бабица, која је њу још измалена гојила и чувала; а ти – ти ћеш бити круне моје нашљедник, већ трчи натраг својој кући, и доведи ми шћер моју, а жену твоју, да је виђу још једном пријед него ли умрем, и доведи оца свога и матер своју и сву фамиљу своју, и продај све имање своје; твој отац биће мој брат, а твоја мати моја сестра, а ти ћеш бити мој син и круне моје нашљедник, и сви ћемо живљети у једноме двору.\" Потом зовне жену своју царицу и све министре и каже им, што се збило са шћери његовом. Онда се почну сви радовати и велико весеље чинити. Потом цар му да свој велики и прекрасни брод, а он свој остави онђе, али рече цару: \"Свијетла круно! не ће мене код дома мог вјеровати, ако ми не даш једнога од својијех министара.\" Цар му да министра, баш онога ком је шћер своју обећао био. И тако се они отисну и стану пловити. Кад дома дође, отац му се зачуди, оклен тако убрзо дома се врати, и брод љепши и виши добави. Он му каже све шта је и како, и матери својој и жени и оној старици објави радосни глас, и \"ево\" вели, \"ако не вјерујете, ево вам царског министра, кога је цар са мном послао да се боље увјерите.\" Кад жена његова угледа министра, повикне од радости свекру своме и свекрви: \"Јест истина, драги оче, ово је министар оца мога, а мој несуђени заручник.\" Они онда продаду све своје имање, и отисну се пловити. Министар ови гледао је свакојако младог нашљедника царева а вјеренице своје мужа да убије, не би ли се он с њоме вјенчао, како му је од ње родитеља обећано било, да би онда он нашљедник царски остао. Кад су већ били на неки дио пута, зовне он њега нотњо, кад су сви поспали, да изиђе на кувијерту да се с њим нешто договори. Он праве мисли без и каквог страха изиђе горе, а ови га онда ухвати и преко брода у море баци. Брод је једрио, и он се већ није могао њега ухватити. Онда министар отиде опет спавати. Младога нашљедника царског изнесе срећа на једну секу подалеко од краја, али под једну пустињу, ђе никоме туда пролазак не бијаше, да би га избавио. Кад ујутру сване, виде они у броду да њега нема, па почну плакати и јаукати судећи, да се нотњо сам нехотице утопио, и никако се нијесу могли утјешити и за највише његова жена, јер су се премного пазили. Кад дођу код цара, јаве му несрећу, која им се у путу догодила. Тада настане туга и плач у царском двору за много, и нигда се утјешити нијесу могли. Његове родитеље цар прими и код себе их уздржи као што је обећао био. Несретни зет царев сједећи на плочи морској живљаше о травици, која бјеше при плочи прирасла, вас бјеше већ поцрнио, аљине на њему изагњиле, да се не могаше познати и ни од куда живе душе, која би га избавила, док срећом његовом послије петнаест дана и петнаест ноћи ето ти једног старца на штапу покрај мора ђе рибу лови. Он га одмах стане викати и молити, да га на сухо пренесе. Старац му се обећа: \"Хоћу\" рече \"али да ми платиш.\" \"\"Од куд ћу ти платити\" одговори му он, \"кад ни хаљине на себи немам.\"\" \"Ништа за то\" старац одговори; \"ево ја имам при себи каламар и перо, ако умијеш писати да ми се потпишеш, од свега свога, што би и гда имао, да ћеш ми половицу дати.\" Он на то пристане са свим срцем. Старац онда загази и дође до њега, он му се потпише, а старац њега на сухо пренесе. Онда он од куће до куће, од села до села, го, бос, црн и гладан, даде му неко гаће а неко кошуљу, само што тијело покрије. Наком тридесет дана донесе га срећа у царев град и пред царев двор, те сједне са штапом у руци покрај врата од двора, а прстен вјенчани с именом његовијем и његове жене а цареве шћере још му је на руци стајао. У вече слуге цареве приме га у двор и даду му што је иза њих остало да једе. Сјутридан пође и сједне украј врата од царске башче; али дође башчован те га отоле оћера говорећи му, да ће сад цар туда проћи са својом фамиљом. Он се отоле макне и опет сједне у један крај од башче, док ево ти цара гдје шета с његовом матером, а отац његов са царицом, а жена његова с крвником његовим, министром. Оним се још није хотио открити, већ они шетајући прођу покрај њега и даду му неколико новаца; али на оној руци којом је новце прихватао, прстен је стајао, жена га његова угледа, и не могући ни помислити даје он ње муж, рече му: \"Ну, дај ми руку, да виђу прстен тај какав је.\" Министар, који је до ње стајао, мало се ка и препане и рече јој: \"Одмакни се\" вели \"како би с овом одрпаницом говорила?\" Али га она не ћедне ни слушати, већ узме прстен и позна име ње и ње мужа. Како се њој тада учинило, како ли се срце било окаменило, кад прстен овај виђе; али се опет устрпи и премучи. Кад дођу у двор, каже она оцу свом, како је прстен ње покојног мужа познала у просјака онога што у башчи сјеђаше, \"него пошљи\" рече \"нека га зовну, да га испитамо, од куд је прстен они у руке његове дошао.\" Цар одмах пошље слуге, те просјака доведу. Онда га цар почне испитивати, од куд је, и како се зове, и како је прстен тај у руке његове дошао. Он се више не могаше уздржавати да им се не открије, већ почне им редом казивати, како га је министар они кад су били у путу, преко брода у море бацио, и како га је срећа на једну плочу близу краја нанијела, на којој је петнаест дана и петнаест ноћи живио о трави, која је при плочи прирасла била, и наком оволико дана како га је старац један отлен избавио, \"и ево\" рече \"Бог и моја правица донесе ме опет мојим родитељима и мојој љуби.\" Они кад ово чуше, онијеме од радости, а пошто се мало разабраше, скочи цар и зовне оца његова и матер и каже им, што се догодило од сина њиховога. Ко би сад могао исказати радост ову, која их обузе, кад су се познали, како ли весеље у томе двору постаде! Одмах му донесоше свијетло и ново ођело, измише га п обукоше. За толико дана трајала је радост и весеље не само у њиховом двору, већ по цијелом граду, пјевало се и веселило, и њега за младог цара окрунише. Цар одмах заповједи, те онога министра ухвате и да га зету на вољу да му суди. Он му све опрости, не даде га ни убити ни објесити, већ само оћера га изван њиховог царства, да више под власт њихову не припада. Нови цар почне царовати, кад наком мало дана његова владања, ево ти му онога старца, који га је из мора избавио, носи они потпис што му је потписао, да ће му кад год би што имао, од свега половину дати. Дошавши старац у двор, замоли слуге да га пред цара пусте. Слуге уљезу к цару и кажу му, да један старац жели к њему уљести. Цар допусти, и старац уљезавши поклони му се и пољуби му руку и метне му карту на кољено. Цар узме и прочативши је рече му: \"Добро, старче мој, сједи, ја сам данас цар, али да сам и просјак, ја ћу ријеч моју и потпис мој потврдити; већ причекај, да почнемо дијелити. Цар изнесе књигу и почну прво градове дијелити: \"Овај\" рече \"мени, овај теби\" пишући све на карту, доклен све подијеле од највишега града до најмање кућерице. Старац узме своју половину записану сву у карти, и поклони је опет цару говорећи: \"На, нијесам ја старац, чоек земаљски; већ сам ја анђео Божиј, којино сам послан био од Бога, да тебе из мора избавим за твоја добра ђела, која си до сад пред Богом учинио. Већ царуј и уживај, да ти буде дуговјечно.\" Анђела нестане, а он остане сретно владајући.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Царева кћи и свињарче==\nБио један цар па имао кћер, која је имала на себи три белеге: на челу као звезду, на прсима као сунце, на колену као месец. Кад дорасте до удаје, рекне оцу, да не ће ни за кога поћи који њене белеге не погоди, а који погоди, за онога ће поћи, да би био највећи сиромах или просјак. Кад се то разгласи по свету, стану је просити многи цареви и краљеви, али она није хтела поћи ни за једнога, јер ни један није могао погодити њезиних белега. Једном она изиђе с дворкињама у шетњу, и наиђе у пољу на једнога сиромашка дечка где чува једну крмачу и троје прашчића, који су у исти мах крмачу сисали. Кад царева кћи види прашчиће, врло јој омиле, па се отисне од других девојака и отиде к свињарчету, које је мало даље од крмаче стајало, и запита га: \"Хоћеш ли ми да ти једно прасенце испод своје крмаче?\" А свињарче одговори: \"Хоћу, госпођо.\" Она га упита: \"По што?\" А он одговори: \"Не иштем ништа, само да откријеш лице да те видим.\" Царева кћи онда открије своје лице и не сећајући се белеге, а он јој опази белегу на челу, па онда ухвати једно прасе и да јој, она узме прасе и радосна отиде кући с осталим девојкама. Кад у вече дете отера кући крмачу и двоје прасаца, отац нападне нањ и стане га карати: \"Где ти је прасе, убио тамо њега Бог! Ја гледам да запатим, а ти рашћердаваш.\" Дете није хтело казати, коме је прасе дало, него рече, да је заспало, те прасета нестало. Царева кћи отишавши кући, одмах покаже прасе оцу и матери, и оно њима обадвома омили, јер је било врло лепо, па рекну кћери, да би добро било, кад би могла добити још једно, а она му одговори, да има још двоје. Те тако сутрадан дигне се опет с дворкињама, и отиде к свињарчету, и заиште у њега још једно прасе. А свињарче јој каже, да ће јој дати прасе, али да му да да јој види груди. Она одмах раздрљи прси, а он кад јој види на прсима белегу, да јој и друго прасе. Царева кћи узме прасе па весела отиде кући, а свињарче с крмачом и једним прасетом опет својој, и отац га за друго прасе још већма искара Трећи дан дође царева кћи на оно исто место, и заиште од свињарчета и треће прасе. Он јој обећа дати, само да се открије до колена, да јој види колена. Она се открије, а он кад опази на колену белегу, да јој и треће прасе. Онда царева кћи отиђе и с трећим прасетом својој кући, а свињарче са самом крмачом опет својој, и сад се и отац и мати још већма расрде, и тако га искарају и изруже, да једва без боја остане. После некога времена рече свињарче матери, да му умеси једну погачу и испече једно пиле и да му наточи чутуру вина и да струк босиљка. Мати му то све приправи и спреми у торбу. Он узме торбу на раме па пође и на поласку рече матери \"Идем, мајко, да и ја погађам царевој девојци белеге; не би ли Бог дао да погодим!\" Мати му на то одговори: \"Јаој, мој синко, нема те среће у нас.\" А он јој опет рече: \"Ја се надам мајко, ако Бог да.\" И тако се дигне и дође у царев двор, кад тамо, а то дошао и један Турчин да погађа. Кад их изведу к девојци да погађају, рече Турчин свињарчету: \"Дед синовче ти први говори, а ја знам шта ћу говорити \" Онда свињарче зачне говорити: \"Девојко, јели ти на челу звезда?\" Тек што он то изусти, а Турчин му у реч: \"Валај баш смо у једној мисли.\" Девојка се открије па рече дечку: \"Е, то си погодио; сад казуј шта имам на грудима.\" Дечко одговори: \"Имаш сунце.\" А Турчин се одмах утакне: \"Валај и била, баш сам то хтео да изрекнем.\" Царева девојка открије и груди па рече дечку: \"И то си погодио; казуј још шта имам на колену. \' Дечко одговори: \"Имаш месец.\" А Турчин: \"Моје ми вјере, синовче, шта ћемо нас двојица сад? Ја сам то све знао.\" Онда се сви узбуне шта ће чинити: девојка је волела за Турчина, јер је био леп момак и госпоски одевен, а свињарче у сиромашким хаљинама. Најпосле нареде да обојица преноће с девојком, па коме нађу ујутру девојку окренуту, онога да буде. Кад настане ноћ и они легну спавати, а девојка се окрене Турчину. Онда дечко устане па изиђе на поље, а девојка заповеди Турчину: \"Иди брже и ти за њим, па штогод он узради, оно ради и ти.\" Дечко изишавши на поље, чучне у мраку, па извади из торбе погачу и печено пиле и чутуру с вином па стане јести и пити. Турчину се кроз помрчину учини да дечко ради онај посао који цара с коња стера, па и он чучне и једва се с великим натезањем онереди. У том чујући Турчин да дете нешто једе и мљеште, помисли да оно једе своју нечист, па стане и он јести своју. Свињарче кад се наједе и напије, узме онај струк босиљка, па се стане трти њиме по лицу, а Турчин помисли да се оно маже својом нечишћу па узме и он од своје што још није био појео, те се добро умаже по образу. После уђу обојица к девојци, и легну уза њу, један с једне, други с друге стране. Девојка се опет окрене Турчину, али од смрада и гада није могла трпети, него се одмах окрене свињарчету које је мирисало на босиљак, и тако ујутру нађу девојку окренуту к свињарчету. Свињарче после остане онде као царски зет, и доведе к себи оца и матер, те су живели сретно до свога века.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Сунчарева мајка==\nБијаше бређа једна жена, па усни да сваке неђеље по један дан има једноничити доклен роди: ако ли то не ушчини, да ће се у њој проврћи дијете у што друго. Она ово послуша, али нехотице заборави један дан једноничити, него нешто мало изједе, те кад дође вријеме до рођења, роди струк босиока много лијеп и преко мјере мирисан. Ова је жена гојила ови струк босиља, и огласи се зањ по цијелом свијету, док негђе у свијету чује син некаквога цара, па пође у кућу оне жене. Кад царев син виђе ови струк босиока, омиље му врло и замоли матер његову да му га дарује или за добру плату прода; али ова не шћедне никако говорећи: \"Да ми даш половину очине царевине зањ, не бих ти га дала.\" Чујући ово царев слуга, пришапти своме господару, цареву сину, да ништа не збори, да ће јој га он украсти, те тако и буде: некако га украде и цареву сину однесе а ови њега добро дарује и обесели се, па затвори струк босиока у камару, а сјутрадан учита велики објед и сазове многе своје пријатеље на пир да им покаже ови струк босиока. Кад објед буде готов, пођу слуге те јаве господару да је све готово, али кад се врате, нађу све печење и вариво искотрљано кроз кужину и све просуто тамо амо. Кад слуге то виде, јаве брже цареву сину, а он видећи злу и гору, поручи гостима да не долазе, него их позове као сјутра, те тако и буде. Сутрадан кад буде све справно, и слуге пођу да јаве господару, опет нешто све распрша у кужини, проспе јела зготовљена и поломи судове. Зачуде се слуге па и сами царев син, те нареди да се трећи дан трећи објед приправи, и постави страже да виде кроз врата ко то ради. Пошто објед буде готов, изиду сви из камаре и стану вирјети ко ће доћи; кад ли тамо шта је! ђевојка златнијех коса, те они чувадури једнак скоче и у кужину утрче те је ухвате и дозову царева сина. Кад је царев син види, зачуди се и обрадује, па је запита откуда она у кужину, а она се препаде и исповиђе му на тајно да је она они струк босиока што га он гоји и у камари мирише, па да је мишљела да се он приправљајући оне обједе жени и да јој је жао било, јер се надала да не ће друге него њу вјенчати. Цар чујући то и видећи преколијепу ђевојку обрадује се и обећа јој да ће је вјенчати, само ако се по закону Христову покрсти, и она му се обећа да хоће. У толико дође некака потреба да царев син иде на војску, и не могаше му се ионако него да иде. На поласку призове своју милу па јој рече: \"Ја идем на војску, и тебе с великом раном на срцу остављам, него ти се молим да се ти опет прометнеш у струк босиока док се ја вратим, и да се никоме не покажеш, ако би ко у ову моју камару долазио; а ево овђен ово мало звонце, кад се ја, ако бо! да, вратим, и кад у ово звонце закуцнем, ти се проврзи каква си данас.\" Он пође, и тек што се с њом пољуби, прометну се она у босиок. Двије царева сина љубазнице, видећи да је царев син престао к њима долазити, досјете се јаду, да је какву другу ђевојку к себи добавио а њих заборавио, па се договоре да навалице пођу у камару ђе царев син лежи. Кад уљезу, ништа друго не виде него хаљине, постељу и још што што царева сина кроз камару и ови струк босиока; али се ништа не досјете. Обијајући кроз камару тамо амо, еда се није каква ђевојка ђе сакрила, угледају и оно мало звонце, те једна од њих тако га зларадичке у руке узме, те звонце зазвони. Жалосна златнокоса мислећи да је оно царев син што закуца, на један пут се прометну ђевојком и међу оне двије изненада стаде. Пошто их виђе, а ове двије њу, зачудише се, и ове потоње двије досјете се, те спопану јадницу и закољу, па је мртву у гору понесу. У вечер слуга царева сина носећи вечеру ђевојци, не нађе струк босиока, него по камари страшну крв; досјети се своме злу и бојећи се, да га царев син не смакне, побјеже из града онога. Пролазећи једна баба оном гором наиђе на ђевојку без главе а глава код ње, па јој се ражали видећи онаку младицу, те стане брати некаковијех трава и оживи је. А ова је баба била сунчарева мајка. Кад она сирота оживље и виђе да је у гори, загрли бабу и никада се од ње одвојити не хоћаше. Али јој баба рече: \"Ти, шћерце моја, хајде с Богом куда знаш, ја нијесам кадра ни сама себе хранити, ја сам сиромашна без нигђе никога, а ти си млада и зелена, па како ти Бог да.\" Одговори јој она: \"Не, за Бога тако! ти си мене оживљела, и ја сам тебе дужна до смрти љубити, а ласно ћемо живљети: ја ћу продавати моје златне косе па и себе и тебе хранити, а кад све косе продам, ондар ћу траву по гори брати па тебе хранити.\" На ово баба пристане, те сјутрадан ова ђевојка одреже бич косе златне и пошље бабу на пазар, говорећи да га не да за мање од сто златнијех цекина. Пође баба у они исти град ђе је царев син био, који се већ с војске вратио и вас град у короту ставио за смрт своје љубавнице. Баба тамо амо ходајући, срећа је нанесе на царева сина, па га упита, хоће ли купити ови бич златне косе. Кад царев син види, вас умре од чуда, досјети се да је ово коса његове драге, пак ухвати бабу и упита, откуда јој ова златна коса. Баба се препане и каже све. Ондар он брже боље узјаше на коња а на другога узјаше бабу, те с њом у оно село ђе баба живи. Кад тамо, упази ђевојку ђе плаче и нариче свога драгога. Он притрчи к њој те се ту ижљубе, па ондар с њом и с бабом дома. Пошто је цар упита, и она приповједи све шта јој се догодило, он нареди те оне двије проклете ђевојке погубе, а шњоме се по закону вјенча, и бабу до смрти као своју матер држи и по смрти царски укопа.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Лијек од мађија==\nИмаше некакав цар јединка сина, који му већ до оружја дорастао бјеше, па шетајући један дан наступи на мађије, оболи и клијенит остане савртијех нога и рука. Цар који свога сина миловаше више него своју душу, ђегођ је био који љекар у свијету, нањ је доводио и обећавао половину царства, ако га који излијечи, али све зафајду; док једну ноћ у сну дође му некака ђевојка и рече му: \"Ти, честити царе, залуду све трошиш около свога сина, и зафајду си обећавао половину царства својега ко ти га излијечи, моја ти га је мајка замађијала, него добави очи од змаја, срце од аждахе и змију крилатицу ухваћену између госпођа, па свари у једноме лонцу неомрчену а у води неначетој, од ђевојке самохране а на ватру самотвору, па нека за три јутра попије на ште срца из молитвене чаше, ондар ће ти оздравити и мене вјенчати.\" Прене се иза сна цар и једва чекаше, доклен му дан дође, али не нађе никога ко ће му све ово добавити, и ако је залуду обећавао по царства својега ко му све ово донесе. Најпослије један младић обећа му се ако му да шћер за љубовцу, и цар му без одговора обећа. Ови младић имаше чудотворни прстен, те с њиме кроза свијет, нађе аждају, па кад се виђеше, она пут њега да га прождере, а он пут ње да је уфати. Кад се састадоше, извади он они прстен (а ноћ бијаше), засја се језеро и планина од њега те јој заслијепи очи, извади анџар, закла је и срце из ње извади. Сад на чуду како ће наћи змаја, али чу да их има у највисочијим горама и да лете испод облака, па кад сунце западне, и они слете и почину по врховима планина, те он тамо и чекаше кад ће се сунце смирити, док ево ти један змај долеће и леже у једну шуму, те ови младић шумке прикучи му се и пушта огањ плаветан из прстена те му сажеже крила и очи заслијепи, па брже боље малом шкопицом извади му очи. Послије тога пође да тражи змију крилатицу, и кажу му да је њу лако уфатити, ма само у они трем кад се сунце помоли иза планина, јер она у сунце погледа, и доклен сунце добро копље не оскочи, слијепа стоји. Тако он прежи кад ће сунце изаћи, и срећом набаса на једну, уфати је и прикоље и шњом у торбицу па пут за уши те к цару. Цар се обесели, и добави лонац неомрчен, воде неначете и ђевојку самохрану, но нема огња самотвора. Али ови младић окрене около огњишта с прстеном три пута и изниче огањ, те сварише у лонцу очи од змаја, срце од аждаје и змају крилатицу и дадоше да пије царев син за три јутра из молитвене чаше, те пребоље и оздрави. Цар даде оному младићу своју кћер за жену, и у један дан ожени сина оном ђевојком која му је на сан долазила и одмах му се јавила, како му је син оздравио, и удаде шћер, те тако стече сина, невјесту и зета хвалећи Господа Бога, који може кад хоће.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Биберче==\nБила жена нероткиња, па молила Бога да јој да да роди, макар било дете као биберово зрно. Бог јој даде по жељи, те роди мушко дете као биберово зрно. Из почетка у радости није марила што је толишно дете родила, али после дође јој на жао гледајући другу децу која су се с њезиним родила где нарастоше на женидбу и удадбу, а њезино остало као биберово зрно. Онда окрене у плач и јаук сваки дан. Један пут дође јој у сан неко и каже да не плаче више, биће њен син велики као јаблан. Иза тога сна остане весела, али не задуго, јер мало по том дође јој син и рече да мора ићи куд му је у сну речено; и тако он оде а мати остане плачући. Ишавши он задуго дође у један царски двор па уђе у башчу, кад тамо – царска кћи седи под једним дрветом и плаче. Он јој назове помоз Бог и запита је, за што плаче, а она му одговори да је то дрво под којим сеђаше, родило три златне јабуке, да јој је отац заповедио да чува, али дође ала испод земље те за три јутра однесе све три јабуке једну по једну, те сад несме оцу да каже, а отац сазвао сутра силне госте да им покаже шта му је Бог дао. Он јој каже да ућути, он ће јој све три јабуке од але донети, само да му да две своје слуге да иду с њим. По том он купи једну овцу и заклавши је сва четири черега метне у торбу а остало баци па понесавши и једно уже оде са слугама иза града на језеро, и онде дигне један камен па рече слугама, да га на ужету спусте доле, па кад задрма уже, да га вуку горе. Тако га слуге спусте, кад тамо – лепа башча и кућа, кад уђе у кућу, а то ала седи код ватре и у великом казану нешто вари. Ала како га угледа, скочи нањ, а он јој брже баци један черег меса; док се она сагну и узе месо, он украде једну јабуку; ала опет на њега насрне, а он јој баци други черег па узме и другу јабуку, кад ала онај черег прогута, она опет на њега насрне, а он јој баци трећи па узме и трећу јабуку; кад ала четвртом на њега насрну, он јој баци и четврти черег, па бјежи натраг, и тек да се ухвати за уже, а ала испадне на поље, а он брже одсече од своје ноге меса па јој баци и задрма за уже, те га извуку горе. Потом преда царској кћери јабуке па оде. Мало време затим прође, а ала почне сваки дан горе излазити, те је сваки дан јела по једну девојку коју су јој морали из града слати редом, тако дође ред и на цареву кћер, која је била испрошена. Отац и мати и сва господа испрате је до језера, и онде изгрливши се с њом и изљубивши отац и мати врате се кукајући, а она остане сама да чека алу. Чекајући тако стане се молити Богу, да јој пошље Биберче, које јој јабуке од але донело, да је сад избави. У том Биберче дође у град, а град сав у црно завијен. Кад он запита што је, и они му кажу, он брже на језеро и нађе цареву кћер где седи и плаче, па је запита, хоће ли поћи за њега, ако је од але избави. Она рече: \"Хоћу, али ти ме не можеш избавити; један је само који би могао, али тога нема.\" \"А који је тај?\" запита он, а она одговори: \"Истина да је мали као биберово зрно, ал\' он би мене избавио.\" Биберче се насмеје и рече јој да је Биберче сад велики момак, и да је дошао да је избави. Она се зачуди и кад види прстен што му је дала онда кад јој је донео јабуке, осведочи се да је он баш. Онда јој он каже да га мало побиште, и ако заспи да га пробуди, кад се језеро задрма. Он легне њој на крило и она га почне бискати, те он заспи, кад у један пут језеро се зањиха, а она почне плакати, и суза кане њему на образ, а он се тргне, узме мач и стане да чека алу. У том ето ти але са девет глава, он је дочека и одсече јој једну главу, а ала јуриш на њега, а он јој одсече и другу, и тако свих девет. По том заиште од девојке мараму па повади свих језика девет и веже у мараму, а девојци каже да ником не казује ко је је избавио, он ће већ доћи кад буде време, па онда оде. Кад и девојка пође кући, срете је њен младожења и каже јој: ако не ће казати да је је он избавио, да ће је убити, па јој је све једно. Она се размисли, и опомињући се шта јој је Биберче казало, да ће доћи кад буде време, обећа да ће казати да је је он избавио. Младожења се врати те понесе за сведочанство свих девет осечени глава. Кад она дође с њим своме оцу и матери, није се могло знати кога већма грле и љубе, њу или њега, и науме, одмах да их венчају, али се она начини болесна. Кад прођа неколико дана, ето ти Биберчета, и каже да је он избавио девојку. Сад цар коме ће да верује? девојка не сме да каже, онај прети да ће је убити; те цар нареди да им суд суди. Кад изиђу на суд, суд рече: ко има сведочанство, онога је девојка. Кад онај изнесе главе а овај језике, опет суд не зна, коме ће да верује, јер онај каже да није главе одмах посекао него потрчао с девојком к оцу, а кад овај изнесе девојачку мараму, он каже да је девојка мараму од страха изгубила. Онда цар рече, да у јутру иду оба у цркву на молитву, тамо ће бити и девојка, па ко пре дође, његова је. Биберче није хтело ићи, док не зазвони, а онај се дигне у поноћи, али чим корачи у цркву, провали се под њим земља и сав се исече на ножеве. Онда девојка упали свећу и седне код јаме да чека суђенога. Кад удари звоно, ето ти Биберчета. Онда цар види ко је прав, и венча своју кћер за Биберче. По том Биберче ## својој матери да види да је он велики.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Царев зет и крилата баба==\nОтац и мајка имали сина, па овај уснио да је постао царев зет. У јутру кад се разбуди, каже оцу и мајци даје нешто врло лијепо уснио. Отац и мајка запитају га шта је уснио, а он им одговори: \"Вала нећу да вам кажем.\" Онда га отац и мајка добро изшибају и назову га инатом па га отерају. Овај сирома што ће, куд ће, те на друм. На овом је друму задуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: \"Помози Бог, дијете!\" А овај му одговори: \"Бог ти помогао! како си? шта радиш?\" \"Фала Богу, здраво, како си ти? а шта ти је те плачеш?\" а овај му одговори: \"Е мој брате, уснио сам један сан па ме тераше отац и мајка да им кажем, а ја нешћех, зато ме избише и казаше ми да сам инат, па ме оћераше.\" \"Е добро\", рече татарин, \"кад ниси шћео њима казати, а ти кажи мени, ја сам царски човек, па ћу цару казати, и ако буде што добро може и за тебе лијепо бити.\" А овај му одговори: \"Макар да си и сам цар, ја ти казати нећу.\" Татарин отиде, но чим цару дође, одмах му све каже, како је једног дечка на путу нашао и што је с њим разговарао. Онда цар пошаље другог свог човека, те овог јуношу нађе и пред цара доведе. Сад га упита цар, шта је уснио, а овај му одговори: \"Нећу да ти кажем.\" А цар му рече: \"Знаш ли ти, ко сам ја, и да сам ја цар, па ако мени не кажеш, ја ћу те објесити!\" А јуноша му одговори: \"Вала ако си баш и цар, ја ти опет нећу казати.\" Сад га цар затвори у једну собу до које је била једна велика соба, гдје је била царска кћер у кавезу. Овај је сирома послије домишљао се, што ће и како ће, кад у вече, мој брате! али негдје звецкају виљушке и кашике, јуноша усамљен разгледаше, гдје је дувар слаб, да га како прокопа и види, шта је у другој соби и што се у њој чује. Кад ли, мој брате, прокопа, али тамо царска кћер заспала па јој више главе гори свијећа шарена а ниже ногу бијела, около ње спавају слушкиње а на асталу свега доста. Овај се онда полагано провуче кроз дувар и прикраде ка асталу, па на овом шта нађе, све поједе и попије, па онда ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод ногу метне више главе, па онда отиде на своје мјесто а ону провалу тако зазида, да се никако није могло знати да је дувар кварен. Кад се у јутру царска кћер разбуди, види свијеће промијењене а астал у свему празан, онда стане викати на слушкиње говорећи, да су то оне учиниле. Оне се клеше, да то нијесу учиниле, али царска кћер то не вјерова. Сад царска кћер пошље оцу свом прошеније, да у дворану ноћу све неко долази и с астала пите и све остало поједе и попије, и да слушкињама заповиједи, да се не усуде више свијеће мијењати. Цар јој учини по молби, али при свем том царска кћер опет подозријеваше на слушкиње. Да би дакле и у сну виђела и онога, који све са астала поједе и попије а послије свијеће јој мијења, уватила, намаже очи некаквом травом, која и у сну даје вид, па онда заспи послије вечере. Пошто прође два три сахата ноћи, а јуноша опет провали зид и уђе у собу те све са астала поједе и попије, па онда узме шарену свијећу изнад главе, те је метне под ноге, а ову бијелу испод ногу више главе, па пође да иде. У томе маху увати га царска кћер за руку, но кад види, какви је прекрасан младић, онда га испита, ко је и шта је и одкуда је у ову апсану доведен и зашто, па потом му каже, нек се опет у своју собу врати. У јутру кад сване, поручи царска кћер оцу, да још толико јела и пића пошаље доказујући му, како су јој слушкиње гладне. Цар и то учини, и тако се од сад рањаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле, док царски ферман не изиде, да је кћер његова пунољетна и да ће је удати. Кад ово дозна царска кћер, онда она пише свом оцу и каже му, да она ни за кога другог веће поћи но за оног јунака, који џилитом бедеме њиног града пребаци. Разумјевши ово цар позове све своје великаше, везире и паше и заповједи им, да сваки свог сина поведе у први петак. Кад ови дођу и своје синове доведу, онда цар изведе своју кћер и са њом изнесе џилит, па онда по жељи своје кћери заповједи, да који мисли и жели бити царев зет, баца џилит и бедеме града пребацује. У овом јунаштву сви су се надметали, али бадава ни један не може ни на пола добацити. Кад то види царска кћер, онда замоли свог оца, да оног роба, којег је прије три година дао затворити и којега она кроз дувар опажа како дише и дуварове креће, изведе, и да огледа његово јунаштво. Чувши ово цар много се удиви и каже, да је тај роб јошт прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли, да је он давно иструнуо. Потом даде истог роба извести и зачуди се врло, кад га угледа, како је красан младић, те му се одмах врло допадне и омили. Сад му даје џилит и заповједи, да огледа, може ли бедеме пребацити. Остала пак велика господа и њини синови смијаху се и потпрдиваху говорећи: \"Хо! хо! јадан ти је, да он пребаци бедеме градске, кад синови Мухамедови не могу.\" Но ово њино смијање преокрене се у жалост, кад виђеше, да овај јуноша тридесет аршина преко свих бедема даље пребаци џилит и до половине га заћера у један велики камен. Сад цар видећи оваковог доброг јунака и немарећи, што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много дара и блага му поклони. Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме шњиме се опкладити, да везирски синови у први идући петак спреме вечеру за хиљаду људи а да царски зет поведе своју жену и хиљаду људи на зијафет, па ако све ово што везирски синови буду спремили, људи не поједу, да царски зет њима уступи своју жену и сву пратњу. На ово обје стране пристану и још се писмено обвежу. Кад приспије вријеме, у које је требало поћи, онда царски зет позове дружину, но не дође му више него девет стотина деведесет и пет људи. Сад царски зет узме овијех девет стотина и деведесет и пет људи и своју жену, па се крене на пут. Идући тако нађе једног чоека који се бијаше сагнуо увом к земљи, и тако стајаше. Сад му царски зет рече: \"Помози Бог, брате!\" а он му одговори: \"Бог ти помогао!\" \"А шта ту радиш?\"\"Вала ништа ,тек беспослен, па слушам како трава расте.\" Кад ово чу царски зет а он му рече: \"Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину? мене зову везирски синови на зијафет, па би и теби било лијепо.\" А овај му одговори, да хоће, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и шест људи. Идући даље нађе другог чоека, који укочен на путу стојаше и на све се стране обзираше. Упита га царски зет, шта он овдје ради и шта ишчекује, и овај му одговори, да се је опкладио са тицом да она лети а он да трчи \"па ево\" рече, \"три сахата како сам овдје заишао, а тице јошт нема.\" Зачуди се царски зет оваковој брзини, па га упита: \"А би ли ти, брате, пошао са лином у дружину? мене везирски синови зову на зијафет, па ће и теби бити лијепо \"Овај се обећа и пође, и тако царски зет доби девет стотина деведесет и седам људи. Идући још даље опази трећег чоека, који у небо гледаше, и упита га, што у небо гледа и шта од туда изгледа, а овај му каже, да је бацио џилит у небо, \"и ево\" рече, \"три сахата га чекам да пане, па га не има.\" Царски зет позове и овог, те и тај шњим пође, и тако добије девет стотина и деведесет и осам друга. Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу па по казану лоит стругуће, назове му помози Бог, а овај му одговори: \"Бог ти помогао!\" \"А шта ту радиш?\" \"Вала,\" рече \"ништа, бијах направио мало за доручак, па да бијаше јошт, могаше те поарчити.\" Понуди и овог да шњим пође, а овај радо пристане, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и девет друга. Са овом дружином идући даље нађе петог чоека, овај бијаше попио једно велико језеро воде, па стао на средини те сеири, како се рибе праћакају. Назове му помози Бог, а овај му одговори: \"Бог ти помогао!\"\"А шта ту радиш?\" рече му царски зет: \"Вала ништа, јутрос мало подоручковах, па се овдје свратих на ову водицу, те мало пијнух и гледам како се ови црвићи сицкају без воде. \"Понуди и овог, да с њим пође, а овај једва дочека, и тако царски зет добије хиљаду другара, па шњима у мјесто. Кад тамо дођу, онда одсједну коње, па се мало одморе, а везирски синови спремили вечеру и свега доста – јела и пића, да и четири хиљаде људи појело и попило не би. Сад царски зет пошаље оног што је триста ока качамака појео за доручак па му не било доста, и каже му да огледа јело и пиће и види како је. Овај отиде тамо па узме куплачу те од ораније до казана, од казана до ораније, ондале кусни, ондале сркни, док све остави празно, па послије и све пиће попије и дође царском зету па му каже, да је он сам вечеру сву појео и да му још није доста. Кад ово види царски зет, онда позове везирске синове и поиште њине жене да му даду. Ови га стану молити, да им по уговору првом не узима жене, већ да јошт њему опкладу учине, па ако царски зет и ову добије, онда да му даду своје три жене и све имање. На ово царски зет пристане и тако се опкладе, да они ужаре пећ што боље могу, а царски зет да нађе једног чоека од своје пратње и у онако зажарену пећ баце, па ако не изгори, да му даду своје три жене и све имање: ако ли сагори, онда да царски зет њима даде своју жену и сву пратњу. Кад ови зажаре пећ, онда царски зет рече овоме што је попио језеро воде, да иде и скочи у пећ, а овај одмах ускочи у пећ па бљуне из себе силну воду и жар погаси, па онда стане певати: \"У царева зета сад ће да буде четири жене: наша је опклада! наша је побједа!\" Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко па умоле царског зета, те им одобри још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој дружини једног брзог чоека, па нека он трчи ногама, а баба нека лети, и које прије са изворца испод те и те планине воде донесе, онога да је опклада. Онда царски зет повиче: \"Дајте ми из дружине оног чоека који се био са тицом опкладио, да он трчи, а тица да лети, па три сахата прије тице дође.\" Кад овај чоек дође, онда му везирски синови даду једну тестију а крилатој баби тиквицу. Баба полети, а ова потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке празну тиквицу, па полети што брже може натраг, док овај тиквицу наточи, баба далеко измакла: али онај што чује како трава расте, одмах опази шум бабинијех крила па дотрчи и каже царском зету: \"Баба преварила нашег чоека, узела му пуну тестију а уклепала празну тиквицу, и док овај наточио тиквицу, ево баба ђе је измакла и сад ће бити ту: ја чујем већ како лети.\" Онда царски зет позове оног што је бацио џилит у небо и три сахата чекао да падне па га још нема, те овај угледа бабу па потегне џилитом у облаке те бабу у прси, баба мртва на земљу падне, а чоек стиже и донесе воду. Сад царски зет узме три жене везирскијех синова и све њино благо, па са својом женом везирским снахама и пратњом дође здраво и весело свом двору, гдје поживи задовољно до свога вијека.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Свети Сава и ђаво==\nПошао свети Сава преко једне планине па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побјегне, али не могне, па се сада сретну на путу. Свети Сава рекне ђаволу: \"Помози Бог!\" а овај одговори: \"Није ти за тим стало.\" \"Како си?\" рече свети Сава, а ђаво му одговори: \"Шта је теби брига како сам?\" \"Куда хоћеш?\" упита га свети Сава, а овај одговори: \"Ни за тим ти није стало.\" \"Шта би радио?\" рече свети Сава; а овај му одговори: \"Радио би баштованлук, кад би имао мршаве земље и таког ортака.\" Онда света Сава каже ђаволу: \"Чујеш, побратиме, баш ако хоћеш да радиш баштованлук, ево сам ти ја ортак, но да се договоримо, како ћемо и шта најприје радити и сијати и ко ће сјеме набављати.\" А ђаво му одговори: \"Вала, ако ме и мрзи с тобом радити и опет ти се покорити нећу, али само хоћу да начиним уговор па да отпочнемо радити.\" Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше. Е рече сад свети Сава ђаволу: \"Пола је моје а пола твоје, па бирај сам које волиш.\" Видећи ђаво силна пера у лука превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи. Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило кад види да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену, а свети Сава повади лук и однесе га. Ово ђавола врло ожалости па се ријеши те јошт један уговор са светијем Савом учини, да посију и посаде купус, па ђаво рече: \"Ја ћу оно што је у земљи, а ти оно што је на земљи\" и тако буде. Купус, мој брате, посаде и овај све растијаше више и развијаше свој лист, док се и главице укажу. Видећи ово ђаво мишљаше: кад је оволика чвонта на земљи, то колика мора бити у земљи, па се врло радоваше. Кад у јесен буде, свети Сава дође те купус посијече а ђаволу остави корење. Мало за тијем ево ти и ђавола! Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика. Па чим један корен извади и види, да нема ништа, пренемогне се од муке па онда умоли светога Саву, те јошт један уговор начине, да посију кромпире, па онда што је у земљи то нека буде светога Саве, а што је на земљи то да њему остане. Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина, па онда цвијет а за овијем бобе. Видећи ово ђаво стане се смијати и светом Сави пркосити. Но кад буде у јесен, онда цимина опадне и иструне, а свети Сава повади кромпире па у трап. Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву, те посију шеницу и уговоре: што је на земљи нека буде светог Саве, а што је у земљи то да буде ђаволу. Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је израсла, и говораше: \"Из малог зрна нарасте оволика стабљика.\" Кад буде у јесен, онда свети Сава позове жетеоце, те шеницу пожње, а ђаволу стрн. Сад ђаво стане плакати па од љутине рече: \"Вала, попе, баш хоћу још с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме још и овђе превариш, онда од нашега ортаклука нема ништа. И тако посаде виноград. Кад виноград треће године роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да опет бирају шта који воли. Сад свети Сава упита ђавола: \"Што волиш, ортаче, или чорбу или густижу?\" а ђаво одговори: \"Вала ја ћу густижу, а теби џаба чорба.\" Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па после источи вино, а ђаволу остане џибра. Сад се, мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воду, начини казан и препече ракију, а свети Сава тек њему, – па му рече: \"Шта је то, ортаче?\" а овај му одговори: \"Печем ракију, побратиме!\" Онда свети Сава рекне: \"Дајде, ортаче, да видим, ваља ли.\" А овај му наточи у чашу. Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побегне и рече: \"Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес!\" па тако ишчезне, и више га никако нема тамо гдје чује да је поп.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n=Шаљиве приче=\n\n==Пијесак и свети Петар==\nДође један градски ловац у село да лови. Около подна уђе у кућу једнога сељанина познаника да што руча; пошто сједе, погледа около себе и види врло мало земље у оно село, већ све гола литица и силне гомиле натрпане мали и велики камења. Зачуђен упита сељанина, који о ручку рађаше: ,Бога, ради, побратиме, како ви овђе у овоме селу без земље можете живљети, и од куда ове силне гомиле и рпе од камења?\" \"Зло и наопако.\" одговори сељанин. \"Причају, господару, наши стари да су чули од својијех прађедова, кад је Христос по земљи ходао, да је ходио за њим свети Петар и носио врећу ситнога пијеска, те господ ђе је хтио да буде брдо, узео би зрно пијеска и рекао би: \"Да умножит сја\" те су зато свуда велика и висока брда; а кад је дошао у наше село, провали се светом Петру врећа и више половину проспе.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Ко је то? – Никола!==\nЈеднога сељанина врло почне прогонити брат, којему је име било Никола, и не само што га је сваки дан прогонио био и глађу морио, него и сву очевину проћордисао, док га најпослије нагна невоља да одбјегне од брата го и бос, т.ј. без нигђе ништа, и од тога часа ниједнога човјека на овоме свијету, којему је било име Никола, није могао на очи виђети ни име чути. Једну вечер куцне му неко на врата, и он пошље домаћицу, своју жену, да види ко је, а она кад види, јави, да је сиромах и да милостињу тражи. Он кад чује, рече јој: \"Пушти га унутра.\" Тек што сиромах шћаше да по обичају приступи да му руку цјелива, запита га сељанин: \"Како ти је име?\" \"Никола\" одговори му сиромах. \"Надвор, надвор, из куће.\" док јадни просјак онако уплашен побјеже без обзира говорећи: \"За што, брате, ако Бога знаш?\" \"Како зашто\" одговори сељанин, \"дали не знаш да ми је с мојега брата Николе и свети Никола омрзнуо, а камо ли нијеси ти!\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Мој је предњак==\nБио један човек па имао жену која је хтела свакад да је њена реч старија, а сиромах муж морао јој давати за право. Један пут кад су седили пред кућом, пролети онуда велико јато ждралова, а један ждрал пред свима измакао поздраво. Гледајући жена ждралове рече мужу: \"Вида, човече, како онај ждрал напред лети, оно је баш мој!\" \"Није, жено\", рекне човек, \"оно је предњак и старешина оних других ждралова, а ја сам твој старешина, даклен је мој предњак.\" \"Није твој, него мој\", одговори жена, и тако није твој него мој, они се посвађају, те најпослије жена рекне човеку: \"Човече, ако не ће бити мој предњак, ја ћу умрети.\" \"Па умри\", одговори јој човек, \"један пут нек је и моја старија.\" Жена легне пак се начини да је умрла. Лежећи тако целу ноћ, кад буде у јутру, рекне јој муж: \"Устај, или ћу сад ићи да зовем жене да те окупају и наместе.\" \"А јели мој предњак?\" проговори она, а он јој одговори: \"Није.\" А она рече: \"Кад није, нека ме купају.\" По том отиде муж и дозове жене, те је окупају и наместе. Онда човек као наричући око ње пришапће јој: \"Устај, или идем да те огласе.\" \"А јели мој предњак?\" запита га она, а кад јој он опет одговори да није, она му рече: \"Кад није, нека ме гласе.\" Кад већ дође време да се сахрањује, опет јој муж пришапће: \"Устај, сад ће доћи поп и ђаци да те прате у гробље.\" \"А јели мој предњак?\" Запита жена, а кад јој он опет одговори да није, она рече: \"Кад није, нека ме прате.\" У томе дође и поп и ђаци и свет се искупи, те је изнесу на авлију те свештеник очита последњу молитву, а човек као плачући над њом пришапће јој: \"Устај, несрећницо! зар не видаш да те хоће у раку да те носе?\" \"А јели мој предњак?\" упита она, а кад јој он опет рече да није, она одговори: \"Е кад није, нека ме у раку носе.\" По том однесу је у гробље, и кад је спусте у раку, свештеник по обичају баци на њу земље па оде први. Онда муж рекне свету: \"Идите, браћо, полагано кући мојој, ето одмах и мене, само хоћу да је ја сам земљом покријем тако сам јој се заверио.\" Онда свет ко оде ко не оде, а муж се спусти у раку, па викне жени кроз заклопац: \"Устај, проклетницо! Ето хоће земљом да те затрпају.\" \"А јели мој предњак?\" Запита она опет, а кад јој муж одговори да није, она му рече: \"Кад није, човече, а ти иди кући, подај свету нека једе и пије за моју душу, а мене нека затрпају.\" Кад муж види да ништа не помаже, он дигне заклопац и рече: \"Устај! твој је предњак, нека те ђаво носи!\" Онда жена ђипи онако с покровом, па стаде трчати за светом и викати: \"Станте, народе, мој је предњак! мој је предњак!\" А свет кад види, помисли да се повампирила, па бежи! а кад чу поп где она виче: \"Мој је предњак!\" помисли да она мисли њега, па бежи колико игда може, а жена све претрчала па јури за њим вичући: \"Стани, попо, мој је предњак!\" А кад поп види да ће га стићи, падне од страха – а она прође вичући: \"Мој је предњак!\" и тако отиде кући.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n \n==Зет и пуница==\nНекакав зет дође у пунице, и сједећи код ватре види ђе двије жене добро посоле један лонац, па помисли у себи да оно што се у лонцу кува, већ није за јело, и као што су зетови у пуницама шаљиви и безобразни, намисли да га и он јошт тако пресоли, да се ни у уста узети не може, па онда оставши сам у кући, завуче обје руке у сланицу и заграби пуне прегршти соли. Сланица је била од дрвета и имала округлу јаму, на коју се со унутра сипала и напоље вадила. На ону јаму он руке увуче ласно у сланицу, али их заједно, још пуне соли, ни по што није могао напоље извући, и тако мучећи се око тога и натежући, руке подбуну да најпослије ни једне ни празне није могао извући. Кад у том неко рупи на врата, он брже боље сједне, па сланицу с рукама метне међу ноге, да се не би виђело шта му се догодило. Кад потом сједну за вечеру, он од срамоте не смједне казати шта му се догодило, него рече да је сит и да не може вечерати ништа. И тако послије многога нуђења и мољења, он на чудо и жалост свију кућана не ћедне ни сјести за софру нити и шта окусити. Кад се по вечери чељад разиђу из куће, он устане и носећи сланицу на рукама изиђе на поље, па угледавши за кућом кроз мрак своју пуницу ђе стоји, помисли да је пањ некакав, па разманувши сланицом удари је по плећима колико игда може, говорећи тамо њој матер: \"Ти мени не даде вечерати.\" Пуница се на то тргне, и одговори му: \"Ана те темате било! Како ти нијесам дала вечерати? Та нијесам ли те звала и нудила више од десет пута!\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==За што су простаци сиромаси==\nКад су народи дијелили срећу овога свијета, скупе се сви насред свијета и почну дијелити добра његова, па да брушкете мећу, и кога што допане на срећу, нека га носи. Ришћани не знајући, шта би они одабрали за се најбоље, не пристану на брушкете, него реку да сваки за себе изабира по својој вољи, и да у исто вријеме виде ко што мисли. Реку најприје Латини: \"Ми ћемо мудрост;\" Инглези: \"А ми ћемо море;\" Турци: \"Ми ћемо поље;\" Руси: \"А ми ћемо горе и руду;\" Французи: \"Ми ћемо аспре и рат;\" \"А ви Срби, шта ћете ви?\" \"Док се договоримо.\" реку, пак ни данас јошт се не договорише, те тако сваки своје понесе.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n \n==Поп и парохијани==\nБуде једне године силна суша, за то састану се сељани пред црквом по летурђији, и укоре попа како му нијесу пријатне молитве к Богу, а у толико је пута залуд молио за кишу. Поп се нашао мудар и рече им: \"Знадите, браћо, да су ми јучер поручили озгор с неба да се с вама договорим, у који ћете дан да вам пошље и колико кише. Сад ми одговорите.\" Рече главар од села: \"Ето сјутра у понеђелник.\" Одговори поп: \"Сјутра не, за што сам најмио мобу, да ми окопавају фрментин.\" \"А оно у уторник\" рече главар, а други одговори: \"А зар нијеси видио да ми је толико жито прострто на гувно да се суши?\" \"А ми хајдемо у сриједу\" рече главар, а трећи одговори: \"Не у сриједу, мене је крсно име, пак ако ми се званице сквасе, ондар куд ћу ја?\" \"А ми елајмо у четвртак\" рече главар, а четврти одговори: \"Како у четвртак? да ли ја та дан не женим сина?\" \"Ајдемо дакле у петак\" рече главар, а пети опет скочи: \"Не у петак, људи говоре да никака срећа у петак није пробитачна.\" \"А ви, браћо, ајдемо у суботу;\" \"Богме ја не ћу\" одговори шеста, \"догнаће ми један ортак два вола, ако се погодисмо, пак ваља ми их обидовати.\" Тадар рече поп: \"А ви, моји људи, ове друге неђеље, договорите се, пак ми одговорите.\" А сељаци се ни друге неђеље не могоше договорити, па ни до данас.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Оклад шта је најбјеље==\nДаду се у разговор два пријатеља, сељанина, шта је најбјеље на овом свијету. Један од њих рече: \"Млијеко\", а други да није, него једна друга ствар, те се тако опкладе. Ови потоњи дакле зазовне на вечеру онога што говори и оће да је млијеко најбјеље, пак по вечери справи га у своју постељу да леже, те пошто леже, однесе свијећу из собе у којој му је пријатељ лежао, и пошто заспи, принесе му пунан шкип умузенога млијека при постељи. Нотњо дигне се гост за своје потребе, те посред млијека, а из млијека насред куће стрмоглав, па повиче онако траповијесан иза сна домаћина. Скочи домаћин знајући, шта се догодило, пак принесе свијећу, и рече му: \"Жао ми те, али ми је мило ђе сам оклад добио, јер је дан бјељи од млијека.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Љениви слијепац==\nСрете један лијенштина на путу слијепца ђе у једну торбу носи пуну крува а у другу гусле, пак сједе пред кућом једном и узме слијепац гусле те уза њих много лијепу и красну пјесну испјева. Слушајући га љенивац, стане му завидити говорећи, да нико на свијету ласније од слијепца не живи, а за то што мукте једе а уз гусле пјева без најмање бриге, те почне молити Бога да ослијепи. Бог као Бог, вала њему, одузме му вид очињи, те ондар он весео. Купи од њекуда гусле и почне се учити појати, те добави вођу те с њиме по свијету крену шљепачки и сваке пјесме појући. Један дан зар су му се биле гусле нешто поквариле, како ли, еле никако не могаше започети да с њима напредује, пак пред скупљенијема насмија се и рече: \"Вала, господо, кад ми гусли лијепо не ислеишу, не мили ми се ни да сам ослијепио.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Зет у пуницама==\nВјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша. Имао је једнога слугу којега је научио, да кад гођ би се он што пред ким фалио о чему, да он вазда помаже му полагивати, и рече више него што је он рекао. Пође један пут у пунице и поведе собом полажицу, кад тамо дођу, дочека их пуница, и по вечери почне јој се зет фалити, како он умије добро нашку књигу, а слуга му дода: \"Умије неборе и Латинску, те да знате како!\" Даље стане се зет фалити, како има више од десет крава и волова, а слуга рече: \"Има ваистину и двадесет.\" Даље рече, како може на годину од осам краставаца добити тридесет цекина, а слуга потврди: \"Може, и преко шездесет, душе ми и образа.\" Најпослије рече, да може највишега коња прескочити, а слуга рече: \"Може, поштења ми мога, и два један уз другога.\" Слушала пуница то и дичила се, па запита зета: \"За Бога, што си тако блијед и жут у образу?\" А зет одговори: \"Ово ми се само у љето догоди\", а слуга потврди: \"Јест, вјере ми моје, и у љето и у зиму вазда једнак.\" На то се вјереник ражљути, пак му рече: \"Мучи, ничиј сине, ако си све досад истину говорио, ту си најпотоњу слагао.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Сељанин и господар==\nОпотреби један сељанин, који пошто је све своје очинство распросуо, склони се да иде код којега богаташа службу тражити, и нађе једнога богата но при том простака, а замоли га, да би га на службу примио, и богати одговори му: \"Ја оћу, но какав занат умијеш?\" Сељанин одговори: \"Ја кувати, ја пећи на толико начина.\" Богаташ га на то запита: \"А да колико би ми узео на годину плате?\" Сељанин одговори: \"Дванаест цекина на годину и да ме раниш и обукујеш.\" Богаташу се врло цијене учини, па на то пристане и прими га у своју кућу. Сјутрадан у јутру дигле се све остале слуге, чељад од куће, па и сами господар, а новога нашег најамника нема, док около самога подна иде господар расрђен да га зове, куцне му на врата ђе је спавати пошао, и он му отвори. Кад га нађе да се дигао из постеље и онако гола ђе сједи, зачуди се пак му рече: \"Тако ли се служи?\" А он му одговори: \"Господине! ја те од јутрошњега јутра све овако чекам, како смо се и погодили.\" \"А како смо се погодили?\" рече господар, \"да ме раниш и обукујеш\", одговори слуга \"пак сам те чекао, кад ћеш доћи да ме обучеш.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Сељани купују памет==\nСастану се један дан на обично мјесто старјешине и главар од једнога мјеста који је на мору шкољ, и стану се корити једни другога, како од њих никад не може бити мудар као што у друга мјеста има мудријех људи. \"Знате ли, браћо\" рече један понајмудрији \"до чеса је то? Све без пусте памети, него ајдемо скупити педесет талијера па да пошљемо у Млетке тројицу од нас да купе, јер су Млечићи, чуо сам, најмудрији и да толико памети имају, да и продавати могу па и цијене.\" Сви на то пристану, те скупе речене новце и оправе тројицу, те у Млетке. Кад тамо дођу, почну припитивати ђе би је купили и по што ока. Тако се намјере на некаква мајстора хитра у руги и подсмијеху, који им рече: \"Ја ћу вам продати не оку но литру, а двије нека ми остану за те аспре.\" Они пристану, а он од некуда добави једнога миша, те жива затвори у једној шкатуљици, и рече им: \"Ево вам памет овђе, него одмах бјежите дома, и не отворајте, приђе но дома дођете.\" Сељани се врате весели у исти брод, с којим су и дошли, па кад дођу близу својега мјеста, рече један од њих: \"Ваистину није право да памет подијелимо свакоме једнако, него узмимо ми тројица половицу а половица нека свему селу.\" Остала двојица пристану одмах на то, па кад отворе шкатуљицу, а миш као миш побјегне те се негђе у брод завуче. Сад сељаци начну кукати и лелекати а један одговори: \"Што вам је? ево је у броду, нигђе није побјегла.\" Кад дођу, дочекају их браћа жељно и радосно, но кад чују зли глас, озловоље се, па се најпослије договоре те брод извуку на сухо и стану га редом чувати све по један од села, па кад гођ би што шћели да кому мудро отпишу или одговоре, вазда би у брод отишли, да најприђе памети напуне.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Крепао котао==\nИзмисли један прости сељанин, како би преварио неког каматника трговца у вароши, који му је доста кривице урадио, и пође један дан у трговца молећи га: \"Господару, молим те, узајми ми котао ракијнски, да нешто ракије испечем, а до данашњега дана донијећу ти га и добити нањ талијер.\" Слакоми се трговац и узајми му котао, а сељанин седми дан пође к трговцу и однесе један преко мјере мали котлић ракијнски говорећи: \"Знаш, шта је, господару?\" \"Шта?\" запита трговац. \"Богме се окотио твој котао\" одговори сељанин, \"и ево сам ти ждријебе од њега донио, јер је у мене ждријебан и дошао, аја твојега не ћу.\" \"Браво! браво!\" одговори трговац, \"по томе се види, да си човјек поштен, фала ти!\" \"Него молим те, господару\" придода сељанин, \"нека још који дан у мене постоји котао, јер га онако болесна не могу справити.\" \"Добро дакле\" одговори му трговац. Послије десетак дана дотрчи уплашен сељанин к трговцу, па му рече: \"Господару, не знаш несреће?\" \"Које?\" запита трговац. \"Крепао котао.\" \"Како крепао, ничији сине!\" продере се трговац, \"како може котао крепати?\" \"Ето како\" прихвати сељанин, ,штогођ се коти, ваља и да крепа.\" И на овај начин, кад трговац потјера сељанина на суд, сељанин и у суду добије разлог, и узме велики котао за мали*.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Вина мијех и његова пјесма==\nКрене сељанин у једну варош на два три дни пред крсно име да донесе два мијеха вина, те купујући онако жељан као и остали сељанин напије се по закону, и начне по вароши као код куће пјевати, па и кад вино натовари, једнако почне кроз варош онако пјан пјевати и свијем путем дома идући. Кад дође на једну воду, растовари коња да му почине и да мало поспава, јер га је сан био предобио и вино. Кад растовари, сједе покрај једнога мијеха пунана вина и стане махати главом пут њега чудећи се, како вино онако весеље човјеку у главу и у срце улије, пак онда начне га бити што је најбоље могао шаком говорећи: \"Пивај и ти, гребен ти свићу! кад си у мијех, не оћеш пивати, а кад у ме уђеш, колико да триста врази у ме уђу.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Циганин и властелин==\nУпута се некаква силна а при том богата делија сам у кочији на шетњу, и удаљи се у далеке планине куд га је пут носио. Нагази случајно на три четири Циганина, који кад га виде сама и ваљана два коња, слакоме се и намисле, како би му их најбоље и најпоштеније украли. Искоче сви на пут, и тек што им делија помоз Бог назове, сви поскидају капе и пред колима на гола кољена клекну, и један од њих поче му говорити: \"Благо нама, господине, кад смо те дочекали и да можемо одвратити један дио од онога великога добра што је био нама твој покојни отац учинио, али не знамо другога начина, него ћемо сви твоја кола и тебе у њима вући.\" И тако одријеши један од њих два коња, а они се подупрегну у кола и стану га вући. Зачуђен младић од таке и толике почасти, а и онако дичан, пушти се да га вуку. Кад на један пут престану Цигани, и тек што рекну: \"Јели већ доста, господине?\" одбјегну сваки на своју страну, а властелин погледа, кад ли није ни очинијех му пријатеља ни коња, и не знајући, шта ли ће како ли ће, остави кочију насред пута те пјешице натраг у град. Кад дома дође, упита га матер: \"Камо ти кола и коњи?\" А он јој одговори: \"Тешко свуда без пријатеља, моја мајко! оставио сам их пријатељима твога мужа и мога покојног оца.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Кафа и њезино црнило==\nКад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу. Кнез помисли да је кафа највиша част, и науми кад се крсно име служи, те купи мало кафе. Кад дође кући, рече кнегињи: \"Спреми ово каве тамо кад дође кум поп, да му свариш.\" Кнегиња није никад кафу ни виђела а камоли пила али варила, и наком неколико доба прође поп покрај њихове куће, а кнез га сврати у кућу молећи га, да причека док му каву учине. Почне се поп изговарати да нема времена а да се ноћ примиче, али залуду. Уљезе поп, а кнез жени: \"Одмах каву пристави да се вари.\" Кнегиња настави по пињате воде и сву каву у воду, онако не попржену. Чека поп кад ће та кава доћи, кад кава никад варена, те поп запраши молећи, да га без каве пуште. Потрчи кнез до огња и запита кнегињу: \"Јели већ варена? Јели пуштила црнило?\" па кад види да није, врати се стидан говорећи: \"Опрости, куме попе, Бога ради! преварио ме у вашу варошу један Лацман и Лацмански син, те ми продао некакве каве која не пуштава црнило.\" Поп се насмије, те пође дома без каве.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Кудров и кусов==\nПотурчи се један обијесан Влах, а почне већма јаде Хришћанима задавати но доклен је био у своју прву праву вјеру. Наком неко доба срете се на путу оџа и поп, и даду се у разговор. Оџа да би се потсмијао попу ђе му се парохијанин потурчио, као ругајући се и силећи се рече му: \"Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу Турску вјеру, и Турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.\" Насмије се поп намјесто да се постиди, па одговори оџи: \"Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Кад се арчи нек се арчи==\nПриспије на ручак кум у кума тврдице изненада и кум му се ни мало не обрадује, али му је за невољу морало бити да га с веселим срцем дочека и предусрете, говорећи му: \"Мило ми је што си приспио, али ми је врло жао што ми се честито није намјерило него кртоле на бистру воду.\" \"Остав\' се, куме, душе ти!\" одговори гост, \"само кад је воља добра, а чуо сам да је гладну човјеку намјерна најбоља.\" По што наш тврдица то чује, пође у куварницу, и тек што уљезе, звекну се шаком по глави, пак узевши соли баци у пињату говорећи: \"Ех мога ископања!\" Но размисливши да сама со не ће осмочити кртолу и повољити госта, узме и двије црљене паприке, те пошто и њих врх кртоле врже, рече: \"Кад се арчи, нек се арчи.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Жеђа и вино==\nСпопане тешка жеђа једнога сељака пошто је био на покладе месне обједовао, а не имајући од куда да купи, срећом види једнога свога сусједа ђе носи пунану боцу вина из једне крчме дома за вечеру, а сељанин жедан и жељан вина, пође за њим, докле га пристигне, пак му открије да је жељан вина и да је врло ожедњао тако да би цијелу боцу да не предуши обличке попио. \"Валај не ћеш\" одговори му сусјед. Тадар рече му жедњи сељанин: \"А ти овако: ајде пери ми ако сву не попијем, а ти ми пљуни у брке.\" \"Оћу\" рече сусјед и даде му боцу вина пуну у руке, а сељанин притегне онако жељан и жедан и својски: одвали више од поле, пак пошто се добро напије, одагне и рече: \"Сад да ти је просто, пљуни ми у брке, кад си ме овако напојио.\" \"Валај није право ја тебе него ти мене, кад сам оваки магарац,\" одговори сусјед, и су по боце вина крене уздишући својој кући.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Утопио се поп што није руку дао==\nУкрцају се у један чун пет шест простака и један поп да се превезу преко једне ријеке илити блата, док та један мах пухне жестоки вјетар и изврне се чун те сви у блато. По срећи сви су знали пливати до самога попа, док начну се топити, те се сваки од њих ухвати за чун и преплију на другу страну. Кад се врате кући, кажу и попадији све како је било, и да се поп без памети и без потребе утопио. Стане у сав плач попадија кукати као коме је невоља, пак их запита: \"Како се утопи?\" А они јој одговоре: \"Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице завикасмо: \"Дај попе руку! дај попе руку!\" и он могаше ласно дати тек да хоћаше, ма не даде и у толико се утопи. \"Знам ја кукава кукавица\" рече попадија \"да је тако, ма да сте му завикали: \"На, попе, руку, хоћаше скапулати, јер је вазда (тешко мене!) научио узимати, а не давати.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Зла жена сачувала мужа==\nЗапанула бијаху два брата на крај пута да чекају крвника који им је понедавно оца убио, и који се та дан с пазара враћао. Кад га упазе на један пушкомет, приправе се да га убију, али он имадијаше још једнога друга који му рече: \"Бржај, ако Бога знаш, мрче; не ћемо ноћас никад кући доћи,\" а крвник му одговори: ,.Мени се, брате, душе ми! не мили у пусту кућу уљести за то што имам несретну жену, и проста Турска сабља ма не њезин језик, и ко би ме убио, душу би стекао.\" Ово чујући два брата, рече старији: \"Ваистину, кад овако злу жену има, боље бисмо му учинили да га убијемо, него ајде да га оставимо.\" И тако га пусте и већ му о глави нијесу радили.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==За што се свети Игњатије зове Богоносац==\nСвети Игњатије један дан ораше, и о пасу му вишаше тиква из које присркиваше воду кад ожедни. Прође путем Христос и види га, па га зовне: \"О Игњатије!\" а он му се одзове: \"Што вељаше! ко ме зове?\" Онда Христос рече: \"Помага ти Бог!\" \"Добра ти срећа,\" одговори Игњатије, а Христос опет рече: \"Оли ми дати мало воде да пијем?\" \"Оћу, чоче, а за што не\" одговори Игњатије, \"него дођи овамо.\" А Христос му рече: \"Дошао бих, него преко ове ријеке не могу прегазити.\" У то остави Игњатије волове, изује се и пријеђе с ону страну ријеке, кад ли тамо, не види никога и узалуд зове, те се он опет упути натраг. Ражали се Христу (фала њему) да се мучи, па му рече: \"Причекај ме мало, ето ме!\" Кад к њему дође, узме га св. Игњатије на плећа. Кад буду насред ријеке, рече Христос Игњатију: \"Игњатије!\" А он се одзове: \"Што вељаше?\" \"Јесам ли ти тежак?\" запита Христос, а Игњатије одговори: \"Богме јеси, као сва сила васиљена.\" \"Богме си погодио, и јесам баш сва сила васиљена,\" рече му Христос, и нестаде га.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Боник и болест==\nРазболи се један богати но прости човјек тако да је у двије три године дана све љекаре над собом измијенио без сваке помоћи. Најпослије му досади те стане молити Бога да умре. У томе дође к њему од некуда некакав калуђер, и тек шта га види, рече му: \"Благо теби, мој болесниче и Хришћанине, кад толико болујеш!\" Болесник му рече: \"Какво благо? Овако благо Бог теби дао пак да се наситиш!\" \"Ја сам читао\" рече калуђер, \"ђе стоји написано: А шта господ љубит кого, того наказујет.\" \"А шта ће то рећи, оче\", запита болесник, а калуђер му одговори: \"Богме рећи ће, да кога Бог љуби, тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му зафали.\" \"Оћу\" одговори болесник, \"али бих му више зафалио да ме заборави до пет шест година; а ово бих добро, ако си ти оче каил, тебе даровао.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Грјешник и луди исповједник==\nОтиде некакав грјешник Хришћанин к исповједнику на велики понеђелник да се исповједи, те између осталијех гријехова каже да се је пет пута уз часне посте омрсио. Кад чује исповједник, сав у трепетно чудо остане, и завиче: \"Бјеж\', грјешниче! ја те не могу одријешити од гријеха прво него питам владике, него дођи сјутра.\" Кад по том исповједник отиде к владици и замоли га да он одријеши грјешника од гријеха, владика се стане у цијели грохот смијати, пак му се наруга како он не зна за оваки мали гријех покору изнаћи, па му рече: \"Нека очита три оче наша и четири богородице дјево, пак одмах нека се причести.\" Сјутрадан ево ти грјешника да прими покору, и пошто му исповједник каже шта је владика наредио, рече грјешнику: \"Моли Бога, што је наш владика добар а знао би ми казати како се мрси уз часне посте.\" Тек што исповједник отпусти онога, ево му другога на исповијест, који му рече да је три пута меса уз посте јио. Сад се нађе у чуду наш исповједник не знајући, колику ће према гријеху покору измјерити, па пошто виђе да не може на крај изићи по покори коју је владика мало приђе казао, рече грјешнику: \"Још два пут јеђи меса, то јест сјутра и прекосјутра, па очитај три оченаша и четири богородице дјево, па у четвртак приступи са страхом да се причестиш.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Кум и његова прасица==\nЈедан сељанин замоли некаква другога богатијега од себе у истоме селу да му купи једно мало прасе, јер сам није имао од куда да га купи, па кад узрасте да га подијеле; и ови му га купи. Кад дође вријеме да се прасе убије, помисли у себи онај сиромашан сељак да није право да му управ половицу од њега да, па незнајући, како би урадио или да му од њега вишта не да а да поштен остане, пође к своме куму да се свјетује. Кум му рече: \"Ти прасе убиј пред вечер и јави ортаку да сјутрадан дође у јутро, да га с тобом подијели, па кад дође у јутро, почни кукати и плакати и реци му, да су прошле ноћи украли, а прасе мртво објеси о прозору да виси.\" Сељанин се обрадује, како ће цијело њему остати, и учини онако, како га је кум свјетовао. Кад сељанин прасца закоље и објеси, кум се привучи по ноћи и прасе украде. Кад у јутру сељанин види да збиља прасца нема, он брже боље кукајући ка куму, и каже му: \"Куме ах за Бога! Мени украдоше ноћас прасца.\" \"Тако, тако, куме, вазда говори\", рече му кум, а он му опет рече: \"Ма збиља ти говорим, куме, тако ми светога Јована који је међу нама.\" А кум опет: \"Тако, тако, само, куме, вазда говори.\" \"Али се не шалим, чујеш? него су ми га украли\" рече опет сељак, а кум једнако: \"Тако, тако куме\", те ортацима не допадне ниједноме ни дијел.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Капа и сват==\nЗовне побратим побратима у сватове. Овај је имао све приправно од хаљина, јере се свадби надао, али само капе није имао, или је није имао од куда купити или није могао добавити, те се тако нађе на чудо, и невоља га наћера, те пође у једнога сусједа и замоли га да му узајми капу, доклен се из сватова врати, и ови му је узајми и каже, да му је чува као своје очи у глави, јер је и он не носи но само од свеца до свеца. И тако побратим пође у сватове, али његов сусјед који му је капу узајмио, чекао је згоду кад су сватови с ђевојком дошли у цркву, тек што му сусјед уђе у цркву, а он му онако пред цијелим народом повиче: \"Чујеш! чувај ми капу\".\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Слово иже, али сирца ниже==\nЗаписао калуђер на сирцу (ђе се реже) иже (и), да би познао, ако ђак осијече мало од сирца. Кад калуђер изиђе из собе, онда ђак узме сирац, да осијече мало, а кад види на сирцу иже, онда осијече повелику кришку, па запише опет онако иже, као што је и било. Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: \"Ва истину слово изе, али сирца низе.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Ђаволска сланина==\nНекакав крадљивац замотри дању у човека сланину на тавану, па пође у вече, пошто људи поспе, те се састраг попне на сомић, и увуче се на таван. Пошто скине сланину и упрти на леђа, пође гредом да се врати натраг, па се некако омакне, те падне на сред куће, ђе је спавао човек са женом и с ђецом. Кад овај бубне са сланином међу њих а човек скочи онако у мраку, па стане викати: \"Ко је то?\" А крадљивац одговори: \"Ја сам ђаво.\" А човек крстећи се повиче: \"Па шта ћеш овђе, анате те мате било?\" А крадљивац одговори: \"Ћути, ево сам ти донио једну сланину.\" А човек, још већма уплашен, повиче: \"Иди без трага, анате мате и тебе и твоје сланине!\" А крадљивац онда рече: \"Е добро, кад не ћеш, а ти ми придигни сланину да идем.\" Човек му драговољно придигне сланину, само да му се ђаво кине из куће; и он упрти сланину на леђа, и однесе као своју. Кад у јутру сване, онда човек види, да је ђаволу придигао своју сланину.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Еро с онога свијета==\nКопао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји. коња, а Туркиња остане одмарајући се у ладу. У том удари однекуд Еро: \"Помози Бог кадо!\" – \"Бог ти помогао кмете! а одакле си ти кмете!\" – \"Ја сам, кадо! с онога свијета.\" – \"Је ли Бога ти! а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци?\" – \"О! како га не би виђео! он је мој први комшија.\" – \"Па како је, Бога ти! Како живи?\" – \"Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.\" – \"А оћеш ли ти опет натраг? не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?\" – \"Би, зашто не би, ја идем сад управо тамо.\" – Онда Туркиња отрчи тамо, ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима, и штогођ буде новаца у њој, да Ери, да понесе Муји. Еро докопа новце, па метне у њедра, па бјежи уз поток. Тек што Еро замакне уз поток, ал ето ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те предањга: \"Да видиш, мој човече! туда сад прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.\" А Турчин: ,.Па куд оде? куд оде?\" А кад му жена каже, да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток! Кад се обазре Еро и види Турчина, ђе трчи за њим, а он онда бјежи! Кад дође под брдом у једну воденицу, а он утрчи унутра, па повиче воденичару: \"Бјежи, јадна ти мајка! Ето Турчина, да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице.\" Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и, неимајући кад питати, зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу, а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо! Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар. У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: \"Камо море таки и таки човек, што је сад ту ушао у воденицу?\" – А Еро му каже: \"Ено га видиш, ђе утече уз брдо.\" Онда Турчин: \"Држи ми море коња, држи ми коња.\" – Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичаром, овамо онамо по буквику. Кад га већ стигне и увати, а он: \"Камо, к...о! новци, што си преварио моју жену, те узео да понесеш Муји на они свијет?\" Воденичар се стане крстити и снебивати \"Бог с тобом, господару! ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца.\" И тако им прође читаво по сата, док се освијесте, и виде, шта је. Онда Турчин потрчи, на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш! Еро узјао коња, па отишао без трага, а Турчин савије шипке, па пјешице к жени. Кад га жена опази без коња, а она повиче: \"Камо, човече! шта уради?\" – Вели: \"Тамо њој матер! ти си му послала новаца, да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Шта је најгоре на свијету, или Пијан Србин и гладан Турчин==\nРазговарали се Турци у кавани: Шта је најгоре на овом свијету. Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д. Док један повиче из буџака: \"Турске ми вјере! ви не знате ниједан шта је најгоре на овоме свијету; нема ништа горега од пијана Влаха и од гладна Турчина. Један пут ја мртав гладан дођем пред једну влашку кућу, а Влах пред кућом теше држалицу за будак. Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаха: држи море коња, па вичи Влахињу, нека мијеси погачу, и кува цицвару и пече кокош; па онда отидем у кућу. У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаха ни Влахиње; нит\' се шта пече ни вари. Онда ја скочим, па изиђем на поље, а то мој коњ стоји, ђе сам га и сјао, а Влах једнако теше и ђеља држалицу. Онда ја не знајући, да је крмак пијан, сврнем лулу, па њега камишем преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата, а ја бацим чибук, па пођем руком за нож, а он још једном, аја те на руке. И Турске ми вјере! да не долећеше жене, ћадијаху бити гована и од мене и од њега.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n \n==Еро и Турчин==\nОрао Турчин ралицом по страни изнад некаке ћуприје, а Еро путем ћерао неколико коња натоварених. Кад се Еро прикучи близу, онда Турчин стане викати: \"Ћа шароња, ћа! и ти имаш памет, а Еро је нема.\" У том Еро дође на ћуприју, па наћера коње преко ћуприје, а њега стане помагања: \"Јаог мене до Бога милога! Што ћу сад?\" А Турчин, кад то чује, брже боље устави волове, па стрчи к њему: \"Шта је море Еро? Шта је?\" – \"Ог мене до Бога милога! ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом.\" – \"Ајде море и ти за коњма.\" – \"Не смијем, господару! Бог а Божја вјера, ја туда за живот прећи.\" – \"Бе ајде море не лудуј, како не смијеш прећи преко ћуприје, куда иде свијет и коњи натоварени прелазе.\" – Ајја! Еро не ће нипошто, него једнако јауче и лелече. Онда Турчин: \"Ајде море шта ћеш дати, да те пренесем ја на леђима?\" – \"А што иштеш, господару?\" \"Даћеш ми дванаест перпера.\" – \"Ајде де!\" – Упрти Турчин Еру, те пренесе преко ћуприје, а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: \"Немам, господару, ни перпере, Бог и Божја вјера!\" А Турчин: \"Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? Оди опет на леђа.\" Еро узјаше опет Турчина, те га још једном прејаше преко ћуприје; па га онда збаци Турчин на земљу: \"Ето, курво! цркни ту, кад немаш чим да платиш,\" па онда отиде својим воловима и почне опет орати; а Еро онда скочи па преко ћуприје: \"Еј Турчине! гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле он тебе прејаха двапут преко ћуприје.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Еро и кадија==\nЧувао Еро кадијна говеда, па имао и своју једну краву, те ишла с кадијним говедима. Један пут се догоди, те се пободе кадијна крава с Ерином, па Ерина крава убоде кадијну на мјесто. Онда Еро брже боље отрчи кадији: \"Честати ефендија! твоја крава убола моју краву.\" – \"Па ко је крив, море! јели је ко наћерао?\" – \"Није нико, него се поболе саме.\" – Е вала, море! марви нема суда. – Онда Еро: \"Ама чујеш ли ти, ефендија! што ја кажем: моја крава убола твоју краву.\" – \"А а! море! стани док погледам у ћитап;\" па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: \"Не ћеш, Бог и Божја вјера! кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље не ћеш ни твојој.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n \n==Хоће воденичар у војску==\nЈедноме врло богату трговцу дође ред да иде на војску, он се спреми што се љевше може, обуче на се стојеће хаљине, припаше свијетло оружје и одјене свога хата врло лијепо па пође на војску. Идући путем наиђе поред једне воденице у којој бијаше воденичар, који имађаше четири ишла камена, и бијаше врло богат, а воденичар како га опази, отрчи пред воденицу. Трговац му рече: \"Помози Бог\", а воденичар одговори: \"Бог ти помогао!\" па рече: \"А куд Бог да газда?\" а овај му одговори: \"Хоћу, брате, у име Бога на војску.\" Е вели, мој брате, рече воденичар: \"Лако ти је ићи на војску; да ја имам такога коња, тако оружје и таке хаљине, и ја бих ишао.\" Кад ово, мој брате, чу трговац, а он рече воденичару: \"Е добро, брате, ако само хоћеш, а ти хајде, ево ти и оружје и коњ и моје хаљине, а ја ћу чувати, воденицу док се ти вратиш.\" Сељак кад ово чује, одмах свуче са себе воденичарске хаљине, те на трговца, а трговачке хаљине на себе, оружје припаше и коња узјаше, па оде на војску, а трговац у воденицу па умјеси опорницу и попреће у ватру па чека, док се испече, те руча и оста чувати воденицу. Кад сељак дође на војску, одмах се побију, и некако у први мах надвлада непријатељ, а овај почне бјегати. Видећи један непријатељски војник да овај бјега, натури се за њим те овђе те онђе да га посијече, док га стигне па не погоди по врату, већ му одсијече сабљом темењачу и угледа му се мозак. Кад ово види други војник а он повиче: \"Ојој! ено у онога се види, брате, мозак.\" А овај му несретни одговори; \"Није ово, брате, мозак него г... а – да је ово мозак, он би чувао своју воденицу, оно, брате, мозга гдје остаде у воденицу.\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n \n==Бекри-Мујо==\nПриповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин, Бекри Мујо (Мујо пијаница), коме је иза оца остало небројено благо, па он пропивши се све попио и проћердао, тако, да никаких других хаљина није имао, осим једнога ћебета, којим је огрнут по сокаку ишао, и некаке старе капетине, кроз коју му је перчин био пропао. Један пут срете га Турски цар на сокаку пијана, и стане га карати, што је толико благо пропио и до такога срамотног стања дотјерао; но он се окорно осијече на цара, говорећи му: \"Што је теби стало, што ја пијем? Ако пијем, за своје новце пијем; а ти ако мислиш, да ја немам новаца, пошто ћеш ми дати Стамбол?\" Цар прем да је знао, да он нема ни паре, опет помисли у себи, да га није подговорио ко други, ко има новаца, па пошто се обрече, не може се натраг ударити, и зато му одговори: \"Не дам ти, Мујо, цијелога Стамбола ни пошто, него ћу ти пола дати по то и по то, па онда за невољу можемо у њему оба царовати.\" Мујо му на то одговори: \"Добро! Сутра ћу ти у јутру донијети новце.\" И тако се растану. Кад сутрадан Мујо не дође у одређено вријеме с новцима, цар пошаље, те га доведу; но сад Мујо тријезан призна, да нема ни паре а камо ли да купи Цариград или половину њега. Онда цар одмах заповједи, да га посијеку, што је тако лагао и с царем спрдњу збијао. Мујо се изнајприје стане молити за опроштење, а кад види, да му ништа не помаже, онда рекне цару: \"Кад си наумио, ласно ћеш ме погубити; него те молим, да учиниш једну милост прије него ме погубиш; да нађеш у твоме царству три човјека: једнога сиромаха, који ништа на свијету нема; једнога слијепа, који ништа не види и једнога богаља, који нема ни једне ноге, него само труп; па да их доведеш овдје и да их лијепо нахраниш и напојиш, а нас ћемо двојица гледати, шта ће они радити.\" Цар на то пристане, и одмах заповједи, те се така три човјека нађу и доведу, и посадивши једнога до другог, донесе им се јело и пиће, и стану се частити. Кад се подобро наједу и напију, онда слијепац проговори: \"Хвала Богу и честитоме цару, који нас је нахранио бијелога хљеба и напојио црвенога вина!\" А богаљ ни пет ни девет, него на њега: \"Курво ћорава! како ти знаш, да је хљеб бијел и вино да је црвено, кад не видиш? Сад ћу те ногом у задњицу!\" Уз то сиромах повиче: \"Удри га у мој одговор ја ћу га платити.\" Онда Бекри Мујо проговори цару: \"Видиш, честити царе, што чини пиће! Нити слијепац има очију, ни богаљ ногу, ни сиромах новаца; а кад се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако сам и ја јуче био стекао новце, да купим од тебе Стамбол.\" Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри Мују, и поклони му живот. Послије тога чудећи се цар, како вино таку силу има, и гледајући, како пијанице за њим гину, намисли, да га једном и он огледа; и тако заповједи, те му једно вече донесу најљепшега морског вина, па се добро напије. Кад буде други дан у јутру, цар болестан, боли га глава, не може да је подигне с узглавља. Како се то разгласи по двору, скупе се брже боље сви љекари, да лијече цара; но цар каже, да од те његове болести зна боље лијечити Бекри Мујо, него сви љекари, већ њега одмах да му дозову. Кад Бекри Мујо дође, цар му каже, како је болестан и ода шта, и запита га, шта ће сад чинити; а он му одговори, опет да пије оно, што је и синоћ пио, пак ће га одмах глава проћи. Цар га онда запита: \"Па шта ћу чинити, ако ме послије, кад се отријезним, опет глава узболи\" А Мујо му одговори: \"Опет пиј наново.\"-\"Па докле ће тако трајати?\" запита цар.- \"Док не огрнеш ћебе, овако као и ја,\" одговори му Мујо.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n \n==Циганче, па циганче!==\nБио један цар па имао царицу која му је рађала све женску ђецу. Кад једном царица затрудни, рече јој цар да ће је оћерати, ако му сад не роди мушко дијете. Кад се царица породи и роди опет женско дијете, она се брже боље договори с некаком Циганком у сусједству која је у исто вријеме била родила мушко дијете, те ђецу промијене и по том јаве цару, да му је царица родила сина. Цар се томе врло обрадује и учини се велико весеље. Кад овај царев син поодрасте велики, и стане са слугама и дворанима по шуми ићи у лов, он би често говорио: \"Да лијепих дрва за гребеништа!\" или: \"Да лијепијех дрва за угаљ!\" и тако се по томе дозна да он није царски син него Цигански.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Несретнику се не може помоћи==\nЗа некакога чоека говорило се да је несрећан и да му се никако не може помоћи. Један богат чоек намисли огледати, дали је то истина, па узме једну кесу новаца те метне на брвину преко које је мало по том ваљало да пређе онај несретник. Кад несретник дође близу к брвини, он рекне у себи: \"Доста сам пута преко ове брвине прелазио, хајде сад да огледам, дали могу жмурећи преко ње прећи,\" и тако зажмуривши пређе преко брвине и прекорачи кесу с новцима.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Млада и Циганин==\nНекаква млада рекне Циганину који јој је био дошао кући ради прошње, да би јој сковао плетиће игле, па ће му дати шиник проса. Циганин јој одговори: \"То је добро, снашо, што ти мени обричеш, али нема гвожђа; него не знаш ли од вашијех ђетића какав скопак од мотике или од чега другога.\" Млада се онда попне на таван и нађе лемеш, те га збаци доље, и запита Циганина, да ли ће то доста бити, а он јој одговори да ће он додати још од свога гвожђа мало што не буде доста, и однесавши лемеш под своју чергу, донесе млади одмах плетиће игле и узме за њих шиник проса.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Како се Краљевић Марко јунаштву научио==\nПитали Краљевића Марка, како је постао јунак, а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим; тако исто и дијете кад побјегне, ђеца трче за њим. А кад се како псето или дијете, макар било најмање и најслабије, испријечи и стане да се брани, онда слабо ко смије нањ ударити.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Ко није добро свезао?==\nКад је некакав чоек полазио у воденицу, свеже му жена врећу са житом. Кад буде у путу, одријеши му се врећа и он је до воденице везао десет пута, па кад се вратио кући, опет хтјео жену да бије, што му је није добро свезала.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Како се медвјед преварио==\nИзишавши медвјед рано у прољеће из своје јаме угледа дријен ђе је уцватио, а остала дрвета још и не мисле да цвате, па помисли да ће дријен тако и сазрети прије свију осталијех дрвета, пак се извали подањ да чека. И тако лежећи онђе и чекајући да дрењине сазре, остало све воће сазри и прође.\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==А шта ти је?==\nЈедан чоек којега је бољео зуб, срете другога чоека ђе јауче иза гласа, па га запита, шта му је, а кад му онај одговори да га је ујела змија, он му рече: \"Е ја мишљах, тебе зуб боли!\"\n\n\n--------------------------------------------------------------------------------\n\n\n==Како Циганин научи коња гладовати==\nНекакоме Циганину учини се тешко хранити коња, за то намисли да га научи гладовати, и тако му престане давати и што за јело. Кад коњ послије неколико дана цркне од глади, Циганин рекне: \"Хеј несреће моје! таман кад га научих гладовати, онда црче.\"\n\n\n\n\n[[Category:Народне песме|!]]\n\n[[Category:За друге Википедије|!]]','',17,'Bonzo','20050301201523','',0,0,1,0,0.963951137366,'79949698798476','20050301201523'); INSERT INTO cur VALUES (796,6,'Milos_Obilic.jpg','','',24,'Domatrios','20031222011530','',0,0,0,1,0.0767569551959233,'79968777988469','20050315231639'); INSERT INTO cur VALUES (797,0,'Књижевност','==Српска књижевност==\n*[[Народна књижевност]]\n*[[Стара књижевност]]\n*[[Средња књижевност]]\n*[[Нова књижевност]]\n\n==Светска књижевност==\n\n*[[Изабела Аљенде]]\n*[[Александар Сергејевич Пушкин]]\n*[[Вилијам Шекспир]]\n*[[Данил Хармс]]\n*[[Даниел Дефо]]\n*[[Густав Флобер]]\n*[[Ги де Мопасан]]\n*[[Јохан Волфганг Гете]]\n*[[Лав Николајевич Толстој]]\n*[[Николај Васиљевич Гогољ]]\n*[[Мигел Сервантес]]\n*[[Оноре де Балзак]]\n*[[Ребека Вест]]\n*[[Томас Харди]]\n*[[Чарлс Дикенс]]\n*[[Фјодор Михајлович Достојевски]]\n*[[Џорџ Елиот]]\n*[[Џ.Р.Р. Толкин|Џон Роналд Руел Толкин]]\n*[[Џејмс Џојс]]\n*[[Стендал]]\n*[[Роберт Фрост]]\n*[[Џорџ Вудкок]]\n*[[Џорџ Орвел]]\n*[[Агата Кристи]]\n*[[Бертран Расел]]\n*[[Винстон Черчил]]\n*[[Елфриде Јелинек]]\n*[[Томас Харди]]\n\n===[[Дубровачка књижевност]]===\n*[[Саво Бобаљевић]]\n*[[Иван Гундулић]]\n*[[Иво Војновић]]\n*[[Јуније Палмотић]]\n*[[Иван Бунић]]\n*[[Дум Иван Стојановић]]\n*[[Поп Дукљанин]]\n*[[Мавро Орбин]]\n*[[Шишко Менчетић]] (1457-1527)\n*[[Џоре Држић]] (1461-1501)\n*[[Андрија Чубрановић]]\n*[[Никша Пелегриновић]] (хварски песник)\n*[[Никола Наљешковић]]\n*[[Мароје Мажибрадић]]\n*[[Динко Рањина]] (1536-1607)\n*[[Доминк Златарић]] (1558-1609)\n*[[Цвијета Зузорић]]\n*[[Мавро Ветрановић]] (1482-1586)\n*[[Никола Наљешковић]] (око 1510-1587)\n*[[Марин Држић]] (1508-1567)\n*[[Стијепо Ђурђевић]] (1579-1632)\n*[[Џоно Палмотић]] (1606-1657)\n*[[Џиво Гундулић]] (1589-1638)\n*[[Марин Држић]] (1508-1567)\n*[[Игњат Ђурђевић]] (1675-1737)\n*[[Андрија Качић Миошић]] (1704-1760)\n\n*[[Андрија Змајевић]] (1628-1694) бокељски писац\n\n==Правци у књижевности==\n*[[Античка књижевност]]\n*[[Барок]]\n*[[Ренесанса]]\n*[[Класицизам]]\n*[[Просветитељство]]\n*[[Романтизам]]\n*[[Реализам]]\n*[[Савремена књижевност]]\n*[[Епска фантастика]]\n*[[Научна фантастика]]\n\n==Књижевност по начину писања==\n*[[Лирика]]\n*[[Епика]]\n*[[Драма]]','/* [[Дубровачка књижевност]] */ Саво Бобаљевић',144,'Golija','20050305110450','',0,0,0,0,0.544233228799,'79949694889549','20050305110450'); INSERT INTO cur VALUES (798,0,'Српска_књижевност','#REDIRECT [[Књижевност]]','',17,'Bonzo','20041202205306','',0,1,0,0,0.693103770117,'79958797794693','20041202205306'); INSERT INTO cur VALUES (799,0,'Иво_Ћипико','ИВО ЋИПИКО (1869-1923) је истакнути српски приповедач кога је у прошлом веку дала Далмација. Иако није писао под непосредним утицајем свог земљака [[Симо Матавуљ|Матавуља]], он му је по низу својих књижевних обележја и тежњи врло близак. Нарочито их везује наклоност према простом свету и величање природне снаге коју откривају у малом човеку. И тематски су сродни. И један и други приказују далматински живот или, тачније, два далматинска подручја која географски и културно оштро контрастирају, Приморје и Загору. Ћипико је много више од Матавуља остао веран том завичајном регионализму.\n\nСлично [[Медо Пуцић|Меду Пуцићу]], [[Матија Бан|Матији Бану]], [[Валтазар Богишић|Валтазару Богишићу]], [[Марко Цар|Марку Цару]] и неким другим српским књижевним и културним радницима из западних крајева, Иво Ћипико је био Србин католик. Он потиче из латинске патрицијске породице Сippicо, по властитим предањима, пореклом из Рима, у којој су од давнина неговане хуманистичке традиције и књижевни рад. Један од његових предака био је чувени Кориолан Ћипико (лат. Соriolanus Серрio), хуманист и новолатински писац XV века. У „Ћипиковој палати\" у Трогиру пронађена је средином XVI века Трималхионова Гозба, једини сачувани део из романа Сатирикон римског писца [[Петроније|Петронија]]. С падом Млетачке републике породица Ћипико почела је сиромашити и приближавати се обичном народу, па је и мајка нашег писца била пучанка.\n\nРођен у Каштел-Новом, између Сплита и Трогира, Ћипико је још из детињства понео дубоку приврженост слободном, неспутаном животу у природи и снажну симпатију према тежацима и тежачком животу. Обе склоности одиграће значајну улогу и у животу и у делу овог писца. Кад су га као дечака дали у фратарску гимназију у Сињу, он је, не могавши да издржи крутост и стегу школског режима, побе-гао из семеништа и определио се, не случајно, за шумарски позив. Семениште га је одвајало од природе, затварало га у мртве догме и беживотни морал, а шумарски позив вратио га је природи и омогућио му да живи с народом. \n\nЊегово опредељење за српску књижевност и каснији прелазак у Србију, где као ратни дописник учествује у балканским ратовима а за време Првог светског рата прати српску војску у изгнанство, било је проузроковано, осим националним одушевљењем, и наклоношћу једног западњака, разочараног у европску цивилизацију, према земљи која је у његовим очима носила нешто од оног исконског, правог, природног живота коме је тежио. Огроман углед Србије на читавом југословенском простору и привлачност српске књижевности деловали су у истом правцу. Прве подстицаје нашао је, зачудо, у истој оној школи која га је у свему другом одбијала, у фратарском семеништу у Сињу. Међу његовим професорима, фратрима, налазио се и један истински љубитељ књижевности и југословенски националиста. Он је будућем писцу доносио дела српских приповедача и народне песме. \n\n\'\'\'\"Занесох се и постадох Србином\"\'\'\', \nнаписао је касније Ћипико.\n\nПрви, младалачки покушаји, неколико песама и једна цртица, без стварне вредности, изишли су му 1885, а затим је ћутао више од десет година, све до 1897, када се с причом \'\'\'\'Погибе к\'о од шале\'\'\'\' представио као зрео приповедач. Она је настала, као што је сам писац изнео, под непосредним утицајем [[Јанко Веселиновић|Јанка Веселиновића]] и његових сеоских приповедака. Прву књигу, збирку приповедака \'\'\'\'Приморске душе\'\'\'\' (1899), објавио је у Загребу. Кад је хрватска критика поздравила у њему нову звезду хрватске књижевности, он је дао изјаву да није хрватски, него српски писац. \n\nОстала дела излазила су му у српским културним центрима, и ћирилицом. Објавио је још четири књиге приповедака, \'\'\'\'Са јадранских обала\'\'\'\' (1900), \'\'\'\'Са острва\'\'\'\' (1903), \'\'\'\'Крај мора\'\'\'\' (1913) \'\'\'\'Прељуб\'\'\'\' (1914), два романа, \'\'\'\'За крухом\'\'\'\' (1904) и \'\'\'\'Пауци\'\'\'\' (1909), два драмска покушаја, \'\'\'\'На Граници\'\'\'\' и \'\'\'\'Воља народа\'\'\'\', оба без стварне вредности, потом мемоарску, ратну прозу, инспирисану Балканским и Првим светским ратом, \'\'\'\'Утисци из рата\'\'\'\', \'\'\'\'На помолу\'\'\'\', \'\'\'\'Из ратних дана\'\'\'\' 1912-1917, \'\'\'\'Из солунских борби\'\'\'\', \'\'\'\'Из ратног дневника\'\'\'\', чија је вредност претежно документарна и журналистичка.\n\nОкренутост социјалној тематици карактеристична за цео српски реализам добила је у Ћипику свог најизразитијег и најдоследнијег протагонисту. У низу приповедака и у оба романа он је приказао сурову борбу сељака за хлеб и голи живот, дао је без маске послодавце који искоришћавају сељачку радну снагу као животињску, њихову равнодушност пред тежачким патњама. Први његов књижевни обрачун с темом социјалне беде налазимо у приповеци \'\'\'\'На повратку с рада\'\'\'\', из збирке \'\'\'\'Приморске душе\'\'\'\': сурове природне околности, суша која сажиже све и киша што продире до коже, плави насеља, односи плодове рада, као да се удружују са бездушношћу газда који хоће да из својих надничара исисају последње капи зноја и крви. \n\nСоцијална тема остварена је с највише доследности у Пауцима, делу које је [[Јован Скерлић|Скерлић]] назвао „новим социјалним романом\". Његов јунак, млади планинац Раде Смиљанић, узалудно покушава да се ишчупа издуга који му је отац оставио у наследство. Он се осећа немоћан и незаштићен пред злом којем нема лека: да би се ослободио једног дуга, он упада у други, још већи, и то увек код истог зеленаша; што се више враћа, дуг, уместо да опада, непрестано расте достижући на крају такве размере да је цело имање једва довољно да га отплати. Зеленаш личи на огромно чудовиште, на аждају разјапљених чељусти, чијој незаситости нема лека, која увек тражи нове жртве. На крају романа, Раде се обрачунава с газдом-крвопијом на начин јунака старих легенди, он потрже нож и убија га.\n\nЋипикова социјална тематика спојена је с његовом особеном философијом живота. У основи његовог погледа на свет је супротност између природе и културе. Русоовски заљубљен у природу, Ћипико је био непријатељ свих ограничења која грађански морал намеће човеку. Истински живот јесте живот у крилу природе, у складу с њеним законима, изван тога све је лаж. Таквим животом живе прости људи, сељаци и рибари. За њих нема замршених проблема у животу: рађа се, живи и умире по природном закону, онако како се то збива са свим што постоји у природи, с биљкама и животињама, без душевних потреса и друштвених сукоба, све се решава природним путем, нагонским задовољавањем личних потреба. \n\nТаквим животом могу живети и истински интелектуалци. Невоље почињу онда када се у живот човека умеша тзв. цивилизовано друштво својим неприродним захтевима и стегама. Зло које долази из цивилизације, из града на село, у свом примарном облику јавља се као социјално зло, као економско искоришћавање, а од њега почињу све друге невоље. Природним и једноставним сељацима нису супротстављени интелектуалци, него господа, „пауци\", тј. сви они који паразитски живе од туђег рада. Тако је Ћипикова пантеистичка философија живота добила изразито социјалну интерпретацију. Та двострука основа његовог дела, пантеизам и социјални реализам, најпотпуније је дошла до изражаја у историји младог студента Ива Полића, у роману За крухом. \n\nПовратак из града у завичај, на море, за њега значи двоструко враћање животу: поновно буђење у њему здравог нагонског живота, који је град загушио, и откривање сурове стварности приморског села, где тешке природне околности и бездушно израбљивање од зеленаша и власти доводе сиромашне сељаке до просјачког штапа и присиљавају их да напусте све и отисну се у страни свет трбухом за крухом. По многим својим цртама двојник свог аутора, Иво Полић, тај модернизовани романтични јунак, добро види беду света који га окружује и дубоко саосећа с невољама обесправљених сељака, али га то сазнање не покреће на акцију, он се повлачи у себе и сав се предаје својим сновима, космичким чежњама и меланхоличним размишљањима.\n\nУ овом роману постоје још два типична ћипиковска мотива: љубав и море. Љубав је код Ћипика увек слободно препуштање нагону, без икаквог осећања кривице, без сентименталности. Карактеристичан облик љубави јесте прељуба, тј. кршење забрана које намеће грађански брак (приповетка Прељуб, која је дала наслов читавој збирци). \'\'\'\'У Антици\'\'\'\', једној од најтипичнијих ћипиковских приповедака, јунакиња, пошто ју је случај спасао нежељеног брака, живи сама на шкољу и подаје се слободно морнарима који навраћају. Деца која се рађају као плод тих слободних љубави, чим одрасту, одлазе у свет и више се не враћају („Баш као ластавице... Кад млади нарасту, излете из гнијезда и нестане их, бог зна куда, далеко преко мора... Зар они послије питају за мајку?\"). Љубав је у овој приповеци као и у роману За крухом, неодвојива од мора. „И кад потражих жену, могао сам се за њу само уз море загријати\", каже Иво Полић. \n\nМоре код Ћипика није само простор у којем се одигравају драме његових јунака, оно се доживљава као живо биће, у коме се осећа „задах васељене\", присутност „слободе, сјаја и истинског дашка живота\". Чар мора почиње већ од наслова неких Ћипикових приповедака (\'\'\'\'Крај мора\'\'\'\', \'\'\'\'На мору\'\'\'\', \'\'\'\'На догледу мора\'\'\'\') а наставља се у описима приморских пејзажа, у којима је Ћипико прави песник, и сликању слободне љубави, где се еротика стапа са жаром сунца и мирисом мора. Најизразитији социјални писац међу српским реалистима, Ћипико је уједно песник природе, мора и љубави, који је у свом делу дао модерну књижевну интерпретацију древног мита о вечном враћању изворима, сан о изгубљеном и поново нађеном рају у крилу природе.\n(доматриос)\n\n\'\'\'Литература\'\'\'\n\n*Јован Деретић, Историја српске књижевности, Београд 2002. г.\n\n[[Category:Књижевници|Ћипико, Иво]]\n\n[[bs:Ćipiko, Ivo]]','',108,'Djordjes','20041109115411','',0,0,0,0,0.198317627049,'79958890884588','20050108175344'); INSERT INTO cur VALUES (800,0,'Диодор','У 40 књига своје [[Диодорова библиотека|Библиотеке]] Д и ο д ο р из Агирија на Сицилији из великог броја разних извора приказао је синхронистички хеленску и римску историју за ширу публику. Од шест књига увода сачувано је првих пет књига, а од два дела праве историје, старијег и млађег, сачувана је друга декада: историја од [[Ксеркс|Ксерксове војне на [[Хелада|Хеладу]] до борбе с Антигоном Једнооким. Од изгубљених књига постоје само разни одломци. Као историограф он се највише угледао на [[Ефор]]а, али се за поједине делове свога дела служио специјалним списима, на пример [[Тимеј]]евим за историју Сицилије, коју је он као Сицилијанац приказао с нарочитом љубављу. \r\n\r\nУ IV и V књизи он је, поред Дионисија Скитобрахиона, употребљавао неки митографски приручник. Како је књижевност те врсте мало сачувана, те књиге имају знатну изворну вредност. Иако је Диодор на свом делу, како сам каже, радио 30 година и прикупљао за њ големо градиво па се освртао и на географију и историју културе, ипак му није пошло за руком да створи право повесно дело, јер му је, пре свега, недостајало разумевања појединих догађаја, а како је био задојен старом вером да у рату и миру одлучује воља богова, није могао праве догађаје разликовати од тековина маште. Језик му нема атикизама, и може да служи као извор за познавање општег језика. Мада је неједнако писано, његово дело је опет нарочито важно, јер надокнађује изгубљене списе претходних времена. (доматриос)','',24,'Domatrios','20031222023140','',0,0,0,1,0.542083156082,'79968777976859','20031222023803'); INSERT INTO cur VALUES (801,0,'Ефор','Ε ф о р , син \'\'\'Демофилов\'\'\', рођен је у \'\'\'Кими\'\'\'. еолској \'\'\'Малој Азији\'\'\', између 408. и 405. год. Двапут је долазио у \'\'\'Атину\'\'\' и слушао [[Исократ]]а. Написао је \'\'\'Општу историју\'\'\' (Ίστορίη κοινών πράξεων) у тридесет књига, и то од повратка \'\'\'Херакловаца\'\'\' као првог утврђеног догађаја све до опседања [[Перинт]]а (год. 340). Што се дело завршавало баш тим догађајем, који није подесан да се њиме заврши такво дело, чини се да се тако догодило због пишчеве смрти. Да је писац дуже поживео, јамачно би дело друкчије било завршено, јер он је доживео целу владавину Филипову и \'\'\'Александров\'\'\' полазак у Азију. Да писац дело није довршио, види се и отуда што је после његове смрти тридесету књигу написао његов син \'\'\'Демофил\'\'\' (Diod. XVI 14, 3; Athen. VI 232).\r\n\r\nКао [[Теопомп]]ово, и Ефорово дело импонује већ својом обимношћу: писац је хтео да [[Хелени]]ма напише целу њихову историју, и он је у неку руку постао њихов Ливије. Он узима у обзир све државе и земље у којима су догађаји за просечног Хелена имали историјског значаја. У историји свога времена он је налазио униформну, само мало нијансирану манифестацију хеленске просечне културе, и његов рационалистички универсализам појављује се као природна последица општег изједначавања у опадању хеленске просвете. Ефор и његов нараштај осећали су да се основи потоње историје не постављају више у градским републикама, него изван њих. Поред универсализма, његова историографија, као и тадашња философија, носи и обележје етичке оријентисаности: она постаје похвала и осуда личности према њеној заслузи.\r\n\r\nЕфор не излаже догађаје у аналистичком облику градске хронике, који нимало није подесан за универсалну историју, него κατά γένος (Diod. V 1), тј. сваку књигу израђује као једну целину с јединственим и заокруженим садржајем. Он је први историчар ο коме знамо да је сам своје дело поделио на књиге; свака књига имала је свој увод (Diod. XVI 76, 5), тако да се могла и посебно издати, и то је био веома важан напредак у економији историографије. Ефорова нарочита заслуга јесте у томе што је скупио и обрадио сву сгарију историографску књижевност: служио се [[Ксант]]ом и [[Хеланик]]ом; из [[Херодот]]а је готово дословце узимао поједине партије, а служио се и [[Ктесија|Ктесијом]], те је из њега и поправљао Херодота; употребљавао је [[Тукидид]]а и [[Ксенофонт]]а, али и атидографе и многе локалне историчаре. Осим тога, скупио је и обрадио и старију географску књижевност, и зато ће гa ценити географ Страбон; IV књига по свом географском садржају добила је име Европа.\r\n\r\nИако истиче важност истинитог приказивања догађаја (frg. 1 и 3 М), те је и био цењен као један од најсавеснијих писаца (Polyb. VI 45, XII 28; Joseph. С. Α. Ι 67), Ефор одбацује могућност потпуне тачности у излагању прошлости: „Који ο оном што се у наше време догодило најтачније говоре, њих сматрамо за најверодостојније, а који старе догађаје тако приповедају, за њих мислимо да су најмање веродостојни, јер се ни свих дела ни већег дела говора човек не може сећати после толико година\" (frg. 2). Το начело је сасвим оправдано, али се и прошлост може критички излагати и оцењивати кад се не мери мером садашњости, него мером која је њој иманентна, а то је Ефору недостајало. Њему и целом његову нараштају недостајаху не само величина и трезвеност у политичком мишљењу него и проницљивост за разабирање дубљих веза у великим развићима: иако су Пелопонески рат и рационалистичка просвећеност растурили предрасуде класне етике, Ефор ипак догађаје још оцењује с гледишта грађанског морала.\r\nДодајмо да је написао још три списа: реторски спис \'\'\'Ο стилу\'\'\' (Περί λέξεως), \'\'\'Спис ο завичају\'\'\' (Έπιχώριος sc. λόγος) и \'\'\'Проналасци\'\'\' (Ευρημάτων βιβλία β\'), у којима је реч о почецима и зачетницима људске културе. (доматриос)','',24,'Domatrios','20031222023803','',0,0,0,1,0.03948005896,'79968777976196','20041231154910'); INSERT INTO cur VALUES (802,2,'Denny','[[hr:User:Denny]]\r\n[[en:User:Denny]]\r\n[[de:Benutzer:Denny]]\r\n\r\nvidi druge strane','',35,'Denny','20031223123307','',0,0,0,1,0.552371765744,'79968776876692','20031223123307'); INSERT INTO cur VALUES (803,0,'Беч','[[Слика:Bec SlosBelveder.JPG|right|300px|thumb|Шлос Белведер (ца 1940 год.)]]\nБеч је главни град [[Аустрија|Аустрије]], са 1.512.000. становника. Лоциран је на Дунаву, на раскршћу путних праваца север-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући Западну Европу са Балканом. Град достиже свој врхунац крајем XИX века, када са 2.200.000. становника представља први германски град, културно средиште, речну луку, индустријски и трговински центар повезан са чешким земљама.\n\nПосле периода пада, услед 2 светска рата и окупације града до 1955, Беч поново преузима старе функције- трговинског центра који је у добрим односима са источноевропским земљама, земља азила, универзитетског, културног и туристичког центра, који угошћава учеснике међународних конференција и конгреса, са разноврсном индустријом (електротехника, машинство, прехрана, металургија, конфекција, хемија, текстил, дрво и папир).\n\nТренутно се у њему налази петина аустријског становништва. Центар Беча је чувени Ринг, дио града који је свој урбанистички изглед добио за вријеме владавине цара Фрање Јосифа. Његова идеја је била да се једним булеваром одвоји центар града или Иннере Стадт са својим палатама, позориштма и радњама од периферних дијелова. Ринг је у ствари само једна од 23 области, колико их Беч има. Ужем Бечу припада 9 области, а остале обухватају и предграђа.\n\nНа свим картама света име аустријске престонице је Виенна или Wиен. Германска реч Виенна вероватно долази од речи Ведуниа, што је био назив келтског насеља које се налазило на месту данашњег града\n\nГрад се по први пут спомиње у писаним подацима око 1137. године, али се зна да је постојао у време Римског царства, и за време Хуна. Доласком династије Хабсбург на престо 1278. године, Беч почиње да кроји не само своју, него и историју читаве Европе. Искре некадашњег сјаја велике царевине и једне сјајне културе, која је у себи умела да обједини оно сто је било најбоље у културама народа којима је владала, без проблема се и данас могу приметити. Као римско утврдјење на граници према Панонији, град се у средњем веку развио захваљујући династији Бабенберг, а затим династији Хабсбург , под чијом влашћу је од 1276. године. Као пребивалиште царева Светог Римског царства (већине после 1438., а дефинитивно почев од 1611.), био је по опсадом Турака (1529., 1683.). У Бецу су потписана многобројна примирја, а посебно је значајно оно из 1738., којим је окончан рат око сукцесије Пољске, као и Бечки конгрес који је одржан 1815. године. Град је у XИX веку био један од главних културних средишта Европе. После пропасти Аустроугарске империје (1918), постао је главни град Републике Аустрије. Од 1945. до 1955. град је био подељен на четири окупациона сектора савезника.\n\n[[Category:Главни градови|Беч]]\n[[Category:Аустрија|Беч]]\n\n[[bg:Виена]]\n[[cy:Fienna]]\n[[da:Wien]]\n[[de:Wien]]\n[[en:Vienna]]\n[[eo:Wien]]\n[[es:Viena]]\n[[fr:Vienne (Autriche)]]\n[[he:וינה]]\n[[hu:Bécs]]\n[[it:Vienna]]\n[[ja:ウィーン]]\n[[ko:빈]]\n[[nl:Wenen]]\n[[no:Wien]]\n[[pl:Wiedeń]]\n[[pt:Viena]]\n[[ro:Viena]]\n[[simple:Vienna]]\n[[sv:Wien]]','',144,'Golija','20050214193856','',0,0,0,0,0.985201866825,'79949785806143','20050214193856'); INSERT INTO cur VALUES (804,0,'Антички_извођачи:_свирачи,_певачи_итд.','*[[Музичке институције у Хелади]]','',24,'Domatrios','20031225031433','',0,0,0,1,0.471934505492,'79968774968566','20031225031915'); INSERT INTO cur VALUES (805,0,'Музичке_институције_у_Хелади','Међу најстарије и најпознатије састављаче [[ном]]а иду \'\'\'Олимп\'\'\', \'\'\'Терпандар\'\'\' и \'\'\'Клона\'\'\'. \r\nОлимп из Фригије јесте најстарији музичар и архегет аулодијског певања у древној Хелади. Сходно античкој традицији постоје три музичка ствараоца именом Олимп: Олимп Старији, Олимп Млађи и Олимп из Фригије.\r\nПо Суидином свједочанству, Олимп Старији живео је у време Троје, а Млађи од 738-695, године пре нашега рачунања времена. Олимп из Фригије, по Суиди, живио је у [[Mида|Мидино време]]. Ову заблуду створио је Пратина, прихватио [[Суида]], а исправио Аберт. Олимп се сматра истинским проналазачем аулетичких нома, инструменталне музике и композиције. Олимп је, према [[Плутарх]]ову сведочанству, у Хеладу донио хармонијске номе и пронашао енхармонијску врсту. Осим тога, он је фригијски тетракорд проширио на октокорд и тако створио фригијски тоналитет.\r\n\r\nНајстарији музичар и лиричар рођен на хеленском тлу јесте велики китарод \'\'\'Терпандар\'\'\', родом из Антисе са Лесбоса. Терпандар је живео у седмом веку пне. Путовао је пуно по Хелади и [[Лидијa| Лидији]] из које је у хеленску музику унео доста новина. Он је, по Атенајеву сведочанству, у [[Спартa| Спарти]] победио на првом Карнејском празнику у музичком надметању или агону двадесет шесте Олимпијаде, односно 676.\r\n[[Хеланик]] сматра да је те године основана прва музичка школа или институција у древној Спарти. Горње не одговара истини, зато што је Терпандар дошао и победио на организованом музичком такмичењу, што указује да су у Спарти пре Терпандра највероватније постојали музичари и хореути за припремање хорова. Исто тако, неисправна је тврдња да је Терпандар први у Лакедајмон унио китародију. Он је ному дао нову форму и први састављао китародијске номе. По угледу на лидијску пектиду, хеленској тетракордној лири додао је три жице и створио хептакорд. Осим тога, створио је како еолски тако и бојотски тоналитет, а сматра се и оснивачем хеленске вокалне музике, што ће рећи музике у којој је глас био изнад инструмента и замењивао га. Терпандар се, по сведочанству [[Климент Александријски|Климента Александријског]], у Химни [[Зеус]]у послужио дорским тоналитетом. Својом музиком и певањем деловао је политичко-катарктички тако што је у Спарти њоме угушио једну побуну, а [[Ликург]]ове законе компоновао ради лакшег памћења. Сматра се и проналазачем хородије. Терпандрова улога у развоју хеленске музике била је голема, па нас не чуди што се сматрало да је он пронашао [[Орфеј]]еву лиру кад је испливала на Лесбос. Осим тога, Терпандар је на острву Лесбосу вредио и као народни учитељ.\r\n\r\nТрећи представник најранијега лирског периода био је \'\'\'Клона\'\'\'. О њему античка традиција каже да је, по тврђењу Аркађана, Тегејац, а по мишљењу Бојоћана - Тебанац. О Клони Плутарх каже да је први састављао аулодијске номе, елегије и епске стихове. Приписивао му се и проналазак просодија, али је установљено да је просодиј Олимпов изум. \r\n\r\nДруга музичка школа у Спарти установљена је око половине седмога века пне. Њезини оснивачи били су \'\'\'Талета\'\'\' из Гортина, \'\'\'Ксенодам\'\'\' из Китере, \'\'\'Ксенокрит\'\'\' из Епизефирских Локра, \'\'\'Полимнест\'\'\' из Колофона и Аргејац \'\'\'Сакада\'\'\'. Горњи песници-музичари писали су партеније за лепе и кршне ћерке спартанске аристократије и увежбавали хорове који су о празницима прослављали богове и хероје. Својом музиком деловали су морално и естетски, уносећи у Спарту осјећај за склад, поредак и славна дјела.\r\nКсенодам из Китере и Ксенокрит из Епизефирских Локра мало су нам познати. \r\n\r\nО \'\'\'Полимнесту\'\'\', учеснику у оснивању других музичких институција у Спарти, знамо да је певао аулодијске номе и елегије. Хераклејд га сматра изумитељем ијастијске лествице. О њему Плутарх каже: Плимнесту се приписује модус који данас називамо миксолидијским, а кажу да је унапредио интервале који се називају еклисис и екебол.\r\nПрема сведочанству Глаука из Регије, састављао је и ортхијске номе. У старини га први спомиње Алкман. Нешто је млађи од Талета којем је, по [[Паусанијa|Паусанијину]] сведочанству, посветио једну поему. Може се сматрати савремеником Сакаде Аргејца који је живео у седмом и шестом веку. О Сакади Плутарх каже да је врстан песник и музичар; да је спевао ном назван тримелеј, то јест ном од три мелодије: дорске, фригијске и лидијске. Он је, према Полуксу и [[Страбон]]у, спевао један ном од пет делова. Реч је о његовом чувеном Питијском ному у част [[Аполон]]а Делфљанина. На Питијским је играма победио године 582, 587 и 574. Монро, енглески истраживач античке музике из претпрошлог века, сматра да је Сакада изумитељ инструменталог нотног писма. По томе би оно било старије од вокалног које је настало у време хеленско-персијских ратова. Монро се вероватно наслањао на Херодота који о Аргејцима каже да су пионири у целокупној хеленској музици. \r\n\r\nУз Сакаду споменимо и \'\'\'Никофела\'\'\', најстаријег историјски зајамченог музичара из Тебе. [[Полукс]] каже да је Никофел реформисао аулодију и у таквом облику компоновао ном у част богиње Атене. На ном се надовезују остали књижевни облици лирског песништва, то јест елегија, јампска поезија, мелика и хорска лирика. Сами називи указују да је реч о осебујним врстама по облику, садржају и мотивима постања. Њихове су карактеристике следеће: елегија је озбиљна и концизна, јампска поезија -сатирична и агресивна, мелика - страсна и пуна дражи, а хородија - театрална (удружује плес, песму и музику) изражавајући колективна осјећања и мисли. Потребно је, међутим, истаћи да је превасходно музика, а не садржај, утицала на горе наведену раздиобу хеленске лирике. У антици су се, наиме, књижевни родови разврставали према карактеру њиховог музичког извођења. Везивали су се за одређене метричке, односно музичке стопе и пратњу која је допринела да лирску поезију поделимо на монодију и хородију. Док се у монодији истиче појединац и појединачно певање, дотле се у хородији истиче хор, односно скуп, његово певање и хорска музика. (доматриос)','',24,'Domatrios','20031225031914','',0,0,0,1,0.4324013821,'79968774968085','20050207114035'); INSERT INTO cur VALUES (806,0,'Тренутни_догађаји','Тренутни догађаји\ntrenutno se događa mali milion stvari koje ovaj portal ne prati iz meni stvarno nepoznatih razloga. Za početnike i dalje ni jedan moderator ne uvodi objašnjenje kako započeti potpuno novu stranu iz bilo koje oblasti\n\n*Поздрав то ниси баш скроз управу, већином се јављамо једним другим преко корисничких разговора или дискусији чланка, има наравно описано како се ради на вики и почиње, они који су нестрпљиви ураде нешто па неко ко стигне исправи е сад дали је то правилно то је тема за себе...и нетреба заборавити ово је добровољни рад и колико год да се уради увек треба позитивно гледати, када неко недељно проведе овде 15-20 сати мислим да је одлично, наравно никада довољно.... --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 23:04, 28 Нов 2004 (CET)\n\n*Сва обавештења која ти требају, па и како почети нову страну или како писати ћирилицом, како се потписати и зашто неби било лоше да се пријавиш су на [[Википедија:Помоћ|страници за помоћ]] а разговор о разним темама можеш пратити и укључити се на [[Википедија:Пијаца|пијаци]], предлагати и критиковати и то је најбоље место за договор са осталим корисницима а можеш се обратити и директно неком [[Википедија:Администратори|администратору]] за помоћ. \n[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 19:43, 18 Дец 2004 (CET) \n\n\n\n\n\n[[zh-min-nan:Sin-bûn sū-kiāⁿ]]\n[[bg:Текущи събития]]\n[[ca:Actualitat]]\n[[cs:Aktuality]]\n[[da:Aktuelle begivenheder]]\n[[de:Aktuelle Ereignisse]]\n[[en:Current events]]\n[[eo:Aktualaĵoj]]\n[[es:Actualidad]]\n[[et:Jooksvad sündmused]]\n[[fa:وقایع کنونی]]\n[[fi:Ajankohtaista]]\n[[fr:Actualités]]\n[[gl:Novas]]\n[[he:אקטואליה]]\n[[it:Attualità]]\n[[ja:最近の出来事]]\n[[ko:요즘 화제]]\n[[ku:Bûyerên rojane]]\n[[la:Novissima]]\n[[lb:Aktualitéit]]\n[[nl:In het nieuws]]\n[[pl:Bieżące wydarzenia]]\n[[ro:Actualităţi]]\n[[ru:Текущие события]]\n[[simple:World news]]\n[[sl:Trenutni dogodki]]\n[[sv:Aktuella händelser]]\n[[tr:Güncel olaylar]]\n[[ur:حالات حاضرہ]]\n[[vi:Thời sự]]\n[[zh:新闻动态]]','',17,'Bonzo','20041218184304','',0,0,1,0,0.489462484834,'79958781815695','20041218184304'); INSERT INTO cur VALUES (810,0,'Жене_у_антици','*[[Беоћанке]]\n*[[Таида]] (Атинска хетера)\n*[[Сулпикија]] (Римска песникиња)','',24,'Domatrios','20050311043342','',0,0,1,0,0.469276719014,'79949688956657','20050311043342'); INSERT INTO cur VALUES (811,0,'Беоћанке','Једна од највећих слава [[Теба|Тебе]], главног града [[Беотија|Беотије]], била је лепота његових принцеза, [[Антиопа|Антиопе]], [[Семела|Семеле]] и [[Алкмена|Алкмене]]. И тој лепоти није могао одолети ни сам [[Див]], бог над боговима. Кадмова ћерка [[Ина]] постаде морском богињом [[Леукотеја|Леукотејом]]. Имао је [[Кадмо]] још једну необично лепу ћерку [[Амфиона|Амфиону]]. Из Тебе је[[Антигона]], која је рекла: \r\n\r\n«Да љубим, не да мрзим, ја сам рођена.» \r\n\r\nУ митској историјом ο владарима из Кадмове лозе, спомиње се [[Ниоба]], поносна мајка, којој [[Аполон]] и [[Артемида]] побише децу - имала их је четрнаесторо - те она поста mater dolorosa.\r\nНа планини Хеликон уз тонове звонке китаре је певао хор слаткогласних Муза. Ту су свештени извори као Гаргафија, у коме се са својим пратиљама, игрољубивим нимфама, купа Артемида, строга богиња-девојка, и Акидалија, где се купа злаћана богиња [[Афродита]] са цветним [[Хоре|Хорама]] и веселим [[Харите|Харитама]], и Хипокрена, где се купају блажене [[Музе]] [[Хесиод]]ове, и Аганипа, са својом водом која песницима даје стваралачки занос. Ту су цветна поља као код Лебадеје, где се у пролеће [[Персефона]], ћерка Дива и класоносне [[Деметра|Деметре]], игра с нимфом [[Херкина|Херкином]], својом другарицом, бере цвеће, плете венце и даје људима благослов и богатство; ту су кладенци који у тишини гргоље сетну причу ο [[Нарцис]]у, сину Кефиса и нимфе [[Лириопа|Лириопе]], за којим су лудовале све [[Најаде]] и [[Ореаде]], док се сам напослетку, за припеке, није заљубио у свој рођени лик у води и од неодољиве чежње умро на обали у зеленој трави. Ту су потоци који брује да заглухне шума од њихових среброногих песмица, и лугови у којима се цветовије Зефири ноћном росом краду својим [[Нимфе|нимфама]]; ту су сеновите долине, по којима се [[Пан]], кад му стада оду на починак, врзе с [[Менаде|Менадама]], а највише с нимфама [[Еха|Ехом]] и [[Сиринга|Сирингом]]; ту су места пуна дивљачи коју лове Артемида и два беотска хероја: [[Актеон]], такмац Артемидин, и [[Орион]], љубавник [[Зорин]] («Еоја»).\r\n\r\nДок се [[Атена]] не може да похвали ниједном духовном женом осим [[хетера]], Беоћанке су биле и три песникиње, од којих две у кратким стиховима продужују генеалошку епику хесиодске школе, а можда и трећа. Прва је [[Миртида]] из Антедона, друга је [[Корина]] из Танагре, Tpeћa беотска песникиња јесте [[Аристомаха]] из Еритре. Најпознатија беоћанска хетера је [[Мнесарета]] («Фрина»). Из Беотије су познате две фрулашице, [[Мела]] и [[Сатира]], које су биле ћерке најпознатијег тебанског фрулаша (аулета и композитора) [[Антигенид]]а. Беоћанке као и [[Лезбњанке]], припадале су истом – еолском племену. (доматриос)','',0,'216.236.216.169','20040101134513','',0,0,0,1,0.720909950193,'79959898865486','20050202163726'); INSERT INTO cur VALUES (812,0,'Миртида','Миртида из Антедона, у Беотији, која је у домаћем дијалекту опевала романтичне љубави лица из локалних митова. Сачувала нам се прозна парафраза њене песме ο несрећној љубави Охне, ћерке [[Колон]]ове, према Еуносту, сину Кефисову. У јавним агонима Миртида се надметала с [[Пиндар]]ом, али је била побеђена. (доматриос)','',0,'216.236.216.169','20040101135553','',0,0,0,1,0.243493435086,'79959898864446','20040101135553'); INSERT INTO cur VALUES (813,0,'Корина','Корина из Танагре, у Беотији, ћерка Ахелоодора и Прократије, ученица Миртидина. После 1906. год. ο њој се више зна, јер је те године доспео у Берлин један папирус из Хермуполиса који знатно проширује познавање њене поезије. Као [[Миртида]], и она је на лирски начин обрађивала епско-митолошко градиво ο беотским јунацима и јунакињама. Предмет њене лиризоване епике били су седморица против Тебе, Минијине ћерке, штит Атенин, ловац [[Орион]] и његове ћepке, [[Едип]] који убија теумесијску лисицу, певачко надметање Хеликона и Китерона, брдских исполина, затим Беот, епоним земље, Еуонимија, унука Кефисова и ћерка врача Еуонима, Јолај друг Хераклов, па Асопове ћерке, за које отац њихов пита Аполоново пророчиште у Птоону шта је с њима, а пророк Акрефен одговара саопштавајући њихову судбину. \n\n[[Слика:Корина2.jpg|thumb|right|Корина]]\n\nИ за Корину се причало да се надметала с [[Пиндар]]ом, али га је она победила. [[Паусанија]] казује да је видео њен гроб на најугледнијем месту у Танагри и статуу која приказује Корину како себи овија траком главу због победе над Пиндаром, и додаје, „да је она победила због свога дијалекта, јер није певала у дорском наречју, као Пиндар, него у оном који су [[Еољани]] морали разумети, а и због тога што је била најлепша међу ондашњим женама, ако се сме судити према портрету\" (IX 22, 3). [[Плутарх]] је ο њој забележио ову анегдоту. Пиндару, који се у младости служио сувише смелим изразима, она је паметно саветовала да не обраћа пажњу само на речи, мелодију и ритам него и на мотиве и садржину. Пиндар послуша њен савет и испева песму у којој је у првих пет стихова донео читаву масу тебанских митова. Кад је прочитао Корини ту песму, она му с осмејком примети да „треба сејати руком а не пуним џаком\" (De glor. Athen. 4). Поред све те поуке, њене домаће песме односе се према Пиндаровој високој уметности „као мале љупке теракоте њена завичаја Танагре према бронзаној и мраморној пластици класичке грчке уметности\".\n\nАнтипатар из Тесалонике, један од најплоднијих песника у Филипову венцу епиграма, веома је ценио њену поезију: он је саставио коло од девет песникиња, девет земаљских [[Музе|Муза]], и у томе колу, поред [[Праксила|Праксиле]] из Сикиона, [[Анита|Аните]] из Тегеје, [[Сапфа|Сапфе]] из Митилене, [[Ерина|Ерине]] с острва Тела, [[Телесила|Телесиле]] из Арга, [[Носида|Носиде]] из Локра у Доњој Италији, [[Мира|Мире]] из Бизанта, споменуте Миртиде из Антедона, налази се и Корина (Anth. Pal. IX 26).5.\n\nАко Корина својим лирским стваралаштвом и није прелазила кантоналну ускоћу домаћега мита, она је, ипак, накнадно, као десето лице ушла у александријски канон деветоро лирских песника, у коме се налазе шесторица хорских лиричара: [[Алкман]], [[Стесихор]], [[Ибик]], [[Симонид]], [[Бакхилид]], [[Пиндар]], и троје монодичара: [[Алкеј]], [[Сапфа]] и [[Анакреонт]]. (доматриос)','',24,'Domatrios','20050217045601','',0,0,0,0,0.03900386814,'79949782954398','20050217045601'); INSERT INTO cur VALUES (814,0,'Аристомаха','Аристомаха из Еритре. Једина вест што је имамо ο њој налази се у [[Плутарх]]овим Гозбеним разговорима (V 2, р. 675 В), где се каже: „У сикионској ризници лежала је златна књига као заветни поклон Аристомахе, еритранске песникиње, која је епском песмом двапут победила у надметањима на Истму.\" (доматриос)','',0,'216.236.216.169','20040101141055','',0,0,0,1,0.633358792231,'79959898858944','20040101141055'); INSERT INTO cur VALUES (815,0,'Први_светски_рат','Први светски рат је највећи оружани сукоб у дотадашњој историји. Зато је све до [[Други светски рат|Другог светског рата]] називан Велики рат.\nТрајао је више од 4 године и у њега је до краја ступило 36 држава у којима је живело око 1,5 милијарди људи (три четвртине ондашње светске популације). Око 70 милиона људи било је под оружијем. Погинулих је било између 10 и 21 милион, а рањених још више.\n\n=Узроци и повод за почетак светског сукоба=\n\nПовод за отпочињање светског сукоба био је [[Сарајевски атентат]]. Међутим, узроци су били много дубљи.\nКрајем 19. и почетком 20. века постојала су два велика војно-политичка савеза – [[Централне силе]] и [[Антанта]]. Централне силе – [[Аустро-Угарска]] и, пре свега, [[Немачка]] – су тежиле новој подели света (пре свега колонија) због чега су дошле у сукоб са старим колонијалним силама, нарочито са Енглеском и Француском. Временом, односи између блокова су се заоштрили што је довело до тзв. политике хладног рата, а то је значило сталну трку у наоружавању, честе кризе и спорове међу супродтављеним блоковима, избијање бројних локалних ратова, шпијунске афере, итд.\n\nРат је лако могао почети и пре 1914. јер је постојало више политичких криза и локалних ратова које су могле да послуже као повод за почетак светског сукоба – [[Прва мароканска криза]] 1905-6, [[Друга мароканска криза]] 1911, [[Анексиона криза]] 1908, итд. До рата тада ипак није дошло јер војне припреме чланица Антанте нису биле окончане. Зато су оне успешно одлагале светски сукоб све до 1914. Немачка и Аустро-Угарска су наметнуле свету рат 1914. године, знајући да су у том тренутку војнички најспремније и да ће је у року од неколико година њени супарници у снази оружане силе достићи, можда чак и надјачати.\n\n=Ратни циљеви зараћених блокова=\n\nПрви светски рат је био сукоб два империјалистичка блока (Централне силе и Антанта). И за један и за други блок ово је рат освајачког карактера. Централне силе су настојале да кроз овај рат изврше нову поделу света, а силе Антанте да одбране стечене позиције (првенствено колоније) и да их још више прошире. За неке мање европске државе, чланице Антантиног блока, ово је одбрамбени рат, дакле рат праведног карактера – за Белгију, Србију, Црну Гору.\n\n\'\'\'Главни ратни циљеви Централних сила:\'\'\'\nНемачка је планирала да ратом насилно одузме колоније од Француске, Енглеске и Белгије, а од Русије Пољску, Украјну, Белорусију и [[Прибалтик]] и тако успостави своју доминацију у свету, док је њена блиска савезница Аустро-Угарска планирала да порази Србију и наметне свој доминантан положај на целом Балканском полуострву.\n\n\'\'\'Главни ратни циљеви сила Антанте:\'\'\'\nВелика Британија је планирала да ратом одузме немачке колоније у Африци и Азији и турске поседе на Блиском истоку (Палестину, Ирак и друге). Француска је тежила да учествује у подели немачких колонија у Африци, да поврати своје покрајне Алзас и Лорену (изгубљене у [[Француско-Пруски рат|Француско-Пруском рату]] 1870-1871) и да одузме богату Сарску област од Немачке. Русија је планирала да ратом заузме покрајне [[Галиција|Галицију]] и [[Буковина|Буковину]] које су биле у саставу Аустро-Угарске, да успостави свој доминантан положај на Балкану и да одузме од Турске важне мореузе [[Босфор]] и [[Дарданели|Дарданеле]] и још неке територије на [[Кавказ|Кавказу]]. Јапан је планирао да заузме немачке далекоисточне колоније и успостави своју доминацију над целим Далеким истоком. Италија је планирала да заузме покрајну [[Тирол]] која је била у саставу Аустро-Угарске и још неке мање словеначке и хрватске територије.\n\n=Ратни актери=\n\n\nСарајевски атентат, извршен 28. јула 1914, схваћен је и у Бечу и у Берлину као добар повод за отпочињање већ дуго намераваног рата. Аустро-Угарска то користи као повод за објаву рата Србији 28. јула 1914. На то су Русија и Француска отпочеле мобилизацију јер нису хтеле да дозволе поремећај равнотеже снага на своју штету. Немачка то користи као повод за објаву рата Русији – 1. августа и Француској 3. августа 1914. године. Турска је званично објавила неутралност, али је већ 2. августа 1914. потписала тајни споразум са Централним силама и у новембру 1914. започела рат против Русије на Кавказу. Немачки напад на Белгију 3. августа 1914. искористила је Велика Британија за објаву рата Немачкој 4. августа 1914.\n\nНајвећи рат у дотадашњој људској историји је тако могао да почне, мада нико од његових актера у почетку није то слутио. \n \n\nTоком рата и Централне силе и силе Антанте су настојали да за себе придобију што више савезника, обећавајући им делове територија држава углавном из супротног табора тајим уговорима као награда за учешће у рату. Тако су Антантином блоку приступили Јапан 23. августа 1914. – јапанска војска убрзо потом заузима све немачке далекоисточне колоније на Пацифику и у Кини, Италија 26. јула 1915. –после потписивања тајног уговора у Лондону, Румунија 28. августа 1916. – јер су јој Савезници обећали Ердељ, Буковину и Банат. Антанти су приступили и САД 6. априла 1917. – после немачке објаве неограниченог подморничког рата, Грчка јуна 1917, Кина 14. августа 1917, латино-америчке државе Бразил, Боливија, Перу, Уругвај, Куба и многе друге. Блоку Централних сила прикључила се, поред Турске, и Бугарска 11. октобра 1915. – пошто јој је немачки блок обећао Македонију и источне делове Србије.\n \n=Планови и стратегије=\n\nНемци су, према раније створеном плану, тзв. Шлифенов план (назван по свом творцу немачком генералу-фелдмаршалу Алфреду фон Шлифену, који је касније нешто изменио генерал Хелмут фон Молтке Млађи) планирали рат на два фронта. План је предвиђао најпре офанзиву и јаку концентрацију немачких снага на Западном фронту (78 дивизија), а дефанзиву и слабу концентрацију на Источном фронту (9 дивизија). Упадом кроз Белгију и северну Француску требало је за 6 до 8 недеља уништити француску војску, заузети Париз и тако диктирати услове мира Французима. После тога све немачке снаге требале су у исто тако муњевитом походу поразити Русију на истоку и присилити је на мир.\n\nБрзом интервенцијом руске војске 1914. онемогућен је успех овог немачког плана и омогућена је победа француске војске на Марни почетком септембра 1914, чиме је срушена немачка концепција и тактика вођења муњевитог рата и брзе и лаке победе. \n\n=Најзначајнији фронтови=\n\n\nТоком рата најзначајнији фронтови (ратишта) били су: Западни – на којем је немачка војска ратовала против француске, британске и белгијске војске, од 1917. и америчке и Источни – где су ратовали немачка и аустро-угарска војска против Руса.\n\nЗначајни фронтови у Европи били су још и: Италијански – који је настао уласком Италије у рат 1915. и ту су се Италијани борили против аустро-угарске војске и Балкански (од 1915. Солунски) – где је Аустро-Угарска (од 1915. заједно са Бугарском) ратовала против Србије и њених савезника.\n\nСа уласком Турске у рат настали су и Кавкаски фронт – где су се Руси борили против Турака, затим и фронтови у Месопотамији (Ирак), Галипољу, Дарданелима, а касније и у Палестини и Сирији – ту су западни савезници ратовали против Турске.\n\nБорбе су бођене и у Африци, Азији, на копну, као и на мору.\n\n=Стратешке особености Првог светског рата=\n\n\nЗа Први светски рат, посебно за борбе на Западном фронту, било је карактеристично позиционо, рововско ратовање – позициони рат је облик вођења рата који настаје кад ниједна од зараћених страна не може да оствари стратегијску офанзиву, услед чега долази до застоја у вођењу маневарских операција; фронтови се тада стабилизују, а борбена дејства ограничавају се на локална изнуривања и трошење непријатељских снага (супротно позиционом ратовању је маневарско или покретно ратовање, карактеристично за Други светски рат). Током читавог рата на западу је установљена линија од Северног мора до Швајцарске која се није битно померала и поред огромноих губитака на обе зараћене стране.\n\nРововском ратовању предходила је тактика муњевитог рата, све до немачког пораза на Марни када се фронт постепено стабилизује. \n\nФронт је са обе стране био утврђен дубоким рововима опасаних бодљикавом жицом. Војници су, сем кратних одсустава, све време боравили у склоништима и рововима, који су после кише били пуни воде и блата.\n\nБитке на фронтовима имале су углавном исти ток: почињале су артиљеријском припремом која је често трајала неколико сати, а некад и неколико дана. Гранате су својом разорном моћи потпуно мењале природну околину. Предели су остајали без дрвећа, сасвим изровани кратерима од експлозија. После артиљеријске припреме у јуриш је кретала пешадија, која је обично била брзо заустављена митраљеском ватром. За неколико стотина метара или неколико километара напредовања гинуло је често на десетине хиљада војника.\n\nРовови на Источном фронту углавном нису били тако добро утврђени као на Западном, па зато за Источни фронт није било толико карактеристично позиционо ратовање.\n\n=Најзначајније битке=\n\n\'\'\'1914.\'\'\'\n\nИсточни фронт:\n*[[Источно-пруска офанзива]]\n*[[Битка код Таненберга]]\n*[[Битка код Мазурских језера (прва)]]\n*[[Варшавско-ивангородска операција]]\n*[[Галицијска операција]]\n*[[опсада Пшемисла]]\n\nЗападни фронт:\n*[[Битка код Сент-Кантена]]\n*[[Битка код Гиза]]\n*[[Битка на Марни (прва)]]\n\nБалкански фронт:\n*[[Церска битка]]\n*[[Колубарска битка]]\n\n\'\'\'1915.\'\'\'\n\nИсточни фронт:\n*[[Карпатска операција]]\n*[[Битка код Болимува]]\n*[[Битка код Горлица]]\n\nЗападни фронт:\n*[[Битка код Ипра]]\n\nГалипољски фронт:\n*[[Галипољско-дарданелска операција]]\n\nБалкански фронт:\n*[[Трећа аустријска офанзива на Србију]]\n\n\'\'\'1916.\'\'\'\n\n*[[Битка на Соми]]\n\n=Истакнуте историјске личности (монарси, политичари, војсковође,...)=\n\nНемачка\nВилхелм II Хоенцолерн\nФридрих Еберт\nКарл Кауцки\nКарл Либкнехт\nРоза Луксембург\nПаул фон Хинденбург\nЕрих Лудендорф\nАугуст фон Макензен\n\nРусија\nНиколај II Романов\nВладимир Иљич Лењин\nЛав Троцки\nНиколај Николајевич Романов\nАлексеј Алексејевич Брусилов\nНиколај Владимирович Руски\n\nАустро-Угарска\nФранц Јозеф II\nФранц Фердинанд\nБела Кун\nКонрад фон Хецендорф\nОскар Поћорек\n\nСрбија\nГаврило Принцип\nПетар I Карађорђевић\nАлександар Карађорђевић\nНикола Пашић\nЖивојин Мишић\nСтепа Степановић\nРадомир Путник\n\n...\n\nЗавршићу све детаљно о Првом светском рату после 19. фебруара... дотле поздрав!!!\n\n----\n\'\'надам се да ће неко поправити лош изглед ове стране, пошто ја не умем!\'\'\n*Неко је написао, после 19. фебруара... --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 16:44, 6 Феб 2005 (CET)\n\n[[ar:حرب عالمية اولى]]\n[[bg:Първа световна война]]\n[[bs:Prvi Svjetski Rat]]\n[[ca:Primera Guerra Mundial]]\n[[cs:První světová válka]]\n[[cy:Y Rhyfel Byd Cyntaf]]\n[[da:1. verdenskrig]]\n[[de:Erster Weltkrieg]]\n[[et:Esimene maailmasõda]]\n[[el:Α\' Παγκόσμιος Πόλεμος]]\n[[en:World War I]]\n[[es:Primera Guerra Mundial]]\n[[eo:Unua Mondmilito]]\n[[fi:Ensimmäinen maailmansota]]\n[[fr:Première Guerre mondiale]]\n[[id:Perang Dunia I]]\n[[io:Unesma mondo-milito]]\n[[it:Prima guerra mondiale]]\n[[ja:第一次世界大戦]]\n[[he:מלחמת העולם הראשונה]]\n[[hu:I. világháború]]\n[[lb:Éischte Weltkrich]]\n[[lv:1. pasaules karš]]\n[[ms:Perang Dunia I]]\n[[nl:Eerste Wereldoorlog]]\n[[no:Første verdenskrig]]\n[[pl:I wojna światowa]]\n[[pt:Primeira Guerra Mundial]]\n[[ro:Primul Război Mondial]]\n[[ru:Первая мировая война]]\n[[simple:World War I]]\n[[sl:Prva svetovna vojna]]\n[[sv:Första världskriget]]\n[[wa:Prumire guere daegnrece]]\n[[zh-cn:第一次世界大战]]','/* Најзначајније битке */',135,'Обрадовић Горан','20050309193245','',0,0,0,0,0.688686348819,'79949690806754','20050309193245'); INSERT INTO cur VALUES (816,2,'Rob_Hooft','[[nl:Gebruiker:Hooft]]\r\nI am a visitor from The Netherlands that may visit once in a while to fix an interwiki link.','me',39,'Rob Hooft','20040103183055','',0,0,0,1,0.776935998247,'79959896816944','20040103183055'); INSERT INTO cur VALUES (817,0,'Почетак_буне_против_дахија','Почетак буне против дахија\n\nБоже мили! Чуда великога!
\nКад се ћаше по земљи Србији,
\nПо Србији земљи да преврне
\nИ да друга постане судија,
\nТу кнезови нису ради кавзи,;
\nНит\' су ради Турци изјелице,
\nАл\' је рада сиротиња раја,
\nКоја глоба давати не може,
\nНи трпити Турскога зулума;
\nИ ради су Божји угодници,;
\nЈер је крвца из земље проврела,
\nЗеман дош\'о ваља војевати,
\nЗа крст часни крвцу прољевати,
\nСваки своје да покаје старе.
\nНебом свеци сташе војевати;
\nИ прилике различне метати
\nВиш\' Србије по небу ведроме;
\n\'Ваку прву прилику вргоше:
\nОд Трипуна до светога Ђурђа
\nСваку ноћцу месец се ваташе,;
\nДа се Србљи на оружје дижу,
\nАл\' се Србљи дигнут\' не смједоше.
\nДругу свеци вргоше прилику:
\nОд Ђурђева до Дмитрова дана
\nСве барјаци крвави идоше;
\nВиш\' Србије на небу ведроме,
\nДа се Србљи на оружје дижу,
\nАл\' се Србљи дигнут\' не смједоше.
\nТрећу свеци вргоше прилику:
\nГром загрми на светога Саву;
\nУсред зиме, кад му време није,
\nСину муња на часне вериге,
\nПотресе се земља од истока,
\nДа се Србљи на оружје дижу,
\nАл\' се Србљи дигнут\' не смједоше.;
\nА четврту вргоше прилику:
\nВиш\' Србије на небу ведроме
\nУвати се сунце у прољеће,
\nУ прољеће на светог Трипуна,
\nЈедан данак три пута се вата,;
\nА три пута игра на истоку.
\nТо гледају Турци Бијограци,
\nИ на града сви седам дахија:
\nАганлија и Кучук-Алија,
\nИ два брата, два Фочића млада,;
\nМехмед-ага и шњиме Мус-ага,
\nМула Јусуф велики дахија,
\nДервиш-ага грацки таинџија,
\nСтарац Фочо од стотине љета,
\nСве седам се састало дахија;
\nБијограду на Стамбол-капији,
\nОгрнули скерлетне бињише,
\nСузе роне, а прилике гледе:
\n\"Ала кардаш! Чуднијех прилика\"
\n\"Оно, јолдаш, по нас добро није.\";
\nПа од јада сви седам дахија
\nНачинише од стакла тепсију,
\nЗаграбише воде из Дунава,
\nНа Небојшу кулу изнесоше,
\nНаврх куле вргоше тепсију,;
\nУ тепсију зв\'језде поваташе,
\nДа гледају небеске прилике,
\nШто ће њима бити до пошљетка,
\nОко ње се састаше дахије,
\nНад тепсијом лице огледаше;;
\nКад дахије лице огледаше,
\nСве дахије очима виђеше,
\nНи на једном главе не бијаше.
\nКад то виђе све седам дахија,
\nПотегоше наџак од челика,;
\nТе разбише од стакла тепсију,
\nБацише је низ бијелу кулу,
\nНиз бијелу кулу у Дунаво,
\nОд тепсије нек потрошка нема,
\nПа од јада сви седам дахија;
\nПошеташе брижни невесели
\nНиз Небојшу кулу Јакшићеву,
\nОдшеташе у каву велику,
\nПак сједоше по кави великој,
\nСве сједоше по кави великој,
\nСве сједоше један до другога,;
\nСтарца Фочу вргли у зачеље,
\nБијела му брада до појаса,
\nПак повика све седам дахија:
\n\"К нама брже, хоџе и \'ваизи!
\n\"Понесите књиге инџијеле,
\n\"Те гледајте, што вам књиге кажу,
\n\"Што ће нама бити до пошљетка.\"
\nПотекоше хоџе и \'ваизи,
\nДонесоше књиге инџијеле;
\nКњиге гледе, грозне сузе роне,;
\nДахијама овако говоре:
\n\"Турци, браћо, све седам дахија\"
\n\'Вако нама инџијели кажу:
\n\"Кад су \'наке бивале прилике
\n\"Виш\' Србије по небу ведроме,;
\n\"Ев\' од онда пет стотин\' година,
\n\"Тад је Српско погинуло царство,
\n\"Ми смо онда царство задобили,
\n\"И два влашка цара погубили:
\n\"Константина насред Цариграда;
\n\"Украј Шарца, украј воде ладне,
\n\"И Лазара на пољу Косову;
\n\"Милош уби за Лазу Мурата,
\n\"Ал\' га добро Милош не потуче,
\n\"Већ све Мурат у животу бјеше,;
\n\"Док ми Српско царство освојисмо,
\n\"Онда себи везире дозива:
\n\"Турци браћо, лале и везири!
\n\"Ја умријех, вама добих царство,
\n\"Него ово мене послушајте,;
\n\"Да вам царство дуговјечно буде:
\n\"Ви немојте раји горки бити,
\n\"Веће раји врло добри буд\'те;
\n\"Нек је харач петнаест динари,
\n\"Нек је харач и тридесет динари;;
\n\"Не износ\'те глоба ни пореза,
\n\"Не износ\'те на рају биједа;
\n\"Не дирајте у њихове цркве,
\n\"Ни у закон, нити у поштење;
\n\"Не ћерајте освете на раји,;
\n\"Што је мене Милош распорио,
\n\"То је срећа војничка дон\'јела:
\n\"Не може се царство задобити,
\n\"На душеку све дуван пушећи;
\n\"Ви немојте рају разгонити;
\n\"По шумама, да од вас зазире,
\n\"Него паз\'те рају к\'о синове,
\n\"Тако ће вам дуго бити царство;
\n\"Ако л\' мене то не послушате,
\n\"Већ почнете зулум чинит\' раји,;
\n\"Ви ћет\' онда изгубити царство. -
\n\"Цар умрије, а ми остадосмо,
\n\"И ми нашег цара не слушасмо,
\n\"Већ велики зулум подигосмо:
\n\"Погазисмо њихово поштење,;
\n\"Свакојаке б\'једе износисмо,
\n\"И гријоту Богу учинисмо,
\n\"Сад су \'наке постале прилике,
\n\"Сад ће нетко изгубити царство;;
\n\"Не бојте се краља ни једнога,
\n\"Краљ, на цара ударити не ће,
\n\"Нити може краљевство на царство,
\n\"Јер је тако од Бога постало;
\n\"Чувајте се раје сиротиње;;
\n\"Кад устане кука и мотика,
\n\"Биће Турком по Медији мука,
\n\"У Шаму ће каде проплакати,
\n\"Јера ће их раја уцв\'јелити.
\n\"Турци браћо све седам дахија!;
\n\"Тако наши инџијели кажу,
\n\"Да ће ваше куће погорети,
\n\"Ви дахије главе погубити;
\n\"Из огњишта пронић\' ће вам трава,
\n\"А мунаре попаст\' паучина,;
\n\"Не ће имат\' ко језан учити;
\n\"Куд су наши друми и калдрме,
\n\"И куда су Турци пролазили
\n\"И с коњскијем плочам\' задирали,
\n\"Из клина ће проникнути трава,;
\n\"Друмови ће пожељет\' Турака,
\n\"А Турака нигде бити не ће,
\n\"Тако књиге инџијели кажу.\"
\nКад то чуше сви седам дахија,
\nСве дахије ником поникоше,;
\nИ преда се у земљу поглаше,
\nС књигом не зна нико бесједити,
\nНи како ће књизи одказати.
\nСтарац Фочо подавио браду,
\nПа је б\'јелу са зубима гризе,;
\nНи он не зна с књигом бесједити,
\nВећ се и он томе послу чуди;
\nНе пониче Фочић Мехмед-ага,
\nНе пониче, већ јунак покличе:
\n\"Дишер море, хоџе и ваизи!;
\n\"Молт\'те Бога и језан учите
\n\"Сваки данак а све по пет пута,
\n\"Не брин\'те се нама дахијама:
\n\"Док је нама здравља и памети,
\n\"И док нам је биоградског града,;
\n\"Ми смо кадри управити градом,
\n\"Око града сиротињом рајом.
\n\"Кад краљеви на нас војштит\' не ће,
\n\"Како ће нам раја досадити,
\n\"Кад нас има у седам дахија,;
\n\"У свакога по магаза блага?
\n\"Каква блага? Све мека дуката,
\n\"А све пуста блага лежећега;
\n\"У нас, браћо, четири дахије,
\n\"Аганлије и Кучук-Алије,;
\n\"И у мене и Мула-Јусуфа,
\n\"У свакога има пуста блага
\n\"Небројена по двије магазе;
\n\"Нас четири када устанемо,
\n\"Устанемо на ноге лагане,;
\n\"А магазе с благом отворимо,
\n\"Просућемо рушпе по калдрми,
\n\"На дукате покупити војску;
\n\"Нас четири велике дахије
\n\"На четверо разд\'јелити војску,;
\n\"На четверо к\'о четири брата,
\n\"Поћи ћемо из нашега града
\n\"Кроз нашије седамн\'ест нахија,
\n\"Исјећ\' ћемо све Српске кнезове,
\n\"Све кнезове, Српске поглавице,;
\n\"И кметове, што су за потребе,
\n\"И попове Српске учитеље,
\n\"Само луду ђецу оставити,
\n\"Луду ђецу од седам година,
\n\"Пак ће она права бити раја,;
\n\"И добро ће Турке послужити.
\n\"Док погубим кнеза Палалију
\n\"Из лијепа села Бегаљице,
\n\"Он је паша, а ја сам субаша.
\n\"Док погубим и Јована кнеза;
\n\"Из Ландова села маленога,
\n\"Он је паша, а ја сам субаша;
\n\"И Станоја кнеза из Зеока,
\n\"Он је паша, а ја сам субаша.
\n\"Док погубим Стеву Јаковљева;
\n\"Из Лијевча гн\'језда хајдучкога,
\n\"Он је паша, а ја сам субаша;
\n\"И Јована кнеза из Крснице.
\n\"Док погубим до два Чарапића
\n\"Из потока Б\'јелог од Авале,;
\n\"Кој\' су кадри на Врачар изићи,
\n\"У Биоград Турке затворити,
\n\"Он је\' паша, а ја сам субаша.
\n\"Док погубим Црнога Ђорђија
\n\"Из Тополе села поносита,;
\n\"Који с Бечким тргује ћесаром,
\n\"Он је кадар сву џебану купит\'
\n\"Од бијела града Варадина,
\n\"И оружје, што је за потребе,
\n\"Он је кадар на нас завојштити,;
\n\"Он царује, а ја субашујем.
\n\"Док погубим протопоп\' Николу
\n\"Из лијепа села Ритопека,
\nОн пашује, а ја субашујем.
\n\"Док погубим Ђорђија Гузоњу;
\n\"И његова брата Арсенија
\n\"Из лијепа села Жељезника,
\n\"Кој\' је кадар Топчидер затворит\':
\n\"Док погубим протопопа Марка
\n\"Из лијепа села Остружнице,;
\n\"Он је паша, а ја сам субаша.
\n\"Док погубим до два игумана,
\n\"Аџи-Ђеру и Аџи-Рувима,
\n\"Који знаду злато растапати
\n\"И са њиме ситне књиге писат\',;
\n\"Нас дахије цару опадати,
\n\"Око себе рају сјетовати,
\n\"Они паше, а ми смо субаше.
\n\"Док погубим Бирчанин-Илију,
\n\"Обор-кнеза испод Међедника,;
\n\"Ево има три године дана,
\n\"Од како се врло посилио:
\n\"Кудгођ иде, све кр\'ата јаше,
\n\"А другога у поводу води;
\n\"Он буздован о ункашу носи,;
\n\"А бркове под калпаком држи,
\n\"Он Турчину не да у кнежину,
\n\"Кад Турчина у кнежини нађе,
\n\"Топузом му ребра испребија,
\n\"А кад Турчин стане умирати,;
\n\"А он виче на своје хајдуке:
\n\"\"Море, слуге! тамо пашче бац\'те,
\n\"\"Ђе му гавран кости наћи не ће.\"\"
\n\"А кад нама порезу донесе,
\n\"Под оружјем на диван изиђе,;
\n\"Десну руку на јатаган метне,
\n\"А лијевом порезу додаје:
\n\"\"Мехмед-ага, ето ти порезе,
\n\"\"Сиротиња те је поздравила,
\n\"\"Више теби давати не може.\"\";
\n\"Ја порезу започнем бројити,
\n\"А он на ме очима стријеља:
\n\"\"Мехмед-ага! зар ћеш је бројити?
\n\"\"Та ја сам је једном избројио.\"\"
\n\"А ја више бројити не смијем,;
\n\"Већ порезу украј себе бацим,
\n\"Једва чекам, да се скине б\'једа,
\n\"Јер не могу да гледам у њега;
\n\"Он је паша, а ја сам субаша.
\n\"Док погубим кнеза Грбовића;
\n\"Из лијепа села Мратишића,
\n\"Он је паша, а ја сам субаша.
\n\"Док погубим и Алексу кнеза
\n\"Из лијепа села Бранковине,
\n\"И Јакова брата Алексина:;
\n\"Цар и ћесар кад се завадише,
\n\"Код ћесара обрштери бише,
\n\"И носише од злата кашкете,
\n\"Попл \'јенише све Турске паланке,
\n\"Поробише, ватром попалише,;
\n\"Цар и ћесар кад мир учинише,
\n\"А они се цару предадоше.
\n\"И код цара кнезови посташе,
\n\"Млоге Турке цару опадаше,
\n\"Седам паша, што су опаднули,;
\n\"Опаднули, па их поморили;
\n\"Они паше, а ми смо субаше.
\n\"Док погубим кнеза Тавнавскога,
\n\"Из Љутица Станка обор-кнеза;
\n\"Док погубим кнеза Мачванскога,;
\n\"С Богатића Мартиновић-Лазу,
\n\"Он је паша, а ја сам субаша.
\n\"Док погубим кнеза Поцерскога,
\n\"С Метковића Ружичић-Мијајла,
\n\"Он је паша, а ја сам субаша.;
\n\"Док запалим Рачу украј Дрине,
\n\"И погубим Аџи-Мелентија,
\n\"Кој\' је иш\'о преко мора сињег,
\n\"Те је влашку ћабу полазио,
\n\"Пак се узгред у Стамбол свратио,;
\n\"И од цара ферман излагао
\n\"За стотину жутијех дуката,
\n\"Да власима богомољу гради,
\n\"Да је гради за седам година,
\n\"Начини је за годину дана,;
\n\"Ево има шест година дана
\n\"Како зида покрај цкрве куле,
\n\"А у куле набавља џебану
\n\"И по мраку топове привлачи;
\n\"Видиш, јолдаш, да се нечем\' нада!;
\n\"Пак ћем\' онда заћи кроз нахије,
\n\"Те исјећи све Српске кметове,
\n\"Како би нам раја додијала?\"
\nСве дахије на ноге скочише,
\nМемед-аги сви се поклонише:;
\n\"Фала јолдаш, Фочић Мемед-ага!
\n\"Твоја памет пашовати може,
\n\"Ми ћемо те пашом учинити,
\n\"Тебе ћемо свагђе послушати.\"
\nСтарац Фоча поче говорити:;
\n\"Нуто момка! и нуто памети!
\n\"С којом ријечи на пашалук сједе!
\n\"Узми синко, Фочић Мехмед-ага,
\n\"Узми сламе у бијелу руку,
\n\"Мани сламом преко ватре живе:;
\n\"Ил\' ћеш ватру са тим угасити,
\n\"Или ћеш је већма распалити?
\n\"Ви можете, и Бог вам је дао,
\n\"Тако силну покупити војску,
\n\"И поћ\'ћете, синко, кроз нахије;;
\n\"Једног кнеза преварит\' можете
\n\"И на вјеру њега домамити;
\n\"Своју ћете вјеру изгубити,
\n\"Једног посјећ\', а два ће утећи,
\n\"Два пос\'јеци, четири одоше,;
\n\"Они ће вам куће попалити,
\n\"Ви дахије од њих изгинути.
\n\"Ал\' ви тако немојте радити,
\n\"Него мене старца послушајте:
\n\"Ја сам глед\'о у нашем инџилу,;
\n\"Ово, наше, дуго бити не ће,
\n\"Него ће се пром\'јенити царство,
\n\"Већ се, синко, подобрите раји:
\n\"Од харача раји отпустите,
\n\"Нек је харач, к\'о што Мурат рече:;
\n\"Прођите се глоба и пореза;
\n\"С кнезовима ви се побратите,
\n\"Кнезовима ате поклањајте,
\n\"Кметовима осредње парипе,
\n\"С поповима у дослуку буд\'те,;
\n\"Не би л\' и ми уз њих преживљели,
\n\"Јера наше дуго бити не ће.
\n\"А шо ће нам више пусто благо?
\n\"Да мељете, изјест\' не можете.\"
\nАл\' говори Фочић Мемед-ага:;
\n\"Мој бабајко, не слушам те стари.\"
\nТо изрече, а на ноге скочи,
\nИ за њиме остале дахије,
\nПак на граду бацише топове,
\nНа дукате покупише војску,;
\nЊи четири велике дахије:
\nАганлија и Кучук-Алија,
\nМула-Јусуф, Фочић Мемед-ага,
\nНа четворо разд\'јелише војску,
\nЊи четири, к\'о четири брата,;
\nпак на граду отворише врата,
\nИ одоше с војском по тефтишу
\nКроз њихових седамн\'ест нахија.
\nПрвог Српског кнеза преварише:
\nДомамише кнеза Палалију;
\nИ у Гроцкој њега погубише;
\nИ Станоја кнеза из Зеока
\nПреварише, па га погубише
\nУ његову двору бијеломе.
\nПреварише Марка Чарапића,;
\nПреварише, те га погубише;
\nИ Гагића Јанка буљубашу
\nИз Болеча села маленога;
\nПогубише кнеза Теофана
\nИз Орашја Смедеревске на\'је;;
\nТа и кнеза Петра из Ресаве,
\nПреварише Мата буљубашу
\nИз Липовца близу Крагујевца,
\nТе и њега млада погубише,
\nМоравцима цркви допадоше,;
\nИ ту Аџи-Ђера погубише,
\nА Рувима у град опремише,
\nИ у граду њега погубише.
\nМехмед-ага у Ваљево дође:
\nГрбовић се бјеше осјетио,;
\nПа Грбовић на страни побјеже,
\nИ дође му обор-кнез Алекса,
\nИ дође му Бирчанин Илија,
\nОбојицу вата Мемед-ага,
\nБијеле им савезао руке,;
\nПа их води на мост Колубари;
\nА кад виђе обор-кнез Алекса,
\nДа ће Турци оба погубити,
\nТад он рече Фочић Мемед-аги:
\n\"Господару Фочић Мехмед-ага!;
\n\"Поклони ми живот на мејдану,
\n\"Ево теби шест кеса блага.\"
\nМемед-ага говори Алекси:
\n\"Не могу те, Алекса, пустити,
\n\"Да ми дадеш и сто кеса блага.\";
\nАл\' бесједи Бирчанин Илија:
\n\"Господару, Фочић Мехмед-ага!
\n\"Ево теби и сто кеса блага,
\n\"Поклони ми живот на мејдану.\"
\nВели њему Фочић Мехмед-ага:;
\n\"Не будали, Бирчанин Илија!
\n\"Тко би горског упустио вука?\"
\nМехмед-ага викну на џелата
\nЏелат трже сабљу испод скута,
\nТе Илији одсијече главу;;
\nА Алекса сједе на ћуприју,
\nПа овако поче говорити
\n\"Бог убио сваког ришћанина,
\n\"Који држи вјеру у Турчину!
\n\"Ах Јакове, мој рођени брате!;
\n\"Ти не држи вјере у Турцима,
\n\"Ђе с\' удесиш, удри се с Турцима.\"
\nЈош Алекса говорити шћаше,
\nАли џелат говорит\' не даде,
\nТрже сабљу, одс\'јече му главу.;
\nКада до два кнеза погибоше
\nНа ћуприји насред Колубаре:
\nКнез Алекса, Бирчанин Илија;
\nАџи-Рувим насред Београда,
\nЈедног дана, а једнога часа:;
\nВиш\' њих јарко помрчало сунце.
\nМехмед-ага конаку похити,
\nНе би л\' још ког Срба застануо,
\nДа још бира ђеког да пос\'јече.
\nАл\' кад Срби жалост опазише,;
\nИз чаршије на мах побјегоше,
\nМемед-аги ниједан не дође.
\nКад то виђе Фочић Мемед-ага,
\nОдмах позна, до горе уради,
\nИ одмах се бјеше покајао,;
\nАл\' се веће доцкан покајати,
\nВећ повика дванаест делија,
\nИ Узуна свога кавеџију:
\n\"Чујете ли, моји соколови!
\n\"Брзо добре коње посједните,;
\n\"Пак трчите у село Тополу,
\n\"Не би л\' Црног погубили Ђорђа:
\n\"Ако ли нам сад утече Ђорђе,
\n\"Нека знате, добра бити не ће.\"
\nКад то чуше дванаест делија,;
\nОдмах добре коње посједоше,
\nИ пред њима Узун кавеџија,
\nОтидоше у село Тополу
\nУ суботу уочи неђеље;
\nНа освитак неђељи дођоше;
\nПрије зоре и бијела дана,
\nИ Ђорђијне опколише дворе,
\nУдарише с обадвије стране,
\nА са двије стране повикаше:
\n\"Изиђ\' амо, Петровићу Ђорђе!\";
\nТко ће љута змаја преварити?
\nТко ли њега спаваћива наћи?
\nЂорђе се је јунак научио
\nПрије зоре свагда уранити,
\nУмити се и Богу молити,;
\nИ попити почашу ракије:
\nБјеше Ђорђе прије уранио
\nИ отиш\'о у доње подруме.
\nКада виђе око куће Турке,
\nОн се њима јавити не ћеде.;
\nЈави им се млада Ђорђијница:
\n\"Да Бог с вама, Турци, ноћас био!
\n\"Што тражите овђе у то доба?
\n\"Ђорђе сада пред кућом бијаше,
\n\"Ту сад бјеше, пак некуд отиде,;
\n\"А ја не знам, куд је отишао.\"
\nА то Ђорђе и гледа и слуша.
\nКад је Ђорђе избројио Турке,
\nЧашу попи, а пушку потпраши,
\nУзе доста праха и олова,;
\nПа изиђе својему обору
\nМеђу своји дванаест чобана;
\nА кад дође, чобане избуди,
\nИ овако чобанима рече:
\n\"Браћо моја, дванаест чобана!;
\n\"Устаните, обор отворите,
\n\"Из обора ишћерајте свиње,
\n\"Нека иду, куда коме драго;
\n\"А ви браћо, мене послушајте,
\n\"И шарене пушке потпрашите;;
\n\"Ако Бог да, те се оно стече,
\n\"Што сам данас радит\' наумио,
\n\"Честите ћу вас све учинити,
\n\"Оковати у сребро и злато,
\n\"А у свилу обућ\' и кадиву.\";
\nСви чобани једва дочекаше,
\nИшћераше свиње из обора,
\nПак шарене пушке потпрашише
\nНа мах они за Ђорђем пођоше.
\nОде Ђорђе право своме двору,;
\nА кад Турке с чобанима виђе,
\nОнда Ђорђе овако говори:
\n\"Чујете ли, дванаест чобана!
\n\"Сваки јако глајте по Турчина,
\n\"Ал\' немојте пушака метати,;
\n\"Докле моја најприје не пукне,
\n\"Ја ћу гледат\' Узуна Мемеда,
\n\"Виђећете, што ћ\' од њега бити.\"
\nТо изрече Петровићу Ђорђе,
\nЗемљи паде, пушци огањ даде,;
\nПуче пушка, остат\' пуста не ће;
\nЂе је глед\'о, Ђорђе погодио,
\nМртав паде Узун са кулаша.
\nКад то виђе дванаест чобана,
\nНа мах пуче дванаест пушака,;
\nМртви паде онђе шест Турака,
\nШесторица на коњма побјеже.
\nНа мах Ђорђе викну по Тополи,
\nТе сакупи јоште више друштва,
\nСве по трагу Турке поћераше,;
\nДо Сибнице села доћераше,
\nИ ту Турци у хан побјегоше,
\nКами мајци да остати могу!
\nТу их Ђорђе опколи са друштвом,
\nПа он викну у село Сибницу,;
\nСибничани сви му долећеше;
\nту се саста стотина јунака,
\nНа мах Србљи хана запалише,
\nИ тројица Турак\' изгорјеше,
\nА тројица пред њих истрчаше,;
\nИ Србини сва три погубише.
\nНа све стране Ђорђе књиге посла
\nУ свих градских седамн\'ест нахија
\nНа кметове селске поглаваре:
\n\"Сваки свога убијте субашу;;
\n\"Жене, ђецу у збјегове кријте.\"
\nКад то чуле Српске поглавице,
\nНа мах они послушаше Ђорђа:
\nСви скочише на ноге лагане,
\nПрипасаше свијетло оружје,;
\nСваки свога убише субашу,
\nЖене, ђецу у збјег одведоше,
\nКад је Ђорђе Србље узбунио
\nИ с Турцима веће завадио,
\nОнда Ђорђе прође кроз нахије,;
\nПа попали Турске карауле,
\nИ обори турске тефериче,
\nи удари на Турске паланке,
\nСве паланке он Турске попали,
\nЖенско, мушко, све под мач удари,;
\nТешко Србље с Турцима завади.
\nТурци мисле, да је раја шала,
\nАл\' је раја градовима глава;
\nУста раја к\'о из земље трава.
\nУ градове саћераше Турке;;
\nТрчи Ђорђе од града до града,
\nИ грађане свагђе довикује:
\n\"Чујете ли, ви Турци грађани!
\n\"На градов\'ма отварајте врата,
\n\"Измеђ\' себе дајте зулумћаре,;
\n\"Ак\' хоћете мирни да будете,
\n\"Да градова цару не кваримо:
\n\"Јер ако их ви дати не ћете,
\n\"Измеђ\' себе Турке зулумћаре,
\n\"Те градове раја начинила,;
\n\"Градила их по девет година,
\n\"Кадра их је за дан оборити
\n\"И са царем кавгу заметнути;
\n\"А када се с царем завадимо,
\n\"Да устане сви седам краљева,;
\n\"Да нас мире, помирит\' нас не ће;
\n\"Бићемо се, море, до једнога.\"
\nТад грађани сузе прољеваху,
\nИ Ђорђији \'вако говораху:
\n\"Бег Ђорђије, од Србије главо!;
\n\"Даваћемо штогод раја иште,
\n\"Не кварите царевих градова,
\n\"Ни са царем замећите кавге,
\n\"Ми ћемо Турке зулумћаре.\"
\nПа грађани устадоше Турци,;
\nНа градов\'ма отворише врата
\nИзмеђ\' себе дају зулумћаре,
\nЗулумћаре изјелице Турке,
\nПредају их у Србињске руке.
\nБоже мили и Богородице!;
\nКада Србљи докопаше Турке
\nЗулумћаре у бијеле руке,
\nПа их сташе Србљи разводити
\nПреко поља без свијех хаљина,
\nБез ћурака и без антерија,;
\nБез сарука, у малим капама,
\nБез чизама и без јеменија,
\nГоле, босе топузима туку:
\n\"Море, баша! кам\' пореза наша\'\"
\nУ по поља Ђорђе сабљу вади,;
\nЗулумћарске одсијеца главе.
\nА кад Ђорђе исијече Турке,
\nИсијече Турке зулумћаре,
\nОнда Ђорђе у градове уђе;
\nШто би Турак\' по градов\'ма б\'јелим,;
\nШто би Турак за сјече, ис\'јече;
\nЗа предаје што би, то предаде;
\nЗа крштења што би, то искрсти.
\nКад је Ђорђе Србијом завлад\'о,
\nИ Србију крстом прекрстио,;
\nИ својијем крилом закрилио
\nОд Видина пак до воде Дрине,
\nОд Косова те до Биограда,
\n\'Вако Ђорђе Дрини говорио:
\n\"Дрина водо! племенита међо;
\n\"Измеђ\' Босне и измеђ\' Србије!
\n\"Наскоро ће и то време доћи,
\n\"Када ћу ја и тебека прећи
\n\"И честиту Босну полазити.\"
\n\n\n\n[[Category:Народне песме]]\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20050301194235','',0,0,0,0,0.742631500933,'79949698805764','20050301194235'); INSERT INTO cur VALUES (818,0,'Суперпроводност','\'\'\'Суперпроводност\'\'\' је феномен који се појављује код одређених [[материјал|материјала]] на ниским [[температура|температурама]], и карактерише га потпуно одсуство [[електрични отпор|електричног отпора]] и пригушивање унутрашњег [[магнетно поље|магнетног поља]] ( [[Мајснеров ефекат]].) \r\n\r\nСуперпроводност се појављује код разних материјала, укључујући и просте елементе попут [[калај|калаја]] и [[алуминијум|алуминијума]], разне маталне [[легура|легуре]], неке високо-\"допиране\" [[полупроводници|полупроводнике]], и одређена [[керамика|керамичка]] једињења која садрже степен [[атом|атома]] [[бакар|бакра]] и [[кисеоник|кисеоника]]. Друга врста једињења, позната као [[купрати]], су високотемпературни суперпроводници. Суперпроводност се не појављује код [[племенити метали|племенитих метала]] попут [[злато|злата]] и [[сребро|сребра]], нити код феромагнетних метала попут [[гвожђе|гвожђа]] (мада гвожђе може да се претвоти у суперпроводник ако се подвргне врло високим притисцима).\r\n\r\nКод [[конвенционални суперпроводници|конвенционалних суперпроводника]], суперпроводност је изазвана [[сила|силом]] привлачења између одређених [[Електрична проводност|проводних електрона]] која потиче од размене [[фотон|фотона]], што проузрокује да ток проводних електрона ствара \"стање\" [[суперфлуид|суперфлуида]] састављено од повезаних \'\'парова\'\' електрона. Такође постоји и класа материјала, позната као [[неконвенционални суперпроводници]], код које се јавља суперпроводност, али чија су физичка својства у супротности са теоријом конвенционалних суперпроводника. Наиме, такозвани [[високотемпературни суперпроводник|високотемпературни суперпроводници]] \"функционишу\" на температурама далеко вишим него што би то било могуће по конвенционалној теорији (ипак, ова температура је још увек далеко испод [[собна температура|собне температуре]].) Тренутно не постоји целовита теорија високотемпературне суперпроводности.\r\n\r\n\r\nЈедна од могућих користи суперпроводника је та што би помоћу њих било могуће да се електрична енергија чува дуго времена, практично без утрошака. Ипак да би се суперпроводници користили у пракси, потребно је да \"функционишу\" на температурама приближним собним (иначе би их утрошак енергије за хлађење учинио непрактичним). Зато већ дуги низ година научници раде на стварању суперпроводника који раде на све вишим температурама.\r\n\r\n\r\n=== Спољни линкови ===\r\n\r\n*[http://www.eren.doe.gov/superconductivity/ US, EREN: superconductivity]\r\n*[http://www.superconductors.org/ superconductors.org]\r\n\r\n[[da:Superleder]]\r\n[[de:Supraleiter]]\r\n[[en:Superconductivity]]\r\n[[es:Superconductividad]]\r\n[[fr:Supraconductivité]]\r\n[[he:מוליכות על]]\r\n[[ja:超伝導]]\r\n[[nl:Supergeleiding]]\r\n[[pl:Nadprzewodnictwo]]\r\n[[ro:Superconductivitate]]\r\n[[fi:Suprajohtavuus]]\r\n[[sv:Supraledare]]\r\n[[zh:超导材料]]','',0,'217.255.137.144','20040506234224','',0,0,0,0,0.611364594945,'79959493765775','20050228220809'); INSERT INTO cur VALUES (819,0,'Косовка_дјевојка','Косовка дјевојка\n\nУранила Косовка девојка,
\nУранила рано у недељу,
\nУ недељу прије јарка сунца,
\nЗасукала бијеле рукаве,
\nЗасукала до бели лаката,
\nНа плећима носи леба бела,
\nУ рукама два кондира златна,
\nУ једноме лађане водице,
\nУ другоме руменога вина;
\nОна иде на Косово равно,
\nПа се шеће по разбоју млада,
\nПо разбоју честитога кнеза,
\nТе преврће по крви јунаке;
\nКог јунака у животу нађе,
\nУмива га лађаном водицом,
\nПричешћује вином црвенијем
\nИ залаже лебом бијелијем.
\nНамера је намерила била
\nНа јунака Орловића Павла,
\nНа кнежева млада барјактара,
\nИ њега је нашла у животу,
\nДесна му је рука осечена
\nИ лијева нога до колена,
\nВита су му ребра изломљена,
\nВиде му се џигерице беле;
\nИзмиче га из те млоге крвце,
\nУмива га лађаном водицом,
\nПричешћује вином црвенијем
\nИ залаже лебом бијелијем;
\nКад јунаку срце заиграло,
\nПроговара Орловићу Павле:
\n\"Сестро драга, Косовко девојко!
\n\"Која ти је голема невоља,
\n\"Те преврћеш по крви јунаке?
\n\"Кога тражиш по разбоју млада?
\n\"Или брата, или братучеда?
\n\"Ал\' по греку стара родитеља\" *
\nПроговара Косовка девојка:
\n\"Драги брато, делијо незнана!
\n\"Ја од рода никога не тражим:
\n\"Нити брата нити братучеда,
\n\"Ни по греку стара родитеља;
\n\"Мож\' ли знати, делијо незнана,
\n\"Кад кнез Лаза причешћива војску
\n\"Код прекрасне Самодреже цркве
\n\"Три недеље тридест калуђера?
\n\"Сва се Српска причестила војска,
\n\"Најпослије три војводе бојне\'
\n\"Једно јесте Милошу војвода,
\n\"А друго је Косанчић Иване,
\n\"А треће је Топлица Милане;
\n\"Ја се онде деси на вратима,
\n\"Кад се шета војвода Милошу,
\n\"Красан јунак па овоме свету,
\n\"Сабља му се по калдрми вуче,
\n\"Свилен калпак, оковано перје,
\n\"На јунаку коласта аздија,
\n\"Око врата свилена марама,
\n\"Обазре се и погледа на ме,
\n\"С\' себе скиде коласту аздију,
\n\"С\' себе скиде, па је мени даде
\n\"\"На, Девојко, коласту аздију,
\n\"\"По чему ћеш мене споменути,
\n\"\"По аздији по имену моме:
\n\"\"Ево т\' идем погинути, душо,
\n\"\"У табору честитога кнеза;
\n\"\"Моли Бога, драга душо моја,
\n\"\"Да ти с\' здраво из табора вратим
\n\"\"А и тебе добра срећа нађе,
\n\"\"Узећу те за Милана мога,
\n\"\"За Милана Богом побратима,
\n\"\"кој\' је мене Богом побратио,
\n\"\"Вишњим Богом и светим Јованом;
\n\"\"Ја ћу теби кум венчани бити.\"\"
\n\"За њим иде Косанчић Иване,
\n\"Красан јунак на овоме свету,
\n\"Сабља му се по калдрми вуче,
\n\"Свилен калпак, оковано перје,
\n\"На јунаку коласта аздија,
\n\"Око врата свилена марама,
\n\"На руци му бурма позлаћена,
\n\"Обазре се и погледа на ме,
\n\"С руке скиде бурму позлаћену,
\n\"С руке скиде, па је мени даде:
\n\"\"На, девојко, бурму позлаћену,
\n\"\"По чему ћеш мене споменути,
\n\"\"А по бурми по имену моме:
\n\"\"Ево т\' идем погинути, душо,
\n\"\"У табору честитога кнеза;
\n\"\"Моли Бога, моја душо драга,
\n\"\"Да ти с\' здраво из табора вратим,
\n\"\"А и тебе добра срећа нађе,
\n\"\"Узећу те за Милана мога,
\n\"\"За Милана Богом побратима,
\n\"\"кој\' је мене Богом побратио,
\n\"\"Вишњим Богом и светим Јованом,
\n\"\"Ја ћу теби ручни девер бити.\" \"
\n\"За њим иде Топлица Милане,
\n\"Красан јунак на овоме свету,
\n\"Сабља му се по калдрми вуче,
\n\"Свилен калпак, оковано перје,
\n\"На јунаку коласта аздија,
\n\"Око врата свилена марама,
\n\"На руци му копрена од злата,
\n\"Обазре се и погледа на ме,
\n\"С руке скиде копрену од злата,
\n\"С руке скиде, па је мени даде.
\n\"\"На, девојко, копрену од злата,
\n\"\"По чему ћеш мене споменути,
\n\"\"По копрени по имену моме:
\n\"\"Ево т\' идем погинути, душо,
\n\"У табору честитога таста;
\n\"\"Моли Бога, моја душо драга,
\n\"\"Да ти с\' здраво из табора вратим,
\n\"\"Тебе, душо, добра срећа нађе,
\n\"\"Узећу те за верну љубовцу.\"\"
\n\"И одоше три војводе бојне.
\n\"Њи ја данас по разбоју тражим.\"
\nАл\' беседи Орловићу Павле:
\n\"Сестро драга, Косовко девојко!
\n\"Видиш, душо, она копља бојна
\n\"Понајвиша а и понајгушћа,
\n\"Онде ј\' пала крвца од Јунака
\n\"Та доброме коњу до стремена,
\n\"До стремена и до узенђије,
\n\"А јунаку до свилена паса,
\n\"Онде су ти сва три погинула,
\n\"Већ ти иди двору бијеломе,
\n\"Не крвави скута ни рукава.\"
\nКад девојка саслушала речи,
\nПроли сузе низ бијело лице,
\nОна оде свом бијелу двору
\nКукајући из бијела грла:
\n\"Јао јадна! уде ти сам среће!
\n\"Да се, јадна, за зелен бор ватим,
\n\"И он би се зелен осушио.\"
\n\n\n* По греку (по гријеху) родитељ значи прави отац. Овдје се показује знак народнога мишљења, да је гријех и женити се. Ја сам слушао од оца једнога великог господара где говори за свога сина : \"Он је мој по гријеху син, али га мени сад ваља слушати.\"\n\n\n\n[[Category:Народне песме]]\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20050301194018','',0,0,1,0,0.850568073732,'79949698805981','20050301194018'); INSERT INTO cur VALUES (820,0,'Обретеније_главе_кнеза_Лазара','Обретеније главе кнеза Лазара\n\nКад Лазару одсекоше главу
\nНа убаву на пољу Косову,
\nОд Србља се нико не десио,
\nВећ се деси једно Туре младо,
\nЈесте Туре, ал\' је од робиње,
\nРодила га Српкиња робиња,
\nПа беседи Турско момче младо:
\n\"Ао Турци, моја браћо драга!
\n\"Ово ј\' глава једног господара,
\n\"Греота је од Бога једнога,
\n\"Да је кљују орли и гаврани,
\n\"Да је газе коњи и јунаци.\"
\nУзе главу светога Лазара,
\nЗави у скут коласте аздије,
\nПа је носи до воде кладенца,
\nСпушта главу у воду кладенац.
\nСтајала је глава у кладенцу
\nЛепо време четрдесет лета,
\nА убаво на Косово тело,
\nНи га једу орли ни гаврани,
\nНи га газе коњи ни јунаци.
\nМили Боже на свем\' теби вала!
\nПодигле се кириџије младе
\nОд убава Скопља бела града,
\nОви возе Грке и Бугаре,
\nОни иду Нишу и Видину,
\nНа Косову конак учинили.
\nВечерале кирихгије младе,
\nВечерале, пак су ожедниле;
\nИзмеђ\' себе вењер ужегоше,
\nУжегоше вењер јасну свећу.
\nОни траже воде по Косову,
\nНамера и намерила била,
\nНамерила на воду кладенца,
\nЈедан вели кирвдија млади:
\n\"Ев\' у води месечине сјајне \"
\nДруги вели кириџија млади:
\n\"Није, браћо, месечина сјајна.\"
\nТрећи мучи, ништа не беседи,
\nОкрену се право ка Истоку,
\nПа помену Бога истинога,
\nИст\'ног Бога и светог Николу:
\n\"Помоз\' Боже, и оче Никола!\"
\nПа загази у воду кладенца,
\nТе извади из кладенца главу
\nСветитеља Српскога Лазара,
\nПа је меће на зелену траву,
\nИ заити воде у кондиру.
\nДок се жедни водом обредише,
\nКад су црној земљи погледали,
\nНеста главе са зелене траве,
\nОде глава преко поља сама,
\nСвета глава до светога тела,
\nПрипоји се како што ј\' и била.
\nКад у јутру бео дан освану,
\nГлас дадоше кириџије младе,
\nГлас дадоше старим свештеником,
\nИ ту дође млого свештеника,
\nТри стотине стари свештеника,
\nИ дванаест велики владика,
\nИ четири стара патријара:
\nПрво Пећки, друго Цариградски,
\nВасиљенски и Јерусалимски;
\nОблачише велике одежде,
\nИ на главе капе камилавке,
\nИ у руке књиге староставне,
\nПа чатише велике молитве,
\nИ држаше велика денија
\nЗа три дана и три ноћи тавне
\nНи седоше, ни се одморише,
\nНи легоше, ни санка имаше,
\nМоле свеца, куд ће светац поћи,
\nДа којој ће Лаза задужбини:
\nИл\' Опову, или Крушедолу,
\nИл\' ће Јаску, или Бешеновој,
\nИл\' Раковцу, или Шишатовцу,
\nИл\' ће Ђивши или Кувеждину,
\nДа или ће у Маћедонију;
\nНе ће светац задужбини туђој,
\nВећ он оће својој задужбини,
\nА у своју красну Раваницу
\nПод високом под Кучај-планином,
\nШто је Лаза саградио цркву
\nЗа живота јоште за својега,
\nСаградио себи задужбину
\nО свом лебу и о своме благу
\nА без суза без сиротињскије.
\n\n\n[[Category:Народне песме]]\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20050301194127','',0,0,0,0,0.225630002201,'79949698805872','20050301194127'); INSERT INTO cur VALUES (821,0,'Краљевић_Марко','види под [[Марко Краљевић]]','',0,'80.225.253.189','20040825132802','',0,0,0,0,0.318460204003807,'79959174867197','20040825132802'); INSERT INTO cur VALUES (822,0,'Орање_Марка_Краљевића','ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА\n\nВино пије [[Краљевић Марко|Краљевићу Марко]]
\nса старицом Јевросимом мајком,
\nа кад су се напојили вина,
\nмајка Марку стаде бесједити:
\n,,О мој синко, Краљевићу Марко,
\nостави се, синко, четовања,
\nјер зло добра донијети неће,
\nа старој се досадило мајци
\nсве перући крваве хаљине;
\nвећ ти узми рало и волове,
\nпак ти ори брда и долине,
\nте сиј, синко, шеницу бјелицу,
\nте ти храни и мене и себе\".
\nТо је Марко послушао мајку:
\nон узима рало и волове,
\nал\' не оре брда и долине,
\nвећ он оре цареве друмове.
\nОтуд иду Турци јањичари,
\nони носе три товара блага,
\nпа говоре Краљевићу Марку:
\n„Море Марко, не ори друмова!\"
\n„Море Турци, не газ\'те орања!\"
\n„Море Марко, не ори друмова!\"
\n„Море Турци, не газ\'те орања!\"
\nА када се Марку досадило,
\nдиже Марко рало и волове,
\nте он поби Турке јањичаре,
\nпак узима три товара блага,
\nоднесе их својој старој мајци:
\n„То сам тебе данас изорао\".
\n\n\n\n[[Category:Народне песме]]\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20050301183806','',0,0,1,0,0.101136453497,'79949698816193','20050301183806'); INSERT INTO cur VALUES (823,0,'Марко_пије_уз_рамазан_вино','Марко пије уз рамазан вино\n\nЦар Сулејман јасак учинио,
\nДа с\' не пије уз рамазан вино,
\nДа с\' не носе зелене доламе,
\nДа с\' не пашу сабље оковане,
\nДа с\' не игра колом уз кадуне;
\nМарко игра колом уз кадуне,
\nМарко паше сабљу оковану,
\nМарко носи зелену доламу,
\nМарко пије уз рамазан вино,
\nЈош нагони оџе и аџије,
\nДа и они с њиме пију вино
\nИду Турци цару на парницу:
\n\"Цар Сулеман, и отац и мајко!
\n\"Нијеси ли јасак учинио,
\n\"Да с\' не пије уз рамазан вино,
\n\"Да с\' не носе зелене доламе,
\n\"Да с\' не пашу сабље оковане,
\n\"Да с\' не игра колом уз кадуне;
\n\"Марко игра колом уз кадуне,
\n\"Марко паше сабљу оковану,
\n\"Марко носи зелену доламу,
\n\"Марко пије уз рамазан вино;
\n\"Па му просто, да сам пије вино,
\n\"Већ нагони оце и аџије,
\n\"Да и они с њиме пију вино.\"
\nКад је царе разумео речи,
\nОн пошиље два своја чауша:
\n\"Отидоше, два чауша млада,
\n\"Пак кажите [[Краљевић Маркo|Краљевићу Марку]]
\n\"Да га царе на диван зазива.\"
\nОтидоше два чауша млада.
\nКад дођоше Краљевићу Марку,
\nАли Марко под шатором пије,
\nПред њим купа од дванаест ока;
\nБеседе му два чауша млада:
\n\"Да чујеш ли, Краљевићу Марко!
\n\"Тебе царе на диван зазива,
\n\"Да ти идеш цару на дивана. \"
\nРасрди се Краљевићу Марко,
\nПак довати ону купу с вином,
\nПа удара царева чауша,
\nПрште купа а прште и глава,
\nИ проли се и крвца и вино.
\nОде Марко цару на дивана,
\nСеде цару до десна колена,
\nСамур:калпак на очи намиче,
\nА буздован уза се привлачи,
\nБритку сабљу на крило намиче
\nБеседи му царе Сулемане:
\n\"Мој посинко, Краљевићу Марко!
\n\"Та ја јесам јасак учинио,
\n\"Да с\' не пије уз рамазан вино,
\n\"Да с\' не носе зелене доламе,
\n\"Да с\' не пашу сабље оковане,
\n\"Да с\' не игра колом уз кадуне;
\n\"Добри људи о злу говорише,
\n\"На једнога Марка потворише,
\n\"Да ти играш колом уз кадуне,
\n\"Да ти пашеш сабљу оковану,
\n\"Да ти носиш зелену доламу,
\n\"Да ти пијеш уз рамазан вино,
\n\"Још нагониш оџе и аџије,
\n\"Да и они с тобом пију вино.
\n\"За што калпак на очи намичеш?
\n\"Што л\' буздован уза се привлачиш?
\n\"Што ли сабљу на крило намичеш?\"
\nАл\' беседи Краљевићу Марко:
\n\"Поочиме, царе Сулемане!
\n\"Ако пијем уз рамазан вино,
\n\"Ако пијем, вера ми доноси;
\n\"Ак\' нагоним оџе и аџије,
\n\"Не може ми та образ поднети,
\n\"Да ја пијем, они да гледају,
\n\"Нек не иду мени у меану;
\n\"Ако л\' носим зелену доламу,
\n\"Млад сам: јунак и доликује ми;
\n\"Ако л\' пашем сабљу оковану,
\n\"Ја сам сабљу за благо купио;
\n\"Ако играм колом уз кадуне,
\n\"Ја се, царе нисам оженио,
\n\"И ти с\', царе био неожењен;
\n\"Ако калпак на очи намичем,
\n\"Чело гори с\' царем се говори,
\n\"Што буздован уза се привлачим,
\n\"И што сабљу на крило намичем,
\n\"Ја се бојим, да не буде кавге,
\n\"Ако би се заметнула кавга,
\n\"Тешко оном, тко ј\' најближе Марка!\"
\nГледи царе на четири стране,
\nНе има ли тко ближе до Марка:
\nАл\' код Марка нигди никог нема,
\nВећ најближе царе Сулемане;
\nЦар с\' одмиче, Марко се примиче,
\nДок дотера цара до дувара;
\nЦар се маша руком у џепове,
\nОн извади стотину дуката,
\nПа и даје Краљевићу Марку:
\n\"Иди, Марко те се напиј вина.\"
\n\n[[Category:Народне песме]]\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20050301183746','',0,0,1,0,0.108957339129,'79949698816253','20050301183746'); INSERT INTO cur VALUES (824,0,'Марко_Краљевић_и_Љутица_Богдан','Марко Краљевић и Љутица Богдан\n\nПораниле три Српске војводе
\nОд Косова уз кршно приморје:
\nЈедно бјеше од Прилипа Марко,
\nДруго бјеше Реља од Пазара,
\nТреће бјеше Милош од Поцерја;
\nУдарише покрај винограда,
\nВинограда [[Љутицa Богдан|Љутице Богдана]].
\nИгра коња Реља од Пазара,
\nНагони га преко винограда,
\nПа он ломи грозна винограда;
\nВели њему од Прилипа Марко:
\n\"Прођ\' се, Реља, грозна винограда;
\n\"Да ти знадеш, чиј су виногради,
\n\"Далеко би коња обгонио:
\n\"Виноград је Љутице Богдана.
\n\"Ја сам једном овуда прошао
\n\"И ломио грозна винограда,
\n\"Припази ме Љутица Богдане
\n\"На кобили танкој бедевији;
\n\"Ја не смједох шчекати Богдана,
\n\"Већ побјегох уз кршно приморје;
\n\"Поћера ме Љутица Богдане
\n\"На његовој танкој бедевији:
\n\"Да ми не би Шарца од мејдана,
\n\"Доиста ме уватити шћаше;
\n\"Већ ми Шарац стаде одмицати,
\n\"А кобила поче остајати;
\nКад то виђе Љутица Богдане,
\n\"Он потеже тешку топузину,
\n\"Пушћа за мном уз кршно приморје,
\n\"Довати ме по свилену пасу,
\n\"Побратиме, сапом од топуза,
\n\"Шћера мене за уши Шарину,
\n\"Једва му се у седло повратих
\n\"И утекох уз кршно приморје.
\n\"Има од тад\' седам годиница,
\n\"Већ овуда нијесам прошао.\"
\nИстом они у бесједи бјеху,
\nДок се прамен запођеде таме
\nВинограду уз равно приморје;
\nПогледаше три Српске војводе,
\nАл\' ето ти Љутице Богдана
\nИ са њиме дванаест војвода!
\nКад то виђе Краљевићу Марко,
\nОн бесједи Рељи и Милошу:
\n\"Чујете ли, до два побратима!
\n\"Ето нама Љутице Богдана,
\n\"Сва три ћемо изгубити главе,
\n\"Већ ходите, да ми побјегнемо.\"
\nАл\' говори Милош од Поцерја:
\n\"Побратиме, Краљевићу Марко!
\n\"Данас мисле и говоре људи,
\n\"Да три боља не има јунака
\n\"Од нас ове три Српске војводе;
\n\"Боље нам је сва три погинути,
\n\"Нег\' срамотно данас побјегнути.\"
\nКад то зачу Краљевићу Марко,
\nОн им онда другу проговара:
\n\"Чујете ли, до два побратима!
\n\"А ви ход\'те, да их дијелимо:
\n\"Ил\' волите на сама Богдана,
\n\"Ил\' његових дванаест војвода?\"
\nВели њему и Милош и Реља:
\n\"Ми волимо на сама Богдана.\"
\nТо је Марко једва дочекао.
\nУ то доба и Богдан допаде.
\nТрже Марко тешку топузину,
\nПак поћера дванаест војвода;
\nДок с\' окрену неколика пута,
\nСвих дванаест од коња растави
\nИ бијеле савеза им руке,
\nПоћера их око винограда;
\nАл\' ето ти Љутице Богдана,
\nЂе он гони Рељу и Милоша,
\nОбојици савезао руке.
\nКад то виђе Краљевићу Марко,
\nПрепаде се, како никад није,
\nПак ста гледат\', куд ће побјегнути,
\nАли њему одмах на ум паде,
\nЂе су с\' један другом завјерили:
\nЂе се један у невољи нађе,
\nДа му други у помоћи буде;
\nПак потеже дизгене Шарину,
\nСамур:калпак на чело намаче,
\nТе састави самур и обрве,
\nА потеже сабљу оковану,
\nНа Богдана погледа попреко.
\nСтаде Богдан украј винограда,
\nКад сагледа црне очи Марку,
\nИ какав је на очима Марко,
\nПод Богданом ноге обумреше.
\nГледа Марко Љутицу Богдана,
\nБогдан гледа Краљевића Марка,
\nА не смије један на другога;
\nДоцкан рече Љутица Богдане:
\n\"Ходи, Марко, да се помиримо:
\n\"Пусти мене дванаест војвода,
\n\"Да ти пустим Рељу и Милоша.\"
\nТо је Марко једва дочекао,
\nПусти њему дванаест војвода,
\nБогдан пусти Рељу и Милоша.
\nСкиде Марко мјешину са Шарца,
\nПак сједоше пити рујно вино,
\nМезете га грозним виноградом;
\nА када се вина накитише,
\nУстадоше три војводе Српске,
\nДобријех се коња доватише;
\nРече Марко Љутици Богдану:
\n\"С Богом остај, Љутица Богдане!
\n\"Да с\' у здрављу опет састанемо
\n\"И црвена вина напијемо!\"
\nВели њему Љутица Богдане:
\n\"С Богом пош\'о, Краљевићу Марко!
\n\"Већ те моје очи не виђеле!
\n\"Како си ме данас препануо,
\n\"Никада те пожељети не ћу.\"
\nОде Марко уз кршно приморје,
\nОста Богдан украј винограда.
\n\n[[Category:Народне песме]]\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20050301183739','',0,0,1,0,0.270419812887,'79949698816260','20050301183739'); INSERT INTO cur VALUES (825,0,'Esperanto','#REDIRECT [[Есперанто]]\n','премештена на \"Есперанто\"',19,'Горан Обрадовић','20040113220117','',0,1,0,1,0.362030185164912,'79959886779882','20040717204205'); INSERT INTO cur VALUES (826,4,'Савети_о_вршењу_измена','[[de:Wikipedia:FAQ zum Editieren]][[ja:Wikipedia:編集FAQ]]\r\n\r\n\'\'\'[[Wikipedia:FAQ|FAQ home]]\'\'\'\r\n\r\n[[Wikipedia:Overview FAQ|Overview FAQ]] -- [[Wikipedia:Readers\' FAQ|Readers\' FAQ]] -- \r\n[[Wikipedia:Contributing FAQ|Contributing FAQ]] --\r\n\'\'\'Editing FAQ\'\'\' --\r\n[[Wikipedia:Administration FAQ|Administration FAQ]] -- \r\n[[Wikipedia:Technical FAQ|Technical FAQ]] -- \r\n[[Wikipedia:Problems FAQ|Problems FAQ]] -- \r\n[[Wikipedia:Miscellaneous FAQ|Miscellaneous FAQ]] --\r\n[[Wikipedia:Help|Help page]]\r\n-----\r\n\r\nThis FAQ answers the most common questions about editing Wikipedia. For full help on editing articles, see the [[Wikipedia:Help|Help page]], and these help articles:\r\n\r\n* [[Википедија:Како се мења страна|Како се мења страна]]\r\n* [[Wikipedia:How to start a page|How to start a new page]].\r\n* [[Wikipedia:Talk page|How to use talk pages]], which are used to discuss how to improve articles.\r\n* [[wikipedia:How to rename (move) a page|How to rename (move) a page]].\r\n* [[wikipedia:Redirect|How to use redirect pages]].\r\n* [[wikipedia:How to revert a page to an earlier version|How to revert a page to an earlier version]].\r\n* [[wikipedia:Disambiguation|How to create page(s) for topics with several different definitions]].\r\n* [[wikipedia:Interlanguage links|How to link together Wikipedia articles in different languages]].\r\n* [[wikipedia:deletion policy|How to delete pages]]\r\n* [[Wikipedia:How to import articles|How to import articles]]\r\n* [[Wikipedia:How to break up a page|How to break up a page]]\r\n\r\n==Како да мењам страницу?==\r\n\r\n:Врло је једноставно. Само кликните на \"Измени ову страницу\" на дну или на левој страни странице, и куцајте. Погледајте [[Википедија:Како се мења страница|Како се мења страница]] да научите о прављењу линкова, коришћењу \'\'\'болд\'\'\' and \'\'италик\'\' слова, линковању ка сликама и о многим другим стварима...\r\n\r\n==Али ја имам проблема да \'\'едитујем\'\' у мом бровсеру!==\r\n: Погледајте [[Википедија:Browser notes]].\r\n\r\n==Како да правим линкове (везе)?==\r\n: Линк је само име странице (чланка) између двоструких угластих заграда. Такође је могуће да учинимо да се страница на коју линк води и текст који представља линк разликују: \r\n:[[име странице]]\r\n:[[име странице]]суфикс -- текст суфикса ће бити приказан у истој речи са линком\r\n:[[име странице|приказани текст]] -- the [[piped link]]: на овај начин се уместо имена странице приказује неки други текст (користите ову опцију тамо где је то пригодно, и \'\'никад\'\' не стављајте текст \"кликни овде\"!). Ово је посебно погодно за српски језик, на пример:Он је био приатељ [[Никола Тесла|Николе Тесле]]\r\n:[[page name (disambiguation)|]] -- the \"pipe trick\": the part in parentheses will not be displayed.\r\n:NB You don\'t need to put underscores (\"_\"), to act as space separators like you see in links. Spaces will work fine.\r\n\r\n==Како да преименујем страницу?==\r\n\r\n:Регистровани корисници могу да премештају странице; то значи премештање садржаја и историје странице под нов наслов, и креирање странице за преусмеравање под старим насловом. Овај метод је бољи од ручног копирања садржаја чланка, зато што чува историју странице. Користите линк \"премести ову страницу\". Ако желите да преместите страницу, претходно кликните на \"Шта је повезано овде\" и поправите линкове до дотичне странице. Погледајте [[wikipedia:How to rename (move) a page|How to rename (move) a page]].\r\n\r\n==Како да направим страницу за преусмеравање?==\r\n\r\n:The easiest way to edit the redirected page is to click on the link you see at the top of the page after being redirected: \"redirected from ...\". For example, if you try to go to the [[William Jefferson Clinton]] page, you are redirected to the [[Bill Clinton]] page. At the very top of that page, you will see a message: \"(redirected from [[William Jefferson Clinton]])\", Click on the [[William Jefferson Clinton]] link, and you will edit the redirect page page. See [[Wikipedia:Redirect|Redirect]].\r\n\r\n== Колико дугачак би требао да буде идеалан чланак? ==\r\nSince one can link from page to page to page, then how long should the ideal Wikipedia article be? A good rule of thumb would be less than 5000 words, unless the subject really, really needs much exposition. However, for a subject that is that complex, one can link several shorter articles together, using a hub page to tie all articles together.\r\n\r\nFor example:\r\n\r\nFoo\r\n:History of Foo\r\n:Physical Descript of Foo\r\n:Relationship with Bar\r\n:Cultural Icons and Foo\r\n\r\nIf you write one long article, you\'ll will need new headlines anyway. If you write a long paragraph, then you need to add new linebreaks. [[Wikipedia:Build the web|The structure of Wikipedia is a web]], instead of a text that you read linearly.\r\n\r\nПогледајте [[m:Wiki is not paper]] for further discussion.\r\n\r\n==Како да видим колико је дугачак чланак?==\r\n\r\n:Search results give the size, for example \"Knot theory (3220 bytes)\". If search is disabled, copy the content of the edit box into an editor, and save as a text file, and check the properties of the file. Some variation is possible depending on whether a new line takes one or two bytes.\r\n\r\nWhen the article size reaches 32 KB a warning is displayed at the top of the edit screen, as that size gives some browsers problems. It will likely give readers and editors problems, too.\r\n\r\n== Шта да радим ако је чланак превише дугачак? ==\r\nПогледајте [[Wikipedia:How to break up an article]].\r\n\r\n==Како да одредим шта су други корисници изменили у чланку?==\r\n: Wikipedia\'s software can produce a list of all the changes between two versions of an article (either between two consecutive versions, or between an old and the current version), laid out in two-columns side by side with changes highlighted (here\'s an [http://www.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Wikipedia:Editing_FAQ&diff=0&oldid=644424 example]. From the Recent Changes page you can click the \"diff\" link; from an article page itself click \"Page history\", then \"cur\" or \"last\" to see changes.\r\n\r\n: To see the differences between two arbitrary versons of an article, see [[Wikipedia:URLs]].\r\n\r\n==How do I convert [[unicode]] characters to [[HTML]] special characters?==\r\n#Edit the article just like you do UTF-8\'d wiki sites.\r\n#Then hit preview. You should get broken characters or [[mojibake]] but don\'t delete them because they enable to convert unicode characters. \r\n#With keeping broken characters, type articles. You probably want to copy the entire article before removing it then paste it after you get broken characters.\r\n\r\n:(see also [[Wikipedia:Special characters]], in particular the section \'\'CJK characters\'\')\r\n\r\n\r\n==Како да додам слике на моје странице?==\r\n\r\n:First, you need the right to publish the picture under the [[GNU Free Documentation License]]. This means that either you created the picture and therefore own the copyright, or it is in the public domain. If the picture is located on a server you control, you can refer to that image from your wiki page by simply including its URL, like this:\r\nhttp://my.webserver.com/image.png and it will be included. (Note it will only be linked, not displayed.) If instead you want to upload a picture to wikipedia.org, you can use [[special:upload]] as a logged-in user and once it is uploaded, you can refer to it in your wiki pages as above, by including its file name :[[image:NameOfImage.png|Alternate Text]]. \r\n\r\nSee also [[Wikipedia:Image use policy|Image use policy]].\r\n\r\n==How can I delete uploaded items?==\r\n\r\n:Only [[Wikipedia:Administrators]] can delete uploads, but anyone can upload a new item with the same name, thereby replacing the old one.\r\n\r\n\r\n==How do I describe images?==\r\n\r\n:Click on the image to get the description page. Also, when you upload the file everything you put in the upload summary is placed into the [[image description page]]. See [[:Image:Great Horned Owl.USFWS-thumb.jpg]] for an example of what goes onto one of these pages.\r\n\r\n----\r\n\'\'\'[[Wikipedia:FAQ|FAQ home]]\'\'\'\r\n\r\n[[Wikipedia:Overview FAQ|Overview FAQ]] -- \r\n[[Wikipedia:Readers\' FAQ|Readers\' FAQ]] -- \r\n[[Wikipedia:Contributing FAQ|Contributing FAQ]] --\r\n\'\'\'Editing FAQ\'\'\' --\r\n[[Wikipedia:Administration FAQ|Administration FAQ]] -- \r\n[[Wikipedia:Technical FAQ|Technical FAQ]] -- \r\n[[Wikipedia:Problems FAQ|Problems FAQ]] -- \r\n[[Wikipedia:Miscellaneous FAQ|Miscellaneous FAQ]] --\r\n[[Wikipedia:Help|Help page]]','',19,'Горан Обрадовић','20040306164534','',0,0,0,0,0.117216446492,'79959693835465','20041216185817'); INSERT INTO cur VALUES (827,0,'Архитектура','Архитектура је [[наука]] и [[уметност]] пројектовања зграда. Архитектура је на граници између [[техника|техничких]] и уметничких наука. Шира дефиниција обухвата пројектовање целокупне изграђене околине, од макронивоа као што је планирање градова, урбанизам и пејзаж до микронивоа као што је дизајн намештаја и производа. Архитектура се користи и за означавање резултата таквог процеса пројектовања. \nПрема најстаријем извору који се бави овом тематиком, Витрувијевом \"\'\'De Architectura\'\'\", добра грађевина треба да има Лепоту (\'\'Venustas\'\'), Чврстоћу (\'\'Firmitas\'\') и Корисност (\'\'Utilitas\'\'); за архитектуру се може рећи да балансира и координира ова три елемента, тако да ни један не преовладава над другима. Модерна дефиниција захтева да архитектура одговори функционалним, естетским и психолошким потребама. Са друге стране, функционалност по себи би требала да обухвати све критеријуме, укључујући и естетске и психолошке.\n\n\n*[[Личности на пољу архитектуре]]\n\n*[[Урбанизам и градови]]\n\n*[[Facility Management - Управљање и одржавање архитектонских објеката у експлоатацији]]\n\n[[Category:Архитектура]]\n\n\n[[af:Argitektuur]]\n[[ast:Arquiteutura]]\n[[bg:Архитектура]]\n[[bs:Arhitektura]]\n[[ca:Arquitectura]]\n[[cy:Pensaernïaeth]]\n[[da:Arkitektur]]\n[[de:Architektur]]\n[[el:Αρχιτεκτονική]]\n[[en:Architecture]]\n[[eo:Arkitekturo]]\n[[es:Arquitectura]]\n[[fi:Arkkitehtuuri]]\n[[fr:Architecture]]\n[[fy:Boukeunst]]\n[[he:אדריכלות]]\n[[hi:वास्तुशास्त्र]]\n[[hr:Arhitektura]]\n[[ia:Architectura]]\n[[it:Architettura]]\n[[ja:建築学]]\n[[la:Architectura]]\n[[lt:Architektūra]]\n[[lv:Arhitektūra]]\n[[nah:Arquitectura]]\n[[nl:Architectuur]]\n[[no:Arkitektur]]\n[[pl:Architektura]]\n[[pt:Arquitectura]]\n[[ro:Arhitectură]]\n[[ru:Архитектура]]\n[[simple:Architecture]]\n[[sl:Arhitektura]]\n[[su:Arsitéktur]]\n[[sv:Arkitektur]]\n[[sw:Majenzi]]\n[[ta:கட்டிடக்கலை]]\n[[zh:建筑学]]','',306,'Вандал Б','20050316095547','',1,0,0,0,0.577125897434,'79949683904452','20050316095547'); INSERT INTO cur VALUES (828,0,'Гаврило_Принцип','[[Image:Gavrilo_Princip.png|thumb|right|Гаврило Принцип]]\n[[Image:Principovo_hapsenje.png|thumb|right|Хапшење Гаврила Принципа после атентата]]\n\nРођен је [[25. јул|25. јула]] [[1894]]. у Обљају, код [[Босанско Грахово|Босанског Грахова]], умро [[28. април|28. априла]] [[1918]].\nКао је члан српског удружења [[Млада Босна]], извршио је атентат на [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарског]] престолонаследника, [[Франц Фердинанд|Франца Фердинанда]], и његову супругу, Софију [[28. јун|28. јуна]] [[1914]].\n\nИако са овим инцидентом нису биле повезане власти [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], Аустро-Угарска је искористила новонасталу ситуацију да упути ултиматум Србији. Српске власти су одговориле позитивно на све тачке (намерно увредљиво постављеног) ултиматума, осим на једну која је захтјевала упућиваље Аустро-Угарских војних снага унутар територија Краљевине Србије! Ово су власти Аустро-Угарске искористиле да објаве Србији рат, који је касније ескалирао у [[Први светски рат]]. (о овом догађајима видети шире: [[Сарајевски атентат]]).\n\nУ време кад се догодио атентат, Гаврило Принцип, је био сувише млад да би се суочио са смртном казном, па је осуђен на доживотни затвор, где је и умро 1918. године од туберкулозе.\n\nПо првобитном плану атентата, Принцип није требао да буде извршилац, већ је био резерва. Како претходни атентатор(и) нису успели, Гаврило Принцип је добио прилику. Оружје које је Принцип користио, било је – \'\'Browning\'\' M 1910 полуаутоматски пиштољ, калибра 7.65x17mm (.32 ACP).\n\n==Види још==\n*[[Гаврила Принципа (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n*[[Гаврила Принципа (Земун) (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Земуну]]\n\n[[Category:Атентатори|Принцип, Гаврило]]\n[[Category:Анархисти|Принцип, Гаврило]]\n[[Category:Српска историја]]\n\n[[bs:Gavrilo Princip]]\n[[bg:Гаврило Принцип]]\n[[da:Gavrillo Princip]]\n[[de:Gavrilo Princip]]\n[[en:Gavrilo Princip]]\n[[fr:Gabriel Princip]]\n[[pl:Gavrilo Princip]]\n[[sv:Gavrilo Princip]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050308204732','',0,0,0,0,0.994855748021,'79949691795267','20050308204732'); INSERT INTO cur VALUES (829,0,'СИ_основне_јединице','[[СИ]] систем јединица дефинише \'\'\'седам основних јединица СИ система\'\'\': [[фундаментална јединица|фундаменталних]] [[физичка јединица|физичких јединица]]дефинисаних [[операционална дефиниција|операционалним дефиницијама]]. \r\n\r\nСве остале физичке јединице могу бити изведене из ових основних јединица: оне су познате као [[СИ изведене јединице|изведене јединице СИ система]]. Ово извођење се врши [[димензионална анализа|димензионалном анализом]]. [[СИ префикс|СИ префикси]] се користе да скрате дугачке бројеве.\r\n\r\n== Дужина (\'\'l\'\') ==\r\nЈединица: [[метар]] (m)\r\n\r\nЈедан метар је дефинисан као [[раздаљина]] коју [[светлост]] пређе у [[вакуум|вакууму]] за 1/299792458 део секунде. Овај стандард је усвојен [[1983]]. године, кад је брзина светлости одређена као 299792458 m/s.\r\n\r\n== Маса (\'\'m\'\') ==\r\nЈединица: [[килограм]] (kg)\r\n\r\nЈедан килограм је дефинисан као маса посебног цилиндра од легуре иридијума и платине, који се чува у [[Међународни Музеј Мера и Тегова|Међународном Музеју Мера и Тегова]] (близу Париза). Трају напори да се уведе дефиниција путем неке фундаменталне или атомске константе.\r\n\r\n== Време (\'\'t\'\') ==\r\nЈединица: [[секунд]] (s)\r\n\r\nЈедан секунд је дефинисан као време потребно за 9192631770 прелаза између два [[хипрефина нивоа]] основног стања [[цезијум|цезијума]] 133. Ова дефиниција је усвојена [[1967]]. године.\r\n\r\n== Јачина струје (\'\'I\'\') ==\r\nЈединица: [[ампер]] (A)\r\n\r\nЈедан ампер је константна јачина струје која ће, ако се одржава у два права паралелна проводнока, бесконачне дужине, занемарљивог полупречника, постављена на међусобној удаљености од 1 метра у вакууму, стварати између та два проводника силу привлачења/одбијања од 2 x 10-7 њутна по метру дужине.\r\n\r\n== Термодинамичка температура (\'\'T\'\') ==\r\nЈединица: [[келвин]] (K)\r\n\r\nЈедан келвин је јединица термодинамичке температуре, једнака 1/273.16 делу термодинамичке температуре [[тројно стање|тројног стања]] воде (то је температура и [[притисак]] при којим вода може бити у три агрегатна стања - чврстом, течном и гасовитом).\r\n\r\n== Количина супстанце (\'\'n\'\') ==\r\nЈединица: [[мол]] (mol)\r\n\r\n# Један мол је количина супстанце која садржи број елементарних ентитета једнак броју атома у 0.012 килограма угљениковог [[изотоп|изотопа]], C12; њен симбол је \"mol\".\r\n# Кад се мол користи, мора бити спецификовано о којим се елементарним ентитетима ради и то могу бити атоми, молекули, јони, електрони, остале честице, или спецификоване групе таквих честица. \r\n\r\n== Интензитет светлости (\'\'I\'\') ==\r\nЈединица: [[кандела]] (cd)\r\n\r\nКандела је интензитет светлости, у датом смеру, извора који емитује монохроматско зрачење, фреквенције 540 x 1012 херца и које има радијански интензитет од 1/683 вата по стеррадијану у том смеру .\n\r\n[[ca:Sistema internacional]]\r\n[[da:Grundlæggende SI-enheder]]\r\n[[en:SI base unit]]\r\n[[eo:Mezurunuo]]\r\n[[es:Unidades básicas del SI]]\r\n[[fi:SI-perusyksiköt]]\r\n[[fr:Unités de base du système international]]\r\n[[hu:SI alapegység]]\r\n[[no:SI-enhetene]]\r\n[[sl:Osnovne enote SI]]\r\n[[zh-cn:国际标准基准单位]]\r\n[[zh-tw:國際標準基準單位]]','HasharBot - warnfile Adding:zh-tw,zh-cn,hu Modifying:no,ca',0,'81.220.102.177','20040218112547','',0,0,0,0,0.964775629325,'79959781887452','20050228203929'); INSERT INTO cur VALUES (830,0,'СИ_изведене_јединице','\'\'\'СИ изведене јединице\'\'\' су део [[јединица]] [[СИ]] система мера, а изведене су од седам [[СИ основне јединице|основних СИ јединица]].\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n\r\n
[[Physical quantity]]Име [[СИ јединица|СИ јединице]][[Симбол]] СИ јединицеИзражено у симболима [[СИ основне јединице|основних јединица СИ система]]
\r\n
Special names and Symbols
\r\n
[[фреквенција]][[херц]]Hz\\mbox{s}^{-1} 
[[force (physics)|force]][[њутн]]N\\mbox{kg} \\cdot \\mbox{m} \\cdot \\mbox{s}^{-2} 
[[притисак]], [[stress (physics)|stress]][[паскал]]Pa\\mbox{N} \\cdot \\mbox{m}^{-2}= \\mbox{kg} \\cdot \\mbox{m}^{-1} \\cdot \\mbox{s}^{-2}
[[енергија]], [[energy|work]], [[heat]][[џул]]J\\mbox{N} \\cdot \\mbox{m}= \\mbox{kg} \\cdot \\mbox{m}^2 \\cdot \\mbox{s}^{-2}
[[снага]], [[radiant flux]][[ват]]W\\mbox{J} \\cdot \\mbox{s}^{-1}= \\mbox{kg} \\cdot \\mbox{m}^2 \\cdot \\mbox{s}^{-3}
[[electric charge]][[coulomb]]C\\mbox{A} \\cdot \\mbox{s} 
[[електрични потенцијал]], [[електромоторна сила]][[волт]]V\\mbox{J} \\cdot \\mbox{C}^{-1}= \\mbox{m}^2 \\cdot \\mbox{kg} \\cdot \\mbox{s}^{-3} \\cdot \\mbox{A}^{-1}
[[електрични отпор]][[ом]]Ω\\mbox{V} \\cdot \\mbox{A}^{-1}= \\mbox{m}^2 \\cdot \\mbox{kg} \\cdot \\mbox{s}^{-3} \\cdot \\mbox{A}^{-2}
[[електрична проводност]][[сименс (јединица)|сименс]]S\\mbox{A} \\cdot \\mbox{V}^{-1}= \\mbox{s}^3 \\cdot \\mbox{A}^2 \\cdot \\mbox{m}^{-2} \\cdot \\mbox{kg}^{-1}
електрични [[капацитет]][[farad]]F\\mbox{C} \\mbox{V}^{-1}= \\mbox{s}^4 \\cdot \\mbox{A}^2 \\cdot \\mbox{m}^{-2} \\cdot \\mbox{kg}^{-1}
[[густина магнетног флукса]], [[магнетна индукција]][[тесла]]T\\mbox{V} \\cdot \\mbox{s} \\cdot \\mbox{m}^{-2}= \\mbox{kg} \\cdot \\mbox{s}^{-2} \\cdot \\mbox{A}^{-1}
[[магнетни флукс]][[вебер]]Wb\\mbox{V}\\cdot\\mbox{s}= \\mbox{m}^2 \\cdot \\mbox{kg} \\cdot \\mbox{s}^{-2} \\cdot \\mbox{A}^{-1}
[[индуктивност]][[henry (inductance)|henry]]H\\mbox{V} \\mbox{s} \\cdot \\mbox{A}^{-1}= \\mbox{m}^2 \\cdot \\mbox{kg} \\cdot \\mbox{s}^{-2} \\cdot \\mbox{A}^{-2}
[[температура]][[целзијус]] степен°CK 
plane [[угао]][[радијан]]rad1= m·m-1
[[solid angle]][[стеррадијан]]sr1= m2·m-2
[[светлосни флукс]][[лумен]]lmcd·sr 
[[illuminance]][[лукс]]lxcd·sr·m-2 
activity (radioactive)[[бекерел]]Bqs-1 
absorbed dose (of radiation)[[gray (unit)|gray]]GyJ·kg-1= m2·s-2
dose equivalent (dose equivalent index)[[sievert]]SvJ·kg-1= m2·s-2
catalytic activity[[katal]]katmol·s-1 
\r\n
Other Quantities
\r\n
[[површина]]  m2 
[[запремина]]  m3 
[[брзина]]  m·s-1 
[[угаона брзина]]  s-1, rad·s-1 
[[убрзање]]  m·s-2 
[[torque|moment of force]]  N·m= m2·kg·s-2
[[wavenumber]]  m-1 
[[густина]], густина масе  kg·m-3 
specific volume  m3·kg-1 
amount (-of-substance) concentration  mol·m-3 
моларна запремина  m3·mol-1 
[[heat capacity]], [[entropy]]  J·K-1=\r\nm2·kg·s-2·K-1
molar heat capacity, molar entropy  J·K-1·mol-1=\r\nm2·kg·s-2·K-1·mol-1
specific heat capacity, specific entropy  J·K-1·kg-1=\r\nm2·s-2·K-1
molar energy  J·mol-1=\r\nm2·kg·s-2·mol-1
specific energy  J·kg-1= m2·s-2
густина енергије  J·m-3= m-1·kg·s-2
[[surface tension]]  N·m-1=J·m-2= kg·s-2
heat flux density, irradiance  W·m-2= kg·s-3
[[thermal conductivity]]  W·m-1·K-1= m·kg·s-3·K-1
kinematic [[viscosity]], [[diffusion]] coefficient  m2·s-1 
динамичка [[вискозност]]  N·s·m-2 = Pa·s= m-1·kg·s-1
electric charge density  C·m-3m-3·s·A
electric current density  A·m-2 
[[electrical conductivity|conductivity]]  S·m-1=\r\nm-3·kg-1·s3·A\r\n2
molar conductivity  S·m2·mol-1=\r\nkg-1·mol-1·s3·A\r\n2
[[permittivity]]  F·m-1=\r\nm-3·kg-1·s4·A\r\n2;
[[permeability]]  H·m-1= m·kg·s-2·A-2
јачина [[електрично поље|електричног поља]]  V·m-1= m·kg·s-3·A-1
јачина [[магнетно поље|магнетног поља]]  A·m-1 
[[luminance]]  cd·m-2 
exposure (X and gamma rays)  C·kg-1= kg-1·s·A
absorbed dose rate  Gy·s-1= m2·s-3
\r\n\r\n\'\'\'References:\'\'\'\r\n* I. Mills, Tomislav Cvitas, Klaus Homann, Nikola Kallay, IUPAC: \'\'Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry\'\', 2nd edition (June 1993), Blackwell Science Inc (p. 72)\r\n\r\n\r\n[[da:Afledte SI-enheder]]\r\n[[en:SI derived unit]]\r\n[[fr:Unité dérivée du système international]]\r\n[[ja:SI組立単位]]\r\n[[pl:Jednostka pochodna uk?adu SI]]','',0,'195.250.96.11','20040528113843','',0,0,0,0,0.319028043337,'79959471886156','20040528113843'); INSERT INTO cur VALUES (831,0,'1346','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]] | \'\'\'[[1340е]]\'\'\' | [[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]]
\n[[1341]] | [[1342]] | [[1343]] | [[1344]] | [[1345]] | \'\'\'1346\'\'\' | [[1347]] | [[1348]] | [[1349]] | [[1350]] | [[1351]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[16. април|16. априла]] [[Цар Душан Силни|Душан Силни]] крунисан за цара\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|41346]]\n\n[[af:1346]]\n[[bg:1346]]\n[[ca:1346]]\n[[cs:1346]]\n[[cy:1346]]\n[[da:1346]]\n[[de:1346]]\n[[el:1346]]\n[[en:1346]]\n[[eo:1346]]\n[[es:1346]]\n[[eu:1346]]\n[[fi:1346]]\n[[fr:1346]]\n[[hr:1346]]\n[[hu:1346]]\n[[it:1346]]\n[[nl:1346]]\n[[no:1346]]\n[[pl:1346]]\n[[pt:1346]]\n[[ro:1346]]\n[[ru:1346]]\n[[sl:1346]]\n[[sv:1346]]\n[[tr:1346]]\n[[uk:1346]]\n[[zh:1346年]]','robot Adding:pt,cs,el,hu',48,'Robbot','20041220210408','',0,0,1,0,0.218565434785,'79958779789591','20041220210408'); INSERT INTO cur VALUES (832,0,'1349','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]] | \'\'\'[[1340е]]\'\'\' | [[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]]
\n[[1344]] | [[1345]] | [[1346]] | [[1347]] | [[1348]] | \'\'\'1349\'\'\' | [[1350]] | [[1351]] | [[1352]] | [[1353]] | [[1354]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*донет [[Душанов законик]]\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|41349]]\n\n[[af:1349]]\n[[bg:1349]]\n[[ca:1349]]\n[[cs:1349]]\n[[cy:1349]]\n[[da:1349]]\n[[de:1349]]\n[[el:1349]]\n[[en:1349]]\n[[eo:1349]]\n[[es:1349]]\n[[eu:1349]]\n[[fi:1349]]\n[[fr:1349]]\n[[hr:1349]]\n[[hu:1349]]\n[[it:1349]]\n[[nl:1349]]\n[[no:1349]]\n[[pl:1349]]\n[[pt:1349]]\n[[ro:1349]]\n[[ru:1349]]\n[[sl:1349]]\n[[sv:1349]]\n[[tr:1349]]\n[[uk:1349]]\n[[zh:1349年]]','/* Догађаји */',315,'Ninam','20050218215752','',0,0,1,0,0.749362356378,'79949781784247','20050218215752'); INSERT INTO cur VALUES (833,0,'1355','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]] | \'\'\'[[1350е]]\'\'\' | [[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]]
\n[[1350]] | [[1351]] | [[1352]] | [[1353]] | [[1354]] | \'\'\'1355\'\'\' | [[1356]] | [[1357]] | [[1358]] | [[1359]] | [[1360]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[20. децембар|20. децембра]] умро [[Цар Душан Силни]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|51355]]\n\n[[af:1355]]\n[[bg:1355]]\n[[ca:1355]]\n[[cy:1355]]\n[[da:1355]]\n[[de:1355]]\n[[el:1355]]\n[[en:1355]]\n[[eo:1355]]\n[[es:1355]]\n[[eu:1355]]\n[[fi:1355]]\n[[fr:1355]]\n[[hr:1355]]\n[[it:1355]]\n[[nl:1355]]\n[[no:1355]]\n[[pl:1355]]\n[[pt:1355]]\n[[ro:1355]]\n[[ru:1355]]\n[[sl:1355]]\n[[sv:1355]]\n[[tr:1355]]\n[[uk:1355]]\n[[zh:1355年]]','robot Adding:el',48,'Robbot','20041220221343','',0,0,1,0,0.039492868371,'79958779778656','20041220221343'); INSERT INTO cur VALUES (834,0,'1980','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]] | \'\'\'[[1980е]]\'\'\' | [[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]]
\n[[1975]] | [[1976]] | [[1977]] | [[1978]] | [[1979]] | \'\'\'1980\'\'\' | [[1981]] | [[1982]] | [[1983]] | [[1984]] | [[1985]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[5. јануар]] - Санкције [[САД]]-а према [[СССР]] због инвазије у Афганистан\n* [[22. септембар]] - Почетак првог голфског рата између [[Иран]]а и [[Ирак]]а\n*Одржана XXI генерална скупштина [[UNESCO]]-a.\n\n==Рођења==\n\n* [[18. децембар]] - [[Кристина Агилера]], америчка певачица\n\n==Смрти==\n\n* [[15. април]] - [[Жон-Пол Сартре]], француски писац и филозоф (*[[1905]])\n* [[4. мај]] - Умро [[Јосип Броз Тито]], маршал и доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (*[[1892]])\n* [[8. децембар]] - Џон Ленон, енглески музичар групе Бителс (*[[1940]])\n\n==Дани сећања==\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - [[Џејмс Кронин]] и [[Вал Фич]]\n* [[Хемија]] - [[Паул Берг]], [[Валтер Гилберт]] и [[Фредерик Сангер]]\n* [[Медицина]] - [[Баруј Банацераф]], [[Жон Досе]] и [[Џорџ Д. Снел]]\n* [[Књижевност]] - [[Чеслав Милош]]\n* [[Мир]] - [[Адолфо Перез Есквивел]]\n* [[Економија]] - [[Лоренц Клајн]]\n\n==Литература==\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|71980]]\n\n[[af:1980]]\n[[bg:1980]]\n[[bs:1980]]\n[[ca:1980]]\n[[cy:1980]]\n[[da:1980]]\n[[de:1980]]\n[[et:1980]]\n[[el:1980]]\n[[en:1980]]\n[[es:1980]]\n[[eo:1980]]\n[[eu:1980]]\n[[fi:1980]]\n[[fr:1980]]\n[[fy:1980]]\n[[he:1980]]\n[[hr:1980]]\n[[hu:1980]]\n[[it:1980]]\n[[ia:1980]]\n[[ja:1980年]]\n[[ko:1980년]]\n[[la:1980]]\n[[mk:1980]]\n[[nl:1980]]\n[[no:1980]]\n[[pl:1980]]\n[[pt:1980]]\n[[ro:1980]]\n[[ru:1980]]\n[[simple:1980]]\n[[sl:1980]]\n[[sv:1980]]\n[[zh:1980年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091804','',0,0,0,0,0.190410023644,'79958871908195','20050214164115'); INSERT INTO cur VALUES (835,3,'Andrijana','Свети Сава је, према историјским подацима, први српски архиепископ, учитељ и мисионар. Растко Немањић - Сава, рођен је у Расу, у селу Мишчићи, као трећи син Немање и Ане. Духовно уточиште је нашао на Светој Гори, где је заједно са оцем (Св. Симеон) 1198. изградио српско светилиште Хиландар, својеврсну престоницу српског духовног живота у средњем веку. Сава је 1217. издејствовао, а 1219. и реализацијом остварио идеју Аутокефалне Српске Православен цркве, био је њен први архиепископ, и велики духовник. Према историјским подацима Сава је умро у бугарском Трнову 1236. године. Његов синовац Краљ Владислав је организовао пренос моштију у Србију, Турци су их спалили на Врачару 1495, али није спаљено Светосавље, као нит у сваком појединцу. Резултат народне и српске свести је Храм Светог Саве на Врачару који је још у процесу изградње и представља наше највеће светилиште данашњице. \r\n\r\nКао резултат тежње да се култ Светог Саве одржава, и негује нит Светосавља, СПЦ Рашке области је 27.1.2003. уприличила \'\'Светосавску академију\'\' у новопазарском Дому културе, ваљало би ову академију претворити у традицију, јер представља манифестацију од великог културног и просветитељског значаја.','',44,'Andrijana','20040121190117','',0,0,0,0,0.207809567083,'79959878809882','20040717140740'); INSERT INTO cur VALUES (836,0,'Економија','\n\'\'\'Економија\'\'\' је научна дисциплина која проучава основна правила понашања и економске законитости у економским активностима. У свакој епохи развоја, економија проучава економске активности, како друштво користи оскудне ресурсе ради производње добара и услуга и врши њихову расподелу међу члановима друштва.\n\nПредмет изучавања економије је подељен на две главне области: \'\'\'микроекономију\'\'\' која проучава привредне субјекте ([[домаћинство|домаћинства]] и [[предузеће|предузећа]]) са становишта трошкова производње, и \'\'\'макроекономију\'\'\' која се баво изучавањем појава и процеса као што су: \'\'\'[[инфлација]]\'\'\', \'\'\'[[незапосленост]]\'\'\', \'\'\'[[индустријска производња]]\'\'\' и економија државе.\n\nРационално коришћење ресурса у производно-услужним делатностима ствара многе производе и услуге. У развијеним земљама света пољопривреда ствара 2% домаћег аутпута, индустрија око 30%, а остатак су услуге, које укључују: \'\'\'[[банкарство]]\'\'\', \'\'\'[[транспорт]]\'\'\', \'\'\'[[забава|забаву]]\'\'\' и \'\'\'[[култура|културу]]\'\'\', \'\'\'[[комуникација|комуникације]]\'\'\' и \'\'\'[[информација|информације]]\'\'\', \'\'\'[[туризам]]\'\'\' и \'\'\'[[јавне услуге]]\'\'\' (\'\'\'[[одбрана]]\'\'\', \'\'\'[[полиција]]\'\'\', \'\'\'[[образовање]]\'\'\' и \'\'\'[[здравље]]\'\'\'). Услуге у овим земљамабележе најбржи раст аутпута и извоза. С друге стране, у неразвијеним земљама света пољопривреда ствара најзначајнији део домаћег аутпута, са највећим бројем становника и са најнижим приходима. Тако услуге у овим земљама бележе веома спор раст аутпута и извоза.\n\n\n\n\'\'Може се закључити:\'\'
\n\'\'\'\'\'Економија\'\'\' проучава многе области и проблеме, развијајући теорије људског понашања у доношењу кључних одлука у коришћењу ограничених ресурса ради производње и расподеле вредних материјалних добара и услуга међу људима.\'\'\n\n\n==Историјска генеза развоја економије==\n\nЕкономија је доживела дуги развојни пут, зависно од промена економске резвијености и друштвених односа. Економска мисао започиње учењем античких филозофа [[Ксенофонт]]а, [[Платон]]а и [[Аристотел]]а, а настављају је средњовековни сколастици и канонисти, од којих је најпознатији био [[свети Тома Аквински]]. Општа Карактеристика тог раздобља био је номартивизам, о чему говоре ставови о трговини, камати, правдној цени итд., што је у вези са вредностима и циљевима, за разлику од позитивне економије која представља скуп синтетизованих знања о ономе што постоји у пракси – животу.\n\nПрви економски теоретичари били су [[меркантилисти]] (од [[15. век|15.]] до [[18. век]]а), који су се залагали за позитиван платни биланс земље у међународној трговини, који би се остваривао уз снажну интервенцију државе.\n\nНа основу критике државног интервенционизма, меркантилисти су развили теорије економског либерализма у Француској (физиократи) и Енглеској (класичари).\n\nТеорије економије су:\n\n*[[Класична политичка економија]];\n*[[Неокласична политичка економија]];\n*[[Кејнзов модел]];\n*[[Монетаристичка теорија]];\n*[[Нова класична економија]];\n*[[Институционализам]];\n*[[Нови кејнзијанизам]].\n\n==Предмети изучавања економије==\n\nЕкономија као наука бави се разоткривањем, анализом и продубљивањем сазнања о економским законитостима и појавама у друштвеној производњи са становишта анализе односа производње (класична економска теорија), односно рационалности употребе ограничених ресурса и неограничених људских потреба. Анализа се врши на макро и микро нивоу.\n\n*\'\'\'[[Макроекономија]]\'\'\' потиче од грчких речи \'\'macros\'\' (велики) и \'\'oikonomia\'\' (привреда), што значи да проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина. \n\n*\'\'\'[[Микроекономија]]\'\'\' потиче од грчких речи \'\'micros\'\' (мали) и \'\'oikonomia\'\' (привреда), што би у преводу значило изучавање појединачних економских појава, величина и односа везаних за појединце и предузећа.\n\n==Видети такође==\n\n*[[Трошкови]]\n*[[Предузеће]]\n*[[Врсте предузећа]] \n*[[Средства предузећа]]\n*[[Предузетник]]\n\n==Спољне повезнице==\n\n*[http://www.nbs.co.yu Народна Банка Србије]\n*[http://www.mfin.sr.gov.yu Министарство финансија Републике Србије]\n*[http://www.mpriv.sr.gov.yu Министарство привреде Републике Србије]\n*[http://www.mugrs.sr.gov.yu Министарство за капиталне инвестиције Републике Србије]\n*[http://www.pks.co.yu Привредна комора Србије]\n*[http://www.imf.org Међународни монетарни фонд]\n*[http://www.worldbank.org Светска Банка]\n*[http://www.finnet.co.yu Удружење банака Србије]\n\n\n[[Category:Економија]]\n[[Category:Друштвене науке]]\n\n\n[[af:Ekonomie]]\n[[bg:Икономика]]\n[[bs:Ekonomija]]\n[[ca:Economia]]\n[[cs:Ekonomie]]\n[[cy:Economeg]]\n[[da:Økonomi]]\n[[de:Volkswirtschaftslehre]]\n[[en:Economics]]\n[[eo:Ekonomiko]]\n[[es:Economía]]\n[[el:Οικονομικά]]\n[[fa:اقتصاد]]\n[[fr:Économie (science)]]\n[[fy:Ekonomy]]\n[[gl:Economía]]\n[[he:כלכלה]]\n[[hr:Ekonomija]]\n[[hu:közgazdaságtan]]\n[[ia:Economia]]\n[[id:Ekonomi]]\n[[it:Economia]]\n[[ja:経済学]]\n[[ko:경제학]]\n[[lt:Ekonomika]]\n[[lv:Ekonomika]]\n[[nl:Economie]]\n[[no:Økonomi]]\n[[oc:Economia]]\n[[nds:Wertschap]]\n[[pl:Ekonomia]]\n[[pt:Economia]]\n[[ro:Economie]]\n[[ru:Экономика]]\n[[sa:अर्थशास्‍त्रं]]\n[[simple:Economics]]\n[[sl:ekonomija]]\n[[fi:Kansantalous]]\n[[sv:Nationalekonomi]]\n[[th:เศรษฐศาสตร์]]\n[[zh-cn:经济学]]\n[[zh-tw:經濟學]]','',170,'Покрајац','20050301230542','',0,0,1,0,0.915634889116,'79949698769457','20050308235652'); INSERT INTO cur VALUES (837,8,'Disclaimers','Disclaimers','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.854770344546782,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (838,8,'Disclaimerpage','Project:General_disclaimer','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.18776119797282,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (839,8,'Loginend',' ','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.3744949869574,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (840,8,'Bold_sample','Bold text','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.309191371602184,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (841,8,'Bold_tip','Bold text','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.422471927872367,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (842,8,'Italic_sample','Italic text','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.184785555288927,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (843,8,'Italic_tip','Italic text','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.65651202356118,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (844,8,'Link_sample','Link title','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.728203482672762,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (845,8,'Link_tip','Internal link','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.671481373413914,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (846,8,'Extlink_sample','http://www.example.com link title','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.172796449784931,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (847,8,'Extlink_tip','External link (remember http:// prefix)','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.849538159416558,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (848,8,'Headline_sample','Headline text','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.729301478461643,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (849,8,'Headline_tip','Level 2 headline','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.0978929447921859,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (850,8,'Math_sample','Insert formula here','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.301560319309645,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (851,8,'Math_tip','Mathematical formula (LaTeX)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.214122792905311,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (852,8,'Nowiki_sample','Insert non-formatted text here','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.165933037331265,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (853,8,'Nowiki_tip','Ignore wiki formatting','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.187296838674039,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (854,8,'Image_sample','Example.jpg','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.438685112110046,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (855,8,'Image_tip','Embedded image','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.631535075261756,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (856,8,'Media_sample','Example.mp3','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.841620070712287,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (857,8,'Media_tip','Media file link','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.313495158509812,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (858,8,'Sig_tip','Your signature with timestamp','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.0426156111458462,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (859,8,'Hr_tip','Horizontal line (use sparingly)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.272592610933439,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (860,8,'Infobox','Click a button to get an example text','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.235116251963299,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (861,8,'Math_image_error','PNG conversion failed; check for correct installation of latex, dvips, gs, and convert','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.357803457749824,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (862,8,'Uploaddisabled','Sorry, uploading is disabled.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0836685635928703,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (863,8,'Wlsaved','This is a saved version of your watchlist.','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.344932475448523,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (864,8,'1movedto2','$1 moved to $2','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.47365671719765,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (865,8,'Thumbnail-more','Enlarge','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.333486190376325,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (866,0,'MediaWiki:Disclaimers','napomene','',0,'80.136.227.30','20040203193426','',0,0,0,0,0.42535377593,'79959796806573','20040203193426'); INSERT INTO cur VALUES (867,2,'Andre_Engels','I am an interwiki-user from the Dutch Wikipedia.\n\n[[en:User:Andre Engels]]\n[[nl:Gebruiker:Andre Engels]]\n\n==Andre Engels је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2001-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-2000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-3000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-5000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10000.png]]\n|} \n[[Category:Српска википедијанска споменица 2001. године|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 2000. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 3000. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 5000. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10000. измене|А]]\n{{Страни Википедијанци који учествују у раду српске Википедије|име=Andre Engels}}','/* Andre Engels је носилац следећих српских википедијанских споменица: */',124,'Милош','20050309042322','',0,0,1,0,0.50049979589,'79949690957677','20050309042322'); INSERT INTO cur VALUES (868,2,'Robbot','Robbot is a [[Википедија:Бот|robot]], written by [[Корисник:Rob Hooft|Rob Hooft]] and others, and operated by [[Корисник:Andre Engels|Andre Engels]], used to create and correct interwiki-links.','2 x (Мењам Корисник) -> Корисник',212,'Gangleri','20050218075152','',0,0,0,0,0.8500053216,'79949781924847','20050218075152'); INSERT INTO cur VALUES (869,0,'Српски_оперски_композитори','Историја класичне музике у Србији је релативно кратка, и почиње тек половином XIX века). Разлог њеном појављивању тако касно у односу на остали део Европе вероватно лежи у чињеници да је Србија била под турском влашћу веома дуго, те да се успела ослободити тог утицаја врло касно. Многе европске земље су поседовале дугу музичку традицију. Чак и када ду се појавили српски композитори, они су се сви школовали у европским музичким центрима ([[Будимпешта]], [[Беч]], [[Лајпциг]], [[Рим]], [[Париз]]). У оперској музици је дошло до појаве најпре краћих опера које су све биле националног карактера, везане за време проведено под турцима (најкласичнији пример је \'\'[[Кнез Иво од Семберије (опера)|Кнез Иво од Семберије]]\'\' [[Исидор Бајић|Исидора Бајића]]). Тек много касније, претежно после II Светског рата настају и дела која нису везана за историју и традицију балканског полуострва (рецимо [[опера]] \'\'[[Гилгамеш (опера)|Гилгамеш]]\'\' [[Рудолф Бручи|Рудолфа Бручија]] која је постављена у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] \'80-тих година XX века, а извођена чак и у [[Багдад]]у и Вавилону пред хиљадама гледалаца).\n\n==Композитори и њихова дела==\n*[[Исидор Бајић]]
\n**„\'\'\'\'\'[[Кнез Иво од Семберије (опера)|Кнез Иво од Семберије]]\'\'\'\'\'”
\n*[[Станислав Бинички]]
\n**„\'\'\'\'\'[[На уранку (опера)|На уранку]]\'\'\'\'\'”
\n*[[Рудолф Бручи]] ([[Рудолф Бручи|Rudolph Brucci]])
\n**„\'\'\'\'\'[[Гилгамеш (опера)|Гилгамеш]]\'\'\'\'\'”
\n*[[Петар Коњовић]]
\n**„\'\'\'\'\'[[Коштана (опера)|Коштана]]\'\'\'\'\'”
\n**„\'\'\'\'\'[[Кнез од Зете (опера)|Кнез од Зете]]\'\'\'\'\'”
\n*[[Светомир Настасијевић]]
\n**„\'\'\'\'\'[[Први устанак (опера)|Први устанак]]\'\'\'\'\'”
\n*[[Стеван Христић]]
\n**„\'\'\'\'\'[[Сутон (опера)|Сутон]]\'\'\'\'\'”
\n*[[Мирослав Штаткић]]
\n**„\'\'\'\'\'[[Ленка Дунђерска (опера)|Ленка Дунђерска]]\'\'\'\'\'”
','',49,'Zorba','20050128232217','',0,0,1,0,0.412657135358,'79949871767782','20050128232217'); INSERT INTO cur VALUES (870,0,'Џорџ_Орвел','[[Слика:Dzordz_orvel.jpg|thumb|Џорџ Орвел]]\n\nРођен под именом \'\'\'Ерик Артур Блер\'\'\', [[25. јун|25. јуна]] [[1903]]. у Индији у селу Мотихари крај непалске границе. Отац британски војник борац против трговине опијумом, Ричард Блер, друга генерација војника. Мајка Ида Мејбел Блер. Старија сестра Марџори.\n\nКада је имао осам година (по неким изворима [[1904]].) година, породица се враћа у Енглеску у град Хенли, и Ерик уписује приватну школу и добија краљевску стипендију за Итон. Већ као дечак је одлучио да ће бити писац и на Итону изучава британске писце. Не интересује се превише за науку па слабим успехом завршава Итон и не успева да упише колеџ. Ступа у индијску империјалну полицију. Служи у Бурми пет година а онда напушта службу. Овде запажамо прва могућа неслагања са системом. Посвећује се писању и одлази да живи у сиротињским квартовима Лондона и Париза. У Паризу ради као перач судова. При објављивању књиге \'\'Down and out\'\' узима псеудоним Орвел. \n\n[[1932]]. постаје учитељ у приватној школи. [[1936]]. отвара сеоску продавницу у Велингтону, Хертфортшир, и жени се са Елин О‘Шонеси. Добија задатак од издавачке куће \'\'Left Book Club\'\' да истражи како живе сиромашни у Енглеској, запошљава се у руднику (иако је из средњег сталежа) и пише књигу “Пут за док Виган”, ту напада енглески социјализам што се не свиђа издавачу. \n\nКрајем [[1936]]. одлази у Шпанију да извештава о грађанском рату који је избио између фашиста и социјалиста. У Барселони му се свидела атмосфера, изгледало је као да социјализам функционише. Придружује се комунистичкој милицији (ПОУМ) и ратује.На фронту бива рањен у врат и враћа се у Барселону, где сада затиче сасвим другачију атмосферу - социјализам је нестао, вратиле су се класне разлике. Орвелу су изневерена ичекивања, и он се сукобљава са режимом. Једва извлачи живу главу, и мора да бежи из Шпаније.\n\n[[1938]]. оболева од туберкулозе и зиму проводи у Мароку. Почиње [[Други светски рат]] и Орвел жели да се бори против фашиста као и у Шпанији, али га проглашавају неспособним за војску. Ради као новинар, и члан је цивилне заштите, ангажује се колико може, извештава из разних крајева света. [[1944]]. усваја сина, Ричарда. [[1945]]. му жена умире током операције. Сели се на острво Јуру на шкотској обали. Тамо пише 1984.-ту. Клима на острву штети његовом здрављу, он се лоше осећа и зато је по његовом признању 1984.-та толико суморна. Жени се Соњом Бромвел. \n\nУмире [[21. јануар|21. јануара]] [[1950]]. Сахрањен је у Цркви Свих Светих, у Сатоу, Кортенеј, Оксфодшир.\n\n[[Category:Књижевници|Орвел, Џорџ]]\n\n[[ast:George Orwell]]\n[[da:George Orwell]]\n[[de:George Orwell]]\n[[en:George Orwell]]\n[[eo:George ORWELL]]\n[[es:George Orwell]]\n[[fi:George Orwell]]\n[[fr:George Orwell]]\n[[fy:George Orwell]]\n[[he:ג\'ורג\' אורוול]]\n[[hr:George Orwell]]\n[[hu:George Orwell]]\n[[it:George Orwell]]\n[[ja:ジョージ・オーウェル]]\n[[nl:George Orwell]]\n[[no:George Orwell]]\n[[pl:George Orwell]]\n[[pt:George Orwell]]\n[[ru:Оруэлл, Джордж]]\n[[sv:George Orwell]]','+слика',170,'Покрајац','20050205211300','',0,0,0,0,0.59337288262,'79949794788699','20050205211300'); INSERT INTO cur VALUES (871,0,'Стеван_Христић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Стеван К. Христић|\n слика= [[Слика:Stevan_Hristic.jpg]]|\n текст_уз_слику=\'\'композитор\'\'|\n датум_рођења=[[19. јун]] [[1885]]. |\n место_рођења=[[Београд]] |\n датум_смрти=[[21. август]], [[1958]]. |\n место_смрти=[[Београд]]\n}}\n\nСвојом свеукупном делатношћу је био најистакнутији [[Српски оперски композитори|композитор у Србији]] у првој половини 20. века. Школовао се на чувеном Лајпцишком конзерваторијуму, који је његовом раду дао солидне професионалне темеље. Такође је, у време пред Први светски рат, боравио у Москви, Паризу и Риму. Упознат са музичко-стилским тенденцијама ондашње Европе, као и са ослонцем у традицији српског музичког романтизма и националне боје (посебно самога [[Стеван Стојановић Мокрањац|Мокрањца]]), створио је особен музички језик који је био мешавина фолклорних утицаја и касноромантичарских, импресионистичких и веристичких елемената у мелодици, хармонији и инструментацији. Ово је учинило да његова музика буде слушљива и блиска широком аудиторијуму. Пред премијеру [[балет|балета]] „\'\'[[Охридска легенда]]\'\'” изјавио је:\n\n:\'\'„Гледао сам, пре свега, да ово дело напишем тако да буде приступачно и јасно. Да га разуме шира публика, да на њу што снажније делује, а да његова техничка обрада задовољи оних десет-петнаест стручњака што ће бити тамо...”\'\'\n\nЊегов најзначајнији допринос развоју културног живота Србије је оснивање и вођење [[Београдска филхармонија|Београдске филхармоније]]. Напоредо са тим, био је и директор Београдске опере у периоду [[1924]].-[[1935]]., а [[1937]]. је један од оснивача и првих професора Музичке академије, а касније је и једно време био њен ректор. Након Другог светског рата, [[1945]]. учествује у оснивању Удружења композитора Србије, чији је један од првих председника, а такође је био и први председник Савеза композитора Југославије (осн. [[1950]].). Осим ових уважених функција, носио је и највишу академску титулу, будући члан, најпре дописни ([[1948]].-[[1950]].), а затим и редовни (од [[1950]].) Српске академије наука и уметности (САНУ).\n\nИпак, највише заслуга носи за своје стваралаштво. Оно почиње писањем сценске музике за комад с певањем „\'\'Чучук Стана\'\'” ([[1907]].), а до краја свог живота је написао и соло песме, неколико хорских дела, две концертантне композиције, „\'\'Симфонијску фантазију за виолину и оркестар\'\'” (дипломски рад у Лајпцигу) и „\'\'Рапсодија за клавир и оркестар\'\'”. Његова најзначајнија, и најпознатија, дела су (први у српској музици) [[ораторијум]]„\'\'[[Васкрсење (ораторијум)|Васкрсење]]\'\'”, изванредно „\'\'Опело у b-moll-у\'\'”, једина довршена [[опера]] „\'\'[[Сутон (опера)|Сутон]]\'\'” и, као његово најпознатије, а могло би се рећи и најквалитетније дело, [[балет]] „\'\'[[Охридска легенда]]\'\'”.\n\nЈедан од куриозитета везаних за дело Стевана Христића, а који верно осликава бахат однос стручне и шире јавности према сопственим уметницима и култури, се односи на оперу „\'\'[[Сутон]]\'\'”. [[1958]]. године, Христић је за гостовање у Москви дописао једну балетску сцену. Упркос значају овог композитора, нотни запис (партитура) ове сцене не постоји, односно, изгубљена је. Једино што је сачувано је један аудио снимак који је у поседу Радио Београда.\n\n*\'\'\'Опус\'\'\'\n** \'\'[[Васкрсење (ораторијум)|Васкрсење]]\'\' ([[ораторијум]]) ([[1912]].)\n** \'\'[[Сутон (опера)|Сутон]]\'\' ([[опера]]) ([[1925]].)\n** \'\'[[Охридска легенда]]\'\' ([[балет]]) ([[1948]].)\n\n[[Category:Композитори|Христић, Стеван]]\n[[Category:Домаћи композитори|Христић, Стеван]]\n[[Category:Биографије|Христић, Стеван]]\n\n[[en:Stevan Hristić]]\n[[hr:Stevan Hristić]]','',49,'Zorba','20050223215658','',0,0,1,0,0.929235613872,'79949776784341','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (872,0,'Сутон_(опера)','\'\'\'Сутон\'\'\', [[опера]] у једном чину према другом делу \'\'[[Дубровачка трилогија|Дубровачке Трилогије]]\'\' [[Иво Војновић|Ива Војновића]].\n\n[[Слика:007.jpg|thumb|Нотни пример - 2. Слика (клавирски извод опере)]]\nЈедина [[опера]] [[Стеван Христић|Стевана Христића]], која је први пут изведена 1925. године у Народном позоришту у Београду. Опера, која се скоро у потпуности, чак и у дидаскалијама, држи драме Ива Војновића, се одиграва у Дубровнику, у кући покојног последњег дубровачког кнеза Никше Бенеше на Пустијерни, 1832. године након пада Дубровачке републике под власт Наполеона. Удовица Мара Никшина Бенеша је уз три ћерке, Маде, Оре и Павле, међу последњим припадницима аристократског слоја Дубровника у нестајању. Њихова материјална пропаст је потпуна и довела их је до сиромаштва, а друштвени углед одржавају само у кругу двојице живих лешева, старих госпара, Луца и Саба. Цела радња се одвија на једном месту, пропалој кући Бенешових, а основа драме је психолошка растрзаност јунака.\n\nНајмлађа ћерка, Павле, је заљубљена у поморца Луја Ласића, чији је отац био кмет. Она га воли свим срцем, али зна да би пошавши за њим, изневерила хиљадугодишњу традицију Дубровника и довела до психолошког слома своју мајку. Госпа Мара продаје све што може из куће да би преживела, али остаје у тој несрећи стамена и постојана, стуб нестајућег Дубровника. Она на критике Павле само осговара \"Ако је Дубровник у сужањству, будимо и ми у тузи. Владали смо тисућу годишта, вријеме је и да умријемо\". У немогућности да помири своју љубав према Луји, оданост према мајци и Дубровнику, знајући да неће издржати да не оде са Лујом ако га поново види, она се, након што је кратко размишљала о самоубиству, одлучује на корак који је починила и тетка њеног оца Марија Орсола Бобали која се \"начинила думна [\'\'постала опатица\'\'], јер је ћућела [\'\'волела\'\'] пучанина\". Како она то и каже мајци, \"остају ти још двије кћери,... вријеме је да ја умријем свету\".\n\n===Ликови и улоге===\nМара Никшина Бенеша, \'\'владика дубровачка\'\' (68 година) \'\'\'contralto\'\'\'
\nМаде (42 године) \'\'\'soprano\'\'\'
\nОре (36 година) \'\'\'soprano\'\'\' \'\'њене кћери\'\'
\nПавле (27 година) \'\'\'soprano\'\'\'
\nКата, \'\'дјевојка у Маре\'\' (60 година) \'\'\'mezzosoprano\'\'\'
\nЛујо Ласић, \'\'капетан поморски\'\' (32 године) \'\'\'tenore\'\'\'
\nВасо, \'\'трговац\'\' (40 година) \'\'\'baritono\'\'\'
\nСабо Шишков Прокуло, \'\'властелин дубровачки\'\' (62 године) \'\'\'tenore\'\'\'
\nЛуцо Орсатов Волцо, \'\'властелин дубровачки\'\' (78 година) \'\'\'basso\'\'\'
\nједна \"козица\" (нема улога)
\n\n===Спољашње повезнице===\n* \'\'\'\'\'Текстуални предложак\'\'\'\'\'\n:[http://www.rastko.org.yu/rastko-du/umetnost/knjizevnost/umetnicka/ivojnovic/ivojnovic-trilogija/ivojnovic-trilogija_l.html Иво Војновић: Дубровачка Трилогија] (Српска књижевна задруга, 1927.) - комплетно дело\n* \'\'\'\'\'Либрето\'\'\'\'\'\n:[http://sr.wikibooks.org/Сутон_(либрето) Либрето на sr.wikibooks.org]\n\n[[Category:Опере]]\n\n[[hr:Suton]]','/* Спољашње повезнице */',49,'Zorba','20050129155417','',0,0,1,0,0.536283527751,'79949870844582','20050129155417'); INSERT INTO cur VALUES (873,6,'007.gif','(obr)II slika opere suton','',49,'Zorba','20040208000043','',0,0,0,0,0.246460831022319,'79959791999956','20040208000043'); INSERT INTO cur VALUES (874,6,'007.jpg','Note - II slika [opera SUTON]','Note - II slika [opera SUTON]',49,'Zorba','20040205233005','',0,0,0,1,0.231845614716267,'79959794766994','20041120002756'); INSERT INTO cur VALUES (875,0,'Охридска_легенда','\'\'\'Охридска легенда\'\'\' је једини балет [[Стеван Христић|Стевана Христића]], први пут изведен у [[Народно позориште (Београд)|Народном позоришту]] у [[Београд|Београду]], [[29. новембар|29. новембра]] [[1947]]. Претходно је, [[5. април]]а [[1933]]. године, изведен само Први чин. Аутор је накнадно, у [[Москва|Москви]], компоновао неке додатне, нове делове балета (Пролог, сцену Биљане и Марка из I чина, Variation A и B из II чина и допуну почетка IV чина), који је у тако допуњеном издању и изведен у [[Москва|Москви]] у музичком позоришту \"К.С. Станиславски и В.Ј. Немирович-Данченко\", [[12. април]]а [[1958]]. године.
\n\nЛибрето је заснован на грађи бајке и легенде, која говори о времену робовања под Турцима, а музика, као и оригинална кореографија, се ослањају на фолклорне елементе и узоре са подручја [[Македонија|Македоније]]. Два најистакнутија музичка мотива у балету је [[Стеван Христић|Христић]] позајмио од [[Стеван Ст. Мокрањац|Стевана Ст. Мокрањца]], односно из његове славне \'\'Х Руковети\'\', а то су песме \'\'[[Биљана платно белеше]]\'\' и \'\'Пушчи ме\'\', које, често вариране, прожимају цео балет. \n\n===\'\'\'Мотиви\'\'\'===\n*Македонска народна песма „[[Биљана платно белеше]]”:
\n[[Слика:Biljana_1.jpg]]\n*Обрада песме „Биљана платно белеше” из X руковети [[Стеван Стојановић Мокрањац|С. Ст. Мокрањца]]:
\n[[Слика:Biljana_2.jpg]]\n*Преплитање ова два мотива на почетку IV чина балета:\n[[Слика:Legenda_IV_cin.jpg|150px|center|]]\n\nШири контекст целом делу је [[Стеван Христић|Христић]] дао у трећем чину, где на двору турског султана, у дивертисману, даје фолклорну \"арому\" и других балканских народа, румуна, бугара, грка и албанаца. \n\n\n==\'\'\'Ликови и улоге\'\'\'==\n[[Слика:Ohridska_legenda.jpg|thumb|Сцена из финала III чина „Охридске легенде” ([[Народно позориште (Београд)|Народно позориште]], [[Београд]])]]\nБиљана \'\'\'I карактерна играчица\'\'\'
\nМарко, \'\'сиромашни сељак у служби Биљаниног оца\'\' \'\'\'I играч\'\'\'
\nОтац Биљанин \'\'\'улога\'\'\'
\nМајка Биљанина \'\'\'улога\'\'\'
\nИван, \'\'Биљанин младожења\'\' \'\'\'соло играч\'\'\'
\nКум \'\'\'играч\'\'\'
\nДевер \'\'\'играч\'\'\'
\nИванови родитељи \'\'\'улоге\'\'\'
\nСтари слепи свирач \'\'\'улога\'\'\'
\nЊегова унука (8-12 година) \'\'\'улога\'\'\'
\nЗвезда Даница \'\'\'I пластична играчица\'\'\'
\nЗвезде \'\'њене пратилице (6-8)\'\' \'\'\'балетски кор\'\'\'
\nБисерка, \'\'језерска вила\'\' \'\'\'I пластична играчица\'\'\'
\nРусалке, \'\'језерске виле\'\' \'\'\'балетски кор\'\'\'
\nПоглавица јањичара \'\'\'улога\'\'\'
\nЈањичари \'\'\'статисти\'\'\'
\nСултан \'\'\'мимичка улога\'\'\'
\nВезир \'\'\'мимичка улога\'\'\'
\nПоглавица харема, \'\'главни евнух\'\' \'\'\'мимичка улога\'\'\'
\nДворјани и свита \'\'\'статисти\'\'\'
\nСтражари, војска \'\'\'статисти\'\'\'
\nЏиновски стражар \'\'\'статист\'\'\'
\nРумунка \'\'\'карактерна солисткиња\'\'\'
\nБугарка \'\'\'карактерна солисткиња\'\'\'
\nАлбанка \'\'\'карактерна солисткиња\'\'\'
\nГркиња \'\'\'карактерна солисткиња\'\'\'
\nМлади грчки пастир \'\'\'мимичка улога\'\'\'
\nХаремске жене (\'\'одалиске\'\') \'\'\'балетски кор\'\'\'
\nМаркови другови \'\'\'балетски кор\'\'\'
\nМомци и девојке \'\'\'балетски кор\'\'\'
\nНарод (мушкарци, жене, деца, старци) \'\'\'статисти\'\'\'
\nХор иза сцене (\'\'сопрани, алти, тенори\'\') и као поворка робља\n\n==\'\'\'Садржај балета\'\'\'==\n[[Слика:012.jpg|thumb|Нотни пример - сцена из I чина балета (клавирски извод)]]\n===\'\'\'I Чин\'\'\'===\nСело у близини [[Охрид|Охрида]]. Берба шљива у воћњаку Биљаниног оца, богатог сеоског домаћина, је у току. Окупљени момци и девојке раде, а међу њима су Биљана и сиромашни сељак Марко, који је у служби Биљаниног оца. Када дође стари слепи фрулаш, они остављају рад и играју уз његову музику. Излази Биљанин отац и прекорева их, терајући их да наставе рад. Они то невољко чине. Марко види да је Биљана тужна и покушава да је развесели позвавши све да заиграју (ова игра, \'\'Грлица\'\', један је од најпознатијих и најпопуларнијих делова балета). Момци и девојке полако одлазе. Биљана и Марко остају сами, срећни што су заједно, али и тужни, знајући да ће тешко придобити дозволу Биљаниног оца да се венчају. Марко одлази, а из куће излази Биљанин отац који јој саопштава да је одлучио да је уда за богатог сељака Ивана. Биљана је очајна, мајка је теши, али отац је неумољив. Долази Иван са пратњом да проси Биљану, и настаје опште весеље. Једино је Биљана тужна. Када сви уђу у кућу, она се баци Марку, који је све посматрао из прикрајка, у загрљај и опрашта се од њега. Сцена остаје празна, само се из куће чује бубањ и дајре сватова. Ноћ је пала, али су се навукли облаци и прекрили месечину, а у ваздуху се осећа нека нелагода. Из даљине се чује звук марша. Људи излазе из куће, а долазе и комшије. У село упада одред јањичара, који нападају народ и пале куће. Биљанини родитељи су рањени, а њен младожења у покушају да је одбрани пада мртав на прагу куће. Турци одводе Биљану и још неке житеље у ропство, оставњајући многе мртве и рањене за собом. Марко стиже прекасно.
\n===\'\'\'II Чин\'\'\'===\nОбала [[Охридско језеро|Охридског језера]]. Ноћ је обасјана звездама и месечином. У шевару се појављују [[Русалке|русалке]] које играју по језеру. На језеро долази поворка звезда и међу њима најлепша Звезда Даница. Наилази Марко очајан што није успео да спасе своју Биљану. Звезда Даница га води главној међу русалкама, Бисерки, којој се Марко допадне, и пристаје да му помогне. У брегу на обали се отвара магична пећина, пуна драгуља, одакле Бисерка Марку даје магични прстен који осваетљава ноћу пут и чаробни мач којим ће Марко ослободити своју Биљану.
\n===\'\'\'III Чин\'\'\'===\nСултанова палата у [[Истанбул|Цариграду]]. У даљини се види [[Босфор]] и цео град који златно блиста под сунцем. [[Јањичари]] уводе робове у двориште палате, мећу којима су румунка, бугарка, гркиња и грчки пастир, албанка и Биљана. Долазе жене из харема, одалиске, и након њих, уз фанфаре, султан који седа на престо пред робове. Церемонија бирања нових робиња почиње. Једна по једна девојка играју пред султаном (\'\'Румунска игра\'\', \'\'Бугарска игра\'\', \'\'Грчка игра\'\'), али савладане умором, страхом и тугом, не успевају да очарају султана. На крају игра Биљана, чија је игра прожета мотивима из првог чина. Њена је игра пуна емотивног набоја, и то се допада султану. Када желе да је одведу у харем, она се отима, а у палату упада Марко са неколицином пријатеља. Захваљујући магичном мачу, он савлађује јањичаре и баца прстен Биљани. Када је додирне, она се претвара у голубицу и одлети. У општем запрепашћењу Марко и његови пријатељи беже.
\n===\'\'\'IV Чин\'\'\'===\nСело из првог чина које се обнавља. Марко је усамљен и тужан јер је изгубио Биљану. Пријатељи покушавају да га развеселе игром, али то им не успева. Наједном, као са неким предосећањем, Марко устане и гледа ка небу одакле долети једна голубица и спушта се на дрво, у наједном се претвара у Биљану. Она му потрчи у загрљај. Долазе њени родитељи и, пресрећни, пристају да се она уда за Марка. Народ се окупља и настаје опште свадбено весеље.
\n\n[[Category:Балети]]','',49,'Zorba','20050223131004','',0,0,1,0,0.232296986614,'79949776868995','20050223131004'); INSERT INTO cur VALUES (876,0,'Pearl_Jam','Poznata [[rok]] grupa iz [[Sijetl|Sijetla]]. \n\nClanovi:\nEddie Vedder - Vokal\n\nStone Gossard - Gitara\n\nMichael McCready - Gitara\n\nJeff Ament - Bas\n\nMatt Cameron - Bubnjevi (od [[2000]].)\n\n\nStudijski Albumi:\n\nTen - [[1991]]\n\nVs - [[1993]]\n\nVialogy - [[1994]]\n\nNo code - [[1996]]\n\nYield - [[1998]]\n\nBinaural - [[2000]]\n\nRiot Act - [[2002]]','',110,'Gj011','20040716204756','',0,0,0,0,0.905317169104,'79959283795243','20040716204756'); INSERT INTO cur VALUES (877,6,'012.jpg','Нотни пример - сцена из I чина (клавриски извод балета)','Нотни пример - сцена из I чина (клавриски извод балета)',49,'Zorba','20040207141302','',0,0,0,1,0.419845611248022,'79959792858697','20050223131021'); INSERT INTO cur VALUES (878,0,'1990','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'[[1990е]]\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1985]] | [[1986]] | [[1987]] | [[1988]] | [[1989]] | \'\'\'1990\'\'\' | [[1991]] | [[1992]] | [[1993]] | [[1994]] | [[1995]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1990-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1990-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1990-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1990-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n* [[11. март]] - [[Литванија]] проглашава независност од [[СССР|Совјетског Савеза]]\n* [[2. август]] - Ирак напада [[Кувајт]], што означава почетак [[Заливски рат|заливског рата]]\n* [[22. новембар]] - [[Маргарет Тачер]] се повлачи са места премијера [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]]\n\n==Рођења==\n\n* [[15. април]] - [[Ема Ватсон]], глумица (Хермин Гренџер у филмове Хери Потер)\n\n==Смрти==\n\n* [[14. децембар]] - [[Фридрих Диренмат]], швајцарцки писац(*[[1921]])\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - [[Жером И. Фридман]], [[Хери В. Кендал]] и [[Ричард Е. Тејлор]]\n* [[Хемија]] - [[Елиас Џејмс Кореј]]\n* [[Медицина]] - [[Џосеф Е. Муреј]] и [[Е. Донал Томас]]\n* [[Књижевност]] - [[Октавијо Паз]]\n* [[Мир]] - [[Михаил Горбачов]]\n* [[Економија]] - [[Хари М. Марковиц]], [[Мертон Х. Милер]] и [[Вилијам Ф. Шарп]]\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|81990]]\n\n[[af:1990]]\n[[bg:1990]]\n[[bs:1990]]\n[[ca:1990]]\n[[cy:1990]]\n[[da:1990]]\n[[de:1990]]\n[[et:1990]]\n[[el:1990]]\n[[en:1990]]\n[[es:1990]]\n[[eo:1990]]\n[[eu:1990]]\n[[fi:1990]]\n[[fr:1990]]\n[[fy:1990]]\n[[he:1990]]\n[[hr:1990]]\n[[hu:1990]]\n[[it:1990]]\n[[ia:1990]]\n[[ja:1990年]]\n[[ko:1990년]]\n[[la:1990]]\n[[mk:1990]]\n[[nl:1990]]\n[[no:1990]]\n[[pl:1990]]\n[[pt:1990]]\n[[ro:1990]]\n[[ru:1990]]\n[[simple:1990]]\n[[sl:1990]]\n[[sv:1990]]\n[[zh:1990年]]','/* Догађаји */',124,'Милош','20050111070323','',0,0,0,0,0.1378279478,'79949888929676','20050219120314'); INSERT INTO cur VALUES (879,0,'1996','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'[[1990е]]\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1991]] | [[1992]] | [[1993]] | [[1994]] | [[1995]] | \'\'\'1996\'\'\' | [[1997]] | [[1998]] | [[1999]] | [[2000]] | [[2001]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Београд]], велики грађански и студентски протести због непризнавања резултата локалних избора.\n* [[20. јануар]] - [[Јасер Арафат]] изабран за председника Палестинске управе\n* [[27. септембар]] - у [[Авганистан|Авганистану]] [[Талибани]] заузимају главни град, [[Кабул]]\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1996-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1996-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1996-01-31-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1996-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Рођења==\n\n* [[5. јул]] - овца Доли (†[[2003]])\n\n==Смрти==\n\n* [[8. јануар]] - [[Франсоа Митеран]], француски претседник (*[[1916]])\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - [[Давид М. Ли]], [[Дуглас Ошеров]] и [[Роберт Ц. Ричардсон]]\n* [[Хемија]] - [[Роберт Керл]], [[Херолд Крото]] и [[Ричард Смалеј]]\n* [[Медицина]] - [[Питер Ц. Дохерти]] и [[Ролф М. Цинкернагел]]\n* [[Књижевност]] - [[Вислава Шимборска]]\n* [[Мир]] - [[Карлос Фелипе Ксименес Бело]] и [[Хосе Рамос-Хорта]]\n* [[Економија]] - [[Џејмс Мирлис]] и [[Вилиам Викреј]]\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|91996]]\n\n[[af:1996]]\n[[bg:1996]]\n[[bs:1996]]\n[[ca:1996]]\n[[cy:1996]]\n[[da:1996]]\n[[de:1996]]\n[[et:1996]]\n[[el:1996]]\n[[en:1996]]\n[[es:1996]]\n[[eo:1996]]\n[[eu:1996]]\n[[fi:1996]]\n[[fr:1996]]\n[[fy:1996]]\n[[he:1996]]\n[[hr:1996]]\n[[hu:1996]]\n[[it:1996]]\n[[ia:1996]]\n[[ja:1996年]]\n[[ko:1996년]]\n[[la:1996]]\n[[mk:1996]]\n[[nl:1996]]\n[[no:1996]]\n[[pl:1996]]\n[[pt:1996]]\n[[ro:1996]]\n[[ru:1996]]\n[[simple:1996]]\n[[sl:1996]]\n[[sv:1996]]\n[[zh:1996年]]','/* Догађаји */',315,'Ninam','20050217000100','',1,0,1,0,0.3059647257,'79949782999899','20050217000100'); INSERT INTO cur VALUES (880,0,'Исидор_Бајић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Исидор Бајић|\n слика=[[Image:Isidor_Bajic_1.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=\'\'композитор\'\'|\n датум_рођења=[[16. август]], [[1878]]. |\n место_рођења=[[Кула]] |\n датум_смрти=[[15. септембар]], [[1915]] |\n место_смрти=[[Нови Сад]]\n}}\n\nОд [[1901]]. до [[1915]]. године је радио у Великој српској православној гимназији у [[Нови Сад|Новом Саду]] (данас гимназија \'\'Јован Јовановић Змај\'\') као учитељ певања и појаља, диригент ученичких хорова, гудачког и тамбурашког оркестра и организатор Светосавских беседа. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима. Као резултат Бајићевог педагошког рада бастао је \'\'Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији\'\' ([[1912]].). основао је Музичку школу у [[Нови Сад|Новом Саду]] [[1909]]. године, после \'\'Школе пјенија\'\' [[Александар Морфидис-Нисис|Александра Морфидиса-Нисиса]], прву институцију тога типа на тлу [[Војводина|Војводине]]. \n\nУ скоро свим периодичним часописима и дневној штампи тога времена (\'\'Бранково коло\'\', \'\'Летопис Матице Српске\'\', \'\'Застава\'\', \'\'Слога\'\') објављивао је текстове из области музике и музичке педагогије (\'\'Певање као педагошко средство и корист његова\'\', \'\'Како треба учити музику у препарандији и богословији\'\', \'\'Наше црквено појање\'\' и друге). Низ чланака о Савезу српских певачких друштава проузроковали су оштру јавну полемику са [[Петар Коњовић|Петром Коњовићем]]. Покренуо је нотну едицију \'\'Српска музичка библиотека\'\' и часопис \'\'Српски музички лист\'\' (у историји српског издаваштва, хронолошки трећи музички лист у Срба). Написао је и објавио два уџбеника: \'\'Клавир и учење клавира\'\' ([[1901]].) и \'\'Теорија правилног нотног певања\'\' ([[1904]].). \n\nЗаписивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијама за клавир, хорским делима, комадима са певањем и у [[опера|опери]] \'\'[[Кнез Иво од Семберије]]\'\'. Српско црквено појање је упоређивао са појањем других народа на путовању за Хиландар са хором карловачких богослова у лето [[1911]]. године. Обраћао се лично преосвећеном господину [[Лукијан Богдановић|Лукијану Богдановићу]], православном епископу будимском, у вези са предлогом за редиговање српског црквеног појања ([[1907]].). \n\n==Опус==\n*\'\'\'Циклуси соло песама\'\'\' \n**\'\'Песме љубави\'\'\n**\'\'Албум песама у духу српских народних песама\'\'\n**\'\'Српске народне песме из Мокрањчевих руковети\'\'\n**\'\'Сељанчице\'\'\n**\'\'Јесен стиже дуњо моја\'\'\n\n*\'\'\'Опере\'\'\'\n**[[Кнез Иво од Семберије]]\n\n[[Category:Композитори|Бајић, Исидор]]\n[[Category:Домаћи композитори|Бајић, Исидор]]','',49,'Zorba','20050102222739','',0,0,1,0,0.3880895229,'79949897777260','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (881,0,'Категорија:Жанр:Поезија','Српска Поезија\r\n\r\nСрпска Поезија\r\n\r\nСрпска Поезија је прешла дуг пут од народних казивања до првих записа. У почетку, још у годинама пре династије Немањића, српска поезија је живела у усменој уметности. Чак и тада постојала је подела на јуначке и обредне митске песме. Обредне песме су биле колективне и обавезно певане у тачно одређено доба, док су епске јуначке песме биле прилагођаване слушаоцима, такође описујући митске догађаје, али и подложне променама у именима или времену дешавања.','',0,'82.117.192.2','20040330070650','',0,0,0,0,0.811600109009,'79959669929349','20040330070650'); INSERT INTO cur VALUES (882,0,'Либрето','Текстуални предложак на основу којег се пише музичко дело. Најчешће се користи да означи интегрални текст [[опера|опере]], када у њега спада и певани (каткад и говорни) текст и све дидаскалије, напомене и описи сцена. Либрето за [[балет|балете]] је, у основи, само прича као подложак за композицију и кореографију. Либрета за већину [[опера]] су писали либретисти, али каткад и сами композитори, и то често на основу постојећих књижевних дела (драма, новела, романа).\n\n[[Category:Музика]]\n\n[[de:Libretto]]\n[[en:Libretto]]\n[[pl:Libretto]]\n[[sv:Libretto]]','',49,'Zorba','20041204233227','',0,0,1,0,0.809326110319,'79958795766772','20041204233227'); INSERT INTO cur VALUES (883,0,'Балет','[[de:Ballett]]\n[[en:Ballet]]\n[[hr:Balet]]\n[[nl:Ballet]]\n[[pl:Balet]]\n[[ru:Балет]]\n[[sl:Balet]]\n[[zh:芭蕾舞]]\n\nБалет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи тком ренесансе (1300.-1600.). балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одрећен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (фр. danse d’école). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима.\n\nИако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање (нпр. балет \'\'[[Alexis Zorbas|Грк Зорба]]\'\' [\'\'[[Alexis Zorbas|Αλέξις Ζορμπάς]]\'\'] познатог грчког композитора [[Микис Теодоракис|Микиса Теодоракиса]] (\'\'Μικής Θεοδωράκης\'\').\n\n* Балетски композитори\n** [[Петар Иљич Чајковски]]\n*** [[Лабудово језеро]]\n*** [[Крцко орашчић]]\n*** [[Успавана лепотица]]\n** [[Адолф Адам]]\n***[[Жизела]]\n** [[Чезаре Пуњи]]\n*** [[Есмералда]]\n** [[Лудвиг Минкус]]\n*** [[Дон Кихот (балет)|Дон Кихот]]\n** [[Микис Теодоракис]]\n*** [[Alexis Zorbas|Грк Зорба]]\n\n* Балет у Србији\n** [[Стеван Христић]]\n***[[Охридска легенда]]\n** [[Зоран Мулић]]\n*** [[Вечити младожења]]\n*** [[Избирачица]]','',0,'80.138.116.83','20050115130017','',0,0,0,0,0.481697961447,'79949884869982','20050219181543'); INSERT INTO cur VALUES (884,0,'Кнез_Иво_од_Семберије_(опера)','\'\'\'Кнез Иво од Семберије\'\'\', [[опера]] у једном чину [[Исидор Бајић|Исидора Бајића]]
\n[[Слика:Knez_Ivo_-_048.jpg|thumb|Нотни пример - Улазак Кулин-Бега]]\n\n==Либрето==\nпрема истоименој драми [[Бранислав Нушић|Бранислава Нушића]]\n\n==Праизведба==\n[[19. јануар]] (\'\'[[Јулијански календар|јул.кал.]]\'\' 6. јануар) [[1911]]., [[Београд]] у \'\'[[Народно позориште|Народном позоришту]]\'\'\n\n==Место и време==\nСело Попово [[Бијељина|Бијељинске]] нахије кнежевине Семберије на Ивандан ([[7. јул]]) [[1806]]. године.\n\n==Ликови и улоге==\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\"\n|\'\'\'Кнез Иво\'\'\'\n|\'\'баритон\'\'\n|-\n|\'\'\'Кулин-бег\'\'\'\n|\'\'тенор\'\'\n|-\n|\'\'\'Мајка кнеза Иве\'\'\'\n|\'\'сопран\'\' или \'\'мецосопран\'\'\n|-\n|\'\'\'Турски гласник\'\'\'\n|\'\'баритон\'\'\n|-\n|\'\'\'Мујезин\'\'\'\n|\'\'тенор\'\'\n|-\n|\'\'\'Свештеник\'\'\'\n|\'\'бас\'\'\n|}\n\n\nробиња Станка – Слуга кнеза Иве – Стари фрулаш – народ – робље – јањичари – Кулин-бегова пратња\n\n==Садржај==\n*[http://sr.wikibooks.org/Кнез_Иво_од_Семберије_(либрето) Либрето опере на вики-књигама (wikibooks)]\nКод кнеза Иве стиже гласник који га обавештава да ће туда проћи поворка робља из околних нахија, из Подриња и Јадра, које води Кулин-бег у Цариград. Робље су обични сељаци које је Кулин-бег заробио као освету за двадесет јањичара које су убили хајдуци. Иво наговара људе да дају новац и драгоцености, да скупе откуп за робље, јер како гласник каже: \"Кулин иште три хиљаде рушпија за три стотине и три роба!\". Народ, већ осиромашен, тешка срца даје прилог на наговор кнеза. У село стижу јањичари и доводе робље. Међу њима је и лепа робиња Станка. Кулин пристаје да сво робље ослободи, али Станку задржава за себе, јер би је могао скупо продати у харем. Иво, у жељи да ослободи и Станку, даје све што има: своје рухо, оружје, чак и кућу, а његова стара мајка даје осам низа златних дуката које је чувала за будућу невесту. Пошто Кулин остаје непоколебљив, Иво се одлучује на очајнички потез и даје бегу сребрно кандило и породичну икону златом оковану. Мајка, потресена синовим поступком, пада мртва. На овом месту постоје две верзије завршетка опере. Према једном, Иво узима нож и каже: \"Беже, дајем ти и живот своје мајке, али желим и твој!\" и убија Кулина. Према другом, Кулин потресен сценом даје Станку Иви и одлази.
\n\n==Музички примери==\n*[[Слика:Kljuc.png]] [[Media:Knez_Ivo_-_01_Scena.MID|Сцена I - Ивандањско јутро (MIDI)]]\n*[[Слика:Kljuc.png]] [[Media:Scena_V_-_Ulaz_Kulin-Bega.MID|Сцена V - Улазак Кулин-Бега (MIDI)]]\n\n==Остало==\nИако је опера релативно наивно написана у стилско-музичком смислу, ипак је један од пионирских покушаја писања националних опера. У самој опери се могу наћи и две песме за које се сматра да су народне, али су уствари дело Исидора Бајића: \'\'Еј, ко ти купи то фустанче\'\' и \'\'Ој, Српкињо, буд\' орна\'\'.\n\n==Линкови==\n*[http://sr.wikibooks.org/Кнез_Иво_од_Семберије_(либрето) Либрето опере на Вики-књигама]\n[[Category:Опере]]','/* Музички примери */',49,'Zorba','20050226214020','',0,0,1,0,0.73841388558,'79949773785979','20050226214020'); INSERT INTO cur VALUES (885,6,'018.jpg','Нотни пример - \"Ој, Српкињо\" (клавирски извод)','Нотни пример - \"Ој, Српкињо\" (клавирски извод)',49,'Zorba','20040207231612','',0,0,0,1,0.403691242824952,'79959792768387','20040223163706'); INSERT INTO cur VALUES (886,2,'Digiserb','DigiSerb\r\n\r\nMenjane Strane\r\n','',50,'Digiserb','20040207234220','',0,0,0,0,0.334154374122,'79959792765779','20040207234220'); INSERT INTO cur VALUES (888,0,'Политичке_науке','Пренето са [http://en.wikipedia.org/wiki/Political_science|странице на енглеском]]. Потребно је превести. Ко хоће, нека преведе. Потребно је пријавити се овде да се не би дуплирао посао. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:40, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n\'\'\'Political science\'\'\' is the study of [[politics]]. It involves the study of structure and process in [[government]] - or any equivalent system that attempts to assure safety, fairness, and [[closure (sociology)|closure]] across a broad range of risks and access to a broad range of commons for its human charges. Accordingly, political scientists may study social institutions such as [[corporation]]s, [[union]]s, [[church]]es, or other [[organization]]s whose structure and process approach that of government in complexity and interconnection.\n\nThe term \"political science\" was first coined in [[1880]] by [[Herbert Baxter Adams]], a professor of history at [[Johns Hopkins University]].\n\n==What political scientists do==\n\nPolitical scientists study the allocation and transfer of [[power (sociology)|power]] in decision making. Because of the complex interaction of often conflicting interests, political science is often an applied instance of [[game theory]].\n\nPolitical science seeks both to advance [[positive (social sciences)|positive]] theses, by analyzing the politics, and to advance [[normative]] theses, by making specific policy recommendations. Political scientists measure the success of [[governance]] and specific policies by examining many factors, including stability, [[justice]], [[material wealth]], and [[peace]]. While historians look backward, seeking to explain the past, political scientists try to illuminate the politics of the present and predict those of the future.\n\nThe study of political science is complicated by the frequent involvement of political scientists in the political process, since their teachings often provide the frameworks within which other commentators, such as [[journalist]]s, [[special interest group]]s, [[politician]]s, and the [[electorate]] analyze issues and select options. Political scientists may serve as advisors to specific politicians, or even run for office as politicians themselves.\n\n==Fields of political science==\n\n[[Comparative government]] is the comparison of different forms of government in different settings. [[International relations]] focuses on the study of the dynamics of relations between [[state]]s. The complex interplay of economic and political choices is reflected in the field of [[political economy]], where economics and political science overlap.\n\nIn the United States, political scientists look at a variety of data including elections, public opinion (on matters ranging from Social Security reform to foreign policy), institutional roles (how the U.S. Congress acts, where congressional power gravitates, how and when the [[Supreme Court]] acts, or does not act, etc.). \n\n==See also==\n* [[list of literature on political science]]\n* [[Tactical politics]]\n\n==Topics==\n* [[International relations]]\n** [[International organization]]\n** [[anti-globalization movement]]\n** [[Globalization]]\n* Political science (General)\n** [[Political scientist]]s\n** [[Politics]]\n* Political theories\n** Theories of state\n*** [[political absolutism|Absolutism]]\n*** [[Anarchism]] \n*** [[Anarcho-capitalism]]\n*** [[Anarcho-communism]]\n*** [[Capitalism]]\n*** [[Communism]]\n*** [[Conservatism]]\n*** [[Corporatocracy]] \n*** [[Crypto-anarchism]]\n*** [[Democracy]]\n*** [[Despotism]]\n*** [[Dictatorship]]\n*** [[Eudemonism]]\n*** [[Fascism]]\n*** [[Political liberalism|Liberalism]]\n*** [[Libertarianism]]\n*** [[Libertarian socialism]]\n*** [[Kinism]]\n*** [[Marxism]]\n*** [[Minarchism]]\n*** [[Monarch|Monarchy]]\n*** [[Nationalism]]\n*** [[Nazism]]\n*** [[Nonviolence]]\n*** [[Oligarchy]]\n*** [[Patriotism]]\n*** [[Populist]]\n*** [[Radical centrist politics]]\n*** [[Republicanism]]\n*** [[Socialism]]\n*** [[Sovereignty]]\n*** [[Syndicalism]]/[[Anarcho-syndicalism]]\n*** [[Totalitarianism]]\n** Gender-Based Ideologies\n*** [[Masculism]]\n*** [[Feminism]]\n** [[Political philosophy]]\n*** [[The justification of the state]]\n*** [[Divine Right of Kings|The Divine Right of Kings]]\n*** [[Consequentialist justifications of the state]]\n*** [[Social contract theories]]\n*** [[The purpose of government]]\n*** [[Family/State paradigm]]\n***[[Forms of state]]\n** [[Theories of Political Behavior]]\n*** [[The Kyklos]]\n*** [[Collective action]]\n*** [[Ochlocracy]]\n*** [[Psychohistory]]\n*** [[Stress and political decision-making|Psychodynamics of Decision-making]]\n** [[Political theorist|Political Theorists]]\n* [[State]]\n** [[Forms of government]]\n*** [[Parliamentary system]]\n*** [[Presidential system]]\n*** [[Semi-presidential system]]\n*** [[Republic]]\n**** [[Classic definition of republic]]\n*** [[Monarchy]]\n*** [[Mayor-council government]]\n*** [[Council-manager government]]\n** Political Entities\n*** [[Business improvement district]]\n*** [[City]]\n*** [[County]]\n*** [[Country]]\n*** [[Government]]\n*** [[Municipality]]\n*** [[Non-governmental organization]]\n*** [[Off-budget enterprise]]\n*** [[Quasi-autonomous non-government organisation]]\n*** [[Republic]]\n*** [[Residential community association]]\n*** [[Special-purpose district]]\n*** [[State]]\n*** [[Township]]\n** [[Three powers of the State]]\n*** [[Executive branch|Executive power]]\n*** [[Legislative power]]\n*** [[Judicial power]]\n** Three branches of government\n*** [[Executive branch]]\n*** [[Legislative branch]]\n*** [[Judicial branch]]\n** [[Political party]]\n*** [[Political parties of the world]]\n* [[Law]]\n** [[International law]]\n* [[Election|Elections]]\n** [[Bioregional democracy]]\n** [[Electoral Reform]]\n** [[Initiative]]\n** [[Proportional representation]]\n** [[Representative recall]]\n** [[Referendum]]\n** [[Tactical voting]]\n** [[Voting system]]s\n** [[Party system]]\n* People\n**[[Monarch]]\n**[[President]]\n**[[Prime Minister]]\n**[[Judge]]\n**[[Legislator]]\n**[[Congressman]]\n**[[Counselor]]\n**[[Voter]]\n* Miscellaneous\n** [[Adam Smith rule]]\n** [[British politics]]\n** [[Centralization]]\n** [[Civil Society]]\n** [[Collective intelligence|Collective Intelligence]]\n** [[Common good|Common Good]]\n** [[Corporate police state]]\n** [[Crony capitalism]]\n** [[Decentralization]]\n** [[E-democracy]]\n** [[European Union]]\n** [[Exceptionalism]]\n** [[Federal grant]]\n** [[Police]]\n** [[Political spectrum]] \n** [[Politics of FDA dietary recommendations]]\n** [[Policy analysis|Policy Analysis]]\n** [[Social Change|Political change]]\n** [[Propaganda]]\n** [[Systematic political science]]\n** [[U.S. Politics]]\n\n[[cs:Politologie]]\n[[da:Statskundskab]]\n[[de:Politikwissenschaft]]\n[[en:Political science]]\n[[es:Ciencia política]]\n[[et:Politoloogia]]\n[[fa:علوم سیاسی]]\n[[fr:Science politique]]\n[[he:מדע המדינה]]\n[[hi:राजनीति शास्त्र]]\n[[hu:Politikatudomány]]\n[[it:Scienza della Politica]]\n[[ja:政治学]]\n[[lt:Politologija]]\n[[lv:Politoloģija]]\n[[nl:Politicologie]]\n[[nn:Statsvitskap]]\n[[no:Statsvitenskap]]\n[[pl:Politologia]]\n[[pt:Ciência política]]\n[[sl:Politične znanosti]]\n[[tl:Agham pampolitika]]\n[[uk:Політологія]]','interwiki.',0,'202.128.52.65','20050227085710','',0,0,0,0,0.76505543886,'79949772914289','20050227085710'); INSERT INTO cur VALUES (889,0,'Филм','За годину настанка филма обично се узима [[1895]], мада је његов развој еволутиван. Често се назива седмом уметношћу (до тада се сматрало да постоји само шест грана уметности), а тај назив је први употребио [[Рићото Канудо]] 1911. године, у \"Манифесту седме уметности\".\n\n\nФилмска уметност је специфична по томе што се базира на физичком недостатку људског организма- ретиналној перзистенцији (лат. persistentio retinalis). Наиме, мрежњача (ретина) људског ока има особину да продужава трајање светлосне дражи око 1/10 секунде након њеног престанка. Ако видимо неколико статичних слика које се брзо смењују, претходна слика нам се \"стапа\" са следећом и, у случају филмског записа, имамо илузију континуираног кретања- мада се филм састоји из низа статичних слика. Тако филм заправо постоји само за време пројекције, тачније- док га гледалац посматра. Без гледаоца, филм губи своју суштину- приказивање кретања и претвара се у уметност статичне фотографије. \n\n\n[[Предисторија филма]]\n\n[[Историја Филма]]\n\n[[Филмска техника и технологија]]\n \n[[Филмски жанрови]] \n\n[[Jезик филма]]\n\n[[Филмска занимања]] \n\n*[[Личности на пољу филма]]\n\n \nЛИСТЕ ФИЛМОВА\n*[[Списак домаћих филмова]] од [[1911]]. до [[2001]]. године.\n\n*[[Господар прстенова]] - један од најбољих филмова новије продукције\n\n\n\n==Спољне повезнице==\n\n \nФестивали и награде (Србија и Црна Гора)\n\n\nФестивали и награде (Свет) \n \n\nШколе филма','',17,'Bonzo','20050204200449','',0,0,1,0,0.519327556491,'79949795799550','20050204200704'); INSERT INTO cur VALUES (890,0,'Европа','\'\'\'Европа\'\'\' је [[континент]] чије границе одређују Атлантски океан на западу, Северно ледено море на северу, планина Урал на истоку, Каспијско језеро, Кавказ и Црно море на југоистоку и Средоземно море на југу. \n\nЕвропу неки називају \"потконтинентом\", јер сматрају да заједно с [[Азија|Азијом]] чини континент [[Евроазија|Евроазију]].\n[[Слика:Evropa_satelit.jpg|200px|thumb|right|Европа гледана из сателита.]]\nЧињеница је да је Европа више културни него географски појам.\n\n\"Европа\" је име једне жене у грчкој митологији, коју је отео Зевс у лику бика. Ипак, мит не објашњава зашто је континент назван по њој.
\nУ Грчкој се тај појам спомиње први пут у 6. стољећу пр.н.е. Чини се да су у почетку тако звали континентални део Грчке сееверно од Коринтског залива, а затим и све земље северно од Средоземног мора.
\nПостоји и друго објашњење - да име континента долази од речи ереб, која на једном семитском језику значи \"залазак сунца\". Наиме, за семитске (блискоисточне) народе, сунце залази над Еуропом...
\n\nВрста Хомо насељавала је Европу још пре милион и по година. Крамањонци су се појавили пре 40,000 година.
\nСтара Грчка се сматра колевком европске културе. Римско Царство, а с њим и хришћанство, ујединило је велики део континента с тежиштем на Средоземљу.\n\nНакон пада Рима и досељавања разних народа из Азије, европски напредак је успорио током раздобља које је познато као средњи век. Карло Велики је ударио темеље једне нове, западније Европе, којој средиште више није у Риму, али и она остаје расцепкана покушајима немачких царева Светог Римског Царства. Реч Европа се губи, а умјесто ње преовладава појам хришћански свет и јединствени подухвати у том смислу (крсташки ратови, катедрале).\n\nЕвропа се редефинише у 16. веку због ренесансе и прекоокеанских колонија. Настају јака краљевства и буди се национализам. Француска револуција и индустријска револуција доносе иновације којима ће Европа у 19. веку завладати целим светом.\n\nДва светска рата 20. века воде се највећим делом на европском тлу. Европа губи светску власт и колоније, а хладни рат ствара јаку поделу на капиталистичку Западну Европу и комунистичку Источну Европу под Совјетским Савезом. Након пада комунистичких режима 1990. године, европске се земље нагло зближавају. Настаје \'\'\'[[Европска унија]]\'\'\', политички и економски савез који обухвава већи део континента.\n\nЕвропа има површину од 10 392 855 км2, што је 7% светског копна.\n\nМогло би се рећи да је Европа полуострво које се састоји од више мањих полуострва. Претежно је низински, али има планинске ланце у унутрашњости, на северу и на југу. Главни планински ланац су Алпи, а највиши врх је Елбрус у Русији (5630 м). Велике реке у средишњем делу су важни пловни путеви.\n\nЕвропа углавном има умерену климу и равномерно распоређена четири годишња доба. Три главне климе су средоземна на југу, океанска на западу и северу, и континентална у средишњем и источном делу. Осим тога, западни и северни део континента греје Голфска струја.\n\nЕвропа има површину од 10 392 855 км2, што је 7% светског копна.\nЕвропа се традиционално дели на пет географско-културних подручја:\n\n* [[Балкан]]\n* Источна Европа\n* Скандинавија\n* Средња Европа\n* Западна Европа\n\nЕвропа има око 730 милиона становника. Густина: 32 становника по квадратном километру.\n\nГлавне религије: 55% католици, 25% протестанти, 13% православци и 7% муслимани.\n\nПросечна животна доб: 68.3 године за мушкарце и 77 година за жене.\n\nВећина европских језика има заједнички корен у индо-европском.\n\nЈезик који је највише утицао на остале јесте латински, који је прво био службени језик Римског Царства, затим језик цркве и напокон језик интелектуалаца, да би данас нестао као живи језик, али сачувао се као корен хиљада речи у свим европским језицима.\n\nНајвеће језичке породице Европе су словенски, германски и романски језици.\n\n\n{{Европа}}\n\n[[Category:Континенти]]\n\n\n\n[[af:Europa]]\n[[ar:اوروبا]]\n[[bg:Европа]]\n[[bs:Europa]]\n[[ca:Europa]]\n[[cs:Evropa]]\n[[csb:Europa]]\n[[cy:Ewrop]]\n[[da:Europa (verdensdel)]]\n[[de:Europa]]\n[[el:Ευρώπη]]\n[[en:Europe]]\n[[eo:Eŭropo]]\n[[es:Europa]]\n[[et:Euroopa]]\n[[eu:Europa]]\n[[fi:Eurooppa]]\n[[fr:Europe]]\n[[fy:Jeropa]]\n[[he:אירופה]]\n[[hr:Europa]]\n[[hu:Európa]]\n[[ia:Europa]]\n[[is:Evrópa]]\n[[it:Europa]]\n[[ja:ヨーロッパ]]\n[[ko:유럽]]\n[[la:Europa (continens)]]\n[[lt:Europa]]\n[[minnan:Europa]]\n[[ms:Eropah]]\n[[na:Uirope]]\n[[nds:Europa]]\n[[nl:Europa (continent)]]\n[[no:Europa]]\n[[pl:Europa]]\n[[pt:Europa]]\n[[ro:Europa]]\n[[ru:Европа (часть света)]]\n[[simple:Europe]]\n[[sk:Európa]]\n[[sl:Evropa]]\n[[sv:Europa]]\n[[tokipona:ma Elopa]]\n[[uk:Європа]]\n[[zh:欧洲]]','',170,'Покрајац','20050220003834','',0,0,1,0,0.209873165102,'79949779996165','20050220003834'); INSERT INTO cur VALUES (891,0,'Марксизам','\nМарксизам је [[Друштвени поредак|друштвени поредак]] заснован на [[Социјализам|Социјализму]], вођен књигом коју је започео [[Карл Маркс|Карл Маркс]], а довршио Фридрих Енгелс! Основа марксизма тј. комунизма је да нема [[Друштвене класе|класа]] - сви људи су једнако богати, и сва важнија имовина је у власништву друштва!\n\nМаркс је вјеровао да ће се свако друштво које се трансформише из [[Феудализам|феудализма]] у [[Капитализам|капитализам]], искварити до те мјере да ће пропасти! Наиме поента капитализма је да појача развој [[Тржиште|тржишта]], и да капиталом подстиче сваког појединца! Ово је капитализам учинило рањивим на следећи начин - подстицало је ставарање неколико класа базираних на имовинском стању! То у пракси значи да богати владају државом! Маркс је сматрао да ће се у таквом друштву сиромашни кад тад побунити, покренути [[Револуцију|револуцију]] и увести комунистичко [[Друштвени поредак|друштвено уређење]]! У комунизму предузећа и остале велике организације су у власништву друштва (тј. комуне одатле и долази назив) односно државе! Цијене основних животних потреба, као што је хљеб али и неке много скупље ствари, су у комунизму контролисане од стране државе!\n\nМеђутим мане комунизма су многобројне! Прије свега, због комплексне друштвене апаратуре, једнопартиског државног система и чињенице да власт контролише САВ капитал, дошло је до високе [[Корупција|корупције]] и манипулисање цјелокупном радном снагом није било много тешко! Такво друштво је било погодно за [[Диктатура|диктатуру]] и развој мафије и сличних облика високо организованог криминала! Комунизам је познат по ограничавању [[Људска права и слободе|људских права и слобода]], и забранама [[Религија|религије]]! Ово Маркс није предвидио, па је свако комунистичко друштво било далеко од његове визије \"[[Утопија|Утопије]]\"!\n\nСве ове, горе набројане мане, довеле су до успореног развоја друштва и као цјелине и као локалног карактера! Развој привреде је био исувише успорен и временом су широм свијета избијале револуције! За највећи пад комунизма рачуна се 1990. када се након револуције и увођења капитализма, распао [[Совјетски Савез|Совјетски Савез]], дотад најутицајнија комустичка држава у свијету! Након овог догађаја и Источна [[Немачка|Њемачка]] прелази у капитализам и уједињује се са западном \"сестром\"! Исте године се распала и [[Шта је био Југословенски комунизам|Социјалистичка Федеративна Република Југославија]], најутицајнија и највећа комунистичка држава у Европи након Ист. Њемачке!\nДанас је најутицајнија комунистичка држава [[Кина|Кина]], која има своју врсту марксизма, која се доста разликује од Руског комунизма!\n\nИако је Маркс имао јако убједљиву слику [[утопија|утопије]], савршене земље и којој обични људи, радници тј. пролетери, како их он назива, владају земљом која има безкласни систем сама идеја није успјела јер не може неуки сељак да управља предузећем. Овакбо управљање је, између осталог, довело до високе корупције.\n\nНаписао [[Корисник:Милант|Милан Тешовић]]\n\n\n[[de:Marxismus]]\n[[en:Marxism]]\n[[eo:Marksismo]]\n[[he:מרכסיזם]]\n[[ja:マルクス主義]]\n[[nl:Marxisme]]','',36,'Милант','20041027171117','',0,0,1,0,0.010414779657,'79958972828882','20050130165300'); INSERT INTO cur VALUES (892,6,'Isidor_Bajic_1.jpg','Исидор Бајић','Исидор Бајић',49,'Zorba','20040210153553','',0,0,0,1,0.758919411114342,'79959789846446','20050304031945'); INSERT INTO cur VALUES (893,0,'Карл_Маркс','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Карл Маркс |\n слика=[[Слика:Karl_Marks.png|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Карл Маркс |\n датум_рођења=[[5. мај]], [[1818]]. |\n место_рођења=[[Триер]], [[Немачка]] |\n датум_смрти=[[14. март]], [[1883]]. |\n место_смрти=[[Лондон]], [[Велика Британија]]\n}}\n\n\'\'\'Карл Хајнрих Маркс\'\'\' ([[1818]]. - [[1883]].) је био утицајан њемачки [[Политика|политичар]], [[Филозофија|филозоф]] и [[Социологија|социолошки]] теоретичар. Иако је имао доста успјеха као новинар и као филозоф, познат је по историјским анализама међукласних односа и конфликата. Тврдио је да је \"једини интерес [[Капитализам|капиталиста]] да што лакше и јефтиније искористе јефтину радну снагу и да се богате све више и више...\"!\n\nМаркс је био [[Немачка|Немац]], из богате [[Јевреји|јеврејске]] породице! Његов отац, који је био адвокат, га је послао да студира Право, међутим Карл је након прве године напустио Право и прешао на Филозофију.\n\nОн је идеолошки творац [[Друштвени поредак|друштвеног поредка]] - [[Марксизам|марксистичког социјализма]] .\n\n[[Category:Филозофи|Маркс, Карл]]\n\n[[ca:Karl Marx]]\n[[da:Karl Marx]]\n[[de:Karl Marx]]\n[[el:Κάρλ Μάρξ]]\n[[en:Karl Marx]]\n[[eo:Karlo MARKSO]]\n[[es:Karl Marx]]\n[[fr:Karl Marx]]\n[[ia:Karl Marx]]\n[[it:Karl Marx]]\n[[ja:カール・マルクス]]\n[[nl:Karl Marx]]\n[[no:Karl Marx]]\n[[pl:Karol Marks]]\n[[sv:Karl Marx]]\n[[tr:Karl Marx]]\n[[zh:卡尔·马克思]]','',170,'Покрајац','20050216233614','',0,0,1,0,0.018557239798,'79949783766385','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (895,0,'Комунизам','Од латинског communis („заједнички\", „општи\", „јавни\"). Друштвена уређење у којем се све ствари сматрају заједничким. \n\nПрема [[Аристотел]]у, идеју комунизма су први заступали [[Фалеја из Халкедона]] и [[Хиподам из Милета]].\n\n(1) Први систематски израз комунизма, међутим, налазимо у [[Платон|Платоновој]] Држави где се тврди да комунизам треба да одликује барем владајућу класу, а према једној интерпретацији места на којем Платон расправља о зачецима друштва, он би требало да карактерише и читаво друштво.\n\n(2) Током Француске револуције за комунизам се залагао [[Франсоа Бабеф]] (1760-1797), па је доктрина у то време носила име „бабефизам\".\n\n(3) Данас се термин превасходно повезује с делом [[Карл Маркс|Карла Маркса]], који је комунизам сматрао коначним стадијем друштвеног развитка, стањем које ће се достићи након што се оствари социјализам. Према канонима марксистичке доктрине ([[Марксизам]]), друштво почиње „примитивним комунизмом\", а завршава се „одумирањем државе\". Да би се достигао тај циљ, потребно је проћи кроз стадије револуције и „диктатуре пролетаријата\". (доматриос)\n\nНајпознатији вид комунизма је [[Марксизам]].\n\n\n[[ca:Comunisme]]\n[[de:Kommunismus]]\n[[en:Communism]]\n[[eo:Komunismo]]\n[[es:Comunismo]]\n[[fi:Kommunismi]]\n[[fr:Communisme]]\n[[ja:共産主義]]\n[[nl:Communisme]]\n[[no:Kommunisme]]\n[[pl:Komunizm]]\n[[sv:Kommunism]]\n[[zh-cn:共产主义]]','dodao link',36,'Милант','20041019131310','',0,0,1,0,0.574097920011,'79958980868689','20041019131310'); INSERT INTO cur VALUES (896,0,'Мађарска','...\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'Magyar Köztársaság
Република Мађарска\'\'\'
\n\n\n\n\n\n
[[image:Hungary flag large.png|125px|Застава Мађарске]][[Image:Hungary_coa.png]]
([[Flag of Hungary|In Detail]])([[Coat of Arms of Hungary|Full size]])
\'\'Национални [[мото]]: Не постоји\'\'
[[image:LocationHungary.png]]
[[Званични језик]] [[Мађарски језик|Мађарски]]
[[Главни Град]] [[Будимпешта]]
[[Председник Мађарске|Председник]][[Ференц Мадл]]
[[Премијер Мађарске|Премијер]]\'\'одлазећи\'\' [[Петер Међеши]]
\'\'долазећи\'\' [[Ференц Ђурчањ]]
\n[[Површина]]
\n - Укупно
\n - % воде
\n[[Листа држава по површини|108. по површини]]
\n[[1 E10 m²|93,030 km²]]
\n0.74%
[[Становништво]]
\n - Укупно ([[2001]].)
\n - [[Густина насељености]]
[[Листа држава по броју становника|78. по броју становника]]
\n10,198,315
\n109/km²
[[Независност]] (оснивање)
 [[Децембар]], [[1000]].\n
[[Валута]] [[Форинта]] (\'\'HUF\'\')
[[Часовна зона]] [[Coordinated Universal Time|UTC]] +1
[[Државна химна]] \'\'Himnusz ([[Isten áldd meg a magyart]])\'\'
[[Интернет домен]].HU
[[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]36
\n\n...\n\'\'\'Мађарска\'\'\' – Република у Средњој Европи. Мађарска се граничи са [[Чешка|Чешком]], [[Словачка|Словачком]], [[Украјина|Украјином]], [[Румунија|Румунијом]],[[Србија и Црна Гора|Србијом и Црном Гором]], [[Хрватска|Хрватском]], [[Словенија|Словенијом]] и [[Аустрија|Аустријом]].\nЗАСТАВА:\nГРБ:\nХИМНА: \'\'Himnusz\'\', композиција: Ференц Еркел, текст: Ференц Келчеји;\nУОПШТЕНО: Званично име: Република Мађарска; Главни град: [[Будимпешта]]; Територија: 93.030 km2. СТАНОВНИШТВО: Број становника: 10.106.017 (2001.); Градови: Будимпешта, Дебрецен, Мишколц, Сегедин, Печуј; Националност: [[Мађари]] 89.9%, [[Роми]] 4.0%, [[Немци]] 2.6%, [[Срби]] 2.0%, [[Словаци]] 0.8%, [[Румуни]] 0.7%; Званични језик: [[мађарски језик|мађарски]]; Вероисповест: римокатолици 63%, калвинисти 20%, лутерани 5%, атеисти и ниједна 12%. УПРАВА: Облик владавине: република; Гласачко право: 18 година; Национални празник:. ЕКОНОМИЈА: пољопривреда, риболов, прехрамбена индустрија, туризам; Валута: 1 евро (EUR) = 100 центи. ИСТОРИЈА: Данашња територија Мађарске је у старом веку била римска провинција Панонија. У 4. веку су је населили [[Хуни]] под вођством [[Атила|Атиле]], бича Божијег. Потом ово подручје насељавају германска племена. Након њих долазе [[Авари]]. Угри, данашњи Мађари, Панонију су населили крајем IX века. Српски назив за Угре је Мађари од мађарске речи за њихову нацију. 1000. године Мађари су примили [[хришћанство]], а [[Стефан]] се крунисао за краља. 1000-1301 Угарском су владали [[Арпадовићи]], након чега пада под страни утицај. 1526. у [[Мохачка битка|Мохачкој бици]], Мађари су претрпели пораз од стране Турака и један део пада под [[Отоманско царство]], а други улази у [[Хабсбуршка монархија|Хабсбуршку монархију]]. У периоду реформације, Мађари прилазе [[лутеранство|лутеранству]] и [[калвинизам|клавинизму]]. Под великим притиском на Беч од стране Мађара у периоду од 1848, основана је државна заједница [[Аустро-Угарска ]]1867. Граница између [[Аустрија|Аустрије]] и Угарске је ишла реком Лајтом. Угарска је водила политику угњетавања словенског живља: Срба, Хрвата, Словака, али и несловенских Румуна. Оно што је Угарска тражила и добила од Аустрија није дозвољавала немађарском и ненемачком становништву. Због лошег положаја Срба у Угарској, дошло је до сукоба између Срба и угарке војске код Сентомаша у [[Бачка|Бачкој]]. Срби су победили, а град је преименован у Србобран. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] (1914-1918) била је чланица [[Силе осовине|Сила осовине]] заједно са [[Немачка|Немачком]] и [[Италија|Италијом]]. Када је Аустро-Угарска изгубила рат, држава се поделила на Аустрију, Мађарску, а преостали делови су ушли у састав [[Румунија|Румуније]], [[Чехословачка|Чехословачке]] и [[Југославија|Југославије]]. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] (1939-1945) била је на страни [[Тројни савез|Тројног савеза]]. Учествовала у разбијању Југославије 1941. У састав Мађарске ушли су Бачка и Међумурје. Специјални одреди – стреличасти крстови учествовали су у многим злочинима над Србима у Мађарској. 1945-1989 је била под совјетским утицајем. Била је чланица Варшавског уговора. До антикомунистичке и антисовјетске побуне је дошло 1956. Побуна је угушена. 1989. променила је име Народна Република Мађарска у Република Мађарска. 2004. председник Мађарске је Ференц Мадл.\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[id:Hongaria]]\n[[ms:Hungary]]\n[[af:Hongarye]]\n[[ast:Hungría]]\n[[be:Вугоршчына]]\n[[bg:Унгария]]\n[[bs:Mađarska]]\n[[cs:Maďarsko]]\n[[cy:Hwngari]]\n[[da:Ungarn]]\n[[de:Ungarn]]\n[[en:Hungary]]\n[[eo:Hungario]]\n[[es:Hungría]]\n[[et:Ungari]]\n[[fr:Hongrie]]\n[[gl:Hungría]]\n[[gd:An Ungair]]\n[[he:הונגריה]]\n[[hr:Mađarska]]\n[[hu:Magyarország]]\n[[ia:Hungaria]]\n[[io:Hungaria]]\n[[it:Ungheria]]\n[[ja:ハンガリー]]\n[[ko:헝가리]]\n[[la:Hungaria]]\n[[lt:Vengrija]]\n[[nds:Ungarn]]\n[[nl:Hongarije]]\n[[no:Ungarn]]\n[[pl:Węgry]]\n[[pt:Hungria]]\n[[ro:Ungaria]]\n[[ru:Венгрия]]\n[[simple:Hungary]]\n[[sl:Madžarska]]\n[[fi:Unkari]]\n[[sv:Ungern]]\n[[tr:Macaristan]]\n[[uk:Угорщина]]\n[[zh-cn:匈牙利]]','+belarus',0,'83.208.16.9','20050108014429','',0,0,0,0,0.668929527825,'79949891985570','20050313141748'); INSERT INTO cur VALUES (897,0,'Бугарска','\'\'\'Бугарска\'\'\' је [[држава]] у југоисточној [[Европа|Европи]].Граничи с Грчком и Турском на југу, Србијом и Црном Гором и Македонијом на западу и Румунском на северу.\n\n* Главни град: [[Софија]]\n\n\n\n
\'\'\'България\'\'\'
\'\'\'Бугарска\'\'\'
\n\n\n\n
[[Слика:Bulgaria_flag_large.png|125px|Бугарска застава]]\n[[Слика:Bulgaria_coat.png|Грб Бугарске]]
([[Застава Бугарске|Детаљи]])\n([[Грб Бугарске|Детаљи]])
\n
\'\'[[Национални мото]]: Съединението прави силата\n
[[Слика:LocationBulgaria.png|Положај Бугарске]]\n
[[Службени језик]][[Бугарски језик|Бугарски]]\n
[[Главни град]][[Софија]]
(\'\'София\'\')\n
[[Председник Бугарске|Председник]][[Георги Прванов]]
(\'\'Георги Първанов\'\')\n
[[Премијер Бугарске|Премијер]][[Симеон Сакскобургготски]]\n
[[Површина]]
 - Укупно
 - % вода
[[Списак земаља по површини|102.]]
[[1 E11 m²|110,910 km²]]
0.3% \n
[[Становништво]]
 - Укупно
 - [[Густина насељености|Густина]]
[[Списак земаља по становништву|88.]]
7,537,929 ([[2002]].)
69.5/km² \n
[[Независност]][[22. септембар]] [[1908]]\n
[[Валута]][[Бугарски Лев|Лев]] (1 Лев = 100 стотинки)\n
[[Часовна зона]][[UTC]] +2/[[Летње рачунање времена|+3]]\n
[[Национална химна]][[Мила родино]]\n
[[Интернет домен]].bg\n
[[Позивни број]]+359\n
\n\n==Име==\n\n\n== Историја Бугарске ==\n\nБугарска је на Балкану имала снажне средњевековне државе - прво бугарско царство са престоницама у Плиски и Преславу (VII-XI в.) и друго бугарско царство са престоницом Велико Трново у XII-XIV веку. У време другог царства бугарски владари били су и у рођачким везама са српским двором. Свети Сава је умро и сахрањен у Трнову, престоници бугарске државе, у припрати цркве Четрдесет мученика. Како је бугарска средњевековна држава пала под власт Османлија пре српске, дошло је до пресељења учених духовника у деспотовину...\n\nXVIII и XIX век \n\nНационални препород проистекао је код Срба и Бугара из тежњи за ослобођењем од турског ропства, кроз формирање националне идеје на новим, просветитељским основама. Важну улогу су при томе имале идеје о словенској узајамности, које су из дела попут Историје разних словенских народа, најпаче Бугара, Хорвата и Срба Јована Рајића, Стематографије Христифора Жефаровича, утицале и на бугарске препородитеље. Након просветитеља, националне барјаке су понели романтичари. Када су српски устаници почели да освајају све већу аутономију од Турака, Обреновићи су подржавали на различите начине напоре Бугара за ослобођењем. Велики број бугарских књига и неки часописи су штампани у српским градовима. С друге стране, Бугари су учествовали у акцијама побуне у српским градовима, као нпр. после догађаја на Чукур чесми.\n\nПосле ослобођења Бугарске и ХХ век\n\nТоком ратова Турске против Русије и православних држава на Балкану, ослобођена је Бугарскa 1878. године, да би потом била призната, најпре на Сан-Стефанском миру, а после ревизије, у суженим границама на Берлинском конгресу. Обостране територијалне претензије према неослобођеним деловима турске империје довеле су до српско-бугарског рата 1885. године, који је Србија изгубила на Сливници, те балканских ратова, које је изгубила Бугарска. Насупрот ратним решењима односа на Балкану, паралелно и увек постојала је и идеја стварања балканске федерације јужнословенских народа.\n\n\n\n== Политика ==\n\n\n== Окрузи ==\n\n\n==Географија==\n\n\n==Економија==\n\n\n==Демографија==\n\n\n==Култура==\n\n\'\'Види још:\'\'\n* [[Списак Бугара]]\n* [[Бугарски песници]]\n* [[Музика Бугарске]]\n* [[Бугарска књижевност]]\n* [[Бугарска уметност]]\n* [[Бугари у Србији и Црној Гори]]\n\n==Остало==\n\n\n==Линкови==\n\n\n{{Европа}}\n\n[[ast:Bulgaria]]\n[[bg:България]]\n[[bs:Bugarska]]\n[[cy:Bwlgaria]]\n[[da:Bulgarien]]\n[[de:Bulgarien]]\n[[el:Βουλγαρία]]\n[[en:Bulgaria]]\n[[eo:Bulgario]]\n[[es:Bulgaria]]\n[[et:Bulgaaria]]\n[[fa:بلغارستان]]\n[[fr:Bulgarie]]\n[[he:בולגריה]]\n[[ia:Bulgaria]]\n[[id:Bulgaria]]\n[[it:Bulgaria]]\n[[ja:ブルガリア]]\n[[la:Bulgaria]]\n[[lt:Bulgarija]]\n[[nds:Bulgarien]]\n[[nl:Bulgarije]]\n[[no:Bulgaria]]\n[[pl:Bułgaria]]\n[[pt:Bulgária]]\n[[ro:Bulgaria]]\n[[ru:Болгария]]\n[[sa:बुल्गारिया]]\n[[sl:Bolgarija]]\n[[sv:Bulgarien]]\n[[uk:Болгарія]]\n[[wa:Bulgåreye]]\n[[zh-cn:保加利亚]]','',135,'Обрадовић Горан','20050122231130','',0,0,0,0,0.480901958179,'79949877768869','20050312161735'); INSERT INTO cur VALUES (898,0,'Италија','\'\'\'Република Италија\'\'\' је [[држава]] на југу [[Европа|Европе]]. Састоји се од [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]] и два велика острва \nна [[Средоземно море|Средоземном мору]], [[Сицилија|Сицилије]] и [[Сардинија|Сардиније]]. \nЈедину копнену границу има на северу, на [[Алпи|Алпима]], где се граничи са [[Француска|Француском]], [[Швајцарска|Швајцарском]], [[Аустрија|Аустријом]] и [[Словенија|Словенијом]]. \nНезависне државе [[Сан Марино]] и [[Ватикан]] налазе се унутар територије Италије.\n\nИталија је чланица [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[НАТО]]-а, групе [[Г8]] и оснивач [[ЕЕЗ|Европске економске заједнице]], данашње [[Европска унија|Европске уније]].\n\n\n\n\n
\'\'\'Repubblica Italiana\'\'\'
\n\n\n
[[Image:Italija.png|125px|Застава Италије]]\n[[Image:Italija_grb.png|110px|Грб Италије]]\n
([[Застава Италије|Умањена]])\n
\n\n
\'\'Национални [[мото]]: Не постоји\n
[[image:Italija_lokacija.png]]\n
[[Службени језик]] [[Италијански језик|Италијански]] (+ [[Немачки језик|Немачки]] у [[Јужни Тирол|Јужном Тиролу]] и [[Француски језик|Француски]] у [[Вал д\'Аоста]] (\'\'Valle d\'Aosta\'\').) \n
[[Главни град]] [[Рим]]\n
Највећи град[[Рим]], [[Милано]], [[Торино]], [[Венеција]], [[Палермо]], [[Трст]], [[Боцен]] ([[Јужни Тирол]])\n
[[Председник Италије|Председник]] [[Карло Азељо Ћампи]]\n
[[Листа премијера Италије|Премијер]] [[Силвио Берлускони]]\n
[[површина]]
 - Укупно
 - % воде
[[Листа држава по површини|71. по површини]]
[[1 E11 m2|301,230 km²]]
2.4% \n
[[Становништво]]
 -Укупно ([[2003]].)
 -[[Густина насељености|Густина]]
[[Листа држава по броју становника|22. по броју становника]]
57,998,353
197/km²\n
[[Уједињење Италије|Уједињење]][[17. март]], [[1861]].\n
[[PPP|GDP]] (PPP)
 -Total ([[2003]])
 -GDP/head
[[Листа држава по БДП-у|6. по БДП-у]]
$1.550 трилиона
$26,700\n
[[Валута]] [[Евро]]\'\'\'¹\'\'\' € (EUR)
види [[Италијански евро новчићи]]\n
[[Часовна зона]] \'\'[[UTC]]\'\' +1\n
[[Листа државних химни|Државна химна]] [[Химна Италије|\'\'La Canzone degli Italiani\'\']], познатија као \'\'Fratelli d\'Italia\'\'\n
[[Интернет домен]]\'\'.IT\'\'\n
[[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]39\n
(\'\'\'1\'\'\') Пре [[1999]].: [[Лира]]
\n\n
\n\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n\n[[af:Italië]]\n[[ar:ايطاليا]]\n[[bg:Италия]]\n[[ca:Itàlia]]\n[[cs:Itálie]]\n[[cy:Yr Eidal]]\n[[da:Italien]]\n[[de:Italien]]\n[[et:Itaalia]]\n[[en:Italia]]\n[[es:Italia]]\n[[eo:Italio]]\n[[fa:ایتالیا]]\n[[fr:Italie]]\n[[ko:이탈리아]]\n[[hr:Italija]]\n[[ia:Italia]]\n[[it:Italia]]\n[[he:איטליה]]\n[[is:Ítalía]]\n[[la:Italia]]\n[[lt:Italija]]\n[[hu:Olaszország]]\n[[minnan:Italia]]\n[[nl:Italië]]\n[[ja:イタリア]]\n[[no:Italia]]\n[[nds:Italien]]\n[[pl:Włochy]]\n[[pt:Itália]]\n[[ro:Italia]]\n[[ru:Италия]]\n[[simple:Italy]]\n[[sl:Italija]]\n[[fi:Italia]]\n[[sv:Italien]]\n[[tr:İtalya]]\n[[uk:Італія]]\n[[zh:意大利]]','',0,'134.2.240.228','20050227004823','',0,0,0,0,0.598057755548,'79949772995176','20050311074210'); INSERT INTO cur VALUES (899,0,'Македонија','\'\'\'Македонија\'\'\' је име за неколико различитик места.\n\n*\'\'\'[[Македонија (Грчка)]]\'\'\' - грчка провинција\n*\'\'\'[[Република Македонија]]\'\'\' - држава у Европи\n*\'\'\'[[Македонија (регион)]]\'\'\' - историјски регион на југу Балкана\n\n\n{{Вишезначна одредница}}','',170,'Покрајац','20050301181623','',0,0,1,0,0.970551248626,'79949698818376','20050310162054'); INSERT INTO cur VALUES (900,0,'Аустрија','{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" width=\"300px\" style=\"margin: 0 0 0.5em 1em;\"\n\'\'\'Република Аустрија\'\'\'\n|style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\"|\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|align=\"center\" width=\"140px\"|[[Image:Austrija.png|125px|Застава Аустрије]]\n|align=\"center\" width=\"140px\"|[[Image:Austrija_grb.png|Грб Аустрије]]\n|-\n|align=\"center\" width=\"140px\"|([[Застава Аустрије|Умањена]])\n|align=\"center\" width=\"140px\"|([[Грб Аустрије|Пуна величина]])\n|}\n|-\n|align=\"center\" colspan=\"2\" style=\"border-bottom:3px solid gray;\"|Национални [[мото]]: \'\'не постоји\'\'\n|-\n|align=\"center\" colspan=\"2\"|[[image:Austrija_lokacija.png|centre|Локација Аустрије]]\n|-\n|[[Званични језик|Званични језици]]\n|[[Немачки језик|Немачки]], у појединим регијама: [[Словеначки језик|Словеначки]], [[Хрватски језик|Хрватски]], [[Мађарски језик|Мађарски]]\n|-\n|[[Главни град]]\n|[[Беч]] (\'\'Wien\'\')\n|-\n|[[Листа савезних председника Аустрије|Председник]]\n|[[Хајнц Фишер]]\n|-\n|[[Premijer]]\n|[[Волфганг Шисел]]\n|-\n|[[Повезаност]]\n|9 [[Република]]\n|-\n|[[Површина]]
\n - Укупно
\n - % воде\n|[[Листа држава по површини|112. по површини]]
\n83,858 km²
\n1.3%\n|-\n|[[Становништво]]
\n - Укупно ([[2000]].)
\n - [[Густина насељености|Густина]]\n|[[Листа држава по броју становника|86. по броју становника]]
\n8,150,836
\n97/km²\n|-\n|[[Независност]] стекла\n|[[27. јули|27. јула]] [[1955]].\n|-\n|[[Валута]]\n|[[Аустријски евро ковани новац|Евро]] (€)\'\'\'¹\'\'\'\n|-\n|[[Часовна зона]]\n|\'\'[[CET]]\'\' (\'\'[[UTC]]\'\'+1; \'\'UTC\'\'+2 [[Европско Летње Време|лети]])\n|-\n|[[Државна химна]]\n|\'\'[[Land der Berge, Land am Strome]]\'\'\n|-\n|[[Интернет домен]]\n|\'\'.at\'\'\n|-\n|[[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]\n|0043\n|-\n|colspan=\"2\" align=\"center\"|(\'\'\'1\'\'\') пре [[1999]], [[Шилинг]] (\'\'ATS\'\')\n|}\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[zh-min-nan:Tang-kok]]\n\n[[ar:نمسا]]\n[[bg:Австрия]]\n[[be:Аўстрыя]]\n[[ca:Àustria]]\n[[cs:Rakousko]]\n[[cy:Awstria]]\n[[da:Østrig]]\n[[de:Österreich]]\n[[et:Austria]]\n[[el:Αυστρία]]\n[[en:Austria]]\n[[es:Austria]]\n[[eo:Aŭstrio]]\n[[fr:Autriche]]\n[[ko:오스트리아]]\n[[hr:Austrija]]\n[[io:Austria]]\n[[id:Austria]]\n[[ia:Austria]]\n[[it:Austria]]\n[[he:אוסטריה]]\n[[la:Austria]]\n[[lt:Austrija]]\n[[hu:Ausztria]]\n[[ms:Austria]]\n[[minnan:Tang-kok]]\n[[nl:Oostenrijk]]\n[[ja:オーストリア]]\n[[no:Østerrike]]\n[[nds:Österriek]]\n[[pl:Austria]]\n[[pt:Áustria]]\n[[ro:Austria]]\n[[ru:Австрия]]\n[[simple:Austria]]\n[[sl:Avstrija]]\n[[fi:Itävalta]]\n[[sv:Österrike]]\n[[tr:Avusturya]]\n[[uk:Австрія]]\n[[zh:奥地利]]','Враћено на последњу измену од корисника Обрадовић Горан',108,'Djordjes','20050104082005','',0,0,1,0,0.678948218319,'79949895917994','20050220204541'); INSERT INTO cur VALUES (901,0,'Радио-aматеризам','Аматерски радио је [[хоби]] који се упражњава од стране мноштва људи у свету. У [[2004]] години било је у свиету око 3 милиона регистрованих радио аматера. У [[Немачка| Немачкој]] 70.000, 5000 у [[Норвешка|Норвешкој]], 57.000 у [[Канада|Канади]], и 700.000 у [[Сједињане Америчке Државе|Сједињаним Америчким Државама]]. Носилац радио аматерске дозволе је студирао и положио потребне тестове у својој земљи, и добио је свој позивни знак од стране своје владе. Позивни знак је посебан за сваког радио аматера и истиче се често са поносом од стране свог власника. Носилац позивног знака користи га у етеру да би легално идентифицирао сву своју комуникацију. Аматерски радио не треба мешати са CB [[Citizen Band]] радиом и сличним.\n\n\n\n\n\n[[Морзеова азбука]]\n\n\n[[de:Amateurfunk]] \n[[en:Amateur radio]] \n[[fr:Radioamateur]] [[ja:アマチュア無線]] [[zh:业余无线电]]','повезао',17,'Bonzo','20041220235924','',0,0,0,0,0.877661375272,'79958779764075','20050225162626'); INSERT INTO cur VALUES (902,0,'Морзеова_азбука','\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
слово (латиница)кодизговоризговор (енглески)
A.-АвалаAlpha
B-…БеоградBravo
C-.-.ЦетињеCharlie
D-..ДринаDelta
E.ЕвропаEcho
F..-.ФутогFoxtrot
G--.ГолијаGolf
H….ХеројHotel
I..ИгалоIndia
J.---ЈадранJulliet
K-.-КосовоKilo
L.-..ЛовћенLima
M--МораваMike
N-.НишNovember
O---ОбилићOscar
P.--.ПиротPapa
Q--.-КворумQuebec
R.-.РумаRomeo
SСаваSierra
T-ТимокTango
U..-УжицеUniform
V…-ВаљевоVictor
W.--Дупло веWhiskey
X-..-КсилофонX-Ray
Y-.--ИпсилонYankee
Z--..ЗемунZulu
1.----ЈединицаOne
2..---ДваTwo
3…--ТриThree
4….-ЧетириFour
5…..ПетицаFive
6-….ШестSix
7--…СедамSeven
8---..ОсамEight
9----.ДеветNine
0-----НулаZero
\n\n[[da:Morsealfabet]]\n[[de:Morsecode]]\n[[en:Morse code]]\n[[eo:Morsa kodo]] \n[[es:Alfabeto Morse]]\n[[fi:Sähkötys]]\n[[fr:Alphabet Morse]]\n[[hr:Morseov kod]]\n[[it:Codice Morse]]\n[[ja:モールス信号]]\n[[nl:Morse]]\n[[pl:Alfabet Morse\'a]]\n[[zh:摩尔斯电码]]','',0,'202.216.60.122','20040628013054','',0,0,0,0,0.66665722228,'79959371986945','20040628013054'); INSERT INTO cur VALUES (903,0,'Француска','\'\'\'Република Француска\'\'\' је [[држава]] у западној [[Европа|Европи]]. Граничи с [[Белгија|Белгијом]], [[Луксембург]]ом, [[Немачка|Немачком]], [[Швајцарска|Швајцарском]], [[Италија|Италијом]], [[Монако]]м, [[Андора|Андором]] и [[Шпанија|Шпанијом]]. \n\nФранцуска је чланица [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[НАТО]]-а, групе [[Г8]] и оснивач [[ЕЕЗ|Европске економске заједнице]], данашње [[Европска унија|Европске уније]].\n\nГлавни град Француске је [[Париз]]\n\n\n\n[[Category:Француска|Француска]]\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n\n\n[[af:Frankryk]]\n[[ar:فرنسا]]\n[[ast:Francia]]\n[[ms:Perancis]]\n[[bg:Франция]]\n[[ca:França]]\n[[cs:Francie]]\n[[cy:Ffrainc]]\n[[da:Frankrig]]\n[[de:Frankreich]]\n[[en:France]]\n[[als:Frankreich]]\n[[et:Prantsusmaa]]\n[[el:Γαλλία]]\n[[es:Francia]]\n[[eo:Francio]]\n[[eu:Frantzia]]\n[[fr:France]]\n[[fy:Frankryk]]\n[[ga:An Fhrainc]]\n[[gd:A\' Fhraing]]\n[[ko:프랑스]]\n[[hi:फ़्रान्स]]\n[[hr:Francuska]]\n[[io:Francia]]\n[[id:Perancis]]\n[[ia:Francia]]\n[[is:Frakkland]]\n[[it:Francia]]\n[[he:צרפת]]\n[[kn:ಪ್ರಾಂಸ್]]\n[[kw:Pow Frynk]]\n[[la:Francia]]\n[[lv:Francija]]\n[[lb:Frankräich]]\n[[hu:Franciaország]]\n[[oc:França]]\n[[minnan:Hoat-kok]]\n[[nl:Frankrijk]]\n[[ja:フランス]]\n[[no:Frankrike]]\n[[nds:Frankriek]]\n[[pl:Francja]]\n[[pt:França]]\n[[ro:Franţa]]\n[[ru:Франция]]\n[[simple:France]]\n[[sk:Francúzsko]]\n[[sl:Francija]]\n\n[[fi:Ranska]]\n[[sv:Frankrike]]\n[[tpi:Pranis]]\n[[tr:Fransa]]\n[[ur:فرانس]]\n[[uk:Франція]]\n[[zh:法国]]','',170,'Покрајац','20050226112919','',0,0,1,0,0.249306777608,'79949773887080','20050226112919'); INSERT INTO cur VALUES (904,0,'Румунија','\'\'\'Румунија\'\'\' је држава на југоистоку [[Европа|Европе]]. Граничи се са [[Украјина|Украјином]] и [[Молдавија|Молдавијом]] на североистоку, [[Мађарска|Мађарском]] и [[Србија и Црна Гора|Србијом и Црном Гором]] на западу и [[Бугарска|Бугарском]] на југу. Румунија излази на [[Црно море]] невеликом обалом.\n\n\n\n
\'\'\'România\'\'\'
\n\n\n\n
[[Слика:Romania_-_Flag.jpg|125px|Румунска застава]]\n[[Слика:Romania_-_COA.jpg|Грб Румуније]]
([[Застава Румуније|Детаљи]])\n([[Грб Румуније|Детаљи]])
\n
\'\'[[Национални мото]]: нема\'\'\n
[[Слика:LocationRomania.png|Положај Румуније]]\n
[[Званични језик]][[Румунски језик|Румунски]]\n
[[Главни град]][[Букурешт]]
(\'\'Bucureşti\'\')\n
[[Председник Румуније|Председник]][[Трајан Басеску]]
(\'\'Traian Băsescu\'\')\n
[[Премијер Румуније|Премијер]][[Калин Попеску-Таричеану]]
(\'\'Călin Popescu-Tăriceanu\'\')\n
[[Површина]]
 - Укупно
 - % вода
[[Списак земаља по површини|78.]]
[[1 E11 m²|238,391 km²]]
3.0% \n
[[Становништво]]
 - Укупно
 - [[Густина насељености|Густина]]
[[Списак земаља по становништву|49.]]
21,698,181 ([[2002]].)
91.3/km² \n
[[Независност]][[9. мај]] [[1877]].
(од [[Отоманског царства]])\n
[[Валута]][[Румунски леј|Леј]] (1 Lei = 100 Băni)\n
[[Часовна зона]][[UTC]] +2/[[Летње рачунање времена|+3]]\n
[[Национална химна]][[Deşteaptă-te, Române!]]\n
[[Интернет домен]].RO\n
[[Позивни број]]40\n
\n\n==Име==\n\nИме \'\'Румунија\'\' ([[Румунски језик|рум.]] \'\'România\'\') долази од имена града [[Рим|Рима]] (\'\'Roma\'\') или од имена [[Источно римско царство|Источног римског царства]], и указује на ову територију као римску колонију. У касној антици, на [[латински језик|латинском]] се Царство звало \'\'Romania\'\'.\n \n== Историја Румуније ==\n\'\'Главни чланак: [[Историја Румуније]]\'\'\n\n[[Дачане]] су победили [[Римско царство|Римљани]] [[106]]. године, што је означило почетак сталних инвазија на Румунију, иако су владари допуштали велики степен аутономије.\n\nУ [[Средњи век|средњем веку]], Румуни су живели у три одвојене државе: [[Влашка|Влашкој]], [[Молдавија|Молдавији]] и [[Трансилванија|Трансливанији]]. Прве две су биле под утицајем [[Отоманско царство|Отоманског царства]], али са одређеним степеном аутономије, док је трећа припадала [[Мађарска|Мађарској]], такође доста аутономна, а касније и [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарској]].\n\nСавремена Румунија је настала када су се државе Молдавија и Влашка ујединиле [[1859]]. и постале независне [[1877]]. Држава је проширена након [[Први светски рат|Првог светског рата]] када су Трансилванија, [[Буковина]] и [[Бесарабија]] припојене Румунији.\n\nДелови Румуније су припојени [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] [[1940]]. који су данас већином делови [[Молдавија|Молдавије]], а мали део тих територија данас припада [[Украјина|Украјини]]. Након [[Други светски рат| Другог светског рата]], Румунија је постала комунистичка држава под притиском [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]]\n\nНакон дугих деценија, власт председника [[Николае Чаушеску|Николаја Чаушескуа]] (\'\'Nicolae Ceauşescu\'\') се завршила устанком крајем [[1989]]., иако се и данас бивши комунисти, као реформисани социјал-демократи, и данас налазе у демократски изабраним владама.\n\n== Политика ==\n\'\'Главни чланак: [[Политка Румуније]]\'\'\n\nРумунија је [[Демократија|демократска]] [[Република|република]]. Законодавна грана Румунске власти чини два већа, \'\'Сенат\'\' (\'\'Senat\'\') са 140 сенатора и \'\'Веће заступника\'\' (\'\'Camera Deputaţilor\'\') са 345 посланика. Чланови оба већа се бирају на непосредним изборима сваке четири године.\n\n[[Председник Румуније|Председник]], глава извршне власти, се такође бира непосредним гласањем на период од пет година (до [[2004]]. се бирао на четири године). Председник даје мандат [[Премијер Румуније|премијеру]] који предлаже министре, које именује парламент.\n\n== Окрузи ==\n\'\'Главни чланак: [[Окрузи Румуније]]\'\'\n\n[[Слика:Romania_administrative_map.png|thumb|Окрузи Румуније (Трансилванија - зелено; Молдавија - црвено; Влашка - плаво; Добруџа - жуто)]]\nРумунија је подељена у 41 \'\'judeţe\'\' или [[Округ|округ]] и територију града [[Букурешт]] (\'\'Bucureşti\'\') – главног града. \n\nОкрузи су (абецедним редом):\n\n{|\n|\n*[[Алба (округ)|Алба]] (\'\'Alba\'\')\n*[[Арад (округ)|Арад]] (\'\'Arad\'\')\n*[[Аргеш (округ)|Аргеш]] (\'\'Argeş\'\')\n*[[Бакау (округ)|Бакау]] (\'\'Bacău\'\')\n*[[Бихор (округ)|Бихор]] (\'\'Bihor\'\')\n*[[Бистрица-Насауд (округ)|Бистрица-Насауд]] (\'\'Bistriţa-Năsăud\'\')\n*[[Ботошани (округ)|Ботошани]] (\'\'Botoşani\'\')\n*[[Брашов (округ)|Брашов]] (\'\'Braşov\'\')\n*[[Брајла (округ)|Брајла]] (\'\'Brăila\'\')\n*[[Бузау (округ)|Бузау]] (\'\'Buzău\'\')\n*[[Караш-Северин (округ)|Караш-Северин]] (\'\'Caraş-Severin\'\') \n*[[Калараши (округ)|Калараши]] (\'\'Călăraşi\'\')\n*[[Клуж (округ)|Клуж]] (\'\'Cluj\'\') \n*[[Констанца (округ)|Констанца]] (\'\'Constanţa\'\')\n*[[Ковасна (округ)|Ковасна]] (\'\'Covasna\'\')\n*[[Дмбовица (округ)|Дмбовица]] (\'\'Dâmboviţa\'\')\n*[[Долж (округ)|Долж]] (\'\'Dolj\'\') \n*[[Галаци (округ)|Галаци]] (\'\'Galaţi\'\')\n*[[Ђурђу (округ)|Ђурђу]] (\'\'Giurgiu\'\')\n*[[Горж (округ)|Горж]] (\'\'Gorj\'\')\n*[[Харгита (округ)|Харгита]] (\'\'Harghita\'\')\n|\n*[[Хунедоара (округ)|Хунедоара]] (\'\'Hunedoara\'\')\n*[[Јаломица (округ)|Јаломица]] (\'\'Ialomiţa\'\') \n*[[Јаши (округ)|Јаши]] (\'\'Iaşi\'\')\n*[[Илфов (округ)|Илфов]] (\'\'Ilfov\'\')\n*[[Марамуреш (округ)|Марамуреш]] (\'\'Maramureş\'\')\n*[[Мехединци (округ)|Мехединци]] (\'\'Mehedinţi\'\')\n*[[Муреш (округ)|Муреш]] (\'\'Mureş\'\')\n*[[Неамц (округ)|Неамц]] (\'\'Neamţ\'\')\n*[[Олт (округ)|Олт]] (\'\'Olt\'\')\n*[[Прахова (округ)|Прахова]] (\'\'Prahova\'\')\n*[[Сату Маре (округ)|Сату Маре]] (\'\'Satu Mare\'\')\n*[[Салаж (округ)|Салаж]] (\'\'Sălaj\'\')\n*[[Сибиу (округ)|Сибиу]] (\'\'Sibiu\'\')\n*[[Сућеава (округ)|Сућеава]] (\'\'Suceava\'\')\n*[[Телеорман (округ)|Телеорман]] (\'\'Teleorman\'\')\n*[[Тимиш (округ)|Тимиш]] (\'\'Timiş\'\')\n*[[Тулћеа (округ)|Тулћеа]] (\'\'Tulcea\'\')\n*[[Васлуј (округ)|Васлуј]] (\'\'Vaslui\'\')\n*[[Влћеа (округ)|Влћеа]] (\'\'Vâlcea\'\')\n*[[Вранћеа (округ)|Вранћеа]] (\'\'Vrancea\'\')\n|}\n\n==Географија==\n\'\'Главни чланак: [[Географија Румуније]]\n\n[[Слика:Romania_(modern)_Map.jpg|thumb|Мапа Румуније и већи градови]]\nВелики део границе Румуније са [[Србија и Црна Гора|Србијом]] и [[Бугарска|Бугарском]] чини река [[Дунав]]. У Дунав се такође улива и [[Прут (река)|Прут]] који чини границу са [[Молдавија|Молдавијом]].\n\n[[Карпатске планине|Карпати]] доминирају западним деловима Румуније, са врховима који досежу и до 2500 метара, са највишим врхом Молдовеану (\'\'Moldoveanu\'\') висине 2544 метра.\n\nНајвећи градови су главни град [[Букурешт]] (\'\'Buchureşti\'\'), затим [[Брашов]] (\'\'Braşov\'\'), [[Темишвар]] (\'\'Timişoara\'\'), [[Клуж-Напока]] (\'\'Cluj-Napoca\'\'), [[Констанца (град)|Констанца]] (\'\'Constanţa\'\'), [[Крајова]] (\'\'Craiova\'\') и [[Јаши]] (\'\'Iaşi\'\').\n\n\'\'Види још:\'\'\n* [[Списак румунских градова]]\n* [[Реке Румуније]]\n* [[Језера Румуније]]\n\n==Економија==\n\'\'Главни чланак: [[Економија Румуније]]\'\'\n\nНакон распада [[Совјетски Савез|Совјетског]] Блока у периоду [[1989]].-[[1991|91]]., Румунија је остала са застарелом индустријом и индустријским и производним капацитетима који уопште не одговарају условима и потребама земље.\n\nУ фебруару [[1997]]., у Румунији почиње детаљна макроекономска стабилизација и структурална реформа, али у том периоду транзиције долази до честих заустављања и настављања реформи који не доприносе брзом опоравку земље. Програм реструктуирања подразумева постављање на ноге и продају великих индустријских постројења и промене у пољопривредном и финансијском сектору.\n\nРумунска нестабилна економска ситуација се ипак мења у макороекономски стабилну, са великим привредним растом и све мањом незапосленошћу.\n\nРумунија је постигла споразум са [[Међународни монетарни фонд|ММФ]]-ом у августу [[2004]]. о кредиту од 547 милиона [[Амерички долар|$]], али добијање друге транше је одгођено за октобар јер постоје неслагања у буџетским расходима земље.\n\n[[2002]]. и [[2003]]. година су успешне економске године са растом [[Бруто национални производ|БНП]]-а од 4.5 % годишње. У првој половини [[2004]]. године, раст је био чак 6.6 % што је највећи раст у региону, а у [[2005]]. се предвиђа да ће бити 7-8 %. Просечна бруто плата у Румунији (за април [[2004]].) је 8 292 762 леја (око 200 [[Евро|€]]) и у порасту је у односу на претходни месец за 7.8 %. Просечна плата почетком [[2004]]. године је била 5 969 555 леја.\n\nНезапосленост у Румунији је у [[2004]]. пала на 6.2 % што је доста мало у односу на неке земље западне Европе.\n\nДецембра [[1999]]., Румунија је позвана да почне преговоре о придруживању [[Европска унија|ЕУ]], у коју ће највероватније ступити, заједно са [[Бугарска|Бугарском]], [[2007]]. године.\n\n==Демографија==\n\'\'Главни чланак: [[Демографија Румуније]]\'\'\n\n*Етничке заједнице (процена за [[2002]].): \n**Румуни 89.5% \n**Мађари 6.6% \n**Роми 2.5% \n**Украјинци 0.3% \n**Немци 0.3% \n**Руси 0.2% \n**Турци 0.2% \n**Срби 0.1 %\n**остали 0.3%\n\n*Вероисповести (процена за [[2002]].):\n**Православци (свих деноминација) 87% \n**Протестанти 6.8% \n**Римокатолици 5.6% \n**остали (углавном Муслимани) 0.4% \n**неизјашњени 0.2%\n\nЗванични језик Румуније је [[Румунски језик|румунски]] (\'\'Limbă Româna\'\' или само \'\'Româna\'\'), [[Романски језици|романски]] језик из италске подгрупе [[Индоевропски језици|индоевропских језика]].\n\nОд мањинских језика, претежно су заступљени [[Мађарски језик|мађарски]] и [[Немачки језик|немачки]] језик у [[Трансилванија|Трансилванији]], као и [[Ромски језик|ромски]]. У румунском [[Банат|Банату]] мали број становника говори [[Српски језик|српски]], а у округу [[Сућеава (округ)|Сућеава]], мала етничка заједница (неколико хиљада људи) су [[Пољаци]].\n\nВећина становника Румуније су верници [[Румунска православна црква|румунске православне цркве]]. У општинама где живе Мађари и Немци, најчешћа вероисповест су [[Римокатоличка црква|римокатоличка]] и [[Протестантизам|протестантска]].\n\nУ Добруџи, области на обали Црног Мора живи мала муслиманска заједница (претежно турског порекла), као остатак отоманске колонизације у прошлости.\n\n==Култура==\n\'\'Главни чланак: [[Култура у Румунији]]\'\'\n\n\'\'Види још:\'\'\n* [[Списак Румуна]]\n* [[Румунски песници]]\n* [[Музика Румуније]]\n* [[Румунска књижевност]]\n* [[Румунска уметност]]\n* [[Румуни у Србији и Црној Гори]]\n\n==Остало==\n* [[Комуникације у Румунији]]\n* [[Превоз у Румунији]]\n* [[Војска у Румунији]]\n* [[Румунска дипломатија]]\n* [[Државни празници у Румунији]]\n\n==Линкови==\n*[http://www.gov.ro/engleza/index.html Званични сајт Румунске владе (енглески)]\n*[http://www.presidency.ro/?lang=en Румунско Председништво (енглески)]\n*[http://www.senat.ro Румунски Сенат]\n*[http://www.cdep.ro/pls/dic/site.page?id=103&idl=2 Camera Deputaţilor (доњи дом Парламента)]\n*[http://www.mtromania.ro/ Министарство Туризма]\n*[http://www.spirit.ro/ Дух Румуније – путовања, слике, звуци]\n*[http://numismondo.com/pm/rom/ Румунски новац]\n*[http://wikitravel.org/en/article/Romania Туристички водич кроз Румунију на \'\'Wikitravel\'\']\n\n{{Европа}}\n\n[[bg:Румъния]]\n[[cs:Rumunsko]]\n[[cy:Romania]]\n[[da:Rumænien]]\n[[de:Rumänien]]\n[[en:Romania]]\n[[eo:Rumanio]]\n[[es:Rumanía]] \n[[et:Rumeenia]]\n[[fi:Romania]]\n[[fr:Roumanie]]\n[[he:רומניה]] \n[[ia:Romania]]\n[[it:Romania]]\n[[ja:ルーマニア]]\n[[la:Romania]]\n[[ms:Romania]]\n[[nl:Roemenië]]\n[[no:Romania]]\n[[nds:Romeenien]]\n[[pl:Rumunia]] \n[[pt:Roménia]]\n[[ro:România]]\n[[ru:Румыния]] \n[[simple:Romania]]\n[[sl:Romunija]]\n[[sv:Rumänien]]\n[[uk:Румунія]]\n[[wa:Roumaneye]]\n[[zh:羅馬尼亞]]','',49,'Zorba','20050128233614','',0,0,1,0,0.719472446348,'79949871766385','20050312155621'); INSERT INTO cur VALUES (905,0,'САД','#REDIRECT [[Сједињене Америчке Државе]]','',135,'Обрадовић Горан','20040801155734','',0,1,0,0,0.504489901245,'79959198844265','20040801155734'); INSERT INTO cur VALUES (906,0,'Уједињено_краљевство','*Главни град: [[Лондон]]','',19,'Горан Обрадовић','20040210213703','',0,0,0,1,0.320087787844,'79959789786296','20041111151416'); INSERT INTO cur VALUES (907,0,'Бразил','*Главни град: [[Бразилија]]','',19,'Горан Обрадовић','20040211014444','',0,0,0,1,0.746913431094,'79959788985555','20040211014444'); INSERT INTO cur VALUES (908,0,'Ирак','*Главни град: [[Багдад]]','Враћено на последњу измену од корисника Горан Обрадовић',108,'Djordjes','20050104082058','',0,0,1,0,0.323954457568,'79949895917941','20050104082058'); INSERT INTO cur VALUES (909,0,'Боливија','*Главни град: [[Ла Паз]]','',19,'Горан Обрадовић','20040211014551','',0,0,0,1,0.298319098213,'79959788985448','20040211014551'); INSERT INTO cur VALUES (910,0,'Шпанија','{| border=1 cellpadding=2 cellspacing=0 align=right width=300px\n|+\'\'\'Reino de España\'\'\' (Шпански)
\'\'\'Regne d\'Espanya\'\'\' (Каталонски)
\'\'\'Reino de España\'\'\' (Галицијски)
\'\'\'Espainiako Erresuma\'\'\' (Баскијски)\n\n\n|-\n| style=background:#efefef; align=center colspan=2 |\n{| border=0 cellpadding=2 cellspacing=0\n|-\n| align=center width=140px | [[Image:Spanija.png|125px|Застава Шпаније]] || align=center width=140px | [[Image:Spanija_grb.png|125px|Грб Шпаније]]\n|-\n| align=center width=140px valign=\"center\" | ([[Застава Шпаније|Умањена]]) || align=center width=140px | Грб Шпаније\n|}\n|-\n| align=center colspan=2 style=border-bottom:3px solid gray; | \'\'Национални [[мото]]: Plus Ultra (још даље)\'\'\n|-\n| align=center colspan=2 | [[image:Spanija_lokacija.png]]\n|-\n| [[Службени језик|Службени језици]] || [[Шпански језик|Шпански]] ([[Кастиљански језик|Кастиљански]])
(у неким аутономним општинама, [[Каталонски језик|Каталонски]], [[Баскијски језик|Баскијски]] или [[Галицијски језик|Галицијски]] су ко-службени; у [[Вал д\'Аран|Вал д\'Арану]] аранески дијалекат [[Оцитански језик|Оцитанског]] је ко-службени)\n|-\n| [[Главни град]] || [[Мадрид]]\n|-\n| Највећи град || [[Мадрид]]\n|-\n| [[Координата|Коодрдинате]] главног града
|| 40° 24\' N, 3° 41\' W\n|-\n| [[Краљеви Шпаније|Краљ]] || [[Хуан Карлос I од Шпаније]] (од [[1975]].)\n|-\n| [[Листа премијера Шпаније|Премијер]] || [[Хозе Луис Родригез Запатеро]]\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде || [[Листа држава по површини|50. по површини]]
[[1 E11 m2|504,782 km²]]
1.04%\n|-\n| [[Становништво]]
 - Укупно ([[2004]].)
 - [[Густина насељености|Густина]] || [[Листа држава по броју станвника|29. по броју становника]]
43,197,684
85/km²\n|-\n| [[Валута]] || [[Евро]] (€)\'\'\'¹\'\'\', [[Шпанске евро кованице]]\n|-\n| [[Часовна зона|Часовне зоне]] || [[Копно]]: \'\'[[UTC]]\'\'+1 ([[Канарска острва]] \'\'UTC\'\' 0). [[ДСТ]].\n|-\n| [[Државна химна]] || [[Марча Реал]] (\'\'Marcha Real\'\')\n|-\n| [[Интернет домен]] || \'\'.es\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]] || 34\n|-\n| colspan=2 align=center |
(\'\'\'1\'\'\') Пре [[1999]]: Шпанска [[пезета]]\n|}\n\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[af:Spanje]]\n[[ast:España]]\n[[bg:Испания]]\n[[ca:Espanya]]\n[[cs:Španělsko]]\n[[cy:Sbaen]]\n[[da:Spanien]]\n[[de:Spanien]]\n[[en:Spain]]\n[[eo:Hispanio]]\n[[es:España]]\n[[et:Hispaania]]\n[[fi:Espanja]]\n[[fr:Espagne]]\n[[fy:Spanje]]\n[[gl:España]]\n[[he:ספרד]]\n[[hu:Spanyolország]]\n[[ia:Espania]]\n[[io:Hispania]]\n[[is:Spánn]]\n[[it:Spagna]]\n[[ja:スペイン]]\n[[la:Hispania]]\n[[lt:Ispanija]]\n[[minnan:Se-pan-gâ]]\n[[ms:Sepanyol]]\n[[na:Spain]]\n[[nah:Kaxtillan]]\n[[nds:Spanien]]\n[[nl:Spanje]]\n[[no:Spania]]\n[[pl:Hiszpania]]\n[[pt:Espanha]]\n[[ro:Spania]]\n[[ru:Испания]]\n[[simple:Spain]]\n[[sl:Španija]]\n[[sv:Spanien]]\n[[th:ประเทศสเปน]]\n[[tokipona:ma Epanja]]\n[[tr:İspanya]]\n[[uk:Іспанія]]\n[[zh:西班牙]]','',0,'80.58.5.237','20050118184704','',0,0,0,0,0.226583010623,'79949881815295','20050311074210'); INSERT INTO cur VALUES (911,0,'Египат','*Држава у Африци, главни град [[Каиро]].\n\n\n{{Африка}}\n\n\n[[lb:Ägypten]]','',170,'Покрајац','20050221120630','',0,0,0,0,0.498245994327,'79949778879369','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (912,0,'Авганистан','*Главни град: [[Кабул]]','',19,'Горан Обрадовић','20040211014725','',0,0,0,1,0.593104128536,'79959788985274','20040211014725'); INSERT INTO cur VALUES (913,0,'Сирија','*Главни град: [[Дамаск]]','',19,'Горан Обрадовић','20040211014758','',0,0,0,1,0.120856225547,'79959788985241','20040211014758'); INSERT INTO cur VALUES (914,0,'Иран','*Главни град: [[Техеран]]','',19,'Горан Обрадовић','20040211014826','',0,0,0,1,0.162671709509,'79959788985173','20040211014826'); INSERT INTO cur VALUES (915,0,'Индија','{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" width=\"280px\" style=\"margin-left:1em\"\n|+ \'\'\'Република Индија\'\'\'
\'\'\'भारत गणराज्य\'\'\'
\'\'\'Bhārat Ganarājya\'\'\'
\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" | \n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|- align=\"center\" width=\"140px\"\n| [[Image:Indija.png|125px|Застава Индије]] \n| height=\"115px\" | [[Image:Indija_grb.png|Грб Индије]]\n|- align=\"center\" width=\"140px\"\n| ([[Застава Индије|Умањена]]) \n| ([[Грб Индије|Умањен]])\n|}\n|- \n| align=\"center\" colspan=\"2\" style=\"border-bottom:3px solid gray;\" | \'\'Национални [[мото]]: Satyamēva Jayatē\n([[Санскрит]]: Само Истина Побеђује)\'\'
(\'\'Mundaka [[Upanishad]]\'\')
\n|- \n| align=\"center\" colspan=\"2\" | [[image:Indija_lokacija.png]] \n|- \n| [[Службени језик]] \n| [[Хинди језик|Хинди]], [[Енглески језик|Енглески]] ([[Листа националних језика Индије|+ 21 други службено признат језик]])\n|-\n| [[Главни град]] \n| [[Њу Делхи]]\n|-\n| Највећи град \n| [[Мумбај]]\n|- \n| [[Председник Индије|Председник]] \n| Др. [[Авул Пакир Ђаинулебдин Абдул Калам|АПЈ Калам]] (\'\'Avul Pakir Jainulabdeen Abdul Kalam\'\')\n|-\n| [[Премијер Индије|Премијер]]\n| Др. [[Манмохан Синг]] (\'\'Manmohan Singh\'\')\n|- \n| [[Површина]]
- Укупно
- % воде\n| [[Листа држава по површини|7. по површини]]
3,287,590 km²
9.5%\n|-\n| [[Становништво]]
- Укупно ([[2003]].)
- [[Густина насељености|Густина]] \n| [[Листа држава по броју становника|2. по броју становника]]
1,065,070,607
324/km² \n|- \n| [[БДП]] by PPP
- Укупно ([[2003]])
- БДП/становник \n| [[Листа држава по БДП-у|4. по БДП-у]]$3.022 трилиона
$2,800
\n|-\n| [[Независност]] стекла \n| [[15. август|15. августа]], [[1947]].\n|-\n| [[Република]] \n| [[26. јануар]], [[1950]].\n|-\n| [[Валута]]
Currency Code ([[ISO 4217]]) \n| Indian [[Rupee]] (₨)
INR
\n|-\n| [[Часовна зона]] \n| \'\'[[UTC]]\'\' +5.30 ([[ИСТ|ИСТ (Индијско стандардно време]]))\n|-\n| [[Државна химна]] \n| [[Jana-Gana-Mana]] \n|- \n| Национална песма \n| \'\'[[Ванде Матарам|Vandē Mātaram]]\'\'\n|- \n| [[Интернет домен]]\n| \'\'.IN\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]\n| 91\n|-\n| Нацонални спорт\n| [[Field Hockey]]\n|-\n| Национална животиња\n| [[Бенгалски тигар]]\n|-\n| Национална птица \n| [[Паун]]\n|-\n| Национални цвет\n| [[Лотос]]\n|}\n\n\n[[Category:Државе]]\n\n[[ar:هند]]\n[[ca:Índia]]\n[[cy:India]]\n[[da:Indien]]\n[[de:Indien]]\n[[en:India]]\n[[eo:Barato]]\n[[es:India]]\n[[et:India]]\n[[fi:Intia]]\n[[fr:Inde]]\n[[he:הודו]]\n[[hi:भारत]]\n[[id:India]]\n[[it:India]]\n[[ja:インド]]\n[[kn:ಭಾರತ]]\n[[ks:भारत]]\n[[la:India]]\n[[lv:Indija]]\n[[ms:India]]\n[[nl:India]]\n[[no:India]]\n[[pl:Indie]]\n[[pt:Índia]]\n[[ru:И&amp;#1085;дия]]\n[[sa:भारत]]\n[[simple:India]]\n[[sl:Indija]]\n[[sv:Indien]]\n[[ta:இந்தியா]]\n[[th:ประเทศอินเดีย]]\n[[tokipona:ma Palata]]\n[[uk:Індія]]\n[[ur:%D8%A8%D9%87%D8%A7%D8%B1%D8%AA]]\n[[zh:印&#24230;]]','',170,'Покрајац','20050301183427','',0,0,1,0,0.530047842548,'79949698816572','20050301183427'); INSERT INTO cur VALUES (916,0,'Финска','*Главни град: [[Хелсинки]]\n\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}','',135,'Обрадовић Горан','20041121223830','',0,0,0,0,0.767057290192,'79958878776169','20050203010112'); INSERT INTO cur VALUES (917,0,'Норвешка','\n\n\n
\'\'\'Kongeriket Norge/Noreg\'\'\'
\n\n
[[Image:Norway flag large.png|125px|Flag of Norway]]\n[[Image:Norway_coa.png|Norway: Coat of Arms]]\n
([[Flag of Norway|In Detail]])\n
\n
\'\'Краљевски [[мото]]: Alt for Norge (Све за Норвешку)\'\'\n
[[image:LocationNorway.png]]
[[Службени језик]][[Норвешки језик|Норвешки]] \'\'Bokmål and Nynorsk\'\', (такође [[Сами језици|Сами]] у шест општина).\n
[[Главни град]][[Осло]]\n
[[Листа норвешких монарха|Краљ]][[Харалд пети од Норвешке]] (\'\'Harald V of Norway\'\')\n
[[Листа норвешких премијера|Премијер]][[Кјел Магне Бондевик]] (\'\'Kjell Magne Bondevik\'\')\n
[[Парламент]]Стортингет (\'\'Stortinget\'\')\n
[[Површина]]
 - Укупно
 - Копно
 - % вода
[[Листа држава по површини|66. по површини]]
[[1 E11 m²|387,000 km²]]
324,000 km²
5,1% \n
[[Становништво]]
 - Укупно ([[2004]].)
 - [[Густина насељености|Густина]]
[[Листа држава по броју становника|114. по броју становника]]
4,574,560
14/km² \n
[[Независност]]
 - Проглашена
 - Призната
Одвајање од [[Шведска|Шведске]]
[[7. јун]], [[1905]].
[[26. октобар]], [[1905]].\n
[[Валута]]1 [[Норвешка круна|круна]] = 100 \'\'øre\'\'\n
[[Часовна зона]][[Coordinated Universal Time|UTC]] +1\n
[[Државни празник]]Дан уставности, [[17. мај]], [[1814]].\n
[[Национална химна]]\'\'[[Химна Норвешке|Ja, vi elsker dette landet]]\'\'\n
[[Top-level domain|Интернет \'\'TLD\'\']].NO\n
[[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]47\n
\n\n \n\n\n\n\n{{Европа}}\n\n[[bg:Норвегия]]\n[[cy:Norwy]]\n[[da:Norge]]\n[[de:Norwegen]]\n[[et:Norra]]\n[[en:Norway]]\n[[es:Noruega]]\n[[eo:Norvegio]]\n[[fr:Norvège]]\n[[is:Noregur]]\n[[it:Norvegia]]\n[[la:Norvegia]]\n[[nl:Noorwegen]]\n[[ja:ノルウェー]]\n[[no:Norge]]\n[[nds:Norwegen]]\n[[pl:Norwegia]]\n[[pt:Noruega]]\n[[ro:Norvegia]]\n[[ru:Норвегия]]\n[[simple:Norway]]\n[[sl:Norveška]]\n[[fi:Norja]]\n[[sv:Norge]]\n[[uk:Норвегія]]\n[[zh:挪威]]','',135,'Обрадовић Горан','20041225195233','',0,0,1,0,0.220356325256,'79958774804766','20050215144924'); INSERT INTO cur VALUES (918,0,'Словенија','{| style=\"margin: 0em 0em 0.5em 1em; float:right\" border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" width=\"275px\"\n|+ \'\'\'Republika Slovenija\'\'\'
\n\'\'\'Република Словенија\'\'\'
\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n| align=\"center\" width=\"135px\" | [[Image:Slovenia_flag_large.png|125px|Застав Словеније]]\n| align=\"center\" width=\"135px\" height=\"140px\" | [[Image:Slovenia_coa.png|80px|Грб Словеније]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"135px\" | ([[Застава Словеније|Детаљи]])\n| align=\"center\" width=\"135px\" | ([[Грб Словеније|Детаљи]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=\"2\" | [[image:SVN_highlighted_map.png|Положај Словеније]]\n|-\n| [[Службени језик|Службени језици]] || [[Словеначки језик|Словеначки]], [[Италијански језик|Италиjански]], [[Мађарски језик|Мађарски]] (у општинама са припадницима италијанских и мађарских мањина)\n|-\n| [[Глави град]] || [[Љубљана]] \n|-\n| [[Председник Словеније|Председник]] || [[Јанез Дрновшек]]\n|-\n| [[Премијер Словеније|Премијер]] || [[Јанез Јанша]]\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде || [[Списак земаља по површини|150. по површини]]
20,273 km²
0.6% \n|-\n| [[Становништво]]
 - Укупно ([[2003]])
 -[[Густина становништва|Густина]] || [[Списак земаља по становништву|142. по величини]]
2,011,473 (Јул 2004.)
96/km² \n|-\n| [[Валута]] || [[Толар]]
\n|-\n| [[Временска Зона]] || [[UTC]] +1\n|-\n| [[Химна]] || [[Здрављица]]\n|}\n\n\n\'\'\'[[Република]] Словенија\'\'\' је [[море|приморска]] и [[Алпе|подалпска]] [[држава]] на југу [[Средња Европа|Средње]] [[Европа|Европе]], која се на западу граничи са [[Италија|Италијом]], на северу с [[Аустрија|Аустријом]], на североистоку с [[Мађарска|Мађарском]], на истоку и југу с [[Хрватска|Хрватском]], а на југозападу има излаз на [[Јадранско море]].\n\nСловенија је чланица [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Европска Унија|Европске Уније]] и [[НАТО]] савеза.\n\n== Историја ==\n\n[[Словени|Словенски]] преци данашњих Словенаца вероватно су се доселили на подручје Словеније у [[6. век|6. веку]]. \nУ [[7. век|7. веку]] је настала [[Карантанија]], прва држава Словенаца и једна од првих словенских држава. \n[[745]]. године Карантанија губи независност и пада под власт [[Баварска|Баварске]], која опет постаје део [[Франачка|франачке државе]]. \nСтановништво се покрштава.\n\nОко [[1000]]. године написани су \'\'[[Брижински споменики]]\'\', први писани документ на [[Словеначки језик|словеначком језику]]. \nУ [[14. век|14. веку]] већи део данашње Словеније пада под власт [[Хабзбурговци|Хабзбурговаца]], који касније постају [[Аустро-Угарска]]. \nСловенија се тада дели на три покрајине: [[Крањска|Крањску]], [[Горишка|Горишку]] и [[Штајерска|Штајерску]].\n\nГодине [[1848]]. бројне народе захвата [[народни препород]], па и Словенци имају политички програм који тражи уједињену Словенију.\n\nКад се [[1918]]. године распала Аустро-Угарска, а [[Италија]] заузела покрајине [[Приморска|Приморску]] и [[Истра|Истру]], као и делове [[Далмација|Далмације]], \nоснована је [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]], која се [[1929]]. преименовала у [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]].\n\nКраљевина Југославија се распала у [[Други свјетски рат|2. светском рату]], а Словенија је потом постала део [[СФРЈ|социјалистичке Југославије]], службено проглашене [[29. новембра]] [[1943]]. \n\nДанашња Словенија је на темељу плебисцита прогласила независност од [[СФРЈ]] [[25. јуна]] [[1991]].\n\n== Политика ==\n\nСловеначки се бира сваке пете године. Извршну власт има председник Владе и његов кабинет министара.\n\nПарламент има два дома: \'\'Државни збор\'\' и \'\'Државни свет\'\'. Државни збор има 90 чланова, који се делом бирају директно, а делом непосредно. [[Image:Karta_Slovenije.JPG|thumb|right|150px|Карта Словеније]]\nДржавни свет има 22 члана, који заступају важне друштвене, економске, струковне и регионалне групе и појединце. Парламентарни избори одржавају се сваке четири године.\n\n== Општине ==\n\nСловенија је службено подељена на 147 [[општина]], међу којима, њих 11 има статус месне општине (означене с *).\n\n
\n*[[Ајдовшчина]] \n*[[Белтинци]] \n*[[Бенедикт]]\n*[[Бистрица об Сотли]]\n*[[Блед]] \n*[[Блоке]] \n*[[Бохињ]] \n*[[Боровница]] \n*[[Бовец]] \n*[[Брасловче]]\n*[[Брда]] \n*[[Брезовица]]\n*[[Брежице]]\n*[[Цанкова]] \n*[[Цеље]]* \n*[[Церкље на Горењскем]] \n*[[Церкница]] \n*[[Церкно]] \n*[[Церквењак]] \n*[[Чреншовци]] \n*[[Чрна на Корошкем]] \n*[[Чрномељ]] \n*[[Дестрник]] \n*[[Дивача]] \n*[[Добје]] \n*[[Добрепоље]] \n*[[Доброва-Полхов Градец]] \n*[[Добровник]] \n*[[Дол при Љубљани]] \n*[[Долењске Топлице]] \n*[[Домжале]] \n*[[Дорнава]] \n*[[Дравоград]] \n*[[Дуплек]] \n*[[Горења вас-Пољане]] \n*[[Горишница]] \n*[[Горња Радгона]] \n*[[Горњи Град]] \n*[[Горњи Петровци]] \n*[[Град]] \n*[[Гросупље]] \n*[[Ходош]] \n*[[Храстник]] \n*[[Хрпеље-Козина]] \n*[[Идрија]] \n*[[Иг]] \n*[[Илирска Бистрица]] \n*[[Иванчна Горица]] \n*[[Изола]] \n*[[Јесенице]] \n*[[Језерско]] \n*[[Јуршинци]] \n*[[Камник]] \n*[[Канал]] \n*[[Кидричево]] \n*[[Кобарид]] \n*[[Кобиље]] \n*[[Кочевје]] \n*[[Комен]] \n*[[Коменда]] \n*[[Копер]]*\n*[[Костел]]\n*[[Козје]]\n*[[Крањ]]*\n\n*[[Крањска Гора]] \n*[[Крижевци]] \n*[[Кршко]] \n*[[Кунгота]] \n*[[Кузма]] \n*[[Лашко]] \n*[[Ленарт]] \n*[[Лендава]] \n*[[Литија]] \n*[[Љубљана]]*\n*[[Љубно]] \n*[[Љутомер]] \n*[[Логатец]] \n*[[Лошка долина]] \n*[[Лошки Поток]] \n*[[Ловренц на Похорју]] \n*[[Луче]] \n*[[Луковица]] \n*[[Мајшперк]] \n*[[Марибор]]*\n*[[Марковци]] \n*[[Медводе]] \n*[[Менгеш]] \n*[[Метлика]] \n*[[Межица]] \n*[[Миклавж на Дравскем пољу]] \n*[[Мирен-Костањевица]] \n*[[Мирна Печ]] \n*[[Мислиња]] \n*[[Моравче]] \n*[[Моравске Топлице]] \n*[[Мозирје]] \n*[[Мурска Собота]]*\n*[[Мута]] \n*[[Накло]] \n*[[Назарје]] \n*[[Нова Горица]]*\n*[[Ново Место]]*\n*[[Одранци]] \n*[[Оплотница]] \n*[[Ормож]] \n*[[Осилница]] \n*[[Песница]] \n*[[Пиран]] \n*[[Пивка]] \n*[[Подчетртек]] \n*[[Подлехник]] \n*[[Подвелка]] \n*[[Ползела]] \n*[[Преболд]] \n*[[Постојна]] \n*[[Преддвор]] \n*[[Преваље]] \n*[[Птуј]] *\n*[[Пуцонци]] \n*[[Раче-Фрам]] \n*[[Радече]] \n*[[Раденци]] \n*[[Радље об Драви]] \n*[[Радовљица]]\n*[[Равне на Корошкем]]\n*[[Разкрижје]] \n*[[Рибница]]\n*[[Рибница на Похорју]]\n\n*[[Рогашка Слатина]] \n*[[Рогашовци]] \n*[[Рогатец]] \n*[[Руше]] \n*[[Селница об Драви]]\n*[[Семич]] \n*[[Севница]]\n*[[Сежана]] \n*[[Словењ Градец]]*\n*[[Словенска Бистрица]] \n*[[Словенске Коњице]] \n*[[Содражица]] \n*[[Солчава]] \n*[[Старше]]\n*[[Света Ана]]\n*[[Свети Андраж в Словенских Горицах]]\n*[[Свети Јуриј]] \n*[[Шаловци]] \n*[[Шемпетер-Вртојба]] \n*[[Шенчур]] \n*[[Шентиљ]] \n*[[Шентјернеј]] \n*[[Шентјур при Цељу]] \n*[[Шкоцјан]]\n*[[Шкофја Лока]] \n*[[Шкофљица]] \n*[[Шмарје при Јелшах]] \n*[[Шмартно при Литији]] \n*[[Шмартно об Паки]] \n*[[Шоштањ]] \n*[[Шторе]] \n*[[Табор]] \n*[[Тишина]]\n*[[Толмин]] \n*[[Трбовље]] \n*[[Требње]] \n*[[Трновска вас]] \n*[[Трзин]] \n*[[Тржич]] \n*[[Турнишче]] \n*[[Велење]]*\n*[[Велика Полана]] \n*[[Велике Лашче]] \n*[[Вержеј]] \n*[[Видем]] \n*[[Випава]] \n*[[Витање]] \n*[[Водице]] \n*[[Војник]] \n*[[Вранско]] \n*[[Врхника]] \n*[[Вузеница]] \n*[[Загорје об Сави]] \n*[[Заврч]]\n*[[Зрече]]\n*[[Жалец]] \n*[[Железники]] \n*[[Жетале]] \n*[[Жири]] \n*[[Жировница]] \n*[[Жужемберк]]\n
\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[bg:Словения]]\n[[bs:Slovenija]]\n[[cs:Slovinsko]]\n[[cy:Slofenia]]\n[[da:Slovenien]]\n[[de:Slowenien]]\n[[en:Slovenia]]\n[[eo:Slovenio]]\n[[es:Eslovenia]]\n[[et:Sloveenia]]\n[[fi:Slovenia]]\n[[fr:Slovénie]]\n[[hr:Slovenija]]\n[[hu:Szlovénia]]\n[[id:Slovenia]]\n[[it:Slovenia]]\n[[ja:スロベニア]]\n[[ko:슬로베니아]]\n[[la:Slovenia]]\n[[nds:Slowenien]]\n[[nl:Slovenië]]\n[[pl:Słowenia]]\n[[pt:Eslovénia]]\n[[ro:Slovenia]]\n[[ru:Словения]]\n[[sl:Slovenija]]\n[[sv:Slovenien]]\n[[tr:Slovenya]]\n[[zh:斯洛文尼亚]]','',170,'Покрајац','20050313224650','',0,0,1,0,0.085917380213,'79949686775349','20050313224650'); INSERT INTO cur VALUES (919,0,'Куба','\n\n\n\n\n\n\n\n\n \n\n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'República de Cuba\'\'\'
\n\n\n\n\n\n
[[Image:Kuba.png|125px|]][[Image:Kuba_grb.png]]
([[Застава Кубе|Умањена]])([[Грб Кубе|Пуна величина]])
\'\'Национални [[мото]]: \"Patria y Libertad\"
([[Шпански језик|Шпански]]: Домовина и Слобода)\'\'
[[image:Kuba_lokacija.png]]
[[Службени језик]] [[Шпански језик|Шпански]]
[[Главни град]] [[Хавана]] (\'\'La Habana\'\')
Највећи град [[Хавана]] (\'\'La Habana\'\')
Председник [[Фидел Кастро]]
[[Површина]]
 - Укупно
 - % воде
[[Листа држава по површини|106. по површини]]
[[1 E11 m2|100,860 km²]]
Занемарљиво
[[Становништво]]
\n - Укупно ([[2002]].)
\n - [[Густина насељености|Густина]]
[[Листа држава по броју становника|67. по броју становника]]
\n11,184,023
\n101/km²
[[Независност]] стекла
\n - Проглашена
\n - Призната
[[Шпанско-Амерички рат]]
\n[[10. октобар|10. октобра]], [[1868]].
\n[[20. мај|20. маја]], [[1902]].
\n[[1959]]. од [[САД]]
[[Валута]] [[Кубански Пезос]] (\'\'Cuban Peso\'\')
[[Часовна зона]] \'\'[[UTC]]\'\' -5
[[Државна химна]] [[Ла Бајамеса]] (\'\'[[La Bayamesa]]\'\')
[[Интернет домен]] \'\'.CU\'\'
[[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]53
\n\n\n\n\'\'\'Република Куба\'\'\' је архипелаг у северним [[Кариби]]ма који се налази између [[Карипско морс|Карипског мора]], [[Мексички залив|Мексичког залива]] и [[Атлански океан|Атланског океана]]. Северно од кубе се налазе [[Сједињене америчке државе]] и [[Бахами]], на западу [[Мексико]], на југу [[Кајманска острва]] и [[Јамајка]], а на југоистоку [[Хаити]].\n\n==Историја==\nДетаљније: [[Историја Кубе]]\n\nКуба и њено индијанско становништво ([[Таино]], [[Сибони]] и [[Ганајатаби]]) су окупирани од стране Шпанаца у шеснаестом веку. Борба за независност колоније је почела [[1868]]. и наставила је током деветнаестог века до шпанско-америчког рата [[1898]]. године. [[САД]] су окупирале острво и држале га до независности [[1902]]. године, а и након тога су имале највећи утицај на острву. \n\n[[Ернесто Че Гевара]], [[Фидел Кастро]], [[Раул Кастро]] и њихова побуњеничка армија су били једна од многих партизанских група које су се супроставиле диктатору батисти. Кастров \'Покрет 26. јул\' је преузео власт на Куби [[1959]]. године, након победе над [[Фулгенсио Батиста|Батистиним]] оружаним снагама. У време када је Батиста срушен, 75% кубанске земље је било у власништву странаца (највише американаца). Нова револуционарна влада јеизвршила земљишне реформе и национализовала већину власништва страних компанија. Резулатат тога је био погоршање односа са САД. Кастро се декларисао као комунист, објавивши да ће на Куби направити социјалистичко друштво. Нова влада, вођена Комунистичком партијом Кубе, је започела реформе какве је Кастро и обећао. Здравство и школство су постали бесплатни за све грађане Кубе. \n\nНеколико наредних деценија Куба је добијала значајну помоћ Совјетског Савеза, највише преко размене шећара за нафту коју је Куба даље пласирала на светско тржиште. У то време Куба је подржавала комунистичке покрете у Латинској Америци ([[Никарагва]], [[Ел Салвадор]], [[Гватемала]] и [[Чиле]]) и [[Африка|Африци]] ([[Ангола]], [[Мозамбик]] и [[Етиопија]]). Само у Анголи Куба је имала 50 000 распоређених [[војника. Распадом Совјетског Савеза [[1991]]. године, Куба је доживела тежак економски ударац и проглашен је \"специјални период\" опоравка. Иако су [[ИМФ]] и [[Светска банка]] одбиле да пруже помоћ Куби, кубанска привреда се није урушила и иако су економски показатељи и даље нижи него 1989. године, осећа се спор, али стабилан економски напредак. Кубанска привреда се данас састоји од три најважнија дела: пољопривреде ([[дуван]], [[шећер]], [[лимун]]), рударства ([[никл]]) и [[туризам|туризма]].\n\nКубански највећи трговински партнери су [[Шпанија]], [[Канада]], [[Француска]], [[Италија]], [[Енглеска]] и [[Јапан]]. Американци су прогласили трговински [[ембарго]] против Кубе, који се односи на извоз све робе (осим лекова и хране) на Кубу. Највећи број путовања Американаца на Кубу је забрањен (туристичка путовања су забрањена законом). Американци који путују на Кубу, то чине кришом, путујући преко Мексика, Канаде или Бахама.\n\n== Политика ==\n\nКуба је комунистичка држава, или парламентарна република предвођена Комунистичком партијом. Фидел Кастро је на челу државе и владе од [[1959]]. године. Он је, такође, генерални секретар Комунистичке партије Кубе и врховни комадант оружаних снага.\n\nЈеднопартијски парламент се састоји од 609 чланова који не морају бити чланови Комунистичке партије и који се бирају на петогодишњи мандат.\n\n== Провинције ==\n\n\nКуба је подељена у 14 провинција и 169 општина, и једном специјалном општином Исла де Хувентуд. \n\n\n\n\n
[[Image:CubaSubdivisions.png]]\n
\n#[[Исла де Хувентуд]] \n#[[Пинар дел Рио]]\n#[[провинција Хавана]] (\'\'Havana\'\')\n#[[Сиудад де ла Хавана]] (\'\'град Хавана\'\')\n#[[Матанзас]]\n#[[Сјенфуегос]]\n#[[Виља Клара]]\n#[[Санкти Спиритус]]\n\n
    \n
  1. [[Сиего де Авиља]]\n
  2. [[Камагеј]]\n
  3. [[Лас Тунас]]\n
  4. [[Гранма]]\n
  5. [[Холгуин]]\n
  6. [[Сантјаго де Куба]]\n
  7. [[Гуантанамо]]\n
\n
\n\n\n\n== Географија ==\n\n\n[[Image:cubamap.gif|350px|right|thumb|Карта Кубе]]\n\nОстрво Куба је највеће острво на [[Кариби]]ма. Држава Куба се састоји од целог острва Куба и мањих оближњих острва, изузимајући [[залив Гуантанамо]], војну луку која је изнајмљена Сједињеним Државама од [[1903]]. године. Острво Куба је шеснаесто острво по величини на свету. \n\nОстрвао је највећим делом у равници, са брдима и планинама у југоисточном делу и највишим врхом [[Пико Реал де Туркино]] на 2,005 m. Острвска [[клима]] је тропска. Сушна сезона је од новембра до априла, а кишна од маја до октобра. \n\n[[Хавана]] је главни и уједно и највећи град на Куби. Други већи градови су [[Сантјаго де Куба]] и [[Камагвеј]]. Неки од познатијих мањих градова су [[Баракоа]] који је прво шпанско насеље на Куби, као и [[Тринидад, Куба|Тринидад]] и [[Бајамо]].\n\n\n== Становништво ==\n\nмелези 51%, белци 37%, црнци 11%, кинези 1%\nКуба је мултирасно друштво. Највећа организована религија је католичанство. [[Сантерија]] је религија која је мешавина старих афричких религија и католичанства, и широко је распрострањена на Куби. Званично, Куба је [[атеизам|атеистичка]] држава. \n\n\n== Култура ==\n\n\n* [[Списак Кубанаца]]\n\n\n== Вањски линкови ==\n*[http://www.state.gov/p/wha/rt/cuba/commission/2004/c12237.htm STATE DEPARTMENT]— US State Department views on Cuba\n*[http://www.cubanet.org/cubanews.html CUBANET] — News articles from Cuba\'s independent journalists and a digest of Cuban news by international newspapers\n*[http://www.granma.cu Granma] — Communist Cuban Party Newspaper\n*[http://www.cubaencuentro.com Encuentro en la Red] — Independent news and cultural site on Cuban matters \n*[http://www.cubaweb.cu Cubaweb] — Official Cuban Government online directory\n*[http://nocastro.com No Castro nor his regime] — the website of anti-Castro opposition\n*[http://www.fiu.edu/~fcf/index.html Free Cuba Foundation] — website helping Cuban dissidents\n*[http://www.canf.org/2004/principal-ingles.htm CANF] — Cuban-American National Foundation, the largest political party of Cubans in exile\n*[http://www.socialistworld.net/publications/Cuba/index2.html?/publications/Cuba/cuapp1.html From Socialistworld publication Article by Peter Taaffe]\n*[http://www.bosnewslife.com/article/2/1/2/21/2.aspx Details the Cuban dissident situation]\n*[http://ourworld.compuserve.com/homepages/MHEC Movimiento Humanista Evolucionario Cubano (Cuban Evolutionary Humanist Movement)]\n*[http://www.cubaaidsproject.com Cuba AIDS Project] HIV and AIDS in Cuba\n*[http://www.infidels.org/library/historical/robert_ingersoll/spain_and_spaniard.html Spain and the Spaniard] A contemporary opinion of the Cuban uprising\n*[http://wikitravel.org/en/article/Cuba Wikitravel Guide] — Wikitravel visiting guide\n*[http://www.cuba-pictures.com Cuba-Pictures.com] — a Lonely Planet author\'s travel photos from all across Cuba\n*[http://www.kuba-cuba.com Kuba-Cuba.com] — a Link Guide to Cuba.\n*[http://webhost.bridgew.edu/jhayesboh/cuba/cubamaps.html Cuba Study Tour] — A geography professor shares his experience and impressions\n*[http://hdr.undp.org/statistics/data/country_fact_sheets/cty_fs_CUB.html UN HDI] — Human Development Index for Cuba from UN\n* [http://www.illegalvoices.org/bookshelf/cuban_anarchism/] — Cuban Anarchism:The History of A Movement \n{{West_Indies}} \n\n{{Template:Северна Америка}}\n\n[[ca:Cuba]]\n[[da:Cuba]]\n[[de:Kuba]]\n[[et:Kuuba]]\n[[en:Cuba]]\n[[es:Cuba]]\n[[eo:Kubo (lando)]]\n[[fr:Cuba]]\n[[gl:Cuba]]\n[[hr:Kuba]]\n[[id:Kuba]]\n[[ia:Cuba]]\n[[it:Cuba]]\n[[ko:쿠바]]\n[[ms:Cuba]]\n[[nl:Cuba]]\n[[ja:キューバ]]\n[[no:Cuba]]\n[[pl:Kuba (państwo)]]\n[[pt:Cuba]]\n[[ru:Куба]]\n[[simple:Cuba]]\n[[sl:Kuba]]\n[[fi:Kuuba]]\n[[sv:Kuba]]\n[[tr:Küba]]\n[[uk:Куба]]\n[[zh:古巴]]','/* Историја */',306,'Вандал Б','20050316143212','',0,0,1,0,0.692017601194,'79949683856787','20050316143212'); INSERT INTO cur VALUES (920,0,'Словачка','Република Словачка (званично име: \'\'Slovensko / Slovenská republika\'\')\n\n\n\n\n
\'\'\'Slovenská Republika\'\'\'
\n\n\n
[[Image:Slovacka.png|125px|Застава Словачке]]\n[[Image:Slovacka_grb.png|80px|Slovakia: Грб Словачке]]\n
([[Застава Словачке|Умањена]])\n
\n\n
\'\'Национални [[мото]]: Не постоји\'\'\n
[[image:Slovacka_lokacija.png]]
[[Службени језик]] [[Словачки језик|Словачки]]\n
[[Главни град]] [[Братислава]]\n
[[Председник Словачке|Председник]] [[Иван Гашпарович]]\n
[[Премијер Словачке|Премијер]] [[Микулаш Џуринда]]\n
[[Површина]]
 - Укупно
 - % воде
[[Листа држава по површини|126. по површини]]
[[1 E10 m²|49,035 km²]]
Занемарљиво \n
[[Становништво]] \n
 - Укупно ([[2004]].) \n
 - [[Густина насељености|Густина]]
[[Листа држава по броју становника|103. по броју становника]]\n
5,379,455\n
109/km² \n
[[Независност]] стекла\n
 - Датум
Распадом [[Чехословачка|Чехословачке]]\n
[[1. јануар]], [[1993]].\n
[[Валута]] Словачка [[круна]]\n
[[Часовна зона]] \'\'[[UTC]]\'\' +1\n
[[Државна химна]] \'\'[[Словачка химна|Nad Tatrou sa blýska]]\'\'\n
[[Интернет домен]]\'\'.SK\'\'\n
[[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]421\n
\n\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[ar:سلوفاكيا]]\n[[cs:Slovensko]]\n[[cy:Slofacia]]\n[[da:Slovakiet]]\n[[de:Slowakei]]\n[[et:Slovakkia]]\n[[en:Slovakia]]\n[[es:Eslovaquia]]\n[[eo:Slovakio]]\n[[fo:Slovakia]]\n[[fr:Slovaquie]]\n[[hr:Slovačka]]\n[[it:Slovacchia]]\n[[he:סלובקיה]]\n[[lt:Slovakija]]\n[[hu:Szlovákia]]\n[[nl:Slowakije]]\n[[ja:スロバキア]]\n[[no:Slovakia]]\n[[nds:Slowakei]]\n[[pl:Słowacja]]\n[[pt:Eslováquia]]\n[[ro:Slovacia]]\n[[ru:Словакия]]\n[[simple:Slovakia]]\n[[sk:Slovensko]]\n[[sl:Slovaška]]\n[[fi:Slovakia]]\n[[sv:Slovakien]]\n[[uk:Словаччина]]\n[[zh:斯洛伐克]]','',135,'Обрадовић Горан','20041121223716','',0,0,0,0,0.735462698031,'79958878776283','20050220202021'); INSERT INTO cur VALUES (921,0,'Шведска','*Главни град: [[Стокхолм]]\n\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}','',135,'Обрадовић Горан','20041121224025','',0,0,0,0,0.750020531355,'79958878775974','20050203010112'); INSERT INTO cur VALUES (922,0,'Ирска','*Главни град: [[Даблин]]\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}','',135,'Обрадовић Горан','20041121223029','',0,0,0,0,0.471152369618,'79958878776970','20050203010112'); INSERT INTO cur VALUES (923,0,'Молдавија','\'\'\'Република Молдавија\'\'\' је [[континентална држава]] у [[Источна Европа|источној Европи]]. Граничи се са [[Румунија|Румунијом]] на западу и [[Украјина|Украјином]] на истоку. Њена граница са Румунијом је [[река Прут]] и доњи ток реке [[Дунав]]. Молдавија је у периоду од [[1945]]. до [[1991]]. била у саставу [[СССР|Совјетског Савеза]]. Независност је прогласила [[27. август]]а [[1991]].\n\n\n{| border=1 align=right cellpadding=4 cellspacing=0 width=300 style=\"margin: 0 0 1em 1em; background: #f9f9f9; border: 1px #aaaaaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;\"\n|+\'\'\'Republica Moldova\'\'\'\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=center colspan=2 |\n{| border=0 cellpadding=2 cellspacing=0\n|-\n| align=center width=148 | [[Image:Moldavija_zas_vel.png|125px|Застава Молдавије]]\n| align=center width=148 | [[Image:Mda_coa.gif|125px|Грб Молдавије]]\n|-\n| align=center width=148 | [[Застава Молдавије|Детаљно]]\n| align=center width=148 | [[Грб Молдавије|Детаљно]]\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 | \'\'[[Списак државних мотоа|Државни мото]]: не постоји\'\'\n|-\n| align=center colspan=2 style=\"background:#ffffff\" | [[Image:LocationMoldova.png]]\n|-\n| valign=top | \'\'\'[[Службени језик]]\'\'\'\n| [[Молдавски језик|молдавски]] ([[Румунски језик|румунски]])
(+ [[Руски језик|руски]] у [[Транснистрија|Транснистрији]] и [[Гагаузија|Гагаузији]], [[Украјински језик|украјински]] у Транснистрији, [[Гагаушки језик|гагаушки]] у Гагаузији)\n\n|-\n| \'\'\'[[Главни град]]\'\'\'\n| [[Кишињев]] (Chişinău)\n|-\n| \'\'\'[[Председник Молдавије|Председник]]\'\'\'\n| [[Владимир Воронин]]\n|-\n| \'\'\'[[Премијер Молдавије|Председник Владе]]\'\'\'\n| [[Васил Тарлев]]\n|-\n| \'\'\'[[Површина]]\'\'\'
 – укупно
 – % воде\n| [[Списак држава по површини|135. у свету]]
 [[1 E10 m²|33 843 km²]]
 1.4%\n|-\n| \'\'\'[[Становништво]]\'\'\'
 – укупно ([[2002]])
 – [[Густина насељености|Густина]]\n| [[Списак држава по броју становника|116. у свету]]
 4.431.570
 131/km²\n|-\n| \'\'\'[[Распад Совјетског Савеза|Независност]]\'\'\'
 – датум\n| од [[СССР]]-а
 [[27. август]]а, [[1991]].\n|-\n| \'\'\'[[Монета]]\'\'\'\n| [[Молдавски леу]] (lei)*\n|- \n| \'\'\'[[Временска зона]]\'\'\'
 - in [[Европско летње време|лети]]\n| [[Источно-европско време|EET]] ([[Координисано универзално време|UTC]]+2)
[[Источно-европско летње време|EEST]] ([[Координисано универзално време|UTC]]+3)\n|-\n| \'\'\'[[Национална химна]]\'\'\'\n| \'\'[[Лимба ноастра]] (Limba noastră)\'\'\n|-\n| \'\'\'[[Списак највиших интернет домена|Интернет домен]]\'\'\'\n| [[.md]]\n|-\n| \'\'\'[[Списак позивних телефонских бројева|Позивни телефонски број]]\'\'\'\n| +373\n|}\n\n\n\n{{Патрљак}}\n\n{{Европа}}\n\n\n\n[[bg:Молдова]]\n[[ca:Moldàvia]]\n[[cs:Moldavsko]]\n[[cy:Moldova]]\n[[da:Moldavien]]\n[[de:Moldawien]]\n[[en:Moldova]]\n[[et:Moldova Vabariik]]\n[[es:Moldavia]]\n[[eo:Moldavio]]\n[[fr:Moldavie]]\n[[lt:Moldavija]]\n[[nl:Republiek Moldavië]]\n[[ja:モルドバ]]\n[[hu:Moldova]]\n[[mo:Republica Moldova]]\n[[no:Moldova]]\n[[nds:Moldawien]]\n[[pl:Mołdawia]]\n[[pt:Moldova]]\n[[ro:Republica Moldova]]\n[[ru:Молдавия]]\n[[sa:मोल्दोवा]]\n[[sl:Moldavija]]\n[[fi:Moldova]]\n[[sv:Moldavien]]\n[[uk:Молдова]]\n[[zh:摩尔多瓦]]','',170,'Покрајац','20050316145522','',0,0,1,0,0.619672793252,'79949683854477','20050316145522'); INSERT INTO cur VALUES (924,0,'Турска','*Главни град: [[Анкара]]\n\n{{Европа}}','додат темплејт Европа',135,'Обрадовић Горан','20041120220024','',0,0,0,0,0.065749244329,'79958879779975','20041129065353'); INSERT INTO cur VALUES (925,0,'Албанија','\'\'\'Република Албанија\'\'\', или \'\'\'Албанија\'\'\' ([[Албански језик|албански]]: \'\'Shqipëria\'\', значи \'\'Земља орлова\'\'), је држава у југоисточној [[Европа|Европи]]. Граничи се са [[Србија и Црна Гора|Србијом и Црном Гором]] на северу и североистоку, са [[Македонија|Македонијом]] на истоку, и [[Грчка|Грчком]] на југу, излази на [[Јадранско море]] на западу, и на [[Јонско море]] на југозападу.\n\n\n\n\n\n==Додатни текстови:==\n\n*[[Арбанашка култура]]\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n \n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'Republika e Shqipërise\'\'\'
\n\n\n\n\n
[[Слика:Albania_flag_large.png|135px|Застава Албаније]][[Слика:Albania state emblem.png|100px|]]
([[Flag of Albania|Албанска застава]])([[Emblem of Albania|Грб Алабаније]])
\n
\'\'Национални мото: Не постоји\'\'
[[image:LocationAlbania.png]]
[[Званични језик]][[Албански језик|Албански]]
[[Главни град]][[Тирана]]
[[Председник]][[Алфред Мојсиу]]
[[Премијер]][[Фатос Нано]]
[[Површина]]
 - Укупно
 - % вода
[[Листа земаља по површини|139. по величини]]
[[1 E10 m²|28,748 km²]]
4.7%
[[Становништво]] \n
 - Укупно ([[2003]]) \n
 - [[Густина насељености]]
[[Листа земаља по броју становника|126. по броју становника]]\n
3,582,205 \n
125/km²
[[Независност стекла]]
 - Датум
Од [[Отоманско Царство|Отоманског царства]]
[[28. новембар]], [[1912]].
[[Валута]][[Лек (валута)|Лек]]
[[Временска зона]]\'\'[[UTC]]\'\' +2
[[Национална химна]][[Hymni i Flamurit]]
[[Интернет домен]].AL
[[Листа позивних бројева држава|Позивни број]]355
\n\n{{Европа}}\n\n[[bs:Albanija]]\n[[bg:Албания]]\n[[cs:Albánie]]\n[[cy:Albania]]\n[[da:Albanien]]\n[[de:Albanien]]\n[[et:Albaania]]\n[[el:Αλβανία]]\n[[en:Albania]]\n[[es:Albania]]\n[[eo:Albanio]]\n[[fr:Albanie]]\n[[ia:Albania]]\n[[it:Albania]]\n[[hu:Albánia]]\n[[ms:Albania]]\n[[nl:Albanië]]\n[[ja:アルバニア]]\n[[no:Albania]]\n[[nds:Albanien]]\n[[pl:Albania]]\n[[pt:Albânia]]\n[[ro:Albania]]\n[[ru:Албания]]\n[[sl:Albanija]]\n[[sv:Albanien]]\n[[zh-cn:阿尔巴尼亚]]\n[[simple:Albania]]','',135,'Обрадовић Горан','20050314042938','',0,0,1,0,0.049536362779,'79949685957061','20050314042938'); INSERT INTO cur VALUES (926,0,'Јапан','{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" width=\"270px\" style=\"margin-left: 10px\"\n|+\'\'\'Nippon (Nihon-koku)
日本国\'\'\'
\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=2 |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"130px\" | [[Image:Japan.png|125px|]] || align=\"center\" width=\"130px\" height=\"130px\" | [[Image:Japan_grb.png]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"130px\" | ([[Застава Јапана|Умањена]]) || align=\"center\" width=\"130px\" | ([[Царски грб]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 style=\"border-bottom:3px solid gray;\" | \'\'Национални [[мото]]: Не постоји\'\'\n|-\n| align=center colspan=2 | [[image:Japan_lokacija.png]]\n|-\n| [[Службени језик]] || [[Јапански језик|Јапански]]\n|-\n| [[Главни град]] || [[Токио]]1\n|-\n| Највећи град || [[Токио]]\n|-\n| [[Цареви Јапана|Цар]] || [[Цар Акихито од Јапана|Акихито]] \n|-\n| [[Премијер Јапана|Премијер]] || [[Јунићиро Коизуми]]\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде || [[Листа држава по површини|60. по површини]]
377,835 [[квадратни километар|km²]]
0.8%\n|-\n| [[Становништво]]
 - Укупно ([[2003]].)
 - [[Густина насељености|Густина]] || [[Листа држава по броју становника|10. по броју становника]]
127,214,499
335/km²\n|-\n| [[БДП]] (base exchange rates)
 - Укупно ([[2002]].)
 - БДП/становник\n| [[Листа држава по БДП-у|2. БДП (међу државама)
3. \"економија\" на свету]]
$4.52 трилиона
$28,000 ([[PPP]])\n|-\n| [[Gross National Product|GNP]]
 - Укупно ([[2000]].)
 - GNP/становник\n| Ranked 2nd
$4.85 трилиона
$38,000\n|-\n| [[Валута]] || [[Јен]]\n|-\n| [[Часовна зона]] || \'\'[[UTC]]\'\' +9\n|-\n| [[Државна химна]] || [[Kimi Ga Yo]] (\'\'Kimi Ga Yo\'\')\n|-\n| [[Интернет домен]] || \'\'.Jp\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]] || 81\n|-\n| colspan=\"2\" | 1 Неки тврде да [[Кјото]] има овај статус\n|}\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n[[Category:Државе]]\n\n[[af:Japan]]\n[[ar:يابان]]\n[[br:Japon]]\n[[ca:Japó]]\n[[chr:ᏂᎰᏂ]]\n[[cs:Japonsko]]\n[[cy:Siapan]]\n[[da:Japan]]\n[[de:Japan]]\n[[el:Ιαπωνία]]\n[[en:Japan]]\n[[eo:Japanio]]\n[[es:Japón]]\n[[et:Jaapan]]\n[[fi:Japani]]\n[[fr:Japon]]\n[[ga:An tSeapáin]]\n[[he:יפן]]\n[[hu:Japán]]\n[[id:Jepang]]\n[[it:Giappone]]\n[[ja:日本]]\n[[ko:일본]]\n[[la:Iaponia]]\n[[lt:Japonija]]\n[[minnan:Ji̍t-pún]]\n[[ms:Jepun]]\n[[nl:Japan]]\n[[no:Japan]]\n[[pl:Japonia]]\n[[pt:Japão]]\n[[ro:Japonia]]\n[[ru:Япония]]\n[[simple:Japan]]\n[[sl:Japonska]]\n[[sv:Japan]]\n[[tl:Hapon]]\n[[tokipona:ma Nijon]]\n[[tr:Japonya]]\n[[uk:Японія]]\n[[ur:نیہون]]\n[[zh-cn:日本/简]]\n[[zh-tw:日本/繁]]','',135,'Обрадовић Горан','20050310012452','',0,0,0,0,0.92063374674,'79949689987547','20050310012452'); INSERT INTO cur VALUES (927,0,'Јужна_Кореја','{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" width=\"300px\"\n|+\'\'\'대한 민국\'\'\'
\'\'\'Daehan Minguk\'\'\' \'\'\'大韓民國\'\'\'
\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"130px\" | [[Image:Juzna_Koreja.png|125px|]] || align=\"center\" width=\"130px\" rowspan=\"2\" height=\"140px\" | [[Image:Juzna_Koreja_grb.png]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"130px\" | ([[Застава Јужне Кореје|Умањена]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 style=\"border-bottom:3px solid gray;\" | \'\'Национални [[мото]]: Не постоји\'\'\n|-\n| align=center colspan=2 | [[image:Juzna_Koreja_lokacija.png]]\n|-\n| [[Службени језик]] || [[Корејски језик|Корејски]]\n|-\n| [[Главни град]] || [[Сеул]]\n|-\n| [[Председник Јужне Кореје|Председник]] || [[Ро Му-хјун]] (\'\'Roh Moo-hyun\'\')\n|-\n| [[Премијер Јужне Кореје|Премијер]] || [[Ли Хае-чан]] (\'\'Lee Hae-chan\'\')\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде || [[Листа држава по површини|107. по површини]]
99,274 [[квадратни километар|km²]]
0.3%\n|-\n| [[Становништво]]
 - Укупно ([[2003]].)
 - [[Густина насељености|Густина]] || [[Листа држава по броју становника|25. по броју становника]]
48,289,037
488/km²\n|-\n| [[Установљење]]
-Декралација о Републици
-Ослобођење
-Устав || [[Japanese Instrument of Surrender|World War II]]:
[[1. март]], [[1919]].
[[15. август]], [[1945]].
[[17. јул]], [[1948]].\n|-\n| [[БДП]] (base PPP)
 - Укупан ([[2003]].)
 - БДП/становник\n| [[Листа држава по БДП-у|11. по БДП-у]]
$855.3 милијарди
$17,700\n|-\n| [[Валута]] || [[Вон]]\n|-\n| [[Часовна зона]] || \'\'[[UTC]]\'\' +9\n|-\n| [[Државна химна]] || \'\'[[Химна Јужне Кореје|Aegukga]]\'\'\n|-\n| [[Интернет домен]] || \'\'.kr\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]] || 82\n|-\n| colspan=\"2\" | [[image:Juzna_Koreja_mapa.png|295px|Мапа Јужне Кореје]]\n|}\n\n\n[[ar:كوريا الجنوبية]]\n[[da:Sydkorea]]\n[[de:Südkorea]]\n[[et:Lõuna-Korea]]\n[[en:South Korea]]\n[[es:Corea del Sur]]\n[[eo:Sud-Koreio]]\n[[fr:Corée du Sud]]\n[[ko:대한민국]]\n[[id:Korea Selatan]]\n[[ia:Corea del Sud]]\n[[it:Corea del Sud]]\n[[he:דרום קוריאה]]\n[[la:Respublica Coreae]]\n[[ms:Korea Selatan]]\n[[nl:Zuid-Korea]]\n[[ja:大韓民国]]\n[[no:Sør-Korea]]\n[[pl:Republika Korei]]\n[[pt:Coreia do Sul]]\n[[ru:Южная Корея]]\n[[sl:Južna Koreja]]\n[[fi:Korean tasavalta]]\n[[sv:Sydkorea]]\n[[th:ประเทศเกาหลีใต้]]\n[[tokipona:ma Anku seli]]\n[[zh:大韩民国]]','',135,'Обрадовић Горан','20041031011847','',0,0,0,0,0.532442794895,'79958968988152','20050225214019'); INSERT INTO cur VALUES (928,0,'Северна_Кореја','*Главни град: [[Пјонгјанг]]','',19,'Горан Обрадовић','20040211015536','',0,0,0,1,0.262981460552,'79959788984463','20040211015536'); INSERT INTO cur VALUES (929,0,'Пакистан','*Главни град: [[Исламабад]]','',19,'Горан Обрадовић','20040211015612','',0,0,0,1,0.577285640676,'79959788984387','20040211015612'); INSERT INTO cur VALUES (930,0,'Суринам','*Главни град: [[Парамарибо]]','',19,'Горан Обрадовић','20040211015655','',0,0,0,1,0.209478764427,'79959788984344','20040211015655'); INSERT INTO cur VALUES (931,0,'Данска','\n\n\n\n
\'\'\'Kongeriget Danmark\'\'\'
\n\n
[[Image:Danska.png|125px|Застава Данске]]\n[[Image:Danska_grb.png|60px|Грб Данске]]\n
([[Застава Данске|Умањена]])\n
\n
Краљичин [[мото]]: \'\'Guds hjælp, Folkets kærlighed, Danmarks styrke\'\' ([[Српски језик|Српски]]: Божја помоћ, љубав људи, снага Данске)\'\'\n
[[image:Danska_lokacija.png]]
[[Службени језик]][[Дански језик|Дански]]\'\'\'¹\'\'\'\n
[[Главни град]][[Копенхаген]]\n
[[Листа данских монарха|Краљица]][[Маргарета II од Данске]]\n
[[Листа премијера Данске|Премијер]][[Андерс Фог Расмусен]]\n
[[површина]]
 - Укупно
 - % воде
[[Листа држава по површини|130. по површини]]
\n[[1 E10 m²|43,094 km²]]
1.6% \n
[[Становништво]]
 - Укупно ([[2004]].)
 - [[Густина насељености|Густина]]
[[Листа држава по броју становника|104. по броју становника]]
5,397,640
125/km² \n
[[Валута]][[Данска круна]]\n
[[БДП]] ([[2003]].)
 - Укупно 
 - Укупно 
 - БДП\\становник
 - БДП\\становник\n
Ранг: [[List of countries by GDP (PPP)|45.]], [[List of countries by GDP|23.]], [[List of countries by GDP (PPP) per capita|12.]], [[List of countries by GDP (Nominal) per capita|4.]]
155 милијарди [[USD]] ([[List of countries by GDP (PPP)|PPP]])
212 милијарди USD ([[List of countries by GDP|Nominal]])
28,900 USD ([[List of countries by GDP (PPP) per capita|PPP]])
43,896 USD ([[List of countries by GDP (Nominal) per capita|Nominal]])\n
[[Часовна зона]]
 - [[ДСТ|лети]]
[[Централно Европско Време|ЦЕТ]] (\'\'[[UTC]]\'\'+1)
[[Централно Европско Летње Време|ЦЕСТ]] (\'\'[[UTC]]\'\'+2)\n
[[Државна химна]]\'\'[[Химна Данске|Der er et yndigt land]]\'\'\n
[[Интернет домен]].\'\'dk\'\'\n
[[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]45\n
[[Струја]]230V, 50 Hz\n
(\'\'\'¹\'\'\') Ко-службени са [[Гренландски језик|Гренландским]] у [[Гренланд|Гренланду]], и [[Фарски језик|Фарским]] на [[Фарска Острва|Фарским Острвима]], као и са [[Немачки језик|Немачким]], који је признат и заштићен језик мањине у јужној Данској\n
\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[af:Denemarke]]\n[[bg:Дания]]\n[[ca:Dinamarca]]\n[[cs:Dánsko]]\n[[cy:Denmarc]]\n[[da:Danmark]]\n[[de:Dänemark]]\n[[et:Taani]]\n[[el:Δανία]]\n[[en:Denmark]]\n[[es:Dinamarca]]\n[[eo:Danio]]\n[[fo:Danmark]]\n[[fr:Danemark]]\n[[ga:An Danmhairg]]\n[[ia:Danmark]]\n[[io:Dania]]\n[[is:Danmörk]]\n[[it:Danimarca]]\n[[he:דנמרק]]\n[[ks:Ḍēnamārka]]\n[[la:Dania]]\n[[lt:Danija]]\n[[ms:Denmark]]\n[[nl:Denemarken]]\n[[ja:デンマーク]]\n[[no:Danmark]]\n[[nds:Dänmark]]\n[[pl:Dania]]\n[[pt:Dinamarca]]\n[[ro:Danemarca]]\n[[ru:Дания]]\n[[sa:डेनमार्क]]\n[[simple:Denmark]]\n[[sl:Danska]]\n[[fi:Tanska]]\n[[sv:Danmark]]\n[[tr:Danimarka]]\n[[uk:Данія]]\n[[zh:丹麦]]','',135,'Обрадовић Горан','20041121222933','',0,0,0,0,0.979177655177,'79958878777066','20050225214019'); INSERT INTO cur VALUES (932,0,'Исланд','{| border=1 align=right cellpadding=4 cellspacing=0 width=300 style=\"margin: 0 0 1em 1em; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;\"\n|+\'\'\'\'\'Lýðveldið Ísland\'\'\'\'\'\n|-\n| align=center colspan=2 |\n{| border=0 cellpadding=2 cellspacing=0 style=\"background:#f9f9f9;\"\n|-\n| align=center width=130 | [[Слика:Velikaislandzastava.png|125px|Застава Исланда]] || align=center width=130px | [[Слика:Grbislanda.png|130px|Грб Исланда]]\n|-\n| align=center width=130 | ([[Застава Исланда|Опис]]) || align=center width=130px | ([[Грб Исланда|Опис]])\n|}\n|-\n| align=center colspan=2 style=\"background:#fff;\" | [[Слика:Polozajislanda.png|Положај Исланда у свету.]]\n|-\n| \'\'\'[[Службени језик|Службени језик]]\'\'\' || de facto [[Исландски језик|исландски]]\n|-\n| \'\'\'[[Главни град]]\'\'\' || [[Рејкјавик]]\n|-\n| \'\'\'[[Председник Исланда|Председник]]\'\'\' || [[Олаф Рагнар Гримсон]]\n|-\n| \'\'\'[[Председник Владе Исланда|Председник Владе]]\'\'\' || [[Халдор Агримсон]]\n|-\n| \'\'\'[[Површина]]\'\'\'
 - Укупно
 - % воде || [[Попис држава по површини|105. на свету]]
[[1 E12 m2|103.125 km²]]
2,7%\n|-\n| \'\'\'[[Становништво]]\'\'\'
 - Укупно
 - [[Густина насељености]] || [[Попис држава по становништву|169. на свету]]
290.570
2,82/km²\n|-\n| \'\'\'[[Независност]]\'\'\' || [[1. децембар|1. децембра]], [[1918]].\n|-\n| \'\'\'[[Валута]]\'\'\' || [[Исландска Круна]]\n|-\n| \'\'\'[[Временска зона]]\'\'\' || [[Координирано светско време|UTC]]\n|-\n| \'\'\'[[Химна]]\'\'\' || \"[[Lofsongur]]\" ([[Исландски језик|исландски]]: [[Lofsongur|\"Песма славља\"]])\n|-\n| \'\'\'[[Интернет домен]]\'\'\' || [[.is]]\n|-\n| \'\'\'[[Позивни телефонски број]]\'\'\' || +354\n|}\n\n\n\n\n{{Европа}}','Враћено на последњу измену од корисника Покрајац',108,'Djordjes','20050104082047','',0,0,1,0,0.386255142459,'79949895917952','20050215144924'); INSERT INTO cur VALUES (933,0,'Колумбија','*Главни град: [[Богота]]','',19,'Горан Обрадовић','20040211015930','',0,0,0,1,0.482347219476,'79959788984069','20040211015930'); INSERT INTO cur VALUES (934,0,'Венецуела','*Главни град: [[Каракас]]','',19,'Горан Обрадовић','20040211020012','',0,0,0,1,0.308585112127,'79959788979987','20040211020012'); INSERT INTO cur VALUES (935,0,'Пољска','{| border=1 cellpadding=2 cellspacing=0 align=right width=275px\n|+\'\'\'Rzeczpospolita Polska\'\'\'\n|-\n| style=background:#efefef; align=center colspan=2 |\n{| border=0 cellpadding=2 cellspacing=0\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Poljska.png|125px|Застава Пољске]]\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Poljska_grb.png|85px|Грб Пољске]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Застава Пољске|Умањена]])\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Грб Пољске|Умањен]])\n|}\n|-\n| align=center colspan=2 style=border-bottom:3px solid gray; | Национални[[мото]]: \'\'none\'\' \n|-\n| align=center colspan=2 | [[image:Poljska_lokacija.png]]\n|-\n| [[Службени језик]]\n| [[Пољски језик|Пољски]]\'\'\'¹\'\'\'\n|-\n| [[Главни град]]\n| [[Варшава]]\n|-\n| Највећи град\n| [[Варшава]]\n|-\n| [[Председник Пољске|Председник]]\n| [[Александар Квашњевски]]\n|-\n| [[Премијер Пољске|Премијер]]\n| [[Марек Белка]]\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде\n| [[Листа држава по површини|68. по површини]]
[[1 E11 m2|312,685 km2]]
2.6%\n|-\n| [[Становништво]]
 - Укупно ([[2004]].)
 - [[Густина насељености|Густина]]\n| [[Листа држава по броју становника|31. по броју становника]]
38,626,349
123.5/km²\n|-\n| [[БДП]]
 - Укупно ([[2003]].)
 - БДП/становник\n| [[list of countries by GDP (PPP)|Ranked 25th]]
$426.7 милијарди
$11,000\n|-\n| Примила [[Хришћанство]]
 - Датум\n| Mieszko I
[[966]].\n|-\n| [[Независност]] стекла
 - Датум\n| Поново стечена
[[11. новембар]], [[1918]].\n|-\n| [[Валута]]\n| [[Злот]] (\'\'PLN\'\')\n|-\n|\n[[Часовна зона]]
\n - лети\n|\n[[ЦЕТ|Централноевропско време]] (\'\'[[UTC]]\'\'+1)
\n[[ЦЕСТ|Централноевропско летње време]] (\'\'[[UTC]]\'\'+2)\n|-\n| [[Државна химна]]\n| \'\'[[Пољска химна|Mazurek Dąbrowskiego]]\'\'\n|-\n| [[Интернет домен]]\n| .\'\'pl\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]\n| 48\n|-\n| colspan=2 | \'\'\'1\'\'\': [[Белоруски језик|Белоруски]], [[Касубијски језик|Касубијски]], [[Немачки језик|Немачки]] и [[Украјински језик|Украјински]] се користе у неким регионима, мада се не сматрају службеним језицима.\n|}\n\n\nПољска је европска земља.\n\n== Градови ==\n[[Гдањск]], [[Краков]], [[Познањ]], [[Щецин]], [[Варшава]], [[Вроцлав]]\n\n\'\'Cyrillicization in progress. If you can help, do it.\"\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[bs:Poljska]]\n[[cs:Polsko]]\n[[da:Polen]]\n[[de:Polen]]\n[[en:Poland]]\n[[et:Poola]]\n[[es:Polonia]]\n[[eo:Pollando]]\n[[fr:Pologne]]\n[[ia:Polonia]]\n[[is:Pólland]]\n[[it:Polonia]]\n[[he:פולין]]\n[[la:Polonia]]\n[[nl:Polen]]\n[[ja:ポーランド]]\n[[no:Polen]]\n[[nds:Polen]]\n[[pl:Polska]]\n[[ro:Polonia]]\n[[ru:Польша]]\n[[sl:Poljska]]\n[[fi:Puola]]\n[[sv:Polen]]\n[[uk:Польща]]\n[[zh:波兰]]','',135,'Обрадовић Горан','20041121223528','',0,0,0,0,0.087448508054,'79958878776471','20050312163531'); INSERT INTO cur VALUES (936,0,'Чешка_Република','\n\n\n
\'\'\'Česká republika\'\'\'
\n\n\n\n\n\n
[[image:Ceska.png|125px|]][[Image:Ceska_grb.png]]
([[Застава Чешке|Умањена]])([[Грб Чешке|Пуна величина]])
\n
\'\'Национални [[мото]]: Pravda vítězí.\'\'
([[Чешки језик|Чешки]]: Истина побеђује)\'\'
\n
[[image:Ceska_lokacija.png]]
[[Службени језик]] [[Чешки језик|Чешки]]\n
[[Главни град]] [[Праг]]\n
[[Председник Чешке|Председник]] [[Вацлав Клаус]]\n
[[Премијер Чешке|Премијер]][[Станислав Грос]]\n
[[Површина]]
 - Укупно
 - % воде
[[Листа држава по површини|114. по површини]]
[[1 E10 m²|78,866 km²]]
2% \n
[[Становништво]]
 - Укупно ([[2003]].)
 - [[Густина насељености|Густина]]
[[Листа држава по броју становника|76. по броју становника]]
10.25 милиона
130/km² \n
[[Независност]] стекла
 - Датум
Поново стечена [[28 октобар|28. октобра]], [[1918]].
као [[Чехословачка]],
подељена [[1. јануар|1. јануара]], [[1993]].\n
[[Валута]] Чешка [[круна]] (\'\'CZK\'\')\n
[[Часовна зона]] \'\'[[UTC]]\'\' +1 (+2 лети)\n
[[Државна химна]] \'\'[[Чешка химна|Kde domov můj]]\'\'\n
[[Интернет домен]]\'\'.CZ\'\'\n
[[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]420\n
\n\n\'\'\'Чешка Република\'\'\' (\'\'\'Чешка\'\'\') ([[чешки језик|чешки]]: \'\'Česká republika\'\') је [[континентална држава]] у [[средња Европа|средњој Европи]]. Граничи се са [[Пољска|Пољском]] на северу, [[Немачка|Немачком]] на северозападу и западу, [[Аустрија|Аустријом]] на југу, и [[Словачка|Словачком]] на истоку. Главни и највећи град је [[Праг]] (1,2 милиона становника), важна [[туризам|туристичка]] дестинација. Чешка Република састоји се од историјских \'\'[[чешке земље|земаља]]\'\': [[Чешка (Бохемија)|Чешке (Бохемије)]], [[Моравска|Моравске]], и чешке [[Шлезија|Шлезије]]; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је [[Европска унија|Европске уније]] и [[НАТО|Северноатлантског савеза]] (НАТО).\n\nЧешко министарство спољних послова је [[1993]]. саопштило да се скраћено име Чешка ([[чешки језик|чешки]]: \'\'Česko\'\') има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција. Ово емоционално питање је међутим и даље контроверзно у самој Чешкој Републици, а краћи назив није ушао у употребу ни у другим светским језицима.\n\n==Историја==\n\n\'\'Главни чланак\'\': [[Историја Чешке Републике]]\n\nО насеобинама на територији Чешке Републике још око 28.000 година пре нове ере говори низ археолошких налаза. Од трећег века пре нове ере насељљавају је [[Келти]], а од 1. века и [[Германи]]. [[Словени]] су се на подручје Чешке Републике доселили у 5. веку, а у 7. веку оформили [[Самово царство]]. Године [[833]].на подручју Моравске, Словачке, северне [[Мађарска|Мађарске]] и западног закарпатског краја настаје [[Велика Морава|Великоморавско царство]], која временом расте и обухвата и Чешку (890–894), Шлезију, [[Лужице]], [[Малопољска|Малопољску]], и део Мађарске. Велика Морава, од које се Чешка отцепила [[894]], нестала је под ударом Мађара [[907]]. године.\n\nЧешка држава се рађа у другој половини 9. века, када је устоличен први чешки кнез из [[Пржемисловићи|династије Пржемисловића]], [[Борживој Пржемисловић|Борживој]]. У 10. и 11. веку држава се консолидује, припаја Моравску и постаје краљевина. Чешка краљевина била је значајна регионална сила, и свој врхунац достиже за време последњих Пржемисловића ([[Пржемисл II Отакар|Пржемисла II Отакара]], [[Вацлав II|Вацлава II]]), те (и пре свега) моћног [[Карло IV|Карла IV]] из луксембуршке династије. Међутим, [[хуситски ратови]] у 15. веку, и касније [[тридесетогодишњи рат]] у 17. веку имали су разарајући учинак.\n\n[[1526]]. године на чешки трон дефинитивно ступа [[Хабзбурзи|династија Хабзбурговаца]], која је земљу припојила [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]]. Масовни устанци су подизани [[1547]]. и [[1618]]. године. Када су у мају [[1618]]. године владари убијени избацивањем са прозора у [[Прашки Храд|прашком Храду]] (догађај који се у чешкој историји означава сликовитим називом \'\'[[дефенестрација]]\'\'), отпочео је и тридесетогодишњи рат. Устаници су поражени, заробљени најоштрије кажњени, а затим се почело са насилном [[католицизам|рекатолизацијом]] чешких [[протестантизам|протестаната]]. Реформе [[Јосиф II|Јосифа II]] [[1781]]. године донеле су крај [[вазал]]ства и почетак верске толеранције. Од краја 18. века, у чешким земљама се формира народни покрет за обнову чешке културе и језика, а касније истиче и захтев за политичком моћи.\n\nНакон пораза [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]], чешке земље су се осамосталиле и заједно са суседним Словацима [[28. октобар|28. октобра]] [[1918]]. године формирали нову државу, \'\'[[Чехословачка|Чехословачку]]\'\' ([[чешки језик|чешки]]: Československo), тзв. \"прву републику\", која је обухватала и територију [[закарпатска Русија|закарпатске Русије]] (данас [[Украјина|Украјине]]), са првим председником [[Томаш Гариг Масарик|Томашом Гариг Масариком]]. Под притиском [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]] и европских сила ([[Чемберлен]]: \"Донели смо Европи мир за наших живота!\") од којих су неке чак игнорисале одбрамбене споразуме са Прагом, Чехословачка је у септембру [[1938]]. године [[Минхенски споразум|Минхенским споразумом]] Немачкој предала широк погранични појас [[Судети|Судета]] са значајном немачком националном мањином, а и де факто цела предата потпуној немачкој контроли, уз договор да то буде и последњи немачки захтев. Даље, југ Словачке и закарпатска Русија припали су Мађарској, а један део територије ([[Тјешин]]ска област) је узела и Пољска. Настаје и \"друга република\": Словачка добија већу аутономију, а у име државе улази цртица: Чешко-Словачка ([[чешки језик|чешки]]: Česko-Slovensko). Недуго затим, [[14. март]]а [[1939]], Словачка проглашава независност, а [[15. март]]а немачка војска окупира остатак земље и проглашава [[Протекторат Чешка и Моравска]]. У мају [[1945]], савезници су ослободили Чехословачку, а етнички Немци су [[Бенешови декрети|Бенешовим декретима]] протерани у Немачку и Аустрију.\n\n[[Комунизам|Комунисти]] власт у Чехословачкој преузимају превратом у фебруару [[1948]]; заводе [[тоталитаризам]], придружују земљу [[совјетски блок|совјетском блоку]] и [[1960]]. године мењају име у \'\'Чехословачка социјалистичка република\'\' (ЧССР). Широки покрет за либерализацију [[1968]], и напори вођства чехословачке комунистичке партије да реформишу систем и створе \"социјализам са људским ликом\", познати под називом [[Прашко пролеће]], угушени су [[21. август]]а војном интервенцијом снага [[Совјетски савез|Совјетског савеза]] и свих осталих земаља [[Варшавски уговор|Варшавског уговора]] (изузев [[Румунија|Румуније]]). (Чеси и даље памте подршку коју су тада имали из [[СФРЈ]].) [[1. јануар]]а [[1969]]. ступио је на снагу и Закон о [[федерација|федерализацији]] ЧССР, којим је земља и формално устројена као федерација две народне (чешке и словачке) социјалистичке републике.\n\nДо демократских промена у Чехословачкој долази мирним путем, после [[сомотска револуција|сомотске револуције]] [[17. новембар|17. новембра]] [[1989]]., када је комунистички конгрес за председника изабрао [[књижевник]]а и [[дисидент]]а [[Вацлав Хавел|Вацлава Хавела]]. [[1990]]. године из имена обе републике одстрањен је придев \"социјалистичка\", а почетком пролећа исте године заједничка држава је преименована: у \'\'Чехословачку Федеративну Републику\'\' (скр. Чехословачку) на чешком језику, односно \'\'Чешко-Словачку Федеративну Републику\'\' (скр. Чешко-Словачку) на словачком. Непуних месец дана касније, [[20. март]]а [[1990]], ЧСФР је поново добила ново пуно име: \'\'Чешка и Словачка Федеративна Република\'\'; различите скраћенице остале су непромењене.\n\nЧехословачка је споразумно престала да постоји [[1. јануар]]а [[1993]]. [[1999]]. године, на педесетом самиту [[НАТО]] пакта, за време [[Агресија НАТО пакта|агресије]] на [[Србија и Црна Гора|Србију и Црну Гору]], Чешка Република је примљена у пуноправно чланство. [[1. мај]]а [[2004]]. године приступила је и [[Европска унија|Европској унији]].\n\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[bg:Чехия]]\n[[ca:Txèquia]]\n[[cs:Česko]]\n[[cy:Y Weriniaeth Tsiec]]\n[[da:Tjekkiet]]\n[[de:Tschechien]]\n[[en:Czech Republic]]\n[[eo:Cxehxio]]\n[[es:Chequia]]\n[[et:Tšehhi]]\n[[fi:Tsekki]]\n[[fr:République Tchèque]]\n[[he:צ\'כיה]]\n[[hr:Češka]]\n[[hu:Csehország]]\n[[ia:Republica Chec]]\n[[id:Ceko]]\n[[io:Chekia]]\n[[it:Repubblica Ceca]]\n[[ja:チェコ]]\n[[la:Cechia]]\n[[lt:Čekija]]\n[[minnan:Česko]]\n[[nds:Tschechien]]\n[[nl:Tsjechië]]\n[[no:Tsjekkia]]\n[[pl:Czechy]]\n[[pt:República Checa]]\n[[ro:Republica Cehă]]\n[[ru:Чехия]]\n[[simple:Czech Republic]]\n[[sk:Česko]]\n[[sl:Češka]]\n[[sv:Tjeckien]]\n[[tr:Çek Cumhuriyeti]]\n[[uk:Чехія]]\n[[zh:捷克共和国]]','За сада само историја, биће и више. Преведено са чешке (и делом енглеске) Википедије. Поучна прича о полувековном замлаћивању са цртицом и бе',269,'Dzordzm','20050307091311','',0,0,0,0,0.713723292441,'79949692908688','20050307091311'); INSERT INTO cur VALUES (937,0,'Рудолф_Бручи','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Рудолф Бручи
\'\'Rudolf Brucci\'\'|\n слика=[[Image:pic24.gif|none|280px]] |\n текст_уз_слику=\'\'композитор\'\'|\n датум_рођења=[[1917]]. |\n место_рођења=[[Загреб]] |\n датум_смрти=[[30. октобар]], [[2002]]. |\n место_смрти=[[Нови Сад]]\n}}\n\n[[Композитор]] хрватског порекла рођен у [[Загреб|Загребу]] [[1917]]. године. Био је ожењен славном југословенском оперском певачицом [[Олга Бручи|Олгом Бручи]]. Свој уметнички рад је започео свирајући [[виола|виолу]] у различитим оркестрима од кабаретских ансамбала до симфонијских оркестара. Након што се преселио у Београд, Бручи је са тридесет година почео да студира композицију као једини студент тада већ увелико славног композитора [[Петар Бингулац|Петра Бингулца]] (који је сам био студент познатог француског композитора Винсента д\'Индија (\'\'Vincent d\'Indy\'\')). Касније (1954.-55.) је наставио студије код бечког [[додекафонија|додекафонисте]] Алфреда Ула (\'\'Alfred Uhl\'\').\n\nОдлучујући тренутак у његовој каријери композитора је било освајање првог места на међународном такмичењу композитора Краљице Елизабете Белгијске у [[Брисел]]у [[1965]]., са симфонијом \'\'Леста\'\'. Ову награду је освојио у конкуренцији више од 250 композитора из 26 земаља.\n\nСедамдесетих година 20. века Бручи је пресудно утицао на успон Академије уметности у [[Нови Сад|Новом Саду]] чији је био и први декан, која је имала најквалитетнију катедру за музику у бившој Југославији (са академијом је чак и Алфред Шнитке (\'\'Alfred Schnittke\'\') потписао уговор). Као музички делатник, оставио је дубок траг на новосадској музичкој сцени учествујући у оснивању нове зграде опере, и радећи на оснивању филхармоније и средње музичке школе. Био је један од оснивача Војовђанске академије наука и уметности (ВАНУ), и након њеног утапања у Српску академију, био је један од академика који су се залагали за њено поновно оснивање.\n\nУ центру његовог музичког рада је увек био симфонијски оркестар за који је и написао своја најбоља дела. Осим већ поменуте \'\'Симфоније Леста\'\', \'\'Трећа Симофнија\'\' је једно од његових најквалитетнијих дела, а следе симфонијска поема \'\'Маскал\'\', \'\'Метаморфозе B-A-C-H\'\' за гудаче, балети \'\'Катарина Измајлова\'\', \'\'Златни Демон\'\', \'\'Кирка\'\', кантата \'\'Војводина\'\' на стихове Мирослава Антића и његове [[опера|опере]] \'\'Прометеј\'\' и \'\'[[Гилгамеш (опера)|Гилгамеш]]\'\'.\n\nБручијев музички језик је дубоко укорењен у музичку традицију Балкана, у најширем смислу: од јединствене [[Истарска музичка лествица|Истарске лествице]] у \'\'Трећој симфонији\'\' до бугарских ритмичких структура у симфонијској поеми \'\'Маскал\'\'. Уз ову основу, може се приметити њено успешно спајање са новијим музичким изразима, са посебним освртом на додекафонијске технике, као и композиторске технике и естетику карактеристиче за Нову Пољску Школу. Истовремено, Бручи се увек истицао као велики композитор симфонијске музике, у чему је био високо цењен и успешан.\n\nРудолф Бручи је преминуо у Новом Саду, [[30. октобар|30. октобра]] [[2002]]. године у 85. години живота.\n\n[[Category:Композитори|Бручи, Рудолф]]\n[[Category:Домаћи композитори|Бручи, Рудолф]]\n\n[[en:Rudolf Brucci]]\n[[hr:Rudolf Brucci]]','',49,'Zorba','20050213132348','',0,0,1,0,0.778618871131,'79949786867651','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (938,0,'Гилгамеш_(опера)','\'\'\'Гилгамеш\'\'\' (у немачкој верзији \'\'Gilgamesch\'\'), [[опера]] у три чина [[Рудолф Бручи|Рудолфа Бручија]]\n\n==\'\'\'[[Либрето]]\'\'\'==\nпрема [[Еп о Гилгамешу|сумерско-вавилонском епу]] [[либрето]] написао Арсеније Арса Милошевић\n\n==\'\'\'Праизведба\'\'\'==\n[[2. новембар]] [[1986]]., [[Нови Сад]] у \'\'[[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]]\'\'\n\n==\'\'\'Време и место\'\'\'==\nПростор у време дешавања Епа у време владавине краља Гилгамеша, у време настанка Човечанства, увек и свуда\n\n==\'\'\'Ликови и улоге\'\'\'==\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\"\n|\'\'\'[[Гилгамеш]]\'\'\'\n|\'\'сумерски краљ\'\'\n|\'\'\'баритон\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'[[Енкиду]]\'\'\'\n|\'\'његов пријатељ и побратим\'\'\n|\'\'\'тенор\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'Девојка\'\'\'\n|\'\'свештеница у храму богиње Иштар\'\'\n|\'\'\'сопран\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'Ришат\'\'\'\n|\'\'Гилгамешова мајка\'\'\n|\'\'\'мецосопран\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'[[Иштар]]\'\'\'\n|\'\'сумерска богиња љубави и плодности\'\'\n|\'\'\'мецосопран\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'[[Сидури Сабиту]]\'\'\'\n|\'\'чувар улаза у Врт Богова и њихова пехарница\n|\'\'\'колоратурни сопран\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'[[Аруру]]\'\'\'\n|\'\'сумерска богиња стварања\'\'\n|\'\'\'сопран\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'[[Утнапиштим]]\'\'\'\n|\'\'Гилгамешов праотац\'\'\n|\'\'\'дубоки бас\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'Утнапиштимова жена\'\'\'\n| \n|\'\'\'мецосопран\'\'\' \n| \n|-\n|\'\'\'Ловац\'\'\'
\'\'\'[[Ур-Шанаби]]\'\'\'\n|
\'\'Утнапиштимов бродар\'\'\n|\'\'\'тенор\'\'\'
\'\'\'тенор\'\'\'\n|један певач\n|-\n|\'\'\'I Свештеник\'\'\'\n| \n|\'\'\'тенор\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'II Свештеник\'\'\'\n| \n|\'\'\'бас\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'[[Ану]]\'\'\'
\'\'\'[[Еа (божанство)|Еа]]\'\'\'
\'\'\'[[Шамаш]]\'\'\'\n|\'\'сумерски бог Неба\'\'
\'\'сумерски бог воде и мудрости\'\'
\'\'сумерски бог Сунца\'\'\n|\'\'\'бас\'\'\'
\'\'\'бас\'\'\'
\'\'\'бас\'\'\'\n|један певач
(преко звучника)
\n|-\n|\'\'\'Човек Шкорпион\'\'\'\n| \n|\'\'\'мушки глас\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'Жена Шкорпион\'\'\'\n| \n|\'\'\'женски глас\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'[[Хумбаба]]\'\'\'\n|\'\'демон\'\'\n|\'\'\'робот\'\'\'\n|\n|-\n|\'\'\'Змија\'\'\'\n|\n|\'\'\'играчица\'\'\'\n|\n|}\n\nнарод - војници - стражари - свештеници - свештенице - девице у служби Иштар - играчице\n\n==\'\'\'Оркестар\'\'\'==\n[[Слика:001.jpg|thumb|Нотни пример - Почетак I чина (клавирски извод)]]\n*3 [[Флаута|Flauti]], [[Флаута|Piccolo Flauta]], 2 [[Обоа|Oboi]], [[Енглески рог|Corno Inglese]], 2 [[Кларинет|Clarinetti]] (II muta in [[Кларинет|Eb Clarinetto]]), [[Бас кларинет|Clarinetto Basso]] (muta in [[Кларинет|Eb Clarinetto]]), 2 [[Фагот|Fagotti]]
\n*4 [[Хорна|Corni]] in F, 3 [[Труба|Trombe]] in C, 3 [[Тромбон|Trobmoni]], [[Туба|Tuba]]\n*[[Тимпани|Timpani]]\n*Percussioni:[[Добош|Tamburo]], [[Томс|TomToms]], [[Велики бубањ|Gran Cassa]], 3 [[Чинели|Cinelli]], 4 [[Темплблок|Templblocks]], [[Маракас|Maracas]], [[Триангл|Triangolo]], [[ТамТам|TamTam]], [[Вибрафон|Vibraphono]], [[Ксилофон|Xilophono]], [[Звона|Campane]], [[Бич|Frusta]]\n*[[Челеста|Celesta]], [[Глокншпил|Glockenspiel]], [[Харфа|Arpa]]\n*I [[Виолина|Violini]], II [[Виолина|Violini]], [[Виола|Viole]], [[Виолончело|Violoncelli]], [[Контрабас|Contrabassi]]\n\n==\'\'\'Спољашње повезнице\'\'\'==\n*\'\'\'\'\'[[Либрето]]\'\'\'\'\'\n**[http://sr.wikibooks.org/Гилгамеш_(либрето) Либрето опере на \'\'sr.wikibooks.org\'\']\n\n[[Category:Опере]]\n\n[[en:Gilgamesh (opera)]]\n[[hr:Gilgameš (opera)]]','/* \'\'\'Ликови и улоге\'\'\' */',49,'Zorba','20050301215520','',0,0,1,0,0.176342107903,'79949698784479','20050301215520'); INSERT INTO cur VALUES (939,6,'Pic24.gif','Рудолф Бручи','Рудолф Бручи',49,'Zorba','20040211232548','',0,0,0,1,0.583523357830498,'79959788767451','20050213132350'); INSERT INTO cur VALUES (940,6,'001.jpg','Нотни пример - почетак I чина (клавирски извод)','Нотни пример - почетак I чина (клавирски извод)',49,'Zorba','20040212001422','',0,0,0,1,0.640858586543108,'79959787998577','20050301215534'); INSERT INTO cur VALUES (941,0,'Петар_Коњовић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Петар Коњовић
Petar Konjović|\n слика=[[Image:Petar_Konjovic.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=\'\'композитор\'\'|\n датум_рођења=[[5. мај]] [[1883]].|\n место_рођења=[[Чуруг]], [[Банат]]|\n датум_смрти=[[1. октобар]], [[1970]]. |\n место_смрти=[[Београд]], [[СФР Југославија]]\n}}\n\n\'\'\'Петар Коњовић\'\'\', српски композитор класичне музике, рођен је у Чуругу, а гимназију је похађао у [[Нови Сад|Новом Саду]], да би, завршивши четврти разред, прешао у Српску учитељску школу у [[Сомбор|Сомбору]], у то време једно од жаришта музичког живота на овоме подручју. Као пре тога [[Јосиф Маринковић|Јосифу Маринковићу]], и Коњовићу је музику предавао Драгутин Блажек, искусни хоровођа и музички писац. Коњовић је брзо стао пред хор, а Сомбор је чувен по неговању овог типа музике, да би убрзо, већ 1903. написао и свој први опус - [[опера|оперу]] \'\'[[Женидба Милошева|Женидба Милоша Обилића]]\'\' (или другде \'\'[[Женидба Милошева]]\'\'), поштапајући се уџбеницима који су му били при руци и Веберовим \'\'[[Чаробни стрелац|Чаробним стрелцем]]\'\'. Његов савременик и друг, Вељко Петровић овако говори:\n\n:\'\'\"Када је млади Коњовић, чупав и намргођен као што пристоји младим Титанима, дириговао своју литургију, у којој је било вероватно и вагнеровских и дебисијевских призвука, омладина, другови извођачи или остали, галерија и клака, били су одушевљени и славодобитни. Старији су, разуме се, махали главом, а чувени церемонијалац и парадош, прота Купусаревић је из олтара довикнуо: - Ово није опера!\"\'\'.\n\nКада се Коњовић са мучном, аскетски стеченом уштеђевином и са десетак кила композиција, међу њима и са читавом опером, појавио пред ректором Прашког конзерваторијума, овај се исто тако зачудио, подсмехнуо, чувши да овај панонац-балканац може с то мало новаца да изгура само двадесет месеци. Па ипак, прелистао је партитуре и утврдио \"да га треба пустити одмах у другу годину\". Било је то [[1904]]. године.\n\n[[Слика:Zenidba_Miloseva_(1923).jpg|thumb|Сцена из опере „[[Женидба Милошева]]“, [[Народно позориште (Београд)|Народно позориште]], [[Београд]] ([[1923]].)]]\nДве године потом, ангажован је као хоровођа и наставник у [[Земун|Земуну]], да би касније предавао у Српској музичкој школи у [[Београд|Београду]], све до I светског рата, када се враћа у [[Сомбор]]. Ту прерађује своју прву оперу, која, тако измењена, праизведбу доживљава у [[Загреб|Загребу]], али због ратне цензуре, као \'\'[[Женидба Милошева|Вилин вео]]\'\'. После дужности инспектора за музику у Министарству просвете (1921.) постаје директор Опере у [[Загреб|Загребу]] (до [[1926]].), да би након тога био управник позоришта у [[Осијек|Осијеку]], па у [[Сплит|Сплиту]] и [[Нови Сад|Новом Саду]]. 1933. се враћа у [[Загреб]] где остаје до 1939. када је постављен за професора Музичке академије у [[Београд|Београду]], чији касније постаје и ректор. 1946. је изабран у звање редовног члана Српске академије наука и уметности (САНУ), на челу чијег се Музиколошког института налазио од [[1948]]. до [[1954]]. године.\n\nИзвор Коњовићеве инспирације се налази у фолклору, а своје естетске принципе је изнео у својим студијама и написима. Задојен у младости вокалном музиком, годинама везан уз сцену, Коњовић као стваралац најчешће посеже за вокалним или вокално-инструменталним делима, у којима постиже и своја најбоља остварења. Он се у њој доследно ослања на музику говора, па чак проширује тај поступак на инструментални део. У целини узевши, његово се стваралаштво надовезује на реализам [[Модест Петрович Мусоргски|Мусоргског]] (М.П. Мусоргский) и [[Александар Бородин|Бородина]] (А. Бородын), а посебно на [[Леош Јаначек|Леоша Јаначека]] (Leoš Janáček), но у исти мах и на [[Сетван Ст. Мокрањац|Мокрањца]], оца националне музике у Србији.\n\nНа подручју инструменталне музике, Коњовић није пружио много дела, али се међу њима истичу \'\'Симфонија у c-mollu\'\' из [[1907]]., \'\'Јадрански капричо\'\' за виолину и оркестар ([[1933]].), симфонијска поема \'\'Макар Чудра\'\' (према [[Максим Горки|Горком]], [[1944]].), два гудачка квартета (d-moll и f-moll) и као чегово најзначајније дело \'\'Симфонијски триптихон\'\' \'\'[[Коштана]]\'\', састављен из инструменталних делова његове истоимене [[опера|опере]]: интерлудија између I и II чина (Собина), прелудиј V слике (Кестенова гора) и балетских нумера (Велика чочечка игра).\n\nПоред бројних хорова и соло песама, Коњовић је написао и пет[[опера]]: оперски првенац „\'\'[[Женидба Милошева]]\'\'” („\'\'[[Женидба Милошева|Вилин вео]]\'\'”), затим „\'\'[[Кнез од Зете (опера)|Кнез од Зете]]\'\'” (према Лази Костићу, [[1929]].), „\'\'[[Коштана (опера)|Коштана]]\'\'” ([[1931]]., прерађена [[1940]]. и [[1949]].), комична опера „\'\'[[Сељаци]]\'\'” (према Веселиновићевом \'\'[[Ђидо|Ђиду]]\'\', [[1952]].) и последња опера „\'\'[[Отаџбина]]\'\'” (према [[Иво Војновић|Војновићевом]] спеву \'\'Смрт мајке Југовића\'\').\n\n*\'\'према \"Музички лексикон\", Илија Врсајков\'\'\n\n[[Category:Композитори|Коњовић, Петар]]\n[[Category:Домаћи композитори|Коњовић, Петар]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]','',49,'Zorba','20050209215228','',0,0,1,0,0.734409037388,'79949790784771','20050312155621'); INSERT INTO cur VALUES (942,0,'Мирослав_Штаткић','Мирослав Штаткић (Miroslav Štatkić) ([[1951]].)\nкомпозитор и музички педагог\n\n=Опус=\n==Симфоније==\n*Атос\n*Сеобе\n*Алфа\n\n==[[Опера|Опере]]==\n*Ленка Дунђерска\n*Теодора\n*Бој на Косову\n\n==Електро-акустична музика==\n*Јапан\n*Дрво живота\n*Библијске приче\n\n[[Category:Композитори|Штаткић, Мирослав]]\n[[Category:Домаћи композитори|Штаткић, Миролсави]]','',49,'Zorba','20041217230351','',0,0,1,0,0.461730503227,'79958782769648','20041217230351'); INSERT INTO cur VALUES (943,2,'Romanm','{{Template:савети за новог корисника}}\n\n==Romanm је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2003-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-2000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-3000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-5000.png]]\n|}\n[[Category:Српска википедијанска споменица 2003. године|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 2000. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 3000. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 5000. измене|Р]]\n{{Страни Википедијанци који учествују у раду српске Википедије|име=Romanm}}\n[[en:User:romanm]]\n[[sl:Uporabnik:Romanm]]','/* Romanm је носилац следећих српских википедијанских споменица: */',124,'Милош','20050309024858','',0,0,1,0,0.368186222095,'79949690975141','20050309024858'); INSERT INTO cur VALUES (944,1,'Никола_Тесла','Да се не заборави: Никола је \'\'Тесла\'\', а јединица за магнетну индукцију је \'\'тесла\'\'. Исто као што је Исак \'\'Њутн\'\', а јединица за силу \'\'њутн\'\'.','',0,'62.166.182.223','20040214150900','',0,0,0,1,0.703574334599,'79959785849099','20040214150900'); INSERT INTO cur VALUES (945,0,'ASCII','Текст на енглеском док се неко не накани да напише нешто о ASCII-ју илити Аскију. Ко крене да преводи/пише, нека се пријави да се не би дуплирао посао. --[[Корисник:Милош|Милош]] 16:18, 20 Јул 2004 (CEST)\n\n----\n\n[[Image:ascii.png|frame|These ASCII characters, depicted here as glyphs in a simple, bitmap font, have consecutive code values, 89 to 101 inclusive. Between the capital letters and the small letters are six punctuation characters.]]\n\n\'\'\'ASCII\'\'\' (\'\'\'A\'\'\'merican \'\'\'S\'\'\'tandard \'\'\'C\'\'\'ode for \'\'\'I\'\'\'nformation \'\'\'I\'\'\'nterchange, generally pronounced /\"{ski/ ([[X-SAMPA]])) is a [[character set]] and a [[character encoding]] based on the [[Roman alphabet]] as used in modern [[English language|English]] and other Western European languages. It is most commonly used by [[computer]]s and other communication equipment to represent text and by control devices that work with text.\n\n==Overview==\nLike other character representation computer [[code]]s, ASCII specifies a correspondence between digital bit patterns and the symbols/glyphs of a written language, thus allowing [[digital]] devices to communicate with each other and to process, store, and communicate character-oriented information. The ASCII character encoding, or a compatible extension (see below), is used on nearly all common computers, especially [[personal computer]]s and [[workstation]]s. The preferred [[MIME]] name for this encoding is \"US-ASCII\".\n\nASCII is, strictly, a seven-[[bit]] code, meaning that it uses the bit patterns representable with seven binary digits (a range of 0 to 127 decimal) to represent character information. At the time ASCII was introduced, many computers dealt with eight-bit groups ([[byte]]s or, more specifically, [[octet]]s) as the smallest unit of information; the eighth bit was commonly used as a [[parity]] bit for error checking on communication lines or other device-specific functions. Machines which did not use parity typically set the eighth bit to zero, though some systems such as [[PRIME]] machines running [[PRIMOS]] set the eighth bit of ASCII characters to one.\n\nASCII does not specify any way to include information about the conceptual structure or appearance of a piece of text. That requires other standards, such as those specifying [[markup language]]s. Conceptual structure can be included using [[XML]] and appearance can be specified by using [[HTML]] for relatively simple things, [[SGML]] for more complex things, or [[PostScript programming language|PostScript]], [[Display PostScript]], or [[TeX]] for advanced layout and font control.\n\nASCII was first published as a standard in [[1963]] by the American Standards Association (ASA), which later became [[ANSI]]. There are many variations of ASCII, but its present, most widely-used form is ANSI X3.4-1986, also standardized as [[European Computer Manufacturers Association|ECMA]]-6, [[ISO]]/IEC 646:1991 International Reference Version, [[ITU-T]] Recommendation T.50 (09/92), and [[Request for Comments|RFC]] 20. It is embedded in its probable replacement, [[Unicode]], as the \'lowest\' 128 characters. ASCII is considered by some the most successful software standard ever promulgated. \n\nHistorically, ASCII developed from [[telegraph|telegraphic codes]] and its first commercial use was as a 7-bit teleprinter code promoted by Bell data services. The Bell System had been planning to use a 6-bit code derived from [[Fieldata]] that added punctuation and lower-case letter to the earlier 5-bit [[Baudot code|Baudot]] teleprinter code but was persuaded to instead join the [[American National Standards Institute|ASA]] subcommittee that was developing ASCII. Baudot helped in the automation of sending and receiving of telegraphic messages, and took many features from [[Morse code]]; it was however, a constant length code unlike Morse code. Compared to earlier telegraph codes, the proposed Bell code and ASCII were both reordered for more convenient sorting (ie, alphabetization) of lists, and added features for devices other than teleprinters. Some ASCII features, including the \'ESCape sequence\', were due to [[Bob Bemer]].\n\n===ASCII control characters===\nThe first thirty-two codes (numbers 0-31 decimal) in ASCII are reserved for [[control character]]s: codes that were not originally intended to carry information, but rather to control devices (such as [[computer printer|printer]]s) that make use of ASCII. For example, character 10 represents the \"line feed\" function (which causes a printer to advance its paper), and character 27 represents the \"escape\" key found on the top left of common [[keyboard]]s.\n\nCode 127 (all seven bits on) is another special character known as \"delete\" or \"rubout\". Though its function is similar to that of other control characters, this pattern was used so that it could be used to \"erase\" a section of [[punched tape|paper tape]], a popular storage medium until the 80\'s, by punching all possible holes at a particular character position. \n\nMany of the ASCII control codes are to mark data packets, or to control a data transmission protocol (i.e., ENQuiry (effectively, \"any stations out there?\"), ACKnowledge, Negative AcKnowledge, Start Of Header, Start Of Text, End Of Text, etc). ESCape and SUBstitute permit a communications protocol to, for instance, mark binary data so that if it contains codes with the same pattern as a protocol character, the code will be processed as data.\n\nThe separator characters (Record Separator, etc.) were intended for use with magnetic tape systems.\n\nXON and XOFF are common interpretations of two of the Device Control characters and are generally used to throttle data flow to a slow device, such as a printer, from a fast device, such as a computer so data does not overrun and be lost.\n\nEarly users of ASCII adopted some of the control codes to represent \"meta-information\" such as end-of-line, start/end of a data element, and so on. These assignments often conflict, so part of the effort in converting data from one format to another is making the correct meta-information transformations. For example, the character(s) representing end-of-line (\"[[new line]]\") in text data files/streams vary from [[operating system]] to operating system. When moving files from one system to another, these characters must be recognized as end-of-line markers and converted appropriately.\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|- valign=\"bottom\"\n!Binary\n!Decimal\n!Hex\n!Abbreviation\n!Printable
Representation\n!Keyboard
Access\n!Name/Meaning\n|-\n|0000 0000\n|align=\"center\"|0\n|align=\"center\"|00\n|align=\"center\"|NUL\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␀\n|^@\n|Null character\n|-\n|0000 0001\n|align=\"center\"|1\n|align=\"center\"|01\n|align=\"center\"|SOH\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␁\n|^A\n|Start of Header\n|-\n|0000 0010\n|align=\"center\"|2\n|align=\"center\"|02\n|align=\"center\"|STX\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␂\n|^B\n|Start of Text\n|-\n|0000 0011\n|align=\"center\"|3\n|align=\"center\"|03\n|align=\"center\"|ETX\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␃\n|^C\n|End of Text\n|-\n|0000 0100\n|align=\"center\"|4\n|align=\"center\"|04\n|align=\"center\"|EOT\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␄\n|^D\n|End of Transmission\n|-\n|0000 0101\n|align=\"center\"|5\n|align=\"center\"|05\n|align=\"center\"|ENQ\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␅\n|^E\n|Enquiry\n|-\n|0000 0110\n|align=\"center\"|6\n|align=\"center\"|06\n|align=\"center\"|ACK\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␆\n|^F\n|Acknowledgement\n|-\n|0000 0111\n|align=\"center\"|7\n|align=\"center\"|07\n|align=\"center\"|BEL\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␇\n|^G\n|Bell\n|-\n|0000 1000\n|align=\"center\"|8\n|align=\"center\"|08\n|align=\"center\"|BS\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␈\n|^H\n|Backspace\n|-\n|0000 1001\n|align=\"center\"|9\n|align=\"center\"|09\n|align=\"center\"|HT\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␉\n|^I\n|Horizontal [[Tab]]\n|-\n|0000 1010\n|align=\"center\"|10\n|align=\"center\"|0A\n|align=\"center\"|LF\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␊\n|^J\n|[[Line feed]]\n|-\n|0000 1011\n|align=\"center\"|11\n|align=\"center\"|0B\n|align=\"center\"|VT\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␋\n|^K\n|Vertical Tab\n|-\n|0000 1100\n|align=\"center\"|12\n|align=\"center\"|0C\n|align=\"center\"|FF\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␌\n|^L\n|[[Form Feed]]\n|-\n|0000 1101\n|align=\"center\"|13\n|align=\"center\"|0D\n|align=\"center\"|CR\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␍\n|^M\n|[[Carriage return]]\n|-\n|0000 1110\n|align=\"center\"|14\n|align=\"center\"|0E\n|align=\"center\"|SO\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␎\n|^N\n|Shift Out\n|-\n|0000 1111\n|align=\"center\"|15\n|align=\"center\"|0F\n|align=\"center\"|SI\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␏\n|^O\n|Shift In\n|-\n|0001 0000\n|align=\"center\"|16\n|align=\"center\"|10\n|align=\"center\"|DLE\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␐\n|^P\n|Data Link Escape\n|-\n|0001 0001\n|align=\"center\"|17\n|align=\"center\"|11\n|align=\"center\"|DC1\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␑\n|^Q\n|Device Control 1 -- oft. XON \n|-\n|0001 0010\n|align=\"center\"|18\n|align=\"center\"|12\n|align=\"center\"|DC2\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␒\n|^R\n|Device Control 2\n|-\n|0001 0011\n|align=\"center\"|19\n|align=\"center\"|13\n|align=\"center\"|DC3\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␓\n|^S\n|Device Control 3 -- oft. XOFF\n|-\n|0001 0100\n|align=\"center\"|20\n|align=\"center\"|14\n|align=\"center\"|DC4\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␔\n|^T\n|Device Control 4\n|-\n|0001 0101\n|align=\"center\"|21\n|align=\"center\"|15\n|align=\"center\"|NAK\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␕\n|^U\n|Negative Acknowledgement\n|-\n|0001 0110\n|align=\"center\"|22\n|align=\"center\"|16\n|align=\"center\"|SYN\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␖\n|^V\n|Synchronous Idle\n|-\n|0001 0111\n|align=\"center\"|23\n|align=\"center\"|17\n|align=\"center\"|ETB\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␗\n|^W\n|End of Trans. Block\n|-\n|0001 1000\n|align=\"center\"|24\n|align=\"center\"|18\n|align=\"center\"|CAN\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␘\n|^X\n|Cancel\n|-\n|0001 1001\n|align=\"center\"|25\n|align=\"center\"|19\n|align=\"center\"|EM\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␙\n|^Y\n|End of Medium\n|-\n|0001 1010\n|align=\"center\"|26\n|align=\"center\"|1A\n|align=\"center\"|SUB\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␚\n|^Z\n|Substitute\n|-\n|0001 1011\n|align=\"center\"|27\n|align=\"center\"|1B\n|align=\"center\"|ESC\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␛\n|^[ or ESC\n|Escape\n|-\n|0001 1100\n|align=\"center\"|28\n|align=\"center\"|1C\n|align=\"center\"|FS\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␜\n|^\\\n|File Separator\n|-\n|0001 1101\n|align=\"center\"|29\n|align=\"center\"|1D\n|align=\"center\"|GS\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␝\n|^[\n|Group Separator\n|-\n|0001 1110\n|align=\"center\"|30\n|align=\"center\"|1E\n|align=\"center\"|RS\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␞\n|^^\n|Record Separator\n|-\n|0001 1111\n|align=\"center\"|31\n|align=\"center\"|1F\n|align=\"center\"|US\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␟\n|^_\n|Unit Separator\n|-\n|0111 1111\n|align=\"center\"|127\n|align=\"center\"|7F\n|align=\"center\"|DEL\n|align=\"center\" style=\"font-family:\'lucida sans unicode\',\'arial unicode ms\'\"|␡\n|DEL or Backspace\n|Delete\n|}\n\nIn the table above, the fifth column contains glyphs reserved for representing control codes in a data stream, ie, when they must be printed or displayed rather than (or in addition to) causing action; your browser, (i.e., your HTML user agent) may require the installation of additional fonts in order to display them.\n\nThe sixth column shows the key combinations traditionally used to input control characters from a keyboard. In this column, a caret (\"^\") represents the \"Control\"/\"Ctrl\" key, which must be held down while pressing the next key, e.g. \"^Z\" means to hold down Ctrl while pressing the Z key. This notation is also sometimes used by software as a printable representation of control characters that could not be processed.\n\nIn some systems on the Internet, there is a history of the DEL control code being converted to BS in transit to a remote server. If the code was received in a text editor that did not know what do with it, the result was often \"^H\" appearing where the user intended to delete previous characters. \"^H\" persists in messages today as a deliberate humorous device, e.g. \"there\'s a sucker^H^H^H^H^H^H^H potential customer born every minute\".\n\n===ASCII printable characters===\nCode 32 is the [[Space (punctuation)|\"space\" character]], denoting the space between words, which is produced by the large space bar of a keyboard. Codes 33 to 126 are called the printable characters, which represent letters, digits, punctuation marks, and a few miscellaneous symbols. \n\nSeven bit ASCII provided seven \"national\" characters and, if the combined hardware and software permit, can use overstrikes to simulate some additional international characters: a BackSpace can be followed with the grave accent (which the American and British standards, but only the American and British standards, also call \"opening single quotation mark\"), a tilde, or a breath mark (inverted vel).\n\n\n{| border=\"0\" cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|- valign=\"top\"\n|\n{| border=\"1\" cellspacing=\"0\" cellpadding=\"2\"\n|- valign=\"bottom\"\n!Binary\n!Decimal\n!Hex\n!Graphic\n|-\n|0010 0000\n|align=\"center\"|32\n|align=\"center\"|20\n|align=\"center\"|[[Space (punctuation)|(blank)]] (␠)\n|-\n|0010 0001\n|align=\"center\"|33\n|align=\"center\"|21\n|align=\"center\"|[[Exclamation mark|!]]\n|-\n|0010 0010\n|align=\"center\"|34\n|align=\"center\"|22\n|align=\"center\"|\"\n|-\n|0010 0011\n|align=\"center\"|35\n|align=\"center\"|23\n|align=\"center\"|[[Number sign|#]]\n|-\n|0010 0100\n|align=\"center\"|36\n|align=\"center\"|24\n|align=\"center\"|$\n|-\n|0010 0101\n|align=\"center\"|37\n|align=\"center\"|25\n|align=\"center\"|%\n|-\n|0010 0110\n|align=\"center\"|38\n|align=\"center\"|26\n|align=\"center\"|[[Ampersand|&]]\n|-\n|0010 0111\n|align=\"center\"|39\n|align=\"center\"|27\n|align=\"center\"|[[Apostrophe (punctuation)|\']]\n|-\n|0010 1000\n|align=\"center\"|40\n|align=\"center\"|28\n|align=\"center\"|(\n|-\n|0010 1001\n|align=\"center\"|41\n|align=\"center\"|29\n|align=\"center\"|)\n|-\n|0010 1010\n|align=\"center\"|42\n|align=\"center\"|2A\n|align=\"center\"|[[Asterisk|*]]\n|-\n|0010 1011\n|align=\"center\"|43\n|align=\"center\"|2B\n|align=\"center\"|+\n|-\n|0010 1100\n|align=\"center\"|44\n|align=\"center\"|2C\n|align=\"center\"|[[Comma (punctuation)|,]]\n|-\n|0010 1101\n|align=\"center\"|45\n|align=\"center\"|2D\n|align=\"center\"|[[Hyphen|-]]\n|-\n|0010 1110\n|align=\"center\"|46\n|align=\"center\"|2E\n|align=\"center\"|[[Full stop|.]]\n|-\n|0010 1111\n|align=\"center\"|47\n|align=\"center\"|2F\n|align=\"center\"|[[Slash (punctuation)|/]]\n|-\n|0011 0000\n|align=\"center\"|48\n|align=\"center\"|30\n|align=\"center\"|0\n|-\n|0011 0001\n|align=\"center\"|49\n|align=\"center\"|31\n|align=\"center\"|1\n|-\n|0011 0010\n|align=\"center\"|50\n|align=\"center\"|32\n|align=\"center\"|2\n|-\n|0011 0011\n|align=\"center\"|51\n|align=\"center\"|33\n|align=\"center\"|3\n|-\n|0011 0100\n|align=\"center\"|52\n|align=\"center\"|34\n|align=\"center\"|4\n|-\n|0011 0101\n|align=\"center\"|53\n|align=\"center\"|35\n|align=\"center\"|5\n|-\n|0011 0110\n|align=\"center\"|54\n|align=\"center\"|36\n|align=\"center\"|6\n|-\n|0011 0111\n|align=\"center\"|55\n|align=\"center\"|37\n|align=\"center\"|7\n|-\n|0011 1000\n|align=\"center\"|56\n|align=\"center\"|38\n|align=\"center\"|8\n|-\n|0011 1001\n|align=\"center\"|57\n|align=\"center\"|39\n|align=\"center\"|9\n|-\n|0011 1010\n|align=\"center\"|58\n|align=\"center\"|3A\n|align=\"center\"|[[Colon (punctuation)|:]]\n|-\n|0011 1011\n|align=\"center\"|59\n|align=\"center\"|3B\n|align=\"center\"|[[Semicolon|;]]\n|-\n|0011 1100\n|align=\"center\"|60\n|align=\"center\"|3C\n|align=\"center\"|<\n|-\n|0011 1101\n|align=\"center\"|61\n|align=\"center\"|3D\n|align=\"center\"|=\n|-\n|0011 1110\n|align=\"center\"|62\n|align=\"center\"|3E\n|align=\"center\"|>\n|-\n|0011 1111\n|align=\"center\"|63\n|align=\"center\"|3F\n|align=\"center\"|[[Question mark|?]]\n|}\n| \n|\n{| border=\"1\" cellspacing=\"0\" cellpadding=\"2\"\n|- valign=\"bottom\"\n!Binary\n!Decimal\n!Hex\n!Graphic\n|-\n|0100 0000\n|align=\"center\"|64\n|align=\"center\"|40\n|align=\"center\"|[[Commercial at|@]]\n|-\n|0100 0001\n|align=\"center\"|65\n|align=\"center\"|41\n|align=\"center\"|A\n|-\n|0100 0010\n|align=\"center\"|66\n|align=\"center\"|42\n|align=\"center\"|B\n|-\n|0100 0011\n|align=\"center\"|67\n|align=\"center\"|43\n|align=\"center\"|C\n|-\n|0100 0100\n|align=\"center\"|68\n|align=\"center\"|44\n|align=\"center\"|D\n|-\n|0100 0101\n|align=\"center\"|69\n|align=\"center\"|45\n|align=\"center\"|E\n|-\n|0100 0110\n|align=\"center\"|70\n|align=\"center\"|46\n|align=\"center\"|F\n|-\n|0100 0111\n|align=\"center\"|71\n|align=\"center\"|47\n|align=\"center\"|G\n|-\n|0100 1000\n|align=\"center\"|72\n|align=\"center\"|48\n|align=\"center\"|H\n|-\n|0100 1001\n|align=\"center\"|73\n|align=\"center\"|49\n|align=\"center\"|I\n|-\n|0100 1010\n|align=\"center\"|74\n|align=\"center\"|4A\n|align=\"center\"|J\n|-\n|0100 1011\n|align=\"center\"|75\n|align=\"center\"|4B\n|align=\"center\"|K\n|-\n|0100 1100\n|align=\"center\"|76\n|align=\"center\"|4C\n|align=\"center\"|L\n|-\n|0100 1101\n|align=\"center\"|77\n|align=\"center\"|4D\n|align=\"center\"|M\n|-\n|0100 1110\n|align=\"center\"|78\n|align=\"center\"|4E\n|align=\"center\"|N\n|-\n|0100 1111\n|align=\"center\"|79\n|align=\"center\"|4F\n|align=\"center\"|O\n|-\n|0101 0000\n|align=\"center\"|80\n|align=\"center\"|50\n|align=\"center\"|P\n|-\n|0101 0001\n|align=\"center\"|81\n|align=\"center\"|51\n|align=\"center\"|Q\n|-\n|0101 0010\n|align=\"center\"|82\n|align=\"center\"|52\n|align=\"center\"|R\n|-\n|0101 0011\n|align=\"center\"|83\n|align=\"center\"|53\n|align=\"center\"|S\n|-\n|0101 0100\n|align=\"center\"|84\n|align=\"center\"|54\n|align=\"center\"|T\n|-\n|0101 0101\n|align=\"center\"|85\n|align=\"center\"|55\n|align=\"center\"|U\n|-\n|0101 0110\n|align=\"center\"|86\n|align=\"center\"|56\n|align=\"center\"|V\n|-\n|0101 0111\n|align=\"center\"|87\n|align=\"center\"|57\n|align=\"center\"|W\n|-\n|0101 1000\n|align=\"center\"|88\n|align=\"center\"|58\n|align=\"center\"|X\n|-\n|0101 1001\n|align=\"center\"|89\n|align=\"center\"|59\n|align=\"center\"|Y\n|-\n|0101 1010\n|align=\"center\"|90\n|align=\"center\"|5A\n|align=\"center\"|Z\n|-\n|0101 1011\n|align=\"center\"|91\n|align=\"center\"|5B\n|align=\"center\"|[\n|-\n|0101 1100\n|align=\"center\"|92\n|align=\"center\"|5C\n|align=\"center\"|[[Backslash|\\]]\n|-\n|0101 1101\n|align=\"center\"|93\n|align=\"center\"|5D\n|align=\"center\"|]\n|-\n|0101 1110\n|align=\"center\"|94\n|align=\"center\"|5E\n|align=\"center\"|^\n|-\n|0101 1111\n|align=\"center\"|95\n|align=\"center\"|5F\n|align=\"center\"|_\n|}\n| \n|\n{| border=\"1\" cellspacing=\"0\" cellpadding=\"2\"\n|- valign=\"bottom\"\n!Binary\n!Decimal\n!Hex\n!Graphic\n|-\n|0110 0000\n|align=\"center\"|96\n|align=\"center\"|60\n|align=\"center\"|[[Grave accent|`]]\n|-\n|0110 0001\n|align=\"center\"|97\n|align=\"center\"|61\n|align=\"center\"|a\n|-\n|0110 0010\n|align=\"center\"|98\n|align=\"center\"|62\n|align=\"center\"|b\n|-\n|0110 0011\n|align=\"center\"|99\n|align=\"center\"|63\n|align=\"center\"|c\n|-\n|0110 0100\n|align=\"center\"|100\n|align=\"center\"|64\n|align=\"center\"|d\n|-\n|0110 0101\n|align=\"center\"|101\n|align=\"center\"|65\n|align=\"center\"|e\n|-\n|0110 0110\n|align=\"center\"|102\n|align=\"center\"|66\n|align=\"center\"|f\n|-\n|0110 0111\n|align=\"center\"|103\n|align=\"center\"|67\n|align=\"center\"|g\n|-\n|0110 1000\n|align=\"center\"|104\n|align=\"center\"|68\n|align=\"center\"|h\n|-\n|0110 1001\n|align=\"center\"|105\n|align=\"center\"|69\n|align=\"center\"|i\n|-\n|0110 1010\n|align=\"center\"|106\n|align=\"center\"|6A\n|align=\"center\"|j\n|-\n|0110 1011\n|align=\"center\"|107\n|align=\"center\"|6B\n|align=\"center\"|k\n|-\n|0110 1100\n|align=\"center\"|108\n|align=\"center\"|6C\n|align=\"center\"|l\n|-\n|0110 1101\n|align=\"center\"|109\n|align=\"center\"|6D\n|align=\"center\"|m\n|-\n|0110 1110\n|align=\"center\"|110\n|align=\"center\"|6E\n|align=\"center\"|n\n|-\n|0110 1111\n|align=\"center\"|111\n|align=\"center\"|6F\n|align=\"center\"|o\n|-\n|0111 0000\n|align=\"center\"|112\n|align=\"center\"|70\n|align=\"center\"|p\n|-\n|0111 0001\n|align=\"center\"|113\n|align=\"center\"|71\n|align=\"center\"|q\n|-\n|0111 0010\n|align=\"center\"|114\n|align=\"center\"|72\n|align=\"center\"|r\n|-\n|0111 0011\n|align=\"center\"|115\n|align=\"center\"|73\n|align=\"center\"|s\n|-\n|0111 0100\n|align=\"center\"|116\n|align=\"center\"|74\n|align=\"center\"|t\n|-\n|0111 0101\n|align=\"center\"|117\n|align=\"center\"|75\n|align=\"center\"|u\n|-\n|0111 0110\n|align=\"center\"|118\n|align=\"center\"|76\n|align=\"center\"|v\n|-\n|0111 0111\n|align=\"center\"|119\n|align=\"center\"|77\n|align=\"center\"|w\n|-\n|0111 1000\n|align=\"center\"|120\n|align=\"center\"|78\n|align=\"center\"|x\n|-\n|0111 1001\n|align=\"center\"|121\n|align=\"center\"|79\n|align=\"center\"|y\n|-\n|0111 1010\n|align=\"center\"|122\n|align=\"center\"|7A\n|align=\"center\"|z\n|-\n|0111 1011\n|align=\"center\"|123\n|align=\"center\"|7B\n|align=\"center\"|{\n|-\n|0111 1100\n|align=\"center\"|124\n|align=\"center\"|7C\n|align=\"center\"|[[vertical bar||]]\n|-\n|0111 1101\n|align=\"center\"|125\n|align=\"center\"|7D\n|align=\"center\"|}\n|-\n|0111 1110\n|align=\"center\"|126\n|align=\"center\"|7E\n|align=\"center\"|[[Tilde|~]]\n|}\n|}\n\nNote how uppercase characters can be converted to lowercase by adding 32 to their ASCII value; in binary, this can be accomplished simply by setting the sixth-[[least significant bit]] to 1.\n\n===Aliases for ASCII===\n\nRFC 1345, published in June 1992, and the [http://www.iana.org/assignments/character-sets IANA registry of character sets], ongoing, recognize the following case-insensitive aliases for ASCII as being suitable for use on the Internet:\n\n* ANSI_X3.4-1968 (canonical name)\n* ANSI_X3.4-1986\n* ASCII\n* US-ASCII (preferred MIME name)\n* us\n* ISO646-US\n* ISO_646.irv:1991\n* iso-ir-6\n* IBM367\n* cp367\n* csASCII\n\nOf these, only the aliases US-ASCII and ASCII are widely used. They are often found in the optional \"charset\" parameter in the Content-Type header of some [[MIME]] messages, in the equivalent \"meta\" element of some [[HTML]] documents, and in the encoding declaration part of the prolog of some [[XML]] documents.\n\n===Variants of ASCII===\nAs computer technology spread throughout the world, many variations of ASCII were developed by corporations and standards bodies in order to facilitate the expression of non-English languages that still used Roman-based alphabets. Some of these variations can be considered to be ASCII [[Extended ASCII|extensions]], although the term is sometimes misapplied to cover all variants, including those that don\'t preserve ASCII\'s character map in the 7-bit range.\n\n[[ISO 646]] ([[1972]]) was the first attempt to remedy the English bias, although it created compatibility problems, since it was still a seven-bit character set. No additional codes were available, so some were re-assigned in language-specific variants. It was thus impossible to know what character was represented by a code without knowing what variant was in use, and text processing systems were generally able to cope with only one variant, anyway.\n\nEventually, improved technology brought out-of-band means to represent the information formerly encoded in the eighth bit of each byte, freeing this bit to add another 128 additional character codes for new assignments. For example, [[IBM]] developed eight-bit [[code page]]s, such as code page 437, which replaced the control characters with graphic symbols such as smiley faces, and mapped additional graphic characters to the upper 128 bytes. These code pages were supported in hardware by [[IBM PC]] manufacturers, as well as in operating systems such as [[MS-DOS]].\n\nEight-bit standards such as [[ISO 8859|ISO/IEC 8859]] were true extensions of ASCII, leaving the original character mapping intact and just adding additional values above the 7-bit range. This enabled a broader range of languages to be represented, but these standards were still plagued with incompatibilities and limitations. Still, [[ISO 8859-1|ISO/IEC 8859-1]] and original 7-bit ASCII are the most common character encodings in use today.\n\n[[Unicode]] and [[ISO 10646|ISO/IEC 10646]]: the Universal Character Set, have a much wider array of characters, and their various encoding forms are rapidly supplanting ISO/IEC 8859 and ASCII in many environments. While ASCII is defined in terms of 7-bit codes, Unicode and the UCS are defined in terms of relatively abstract \"code points\": non-negative integer numbers that can be mapped, using different encoding forms and schemes, to sequences of 1 or more 8-bit bytes. To permit backward compatibility, Unicode and the UCS assign the first 128 code points to the same characters as ASCII. ASCII can therefore be thought of as being a 7-bit encoding scheme for a very small subset of Unicode and the UCS. The popular [[UTF-8]] encoding form prescribes the use of one to four 8-bit code values for each code point character, and happens to be identical to ASCII for the code values below 128. Other encoding forms such as [[UTF-16]] resemble ASCII in how they represent the first 128 characters of Unicode, but tend to use 16 or 32 bits per character, so they are not entirely compatible without conversions.\n\nThe [[portmanteau]] word ASCIIbetical has evolved to describe the [[collation]] of data in ASCII code order rather than \"standard\" alphabetical order (which requires some tricky computation, and varies with language). \n\nASCII contains many characters which were not commonly used, or at least spoken of, outside of the computing context; the \"popularization\" of these characters required that names be agreed upon for them. See the pronunciation guide in the external links, below.\n\nASCIIZ or ASCIZ is an adjective used to refer to a null-terminated ASCII string.\n\n==See also==\n*[[ASCII art]]\n*[[Binary and text files]]\n*[[Extended ASCII]]\n*[[ISO 8859]]\n*[[Unicode]]\n*[[UTF-8]]\n*[[EBCDIC]]\n*[[PETSCII]]\n*[[ATASCII]]\n*[[ISCII]]\n*[[VISCII]]\n*[[3568 ASCII|Asteroid 3568 ASCII]], named in honour of the ASCII system\n\n==External links==\n* [http://www.ecma-international.org/publications/standards/Ecma-006.htm Standard ECMA-6: 7-bit Coded Character Set \'\'6th edition (December 1991)\'\']\n* [http://www.itscj.ipsj.or.jp/ISO-IR/001.pdf IANA Registry: C0 Set of ISO 646]\n* [http://www.itscj.ipsj.or.jp/ISO-IR/006.pdf IANA Registry: ISO 646, USA Version X3.4 - 1968]\n* [http://www.wps.com/projects/codes/ \'\'ASCII: American Standard Code for Information Infiltration\'\' by Tom Jennings]\n* [http://www.catb.org/~esr/jargon/html/A/ASCIIbetical-order.html Jargon File: ASCIIbetical]\n* [http://www.bobbemer.com Bob Bemer\'s home page] some historical notes about ASCII from one of its designers\n* A [http://www.speech.cs.cmu.edu/~sburke/stuff/pronunciation-guide.txt pronunciation guide] for ASCII characters (some are more whimsical than others; see especially the end of the list)\n\n----\n\'\'\'ASCII\'\'\' is also a name of one of the oldest and most prestigious [[computer magazine]]s published in [[Japan]]. See [[ASCII (magazine)]]\n\n\n\n[[cs:ASCII]]\n[[da:ASCII]]\n[[de:ASCII]]\n[[es:ASCII]]\n[[fr:American Standard Code for Information Interchange]]\n[[ko:ASCII]]\n[[ia:ASCII]]\n[[it:ASCII]]\n[[hu:ASCII]]\n[[ms:ASCII]]\n[[nl:ASCII]]\n[[ja:American Standard Code for Information Interchange]]\n[[no:ASCII]]\n[[pl:ASCII]]\n[[pt:ASCII]]\n[[ro:ASCII]]\n[[sr:ASCII]]\n[[fi:ASCII]]\n[[sv:ASCII]]\n[[zh:ASCII]]','-',17,'Bonzo','20050123162545','',0,0,1,0,0.662974071532,'79949876837454','20050123162545'); INSERT INTO cur VALUES (946,0,'Микис_Теодоракис','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Микис Теодоракис
Μίκης Θεοδωράκης|\n слика=[[Image:mikis.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=[[композитор]] |\n датум_рођења=[[29. јул]], [[1925]]. |\n место_рођења=[[Хиос]], [[Грчка]] |\n датум_смрти= |\n место_смрти=\n}}\n\n==Биографија==\nСавремени [[Грчка|грчки]] [[композитор]], рођен [[29. јул|29. јула]] [[1925]]. године на острву Хиос у Грчкој. Од младости фасциниран [[музика|музиком]], самоуко је написао песме још као дете без икаквог инструмента. У Пиргосу и Патрасу је узимао прве часове музике, а у Триполису је основао хор и с њиме одржао први концерт када је имао 17 година.\n\nНакон активног учешћа у отпору против окупатора у II светском рату, када је тешко мучен, уписује се на Атински Конзерваторијум у класу Филоктитиса Економидиса (\'\'Φιλοκτητης Οικονομιδης\'\'), а касније и на Конзерваторијум у Паризу, где учи музичку анализ у класи Оливијеа Месаиена (Oliviera Messiaena) и дириговање код Еужена Бигоа (Еugen Bigot). Ово време проведено у Паризу је период богатог стваралаштва.\n\nЊегова прва симфонијска дела, \'\'Концерт за клавир\'\', \'\'Прва Свита\'\', \'\'Прва Симфонија\'\' су доживеле међународни успех. [[1957]]. године осваја златну медаљу на Московском Музичком Фестивалу, а [[1959]]. га Дариус Мило (Darius Milhaud) предлаже за Америчку Копли (Copley) Музичку награду за Најбољег Композитора Године након праизведбе његовог [[балет|балет]] \'\'Антигона\'\' у Краљевској Опери \'\'Ковент Гарден\'\' у Лондону.\n\nТеодоракис се враћа у Грчку, назад својим коренима, правој грчкој музици, и пошуње културну револуцију у својој земљи циклусом песама \'\'Епитафиос\'\'. Са делима базираним на највећим примерима грчке и светске поезије \'\'Епифанија\'\', \'\'Мали Киклади\'\', \'\'Аксион Ести\'\', \'\'Маутхаусен\'\', \'\'Романсеро Гитан\'\', \'\'Ромиосини\'\' враћа грчкој музици достојанство и развијајући концепт метасимфонијске музике, постаје светски признат уметнички геније и највећи грчки живи композитор.\n\nОснива \'\'Атински Мали Оркестар\'\' и \'\'Музичко Друштво Пиреја\'\' и изводи много концерата, а [[1963]]. оснива \'\'Ламбракисову Демократску Младеж\'\' и постаје њен председник. [[1964]]. је изабран за посланика у грчком Парламенту.\n\n1967. године, фашистичка хунта осваја власт у Грчкој. Теодоракис одлази у подземље и оснива \'\'Патриотски фронт\'\'. Држава издаје Војни Декрет бр. 13, којим се забрањује извођење, па чак и слушање његове музике. Теодоракис је ухапшен, затворен, мучен и прогнан у Затун са женом Мирто и двоје деце Маргаритом и Јоргосом. Касније је пребачен у концентрациони камп Оропос. Међународни покрет солидарности на челу са познатим уметницима као [[Дмитри Шостакович]] (Дмитрий Шостакович), [[Леонард Бернштајн]] (Leonard Bernstein), [[Артур Милер]] (Arthur Miller) i [[Хари Белафонте]] (Harry Belafonte) успева да избави Теодоракиса и да му се преиначи казна у изгнанство, до чега долази [[1970]]. године.\n\nУ изгнанству, Теодоракис се бори за свргавање хунте и за јединство отпора. Широм света држи хиљаде концерата као део борбе за повратак демократије у Грчку. Постао је универзални симбол борбе против диктатора.\n\nНакон пада хунте, Теодоракис се тријумфално враћа у Грчку, где наставља свој рад и води концертне туре, како по Грчкој, тако и широм света. Неколико пута је биран за посланика у Парламенту ([[1981]].-[[1986]]. и [[1989]].-[[1993]].) и две године ([[1990]].-[[1992]].) био министар у Влади Константина Мицотакиса (Κονσταντινος Μιτσοτακης). Након тога, две године је био главни музички директор Хора и Оркестра Хеленског Радија и Телевизије (ЕРТ).\n\nМикис Теодоракис у својим делима комбинује посебан уметнички таленат са дубоком љубављу према Грчкој. Окренут је и подизању опште свести човечанства о људским правима, о животној средини и потреби за миром. Из овог разлога је и основао \'\'Грчко-турско Друштво Пријатељства\'\' са познатим турским певачем музичарем Зилфијем Ливанелијем (Zülfü Livaneli).
\n\nОдлуком Скупштине Града [[Нови Сад|Новог Сада]], од [[1. фебруар|1. фебруара]] [[2004]]. године, Микис Теодоракис је почасни грађанин [[Нови Сад|Новог Сада]]. Овај статус је знак захвалности маестру што је поклонио [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] нотни материјал и права за извођење [[балет|балета]] „[[Alexis Zorbas|Грк Зорба]]”, која је на сцени СНП-а, без прекида, од [[1994]]., постала једна од култних представа новосадског балета, као и зато што се у току бомбардовања [[1999]]., залагао за престанак дејстава и посебно осуђивао нападе на Нови Сад.\n\n==Опус==\n\nМикис Теодоракис је написао преко 1000 песама и циклуса песама, незаборваних мелодија које су постале трајно наследство грчке музике. То су песме \'\'Sto periyali\'\', \'\'Kaimos\'\', \'\'Aprilis\'\', \'\'Doxa to Theo\'\', \'\'Sotiris Petroulas\'\', \'\'Lipotatkes\'\', \'\'Stis Nihtas to Balkoni\'\', \'\'Agapi mou\'\', \'\'Pou petaxe t\'agori mou\'\', \'\'Anixe ligo to parathiro\'\', \'\'O Ipnos se tilixe\'\', \'\'To yelasto pedi\'\', \'\'Dendro to dendro\'\', \'\'O Adonis\'\' и многе, многе друге.\n\n=== Симфонијска дела ===\n* Симфонија No. 1 (\'\'Proti Symfonia\'\') (1954.-1959.)\n* 3 Оркестарске свите (1958.)\n* Клавирски концерт (1981.)\n* Симфонија No. 2 (\'\'Песма Земље\'\') за дечији хор, клавир и оркестар (1981.)\n* Симфонија No. 3 (Византијске Химне) за сопран, хор и окрестар (1983.)\n* Симфонија No. 7 (\'\'Пролећна Симфонија\'\') за 4 солиста, хор и оркестар (1986.-87.)\n* Симфонија No. 4 за сопран, мецосопран, наратора, хор и симфонијски оркестар без гудача (1996.)\n* Рапсодија за гитару и оркестар (1996.)\n* Рапсодија за виолончело и оркестар (1996.)\n* многа дела камерне музике\n\n=== Кантате и ораторијуми ===\n* Axion Esti (текст: Одисеас Елитис) (1960.)\n* Pnevmatiko Emvatirio (\'\'Марш Духа\'\' на текст Ангелоса Сикелианоса) (1969.)\n* Canto General (текст: Пабло Неруда) (1981./82.)\n* Садукејска пасија (\'\'Kata Saddukaion Pathi\'\' на текст Михалиса Кацароса) за тенор, бас, хор и оркестар (1982.)\n* Литургија No. 2 (\'\'Деци убијеној у рату\'\' на текст Тасоса Ливатидиса и Микиса Теодоракиса) за хор \'\'a capella\'\' (1982./83.)\n* Lorca за глас, соло гитару, хор и оркестар (према \'\'Romancero Gitan\'\')\n* Canto Olympico (за Олимпијске Игре у Барселони 1992.)\n\n=== [[Балет|Балети]] ===\n* Грчки Карневал(1953.)\n* \'\'Le Feux aux Poudres\'\' (1958.)\n* \'\'Les Amants de Teruel\'\' (1959.)\n* Eлектра (1963.)\n* Седам грчких игара (хор: Морис Бежар [\'\'Maurice Béjart\'\']) (1985.)\n* [[Alexis Zorbas]] (\'\'[[Alexis Zorbas|Грк Зорба]]\'\') (1987./88.)\n\n=== [[Опера|Опере]] ===\n* Костас Кариотакис (1984./85.)\n* Медеја (1988./90.)\n* Електра (1995./96.)\n* Лизистрата (\'\'Lysistrati\'\') (1990./2000.)\n\n=== Сценска музика ===\n==== Класичне грчке трагедије ====\n* \'\'Ippies\'\' (Аристофан) (1979.)\n* \'\'Orestie\'\': \'\'Agamemnon\'\' - \'\'Choephores\'\' - \'\'Eumenides\'\' (Есхил) (1986./88.)\n* \'\'Hekabe\'\' (Еурипид) (1987.)\n* \'\'Antigone\'\' (Софокле) (1990.)\n* \'\'Promithefs Desmotis\'\' (Есхил) (1992.)\n* \'\'Midea\'\' (Еурипид) (2001.)\n* \'\'To Tragoudi tou nekrou Adelfou\'\' (\'\'Балада мртвом брату\'\') музичка трагедија (Микис Теодоракис) (1960./61.)\n==== Савремена дела грчких аутора ====\n* \'\'Omorphi Poli\'\' (\'\'Дивни Град\'\') ревија (Бост, Христодулу, Христофелис и други) (1961./62.)\n* \'\'I Yitonia to Angelon\'\' (\'\'Четврт Анђела\'\') музичка драма (Јаковос Кабанелис) (1963.)\n* \'\'Magiki Poli\'\' (\'\'Зачарани Град\'\') ревија (Теодоракис, Перијалис, Кацарос) (1963.)\n* \'\'Antigoni stin Filaki\'\' (\'\'Антигона у затвору\'\') драма (Јанис Рицос) (1971.)\n* \'\'Prodomenos Laos\'\' (\'\'Издани Народ\'\') музика за позориште (Вангелис Гуфас) (1975.)\n* \'\'Echtros Laos\'\' (\'\'Непријатељски Народ\'\') драма (Јаковос Кабанелис) (1975.)\n* \'\'Christophorus Kolumbus\'\' (\'\'Христифор Колумбо\'\') драма (Никос Казанцакис)(1975.)\n* \'\'Kapodistrias\'\' драма (Никос Казанцакис) (1976.)\n* \'\'O Allos Alexandros\'\' (\'\'Други Александар\'\') драма (Маргарита Лимбераки) (1977.)\n* \'\'Papflessas\'\' представа (Спирос Мелас) (1979.)\n==== Дела светских аутора ====\n* \'\'Enas Omiros\'\' (\'\'Талац\'\') драма (Брендан Бехан) (1961.)\n* \'\'Das Sauspiel\'\' трагикомедија (Мартин Валсер) (1975.)\n* \'\' Polites B\' Kategorias\'\' (\'\'Грађани друге класе\'\') драма (брајан Фрил) (1978.)\n* \'\'Caligula\'\' драма (Албер Ками) (1979.)\n* \'\'Perikles\'\' трагедија (Вилијам Шекспир) (1980.)\n* \'\'Macbeth\'\' трагедија (Вилијам Шекспир) (1994.)\n\n=== Филмска музика ===\n* \'\'I\'ll meet by Moonlight\'\' (1960.)\n* \'\'Honeymoon\'\' (1960.)\n* \'\'The Shadow of the Cat\'\' (1961.)\n* \'\'Five Miles to Midnight\'\' (1961.)\n* \'\'Elektra\'\' (1962.)\n* \'\'Phaedra\'\' (1962.)\n* \'\'Les Amants de Téruel\'\' (1964.)\n* \'\'Zorba the Greek\'\' (1964.)\n* \'\'Z\'\' (1969.)\n* \'\'Stage of Siege\'\' (1972.)\n* \'\'Serpico\'\' (1973.)\n* \'\'Iphigenia\'\' (1977./78.)\n* \'\'The Man with the Carnation\'\' (1980.)\n\n=== Циклуси песама ===\n* \'\'Epitaphios\'\'\n* \'\'Archipelagos\'\'\n* \'\'Politia\'\'\n* \'\'Epiphania\'\'\n* \'\'The Hostage\'\'\n* \'\'Mykres Kyklades\'\' \n* \'\'Mauthausen\'\' \n* \'\'Romiossini\'\'\n* \'\'Sun and Time\'\'\n* \'\'Songs for Andreas\'\'\n* \'\'Mythology\'\' \n* \'\'Night of Death\'\' \n* \'\'Ta Lyrika\'\' \n* \'\'The Quarters of the World\'\'\n* \'\'Dionysos\'\'\n* \'\'Phaedra\'\' \n* \'\'Mia Thalassa\'\'\n* и многи други\n\n\'\'Based on the researches of Guy Wagner, Chairman International Theodorakis Foundation FILIKI and Asteris Koutoulas, Author of: O Mousikos Theodorakis, Kimena - Ergigraphia - Kritikes\'\'\n\n==Internet links==\n* [http://www.mikis-theodorakis.net/ Official Web Site]\n* [http://romanos.mikistheodorakis.gr/ Romanos Editions]\n* [http://orchestra.mikistheodorakis.gr/ Orchestra Mikis Theodorakis]\n* [http://www.mmb.org.gr/page/default.asp?id=283&la=2/ Lilian Voudouri Library]\n\n[[Category:Композитори|Теодоракис, Микис]]\n\n\n[[de:Mikis Theodorakis]]\n[[en:Mikis Theodorakis]]\n[[fr:Mikis Theodorakis]]\n[[hr:Mikis Theodorakis]]','',49,'Zorba','20050102222408','',0,0,1,0,0.767981093269,'79949897777591','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (947,0,'Alexis_Zorbas','[[Слика:Strana_14.jpg|thumb|right|III Zειμπεκικα τραγουδια стр. 14\n(клавирски извод)]]\n[[Балет]] [[Грчка|грчког]] композитора [[Микис Теодоракис|Микиса Теодоракиса]] према истоименом роману [[Никос Казанцакис|Никоса Казанцакиса]].\n\nНаписан је у периоду од [[29. јул|29. јула]] [[1987]]. године до [[22. фебруар|22. фебруара]] [[1988]]. године у [[Атина|Атини]] (Αθήνα), Врахати (Βραχάτι) код Коринта и у [[Париз|Паризу]]. Праизведен је [[6. август|6. августа]] [[1989]]. године у веронској Арени (Arena di Verona) у [[Италија|Италији]]. Још [[1976]]. је кореограф Лорка Масине (Lorca Massine) поставио прву везију балета \'\'Зорба\'\' у атинском позоришту \'\'Лирики Скини\'\' (\'\'Λυρική Σκηνή\'\') користећи Теодоракисову музику из филмас \'\'Zorba the Greek\'\' (\'\'Грк Зорба\'\') из [[1966]]. године. Десет година касније, Теодоракис на основу својих ранијих дела (песме, сонатине, филмска музика, \'\'Грчки карневал\'\' и друго) компонује дело које по његовом мишљењу одговара Казанцакисовој причи о Зорби.\n\nПројект је предложен веронској Арени, која га прихвата, и Теодоракис се пуним жаром баца на посао уклапања, докомпоновања и оркестрације материјала. На праизведби је дириговао лично, као и на поновном постављању на истој сцени [[1990]]. године.\n\n[[Слика:Strana_15.jpg|thumb|III Zειμπεκικα τραγουδια стр. 15 (клавирски извод)]]\nУ Србији и Црној Гори је први пут постављен [[1. децембар|1. децембра]] [[1994]]. године у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] у кореографији [[Крунислава Симића]] и под диригентским вођством маестра [[Имре Топлак|Имреа Топлака]]. Овој премијери је присуствовао и сам Теодракис који је дао бесплатно нотни материјал и ауторска права за извођење СНП-у.\n\nВелики успех овог балета се тумачи и широком употребом хорског и соло певања. Првобитна оркестрација, прилагођена огромним захтевима веронске Арене је одговарала Теодоракисовој идеји о метасимфонијском оркестру, али је написао и оркестрацију за позоришно извођење.\n\n== Ликови ==\n\'\'\'Џон\'\'\', младић из Енглеске
\n\'\'\'Зорба\'\'\', Грк, боем
\n\'\'\'Марина\'\'\', удовица
\n\'\'\'Јоргос\'\'\', младић заљубљен у Марину
\n\'\'\'мадам Ортанс\'\'\', остарела куртизана
\n\nСеоски живаљ, удовице, сени на балу из Ортансиног сна\n\nБалет се одиграва у луци Пиреј код Атине и на острву [[Крит|Криту]]\n\n== [[Оркестар]] ==\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\"\n|\'\'\'\'\'Оригинална оркестрација\'\'\'\'\'\n|\'\'\'\'\'Редукована оркестрација\'\'\'\'\'\n|-\n|2 [[Флаута|Piccolo flauti]]\n|1 Piccolo flauta (III Flauta muta)\n|-\n|6 [[Флаута|Flauti]]\n|3 Flauti\n|-\n|6 [[Обоа|Oboi]]\n|2 Oboe\n|-\n|2 [[Енглески рог|Corni Inglesi]]\n|1 Corno Inglese\n|-\n|6 [[Кларинет|Clarinetti]] in Bb (Si minore)\n|2 Clarinetti in Bb (Si minore)\n|-\n|2 [[Бас кларинет|Clarinetti Bassi]]\n| \n|-\n|1 Alt [[Саксофон|Saxofono]]\n|1 Alt Saxofono\n|-\n|6 [[Фагот|Fagotti]]\n|2 Fagotti\n|-\n|2 [[Контрафагот|Contrafagotti]]\n| \n|-\n|8 [[Хорна|Corni]] in F (Fa)\n|4 Corni in F (Fa)\n|-\n|4 [[Труба|Trombe]] in C (Do)\n|3 Trombe in C (Do)\n|-\n|6 [[Тромбон|Tromboni]]\n|4 Tromboni\n|-\n|2 [[Туба|Tube]]\n|1 Tuba\n|-\n|2 [[Тимпани|Timpanisti]]\n|1 Timpanista\n|-\n|4 [[Удараљке|Percussionisti]]\n|2 Percussionisti\n|-\n|6 [[Харфа|Arpe]]\n|2 Arpe\n|-\n|2 [[Бузуки|Bouzouki]]\n|2 Bouzouki\n|-\n|I [[Виолина|Violini]]\n|I Violini\n|-\n|II [[Виолина|Violini]]\n|II Violini\n|-\n|[[Виола|Viole]]\n|Viole\n|-\n|[[Виолончело|Violoncelli]]\n|Violoncelli\n|-\n|[[Контрабас|Contrabassi]]\n|Contrabassi\n|}\n\n\n\'\'Percussioni\'\' (\'\'италик\'\' - само у оригиналној верзији):
\n[[Ксилофон|Xilophono]], \'\'[[Металофон|Metalophono]]\'\', [[Глокншпил|Glockenspiel]], [[Звона|Campane]], \'\'[[Звончићи|Campanelli]]\'\', [[Тријангл|Triangolo]], [[Бонго бубњеви|Bongos]], [[Бич|Frusta]], [[Дајре|Tamburino]], [[Дрвени блокови|Templblocks]], [[Там-там|Tam-tam]] (Gong), [[Чинели|Piatti]] e [[Чинели|Piatti Suspicati]], [[Добош|Tamburo]], [[Дрвени бубањ|Tamburo di Legno]], [[Том-том бубњеви|Toms]], [[Велики бубањ|Gran Cassa]], \'\'[[Мали бубањ|Cassa chiara]]\'\'\n\n\'\'мешовити хор\'\' (S-A-T-B)
\n\'\'соло мецосопран\'\' или \'\'алт\'\' (сцена 14. [\'\'Αστέρακι\'\'] и 15. [\'\'Μαρίνα\'\'])\n\n== Редослед сцена ==\n\'\'\'Ι чин\'\'\'\n# Αυγή / 3 Ζεϊμπέκικα τραγούδια (\'\'Зора / 3 Зеибекика песме\'\')\n# Είσοδος του Τζόν (\'\'Џонов улаз\'\')\n# Είσοδος του Ζορμπά (\'\'Зорбин улаз\'\')\n# Γραν Μπαλλο (\'\'Велики бал\'\')\n# Μαντάμ Ορτάνς (\'\'мадам Ортанс\'\')\n# Στα περβόλια (\'\'у врту\'\')\n# Ζορμπάς, Τζόν και Ορτάνς (\'\'Зорба, Џон и Ортанс\'\')\n# Τσιφτετελι (\'\'Игра Цифтетели\'\')\n# Evin-evan / Βακχικός Χορός (\'\'Evin-evan / Бахова игра\'\')\n# Ερωτικός Χορός (\'\'Игра љубави\'\')\n\n\'\'\'II чин\'\'\'\n# Επιστροφή του Ζορμπά (\'\'Зорбин повратак\'\')\n# Βεατρίκη - Ο γάμος της Ορτάνς (\'\'Веатрики [Беатриса] - Венчање Ортанс\'\')\n# Χορός Γυναικών (\'\'Игра жена\'\')\n# Αστέρακι (\'\'Звезда\'\')\n# Μαρίνα (\'\'Марина\'\')\n# Φόνος της Χήρας (\'\'Убиство удовице\'\')\n# Θάνατος της Ορτάνς (\'\'Смрт Ортанс\'\')\n# Θάνατος της Ορτάνς (\'\'Смрт Ортанс\'\')\n# Θάνατος της Ορτάνς (\'\'Смрт Ортанс\'\')\n# Χορός του Ζορμπά (\'\'Зорбина игра\'\')\n# Χορός του Ζορμπά (\'\'Зорбина игра\'\')\n# Χορός του Ζορμπά (\'\'Зорбина игра\'\')\n\n== Линкови ==\n*[http://www.snp.org.yu/srpski/balet/predstave/grk_zorba.htm Српско народно позориште, Нови Сад - \'\'Грк Зорба\'\']\n\n[[Category:Балети]]\n\n[[en:Zorba the Greek]]\n[[hr:Alexis Zorbas]]','',49,'Zorba','20050214221257','',0,0,1,0,0.242171934453,'79949785778742','20050214221257'); INSERT INTO cur VALUES (948,6,'Strana_14.jpg','Zorba 1','Zorba 1',49,'Zorba','20040218010439','',0,0,0,1,0.453722889957691,'79959781989560','20050214221302'); INSERT INTO cur VALUES (949,6,'Strana_15.jpg','Zorba 2','Zorba 2',49,'Zorba','20040218010712','',0,0,0,1,0.346038720892778,'79959781989287','20050214221302'); INSERT INTO cur VALUES (950,0,'Литванија','{| border=1 align=right cellpadding=4 cellspacing=0 width=300 style=\"margin: 0 0 1em 1em; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;\"\n|+\'\'\'Lietuvos Respublika\'\'\'
Литувос Республика
Република Литванија\n|-\n| align=center colspan=2 |\n{| border=0 cellpadding=2 cellspacing=0 style=\"background:#f9f9f9;\"\n|-\n| align=center width=130 | [[Слика:Lithuania_flag_large.png|125px]] || align=center width=130px | [[Слика:Vytis.gif|111px]]\n|-\n| align=center width=130 | ([[Застава Литваније|опис]]) || align=center width=130px | ([[Грб Литваније|опис]])\n|-\n| align=center colspan=2 | Национални мото: \'\'нема\'\'\n|}\n|-\n| align=center colspan=2 style=\"background:#fff;\" | 128. \n|-\n| \'\'\'[[Службени језик|службени језик/језици]]\'\'\' || [[Литвански језик|Литвански]]\n|-\n| \'\'\'[[главни град]]\'\'\' || [[Виљнус]]\n|-\n| \'\'\'[[највећи град]]\'\'\' || Виљнус\n|-\n| \'\'\'[[председник]]\'\'\' || [[Валдас Адамкус]]\n|-\n| \'\'\'[[председник владе]]\'\'\' || [[Алкирдас Бразаускас]]\n|-\n| \'\'\'[[површина]]\'\'\'
 - укупно
 - % воде || 128.
65200 km²
{{{процента_воде}}}%\n|-\n| \'\'\'[[становништво]]\'\'\'
 - укупно (јул [[2003]].)
 - [[густина насељености]] || 125.
3.436.561
55,1/km²\n|-\n| \'\'\'[[независност]]\'\'\'
 - проглашена
 - призната ||  
[[16. фебруар]] [[1918]].
[[12. јул]] [[1920]].\n|-\n| \'\'\'[[Бруто Друштвени Производ|БДП]]\'\'\'
 - укупно (PPP, {{{бдп_године}}})
 - укупно (номинално)
 - [[доходак по глави становника|ДГС]] (PPP)
 - [[доходак по глави становника|ДГС]] (номинално)\n||  
{{{бдп_укупно}}} {{{по_бдп_међу_државама}}}
{{{бдп_номинално}}} {{{по_бдп_номинално_међу_државама}}}
{{{дгс_укупно}}} {{{по_дгс_међу_државама}}}
{{{дгс_номинално}}} {{{по_дбп_номинално_међу_државама}}}\n|-\n| \'\'\'[[новчана јединица]]\'\'\' || Литас LTL или Lt \n|-\n| \'\'\'[[временска зона]]\'\'\' || [[Источноевропско време|EET]] ([[UTC]]+2; [[UTC]]+3 [[Европско летње рачунање времена|лети]])\n\n|-\n| \'\'\'[[национална химна]]\'\'\' || [[Tautiska Giesme]]\n|-\n| \'\'\'[[Списак највиших Интернет домена|домен на Интернету]]\'\'\' || \'\'.lt\'\'\n|-\n| \'\'\'[[позивни телефонски бројеви|позивни број]]\'\'\' || +370\n|-\n| [[Template:Кутијица за државе|шаблон]] || [http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Template:%D0%9A%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5&action=edit измена шаблона]\n|}\n\n\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n\n[[bg:Литва]]\n[[ca:Lituània]]\n[[cs:Litva]]\n[[cy:Lithuania]]\n[[da:Litauen]]\n[[de:Litauen]]\n[[et:Leedu]]\n[[es:Lituania]]\n[[eo:Litovio]]\n[[fr:Lituanie]]\n[[id:Lituania]]\n[[it:Lituania]]\n[[he:ליטא]]\n[[la:Lituania]]\n[[lt:Lietuva]]\n[[hu:Litvánia]]\n[[nl:Litouwen]]\n[[ja:リトアニア]]\n[[no:Litauen]]\n[[nds:Litauen]]\n[[pl:Litwa]]\n[[pt:Lituânia]]\n[[ro:Lituania]]\n[[ru:Литва]]\n[[se:Lietuva]]\n[[simple:Lithuania]]\n[[sl:Litva]]\n[[fi:Liettua]]\n[[sv:Litauen]]\n[[uk:Литва]]\n[[zh:立陶宛]]\n[[minnan:Lietuvos]]','',170,'Покрајац','20050126213540','',0,0,0,0,0.777590409283,'79949873786459','20050225220005'); INSERT INTO cur VALUES (951,0,'Белорусија','*главни град: [[Минск]]\n{{патрљак}}\n{{Европа}}','',17,'Bonzo','20041203094247','',0,0,0,0,0.162114129943,'79958796905752','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (952,0,'Украјина','{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" width=\"280px\" style=\"border-collapse:collapse;margin:0 0 1em 1.5em;border:1px solid #999;\"\n|+ style=\"font-size:large;\" | \'\'\'Україна
Ukrayina\'\'\'\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"50%\" | [[Image:Ukrajina.png|125px|Застава Украјине]] || align=\"center\" width=\"50%\" | [[Image:Ukrajina_grb.png|125px|Грб Украјине]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"50%\" | ([[Застава Украјине|Умањена]]) || align=\"center\" width=\"50%\" | ([[Грб Украјине|Умањен]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 style=\"font-size:small;\" |\'\' Национални [[мото]]:
“Слобода, слога, доброта”
[[Украјински језик|Украјински]]: “Воля, злагода, добро”\'\'\n|-\n| align=center colspan=2 | [[image:Ukrajina_lokacija.png]]\n|-\n| [[Службени језик]] || [[Украјински језик|Украјински]]\n|-\n| [[Главни град]] || [[Кијев]]\n|-\n| [[Председник Украјине|Председник]] || [[Виктор Јушченко]]\n|-\n| [[Премијер Украјине|Премијер]] || [[Јулија Тимошенко]]\n|-\n| [[Поршина]]
  укупно
  % воде || [[Листа држава по површини|43. по површини]]
[[1 E11 m2|603,700 km²]]
занемарљиво\n|-\n| [[Становништво]]
  Укупно ([[2004]].)
  [[Густина насељености|Густина]] || [[Листа држава по броју становника|24. по броју становника]]
\n47,732,079
80/km²\n|-\n| [[БДП]]
  Укупно ([[2003]].)
  БДП/становник || [[Листа држава по БДП-у|53. по БДП-у]]
$260.4 милијард
$5,400\n|-\n| [[Независност]] стекла
  Датум || [[Распад Совјетског Савеза|од Совјетског Савеза]]
[[24. август]], [[1991]],\n|-\n| [[Валута]] || [[Хривнија]] (\'\'Гривня\'\')\n|-\n| [[Часовна зона]] || \'\'[[UTC]]\'\' +2\n|-\n| [[Државна химна]] || \'\'[[Украјинска Химна|Ще не вмерла Україна]]\'\'\n|-\n| [[Интернет домен]] || \'\'.UA\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]] || 380\n|}\n\n\n{{Европа}}\n\n[[bg:Украйна]]\n[[cy:Wcráin]]\n[[da:Ukraine]]\n[[de:Ukraine]]\n[[en:Ukraine]]\n[[es:Ucrania]]\n[[eo:Ukrainio]]\n[[fr:Ukraine]]\n[[ko:우크라이나]]\n[[lt:Ukraina]]\n[[nl:Oekraïne]]\n[[ja:ウクライナ]]\n[[no:Ukraina]]\n[[nds:Ukraine]]\n[[pl:Ukraina]]\n[[pt:Ucrânia]]\n[[ro:Ucraina]]\n[[ru:Украина]]\n[[sl:Ukrajina]]\n[[fi:Ukraina]]\n[[sv:Ukraina]]\n[[uk:Україна]]\n[[wa:Oucrinne]]\n[[zh-cn:乌克兰]]','| [[Премијер Украјине|Премијер]] || [[Јулија Тимошенко]]',0,'212.76.39.9','20050223170736','',0,0,0,0,0.794467491468,'79949776829263','20050312163340'); INSERT INTO cur VALUES (953,0,'Естонија','\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'Eesti Vabariik\'\'\'
\n\n\n\n\n\n
[[image:Estonija.png|125px|Застава Естоније]][[Image:Estonija_grb.png|125px|Грб Естоније]]
([[Заставе Естоније|Умањена]])([[Грб Естоније|Умањен]])
\'\'Национални [[мото]]: Не постоји\'\'
[[image:Estonija_lokacija.png|Локација Естоније]]
[[Службени језик]][[Естонски језик|Естонски]]
[[Главни град]][[Талин]]
[[Председник Естоније|Председник]][[Арнолд Рител]] (\'\'Arnold Rüütel\'\')
[[Премијер Естоније|Премијер]][[Јухан Партс]]
[[Површина]]
 - Укупно
 - % воде
[[Листа држава по површини|129. по површини]]
[[1 E10 m²|45,226 km²]]
4.56%
[[Становништво]]
 - Укупно ([[2003]].)
 - [[Густина насељености|Густина]]
[[Листа држава по броју становника|150. по броју становника]]
1,408,556
31/km²
[[Независност]]
 - Проглашена
 - Призната
 - Изгубљена
 - Поново стечена
од [[Русија|Русије]]
[[24. фебруар|24. фебруара]] [[1918]].
[[2. фебруар|2. фебруара]] [[1920]].
[[јун|јуна]] [[1940]].
[[20. август|20. августа]] [[1991]].
[[Валута]] [[Естонска круна]]
[[Часовна зона]] \'\'[[UTC]]\'\' +2
[[Државна химна]] \'\'[[Химна Естоније|Mu isamaa, mu õnn ja rõõm]]\'\'
[[Интернет домен]] .\'\'ee\'\'
[[Листа државних позивних бројева|Позивни број]] 372
\n\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[af:Estland]]\n[[ar:استونيا]]\n[[bg:Естония]]\n[[cs:Estonsko]]\n[[cy:Estonia]]\n[[ca:Estònia]]\n[[da:Estland]]\n[[de:Estland]]\n[[el:Εσθονία]]\n[[en:Estonia]]\n[[eo:Estonio]]\n[[es:Estonia]]\n[[et:Eesti]]\n[[fi:Viro]]\n[[fr:Estonie]]\n[[fo:Estland]]\n[[he:אסטוניה]]\n[[hu:Észtország]]\n[[io:Estonia]]\n[[it:Estonia]]\n[[ja:エストニア]]\n[[la:Estonia]]\n[[lt:Estija]]\n[[nds:Estland]]\n[[nl:Estland]]\n[[no:Estland]]\n[[pl:Estonia]]\n[[pt:Estónia]]\n[[ro:Estonia]]\n[[ru:Эстония]]\n[[sa:एस्टोनिया]]\n[[simple:Estonia]]\n[[sl:Estonija]]\n[[sv:Estland]]\n[[tt:Éstonia]]\n[[tr:Estonya]]\n[[uk:Естонія]]\n[[zh:爱沙尼亚]]','',135,'Обрадовић Горан','20041121223005','',0,0,0,0,0.378447837838,'79958878776994','20050215144924'); INSERT INTO cur VALUES (954,0,'Грузија','\'\'\'Грузија\'\'\' (гр. SAKARTVELO საქართველო)
\nДржава на северо-истоку [[Црно Море|Црног Мора]] на југу [[Кавказ|Кавказа]]. Бивша република [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], граничи се са [[Русија|Русијом]] на северу и [[Турска|Турском]], [[Азербејџан|Азербејџаном]] и [[Јерменија|Јерменијом]] на југу.\n\n* Главни град: [[Тбилиси]]\n\n[[cy:Georgia]]\n[[da:Georgien]]\n[[de:Georgien]]\n[[el:Γεωργία (χώρα)]]\n[[en:Georgia (country)]]\n[[eo:Kartvelio]]\n[[es:Georgia]]\n[[et:Gruusia]]\n[[fr:Géorgie (pays)]]\n[[ja:グルジア]]\n[[nl:Georgië]]\n[[no:Georgia]]\n[[pl:Gruzja]]\n[[ru:Грузия]]\n[[sl:Gruzija]]\n[[sv:Georgien]]\n[[uk:Грузія]]\n[[zh-cn:格鲁吉亚]]','fr:',0,'213.103.150.14','20041001115243','',0,0,0,0,0.569955383693,'79958998884756','20041212221743'); INSERT INTO cur VALUES (955,0,'Јерменија','[[en:Armenia]]\r\n*главни град: [[Јереван]]','',49,'Zorba','20040220224648','',0,0,0,0,0.22614500589,'79959779775351','20040220224648'); INSERT INTO cur VALUES (956,0,'Азербејџан','*главни град: [[Баку]]\n{{патрљак}}\n{{Европа}}','',17,'Bonzo','20041203094342','',0,0,0,0,0.024060330831,'79958796905657','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (957,0,'Уједињени_арапски_емирати','{{патрљак}}\n\n*главни град: [[Абу Даби]]','{{патрљак}}',310,'Саша.Стефановић','20050218141726','',0,0,1,0,0.229576370786,'79949781858273','20050218141726'); INSERT INTO cur VALUES (958,0,'Саудијска_Арабија','*главни град: [[Ријад]]','',19,'Горан Обрадовић','20040220001814','',0,0,0,1,0.298998084059,'79959779998185','20040220001814'); INSERT INTO cur VALUES (959,0,'Чиле','*главни град: [[Сантјаго]]','',19,'Горан Обрадовић','20040220001835','',0,0,0,1,0.874518863333,'79959779998164','20040220001835'); INSERT INTO cur VALUES (960,0,'Парагвај','*главни град: [[Асунсион]]','',19,'Горан Обрадовић','20040220001855','',0,0,0,1,0.635157304646,'79959779998144','20040220001855'); INSERT INTO cur VALUES (961,0,'1904','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]] | \'\'\'[[1900е]]\'\'\' | [[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]]
\n[[1899]] | [[1900]] | [[1901]] | [[1902]] | [[1903]] | \'\'\'1904\'\'\' | [[1905]] | [[1906]] | [[1907]] | [[1908]] | [[1909]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[25. јануар|25. јануара]] основан новински лист [[Политика]]\n\n==Рођења==\n*[[14. јул|14. јула]] рођен [[Исак Башевис Сингер]], [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] писац, пореклом [[Пољска|пољски]] [[Jevreji|Јевреј]]. Добио је [[Нобелова награда|Нобелову награду]] за књижевност [[1978]]. године. Сматра се најзначајнијим модерним писцем на [[јидиш|језику јидиш]], иако се његова дела појављују искључиво у [[енглески језик|енглеском]] преводу.\n\n==Смрти==\n*[[26. април|26. априла]] - [[Димитрије Нешић]] (*1836), чувени српски [[математика|математичар]], професор [[Велика школа|Велике школе]] и председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|01904]]\n\n[[af:1904]]\n[[ast:1904]]\n[[bg:1904]]\n[[ca:1904]]\n[[cs:1904]]\n[[cy:1904]]\n[[da:1904]]\n[[de:1904]]\n[[el:1904]]\n[[en:1904]]\n[[eo:1904]]\n[[es:1904]]\n[[et:1904]]\n[[eu:1904]]\n[[fi:1904]]\n[[fr:1904]]\n[[fy:1904]]\n[[he:1904]]\n[[hr:1904]]\n[[hu:1904]]\n[[io:1904]]\n[[is:1904]]\n[[it:1904]]\n[[ja:1904年]]\n[[la:1904]]\n[[nl:1904]]\n[[no:1904]]\n[[pl:1904]]\n[[pt:1904]]\n[[ro:1904]]\n[[ru:1904]]\n[[sl:1904]]\n[[sv:1904]]\n[[tr:1904]]\n[[uk:1904]]\n[[wa:1904]]\n[[zh:1904年]]','',108,'Djordjes','20041116205350','',0,0,0,0,0.484769180177,'79958883794649','20041130213916'); INSERT INTO cur VALUES (962,0,'Радио','* [[Радио-Аматеризам]]\r\n\r\n* [http://www.mint.co.yu/radio.html МИНТ Радио Србија]\r\n\r\n[[ca:Ràdio]]\r\n[[da:Radio]]\r\n[[de:Radio]]\r\n[[en:Radio]]\r\n[[eo:Radio]]\r\n[[es:Radio (medio de comunicación)]]\r\n[[fi:Radio]]\r\n[[fr:Radio]]\r\n[[ja:ラジオ]]\r\n[[lt:Radijas]]\r\n[[nl:Radio]]\r\n[[sv:Radio]]\r\n[[zh:无线电]]','interwiki',21,'Romanm','20040428160336','',0,0,1,0,0.580832676301,'79959571839663','20040428160336'); INSERT INTO cur VALUES (963,6,'Sakartvelo.png','Грузија на грузијском','Грузија на грузијском',49,'Zorba','20040220114212','',0,0,0,1,0.369024965324462,'79959779885787','20040223091854'); INSERT INTO cur VALUES (964,0,'Тајланд','*Главни град: [[Бангкок]]','',0,'217.26.65.25','20040220152852','',0,0,0,1,0.232742506188,'79959779847147','20040220152852'); INSERT INTO cur VALUES (965,0,'Филипини','*Главни град: [[Манила]]','',0,'217.26.65.25','20040220152911','',0,0,0,1,0.131921533557,'79959779847088','20040220152911'); INSERT INTO cur VALUES (966,0,'Индонезија','*Главни град: [[Џакарта]]\n\n[[cy:Indonesia]]\n[[da:Indonesien]]\n[[de:Indonesien]]\n[[en:Indonesia]]\n[[eo:Indonezio]]\n[[es:Indonesia]]\n[[et:Indoneesia]]\n[[fr:Indonésie]]\n[[id:Indonesia]]\n[[ja:インドネシア]]\n[[jv:Indonesia]]\n[[ms:Indonesia]]\n[[nl:Indonesië]]\n[[no:Indonesia]]\n[[pl:Indonezja]]\n[[pt:Indonésia]]\n[[ru:Индонезия]]\n[[simple:Indonesia]]\n[[sl:Indonezija]]\n[[su:Indonesia]]\n[[sv:Indonesien]]\n[[th:ประเทศอินโดนีเซีย]]\n[[tl:Indonesia]]\n[[zh-cn:印度尼西亚]]','TheK - robot Adding:cy,th,jv Modifying:nl',0,'84.135.240.43','20040804160433','',0,0,0,0,0.554816729182,'79959195839566','20040804160433'); INSERT INTO cur VALUES (967,0,'Брунеј','*Главни град: [[Бандар Сери Бегаван]]','',0,'217.26.65.25','20040220153032','',0,0,0,1,0.682635609378,'79959779846967','20040220153032'); INSERT INTO cur VALUES (968,0,'Нови_Зеланд','*Главни град: [[Велингтон]]\n\n[[cs:Nový Zéland]]\n[[cy:Seland Newydd]]\n[[da:New Zealand]]\n[[de:Neuseeland]]\n[[en:New Zealand]]\n[[eo:Nov-Zelando]]\n[[es:Nueva Zelanda]]\n[[et:Uus-Meremaa]]\n[[fi:Uusi-Seelanti]]\n[[fr:Nouvelle-Zélande]]\n[[he:ניו זילנד]]\n[[id:Selandia Baru]]\n[[it:Nuova Zelanda]]\n[[ja:ニュージーランド]]\n[[la:Nova Zelandia]]\n[[mi:Aotearoa]]\n[[ms:New Zealand]]\n[[nl:Nieuw-Zeeland]]\n[[no:New Zealand]]\n[[pl:Nowa Zelandia (państwo)]]\n[[pt:Nova Zelândia]]\n[[ru:Новая Зеландия]]\n[[sl:Nova Zelandija]]\n[[sv:Nya Zeeland]]\n[[wa:Nouve Zelande]]\n[[zh:新西兰]]','TheK - robot Adding:eo,en,zh,it,cy,cs,et,id,es,ru,nl,pt,no,pl,fr,wa,de,da,fi,ja,he,la,mi,sv,ms,sl',0,'84.135.240.43','20040804161711','',0,0,0,0,0.915584315972,'79959195838288','20040831175212'); INSERT INTO cur VALUES (969,0,'Аустралија','{| style=\"margin: 0 0 1em 1em;\" border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" width=\"300px\"\n|+ Commonwealth of Australia\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=2 |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[image:Australija.png|125px|Застава Аустралије]]\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Australija_grb.png|Грб Аустралије]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Застава Аустралије|Детаљно]])\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Грб Аустралије|Детаљно]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 style=\"border-bottom:3px solid gray; font-size:smaller\"|\'\'Национални [[мото]]: Не постоји\'\'\n|-\n| align=center colspan=2 | [[image:Australija_lokacija.png]]\n|-\n| [[Службени језик]]\n| [[Енглесни језик|Енглески]]\n|-\n| [[Главни град]]\n| [[Канбера]]\n|-\n| Највећи [[Град]]\n| [[Сиднеј]]\n|-\n| [[Краљица Аустралије|Краљица]]\n| [[Елизабета II од Уједињеног Краљевства|Елизабета II]]\n|-\n| [[Генерални Гувернер Аустралије|Генерални Гувернер]]\n| [[Мајкл Џефери]] (\'\'Michael Jeffery\'\')\n|-\n| [[Премијер Аустралије|Премијер]]\n| [[Џон Хауард]] (\'\'John Howard\'\')\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде\n| [[Листа држава по површини|6. по површини]]
[[1 E12 m²|7.686.850 km²]]
1%\n|-\n| [[Становништво]]\n - Укупно ([[2004]].)\n
 - [[Густина насељености|Густина]]\n| [[Листа држава по броју становника|53. по броју становника]]\n20.180.878\n
3/km²\n|-\n|[[БДП]]\n - Укупно ([[2002]].) \n
 - GDP/head\n| [[Листа економија по БДП|16. по БДП-у]]\n$525,5 милијарди\n
$26.631,88\n|-\n| [[Независност]] стекла
- [[Конституциони Акт Комонвелта Аустралије|Конституциони Акт]]
- [[Вестминстерски Статут 1931|Вестминстерски Статут]]
- [[Аустралијски Акт]]\n|\nОд [[Велика Британија|Уједињеног Краљевства]]:
[[1. јануар]] [[1901]].
[[11. децембар]] [[1931]].
[[3. март]] [[1986]].\n|-\n| [[Валута]]\n| [[Аустралијски долар]]\n|-\n| [[Часовна зона]]\n| \'\'[[UTC]]\'\' +8 до +11\n|-\n| [[Државна химна]]\n| \'\'[[Advance Australia Fair]]\'\'\n|-\n| [[Списак највиших интернет домена|Интернет домен]]\n| \'\'[[.au]]\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни телефонски број]]\n| +61\n|}\n\n\'\'\'Аустралија\'\'\' је по величини шеста држава на свету. На северу се, преко мора, граничи са [[Индонезија|Индонезијом]], [[Папуа Нова Гвинеја|Папуа Новом Гвинејом]] и [[Источни Тимор|Источним Тимором]] и на југозападу са [[Нови Зеланд|Новим Зеландом]]. \n\nАустралија је земља на крају света, земља [[кенгур]]а и [[коала]], [[Абориџини|Абориџина]] и европских досељеника. Име Аустралија потиче од назива \'\'terra australis\'\', што значи јужна земља.\n\n==Историја==\n\nУ старом и средњем веку у Европи се претпостављало да у јужним морима постоји копно које су средњовековни географи називали Непозната јужна земља, на латинском \'\'Terra australia incognita\'\', па отуда и назив Аустралија.\n\nАустралија је удаљена и изолована од осталих континената. У односу на Европу Аустралија се налази на супротној страни Земљине лопте, с оне стране планете, па је за њу најудаљенији део света - пловидбеним путем преко Суеца удаљена је од Европе 20 000 km.\n\nПрви Европљани који су допрли до Аустралије били су Португалци и Шпанци крајем XVI века. Делимична истраживања њених обала обавио је холандски морепловац [[Тасман]] у XVII веку, по којем и острво [[Тасманија]] добило назив. Али, Холанђани се, имајући велику колонију Индонезију, нису интересовали за искоришћавање ове нове земље. \n\nГодине [[1770]]. енглески морепловац [[Џемс Кук]] испитао је обале Аустралије и прогласио је поседом [[Велика Британија|Велике Британије]].\n\nУбрзо после истраживања Џемска Кука основано је близу данашњег града Сиднеја прво насеље, у које су упућивани кажњеници из Велике Британије. Временом су почела да се оснивају и насеља слободног становништва - од осуђеника који су одслужили казне, од стражаре и официра који су завршили службу и од других досељеника из Европе, углавном Британаца. Први досељеници почели су да се баве сточарстовом, које не изискује много радне снаге већ само простране пашњаке. За мерино овце, које су довезене из [[Шпанија|Шпаније]], простране степе показале су се изванредно погодним.\n\n==Географија==\n\nОбале су слабо разуђене и највећим делом су тешко приступачне.\n\nНајтежи је приступ североисточној обали, поред које се налази Белики гребен (којег чине многи корални спрудови), дуг 2 000 km.\n\nУ рељефу се истичу три регије. \n\nНа истоку континента су громадне планине Аустралијски Кордиљери (Аустралијски Алпи, Плаве планине и друге), који се стрмо спуштају у ниже и уже приморје уз обалу Тихог океана, а благо према западу. У средишњем делу континента је Велика аустралијска низија, која око језера Ер прелази у депресију. У западном делу је Западноаустралијска висораван, висине 300-500 m, са које се местимично издижу громдне планине.\n\nКлиму већег дела Аустралије карактеришу суше и вечите оскудице воде, због чега у већем делу Аустралије нема већих река, а веома је сиромашна и биљним светом.\n\nУ Аустралији живи мноштво животиња које су на другим континентима давно изумрле. Такви су, на пример, [[сисарски торбари]], којих има око 230 врста (кенгури, торбар-медвед, торбар-јазавац, торбар-вук, коала и други) затим кљунари, сисари који се легу из јаја.\n\n==Економија==\n==Становништво==\n==Политика==\n==Култура==\n==Спољне повезнице==\n\n[[Category:Аустралија]]\n\n[[bg:Австралия]]\n[[cy:Awstralia]]\n[[da:Australien]]\n[[de:Australien]]\n[[et:Austraalia]]\n[[el:Αυστραλία]]\n[[en:Australia]]\n[[es:Australia]]\n[[eo:Aŭstralio]]\n[[fr:Australie]]\n[[ga:An Astráil]]\n[[ko:오스트레일리아]]\n[[hi:ऑस्ट्रेलिया]]\n[[id:Australia]]\n[[it:Australia]]\n[[he:אוסטרליה]]\n[[kw:Ostrali]]\n[[la:Australia]]\n[[lt:Australija]]\n[[hu:Ausztrália]]\n[[ms:Australia]]\n[[nl:Australië (land)]]\n[[ja:オーストラリア]]\n[[no:Australia]]\n[[nds:Australien]]\n[[pl:Australia]]\n[[pt:Austrália]]\n[[ro:Australia]]\n[[ru:Австралия]]\n[[simple:Australia]]\n[[sl:Avstralija]]\n[[fi:Australia]]\n[[sv:Australien]]\n[[th:ประเทศออสเตรเลีย]]\n[[tpi:Ostrelia]]\n[[uk:Австралія]]\n[[zh:澳大利亚]]\n[[zh-min-nan:Ò-tāi-lī-a]]','',170,'Покрајац','20050314125658','',0,0,0,0,0.600565162767,'79949685874341','20050314125658'); INSERT INTO cur VALUES (970,0,'Бангладеш','*Главни град: [[Дака]]','',0,'217.26.65.25','20040220153209','',0,0,0,1,0.277856175917,'79959779846790','20040220153209'); INSERT INTO cur VALUES (971,0,'Бутан','*Главни град: [[Тимбу]]','',0,'217.26.65.25','20040220153226','',0,0,0,1,0.139726057248,'79959779846773','20040220153226'); INSERT INTO cur VALUES (972,0,'Непал','*Главни град: [[Катманду]]','',0,'217.26.65.25','20040220153320','',0,0,0,1,0.180023270277,'79959779846679','20040220153320'); INSERT INTO cur VALUES (973,2,'5ko','Здравейте!\r\n\r\nКазвам се Петко и пиша главно в [http://bg.wikipedia.org българската Уикипедия]. \r\nЩе идвам от време на време, за да слагам препратки (interwiki links).\r\n\r\nЖелая ви успехи!','bg.wikipedia.org',0,'212.198.0.97','20040415071341','',0,0,0,0,0.84857741876,'79959584928658','20040415071341'); INSERT INTO cur VALUES (974,2,'Borislav','Казвам се Борислав, може да ме намерите на [[:bg:|българската Уикипедия]].\r\n\r\n[[bg:Потребител:Borislav]]\r\n[[de:Benutzer:Borislav]]\r\n[[en:User:Borislav]]\r\n[[m::User:Borislav]]','междуикита',60,'Borislav','20040221105457','',0,0,0,1,0.878120067007,'79959778894542','20040221105457'); INSERT INTO cur VALUES (975,0,'Војводина','\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'Аутономна Покрајина Војводина\'\'\'
\n\n\n\n\n\n
[[Слика:Vojvodina_small.jpg]][[Слика:GRBAPV.jpg|120px|]]
([[Војвођанска застава|Детаљи]])([[Војвођански грб|Детаљи]])
[[Слика:220px-VojvodinaKaart.png|140px|Војводина]]
Службени [[језик|језици]][[Српски језик|Српски]]
\n[[Мађарски језик|Мађарски (Magyar)]]
\n[[Словачки језик|Словачки (Slovenčina)]]
\n[[Хрватски језик|Хрватски (Hrvatski)]]
\n[[Румунски језик|Румунски (Română)]]
\n[[Русински језик|Русински (Русински)]]
\n
[[Службена писма]][[Ћирилица]]
\n[[Латиница]]
\n
[[Главни град]][[Нови Сад]]
Председник Извршног Већа АПВ[[Бојан Пајтић]]
([[Демократска странка|ДС]])
Председник Скупштине АПВ[[Бојан Костреш]]
([[Лига социјалдемократа Војводине|ЛСВ]])
[[Валута]][[Динар]] (100 [[пара]])
[[Временска зона]][[UTC]] +1
\n\nПуним именом \'\'\'Аутономна Покрајина Војводина\'\'\' (\'\'мађ.\'\' \'\'Vajdaság Autonóm Tartomány\'\' - \'\'слов.\'\' \'\'Autonómna pokrajina Vojvodina\'\' - \'\'рум.\'\' \'\'Provincia Autonomă Voivodina\'\' - \'\'русн.\'\' \'\'Автономна Покраїна Войводина\'\' - \'\'хр.\'\' Autonomna Pokrajina Vojvodina), северна покрајина у саставу Републике [[Србија|Србије]], чланице Државне заједнице [[Србија и Црна Гора]]. Простире се у [[Панонска низија|Панонској низији]], са површином од 21 506 km² на којој живи нешто више од два милиона становника. Главни град је [[Нови Сад]]. Географски је подељена на [[Срем]], [[Банат]] и [[Бачка|Бачку]] (који су представљени на грбу Војводине), а који су са своје стране административно подељени на округе ([[Северно-Бачки округ|севернобачки]], [[Јужно-Бачки округ|јужнобачки]], [[Западно-Бачки округ|западнобачки]], [[Северно-Банатски округ|севернобанатски]], [[Средње-Банатски округ|средњебанатски]], [[Јужно-Банатски округ|јужнобанатски]] и [[Сремски округ|сремски]] округ).\n\nВојводина се граничи на северу са [[Мађарска|Мађарском]], на истоку са [[Румунија|Румунијом]], на западу са [[Хрватска|Хрватском]] и на југозападу са [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]] (односно [[Република Српска|Републиком Српском]]). Јужна граница Војводине је административна граница према [[Централна Србија|Централној Србији]], коју већим делом чине реке [[Река Дунав|Дунав]] и [[Река Сава|Сава]].\n\nНајвиши правни акт АПВ је \'\'Статут покрајине\'\' (изнад којег су \'\'Устав РС\'\' и \'\'Уставна повеља СЦГ\'\'). Највише законодавно тело је Скупштина, у коју се слободним изборима бира 120 посланика са територије АПВ и у којој су равноправни сви службени језици. Највише тело извршне власти је \'\'Извршно Веће\'\' на чијем је челу \'\'Председник ИВ\'\', и које представља владу АПВ коју чине \'\'секретари\'\'.\n\nАП Војводина је чланица \'\'Савета европских регија\'\' при парламенту ЕУ, као прва, а засада и једина, регија која је постала чланица, а да матична држава није у том тренутку била члан ЕУ или Савета Европе. Такође, суоснивач је и регионалног савета еурорегије ДКМТ (Дунав-Кереш-Мориш-Тиса), који окупља, осим саме Војводине, и неколико жупанија из [[Мађарска|Мађарске]] и [[Румунија|Румуније]], и чији је задатак међусобна сарадња у регионалном привредном, културном и еколошком развоју.\n\nУ Војводини је службено шест језика уз употребу њихових писама: [[српски језик|српски]] ([[ћирилица|ћирилично писмо]] уз могућност употребе латиничног), [[мађарски језик|мађарски]] ([[латница]]), [[словачки језик|словачки]] ([[латиница]]), [[хрватски језик|хрватски]] ([[латиница]]), [[румунски језик|румунски]] ([[латиница]]) и [[русински језик|русински]] ([[ћирилица]]). \n\nУ Војводини, поред [[Срби|Срба]], живи преко 25 националних или етничких заједница, које, све заједно, чине око 35% војвођанског становништва.\n\nПрема попису становништва из [[2002]] године, етнички састав становништва Војводине био је следећи: [[Срби]] (65,05%), [[Мађари]] (14,28%), [[Словаци]] (2,79%), [[Хрвати]] (2,78%), неизјашњени (2,71%), [[Југословени]] (2,45%), [[Црногорци]] (1,75%), [[Румуни]] (1,50%), [[Роми]] (1,43%), [[Буњевци]] (0,97%), [[Русини]] (0,77%), [[Македонци]] (0,58%), регионална припадност (0,50%), [[Украјинци]] (0,23%) и остали.\n\nСастав становништва према матерњем језику био је: [[Српски језик]] (76,63%), [[Мађарски језик]] (13,99%), [[Словачки језик]] (2,71%), [[Румунски језик]] (1,45%), [[Ромски језик]] (1,08%), [[Хрватски језик]] (1,04%), и други.\n\nСастав становништва према вероисповести био је следећи: [[Православље|Православни]] (68,97%), [[Католици]] (19,11%), [[Протестанти]] (3,55%) и други.\n\nВећи градови Војводине су: [[Нови Сад]] (215.659), [[Суботица]] (99.471), [[Зрењанин]] (79.545), [[Панчево]] (76.110), [[Сомбор]] (50.950), [[Кикинда]] (41.825), [[Сремска Митровица]] (39.041), [[Вршац]] (36.001), [[Рума]] (32.125), [[Бачка Паланка]] (29.431), [[Инђија]] (26.244), [[Врбас]] (25.887), [[Бечеј]] (25.703), [[Сента]] (20.363), [[Кула]] (19.293), [[Апатин]] (19.289), [[Темерин]] (19.143). \n\n==Историја==\n\n[[Слика:Stevan_Supljikac.gif|thumb|Стеван Шупљикац (1786-1848), први војвода Српске Војводине 1848 године]]\n\n:Место славних Немања\n:И цара Душана\n:Бог нам сада поклања\n:Војводу Стевана\n\n:Да се под њим рукују\n:Банат, Срем и Бачка,\n:да Војводство оснују\n:Браћа нам јуначка...\n:[[Милица Стојадиновић Српкиња|МСС]]\n\nТоком историје, територијом Војводине су владале многе државе: [[Дација]], [[Римско царство]], [[Хуни|Хунско царство]], [[Авари|Аварски каганат]], [[Гепиди|Краљевство Гепида]], [[Византија]], [[Бугарска]], [[Мађарска]], [[Турска|Турско царство]], [[Аустрија]], [[Аустро-Угарска]]. Од [[1918]] године Војводина је део [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]]. \n\nИме \"Војводина\" на [[Српски језик|српском језику]] означава територију којом управља [[војвода]]. Историјско име Војводине је било: Српска Војводина, али пошто је Војводина данас део [[Србија|Србије]], изгубила се потреба за одредницом \"српска\". У српском језику се користе још две варијанте имена Војводине, а то су: војводовина и војводство. Задња реч је истоветна [[Пољска|пољској]] речи \'\'wojewodztwo\'\', што би се на Српски могло превести као \"покрајина\".\n\nПрва праисторијска насеља на територији Војводине су се појавила пре око 50,000 година. Пре римског освајања, Војводину су настањивала [[Илири|илирска]], [[Трачани|трачка]] и [[Келти|келтска]] племена. Од илирских племена треба поменути [[Панонци|Панонце]], по којима је добила име римска покрајина [[Панонија]]. [[Римљани]] су овладали овим подручјем у првом веку пре нове ере. Шесте године после [[Исус Христос|Христа]], илирска племена са овог подручја су подигла велики устанак против римске власти. Вође овог устанка били су [[Батон]] и [[Пинес]]. Они би уједно били и први познати Војвођани забележени у историји.\n\n[[Слика:Traianus_Decius.jpg|thumb|left|Деције Трајан, римски цар (249-251), рођен у селу Будалија, у близини Сирмијума]]\nСирмијум (данашња [[Сремска Митровица]]) је био веома важан римски град. Био је то главни град римске покрајине Паноније и један од четири главна града Римског царства. У Сирмијуму или његовој околини рођено је шест [[Римски цареви|римских царева]]: [[Деције Трајан]] ([[249]]-[[251]]), [[Аурелијан]] ([[270]]-[[275]]), [[Проб]] ([[276]]-[[282]]), [[Максимилијан Херкулије]] ([[285]]-[[310]]), [[Констанције II]] ([[337]]-[[361]]) и [[Грацијан]] ([[367]]-[[383]]). Ови цареви су по пореклу били романизовани [[Илири]].\n\n[[Словени|Словенска племена]] су населила територију Војводине у шестом и седмом веку. Међу овом словенском масом налазили су се и [[Срби]], а остала словенска племена за која се зна да су живела на територији Војводине била су: [[Бодрићи]], [[Северани]] и [[Браничевци]].\n\nУ шестом веку је на територији [[Срем]]а постојала византијска покрајина Панонија, чији је главни град био [[Сремска Митровица|Сирмијум]].\n\n[[Слика:Salan02.jpg|thumb|Саланова војводина у деветом веку]]\nУ деветом веку, територија Војводине је била део [[Бугарска|Бугарске]]. Бугарски војвода [[Салан]] је владао на територији [[Бачка|Бачке]], а главни град његове војводине је био [[Тител]]. Други бугарски војвода, који је владао [[Банат]]ом, звао се [[Глад]]. Његова резиденција се налазила у граду [[Видин]]у на територији данашње Бугарске. Гладов потомак је био банатски војвода [[Ахтум]], последњи владар који се супротставио успостављању непосредне власти [[Мађарска|Мађарског краљевства]]. Ахтум је био [[Православље|православни хришћанин]].\n\n[[Мађарска]] осваја ово подручје почев од десетог века. [[Бачка]] пада под мађарску власт у десетом веку, пошто су Мађари поразили Салана. [[Банат]] долази под мађарску власт у једанаестом веку, после пораза Ахтума, а [[Срем]] тек у дванаестом веку, када га Мађарска осваја од [[Византија|Византије]]. Пре мађарског освајања, на територији Срема је постојала византијска покрајина названа Тема Сирмијум. \n\n[[Слика:Dragutin.jpeg|thumb|left|Стефан Драгутин, сремски краљ (1282-1316)]]\nИзмеђу [[1282]] и [[1316]] године, српски краљ [[Стефан Драгутин|Драгутин]] је владао територијом [[Срем]]а, [[Мачва|Мачве]], [[Усора|Усоре]] и [[Соли]]. Његова држава се звала Сремска Краљевина, а резиденција му се налазила у граду [[Дебрц|Дебрцу]] у Мачви (између [[Београд]]а и [[Шабац|Шапца]]). \nПосле смрти краља Драгутина, Сремском Краљевином је владао његов син, краљ [[Владислав]] (1316-1325).\n\nИако су [[Срби]] на територији Војводине били део староседелачког становништва (посебно у Срему), већи број Срба почиње да се насељава на ово подручје почевши од четрнаестог века. Непосредно пред [[Турска|турско]] освајање ових простора, Срби су чинили готово половину становништва данашње Војводине.\n\nУ првој половини петнаестог века, неки градови и места на територији данашње Војводине били су у поседу српских деспота: [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] и [[Ђурђе Бранковић|Ђурђа Бранковића]].\n\nПосле турског освајања [[Србија|Србије]] ([[1459]] године), српски деспоти су наставили да владају на територији Војводине као вазали мађарских краљева. Резиденција српских деспота налазила се у граду Купинику (данашње [[Купиново]]) у Срему, а занимљиво би било и поменути имена ових деспота: [[Деспот Вук Бранковић|Вук Гргуревић]] ([[1471]]-[[1485]]), [[Ђорђе Бранковић]] ([[1486]]-[[1496]]), [[Јован Бранковић]] ([[1496]]-[[1502]]), [[Иваниш Берислав]] ([[1504]]-[[1514]]) и [[Стеван Берислав]] ([[1520]]-[[1535]]). Последњи деспоти Србије, [[Радич Божић]] ([[1527]]-[[1528]]) и [[Павле Бакић]] ([[1537]]), нису владали на територији Војводине, него су имали поседе на територији данашње [[Румунија|Румуније]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Чињеница да су деспоти Србије владали на територији Војводине, као и присуство бројног српског становништва на овом подручју, разлог су што се у многим историјским изворима и мапама насталим између петнаестог и осамнаестог века територија данашње Војводине помиње под именом Расција ([[Рашка]], [[Србија]]) и Мала Рашка (Мала Србија).\n\n[[Слика:Serbian_empire03.jpg|thumb|left|Српско царство Јована Ненада]]\nПосле [[Мохачка битка|Мохачке битке]] ([[1526]] године) и пада [[Банат]]а ([[1552]] године), целокупна територија данашње Војводине потпада под турску власт. Убрзо после Мохачке битке, на историјску сцену излази самозвани српски цар, [[Цар Јован Ненад|Јован Ненад]]. Уз помоћ војске првобитно састављене од српских плаћеника, Јован Ненад успоставља своју власт у [[Бачка|Бачкој]], северном [[Банат]]у и делу [[Срем]]а и ствара једну пролазну независну државу, чији је главни град била [[Суботица]]. На врхунцу моћи, Јован Ненад се у Суботици крунисао за српског цара. Ова Српска држава је потрајала само годину дана. Мађарски племићи су се удружили против Јована Ненада и поразили српску војску у лето [[1527]] године, а Јован Ненад је убијен. Током времена, цар Јован Ненад је постао легендарна фигура за Србе. Многи историчари га сматрају зачетником данашње Војводине, а у Суботици му је подигнут споменик са натписом: \"Твоја је мисао победила\" (Његова мисао је данашња Војводина). \n\nТоком турске владавине, више од 90% становништва Војводине чинили су Срби. [[Срби]] су углавном живели у селима, док је градско становништво претежно било [[Ислам|муслиманско]], али међу њима је био и велики број исламизованих Срба. На територији Баната постојала је турска покрајина названа [[Темишвар]]ски Елајет, док су се на територији Срема и Бачке налазили Сремски и [[Сегедин]]ски Санџак. Срби у Банату су подигли велики устанак против турске власти [[1594]] године. \n\nПосле [[Карловачки мир|Карловачког]] ([[1699]]) и [[Пожаревачки мир|Пожаревачког мира]] ([[1718]]), територија Војводине долази под аустријску власт. Јужни делови данашње Војводине су укључени у [[Војна граница|војну границу]], док је Банат био засебна аустријска покрајина између 1718 и [[1778]] године. Из овог периода су познате и две велике сеобе Срба у Аустријску царевину ([[1690]] и [[1739]] године). Срби су тада признати за једну од државних нација [[Аустрија|Аустрије]] и признато им је право на једно посебно војводство, односно територијалну аутономију. Ово право је, међутим, остварено тек у револуцији [[1848]]-[[1849]] године.\n\nТоком [[Ракоцијев устанак|Ракоцијевог устанка]] (између [[1703]] и [[1711]] године), Војводина је била поприште крвавог рата између мађарских устаника и Срба, који су се борили на страни Аустријског царства. У овом рату су нарочито страдали Срби у Бачкој. Ракоцијеви устаници су спаљивали српска села, а Србе терали у прогонство. Главни заповедник војних одреда који су се борили против Срба у Бачкој, [[Дарваш]], је записао: \"Сва велика места Расције и с ове и с оне стране [[Река Дунав|Дунава]] и [[Река Тиса|Тисе]] попалили смо\".\n\nТоком аустријске владавине, на територију Војводине су се населили многи колонисти, највише [[Немци]] и [[Мађари]], али такође и [[Словаци]], [[Хрвати]], [[Русини]], [[Румуни]] и други. Због ове колонизације [[Срби]] су изгубили апсолутну етничку већину, а Војводина је постала једно од етнички најмешовитијих региона [[Европа|Европе]]. Међутим, било је и одсељавања из Војводине: после укидања Потиско-Поморишке [[Војна граница|војне границе]], Срби из бачког Потисја су се одселили у [[Русија|Русију]] ([[1752]] године), а на то подручје се досељавају Мађари. Нарочито много Мађара се доселило после [[1867]] године, када је Угарска добила аутономију у оквиру Хабсбуршког царства. Срби су, међутим, и даље остали појединачно најбројнија етничка група у Војводини, све до друге половине двадесетог века, када су поново постали апсолутна већина.\n\nИзмеђу шеснаестог и деветнаестог века, Војводина је била културно средиште српског народа. Посебно значајни културни центри били су: [[Сремски Карловци]], [[Нови Сад]] и [[Фрушкогорски манастири|фрушкогорски манастири]]. У првој половини деветнаестог века Нови Сад је био највећи српски град (Око [[1820]] године, Нови Сад је имао 20,000 становника, од којих су две трећине били Срби).\n\n[[Слика:Vojvodina_1848.jpg|thumb|Територија Српске Војводине из 1848. године]]\nЖелећи да остваре своја национална права, Срби су прогласили Српску Војводину на [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] у Сремским Карловцима, [[1848]] године. Српска Војводина се састојала од [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Барања|Барање]]. За војводу је изабран [[Стеван Шупљикац]], [[Карловачка митрополија]] је уздигнута на ранг патријаршије, а тадашњи митрополит, [[Јосиф Рајачић]], проглашен је за српског патријарха. Изабран је народни одбор као привремена влада Војводине.\n\nМађарска влада је цео овај покрет српског народа прогласила бунтовничким и решила да га сломи војнички. Срби су пружили енергичан отпор и у данашњој Војводини је беснео прави рат. Војвођанским Србима дошли су у помоћ добровољци из [[Србија|Кнежевине Србије]], на челу са војводом [[Стеван Книћанин|Стеваном Книћанином]]. Непопустљивост мађарске владе искористило је српско вођство, на челу са патријархом Рајачићем. Кад је аустријски цар прогласио Мађаре за бунтовнике, српске трупе из Војводине укључиле су се у царску војску и учествовале су у гушењу револуције у Мађарској. \n\n[[Слика:Serbia.jpg|thumb|Северна и јужна Србија 1849 године]]\nПосле пораза Мађарске револуције, одлуком аустријског цара, у новембру [[1849]] године, формирана је једна засебна аустријска покрајина названа Војводство Србија и Тамишки Банат, која се састојала од [[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Срем]]а. Покрајином је управљао аустријски гувернер, чије се седиште налазило у [[Темишвар]]у, а титула војводе је припадала аустријском цару. Службени језици Војводине били су [[Немачки језик|Немачки]] и Илирски ([[Српски језик|Српски]]). Ова покрајина је укинута [[1860]] године и прикључена Угарској. Међутим, стварна мађарска власт у Војводини почиње тек од [[1867]] године, када Угарска добија аутономију у оквиру Хабсбуршког царства.\n\nПосле укидања Војводства Србије, на политичку сцену Војводине излази [[Светозар Милетић]], политички вођа војвођанских Срба, који је због своје борбе за права српског и других немађарских народа тадашње Угарске ухапшен и послат на робију. \n\nПосле пропасти [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]], [[1918]] године, Велика народна скупштина Срба и других народа Војводине, проглашава прикључење Војводине [[Србија|Краљевини Србији]]. Од тада је Војводина део [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]], касније названог [[Југославија|Краљевина Југославија]].\n\n[[Слика:Dunavska_Banovina.jpg|thumb|Територија Дунавске Бановине и Управе града Београда]]\nИзмеђу [[1929]] и [[1941]] године, постојала је [[Дунавска бановина]], као једна од покрајина Краљевине Југославије. Главни град Дунавске бановине био је [[Нови Сад]], а покрајина се састојала од [[Срем]]а, [[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Барања|Барање]] и [[Шумадија|Шумадије]]. Етнички састав покрајине био је следећи: [[Срби]] и [[Хрвати]] (56,9%), [[Мађари]] (18,2%), [[Немци]] (16,3%) и други.\n\nРегион је окупиран од стране [[Силе Осовине|Сила Осовине]] 1941 године. Бачка и Барања су прикључене [[Миклош Хорти|Хортијевој]] [[Мађарска|Мађарској]], док је Срем прикључен такозваној [[Хрватска|Независној Држави Хрватској]]. Крња Дунавска бановина (укључујући Банат и Шумадију) постојала је као део Србије између [[1941]] и [[1944]] године, а управни центар бановине је било [[Смедерево]]. Међутим, Банат је представљао посебну аутономну област којом је управљала немачка национална мањина. Окупатори су починили бројне злочине на територији Војводине, а нарочито је много страдало [[Срби|српско]] и [[Јевреји|јеврејско]] становништво.\n\n[[Слика:Vojvodina_danas.jpg|thumb|Војводина данас]]\nВојводина је ослобођена [[1944]] године, а регион је политички обновљен као аутономна покрајина у саставу [[Србија|Србије]] [[1945]] године. Уместо ранијег имена (Дунавска бановина), покрајини је враћено историјско име – Војводина. Главни град покрајине је остао Нови Сад, а покрајина је добила данашње границе, које укључују [[Срем]], [[Банат]], [[Бачка|Бачку]] и веома мали део [[Мачва|Мачве]], на десној обали реке [[Река Сава|Саве]].\n\nУ почетку је Војводина имала само ограничени степен аутономије, али је уставом из [[1974]] године, Војводини дат статус федералне јединице у оквиру [[СФРЈ|Југославије]], са готово једнаким правима која је имала и [[Србија]].\n\nДоласком на власт [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], Војводина губи статус федералне јединице ([[1990]] године) и поново постаје само покрајина у оквиру Србије, са веома малим степеном аутономије.\n\nПосле демократских промена у Србији, Војводини је враћен део аутономних надлежности [[Омнибус закон|Омнибус законом]] из [[2002]] године.\n\nЛитература:\n\n# Др Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929.\n# Милан Туторов, Мала Рашка а у Банату, Зрењанин, 1991.\n# Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.\n# Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999.\n# Радмило Петровић, Војводина, Београд, 2003.\n# Предраг Медовић, Праисторија на тлу Војводине, Нови Сад, 2001.\n# Јован М. Пејин, Из прошлости Кикинде, Кикинда, 2000.\n\n==Политика==\n*[[Покрајински избори 2004]]\n\n==Спољне повезнице==\n\n* [http://www.vojvodina.sr.gov.yu/ Званични сајт скупштине и владе Аутономне Покрајине Војводине]\n\n* [http://www.anem.org.yu/mape/index-en.htm Статистички подаци о општинама Војводине]\n\n* [http://www.world-gazetteer.com/wg.php?x=1105404318&men=gpro&lng=en&gln=xx&dat=32&geo=-3987&srt=npan&col=aohdq Списак већих градова Војводине]\n\n* [http://p083.ezboard.com/fbalkansfrm33 Посетите и Војводина Форум]\n\n[[Category:Србија]]\n[[Category:Србија и Црна Гора]]\n\n[[bs:Vojvodina]]\n[[de:Vojvodina]]\n[[en:Vojvodina]]\n[[et:Vojvodina]]\n[[fi:Vojvodina]]\n[[hr:Vojvodina]]\n[[ja:ヴォイヴォディナ]]\n[[nl:Vojvodina]]\n[[pl:Wojwodina]]\n[[ro:Voivodina]]','/* Спољне повезнице */ Category:Србија и Црна Гора',340,'PANONIAN','20050315180514','',0,0,0,0,0.378073492729,'79949684819485','20050315212313'); INSERT INTO cur VALUES (976,2,'Милант','\n===О мени===\n*корисничко име: Милант\n*име и презиме: Милан Тешовић\n*мјесто боравка: Сутоморе, Црна Гора\n*датум рођења: новембар 1987.г. \n*занимање: ученик гимназије, природно-математички смјер\n*интернет сајт: [http://dbest.users.cg.yu/ dBest - НајБољи] (у изради, стари дизајн)\n*Е-пошта: milant@cg.yu\n\n===Википедија===\n*Први чланак на Википедији написао: 01:37, 27 Дец 2003 \n*ја сам написао \'\'\'6000. чланак\'\'\' 22. октобра 2004.г. у 00:55. То је [[Џорџ Елиот]]\n*о Википедији: мислим да бисмо требали да имамо:\n**капацитет [http://sl.wikipedia.org/ Словеначке Википедије]\n**дизајн [http://de.wikipedia.org/ Њемачке Википедије]\n\n===Пишем на:===\n*[[Књижевност]]\n*[[Реализам]]\n*[[Друштвени поредак]]\n*[[Политичке науке]]\n*[[Економија]]\n*[[Историја]]\n\n==Милант је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2004-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n|} \n[[Category:Српска википедијанска споменица 2004. године|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|М]]','',36,'Милант','20050311180921','',0,0,1,0,0.758096684123,'79949688819078','20050311180921'); INSERT INTO cur VALUES (977,0,'Мароко','*Главни град: [[Рабат]]\n\n\n{{Африка}}','',170,'Покрајац','20050221121020','',0,0,0,0,0.357745394743,'79949778878979','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (978,0,'Ангола','{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" style=\"margin-left:0.5em;\" width=\"290px\"\n|+ \'\'\'República de Angola\'\'\'\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Angola.png|125px|Застава Анголе]]\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Angola_grb.png]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Застава Анголе|Умањена]])\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Грб Анголе|Пуна величина]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 style=\"border-bottom:3px solid gray;\" | \'\'Национални [[мото]]: \'\'Virtus Unita Fortior\'\'
([[Латински језик|Латински]]: Јединство чини снагу)\'\'
\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 | [[image:Angola_lokacija.png]]\n|-\n| [[Званични језик]] || [[Анголски Португалски|Португалски]]\n|-\n| [[Главни град]] || [[Луанда]]\n|-\n| [[Председник Анголе|Председник]] || [[Хозе Едуардо дос Сантос]] (\'\'José Eduardo dos Santos\'\')\n|-\n| [[Премијер Анголе|Премијер]] \n| [[Фернардо да Пиедаде Диас дос Сантос]] (\'\'Fernando da Piedade Dias dos Santos\'\')\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде\n| [[Листа држава по површини|22. по површини]]
[[1 E8 m²|1,246,700 km²]]
Занемарљиво \n|-\n| [[Становништво]]\n
 - Укупно (Јули, процена) \n
 - [[Густина насељености|Густина]]\n| [[Листа држава по броју становника|71. по броју становника]]\n
10,766,500 \n
8.6/km² \n|-\n| [[Независност]] стекла || [[1976]].\n|-\n| [[Валута]] || [[Кванза]] (\'\'Kwanza\'\')\n|-\n| [[Часовна зона]] \n| \'\'[[UTC]]\'\' +1\n|-\n| [[Државна химна]] || \'\'[[Angola Avante]]\'\'\n|-\n| [[Интернет домен]] || \'\'.AO\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]\n| 244\n|-\n| colspan=\"2\" align=\"center\" |\n|}\n\n\'\'\'Ангола\'\'\' је држава у југозападној [[Африка|Африци]]. Граничи се са [[Намибија|Намибијом]], [[Конго|Конгом]], [[Репубалика Конго|Републиком Конго]] и [[Замбија|Замбијом]] а на западу излази на [[Атлантски Океан]]. Ангола је бивша [[Португал|португалска]] колонија, има значајна природна богатства, међу којима су најзначајнији нафта и дијаманти. Званично име државе је \'\'\'Република Ангола\'\'\'.\n\n==Порекло и историја имена==\n\nИме \'\'\'Ангола\'\'\' је [[Банту језик|Банту]] реч \'\'N’gola\'\', искварена на [[Португалски језик|португалском]], а представља титулу домородачких владара из региона, из 16. века, из доба португалске колонизације.\n\n\n\n{{Африка}}\n\n\n[[bg:Ангола]]\n[[da:Angola]]\n[[de:Angola]]\n[[et:Angola]]\n[[el:Αγκόλα]]\n[[en:Angola]]\n[[es:Angola]]\n[[eo:Angolo]]\n[[fr:Angola]]\n[[id:Angola]]\n[[it:Angola]]\n[[he:אנגולה]]\n[[la:Angolia]]\n[[nl:Angola]]\n[[ja:アンゴラ]]\n[[no:Angola]]\n[[pl:Angola]]\n[[pt:Angola]]\n[[sa:अंगोला]]\n[[simple:Angola]]\n[[sl:Angola]]\n[[sv:Angola]]\n[[zh:安哥拉]]','',170,'Покрајац','20050221120559','',0,0,0,0,0.613282706874,'79949778879440','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (979,0,'Андора','{| border=1 align=right cellpadding=4 cellspacing=0 width=300 style=\"margin: 0 0 1em 1em; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;\"\n|+\'\'\'Principat d\'Andorra\'\'\'
\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Andora_zas_vel.png|125px|Застава Андоре]]\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Andorra_grb.png|Грб Андоре]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Застава Андоре|Детаљно]])\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Грб Андоре|Детаљно]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 | \'\'Државни [[мото]]: Virtus Unita Fortior
([[Латински језик|латински]]: Virtue united is stronger)\'\'
\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 | [[image:LocationAndorra.png]]\n|-\n| \'\'\'[[Службени језик]]\'\'\': || [[Каталонски језик|каталонски]]\n|-\n| \'\'\'[[Главни град]]\'\'\':
 - Становништво:
 - [[Координате]]: || [[Андора ла Веља]]
70.787 ([[2001]])
42°30′ N 1°31′ E \n|-\n| \'\'\'Француски копринц\'\'\':\n| [[Жак Ширак]]\n|-\n| \'\'\'[[List of Co-Princes of Andorra|Episcopal Co-Prince]]\'\'\': \n| [[Жон Енри Вивес и Сицилија]]\n|-\n| \'\'\'[[Председник владе]]\'\'\': || [[Марк Форне Молне]]\n|-\n| \'\'\'[[Површина]]\'\'\':
 - укупно:
 - % воде:\n| [[Списак држава по површини|178. у свету]]
[[1 E8 m2|468 km²]]
занемрљиво \n|-\n| \'\'\'[[Становништво]]\'\'\':
 - укупно ([[2003]])
 - [[Густина насељености|Густина]]:\n| [[Списак држава по броју становника|184. у свету]]
69 150
144,5/km² \n|-\n| \'\'\'[[Независност]]\'\'\': || [[1278]].\n|-\n| \'\'\'[[Државни празник]]\'\'\': || [[8. септембар]]\n|- valign=top\n| \'\'\'[[Религија|Религије]]\'\'\': || [[Католичанство|Римокталоичка]] (државна религија)\n|-\n| \'\'\'[[Монета]]\'\'\': || [[Евро|Евро (€)]]\'\'\'¹\'\'\' = 100 [[цент]]и\n|-\n| \'\'\'[[Временска зона]]\'\'\'
 - in [[Европско летње време|лети]]\n| [[Централноевропоско време|CET]] ([[Координисано универзално време|UTC]]+1)
[[Централноевропско летње време|CEST]] ([[Координисано универзално време|UTC]]+2)\n|- valign=top\n| \'\'\'[[Државна химна]]\'\'\': || \'\'[[El Gran Carlemany|El Gran Carlemany, Mon Pare]]\'\'\n|-\n| \'\'\'[[Списак највиших интернет домена|Интернет домен]]\'\'\': || [[.ad]]\n|-\n| \'\'\'[[Списак позивних телефонских бројева|Позивни телефонски број]]\'\'\':\n| +376\n|-\n| colspan=\"2\" align=\"center\" | 1 до [[1999]].: француски [[франак]] и шпанска [[пезета]]. 1 [[Андорски динер|динер]] од 100 центима до [[1982]].\n|}\n\n{{патрљак}}\n{{Европа}}','',170,'Покрајац','20050316152957','',0,0,0,0,0.886496654193,'79949683847042','20050316152957'); INSERT INTO cur VALUES (980,0,'Судан','*Главни град: [[Картум]]\n\n\n\n{{Африка}}','',170,'Покрајац','20050221121232','',0,0,0,0,0.200460036844,'79949778878767','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (981,0,'Обала_слоноваче','*Главни град: [[Абиџан]]','',19,'Горан Обрадовић','20040221222600','',0,0,0,1,0.997796367387,'79959778777399','20040221222600'); INSERT INTO cur VALUES (982,0,'Мали','*Главни град: [[Бамако]]\n\n{{Африка}}','',170,'Покрајац','20050221121004','',0,0,0,0,0.184812882536,'79949778878995','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (983,0,'Либија','*Главни град: [[Триполис]]\n\n\n{{Африка}}','',170,'Покрајац','20050221120931','',0,0,0,0,0.002708118876,'79949778879068','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (984,0,'Тунис','*Главни град: [[Тунис]]\n\n\n{{Африка}}','',170,'Покрајац','20050221121124','',0,0,0,0,0.066494239525,'79949778878875','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (985,0,'Сан_Марино','*Главни град: [[Сан Марино]]\n\n{{Европа}}','додат темплејт Европа',135,'Обрадовић Горан','20041120215613','',0,0,0,0,0.379339391077,'79958879784386','20041129065353'); INSERT INTO cur VALUES (986,0,'Португалија','*Главни град: [[Лисабон]]\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}','',135,'Обрадовић Горан','20041121223652','',0,0,0,0,0.102652416147,'79958878776347','20050203010112'); INSERT INTO cur VALUES (987,0,'Латински_језик','[[Латински цитати]]
\n\n{{interwiki|code=la}}\n\n[[be:Лацінская мова]]\n[[ca:Llatí]]\n[[cy:Lladin]]\n[[da:Latin]]\n[[de:Latein]]\n[[en:Latin]]\n[[eo:Latina lingvo]]\n[[es:Latín]]\n[[fr:Latin]]\n[[ia:Lingua latin]]\n[[id:Latin]]\n[[ja:ラテン語]]\n[[la:Lingua Latina]]\n[[nds:Latinsch]]\n[[nl:Latijn]]\n[[no:Latin]]\n[[pl:Łacina]]\n[[ro:Latină]]\n[[simple:Latin]]\n[[sl:Latinščina]]\n[[sv:Latin]]\n[[zh:拉丁语]]','',170,'Покрајац','20050306002750','',0,0,1,0,0.783004917103,'79949693997249','20050306002750'); INSERT INTO cur VALUES (988,0,'Латински_цитати','\'\'Alea iacta est\'\' - Коцка је бачена - [[Гај Јулије Цезар]]
\n\'\'Ante meridiem\'\' - Пре подне
\n\'\'Asinus asinum vricat\'\' – Магарац магарца глади
\n\'\'Ave Caesarae, morituri te salutant!\'\' – Здраво, Цезаре, умирући (они који ће умрети) те поздрављају
\n\'\'Bibere humanum est, ergo bibamus\'\' – Пити је људски, зато пијмо
\n\'\'Casus belli\'\' – Повод за рат, догађај који оправдава рат
\n\'\'Cogito ergo sum\'\' – Мислим дакле јесам (Мислим дакле постојим) - [[Рене Декарт]]
\n\'\'Cornix cornici oculos non efodiet\'\' – Врана врани око не вади
\n\'\'Deus ex machina\'\' – (Бог из машине - \'\'дословно зн.\'\'. Неочекивано решење
\n\'\'Divide et impera\'\' – Завади па владај
\n\'\'Dum spiro spero\'\' – Док дишем (живим), надам се
\n\'\'Ex nihilo nihil fit\'\' – Из ничега ништа не настаје
\n\'\'Hanibal ante portas\'\' – (Ханибал је пред вратима - \'\'дословно зн.\'\'). Наступила је опасност.
\n\'\'Historia magistra vitae est\'\' – Историја је учитељица живота
\n\'\'Hodie mihi, cras tibi\'\' – Данас мени, сутра теби
\n\'\'Homo hominis lupus est\'\' – Човек је човеку вук
\n\'\'In dubio pro reo\'\' - У сумњи треба судити блаже
\n\'\'In vino veritas\'\' – У вину је истина
\n\'\'Ius orbitur vi\'\' - Сила сахрањује право
\n\'\'Iusticia regnorum fundamentum\'\' - Правичност је (треба да буде) основ владавине
\n\'\'Lapsus calami\'\' – Омашка у писању
\n\'\'Lapsus linguae\'\' – Омашка у говору
\n\'\'Lapsus memoriae\'\' – Омашка у размишљању
\n\'\'Labor omnia facit\'\' - Рад чини све
\n\'\'Lupus in fabula\'\' – (Вук у причи - \'\'дословно зн.\'\'). Ми о вуку, а вук на врата.
\n\'\'Margaritas ante porqуos\'\' – (Бисери пред свиње - \'\'дословно зн.\'\') Не (треба) бацати бисере пред свиње.
\n\'\'Mens sana in corpore sano\'\' – У здравом телу здрав дух
\n\'\'Noli turbare circulos meos\'\' – (Не дирај моје кругове - \'\'дословно зн\'\'.). Не узнемиравај ме, не досађуј ми.
\n\'\'Nulla regula sine exceptione\'\' – Ниједно правило није без изузетка
\n\'\'Nullum crimen, nullum poena sine lege\'\' - Нема злочина и нема казне ако то није прописано законом.
\n\'\'Omnia mea mecum porto\'\' – Све своје са собом носим
\n\'\'Onores mutant mores\'\' – Почасти мењају навике
\n\'\'Per aspera ad astra\'\' – Кроз трње до звезда
\n\'\'Persona grata\'\' – Пожељна особа
\n\'\'Persona non grata\'\' – Непожељна особа
\n\'\'Post meridiem\'\' – После подне
\n\'\'Quidquid latine dictum sit, altum viditur\'\' – Шта год се каже на латинском звучи мудро
\n\'\'Repetitio mater studiorum est\'\' – Понављање је мајка учења
\n\'\'Res publica\'\' - Општа (јавна) ствар
\n\'\'Sapienti sat\'\' – Паметноме доста
\n\'\'Sapiens homo omnia sea secum portat\'\' - (Паметан човек све своје собом носи - \'\'дословно зн.\'\'). Осим знања ништа нам није потребно
\n\'\'Sic itur ad astra\'\' – Дотаћи звезде
\n\'\'Sine lingua Latina nullum inteligentia\'\' - Без знања латинског језика нема образовања.
\n\'\'Sine lege autem poena conscientia est\'\' - Када нема закона, казна је савест.
\n\'\'Sub rosa\'\' – (Испод руже - \'\'дословно зн.\'\'). У тајности, у поверењу
\n\'\'Timeo Danaos et donna ferentes\'\' – Бојим се Данајаца и када дарове носе
\n\'\'Tu quoque, Brute, mi fili?\'\' – Зар и ти, сине Бруте?
\n\'\'Usus est optimus magister\'\' – Искуство је најбољи учитељ
\n\'\'Veni, vidi, vici\'\' – Дођох, видех, победих
\n\'\'Vinum et pueri verices\'\' – Деца и пијанци не лажу
\n\'\'Vox populi, vox dei\'\' – Глас народа је божји глас
\n\n[[en:List of Latin proverbs]]\n[[fr:Proverbes latins]]\n[[pl:Sentencje %B3aci%F1skie]]\n[[ro:Proverbe latine]]\n[[sl:latinski izreki]]\n[[sv:Lista över latinska ordspråk och talesätt]]','избачен дупликат',315,'Ninam','20050215022717','',0,0,1,0,0.691598281121,'79949784977282','20050302142734'); INSERT INTO cur VALUES (989,0,'1856','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]] | \'\'\'[[1850е]]\'\'\' | [[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]]
\n[[1851]] | [[1852]] | [[1853]] | [[1854]] | [[1855]] | \'\'\'1856\'\'\' | [[1857]] | [[1858]] | [[1859]] | [[1860]] | [[1861]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n* [[10. јул|10. јула]] у Смиљану рођен [[Никола Тесла]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|51856]]\n\n[[af:1856]]\n[[ast:1856]]\n[[bg:1856]]\n[[ca:1856]]\n[[cs:1856]]\n[[cy:1856]]\n[[da:1856]]\n[[de:1856]]\n[[el:1856]]\n[[en:1856]]\n[[eo:1856]]\n[[es:1856]]\n[[et:1856]]\n[[eu:1856]]\n[[fi:1856]]\n[[fr:1856]]\n[[fy:1856]]\n[[he:1856]]\n[[hr:1856]]\n[[it:1856]]\n[[la:1856]]\n[[nl:1856]]\n[[no:1856]]\n[[pl:1856]]\n[[pt:1856]]\n[[ro:1856]]\n[[ru:1856]]\n[[sl:1856]]\n[[sv:1856]]\n[[tr:1856]]\n[[uk:1856]]\n[[wa:1856]]\n[[zh:1856年]]','',108,'Djordjes','20041116215944','',0,0,0,0,0.97205270127,'79958883784055','20041116215944'); INSERT INTO cur VALUES (990,8,'Bureaucratlog','Bureaucrat_log','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.807008694677622,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (991,8,'Bureaucratlogentry','Rights for user \"$1\" set \"$2\"','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.927968608148367,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (992,8,'Bureaucrattext','The action you have requested can only be\nperformed by sysops with \"bureaucrat\" status.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.218816987442614,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (993,8,'Bureaucrattitle','Bureaucrat access required','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.310179143501612,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (994,8,'Defemailsubject','{{SITENAME}} e-mail','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.894444785913867,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (995,8,'Googlesearch','\n
\n\n
\n\n\"Google\"\n\n\n\n\n\n\n\n
WWW http://sr.wikipedia.org
\n
\n
\n
\n','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.541686529798141,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (996,8,'Ip_range_invalid','Invalid IP range.\n','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.025098321982751,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (997,8,'Ipb_expiry_invalid','Expiry time invalid.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.500432051252976,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (998,8,'Ipbexpiry','Expiry','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.426865321050273,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (999,8,'Makesysopfail','User \"$1\" could not be made into a sysop. (Did you enter the name correctly?)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.63303048222608,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1000,8,'Makesysopname','Name of the user:','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.884556478713226,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1001,8,'Makesysopok','User \"$1\" is now a sysop','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.523690977621536,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1002,8,'Makesysopsubmit','Make this user into a sysop','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.964785482701646,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1003,8,'Makesysoptext','This form is used by bureaucrats to turn ordinary users into administrators.\nType the name of the user in the box and press the button to make the user an administrator','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.252854511377266,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1004,8,'Makesysoptitle','Make a user into a sysop','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.369916139515039,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1005,8,'Range_block_disabled','The sysop ability to create range blocks is disabled.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0910171941770401,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1006,8,'Setbureaucratflag','Set bureaucrat flag','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.345337583073729,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (1007,8,'Version','Version','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.453636363571171,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (1008,0,'Српски_језик','Српски језик је стандардни језик у званичној употреби у [[Србија|Републици Србији]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], [[Црна Гора|Црној Гори]], а у културној је употреби у већем броју земаља широм света где постоје српске етничке заједнице.\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" width=\"300\"\n! colspan=\"2\" bgcolor=lawngreen style=\"font-size:120%\"| \'\'српски језик
srpski jezik\'\' \n|-\n| valign=\"top\"|Говори се у:\n|[[Србија|Републици Србији]], [[Босна и Херцеговина|Босни и херцеговини]], [[Хрватска|Хрватској]] и другим државама\n|-\n| valign=\"top\"|Регија:\n| [[Балкан]]\n|-\n| valign=\"top\"|Укупно људи који говоре српским:\n|10 милиона (25M)\n|-\n| valign=\"top\"|Рангиран по броју људи који га говоре у свету:\n|отприлике 75. (44)\n|-\n| valign=\"top\"|Језичка група:
Класификација:\n|Индо-европска
\n [[Словенски језици|словенски]]
\n  [[Јужнословенски језици|јужнословенски]]
\n   западни
\n    \'\'\'српски\'\'\'\n|-\n! colspan=\"2\" bgcolor=lawngreen|Статус језика\n|-\n| valign=\"top\"|Званични језик у:\n| valign=\"top\"|\n[[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]]
\n  [[Србија|Републици Србији]]
\n  [[Црна Гора|Републици Црној Гори]]
\n[[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]
\n  [[Република Српска|Републици Српској]]\n  [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији]]\n|-\n| valign=\"top\"|Регулисан од:\n| valign=\"top\"|[http://www.maticasrpska.org.yu/ Матице српске]\n|-\n! colspan=\"2\" bgcolor=lawngreen|Кодови и шифре српског језика\n|-\n|[[ISO 639]]-1||sr\n|-\n|ISO 639-2(B)||scc\n|-\n|ISO 639-2(T)||srp\n|-\n|[[SIL]]||SRC\n|}\n\n\n== Језик [[Срби|Срба]] и српски језик ==\n\nКао и када су други [[језик|језици]] у питању, неопходно је разграничити појам језичких система којим се [[Срби]] како етницитет служе од [[стандардни језик|стандардног језика]] који се употребљава у државним и културним институцијама. Колико је званични (у случају српског језика, званични писани) језик једноставније дефинисати, захваљујући постојању норми у облику различитих [[граматика]] и [[правопис|правописа]], толико је знатно сложеније дефинисати свакодневне језике који подлежу ненормираним међуљудским језичким односима.\n\nТако је неопходно раздвојити и (условну) синхронију (једновремени лингвистички опис) и дијахронију (историју развоја) тог ненормираног, имплицитно договореног [[језик|језика]] од стандардног, експлицитно договореног (или наметнутог) [[језик|језика]]; иако не треба изгубити из вида да је њихов развој паралелан, као и да су у сталном међудејству.\n\nУ лингвистици се ове области разликују. Прва се у синхронијском смислу назива [[дијалектологија|дијалектологијом]], а у дијахронијском [[историјска граматика|историјском граматиком]]; друга, се у синхронијском смислу обично назива [[граматика|граматиком]], а у дијахронијском [[историја књижевног језика|историјом књижевног језика]]. Данас је синхронијска лингвистика знатно развијенија од дијахронијске. Стога су и у једном и у другом случају синхронијске дисциплине знатно развијеније. Дисциплине проучавања синхроније ненормираног језика су и [[социолингвистика]], [[психолингвистика]], [[експериментална фонетика]] итд. Дисциплине проучавања нормираног језика су и [[нормативистика]], [[фонологија]], [[лексикологија]] итд. Ипак би се могло рећи да постоје опште дисциплине које у себи садрже друге дисциплине. (Колико је проблематично под [[дијалектологија|дијалектологијом]] подвести [[социолингвистика|социолингвистику]], [[психолингвистика|психолингвистику]] и [[експериментална фонетика|експерименталну фонетику]], па то чиним само из разлога историје проучавања језика у [[Србија|Србији]]; толико се дисциплине које проучавају норму много лакше могу подвести под појмом [[граматика|граматике]]. Уосталом, то и речито говори о изузетној сложености ненормираних [[језик|језика]] у поређењу са оним нормираним.)\n\nОсновна намена оваквог приказа (бар док не израсте у нешто већи текст) и јесте приказ особина [[стандардни језик|стандардног језика]]. Зато ћу се и ограничити на приказ историје [[стандардни језик|стандардног српског језика]], чији је један део и савремени стандардни српски језик.\n\n== Историја српског стандардног језика ==\n\n=== Праисторија ===\n\nПозната [[праисторија]] (неписана историја) српског језичког простора сеже у време [[Индоевропљани|индоевропске етничке и језичке заједнице]]. На простору од [[Украјина|Украјине]] до [[Подунавље|Подунавља]] током [[неолит|неолита]] постојала је заједница људи данас позната под накнадно додељеним именом [[Индоевропљани|Индоевропљана]].\n[[Слика:Mir_jev.gif|frame|]]\nТа се заједница пред крај [[неолит|неолита]] распала прво у две скупине: кентум и сатм. Прва група се налазила западније, а добила је име по класичном [[латински језик|латинском]] изговору броја сто (centum), а по рефлексу палаталног гласа \"к\", које се развило у задњонепчани (\"обични\") глас \"к\". Између осталих, кентумској групи [[Индоевропљани|Индоевропљана]] припадају [[Германи|германске]], [[Итали|италске]] и [[Келти|келтске]] групе народа, као и изоловане етничке групе, међу којима су [[Грци]] и [[Тохарци]]. Што се балканских простора, претпоставља се да су [[Илири]] припадали кентумској групи [[Индоевропљани|индоевропских народа]]. Друга, источнија група добила је име по [[санскрит|санскртском]] изговору броја сто (satm), а по рефлексу палаталног гласа \"к\", које се развило у зубни глас \"с\". Између осталих, сатмској групи [[Индоевропљани|Индоевропљана]] припадају [[Словени|словенске]], [[Балти|балтичке]], [[Иранци|иранске]] и [[Индијци|индијске]] групе народа, као и изоловане етничке групе, међу којима су [[Албанци]]. Претпоставља се да су на [[Балкан|Балкану]] [[Трачани]] припадали сатмској групи [[Индоевропљани|индоевропских народа]].\n\nУ оквиру сатмске групе издвојила се балто-словенска етничко-језичка група. Језичке сличности међу [[Балти|балтичке]] и [[Словени|словенске]] групе [[језик|језика]] су до те мере јаке, да се приликом проучавања историје словенских језичких облика често користе облици из савремених балтичких језика, чији су припадници били изолованији па тиме и сачували више старијих језичких облика.\n\nСа сигурношћу се може тврдити да је прасловенски језик у својој крајњој фази постојао у 9. веку, када су византијски емисари [[Ћирило и Методије]], нормиравши словенски језик на основу дијалекта [[Словена]] настањених око [[Солун|Солуна]], без проблема своју мисију обављали у око хиљаду километара севернијој [[Моравска|Моравској]]. На основу тога се може закључити да је балто-словенска језичка заједница постојала и почетком првог миленија пре нове ере.\n\n=== Писма ===\n\nАко бисмо занемарили до сада јасно непотврђене научне хипотезе (које имају основа) о претходним словенским (па тиме и српским) [[писмо|писмима]], може се рећи да се, у разичитим раздобљима српски књижевни (стандардни) [[језик]] писао [[латиница|латиницом]], [[глагољица|глагољицом]], [[ћирилица|ћирилицом]] и [[арапско писмо|арапским писмом]].\n\nДо коначног стварања српске средњовековне феудалне државе и дефинитивног приклањања византијском културном простору за време [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног Немањића]] и његовог брата [[Свети Сава|Светог Саве]] (Ратко Немањић), приморско (јадранско) језгро српског етничког простора је условно напоредо користило [[латиница|латиницу]], [[глагољица|глагољицу]] и [[ћирилица|ћирилицу]]. И то управо тим редоследом: Колонизујући некада [[Римско Царство|римске]] градове по јадранској обали, првобитно су прихватили [[латиница|латиницу]] за своје [[писмо]]. Постепеним и све интензивнијим окретањем ка стандардном језику и писму створеним за своје потребе, окренули су се коришћењу [[глагољица|глагољице]]. Да би, на крају, прихватили [[ћирилица|ћирилицу]] као ефикасније и у [[Византија|византијски]] културни простор уклопљеније писмо.\n\nОд [[11. век]]а па све до половине [[20. век|20.]] једино писмо у масовној културној употреби [[Срба]] било је [[ћирилица]].\n\nУ времену док је [[Дубровник]] био независна држава, заједно са посебним идентитетом својих житеља, саграђеним на основу [[Срби|српског]] и [[Хрвати|хрватског]] етницитета, као и латинске културе, може се рећи да је мањи део [[Срби|Срба]] за своје културне потребе користио [[латиница|латиницу]].\n\nТоком владавине [[Турци|Турака]] посебну потребу су имали делови [[Срби|српског]] и [[Хрвати|хрватског]] етницитета који су примили исламску вероисповест. Они су користили [[арапско писмо]] посебно прилагођено доминантим језичким системима у [[Босна|Босни]].\n\nОд половине 19. века и стварања српско-хрватског језичког договора, прво местимично, а потом све интензивније, [[Срби]] су почели користити [[латиница|латиницу]]. Најзначајнији српски културни радник друге половине [[19. век]]а, [[Ђуро Даничић]] своје најзначајније дело, [[Рјечник ЈАЗУ|Рјечник Југославенске академије знаности и умјетности]] започео је писати (напомена: Ђуро Даничић је половином 19. века започео са писањем [[Рјечник ЈАЗУ|Рјечника ЈАЗУ]] који је довршен тек седамдесетих година 20. века), али посебном, [[Даничићева латиница|реформисаном латиницом]] чији су знакови у потпуности одговарали [[ћирилица|ћириличким]] и делимично правилу \"једно слово за један глас\". Та је [[латиница]] остала у употреби током двадесетог века само код одређеног броја хрватских филолога.\n\nОд доласка [[КПЈ|Комунистичке партије Југославије]] на власт, њени су чланови у дело желели спровести идеју о наднационалном језику: [[српскохрватски језик|српскохрватском]]. Током друге половине двадесетог века постојала је јака тежња ка унификацији српске (\"источне\") и хрватске (\"западне\") стандардне варијанте [[српскохрватски језик|српскохрватског језика]]. Тежња се огледала у уједначавању различитих језичких форми, укључујући и у уједњачавању [[писмо|писма]]. Током тог времена [[ћирилица]] је била поприлично истиснута зарад [[латиница|латинице]], па данас у свакодневној употреби [[Срби|Срби]] напоредо користе и [[ћирилица|ћирилицу]] и [[латиница|латиницу]].\n\n[[Ћирилица]] је једино званично писмо у [[Србија|Републици Србији]] и [[Република Српска|Републици Српској]], док у [[Црна Гора|Републици Црној Гори]] има равноправан статус са [[латиница|латиницом]].\n\n=== Стандардни језици ===\n\n\'\'Главни чланак: [[Историја српског књижевног језика]].\'\'\n\nПрву имплицитну кодификацију српског језика начинио је [[Свети Сава]]. Најизразитије његово дело у том смислу представља [[Карејски типик]]. Он је први направио оштар рез од [[старословенски језик|старословенске]] норме према [[српскословенски језик|српскословенској]] језичкој норми. Избацио је из употребе назалне вокале, који су до тог времена већ дали своје неназалне рефлексе. Како су се полугласници до тог времена уједначили, он је избацио знак за полугласник задњег реда (дебело јер) и оставио само знак за полугласник предњег реда (танко јер), које је означавало полугласник средњег реда.\n\nСледећа реформа одвила се у [[Република Србија|Србији]] за време [[Стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Њу је обавио [[Константин Филозоф]] (напомена: овог Константина не треба мешати са [[Ћирилио и Методије|Ћирилом]], кога су такође звали Константином Филозофом), а та је ортографија позната као [[ресавска школа]]. Овај правописни модел одликује назадност у односу на [[Свети Сава|Савин]], што је, вероватно, била последица [[Бугари|бугарског]] образовања [[Константин Филозоф|Константина Филозофа]]. Без [[фонологија|фонолошких]] потреба уведен је поново знак за тврди полугласник, као и одређени број других правописних правила, чији је циљ био да се стандардни [[српскословенски језик]] по својим особинама приближи тадашњој [[бугарски језик|бугарској]] норми.\n\nТоком раздобља између [[16. век|16.]] и [[18. век]]а писменост [[Срби|Срба]] је готово замрла, а једини значајан остатак старе средњовековне културе налазио се у [[манастир Рача|манастиру Рача]]. Представници те школе названи су [[рачани]]. Најзначајнији представник рачана био је [[Гаврил Стефановић Венцловић]]. Он је имао јасно изражену двојезичност у свом писању: сакралне књиге је писао по правопису [[ресавска школа|ресавске школе]], док је проповеди писао народним језиком, зачуђујуће сличним правопису и азбуци које је сачинио [[Вук Стефановић Караџић]] више од века после њега.\n\nУ недостатку [[српскословенски језик|српскословенских]] књига после [[Велика сеоба|Велике сеобе]] у јужне и источне делове [[Аустрија|Аустријског царства]] (пре свега у данашњу [[Војводина|Војводину]]), али и у заблуди да је [[рускословенски језик]] старији од [[српскословенски језик|српскословенског]], свештенство је прихватањем [[Руси|руске]] помоћи за свој званични језик узело [[рускословенски језик]], односно руску редакцију [[старословенски језик|старословенског језика]]. Тај језик је и данас остао званичан језик [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], а имао је великог утицаја на тадашњи световни језик. Данас се тај језик назива [[црквенословенски језик|црквенословенским језиком]].\n\nКао одраз на збивања у сакралној језикој норми настао је световни [[језик]], који је био мешавина [[војвођански дијалекти|војвођанских дијалеката]], [[рускословенски језик|рускословенског]] и [[руски језик|руског језика]]: [[славеносрпски језик]]. На том је језику током 18. и 19. века створена основа за савремену српску културу.\n\nТоком прве половине 19. века, уз помоћ тадашњих врхунских филолога, као што су [[браћа Грим]], аустријских власти, [[Вук Стефановић Караџић]] је направио реформу [[писмо|писма]] и [[правопис|правописа]], правећи велики рез између дотадашње славеносрпске културе и новог стандарда. Уз незнатне измене, та је норма и данас стандардни српски језик, а уз прилагођавање и договор хрватским филолозима тога доба и стандардни [[хрватски језик]].\n\nДијалекатска основа тог стандарда била је [[источно-херцеговачки говори|источно-херцеговачка]], [[ијекавско наречје|ијекавска]]. Једноставном заменом дифтонга \"ие\" екавским \"е\" створена је и друга, у тадашњој [[Србија|Србији]] и југоисточној [[Аустрија|Аустрији]], као центрима српске културе, прихватљивија [[екавско наречје|екавска]] норма.\n\n[[Вук Стефановић Караџић|Вуков]] Правопис је [[1868]]. године уведен званично у [[Србија|Србији]]. Између два светска рата договором хрватских и српских лингвиста промењена су два правописа. [[1960]]. године написан је и озваничен Правопис српскохрватскога језика, док је [[1993]]. године прерађени Правопис из [[1960]]. године објављен као Правопис српскога језика, а озваничен [[1995]]. године. Правопис из [[1993]]. године је и данас званичан у [[Србија|Републици Србији]], [[Република Српска|Републици Српској]] и [[Црна Гора|Републици Црној Гори]].\n\nСрпска језичка норма нема [[правоговор]] (ортоепију).\n\n==Види још==\n*[[Павле Ивић - Српски језик|чланак]] [[Павле Ивић|Павла Ивића]] о српском језику.\n*доматриосов текст: [[Писање и изговор]]\n\n\n[[Category:Језици]]\n[[Category:Србија]]\n\n[[bg:Сръбски език]]\n[[cs:Srbština]]\n[[da:Serbisk]]\n[[de:Serbische Sprache]]\n[[en:Serbian language]]\n[[es:Idioma Serbio]]\n[[fr:Serbe]]\n[[hr:Srpski jezik]]\n[[nl:Servisch]]\n[[pl:Język serbsko-chorwacki]]\n[[sl:srbščina]]\n[[sv:Serbiska]]\n[[tl:Wikang Serbyo]]','Враћено на последњу измену од корисника Милош',17,'Bonzo','20050316005714','',0,0,1,0,0.109948486141,'79949683994285','20050316005714'); INSERT INTO cur VALUES (1009,0,'Митологија','[[Словенска митологија]]
\n[[Грчка митологија]]
\n[[Нордијска митологија]] ...
\n\n[[bg:Митология]]\n[[ca:Mitologia]]\n[[cs:Mythologie]]\n[[cy:Mytholeg]]\n[[da:Mytologi]]\n[[de:Mythologie]]\n[[el:Μυθολογία]]\n[[en:Mythology]]\n[[eo:Mitologio]]\n[[es:Mitología]]\n[[et:Mütoloogia]]\n[[fr:Mythologie]]\n[[hr:Mitologija]]\n[[hu:Mitológia]]\n[[ia:Mythologia]]\n[[ja:神話]]\n[[la:Mythologia]]\n[[lb:Mythologie]]\n[[nl:Mythologie]]\n[[pl:Mitologia]]\n[[pt:Mitologia]]\n[[ro:Mitologie]]\n[[ru:Мифология]]\n[[sl:Mitologija]]\n[[sv:Mytologi]]\n[[uk:Міфологія]]\n[[zh:神话]]','+ lb',0,'212.24.201.215','20040812215446','',0,0,0,0,0.000846531708,'79959187784553','20050305204111'); INSERT INTO cur VALUES (1010,0,'Грчка_митологија','*[[Грчка божанства]]\n*[[Хероји]]\n*[[Музе]]\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]\n\n\n[[ca:Mitologia grega]]\n[[cs:Řecká mytologie]]\n[[da:Græsk mytologi]]\n[[de:Griechische Mythologie]]\n[[en:Greek mythology]]\n[[eo:Helena mitologio]]\n[[es:Mitología griega]]\n[[et:Vanakreeka mütoloogia]]\n[[fr:Mythologie grecque]]\n[[he:מיתולוגיה יוונית]]\n[[ja:ギリシャ神話]]\n[[lb:Griichesch Mythologie]]\n[[nl:Griekse mythologie]]\n[[pl:Mitologia grecka]]\n[[sl:Grška mitologija]]\n[[sv:Grekisk mytologi]]\n[[zh-cn:希腊神话]]\n[[zh-tw:希臘神話]]','',17,'Bonzo','20050207111512','',0,0,1,0,0.455815712668,'79949792888487','20050207111512'); INSERT INTO cur VALUES (1011,0,'Музе','Музе (\'\'гр.\'\' Μουσαι) су ћерке врховног грчког бога, [[Зевс|Зевса]], и [[Мнемо сина|Мнемосине]], богиње поезије, уметности и науке. Има их девет, а њихова имена и атрибути су:

\n\n[[Талија]] (Θάλεια) – муза комедије (бршљанов венац, комична маска)
\n[[Уранија]] (Ούρανια) – муза астрономије (глобус)
\n[[Мелпомена]] (Μελπομένη) – муза трагедије (венац винове лозе, трагична маска)

\n\n[[Полихимнија]] (Πολύμνια) – муза религијске и озбиљне поезије (без атрибута, каткад свитак)
\n[[Ерато]] (Έρατώ) – муза љубавне лирике (инструмент са жицама)
\n[[Калиопа]] (Καλλιόπη) – муза епског песништва и елегије (воштана плочица, свитак, писаљка)
\n[[Клио]] (Κλειώ) – муза историје (воштана плочица, свитак, писаљка)
\n[[Еутерпа]] (Ευτέρπη) – муза музичке уметности (двојнице)
\n[[Терпсихора]] (Τερψιχόρη) – муза играчке вештине и хорског певања (лира и плектрон)

\n\nПостоји веровање да ко понови имена муза овим редом не може да погреши, зато што почетна слова имена муза на латинском (овим редом) дају израз:
\n\n\'\'TUM PECCET\'\', што значи: “нека греши”, или “тада нека греши”
\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]\n\n[[da:Muse]]\n[[de:Muse]]\n[[en:Muse]]\n[[fr:Muse]]\n[[it:Muse]]\n[[la:Musae]]\n[[lb:Muse (Mythologie)]]\n[[nl:Muze]]\n[[pl:Muza]]\n[[sv:Musa]]','',0,'82.117.192.193','20050217065206','',0,0,0,0,0.632750322871,'79949782934793','20050217065206'); INSERT INTO cur VALUES (1012,2,'Горан_Обрадовић','Мислим да је неопходно да Наша Википедија достигне критичну масу од неких 3000 квалитетних чланака, а онда ће (наравно уз “рекламирање”) она постати место које ће свако посећивати у потрази за информацијама. Тада ће овај наш пројекат почети да расте експоненцијалном прогресијом, и постаће понос свима – универзални скуп људског знања.

\r\nНадам се да ћемо имати снаге да истрајемо у овим почетним напорима, у племенитом задатку писања енциклопедије','',19,'Горан Обрадовић','20040223010203','',0,0,0,0,0.349800987798,'79959776989796','20040223010203'); INSERT INTO cur VALUES (1013,4,'Како_писати_чланке','----\n\'\'A [[Wikipedia:Policy Library|Wikipedia Policy Library]] volume\'\'\n----\n==Савршенство није неопходно; или, радост писања==\nДивно је када неко дода [[Википедија:Савршен чланак|комплетну, добро написану, финалну скицу]] на Википедију. То увек треба охрабривати.\n\nИпак, једна од великих предности Вики система је та што некомплетне, лоше написане почетне скице чланака могу да се развију (еволуирају) у \"исполирана\", репрезентативна ремек-дела кроз процес узајамног усавршавања. Ово даје нашем приступу предност над осталим начинима стварања сличних производа. Стога додавање грубих скица треба такође да буде охрабривано колико је год могуће.\n\nНеко може да започне чланак прегледом теме или са пар набацаних чињеница. Неко други може да дода своје мишљење. Следећи може да заокружи чланак додатним перспективама. Следећи може тему да сагледа са полазишта која су до тада била занемарена, или да исправи претходне ставове, како би имали [[Википедија:Неутрална тачка гледишта|неутралнију тачку гледишта]]. Неко други може имати неке чињенице, бројке или слике, које би додао.\n\nAs all this material is added, anyone can jump in and [[Refactoring|refactor]] to turn it into a more cohesive whole. Then more text will be added, then more refactoring, and the article will gradually evolve ever-closer to the ultimate final draft.\n\nDuring this process, the article might look like a first draft—or worse,\na random collection of notes and [[factoid]]s. Rather than being horrified by this ugliness, we should rejoice in its potential, and have faith that the editing process will turn it into [[wikipedia:Brilliant prose|brilliant prose]]. Of course, we don\'t have to like it; we even, occasionally, criticize really substandard work, in addition to simply correcting it. The most important thing, though, is to correct it if it can be corrected. For text that is beyond hope, we have gotten into the habit of removing the offending article to the corresponding [[Wikipedia:talk page|talk page]], or, in cases where the article obviously has no redeeming merit whatsoever, deleting it outright. The latter action should not be taken lightly however.\n\n==On editing styles==\nGenerally, different people here have different editing \"styles\".\nSome people edit lightly, and focus on contributing new content. \nOthers prefer to improve and greatly expand existing \"stubs\" and articles. \nSome like to make relatively small copyediting, linking, and page-naming changes. \nThere\'s room for all of this on Wikipedia.\n\nThere are also different editing styles in the sense of how bold people are willing to be. \nGenerally, most of us think we should\n[[wikipedia:Be bold in updating pages|be bold in updating pages]].\nVirtually no one behaves as though previous authors need to be consulted before making changes; if we thought that, we\'d make rather little progress. \nQuite to the contrary, some of us think you should not beat around the bush at all—simply change a page immediately, when you see something problematic, rather than to discuss changes that need to be made. Discussion, from this point of view, is a last resort.\nThen there is a more intermediate view, according to which dialogue \'\'qua\'\' dialogue should be respected, but at the same time a minor tweak early on can avoid a flame war. \nIn this view, to edit radically or not will often depend on the context—which seems reasonable enough.\nAgain, there is a place for all of these attitudes on Wikipedia.\n\nWith large deletions or replacements, it might be better to suggest changes in a discussion, lest the original author get discouraged and quit posting. \nOne person\'s improvement is another\'s desecration, and nobody likes to see their work just flushed without warning.\n\nSo, whatever you do, try to preserve information. Reasons for removing bits of an article include:\n\n*duplication\n*irrelevancy\n*[[wikipedia:patent nonsense|patent nonsense]]\n*[[Wikipedia:Copyrights|copyright violations]]\n\nAlternatives include:\n\n*rephrasing while keeping the content\n*moving text within an article or to another article (existing or new)\n*adding more of what you think is important to make an article more balanced\n\nIf, in your considered judgment, a page simply needs to be rewritten or changed substantially, go ahead and do that. But preserve any old contents you think might have some discussion value on the talk page, along with a comment about \'\'why\'\' you made the change. Even if you delete something that\'s just plain wrong, odds are that it got there because someone believed it was true, so preserve a comment that it is in fact wrong to inform later editors. \n\n\n\nIn any event, whether you decide to edit very boldly or to make inquiries on talk page first, please bear in mind that Wikipedia is not a discussion forum. \nWikipedia can be a very energetic place, and it\'s best for the project as a whole if we concentrate our energies on improving articles rather than defending our pet theories, ideologies, religions, etc.\nSome consideration of [[wikipedia:Wikipetiquette|Etiquette]] wouldn\'t hurt.\n\n\'\'See also:\'\' [[Wikipedia:What Wikipedia is not|What Wikipedia is not]] and other pages of the [[Wikipedia:Miniseries of Wikicivics|Miniseries of Wikicivics]] \n\nFor additional guidelines on editing and refactoring talk pages:\n* [[Wikipedia:Talk page|Talk page]]\n* [[Wikipedia:Summarize discussion|Summarize discussion]]\n\n\n[[en:Wikipedia:Editing policy]]\n[[ja:Wikipedia:編集方針]]\n[[sl:Wikipedija:Pravila urejanja]]','[[sl:Wikipedija:Pravila urejanja]]',149,'XJamRastafire','20050313213002','',0,0,1,0,0.658586231367,'79949686786997','20050313213002'); INSERT INTO cur VALUES (1014,0,'Молекул','У [[наука|науци]], \'\'\'молекул\'\'\' је најмања честица чисте [[хемијска супстанца|хемијске супстанце]] која задржава [[хемијски састав]] и својства. Молекул се састоји из више [[атом|атома]], спојених заједничким паровима [[електрон|електрона]] у [[ковалентна веза|ковалентној вези]]. Може се састојати из атома истог [[хемијски елемент|хемијског елемента]] као код [[кисеоник|кисеониковог]] гаса (O2), или из различитих елемената као код [[вода|воде]] (H2O).\n\n\n\nВећина молекула су сувише мали да би се видели голим оком, али има изузетака. [[Макромолекул]] [[ДНК]] може да достигне макроскопске величине.\nСвојство молекула је однос [[хемијски елемент|елемената]] који граде једињење, емпиријска формула. На пример, у чистој форми, [[вода|воду]] увек граде [[водоник]] и [[кисеоник]] у односу 2:1, а етил [[алкохол]] т.ј. [[етилен]] се састоји из [[угљеник]]а, водоника и кисеоника у односу 2:6:1. Ипак овај однос не мора увек да одређује јединствене молекуле - [[диметил етар]] има исти однос као етанол, на пример. Молекули који се састоје од истих атома али у различитом распореду се зову [[изомер]]и.\n[[Хемијска формула]] са друге стране одређује тачан врој атома који граде молекул. [[Молекулска маса]] (моларна?) се рачуна из хемијске формуле и изражава се у конвенционалним јединицама које су једнаке 1/12 масе [[изотоп]]а 12C.\nМолекули имају фиксне дужине и углове у везама између атома – геометрија ових веза је одређена законима [[квантна механика|квантне механике]]. Чиста супстанца је састављена од молекула са истом геометријском структуром. Хемијска формула и структура молекула су два важна фактора која одређују својства молекула, а посебно његову [[реактивност]]. Изомери имају исту хемијску формулу, али обично имају врло различита својства због тога што имају различите структуре. [[Стереоизомер]]и, посебан тип изомера могу имати врло слична физичко-хемијска својства, а у исто време врло различите [[биохемија|биохемијске]] активности. \n\n[[Category:Хемија|Молекул]]\n\n[[bg:Молекула]]\n[[ca:Molècula]]\n[[cs:Molekula]]\n[[da:Molekyle]]\n[[de:Molekül]]\n[[et:Molekul]]\n[[en:Molecule]]\n[[es:Molécula]]\n[[eo:Molekulo]]\n[[fr:Molécule]]\n[[gl:Molécula]]\n[[hr:Molekula]]\n[[id:Molekul]]\n[[is:Sameind]]\n[[it:Molecola]]\n[[he:מולקולה]]\n[[nl:Molecuul]]\n[[ja:分子]]\n[[nds:Molekül]]\n[[pt:Molécula]]\n[[simple:Molecule]]\n[[sl:Molekula]]\n[[su:Molekul]]\n[[fi:Molekyyli]]\n[[sv:Molekyl]]\n[[tl:Molecule]]\n[[zh:分子 (化学)]]','',135,'Обрадовић Горан','20050122193654','',0,0,0,0,0.256073835425,'79949877806345','20050210084715'); INSERT INTO cur VALUES (1015,0,'Додекафонија','\'\'\'Додекафонија\'\'\' (од \'\'гр.\'\' \'\'\'δόδεκα\'\'\' дванаест), дванаесттонска музика, композициони поступак који се, по класичној [[Арнолд Шенберг|Шенберговој]] (\'\'Arnold Schönberg\'\') дефиницији, \n\n:\'\'састоји у сталној и искључивој употреби низа састављеног од дванаест различитих тонова\'\'. \n\nОвај постпуак је први пут дословно примењен у Шенберговом оп. 23, \'\'Пет клавирских композиција\'\', насталих у периоду од [[1921]]. до [[1923]]. године. Дванаесттонска техника се не везује на законе тоналитета и тиме условљене системе мола (\'\'mol\'\') и дура (\'\'dur\'\'), тако да се код једне додекафоне композиције не може говорити о одређеном тоналитету. \n\nДодекафона композиција се заснива на једном \'\'низу\'\' (серији) по избору композитора распоређених дванаест тонова [[хроматска лествица|хроматске лествице]]. Ови су тонови међусобно равноправни, и не може бити речи ниокаквом тоналном центру, као што је случај са [[тонална музика|тоналном музиком]]. Као пример, навешћемо два додекафона низа из Шенбергових дела:\n\n[[Слика:Dodekafonija_1.png|550px|пример 1.]]\n[[Слика:Dodekafonija_2.png|550px|пример 2.]]\n\nТоком протеклих деценија, класична додекафонија је еволуирала у такозвану \'\'серијелну музику\'\'. Поред Шенберга, за чије се име додекафонија најчешће везује, најмаркантније личности су [[Албан Берг]] (\'\'Alban Berg\'\') и [[Антон Веберн]] (\'\'Anton Webern\'\'), у чијем је случају дошао до изражаја такозвани \'\'поентилизам\'\'.\n\n:према \'\'Музички лексикон\'\' \'\'Илија Врсајков\'\'\n\n[[Category:Музички појмови]]','',49,'Zorba','20050203214523','',0,0,1,0,0.709820694621,'79949796785476','20050203214523'); INSERT INTO cur VALUES (1016,6,'Dodekafonija_1.png','Dodekafonija primer 1','Dodekafonija primer 1',49,'Zorba','20040224162227','',0,0,0,1,0.232169099368312,'79959775837772','20041209220016'); INSERT INTO cur VALUES (1017,6,'Dodekafonija_2.png','Dodekafonija primer 2','Dodekafonija primer 2',49,'Zorba','20040224162254','',0,0,0,1,0.799936436861694,'79959775837745','20041209220016'); INSERT INTO cur VALUES (1018,0,'Ђузепе_Верди','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Ђузепе Верди|\n слика=[[Image:verdi3.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=\'\'Giuseppe Verdi\'\'|\n датум_рођења=[[10. октобар]] [[1813]]. |\n место_рођења=[[Ле Ронколе]], [[Италија]] |\n датум_смрти=[[27. јануар]], [[1901]]. |\n место_смрти=[[Милано]], [[Италија]]\n}}\n\nНајвећи композитор зрелог италијанског белканта ([[bel canto]]). Рођен је у селу Ле Ронколе (Le Roncole) крај Парме (Parma) у [[Италија|Италији]]. Већ у својој једанаестој години је постао оргуљаш у локалној цркви. Први који је уочио његов таленат је био трговац и љубитељ музике Антонио Баречи, који га је узео у своју радњу и помагао у сваком погледу. Уз његову помоћ, као и помоћ града Бусета, омогућено му је да упише музику у [[Милано|Милану]] године [[1832]]. Међутим, управник Конзерваторијума се устручавао да Вердија прими, наводно због тога што је био старији него што је статут дозвољавао, али вероватније стога што није имао поверења у његов таленат. Због тога је Верди током следеће три године радио код оперског диригента Лавиње, прагматичног човека, чији је катихизам био [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцартов]] \'\'[[Дон Ђовани (опера)|Дон Ђовани]]\'\'. Године [[1833]]. у Бусeту умире оргуљаш Провеси и Верди га наслеђује. Две године након тога се жени Маргеритом Баречи (Margerita Barecci), најстаријом ћерком свога заштитника. Но, већ [[1840]]. она умире, као и њихово двоје деце. Годину дана пре тога је Верди дебитовао као оперски композитор, што му је донело успех и могућност да се пресели у [[Милано]]. Ова опера је била \'\'[[Оберто, гроф од Сан Бонифација (опера)|Оберто, гроф од Сан Бонифација]]\'\'. Након ове је написао још многе опере, које су му створиле име најпре у Италији, али и у свету. 1859. се венчао са оперском певачицом Ђузепином Стрепони (Giuseppina Strepponi), али је и њу надживео, иако само четири године.\n\nОсим [[опера]], написао је и два дела сакрланог карактера, и то [[Реквијем (Ђузепе Верди)|Реквијем]] (Requiem) [[1874]]. на успомену на Александра Манцонија и [[Четири света комада (Ђузепе Верди)|Четири света комада]] (Quattri pezzi sacri) [[1898]]., које се састоје од \'\'Ave Maria\'\', \'\'Stabat Mater\'\', \'\'Te Deum\'\' и \'\'Laudi alla Vergine\'\' из [[Данте Алигијери|Дантеовог]] \'\'Раја\'\'.\n\nВерди је умро у Милану у којем је дуго година живео и радио и сахрањен је у \'\'Музичком Институту Верди\'\' у том граду.\n\n==Опус==\n===Опере===\n*[[Оберто, гроф од Сан Бонифација (опера)| Оберто, гроф од Сан Бонифација]] (\'\'Oberto, conte di San Bonifacio\'\') ([[1839]].)\n*[[Један дан власти, или лажни Станислав (опера)|Један дан власти, или лажни Станислав]] (\'\'Un giorno di regno, o Il finto Stanislao\'\') ([[1840]].)\n*[[Набуко (опера)|Набуко]] (\'\'Nabucco\'\') ([[1842]].)\n*[[Ломбардијци у Првом крсташком походу (опера)| Ломбардијци у Првом крсташком походу]] (\'\'I Lombardi alla prima crociata\'\') ([[1843]].)\n*[[Ернани (опера)|Ернани]] (\'\'Ernani\'\') ([[1844]].)\n*[[Два Фоскарија (опера)|Два Фоскарија]] (\'\'I Due Foscari\'\') ([[1844]].)\n*[[Јованка Орлеанка (опера)|Јованка Орлеанка]] (\'\'Giovanna d\'Arco\'\') ([[1845]].)\n*[[Алзира (опера)|Алзира]] (\'\'Alzira\'\') ([[1845]].)\n*[[Атила (опера)|Атила]] (\'\'Attila\'\') ([[1846]].)\n*[[Макбет (опера)|Макбет]] (\'\'Macbeth\'\') ([[1847]].)\n*[[Разбојници (опера)|Разбојници]] (\'\'I Masnadieri\'\') ([[1847]].)\n*[[Гусар (опера)|Гусар]] (\'\'Il Corsaro\'\') ([[1848]].)\n*[[Битка за Лењано (опера)|Битка за Лењано]] (\'\'La battaglia di Legnano\'\') ([[1849]].)\n*[[Лујза Милер (опера)|Лујза Милер]] (\'\'Luisa Miller\'\') ([[1849]].)\n*[[Стифелио (опера)|Стифелио]] (\'\'Stiffelio\'\') ([[1850]].)\n*[[Риголето (опера)|Риголето]] (\'\'Rigoletto\'\') ([[1851]].)\n*[[Трубадур (опера)|Трубадур]] (\'\'Il Trovatore\'\') ([[1853]].)\n*[[Травијата (опера)|Посрнула жена]] ([[Травијата (опера)|Травијата]]) (\'\'La Traviata\'\') ([[1853]].)\n*[[Сицилијанско вечерње (опера)|Сицилијанско вечерње]] (\'\'I Vespri Siciliani\'\'/\'\'Le vêpres Siciliennes\'\') ([[1855]].)\n*[[Симоне Боканегра (опера)|Симоне Боканегра]] (\'\'Simone Boccanegra\'\') ([[1857]].)\n*[[Бал под маскама (опера)|Бал под маскама]] (\'\'Un Ballo in Maschera\'\') ([[1859]].)\n*[[Моћ Судбине (опера)|Моћ Судбине]] (\'\'La Forza del Destino\'\') ([[1862]].)\n*[[Дон Карлос (опера)|Дон Карлос]] (\'\'Don Carlos\'\') ([[1867]].)\n*[[Аида (опера)|Аида]] (\'\'Aida\'\') ([[1871]].)\n*[[Отело (опера) – Ђузепе Верди|Отело]] (\'\'Othello\'\') ([[1887]].)\n*[[Фалстаф (опера)|Фалстаф]] (\'\'Falstaff\'\') ([[1893]].)\n\n\n===Остала дела===\n*\'\'Inno delle Nazioni\'\' ([[1862]].) \n*Гудачки квартет у e-mollu ([[1873]].) \n*[[Реквијем (Ђузепе Верди)|Реквијем]] (\'\'Requiem\'\') ([[1874]].)\n*\'\'Pater noster\'\' за петоделни хор ([[1873]].) \n*\'\'Ave Maria\'\' за сопрана и гудаче ([[1880]].) \n*[[Четири света комада (Ђузепе Верди)|Четири света комада]] (\'\'Quattri pezzi sacri\'\') ([[1898]].)\n\n\n[[Category:Композитори|Верди, Ђузепе]]\n\n[[bg:Джузепе Верди]]\n[[da:Giuseppe Verdi]]\n[[de:Giuseppe Verdi]]\n[[en:Giuseppe Verdi]]\n[[eo:Giuseppe VERDI]]\n[[he:ג\'וספה ורדי]]\n[[it:Giuseppe Verdi]] [[ja:ジュゼッペ・ヴェルディ]] [[nl:Giuseppe Verdi]]\n[[sv:Giuseppe Verdi]]\n[[fr:Giuseppe Verdi]]\n[[zh:朱塞佩·威尔第]]','',49,'Zorba','20041217223723','',0,0,1,0,0.058843889767,'79958782776276','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (1019,0,'Макбет','*\'\'\'Макбет\'\'\', [[драма]] [[Вилијам Шекспир|Вилијама Шекспира]]; види [[Макбет (драма)]]\n*\'\'\'Макбет\'\'\', [[опера]] [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]; види [[Макбет (опера)]]\n\n{{патрљак}}','',49,'Zorba','20041202213016','',0,0,1,0,0.430766513306,'79958797786983','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (1020,0,'Јаков_Готовац','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Јаков Готовац
Jakov Gotovac|\n слика=[[Image:JGotovac.jpg|none|280px]]|\n текст_уз_слику=\'\'[[композитор]]\'\'|\n датум_рођења=[[10. октобар]] [[1895]].|\n место_рођења=[[Сплит]]|\n датум_смрти=[[16. октобар]] [[1982]].|\n место_смрти=[[Загреб]]|\n}}\n\n\'\'\'Јаков Готовац\'\'\', композитор и оперски диригент. Водио је певачка друштва \'\'Младост\'\', \'\'Младост-Балкан\'\' и \'\'Југ\'\', а након [[Други светски рат|II светског рата]] \'\'Павао Марковац\'\' и \'\'Владимир Назор\'\'. Био је академик и члан \'\'Хрватског народног казалишта\'\' (ХНК). Добитник је награде за животно дело \'\'Владимир Назор\'\' ([[1964]].) као и награде АВНОЈ-а ([[1972]].). Први његов опус \'\'Два скерца за мјешовити збор на народне текстове\'\' ([[1916]].) показао је правац којим ће његово стваралаштво ићи. Био је то пут националног музичког реализма, којем ће готово без изузетка остати веран у својим даљњим остварењима.\n\nЗа своја вокална дела, Готовац је узимао највише народне текстове. Стихови из народне [[лирика|лирике]] и [[епика|епике]] нашли су у њему изванредног тумача, уметника који је знао не само тоновима оцртати њихов садржај, него и музичким средствима дати потребно расположење и дочарати средину. Уз фолклорна обобележја, Готовац је у своја дела унео и медитеранску распеваност, прожету сензибилношћу, што се највише одразило у операма. \n\nВрхунци његовог првог стваралачког раздобља су народни обред „\'\'Коледа\'\'” ([[1925]].) и \'\'Симфонијско коло\'\' ([[1926]].), уз које треба још споменути сценску музику за [[Иван Гундулић|Гундулићеву]] „\'\'Дубравку\'\'” ([[1926]].) и романтичну народну оперу „\'\'[[Морана (опера)|Морана]]\'\'” ([[1930]].). Идућа етапа у Готовчевом оперском стваралаштву је његова комична народна опера „\'\'[[Еро с онога свијета (опера)|Еро с онога свијета]]\'\'” ([[1935]].) која је обишла више од 80 европских музичких позорница и извођена је на девет језика.\n\nУ књижевно вредном либрету [[Милан Беговић|Милана Беговића]], Готовац је нашао изврсну подлогу на којој се у оквиру архитектонски израђене целине могао слободно препустити свим својим склоностима за комику и [[хумор]]. Опус Јакова Готовца још садржи опере „\'\'Мила Гојсалића\'\'” ([[1951]].), „\'\'Далмаро\'\'” ([[1958]].) и „\'\'Станац\'\'” ([[1959]].), више оркестарских дела, хорских композиција и соло песама.\n\n==Опус==\n\'\'Главни чланак: [[Комплетна дела Јакова Готовца]]\'\'\n\n===Оркестарска дела===\n*\'\'Симфонијско коло\'\' op. 12 ([[1926]].)\n*\'\'Пјесма и плес с Балкана\'\' op. 16 ([[1939]].)\n*\'\'Орачи\'\' op. 18 ([[1937]].)\n*\'\'Гуслар\'\' op. 22 ([[1940]].)\n*\'\'Динарка\'\' ([[1945]].)\n*\'\'Буњевачке игре\'\' ([[1960]].)\n\n===Хорска дела===\n*\'\'2 Скерза\'\' ([[1916]].)\n*\'\'2 Пјесме за мушки збор\'\' ([[1918]].)\n*\'\'2 Пјесме чуда и смијеха\'\' ([[1924]].)\n*\'\'Коледа\'\' ([[1925]].)\n*\'\'Дубравка\'\' op. 13 Пасторала за мјешовити збор и оркестар на текст Ивана Гундулића ([[1927]].-[[1928|28]].)\n*\'\'3 момачка збора\'\' ([[1932]].)\n*\'\'Пјесме вјечног јада\'\' ([[1939]].)\n*\'\'Пјесме заноса\'\' ([[1955]].)\n\n===Соло песме===\n*\'\'Дјевојка и мјесец\'\' за алт и оркестар ([[1917]].)\n*\'\'Moments érotiques\'\' за глас и клавир ([[1929]].)\n*\'\'2 Сонета\'\' за баритон и оркестар ([[1921]].)\n*\'\'Дјевојачке пјесме\'\' за глас и клавир ([[1923]].)\n*\'\'Кроз град\'\' за глас и клавир ([[1924]].)\n*\'\'Ризван-ага\'\' за баритон и оркестар ([[1938]].)\n*\'\'Пјесме чезнућа\'\' за глас и оркестар ([[1939]].)\n\n===Опере===\n*\'\'Морана\'\' op. 14 ([[1928]].-[[1930|30]].)\n*\'\'[[Еро с онога свијета (опера)|Еро с онога свијета]]\'\' op. 17 ([[1933]].-[[1935|35]].)\n*\'\'Каменик\'\' op. 23 ([[1939]].-[[1944|44]].)\n*\'\'Мила Гојсалића\'\' op. 28 ([[1948]].-[[1951|51]].)\n*\'\'Ђердан\'\' op. 30 ([[1954]].-[[1955|55]].)\n*\'\'Далмаро\'\' op. 32 ([[1958]].)\n*\'\'Станац\'\' op. 33 ([[1959]].)\n*\'\'Петар Свачић\'\' op. 35 опера-ораторијум ([[1969]]., прерађена [[1971]].)\n\n[[Category:Композитори|Готовац, Јаков]]\n\n[[en:Jakov Gotovac]]\n[[hr:Jakov Gotovac]]','',49,'Zorba','20050213141047','',0,0,0,0,0.228111292342,'79949786858952','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (1021,0,'Макбет_(опера)','\'\'\'Макбет\'\'\' (\'\'Macbeth\'\'), [[опера]], \'\'melodramma\'\' у четири чина [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\nФранческо Мариа Пјаве (Francesco Maria Piave) према истоименој трагедији [[Вилијам Шекспир|Вилијама Шекспира]] (William Shakespeare).\n\n==Праизведба==\n*[[14. март]] [[1847]]., [[Фиренца]] у \'\'Teatro della Pergola\'\'\n*измењена верзија у француском преводу [[21. април 1865]]., [[Париз]] у \'\'Théâtre Lirique\'\'\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Данкан\'\'\' (Duncan/Duncano), \'\'краљ Шкотске\'\' - \'\'\'нема улога\'\'\'
\n\'\'\'Макбет\'\'\' (Macbeth/Macbetto), \'\'шкотски војсковођа\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Банко\'\'\' (Banquo/Banco), \'\'шкотски војсковођа\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Леди Макбет\'\'\' (lady Macbeth), \'\'Макбетова жена\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Макдаф\'\'\' (Macdaff/Macduffo), \'\'шкотски племић, намесник Фифа\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Малколм\'\'\' (Malcolm), \'\'Данканов син\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Флеанцио\'\'\' (Fleance/Fleanzio), \'\'Банков син\'\' - \'\'\'нема улога\'\'\'
\n\'\'\'Дама у служби леди Макбет\'\'\' - \'\'\'мецосопран\'\'\'
\n\'\'\'Доктор\'\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Макбетов слуга\'\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Убица\'\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Гласник\'\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Хеката\'\'\' (Hecate), \'\'богиња ноћи\'\' - \'\'\'нема улога\'\'\'
\n\nВештице, бардови, гласници краља, енглески војници, шкотско племство и избеглице, духови ваздуха, приказе (хор)\n\n==Место и време==\nШкотска и граница Шкотске и Енглеске средином XI века\n\n==Садржај==\n\n===I чин===\n*Сцена I\nКроз олују, у шуми се окупљају три групе вештица, хвалећи се својим злоделима. Зачује се из даљине бубањ и вештице знају: долази Макбет. Он је у пратњи Банка, другог војсковође шкотског краља Данкана. У олујном дану су се борили и извојевали победу против побуњеника. Угледавши чудновата створења, они их питају ко су. Вештице поздрављају Магбета његовом титулом, \'\'намесник (Тан) Гламиса\'\', али и двема другима које проричу, \'\'намесник Кодора\'\' и \'\'шкотски краљ\'\'. Банко је другачије судбине, неће бити моћан као Макбет, али ипак моћнији, неће бити срећан као он, али ипак срећнији, неће бити краљ, али ће бити отац краљева. Вештице нестају, а њих двојица остају збуњени пророчанствима. Одједном, наилазе краљеви гласници и јављају да је Макбета краљ прогласио намесником Кодора, пошто је додтадашљи смакнут као издајица. Пророчанство вештица је почело да се остварује и Макбету се јавља мисао о убиству краља како би сео на престо који му је обећан. Банко на љему види неку наглу промену и уплашен је њоме. Кад они са гласницима оду вештице се враћају, осећајући да ће се Макбет опет вратити и договарају сусрет у тај час.\n*Сцена II\nУ дворани Макбетовог замка, његова жена чита писмо које јој је он послао и којим је обавештава о пророчанствима. Она одлучује да подстакне мужа да освоји престо, јер зна да он сам није довољно храбар. У то долази слуга и јавља да у замак стиже краљ Данкан да преноћи и да му је Макбет у пратњи. Она позива паклене слуге да јој помогну и сакрију убиство које планира да изврши. Стиже Макбет и она му саопштава своју одлуку. Макбет је неодлучан, но уто стиже краљ и он га са женом дочекује. Оставши сам, Макбет по слузи поручује жени да му звоном да унак када краљ буде заспао. Наједном пред собом види визију бодежа који му измиче, и он је у страху да ће бити откривен злочин ако га почини. Но када зачује звоно, он узима нож и улази у Данканове одаје. Леди Макбет се прикрада, а Макбет излази окрвављених руку. Он је потресен и мучи га савест, но жена му пребацује због те слабости и сама узима бодеж да га врати у спаваоницу и да окрвави слуге да би на њих пала сумња за убиство. Иако су и њене руке сада окрвавњене, нема се зашто бринути, мало воде ће то спрати. Зачује се куцање на вратима које Макбета још више плаши. Они одлазе. Улазе банко и Макдаф, којег је краљ замолио да га рано пробуди. Банко чека испред спаваонице и осећа неку тешку слутњу кад излеће Макдаф и виком буди све у замку. Сви утрче, укључујући и Макбета са женом који су се већ пресвукли за спавање. Сви су ужаснути злочином, што и њих двоје глуме, и позивају Господа да казни злочинца.\n\n===II чин===\n*Сцена I\nСоба у Макбетовом замку. Макбет, сада већ шкотски краљ, са женом договара хитно убиство Банка и његовог сина, како би онемогућили пророчанство вештица о будућој Банковој краљевској лози. Оставши сама, леди Макбет изриче своју одлуку да не изгуби круну ма какве жртве биле нужне: шта ће мртвима скиптар и круна? Њима само вечни мир!\n*Сцена II\nУ шуми недалеко од Макбетовог замка, у ноћи се окупљају убице које је Макбет послао да убију Банка и његовог сина. Они се скривају. Банко и Флеанцио долазе. Банко је пун црних слутњи. У истој таквој ноћи је убијен и његов краљ Данкан. Убице их опколе и нападну, али Банков син успева да побегне, док Банко пада мртав.\n*Сцена III\nСвечана дворана у Макбетовом замку. На гозбу долазе бројни гости, племство, а међу њима и Макдаф. Краљ и Краљица се поздрављају са гостима и леди Макбет пева здравицу. На вратима се појављује и убица са којим Макбет пострани прича. Убица му саопштава да је Банко убијен, али да је Флеанцио побегао. Макбет се тада пред гостима прави да му је жао што Банка нема, иако је позван, и он ће уместо њега сести на његово место. Али, на том месту угледа Банков дух, који други не виде. Макбет је ужаснут, што изазива чуђење гостију и бес леди Макбет. Дух нестаје, а Макбет позива жену да разведри госте новом здравицом у част Банка. Она то са резигнацијом прихвата, али се у сред здравице опет појави дух. Гости желе да оду али их леди задржава. Макбет бунца од страха, леди је огорчена и бесна, а Макдаф и гости увиђају какво зло је пало на Шкотску.\n\n===III чин===\nМрачна пећина. Вештице се под олујом окупљају око великог узаврелог котла и спремају свој напитак, којим призивају духове и богињу Хекату (балетска нумера која није постојала у оригиналној партитури, већ ју је Верди дописао за француску премијеру у складу са традицијом француске опере у којој је обавезна и већа балетска нумера). Улази Макбет и жели да сазна шта га очекује. Вештице га одвраћају, али он је упореан. Питају га да ли жели да пророчанства чује од њих или од оних којима оне служе. Оне призивају три приказе, сваку моћнију од претходне, које ће дати само пророчанства, али неће подностити питања. Прво се појављује сабласна глава која прориче да треба да се чува од Макдафа, затим окрвављено дете које прориче да нико рођен од жене неможе нашкодити Макбету, и на крају окруњено дете са граном у руци које прориче да Макбет неће бити побеђен док шума Бирнамска не крене на његов замак. Задовољан пророчанствима, он жели да зна о претходном пророчанству да ће Банкова деца бити краљеви. Оне то одбијају, али Макбет је упоран. Окруњени крањеви, њих седам, пролазе, и на крају осми који носи огледало, а за њим иде Банко. У огледалу се виде још многи будући краљеви на које Банко уз смех показује. Макбет ужаснут остаје без свести, а вештице позивају духове ваздуха да поврате свест краљу. Сви нестају и Макбет се буди. Улази леди Макбет и он јој саопштава пророчанства. Она га уверава да је пророчанство о Банковим наследницима лаж и њих двоје одлучују да ипак убију Макдафа и Флеанција.\n\n===IV чин===\n*Сцена I\nПустара на граници Шкотске и Енглеске. Шкотске избеглице које су побегле од Макбетовог насилништва певају о изгиубљеној домовини. Међу њима је и Макдаф којем је Макбет убио жену и децу. Долаши Малколм са енглеским војницима и позива их све да се одупру Макбету. Према његовој замисли, дођи ђе до замка непримећени тако што ће свако одсећи грање са дрвећа у успутној Бирнамској шуми и носити пред собом. Сви сложно прихватају ову замисао и одлучно крећу да ослободе своју домовину.\n\n*Сцена II\nНоћ у Макбетовом замку. Дама у служби леди Макбет је позвала краљевог лекара да види ноћно лутање своје господарице. Она сваке ноћи шета замком и стално трља руке мислећи да су јој скроз крваве. У сну говори о убиству Данкана и како није очекивала да старац има толико крви, о убиству Макдафове породице и како они који су мртви више не устају из гроба. Она одлази, а доктор и дама остају ужаснути оним што су видели и чули.\n\n*Сцена III\nМакбетов замак. Макбет је сазнао да су се побуњеници удружили са енглеском војском, али он верује у пророчанство да је нерањив. Једино чиме је огорчен је да је желео да буде вољен краљ, али га сви мрзе и проклињу. Одједном утрчава дама и саопштава да је краљица умрла. Макбет говори: „Шта вреди живот? То је само прича једног лудака!”. Војници утрчавају и саопштавају му страшну вест: Бирнамска шума је кренула према замку. Макбет схвата да га је пророчанство преварило и води своју војску у смрт или победу. У бици се срећу Макбет и Макдаф. Макбет презирво тера Макдафа говорећи да му нико од жене рођен не може нашкодити, али Макдаф није рођен од жене, њему је мајка умрла на порођају и он је извађен из њеног мртвог тела. Макбет схвата да су пророчанства тачна и потпуно бескорисна, али га у том тренутку Макдаф убија. Народ и војска се окупља и славе победу и Малколма као новог краља Шкотске, који ће јој повратити част.\n\n==Познате музичке нумере==\n*Арија леди Макбет - \'\'Vieni! T\'afretta...\'\' (\'\'Дођи! Пожури...\'\') (I чин)\n*Финале I чина - \'\'E morto assasinato il re Duncano!\'\' (\'\'Мртав, убијен лежи краљ Данкан\'\')\n*Банкова арија - \'\'Studia il passo, mio figlio\'\' (\'\'Време дуго прође, мој сине\'\') (II чин)\n*Здравица леди Макбет - \'\'Si colmi il calice\'\' (\'\'Нек\' бљесну чаше\'\')(II чин)\n*Макдафова арија - \'\'O figli! O figli miei!\'\' (\'\'О децо! О децо моја!\'\') (IV чин)\n*Сцена шетања у сну - \'\'Una macchia\'\' (\'\'Једна мрља\'\') (IV чин)\n*Макбетова арија (само у првој верзији) \'\'Pietà, rispetto, amore\'\' (\'\'Милост, поштовање, љубав\'\') (IV чин)\n\n==Линкови==\n*\'\'\'Либрето\'\'\'\n**[http://opera.stanford.edu/iu/libretti/macbeth.html Макбет – либрето (Opera Stanford)]\n*\'\'\'Ноте\'\'\'\n**[http://www.dlib.indiana.edu/variations/scores/bhr5405/large/index.html Макбет - клавирски извод (William and Gayle Cook Music Library)]\n*\'\'\'Остало\'\'\'\n**[http://www.snp.org.yu/srpski/opera/predstave/magbet.htm \'\'Macbeth\'\' (\'\'Макбет\'\') у Српском народном позоришту, Нови Сад] (режија [[Дарјан Михајловић]], диригент [[Младен Јагушт]], обновио [[Јон Јанку]])\n\n[[Category:Опере]]','/* Познате музичке нумере */',49,'Zorba','20041221225505','',0,0,1,0,0.851679342264,'79958778774494','20041221225505'); INSERT INTO cur VALUES (1022,6,'Verdi3.jpg','Giuseppe Verdi','Giuseppe Verdi',49,'Zorba','20040225141432','',0,0,0,1,0.303174916937179,'79959774858567','20041217223724'); INSERT INTO cur VALUES (1023,0,'Набуко_(опера)','\'\'\'Набуко\'\'\' (\'\'Nabucco\'\'), [[опера]], \'\'drama lirico\'\' у четири дела [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\nТемистокле Солера (Temistocle Solera) према драми \'\'Nabuchodonosor\'\'\nАугуста Ансје-Буржуа (Auguste Ancie-Bourgeois) и Франсиса Корнуа (Francis Cornu), као и према балету \'\'Nabucodonosor\'\' Антонија Кортезија (Antonio Cortesi.\n\n==Праизведба==\n*9. март 1842., [[Милано]] у \'\'Teatro alla Scala\'\'\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Набуко\'\'\' (Nabucco), \'\'вавилонски краљ\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Исмаел\'\'\' (Ismaele), \'\'рођак јерусалимског краља Седекије\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Закарија\'\'\' (Zaccharia), \'\'јеврејски првосвештеник\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Абигаела\'\'\' (Abigaille), \'\'ћерка Набука и робиње\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Фенена\'\'\' (Fenenna), \'\'Набукова ћерка\'\' - \'\'\'сопран/мецосопран\'\'\'
\n\'\'\'Абдало\'\'\' (Abdallo), \'\'Набуков војсковођа\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Врховни свештеник бога Баала\'\'\' (Sacerdote di Belo) - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Ана\'\'\' (Anna), \'\'Закаријина сестра\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\nВавилонска и јеврејска војска, Јевреји, Левити, Девице, вавилонски дворјани, стража и војска на вавилонском двору, маги (вавилонски свештеници), народ (хор)\n\n==Место и време==\nЈерусалим и Вавилон, 586.-587. п.н.е. \n\n==Садржај==\n\n===I део \"Јерусалим\"===\nСоломонов Храм. Јевреји се моле Богу да их заштити од надируће вавилонске војске. Првосвештеник Закарија доводи таоца, Фенену, ћерку вавилонског краља Набука. Он очајном народну враћа веру у Бога, говорећи им да нико није изгубио ко је у бој ишао са вером у Њега. Закарија поверава Фенену Исмаелу и сви одлазе да бране Храм и Јерусалим. Фенена и Исмаел остају сами. Фенена је једном ослободила Исмаела из заробљеништва у Вавилону и кренула за њим у Јерусалим. Он жели да јој се одужи и да је ослободи, али у том тренутку у Храм улази Абигаела са својом пратњом, сви преобучени у Јевреје. Она је такође заљубљена у Исмаела и нуди му да спасе његов народ ако се ожени са њом. Он то одбија и она жели да му се освети. У Храм беже остаци јеврејске војске и народ пред Набуком који тријумфално ујахује у храм. Закарија прети да ће убити Фенену, али га Исмаел у томе спречи. Набуко заробљава јевреје који проклињу Исмаела и одводи их у ропство, а Храм и Јерусалим су у пламену.\n\n===II део \"Неверник\"===\n*Сцена I\nОдаје у плати у Вавилону. Набуко је поставио Фенену за регента док је он у рату. Абигаела је нашла документ који доказује да иако је прворођена ћерка Набука, неће она наследити престо, већ Фенена, пошто јој је мајка робиња. Она је скрхана том чињеницом. Улазе Свештеник и Маги и саопштавају јој да Фенена планира да ослободи јеврејски народ. Он јој предлаже да преотме престо и спречи је. Они су већ проширили гласине да је Набуко пао у борби и народ зове Абигаелу да влада. Она види прилику да поврати сјај Вавилону и Асирији и креће да са Свештеником и Магима свргне Фенену.\n*Сцена II\nДворана у палати. Фенена је дошла код Закарије да је преобрати у јеврејску веру. Закарија се моли Богу да ускоро дође време када ће Храм бити обновљен и безбожнички идоли уништени. Левити се окупљају на молитву када долази Исмаел. Они га проклињу, а он их моли за милост. Уто улази Ана и зауставља их јер је Фенена сада јеврејка, и он није починио злочин. Абигаела долази и тражи круну од Фенене. Она одбија да јој је да, али у том тренутку се Набуко враћа из борбе. Узима круну и осуђује како своју ћерку што је издала свој народ, тако и превртљиве Маге. У свом лудом поносу, он себе проглашава за Бога, на шта га удари муња са неба. Он губи разум, а Абигаела користи прилику да приграби круну и престо.\n\n===III део \"Пророчанство\"===\n*Сцена I\nВисећи вртови. Око Абигаеле је окупљено племство и сви јој одају почаст. Врховни Свештеник јој доноси указ којим се осуђују јевреји и Фенена на смрт. Набуко, помућена ума, долази и затиче Абигаелу на престолу. Она га убеђује да је то у интересу царства и наводи га да потпише указ. Он то чини и Свештеник одлази са указом. Набуко тада схвата да је осудио и своју ћерку и преклиње Абигаелу да је спасе. Он јој прети да ће открити њено порекло, али Абигаела уништава документ и сада је једини доказ реч једног полуделог старца.\n*Сцена II\nНа обалама Еуфрата. Јеврејски народ зна да му се спрема смрт и оплакују изгубљену земљу коју никада више неће видети (\'\'Хор Јеврејских робова\'\'). Долази Закарија и прориче да неће умрети, већ да ће се Јудејски Лав поново уздићи, а да од Вавилона камен на камену неће остати и да ће их Бог спасити. Они у овим речима виде нову наду.\n\n===IV део \"Свргнути Идол\"===\n*Сцена I\nНабукове одаје у палати. Набуко је заробљен у сопственим одајама и са прозора види како јевреје и Фенену воде на губилиште. У очајању он се баца на колена и моли јеврејском Богу да му помогне, а за узврат ће он ослободити Јевреје и поново подићи Храм. Разум му се враћа и он креће ка вратима. Упада Абдало са вреним војницима и са Набуком крећу да зауставе џелате.\n*Сцена II\nЈевреји су скупљени пред кипом бога Баала да буду ритуално жртвовани. Фенена се моли Богу да се све брзо заврши. Улази Набуко са војском и ослобађа их. Кип Баала пада у прах. Сви у томе виде Божју вољу. Долази Абигаела која се отровала и видевши моћ јеврејског Бога, моли оца и сестру за опрост, а Бога да јој се смилује. Она умире, а Закарија у име Јехове проглашава Набука краљем.\n\n==Познате музичке нумере==\n*Увертира\n*Закаријина каватина \'\'D\'Egitto la sui lidi\'\'(\'\'Кад у Мисиру\'\') (I део)\n*Абигаелина арија \'\'Anch\'io dischiuso un giorno\'\' (\'\'И ја сам некад давно\'\') (II део)\n*Закаријина молитва \'\'Tu sull\'labro de vegenti\'\' (\'\'Нека зборе уста моја\'\') (II део)\n*Финале II дела \'\'S\'apressan gl\'istanti\'\' (\'\'Тренутак још само\'\')\n*Хор јевреја \'\'Va pensiero\'\' (\'\'Пођи мисли\'\') (III део)\n*Закаријино пророчанство \'\'Oh! Chi piange?\'\' (\'\'О! Ко плаче?\'\') (III део)\n*Набукова арија \'\'Dio di Giuda\'\' (\'\'Боже Јудеје\'\') (IV део)\n\n==Линкови==\n*[http://opera.stanford.edu/Verdi/Nabucco/libretto.html Набуко – либрето (Opera Stanford)]\n\n\n[[de:Nabucco]]\n\n[[Category:Опере]]','',49,'Zorba','20041213213122','',0,0,1,0,0.22007323998,'79958786786877','20041220214415'); INSERT INTO cur VALUES (1024,0,'Програмски_језици','Програмски језик је формални језик за презентацију (нотацију) компјутерских програма. Помоћу њега се компјутерском систему, човјеку читљивим текстом, дају инструкције и команде за извршење интерних задатака, опис улазних и излазних података као и њихову структуру у зависности од интерних (у систему) и екстерних (изван система) догађаја.\n\n== Елементи једног програмског језика ==\n\nВећина команди сваког програмског језика се може подијелити у 5 главних категорија:\n\n* \'\'Обрада улазних података\'\'\n: Податке преузети са тастатуре, из датотеке или неког другог извора.\n* \'\'Обрада излазних података\'\'\n: Податке предати монитору, датотеци, бази података или неком другом медијуму.\n* \'\'Математичка обрада података\'\'\n: Податке обрадити помоћу математичке операције, као нпр. сабирање, одузимање или дијељење.\n* \'\'Поређење и избор\'\'\n: Провјера одређених услова и контрола извршавања команди.\n* \'\'Понављање\'\'\n: Посебним правилима регулисано понављање извршавања команди (обично са варијацијама података или правила понављања).\n\n{{Template:Programski jezici}}\n\n== Цитати ==\n\nПрема речима професора [http://www-swiss.ai.mit.edu/~gjs/ Џералда Сусмана], рачунарска револуција је револуција у начину на који размишљамо и начину на који изражавамо о чему размишљамо.\n\n[[Category:Рачунарство]]\n[[Category:Програмски језици]]\n\n\n\n[[af:Programmeertaal]]\n[[bg:Език за програмиране]]\n[[ca:Llenguatge Informàtic]]\n[[cs:Programov%C3%A1n%C3%AD]]\n[[da:Programmeringssprog]]\n[[de:Programmiersprache]]\n[[en:Programmmming language]]\n[[et:Programmeerimiskeel]]\n[[eo:Komputillingvo]]\n[[es:Lenguaje de programación]]\n[[fr:Programmation]]\n[[he:שפת תכנות]] \n[[hr:Programski jezik]]\n[[ia:Linguage de programmation]]\n[[it:Linguaggio di programmazione]]\n[[ja:プログラミング言語]]\n[[ko:프로그래밍]]\n[[lt:Programavimo kalba]]\n[[hu:Programoz%C3%A1si_nyelv]]\n[[nl:Programmeertaal]]\n[[no:Programmeringsspråk]]\n[[pl:J%EAzyk programowania]]\n[[pt:Linguagens_de_programa%C3%A7%C3%A3o]]\n[[ru:Язык программирования]]\n[[fi:Ohjelmointikieli]]\n[[sl:Programski jezik]]\n[[sv:Programmeringsspråk]]\n[[tokipona:toki pali]]\n[[tr:programlama dilleri]]\n[[zh-cn:%E7%A8%8B%E5%BA%8F%E8%AE%BE%E8%AE%A1%E8%AF%AD%E8%A8%80]]\n[[zh-tw:程式設計語言]]','',242,'CONFIQ','20050108162300','',0,0,0,0,0.268992501436,'79949891837699','20050108162300'); INSERT INTO cur VALUES (1025,0,'Травијата_(опера)','У преводу \'\'\'Посрнула жена\'\'\' - код нас чешће као \'\'\'Травијата\'\'\' (\'\'La Traviata\'\'), [[опера]], \'\'melodramma\'\' у три чина [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\nФранческо Мариа Пјаве (Francesco Maria Piave) према драми \'\'Дама с камелијама\'\' (\'\'La dame aux camélias\'\') Александра Димаа сина (\'\'Aléxandre Dumas fils\'\').\n\n==Праизведба==\n*[[6. март]] [[1853]]., [[Венеција]] у \'\'Teatro la Fenice\'\'\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Виолета Валери\'\'\' (Violetta Valéry), \'\'париска куртизана\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Флора Бервоа\'\'\' (Flora Bervoix), \'\'њена пријатељица\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Алфред Жермон\'\'\' (Alfredo Gérmont), \'\'младић заљубљен у Виолету\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Жорж Жермон\'\'\' (Géorges Gérmont), \'\'његов отац\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Гастон, Bиконт од Леторијера\'\'\' (Gaston, Vicomte de Letorières), \'\'Алфредов пријатељ\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Барон Дуфол\'\'\' (Baron Douphol), \'\'Виолетин заштитник\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Маркиз д\'Обињи\'\'\' (Marquese d\'Obigny), \'\'Флорин пријатељ\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Доктор Гронвил\'\'\' (Doctor Grenvil) - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Анина\'\'\' (Annina), \'\'Виолетина служавка\'\' - \'\'\'мецосопран\'\'\'
\n\'\'\'Ђузепе\'\'\' (Giuseppe), \'\'Виолетин слуга\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Слуга код Флоре\'\'\' (Servo di Flora) - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\nпријатељи и слуге Виолете и Флоре, маске (хор)\n\n==Место и време==\nПариз и околина, према Димаовој драми око [[1700]]. године, али се најчешће поставља (према Вердијевој замисли) у време праизведбе, односно, средином 19. века.\n\n==Садржај==\n\n===I чин===\nСалон у Виолетиној кући у Паризу. Виолета је организовала забаву да прослави свој повратак у друштво након кратког, али интензивног напада туберкулозе. Међу гостима су и њени дугогодишњи пријатељи, а Гастон представља свог пријатеља који је заљубљен у њу и који је сваки дан долазио да пита за њено здравље док је била болесна. Она му се подсмева, али и Барону Дуфолу који се није интересовао за њу. Он одговара да је зна тек годину дана, а Виолета му се подсмева јер је Алфред \"зна тек неколико минута\". Пријатељи позивају Барона да наздрави, али он одбија, па избор пада на Алфреда. Он наздравља лепој Виолети и истиче да је љубав најбитнија ствар на свету, док Виолета каже да је то радост и забава. Наједном, Виолети позли и она госте пошаље у другу салу на игру док она дође себи. Наједном Алфред долази и изјављује Виолети љубав. Она га одвраћа од тога, јее мисли да је неспособна да воли и да њему, поштеном младићу, не приличи да буде са једном куртизаном. Ипак, даје Алфреду цвет камелије и каже му да га донесе када свене. Алфред срећан одлази, а и гости напуштају забаву јер већ свиће. Виолета остаје сама и чуди се каква се то осећања буде у њој. Она одбацује љубав као лудост и велича радост и забаву, али јој се стално враћају Алфредове речи да је \"љубав само било свемира\".\n\n===II чин===\n*Сцена I\nСеоско имање крај Париза. Алфред и Виолета су већ три месеца заједно и напустили су вреву Париза да ужвају у самоћи и љубави. Ипак, Алфред открива да Виолета тајно распродаје своју имовину да би могла Алфреду пружила раскошни живот који заслужује и он постиђен одлази за Париз да подигне свој новац из банке. У кућу долази Алфредов отац, Жорж, који од Виолете тражи огромну жртву: да напусти Алфреда јер њена лоша репутација доноси срамоту његовој породици и његовој кћери, која неће моћи да се уда због тога. Виолета је очајна и преклиње Жоржа да је не тера на то, јер је тек пронашла праву љубав и ако остане без ње, умреће. Ипак, она пристаје. Жорж одлази, а Виолета пише опроштајно писмо Алфреду, у којем не наводи прави разлог одласка. Она одлази у Париз, да покуша да заборави Алфреда, али он креће за њом да се свети упркос очевим молбама.\n*Сцена II\nЗабава-маскенбал код Флоре. Растава Виолете и Алфреда је главна тема оговарања. Виолета долази у пратњи Барона Дуфола, а и Алфред је ту. Он мисли да га је Виолета напустила због Барона и он му бесно пребацује у игри картама. У намери да заштити Алфреда од Бароновог беса она га наговара да оде. Скрива од њега прави разлог што га је оставила, и лаже да је због љубави према Барону. Он је пред свима оптужује да је била са њим само из користи и позива све да му буду сведоци да јој он плаћа за њене услуге. Баца јој у лице новце које је освојио у картама. Сви су огорчени његовим поступком и осуђују га, Барон га изазива на двобој, а појављује се и Жорж Жермон који говори да је недостојан онај који \"чак и у бесу повреди жену\". Виолета Алфреда моли да јој опрости и да ће једном знати какв жртву она чини и тада ће све схватити.\n\n===III чин===\nВиолетина спаваћа соба. Тешко болесна од туберкулозе, Виолета је сама и напуштена од свију. Крај ње је само Анина. Долази доктор Гронвил и убеђује је да ће оздравити, али она зна да то није истина. Добија писмо од Жоржа Жермона, који поручује да је Барон рањен, а да је Алфред у бекству. Он јој обећава да ће му све рећи и да је чека боља будућност. Она је очајна, у страху да ће умрети сама, да на гроб једне посрнуле жене нико неће ставити ни цвет. Но, Алфред се појављује и, пошто му је отац све објаснио, опрашта јој. Виолета и Алфред говоре о новом животу који их чека. Али, за Виолету је касно и она умире на рукама свог вољеног Алфреда.\n\n==Познате музичке нумере==\n*\'\'Libiamo ne\'lieti calici\'\' [Пијмо, нек\' песма нам буде у души] - Здравица (I чин)\n*\'\'Ah! Fors\'e lui\'\' [Ох, можда је он] - Виолетина арија (I чин)\n*\'\'Lunge da lei\'\' [Кад нисам крај ње] - Алфредова арија (II чин)\n*\'\'Di Provenza il mare, il suol\'\' [Зар ти више није драг] - Жоржова арија (II чин)\n*Игра андалужанки и матадора (II чин)\n*\'\'Invitato qui seguirmi\'\' [Позвах га ја да дође] - Финале II чина\n*\'\'Addio del passato\'\' [Збогом, дани прошли] - Виолетина арија (III чин)\n\n==Линкови==\n*\'\'\'[[Либрето]]\'\'\'\n**[http://opera.stanford.edu/iu/libretti/traviata.html Травијата – либрето (Opera Stanford)]\n*\'\'\'Ноте\'\'\'\n** [http://www.dlib.indiana.edu/variations/scores/bhr7293/large/index.html Травијата - клавирски извод (William and Gayle Cook Music Library)]\n** [http://www.dlib.indiana.edu/variations/scores/bfk3821/large/index.html Травијата - партитура (William and Gayle Cook Music Library)]\n\n[[Category:Опере]]\n\n[[da:La Traviata]]\n[[de:La Traviata]]\n[[en:La Traviata]]\n[[ja:椿姫 (オペラ)]]\n[[sv:La Traviata]]','/* Линкови */',49,'Zorba','20050122095231','',0,0,0,0,0.146554280141,'79949877904768','20050122095231'); INSERT INTO cur VALUES (1026,0,'Неутрална_тачка_гледишта','#REDIRECT [[Википедија:Неутрална тачка гледишта]]','направљен редирект',135,'Обрадовић Горан','20050316025005','',0,1,0,0,0.847226355619,'79949683974994','20050316025005'); INSERT INTO cur VALUES (1027,4,'Неутрална_тачка_гледишта','----\n\'\'Part of the [[Wikipedia:WikiCivics|WikiCivics]] and [[Wikipedia:Policy Library|Policy]] Series\'\'\n----\nThis article outlines an official policy of [[Wikipedia]]; that all articles should have a \'\'\'neutral point of view\'\'\' (\'\'\'NPOV\'\'\'). According to the [[wikipedia:designated agent|designated agent]], [[User:Jimbo Wales|Jimbo Wales]], \"NPOV is absolute and non-negotiable\". [http://mail.wikipedia.org/pipermail/wikien-l/2003-November/008074.html]\n\nFor guidance on making an article conform to the \"neutral point of view\" (NPOV), please see the [[Wikipedia:NPOV tutorial|tutorial]].\n\n==Original statement of the policy==\n\nA general purpose encyclopedia is a collection of synthesized knowledge presented from a neutral point of view. To whatever extent possible, encyclopedic writing should steer clear of taking any particular stance \'\'\'other than\'\'\' the stance of the neutral point of view.\n\nThe neutral point of view attempts to present ideas and facts in such a fashion that both supporters and opponents can agree. Of course, 100% agreement is not possible; there are ideologues in the world who will not concede to any presentation other than a forceful statement of their own point of view. We can only seek a type of writing that is agreeable to essentially rational people who may differ on particular points.\n\nSome examples may help to drive home the point I am trying to make. \n\n#An encyclopedic article should not argue that corporations are criminals, even if the author believes it to be so. It should instead present the fact that \'\'some people\'\' believe it, and what their reasons are, and then as well it should present what the other side says.\n#An encyclopedia article should not argue that laissez-faire capitalism is the best social system. It should instead present the arguments of the advocates of that point of view, and the arguments of the people who disagree with that point of view.\n\nPerhaps the easiest way to make your writing more encyclopedic, is to write about \'\'what people believe\'\', rather than \'\'what is so\'\'. If this strikes you as somehow [[subjectivist]] or [[collectivist]] or [[imperialist]], then ask me about it, because I think that you are just mistaken. What people believe is a matter of objective fact, and we can present \'\'that\'\' quite easily from the neutral point of view. --[[Jimbo Wales]]\n\n==Увод==\n\n[[Википедија]] has an important policy: roughly stated, you should write articles without bias, representing all views fairly. This is easily misunderstood. The policy doesn\'t assume that it\'s possible to write an article from \'\'just one\'\' point of view, which would be \'\'the\'\' one unbiased, \"objective\" point of view. The Wikipedia neutrality policy says that we should \'\'fairly represent\'\' all sides of a dispute, and not make an article state, imply, or insinuate that any one side is correct.\n\nIt\'s crucial that we work \'\'together\'\' to make articles unbiased. It\'s one of the things that makes Wikipedia work so well.\n\nWriting unbiased text is an art that requires practice. Contributors who have mastered this art are invited to help develop the [[Wikipedia:NPOV tutorial|neutrality tutorial]]!\n\nThe following essay explains this policy in depth, and is the result of much discussion. We strongly encourage you to read it, comment on it, and generally come to grips with it.\n\n===Основни концепт неутралности===\n\nУ Википедији, ми користимо термин \"непристрасан\" и \"неутрална тачка гледишта\", веома прецизно што се разликује од уобичајеног значења: \n\n:Непристрасан чланак \'\'описује\'\' фер расправу без \'\'навијања\'\' за било коју страну у расправи.\n\n=== Зашто Википедија треба да буде непристрасна? ===\n\nВикипедија је општа енциклопедија, пто значи да је треба да представља људско знање на неком ступњу општости. Али ми (људи) се не слажемо у неким случајевима; у свакој теми где постоје различити погледи на ствари, сваки поглед представља различиту теорију о томе каква је истина, и ма колико један поглед противречи осталим погледима, његове присталице верују да су ти остали погледи \'\'нетачни\'\' и стога не представљају \'\'знање\'\'. Где год постоји неслагање о томе шта је истинито, постоји неслагање о томе шта представља знање. Википедија функционише јер представља заједнички рад; али док заједнички радимо, како да решимо проблем бесконачних \"ратова измена\" где једна особа тврди \'\'p,\'\' а затим следећа особа мења текст тако да он говори \'\'не-p\'\'?\n\nРешење је да прихватимо, зарад рада на Википедији да \"људско знање\" укључује \'\'све различите\'\' значајне теорије о свим темама. Стога смо посвећени цињу представљања људског знања у \'\'таквом\'\' смислу. Something like this is surely a well-established sense of the word \"knowledge\"; in this sense, what is \"known\" changes constantly with the passage of time, and when we use the word \"know\" in the sense, we often use so-called [[Quotation mark#Emphasis and scare quotes|scare quotes]]. In the Middle Ages, we \"knew\" that demons caused diseases. We now \"know\" otherwise.\n\nWe could sum up human knowledge (in this sense) in a biased way: we\'d state a series of theories about topic T, and then claim that the truth about T is such-and-such. But again, consider that Wikipedia is an international, collaborative project. Probably, as we grow, nearly every view on every subject will (eventually) be found among our authors and readers. To avoid endless edit wars, we can agree to present each of these views fairly, and not assert any one of them as correct. That is what makes an article \"unbiased\" or \"neutral\" in the sense we are presenting here. To write from a neutral point of view, one presents controversial views without asserting them; to do \'\'that,\'\' it generally suffices to present competing views in a way that is more or less acceptable to their adherents, and also to \'\'attribute\'\' the views to their adherents.\n\nTo sum up the primary reason for this policy: Wikipedia is an encyclopedia, a compilation of human knowledge. But since Wikipedia is a community-built, international resource, we surely cannot expect our collaborators to agree in all cases, or even in many cases, on what constitutes knowledge in a strict sense. We can, therefore, adopt the looser sense of \"human knowledge\" according to which a wide variety of conflicting theories constitute what we call \"knowledge.\" We should, both individually and collectively, make an effort to present these conflicting views fairly, without advocating any one of them.\n\nThere is another reason to commit ourselves to this policy. Namely, when it is clear to readers that we do not expect them to adopt any particular opinion, this leaves them free to make up their minds for themselves, and thus to encourage in them \'\'intellectual independence\'\'. Totalitarian governments and dogmatic institutions everywhere might find reason to be opposed to Wikipedia, if we succeed in adhering to our nonbias policy: the presentation of many competing theories on a wide variety of subjects suggests that we, the creators of Wikipedia, trust readers\' competence to form their own opinions themselves. Texts that present multiple viewpoints fairly, without demanding that the reader accept any one of them, are liberating. Neutrality subverts dogmatism, and nearly everyone working on Wikipedia can agree this is a good thing.\n\n==Шта је \'\'неутрална тачка гледишта\'\'?==\n\nОдговор на ово питање није очигледан, и често се јављају неспоразуми.\n\nThere are many other possible valid understandings of what \"unbiased,\" \"neutral,\" etc. mean. The notion of \"unbiased writing\" that informs Wikipedia\'s policy is \"presenting conflicting views without asserting them.\" This needs further clarification, as follows.\n\nFirst, and most importantly, consider what it means to say that unbiased writing presents conflicting views without asserting them. Unbiased writing does not \'\'present only\'\' the most popular view; it does not \'\'assert\'\' the most popular view as being correct after presenting all views; it does not assert that some sort of intermediate view among the different views is the correct one. Presenting all points of view says, more or less, that \'\'p\'\'-ists believe that \'\'p,\'\' and \'\'q\'\'-ists believe that \'\'q,\'\' and that\'s where the debate stands at present. Ideally, presenting all points of view also gives a great deal of background on who believes that \'\'p\'\' and \'\'q\'\' and why, and which view is more popular (being careful not to imply that \'\'popularity\'\' implies \'\'correctness\'\'). Detailed articles might also contain the mutual evaluations of the \'\'p\'\'-ists and the \'\'q\'\'-ists, allowing each side to give its \"best shot\" at the other, but studiously refraining from saying who won the exchange.\n\nA point here bears elaboration. We said that the neutral point of view is not, contrary to the seeming implication of the phrase, some actual \'\'point of view\'\' that is \"neutral,\" or \"intermediate,\" among the different positions. That represents a particular understanding of what \"neutral point of view\" means. The prevailing Wikipedia understanding is that the neutral point of view is not a \'\'point of view\'\' at all; according to our understanding, when one writes neutrally, one is very careful not to state (or imply or insinuate or subtly massage the reader into believing) that \'\'any particular view at all\'\' is correct.\n\nAnother point bears elaboration as well. Writing unbiasedly can be conceived very well as \'\'representing\'\' disputes, \'\'characterizing\'\' them, rather than engaging in them. One can think of unbiased writing as the cold, fair, analytical description of debates. Of course, one might well doubt that this can be done at all without somehow subtly implying or insinuating that one position is correct. But experienced academics, polemical writers, and rhetoricians are well-attuned to bias, both their own and others\', so that they can usually spot a description of a debate that tends to favor one side. If they so choose, with some creativity, they can usually remove that bias.\n\nNow an important qualification. Articles that compare views need not give minority views \'\'as much\'\' or as detailed a description as more popular views. We should not attempt to represent a dispute as if a view held by only a small minority of people deserved as much attention as a majority view. That may be misleading as to the shape of the dispute. If we are to represent the dispute fairly, we should present competing views in proportion to their representation among experts on the subject, or among the concerned parties. None of this, however, is to say that minority views cannot receive as much attention as we can possibly give them on pages specifically devoted to those views. There is no size limit to Wikipedia. But even on such pages, though a view is spelled out possibly in great detail, we still make sure that the view is not represented as \'\'the truth.\'\'\n\nBias \'\'per se\'\' need not be conscious. For example, beginners in a field often fail to realize that what sounds like common sense is actually biased in favor of one particular view. (So we not infrequently need an expert in order to render the article entirely unbiased.) To take another example, writers can, without intent, propagate \"geographical\" bias, by for example describing a dispute \'\'as it is conducted in one country\'\' without knowing that the dispute is framed differently elsewhere.\n\n==An alternate formulation==\n\nWe sometimes give an alternative formulation of the nonbias policy: assert facts, including facts about opinions--but don\'t assert opinions themselves. By \"fact,\" on the one hand, we mean \"a piece of information about which there is no serious dispute.\" In this sense, that a survey produced a certain published result is a fact. That Mars is a planet is a fact. That Socrates was a philosopher is a fact. No one seriously disputes any of these things. So we can feel free to \'\'assert\'\' as many of them as we can. By \"opinion,\" on the other hand, we mean \"a piece of information about which there is some dispute.\" There\'s bound to be [[meta:borderline case]]s where we\'re not sure if we should take a particular dispute seriously; but there are many propositions that very clearly express opinions. That God exists is an opinion. That the Beatles were the greatest band is an opinion. That the United States was wrong to drop the atomic bomb over Hiroshima and Nagasaki is an opinion.\n\nFor determining whether something is fact or opinion in this sense, it does not matter what the actual truth of the matter is; there can at least in theory be \"false facts\" (things that \'\'everybody\'\' agrees upon, but which are, in fact, false), and there are very often \"true opinions,\" though necessarily, it seems, there are more false ones.\n\nWikipedia is devoted to stating facts and only facts. Where we might want to state opinions, we convert that opinion into a fact by \'\'attributing\'\' the opinion to someone. So, rather than asserting, \"God exists,\" which is an opinion, we can say, \"Most Americans believe that God exists,\" which is fact, or \"Thomas Aquinas believed that God exists,\" which is also fact. In the first instance we assert an opinion; in the second and third instances we convert that opinion into fact by attributing it to someone. In presenting an opinion, moreover, it is important that we bear in mind that there are sometimes even disagreements about how opinions are best stated; sometimes, it will be necessary to qualify the description of an opinion or to present several formulations, simply to arrive at an solution that fairly represents all the leading views of the situation.\n\nBut it\'s not \'\'enough,\'\' to express the Wikipedia nonbias policy, just to say that we should state facts and not opinions. When asserting a fact \'\'about an opinion,\'\' it is important \'\'also\'\' to assert facts \'\'about competing opinions,\'\' and to do so without implying that any one of the opinions is correct. It\'s also generally important to give the facts about the reasons behind the views, and to make it clear who holds them. (It\'s often best to cite a prominent representative of the view.)\n\n==Fairness and sympathetic tone==\n\nIf we\'re going to characterize disputes fairly, we should present competing views with a consistently positive, sympathetic tone. A lot of articles end up as partisan commentary \'\'even while\'\' presenting both points of view; this is wrong. Even when a topic is presented in terms of facts rather than opinion, an article can still radiate an implied stance through either selection of which facts to present, or more subtly their organization--for instance, refuting opposing views as one goes makes them look a lot worse than collecting them in an opinions-of-opponents section.\n\nWe should, instead, write articles with the tone that \'\'all\'\' positions presented are at least plausible. Let\'s present all competing views sympathetically. We can write with the attitude that such-and-such is a good idea, except that, on the view of some detractors, the supporters of said view overlooked such-and-such a detail. If we can\'t do that, we will probably write stuff with so much contempt that subsequent edits are going to have a hard time doing anything but veiling it.\n\n==Characterizing opinions of people\'s work==\n\nA special case is the expression of aesthetic opinions. Wikipedia articles about art, artists, and other creative topics (e.g., musicians, actors, books, etc.) have tended toward the effusive. This is out of place in an encyclopedia; we might not be able to agree that so-and-so is the greatest guitar player in history. But it is important indeed how some artist or some work has been received by the general public or by prominent experts. Providing an overview of the common interpretations of a creative work, preferably with citations or references to notable individuals holding that interpretation, is appropriate. For instance, that Shakespeare is one of the greatest authors of the English language is a bit of knowledge that one should learn from an encyclopedia. Notice, determining how some artist or work has been received publicly or critically might require research; but that reception, unlike the idiosyncratic opinion of the Wikipedia article writer, is an opinion that really matters.\n\n==A consequence: writing for the enemy==\n\nThose who constantly attempt to advocate their views on politically charged topics (for example), who seem not to care about whether other points of view are represented fairly, are violating the nonbias policy (\"write unbiasedly\"). But the policy entails that it is our job to speak for the other side, and not just represent our own views. If we don\'t commit ourselves to doing that, Wikipedia will be much, much weaker for it. We should all be engaged in explaining each other\'s points of view as sympathetically as possible.\n\nIn saying this, we are spelling out what might have been obvious from an initial reading of the policy. If each of us is permitted to contribute biased stuff, then how is it possible that the policy is ever \'\'violated\'\'? The policy \'\'says,\'\' \"Go thou and write unbiasedly\". If that \'\'doesn\'t\'\' entail that each of us should fairly represent views with which we disagree, then what \'\'does\'\' it mean? Maybe you think it means, \"Represent your own view fairly, and let others have a say.\" But consider, if we each take responsibility for \'\'the entire\'\' article when we hit \"save\", then when we make a change that represents \'\'our own\'\' views but not contrary views, or represents contrary views unfairly or incompletely, surely we are adding bias to Wikipedia. Does it make sense \'\'not\'\' to take responsibility for the entire article? Does it make sense to take sentences and say, \"These are mine\"? Perhaps, but in a project that is so strongly and explicitly committed to neutrality, that attitude seems out of place.\n\nThe other side might very well find your attempts to characterize their views substandard, but it\'s the thought that counts. In resolving disputes over neutrality issues, it\'s far better that we acknowledge that all sides must be presented fairly, and make at least a college try at presenting the other sides fairly. That will be appreciated much more than not trying at all.\n\n\"Writing for the enemy\" might make it seem as if we were adding \'\'deliberately\'\' flawed arguments to Wikipedia, which would be a very strange thing to do. But it\'s better to view this (otherwise puzzling) behavior as adding the \'\'best\'\' (published) arguments of the opposition, preferably citing some prominent person who has actually made the argument in the form in which you present it, stating them as sympathetically as possible. Academics, e.g., philosophers, do this all the time.\n\n==Пример==\n\nIt might help to consider an example of a biased text and how Wikipedians have rendered it at least relatively unbiased.\n\nOn the [[abortion]] page, early in 2001, some advocates had used the page to exchange barbs, being unable to agree about what arguments should be on the page and how the competing positions should be represented. What was needed--and what was added--was an in-depth discussion of the different positions about the moral and legal viability of abortion at different times. This discussion of the positions was carefully crafted so as not to favor any one of the positions outlined. This made it rather easier to organize and understand the arguments surrounding the topic of abortion, which were each then presented sympathetically, each with its strengths and weaknesses.\n\n\nThere are numerous other \"success stories\" of articles that began life as virtual partisan screeds but were nicely cleaned up by people who concerned themselves with representing all views clearly and sympathetically.\n\n\'\'\'Another example\'\'\'\n\n[[User:Karada|Karada]] offered the following excellent advice in the context of the [[Saddam Hussein]] article:\n:You won\'t even \'\'need\'\' to say he was evil. That\'s why the article on [[Hitler]] does not start with \"Hitler was a bad man\" -- we don\'t need to, his deeds convict him a thousand times over. We just list the facts of the [[Holocaust]] dispassionately, and the voices of the dead cry out afresh in a way that makes name-calling both pointless and unnecessary. Please do the same: list Saddam\'s crimes, cite your sources.\n\n==Objections and clarifications==\n\nWhat follows is a list of common objections, or questions, regarding Wikipedia\'s nonbias policy, followed by replies.\n\n===There\'s no such thing as objectivity===\n\n\'\'Everybody with any philosophical sophistication knows that. So how can we take the \"neutrality\" policy seriously? Neutrality, lack of bias, isn\'t possible.\'\'\n\nThis is probably the most common objection to the neutrality policy. It also reflects the most common \'\'misunderstanding\'\' of the policy. The misunderstanding is that the policy says something about the possibility of \'\'objectivity.\'\' It simply does not. In particular, the policy does \'\'not\'\' say that there even \'\'is\'\' such a thing as objectivity, a \"view from nowhere\" (in [[Thomas Nagel]]\'s phrase)--such that articles written from \'\'that\'\' point of view are consequently objectively true. That isn\'t the policy and it is not our aim! Rather, we employ a different understanding of \"neutral\" and \"unbiased\" than many might be used to. The policy is simply that we should characterize disputes rather than engage in them. To say \'\'this\'\' is not to say anything contentious, from a philosophical point of view; indeed, this is something that philosophers are doing all the time. Sophisticated relativists will immediately recognize that the policy is perfectly consistent with their relativism.\n\nIf there\'s \'\'anything\'\' possibly contentious about the policy along these lines, it is the implication that it is \'\'possible\'\' to characterize disputes fairly, so that all the major participants will be able to look at the resulting text, agreeing that their views are presented sympathetically and as completely as possible (within the context of the discussion). It is an empirical question, not a philosophical one, whether this is possible; and that such a thing \'\'is\'\' indeed possible is evident simply by observing that such texts are being written daily by the most capable academics, encyclopedists, textbook writers, and journalists.\n\n=== Псеудонаука ===\n\n\'\'How are we to write articles about pseudoscientific topics, about which majority scientific opinion is that the pseudoscientific opinion is not credible and doesn\'t even really deserve serious mention?\'\'\n\nIf we\'re going to represent the sum total of \"human knowledge\"--of what we believe we know, essentially--then we must concede that we will be describing views repugnant to us without asserting that they are false. Things are not, however, as bad as that sounds. The task before us is not to describe disputes fairly, \'\'on some bogus view of fairness\'\' that would have us describe pseudoscience as if were on a par with science; rather, the task is to represent the majority (scientific) view as the majority view and the minority (sometimes pseudoscientific) view as the minority view, and, moreover, to explain how scientists have received pseudoscientific theories. This is all in the purview of the task of \'\'describing a dispute fairly.\'\'\n\nThere is a minority of Wikipedians who feel so strongly about this problem, however, that they believe Wikipedia should adopt a \"scientific point of view\" rather than a \"neutral point of view.\" What these people have failed to establish, however, is that there is really a need for such a policy, \'\'given that\'\' the scientists\' view of pseudoscience can be clearly, fully, and fairly explained to those who might be misled by pseudoscience.\n\n=== Morally offensive views ===\n\n\'\'What about views that are morally offensive to most Westerners, such as racism, sexism, and Holocaust denial, that some people actually have? Surely we are not to be neutral about \'\'them\'\'?\'\'\n\nWe can certainly include long discussions that present our moral repugnance to such things; in doing so, we can maintain a healthy, consistent support for the neutral point of view by attributing the view to prominent representatives or to some group of people. Others will be able to make up their own minds and, being reasonable, surely come around to our view. Those who harbor racism, sexism, etc., will surely not be convinced to change their views based on a biased article, which only puts them on the defensive; on the other hand, if we make a concerted effort to apply our nonbias policy consistently, we might give those with morally repugnant beliefs insight that will change those views.\n\n=== Giving \"equal validity\" ===\n\n\'\'But wait. I find the optimism about science vs. pseudo-science to be baseless. History has shown that pseudo-science can beat out facts, as those who rely on pseudo-science use lies, slander, innuendo and numerical majorities of its followers to force their views on anyone they can. If this project gives equal validity to those who literally claim that the Earth is flat, or those who claim that the Holocaust never occurred, the result is that it will (inadvertently) legitimize and help promote that which only can be termed evil.\'\'\n\nPlease be clear on one thing: the Wikipedia neutrality policy certainly \'\'does not\'\' state, or imply, that we must \"give equal validity\" to completely repugnant views. It does state that we must not take a stand on them \'\'qua\'\' encyclopedia writers; but that does not stop us from representing the majority views \'\'as such\'\'; from fairly explaining the strong arguments against the repugnant views; from describing the strong moral repugnance that many decent people feel toward them; and so forth.\n\nHence, on the one hand, Wikipedia does not officially take a stand even on such obvious issues, but on the other, it will not look as though we (the authors of Wikipedia) had accorded equal credibility to morally repugnant views. Given that the authors of Wikipedia represent a rough cross-section of the educated public, our readers can expect us to have a similar cross-section of opinion about extremism: most of us abhor it.\n\n=== Americo-centric point of view ===\n\n\'\'Wikipedia seems to have an Americo-centric point of view. Isn\'t this contrary to the neutral point of view?\'\'\n\nYes, it certainly is, and it has no defenders on Wikipedia. The presence of articles written from an exclusively United States point of view is merely a reflection of the fact that there are many Americans working on the project, which in turn is merely a reflection of the fact that so many Americans are online and working on the English project.\n\nThis is an ongoing problem that can be corrected by active collaboration from people outside of the U.S., of whom there are many.\n\nThis is not only a problem in English. The French Wikipedia may reflect a Continental French bias, the Japanese Wikipedia may suffer from Japanese bias, and so on.\n\n===Мањак неутралности као разлог за брисање===\n\n\'\'Неутралност је правило које се понекад користи као разлог за брисања текстова који су схваћени као пристрасни. Није ли ово проблем?\'\'\n\nУ многим случајевима, да. Многи од нас верују да \'\'сама чињеница\'\' да су неки текстови пристрасни није сама по себи довољна да се текст сасвим одбрише. Ако садржи потпуно тачне информације, текст треба једноставно преправити, а никако обрисати.\n\nПонекад је тешко одредити дали је нека тврдња истинита или корисна, посебно када је присутно мало људи који познају тему. У том случају, добра идеја је да се приговор уложи на страници за разговор; ако неко има разлога да верује да аутор пристрасног текста неће хтети да га измени, понекад је неопходно преместити сам текст на страницу за разговор, (али га нипошто не брисати). Али ово треба да се ради као последње решење, а никад само да би се казнили људи који су написали пристрастан текст.\n\n=== Однос према пристрасним корисницима ===\n\n\'\'Слажем се са политиком непристрасности, али има људи који изгледа да су потпуно и непоправљиво пристрасни. Морам да чистим за њима. Шта да радим?\'\'\n\nОсим ако је случај нечувен, можда је најбоље да се скрене пажња на проблем јавно, \'\'починилац\'\' упути на ову страницу (али [[Википедија:Wikipetiquette|љубазно]]-- лепа реч и гвоздена врата отвара) и позову други да помогну. Ако је проблем \'\'стварно\'\' озбиљан, [[Jimbo Wales]] might be enlisted to beat the person over the head (so to speak) and, in the most recalcitrant cases, ask them to leave the project. There must surely be a point beyond which our very strong interest in being a \'\'completely\'\' open project is trumped by the interest the vast majority of our writers have, in being able to get work done without constantly having to fix the intrusions of people who do not respect our policy.\n\n=== Избегавање константних расправа ===\n\n\'\'How can we avoid constant and endless warfare over neutrality issues?\'\'\n\nWould that people asked this question more often. We should \'\'never\'\' debate about \'\'how\'\' Wikipedia should be biased. It shouldn\'t be biased \'\'at all.\'\'\n\nThe best way to avoid warfare over bias is to remember that we are all reasonably intelligent, articulate people here, or we wouldn\'t be working on this and caring so much about it. We have to make it our \'\'goal\'\' to understand each others\' perspectives and to \'\'work hard\'\' to make sure that those other perspectives are fairly represented. When any dispute arises as to what the article \"should\" say or what is \"true,\" we must not adopt an adversarial stance; we must do our best to \'\'step back\'\' and ask ourselves, \"How can this dispute be fairly characterized?\" This has to be asked repeatedly as each new controversial point is stated. It is not our job to edit Wikipedia so that it reflects our own idiosyncratic views and then defend those edits against all comers; it is our job to work together, mainly adding new content, but also, when necessary, coming to a compromise about how a controversy should be described, so that it is fair to all sides.\n\n=== Making necessary assumptions ===\n\n\'\'What about the case where, in order to write any of a long series of articles on some general subject, we must make some controversial assumptions? That\'s the case, e.g., in writing about evolution. Surely we won\'t have to hash out the evolution-vs.-creationism debate on every such page?\'\'\n\nNo, surely not. There are virtually no topics that could not proceed without making some assumptions that \'\'someone\'\' would find controversial. This is true not only in evolutionary biology, but also philosophy, history, physics, etc.\n\nIt is difficult to draw up general principles on which to rule in specific cases, but the following might help: there is probably not a good reason to discuss some assumption on a given page, if an assumption is best discussed in depth on some \'\'other\'\' page. Some brief, unobtrusive pointer might be apropos, however. E.g., in an article about the evolutionary development of horses, we might have one brief sentence to the effect that some creationists do not believe that horses (or any other animals) underwent any evolution, and point the reader to the relevant article. If there is much specific argumentation on some particular point, it might be placed on a special page of its own.\n\n=== Concerns about \"writing for the enemy\" ===\n\n\'\'I\'m not convinced by what you say about \"writing for the enemy.\" I don\'t want to write for the enemy. Most of them rely on stating as fact many things which are demonstrably false. Are you saying that, to be neutral in writing an article, I must \'\'lie,\'\' in order to faithfully represent the view I disagree with?\'\'\n\nThis is a misunderstanding what the neutrality policy says. \'\'You\'\' aren\'t claiming anything, except to say, \"So-and-so argues that such-and-such, twiddle dee dee, and therefore, QED.\" This can be done with a straight face, with no moral compunctions, because you are attributing the claim to \'\'someone else.\'\' That\'s the important thing here! If we are summing up human knowledge on a subject, in the sense above-defined, then you are leaving out important information when you omit so-and-so\'s argument.\n\nIt\'s worth observing that some scholars are trained so that, even when trying to prove a point, one brings forth counter-arguments so that one can explain why the counter-arguments fail. Such training also gives one a better knowledge of source material and what may have been rejected over the years. Something very much like the neutral point of view is an assumption among scholars--if it isn\'t adhered to, or if only those facts that prove a particular point are used, one might lose one\'s reputation.\n\n=== Other objections ===\n\n\'\'I have some other objection. Where should I ask it?\'\'\n\nBefore asking it, please review the links below. Many issues surrounding the neutrality policy have been covered before very extensively. If you have some new contribution to make to the debate, you could try [[Разговор:Неутрална тачка гледишта]], or bring it up on the [[Wikipedia:Mailing lists|Wikipedia-l]] mailing list.\n\n== Други извори ==\n\n* [[Wikipedia:NPOV tutorial|NPOV tutorial]]\n* [http://www.nupedia.com/instr/nonbias.html The Nupedia policy on lack of bias]\n* [[Wikipedia:Neutral point of view/Examples|Examples]]\n* [[Wikipedia:Neutral point of view/Examples Debate|Examples Debate]]\n* [[m:Responses to How to Build Wikipedia, Understand Bias|Understand Bias]]\n* [[Wikipedia:List of controversial issues|List of controversial issues]]\n* [[Wikipedia:Words to avoid|Words to avoid]]\n* [[Talk:Creationism]]\n* [[m:Positive tone]]\n* [[Wikipedia:Guidelines for controversial articles]]\n\n== Спољне везе ==\n* [[MeatBall:AssumeGoodFaith|AssumeGoodFaith]] и\n* [[MeatBall:NeutralPointOfView|NeutralPointOfView]], both on [[MeatballWiki]]\n\n\n\n\n[[de:Wikipedia:Neutraler Standpunkt]]\n[[en:Wikipedia:Neutral point of view]]\n[[eo:Neuxtrala vidpunkto]] [[es:Wikipedia:Punto de vista neutral]]\n[[fr:Wikip%E9dia:La_neutralit%E9_de_point_de_vue]]\n[[ja:Wikipedia:中立的な観点]]\n[[pl:Wikipedia:Neutralny punkt widzenia]] [[ro:Punct de vedere neutru]]\n[[simple:Wikipedia:Neutral point of view]] [[fi:Wikipedia:Neutraali näkökulma]]\n[[sl:Wikipedija:Nepristransko stališče videnja]]\n[[sv:Wikipedia:Skriv från en neutral utgångspunkt]]\n[[zh:Wikipedia:中性的观点]]','/* Other objections */',135,'Обрадовић Горан','20050316024631','',0,0,0,0,0.988925762004,'79949683975368','20050316024631'); INSERT INTO cur VALUES (1028,0,'Оберто,_гроф_од_Сан_Бонифација_(опера)','\'\'\'Оберто, Гроф од Сан Бонифација\'\'\' (\'\'Oberto, conte di San Bonifacio\'\'), [[опера]], \'\'dramma\'\' у два чина [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\nТемистокле Солера (Temistocle Solera) према либрету прве Вердијеве опере \'\'Рочестер\'\' (\'\'Rocester\'\') Антонија Пјаце (\'\'Antonio Piazza\'\'), која није прихваћена код публике, а чија је партитура изгубљена.\n\n==Праизведба==\n*17. новембар 1839., [[Милано]] у \'\'Teatro alla Scala\'\'\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Оберто\'\'\' (Oberto), \'\'гроф од Сан Бонифација\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Леонора\'\'\' (Leonora), \'\'његова ћерка\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Рикардо\'\'\' (Riccardo di Salinguerra), \'\'гроф од Салингуере\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Куница\'\'\' (Cuniza), \'\'сестра Ецелина да Романо\'\' - \'\'\'мецосопран\'\'\'
\n\'\'\'Имелда\'\'\' (Imelda), \'\'Куницина пратиља\'\' - \'\'\'мецосопран\'\'\'
\n\nвитезови, племство, вазали (хор)\n\n==Место и време==\nЗамак Ецелино (\'\'Ezzelino\'\') у Басану (\'\'Bassano\'\') и околина 1228. године.\n\n==Садржај==\nРикардо, верен са Куницом, заводи Леонору, које се због тога одриче отац, гроф Оберто. Када Куница сазна за Рикардово неверство, спремна је да се одрекне своје љубави да спаси Леонорину част. Ипак, Оберто захтева да се бори у двобоју и умире од Рикардовог мача. Рикардо је очајан, а Леонора се убија.\n\n== Познате музичке нумере ==\n*\'\'Ciel pietoso, ciel clemente\'\' (Рикардова романса из II чина)\n\n==Линкови==\n[http://opera.stanford.edu/iu/libretti/oberto1.htm\n Оберто, Гроф од Сан Бонифација – либрето (Opera Stanford)]\n\n[[Category:Опере]]','+кутијица Вердијев опус',49,'Zorba','20041213212658','',0,0,1,0,0.561495933943,'79958786787341','20041220214415'); INSERT INTO cur VALUES (1029,0,'Један_дан_власти,_или_лажни_Станислав_(опера)','\'\'\'Један дан власти или Лажни Станислав\'\'\' (\'\'Un giorno di regno ossia Il finto Stanislao\'\'), [[опера]], \'\'melodramma giocoso\'\' у два чина [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\nФеличе Романи (Felice Romani) (прерадио Темистокле Солера (Temistocle Solera)) према драми \'\'Лажни Станислав\'\' (\'\'Le faux Stanislas\'\') Александра-Винесента Пино-Дувала (\'\'Alexandre-Vincent Pineux-Duval\'\').\n \n==Праизведба==\n*5. септембар 1840., [[Милано]] у \'\'Teatro alla Scala\'\'\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Витез Белфјоре\'\'\' (cavaliere di Belfiore), \'\'издаје се за Станислава, краља Пољске\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Барон Келбар\'\'\' (Baron di Kelbar) - \'\'\'бас \'\'buffo\'\' \'\'\'
\n\'\'\'Маркиза Пођо\'\'\' (Marchessa del Poggio), \'\'млада удовица, рођака Барона, у коју је заљубљен Белфјоре\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Едоардо Санивал\'\'\' (Edoardo di Sanival), \'\'млади официр\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Ђулијета Келбар\'\'\' (Giulietta di Kelbar), \'\'Баронова ћерка у коју је заљубљен Едоардо\'\' - \'\'\'мецосопран\'\'\'
\n\'\'\'Сињор Рока\'\'\' (Signor la Rocca), \'\'државни ризничар Бретање, Едоардов ујак\'\' - \'\'\'бас \'\'buffo\'\' \'\'\'
\n\'\'\'Гроф Ивреа\'\'\' (Conte Ivrea), \'\'командир Бреста\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Делмонте\'\'\' (Delmonte), \'\'пратилац краља Станислава\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\nдворјани и дворске даме, баронови вазали (хор)\n\n==Место и време==\nОколина Бреста и замак Келбар у Бретањи у првој половини 18. века.\n\n==Садржај==\nПољски краљ Станислав шаље свог пријатеља Белфјореа у Француску, да представљајући се за краља присуствује дуплом венчању. Али, Белфјоре је заљубљен у маркизу, једну од невеста, а и Ђулијета воли Едоарда, а не мужа који јој је обећан. Лажни краљ чини Ђулијетиног љубавника богатим, нађе њеном правом младожењи одговарајућу супругу, а и себи обезбеди жену.\n\n== Познате музичке нумере ==\n*\'\'Grave a core innamorato\'\' (маркизина арија из I чина)\n*\'\'Pietoso al lungo pianto\'\' (Едоардова арија из II чина)\n\n== Линкови ==\n*[http://opera.stanford.edu/iu/libretti/giorno1.htm Један дан власти – либрето (Opera Stanford)]\n*[http://www.dlib.indiana.edu/variations/scores/bhq6630/large/index.html Један дан власти - клавирски извод (William and Gayle Cook Music Library)]\n\n[[Category:Опере|Један дан власти, или лажни Станислав (опера)]]','Враћено на последњу измену од корисника Zorba',108,'Djordjes','20050104082537','',0,0,1,0,0.529385659159,'79949895917462','20050104082537'); INSERT INTO cur VALUES (1030,0,'Ломбардијци_у_Првом_крсташком_походу_(опера)','\'\'\'Ломбардијци у Првом крсташком походу\'\'\' (\'\'I Lombardi alla Prima Crociata\'\'), [[опера]], \'\'drama lirico\'\' у четири чина [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\n*Темистокле Солера (Temistocle Solera) према песми Томаса Гросија (\'\'Tomasso Grossi\'\'). \n*Француска верзија \'\'\'Јерусалим\'\'\' (\'\'Jérusalem\'\') – Алфонс Роје (Alphonse Royer) и Густав Ваез (Gustave Vaëz), према Солерином либрету.\n \n==Праизведба==\n*11. фебруар 1843., [[Милано]] у \'\'Teatro alla Scala\'\'\n*Француска верзија – 26. новембар 1847., [[Париз]] у \'\'Opéra\'\'.\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Арвино\'\'\' (Arvino), \'\'вођа ломбардијских крсташа, син Фолка, господара Роа\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Пагано\'\'\' (Pagano), \'\'брат Арвинов, касније пустињак, син Фолка, господара Роа\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Виклинда\'\'\' (Viclinda), \'\'Арвинова жена\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Ђиселда\'\'\' (Giselda), \'\'њихова ћерка\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Пиро\'\'\' (Pirro), \'\'Арвинов штитоноша\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Милански игуман\'\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Ачано\'\'\' (Acciano), \'\'антиохијски тиранин\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Оронте\'\'\' (Oronte), \'\'његов син\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Софија\'\'\' (Sofia), \'\'Ачанова жена, потајно хришћанка\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\nчасне сестре, монаси, плаћени разбојници, војници у Фолковој палати, изасланици из Персије, Медије, Дамаска и Халдеје, крсташи и војници, ходочасници, ломбардијске жене, харемске жене (одалиске), небеске девице (хор)\n\n==Место и време==\nМилано, Антиохија и околина, као и околина Јерусалима, око 1096. године.\n\n==Садржај==\n===I чин - \"Освета\"===\n*Сцена I\nМилано, трг испред базилике светог Амброзија. Помирење између браће Арвина и Пагана, у свађи око жене, треба да буде запечаћено црквеном службом. Пагано, који је био осамнаест година у изгнанству, приказује се као покајник, али потајно планира да убије брата. Арвино је именован заповедником ломбардијских Крсташа.\n*Сцена II\nНоћ, недалеко од Арвинове куће. Часне сестре из околног самостана моле се Богу за благослов и мир, док испред самих самостанских врата, Пагано планира убиство.\n*Сцена III\nУ Арвиновој кући. Арвинова жена Виклинда не верује Пагану. Са ћерком Ђиселдом, моли се Богородици за милост, и обећава да ће отићи на ходочашће на Свети Гроб. Пагано и његови помагачи подмећу пожар, али игром случаја, Пагано убија не брата већ њиховог оца. Ђиселда зауставља свог оца који жели да се освети. Пагано, ужаснут оним што је учинио, је прогнан из града заувек.\n\n===II чин - \"Човек из пећине\"===\n*Сцена I\nПрестона дворана Ачанове палате у Антиохији. Крсташи су пред градом, оставивши траг пљачке и насиља за собом. Ачано се одлучује да брани град. Ђиселда је у заробљеништву у харему палате, а Ачанов син Оронте се заљубио у њу. Његова мајка Софија је већ прешла у хришћанство и прихвата њихову љубав.\n*Сцена II\nИзван камене пећине. Изгнани Пагано жуди за доласком ломбардијаца да би им се придружио. Он испашта за свој грех животом пустињака и већ га сматрају свецем. Арвино мита остарелог пустињака где може наћи своју ћерку и како да стигне у Антиохију. Пустињак обећава помоћ.\n*Сцена III\nУ харему палате у Антиохији. Љубоморне робиње се подсмевају Ђиселдиној лепоти. Антиохија пада захваљујући издајству и крсташи упадају у палату. Ачано је убијен у бици, а чини се и Оронте. Ђиселда бежи од оца, говорећи да не може бити Божија воља да се земља натапа људском крви. Арвино покушава да убије своју ћерку.\n\n===III чин - \"Преобраћење\"===\n*Сцена I\nКрсташки камп у долини Јосафат, са Јерусалимом у даљини. Ходочасници који прате Крсташе поздрављају Свети Град. Ђиселда, бежећи из очевог шатора, наилази на Оронтеа, за кога је сматрала да је мртав. Обоје се одричу своје прошлости и заклињу да ће наћи \'\'\"домовину, живот и небо\"\'\' у својој љубави.\n*Сцена II\nАрвинов шатор. Арвино проклиње изгубљену ћерку. И пустињак је нестао.\n*Сцена III\nУнутар пећине, где се Ђиселда сакрила са смртно рањеним Оронтеом. Пустињак, који их је пратио, покрштава умирућег младића.\n\n===IV чин - \"Свети Гроб\"===\n*Сцена I\nПећина у близини Јерусалима. Ђиселда има визију, у којој се Оронте јавља и прориче да ће извор Силоим поново потећи.\n*Сцена II\nЛомбардијски шатори, недалеко од Рахелиног гроба. Измучени жеђу, Ломбардијци се сећају домовине. Ђиселда, пустињак и Арвино доносе вест о чудесном извору. Повративши снагу, Ломбардијци су спремни да наставе и освоје Јерусалим.\n*Сцена III\nАрвинов шатор. Пустињак је смртно рањен у борби. Суочен са смрћу, Пагано открива свој идентитет и два брата се мире.\n\n== Познате музичке нумере ==\n*\'\'Sciagurata! hai tu creduto\'\' (Паганова арија из I чина)\n*\'\'Salve Maria!\'\' (Ђиселдина молитва из I чина)\n*\'\'La mia letizia infondere\'\' (Оронтеова арија из II чина)\n*\'\'Qual volutta trascorrere\'\' (Терцет из III чина са великим солом за [[виолина|виолину]])\n*\'\'Non fu sogno!\'\' (Ђиселдина арија из IV чина)\n*\'\'O Signore, dal tetto natio\'\' (хор Ломбардијаца из IV чина)\n\n==Линкови==\n*[http://www.giuseppeverdi.it/verdi/libretti/Lombardi_alla_crociata.htm Ломбардијци на првом крсташком походу – либрето (Fondazione Giuseppe Verdi)]\n\n[[Category:Опере]]','',49,'Zorba','20041213213326','',0,0,1,0,0.097796499309,'79958786786673','20041220214415'); INSERT INTO cur VALUES (1031,0,'Ернани_(опера)','\'\'\'Ернани\'\'\' (\'\'Ernani\'\'), [[опера]], \'\'drama lirico\'\' у четири чина [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\nФранческо Мариа Пјаве (Francesco Maria Piave) према драми \'\'Ернани\'\' (\'\'Hernani\'\') [[Виктор Иго|Виктора Игоа]] (\'\'Victor Hugo\'\').\n\n==Праизведба==\n9. март 1844., [[Венеција]] у \'\'Teatro la Fenice\'\'.\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Ернани\'\'\' (Ernani), \'\'разбојник\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Дон Карло V\'\'\' (Don Carlo V), \'\'краљ Шпаније\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Дон Руј Гомез дe Силва\'\'\' (Don Ruy Gomez de Silva), \'\'шпански великаш\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Елвира\'\'\' (Elvira), \'\'његова рођака и вереница\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Ђована\'\'\' (Giovanna), \'\'њена пратиља\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Дон Рикардо\'\'\' (Don Riccardo), \'\'краљев пратилац\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Јаго\'\'\' (Iago), \'\'Силвин пратилац\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\nразбојници и побуњеници у планинама, витезови и чланови Силвиног домаћинства, Елвирине слушкиње, краљеви витезови, шпанско и немачко племство, пажеви, немачки војници (хор)\n\n==Место и време==\nПиринеји, Е-ла-Шапел, данас Ахен у Немачкој (\'\'Aix-la-Chapelle\'\' - \'\'Aachen\'\') и Сарагоса, 1519. године.\n\n==Садржај==\n===I чин - \"Разбојник\"===\nЕрнани и његови пратиоци планирају да отму Елвиру из замка де Силве, који жели да је присили на брак. Али, Дон Карлос, краљ Шпаније, такође воли Елвиру. Он нуди богатство Елвири, али она га одбија. Одлучује да је отме, но, сукобљава се са Ернанијем. Силва жели да се освети обојици, али Карлос у том тренутку открива свој идентитет. Сви су затечени, а Ернани уз Елвирину помоћ успева да побегне.\n\n===II чин - \"Гост\"===\nЗа Ернанија се сматра да је мртав и Елвира се удаје за Силву. Али, Ернани, успева да дође на венчање маскиран у ходочасника и Силва га прима у дом. Када Дон Карлос стигне, пратећи разбојников траг, и тражи да се Ернани изручи, Силва одбија. Карлос отима Елвиру. Силва и Ернани се споразумевају да је избаве, али под једним условом: заузврат Силвиног гостопримства, Ернани мора умрети када Силва то одлучи.\n\n===III чин - \"Опрост\"===\nДон Карлос одлази у горобницу његових предака у Е-ла-Шапелу да сачека резултат избора новог цара Светог Римског Царства. Уторници, Силва и Ернани међу њима, се такође тамо састају да одаберу ко ће убити краља. Избор пада на Ернанија. Три пуцња из топа објављују вест да је Дон Карлос изабран за Светог Римског Цара. Он је чуо договор уротника и наређује да се казне, али Елвира успева да од сада већ цара изнуди опрост тиме што обећава да ће се за њега удати.\n\n===IV чин - \"Маска\"===\nЦрна маска баца сенку на целу прославу венчања Карлоса и Елвире. На саму ноћ венчања, Силва захтева Ернанијеву смрт. Све молбе су залудне. Енани се убија, а Елвира пада у несвест.\n\n== Познате музичке нумере ==\n*\'\'Come rugiada al cespite\'\' (Ернанијева арија из I чина)\n*\'\'Ernani, Ernani involami\'\' (Елвирина арија из I чина)\n*\'\'Infelice, e tuo credevi\'\' (Силвина арија из I чина)\n*\'\'Lo vedremo, o veglio audace\'\' (Дует Силве и Карла из II чина)\n*\'\'O de\' verd\'anni miei\'\' (Дон Карлова арија из III чина)\n*\'\'Si ridesti il leon di Castiglia\'\' (хор Завереника из III чина)\n\n== Линкови ==\n*[http://opera.stanford.edu/Verdi/Ernani/libretto.html Ернани – либрето (Opera Stanford)]\n*[http://www.dlib.indiana.edu/variations/scores/baj6680/large/ Ернани - клавирски извод (William and Gayle Cook Music Library)]\n\n[[Category:Опере]]','',49,'Zorba','20041213213513','',0,0,1,0,0.159484625868,'79958786786486','20050225094925'); INSERT INTO cur VALUES (1032,0,'Два_Фоскарија_(опера)','\'\'\'Два Фоскарија\'\'\' (\'\'I Due Foscari\'\'), [[опера]], \'\'tragedia lirica\'\' у три чина [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\nФранческо Мариа Пјаве (Francesco Maria Piave) према драми \'\'Двојица Фоскарија\'\' (\'\'The Two Foscari\'\') Лорда Бајрона (\'\'Lord Byron\'\').\n\n==Праизведба==\n3. новембар 1844., [[Рим]] у \'\'Teatro Argentina\'\'.\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Франческо Фоскари\'\'\' (Francesco Foscari), \'\'Млетачки Дужд\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Јакопо Фоскари\'\'\' (Jakopo Foscari), \'\'његов син\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Лукреција Контарини\'\'\' (Lucrezia Contarini), \'\'Јакопова жена\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Јакопо Лоредано\'\'\' (Jakopo Loredano), \'\'члан Савета Десеторице\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Барбариго\'\'\' (Barbarigo), \'\'сенатор\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Писана\'\'\' (Pisana), \'\'Лукрецијина пријатељица и пратиља\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Официр Савета Десеторице\'\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Дуждев слуга\'\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\nчланоци Савета Десеторице и Сената, Лукрецијине слушкиње, Венецијанке, народ, маске (хор)\n\n==Место и време==\nВенеција (Млетачка република), [[1457]]. године.\n\n==Садржај==\n===I чин===\n*Сцена I\nДворана у Дуждевој палати у Венецији. Савет Десеторице и чланови Сената су се окупили да реше случај у који је умешан члан дуждеве породице. Јакопо, дуждев син, је ухапшен и налази се у затвору под оптужбом за убиство.\n*Сцена II\nДворана у палати Фоскарија. Јакопова жена Лукреција намерава да сведочи пред судом у заштиту свога мужа, који је осуђен на порогонство.\n*Сцена III\nДворана у Дуждевој палати. Сенатори потврђују пресуду изречену Јакопу.\n*Сцена IV\nДуждеве личне одаје. Франческо Фоскари јадикјуе над немогућношћу да заштити сина од освете тужитеља. Лукреција га моли за помоћ. Дужд је дубоко ганут њеном храброшћу и љубављу.\n\n===II чин===\n*Сцена I\nДржавни затвор. Јакопо осећа блиску смрт и муче га тешки снови. Буди се у Лукрецијиним рукама и она му преноси пресуду Десеторице. Његов отац мора да лично изрекне пресуду, под будним оком Лоредана, који је један од Десеторице и Јакопов непријатељ.\n*Сцена II\nДворана у Дуждевој палати. Пресуда је потврђена на Савету. Јакопо се обраћа оцу за помоћ, али он је немоћан. Лукреција доводи њихово двоје деце, у нади да ће смекшати срца Савета, али узалуд. Већина Сенатора стаје уз Лоредана.\n\n===III чин===\n*Сцена I\nТрг Светог Марка. Весела регата је у току, када се појављује државна галија да одведе Јакопа. Он се опрашта од жене и деце.\n*Сцена II\nДуждеве личне одаје. Стари Франческо пати због губитка јединог сина. Неочекивано, стиже писмо од човека који признаје убиство приписано Јакопу. Али, прекасно је: Лукреција доноси дужду вест да је Јакопо мртав. Чланови Савета, предвођени Лореданом, траже од дужда оставку, под изговором да је сувише стар да обавља ту функцију. Лукреција стаје на страну дужда и достојанствено га одводи. Чује се велико звоно са Светог Марка, које објављује постављење новог дужда. Франческо умире сломљеног срца, а Лоредано ликује над њиме.\n\n== Познате музичке нумере ==\n*\'\'Dal più remoto esiglio\'\' (Јакопова каватина из I чина)\n*\'\'Tu al cui sguardo onnipotente\'\' (Лукрецијина каватина из I чина)\n*\'\'O vecchio cor, che batti\'\' (дуждева романса из I чина)\n*\'\'Non maledirmi\'\' (Јакопова молитва из II чина)\n\n==Линкови==\n*[http://opera.stanford.edu/iu/libretti/foscari1.htm Два Фоскарија – либрето (Opera Stanford)]\n\n[[Category:Опере]]','',49,'Zorba','20041213213706','',0,0,1,0,0.823206299368,'79958786786293','20041220214415'); INSERT INTO cur VALUES (1033,0,'Јованка_Орлеанка_(опера)','\'\'\'Јованка Орлеанка\'\'\' (\'\'Giovanna d\'Arco\'\'), [[опера]], \'\'dramma lirico\'\' у три чина са прологом [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\nТемистокле Солера (Temistocle Solera) према драми \'\'Девица из Орлеана\'\' (\'\'Die Jungfrau von Orleans\'\') [[Фридрих фон Шилер|Фридриха фон Шилера]] (\'\'Friedrich von Schiller\'\').\n\n==Праизведба==\n[[15. фебруар]] [[1845]]., [[Милано]] у \'\'Teatro alla Scala\'\'.\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'[[Шарл VII]]\'\'\' (Charles VII/Carlo VII), \'\'француски краљ\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Јакоб\'\'\' (Jakob/Giacomo), \'\'пастир из Дом-Ремија\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Јованка (Жоан)\'\'\' (Jeanne/Giovanna), \'\'његова ћерка\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Дели\'\'\' (Delil), \'\'краљев официр\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Талбот\'\'\' (Talbot), \'\'наредник енглеских снага\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\nкраљеви официри, народ Ремса, француски и енглески војници, добри и зли духови, племство, хералди, пажеви, девојке, представници, сељани, витезови, даме (хор)\n\n==Место и време==\nДом-Реми (Dom-Rémy) и Ремс (Reims) у XV веку, током Стогодишњег Рата.\n\n==Садржај==\n===Пролог===\n*Сцена I\nВелика дворана у замку Дом-Реми. Краљ Шарл говори сељанима и официрима о сну у којем је видео светилиште и у којем му је речено да у њему посвети свој мач и шлем Девици Марији. Сељани сматрају да је то место поседнуто злим духовима.\n*Сцена II\nШума. Јованка се моли пред ликом Богородице. Види себе како је растрзана између земаљских и небеских сила љубави и верује да чује позив да ослободи Француску. Она охрабрује краља и исказује одлучност да га прати. Њен отац, који је чуо тај разговор, је се одриче.\n\n===I чин===\n*Сцена I\nЕнглески логор у околини Ремса. Енглески војници су чули за Јованкин небески позив и боје се предстојеће битке. Њен отац жели да се освети Шарлу, за којег сматра да му је завео ћерку и спреман је да је преда енглеској војсци.\n*Сцена II\nБашта у краљевској палати у Ремсу. након победе над Енглезима, Јованка жели да оде кући и врати се једноставном животу. Шарл јој изјављује љубав и тражи од ње да га крунише. Јованка је у страху да ће земаљска љубав бити јача од небеске.\n\n===II чин===\nТрг пред катедралом у Ремсу. Док народ слави Јованку, њен отац је оптужује за вештичарење, а Шарла за богохуље. Мислећи да је заиста крива, Јованка се не брани. Народ тражи да буде протерана и Јакоб је изручује Енглезима.\n\n===III чин===\nЕнглеска утврда, недалеко од попришта битке. Јованка, у затвору, моли се да буде ослобођена и да јој Небеске силе опросте, да би поново могла водити француску војску. Јакоб схвата да му је ћерка невина и ослобађа је. Јованка извојује победу и спаси Шарла, али сама је смртно рањена. Сви жале за Јованком, која се предаје Девици Марији како је то учинила и у шуми код Дом-Ремија.\n\n== Познате музичке нумере ==\n*\'\'Sotto una quercia\'\' (\'\'Под једним храстом\'\') - краљева каватина из I чина\n*\'\'Sempre all\'alba\'\' (\'\'Увек у зору\'\') - Јованкина каватина из I чина\n*\'\'O fatidica foresta\'\' (\'\'Шумо дивна, чуј\'\') - Јованкина романса из II чина\n\n[[Category:Опере|Јованка Орлеанка (опера)]]','/* Познате музичке нумере */',49,'Zorba','20050103221755','',0,0,1,0,0.682916404066,'79949896778244','20050103221755'); INSERT INTO cur VALUES (1034,0,'Алзира_(опера)','\'\'\'Алзира\'\'\' (\'\'Alzira\'\'), [[опера]], \'\'tragedia lirica\'\' у два чина са прологом [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\nСалваторе Камарано (Salvatore Cammarano) према Волтеровој (\'\'Voltaire\'\') трагедији \'\'Алзира, или Американци\'\' (\'\'Alzire, ou Les Américains\'\').\n\n==Праизведба==\n[[12. август]] [[1845]]., [[Напуљ]] у \'\'Teatro San Carlo\'\'.\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Алваро\'\'\' (Alvaro), \'\'гувернер Перуа\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Гусмано\'\'\' (Gusmano), \'\'његов син и наследник\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Овандо\'\'\' (Ovando), \'\'шпаснки официр\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Заморо\'\'\' (Zamoro), \'\'поглавица перуанског племена\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Аталиба\'\'\' (Ataliba), \'\'поглавица перуанског племена\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Алзира\'\'\' (Alzira), \'\'Аталибина ћерка\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Зума\'\'\' (Zuma), \'\'њена сестра\'\' - \'\'\'мецосопран\'\'\'
\n\'\'\'Отумбо\'\'\' (Otumbo), \'\'ратник Инка\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\nШпански официри и војска, Инке, слушкиње гувернера (хор)\n\n==Место и време==\nПеру средином XVI века.\n\n==Садржај==\n===Пролог===\nШирока равница око реке Рима. Перуанци, које су покорили Шпанци, су ухватили шпанског гувернера Алвара и спремају се да га убију. Њихов поглавица Заморо, за којег су мислили да је мртав, враћа се свом племену и ослобађа старог Алвара.\n\n===I чин===\n*Сцена I\nТрг у Лими. Шпански војници крећу у поход на нове територије. Алваро објављује своју оставку у име свог сина Гусмана. Гусманов први поступак као гуернера је ослобађање Аталиба, поглавице Инка, који се предао краљу Шпаније. Гусмано је заљубљен у Аталибину ћерку Алзиру, али она воли Замора.\n*Сцена II\nАлзирина соба у гувернеровој палати. Аталиба покушава да је убеди у политичку потребу њеног венчања са Гусманом, али Алзира то одбија. Неопознати Инка, у ствари Заморо, улази у палату и Алзирине одаје. Љубавници се куну на вечну оданост, али их узненађује Гусмано, који осуђује ривала на смрт, тако прекршивши споразум Шпанаца и Перуанаца. Његов отац Алваро, чији је живот Заморо спасао, моли за милост, али је Гусмано непоколебљив. Тек побуна Инка ка тера да ослободи Замора. Шпанци и Перуанци се заклињу на ће се срести у бици и борити на смрт.\n\n===II чин===\n*Сцена I\nУнутар тврђаве у Лими. Шпански војници славе победу над Инкама, а Заморо и Алзира су поново у Гусмановим рукама. Заморо је осуђен на смрт. Да спаси живот свог љубавника, Алзира је спремна да се уда за Гусмана.\n*Сцена II\nКамена пећина. Инка ратник Отумба доноси вести о ослобађању Тамора, али када поглавица сазна за цену која је плаћена за то заклиње се да ће зауставити венчање.\n*Сцена III\nДворана у гувернеровој палати. На путу према олтару са Алзиром, Гусмана напада и рањава човек у шпанској униформи. То је Заморо. Умирући Гусмано признаје своју кривицу, опрашта убиство и уједињује Алзиру и Замора.\n\n== Познате музичке нумере ==\n*\'\'Da Gusman, su fragil barca\'\' (Алзирина арија из I чина)\n*\'\'Miserandi avanzi\'\' (Заморова арија из II чина)\n\n== Линкови ==\n*[http://www.giuseppeverdi.it/verdi/libretti/Alzira.htm Алзира – либрето (Fondazione Giuseppe Verdi)]\n*[http://www.dlib.indiana.edu/variations/scores/baj3949/large/ Алзира - клавирски извод (William and Gayle Cook Music Library)]\n\n[[Category:Опере]]','',49,'Zorba','20041213214058','',0,0,1,0,0.904229755934,'79958786785941','20041220214415'); INSERT INTO cur VALUES (1035,0,'Атила_(опера)','\'\'\'Атила\'\'\' (\'\'Attila\'\'), [[опера]], \'\'dramma lirico\'\' у три чина са прологом [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]\n\n{{Вердијев_опус}}\n==[[Либрето]]==\nТемистокле Солера (Temistocle Solera) према трагедији \'\'Атила, краљ Хуна\'\' (\'\'Attila, König der Hunnen\'\') Захарије Вернера (\'\'Zacharias Werner\'\').\n\n==Праизведба==\n17. март 1846., [[Венеција]] у \'\'Teatro la Fenice\'\'.\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Атила\'\'\' (Attila), \'\'краљ Хуна\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Ецио\'\'\' (Ezio), \'\'римски генерал\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Одабела\'\'\' (Odabella), \'\'ћерка господара Аквилеје\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Форесто\'\'\' (Foresto), \'\'витез Аквилеје\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Улдино\'\'\' (Uldino), \'\'млади Бретонац, слуга Атилин\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Леоне\'\'\' (Leone), \'\'стари Римљанин\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\nпринчеви, краљеви, војници, Хуни, Гепиди, Остроготи, Херули, Турингиани, Квади, Друиди, свештенице, народ Аквилеје, жене-ратнице Аквилеје, римски официри и војска, римске девице и деца, пустињаци, робови (хор)\n\n==Место и време==\nАквилеја у тршћанском заливу, Јадранске лагуне на будућем месту Венеције и околина Рима средином V века.\n\n==Садржај==\n===Пролог===\n*Сцена I\nГлавни трг у Аквилеји. Атила и његова војска славе победу над градом. Вођа заробљених жена-ратница, Одабела, оставља добар утисак на Атилу. Она је ћерка господара Аквилеје којег је Атила убио. Римски генерал и царски гласник прилази Атили, али Хун одбија његов предлог да влада остатком Римског царства, ако остави Италију на миру.\n*Сцена II\nЈадранске лагуне где су се избеглице из Аквилеје сакриле. Њихов вођа, Форесто, нестрпљив је да ослободи воју вољену Одабелу из руку Атиле.\n\n===I чин===\n*Сцена I\nШума недалеко од Атилиног кампа изван Рима, ноћу. Одабела се придружила Атилиној војсци да освети оца и љубавника, за којег мисли да је мртав. Потајно се среће са Форестом, који је оптужује за издајство. Она га успева убедити да јој је намера да прати пример Јудите, библијске јунакиње, и да спаси свој народ.\n*Сцена II\nАтилин шатор. Старац у сну упозорава Атилу да не наставља са освајањем Рима.\n*Сцена III\nАтилин камп. Атила ипак није послушао савет из сна и окупља војску за напад. Наједном, до њих долази процесија и он препознаје њеног предводника, папу Леа, као старца из сна. У исто време се на небу појаве две приказе са пламеним мачевима. Атила је ужаснут.\n\n===II чин===\n*Сцена I\nЕциов камп недалеко од Рима. Цар Валентиниан жели примирје са Атилом и позива свог генерала Еција. Ецио се не одазива, већ се ослања на стару славу Рима и удружује се са Форестом у намери да убију Атилу.\n*Сцена II\nАтилин камп. Краљ Хуна одржава банкет да прослави примирје. Одабела спречава Форестов покушај да убије Атилу, јер жели да га сама убије. Она упозорава Атилу да је пехар са вином отрован и тражи да сама казни Фореста, спашавајући га тиме од Атилиног беса. Захвалан, Атила објављује да се венчава са Одабелом.\n\n===III чин===\nШума недалеко од Атилиног кампа. Форесто и Ецио се спремају да нападну Атилу. Сматрајући да га је Одабела издала, Форесто је љубоморан и бесан. Она је, пак, побегла из кампа и убеђује Фореста да је невина. Атила, у потрази за Одабелом, пада у заседу. Форесто га напада, али Одабела га прва пробада мачем, ослобађајући свој народ као што је то учинила и библијска Јудита.\n\n== Познате музичке нумере ==\n*\'\'Oh! nel fuggente nuvolo\'\' (Одабелина арија из I чина)\n*\'\'Mentre gonfiarsi l\'anima\'\' (Атилина арија из I чина)\n*\'\'Che non avrebbe il misero\'\' (Форестова романса из III чина)\n\n==Линкови==\n*[http://opera.stanford.edu/iu/libretti/attila0.htm Атила – либрето (Opera Stanford)]\n\n[[Category:Опере]]','',49,'Zorba','20041213214203','',0,0,1,0,0.762285521609,'79958786785796','20041220214415'); INSERT INTO cur VALUES (1036,0,'Грчка_божанства','[[Зевс]], [[Хера]], [[Посејдон]], [[Афродита]], [[Дионис]], [[Аполон]], [[Хермес]], [[Деметра]], [[Атина]], [[Арес]], [[Хестија]], [[Артемида]]\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]','',17,'Bonzo','20050207111625','',0,0,0,0,0.703321791581,'79949792888374','20050207111625'); INSERT INTO cur VALUES (1037,0,'Посејдон','Грчки бог мора.\n\nПогледати:\nРимски бог [[Нептун (бог)|Нептун]]\n\n[[Category:Грчки богови|Посејдон]]\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]\n\n[[da:Poseidon]]\n[[de:Poseidon]]\n[[en:Poseidon]]\n[[eo:Pozidono]]\n[[es:Poseidón]]\n[[fr:Poséidon]]\n[[it:Poseidone]]\n[[ja:ポセイドン]]\n[[ko:포세이돈]]\n[[nl:Poseidon]]\n[[pl:Posejdon]]\n[[sv:Poseidon]]','',306,'Вандал Б','20050207120034','',0,0,1,0,0.757900330591,'79949792879965','20050207120034'); INSERT INTO cur VALUES (1038,0,'Деметра','Богиња житних поља.\n\n[[Category:Грчки богови|Деметра]]\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]','',17,'Bonzo','20050207114251','',0,0,1,0,0.821419204968,'79949792885748','20050207114251'); INSERT INTO cur VALUES (1039,0,'Аполон','Бог светлости, музике и прорицања.\n\n[[Category:Грчки богови|Аполон]]\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]','',17,'Bonzo','20050207114258','',0,0,0,0,0.776730746858,'79949792885741','20050207114258'); INSERT INTO cur VALUES (1040,0,'Хермес','Бог трговине и прорицања, писмоноша богова и пратилац душа.\n\n[[Category:Грчки богови|Хермес]]\n\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]','',17,'Bonzo','20050207114250','',0,0,1,0,0.090347380885,'79949792885749','20050207114250'); INSERT INTO cur VALUES (1041,0,'Хероји','[[Персеј]], [[Феатон]], [[Тезеј]], [[Орфеј]], [[Херакле]]\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]','',17,'Bonzo','20050207111608','',0,0,1,0,0.357483086343,'79949792888391','20050207114035'); INSERT INTO cur VALUES (1042,0,'Атина','\nПод појмом \'\'\'Атина\'\'\', се подразумевају:\n\n\n#\'\'\'[[Богиња Атина]]\'\'\' - старогрчка богиња мудрости.\n#\'\'\'[[Град Атина]]\'\'\' - главни град Грчке;\n#\'\'\'[[Старогрчка Атина]]\'\'\' - град Атина у Старој Грчкој.\n\n{{Вишезначна одредница}}','',170,'Покрајац','20050215224656','',0,0,1,0,0.636573082598,'79949784775343','20050310162054'); INSERT INTO cur VALUES (1043,0,'Зевс','Господар неба и земље, отац богова и људи у грчкој митологији.\n\n[[Category:Грчки богови|Зевс]]\n\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]','',17,'Bonzo','20050207111820','',0,0,1,0,0.519773455579,'79949792888179','20050207111820'); INSERT INTO cur VALUES (1044,0,'Хера','Заштитница породице и удатих жена.\n\n[[Category:Грчки богови|Хера]]\n\n[[ca:Hera]]\n[[da:Hera]]\n[[de:Hera]]\n[[en:Hera]]\n[[eo:Hera]]\n[[es:Hera]]\n[[fr:Héra]]\n[[it:Era]]\n[[ja:ヘラ]]\n[[nl:Hera]]\n[[pl:Hera]]\n[[ro:Hera]]\n[[sl:Hera]]\n[[sv:Hera]]','+sl:',21,'Romanm','20041211205009','',0,0,1,0,0.441707075314,'79958788794990','20041211205009'); INSERT INTO cur VALUES (1045,0,'Афродита','Грчка богиња лепоте и љубави.\n\n[[Category:Грчки богови|Афродита]]\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]','',17,'Bonzo','20050207114321','',0,0,1,0,0.488903548796,'79949792885678','20050207114321'); INSERT INTO cur VALUES (1046,0,'Арес','{{патрљак}}\nГрчки бог рата\n\n[[Category:Грчки богови|Арес]]','',135,'Обрадовић Горан','20041210191226','',0,0,0,0,0.044055415338,'79958789808773','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (1047,0,'Хестија','Грчка богиња породичног мира.\n\n[[Category:Грчки богови|Хестија]]\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]','',17,'Bonzo','20050207114207','',0,0,0,0,0.990615768819,'79949792885792','20050207114207'); INSERT INTO cur VALUES (1048,0,'Артемида','Грчка богиња месеца и лова.\n\n[[Category:Грчки богови|Артемида]]\n\n[[Category:Митологија]]\n\n[[Category:Грчка митологија]]','',17,'Bonzo','20050207114205','',0,0,0,0,0.830915355976,'79949792885794','20050207114205'); INSERT INTO cur VALUES (1049,0,'Интернет','==Увод==\nПре свега, појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернконекција између више рачунара. Интернет је глобална мрежа. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 150.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.\n==Историја==\nВећ од првих дана па све до данас, Интернет је прославио много \"рођендана\", али који је прави тешко ће се сложити и најбољи познаваоци историје информатике. Неки тврде како је то [[1961]]. кад је др. [[Леонард Клајнрок]] на универзитету [[универзитет МИТ|МИТ]] први пут објавио рад о \'\'[[packet-swiching technology|packet-swiching]]\'\' технологији. Неки наводе [[1969]]. годину као годину рођења Интернета јер је тада Министарство одбране [[САД]]-а одабрало \'\'Advanced Research Project Agency Network\'\', познатију као [[АРПАНЕТ]], за истраживање и развој комуникација и командне мреже која ће преживети нуклеарни напад. Седамдесете године донеле су неколико веома важних открића која су обележила развој Интернета каквог данас знамо, а потом се догодило и одвајање АРПАНЕТ-а из војног експеримента у јавни истраживачки пројект.\nВероватно је најважнији тренутак био [[1983]]. кад је тадашња мрежа прешла са [[НЦП]]-а (\'\'Network Control Protocol\'\') на [[ТЦП/ИП]] (\'\'Transmission Control Protocol / Internet Protocol\'\'), што је значило прелазак на технологију каква се и данас користи.<бр>\nПротоколи су стандарди који омогућавају комуникацију рачунара путем мреже, а [[1983]]. године мање од 1000 рачунара је било спојено са АРПАНЕТ користећи релативно примитивни Нетворк Контрол Протокол, који је упркос многим ограничењима, био употребљив у малим мрежама, и није био довољно флексибилан за ширу употребу. Како се АРПАНЕТ експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији приступ комуникационом протоколу како би могли бити удовољени све већи захтеви и стварана све компликованија мрежа рачунара.<бр>\n[[Винтон Церф]] који је са [[Роберт Кан|Робертом Каном]] створио ТЦП/ИП протокол, једном је рекао: \"\'\'Створили смо протокол који ће се користити и у великом мрежама с великом бројем рачунара, протокол који ће носити Интернет будућности, што је значило да мора бити флексибилан како би различите мреже могле функционисати у заједничком окружењу\'\'\". Наиме већ је тада било јасно како ће Интернет бити велика мрежа састављена од великог броја мањих мрежа. Али тада је прелаз на ТЦП/ИП био контраверзан: неки делови информатичке заједнице желели су прихватање других стандарда, а највише се помињао [[Open System Interconection Protocol]]. АРПАНЕТ је пре службеног прелаза на ТЦП/ИП у неколико наврата искључио [[НЦП]] пренос података како би уверио «\'\'неверне томе\'\'» да се НЦП може искључити по жељи.\n[[Винтон Церф]] и Роберт Кан почели су рад на новом протоколу пуно пре [[1983]]. године, тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а следећих година су се развијали и усавршавали детаљи протокола који ће променити историју. Имплементација ТЦП/ИП-а у тадашње време и оперативне системе трајала је скоро 5 година, док је на АРПАНЕТ било спојено око 400 рачунара. Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари користили Пацкет Радио и Пацкет Сателлите које су већ неколико година радиле са ТЦП/ИП протоколом.<бр>\n\n==Спољне повезнице==\n#[http://soemz.euv-frankfurt-o.de/media-see/newmedia/main/articles/pdf/l_bacevic.pdf Развој Интернета у Југославији.]\n\n\n\n{{komp-kratko}}\n[[af:Internet]]\n[[ar:إنترنت]]\n[[bg:Интернет]]\n[[be:Інтэрнэт]]\n[[bs:Internet]]\n[[ca:Internet]]\n[[cs:Internet]]\n[[da:Internet]]\n[[de:Internet]]\n[[et:Internet]]\n[[el:Διαδίκτυο]]\n[[en:Internet]]\n[[es:Internet]]\n[[eo:Interreto]]\n[[fa:اینترنت]]\n[[fr:Internet]]\n[[fy:Ynternet]]\n[[ga:Idirlíon]]\n[[gl:Internet]]\n[[ko:인터넷]]\n[[hr:Internet]]\n[[id:Internet]]\n[[ia:Internet]]\n[[it:Internet]]\n[[he:אינטרנט]]\n[[ku:Înternet]]\n[[lt:Internetas]]\n[[hu:Internet]]\n[[kn:ಅ೦ತರ್ಜಾಲ]]\n[[ms:Internet]]\n[[nl:Internet]]\n[[ja:インターネット]]\n[[no:Internett]]\n[[nn:Internett]]\n[[nds:Internet]]\n[[pl:Internet]]\n[[pt:Internet]]\n[[ro:Internet]]\n[[ru:Интернет]]\n[[sa:आन्तरजालम्]]\n[[simple:Internet]]\n[[sk:Internet]]\n[[sl:Internet]]\n[[su:Internét]]\n[[fi:Internet]]\n[[sv:Internet]]\n[[tl:Internet]]\n[[tt:Päräwez]]\n[[vi:Internet]]\n[[tr:İnternet]]\n[[uk:Інтернет]]\n[[vo:Vüresod]]\n[[yi:אינטערנעץ]]\n[[zh-cn:因特网]]\n[[zh-tw:網際網路]]','ћирилизовано',135,'Обрадовић Горан','20050219011552','',0,0,0,0,0.684768819103,'79949780988447','20050219011552'); INSERT INTO cur VALUES (1050,0,'Оркестар','Под \'\'\'оркестром\'\'\' се подразумева група свирача која заједнички изводи музичко дело и као такав је саставни део тог дела. Сам назив потиче од грчке речи \'\'ορχηστρα\'\' којом се означавао простор између сцене и гледалишта у позоришту где су се налазили хор, музичари или играчи у античким трагедијама и комедијама. У данашњем смислу се ово име почело користити од 16. века. \n\n*Инструменти оркестра (према распореду из [[партитура|партитуре]])\n**[[Дрвени дувачки инструменти|Дрвени дувачи]]\n***[[Флаута]]\n***[[Флаута|Пиколо флаута]]\n***[[Обоа]]\n***[[Енглески рог]]\n***[[Кларинет]]\n***[[Бас кларинет]]\n***([[Саксофон]])\n***[[Фагот]]\n***[[Контрафагот]]\n**[[Лимени дувачки инструменти|Лимени дувачи]]\n***[[Хорна]]\n***[[Труба]]\n***[[Тромбон]]\n***[[Туба]]\n**[[Удараљке]]\n***[[Тимпани]]\n***[[Удараљке|Остале удараљке]]\n**[[Остали инструменти]]\n***[[Клавир]]\n***[[Харфа]]\n***[[Оргуље]]\n***[[Чембало]]\n**[[Гудачи|Гудачки инструменти]]\n***[[Виолина]]\n***[[Виола]]\n***[[Виолончело]]\n***[[Контрабас]]\n\n\'\'\'Напомена\'\'\'
\nВећина података везана за групе инструмената, као и за појединачне инструменте потиче из:\n*\'\'\'Увод у оркестрацију\'\'\' - проф. Александар Обрадовић - Универзитет уметности у Београду - Београд, 1997.\n*\'\'\'Мали речник музичких инструмената\'\'\' - Дејан Деспић - Савез друштава музичких и балетских педагога Србије - Београд, 1992.\n\n[[Category:Музички инструменти|*]]\n\n[[da:Orkester]]\n[[de:Orchester]]\n[[en:Orchestra]]\n[[nl:Orkest]]\n[[ja:オーケストラ]]\n[[pl:Orkiestra]]\n[[hr:orkestar]]','',49,'Zorba','20050110144334','',0,0,1,0,0.563121513726,'79949889855665','20050306033707'); INSERT INTO cur VALUES (1051,0,'Партитура','[[Слика:Partitura.png|thumb|Распоред инструмената у партитури за тројни састав оркестра]]\nУпоредни музички преглед свих деоница једног музичког ансамбла, односно, начин да се у нотацији оне представе у једновременом току. Деонице се исписују на нотним (линијским) системима једна испод друге, у чему је кроз праксу устаљен уобичајени поредак (најчешће према висини, распону и регистру инструмента у оквиру групе) и групација (види слику).\n\nОвај редослед, устаљен у класичној музици, је следећи:\n*\'\'\'[[Дрвени дувачки инструменти]]\'\'\', и то редом [[флаута|пиколо флауте]], [[флаута|флауте]] (мада некада и обрнутим редом), [[обоа|обое]], [[енглески рог|енглески рогови]], [[кларинет|кларинети]], [[бас кларинет|бас кларинети]], [[фагот|фаготи]] и [[контрафагот|контрафаготи]]. Ако у оркестру учествује и [[саксофон]], он се пише између [[бас кларинет|бас кларинета]] и [[фагота]].\n*\'\'\'[[Лимени дувачки инструменти]]\'\'\', односно, [[хорна|хорне]], [[труба|трубе]], [[тромбон|тромбони]] и [[туба|тубе]].\n*\'\'\'[[Удараљке]]\'\'\', и то најпре [[тимпани]], а затим и остали ударачки инструменти.\n*\'\'\'Остали инструменти\'\'\' међу којима је увек прва [[харфа]], а затим и други који немају одређен редослед, али ако је [[клавир]] (одн. [[клавир|пијанино]]) део оркестра, он иде након [[харфа|харфе]], а пре осталих, који могу бити, на пример, [[звона]], [[ксилофон]], [[челеста]], [[гитара]] и други.\n*\'\'\'Певачке деонице\'\'\' ако постоје, пишу се на овом месту, и то најпре солистичке (ако их има), а затим хорске.\n*\'\'\'Соло инструменти\'\'\', у делима као што је \'\'Концерт за виолину и оркестар\'\', \'\'Концерт за флауту, харфу и оркестар\'\' итд., ти солистички инструменти следе на овом месту. Ако их је више, ређају се као у целокупној партитури.\n*\'\'\'[[Гудачки инструменти]]\'\'\', којих је и највише, налазе се редоследом I [[виолина|виолине]], затим II [[виолина|виолине]], [[виола|виоле]], [[виолончело|виолончела]] и [[контрабас|контрабаси]].\n\nАко се инструменти (нпр. прве виолине) деле у више група, онда се, ради прегледности, могу писати у више од једне нотне линије, али то најчешће није случај у целој партитури, већ само у појединим деловима. Тај случај се при дељењу означава са \'\'div.\'\' ( divisi), а када се враћају у исту мелодију, обележава се или са \'\'tutti\'\' (најчешће код гудача), а за мање бројне инструменте се мелодија обележава са \'\'а 2\'\', \'\'а 3\'\' ... (што означава да је свирају оба, одн. сва три инструмента). Ако само један инструмент групе свира мелодију, мелодија се обележава са \'\'solo\'\'.\n\n----\n\n\'\'\'Напомена\'\'\'
\nВећина података везана за групе инструмената, као и за појединачне инструменте потиче из:\n*\'\'\'Увод у оркестрацију\'\'\' - проф. Александар Обрадовић - Универзитет уметности у Београду - Београд, 1997.\n*\'\'\'Мали речник музичких инструмената\'\'\' - Дејан Деспић - Савез друштава музичких и балетских педагога Србије - Београд, 1992.\n\n[[Category:Музички појмови]]\n[[Category:Музички инструменти|*]]\n\n[[Слика:TurandotP.gif|thumb|left|Пример партитуре - [[Ђакомо Пучини|Ђ. Пучини]] \"[[Турандот]]\" - музички интермецо између 1. и 2. слике II чина]]\n\n[[de:partitur]]\n[[en:Musical score]]\n[[ja:楽譜]]\n[[nl:Bladmuziek]]\n[[pl:partytura]]','',49,'Zorba','20050128233251','',0,0,1,0,0.98364615719,'79949871766748','20050128233251'); INSERT INTO cur VALUES (1052,6,'Partitura.png','Партитура','Партитура',49,'Zorba','20040304222039','',0,0,0,1,0.116065304834456,'79959695777960','20050110144958'); INSERT INTO cur VALUES (1053,6,'Obim_-_Flauta.jpg','Обим звучности флауте','Обим звучности флауте',49,'Zorba','20040304222326','',0,0,0,1,0.670801804094391,'79959695777673','20050110142314'); INSERT INTO cur VALUES (1054,6,'Obim_-_Piccolo.jpg','Обим звучности пиколе','Обим звучности пиколе',49,'Zorba','20040304222358','',0,0,0,1,0.0058131367022294,'79959695777641','20050110142314'); INSERT INTO cur VALUES (1055,6,'Flute.jpg','Флауте - слика','Флауте - слика',49,'Zorba','20040304222440','',0,0,0,1,0.0166603019616197,'79959695777559','20050110142314'); INSERT INTO cur VALUES (1056,0,'Флаута','==\'\'\'Флаута\'\'\'==\n\'\'ит.\'\' flauto
\n\'\'нем.\'\' Flöte
\n\'\'фр.\'\' flûte
\n\'\'ен.\'\' flute
\n\'\'рус.\'\' флейта\n\n[[Слика:flute.jpg|thumb|Флаута - Алт-флаута - Пиколо флаута]]\nСкраћено \'\'\'Fl.\'\'\'.[[Дрвени дувачки инструменти|Дрвени дувачки инструмент]] средњег и високог [[регистра]]. Звук производи дејством ваздушног језичка. Разликују се, по држању, \'\'\'уздужна\'\'\' или \'\'\'блок-флаута\'\'\' и савремена \'\'\'попречна флаута\'\'\'. На попречним флаутама, улазни отвор није на врху цеви, већ нешто ниже, на бочној страни и у њега се дува искоса да би се образовао [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичак]], пошто га овај тип нема (за разлику од уздужних флаути), и дува се кроз \'\'гласницу\'\' (популарно \'\'прозорче\'\'), са усном испод писка. Извођачка техника је врло развијена и производња тона је на целом распону лака, па је ово један од најпокретњивијих и највиртуознијих инструмената. Такође, флаута је и изражајан инструмент, благог и светлог, идиличног звука. \n\nИако припада групи дрвених дувачких инструмената, флаута се израђује од метала. Распон флауте је знатан, и креће се од \'\'\'c¹\'\'\' до \'\'\'c4\'\'\', док су још неки тонови (на слици у заградама) могући, али зависе од врсте и квалитета инструмента као и од способности извођача.\n\n\'\'Oбим флауте\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Flauta.jpg|Писани обим флауте]]\n\n==\'\'\'Пиколо флаута\'\'\'==\n\'\'ит.\'\' flauto piccolo
\n\'\'нем.\'\' kleine Flöte
\n\'\'фр.\'\' petite flûte
\n\'\'ен.\'\' piccolo
\n\'\'рус.\'\' малая флейта\n\nСкраћено \'\'\'Picc.\'\'\'. Мала флаута, дупло краћа од велике, по звуку највиши дувачки инструмент са распоном од \'\'\'d¹\'\'\' до \'\'\'c4\'\'\' (писано \'\'\'d\'\'\' до \'\'\'c³\'\'\'). Спада у транспонујуће инструменте, односно, оне које звуче више или ниже од записаног. Пиколо се записује октаву ниже од звучања. У [[тројни састав оркестра|тројном саставу оркестра]], који је и најчешћи симфонијски састав, један свирач свира пиколо, или, ако се не преклапају деонице, флаутиста који је трећа флаута (III Флаута) узима и пиколо, што се записује \'\'III fl. muta in picc.\'\'.\n\n\'\'Писани обим пиколо флауте\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Piccolo.jpg|Писани обим пиколо флауте]]\n\n==\'\'\'Остале флауте\'\'\'==\nОсим ове две флауте, у употреби се може наћи и \'\'\'алт-флаута\'\'\' (\'\'ит.\'\' flauto contralto, \'\'нем.\'\' Alt-Flöte, \'\'фр.\'\' flûte en sol (fa), \'\'ен.\'\' alto flute, \'\'рус.\'\' альтовая флейта) која се гради у два регистарска облика \'\'in G (Sol)\'\' и \'\'in F (Fa)\'\' и чији је писани распон од \'\'\'c\'\'\' до \'\'\'f³\'\'\' (\'\'in G\'\' звучи кварту више, а \'\'in F\'\' квинту ниже).
\n[[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарт]] је писао и за \'\'\'флажолет флауту\'\'\' (писаног обима \'\'\'d¹\'\'\'-\'\'\'d³\'\'\', која звучи ундециму више), а такође су познате и \'\'велика флаута\'\' \'\'in F (Fa)\'\' и \'\'\'мала\'\'\' и \'\'\'велика\'\'\' \'\'in Es (Eb)\'\', као и \'\'in Des (Db)\'\'. На крају поменућемо и \'\'\'бас-флауту\'\'\' (писаног обима \'\'\'c¹\'\'\'-\'\'\'f³\'\'\', која звучи октаву ниже), али се она више не користи.\n\nВиди: [[Оркестар]]\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[de:Flöte]]\n[[en:Flute]]\n[[eo:Flauxto]]\n[[fr:Flûte]] \n[[ja:フルート]]\n[[nl:Fluit]]\n[[pl:Flet]]\n[[zh:长笛]]\n[[hr:flauta]]','',49,'Zorba','20050110142252','',0,0,1,0,0.819084187885,'79949889857747','20050110142252'); INSERT INTO cur VALUES (1057,6,'Obim_-_Oboa.jpg','обим звучности обое','обим звучности обое',49,'Zorba','20040305153835','',0,0,0,1,0.0658621304350552,'79959694846164','20050110142509'); INSERT INTO cur VALUES (1058,6,'Obim_-_Corno_Inglese.jpg','обим звучности енглеског рога','обим звучности енглеског рога',49,'Zorba','20040305153932','',0,0,0,1,0.279329777024062,'79959694846067','20050110142841'); INSERT INTO cur VALUES (1059,6,'Oboe.gif','обоа','обоа',49,'Zorba','20040305154021','',0,0,0,1,0.19906252454879,'79959694845978','20040305154021'); INSERT INTO cur VALUES (1060,6,'Oboe.jpg','обоа','обоа',49,'Zorba','20040305154304','',0,0,0,1,0.157323322405408,'79959694845695','20050110142509'); INSERT INTO cur VALUES (1061,0,'Обоа','[[Слика:oboe.jpg|thumb|Обоа]]\n== \'\'\'Обоа\'\'\' ==\n\'\'ит.\'\' oboa
\n\'\'нем.\'\' Oboe, Hoboe
\n\'\'фр.\'\' hautbois
\n\'\'ен.\'\' oboe
\n\'\'рус.\'\' гобой\n\nСкраћено \'\'\'Ob.\'\'\', [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачки инструмент]] са [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|двоструким језичком од трске]]. На први поглед је најсличнији [[кларинет|кларинету]], али се на почетном делу цеви налази још кратка метална цевчица у коју је уденут [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичак]], док је левкасто проширење на крају цеви видно мање него на [[кларинет|кларинету]]. Звук који произилази из [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|двоструког језичка]] помало је назалан и оштар, а сразмерно и продоран, због чега се обоа каткад назива и \'\'[[труба]] дрвених музичких инструмената\'\'. Међутим, овај инструмент може да звучи и нежно и топло, идилично и дирљиво, а то је и улога која јој се типично додељује у класичној музици. Такође, типична је за њега и мелодика оријенталног призвука (сцена у храму у опери \'\'[[Аида]]\'\' [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]]), због асоцијације са инструментима сличне врсте (зурле и др.).
\nОбоа је мелодијски инструмент и у оркестру често има водеће теме, а њен јасан, чујан и интонативно прецизан звук узима се и као меродавна интонација за штимовање оркестра, када се најпре чује обоа према којој се штимују и остали инструменти. Виртуозно-техничке бравуре, које се често додељују [[кларинет|кларинету]] и [[флаута|флаути]], обои мање одговарају, а и њен тонски обим је краћи.
\nОбоа је настала од једне врсте средњовековних \'\'шалмаја\'\' који су се по Европи ширили под утицајем арапа у Шпанији почев од 8. века. Напуштање наусника, у који се код тих инструмената, као у чашицу, смештао [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|тршчани језичак]] означило је битну промену у могућности финијег нијансирања звука и његове изражајности. Обоа је током 19. века усавршена додавањем механизама полуга и поклопаца.\n\n\'\'Обим обое\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Oboa.jpg|Обим обое]]\n\n== \'\'\'Друге врсте обоа\'\'\' ==\nОбоа се јавља у још неколико регистарских варијанти и то као \'\'\'oboa d\'amore\'\'\' ( \'\'нем.\'\' Liebeshoboe, \'\'фр.\'\' hautbois d\'amour, \'\'ен.\'\' oboe d\'amore , \'\'рус.\'\' гобой д\'амур ) са писаним распоном од \'\'\'b\'\'\' до \'\'\'e³\'\'\' (\'\'\'f³\'\'\'), и две у слабој употреби, \'\'\'сопран обоа\'\'\' (\'\'ит.\'\' oboa soprano, \'\'нем.\'\' piccolo Heckelphon, \'\'фр.\'\' hautbois soprano, \'\'ен.\'\' oboe soprano, \'\'рус.\'\' малый гобой) писаног распона од \'\'\'hes\'\'\' до \'\'\'f³\'\'\' (звучи малу терцу ниже) и \'\'\'баритон обоа\'\'\' (\'\'ит.\'\' oboa baritono, \'\'нем.\'\' Heckelphon, \'\'фр.\'\' hautbois soprano, \'\'ен.\'\' oboe soprano, \'\'рус.\'\' баритоновый гобой) распона од \'\'\'b\'\'\' до \'\'\'e³\'\'\' (звучи октаву ниже). Ипак, од свих регистарских варијанти, најзначајнији је \'\'\'[[енглески рог]]\'\'\'.\n\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[de:Oboe]]\n[[en:Oboe]]\n[[es:Oboe]]\n[[fr:Hautbois]]\n[[ja:オーボエ]]\n[[nl:Hobo]]\n[[pl:Obój]]\n[[hr:oboa]]','',49,'Zorba','20050110142449','',0,0,1,0,0.962447329872,'79949889857550','20050110142449'); INSERT INTO cur VALUES (1062,0,'Енглески_рог','[[Слика:Corno_Inglese.jpg|thumb|Енглески рог]] \n== \'\'\'Енглески рог\'\'\' ==\n\'\'ит.\'\' corno inglese
\n\'\'нем.\'\' englisch Horn
\n\'\'фр.\'\' cor anglais
\n\'\'ен.\'\' English horn
\n\'\'рус.\'\' английский рожок\n\nСкраћено \'\'\'C.i.\'\'\', [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачки инструмент]], регистарска варијанта [[обоа|обое]] са звуком дубљим за квинту. У техничком смислу је подударан са њом и могу га свирати обоисти. По изгледу се разликује од обое не само дужином него и крушкастим проширењем цеви при крају, као и повијеном металном цевчицом на почетку, која носи [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|двоструки језичак од трске]]. Звук енглеског рога је врло сродан звуку обое, само је нешто муклији и тамнији, тако да му нарочито одговарају мелодије мирнијег тока и сетног или тужног израза.\n\n\'\'Писани обим енглеског рога\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Corno_Inglese.jpg|писани обим енглеског рога]]\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[en:Cor anglais]]\n[[nl:Engelse hoorn]]\n[[ja:イングリッシュホルン]]\n[[pl:Rożek angielski]]\n[[hr:engleski rog]]','',49,'Zorba','20050110142826','',0,0,1,0,0.06067649697,'79949889857173','20050110142826'); INSERT INTO cur VALUES (1063,6,'Corno_Inglese.jpg','Engleski rog\n\n\n[[en:Image:Cor anglais.jpg]]','[[en:Image:Cor anglais.jpg]]',0,'218.179.24.65','20040816114730','',0,0,0,0,0.189429069114317,'79959183885269','20050110142841'); INSERT INTO cur VALUES (1064,0,'Плави_кит','Највећа [[животиња]] на свету.Дуга 15м,и тешка 150т.Живи у мору.Пореклом је [[сисар]].\n\n{{патрљак}}\n\n[[Category:Сисари]]\n[[en:Cetacea]]\n[[da:Hvaler]]\n[[de:Wale]]\n[[es:Cetáceo]]\n[[he:ליויתנאים]] \n[[it:Cetacei]]\n[[fr:Cétacé]]\n[[ja:%E3%82%AF%E3%82%B8%E3%83%A9%E7%9B%AE]]\n[[ms:Ikan paus]]\n[[nl:Walvis]]\n[[pl:Walenie]]\n[[sv:Valar]]','',17,'Bonzo','20041201110959','',0,0,0,0,0.981173075261,'79958798889040','20050213012028'); INSERT INTO cur VALUES (1065,6,'Bclar2.jpg','кларинет','кларинет',49,'Zorba','20040306224404','',0,0,0,1,0.475175409089006,'79959693775595','20050110143135'); INSERT INTO cur VALUES (1066,6,'Clarinet-alto.jpg','бас кларинет','бас кларинет',49,'Zorba','20040306224444','',0,0,0,1,0.807589868835723,'79959693775555','20050110143338'); INSERT INTO cur VALUES (1067,6,'Obim_-_Clarinetto.jpg','Обим звучности кларинета','Обим звучности кларинета',49,'Zorba','20040306224552','',0,0,0,1,0.612423147645242,'79959693775447','20050110143135'); INSERT INTO cur VALUES (1068,6,'Obim_-_Clarinetto_Es.jpg','Обим звучности Еb кларинета','Обим звучности Еb кларинета',49,'Zorba','20040306224707','',0,0,0,1,0.639346162452685,'79959693775292','20050110143135'); INSERT INTO cur VALUES (1069,6,'Obim_-_Clarinetto_Basso.jpg','Обим звучности бас кларинета','Обим звучности бас кларинета',49,'Zorba','20040306224755','',0,0,0,1,0.359461400061344,'79959693775244','20050110143338'); INSERT INTO cur VALUES (1070,0,'Кларинет','[[Слика:bclar2.jpg|80px|thumb|Кларинет]]\n== \'\'\'Кларинет\'\'\' ==\n\'\'ит.\'\' clarinetto
\n\'\'нем.\'\' Klarinette
\n\'\'фр.\'\' clarinette
\n\'\'ен.\'\' clarinet
\n\'\'рус.\'\' кларинет\n\nСкраћено \'\'\'Cl.\'\'\', [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачки инструмент]] са једноструким (простим) [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичком од трске]]. Почетни део му је усник, кљунастог облика, на чију се равну страну, преко улазног отвора цеви, належе [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичак]], учвршћен на доњем крају металним обручем са завртњем. Цев има четири дела, који се увлаче један у други, а завршни је левкаст (тзв. \'\'корпус\'\') и по ивици опточен металним прстеном. На цеви се налази велики број рупица, од којих се један део покрива јагодицама прстију, а остали поклопцима (тзв. \'\'клапнама\'\') које се покрећу сложеним системом полуга. Механизам савременог кларинета је веома усавршен, као и извођачка техника, тако да он спада међу најбиртуозније инструменте по лакоћи с којом се могу изводити и крајње брзи и сложени тонски покрети. Распон изводљивих тонова му је доста велики, а сам тон је богат и изражајан, подесан за врло различите музичке карактере. Посебна одлика кларинета је широк распон гласноће – од скоро једва чујног звука до врло продорног, нарочито у високим тоновима. Најдубљи [[регистар]], тзв. \'\'шалмајски\'\', веома је особен по тамној и драматичној звучности. С обзиром на све ово, кларинет је међу дувачким инструментима најсвестранији, па му се и у оркестру често додељују истакнуте улоге, солистичка литература је доста богата, налази места у камерним ансамблима, водећи је мелодијски инструмент у дувачким оркестрима, а посебно значајну улогу има у [[џез|џезу]].
\nНајдаље порекло кларинета сеже до инструмената са тршчаним језичком – у старој Грчкој (\'\'аулос\'\'), па и раније, у Египту и другде. Савремени кларинет се развио крајем 17. века, усавршавањем једне врсте шалмаја. Већ у 18. веку је (нпр. код [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарта]] богато коришћен, а ушао је у класичан оркестарски састав. Технички је усавршен током 19. века, када су га радо користили композитори романтичари.
\nКларинет се гради у три основна регистарска облика: \'\'\'В Кларинет\'\'\' (\'\'Clarinetto in Sib\'\') који звучи велику секунду ниже од записаног, \'\'\'A Кларинет\'\'\' (\'\'Clarinetto in A\'\') који звучи малу терцу ниже од записаног, и ређе коришћен \'\'\'C Кларинет\'\'\' (\'\'Clarinetto in Do\'\') који звучи како је записано.\n\n\'\'Писани обим В, А и С кларинета\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Clarinetto.jpg|Писани обим В, А и С кларинета]]\n\n[[Слика:bassethorn.jpg|80px|thumb|басетхорн]]\n== \'\'\'Друге врсте кларинета\'\'\' ==\nОсим основна три облика, кларинет се јавља и у облику \'\'\'малих кларинета\'\'\' који се граде у више регистарска облика: \'\'in Eb\'\' који звучи малу терцу више од написаног, \'\'in Ab\'\' који звучи малу сексту више, \'\'in F\'\' који звучи кварту више и \'\'in Db\'\' који звучи малу секунду више. Сви ови кларинети су чести у проширеној породици кларинета, као што је случај у војним оркестрима, а ређи у класичној музици (ипак, [[Рихард Штраус]] у [[опера|опери]] \'\'Електра\'\' тражи следеће кларинете: 1 Cl. in Eb, 4 Cl. in B, 2 Cl. contralti (basethorn), 1 Cl. basso).
\nЈош један облик кларинета је и \'\'\'басетхорн\'\'\' или \'\'\'контралт кларинет\'\'\' (\'\'ит.\'\' clarinetto contralto или corno di bassetto, \'\'нем.\'\' Bassetthorn, \'\'фр.\'\' cor de basset, \'\'ен.\'\' bassethorn, \'\'рус.\'\' басет-хорн) који је ретко у употреби, али се ипак може наћи код [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарта]], [[Лудвиг фон Бетовен|Бетовена]], [[Рихард Штраус|Рихарда Штрауса]] и других.\n\n\'\'Писани обим басетхорна\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Clarinetto_Es.jpg|Писани обим басетхорна]]\n\nИпак, најчешћи регистарски облик кларинета који се налази у класичном оркестру је [[бас кларинет]].\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[de:Klarinette]]\n[[en:Clarinet]]\n[[eo:Klarneto]]\n[[fr:Clarinette]] \n[[ja:クラリネット]]\n[[nl:klarinet]] \n[[pl:Klarnet]]\n[[sv:klarinett]]\n[[hr:klarinet]]','',49,'Zorba','20050110143118','',0,0,1,0,0.746198640087,'79949889856881','20050110143118'); INSERT INTO cur VALUES (1071,0,'Бас_кларинет','[[Слика:clarinet-alto.jpg|thumb|Бас кларинет]]\n== \'\'\'Бас кларинет\'\'\' ==\n\'\'ит.\'\' clarinetto basso
\n\'\'нем.\'\' Bassklarinette
\n\'\'фр.\'\' clarinette basse
\n\'\'ен.\'\' bass clarinet
\n\'\'рус.\'\' бас-кларинет\n\nСкраћено \'\'\'Cl.B.\'\'\' (не мешати са Cl. in B), [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачки инструмент]], регистарска варијанта [[кларинет|кларинета]] са звуком дубљим за октаву. Због знатне дужине цеви, само је њен средњи део прав и дрвен (као код [[кларинет|кларинета]]), док су почетни и завршни део од метала и повијени, а излазни левак окренут је навише, налик на [[саксофон]]. Звук бас кларинета је у дубини изразито таман, а по карактеру често тајанствен или драматичан, па се на тај начин врло радо користи, нарочито у музичко-сценским делима. Извођачка техника је истоветна као на кларинету, тако да у [[оркестар|оркестру]] бас кларинет свира један од кларинетиста.\n\n\'\'Писани обим бас кларинета\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Clarinetto_Basso.jpg|Писани обим бас кларинета]]\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[en:Bass clarinet]]\n[[hr: bas klarinet]]','',49,'Zorba','20050110143322','',0,0,1,0,0.760617284458,'79949889856677','20050110143322'); INSERT INTO cur VALUES (1072,6,'Bassethorn.jpg','басетхорн','басетхорн',49,'Zorba','20040306230723','',0,0,0,1,0.879268543682311,'79959693769276','20050110143135'); INSERT INTO cur VALUES (1074,2,'Milen','Име: Милен\r\n\r\nПрезиме: Пантић\r\n\r\nЗанимање: II година Гимназије\r\n\r\nНајвише пишем: психологија, ћирилица, психологија','',65,'Milen','20040307103220','',0,0,0,0,0.524090684729,'79959692896779','20040307103220'); INSERT INTO cur VALUES (1075,0,'Господар_прстенова','Господар прстенова је књига [[Епска фантастика|епске фантастике]] коју је написао [[Џ.Р.Р. Толкин|Џон Роналд Руел Толкин]]. Књига је логички наставак књиге [[Хобит]]. Писна је под именом \'\'Рат за прстен\'\' (War of the Ring), али је објављена као Господар прстенова (\'\'The Lord of the Rings\'\').\n\nПисана је у 6 дјелова:\n#\'\'The Return of the Shadow\'\'\n#\'\'The Fellowship of the Ring\'\'\n#\'\'The Treason of Isengard\'\' \n#\'\'The Journey to Mordor\'\' \n#\'\'The War of the Ring\'\'\n#\'\'The Return of the King\'\' \n\nМеђутим, ради практичнијег дистрибуирања објављена је у три књиге:\n*[[Дружина прстена]]\n*[[Двије куле]]\n*[[Повратак краља]]\n\nПо Господару прстенова је урађен и филм из три дијела:\n*\'\'The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring\'\' (2001)\n*\'\'The Lord of the Rings: The Two Towers\'\' (2002)\n*\'\'The Lord of the Rings: The Return of the King\'\' (2003)\n\nРежирао ју је [[Питер Џексон]] а издавач је New Line Cinema. Сва три дијела филма су снимана заједно, иако су монтирани засебно и објављени у размацима од по годину дана. Филм је постигао рекорде гледаности, како у целом свету, тако и код нас.\n\n===Спољне везе===\n*[http://us.imdb.com/title/tt0120737/ IMDB - The Lord of the Rings: The Fellowship of the Ring]\n*[http://us.imdb.com/title/tt0167261/ IMDB - The Lord of the Rings: The Two Towers]\n*[http://us.imdb.com/title/tt0167260/ IMDB - The Lord of the Rings: The Return of the King]\n\n[[en:Lord of the rings]]\n[[da:Ringenes Herre]]\n[[de:Der Herr der Ringe]]\n[[es:El Señor de los Anillos]]\n[[eo:La Mastro de l\' Ringoj]]\n[[fr:Le Seigneur des Anneaux]]\n[[it:Il Signore degli Anelli]]\n[[he:שר הטבעות (ספר)]]\n[[nl:In de ban van de ring]]\n[[no:Ringenes Herre]]\n[[ja:指輪物語]]\n[[pl:Władca Pierścieni]]\n[[fi:Taru sormusten herrasta]]\n[[sv:Härskarringen]]\n[[zh:魔戒]]\n[[ko:%EB%B0%98%EC%A7%80%EC%9D%98 %EC%A0%9C%EC%99%95]]','interwiki',310,'Саша.Стефановић','20050307201746','',0,0,1,0,0.936870180507,'79949692798253','20050307201746'); INSERT INTO cur VALUES (1076,0,'Геј','\'\'\'Геј\'\'\' (од [[енглески језик|енглеског]]: \'\'gay\'\') је савремен израз за особу која је [[хомосексуалац]].','стављен италик на енглеску реч',135,'Обрадовић Горан','20040908173221','',0,0,0,0,0.392604111411,'79959091826778','20041006195800'); INSERT INTO cur VALUES (1077,2,'Marko','Име: Марко Јовановић\r\n\r\nЗанимање: Ученик Математичке гимназије у Београду, 3. година и 2. године средње музичке школе Др Војислав Вучковић, одсек клавир.\r\n\r\nТрудићу се да Српску Википедију допуњујем са садржајем колико ми то допушта знање и временске могућности. Течно говорим немачки и теме које ме занимају ћу с времена на време преводити са немачке на српску Википедију.\r\n\r\nНадам се да ће врло брзо и српска википедија достићи ниво од неколико хиљада чланака и да ће као таква бити вредан извор информација свима онима који не говоре добро стране језике и имају проблеме при читању сличних енциклопедија на енглеском језику...','',63,'Marko','20040307135059','',0,0,0,0,0.039419805184,'79959692864940','20040307135059'); INSERT INTO cur VALUES (1078,0,'1984','\'\'\'1984\'\'\' је \n\n# један [[1984 (Роман)|роман]] [[Џорџ Орвел]]а\n# једна година [[20. век]]а\n\n
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]] | \'\'\'[[1980е]]\'\'\' | [[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]]
\n[[1979]] | [[1980]] | [[1981]] | [[1982]] | [[1983]] | \'\'\'1984\'\'\' | [[1985]] | [[1986]] | [[1987]] | [[1988]] | [[1989]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[4. април]] - амерички председник, [[Роналд Реган]] позива на међународну забрану хемијског оружја\n* [[8. мај]] - [[СССР]] објављује да ће бојкотовати летње олимпијске игре у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]]\n* [[30. јун]] - [[Џон Тарнер]] постаје седамнаести премијер [[Канада|Канаде]]\n* [[4. август]] - [[Африка|афричка]] република [[Горња Волта]] мења име у [[Буркина Фасо]]\n\n==Рођења==\n\n* [[27. септембар]] - [[Аврил Левињ]], канадска певачица\n\n==Смрти==\n\n* [[25. јун]] - [[Мишел Фуко]], француски филозоф (*[[1926]])\n* [[31. октобар]] - [[Индира Ганди]], премијер Индије (*[[1917]])\n\n==Дани сећања==\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - [[Карло Рубија]] и [[Симон ван дер Мер]]\n* [[Хемија]] - [[Роберт Врус Мерифилд]]\n* [[Медицина]] - [[Нилс К. Јерне]], [[Џорџ Ј.Ф. Колер]] и [[Цезар Милстајн]]\n* [[Књижевност]] - [[Јарослав Сајферт]]\n* [[Мир]] - [[Десмонд Туту]]\n* [[Економија]] - [[Ричард Стон]]\n\n==Литература==\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|81984]]\n\n[[af:1984]]\n[[bg:1984]]\n[[bs:1984]]\n[[ca:1984]]\n[[cy:1984]]\n[[da:1984]]\n[[de:1984]]\n[[et:1984]]\n[[el:1984]]\n[[en:1984]]\n[[es:1984]]\n[[eo:1984]]\n[[eu:1984]]\n[[fi:1984]]\n[[fr:1984]]\n[[fy:1984]]\n[[he:1984]]\n[[hr:1984]]\n[[hu:1984]]\n[[it:1984]]\n[[ia:1984]]\n[[ja:1984年]]\n[[ko:1984년]]\n[[la:1984]]\n[[mk:1984]]\n[[nl:1984]]\n[[no:1984]]\n[[pl:1984]]\n[[pt:1984]]\n[[ro:1984]]\n[[ru:1984]]\n[[simple:1984]]\n[[sl:1984]]\n[[sv:1984]]\n[[zh:1984年]]','',108,'Djordjes','20041116210138','',0,0,0,0,0.215570337705,'79958883789861','20050307083829'); INSERT INTO cur VALUES (1079,2,'Sto','==Ко сам ја?==\n\nЈа сам \'\'\'Дејан Стојановић\'\'\' и живим у Швајцарској. Моја iмејл адреса је: [mailto:sto@stos.org].

\n\n==Чланак обрађен==\n\nПочео сам са годинама, дезенијама и вековима. Осим тога [[Годишњи календар]], [[Дневни календар]].\n\n*[[Ралф Дарендорф]]\n*[[Јасир Арафат]]\n\n==Линкови==\n*[http://www.stos.org Privatni Homepage]\n\n[[de:Benutzer:Sto]]\n[[en:User:Sto100]]','',40,'Sto','20041117024028','',0,0,0,0,0.298349951067,'79958882975971','20041117024028'); INSERT INTO cur VALUES (1080,0,'Ралф_Дарендорф','Барон \'\'\'Ралф Густав Дарендорф\'\'\' (*[[1. Мај]] [[1929]] у [[Хамбург]]у) је немачки [[политичар]], [[социјолог]] и [[философ]].\r\n\r\n\r\n[[de:Ralf Dahrendorf]]\r\n[[en:Baron Dahrendorf]]','',40,'Sto','20040308004635','',0,0,0,0,0.91128866836,'79959691995364','20040308004635'); INSERT INTO cur VALUES (1081,0,'Јасир_Арафат','#REDIRECT [[Јасер Арафат]]','',124,'Милош','20040819054745','',0,1,0,0,0.049479413801,'79959180945254','20040819054745'); INSERT INTO cur VALUES (1082,0,'Јасер_Арафат','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Јасер Арафат|\n слика=[[Image:Jaser_Arafat.png|none|]] |\n текст_уз_слику= |\n датум_рођења= [[9. новембар]] [[1929]].|\n место_рођења=?|\n датум_смрти= - [[11. новембар]] [[2004]].|\n место_смрти= - [[Париз]], [[Француска]]\n}}\n\n\'\'\'Јасер Арафат\'\'\' ([[24. август]] [[1929]] - [[11. новембар]] [[2004]]) рођен у [[Каиро|Каиру]] као \'\'Abd al-Rahman Abd al-Ra\'uf Arafat al-Qudwa al-Husaini\'\') је палестински политичар и председник [[ПЛО]]. \n\nДобитник Нобелове награде за мир [[1994]].\n\n{{патрљак}}\n\n[[Category:Нобеловци за мир|Арафат, Јасер]]\n\n[[ang:Yasser Arafat]]\n[[ar:ياسر عرفات]]\n[[be:Ясір Арафат]]\n[[cs:Jásir Arafat]]\n[[da:Yasser Arafat]]\n[[de:Jassir Arafat]]\n[[en:Yasser Arafat]]\n[[eo:Jaser ARAFAT]]\n[[es:Yasser Arafat]]\n[[fi:Jasser Arafat]]\n[[fr:Yasser Arafat]]\n[[ga:Iasar Arafat]]\n[[he:יאסר ערפאת]]\n[[it:Yasser Arafat]]\n[[ja:ヤーセル・アラファート]]\n[[ko:야세르 아라파트]]\n[[la:Jasser Arafat]]\n[[nl:Yasser Arafat]]\n[[pl:Jassir Arafat]]\n[[pt:Yasser Arafat]]\n[[sv:Yasir Arafat]]\n[[zh:亚西尔·阿拉法特]]','',108,'Djordjes','20041128204430','',0,0,1,0,0.001452255529,'79958871795569','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (1083,0,'1989','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]] | \'\'\'[[1980е]]\'\'\' | [[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]]
\n[[1984]] | [[1985]] | [[1986]] | [[1987]] | [[1988]] | \'\'\'1989\'\'\' | [[1990]] | [[1991]] | [[1992]] | [[1993]] | [[1994]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[2. мај]] - [[Мађарска]] отвара границе \n* [[4. јун]] - масакар у [[Пекинг]]у, [[Кина]]\n* [[9. новембар]] - [[Берлински зид]] пада, источна и западна Немачка су опет спојене\n\n==Рођења==\n\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1989-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1989-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n* [[23. јануар]] - [[Салвадор Дали]], шпански сликар (*[[1904]])\n* [[27. фебруар]] - [[Конрад Лоренц]], аустријски научник понашања и носилац нобелове награде (*[[1903]])\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - [[Волфганг Паул]], [[Ханс Георг Демелт]] и [[Норман Фостер Ремсеј]]\n* [[Хемија]] - [[Сиднеј Алтман]] и [[Томас Р. Цех]]\n* [[Медицина]] - [[Ј. Мајкл Бишоп]] и [[Херолд Е. Вармус]]\n* [[Књижевност]] - [[Камило Хосе Чела]]\n* [[Мир]] - [[Тензин Гиатсо]]\n* [[Економија]] - [[Тригве Халвемо]]\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|81989]]\n\n[[af:1989]]\n[[bg:1989]]\n[[bs:1989]]\n[[ca:1989]]\n[[cy:1989]]\n[[da:1989]]\n[[de:1989]]\n[[et:1989]]\n[[el:1989]]\n[[en:1989]]\n[[es:1989]]\n[[eo:1989]]\n[[eu:1989]]\n[[fi:1989]]\n[[fr:1989]]\n[[fy:1989]]\n[[he:1989]]\n[[hr:1989]]\n[[hu:1989]]\n[[it:1989]]\n[[ia:1989]]\n[[ja:1989年]]\n[[ko:1989년]]\n[[la:1989]]\n[[mk:1989]]\n[[nl:1989]]\n[[no:1989]]\n[[pl:1989]]\n[[pt:1989]]\n[[ro:1989]]\n[[ru:1989]]\n[[simple:1989]]\n[[sl:1989]]\n[[sv:1989]]\n[[zh:1989年]]','',124,'Милош','20050109083909','',0,0,0,0,0.519142138548,'79949890916090','20050305162321'); INSERT INTO cur VALUES (1084,0,'1920их','#REDIRECT [[1920е]]','',40,'Sto','20040312131627','',0,1,0,0,0.999429435935,'79959687868372','20040312131627'); INSERT INTO cur VALUES (1085,0,'1990их','#REDIRECT [[1990е]]','',40,'Sto','20040312123752','',0,1,1,0,0.373380271426,'79959687876247','20040312123752'); INSERT INTO cur VALUES (1086,3,'Sto','Здраво свима. Поздрав. <--[[Корисник:Sto|Sto]] 06:11, 8 Мар 2004 (CET)\r\n\r\n----\r\n\r\nНисам баш сигуран на српском језику граматички и зажелео би контролу мојих чланака. Хвала свима. --[[Корисник:Sto|Sto]] 19:00, 8 Мар 2004 (CET)\r\n\r\n: Куд раниje не дођох :( Добри су, само што би деценије требало да се зову [[1990е]] итд. Осим тога, ако намераваш да правиш чланке за године, постоји једна нова могућност у софтверу која би могла да помогне, мада нисам ни сигуран да ли је имамо овде, па немој да радиш док се око ње не види. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 10:35, 12 Мар 2004 (CET)\r\n\r\n:: Штета, али није опасно 1990е уместо 1990их... нису толико странице. У вези године ориентисао сам се на немачку и енглеску википедију. Ако има софтвер што боље. --[[Корисник:Sto|Sto]] 13:21, 12 Мар 2004 (CET)','',40,'Sto','20040312122110','',0,0,0,0,0.368823524271,'79959687877889','20040312123403'); INSERT INTO cur VALUES (1087,0,'Годишњи_календар','\'\'Види такође\'\': [[Дневни календар|дани]]\n----\n\n__NOTOC__\n{| bgcolor=\"#DDDDDD\" cellspacing=\"2\" cellpadding=\"10\"\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n|\n\n=== [[22. век пне.]] ===\n[[2200. пне.| 2200]] [[2199. пне.| 2199]] [[2198. пне.| 2198]] [[2197. пне.| 2197]] [[2196. пне.| 2196]] [[2195. пне.| 2195]] [[2194. пне.| 2194]] [[2193. пне.| 2193]] [[2192. пне.| 2192]] [[2191. пне.| 2191]]
\n[[2190. пне.| 2190]] [[2189. пне.| 2189]] [[2188. пне.| 2188]] [[2187. пне.| 2187]] [[2186. пне.| 2186]] [[2185. пне.| 2185]] [[2184. пне.| 2184]] [[2183. пне.| 2183]] [[2182. пне.| 2182]] [[2181. пне.| 2181]]
\n[[2180. пне.| 2180]] [[2179. пне.| 2179]] [[2178. пне.| 2178]] [[2177. пне.| 2177]] [[2176. пне.| 2176]] [[2175. пне.| 2175]] [[2174. пне.| 2174]] [[2173. пне.| 2173]] [[2172. пне.| 2172]] [[2171. пне.| 2171]]
\n[[2170. пне.| 2170]] [[2169. пне.| 2169]] [[2168. пне.| 2168]] [[2167. пне.| 2167]] [[2166. пне.| 2166]] [[2165. пне.| 2165]] [[2164. пне.| 2164]] [[2163. пне.| 2163]] [[2162. пне.| 2162]] [[2161. пне.| 2161]]
\n[[2160. пне.| 2160]] [[2159. пне.| 2159]] [[2158. пне.| 2158]] [[2157. пне.| 2157]] [[2156. пне.| 2156]] [[2155. пне.| 2155]] [[2154. пне.| 2154]] [[2153. пне.| 2153]] [[2152. пне.| 2152]] [[2151. пне.| 2151]]
\n[[2150. пне.| 2150]] [[2149. пне.| 2149]] [[2148. пне.| 2148]] [[2147. пне.| 2147]] [[2146. пне.| 2146]] [[2145. пне.| 2145]] [[2144. пне.| 2144]] [[2143. пне.| 2143]] [[2142. пне.| 2142]] [[2141. пне.| 2141]]
\n[[2140. пне.| 2140]] [[2139. пне.| 2139]] [[2138. пне.| 2138]] [[2137. пне.| 2137]] [[2136. пне.| 2136]] [[2135. пне.| 2135]] [[2134. пне.| 2134]] [[2133. пне.| 2133]] [[2132. пне.| 2132]] [[2131. пне.| 2131]]
\n[[2130. пне.| 2130]] [[2129. пне.| 2129]] [[2128. пне.| 2128]] [[2127. пне.| 2127]] [[2126. пне.| 2126]] [[2125. пне.| 2125]] [[2124. пне.| 2124]] [[2123. пне.| 2123]] [[2122. пне.| 2122]] [[2121. пне.| 2121]]
\n[[2120. пне.| 2120]] [[2119. пне.| 2119]] [[2118. пне.| 2118]] [[2117. пне.| 2117]] [[2116. пне.| 2116]] [[2115. пне.| 2115]] [[2114. пне.| 2114]] [[2113. пне.| 2113]] [[2112. пне.| 2112]] [[2111. пне.| 2111]]
\n[[2110. пне.| 2110]] [[2109. пне.| 2109]] [[2108. пне.| 2108]] [[2107. пне.| 2107]] [[2106. пне.| 2106]] [[2105. пне.| 2105]] [[2104. пне.| 2104]] [[2103. пне.| 2103]] [[2102. пне.| 2102]] [[2101. пне.| 2101]]
\n
\n| \n=== [[21. век пне.]] ===\n[[2100. пне.| 2100]] [[2099. пне.| 2099]] [[2098. пне.| 2098]] [[2097. пне.| 2097]] [[2096. пне.| 2096]] [[2095. пне.| 2095]] [[2094. пне.| 2094]] [[2093. пне.| 2093]] [[2092. пне.| 2092]] [[2091. пне.| 2091]]
\n[[2090. пне.| 2090]] [[2089. пне.| 2089]] [[2088. пне.| 2088]] [[2087. пне.| 2087]] [[2086. пне.| 2086]] [[2085. пне.| 2085]] [[2084. пне.| 2084]] [[2083. пне.| 2083]] [[2082. пне.| 2082]] [[2081. пне.| 2081]]
\n[[2080. пне.| 2080]] [[2079. пне.| 2079]] [[2078. пне.| 2078]] [[2077. пне.| 2077]] [[2076. пне.| 2076]] [[2075. пне.| 2075]] [[2074. пне.| 2074]] [[2073. пне.| 2073]] [[2072. пне.| 2072]] [[2071. пне.| 2071]]
\n[[2070. пне.| 2070]] [[2069. пне.| 2069]] [[2068. пне.| 2068]] [[2067. пне.| 2067]] [[2066. пне.| 2066]] [[2065. пне.| 2065]] [[2064. пне.| 2064]] [[2063. пне.| 2063]] [[2062. пне.| 2062]] [[2061. пне.| 2061]]
\n[[2060. пне.| 2060]] [[2059. пне.| 2059]] [[2058. пне.| 2058]] [[2057. пне.| 2057]] [[2056. пне.| 2056]] [[2055. пне.| 2055]] [[2054. пне.| 2054]] [[2053. пне.| 2053]] [[2052. пне.| 2052]] [[2051. пне.| 2051]]
\n[[2050. пне.| 2050]] [[2049. пне.| 2049]] [[2048. пне.| 2048]] [[2047. пне.| 2047]] [[2046. пне.| 2046]] [[2045. пне.| 2045]] [[2044. пне.| 2044]] [[2043. пне.| 2043]] [[2042. пне.| 2042]] [[2041. пне.| 2041]]
\n[[2040. пне.| 2040]] [[2039. пне.| 2039]] [[2038. пне.| 2038]] [[2037. пне.| 2037]] [[2036. пне.| 2036]] [[2035. пне.| 2035]] [[2034. пне.| 2034]] [[2033. пне.| 2033]] [[2032. пне.| 2032]] [[2031. пне.| 2031]]
\n[[2030. пне.| 2030]] [[2029. пне.| 2029]] [[2028. пне.| 2028]] [[2027. пне.| 2027]] [[2026. пне.| 2026]] [[2025. пне.| 2025]] [[2024. пне.| 2024]] [[2023. пне.| 2023]] [[2022. пне.| 2022]] [[2021. пне.| 2021]]
\n[[2020. пне.| 2020]] [[2019. пне.| 2019]] [[2018. пне.| 2018]] [[2017. пне.| 2017]] [[2016. пне.| 2016]] [[2015. пне.| 2015]] [[2014. пне.| 2014]] [[2013. пне.| 2013]] [[2012. пне.| 2012]] [[2011. пне.| 2011]]
\n[[2010. пне.| 2010]] [[2009. пне.| 2009]] [[2008. пне.| 2008]] [[2007. пне.| 2007]] [[2006. пне.| 2006]] [[2005. пне.| 2005]] [[2004. пне.| 2004]] [[2003. пне.| 2003]] [[2002. пне.| 2002]] [[2001. пне.| 2001]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n|\n=== [[20. век пне.]] ===\n[[2000. пне.| 2000]] [[1999. пне.| 1999]] [[1998. пне.| 1998]] [[1997. пне.| 1997]] [[1996. пне.| 1996]] [[1995. пне.| 1995]] [[1994. пне.| 1994]] [[1993. пне.| 1993]] [[1992. пне.| 1992]] [[1991. пне.| 1991]]
\n[[1990. пне.| 1990]] [[1989. пне.| 1989]] [[1988. пне.| 1988]] [[1987. пне.| 1987]] [[1986. пне.| 1986]] [[1985. пне.| 1985]] [[1984. пне.| 1984]] [[1983. пне.| 1983]] [[1982. пне.| 1982]] [[1981. пне.| 1981]]
\n[[1980. пне.| 1980]] [[1979. пне.| 1979]] [[1978. пне.| 1978]] [[1977. пне.| 1977]] [[1976. пне.| 1976]] [[1975. пне.| 1975]] [[1974. пне.| 1974]] [[1973. пне.| 1973]] [[1972. пне.| 1972]] [[1971. пне.| 1971]]
\n[[1970. пне.| 1970]] [[1969. пне.| 1969]] [[1968. пне.| 1968]] [[1967. пне.| 1967]] [[1966. пне.| 1966]] [[1965. пне.| 1965]] [[1964. пне.| 1964]] [[1963. пне.| 1963]] [[1962. пне.| 1962]] [[1961. пне.| 1961]]
\n[[1960. пне.| 1960]] [[1959. пне.| 1959]] [[1958. пне.| 1958]] [[1957. пне.| 1957]] [[1956. пне.| 1956]] [[1955. пне.| 1955]] [[1954. пне.| 1954]] [[1953. пне.| 1953]] [[1952. пне.| 1952]] [[1951. пне.| 1951]]
\n[[1950. пне.| 1950]] [[1949. пне.| 1949]] [[1948. пне.| 1948]] [[1947. пне.| 1947]] [[1946. пне.| 1946]] [[1945. пне.| 1945]] [[1944. пне.| 1944]] [[1943. пне.| 1943]] [[1942. пне.| 1942]] [[1941. пне.| 1941]]
\n[[1940. пне.| 1940]] [[1939. пне.| 1939]] [[1938. пне.| 1938]] [[1937. пне.| 1937]] [[1936. пне.| 1936]] [[1935. пне.| 1935]] [[1934. пне.| 1934]] [[1933. пне.| 1933]] [[1932. пне.| 1932]] [[1931. пне.| 1931]]
\n[[1930. пне.| 1930]] [[1929. пне.| 1929]] [[1928. пне.| 1928]] [[1927. пне.| 1927]] [[1926. пне.| 1926]] [[1925. пне.| 1925]] [[1924. пне.| 1924]] [[1923. пне.| 1923]] [[1922. пне.| 1922]] [[1921. пне.| 1921]]
\n[[1920. пне.| 1920]] [[1919. пне.| 1919]] [[1918. пне.| 1918]] [[1917. пне.| 1917]] [[1916. пне.| 1916]] [[1915. пне.| 1915]] [[1914. пне.| 1914]] [[1913. пне.| 1913]] [[1912. пне.| 1912]] [[1911. пне.| 1911]]
\n[[1910. пне.| 1910]] [[1909. пне.| 1909]] [[1908. пне.| 1908]] [[1907. пне.| 1907]] [[1906. пне.| 1906]] [[1905. пне.| 1905]] [[1904. пне.| 1904]] [[1903. пне.| 1903]] [[1902. пне.| 1902]] [[1901. пне.| 1901]]
\n| \n=== [[19. век пне.]] ===\n[[1900. пне.| 1900]] [[1899. пне.| 1899]] [[1898. пне.| 1898]] [[1897. пне.| 1897]] [[1896. пне.| 1896]] [[1895. пне.| 1895]] [[1894. пне.| 1894]] [[1893. пне.| 1893]] [[1892. пне.| 1892]] [[1891. пне.| 1891]]
\n[[1890. пне.| 1890]] [[1889. пне.| 1889]] [[1888. пне.| 1888]] [[1887. пне.| 1887]] [[1886. пне.| 1886]] [[1885. пне.| 1885]] [[1884. пне.| 1884]] [[1883. пне.| 1883]] [[1882. пне.| 1882]] [[1881. пне.| 1881]]
\n[[1880. пне.| 1880]] [[1879. пне.| 1879]] [[1878. пне.| 1878]] [[1877. пне.| 1877]] [[1876. пне.| 1876]] [[1875. пне.| 1875]] [[1874. пне.| 1874]] [[1873. пне.| 1873]] [[1872. пне.| 1872]] [[1871. пне.| 1871]]
\n[[1870. пне.| 1870]] [[1869. пне.| 1869]] [[1868. пне.| 1868]] [[1867. пне.| 1867]] [[1866. пне.| 1866]] [[1865. пне.| 1865]] [[1864. пне.| 1864]] [[1863. пне.| 1863]] [[1862. пне.| 1862]] [[1861. пне.| 1861]]
\n[[1860. пне.| 1860]] [[1859. пне.| 1859]] [[1858. пне.| 1858]] [[1857. пне.| 1857]] [[1856. пне.| 1856]] [[1855. пне.| 1855]] [[1854. пне.| 1854]] [[1853. пне.| 1853]] [[1852. пне.| 1852]] [[1851. пне.| 1851]]
\n[[1850. пне.| 1850]] [[1849. пне.| 1849]] [[1848. пне.| 1848]] [[1847. пне.| 1847]] [[1846. пне.| 1846]] [[1845. пне.| 1845]] [[1844. пне.| 1844]] [[1843. пне.| 1843]] [[1842. пне.| 1842]] [[1841. пне.| 1841]]
\n[[1840. пне.| 1840]] [[1839. пне.| 1839]] [[1838. пне.| 1838]] [[1837. пне.| 1837]] [[1836. пне.| 1836]] [[1835. пне.| 1835]] [[1834. пне.| 1834]] [[1833. пне.| 1833]] [[1832. пне.| 1832]] [[1831. пне.| 1831]]
\n[[1830. пне.| 1830]] [[1829. пне.| 1829]] [[1828. пне.| 1828]] [[1827. пне.| 1827]] [[1826. пне.| 1826]] [[1825. пне.| 1825]] [[1824. пне.| 1824]] [[1823. пне.| 1823]] [[1822. пне.| 1822]] [[1821. пне.| 1821]]
\n[[1820. пне.| 1820]] [[1819. пне.| 1819]] [[1818. пне.| 1818]] [[1817. пне.| 1817]] [[1816. пне.| 1816]] [[1815. пне.| 1815]] [[1814. пне.| 1814]] [[1813. пне.| 1813]] [[1812. пне.| 1812]] [[1811. пне.| 1811]]
\n[[1810. пне.| 1810]] [[1809. пне.| 1809]] [[1808. пне.| 1808]] [[1807. пне.| 1807]] [[1806. пне.| 1806]] [[1805. пне.| 1805]] [[1804. пне.| 1804]] [[1803. пне.| 1803]] [[1802. пне.| 1802]] [[1801. пне.| 1801]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[18. век пне.]] ===\n[[1800. пне.| 1800]] [[1799. пне.| 1799]] [[1798. пне.| 1798]] [[1797. пне.| 1797]] [[1796. пне.| 1796]] [[1795. пне.| 1795]] [[1794. пне.| 1794]] [[1793. пне.| 1793]] [[1792. пне.| 1792]] [[1791. пне.| 1791]]
\n[[1790. пне.| 1790]] [[1789. пне.| 1789]] [[1788. пне.| 1788]] [[1787. пне.| 1787]] [[1786. пне.| 1786]] [[1785. пне.| 1785]] [[1784. пне.| 1784]] [[1783. пне.| 1783]] [[1782. пне.| 1782]] [[1781. пне.| 1781]]
\n[[1780. пне.| 1780]] [[1779. пне.| 1779]] [[1778. пне.| 1778]] [[1777. пне.| 1777]] [[1776. пне.| 1776]] [[1775. пне.| 1775]] [[1774. пне.| 1774]] [[1773. пне.| 1773]] [[1772. пне.| 1772]] [[1771. пне.| 1771]]
\n[[1770. пне.| 1770]] [[1769. пне.| 1769]] [[1768. пне.| 1768]] [[1767. пне.| 1767]] [[1766. пне.| 1766]] [[1765. пне.| 1765]] [[1764. пне.| 1764]] [[1763. пне.| 1763]] [[1762. пне.| 1762]] [[1761. пне.| 1761]]
\n[[1760. пне.| 1760]] [[1759. пне.| 1759]] [[1758. пне.| 1758]] [[1757. пне.| 1757]] [[1756. пне.| 1756]] [[1755. пне.| 1755]] [[1754. пне.| 1754]] [[1753. пне.| 1753]] [[1752. пне.| 1752]] [[1751. пне.| 1751]]
\n[[1750. пне.| 1750]] [[1749. пне.| 1749]] [[1748. пне.| 1748]] [[1747. пне.| 1747]] [[1746. пне.| 1746]] [[1745. пне.| 1745]] [[1744. пне.| 1744]] [[1743. пне.| 1743]] [[1742. пне.| 1742]] [[1741. пне.| 1741]]
\n[[1740. пне.| 1740]] [[1739. пне.| 1739]] [[1738. пне.| 1738]] [[1737. пне.| 1737]] [[1736. пне.| 1736]] [[1735. пне.| 1735]] [[1734. пне.| 1734]] [[1733. пне.| 1733]] [[1732. пне.| 1732]] [[1731. пне.| 1731]]
\n[[1730. пне.| 1730]] [[1729. пне.| 1729]] [[1728. пне.| 1728]] [[1727. пне.| 1727]] [[1726. пне.| 1726]] [[1725. пне.| 1725]] [[1724. пне.| 1724]] [[1723. пне.| 1723]] [[1722. пне.| 1722]] [[1721. пне.| 1721]]
\n[[1720. пне.| 1720]] [[1719. пне.| 1719]] [[1718. пне.| 1718]] [[1717. пне.| 1717]] [[1716. пне.| 1716]] [[1715. пне.| 1715]] [[1714. пне.| 1714]] [[1713. пне.| 1713]] [[1712. пне.| 1712]] [[1711. пне.| 1711]]
\n[[1710. пне.| 1710]] [[1709. пне.| 1709]] [[1708. пне.| 1708]] [[1707. пне.| 1707]] [[1706. пне.| 1706]] [[1705. пне.| 1705]] [[1704. пне.| 1704]] [[1703. пне.| 1703]] [[1702. пне.| 1702]] [[1701. пне.| 1701]]
\n| \n=== [[17. век пне.]] ===\n[[1700. пне.| 1700]] [[1699. пне.| 1699]] [[1698. пне.| 1698]] [[1697. пне.| 1697]] [[1696. пне.| 1696]] [[1695. пне.| 1695]] [[1694. пне.| 1694]] [[1693. пне.| 1693]] [[1692. пне.| 1692]] [[1691. пне.| 1691]]
\n[[1690. пне.| 1690]] [[1689. пне.| 1689]] [[1688. пне.| 1688]] [[1687. пне.| 1687]] [[1686. пне.| 1686]] [[1685. пне.| 1685]] [[1684. пне.| 1684]] [[1683. пне.| 1683]] [[1682. пне.| 1682]] [[1681. пне.| 1681]]
\n[[1680. пне.| 1680]] [[1679. пне.| 1679]] [[1678. пне.| 1678]] [[1677. пне.| 1677]] [[1676. пне.| 1676]] [[1675. пне.| 1675]] [[1674. пне.| 1674]] [[1673. пне.| 1673]] [[1672. пне.| 1672]] [[1671. пне.| 1671]]
\n[[1670. пне.| 1670]] [[1669. пне.| 1669]] [[1668. пне.| 1668]] [[1667. пне.| 1667]] [[1666. пне.| 1666]] [[1665. пне.| 1665]] [[1664. пне.| 1664]] [[1663. пне.| 1663]] [[1662. пне.| 1662]] [[1661. пне.| 1661]]
\n[[1660. пне.| 1660]] [[1659. пне.| 1659]] [[1658. пне.| 1658]] [[1657. пне.| 1657]] [[1656. пне.| 1656]] [[1655. пне.| 1655]] [[1654. пне.| 1654]] [[1653. пне.| 1653]] [[1652. пне.| 1652]] [[1651. пне.| 1651]]
\n[[1650. пне.| 1650]] [[1649. пне.| 1649]] [[1648. пне.| 1648]] [[1647. пне.| 1647]] [[1646. пне.| 1646]] [[1645. пне.| 1645]] [[1644. пне.| 1644]] [[1643. пне.| 1643]] [[1642. пне.| 1642]] [[1641. пне.| 1641]]
\n[[1640. пне.| 1640]] [[1639. пне.| 1639]] [[1638. пне.| 1638]] [[1637. пне.| 1637]] [[1636. пне.| 1636]] [[1635. пне.| 1635]] [[1634. пне.| 1634]] [[1633. пне.| 1633]] [[1632. пне.| 1632]] [[1631. пне.| 1631]]
\n[[1630. пне.| 1630]] [[1629. пне.| 1629]] [[1628. пне.| 1628]] [[1627. пне.| 1627]] [[1626. пне.| 1626]] [[1625. пне.| 1625]] [[1624. пне.| 1624]] [[1623. пне.| 1623]] [[1622. пне.| 1622]] [[1621. пне.| 1621]]
\n[[1620. пне.| 1620]] [[1619. пне.| 1619]] [[1618. пне.| 1618]] [[1617. пне.| 1617]] [[1616. пне.| 1616]] [[1615. пне.| 1615]] [[1614. пне.| 1614]] [[1613. пне.| 1613]] [[1612. пне.| 1612]] [[1611. пне.| 1611]]
\n[[1610. пне.| 1610]] [[1609. пне.| 1609]] [[1608. пне.| 1608]] [[1607. пне.| 1607]] [[1606. пне.| 1606]] [[1605. пне.| 1605]] [[1604. пне.| 1604]] [[1603. пне.| 1603]] [[1602. пне.| 1602]] [[1601. пне.| 1601]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[16. век пне.]] ===\n[[1600. пне.| 1600]] [[1599. пне.| 1599]] [[1598. пне.| 1598]] [[1597. пне.| 1597]] [[1596. пне.| 1596]] [[1595. пне.| 1595]] [[1594. пне.| 1594]] [[1593. пне.| 1593]] [[1592. пне.| 1592]] [[1591. пне.| 1591]]
\n[[1590. пне.| 1590]] [[1589. пне.| 1589]] [[1588. пне.| 1588]] [[1587. пне.| 1587]] [[1586. пне.| 1586]] [[1585. пне.| 1585]] [[1584. пне.| 1584]] [[1583. пне.| 1583]] [[1582. пне.| 1582]] [[1581. пне.| 1581]]
\n[[1580. пне.| 1580]] [[1579. пне.| 1579]] [[1578. пне.| 1578]] [[1577. пне.| 1577]] [[1576. пне.| 1576]] [[1575. пне.| 1575]] [[1574. пне.| 1574]] [[1573. пне.| 1573]] [[1572. пне.| 1572]] [[1571. пне.| 1571]]
\n[[1570. пне.| 1570]] [[1569. пне.| 1569]] [[1568. пне.| 1568]] [[1567. пне.| 1567]] [[1566. пне.| 1566]] [[1565. пне.| 1565]] [[1564. пне.| 1564]] [[1563. пне.| 1563]] [[1562. пне.| 1562]] [[1561. пне.| 1561]]
\n[[1560. пне.| 1560]] [[1559. пне.| 1559]] [[1558. пне.| 1558]] [[1557. пне.| 1557]] [[1556. пне.| 1556]] [[1555. пне.| 1555]] [[1554. пне.| 1554]] [[1553. пне.| 1553]] [[1552. пне.| 1552]] [[1551. пне.| 1551]]
\n[[1550. пне.| 1550]] [[1549. пне.| 1549]] [[1548. пне.| 1548]] [[1547. пне.| 1547]] [[1546. пне.| 1546]] [[1545. пне.| 1545]] [[1544. пне.| 1544]] [[1543. пне.| 1543]] [[1542. пне.| 1542]] [[1541. пне.| 1541]]
\n[[1540. пне.| 1540]] [[1539. пне.| 1539]] [[1538. пне.| 1538]] [[1537. пне.| 1537]] [[1536. пне.| 1536]] [[1535. пне.| 1535]] [[1534. пне.| 1534]] [[1533. пне.| 1533]] [[1532. пне.| 1532]] [[1531. пне.| 1531]]
\n[[1530. пне.| 1530]] [[1529. пне.| 1529]] [[1528. пне.| 1528]] [[1527. пне.| 1527]] [[1526. пне.| 1526]] [[1525. пне.| 1525]] [[1524. пне.| 1524]] [[1523. пне.| 1523]] [[1522. пне.| 1522]] [[1521. пне.| 1521]]
\n[[1520. пне.| 1520]] [[1519. пне.| 1519]] [[1518. пне.| 1518]] [[1517. пне.| 1517]] [[1516. пне.| 1516]] [[1515. пне.| 1515]] [[1514. пне.| 1514]] [[1513. пне.| 1513]] [[1512. пне.| 1512]] [[1511. пне.| 1511]]
\n[[1510. пне.| 1510]] [[1509. пне.| 1509]] [[1508. пне.| 1508]] [[1507. пне.| 1507]] [[1506. пне.| 1506]] [[1505. пне.| 1505]] [[1504. пне.| 1504]] [[1503. пне.| 1503]] [[1502. пне.| 1502]] [[1501. пне.| 1501]]
\n| \n=== [[15. век пне.]] ===\n[[1500. пне.| 1500]] [[1499. пне.| 1499]] [[1498. пне.| 1498]] [[1497. пне.| 1497]] [[1496. пне.| 1496]] [[1495. пне.| 1495]] [[1494. пне.| 1494]] [[1493. пне.| 1493]] [[1492. пне.| 1492]] [[1491. пне.| 1491]]
\n[[1490. пне.| 1490]] [[1489. пне.| 1489]] [[1488. пне.| 1488]] [[1487. пне.| 1487]] [[1486. пне.| 1486]] [[1485. пне.| 1485]] [[1484. пне.| 1484]] [[1483. пне.| 1483]] [[1482. пне.| 1482]] [[1481. пне.| 1481]]
\n[[1480. пне.| 1480]] [[1479. пне.| 1479]] [[1478. пне.| 1478]] [[1477. пне.| 1477]] [[1476. пне.| 1476]] [[1475. пне.| 1475]] [[1474. пне.| 1474]] [[1473. пне.| 1473]] [[1472. пне.| 1472]] [[1471. пне.| 1471]]
\n[[1470. пне.| 1470]] [[1469. пне.| 1469]] [[1468. пне.| 1468]] [[1467. пне.| 1467]] [[1466. пне.| 1466]] [[1465. пне.| 1465]] [[1464. пне.| 1464]] [[1463. пне.| 1463]] [[1462. пне.| 1462]] [[1461. пне.| 1461]]
\n[[1460. пне.| 1460]] [[1459. пне.| 1459]] [[1458. пне.| 1458]] [[1457. пне.| 1457]] [[1456. пне.| 1456]] [[1455. пне.| 1455]] [[1454. пне.| 1454]] [[1453. пне.| 1453]] [[1452. пне.| 1452]] [[1451. пне.| 1451]]
\n[[1450. пне.| 1450]] [[1449. пне.| 1449]] [[1448. пне.| 1448]] [[1447. пне.| 1447]] [[1446. пне.| 1446]] [[1445. пне.| 1445]] [[1444. пне.| 1444]] [[1443. пне.| 1443]] [[1442. пне.| 1442]] [[1441. пне.| 1441]]
\n[[1440. пне.| 1440]] [[1439. пне.| 1439]] [[1438. пне.| 1438]] [[1437. пне.| 1437]] [[1436. пне.| 1436]] [[1435. пне.| 1435]] [[1434. пне.| 1434]] [[1433. пне.| 1433]] [[1432. пне.| 1432]] [[1431. пне.| 1431]]
\n[[1430. пне.| 1430]] [[1429. пне.| 1429]] [[1428. пне.| 1428]] [[1427. пне.| 1427]] [[1426. пне.| 1426]] [[1425. пне.| 1425]] [[1424. пне.| 1424]] [[1423. пне.| 1423]] [[1422. пне.| 1422]] [[1421. пне.| 1421]]
\n[[1420. пне.| 1420]] [[1419. пне.| 1419]] [[1418. пне.| 1418]] [[1417. пне.| 1417]] [[1416. пне.| 1416]] [[1415. пне.| 1415]] [[1414. пне.| 1414]] [[1413. пне.| 1413]] [[1412. пне.| 1412]] [[1411. пне.| 1411]]
\n[[1410. пне.| 1410]] [[1409. пне.| 1409]] [[1408. пне.| 1408]] [[1407. пне.| 1407]] [[1406. пне.| 1406]] [[1405. пне.| 1405]] [[1404. пне.| 1404]] [[1403. пне.| 1403]] [[1402. пне.| 1402]] [[1401. пне.| 1401]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[14. век пне.]] ===\n[[1400. пне.| 1400]] [[1399. пне.| 1399]] [[1398. пне.| 1398]] [[1397. пне.| 1397]] [[1396. пне.| 1396]] [[1395. пне.| 1395]] [[1394. пне.| 1394]] [[1393. пне.| 1393]] [[1392. пне.| 1392]] [[1391. пне.| 1391]]
\n[[1390. пне.| 1390]] [[1389. пне.| 1389]] [[1388. пне.| 1388]] [[1387. пне.| 1387]] [[1386. пне.| 1386]] [[1385. пне.| 1385]] [[1384. пне.| 1384]] [[1383. пне.| 1383]] [[1382. пне.| 1382]] [[1381. пне.| 1381]]
\n[[1380. пне.| 1380]] [[1379. пне.| 1379]] [[1378. пне.| 1378]] [[1377. пне.| 1377]] [[1376. пне.| 1376]] [[1375. пне.| 1375]] [[1374. пне.| 1374]] [[1373. пне.| 1373]] [[1372. пне.| 1372]] [[1371. пне.| 1371]]
\n[[1370. пне.| 1370]] [[1369. пне.| 1369]] [[1368. пне.| 1368]] [[1367. пне.| 1367]] [[1366. пне.| 1366]] [[1365. пне.| 1365]] [[1364. пне.| 1364]] [[1363. пне.| 1363]] [[1362. пне.| 1362]] [[1361. пне.| 1361]]
\n[[1360. пне.| 1360]] [[1359. пне.| 1359]] [[1358. пне.| 1358]] [[1357. пне.| 1357]] [[1356. пне.| 1356]] [[1355. пне.| 1355]] [[1354. пне.| 1354]] [[1353. пне.| 1353]] [[1352. пне.| 1352]] [[1351. пне.| 1351]]
\n[[1350. пне.| 1350]] [[1349. пне.| 1349]] [[1348. пне.| 1348]] [[1347. пне.| 1347]] [[1346. пне.| 1346]] [[1345. пне.| 1345]] [[1344. пне.| 1344]] [[1343. пне.| 1343]] [[1342. пне.| 1342]] [[1341. пне.| 1341]]
\n[[1340. пне.| 1340]] [[1339. пне.| 1339]] [[1338. пне.| 1338]] [[1337. пне.| 1337]] [[1336. пне.| 1336]] [[1335. пне.| 1335]] [[1334. пне.| 1334]] [[1333. пне.| 1333]] [[1332. пне.| 1332]] [[1331. пне.| 1331]]
\n[[1330. пне.| 1330]] [[1329. пне.| 1329]] [[1328. пне.| 1328]] [[1327. пне.| 1327]] [[1326. пне.| 1326]] [[1325. пне.| 1325]] [[1324. пне.| 1324]] [[1323. пне.| 1323]] [[1322. пне.| 1322]] [[1321. пне.| 1321]]
\n[[1320. пне.| 1320]] [[1319. пне.| 1319]] [[1318. пне.| 1318]] [[1317. пне.| 1317]] [[1316. пне.| 1316]] [[1315. пне.| 1315]] [[1314. пне.| 1314]] [[1313. пне.| 1313]] [[1312. пне.| 1312]] [[1311. пне.| 1311]]
\n[[1310. пне.| 1310]] [[1309. пне.| 1309]] [[1308. пне.| 1308]] [[1307. пне.| 1307]] [[1306. пне.| 1306]] [[1305. пне.| 1305]] [[1304. пне.| 1304]] [[1303. пне.| 1303]] [[1302. пне.| 1302]] [[1301. пне.| 1301]]
\n| \n=== [[13. век пне.]] ===\n[[1300. пне.| 1300]] [[1299. пне.| 1299]] [[1298. пне.| 1298]] [[1297. пне.| 1297]] [[1296. пне.| 1296]] [[1295. пне.| 1295]] [[1294. пне.| 1294]] [[1293. пне.| 1293]] [[1292. пне.| 1292]] [[1291. пне.| 1291]]
\n[[1290. пне.| 1290]] [[1289. пне.| 1289]] [[1288. пне.| 1288]] [[1287. пне.| 1287]] [[1286. пне.| 1286]] [[1285. пне.| 1285]] [[1284. пне.| 1284]] [[1283. пне.| 1283]] [[1282. пне.| 1282]] [[1281. пне.| 1281]]
\n[[1280. пне.| 1280]] [[1279. пне.| 1279]] [[1278. пне.| 1278]] [[1277. пне.| 1277]] [[1276. пне.| 1276]] [[1275. пне.| 1275]] [[1274. пне.| 1274]] [[1273. пне.| 1273]] [[1272. пне.| 1272]] [[1271. пне.| 1271]]
\n[[1270. пне.| 1270]] [[1269. пне.| 1269]] [[1268. пне.| 1268]] [[1267. пне.| 1267]] [[1266. пне.| 1266]] [[1265. пне.| 1265]] [[1264. пне.| 1264]] [[1263. пне.| 1263]] [[1262. пне.| 1262]] [[1261. пне.| 1261]]
\n[[1260. пне.| 1260]] [[1259. пне.| 1259]] [[1258. пне.| 1258]] [[1257. пне.| 1257]] [[1256. пне.| 1256]] [[1255. пне.| 1255]] [[1254. пне.| 1254]] [[1253. пне.| 1253]] [[1252. пне.| 1252]] [[1251. пне.| 1251]]
\n[[1250. пне.| 1250]] [[1249. пне.| 1249]] [[1248. пне.| 1248]] [[1247. пне.| 1247]] [[1246. пне.| 1246]] [[1245. пне.| 1245]] [[1244. пне.| 1244]] [[1243. пне.| 1243]] [[1242. пне.| 1242]] [[1241. пне.| 1241]]
\n[[1240. пне.| 1240]] [[1239. пне.| 1239]] [[1238. пне.| 1238]] [[1237. пне.| 1237]] [[1236. пне.| 1236]] [[1235. пне.| 1235]] [[1234. пне.| 1234]] [[1233. пне.| 1233]] [[1232. пне.| 1232]] [[1231. пне.| 1231]]
\n[[1230. пне.| 1230]] [[1229. пне.| 1229]] [[1228. пне.| 1228]] [[1227. пне.| 1227]] [[1226. пне.| 1226]] [[1225. пне.| 1225]] [[1224. пне.| 1224]] [[1223. пне.| 1223]] [[1222. пне.| 1222]] [[1221. пне.| 1221]]
\n[[1220. пне.| 1220]] [[1219. пне.| 1219]] [[1218. пне.| 1218]] [[1217. пне.| 1217]] [[1216. пне.| 1216]] [[1215. пне.| 1215]] [[1214. пне.| 1214]] [[1213. пне.| 1213]] [[1212. пне.| 1212]] [[1211. пне.| 1211]]
\n[[1210. пне.| 1210]] [[1209. пне.| 1209]] [[1208. пне.| 1208]] [[1207. пне.| 1207]] [[1206. пне.| 1206]] [[1205. пне.| 1205]] [[1204. пне.| 1204]] [[1203. пне.| 1203]] [[1202. пне.| 1202]] [[1201. пне.| 1201]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[12. век пне.]] ===\n[[1200. пне.| 1200]] [[1199. пне.| 1199]] [[1198. пне.| 1198]] [[1197. пне.| 1197]] [[1196. пне.| 1196]] [[1195. пне.| 1195]] [[1194. пне.| 1194]] [[1193. пне.| 1193]] [[1192. пне.| 1192]] [[1191. пне.| 1191]]
\n[[1190. пне.| 1190]] [[1189. пне.| 1189]] [[1188. пне.| 1188]] [[1187. пне.| 1187]] [[1186. пне.| 1186]] [[1185. пне.| 1185]] [[1184. пне.| 1184]] [[1183. пне.| 1183]] [[1182. пне.| 1182]] [[1181. пне.| 1181]]
\n[[1180. пне.| 1180]] [[1179. пне.| 1179]] [[1178. пне.| 1178]] [[1177. пне.| 1177]] [[1176. пне.| 1176]] [[1175. пне.| 1175]] [[1174. пне.| 1174]] [[1173. пне.| 1173]] [[1172. пне.| 1172]] [[1171. пне.| 1171]]
\n[[1170. пне.| 1170]] [[1169. пне.| 1169]] [[1168. пне.| 1168]] [[1167. пне.| 1167]] [[1166. пне.| 1166]] [[1165. пне.| 1165]] [[1164. пне.| 1164]] [[1163. пне.| 1163]] [[1162. пне.| 1162]] [[1161. пне.| 1161]]
\n[[1160. пне.| 1160]] [[1159. пне.| 1159]] [[1158. пне.| 1158]] [[1157. пне.| 1157]] [[1156. пне.| 1156]] [[1155. пне.| 1155]] [[1154. пне.| 1154]] [[1153. пне.| 1153]] [[1152. пне.| 1152]] [[1151. пне.| 1151]]
\n[[1150. пне.| 1150]] [[1149. пне.| 1149]] [[1148. пне.| 1148]] [[1147. пне.| 1147]] [[1146. пне.| 1146]] [[1145. пне.| 1145]] [[1144. пне.| 1144]] [[1143. пне.| 1143]] [[1142. пне.| 1142]] [[1141. пне.| 1141]]
\n[[1140. пне.| 1140]] [[1139. пне.| 1139]] [[1138. пне.| 1138]] [[1137. пне.| 1137]] [[1136. пне.| 1136]] [[1135. пне.| 1135]] [[1134. пне.| 1134]] [[1133. пне.| 1133]] [[1132. пне.| 1132]] [[1131. пне.| 1131]]
\n[[1130. пне.| 1130]] [[1129. пне.| 1129]] [[1128. пне.| 1128]] [[1127. пне.| 1127]] [[1126. пне.| 1126]] [[1125. пне.| 1125]] [[1124. пне.| 1124]] [[1123. пне.| 1123]] [[1122. пне.| 1122]] [[1121. пне.| 1121]]
\n[[1120. пне.| 1120]] [[1119. пне.| 1119]] [[1118. пне.| 1118]] [[1117. пне.| 1117]] [[1116. пне.| 1116]] [[1115. пне.| 1115]] [[1114. пне.| 1114]] [[1113. пне.| 1113]] [[1112. пне.| 1112]] [[1111. пне.| 1111]]
\n[[1110. пне.| 1110]] [[1109. пне.| 1109]] [[1108. пне.| 1108]] [[1107. пне.| 1107]] [[1106. пне.| 1106]] [[1105. пне.| 1105]] [[1104. пне.| 1104]] [[1103. пне.| 1103]] [[1102. пне.| 1102]] [[1101. пне.| 1101]]
\n
\n| \n=== [[11. век пне.]] ===\n[[1100. пне.| 1100]] [[1099. пне.| 1099]] [[1098. пне.| 1098]] [[1097. пне.| 1097]] [[1096. пне.| 1096]] [[1095. пне.| 1095]] [[1094. пне.| 1094]] [[1093. пне.| 1093]] [[1092. пне.| 1092]] [[1091. пне.| 1091]]
\n[[1090. пне.| 1090]] [[1089. пне.| 1089]] [[1088. пне.| 1088]] [[1087. пне.| 1087]] [[1086. пне.| 1086]] [[1085. пне.| 1085]] [[1084. пне.| 1084]] [[1083. пне.| 1083]] [[1082. пне.| 1082]] [[1081. пне.| 1081]]
\n[[1080. пне.| 1080]] [[1079. пне.| 1079]] [[1078. пне.| 1078]] [[1077. пне.| 1077]] [[1076. пне.| 1076]] [[1075. пне.| 1075]] [[1074. пне.| 1074]] [[1073. пне.| 1073]] [[1072. пне.| 1072]] [[1071. пне.| 1071]]
\n[[1070. пне.| 1070]] [[1069. пне.| 1069]] [[1068. пне.| 1068]] [[1067. пне.| 1067]] [[1066. пне.| 1066]] [[1065. пне.| 1065]] [[1064. пне.| 1064]] [[1063. пне.| 1063]] [[1062. пне.| 1062]] [[1061. пне.| 1061]]
\n[[1060. пне.| 1060]] [[1059. пне.| 1059]] [[1058. пне.| 1058]] [[1057. пне.| 1057]] [[1056. пне.| 1056]] [[1055. пне.| 1055]] [[1054. пне.| 1054]] [[1053. пне.| 1053]] [[1052. пне.| 1052]] [[1051. пне.| 1051]]
\n[[1050. пне.| 1050]] [[1049. пне.| 1049]] [[1048. пне.| 1048]] [[1047. пне.| 1047]] [[1046. пне.| 1046]] [[1045. пне.| 1045]] [[1044. пне.| 1044]] [[1043. пне.| 1043]] [[1042. пне.| 1042]] [[1041. пне.| 1041]]
\n[[1040. пне.| 1040]] [[1039. пне.| 1039]] [[1038. пне.| 1038]] [[1037. пне.| 1037]] [[1036. пне.| 1036]] [[1035. пне.| 1035]] [[1034. пне.| 1034]] [[1033. пне.| 1033]] [[1032. пне.| 1032]] [[1031. пне.| 1031]]
\n[[1030. пне.| 1030]] [[1029. пне.| 1029]] [[1028. пне.| 1028]] [[1027. пне.| 1027]] [[1026. пне.| 1026]] [[1025. пне.| 1025]] [[1024. пне.| 1024]] [[1023. пне.| 1023]] [[1022. пне.| 1022]] [[1021. пне.| 1021]]
\n[[1020. пне.| 1020]] [[1019. пне.| 1019]] [[1018. пне.| 1018]] [[1017. пне.| 1017]] [[1016. пне.| 1016]] [[1015. пне.| 1015]] [[1014. пне.| 1014]] [[1013. пне.| 1013]] [[1012. пне.| 1012]] [[1011. пне.| 1011]]
\n[[1010. пне.| 1010]] [[1009. пне.| 1009]] [[1008. пне.| 1008]] [[1007. пне.| 1007]] [[1006. пне.| 1006]] [[1005. пне.| 1005]] [[1004. пне.| 1004]] [[1003. пне.| 1003]] [[1002. пне.| 1002]] [[1001. пне.| 1001]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n|\n=== [[10. век пне.]] ===\n[[1000. пне.| 1000]] [[999. пне.| 999]] [[998. пне.| 998]] [[997. пне.| 997]] [[996. пне.| 996]] [[995. пне.| 995]] [[994. пне.| 994]] [[993. пне.| 993]] [[992. пне.| 992]] [[991. пне.| 991]]
\n[[990. пне.| 990]] [[989. пне.| 989]] [[988. пне.| 988]] [[987. пне.| 987]] [[986. пне.| 986]] [[985. пне.| 985]] [[984. пне.| 984]] [[983. пне.| 983]] [[982. пне.| 982]] [[981. пне.| 981]]
\n[[980. пне.| 980]] [[979. пне.| 979]] [[978. пне.| 978]] [[977. пне.| 977]] [[976. пне.| 976]] [[975. пне.| 975]] [[974. пне.| 974]] [[973. пне.| 973]] [[972. пне.| 972]] [[971. пне.| 971]]
\n[[970. пне.| 970]] [[969. пне.| 969]] [[968. пне.| 968]] [[967. пне.| 967]] [[966. пне.| 966]] [[965. пне.| 965]] [[964. пне.| 964]] [[963. пне.| 963]] [[962. пне.| 962]] [[961. пне.| 961]]
\n[[960. пне.| 960]] [[959. пне.| 959]] [[958. пне.| 958]] [[957. пне.| 957]] [[956. пне.| 956]] [[955. пне.| 955]] [[954. пне.| 954]] [[953. пне.| 953]] [[952. пне.| 952]] [[951. пне.| 951]]
\n[[950. пне.| 950]] [[949. пне.| 949]] [[948. пне.| 948]] [[947. пне.| 947]] [[946. пне.| 946]] [[945. пне.| 945]] [[944. пне.| 944]] [[943. пне.| 943]] [[942. пне.| 942]] [[941. пне.| 941]]
\n[[940. пне.| 940]] [[939. пне.| 939]] [[938. пне.| 938]] [[937. пне.| 937]] [[936. пне.| 936]] [[935. пне.| 935]] [[934. пне.| 934]] [[933. пне.| 933]] [[932. пне.| 932]] [[931. пне.| 931]]
\n[[930. пне.| 930]] [[929. пне.| 929]] [[928. пне.| 928]] [[927. пне.| 927]] [[926. пне.| 926]] [[925. пне.| 925]] [[924. пне.| 924]] [[923. пне.| 923]] [[922. пне.| 922]] [[921. пне.| 921]]
\n[[920. пне.| 920]] [[919. пне.| 919]] [[918. пне.| 918]] [[917. пне.| 917]] [[916. пне.| 916]] [[915. пне.| 915]] [[914. пне.| 914]] [[913. пне.| 913]] [[912. пне.| 912]] [[911. пне.| 911]]
\n[[910. пне.| 910]] [[909. пне.| 909]] [[908. пне.| 908]] [[907. пне.| 907]] [[906. пне.| 906]] [[905. пне.| 905]] [[904. пне.| 904]] [[903. пне.| 903]] [[902. пне.| 902]] [[901. пне.| 901]]
\n| \n=== [[9. век пне.]] ===\n[[900. пне.| 900]] [[899. пне.| 899]] [[898. пне.| 898]] [[897. пне.| 897]] [[896. пне.| 896]] [[895. пне.| 895]] [[894. пне.| 894]] [[893. пне.| 893]] [[892. пне.| 892]] [[891. пне.| 891]]
\n[[890. пне.| 890]] [[889. пне.| 889]] [[888. пне.| 888]] [[887. пне.| 887]] [[886. пне.| 886]] [[885. пне.| 885]] [[884. пне.| 884]] [[883. пне.| 883]] [[882. пне.| 882]] [[881. пне.| 881]]
\n[[880. пне.| 880]] [[879. пне.| 879]] [[878. пне.| 878]] [[877. пне.| 877]] [[876. пне.| 876]] [[875. пне.| 875]] [[874. пне.| 874]] [[873. пне.| 873]] [[872. пне.| 872]] [[871. пне.| 871]]
\n[[870. пне.| 870]] [[869. пне.| 869]] [[868. пне.| 868]] [[867. пне.| 867]] [[866. пне.| 866]] [[865. пне.| 865]] [[864. пне.| 864]] [[863. пне.| 863]] [[862. пне.| 862]] [[861. пне.| 861]]
\n[[860. пне.| 860]] [[859. пне.| 859]] [[858. пне.| 858]] [[857. пне.| 857]] [[856. пне.| 856]] [[855. пне.| 855]] [[854. пне.| 854]] [[853. пне.| 853]] [[852. пне.| 852]] [[851. пне.| 851]]
\n[[850. пне.| 850]] [[849. пне.| 849]] [[848. пне.| 848]] [[847. пне.| 847]] [[846. пне.| 846]] [[845. пне.| 845]] [[844. пне.| 844]] [[843. пне.| 843]] [[842. пне.| 842]] [[841. пне.| 841]]
\n[[840. пне.| 840]] [[839. пне.| 839]] [[838. пне.| 838]] [[837. пне.| 837]] [[836. пне.| 836]] [[835. пне.| 835]] [[834. пне.| 834]] [[833. пне.| 833]] [[832. пне.| 832]] [[831. пне.| 831]]
\n[[830. пне.| 830]] [[829. пне.| 829]] [[828. пне.| 828]] [[827. пне.| 827]] [[826. пне.| 826]] [[825. пне.| 825]] [[824. пне.| 824]] [[823. пне.| 823]] [[822. пне.| 822]] [[821. пне.| 821]]
\n[[820. пне.| 820]] [[819. пне.| 819]] [[818. пне.| 818]] [[817. пне.| 817]] [[816. пне.| 816]] [[815. пне.| 815]] [[814. пне.| 814]] [[813. пне.| 813]] [[812. пне.| 812]] [[811. пне.| 811]]
\n[[810. пне.| 810]] [[809. пне.| 809]] [[808. пне.| 808]] [[807. пне.| 807]] [[806. пне.| 806]] [[805. пне.| 805]] [[804. пне.| 804]] [[803. пне.| 803]] [[802. пне.| 802]] [[801. пне.| 801]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[8. век пне.]] ===\n[[800. пне.| 800]] [[799. пне.| 799]] [[798. пне.| 798]] [[797. пне.| 797]] [[796. пне.| 796]] [[795. пне.| 795]] [[794. пне.| 794]] [[793. пне.| 793]] [[792. пне.| 792]] [[791. пне.| 791]]
\n[[790. пне.| 790]] [[789. пне.| 789]] [[788. пне.| 788]] [[787. пне.| 787]] [[786. пне.| 786]] [[785. пне.| 785]] [[784. пне.| 784]] [[783. пне.| 783]] [[782. пне.| 782]] [[781. пне.| 781]]
\n[[780. пне.| 780]] [[779. пне.| 779]] [[778. пне.| 778]] [[777. пне.| 777]] [[776. пне.| 776]] [[775. пне.| 775]] [[774. пне.| 774]] [[773. пне.| 773]] [[772. пне.| 772]] [[771. пне.| 771]]
\n[[770. пне.| 770]] [[769. пне.| 769]] [[768. пне.| 768]] [[767. пне.| 767]] [[766. пне.| 766]] [[765. пне.| 765]] [[764. пне.| 764]] [[763. пне.| 763]] [[762. пне.| 762]] [[761. пне.| 761]]
\n[[760. пне.| 760]] [[759. пне.| 759]] [[758. пне.| 758]] [[757. пне.| 757]] [[756. пне.| 756]] [[755. пне.| 755]] [[754. пне.| 754]] [[753. пне.| 753]] [[752. пне.| 752]] [[751. пне.| 751]]
\n[[750. пне.| 750]] [[749. пне.| 749]] [[748. пне.| 748]] [[747. пне.| 747]] [[746. пне.| 746]] [[745. пне.| 745]] [[744. пне.| 744]] [[743. пне.| 743]] [[742. пне.| 742]] [[741. пне.| 741]]
\n[[740. пне.| 740]] [[739. пне.| 739]] [[738. пне.| 738]] [[737. пне.| 737]] [[736. пне.| 736]] [[735. пне.| 735]] [[734. пне.| 734]] [[733. пне.| 733]] [[732. пне.| 732]] [[731. пне.| 731]]
\n[[730. пне.| 730]] [[729. пне.| 729]] [[728. пне.| 728]] [[727. пне.| 727]] [[726. пне.| 726]] [[725. пне.| 725]] [[724. пне.| 724]] [[723. пне.| 723]] [[722. пне.| 722]] [[721. пне.| 721]]
\n[[720. пне.| 720]] [[719. пне.| 719]] [[718. пне.| 718]] [[717. пне.| 717]] [[716. пне.| 716]] [[715. пне.| 715]] [[714. пне.| 714]] [[713. пне.| 713]] [[712. пне.| 712]] [[711. пне.| 711]]
\n[[710. пне.| 710]] [[709. пне.| 709]] [[708. пне.| 708]] [[707. пне.| 707]] [[706. пне.| 706]] [[705. пне.| 705]] [[704. пне.| 704]] [[703. пне.| 703]] [[702. пне.| 702]] [[701. пне.| 701]]
\n| \n=== [[7. век пне.]] ===\n[[700. пне.| 700]] [[699. пне.| 699]] [[698. пне.| 698]] [[697. пне.| 697]] [[696. пне.| 696]] [[695. пне.| 695]] [[694. пне.| 694]] [[693. пне.| 693]] [[692. пне.| 692]] [[691. пне.| 691]]
\n[[690. пне.| 690]] [[689. пне.| 689]] [[688. пне.| 688]] [[687. пне.| 687]] [[686. пне.| 686]] [[685. пне.| 685]] [[684. пне.| 684]] [[683. пне.| 683]] [[682. пне.| 682]] [[681. пне.| 681]]
\n[[680. пне.| 680]] [[679. пне.| 679]] [[678. пне.| 678]] [[677. пне.| 677]] [[676. пне.| 676]] [[675. пне.| 675]] [[674. пне.| 674]] [[673. пне.| 673]] [[672. пне.| 672]] [[671. пне.| 671]]
\n[[670. пне.| 670]] [[669. пне.| 669]] [[668. пне.| 668]] [[667. пне.| 667]] [[666. пне.| 666]] [[665. пне.| 665]] [[664. пне.| 664]] [[663. пне.| 663]] [[662. пне.| 662]] [[661. пне.| 661]]
\n[[660. пне.| 660]] [[659. пне.| 659]] [[658. пне.| 658]] [[657. пне.| 657]] [[656. пне.| 656]] [[655. пне.| 655]] [[654. пне.| 654]] [[653. пне.| 653]] [[652. пне.| 652]] [[651. пне.| 651]]
\n[[650. пне.| 650]] [[649. пне.| 649]] [[648. пне.| 648]] [[647. пне.| 647]] [[646. пне.| 646]] [[645. пне.| 645]] [[644. пне.| 644]] [[643. пне.| 643]] [[642. пне.| 642]] [[641. пне.| 641]]
\n[[640. пне.| 640]] [[639. пне.| 639]] [[638. пне.| 638]] [[637. пне.| 637]] [[636. пне.| 636]] [[635. пне.| 635]] [[634. пне.| 634]] [[633. пне.| 633]] [[632. пне.| 632]] [[631. пне.| 631]]
\n[[630. пне.| 630]] [[629. пне.| 629]] [[628. пне.| 628]] [[627. пне.| 627]] [[626. пне.| 626]] [[625. пне.| 625]] [[624. пне.| 624]] [[623. пне.| 623]] [[622. пне.| 622]] [[621. пне.| 621]]
\n[[620. пне.| 620]] [[619. пне.| 619]] [[618. пне.| 618]] [[617. пне.| 617]] [[616. пне.| 616]] [[615. пне.| 615]] [[614. пне.| 614]] [[613. пне.| 613]] [[612. пне.| 612]] [[611. пне.| 611]]
\n[[610. пне.| 610]] [[609. пне.| 609]] [[608. пне.| 608]] [[607. пне.| 607]] [[606. пне.| 606]] [[605. пне.| 605]] [[604. пне.| 604]] [[603. пне.| 603]] [[602. пне.| 602]] [[601. пне.| 601]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[6. век пне.]] ===\n[[600. пне.| 600]] [[599. пне.| 599]] [[598. пне.| 598]] [[597. пне.| 597]] [[596. пне.| 596]] [[595. пне.| 595]] [[594. пне.| 594]] [[593. пне.| 593]] [[592. пне.| 592]] [[591. пне.| 591]]
\n[[590. пне.| 590]] [[589. пне.| 589]] [[588. пне.| 588]] [[587. пне.| 587]] [[586. пне.| 586]] [[585. пне.| 585]] [[584. пне.| 584]] [[583. пне.| 583]] [[582. пне.| 582]] [[581. пне.| 581]]
\n[[580. пне.| 580]] [[579. пне.| 579]] [[578. пне.| 578]] [[577. пне.| 577]] [[576. пне.| 576]] [[575. пне.| 575]] [[574. пне.| 574]] [[573. пне.| 573]] [[572. пне.| 572]] [[571. пне.| 571]]
\n[[570. пне.| 570]] [[569. пне.| 569]] [[568. пне.| 568]] [[567. пне.| 567]] [[566. пне.| 566]] [[565. пне.| 565]] [[564. пне.| 564]] [[563. пне.| 563]] [[562. пне.| 562]] [[561. пне.| 561]]
\n[[560. пне.| 560]] [[559. пне.| 559]] [[558. пне.| 558]] [[557. пне.| 557]] [[556. пне.| 556]] [[555. пне.| 555]] [[554. пне.| 554]] [[553. пне.| 553]] [[552. пне.| 552]] [[551. пне.| 551]]
\n[[550. пне.| 550]] [[549. пне.| 549]] [[548. пне.| 548]] [[547. пне.| 547]] [[546. пне.| 546]] [[545. пне.| 545]] [[544. пне.| 544]] [[543. пне.| 543]] [[542. пне.| 542]] [[541. пне.| 541]]
\n[[540. пне.| 540]] [[539. пне.| 539]] [[538. пне.| 538]] [[537. пне.| 537]] [[536. пне.| 536]] [[535. пне.| 535]] [[534. пне.| 534]] [[533. пне.| 533]] [[532. пне.| 532]] [[531. пне.| 531]]
\n[[530. пне.| 530]] [[529. пне.| 529]] [[528. пне.| 528]] [[527. пне.| 527]] [[526. пне.| 526]] [[525. пне.| 525]] [[524. пне.| 524]] [[523. пне.| 523]] [[522. пне.| 522]] [[521. пне.| 521]]
\n[[520. пне.| 520]] [[519. пне.| 519]] [[518. пне.| 518]] [[517. пне.| 517]] [[516. пне.| 516]] [[515. пне.| 515]] [[514. пне.| 514]] [[513. пне.| 513]] [[512. пне.| 512]] [[511. пне.| 511]]
\n[[510. пне.| 510]] [[509. пне.| 509]] [[508. пне.| 508]] [[507. пне.| 507]] [[506. пне.| 506]] [[505. пне.| 505]] [[504. пне.| 504]] [[503. пне.| 503]] [[502. пне.| 502]] [[501. пне.| 501]]
\n| \n=== [[5. век пне.]] ===\n[[500. пне.| 500]] [[499. пне.| 499]] [[498. пне.| 498]] [[497. пне.| 497]] [[496. пне.| 496]] [[495. пне.| 495]] [[494. пне.| 494]] [[493. пне.| 493]] [[492. пне.| 492]] [[491. пне.| 491]]
\n[[490. пне.| 490]] [[489. пне.| 489]] [[488. пне.| 488]] [[487. пне.| 487]] [[486. пне.| 486]] [[485. пне.| 485]] [[484. пне.| 484]] [[483. пне.| 483]] [[482. пне.| 482]] [[481. пне.| 481]]
\n[[480. пне.| 480]] [[479. пне.| 479]] [[478. пне.| 478]] [[477. пне.| 477]] [[476. пне.| 476]] [[475. пне.| 475]] [[474. пне.| 474]] [[473. пне.| 473]] [[472. пне.| 472]] [[471. пне.| 471]]
\n[[470. пне.| 470]] [[469. пне.| 469]] [[468. пне.| 468]] [[467. пне.| 467]] [[466. пне.| 466]] [[465. пне.| 465]] [[464. пне.| 464]] [[463. пне.| 463]] [[462. пне.| 462]] [[461. пне.| 461]]
\n[[460. пне.| 460]] [[459. пне.| 459]] [[458. пне.| 458]] [[457. пне.| 457]] [[456. пне.| 456]] [[455. пне.| 455]] [[454. пне.| 454]] [[453. пне.| 453]] [[452. пне.| 452]] [[451. пне.| 451]]
\n[[450. пне.| 450]] [[449. пне.| 449]] [[448. пне.| 448]] [[447. пне.| 447]] [[446. пне.| 446]] [[445. пне.| 445]] [[444. пне.| 444]] [[443. пне.| 443]] [[442. пне.| 442]] [[441. пне.| 441]]
\n[[440. пне.| 440]] [[439. пне.| 439]] [[438. пне.| 438]] [[437. пне.| 437]] [[436. пне.| 436]] [[435. пне.| 435]] [[434. пне.| 434]] [[433. пне.| 433]] [[432. пне.| 432]] [[431. пне.| 431]]
\n[[430. пне.| 430]] [[429. пне.| 429]] [[428. пне.| 428]] [[427. пне.| 427]] [[426. пне.| 426]] [[425. пне.| 425]] [[424. пне.| 424]] [[423. пне.| 423]] [[422. пне.| 422]] [[421. пне.| 421]]
\n[[420. пне.| 420]] [[419. пне.| 419]] [[418. пне.| 418]] [[417. пне.| 417]] [[416. пне.| 416]] [[415. пне.| 415]] [[414. пне.| 414]] [[413. пне.| 413]] [[412. пне.| 412]] [[411. пне.| 411]]
\n[[410. пне.| 410]] [[409. пне.| 409]] [[408. пне.| 408]] [[407. пне.| 407]] [[406. пне.| 406]] [[405. пне.| 405]] [[404. пне.| 404]] [[403. пне.| 403]] [[402. пне.| 402]] [[401. пне.| 401]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[4. век пне.]] ===\n[[400. пне.| 400]] [[399. пне.| 399]] [[398. пне.| 398]] [[397. пне.| 397]] [[396. пне.| 396]] [[395. пне.| 395]] [[394. пне.| 394]] [[393. пне.| 393]] [[392. пне.| 392]] [[391. пне.| 391]]
\n[[390. пне.| 390]] [[389. пне.| 389]] [[388. пне.| 388]] [[387. пне.| 387]] [[386. пне.| 386]] [[385. пне.| 385]] [[384. пне.| 384]] [[383. пне.| 383]] [[382. пне.| 382]] [[381. пне.| 381]]
\n[[380. пне.| 380]] [[379. пне.| 379]] [[378. пне.| 378]] [[377. пне.| 377]] [[376. пне.| 376]] [[375. пне.| 375]] [[374. пне.| 374]] [[373. пне.| 373]] [[372. пне.| 372]] [[371. пне.| 371]]
\n[[370. пне.| 370]] [[369. пне.| 369]] [[368. пне.| 368]] [[367. пне.| 367]] [[366. пне.| 366]] [[365. пне.| 365]] [[364. пне.| 364]] [[363. пне.| 363]] [[362. пне.| 362]] [[361. пне.| 361]]
\n[[360. пне.| 360]] [[359. пне.| 359]] [[358. пне.| 358]] [[357. пне.| 357]] [[356. пне.| 356]] [[355. пне.| 355]] [[354. пне.| 354]] [[353. пне.| 353]] [[352. пне.| 352]] [[351. пне.| 351]]
\n[[350. пне.| 350]] [[349. пне.| 349]] [[348. пне.| 348]] [[347. пне.| 347]] [[346. пне.| 346]] [[345. пне.| 345]] [[344. пне.| 344]] [[343. пне.| 343]] [[342. пне.| 342]] [[341. пне.| 341]]
\n[[340. пне.| 340]] [[339. пне.| 339]] [[338. пне.| 338]] [[337. пне.| 337]] [[336. пне.| 336]] [[335. пне.| 335]] [[334. пне.| 334]] [[333. пне.| 333]] [[332. пне.| 332]] [[331. пне.| 331]]
\n[[330. пне.| 330]] [[329. пне.| 329]] [[328. пне.| 328]] [[327. пне.| 327]] [[326. пне.| 326]] [[325. пне.| 325]] [[324. пне.| 324]] [[323. пне.| 323]] [[322. пне.| 322]] [[321. пне.| 321]]
\n[[320. пне.| 320]] [[319. пне.| 319]] [[318. пне.| 318]] [[317. пне.| 317]] [[316. пне.| 316]] [[315. пне.| 315]] [[314. пне.| 314]] [[313. пне.| 313]] [[312. пне.| 312]] [[311. пне.| 311]]
\n[[310. пне.| 310]] [[309. пне.| 309]] [[308. пне.| 308]] [[307. пне.| 307]] [[306. пне.| 306]] [[305. пне.| 305]] [[304. пне.| 304]] [[303. пне.| 303]] [[302. пне.| 302]] [[301. пне.| 301]]
\n| \n=== [[3. век пне.]] ===\n[[300. пне.| 300]] [[299. пне.| 299]] [[298. пне.| 298]] [[297. пне.| 297]] [[296. пне.| 296]] [[295. пне.| 295]] [[294. пне.| 294]] [[293. пне.| 293]] [[292. пне.| 292]] [[291. пне.| 291]]
\n[[290. пне.| 290]] [[289. пне.| 289]] [[288. пне.| 288]] [[287. пне.| 287]] [[286. пне.| 286]] [[285. пне.| 285]] [[284. пне.| 284]] [[283. пне.| 283]] [[282. пне.| 282]] [[281. пне.| 281]]
\n[[280. пне.| 280]] [[279. пне.| 279]] [[278. пне.| 278]] [[277. пне.| 277]] [[276. пне.| 276]] [[275. пне.| 275]] [[274. пне.| 274]] [[273. пне.| 273]] [[272. пне.| 272]] [[271. пне.| 271]]
\n[[270. пне.| 270]] [[269. пне.| 269]] [[268. пне.| 268]] [[267. пне.| 267]] [[266. пне.| 266]] [[265. пне.| 265]] [[264. пне.| 264]] [[263. пне.| 263]] [[262. пне.| 262]] [[261. пне.| 261]]
\n[[260. пне.| 260]] [[259. пне.| 259]] [[258. пне.| 258]] [[257. пне.| 257]] [[256. пне.| 256]] [[255. пне.| 255]] [[254. пне.| 254]] [[253. пне.| 253]] [[252. пне.| 252]] [[251. пне.| 251]]
\n[[250. пне.| 250]] [[249. пне.| 249]] [[248. пне.| 248]] [[247. пне.| 247]] [[246. пне.| 246]] [[245. пне.| 245]] [[244. пне.| 244]] [[243. пне.| 243]] [[242. пне.| 242]] [[241. пне.| 241]]
\n[[240. пне.| 240]] [[239. пне.| 239]] [[238. пне.| 238]] [[237. пне.| 237]] [[236. пне.| 236]] [[235. пне.| 235]] [[234. пне.| 234]] [[233. пне.| 233]] [[232. пне.| 232]] [[231. пне.| 231]]
\n[[230. пне.| 230]] [[229. пне.| 229]] [[228. пне.| 228]] [[227. пне.| 227]] [[226. пне.| 226]] [[225. пне.| 225]] [[224. пне.| 224]] [[223. пне.| 223]] [[222. пне.| 222]] [[221. пне.| 221]]
\n[[220. пне.| 220]] [[219. пне.| 219]] [[218. пне.| 218]] [[217. пне.| 217]] [[216. пне.| 216]] [[215. пне.| 215]] [[214. пне.| 214]] [[213. пне.| 213]] [[212. пне.| 212]] [[211. пне.| 211]]
\n[[210. пне.| 210]] [[209. пне.| 209]] [[208. пне.| 208]] [[207. пне.| 207]] [[206. пне.| 206]] [[205. пне.| 205]] [[204. пне.| 204]] [[203. пне.| 203]] [[202. пне.| 202]] [[201. пне.| 201]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[2. век пне.]] ===\n[[200. пне.| 200]] [[199. пне.| 199]] [[198. пне.| 198]] [[197. пне.| 197]] [[196. пне.| 196]] [[195. пне.| 195]] [[194. пне.| 194]] [[193. пне.| 193]] [[192. пне.| 192]] [[191. пне.| 191]]
\n[[190. пне.| 190]] [[189. пне.| 189]] [[188. пне.| 188]] [[187. пне.| 187]] [[186. пне.| 186]] [[185. пне.| 185]] [[184. пне.| 184]] [[183. пне.| 183]] [[182. пне.| 182]] [[181. пне.| 181]]
\n[[180. пне.| 180]] [[179. пне.| 179]] [[178. пне.| 178]] [[177. пне.| 177]] [[176. пне.| 176]] [[175. пне.| 175]] [[174. пне.| 174]] [[173. пне.| 173]] [[172. пне.| 172]] [[171. пне.| 171]]
\n[[170. пне.| 170]] [[169. пне.| 169]] [[168. пне.| 168]] [[167. пне.| 167]] [[166. пне.| 166]] [[165. пне.| 165]] [[164. пне.| 164]] [[163. пне.| 163]] [[162. пне.| 162]] [[161. пне.| 161]]
\n[[160. пне.| 160]] [[159. пне.| 159]] [[158. пне.| 158]] [[157. пне.| 157]] [[156. пне.| 156]] [[155. пне.| 155]] [[154. пне.| 154]] [[153. пне.| 153]] [[152. пне.| 152]] [[151. пне.| 151]]
\n[[150. пне.| 150]] [[149. пне.| 149]] [[148. пне.| 148]] [[147. пне.| 147]] [[146. пне.| 146]] [[145. пне.| 145]] [[144. пне.| 144]] [[143. пне.| 143]] [[142. пне.| 142]] [[141. пне.| 141]]
\n[[140. пне.| 140]] [[139. пне.| 139]] [[138. пне.| 138]] [[137. пне.| 137]] [[136. пне.| 136]] [[135. пне.| 135]] [[134. пне.| 134]] [[133. пне.| 133]] [[132. пне.| 132]] [[131. пне.| 131]]
\n[[130. пне.| 130]] [[129. пне.| 129]] [[128. пне.| 128]] [[127. пне.| 127]] [[126. пне.| 126]] [[125. пне.| 125]] [[124. пне.| 124]] [[123. пне.| 123]] [[122. пне.| 122]] [[121. пне.| 121]]
\n[[120. пне.| 120]] [[119. пне.| 119]] [[118. пне.| 118]] [[117. пне.| 117]] [[116. пне.| 116]] [[115. пне.| 115]] [[114. пне.| 114]] [[113. пне.| 113]] [[112. пне.| 112]] [[111. пне.| 111]]
\n[[110. пне.| 110]] [[109. пне.| 109]] [[108. пне.| 108]] [[107. пне.| 107]] [[106. пне.| 106]] [[105. пне.| 105]] [[104. пне.| 104]] [[103. пне.| 103]] [[102. пне.| 102]] [[101. пне.| 101]]
\n
\n| \n=== [[1. век пне.]] ===\n[[100. пне.| 100]] [[99. пне.| 99]] [[98. пне.| 98]] [[97. пне.| 97]] [[96. пне.| 96]] [[95. пне.| 95]] [[94. пне.| 94]] [[93. пне.| 93]] [[92. пне.| 92]] [[91. пне.| 91]]
\n[[90. пне.| 90]] [[89. пне.| 89]] [[88. пне.| 88]] [[87. пне.| 87]] [[86. пне.| 86]] [[85. пне.| 85]] [[84. пне.| 84]] [[83. пне.| 83]] [[82. пне.| 82]] [[81. пне.| 81]]
\n[[80. пне.| 80]] [[79. пне.| 79]] [[78. пне.| 78]] [[77. пне.| 77]] [[76. пне.| 76]] [[75. пне.| 75]] [[74. пне.| 74]] [[73. пне.| 73]] [[72. пне.| 72]] [[71. пне.| 71]]
\n[[70. пне.| 70]] [[69. пне.| 69]] [[68. пне.| 68]] [[67. пне.| 67]] [[66. пне.| 66]] [[65. пне.| 65]] [[64. пне.| 64]] [[63. пне.| 63]] [[62. пне.| 62]] [[61. пне.| 61]]
\n[[60. пне.| 60]] [[59. пне.| 59]] [[58. пне.| 58]] [[57. пне.| 57]] [[56. пне.| 56]] [[55. пне.| 55]] [[54. пне.| 54]] [[53. пне.| 53]] [[52. пне.| 52]] [[51. пне.| 51]]
\n[[50. пне.| 50]] [[49. пне.| 49]] [[48. пне.| 48]] [[47. пне.| 47]] [[46. пне.| 46]] [[45. пне.| 45]] [[44. пне.| 44]] [[43. пне.| 43]] [[42. пне.| 42]] [[41. пне.| 41]]
\n[[40. пне.| 40]] [[39. пне.| 39]] [[38. пне.| 38]] [[37. пне.| 37]] [[36. пне.| 36]] [[35. пне.| 35]] [[34. пне.| 34]] [[33. пне.| 33]] [[32. пне.| 32]] [[31. пне.| 31]]
\n[[30. пне.| 30]] [[29. пне.| 29]] [[28. пне.| 28]] [[27. пне.| 27]] [[26. пне.| 26]] [[25. пне.| 25]] [[24. пне.| 24]] [[23. пне.| 23]] [[22. пне.| 22]] [[21. пне.| 21]]
\n[[20. пне.| 20]] [[19. пне.| 19]] [[18. пне.| 18]] [[17. пне.| 17]] [[16. пне.| 16]] [[15. пне.| 15]] [[14. пне.| 14]] [[13. пне.| 13]] [[12. пне.| 12]] [[11. пне.| 11]]
\n[[10. пне.| 10]] [[9. пне.| 9]] [[8. пне.| 8]] [[7. пне.| 7]] [[6. пне.| 6]] [[5. пне.| 5]] [[4. пне.| 4]] [[3. пне.| 3]] [[2. пне.| 2]] [[1. пне.| 1]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n|\n\n=== [[1. век]] ===\n[[1]] [[2]] [[3]] [[4]] [[5]] [[6]] [[7]] [[8]] [[9]] [[10]]
\n[[11]] [[12]] [[13]] [[14]] [[15]] [[16]] [[17]] [[18]] [[19]] [[20]]
\n[[21]] [[22]] [[23]] [[24]] [[25]] [[26]] [[27]] [[28]] [[29]] [[30]]
\n[[31]] [[32]] [[33]] [[34]] [[35]] [[36]] [[37]] [[38]] [[39]] [[40]]
\n[[41]] [[42]] [[43]] [[44]] [[45]] [[46]] [[47]] [[48]] [[49]] [[50]]
\n[[51]] [[52]] [[53]] [[54]] [[55]] [[56]] [[57]] [[58]] [[59]] [[60]]
\n[[61]] [[62]] [[63]] [[64]] [[65]] [[66]] [[67]] [[68]] [[69]] [[70]]
\n[[71]] [[72]] [[73]] [[74]] [[75]] [[76]] [[77]] [[78]] [[79]] [[80]]
\n[[81]] [[82]] [[83]] [[84]] [[85]] [[86]] [[87]] [[88]] [[89]] [[90]]
\n[[91]] [[92]] [[93]] [[94]] [[95]] [[96]] [[97]] [[98]] [[99]] [[100]]
\n
\n| \n=== [[2. век]] ===\n[[101]] [[102]] [[103]] [[104]] [[105]] [[106]] [[107]] [[108]] [[109]] [[110]]
\n[[111]] [[112]] [[113]] [[114]] [[115]] [[116]] [[117]] [[118]] [[119]] [[120]]
\n[[121]] [[122]] [[123]] [[124]] [[125]] [[126]] [[127]] [[128]] [[129]] [[130]]
\n[[131]] [[132]] [[133]] [[134]] [[135]] [[136]] [[137]] [[138]] [[139]] [[140]]
\n[[141]] [[142]] [[143]] [[144]] [[145]] [[146]] [[147]] [[148]] [[149]] [[150]]
\n[[151]] [[152]] [[153]] [[154]] [[155]] [[156]] [[157]] [[158]] [[159]] [[160]]
\n[[161]] [[162]] [[163]] [[164]] [[165]] [[166]] [[167]] [[168]] [[169]] [[170]]
\n[[171]] [[172]] [[173]] [[174]] [[175]] [[176]] [[177]] [[178]] [[179]] [[180]]
\n[[181]] [[182]] [[183]] [[184]] [[185]] [[186]] [[187]] [[188]] [[189]] [[190]]
\n[[191]] [[192]] [[193]] [[194]] [[195]] [[196]] [[197]] [[198]] [[199]] [[200]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[3. век]] ===\n[[201]] [[202]] [[203]] [[204]] [[205]] [[206]] [[207]] [[208]] [[209]] [[210]]
\n[[211]] [[212]] [[213]] [[214]] [[215]] [[216]] [[217]] [[218]] [[219]] [[220]]
\n[[221]] [[222]] [[223]] [[224]] [[225]] [[226]] [[227]] [[228]] [[229]] [[230]]
\n[[231]] [[232]] [[233]] [[234]] [[235]] [[236]] [[237]] [[238]] [[239]] [[240]]
\n[[241]] [[242]] [[243]] [[244]] [[245]] [[246]] [[247]] [[248]] [[249]] [[250]]
\n[[251]] [[252]] [[253]] [[254]] [[255]] [[256]] [[257]] [[258]] [[259]] [[260]]
\n[[261]] [[262]] [[263]] [[264]] [[265]] [[266]] [[267]] [[268]] [[269]] [[270]]
\n[[271]] [[272]] [[273]] [[274]] [[275]] [[276]] [[277]] [[278]] [[279]] [[280]]
\n[[281]] [[282]] [[283]] [[284]] [[285]] [[286]] [[287]] [[288]] [[289]] [[290]]
\n[[291]] [[292]] [[293]] [[294]] [[295]] [[296]] [[297]] [[298]] [[299]] [[300]]
\n
\n| \n=== [[4. век]] ===\n[[301]] [[302]] [[303]] [[304]] [[305]] [[306]] [[307]] [[308]] [[309]] [[310]]
\n[[311]] [[312]] [[313]] [[314]] [[315]] [[316]] [[317]] [[318]] [[319]] [[320]]
\n[[321]] [[322]] [[323]] [[324]] [[325]] [[326]] [[327]] [[328]] [[329]] [[330]]
\n[[331]] [[332]] [[333]] [[334]] [[335]] [[336]] [[337]] [[338]] [[339]] [[340]]
\n[[341]] [[342]] [[343]] [[344]] [[345]] [[346]] [[347]] [[348]] [[349]] [[350]]
\n[[351]] [[352]] [[353]] [[354]] [[355]] [[356]] [[357]] [[358]] [[359]] [[360]]
\n[[361]] [[362]] [[363]] [[364]] [[365]] [[366]] [[367]] [[368]] [[369]] [[370]]
\n[[371]] [[372]] [[373]] [[374]] [[375]] [[376]] [[377]] [[378]] [[379]] [[380]]
\n[[381]] [[382]] [[383]] [[384]] [[385]] [[386]] [[387]] [[388]] [[389]] [[390]]
\n[[391]] [[392]] [[393]] [[394]] [[395]] [[396]] [[397]] [[398]] [[399]] [[400]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[5. век]] ===\n[[401]] [[402]] [[403]] [[404]] [[405]] [[406]] [[407]] [[408]] [[409]] [[410]]
\n[[411]] [[412]] [[413]] [[414]] [[415]] [[416]] [[417]] [[418]] [[419]] [[420]]
\n[[421]] [[422]] [[423]] [[424]] [[425]] [[426]] [[427]] [[428]] [[429]] [[430]]
\n[[431]] [[432]] [[433]] [[434]] [[435]] [[436]] [[437]] [[438]] [[439]] [[440]]
\n[[441]] [[442]] [[443]] [[444]] [[445]] [[446]] [[447]] [[448]] [[449]] [[450]]
\n[[451]] [[452]] [[453]] [[454]] [[455]] [[456]] [[457]] [[458]] [[459]] [[460]]
\n[[461]] [[462]] [[463]] [[464]] [[465]] [[466]] [[467]] [[468]] [[469]] [[470]]
\n[[471]] [[472]] [[473]] [[474]] [[475]] [[476]] [[477]] [[478]] [[479]] [[480]]
\n[[481]] [[482]] [[483]] [[484]] [[485]] [[486]] [[487]] [[488]] [[489]] [[490]]
\n[[491]] [[492]] [[493]] [[494]] [[495]] [[496]] [[497]] [[498]] [[499]] [[500]]
\n
\n| \n=== [[6. век]] ===\n[[501]] [[502]] [[503]] [[504]] [[505]] [[506]] [[507]] [[508]] [[509]] [[510]]
\n[[511]] [[512]] [[513]] [[514]] [[515]] [[516]] [[517]] [[518]] [[519]] [[520]]
\n[[521]] [[522]] [[523]] [[524]] [[525]] [[526]] [[527]] [[528]] [[529]] [[530]]
\n[[531]] [[532]] [[533]] [[534]] [[535]] [[536]] [[537]] [[538]] [[539]] [[540]]
\n[[541]] [[542]] [[543]] [[544]] [[545]] [[546]] [[547]] [[548]] [[549]] [[550]]
\n[[551]] [[552]] [[553]] [[554]] [[555]] [[556]] [[557]] [[558]] [[559]] [[560]]
\n[[561]] [[562]] [[563]] [[564]] [[565]] [[566]] [[567]] [[568]] [[569]] [[570]]
\n[[571]] [[572]] [[573]] [[574]] [[575]] [[576]] [[577]] [[578]] [[579]] [[580]]
\n[[581]] [[582]] [[583]] [[584]] [[585]] [[586]] [[587]] [[588]] [[589]] [[590]]
\n[[591]] [[592]] [[593]] [[594]] [[595]] [[596]] [[597]] [[598]] [[599]] [[600]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[7. век]] ===\n[[601]] [[602]] [[603]] [[604]] [[605]] [[606]] [[607]] [[608]] [[609]] [[610]]
\n[[611]] [[612]] [[613]] [[614]] [[615]] [[616]] [[617]] [[618]] [[619]] [[620]]
\n[[621]] [[622]] [[623]] [[624]] [[625]] [[626]] [[627]] [[628]] [[629]] [[630]]
\n[[631]] [[632]] [[633]] [[634]] [[635]] [[636]] [[637]] [[638]] [[639]] [[640]]
\n[[641]] [[642]] [[643]] [[644]] [[645]] [[646]] [[647]] [[648]] [[649]] [[650]]
\n[[651]] [[652]] [[653]] [[654]] [[655]] [[656]] [[657]] [[658]] [[659]] [[660]]
\n[[661]] [[662]] [[663]] [[664]] [[665]] [[666]] [[667]] [[668]] [[669]] [[670]]
\n[[671]] [[672]] [[673]] [[674]] [[675]] [[676]] [[677]] [[678]] [[679]] [[680]]
\n[[681]] [[682]] [[683]] [[684]] [[685]] [[686]] [[687]] [[688]] [[689]] [[690]]
\n[[691]] [[692]] [[693]] [[694]] [[695]] [[696]] [[697]] [[698]] [[699]] [[700]]
\n
\n| \n=== [[8. век]] ===\n[[701]] [[702]] [[703]] [[704]] [[705]] [[706]] [[707]] [[708]] [[709]] [[710]]
\n[[711]] [[712]] [[713]] [[714]] [[715]] [[716]] [[717]] [[718]] [[719]] [[720]]
\n[[721]] [[722]] [[723]] [[724]] [[725]] [[726]] [[727]] [[728]] [[729]] [[730]]
\n[[731]] [[732]] [[733]] [[734]] [[735]] [[736]] [[737]] [[738]] [[739]] [[740]]
\n[[741]] [[742]] [[743]] [[744]] [[745]] [[746]] [[747]] [[748]] [[749]] [[750]]
\n[[751]] [[752]] [[753]] [[754]] [[755]] [[756]] [[757]] [[758]] [[759]] [[760]]
\n[[761]] [[762]] [[763]] [[764]] [[765]] [[766]] [[767]] [[768]] [[769]] [[770]]
\n[[771]] [[772]] [[773]] [[774]] [[775]] [[776]] [[777]] [[778]] [[779]] [[780]]
\n[[781]] [[782]] [[783]] [[784]] [[785]] [[786]] [[787]] [[788]] [[789]] [[790]]
\n[[791]] [[792]] [[793]] [[794]] [[795]] [[796]] [[797]] [[798]] [[799]] [[800]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[9. век]] ===\n[[801]] [[802]] [[803]] [[804]] [[805]] [[806]] [[807]] [[808]] [[809]] [[810]]
\n[[811]] [[812]] [[813]] [[814]] [[815]] [[816]] [[817]] [[818]] [[819]] [[820]]
\n[[821]] [[822]] [[823]] [[824]] [[825]] [[826]] [[827]] [[828]] [[829]] [[830]]
\n[[831]] [[832]] [[833]] [[834]] [[835]] [[836]] [[837]] [[838]] [[839]] [[840]]
\n[[841]] [[842]] [[843]] [[844]] [[845]] [[846]] [[847]] [[848]] [[849]] [[850]]
\n[[851]] [[852]] [[853]] [[854]] [[855]] [[856]] [[857]] [[858]] [[859]] [[860]]
\n[[861]] [[862]] [[863]] [[864]] [[865]] [[866]] [[867]] [[868]] [[869]] [[870]]
\n[[871]] [[872]] [[873]] [[874]] [[875]] [[876]] [[877]] [[878]] [[879]] [[880]]
\n[[881]] [[882]] [[883]] [[884]] [[885]] [[886]] [[887]] [[888]] [[889]] [[890]]
\n[[891]] [[892]] [[893]] [[894]] [[895]] [[896]] [[897]] [[898]] [[899]] [[900]]
\n
\n| \n=== [[10. век]] ===\n[[901]] [[902]] [[903]] [[904]] [[905]] [[906]] [[907]] [[908]] [[909]] [[910]]
\n[[911]] [[912]] [[913]] [[914]] [[915]] [[916]] [[917]] [[918]] [[919]] [[920]]
\n[[921]] [[922]] [[923]] [[924]] [[925]] [[926]] [[927]] [[928]] [[929]] [[930]]
\n[[931]] [[932]] [[933]] [[934]] [[935]] [[936]] [[937]] [[938]] [[939]] [[940]]
\n[[941]] [[942]] [[943]] [[944]] [[945]] [[946]] [[947]] [[948]] [[949]] [[950]]
\n[[951]] [[952]] [[953]] [[954]] [[955]] [[956]] [[957]] [[958]] [[959]] [[960]]
\n[[961]] [[962]] [[963]] [[964]] [[965]] [[966]] [[967]] [[968]] [[969]] [[970]]
\n[[971]] [[972]] [[973]] [[974]] [[975]] [[976]] [[977]] [[978]] [[979]] [[980]]
\n[[981]] [[982]] [[983]] [[984]] [[985]] [[986]] [[987]] [[988]] [[989]] [[990]]
\n[[991]] [[992]] [[993]] [[994]] [[995]] [[996]] [[997]] [[998]] [[999]] [[1000]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[11. век]] ===\n[[1001]] [[1002]] [[1003]] [[1004]] [[1005]] [[1006]] [[1007]] [[1008]] [[1009]] [[1010]]
\n[[1011]] [[1012]] [[1013]] [[1014]] [[1015]] [[1016]] [[1017]] [[1018]] [[1019]] [[1020]]
\n[[1021]] [[1022]] [[1023]] [[1024]] [[1025]] [[1026]] [[1027]] [[1028]] [[1029]] [[1030]]
\n[[1031]] [[1032]] [[1033]] [[1034]] [[1035]] [[1036]] [[1037]] [[1038]] [[1039]] [[1040]]
\n[[1041]] [[1042]] [[1043]] [[1044]] [[1045]] [[1046]] [[1047]] [[1048]] [[1049]] [[1050]]
\n[[1051]] [[1052]] [[1053]] [[1054]] [[1055]] [[1056]] [[1057]] [[1058]] [[1059]] [[1060]]
\n[[1061]] [[1062]] [[1063]] [[1064]] [[1065]] [[1066]] [[1067]] [[1068]] [[1069]] [[1070]]
\n[[1071]] [[1072]] [[1073]] [[1074]] [[1075]] [[1076]] [[1077]] [[1078]] [[1079]] [[1080]]
\n[[1081]] [[1082]] [[1083]] [[1084]] [[1085]] [[1086]] [[1087]] [[1088]] [[1089]] [[1090]]
\n[[1091]] [[1092]] [[1093]] [[1094]] [[1095]] [[1096]] [[1097]] [[1098]] [[1099]] [[1100]]
\n
\n| \n=== [[12. век]] ===\n[[1101]] [[1102]] [[1103]] [[1104]] [[1105]] [[1106]] [[1107]] [[1108]] [[1109]] [[1110]]
\n[[1111]] [[1112]] [[1113]] [[1114]] [[1115]] [[1116]] [[1117]] [[1118]] [[1119]] [[1120]]
\n[[1121]] [[1122]] [[1123]] [[1124]] [[1125]] [[1126]] [[1127]] [[1128]] [[1129]] [[1130]]
\n[[1131]] [[1132]] [[1133]] [[1134]] [[1135]] [[1136]] [[1137]] [[1138]] [[1139]] [[1140]]
\n[[1141]] [[1142]] [[1143]] [[1144]] [[1145]] [[1146]] [[1147]] [[1148]] [[1149]] [[1150]]
\n[[1151]] [[1152]] [[1153]] [[1154]] [[1155]] [[1156]] [[1157]] [[1158]] [[1159]] [[1160]]
\n[[1161]] [[1162]] [[1163]] [[1164]] [[1165]] [[1166]] [[1167]] [[1168]] [[1169]] [[1170]]
\n[[1171]] [[1172]] [[1173]] [[1174]] [[1175]] [[1176]] [[1177]] [[1178]] [[1179]] [[1180]]
\n[[1181]] [[1182]] [[1183]] [[1184]] [[1185]] [[1186]] [[1187]] [[1188]] [[1189]] [[1190]]
\n[[1191]] [[1192]] [[1193]] [[1194]] [[1195]] [[1196]] [[1197]] [[1198]] [[1199]] [[1200]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[13. век]] ===\n[[1201]] [[1202]] [[1203]] [[1204]] [[1205]] [[1206]] [[1207]] [[1208]] [[1209]] [[1210]]
\n[[1211]] [[1212]] [[1213]] [[1214]] [[1215]] [[1216]] [[1217]] [[1218]] [[1219]] [[1220]]
\n[[1221]] [[1222]] [[1223]] [[1224]] [[1225]] [[1226]] [[1227]] [[1228]] [[1229]] [[1230]]
\n[[1231]] [[1232]] [[1233]] [[1234]] [[1235]] [[1236]] [[1237]] [[1238]] [[1239]] [[1240]]
\n[[1241]] [[1242]] [[1243]] [[1244]] [[1245]] [[1246]] [[1247]] [[1248]] [[1249]] [[1250]]
\n[[1251]] [[1252]] [[1253]] [[1254]] [[1255]] [[1256]] [[1257]] [[1258]] [[1259]] [[1260]]
\n[[1261]] [[1262]] [[1263]] [[1264]] [[1265]] [[1266]] [[1267]] [[1268]] [[1269]] [[1270]]
\n[[1271]] [[1272]] [[1273]] [[1274]] [[1275]] [[1276]] [[1277]] [[1278]] [[1279]] [[1280]]
\n[[1281]] [[1282]] [[1283]] [[1284]] [[1285]] [[1286]] [[1287]] [[1288]] [[1289]] [[1290]]
\n[[1291]] [[1292]] [[1293]] [[1294]] [[1295]] [[1296]] [[1297]] [[1298]] [[1299]] [[1300]]
\n
\n| \n=== [[14. век]] ===\n[[1301]] [[1302]] [[1303]] [[1304]] [[1305]] [[1306]] [[1307]] [[1308]] [[1309]] [[1310]]
\n[[1311]] [[1312]] [[1313]] [[1314]] [[1315]] [[1316]] [[1317]] [[1318]] [[1319]] [[1320]]
\n[[1321]] [[1322]] [[1323]] [[1324]] [[1325]] [[1326]] [[1327]] [[1328]] [[1329]] [[1330]]
\n[[1331]] [[1332]] [[1333]] [[1334]] [[1335]] [[1336]] [[1337]] [[1338]] [[1339]] [[1340]]
\n[[1341]] [[1342]] [[1343]] [[1344]] [[1345]] [[1346]] [[1347]] [[1348]] [[1349]] [[1350]]
\n[[1351]] [[1352]] [[1353]] [[1354]] [[1355]] [[1356]] [[1357]] [[1358]] [[1359]] [[1360]]
\n[[1361]] [[1362]] [[1363]] [[1364]] [[1365]] [[1366]] [[1367]] [[1368]] [[1369]] [[1370]]
\n[[1371]] [[1372]] [[1373]] [[1374]] [[1375]] [[1376]] [[1377]] [[1378]] [[1379]] [[1380]]
\n[[1381]] [[1382]] [[1383]] [[1384]] [[1385]] [[1386]] [[1387]] [[1388]] [[1389]] [[1390]]
\n[[1391]] [[1392]] [[1393]] [[1394]] [[1395]] [[1396]] [[1397]] [[1398]] [[1399]] [[1400]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[15. век]] ===\n[[1401]] [[1402]] [[1403]] [[1404]] [[1405]] [[1406]] [[1407]] [[1408]] [[1409]] [[1410]]
\n[[1411]] [[1412]] [[1413]] [[1414]] [[1415]] [[1416]] [[1417]] [[1418]] [[1419]] [[1420]]
\n[[1421]] [[1422]] [[1423]] [[1424]] [[1425]] [[1426]] [[1427]] [[1428]] [[1429]] [[1430]]
\n[[1431]] [[1432]] [[1433]] [[1434]] [[1435]] [[1436]] [[1437]] [[1438]] [[1439]] [[1440]]
\n[[1441]] [[1442]] [[1443]] [[1444]] [[1445]] [[1446]] [[1447]] [[1448]] [[1449]] [[1450]]
\n[[1451]] [[1452]] [[1453]] [[1454]] [[1455]] [[1456]] [[1457]] [[1458]] [[1459]] [[1460]]
\n[[1461]] [[1462]] [[1463]] [[1464]] [[1465]] [[1466]] [[1467]] [[1468]] [[1469]] [[1470]]
\n[[1471]] [[1472]] [[1473]] [[1474]] [[1475]] [[1476]] [[1477]] [[1478]] [[1479]] [[1480]]
\n[[1481]] [[1482]] [[1483]] [[1484]] [[1485]] [[1486]] [[1487]] [[1488]] [[1489]] [[1490]]
\n[[1491]] [[1492]] [[1493]] [[1494]] [[1495]] [[1496]] [[1497]] [[1498]] [[1499]] [[1500]]
\n
\n| \n=== [[16. век]] ===\n[[1501]] [[1502]] [[1503]] [[1504]] [[1505]] [[1506]] [[1507]] [[1508]] [[1509]] [[1510]]
\n[[1511]] [[1512]] [[1513]] [[1514]] [[1515]] [[1516]] [[1517]] [[1518]] [[1519]] [[1520]]
\n[[1521]] [[1522]] [[1523]] [[1524]] [[1525]] [[1526]] [[1527]] [[1528]] [[1529]] [[1530]]
\n[[1531]] [[1532]] [[1533]] [[1534]] [[1535]] [[1536]] [[1537]] [[1538]] [[1539]] [[1540]]
\n[[1541]] [[1542]] [[1543]] [[1544]] [[1545]] [[1546]] [[1547]] [[1548]] [[1549]] [[1550]]
\n[[1551]] [[1552]] [[1553]] [[1554]] [[1555]] [[1556]] [[1557]] [[1558]] [[1559]] [[1560]]
\n[[1561]] [[1562]] [[1563]] [[1564]] [[1565]] [[1566]] [[1567]] [[1568]] [[1569]] [[1570]]
\n[[1571]] [[1572]] [[1573]] [[1574]] [[1575]] [[1576]] [[1577]] [[1578]] [[1579]] [[1580]]
\n[[1581]] [[1582]] [[1583]] [[1584]] [[1585]] [[1586]] [[1587]] [[1588]] [[1589]] [[1590]]
\n[[1591]] [[1592]] [[1593]] [[1594]] [[1595]] [[1596]] [[1597]] [[1598]] [[1599]] [[1600]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[17. век]] ===\n[[1601]] [[1602]] [[1603]] [[1604]] [[1605]] [[1606]] [[1607]] [[1608]] [[1609]] [[1610]]
\n[[1611]] [[1612]] [[1613]] [[1614]] [[1615]] [[1616]] [[1617]] [[1618]] [[1619]] [[1620]]
\n[[1621]] [[1622]] [[1623]] [[1624]] [[1625]] [[1626]] [[1627]] [[1628]] [[1629]] [[1630]]
\n[[1631]] [[1632]] [[1633]] [[1634]] [[1635]] [[1636]] [[1637]] [[1638]] [[1639]] [[1640]]
\n[[1641]] [[1642]] [[1643]] [[1644]] [[1645]] [[1646]] [[1647]] [[1648]] [[1649]] [[1650]]
\n[[1651]] [[1652]] [[1653]] [[1654]] [[1655]] [[1656]] [[1657]] [[1658]] [[1659]] [[1660]]
\n[[1661]] [[1662]] [[1663]] [[1664]] [[1665]] [[1666]] [[1667]] [[1668]] [[1669]] [[1670]]
\n[[1671]] [[1672]] [[1673]] [[1674]] [[1675]] [[1676]] [[1677]] [[1678]] [[1679]] [[1680]]
\n[[1681]] [[1682]] [[1683]] [[1684]] [[1685]] [[1686]] [[1687]] [[1688]] [[1689]] [[1690]]
\n[[1691]] [[1692]] [[1693]] [[1694]] [[1695]] [[1696]] [[1697]] [[1698]] [[1699]] [[1700]]
\n
\n| \n=== [[18. век]] ===\n[[1701]] [[1702]] [[1703]] [[1704]] [[1705]] [[1706]] [[1707]] [[1708]] [[1709]] [[1710]]
\n[[1711]] [[1712]] [[1713]] [[1714]] [[1715]] [[1716]] [[1717]] [[1718]] [[1719]] [[1720]]
\n[[1721]] [[1722]] [[1723]] [[1724]] [[1725]] [[1726]] [[1727]] [[1728]] [[1729]] [[1730]]
\n[[1731]] [[1732]] [[1733]] [[1734]] [[1735]] [[1736]] [[1737]] [[1738]] [[1739]] [[1740]]
\n[[1741]] [[1742]] [[1743]] [[1744]] [[1745]] [[1746]] [[1747]] [[1748]] [[1749]] [[1750]]
\n[[1751]] [[1752]] [[1753]] [[1754]] [[1755]] [[1756]] [[1757]] [[1758]] [[1759]] [[1760]]
\n[[1761]] [[1762]] [[1763]] [[1764]] [[1765]] [[1766]] [[1767]] [[1768]] [[1769]] [[1770]]
\n[[1771]] [[1772]] [[1773]] [[1774]] [[1775]] [[1776]] [[1777]] [[1778]] [[1779]] [[1780]]
\n[[1781]] [[1782]] [[1783]] [[1784]] [[1785]] [[1786]] [[1787]] [[1788]] [[1789]] [[1790]]
\n[[1791]] [[1792]] [[1793]] [[1794]] [[1795]] [[1796]] [[1797]] [[1798]] [[1799]] [[1800]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[19. век]] ===\n[[1801]] [[1802]] [[1803]] [[1804]] [[1805]] [[1806]] [[1807]] [[1808]] [[1809]] [[1810]]
\n[[1811]] [[1812]] [[1813]] [[1814]] [[1815]] [[1816]] [[1817]] [[1818]] [[1819]] [[1820]]
\n[[1821]] [[1822]] [[1823]] [[1824]] [[1825]] [[1826]] [[1827]] [[1828]] [[1829]] [[1830]]
\n[[1831]] [[1832]] [[1833]] [[1834]] [[1835]] [[1836]] [[1837]] [[1838]] [[1839]] [[1840]]
\n[[1841]] [[1842]] [[1843]] [[1844]] [[1845]] [[1846]] [[1847]] [[1848]] [[1849]] [[1850]]
\n[[1851]] [[1852]] [[1853]] [[1854]] [[1855]] [[1856]] [[1857]] [[1858]] [[1859]] [[1860]]
\n[[1861]] [[1862]] [[1863]] [[1864]] [[1865]] [[1866]] [[1867]] [[1868]] [[1869]] [[1870]]
\n[[1871]] [[1872]] [[1873]] [[1874]] [[1875]] [[1876]] [[1877]] [[1878]] [[1879]] [[1880]]
\n[[1881]] [[1882]] [[1883]] [[1884]] [[1885]] [[1886]] [[1887]] [[1888]] [[1889]] [[1890]]
\n[[1891]] [[1892]] [[1893]] [[1894]] [[1895]] [[1896]] [[1897]] [[1898]] [[1899]] [[1900]]
\n
\n| \n=== [[20. век]] ===\n[[1901]] [[1902]] [[1903]] [[1904]] [[1905]] [[1906]] [[1907]] [[1908]] [[1909]] [[1910]]
\n[[1911]] [[1912]] [[1913]] [[1914]] [[1915]] [[1916]] [[1917]] [[1918]] [[1919]] [[1920]]
\n[[1921]] [[1922]] [[1923]] [[1924]] [[1925]] [[1926]] [[1927]] [[1928]] [[1929]] [[1930]]
\n[[1931]] [[1932]] [[1933]] [[1934]] [[1935]] [[1936]] [[1937]] [[1938]] [[1939]] [[1940]]
\n[[1941]] [[1942]] [[1943]] [[1944]] [[1945]] [[1946]] [[1947]] [[1948]] [[1949]] [[1950]]
\n[[1951]] [[1952]] [[1953]] [[1954]] [[1955]] [[1956]] [[1957]] [[1958]] [[1959]] [[1960]]
\n[[1961]] [[1962]] [[1963]] [[1964]] [[1965]] [[1966]] [[1967]] [[1968]] [[1969]] [[1970]]
\n[[1971]] [[1972]] [[1973]] [[1974]] [[1975]] [[1976]] [[1977]] [[1978]] [[1979]] [[1980]]
\n[[1981]] [[1982]] [[1983]] [[1984]] [[1985]] [[1986]] [[1987]] [[1988]] [[1989]] [[1990]]
\n[[1991]] [[1992]] [[1993]] [[1994]] [[1995]] [[1996]] [[1997]] [[1998]] [[1999]] [[2000]]
\n
\n|----- bgcolor=\"#FFFFDD\" align=\"center\"\n| \n=== [[21. век]] ===\n[[2001]] [[2002]] [[2003]] [[2004]] [[2005]] [[2006]] [[2007]] [[2008]] [[2009]] [[2010]]
\n[[2011]] [[2012]] [[2013]] [[2014]] [[2015]] [[2016]] [[2017]] [[2018]] [[2019]] [[2020]]
\n[[2021]] [[2022]] [[2023]] [[2024]] [[2025]] [[2026]] [[2027]] [[2028]] [[2029]] [[2030]]
\n[[2031]] [[2032]] [[2033]] [[2034]] [[2035]] [[2036]] [[2037]] [[2038]] [[2039]] [[2040]]
\n[[2041]] [[2042]] [[2043]] [[2044]] [[2045]] [[2046]] [[2047]] [[2048]] [[2049]] [[2050]]
\n[[2051]] [[2052]] [[2053]] [[2054]] [[2055]] [[2056]] [[2057]] [[2058]] [[2059]] [[2060]]
\n[[2061]] [[2062]] [[2063]] [[2064]] [[2065]] [[2066]] [[2067]] [[2068]] [[2069]] [[2070]]
\n[[2071]] [[2072]] [[2073]] [[2074]] [[2075]] [[2076]] [[2077]] [[2078]] [[2079]] [[2080]]
\n[[2081]] [[2082]] [[2083]] [[2084]] [[2085]] [[2086]] [[2087]] [[2088]] [[2089]] [[2090]]
\n[[2091]] [[2092]] [[2093]] [[2094]] [[2095]] [[2096]] [[2097]] [[2098]] [[2099]] [[2100]]
\n
\n| \n=== [[22. век]] ===\n[[2101]] [[2102]] [[2103]] [[2104]] [[2105]] [[2106]] [[2107]] [[2108]] [[2109]] [[2110]]
\n[[2111]] [[2112]] [[2113]] [[2114]] [[2115]] [[2116]] [[2117]] [[2118]] [[2119]] [[2120]]
\n[[2121]] [[2122]] [[2123]] [[2124]] [[2125]] [[2126]] [[2127]] [[2128]] [[2129]] [[2130]]
\n[[2131]] [[2132]] [[2133]] [[2134]] [[2135]] [[2136]] [[2137]] [[2138]] [[2139]] [[2140]]
\n[[2141]] [[2142]] [[2143]] [[2144]] [[2145]] [[2146]] [[2147]] [[2148]] [[2149]] [[2150]]
\n[[2151]] [[2152]] [[2153]] [[2154]] [[2155]] [[2156]] [[2157]] [[2158]] [[2159]] [[2160]]
\n[[2161]] [[2162]] [[2163]] [[2164]] [[2165]] [[2166]] [[2167]] [[2168]] [[2169]] [[2170]]
\n[[2171]] [[2172]] [[2173]] [[2174]] [[2175]] [[2176]] [[2177]] [[2178]] [[2179]] [[2180]]
\n[[2181]] [[2182]] [[2183]] [[2184]] [[2185]] [[2186]] [[2187]] [[2188]] [[2189]] [[2190]]
\n[[2191]] [[2192]] [[2193]] [[2194]] [[2195]] [[2196]] [[2197]] [[2198]] [[2199]] [[2200]]
\n
\n|}\n\n\n\n[[be:Стагодзьдзі]]\n[[cs:Století]]\n[[da:Århundreder]]\n[[de:Jahresübersicht]]\n[[en:Centuries]]\n[[es:Siglo]]\n[[eo:Jarcentoj]]\n[[fa:سده‌های میلادی]]\n[[fr:Chronologie de notre ère]]\n[[fy:Ieuskema]]\n[[gl:Século]]\n[[hr:Popis godina]]\n[[hu:Évszázad]]\n[[nl:Eeuwen]]\n[[ja:年表]]\n[[lt:Amžius]]\n[[pl:Kalendarium]]\n[[pt:Século]]\n[[ro:Milenii]]\n[[ru:Хронологическая Таблица]]\n[[sl:stoletja]]\n[[tl:Dantaon]]\n[[fi:Vuosisadat]]\n[[sv:Sekel]]\n[[uk:Історична вісь]]\n[[zh:世纪]]\n[[simple:Centuries]]','interwiki',170,'Покрајац','20050301181017','',0,0,0,0,0.665810754367,'79949698818982','20050301181017'); INSERT INTO cur VALUES (1088,0,'2004','
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]] | \'\'\'[[2000е]]\'\'\' | [[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]]
\n[[1999]] | [[2000]] | [[2001]] | [[2002]] | [[2003]] | \'\'\'2004\'\'\' | [[2005]] | [[2006]] | [[2007]] | [[2008]] | [[2009]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| [[слика:Буш.jpg]] {{2004-11-2-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2004-11-2-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[слика:logos.jpg]] {{2004-12-19-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2004-12-19-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[23. јануар]] - [[Хелмут Њутон]], немачки фотограф (*[[1920]])\n* [[14. фебруар]] - [[Марко Пантани]], италијански бициклиста (*[[1970]])\n* [[26. фебруар]] - [[Борис Трајковски]], македонски председник (*[[1956]])\n* [[28. март]] - [[Петер Устинов]], британски глумац (*[[1921]])\n* [[1. мај]] - [[Лојзе Ковачич]], словенски писац и педагога (*[[1928]])\n* [[5. јун]] - [[Роналд Реган]], председник [[Сједињене Америчке Државе]] (*[[1911]])\n* [[1. јул]] - [[Марлон Брандо]], амерички глумац (*[[1924]])\n* [[10. октобар]] - [[Кристофер Рив]], амерички глумац (*[[1952]])\n* [[2. новембар]] - [[Тео ван Гох]], холанђански редитељ, убијен (*[[1957]])\n* [[11. новембар]] - [[Јасер Арафат]], палестински политичар (*[[1929]])\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - [[Давид Грос]], [[Давид Полицер]] и [[Френк Вилчек]]\n* [[Хемија]] - [[Ерон Сиченовер]], [[Аврам Хершко]] и [[Ервин Рос]]\n* [[Медицина]] - [[Пичард Аксел]] и [[Линда Б. Бук]] \n* [[Књижевност]] - [[Елфриде Јелинек]]\n* [[Мир]] - [[Вангари Мута Матхај]]\n* [[Економија]] - [[Фин Е. Кидленд]] и [[Едвард Ц. Прескот]]\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:2004]]\n[[bg:2004]]\n[[bs:2004]]\n[[ca:2004]]\n[[cy:2004]]\n[[da:2004]]\n[[de:2004]]\n[[et:2004]]\n[[el:2004]]\n[[en:2004]]\n[[es:2004]]\n[[eo:2004]]\n[[eu:2004]]\n[[fi:2004]]\n[[fr:2004]]\n[[fy:2004]]\n[[he:2004]]\n[[hr:2004]]\n[[hu:2004]]\n[[it:2004]]\n[[ia:2004]]\n[[ja:2004年]]\n[[ko:2004년]]\n[[la:2004]]\n[[mk:2004]]\n[[nl:2004]]\n[[no:2004]]\n[[pl:2004]]\n[[pt:2004]]\n[[ro:2004]]\n[[ru:2004]]\n[[simple:2004]]\n[[sl:2004]]\n[[sv:2004]]\n[[zh:2004年]]','/* Догађаји */',351,'Горан Анђелковић','20050311184655','',0,0,0,0,0.88470007986,'79949688815344','20050311185039'); INSERT INTO cur VALUES (1089,0,'2002','
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]] | \'\'\'[[2000е]]\'\'\' | [[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]]
\n[[1997]] | [[1998]] | [[1999]] | [[2000]] | [[2001]] | \'\'\'2002\'\'\' | [[2003]] | [[2004]] | [[2005]] | [[2006]] | [[2007]]\n
\n\n\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{2002-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2002-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2002-01-07-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2002-01-07-2|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2002-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 2002-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2002-01-31-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 2002-01-31-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n*Усвојена Уставна повеља државне заједнице [[Србија]] и [[Црна Гора]].\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n* \n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - [[Рејмонд Дајвис Јр.]], [[Масатоши Кошиба]] и [[Рикардо Ђиакони]]\n* [[Хемија]] - [[Џон Б. Фен]] и [[Курт Витрих]]\n* [[Медицина]] - [[Сиднеј Бренер]], [[Х. Роберт Хорвиц]] и [[Џон Е. Салстон]]\n* [[Књижевност]] - [[Имре Картеш]]\n* [[Мир]] - [[Џими Картер]]\n* [[Економија]] - [[Данијел Канеман]] и [[Вернон Л. Смит]]\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n\n[[af:2002]]\n[[bg:2002]]\n[[bs:2002]]\n[[ca:2002]]\n[[cy:2002]]\n[[da:2002]]\n[[de:2002]]\n[[et:2002]]\n[[el:2002]]\n[[en:2002]]\n[[es:2002]]\n[[eo:2002]]\n[[eu:2002]]\n[[fi:2002]]\n[[fr:2002]]\n[[fy:2002]]\n[[he:2002]]\n[[hr:2002]]\n[[hu:2002]]\n[[it:2002]]\n[[ia:2002]]\n[[ja:2002年]]\n[[ko:2002년]]\n[[la:2002]]\n[[mk:2002]]\n[[nl:2002]]\n[[no:2002]]\n[[pl:2002]]\n[[pt:2002]]\n[[ro:2002]]\n[[ru:2002]]\n[[simple:2002]]\n[[sl:2002]]\n[[sv:2002]]\n[[zh:2002年]]','/* Догађаји */',124,'Милош','20050111070511','',0,0,0,0,0.501417636174,'79949888929488','20050111070511'); INSERT INTO cur VALUES (1090,0,'2001','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]] | \'\'\'[[2000е]]\'\'\' | [[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]]
\n[[1996]] | [[1997]] | [[1998]] | [[1999]] | [[2000]] | \'\'\'2001\'\'\' | [[2002]] | [[2003]] | [[2004]] | [[2005]] | [[2006]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Укинут спољни зид санкција [[СР Југославији]]. \n*Србија добила прву демократску владу.\n*[[Слободан Милошевић]] изручен [[Трибуналу у Хагу]].\n*[[14. јул|14. јула]] Влада [[Србија|Србије]] је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране [[Перућац]], где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] на једној и [[НАТО]] пакта и побуњених [[Албанци|Албанаца]] са простора [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] на другој страни.\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{2001-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 2001-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:2001]]\n[[bg:2001]]\n[[bs:2001]]\n[[ca:2001]]\n[[cy:2001]]\n[[da:2001]]\n[[de:2001]]\n[[et:2001]]\n[[el:2001]]\n[[en:2001]]\n[[es:2001]]\n[[eo:2001]]\n[[eu:2001]]\n[[fi:2001]]\n[[fr:2001]]\n[[fy:2001]]\n[[he:2001]]\n[[hr:2001]]\n[[hu:2001]]\n[[it:2001]]\n[[ia:2001]]\n[[ja:2001年]]\n[[ko:2001년]]\n[[la:2001]]\n[[mk:2001]]\n[[nl:2001]]\n[[no:2001]]\n[[pl:2001]]\n[[pt:2001]]\n[[ro:2001]]\n[[ru:2001]]\n[[simple:2001]]\n[[sl:2001]]\n[[sv:2001]]\n[[zh:2001年]]','',124,'Милош','20050111071417','',0,0,0,0,0.136998485372,'79949888928582','20050225003744'); INSERT INTO cur VALUES (1091,0,'2000','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]] | \'\'\'[[2000е]]\'\'\' | [[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]]
\n[[1995]] | [[1996]] | [[1997]] | [[1998]] | [[1999]] | \'\'\'2000\'\'\' | [[2001]] | [[2002]] | [[2003]] | [[2004]] | [[2005]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n*После избора и грађанских протеста [[Србија]] се ослобађа диктатуре [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]].\n*[[14. јул|14. јула]] 25 година по завршетку [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] [[Сједињене Америчке Државе]] и [[Вијетнам]] склопили трговински споразум, који је [[Вијетнам|Вијетнаму]] отворио врата [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]].\n*[[14. јул|14. јула]] суд у [[Мајами|Мајамију]] донео пресуду по коме највеће [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са [[Флорида|Флориде]] због угрожавања здравља.\n\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{2000-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2000-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{2000-01-30-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2000-01-30-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|92000]]\n\n[[af:2000]]\n[[bg:2000]]\n[[bs:2000]]\n[[ca:2000]]\n[[cy:2000]]\n[[da:2000]]\n[[de:2000]]\n[[et:2000]]\n[[el:2000]]\n[[en:2000]]\n[[es:2000]]\n[[eo:2000]]\n[[eu:2000]]\n[[fi:2000]]\n[[fr:2000]]\n[[fy:2000]]\n[[he:2000]]\n[[hr:2000]]\n[[hu:2000]]\n[[it:2000]]\n[[ia:2000]]\n[[ja:2000年]]\n[[ko:2000년]]\n[[la:2000]]\n[[mk:2000]]\n[[nl:2000]]\n[[no:2000]]\n[[pl:2000]]\n[[pt:2000]]\n[[ro:2000]]\n[[ru:2000]]\n[[simple:2000]]\n[[sl:2000]]\n[[sv:2000]]\n[[zh:2000年]]','',17,'Bonzo','20050112182525','',0,0,0,0,0.142895781036,'79949887817474','20050126095435'); INSERT INTO cur VALUES (1092,0,'1998','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'[[1990е]]\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1993]] | [[1994]] | [[1995]] | [[1996]] | [[1997]] | \'\'\'1998\'\'\' | [[1999]] | [[2000]] | [[2001]] | [[2002]] | [[2003]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1998-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1998-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Несреће==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1998-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1998-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Рођења==\n* \n\n==Смрти==\n*[[14. јул|14. јула]] умро је [[Ричард Мекдоналд]], оснивач највећег ланца ресторана у свету, \"[[МекДоналдс]]\".\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|91998]]\n\n[[af:1998]]\n[[bg:1998]]\n[[bs:1998]]\n[[ca:1998]]\n[[cy:1998]]\n[[da:1998]]\n[[de:1998]]\n[[et:1998]]\n[[el:1998]]\n[[en:1998]]\n[[es:1998]]\n[[eo:1998]]\n[[eu:1998]]\n[[fi:1998]]\n[[fr:1998]]\n[[fy:1998]]\n[[he:1998]]\n[[hr:1998]]\n[[hu:1998]]\n[[it:1998]]\n[[ia:1998]]\n[[ja:1998年]]\n[[ko:1998년]]\n[[la:1998]]\n[[mk:1998]]\n[[nl:1998]]\n[[no:1998]]\n[[pl:1998]]\n[[pt:1998]]\n[[ro:1998]]\n[[ru:1998]]\n[[simple:1998]]\n[[sl:1998]]\n[[sv:1998]]\n[[zh:1998年]]','/* Догађаји */',124,'Милош','20050111070459','',1,0,0,0,0.969100867849,'79949888929540','20050111070459'); INSERT INTO cur VALUES (1093,0,'1997','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | [[20. век]] | [[21. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'[[1990е]]\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1992]] | [[1993]] | [[1994]] | [[1995]] | [[1996]] | \'\'\'1997\'\'\' | [[1998]] | [[1999]] | [[2000]] | [[2001]] | [[2002]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1997-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1997-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n*[[14. јул|14. јула]] [[Хашки трибунал]] осудио [[Босна и Херцеговина|босанског]] [[Срби|Србина]] [[Душан Тадић|Душана Тадића]] на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу [[Босна и Херцеговина|босанских]] [[муслимани|муслимана]] на подручју [[Приједор|Приједора]], у северозападној [[Босна|Босни]].\n*[[Београд]],после пола века, прва некомунистичка градска власт.\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1997-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1997-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|91997]]\n\n[[af:1997]]\n[[bg:1997]]\n[[bs:1997]]\n[[ca:1997]]\n[[cy:1997]]\n[[da:1997]]\n[[de:1997]]\n[[et:1997]]\n[[el:1997]]\n[[en:1997]]\n[[es:1997]]\n[[eo:1997]]\n[[eu:1997]]\n[[fi:1997]]\n[[fr:1997]]\n[[fy:1997]]\n[[he:1997]]\n[[hr:1997]]\n[[hu:1997]]\n[[it:1997]]\n[[ia:1997]]\n[[ja:1997年]]\n[[ko:1997년]]\n[[la:1997]]\n[[mk:1997]]\n[[nl:1997]]\n[[no:1997]]\n[[pl:1997]]\n[[pt:1997]]\n[[ro:1997]]\n[[ru:1997]]\n[[simple:1997]]\n[[sl:1997]]\n[[sv:1997]]\n[[zh:1997年]]','',124,'Милош','20050111071354','',0,0,0,0,0.016363098294,'79949888928645','20050111071354'); INSERT INTO cur VALUES (1094,0,'1994','
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'[[1990е]]\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1989]] | [[1990]] | [[1991]] | [[1992]] | [[1993]] | \'\'\'1994\'\'\' | [[1995]] | [[1996]] | [[1997]] | [[1998]] | [[1999]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n\n*Уведен нови, конвертибилни динар.\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1994-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1994-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - [[Јасер Арафат]]\n* [[Економија]] -\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|91994]]\n\n[[af:1994]]\n[[bg:1994]]\n[[bs:1994]]\n[[ca:1994]]\n[[cy:1994]]\n[[da:1994]]\n[[de:1994]]\n[[et:1994]]\n[[el:1994]]\n[[en:1994]]\n[[es:1994]]\n[[eo:1994]]\n[[eu:1994]]\n[[fi:1994]]\n[[fr:1994]]\n[[fy:1994]]\n[[he:1994]]\n[[hr:1994]]\n[[hu:1994]]\n[[it:1994]]\n[[ia:1994]]\n[[ja:1994年]]\n[[ko:1994년]]\n[[la:1994]]\n[[mk:1994]]\n[[nl:1994]]\n[[no:1994]]\n[[pl:1994]]\n[[pt:1994]]\n[[ro:1994]]\n[[ru:1994]]\n[[simple:1994]]\n[[sl:1994]]\n[[sv:1994]]\n[[zh:1994年]]','',124,'Милош','20050111071225','',0,0,0,0,0.518143728151,'79949888928774','20050111071225'); INSERT INTO cur VALUES (1095,0,'1993','
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'[[1990е]]\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1988]] | [[1989]] | [[1990]] | [[1991]] | [[1992]] | \'\'\'1993\'\'\' | [[1994]] | [[1995]] | [[1996]] | [[1997]] | [[1998]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n\n*Највећа хиперинфлација у [[историји човечанства]] довела многе Београђане на ивицу опстанка.\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[11. фебруар|11. фебруара]] - [[Десанка Максимовић]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|91993]]\n\n[[af:1993]]\n[[bg:1993]]\n[[bs:1993]]\n[[ca:1993]]\n[[cy:1993]]\n[[da:1993]]\n[[de:1993]]\n[[et:1993]]\n[[el:1993]]\n[[en:1993]]\n[[es:1993]]\n[[eo:1993]]\n[[eu:1993]]\n[[fi:1993]]\n[[fr:1993]]\n[[fy:1993]]\n[[he:1993]]\n[[hr:1993]]\n[[hu:1993]]\n[[it:1993]]\n[[ia:1993]]\n[[ja:1993年]]\n[[ko:1993년]]\n[[la:1993]]\n[[mk:1993]]\n[[nl:1993]]\n[[no:1993]]\n[[pl:1993]]\n[[pt:1993]]\n[[ro:1993]]\n[[ru:1993]]\n[[simple:1993]]\n[[sl:1993]]\n[[sv:1993]]\n[[zh:1993年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128092900','',0,0,0,0,0.571041063206,'79958871907099','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (1096,0,'1992','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'[[1990е]]\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1987]] | [[1988]] | [[1989]] | [[1990]] | [[1991]] | \'\'\'1992\'\'\' | [[1993]] | [[1994]] | [[1995]] | [[1996]] | [[1997]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1992-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1992-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1992-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1992-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[Словенија]] и [[Хрватска]] постају самосталне државе, чиме почиње [[распад СФРЈ]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] бизнисмен [[Србија|српског]] порекла, [[Милан Панић]], постао први премијер [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]].\n*Проглашена [[СР Југославија|Савезна Република Југославија]].\n*[[Савет безбедности Уједињених нација]] уводи економске санкције према [[СР Југославија|СР Југославији]].\n\n==Рођења==\n* \n\n==Смрти==\n*[[6. мај|6. маја]] умрла [[Марлене Дитрих]], [[Немачка|немачка]] глумица (*19хх)\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - [[Џорџ Чарпак]]\n* [[Хемија]] - [[Рудолф А. Маркус]]\n* [[Медицина]] - [[Едмонд Х. Фишер]] и [[Едвин Г. Кребс]]\n* [[Књижевност]] - [[Дарек Валкот]]\n* [[Мир]] - [[Ригоберта Менчу Тум]]\n* [[Економија]] - [[Гери Бекер]]\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|91992]]\n\n[[af:1992]]\n[[bg:1992]]\n[[bs:1992]]\n[[ca:1992]]\n[[cy:1992]]\n[[da:1992]]\n[[de:1992]]\n[[et:1992]]\n[[el:1992]]\n[[en:1992]]\n[[es:1992]]\n[[eo:1992]]\n[[eu:1992]]\n[[fi:1992]]\n[[fr:1992]]\n[[fy:1992]]\n[[he:1992]]\n[[hr:1992]]\n[[hu:1992]]\n[[it:1992]]\n[[ia:1992]]\n[[ja:1992年]]\n[[ko:1992년]]\n[[la:1992]]\n[[mk:1992]]\n[[nl:1992]]\n[[no:1992]]\n[[pl:1992]]\n[[pt:1992]]\n[[ro:1992]]\n[[ru:1992]]\n[[simple:1992]]\n[[sl:1992]]\n[[sv:1992]]\n[[zh:1992年]]','',17,'Bonzo','20050112175924','',0,0,0,0,0.037403677608,'79949887824075','20050315200713'); INSERT INTO cur VALUES (1097,0,'21._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[20. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'21. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[22. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2000е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2010е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2020е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2030е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2040е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2050е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2060е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2070е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2080е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2090е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2001]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2010]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2011]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2020]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2021]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2030]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2031]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2040]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2041]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2050]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2051]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2060]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2061]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2070]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2071]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2080]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2081]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2090]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2091]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2100]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'21. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2001]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[2100]].\n\n==Друштво и политика==\n* [[11. септембар|11. септембра]] [[2001]]. године велики терористички напад у Њујорку (САД).\n\n==Економија==\n* Увод [[Евро|Евра]] [[2002]]. \n* [[Глобализација]]\n* Проширење [[Европска Унија|Европске Уније]]\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:21st century]]','Враћено на последњу измену од корисника Милош',108,'Djordjes','20050104082346','',0,0,1,0,0.899572690436,'79949895917653','20050311074210'); INSERT INTO cur VALUES (1098,6,'Fagotto.jpg','фагот\n\n\n[[en:Image:FagotBlack.jpg]]','Image:FagotBlack.jpg',0,'218.179.24.65','20040816115828','',0,0,0,0,0.317958548961169,'79959183884171','20050110141811'); INSERT INTO cur VALUES (1099,6,'Contrafagotto.jpg','контрафагот\n\n\n[[en:Image:ContrabassoonBlack.jpg]]','[[en:Image:ContrabassoonBlack.jpg]]',0,'218.179.24.65','20040816114612','',0,0,0,0,0.951987144492555,'79959183885387','20050110143858'); INSERT INTO cur VALUES (1100,0,'20._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[19. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'20. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[21. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'20. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1901]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2000]].\n\n==Друштво и политика==\n* [[Први светски рат]] ([[1914]]-[[1918]])\n* [[социјализам|Социјалистичка]] и [[комунизам|комунистичка]] [[револуција]] у [[Европа|Европи]] и [[Азија|Азији]].\n* [[Други светски рат]] ([[1939]]-[[1945]])\n* [[Хладни рат]] ([[1945]]-[[1991]])\n** [[Рат у Кореји]]\n** [[Криза на Куби]] ([[1962]])\n** [[Рат у Вијетнаму]] ([[1964]]-[[1975]])\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n* [[рачунарски чип]]\n* структура [[ДНК]] ланца\n* [[авион]]\n* [[генетски инжењеринг]]\n* [[Интернет]]\n* [[телевизија]]\n* [[мобилни телефон]]\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* [[џез]]\n* [[рок]]\n* [[поп]]\n* [[реп]]\n* [[хип-хоп]]\n* [[техно]]\n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*[[Конрад Аденауер]]\n*[[Јосип Броз Тито]]\n*[[Вили Брант]]\n*[[Фидел Кастро]]\n*[[Винстон Черчил]]\n*[[Махатма Ганди]] \n*[[Михаил Горбачов]]\n*[[Адолф Хитлер]]\n*[[Мао Цетунг]]\n*[[Роналд Реган]]\n*[[Јосеф Стаљин]]\n*[[Маргрет Течер]]\n\n===Научници и проналазачи===\n* [[Алберт Ајнштајн]]\n* [[Макс Планк]]\n* [[Ноам Чомски]]\n\n===Уметници===\n\n====Писци====\n* [[Ернест Хемингвеј]]\n* [[Херман Хесе]]\n* [[Франц Кафка]]\n* [[Томас Ман]]\n\n====Композиротир и музичари====\n* [[Рудолф Бручи]]\n* [[Петар Коњовић]]\n* [[Густав Малер]]\n* [[Светомир Настасијевић]]\n* [[Микис Теодоракис]]\n* [[Рихард Штраус]]\n\n====Сликари====\n* [[Пабло Пикасо]]\n* [[Енди Ворхол]]\n* [[Салвадор Дали]]\n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* [[The Beatles|Beatles]]\n* [[Rolling Stones]]\n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:20th century]]','/* Композиротир и музичари */',49,'Zorba','20050219152418','',0,0,1,0,0.746443407958,'79949780847581','20050315200713'); INSERT INTO cur VALUES (1101,6,'Sax_-_Tenor.jpg','тенор саксофон','тенор саксофон',49,'Zorba','20040309213605','',0,0,0,1,0.806060106312912,'79959690786394','20050110143635'); INSERT INTO cur VALUES (1102,6,'Sax_-_Sopran.jpg','сопран саксофон','сопран саксофон',49,'Zorba','20040309214024','',0,0,0,1,0.174339128820541,'79959690785975','20040309214024'); INSERT INTO cur VALUES (1103,6,'Sax_-_baritone.jpg','баритон саксофон','баритон саксофон',49,'Zorba','20040309214207','',0,0,0,1,0.453515355897616,'79959690785792','20040309222843'); INSERT INTO cur VALUES (1104,6,'Obim_-_Fagotto.jpg','обим звучности фагота','обим звучности фагота',49,'Zorba','20040309214331','',0,0,0,1,0.744559423760101,'79959690785668','20050110141811'); INSERT INTO cur VALUES (1105,6,'Obim_-_Contrafagotto.jpg','обим звучности контрафагота','обим звучности контрафагота',49,'Zorba','20040309214456','',0,0,0,1,0.3622510818413,'79959690785543','20050110143858'); INSERT INTO cur VALUES (1106,6,'Obim_-_Saxofono.jpg','обим звучности саксофона','обим звучности саксофона',49,'Zorba','20040309214613','',0,0,0,1,0.577577168659845,'79959690785386','20050110143635'); INSERT INTO cur VALUES (1107,0,'Дрвени_дувачки_инструменти','\'\'[[Италијански језик|ит]].\'\' \'\'\'Legni\'\'\'
\n\'\'[[Немачки језик|нем]].\'\' \'\'\'Holzblater\'\'\'
\n\'\'[[Француски језик|фр]].\'\' \'\'\'instrument à vent de bois\'\'\'
\n\'\'[[Енглески језик|ен]].\'\' \'\'\'Wood-winds\'\'\'
\n\'\'[[Руски језик|рус]].\'\' \'\'\'духовые инструменты\'\'\'\n\nГрупа музичких инструмената (познати и као аерофони инструменти од \'\'[[Грчки језик|гр]].\'\' \'\'\'αερο\'\'\' \'\'ваздух\'\' и \'\'\'φονος\'\'\' \'\'звук\'\') код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа свирача. Струјање ваздуха покреће на треперење [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичке]] направљене од трске. Они се, иако се данас граде и од дрвета и од метала или комбинације ова два, називају \'\'дрвеним\'\' јер сви (осим [[саксофон|саксофона]]) потичу од чисто дрвених инструмената. Данас, главни представници ове групе инструмената, који се срећу у класичној музици су:\n\n*[[флаута|пиколо флаута]] (\'\'Piccolo Flauto – Picc..\'\')\n*[[флаута]] (\'\'Flauto – Fl.\'\')\n*[[обоа]] (\'\'Oboa – Ob.\'\')\n*[[енглески рог]] (\'\'Corno inglese – C.i.\'\')\n*[[кларинет]] (\'\'Clarinetto – Cl.\'\')\n*[[бас кларинет]] (\'\'Clarinetto Basso – Cl.B.\'\')\n*[[саксофон]] (\'\'Saxofono – Sax.\'\')\n*[[фагот]] (\'\'Fagotto – Fg.\'\')\n*[[контрафагот]] (\'\'Contrafagotto – Cfg.\'\')\n\nУлога дрвених дувачких инструмената у оркестру је разнолика. Иако у техничком и изражајном погледу немају толико широки распон различитих могућности као [[гудачки инструменти]], ипак се појединачни инструменти, поред карактеристилних боја, одликују и великом покретљивошћу, а и читав велики звучни фонд оркестра у свим регистрима покривен тоновима произведеним на дрвеним дувачима. Могуће их је стога применити у сваком моменту за сваку мелодијску линију у било ком регистру. Ипак, имају, као и [[лимени дувачки инструменти|лимени дувачи]] један велики недостатак, а то је физичка ограниченост људским дахом. \n\nБројни састав дрвених дувача у оркестру зависи од величине оркестра и захтева композитора. Обично се сматра да је у камерним или манјим оркестрима потребан и пожељан \'\'\'[[једноструки састав]]\'\'\', односно по један представник основне регистарске варијанте:\n\n*\'\'\'[[једноструки састав]]\'\'\'\n**1 [[флаута]] (\'\'Fl.\'\')\n**1 [[обоа]] (\'\'Ob.\'\')\n**1 [[кларинет]] (\'\'Cl.\'\')\n**1 [[фагот]] (\'\'Fg.\'\')\n\nУ већим оркестрима, разликују се следећи састави:\n\n*\'\'\'[[двојни састав]]\'\'\'\n**2 Fl.\n**2 Ob.\n**2 Cl.\n**2 Fg. \n(каткад се у овом саставу може предвидети да извођач II [[флаута|флауте]] свира и [[флаута|пиколо флауту]] (означава се са \'\'II Fl. muta in Picc.\'\' ), а такође су могуће и \'\'II Ob. muta in C.i.\'\' ([[енглески рог]]), као и \'\'II Cl. muta in Cl.B\'\' ([[бас кларинет]]), што је ређи случај)\n\n*\'\'\'[[тројни састав]]\'\'\' (најчешћи састав)\n**1 Picc.\n**2 Fl. (ili 3 Fl., при чему \'\'III Fl. muta in Picc.\'\')\n**2 Ob.\n**1 C.i. (ili 3 Ob., при чему \'\'III Ob. muta in C.i.\'\')\n**2 Cl. \n**1 Cl.B (ili 3 Cl., при чему \'\'III Cl. muta in Cl.B.\'\')\n**2 Fg.\n**1 [[контрафагот|Cfg.]] (ili 3 Fg., при чему \'\'III Fg. muta in Cfg.\'\')\n\n*\'\'\'[[четворни састав]]\'\'\'\n**1 Picc. (ређе IV Fl.)\n**3 Fl. (\'\'III Fl. muta in [[флаута|Fl. contralto]]\'\')\n**3 Ob.\n**1 C.i.\n**3 Cl. (\'\'III Cl. muta in [[кларинет|Cl. in Eb]]\'\')\n**1 Cl.B (ређе IV Cl.)\n**3 Fg.\n**1 Cfg. (ређе IV Fg.)\n\n[[Категорија:Музика]]\n[[Category:Музички инструменти|*]]\n[[Category:Дувачки инструменти|*]]\n\n[[de:Holzblasinstrument]] \n[[en:Woodwind instrument]]\n[[fr:Instrument à vent, bois]] \n[[ja:木管楽器]]\n[[nl:Blaasinstrument]]\n[[pl:Instrument dęty drewniany]]\n[[zh:木管樂器]]\n[[hr:Drveni puhački instrumenti]]','',49,'Zorba','20050110142013','',0,0,1,0,0.756937694157,'79949889857986','20050312163107'); INSERT INTO cur VALUES (1108,0,'Фагот','== \'\'\'Фагот\'\'\' ==\n[[Слика:fagotto.jpg|thumb|Фагот]]\n\'\'ит.\'\' fagotto
\n\'\'нем.\'\' Fagott
\n\'\'фр.\'\' basson
\n\'\'ен.\'\' bassoon
\n\'\'рус.\'\' фагот\n\nСкраћено \'\'\'Fg.\'\'\', [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачки инструмент]], са [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|двоструким језичком од трске]]. Доста дугачка цев (око 2,5 метара) има два упоредна дела, који су повезани у тзв. колену – доњем, двоструко избушеном, као латинично слово U. У краћи од горњих кракова утакнута је метална цевчица, извијена као латинично слово Ѕ, такозвана \'\'esѕo\'\'-цев, а у њу [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичак]]. Други, дужи горњи крак је завршни део цеви и окренут је увис. Као и други [[дрвени дувачки инструменти]], фагот има низ рупица на свим деловима цеви и сложен механизам поклопаца и полуга које их покрећу. Захвата велики тонски распон дубоког и средњег регистра. Тон му је у дубини масиван, иако не продоран, а у вишем регистру мек и распеван (тзв. \'\'[[саксофон|саксофонски]] регистар\'\'). У техничком погледу је доста покретљив, па се користи и за живахне теме, често шаљивог карактера, али и за изразите, мирне мелодије. Чини добар бас y групи [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], а осим у [[оркестар|оркестру]], не ретко налази места и у камерним ансамблима, пре свега у дувачком квинтету, као најнижи глас. Фагот се развио већ почетком 16. века из велике басовске бомбарде, али је постепено усавршавање, отежано великим димензијама, довршено тек у 19. веку. Међутим, већ од барокног доба, фагот повременом налази и солистичку, концертантну примену.\n\nФагот се записује и у [[кључ (музички)|бас- (F) кључу]], као и у [[кључ (музички)|тенорском C-кључу]]. Некада се користила регистарска варијанта фагота, тзв. \'\'\'бас-фагот\'\'\' (звучи квинту ниже), али данас се више не користе друге регистарске варијанте, осим [[контрафагот|контрафагота]] који звучи октаву ниже.\n\n\'\'Обим фагота\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Fagotto.jpg|Обим фагота]]\n\n[[de:Fagott]]\n[[en:Bassoon]]\n[[ja:ファゴット]]\n[[nl:Fagot]]\n[[pl:Fagot]]\n[[sl:fagot]]\n[[sv:Fagott]]\n[[zh:巴松管]]\n[[hr:fagot]]\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]','',49,'Zorba','20050110141754','',0,0,1,0,0.247478153672,'79949889858245','20050110141754'); INSERT INTO cur VALUES (1109,0,'Контрафагот','[[Слика:Contrafagotto.jpg|thumb|Контрафагот]]\n== \'\'\'Контрафагот\'\'\' ==\n\'\'ит.\'\' contrafagotto
\n\'\'нем.\'\' Kontrafagott
\n\'\'фр.\'\' contre-basson
\n\'\'ен.\'\' contrabassoon
\n\'\'рус.\'\' контрафагот\n\nСкраћено \'\'\'Cfg.\'\'\', по звуку најдубљи [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачки инструмент]], регистарска варијанта [[фагот|фагота]], са опсегом нижим за октаву, тако да досеже и доњу границу оркестарског звука уопште. Цев контрафагота је дуга близу 5 метара и зато је чак трипут пресавијена, а због велике тежине, инструмент има и ножицу на коју се ослања. Свирају га фаготисти, јер је технички сасвим сличан, почев од произвођења звука [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|двоструким језичком од трске]] до прстомета. Мећутим, звучност контрафагота је тврда и груба, а и покретљивост му је ограничена, тако да је солистички неупотребљив и само је користан чинилац оркестарског баса, слично [[гудачки инструменти|гудачком]] [[контрабас|контрабасу]], са којим се често удружује, али за разлику од њега, не чини сталну бас и ритам пратњу мелодије, већ је чешће у служби ефекта и истицања.\n\n\'\'Писани обим контрафагота\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Contrafagotto.jpg|Писани обим контрафагота]]\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[de:Kontrafagott]]\n[[en:Contrabassoon]]\n[[nl:Contrafagot]]\n[[pl:Kontrafagot]]\n[[hr:kontrafagot]]','',49,'Zorba','20050110143844','',0,0,1,0,0.137325077382,'79949889856155','20050110143844'); INSERT INTO cur VALUES (1110,6,'Sopran_Sax.jpg','сопран саксофон','сопран саксофон',49,'Zorba','20040309220158','',0,0,0,1,0.801132628508967,'79959690779841','20040309222638'); INSERT INTO cur VALUES (1111,6,'Sax_-_Alt.jpg','алт саксофон','алт саксофон',49,'Zorba','20040309220306','',0,0,0,1,0.272931667298946,'79959690779693','20040309222548'); INSERT INTO cur VALUES (1112,0,'Саксофон','[[Слика:Sax_-_Tenor.jpg|thumb|Тенор Саксофон]]\n== \'\'\'Саксофон\'\'\' ==\n\'\'ит.\'\' sassofono или saxofono
\n\'\'нем.\'\' Saxofon
\n\'\'фр.\'\' saxophone
\n\'\'ен.\'\' saxophone
\n\'\'рус.\'\' саксофон\n\nСкраћено \'\'\'Sax.\'\'\', [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачки инструмент]], иако је, као и [[флаута]], направљен од метала, но по извођачкој техници и грађи припада овој породици, којој се придружио тек половином 19. века. Назван је по свом изумитељу, знаменитом градитељу тог доба [[Адолф Сакс|Адолфу Саксу]] (Аdophe Sax). Он је комбиновао искуства дотадашњих инструмената, па саксофон има усник као [[кларинет]] – са простим тршчаним [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичком]], механизам и прстна техника су му најсличнији [[обоа|обои]], а звук [[фагот|фаготу]] (чији се високи регистар и назива ”саксофонски”). \n\nСаксофон се гради у читавом низу регистара, од најдубље до највише звучности, али најчешћи су \'\'\'[[алт саксофон|алт-]]\'\'\', \'\'\'[[тенор саксофон|тенор-]]\'\'\', а донекле ређи и \'\'\'[[сопран саксофон|сопран-]]\'\'\' и \'\'\'[[баритон саксофон|баритон-саксофон]]\'\'\'. Највише варијанте имају праву цев, па личе на лимену [[обоа|обоу]] или [[кларинет]]. Осталима је цев карактеристично савијена у почетку и завршетку, са издуженим левком подигнутим увис. Саксофон је конструисан за потребе војне музике и у неким западноевропским земљама ту функцију има и данас. У симфонијским оркестрима и уметничкој музици се користи сразмерно ретко ([[Морис Равел]] \'\'Болеро\'\' (сопран \'\'in B\'\' и тенор \'\'in B\'\'), [[Модест Петрович Мусоргски|Мусоргски]]-[[Морис Равел|Равел]] \'\'Слике са изложбе\'\' (алт \'\'in Eb\'\'), [[Бенџамин Бритн]] \'\'Simfonia da Requiem\'\' (алт \'\'in Eb\'\'), [[Микис Теодоракис]] \'\'[[Alexis Zorbas|Грк Зорба]]\'\' (алт \'\'in B\'\') и други), али је у ансамблима забавне музике, нарочито у џезу, врло истакнут, са великим низом значајних солиста-виртуоза.\n\n\'\'Писани обим стандардних саксофона\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Saxofono.jpg|Писани обим стандардних саксофона]]\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[de:Saxophon]] \n[[en:Saxophone]] \n[[fr:Saxophone]]\n[[ja:サクソフォーン]]\n[[nl:Saxofoon]] \n[[pl:Saksofon]]','',49,'Zorba','20050110143622','',0,0,1,0,0.493854777186,'79949889856377','20050110143622'); INSERT INTO cur VALUES (1113,0,'Алт_саксофон','[[Слика:Sax_-_Alt.jpg|thumb|Алт Саксофон]]','',49,'Zorba','20040309222538','',0,0,0,0,0.909221931784,'79959690777461','20040309222538'); INSERT INTO cur VALUES (1114,0,'Тенор_саксофон','[[Слика:Sax_-_Tenor.jpg|thumb|Тенор Саксофон]]','',49,'Zorba','20040309222131','',0,0,0,1,0.943110205207,'79959690777868','20040309222131'); INSERT INTO cur VALUES (1115,0,'Сопран_саксофон','[[Слика:Sopran_Sax.jpg|thumb|Сопран Саксофон]]','',49,'Zorba','20040309222638','',0,0,0,1,0.919436186049,'79959690777361','20040309222638'); INSERT INTO cur VALUES (1116,0,'Баритон_саксофон','[[Слика:Sax_-_baritone.jpg|thumb|Баритон Саксофон]]','',49,'Zorba','20040309222842','',0,0,0,1,0.655372169174,'79959690777157','20040309222842'); INSERT INTO cur VALUES (1117,0,'Дневни_календар','\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]]\n----\n\n{| WIDTH=\"80%\" border=\"1\" bordercolor=\"white\" cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|----- align=\"center\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#E0E0E0\"\n| COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[јануар]]\'\'\' || bgcolor=white | \n| COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[фебруар]]\'\'\'\n| bgcolor=\"white\" | || COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[март]]\'\'\'\n| bgcolor=\"white\" | || COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[април]]\'\'\'\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[1. јануар|1]] || [[2. јануар|2]] || [[3. јануар|3]]\n| [[4. јануар|4]] || [[5. јануар|5]]\n| [[6. јануар|6]] || [[7. јануар|7]] || bgcolor=white | \n| [[1. фебруар|1]]\n| [[2. фебруар|2]] || [[3. фебруар|3]]\n| [[4. фебруар|4]]\n| [[5. фебруар|5]] || [[6. фебруар|6]]\n| [[7. фебруар|7]] || bgcolor=white | || [[1. март|1]]\n| [[2. март|2]]\n| [[3. март|3]] || [[4. март|4]] || [[5. март|5]]\n| [[6. март|6]] || [[7. март|7]]\n| bgcolor=\"white\" | || [[1. април|1]] || [[2. април|2]]\n| [[3. април|3]]\n| [[4. април|4]] || [[5. април|5]] || [[6. април|6]]\n| [[7. април|7]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[8. јануар|8]] || [[9. јануар|9]] || [[10. јануар|10]]\n| [[11. јануар|11]] || [[12. јануар|12]]\n| [[13. јануар|13]]\n| [[14. јануар|14]] || bgcolor=white | \n| [[8. фебруар|8]]\n| [[9. фебруар|9]] || [[10. фебруар|10]]\n| [[11. фебруар|11]]\n| [[12. фебруар|12]] || [[13. фебруар|13]]\n| [[14. фебруар|14]] || bgcolor=white | || [[8. март|8]]\n| [[9. март|9]]\n| [[10. март|10]] || [[11. март|11]] || [[12. март|12]]\n| [[13. март|13]] || [[14. март|14]]\n| bgcolor=\"white\" | || [[8. април|8]] || [[9. април|9]]\n| [[10. април|10]]\n| [[11. април|11]] || [[12. април|12]]\n| [[13. април|13]] || [[14. април|14]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[15. јануар|15]] || [[16. јануар|16]]\n| [[17. јануар|17]]\n| [[18. јануар|18]] || [[19. јануар|19]]\n| [[20. јануар|20]]\n| [[21. јануар|21]] || bgcolor=white | \n| [[15. фебруар|15]]\n| [[16. фебруар|16]] || [[17. фебруар|17]]\n| [[18. фебруар|18]]\n| [[19. фебруар|19]] || [[20. фебруар|20]]\n| [[21. фебруар|21]] || bgcolor=white | || [[15. март|15]]\n| [[16. март|16]]\n| [[17. март|17]] || [[18. март|18]] || [[19. март|19]]\n| [[20. март|20]] || [[21. март|21]] || bgcolor=white | \n| [[15. април|15]] || [[16. април|16]]\n| [[17. април|17]]\n| [[18. април|18]] || [[19. април|19]]\n| [[20. април|20]] || [[21. април|21]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n|  [[22. јануар|22]] ||  [[23. јануар|23]]\n|  [[24. јануар|24]]\n|  [[25. јануар|25]] ||  [[26. јануар|26]]\n|  [[27. јануар|27]]\n|  [[28. јануар|28]] || bgcolor=white | \n|  [[22. фебруар|22]]\n|  [[23. фебруар|23]] ||  [[24. фебруар|24]]\n|  [[25. фебруар|25]]\n|  [[26. фебруар|26]] ||  [[27. фебруар|27]]\n|  [[28. фебруар|28]]\n| bgcolor=\"white\" | ||  [[22. март|22]]\n|  [[23. март|23]]\n|  [[24. март|24]] ||  [[25. март|25]]\n|  [[26. март|26]]\n|  [[27. март|27]] ||  [[28. март|28]]\n| bgcolor=\"white\" | \n|  [[22. април|22]] ||  [[23. април|23]]\n|  [[24. април|24]]\n|  [[25. април|25]] ||  [[26. април|26]]\n|  [[27. април|27]] ||  [[28. април|28]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[29. јануар|29]] || [[30. јануар|30]]\n| [[31. јануар|31]]\n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| [[29. фебруар|29]]\n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | || [[29. март|29]]\n| [[30. март|30]]\n| [[31. март|31]] || bgcolor=white | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | \n| [[29. април|29]] || [[30. април|30]]\n| bgcolor=\"white\" | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n|----- align=\"center\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#E0E0E0\"\n| COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[мај]]\'\'\' || bgcolor=white | \n| COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[јун]]\'\'\'\n| bgcolor=\"white\" | || COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[јул]]\'\'\'\n| bgcolor=\"white\" | || COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[август]]\'\'\'\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[1. мај|1]] || [[2. мај|2]] || [[3. мај|3]]\n| [[4. мај|4]] || [[5. мај|5]]\n| [[6. мај|6]] || [[7. мај|7]] || bgcolor=white | \n| [[1. јун|1]]\n| [[2. јун|2]] || [[3. јун|3]] || [[4. јун|4]]\n| [[5. јун|5]] || [[6. јун|6]]\n| [[7. јун|7]] || bgcolor=white | || [[1. јул|1]]\n| [[2. јул|2]]\n| [[3. јул|3]] || [[4. јул|4]] || [[5. јул|5]]\n| [[6. јул|6]] || [[7. јул|7]]\n| bgcolor=\"white\" | || [[1. август|1]] || [[2. август|2]]\n| [[3. август|3]]\n| [[4. август|4]] || [[5. август|5]] || [[6. август|6]]\n| [[7. август|7]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[8. мај|8]] || [[9. мај|9]] || [[10. мај|10]]\n| [[11. мај|11]] || [[12. мај|12]]\n| [[13. мај|13]] || [[14. мај|14]] || bgcolor=white | \n| [[8. јун|8]]\n| [[9. јун|9]] || [[10. јун|10]] || [[11. јун|11]]\n| [[12. јун|12]] || [[13. јун|13]]\n| [[14. јун|14]] || bgcolor=white | || [[8. јул|8]]\n| [[9. јул|9]]\n| [[10. јул|10]] || [[11. јул|11]] || [[12. јул|12]]\n| [[13. јул|13]] || [[14. јул|14]]\n| bgcolor=\"white\" | || [[8. август|8]] || [[9. август|9]]\n| [[10. август|10]]\n| [[11. август|11]] || [[12. август|12]]\n| [[13. август|13]] || [[14. август|14]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[15. мај|15]] || [[16. мај|16]] || [[17. мај|17]]\n| [[18. мај|18]] || [[19. мај|19]]\n| [[20. мај|20]] || [[21. мај|21]] || bgcolor=white | \n| [[15. јун|15]]\n| [[16. јун|16]] || [[17. јун|17]] || [[18. јун|18]]\n| [[19. јун|19]] || [[20. јун|20]]\n| [[21. јун|21]] || bgcolor=white | || [[15. јул|15]]\n| [[16. јул|16]]\n| [[17. јул|17]] || [[18. јул|18]] || [[19. јул|19]]\n| [[20. јул|20]] || [[21. јул|21]] || bgcolor=white | \n| [[15. август|15]] || [[16. август|16]]\n| [[17. август|17]]\n| [[18. август|18]] || [[19. август|19]]\n| [[20. август|20]] || [[21. август|21]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[22. мај|22]] || [[23. мај|23]] || [[24. мај|24]]\n| [[25. мај|25]] || [[26. мај|26]]\n| [[27. мај|27]] || [[28. мај|28]] || bgcolor=white | \n| [[22. јун|22]]\n| [[23. јун|23]] || [[24. јун|24]] || [[25. јун|25]]\n| [[26. јун|26]] || [[27. јун|27]]\n| [[28. јун|28]] || bgcolor=white | || [[22. јул|22]]\n| [[23. јул|23]]\n| [[24. јул|24]] || [[25. јул|25]] || [[26. јул|26]]\n| [[27. јул|27]] || [[28. јул|28]] || bgcolor=white | \n| [[22. август|22]] || [[23. август|23]]\n| [[24. август|24]]\n| [[25. август|25]] || [[26. август|26]]\n| [[27. август|27]] || [[28. август|28]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[29. мај|29]] || [[30. мај|30]] || [[31. мај|31]]\n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| [[29. јун|29]] || [[30. јун|30]] || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | || [[29. јул|29]]\n| [[30. јул|30]]\n| [[31. јул|31]] || bgcolor=white | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | \n| [[29. август|29]] || [[30. август|30]]\n| [[31. август|31]]\n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n|----- align=\"center\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#E0E0E0\"\n| COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[септембар]]\'\'\' || bgcolor=white | \n| COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[октобар]]\'\'\'\n| bgcolor=\"white\" | || COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[новембар]]\'\'\'\n| bgcolor=\"white\" | || COLSPAN=\"7\" | \'\'\'[[децембар]]\'\'\'\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[1. септембар|1]] || [[2. септембар|2]]\n| [[3. септембар|3]]\n| [[4. септембар|4]] || [[5. септембар|5]]\n| [[6. септембар|6]]\n| [[7. септембар|7]] || bgcolor=white | \n| [[1. октобар|1]]\n| [[2. октобар|2]] || [[3. октобар|3]]\n| [[4. октобар|4]]\n| [[5. октобар|5]] || [[6. октобар|6]]\n| [[7. октобар|7]]\n| bgcolor=\"white\" | || [[1. новембар|1]]\n| [[2. новембар|2]]\n| [[3. новембар|3]] || [[4. новембар|4]]\n| [[5. новембар|5]]\n| [[6. новембар|6]] || [[7. новембар|7]]\n| bgcolor=\"white\" | \n| [[1. децембар|1]] || [[2. децембар|2]]\n| [[3. децембар|3]]\n| [[4. децембар|4]] || [[5. децембар|5]]\n| [[6. децембар|6]] || [[7. децембар|7]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[8. септембар|8]] || [[9. септембар|9]]\n| [[10. септембар|10]]\n| [[11. септембар|11]] || [[12. септембар|12]]\n| [[13. септембар|13]]\n| [[14. септембар|14]] || bgcolor=white | \n| [[8. октобар|8]]\n| [[9. октобар|9]] || [[10. октобар|10]]\n| [[11. октобар|11]]\n| [[12. октобар|12]] || [[13. октобар|13]]\n| [[14. октобар|14]]\n| bgcolor=\"white\" | || [[8. новембар|8]]\n| [[9. новембар|9]]\n| [[10. новембар|10]] || [[11. новембар|11]]\n| [[12. новембар|12]]\n| [[13. новембар|13]] || [[14. новембар|14]]\n| bgcolor=\"white\" | \n| [[8. децембар|8]] || [[9. децембар|9]]\n| [[10. децембар|10]]\n| [[11. децембар|11]] || [[12. децембар|12]]\n| [[13. децембар|13]] || [[14. децембар|14]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[15. септембар|15]] || [[16. септембар|16]]\n| [[17. септембар|17]]\n| [[18. септембар|18]] || [[19. септембар|19]]\n| [[20. септембар|20]]\n| [[21. септембар|21]] || bgcolor=white | \n| [[15. октобар|15]]\n| [[16. октобар|16]] || [[17. октобар|17]]\n| [[18. октобар|18]]\n| [[19. октобар|19]] || [[20. октобар|20]]\n| [[21. октобар|21]]\n| bgcolor=\"white\" | || [[15. новембар|15]]\n| [[16. новембар|16]]\n| [[17. новембар|17]] || [[18. новембар|18]]\n| [[19. новембар|19]]\n| [[20. новембар|20]] || [[21. новембар|21]]\n| bgcolor=\"white\" | \n| [[15. децембар|15]] || [[16. децембар|16]]\n| [[17. децембар|17]]\n| [[18. децембар|18]] || [[19. децембар|19]]\n| [[20. децембар|20]] || [[21. децембар|21]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[22. септембар|22]] || [[23. септембар|23]]\n| [[24. септембар|24]]\n| [[25. септембар|25]] || [[26. септембар|26]]\n| [[27. септембар|27]]\n| [[28. септембар|28]] || bgcolor=white | \n| [[22. октобар|22]]\n| [[23. октобар|23]] || [[24. октобар|24]]\n| [[25. октобар|25]]\n| [[26. октобар|26]] || [[27. октобар|27]]\n| [[28. октобар|28]]\n| bgcolor=\"white\" | || [[22. новембар|22]]\n| [[23. новембар|23]]\n| [[24. новембар|24]] || [[25. новембар|25]]\n| [[26. новембар|26]]\n| [[27. новембар|27]] || [[28. новембар|28]]\n| bgcolor=\"white\" | \n| [[22. децембар|22]] || [[23. децембар|23]]\n| [[24. децембар|24]]\n| [[25. децембар|25]] || [[26. децембар|26]]\n| [[27. децембар|27]] || [[28. децембар|28]]\n|----- align=\"right\" VALIGN=\"TOP\" bgcolor=\"#EEEEEE\"\n| [[29. септембар|29]] || [[30. септембар|30]]\n| bgcolor=\"white\" | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| [[29. октобар|29]]\n| [[30. октобар|30]] || [[31. октобар|31]]\n| bgcolor=\"white\" | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | \n| bgcolor=\"white\" | || [[29. новембар|29]]\n| [[30. новембар|30]]\n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | \n| [[29. децембар|29]] || [[30. децембар|30]]\n| [[31. децембар|31]]\n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n| bgcolor=\"white\" | || bgcolor=white | \n|}\n\n[[af:Hierdie dag in die geskiedenis]]\n[[ar:احداث ومناسبات]]\n[[bg:Исторически годишнини]]\n[[bs:Kalendar]]\n[[ca:Calendari d\'esdeveniments]]\n[[cs:Kalendář]]\n[[cy:Rhestr holl dyddiau]]\n[[da:Historiske begivenheder]]\n[[de:Historische Jahrestage]]\n[[el:Κατάλογος ιστορικών επετείων]]\n[[en:List of historical anniversaries]]\n[[eo:Tagoj]]\n[[es:Calendario de aniversarios]]\n[[et:Aasta päevad]]\n[[eu:Urteko egutegi]]\n[[fi:Kalenteri]]\n[[fy:Deiskema]]\n[[he:לוח אירועים שנתי]]\n[[hr:Kalendar]]\n[[hu:Történelmi évfordulók listája]]\n[[ia:Anniversarios historic]]\n[[is:Allir dagar ársins]]\n[[it:Anniversari storici]]\n[[ja:365日]]\n[[ko:366일]]\n[[ml:ചരിത്രത്തില്‍ ഇന്ന്‍]]\n[[nl:365 dagenschema]]\n[[no:Historiske datoer]]\n[[oc:Calendièr d\'eveniments]]\n[[pl:Kalendarium dzień po dniu]]\n[[pt:Lista de dias do ano]]\n[[ru:Месяцеслов]]\n[[sl:Seznam zgodovinskih obletnic]]\n[[sv:Lista över datum]]\n[[tl:Kalendaryo]]\n[[uk:Список всіх днів]]\n[[ur:آج کا دن]]\n[[wa:366 djoûs]]\n[[zh-cn:历史上的今天]]\n[[zh-tw:歷史上的今天]]','Враћено на последњу измену од корисника Ma\'ame Michu',108,'Djordjes','20050104082344','',0,0,1,0,0.940110409604,'79949895917655','20050302180507'); INSERT INTO cur VALUES (1118,0,'19._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[19. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'20. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[21. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'20. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1901]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2000]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:20th century]]','',124,'Милош','20040905120425','',0,0,0,0,0.838630935568,'79959094879574','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (1119,0,'1._јануар','
[[1. januar|latinica]] - [[1. januar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[31. децембар|претходни дан]] - [[2. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[1999]] - [[Евро]] уведен за укњижевне послове\n* [[2003]] - [[Србија и Црна Гора|Формирана Државна Заједница Србија и Црна гора]]\n\n==Рођења==\n*[[1896]] - рођен [[Вукић Мићовић]], српски [[хемија|хемичар]], ректор [[Београдски универзитет|Београдског универизитета]] и академик [[САНУ]]\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[45. пне.]]. ступио је на снагу нови, Јулијански календар, којим је Гај Јулије Цезар, према саветима грчког астронома из Александрије Сосигена, реформисао рачунање времена тако што је за почетак године одредио 1. јануар уместо 1. марта. Папа Гргур XИИИ је реформисао тај календар 1582, што је највећи број земаља прихватио, док су Јулијански задржале српска, руска и још неке православне цркве.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1502]]. португалски морепловци упловили су у залив Гуанабара и назвали то место Рио де Жанеиро (Јануарска река). Град који је потом настао био је престоница Бразила од 1763. до 1960, када је за главни град одредјена новоизградјена Бразилија.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1526]]. хрватско племство је на сабору у граду Цетину изабрало за краља Фердинанда Хабсбурга, надајући се да ће им надвојвода Фердинанд обезбедити бољу одбрану од Турака него ердељски кнез Иван Запоља. Хрватска је постала део Хабсбуршке монархије.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1801]]. ступио је на снагу акт о уједињењу Велике Британије и Ирске, чиме је створено Уједињено Краљевство.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1803]]. Данска је забранила увоз робова у данску Западну Индију и постала прва земља која је забранила ропство.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1823]]. родјен је мадјарски песник Шандор Петефи, један од водја националног покрета 1948. Отац му је био Србин Стеван Петровић, а Шандорово крштено име је Александар. Сматра се најталентованијим и најбољим мадјарским лирским песником 19. века. Његова поезија је имала велики утицај на јужнословенске песнике, посебно на Дјуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја. Погинуо је 1849. у бици код Шегешвара (\"Петефијеве песме\", \"Апостол\", \"Витез Јанош\").\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1833]]. Велика Британија је прогласила суверенитет над Фокландским острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1863]]. током Америчког градјанског рата председник САД Абрахам Линколн потписао је Закон о ослобадјању робова (Еманципатион Процламатион).\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1877]]. британска краљица Викторија И проглашена је царицом Индије.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1880]]. у Србији су уведене обавезне метарске мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1901]]. државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског комонвелта.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1915]]. родјен је српски писац Бранко Ћопић, настављач традиције сеоске приповетке српског реализма (Кочић, Ћоровић, Веселиновић). Хумориста, аутор родољубиве и дечије поезије, један је од најплоднијих и најпопуларнијих југословенских писаца у периоду после Другог светског рата. Године 1984. извршио је самоубиство (\"Под Грмечом\", \"Доживљаји Николетине Бурсаћа\", \"Глуви барут\", \"Осма офанзива\", \"Башта сљезове боје\").\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1925]]. назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1958]]. ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1959]]. после двогодишњег герилског рата на Куби је преузео власт водја револуционарног покрета \"26. јул\" Фидел Кастро, а диктатор Фулхесио Батиста је побегао у Доминиканску Републику.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1965]]. под водјством лидера покрета \"Ал фатах\" Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1972]]. умро је француски певач и глумац Морис Шевалије. Популарни интерпретатор у оперетама и париским забавним позориштима најзапаженије улоге на филму остварио је у филмским музичким комедијама (\"Љубавна парада\", \"Весела удовица\", \"Жижи\").\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1979]]. САД и Кина су успоставиле дипломатске односе, 30 година после оснивања Народне Републике Кине.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1993]]. Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, медју којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, \"говору мржње\", непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уредјивачке политике.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1993]]. Чешка и Словачка су постале самосталне државе, чиме је престала да постоји Чехословачка, основана 1918.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1994]]. у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558 одсто, цене су се у просеку повећавале 62 одсто дневно, два одсто на сат и 0,029 одсто у минути.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1995]]. у Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1998]]. исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[1999]]. званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 1. јануара 2002.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[2000]]. Велика Британија је званично укинула старе империјалне мере, као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[2001]]. у Загребу је преминуо Фабијан Шоваговић (68) један од највећих глумаца Хрватске и бивше Југославије.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[2002]]. евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Британија, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте.\n*[[1. јануар|1. јануара]] [[2003]]. полицијске снаге ЕУ замениле су у БиХ медјународне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаља-чланица ЕУ.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|101]]\n\n[[af:1 Januarie]]\n[[ar:1 يناير]]\n[[ast:1 de xineru]]\n[[be:1 студзеня]]\n[[bg:1 януари]]\n[[bs:1. januar]]\n[[ca:1 de gener]]\n[[cs:1. leden]]\n[[cy:1 Ionawr]]\n[[da:1. januar]]\n[[de:1. Januar]]\n[[el:1 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 1]]\n[[eo:1-a de januaro]]\n[[es:1 de enero]]\n[[et:1. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 1]]\n[[fi:1. tammikuuta]]\n[[fo:1. januar]]\n[[fr:1er janvier]]\n[[fy:1 jannewaris]]\n[[gl:1 de xaneiro]]\n[[he:1 בינואר]]\n[[hr:1. siječnja]]\n[[hu:Január 1]]\n[[ia:1 de januario]]\n[[id:1 Januari]]\n[[ie:1 januar]]\n[[io:1 di januaro]]\n[[is:1. janúar]]\n[[it:1 gennaio]]\n[[ja:1月1日]]\n[[ka:1 იანვარი]]\n[[ko:1월 1일]]\n[[ku:1\'ê rêbendanê]]\n[[la:1 Ianuarii]]\n[[lb:1. Januar]]\n[[lt:Sausio 1]]\n[[nl:1 januari]]\n[[no:1. januar]]\n[[oc:1 de genièr]]\n[[pl:1 stycznia]]\n[[pt:1 de Janeiro]]\n[[ro:1 ianuarie]]\n[[ru:1 января]]\n[[sa:१ जनवरी]]\n[[simple:January 1]]\n[[sk:1. január]]\n[[sl:1. januar]]\n[[sv:1 januari]]\n[[tl:Enero 1]]\n[[tr:1 Ocak]]\n[[tt:1. Ğínwar]]\n[[uk:1 січня]]\n[[wa:1î d\' djanvî]]\n[[zh:1月1日]]','warnfile Adding:lt,tl,be,la,lb,tt,gl,id,sk,ku,simple,sa,io,ie,fo Modifying:af,ka,bs',332,'Shizhao','20050304025015','',0,0,1,0,0.810495634941,'79949695974984','20050311074210'); INSERT INTO cur VALUES (1120,0,'2._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[1. јануар|претходни дан]] - [[3. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1492]]. Шпанија, под краљем Фердинандом Арагонским, преузела од Мавара град Гранаду, последње маварско упориште на Пиринејском полуострву.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1799]]. трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1837]]. рођен руски композитор, пијаниста и диригент Милиј Балакирјев, покретач и идејни вођа композиторске групе Балакирјевљев кружок или \"Велика петорица\", коју су још чинили Кјуј, Мусоргски, Римски-Корсаков и Бородин. У музичка дела уносио је елементе руског и оријенталног фолклора.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1839]]. француски проналазач и зачетник фотографије Луј Дагер снимио прву фотографију Месеца.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1898]]. рођена српска глумица Љубинка Бобић, чланица Народног позоришта у Београду од 1920. Током дуге каријере тумачила је најразличитије ликове, а ненадмашном се сматра њена интерпретација Живке у комедији \"Госпођа министарка\" Бранислава Нушића.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1905]]. Русија , у руско-јапанском рату, принуђена да Јапану преда лучки град Порт Артур. Јапанци су заробили руску флоту у луци тако што су потопили трговачке бродове и затворили улаз у луку.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1915]]. окончана петодневна битка код Сарикамиса у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Ахмет Паше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1918]]. умро француски писац Едмон Ростан, који је у јеку натурализма оживео романтични театар и покушао да му врати стари сјај. Његов \"Сирано д Бержерак\" освојио је тадашњу публику и одржао се на позоришним репертоарима до данас.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1920]]. рођен је Исак Асимов, амерички писац научно-фантастичне прозе. Циклусом приповедака о роботима \"Ја, робот\" и низом књига из серијала \"Задужбина\" значајно је утицао на развој научне фантастике као књижевног жанра.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1942]]. Јапанци у Другом светском рату, заузели главни град Филипина Манилу.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1943]]. одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1955]]. у Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1959]]. лансиран први васионски брод ка Месецу, совјетска \"Луна И\" без људске посаде.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1971]]. на фудбалском стадиону \"Ајброкс парк\" у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1980]]. у Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1992]]. председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Тудјман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоредјивања 10.000 припадника мировних снага УН.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1994]]. више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1995]]. бивши председник Сомалије Мохамед Сијад Баре, који је на власт дошао пучем 1969. и на исти начин збачен 1991, умро у избеглиштву у Нигерији.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[1998]]. власти Нигера ухапсиле бившег премијера Хаму Амадуа, под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен шеф државе Ибрахим Баре Маинасара.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[2002]]. перониста Едуардо Дуалде постао нови председник Аргентине преузевши тежак задатак да извуче земљу из највеће економске и финансијске кризе у историји земље. То је био пети избор председника државе у периоду од две недеље.\n*[[2. јануар|2. јануара]] [[2003]]. Комитет за заштиту новинара,објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|102]]\n\n[[af:2 Januarie]]\n[[ar:2 يناير]]\n[[ast:2 de xineru]]\n[[be:2 студзеня]]\n[[bg:2 януари]]\n[[bs:2. januar]]\n[[ca:2 de gener]]\n[[cs:2. leden]]\n[[cy:2 Ionawr]]\n[[da:2. januar]]\n[[de:2. Januar]]\n[[el:2 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 2]]\n[[eo:2-a de januaro]]\n[[es:2 de enero]]\n[[et:2. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 2]]\n[[fi:2. tammikuuta]]\n[[fo:2. januar]]\n[[fr:2 janvier]]\n[[fy:2 jannewaris]]\n[[gl:2 de xaneiro]]\n[[he:2 בינואר]]\n[[hr:2. siječnja]]\n[[hu:Január 2]]\n[[ia:2 de januario]]\n[[ie:2 januar]]\n[[io:2 di januaro]]\n[[is:2. janúar]]\n[[it:2 gennaio]]\n[[ja:1月2日]]\n[[ko:1월 2일]]\n[[ku:2\'ê rêbendanê]]\n[[la:2 Ianuarii]]\n[[lb:2. Januar]]\n[[lt:Sausio 2]]\n[[nl:2 januari]]\n[[no:2. januar]]\n[[oc:2 de genièr]]\n[[pl:2 stycznia]]\n[[pt:2 de Janeiro]]\n[[ro:2 ianuarie]]\n[[ru:2 января]]\n[[sa:२ जनवरी]]\n[[sk:2. január]]\n[[sl:2. januar]]\n[[sv:2 januari]]\n[[tl:Enero 2]]\n[[tr:2 Ocak]]\n[[tt:2. Ğínwar]]\n[[uk:2 січня]]\n[[wa:2 d\' djanvî]]\n[[zh:1月2日]]','warnfile Adding:tl,lt,be,la,lb,tt,gl,ast,sk,ku,io,sa,ie,fo Modifying:af,bs',332,'Shizhao','20050304033029','',0,0,1,0,0.86704761715,'79949695966970','20050304033029'); INSERT INTO cur VALUES (1121,0,'3._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[2. јануар|претходни дан]] - [[4. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n*[[1969]]-[[Mихаел Шумахер]]\n*[[1956]]-[[Мел Гибсон]]\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[106. пне.]] рођен римски писац, филозоф, политичар и чувени говорник Марко Тулије Цицерон. Заслужан за преношење и популаризацију грчке културе и најзначајнији представник еклектицизма у филозофији последњег века п.н.е. Убијен 43. по налогу Марка Антонија којег је оштро напао у својим беседама, \"филипикама\".\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1795]]. после пораза устанка Тадеуша Кошћушка Пруска, Аустрија и Русија склопиле тајни уговор о трећој подели Пољске.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1815]]. Аустрија, Британија и Француска створиле војни савез против Пруске и Русије.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1868]]. у Јапану укинута институција шогуна и почела \"просветитељска ера\" династије Меиџи. Цар Муцухито успоставио централну царску власт, спровео реформе по европском узору и отворио пут за брзи развој Јапана.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1875]]. умро француски лексикограф и енциклопедиста Пјер Атаназ Ларус, издавач \"Великог светског речника XИX века\" у 17 томова. Издавачка кућа \"Ларус\" касније постала једна од најпознатијих у свету.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1924]]. енглески египтолог Хауард Картер у Долини краљева у близини Луксора у Египту нашао саркофаг фараона Тутанкамона.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1926]]. умро чешки писац Јарослав Хашек, који је светску славу стекао недовршеним хумористичко-сатиричним романом \"Доживљаји доброг војника Швејка у светском рату\". Роман преведен на многе језике, по њему снимљено више филмова, а адаптиран и за позориште.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1931]]. умро француски маршал Жозеф Жак Сезар Жофр, творац ратног плана Француске у Првом светском рату и победник битке на Марни 1914. Крајем 1916. смењен са положаја главнокомандујућег француских армија због неуспеха у операцијама 1915. и 1916.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1961]]. САД прекинуле дипломатске односе с Кубом.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1967]]. Џек Руби, који је убио Лија Харвија Освалда пре него што је Освалд стигао на суд због убиства председника САД Џона Кенедија, умро у болници.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1970]]. у Бразавилу усвојен устав којим је Конго-Бразавил проглашен Народном Републиком Конго.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1977]]. Међународни монетарни фонд одобрио Великој Британији око четири милијарде долара зајма за подршку британској валути. То је био највећи зајам у тридесетгодишњој историји ММФ-а.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1980]]. председник Југославије Јосип Броз Тито примљен у Клинички центар у Љубљани. Пошто операција на крвним судовима није успела, 3. фебруара му ампутирана нога.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1990]]. панамски генерал Мануел Антонио Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у Ватиканској амбасади. Норијега потом депортован на Флориду, где му је суђено.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1990]]. у железничкој несрећи на југу Пакистана погинуло 307 људи, када је експресни воз ударио у композицију теретног воза.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1993]]. председници Русије и САД Борис Јељцин и Џорџ Буш потписали споразум о смањењу нуклеарног оружја за две трећине, СТАРТ 2.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1994]]. у Сибиру срушио руски путнички авион \"Тупољев-154\". Погинуло свих 124 путника и чланова посаде.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1996]]. представници међународних мировних снага у Босни саопштили да је у тој земљи, по завршетку рата, остало четири до пет милиона мина и да ће ћишћење минских поља трајати око 30 година.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[1997]]. широм Србије настављени масовни грађански и студентски протести, упркос јаким полицијским снагама које су 26. децембра 1996. почеле да спречавају протестне шетње. Протести почели у новембру 1996. због фалсификовања резултата на локалним изборима на којима је победила опозициона коалиција \"Заједно\".\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[2000]]. на првим парламентарним изборима у Хрватској после смрти председника Фрање Туђмана убедљиво победила коалиција опозиционих странака, а одзив бирача био 80 одсто, највећи од 1990, када су одржани први вишестраначки избори.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[2001]]. летонски супермаратонац Георг Јермолајев поставио светски рекорд у трчању на дуге стазе, претрчавши 5.000 километара за 888 часова и 42 минута. То је био први светски рекорд у новом миленијуму.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[2002]]. генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан одобрио оснивање суда за ратне злочине током десетогодишњег рата у Сијера Леонеу.\n*[[3. јануар|3. јануара]] [[2003]]. у интервенцији полиције на смиривању уличних протеста у Каракасу, у Венецуели, између групе симпатизера и противника председника Уга Чавеса, погинуле најмање две особе, а 78 повређено.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|103]]\n\n[[af:01-03]]\n[[ar:3 يناير]]\n[[bg:3 януари]]\n[[bs:Januar 3]]\n[[ca:3 de gener]]\n[[cs:3. leden]]\n[[cy:3 Ionawr]]\n[[de:3. Januar]]\n[[da:3. januar]]\n[[el:3 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 3]]\n[[eo:3-a de januaro]]\n[[es:3 de enero]]\n[[et:3. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 3]]\n[[fi:3. tammikuuta]]\n[[fr:3 janvier]]\n[[fy:3 jannewaris]]\n[[he:3 בינואר]]\n[[hr:3. siječnja]]\n[[hu:Január 3]]\n[[ia:3 de januario]]\n[[is:3. janúar]]\n[[it:3 gennaio]]\n[[ja:1月3日]]\n[[ko:1월 3일]]\n[[nl:3 januari]]\n[[no:3. januar]]\n[[oc:3 de genièr]]\n[[pl:3 stycznia]]\n[[pt:3 de Janeiro]]\n[[ro:3 ianuarie]]\n[[ru:3 января]]\n[[sl:3. januar]]\n[[sv:3 januari]]\n[[tr:3 Ocak]]\n[[uk:3 січня]]\n[[wa:3 d\' djanvî]]\n[[zh:1月3日]]','[[de:3. Januar]]',17,'Bonzo','20050111231015','',0,0,1,0,0.199247477669,'79949888768984','20050111231015'); INSERT INTO cur VALUES (1122,0,'4._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[3. јануар|претходни дан]] - [[5. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n*[[1643]] - [[Исак Њутн]] (+1727)\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1494]]. штампарија у Цетињу штампала прву књигу на српском језику, \"Октоих првогласник\" Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужних књига у Српској православној цркви.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1717]]. Енглеска, Француска и Холандија формирале Тројну алијансу да би се супротставиле амбицијама Шпаније у јужној Европи.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1785]]. рођен немачки писац Јакоб Грим, оснивач савремене германистике. С братом Вилхелмом сакупио и објавио чувене приче и бајке за децу. Почео рад на великом \"Немачком речнику\". Преводио српске народне песме које је сакупио Вук Стефановић Караџић.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1797]]. француски генерал Наполеон Бонапарта победио Аустријанце код Риволија у Италији.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1809]]. рођен француски учитељ Луј Брај, који је 1829. изумео систем писма за слепе, Брајева азбука.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1842]]. у дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио први јавни концерт у Београду.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1890]]. рођен српски политичар, сликар и новинар Моша Пијаде, члан Комунистичке партије од 1920. и државни и партијски функционер после Другог светског рата. У новембру 1943. у Јајцу организовао Телеграфску агенцију нове Југославије, Тањуг, а после рата био председник Скупштине Југославије.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1892]]. рођен српски писац и књижевни критичар Милан Богдановић. Био уредник \"Српског књижевног гласника\", часописа \"Данас\" и \"Књижевних новина\", управник позоришта у Новом Саду и Београду, члан Српске академије наука. Његова дела објављена у вишетомној књизи \"Стари и нови\".\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1932]]. влада Индије прогласила илегалним Индијски национални конгрес и ухапсила вођу Махатму Гандија, што је изазвало талас штрајкова у земљи.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1944]]. савезничке снаге у Другом светском рату почеле напад на немачке положаје на Монте Касину, дуж највишег дела Апенинског полуострва. У жестоким борбама разорен градић Касино и најстарији бенедиктински манастир, који је 529. подигао оснивач тог реда Свети Бенедикт од Нурсије.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1948]]. Велика Британија признала Бурму као независну републику с првим премијером Такином Нуом.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1951]]. севернокорејске и кинеске трупе у Корејском рату заузеле Сеул.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1958]]. совјетски \"Спутњик И\", први вештачки сателит лансиран у октобру 1957, распао се и пао на Земљу.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1960]]. у саобраћајној несрећи погинуо француски писац Албер Ками, добитник Нобелове награде за књижевност 1957. Његов књижевни опус, у којем су најпознатији романи \"Странац\" и \"Куга\" и есеји \"\"Мит о Сизифу\" и \"Побуњени човек\", заснован на идеји о апсурдности људске судбине.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1965]]. умро енглески писац америчког порекла Томас Стернс Елиот, један од најпознатијих европских песника XX века, добитник многих награда, међу њима Нобелове 1948. и Гетеове 1954. Носилац 16 почасних доктората.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1967]]. погинуо енглески возач брзих аутомобила и чамаца Доналд Малколм Кемпбел. Светски рекорд у вожњи аутомобилом од 648,7 километара на час поставио 1964. Погинуо возећи чамац с млазним мотором \"Плава птица\" на језеру Конистон.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1973]]. покраден Музеј уметности у Монтреалу. Однете слике вредне два милиона долара, међу којима и једна Рембрантова, вредна милион долара.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1993]]. босански Срби и муслимани одбили, на конференцији у Женеви, Венс-Овенов мировни план за Босну. Преговори супендовани, рат у Босни настављен још жешће.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1994]]. граду Фоча у Босни после 500 година, по одлуци Скупштине Републике Српске, промењен назив у Србиње.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1995]]. домаћа и светска јавност оштро протестовале због тога што је држава преузела лист \"Борба\" и притиска власти на остале независне медије. Тај независни београдски дневник приватизован почетком 90-их у време реформске владе Анте Марковића.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[1998]]. шеф израелске дипломатије Давид Леви поднео оставку, рекавши да више не жели да се једини брине о питањима мира и социјалним проблемима у земљи.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[2002]]. неколико људи изгубило живот у снежним олујама које су захватиле Грчку, Бугарску и Турску. Грчке и бугарске власти у најугроженијим регионима увеле ванредно стање.\n*[[4. јануар|4. јануара]] [[2003]]. исламска милитантна група из заседе напала војни конвој у североисточном Алжиру и убила 43, ранила 19 војника, у најкрвавијем нападу на алжирске трупе у последњих пет година.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|104]]\n\n[[af:01-04]]\n[[ar:4 يناير]]\n[[bg:4 януари]]\n[[bs:Januar 4]]\n[[ca:4 de gener]]\n[[cs:4. leden]]\n[[cy:4 Ionawr]]\n[[de:4. Januar]]\n[[da:4. januar]]\n[[el:4 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 4]]\n[[eo:4-a de januaro]]\n[[es:4 de enero]]\n[[et:4. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 4]]\n[[fi:4. tammikuuta]]\n[[fr:4 janvier]]\n[[fy:4 jannewaris]]\n[[he:4 בינואר]]\n[[hr:4. siječnja]]\n[[hu:Január 4]]\n[[ia:4 de januario]]\n[[is:4. janúar]]\n[[it:4 gennaio]]\n[[ja:1月4日]]\n[[ko:1월 4일]]\n[[nl:4 januari]]\n[[no:4. januar]]\n[[oc:4 de genièr]]\n[[pl:4 stycznia]]\n[[pt:4 de Janeiro]]\n[[ro:4 ianuarie]]\n[[ru:4 января]]\n[[sl:4. januar]]\n[[sv:4 januari]]\n[[tr:4 Ocak]]\n[[uk:4 січня]]\n[[wa:4 di djanvî]]\n[[zh:1月4日]]','[[de:4. Januar]]',17,'Bonzo','20050111231055','',0,0,1,0,0.533749158277,'79949888768944','20050111231055'); INSERT INTO cur VALUES (1123,0,'5._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[4. јануар|претходни дан]] - [[6. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[1980]] - Санкције [[САД]]-а према [[СССР]] због инвазије у Афганистан\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1066]]. умро Едуард Исповедник, англосаксонски краљ од 1042, по којем су названи англосаксонски правни обичаји, кодификовани после његове смрти, \"Легес Едwарди цонфессорис\".\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1589]]. умрла француска краљица италијанског порекла Катарина де Медичи, кћерка господара Фиренце Лоренца ИИ, која је после смрти мужа Анрија ИИ од 1560. владала Француском као регент. Уз подршку папе Гргура XИИИ 1572. организовала покољ протестаната, \"Вартоломејску ноћ\".\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1592]]. рођен Шах Џехан, познат и као принц Харам, могулски цар од 1628. до 1658, кад га је збацио син Аурангзеб. Саградио чувени маузолеј Таџ Махал за царицу Мумтаз Махал, у којем је и он сахрањен 1666. Престоницу из Агре преместио у Делхи 1648.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1834]]. у Крагујевцу изашле \"Новине сербске\", први српски информативан лист штампан у земљи, службено гласило кнежевине Србије. Први уредник био Димитрије Давидовић, оснивач \"Новина сербских\" у Бечу.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1895]]. немачки физичар Вилхелм Конрад Рентген објавио да је пронашао x-зраке, касније по њему назване Рентгенови зраци.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1916]]. пред Медовским заливом у Албанији потонуо италијански брод \"Бриндизи\" с јужнословенским исељеницима, добровољцима из Канаде и САД који су кренули да помогну Србији и Црној Гори у Првом светском рату. Погинуло 390 људи, 102 спасена.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1919]]. основана Немачка радничка партија, касније названа Национал-социјалистичка. На власт дошла 1933, а њен лидер Адолф Хитлер постао канцелар Немачке.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1919]]. у Берлину почео устанак предвођен комунистичком организацијом \"Савез Спартака\" с Розом Луксембург и Карлом Либкнехтом на челу.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1925]]. гувернер америчке савезне државе Вајоминг постала Нели Тејлор Рос, прва жена-гувернер у историји САД.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1928]]. рођен Зулфикар Али Буто, председник Пакистана. Од августа 1973. био председник владе која је признала независност Бангладеша. У јулу 1977. војним пучем га збацио генерал Мохамед Зија ул Хак, у марту 1978. осуђен на смрт под оптужбом да је наредио убиства политичких противника. Обешен у априлу 1979.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1938]]. рођен шпански краљ Хуан Карлос И, који је после смрти диктатора Франсиска Франка 1975. имао пресудну улогу у успостављању демократског поретка у Шпанији.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1942]]. ма основу споразума с нацистичком Немачком, Први корпус бугарске фашистичке војске почео, у Другом светском рату, окупацију југоистока Србије.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1949]]. на састанку у Москви владе СССР, Бугарске, Чехословачке, Мађарске, Пољске и Румуније донеле одлуку о стварању Савета за узајамну економску помоћ ради организације и усклађивања дугорочног развоја земаља-чланица. Исте године СЕВ-у приступила Албанија, а 1950. Источна Немачка. Савет расформиран 1991.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1964]]. током посете Светој земљи папа Павле ВИ састао се у Јерусалиму с патријархом Атинагором И. То је био први сусрет поглавара две цркве од XВ века и прва посета римокатоличког поглавара Светој земљи.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1969]]. СССР лансирао васионски брод \"Венеру 5\" у правцу Венере, а пет дана потом и \"Венеру 6\", који су до те планете стигли 16, односно 17. маја.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1976]]. у Камбоџи у време режима Црвених Кмера проглашен нови Устав којим је назив земље промењен у Демократска Кампућија.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1991]]. умро српски писац Васко Попа, члан Српске академије наука и уметности, најпревођенији српски песник у другој половини XX века. Називан језичким чудотворцем и последњим великим оригиналним песником.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1993]]. танкер \"Браер\" испустио 85.000 тона сирове нафте поред обала Велике Британије.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1996]]. у Гази убијен палестински терориста Јахја Ајаш Инжењер, осумњичен за организацију низа самоубилачких терористичких напада у Израелу у којима је погинуло на десетине јеврејских цивила. Погинуо пошто је у његовим рукама експлодирао мобилни телефон. \n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1997]]. Русија повукла последње јединице Министарства одбране из Чеченије, привремено окончавши војну кампању против исламских терориста у тој републици.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1999]]. САД продужиле економске санкције против Југославије, уведене у јуну 1998. због ескалације косовске кризе.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[1999]]. београдски Фонд за хуманитарно право објавио податке према којима је 2.000 људи насилно изгубило живот током 1998. на Косову.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[2001]]. неурохирург из Њујорка, оптужен да је у два случаја извршио операције мозга са погрешне стране, ослобођен оптужби и враћена му дозвола за рад.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[2003]]. у истовременим самоубилачким нападима два Палестинца у Тел Авиву погинуле 22 особе, а више од 100 повређено.\n*[[5. јануар|5. јануара]] [[2003]]. у 85. години умро Масимо Ђироти, један од најпопуларнијих филмских уметника у послератној италијанској кинематографији.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|105]]\n\n[[af:01-05]]\n[[ar:5 يناير]]\n[[bg:5 януари]]\n[[ca:5 de gener]]\n[[cy:5 Ionawr]]\n[[de:5. Januar]]\n[[da:5. januar]]\n[[el:5 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 5]]\n[[eo:5-a de januaro]]\n[[es:5 de enero]]\n[[et:5. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 5]]\n[[fi:5. tammikuuta]]\n[[fr:5 janvier]]\n[[fy:5 jannewaris]]\n[[he:5 בינואר]]\n[[hr:5. siječnja]]\n[[hu:Január 5]]\n[[ia:5 de januario]]\n[[it:5 gennaio]]\n[[ja:1月5日]]\n[[ko:1월 5일]]\n[[nl:5 januari]]\n[[no:5. januar]]\n[[oc:5 de genièr]]\n[[pl:5 stycznia]]\n[[pt:5 de Janeiro]]\n[[ro:5 ianuarie]]\n[[ru:5 января]]\n[[sl:5. januar]]\n[[sv:5 januari]]\n[[tr:5 Ocak]]\n[[wa:5 di djanvî]]\n[[zh:1月5日]]\n[[nds:5 Januar]]','[[de:5. Januar]]',17,'Bonzo','20050111231112','',0,0,1,0,0.958243638258,'79949888768887','20050214164115'); INSERT INTO cur VALUES (1124,0,'6._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[5. јануар|претходни дан]] - [[7. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1066]]. крунисан је Харолд ИИ, последњи енглески англосаксонски краљ. Погинуо је исте године код Хестингса у бици против претендента на енглески престо норманског војводе Вилијама Освајача.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1322]]. у манастиру Жича крунисан је српски краљ Стефан Дечански Немањић, син краља Милутина. Током владавине до 1331. победио је војску босанских феудалаца, Бугаре код Велбужда (1330) и осигурао превласт над Македонијом. Збацио га је с престола син Душан. Умро је под неразјашњеним околностима у заточеништву у Звечану. Подигао је манастир Високи Дечани.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1492]]. краљ Фердинанд и краљица Изабела победоносно су ушли у Гранаду, након што је њихова војска поразила Боабдила, последњег емира Гранаде. Тиме је окончана реконквиста - поновно освајање Пиринејског полуострва које је од 711. било под арапском влашћу.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1745]]. рођен је француски проналазач Жак Етјен Монголфје, који је с братом Жозефом Мишелом 1783. конструисао први балон напуњен загрејаним ваздухом. 1810 - Миром у Константинопољу Турска је предала Русији полуострво Крим и област Кубан. \n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1822]]. рођен је немачки археолог Хајнрих Шлиман, који је своје целокупно богатство стечено у младости трговином потрошио на археолошка истраживања. Открио је 1868. Троју, користећи се подацима из Хомерових спевова \"Илијада\" и \"Одисеја\", а потом и Микену, Орхомен и Итаку.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1829]]. умро је чешки слависта Јозеф Добровски, отац славистике, творац чешке граматике и граматике старословенског језика, главна личност чешког народног препорода (\"Историја чешког језика и књижевности\", \"Граматика чешког језика\", \"Граматика старословенског језика\").\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1884]]. умро је чешки свештеник, биолог и ботаничар Грегор Мендел, који је први дошао до јасних и прецизних формулација о преношењу наследних особина и тиме поставио темеље модерној генетици. Резултате, који су потврђени 1900, изложио је 1865. у делу \"Експерименти с биљним хибридима\".\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1916]]. почела је Мојковачка битка у Првом светском рату у којој су Црногорци под командом сердара Јанка Вукотића одбили офанзиву знатно јачих аустроугарских снага и тиме омогућили српској војсци одступницу према Јадрану.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1919]]. умро је Теодор Рузвелт, председник САД (1901-09), чија је политика створила светску силу од дотад изолационистичке Америке. Дужност шефа државе преузео је као потпредседник САД, после убиства председника Вилијама Мекинлија 1901. Спровео је план за изградњу Панамског канала, а за посредовање у руско-јапанском рату 1905. добио је 1906. Нобелову награду за мир. \n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1929]]. југословенски краљ Александар И Карађорђевић укинуо је Видовдански устав, распустио Народну скупштину и завео личну власт у држави.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1941]]. председник САД Френклин Рузвелт је у говору у Конгресу дефинисао амерички циљ о \"четири слободе\" - слободу говора, слободу религије, слободу од страха и слободу од сиромаштва. \n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1945]]. маршал Југославије Јосип Броз и шеф британске војне мисије Фицрој Меклин су у Другом светском рату склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1949]]. умро је амерички филмски режисер Виктор Флеминг, који је светску славу стекао филмом \"Прохујало са вихором\".\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1963]]. ирански шах Реза Пахлави почео је \"белу револуцију\" увођењем аграрне реформе и права гласа за жене.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1978]]. круна Светог Стефана, првог хришћанског мађарског краља, коју су однели Американци после Другог светског рата, враћена је у Мађарску.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1993]]. умро је амерички трубач, певач и композитор Џон Биркс \"Дизи\" Гилеспи, један од најбољих трубача и импровизатора у историји џеза. Одиграо је пресудну улогу у стварању би-бап музике.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1993]]. умро је руски балетски играч Рудолф Хаметович Нурејев, звезда светске балетске сцене. Један од највећих играча 20. века затражио је политички азил у Паризу 1961, после чега је почела његова светска каријера.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[1995]]. у провинцији Шанси на северу Кине погинуло је најмање сто људи у експлозији после судара два теретна воза натоварена тонама тринитротолуола.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[2000]]. јаке полицијске снаге раздвајале су два скупа на Цетињу у Црној Гори где су Српска православна црква и самопрокламована Црногорска православна црква одржавале централно божићно славље на Бадњи дан.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[2002]]. петнаестогодишњи Чарлс Бишоп погинуо је када се у авиону \"цесна-172\" обрушио на зграду Банке Америке у центру града Тампа на Флориди. У поруци која је потом пронађена изразио је симпатије према Осами бин Ладену и подржао терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001.\n*[[6. јануар|6. јануара]] [[2003]]. мировни преговори Тамилских тигрова и владе Шри Ланке означили су мали помак у помирењу након 19 година дугог грађанског рата.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|106]]\n\n[[af:01-06]]\n[[ar:6 يناير]]\n[[bg:6 януари]]\n[[ca:6 de gener]]\n[[cs:6. leden]]\n[[cy:6 Ionawr]]\n[[de:6. Januar]]\n[[da:6. januar]]\n[[el:6 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 6]]\n[[eo:6-a de januaro]]\n[[es:6 de enero]]\n[[et:6. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 6]]\n[[fi:6. tammikuuta]]\n[[fr:6 janvier]]\n[[fy:6 jannewaris]]\n[[he:6 בינואר]]\n[[hr:6. siječnja]]\n[[hu:Január 6]]\n[[ia:6 de januario]]\n[[is:6. janúar]]\n[[it:6 gennaio]]\n[[ja:1月6日]]\n[[ko:1월 6일]]\n[[nl:6 januari]]\n[[no:6. januar]]\n[[oc:6 de genièr]]\n[[pl:6 stycznia]]\n[[pt:6 de Janeiro]]\n[[ro:6 ianuarie]]\n[[ru:6 января]]\n[[sl:6. januar]]\n[[sv:6 januari]]\n[[tr:6 Ocak]]\n[[uk:6 січня]]\n[[wa:6 di djanvî]]\n[[zh:1月6日]]','[[de:6. Januar]]',17,'Bonzo','20050111231143','',0,0,1,0,0.020844842317,'79949888768856','20050111231143'); INSERT INTO cur VALUES (1125,0,'7._јануар','
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[6. јануар|претходни дан]] - [[8. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1598-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1598-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1610-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1610-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1789-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1789-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1807-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1807-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1927-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1927-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1946-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1946-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1979-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1979-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1990-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1990-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1992-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1992-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1997-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1997-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1999-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1999-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2002-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2002-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2002-01-07-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2002-01-07-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1953-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1953-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1997-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1997-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1998-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1998-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1844-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1844-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1847-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1847-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1872-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1872-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1536-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1536-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1932-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1932-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1943-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1943-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1989-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1989-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Празници и дани сећања==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{0001-01-07-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:0001-01-07-2|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1785-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1785-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]\n\n[[Category:Дани|107]]\n\n[[af:01-07]]\n[[ar:7 يناير]]\n[[be:7 студзеня]]\n[[bg:7 януари]]\n[[ca:7 de gener]]\n[[cs:7. leden]]\n[[cy:7 Ionawr]]\n[[de:7. Januar]]\n[[da:7. januar]]\n[[el:7 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 7]]\n[[eo:7-a de januaro]]\n[[es:7 de enero]]\n[[et:7. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 7]]\n[[fi:7. tammikuuta]]\n[[fr:7 janvier]]\n[[fy:7 jannewaris]]\n[[he:7 בינואר]]\n[[hr:7. siječnja]]\n[[hu:Január 7]]\n[[is:7. janúar]]\n[[it:7 gennaio]]\n[[ja:1月7日]]\n[[ko:1월 7일]]\n[[nl:7 januari]]\n[[no:7. januar]]\n[[oc:7 de genièr]]\n[[pl:7 stycznia]]\n[[pt:7 de Janeiro]]\n[[ro:7 ianuarie]]\n[[ru:7 января]]\n[[sl:7. januar]]\n[[sv:7 januari]]\n[[tr:7 Ocak]]\n[[uk:7 січня]]\n[[wa:7 di djanvî]]\n[[zh:1月7日]]','[[de:7. Januar]]',17,'Bonzo','20050111231156','',0,0,1,0,0.275628708897,'79949888768843','20050315200713'); INSERT INTO cur VALUES (1126,0,'8._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[7. јануар|претходни дан]] - [[9. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[1996]] - [[Франсоа Митеран]], [[Француска|француски]] председник (*[[1916]])\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1297]]. италијански племић Франческино Грималди успоставио је у Монаку династију Грималди која је и данас на власти. Прерушен у калуђера Грималди је кришом ушао у тврђаву Монако која је била под влашћу Ђенове, а потом пустио унутра своје војнике и запосео тврђаву. Као Реније И владао је до смрти 1314.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1324]]. умро је италијански истраживач Марко Поло, најпознатији европски средњовековни путник. Године 1271. са 17 година кренуо је из Венеције ка Далеком истоку, а његови доживљаји, забележени у делу \"Књига светских чудеса\" (1298), касније познатом под називом \"Милион\", подстакли су поморце европских земаља да крену у потрагу за морским путевима ка Далеком истоку. Претпоставка о његовом рођењу на Корчули заснива се на документу из 15. века по којем је породица Поло пореклом из Далмације.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1642]]. умро је италијански астроном, физичар и математичар Галилео Галилеј, чија су истраживања поставила темеље модерној механици и физици. Помоћу телескопа који је сам конструисао открио је Јупитерове сателите, Сатурнов прстен и пеге на Сунцу. Залагање за Коперников хелиоцентрични систем довело га је у сукоб с католичком црквом, па је његов рад од 1616. био под надзором Инквизиције.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1679]]. француски истраживач Робер Кавелије де ла Сал открио је водопаде Нијагаре.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1807]]. српски устаници су у Првом српском устанку заузели Калемегданску тврђаву у коју су се Турци склонили након заузимања Београда 12. децембра 1806. Београд је после 380 година поново постао престоница српске државе. Шест година касније, након слома устанка Турци су поново освојили Београд.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1896]]. умро је француски писац Пол Верлен, који је поезију обогатио новом музикалношћу, а лирски израз новим нијансама. Његова поема \"Песничко умеће\" (\"Л\'арт поетиqуе\") прихваћена је као манифест симболизма (\"Романсе без речи\", \"Галантне свечаности\", \"Елегије\", \"Мудрост\").\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1923]]. након извештаја Репарационе комисије крајем 1922. да Немачка касни са испорукама угља на име ратне одштете Француској и Белгији, француске и белгијске трупе ушле су у Рурску област. Криза је споразумно решена средином 1924, а у јулу 1925. Французи су почели да евакуишу трупе из Рура.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1926]]. Абдул Азиз ибн Сауд постао је краљ Хеџаса, а назив земље промењен је у Саудијска Арабија.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1935]]. рођен је амерички музичар Елвис Арон Присли, \"краљ рока\", изузетно популаран педесетих и шездесетих година 20. века. Продао је више од 150 милиона плоча и играо у двадесетак филмова. Умро је 1977. од прекомерне употребе алкохола и дроге.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1942]]. рођен је Стивн Хокинг, истакнути енглески физичар. Репутацију једног од водећих светских научника 20. века стекао је након објављивања књиге о пореклу универзума \"Кратка историја времена\" (1988).\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1959]]. генерал Шарл де Гол постао је први председник Пете републике Француске.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1973]]. амерички и северновијетнамски преговарачи Хенри Кисинџер и Ле Дук То обновили су у Паризу преговоре о окончању Вијетнамског рата.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1976]]. умро је кинески државник Џоу Ен Лај, један од најистакнутијих руководилаца Кинеске револуције, премијер од 1949. до смрти и шеф дипломатије од 1949. до 1958.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1996]]. умро је француски политичар и државник Франсоа Митеран, први социјалиста који је 1981. изабран за председника Француске. У Другом светском рату био је један од вођа француског Покрета отпора, а од 1971. вођа Социјалистичке партије.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[1998]]. арапски терориста Ремзи Ахмед Јусеф осуђен је на доживотну робију, као организатор подметања експлозива 1993. у Светски трговински центар у Њујорку, када је погинуло шесторо људи. Две зграде Центра са преко сто спратова срушене су 11. септембра 2001. у самоубилачком терористичком нападу са два отета авиона.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[2002]]. у Албанији је у 117. години умрла Цхериме Хасан Барди једна од најстаријих Албанки и једна од неколико особа на свету које су живеле у три века.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[2003]]. Скупштина Црне Горе изабрала је нову републичку владу чији је премијер Мило Ђукановић.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[2003]]. након неколико напада на припаднике америчких војних снага, у Кувајту је објављен религиозни проглас који забрањује убијање не-Муслимана, чиме су ојачани постојећи закони.\n*[[8. јануар|8. јануара]] [[2004]]. умро је духовни вођа египатске забрањене организације Муслиманска браћа, Ма\'мун ал Ходеиби (83).\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|108]]\n\n[[af:01-08]]\n[[ar:8 يناير]]\n[[bg:8 януари]]\n[[ca:8 de gener]]\n[[cy:8 Ionawr]]\n[[de:8. Januar]]\n[[da:8. januar]]\n[[el:8 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 8]]\n[[eo:8-a de januaro]]\n[[es:8 de enero]]\n[[et:8. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 8]]\n[[fi:8. tammikuuta]]\n[[fr:8 janvier]]\n[[fy:8 jannewaris]]\n[[he:8 בינואר]]\n[[hr:8. siječnja]]\n[[hu:Január 8]]\n[[is:8. janúar]]\n[[it:8 gennaio]]\n[[ja:1月8日]]\n[[ko:1월 8일]]\n[[nl:8 januari]]\n[[no:8. januar]]\n[[oc:8 de genièr]]\n[[pl:8 stycznia]]\n[[pt:8 de Janeiro]]\n[[ro:8 ianuarie]]\n[[ru:8 января]]\n[[sl:8. januar]]\n[[sv:8 januari]]\n[[tr:8 Ocak]]\n[[uk:8 січня]]\n[[wa:8 di djanvî]]\n[[zh:1月8日]]','[[de:8. Januar]]',17,'Bonzo','20050111231223','',0,0,1,0,0.007843731441,'79949888768776','20050111231223'); INSERT INTO cur VALUES (1127,0,'9._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[8. јануар|претходни дан]] - [[10. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1792]]. миром у Јашију, којим је окончан руско-турски рат, започет у августу 1787, Русија проширила своју границу до Дњестра.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1793]]. Француз Жан Пјер Бланшар извео први лет балоном изнад северноамеричког континента.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1804]]. испред манастира Моравица Турци убили српског архимандрита Георгија Ђорђевића Хаџи-Ђеру, народног првака у рудничком крају. Шест дана потом почела \"сеча кнезова\", што је убрзало избијање Првог српског устанка.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1856]]. рођен српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац, члан Српске краљевске академије, хоровођа Београдског певачког друштва, један од оснивача прве \"Српске музичке школе\" 1899. Његово дело сматра се најзначајнијом етапом у развоју српске националне музике у XИX веку.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1873]]. умро Шарл Луј Наполеон ИИИ, нећак Наполеона Бонапарте, председник Француске од 1848. до 1852, цар до 1870. Током његове владавине Француска запосела Ницу и Савоју и почела колонијално освајање Индокине. Покренуо рат против Пруске, али заробљен 1. октобра 1870. у бици код Седана и збачен са престола. После закључења мира с Пруском 1871. емигрирао у Енглеску, где је и умро.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1878]]. у српско-турском рату српска војска ушла у Ниш, а Турци наредног дана предали тврђаву и варош, чиме је окончана турска управа у том граду. Борбе трајале 25 дана, а одлучујућа била победа Браничевске бригаде на Чегру.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1878]]. умро италијански краљ Виторио Емануеле ИИ, први владар уједињене Италије, популарни \"падре делла патриа\", који је по доласку на престо 1861. инаугурисао парламентарну монархију.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1908]]. рођена француска књижевница Симон де Бовоар, животна сапутница филозофа Жан Пол Сартра, аутор романа, позоришних комада и филозофских есеја.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1913]]. рођен амерички државник Ричард Никсон, једини шеф државе у историји САД који је поднео оставку под претњом смењивања поступком импичмента. Председник САД постао 1969, поново изабран 1972, а 1974. се повукао због афере \"Вотергејт\". 1972. нормализовао односе с Кином.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1922]]. рођен гвинејски државник и писац Ахмед Секу Туре, први председник после стицања независности Гвинеје 1958. Један од оснивача Афричког демократског збора, Демократске странке Гвинеје, а од 1956. на челу афричког синдиката Генералне конфедрације радника црне Африке. Био посланик територијалне скупштине Гвинеје 1953, а од 1956 до 1958. Народне скупштине Француске.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1942]]. у Петровграду, Кикинди и другим местима у Банату Немци у Другом светском рату стрељали 150 комуниста и симпатизера партизана. Истог дана мађарске окупационе власти почеле масовно хапшење и убијање Срба с друге стране реке Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано 60 Срба.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1945]]. почело искрцавање америчких трупа у Другом светском рату на највеће филипинско острво Лузон. Борбе окончане 15. августа капитулацијом јапанских снага.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1953]]. потонуо јужнокорејски путнички ферибот, живот изгубило 349 особа.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1962]]. СССР и Куба потписали трговински споразум на основу ког је Куба добијала робу по повлашћеним, ниским ценама. Уговор престао да важи 1991.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1978]]. у Ирану почела исламска револуција у којој је годину дана касније збачен са власти шах Реза Пахлави.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1992]]. реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање суверене Босне и Херцеговине од Европске заједнице, Срби прогласили Републику српског народа у БиХ и саопштили да је та република федерална јединица Југославије.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1996]]. чеченски побуњеници заузели болницу и узхели најмање 2.000 талаца у дагестанском граду Кизлиар. Побуњеници тражили прекид рата у својој држави.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1996]]. обустављен ваздушни хуманитаран мост за Сарајево, највећи ваздушни мост у историји ваздухопловства после совјетске блокаде Берлина. Током три и по године рата у Босни, обављено 13.000 хуманитарних летова којима је допремљено више од 160.000 тона помоћи.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[1999]]. приликом хапшења, припадници СФОР убили босанског Србина Драгана Гаговића, оптуженог пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине почињене у рату у Босни.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[2002]]. САД укинуле санкције на продају оружја Југославији, уведене 1996.\n*[[9. јануар|9. јануара]] [[2002]]. влада САД покренула истрагу о стечају мултинационалне електродистрибутерске компаније \"Енрон\", највећем банкротству у историји САД.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|109]]\n\n[[af:01-09]]\n[[ar:9 يناير]]\n[[be:9 студзеня]]\n[[bg:9 януари]]\n[[ca:9 de gener]]\n[[cs:9. leden]]\n[[cy:9 Ionawr]]\n[[de:9. Januar]]\n[[da:9. januar]]\n[[el:9 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 9]]\n[[eo:9-a de januaro]]\n[[es:9 de enero]]\n[[et:9. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 9]]\n[[fi:9. tammikuuta]]\n[[fr:9 janvier]]\n[[fy:9 jannewaris]]\n[[he:9 בינואר]]\n[[hr:9. siječnja]]\n[[hu:Január 9]]\n[[is:9. janúar]]\n[[it:9 gennaio]]\n[[ja:1月9日]]\n[[lb:9. Januar]]\n[[lt:Sausio 9]]\n[[nl:9 januari]]\n[[no:9. januar]]\n[[oc:9 de genièr]]\n[[pl:9 stycznia]]\n[[pt:9 de Janeiro]]\n[[ro:9 ianuarie]]\n[[ru:9 января]]\n[[sa:९ जनवरी]]\n[[sl:9. januar]]\n[[sv:9 januari]]\n[[tr:9 Ocak]]\n[[uk:9 січня]]\n[[zh:1月9日]]','[[de:9. Januar]]',17,'Bonzo','20050111231237','',0,0,1,0,0.814971697896,'79949888768762','20050111231237'); INSERT INTO cur VALUES (1128,0,'10._јануар','
[[10. januar|latinica]] - [[10. januar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[9. јануар|претходни дан]] - [[11. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[49. пне.]] [[Гај Јулије Цезар]] изговорио \"Коцка је бачена\" и прешао реку [[Рубикон]], по једној варијанти данашња речица Фиумицино у горњој Италији, по другој Писатело код Равене, граница између Италије и Галије, што је означило ново раздобље у историји Римског царства, почео грађански рат против Помпеја и Сената који је завршен увођењем Цезарове диктатуре. Припадници републиканске опозиције убили Цезара 44. п.н.е.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1356]]. на државном сабору у [[Нирнберг]]у прихваћен главни део Златне буле цара Карла IV, великог уставног закона немачке царевине, који је у својим основама трајао до 1806.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1863]]. у [[Лондон]]у отворена прва линија подземне железнице у свету.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1882]]. почео херцеговачко-бокељски устанак Срба и муслимана против Аустро-Угарске, као одговор на увођења закона о војној обавези и регрутовања. Устанак, који је потајно подржала [[Црна Гора]], угушен после неколико месеци.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1889]]. француска успоставила протекторат над Обалом Слоноваче.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1920]]. у Женеви изабрано веће Лиге народа које су чинили [[Француска]], [[Италија]], [[Јапан]], [[Велика Британија]]. Касније чланице Већа постале [[Немачка]] и [[СССР]]. Због политичког неуспеха Лига народа престала да постоји [[1939]], мада је формално укинута 1946, када је у [[Лондону одржана прва седница Генералне скупштине Уједињених нација.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1922]]. [[Артур Грифит]] постао први председник Ирске после стицања независности те земље од Велике Британије.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1934]]. у Немачкој погубљен [[Маринус ван дер Лубе]] пошто је проглашен кривим за паљење [[Рајхстаг]]а [[27. фебруар]]а 1933.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1969]]. [[Шведска]] као прва западна земља успоставила дипломатске односе са Северним Вијетнамом.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1996]]. [[Израел]] пустио из затвора стотине Палестинаца неколико дана уочи првих палестинских националних избора у Гази и на Западној обали.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1997]]. [[Арнолдо Алеман]] постао председник Никарагве у првој демократској и мирној смени власти у модерној историји те земље.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1997]]. током антивладиних протеста у Софији демонстранти пробили полицијски кордон, упали у зграду Парламента и демолирали је.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[2001]]. бивша председница Републике Српске [[Биљана Плавшић]] предала се Међународном суду у Хагу пред којим је оптужена за геноцид и друге злочине почињене 1991. и 1992. током рата у Босни. Уз гаранције Владе Србије у септембру пуштена да се брани са слободе, а у октобру 2002. признала кривицу.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[2002]]. израелски тенкови и булдожери срушили 73 палестинске куће у Рафи, после напада наоружаних Палестинаца на израелске војнике.\n\n==Рођења==\n\n\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1909]]. рођен српски физичар и хемичар [[Павле Савић]], који је светски реноме стекао када је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. у Паризу открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. Од 1947. руководио изградњом Нуклеарног института у Винчи и до 1960. био директор Института. Од 1971. до 1981. био председник Српске академије наука и уметности.\n\n==Смрти==\n\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1778]]. умро шведски природњак [[Карл фон Лине]]. Увео бинарну номенклатуру по којој свака биљка и животиња има назив рода и врсте. Оснивач Природњачког музеја у Упсали и први председник Шведске академије наука.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1890]]. умро српски писац и лекар [[Лаза Лазаревић]], који се с 9 приповедака, колико је написао, сврстао међу најзначајније прозне ствараоце српске књижевности. Сматра се творцем српске психолошке приповетке и једним од најбољих стилиста. \n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1917]]. умро Фредерик Коди, познат као [[Бафало Бил]], поштански јахач \"Пони експреса\", водич и трагач у америчкој војсци, плаћени борац против Индијанаца, професионални ловац на биволе и бизоне. 1883. организовао ревију каубојских вештина \"Ревија дивљег запада\", у којој је наступао као главна звезда. Касније наступао и у Европи, а гостовао и у Србији.\n*[[10. јануар|10. јануара]] [[1971]]. умрла француска модна креаторка [[Габријела Коко Шанел]], једна од најчувенијих у XX веку, готово 60 година суверено владала високом париском модом.\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|110]]\n\n[[af:10 Januarie]]\n[[ang:10 Æfterra Géola]]\n[[ar:10 يناير]]\n[[ast:10 de xineru]]\n[[be:10 студзеня]]\n[[bg:10 януари]]\n[[ca:10 de gener]]\n[[cs:10. leden]]\n[[cy:10 Ionawr]]\n[[da:10. januar]]\n[[de:10. Januar]]\n[[el:10 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 10]]\n[[eo:10-a de januaro]]\n[[es:10 de enero]]\n[[et:10. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 10]]\n[[fi:10. tammikuuta]]\n[[fr:10 janvier]]\n[[fy:10 jannewaris]]\n[[gl:10 de xaneiro]]\n[[he:10 בינואר]]\n[[hr:10. siječnja]]\n[[hu:Január 10]]\n[[id:10 Januari]]\n[[ie:10 januar]]\n[[io:10 di januaro]]\n[[is:10. janúar]]\n[[it:10 gennaio]]\n[[ja:1月10日]]\n[[ko:1월 10일]]\n[[la:10 Ianuarii]]\n[[lb:10. Januar]]\n[[lt:Sausio 10]]\n[[nl:10 januari]]\n[[no:10. januar]]\n[[oc:10 de genièr]]\n[[pl:10 stycznia]]\n[[pt:10 de Janeiro]]\n[[ro:10 ianuarie]]\n[[ru:10 января]]\n[[sa:१० जनवरी]]\n[[sk:10. január]]\n[[sl:10. januar]]\n[[sv:10 januari]]\n[[tl:Enero 10]]\n[[tr:10 Ocak]]\n[[uk:10 січня]]\n[[zh:1月10日]]','warnfile Adding:tl,be,la,gl,id,ko,ast,sk,io,ie,ang Modifying:af',332,'Shizhao','20050304025416','',0,0,1,0,0.854138662971,'79949695974583','20050304025416'); INSERT INTO cur VALUES (1129,0,'11._јануар','
[[11. januar|latinica]] - [[11. januar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. јануар|претходни дан]] - [[12. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[347]]. рођен је византијски цар Флавије Теодосије И, назван Теодосије Велики, последњи владар јединственог Римског царства (379-395). Желећи да успостави што чвршће државно јединство прогласио је хришћанство државном религијом и забранио паганске култове. После његове смрти власт су преузели његови синови, на Западу Хонорије, а на Истоку Аркадије.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1503]]. рођен је италијански сликар и бакрорезац Ђироламо Франческо Марија Мацола, познат као Пармиђанино, најзначајнији представник маниризма у горњој Италији. Открио је нове могућности у техници бакрописа. Познат је као портретиста и сликар фресака у Парми, Риму и Болоњи.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1569]]. у Енглеској је, под патронатом краљице Елизабете И, у катедрали светог Павла у Лондону први пут организована лутрија. Приход је кориштен за обнову утврђења, лука и других јавних радова.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1735]]. умро је црногорски владика Данило И Петровић, оснивач династије Петровића, који су касније постали и световни владари. Завладичио га је српски патријарх Арсеније Чарнојевић 1696. у Сечују. На позив Русије ушао је 1711. у рат против Турске, а 1718. учествовао је у млетачко-аустријском рату против Турака. Учврстио је односе с Русијом посетом цару Петру Великом 1715. и знатно је подигао углед Црне Горе. После смрти га је наследио синовац Сава Петровић. Лик владике Данила у акцији против потурица опевао је Његош у \"Горском венцу\".\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1811]]. Скупштина свих народних старешина у Србији основала је у време Првог српског устанка прва попечитељства (министарства). Министар просвете постао је најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду Доситеј Обрадовић.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1843]]. аустријски цар Фердинанд И је у време највећег успона Илирског препорода забранио употребу илирског имена, посебно у \"новинама и јавним списима\".\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1886]]. у Њујорку је почео први шаховски меч за првака света између Вилхелма Штајница и Јохана Цукерторта, који је добио Штајниц резултатом 10:5, уз пет ремија. Титулу је одбранио 1889. и 1892. у мечевима против Михаила Чигорина, али је 1894. поражен од Емануела Ласкера. Написао је \"Уџбеник модерног шаха\", који се сматра основом модерне шаховске стратегије.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1919]]. Румунија је анектирала Трансилванију која је била у саставу Аусто-Угарске монархије до њеног распада 1918. Миром у Трианону 1920. Трансилванија је формално додељена Румунији.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1922]]. први пацијент излечен инсулином од шећерне болести је постао 14-годишњи Канађанин Леонард Томсон.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1928]]. умро је енглески писац Томас Харди. Важио је за најбољег енглеског писца свога времена, називан \"последњим великим викторијанцем\", али је због слободумног става о љубави и браку долазио у сукоб с друштвеним конвенцијама (\"Под зеленим дрветом\", \"Далеко од разуздане гомиле\", \"Повратак домороца\", \"Теса од Д\'Арбервилових\", \"Незнани Џуд\").\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1942]]. Јапанци су у Другом светском рату заузели Куала Лумпур.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1946]]. уставотворна скупштина у Тирани је прогласила Народну републику Албанију.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1962]]. под снежном лавином, која је у перуанским Андима затрпала село Хуаскаран, живот је изгубило више од 3.000 људи.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1966]]. умро је швајцарски скулптор и сликар италијанског порекла Алберто Ђакомети, чије обимно, разноврсно и особено дело представља израз готово свих доминантних струјања уметности 20. века. Од 1931. ради надреалистичке просторне конструкције и екстремно издужене бронзане људске ликове (\"Кола\", \"Пројекат за један трг\", \"Седам фигура и једна глава\").\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1970]]. нигеријска армија је после 32 месеца борби у грађанском рату у којем је погинуло милион и по људи, угушила побуну сецесиониста у провинцији Бијафра. Вођа побуњеника генерал Чуквуемека Одумегву Оџукву напустио је земљу дан после пада Оверија, главног града Бијафре.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1989]]. испред Скупштине Црне Горе одржан је масовни митинг грађана на којем је затражено смењивање државног и партијског руководства. Под великим дводневним притиском демонстраната то руководство је поднело оставке, а на политичку сцену Црне Горе ступила је група младих комуниста на челу с Момиром Булатовићем и Милом Ђукановићем.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[1998]]. наоружани нападач, исламски фанатик, убио је најмање 22 и ранио 51 шиитског муслиманског верника током молитве у џамији у пакистанском граду Лахор.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[2000]]. председник Алжира Абделазиз Бутефлика донео је општу амнестију за припаднике Исламске армије спаса и за узврат затражио распуштање њихове организације.\n*[[11. јануар|11. јануара]] [[2001]]. Влада Бурундија и побуњенчка група Хуту, једна од две етничке мањине, постигли су договор о повлачењу својих трупа из Демократске Републике Конго.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|111]]\n\n[[af:11 Januarie]]\n[[ang:11 Æfterra Géola]]\n[[ar:11 يناير]]\n[[ast:11 de xineru]]\n[[bg:11 януари]]\n[[bs:11. januar]]\n[[ca:11 de gener]]\n[[cs:11. leden]]\n[[cy:11 Ionawr]]\n[[da:11. januar]]\n[[de:11. Januar]]\n[[el:11 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 11]]\n[[eo:11-a de januaro]]\n[[es:11 de enero]]\n[[et:11. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 11]]\n[[fi:11. tammikuuta]]\n[[fr:11 janvier]]\n[[fy:11 jannewaris]]\n[[gl:11 de xaneiro]]\n[[he:11 בינואר]]\n[[hr:11. siječnja]]\n[[hu:Január 11]]\n[[id:11 Januari]]\n[[ie:11 januar]]\n[[io:11 di januaro]]\n[[is:11. janúar]]\n[[it:11 gennaio]]\n[[ja:1月11日]]\n[[ko:1월 11일]]\n[[ku:11\'ê rêbendanê]]\n[[la:11 Ianuarii]]\n[[lb:11. Januar]]\n[[lt:Sausio 11]]\n[[nl:11 januari]]\n[[no:11. januar]]\n[[oc:11 de genièr]]\n[[pl:11 stycznia]]\n[[pt:11 de Janeiro]]\n[[ro:11 ianuarie]]\n[[ru:11 января]]\n[[sa:११ जनवरी]]\n[[sk:11. január]]\n[[sl:11. januar]]\n[[sv:11 januari]]\n[[tl:Enero 11]]\n[[tr:11 Ocak]]\n[[tt:11. Ğínwar]]\n[[uk:11 січня]]\n[[wa:11 di djanvî]]\n[[zh:1月11日]]','warnfile Adding:tl,la,tt,gl,id,ko,wa,sk,ku,io,ie,bs,ang Modifying:af',332,'Shizhao','20050304030954','',0,0,1,0,0.445867473933,'79949695969045','20050304030954'); INSERT INTO cur VALUES (1130,0,'12._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[11. јануар|претходни дан]] - [[13. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n* [[1665]] - француски математичар [[Пјер Ферма]]\n* [[1976]] - енглеска списатељица [[Агата Кристи]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[812]]. изасланици византијског цара Михаила И Рангабе склопили мир у Ахену с франачким царем Карлом Великим, после више од деценије рата Византије и Франачког царства. Један од узрока рата било је то што је римски папа, потраживши ослонац у Франачком царству, крунисао Карла Великог.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1519]]. умро Максимилијан И, немачки краљ од 1493. и римско-немачки цар од 1508, када је ту титулу узео уз пристанак папе Јулија ИИ, мада га папа никада није крунисао. Од тада немачки краљеви одмах по свом избору за краља узимали царску титулу. Током његове владавине Хабсбурговци женидбеним везама постали најмоћнија династија у Европи.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1628]]. рођен француски писац Шарл Перо, аутор збирке бајки \"Вилинске приче\", која садржи бајке \"Мачак у чизмама\", \"Црвенкапа\", \"Плавобради\", \"Успавана лепотица\".\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1829]]. умро немачки писац Фридрих фон Шлегел, најзначајнији теоретичар немачког романтизма. С братом Вилхелмом уређивао главни романтичарски часопис \"Анетеум\". Поред радова о античкој књижевности писао есеје, песме и приповетке, а његова \"Историја старе и нове књижевности\" један од првих прегледа целокупне светске литературе.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1876]]. рођен амерички писац Џон Грифит, познат као Џек Лондон, један од најчитанијих у првој половини XX века. Написао око 50 приповедака и романа, најпознатији \"Зов дивљине\" и \"Бели очњак\".\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1899]]. рођен швајцарски биохемичар Паул Херман Милер, који се бавио истраживањем заштите биљака. 1939. открио инсектицидно деловање ДДТ. Добитник Нобелове награде за медицину 1948.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1932]]. Хети Каравај, демократа из Арканзаса, постала прва жена изабрана у Сенат САД.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1953]]. Скупштина Југославије усвојила нов Устав. Укинуто Веће народа и формирано Веће произвођача, чиме је изгубљено национално обележје институционалне скупштинске структуре.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1964]]. у Занзибару, месец дана пошто је земља стекла независност, збачен са власти султан и проглашена република с председником Абеидом Карумеом. Четири месеца касније Занзибар се ујединио с Тангањиком у Танзанију.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1976]]. умрла енглеска књижевница Агата Кристи, ауторка криминалистичких романа. Написала 79 романа и збирки кратких прича, које су продате у две милијарде примерака широм света и преведене на више од 50 језика, а њена драма \"Мишоловка\", приказана први пут 1952, имала преко 20.000 извођења на лондонском Вест Енду, најдуже извођена представа на свету.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1977]]. Израелци масовним демонстрацијама изразили протест због одлуке Француске да пусти на слободу Абу Дауда, вођу палестинских терориста који су 1972. извршили масакр над израелским атлетичарима на Олимпијади у Минхену.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1990]]. румунски председник Јон Илијеску саопштио да је Комунистичка партија Румуније стављена ван закона.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1991]]. Конгрес САД одобрио председнику Џорџу Бушу употребу војне силе да би присилио ирачку армију да напусти Кувајт.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1992]]. Влада Алжира дан после оставке шефа државе Бенџедида Шадлија одложила другу рунду парламентарних избора, образложивши то \"немогућношћу настављања изборног процеса\". На изборима водио исламски Фронт националног спаса. Исламисти се прихватили оружја и у наредним годинама убијено више десетина хиљада Алжираца.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1993]]. Комесаријат Уједињених нација за избеглице саопштио је да је 1992. у свету било више од 18,5 милиона избеглица. Број избеглица повећан за 3,5 милиона у односу на 1991, од чега три милиона расељено и избегло са територије Југославије.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1996]]. прве руске јединице у саставу ИФОР стигле у Босну и Херцеговину, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1998]]. 19 европских држава потписало документ о забрани клонирања људских бића.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[1998]]. у Београду почео штрајк Градског саобраћајног предузећа. Први пут у стогодишњој историји јавног превоза на београдске улице није изашло ниједно возило ГСП. Штрајк трајао шест дана.\n*[[12. јануар|12. јануара]] [[2002]]. у 82. години умро Сајрус Венс, државни секретар САД у администрацији Џимија Картера, један од аутора мировног плана за Босну и Херцеговину 1993, који су босански Срби одбили.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|112]]\n\n[[af:12 Januarie]]\n[[ar:12 يناير]]\n[[ast:12 de xineru]]\n[[be:12 студзеня]]\n[[bg:12 януари]]\n[[bs:12. januar]]\n[[ca:12 de gener]]\n[[cs:12. leden]]\n[[cy:12 Ionawr]]\n[[da:12. januar]]\n[[de:12. Januar]]\n[[el:12 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 12]]\n[[eo:12-a de januaro]]\n[[es:12 de enero]]\n[[et:12. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 12]]\n[[fi:12. tammikuuta]]\n[[fr:12 janvier]]\n[[fy:12 jannewaris]]\n[[gl:12 de xaneiro]]\n[[he:12 בינואר]]\n[[hr:12. siječnja]]\n[[hu:Január 12]]\n[[ie:12 januar]]\n[[io:12 di januaro]]\n[[is:12. janúar]]\n[[it:12 gennaio]]\n[[ja:1月12日]]\n[[ko:1월 12일]]\n[[ku:12\'ê rêbendanê]]\n[[la:12 Ianuarii]]\n[[lb:12. Januar]]\n[[lt:Sausio 12]]\n[[nl:12 januari]]\n[[no:12. januar]]\n[[oc:12 de genièr]]\n[[pl:12 stycznia]]\n[[pt:12 de Janeiro]]\n[[ro:12 ianuarie]]\n[[ru:12 января]]\n[[sa:१२ जनवरी]]\n[[sk:12. január]]\n[[sl:12. januar]]\n[[sv:12 januari]]\n[[tl:Enero 12]]\n[[tr:12 Ocak]]\n[[tt:12. Ğínwar]]\n[[uk:12 січня]]\n[[wa:12 di djanvî]]\n[[zh:1月12日]]','warnfile Adding:tl,lt,be,la,lb,tt,gl,wa,ast,sk,ku,io,sa,ie,bs Modifying:af',332,'Shizhao','20050304031234','',0,0,1,0,0.831505573276,'79949695968765','20050304031234'); INSERT INTO cur VALUES (1131,0,'13._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[12. јануар|претходни дан]] - [[14. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1691]]. умро је Џорџ Фокс, оснивач Друштва пријатеља, верске заједнице Квекера. Обузет идејом \"божијег надахнућа\" Фокс је 1648. почео држати јавне проповеди у којима се залагао за успостављање ригорозног морала у духу старозаветне Библије. Стекао је бројне присталице.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1806]]. рођен је српски писац Јован Стерија Поповић, први српски комедиограф, \"отац\" српске драме. Као начелник министарства просвете Србије (од 1842) обавио је пионирски рад у организовању школства, покренуо иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра (Позориште на Ђумруку) који је 1841. отворен његовом трагедијом \"Смрт Стефана Дечанског\". Стеријине драме су више од 100 година на позоришним репертоарима (\"Лажа и паралажа, \"Покондирена тиква\", \"Кир Јања\", \"Родољупци\").\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1842]]. приликом повлачења из авганистанског града Кабула, британске трупе од 9000 војника масакриране су у Кибер Пасу.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1854]]. јапански шогун Токугава потписао је први трговински уговор којим су за САД отворене неке јапанске луке. Касније су потписани уговори с Великом Британијом, Русијом, Француском, чиме је Јапан прекинуо политику изолованости и почео да се укључује у међународне односе.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1898]]. француски писац Емил Зола је под насловом \"Оптужујем\" објавио у листу \"Л\'Орор\" отворено писмо председнику Републике у којем је указао на махинације највиших војних кругова и затражио ослобађање капетана Алфреда Драјфуса, који је на процесу 1894. осуђен на доживотну робију због наводног одавања војних тајни Немачкој. Драјфус је на обновљеном процесу ослобођен оптужби и 1906. рехабилитован, враћен у војску и унапређен у чин мајора.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1906]]. умро је руски физичар и електроинжењер Александар Степанович Попов, један од пионира радо-технике, изумитељ антене. Године 1896. остварио је пренос сигнала помоћу радио-таласа на удаљеност од 250 метара и утврдио да се радио-таласи рефлектују од већих објеката.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1910]]. емитован је први радио-пренос опере уживо из њујоршке \"Метрополитен опере\", Леонкавалови \"Пајаци\" и Маскањијева \"Кавалерија рустикана\".\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1915]]. у граду Авецано у централној Италији у земљотресу је погинуло 30.000 људи.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1935]]. на плебисциту у области Сар, којом је на основу мандата Лиге народа управљала Француска, убедљивом већином изгласано је припајање Немачкој.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1941]]. умро је ирски писац Џејмс Џојс, који је експериментима у наративној техници и структури романа и примени тока свести дао нов правац модерној књижевности. Његов роман \"Уликс\" сматра се библијом европског прозног модернизма. Упркос врло оштрој и екстремистичкој полемици око Џојсовог књижевног дела, изван сваке сумње је његов огроман утицај на развој књижевне прозе 20. века (\"Портрет уметника у младости\", \"Финеганово бдење\", песме \"Камерна музика\", приповетке \"Даблинци\", драма \"Изгнаници\").\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1963]]. у војном удару је убијен први председник Тогоа Силванус Олимпио и војска је на власт довела Николаса Границког, који је од 1961. био у избеглиштву. Истог дана 1967. војним ударом власт је преузео потпуковник Етјен Гнасингбе Ејадема.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1972]]. војска је у Гани збацила цивилну владу председника Едварда Акуфа Ада, а власт је преузео потпуковник Игнацијус Ачемпонг.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1977]]. умро је француски режисер и сценариста Анри Жорж Клузо, добитник Златног лава за филм \"Кеј Орфевр\" и Златне палме за филм \"Мистерија Пикасо\". Познат је и по филмовима \"Надница за страх\", \"Гавран\', \"Истина\".\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1985]]. приликом пада воза у провалију, око 250 километара источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1991]]. на светском првенству у аустралијском граду Перт југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. Југославија је први пут постала првак света у ватерполу у Мадриду 1987.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[1993]]. на основу одлуке немачког Уставног суда обустављен је судски поступак против бившег председника Демократске Републике Немачке Ериха Хонекера. Суд је закључио да процес против 80. годишњег Хонекера, тешко оболелог од рака представља повреду људског достојанства. Хонекер је након 169 дана проведених у истражном затвору емигрирао у Чиле где је умро у мају 1994.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[2001]]. у Београду је умро југословенски књижевник Бранко В. Радичевић. Песник, романсијер, новинар и дечији писац објавио је око 70 књига, од којих су најпознатије \"Песме о мајци\", \"Прича о животињама\", \"Са Овчара и Каблара\", \"Војничке песме\", \"Поноћни свирачи\", \"Сељаци\" и \"Антологија српског песништва\". Направио је и две монографије о сеоским споменицима - крајпуташима. Покретач је музичке манифестације Драгачевска труба у Гучи и песничког Дисовог пролећа у Чачку.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[2001]]. у земљотресу у Салвадору погинула је 701 особа и 3.883 је рањено, а 160.598 стамбених објеката је уништено, озбиљно оштећено или затрпано земљом.\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[2002]]. у Београду је у 78. години умро српски књижевник Антоније Исаковић, потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. Добитник многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизовна (\"Господар и слуга\", \"Трен 1\" и \"Трен 2\", \"Говори и разговори\").\n*[[13. јануар|13. јануара]] [[2002]]. на Куби је умро Грегорио Фуентес (104), капетан брода Ернеста Хемингвеја, који је био инспирација познатом америчком писцу за роман \"Старац и море\".\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|113]]\n\n[[af:13 Januarie]]\n[[ar:13 يناير]]\n[[ast:13 de xineru]]\n[[bg:13 януари]]\n[[bs:13. januar]]\n[[ca:13 de gener]]\n[[cs:13. leden]]\n[[cy:13 Ionawr]]\n[[da:13. januar]]\n[[de:13. Januar]]\n[[el:13 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 13]]\n[[eo:13-a de januaro]]\n[[es:13 de enero]]\n[[et:13. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 13]]\n[[fi:13. tammikuuta]]\n[[fr:13 janvier]]\n[[fy:13 jannewaris]]\n[[gl:13 de xaneiro]]\n[[he:13 בינואר]]\n[[hr:13. siječnja]]\n[[hu:Január 13]]\n[[ia:13 de januario]]\n[[id:13 Januari]]\n[[ie:13 januar]]\n[[io:13 di januaro]]\n[[is:13. janúar]]\n[[it:13 gennaio]]\n[[ja:1月13日]]\n[[ko:1월 13일]]\n[[ku:13\'ê rêbendanê]]\n[[la:13 Ianuarii]]\n[[lb:13. Januar]]\n[[lt:Sausio 13]]\n[[nl:13 januari]]\n[[no:13. januar]]\n[[oc:13 de genièr]]\n[[pl:13 stycznia]]\n[[pt:13 de Janeiro]]\n[[ro:13 ianuarie]]\n[[ru:13 января]]\n[[sa:१३ जनवरी]]\n[[sk:13. január]]\n[[sl:13. januar]]\n[[sv:13 januari]]\n[[tl:Enero 13]]\n[[tr:13 Ocak]]\n[[tt:13. Ğínwar]]\n[[uk:13 січня]]\n[[wa:13 di djanvî]]\n[[zh:1月13日]]','warnfile Adding:tl,lt,la,lb,tt,gl,id,wa,ast,sk,ku,io,sa,ie,bs Modifying:af',332,'Shizhao','20050304031459','',0,0,1,0,0.109675789303,'79949695968540','20050304031459'); INSERT INTO cur VALUES (1132,0,'14._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[13. јануар|претходни дан]] - [[15. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1742]]. умро енглески астроном и геофизичар Едмунд Халеј, директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по ком је назив добила Халејева комета. Први утврдио да су комете уочене 1682, 1601. и 1551. исто тело које се периодично појављује. Израдио први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1784]]. САД ратификовале мировни уговор с Великом Британијом, чиме је и формално окончан Амерички рат за независност.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1809]]. Енглеска и Шпанија склопиле савез против француског цара Наполеона И.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1826]]. у Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима. Књижевно и културно друштво одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини, убрзо по оснивању почело да издаје \"Летопис Матице српске\", најстарији српски књижевни часопис. 1864. Матица пресељена у Нови Сад.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1840]]. у кнежевини Србији за школску славу проглашен Савиндан, празник у спомен на српског просветитеља и заштитника школства, Светог Саву. Прва прослава Светог Саве одржана 1812. у Земуну, а химна Светом Сави први пут изведена 1839. у Сегедину.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1867]]. у оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с Бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1892]]. рођен српски класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа \"Жива антика\". Објавио више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије, преводио Платона, Аристотела, Тукидида и друге писце и све велике античке трагичаре.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1897]]. рођен српски историчар Васа Чубриловић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Као учесник атентата на аустругарског престолонаследника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву осуђен на 16 година затвора и до слома Аустро-Угарске у Првом светском рату био у затвору. У Другом светском рату био затворен у логор на Бањици. После ослобођења земље био директор Балканолошког института и министар у Влади Југославије.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1898]]. умро енглески писац и математичар Луис Керол, аутор бајки \"Алиса у земљи чуда\" и \"Алиса с ону страну огледала\".\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1907]]. земљотрес разорио град Кингстон на Јамајци и усмртио око 1.000 људи.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1941]]. рођен словеначки политичар и државник Милан Кучан, председник Словеније у тренуцима распада СФРЈ 1991. Словенија у његово време прогласила независност и постала једна од најуспешнијих бивших комунистичких земаља у спровођењу радикалних политичких и привредних реформи. Поново биран за председника Словеније 1994. и 1998.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1943]]. у Казабланки почела конференција лидера савезничких снага у Другом светском рату Рузвелта, Черчила и Де Гола. На конференцији која је завршена 26. јануара закључено да силе Осовине морају безусловно капитулирати и прецизиран датум искрцавања савезника у Италији.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1953]]. Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1957]]. умро Хемфри Богарт, један од најпопуларнијих америчких филмских глумаца педесетих година. Добитник “Оскара” 1951. за филм \"Афричка краљица\", легендарну популарност стекао је у филмовима \"Казабланка\" и \"Малтешки соко\".\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1969]]. лансиран совјетски васионски брод \"Сојуз 4\" с космонаутом Владимиром Шаталовим, дан касније \"Сојуз 5\" у ком су били Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов. Два брода се потом спојила, космонаути Јелисејев и Крунов прешли у \"Сојуз 4\". То је било прво спајање васионских бродова с људском посадом у Земљиној орбити.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1991]]. умро српски филолог Михаило Стевановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Објавио више од 600 радова, укључујући монументално дело \"Савремени српскохрватски језик\".\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1991]]. у Тунису убијена три блиска сарадника Јасера Арафата, међу којима Абу Ијад, један од оснивача Палестинске ослободилачке организације.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[1996]]. председник Гватемале Алваро Арсу позвао, преузимајући дужност шефа државе, левичарске герилце да почну преговоре о окончању 35-годишњег грађанског рата.\n*[[14. јануар|14. јануара]] [[2000]]. пет босанских Хрвата Зоран, Влатко и Марјан Купрешкић, Владимир Шантић и Драго Јосиповић проглашени кривим пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу за масакр 116 мслимана у Ахмићима у Босни 1993. Осуђени на затворске казне од пет до 25 година. Купрешкићи 23. октобра 2001. проглашени невиним и ослобођени, а осталој двојици казна смањена.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|114]]\n\n[[af:01-14]]\n[[ar:14 يناير]]\n[[bg:14 януари]]\n[[ca:14 de gener]]\n[[cs:14. leden]]\n[[cy:14 Ionawr]]\n[[de:14. Januar]]\n[[da:14. januar]]\n[[en:January 14]]\n[[eo:14-a de januaro]]\n[[es:14 de enero]]\n[[et:14. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 14]]\n[[fi:14. tammikuuta]]\n[[fr:14 janvier]]\n[[fy:14 jannewaris]]\n[[he:14 בינואר]]\n[[hr:14. siječnja]]\n[[hu:Január 14]]\n[[is:14. janúar]]\n[[it:14 gennaio]]\n[[ja:1月14日]]\n[[ko:1월 14일]]\n[[la:14 Ianuarii]]\n[[lb:14. Januar]]\n[[lt:Sausio 14]]\n[[nl:14 januari]]\n[[no:14. januar]]\n[[oc:14 de genièr]]\n[[pl:14 stycznia]]\n[[pt:14 de Janeiro]]\n[[ro:14 ianuarie]]\n[[ru:14 января]]\n[[sa:१४ जनवरी]]\n[[sl:14. januar]]\n[[sr:14. јануар]]\n[[sv:14 januari]]\n[[tr:14 Ocak]]\n[[uk:14 січня]]\n[[zh:1月14日]]','[[de:14. Januar]]',17,'Bonzo','20050111231441','',0,0,1,0,0.008432728708,'79949888768558','20050111231441'); INSERT INTO cur VALUES (1133,0,'15._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[14. јануар|претходни дан]] - [[16. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[1992]] - [[Pаcпад СФРЈ]], [[Словенија]] и [[Хрватска]] постају самосталне државе\n\n==Рођења==\n\n* [[1929]] - [[Мартин Лутер Кинг]], амерички носилац Нобелове награде\n\n==Смрти==\n\n* [[2005]]. - [[Викторија де лос Анхелес]], шпански оперски певач\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1535]]. енглески краљ Хенри ВИИИ преузео врховно поглаварство над црквом према повељи коју је претходно усвојио енглески парламент.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1559]]. Елизабет Тјудор, кћерка Хенрија ВИИИ и Ане Болен, крунисана у Весминстерској катедрали у Лондону као Елизабет И, један од најзначајнијих владара у историји Енглеске. На престо ступила после смрти краљице Мери И.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1582]]. Пољска и Русија, уз посредовање папе Гргура XИИИ, потписале мировни уговор којим је Русија изгубила излаз на Балтичко море.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1804]]. јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле \"сечу кнезова\" у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица, међу којима Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин, Хаџи-Рувим и Хаџи-Ђера. Тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1906]]. рођен грчки бродовласник Аристотел Оназис, један од првих бродовласника у свету који је почео градњу бродова-танкера за превоз нафте, на чему је стекао огромно богатство. Познат и по дугогодишњој љубавној вези са оперском певачицом Маријом Калас и и по женидби са Жаклином Кенеди, удовицом председника САД Џона Кенедија, 1963. убијеног у Даласу.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1908]]. рођен амерички физичар мађарског порекла Едуард Телер. Радио у атомској лабораторији у Лос Аламосу и сматра се изумитељем америчке хидрогенске бомбе.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1910]]. Француски Конго постао део Француске Екваторијалне Африке.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1912]]. током италијанско-турског рата први пут из авиона бачени пропагандни леци.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1918]]. рођен Гамал Абдел Насер, председник Египта од 1956. до смрти, 1970, творац модерног Египта и један од оснивача покрета несврстаних. Био један од вођа завереничке организације \"Слободни официри\" и иницијатор удара којим је свргнут краљ Фарук И. 1956. национализовао Суецку компанију.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1919]]. у Берлину после неуспелог устанка убијене вође немачког радничког покрета Роза Луксембург и Карл Либкнехт.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1929]]. рођен амерички баптистички свештеник Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права. У борби за равноправност црнаца у САД користио гандијевске методе ненасиља и грађанске непослушности. Убијен 4. априла 1968. у Мемфису, пред почетак промоције \"Кампање сиромашних\", коју је покренуо почетком те године. Добитник Нобелове награде за мир 1964.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1943]]. америчке трупе у Другом светском рату потиснуле Јапанце са пацифичког острва Гвадалканал и тиме зауставиле њихово напредовање према Аустралији.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1971]]. председници Египта и Президијума Врховног совјета СССР Анвар ел Садат и Николај Подгорни свечано отворили Асуанску брану на реци Нил. Радови трајали 11 година.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1973]]. премијер Израела Голда Меир у Ватикану разговарала с папом Павлом ВИ, који је том приликом рекао да подржава међународни статус Јерусалима. То је био први сусрет једног председника Владе јеврејске државе с поглаварем римокатоличке цркве.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1992]]. Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1993]]. САД наредиле поморску блокаду Хаитија, уз образложење да “талас избеглица из те земље може довести до масовног губитка живота у мору\".\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1998]]. инаугурација Мила Ђукановића за председника Црне Горе изазвала бурне протесте присталица бившег председника Момира Булатовића, вође промилошевићеве струје у Црној Гори. Тај догађај означио озбиљан расцеп у југословенској владајућој номенклатури. Председник Југославије Слободан Милошевић никада није признао победу Ђукановића, што је савезну државу довело у стање провизоријума, које се одржало и по одласку Милошевића са власти, у октобру 2000.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[1999]]. у селу Рачак на Косову нађена тела 45 Албанаца, за чије су убиство оптужене српске снаге безбедности. Иако експертиза финских патолога које је ангажовала Европска унија није доказала да се ради о масакру цивила, тај догађај пресудно утицао на доношење одлуке о НАТО-бомбардовању Југославије од марта до јуна 1999.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[2000]]. у предворју хотела \"Интерконтинентал\" у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије, лидер Странке српског јединства. Ражнатовић био оптужен пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[2001]]. Сенат Камбоџе донео закон о формирању трибунала, састављеног од камбоџанских и међународних судија, који ће судити лидерима Црвених Кмера за злочине почињене током њихове владавине од 1975. до 1979, када је умрло од глади, болести или било убијено око 1,7 милиона Камбоџанаца.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[2001]]. умро Лео Маркс, шеф криптографа британских специјалних снага током Другог светког рата, који је унапређењем сигурности ратних шифара спасао животе многих тајних агената.\n*[[15. јануар|15. јануара]] [[2002]]. Хрвати обележили 10 година међународног признања независности своје државе, изразивши жаљење због крвопролића током ратова 90-их година, али и убеђење да су били у праву што су се издвојили из комунистичке Југославије.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|115]]\n\n[[af:15 Januarie]]\n[[ar:15 يناير]]\n[[ast:15 de xineru]]\n[[be:15 студзеня]]\n[[bg:15 януари]]\n[[bs:15. januar]]\n[[ca:15 de gener]]\n[[cs:15. leden]]\n[[cy:15 Ionawr]]\n[[da:15. januar]]\n[[de:15. Januar]]\n[[el:15 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 15]]\n[[eo:15-a de januaro]]\n[[es:15 de enero]]\n[[et:15. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 15]]\n[[fi:15. tammikuuta]]\n[[fr:15 janvier]]\n[[fy:15 jannewaris]]\n[[gl:15 de xaneiro]]\n[[he:15 בינואר]]\n[[hr:15. siječnja]]\n[[hu:Január 15]]\n[[ie:15 januar]]\n[[io:15 di januaro]]\n[[is:15. janúar]]\n[[it:15 gennaio]]\n[[ja:1月15日]]\n[[ko:1월 15일]]\n[[ku:15\'ê rêbendanê]]\n[[la:15 Ianuarii]]\n[[lb:15. Januar]]\n[[lt:Sausio 15]]\n[[nl:15 januari]]\n[[no:15. januar]]\n[[oc:15 de genièr]]\n[[pl:15 stycznia]]\n[[pt:15 de Janeiro]]\n[[ro:15 ianuarie]]\n[[ru:15 января]]\n[[sa:१५ जनवरी]]\n[[sk:15. január]]\n[[sl:15. januar]]\n[[sv:15 januari]]\n[[tl:Enero 15]]\n[[tr:15 Ocak]]\n[[tt:15. Ğínwar]]\n[[uk:15 січня]]\n[[wa:15 di djanvî]]\n[[zh:1月15日]]','warnfile Adding:lt,tl,be,la,lb,tt,gl,el,wa,ast,sk,ku,io,sa,ie Modifying:af,bs',332,'Shizhao','20050304031916','',0,0,1,0,0.893116492728,'79949695968083','20050304031916'); INSERT INTO cur VALUES (1134,0,'16._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[15. јануар|претходни дан]] - [[17. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[1927]] - умро је [[Јован Цвијић]], највећи српски географ, председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1547]]. у Москви за првог руског цара крунисан Иван ИВ Васиљевич. Познат по значајним реформама у Русији, али и окрутности према бојарима коју је примењивао у настојању да централизује власт и због убиства сина, због чега је добио назив Грозни. 1553. основао прву штампарију у Русији, а ради јачања трговине са западном Европом 1584. подигао град Архангелск. Потукао Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556, а потом припојио Сибир.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1778]]. Француска признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе. У фебруару исте године у Паризу потписан споразум о савезу у том рату, а на хиљаде добровољаца кренуло да помогне Американцима, међу којима и Лафајет, Сен Симон и Кошћушко.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1794]]. умро енглески историчар Едвард Гибон, аутор дела \"Опадање и пропаст Римског царства\", које се сматра једним од најзначајнијих у светској историографији.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1864]]. Аустрија и Пруска упутиле ултиматум Данској захтевајући да повуче Устав по ком су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале део Данске. У рату који је уследио Данци поражени, а спорна војводства пала под заједничку управу Пруске и Аустрије.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1908]]. у Београду отворен хотел \"Москва\", подигнут на месту кафане \"Велика Србија\". Зграду пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1920]]. у САД ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1927]]. умро српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије и Географског друштва у Београду. Председник Српске краљевске академије од 1921. до смрти и почасни доктор више иностраних универзитета и академија, председник територијалне комисије на Мировним преговорима у Версају.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1945]]. победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Убијено или заробљено 220.000 немачких и 77.000 савезничких војника.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1957]]. умро италијански диригент Артуро Тосканини, један од најзначајнијих у XX веку. Дириговао у миланској “Скали” и опери “Метрополитен” у Њујорку, где је организовао и симфонијски оркестар.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1969]]. у центру Прага чешки студент Јан Палах извршио самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског пакта у августу 1968.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1969]]. совјетски космонаути у свемирским бродовима \"Сојуз 4\" Владимир Шаталов и \"Сојуз 5\" Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов први пут у историји спојили две летелице с људском посадом у орбити око Земље.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1979]]. шах Ирана Реза Пахлави напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1987]]. пеф Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео Џао Цијанг.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1991]]. САД и западни савезници почели, у Заливском рату, операцију \"Пустињска олуја\" масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација Багдаду.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1993]]. у опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1996]]. премијер Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео оставку.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[1998]]. у експлозији метана у руднику \"Соко\" у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[2000]]. за председника Чилеа изабран Рикардо Лагос, први председник-социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, ког су 1973. убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[2001]]. у покушају државног удара у Демократској Републици Конго убијен председник Лоран Дезире Кабила, а дужност председника преузео његов син Жозеф. Кабила на власт дошао у мају 1997. после побуне коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[2001]]. у Љубљани умро Сергеј Крајгер, словеначки и југословенски политичар из времена комунизма. Био је члан Председништва СФРЈ од 1970. и председник Председништва од маја 1981. до маја 1982.\n*[[16. јануар|16. јануара]] [[2002]]. Савет безбедности Уједињених нација једногласно усвојио санкције против терористичке мреже “Ал-Каида” и остатака Талибана у Авганистану и ван те земље.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|116]]\n\n[[af:16 Januarie]]\n[[ar:16 يناير]]\n[[ast:16 de xineru]]\n[[be:16 студзеня]]\n[[bg:16 януари]]\n[[bs:16. januar]]\n[[ca:16 de gener]]\n[[cs:16. leden]]\n[[cy:16 Ionawr]]\n[[da:16. januar]]\n[[de:16. Januar]]\n[[el:16 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 16]]\n[[eo:16-a de januaro]]\n[[es:16 de enero]]\n[[et:16. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 16]]\n[[fi:16. tammikuuta]]\n[[fr:16 janvier]]\n[[fy:16 jannewaris]]\n[[gl:16 de xaneiro]]\n[[he:16 בינואר]]\n[[hr:16. siječnja]]\n[[hu:Január 16]]\n[[id:16 Januari]]\n[[ie:16 januar]]\n[[io:16 di januaro]]\n[[is:16. janúar]]\n[[it:16 gennaio]]\n[[ja:1月16日]]\n[[ko:1월 16일]]\n[[ku:16\'ê rêbendanê]]\n[[la:16 Ianuarii]]\n[[lb:16. Januar]]\n[[lt:Sausio 16]]\n[[nds:16 Januar]]\n[[nl:16 januari]]\n[[no:16. januar]]\n[[oc:16 de genièr]]\n[[pl:16 stycznia]]\n[[pt:16 de Janeiro]]\n[[ro:16 ianuarie]]\n[[ru:16 января]]\n[[sa:१६ जनवरी]]\n[[sk:16. január]]\n[[sl:16. januar]]\n[[sv:16 januari]]\n[[tl:Enero 16]]\n[[tr:16 Ocak]]\n[[tt:16. Ğínwar]]\n[[uk:16 січня]]\n[[wa:16 di djanvî]]\n[[zh:1月16日]]','warnfile Adding:lt,tl,be,la,lb,tt,gl,id,nds,wa,ast,sk,ku,io,sa,ie,bs Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032147','',0,0,1,0,0.065251120397,'79949695967852','20050304032147'); INSERT INTO cur VALUES (1135,0,'17._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. јануар|претходни дан]] - [[18. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1377]]. папа Гргур XИ обновио је папско седиште у Риму и тиме окончао авињонско \"заточеништво\" римских папа. Седиште папа било је премештено у Авињон 1309. након пораза Бонифација ВИИИ у сукобу с франачким краљем Филипом ИВ Лепим.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1562]]. ступио је на снагу едикт из Сен Жермена (Јануарски едикт) којим су признати хугеноти (протестанти) у Француској. Истог дана, вође католика, војвода од Гиза и кардинал од Лорене, формирали су унију (касније Света лига) која ће блокирати примену едикта и изазвати верске ратове који су, уз повремене прекиде 36 година разарали Француску. Ратови су прекинути Нантским едиктом који је 1598. издао Анри ИВ.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1600]]. у Мадриду је рођен Педро Калдерон де ла Барка, један од највећих шпанских драматичара. Прославио се једночинкама с мотивима из Библије, а његова филозофска драма \"Живот је сан\" задржала се до данас на позоришним репертоарима.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1706]]. рођен је амерички научник и политичар Бенџамин Френклин, борац за слободу човека, учесник у Америчком рату за независност, један од твораца \"Декларације о независности\" и америчког устава. Као научник познат је као изумитељ громобрана и открића тока и карактеристика Голфске струје. Основао је прву јавну библиотеку у Америци, филозофско друштво Пенсилваније и \"Академију\" која је прерасла у Пенсилванијски универзитет.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1732]]. рођен је пољски краљ Станислав ИИ Поњатовски. Током владавине (1764-95) био је присиљен на три деобе Пољске 1772, 1793. и 1795. Абдицирао је након потписивања треће деобе.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1773]]. енглески морепловац Џејмс Кук је бродом \"Резолушн\" први прешао Антарктички круг.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1863]]. рођен је руски позоришни глумац, театролог и редитељ Константин Сергејевич Станиславски, оснивач Художественог театра у Москви 1898. и уметнички руководилац и идеолог тог позоришта до краја живота 1938. Као велики позоришни иноватор имао је значајан утицај на савременике.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1863]]. рођен је енглески државник Дејвид Лојд Џорџ, министар у влади либерала 1905-15. и у коалиционој влади 1915-16, премијер 1916-22. Један је од утемељивача енглеског радничког законодавства којим је уведено осмочасовно радно време за рударе, право на штрајк, државне пензије, здравствено и социјално осигурање. Био је један од главних учесника мировне конференције у Версају и знатно је утицао на прилике у послератној Европи.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1874]]. умрла су браћа Чанг и Енг, близанци срасли левом, односно десном страном грудног коша. Рођени су у Сијаму (Тајланд) и од њих потиче назив сијамски близанци. Били су светска атракција и проживели су 63 године материјално осигурани зарадом од наступа у циркусима.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1919]]. пољски композитор Игнаци Јан Падеревски, пијаниста светског гласа, постао је први премијер републике Пољске, успостављене после завршетка Првог светског рата.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1945]]. совјетске трупе и Пољске патриотске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву, више од пет година након пада главног града Пољске у руке немачких нациста.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1959]]. Сенегал и Француски Судан донели су одлуку о формирању федералне државе под називом Република Мали. Одлука је ступила на снагу у априлу.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1961]]. убијен је конгоански државник Патрис Лумумба, бивши премијер Конга, творац независности земље, симбол борбе против колонијализма и херој \"црне Африке\". Противуставно је смењен с положаја премијера 5. септембра 1960, а 1. децембра ухватили су га војници генерала Мобутуа и пребацили у Катангу, где је под неразјашњеним околностима убијен.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1964]]. умро је српски сликар и графичар Ђорђе Андрејевић Кун, члан Српске академије наука и уметности, познат по монументалним реалистичним композицијама и графичким мапама у којима је приказао злочине окупатора у време Другог светског рата и мотиве из обнове и изградње земље. Илустровао је и опремио бројна књижевна дела.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1966]]. у судару изнад Шпаније америчког бомбардера \"Б-52\" и шпанског авиона за снабдевање горивом погинуло је осам људи, а а бомбардер је био принуђен да у Атлантски океан баци хидрогенску бомбу, која није експлодирала.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1991]]. САД и западни савезници извели су у Заливском рату други и трећи талас масовног бомбардовања циљева у Ираку и Кувајту; три ирачке ракете \"скад\" експлодирале су у Тел Авиву.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1995]]. у земљотресу који је погодио шире подручје јапанског града Кобе погинуло је више од 6.400 људи, а материјална штета је процењена на 85,5 милијарди долара.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[1997]]. у Даблину је суд прогласио први развод брака у историји Ирске, на основу закона одобреног на референдуму, чему се жестоко противила римокатоличка црква.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[2000]]. у Центру безбедности у Цетињу регистрована је Црногорска православна црква. Ту цркву до сада није признала ниједна друга црква, а на њеном челу су свештеници који су искључени из осталих цркава.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[2002]]. у ерупцији вулкана Њирагонго у Демократској Републици Конго разорени су град Гома и околна села, живот је изгубило више од 100 људи, а десетне хиљада остало је без својих домова.\n*[[17. јануар|17. јануара]] [[2003]]. бугарска влада укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера.\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|117]]\n\n[[af:17 Januarie]]\n[[ar:17 يناير]]\n[[ast:17 de xineru]]\n[[be:17 студзеня]]\n[[bg:17 януари]]\n[[bs:17. januar]]\n[[ca:17 de gener]]\n[[cs:17. leden]]\n[[cy:17 Ionawr]]\n[[da:17. januar]]\n[[de:17. Januar]]\n[[el:17 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 17]]\n[[eo:17-a de januaro]]\n[[es:17 de enero]]\n[[et:17. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 17]]\n[[fi:17. tammikuuta]]\n[[fr:17 janvier]]\n[[fy:17 jannewaris]]\n[[ga:17 Eanáir]]\n[[gl:17 de xaneiro]]\n[[he:17 בינואר]]\n[[hr:17. siječnja]]\n[[hu:Január 17]]\n[[ie:17 januar]]\n[[io:17 di januaro]]\n[[is:17. janúar]]\n[[it:17 gennaio]]\n[[ja:1月17日]]\n[[ko:1월 17일]]\n[[ku:17\'ê rêbendanê]]\n[[la:17 Ianuarii]]\n[[lb:17. Januar]]\n[[lt:Sausio 17]]\n[[nl:17 januari]]\n[[no:17. januar]]\n[[oc:17 de genièr]]\n[[pl:17 stycznia]]\n[[pt:17 de Janeiro]]\n[[ro:17 ianuarie]]\n[[ru:17 января]]\n[[sa:१७ जनवरी]]\n[[sk:17. január]]\n[[sl:17. januar]]\n[[sv:17 januari]]\n[[tl:Enero 17]]\n[[tr:17 Ocak]]\n[[tt:17. Ğínwar]]\n[[uk:17 січня]]\n[[zh:1月17日]]','warnfile Adding:lt,tl,be,la,lb,tt,ga,gl,ast,sk,ku,io,sa,ie,bs Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032324','',0,0,1,0,0.141977045751,'79949695967675','20050304032324'); INSERT INTO cur VALUES (1136,0,'18._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. јануар|претходни дан]] - [[19. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1520]]. краљ Данске и Норвешке Кристијан ИИ победио је Швеђане и освојио Шведску.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1535]]. шпански конквистадор Франсиско Писаро основао је Лиму, сада главни град Перуа.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1654]]. вођа запорошких козака хетман Богдан Хмељницки признао је врховну власт московског цара. Тиме се Украјина ујединила с Русијом, што је изазвало руско-пољски рат (1654-67).\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1689]]. рођен је француски филозоф Шарл Луј де Секонда Монтескје, аутор капиталног дела \"Дух закона\" у којем је развио теорију о подели власти на законодавну, извршну и судску која је постала темељ парламентарне демократије.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1778]]. енглески морепловац Џејмс Кук открио је Хаваје, које је назвао Сендвич острва по имену лорда Сендвича.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1871]]. у дворани огледала палате у Версају пруски краљ Вилхелм И проглашен је за првог цара новоствореног Немачког царства.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1882]]. рођен је енглески писац Ален Александер Милн, аутор популарних романа за децу \"Кад смо били врло млади\", \"Вини Пу\", \"Кућа на Пуовом углу\", \"Сад нас је шесторо\".\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1904]]. рођен је амерички филмски глумац енглеског порекла Арчибалд Александер Лич, познат као Кери Грант, сјајан комичар у комедијама Хауарда Хокса (Хоwард Хаwкс) и тумач карактерних улога у филмовима Алфреда Хичкока (\"Страшна истина\", \"Филаделфијска прича\", \"Север-северозапад\", \"Држ\'те лопова!\").\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1909]]. рођен је српски и југословенски писац Оскар Давичо, који је 50-их и 60-их година 20. века извршио значајан утицај на српску поезију. У том периоду Давичо је и једна од најактивнијих и најдинамичнијих личности у књижевном животу Београда и Југославије (збирке песама \"Вишња за зидом\", \"Настањене очи\", романи \"Песма\", \"Бетон и свици\").\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1919]]. француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. Мировним уговором потписаним 28. јуна, Немачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање. Створене су нове државе Пољска, Мађарска, Чехословачка, Естонија, Летонија, Литванија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1944]]. након седмодневних жестоких борби совјетске трупе су у Другом светском рату окончале блокаду Лењинграда, у којем је током немачке опсаде од септембра 1941. од исцрпљености и глади умрло око 620.000 људи.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1974]]. после седмодневних преговора Египат и Израел потписали су споразум о дезангажовању војних снага дуж Суецког канала.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1977]]. у авионској несрећи близу Сарајева погинули су председник владе СФР Југославије Џемал Биједић, његова супруга Разија и још шест путника.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1977]]. у најтежој железничкој несрећи у Аустралији, око 80 људи је погинуло када је воз у Сиднеју ударио у бетонски мост.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1989]]. четврти дан заредом хиљаде Чехословака сливало се ка централном прашком тргу Вацлавске намести певајући \"слобода\", \"истина\" и \"људска права\" у мирном протесту против комунистичких власти.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1991]]. Парламент Јордана је осудио ваздушне нападе на Ирак у операцији \"Пустињска олуја\" и позвао арапске и исламске земље на акцију против САД и њених савезника; Ирак је лансирао осам ракета \"скад\" на Израел, у покушају да јеврејску државу увуче у Заливски рат.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1996]]. владајућа социјалистичка партија (ПАСОК) изабрала је Костаса Симитиса за премијера Грчке, након што је тешко оболели оснивач ПАСОК-а Андреас Папандреу (Папандеоу) поднео оставку.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1997]]. Франц Враницки поднео је оставку на положај аустријског канцелара на којем је био скоро 11 година.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[1999]]. одлука владе СР Југославије да представника ОЕБС на Косову Вилијама Вокера прогласи \"персоном нон грата\" и да ускрати дозволу главном тужиоцу Међународног суда за ратне злочине Луиз Арбур да уђе у земљу, додатно је заоштрила југословенске односе с међународном заједницом.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[2001]]. САД су укинуле санкције СР Југославији уведене почетком 1999. због политике режима Слободана Милошевића према Албанцима на Косову. Америчким фирмама тада је било забрањено да послују са Југославијом. Поред скидања те забране, укидање америчких санкција отворило је врата за улазак страних кредита у СР Југославију.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[2002]]. Влада Сијера Леонеа објавила је крај грађанског рата током којег је убијено око 50.000 људи, махом цивила. Рат против владе водио је Уједињени револуционарни фронт (РУФ) познат по својој бруталности.\n*[[18. јануар|18. јануара]] [[2003]]. на Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за предсеника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милшевић.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|118]]\n\n[[af:18 Januarie]]\n[[ar:18 يناير]]\n[[ast:18 de xineru]]\n[[be:18 студзеня]]\n[[bg:18 януари]]\n[[bs:18. januar]]\n[[ca:18 de gener]]\n[[cs:18. leden]]\n[[cy:18 Ionawr]]\n[[da:18. januar]]\n[[de:18. Januar]]\n[[el:18 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 18]]\n[[eo:18-a de januaro]]\n[[es:18 de enero]]\n[[et:18. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 18]]\n[[fi:18. tammikuuta]]\n[[fr:18 janvier]]\n[[fy:18 jannewaris]]\n[[gl:18 de xaneiro]]\n[[he:18 בינואר]]\n[[hr:18. siječnja]]\n[[hu:Január 18]]\n[[id:18 Januari]]\n[[ie:18 januar]]\n[[io:18 di januaro]]\n[[is:18. janúar]]\n[[it:18 gennaio]]\n[[ja:1月18日]]\n[[ko:1월 18일]]\n[[ku:18\'ê rêbendanê]]\n[[la:18 Ianuarii]]\n[[lb:18. Januar]]\n[[lt:Sausio 18]]\n[[nl:18 januari]]\n[[no:18. januar]]\n[[oc:18 de genièr]]\n[[pl:18 stycznia]]\n[[pt:18 de Janeiro]]\n[[ro:18 ianuarie]]\n[[ru:18 января]]\n[[sa:१८ जनवरी]]\n[[sk:18. január]]\n[[sl:18. januar]]\n[[sv:18 januari]]\n[[tl:Enero 18]]\n[[tr:18 Ocak]]\n[[tt:18. Ğínwar]]\n[[uk:18 січня]]\n[[wa:18 di djanvî]]\n[[zh:1月18日]]','warnfile Adding:lt,tl,be,la,lb,tt,gl,id,el,wa,ast,sk,ku,io,sa,ie,bs Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032527','',0,0,1,0,0.133297654397,'79949695967472','20050304032527'); INSERT INTO cur VALUES (1137,0,'19._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. јануар|претходни дан]] - [[20. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1419]]. у Стогодишњем рату [[Француска|Француске]] и [[Енглеска|Енглеске]] град [[Руан]] предао се енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање [[Нормандија|Нормандије]].\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1853]]. у [[Рим]]у први пут изведена [[Ђузепе Верди|Вердијева]] [[опера]] \"[[Трубадур (опера)|Трубадур]]\".\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1878]]. [[српска војска]] у српско-турском рату освојила [[Врање]].\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1899]]. [[Велика Британија]] и [[Египат]] успоставили заједничку контролу над [[Судан]]ом.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1916]]. на грчко [[острво]] [[Крф]] у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко [[Албанија|Албаније]] у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1918]]. бољшевици у [[Петроград]]у распустили Уставотворну скупштину [[Русије]].\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1919]]. [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]] у Србији и Црној Гори заменила [[Јулијански календар]] Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. [[Српска православна црква]] задржала Јулијански календар.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1938]]. ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, [[Барселона|Барселону]] и [[Валенсија|Валенсију]]. Погинуло најмање 700 људи.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1945]]. совјетска [[Црвена армија]] у продору ка [[Берлин]]у у Другом светском рату заузела пољски град [[Краков]].\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1966]]. [[Индира Ганди]] изабрана за шефа Владе [[Индија|Индије]], осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у [[Њу Делхи]]ју.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1983]]. у [[Боливија|Боливији]] ухапшен ратни злочинац [[Клаус Барби]], злогласни нацистички шеф [[Лион]]а у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1989]]. [[СССР]] саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних [[ракета]] кратког домета.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1993]]. прве америчке јединице напустиле [[Сомалија|Сомалију]] после неуспеле интервенције [[САД]] у тој [[Африка|афричкој]] земљи.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1995]]. руске трупе заузеле председничку палату у [[Грозни|Грозном]], главном граду [[Чеченија|Чеченије]].\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[2001]]. САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД [[Бил Клинтон|Била Клинтона]].\n\n==Рођења==\n\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1736]]. рођен шкотски [[инжењер]] и физичар [[Џејмс Ват]]. Својим проналасцима развио и усавршио конструкцију парне машине која је постала главни покретач индустријске револуције у другој половини XVIII и првој половини XIX века.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1809]]. рођен амерички писац [[Едгар Алан По]]. За живота готово непознат, постао један од најутицајнијих песника када су вредност његовог дела открили француски песници Бодлер, Маларме и Валери. Његове кратке приповетке сматрају се претечом детективског романа.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1902]]. у [[Петроград]]у рођен византолог [[Георгије Острогорски]]. Дугогодишњи професор византијске историје на Београдском универзитету и оснивач Византолошког института Српске академије наука и уметности, једно је од највећих имена византологије у XX веку. У многобројним делима проучавао све видове живота Византије, а његова \"Историја Византије\" преведена на више светских језика.\n\n==Смрти==\n\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1785]]. у Новом Саду умро [[Захарија Стефановић Орфелин]], песник, историчар, научник, богослов, издавач, картограф, калиграф преводилац, лексикограф и фармацеут. Рођен у [[Вуковар]]у 1726. и био један од најпросвећенијих Срба XVIII века.\n*[[1981]] - умро [[Вукић Мићовић]], српски [[хемија|хемичар]], ректор [[Београдски универзитет|Београдског универизитета]] и академик [[САНУ]]\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1938]]. умро [[Бранислав Нушић]], српски и југословенски комедиограф, члан Српске краљевске академије. Узори му били Гогољ и ранији српски комедиографи Стерија и [[Коста Трифковић|Трифковић]]. Његове комедије и данас су на позоришним репертоарима.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[1983]]. умро српски лекар и научник [[Александар Костић]], аутор првих југословенских уџбеника \"Основе хистологије\" и \"Основе ембриологије\" и \"Медицинског речника\", преведеног на више страних језика.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[2000]]. у егзилу у [[Тунис]]у умро бивши италијански премијер [[Бетино Кракси]], који је напустио [[Италија|Италију]] [[1994]]. пошто је оптужен за корупцију.\n*[[19. јануар|19. јануара]] [[2002]]. умро [[Марти Миетунен]], који је, као члан Партије центра, од 50-их до касних 70-их био члан неколико влада у [[Финска|Финској]], а потом и [[премијер]] у више мандата.\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* [[Српска Православна Црква]] прославља један од највећих хришћанских празника [[Богојављење]]\n\n\n\n\n\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|119]]\n\n[[af:01-19]]\n[[ar:19 يناير]]\n[[bg:19 януари]]\n[[ca:19 de gener]]\n[[cs:19. leden]]\n[[cy:19 Ionawr]]\n[[de:19. Januar]]\n[[da:19. januar]]\n[[en:January 19]]\n[[eo:19-a de januaro]]\n[[es:19 de enero]]\n[[et:19. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 19]]\n[[fi:19. tammikuuta]]\n[[fr:19 janvier]]\n[[fy:19 jannewaris]]\n[[he:19 בינואר]]\n[[hr:19. siječnja]]\n[[hu:Január 19]]\n[[is:19. janúar]]\n[[it:19 gennaio]]\n[[ja:1月19日]]\n[[ko:1월 19일]]\n[[lb:19. Januar]]\n[[lt:Sausio 19]]\n[[nl:19 januari]]\n[[no:19. januar]]\n[[oc:19 de genièr]]\n[[pl:19 stycznia]]\n[[pt:19 de Janeiro]]\n[[ro:19 ianuarie]]\n[[ru:19 января]]\n[[sl:19. januar]]\n[[sv:19 januari]]\n[[tr:19 Ocak]]\n[[uk:19 січня]]\n[[wa:19 di djanvî]]\n[[zh:1月19日]]','/* Догађаји */',274,'Borovlado','20050202095137','',0,0,1,0,0.965668164643,'79949797904862','20050310070403'); INSERT INTO cur VALUES (1138,0,'20._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. јануар|претходни дан]] - [[21. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[1996]] - [[Јасер Арафат]] изабран за председника Палестинске Управе\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1265]]. први пут сазван енглески парламент. Доњи дом чинила два представника нижег племства из сваке грофовије и два грађанина из свих већих градова, а Горњи дом барони и више свештенство.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1612]]. у душевном растројству умро Рудолф ИИ, римско-немачки цар од 1576. Његова неспособност да измири ромокатолике и протестанте умногоме допринела тридесетогодишњим верским ратовима у Европи.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1667]]. завршен тринаестогодишњи рат Русије и Пољске, који је избио када су побуњени украјински Козаци признали врховну власт руског цара. Миром у селу Андрусову код Смоленска Пољска била приморана да Русији уступи Кијев, Смоленск и део Украјине на левој обали Дњепра.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1841]]. завршен Први опијумски рат Велике Британије и Кине. Миром у Нанкингу поражена Кина приморана да Британцима плати ратну одштету и препусти им Хонг Конг.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1876]]. на Цетињу одржана прва конференција Црвеног крста Црне Горе.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1887]]. САД и Хаваји склопили уговор по ком су Американци добили право да Перл Харбур користе као поморску базу.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1921]]. умро српски војвода Живојин Мишић, један од најбољих српских војсковођа, војни писац и професор на Војној академији. Као командант Прве армије командовао операцијама у Колубарској бици, другој великој победи Срба над аустроугарском војском у Првом светском рату. Написао више војних дела, међу којима је најзначајније \"Стратегија\".\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1936]]. умро Џорџ В, британски краљ од 1911. Током његове владавине Британија стекла неке немачке колоније и мандат над неким турским поседима. Наследио га Едвард ВИИИ који је исте године абдицирао.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1945]]. Френклин Делано Рузвелт четврти пут инаугурисан за председника САД. Једини председник у историји САД који је четири пута биран на ту функцију.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1945]]. умро српски војвода Петар Бојовић, учесник у свим ратовима од 1876. до 1912, када је унапређен у чин генерала. Од 1915. био начелник Генералштаба, а у септембру 1918. командовао српским снагама у пробоју Солунског фронта, после чега је добио чин војводе.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1961]]. Џон Кенеди у 43. години инаугурисан за председника САД као најмлађи шеф државе у њеној историји.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1973]]. у Конакрију убијен Амилкар Кабрал, један од вођа борбе против португалског колонијализма у западној Африци, оснивач и генерални секретар Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1981]]. Роналд Реган у 70. години преузео дужност шефа државе, поставши најстарији председник у историји САД.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1981]]. после 444 дана у заробљеништву из амбасаде САД у Техерану ослобођена 52 америчка таоца.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1984]]. умро мерички спортиста и филмски глумац Џони Вајсмилер, први човек који је препливао 100 метара за мање од минут, тумач насловних улога у низу филмова о Тарзану. Освојио три златне медаље на Олимпијским играма 1924. и две 1928.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1987]]. у Либану киднапован Тери Вајт, специјални изасланик Кентерберијског надбискупа. У заточеништву провео скоро пет година.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1990]]. у Београду одржан последњи конгрес Савеза комуниста Југославије, 14. Ванредни конгрес СКЈ. Због неслагања у решавању кључних проблема југословенске заједнице, словеначка и хрватска делегација напустиле скуп, што је био крај Савеза комуниста Југославије, а многи сматрају да је тиме почео распад СФРЈ.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1993]]. умрла америчка глумица холанског порекла Одри Хепберн, добитница “Оскара” за филм \"Празник у Риму\", амбасадор добре воље УНИЦЕФ.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[1996]]. на изборима у Гази и на Западној обали, одржаним према споразуму Израела и Палестинаца. Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат постао први демократски изабран лидер палестинског народа, са 88,1 одсто гласова.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[2000]]. у Анкари се први пут од 1962. састали министри иностраних послова Грчке и Турске.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[2001]]. филипински председник Џозеф Естрада повукао се са власти под притиском демонстраната и војске, а 16. априла се предао Специјалном суду за борбу против корупције.\n*[[20. јануар|20. јануара]] [[2003]]. бивши председник Србије Милан Милутиновић предао се Трибуналу у Хагу, пред којим је оптужен за злочине на Косову током 1999.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|120]]\n\n[[af:20 Januarie]]\n[[ar:20 يناير]]\n[[ast:20 de xineru]]\n[[be:20 студзеня]]\n[[bg:20 януари]]\n[[bs:20. januar]]\n[[ca:20 de gener]]\n[[cs:20. leden]]\n[[cy:20 Ionawr]]\n[[da:20. januar]]\n[[de:20. Januar]]\n[[el:20 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 20]]\n[[eo:20-a de januaro]]\n[[es:20 de enero]]\n[[et:20. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 20]]\n[[fi:20. tammikuuta]]\n[[fr:20 janvier]]\n[[fy:20 jannewaris]]\n[[gl:20 de xaneiro]]\n[[he:20 בינואר]]\n[[hr:20. siječnja]]\n[[hu:Január 20]]\n[[io:20 di januaro]]\n[[is:20. janúar]]\n[[it:20 gennaio]]\n[[ja:1月20日]]\n[[ko:1월 20일]]\n[[ku:20\'ê rêbendanê]]\n[[la:20 Ianuarii]]\n[[lb:20. Januar]]\n[[lt:Sausio 20]]\n[[nl:20 januari]]\n[[no:20. januar]]\n[[oc:20 de genièr]]\n[[pl:20 stycznia]]\n[[pt:20 de Janeiro]]\n[[ro:20 ianuarie]]\n[[ru:20 января]]\n[[sa:२० जनवरी]]\n[[sk:20. január]]\n[[sl:20. januar]]\n[[sv:20 januari]]\n[[tl:Enero 20]]\n[[tr:20 Ocak]]\n[[tt:20. Ğínwar]]\n[[uk:20 січня]]\n[[wa:20 d\' djanvî]]\n[[zh:1月20日]]','warnfile Adding:tl,lt,be,la,lb,tt,gl,el,is,ast,sk,ku,io,sa,bs Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033322','',0,0,1,0,0.391760957144,'79949695966677','20050304033322'); INSERT INTO cur VALUES (1139,0,'21._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[20. јануар|претходни дан]] - [[22. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1793]]. на гијотини погубљен француски краљ Луј XВИ. Револуционарни Конвент свргнуо га са престола у септембру 1792, а потом осуђен на смрт због велеиздаје.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1861]]. рођен српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске краљевске академије, професор и директор Уметничке школе у Београду. Израдио велик број споменика, биста, медаља и жанр-фигура.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1911]]. у Монте Карлу одржан први ауто-рели.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1919]]. у Даблину Конгрес партије Шин фејн усвојио резолуцију о независности Ирске. Британија није признала тај акт и дала Ирској статус доминиона 1921. Самосталност Ирске признала 1949, али без Северне Ирске.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1924]]. у Горком код Москве умро Владимир Иљич Уљанов Лењин, вођа Октобарске револуције 1917, творац совјетске Русије, теоретичар марксизма који је значајно утицао на међународни раднички покрет. Његово балсамовано тело изложено у у маузолеју на Црвеном тргу у Москви.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1936]]. Едвард ВИИИ постао краљ Велике Британије после смрти оца Џорџа В. Абдицирао у децембру исте године да би могао да се ожени Американком Волис Симпсон.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1938]]. умро Жорж Мелијес, који се сматра првим филмским режисером и првим синеастом. Снимио око 500 филмова, међу којима први кратки филм \"Партија карата\" и први дугометражни \"Драјфусова афера\". Његов скроман атеље пропао 1908. у наглом развоју филмске индустрије.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1941]]. рођен шпански оперски певач Пласидо Доминго. Дебитовао 1966. у Мексику и врло брзо стекао репутацију једног од највећих тенора у другој половини XX века.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1942]]. немачке снаге под командом Ервина Ромела почеле контраофанзиву против савезничке војске под британском командом у северној Африци у Другом светском рату.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1942]]. мађарски фашисти у Другом светском рату у Новом Саду спровели рацију и у наредна два дана убили и бацили у Дунав 1.300 новосадских Јевреја, Срба и Рома.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1950]]. умро британски писац-сатиричар Џорџ Орвел, аутор приповедака, есеја и романа, међу којима су најпознатији \"1984.\" и \"Животињска фарма\".\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1954]]. САД поринуле прву подморницу на атомски погон \"Наутилус\".\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1957]]. умро српски композитор, диригент и музички педагог Петар Крстић. Диригент београдског Народног позоришта, директор Српске музичке школе и музичких школа \"Станковић\" и \"Мокрањац\".\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1959]]. умро амерички филмски режисер и продуцент Сесил Блаунт де Мил, познат по историјским спектаклима и мелодрамама.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1976]]. два англо-француска “конкорда” истовремено полетела из Париза и Лондона на првим редовним путничким линијама тог суперсоничног авиона.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1976]]. у СССР први пут дозвољена продаја западних листова, међу којима \"Њујорк тајмс\" и \"Фајненшенел тајмс\".\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1986]]. у експлозији аутомобила-бомбе у источном Бејруту у близини седишта хришћанске партије Фаланга председника Либана Амина Џемаила, погинуле 22 особе, 102 повређене.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1993]]. хрватске снаге напале територију Републике Српске Крајине у зонама под заштитом Уједињених нација у намери да заузму Масленички мост, аеродром “Земуник” код Задра и брану Перућа.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1997]]. канцелар Немачке Хелмут Кол и премијер Чешке Вацлав Клаус потписали декларацију о помирењу у којој је Немачка изразила жаљење због нацистичке окупације Чехословачке, од 1938. до 1945, а Чешка због протеривања Немаца из Судетске области после Другог светског рата.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1998]]. на позив кубанског председника Фидела Кастра папа Јован Павле ИИ почео петодневну историјску посету тој комунистичкој земљи.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[1998]]. у Босни и Херцеговини представљена конвертибилна марка, нова заједничка монета за оба ентитета, Федерацију БиХ и Републику Српску.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[2000]]. први официри Косовског заштитног корпуса положили заклетву у Приштини. КЗК формиран трансформацијом ОВК који је од 1996. вршио оружане нападе на полицијске станице Министарства унутрашњих послова Србије на Косову, а током 1998. и 1999. ушао у отворен сукоб са српским снагама безбедности. Срби са Косова одбили да уђу у КЗК.\n*[[21. јануар|21. јануара]] [[2002]]. у Лос Анђелесу у 81. години умрла Пеги Ли, легенда џез и поп-музике.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|121]]\n\n[[af:21 Januarie]]\n[[ar:21 يناير]]\n[[ast:21 de xineru]]\n[[be:21 студзеня]]\n[[bg:21 януари]]\n[[bs:21. januar]]\n[[ca:21 de gener]]\n[[cs:21. leden]]\n[[cy:21 Ionawr]]\n[[da:21. januar]]\n[[de:21. Januar]]\n[[el:21 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 21]]\n[[eo:21-a de januaro]]\n[[es:21 de enero]]\n[[et:21. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 21]]\n[[fi:21. tammikuuta]]\n[[fr:21 janvier]]\n[[fy:21 jannewaris]]\n[[gl:21 de xaneiro]]\n[[he:21 בינואר]]\n[[hr:21. siječnja]]\n[[hu:Január 21]]\n[[id:21 Januari]]\n[[ie:21 januar]]\n[[io:21 di januaro]]\n[[is:21. janúar]]\n[[it:21 gennaio]]\n[[ja:1月21日]]\n[[ko:1월 21일]]\n[[ku:21\'ê rêbendanê]]\n[[la:21 Ianuarii]]\n[[lb:21. Januar]]\n[[lt:Sausio 21]]\n[[nl:21 januari]]\n[[no:21. januar]]\n[[oc:21 de genièr]]\n[[pl:21 stycznia]]\n[[pt:21 de Janeiro]]\n[[ro:21 ianuarie]]\n[[ru:21 января]]\n[[sa:२१ जनवरी]]\n[[sk:21. január]]\n[[sl:21. januar]]\n[[sv:21 januari]]\n[[tl:Enero 21]]\n[[tr:21 Ocak]]\n[[tt:21. Ğínwar]]\n[[uk:21 січня]]\n[[wa:21 di djanvî]]\n[[zh:1月21日]]','warnfile Adding:tl,lt,la,pt,lb,tt,gl,id,el,is,ast,sk,ku,io,sa,ie,bs Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033537','',0,0,1,0,0.216918265082,'79949695966462','20050304033537'); INSERT INTO cur VALUES (1140,0,'22._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[21. јануар|претходни дан]] - [[23. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1440]]. рођен Иван ИИИ Васиљевић, велики кнез московски, а од 1462. и \"свих Руса\" пошто је ујединио велик број кнежевина. Ослободио делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. издао први руски зборник закона \"Судбеник\". Због женидбе с византијском принцезом Зое сматрао се наследником Источноримског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била \"трећи Рим\".\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1517]]. војска турског султана Селима И потукла, у бици код Рајданије, близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1729]]. рођен немачки писац, критичар и теоретичар уметности Готхолд Ефраим Лесинг, један од најзначајнијих поборника европског просветитељства. Аутор прве немачке грађанске драме \"Мис Сара Сампсон\", а делом \"Лаокон или о границама сликарства и песништва\" поставио темеље модерне естетике.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1771]]. Шпанија уступила Фокландска острва Великој Британији.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1775]]. рођен француски физичар и математичар Андре Мари Ампер, оснивач електродинамике. Засновао теорију магнетизма у нераздвојивој вези са електрицитетом и проучио узајамно дејство електричних струја. По њему добила назив јединица за мерење јачине електричне струје.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1788]]. рођен енглески писац Џордз Гордон Бајрон, најистакнутији песник романтизма и једна од најпопуларнијих личности свог времена. Књижевну славу стекао романтичним епом \"Чајлд Херолд\", а потом и поемом \"Дон Жуан\" и поетским драмама \"Манфред\" и \"Каин\". Умро од маларије 1824. у Грчкој, где је помагао ослободилачку борбу против Турске.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1808]]. португалски краљ Жоао ВИ побегао пред Наполеоновим трупама, с краљевском породицом, у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1840]]. први британски досељеници стигли на Нови Зеланд.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1863]]. у делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814. и 1815. прикључен Русији избио устанак под вођством \"странке црвених\" Јарослава Домбровског. Устанак угушен после неколико месеци, а Пољска 1864. претворена у руску губернију.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1894]]. умро песник Војислав Илић, који се сматра оснивачем модерне српске лирике и творцем веристичког израза. Значајно утицао на српску поезију пред крај XИX века.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1901]]. умрла британска краљица Викторија. Током њене дугогодишње владавине од 1837, која је обележила епоху, \"викторијанско доба\", Британска империја била на врхунцу привредне и политичке моћи.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1905]]. царске трупе у Петрограду пуцале на демонстранте, углавном раднике, који су у маршу кренули на царски Зимски дворац, захтевајући демократске слободе, крај рата с Јапаном и успостављање уставотворне скупштине. У \"крвавој недељи\", како је касније назван тај дан, убијено најмање 500, а рањено више хиљада људи.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1917]]. умро српски архитекта Јован Илкић, који је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у првој половини XX века. Био 30 година главни пројектант Министарства грађевина и пројектовао многа значајна здања у Београду, Скупштину Југославије, хотел \"Москву\", \"Официрски дом\", зграду Протокола.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1941]]. италијанске снаге у Другом светском рату капитулирале у Тобруку пред британском Осмом армијом после 11 дана опсаде.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1944]]. почело искрцавање савезничких снага код Анција у Италији у Другом светском рату.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1973]]. у удесу јорданског \"боинга 707\" с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло 176 особа.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1973]]. умро бивши председник САД Линдон Бејнз Џонсон. Потпредседник од 1960, за време мандата Џона Кенедија, постао председник када је Кенеди убијен у Даласу 1963, а поново изабран 1964. Током његовог мандата дошло до ескалације рата у Вијетнаму, што је у свету и у САД изазвало оштре критике његове политике.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1980]]. совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен, одузете му почасти и протеран из Москве у Горки.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1993]]. после годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској, када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом Уједињених нација. Председник Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио ратно стање и затражио помоћ Југославије, а у Србији почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и капетана Драгана из Србије стигле на хрватско ратиште.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1995]]. у самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу погинуло 19 и повређено око 60 људи, међу којима је био већи број израелских војника који су на аутобуској станици чекали превоз.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[1998]]. амерички војници из састава СФОР у Бијељини ухапсили Горана Јелисића оптуженог за ратне злочине на подручју Брчког 1992.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[2001]]. Југославија добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама у земљи по одласку са власти Слободана Милошевића, у октобру 2000.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[2002]]. Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе.\n*[[22. јануар|22. јануара]] [[2002]]. на дводневној међународној донаторској конференцији за обнову Авганистана, у Токију, обећана помоћ од 4,5 милијарди долара.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|122]]\n\n[[af:22 Januarie]]\n[[ar:22 يناير]]\n[[ast:22 de xineru]]\n[[be:22 студзеня]]\n[[bg:22 януари]]\n[[bs:22. januar]]\n[[ca:22 de gener]]\n[[cs:22. leden]]\n[[cy:22 Ionawr]]\n[[da:22. januar]]\n[[de:22. Januar]]\n[[el:22 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 22]]\n[[eo:22-a de januaro]]\n[[es:22 de enero]]\n[[et:22. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 22]]\n[[fi:22. tammikuuta]]\n[[fr:22 janvier]]\n[[fy:22 jannewaris]]\n[[gl:22 de xaneiro]]\n[[he:22 בינואר]]\n[[hr:22. siječnja]]\n[[hu:Január 22]]\n[[ie:22 januar]]\n[[io:22 di januaro]]\n[[is:22. janúar]]\n[[it:22 gennaio]]\n[[ja:1月22日]]\n[[ko:1월 22일]]\n[[ku:22\'ê rêbendanê]]\n[[la:22 Ianuarii]]\n[[lb:22. Januar]]\n[[lt:Sausio 22]]\n[[nl:22 januari]]\n[[no:22. januar]]\n[[oc:22 de genièr]]\n[[pl:22 stycznia]]\n[[pt:22 de Janeiro]]\n[[ro:22 ianuarie]]\n[[ru:22 января]]\n[[sa:२२ जनवरी]]\n[[sk:22. január]]\n[[sl:22. januar]]\n[[sv:22 januari]]\n[[tl:Enero 22]]\n[[tr:22 Ocak]]\n[[tt:22. Ğínwar]]\n[[uk:22 січня]]\n[[vi:22 tháng 1]]\n[[wa:22 d\' djanvî]]\n[[zh:1月22日]]','warnfile Adding:tl,lt,be,la,pt,lb,tt,gl,el,is,vi,ast,sk,ku,io,sa,ie,bs Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033809','',0,0,1,0,0.495336789868,'79949695966190','20050304033809'); INSERT INTO cur VALUES (1141,0,'23._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[22. јануар|претходни дан]] - [[24. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1719]]. уједињењем Вадуза и Шеленберга створена кнежевина [[Лихтенштајн]]. \n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1793]]. [[Русија]] и [[Пруска]] споразумеле се о другој подели [[Пољска|Пољске]].\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1878]]. током руско-турског рата Британија, на захтев султана Абдул Хамида II, послала своју флоту у [[Констатинопољ]].\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1920]]. [[Холандија]] одбила да савезницима изручи бившег немачког цара Вилијема II, који је по абдикацији у новембру [[1918]]. емигрирао у Холандију. Његово изручење тражено због злочина у Првом светском рату. \n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1943]]. британска Осма армија под командом фелдмаршала Монтгомерија заузела, у Другом светском рату, [[Триполи]] у [[Либија|Либији]].\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1945]]. совјетске трупе у Другом светском рату, напредујући ка [[Берлину, избиле на реку [[Одра|Одру]] у [[Пољска|Пољској]].\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1968]]. морнарица [[Северна Кореја|Северне Кореје]] у територијалним водама заробила амерички шпијунски брод \"Пуебло\". Посада брода пуштена на слободу у децембру.\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1997]]. београдски студенти ватрометом, пиштаљкама и трубама обележили 100. сат непрекидног стајања пред полицијским кордоном у Коларчевој улици, у центру [[Београд]]а. Полиција 24. децембра почела да спречава студентске и грађанске антирежимске демонстрације које су почеле 20. новембра због фалсификовања резултата локалних избора у Србији.\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[2000]]. више од милион демонстраната прошло кроз центар [[Мадрид]]а протестујући због ескалације насиља баскијске сепаратистичке групе [[ЕТА]], у чијим је насилничким акцијама током 32 године убијено око 800 људи.\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[2002]]. у [[пакистан]]ском главном граду [[Карачи]]ју киднапован, а касније и убијен, дописник америчког \"Вол стрит журнала\" Даниел Перл, који је истраживао исламске милитантне групе у тој земљи.\n\n\n==Рођења==\n\n\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1783]]. рођен француски писац [[Мари Анри Бејл]], познат под псеудонимом [[Стендал]], зачетник велике књижевне епохе француског реализма.\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1832]]. рођен француски сликар [[Едуар Мане]], претеча импресионизма и зачетник новог ликовног израза који је означио прекретницу у француском и европском сликарству.\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1898]]. рођен [[Сергеј Михајлович Ејзенштејн]], најзначајнији руски филмски режисер и теоретичар који је снажно утицао на токове светске кинематографије. Своје идеје и искуства изнео у две књиге издате у [[Њујорк]]у, \"Филмско осећање\" и \"Филмски облик\". Његов филм \"[[Оклопњача Потемкин]]\" једно од ремек-дела филмске уметности.\n*1928. Рођена француска филмска глумица [[Жана Моро]], која се прославила у филмовима француског \"новог таласа\" после Другог светског рата.\n\n\n==Смрти==\n\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1516]]. умро Фернандо II, краљ [[Арагонија|Арагоније]] од 1479, који је са женом Изабелом I, краљицом [[Кастиља|Кастиље]] од [[1474]], ујединио те две главне пиринејске државе од којих је касније настала [[Шпанија]]. Током њихове владавине освојена [[Гранада]], [[1492]], последње маварско упориште, исте године протерани [[Јевреји]], а [[1480]]. успостављен [[инквизиција|инквизицијски]] суд. Опремили експедицију [[Кристофер Колумбо|Кристофера Колумба]], која је открила Америку, а 1503. преузели од Француске [[Напуљ|Напуљску]] краљевину.\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1806]]. умро енглески државник Вилијам Пит Млађи, који је у 24. години, 1783, постао најмлађи премијер у историји Велике Британије. Водио експанзивну колонијалну политику, учврстио британску власт у [[Индија|Индији]], а у Европи био главни организатор коалиција против револуционарне и Наполеонове Француске.\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1931]]. умрла руска балерина [[Ана Павловна Павлова]], највећа уметница класичног [[балет]]а почетком XX века. Каријеру почела у [[Петроград]]у с [[Вацлав Нижински|Вацлавом Нижинским]] у Руском балету Сергеја Ђагиљева. Потом основала сопствену групу с којом је наступала широм света.\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1944]]. умро норвешки [[сликар]] [[Едуард Мунк]], један од зачетника експресионистичког ликовног израза, аутор чувене слике \"Крик\".\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[1989]]. умро шпански надреалистички [[сликар]] [[Салвадор Дали]], један од највећих уметника XX века. Радио и као костимограф и сценограф у филмовима шпанског режисера [[Луис Буњуел|Луиса Буњуел]]а \"Андалузијски пас\" и \"Златно доба\". Сахрањен у крипти испод стаклене куполе у [[Далијев музеј|Далијевом музеју]] у месту [[Фигерас]] у [[Каталонија|Каталонији]].\n*[[23. јануар|23. јануара]] [[2002]]. у [[Паризу у 71. години умро један од најпознатијих француских и светских социолога [[Пјер Бурдије]], покретач правца критичке социологије новог доба, критичар неолиберализма и глобализације. Његово књига \"Мизерија света\" доживела комерцијалан успех као ниједно друго дело из области социологије.\n\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|123]]\n\n[[af:23 Januarie]]\n[[ar:23 يناير]]\n[[ast:23 de xineru]]\n[[be:23 студзеня]]\n[[bg:23 януари]]\n[[ca:23 de gener]]\n[[cs:23. leden]]\n[[cy:23 Ionawr]]\n[[da:23. januar]]\n[[de:23. Januar]]\n[[el:23 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 23]]\n[[eo:23-a de januaro]]\n[[es:23 de enero]]\n[[et:23. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 23]]\n[[fi:23. tammikuuta]]\n[[fr:23 janvier]]\n[[fy:23 jannewaris]]\n[[gl:23 de xaneiro]]\n[[he:23 בינואר]]\n[[hr:23. siječnja]]\n[[hu:Január 23]]\n[[io:23 di januaro]]\n[[is:23. janúar]]\n[[it:23 gennaio]]\n[[ja:1月23日]]\n[[ko:1월 23일]]\n[[lb:23. Januar]]\n[[lt:Sausio 23]]\n[[nl:23 januari]]\n[[no:23. januar]]\n[[oc:23 de genièr]]\n[[pl:23 stycznia]]\n[[pt:23 de Janeiro]]\n[[ro:23 ianuarie]]\n[[ru:23 января]]\n[[sa:२३ जनवरी]]\n[[sk:23. január]]\n[[sl:23. januar]]\n[[sv:23 januari]]\n[[tr:23 Ocak]]\n[[uk:23 січня]]\n[[wa:23 d\' djanvî]]\n[[zh:1月23日]]','уређење',306,'Вандал Б','20050304095938','',0,0,0,0,0.627930113872,'79949695904061','20050304095938'); INSERT INTO cur VALUES (1142,0,'24._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[23. јануар|претходни дан]] - [[25. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[41]]. у завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара [[Калигула|Калигулу]]. Омражен због расипности, мегаломаније и деспотизма у своје време, у историју је ушао као једна од најгротескнијих царских личности.\nметности.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1556]]. у снажном земљотресу у кинеској провинцији Шенси погинуло је око 850.000 људи, а стотине насеља је уништено. То је по броју жртава била једна од највећих природних катастрофа у историји човечанства.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1859]]. у граду Фокшан, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. За заједничког владара изабран је молдавски кнез Александар Куза.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1915]]. британски ратни бродови су у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу \"Блихер\" на којој је погинуло 870 људи.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1924]]. некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Владимира Илича Лењина.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1937]]. Краљевина [[Југославија]] и [[Бугарска]] потписале су пакт о вечном пријатељству.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1946]]. на основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Велика Британија и Канада, основана је Комисија за атомску енергију.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1972]]. јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гуам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1983]]. у Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације \"Црвене бригаде\" под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1986]]. армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1998]]. у експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Лиаонинг погинуло је 77 људи.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1999]]. јордански [[краљ Хусеин]] потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[2000]]. у Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је [[Стјепан Месић]].\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[2002]]. у Бејруту је убијен бивши либански министар [[Ели Хобеика]], који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[2001]]. за директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка [[Клара Фурс]].\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[2003]]. Влада [[Република Српска|Републике Српске]] позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС [[Радован Караџић|Радована Караџића]], да се добровољно предају [[Хашки трибунал|Хашком трибуналу]].\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1838]], [[Семјуел Морзе|Морзе]] је демонстрирао [[телеграф]] на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако [[слово]]. \n\n==Рођења==\n\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[76]]. рођен је римски [[цар Хадријан]], који је током владавине од 117. до смрти 138, консолидовао пространо царство и утврдио границе у Британији (Хадријанов бедем) и Германији. Угушио је устанак у Јудеји, а [[Јерусалем]] је претворио у римску војну колонију. Подигао је већи број градова, међу којима и Хадријанов град у Тракији ([[Једрене]]). Био је велики поштовалац грчке културе и покровитељ у\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1712]]. рођен је пруски краљ Фридрих II Велики, који је по доласку на престо 1740. у духу просвећеног апсолутизма реформисао законодавство и судски поступак. У дворцу \"Сансуси\" окупљао је филозофе, писце и уметнике, међу којима и Волтера. Територијално проширена и војно ојачана, Пруска је за његове владавине била једна од највећих европских сила.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1847]]. рођен је српски војвода [[Радомир Путник]], велики војсковођа и стратег, начелник штаба Врховне команде (1912-1916), заслужан за српске победе у Балканским ратовима. Успешно је организовао одбрану земље 1914, а после слома српске војске у зиму [[1915]], због болести је смењен. Умро је на лечењу у [[Ница|Ници]] 1917.\n*Фудбалер [[Асим Ферхатовић]] Хасе је рођен у Сарајеву, 24. јануара [[1933]]. године \n\n==Смрти==\n\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1965]]. умро је енглески државник и писац [[Винстон Черчил]], премијер Велике Британије 1940-45. и 1951-55, једна од најмаркантнијих политичких личности 20. века, добитник [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде за књижевност]] 1953. године за мемоаре из Другог светског рата.\n*[[24. јануар|24. јануара]] [[1983]]. умро је амерички филмски режисер [[Џорџ Кјукор]], добитник [[Оскар]]а за филм \"Мy fair lady\". Снимио је више од 50 филмова од којих су најпознатији \"Мале жене\", \"Филаделфијске приче\", \"Плинско светло\", \"Звезда је рођена\" и \"Богати и славни\", последњи филм који је снимио 1981. у дубокој старости.\n* [[2004]] - [[Хелмут Њутон]], [[немачки фотограф]] (*1920)\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|124]]\n\n[[af:01-24]]\n[[ar:24 يناير]]\n[[bg:24 януари]]\n[[ca:24 de gener]]\n[[cs:24. leden]]\n[[cy:24 Ionawr]]\n[[de:24. Januar]]\n[[da:24. januar]]\n[[en:January 24]]\n[[eo:24-a de januaro]]\n[[es:24 de enero]]\n[[et:24. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 24]]\n[[fi:24. tammikuuta]]\n[[fr:24 janvier]]\n[[fy:24 jannewaris]]\n[[he:24 בינואר]]\n[[hr:24. siječnja]]\n[[hu:Január 24]]\n[[it:24 gennaio]]\n[[ja:1月24日]]\n[[ko:1월 24일]]\n[[nl:24 januari]]\n[[no:24. januar]]\n[[oc:24 de genièr]]\n[[pl:24 stycznia]]\n[[pt:24 de Janeiro]]\n[[ro:24 ianuarie]]\n[[ru:24 января]]\n[[sl:24. januar]]\n[[sv:24 januari]]\n[[tr:24 Ocak]]\n[[uk:24 січня]]\n[[zh:1月24日]]','уређено',306,'Вандал Б','20050304101509','',0,0,0,0,0.077204863111,'79949695898490','20050304101509'); INSERT INTO cur VALUES (1143,0,'25._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[24. јануар|претходни дан]] - [[26. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1579]]. северне низоземске покрајине [[Холандија]], [[Зеландија]], [[Утрехт]], [[Гелдерленд]], [[Фризија]], [[Гронинген]] и [[Оверајсел]] прогласиле су Утрехтску унију ради супротстављања шпанској власти. Унија се [[1581]]. отцепила од [[Шпанија|Шпаније]], а Вестфалским миром [[1648]]. добила независност и потом прихватила назив [[Холандија]] према највећој и најбогатијој провинцији.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1831]]. пољски парламент (Сејм) прогласио је независност [[Пољска|Пољске]] и свргнуо руског цара Николаја I с пољског престола. Велики део Варшавског војводства, под називом Пољско краљевство прикључен је 1815. [[Русија|Русији]], а руски цар постао је и краљ Пољске. Руси су у септембру угушили пољски устанак, укинут је устав и распуштен Сејм.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1878]]. у руско-турском рату потопљен је турски брод након што су га [[Руси]] погодили [[торпедо]]м. То је био први брод погођен и потопљен тим подводним оружјем.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1899]]. у [[Пожаревац|Пожаревачком]] затвору је умро српски револуционар и публициста [[Васа Пелагић]], један од првих поборника идеје социјализма у [[Србија|Србији]] и на [[Балкан]]у. Био је плодан и популаран писац, а радови објављени за његовог живота штампани су у 250.000 примерака.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1904]]. у [[Београд]]у је почео излазити дневни лист \"[[Политика]]\", чији је оснивач и први уредник био [[Владислав Рибникар]].\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1919]]. основана је [[Лига народа]], претеча Уједињених нација.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1924]]. у француском граду [[Шамони]] отворене су прве зимске [[Олимпијске игре]].\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1942]]. [[Тајланд]] је у Другом светском рату објавио рат Великој Британији и [[САД]].\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1961]]. председник САД [[Џон Кенеди]] одржао је у Стејт департменту у [[Вашингтон]]у прву конференцију за новинаре коју је телевизија преносила уживо. Кенеди је одговорио на 31 питање.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1971]]. генерал [[Иди Амин]] је војним ударом оборио с власти председника Уганде [[Милтона Оботеа]] и потом се прогласио за председника.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1983]]. кинеске власти су преиначиле у доживотну робију смртну казну изречену истог дана 1981. Мао Цедунговој удовици Дјанг Ћин.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1991]]. Скупштина (Собрање) Македоније, једне од република СФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1996]]. Парламентарна скупштина Савета Европе примила је Русију у чланство те организације и поред оштрих критика због руског војног ангажовања у Чеченији.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1999]]. у серији земљотреса у Колумбији, који је погодио регију узгајивача кафе, погинуло је око 2.000 људи, а стотине хиљада остало је без домова.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[2000]]. припадници Сфора ухапсили су у Вишеграду Митра Васиљевића оптуженог за ратне злочине поцињене током рата у Босни и Херцеговини (1992-95).\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[2001]]. [[израел]]ски и палестински преговарачи су сопштили да су постигли известан успех у преговорима око граница будуће палестинске државе.\n\n==Рођења==\n\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1759]]. рођен је [[Шкотска|шкотски]] песник [[Роберт Бернс]], последњи велики песник који је писао на шкотском дијалекту. Наставио је и до савршенства довео традицију шкотске народне поезије (\"Там О\'Шантер\", \"Упркос свему\").\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1882]]. рођена је енглеска књизевница [[Аделина Вирџинија Вулф]], аутор психолошких романа у којима је користила технику унутрашњег монолога и \"тока свести\". Убраја се међу најбоље енглеске романописце 20. века. У наступу депресије изазване Другим светским ратом, извршила је самоубиство 1941. (\"Излет на светионик\", \"Госпођа Деловеј\", \"Таласи\").\n\n==Смрти==\n\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1947]]. умро је најпознатији амерички гангстер Ал Капоне]]. Организатор подземља у Чикагу и шеф једног од највећих гангстерских гангова, био је у затвору (1931-39) због утаје пореза.\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1978]]. умро је српски писац [[Скендер Куленовић]], члан Српске академије наука и уметности, аутор поеме \"[[Стојанка мајка Кнежепољка]]\". После Другог светског рата био је директор драме у сарајевском позоришту и уредник београдске издавачке куће \"Просвета\".\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1987]]. умро је истакнути српски сликар [[Предраг Пеђа Милосављевић]], члан Српске академије наука и уметности. Међународну репутацију стекао је 1937. на изложби у [[Париз]]у када је добио \"Гран при\". Написао је есеје \"Између трубе и тишине\" и драму \"Зопир\".\n*[[25. јануар|25. јануара]] [[1997]]. од тешких повреда задобијених приликом покушаја самоубиства 16. јануара, на Војномедицинској академији у [[Београд]]у умро је српски књижевник и бивши председник [[Република Српска|Републике Српске]] [[Никола Кољевић]].\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|125]]\n\n[[af:01-25]]\n[[ar:25 يناير]]\n[[bg:25 януари]]\n[[ca:25 de gener]]\n[[cs:25. leden]]\n[[cy:25 Ionawr]]\n[[de:25. Januar]]\n[[da:25. januar]]\n[[el:25 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 25]]\n[[eo:25-a de januaro]]\n[[es:25 de enero]]\n[[et:25. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 25]]\n[[fi:25. tammikuuta]]\n[[fr:25 janvier]]\n[[fy:25 jannewaris]]\n[[he:25 בינואר]]\n[[hr:25. siječnja]]\n[[hu:Január 25]]\n[[it:25 gennaio]]\n[[ja:1月25日]]\n[[ka:25 იან.]]\n[[ko:1월 25일]]\n[[nl:25 januari]]\n[[no:25. januar]]\n[[oc:25 de genièr]]\n[[pl:25 stycznia]]\n[[ro:25 ianuarie]]\n[[ru:25 января]]\n[[sl:25. januar]]\n[[sv:25 januari]]\n[[tr:25 Ocak]]\n[[uk:25 січня]]\n[[wa:25 di djanvî]]\n[[zh:1月25日]]','уређено',306,'Вандал Б','20050304102759','',0,0,0,0,0.573562540381,'79949695897240','20050304102759'); INSERT INTO cur VALUES (1144,0,'26._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[25. јануар|претходни дан]] - [[27. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1500]]. шпански морепловац Висенте Јањес Пинсон открио Бразил. \n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1531]]. снажан земљотрес погодио Португал, главни град Лисабон потпуно разорен, а погинуло више од 30.000 особа.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1699]]. потписан Карловачки мир, којим је после 16 година окончан рат Турске и Свете алијансе. Споразумом који су у Сремским Карловцима с Турском склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција Турци изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржали Банат и део Срема до Митровице. Венеција добила средњу Далмацију, Боку Которску до Рисна и Мореју.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1788]]. британски бродови с првим насељеницима из Енглеске, укључујући групу робијаша, упловили у залив Ботани Беј, Сиднеј, у Аустралији, где су основали колонију.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1823]]. умро енглески лекар Едвард Џенер, који је 1796. изумео вакцину против великих богиња.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1885]]. судански устаници Мухамеда Ахмеда Абдуле заузели Картум и погубили енглеског генерала Чарлса Гордона. Британци поново преузели власт 1898, а Судан остао под британском влашћу до 1. јануара 1956.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1891]]. умро немачки инжењер Николаус Аугуст Ото, који је 1861. направио први бензински мотор, а 1876. изумео четворотактни мотор са унутрашњим сагоревањем, познат као \"Ото-мотор\".\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1905]]. код Преторије у Јужној Африци пронађен највећи дијамант на свету, \"Калинан\". У сировом стању тежио 622 грама и имао 3.106 карата.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1930]]. Махатма Ганди, лидер покрета за независност Индије, почео марш кроз Индију због пореза на со. \"Марш соли\" требало да охрабри Индијце да самостално производе со као симбол независности.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1934]]. потписан десетогодишњи немачко-пољски пакт о ненападању, који је Хитлер прекршио нападом на Пољску 1. септембра 1939.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1935]]. изашао први број београдског недељника \"Недељне информативне новине\".\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1942]]. прве трупе САД у Другом светском рату стигле у Европу, у Северну Ирску, а у борбе на европском ратишту укључиле се 1943. нападом на Италију.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1947]]. у авионској несрећи у Данској погинуо шведски престолонаследник Густав Адолф. Без оца остало петоро деце, међу којима садашњи краљ Шведске Карл Густав XВИ.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1950]]. Индија формално проглашена републиком у оквиру Британског комонвелта.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1965]]. хинду постао званичан језик Индије, што је изазвало немире на југу земље, где становништво говори другим језицима, па је Влада Индије у фебруару 1965. одлучила да у званичној употреби остане и енглески.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1972]]. изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ \"ДЦ-9\" на линији Копенхаген-Београд. Погинуло 26 путника и чланова посаде, преживела једино стјуардеса Весна Вуловић.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1990]]. умрла америчка филмска глумица Ава Гарднер. Снимила око 60 филмова.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1993]]. књижевник Вацлав Хавел изабран за председника нове Чешке Републике, после распада Чехословачке федерације.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1994]]. Румунија као прва земља из бившег Варшавског пакта потписала документ НАТО \"Партнерство за мир\".\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[1996]]. Сенат САД одобрио споразум “Старт 2” о смањењу броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[2000]]. Хашки трибунал донео коначну пресуду босанском Србину Душку Тадићу у поступку који је трајао скоро четири године. Први човек ком је суђено за злочине почињене током рата у Босни, од 1992. до 1995, осуђен на 20 година затвора.\n*[[26. јануар|26. јануара]] [[2001]]. у земљотресу јачине 7,7 степени Рихтерове скале у западној Индији погинуло око 18.000 људи.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|126]]\n\n[[af:01-26]]\n[[ar:26 يناير]]\n[[be:26 студзеня]]\n[[bg:26 януари]]\n[[ca:26 de gener]]\n[[cs:26. leden]]\n[[cy:26 Ionawr]]\n[[de:26. Januar]]\n[[da:26. januar]]\n[[en:January 26]]\n[[eo:26-a de januaro]]\n[[es:26 de enero]]\n[[et:26. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 26]]\n[[fi:26. tammikuuta]]\n[[fr:26 janvier]]\n[[fy:26 jannewaris]]\n[[he:26 בינואר]]\n[[hr:26. siječnja]]\n[[hu:Január 26]]\n[[it:26 gennaio]]\n[[ja:1月26日]]\n[[ko:1월 26일]]\n[[nl:26 januari]]\n[[no:26. januar]]\n[[oc:26 de genièr]]\n[[pl:26 stycznia]]\n[[ro:26 ianuarie]]\n[[ru:26 января]]\n[[sl:26. januar]]\n[[sv:26 januari]]\n[[tr:26 Ocak]]\n[[uk:26 січня]]\n[[wa:26 di djanvî]]\n[[zh:1月26日]]','[[de:26. Januar]]',17,'Bonzo','20050111233750','',0,0,1,0,0.246769067015,'79949888766249','20050111233750'); INSERT INTO cur VALUES (1145,0,'27._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[26. јануар|претходни дан]] - [[28. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1822]]. на скупштини у Епидауру [[Грчка|грчки]] устаници прогласили [[независност]] Грчке, коју је [[Турска]] признала [[1829]].\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1865]]. [[Шпанија]] признала независност [[Перу]]а.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1924]]. Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца потписала у [[Рим]]у пакт о пријатељству и сарадњи са [[Италија|Италијом]] и споразум којим је [[Ријека]] предата Италији.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1926]]. енглески проналазач [[Џон Логи Берд]] у [[Лондон]]у први пут јавно демонстрирао [[телевизија|телевизију]].\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1943]]. [[авијација]] [[САД]] извршила, у [[Други светски рат|Другом светском рату]], први напад на [[Немачка|Немачку]] целодневним бомбардовањем ратне луке Вилхелмшафен.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1945]]. совјетске јединице ослободиле [[Аушвиц]], [[нацизам|нацистички]] [[концентрациони логор]] у Другом светском рату у ком је убијено милион и по људи, међу којима више од милион [[Јевреји|Јевреја]]. Тај датум обележава се у [[Европа|Европи]] као Дан [[холокауст]]а.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1964]]. [[Француска]] успоставила дипломатске односе с Народном Републиком [[Кина|Кином]].\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1967]]. током проба за лет на [[Месец]] у бази Кејп Кеневерал три америчка [[астронаут]]а погинула у капсули свемирског брода \"Аполо 1\" у ком је избио пожар.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1967]]. представници 60 земаља потписали споразум о забрани употребе оружја за масовно уништавање у [[свемир]]у.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1973]]. потписивањем мировног уговора у [[Париз]]у завршен [[Вијетнамски рат]] и окончано војно ангажовање [[САД]] у тој земљи. Главни преговарачи, државни секретар САД [[Хенри Кисинџер]] и северновијетнамски [[министар]] [[Ле Дук То]], добили исте године [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]].\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1981]]. најмање 500 људи погинуло на индонежанском фериботу \"Тампомас ИИ\" који је после пожара потонуо у [[Јаванско море|Јаванском мору]].\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1991]]. америчка авијација у [[Заливски рат|Заливском рату]] почела масовно бомбардовање другог по величини [[Ирак|ирачког]] града [[Басра|Басре]].\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1991]]. посланици [[Собрање|Собрања]] изабрали [[Киро Глигоров|Киру Глигорова]] за председника [[Македонија|Македоније]].\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1993]]. у [[Њу Делхи]]ју полиција употребила [[сузавац]] да растера побуњене Хиндусе који су напали [[џамија|џамију]] и муслимане који су напали хиндуски храм и том приликом спалили на десетине радњи.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1996]]. у [[Нигер]]у војним ударом оборен први демократски изабран председник [[Махамане Осман]].\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1997]]. уочи Светосавске литије, у којој је те године учествовало више од 100.000 људи, повукао се полицијски [[кордон]] у [[Коларчева улица|Коларчевој улици]] у центру [[Београд]]а. Полиција и демонстранти стајали непрекидно седам дана једни спрам других током протеста због фалсификовања локалних избора у Србији у новембру [[1996]]. Демонстранти бучно прославили завршетак акције \"кордоном на кордон\" и кренули у протестну шетњу улицама Београда.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1998]]. [[Европска унија]] и [[НАТО]] изразили забринутост због заоштравања ситуације на [[Косово|Косову]], где су учестали сукоби наоружаних [[Албанци|Албанаца]] и српских снага безбедности.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1999]]. Београдска канцеларија Комесаријата Уједињнеих нација за избеглице саопштила да у 98 села у централном и западном Косову више нема српског становништва.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[2002]]. у серији експлозија у војном складишту у [[Лагос]]у и пожару изазваном експлозијама погинуло више од 1.000 људи.\n\n==Рођења==\n\n*[[1756]] - [[Волфганг Амадеус Моцарт]], композитор (умро [[1791]]. године)\n*[[1832]] - [[Луис Керол]], аутор књиге \'\'[[Алиса у Земљи чуда]]\'\' (умро [[1898]]. године)\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1859]]. рођен немачки цар и пруски краљ Фридрих Вилхелм II Виктор Алберт. На престо ступио [[1888]], а [[1918]], после пораза Немачке у Првом светском рату, приморан да абдицира. Побегао у [[Холандија|Холандију]], која је одбила да га изручи савезницима ради суђења за ратне злочине. Умро [[1941]]. у Холандији. \n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1885]]. рођен амерички композитор [[Џером Керн]], отац модерног [[мјузикл]]а. Његова [[оперета]] \"Пловеће позориште\" сматра се једном од најбољих у историји позоришта САД. Компоновао и филмску [[музика|музику]].\n*[[1944]] - [[Ник Мејзон]], енглески бубњар [[Пинк флојд]]\n*[[1964]] - [[Брџит Фонда]], глумица\n*[[1980]] - [[Марат Сафин]], руски играч [[тенис]]а\n\n==Смрти==\n\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1235]]. у Трнову, у [[Бугарска|Бугарској]], умро Сава Немањић, утемељивач [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], државе и школства. [[1219]]. издејствовао [[аутокефалност]] СПЦ, а његова дела \"Номоканон\" и \"Синодик православља\" постали правни и духовни стубови српске државности. Његовом заслугом основани књижевни и школски центри у [[манастир]]има. Мошти [[Светог Саве]] пребачене и сахрањене у мају [[1237]]. у манастиру [[Милешева]], а за време Отоманског царства [[Турци]] их извадили и [[1594]]. спалили на [[Врачар]]у у [[Београд]]у.\n*[[27. јануар|27. јануара]] [[1901]]. умро италијански композитор [[Ђузепе Верди]], један од највећих музичких стваралаца XIX века. Светску славу стекао операма „\'\'[[Аида (опера)|Аида]]\'\'”, „\'\'[[Отело (опера) - Ђузепе Верди|Отело]]\'\'”, „\'\'[[Травијата (опера)|Травијата]]\'\'”, „\'\'[[Риголето (опера)|Риголето]]\'\'”, „\'\'[[Набуко (опера)|Набуко]]\'\'”, које су и данас кључна дела репертоара оперских кућа широм света. Његовој сахрани у Милану присуствовало 200.000 људи.\n\n\n* \n\n==Несређено==\n\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|127]]\n\n[[af:01-27]]\n[[ar:27 يناير]]\n[[bg:27 януари]]\n[[ca:27 de gener]]\n[[cs:27. leden]]\n[[cy:27 Ionawr]]\n[[de:27. Januar]]\n[[da:27. januar]]\n[[el:27 Ιανουαρίου]]\n[[en:January 27]]\n[[eo:27-a de januaro]]\n[[es:27 de enero]]\n[[et:27. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 27]]\n[[fi:27. tammikuuta]]\n[[fr:27 janvier]]\n[[fy:27 jannewaris]]\n[[he:27 בינואר]]\n[[hr:27. siječnja]]\n[[hu:Január 27]]\n[[it:27 gennaio]]\n[[ja:1月27日]]\n[[ko:1월 27일]]\n[[nl:27 januari]]\n[[no:27. januar]]\n[[oc:27 de genièr]]\n[[pl:27 stycznia]]\n[[ro:27 ianuarie]]\n[[ru:27 января]]\n[[sl:27. januar]]\n[[sv:27 januari]]\n[[tr:27 Ocak]]\n[[uk:27 січня]]\n[[wa:27 di djanvî]]\n[[zh:1月27日]]','/* Рођења */ -допуна',306,'Вандал Б','20050216201036','',1,0,0,0,0.988743150602,'79949783798963','20050308110351'); INSERT INTO cur VALUES (1146,0,'28._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[27. јануар|претходни дан]] - [[29. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[814]]. умро Карло И Велики, франачки краљ од 768. и римско-немачки цар од 800, када га је крунисао папа Лав ИИИ. Знатно проширио краљевство и постао господар готово целе западне и средње Европе. Увео систем краљевских вазала којима је додељивао наследне поседе и тако створио владајућу класу великих земљопоседника.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1547]]. умро енглески краљ Хенри ВИИИ, који је по доласку на престо 1509. проширио власт на Велс, Шкотску и Ирску и изградњом јаке флоте поставио темељ будуће поморске силе. Женио се 6 пута, а после сукоба с папом, који је одбио да поништи његов први брак, одузео папи власт над црквом у Енглеској, прогласио 1534. себе врховним црквеним поглаварем и утемељио Англиканску цркву.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1573]]. почела велика хрватско-словенска сељачка побуна под вођством Матије Гупца. Побуна у крви угушена 9. фебруара, а њен вођа заробљен и после неколико дана умро од последица мучења.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1596]]. умро енглески гусар и адмирал Френсис Дрејк, први Енглез који је опловио свет. Гусарским нападима на шпанске бродове допринео енглеском освајању колонија, посебно у Северној Америци, имао значајну улогу у победи британске ратне морнарице 1588. над шпанском \"Непобедивом армадом\" у бици на Ламаншу. 1586. пренео кромпир у Европу из Северне Америке.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1689]]. енглески парламент објавио абдикацију краља Џејмса ИИ. Последњи владар из династије Стјуарт био присиљен на напусти престо због покушаја да врати католицизам у Енглеску.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1812]]. рођен српски државник Илија Гарашанин, један од вођа уставобранитеља и вишегодишњи министар унутрашњих послова у уставобранитељским владама. Творац српског спољнополитичког и националног програма \"Начертаније\", који је био темељ српске спољне политике до Првог светског рата. Сматра се првим великим српским политичарем XИX века.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1846]]. на балу у Бечу први пут изведен \"Српски квадрил\", дело које је Јохан Штраус млађи компоновао по налогу кнеза Милоша Обреновића.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1857]]. рођен српски политичар и публициста Стојан Протић, један од оснивача Радикалне странке, први премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Издавао и уређивао часопис \"Дело\" и лист \"Одјек\", написао одговор на аустро-угарски ултиматум Србији 1914.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1871]]. француска \"Влада народне одбране\", која је формирана у Паризу по свргавању Наполеона ИИИ и прокламовања републике, прихватила капитулацију у рату с Пруском, у ком је француска војска тешко поражена.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1878]]. у Њу Хејвену у САД пуштена у рад прва телефонска централа, две године пошто је Александер Грејем Бел патентирао телефон.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1935]]. Исланд постао прва земља у којој је легализован абортус.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1939]]. умро ирски песник и драмски писац Вилијам Батлер Јејтс, најзначајнија личност ирског националног препорода, један од оснивача и управник народног позоришта. Учествовао у јавном политичком животу и био сенатор од 1922. до 1928. Добио Нобелову награду за књижевност 1923.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1986]]. у експлозији америчког васионског шатла \"Челенџер\", 72 секунде после лансирања из Кејп Каневерала, погинуло свих седам астронаута.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1994]]. три италијанска новинара убијена у Мостару, у Зеници убијен један Британац, два тешко рањена. Британци били службеници агенције за достављање хуманитарне помоћи у Босни.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1995]]. у најкрвавијем сукобу од почетка насиља исламских ектремиста у Египту погинуло 14 екстремиста, два полицајца и два пролазника која су се нашла у унакрсној ватри.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1997]]. у Алжиру на препуној пијаци у близини главног града у експлозији бомбе погинуло 15, рањено најмање 30 људи.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[1998]]. у Индији на смрт осуђено свих 26 оптужених за учешће у завери и убиству бившег премијера Раџива Гандија.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[2001]]. у Загребу умро хрватски књижевник Ранко Маринковић. Његови романи \"Киклоп\" и \"Глорија\", уз стваралаштво Мирослава Крлеже, сврставају се у највећа достигнућа хрватске књижевности.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[2002]]. у Стокхолму у 95. години умрла шведска књижевница Астрид Линдгрен, творац Пипи Дуге Чарапе. Написала више од 100 дела, њене књиге продате у више од 100 милиона примерака.\n*[[28. јануар|28. јануара]] [[2002]]. у Београду одржана прва седница Међудржавне комисије за утврђивање граница и припрему уговора о државној граници између Југославије и Хрватске.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|128]]\n\n[[af:01-28]]\n[[ar:28 يناير]]\n[[bg:28 януари]]\n[[ca:28 de gener]]\n[[cs:28. leden]]\n[[cy:28 Ionawr]]\n[[de:28. Januar]]\n[[da:28. januar]]\n[[en:January 28]]\n[[eo:28-a de januaro]]\n[[es:28 de enero]]\n[[et:28. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 28]]\n[[fi:28. tammikuuta]]\n[[fr:28 janvier]]\n[[fy:28 jannewaris]]\n[[he:28 בינואר]]\n[[hr:28. siječnja]]\n[[hu:Január 28]]\n[[it:28 gennaio]]\n[[ja:1月28日]]\n[[ko:1월 28일]]\n[[nl:28 januari]]\n[[no:28. januar]]\n[[oc:28 de genièr]]\n[[pl:28 stycznia]]\n[[ro:28 ianuarie]]\n[[sl:28. januar]]\n[[sv:28 januari]]\n[[tr:28 Ocak]]\n[[uk:28 січня]]\n[[wa:28 di djanvî]]\n[[zh:1月28日]]','[[de:28. Januar]]',17,'Bonzo','20050111233829','',0,0,1,0,0.310753966361,'79949888766170','20050111233829'); INSERT INTO cur VALUES (1147,0,'29._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[28. јануар|претходни дан]] - [[30. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1886-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1886-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1889-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1889-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1896-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1896-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1942-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1942-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1950-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1950-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1963-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1963-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1989-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1989-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2002-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2002-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2002-01-29-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2002-01-29-2 |action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1916-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1916-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1959-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1959-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1996-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1996-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1999-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1999-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1860-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1860-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1872-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1872-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1934-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1934-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1899-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1899-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1941-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1941-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1994-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1994-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2001-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2001-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2005-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2005-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Празници и дани сећања==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1412-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1412-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1635-01-29-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1635-01-29-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|129]]\n\n[[af:01-29]]\n[[ar:29 يناير]]\n[[bg:29 януари]]\n[[ca:29 de gener]]\n[[cs:29. leden]]\n[[cy:29 Ionawr]]\n[[de:29. Januar]]\n[[da:29. januar]]\n[[en:January 29]]\n[[eo:29-a de januaro]]\n[[es:29 de enero]]\n[[et:29. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 29]]\n[[fi:29. tammikuuta]]\n[[fr:29 janvier]]\n[[fy:29 jannewaris]]\n[[he:29 בינואר]]\n[[hr:29. siječnja]]\n[[hu:Január 29]]\n[[it:29 gennaio]]\n[[ja:1月29日]]\n[[ko:1월 29일]]\n[[nl:29 januari]]\n[[no:29. januar]]\n[[oc:29 de genièr]]\n[[pl:29 stycznia]]\n[[ro:29 ianuarie]]\n[[ru:29 января]]\n[[sl:29. januar]]\n[[sv:29 januari]]\n[[tr:29 Ocak]]\n[[uk:29 січня]]\n[[wa:29 di djanvî]]\n[[zh:1月29日]]','/* Смрти */',49,'Zorba','20050201215604','',0,0,1,0,0.027262248577,'79949798784395','20050312215626'); INSERT INTO cur VALUES (1148,0,'30._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[29. јануар|претходни дан]] - [[31. јануар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1648-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1648-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1835-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1835-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1937-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1937-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1964-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1964-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1967-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1967-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1972-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1972-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1992-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1992-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2003-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2003-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Несреће и ратови==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1649-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1649-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1933-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1933-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1943-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1943-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1968-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1968-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1972-01-30-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1972-01-30-2|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1995-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1995-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2000-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2000-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1882-01-30-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1882-01-30-2|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1937-01-30-3}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1937-01-30-3|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1948-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1948-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1948-01-30-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1948-01-30-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Празници и дани сећања==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{2000-01-30-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2000-01-30-2|action=edit}} измена]
\n\n|}\n\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|130]]\n\n[[af:01-30]]\n[[ar:30 يناير]]\n[[bg:30 януари]]\n[[ca:30 de gener]]\n[[cs:30. leden]]\n[[cy:30 Ionawr]]\n[[de:30. Januar]]\n[[da:30. januar]]\n[[en:January 30]]\n[[eo:30-a de januaro]]\n[[es:30 de enero]]\n[[et:30. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 30]]\n[[fi:30. tammikuuta]]\n[[fr:30 janvier]]\n[[fy:30 jannewaris]]\n[[he:30 בינואר]]\n[[hr:30. siječnja]]\n[[hu:Január 30]]\n[[it:30 gennaio]]\n[[ja:1月30日]]\n[[ko:1월 30일]]\n[[nl:30 januari]]\n[[no:30. januar]]\n[[oc:30 de genièr]]\n[[pl:30 stycznia]]\n[[pt:30 de Janeiro]]\n[[ro:30 ianuarie]]\n[[ru:30 января]]\n[[sl:30. januar]]\n[[sv:30 januari]]\n[[tr:30 Ocak]]\n[[uk:30 січня]]\n[[wa:30 di djanvî]]\n[[zh:1月30日]]','',17,'Bonzo','20050112173726','',0,0,1,0,0.732174358672,'79949887826273','20050214164115'); INSERT INTO cur VALUES (1149,0,'31._јануар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[30. јануар|претходни дан]] - [[1. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1747-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1747-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1808-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1808-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1917-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1917-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1930-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1930-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1958-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1958-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1962-01-31-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1962-01-31-2|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1964-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1964-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1971-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1971-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1990-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1990-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1998-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1998-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2002-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 2002-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2002-01-31-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 2002-01-31-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Несреће и ратови==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1950-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1950-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1994-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1994-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1996-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1996-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1996-01-31-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1996-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1997-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1997-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2001-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 2001-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1841-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1841-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1956-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1956-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1962-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1962-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1974-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1974-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Празници и дани сећања==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1918-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1918-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1946-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1946-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|131]]\n\n[[af:01-31]]\n[[bg:31 януари]]\n[[ca:31 de gener]]\n[[cy:31 Ionawr]]\n[[de:31. Januar]]\n[[da:31. januar]]\n[[en:January 31]]\n[[eo:31-a de januaro]]\n[[es:31 de enero]]\n[[et:31. jaanuar]]\n[[eu:Urtarrilaren 31]]\n[[fi:31. tammikuuta]]\n[[fr:31 janvier]]\n[[fy:31 jannewaris]]\n[[he:31 בינואר]]\n[[hr:31. siječnja]]\n[[it:31 gennaio]]\n[[ja:1月31日]]\n[[ko:1월 31일]]\n[[nl:31 januari]]\n[[no:31. januar]]\n[[oc:31 de genièr]]\n[[pl:31 stycznia]]\n[[pt:31 de Janeiro]]\n[[ro:31 ianuarie]]\n[[ru:31 января]]\n[[sl:31. januar]]\n[[sv:31 januari]]\n[[tr:31 Ocak]]\n[[uk:31 січня]]\n[[wa:31 di djanvî]]\n[[zh:1月31日]]','[[de:31. Januar]]',17,'Bonzo','20050111233939','',0,0,1,0,0.284309153577,'79949888766060','20050228204207'); INSERT INTO cur VALUES (1150,0,'1._фебруар','
[[1. februar|latinica]] - [[1. februar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[31. јануар|претходни дан]] - [[2. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|201]]\n\n[[af:1 Februarie]]\n[[ar:1 فبراير]]\n[[ast:1 de febreru]]\n[[be:1 лютага]]\n[[bg:1 февруари]]\n[[ca:1 de febrer]]\n[[cs:1. únor]]\n[[cy:1 Chwefror]]\n[[da:1. februar]]\n[[de:1. Februar]]\n[[el:1η Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 1]]\n[[eo:1-a de februaro]]\n[[es:1 de febrero]]\n[[et:1. veebruar]]\n[[eu:Otsailaren 1]]\n[[fi:1. helmikuuta]]\n[[fr:1er février]]\n[[fy:1 febrewaris]]\n[[gl:1 de febreiro]]\n[[he:1 בפברואר]]\n[[hr:1. veljače]]\n[[hu:Február 1]]\n[[io:1 di februaro]]\n[[is:1. febrúar]]\n[[it:1 febbraio]]\n[[ja:2月1日]]\n[[ko:2월 1일]]\n[[ku:1\'ê reşemiyê]]\n[[lb:1. Februar]]\n[[lt:Vasario 1]]\n[[nl:1 februari]]\n[[no:1. februar]]\n[[oc:1 de febrièr]]\n[[pl:1 lutego]]\n[[pt:1 de Fevereiro]]\n[[ro:1 februarie]]\n[[ru:1 февраля]]\n[[sa:१ फरवरी]]\n[[sk:1. február]]\n[[sl:1. februar]]\n[[sv:1 februari]]\n[[tl:Pebrero 1]]\n[[tr:1 Şubat]]\n[[tt:1. Febräl]]\n[[uk:1 лютого]]\n[[wa:1î d\' fevrî]]\n[[zh:2月1日]]','warnfile Adding:tl,lt,be,lb,tt,ar,gl,el,eu,is,wa,ast,sk,ku,io,sa Modifying:af',332,'Shizhao','20050304024943','',0,0,1,0,0.07745181959,'79949695975056','20050304024943'); INSERT INTO cur VALUES (1151,0,'2._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[1. фебруар|претходни дан]] - [[3. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*Краљ [[Александар Карађорђевић]] је подигао Први српски устанак против вишевековне турске окупације [[1804]].\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[1970]] - [[Бертран Расел]] (*1872)\n*[[Алекса Шантић]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|202]]\n\n[[af:2 Februarie]]\n[[ast:2 de febreru]]\n[[be:2 лютага]]\n[[bg:2 февруари]]\n[[ca:2 de febrer]]\n[[cs:2. únor]]\n[[cy:2 Chwefror]]\n[[da:2. februar]]\n[[de:2. Februar]]\n[[el:2 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 2]]\n[[eo:2-a de februaro]]\n[[es:2 de febrero]]\n[[et:2. veebruar]]\n[[eu:Otsailaren 2]]\n[[fi:2. helmikuuta]]\n[[fr:2 février]]\n[[fy:2 febrewaris]]\n[[gl:2 de febreiro]]\n[[he:2 בפברואר]]\n[[hr:2. veljače]]\n[[hu:Február 2]]\n[[ia:2 de februario]]\n[[io:2 di februaro]]\n[[is:2. febrúar]]\n[[it:2 febbraio]]\n[[ja:2月2日]]\n[[ko:2월 2일]]\n[[ku:2\'ê reşemiyê]]\n[[lb:2. Februar]]\n[[lt:Vasario 2]]\n[[nl:2 februari]]\n[[no:2. februar]]\n[[oc:2 de febrièr]]\n[[pl:2 lutego]]\n[[pt:2 de Fevereiro]]\n[[ro:2 februarie]]\n[[ru:2 февраля]]\n[[sa:२ फरवरी]]\n[[simple:February 2]]\n[[sk:2. február]]\n[[sl:2. februar]]\n[[sv:2 februari]]\n[[tl:Pebrero 2]]\n[[tr:2 Şubat]]\n[[tt:2. Febräl]]\n[[uk:2 лютого]]\n[[wa:2 d\' fevrî]]\n[[zh:2月2日]]','warnfile Adding:tl,be,tt,gl,eu,ast,sk,ku,simple,io Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033005','',0,0,1,0,0.714100874827,'79949695966994','20050304033005'); INSERT INTO cur VALUES (1152,0,'3._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[2. фебруар|претходни дан]] - [[4. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|203]]\n\n[[af:02-03]]\n[[bg:3 февруари]]\n[[ca:3 de febrer]]\n[[cy:3 Chwefror]]\n[[da:3. februar]]\n[[de:3. Februar]]\n[[el:3 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 3]]\n[[eo:3-a de februaro]]\n[[es:3 de febrero]]\n[[et:3. veebruar]]\n[[fi:3. helmikuuta]]\n[[fr:3 février]]\n[[fy:3 febrewaris]]\n[[he:3 בפברואר]]\n[[hr:3. veljače]]\n[[hu:Február 3]]\n[[it:3 febbraio]]\n[[ja:2月3日]]\n[[ko:2월 3일]]\n[[nl:3 februari]]\n[[no:3. februar]]\n[[oc:3 de febrièr]]\n[[pl:3 lutego]]\n[[pt:3 de Fevereiro]]\n[[ro:3 februarie]]\n[[ru:3 февраля]]\n[[sl:3. februar]]\n[[sv:3 februari]]\n[[tr:3 Şubat]]\n[[uk:3 лютого]]\n[[wa:3 d\' fevrî]]\n[[zh:2月3日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111134925','',0,0,0,0,0.266653949053,'79958888865074','20041111134925'); INSERT INTO cur VALUES (1153,0,'4._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[3. фебруар|претходни дан]] - [[5. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|204]]\n\n[[af:02-04]]\n[[be:4 лютага]]\n[[bg:4 февруари]]\n[[ca:4 de febrer]]\n[[cy:4 Chwefror]]\n[[da:4. februar]]\n[[de:4. Februar]]\n[[el:4 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 4]]\n[[eo:4-a de februaro]]\n[[es:4 de febrero]]\n[[et:4. veebruar]]\n[[fi:4. helmikuuta]]\n[[fr:4 février]]\n[[fy:4 febrewaris]]\n[[he:4 בפברואר]]\n[[hr:4. veljače]]\n[[hu:Február 4]]\n[[it:4 febbraio]]\n[[ja:2月4日]]\n[[ko:2월 4일]]\n[[nl:4 februari]]\n[[no:4. februar]]\n[[oc:4 de febrièr]]\n[[pl:4 lutego]]\n[[ro:4 februarie]]\n[[ru:4 февраля]]\n[[sl:4. februar]]\n[[sv:4 februari]]\n[[tr:4 Şubat]]\n[[uk:4 лютого]]\n[[wa:4 di fevrî]]\n[[zh:2月4日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111135020','',0,0,0,0,0.641892381311,'79958888864979','20041111135020'); INSERT INTO cur VALUES (1154,0,'5._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[4. фебруар|претходни дан]] - [[6. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|205]]\n\n[[af:02-05]]\n[[bg:5 февруари]]\n[[bs:Februar 5]]\n[[ca:5 de febrer]]\n[[cy:5 Chwefror]]\n[[da:5. februar]]\n[[de:5. Februar]]\n[[el:5 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 5]]\n[[eo:5-a de februaro]]\n[[es:5 de febrero]]\n[[et:5. veebruar]]\n[[fi:5. helmikuuta]]\n[[fr:5 février]]\n[[fy:5 febrewaris]]\n[[he:5 בפברואר]]\n[[hr:5. veljače]]\n[[it:5 febbraio]]\n[[ja:2月5日]]\n[[ko:2월 5일]]\n[[nl:5 februari]]\n[[no:5. februar]]\n[[oc:5 de febrièr]]\n[[pl:5 lutego]]\n[[ro:5 februarie]]\n[[ru:5 февраля]]\n[[sl:5. februar]]\n[[sv:5 februari]]\n[[tr:5 Şubat]]\n[[uk:5 лютого]]\n[[wa:5 di fevrî]]\n[[zh:2月5日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111135020','',0,0,0,0,0.148397087189,'79958888864979','20041111135020'); INSERT INTO cur VALUES (1155,0,'6._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[5. фебруар|претходни дан]] - [[7. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|206]]\n\n[[af:02-06]]\n[[bg:6 февруари]]\n[[ca:6 de febrer]]\n[[cs:6. únor]]\n[[cy:6 Chwefror]]\n[[da:6. februar]]\n[[de:6. Februar]]\n[[en:February 6]]\n[[eo:6-a de februaro]]\n[[es:6 de febrero]]\n[[et:6. veebruar]]\n[[fi:6. helmikuuta]]\n[[fr:6 février]]\n[[fy:6 febrewaris]]\n[[he:6 בפברואר]]\n[[hr:6. veljače]]\n[[hu:Február 6]]\n[[is:6. febrúar]]\n[[it:6 febbraio]]\n[[ja:2月6日]]\n[[lb:6. Februar]]\n[[lt:Vasario 6]]\n[[nl:6 februari]]\n[[no:6. februar]]\n[[oc:6 de febrièr]]\n[[pl:6 lutego]]\n[[pt:6 de Fevereiro]]\n[[ro:6 februarie]]\n[[ru:6 февраля]]\n[[sa:६ फरवरी]]\n[[sl:6. februar]]\n[[sv:6 februari]]\n[[tr:6 Şubat]]\n[[uk:6 лютого]]\n[[zh:2月6日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111135112','',0,0,0,0,0.073983885382,'79958888864887','20041111135112'); INSERT INTO cur VALUES (1156,0,'7._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[6. фебруар|претходни дан]] - [[8. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|207]]\n\n[[af:02-07]]\n[[bg:7 февруари]]\n[[ca:7 de febrer]]\n[[cy:7 Chwefror]]\n[[da:7. februar]]\n[[de:7. Februar]]\n[[en:February 7]]\n[[eo:7-a de februaro]]\n[[es:7 de febrero]]\n[[et:7. veebruar]]\n[[fi:7. helmikuuta]]\n[[fr:7 février]]\n[[fy:7 febrewaris]]\n[[he:7 בפברואר]]\n[[hr:7. veljače]]\n[[hu:Február 7]]\n[[is:7. febrúar]]\n[[it:7 febbraio]]\n[[ja:2月7日]]\n[[lb:7. Februar]]\n[[lt:Vasario 7]]\n[[nl:7 februari]]\n[[no:7. februar]]\n[[oc:7 de febrièr]]\n[[pl:7 lutego]]\n[[ro:7 februarie]]\n[[ru:7 февраля]]\n[[sa:७ फरवरी]]\n[[sl:7. februar]]\n[[sv:7 februari]]\n[[tr:7 Şubat]]\n[[uk:7 лютого]]\n[[zh:2月7日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111135111','',0,0,0,0,0.27638911981,'79958888864888','20041111135111'); INSERT INTO cur VALUES (1157,0,'8._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[7. фебруар|претходни дан]] - [[9. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|208]]\n\n[[af:02-08]]\n[[bg:8 февруари]]\n[[ca:8 de febrer]]\n[[cy:8 Chwefror]]\n[[da:8. februar]]\n[[de:8. Februar]]\n[[en:February 8]]\n[[eo:8-a de februaro]]\n[[es:8 de febrero]]\n[[et:8. veebruar]]\n[[fi:8. helmikuuta]]\n[[fr:8 février]]\n[[fy:8 febrewaris]]\n[[he:8 בפברואר]]\n[[hr:8. veljače]]\n[[hu:Február 8]]\n[[is:8. febrúar]]\n[[it:8 febbraio]]\n[[ja:2月8日]]\n[[lb:8. Februar]]\n[[lt:Vasario 8]]\n[[nl:8 februari]]\n[[no:8. februar]]\n[[oc:8 de febrièr]]\n[[pl:8 lutego]]\n[[ro:8 februarie]]\n[[ru:8 февраля]]\n[[sa:८ फरवरी]]\n[[sl:8. februar]]\n[[sv:8 februari]]\n[[tr:8 Şubat]]\n[[uk:8 лютого]]\n[[zh:2月8日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111135111','',0,0,0,0,0.142641401916,'79958888864888','20041111135111'); INSERT INTO cur VALUES (1158,0,'9._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[8. фебруар|претходни дан]] - [[10. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[2005]] - [[Милован Илић Минимакс]] (*[[1938]]), познати телевизијски и радијски новинар.\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|209]]\n\n[[af:02-09]]\n[[bg:9 февруари]]\n[[ca:9 de febrer]]\n[[cy:9 Chwefror]]\n[[da:9. februar]]\n[[de:9. Februar]]\n[[en:February 9]]\n[[eo:9-a de februaro]]\n[[es:9 de febrero]]\n[[et:9. veebruar]]\n[[fi:9. helmikuuta]]\n[[fr:9 février]]\n[[fy:9 febrewaris]]\n[[he:9 בפברואר]]\n[[hr:9. veljače]]\n[[hu:Február 9]]\n[[is:9. febrúar]]\n[[it:9 febbraio]]\n[[ja:2月9日]]\n[[lb:9. Februar]]\n[[lt:Vasario 9]]\n[[nl:9 februari]]\n[[no:9. februar]]\n[[oc:9 de febrièr]]\n[[pl:9 lutego]]\n[[ro:9 februarie]]\n[[ru:9 февраля]]\n[[sa:९ फरवरी]]\n[[sl:9. februar]]\n[[sv:9 februari]]\n[[tr:9 Şubat]]\n[[uk:9 лютого]]\n[[zh:2月9日]]','/* Смрти */ [[Милован Илић Минимакс]]',108,'Djordjes','20050213115043','',0,0,0,0,0.520146359932,'79949786884956','20050213115043'); INSERT INTO cur VALUES (1159,0,'10._фебруар','
[[10. februar|latinica]] - [[10. februar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[9. фебруар|претходни дан]] - [[11. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|210]]\n\n[[af:10 Februarie]]\n[[ar:10 فبراير]]\n[[ast:10 de febreru]]\n[[be:10 лютага]]\n[[bg:10 февруари]]\n[[ca:10 de febrer]]\n[[cs:10. únor]]\n[[cy:10 Chwefror]]\n[[da:10. februar]]\n[[de:10. Februar]]\n[[el:10 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 10]]\n[[eo:10-a de februaro]]\n[[es:10 de febrero]]\n[[et:10. veebruar]]\n[[fi:10. helmikuuta]]\n[[fr:10 février]]\n[[fy:10 febrewaris]]\n[[gl:10 de febreiro]]\n[[he:10 בפברואר]]\n[[hr:10. veljače]]\n[[hu:Február 10]]\n[[id:10 Februari]]\n[[is:10. febrúar]]\n[[it:10 febbraio]]\n[[ja:2月10日]]\n[[ko:2월 10일]]\n[[ku:10\'ê reşemiyê]]\n[[lb:10. Februar]]\n[[lt:Vasario 10]]\n[[nl:10 februari]]\n[[no:10. februar]]\n[[oc:10 de febrièr]]\n[[pl:10 lutego]]\n[[pt:10 de Fevereiro]]\n[[ro:10 februarie]]\n[[ru:10 февраля]]\n[[sa:१० फरवरी]]\n[[sk:10. február]]\n[[sl:10. februar]]\n[[sv:10 februari]]\n[[tl:Pebrero 10]]\n[[tr:10 Şubat]]\n[[tt:10. Febräl]]\n[[uk:10 лютого]]\n[[wa:10 di fevrî]]\n[[zh:2月10日]]','warnfile Adding:tl,gl,cs,ko,ast,sk,ku,sa,wa,lt,lb,tt,ar,id,el,is,be Modifying:af',332,'Shizhao','20050304025338','',0,0,1,0,0.864208996698,'79949695974661','20050304025338'); INSERT INTO cur VALUES (1160,0,'11._фебруар','
[[11. februar|latinica]] - [[11. februar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. фебруар|претходни дан]] - [[12. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[1993]]. - [[Десанка Максимовић]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|211]]\n\n[[af:11 Februarie]]\n[[ar:11 فبراير]]\n[[ast:11 de febreru]]\n[[be:11 лютага]]\n[[bg:11 февруари]]\n[[ca:11 de febrer]]\n[[cs:11. únor]]\n[[cy:11 Chwefror]]\n[[da:11. februar]]\n[[de:11. Februar]]\n[[el:11 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 11]]\n[[eo:11-a de februaro]]\n[[es:11 de febrero]]\n[[et:11. veebruar]]\n[[fi:11. helmikuuta]]\n[[fr:11 février]]\n[[fy:11 febrewaris]]\n[[gl:11 de febreiro]]\n[[he:11 בפברואר]]\n[[hr:11. veljače]]\n[[hu:Február 11]]\n[[io:11 di februaro]]\n[[is:11. febrúar]]\n[[it:11 febbraio]]\n[[ja:2月11日]]\n[[ko:2월 11일]]\n[[ku:11\'ê reşemiyê]]\n[[lb:11. Februar]]\n[[lt:Vasario 11]]\n[[nl:11 februari]]\n[[no:11. februar]]\n[[oc:11 de febrièr]]\n[[pl:11 lutego]]\n[[pt:11 de Fevereiro]]\n[[ro:11 februarie]]\n[[ru:11 февраля]]\n[[sa:११ फरवरी]]\n[[simple:February 11]]\n[[sk:11. február]]\n[[sl:11. februar]]\n[[sv:11 februari]]\n[[tl:Pebrero 11]]\n[[tr:11 Şubat]]\n[[tt:11. Febräl]]\n[[uk:11 лютого]]\n[[wa:11 di fevrî]]\n[[zh:2月11日]]','warnfile Adding:lt,gl,cs,ast,sk,ku,sa,ko,wa,tl,lb,tt,io,ar,el,is,simple Modifying:af',332,'Shizhao','20050304030934','',0,0,1,0,0.365683600477,'79949695969065','20050304030934'); INSERT INTO cur VALUES (1161,0,'12._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[11. фебруар|претходни дан]] - [[13. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|212]]\n\n[[af:12 Februarie]]\n[[ar:12 فبراير]]\n[[ast:12 de febreru]]\n[[be:12 лютага]]\n[[bg:12 февруари]]\n[[ca:12 de febrer]]\n[[cs:12. únor]]\n[[cy:12 Chwefror]]\n[[da:12. februar]]\n[[de:12. Februar]]\n[[el:12 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 12]]\n[[eo:12-a de februaro]]\n[[es:12 de febrero]]\n[[et:12. veebruar]]\n[[fi:12. helmikuuta]]\n[[fr:12 février]]\n[[fy:12 febrewaris]]\n[[gl:12 de febreiro]]\n[[he:12 בפברואר]]\n[[hr:12. veljače]]\n[[hu:Február 12]]\n[[id:12 Februari]]\n[[io:12 di februaro]]\n[[is:12. febrúar]]\n[[it:12 febbraio]]\n[[ja:2月12日]]\n[[ko:2월 12일]]\n[[ku:12\'ê reşemiyê]]\n[[lb:12. Februar]]\n[[lt:Vasario 12]]\n[[nl:12 februari]]\n[[no:12. februar]]\n[[oc:12 de febrièr]]\n[[pl:12 lutego]]\n[[pt:12 de Fevereiro]]\n[[ro:12 februarie]]\n[[ru:12 февраля]]\n[[sa:१२ फरवरी]]\n[[simple:February 12]]\n[[sk:12. február]]\n[[sl:12. februar]]\n[[sv:12 februari]]\n[[tl:Pebrero 12]]\n[[tr:12 Şubat]]\n[[tt:12. Febräl]]\n[[uk:12 лютого]]\n[[wa:12 di fevrî]]\n[[zh:2月12日]]','warnfile Adding:lt,gl,cs,ast,sk,ku,sa,ko,wa,tl,lb,tt,io,ar,id,el,is,simple,be Modifying:af',332,'Shizhao','20050304031213','',0,0,1,0,0.388627836196,'79949695968786','20050304031213'); INSERT INTO cur VALUES (1162,0,'13._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[12. фебруар|претходни дан]] - [[14. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[1787]] - [[Руђер Бошковић]] (*1711)\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|213]]\n\n[[af:13 Februarie]]\n[[ar:13 فبراير]]\n[[ast:13 de febreru]]\n[[be:13 лютага]]\n[[bg:13 февруари]]\n[[ca:13 de febrer]]\n[[cs:13. únor]]\n[[cy:13 Chwefror]]\n[[da:13. februar]]\n[[de:13. Februar]]\n[[el:13 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 13]]\n[[eo:13-a de februaro]]\n[[es:13 de febrero]]\n[[et:13. veebruar]]\n[[fi:13. helmikuuta]]\n[[fr:13 février]]\n[[fy:13 febrewaris]]\n[[gl:13 de febreiro]]\n[[he:13 בפברואר]]\n[[hr:13. veljače]]\n[[hu:Február 13]]\n[[id:13 Februari]]\n[[io:13 di februaro]]\n[[is:13. febrúar]]\n[[it:13 febbraio]]\n[[ja:2月13日]]\n[[ko:2월 13일]]\n[[ku:13\'ê reşemiyê]]\n[[lb:13. Februar]]\n[[lt:Vasario 13]]\n[[nl:13 februari]]\n[[no:13. februar]]\n[[oc:13 de febrièr]]\n[[pl:13 lutego]]\n[[pt:13 de Fevereiro]]\n[[ro:13 februarie]]\n[[ru:13 февраля]]\n[[sa:१३ फरवरी]]\n[[simple:February 13]]\n[[sk:13. február]]\n[[sl:13. februar]]\n[[sv:13 februari]]\n[[tl:Pebrero 13]]\n[[tr:13 Şubat]]\n[[tt:13. Febräl]]\n[[uk:13 лютого]]\n[[wa:13 di fevrî]]\n[[zh:2月13日]]','warnfile Adding:tl,gl,cs,ast,sk,ku,sa,ko,wa,lt,be,lb,tt,io,ar,id,el,is,simple Modifying:af',332,'Shizhao','20050304031436','',0,0,1,0,0.541124270084,'79949695968563','20050304031436'); INSERT INTO cur VALUES (1163,0,'14._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[13. фебруар|претходни дан]] - [[15. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[2003]] - овца Доли (*[[1996]])\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|214]]\n\n[[af:14 Februarie]]\n[[ar:14 فبراير]]\n[[ast:14 de febreru]]\n[[be:14 лютага]]\n[[bg:14 февруари]]\n[[bs:Februar 14]]\n[[ca:14 de febrer]]\n[[cs:14. únor]]\n[[cy:14 Chwefror]]\n[[da:14. februar]]\n[[de:14. Februar]]\n[[el:14 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 14]]\n[[eo:14-a de februaro]]\n[[es:14 de febrero]]\n[[et:14. veebruar]]\n[[fi:14. helmikuuta]]\n[[fr:14 février]]\n[[fy:14 febrewaris]]\n[[gl:14 de febreiro]]\n[[he:14 בפברואר]]\n[[hr:14. veljače]]\n[[hu:Február 14]]\n[[id:14 Februari]]\n[[io:14 di februaro]]\n[[is:14. febrúar]]\n[[it:14 febbraio]]\n[[ja:2月14日]]\n[[ko:2월 14일]]\n[[ku:14\'ê reşemiyê]]\n[[lb:14. Februar]]\n[[lt:Vasario 14]]\n[[nl:14 februari]]\n[[no:14. februar]]\n[[oc:14 de febrièr]]\n[[pl:14 lutego]]\n[[pt:14 de Fevereiro]]\n[[ro:14 februarie]]\n[[ru:14 февраля]]\n[[sa:१४ फरवरी]]\n[[simple:February 14]]\n[[sk:14. február]]\n[[sl:14. februar]]\n[[sv:14 februari]]\n[[tl:Pebrero 14]]\n[[tr:14 Şubat]]\n[[tt:14. Febräl]]\n[[uk:14 лютого]]\n[[wa:14 di fevrî]]\n[[zh:2月14日]]','warnfile Adding:lt,gl,cs,ast,sk,ku,sa,wa,tl,be,pt,lb,tt,io,ar,id,el,is,simple Modifying:af',332,'Shizhao','20050304031622','',0,0,1,0,0.873244867135,'79949695968377','20050304031622'); INSERT INTO cur VALUES (1164,0,'15._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[14. фебруар|претходни дан]] - [[16. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|215]]\n\n[[af:15 Februarie]]\n[[ast:15 de febreru]]\n[[be:15 лютага]]\n[[bg:15 февруари]]\n[[ca:15 de febrer]]\n[[cy:15 Chwefror]]\n[[da:15. februar]]\n[[de:15. Februar]]\n[[el:15 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 15]]\n[[eo:15-a de februaro]]\n[[es:15 de febrero]]\n[[et:15. veebruar]]\n[[fi:15. helmikuuta]]\n[[fr:15 février]]\n[[fy:15 febrewaris]]\n[[gl:15 de febreiro]]\n[[he:15 בפברואר]]\n[[hr:15. veljače]]\n[[hu:Február 15]]\n[[id:15 Februari]]\n[[io:15 di februaro]]\n[[is:15. febrúar]]\n[[it:15 febbraio]]\n[[ja:2月15日]]\n[[ko:2월 15일]]\n[[ku:15\'ê reşemiyê]]\n[[lb:15. Februar]]\n[[lt:Vasario 15]]\n[[nl:15 februari]]\n[[no:15. februar]]\n[[oc:15 de febrièr]]\n[[pl:15 lutego]]\n[[pt:15 de Fevereiro]]\n[[ro:15 februarie]]\n[[ru:15 февраля]]\n[[sa:१५ फरवरी]]\n[[sk:15. február]]\n[[sl:15. februar]]\n[[sv:15 februari]]\n[[tl:Pebrero 15]]\n[[tr:15 Şubat]]\n[[tt:15. Febräl]]\n[[uk:15 лютого]]\n[[wa:15 di fevrî]]\n[[zh:2月15日]]','warnfile Adding:tl,gl,ast,sk,ku,sa,wa,lt,lb,tt,io,id,el,is,be Modifying:af',332,'Shizhao','20050304031851','',0,0,1,0,0.408621067372,'79949695968148','20050304031851'); INSERT INTO cur VALUES (1165,0,'16._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[15. фебруар|претходни дан]] - [[17. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|216]]\n\n[[af:16 Februarie]]\n[[ast:16 de febreru]]\n[[bg:16 февруари]]\n[[ca:16 de febrer]]\n[[cy:16 Chwefror]]\n[[da:16. februar]]\n[[de:16. Februar]]\n[[el:16 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 16]]\n[[eo:16-a de februaro]]\n[[es:16 de febrero]]\n[[et:16. veebruar]]\n[[fi:16. helmikuuta]]\n[[fr:16 février]]\n[[fy:16 febrewaris]]\n[[gl:16 de febreiro]]\n[[he:16 בפברואר]]\n[[hr:16. veljače]]\n[[hu:Február 16]]\n[[io:16 di februaro]]\n[[is:16. febrúar]]\n[[it:16 febbraio]]\n[[ja:2月16日]]\n[[ko:2월 16일]]\n[[ku:16\'ê reşemiyê]]\n[[lb:16. Februar]]\n[[nl:16 februari]]\n[[no:16. februar]]\n[[oc:16 de febrièr]]\n[[pl:16 lutego]]\n[[pt:16 de Fevereiro]]\n[[ro:16 februarie]]\n[[ru:16 февраля]]\n[[sa:१६ फरवरी]]\n[[sk:16. február]]\n[[sl:16. februar]]\n[[sv:16 februari]]\n[[tl:Pebrero 16]]\n[[tr:16 Şubat]]\n[[tt:16. Febräl]]\n[[uk:16 лютого]]\n[[wa:16 di fevrî]]\n[[zh:2月16日]]','warnfile Adding:gl,ast,sk,ku,sa,ko,wa,hu,tl,pt,lb,tt,io,el,is,uk Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032122','',0,0,1,0,0.88055462664,'79949695967877','20050304032122'); INSERT INTO cur VALUES (1166,0,'17._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. фебруар|претходни дан]] - [[18. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|217]]\n\n[[af:17 Februarie]]\n[[ast:17 de febreru]]\n[[be:17 лютага]]\n[[bg:17 февруари]]\n[[ca:17 de febrer]]\n[[cy:17 Chwefror]]\n[[da:17. februar]]\n[[de:17. Februar]]\n[[el:17 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 17]]\n[[eo:17-a de februaro]]\n[[es:17 de febrero]]\n[[et:17. veebruar]]\n[[fi:17. helmikuuta]]\n[[fr:17 février]]\n[[fy:17 febrewaris]]\n[[gl:17 de febreiro]]\n[[he:17 בפברואר]]\n[[hr:17. veljače]]\n[[hu:Február 17]]\n[[io:17 di februaro]]\n[[is:17. febrúar]]\n[[it:17 febbraio]]\n[[ja:2月17日]]\n[[ko:2월 17일]]\n[[ku:17\'ê reşemiyê]]\n[[lb:17. Februar]]\n[[lt:Vasario 17]]\n[[nl:17 februari]]\n[[no:17. februar]]\n[[oc:17 de febrièr]]\n[[pl:17 lutego]]\n[[pt:17 de Fevereiro]]\n[[ro:17 februarie]]\n[[ru:17 февраля]]\n[[sa:१७ फरवरी]]\n[[sk:17. február]]\n[[sl:17. februar]]\n[[sv:17 februari]]\n[[tl:Pebrero 17]]\n[[tr:17 Şubat]]\n[[tt:17. Febräl]]\n[[uk:17 лютого]]\n[[wa:17 di fevrî]]\n[[zh:2月17日]]','warnfile Adding:lt,gl,ast,sk,ku,sa,ko,wa,hu,tl,pt,lb,tt,io,el,is,uk,be Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032311','',0,0,1,0,0.527688701883,'79949695967688','20050304032311'); INSERT INTO cur VALUES (1167,0,'18._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. фебруар|претходни дан]] - [[19. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|218]]\n\n[[af:18 Februarie]]\n[[ast:18 de febreru]]\n[[be:18 лютага]]\n[[bg:18 февруари]]\n[[ca:18 de febrer]]\n[[cy:18 Chwefror]]\n[[da:18. februar]]\n[[de:18. Februar]]\n[[el:18 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 18]]\n[[eo:18-a de februaro]]\n[[es:18 de febrero]]\n[[et:18. veebruar]]\n[[fi:18. helmikuuta]]\n[[fr:18 février]]\n[[fy:18 febrewaris]]\n[[gl:18 de febreiro]]\n[[he:18 בפברואר]]\n[[hr:18. veljače]]\n[[hu:Február 18]]\n[[io:18 di februaro]]\n[[is:18. febrúar]]\n[[it:18 febbraio]]\n[[ja:2月18日]]\n[[ko:2월 18일]]\n[[ku:18\'ê reşemiyê]]\n[[lb:18. Februar]]\n[[lt:Vasario 18]]\n[[nl:18 februari]]\n[[no:18. februar]]\n[[oc:18 de febrièr]]\n[[pl:18 lutego]]\n[[pt:18 de Fevereiro]]\n[[ro:18 februarie]]\n[[ru:18 февраля]]\n[[sa:१८ फरवरी]]\n[[simple:February 18]]\n[[sk:18. február]]\n[[sl:18. februar]]\n[[sv:18 februari]]\n[[tl:Pebrero 18]]\n[[tr:18 Şubat]]\n[[tt:18. Febräl]]\n[[uk:18 лютого]]\n[[wa:18 di fevrî]]\n[[zh:2月18日]]','warnfile Adding:lt,gl,ko,ast,sk,ku,sa,wa,tl,pt,lb,tt,io,el,simple,be Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032515','',0,0,1,0,0.765186097364,'79949695967484','20050304032515'); INSERT INTO cur VALUES (1168,0,'19._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. фебруар|претходни дан]] - [[20. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|219]]\n\n[[af:19 Februarie]]\n[[ast:19 de febreru]]\n[[be:19 лютага]]\n[[bg:19 февруари]]\n[[ca:19 de febrer]]\n[[cy:19 Chwefror]]\n[[da:19. februar]]\n[[de:19. Februar]]\n[[el:19 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 19]]\n[[eo:19-a de februaro]]\n[[es:19 de febrero]]\n[[et:19. veebruar]]\n[[fi:19. helmikuuta]]\n[[fr:19 février]]\n[[fy:19 febrewaris]]\n[[gl:19 de febreiro]]\n[[he:19 בפברואר]]\n[[hr:19. veljače]]\n[[hu:Február 19]]\n[[io:19 di februaro]]\n[[is:19. febrúar]]\n[[it:19 febbraio]]\n[[ja:2月19日]]\n[[ku:19\'ê reşemiyê]]\n[[lb:19. Februar]]\n[[lt:Vasario 19]]\n[[nl:19 februari]]\n[[no:19. februar]]\n[[oc:19 de febrièr]]\n[[pl:19 lutego]]\n[[pt:19 de Fevereiro]]\n[[ro:19 februarie]]\n[[ru:19 февраля]]\n[[sa:१९ फरवरी]]\n[[sk:19. február]]\n[[sl:19. februar]]\n[[sv:19 februari]]\n[[tl:Pebrero 19]]\n[[tr:19 Şubat]]\n[[tt:19. Febräl]]\n[[uk:19 лютого]]\n[[wa:19 di fevrî]]\n[[zh:2月19日]]','warnfile Adding:tl,be,tt,gl,el,is,wa,ast,sk,ku,io,sa Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032727','',0,0,1,0,0.578806652957,'79949695967272','20050304032727'); INSERT INTO cur VALUES (1169,0,'20._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. фебруар|претходни дан]] - [[21. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|220]]\n\n[[af:20 Februarie]]\n[[ast:20 de febreru]]\n[[bg:20 февруари]]\n[[bs:Februar 20]]\n[[ca:20 de febrer]]\n[[cs:20. únor]]\n[[cy:20 Chwefror]]\n[[da:20. februar]]\n[[de:20. Februar]]\n[[el:20 Φεβρουαρίου]]\n[[en:February 20]]\n[[eo:20-a de februaro]]\n[[es:20 de febrero]]\n[[et:20. veebruar]]\n[[fi:20. helmikuuta]]\n[[fr:20 février]]\n[[fy:20 febrewaris]]\n[[gl:20 de febreiro]]\n[[he:20 בפברואר]]\n[[hr:20. veljače]]\n[[hu:Február 20]]\n[[io:20 di februaro]]\n[[is:20. febrúar]]\n[[it:20 febbraio]]\n[[ja:2月20日]]\n[[ko:2월 20일]]\n[[ku:20\'ê reşemiyê]]\n[[lb:20. Februar]]\n[[lt:Vasario 20]]\n[[nl:20 februari]]\n[[no:20. februar]]\n[[oc:20 de febrièr]]\n[[pl:20 lutego]]\n[[pt:20 de Fevereiro]]\n[[ro:20 februarie]]\n[[ru:20 февраля]]\n[[sa:२० फरवरी]]\n[[sk:20. február]]\n[[sl:20. februar]]\n[[sv:20 februari]]\n[[tl:Pebrero 20]]\n[[tr:20 Şubat]]\n[[tt:20. Febräl]]\n[[uk:20 лютого]]\n[[wa:20 d\' fevrî]]\n[[zh:2月20日]]','warnfile Adding:tl,lt,pt,lb,tt,gl,el,is,wa,ast,sk,ku,io,sa Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033306','',0,0,1,0,0.285209790471,'79949695966693','20050304033306'); INSERT INTO cur VALUES (1170,0,'21._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[20. фебруар|претходни дан]] - [[22. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|221]]\n\n[[af:21 Februarie]]\n[[ast:21 de febreru]]\n[[bg:21 февруари]]\n[[bs:Februar 21]]\n[[ca:21 de febrer]]\n[[cs:21. únor]]\n[[cy:21 Chwefror]]\n[[da:21. februar]]\n[[de:21. Februar]]\n[[en:February 21]]\n[[eo:21-a de februaro]]\n[[es:21 de febrero]]\n[[et:21. veebruar]]\n[[fi:21. helmikuuta]]\n[[fr:21 février]]\n[[fy:21 febrewaris]]\n[[gl:21 de febreiro]]\n[[he:21 בפברואר]]\n[[hr:21. veljače]]\n[[hu:Február 21]]\n[[is:21. febrúar]]\n[[it:21 febbraio]]\n[[ja:2月21日]]\n[[ko:2월 21일]]\n[[lb:21. Februar]]\n[[lt:Vasario 21]]\n[[nl:21 februari]]\n[[no:21. februar]]\n[[oc:21 de febrièr]]\n[[pl:21 lutego]]\n[[pt:21 de Fevereiro]]\n[[ro:21 februarie]]\n[[ru:21 февраля]]\n[[sa:२१ फरवरी]]\n[[sl:21. februar]]\n[[sv:21 februari]]\n[[tr:21 Şubat]]\n[[uk:21 лютого]]\n[[zh:2月21日]]','warnfile Adding:lt,lb,gl,is,ast,sa Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033521','',0,0,1,0,0.201220473368,'79949695966478','20050304033521'); INSERT INTO cur VALUES (1171,0,'22._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[21. фебруар|претходни дан]] - [[23. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|222]]\n\n[[af:22 Februarie]]\n[[ast:22 de febreru]]\n[[be:22 лютага]]\n[[bg:22 февруари]]\n[[ca:22 de febrer]]\n[[cs:22. únor]]\n[[cy:22 Chwefror]]\n[[da:22. februar]]\n[[de:22. Februar]]\n[[en:February 22]]\n[[eo:22-a de februaro]]\n[[es:22 de febrero]]\n[[et:22. veebruar]]\n[[fi:22. helmikuuta]]\n[[fr:22 février]]\n[[fy:22 febrewaris]]\n[[gl:22 de febreiro]]\n[[he:22 בפברואר]]\n[[hr:22. veljače]]\n[[hu:Február 22]]\n[[is:22. febrúar]]\n[[it:22 febbraio]]\n[[ja:2月22日]]\n[[ko:2월 22일]]\n[[lb:22. Februar]]\n[[lt:Vasario 22]]\n[[nds:22 Februar]]\n[[nl:22 februari]]\n[[no:22. februar]]\n[[oc:22 de febrièr]]\n[[pl:22 lutego]]\n[[pt:22 de Fevereiro]]\n[[ro:22 februarie]]\n[[ru:22 февраля]]\n[[sa:२२ फरवरी]]\n[[sl:22. februar]]\n[[sv:22 februari]]\n[[tl:Pebrero 22]]\n[[tr:22 Şubat]]\n[[uk:22 лютого]]\n[[zh:2月22日]]','warnfile Adding:lt,tl,be,lb,gl,is,ast,sa,nds Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033750','',0,0,1,0,0.577867407621,'79949695966249','20050304033750'); INSERT INTO cur VALUES (1172,0,'23._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[22. фебруар|претходни дан]] - [[24. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|223]]\n\n[[af:23 Februarie]]\n[[ast:23 de febreru]]\n[[be:23 лютага]]\n[[bg:23 февруари]]\n[[ca:23 de febrer]]\n[[cs:23. únor]]\n[[cy:23 Chwefror]]\n[[da:23. februar]]\n[[de:23. Februar]]\n[[en:February 23]]\n[[eo:23-a de februaro]]\n[[es:23 de febrero]]\n[[et:23. veebruar]]\n[[fi:23. helmikuuta]]\n[[fr:23 février]]\n[[fy:23 febrewaris]]\n[[gl:23 de febreiro]]\n[[he:23 בפברואר]]\n[[hr:23. veljače]]\n[[hu:Február 23]]\n[[is:23. febrúar]]\n[[it:23 febbraio]]\n[[ja:2月23日]]\n[[ko:2월 23일]]\n[[lb:23. Februar]]\n[[lt:Vasario 23]]\n[[nl:23 februari]]\n[[no:23. februar]]\n[[oc:23 de febrièr]]\n[[pl:23 lutego]]\n[[pt:23 de Fevereiro]]\n[[ro:23 februarie]]\n[[ru:23 февраля]]\n[[sa:२३ फरवरी]]\n[[sl:23. februar]]\n[[sv:23 februari]]\n[[tr:23 Şubat]]\n[[uk:23 лютого]]\n[[zh:2月23日]]','warnfile Adding:be,pt,gl,ast Modifying:af',332,'Shizhao','20050304034000','',0,0,1,0,0.617859523565,'79949695965999','20050304034000'); INSERT INTO cur VALUES (1173,0,'24._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[23. фебруар|претходни дан]] - [[25. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n*[[1847]] - рођен [[Сима Лозанић]], српски [[хемија|хемичар]], председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и први ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|224]]\n\n[[af:02-24]]\n[[bg:24 февруари]]\n[[bs:Februar 24]]\n[[ca:24 de febrer]]\n[[cs:24. únor]]\n[[cy:24 Chwefror]]\n[[da:24. februar]]\n[[de:24. Februar]]\n[[en:February 24]]\n[[eo:24-a de februaro]]\n[[es:24 de febrero]]\n[[et:24. veebruar]]\n[[fi:24. helmikuuta]]\n[[fr:24 février]]\n[[fy:24 febrewaris]]\n[[he:24 בפברואר]]\n[[hr:24. veljače]]\n[[hu:Február 24]]\n[[is:24. febrúar]]\n[[it:24 febbraio]]\n[[ja:2月24日]]\n[[ko:2월 24일]]\n[[lb:24. Februar]]\n[[lt:Vasario 24]]\n[[nl:24 februari]]\n[[no:24. februar]]\n[[oc:24 de febrièr]]\n[[pl:24 lutego]]\n[[pt:24 de Fevereiro]]\n[[ro:24 februarie]]\n[[ru:24 февраля]]\n[[sa:२४ फरवरी]]\n[[sl:24. februar]]\n[[sv:24 februari]]\n[[tr:24 Şubat]]\n[[uk:24 лютого]]\n[[zh:2月24日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111135417','',0,0,0,0,0.72385469625,'79958888864582','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (1174,0,'25._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[24. фебруар|претходни дан]] - [[26. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|225]]\n\n[[af:02-25]]\n[[bg:25 февруари]]\n[[bs:Februar 25]]\n[[ca:25 de febrer]]\n[[cs:25. únor]]\n[[cy:25 Chwefror]]\n[[da:25. februar]]\n[[de:25. Februar]]\n[[en:February 25]]\n[[eo:25-a de februaro]]\n[[es:25 de febrero]]\n[[et:25. veebruar]]\n[[fi:25. helmikuuta]]\n[[fr:25 février]]\n[[fy:25 febrewaris]]\n[[he:25 בפברואר]]\n[[hr:25. veljače]]\n[[hu:Február 25]]\n[[it:25 febbraio]]\n[[ja:2月25日]]\n[[ko:2월 25일]]\n[[ml:ഫെബ്രുവരി 25]]\n[[nl:25 februari]]\n[[no:25. februar]]\n[[oc:25 de febrièr]]\n[[pl:25 lutego]]\n[[ro:25 februarie]]\n[[ru:25 февраля]]\n[[sl:25. februar]]\n[[sv:25 februari]]\n[[tr:25 Şubat]]\n[[uk:25 лютого]]\n[[zh:2月25日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111135513','',0,0,0,0,0.904233441178,'79958888864486','20041111135513'); INSERT INTO cur VALUES (1175,0,'26._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[25. фебруар|претходни дан]] - [[27. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|226]]\n\n[[af:02-26]]\n[[bg:26 февруари]]\n[[bs:Februar 26]]\n[[ca:26 de febrer]]\n[[cs:26. únor]]\n[[cy:26 Chwefror]]\n[[da:26. februar]]\n[[de:26. Februar]]\n[[en:February 26]]\n[[eo:26-a de februaro]]\n[[es:26 de febrero]]\n[[et:26. veebruar]]\n[[fi:26. helmikuuta]]\n[[fr:26 février]]\n[[fy:26 febrewaris]]\n[[he:26 בפברואר]]\n[[hr:26. veljače]]\n[[hu:Február 26]]\n[[is:26. febrúar]]\n[[it:26 febbraio]]\n[[ja:2月26日]]\n[[ko:2월 26일]]\n[[lb:26. Februar]]\n[[lt:Vasario 26]]\n[[nl:26 februari]]\n[[no:26. februar]]\n[[oc:26 de febrièr]]\n[[pl:26 lutego]]\n[[ro:26 februarie]]\n[[ru:26 февраля]]\n[[sa:२६ फरवरी]]\n[[sl:26. februar]]\n[[sv:26 februari]]\n[[tr:26 Şubat]]\n[[wa:26 di fevrî]]\n[[zh:2月26日]]','Враћено на последњу измену од корисника Djordjes',108,'Djordjes','20050104082357','',0,0,1,0,0.601665677317,'79949895917642','20050104082357'); INSERT INTO cur VALUES (1176,0,'27._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[26. фебруар|претходни дан]] - [[28. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[1929]] - [[Фрајхер Хуго фон Хаберман]], сликар (*[[1849]])\n* [[1989]] - [[Конрад Лоренц]], аустријски научник понашања и носилац нобелове награде (*[[1903]])\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|227]]\n\n[[af:02-27]]\n[[bg:27 февруари]]\n[[bs:Februar 27]]\n[[ca:27 de febrer]]\n[[cs:27. únor]]\n[[cy:27 Chwefror]]\n[[da:27. februar]]\n[[de:27. Februar]]\n[[en:February 27]]\n[[eo:27-a de februaro]]\n[[es:27 de febrero]]\n[[et:27. veebruar]]\n[[fi:27. helmikuuta]]\n[[fr:27 février]]\n[[fy:27 febrewaris]]\n[[he:27 בפברואר]]\n[[hr:27. veljače]]\n[[hu:Február 27]]\n[[it:27 febbraio]]\n[[ja:2月27日]]\n[[ko:2월 27일]]\n[[nl:27 februari]]\n[[no:27. februar]]\n[[oc:27 de febrièr]]\n[[pl:27 lutego]]\n[[ro:27 februarie]]\n[[ru:27 февраля]]\n[[sl:27. februar]]\n[[sv:27 februari]]\n[[tr:27 Şubat]]\n[[uk:27 лютого]]\n[[wa:27 di fevrî]]\n[[zh:2月27日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111135524','',0,0,0,0,0.825736040168,'79958888864475','20041111135524'); INSERT INTO cur VALUES (1177,0,'28._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[27. фебруар|претходни дан]] - [[29. фебруар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|228]]\n\n[[af:02-28]]\n[[bg:28 февруари]]\n[[ca:28 de febrer]]\n[[cs:28. únor]]\n[[cy:28 Chwefror]]\n[[da:28. februar]]\n[[de:28. Februar]]\n[[en:February 28]]\n[[eo:28-a de februaro]]\n[[es:28 de febrero]]\n[[et:28. veebruar]]\n[[fi:28. helmikuuta]]\n[[fr:28 février]]\n[[fy:28 febrewaris]]\n[[he:28 בפברואר]]\n[[hr:28. veljače]]\n[[hu:Február 28]]\n[[it:28 febbraio]]\n[[ja:2月28日]]\n[[ko:2월 28일]]\n[[nl:28 februari]]\n[[no:28. februar]]\n[[oc:28 de febrièr]]\n[[pl:28 lutego]]\n[[ro:28 februarie]]\n[[ru:28 февраля]]\n[[sl:28. februar]]\n[[sv:28 februari]]\n[[tr:28 Şubat]]\n[[uk:28 лютого]]\n[[wa:28 di fevrî]]\n[[zh:2月28日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111135548','',0,0,0,0,0.280778669417,'79958888864451','20041111135548'); INSERT INTO cur VALUES (1178,0,'29._фебруар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[28. фебруар|претходни дан]] - [[1. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|229]]\n\n[[af:02-29]]\n[[bg:29 февруари]]\n[[bs:Februar 29]]\n[[ca:29 de febrer]]\n[[cy:29 Chwefror]]\n[[da:29. februar]]\n[[de:29. Februar]]\n[[en:February 29]]\n[[eo:29-a de februaro]]\n[[es:29 de febrero]]\n[[et:29. veebruar]]\n[[fi:29. helmikuuta]]\n[[fr:29 février]]\n[[fy:29 febrewaris]]\n[[he:29 בפברואר]]\n[[hr:29. veljače]]\n[[hu:Február 29]]\n[[it:29 febbraio]]\n[[ja:2月29日]]\n[[ko:2월 29일]]\n[[nl:29 februari]]\n[[no:29. februar]]\n[[oc:29 de febrièr]]\n[[pl:29 lutego]]\n[[pt:29 de Fevereiro]]\n[[ro:29 februarie]]\n[[ru:29 февраля]]\n[[sl:29. februar]]\n[[sv:29 februari]]\n[[tr:29 Şubat]]\n[[uk:29 лютого]]\n[[wa:29 di fevrî]]\n[[zh:2月29日]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041111135531','',0,0,0,0,0.408625655067,'79958888864468','20041111135531'); INSERT INTO cur VALUES (1179,0,'1._март','
[[1. mart|latinica]] - [[1. mart (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[29. фебруар|претходни дан]] - [[2. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n===Политика===\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{293-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:293-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1498-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1498-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1562-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1562-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1565-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1565-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1767-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1767-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1803-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1803-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1815-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1815-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1872-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1872-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1878-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1878-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1896-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1896-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1919-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1919-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1941-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1941-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1942-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1942-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1943-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1943-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1954-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1954-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1954-03-01-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1954-03-01-2|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1959-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1959-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1966-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1966-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1985-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1985-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1991-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1991-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1992-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1992-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1992-03-01-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1992-03-01-2|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1993-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1993-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1994-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1994-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1996-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1996-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1997-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1997-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2005-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1997-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n===Економија===\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1946-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1946-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1983-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1983-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1810-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1810-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1879-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1879-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1886-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1886-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1891-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1891-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1909-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1909-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1914-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1914-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1922-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1922-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1946-03-01-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1946-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1643-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1643-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1958-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1958-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]] - [[март|Месец март]]
\n\n[[Category:Дани|301]]\n\n[[af:1 Maart]]\n[[ast:1 de marzu]]\n[[be:1 сакавіка]]\n[[bg:1 март]]\n[[ca:1 de març]]\n[[cs:1. březen]]\n[[cy:1 Mawrth]]\n[[da:1. marts]]\n[[de:1. März]]\n[[en:March 1]]\n[[eo:1-a de marto]]\n[[es:1 de marzo]]\n[[fi:1. maaliskuuta]]\n[[fr:1er mars]]\n[[fy:1 maart]]\n[[he:1 במרץ]]\n[[hr:1. ožujka]]\n[[hu:Március 1]]\n[[io:1 di marto]]\n[[is:1. mars]]\n[[it:1 marzo]]\n[[ja:3月1日]]\n[[ko:3월 1일]]\n[[lb:1. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 1]]\n[[nl:1 maart]]\n[[no:1. mars]]\n[[oc:1 de març]]\n[[pl:1 marca]]\n[[pt:1 de Março]]\n[[ro:1 martie]]\n[[ru:1 марта]]\n[[sa:१ मार्च]]\n[[sl:1. marec]]\n[[sv:1 mars]]\n[[tr:1 Mart]]\n[[uk:1 березня]]\n[[zh:3月1日]]','warnfile Adding:io,lb,ast,pt,be,sa,is Modifying:af',332,'Shizhao','20050304024448','',0,0,1,0,0.547737863636,'79949695975551','20050306033707'); INSERT INTO cur VALUES (1180,0,'2._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[1. март|претходни дан]] - [[3. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*1921. - Умро је црногорски краљ, војсковођа и писац српског порекла Никола I Петровић Његош, који је владао безмало шест деценија - као књаз од [[1860]]. до [[1910]], а потом као краљ до [[1918]]. године. [[Црна Гора]] је у том периоду двоструко увећана и међународно призната. Владавина му је била испуњена ослободилачким борбама и настојањима да очува независност државе, у чему је тесно сарађивао са Србијом. После инвазије аустроугарских трупа, у јануару [[1916]]. напустио је Црну Гору. Велика народна скупштина у Подгорици га је 26. новембра [[1918]]. збацила с престола и прогласила присаједињење Црне Горе Србији, о чему је као ватрени српски националиста - да би иронија тог историјског тренутка била потпуна - сањао целог живота. Живот је окончао као избеглица у Француској. Посмртни остаци краља Николе и краљице Милене пренесени су у отаџбину у октобру [[1989]]. и сахрањени у Цетињу. Писао је песме и драме, од којих су најпознатије драма у стиховима \"Балканска царица\" и патриотска песма \"Онамо, \'намо\".\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|302]]\n\n[[af:2 Maart]]\n[[ast:2 de marzu]]\n[[bg:2 март]]\n[[ca:2 de març]]\n[[cy:2 Mawrth]]\n[[da:2. marts]]\n[[de:2. März]]\n[[el:2 Μαρτίου]]\n[[en:March 2]]\n[[eo:2-a de marto]]\n[[es:2 de marzo]]\n[[et:2. märts]]\n[[fi:2. maaliskuuta]]\n[[fr:2 mars]]\n[[fy:2 maart]]\n[[gl:2 de marzo]]\n[[he:2 במרץ]]\n[[hr:2. ožujka]]\n[[hu:Március 2]]\n[[io:2 di marto]]\n[[is:2. mars]]\n[[it:2 marzo]]\n[[ja:3月2日]]\n[[ko:3월 2일]]\n[[lb:2. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 2]]\n[[nl:2 maart]]\n[[no:2. mars]]\n[[oc:2 de març]]\n[[pl:2 marca]]\n[[pt:2 de Março]]\n[[ro:2 martie]]\n[[ru:2 марта]]\n[[sa:२ मार्च]]\n[[sl:2. marec]]\n[[sv:2 mars]]\n[[tr:2 Mart]]\n[[uk:2 березня]]\n[[wa:2 d\' måss]]\n[[zh:3月2日]]','warnfile Adding:lt,pt,io,lb,ast,gl,et,sa,is Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032848','',0,0,1,0,0.200136225764,'79949695967151','20050304032848'); INSERT INTO cur VALUES (1181,0,'3._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[2. март|претходни дан]] - [[4. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1878-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1878-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1886-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1886-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1918-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1918-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1924-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1924-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1944-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1944-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:France_zastava.png|30px|left]] {{1974-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1974-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:France_zastava.png|30px|left]] {{1980-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1980-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:325px-Spain_zastava.png|30px|left]] {{1996-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1996-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{2002-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2002-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:Zastava_SiCG.png|30px|left]] {{2003-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2003-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:France_zastava.png|30px|left]] {{2004-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2004-3-3-1|action=edit}} измена]
\n\n|}\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1652-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1652-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1847-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1847-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1703-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1703-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1792-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1792-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:Zastava-Srbija_2004.jpg |30px|left]] {{1922-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1922-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1987-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1987-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1988-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1988-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1991-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1991-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1993-3-3-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1993-3-3-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|303]]\n\n[[af:03-03]]\n[[bg:3 март]]\n[[ca:3 de març]]\n[[cy:3 Mawrth]]\n[[da:3. marts]]\n[[de:3. März]]\n[[el:3 Μαρτίου]]\n[[en:March 3]]\n[[eo:3-a de marto]]\n[[es:3 de marzo]]\n[[et:3. märts]]\n[[fi:3. maaliskuuta]]\n[[fr:3 mars]]\n[[fy:3 maart]]\n[[he:3 במרץ]]\n[[hr:3. ožujka]]\n[[hu:Március 3]]\n[[is:3. mars]]\n[[it:3 marzo]]\n[[ja:3月3日]]\n[[ko:3월 3일]]\n[[lb:3. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 3]]\n[[nl:3 maart]]\n[[no:3. mars]]\n[[oc:3 de març]]\n[[pl:3 marca]]\n[[pt:3 de Março]]\n[[ro:3 martie]]\n[[ru:3 марта]]\n[[sa:३ मार्च]]\n[[sl:3. marec]]\n[[sv:3 mars]]\n[[tr:3 Mart]]\n[[uk:3 березня]]\n[[wa:3 d\' måss]]\n[[zh:3月3日]]','',170,'Покрајац','20050311222306','',0,0,1,0,0.268170081204,'79949688777693','20050311222306'); INSERT INTO cur VALUES (1182,0,'4._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[3. март|претходни дан]] - [[5. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|304]]\n\n[[af:03-04]]\n[[bg:4 март]]\n[[ca:4 de març]]\n[[cy:4 Mawrth]]\n[[da:4. marts]]\n[[de:4. März]]\n[[el:4 Μαρτίου]]\n[[en:March 4]]\n[[eo:4-a de marto]]\n[[es:4 de marzo]]\n[[fi:4. maaliskuuta]]\n[[fr:4 mars]]\n[[fy:4 maart]]\n[[he:4 במרץ]]\n[[hr:4. ožujka]]\n[[hu:Március 4]]\n[[it:4 marzo]]\n[[ja:3月4日]]\n[[ko:3월 4일]]\n[[nl:4 maart]]\n[[no:4. mars]]\n[[oc:4 de març]]\n[[pl:4 marca]]\n[[ro:4 martie]]\n[[ru:4 марта]]\n[[sl:4. marec]]\n[[sv:4 mars]]\n[[tr:4 Mart]]\n[[uk:4 березня]]\n[[wa:4 di måss]]\n[[zh:3月4日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162455','',0,0,0,0,0.180922807279,'79958887837544','20041112162455'); INSERT INTO cur VALUES (1183,0,'5._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[4. март|претходни дан]] - [[6. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|305]]\n\n[[af:03-05]]\n[[be:5 сакавіка]]\n[[bg:5 март]]\n[[ca:5 de març]]\n[[cy:5 Mawrth]]\n[[da:5. marts]]\n[[de:5. März]]\n[[el:5 Μαρτίου]]\n[[en:March 5]]\n[[eo:5-a de marto]]\n[[es:5 de marzo]]\n[[et:5. märts]]\n[[fi:5. maaliskuuta]]\n[[fr:5 mars]]\n[[fy:5 maart]]\n[[he:5 במרץ]]\n[[hr:5. ožujka]]\n[[hu:Március 5]]\n[[it:5 marzo]]\n[[ja:3月5日]]\n[[ko:3월 5일]]\n[[nl:5 maart]]\n[[no:5. mars]]\n[[oc:5 de març]]\n[[pl:5 marca]]\n[[ro:5 martie]]\n[[ru:5 марта]]\n[[sl:5. marec]]\n[[sv:5 mars]]\n[[tr:5 Mart]]\n[[uk:5 березня]]\n[[wa:5 di måss]]\n[[zh:3月5日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162457','',0,0,0,0,0.613532690151,'79958887837542','20041112162457'); INSERT INTO cur VALUES (1184,0,'6._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[5. март|претходни дан]] - [[7. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|306]]\n\n[[af:03-06]]\n[[bg:6 март]]\n[[ca:6 de març]]\n[[cy:6 Mawrth]]\n[[da:6. marts]]\n[[de:6. März]]\n[[en:March 6]]\n[[eo:6-a de marto]]\n[[es:6 de marzo]]\n[[et:6. märts]]\n[[fi:6. maaliskuuta]]\n[[fr:6 mars]]\n[[fy:6 maart]]\n[[he:6 במרץ]]\n[[hr:6. ožujka]]\n[[hu:Március 6]]\n[[is:6. mars]]\n[[it:6 marzo]]\n[[ja:3月6日]]\n[[ko:3월 6일]]\n[[lb:6. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 6]]\n[[nl:6 maart]]\n[[no:6. mars]]\n[[oc:6 de març]]\n[[pl:6 marca]]\n[[pt:6 de Março]]\n[[ro:6 martie]]\n[[ru:6 марта]]\n[[sa:६ मार्च]]\n[[sl:6. marec]]\n[[sv:6 mars]]\n[[tr:6 Mart]]\n[[uk:6 березня]]\n[[zh:3月6日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162457','',0,0,0,0,0.103793089792,'79958887837542','20041112162457'); INSERT INTO cur VALUES (1185,0,'7._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[6. март|претходни дан]] - [[8. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|307]]\n\n[[af:03-07]]\n[[bg:7 март]]\n[[ca:7 de març]]\n[[cy:7 Mawrth]]\n[[da:7. marts]]\n[[de:7. März]]\n[[en:March 7]]\n[[eo:7-a de marto]]\n[[es:7 de marzo]]\n[[et:7. märts]]\n[[fi:7. maaliskuuta]]\n[[fr:7 mars]]\n[[fy:7 maart]]\n[[he:7 במרץ]]\n[[hr:7. ožujka]]\n[[hu:Március 7]]\n[[it:7 marzo]]\n[[ja:3月7日]]\n[[ko:3월 7일]]\n[[nl:7 maart]]\n[[no:7. mars]]\n[[oc:7 de març]]\n[[pl:7 marca]]\n[[ro:7 martie]]\n[[ru:7 марта]]\n[[sl:7. marec]]\n[[sv:7 mars]]\n[[tr:7 Mart]]\n[[uk:7 березня]]\n[[zh:3月7日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162523','',0,0,0,0,0.297302594081,'79958887837476','20041112162523'); INSERT INTO cur VALUES (1186,0,'8._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[7. март|претходни дан]] - [[9. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[1917]] - [[Граф Фердинанд фон Цепелин]], немачки инџињер (*[[1838]])\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* [[Дан жена]]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|308]]\n\n[[af:03-08]]\n[[bg:8 март]]\n[[bs:Mart 8]]\n[[ca:8 de març]]\n[[cy:8 Mawrth]]\n[[da:8. marts]]\n[[de:8. März]]\n[[en:March 8]]\n[[eo:8-a de marto]]\n[[es:8 de marzo]]\n[[et:8. märts]]\n[[fi:8. maaliskuuta]]\n[[fr:8 mars]]\n[[fy:8 maart]]\n[[he:8 במרץ]]\n[[hi:मार्च ८]]\n[[hr:8. ožujka]]\n[[hu:Március 8]]\n[[is:8. mars]]\n[[it:8 marzo]]\n[[ja:3月8日]]\n[[lb:8. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 8]]\n[[nl:8 maart]]\n[[no:8. mars]]\n[[oc:8 de març]]\n[[pl:8 marca]]\n[[ro:8 martie]]\n[[ru:8 марта]]\n[[sl:8. marec]]\n[[sv:8 mars]]\n[[tr:8 Mart]]\n[[uk:8 березня]]\n[[zh:3月8日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162523','',0,0,0,0,0.35176071215,'79958887837476','20041112162523'); INSERT INTO cur VALUES (1187,0,'9._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[8. март|претходни дан]] - [[10. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|309]]\n\n[[af:03-09]]\n[[bg:9 март]]\n[[ca:9 de març]]\n[[cy:9 Mawrth]]\n[[da:9. marts]]\n[[de:9. März]]\n[[en:March 9]]\n[[eo:9-a de marto]]\n[[es:9 de marzo]]\n[[et:9. märts]]\n[[fi:9. maaliskuuta]]\n[[fr:9 mars]]\n[[fy:9 maart]]\n[[he:9 במרץ]]\n[[hr:9. ožujka]]\n[[hu:Március 9]]\n[[it:9 marzo]]\n[[ja:3月9日]]\n[[ko:3월 9일]]\n[[nl:9 maart]]\n[[no:9. mars]]\n[[oc:9 de març]]\n[[pl:9 marca]]\n[[pt:9 de Março]]\n[[ro:9 martie]]\n[[ru:9 марта]]\n[[sl:9. marec]]\n[[sv:9 mars]]\n[[tr:9 Mart]]\n[[uk:9 березня]]\n[[zh:3月9日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162524','',0,0,0,0,0.770418128823,'79958887837475','20041112162524'); INSERT INTO cur VALUES (1188,0,'10._март','
[[10. mart|latinica]] - [[10. mart (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[9. март|претходни дан]] - [[11. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|310]]\n\n[[af:10 Maart]]\n[[ast:10 de marzu]]\n[[be:10 сакавіка]]\n[[bg:10 март]]\n[[ca:10 de març]]\n[[cy:10 Mawrth]]\n[[da:10. marts]]\n[[de:10. März]]\n[[en:March 10]]\n[[eo:10-a de marto]]\n[[es:10 de marzo]]\n[[et:10. märts]]\n[[fi:10. maaliskuuta]]\n[[fr:10 mars]]\n[[fy:10 maart]]\n[[he:10 במרץ]]\n[[hr:10. ožujka]]\n[[hu:Március 10]]\n[[io:10 di marto]]\n[[is:10. mars]]\n[[it:10 marzo]]\n[[ja:3月10日]]\n[[ko:3월 10일]]\n[[lb:10. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 10]]\n[[nl:10 maart]]\n[[no:10. mars]]\n[[oc:10 de març]]\n[[pl:10 marca]]\n[[pt:10 de Março]]\n[[ro:10 martie]]\n[[ru:10 марта]]\n[[sa:१० मार्च]]\n[[sl:10. marec]]\n[[sv:10 mars]]\n[[tr:10 Mart]]\n[[uk:10 березня]]\n[[zh:3月10日]]','warnfile Adding:lt,et,io,lb,ast,sa,is Modifying:af',332,'Shizhao','20050304025148','',0,0,1,0,0.192920038566,'79949695974851','20050304025148'); INSERT INTO cur VALUES (1189,0,'11._март','
[[11. mart|latinica]] - [[11. mart (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. март|претходни дан]] - [[12. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[1990]] - [[Литванија]] проглашава независност од [[СССР|Совјетског Савеза]]\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|311]]\n\n[[af:11 Maart]]\n[[ast:11 de marzu]]\n[[be:11 сакавіка]]\n[[bg:11 март]]\n[[ca:11 de març]]\n[[cy:11 Mawrth]]\n[[da:11. marts]]\n[[de:11. März]]\n[[en:March 11]]\n[[eo:11-a de marto]]\n[[es:11 de marzo]]\n[[et:11. märts]]\n[[fi:11. maaliskuuta]]\n[[fr:11 mars]]\n[[fy:11 maart]]\n[[he:11 במרץ]]\n[[hr:11. ožujka]]\n[[hu:Március 11]]\n[[io:11 di marto]]\n[[is:11. mars]]\n[[it:11 marzo]]\n[[ja:3月11日]]\n[[ko:3월 11일]]\n[[lb:11. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 11]]\n[[nl:11 maart]]\n[[no:11. mars]]\n[[oc:11 de març]]\n[[pl:11 marca]]\n[[pt:11 de Março]]\n[[ro:11 martie]]\n[[ru:11 марта]]\n[[sa:११ मार्च]]\n[[sl:11. marec]]\n[[sv:11 mars]]\n[[tr:11 Mart]]\n[[uk:11 березня]]\n[[zh:3月11日]]','warnfile Adding:be,et,io,lb,ast,sa,is Modifying:af',332,'Shizhao','20050304025604','',0,0,1,0,0.898901408957,'79949695974395','20050304025604'); INSERT INTO cur VALUES (1190,0,'12._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[11. март|претходни дан]] - [[13. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[2003]] - [[Зоран Ђинђић]], српски премијер, атентат (*[[1952]])\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|312]]\n\n[[af:12 Maart]]\n[[ast:12 de marzu]]\n[[be:12 сакавіка]]\n[[bg:12 март]]\n[[ca:12 de març]]\n[[cs:12. březen]]\n[[cy:12 Mawrth]]\n[[da:12. marts]]\n[[de:12. März]]\n[[en:March 12]]\n[[eo:12-a de marto]]\n[[es:12 de marzo]]\n[[et:12. märts]]\n[[fi:12. maaliskuuta]]\n[[fr:12 mars]]\n[[fy:12 maart]]\n[[he:12 במרץ]]\n[[hr:12. ožujka]]\n[[hu:Március 12]]\n[[io:12 di marto]]\n[[is:12. mars]]\n[[it:12 marzo]]\n[[ja:3月12日]]\n[[ko:3월 12일]]\n[[lb:12. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 12]]\n[[nl:12 maart]]\n[[no:12. mars]]\n[[oc:12 de març]]\n[[pl:12 marca]]\n[[pt:12 de Março]]\n[[ro:12 martie]]\n[[ru:12 марта]]\n[[sa:१२ मार्च]]\n[[sl:12. marec]]\n[[sv:12 mars]]\n[[tr:12 Mart]]\n[[uk:12 березня]]\n[[zh:3月12日]]','warnfile Adding:lt,et,io,lb,ast,be,sa,is Modifying:af',332,'Shizhao','20050304031100','',0,0,1,0,0.855022687863,'79949695968899','20050304031100'); INSERT INTO cur VALUES (1191,0,'13._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[12. март|претходни дан]] - [[14. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* Умро [[Иво Андрић]], [[1975]]. године у [[Београд]]у\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|313]]\n\n[[af:13 Maart]]\n[[ast:13 de marzu]]\n[[bg:13 март]]\n[[ca:13 de març]]\n[[cy:13 Mawrth]]\n[[da:13. marts]]\n[[de:13. März]]\n[[en:March 13]]\n[[eo:13-a de marto]]\n[[es:13 de marzo]]\n[[et:13. märts]]\n[[fi:13. maaliskuuta]]\n[[fr:13 mars]]\n[[fy:13 maart]]\n[[he:13 במרץ]]\n[[hr:13. ožujka]]\n[[hu:Március 13]]\n[[io:13 di marto]]\n[[is:13. mars]]\n[[it:13 marzo]]\n[[ja:3月13日]]\n[[ko:3월 13일]]\n[[lb:13. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 13]]\n[[nl:13 maart]]\n[[no:13. mars]]\n[[oc:13 de març]]\n[[pl:13 marca]]\n[[pt:13 de Março]]\n[[ro:13 martie]]\n[[ru:13 марта]]\n[[sa:१३ मार्च]]\n[[sl:13. marec]]\n[[sv:13 mars]]\n[[tr:13 Mart]]\n[[uk:13 березня]]\n[[zh:3月13日]]','warnfile Adding:lt,ast,et,io,lb,sa,is Modifying:af',332,'Shizhao','20050304031337','',0,0,1,0,0.807845827568,'79949695968662','20050304031337'); INSERT INTO cur VALUES (1192,0,'14._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[13. март|претходни дан]] - [[15. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|314]]\n\n[[af:14 Maart]]\n[[ast:14 de marzu]]\n[[be:14 сакавіка]]\n[[bg:14 март]]\n[[ca:14 de març]]\n[[cy:14 Mawrth]]\n[[da:14. marts]]\n[[de:14. März]]\n[[el:14 Μαρτίου]]\n[[en:March 14]]\n[[eo:14-a de marto]]\n[[es:14 de marzo]]\n[[et:14. märts]]\n[[fi:14. maaliskuuta]]\n[[fr:14 mars]]\n[[fy:14 maart]]\n[[he:14 במרץ]]\n[[hr:14. ožujka]]\n[[hu:Március 14]]\n[[is:14. mars]]\n[[it:14 marzo]]\n[[ja:3月14日]]\n[[ko:3월 14일]]\n[[lb:14. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 14]]\n[[nl:14 maart]]\n[[no:14. mars]]\n[[oc:14 de març]]\n[[pl:14 marca]]\n[[pt:14 de Março]]\n[[ro:14 martie]]\n[[ru:14 марта]]\n[[sa:१४ मार्च]]\n[[sl:14. marec]]\n[[sv:14 mars]]\n[[tr:14 Mart]]\n[[uk:14 березня]]\n[[wa:14 di måss]]\n[[zh:3月14日]]','warnfile Adding:lt,be,lb,is,ast,sa Modifying:af',332,'Shizhao','20050304031525','',0,0,1,0,0.200805153791,'79949695968474','20050304031525'); INSERT INTO cur VALUES (1193,0,'15._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[14. март|претходни дан]] - [[16. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{-44-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:-44-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1776-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1776-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1848-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1848-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1867-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1867-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1883-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1883-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1907-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1907-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1916-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1916-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1917-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1917-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1922-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1922-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1937-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1937-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1939-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1939-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1990-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1990-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1990-3-15-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1990-3-15-2|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1991-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1991-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1993-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1993-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1996-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1996-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1997-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1997-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{2003-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2003-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n|} \n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1815-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1815-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1824-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1824-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1886-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1886-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1900-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1900-3-15-1|action=edit}} измена]
\n\n|} \n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1898-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1898-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1957-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1957-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1983-3-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1983-3-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1991-3-15-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1991-3-15-2|action=edit}} измена]
\n|-\n| [[Слика:zastavad.png|30px|left]] {{1991-3-15-3}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1991-3-15-3|action=edit}} измена]
\n\n|} \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|315]]\n\n[[af:15 Maart]]\n[[ast:15 de marzu]]\n[[bg:15 март]]\n[[ca:15 de març]]\n[[cy:15 Mawrth]]\n[[da:15. marts]]\n[[de:15. März]]\n[[en:March 15]]\n[[eo:15-a de marto]]\n[[es:15 de marzo]]\n[[et:15. märts]]\n[[fi:15. maaliskuuta]]\n[[fr:15 mars]]\n[[fy:15 maart]]\n[[he:15 במרץ]]\n[[hr:15. ožujka]]\n[[hu:Március 15]]\n[[io:15 di marto]]\n[[is:15. mars]]\n[[it:15 marzo]]\n[[ja:3月15日]]\n[[ko:3월 15일]]\n[[lb:15. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 15]]\n[[nl:15 maart]]\n[[no:15. mars]]\n[[oc:15 de març]]\n[[pl:15 marca]]\n[[pt:15 de Março]]\n[[ro:15 martie]]\n[[ru:15 марта]]\n[[sa:१५ मार्च]]\n[[sl:15. marec]]\n[[sv:15 mars]]\n[[tr:15 Mart]]\n[[uk:15 березня]]\n[[zh:3月15日]]','15 март',351,'Горан Анђелковић','20050315194936','',0,0,0,0,0.398160986788,'79949684805063','20050315194936'); INSERT INTO cur VALUES (1194,0,'16._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[15. март|претходни дан]] - [[17. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|316]]\n\n[[af:16 Maart]]\n[[ast:16 de marzu]]\n[[be:16 сакавіка]]\n[[bg:16 март]]\n[[ca:16 de març]]\n[[cy:16 Mawrth]]\n[[da:16. marts]]\n[[de:16. März]]\n[[en:March 16]]\n[[eo:16-a de marto]]\n[[es:16 de marzo]]\n[[et:16. märts]]\n[[fi:16. maaliskuuta]]\n[[fr:16 mars]]\n[[fy:16 maart]]\n[[he:16 במרץ]]\n[[hr:16. ožujka]]\n[[hu:Március 16]]\n[[io:16 di marto]]\n[[is:16. mars]]\n[[it:16 marzo]]\n[[ja:3月16日]]\n[[ko:3월 16일]]\n[[lb:16. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 16]]\n[[nl:16 maart]]\n[[no:16. mars]]\n[[oc:16 de març]]\n[[pl:16 marca]]\n[[pt:16 de Março]]\n[[ro:16 martie]]\n[[ru:16 марта]]\n[[sl:16. marec]]\n[[sv:16 mars]]\n[[tr:16 Mart]]\n[[uk:16 березня]]\n[[zh:3月16日]]','warnfile Adding:lt,be,lb,ast,io Modifying:af',332,'Shizhao','20050304031947','',0,0,1,0,0.322614122332,'79949695968052','20050304031947'); INSERT INTO cur VALUES (1195,0,'17._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. март|претходни дан]] - [[18. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|317]]\n\n[[af:17 Maart]]\n[[ast:17 de marzu]]\n[[be:17 сакавіка]]\n[[bg:17 март]]\n[[ca:17 de març]]\n[[cy:17 Mawrth]]\n[[da:17. marts]]\n[[de:17. März]]\n[[en:March 17]]\n[[eo:17-a de marto]]\n[[es:17 de marzo]]\n[[et:17. märts]]\n[[fi:17. maaliskuuta]]\n[[fr:17 mars]]\n[[fy:17 maart]]\n[[he:17 במרץ]]\n[[hr:17. ožujka]]\n[[hu:Március 17]]\n[[io:17 di marto]]\n[[is:17. mars]]\n[[it:17 marzo]]\n[[ja:3月17日]]\n[[ko:3월 17일]]\n[[lb:17. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 17]]\n[[nl:17 maart]]\n[[no:17. mars]]\n[[oc:17 de març]]\n[[pl:17 marca]]\n[[pt:17 de Março]]\n[[ro:17 martie]]\n[[ru:17 марта]]\n[[sa:१७ मार्च]]\n[[sk:17. marec]]\n[[sl:17. marec]]\n[[sv:17 mars]]\n[[tr:17 Mart]]\n[[uk:17 березня]]\n[[zh:3月17日]]','warnfile Adding:lt,be,io,lb,ast,sk,sa,is Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032220','',0,0,1,0,0.486635930131,'79949695967779','20050304032220'); INSERT INTO cur VALUES (1196,0,'18._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. март|претходни дан]] - [[19. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|318]]\n\n[[af:18 Maart]]\n[[ast:18 de marzu]]\n[[be:18 сакавіка]]\n[[bg:18 март]]\n[[ca:18 de març]]\n[[cy:18 Mawrth]]\n[[da:18. marts]]\n[[de:18. März]]\n[[en:March 18]]\n[[eo:18-a de marto]]\n[[es:18 de marzo]]\n[[et:18. märts]]\n[[fi:18. maaliskuuta]]\n[[fr:18 mars]]\n[[fy:18 maart]]\n[[he:18 במרץ]]\n[[hr:18. ožujka]]\n[[hu:Március 18]]\n[[io:18 di marto]]\n[[is:18. mars]]\n[[it:18 marzo]]\n[[ja:3月18日]]\n[[ko:3월 18일]]\n[[lb:18. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 18]]\n[[nl:18 maart]]\n[[no:18. mars]]\n[[oc:18 de març]]\n[[pl:18 marca]]\n[[pt:18 de Março]]\n[[ro:18 martie]]\n[[ru:18 марта]]\n[[sa:१८ मार्च]]\n[[sl:18. marec]]\n[[sv:18 mars]]\n[[tr:18 Mart]]\n[[uk:18 березня]]\n[[zh:3月18日]]','warnfile Adding:lt,be,io,lb,ast,pt,sa,is Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032403','',0,0,1,0,0.530654518181,'79949695967596','20050304032403'); INSERT INTO cur VALUES (1197,0,'19._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. март|претходни дан]] - [[20. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|319]]\n\n[[af:19 Maart]]\n[[ast:19 de marzu]]\n[[bg:19 март]]\n[[ca:19 de març]]\n[[cy:19 Mawrth]]\n[[da:19. marts]]\n[[de:19. März]]\n[[en:March 19]]\n[[eo:19-a de marto]]\n[[es:19 de marzo]]\n[[et:19. märts]]\n[[fi:19. maaliskuuta]]\n[[fr:19 mars]]\n[[fy:19 maart]]\n[[he:19 במרץ]]\n[[hr:19. ožujka]]\n[[hu:Március 19]]\n[[io:19 di marto]]\n[[is:19. mars]]\n[[it:19 marzo]]\n[[ja:3月19日]]\n[[ko:3월 19일]]\n[[lb:19. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 19]]\n[[nl:19 maart]]\n[[no:19. mars]]\n[[oc:19 de març]]\n[[pl:19 marca]]\n[[pt:19 de Março]]\n[[ro:19 martie]]\n[[ru:19 марта]]\n[[sa:१९ मार्च]]\n[[sl:19. marec]]\n[[sv:19 mars]]\n[[tr:19 Mart]]\n[[uk:19 березня]]\n[[vi:19 tháng 3]]\n[[zh:3月19日]]','warnfile Adding:lt,lb,is,ast,io,sa Modifying:af',332,'Shizhao','20050304032604','',0,0,1,0,0.407517526489,'79949695967395','20050304032604'); INSERT INTO cur VALUES (1198,0,'20._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. март|претходни дан]] - [[21. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|320]]\n\n[[af:20 Maart]]\n[[ast:20 de marzu]]\n[[bg:20 март]]\n[[ca:20 de març]]\n[[cy:20 Mawrth]]\n[[da:20. marts]]\n[[de:20. März]]\n[[en:March 20]]\n[[eo:20-a de marto]]\n[[es:20 de marzo]]\n[[et:20. märts]]\n[[fi:20. maaliskuuta]]\n[[fr:20 mars]]\n[[fy:20 maart]]\n[[he:20 במרץ]]\n[[hr:20. ožujka]]\n[[hu:Március 20]]\n[[io:20 di marto]]\n[[is:20. mars]]\n[[it:20 marzo]]\n[[ja:3月20日]]\n[[ko:3월 20일]]\n[[lb:20. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 20]]\n[[nl:20 maart]]\n[[no:20. mars]]\n[[oc:20 de març]]\n[[pl:20 marca]]\n[[pt:20 de Março]]\n[[ro:20 martie]]\n[[ru:20 марта]]\n[[sa:२० मार्च]]\n[[sl:20. marec]]\n[[sv:20 mars]]\n[[tr:20 Mart]]\n[[uk:20 березня]]\n[[vi:20 tháng 3]]\n[[zh:3月20日]]','warnfile Adding:lt,lb,is,ast,io,sa Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033139','',0,0,1,0,0.089056715411,'79949695966860','20050304033139'); INSERT INTO cur VALUES (1199,0,'21._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[20. март|претходни дан]] - [[22. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|321]]\n\n[[af:21 Maart]]\n[[ast:21 de marzu]]\n[[be:21 сакавіка]]\n[[bg:21 март]]\n[[ca:21 de març]]\n[[cy:21 Mawrth]]\n[[da:21. marts]]\n[[de:21. März]]\n[[en:March 21]]\n[[eo:21-a de marto]]\n[[es:21 de marzo]]\n[[et:21. märts]]\n[[fi:21. maaliskuuta]]\n[[fr:21 mars]]\n[[fy:21 maart]]\n[[he:21 במרץ]]\n[[hr:21. ožujka]]\n[[hu:Március 21]]\n[[io:21 di marto]]\n[[is:21. mars]]\n[[it:21 marzo]]\n[[ja:3月21日]]\n[[ko:3월 21일]]\n[[ku:21 Adar]]\n[[lb:21. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 21]]\n[[nl:21 maart]]\n[[no:21. mars]]\n[[oc:21 de març]]\n[[pl:21 marca]]\n[[pt:21 de Março]]\n[[ro:21 martie]]\n[[ru:21 марта]]\n[[sa:२१ मार्च]]\n[[sk:21. marec]]\n[[sl:21. marec]]\n[[sv:21 mars]]\n[[tr:21 Mart]]\n[[uk:21 березня]]\n[[vi:21 tháng 3]]\n[[zh:3月21日]]','warnfile Adding:lt,lb,is,ast,sk,ku,io,sa Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033402','',0,0,1,0,0.279054696336,'79949695966597','20050304033402'); INSERT INTO cur VALUES (1200,0,'22._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[21. март|претходни дан]] - [[23. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|322]]\n\n[[af:22 Maart]]\n[[ast:22 de marzu]]\n[[be:22 сакавіка]]\n[[bg:22 март]]\n[[ca:22 de març]]\n[[cy:22 Mawrth]]\n[[da:22. marts]]\n[[de:22. März]]\n[[el:22 Μαρτίου]]\n[[en:March 22]]\n[[eo:22-a de marto]]\n[[es:22 de marzo]]\n[[et:22. märts]]\n[[fi:22. maaliskuuta]]\n[[fr:22 mars]]\n[[fy:22 maart]]\n[[he:22 במרץ]]\n[[hr:22. ožujka]]\n[[hu:Március 22]]\n[[io:22 di marto]]\n[[is:22. mars]]\n[[it:22 marzo]]\n[[ja:3月22日]]\n[[ko:3월 22일]]\n[[lb:22. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 22]]\n[[nl:22 maart]]\n[[no:22. mars]]\n[[oc:22 de març]]\n[[pl:22 marca]]\n[[pt:22 de Março]]\n[[ro:22 martie]]\n[[ru:22 марта]]\n[[sa:२२ मार्च]]\n[[sl:22. marec]]\n[[sv:22 mars]]\n[[tr:22 Mart]]\n[[uk:22 березня]]\n[[vi:22 tháng 3]]\n[[wa:22 d\' måss]]\n[[zh:3月22日]]','warnfile Adding:lt,be,pt,lb,ast,io,sa Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033627','',0,0,1,0,0.086201212875,'79949695966372','20050304033627'); INSERT INTO cur VALUES (1201,0,'23._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[22. март|претходни дан]] - [[24. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|323]]\n\n[[af:23 Maart]]\n[[ast:23 de marzu]]\n[[bg:23 март]]\n[[ca:23 de març]]\n[[cy:23 Mawrth]]\n[[da:23. marts]]\n[[de:23. März]]\n[[en:March 23]]\n[[eo:23-a de marto]]\n[[es:23 de marzo]]\n[[et:23. märts]]\n[[fi:23. maaliskuuta]]\n[[fr:23 mars]]\n[[fy:23 maart]]\n[[he:23 במרץ]]\n[[hr:23. ožujka]]\n[[hu:Március 23]]\n[[io:23 di marto]]\n[[is:23. mars]]\n[[it:23 marzo]]\n[[ja:3月23日]]\n[[ko:3월 23일]]\n[[lb:23. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 23]]\n[[nl:23 maart]]\n[[no:23. mars]]\n[[oc:23 de març]]\n[[pl:23 marca]]\n[[pt:23 de Março]]\n[[ro:23 martie]]\n[[ru:23 марта]]\n[[sa:२३ मार्च]]\n[[sl:23. marec]]\n[[sv:23 mars]]\n[[tr:23 Mart]]\n[[uk:23 березня]]\n[[vi:23 tháng 3]]\n[[zh:3月23日]]','warnfile Adding:lt,lb,ast,io,sa Modifying:af',332,'Shizhao','20050304033842','',0,0,1,0,0.714673056134,'79949695966157','20050304033842'); INSERT INTO cur VALUES (1202,0,'24._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[23. март|претходни дан]] - [[25. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n*[[Марија Анунцијата]]\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|324]]\n\n[[af:Maart 24]]\n[[bg:24 март]]\n[[ca:24 de març]]\n[[cy:24 Mawrth]]\n[[da:24. marts]]\n[[de:24. März]]\n[[en:March 24]]\n[[eo:24-a de marto]]\n[[es:24 de marzo]]\n[[et:24. märts]]\n[[fi:24. maaliskuuta]]\n[[fr:24 mars]]\n[[fy:24 maart]]\n[[he:24 במרץ]]\n[[hr:24. ožujka]]\n[[hu:Március 24]]\n[[is:24. mars]]\n[[it:24 marzo]]\n[[ja:3月24日]]\n[[ko:3월 24일]]\n[[nl:24 maart]]\n[[no:24. mars]]\n[[oc:24 de març]]\n[[pl:24 marca]]\n[[ro:24 martie]]\n[[ru:24 марта]]\n[[sl:24. marec]]\n[[sv:24 mars]]\n[[tr:24 Mart]]\n[[uk:24 березня]]\n[[vi:24 tháng 3]]\n[[zh:3月24日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162802','',0,0,0,0,0.569362279758,'79958887837197','20041112162802'); INSERT INTO cur VALUES (1203,0,'25._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[24. март|претходни дан]] - [[26. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[1918]] - [[Клод Дебиси]], француски компониста (*хххх)\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|325]]\n\n[[af:Maart 25]]\n[[ar:25 مارس]]\n[[bg:25 март]]\n[[ca:25 de març]]\n[[cy:25 Mawrth]]\n[[da:25. marts]]\n[[de:25. März]]\n[[el:25 Μαρτίου]]\n[[en:March 25]]\n[[eo:25-a de marto]]\n[[es:25 de marzo]]\n[[et:25. märts]]\n[[fi:25. maaliskuuta]]\n[[fr:25 mars]]\n[[fy:25 maart]]\n[[he:25 במרץ]]\n[[hr:25. ožujka]]\n[[hu:Március 25]]\n[[it:25 marzo]]\n[[ja:3月25日]]\n[[ko:3월 25일]]\n[[nl:25 maart]]\n[[no:25. mars]]\n[[oc:25 de març]]\n[[pl:25 marca]]\n[[pt:25 de Março]]\n[[ro:25 martie]]\n[[ru:25 марта]]\n[[sl:25. marec]]\n[[sv:25 mars]]\n[[tr:25 Mart]]\n[[uk:25 березня]]\n[[vi:25 tháng 3]]\n[[zh:3月25日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162820','',0,0,0,0,0.626897656185,'79958887837179','20041112162820'); INSERT INTO cur VALUES (1204,0,'26._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[25. март|претходни дан]] - [[27. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1935-03-26-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1935-03-26-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|326]]\n\n[[af:03-26]]\n[[bg:26 март]]\n[[bs:Mart_26]]\n[[ca:26 de març]]\n[[cs:26. březen]]\n[[da:26._marts]]\n[[de:26. März]]\n[[et:26._märts]]\n[[en:March 26]]\n[[eo:26-a de marto]]\n[[es:26 de marzo]]\n[[fr:26 mars]]\n[[fy:26 maart]]\n[[ga:26 Márta]]\n[[hr:26. ožujka]]\n[[is:26. mars]]\n[[it:26 marzo]]\n[[ja:3月26日]]\n[[ko:3월 26일]]\n[[hu:Március 26]]\n[[nl:26 maart]]\n[[no:26. mars]]\n[[oc:26 de març]]\n[[pl:26 marca]]\n[[ro:26 martie]]\n[[ru:26_марта]]\n[[sl:26. marec]]\n[[fi:26. maaliskuuta]]\n[[sv:26 mars]]\n[[tr:26 Mart]]\n[[vi:26_tháng_3]]\n[[zh:3月26日]]','/* Рођења */',172,'Kaster','20050110210322','',0,0,0,0,0.097579224081,'79949889789677','20050130011308'); INSERT INTO cur VALUES (1205,0,'27._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[26. март|претходни дан]] - [[28. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|327]]\n\n[[af:Maart 27]]\n[[bg:27 март]]\n[[ca:27 de març]]\n[[cy:27 Mawrth]]\n[[da:27. marts]]\n[[de:27. März]]\n[[el:27 Μαρτίου]]\n[[en:March 27]]\n[[eo:27-a de marto]]\n[[es:27 de marzo]]\n[[et:27. märts]]\n[[fi:27. maaliskuuta]]\n[[fr:27 mars]]\n[[fy:27 maart]]\n[[he:27 במרץ]]\n[[hr:27. ožujka]]\n[[hu:Március 27]]\n[[is:27. mars]]\n[[it:27 marzo]]\n[[ja:3月27日]]\n[[ko:3월 27일]]\n[[nl:27 maart]]\n[[no:27. mars]]\n[[oc:27 de març]]\n[[pl:27 marca]]\n[[ro:27 martie]]\n[[ru:27 марта]]\n[[sl:27. marec]]\n[[sv:27 mars]]\n[[tr:27 Mart]]\n[[vi:27 tháng 3]]\n[[wa:27 di måss]]\n[[zh:3月27日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162825','',0,0,0,0,0.387465333746,'79958887837174','20041112162825'); INSERT INTO cur VALUES (1206,0,'28._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[27. март|претходни дан]] - [[29. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|328]]\n\n[[af:Maart 28]]\n[[bg:28 март]]\n[[bs:Mart 28]]\n[[ca:28 de març]]\n[[cy:28 Mawrth]]\n[[da:28. marts]]\n[[de:28. März]]\n[[el:28 Μαρτίου]]\n[[en:March 28]]\n[[eo:28-a de marto]]\n[[es:28 de marzo]]\n[[et:28. märts]]\n[[fi:28. maaliskuuta]]\n[[fr:28 mars]]\n[[fy:28 maart]]\n[[he:28 במרץ]]\n[[hr:28. ožujka]]\n[[hu:Március 28]]\n[[is:28. mars]]\n[[it:28 marzo]]\n[[ja:3月28日]]\n[[ko:3월 28일]]\n[[nl:28 maart]]\n[[no:28. mars]]\n[[oc:28 de març]]\n[[pl:28 marca]]\n[[pt:28 de Março]]\n[[ro:28 martie]]\n[[ru:28 марта]]\n[[sl:28. marec]]\n[[sv:28 mars]]\n[[tr:28 Mart]]\n[[uk:28 березня]]\n[[vi:28 tháng 3]]\n[[wa:28 di måss]]\n[[zh:3月28日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162852','',0,0,0,0,0.825689120137,'79958887837147','20041112162852'); INSERT INTO cur VALUES (1207,0,'29._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[28. март|претходни дан]] - [[30. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|329]]\n\n[[af:Maart 29]]\n[[bg:29 март]]\n[[ca:29 de març]]\n[[cy:29 Mawrth]]\n[[da:29. marts]]\n[[de:29. März]]\n[[el:29 Μαρτίου]]\n[[en:March 29]]\n[[eo:29-a de marto]]\n[[es:29 de marzo]]\n[[et:29. märts]]\n[[fi:29. maaliskuuta]]\n[[fr:29 mars]]\n[[fy:29 maart]]\n[[he:29 במרץ]]\n[[hr:29. ožujka]]\n[[hu:Március 29]]\n[[is:29. mars]]\n[[it:29 marzo]]\n[[ja:3月29日]]\n[[ko:3월 29일]]\n[[nl:29 maart]]\n[[no:29. mars]]\n[[oc:29 de març]]\n[[pl:29 marca]]\n[[ro:29 martie]]\n[[ru:29 марта]]\n[[sl:29. marec]]\n[[sv:29 mars]]\n[[tr:29 Mart]]\n[[uk:29 березня]]\n[[vi:29 tháng 3]]\n[[wa:29 di måss]]\n[[zh:3月29日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162856','',0,0,0,0,0.964583575243,'79958887837143','20041112162856'); INSERT INTO cur VALUES (1208,0,'30._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[29. март|претходни дан]] - [[31. март|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|330]]\n\n[[af:Maart 30]]\n[[bg:30 март]]\n[[ca:30 de març]]\n[[cy:30 Mawrth]]\n[[da:30. marts]]\n[[de:30. März]]\n[[el:30 Μαρτίου]]\n[[en:March 30]]\n[[eo:30-a de marto]]\n[[es:30 de marzo]]\n[[et:30. märts]]\n[[fi:30. maaliskuuta]]\n[[fr:30 mars]]\n[[fy:30 maart]]\n[[he:30 במרץ]]\n[[hr:30. ožujka]]\n[[hu:Március 30]]\n[[is:30. mars]]\n[[it:30 marzo]]\n[[ja:3月30日]]\n[[ko:3월 30일]]\n[[lb:30. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 30]]\n[[nl:30 maart]]\n[[no:30. mars]]\n[[oc:30 de març]]\n[[pl:30 marca]]\n[[pt:30 de Março]]\n[[ro:30 martie]]\n[[ru:30 марта]]\n[[sa:३० मार्च]]\n[[sl:30. marec]]\n[[sv:30 mars]]\n[[tr:30 Mart]]\n[[uk:30 березня]]\n[[wa:30 di måss]]\n[[zh:3月30日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162856','',0,0,0,0,0.340321093025,'79958887837143','20041112162856'); INSERT INTO cur VALUES (1209,0,'31._март','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[30. март|претходни дан]] - [[1. април|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[1727]] - [[Исак Њутн]] (*1643)\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:Дани|331]]\n\n[[af:Maart 31]]\n[[bg:31 март]]\n[[ca:31 de març]]\n[[cs:31. březen]]\n[[cy:31 Mawrth]]\n[[da:31. marts]]\n[[de:31. März]]\n[[el:31 Μαρτίου]]\n[[en:March 31]]\n[[eo:31-a de marto]]\n[[es:31 de marzo]]\n[[et:31. märts]]\n[[fi:31. maaliskuuta]]\n[[fr:31 mars]]\n[[fy:31 maart]]\n[[he:31 במרץ]]\n[[hr:31. ožujka]]\n[[hu:Március 31]]\n[[is:31. mars]]\n[[it:31 marzo]]\n[[ja:3月31日]]\n[[ko:3월 31일]]\n[[lb:31. Mäerz]]\n[[lt:Kovo 31]]\n[[nl:31 maart]]\n[[no:31. mars]]\n[[oc:31 de març]]\n[[pl:31 marca]]\n[[pt:31 de Março]]\n[[ro:31 martie]]\n[[ru:31 марта]]\n[[sa:३१ मार्च]]\n[[sl:31. marec]]\n[[sv:31 mars]]\n[[tr:31 Mart]]\n[[uk:31 березня]]\n[[wa:31 di måss]]\n[[zh:3月31日]]','интервики, категорија',108,'Djordjes','20041112162858','',0,0,0,0,0.742345248695,'79958887837141','20041112162858'); INSERT INTO cur VALUES (1210,0,'1._април','
[[1. april|latinica]] - [[1. april (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[31. март|претходни дан]] - [[2. април|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{457-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:457-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{527-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:527-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1605-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1605-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1814-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1814-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1939-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1939-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1976-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1976-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1979-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1979-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1809-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1809-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* [[Дан шале]]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',172,'Kaster','20050305234817','',0,0,0,0,0.380862065768,'79949694765182','20050305234921'); INSERT INTO cur VALUES (1211,0,'2._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[1. април|претходни дан]] - [[3. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311034905','',0,0,0,1,0.807498615611,'79959688965094','20040311034925'); INSERT INTO cur VALUES (1212,0,'3._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[2. април|претходни дан]] - [[4. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311034924','',0,0,0,1,0.866145399802,'79959688965075','20040311035040'); INSERT INTO cur VALUES (1213,0,'4._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[3. април|претходни дан]] - [[5. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n* [[1984]] - амерички председник, [[Роналд Реган]] позива на међународну забрану хемијског оружја\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311042150','',0,0,0,0,0.691188225379,'79959688957849','20040311042150'); INSERT INTO cur VALUES (1214,0,'5._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[4. април|претходни дан]] - [[6. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035055','',0,0,0,1,0.461266503418,'79959688964944','20040311035115'); INSERT INTO cur VALUES (1215,0,'6._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[5. април|претходни дан]] - [[7. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n* [[1941]] - [[Други светски рат на подручју Југославије|Напад Немачке на Југославију]]\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311042552','',0,0,0,0,0.552750009369,'79959688957447','20040311042552'); INSERT INTO cur VALUES (1216,0,'7._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[6. април|претходни дан]] - [[8. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* [[1939]] - [[Френцис Форд Копола]], амерички режисер\r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311042648','',0,0,0,0,0.713264466595,'79959688957351','20040311042648'); INSERT INTO cur VALUES (1217,0,'8._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[7. април|претходни дан]] - [[9. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035147','',0,0,0,1,0.580619360125,'79959688964852','20040311035206'); INSERT INTO cur VALUES (1218,0,'9._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[8. април|претходни дан]] - [[10. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035205','',0,0,0,1,0.163816012518,'79959688964794','20040311035221'); INSERT INTO cur VALUES (1219,0,'10._април','
[[10. april|latinica]] - [[10. april (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[9. април|претходни дан]] - [[11. април|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218044610','',0,0,1,0,0.755967235545,'79949781955389','20050218044724'); INSERT INTO cur VALUES (1220,0,'11._април','
[[11. april|latinica]] - [[11. april (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. април|претходни дан]] - [[12. април|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218141613','',0,0,1,0,0.290107067344,'79949781858386','20050218141657'); INSERT INTO cur VALUES (1221,0,'12._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[11. април|претходни дан]] - [[13. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035259','',0,0,0,1,0.543268102474,'79959688964740','20040311035316'); INSERT INTO cur VALUES (1222,0,'13._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[12. април|претходни дан]] - [[14. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035315','',0,0,0,1,0.515288627015,'79959688964684','20040311035346'); INSERT INTO cur VALUES (1223,0,'14._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[13. април|претходни дан]] - [[15. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035345','',0,0,0,1,0.210129362163,'79959688964654','20040311035403'); INSERT INTO cur VALUES (1224,0,'15._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[14. април|претходни дан]] - [[16. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* [[1990]] - [[Ема Ватсон]], глумица (Хермин Гренџер у филмове Хери Потер)\r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* [[1980]] - [[Жон-Пол Сартре]], француски писац и филозоф (*[[1905]])\r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311042403','',0,0,0,0,0.687295807846,'79959688957596','20040720153303'); INSERT INTO cur VALUES (1225,0,'16._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[15. април|претходни дан]] - [[17. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035418','',0,0,0,1,0.872329924662,'79959688964581','20040311035434'); INSERT INTO cur VALUES (1226,0,'17._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[16. април|претходни дан]] - [[18. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035433','',0,0,0,1,0.064879205108,'79959688964566','20040311035450'); INSERT INTO cur VALUES (1227,0,'18._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[17. април|претходни дан]] - [[19. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035449','',0,0,0,1,0.898386233905,'79959688964550','20040311035506'); INSERT INTO cur VALUES (1228,0,'19._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[18. април|претходни дан]] - [[20. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035505','',0,0,0,1,0.168623594646,'79959688964494','20040311035522'); INSERT INTO cur VALUES (1229,0,'20._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[19. април|претходни дан]] - [[21. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035521','',0,0,0,1,0.752054273967,'79959688964478','20040311035543'); INSERT INTO cur VALUES (1230,0,'21._април','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[20. април|претходни дан]] - [[22. април|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[1731]] - [[Данијел Дефо]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Смрти */ Данијел Дефо',261,'Chepry','20050109041425','',0,0,1,0,0.872179207333,'79949890958574','20050109041425'); INSERT INTO cur VALUES (1231,0,'22._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[21. април|претходни дан]] - [[23. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035555','',0,0,0,1,0.661824876751,'79959688964444','20040311035612'); INSERT INTO cur VALUES (1232,0,'23._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[22. април|претходни дан]] - [[24. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035611','',0,0,0,1,0.748660869314,'79959688964388','20040311035633'); INSERT INTO cur VALUES (1233,0,'24._април','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[23. април|претходни дан]] - [[25. април|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* [[1868]]. рођен је [[Михаило Петровић Алас]], [[математика|математичар]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] и академик [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Рођења */',108,'Djordjes','20040915144650','',0,0,1,0,0.15791506607,'79959084855349','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (1234,0,'25._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[24. април|претходни дан]] - [[26. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* [[1918]] - [[Ела Фицџералд]], америчка певачица(† [[1996]])\r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311043000','',0,0,0,0,0.304184724253,'79959688956999','20040311043000'); INSERT INTO cur VALUES (1235,0,'26._април','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[25. април|претходни дан]] - [[27. април|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[1904]] - [[Димитрије Нешић]] (*1836), чувени српски [[математика|математичар]], професор [[Велика школа|Велике школе]] и председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Смрти */',108,'Djordjes','20040915143543','',0,0,1,0,0.974717062886,'79959084856456','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (1236,0,'27._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[26. април|претходни дан]] - [[28. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035730','',0,0,0,1,0.31483094502,'79959688964269','20040311035745'); INSERT INTO cur VALUES (1237,0,'28._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[27. април|претходни дан]] - [[29. април|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035744','',0,0,0,1,0.851035883115,'79959688964255','20040311035803'); INSERT INTO cur VALUES (1238,0,'29._април','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[28. април|претходни дан]] - [[30. април|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[1974]] - Основан [[Универзитет Црне Горе]]\n\n==Рођења==\n\n* [[2003]] - [[Мауд Ангелика]], норвешка принцеза\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',226,'Бојан','20041203161016','',0,0,1,0,0.987467278255,'79958796838983','20041203161016'); INSERT INTO cur VALUES (1239,0,'30._април','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[29. април|претходни дан]] - [[1. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311035822','',0,0,0,1,0.009230522909,'79959688964177','20040311141044'); INSERT INTO cur VALUES (1240,0,'1._мај','
[[1. maj|latinica]] - [[1. maj (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[30. април|претходни дан]] - [[2. мај|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1 Mei]]\n[[ar:1 مايو]]\n[[ast:1 de mayu]]\n[[be:1 траўня]]\n[[bg:1 май]]\n[[bs:Maj 1]]\n[[ca:1 de maig]]\n[[cs:1. květen]]\n[[cy:1 Mai]]\n[[da:1. maj]]\n[[de:1. Mai]]\n[[el:1η Μαΐου]]\n[[en:May 1]]\n[[eo:1-a de majo]]\n[[es:1 de mayo]]\n[[et:1. mai]]\n[[eu:Maiatzaren 1]]\n[[fi:1. toukokuuta]]\n[[fr:1er mai]]\n[[fy:1 maaie]]\n[[gl:1 de maio]]\n[[he:1 במאי]]\n[[hr:1. svibnja]]\n[[hu:Május 1]]\n[[ia:1 de maio]]\n[[ie:1 may]]\n[[io:1 di mayo]]\n[[is:1. maí]]\n[[it:1 maggio]]\n[[ja:5月1日]]\n[[ko:5월 1일]]\n[[lb:1. Mee]]\n[[lt:Gegužės 1]]\n[[ml:മേയ് 1]]\n[[nl:1 mei]]\n[[no:1. mai]]\n[[oc:1 de mai]]\n[[pl:1 maja]]\n[[pt:1 de Maio]]\n[[ro:1 mai]]\n[[ru:1 мая]]\n[[sa:१ मई]]\n[[sl:1. maj]]\n[[sv:1 maj]]\n[[tr:1 Mayıs]]\n[[uk:1 травня]]\n[[ur:1 مئی]]\n[[wa:1î d\' may]]\n[[zh:5月1日]]','warnfile Adding:lt,be,lb,tr,gl,ast,io,sa,ie Modifying:af',332,'Shizhao','20050304024528','',0,0,1,0,0.849607825209,'79949695975471','20050304024528'); INSERT INTO cur VALUES (1241,0,'2._мај','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[1. мај|претходни дан]] - [[3. мај|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:2 Mei]]\n[[ar:2 مايو]]\n[[ast:2 de mayu]]\n[[bg:2 май]]\n[[ca:2 de maig]]\n[[cs:2. květen]]\n[[cy:2 Mai]]\n[[da:2. maj]]\n[[de:2. Mai]]\n[[el:2 Μαΐου]]\n[[en:May 2]]\n[[eo:2-a de majo]]\n[[es:2 de mayo]]\n[[et:2. mai]]\n[[eu:Maiatzaren 2]]\n[[fi:2. toukokuuta]]\n[[fr:2 mai]]\n[[fy:2 maaie]]\n[[gl:2 de maio]]\n[[he:2 במאי]]\n[[hr:2. svibnja]]\n[[hu:Május 2]]\n[[ie:2 may]]\n[[io:2 di mayo]]\n[[is:2. maí]]\n[[it:2 maggio]]\n[[ja:5月2日]]\n[[ko:5월 2일]]\n[[lb:2. Mee]]\n[[lt:Gegužės 2]]\n[[ml:മേയ് 2]]\n[[nl:2 mei]]\n[[no:2. mai]]\n[[oc:2 de mai]]\n[[pl:2 maja]]\n[[pt:2 de Maio]]\n[[ro:2 mai]]\n[[ru:2 мая]]\n[[sa:२ मई]]\n[[sk:2. máj]]\n[[sl:2. maj]]\n[[sv:2 maj]]\n[[tr:2 Mayıs]]\n[[uk:2 травня]]\n[[ur:2 مئی]]\n[[wa:2 d\' may]]\n[[zh:5月2日]]','warnfile Adding:lt,lb,tr,gl,ast,sk,io,sa,ur,ie Removing:ia,bs Modifying:af,wa',332,'Shizhao','20050304032908','',0,0,1,0,0.950032063271,'79949695967091','20050304032908'); INSERT INTO cur VALUES (1242,0,'3._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[2. мај|претходни дан]] - [[4. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-03]]\r\n[[ar:3 مايو]]\r\n[[bg:3 май]]\r\n[[bs:Maj 3]]\r\n[[ca:3 de maig]]\r\n[[cs:3. květen]]\r\n[[cy:3 Mai]]\r\n[[da:3. maj]]\r\n[[de:3. Mai]]\r\n[[el:3 Μαΐου]]\r\n[[en:May 3]]\r\n[[eo:3-a de majo]]\r\n[[es:3 de mayo]] \r\n[[et:3. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 3]]\r\n[[fi:3. toukokuuta]]\r\n[[fr:3 mai]]\r\n[[fy:3 maaie]]\r\n[[he:3 במאי]]\r\n[[hr:3. svibnja]]\r\n[[hu:Május 3]]\r\n[[ia:3 de maio]]\r\n[[is:3. maí]]\r\n[[it:3 maggio]]\r\n[[ja:5月3日]]\r\n[[ko:5월 3일]]\r\n[[ml:മേയ് 3]]\r\n[[nl:3 mei]]\r\n[[no:3. mai]]\r\n[[oc:3 de mai]]\r\n[[pl:3 maja]]\r\n[[pt:3 de Maio]]\r\n[[ro:3 mai]]\r\n[[ru:3 мая]]\r\n[[sl:3. maj]]\r\n[[sv:3 maj]]\r\n[[uk:3 травня]]\r\n[[wa:3 di May]]\r\n[[zh:5月3日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509135130','',0,0,0,0,0.818360430104,'79959490864869','20040509135130'); INSERT INTO cur VALUES (1243,0,'4._мај','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[3. мај|претходни дан]] - [[5. мај|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[Марија Анунцијата]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:05-04]]\n[[ar:4 مايو]]\n[[bg:4 май]]\n[[bs:Maj 4]]\n[[ca:4 de maig]]\n[[cs:4. květen]]\n[[cy:4 Mai]]\n[[da:4. maj]]\n[[de:4. Mai]]\n[[el:4 Μαΐου]]\n[[en:May 4]]\n[[eo:4-a de majo]]\n[[es:4 de mayo]] \n[[et:4. mai]]\n[[eu:Maiatzaren 4]]\n[[fi:4. toukokuuta]]\n[[fr:4 mai]]\n[[fy:4 maaie]]\n[[he:4 במאי]]\n[[hr:4. svibnja]]\n[[hu:Május 4]]\n[[ia:4 de maio]]\n[[is:4. maí]]\n[[it:4 maggio]]\n[[ja:5月4日]]\n[[ko:5월 4일]]\n[[ml:മേയ് 4]]\n[[nl:4 mei]]\n[[no:4. mai]]\n[[oc:4 de mai]]\n[[pl:4 maja]]\n[[pt:4 de Maio]]\n[[ro:4 mai]]\n[[ru:4 мая]]\n[[sl:4. maj]]\n[[sv:4 maj]]\n[[uk:4 травня]]\n[[wa:4 di May]]\n[[zh:5月4日]]','/* Смрти */',124,'Милош','20041105100129','',0,0,1,0,0.013780546381,'79958894899870','20041105100129'); INSERT INTO cur VALUES (1244,0,'5._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[4. мај|претходни дан]] - [[6. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-05]]\r\n[[ar:5 مايو]]\r\n[[bg:5 май]]\r\n[[bs:Maj 5]]\r\n[[ca:5 de maig]]\r\n[[cs:5. květen]]\r\n[[cy:5 Mai]]\r\n[[da:5. maj]]\r\n[[de:5. Mai]]\r\n[[el:5 Μαΐου]]\r\n[[en:May 5]]\r\n[[eo:5-a de majo]]\r\n[[es:5 de mayo]] \r\n[[et:5. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 5]]\r\n[[fi:5. toukokuuta]]\r\n[[fr:5 mai]]\r\n[[fy:5 maaie]]\r\n[[he:5 במאי]]\r\n[[hr:5. svibnja]]\r\n[[hu:Május 5]]\r\n[[ia:5 de maio]]\r\n[[is:5. maí]]\r\n[[it:5 maggio]]\r\n[[ja:5月5日]]\r\n[[ko:5월 5일]]\r\n[[ml:മേയ് 5]]\r\n[[nl:5 mei]]\r\n[[no:5. mai]]\r\n[[oc:5 de mai]]\r\n[[pl:5 maja]]\r\n[[pt:5 de Maio]]\r\n[[ro:5 mai]]\r\n[[ru:5 мая]]\r\n[[sl:5. maj]]\r\n[[sv:5 maj]]\r\n[[uk:5 травня]]\r\n[[wa:5 di May]]\r\n[[zh:5月5日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509135336','',0,0,0,0,0.930498656319,'79959490864663','20040509135336'); INSERT INTO cur VALUES (1245,0,'6._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[5. мај|претходни дан]] - [[7. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-06]]\r\n[[ar:6 مايو]]\r\n[[bg:6 май]]\r\n[[bs:Maj 6]]\r\n[[ca:6 de maig]]\r\n[[cs:6. květen]]\r\n[[cy:6 Mai]]\r\n[[da:6. maj]]\r\n[[de:6. Mai]]\r\n[[el:6 Μαΐου]]\r\n[[en:May 6]]\r\n[[eo:6-a de majo]]\r\n[[es:6 de mayo]] \r\n[[et:6. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 6]]\r\n[[fi:6. toukokuuta]]\r\n[[fr:6 mai]]\r\n[[fy:6 maaie]]\r\n[[he:6 במאי]]\r\n[[hr:6. svibnja]]\r\n[[hu:Május 6]]\r\n[[ia:6 de maio]]\r\n[[is:6. maí]]\r\n[[it:6 maggio]]\r\n[[ja:5月6日]]\r\n[[ko:5월 6일]]\r\n[[ml:മേയ് 6]]\r\n[[nl:6 mei]]\r\n[[no:6. mai]]\r\n[[oc:6 de mai]]\r\n[[pl:6 maja]]\r\n[[pt:6 de Maio]]\r\n[[ro:6 mai]]\r\n[[ru:6 мая]]\r\n[[sl:6. maj]]\r\n[[sv:6 maj]]\r\n[[uk:6 травня]]\r\n[[wa:6 di May]]\r\n[[zh:5月6日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509135426','',0,0,0,0,0.618513301303,'79959490864573','20040509135426'); INSERT INTO cur VALUES (1246,0,'7._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[6. мај|претходни дан]] - [[8. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-07]]\r\n[[ar:7 مايو]]\r\n[[bg:7 май]]\r\n[[bs:Maj 7]]\r\n[[ca:7 de maig]]\r\n[[cs:7. květen]]\r\n[[cy:7 Mai]]\r\n[[da:7. maj]]\r\n[[de:7. Mai]]\r\n[[el:7 Μαΐου]]\r\n[[en:May 7]]\r\n[[eo:7-a de majo]]\r\n[[es:7 de mayo]] \r\n[[et:7. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 7]]\r\n[[fi:7. toukokuuta]]\r\n[[fr:7 mai]]\r\n[[fy:7 maaie]]\r\n[[he:7 במאי]]\r\n[[hr:7. svibnja]]\r\n[[hu:Május 7]]\r\n[[ia:7 de maio]]\r\n[[is:7. maí]]\r\n[[it:7 maggio]]\r\n[[ja:5月7日]]\r\n[[ko:5월 7일]]\r\n[[ml:മേയ് 7]]\r\n[[nl:7 mei]]\r\n[[no:7. mai]]\r\n[[oc:7 de mai]]\r\n[[pl:7 maja]]\r\n[[pt:7 de Maio]]\r\n[[ro:7 mai]]\r\n[[ru:7 мая]]\r\n[[sl:7. maj]]\r\n[[sv:7 maj]]\r\n[[uk:7 травня]]\r\n[[wa:7 di May]]\r\n[[zh:5月7日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509135516','',0,0,0,0,0.962068157253,'79959490864483','20040509135516'); INSERT INTO cur VALUES (1247,0,'8._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[7. мај|претходни дан]] - [[9. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-08]]\r\n[[ar:8 مايو]]\r\n[[bg:8 май]]\r\n[[bs:Maj 8]]\r\n[[ca:8 de maig]]\r\n[[cs:8. květen]]\r\n[[cy:8 Mai]]\r\n[[da:8. maj]]\r\n[[de:8. Mai]]\r\n[[el:8 Μαΐου]]\r\n[[en:May 8]]\r\n[[eo:8-a de majo]]\r\n[[es:8 de mayo]] \r\n[[et:8. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 8]]\r\n[[fi:8. toukokuuta]]\r\n[[fr:8 mai]]\r\n[[fy:8 maaie]]\r\n[[he:8 במאי]]\r\n[[hr:8. svibnja]]\r\n[[hu:Május 8]]\r\n[[ia:8 de maio]]\r\n[[is:8. maí]]\r\n[[it:8 maggio]]\r\n[[ja:5月8日]]\r\n[[ko:5월 8일]]\r\n[[ml:മേയ് 8]]\r\n[[nl:8 mei]]\r\n[[no:8. mai]]\r\n[[oc:8 de mai]]\r\n[[pl:8 maja]]\r\n[[pt:8 de Maio]]\r\n[[ro:8 mai]]\r\n[[ru:8 мая]]\r\n[[sl:8. maj]]\r\n[[sv:8 maj]]\r\n[[uk:8 травня]]\r\n[[wa:8 di May]]\r\n[[zh:5月8日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509135604','',0,0,0,0,0.870352657917,'79959490864395','20040509135604'); INSERT INTO cur VALUES (1248,0,'9._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[8. мај|претходни дан]] - [[10. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-09]]\r\n[[ar:9 مايو]]\r\n[[bg:9 май]]\r\n[[bs:Maj 9]]\r\n[[ca:9 de maig]]\r\n[[cs:9. květen]]\r\n[[cy:9 Mai]]\r\n[[da:9. maj]]\r\n[[de:9. Mai]]\r\n[[el:9 Μαΐου]]\r\n[[en:May 9]]\r\n[[eo:9-a de majo]]\r\n[[es:9 de mayo]] \r\n[[et:9. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 9]]\r\n[[fi:9. toukokuuta]]\r\n[[fr:9 mai]]\r\n[[fy:9 maaie]]\r\n[[he:9 במאי]]\r\n[[hr:9. svibnja]]\r\n[[hu:Május 9]]\r\n[[ia:9 de maio]]\r\n[[is:9. maí]]\r\n[[it:9 maggio]]\r\n[[ja:5月9日]]\r\n[[ko:5월 9일]]\r\n[[ml:മേയ് 9]]\r\n[[nl:9 mei]]\r\n[[no:9. mai]]\r\n[[oc:9 de mai]]\r\n[[pl:9 maja]]\r\n[[pt:9 de Maio]]\r\n[[ro:9 mai]]\r\n[[ru:9 мая]]\r\n[[sl:9. maj]]\r\n[[sv:9 maj]]\r\n[[uk:9 травня]]\r\n[[wa:9 di May]]\r\n[[zh:5月9日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509135715','',0,0,0,0,0.473503958654,'79959490864284','20040509135715'); INSERT INTO cur VALUES (1249,0,'10._мај','
[[10. maj|latinica]] - [[10. maj (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[9. мај|претходни дан]] - [[11. мај|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:05-10]]\n[[ar:10 مايو]]\n[[ast:10 de mayu]]\n[[bg:10 май]]\n[[bs:Maj 10]]\n[[ca:10 de maig]]\n[[cs:10. květen]]\n[[cy:10 Mai]]\n[[da:10. maj]]\n[[de:10. Mai]]\n[[el:10 Μαΐου]]\n[[en:May 10]]\n[[eo:10-a de majo]]\n[[es:10 de mayo]]\n[[et:10. mai]]\n[[eu:Maiatzaren 10]]\n[[fi:10. toukokuuta]]\n[[fr:10 mai]]\n[[fy:10 maaie]]\n[[gl:10 de maio]]\n[[he:10 במאי]]\n[[hr:10. svibnja]]\n[[hu:Május 10]]\n[[ie:10 may]]\n[[io:10 di mayo]]\n[[is:10. maí]]\n[[it:10 maggio]]\n[[ja:5月10日]]\n[[ko:5월 10일]]\n[[lb:10. Mee]]\n[[lt:Gegužės 10]]\n[[ml:മേയ് 10]]\n[[nl:10 mei]]\n[[no:10. mai]]\n[[oc:10 de mai]]\n[[pl:10 maja]]\n[[pt:10 de Maio]]\n[[ro:10 mai]]\n[[ru:10 мая]]\n[[sa:१० मई]]\n[[sl:10. maj]]\n[[sv:10 maj]]\n[[tr:10 Mayıs]]\n[[uk:10 травня]]\n[[wa:10 di may]]\n[[zh:5月10日]]','warnfile Adding:lt,lb,gl,ast,io,sa,ie',332,'Shizhao','20050304025212','',0,0,1,0,0.838856543339,'79949695974787','20050304025212'); INSERT INTO cur VALUES (1250,0,'11._мај','
[[11. maj|latinica]] - [[11. maj (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. мај|претходни дан]] - [[12. мај|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:05-11]]\n[[ar:11 مايو]]\n[[ast:11 de mayu]]\n[[be:11 траўня]]\n[[bg:11 май]]\n[[ca:11 de maig]]\n[[cs:11. květen]]\n[[cy:11 Mai]]\n[[da:11. maj]]\n[[de:11. Mai]]\n[[el:11 Μαΐου]]\n[[en:May 11]]\n[[eo:11-a de majo]]\n[[es:11 de mayo]]\n[[et:11. mai]]\n[[eu:Maiatzaren 11]]\n[[fi:11. toukokuuta]]\n[[fr:11 mai]]\n[[fy:11 maaie]]\n[[gl:11 de maio]]\n[[he:11 במאי]]\n[[hr:11. svibnja]]\n[[hu:Május 11]]\n[[ie:11 may]]\n[[io:11 di mayo]]\n[[is:11. maí]]\n[[it:11 maggio]]\n[[ja:5月11日]]\n[[ko:5월 11일]]\n[[lb:11. Mee]]\n[[lt:Gegužės 11]]\n[[nl:11 mei]]\n[[no:11. mai]]\n[[oc:11 de mai]]\n[[pl:11 maja]]\n[[pt:11 de Maio]]\n[[ro:11 mai]]\n[[ru:11 мая]]\n[[sa:११ मई]]\n[[sk:11. máj]]\n[[sl:11. maj]]\n[[sv:11 maj]]\n[[tr:11 Mayıs]]\n[[uk:11 травня]]\n[[wa:11 di may]]\n[[zh:5月11日]]','warnfile Adding:lt,be,lb,gl,ast,sk,io,sa,ie',332,'Shizhao','20050304030815','',0,0,1,0,0.859096808759,'79949695969184','20050304030815'); INSERT INTO cur VALUES (1251,0,'12._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[11. мај|претходни дан]] - [[13. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-12]]\r\n[[ar:12 مايو]]\r\n[[bg:12 май]]\r\n[[bs:Maj 12]]\r\n[[ca:12 de maig]]\r\n[[cs:12. květen]]\r\n[[cy:12 Mai]]\r\n[[da:12. maj]]\r\n[[de:12. Mai]]\r\n[[el:12 Μαΐου]]\r\n[[en:May 12]]\r\n[[eo:12-a de majo]]\r\n[[es:12 de mayo]] \r\n[[et:12. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 12]]\r\n[[fi:12. toukokuuta]]\r\n[[fr:12 mai]]\r\n[[fy:12 maaie]]\r\n[[he:12 במאי]]\r\n[[hr:12. svibnja]]\r\n[[hu:Május 12]]\r\n[[ia:12 de maio]]\r\n[[is:12. maí]]\r\n[[it:12 maggio]]\r\n[[ja:5月12日]]\r\n[[ko:5월 12일]]\r\n[[ml:മേയ് 12]]\r\n[[nl:12 mei]]\r\n[[no:12. mai]]\r\n[[oc:12 de mai]]\r\n[[pl:12 maja]]\r\n[[pt:12 de Maio]]\r\n[[ro:12 mai]]\r\n[[ru:12 мая]]\r\n[[sl:12. maj]]\r\n[[sv:12 maj]]\r\n[[uk:12 травня]]\r\n[[wa:12 di May]]\r\n[[zh:5月12日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509140034','',0,0,0,0,0.111904717568,'79959490859965','20040509140034'); INSERT INTO cur VALUES (1252,0,'13._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[12. мај|претходни дан]] - [[14. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-13]]\r\n[[ar:13 مايو]]\r\n[[bg:13 май]]\r\n[[bs:Maj 13]]\r\n[[ca:13 de maig]]\r\n[[cs:13. květen]]\r\n[[cy:13 Mai]]\r\n[[da:13. maj]]\r\n[[de:13. Mai]]\r\n[[el:13 Μαΐου]]\r\n[[en:May 13]]\r\n[[eo:13-a de majo]]\r\n[[es:13 de mayo]] \r\n[[et:13. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 13]]\r\n[[fi:13. toukokuuta]]\r\n[[fr:13 mai]]\r\n[[fy:13 maaie]]\r\n[[he:13 במאי]]\r\n[[hr:13. svibnja]]\r\n[[hu:Május 13]]\r\n[[ia:13 de maio]]\r\n[[is:13. maí]]\r\n[[it:13 maggio]]\r\n[[ja:5月13日]]\r\n[[ko:5월 13일]]\r\n[[ml:മേയ് 13]]\r\n[[nl:13 mei]]\r\n[[no:13. mai]]\r\n[[oc:13 de mai]]\r\n[[pl:13 maja]]\r\n[[pt:13 de Maio]]\r\n[[ro:13 mai]]\r\n[[ru:13 мая]]\r\n[[sl:13. maj]]\r\n[[sv:13 maj]]\r\n[[uk:13 травня]]\r\n[[wa:13 di May]]\r\n[[zh:5月13日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509140120','',0,0,0,0,0.828188054184,'79959490859879','20040509140120'); INSERT INTO cur VALUES (1253,0,'14._мај','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[13. мај|претходни дан]] - [[15. мај|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*[[1948]]. - Проглашена [[Израел|Држава Израел]]\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:05-14]]\n[[ar:14 مايو]]\n[[bg:14 май]]\n[[bs:Maj 14]]\n[[ca:14 de maig]]\n[[cs:14. květen]]\n[[cy:14 Mai]]\n[[da:14. maj]]\n[[de:14. Mai]]\n[[el:14 Μαΐου]]\n[[en:May 14]]\n[[eo:14-a de majo]]\n[[es:14 de mayo]] \n[[et:14. mai]]\n[[eu:Maiatzaren 14]]\n[[fi:14. toukokuuta]]\n[[fr:14 mai]]\n[[fy:14 maaie]]\n[[he:14 במאי]]\n[[hr:14. svibnja]]\n[[hu:Május 14]]\n[[ia:14 de maio]]\n[[is:14. maí]]\n[[it:14 maggio]]\n[[ja:5月14日]]\n[[ko:5월 14일]]\n[[ml:മേയ് 14]]\n[[nl:14 mei]]\n[[no:14. mai]]\n[[oc:14 de mai]]\n[[pl:14 maja]]\n[[pt:14 de Maio]]\n[[ro:14 mai]]\n[[ru:14 мая]]\n[[sl:14. maj]]\n[[sv:14 maj]]\n[[uk:14 травня]]\n[[wa:14 di May]]\n[[zh:5月14日]]','/* Догађаји */',49,'Zorba','20050101221322','',0,0,1,0,0.376392624516,'79949898778677','20050101221322'); INSERT INTO cur VALUES (1254,0,'15._мај','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[14. мај|претходни дан]] - [[16. мај|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:05-15]]\n[[ar:15 مايو]]\n[[be:15 траўня]]\n[[bg:15 май]]\n[[ca:15 de maig]]\n[[cs:15. květen]]\n[[cy:15 Mai]]\n[[da:15. maj]]\n[[de:15. Mai]]\n[[el:15 Μαΐου]]\n[[en:May 15]]\n[[eo:15-a de majo]]\n[[es:15 de mayo]]\n[[et:15. mai]]\n[[eu:Maiatzaren 15]]\n[[fi:15. toukokuuta]]\n[[fr:15 mai]]\n[[fy:15 maaie]]\n[[gl:15 de maio]]\n[[he:15 במאי]]\n[[hr:15. svibnja]]\n[[hu:Május 15]]\n[[ia:15 de maio]]\n[[ie:15 may]]\n[[io:15 di mayo]]\n[[is:15. maí]]\n[[it:15 maggio]]\n[[ja:5月15日]]\n[[ko:5월 15일]]\n[[lb:15. Mee]]\n[[lt:Gegužės 15]]\n[[ml:മേയ് 15]]\n[[nl:15 mei]]\n[[no:15. mai]]\n[[oc:15 de mai]]\n[[pl:15 maja]]\n[[pt:15 de Maio]]\n[[ro:15 mai]]\n[[ru:15 мая]]\n[[sl:15. maj]]\n[[sv:15 maj]]\n[[tr:15 Mayıs]]\n[[uk:15 травня]]\n[[wa:15 di may]]\n[[zh:5月15日]]','warnfile Adding:lt,be,lb,tr,gl,io,ie Removing:bs Modifying:wa',332,'Shizhao','20050304031741','',0,0,1,0,0.982308479949,'79949695968258','20050304031741'); INSERT INTO cur VALUES (1255,0,'16._мај','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[15. мај|претходни дан]] - [[17. мај|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* [[1898]]. - [[Десанка Максимовић]]\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:05-16]]\n[[ar:16 مايو]]\n[[ast:16 de mayu]]\n[[bg:16 май]]\n[[ca:16 de maig]]\n[[cs:16. květen]]\n[[cy:16 Mai]]\n[[da:16. maj]]\n[[de:16. Mai]]\n[[el:16 Μαΐου]]\n[[en:May 16]]\n[[eo:16-a de majo]]\n[[es:16 de mayo]]\n[[et:16. mai]]\n[[eu:Maiatzaren 16]]\n[[fi:16. toukokuuta]]\n[[fr:16 mai]]\n[[fy:16 maaie]]\n[[gl:16 de maio]]\n[[he:16 במאי]]\n[[hr:16. svibnja]]\n[[hu:Május 16]]\n[[ia:16 de maio]]\n[[ie:16 may]]\n[[io:16 di mayo]]\n[[is:16. maí]]\n[[it:16 maggio]]\n[[ja:5月16日]]\n[[ko:5월 16일]]\n[[lb:16. Mee]]\n[[lt:Gegužės 16]]\n[[ml:മേയ് 16]]\n[[nl:16 mei]]\n[[no:16. mai]]\n[[oc:16 de mai]]\n[[pl:16 maja]]\n[[pt:16 de Maio]]\n[[ro:16 mai]]\n[[ru:16 мая]]\n[[sl:16. maj]]\n[[sv:16 maj]]\n[[tr:16 Mayıs]]\n[[uk:16 травня]]\n[[wa:16 di may]]\n[[zh:5月16日]]','warnfile Adding:lt,lb,tr,gl,ast Removing:bs Modifying:wa',332,'Shizhao','20050304032005','',0,0,1,0,0.999135761521,'79949695967994','20050304032005'); INSERT INTO cur VALUES (1256,0,'17._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[16. мај|претходни дан]] - [[18. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-17]]\r\n[[ar:17 مايو]]\r\n[[bg:17 май]]\r\n[[bs:Maj 17]]\r\n[[ca:17 de maig]]\r\n[[cs:17. květen]]\r\n[[cy:17 Mai]]\r\n[[da:17. maj]]\r\n[[de:17. Mai]]\r\n[[el:17 Μαΐου]]\r\n[[en:May 17]]\r\n[[eo:17-a de majo]]\r\n[[es:17 de mayo]] \r\n[[et:17. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 17]]\r\n[[fi:17. toukokuuta]]\r\n[[fr:17 mai]]\r\n[[fy:17 maaie]]\r\n[[he:17 במאי]]\r\n[[hr:17. svibnja]]\r\n[[hu:Május 17]]\r\n[[ia:17 de maio]]\r\n[[is:17. maí]]\r\n[[it:17 maggio]]\r\n[[ja:5月17日]]\r\n[[ko:5월 17일]]\r\n[[ml:മേയ് 17]]\r\n[[nl:17 mei]]\r\n[[no:17. mai]]\r\n[[oc:17 de mai]]\r\n[[pl:17 maja]]\r\n[[pt:17 de Maio]]\r\n[[ro:17 mai]]\r\n[[ru:17 мая]]\r\n[[sl:17. maj]]\r\n[[sv:17 maj]]\r\n[[uk:17 травня]]\r\n[[wa:17 di may]]\r\n[[zh:5月17日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509155125','',0,0,0,0,0.114474744124,'79959490844874','20040509155125'); INSERT INTO cur VALUES (1257,0,'18._мај','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. мај|претходни дан]] - [[19. мај|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n*[[1872]] - [[Бертран Расел]] (+1970)\n*[[1711]] - [[Руђер Бошковић]] (+1787)\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:05-18]]\n[[ar:18 مايو]]\n[[bg:18 май]]\n[[bs:Maj 18]]\n[[ca:18 de maig]]\n[[cs:18. květen]]\n[[cy:18 Mai]]\n[[da:18. maj]]\n[[de:18. Mai]]\n[[el:18 Μαΐου]]\n[[en:May 18]]\n[[eo:18-a de majo]]\n[[es:18 de mayo]] \n[[et:18. mai]]\n[[eu:Maiatzaren 18]]\n[[fi:18. toukokuuta]]\n[[fr:18 mai]]\n[[fy:18 maaie]]\n[[he:18 במאי]]\n[[hr:18. svibnja]]\n[[hu:Május 18]]\n[[ia:18 de maio]]\n[[is:18. maí]]\n[[it:18 maggio]]\n[[ja:5月18日]]\n[[ko:5월 18일]]\n[[ml:മേയ് 18]]\n[[nl:18 mei]]\n[[no:18. mai]]\n[[oc:18 de mai]]\n[[pl:18 maja]]\n[[pt:18 de Maio]]\n[[ro:18 mai]]\n[[ru:18 мая]]\n[[sl:18. maj]]\n[[sv:18 maj]]\n[[uk:18 травня]]\n[[wa:18 di may]]\n[[zh:5月18日]]','/* Рођења */ [[Руђер Бошковић]] (+1787)',108,'Djordjes','20040904060426','',0,0,0,0,0.939175195964,'79959095939573','20040904060426'); INSERT INTO cur VALUES (1258,0,'19._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[18. мај|претходни дан]] - [[20. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-19]]\r\n[[ar:19 مايو]]\r\n[[bg:19 май]]\r\n[[bs:Maj 19]]\r\n[[ca:19 de maig]]\r\n[[cs:19. květen]]\r\n[[cy:19 Mai]]\r\n[[da:19. maj]]\r\n[[de:19. Mai]]\r\n[[el:19 Μαΐου]]\r\n[[en:May 19]]\r\n[[eo:19-a de majo]]\r\n[[es:19 de mayo]] \r\n[[et:19. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 19]]\r\n[[fi:19. toukokuuta]]\r\n[[fr:19 mai]]\r\n[[fy:19 maaie]]\r\n[[he:19 במאי]]\r\n[[hr:19. svibnja]]\r\n[[hu:Május 19]]\r\n[[ia:19 de maio]]\r\n[[is:19. maí]]\r\n[[it:19 maggio]]\r\n[[ja:5月19日]]\r\n[[ko:5월 19일]]\r\n[[ml:മേയ് 19]]\r\n[[nl:19 mei]]\r\n[[no:19. mai]]\r\n[[oc:19 de mai]]\r\n[[pl:19 maja]]\r\n[[pt:19 de Maio]]\r\n[[ro:19 mai]]\r\n[[ru:19 мая]]\r\n[[sl:19. maj]]\r\n[[sv:19 maj]]\r\n[[uk:19 травня]]\r\n[[wa:19 di may]]\r\n[[zh:5月19日]]','18 -> 19',0,'218.45.111.31','20040509155436','',0,0,0,0,0.596607007364,'79959490844563','20040509155436'); INSERT INTO cur VALUES (1259,0,'20._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[19. мај|претходни дан]] - [[21. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-20]]\r\n[[ar:20 مايو]]\r\n[[bg:20 май]]\r\n[[bs:Maj 20]]\r\n[[ca:20 de maig]]\r\n[[cs:20. květen]]\r\n[[cy:20 Mai]]\r\n[[da:20. maj]]\r\n[[de:20. Mai]]\r\n[[el:20 Μαΐου]]\r\n[[en:May 20]]\r\n[[eo:20-a de majo]]\r\n[[es:20 de mayo]] \r\n[[et:20. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 20]]\r\n[[fi:20. toukokuuta]]\r\n[[fr:20 mai]]\r\n[[fy:20 maaie]]\r\n[[he:20 במאי]]\r\n[[hr:20. svibnja]]\r\n[[hu:Május 20]]\r\n[[ia:20 de maio]]\r\n[[is:20. maí]]\r\n[[it:20 maggio]]\r\n[[ja:5月20日]]\r\n[[ko:5월 20일]]\r\n[[ml:മേയ് 20]]\r\n[[nl:20 mei]]\r\n[[no:20. mai]]\r\n[[oc:20 de mai]]\r\n[[pl:20 maja]]\r\n[[pt:20 de Maio]]\r\n[[ro:20 mai]]\r\n[[ru:20 мая]]\r\n[[sl:20. maj]]\r\n[[sv:20 maj]]\r\n[[uk:20 травня]]\r\n[[wa:20 di may]]\r\n[[zh:5月20日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509155520','',0,0,0,0,0.425563706749,'79959490844479','20040509155520'); INSERT INTO cur VALUES (1260,0,'21._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[20. мај|претходни дан]] - [[22. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-21]]\r\n[[ar:21 مايو]]\r\n[[bg:21 май]]\r\n[[bs:Maj 21]]\r\n[[ca:21 de maig]]\r\n[[cs:21. květen]]\r\n[[cy:21 Mai]]\r\n[[da:21. maj]]\r\n[[de:21. Mai]]\r\n[[el:21 Μαΐου]]\r\n[[en:May 21]]\r\n[[eo:21-a de majo]]\r\n[[es:21 de mayo]] \r\n[[et:21. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 21]]\r\n[[fi:21. toukokuuta]]\r\n[[fr:21 mai]]\r\n[[fy:21 maaie]]\r\n[[he:21 במאי]]\r\n[[hr:21. svibnja]]\r\n[[hu:Május 21]]\r\n[[ia:21 de maio]]\r\n[[is:21. maí]]\r\n[[it:21 maggio]]\r\n[[ja:5月21日]]\r\n[[ko:5월 21일]]\r\n[[ml:മേയ് 21]]\r\n[[nl:21 mei]]\r\n[[no:21. mai]]\r\n[[oc:21 de mai]]\r\n[[pl:21 maja]]\r\n[[pt:21 de Maio]]\r\n[[ro:21 mai]]\r\n[[ru:21 мая]]\r\n[[sl:21. maj]]\r\n[[sv:21 maj]]\r\n[[uk:21 травня]]\r\n[[wa:21 di may]]\r\n[[zh:5月21日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509155628','',0,0,0,0,0.323115979006,'79959490844371','20040509155628'); INSERT INTO cur VALUES (1261,0,'22._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[21. мај|претходни дан]] - [[23. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-22]]\r\n[[ar:22 مايو]]\r\n[[bg:22 май]]\r\n[[bs:Maj 22]]\r\n[[ca:22 de maig]]\r\n[[cs:22. květen]]\r\n[[cy:22 Mai]]\r\n[[da:22. maj]]\r\n[[de:22. Mai]]\r\n[[el:22 Μαΐου]]\r\n[[en:May 22]]\r\n[[eo:22-a de majo]]\r\n[[es:22 de mayo]] \r\n[[et:22. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 22]]\r\n[[fi:22. toukokuuta]]\r\n[[fr:22 mai]]\r\n[[fy:22 maaie]]\r\n[[he:22 במאי]]\r\n[[hr:22. svibnja]]\r\n[[hu:Május 22]]\r\n[[ia:22 de maio]]\r\n[[is:22. maí]]\r\n[[it:22 maggio]]\r\n[[ja:5月22日]]\r\n[[ko:5월 22일]]\r\n[[ml:മേയ് 22]]\r\n[[nl:22 mei]]\r\n[[no:22. mai]]\r\n[[oc:22 de mai]]\r\n[[pl:22 maja]]\r\n[[pt:22 de Maio]]\r\n[[ro:22 mai]]\r\n[[ru:22 мая]]\r\n[[sl:22. maj]]\r\n[[sv:22 maj]]\r\n[[uk:22 травня]]\r\n[[wa:22 di may]]\r\n[[zh:5月22日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509155734','',0,0,0,0,0.426481604775,'79959490844265','20040509155734'); INSERT INTO cur VALUES (1262,0,'23._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[22. мај|претходни дан]] - [[24. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-23]]\r\n[[ar:23 مايو]]\r\n[[bg:23 май]]\r\n[[bs:Maj 23]]\r\n[[ca:23 de maig]]\r\n[[cs:23. květen]]\r\n[[cy:23 Mai]]\r\n[[da:23. maj]]\r\n[[de:23. Mai]]\r\n[[el:23 Μαΐου]]\r\n[[en:May 23]]\r\n[[eo:23-a de majo]]\r\n[[es:23 de mayo]] \r\n[[et:23. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 23]]\r\n[[fi:23. toukokuuta]]\r\n[[fr:23 mai]]\r\n[[fy:23 maaie]]\r\n[[he:23 במאי]]\r\n[[hr:23. svibnja]]\r\n[[hu:Május 23]]\r\n[[ia:23 de maio]]\r\n[[is:23. maí]]\r\n[[it:23 maggio]]\r\n[[ja:5月23日]]\r\n[[ko:5월 23일]]\r\n[[ml:മേയ് 23]]\r\n[[nl:23 mei]]\r\n[[no:23. mai]]\r\n[[oc:23 de mai]]\r\n[[pl:23 maja]]\r\n[[pt:23 de Maio]]\r\n[[ro:23 mai]]\r\n[[ru:23 мая]]\r\n[[sl:23. maj]]\r\n[[sv:23 maj]]\r\n[[uk:23 травня]]\r\n[[wa:23 di may]]\r\n[[zh:5月23日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509155828','',0,0,0,0,0.266560959288,'79959490844171','20040509155828'); INSERT INTO cur VALUES (1263,0,'24._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[23. мај|претходни дан]] - [[25. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-24]]\r\n[[ar:24 مايو]]\r\n[[bg:24 май]]\r\n[[bs:Maj 24]]\r\n[[ca:24 de maig]]\r\n[[cs:24. květen]]\r\n[[cy:24 Mai]]\r\n[[da:24. maj]]\r\n[[de:24. Mai]]\r\n[[el:24 Μαΐου]]\r\n[[en:May 24]]\r\n[[eo:24-a de majo]]\r\n[[es:24 de mayo]] \r\n[[et:24. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 24]]\r\n[[fi:24. toukokuuta]]\r\n[[fr:24 mai]]\r\n[[fy:24 maaie]]\r\n[[he:24 במאי]]\r\n[[hr:24. svibnja]]\r\n[[hu:Május 24]]\r\n[[ia:24 de maio]]\r\n[[is:24. maí]]\r\n[[it:24 maggio]]\r\n[[ja:5月24日]]\r\n[[ko:5월 24일]]\r\n[[ml:മേയ് 24]]\r\n[[nl:24 mei]]\r\n[[no:24. mai]]\r\n[[oc:24 de mai]]\r\n[[pl:24 maja]]\r\n[[pt:24 de Maio]]\r\n[[ro:24 mai]]\r\n[[ru:24 мая]]\r\n[[sl:24. maj]]\r\n[[sv:24 maj]]\r\n[[uk:24 травня]]\r\n[[wa:24 di may]]\r\n[[zh:5月24日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509155938','',0,0,0,0,0.22549581026,'79959490844061','20040509155938'); INSERT INTO cur VALUES (1264,0,'25._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[24. мај|претходни дан]] - [[26. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-25]]\r\n[[ar:25 مايو]]\r\n[[bg:25 май]]\r\n[[bs:Maj 25]]\r\n[[ca:25 de maig]]\r\n[[cs:25. květen]]\r\n[[cy:25 Mai]]\r\n[[da:25. maj]]\r\n[[de:25. Mai]]\r\n[[el:25 Μαΐου]]\r\n[[en:May 25]]\r\n[[eo:25-a de majo]]\r\n[[es:25 de mayo]] \r\n[[et:25. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 25]]\r\n[[fi:25. toukokuuta]]\r\n[[fr:25 mai]]\r\n[[fy:25 maaie]]\r\n[[he:25 במאי]]\r\n[[hr:25. svibnja]]\r\n[[hu:Május 25]]\r\n[[ia:25 de maio]]\r\n[[is:25. maí]]\r\n[[it:25 maggio]]\r\n[[ja:5月25日]]\r\n[[ko:5월 25일]]\r\n[[ml:മേയ് 25]]\r\n[[nl:25 mei]]\r\n[[no:25. mai]]\r\n[[oc:25 de mai]]\r\n[[pl:25 maja]]\r\n[[pt:25 de Maio]]\r\n[[ro:25 mai]]\r\n[[ru:25 мая]]\r\n[[sl:25. maj]]\r\n[[sv:25 maj]]\r\n[[uk:25 травня]]\r\n[[wa:25 di may]]\r\n[[zh:5月25日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509160020','',0,0,0,0,0.118487773053,'79959490839979','20040509160020'); INSERT INTO cur VALUES (1265,0,'26._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[25. мај|претходни дан]] - [[27. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-26]]\r\n[[ar:26 مايو]]\r\n[[bg:26 май]]\r\n[[bs:Maj 26]]\r\n[[ca:26 de maig]]\r\n[[cs:26. květen]]\r\n[[cy:26 Mai]]\r\n[[da:26. maj]]\r\n[[de:26. Mai]]\r\n[[el:26 Μαΐου]]\r\n[[en:May 26]]\r\n[[eo:26-a de majo]]\r\n[[es:26 de mayo]] \r\n[[et:26. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 26]]\r\n[[fi:26. toukokuuta]]\r\n[[fr:26 mai]]\r\n[[fy:26 maaie]]\r\n[[he:26 במאי]]\r\n[[hr:26. svibnja]]\r\n[[hu:Május 26]]\r\n[[ia:26 de maio]]\r\n[[is:26. maí]]\r\n[[it:26 maggio]]\r\n[[ja:5月26日]]\r\n[[ko:5월 26일]]\r\n[[ml:മേയ് 26]]\r\n[[nl:26 mei]]\r\n[[no:26. mai]]\r\n[[oc:26 de mai]]\r\n[[pl:26 maja]]\r\n[[pt:26 de Maio]]\r\n[[ro:26 mai]]\r\n[[ru:26 мая]]\r\n[[sl:26. maj]]\r\n[[sv:26 maj]]\r\n[[uk:26 травня]]\r\n[[wa:26 di may]]\r\n[[zh:5月26日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509160105','',0,0,0,0,0.647435217932,'79959490839894','20040509160105'); INSERT INTO cur VALUES (1266,0,'27._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[26. мај|претходни дан]] - [[28. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-27]]\r\n[[ar:27 مايو]]\r\n[[bg:27 май]]\r\n[[bs:Maj 27]]\r\n[[ca:27 de maig]]\r\n[[cs:27. květen]]\r\n[[cy:27 Mai]]\r\n[[da:27. maj]]\r\n[[de:27. Mai]]\r\n[[el:27 Μαΐου]]\r\n[[en:May 27]]\r\n[[eo:27-a de majo]]\r\n[[es:27 de mayo]] \r\n[[et:27. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 27]]\r\n[[fi:27. toukokuuta]]\r\n[[fr:27 mai]]\r\n[[fy:27 maaie]]\r\n[[he:27 במאי]]\r\n[[hr:27. svibnja]]\r\n[[hu:Május 27]]\r\n[[ia:27 de maio]]\r\n[[is:27. maí]]\r\n[[it:27 maggio]]\r\n[[ja:5月27日]]\r\n[[ko:5월 27일]]\r\n[[ml:മേയ് 27]]\r\n[[nl:27 mei]]\r\n[[no:27. mai]]\r\n[[oc:27 de mai]]\r\n[[pl:27 maja]]\r\n[[pt:27 de Maio]]\r\n[[ro:27 mai]]\r\n[[ru:27 мая]]\r\n[[sl:27. maj]]\r\n[[sv:27 maj]]\r\n[[uk:27 травня]]\r\n[[wa:27 di may]]\r\n[[zh:5月27日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509160247','',0,0,0,0,0.302676223825,'79959490839752','20040509160247'); INSERT INTO cur VALUES (1267,0,'28._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[27. мај|претходни дан]] - [[29. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* [[1879]]. - [[Милутин Миланковић]]\r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-28]]\r\n[[ar:28 مايو]]\r\n[[bg:28 май]]\r\n[[bs:Maj 28]]\r\n[[ca:28 de maig]]\r\n[[cs:28. květen]]\r\n[[cy:28 Mai]]\r\n[[da:28. maj]]\r\n[[de:28. Mai]]\r\n[[el:28 Μαΐου]]\r\n[[en:May 28]]\r\n[[eo:28-a de majo]]\r\n[[es:28 de mayo]] \r\n[[et:28. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 28]]\r\n[[fi:28. toukokuuta]]\r\n[[fr:28 mai]]\r\n[[fy:28 maaie]]\r\n[[he:28 במאי]]\r\n[[hr:28. svibnja]]\r\n[[hu:Május 28]]\r\n[[ia:28 de maio]]\r\n[[is:28. maí]]\r\n[[it:28 maggio]]\r\n[[ja:5月28日]]\r\n[[ko:5월 28일]]\r\n[[ml:മേയ് 28]]\r\n[[nl:28 mei]]\r\n[[no:28. mai]]\r\n[[oc:28 de mai]]\r\n[[pl:28 maja]]\r\n[[pt:28 de Maio]]\r\n[[ro:28 mai]]\r\n[[ru:28 мая]]\r\n[[sl:28. maj]]\r\n[[sv:28 maj]]\r\n[[uk:28 травня]]\r\n[[wa:28 di may]]\r\n[[zh:5月28日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509160330','',0,0,0,0,0.042022743748,'79959490839669','20040725060409'); INSERT INTO cur VALUES (1268,0,'29._мај','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[28. мај|претходни дан]] - [[30. мај|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n* [[1868]]. - [[Атентат на кнеза Михаила]]\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:05-29]]\n[[ar:29 مايو]]\n[[bg:29 май]]\n[[bs:Maj 29]]\n[[ca:29 de maig]]\n[[cs:29. květen]]\n[[cy:29 Mai]]\n[[da:29. maj]]\n[[de:29. Mai]]\n[[el:29 Μαΐου]]\n[[en:May 29]]\n[[eo:29-a de majo]]\n[[es:29 de mayo]] \n[[et:29. mai]]\n[[eu:Maiatzaren 29]]\n[[fi:29. toukokuuta]]\n[[fr:29 mai]]\n[[fy:29 maaie]]\n[[he:29 במאי]]\n[[hr:29. svibnja]]\n[[hu:Május 29]]\n[[ia:29 de maio]]\n[[is:29. maí]]\n[[it:29 maggio]]\n[[ja:5月29日]]\n[[ko:5월 29일]]\n[[ml:മേയ് 29]]\n[[nl:29 mei]]\n[[no:29. mai]]\n[[oc:29 de mai]]\n[[pl:29 maja]]\n[[pt:29 de Maio]]\n[[ro:29 mai]]\n[[ru:29 мая]]\n[[sl:29. maj]]\n[[sv:29 maj]]\n[[uk:29 травня]]\n[[wa:29 di may]]\n[[zh:5月29日]]','/* Догађаји */',108,'Djordjes','20040717170328','',0,0,0,0,0.676145294065,'79959282829671','20040717170328'); INSERT INTO cur VALUES (1269,0,'30._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[29. мај|претходни дан]] - [[31. мај|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-30]]\r\n[[ar:30 مايو]]\r\n[[bg:30 май]]\r\n[[bs:Maj 30]]\r\n[[ca:30 de maig]]\r\n[[cs:30. květen]]\r\n[[cy:30 Mai]]\r\n[[da:30. maj]]\r\n[[de:30. Mai]]\r\n[[el:30 Μαΐου]]\r\n[[en:May 30]]\r\n[[eo:30-a de majo]]\r\n[[es:30 de mayo]] \r\n[[et:30. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 30]]\r\n[[fi:30. toukokuuta]]\r\n[[fr:30 mai]]\r\n[[fy:30 maaie]]\r\n[[he:30 במאי]]\r\n[[hr:30. svibnja]]\r\n[[hu:Május 30]]\r\n[[ia:30 de maio]]\r\n[[is:30. maí]]\r\n[[it:30 maggio]]\r\n[[ja:5月30日]]\r\n[[ko:5월 30일]]\r\n[[ml:മേയ് 30]]\r\n[[nl:30 mei]]\r\n[[no:30. mai]]\r\n[[oc:30 de mai]]\r\n[[pl:30 maja]]\r\n[[pt:30 de Maio]]\r\n[[ro:30 mai]]\r\n[[ru:30 мая]]\r\n[[sl:30. maj]]\r\n[[sv:30 maj]]\r\n[[uk:30 травня]]\r\n[[wa:30 di may]]\r\n[[zh:5月30日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509160902','',0,0,0,0,0.971547789858,'79959490839097','20040509160902'); INSERT INTO cur VALUES (1270,0,'31._мај','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[30. мај|претходни дан]] - [[1. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\r\n\r\n[[af:05-31]]\r\n[[ar:31 مايو]]\r\n[[bg:31 май]]\r\n[[bs:Maj 31]]\r\n[[ca:31 de maig]]\r\n[[cs:31. květen]]\r\n[[cy:31 Mai]]\r\n[[da:31. maj]]\r\n[[de:31. Mai]]\r\n[[el:31 Μαΐου]]\r\n[[en:May 31]]\r\n[[eo:31-a de majo]]\r\n[[es:31 de mayo]] \r\n[[et:31. mai]]\r\n[[eu:Maiatzaren 31]]\r\n[[fi:31. toukokuuta]]\r\n[[fr:31 mai]]\r\n[[fy:31 maaie]]\r\n[[he:31 במאי]]\r\n[[hr:31. svibnja]]\r\n[[hu:Május 31]]\r\n[[ia:31 de maio]]\r\n[[is:31. maí]]\r\n[[it:31 maggio]]\r\n[[ja:5月31日]]\r\n[[ko:5월 31일]]\r\n[[ml:മേയ് 31]]\r\n[[nl:31 mei]]\r\n[[no:31. mai]]\r\n[[oc:31 de mai]]\r\n[[pl:31 maja]]\r\n[[pt:31 de Maio]]\r\n[[ro:31 mai]]\r\n[[ru:31 мая]]\r\n[[sl:31. maj]]\r\n[[sv:31 maj]]\r\n[[uk:31 травня]]\r\n[[wa:31 di may]]\r\n[[zh:5月31日]]','Interwiki',0,'218.45.111.31','20040509160942','',0,0,0,0,0.06632489947,'79959490839057','20040509160942'); INSERT INTO cur VALUES (1271,0,'1._јун','
[[1. jun|latinica]] - [[1. jun (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[31. мај|претходни дан]] - [[2. јун|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218044055','',0,0,1,0,0.49181931675,'79949781955944','20050218044105'); INSERT INTO cur VALUES (1272,0,'2._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[1. јун|претходни дан]] - [[3. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142207','',0,0,0,1,0.81941668122,'79959688857792','20040311142225'); INSERT INTO cur VALUES (1273,0,'3._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[2. јун|претходни дан]] - [[4. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142224','',0,0,0,1,0.175411315251,'79959688857775','20040311142302'); INSERT INTO cur VALUES (1274,0,'4._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[3. јун|претходни дан]] - [[5. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142301','',0,0,0,1,0.669415388102,'79959688857698','20040311142316'); INSERT INTO cur VALUES (1275,0,'5._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[4. јун|претходни дан]] - [[6. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142315','',0,0,0,1,0.020942545506,'79959688857684','20040311142331'); INSERT INTO cur VALUES (1276,0,'6._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[5. јун|претходни дан]] - [[7. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142330','',0,0,0,1,0.801206542552,'79959688857669','20040311142350'); INSERT INTO cur VALUES (1277,0,'7._јун','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[6. јун|претходни дан]] - [[8. јун|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n*[[1935]] - умро [[Сима Лозанић]], српски [[хемија|хемичар]], председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и први ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Смрти */ Сима Лозанић',108,'Djordjes','20040913135254','',0,0,0,0,0.670786645576,'79959086864745','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (1278,0,'8._јун','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[7. јун|претходни дан]] - [[9. јун|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[1943]]. - [[Михаило Петровић Алас]], [[математика|математичар]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] и академик [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Смрти */',108,'Djordjes','20040915144744','',0,0,1,0,0.175077111542,'79959084855255','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (1279,0,'9._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[8. јун|претходни дан]] - [[10. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142422','',0,0,0,1,0.063859888848,'79959688857577','20040311142439'); INSERT INTO cur VALUES (1280,0,'10._јун','
[[10. jun|latinica]] - [[10. jun (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[9. јун|претходни дан]] - [[11. јун|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218051328','',0,0,1,0,0.171494481234,'79949781948671','20050218051428'); INSERT INTO cur VALUES (1281,0,'11._јун','
[[11. jun|latinica]] - [[11. jun (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. јун|претходни дан]] - [[12. јун|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218144951','',0,0,1,0,0.562913272792,'79949781855048','20050218145053'); INSERT INTO cur VALUES (1282,0,'12._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[11. јун|претходни дан]] - [[13. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142515','',0,0,0,1,0.512840490561,'79959688857484','20040311142532'); INSERT INTO cur VALUES (1283,0,'13._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[12. јун|претходни дан]] - [[14. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142532','',0,0,0,1,0.562240327505,'79959688857467','20040311142548'); INSERT INTO cur VALUES (1284,0,'14._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[13. јун|претходни дан]] - [[15. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142600','',0,0,0,0,0.828832555483,'79959688857399','20040311142615'); INSERT INTO cur VALUES (1285,0,'15._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[14. јун|претходни дан]] - [[16. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142614','',0,0,0,1,0.022723212849,'79959688857385','20040311142628'); INSERT INTO cur VALUES (1286,0,'16._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[15. јун|претходни дан]] - [[17. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142627','',0,0,0,1,0.927451446619,'79959688857372','20040311142643'); INSERT INTO cur VALUES (1287,0,'17._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[16. јун|претходни дан]] - [[18. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142642','',0,0,0,1,0.547214265702,'79959688857357','20040311142702'); INSERT INTO cur VALUES (1288,0,'18._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[17. јун|претходни дан]] - [[19. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142659','',1,0,0,1,0.8130818395,'79959688857340','20040311142746'); INSERT INTO cur VALUES (1289,0,'19._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[18. јун|претходни дан]] - [[20. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142745','',0,0,0,1,0.187798781408,'79959688857254','20040311142805'); INSERT INTO cur VALUES (1290,0,'20._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[19. јун|претходни дан]] - [[21. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142804','',0,0,0,1,0.717401887159,'79959688857195','20040311142832'); INSERT INTO cur VALUES (1291,0,'21._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[20. јун|претходни дан]] - [[22. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142831','',0,0,0,1,0.606516896098,'79959688857168','20040311142855'); INSERT INTO cur VALUES (1292,0,'22._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[21. јун|претходни дан]] - [[23. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142854','',0,0,0,1,0.12611605326,'79959688857145','20040311142916'); INSERT INTO cur VALUES (1293,0,'23._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[22. јун|претходни дан]] - [[24. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142915','',0,0,0,1,0.858894759723,'79959688857084','20040311142932'); INSERT INTO cur VALUES (1294,0,'24._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[23. јун|претходни дан]] - [[25. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142932','',0,0,0,1,0.443806307597,'79959688857067','20040311142948'); INSERT INTO cur VALUES (1295,0,'25._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[24. јун|претходни дан]] - [[26. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311142947','',0,0,0,1,0.777093602241,'79959688857052','20040311143004'); INSERT INTO cur VALUES (1296,0,'26._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[25. јун|претходни дан]] - [[27. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311143002','',0,0,0,1,0.763822144719,'79959688856997','20040311143022'); INSERT INTO cur VALUES (1297,0,'27._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[26. јун|претходни дан]] - [[28. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311143021','',0,0,0,1,0.449121718504,'79959688856978','20040311143040'); INSERT INTO cur VALUES (1298,0,'28._јун','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[27. јун|претходни дан]] - [[29. јун|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[Франц Фердинанд]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Смрти */',198,'Никола Прљић','20041105003831','',0,0,0,0,0.92031664677,'79958894996168','20041105003831'); INSERT INTO cur VALUES (1299,0,'29._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[28. јун|претходни дан]] - [[30. јун|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311143103','',1,0,0,1,0.304386951637,'79959688856896','20040311143129'); INSERT INTO cur VALUES (1300,0,'30._јун','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[29. јун|претходни дан]] - [[1. јул|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311143126','',0,0,0,1,0.695648792524,'79959688856873','20040311143150'); INSERT INTO cur VALUES (1301,0,'1._јул','
[[1. jul|latinica]] - [[1. jul (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[30. јун|претходни дан]] - [[2. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[1. јул|1. јула]] [[1569]]. створена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1804]]. рођена је француска књижевница Жорж Санд, претеча феминизма, аутор сентименталних, социјалних и сеоских романа и прича (\"Индијана\", \"Лелија\", \"Ђавоља бара\", \"Мајстори трубачи\", \"Повест мог живота\"). Оставила је и обимну преписку и мемоаре.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1835]]. у Пешти је штампан први број \"Сербског народног листа\", илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник \"Летописа\" Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1839]]. умро је турски султан Махмуд ИИ, последњи владар из династије Османа Освајача. На власт је дошао 1808. и покушао да реформама зустави пропадање турског царства. Спровео је реформе у војсци по европоском узору и укинуо јаничаре. Србији је признао проширену аутономију (хатишериф од 1830).\n*[[1. јул|1. јула]] [[1860]]. умро је амерички индустријалац Чарлс Гудјер, који је 1839. открио процес вулканизације каучука, што је доринело брзом развоју индустрије гуме, посебно прозводњи аутомобилских гума.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1867]]. Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик прогласиле су федералну унију Канада, која је \"Северно америчким законом\" британског парламента добила статус доминиона.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1872]]. рођен је француски инжењер и пилот Луј Блерио, утемељивач француске авиоиндустрије. Први је авионом прелетео канал Ламанш 1909.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1876]]. умро је руски револуционар анархист Михаил Александрович Бакуњин. Због ширења либералних идеја руски Сенат га је 1844. лишио племићке титуле и осудио на робију у Сибиру одакле је успео да побегне у западну Европу где је наставио револуционарне активности.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1887]]. почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији, коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1896]]. умрла је америчка књижевница Херијет Елизабет Бичер Стоу, која је романом \"Чича Томина колиба\" придобила бројне савременике за ослобађање Црнаца од ропства.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1902]]. рођен је амерички филмски режисер немачког порекла Вилијам Вајлер, добитник Оскара за филмове \"Госпођа Минивер\", \"Бен Хур\" и \"Најлепше године нашег живота\". Прославио се и филмовима \"Мале лисице\", \"Кери\", \"Празник у Риму\".\n*[[1. јул|1. јула]] [[1921]]. на тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт у Кини.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1921]]. први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).\n*[[1. јул|1. јула]] [[1942]]. немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1946]]. САД су извршиле пробу атомске бомбе на атолу Бикини у Пацифику.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1960]]. Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1961]]. рођен је амерички атлетичар Карл Луис, један од најуспешнијих спортиста 20. века. На Олимпијским играма 1984. освојио је четири златне медаље.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1962]]. афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, након што је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над ове две државе.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1966]]. одржан је \"Брионски пленум\" Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као личности одговорне за рад Службе државне безбедности они су оптужени за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1974]]. умро је аргентински генерал и политичар Хуан Доминго Перон, оснивач Перонистичког покрета. Као председник Аргентине (1946-55 и 1973-74) владао је аутократски ослањајући се на војску, радничке синдикате и изузетну популарност супруге Еве.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1991]]. на састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1994]]. вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат вратио се у Палестину, након 27-годишњег избеглиштва.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1997]]. Хонг Конг је, након што је 150 година био под енглеском управом поново враћен под кинеску јурисдикцију, као њен специјални административни регион.\n*[[1. јул|1. јула]] [[1999]]. умро је јужнородезијски политичар Џошуа Нкомо, борац против расистичке владавине белаца у Јужној Родезији (Зимбабве) и лидер покрета за независност (1950-70). Са Робертом Мугабеом формирао је Патриотски фронт.\n*[[1. јул|1. јула]] [[2000]]. након састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица, које су због рата биле раздвојене скоро пола века.\n*[[1. јул|1. јула]] [[2000]]. пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску.\n*[[1. јул|1. јула]] [[2001]]. у Ацеху у Индонезији, пронађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Ацеха, у том месту је од средине седамдесетих убијено преко 870 људи.\n*[[1. јул|1. јула]] [[2002]]. у Хагу је формално означен почетак рада Сталног међународног суда за ратне злочине, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.\n*[[1. јул|1. јула]] [[2003]]. САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока, са Вашингтоном потписале билатерални споразум о неизручивању америчких држављана Међународном кривичном суду у Хагу.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218043720','',0,0,1,0,0.786945774121,'79949781956279','20050218043806'); INSERT INTO cur VALUES (1302,0,'2._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[1. јул|претходни дан]] - [[3. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[2. јул|2. јула]] [[1489]]. рођен је енглески верски реформатор Томас Кренмер. Као кентерберијски надбискуп (од 1533) омогућио је краљу Хенрију ВИИИ да се прогласи поглаваром енглеске државне цркве. У време рестаурације католицизма под Маријом Тјудор спаљен је на ломачи. Увео је богослужење на енглеском језику и саставио \"Општи молитвеник\" на енглеском.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1566]]. умро је француски астролог Нострадамус, аутор књиге \"Пророчанства\". Био је лични лекар француског краља Шарла ИX и дворски астролог Катарине Медичи.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1714]]. рођен је немачки композитор и диригент Кристоф Вилибалд Глук. Реформисао је оперу тако што је музику подредио тексту и прилагодио је драмској радњи (\"Орфеј и Еуридика\", \"Алцест\", \"Парис и Хелена\", \"Ифигенија на Тауриди\"\").\n*[[2. јул|2. јула]] [[1778]]. умро је филозоф и писац Жан Жак Русо, чије је дело било инспирација за Француску револуцију и имало значајан утицај на европску књижевност и филозофију, посебно политичку, XВИИИ и XИX века (\"Емил\", \"Расправа о пореклу и основама неједнакости међу људима\", \"Друштвени уговор\", \"Исповести савојског викара\").\n*[[2. јул|2. јула]] [[1798]]. Наполеон Бонапарта заузео је Александрију. Након неколико победа над Мамелуцима ушао је у Каиро и наставио поход у долину Нила и Сирију. Француска војска повукла се из Египта 1801.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1819]]. Велика Британија је донела закон којим се забрањује рад деце испод девет година у текстилној индустрији, а рад деце млађе од 16 година ограничава на 12 часова дневно.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1850]]. умро је Роберт Пил, британски премијер (1834-35;1841-46), оснивач Конзервативне партије. Као министар унутрашњих послова организовао је 1829. лондонску полицију, а по скраћеници његовог имена Боб полицајци су добили надимак Боби.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1853]]. преласком руске војске преко реке Прут и нападом на турске трупе почео је Кримски рат.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1860]]. Руси су основали град Владивосток на обали Амурског залива, који је касније постао најзначајнија совјетска лука (поморска и ваздушна база) на совјетском Далеком истоку.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1877]]. рођен је немачки писац Херман Хесе, добитник Нобелове награде за књижевност 1946. (\"Игра стаклених перли\", \"Степски вук\", \"Демијан\", \"Сидарта\").\n*[[2. јул|2. јула]] [[1881]]. у Вашингтону је извршен атентат на председника САД Џејмса Ејбрама Гарфилда. Од последица рањавања умро је 19. септембра.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1900]]. гроф Фердинанд фон Цепелин извршио је први лет ваздушним бродом (дирижабл) над Боденским језером у јужној Немачкој. Касније је конструисао неколико таквих ваздухоплова који су по њему добили назив Цепелин.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1915]]. у емиграцији, у Паризу умро је мексички генерал и председник (1877-80 и 1884-1911) Порфирио Дијас.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1925]]. рођен је конгоански политичар Патрис Лумумба, оснивач Конгоанског националног покрета и први премијер независног Конга 1960. Смењен је у септембру исте године, а у јануару 1961. убијен је под неразјашњеним околностима. Постао је симбол борбе против колонијализма афричких народа.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1940]]. погођен торпедом с немачке подморнице, потонуо је брод \"Арандора стар\" који је превозио немачке и италијанске заробљенике у Канаду. Настрадало је више од 750 заробљеника и чланова посаде.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1949]]. умро је бугарски револуционар и државник Георги Михајлович Димитров, један од оснивача Комунистичке партије Бугарске, први председник бугарске владе после Другог светског рата, генерални секретар Коминтерне од 1935. до 1943. Године 1933. ухапшен је у Берлину због наводног учешћа у паљењу Рајхстага и на чувеном \"Лајпцишком процесу\" разоткрио да је подметање пожара била једна од нацистичких провокација којом је режим правдао терор над комунистима и социјалистима. Под притиском светске јавности пуштен је из затвора крајем фебруара 1934.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1961]]. амерички писац Ернест Хемингвеј извршио је самоубиство. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1954. (\"Збогом оружје\", \"За ким звона звоне\", \"Старац и море\").\n*[[2. јул|2. јула]] [[1964]]. председник САД Линдон Џонсон потписао је \"Акт о грађанским правима\", којим је забрањена расна дискриминација.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1966]]. Француска је извршила прву од шест проба атомске бомбе на пацифичком атолу.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1976]]. проглашено је уједињење Северног и Јужног Вијетнама у једну државу са главним градом Ханојем.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1989]]. умро је руски политичар Андреј Андрејевич Громико, шеф совјетске дипломатије од 1957. до 1985, када је постао председник Врховног совјета СССР. На месту министра спољњих послова заменио га је Едуард Шеварднадзе.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1990]]. не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије. Скупштина Србије је 5. јула распустила покрајинску Скупштину, након чега су уследили штрајкови и протести косовских Албанаца.\n*[[2. јул|2. јула]] [[1992]]. умро је Борислав Пекић, један од најзначајнијих југословенских књижевника у другој половини 20. века. Као члан илегалне организације Савеза демократске омладине Југославије, после Другог светског рата био је неколико година у затвору. Један је од оснивача Демократске странке 1989, прве послератне опозиционе партије у Србији (\"Време чуда\", \"Како упокојити вампира\", \"Златно руно\").\n*[[2. јул|2. јула]] [[1997]]. умро је амерички филмски глумац Џејмс Стјуарт, добитник Оскара 1940. за филм \"Филаделфијска прича\" (\"Вртоглавица\", \"Човек који је сувише знао\", \"Анатомија једног убиства\").\n*[[2. јул|2. јула]] [[1999]]. умро је Марио Пузо, аутор бестселера \"Кум\" према којем је Френсис Форд Копола снимио истоимени филм.\n*[[2. јул|2. јула]] [[2000]]. кандидат Народне партије акције и Зелене странке Висенте Фокс победио је на председничким изборима у Мексику, чиме је окончана владавина Институционалне револуционарне партије, која је била на власти од 1929. године.\n*[[2. јул|2. јула]] [[2001]]. прво усађивање механичког срца извршено је у САД. Седмочасовну операцију извели су хирурзи Универзитета Луизвила Леман Греј и Роберт Даулинг.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109094616','',0,0,0,0,0.939106052247,'79949890905383','20050109094616'); INSERT INTO cur VALUES (1303,0,'3._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[2. јул|претходни дан]] - [[4. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[3. јул|3. јула]] [[321]]. римски цар Константин ИИ, хришћанин, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1423]]. рођен је француски краљ Луј XИ, који је током владавине (1461-83), дајући градовима привилегије, подстакао развој занатства и трговине. Модернизовао је старе и подигао нове високе школе.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1583]]. руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина. Овај аутократа спровео је значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бољарима добио је назив Грозни. Као трагични лик био је инспирација сликарима, музичарима, књижевницима, филмским редитељима...\n*[[3. јул|3. јула]] [[1608]]. француски истраживач Самиел де Шамплен основао је канадски град Квебек.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1642]]. умрла је француска краљица Марија де Медичи, кћерка тосканског војводе Франческа де Медичија. После убиства краља Анрија ИВ, владала је као регенткиња (1610-17) уз сина Луја XИИИ. За њу је грађена Палата Луксембург у Паризу, чије су дворане биле украшене 21 Рубенсовом сликом које се сада налазе у Лувру.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1775]]. генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1849]]. француске трупе су ушле у Рим савладавши отпор снага Ђузепеа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара римокатоличке цркве папу Пија ИX.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1881]]. под притиском Велике Британије, Турска је потписала конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и делове Епира.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1883]]. рођен је аустријски писац Франц Кафка. Његова дела, медју којима су најпознатији романи \"Процес\" и \"Замак\" и приповетка \"Метаморфоза\", имала су пресудан утицај на европску књижевност 20. века.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1904]]. умро је Теодор Херцл, оснивач и лидер ционистичког покрета. Организовао је први ционистички конгрес у Базелу (1897) и био је први председник Светске ционистичке организације. У делу \"Јеврејска држава\" (1896) изнео је план за оснивање јеврејске државе у Палестини.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1940]]. Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Орану у северној Африци да не би дошле у посед Немачке. Французи нису пристали да, након капитулације Француске, предају флоту добровољно, па је највећи део уништен, а погинуло је преко 1.000 француских морнара.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1944]]. совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1954]]. у Великој Британији је укинуто рационисано снабдевање храном уведено током и по завршетку Другог светског рата.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1962]]. Алжир је стекао независност после 132 године француске колонијалне власти.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1969]]. један од оснивача енглеске рок групе \"Ролингстонс\" Брајан Џонс утопио се у свом базену под дејством прекомерне количине дроге.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1972]]. Индија и Пакистан су потписали мировни споразум, чиме је окончан сукоб изазван 1971. грађанским ратом у Источном Пакистану (Бангладеш).\n*[[3. јул|3. јула]] [[1987]]. ратни злочинац из Другог светског рата Клаус Барби (Барбие), локални шеф Гестапоа, назван \"касапин из Лиона\", осудјен је у Француској на доживотну робију.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1988]]. ракета са америчког ратног брода \"Венсен\" оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион \"Ербас А300\". Погинуло је свих 290 људи у летилици.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1995]]. југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње међународне изолације СР Југославије.\n*[[3. јул|3. јула]] [[1996]]. председник Русије Борис Јељцин победио је у другом изборном кругу комунистичког кандидата Генадија Зјуганова, и тиме започео други председнички мандат.\n*[[3. јул|3. јула]] [[2001]]. руски авион \"тупољев 154\" срушио се код Иркутска. Погинуло је свих 145 путника и чланова посаде.\n*[[3. јул|3. јула]] [[2001]]. на првом појављивању пре Медјународним судом за ратне злочине у Хагу бивши председник СРЈ Слободан Милошевић изјавио је да не признаје тај суд и одбио да се изјасни о оптужници која га терети за прогон, депортацију и убијање косовских Албанаца 1999.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109094721','',0,0,0,0,0.254154513708,'79949890905278','20050109094721'); INSERT INTO cur VALUES (1304,0,'4._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[3. јул|претходни дан]] - [[5. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[4. јул|4. јула]] [[1190]]. енглески краљ Ричард Лављег Срца и француски краљ Филип ИИ кренули су у Трећи крсташки рат. Њима се у том рату придружио и немачко-римски цар Фридрих И Барбароса.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1631]]. у Паризу је отворена агенција за запошљавање, прва у свету.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1753]]. рођен је француски проналазач Жан Пјер Франсоа Бланшар, који је 1785. с Џоном Џефрисом први прелетео канал Ламанш балоном.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1776]]. на Континенталном конгресу у Филаделфији потписана је америчка Декларација о независности. Тај дан слави се у САД као Дан независности.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1799]]. рођен је шведско-норвешки краљ Оскар И, који је током владавине (1844-59) водио политику шведске неутралности и уједињења скандинавских земаља.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1807]]. рођен је италијански револуционар Дјузепе Гарибалди, вођа покрета за независност и уједињење Италије. Легендарним походом са својим добровољцима (\"хиљаду црвених кошуља\") ослободио је 1860. Сицилију од власти Бурбона и у септембру тријумфално ушао у Напуљ. Изабран је за посланика Рима 1874, али је одбио почасти краља Виктора Емануела, титуле војводе и маршала.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1826]]. у истом дану умрли су бивши председници САД Џон Адамс (1797-1801) и Томас Џеферсон (1801-09).\n*[[4. јул|4. јула]] [[1848]]. објављен је \"Комунистички манифест\" Карла Маркса и Фридриха Енгелса.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1848]]. умро је француски писац и дипломата Франсоа Рене Шатобријан. Сматра се творцем француског модерног књижевног стила и језика. Рафинирани стилиста у делу \"Мемоари с ону страну гроба\", у политичким списима негира тековине француске буржоаске револуције и рационализам у филозофији.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1900]]. рођен је легендарни амерички џез музичар, трубач и певач Луј \"Сачмо\" Армстронг. Многобројне турнеје сиром света донеле су му незваничну титулу амбасадора добре воље.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1903]]. пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1927]]. рођена је италијанска филмска глумица Дјина Лолобриђида, прва звезда италијанске кинематографије после Другог светског рата (\"Фанфан Лала\", \"Лепотице ноћи\", \"Хлеб, љубав и машта\", \"Провинцијалка\").\n*[[4. јул|4. јула]] [[1934]]. умрла је француска научница пољског порекла Марија Кири Склодовска. Открила је радиоактивне елементе радијум и полонијум. Прву Нобелову награду за физику поделила је 1903. са супругм Пјером и Бекерелом, а другу за хемију добила је 1911.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1943]]. под неразјашњеним околностима у авионској несрећи у Гибралтару погинуо је пољски генерал и политичар Владислав Сикорски, шеф владе у емиграцији и током Другог светског рата врховни командант Пољских оружаних снага на Западу.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1946]]. Филипини су стекли независност након 47 година владавине САД.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1976]]. израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели арапски екстремисти. Погинули су четири командоса, седам од 10 отмичара и око 20 угандских војника.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1979]]. бивши председник Алжира Ахмед Бен Бела пуштен је након 14 година из кућног притвора. Био је први председник независносг Алжира (1963), а са власти га је уклонио Хуари Бумедијен државним ударом 1965.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1997]]. америчка васионска сонда \"Патфајндер\" спуштена је на Марс.\n*[[4. јул|4. јула]] [[1999]]. алжирски председник Абделазиз Бутефлика амнестирао је хиљаде муслиманских војних затвореника.\n*[[4. јул|4. јула]] [[2000]]. умро је један од најславнијих пољских писаца и антикомуниста Густав Херлинг-Грудзински (81).\n*[[4. јул|4. јула]] [[2001]]. у циљу окончања 18-годишњег грађанског рата, током којег је животе изгубило близу два милиона људи, суданска влада прихватила је либијско-египатску мировну иницијативу. Међутим она није довела до прекида рата.\n*[[4. јул|4. јула]] [[2001]]. у авионској несрећи у Сибиру погинуло је 145 људи.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109094827','',0,0,0,0,0.521734755729,'79949890905172','20050109094827'); INSERT INTO cur VALUES (1305,0,'5._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[4. јул|претходни дан]] - [[6. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n==Несређено==\n*[[5. јул|5. јула]] [[1596]]. енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадис, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1811]]. Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1830]]. у походу на Алжир Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1865]]. Вилијам Бут основао је у Лондону \"Хришћанску мисију\" која је касније добила назив \"Војска спаса\" и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1865]]. у Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине - две миље на сат.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1879]]. рођен је амерички тенисер и политичар Двајт Дејвис, министар рата (1925-29). Основао је 1900. тениско такмичење \"Дејвис куп\".\n*[[5. јул|5. јула]] [[1880]]. рођен је чешки виолиниста и композитор Јан Кубелик, кога су због виртуозног стила упоредјивали са Паганинијем (шест виолинских концерата, Америчка симфонија).\n*[[5. јул|5. јула]] [[1889]]. умро је српски писац Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности. Писао је песме, културноисторијске чланке, путописе, романе и приповетке и уредјивао Српске новине и Српски летопис (\"Вечити младожења\", \"Трпен-спасен\", \"Милан Наранџић\").\n*[[5. јул|5. јула]] [[1889]]. рођен је француски писац, сликар и режисер Жан Кокто. Као експериментатор прошао је кроз све фазе модерне уметности - кубизам, дадаизам, надреализам, а по разноликости опуса сматра се корифејем француског духа (\"Орфеј\", \"Страшна деца\", \"Петао и Арлекин\"). Члан Француске академије постао је 1955.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1891]]. рођен је хрватски песник Августин Тин Ујевић, који је својом лириком, али и боемским животом, обележио раздобље измедју два светска рата у југословенској књижевности (\"Лелек себра\", \"Колајна\", \"Жедан камен на студенцу\").\n*[[5. јул|5. јула]] [[1901]]. рођен је руски позоришни редитељ и глумац Сергеј Владимирович Обрасцов, оснивач Државног централног позоришта лутака. Режирао је више од 50 луткарских представа које се сматрају антологијским делима тог позоришног жанра.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1911]]. рођен је француски државник Жорж Помпиду, председник Француске (1969-74) након повлачења Шарла де Гола. Као близак сарадник Де Гола, шеф његовог кабинета и премијер од 1962. до 1968, углавном је следио идеје славног претходника.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1932]]. у Португалу је премијер постао Антонио де Оливеира Салазар, који је 1933. завео профашистичку диктатуру, окончану тек 1974, четири године после његове смрти.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1943]]. немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје почела је Курско-орелска битка, једна од највећих битака у Другом светском рату.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1959]]. председник Индонезије Ахмед Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктаторски режим.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1975]]. амерички тенисер Артур Еш постао је први црнац победник турнира у Вимблдону.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1975]]. Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1977]]. у Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1980]]. шведски тенисер Бјорн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.\n*[[5. јул|5. јула]] [[1994]]. палестински вођа Јасер Арафат, који је допутовао на Западну обалу након 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.\n*[[5. јул|5. јула]] [[2001]]. македонске власти и албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потисан је 13. августа у Охриду.\n*[[5. јул|5. јула]] [[2001]]. Хенелоре Кол, супруга бившег немачког канцелара Хелмута Кола извршила је самоубиство. Она је дуго година боловала од ретке болести која је изазвала алергију на светло.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109094928','',0,0,0,0,0.595403614266,'79949890905071','20050109094928'); INSERT INTO cur VALUES (1306,0,'6._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[5. јул|претходни дан]] - [[7. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[6. јул|6. јула]] [[1415]]. чешки реформатор Јан Хус спаљен је, као јеретик, на ломачи у Констанци због свог теолошко-полемичког дела \"О цркви\". Био је ректор универзитета у Прагу (1402), реформисао је чешки језик и правопис.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1533]]. умро је Лодовико Ариосто, аутор витешког епа \"Бесни Орландо\". Сматра се највећим песником италијанске ренесансе.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1535]]. енглески хуманиста и писац Томас Мор погубљен је као издајник, због неслагања са црквеном политиком краља Хенрија ВИИИ. Године 1935. католичка црква га је прогласила за свеца. Аутор је политичко-филозофског дела \"Утопија\" у којем је изнео идеју о идеалној људској заједници.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1855]]. рођен је војвода Живојин Мишић, један од најбољих српских војсковођа. Командовао је операцијама у Колубарској бици у којој су Срби извојевали победу над Аустро-Угарском (1914) у Првом светском рату. Написао је неколико војних дела од којих је најпознатије \"Стратегија\".\n*[[6. јул|6. јула]] [[1885]]. француски биолог и хемичар Луј Пастер први пут је успешно применио вакцину против беснила на људском бићу, деветогодишњем Жозефу Мајстеру из Алзаса.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1893]]. умро је француски писац Ги де Мопасан, један од најзначајнијих аутора кратке форме у светској књижевности (\"Дунда\", \"Страсти\", \"Наличја\", \"Замке\").\n*[[6. јул|6. јула]] [[1908]]. у Турској је почела \"младотурска револуција\" под вођством млађих официра и интелектуалаца незадовољних владавином султана Абдула Хамида ИИ.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1919]]. први ваздухоплов који је прелетео Атлантик, британски дирижабл \"Р-34\" спустио се на Рузвелтову пољану у Њујорку.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1923]]. званично је проглашено оснивање СССР (Савез Совјетских Социјалистичких Република), на основу одлуке Првог свесавезног конгреса совјета крајем 1922.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1928]]. у Њујорку је одржана премијера филма \"Светла Њујорка\", првог звучног филма у историји кинематографије.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1944]]. у пожару који је у главном шатору циркуса \"Ринглинг Бротхерс анд Барнум & Баилеy\" изазвао гутач ватре, у америчком граду Хартфорд у Конектикату, погинуло је 167 људи.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1962]]. умро је Вилијам Фокнер, један од најзначајнијих модерних америчких писаца. Његов књижевни опус највећим делом представља сагу о судбини америчког Југа. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1949. (\"Сарторис\", \"Бука и бес\", \"Светлост у августу\", \"Коњички гамбит\", \"Дивље палме\").\n*[[6. јул|6. јула]] [[1964]]. британски протекторат у Африци Вејсланд је, под називом Малави, постао независна држава у оквиру Британског комонвелта.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1967]]. у Нигерији је почео грађански рат због проглашења независности Источне Нигерије (Бијафра). У двогодишњем рату погинуло је више од милион људи.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1971]]. умро је легендарни амерички џез музичар, трубач и певач Луис \"Сачмо\" Армстронг, најзначајнија личност у историји џеза. Каријеру је почео 1918, а многобројне турнеје широм света донеле су му незваничну титулу амбасадора добре воље.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1973]]. умро је немачки диригент Ото Клемперер, један од најзначајнијих диригената 20. века, посебно чувен по извођењу Бетовенових дела.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1988]]. у експлозији нафтне платформе \"Пајпер Алфа\" у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1990]]. председник Бугарске Петар Младенов поднео је оставку због оптужби да је наредио да се тенковима растуре антивладини протести.\n*[[6. јул|6. јула]] [[1999]]. припадници међународних мировних снага у Босни ухапсили су у Бањалуци лидера Народне странке и посланика у Скупштини Републике Српске Радослава Брђанина и изручили га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.\n*[[6. јул|6. јула]] [[2000]]. Скупштина СР Југославије усвојила је амандмане на Устав којима је тадашњем председнику Слободану Милошевићу омогућено да се поново кандидује за председника СР Југославије.\n*[[6. јул|6. јула]] [[2000]]. талас врућина који је захватио Југозападну Европу, са температурама ваздуха и до 45 степени Целзијуса, проузроковао је смрт 25 људи и многе пожаре.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109095026','',0,0,0,0,0.754806290732,'79949890904973','20050109095026'); INSERT INTO cur VALUES (1307,0,'7._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[6. јул|претходни дан]] - [[8. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[7. јул|7. јула]] [[1307]]. умро је енглески краљ Едуард И на путу према Шкотској, где је кренуо да угуши устанак.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1572]]. умро је Сигисмунд ИИ Аугуст, последњи пољски краљ из династије Јагеловича. Током његове владавине (од 1548) створена је унија Пољске, Литваније и Западне Прусије (Лублинска унија 1569). Прогласио је 1572. општу слободу вероисповести.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1585]]. под притиском католичке \"Свете лиге\" француски краљ Анри ИИИ издао је Немурски едикт против хугенота.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1752]]. рођен је Жозеф Мари Жакар, француски проналазач, изумитељ разбоја за ткање (1801).\n*[[7. јул|7. јула]] [[1807]]. у Тилзиту је потписан мировни уговор којим је завршен рат Француске и Русије, учеснице у коалицији против Наполеона. Уговор, који је остао на снази до Наполеонове инвазије на Русију 1812, подразумевао је и савезништво, а Наполеон се, поред осталог, обавезао да неће прогонити Црногорце због њихове борбе против Француске.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1815]]. савезничке снаге (Шеста коалиција против Наполеона) ушле су у Париз након абдикације Наполеона Бонапарте.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1816]]. умро је ирски драмски писац и политичар Ричард Шеридан, аутор популарних комедија \"Школа скандала\" и \"Критичар\". Као члан британског парламента (1780-1812) прославио се као политички говорник.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1854]]. умро је немачки физичар Георг Симон Ом. По њему је добила име јединица за мерење елетричног отпора у медјународном систему мера (ом).\n*[[7. јул|7. јула]] [[1860]]. рођен је аустријски композитор и диригент Густав Малер, аутор девет чувених симфонија и циклуса песама. Био је директор Бечке опере (1897-1907) која је под његовом управом доживела златно доба.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1887]]. рођен је француски сликар и графичар руско-јеврејског порекла Марк Шагал. Већи део живота провео је у Паризу, али се инспирисао руским фолклором и успоменама из детињства. Илустровао је Гогољеве \"Мртве душе\" и Библију и осликао париску Оперу, синагогу у Јерусалиму, зграду УН у Њујорку и урадио витраже у катедрали у Мецу.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1893]]. у Загребу је рођен хрватски писац Мирослав Крлежа, једна од најзначајнијих личности у културно-књижевним збивањима 20. века на југословенском простору. Од 1950. био је на челу Југословенског лексикографског завода и главни и одговорни уредник Енциклопедије Југославије. Његов обимни књижевни опус обухвата поезију, романе, приповетке, драме, есеје (\"Хрватски бог Марс\", \"Повратак Филипа Латиновића\", \"Господа Глембајеви\", \"У агонији\").\n*[[7. јул|7. јула]] [[1898]]. САД су анектирале Хавајска острва.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1911]]. рођен је италијански композитор Ђан Карло Меноти, познат по операма са темама из савременог живота, за које је сам писао либрета (\"Конзул\", \"Медијум\", \"Амелија на балу\"). Основао је музички фестивал у Сполету.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1930]]. умро је енглески писац Артур Конан Дојл, лекар по занимању. Опробао се у различитим књижевним жанровима, али је светску популарност стекао причама о детективу Шерлоку Холмсу.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1937]]. сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је јапанско-кинески рат.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1941]]. у Србији је почео устанак против немачке окупације, под вођством комуниста.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1978]]. након стицања независности од Велике Британије, проглашена је држава Соломонски Отоци.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1987]]. најмање 46 Хиндуса је убијено у нападу на два аутобуса, за које су осумњичени Сики терористи.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1991]]. усвојена је Брионска декларација о мирном решењу југословенске кризе, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући савезну војску (ЈНА) из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа. Одлуке Словеније и Хрватске о независности суспендоване су на три месеца. Прихваћено је да у Словенију и Хрватску додју посматрачи ЕЗ.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1994]]. у Јемену је окончан двомесечни грађански рат уласком трупа Северног Јемена у главни град Јужног Јемена Аден.\n*[[7. јул|7. јула]] [[1995]]. у Београду је отворена прва подземна железничка станица.\n*[[7. јул|7. јула]] [[2000]]. у Београду је умро југословенски композитор и музиколог Никола Херцигоња. Његова музика инспирисана је националном историјом и фолклором (сценски ораторијум \"Горски венац\", симфонијски плес \"Линђо\", циклуси песама за глас и оркестар, музика за филм).\n*[[7. јул|7. јула]] [[2000]]. цео тираж књиге \"Хари Потер и ватрени пехар\", четврти наставак авантура дечака мађионичара, распродат је у претплати, пре него што је изашао из штампе.\n*[[7. јул|7. јула]] [[2001]]. након четири дана преговора САД су предале јапанским властима наредника Тимотија Вудленда, осумњиченог за силовање младе Јапанке на острву Окинава, чиме је разрешен дипломатски спор измедју две земље. Вудленд је касније осудјен на 32 месеца затвора. Случај је изазвао револт код житеља овог јапанског острва, на којем су 1995. године три америчка војника силовала 12-годишњу девојчицу.\n*[[7. јул|7. јула]] [[2003]]. одлуком високог представника медјународне заједнице у БиХ Педи Ешдауна замрзнути су банковни рачуни 14 особа у БиХ, медју којима су и чланови породице хашког оптуженика Радована Караџића.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109095128','',1,0,0,0,0.777267380514,'79949890904871','20050109095128'); INSERT INTO cur VALUES (1308,0,'8._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[7. јул|претходни дан]] - [[9. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* [[1875]] - [[Др Рудолф Арчибалд Рајс]], велики пријатељ српског народа\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[8. јул|8. јула]] [[70]]. Римљани су у Јудејском рату освојили и разрушили Јерусалим. Од рушевина је сачуван само западни зид великог јеврејског храма (\"зид плача\").\n*[[8. јул|8. јула]] [[1497]]. португалски морепловац Васко да Гама испловио је из Лисабона на прво путовање на којем је открио морски пут за Индију око Рта Добре наде.\n*[[8. јул|8. јула]] [[1709]]. руска војска под командом цара Петра Великог победила је у бици код Полтаве (Украјина) трупе шведског краља Карла XИИ. То је био крај шведске војне моћи.\n*[[8. јул|8. јула]] [[1809]]. рођен је хрватски писац и реформатор језика, Људевит Гај, вођа илирског пансловенског покрета.\n*[[8. јул|8. јула]] [[1819]]. рођен је хрватски композитор Ватрослав Лисински, најпознатији музичар Илирског препорода и утемељитељ хрватског националног израза у музици.\n*[[8. јул|8. јула]] [[1822]]. Перси Биш Шели, један од најзначајнијих песника енглеског романтизма, утопио се у бродолому на једрењу код Ливорна (Италија). (\"Краљица Моб\", \"Ослобођени Прометеј\", \"Шева\", \"Ода западном ветру\", \"Одбрана поезије\").\n*[[8. јул|8. јула]] [[1846]]. дански краљ Кристијан ВИИИ прогласио је да дански престо могу да наследе жене. Тако је спречио отцепљење покрајине Шлезвиг-Холштајн.\n*[[8. јул|8. јула]] [[1858]]. Велика Британија прогласила је победу над индијским устаницима, након чега је укинуто Царство могула и ликвидирана Источноиндијска компанија, а Индија је стављена под непосредну управу британске круне.\n*[[8. јул|8. јула]] [[1885]]. рођен је немачки филозоф Ернст Блох. У његовом опсежном делу, које се бави проблемима филозофије, историје, религије, права, етике, посебно место има анализа феномена утопијског (\"Дух утопије\", \"Томас Минцер као теолог револуције\", \"Трагови\", \"Наслеђе овог времена\", \"Слобода и поредак\", \"Принцип наде\").\n*[[8. јул|8. јула]] [[1894]]. рођен је руски физичар Пјотр Леонидович Капица, од 1935. директор Института за физику Совјетске академије наука у Москви, а од 1955. главни организатор програма вештачких Земљиних сателита (\"Спутњик\"). Најпознатији његови радови су из подручја магнетизма и физике ниских темпаратура. Добитник је Нобелове награде за физику 1978.\n*[[8. јул|8. јула]] [[1920]]. граду Шапцу је свечано уручено француско одликовање \"Ратни крст\" за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату.\n*[[8. јул|8. јула]] [[1942]]. умро је француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше Депере, истакнути војсковођа у Првом светском рату и почасни војвода српске војске.\n*[[8. јул|8. јула]] [[1943]]. од последица тортуре у затвору Гестапоа умро је лидер француског Покрета отпора у окупираној Француској у Другом светском рату Жан Мулен, познат као \"Макс.\"\n*[[8. јул|8. јула]] [[1956]]. у Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице родјења Николе Тесле. Програм из привременог студија у Институту \"Никола Тесла\" грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града.\n*[[8. јул|8. јула]] [[1967]]. умрла је британска позоришна и филмска глумица Вивијен Ли. Светску славу стекла је улогом Скарлет О\'Харе у америчком филму \"Прохујало с вихором\" за коју је наградјена Оскаром. Други Оскар добила је за улогу у филму \"Трамвај назван жеља\".\n*[[8. јул|8. јула]] [[1994]]. умро је Ким Ил Сунг, комунистички лидер Северне Кореје, који је управљао земљом од њеног оснивања 1948. до смрти.\n*[[8. јул|8. јула]] [[2000]]. у Београду је умро Константин Винавер, пијаниста, музиколог, оперски драматург и дугогодишњи директор Опере и балета Народног позоришта у Београду.\n*[[8. јул|8. јула]] [[2002]]. окружни суд у Прокупљу осудио је на осам година затвора бившег резервисту Војске Југославије Ивана Николића за злочин против цивилног становништва почињен на Косову за време НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. То је прва пресуда пред домаћим судовима за ратни злочин почињен током рата на Косову.\n*[[8. јул|8. јула]] [[2003]]. немачки дипломата Михаел Штајнер је, након 18 месеци на челу УНМИК-а, напустио Косово и отпутовао у Женеву на дужност амбасадора Немачке у тамошњем седишту УН. Нови шеф УНМИК-а постао је бивши фински премијер Хари Холкери.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109095229','',0,0,0,0,0.760926450026,'79949890904770','20050109095229'); INSERT INTO cur VALUES (1309,0,'9._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[8. јул|претходни дан]] - [[10. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[9. јул|9. јула]] [[1386]]. у бици код Земпаха савез швајцарских кантона потукао је знатно надмоћнију војску Леополда III Хабсбурга. Ова битка забележена је у историји ратовања као прва победа пешадије над коњицом.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1441]]. умро је фламански сликар Јан ван Ајк. Први је у европском сликарству превладао средњовековне шеме и увео нови ликовни израз, због чега се сврстава у најзначајније личности у историји сликарства. Прославио се осликавањем олтара у цркви Св. Бавона у Генту.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1519]]. шпански конквистадор Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, где је основао град Вера Круз и почео освајање Мексика које је завршио 1521. године уништењем царства Астека.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1609]]. римско-немачки цар Рудолф ИИ, да би придобио чешке протестанте, издао је повељу о слободи вероисповести у Чешкој.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1686]]. формирана је Аугсбуршка алијанса измедју немачко-римског цара Леополда И, Шпаније, Шведске, Холандије и Саксоније против француског краља Луја XИВ.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1746]]. француска флота је стигла на територију Пондишери у Индији, која је потом постала француски посед. Враћена је Индији 1954.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1762]]. абдицирао је руски цар Петар III Фјодорович Романов, неколико месеци након што је преузео престо. Цар је потом ухапшен и убијен по наредби његове супруге, будуће царице Катарине II Алексејевне, познате као Катарина Велика.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1810]]. Наполеон Бонапарта анектирао је Холандију.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1816]]. на Конгресу у Тукуману проглашена је независност Уједињених провинција Рио де ла Плате (Аргентина) од Шпаније.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1877]]. одржан је први тениски турнир у Вимблдону.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1879]]. рођен је италијански композитор Оторино Респиги, један од покретача обнове италијанске музике на почетку 20. века (\"Грегоријански концерт\" за виолину и оркестар, симфонијске поеме \"Римске пиније\", \"Римске фонтане\").\n*[[9. јул|9. јула]] [[1913]]. победом српске војске над бугарским трупама завршена је битка на Брегалници у Другом балканском рату. Битка је почела 30. јуна када су бугарске трупе без објаве рата напале српску и грчку војску у Македонији, дотадашње савезнике у борби против Турске.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1916]]. рођен је енглески државник Едвард Хит, лидер Конзервативне партије од 1965. до 1975. Као премијер (1970-74) увео је Велику Британију у Европску економску заједницу (Европска унија).\n*[[9. јул|9. јула]] [[1922]]. амерички пливач, касније филмски глумац (\"Тарзан\") Џони Вајсмилер постао је први пливач који је за мање од једне минуте (58,6 секунди) препливао 100 метара.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1932]]. умро је амерички проналазач Кинг Кемп Џилет, изумитељ ножића за бријање, код нас познатог као \"жилет\", према француској верзији његовог презимена.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1944]]. британске и канадске трупе преузеле су од Немаца у Другом светском рату град Каен у Нормандији, након жестоког бомбардовања и једномесечних битки.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1960]]. совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов упозорио је САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају СССР подржати кубански народ.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1963]]. потписан је споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Северни Борнео. Две године касније Сингапур је иступио из Малезије.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1971]]. последња америчка база у Вијетнаму предата је трупама Јужног Вијетнама.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1989]]. умро је српски историограф Федор Никић, оснивач Музеја фрушкогорских манастира. Бавио се уставним правом, мањинским питањем и црквеном реформом. Написао је више дела, укључујући \"Локалне управе Србије у 19. и 20. веку\".\n*[[9. јул|9. јула]] [[1993]]. користећи генетичку методу ДНК фингерпринтинга британски научници идентификовали су посмртне остатке руског цара Николаја ИИ Романова и чланова његове породице, који су убијени у лето 1918. у Јекатеринбургу.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1996]]. Русија је наставила офанзиву на чеченске сепартисте, након што је Борис Јељцин поново изабран за председника.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1997]]. боксер тешке категорије Мајк Тајсон кажњен је забраном бављења спортом на годину дана и новчаном казном од три милиона долара зато што је током меча за светског шампиона у тешкој категорији 28. јуна, противника, Ивандера Холифајлда, угризао за ухо.\n*[[9. јул|9. јула]] [[1998]]. у Загребу је умро југословенски синеаст Душан Вукотић, добитник Оскара 1961. за кратки цртани филм \"Сурогат\".\n*[[9. јул|9. јула]] [[2001]]. апелациони суд у Сантјагу суспендовао је процес против бившег чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа прогласивши га ментално неспособним. Пиноче је ухапшен 1998. у Лондону због злочина почињених у Чилеу након доласка на власт војним ударом 1973.\n*[[9. јул|9. јула]] [[2003]]. Србија и Црна Гора примљене су у пуноправно чланство Групе држава за борбу против корупције (Group of States against Corruption - GRECO).\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109095337','',0,0,0,0,0.404199753611,'79949890904662','20050109095337'); INSERT INTO cur VALUES (1310,0,'10._јул','
[[10. jul|latinica]] - [[10. jul (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[9. јул|претходни дан]] - [[11. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n==Несређено==\n*[[10. јул|10. јула]] [[138]]. умро је римски цар Хадријан. Током владавине од 117. извршио је значајне реформе у Римском царству и утврдио границе у Германији и Британији, где је подигао бедем (Хадријанов бедем) за заштиту од упада Шкота. Био је велики поштовалац грчке културе и покровитељ уметности, писао је стихове, вајао и сликао.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1099]]. умро је шпански национални јунак Ел Сид, легендарна личност шпанске епске поезије, главни лик Корнејеве трагедије \"Сид\" и Маснеове опере.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1509]]. рођен је швајцарски теолог француског порекла Жан Калвин, вођа фракције протестантизма у Женеви (калвинизам), која је имала многобројне присталице у европским земљама, посебно у Француској (хугеноти), и изазвала велике друштвене потресе. Његово дело \"Темељи хиршћанства\" (1536) постало је приручник протестантске доктрине.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1584]]. по налогу шпанског двора убијен је холандски принц од Оранжа Вилем И Ћутљиви, борац против шпанске превласти и први наследни намесник (1581) Холандије.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1609]]. у Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618-48) у централној Европи.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1774]]. након шестогодишњег рата, Русија и Турска склопиле су Кучук-Кајнарџијски мир којим је Турска изгубила Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1830]]. на Антилима је рођен француски сликар и графичар Камиј Писаро, један од учесника прве изложбе импресиониста у Паризу 1874. У касној фази определио се за поентилизам Сераа и Сињака.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1834]]. рођен је чешки писац Јан Неруда, предводник генерације \"мајеваца\". књижевника који су, окупљени око часописа \"Мај\", промовисали чешки књижевни реализам (\"Малостранске приповетке\", \"Арабеска\", \"Железнички радници\", збирке песама \"Прости мотиви\", \"Космичке песме\", \"Баладе и романсе\").\n*[[10. јул|10. јула]] [[1856]]. у селу Смиљани, код Госпића у Хрватској, рођен је Никола Тесла, научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике. Од 1884. до смрти 1943. живео је у САД. Патентирао је око 700 проналазака од којих неколико десетина има широку примену, међу којима је и серија изума (1896-1914) који чине темељ савремене радио-технике.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1871]]. рођен је француски писац Марсел Пруст, чије је дело \"У трагању за изгубљеним временом\" оставило дубок траг не само у Француској већ и у европској књижевности 20. века, и извршило велики утицај на многе књижевнике.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1895]]. рођен је немачки композитор Карл Орф, аутор популарне сценске кантате \"Кармина Бурана\". Бавио се и педагошким радом, а у наставу је увео тзв. Орфов инструментариј, сачињен од групе инструмената прилагођених деци.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1897]]. у борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1940]]. нападом најмање 70 немачких бомбардера на циљеве у јужном Велсу, у Другом светском рату почела је Битка за Британију. Победа британског ваздухопловства у септембру присилила је Немце да дефинитивно одустану од инвазије на Велику Британију.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1940]]. француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Анрију Петену, који је током Другог свеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1943]]. англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1953]]. совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. Берија је касније ухапшен, осуђен на смрт и стрељан.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1962]]. из Кејп Каневерала лансиран је први амерички телекомуникациони сателит \"Телстар\", који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1973]]. Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1976]]. због пуцања вентила у хемијској фабрици \"Икмеза\" у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1992]]. амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1994]]. Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1995]]. војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аунг Сан Су Цхи.\n*[[10. јул|10. јула]] [[1999]]. шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група инволвираних у сукобе.\n*[[10. јул|10. јула]] [[2000]]. у гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи.\n*[[10. јул|10. јула]] [[2001]]. цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи\'с за рекорних 8,1 милион фунти (11,4 милиона долара).\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218051215','',0,0,1,0,0.466498200999,'79949781948784','20050218051216'); INSERT INTO cur VALUES (1311,0,'11._јул','
[[11. jul|latinica]] - [[11. jul (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. јул|претходни дан]] - [[12. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[11. јул|11. јула]] [[1533]]. папа Клемент VII екскомуницирао је енглеског краља Хенрија VIII, одбивши претходно да поништи његов брак с Катарином Арагонском и озакони везу с Аном Болен. Брак је у мају 1533. поништио кентерберјски надбискуп Томас Кренмер, а краљ је 1534. основао англиканску цркву и прогласио се за њеног поглавара.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1690]]. у бици код Бојна, у \"Славној револуцији\", енглески краљ Вилијам ИИИ Орански победио је католичке снаге Џејмса ИИ. (Овај дан протестанти у Северној Ирској, \"Оранжисти\", обележавају низом парада и маршева, што изазива револт католика и доводи до сукоба са полицијом).\n*[[11. јул|11. јула]] [[1844]]. рођен је Петар И Карађорђевић, краљ Србије (1903-1918) и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-21). За краља Србије изабран је након мајског преврата 1903. у којем су убијени краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин. Током владавине, поштовао је Устав и парламентарну демократију, а у спољној политици ослањао се на Русију, као и на Француску и Енглеску.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1871]]. рођен је хрватски политичар и писац Стјепан Радић, оснивач Хрватске сељачке странке, министар просвете у влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од новембра 1925. до фебруара 1927, када његова странка поново прелази у опозицију. Умро је од рана задобијених у атентату који је над њим и још двојицом посланика ХСС-а у Скупштини у Београду извршио 20. јуна 1928. радикалски посланик Пуниша Рачић.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1876]]. у црногорско-турском рату (1876-78) Црногорци су у бици на Фундини, у Кучима, победили турску војску.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1920]]. рођен је амерички филмски и позоришни глумац руског порекла Таиђе Кан, познат као Јул Бринер. Играо је у многим филмовима, а награду Оскар добио је за улогу у музичком филму Краљ и ја.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1921]]. Монголија је прогласила независност под називом Народна Република Монголија.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1921]]. одржано је прво званично првенство Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у ватерполу. Победило је Сомборско спортско друштво.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1935]]. умро је француски официр Алфред Драјфус, чије је суђење за издају 1894. поделило француску јавност на два табора - демократе, републиканце, с једне, и ројалисте, клерикалце, с друге стране. На основу лажних доказа, Драјфус, који је био Јеврејин, осуђен је на доживотну робију, а рехабилитован је 1906.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1937]]. умро је амерички композитор Џорџ Гершвин, који је у класичну музику унео елементе популарне музике, црначких духовних песама и блуза (опера \"Порги и Бес\", симфонијска фантазија \"Американац у Паризу\", \"Рапсодија у плавом\", \"Меланхонична рапсодија\").\n*[[11. јул|11. јула]] [[1960]]. премијер провинције Катанга у Конгу Моиз Чомбе прогласио је независност те покрајине, чиме су почели вишегодишњи немири у тој афричкој земљи.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1978]]. у експлозији цистерне с течним гасом у шпанском медитеранском туристичком кампу у месту Сан Карлос де ла Рапита погинуло је око 200 људи.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1979]]. америчка васионска станица \"Скајлаб\", након шестогодишњег кружења око Земље, распала се приликом приземљења.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1982]]. у Београду је умро српски писац Мехмед-Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности. После Другог светског рата био је директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор \"Босна-филма\" и главни уредник \"Свјетлости\" (\"Дервиш и смрт\", \"Тврђава\", \"Сјећања\").\n*[[11. јул|11. јула]] [[1987]]. УН су прогласиле за петомилијардитог становника планете новорођеног дечака у Загребу Матеја Гаспара.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1989]]. умро је енглески позоришни и фимски глумац, режисер и продуцент Лоренс Оливије, један од најбољих тумача ликова Вилијама Шекспира, први глумац којем је додељена племићка титула. Добитник је највећег броја награда \"Еми\" за ТВ стваралаштво, награђиван је на фестивалу у Кану, добио је Оскара за филм \"Хамлет\".\n*[[11. јул|11. јула]] [[1991]]. авион са ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у Џеди, у Саудијској Арабији. Погинули су сви путници и чланови посаде (261).\n*[[11. јул|11. јула]] [[1995]]. босански Срби заузели су Сребреницу, а потом Жепу (25. јула). Више од 30.000 људи, углавном жена и деце, пребачено је на територију под контролом владе у Сарајеву. Снаге босанских Срба оптужене су касније да су на том подручју извршиле ратни злочин и да је убијено око 7.000 босанских Муслимана.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1995]]. у Француској је умро Гојко Николиш, лекар, народни херој, шпански борац и члан Српске академије наука и уметности.\n*[[11. јул|11. јула]] [[1996]]. Судско веће Хашког трибунала потврдило је оптужнице за ратне злочине и геноцид против лидера босанских Срба Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића. Суд је за њима расписао међународне потернице.\n*[[11. јул|11. јула]] [[2000]]. уз посредовање председника САД Била Клинтона, у Кејмп Дејвиду су почели преговори о питању суверенитета над Јерусалимом између израелског премијера Ехуда Барака и палестинског вође Јасера Арафата.\n*[[11. јул|11. јула]] [[2001]]. у Камбоџи је одобрено доношење закона који би омогућио суђење бившим лидерима Црвених Кмера, током чије владавине је убијено 1.700.000 људи.\n*[[11. јул|11. јула]] [[2003]]. на осму годишњицу масакра у Сребреници у Поточарима код тог града сахрањени су посмртни остаци идентификованих 282 особе муслиманске националности, убијених у лето 1995. Том чину присуствовало је око 20.000 људи.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218144606','',0,0,1,0,0.85331897291,'79949781855393','20050218144858'); INSERT INTO cur VALUES (1312,0,'12._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[11. јул|претходни дан]] - [[13. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[12. јул|12. јула]] [[1543]]. енглески краљ [[Хенри VIII]] оженио се шести и последњи пут. Овог пута са [[Катарина Пар|Катарином Пар]], удовицом [[лорд Латимер|лорда Латимера]] .\n* [[12. јул|12. јула]] [[1806]]. у [[Париз|Паризу]] је формирана [[Рајнска конфедерација]] у коју је ушло шеснаест [[Немачка|немачких]] држава под протекторатом [[Наполеон Бонапарта|Наполеонове]] [[Француска|Француске]]. То је означило и крај [[Свето Римско Немачко Царство|Светог Римског Немачког Царства]], које је укинуто [[6. август|6. августа]] када се [[Франц I Хабзбург]] одрекао царске [[Немачка|немачке]] круне. Конфедерација се распала [[1813]]. године након [[Наполеон Бонапарта|Наполеоновог]] пораза у бици код [[Лајпциг|Лајпцига]]\n* [[12. јул|12. јула]] [[1941]]. је на [[Цетиње|Цетињу]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]] проглашена квислиншка суверена и независна [[Црна Гора]] под протекторатом фашистичке [[Италија|Италије]].\n* [[12. јул|12. јула]] [[1997]]. [[Куба|кубанска]] влада је, након лабораторијских испитивања, потврдила аутентичност посмртних остатака легендарног герилског вође [[Ернесто Че Гевара|Ернеста Че Геваре]], пронађених у [[Боливија|Боливији]], где је убијен, а потом пребачен на [[Куба|Кубу]], на основу споразума влада двеју земаља.\n* [[12. јул|12. јула]] [[2001]]. [[Сједињене Америчке Државе|САД]] су објавиле црну листу земаља које нису започеле борбу против трговине људима. На том списку налазе се 23 земље, укључујући [[Израел]], [[Грчка|Грчку]] и [[Саудијска Арабија|Саудијску Арабију]]].\n* [[12. јул|12. јула]] [[2001]]. бивши [[Бугарска|бугарски]] цар [[Симеон II]] прихватио је кандидатуру за премијера те земље. На ту дужност је званично изабран у парламенту [[24. јул|24. јула]].\n* [[12. јул|12. јула]] [[2002]]. у Београду је започела рад Комисија за ираду Уставне повеље будуће [[Државна Заједница Србија и Црна Гора|државне заједнице Србије и Црне Горе]].\n* [[12. јул|12. јула]] [[2003]]. [[Савет безбедности Уједињених Нација|Савет безбедности УН]] продужио је мандат међународним мировним снагама у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] ([[СФОР]]) за годину дана и затражио да сви оптужени за ратне злочине буду приведени правди. Снаге Сфора размештене су у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] у јануару [[1996]].\n\n==Несреће и ратови==\n* [[12. јул|12. јула]] [[1191]]. енглески [[Ричард Лављег Срца|краљ Ричард Лављег Срца]] заузео је у Трећем крсташком рату град Акру.\n* [[12. јул|12. јула]] [[1941]]. након напада [[Немачка|Немачке]] на [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]], совјетска влада и [[Велика Британија]] потписале су у [[Москва|Москви]] споразум о узајамној помоћи и заједничкој борби против нацистичке [[Немачка|Немачке]].\n* [[12. јул|12. јула]] [[1993]]. земљотрес на северу [[Јапан|Јапана]] активирао је клизишта и покренуо џиновске морске таласе ([[цунами|цунамије]]), у којима је око 200 људи изгубило живот.\n\n==Рођења==\n*[[12. јул|12. јула]] [[100. пне.]]. рођен је римски државник, војсковођа и писац, [[Гај Јулије Цезар]]. После победе на својим противницима постао диктатор Рима. У завери заступника републиканског уређења убијен је 15. марта 44. гпне. у Сенату. Иза себе оставио је записе из галских ратова, као и [[јулијански календар|календар]] који и данас користе неке православне цркве, укључујући и [[Српска православна црква|Српску православну цркву]].\n*[[12. јул|12. јула]] [[1854]]. је рођен [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] изумитељ и индустријалац [[Џорџ Истман]]. Основао је компанију [[Кодак]] која је годинама држала монопол у индустрији камера и филма.\n*[[12. јул|12. јула]] [[1884]]. је рођен [[Италија|италијански]] сликар и вајар [[Амедео Модиљани]]. Добар део живота провео је у [[Париз|Паризу]] ([[1906]].-[[1920]].), где се уклопио у савремене ликовне токове [[Париска школа (сликарска)|Париске школе]], а прославио се портретима и женским актовима стилизованим у издужене форме.\n*[[12. јул|12. јула]] [[1904]]. је рођен [[Чиле|чилеански]] писац и дипломата, [[Пабло Неруда]]. Добитник је [[Нобелова награда|Нобелове награде]] за књижевност [[1971]]. године. Храбро се супротставио увођењу [[Аугусто Пиноче|Пиночеове]] дикстатуре, а његова сахрана исте, [[1973]]. године се претворила у манифестацију [[Чиле|чилеанских]] антифашиста. Нека од његових дела су: Двадесет љубавних и једна очајна, Покушај бесконачног човека, Шпанија у срцу, Елементарне оде.\n\n==Смрти==\n*[[12. јул|12. јула]] [[1536]]. је умро [[Еразмо Ротердамски]], холандски хуманиста, филозоф и флолог. Остао је познат као кртичар папске државе и злоупотребе цркве. За собом је оставио класично дело ренесансне књижевности, [[Еразмо Ротердамски, Похвала лудости|Похвалу лудости]]. Његово дело [[Еразмо Ротердамски, De ratione studii|De ratione studii]] представља први систематски програм хуманистичког образовања.\n*[[12. јул|12. јула]] [[1682]]. је умро француски астроном [[Жан Пикар]]. Први је прецизно измерио степен меридијанског лука и омогућио тачније израчунавање полупречника [[Земља|Земље]]. [[1679]]. је покренуо астрономски алманах \"Connaišance des Temps\".\n*[[12. јул|12. јула]] [[1910]]. је у авионској несрећи погинуо [[Енглеска|енглески]] произвођач аутомобила и пилот [[Чарлс Стјуарт Ролс]], који је са [[Фредерик Хенри Ројс|Фредериком Хенријем Ројсом]] [[1906]]. године основао компанију за производњу аутомобила [[Ролс-Ројс]].\n*[[12. јул|12. јула]] [[1984]]. је умро [[Србија|српски]] писац и дипломата [[Марко Ристић]], истакнути теоретичар [[београдска надреалистичка група|београдске надреалистичке групе]] и један од представника модерне и авангарде у [[српска књижевност|српској књижевности]] и [[Југославија|југословенској]] књижевности између два светска рата. Од [[1945]]. до [[1951]]. био је [[Југославија|југословенски]] амбасадор у [[Париз|Паризу]]. Нека од његових дела су: Од среће и од сна, Без мере, Nox mircocosmica.\n*[[12. јул|12. јула]] [[2000]]. умро је у [[Топола|Тополи]] принц [[Томислав Карађорђевић]], син краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I]] и брат [[Петар II Карађорђевић|Петра II]]. Његова сахрана [[16. јул|16. јула]] у породичној гробници на [[Опленац|Опленцу]] окупила је скоро целу породицу [[Карађорђевићи|Карађорђевића]], која је живела у иностранству од [[Други светски рат|Другог светског рата]] када су комунисти, по доласку на власт, забранили краљу и члановима његове породице повратак у земљу. Принц [[Александар II Карађорђевић|Александар Карађорђевић]], син краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II]], вратио се с породицом у [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] [[2001]]. године, а одлуком Савезне владе \'\'\'12. јула\'\'\' породици [[Карађорђевићи|Карађорђевић]] је дат на коришћење дворски комплекс на [[Дедиње|Дедињу]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[12. јул|12. јула]] [[1920]]. је званично отворен [[Панамски канал]], шест година након што је кроз њега прошао први брод.\n*[[12. јул|12. јула]] [[1960]]. [[Француска]] је признала независност колонија у [[Африка|Африци]]: [[Дахомеј|Дахомеја]], [[Нигер|Нигера]], [[Горња Волта|Горње Волте]], [[Обала Слоноваче|Обале Слоноваче]], [[Чад|Чада]], [[Централноафричка Република|Централне Африке]] и [[Конго|Конга]].\n*[[12. јул|12. јула]] [[1979]]. су [[Гилбертова Острва]] у [[Тихи Океан|Тихом Океану]] стекла независност у оквиру [[Британски комонвелт|Британског комонвелта]] под називом [[Република Кирибати]] после 87 година британске колонијалне управе.\n*[[12. јул|12. јула]] [[1998]]. [[Француска]] је победом над [[Бразил|Бразилом]] у [[Париз|Паризу]] у финалу светског фудбалског првенства, први пут постала првак света у фудбалу.\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=12&mm=7&yyyy=2004#145652 Догодило се 12. јула са Б92 (2004. година)]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109112157','',0,0,0,0,0.129193837815,'79949890887842','20050214164313'); INSERT INTO cur VALUES (1313,0,'13._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[12. јул|претходни дан]] - [[14. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[13. јул|13. јула]] [[1837]]. у [[Бакингамска палата|Бакингамску палату]] палату у [[Лондон|Лондону]] уселила се [[Викторија I]], као први [[Уједињено Краљевство|британски]] монарх.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1919]]. [[Уједињено Краљевство|британски]] дирижабл R34 слетео у [[Норфлок]] чиме је постао прва летелица која је прелетела [[Атлантски океан]], од [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] до [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]]. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1975]]. лансиран је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] свемирски брод \"[[Аполо]]\" из [[Кејп Канаверал|Кејп Канаверала]] у [[Флорида|Флориди]]. Овај свемирски брод учествовао је у првој [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетско]]-[[Сједињене Америчке Државе|америчкој]] мисији у свемиру.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1977]]. [[Њујорк]] због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1985]]. [[рок]] концерти под називом \"[[Live Aid]]\" у организацији певача и хуманитарног радника [[Боб Гелдоф|Боба Гелдофа]] одржани напоредо у [[Лондон|Лондону]] и [[Филаделфија|Филаделфији]]. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1985]]. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетски]] скакач мотком [[Сергеј Бубка]] први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у [[Париз|Паризу]], чиме је постигао и светски рекорд.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1992]]. [[Јицак Рабин]] преузео дужност премијера [[Израел|Израела]] и рекао да је спреман посетити престонице [[Арапи|арапских]] земаља ради постизања мира на [[Блиски исток|Блиском истоку]].\n*[[13. јул|13. јула]] [[1995]]. на [[Цетиње|Цетињу]] проглашена аутокефална [[Црногорска православна црква]], коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1996]]. у [[Берлин|Берлину]] је одржан фестивал под називом \"[[Love Parade]]\". На улицама [[Берлин|Берлина]] уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после [[Други светски рат|Другог светског рата]].\n*[[13. јул|13. јула]] [[1999]]. у центру [[Техеран|Техерана]] више хиљада [[Иран|иранских]] студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања.\n*[[13. јул|13. јула]] [[2001]]. генерал [[Первез Мушараф]], [[Пакистан|пакистански]] председник, стигао у [[Индија|Индију]] на самит посвећен смиривању односа [[Пакистан|Пакистана]] и [[Индија|Индије]].\n*[[13. јул|13. јула]] [[2001]]. [[Ли Шаомин]], [[Кина|кинеско]]-[[Сједињене Америчке Државе|амерички]] научник, осуђен у [[Кина|Кини]] због шпијунирања у корист [[Тајван|Тајвана]]. [[Кина|Кинеске]] власти наредиле његову депортацију. [[Сједињене Америчке Државе]] су затражиле од [[Кина|Кине]] да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана.\n\n==Несреће и ратови==\n*[[13. јул|13. јула]] [[1822]]. код [[Термопиле|Термопила]] грчка војска победила турску војску у рату за независност Грчке.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1943]]. кључна фаза [[Курска битка|Курске битке]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]] окончана је победом [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. [[Немачка]] војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1944]]. почела је [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] офанзива на [[Прибалтик]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. [[Црвена армија]] заузела је град [[Виљнус]] у [[Литванија|Литванији]].\n*[[13. јул|13. јула]] [[2000]]. на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] полиција [[Уједињене нације|Уједињених нација]] саопштила је да се током првих шест месеци [[2000]]. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара.\n\n==Рођења==\n* \n\n==Смрти==\n*[[13. јул|13. јула]] [[1793]]. један од вођа [[Француска револуција|Француске револуције]] и лидер \"[[монтањари|монтањара]]\", [[Жан Пол Мара]], убила [[Шарлот Корде]], која је четири дана касније погубљена на гиљотини.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1951]]. умро је [[Аустрија|аустријски]] композитор [[Арнолд Шенберг]] у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]]. Био је зачетник [[Бечка атонална школа|Бечке атоналне школе]], поборник [[експресионизам|експресионизма]] у музици и творац новог начина [[компоновање|компоновања]], [[додекафонија|додекафоније]]. Битно је утицао на развој музике [[20. век|20. века]].\n*[[13. јул|13. јула]] [[1954]]. умрла је [[Мексико|мексичка]] сликарка [[Фрида Кало]], једна од најславнијих сликарки [[20. век|20. века]]. Била је животна сапутница [[Диего Ривера|Диега Ривере]]. Доминантне теме су јој биле: сопствени инвалидитет и сукоб традиционалног мексичког и модерног света.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[13. јул|13. јула]] [[1878]]. завршен је [[Берлински конгрес]]. На њему су [[Европа|европске]] силе ([[Немачка]], [[Аустро-Угарска]], [[Русија]], [[Енглеска]] и [[Француска]]) успоставиле нови однос снага на [[Балкан|Балкану]]. На конгресу је ревидиран [[Санстефански мировни уговор]] закључен између [[Русија|Русије]] и [[Турска|Турске]] [[3. март|3. марта]]. [[Србија]] и [[Црна Гора]] стекле су међународно признање и знатно прошириле своје територије. [[Аустро-Угарска]] је добила право да окупира [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]].\n*[[13. јул|13. јула]] [[1930]]. у [[Монтевидео|Монтевидеу]], главном граду [[Уругвај|Уругваја]] почело је прво светског [[фудбал|фудбалско]] првенство. На њему је учествовало 13 тимова, а тим [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] освојио треће место, пошто је још у првом колу победио тим [[Бразил|Бразила]], а у полуфиналу изгубио од домаћина, екипе [[Уругваја|Уругвај]]. \"Мало финале\" се тада није играло.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1941]]. у [[Црна Гора|Црној Гори]] подигнут устанак против окупатора [[Италија|италијанских]] фашиста.\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=13&mm=7&yyyy=2004#145722 Догодило се 13. јула са Б92 (2004. година)]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109112525','',0,0,0,0,0.309846129878,'79949890887474','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (1314,0,'14._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[13. јул|претходни дан]] - [[15. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[14. јул|14. јула]] [[1867]]. код [[Уједињено Краљевство|енглеског]] града [[Редхил|Редхила]] [[Шведска|шведски]] изумитељ [[динамит|динамита]], [[Алфред Нобел]], први пут демонстрирао свој изум.\n*[[14. јул|14. јула]] [[1933]]. националсоцијалисти у [[Немачка|Немачкој]], који су у јануару под вођством [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] дошли на власт, забранили све опозиционе странке.\n*[[14. јул|14. јула]] [[1959]]. поринут је први брод на [[атомски погон]], [[USS Long Beach]] у [[Квинсли|Квинслију]], у [[Масачусец|Масачусецу]]. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два [[нуклеарни реактор|нуклеарна реактора]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[1965]]. \"Маринер 4\", [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] сателит лансиран [[1964]]. године, направио је прве фотографије [[Марс, планета|Марса]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[1976]]. [[Кина|кинески]] грађевинари завршили железничку пругу названу \"[[Танзам]]\", која је повезала луку [[Дар ес Салам]] у [[Танзанија|Танзанији]] и [[Замбија|Замбију]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[1997]]. [[Хашки трибунал]] осудио [[Босна и Херцеговина|босанског]] [[Срби|Србина]] [[Душан Тадић|Душана Тадића]] на 20 година затвора због учешћа у етничком чишћењу [[Босна и Херцеговина|босанских]] [[муслимани|муслимана]] на подручју [[Приједор|Приједора]], у северозападној [[Босна|Босни]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[1999]]. после 17 година од краја рата између [[Аргентина|Аргентине]] и [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] за [[Фокландска острва]], обновљени летови између [[Аргентина|Аргентине]] и тих острва у јужном [[Атлантски океан|Атлантику]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[2000]]. 25 година по завршетку [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] [[Сједињене Америчке Државе]] и [[Вијетнам]] склопили трговински споразум, који је [[Вијетнам|Вијетнаму]] отворио врата [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[2000]]. суд у [[Мајами|Мајамију]] донео пресуду по коме највеће [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] компаније за производњу цигарета морају платити 145 милијади долара на име одштете пушачима са [[Флорида|Флориде]] због угрожавања здравља.\n*[[14. јул|14. јула]] [[2001]]. Влада [[Србија|Србије]] је саопштила да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране [[Перућац]], где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата између [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]] на једној и [[НАТО]] пакта и побуњених [[Албанци|Албанаца]] са простора [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] на другој страни.\n\n==Несреће и ратови==\n*[[14. јул|14. јула]] [[1958]]. под вођством генерала [[Абдул Карим|Абдула Карима]] у [[Ирак|Ираку]] извршен војни удар у ком су убијени краљ [[Фејсал II]] и премијер [[Нури ел Саид]]. Тим војним ударом [[Ирак]] је постао [[република]].\n\n==Рођења==\n*[[14. јул|14. јула]] [[1602]]. рођен је [[Жил Мазарен]], [[Француска|француски]] државник [[Италија|италијанског]] порекла, наследник [[кардинал Ришеље|кардинала Ришељеа]] на двору краља [[Луј XIII|Луја XIII]]. Имао је пуну власт током регенства [[Ана Аустријска|Ане Аустријске]], мајке краља [[Луј XIV|Луја XIV]], када је поставио темеље [[Француска|француске]] надмоћи у [[Европа|Европи]]. Та је надмоћ дошла до пуног изражаја током владавине [[Луј XIV|Луја XIV]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[1904]]. рођен [[Исак Башевис Сингер]], [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] писац, пореклом [[Пољска|пољски]] [[Jevreji|Јевреј]]. Добио је [[Нобелова награда|Нобелову награду]] за књижевност [[1978]]. године. Сматра се најзначајнијим модерним писцем на [[јидиш|језику јидиш]], иако се његова дела појављују искључиво у [[енглески језик|енглеском]] преводу.\n*[[14. јул|14. јула]] [[1913]]. рођен је Лесли Линч Кинг Јуниор, (име касније промењено у [[Џералд Форд|Џералд Рудолф Форд, Јуниор]]) [[САД|амерички]] политичар и предсеник [[САД]] од [[1974]]., када је као потпредседник заменио [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]] који је због афере прислушкивања политичких противника, познате под именом \"[[Вотергејт]]\", поднео оставку. На изборима две године касније, [[1976]]. године, победио га је [[Џими Картер]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[1918]]. рођен [[Ингмар Бергман]], [[Шведска|шведски]] [[филм|филмски]] i [[позориште|позоришни]] [[режисер]] и [[сценарист]]. Један је од најзначајнијих филмских стваралаца [[20. век|20. века]] и добигник три награде [[Америчка филмска академија|Америчке филмске академије]] \"[[Оскар]]\".\n\n==Смрти==\n*[[14. јул|14. јула]] [[1223]]. умро је [[Филип II Август]], [[Француска|француски]] краљ, који је владавину почео [[1179]]. године успешним ратовањем против [[Енглези|Енглеза]]. Од њих је преузео поседе у западној [[Француска|Француској]], док је победом над [[Уједињено Краљевство|енглеско]]-[[Немачка|немачком]] војском проширио територију [[Француска|Француске]]. Учествовао је и у [[Трећи крсташки рат|Трећем крсташком рату]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[1817]]. умрла [[Мадам де Стал|Ана Лујза Некер]], [[Француска|француска]] књижевница позната као [[Мадам де Стал]]. Дала је значајан допринос теорији [[Француска|француског]] и [[Европа|европског]] [[романтизам|романтизма]]. Њен је салон у [[Париз|Паризу]] био чувено место окупљања интелектуалаца тог времена.\n*[[14. јул|14. јула]] [[1887]]. умро [[Алфред Круп]], [[Немачка|немачки]] индустријалац и произвођач оружја. Први је почео производити топове од ливеног челика а стекао је и монопол у снабдевању [[Пруска|пруске]] војске топовима. Направио је јак металуршки концерн \"[[Круп]]\".\n*[[14. јул|14. јула]] [[1998]]. умро је [[Ричард Мекдоналд]], оснивач највећег ланца ресторана у свету, \"[[МекДоналдс]]\".\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[14. јул|14. јула]] [[1789]]. народ у [[Париз|Паризу]] заузео затвор [[Бастиља|Бастиљу]], симбол монархије, у ком је било заточено свега неколико затвореника. Тај дан се сматра почетком [[Француска револуција|Француске револуције]] и преокретом у [[Европа|европској]] историји. Тај се дан прославља као национални празник у [[Француска|Француској]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[1889]]. одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из [[Немачка|Немачке]] и [[Француска|Француске]], познат као [[Друга интернационала]]. Поред оснивања [[Друга интернационала|Друге интернационале]], донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави [[1. мај|1. маја]] као дана међународне солидарности радника.\n*[[14. јул|14. јула]] [[1901]]. отворено прво радничко позориште у [[Србија|Србији]] представама изведеним у кафани \"[[Радничка касина]]\".\n*[[14. јул|14. јула]] [[1902]]. основано [[Србија|српско]] културно-просветно друштво \"[[Просвјета]]\" у [[Сарајево|Сарајеву]].\n*[[14. јул|14. јула]] [[1992]]. [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] бизнисмен [[Србија|српског]] порекла, [[Милан Панић]], постао први премијер [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]].\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109112942','',0,0,0,0,0.203025320639,'79949890887057','20050312214236'); INSERT INTO cur VALUES (1315,0,'15._јул','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. јул|претходни дан]] - [[16. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[15. јул|15. јула]] [[1869]]. [[Французи|Француз]] [[Иполит Меж Морис]] је пантентирао [[маргарин]], прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва.\n*[[15. јул|15. јула]] [[1937]]. пуштен у саобраћај канал [[Москва, река|Москва]]-[[Волга]]. Канал је дуг 128 километара, дубок 5,5 метара и широк 85 метара. Тиме је регулисана река, а [[Москва]] је постала лука повезана са пет мора.\n*[[15. јул|15. јула]] [[1968]]. на линији [[Москва]]-[[Њујорк]] успостављен први директни путнички авио-саобраћај између [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]. Летове су почели обављати авиони компанија [[Аерофлот]] и [[Пан Америка]].\n*[[15. јул|15. јула]] [[1975]]. [[Сојуз 19]] и [[Аполо 18]] лансирани у орбиту око [[Земља|Земље]], у оквиру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетско]]-[[Сједињене Америчке Државе|америчког]] програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру.\n*[[15. јул|15. јула]] [[1992]]. одржан скуп под називом \"Жута трака\" чији је циљ био протест против дискриминације и претњи припадницима других етничких група. Скуп су организовали невладина организација [[Центар за антиратну акцију]] и странка [[Грађански савез Србије]], а непосредан повод за протест било је присилно исељавање [[Хрвати|Хрвата]] из [[Војводина|војвођанског]] села [[Хртковци]].\n*[[15. јул|15. јула]] [[1999]]. на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] стигао шеф цивилне администрације [[Уједињене нације|Уједињених нација]], [[Бернар Кушнер]], а после доласка међународних мировних снага. Војни званичници су прогласили [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату.\n*[[15. јул|15. јула]] [[2000]]. [[Зимбабве]] је поново уредио законом статус црних сељака на фармама у поседству белаца.\n*[[15. јул|15. јула]] [[2001]]. [[Шеик Хасина]], премијер [[Бангладеш|Бангладеша]], после пет година напустио свој положај. На њему се задржао дуже од свих својих претходника.\n\n==Несреће и ратови==\n*[[15. јул|15. јула]] [[1099]]. у [[Први крсташки рат|Првом крсташком рату]] [[Крсташи]] су освојили и разорили [[Јерусалим]]. [[Хадријан|Римски цар Хадријан]] је обновио град и претворио га у војну колонију после [[Римско Царство|римског]] разарања [[70]]. године. [[638]]. године освојили су га [[Арапи]], чиме је постао [[муслимани|муслиманско]] свето место.\n*[[15. јул|15. јула]] [[1410]]. [[Владислав II Јагјело]], [[Литванија|литванско]]-[[Пољска|пољски]] краљ, победио је ([[Немачка|немачки]]) [[Тевтонски ред]] у бици код [[Таненберг|Таненберга]], чиме је проширио [[Литванија|литванско]]-[[Пољска|пољску]] државу.\n*[[15. јул|15. јула]] [[1918]]. снаге [[силе Осовине|Осовине]] покренуле општу офанзиву под командом [[Немачка|немачког]] генерала [[Ерих фон Лудендорф|Ериха фон Лудендорфа]]. Тиме је почела [[Друга битка на Марни]] у [[Првом светском рату]] и последњи покушај [[силе Осовине|сила Осовина]] да надвладају снаге [[Антанта|Антанте]] на западном фронту. Битке на [[Марна|Марни]] познате су као једна највећих кланица у људској историји.\n*[[15. јул|15. јула]] [[1941]]. први пут употребљене \"[[каћуша|каћуше]]\", прво ракетно оружје уведено у ратна дејства. То плотунско ракетно оружје употребљено је у [[Битка код Орше|Бици код Орше]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]].\n*[[15. јул|15. јула]] [[1958]]. на захтев предсеника [[Ками Шамун|Камија Шамуна]], [[Сједињене Америчке Државе|америчке]] снаге искрцале су се у [[Либан|Либану]], чиме је започета њихова интервенција. Тиме су власти [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] омогућиле [[Ками Шамун|Камију Шамуну]] да се поново кандидује за место председника.\n*[[15. јул|15. јула]] [[1974]]. група [[Грчка|грчких]] официра у [[Кипар|кипарској]] Националној гарди и присталица припајања [[Кипар|Кипра]] [[Грчка|Грчкој]] извршила [[војни удар]] збацивши са власти предсеника и [[архиепископ|архиепископа]] [[Макариос|Макариоса]]. Власт је преузео [[Никос Сампсон]], бивши лидер странке ЕОК, a [[архиепископ]] [[Макарије]] привремено напустио [[Кипар]].\n*[[15. јул|15. јула]] [[1983]]. [[Јерменија|јерменски]] терористи напали просторије [[Турска|турске]] ваздухопловне компаније на [[Париз|париском]] аеродрому [[Орли]]. Том приликом погинуло је шест и рањено 46 људи.\n*[[15. јул|15. јула]] [[1995]]. акцијом војске [[Шри Ланка|Шри Ланке]] окончана највећа офанзива [[Тамили|тамлских]] побуњеника од [[1987]]. године. Током те акције погинуло је најмање 300 људи.\n\n==Рођења==\n*[[15. јул|15. јула]] [[1606]]. рођен је [[Харменс ван Ријн Рембрант]], [[Холандија|холандски]] сликар, један од највећих мајстора у историји [[сликарство|сликарства]]. Иза себе је оставио око 2.000 цртежа, 650 уљаних слика и око 300 гравира. Најпознатија су ремек дела \"Час анатомије доктора Тулпа\", \"Избугљени син\" и \"Ноћна стража\".\n*[[15. јул|15. јула]] [[1865]]. рођен [[Алфред Нортклиф]], [[Уједињено Краљевство|британски]] политичар и новински магнат. Био је власник и један од оснивача листова \"[[Daily Mirror]]\", \"[[Daily Mail]]\" i \"[[The Times]]\". [[1905]]. је основао \"[[Associated Newspaper]]\" уједињавањем више листова и часописа. Наредних двадесетак година овај новински концерн био је најутицајнији у [[Европа|Европи]].\n*[[15. јул|15. јула]] [[1997]]. убијен је [[Ђани Версаче]] у [[Мајами Бич|Мајами Бичу]] на [[Флорида|Флориди]]. Овај [[Италија|италијански]] модни креатор био је једна од најпознатијих особа из света моде с краја [[20. век|20. века]].\n\n==Смрти==\n*[[15. јул|15. јула]] [[1291]]. умро је [[Рудолф I Хабзбург]], [[Немачка|немачки]] цар и оснивач династије [[Хабзбурговци|Хабзбурговаца]]. Дошао је на власт [[1273]]. године и члановима своје породие поделио [[Аустрија|Аустрију]], [[Штајерска|Штајерску]], [[Крањска|Крањску]], [[Корушка|Корушку]] и [[Тирол]]. Те су земље постале [[Хабзбурговци|хабзбуршке]] наследне земље, чиме су ударени темељи моћи [[Хабзбурговци|хабзбуршке]] монархије.\n*[[15. јул|15. јула]] [[1904]]. умро је [[Антон Павлович Чехов]], један од најзначајнијих [[Русија|руских]] и светских драмских писаца и приповедача. Његове су драме и дана акетуелне и изводе се широм светских позоришта: [[Галеб]], [[Три сестре]], [[Вишњик]].\n*[[15. јул|15. јула]] [[1929]]. умро је [[Хуго фон Хофманштал]], [[Аустрија|аустријски]] писац. Прославио се као аутор [[либрета]] за опере [[Рихард Штраус|Рихарда Штрауса]]. Нека од његових најпознатијих дела су [[Каваљер с ружом]], [[Аријадна на Насосу]] и [[Жена без сенке]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[15. јул|15. јула]] [[1795]]. [[Марсељеза]] постала званично химна [[Француска|Француске]]\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=15&mm=7&yyyy=2004#145894 Догодило се 15. јула са Б92 (2004. година)]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20050109113901','',0,0,0,0,0.46065184868,'79949890886098','20050306205542'); INSERT INTO cur VALUES (1316,0,'16._јул','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. јул|претходни дан]] - [[17. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[16. јул|16. јула]] [[1054]]. [[Рим|римска]] и [[Цариград|цариградска]] [[хришћанство|хришћанска]] црква се поделиле око питања да ли [[Рим|римски]] [[папа]] има примат међу [[хришћанство|хришћанским]] поглаварима, што је довело касније до [[велика шизма|велике шизме]], чиме су створене две цркве [[православље|православна]] и [[католичанство|римокатоличка]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1661]]. први пут у [[Европа|Европи]] једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила [[Стокхом|Стокхолмска]] банка.\n*[[16. јул|16. јула]] [[1867]]. [[Жозеф Моније]], [[Француска|француски]] врлтар патентирао је у [[Париз|Паризу]] армирани бетон.\n*[[16. јул|16. јула]] [[1917]]. спречен покушај [[бољшевици|бољшевика]] у преузимању власти у [[Русија|Русији]]. [[Лав Троцки]] је био ухапшен, а [[Владимир Иљич Уљанов Лењин|Лењин]] се повукао у илегалу.\n*[[16. јул|16. јула]] [[1925]]. у [[Багдад|Багдаду]] је почело заседање првог изабраног парламента [[Ирак|Ирака]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1935]]. постављен први паркинг мерач на свету у [[Оклахома Сити|Оклахома Ситију]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1950]]. на стадиону [[Маракана]] у [[Рио де Жанеиро|Рио де Жанеиро]] фудбалска екипа [[Уругвај|Уругваја]] у финалу светског првенства победила екипу [[Бразил|Бразила]] резултатом 2:1. Тиме је фудбалска репрезентација [[Уругвај|Уругваја]] освојила светски фудбалски шампионат по други пут. Утакмицу је пратило 199.000 гледалаца.\n*[[16. јул|16. јула]] [[1951]]. [[Белгија|белгијски]] краљ [[Леополд III]] абдицирао у корист сина [[Бодуен, белгијски краљ|Бодуена]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1965]]. отворен 11,6 километара дуг тунел испод [[Мон Блан|Мон Блана]] који је повезао [[Италија|Италију]] и [[Француска|Француску]]. Тунел су отворили председници ове две земље, [[Ђузепе Сарагат]] и [[Шарл де Гол]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1976]]. бивша [[Португалија|португалска]] колонија [[Источни Тимор]] анектирана од стране [[Индонезија|Индонезије]], чиме је постао [[Индонезија|индонежанска]] 27. покрајина.\n*[[16. јул|16. јула]] [[1979]]. [[Садам Хусеин]] је постао предсеник [[Ирак|Ирака]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1998]]. [[Албанци]] са [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента.\n*[[16. јул|16. јула]] [[2001]]. [[Хуан Антонио Самаран]], предсеник [[Међународни олимпијски комитет|Међународног олимпијског комитета]] од [[1980]]. године, пензионисан а затим именован за почасног председника [[Међународни олимпијски комитет|МОК]]. Наследио га је [[Жак Рог]], [[Белгија|белгијски]] хирург.\n*[[16. јул|16. јула]] [[2001]]. [[Кина|кинески]] и [[Русија|руски]] председници [[Ђијанг Цемин]] и [[Владимир Путин]] потписали пријатељски пакт којим су постављени принципи партнерства две земље у функцији заштите својих интереса.\n\n==Несреће и ратови==\n*[[16. јул|16. јула]] [[1945]]. у пустињи [[Аламогордо]] у држави [[Нови Мексико]] власти [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] извршиле прву пробу [[атомска бомба|атомске бомбе]]. Шифровано име за ову операцију било је \"Тринити\".\n*[[16. јул|16. јула]] [[1990]]. у земљотресу на [[Филипини|Филипинима]] погинуло више од 1.600 људи.\n*[[16. јул|16. јула]] [[2003]]. војним ударом је свргнута влада [[Африка|афричке]] острврске државе [[Сао Томе и Pincipe]]. То се догодило док је председник [[Фрадике де Менезес]] био у приватној посети у Нигерији.\n\n==Рођења==\n*[[16. јул|16. јула]] [[1723]]. рођен је [[Џошуа Рејнолдс]], [[Уједињено Краљевство|енглески]] сликар и један од највећих портретиста у историји [[сликарство|сликарства]]. Био је први предсеник [[Краљевска уметничка академија (у Уједињеном Краљевству)|Краљевске уметничке академије]] и дворски сликар од [[1784]]. године. Снажно је утицао на потоње генерације [[Уједињено Краљевство|енглеских]] портретиста, а израдио је око 2.000 портрета.\n*[[16. јул|16. јула]] [[1858]]. рођен је [[Петар Бојовић]], чувени српски војсковођа и војвода. Најзаслужнији је за победе српске војске у [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] над [[Турска|турском]] војском у биткама код [[Куманово|Куманова]] и [[Битољ|Битоља]], у бици код [[Брегалница|Брегалнице]] у [[Други балкански рат|Другом балканском рату]], као и за пробој [[Солунски фронт|Солунског фронта]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. За успехе у [[Први светски рат|Првом светском рату]] добио је чин војводе. [[1. новембар|1. новембра]] [[1918]]. године, као командант Прве армије, ослободио [[Београд]]. Умро је [[1945]]. године у [[Београд|Београду]] где је и сахрањен без војних почасти.\n*[[16. јул|16. јула]] [[1872]]. рођен је [[Раул Амундсен]], [[Норвешка|норвешки]] истраживач и први човек који је стигао на [[Јужни пол]] ([[1911]]. године). У јуну [[1928]]. године погинуо је у авионској несрећи покушавајући да пронађе несталу [[Италија|италијанску]] експедицију која је кренула ка [[Северни пол|Северном полу]].\n\n==Смрти==\n*[[16. јул|16. јула]] [[1533]]. убијен цар [[Инке|Инка]] [[Атахуалпа]] по наредби [[Шпанија|шпанског]] освајача [[Франциско Пизар|Франциска Пизара]] иако је дао тражени откуп који се састојао од једне собе пуне [[злато|злата]] и две пуне [[сребро|сребра]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1890]]. умро је [[Готфрид Келер]], [[Швајцарска|швајцарски]] писац и највећи приповедач [[немачки језик|немачког]] говорног подручја у [[Швајцарска|Швајцарској]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1896]]. умро је [[Едмон Гонкур]], [[Француска|француски]] писац. На његову иницијативу основано је књижевно друштво које од [[1903]]. године носи име браће Гонкур.\n*[[16. јул|16. јула]] [[1918]]. убијен [[Николај II Романов]] заједно са члановима своје породице у [[Јекатеринбург|Јекатеринбургу]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1985]]. умро је [[Хајнрих Теодор Бел]], [[Немачка|немачки]] писац и добитних [[Нобелова награда|Нобелове награде]] за књижевност [[1972]]. Најпревођенији је [[Немачка|немачки]] писац после [[Други светски рат|Другог светског рата]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1989]]. умро је [[Херберт фон Карајан]], [[Аустрија|аустријски]] [[диригент]] и један од највећих [[диригент|диригената]] [[20. век|20. века]]. Био је [[диригент]] [[Бечки симфонијски оркестар|Бечког симфонијског оркестра]] од [[1949]]. године, а од [[1955]]. водио [[Берлинска филхармонија|Берлинску филхармонију]]. Од [[1956]]. до [[1964]]. био је директор [[Бечка државна опера|Бечке државне опере]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1995]]. умро [[Стефан Спендер]], [[Уједињено Краљевство|британски]] песник. На почетку каријере наизван је другим [[Перси Биш Шели|Шелијем]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[2000]]. умро је [[Ђерђ Петри]] у [[Будимпешта|Будимпешти]]. Био је један од најпознатијих [[Мађарска|мађарских]] дисидената за време [[комунизам|комунистичког]] режима [[Јанош Кадар|Јаноша Кадара]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[16. јул|16. јула]] [[622]]. се сматра да овим датумом почиње прва година [[ислам|исламског]] календара. Тог дана је [[Мухамед]] са својим присталицама напустио [[Мека|Меку]] да би основао центар [[ислам|ислама]] у [[Медина|Медини]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1861]]. основано је [[Српско народно позориште]] у [[Нови Сад|Новом Саду]].\n*[[16. јул|16. јула]] [[1969]]. [[Аполо 11]], [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[свемирски брод]], лансиран је из [[Кејп Канаварел|Кејп Канаварела]] у историјску мисију ка [[Месец|Месецу]]. Посаду [[свемирски брод|свемирског брода]] сачињавали су [[Нил Армстронг]], [[Едвин Олдрин]] и [[Мајкл Колинс]].\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=16&mm=7&yyyy=2004#145990 Догодило се 16. јула са Б92 (2004. година)]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20050109113959','',0,0,0,0,0.95812503619,'79949890886040','20050228215804'); INSERT INTO cur VALUES (1317,0,'17._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. јул|претходни дан]] - [[18. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[17. јул|17. јула]] [[1453]]. у бици код Кастијона Французи су постигли одлучујућу победу над Енглезима, која је довела до окончања Стогодишњег рата.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1762]]. убијен је руски цар Петар ИИИ три дана након што је оборен са власти и затворен. Престо је преузела његова супруга Катарина ИИ (Велика), која је касније постала један од најчувенијих руских владара.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1790]]. умро је шкотски економиста Адам Смит, уз Дејвида Рикарда, најпознатији представник енглеске класичне политичке економије. Поставио је основе радне теорије вредности. (\"Богатство народа\", \"Теорија моралних осећања\").\n*[[17. јул|17. јула]] [[1890]]. Сесил Роудз, по којем је Родезија добила назив, постао је премијер Капске колоније у Јужној Африци.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1912]]. умро је француски математичар, физичар и филозоф Жил Анри Поенкаре. Развио је теорију аутоморфних функција и истраживао диференцијалне једначине, а посебно су значајни његови радови на подручју топологије и његова интерпретација геометрије Лобачевског. Објавио је око 500 научних радова.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1917]]. британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-Кобург-Гота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1928]]. умро је српски геолог и палеонтолог Светолик Радовановић, члан Српске краљевске академије, први министар привреде у Србији (1904-05). Реформисао је српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. је са геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1945]]. у Потсдаму је почела конференција о послератној будућности Европе. На скупу који је окончан 2. августа представници земаља победница у Другом светском рату. ШСР-а, САД и Велике Британије, Стаљин, Труман и Черчил, којег је 28. јула заменио нови шеф британске владе Клемент Атли, донели су одлуку о демилитаризацији и денацификацији Немачке и договорили су се о територијалним променама у источној Европи.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1946]]. у Београду је погубљен Драгољуб Дража Михаиловић, генерал краљевске југословенске војске и вођа четничког покрета у Другом светском рату.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1959]]. умрла је чувена америчка џез и блуз певачица Били Холидеј.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1968]]. у Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло десно крило БААС партије. Председник републике, а касније и владе постао је генерал Ахмед Хасан ал-Бакр.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1969]]. у Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса, који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1973]]. у Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Сардар Мухамад Дауд Кан.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1975]]. амерички и совјетски васионски бродови \"Сојуз 19\" и \"Аполо 18\" спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летилица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески а Американац руски.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1979]]. диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1981]]. више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1984]]. лансиран је совјетски свемирски брод \"Сојуз Т12\", а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је \"прошетала\" свемирским простором изван летелице.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1994]]. Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1995]]. умро је аргентински аутомобилски ас Хуан Мануел Фанђо, петоструки светски шампион у \"Формули-1\".\n*[[17. јул|17. јула]] [[1996]]. амерички путнички авион \"Боинг 747\" на линији Њујорк-Париз екплодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома \"Кенеди\". Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1998]]. посмртни остаци руског цара Николаја ИИ Романова и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1998]]. џиновски таласи изазвани снажним земљотресом на дну Пацифика однели су шест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи.\n*[[17. јул|17. јула]] [[1998]]. на конференцији УН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља.\n*[[17. јул|17. јула]] [[2000]]. Башар ел-Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафез ел-Асад, који је умро 10. јуна.\n*[[17. јул|17. јула]] [[2001]]. на основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата.\n*[[17. јул|17. јула]] [[2001]]. након завршетка сукоба на Косову и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали 4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано.\n*[[17. јул|17. јула]] [[2003]]. у Америци је умрла \"краљица салсе\", певачица кубанског порекла Селија Круз (79). Кубу је напустила уочи доласка Фидела Кастра на власт и настанила се у САД, а повратак на карипско острво јој никад није дозвољен. Одиграла је кључну улогу у промовисању кубанске музике, снимила 70 албума и пет пута добила награду Греми, најзначајније америчко признање за музику.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109114147','',0,0,0,0,0.139680939792,'79949890885852','20050109114147'); INSERT INTO cur VALUES (1318,0,'18._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. јул|претходни дан]] - [[19. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[18. јул|18. јула]] [[1536]]. [[Уједињено Краљевство|енглески]] краљ [[Хенри VIII]] издејствовао од парламента доношење одлуке о непризнању папске власти. Тиме се утро пут ка стварању независне протестантске [[Англиканска црква|Англиканске цркве]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1870]]. на [[Први ватикански концил|Првом ватиканском концилу]] прогласшена је [[догма]] о [[папа|папиној]] непогрешивости ([[инфалибилитет]]) о питању вере и морала свих верника.\n*[[18. јул|18. јула]] [[1925]]. [[Адолф Хитлер]], будући [[национал-социјализам|нацистички]] лирдер [[Немачка|Немачке]] објавио је први том свог личног манифеста [[Мајн Кампф]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1971]]. Шест емирата у [[Персијски залив|Персијском заливу]]: [[Абу Даби]], [[Дубаи]], [[Шарџа]], [[Ум-ал-Кајвајн]] и [[Фуџајра]] склопило је споразум о оснивању федерације [[Уједињени Арапски Емирати]]. Споразум је на снагу ступио у децембру [[1971]]., а у фебруару [[1972]]. се федерацији прикључио и емират [[Рас-ал-Кајма]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1972]]. Власти [[Египат|Египта]] су затражиле од власти [[СССР|Совјетског Савеза]] да повуку свих 20.000 војних саветника, при чему су оптужиле [[СССР|совјетске]] власти да нису послале обећано оружје.\n*[[18. јул|18. јула]] [[2001]]. Скупштина [[Србија|Србије]] усвојила је законе о радио-дифузији, о борби против организованог криминала и мафије, као и закон којимсе Ресор државне безбедности (РДБ) МУП-а [[Србија|Србије]] трансформише у самосталну Безбедносно-информативну агенцију (БИА).\n*[[18. јул|18. јула]] [[2003]]. [[Здравко Муцић]], [[Босна и Херцеговина|босански]] [[Хрват]], пуштен је из затвора [[Хашки трибунал|Хашког трибунала]] после одслужења седам година од деветогодишње казне на коју осуђен за злочине над [[Срби|Србима]] у логору [[Челебићи]] код [[Коњиц|Коњица]] у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]].\n\n==Несреће и ратови==\n*[[18. јул|18. јула]] [[64]]. изгорело две трећине [[Рим|Рима]] у пожару. Цар [[Нерон]] је оптужио [[хришћанство|хришћане]] да су подметнули пожар, чиме је себи дао изговор да их прогна из [[Рим|Рима]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1290]]. краљ [[Едвард I]] је протерао [[Јевреји|Јевреје]] из [[Енглеска|Енглеске]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1936]]. побуном у [[Мелија|Мелији]], у [[Шпанија|шпанском]] [[Мароко|Мароку]], против владе [[Народни фронт (шпанска странка)]] премијера [[Мануел Асања|Мануела Асање]] почео је грађански рат у [[Шпанија|Шпанији]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1942]]. у [[Други светски рат|Другом светском рату]] [[Немачка|немачка]] војска је, уз помоћ регуларне војске [[НДХ|Независне Државе Хрватске]] ([[домобрани]]), после више од месец дана борбе, победила [[југословенски партизани|југословенске партизане]] на планини [[Козара|Козари]] у северозападној [[Босна|Босни]]. Многа села су била спаљена, а око 50.000 људи одведено је у логоре.\n*[[18. јул|18. јула]] [[1942]]. [[САД|Сједињене Америчке Државе]] су објавиле рат [[Бугарска|Бугарској]], [[Мађарска|Мађарској]] и [[Румунија|Румунији]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1991]]. Председништво [[СФРЈ]] донело је на седници у [[Београд|Београду]] одлуку о повлачењу [[ЈНА|Југословенске народне армије]] из [[Словенија|Словеније]], пошто је [[Словенија]] [[25. јун|25. јуна]] прогласила самосталност.\n*[[18. јул|18. јула]] [[1992]]. Ратни бротови [[НАТО пакт|НАТО пакта]] упловили су у [[Јадранско море]] ради контроле спровођења санкција [[Савет безбедности Уједињених нација|Савета безбедности]] [[Уједињене нације|Уједињених нација]]. Ово је била прва таква операција у [[Европа|Европи]] после [[Други светски рат|Другог светског рата]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1994]]. у [[Буенос Ајрес|Буенос Ајреса]], главног града [[Аргентина|Аргентине]], у експлозији подметнуте бомбе у центру [[Јевреји|јеврејске]] заједнице погинуло је 96 људи.\n*[[18. јул|18. јула]] [[2000]]. [[Индонезија|индонежанска]] војска признала је учешће неких својих трупа на [[муслимани|муслиманској]] страни у дуготрајном [[хришћани|хришћанско]]-[[муслимани|муслиманском]] рату на острвима [[Малуку]].\n\n==Рођења==\n*[[18. јул|18. јула]] [[1635]]. рођен је [[Роберт Хук]], [[Уједињено Краљевство|енглески]] физичар. Усавршио је [[микроскоп]] и експериментално доказао да се центар тежишта [[Земља|Земље]] и [[Месец|Месеца]] креће око [[Сунце|Сунца]] у елипси. Саставио је основни закон [[теорија еластичности|теорије еластичности]], који је по њему добио име ([[Хуков закон]]).\n*[[18. јул|18. јула]] [[1811]]. рођен је [[Вилијам Мејкпис Текери]], [[Уједињено Краљевство|енглески]] писац и један од најзначајнијих [[сатиричар|сатиричара]] [[19. век|19. века]]. Једно од најпознатијих његових дела је [[Вашар таштине]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1887]]. рођен је [[Видкун Квислинг]], [[Норвешка|норвешки]] официр и премијер марионетске пронацистичке владе у [[Други светски рат|Другом светском рату]] ([[1942]]-[[1945]]). По завршетку рата је осуђен на смрт и стрељан. Његово име постало је симбол националне издаје ([[квислинзи]]).\n*[[18. јул|18. јула]] [[1918]]. рођен је [[Нелсон Мандела]], [[Јужноафричка Република|јужноафрички]] политичар, лидер [[Афрички национални конгрес|Афричког националног конгреса]] и борац против [[апартхејд|апартхејда]]. После 28 година проведених у затвору [[1994]]. године је постао први црнац предсеник [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1921]]. рођен је [[Џон Глен]], [[САД|амерички]] [[астронаут]] и први држављанин [[САД|Сједињених Америчких Држава]] који је [[1962]]. облетео [[Земља|Земљу]] у космичком броду [[Меркјури-Атлас 6]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1933]]. рођен је [[Јевгениј Александрович Јевтушенко]], предводник постстаљинистичке генерације [[Русија|руских]] песника. Нека од његових најпознатијих дела су: Падају бели снегови, Обећање, Хидроцентрала у Братску и Аутобиографија.\n\n==Смрти==\n*[[18. јул|18. јула]] [[1610]]. умро је [[Микеланђело Меризи да Каравађо]], [[Италија|италијански]] сликар, који је већ у раној фази свог рада прекинуо са [[маниризам|маниризмом]]. Он је [[натуралистички реализам|натуралистичким реализмом]] сликао ликове из свакодневног живота, при чему је користио [[светлост]] као главни елемент композиције.\n*[[18. јул|18. јула]] [[1721]]. умро је [[Жан Антоан Вато]], [[Француска|француски]] [[барок|барокни]] [[сликар]]. Био је доминантна личност [[Француска|француског]] [[сликарство|сликарства]] почетком [[18. век|18. века]]. Неке од његових слика су: [[Полазак на Китеру]] и [[Парисов суд]].\n*[[18. јул|18. јула]] [[1872]]. умро је [[Бенито Пабло Хуарез]], [[Мексико|мексички]] државник и национални херој. За своја три предсеничка мандата ([[1858]], [[1867]], [[1871]]) одвојио је цркву од државе и спровео низ реформи којима је смањио моћ цркве и војске.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=18&mm=7&yyyy=2004#146129 Догодило се 18. јула са Б92 (2004. година)]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109114623','',0,0,0,0,0.143600836463,'79949890885376','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (1319,0,'19._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. јул|претходни дан]] - [[20. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[19. јул|19. јула]] [[1427]]. Умро је Стефан Лазаревић, српски кнез (1389-1402), син кнеза Лазара и кнегиње Милице, вазал турског султана Бајазита И до 1402. године, када се повукао у Цариград где је од византијског цара Јована ИИ Палеолога добио титулу деспота. После пораза Бајазита И код Ангоре од Монгола, склопио је споразум са угарским царем Жигмундом И од којег је 1403. добио Мачву и Београд, који је прогласио престоницом, а 1421. је наследио Зету. Бавио се преводјењем с грчког, написао је посланицу \"Слово љубве\". Његова је задужбина манастир Манасија.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1545]]. Брод \"Мери Роуз\", понос ратне флоте енглеског краља Хенрија ВИИИ, потонуо је у каналу Солент измедју обале јужне Енглеске и острва Вајт. Живот је изгубило више од 700 људи.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1553]]. Марија Тјудор проглашена је за краљицу Енглеске. Удајом за шпанског принца Филипа приближила се Ватикану и прогонила протестанте, због чега је названа Марија Крвава и Марија Католичка. Током њене владавине, Енглеска је изгубила Кале (1558), своје последње упориште у Француској.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1814]]. Рођен је Семјуел Колт, који је направио револвер назван по његовом презимену.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1834]]. Рођен је француски сликар, графичар и вајар Едгар Дега, који се сматра једним од најбољих цртача у ликовној уметности. Виртуозност цртача најбоље је исказао сликајући тело у покрету (\"Балерина\", \"Купачица\", \"Праља\").\n*[[19. јул|19. јула]] [[1870]]. Француски цар Наполеон ИИИ објавио је рат Пруској, који је имао тешке последице по француско Друго царство. Француска војска претрпела је тежак пораз у бици код Седана (2. септембра), цар је заробљен, а у Паризу је проглашена република.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1877]]. Одржан је први тениски турнир у Вимблдону. Победио је енглески тенисер Спенсер Гор.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1883]]. На брду Стражилово изнад Сремских Карловаца сахрањени су посмртни остаци српског песника Бранка Радичевића, након што су, 30 година после његове смрти, пренети из Беча.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1893]]. Рођен је руски писац Владимир Мајаковски, утемељивач руског футуризма и водећи песник у време Октобарске револуције и раном совјетском периоду (\"Песме о револуцији\", \"Облак у панталонама\", \"Рат и свет\", \"Лењин\").\n*[[19. јул|19. јула]] [[1900]]. Отворена је париска подземна железница (метро).\n*[[19. јул|19. јула]] [[1936]]. Умро је српски геолог и политичар Јован Жујовић, оснивач геолошке науке у Србији. Направио је прву прегледну геолошку карту Србије и написао многобројне радове из геологије, палеонтологије и антропологије.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1937]]. У Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната (\"крвава литија\") који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата измедју Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1941]]. Британски премијер Винстон Черчил почео је кампању под називом \"В фор Вицторy\" у Другом светском рату.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1943]]. У намери да ослабе италијански фашистички режим, савезници су у Другом светском рату из 700 авиона засули бомбама аеродроме и војне полигоне у близини Рима.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1947]]. Убијени су бурмански премијер Аунг Сан и шест министара. Атентат су извршили политички противници током заседања владе.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1956]]. Лидери Југославије, Индије и Египта - Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкј противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1965]]. Умро је корејски државник Сингман Ри, први председник Јужне Кореје 1948. Са власти се повукао 1960. под притиском студентских протеста због изборних превара.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1974]]. Шпански диктатор Франсиско Франко због болести је привремено предао власт принцу Хуану Карлосу, који је 1975, после Франкове смрти, постао краљ Шпаније.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1980]]. У Москви су отворене 22. Олимпијске игре, које је бојкотовало више од 40 земаља због совјетске инвазије на Авганистан.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1989]]. Пољска Народна скупштина изабрала је генерала Војцеха Јарузелског за председника Пољске.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1992]]. У експлозији аутомобила-бомбе у Палерму убијен је Паоло Борселино, водећи италијански судија у борби против мафије.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1994]]. Народна Скупштина Републике Српске одбила је План територијалног разграничења у Босни који је почетком месеца Контакт група понудила зараћеним странама. СР Југославија, од које се очекивало да утиче на босанске Србе да прихвате предложени план, кажњена је поостравањем медјународних санкција, а у Босни је настављен рат.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1996]]. На захтев међународних представника у послератној Босни председник Републике Српске Радован Караџић поднео је оставку на све јавне функције.\n*[[19. јул|19. јула]] [[1997]]. Ирска републиканска армија објавила примирје у својој 28-годишњој кампањи против британске власти у Северној Ирској.\n*[[19. јул|19. јула]] [[2000]]. Русија је представила светском тржишту ново противтенковско орузје монтирано на приколици крос-кантри мотоцикла.\n*[[19. јул|19. јула]] [[2001]]. Британски политичар и писац Џефри Арчер осуђен је на четири године затвора за кривоклетство и злоупотребу правде.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109114828','',0,0,0,0,0.076621733642,'79949890885171','20050109114828'); INSERT INTO cur VALUES (1320,0,'20._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. јул|претходни дан]] - [[21. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[20. јул|20. јула]] [[1304]]. рођен италијански писац Франческо Петрарка. Сматра се последњим песником Средњег века и првим индивидуалистом у европској поезији. Био познат и цењен по латинским делима, историјским, филозофским и полемичким списима, а у светску књижевност ушао збирком сонета \"Канцонијер\", посвећених Лаури.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1402]]. монголски кан Тамерлан у бици код Ангоре, садашње Анкаре, победио турску војску и заробио султана Бајазита И, који је 1403. умро у ропству.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1654]]. потписан англо-португалски споразум којим су почели дугогодишњи савезнички односи Енглеске и Португала.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1847]]. рођен немачки постимпресионистички сликар Макс Либерман. Као поборник нових идеја 1898. основао берлинску сецесију, покрет који је на прекретници XИX и XX века у европским метрополама окупљао противнике уметничког академизма.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1855]]. рођен војвода Живојин Мишић, један од највећих српских војсковођа. Учесник ратова од 1876. до 1878 и 1885, а у Првом светском рату командовао операцијама у Колубарској бици, другој великој победи Срба над аустроугарском војском. Написао неколико војних расправа, од којих је најпознатије дело \"Стратегија\".\n*[[20. јул|20. јула]] [[1866]]. у аустријско-пруском рату, у којем је Италија била на страни Пруске, Аустријанци код острва Виса потпуно разорили италијанску флоту. Погинуло више од 1.100 људи.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1890]]. рођен грчки краљ Ђорђе ИИ, који је ступио на престо 1922, а већ 1923. збачен. Вратио се 1935, а после немачког напада у Другом светском рату, 6. априла 1941. с Владом се повукао у емиграцију, одакле се вратио 1946.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1917]]. потписана Крфска декларација о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију потписали премијер Србије Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1919]]. рођен новозеландски планинар Едмунд Персивал Хилари, који је 1953, са Шерпом Тенсингом Норгејом први освојио Монт Еверест, највиши планински врх на свету.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1923]]. убијен мексички револуционар, вођа сељачке револуције 1910. Франсиско Панчо Виља.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1937]]. умро италијански инжењер Ђуљелмо Маркони, један од оснивача бежичне телеграфије. Први послао радио-сигнал преко Атлантика. За радове на бежичној телеграфији 1909. с Карлом Фердинандом Брауном поделио Нобелову награду за физику.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1944]]. немачки пуковник Клаус Шенк, гроф фон Штауфенберг, извршио атентат на нацистичког лидера Адолфа Хитлера подметањем бомбе под његов сто у бункеру \"Вучја јама\" код Берлина. Хитлер лакше повређен, а завереници погубљени.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1945]]. умро француски писац Пол Валери, класик симболизма, који се сматра најелитнијим представником француског духа у периоду између два светска рата. Био члан Француске академије и председник Института за интелектуалну кооперацију при Друштву народа у Женеви.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1951]]. у јерусалимској џамији Ал Акса убијен јордански краљ Абдулах. Краљ Јордана постао 1946.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1954]]. у Женеви склопљен споразум о примирју у Индокини, којим је завршен рат против француске колонијалне управе у том делу света.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1969]]. амерички космонаут Нил Армстронг постао први човек који је ступио на Месец. Армстронг на Месецу био два сата и 21 минут, после чега се вратио на свемирски брод \"Аполо 11\".\n*[[20. јул|20. јула]] [[1974]]. турске снаге извршиле десант на Кипар, заузеле луку Киренију и кренуле према Никозији.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1976]]. амерички космички брод без људске посаде \"Викинг 1\" спустио се, после 11 месеци лета, на Марс и почео да шаље на Земљу јасне снимке те планете.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1982]]. у експлозијама бомби које су поставили припадници Ирске републиканске армије у Хајд парку и Риџентс парку у центру Лондона погинуло 10 британских војника.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1988]]. Јужна Африка, Ангола и Куба прихватиле споразум о повлачењу страних трупа из Анголе и о признавању независности Југозападне Африке, данашње Намибије.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1994]]. шеф израелске дипломатије Шимон Перес допутовао у посету Јордану као највиши израелски функционер који је до тада посетио Јордан.\n*[[20. јул|20. јула]] [[1996]]. побуњеници из племена Хуту напали избеглички логор супарничког племена Тутси у Бурундију и побили око 320 особа, махом жена и деце.\n*[[20. јул|20. јула]] [[2000]]. после девет дана преговора завршен блискоисточни мировни самит у Кемп Дејвиду. Решење за вишедецинијски сукоб није нађено, а сукоби Израела и Палестинаца настављени.\n*[[20. јул|20. јула]] [[2000]]. корзикански националисти прихватили, после преговора у Паризу, понуду француске владе о аутономији острва. Тиме окончане 20-годишње тензије између сепаратиста и власти.\n*[[20. јул|20. јула]] [[2001]]. после 20 година паузе из Багдада кренуо први путнички воз ка Турској, који је наредног дана стигао у Газиантеп.\n*[[20. јул|20. јула]] [[2001]]. немачки лидери полагањем венаца званично одали пошту официрима за атентат на Адолфа Хитлера пре 57 година.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109114935','',0,0,0,0,0.673262292833,'79949890885064','20050109114935'); INSERT INTO cur VALUES (1321,0,'21._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[20. јул|претходни дан]] - [[22. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[21. јул|21. јула]] [[976]]. основана аустријска кнежевска лоза Бабенберга која је владала Аустријом до 1246. Њихов породични архив постао основни фонд данашњег Државног архива у Бечу.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1542]]. папа Павле ИИИ формирао инквизицију, конгрегацију кардинала са овлашћењима да прогоне јеретике, како би појачао борбу против протестантизма.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1718]]. закључен Пожаревачки мир између Турске, Аустрије и Млетачке Републике, после турског пораза у рату од 1714. до 1718. Тим миром Турска Аустрији препустила северну Србију, јужно од Саве, Банат и део Срема.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1773]]. папа Клемент XИВ издао папску булу \"Доминус ац Редемптор\" којом је распустио језуитски ред.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1774]]. склопљен Кучук-Кајнарџијски мир којим је окончан рат Русије и Турске, од 1768. до 1774. у којем је турска војска доживела низ пораза.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1796]]. умро шкотски песник Роберт Бернс, последњи велики шкотски књижевник који је писао на шкотском дијалекту.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1798]]. Наполеон Бонапарта после победе у бици код пирамида завладао Египтом.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1816]]. рођен оснивач британске новинске агенције Ројтерс Паул Јулијус фон Ројтер.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1820]]. дански физичар Ханс Кристијан Ерстед представио своје откриће, електромагнетизам.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1884]]. рођен српски биолог и физиолог Иван Ђаја, члан Српске академије наука и уметности, оснивач катедре за физиологију. Париска Академија наука 1946. му доделила награду за рад у области физиологије.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1897]]. Принц од Велса отворио галерију “Тејт” у Лондону.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1899]]. рођен амерички писац Ернест Милер Хемингвеј, добитник Нобелове награде за књижевност 1954. Познат по изузетним романима и новелама, али и по узбудљивом животу, који је 2. јула 1961. окончан самоубиством.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1904]]. завршена градња Трансибирске железнице од Москве до Нахотке код Владивостока. Железница грађена 13 година.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1921]]. у Делницама убијен министар унутрашњих послова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Милорад Драшковић. Атентат, у знак протеста због доношења Обзнане, закона којим је забрањен рад комунистичкој и другим левичарским партијама, извршио Алија Алијагић, припадник левичарске организације \"Црвена правда\".\n*[[21. јул|21. јула]] [[1940]]. у балтичким државама Литванији, Летонији и Естонији успостављена совјетска власт.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1960]]. Сиримаво Бандаранаике постала премијер Цејлона, као прва жена у свету која је дошла на чело владе. Она је на то место дошла по убиства њеног мужа Соломона.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1967]]. под точковима воза погинуо Алберт Џон Лутули, јужноафрички политичар, борац против апартхејда. Добитник Нобелове награде за мир 1960.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1973]]. упркос протестима светског јавног мњења Француска почела серију нуклеарних проба у јужном Пацифику.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1974]]. Грчка прихватила резолуцију Уједињених нација о прекиду ватре на Кипру, дан после турске инвазије. Наредног дана исту резолуцију прихватила и Турска.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1983]]. у Пољској укинуто ратно стање, уведено у децембру 1981.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1985]]. умро Зоран Радмиловић, један од највећих глумаца у СФРЈ. Легенда за живота, упамћен по низу бриљантних улога, попут Краља Ибија, Радована ИИИ, Тригорина у \"Галебу\", Лазе Костића у \"Санта Мариа делла Салуте\".\n*[[21. јул|21. јула]] [[1985]]. умро Александар Вучо, једна од најзначајнијих личности српске и југословенске књижевности XX века. Песник, романописац и активан учесник надреалистичког покрета, сматра се и родоначелником модерне поезије за децу.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1993]]. у поплавама и клизиштима проузрокованим једномесечним кишама у Индији, Бангладешу и Непалу погинуло око 1.000 људи, а више милиона принуђено да напусти домове.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1994]]. руски писац Александар Исајевич Солжењицин стигао у Москву после двомесечног путовања по Русији, из које је 20 година раније отишао у егзил.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1995]]. представници 16 земаља на Међународној конференцији о Босни у Лондону упозорили босанске Србе да ће, ако нападну \"заштићену зону\" УН у Горажду, бити суочени са узвраћањем које укључује употребу ваздушне силе.\n*[[21. јул|21. јула]] [[1998]]. умро амерички космонаут Ален Шепард, први Американац који је полетео у космос и једини човек који је играо голф на Месецу.\n*[[21. јул|21. јула]] [[2000]]. умро југословенски композитор Станојло Рајичић, члан Српске академије наука и уметности и директор Музиколошког института САНУ.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109115040','',0,0,0,0,0.496678340946,'79949890884959','20050109115040'); INSERT INTO cur VALUES (1322,0,'22._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[21. јул|претходни дан]] - [[23. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[22. јул|22. јула]] [[356. пне.]] Рођен македонски краљ Александар ИИИ Велики, легендарни грчки војсковођа који је за кратко време своје владавине успео да разори хиљадугодишња царства градећи нове мермерне градове и стварајући нову цивилизацију. Вековима инспирисао ликовне уметнике и песнике.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1456]]. Хришћанска војска под командом угарског војсковође Јаноша Хуњадија победила турске снаге које су опколиле Београд. У српским народним песмама Хуњади, који је током борби умро у Земуну, спомиње се као Сибињанин Јанко.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1739]]. Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1784]]. Рођен немачки астроном и математичар Фридрих Вилхелм Бесел. Израчунао путању Халејеве комете.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1812]]. У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1832]]. Умро Наполеон ИИ, војвода од Рајхштада, син Наполеона И Бонапарте и Марије Лујзе, унук хабсбуршког цара. Несуђен цар, наследник најмоћнијег владара у Европи, умро у царском дворцу Шенбрун, у којем је 22 године раније боравио Бонапарта као победник над хабсбуршким Бечом.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1852]]. У Венецији умро француски војсковођа Огист Мармон. Као војвода од Рагузе 31. јануара 1808. прогласио анексију Дубровачке републике, а од 1809. до 1811. био генерални гувернер Илирских провинција.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1888]]. Рођен амерички микробиолог пореклом из Украјине Селман Ејбрахам Ваксман, добитник Нобелове награде за медицину 1952. за проналазак стрептомицина.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1898]]. Рођен амерички вајар Александер Стерлинг Калдер, аутор апстрактних просторних конструкција од металних елемената повезаних жицама, које је помоћу малих мотора учинио покретним, па су добиле назив \"мобили\". Његов \"мобил\" огромних размера постављен 1958. испред палате УНЕСКО у Паризу.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1933]]. Амерички пилот Вили Пост први сам облетео Земљу. Лет трајао седам дана, 18 часова и 49 минута.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1934]]. Америчког пљачкаша банака и убицу, \"државног непријатеља број један\" Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1943]]. Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1944]]. У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1972]]. Совјетска космичка сонда \"Венера 8\" спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1981]]. Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла ИИ 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1988]]. У екплозији аутомобила-бомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1991]]. Председништво СФРЈ издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1992]]. Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1994]]. Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1996]]. Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади.\n*[[22. јул|22. јула]] [[1997]]. Италијански суд осудио нацистичког Ш-официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата.\n*[[22. јул|22. јула]] [[2001]]. Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице “Курск”, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 метара, а свих 118 чланова посаде погинуло.\n*[[22. јул|22. јула]] [[2001]]. Умро доајен италијанског новинарства и оснивач дневног листа \"Ил ђорнале нуово\", данас “Ил ђорнале\", Индро Монтанели. Постао познат као ратни извештач из Финске током Другог светског рата.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Несређено */',124,'Милош','20050109115251','',0,0,1,0,0.862995032623,'79949890884748','20050109115251'); INSERT INTO cur VALUES (1323,0,'23._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[22. јул|претходни дан]] - [[24. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[23. јул|23. јула]] [[1757]]. умро италијански композитор Доменико Скарлати, виртуоз на чембалу. Компоновао 555 соната за чембало користећи нову технику којом је постизао брилијантне ефекте.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1759]]. Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, потукли пруску армију у бици код Каја, на истоку Немачке.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1828]]. Вилијем Барт из Мичигена, САД, патентирао \"типографер\", који се сматра првом писаћом машином.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1840]]. британски парламент донео закон о уједињењу Горње Канаде, с претежно енглеским, и Доње, с претежно француским становништвом, у једну политичко-управну целину са заједничким парламентом.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1875]]. умро амерички проналазач Ајзак Мерит Сингер, који је 1851. усавршио прву шиваћу машину која је ушла у широку употребу.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1885]]. умро амерички генерал и државник Јулисиз Симпсон Грант, врховни командант армије Севера у грађанском рату и председник САД.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1892]]. рођен Хаиле Селасије И, етиопски цар од 1930. Из земље избегао 1936. после италијанске окупације, вратио се 1941. и владао до 1974, кад је збачен државним ударом.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1914]]. Аустро-Угарска упутила ултиматум Србији да спроведе истрагу поводом атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна у Сарајеву, захтевајући да у истрази учествују и аустроугарски полицајци. Србија одбила захтев сматрајући да је то задирање у суверенитет државе. Аустро-Угарска 28. јула објавила рат Србији.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1916]]. умро шкотски хемичар Вилијам Ремзи, добитник Нобелове награде за хемију 1904. Први установио настајање једног елемента из другог, открио све племените гасове од аргона и хелијума до радона и одредио им место у периодном систему елемената.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1920]]. француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала И, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1931]]. рођен руски шаховски велемајстор Виктор Корчној, један од најбољих шахиста XX века, који је 1976. емигрирао из тадашњег СССР.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1942]]. немачке трупе почеле надирање према Стаљинграду, где је вођена једна од највећих битака Другог светског рата. Завршена 2. фебруара 1943. немачким поразом.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1943]]. у експлозији бомбе подметнуте у хотелу \"Кинг Давид\" у Јерусалиму погинуло више од 90 особа, махом британских официра и војних службеника. Одговорност преузела екстремна јеврејска ционистичка организација \"Иргун\".\n*[[23. јул|23. јула]] [[1948]]. умро амерички филмски режисер и продуцент Дејвид Ворк Грифит, један од најзначајнијих филмских стваралаца у епохи немог филма.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1951]]. у затвору умро француски маршал Анри Филип Петен, јунак из Првог светског рата, који је, међутим, током Другог светског рата, после капитулације Француске, био шеф профашистичког режима са седиштем у Вишију. Истог дана 1945. Петен изведен пред суд и осуђен на доживотну робију.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1952]]. у Египту извршен војни пуч под вођством генерала Мохамеда Нагиба, којим је збачен краљ Фарук И. На престо ступио његов малолетни син Фуад ИИ, а наредне године проглашена република на челу с генералом Нагибом.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1974]]. грчка војна влада позвала Константина Караманлиса да се врати из избеглиштва у Паризу и формира Владу. То је био крај седмогодишње владавине војне хунте у Грчкој.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1982]]. Међународна комисија за лов на китове донела одлуку о потпуној забрани комерцијалног лова на китове. Забрана ступила на снагу 1985.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1983]]. борба за независност Тамила ескалирала у грађански рат у Шри Ланки, када су тамилски побуњеници убили 13 војника, а синхалешка већина одговорила убијањем хиљаде тамилских цивила на југу земље.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1991]]. Комунистичка партија СССР објавила нацрт платформе којом се прихватају приватна својина, интеграција економије у светско тржиште и слобода вероисповести.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1995]]. Уједињене нације издале наредбу о распоређивању Снага за брза дејства на подручју Сарајева.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1996]]. у Сарајево стигао први контигент оружја из америчког програма \"Опреми и обучи\", намењен армији Федерације Босне и Хецеговине.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1997]]. Скупштина Југославије изабрала Слободана Милошевића, дотадашњег председника Србије, за председника СРЈ. Испред скупштинске зграде окупило се више хиљада људи, једни су изражавали подршку, а други протестовали, док су београдски студенти акцијом \"Једна изгубљена глава, једна ципела\" обележили осам година Милошевићеве владавине, током које је огроман број младих људи напустио земљу.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1999]]. умро марокански краљ Хасан ИИ, после 38 година владавине. Наследио га син Мохамед.\n*[[23. јул|23. јула]] [[1999]]. руски космонаут Сергеј Авдејев поставио, боравећи у свемирској станици \"Мир\" 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.\n*[[23. јул|23. јула]] [[2000]]. Ланс Армстронг другу годину заредом победио на престижној трци \"Тур де Франс\", иако су лекари током његовог лечења 1996. проценили да су мале шансе да преживи јер болчује од рака.\n*[[23. јул|23. јула]] [[2001]]. једини међународни аеродром у Шри Ланки затворен када су \"Тамилски тигрови\" извршили терористички напад на оближњу војну ваздухопловну базу. У нападу убијено 18 људи, а унистено или оштећено 13 авиона.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109115322','',0,0,0,0,0.804860693777,'79949890884677','20050109115322'); INSERT INTO cur VALUES (1324,0,'24._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[23. јул|претходни дан]] - [[25. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[24. јул|24. јула]] [[1261]]. Михаило VIII Палеолог повратио је Константинопољ (Цариград) и поново га прогласио престоницом Византије. Град су 1204. освојили крсташи, спалили га и опљачкали, и заједно с Млечанима прогласили га престоницом Латинског царства, а престоница Византије премештена је у Никеју (Никејско царство).\n*[[24. јул|24. јула]] [[1593]]. краљ Француске Анри IV, краљ Наваре пре доласка на француски престо 1589. и вођа француских хугенота, прешао је у католичанство.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1712]]. војска швајцарских протестанских кантона је у бици код Вилмергена потукла снаге католичких кантона, чиме су у Швајцарској окончани верски ратови.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1817]]. по повратку у Србију, убијен је легендарни вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић. Он је, после слома устанка 1813. године, избегао у Аустрију, а затим у Русију.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1834]]. умро је енглески песник Семјуел Тејлор Колриџ. Његове поеме \"Стари морнар\" и \"Кубла Кан\" сматрају се врхунским делима романтичне, интуитивне поезије, а на његовим теоријским погледина (\"Књижевна биографија\") заснована је енглеско-америчка \"нова критика\".\n*[[24. јул|24. јула]] [[1843]]. умро је шкотски хемичар Чарлс Мекинтош, проналазач непромочиве тканине за кишне огртаче.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1848]]. рођен је британски државник Артур Џејмс Балфур, премијер (1902-06) и министар иностраних послова (1916-19). Предложио је 1917. стварање националне државе Јевреја у Палестини (Балфурова декларација).\n*[[24. јул|24. јула]] [[1848]]. Аустријанци су у бици код Кустоце поразили снаге Сардинске краљевине (Пијемонт), сузбивши први значајнији напор за уједињење италијанских територија у јединствену државу.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1878]]. прва кинеска дипломатска мисија у САД стигла је у Вашингтон.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1894]]. рођен је амерички филмски глумац Волтер Бренан, најчувенији епизодиста светске кинематографије. Играо је у више од сто филмова и добитник је више Оскара.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1898]]. војска САД је у шпанско-америчком рату окупирала Порторико, који је Париским мировним уговором исте године уступљен САД. Истог дана 1953. добио је статус придружене државе САД.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1907]]. Јапан је прогласио протекторат над Корејом са правом да контролише владу те земље.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1909]]. француски пилот Луј Блерио први је прелетео авионом канал Ламанш. Раздаљину од 40 километара од Лебарака код Калеа до Довера прелетео је за 37 минута.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1917]]. Холанђанка Маргарета Гертруда Целе, позната као Мата Хари, осуђена је на смрт под отужбом да је шпијунирала за Немце током Првог светског рата.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1934]]. нацисти су у Бечу убили аустријског канцелара Енгелберта Долфуса.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1943]]. италијански диктатор Бенито Мусолини приморан је, након седнице Великог фашистичког већа, да поднесе оставку. Краљ Виктор Емануеле именовао је за премијера маршала Пјетра Бадоља. Мусолини је ухапшен и интерниран, а 1945. је стрељан.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1952]]. ступио је на снагу уговор о Европској заједници за угаљ и челик, што је била прва фаза стварања Европске уније.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1956]]. у судару италијанског и шведског брода \"Андреа Дорија\" и \"Стокхолм\" испред обала САД у Атлантском океану погинуло је 50 људи.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1957]]. Тунис је постао република, а за председника је изабран Хабиб Бургиба.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1963]]. СССР, САД и Велика Британија закључиле су уговор о забрани нуклеарних проба у ваздуху, под водом и у космосу.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1968]]. папа Павле ВИ забранио је верницима римокатоличке цркве све вештачке методе спречавања зачећа.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1978]]. рођена је прва на свету \"беба из епрувете\", Луис Дјој Браун, у болници у Ланкаширу, у Великој Британији.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1982]]. вођа Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) Јасер Арафат потписао је у Бејруту декларацију којом је прихватио резолуције УН о постојању државе Израел.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1986]]. умро је амерички филмски режисер италијанског порекла Винсент Минели, добитник Оскара 1958. за филм \"Жижи\" (\"Американац у Паризу\", \"Жеђ за животом\").\n*[[24. јул|24. јула]] [[1991]]. совјетски председник Михаил Горбачов предложио је лидерима Комунистичке партије СССР-а нову платформу у којој изградња комунизма више није основни циљ и позвао их да одбаце \"застареле идеолошке догме\".\n*[[24. јул|24. јула]] [[1992]]. италијанска влада послала је 7.000 војника на Сицилију, у настојању да разбије мафију.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1994]]. Израел и Јордан су потписали у Вашингтону декларацију којом је окончано ратно стање између две државе.\n*[[24. јул|24. јула]] [[1995]]. Хашки трибунал подигао је оптужнице против Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и још 21 особе, углавном команданата и стражара затвореничких логора у Босни. Лидер босанских Срба Радован Караџић и генерал Ратко Младић оптужени су за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.\n*[[24. јул|24. јула]] [[2000]]. суперсонични авион компаније \"Ер Франс\" срушио се близу Париза непосредно након полетања. Погинуло је 109 путника и чланова посаде, и још четворо људи на земљи. То је била прва несрећа \"конкорда\" од како је почео да лети 1969.\n*[[24. јул|24. јула]] [[2001]]. генерал Хрватске војске Рахим Адеми, оптужен за злочине почињене над Србима 1993. у Медачком џепу, код Госпића у Хрватској, доборовољно се предао Хашком трибуналу. На основу одлуке Судског већа од 20. фебруара 2002. Адемије је пуштен на слободу до почетка суђења.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109115435','',0,0,0,0,0.987501872698,'79949890884564','20050109115435'); INSERT INTO cur VALUES (1325,0,'25._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[24. јул|претходни дан]] - [[26. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* [[1894]] - [[Гаврило Принцип]]\n\n==Смрти==\n\n*[[1878]] - [[Милица Стојадиновић Српкиња]] (*1830)\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[25. јул|25. јула]] [[1567]]. шкотска краљица Марија Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1701]]. Антоан да ла Мот Кадилац основао је на обали реке Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1704]]. британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1783]]. рођен је јужноамерички револуционар, војсковођа и државник Симон Боливар. Ослободио је највећи део Јужне Америке од шпанске власти и био први председник Колумбије и Горњег Перуа, који је по њему назван Боливија.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1799]]. Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1802]]. рођен је француски писац Александар Дима Отац, који се прославио авантуристичким романима са садржајем из француске историје (\"Три мускетара\", \"Гроф од Монте Криста\", \"Краљица Марго\").\n*[[25. јул|25. јула]] [[1804]]. српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1824]]. резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничих избора у САД.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1828]]. рођен је руски писац, књижевни критичар и револуционар Николај Чернишевски. Његово политичко деловање у царској Русији прекинуто је прогоном у Сибир. Залагао се да књижевност буде оруђе друштвене критике, а у делу \"Шта да се ради\" изнео је своје социјалистичко-утопијске погледе на друштво.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1883]]. Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1906]]. умро је Стеван Сремац, најизразитији представник српске хумористичке прозе (\"Ивкова слава\", \"Зона Замфирова\", \"Поп Ћира и поп Спира\").\n*[[25. јул|25. јула]] [[1923]]. у Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1943]]. бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију \"Гомора\".\n*[[25. јул|25. јула]] [[1946]]. САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1967]]. француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом \"Живео слободни Квебек\", што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1974]]. Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1974]]. умро је британски физичар Џејмс Чедвик, добитник Нобелове награде за физику 1935, који је 1932. открио неутрон, а касније (1943-45) радио на \"Менхетн пројекту\" развоја атомске бомбе у Лос Аламосу, САД.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1976]]. амерички свемирски брод \"Викинг 1\" спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1980]]. умро је британски филмски глумац комичар Питер Селерс, који се прославио филмом \"Др Стренџлав\" и серијом филмова о детективу Клузоу (Пинк Пантер).\n*[[25. јул|25. јула]] [[1981]]. у кинеској провинцији Сечуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1990]]. амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1991]]. умро је амерички писац, пореклом пољски Јевреј, Исак Башевис Сингер, добитник Нобелове награде за књижевност 1978. Сматра се најзначајнијим модерним писцем на јидишу, мада се његова дела појављују искључиво у енглеском преводу (\"Роб\", \"Сатана у Горају\", \"Мађионичар из Лублина\").\n*[[25. јул|25. јула]] [[1993]]. Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1995]]. бомбаш самоубица, члан милитантне исламске организације \"Хамас\", активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 људи.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1996]]. у предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници.\n*[[25. јул|25. јула]] [[1999]]. у селу Старо Грацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу.\n*[[25. јул|25. јула]] [[2000]]. умро је француски филмски редитељ Клод Соте, који се прославио филмом \"Врели асфалт\". За филм \"Сасвим обична прича\" освојио је 1980. Оскара за најбољи страни филм.\n*[[25. јул|25. јула]] [[2001]]. СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе.\n*[[25. јул|25. јула]] [[2003]]. босански Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109115544','',0,0,0,0,0.687965533085,'79949890884455','20050109115544'); INSERT INTO cur VALUES (1326,0,'26._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[25. јул|претходни дан]] - [[27. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[26. јул|26. јула]] [[1567]]. [[1847]]. Либерија, држава ослобођених америчких робова који су се доселили у Африку, постала прва независна република у Африци.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1856]]. у Даблину рођен енглески драмски писац, новинар и критичар Џорџ Бернард Шо. Књижевну каријеру почео писањем романа и позоришних критика, а прославио се многобројним позоришним делима. Добитник Нобелове награде за књижевност 1925.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1858]]. Лајонел Ротшилд постао први Јеврејин члан доњег дома британског парламента.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1875]]. рођен швајцарски психијатар Карл Густав Јунг, оснивач аналитичке или комплексне психологије, у којој се разликују индивидуално и колективно несвесно.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1894]]. рођен енглески писац Алдо Хаксли, један од најистакнутијих европских есејиста XX века. Његови \"романи идеја\" засновани на есејистичким моделима расправа и сукоба начела.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1908]]. рођен чилеански државник Салвадор Аљенде Госенс, оснивач Социјалистичке партије и први марксиста председник Чилеа. Убијен у удару војне хунте под вођством генерала Аугуста Пиночеа 11. септембра 1973.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1909]]. покушај Владе Шпаније да у Каталонији мобилише резервисте за борбе у Мароку довео до устанка у Барселони, који је крваво угушен.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1928]]. рођен амерички филмски режисер Стенли Кјубрик.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1941]]. председник САД Френклин Делано Рузвелт “замрзао” сву јапанску имовину у САД и тиме обуставио америчко-јапанску трговину.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1943]]. рођен британски музичар Мик Џегер, оснивач и певач рок-групе \"Ролинг стоунс\".\n*[[26. јул|26. јула]] [[1945]]. на парламентарним изборима у Великој Британији победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1950]]. амерички војници, током Корејског рата, починили масакр над стотинама ненаоружаних избеглица у селу Но Гун Ри.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1952]]. умрла Ева Перон, популарна “прва дама” Аргентине, супруга Хуана Перона.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1953]]. нападом герилаца на касарну “Монкада” у граду Сантјаго де Куба Фидел Кастро почео борбу против режима диктатора Фулхенсија Батисте.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1956]]. египатски председник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал, који је био под контролом англо-француске компаније.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1963]]. у земљотресу у главном граду Македоније, Скопљу, погинуло више од 1.000 људи, а град разрушен.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1965]]. Малдивска острва у Индијском океану, британски протекторат од 1887, стекла независност.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1974]]. Константин Караманлис формирао прву цивилну владу после седмогодишњег војног режима у Грчкој.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1984]]. умро амерички статистичар Џорџ Хорас Галуп, директор и оснивач \"Галуповог института\" за испитивање јавног мњења.\n*[[26. јул|26. јула]] [[1995]]. Перу и Еквадор се споразумели о демилитаризованој зони од око 500 квадратних километара у пограничном амазонском подручју, окончавши једномесечан рат.\n*[[26. јул|26. јула]] [[2001]]. Хашки трибунал отпечатио оптужницу против пемзинисаног генерала Војске Хрватске Анте Готовине, који је окривљен за злочине над Србима за време и после операције \"Олуја\" 1995. у Крајини, у Хрватској. Готовина од тада у бекству.\n*[[26. јул|26. јула]] [[2002]]. у Хашком трибуналу саопштено да је пензионисани адмирал ЈНА Милан Зец, у недостатку доказа, ослобођен оптужби за ратне злочине у околини Дубровника 1991.\n*[[26. јул|26. јула]] [[2003]]. у 78. години умро британски редитељ Џон Шлезингер. Његов филм \"Поноћни каубој\" награђен “Оскаром”.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109115700','',0,0,0,0,0.835159891674,'79949890884299','20050109115700'); INSERT INTO cur VALUES (1327,0,'27._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[26. јул|претходни дан]] - [[28. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[27. јул|27. јула]] [[916]]. умро је словенски просветитељ Климент Охридски, најпознатији ученик браће Ћирила и Методија и њихов сарадник у ширењу словенске писмености и књижевности.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1189]]. велики жупан Стефан Немања угостио је у Нишу немачког цара Фридриха И Барбаросу на његовом пропутовању кроз Србију у Трећем крсташком рату, и понудио му савез против Византије.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1540]]. под оптужбом за велеиздају, погубљен је Томас Кромвел, главни саветник енглеског краља Хенрија ВИИИ.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1675]]. у бици код Сазбаха, у Холандском рату, погинуо је француски војсковођа Анри Тирен, командант француске војске у Тридесетогодишњем рату.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1789]]. Конгрес САД основао је Одељење за спољне послове, које је касније постало Стејт департмент.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1830]]. у Француској је избила тродневна \"Јулска револуција\" изазвана одлуком краља Шарла X Бурбонског да укине слободу штампе, распусти тек изабрану скупштину и промени изборни закон. Краљ је абдицирао и емигрирао у Шкотску.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1832]]. рођен је Ђура Јакшић, највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара 19. века. Поред поезије, која је највреднија у његовом књижевном опусу, писао је приповетке и херојске поеме (\"На Липару\", \"Поноћ\", \"Падајте браћо\", \"Отаџбина\", \"Сеобе Србаља\", \"Станоје Главаш\").\n*[[27. јул|27. јула]] [[1835]]. рођен је Ђозуе Кардучи, највећи италијански песник у првим деценијама после уједињења Италије, професор италијанске књижевности Универзитета у Болоњи. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1906. (\"Јамби и еподе\", \"Нове риме\", \"Варварске оде\").\n*[[27. јул|27. јула]] [[1839]]. почео је Опијумски рат Кине и Велике Британије када су кинеске власти у луци у Кантону заплениле и уништиле 20.000 сандука опијума.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1841]]. у двобоју је погинуо руски писац Михаил Јурјевич Љермонтов, песник кавкаских пејсажа и романтичног бунтовништва, један од најзначајнијих песника и прозаиста руске књижевности 19. века (\"Јунак нашег доба\", \"Демон\", \"Песма о трговцу Калашникову\").\n*[[27. јул|27. јула]] [[1844]]. умро је енглески хемичар и физичар Џон Далтон, један од оснивача атомске теорије материје (\"Нови систем филозофије хемије\"). Проучавао је аномалију непрепознавања боја, која је по њему названа далтонизам.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1872]]. рођен је српски композитор и диригент Станислав Бинички, аутор прве изведене српске опере \"На уранку\" (на текст Б. Нушића) и \"Марша на Дрину\". Основао је Београдски војни оркестар (1899), а са Стеваном Мокрањцем Српску музичку школу, која је касније добила име \"Мокрањац\".\n*[[27. јул|27. јула]] [[1874]]. у Крагујевцу је покренут лист \"Глас јавности\", гласило социјалиста Светозара Марковића.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1905]]. у Љуботињу, у Црној Гори, рођен је Петар Лубарда, један од најзначајнијих југословенских сликара 20. века. Излагао је на многим изложбама у земљи и иностранству и добитник је многобројних награда. Био је члан Српске академије наука и уметности (САНУ).\n*[[27. јул|27. јула]] [[1917]]. умро је швајцарски хирург Емил Теодор Кохер, добитник Нобелове награде за медицину 1909. Испитивао је функцију штитне жлезде и знатно допринео развоју савремене хирургије.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1921]]. канадски лекари Фредерик Грант Бентинг и Чарлс Бест изоловали су инсулин, што је убрзо омогућило ефикасно лечење дотад смртоносне шећерне болести.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1953]]. у Панмунџому је потписан споразум о примирју у Корејском рату, чиме је окончан трогодишњи рат у којем је погинуло 1,6 милиона Корејаца и Кинеза и преко 118.000 припадника трупа УН.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1954]]. Велика Британија и Египат постигли су споразум о окончању 72-годишње британске контроле над Суецким каналом.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1955]]. Аустрија је обновила државни суверенитет пошто су земљу након 17 година напустиле стране трупе - немачке по завршетку Другог светског рата, а савезничке 10 година касније.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1967]]. умро је српски писац Вељко Петровић, члан Српске академије наука и уметности, председник Матице српске у Новом Саду, Српске књижевне задруге у Београду и управник београдског Народног музеја (\"Родољубиве песме\", збирке приповедака \"Буња и други у Раванграду\", \"Померене савести\", \"Препелица у руци\").\n*[[27. јул|27. јула]] [[1970]]. умро је португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар. Постао је премијер 1932. и владао уз помоћ војске и тајне полиције до 1968, када се због болести повукао са власти.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1980]]. у избеглиштву у Каиру умро је бивши ирански шах Мохамед Реза Пахлави. На власт је дошао 1941, а збачен је у Исламској револуцији ајатолаха Хомеинија 1979.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1984]]. умро је британски филмски и позоришни глумац Џејмс Мејсн, који је у дугачкој филмској каријери снимио више од 80 филмова (\"Пожар над Енглеском\", Човек у сивом\", \"Пустињски лисац\", \"Јулије Цезар\").\n*[[27. јул|27. јула]] [[1985]]. у државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1989]]. Кристер Петерсон проглашен је кривим и осуђен на доживотну робију због убиства шведског премијера Олофа Палмеа 1986. Он је касније ослобођен, а убиство је остало неразјашњено.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1990]]. Белорусија је прогласила независност од тадашњег СССР-а.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1996]]. током Олимпијских игара у Атланти експлодирала је бомба у забавном парку. Погинуло је двоје и рањено 110 људи.\n*[[27. јул|27. јула]] [[1998]]. бивша стажистикиња у Белој кући, Моника Луински дала је прву изјаву истражитељима и тиме прекинула шестомесечну ћутњу у вези са љубавном афером са америчким председником Билом Клинтоном.\n*[[27. јул|27. јула]] [[2001]]. САД су продужиле санкције Ирану и Либији на још пет година.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109115806','',0,0,0,0,0.560065313503,'79949890884193','20050109115806'); INSERT INTO cur VALUES (1328,0,'28._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[27. јул|претходни дан]] - [[29. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n==Несређено==\n*[[28. јул|28. јула]] [[1330]]. српски краљ Стефан Дечански потукао у бици код Велбужда војску бугарског цара Михајла Шишмана. Шишман погинуо у тој бици.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1586]]. Томас Хериот из Колумбије донео прве кромпире у Енглеску. Крајем XВИ века кромпир пренет и у Шпанију. У почетку гајен као украсна биљка, али због пораста становништва, ратова и глади широм Европе ушао и у исхрану.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1655]]. умро француски писац Сирано де Бержерак, познат по делу \"Други свет\", у којем је спојио политичку сатиру и научну фантастику. Едмон Ростан га узео за главног јунака популарне комедије \"Сирано де Бержерак\".\n*[[28. јул|28. јула]] [[1741]]. умро италијански композитор и виртуоз на виолини Антонио Вивалди, један од најзначајнијих представника барока и претходиника новог доба класике. Из његовог обимног стваралачког опуса најчувенији концерт за виолину и оркестар \"Четири годишња доба\".\n*[[28. јул|28. јула]] [[1750]]. умро немачки композитор Јохан Себастијан Бах. Савременици га више ценили као оргуљаша, а интерес за његову музику и свест о његовом значају у историји музике појавили се почетком XИX века у доба музичког романтизма, нарочито после Менделсоновог извођења Баховог ремек-дела \"Муке по Матеји\".\n*[[28. јул|28. јула]] [[1794]]. на гијотини погубљени један од главних вођа Француске револуције и вођа \"јакобинаца\" Максимилијан Робеспјер и његови следбеници. То је био крај \"јакобинске диктатуре\", заведене у јесен 1793.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1821]]. Перу прогласио независност од Шпаније.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1858]]. први пут употребљен отисак прстију као знак идентификације. Употребио га Вилијам Хершел у Индији, када је узео отисак од Рађјадара Конаија са полеђине једног уговора.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1868]]. ратификован 14. амандман Устава САД, којим су црнци добили право на држављанство.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1876]]. у бици на Вучјем долу Црногорци победили турску војску под командом Муктар-паше и нанели јој тешке губитке, око 4.000 мртвих и рањених и 310 заробљених.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1899]]. рођен српски књижевни и позоришни критичар Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности од 1965. до 1971. Објавио више дела из области књижевне и позоришне критике.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1914]]. Аустро-Угарска објавила рат Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1919]]. у Амстердаму почео Међународни синдикални конгрес, на којем је основан Интернационални савез синдиката, познатији под називом Амстердамска синдикална интернационала.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1937]]. Јапанци у Кинеско-јапанском рату заузели Пекинг.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1940]]. Британци у Другом светском рату одбили немачки напад на медитеранско острво Малту.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1941]]. у одмазди за пожаре у немачким гаражама Немци у Београду у Другом светском рату стрељали више од 120 људи, махом Јевреја, комуниста и њихових симпатизера.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1942]]. умро британски археолог Вилијам Питри, који је 1880. почео прва научна археолошка ископавања у Египту и водио их готово пола века. Основао Британску археолошку школу у Египту.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1945]]. амерички бомбардер Б25 у густој магли ударио у \"Емпајер стејт билдинг\" у Њујорку, тада највишу зграду у свету. Погинуло 14 људи.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1968]]. умро немачки хемичар и нуклеарни физичар Ото Хан, добитник Нобелове награде за хемију 1944. Један од иницијатора и потписника Гетингеншког апела против атомског наоружања.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1976]]. у земљотресу у којем је потпуно разорен кинески град Тангшан погинуло најмање 242.000, а повређено 164.000 људи.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1984]]. председник САД Роналд Реган отворио Олимпијске игре у Лос Анђелесу, које су бојкотовали СССР и још неке земље тадашњег совјетског блока као реванш за амерички бојкот Олимпијских игара у Москви 1980.\n*[[28. јул|28. јула]] [[1999]]. Европски суд за људска права прогласио француску државу кривом за тортуру над затвореником осумњиченим за растурање дроге. То је била прва пресуда овог суда једној европској земљи.\n*[[28. јул|28. јула]] [[2000]]. мировне трупе Уједињених нација ушле у делове граничног подручја између Либана и Израела. Израел 24. маја, после 22 године, повукао трупе из окупационе зоне од 15 километара.\n*[[28. јул|28. јула]] [[2001]]. Алехандро Толедо преузео дужност председника Перуа, као први председник индијанског порекла у историји те земље.\n*[[28. јул|28. јула]] [[2003]]. у 101. години умро амерички комичар Боб Хоуп.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109115913','',0,0,0,0,0.950663164701,'79949890884086','20050109115913'); INSERT INTO cur VALUES (1329,0,'29._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[28. јул|претходни дан]] - [[30. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* {{Template:1925-07-29-1}}\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[29. јул|29. јула]] [[1526]]. у походу на Угарску, турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин. Турци потом освојили суседне градове у Срему и код Осијека изградили мост на реци Драви, прешли у Угарску и 29. августа потукли, код Мохача, војску краља Људевита ИИ.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1588]]. британска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску \"Непобедиву армаду\" од око 125 бродова, коју је у инвазију на Енглеску послао шпански краљ Филип ИИ.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1805]]. рођен француски историчар и политичар Алексис де Токвил, чије је дело имало значајан утицај на развој грађанске демократије.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1856]]. умро немачки композитор Роберт Шуман, један од најзначајнијих и најутицајнијих представника музичког романтизма.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1878]]. почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1883]]. рођен италијански диктатор и фашиста Бенито Мусолини, који је владао Италијом од 1922. до 1943, а 1940 увео Италију у Други светски рат, на страни Немачке. Италијански партизани ухватили га 1945. при покушају бекства из земље и стрељали.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1890]]. умро холандски сликар Винсент ван Гог, два дана пошто је покушао самоубиство. Један од најцењенијих уметника у XX веку, чије је дело пресудно утицало на европско сликарство у тражењу новог ликовног израза, за живота продао само једну слику.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1900]]. анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта И. Атентатор 1901. извршио самоубиство.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1905]]. рођен шведски политичар Даг Хамаршелд, генерални секретар Уједињнеих нација од 1953. до 1961, када је погинуо у авионској несрећи у Африци, на једном од својих мировних путовања. Постхумно му додељена Нобелова награда за мир.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1937]]. јапанске трупе окупирале, у Кинеско-јапанском рату, кинески град Тјенцин.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1940]]. почела ваздушна офанзива Немачке на Велику Британију у Другом светском рату.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1941]]. Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједничком протекторату над Индокином. Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1946]]. у Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1948]]. на стадиону \"Вембли\" у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1967]]. у Вијетнамском рату у пожару оштећен амерички носач авиона \"Форестал\". Погинуло 130 људи.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1973]]. Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос, постао председник Грчке.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1981]]. у катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола, принц од Велса Чарлс, и Дајана Спенсер.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1983]]. умро британски позоришни и филмски глумац Дејвид Нивен, добитник \"Оскара\" 1958. за филм \"Одвојени столови\".\n*[[29. јул|29. јула]] [[1983]]. умро шпански филмски режисер Луис Буњуел, један од највећих редитеља у светској кинематографији, познат по надреалистичким филмским остварењима.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1985]]. Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1992]]. бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1994]]. бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису, где је и умро.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1996]]. Кина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати мораторијума на нуклеарне пробе.\n*[[29. јул|29. јула]] [[1999]]. у Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних организација 30. јула усвојили декларацију о демократизацији и економској обнови Балкана. Србији, која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене.\n*[[29. јул|29. јула]] [[2001]]. умро бивши лидер пољске комунистичке партије Едвард Гјерек.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Рођења */',49,'Zorba','20050214223905','',0,0,1,0,0.129983743248,'79949785776094','20050214223905'); INSERT INTO cur VALUES (1330,0,'30._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[29. јул|претходни дан]] - [[31. јул|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[30. јул|30. јула]] [[1419]]. Хусити, следбеници погубљеног чешког верског реформатора Јана Хуса, испровоцирани бацањем камења на њихову процесију, упали су у Градску већницу у Прагу и кроз прозор избацили католичке чланове градске управе, заједно с градоначелником. То је био почетак хуситских ратова.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1511]]. рођен италијански сликар и архитекта Ђорђо Вазари, аутор дела \"Животи сликара, вајара и архитеката\", које је први пут објављено 1550. Вазари се сматра најзначајнијим извором за проучавање италијанске ренесансне уметности.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1771]]. умро енглески песник Томас Греј, аутор песме \"Елегија написана на сеоском гробљу\", која се сматра једном од најлепших песама написаних на енглеском језику.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1784]]. умро француски филозоф Дени Дидро, представник слободарског духа револуционарне буржоазије XВИИИ века, један од покретача и најзначајнијих аутора велике француске \"Енциклопедије\".\n*[[30. јул|30. јула]] [[1818]]. рођена енглеска књижевница ирског порекла Емили Бронте, која се прославила романом \"Оркански висови\".\n*[[30. јул|30. јула]] [[1898]]. умро немачки државник Ото фон Бизмарк Шенхаузен, ујединитељ Немачке. Први канцелар уједињеног немачког царства, познат као \"гвоздени канцелар\", био председник Владе 28 година, до 1890, када је на захтев цара Вилхелма ИИ поднео оставку.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1898]]. рођен Хенри Мур, један од највећих биртанских и светских вајара XX века. Његове скулптуре налазе се на многим јавним местима, као што су зграда УНЕСКО у Паризу и центар \"Линколн\" у Њујорку.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1912]]. умро јапански цар Муцухито, који је током владавине од 1867. укинуо шогунате, успоставио централну власт и трансформисао Јапан у модерну државу.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1930]]. Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао први светски шампион у фудбалу.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1935]]. у Великој Британији објављена прва џепна књига, према идеји Алена Лејна да направи \"књигу која ће имати цену као 10 цигарета\". Прва књига била \"Аријел\" Андреа Мороа.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1945]]. јапанска подморница потопила, у Другом светском рату, америчку крстарицу \"Индијанаполис\". Погинуло 800 људи.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1971]]. амерички васионски брод \"Аполо 15\" с космонаутима Дејвидом Скотом и Џемсом Ирвином спустио се на Месец.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1971]]. у судару јапанског борбеног и путничког авиона \"боинг 727\" погинуле 162 особе.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1974]]. Турска, Грчка и Велика Британија потписале споразум о прекиду ватре на Кипру.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1975]]. у Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1980]]. пацифички архипелаг Нови Хебриди стекао независност под називом Република Вануату, после 74 године британско-француске управе.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1989]]. радикални чланови совјетског парламента формирали групу за притисак за брже реформе. Групу водили Борис Јељцин и Андреј Захаров.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1993]]. лидери босанских муслимана, Срба и Хрвата постигли, на мировним преговорима у Женеви, договор о уставном уређењу Босне и Херцеговине као савеза република Републике Српске, Херцег-Босне и Републике Босне. И поред договора, рат у Босни настављен и трајао до децембра 1995, када је у Дејтону потписан мировни споразум.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1996]]. на Барбадосу у 92. години умрла Клодет Колбер, звезда холивудских комедија тридесетих година.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1997]]. у експлозијама бомби два арапска бомбаша-самоубице на препуној јерусалимској пијаци погинуло 18, повређено најмање 170 људи.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1997]]. САД укинуле дванаестогодишњу забрану путовања америчких грађана у Либан пошто су добиле гаранције владе у Бејруту да ће учинити све да спречи тероризам.\n*[[30. јул|30. јула]] [[1999]]. напуштајући обале Панамског канала после готово једног века, САД званично затвориле \"панамску операцију\".\n*[[30. јул|30. јула]] [[2001]]. Канада прва држава на свету која је, упркос великим протестима лекара, дозволила тешким болесницима да узгајају марихуану и користе је за лечење.\n*[[30. јул|30. јула]] [[2002]]. за премијера Хрватске поново изабран Ивица Рачан.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109120112','',0,0,0,0,0.698670726129,'79949890879887','20050109120112'); INSERT INTO cur VALUES (1331,0,'31._јул','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[30. јул|претходни дан]] - [[1. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n==Несређено==\n*[[31. јул|31. јула]] [[1498]]. шпански морепловац Кристофер Колумбо на трећем путовању у Нови свет открио острво које је назвао Тринидад.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1556]]. умро Игнасио де Лојола, оснивач католичког језуитског реда 1534, шпански официр и свештеник. Саставио устав језуитског реда и приручник под називом \"Духовне вежбе за владавину над самим собом\".\n*[[31. јул|31. јула]] [[1648]]. у борби с Турцима погинуо прослављен српски јунак из Равних Котара Вук Мандушић, уз Стојана Јанковића и Илију Смиљанића најомиљенији јунак народне ускочке епике.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1658]]. велики могул Аурангзеб прогласио се царем у Индији.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1789]]. руске и аустријске трупе, под командом грофа Александра Суворова и војводе од Кобурга, победиле турску војску код Фокшанија у Румунији.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1849]]. у бици код Шегешвара погинуо мађарски песник и револуционар Шандор Петефи, један од вођа националног покрета 1848. Отац му био Србин Стеван Петровић, а Шандорово крштено име било Александар. Сматра се најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником XИX века и снажно утицао на јужнословенске песнике, посебно на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1886]]. умро мађарски композитор, пијаниста и диригент Франц Лист, музичар романтизма, пијанистички виртуоз који је изградио модерну клавирску технику и знатно утицао на развој европске музике XИX века.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1912]]. рођен амерички економиста Милтон Фридман, добитник Нобелове награде за економију 1976. Створио нову квантитативну теорију новца и био поборник идеје да је чврста монетарна политика основа стабилне економије.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1914]]. убијен француски политичар и историчар Жан Жорес, један од оснивача Француске социјалистичке партије и оснивач и уредник \"Иманитеа\", касније листа француских комуниста.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1919]]. у Немачкој донет Вајмарски устав, којим је укинута царевина и успостављена република. Немачки цар Вилхелм ИИ абдицирао у новембру 1918. по капитулацији Немачке у Првом светском рату.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1941]]. немачки маршал Херман Геринг дао писмену директиву шефу полиције Рајнхарду Хајдриху да сачини нацрт плана за истребљење европских Јевреја.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1944]]. као пилот савезничког авиона у Другом светском рату, над Медитераном погинуо француски писац Антоан де Сент Егзипери, аутор \"Малог принца\", једне од најчитанијих књига у свету.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1954]]. италијанска експедиција коју је предводио Ардито Десио прва освојила врх Годвин Остин, познат као К2, на Каракоруму, други највиши планински врх на свету, висок 8611 метара.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1964]]. амерички васионски брод без људске посаде \"Ренџер 7\" емитовао прве снимке тамне стране Месеца.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1965]]. рођена шкотска књижевница Џоан Роулинг, ауторка бестселера о дечаку Харију Потеру.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1969]]. папа Павле ВИ стигао у Уганду, у прву папску посету Африци.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1971]]. амерички астронаути Дејвид Скот и Џејмс Ирвин, чланови мисије \"Аполо 15\", другог дана боравка на Месецу провели више од шест часова у вожњи лунарним возилом. То је била прва вожња по тлу Месеца.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1991]]. председници СССР и САД Михаил Сергејевич Горбачов и Џорџ Буш потписали у Москви споразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1993]]. нападом Израела на југ Либана, током којег је убијено 140 људи, а 500.000 избегло према северу земље, прекинуто једнонедељно примирје на Блиском истоку.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1994]]. савет безбедности Уједињених нација одобрио употребу силе у Хаитију, чиме је дозвољена војна интервенција коју су против војног режима предводиле САД, и омогућен повратак на власт избеглог председника Жан-Бертран Аристида.\n*[[31. јул|31. јула]] [[1997]]. умро бивши вијетнамски цар Бао Дај, последњи монарх Вијетнама, који је као марионета владао земљом под француском колонијалном управом. После четири деценије у избеглиштву умро у војној болници у Паризу у 83. години.\n*[[31. јул|31. јула]] [[2001]]. међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио Стевана Тодоровића на 10 година затвора због злочина над муслиманима и Хрватима у Босанском Шамцу током рата у БиХ.\n*[[31. јул|31. јула]] [[2001]]. умро бивши португалски председник Франциско Коста Гомес. Гомеса на функцију председника поставила револуционарна хунта, пет месеци после априлске побуне 1974. којом је окончана 50-годишња десничарска диктатура.\n*[[31. јул|31. јула]] [[2002]]. на основу споразума влада Босне и Херцеговине и Хрватске у Карловцу бивши лидер цазинских муслимана Фикрет Абдић осуђен на 20 година затвора, за ратне злочине од 1993. до 1995. у тадашњој Аутономној Покрајини Западна Босна.\n*[[31. јул|31. јула]] [[2003]]. министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић допутовао у Израел. То је прва посета министра одбране у историји две земље.\n*[[31. јул|31. јула]] [[2003]]. Хашки трибунал осудио босанског Србина Миломира Стакића на дуживотни затвор због злочина против човечности над несрбима у Приједору и околини 1992. Он је први оптуженик коме је тај суд изрекао доживотни затвор.\n*[[31. јул|31. јула]] [[2003]]. аустријанац Феликс Баумгартнер први падобраном прелетео Ламанш, падајући брзином већом од 200 километара на сат.\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20050109120224','',0,0,0,0,0.714823834931,'79949890879775','20050109120224'); INSERT INTO cur VALUES (1332,0,'1._август','
[[1. avgust|latinica]] - [[1. avgust (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[31. јул|претходни дан]] - [[2. август|следећи дан]]\n
\n----\n==Догађаји==\n*[[1774]]. [[Џозеф Пристли]], [[Уједињено Краљевство|британски]] [[хемичар]], открио је [[гас]] који је назвао \"dephologisticated air\". Овај је гас данас познат као [[кисеоник]].\n*[[1778]]. отворена је прва [[штедионица]] у свету у [[Немачка|немачком]] граду [[Хамбург|Хамбургу]].\n*[[1798]]. [[Уједињено Краљевство|британска]] [[флота]] [[адмирал|адмирала]] [[Хорације Нелсон|Хорација Нелсона]] уништила је [[Француска|француску]] [[флота|флоту]] под командом [[адмирал|адмирала]] [[Франсоа Бријес|Франсоа Бријеса]] у [[Битка код Абукира|Бици]] код [[Абукир|Абукира]], близу [[Александрија|Александрије]]. [[Наполеон Бонапарта|Наполеонова]] је војска у [[Египат|Египту]] после тог пораза остала одсечена од [[Европа|Европе]].\n*[[1894]]. због спора око [[Кореја|Кореје]], [[Јапан]] је објавио рат [[Кини]].\n*[[1914]]. четири дана после [[Аустро-Угарска|аустроугарског]] објављивања рата [[Србија|Србији]], [[Француска]] је прогласила општу мобилизацију, [[Немачка]] је објавила рат [[Русија|Русији]], док је [[Италија]] прокламовала неутралност.\n*[[1921]]. Скупштина [[Краљевина СХС|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] је донела Закон о заштити државе, на основу којег је забрањен рад [[КПЈ|Комунистичкој партији]] и њеним посланицима у Скупштини (којих је било 58) поништила мандате.\n*[[1936]]. 11. [[олимпијске игре]] у [[Берлин|Берлину]] отворио је [[Адолф Хитлер]].\n*[[1944]]. у [[Варшава|Вашави]] је избио [[Варшавски устанак|устанак]] против [[Немачка|немачке]] окупације. После двомесечних борби [[Немачка|Немци]] су савладали устанике, а велики број њих послали у [[концентрациони логор|концентрационе логоре]].\n*[[1958]]. [[Јордан|јордански]] краљ [[Хусеин II]] поништио је федерацију своје земље са [[Ирак|Ираком]].\n*[[1966]]. почео је [[11. пленум Комунистичке партије Кине|11. пленум Комунистичке партије]] [[Кина|Кине]]. На пленуму је донета одлука о почетку \"[[кинеска културна револуција|културне револуције]]\", која је трајала десет година.\n*[[1975]]. државници 35 земаља потписали су у [[Хелсинки|Хелсинкију]] завршни документ [[КЕБС|Конференције о европској безбедности и сарадњи]] ([[КЕБС]], данас [[ОЕБС|Организација за европску безбедност и сарадњу]], [[ОЕБС]]). Међу потписницима је био и [[СФРЈ|југословенски]] предсеник [[Јосип Броз Тито]].\n*[[1994]]. [[Роман Херцог]], предсеник [[Немачка|Немачке]], изразио је жаљење [[Пољаци|Пољацима]] због патњи које су претрпели током [[Немачка|немачке]] окупације у [[Други светски рат|Другом светском рату]].\n*[[2000]]. екстремисти у [[Кашмир|Кашмиру]] у [[Индија|Индији]] извршили су седам напада у којима је око 90 људи убијено а више десетина рањено. Већина жртава су били [[хиндузиам|хиндуских]] [[ходочасник|ходочасници]].\n*[[2001]]. [[Тони Блер]], премијер [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]], започео је званичну посету [[Аргентина|Аргентини]]. То је била прва посета неког [[Уједињено Краљевство|британског]] премијера [[Аргентина|Аргентини]] од [[Фокландски рат|Фокландског рата]] [[1982]]. године.\n\n==Рођења==\n*[[10. п.н.е.]] је рођен [[Римско Царство|римски]] цар и историчар [[Клаудије|Клаудије]]. [[41. н.п.е.|41.]] године наследио је [[Калигула|Калигулу]]. За његове владавине јужна [[Енглеска|Енглеска]] је постала [[римска провинција]], изграђен је велики [[аквадукт]] и проширена лука [[Остија]]. Владао је под великим утицајем својих жена [[Месалина|Месалине]] и [[Агрипина|Агрипине]]. По предању, [[Агрипина]] га је отровала печуркама не би ли обезбедила престо за свог сина из претходног брака, [[Нерон|Нерона]].\n*[[1810]]. рођен је гроф [[Камило Бенсо Кавур]], [[Италија|италијански]] државник и први минстар председник уједињене [[Италија|Италије]] ([[1861]].). Био је заслужан за ослобђење [[Италија|Италије]] од [[Аустрија|Аустрије]] и уједињење [[Италија|Италије]] под [[династија Савоја|династијом Савоја]].\n*[[1952]]. рођен је [[Зоран Ђинђић]], председник Владе [[Србија|Србије]] ([[2000]].-[[2003]].).\n\n==Смрти==\n*[[1714]]. умрла је [[Уједињено Краљевство|енглеска]] краљица [[Ана Стјуарт|Ана]]. Била је последњи монарх из [[династија Стјуарт|династије Стјуарт]], током чије су владавине [[1707]]. године уједињене [[Енглеска]] и [[Шкотска]] у [[Уједињено Краљевство|Велику Британију]]. Њен наследник је био [[Џорџ I Хановер|Џорџ I]] из династије Хановер.\n*[[1860]]. умро је [[Црна Гора|црногорски]] кнез [[Данило Петровић]] од рана задобијених у антентату у [[Котор|Котору]]. Атентат је извршио емигрант [[Тодор Кадић]]. [[Данило Петровић|Кнез Данило]] је био наследник владике [[Петар II Петровић Његош|Петра II Петровића Његоша]] и први световни владар [[Црна Гора|Црне Горе]] (од [[1852]]. године). Прославио се победом над [[Турска|Турцима]] у бици на [[Грахово|Грахову]], која се догодила [[1. мај|1. маја]] [[1858]]. године.\n*[[1955]]. умро је [[Станислав Винавер]], [[Срби|српски]] [[писац]] и једна од најистакнутијих личности [[Београд|београдског]] [[модерна|модернистичког]] покрета између два светска рата. Аутор је [[Манифест ескпресионизма|Манифеста експресионизма]]. Нека од његових дела су: \'\'Мјећа\'\', \'\'Варош злих волшебника\'\', \'\'Чувари света\'\', \'\'Европска ноћ\'\'.\n*[[1973]]. умро је [[Валтер Улбрихт]], [[ДР Немачка|источнонемачки]] државник и први секретар [[Јединствена радничка партија Немачке|Јединствене радничке партије]] [[Немачка|Немачке]] ([[1950]].). Од [[1960]]. до [[1971]]. је био председник Државног савета [[ДР Немачка|Источне Немачке]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1291]]. три кантона, [[Ури]], [[Унтервалден]] и [[Швиц]] су су склопили савез за одбрану од [[Хабзбурговци|Хабзбурговаца]]. Тај је савез био основа за стварање [[Швајцарска|Швајцарске]]. Овај дан се прославља као национални празник [[Швајцарска|Швајцарске]]\n*[[1560]]. [[Шкотска|шкотски]] парламент је укинуо [[Ватикан|папску јуриздикцију]] и одобрио [[калвинизам|калвинистичку вероисповест]]. Тиме је основана [[Шкотска црква]].\n*[[1793]]. као прва земља у свету, [[Француска]] је увела [[метрички систем мера]].\n*[[1806]]. [[Срби|српски]] устаници победили [[Турци|Турке]] на [[Мишарско поље|Мишарском пољу]] код [[Шабац|Шапца]], што је била и највћа победа [[Ђорђе Петровић Карађорђе|Карађорђеве]] војске у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]].\n*[[1813]]. изашао је први број првог [[Срби|српског]] [[дневни лист|дневног листа]], \"[[Новине сербске|Новина сербских]]\", у [[Беч|Бечу]]. Лист су покренули [[Димитрије Давидовић]] и [[Димитрије Фрушић]]. Лист је угашен [[1822]]. године због проблема са [[штампарија|штампаријом]].\n*[[1834]]. забрањено је [[ропство]] у целој [[Уједињено Краљевство|Британској империји]]. Тиме је у [[Уједињено Краљевство|британским]] [[колонија|колонијама]] ослобођено више од 770.000 [[роб|робова]].\n*[[1960]]. [[Бенин]] је прогласио независност од [[Француске]].\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=01&mm=8&yyyy=2003\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218041017','',0,0,1,0,0.287540176552,'79949781958982','20050302121907'); INSERT INTO cur VALUES (1333,0,'2._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[1. август|претходни дан]] - [[3. август|следећи дан]]\n
\n----\n==Догађаји==\n*[[1552]]. договором у [[Пасау|Пасауу]] поништен је [[Аугсбуршки Интерим]] из [[1548]]., а [[лутерани]] ([[протестанти]]) су добили слободу вероисповести у [[Немачка|Немачкој]], што је озакоњено на сабору у [[Аугсбург|Аугсбургу]] [[25. септембр|25. септембра]] [[1555]].\n*[[1830]]. [[Шарл X Бурбонски]], француски краљ, абдицирао је под притиском [[Јулска револуција|Јулске револуције]] у [[Париз|Паризу]]. [[Јулска револуција]] је избила због краљеве одлуке о укидању [[слобода штампе|слободе штампе]], распуштању парламента и промени изборног закона.\n*[[1858]]. [[Уједињено Краљевство|британски]] парламент усвојио је закон (India Bill) којим је [[Индија|индијска]] влада стављена под управу [[Уједињено Краљевство|британске]] круне.\n*[[1935]]. [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] је донела закон према којем је реформисан систем управљања у [[Индија|Индији]], одвојени су [[Бурма]] и [[Аден]] од [[Индија|Индије]], гарантована већа локална самоуправа у провинцијама и формирано централно законодавство у [[Њу Делхи|Њу Делхију]].\n*[[1939]]. [[Алберт Ајнштајн]] упозорио је америчког председника [[Теодор Рузвелт|Рузвелта]] да [[Немачка|немачки]] научници раде на производњи бомбе са [[уранијум|уранијумом]], после чега су у [[САД]] почели (почетком [[1940]].) истраживачки радови за производњу [[нуклеарна бомба|нуклеарне бомбе]].\n*[[1945]]. завршена је [[Потсдамска конференција]] на којој су [[СССР|совјетски]] вођа [[Јосип Висарјонович Џунгашвили Стаљин|Стаљин]], председник [[САД]] [[Хари Труман|Труман]] и премијер [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] [[Клемент Атли|Атли]] постигли договор о демилитаризацији и денацификацији [[Немачка|Немачке]] и њеној подели на окупационе зоне после [[Други светски рат|Другог светског рата]].\n*[[1970]]. [[Уједињено Краљество|британски]] војници су у [[Северна Ирска|Северној Ирској]] први пут употребили [[гумени меци|гумене метке]] ради смиривања нереда.\n*[[1980]]. у експлозији на [[железница|железничкој]] станици у [[Болоња|Болоњи]] погинуло је 85 и рањено више од 200 људи. То је био најтежи [[тероризам|терористички]] напад у [[Европа|Европи]] после [[Други светски рат|Другог светског рата]] и изазвао је талас масовних протеста широм [[Италија|Италије]].\n*[[1990]]. [[Ирак|ирачка]] војска је напала [[Кувајт]] и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација [[САД]], корз [[Заливски рат]], о стационирању великог броја војника на [[Блиски исток|Блиском истоку]] зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом [[нафта|нафте]].\n*[[1992]]. [[Алжир|алжирске]] снаге безбедности ухапсиле су 50 наоружаних [[ислам|исламских]] екстремиста и одузеле њихово складиште оружја у којем је пронађено 150 бомби.\n*[[1994]]. под претњом пооштравања међународних санкција [[СР Југославија|СР Југославији]], влада [[Србија|Србије]] позвала је лидере [[Босна и Херцеговина|босанских]] [[Срби|Срба]] да прихвате мировни план [[Контакт група за Босну и Херцеговину|Контакт групе за Босну]] и упозорила их да ће у супротном бити одговорни за злочин против сопственог народа.\n*[[1997]]. вођа најјаче [[Либерија|либеријске]] герилске фракције [[Чарлс Тејлор]] проглашен је председником [[Либерија|Либерије]], чиме је после седмогодишњег грађанског рата окончана борба за власт у земљи.\n*[[1999]]. у судару два воза у источној [[Индија|Индији]] погинуло је 285, а рањено око 300 људи.\n*[[2001]]. [[Босна и Херцеговина|босански]] [[Срби|Србин]], генерал [[Радислав Крстић]] осуђен је у Хагу на 46 година затвора због масакра над [[Босна и Херцеговина|босанским]] [[муслимани|муслиманима]] у [[Сребреница|Сребреници]] [[1995]]., највећег ратног злочина у [[Европа|Европи]] после [[Други светски рат|Другог светског рата]].\n\n==Рођења==\n*[[1876]]. је рођен [[Александар Белић]], [[Срби|српски]] [[лингвист|лингвиста]] и председник [[СКА|Српске краљевске академије]] и [[САНУ|Српске академије наука и уметности]] ([[1937]].-[[1960]].). Оснивач је модерне [[дијалектологија|дијалектологије]] и аутор више издања [[Правопис|Правописа]] [[српски језик|српског]] и [[српскохрватски језик|српскохрватског језика]]. Његово најзначајније дело је \'\'О језичкој природи и језичком развитку\'\'.\n\n==Смрти==\n*[[1100]]. [[Уједињено Краљевство|енглески]] краљ [[Вилијам II]], син [[Вилијам I Освајач|Вилијама I Освајача]], убијен је стрелом у шуми за време лова.\n*[[1589]]. због преласка на страну [[хугеноти|хугенота]], [[Француска|француског]] краља [[Анри III|Анрија III]] убио је присталица католичке [[Света лига|Свете лиге]], [[доминиканци|доминиканац]] [[Жак Клеман]].\n*[[1788]]. умро је [[Томас Гензборо]], познати [[Уједињено Краљевство|енглески]] портретиста и пејсажиста и један од оснивача [[Краљевска академија уметности, британска|британске Краљевске академије уметности]].\n*[[1799]]. умро је [[Француска|француски]] проналазач [[Жак Етјен Монголфје]], који је са братом [[Жозеф Мишел|Жозефом Мишелом]] [[1783]]. конструисао први ваздушни балон напуњен загрејаним ваздухом.\n*[[1802]]. [[Наполеон Бонапарта]] проглашен је \"доживотним конзулом\" [[Француска|Француске]], што му је дало право да именује наследника.\n*[[1921]]. умро је [[Италија|италијански]] [[опера|оперски]] [[тенор]] [[Енрико Карузо]], прослављени извођач дела [[Ђузепе Верди|Вердија]] и [[Ђакомо Пучини|Пучинија]] и [[Италија|италијанских]] [[канцона]]. Један је од првих [[певач|певача]] који је снимио [[грамофон|грамофонску]] [[грамофонска плоча|плочу]].\n*[[1922]]. умро је [[Александар Грахам Бел]], изумитељ [[телефон|телефона]] ([[1876]]).\n*[[1928]]. [[Италија]] је потписала 20-годишњи уговор о пријатељству са [[Етиопија|Етиопијом]].\n*[[1934]]. умро је [[Немачка|немачки]] председник [[Паул фон Хинденбург]], а [[Адолф Хитлер|Хитлер]] је себе прогласио фирером (вођа) и преузео апсолутну власт.\n*[[1936]]. умро је [[Француска|француски]] инжењер и пилот [[Луј Блерио]], пионир [[ваздухопловство|ваздухопловства]], који је [[1909]]. први авионом прелетео [[Ламанш]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1903]]. у [[Македонија|Македонији]] је почео [[Илинденски устанак]] за ослобођење од [[Турска|турске]] власти током којег је створена [[Крушевска република]]. Република се одржала само 11 дана, а устанак је у крви угушен.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=20&order=hrono&dd=02&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-02]]\n[[ast:2 d\'agostu]]\n[[bg:2 август]]\n[[ca:2 d\'agost]]\n[[cs:2. srpen]]\n[[cy:2 Awst]]\n[[da:2. august]]\n[[de:2. August]]\n[[en:August 2]]\n[[eo:2-a de aŭgusto]]\n[[es:2 de agosto]]\n[[et:2. august]]\n[[fi:2. elokuuta]]\n[[fr:2 août]]\n[[fy:2 augustus]]\n[[gl:2 de agosto]]\n[[he:2 באוגוסט]]\n[[hr:2. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 2]]\n[[is:2. ágúst]]\n[[it:2 agosto]]\n[[ja:8月2日]]\n[[ko:8월 2일]]\n[[ku:2\'ê gelawêjê]]\n[[lb:2. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 2]]\n[[nl:2 augustus]]\n[[no:2. august]]\n[[oc:2 d\'agost]]\n[[pl:2 sierpnia]]\n[[pt:2 de Agosto]]\n[[ro:2 august]]\n[[ru:2 августа]]\n[[sk:2. august]]\n[[sl:2. avgust]]\n[[sv:2 augusti]]\n[[tr:2 Ağustos]]\n[[uk:2 серпня]]\n[[wa:2 d\' awousse]]\n[[zh:8月2日]]','warnfile Adding:lt,zh,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,cs,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,wa,ast,sk,sl,ku,sv,ko,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304032814','',0,0,1,0,0.33136643671,'79949695967185','20050313214418'); INSERT INTO cur VALUES (1334,0,'3._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[2. август|претходни дан]] - [[4. август|следећи дан]]\n
\n----\n==Догађаји==\n*[[216. пне.]] [[Картагина|картагински]] војсковођа [[Ханибал]] је у [[Други пунски рат|Другом пунском рату]] код [[Кана|Кане]], у југоисточној [[Италија|Италији]], нанео најтежи пораз [[Римљани|Римљанима]] у историји [[Римско Царство|Римског Царства]]. [[Рим]] је захватила паника, која је запамћена по изреци \"Ханибал анте портас\" (Ханибал пред вратима).\n*[[1347]]. [[Уједињено Краљевство|енглески]] краљ [[Едвард III]] заузео је у [[Стогодишњи рат|Стогодишњем рату]] [[Француска|француски]] град [[Кале]], који је остао под [[Уједињено Краљевство|енглеском]] влашћу до [[1558]].\n*[[1571]]. [[Турци]] су, након једанаестомесечне опсаде, заузели град [[Фамагуста|Фамагусту]] на [[Кипар|Кипру]] и извршили масакр становништва.\n*[[1675]]. [[Французи]] су победили [[Холандија|холандску]] и [[Шпанија|шпанску]] флоту код [[Палермо|Палерма]] и заузели [[Сицилија|Сицилију]].\n*[[1858]]. [[Уједињено Краљевство|енглески]] истраживач [[Џон Спик]] открио је [[језеро Викторија]], извориште реке [[Нил]].\n*[[1881]]. [[Уједињено Краљевство|британске]] трупе окупирале су [[Египат|египатски]] град [[Суец]], што је [[Уједињено Краљевство|Великој Британији]] омогућило да [[1883]]. постане власник читаве зоне [[Суецки канал|Суецког канала]].\n*[[1884]]. завршен је железнички мост у [[Београд|Београду]] на реци [[Сава (река)|Сави]], а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга [[Земун]]-[[Београд]]. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.\n*[[1904]]. [[Уједињено Краљевство|Британци]] су напали [[Тибет]] и заузели главни град [[Ласа|Ласу]], а верски вођа далај лама је побегао у [[Монголија|монголску]] престоницу [[Улан Батор|Ургу]] ([[Улан Батор]]).\n*[[1914]]. [[Немачка]] је објавила рат [[Француска|Француској]], [[Белгија]] је одбацила захтев [[Немачка|Немачке]] да њене трупе уђу у ту земљу, а [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] је упозорила [[Немачка|Немачку]] да би инвазија на [[Белгија|Белгију]] значила општи рат у [[Европа|Европи]].\n*[[1936]]. [[САД|амерички]] [[атлетичар]] [[Џеси Овенс]] је [[скок у даљ|скоком у даљ]] 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на [[олимпијске игре|олимијским играма]] у [[Берлин|Берлину]].\n*[[1940]]. [[Литванија]] је формално постала део [[СССР]] под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република.\n*[[1958]]. под командом [[Вилијам Андерсон|Вилијама Андерсона]], [[САД|америчка]] [[нуклеарна подморница]] \"Наутилус\" је прва прошла испод леда на [[Севени пол|Сверном полу]].\n*[[1996]]. [[Уједињене Нације]] су саопштиле да је војска племена [[Тутси]] у [[Бурунди|Бурундију]] побила хиљаде [[Хуту]] цивила у серији покоља извршених између априла и јула.\n*[[2002]]. председник владе [[Србија|Србије]] [[Зоран Ђинђић]] примио је у [[Праг|Прагу]] ([[Чешка]]) награду [[Фондација Вацлав Полак|Фондације Вацлав Полак]] за допринос развоју демократије у [[Србија|Србији]].\n\n==Рођења==\n*[[1770]]. рођен је [[Фридрих Вилијем III]], [[Пруска|пруски]] краљ од [[1797]]. до [[1840]]. Изгубивши рат са [[Наполеон Бонапарта|Наполеоновом]] војском био је присиљен, [[Тилзитски мир|Тилзитским миром]] ([[1807]].), да [[Наполеон Бонапарта|Наполеону]] преда готово пола државе. Један је од потписника савеза [[Света алијанса]] који су, после [[Наполеон Бонапарта|Наполеоновог]] пада, склопиле [[Русија]], [[Пруска]] и [[Аустрија]].\n*[[1872]]. рођен је [[Хакон VII]], [[Норвешка|норвешки]] краљ од [[1905]]. до смрти [[1957]]. Одбијањем да абдицира подстакао је свој народ да организују покрет отпора [[Немачка|немачкој]] окупацији у [[Други светски рат|Другом светском рату]].\n*[[1903]]. рођен је [[Тунис|тунижански]] државник [[Хабиб Бен Али Бургиба]], вођа борбе за независност и први председник [[Тунис|Туниса]] од [[1957]]. За доживотног председника проглашен је [[1975]]., али је у државном удару [[1987]]. збачен с власти.\n\n==Смрти==\n*[[1460]]. [[Шкотска|шкотског]] краља [[Џејмс II|Џејмса II]], којег су савременици називали \"Џејмс гневног лица\", убили су [[Енглези]] током опсаде замка [[Роксбург]].\n*[[1924]]. умро је [[Уједињено Краљевство|енглески]] писац [[Пољска|пољског]] порекла [[Џозеф Конрад]] (Joseph Conrad), аутор поморских прича и романа (\"Лорд Џим\", \"Ностромо\", \"Срце таме\", \"Тајфун\").\n*[[1954]]. умрла је [[Габријел Колет]], једна од најпопуларнијих [[Француска|француских]] књижевница [[1940-те|40-тих]] година. Била је члан [[Академија Гонкур|Академије Гонкур]] и [[Белгијска краљевска академија|Белгијске краљевске академије]], а [[1953]]. постала је официр [[Легија части|Легије части]].\n*[[1977]]. умро је [[Кипар|кипарски]] [[архиепископ]] [[архиепископ Макариос|Макариос]], вођа покрета за независност од [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] и први председник [[Кипар|Кипра]] од [[1960]]. до смрти. Био је и један од истакнутих лидера [[Покрет несврстаних земаља|покрета несврстаних земаља]].\n*[[2001]]. у [[Београд|Београду]] је убијен бивши припадник [[Безбедносно-информативна агенција|Службе државне безбедности]] [[Момир Гавриловић]], што је довело до најтеже политичке кризе у [[Демократска опозиција Србије|Демократској опозицији Србије]] од њеног доласка на власт у октобру [[2000]]., када је на изборима срушила десетогодишњи режим [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1492]]. [[Кристофер Колумбо]], [[Шпанија|шпански]] морепловац [[Италија|италијанског]] порекла, испловио је на броду \"[[Санта Марија]]\" из [[Шпанија|шпанске]] луке [[Палос де ла Фронтера]] на прво путовање према западу на којем је открио [[Америка|Америку]].\n*[[1778]]. у [[Милано|Милану]] је отворена оперска кућа [[Скала]], дело архитекте [[Ђузепе Пјермарини|Ђузепеа Пјермаринија]].\n*[[1904]]. први пут су се емитовали [[радио таласи]] на [[Балкан|Балканском полуострву]] са [[Волујице]], брда изнад [[Бар|Бара]]. Ово је означило и прво емитовање [[радио таласа]] у цивилне сврхе. Пуштању у рад [[радио-телеграфска станица|радио-телеграфске станице]] присуствовало је више хиљада гостију и званица из целе [[Црне Горе]], међу којима су били и кнез [[Никола Петровић|Никола]] и [[Гуљелмо Маркони]], један од проналазача [[бежична телеграфија|бежичне телеграфије]].\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=03&mm=8&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040807060743','',0,0,0,0,0.815397404514,'79959192939256','20050305123811'); INSERT INTO cur VALUES (1335,0,'4._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[3. август|претходни дан]] - [[5. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1578]]. покушај [[Португалије]] да заузме [[Мароко]] пропао је поразом у бици код [[Алказаркивир|Алказаркивира]], у којој су погинули [[Португалија|португалски]] краљ [[Себастијан]], краљ од [[Фез|Феза]] и [[Мавари|маварски]] претендент на престо.\n*[[1704]]. у [[Рат за шпанско наслеђе|Рату за шпанско наслеђе]], [[Уједињено Краљевство|енглеско]]-[[Холандија|холандске]] снаге су заузеле [[Шпанија|шпански]] град [[Гибралтар]].\n*[[1789]]. парламент [[Француска|Француске]] је, током [[Француска револуција|Француске револуције]], укинуо све привилегије [[феудалац|феудалаца]].\n*[[1791]]. потписан је [[Свиштовски мир]] којим је одређена граница између [[Аустрија|Аустрије]] и [[Турска|Отоманског Царства]].\n*[[1914]]. [[Немачка|немачке]] трупе напале су [[Белгија|Белгију]], [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] је објавила рат [[Немачка|Немачкој]], а [[САД]] су прогласиле неутралност.\n*[[1916]]. [[Данска]] је за 25 милиона долара уступила [[САД]] део [[Западноиндијска острва|Западноиндијских острва]], укључујући [[Девичанска острва]].\n*[[1944]]. у скровишту у [[Амстердам|Амстердаму]] [[Гестапо]] је ухапсио породицу Франк и још четворо [[Јевреји|Јевреја]] и депортовао их у концентрациони логор. После рата откривен је дневни 14-годишње девојчице [[Ана Франк|Ане Франк]], који представља један од најпотреснијих докумената о страдању [[Јевреји|Јевреја]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]].\n*[[1954]]. [[Уједињено Краљевство|британски]] суперсонични борбени [[авион]] \"Електрик Лајтнинг П-1\" извео је свој први лет.\n*[[1983]]. [[Бетино Кракси]] је, као први [[социјалиста]], преузео дужност премијера [[Италија|Италије]], постигавши рекорд у дужини опстанка једне [[Италија|италијанске]] владе после [[Други светски рат|Другог светског рата]].\n*[[1992]]. милиони црнаца окончали су дводневни генерални штрајк против владе белаца у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], током којег је убијено 30 људи.\n*[[1993]]. [[Јапан|јапанске]] власти извиниле су се званично женама које су током [[Други светски рат|Другог светског рата]] служиле као сексуалне робиње [[Јапан|јапанским]] војницима.\n*[[1993]]. снаге [[Босна и Херцеговина|босанских]] [[Срби|Срба]] освојиле су све кључне положаје на планини [[Игман]] изнад [[Сарајево|Сарајева]] и затвориле обруч око града.\n*[[1994]]. након што је Скупштина [[Република Српска|Републике Српске]] одбила мировни план [[Контакт група за Босну и Херцеговину|Контакт групе за Босну]], [[СРЈ|СР Југославија]] је прекинула политичке и економске односе са [[Босна и Херцеговина|босанским]] [[Срби|Србима]] и затворила границу на реци [[Дрина|Дрини]].\n*[[1995]]. [[Хрватска|хрватска]] војска је, у операцији \"Олуја\", ушла у [[Срби|српску]] енклаву ([[Република Српска Крајина]]), зону под заштитом [[УН]]. Око 250.000 [[Срби|Срба]] напустило је своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у [[Европа|Европи]] од [[Други светски рат|Другог светског рата]], према [[Босна и Херцеговина|Босни]] и [[СРЈ|СР Југославији]].\n*[[1999]]. у катастрофалним поплавама у [[Кина|Кини]] погинуло је више од 400 људи, а два милиона остало је без домова.\n*[[2000]]. [[Уједињено Краљевство|британска]] краљица мајка Елизабета прославила је у [[Лондон|Лондону]] 100. рођендан, као прва личност из краљевске породице која је проживела цео један век.\n*[[2001]]. [[Палестина]] је издала званично саопштење о обустави оружаних напада на [[Израел]]. Овај позив без преседана указао је на неслагање између [[Палестина|палестинских]] званичника и милитантне [[Палестина|палестинске]] струје око освете због [[Израел|израелских]] напада. \n*[[2001]]. председници [[Северна Кореја|Северне Кореје]] и [[Русија|Русије]], [[Ким Јонг-Ли]] и [[Владимир Путин]], потписали су декларацију по којој се [[Пјонг Јанг]] мора придржавати мораторијума о ракетним пробама до [[2003]]. године.\n\n==Рођења==\n*[[1792]]. рођен је [[Перси Биш Шели]], један од најзначајнијих песника [[Уједињено Краљевство|енглеског]] [[романтизам|романтизма]]. Бунтовник против [[политика|политичких]], [[друштво|друштвених]] и [[вера|верских]] стега, напустио је [[Уједињено Краљевство|Енглеску]] и последње године живота провео у [[Италија|Италији]], где се [[1822]]. утопио у бродолому на [[једрење|једрењу]] (\"Краљица Маб\", \"Ослобођени Прометеј\", \"Ода западном ветру\", \"Шева\").\n*[[1859]]. рођен је [[Норвешка|норвешки]] писац [[Кнут Хамсун Педерсен]], добитник [[Нобелова награда|Нобелове награде]] за [[књижевност]] [[1920]]. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], као симпатизер Квислингове пронемачке владе и [[национал-социјализам|нациста]] изгубио је популарност, а после рата, већ у дубокој старости, осуђен је на високу новчану казну због сарадње са окупатором (\"Глад\", \"Пан\", \"Плодови земље\").\n\n==Смрти==\n*[[1875]]. умро је [[Данска|дански]] [[писац]] [[Ханс Кристијан Андерсен]]. Мада први књижевни успех дугује роману \"Импровизатор\" (1835), светску славу стекао је као аутор око 200 кратких [[приповетка|приповедака]], које се сматрају најлепшим [[бајка|бајкама]] за [[деца|децу]].\n*[[1907]]. умро је [[Норвешка|норвешки]] [[композитор]], [[пијаниста]] и [[диригент]] [[Едвард Григ]], представник позног [[романтизам|романтизма]], који је инспиришући се националним [[фолклор|фолклором]] афирмисао [[Норвешка|норвешку]] [[музика|музику]] у [[свет|свету]] (клавирски концерт у а-молу, \"Пер Гинт\", \"Сигруд Јорсалфар\").\n*[[1977]]. умро је [[Немачка|немачки]] [[филозоф]] [[Ернст Блох]]. У свом обимном делу, које обухвата проблеме [[филозофија|филозофије]], [[историја|историје]], [[религија|религије]] и [[етика|етике]], посебно се бавио анализом феномена [[утопија|утопије]] (\"Дух утопије\", \"Томас Минцер као теолог револуције\", \"Наслеђе овог времена\").\n*[[1997]]. у [[Арл|Арлу]] је умрла најстарија особа на свету, [[Французи|Францускиња]] [[Жан Калман]]. Живела је 122 године и 164 дана.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=04&mm=8&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040810033101','',0,0,0,0,0.743885517932,'79959189966898','20050315212424'); INSERT INTO cur VALUES (1336,0,'5._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[4. август|претходни дан]] - [[6. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1583]]. [[Хемфри Гилберт]] основао прву [[Уједињено Краљевство|енглеску]] [[колонија|колонију]] у [[Серверна Америка|Северној Америци]], у [[Сент Џон|Сент Џону]] на [[Њуфаундленд|Њуфаундленду]].\n*[[1716]]. [[Аустрија|аустријски]] принц [[Еуген Савојски]] са армијом од 40.000 војника у бици код [[Петроварадин|Петроварадина]] нанео тежак пораз [[Туркса|турској]] војсци од 150.000 људи под командом [[Дарнад Али Паша|Дарнада Али Паше]]. У бици погинуло око 30.000 турских војника. Годину дана касније [[Еуген Савојски]] освојио [[Београд]], који је остао под [[Аустрија|аустријском]] влашћу до [[1739]].\n*[[1914]]. [[Црна Гора]] објавила [[рат]] [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарској]].\n*[[1914]]. [[Куба]], [[Мексико]], [[Уругвај]] и [[Аргентина]] прогласиле неутралност у [[Први светски рат|Првом светском рату]].\n*[[1914]]. први [[семафор|електрични саобраћајни сигнали]] за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у [[Кливленд|Кливленду]], у [[САД|америчкој]] држави [[Охајо]].\n*[[1915]]. [[Немачка|Немци]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]] окупирали [[Пољска|пољску]] [[престоница|престоницу]] [[Варшава|Варшаву]].\n*[[1940]]. [[Летонија]] ушла у састав [[СССР]] под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република.\n*[[1943]]. плотунима из 222 артиљеријска оружја у [[Москва|Москви]] су, у [[Други светски рат|Другом светском рату]], обележене победе над [[Немачка|немачким]] трупама на Источном фронту. [[СССР|Совјетска]] армија ослободила градове [[Орел]] и [[Бјелгород]].\n*[[1949]]. у [[земљотрес|земљотресу]] јачине 6,7 степени [[Рихтерова скала|Рихтерове скале]] у [[Еквадор|Еквадору]] погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова.\n*[[1963]]. [[СССР]], [[САД]] и [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] потписали у [[Москва|Москви]] споразум о забрани [[нуклеарна проба|нуклеарних проба]].\n*[[1974]]. председник [[САД]] [[Ричард Никсон]] признао да је учествовао у прикривању афере \"Вотергејт\" и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру \"Вотергејт\". Поднео оставку 9. августа.\n*[[1994]]. авиони [[НАТО]] бомбардовали положаје [[Босна и Херцеговина|босанских]] [[Срби|Срба]] око [[Сарајево|Сарајева]], пошто су припадници Војске [[Република Српска|Републике Српске]] узели део наоружања из складишта мировних снага [[УН]] на планини [[Игман]].\n*[[1995]]. [[САД]] и [[Вијетнам]] успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње.\n*[[2001]]. [[талибани|талибанска]] влада у [[Авганистан|Авганистану]] затворила осам страних [[хуманитарни радник|хуманитарних радника]] под оптужбом да су ширили [[хришћанство]] међу [[муслимани|муслиманима]].\n\n==Рођења==\n*[[1844]]. рођен [[Русија|руски]] [[сликар]] [[Иља Јефимович Рјепин]], главни представник [[реализам|реализма]] у [[Русија|руском]] [[сликарство|сликарству]]. Извршио велик утицај на уметнике свог времена, а [[СССР|совјетски социјалистички]] реалисти сматрали га својим узором.\n*[[1850]]. рођен [[Француска|француски]] [[писац]] [[Ги де Мопасан]], један од најзначајнијих аутора [[кратка форма, књижевна]]кратке форме. Објавио око 300 [[приповетка|приповедака]] од којих се велик број сматра ремек-делима светске [[књижевност|књижевности]].\n*[[1906]]. рођен [[Џон Хјустон]], један од најпознатијих [[САД|америчких]] [[филм|филмских]] [[редитељ|редитеља]].\n\n==Смрти==\n*[[1895]]. у [[Лондон|Лондону]] умро [[Немачка|немачки]] [[филозоф]] и [[социолог]] [[Фридрих Енгелс]], један од оснивача [[научни социјализам|научног социјализма]] и најближи сарадник [[Карл Маркс|Карла Маркса]], с којим је [[1864]]. организовао [[Прва интернационала|Прву интернационалу]], међународно удружење радника.\n*[[1962]]. [[САД|америчка]] [[филм|филмска]] [[глумица]] [[Мерилин Монро]] извршила [[самоубиство]] у 36. години.\n*[[1984]]. умро [[Уједињено Краљевство|британски]] [[позориште|позоришни]] и [[филм|филмски]] глумац [[Ричард Бартон]]. У [[СФРЈ|југословенском]] филму \"Сутјеска\" играо [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]].\n*[[1998]]. умро [[Бугарска|бугарски]] [[комунизам|комунистички]] лидер [[Тодор Живков]], секретар [[Комунистичка партија Бугарске|Комунистичке партије Бугарске]] од [[1954]]., шеф државе од [[1971]]. до [[1989]]., када су га реформисти у Комунистичкој партији присилили да поднесе оставку.\n*[[2000]]. умро [[Уједињено Краљевство|британски]] [[глумац]] [[Алек Гинис]], добитник \"[[Оскар|Оскара]]\" за филм \"Мост на реци Квај\" [[1957]]. и \"[[Оскар|Оскара]]\" за укупан допринос [[филм|филмској]] [[уметност|уметности]] [[1980]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1960]]. [[Горња Волта]] стекла [[независност]] од [[Француска|Француске]].\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=05&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040810035741','',0,0,0,0,0.935585292958,'79959189964258','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (1337,0,'6._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[5. август|претходни дан]] - [[7. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1661]]. [[Португалија]] и [[Холандија]] потписале споразум према ком je [[Португалија]] задржала [[Бразил]], а [[Холандија]] [[Цејлон]].\n*[[1806]]. цар [[Франц I Хабзбург]] одрекао се титуле римског цара и прогласио се царем [[Аустрија|Аустрије]]. Тиме престало да постоји [[Свето Римско-Немачко Царство]].\n*[[1807]]. [[Срби|српски]] [[просветитељ]] [[Доситеј Обрадовић]] прешао из [[Земун|Земуна]] у устаничку [[Србија|Србију]], где је као први [[Ђорђе Петровић Карађорђе|Карађорђев]] министар просвете остао до краја живота, [[1811]].\n*[[1890]]. у [[Њујорк|њујоршком]] затвору Обурн погубљен убица [[Вилијам Кемлер]]. То је било прво извршење [[смртна казна|смртне казне]] на [[електрична столица|електричној столици]].\n*[[1914]]. [[Аустро-Угарска]] објавила рат [[Русија|Русији]], а [[Србија]] и [[Црна Гора]] [[Немачка|Немачкој]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]].\n*[[1918]]. завршена [[Немачка|немачка]] офанзива на [[Марна|Марни]]. Последњи велики напад [[Немачка|Немачке]] војске у [[Први светски рат|Првом светском рату]] завршен поразом, а око 100.000 немачких војника погинуло и повређено.\n*[[1926]]. [[САД|америчка]] [[пливачица]] [[Гертруда Едерле]] постала прва [[жена]] која је препливала [[Ламанш]]. Пивање трајало 14 часова.\n*[[1932]]. отворен први [[Венецијански филмски фестивал]].\n*[[1940]]. [[Естонија]] ушла у састав [[СССР]] под називом Естонска Совјетска Социјалистичка Република.\n*[[1991]]. Председништво [[СФРЈ|Југославије]] једногласно усвојило одлуку о проглашењу потпуне и безусловне обуставе ватре на територији [[Хрватска|Републике Хрватске]].\n*[[1995]]. [[Хрватска|хрватски]] авиони и артиљерија гађали [[Срби|српске]] [[избеглица|избеглице]] које су у колонама напуштале територију [[Хрватска|Хрватске]] после офанзиве [[Хрватска|хрватске]] војске на [[Книнска Крајина|Книнску Крајину]].\n*[[1996]]. [[САД|амерички]] [[научник|научници]] објавили да су пронашли доказ да је на [[Марс|Марсу]] давно постојао [[живот]], на основу испитивања остатака [[метеор|метеора]] пронађеног на [[Антарктик|Антарктику]].\n*[[1997]]. \"Боинг 747\" \"Кореан ерлајнза\" срушио се на путу из [[Сеул|Сеула]] у близини аеродрома Гуам. Погинуло 228 путника и чланова посаде, а 26 их преживело.\n*[[1999]]. председник [[Русија|Русије]] [[Борис Јељцин]] затражио од Парламента да укине [[смртна казна|смртну казну]] у тој земљи.\n*[[2000]]. око 1.400 [[Литванци|Литванаца]] признало да су као агенти или доушници радили за бившу [[СССР|совјетску]] тајну и обавештајну службу, [[КГБ]]. [[Литванија]] била под управом [[СССР|Совјетског Савеза]] од [[Други светски рат|Другог светског рата]] до [[1991]].\n*[[2001]]. Врховни суд [[Калифорнија|Калифорније]] донео одлуку да произвођачи [[ватрено оружје|ватреног оружја]] не подлежу законској одговорности за криминалну употребу њиховог оружја. \n\n==Рођења==\n*[[1809]]. рођен [[Алфред Тенисон]], један од најзначајнијих [[песник|песника]] [[Уједињено Краљевство|енглеске]] [[викторијанска ера|викторијанске ере]], званичан дворски [[песник]].\n*[[1860]]. рођен [[Србија|српски]] [[политичар]] и [[филолог]] [[Љубомир Стојановић]], секретар [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]], који је [[1921]]. с [[Јаша Продановић|Јашом Продановићем]] основао Републиканску странку и био њен први председник.\n*[[1881]]. рођен [[Уједињено Краљевство|енглески]] [[микробиолог]] [[Александер Флеминг]], који је [[1928]]. открио [[пеницилин]]. [[Нобелова награда|Нобелову награду]] [[1945]]. поделио са [[Ернст Чејни|Ернстом Чејнијем]] и [[Хауард Флори|Хауардом Флоријем]], који су први применили [[пеницилин]] у лечењу [[инфекција]].\n*[[1916]]. рођен [[Малта|малтешки]] политичар [[Дом Минтоф]], који је као председник лабуристичке владе од [[1971]]. водио политику одвајања [[Малта|Малте]] од [[Уједињено Краљевство|Велике Британије]] и [[Европа|Европе]], стварајући ближе везе с [[Либија|Либијом]] и [[Арапи|арапским]] светом.\n*[[1928]]. рођен [[САД|амерички]] [[сликар]], [[новинар]], [[филм|филмски]] [[режисер]] и [[продуцент]] [[Енди Ворхол]], најзначајнији представник [[поп-арт|поп-арта]].\n\n==Смрти==\n*[[1637]]. умро [[Уједињено Краљевство|енглески]] [[писац]] и [[глумац]] [[Бен Џонсон, писац|Бен Џонсон]], аутор [[сатира|сатиричне]] [[комедија|комедије]] \"Валпоне, или лисица\", која се сматра једним од најбољих дела тог жанра у [[ренесанса|ренесансној]] [[књижевност|књижевности]].\n*[[1660]]. умро [[Шпанија|шпански]] [[сликар]] [[Дијего Веласкес]], један од највећих у историји [[сликарство|сликарства]], дворски сликар [[Шпанија|шпанског]] краља [[Филип IV|Филипа IV]].\n*[[1973]]. умро [[Куба|кубански]] диктатор [[Фулхенсио Батиста и Салдивар]], који је владао [[Куба|Кубом]] од [[1952]]. до [[1959]]., када је збачен у револуцији под вођством [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]].\n*[[1978]]. умро папа [[Павле VI]], чији је [[понтификат]] обележен настојањима да [[римокатоличка црква|католичку цркву]] приближи савременом свету. Нормализовао односе с комунистичким земљама и подржавао [[Покрет несврстаних]]. Наследио га [[Јован Павле I]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1796]]. на [[Цетиње|Цетињу]] је Скупштина [[Црна Гора|црногорских]] старешина изгласала \"[[Стегу]]\", као први писани законски акт у [[Црна Гора|Црног Гори]].\n*[[1825]]. [[Боливија]] прогласила независност после готово три века [[Шпанија|шпанске]] владавине.\n*[[1945]]. први пут у историји [[нуклеарна енергија]] је искоришћена за убијање људи. Учинили су [[САД|Американци]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]], бацивши [[нуклеарна бомба|нуклеарну бомбу]] на [[Јапан|јапански]] град [[Хирошима|Хирошиму]]. Град је разорен, а 13 квадратних километара претворено је у пустош. Погинуло је око 117.000 људи, а од последица бачене бомбе страдало је још 217.137 људи.\n*[[1962]]. [[Јамајка]] стекла независност после 300 година [[Уједињено Краљевство|британске]] владавине.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=06&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-06]]\n[[bg:6 август]]\n[[ca:6 d\'agost]]\n[[cs:6. srpen]]\n[[cy:6 Awst]]\n[[da:6. august]]\n[[de:6. August]]\n[[en:August 6]]\n[[eo:6-a de aŭgusto]]\n[[es:6 de agosto]]\n[[et:6. august]]\n[[fi:6. elokuuta]]\n[[fr:6 août]]\n[[fy:6 augustus]]\n[[he:6 באוגוסט]]\n[[hr:6. kolovoza]]\n[[ia:6 de augusto]]\n[[is:6. ágúst]]\n[[it:6 agosto]]\n[[ja:8月6日]]\n[[ko:8월 6일]]\n[[nl:6 augustus]]\n[[no:6. august]]\n[[oc:6 d\'agost]]\n[[pl:6 sierpnia]]\n[[pt:6 de Agosto]]\n[[ro:6 august]]\n[[sl:6. avgust]]\n[[sv:6 augusti]]\n[[uk:6 серпня]]\n[[zh:8月6日]]','',124,'Милош','20040810042615','',0,0,0,0,0.716103686819,'79959189957384','20050217220514'); INSERT INTO cur VALUES (1338,0,'7._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[6. август|претходни дан]] - [[8. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1830]]. [[Француска]] скупштина изабрала је [[Луј Филип|Луја Филипа]] за краља [[Француска|Француске]], након што је [[Шарл X]] био присиљен да абдицира у [[Јулска револуција|Јулској револуцији]]. Нови краљ је постао познат као \"краљ грађанин\".\n*[[1858]]. [[Александрина Викторија Ветин|краљица Викторија]] је за престоницу [[Уједињено Краљевство|британског]] [[доминион|доминиона]] [[Канада|Канаде]] одабрала [[Отава|Отаву]].\n*[[1912]]. [[Русија]] и [[Јапан]] су потписали споразум о подели интересних сфера у [[Монголија|Монголији]] и [[Манџурија|Манџурији]].\n*[[1942]]. искрцавањем [[САД|америчких]] поморско-десантних снага на острво [[Гвадалканал]], у групи [[Соломонска острва|Соломонских острва]], почела је савезничка офанзива на [[Тихи океан|Пацифику]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]].\n*[[1947]]. експедиција [[Норвешка|норвешког]] [[етнолог|етнолога]] [[Тор Хејердал|Тора Хејердала]] на сплаву \"Кон Тики\" стигла је, након 101 дана пловидбе од [[Перу|Перуа]], на [[архипелаг]] [[архипелаг Туамоту]] у [[Полинезија|Полинезији]].\n*[[1959]]. [[САД|амерички]] [[сателит]] [[Експлорер 6]] лансиран је из [[Кејп Канаварел|Кејп Каневерала]]. То је био први [[сателит]] који је послао [[фотографија|фотографије]] [[Земља|Земље]] из [[свемир|свемира]].\n*[[1960]]. [[Куба|кубански]] премијер [[Фидел Кастро]] објавио је одлуку о [[национализација|национализацији]] свих [[САД|америчких]] компанија на [[Куба|Куби]].\n*[[1990]]. [[Афрички национални конгрес]] [[Нелсон Мандела|Нелсона Манделе]] одустао је, после 29 година, од оружане борбе против власти беле мањине у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]], а заузврат је влада те земље прихватила разговоре о окончању система [[апартхејд|апартхејда]].\n*[[1995]]. најмање 20 људи погинуло је у експолозији бомбе коју је у згради владе у [[Коломбо|Коломбу]], у [[Шри Ланка|Шри Ланки]], активирао један [[Тамили|тамилски]] побуњеник, бомбаш-самоубица.\n*[[1996]]. у [[Атина|Атини]] су се састали председници [[Србија|Србије]] и [[Хрватска|Хрватске]] [[Слободан Милошевић]] и [[Фрањо Туђман]] и постигли договор о нормализацији односа између [[СРЈ|СР Југославије]] и [[Хрватска|Хрватске]]. Споразум је озваничен [[23. август|23. августа]] [[1996]].\n*[[1997]]. [[Камбоџа|камбоџански]] министар иностраних послова [[Унг Хуот]] је формално преузео дужност првог премијера, заменивши збаченог принца [[Нородом Ранарит|Нородома Ранарита]].\n*[[1997]]. илегална организација [[Косово и Метохија|косовских]] [[Албанци|Албанаца]] [[Ослободилачка војска Косова]] преузела је одговорност за низ оружаних напада на полицијске станице на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и позвала је [[Албанци|Албанце]] у покрајини да подрже оружану побуну против [[Србија|српске]] власти.\n*[[1998]]. у експлозији два аутомобила-бомбе у [[САД|америчким]] амбасадама у [[Кенија|Кенији]] и [[Танзанија|Танзанији]] погинуло је најмање 215 људи у [[Најроби|Најробију]] и 11 у [[Дар ес Салам|Дар ес Саламу]], а рањено је више од 5.000 људи. Одговорност је преузела до тада непозната група [[Исламска армија за ослобођење светих места]].\n*[[1999]]. у [[Брчко|Брчком]], у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], одржан је \"Рок маратон \'99\" на којем су се први пут од распада бивше [[СФРЈ]] и тиме узрокованог рата, окупиле рок групе из бивших [[СФРЈ|југословенских]] република. Концерт је најављен као \"скуп високог ризика\", али инцидената није било.\n*[[2000]]. група [[САД|америчких]] и [[Швајцарска|швајцарских]] [[научник|научника]] саопштила је откриће девет нових [[планета]] које се крећу у орбити изван [[Соларни систем|нашег сунчевог система]], што је од значаја за напоре научника да открију живот на неком другом месту у [[свемир|свемиру]].\n*[[2001]]. [[Филипини|филипинска]] влада и [[муслимани|муслиманска]] сепаратистичка група, [[Исламски ослободилачки фронт Моро]], потписали су примирје, што је корак напред у правцу окончања борби које трају декадама у јужним [[Филипини|Филипинима]].\n\n==Рођења==\n*[[1859]]. рођен је [[Срби|српски]] [[глумац]] [[Илија Станојевић]], познат као Чича-Илија, најпопуларнији [[комичар]] свог времена. Написао је [[комедија|комедију]] \"Дорћолска посла\", а са [[Јанко Веселиновић|Јанком Веселиновићем]] [[комедија|комедију]] с [[певање|певањем]] \"Потера\".\n*[[1876]]. рођена је [[Холандија|холандска]] [[играчица]] [[Мата Хари|Маргарета Гертруда Зеле]], позната као [[Мата Хари]]. Под сумњом да је [[Немачка|немачки]] [[шпијун]], [[Француска|Французи]] су је стрељали у [[октовар|октобру]] [[1917]]. Име [[Мата Хари]], које значи \"јутарње око\", узела је док је живела на [[Јава|Јави]] пре [[Први светски рат|Првог светског рата]].\n\n==Смрти==\n*[[1834]]. умро је [[Француска|француски]] проналазач [[Жозеф Мари Жакар]], који је [[1801]]. изумео [[механика|механички]] [[ткање|ткачки]] [[разбој]], назван по њему \"[[Жакарова машина]]\".\n*[[1938]]. умро је [[Русија|руски]] [[позориште|позоришни]] [[глумац]], [[театролог]] и [[редитељ]] [[Константин Станиславски]], оснивач [[Художествени театар|Художественог театра]] у [[Москва|Москви]] [[1898]].\n*[[1957]]. умро је [[САД|амерички]] [[филм|филмски]] [[глумац]] [[Оливер Харди]], који је са партнером [[Стен Лорел|Стеном Лорелом]] ([[Стенлио и Олио]]) играо у преко 100 [[филм|филмских]] [[комедија]] снимљених између [[1926]]. и [[1950]].\n*[[1989]]. умрла је [[Срби|српска]] [[позориште|позоришна]] [[редитељка]] [[Мира Траиловић]], оснивач [[авангарда|авангардног]] [[Београд|београдског]] [[позориште|позоришта]] \"[[Атеље 212]]\" ([[1956]].) и [[БИТЕФ]]-а (Београдски интеренционални театарски фестивал). Као [[редитељка]] представила је [[Београд|београдској]] публици први пут најзначајнија имена светске позоришне авангарде - Јонеска, Сартра, Олбија, као и популарни [[хипи покрет|хипи]]-[[мјузикл]] \"Коса\".\n*[[2000]]. на [[Корзика|Корзици]] убијен је из заседе оснивач главне герилске групе на том острву [[Жан-Мишел Роси]] и његов сарадник [[Жан-Клод Фратачи]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1895]]. отворена је прва међународна изложба [[модерна|модерне уметности]] у [[Венеција|Венецији]], која се отада одржава сваке друге године.\n*[[1960]]. [[Обала Слоноваче]] је прогласила независност од [[Француска|Француске]].\n*[[1964]]. проглашена је [[Народна Република Конго]].\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=07&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040816071541','',0,0,0,0,0.117692579104,'79959183928458','20050316134922'); INSERT INTO cur VALUES (1339,0,'8._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[7. август|претходни дан]] - [[9. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[1929]] - [[Др Рудолф Арчибалд Рајс]], велики пријатељ српског народа\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Смрти */',108,'Djordjes','20040529141538','',0,0,0,0,0.740893590609,'79959470858461','20040529141538'); INSERT INTO cur VALUES (1340,0,'9._август','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[8. август|претходни дан]] - [[10. август|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311144626','',0,0,0,1,0.467411956036,'79959688855373','20040311144651'); INSERT INTO cur VALUES (1341,0,'10._август','
[[10. avgust|latinica]] - [[10. avgust (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[9. август|претходни дан]] - [[11. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1988-08-10-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1988-08-10-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:10 Augustus]]\n[[ast:10 d\'agostu]]\n[[bg:10 август]]\n[[ca:10 d\'agost]]\n[[cs:10. srpen]]\n[[cy:10 Awst]]\n[[da:10. august]]\n[[de:10. August]]\n[[en:August 10]]\n[[eo:10-a de aŭgusto]]\n[[es:10 de agosto]]\n[[et:10. august]]\n[[fi:10. elokuuta]]\n[[fr:10 août]]\n[[fy:10 augustus]]\n[[gl:10 de agosto]]\n[[he:10 באוגוסט]]\n[[hr:10. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 10]]\n[[ia:10 de augusto]]\n[[ie:10 august]]\n[[io:10 di agosto]]\n[[is:10. ágúst]]\n[[it:10 agosto]]\n[[ja:8月10日]]\n[[ko:8월 10일]]\n[[ku:10\'ê gelawêjê]]\n[[lb:10. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 10]]\n[[nl:10 augustus]]\n[[no:10. august]]\n[[oc:10 d\'agost]]\n[[pl:10 sierpnia]]\n[[pt:10 de Agosto]]\n[[ro:10 august]]\n[[ru:10 августа]]\n[[sl:10. avgust]]\n[[sv:10 augusti]]\n[[tr:10 Ağustos]]\n[[uk:10 серпня]]\n[[wa:10 d\' awousse]]\n[[zh:8月10日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,zh,en,eo,ia,af,es,et,ca,it,oc,is,wa,ast,sl,ku,io,ie,sv,ko,hu,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,fy',332,'Shizhao','20050304025042','',0,0,1,0,0.999872961082,'79949695974957','20050304025042'); INSERT INTO cur VALUES (1342,0,'11._август','
[[11. avgust|latinica]] - [[11. avgust (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. август|претходни дан]] - [[12. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* [[1978]] - [[Корисник:Sto|Дејан Стојановић]] (Sto)- Ко ме први пронађе, нек ме избрише...\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-11]]\n[[ast:11 d\'agostu]]\n[[bg:11 август]]\n[[ca:11 d\'agost]]\n[[cs:11. srpen]]\n[[cy:11 Awst]]\n[[da:11. august]]\n[[de:11. August]]\n[[en:August 11]]\n[[eo:11-a de aŭgusto]]\n[[es:11 de agosto]]\n[[et:11. august]]\n[[fi:11. elokuuta]]\n[[fr:11 août]]\n[[fy:11 augustus]]\n[[gl:11 de agosto]]\n[[he:11 באוגוסט]]\n[[hr:11. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 11]]\n[[ia:11 de augusto]]\n[[ie:11 august]]\n[[io:11 di agosto]]\n[[is:11. ágúst]]\n[[it:11 agosto]]\n[[ja:8月11日]]\n[[ko:8월 11일]]\n[[lb:11. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 11]]\n[[nl:11 augustus]]\n[[no:11. august]]\n[[oc:11 d\'agost]]\n[[pl:11 sierpnia]]\n[[pt:11 de Agosto]]\n[[ro:11 august]]\n[[ru:11 августа]]\n[[sl:11. avgust]]\n[[sv:11 augusti]]\n[[tr:11 Ağustos]]\n[[uk:11 серпня]]\n[[wa:11 d\' awousse]]\n[[zh:8月11日]]','warnfile Adding:lt,ie,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,ia,af,es,et,cs,it,oc,is,fr,ast,sl,io,ca,sv,ko,hu,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304025502','',0,0,1,0,0.547143819997,'79949695974497','20050304025502'); INSERT INTO cur VALUES (1343,0,'12._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[11. август|претходни дан]] - [[13. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-12]]\n[[ast:12 d\'agostu]]\n[[be:12 жніўня]]\n[[bg:12 август]]\n[[ca:12 d\'agost]]\n[[cs:12. srpen]]\n[[cy:12 Awst]]\n[[da:12. august]]\n[[de:12. August]]\n[[en:August 12]]\n[[eo:12-a de aŭgusto]]\n[[es:12 de agosto]]\n[[et:12. august]]\n[[fi:12. elokuuta]]\n[[fr:12 août]]\n[[fy:12 augustus]]\n[[gl:12 de agosto]]\n[[he:12 באוגוסט]]\n[[hr:12. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 12]]\n[[ia:12 de augusto]]\n[[ie:12 august]]\n[[io:12 di agosto]]\n[[is:12. ágúst]]\n[[it:12 agosto]]\n[[ja:8月12日]]\n[[ko:8월 12일]]\n[[lb:12. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 12]]\n[[nl:12 augustus]]\n[[no:12. august]]\n[[oc:12 d\'agost]]\n[[pl:12 sierpnia]]\n[[pt:12 de Agosto]]\n[[ro:12 august]]\n[[ru:12 августа]]\n[[sl:12. avgust]]\n[[sv:12 augusti]]\n[[th:12 สิงหาคม]]\n[[tr:12 Ağustos]]\n[[uk:12 серпня]]\n[[wa:12 d\' awousse]]\n[[zh:8月12日]]','warnfile Adding:lt,ie,ro,th,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,zh,en,eo,ia,af,es,et,ca,it,ko,is,fr,ast,sl,io,sv,oc,cs,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304031015','',0,0,1,0,0.786755783384,'79949695968984','20050304031015'); INSERT INTO cur VALUES (1344,0,'13._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[12. август|претходни дан]] - [[14. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-13]]\n[[ast:13 d\'agostu]]\n[[be:13 жніўня]]\n[[bg:13 август]]\n[[ca:13 d\'agost]]\n[[cs:13. srpen]]\n[[cy:13 Awst]]\n[[da:13. august]]\n[[de:13. August]]\n[[en:August 13]]\n[[eo:13-a de aŭgusto]]\n[[es:13 de agosto]]\n[[et:13. august]]\n[[fi:13. elokuuta]]\n[[fr:13 août]]\n[[fy:13 augustus]]\n[[gl:13 de agosto]]\n[[he:13 באוגוסט]]\n[[hr:13. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 13]]\n[[ia:13 de augusto]]\n[[ie:13 august]]\n[[io:13 di agosto]]\n[[is:13. ágúst]]\n[[it:13 agosto]]\n[[ja:8月13日]]\n[[ko:8월 13일]]\n[[ku:13\'ê gelawêjê]]\n[[lb:13. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 13]]\n[[nl:13 augustus]]\n[[no:13. august]]\n[[oc:13 d\'agost]]\n[[pl:13 sierpnia]]\n[[pt:13 de Agosto]]\n[[ro:13 august]]\n[[ru:13 августа]]\n[[sl:13. avgust]]\n[[sv:13 augusti]]\n[[tr:13 Ağustos]]\n[[uk:13 серпня]]\n[[wa:13 d\' awousse]]\n[[zh:8月13日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,ia,af,es,et,ca,it,oc,is,wa,fy,ast,sl,ku,io,ie,sv,ko,hu,da,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,be',332,'Shizhao','20050304031252','',0,0,1,0,0.132802505108,'79949695968747','20050304031252'); INSERT INTO cur VALUES (1345,0,'14._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[13. август|претходни дан]] - [[15. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-14]]\n[[ast:14 d\'agostu]]\n[[bg:14 август]]\n[[ca:14 d\'agost]]\n[[cs:14. srpen]]\n[[cy:14 Awst]]\n[[da:14. august]]\n[[de:14. August]]\n[[en:August 14]]\n[[eo:14-a de aŭgusto]]\n[[es:14 de agosto]]\n[[et:14. august]]\n[[fi:14. elokuuta]]\n[[fr:14 août]]\n[[fy:14 augustus]]\n[[gl:14 de agosto]]\n[[he:14 באוגוסט]]\n[[hr:14. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 14]]\n[[ia:14 de augusto]]\n[[ie:14 august]]\n[[io:14 di agosto]]\n[[is:14. ágúst]]\n[[it:14 agosto]]\n[[ja:8月14日]]\n[[ko:8월 14일]]\n[[ku:14\'ê gelawêjê]]\n[[lb:14. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 14]]\n[[nl:14 augustus]]\n[[no:14. august]]\n[[oc:14 d\'agost]]\n[[pl:14 sierpnia]]\n[[pt:14 de Agosto]]\n[[ro:14 august]]\n[[ru:14 августа]]\n[[sl:14. avgust]]\n[[sv:14 augusti]]\n[[tr:14 Ağustos]]\n[[uk:14 серпня]]\n[[wa:14 d\' awousse]]\n[[zh:8月14日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,io,gl,zh,en,eo,ia,af,es,et,ca,it,ko,is,wa,ast,sl,ku,cy,ie,bg,sv,oc,hu,he,fi,fr,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304031510','',0,0,1,0,0.758916046358,'79949695968489','20050304031510'); INSERT INTO cur VALUES (1346,0,'15._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[14. август|претходни дан]] - [[16. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1901-08-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1901-08-15-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-15]]\n[[ast:15 d\'agostu]]\n[[bg:15 август]]\n[[ca:15 d\'agost]]\n[[cs:15. srpen]]\n[[cy:15 Awst]]\n[[da:15. august]]\n[[de:15. August]]\n[[en:August 15]]\n[[eo:15-a de aŭgusto]]\n[[es:15 de agosto]]\n[[et:15. august]]\n[[fi:15. elokuuta]]\n[[fr:15 août]]\n[[fy:15 augustus]]\n[[gl:15 de agosto]]\n[[he:15 באוגוסט]]\n[[hr:15. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 15]]\n[[ia:15 de augusto]]\n[[ie:15 august]]\n[[io:15 di agosto]]\n[[is:15. ágúst]]\n[[it:15 agosto]]\n[[ja:8月15日]]\n[[ko:8월 15일]]\n[[ku:15\'ê gelawêjê]]\n[[lb:15. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 15]]\n[[ml:ആഗസ്റ്റ്‌ 15]]\n[[nl:15 augustus]]\n[[no:15. august]]\n[[oc:15 d\'agost]]\n[[pl:15 sierpnia]]\n[[pt:15 de Agosto]]\n[[ro:15 august]]\n[[ru:15 августа]]\n[[sk:15. august]]\n[[sl:15. avgust]]\n[[sv:15 augusti]]\n[[tl:Agosto 15]]\n[[tr:15 Ağustos]]\n[[uk:15 серпня]]\n[[wa:15 d\' awousse]]\n[[zh:8月15日]]','warnfile Adding:tl,ie,ro,lt,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,zh,en,eo,ia,af,es,et,cs,it,oc,is,fr,ast,sk,sl,ku,io,ml,ca,sv,ko,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304031643','',0,0,1,0,0.285534341953,'79949695968356','20050304031643'); INSERT INTO cur VALUES (1347,0,'16._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[15. август|претходни дан]] - [[17. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* {{Template:1878-08-16-1}}\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-16]]\n[[ar:16 اغسطس]]\n[[ast:16 d\'agostu]]\n[[be:16 жніўня]]\n[[bg:16 август]]\n[[ca:16 d\'agost]]\n[[cs:16. srpen]]\n[[cy:16 Awst]]\n[[da:16. august]]\n[[de:16. August]]\n[[el:16 Αυγούστου]]\n[[en:August 16]]\n[[eo:16-a de aŭgusto]]\n[[es:16 de agosto]]\n[[et:16. august]]\n[[fi:16. elokuuta]]\n[[fr:16 août]]\n[[fy:16 augustus]]\n[[gl:16 de agosto]]\n[[he:16 באוגוסט]]\n[[hr:16. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 16]]\n[[ia:16 de augusto]]\n[[ie:16 august]]\n[[io:16 di agosto]]\n[[is:16. ágúst]]\n[[it:16 agosto]]\n[[ja:8月16日]]\n[[ko:8월 16일]]\n[[ku:16\'ê gelawêjê]]\n[[lb:16. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 16]]\n[[nl:16 augustus]]\n[[no:16. august]]\n[[oc:16 d\'agost]]\n[[pl:16 sierpnia]]\n[[pt:16 de Agosto]]\n[[ro:16 august]]\n[[ru:16 августа]]\n[[simple:August 16]]\n[[sk:16. august]]\n[[sl:16. avgust]]\n[[sv:16 augusti]]\n[[tl:Agosto 16]]\n[[tr:16 Ağustos]]\n[[tt:16. August]]\n[[uk:16 серпня]]\n[[wa:16 d\' awousse]]\n[[zh:8月16日]]','warnfile Adding:tl,zh,ro,lt,pl,no,ja,nl,pt,lb,tt,ru,tr,cy,ar,gl,cs,en,eo,el,ia,af,es,et,ca,it,oc,is,fr,fy,ast,sk,sl,ku,simple,ie,io,sv,ko,hu,da,he,fi,wa,de,uk,hr,bg,be',332,'Shizhao','20050304031932','',0,0,1,0,0.837916295434,'79949695968067','20050304031932'); INSERT INTO cur VALUES (1348,0,'17._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. август|претходни дан]] - [[18. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n*[[1601]] - рођен француски математичар [[Пјер Ферма]]\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-17]]\n[[ast:17 d\'agostu]]\n[[bg:17 август]]\n[[ca:17 d\'agost]]\n[[cs:17. srpen]]\n[[cy:17 Awst]]\n[[da:17. august]]\n[[de:17. August]]\n[[en:August 17]]\n[[eo:17-a de aŭgusto]]\n[[es:17 de agosto]]\n[[et:17. august]]\n[[fi:17. elokuuta]]\n[[fr:17 août]]\n[[fy:17 augustus]]\n[[gl:17 de agosto]]\n[[he:17 באוגוסט]]\n[[hr:17. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 17]]\n[[ia:17 de augusto]]\n[[ie:17 august]]\n[[io:17 di agosto]]\n[[is:17. ágúst]]\n[[it:17 agosto]]\n[[ja:8月17日]]\n[[ko:8월 17일]]\n[[ku:17\'ê gelawêjê]]\n[[lb:17. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 17]]\n[[nl:17 augustus]]\n[[no:17. august]]\n[[oc:17 d\'agost]]\n[[pl:17 sierpnia]]\n[[pt:17 de Agosto]]\n[[ro:17 august]]\n[[ru:17 августа]]\n[[sl:17. avgust]]\n[[sv:17 augusti]]\n[[tr:17 Ağustos]]\n[[uk:17 серпня]]\n[[wa:17 d\' awousse]]\n[[zh:8月17日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,io,gl,zh,en,eo,ia,af,es,et,ca,it,oc,is,fr,ast,sl,ku,cy,ie,sv,ko,hu,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304032202','',0,0,1,0,0.559883179869,'79949695967797','20050304032202'); INSERT INTO cur VALUES (1349,0,'18._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. август|претходни дан]] - [[19. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-18]]\n[[ast:18 d\'agostu]]\n[[bg:18 август]]\n[[ca:18 d\'agost]]\n[[cs:18. srpen]]\n[[cy:18 Awst]]\n[[da:18. august]]\n[[de:18. August]]\n[[en:August 18]]\n[[eo:18-a de aŭgusto]]\n[[es:18 de agosto]]\n[[et:18. august]]\n[[fi:18. elokuuta]]\n[[fr:18 août]]\n[[fy:18 augustus]]\n[[gl:18 de agosto]]\n[[he:18 באוגוסט]]\n[[hr:18. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 18]]\n[[ia:18 de augusto]]\n[[ie:18 august]]\n[[io:18 di agosto]]\n[[is:18. ágúst]]\n[[it:18 agosto]]\n[[ja:8月18日]]\n[[ko:8월 18일]]\n[[ku:18\'ê gelawêjê]]\n[[lb:18. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 18]]\n[[nl:18 augustus]]\n[[no:18. august]]\n[[oc:18 d\'agost]]\n[[pl:18 sierpnia]]\n[[pt:18 de Agosto]]\n[[ro:18 august]]\n[[ru:18 августа]]\n[[sl:18. avgust]]\n[[sv:18 augusti]]\n[[tr:18 Ağustos]]\n[[uk:18 серпня]]\n[[wa:18 d\' awousse]]\n[[zh:8月18日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,ia,af,es,et,ca,it,ko,is,wa,ast,sl,ku,io,ie,sv,oc,hu,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304032341','',0,0,1,0,0.247469372697,'79949695967658','20050304032341'); INSERT INTO cur VALUES (1350,0,'19._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. август|претходни дан]] - [[20. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-19]]\n[[ast:19 d\'agostu]]\n[[be:19 жніўня]]\n[[bg:19 август]]\n[[ca:19 d\'agost]]\n[[cs:19. srpen]]\n[[cy:19 Awst]]\n[[da:19. august]]\n[[de:19. August]]\n[[en:August 19]]\n[[eo:19-a de aŭgusto]]\n[[es:19 de agosto]]\n[[et:19. august]]\n[[fi:19. elokuuta]]\n[[fr:19 août]]\n[[fy:19 augustus]]\n[[gl:19 de agosto]]\n[[he:19 באוגוסט]]\n[[hr:19. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 19]]\n[[ie:19 august]]\n[[io:19 di agosto]]\n[[is:19. ágúst]]\n[[it:19 agosto]]\n[[ja:8月19日]]\n[[ko:8월 19일]]\n[[ku:19\'ê gelawêjê]]\n[[lb:19. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 19]]\n[[nl:19 augustus]]\n[[no:19. august]]\n[[oc:19 d\'agost]]\n[[pl:19 sierpnia]]\n[[pt:19 de Agosto]]\n[[ro:19 august]]\n[[ru:19 августа]]\n[[sl:19. avgust]]\n[[sv:19 augusti]]\n[[tr:19 Ağustos]]\n[[uk:19 серпня]]\n[[wa:19 d\' awousse]]\n[[zh:8月19日]]','warnfile Adding:lt,zh,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,io,gl,cs,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,fr,ast,sl,ku,cy,ie,bg,sv,ko,hu,he,fi,wa,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304032545','',0,0,1,0,0.540695615365,'79949695967454','20050304032545'); INSERT INTO cur VALUES (1351,0,'20._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. август|претходни дан]] - [[21. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1741]]. [[Русија|руски]] [[морепловац]] [[Данска|данског]] порекла [[Витус Јонас Беринг]] открио је [[Аљаска|Аљаску]].\n*[[1872]]. престао је да излази лист \"[[Даница, лист|Даница]]\", најзначајнији књижевни часопси [[Срби|српског]] [[романтизам|романтизма]], који је од [[фебруар|фебруара]] [[1860]]. три пута месечно штампан у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Лист, који је окупљао младе [[Срби|српске]] [[песник|песнике]] [[романтичар|романтичаре]], [[Јаков Игњатовић|Јакова Игњатовића]], [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]], [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]], [[Лаза Костић|Лазу Костића]], покренуо је и уређивао [[писац]] и [[правник]] [[Ђорђе Поповић]].\n*[[1884]]. након четири године градње, свечано је отворена [[зграда Београдске железничке станице]] са које је у наредним данима кренуо први [[воз]] тек изграђеном [[пруга|пругом]] [[Београд]]-[[Ниш]].\n*[[1940]]. у [[Мексико Сити|Мексико Ситију]] смртно је рањен [[Русија|руски]] револуционар [[Јевреји|јеврејског]] порекла [[Лав Троцки|Лав Давидович Бронштајн]], познат као [[Лав Троцки]], један од вођа [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]]. Убиство је планинарским пијуком извршио [[Шпанија|шпански]] [[комуниста]] [[Рамон Меркадер]], по [[Јосип Висарјонович Џунгашвили Стаљин|Стаљиновом]] налогу. [[Лав Троцки|Троцки]], који је по доласку [[Јосип Висарјонович Џунгашвили Стаљин|Стаљина]] на власт био његов близак сарадник, а потом жесток противник, подлегао је ранама наредног дана.\n*[[1949]]. [[Мађарска|мађарска]] скупштина прихватила је [[СССР|совјетски]] модел државног уређења и променила назив државе у [[Мађарска|Народна Република Мађарска]].\n*[[1968]]. трупе [[СССР]] и других чланица [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]] ушле су у [[Чехословачка|Чехословачку]] да би онемогућиле спровођење реформи [[Александар Дубчек|Александра Дубчека]] (\"[[Прашко пролеће]]\").\n*[[1975]]. [[САД]] су лансирале из [[Кејп Канаверал|Кејп Канаверала]] [[свемирски брод]] \"[[Викинг I]]\" на [[Марс]], где је стигао у [[јул|јулу]] [[1976]].\n*[[1980]]. [[Италија|италијански]] [[алпиниста]] [[Немачка|немачког]] порекла [[Рајнхолд Меснер]] је први успео да се сам попне на највиши врх света [[Монт Еверест]] без употребе кисеоника. [[Рајнхолд Меснер|Меснер]] је један од ретких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 метара - колико их укупно има на свету.\n*[[1988]]. у [[Подгорица|Титограду]] ([[Подгорица|Подгорици]]) и [[Колашин|Колашину]] почели су масовни митинзи против тадашњег [[комунизам|комунистичког]] руководства [[Црна Гора|Црне Горе]]. Наредних месеци масовни протести захватили су целу републику, партијско и републичко руководство поднело је оставке у [[јануар|јануару]] [[1989]]/, а на власт су дошли [[Момир Булатовић]], [[Мило Ђукановић]] и [[Светозар Маровић]].\n*[[1988]]. ступио је на снагу споразум о престанку осмогодишњег рата између [[Иран|Ирана]] и [[Ирак|Ирака]], који су посредници [[УН]] постигли са зараћеним странама [[8. август|8. августа]].\n*[[1991]]. у [[Москва|Москви]] је уведен [[полицијски час]], [[Борис Јељцин]] указом је преузео команду над оружаним снагама [[СССР]] лоцираним у [[Русија|Русији]], након што су антиреформске снаге покушале да у ноћи између [[19. август|19.]] и [[20. август|20. августа]] изврше државни удар и оборе с власти последњег лидера [[СССР]] [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]].\n*[[1994]]. на [[Пале|Палама]], [[Република Српска]] и [[Република Српска Крајина]] прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу [[СР Југославија|СР Југославији]].\n*[[1996]]. [[Русија|руске]] трупе опколиле су [[Грозни]], хиљаде избеглица напустиле су главни град [[Чеченија|Чеченије]]. Рат у [[Чеченија|Чеченији]] почео је у [[децембар|децембру]] [[1994]]. када је [[Борис Јељцин]] послао трупе да угуше покрет за независност републике у саставу [[Русија|Руске Федерације]].\n*[[1996]]. у удесу транспортног [[авион|авиона]] \"Иљушин 76\" [[Русија|руске]] компаније \"Спер ерлајнз\" близу писте [[Београд|београдског]] [[аеродром|аеродрома]] у [[Сурчин|Сурчину]], погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион, који је из [[Београд|Београда]] полетео ка [[Малта|Малти]], због отказивања навигационе опреме и система радио веза, кружио над градом око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту.\n*[[1998]]. [[САД]] су бомбардовале једну фабрику у [[Судан|Судану]] и неколико полигона за војну обуку у [[Авганистан|Авганистану]], тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде [[САД]] у [[Кенија|Кенији]] и [[Танзанија|Танзанији]] 13 дана раније у којима је погинуло најмање 226 људи.\n*[[2000]]. лидер покрета за независност [[Источни Тимор|Источног Тимора]], [[Хосе Александар Гусмао]] предао је команду над герилском армијом, након чега ће своју моћ јачати са позиције цивилног политичара.\n*[[2001]]. велика [[панда]] у истраживачком центру у [[Сечуан|Сечуану]] у [[Кина|Кини]], родила је близанце, што је други пар близанаца у овој години у оквиру [[Кина|кинеског]] државног програма за очување и узгајање панди.\n\n==Рођења==\n*[[1860]]. рођен је [[Француска|француски]] државник [[Рејмон Поенкаре]], председник [[Француска|Француске]] од [[1913]]. до [[1920]]., члан [[Француска академија наука|Француске академије наука]]. Био је премијер и министар иностраних послова [[1912]].-[[1913]]. и поново премијер [[1922]].-[[1924]]. и [[1926]].-[[1929]].\n*[[1877]]. рођен је [[Срби|српски]] [[књижевна критика|књижевни критичар]] и [[историја књижевности|историчар књижевности]] [[Јован Скерлић]], [[професор]] [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]] и члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].\n*[[1901]]. рођен је [[Италија|италијански]] [[песник]] [[Салваторе Квазимодо]], добитник [[Нобелова награда|Нобелове награде]] за [[књижевност]] [[1959]]. (\"Воде и земље\", \"Дати и имати\", \"Мирис еукалиптуса\", \"Живот није сан\").\n*[[1941]]. у [[Пожаревац|Пожаревцу]] је рођен [[Слободан Милошевић]], од [[1997]]. до [[2000]]. председник [[СР Југославија|СР Југославије]]. Био је председник [[Србија|Србије]] у време распада бивше [[СФРЈ]] и крвавих ратова које је тај распад изазвао у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] ([[1991]].-[[1995]].). [[јун|Јуна]] [[2001]]. испоручен је [[Хашки трибунал|Хашком трибуналу]].\n*[[1944]]. рођен је [[Индија|индијски]] државник [[Раџив Ганди]], премијер [[Индија|Индије]] од [[1984]]. до [[новембра|новембра]] [[1989]]. када је изгубио на изборима. Убијен је [[21. мај|21. маја]] [[1991]]. у [[атентат|атентату]] током предизборне кампање, поделивши тако судбину мајке [[Индира Ганди|Индире]] која је као [[Индија|индијски]] премијер убијена у [[атентат|атентату]] [[1984]]. године.\n\n==Смрти==\n*[[1854]]. умро је [[Немачка|немачки]] [[филозоф]] [[Фридрих Вилхелм Шелинг]], један од твораца [[немачки идеализам|немачког идеализма]] (\"Идеје за филозофију природе\", \"Филозофија митологије\", \"Филозофија и религија\").\n*[[1983]]. умро је [[Александар Ранковић]], некадашњи потпредседник [[СФРЈ]], шеф службе Државне безбедности и члан највишег државног и партијског руководства. [[Александар Ранковић|Ранковић]] је до [[Брионски пленум|Брионског пленума]] ([[1. јул|1. јула]] [[1966]].) када је смењен са свих функција, био један од најблискијих сарадника [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]].\n*[[1994]]. у [[Париз|Паризу]] је умро познати [[СФРЈ|југословенски]] [[редитељ]] [[Александар Саша Петровић]] (65) добитник специјалне награде [[Кански фестивал|Канског фестивала]] [[1967]]. за филм \"Скупљачи перја\". [[1970e|Седамдесетих година]] [[20. век|20. века]] припадао је групи уметника \"[[црни талас|црног таласа]]\" који су били под снажним притиском тадашњег [[комунизам|комунистичког]] режима.\n*[[1999]]. у болници у [[Минстер|Минстеру]] у [[Немачка|немачкој]] савезној држави [[Северна Рајна-Вестфалија]] умрла је [[Раиса Горбачов]], супруга последњег лидера [[СССР]] [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1991]]. [[Балтичко море|балтичка]] република [[Естонија]] прогласила је независност од [[СССР]].\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=20&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-20]]\n[[ast:20 d\'agostu]]\n[[bg:20 август]]\n[[ca:20 d\'agost]]\n[[cs:20. srpen]]\n[[cy:20 Awst]]\n[[da:20. august]]\n[[de:20. August]]\n[[en:August 20]]\n[[eo:20-a de aŭgusto]]\n[[es:20 de agosto]]\n[[et:20. august]]\n[[fi:20. elokuuta]]\n[[fr:20 août]]\n[[fy:20 augustus]]\n[[gl:20 de agosto]]\n[[he:20 באוגוסט]]\n[[hr:20. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 20]]\n[[ie:20 august]]\n[[io:20 di agosto]]\n[[is:20. ágúst]]\n[[it:20 agosto]]\n[[ja:8月20日]]\n[[ko:8월 20일]]\n[[ku:20\'ê gelawêjê]]\n[[lb:20. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 20]]\n[[nl:20 augustus]]\n[[no:20. august]]\n[[oc:20 d\'agost]]\n[[pl:20 sierpnia]]\n[[pt:20 de Agosto]]\n[[ro:20 august]]\n[[ru:20 августа]]\n[[sl:20. avgust]]\n[[sv:20 augusti]]\n[[tr:20 Ağustos]]\n[[uk:20 серпня]]\n[[wa:20 d\' awousse]]\n[[zh:8月20日]]','warnfile Adding:lt,zh,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,io,gl,da,ie,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,fr,ast,sl,ku,cy,sv,oc,cs,hu,he,fi,wa,de,uk,hr,bg,fy',332,'Shizhao','20050304033102','',0,0,1,0,0.894858795169,'79949695966897','20050315212424'); INSERT INTO cur VALUES (1352,0,'21._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[20. август|претходни дан]] - [[22. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1690]]. аустријски цар Леополд I донео указ, познат као \"Привилегиј\", којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. \"Привилегиј\" гарантовао слободу вере, употребу јулијанског календара и право избора архиепископа и других свештеника.\n*[[1897]]. енглески лекар Роналд Рос открио врсту комараца који преносе маларију, што је било пресудно за сузбијање болести која је узроковала смрт милиона људи. Један од првих добитника Нобелове награде за медицину, 1902.\n*[[1911]]. италијански конобар Вићенцо Перуђа украо из париског музеја \"Лувр\" слику \"Мона Лиза\" Леонарда да Винчија. Слика нађена и враћена у музеј 1913.\n*[[1944]]. у Дамбартон Оуксу код Вашингтона почела конференција представника СССР, САД, Велике Британије и Кине о оснивању четири главна органа УН, а то су Савета безбедности, Генерална скупштина, Међународни суд правде и стални секретаријати.\n*[[1959]]. багдадски пакт, војно-политички савез Турске, Велике Британије, Ирана и Пакистана, под водством САД, који је ступио на снагу 1995, променио назив у CENTO пошто се Ирак повукао из Савеза.\n*[[1960]]. Џомо Кенијата, национални лидер Кеније, пуштен из затвора после девет година робије на коју су га осудиле британске власти под оптужбом да је вођа националистичке организације Мау Мау. По повратку у Најроби постао председник Кенијске афричке националне уније, а по проглашењу независне Републике Кеније постао председник и премијер.\n*[[1968]]. трупе чланица Варшавског пакта, изузев Румуније, окупирале Чехословачку. Око 200.000 војника заузело све значајне пунктове у земљи. Тиме угушено \"Прашко пролеће\", покушај Комунистичке партије ЧСР са Александром Дубчеком на челу да реформише систем. Том окупацијом устоличен принцип \"ограниченог суверенитета\" источноевропских комунистичких земаља.\n*[[1975]]. САД укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази.\n*[[1983]]. вођа филипинске опозиције Бењино Акино убијен по изласку из авиона на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД. Убиство организовао филипински диктатор Фердинанд Маркос, уклонивши тако најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.\n*[[1990]]. на централном градском тргу у Прагу 100.000 људи први пут слободно обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968.\n*[[1991]]. маса демонстраната сукобила се у Москви са специјалним јединицама које су напале зграду руског парламента. Демонстранти разбијали прозоре на згради КГБ, Љубјанки и срушили споменик Феликсу Ђержинском. После 60 сати проведених у кућном притвору на Криму, совјетски председник Михаил Горбачов вратио се у Москву и преузео контролу над државом после неуспелог државног удара присталица \"тврде струје\" совјетских комуниста.\n*[[1991]]. хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали сукоби ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске.\n*[[1993]]. мировне снаге УН ушле, први пут после два месеца, у муслимански део Мостара у Босни и Херцеговини, где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле у мају 1993.\n*[[1999]]. начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало.\n*[[2000]]. словеначки пливач Мартин Стрел, који је под мотом \"За мир, пријатељство и чисте воде\" пливао Дунавом од изворишта у Немачкој до ушћа у Црно море, оборио рекорд и ушао у Гинисову књигу с више од 2.900 препливаних километара. Стрел у поход кренуо 25. јуна.\n*[[2000]]. председник Демократске Републике Конго Лоран Кабила прогласио привремену скупштину, прво законодавно тело откад је преузео власт у мају 1997.\n*[[2001]]. архива Националне безбедности, истраживачке организације са седиштем у САД, објавила документ који показује да су званичници САД знали за умешаност Владе Руанде у геноцид 1994, када су Хути убили око 800.000 Тутсија, а када су многе западне земље одбиле да интервенишу.\n\n==Рођења==\n*[[1780]]. рођен словеначки слависта Јернеј Бартол Копитар, помагач и заштитник Вука Стефановића Караџића, ког је подстакао да скупља народне умотворине и да напише граматику и речник српског језика.\n\n==Смрти==\n*[[1941]]. умро Рабиндранат Тагоре, индијски писац и филозоф, добитник Нобелове награде за књижевност 1913.\n*[[1958]]. умро српски композитор и диригент Стеван Христић, један од оснивача Музичке академије у Београду, шеф Београдске филхармоније, диригент у Народном позоришту, директор Опере, члан Српске академије наука и уметности и први председник Савеза композитора Југославије.\n*[[1964]]. умро италијански политичар Палмиро Тољати, један од оснивача Комунистичке партије Италије 1921. и њен генерални секретар од 1927. до 1964. Концепцијом \"италијанског пута у социјализам\" радикално раскинуо са стаљинистичком верзијом социјализма.\n*[[2002]]. некада најтраженији палестински терориста на свету Абу Нидал извршио самоубиство у Ираку, где је илегално боравио. \n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1991]]. Летонија прогласила независност од Совјетског Савеза.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=21&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-21]]\n[[ast:21 d\'agostu]]\n[[bg:21 август]]\n[[ca:21 d\'agost]]\n[[cs:21. srpen]]\n[[cy:21 Awst]]\n[[da:21. august]]\n[[de:21. August]]\n[[en:August 21]]\n[[eo:21-a de aŭgusto]]\n[[es:21 de agosto]]\n[[et:21. august]]\n[[fi:21. elokuuta]]\n[[fr:21 août]]\n[[fy:21 augustus]]\n[[gl:21 de agosto]]\n[[he:21 באוגוסט]]\n[[hr:21. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 21]]\n[[ie:21 august]]\n[[io:21 di agosto]]\n[[is:21. ágúst]]\n[[it:21 agosto]]\n[[ja:8月21日]]\n[[ko:8월 21일]]\n[[ku:21\'ê gelawêjê]]\n[[lb:21. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 21]]\n[[nl:21 augustus]]\n[[no:21. august]]\n[[oc:21 d\'agost]]\n[[pl:21 sierpnia]]\n[[pt:21 de Agosto]]\n[[ro:21 august]]\n[[ru:21 августа]]\n[[sl:21. avgust]]\n[[sv:21 augusti]]\n[[tr:21 Ağustos]]\n[[uk:21 серпня]]\n[[wa:21 d\' awousse]]\n[[zh:8月21日]]','warnfile Adding:lt,ie,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,io,gl,zh,en,eo,af,es,et,cs,it,oc,is,fr,ast,sl,ku,cy,bg,ca,sv,ko,hu,he,fi,wa,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304033344','',0,0,1,0,0.29771291851,'79949695966655','20050304033344'); INSERT INTO cur VALUES (1353,0,'22._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[21. август|претходни дан]] - [[23. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1567]]. шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Холандије, владавину познату као \"Албин терор\", чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Холандије.\n*[[1642]]. у Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса И Стјуарта да су чланови Парламента издајници. Рат окончан 1645. поразом краља, који је на основу пресуде револуционарног суда погубљен 1649.\n*[[1859]]. због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Хабсбуршке монархије цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу апсолутистичке и централистичке политике, \"Баховог апсолутизма\".\n*[[1910]]. Јапан анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом.\n*[[1914]]. Аустро-Угарска у Првом светском рату објавила рат Белгији.\n*[[1941]]. немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда.\n*[[1971]]. председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонсалеса, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес.\n*[[1991]]. председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов укинуо ванредно стање и сменио чланове пучистичког комитета. Министар унутрашњих послова Борис Пуго извршио самоубиство. Председник Русије Борис Јељцин добио допунска пуномоћја од Врховног Совјета Руске Федерације.\n*[[1991]]. пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа.\n*[[1995]]. парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија.\n*[[1996]]. конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.\n\n==Рођења==\n*[[1854]]. рођен Милан Обреновић, српски кнез и краљ. За време његове владавине Србија стекла међународно признање, на Берлинском конгресу 1878. У спољној политици ослањао се на Аустро-Угарску с којом је склопио Тајну конвенцију 1881. Запамћен као аутократа, а за његову личност везани бројни скандали по европским престоницама које је посећивао.\n*[[1862]]. рођен француски композитор Клод Дебиси, творац музичког импресионизма и један од утемељивача модерне музике.\n*[[1904]]. рођен кинески државник Денг Сисијан, познат као Денг Сјаопинг, покретач привредних реформи и економског успона Кине крајем XX века. На челу Кине био од 1978, повукао се 1990, задржавши пресудан утицај на кинеску политику до смрти, у јануару 1997.\n\n==Смрти==\n*[[1485]]. у бици с трупама Хенрија VII код Босворта погинуо енглески краљ из династије Јорк Ричард III. Тиме окончан \"Рат две руже\", а Хенри VII постао први краљ династије Тјудор.\n*[[1883]]. у Паризу умро руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од првих руских писаца чија су дела продрла на Запад. За живота уживао много већи углед у француским, него у руским књижевним круговима.\n*[[1942]]. умро руски балетски играч, кореограф и педагог Михаил Михајлович Фокин, који је новим изразом значајно утицао на реформу класичног балета у XX веку.\n*[[1958]]. умро француски писац Роже Мартен ди Гар, добитник Нобелове награде за књижевност 1937.\n*[[1978]]. умро председник Кеније Џомо Кенијата, један од најистакнутијих афричких бораца против колонијализма, председник Кенијског афричког савеза који је 1963. изборио независност земље од Велике Британије, затим премијер, а од 1964. шеф државе.\n*[[2001]]. умро британски астроном и математичар Фред Хојл, један од највећих научника XX века. С Томасом Голдом и Херманом Бандијем поставио теорију о константној густоћи свемира. Поред научних дела намењених популаризацији астрономије писао и романе научне фантастике.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1864]]. потписана Женевска конвенција о заштити рањеника за време трајања ратних дејстава, која је била увод у оснивање Међународног црвеног крста.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=22&mm=8&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-22]]\n[[ar:22 اغسطس]]\n[[be:22 жніўня]]\n[[bg:22 август]]\n[[ca:22 d\'agost]]\n[[cs:22. srpen]]\n[[cy:22 Awst]]\n[[da:22. august]]\n[[de:22. August]]\n[[en:August 22]]\n[[eo:22-a de aŭgusto]]\n[[es:22 de agosto]]\n[[et:22. august]]\n[[fi:22. elokuuta]]\n[[fr:22 août]]\n[[fy:22 augustus]]\n[[gl:22 de agosto]]\n[[he:22 באוגוסט]]\n[[hr:22. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 22]]\n[[ie:22 august]]\n[[io:22 di agosto]]\n[[is:22. ágúst]]\n[[it:22 agosto]]\n[[ja:8月22日]]\n[[ko:8월 22일]]\n[[ku:22\'ê gelawêjê]]\n[[lb:22. August]]\n[[lt:Rugpjūčio 22]]\n[[nl:22 augustus]]\n[[no:22. august]]\n[[oc:22 d\'agost]]\n[[pl:22 sierpnia]]\n[[pt:22 de Agosto]]\n[[ro:22 august]]\n[[ru:22 августа]]\n[[sl:22. avgust]]\n[[sv:22 augusti]]\n[[tr:22 Ağustos]]\n[[uk:22 серпня]]\n[[wa:22 d\' awousse]]\n[[zh:8月22日]]','warnfile Adding:lt,zh,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,cs,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,fr,sl,ku,io,ie,bg,sv,ko,da,he,fi,wa,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304033600','',0,0,1,0,0.857538571515,'79949695966399','20050304033600'); INSERT INTO cur VALUES (1354,0,'23._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[22. август|претходни дан]] - [[24. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1514]]. турски султан Селим И победио је у бици код Чалдирана персијског шаха Исмаила, потом је освојио Сирију (1516).\n*[[1775]]. краљ Енглеске Џорџ II прогласио је америчке колонисте, који су у априлу почели борбе за независност америчких држава, побуњеницима и унајмио 20.000 немачких плаћеника да се обрачунају с њима. Амерички рат за независност завршен је победом колонија 1783.\n*[[1839]]. на почетку Опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг.\n*[[1914]]. Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.\n*[[1939]]. министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању, којим је Хитлеру отворен пут да нападне Пољску.\n*[[1942]]. почела је битка за Стаљинград, највећа битка у Другом светском рату. Завршена је 2. фебруара 1943. катастрофалним поразом Немаца и њихових савезника, који је означио прекретницу Другог светског рата на европском ратишту.\n*[[1944]]. савезничке трупе су у Другом светском рату ослободиле француски град Марсеј.\n*[[1944]]. Румунија је, у Другом светском рату, прекинула савезништво са Хитлеровом Немачком и придружила се Савезницима. Краљ Михаил И објавио је рат Немачкој и наредио да се ухапси пронацистички лидер Јон Антонеску.\n*[[1945]]. привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседницима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима.\n*[[1962]]. амерички телекомуникациони сателит \"Телстар\" емитовао је први телевизијски пренос између САД и Европе.\n*[[1973]]. пљачкаш банке у Стокхолму узео је четворо људи за таоце. Током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као \"Стокхолмски синдром\".\n*[[1979]]. првак Бољшој балета Александар Годунов затражио је и добио политички азил у САД.\n*[[1990]]. совјетска република Јерменија објавила је независност, а Естонија је почела преговоре о одвајању од тадашњег СССР-а.\n*[[1992]]. око 200 младих неонациста је у присуству стотина одушевљених присталица напало хостел за избеглице у немачком граду Росток и сукобило се са полицијом.\n*[[1996]]. министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини.\n*[[1996]]. у Београду је отворена канцеларија за везу хашког Међународног суда за ратне злочине почињене на простору бивше Југославије. Канцеларија је отворена на основу споразума који су власти СРЈ и представници УН, после вишемесечних преговора, потписале у Њујорку.\n*[[2000]]. авион \"ербас А320\" компаније \"Галф ер\" са 135 путника и осам чланова посаде срушио се у воде Залива, на пет километара северно од обале Бахреина. Узрок пада био је пожар у једном од мотора. У удесу није било преживелих.\n*[[2001]]. јапански суд донео је одлуку да централна влада мора да плати одштету од 375.000 долара петнаесторици Корејанаца који су одмах по завршетку Другог светског рата преживели експлозију на јапанском броду.\n\n==Рођења==\n*[[1754]]. рођен је Луј XVI, француски краљ од 1774. Након избијања Француске револуције 1789. доведен је са породицом из Версаја у Париз. У септембру 1792. Жирондински конвент свргнуо га је са престола, у децембру исте године осуђен је на смрт под оптужбом за издају. У јануару 1793. је погубљен на гиљотини.\n*[[1864]]. рођен је грчки државник Елефтериос Венизелос. Као премијер (1910-33) реформисао је радничко и аграрно законодавство и реорганизовао копнену армију и ратну морнарицу. Склопио је Балкански савез и ушао у Први балкански рат против Турске 1912.\n*[[1912]]. рођен је амерички филмски глумац, режисер и балетски играч Џин Кели, једна од најзначајнијих личности у историји мјузикла. Успешно је спајао класични балет са модерном игром (\"Американац у Паризу\", \"Плес на киши\", \"Позив на игру\" и \"Хело, Доли!\").\n*[[1923]]. рођен је [[израел]]ски писац-сатиричар, драматург и редитељ [[Ефраим Кишон]].\n\n==Смрти==\n*[[1305]]. у Лондону је обешен Вилијам Волас, вођа Шкота у борби против Енглеза.\n*[[1863]]. умро је руски глумац Михаил Семјонович Шчепкин, најзначајнији уметник тадашњег руског и светског позоришта, који је био узор генерацијама глумаца.\n*[[1926]]. умро је амерички глумац италијанског порекла Рудолф Валентино, најпопуларнија филмска звезда почетком 20. века. Његова изненадна смрт у 31. години изазвала је масовну хистерију, посебно женске публике. Прославио се у немим филмовима улогама заводника, стекавши милионе обожаватељки (\"Четири јахача апокалипсе\", \"Дама с камелијама\", \"Шеик\", \"Шеиков син\", \"Крв и песак\", \"Млади раџа\").\n*[[1989]]. умро је српски вајар Небојша Митрић који је на рељефима овековечио многе глумце и знамените личности. Његово последње дело је крст на храму Светог Саве на Врачарском платоу у Београду.\n*[[1999]]. умро је марокански краљ Хасан Други (70).\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1821]]. Мексико је прогласио независност од Шпаније.\n*[[1999]]. руски космонаут Сергеј Авдејев поставио је, боравећи у свемирској станици \"Мир\" 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=23&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:08-23]]\n[[ar:23 اغسطس]]\n[[ast:23 d\'agostu]]\n[[be:23 жніўня]]\n[[bg:23 август]]\n[[ca:23 d\'agost]]\n[[cs:23. srpen]]\n[[cy:23 Awst]]\n[[da:23. august]]\n[[de:23. August]]\n[[en:August 23]]\n[[eo:23-a de aŭgusto]]\n[[es:23 de agosto]]\n[[et:23. august]]\n[[fi:23. elokuuta]]\n[[fr:23 août]]\n[[fy:23 augustus]]\n[[he:23 באוגוסט]]\n[[hr:23. kolovoza]]\n[[hu:Augusztus 23]]\n[[ie:23 august]]\n[[io:23 di agosto]]\n[[is:23. ágúst]]\n[[it:23 agosto]]\n[[ja:8月23日]]\n[[ko:8월 23일]]\n[[ku:23\'ê gelawêjê]]\n[[lb:23. August]]\n[[nl:23 augustus]]\n[[no:23. august]]\n[[oc:23 d\'agost]]\n[[pl:23 sierpnia]]\n[[pt:23 de Agosto]]\n[[ro:23 august]]\n[[ru:23 августа]]\n[[sl:23. avgust]]\n[[sv:23 augusti]]\n[[tr:23 Ağustos]]\n[[uk:23 серпня]]\n[[wa:23 d\' awousse]]\n[[zh:8月23日]]','warnfile Adding:ie,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,io,ar,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,wa,fy,ast,sl,ku,cy,sv,ko,hu,cs,da,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,be',332,'Shizhao','20050304033827','',0,0,1,0,0.491041897093,'79949695966172','20050304033827'); INSERT INTO cur VALUES (1355,0,'24._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[23. август|претходни дан]] - [[25. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[79]]. у ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло. Помпеја је добро очувана испод вулканског пепела и лаве, па је остала као сведочанство о животу и култури Римљана тог времена.\n*[[410]]. визиготски краљ Аларик ушао је у Рим и након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро.\n*[[1572]]. у ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео покољ хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске. Сматра се да је налог за покоље у \"Вартоломејској ноћи\" дала Катарина Медичи, мајка француског краља Шарла IX у договору с папом Гргуром XIII.\n*[[1814]]. Британци су у другом англо-америчком рату заузели Вашингтон и спалили и разорили град.\n*[[1893]]. пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи.\n*[[1914]]. завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату. Степа Степановић је добио чин војводе.\n*[[1922]]. арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Друштва народа да Великој Британији повери мандат за Палестину.\n*[[1954]]. председик САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије.\n*[[1968]]. Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету.\n*[[1975]]. смртна пресуда шефу грчке војне хунте Георгиосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замењена је доживотном робијом.\n*[[1976]]. двојица совјетских космонаута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ опита.\n*[[1989]]. премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомунистички премијер у земљама совјетског блока од 1940.\n*[[1991]]. председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова.\n*[[1994]]. Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма.\n*[[1998]]. хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси.\n*[[1999]]. у селу Старо Грацко, на Косову убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу. \n\n==Рођења==\n*[[1872]]. рођен је енглески писац и карикатуриста Макс Бирбум, мајстор сатире и ироније (\"Зулејка Добсон\", \"Божићњи венац\", \"Срећни лицемер\").\n*[[1899]]. рођен је аргентински писац Хорхе Луис Борхес, један од највећих писаца 20. века, који је пресудно обележио хиспаноамеричку литературу и снажно утицао на многе писце у целом свету (\"Универзална историја бешчашћа\", \"Маштарије\", \"Девет есеја о Дантеу\").\n*[[1929]]. рођен је вођа Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) Јасер Арафат, који се после дугогодишње терористичке активности определио за решавање палестинско-израелског сукоба преговорима. Заједно с Абу Џихадом основао је 1964. Фатах, који је постао најјача фракција у оквиру ПЛО. Пет година касније изабран је за председника Извршног комитета ПЛО.\n\n==Смрти==\n*[[1936]]. у стаљинистичким чисткама стрељан је руски револуционар Лав Борисович Розенфелд (Камењев), пошто је претходно на монтираном процесу проглашен \"непријатељем народа\". Био је један од главних лидера Совјетске Русије после Октобарске револуције 1917. Постхумно је рехабилитован.\n*[[1954]]. председник Бразила Жетулио Варгас извршио је самоубиство током тешке политичке кризе у земљи, до које је дошло због покушаја убиства истакнутог опозиционара Карлоса Ласерде.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1991]]. парламент Украјине прогласио је независност од СССР.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=24&mm=8&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040819052225','',0,0,0,0,0.364325341473,'79959180947774','20040823182406'); INSERT INTO cur VALUES (1356,0,'25._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[24. август|претходни дан]] - [[26. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[325]]. у Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Константин Велики. Никејски сабор осудио је различите јереси, посебно александријског свештеника Арија, успоставио доктрину о \"светом тројству\" и реформисао Јулијански календар.\n*[[1842]]. у Крагујевцу су уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили са власти кнеза Михаила Обреновића. Вучић је потом, као \"предводитељ народа\", у Београду за кнеза прогласио Александра Карађорђевића. Михаило Обреновић поново је био кнез Србије од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку.\n*[[1921]]. САД су потписале с пораженом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двеју држава у Првом светском рата.\n*[[1940]]. британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату бацило прве бомбе на Берлин. До завршетка рата 1945. на Берлин је пало око 80.000 тона савезничких бомби.\n*[[1944]]. савезничке снаге су ослободиле Париз у Другом светском рату.\n*[[1961]]. председник Бразила Жанио Квардос је после само седам месеци на том положају неочекивано поднео оставку, наводећи као разлог неидентификоване \"окултне снаге\".\n*[[1964]]. Кенет Каунда је постао први председник Замбије.\n*[[1965]]. снежна лавина која се сручила с глечера у швајцарским Алпима затрпала је 108 људи.\n*[[1972]]. Кина је први пут употребила вето у Савету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у светску организацију.\n*[[1989]]. после 12 година и шест милијарди пређених километара, амерички васионски брод без људске посаде \"Војаџер 2\" доспео је до планете Нептун и њеног сателита Тритон и послао на Земљу снимке тих небеских тела.\n*[[1999]]. на основу тајне оптужнице Хашког трибунала за злочине против човечности, у Бечу је ухапшен начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић. Ухапшен је у сали у којој је у току био семинар о војној доктрини.\n*[[2001]]. Мете-Марит Тјесем Хојби, самохрана мајка и бивша келнерица, удала се у Ослу за норвешког престолонаследника, принца Хакона. \n\n==Рођења==\n*[[1530]]. рођен је руски цар Иван ИВ Васиљевич, познат као Иван Грозни. Надимак Грозни добио је због грубог начина на којим је сузбијао самовољу бољара. Основао је град Архангелск и припојио Сибир Русији, а за његове владавине почела је да ради прва штампарија у Русији (1553).\n*[[1744]]. рођен је немачки писац, филозоф и протестантски теолог Јохан Готфрид вон Хердер. Својим делом утицао је на немачки романтизам, посебно на младог Гетеа и књижевни покрет \"Штурм унд дранг\". У збирку \"Гласови народа у песмама\" уврстио је и четири српске народне песме међу којима је \"Хасанагиница\" у Гетеовом преводу.\n*[[1819]]. рођен је амерички детектив шкотског порекла Ален Пинкертон, који је 1850. основао Националну детективску организацију \"Пинкертон\".\n*[[1930]]. рођен је шкотски филмски глумац Шон Конери који се прославио филмовима о тајном агенту Џејмсу Бонду сниманим према причама енглеског писца Јана Флеминга.\n\n==Смрти==\n*[[1270]]. умро је француски краљ Луј IX, који је током владавине од 1226. ојачао дотад слабу краљевску власт и предводио Шести и Седми крсташки рат.\n*[[1822]]. умро је енглески астроном немачког порекла Вилијам Хершел. Открио је 1781. планету Уран, што му је обезбедило чланство, а потом и положај председника у Лондонском краљевском друштву.\n*[[1867]]. умро је енглески физичар и хемичар Мајкл Фарадеј, који је 1831. открио закон електромагнетске индукције, а 1883. два основна закона електролизе.\n*[[1900]]. умро је немачки филозоф пољског порекла Фридрих Ниче. Отац нихилизма, филозофије живота без сврхе и значаја, умро је ментално болестан и парализован од сифилиса. Његово дело значајно је утицало на филозофију 19. и 20. века (\"Тако је говорио Заратустра\", \"С ону страну добра и зла\", \"Воља за моћ\", \"Случај Вагнер\", \"Сумрак идола\", \"Антихрист\", \"Људско, одвише људско\").\n*[[2000]]. у Београду је нестао Иван Стамболић, бивши председник Председништва Србије, близак пријатељ председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића крајем осамдесетих када је Милошевић почињао своју политичку каријеру, а потом један од његових највећих критичара.\n==Празници и дани сећања==\n*[[1718]]. француски исељеници у Америци, у Луизијани су основали град Њу Орлеанс, по француском војводи од Орлеана.\n*[[1825]]. Уругвај је објавио независност од Шпаније.\n*[[1839]]. у Ужицу је основана гимназија. Ту гимназију похађали су неки од првака социјалистичког покрета у Србији крајем 19. и почетком 20. века, Радован Драговић, Димитрије Туцовић и Душан Поповић и друге истакнуте личности као што су Љубомир Давидовић и Милан Предић.\n*[[1875]]. капетан Метју Веб је постао први човек који је препливао канал Ламанш.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=25&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040819053406','',0,0,0,0,0.515324441025,'79959180946593','20040829085656'); INSERT INTO cur VALUES (1357,0,'26._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[25. август|претходни дан]] - [[27. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1346]]. у бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI. Енглези су у тој бици први пут употребили само пешадију и огромне лукове који су избацивали стреле на изузетно велику даљину.\n*[[1541]]. турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук.\n*[[1883]]. почела је ерупција вулкана Кракатау на истоименом индонежанском острву између Јаве и Суматре, у којој је током два дана две трећине острва одлетело у ваздух, а у огромним таласима на западној Јави погинуло 36.000 људи.\n*[[1896]]. јерменски револуционари напали су Отоманску банку у Цариграду, што је довело до тродневних сукоба са властима у којима је погинуло 6.000 Јермена. У сузбијању јерменских тежњи за ослобођење током 1895-96. турске власти убиле су око 100.000 Јермена.\n*[[1914]]. почела је битка код Тананеберга у Првом светском рату, у којој су Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника.\n*[[1920]]. ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа.\n*[[1939]]. југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установљена Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредседник југословенске владе.\n*[[1944]]. Бугарска, која је у Другом светском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника.\n*[[1945]]. у Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији.\n*[[1972]]. отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације \"Црни септембар\" на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста.\n*[[1990]]. у експлозији у јами \"Добрња-југ\" рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.\n*[[1991]]. почеле су борбе у Вуковару измедју хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град.\n*[[1993]]. председник Русије Борис Николајевич Јељцин осудио је инвазију армија Варшавског пакта на Чехословачку 1968. и потписао је споразум о пријатељству са Чешком.\n*[[1996]]. јужнокорејски суд осудио је бившег председника Јужне Кореје Чун Ду Хвана на смрт под оптужбом да је 1979. извео војни удар којим је приграбио власт, а његовог наследника Ро Те Вуа на 22,5 године затвора због подршке пучистима.\n*[[1997]]. Фредерик Вилем де Клерк, последњи белац председник Јужне Африке, дао је оставку на функцију шефа опозиционе Националне партије и повукао се из политичког живота.\n*[[1999]]. више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку председника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима.\n*[[2000]]. нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за председника.\n*[[2001]]. првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом \"Суштинска жетва\", етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање. \n\n==Рођења==\n*[[1676]]. рођен је енглески државник Роберт Волпол, први британски премијер (1721-42) у модерном смислу. Политиком избегавања ратова и одржавања добрих међудржавних односа ојачао је прекоморску трговину и финансијски положај Велике Британије.\n*[[1740]]. рођен је француски проналазач Жозеф Мишел Монголфје, који је са братом Жаком Етјеном 1783. конструисао први ваздушни балон напуњен загрејаним ваздухом.\n*[[1743]]. рођен је француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације. Осумњичен као монархиста, погубљен је гиљотином у мају 1794. током Француске револуције.\n*[[1899]]. рођен је српски песник Радојко Јовановић, познат као Раде Драинац, боем и бунтовник (\"Модри смех\", \"Еротикон\", \"Лирске минијатуре\", \"Дах земље\").\n*[[1906]]. рођен је амерички вирусолог, пореклом пољски Јевреј, Алберт Брус Сејбин, проналажач вакцине против полиомиелитиса (1955).\n\n==Смрти==\n*[[1910]]. умро је амерички филозоф и психолог Вилијам Џејмс, творац персоналистичке верзије прагматизма и један од утемељивача америчке научне психологије.\n*[[1974]]. умро је амерички пилот Чарлс Линдберг, који је 1927. први сам авионом прелетео Атлантски океан.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1839]]. основана је Прва београдска гимназија кроз коју су прошле многе истакнуте личности српске историје, науке, уметности и културе, међу којима Петар Карађорђевић, Живојин Мишић, Степа Степановић, Јован Цвијић, Михајло Петровић Алас, Јован Скерлић.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=26&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040819054412','',0,0,0,0,0.189363715327,'79959180945587','20040823135248'); INSERT INTO cur VALUES (1358,0,'27._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[26. август|претходни дан]] - [[28. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[55. пне.]] римски конзул Гај Јулије Цезар искрцао се на тло Енглеске са 10.000 војника Седме и Десете римске легије.\n*[[1789]]. парламент Француске усвојио је Декларацију о правима човека и грађанина.\n*[[1813]]. у бици код Дрездена Наполеон Бонапарта је са 130.000 војника поразио удружене аустријске, руске и пруске снаге од 200.000 људи.\n*[[1907]]. краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за зграду парламента у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је трајала готово 30 година, а прво заседање скупштине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936.\n*[[1916]]. Италија је у Првом светском рату објавила рат Немачкој а Румунија Аустро-Угарској.\n*[[1921]]. Велика Британија је поставила Фејсала, сина Шерифа Хусеина, вође арапских побуњеника против Турака, за краља Ирака.\n*[[1928]]. у Паризу је потписан Брајан-Келогов пакт којим су се земље потписнице одрекле рата као средства националне политике и решавања међудржавних сукоба и обавезале да ће спорна питања решавати мирним путем. Међу 63 државе потписнице била је и Краљевина Југославија.\n*[[1936]]. постигнут је споразум о окончању британске окупације Египта, изузев зоне Суецког канала у којој су остале трупе Велике Британије.\n*[[1945]]. америчке трупе су на крају Другог светског рата почеле искрцавање на тло Јапана.\n*[[1946]]. Француска и Лаос су закључили споразум којим је Лаос постао краљевина под француском доминацијом.\n*[[1990]]. САД су протерале 36 од 55 службеника амбасаде Ирака у Вашингтону.\n*[[1992]]. у Лондону је завршена дводневна Међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници босанских Срба прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УН.\n*[[1995]]. Израел и ПЛО су у Каиру потписали споразум о проширењу палестинске аутономије и на Западну обалу. Аутономија је дотад била предвиђене само за област Газе.\n*[[2000]]. у Москви је у пожару изгорео телевизијски торањ Останкино, један од симбола града. Торањ, висок преко петсто метара, саграђен је 1967. према плановима архитекте Николаја Никитина.\n*[[2001]]. у израелском ракетном нападу на Западну обалу убијен је лидер Народног фронта за ослобођење Палестине Абу Али Мустафа.\n\n==Рођења==\n*[[1770]]. рођен је немачки филозоф Георг Вилхелм Фридрих Хегел, најзначајнији и најутицајнији представник немачке идеалистичке филозофије (\"Феноменологија духа\", \"Филозофија историје\", \"Наука логике\", \"Естетика\", \"Филозофија религије\").\n*[[1884]]. рођен је амерички филмски продуцент пореклом пољски Јеврејин Шмуел Гелбфиш, познат као Семјуел Голдвин, један од пионира филмске индустрије. Основао је 1923. филмску компанију \"Семјуел Голдвин Продакшнс\", која се 1924. удружила с још две филмске куће у компанију \"Метро-Голдвин-Мајер\".\n*[[1890]]. рођен је амерички сликар и фотограф Емануел Радински, познат као Мен Реј, који је 1915. са француским вајаром и сликаром Марселом Дишаном основао дадаизам.\n*[[1908]]. рођен је амерички државник Линдон Бејнз Џонсон, потпредседник САД од 1960, председник од 1963, након убиства Џона Кенедија. На изборима 1964. поново је изабран за председника, пошто је победио републиканца Барија Мориса Голдвотера.\n*[[1910]]. у Скопљу је рођена мисионарка Мајка Тереза, која је у Калкути 1950. основала дружбу \"Сестре мисионарке љубави\". Око 2000 редовница разних националности посветиле су се сиромашним, болесним и умирућим људим (посебно губавцима) у Индији и на свим континетима. Добитник је Нобелове награде за мир 1979. Умрла је у септембру 1997. у 87. години.\n\n==Смрти==\n*[[1576]]. умро је венецијански сликар Тицијан Вечели. Раскошан колорит и вештина употребе нове уљане технике учинили су га једним од највећих мајстора ренесансе (\"Венера Урбинска\", \"Баханал\", \"Јупитер и Антиопа\").\n*[[1664]]. умро је шпански сликар Франсиско де Сурбаран, један од најзначајнијих уметника шпанског барокног сликарства.\n*[[1975]]. у заточеништву је умро збачени цар Етиопије Хаиле Селасије I, који је 1928, после смрти Менелика I, именован за регента и краља, а за цара крунисан 1930. Свргнут је у војном удару 1974. Постоје сумње да је убијен неколико дана пре него што је званично објављена његова смрт.\n*[[1999]]. умро је Хелдер Камара, бивши бразилски католички надбискуп, познати борац за људска права. Добитник више међународних награда за мир умро је у 90. години.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1828]]. Уругвај је званично постао независна држава на основу мировног уговора склопљеног у Рио де Жанеиру после окончања рата између Бразила и Аргентине.\n*[[1991]]. Молдавија је прогласила независност од СССР.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=27&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040819055938','',0,0,0,0,0.466722676748,'79959180944061','20040903174431'); INSERT INTO cur VALUES (1359,0,'28._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[27. август|претходни дан]] - [[29. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1619]]. Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата.\n*[[1849]]. аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији.\n*[[1850]]. у Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера \"Лоенгрин\". Оркестром је дириговао Франц Лист.\n*[[1916]]. Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој.\n*[[1922]]. радио станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута.\n*[[1944]]. последњи немачки војници у Марсеју у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослободјен је Тулон.\n*[[1963]]. борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног \"Марша слободе\" на Вашингтон чувени говор под називом \"И хаве а дреам\".\n*[[1973]]. у земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи.\n*[[1975]]. Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794-96, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом.\n*[[1990]]. Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака.\n*[[1994]]. на референдуму у Републици Српској 94 одсто босанских Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину.\n*[[1995]]. од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су босанске Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су постројења Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против босанских Срба и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије.\n*[[2001]]. министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.\n\n==Рођења==\n*[[1749]]. рођен је немачки писац Јохан Волфганг Гете, једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности немачке и светске књижевности. Поред књижевности, где се огледао у готово свим родовима, бавио се и филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару (\"Фауст\", \"Вертер\", \"Вилхелм Мајстер\", \"Ифигенија на Тауриди\" \"Егмонт\").\n\n==Смрти==\n*[[430]]. умро је бискуп Аурелије Августин, Свети Августин, један од најзнаменитијих црквених учитеља. Написао је око 90 дела од којих је најпознатије \"О Божијој држави\" и \"Исповести\". Имао је низ следбеника, а у католичкој цркви постоји више редова и конгрегација названих по бискупу Августину. Извршио је огроман утицај на средњовековну филозофију.\n*[[1645]]. умро је холандски правник, писац и хуманиста Хуго Гроцијус, оснивач школе природног права и науке о међународном праву. Његово дело \"О праву плена\" (Де јуре праедае), написано 1604-05, а издато 1868. сматра се почетком самосталног развоја науке о међународном праву.\n*[[1960]]. умро је писац Сима Пандуровић, један од најзначајнијих песника српске модерне са почетка 20. века (\"Посмртне почасти\", \"Дани и ноћи\", \"Тамне исповести\")\n*[[1987]]. умро је амерички филмски режисер Џон Хјустон, један од најистакнутијих америчких синеаста 20. века (\"Малтешки соко\", \"Благо Сијера Мадре\", \"Афричка краљица\").\n*[[1991]]. умро је бивши патријарх Српске православне цркве [[патријарх српски Герман (Ђорић)|Герман]]. Као Хранислав Ђорић замонашио се 1951. у манастиру Студеница, а за црквеног поглавара је изабран 1958, после смрти патријарха Викентија. Након што се разболео на његово место је 2. децембра 1990. изабран [[патријарх српски Павле (Стојчевић)|патријарх Павле]].\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1910]]. на свечаној седници Народне скупштине у Цетињу, кнежевина Црна Гора је проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=20&order=hrono&dd=28&mm=8&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',108,'Djordjes','20041129111440','',0,0,1,0,0.714794315265,'79958870888559','20041129111440'); INSERT INTO cur VALUES (1360,0,'29._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[28. август|претходни дан]] - [[30. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1189]]. Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону.\n*[[1521]]. Турци су под командом султана Сулејмана II Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију.\n*[[1526]]. у бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудвика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Иван Запоља, а трећи је дошао под власт Хабсбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо.\n*[[1756]]. нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу.\n*[[1820]]. у Порту у Португалији је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца.\n*[[1825]]. Португалија је признала независност Бразила под царем Педром I.\n*[[1842]]. завршен је први Опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонг Конг да препусти Британцима.\n*[[1885]]. немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл.\n*[[1943]]. у побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница.\n*[[1944]]. на захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михајловићу и позвао војску да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра.\n*[[1945]]. трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана.\n*[[1949]]. СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада.\n*[[1965]]. амерички васионски брод \"Џемини V\", са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у жемљиној орбити.\n*[[1978]]. председник ЦК кинеске Комунистичке партије Хуа Куо-Фенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о \"културној револуцији\" у тој земљи у августу 1966.\n*[[1991]]. совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа).\n*[[1995]]. под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације.\n*[[1996]]. руски авион \"Тупољев 154\", који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141).\n*[[1997]]. убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исламисти у тој земљи.\n*[[1998]]. у несрећи кубанског авиона при полетању са аеродрома у Куиту (Еквадор) погинуло је 79 људи.\n*[[1999]]. становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99 одсто изјаснило за одвајање од Индонезије.\n*[[2001]]. врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја.\n\n==Рођења==\n*[[1619]]. рођен је француски државник Жан Батист Колбер, министар финансија краља Луја XИВ од 1661. године, који је меркантилистичком политиком учинио Француску европском привредном силом.\n*[[1632]]. рођен је енглески филозоф Џон Лок, један од утемељивача емпиризма и либералистичке филозофије, чије је дело пресудно утицало на развој европске филозофске и друштвено-политичке мисли ( \"Оглед о људском разуму\", \"Писма о толеранцији\", \"Две расправе о влади\", \"Васпитање\").\n*[[1871]]. рођен је француски државник Албер Лебрен, председник Француске од 1932. до 1940. Као последњи председник Треће републике, после нацистичке окупације у Другом светском рату био је присиљен да власт преда марионетској влади маршала Анрија Филипа Петена.\n*[[1915]]. рођена је шведска глумица Ингрид Бергман, која је светску славу стекла филмовима снимљеним у САД. Добитник је три Оскара за филмове - \"Плинско светло\", \"Анастасија\" и \"Казабланка\".\n\n==Смрти==\n*[[1960]]. јордански премијер Хаза ел Маџали погинуо је у експлозији подметнуте бомбе са још 10 људи, за шта су оптужени терористи из Сирије.\n*[[1975]]. умро је ирски државник Емон де Валера, учесник ирског устанка 1916, један од лидера Шин Фејна. Као премијер (1937-48) решио је споразумно многа спорна економска, политичка и војна питања. Председник Републике Ирске био је од 1959. до 1973.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=29&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040819062451','',0,0,0,0,0.196597343402,'79959180937548','20040829053636'); INSERT INTO cur VALUES (1361,0,'30._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[29. август|претходни дан]] - [[31. август|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1645]]. Холанђани и амерички Индијанци склопили су примирје у Њу Амстердаму (Њујорк).\n*[[1757]]. руска армија је у Седмогодишњем рату, под командом маршала Степана Фјодоровича Апраксина, поразила пруске трупе у бици код Грос Јегерсдорфа.\n*[[1881]]. француски инжењер Клеман Адер патентирао је у Немачкој први стереофонски звучни систем.\n*[[1914]]. у бици код Таненберга у Првом светском рату немачка Осма армија под командом генерала Паула фон Хинденбурга потукла је Другу руску армију генерала Александра Самсонова, која је изгубила око 30.000 људи. Генерал Самсонов је извршио самоубиство.\n*[[1918]]. приликом посете фабрици \"Михељсон\" у атентату је рањен Владимир Илић Лењин. У лидера Совјетске Русије пуцале су припаднице Социјал-револуционарне партије Фања Каплан и њена сестра Дора.\n*[[1940]]. у Бечу су завршени разговори представника Немачке, Италије, Румуније и Мађарске (Бечка арбитража) на којима су Немачка и Италија присилиле Румунију да уступи Бугарској јужну Добруџу, а Мађарској део Трансилваније.\n*[[1944]]. совјетска армија је у Другом светском рату заузела нафтна поља у Плоештију у Румунији, чиме је немачку војску лишила важног извора снабдевања горивом.\n*[[1945]]. Велика Британија је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације.\n*[[1957]]. сенатор Стром Турмонд из Јужне Каролине поставио је нови рекорд у опструкцији америчког Конгреса говорећи више од 24 сата против предлога закона о грађанским правима.\n*[[1963]]. између седишта влада СССР и САД, Кремља и Беле куће, лидери Никита Хрушчов и Џон Кенеди успоставили су после кубанске кризе, која је запретила општим нуклеарним сукобом, директну телефонску везу, познату као \"црвени телефон\".\n*[[1973]]. Кенија је забранила лов на слонове и трговину слоновачом.\n*[[1974]]. код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи. То је била највећа железничка несрећа у историји југословенског саобраћаја.\n*[[1992]]. прекинута је петомесечна српска опсада Горажда. У складу са договором у Лондону, команда босанских Срба повукла је око 1.000 својих војника, а заједно са њима повлачила се и колона цивила избеглица српске нацоналности. У нападу \"зелених беретки\" (босански Муслимани) на колону погинуло је 22, а рањено око 50 људи.\n*[[1995]]. авиони НАТО-а почели су серију напада на српске положаје у Босни у покушају да присиле руководство босанских Срба да прихвати мировни план за БиХ. Напади су уследили два дана након што је у намештеном минобацачком нападу на Сарајево убијено 37 људи, а обустављени су 14. септембра, када су Срби потписали споразум о повлачењу тешког наоружања на 20 километара од Сарајева.\n*[[2001]]. око 438 избеглица, махом из Авганистана, који су спашени са ферибота који је тонуо, наставило је да умире на норвешком теретном броду, јер им Аустралија није дозволила улазак у ту земљу.\n\n==Рођења==\n*[[1748]]. рођен је Жак Луј Давид, најзначајнији представник класицизма у француском сликарству, дворски сликар Наполеона Бонапарте. Извршио је велики утицај на ликовну уметност, али су његови следбеници углавном завршили у шаблону академизма (\"Заклетва Хорација\", \"Наполеоново крунисање\", \"Породица Жерар\", \"Убијени Мара\", \"Госпођа Рекамје\").\n*[[1797]]. рођена је енглеска књижевница Мери Шели, ауторка романа \"Франкештајн\", супруга песника Перси Биш Шелија.\n*[[1871]]. рођен је британски физичар Ернест Ратерфорд, добитник Нобелове награде за хемију 1908. Открио је алфа и бета зраке у радијуму, а бомбардујући азот алфа честицама извео је прву трансмутацију једног елемента у други (1919).\n\n==Смрти==\n*[[30. пне.]] умрла је египатска краљица Клеопатра. Према предању, Клеопатра је извршила самоубиство пустивши да је угризе змија отровница. Њеном смрћу угасила се династија Птоломеја, а Египат је посто римска провинција.\n*[[1483]]. умро је француски краљ Луј XI, који је током владавине од 1461. успео да победи Лигу феудалаца и да ојача централну краљевски власт. Наследио га је син Шарл VIII.\n*[[1929]]. умро је дубровачки књижевник Иво Војновић, аутор драма \"Дубровачка трилогија и \"Еквиноциј\", које су више деценија биле на репертоарима југословенских позоришта.\n*[[1940]]. умро је енглески физичар Џозеф Џон Томсон, који је 1897. открио електрон. Добитник је Нобелове награде за физику 1906.\n*[[1942]]. усташе су у Сремској Митровици у Другом светском рату стрељале Саву Шумановића, једног од најбољих српских сликара између два рата. Његове велике композиције \"Доручак на трави\" и \"Пијана ладја\" убрајају се међу најзначајнија дела модерног српског сликарства.\n*[[1981]]. у Техерану су у експлозији бомбе подметнуте у канцеларији премијера погинули председник Ирана Мохамад Али Раџаи и премијер Мохамад Џавад Бахонар.\n*[[1997]]. у аутомобилској несрећи у Паризу, погинула је британска принцеза од Велса Дајана Спенсер, бивша супруга британског престолонаследника принца Чарлса. У несрећи су живот изгубили и њен пратилац Доди ал Фајед и њихов возач Хенри Пол.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1991]]. совјетска република Азербејџан је објавила независност од Москве и почела формирање сопствене армије.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=30&mm=8&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040819063227','',0,0,0,0,0.394120357183,'79959180936772','20040903173910'); INSERT INTO cur VALUES (1362,0,'31._август','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[30. август|претходни дан]] - [[1. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n==Догађаји==\n*[[1290]]. краљ Едвард I објавио је прокламацију о прогону Јевреја из Енглеске.\n*[[1876]]. дворска клика сменила је турског султана Мурата V под изговором да је луд, неколико месеци након што је дошао на власт и довела на престо његовог брата Абдула Хамида II.\n*[[1887]]. основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу.\n*[[1888]]. у Лондону је пронађено тело Мери Ен \"Поли\" Николс прве жртве Џека Трбосека.\n*[[1907]]. у Петрограду је потписан енглеско-руски споразум којим су Велика Британија и Русија поделиле интересне сфере у Персији, Авганистану и Тибету.\n*[[1920]]. прве радио вести емитоване су на станици 8MK у Детроиту у Мичигену.\n*[[1944]]. совјетске трупе и тенкови ушле су, у Другом светском рату, у главни град Румуније, Букурешт, где су их грађани одушевљено поздравили.\n*[[1977]]. председник СФР Југославије Јосип Броз Тито допутовао је у прву посету Кини.\n*[[1980]]. пољски раднички лидери потписали су, након двомесечног штрајка, споразум са владом о праву на штрајк и признавању синдиката \"Солидарност\", а Пољска је постала прва земља Совјетског блока у којој је дозвољен рад једног независносг синдиката.\n*[[1983]]. у Манили је сахрањен вођа филипинске опозиције Бенињо Акина уз присуство више од милион људи. Убијен је десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.\n*[[1994]]. трупе бившег СССР формално су окончале полувековно војно присуство у бившој Источној Немачкој и на Балтику, церемонијом којој су присуствовали председник Русије Борис Јељцин и канцелар Немачке Хелмут Кол.\n*[[2001]]. у пожару изазваном експлозијом у ноћном бару у токијском забавном кварту Кабучико погинуле су 44 особе, а више десетина је повређено. \n\n==Рођења==\n*[[12]]. рођен је римски цар Калигула запамћен као један од најгротескнијих историјских ликова. Његове екстраваганције попут наводне намере да свог коња прогласи конзулом, допринеле су да га сматрају лудим. Владао је од 37. до 41. године, када је убијен је у завери преторијанаца.\n*[[1811]]. рођен је француски писац Теофил Готје, претеча парнасоваца и протагонист доктрине \"уметност ради уметности\" (л\'арт поур л\'арт). Захтев за аутономијом уметности изнео је у предговору романа \"Госпођица де Мопен\" (1836).\n*[[1898]]. рођен је књижевник Душан Матић један од најзначајнијих српских надреалистичких песника, члан Српске академије наука и уметности (збирке песама \"Буђење материје\", \"Књига ритула\", збирка есеја \"Анина балска хаљина\").\n\n==Смрти==\n*[[1422]]. умро је енглески краљ Хенри В, који је током владавине од 1413. до смрти наставио Стогодишњи рат са Француском. Победио је Французе 1415. код Азенкура и освојио Париз. У Француској је и умро, а наследио га је деветомесечни син Хенри ВИ.\n*[[1867]]. умро је Шарл Бодлер, један од највећих француских песника 19. века, чија је поезија отворила нове путеве лирике и афирмисала нове облике песничког схватања света. Његова збирка \"Цвеће зла\" (1857) сматра се једним од најзначајнијих лирских дела 19. века.\n*[[1962]]. умро је француски сликар Жорж Брак, једна од доминантних личности Париске сликарске школе. Паралелно са Пикасом увео је ликовни израз \"кубизам\" (1908).\n*[[1969]]. у авионској несрећи је погинуо амерички боксер Роки Марћано, бивши светски шампион у тешкој категорији. Титулу је освојио 1952. победом над америчким боксером Џое Волкотом, а са ринга се повукао непобеђен 1956.\n*[[1973]]. умро је амерички филмски режисер Џон Форд, аутор више од 200 филмова и добитник четири Оскара за филмове \"Потказивач\", \"Плодови гнева\", \"Како је била зелена моја долина\", и \"Миран човек\".\n*[[1986]]. умро је Урхо Кеконен, најистакнутији фински политичар после Другог светског рата. Као председник Финске (1956-1982) и поборник мирољубиве политике и свестране сарадње међу државама, значајно је допринео одржавању Конференције о европској безбедности и сарадњи (КЕБС, касније ОЕБС) 1975. у Хелсинкију.\n*[[1986]]. умро је Хенри Мур, један од највећих енглеских вајара 20. века. Његове скулптуре налазе се на многим јавним местима као што су зграда УНЕСЦО-а у Паризу и Линколн центар у Њујорку. Био је инострани члан Српске академије наука и уметности.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1957]]. Малаја (Малезија) је стекла независност.\n*[[1962]]. Тринидад и Тобаго су постали независна држава у оквиру Британског Комонвелта.\n*[[1991]]. Узбекистан и Киргистан прогласили су независност од СССР, чиме се број република које су изашле из Совјетског Савеза попео на десет.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=31&mm=8&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040819063943','',0,0,0,0,0.574353089358,'79959180936056','20040829090147'); INSERT INTO cur VALUES (1363,0,'1._септембар','
[[1. septembar|latinica]] - [[1. septembar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[31. август|претходни дан]] - [[2. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1531]]. у Швајцарској је почео рат између Цириха, центра швајцарске реформације, и католичких кантона. Након што су боље организовани католички кантони победили у бици код Капела, седиште протестантизма премештено је у Женеву.\n*[[1870]]. у бици код Седана у француско-пруском рату, Пруси су под командом Хелмута фон Молткеа нанели тежак пораз трупама француског цара Наполеона III, што је довело до пада Другог царства.\n*[[1900]]. Велика Британија је анектирала Јужноафричку Републику.\n*[[1916]]. Бугарска, као сарадник Немачке у Првом светском рату, објавила је рат Румунији.\n*[[1923]]. у земљотресу који је потпуно разорио јапански град Јокохаму и готово уништио Токио, погинуло је најмање 142.000 људи, а 2,5 милиона је остало без домова.\n*[[1928]]. Албанија је проглашена краљевином са Зогуом I на престолу.\n*[[1939]]. Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат, који је трајао шест година уз учешће 61 земље. Погинуло је око 50 милиона људи, а рањено више од 35 милиона.\n*[[1945]]. Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област.\n*[[1953]]. у авионској несрећи је погинуо француски виолиниста Жак Тибо, члан чувеног трија са Алфредом Кортоом и Паблом Казалсом.\n*[[1961]]. у Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца.\n*[[1962]]. у земљотресу у северозападном Ирану разорено је преко 300 села, а погинуло је 12.000 људи.\n*[[1969]]. група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику.\n*[[1972]]. амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио руског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов.\n*[[1974]]. Анастасио Сомоза је изабран за председника Никарагве.\n*[[1983]]. совјетски борбени авион је близу полуострва Сахалин оборио јужнокорејски авион \"Боинг 747\", у којем је погинуло свих 240 путника и 29 чланова посаде.\n*[[1993]]. у Женеви су пропали преговори о окончању 17-месечног рата у Босни и Херцеговини, пошто су представници босанских Муслимана одбацили мировни план међународних посредника.\n*[[1999]]. UNHCR је саопштио да је, од јуна, када су окончани сукоби на Косову, око 200.000 Срба и Рома напустило ту српску покрајину, а да се на Косово и Метохију вратило 772.300 Албанаца избеглих током вишемесечних сукоба.\n*[[2000]]. на предизборној конвенцији у београдском центру \"Сава\", пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ \"Уговор са Србијом\" којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији.\n*[[2001]]. у Токију је погинуло 45 људи у једном од највећих пожара изазваног експозијом у кварту у коме се налазе велике коцкарнице и барови.\n\n==Рођења==\n*[[1822]]. рођен је амерички политичар и свештеник Хајрам Роудс Ревелс, први црнац који је постао члан Конгреса САД.\n*[[1875]]. рођен је амерички писац Едгар Рајс Бароуз, познат по серији популарних пустоловних романа о Тарзану, преведених на око 60 језика.\n\n==Смрти==\n*[[1159]]. умро је папа Адријан IV, рођен као Николас Брејкспир, једини Енглез који је биран за поглавара католичке цркве. Изабран је 1154.\n*[[1715]]. умро је француски краљ Луј XIV, назван \"Краљ Сунце\". На престо је ступио 1643. као петогодишњак, регенткиња је била његова мајка Ана Аустријска, али је стварну власт вршио до своје смрти (1661) кардинал Мазарен. Током његове владавине Француска је постала економска и колонијална сила и центар европске културе. Саградио је Версај, симбол апсолутистичке монархије.\n*[[1967]]. умро је руски књижевник Иља Григорјевич Еренбург. Његов роман \"Крављење\" (1954) сматра се једним од првих дела које је наговестило дестаљинизацију у руској књижевности, а елементе полемике са Стаљиновим временом садрже и опсежни мемоари \"Људи, године живот\" (1961-63).\n*[[1982]]. умро је бивши пољски лидер Владислав Гомулка, вођа Пољске радничке партије од 1943. до 1948. и од 1956. до 1970.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=01&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1 September]]\n[[ar:1 سبتمبر]]\n[[ast:1 de setiembre]]\n[[bg:1 септември]]\n[[ca:1 de setembre]]\n[[cs:1. září]]\n[[cy:1 Medi]]\n[[da:1. september]]\n[[de:1. September]]\n[[en:September 1]]\n[[eo:1-a de septembro]]\n[[es:1 de septiembre]]\n[[et:1. september]]\n[[fi:1. syyskuuta]]\n[[fr:1er septembre]]\n[[fy:1 septimber]]\n[[gl:1 de setembro]]\n[[he:1 בספטמבר]]\n[[hr:1. rujna]]\n[[hu:Szeptember 1]]\n[[is:1. september]]\n[[it:1 settembre]]\n[[ja:9月1日]]\n[[ko:9월 1일]]\n[[ku:1\'ê rezberê]]\n[[lb:1. September]]\n[[lt:Rugsėjo 1]]\n[[nl:1 september]]\n[[no:1. september]]\n[[oc:1 de setembre]]\n[[pl:1 września]]\n[[pt:1 de Setembro]]\n[[ro:1 septembrie]]\n[[ru:1 сентября]]\n[[sl:1. september]]\n[[sv:1 september]]\n[[tr:1 Eylül]]\n[[uk:1 вересня]]\n[[wa:1î d\' setimbe]]\n[[zh:9月1日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,wa,ast,sl,ku,bg,sv,oc,da,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304024910','',0,0,1,0,0.654956914324,'79949695975089','20050304024910'); INSERT INTO cur VALUES (1364,0,'2._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[1. септембар|претходни дан]] - [[3. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[31. пне.]] у великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре.\n*[[1666]]. у пожару који је четири дана харао Лондоном, ватрена стихија је готово уништила град. Страдале су многе грађевине међу којима и катедрала Светог Павла.\n*[[1752]]. на основу одлуке британског парламента, у Великој Британији и њеним колонијама Јулијански календар замењен је Грегоријанским. Други септембар био је последњи дан по Јулијанском календару.\n*[[1807]]. британска морнарица је бомбардовала Копенхаген како би спречила Наполеона Бонапарту да против Британаца употреби данску флоту.\n*[[1829]]. склопљен је Једренски мир измедју Русије и Отоманског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке.\n*[[1866]]. на Криту је избила побуна против Турака и проглашено је укидање турске власти и уједињење са Грчком, али је аутономија успостављена тек 1897. уз интервенцију европских сила, а Лондонским споразумом 1913. Крит је постао део Грчке.\n*[[1872]]. у Хагу је почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да се седиште Интернационале премести у САД, где су постојали услови легалног деловања. Због фракцијских борби, на конференцији у Филаделфији 15. јула 1876, донета је одлука о распуштању те прве масовне међународне организације радничке класе основане 1864. у Лондону.\n*[[1898]]. у бици код Омдурмана англо-египатске трупе под командом Хорација Кичинера победиле су војску махдиста, после чега су Британци заузели све стратешке кључне положаје у Судану.\n*[[1989]]. током демонстрација против апартхејда у Кејптауну, у Јужној Африци, полиција је ухапсила више од 400 демонстраната.\n*[[1996]]. влада Филипина је потписала мировни уговор са муслиманским побуњеницима, после 24-годишњег грађанског рата на јужном острву Минданао, током којег је погинуло 125.000 људи.\n*[[1996]]. лидери три опозиционе партије. Српског покрета обнове, Демократске странке и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције \"Заједно\", која је однела победу на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана дотада неприкосновена власт Слободана Милошевића.\n\n==Рођења==\n*[[1838]]. рођена је хавајска краљица Лилиуокалани, последњи суверен Хаваја, од 1891. до 1893, пре него су та пацифичка острва 1898. анектирале САД.\n\n==Смрти==\n*[[1910]]. умро је француски сликар Анри Русо, зван \"Цариник\", један од најпознатијих сликара наиваца. Његово сликарство постало је цењено тек након његове смрти, када је настала права јагма за његовим сликама које су доспеле и у Лувр и друге велике светске збирке.\n*[[1937]]. умро је француски историчар и педагог Пјер де Кубертен, инспиратор и оснивач модерних олимпијских игара, које су први пут одржане у Атини 1896. Основао је Међународни олимпијски комитет, Олимпијски музеј и институт у Лозани.\n*[[1973]]. умро је британски писац Џон Роналд Руел Толкин, аутор трилогије \"Господар прстенова\" и романа \"Хобит\".\n*[[2001]]. на Кипру је умро јужноафрички кардиолог Кристијан Бернар, који је 1967. извршио прво успешно пресађивање срца. \n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1930]]. авионом \"Знак питања\" француски пилоти Диедон Кост и Морис Белонт завршили су први лет без прекида између Европе и САД.\n*[[1945]]. проглашена је Демократска Република Вијетнам са председником Хо Ши Мином.\n*[[1945]]. на палуби америчког ратног брода \"Мисури\" у Токијском заливу, Јапанци су званично потписали безусловну капитулацију у Другом светском рату.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=02&mm=9&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:2 September]]\n[[ast:2 de setiembre]]\n[[be:2 верасьня]]\n[[bg:2 септември]]\n[[bs:Septembar 2]]\n[[ca:2 de setembre]]\n[[cs:2. září]]\n[[cy:2 Medi]]\n[[da:2. september]]\n[[de:2. September]]\n[[en:September 2]]\n[[eo:2-a de septembro]]\n[[es:2 de septiembre]]\n[[et:2. september]]\n[[fi:2. syyskuuta]]\n[[fr:2 septembre]]\n[[fy:2 septimber]]\n[[he:2 בספטמבר]]\n[[hr:2. rujna]]\n[[hu:Szeptember 2]]\n[[is:2. september]]\n[[it:2 settembre]]\n[[ja:9月2日]]\n[[ko:9월 2일]]\n[[ku:2\'ê rezberê]]\n[[lb:2. September]]\n[[lt:Rugsėjo 2]]\n[[nl:2 september]]\n[[no:2. september]]\n[[oc:2 de setembre]]\n[[pl:2 września]]\n[[pt:2 de Setembro]]\n[[ro:2 septembrie]]\n[[ru:2 сентября]]\n[[sl:2. september]]\n[[sv:2 september]]\n[[tr:2 Eylül]]\n[[uk:2 вересня]]\n[[zh:9月2日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,fy,ast,sl,ku,sv,oc,bs,hu,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,be',332,'Shizhao','20050304032945','',0,0,1,0,0.060890434804,'79949695967054','20050304032945'); INSERT INTO cur VALUES (1365,0,'3._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[2. септембар|претходни дан]] - [[4. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1189]]. ричард I Плантагенет, познат као Ричард Лављег срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске.\n*[[1759]]. из Португала је почело протеривање римокатоличких језуита.\n*[[1783]]. Велика Британија и САД потписале су у Паризу мировни уговор којим је завршен Амерички рат за независност. Британија је признала САД као слободне суверене и независне државе. Рат америчких држава за независност почео је у априлу 1775. борбама код Лексингтона и Конкорда.\n*[[1791]]. Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија.\n*[[1826]]. у Москви је Николај I Павлович Романов крунисан за цара Русије.\n*[[1931]]. краљ Југославије Александар i Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929.\n*[[1939]]. два дана после немачког напада на Пољску, Велика Британија и Француска су објавиле рат Немачкој.\n*[[1939]]. на кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији.\n*[[1943]]. искрцавањем на Сицилију Осме британске армије под командом филдмаршала Бернарда Лоа Монтгомерија, почео је напад савезничких трупа на Италију у Другом светском рату.\n*[[1992]]. током рата у Босни, италијански авион са хуманитарном помоћи за Сарајево оборен је код Јасеника, 34 километра западно од Сарајева. Погинула су четири члана посаде, а у наредних месец дана прекинуто је достављање хуманитарне помоћи преко сарајевског аеродрома.\n*[[1994]]. Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој.\n*[[1999]]. мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Македонијом.\n*[[2001]]. САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља.\n\n==Рођења==\n*[[1869]]. рођен је српски археолог Милоје Васић, професор Београдског универзитета до 1955, члан Српске академије наука и уметности. На основу ископавања преисторијског локалитета у Винчи дошао је до закључка да подунавска култура потиче из Средоземља (Егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља.\n\n==Смрти==\n*[[1658]]. умро је енглески државник и војсковођа Оливер Кромвел, вођа парламентарних снага у енглеском грађанском рату. Након победе над ројалистима, укинуо је монархију и 1653. постао лорд-протектор Енглеске, Шкотске и Ирске. Две године после његове смрти монархија је обновљена.\n*[[1821]]. у Београду је умро румелијски беглербег и београдски везир Марашли Али-паша. Током Другог српског устанка постигао је споразум са устаницима о прекиду непријатељстава, а 1815. је са кнезом Милошем Обреновићем склопио споразум према коме су Срби добили ограничену самоуправу.\n*[[1877]]. умро је француски државник и историчар Луј Адолф Тјер, први председник Треће републике (1871-1873). Као шеф версајске владе 1871. у крви је угушио Париску комуну (\"Крвава недеља\").\n*[[1883]]. умро је руски писац Иван Сергејевич Тургењев, један од најзначајнијих представника руског реализма. Први је руски писац чија су дела продрла на Запад где је био веома популаран и имао је већи углед у француским него у руским књижевним круговима (\"Очеви и деца\", \"Ловчеви записи\", \"Уочи нових дана\").\n*[[1948]]. умро је Едуард Бенеш, председник Чехословачке од 1935. до 1938. и од 1946. до 1948, када је, по доласку комуниста на власт, дао оставку. Био је вођа Народне странке и најближи сарадник првог председника Чехословачке Томаша Гарига Масарика. Током Другог светског рата био је председник избегличке владе у Лондону.\n*[[1969]]. умро је Хо Ши Мин, председник Демократске Републике Вијетнам од њеног проглашења 1945, један од оснивача Комунистичке партије Индокине 1930. Током Другог светског рата био је вођа герилаца у борби против Јапана, а потом један од лидера отпора против колонијалних трупа Француске у Индокини (1946-54).\n*[[1991]]. умро је амерички филмски режисер италијанског порекла Френк Капра, добитник три Оскара за филмове \"Догодило се једне ноћи\", \"Господин Дидс иде у град\" и \"Не можете то понети са собом\".\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1806]]. Срби су, у Првом српском устанку, код Делиграда победили турску војску, а војвода Станоје Главаш ослободио је Прокупље.\n*[[1884]]. из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча, Будимпеште и Париза. Воз је кренуо у 8.30, а у Ниш је стигао у 18.23.\n*[[1976]]. амерички васионски брод без људске посаде \"Викинг 2\" спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=03&mm=9&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040828091705','',0,0,0,0,0.393744750597,'79959171908294','20040829053636'); INSERT INTO cur VALUES (1366,0,'4._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[3. септембар|претходни дан]] - [[5. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1669]]. Венеција је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Хераклион, који је био под турском опсадом од 1648.\n*[[1870]]. Француска је постала република, чиме је окончано Друго царство Шарла Луја Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату.\n*[[1886]]. поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу.\n*[[1929]]. немачки дирижабл \"Гроф Цепелин\" је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника.\n*[[1944]]. британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен.\n*[[1970]]. у Чилеу је Салвадор Аљенде Госенс као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије.\n*[[1972]]. на Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Шпиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади.\n*[[1974]]. САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком.\n*[[1975]]. Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву.\n*[[1992]]. бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова.\n*[[1995]]. под геслом \"Уједињени Јерусалим је наш\", Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа.\n*[[1997]]. у експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи.\n*[[1998]]. трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанда на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994.\n*[[1999]]. на референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 одсто становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 одсто подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили.\n*[[2001]]. Махендра Чадри, први етнички Индијанац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу. \n\n==Рођења==\n*[[1768]]. рођен је француски писац и дипломата Франсоа Рене Шатобријан, први романтичар у француској књижевности. Као творац француског модерног стила, био је узор новим генерацијама писаца (\"Дух хришћанства\", \"Начезе\", \"Мемоари с ону страну гроба\").\n*[[1823]]. рођен је Михаило Обреновић, кнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку. Током владавине извршио је значајне реформе у државној управи и војсци, основао је Народни музеј и Народно позориште.1824. Рођен је аустријски композитор и оргуљаш Антон Брукнер, касноромантичар који је стварао под утицајем Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера. Компоновао је девет симфонија, осам миса, кантате.\n\n==Смрти==\n*[[1907]]. умро је норвешки композитор, пијаниста и диригент Едвард Хагеруп Григ, који је афирмисао норвешку музику у свету (оркестарска свита \"Пер Гинт\", Клавирски концерт у а-молу).\n*[[1963]]. умро је француски државник и финансијски стручњак Робер Шуман, творац \"Шумановог плана\" 1950, на основу којег је 1952. основана Европска заједница за угаљ и челик, претходница Европске уније.\n*[[1965]]. у Габону је умро алзашки лекар, филозоф, теолог, музичар и хуманиста Алберт Швајцер, добитник Нобелове награде за мир 1952. за хуманитарни рад. Као музичар допринео је новој интерпретацији Бахове музике.\n*[[1989]]. умро је француски писац Жорж Сименон, аутор криминалистичких романа о инспектору Мегреу.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1781]]. шпански насељеници су основали \"Град наше госпе краљице анђела\", данашњи Лос Анђелес.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=04&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040828091809','',0,0,0,0,0.835600337403,'79959171908190','20040828091809'); INSERT INTO cur VALUES (1367,0,'5._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[4. септембар|претходни дан]] - [[6. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1514]]. турски султан Селим I ушао је у Табриз у Персији.\n*[[1600]]. повељом енглеске краљице Елизабете основана је \"Источноиндијска компанија\" која је добила монопол на трговину са Истоком, чиме је почела британска трговачка, а потом и колонијална експанзија индијског потконтинента.\n*[[1774]]. у Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775.\n*[[1800]]. Британци под командом адмирала Нелсона преузели су од Француза Малту. Париским миром 1814. Британија је и званично добила Малту која је постала важна британска база на путу према Индији.\n*[[1864]]. флоте Велике Британије, Француске и Холандије напале су Јапанце у теснацу Шимоносеки, за одмазду због одлуке Јапана да затвори своје луке и истера странце.\n*[[1905]]. миром у Портсмуту (Њу Хемпшир), уз посредовање америчког председника Теодора Рузвелта завршен је Руско-јапански рат. Русија је предала Јапану Порт Артур и признала јапанске интересе у Кореји.\n*[[1939]]. САД су прогласиле неутралност у Другом светском рату, али су касније законима \"Cash and Carry\" (Плати па носи) и \"Leand-Lesa Act\", Закон о зајму и најму) помагали оружјем савезничке снаге. Америкаци су ушли у рат 7. децембра 1941. када су јапанске трупе напале америчку поморску базу Перл Харбур.\n*[[1960]]. председник Конга (Заир) Жозеф Касавубу сменио је вођу националноослободилачког покрета и првог конгоанског премијера Патриса Лумумбу.\n*[[1972]]. припадници палестинске терористичке организације \"Црни септембар\" киднаповали су, а потом убили 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара у Минхену. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац.\n*[[1977]]. западнонемачки терористи су отели председника Федерације западнонемачке индустрије Ханса Мартина Шлејера, чије је тело пронађено 19. октобра 1977. у Француској.\n*[[1990]]. премијери Северне и Јужне Кореје сусрели су се у Сеулу, на првим званичним разговорима на високом нивоу између двеју земаља подељених после Корејског рата 1953.\n*[[1995]]. Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију.\n*[[2001]]. државни тужилац Перуа подигао је оптужницу против бившег председника Алберта Фуџиморија због умесаности у два масакра које су извршили парамилитарни одреди раних деведесетих.\n\n==Рођења==\n*[[1568]]. рођен је италијански филозоф, доминиканац Томазо Кампанела, заступник утопијске филозофије. Оптужен да шири јеретичку науку, осуђен је 1599. на доживотни затвор. Ослобођен је након 27 година на интервенцију папе Урбана ВИИИ. Свој идеал државе описао је у делу \"Град сунца\" које је постало уџбеник утопијске филозофије.\n*[[1791]]. рођен је немачки композитор Јакоб Либман Бер, познат као Ђакомо Мајербер. Живео је у Паризу где је компоновао своја главна дела и одиграо значајну улогу у стварању француске велике опере (\"Хугеноти\", \"Африканка\", \"Роберт Ђаво\", \"Пророк\").\n*[[1888]]. рођен је индијски филозоф и државник Сарвепали Радакришнан, председник Индије од 1962. до 1967, професор филозофије на индијским универзитетима и на Оксфорду. У својим делима заступа филозофски универзализам и идеју интеграције источне и западне филозофије (\"Индијска филозофија\", \"Источна религија и мисао Запада\", \"Историја источне и западне филозофије\").\n\n==Смрти==\n*[[1857]]. умро је француски филозоф и математичар Огист Конт, један од оснивача филозофије позитивизма и социологије (\"Курс позитивне филозофије\", \"Систем позитивне политике\").\n*[[1899]]. умро је српски државник и историчар Јован Ристић, вођа десног крила Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата 19. века. Успешно је водио преговоре с Турцима о ослобађању српских градова, био је представник Србије на Берлинском конгресу 1878, два пута регент и три пута премијер. Написао је \"Дипломатску историју Србије 1875-1878\".\n*[[1997]]. у Калкути је умрла Мајка Тереза, мисионарка која је живот посветила сиромашним и болесним. За свој хуманитани рад добила је 1979. Нобелову награду за мир. Албанка рођена у Скопљу, ступила је 1928. у дружбу Мајке Божије од Лорета у Ирској, а потом је у Калкути 1950. основала нову дружбу Сестре мисионарке љубави.\n*[[2000]]. у Београду је умро Славко Леовац, председник Академије наука и уметности Републике Српске, један од најистакнутијих књижевних критичара и историчара српске књижевности у другој половини 20. века (збирке есеја \"Светло и тамно\", \"Мит и поезија\", \"Метаморфозе\").\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=70&order=hrono&dd=05&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040828091832','',0,0,0,0,0.370513549247,'79959171908167','20040828091832'); INSERT INTO cur VALUES (1368,0,'6._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[5. септембар|претходни дан]] - [[7. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1522]]. шпански морепловац Хуан Себастијан дел Кано завршио је прво путовање око света, које је 1519. започео Фернандо Магелан са пет бродова и 270 морнара. Дел Кано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински уродјеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара.\n*[[1688]]. аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана Емануела, уз помоћ српских добровољаца, савладала је отпор Турака и ушла у Београд. Турци су га поново заузели 1690.\n*[[1898]]. холандска краљица Вилхелмина ступила је на престо. На исти дан 1948. краљица је абдицирала у корист кћерке принцезе Јулијане.\n*[[1901]]. у Буфалу је анархиста Леон Чолгос извршио атентат на председника САД Вилијема Мекинлија. Мекинли је од задобијених рана умро недељу дана касније, а 14. септембра нови председник САД постао је Теодор Рузвелт.\n*[[1914]]. француске трупе су уз помоћ британског експедиционог корпуса кренуле у контраофанзиву на фронту широком 500 километара, чиме је почела прва велика битка на реци Марни у Француској у Првом светском рату, у којој је за четири дана немачка војска претрпела тежак пораз.\n*[[1914]]. на захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче.\n*[[1940]]. румунски краљ Карол II Хоенцолерн је у Другом светском рату под притиском Сила осовине абдицирао у корист сина Михајла.\n*[[1965]]. нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат измедју Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН.\n*[[1970]]. палестински терористи су отели четири авиона која су летела из Европе у Њујорк. Наредног дана у Каиру је запаљен \"Боинг 747\" компаније \"Пан америкен\", а два \"Боинга 707\" дигнута су у ваздух 12. септембра у Јордану. Четврти авион се спустио у Лондон, а отмичарка Лејла Калед је ухапшена.\n*[[1975]]. у земљотресу у источној Турској 2.350 људи је погинуло, а рањено око 3.000.\n*[[1988]]. једанаестогодишњи дечак Томас Грегори постао је најмлађа особа која је препливала Ламанш. Пливање је трајало 11 сати и 54 минута.\n*[[1991]]. СССР је признао независност Литваније, Летоније и Естоније; Лењинграду је враћено име Санкт Петербург.\n*[[1994]]. премијер Ирске Алберт Рејнолдс први пут се састао са вођом Шин Фејна, политичког крила ИРА-е Џеријем Адамсом и разговарао о политичком решењу дугогодишње кризе и сукоба католика и протестаната у Северној Ирској.\n*[[1997]]. британска принцеза Дајана, која је погинула 31. августа у саобраћајној несрећи у Паризу, сахрањена је на породичном имању, после погребне церемоније коју је посредством ТВ пријемника пратило више од 2 милијарде људи широм света.\n*[[2000]]. у седишту УН у Њујорку отворен је \"Миленијумски самит УН\", највећи скуп светских лидера у историји на којем је учествовало 150 краљева, председника и премијера. Од светских лидера самиту нису присуствовали само председници Ирака Садам Хусеин, СР Југославије Слободан Милошевић и Либије Моамер Гадафи.\n*[[2001]]. врховни суд Казахстана осудио је бившег премијера Акезана Казегелдина на десет година затвора због корупције, илегалног поседовања оружја и злоупотребе положаја. \n\n==Рођења==\n*[[1729]]. рођен је немачки писац и филозоф рационализма Мозес Менделсон, оснивач јеврејског просветитељског покрета у Немачкој и творац прве модерне јеврејске филозофије религије.\n*[[1757]]. рођен је француски генерал и државник Мари Жозеф, маркиз од Лафајета, назван \"херојем два света\" у Америчком рату за независност где се борио против Британаца (1777-81). По повратку у Француску био је представник племства у скупштини и заступник либералних идеја.\n*[[1860]]. рођена је америчка пацифисткиња и друштвени реформатор Џејн Адамс, добитница Нобелове награде за мир 1931. Бавила се практичним решавањем социјалних проблема и била председник Међународне женске лиге за мир и слободу.\n\n==Смрти==\n*[[1566]]. умро је турски султан Сулејман II Величанствени. Током његове 46-годишње владавине Отоманско царство достигло је врхунац моћи и највеће територијално проширење. Умро је приликом опсаде Сигета у трећем походу на Беч.\n*[[1966]]. скупштински курир Димтрик Цафондас убио је јужноафричког премијера Хендрика Френша Фервуда за време парламентарне дебате у Кејптауну. Као премијер од 1958. Фервуд је донео највећи број закона система апартхејда у Јужној Африци.\n*[[1998]]. умро је јапански филмски редитељ Акира Куросава, који је прославио јапанску кинематографију филмовима \"Рашомон\", \"Седам самураја\", \"Ран\". Добитник је два Оскара за најбољи инострани филм.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1968]]. афричка краљевина Нгвани (Свазиленд) стекла је независност од Велике Британије, чији је посед била од 1881.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=20&order=hrono&dd=06&mm=9&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040830091429','',0,0,0,0,0.994554481001,'79959169908570','20040830091429'); INSERT INTO cur VALUES (1369,0,'7._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[6. септембар|претходни дан]] - [[8. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1701]]. у Хагу је потписан споразум Енглеске, Аустрије и Холандије против Француске, познат као \"Друга велика алијанса\".\n*[[1714]]. цар Карло VI потписао је у Рахстату са Французима \"Баденски мир\" којим је окончан Рат за шпанско наслеђе, а Французима су припали Алзас и Стразбур.\n*[[1764]]. за краља Пољске крунисан је руски штићеник Стањислав II Поњатовски, последњи пољски монарх. Током његове владавине (до 1795) Русија, Пруска и Аустрија извршиле су три деобе Пољске, која је као независна држава обновљена 1918.\n*[[1812]]. завршена је Бородинска битка, близу Москве, једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су Руси под командом Кутузова изгубили 44.000 војника, а Наполеон 50.000 међу којима и 23 генерала. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову војску.\n*[[1813]]. први пут је употребљен назив \"Ујка Сем\" за САД, у уводнику њујоршког листа \"Трој Пост\".\n*[[1860]]. италијански револуционар Ђузепе Гарибалди је са својим \"црвенокошуљашима\" заузео Напуљ, у рату за ослобођење земље од Аустријанаца и уједињење Италије.\n*[[1901]]. потписан је Пекиншки протокол којим је окончан \"Боксерски устанак\" у Кини. Побуну против странаца угушиле су европске силе, Јапан и САД, а Кина је приморана да плати одштету за њихову имовину уништену током устанка.\n*[[1940]]. немачка авијација под командом Хермана Геринга почела је бомбардовање Лондона. Првог дана погинуло је више од 300 људи.\n*[[1962]]. Тајван је прекинуо дипломатске односе с Лаосом, након што је Лаос успоставио дипломатске односе с Кином и Северним Вијетнамом.\n*[[1975]]. завршено је пресељавање Турака на Кипру. Под надзором УН, око 9.000 људи пребачено је са југа на север земље.\n*[[1986]]. бискуп Дезмонд Туту постао је надбискуп Кејптауна у Јужној Африци као први црнац поглавар јужноафричких англиканаца.\n*[[1990]]. као одговор на ревизију Устава Србије 1989. којом је значајно смањена аутономна власт у покрајинама Војводини и Косову, 144 албанска делегата Скупштине Косова прогласили су у Качанику Устав Републике Косово.\n*[[1991]]. у Хагу је почела са радом Међународна мировна конференција о Југославији. У раду конференције учествовали су сви чланови Председништва СФР Југославије, председник савезне владе и шесторица председника југословенских република. Председавајући Конференције, на којој је усвојена Декларација о мирном решењу југословенске кризе, био је лорд Карингтон.\n*[[1994]]. у команди америчке војске у Берлину последњи пут је спуштена америчка застава, чиме је, након скоро пола века, формално окончано америчко војно присуство у Берлину.\n*[[1999]]. у земљотресу у близини Атине, једном од најјачих у Грчкој у последњих преко 40 година, погинуло је 101 лице.\n*[[2001]]. у нигеријском граду Џос избили су хришћанско-муслимански сукоби током којих су запаљене цркве и џамије. Према подацима Црвеног крста, за непуних недељу дана насиља, убијено је најмање 500 људи, а стотине повређено. \n\n==Рођења==\n*[[1533]]. рођена је енглеска краљица Елизабета I, кћерка краља Хенрија VIII и његове друге жене Ане Болен. За време њене владавине (1558-1603) постављени су темељи будуће британске империје. Подржавала је развој науке и уметности, а специфичан стил архитектуре из њеног времена, мешавина готике и ренесансе, назван је елизабетанским стилом.\n*[[1909]]. рођен је амерички филмски и позоришни режисер Елија Казан, добитник неколико Оскара (\"Трамвај назван жеља\", \"Вива Запата\", \"Источно од раја\", \"Беби Дол\").\n*[[1914]]. рођен је амерички физичар Џејмс Алфред ван Ален. Помоћу Гајгер-Милерових бројача постављених 1958. на вештачке сателите \"Експлорер 1\" и \"Експлорер 2\" открио је два појаса појачаног зрачења око планете Земље који су касније названи \"Ван Еленови радијациони појасеви\".\n\n==Смрти==\n*[[1566]]. у бици за Сигет, који је опседала турска војска Сулејмана II Величанственог, погинуо је хрватски бан Никола Шубић Зрински.\n*[[1788]]. Турци су заробили а потом убили вођу српских добровољаца у аустријско-турском рату Кочу Анђелковића, познатог као Коча капетан. По њему је борба српских добровољаца у овом рату названа Кочина крајина.\n*[[1949]]. умро је мексички сликар Хосе Клементе Ороско. Сматра се највећим сликаром мурала у 20. веку, декорисао је многе зграде у Мексику и САД.\n*[[1997]]. у егзилу у Мароку умро је Мобуту Сесе Секо, председник и диктатор Заира од 1965. до 1997. када га је са власти збацио Лоран Кабила.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1822]]. гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила 1828.\n*[[1964]]. у месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георги Георгију Дежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=07&mm=9&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040830091522','',0,0,0,0,0.339979082504,'79959169908477','20040830091522'); INSERT INTO cur VALUES (1370,0,'8._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[7. септембар|претходни дан]] - [[9. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1331]]. на државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. За првог српског цара Душан Немањић крунисан је 1346. у тадашњој српској престоници Скопљу.\n*[[1380]]. велики московски кнез Димитрије Иванович Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.\n*[[1565]]. шпански досељеници основали су на Флориди, на месту данашњег Св. Августина, прво католичко насеље у Америци.\n*[[1664]]. предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.\n*[[1760]]. у Седмогодишњем рату, који се из Европе проширио и на Северну Америку, Британци под командом Џефрија Амхерста поразили су Французе и заузели Монтреал.\n*[[1831]]. руске трупе под командом генерала Паскевича победиле су у бици за Варшаву Пољаке које је предводио генерал Хенрик Дембињски. У тродневној бици погинуло је више од 9.000 Пољака. То је био и крај Пољског устанка.\n*[[1856]]. мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Турске (1853-56) и њених савезника Велике Британије и Француске (од 1854) и Краљевине Сардиније (од 1855) за превласт на Балкану, Дарданелима и Блиском Истоку. Русија је изгубила део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања ратне флоте у Црном мору.\n*[[1900]]. ураган је у тексашком граду Галвестон разрушио више од 2.500 кућа, а погунуло је најмање 8.000 људи.\n*[[1926]]. друштво народа је једногласно примило Немачку у чланство.\n*[[1941]]. Немци су у Другом светском рату почели блокаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље. Опсада града, током које је од исцрпљености и глади умрло 620.000 људи, окончана је у јануару 1944. победом совјетске Црвене армије.\n*[[1943]]. објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.\n*[[1944]]. прва немачка ракета \"V2\" (\"Фау 2\"), испаљена из Хага, у Другом светском рату пала је на Лондон. Немци су до краја рата избацили више од 1.000 ракетних бомби на Велику Британију од којих је 660 пало на Лондон.\n*[[1954]]. у Манили су САД, Филипини, Аустралија, Нови Зеланд, Тајланд, Пакистан, Велика Британија и Француска, основали SEATO пакт, замишљен као карика у америчкој глобалној стратегији окруживања СССР-а. Престанком хладног рата тај пакт је изгубио значај.\n*[[1995]]. министри иностраних послова СР Југославије, Хрватске и Босне и Херцеговине прихватили су у Женеви мировни план за Босну, што је био увод у окончање најтежег сукоба на тлу Европе од Другог светског рата.\n*[[1997]]. најмање 150 људи погинуло је у близини западне обале Хаитија кад је потонуо претрпани ферибот \"La Fierte Gonavienne\" (Понос Гонаве) који је пловио ка острву Гонава.\n*[[1999]]. у експлозији подметнуте бомбе у стамбеној згради у Москви погинуле су 94 особе. У серији експлозија које су уследиле наредних дана у више градова у Русији погинуло је око 300 људи.\n*[[2000]]. током појачане репресије режима у Србији, полиција је у месту Владичин Хан брутално претукла седморицу студената активиста покрета \"Отпор\" и нанела им тешке телесне повреде, након што их је привела у полицијску станицу због лепљења плаката са антирежимским садржајем.\n*[[2001]]. преко хиљаду људи, укључујући и Нелсона Манделу, окупило се на сахрани оца јужноафричког председника Табоа Мбекија. Гован Мбеки (91) је сахрањен међу обичним људима.\n*[[2002]]. на светском првенству у кошарци у Индијанополису (САД) Југославија је по други пут постала првак света.\n\n==Рођења==\n*[[1157]]. рођен је енглески краљ Ричард I Плантагенет, Лавље срце, јунак средњовековних легенди, један од вођа у Трећем крсташком рату. Владао је од 1189. до смрти 1199.\n*[[1799]]. рођен је српски писац, преводилац и политичар Јован Хаџић, познат и као Милош Светић, један од аутора Грађанског законика кнежевине Србије, први председник Матице српске. Познат је и као противник језичких и правописних реформи Вука Стефановића Караџића.\n*[[1841]]. рођен је чешки композитор Антоњин Дворжак, један од твораца чешке националне школе. Из његовог богатог опуса по чувењу се издваја девет симфонија од којих је најпознатија \"Симфонија из новог живота\", Концерт за чело и \"Словенске игре\".\n\n==Смрти==\n*[[1645]]. умро је шпански писац Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, један од великана Златног века шпанске књижевности и један од најзначајнијих сатиричара у светској књижевности (\"Сновиђања\", \"Живот лупежа\").\n*[[1949]]. умро је немачки композитор и диригент Рихард Штраус, директор Бечке опере, аутор популарних опера \"Каваљер с ружом\", \"Капричо\", \"Арабела\" и симфонијске поеме \"Тако је говорио Заратустра\" која је кориштена у филму \"Одисеја 2001\".\n*[[1951]]. у Сан Франциску је потписан мировни уговор између Јапана и 49 земаља. Тим уговором Јапану су одузете све територије освојене за последњих 80 година.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1731]]. бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.\n*[[1991]]. Македонци су се на референдуму изјаснили за суверену Републику Македонију, чиме је Македонија постала трећа од шест република СФР Југославије која је изабрала самосталност.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=08&mm=9&yyyy=2003\n\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040830091556','',0,0,0,0,0.85917416255,'79959169908443','20040830091556'); INSERT INTO cur VALUES (1371,0,'9._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[8. септембар|претходни дан]] - [[10. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1776]]. амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније.\n*[[1894]]. кинески револуционар Сун Јат Сен основао Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници ухваћени и погубљени. Сун Јат Сен успео да побегне из земље и до револуције 1911. живео у иностранству.\n*[[1914]]. у Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској, током које су укупни немачки губици процењени на 800.000 људи. У јулу 1918. вођена друга битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату.\n*[[1944]]. дан по уласку совјетских трупа у Бугарску бугарски комунисти преузели власт у земљи.\n*[[1945]]. трупе САД искрцале се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала линија поделе две корејске државе.\n*[[1987]]. ирачко ратно ваздухопловство почело серију удара на иранске електричне централе и нафтна постројења.\n*[[1993]]. Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја.\n*[[1996]]. у тајфуну који је погодио приобална подручја кинеске провинције Гуангдонг погинуло више од 130 људи, на хиљаде повређено.\n*[[2001]]. на председничким изборима у Белорусији победио Александар Лукашенко.\n*[[2002]]. виши суд у Бијелом Пољу осудио Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд-Бар у станици Штрпци у фебруару 1993. \n\n==Рођења==\n*[[1585]]. рођен француски државник, кардинал Арман Жан ди Плеси Ришеље, који је као министар краља Луја XIII вршио стварну власт у Француској и подигао моћ француске круне. 1635. основао Француску академију.\n*[[1737]]. рођен италијански лекар и физичар Луиђи Галвани, који је 1789, вршећи експерименте са жабљим мишићима, открио врсту електрицитета која је касније по њему названа галвански електрицитет.\n*[[1772]]. рођен српски књижевник и позоришни писац Јоаким Вујић, који је 1835. у Крагујевцу основао прво српско позориште.\n*[[1828]]. рођен руски писац Лав Николајевич Толстој, један од великана светске књижевности, аутор чувених романа \"Рат и мир\" и \"Ана Карењина\". Због критичког односа према друштву и Цркви долазио у сукоб с властима, а Руска православна црква га екскомуницирала 1901.\n\n==Смрти==\n*[[1087]]. умро нормански војвода и енглески краљ Вилијам I, познат као Вилијам Освајач. После победе над краљем Харолдом у бици код Хестингса 1066. постао краљ Енглеске. Током његове владавине романизовани Нормани почели да се стапају с покореним Англосасима у енглеску нацију. 1085. увео први имовински катастар.\n*[[1513]]. у бици против Енглеза код Флудена погинуо шкотски краљ Џејмс IV, с неколико хиљада Шкота, међу којима је било готово цело племство.\n*[[1898]]. умро француски писац Стефан Маларме, уз Рембоа и Верлена најзначајнији песник француског симболизма. Његова песма \"Поподне једног фауна\" инспирисала Дебисија да компонује чувени прелудиј.\n*[[1901]]. умро француски сликар и графичар Анри Тулуз Лотрек, мајстор литографије, сликар боема, атмосфере и ликова из париског ноћног живота на крају XИX века.\n*[[1976]]. умро кинески револуционар и државник Мао Це Тунг, један од оснивача Комунистичке партије Кине, који је 1949. у Пекингу прогласио Народну Републику Кину и до смрти био њен неприкосновен лидер. Његове мисли и идеје објављене у \"Црвеној књижици\". 1966. покренуо \"Велику пролетерску културну револуцију\" током које је смењен велик број партијских функционера, међу којима и његови најближи сарадници. Уз Адолфа Хитлера и Јосипа Висарјоновича Џунгашвилија Стаљина један је од највећих злочинаца у људској историји.\n*[[2001]]. лидер авганистанске опозиционе Северне алијансе Ахмад Шах Масуд, који је предводио борбу против талибана, смртно рањен у својој канцеларији када су два бомбаша-самоубице активирала бомбе. Масуд преминуо три дана касније.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1948]]. после повлачења совјетске војске на северу корејског полуострва проглашена Народна Демократска Република Кореја с главним градом Пјонгјангом.\n*[[1991]]. совјетска република Таџикистан прогласила независност.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=70&order=hrono&dd=09&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040830091607','',0,0,0,0,0.811528556892,'79959169908392','20040830091607'); INSERT INTO cur VALUES (1372,0,'10._септембар','
[[10. septembar|latinica]] - [[10. septembar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[9. септембар|претходни дан]] - [[11. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1526]]. турски султан Сулејман II Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, заузео Будим, који је постао седиште Будимског пашалука, провинције Отоманског царства у наредних 150 година.\n*[[1721]]. Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва.\n*[[1906]]. изашао је први број хумористичко-сатиричног листа \"Шабачка чивија\". Лист је излазио до 1909.\n*[[1939]]. Канада је објавила рат Немачкој, чиме је сукоб у Европи прерастао у светски рат. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије.\n*[[1942]]. британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град.\n*[[1943]]. после капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.\n*[[1945]]. Видкун Квислинг шеф марионетске норвешке владе (1942-45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату.\n*[[1967]]. грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.\n*[[1976]]. у судару путничких авиона \"Трајдент\" британске компаније \"Бритиш ервејз\" и \"ДЦ-9\" југословенске компаније ЈАТ северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона.\n*[[1981]]. слика \"Герника\" Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, \"Герника\" је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава.\n*[[1989]]. Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида.\n*[[1994]]. папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану.\n*[[1995]]. током ваздушне операције против босанских Срба, НАТО је, са америчког брода \"Нормандија\" у Јадранском мору, крстарећим ракетама \"томахавк\" почео да гађа противваздушна постројења у околини Бања Луке.\n*[[2000]]. у сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост измедју етничких Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата.\n*[[2001]]. савет безбедности УН укинуо је амбарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову.\n\n==Рођења==\n*[[1839]]. рођен је амерички филозоф и логичар Чарлс Сандерс Пирс, оснивач прагматизма, филозофског правца којег је касније развио Вилијам Џејмс.\n*[[1855]]. рођен је немачки археолог Роберт Колдевеј, који је од 1899. до 1917. истраживао Вавилон и доказао да је тај библијски град на реци Еуфрат, јужно од Багдада, стварно постојао.\n*[[1890]]. рођен је аустријски писац Франц Верфел, песник експресионизма, есејист, драмски писац и приповедач (\"Пријатељ света\", \"Ми јесмо\", \"Павле међу Јеврејима\", \"Песма о Бернадети\", \"Прослава матуре\", \"Верди\").\n*[[1927]]. рођена је перуанска певачица индијанско-шпанског порекла Има Сумак, која се прославила гласом јединственог распона, од високог сопрана до дубоког алта.\n\n==Смрти==\n*[[1898]]. у Женеви је убијена аустроугарска царица Елизабета, жена Франца Јозефа. Атентат је извршио анархиста Луиђи Лућени.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1919]]. у дворцу Сен Жермен код Париза представници Аустрије, победничких сила у Првом светском рату и држава наследница Аустро-Угарске потписали су мировни уговор којим је формално престала да постоји аустроугарска монархија. Признате су новонастале државе међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Мировним уговором Аустрији је забрањено да се уједини са Немачком, а на име репарација Савезницима је предала своју морнарицу.\n*[[1974]]. на основу споразума постигнутог у Алжиру, Португалија је признала независност Гвинеје Бисао под вођством председника Луиса Кабрала.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=70&order=hrono&dd=10&mm=9&yyyy=2003\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:10 September]]\n[[ast:10 de setiembre]]\n[[bg:10 септември]]\n[[ca:10 de setembre]]\n[[cs:10. září]]\n[[cy:10 Medi]]\n[[da:10. september]]\n[[de:10. September]]\n[[en:September 10]]\n[[eo:10-a de septembro]]\n[[es:10 de septiembre]]\n[[et:10. september]]\n[[fi:10. syyskuuta]]\n[[fr:10 septembre]]\n[[fy:10 septimber]]\n[[gl:10 de setembro]]\n[[he:10 בספטמבר]]\n[[hr:10. rujna]]\n[[hu:Szeptember 10]]\n[[is:10. september]]\n[[it:10 settembre]]\n[[ja:9月10日]]\n[[ko:9월 10일]]\n[[ku:10\'ê rezberê]]\n[[lb:10. September]]\n[[lt:Rugsėjo 10]]\n[[nl:10 september]]\n[[no:10. september]]\n[[oc:10 de setembre]]\n[[pl:10 września]]\n[[pt:10 de Setembro]]\n[[ro:10 septembrie]]\n[[ru:10 сентября]]\n[[sl:10. september]]\n[[sv:10 september]]\n[[tr:10 Eylül]]\n[[uk:10 вересня]]\n[[zh:9月10日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,ast,sl,ku,bg,sv,oc,hu,he,fi,fr,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304025303','',0,0,1,0,0.697655948204,'79949695974696','20050304025303'); INSERT INTO cur VALUES (1373,0,'11._септембар','
[[11. septembar|latinica]] - [[11. septembar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. септембар|претходни дан]] - [[12. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1709]]. англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског победиле Французе у бици код Малплакеа, последњој великој бици у Рату за шпанско наслеђе.\n*[[1855]]. после 11 месеци опсаде, британске, француске и турске трупе заузеле Севастопољ, најзначајнију руску базу у Црном мору. Тиме окончана највећа операција у Кримском рату.\n*[[1870]]. краљ Сардиније Виктор Емануел напао Папску државу у Риму, а 1871. преселио своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате.\n*[[1922]]. Лига народа, упркос протестима Арапа, потврдила британски мандат над Палестином.\n*[[1962]]. британска група \"Битлс\" снимила први сингл \"Лове Ме До\".\n*[[1995]]. на хиљаде људи демонстрирало улицама Париза у знак протеста због обнављања француских нуклеарних проба у јужном Пацифику.\n*[[1997]]. Шкоти на референдуму прихватили план британске лабуристичке владе за успостављање парламента Шкотске, први пут после готово 300 година.\n*[[2000]]. руски и амерички космонаути Јуриј Маленченко и Едвард Лу успешно окончали шесточасован излазак у отворен космос на Међународној космичкој станици.\n*[[2001]]. у самоубилачком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуло око 3.000 људи. Два торња СТЦ, висине 410 метара, у њујоршкој пословној четврти Менхетн потпуно срушена, а зграда Пентагона знатно оштећена. Оптуживши Осаму бин Ладена, лидера исламских екстремиста који се крио у Авганистану, за организовање напада, САД 7. октобра почеле бомбардовање Авганистана. \n\n==Рођења==\n*[[1524]]. рођен француски писац Пјер де Ронсар, најзначајнији песник ренесансне песничке школе \"Плејада\", која је извршила преокрет у француској поезији и утемељила нов поетски израз и језик.\n*[[1880]]. рођен српски глумац Добрица Милутиновић, првак Драме националног театра више од пола века. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије 1980. установили награду за животно дело у области глуме која је по њему названа \"Добричин прстен\".\n*[[1883]]. рођен руски револуционар Григориј Јевсејевич Зиновјев, један од бољшевичких лидера и организатора Октобарске револуције. Од 1919. до 1926. био председник Извршног комитета Коминтерне. Стрељан 1936. у Стаљиновим чисткама.\n*[[1885]]. рођен енглески писац Дејвид Херберт Лоренс, који се сматра носиоцем духовне опозиције викторијанским начелима британског друштва. Његов роман \"Љубавник леди Четрли\" скандализовао пуританско британско друштво и дуго био забрањен у земљама енглеског говорног подручја.\n*[[1914]]. рођен српски [[патријарх Павле]], поглавар [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]\n*[[1917]]. рођен филипински државник Фердинанд Маркос. Један од најпопуларнијих председника Филипина када је изабран 1965, завео 1972, пре истека другог мандата, ванредно стање и диктатуру у земљи. Збачен са власти 1986, умро 989. у избеглиштву на Хавајима.\n\n==Смрти==\n*[[1773]]. убијен Шћепан Мали, лажни руски цар Петар ИИИ, који се наметнуо Црногорцима као владар. Током владавине од 1767. измирио племена, увео суд, почео попис становништва и имовине и почео да гради путеве. Према предању убио га слуга, млетачко-турски агент, по налогу скадарског паше.\n*[[1971]]. умро руски државник Никита Сергејевич Хрушчов, шеф совјетске Комунистичке партије од 1953. до 1964, који је почео процес дестаљинизације у Совјетском Савезу. С Јосипом Брозом Титом, председником Југославије, 1955. потписао Београдску, а 1956. Московску декларацију, којима су нормализовани односи Југославије и СССР после периода Информбироа.\n*[[1973]]. у Чилеу у војном удару убијен председник Чилеа Салвадор Аљенде, први левичар-марксиста изабран на изборима за шефа државе у западној хемисфери. Власт, уз подршку САД, преузела војна хунта на челу са Аугустом Пиночеом, који је владао Чилеом 17 година. Према званичном саопштењу, Аљенде извршио самоубиство одбијајући да се преда пучистима.\n*[[1979]]. током посете Москви умро анголски државник и песник Агостино Нето, први председник Анголе, предводник борбе за ослобођење земље од португалске колонијалне власти, успешно окончане 1975.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1830]]. проглашена република Еквадор као део конфедерације Колумбије.\n*[[1921]]. основан Југословенски атлетски савез.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=11&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:11 September]]\n[[ar:11 سبتمبر]]\n[[ast:11 de setiembre]]\n[[bg:11 септември]]\n[[ca:11 de setembre]]\n[[cs:11. září]]\n[[cy:11 Medi]]\n[[da:11. september]]\n[[de:11. September]]\n[[en:September 11]]\n[[eo:11-a de septembro]]\n[[es:11 de septiembre]]\n[[et:11. september]]\n[[fi:11. syyskuuta]]\n[[fr:11 septembre]]\n[[fy:11 septimber]]\n[[gl:11 de setembro]]\n[[he:11 בספטמבר]]\n[[hr:11. rujna]]\n[[hu:Szeptember 11]]\n[[is:11. september]]\n[[it:11 settembre]]\n[[ja:9月11日]]\n[[ko:9월 11일]]\n[[ku:11\'ê rezberê]]\n[[lb:11. September]]\n[[lt:Rugsėjo 11]]\n[[nl:11 september]]\n[[no:11. september]]\n[[oc:11 de setembre]]\n[[pl:11 września]]\n[[pt:11 de Setembro]]\n[[ro:11 septembrie]]\n[[ru:11 сентября]]\n[[sl:11. september]]\n[[sv:11 september]]\n[[tr:11 Eylül]]\n[[uk:11 вересня]]\n[[zh:9月11日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,ast,sl,ku,sv,ko,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304030915','',0,0,1,0,0.385515374777,'79949695969084','20050304030915'); INSERT INTO cur VALUES (1374,0,'12._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[11. септембар|претходни дан]] - [[13. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1683]]. пољски краљ Јан III Собјецки потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу.\n*[[1772]]. Русија освојила персијску област уз Каспијско море, укључујући град Баку.\n*[[1801]]. руски цар Александар I анектирао грузијску краљевину. Источна грузијска краљевина, створена четири деценије раније, прихватила руски протекторат 1783. Русија 1810. анектирала и западну Грузију, која је до тада била под влашћу Отоманског царства.\n*[[1848]]. Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.\n*[[1878]]. египатски обелиск познат као \"Клеопатрина игла\", направљен од мермера из Асуана око 1475. п.н.е, постављен у Лондону.\n*[[1890]]. британска Јужноафричка компанија основала град Солзбери који је постао главни град Родезије. Назив добио по имену тадашњег британског премијера, лорда Солзберија.\n*[[1916]]. на Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније.\n*[[1919]]. италијанска армија састављена од добровољаца под командом песника Габријела Д\'Анунција заузела Ријеку. Град остао под италијанском влашћу до краја Другог светског рата.\n*[[1940]]. тражећи изгубљеног пса, група тинејџера открила пећину Леско, код места Монтињак у Дордоњи у Француској, чувен археолошки локалитет с цртежима из палеолита.\n*[[1943]]. немачки командоси у Другом светском рату, на основу наредбе Адолфа Хитлера, отели бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија, ког су нове италијанске власти ставиле у затвор.\n*[[1953]]. Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР.\n*[[1968]]. Албанија саопштила да напушта Варшавски пакт.\n*[[1970]]. палестински отмичари у Јордану дигли у ваздух три авиона отета шест дана раније, после полетања из Њујорка ка Европи. Претходно ослободили путнике у замену за палестинске затворенике, међу којима отмичара четвртог авиона Лејлу Калед.\n*[[1974]]. војним пучем свргнут са власти етиопски цар Хаиле Селасије, који је 1928. после смрти Менелика II постао краљ, а 1930. цар Етиопије.\n*[[1980]]. у војном пучу под вођством генерала Кенана Еврена у Турској оборена влада Сулејмана Демирела.\n*[[1989]]. у пољском парламенту прихваћена влада једног од лидера покрета \"Солидарност\" Тадеуша Мазовјецког, чиме је формално окончана владавина комуниста у Пољској.\n*[[1994]]. у Пољској одржане прве заједничке војне вежбе снага НАТО и бившег Варшавског пакта.\n*[[1999]]. Индонезија прихватила распоређивање мировних снага УН у Источном Тимору.\n*[[2000]]. у експлозији аутомобила који је улетео у подземну гаражу у згради Берзе у Џакарти, 15 људи погинуло, а више десетина повређено.\n*[[2001]]. НАТО се први пут у својој 52 године дугој историји позвао на члан 5. Повеље НАТО о заједничкој одбрани, чиме је створена могућност колективног војног одговора на нападе у САД. У говору нацији, председник САД Џорџ Буш рекао да су САД нападнута и да ће искористити сва своја одбрамбена средства како би тероризам био побеђен. \n\n==Рођења==\n*[[1494]]. рођен француски краљ Франсоа I, који је током владавине освојио Милано, али није успео да се учврсти у Италији. Његову амбицију да постане римско-немачки цар спречио Карло V, с којим је Франсоа И водио четири рата.\n*[[1583]]. рођен италијански оргуљаш и композитор Ђироламо Фрескобалди, највећи мајстор свог времена, који је композиције за оргуље обогатио новим изражајним средствима. У Италији није имао значајније следбенике, али пресудно утицао на аустријске и немачке барокне мајсторе и на Баха.\n*[[1876]]. рођен српски политичар, позоришни и књижевни критичар Милан Грол, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, од 1940. шеф Демократске странке. У Другом светском рату био члан југословенске краљевске владе у емиграцији, а од марта до августа 1945. потпредседник Владе Демократске Федеративне Југославије.\n*[[1913]]. рођен амерички атлетичар Џеси Овенс, који је освојио четири златне медаље на Олимпијским играма у Берлину 1936. Његов тријумф наљутио Адолфа Хитлера, који је напустио почасну ложу како би избегао да се рукује с њим зато што је црнац.\n\n==Смрти==\n*[[1733]]. умро француски композитор и оргуљаш Франсоа Купрен, централна личност музичког живота Париза почетком XВИИИ века, дворски клавсениста и музички учитељ. Написао методику \"Уметност свирања на клавсену\".\n*[[1998]]. у атентату у Тирани испред седишта опозиционе Демократске партије убијен један од њених вођа Азем Хајдари.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[490. пне.]] на источној обали Атике код Маратона Атињани победили десетоструко бројнију војску персијског цара Дарија. У бици погинула 192 грчка војника, а Персијанаци имали око 6.000 мртвих. Вест о победи у Атину донео гласник Филипид, претрчавши 40 километара, после чега је умро од премора. По том догађају названа најдужа трка у атлетици.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=70&order=hrono&dd=12&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:12 September]]\n[[ar:12 سبتمبر]]\n[[ast:12 de setiembre]]\n[[be:12 верасьня]]\n[[bg:12 септември]]\n[[ca:12 de setembre]]\n[[cs:12. září]]\n[[cy:12 Medi]]\n[[da:12. september]]\n[[de:12. September]]\n[[en:September 12]]\n[[eo:12-a de septembro]]\n[[es:12 de septiembre]]\n[[et:12. september]]\n[[fi:12. syyskuuta]]\n[[fr:12 septembre]]\n[[fy:12 septimber]]\n[[ga:12 Meán Fómhair]]\n[[gl:12 de setembro]]\n[[he:12 בספטמבר]]\n[[hr:12. rujna]]\n[[hu:Szeptember 12]]\n[[is:12. september]]\n[[it:12 settembre]]\n[[ja:9月12日]]\n[[ko:9월 12일]]\n[[ku:12\'ê rezberê]]\n[[lb:12. September]]\n[[lt:Rugsėjo 12]]\n[[nl:12 september]]\n[[no:12. september]]\n[[oc:12 de setembre]]\n[[pl:12 września]]\n[[pt:12 de Setembro]]\n[[ro:12 septembrie]]\n[[ru:12 сентября]]\n[[sl:12. september]]\n[[sv:12 september]]\n[[tr:12 Eylül]]\n[[uk:12 вересня]]\n[[wa:12 di setimbe]]\n[[zh:9月12日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,ga,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,wa,fy,ast,sl,ku,sv,oc,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,be',332,'Shizhao','20050304031150','',0,0,1,0,0.251766059665,'79949695968849','20050304031150'); INSERT INTO cur VALUES (1375,0,'13._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[12. септембар|претходни дан]] - [[14. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1759]]. Британци су у пресудној бици у близини Квебека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.\n*[[1788]]. Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. Град су основали 1626. холандски досељеници и назвали га Нови Амстердам, а двадесетак година касније заузели су га Енглези и дали му назив Њујорк у част војводе од Јорка, касније енглеског краља.\n*[[1882]]. током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.\n*[[1922]]. у Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 степени Целзијуса.\n*[[1923]]. генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.\n*[[1955]]. СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.\n*[[1971]]. у њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.\n*[[1989]]. у Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.\n*[[1991]]. СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.\n*[[1993]]. Израел и Палестинска ослободилачака организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.\n*[[1998]]. на другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996.\n*[[1999]]. у четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.\n*[[2000]]. натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.\n*[[2001]]. амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.\n\n==Рођења==\n*[[1819]]. рођена је немачка пијанисткиња Клара Шуман, која је концертну каријеру почела у деветој години и постала један од највећих клавирских мајстора 19. века.\n*[[1874]]. рођен је аустријски композитор Арнолд Шенберг. Као зачетник Бечке атоналне школе, поборник експресионизма у музици и творац новог начина компоновања - додекафоније, битно је утицао на развој музике 20. века (опера \"Мојсије и Арон\", симфонијска поема \"Пелеас и Мелисандра\", кантате \"Гурелидер\" и \"Преживели из Варшаве\").\n\n==Смрти==\n*[[1506]]. умро је италијански сликар и гравер Андреа Мантења, најзначајнији представник високе ренесансе у Падови и Мантови, аутор чувених фресака у цркви Еремитани у Падови, уништених у Другом светском рату.\n*[[1592]]. умро је француски писац и филозоф Мишел Ејкем де Монтењ, обновитељ интелектуалног скептицизма и весник слободне мисли у 17. и 18. веку (три књиге \"Есеја\", \"Дневник путовања\").\n*[[1598]]. умро је Филип II, напуљски краљ (1554), господар Холандије (1555), а након повлачења свог оца Карла V (1556), краљ Шпаније, Сицилије и Сардиније. Апсолутиста и фанатични католик својом политиком изазвао је устанак у Холандији, који је довео до независности северне покрајине (1581). Победио је турску флоту код Лепанта 1571, али је поход његове \"непобедиве армаде\" (1588) на Енглеску завршио катасрофалним поразом.\n*[[1977]]. умро је амерички диригент пољског порекла Леополд Стоковски. Водио је Њујоршку филхармонију од 1946. до 1950, а 1962. основао је Амерички симфонијски оркестар. Написао је књигу \"Музика за све нас\", која је преведена на скоро све светске језике.\n*[[1992]]. умро је амерички филмски глумац Ентони Перкинс, добитник Оскара за филм \"Пријатељско убедјивање\".\n*[[1999]]. у Београду умро доајен српског новинарства Предраг Милојевић (99)\n*[[1999]]. у Београду умро истакнути филмски редитељ Владимир Погачић (80).\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1842]]. Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића, који је потом избегао у Аустрију.\n*[[1908]]. пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=10&order=hrono&dd=13&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:13 September]]\n[[ast:13 de setiembre]]\n[[bg:13 септември]]\n[[ca:13 de setembre]]\n[[cs:13. září]]\n[[cy:13 Medi]]\n[[da:13. september]]\n[[de:13. September]]\n[[en:September 13]]\n[[eo:13-a de septembro]]\n[[es:13 de septiembre]]\n[[et:13. september]]\n[[fi:13. syyskuuta]]\n[[fr:13 septembre]]\n[[fy:13 septimber]]\n[[gl:13 de setembro]]\n[[he:13 בספטמבר]]\n[[hr:13. rujna]]\n[[hu:Szeptember 13]]\n[[is:13. september]]\n[[it:13 settembre]]\n[[ja:9月13日]]\n[[ko:9월 13일]]\n[[ku:13\'ê rezberê]]\n[[lb:13. September]]\n[[lt:Rugsėjo 13]]\n[[nl:13 september]]\n[[no:13. september]]\n[[oc:13 de setembre]]\n[[pl:13 września]]\n[[pt:13 de Setembro]]\n[[ro:13 septembrie]]\n[[ru:13 сентября]]\n[[sl:13. september]]\n[[sv:13 september]]\n[[tr:13 Eylül]]\n[[uk:13 вересня]]\n[[zh:9月13日]]','warnfile Adding:lt,zh,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,cs,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,ast,sl,ku,bg,sv,ko,da,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304031415','',0,0,1,0,0.641413469632,'79949695968584','20050304031415'); INSERT INTO cur VALUES (1376,0,'14._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[13. септембар|претходни дан]] - [[15. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1262]]. краљ Кастиље Алфонсо заузео луку Кадиз на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града.\n*[[1812]]. француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву. Постоји легенда да су Руси запалили Москву у повлачењу, али је Москва горела пре свега зато што више није било никог да спречи пожаре.\n*[[1829]]. потписан Једренски мировни уговор којим је окончан руско-турски рат. Србија на основу Једренског мира 1830. добила хатишериф о самоуправи, а Грчка независност.\n*[[1930]]. национал-социјалистичка партија Адолфа Хитлера постала друга партија по величини у немачком парламенту.\n*[[1939]]. хеликоптер \"ВС-300\" руског конструктора Игора Ивановича Сикорског, који је емигрирао у САД, извео први успешан лет.\n*[[1960]]. у Конгу извршен војни удар под вођством пуковника Жозефа Мобутуа, а премијер Патрис Лумумба стављен у кућни притвор.\n*[[1960]]. на састанку представника земаља-произвођача нафте у Багдаду основана Организација земаља извозница нафте, ОПЕК.\n*[[1975]]. у Амстердаму један незапослен учитељ ножем исекао \"Ноћну стражу\", једну од најцењенијих Рембрантових слика.\n*[[1992]]. Савет безбедности Уједињнеих нација усвојио резолуцију о повећању броја и проширењу мандата међународних мировних снага у Босни и Херцеговини.\n*[[1996]]. камбоџански краљ Нородом Сиханук дао опрост једном од лидера Црвених Кмера Јенгу Сарију због његове улоге у периоду \"поља смрти\", када је у Камбоџи убијено између милион и два милиона људи.\n*[[1996]]. у Босни одржани први општи избори после потписивања мировног споразума у Дејтону у децембру 1995. Победиле три националне странке, Срба, Хрвата и муслимана, чији су лидери били главни виновници трогодишњих ратних сукоба.\n*[[1997]]. у пожару у рафинерији нафте у Висакапатаму, на југу Индије, погинуло најмање 56 особа, а истог дана у централном делу те земље погинуо 81 путник када се пет вагона експресног воза сурвало с моста у реку.\n*[[2001]]. Сенат САД усвојио резолуцију којом се председнику САД Џорџу Бушу одобрава да \"предузме све неопходне и одговарајуће мере\" поводом напада 11. септембра. Председник Буш одобрио мобилизацију 50.000 резервиста.\n\n==Рођења==\n*[[1852]]. рођен српски писац Симо Матавуљ, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих представника српског реализма.\n\n==Смрти==\n*[[1321]]. умро Данте Алигијери, италијански песник, који је у свом делу синтетизовао средњевековну културу и наговестио нов дух који ће бити афирмисан у ренесанси. Био и прозни писац, књижевни теоретичар, филозоф и политичар. Његова \"Божанствена комедија\" сматра се једним од најзначајнијих дела у светској књижевности.\n*[[1852]]. умро енглески филдмаршал, војвода Артур Велзли Велингтон, који се прославио победом над Наполеоном 1815. код Ватерлоа.\n*[[1860]]. у Београду умро српски кнез Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка 1815. Изборио Србији аутономију 1830, а за себе наследну титулу кнеза. Збачен 1839, али се вратио на српски престо 1858.\n*[[1911]]. руски премијер Петар Аркадијевич Столипин смртно рањен у атенату у позоришту у Кијеву. Умро четири дана касније.\n*[[1927]]. Исидора Данкан, америчка играчица која се сматра зачетником модерног балета, умрла је у Ници када се ешарпа коју је имала око врата заплела у точкове аутомобила.\n*[[1937]]. умро чешки државник и филозоф Томаш Гариг Масарик, професор Прашког универзитета. Оснивач и идеолог либералне Чешке народне странке која се борила за утономију Чешке у оквиру Аустро-Угарске, био први председник Чехословачке, од 1918. до 1935.\n*[[1982]]. дан после саобраћајне несреће умрла принцеза Грејс од Монака, бивша америчка филмска глумица Грејс Кели, добитница \"Оскара\" за улогу у филму \"Провинцијалка\".\n*[[1982]]. у експлозији бомбе подметнуте у седиште хришћанске партије Фаланге у источном Бејруту погинули председник Либана Бешир Џемаил и још 20 особа.\n*[[2001]]. Ахмад Шах Масуд, командант авганистанске гериле у борби против Талибана, умро од последица рањавања у нападу бомбаша-самоубице 9. септембра.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1219]]. проглашена аутокефалност Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Жича, коју је код византијског цара Теодора I Ласкариса и никејског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао Свети Сава (световно име Растко Немањић) потом први српски архиепископ. Цар Душан 1346. уздигао српску цркву у ранг патријаршије.\n*[[1959]]. совјетска \"Луна 2\" постала први васионски брод који се спустио на Месец.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=14&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:14 September]]\n[[ar:14 سبتمبر]]\n[[ast:14 de setiembre]]\n[[bg:14 септември]]\n[[ca:14 de setembre]]\n[[cs:14. září]]\n[[cy:14 Medi]]\n[[da:14. september]]\n[[de:14. September]]\n[[en:September 14]]\n[[eo:14-a de septembro]]\n[[es:14 de septiembre]]\n[[et:14. september]]\n[[fi:14. syyskuuta]]\n[[fr:14 septembre]]\n[[fy:14 septimber]]\n[[gl:14 de setembro]]\n[[he:14 בספטמבר]]\n[[hr:14. rujna]]\n[[hu:Szeptember 14]]\n[[io:14 di septembro]]\n[[is:14. september]]\n[[it:14 settembre]]\n[[ja:9月14日]]\n[[ko:9월 14일]]\n[[ku:14\'ê rezberê]]\n[[lb:14. September]]\n[[lt:Rugsėjo 14]]\n[[nl:14 september]]\n[[no:14. september]]\n[[oc:14 de setembre]]\n[[pl:14 września]]\n[[pt:14 de Setembro]]\n[[ro:14 septembrie]]\n[[ru:14 сентября]]\n[[sk:14. september]]\n[[sl:14. september]]\n[[sv:14 september]]\n[[tl:Setyembre 14]]\n[[tr:14 Eylül]]\n[[tt:14. Sentäber]]\n[[uk:14 вересня]]\n[[wa:14 di setimbe]]\n[[zh:9月14日]]','warnfile Adding:tl,cs,ro,lt,pl,no,ja,nl,pt,lb,tt,ru,tr,cy,ar,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,fr,ast,sk,sl,ku,io,sv,oc,hu,he,fi,wa,de,uk,hr,bg,fy',332,'Shizhao','20050304031606','',0,0,1,0,0.694148143611,'79949695968393','20050304031606'); INSERT INTO cur VALUES (1377,0,'15._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[14. септембар|претходни дан]] - [[16. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n==Догађаји==\n*[[1776]]. током Америчког рата за независност британске трупе под командом генерала Вилијама Хауа заузеле Њујорк.\n*[[1810]]. у Мексику почео устанак против шпанске власти који је с прекидима трајао до 1820, када је проглашена независност Мексика од Шпаније.\n*[[1822]]. британске трупе заузеле Каиро, а Раби-паша, који се предао Британцима, протеран на Цејлон. Каиро остао под британском контролом до 1922, када је Египат прокламовао независност, а град постао престоница државе.\n*[[1864]]. током лова на јаребице несрећним случајем убио се енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видео афричко језеро Викторија, тврдећи да је оно извориште Нила.\n*[[1916]]. у бици на Соми у Првом светском рату Британци први пут употребили тенкове, направљене према пројекту Ернеста Свинтона.\n*[[1935]]. немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца.\n*[[1949]]. Конрад Аденауер изабран за првог канцелара Западне Немачке, а Теодор Хојс за првог председника републике.\n*[[1972]]. Шпанија и Совјетски Савез потписали уговор о трговини, први уговор две земље од окончања Шпанског грађанског рата.\n*[[1987]]. немачки хакери, \"Хаос клуб\", упали у компјутерски систем НАСА и инсталирали програм назван \"Тројански коњ\".\n*[[1999]]. Савет безбедности Уједињнеих нација одобрио формирање међународних снага за Источни Тимор због таласа насиља који су изазвале проиндонежанске снаге после референдума на ком су се становници те индонежанске покрајине изјаснили за независност.\n*[[2000]]. у Сиднеју отворене 27. Олимпијске игре. Југословенски спортисти на тим играма освојили три медаље, тј. златну одбојкаши, сребрну Јасна Шекарић у гађању из ваздушног пиштоља, а бронзану ватерполисти.\n*[[2002]]. на парламентарним изборима у Македонији, четвртим од осамостаљења те бивше југословенске републике, победила опозициона коалиција \"За Македонију заједно\", предвођена Социјалдемократским савезом Бранка Црвенковског. \n\n==Рођења==\n*[[1830]]. рођен мексички генерал и државник Порфирио Дијас, председник Мексика од 1877. до 1880. и од 1884. до 1911, када га је са власти оборио вођа мексичке револуције Франсиско Мадеро. Умро 1915. у емиграцији у Паризу.\n*[[1890]]. рођена енглеска књижевница Агата Кристи, аутор популарних криминалистичких романа и позоришних комада, један од најуспешнијих писаца свих времена, с две милијарде продатих књига.\n*[[1904]]. рођен италијански краљ Умберто II, последњи владар Италије, који је на престо ступио у мају 1946. после абдикације свог оца Виторија Емануела III. Абдицирао месец дана касније, у јуну 1946, када су се Италијани на референдуму изјаснили за републику.\n\n==Смрти==\n* {{Template:1915-09-15-1}}\n*[[1967]]. командант египатских снага у шестодневном рату са Израелом у јуну 1967. Абдел Хаким Амер извршио самоубиство. У том рату Израел готово уништио египатско ваздухопловство, заузео Синај и продро до Суецког канала.\n*[[1973]]. умро шведски краљ Густав VI Адолф, наследио га унук Карл XVI Густав.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1821]]. шпанске колоније Гватемала, Сан Салвадор и Костарика прогласиле независност.\n*[[1946]]. проглашена Народна Република Бугарска, пошто су се Бугари на референдуму изјаснили против монархије.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=15&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:15 September]]\n[[ast:15 de setiembre]]\n[[bg:15 септември]]\n[[ca:15 de setembre]]\n[[cs:15. září]]\n[[cy:15 Medi]]\n[[da:15. september]]\n[[de:15. September]]\n[[en:September 15]]\n[[eo:15-a de septembro]]\n[[es:15 de septiembre]]\n[[et:15. september]]\n[[fi:15. syyskuuta]]\n[[fr:15 septembre]]\n[[fy:15 septimber]]\n[[gl:15 de setembro]]\n[[he:15 בספטמבר]]\n[[hr:15. rujna]]\n[[hu:Szeptember 15]]\n[[is:15. september]]\n[[it:15 settembre]]\n[[ja:9月15日]]\n[[ko:9월 15일]]\n[[ku:15\'ê rezberê]]\n[[lb:15. September]]\n[[lt:Rugsėjo 15]]\n[[nl:15 september]]\n[[no:15. september]]\n[[oc:15 de setembre]]\n[[pl:15 września]]\n[[pt:15 de Setembro]]\n[[ro:15 septembrie]]\n[[ru:15 сентября]]\n[[sk:15. september]]\n[[sl:15. september]]\n[[sv:15 september]]\n[[tr:15 Eylül]]\n[[uk:15 вересня]]\n[[zh:9月15日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,ast,sk,sl,ku,sv,ko,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304031836','',0,0,1,0,0.639182965569,'79949695968163','20050304031836'); INSERT INTO cur VALUES (1378,0,'16._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[15. септембар|претходни дан]] - [[17. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1859]]. шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик.\n*[[1908]]. Беч и Москва се споразумели да се Аустро-Угарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија под притиском Аустро-Угарске и Немачке у марту 1909. признале анексију.\n*[[1941]]. ирански шах Реза Кан Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе. Абдикацију изнудили Велика Британија, САД и СССР због шахове пронемачке политике.\n*[[1955]]. војним ударом са власти значен председник Аргентине Хуан Перон. После 18 година проведених у егзилу Перон се вратио у Аргентину 1973, када је формирана перонистичка влада Ектора Кампоре и исте године поново постао председник Аргентине. После његове смрти 1974. заменила га супруга Изабела Перон.\n*[[1966]]. извођењем опере Самјуела Барбера \"Антоније и Клеопатра\" отворена нова зграда опере Метрополитен у Линколновом центру у Њујорку.\n*[[1978]]. у Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени.\n*[[2001]]. Кина после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.\n*[[2001]]. одбојкаши Југославије освојили прво место на Европском шампионату. \n\n==Рођења==\n*[[1387]]. рођен енглески краљ Хенри V, који је током владавине наставио Стогодишњи рат с Француском и после победе 1415. код Азенкура освојио Париз. 1420. постао регент, а после смрти Шарла VI престолонаследник Француске.\n*[[1745]]. рођен руски војсковођа Михаил Иларионович Кутузов, један од највећих војних стратега XИX века. Прославио се у борбама против Турака и Наполеона Бонапарте 1812. Једна од главних личности романа \"Рат и мир\" Лава Толстоја.\n*[[1823]]. рођен кнез Михаило Обреновић, који је Србију учинио најјачом војном силом на Балкану. Владао од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку. Због буне Томе Вучића Перишића, 1842. побегао у Аустрију, где је помагао Вука Караџића, Ђуру Даничића, Бранка Радичевића и друге српске писце.\n*[[1894]]. рођен српски архитекта, историчар уметности и писац Александар Дероко, члан Српске академије наука и уметности, један од првих историографа српске средњевековне и народне архитектуре.\n*[[1923]]. рођен сингапурски државник Ли Куан Ју, који је као премијер Сингапура преобразио бившу британску колонију у индустријску и трговинску метрополу.\n\n==Смрти==\n*[[1380]]. умро француски краљ Шарл V Мудри, који је као регент 1358. угушио велик сељачки устанак познат као Жакерија. Током владавине, од ступања на престо 1360, у Стогодишњем рату успео да од Енглеза врати већи део територија. Подстицао науку и културу. Наследио га син Шарл VI Луди.\n*[[1498]]. умро шпански доминиканац Томас де Торкемада, покрштен Јеврејин, први Велики инквизитор Шпаније и фанатичан проповедник Инквизиције. Под његовим притиском краљ Фердинанд V издао декрет о прогону Јевреја на основу ког је 300.000 Јевреја протерано из Шпаније.\n*[[1736]]. умро немачки физичар Габријел Данијел Фаренхајт, који је 1714. усавршио термометар, напунивши га живом уместо алкохолом. Тачка смрзавања на његовој скали, 32 степена, означава најјачу зиму која је 1709. забележена у Данцингу.\n*[[1931]]. италијанске колонијалне снаге заробиле и потом погубиле либијског националног вођу Омара Мухтара.\n*[[1977]]. у Паризу у 53. години умрла грчка оперска певачица Марија Калас.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1620]]. брод \"Мејфлауер\" кренуо из енглеске луке Саутемптон с путницима који ће основати Плимут, прву сталну енглеску колонију у Северној Америци.\n*[[1810]]. масовним устанком сељака које су предводили Мигел Идалго и Кастиља и Хосе Моралез, у Мексику почела борба за независност од шпанске власти, завршена стицањем независности 1821. Датум избијања устанка слави се у Мексику као Дан независности.\n*[[1861]]. заступништво града Загреба доделило Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата \"сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају\".\n*[[1963]]. Малаја, Северни Борнео, Саравак и Сингапур основали Малежанску федерацију.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=0&order=hrono&dd=16&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:16 September]]\n[[ast:16 de setiembre]]\n[[bg:16 септември]]\n[[ca:16 de setembre]]\n[[cs:16. září]]\n[[cy:16 Medi]]\n[[da:16. september]]\n[[de:16. September]]\n[[en:September 16]]\n[[eo:16-a de septembro]]\n[[es:16 de septiembre]]\n[[et:16. september]]\n[[fi:16. syyskuuta]]\n[[fr:16 septembre]]\n[[fy:16 septimber]]\n[[gl:16 de setembro]]\n[[he:16 בספטמבר]]\n[[hr:16. rujna]]\n[[hu:Szeptember 16]]\n[[is:16. september]]\n[[it:16 settembre]]\n[[ja:9月16日]]\n[[ko:9월 16일]]\n[[ku:16\'ê rezberê]]\n[[lb:16. September]]\n[[lt:Rugsėjo 16]]\n[[nl:16 september]]\n[[no:16. september]]\n[[oc:16 de setembre]]\n[[pl:16 września]]\n[[pt:16 de Setembro]]\n[[ro:16 septembrie]]\n[[ru:16 сентября]]\n[[sl:16. september]]\n[[sv:16 september]]\n[[tr:16 Eylül]]\n[[uk:16 вересня]]\n[[zh:9月16日]]','warnfile Adding:lt,zh,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,cs,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,ast,sl,ku,bg,sv,oc,da,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304032101','',0,0,1,0,0.708002940616,'79949695967898','20050304032101'); INSERT INTO cur VALUES (1379,0,'17._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. септембар|претходни дан]] - [[18. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1631]]. у Тридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа код Лајпцига победили царску војску под вођством грофа Тилија.\n*[[1665]]. у Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи.\n*[[1796]]. први председник САД Џорџ Вашингтон упутио америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање. За председника изабран 1788.\n*[[1809]]. миром у Фредриксхаму завршен шведско-руски рат у ком је Русија освојила Финску.\n*[[1889]]. поводом 500. годишњице Косовске битке у краљевини Србији установљен \"Орден кнеза Лазара\", који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник.\n*[[1900]]. британска краљица Викторија I Александрина потписала документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија.\n*[[1939]]. совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Немци напали Варшаву из ваздуха и са копна.\n*[[1944]]. спуштањем британских падобранаца код града Арнхема у Холандији почела операција \"Маркет Гарден\" у Другом светском рату, с циљем успостављања мостобрана на реци Рајни и заобилажењ немачке линије одбране. Савезничке трупе наишле на неочекивано јак отпор Немаца, а операција пропала уз велике губитке савезника.\n*[[1978]]. потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку у Кемп Дејвиду завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата, премијера Израела Менахема Бегина и председника САД Џимија Картера.\n*[[1997]]. у близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер Уједињнеих нација у ком су погинули 12 представника УН и помоћник представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер.\n*[[2001]]. окружни суд у Београду обуставио кривични поступак против челника западних земаља и НАТО због агресије на Југославију 1999. Поступак обустављен пошто је јавни тужилац одустао од оптужнице, а Врховни суд Србије укинуо пресуду којом су оптужени осуђени на по 20 година затвора.\n*[[2001]]. македонска влада саопштила да ће НАТО-трупама дозволити да остану у земљи и по завршетку њиховог мандата.\n\n==Рођења==\n*[[1580]]. рођен шпански писац Франсиско Гомес де Кеведо и Виљегас, великан Златног века шпанске књижевности и један од најзначајнијих сатиричара у светској књижевности.\n*[[1826]]. рођен немачки математичар Георг Фридрих Бернхард Риман, који је отворио нове правце развоја математике и њене примене у физици и механици. Низ математичких појмова има назив по њему.\n*[[1853]]. рођен [[Марко Т. Леко]] (+1932), српски [[хемија|хемичар]], ректор [[Велика школа|Велике школе]], академик и председник [[Црвени крст|Црвеног крста]] \n*[[1857]]. рођен руски физичар Константин Едуардович Циолковски, чије су теорије и открића били основа за развој астронаутике. 1903. објавио прво дело из теорије астронаутике \"Испитивање васионског простора реактивним апаратима\".\n*[[1908]]. рођен руски виолиниста и диригент Давид Фјодорович Ојстрах, један од највећих мајстора виолине у XX веку. Прославио се 1935. на међународном такмичењу у Варшави и 1937. наградом \"Исај\" у Бриселу, а потом с великим успехом наступао широм света.\n\n==Смрти==\n*[[1948]]. јеврејски екстремисти код Јерусалима убили шведског грофа Фолкеа Бернадота, посредника Уједињнеих нација у конфликту Израела и Арапа.\n*[[1961]]. обешен бивши турски премијер Аднан Мендерес, ког је у мају 1960. оборила војна хунта генерала Џемала Гурсела и осудила на смрт због издаје реформских принципа Кемала Ататурка.\n*[[1980]]. бивши диктатор Никарагве, генерал Анастасио Сомоса Дебајле, убијен у атентату у Парагвају, где је живео у избеглиштву после збацивања са власти у јулу 1979.\n*[[1994]]. умро британски филозоф аустријског порекла Карл Рајмунд Попер, један од најутицајнијих мислилаца XX века.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1787]]. делегати 12 од тадашњих 13 држава САД потписали Устав САД. Уз касније додате амандмане Устав и сада на снази и најстарији је важећи Устав на свету. У њему први пут примењена идеја француског филозофа Монтескјеа о подели власти на законодавну, извршну и судску.\n*[[1918]]. после тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила.\n*[[1931]]. компанија \"RCA Viktorр\" представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу \"Савој\" у Њујорку.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=17&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:17 September]]\n[[ast:17 de setiembre]]\n[[be:17 верасьня]]\n[[bg:17 септември]]\n[[bs:Septembar 17]]\n[[ca:17 de setembre]]\n[[cs:17. září]]\n[[cy:17 Medi]]\n[[da:17. september]]\n[[de:17. September]]\n[[en:September 17]]\n[[eo:17-a de septembro]]\n[[es:17 de septiembre]]\n[[et:17. september]]\n[[fi:17. syyskuuta]]\n[[fr:17 septembre]]\n[[fy:17 septimber]]\n[[gl:17 de setembro]]\n[[he:17 בספטמבר]]\n[[hr:17. rujna]]\n[[hu:Szeptember 17]]\n[[is:17. september]]\n[[it:17 settembre]]\n[[ja:9月17日]]\n[[ko:9월 17일]]\n[[ku:17\'ê rezberê]]\n[[lb:17. September]]\n[[lt:Rugsėjo 17]]\n[[nl:17 september]]\n[[no:17. september]]\n[[oc:17 de setembre]]\n[[pl:17 września]]\n[[pt:17 de Setembro]]\n[[ro:17 septembrie]]\n[[ru:17 сентября]]\n[[sl:17. september]]\n[[sv:17 september]]\n[[tr:17 Eylül]]\n[[uk:17 вересня]]\n[[zh:9月17日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,fy,ast,sl,ku,sv,ko,bs,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,be',332,'Shizhao','20050304032253','',0,0,1,0,0.120502406322,'79949695967746','20050304032253'); INSERT INTO cur VALUES (1380,0,'18._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. септембар|претходни дан]] - [[19. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1502]]. шпански морепловац италијанског порекла Кристофер Колумбо стигао је у Костарику на свом четвртом и последњем путовању у Нови свет.\n*[[1739]]. потписивањем Београдског мира окончан је рат између Аустрије и Турске, започет 1736. Аустрија је потиснута са Балкана, а Турска се вратила на Дунав и Саву. Србија је поново постала део Отоманског царства, а Аустрија је била присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и делове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718.\n*[[1759]]. Французи су после војног пораза морали да препусте Енглезима провинцију Квебек у Канади, а у последњој бици су погинула оба команданта - енглески Џејмс Волф и француски Луј Монкалм.\n*[[1810]]. у Чилеу је почео устанак против шпанске колонијалне власти под вођством Бернарда О\'Игинса, касније председника Чилеа (1817-23).\n*[[1851]]. изашао је први број америчког дневника \"Њујорк тајмс\", који је основао Хенри Џервис Рејмонд.\n*[[1931]]. Јапан је почео напад на североисточну Кину, Манџурију, а 3. марта 1932. прогласио је независност Манџурије на челу са свргнутим кинеским царем Пу Јием (царевима Манџуко).\n*[[1934]]. СССР је приступио Лиги народа.\n*[[1944]]. након тешких борби, америчке оклопне јединице под командом генерала Џорџа Патона заузеле су у Другом светском рату луку Брест, значајно војно поморско упориште у северозападној Француској.\n*[[1973]]. Генерална скупштина УН акламацијом је примила у чланство обе немачке државе - Источну и Западну Немачку; у чланство УН примљени су и Бахами.\n*[[1982]]. у масакру који је, уз подршку израелске војске, починила либанска хришћанска милиција у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту, убијено је најмање 800 људи. То је била одмазда за атентат извршен четири дана раније, у којем је убијен председник Либана Бешир Џемајел.\n*[[1988]]. током антивладиних демонстрација, у којима је убијено хиљаде људи, војна хунта је оборила владу председника Бурме Маунга Маунга.\n*[[1989]]. након 22 године прекида, Израел и Мађарска су обновили дипломатске односе.\n*[[1989]]. индијска влада одлучила је да обустави војне операције против Тамилских тигрова и да до краја године повуче трупе из Шри Ланке.\n*[[1997]]. исламски терористи су у центру Каира напали туристички аутобус и убили девет немачких туриста и египатског возача.\n*[[2001]]. окружни суд у Београду саопштио је да је из масовне гробнице у Батајници код Београда ископано најмање 269 тела за која се сумња да су посмртни остаци косовских Албанаца убијених и погинулих за време рата на Косову 1999. \n\n==Рођења==\n*[[1709]]. рођен је енглески писац и лексикограф Семјуел Џонсон, аутор првог модерног речника енглеског језика (А Дицтионарy оф тхе Енглисх Лангуаге) који је објављен 1755, а потом био темељ енглеске књижевности више од једног века (поема \"Таштина људских жеља\", трагедија \"Ирена\", сатира \"Лондон\").\n*[[1819]]. рођен је француски физичар Леон Фуко, који је огледом с клатном (Фукоово клатно) доказао ротацију Земље. Пронашао је жироскоп, усавршио телескоп и открио вртложно-вихорне струје у металним масама (Фукоове струје).\n*[[1905]]. рођена је шведска филмска глумица Грета Луиза Густафсон, позната као Грета Гарбо, једна од највећих глумица немог и звучног филма. Светску славу стекла је у Холивуду, а са филма се повукла када је била на врхунцу каријере. (\"Ана Карењина\", \"Мата Хари\", Дама с камелијама\").\n\n==Смрти==\n*[[1961]]. у авионској несрећи изнад Северне Родезије погинуо је генерални секретар УН од 1953, Швеђанин Хјалмар Агне Даг Хамаршелд. Смрт је прекинула његову мисију решавања конгоанске кризе. Постхумно му је додељена Нобелова награда за мир.\n*[[1970]]. амерички певач и најчувенији рок гитариста 20. века Џими Хендрикс умро је у 27. години од прекомерне дозе дроге.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1822]]. француски египтолог Жан Франсоа Шанпољон дешифровао је египатско писмо (хијероглифе).\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=18&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:18 September]]\n[[ar:18 سبتمبر]]\n[[ast:18 de setiembre]]\n[[bg:18 септември]]\n[[ca:18 de setembre]]\n[[cs:18. září]]\n[[cy:18 Medi]]\n[[da:18. september]]\n[[de:18. September]]\n[[en:September 18]]\n[[eo:18-a de septembro]]\n[[es:18 de septiembre]]\n[[et:18. september]]\n[[fi:18. syyskuuta]]\n[[fr:18 septembre]]\n[[fy:18 septimber]]\n[[gl:18 de setembro]]\n[[he:18 בספטמבר]]\n[[hr:18. rujna]]\n[[hu:Szeptember 18]]\n[[io:18 di septembro]]\n[[is:18. september]]\n[[it:18 settembre]]\n[[ja:9月18日]]\n[[ko:9월 18일]]\n[[ku:18\'ê rezberê]]\n[[lb:18. September]]\n[[nl:18 september]]\n[[no:18. september]]\n[[oc:18 de setembre]]\n[[pl:18 września]]\n[[pt:18 de Setembro]]\n[[ro:18 septembrie]]\n[[ru:18 сентября]]\n[[sl:18. september]]\n[[sv:18 september]]\n[[tr:18 Eylül]]\n[[uk:18 вересня]]\n[[zh:9月18日]]','warnfile Adding:cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,io,ar,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,ast,sl,ku,cy,sv,oc,hu,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304032457','',1,0,1,0,0.366199664942,'79949695967542','20050304032457'); INSERT INTO cur VALUES (1381,0,'19._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. септембар|претходни дан]] - [[20. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1356]]. енглеска војска под вођством Црног Принца, сина краља Едварда III, у бици код Поатјеа поразила војску француског краља Жана II, чиме је окончана прва фаза Стогодишњег рата. Истог дана 1370. Црни Принц заузео и опустошио Лимож.\n*[[1837]]. код Пожаревца одржани први војни маневри регуларне српске војске, који су трајали 20 дана уз учешће 1.700 војника.\n*[[1888]]. прво светско такмичење за избор лепотице одржано у белгијској бањи Спа, а прва званично најлепша жена на планети постала 18-годишња креолка из Гваделупе Берта Сукаре.\n*[[1914]]. почела битка на Мачковом камену у Првом светском рату. После четвородневних борби, надмоћнија аустроугарска војска присилила Србе на повлачење.\n*[[1928]]. \"Пароброд Вили\", први анимирани цртани филм у ком се појавио Мики Маус, приказан у њујоршком биоскопу \"Колони театар\".\n*[[1939]]. совјетске трупе стигле на мађарску границу и истовремено на северу Европе окупирале Вилнус, који је био под пољском управом.\n*[[1941]]. Немци у Другом светском рату заузели Кијев, после битке која је трајала 45 дана.\n*[[1941]]. британске трупе ушле у Техеран.\n*[[1955]]. у Аргентини војска оборила са власти председника Хуана Доминга Перона, који је избегао и до 1973. живео у иностранству. По повратку у земљу поново изабран за председника и био на челу државе до смрти 1974.\n*[[1957]]. Американци у Невади извршили прве подземне нуклеарне пробе.\n*[[1985]]. у главном граду Мексика Сијудад Мексику и околини у земљотресу погинуло око 12.000, повређено 40.000 људи.\n*[[1989]]. у експлозији авиона DC-10 француске компаније UTA, на линији Бразавил-Париз, изнад Нигера, за коју је касније оптужена Либија, погинули сви путници и чланови посаде, њих 171.\n*[[1991]]. колоне тенкова Југословенске народне армије кренуле из Београда према Хрватској, где су почели сукоби српских наоружаних група и хрватске полиције. Хрватска 25. јуна 1991. прогласила самосталност и издвојила се из СФРЈ.\n*[[1992]]. Савет безбедности Уједињених нација искључио Југославију из светске организације, оспоривши јој право да аутоматски наследи СФРЈ. СРЈ поново постала чланица УН 2. новембра 2000, пошто је ДОС преузео власт у Србији.\n*[[1994]]. Трупе САД искрцале се на Хаити у операцији коју је Вашингтон означио као \"поновно успостављање демократије\", а која је била део империјалистичког ширења САД.\n*[[2000]]. У Прагу почело петодневно заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке, током ког се више хиљада демонстраната, противника глобализације, сукобило с полицијом. У сукобима повређена 142 демонстранта и 123 полицајца, а центар Прага је демолиран.\n*[[2001]]. председник САД Џорџ Буш потписао конгресну резолуцију о употреби војне силе и захвалио се Представничком дому и Сенату што су га овластили да покрене рат против терориста.\n*[[2001]]. исламски свештеници позвали терористичког лидера Осаму бин Ладена да добровољно напусти Авганистан, али му нису одредили рок за излазак из земље. САД запретиле да ће напасти Талибане уколико не предају Бин Ладена.\n\n==Рођења==\n*[[1551]]. рођен француски краљ Анри III, последњи владар из династије Валоа. Током његове владавине од 1574. земља била захваћена сукобима римокатолика и хугенота.\n*[[1802]]. рођен мађарски револуционар Лајош Кошут, вођа Мађарске револуције 1848. и рата за независност од Аустрије, гувернер ослобођене Мађарске од априла до августа 1849. После мађарске капитулације 13. августа 1849. живео у избеглиштву и као вођа емиграције агитовао за независност Мађарске.\n*[[1911]]. рођен енглески писац Вилијам Голдинг, добитник Нобелове награде за књижевност 1983. Његов први објављен и најпознатији роман \"Господар мува\" постао светски бестселер.\n*[[1922]]. рођен чешки атлетичар Емил Затопек, који је на Олимпијским играма у Лондону 1948. освојио златну медаљу у трци на 10.000 метара, а на Играма 1952. у Хелсинкију на 5.000, 10.000 и у маратону. Оборио 18 светских рекорда и победио заредом у 69 трка између 1949. и 1951.\n\n==Смрти==\n*[[1999]]. У Београду умро Павле Ивић, један од водећих југословенских лингвиста, члан Српске академије наука.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1814]]. у Пожешкој нахији у Србији почела Хаџи-Проданова буна. Устанак под вођством игумана Пајсија и Хаџи-Продана проширио се и на Крагујевачку и Јагодинску нахију, али није добио подршку Милоша Обреновића, који је сматрао да је устанак преурањен. И поред обећања да ће устаницима бити опроштено, Турци погубили око 300 устаника, међу којима игумана Пајсија, а Хаџи-Продан пребегао у Аустрију.\n*[[1961]]. грађани Јамајке се на референдуму изјаснили за издвајање земље из Западноиндијске Федерације.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=19&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:19 September]]\n[[ast:19 de setiembre]]\n[[be:19 верасьня]]\n[[bg:19 септември]]\n[[ca:19 de setembre]]\n[[cs:19. září]]\n[[cy:19 Medi]]\n[[da:19. september]]\n[[de:19. September]]\n[[en:September 19]]\n[[eo:19-a de septembro]]\n[[es:19 de septiembre]]\n[[et:19. september]]\n[[fi:19. syyskuuta]]\n[[fr:19 septembre]]\n[[fy:19 septimber]]\n[[gl:19 de setembro]]\n[[he:19 בספטמבר]]\n[[hr:19. rujna]]\n[[hu:Szeptember 19]]\n[[is:19. september]]\n[[it:19 settembre]]\n[[ja:9月19日]]\n[[ko:9월 19일]]\n[[ku:19\'ê rezberê]]\n[[lb:19. September]]\n[[lt:Rugsėjo 19]]\n[[nl:19 september]]\n[[no:19. september]]\n[[oc:19 de setembre]]\n[[pl:19 września]]\n[[pt:19 de Setembro]]\n[[ro:19 septembrie]]\n[[ru:19 сентября]]\n[[sl:19. september]]\n[[sv:19 september]]\n[[tr:19 Eylül]]\n[[uk:19 вересня]]\n[[zh:9月19日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,fy,ast,sl,ku,sv,oc,hu,da,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,be',332,'Shizhao','20050304032707','',0,0,1,0,0.599814981501,'79949695967292','20050304032707'); INSERT INTO cur VALUES (1382,0,'20._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. септембар|претходни дан]] - [[21. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[480. пне.]] у поморској бици код острва Саламина у Егејском мору Грци под командом атинског војсковође Темистокла поразили Персијанце које је предводио краљ Ксеркс И, чиме је осигурана превласт Атине на мору.\n*[[1697]]. у Рејсвијку код Хага Енглеска, Шпанија, Холандија и Немачко Царство потписали мировни уговор с Француском, чиме је окончан рат Велике алијансе. Вештом дипломатијом, Француска успела да задржи готово све освојене територије.\n*[[1928]]. Велики фашистички савет постао врховно законодавно тело у Италији, уместо дотадашњег Већа посланика.\n*[[1945]]. Свеиндијски конгрес и његови лидери Махатма Ганди и Пандит Нехру одбацили британски предлог о самоуправи и затражили пуну независност Индије.\n*[[1960]]. тринаест афричких држава које су стекле независност и бивша британска колонија Кипар примљени у УН.\n*[[1970]]. совјетски космички брод \"Луна 16\" спустио се на Месец и покупио узорке месечевог тла.\n*[[1976]]. шведска Социјалдемократска партија изгубила на парламентарним изборима, први пут после више од 40 година.\n*[[1977]]. Вијетнам и Џибути примљени у УН као 149. и 150. чланица међународне организације.\n*[[1979]]. Жан Бадел Бокаса, владар Централноафричког царства, оборен са власти. Нов шеф државе, бивши председник Дејвид Дако, вратио земљи статус републике. Бокаса 1965. војним ударом срушио Дака, 1976. укинуо републику и прогласио се царем.\n*[[1984]]. у нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Бејруту погинуло 16 особа, амерички амбасадор повређен.\n*[[1991]]. црногорски парламент у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватио декларацију о заштити природе. Пројекат прве еколошке државе у свету прихваћен 1992. на светском еко-самиту у Бразилу под покровитељством УН.\n*[[1999]]. мултинационалне снаге стигле у Источни Тимор и заузеле аеродром у главном граду Дили, пошто су се повукле индонежанске трупе.\n*[[2001]]. албански екстремисти почели предају последњих количина оружја НАТО-трупама у Македонији. У Парламенту почела дискусија о уставним амандманима којима би албанској мањини била гарантована већа права. \n\n==Рођења==\n*[[1833]]. рођен италијански новинар и пацифиста Ернесто Теодоро Монета, добитник Нобелове награде за мир 1907. Био директор миланског листа \"Ил Сецоло\" и председник Интернационалног конгреса за мир у Милану 1906, у младости Гарибалдијев следбеник и борац.\n*[[1842]]. рођен шкотски хемичар и физичар Џејмс Дјуер, проналазач термос-боце. Први је произвео течан, затим и чврст водоник.\n*[[1934]]. рођена италијанска филмска глумица Софија Шиколоне, позната као Софија Лорен, добитница \"Оскара\" 1961. за филм \"Две жене\".\n\n==Смрти==\n*[[1863]]. умро немачки филолог и писац Јакоб Грим, оснивач савремене германистике. С братом Вилхелмом сакупио и објавио чувене приче и бајке за децу. Почео рад на великом \"Немачком речнику\". Преводио српске народне песме које је сакупио Вук Стефановић Караџић.\n*[[1957]]. умро фински композитор Јан Сибелијус, аутор седам симфонија, популарног виолинског концерта и симфонијске поеме \"Финландија\".\n*[[1990]]. умро српски конструктор авиона Слободан Зрнић, декан Машинског факултета Новосадског универзитета, један од конструктора летилица ИК-3 и С-49. Авион ИК-3 6. априла 1941. у Другом светском рату учествовао у одбрани Београда.\n*[[2000]]. у Москви у 65. години умро руски космонаут Герман Титов, други човек који је летео у свемир. Титов августа 1961. у броду \"Восток 2\" провео 25 сати у свемиру, обишавши земљу 17 пута. За заслуге у освајању васионе добио највише државне награде и звање хероја СССР.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1519]]. португалски морепловац Фернандо Магелан испловио из Севиље с пет бродова на пут око света. Магелан погинуо у борби с домороцима на острву Муктан 1521, а у Севиљу се у септембру 1522. вратио само један брод, \"Викторија\", са 18 морнара. Тим путовањем први пут опловљена Земља.\n*[[1870]]. снаге италијанског краља Виторија Емануела II ушле у Рим чиме је завршено уједињење Италије. Папа Пије IX повукао се у Ватикан и прогласио се затвореником.\n*[[1981]]. централноамеричка држава Белизе на обали Карипског мора стекла независност од Велике Британије.\n*[[1990]]. парламенти Источне и Западне Немачке потврдили уговор о уједињењу две државе.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=10&order=hrono&dd=20&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:20 September]]\n[[ast:20 de setiembre]]\n[[bg:20 септември]]\n[[ca:20 de setembre]]\n[[cs:20. září]]\n[[cy:20 Medi]]\n[[da:20. september]]\n[[de:20. September]]\n[[en:September 20]]\n[[eo:20-a de septembro]]\n[[es:20 de septiembre]]\n[[et:20. september]]\n[[fi:20. syyskuuta]]\n[[fr:20 septembre]]\n[[fy:20 septimber]]\n[[gl:20 de setembro]]\n[[he:20 בספטמבר]]\n[[hr:20. rujna]]\n[[hu:Szeptember 20]]\n[[is:20. september]]\n[[it:20 settembre]]\n[[ja:9月20日]]\n[[ko:9월 20일]]\n[[ku:20\'ê rezberê]]\n[[lb:20. September]]\n[[lt:Rugsėjo 20]]\n[[nl:20 september]]\n[[no:20. september]]\n[[oc:20 de setembre]]\n[[pl:20 września]]\n[[pt:20 de Setembro]]\n[[ro:20 septembrie]]\n[[ru:20 сентября]]\n[[sl:20. september]]\n[[sv:20 september]]\n[[tr:20 Eylül]]\n[[uk:20 вересня]]\n[[zh:9月20日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,ast,sl,ku,sv,oc,hu,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,fy',332,'Shizhao','20050304033248','',0,0,1,0,0.294890502605,'79949695966751','20050304033248'); INSERT INTO cur VALUES (1383,0,'21._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[20. септембар|претходни дан]] - [[22. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1792]]. на првој јавној седници Конвента (револуционарног парламента) укинута је монархија у Француској.\n*[[1938]]. Влада Чехословачке прихватила је британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Немачкој.\n*[[1949]]. у Кини је формирана Централна народна влада на челу са Мао Цедунгом, који је 1. октобра прогласио Народну Републику Кину.\n*[[1964]]. Малта је постала независна после 164 године британске владавине.\n*[[1972]]. председник Филипина Фердинанд Маркос завео је ванредно стање у земљи и ставио у затвор хиљаде противника његовог режима. Маркос је остао на власти до 1986.\n*[[1973]]. Југославија је прекинула дипломатске односе са Чилеом, десет дана после пуча генерала Аугуста Пиночеа, у којем је убијен председник Салвадор Аљенде.\n*[[1992]]. Мексико и Ватикан су успоставили пуне дипломатске односе после прекида од 130 година.\n*[[1993]]. председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе. Побуњени посланици забарикадирали су се у згради парламента, одакле су истерани уз помоћ војске 4. октобра.\n*[[1996]]. на аеродрому у Боготи, у авиону председника Колумбије Ернеста Сампера, који је био спреман да полети у САД, после анонимне пријаве, пронађено је око четири килограма хероина. Председник је осумњичен за везе са нарко-мафијом, док је његова влада саопштила да се ради о намештаљци.\n*[[1999]]. на Тајвану је у земљотресу погинуло више од 2.100 људи, а рањено око 8.700.\n*[[2000]]. руска влада је одлучила да замрзне уговор са Ираном о продаји ласерске технологије, након што су САД изразиле забринутост због могућности њеног коришћења у изради нуклеарног оружја.\n*[[2001]]. јапанско министарство иностраних послова саопштило је да ће свим банкама и финансијским институцијама у Јапану забранити да без дозволе владе обављају трансакције са компанијама и особама које су повезане са Талибанима и вођом терористичке организације Ал Каида Бин Ладеном.\n\n==Рођења==\n*[[1452]]. рођен је италијански верски и политички реформатор Ђироламо Савонарола, доминикански калуђер који је због сукоба са папом Александром VI спаљен као јеретик 1498. Његов лик инспирисао је многа књижевна дела и контроверзне расправе - сматран је мрачним фанатиком, претечом реформације, мучеником и свецем.\n*[[1846]]. рођен је српски политичар и писац Светозар Марковић, оснивач социјалистичког покрета у Србији и први теоретичар реализма у српској литератури. Покренуо је први социјалистички лист у Србији \"Раденик\" (1871). Његове идеје су имале велики утицај на развој социјалистичке идеологије и политике у Србији и на Балкану (\"Србија на истоку\", \"Начела народне економије\", \"Певање и мишљење\").\n*[[1866]]. рођен је енглески књижевник Херберт Џорџ Велс, који је својим првим романом \"Времеплов\" утемељио научну фантастику (\"Невидљиви човек\", \"Рат светова\").\n*[[1957]]. умро је норвешки краљ Хакон VII који је владао од 1905, када га је, након укидања норвешко-шведске уније, норвешки парламент изабрао за краља. У Првом светском рату одржао је неутралност Норвешке, а када су Немци у Другом светском рату окупирали Норвешку, избегао је у Лондон и формирао избегличку владу. Наследио га је син Олаф V.\n\n==Смрти==\n*[[19. пне.]] умро је Публије Вергилије Марон, прослављени песник царског Рима, аутор националног јуначког епа \"Енеида\". Сматра се највећим песником антике и узором латинског и западноевропског стваралаштва. Данте га је узео за водича кроз подземље (\"Пакао\") у Божанственој комедији (\"Георгике\", \"Буколике\", \"Еклоге).\n*[[1327]]. енглески краљ Едвард II убијен је у замку Беркли. Сматра се да су злочин извршили краљица Изабела и њен љубавник Роџер де Мортимер, који је потом владао у име престолонаследника Едварда III.\n*[[1832]]. умро је шкотски писац Валтер Скот, аутор историјских романа \"Роб Рој\", \"Ајванхо\", \"Веверли\"... Скупљао је и народне песме и писао епове из историје Шкотске. Издао је у енглеском преводу и нашу народну песму \"Хасанагиница\". Извршио је значајан утицај на европски роман.\n*[[1860]]. умро је немачки филозоф Артур Шопенхауер. Његову дубоко песимистичну филозофију прихватила је генерација разочарана неуспехом националних покрета 1848 у Европи, а у филозофији и књижевности нашла је одраза у делима Фридриха Ничеа и Томаса Мана (\"Свет као воља и представа\").\n*[[1956]]. у атентату је смртно рањен никарагвански диктатор Анастазио Сомоза. Умро је осам дана касније, а наследио га је син Луис.\n*[[1974]]. умро је амерички филмски глумац Волтер Бренан, први глумац који је добио три Оскара, а познат пре свега по бројним епизодним улогама у вестерн-филмовима (\"Моја драга Клементина\", \"Црвена река\", \"Рио Браво\").\n*[[1939]]. румунски фашисти, припадници \"Гвоздене гарде\", убили су премијера Румуније Арманда Калинескуа.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=21&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:21 September]]\n[[ast:21 de setiembre]]\n[[be:21 верасьня]]\n[[bg:21 септември]]\n[[ca:21 de setembre]]\n[[cs:21. září]]\n[[cy:21 Medi]]\n[[da:21. september]]\n[[de:21. September]]\n[[en:September 21]]\n[[eo:21-a de septembro]]\n[[es:21 de septiembre]]\n[[et:21. september]]\n[[fi:21. syyskuuta]]\n[[fr:21 septembre]]\n[[fy:21 septimber]]\n[[gl:21 de setembro]]\n[[he:21 בספטמבר]]\n[[hr:21. rujna]]\n[[hu:Szeptember 21]]\n[[is:21. september]]\n[[it:21 settembre]]\n[[ja:9月21日]]\n[[ko:9월 21일]]\n[[ku:21\'ê rezberê]]\n[[lb:21. September]]\n[[lt:Rugsėjo 21]]\n[[nl:21 september]]\n[[no:21. september]]\n[[oc:21 de setembre]]\n[[pl:21 września]]\n[[pt:21 de Setembro]]\n[[ro:21 septembrie]]\n[[ru:21 сентября]]\n[[sl:21. september]]\n[[sv:21 september]]\n[[tr:21 Eylül]]\n[[uk:21 вересня]]\n[[zh:9月21日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,ast,sl,ku,bg,sv,oc,hu,he,fi,fr,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304033507','',0,0,1,0,0.429943931489,'79949695966492','20050304033507'); INSERT INTO cur VALUES (1384,0,'22._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[21. септембар|претходни дан]] - [[23. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1499]]. Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност.\n*[[1735]]. роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону.\n*[[1789]]. руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника.\n*[[1792]]. дан после обарања монархије Француска проглашена републиком и на снагу ступио нов календар, којим је за почетак рачунања нове ере узет јесењи еквинокцијум, 23. септембар 1792.\n*[[1862]]. Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар. Под геслом \"крв и гвожђе\" ујединио 25 немачких држава у Немачко Царство, основано 1871. с Вилхелмом I Хоенцолерном као царем.\n*[[1923]]. у Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса.\n*[[1934]]. у експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара.\n*[[1940]]. јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину.\n*[[1949]]. владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949.\n*[[1955]]. у Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе.\n*[[1974]]. у урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.\n*[[1980]]. копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат-ел-Арабом, чиме је ирачко-ирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година.\n*[[1985]]. француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод \"Дугин ратник\" организације \"Гринпис\". \"Гринпис\" водио кампању против француских нуклеарних проба.\n*[[1992]]. САД упутиле захтев генералном секретару Уједињених нација за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији.\n*[[1993]]. у јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар.\n*[[1998]]. на планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптузнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова.\n*[[2000]]. апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљену њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате.\n\n==Рођења==\n*[[1791]]. рођен енглески физичар и хемичар Мајкл Фарадеј, који је 1831. открио закон електромагнетске индукције, а 1833. два основна закона електролизе.\n*[[1885]]. рођен амерички филмски режисер и глумац аустријског порекла Ерих фон Штрохајм, један од највећих режисера \"немог филма\".\n*[[1918]]. рођен мексички виолиниста пореклом пољски Јеврејин Хенрик Шеринг, један од највећих мајстора виолине XX века. Емигрирао када је нацистичка Немачка 1939. напала Пољску и до 1945. у Лондону био официр за везу пољске избегличке владе и преводилац премијера, генерала Владислава Сикорског. Од 1945. професор на Музичком факултету у Мексику.\n\n==Смрти==\n*[[1241]]. убијен Стурулсон Снори, најзначајнији писац старе исландске књижевности, аутор дела \"Снорра Едда\" које садржи легенде из древне северњачке митологије и \"Орбис террарум\", саге о норвешким митским почецима. Сматра се да је убиство наручио норвешки краљ Хакон VI из политичких разлога.\n*[[1882]]. умрла српска сликарка Катарина Ивановић, прва жена члан Српског ученог друштва. Сликала портрете, историјске жанр-композиције и мртве природе.\n*[[1989]]. у 101. години умро амерички певач Ирвин Берлин, аутор више од 1.000 шлагера. Његова песма \"Wхите Цхристмас\" из филма \"Холидаy Инн\" убраја се у бестселере америчког музичког тржишта.\n*[[2001]]. умро Исак Штерн, један од највећих виолиниста XX века. Познат и по томе што је спасао Карнеги Хол од пропасти 60-их година прошлог века. \n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1862]]. председник САД Абрахам Линколн објавио декрет према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863.\n*[[1960]]. проглашена независност афричке државе Мали с председником Модибом Кеитом.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=22&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:22 September]]\n[[ast:22 de setiembre]]\n[[be:22 верасьня]]\n[[bg:22 септември]]\n[[ca:22 de setembre]]\n[[cs:22. září]]\n[[cy:22 Medi]]\n[[da:22. september]]\n[[de:22. September]]\n[[en:September 22]]\n[[eo:22-a de septembro]]\n[[es:22 de septiembre]]\n[[et:22. september]]\n[[fi:22. syyskuuta]]\n[[fr:22 septembre]]\n[[fy:22 septimber]]\n[[gl:22 de setembro]]\n[[he:22 בספטמבר]]\n[[hr:22. rujna]]\n[[hu:Szeptember 22]]\n[[is:22. september]]\n[[it:22 settembre]]\n[[ja:9月22日]]\n[[ko:9월 22일]]\n[[ku:22\'ê rezberê]]\n[[lb:22. September]]\n[[lt:Rugsėjo 22]]\n[[nl:22 september]]\n[[no:22. september]]\n[[oc:22 de setembre]]\n[[pl:22 września]]\n[[pt:22 de Setembro]]\n[[ro:22 septembrie]]\n[[ru:22 сентября]]\n[[sl:22. september]]\n[[sv:22 september]]\n[[tr:22 Eylül]]\n[[uk:22 вересня]]\n[[zh:9月22日]]','warnfile Adding:lt,zh,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,cs,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,ast,sl,ku,sv,oc,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304033720','',0,0,1,0,0.905627665532,'79949695966279','20050304033720'); INSERT INTO cur VALUES (1385,0,'23._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[22. септембар|претходни дан]] - [[24. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1840]]. Црногорци су на Мљетичку, на Дурмитору, убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач. О том догадјају хрватски песник Иван Мажуранић испевао је херојски еп \"Смрт Смаил-аге Ченгића\". Црногорце је предводио Петар II Петровић Његош.\n*[[1846]]. немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун.\n*[[1866]]. српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила.\n*[[1914]]. у првом ваздушном нападу на Немачку, британско ваздухопловство бомбардовало је у Првом светском рату град Диселдорф.\n*[[1932]]. Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Велике Британије на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија.\n*[[1956]]. Велика Британија и Француска препустиле су Савету безбедности УН проблем Суецког канала.\n*[[1957]]. Грчка је одбацила захтев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска. Балкански савез основан је као одговор на војни притисак земаља источног блока на Југославију.\n*[[1973]]. Хуан Перон изабран је трећи пут за председника Аргентине. Његова жена Изабела постала је потпредседник.\n*[[1987]]. у Београду је одржана 8. седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој је дошло до прекретнице у иделогији и политици српских комуниста. У сукобу две фракције победила је тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Милошевић је потом извршио чистке у партији и медијима и обезбедио основ за своју националистичку политику.\n*[[1997]]. на мировним преговорима у Северној Ирској, протестански унионисти су први пут после 75 година разговарали директно са вођама Шин Фејна, политичког крила Ирске републиканске армије.\n*[[1998]]. Савет безбедности УН донео је резолуцију 1199 којом се захтева прекид ватре између српских снага безбедности и косовских Албанаца, предузимање мера за спречавање хуманитарне катастрофе и настављење преговора о окончању кризе на Косову. Најављене су даље акције и додатне мере уколико резолуција не буде поштована.\n*[[2001]]. САД су укинуле санкције Индији и Пакистану, уведене 1998, када су те две земље извршиле нуклеарне пробе.\n*[[2001]]. левичарска партија, која потиче из бившег пољског комунистичког режима, освојила је већину гласова на парламентарним изборима у Пољској.\n\n==Рођења==\n*[[63. пне.]] рођен је Цезар Октавијан Август, усвојени син Јулија Цезара, први римски цар. Након што је победио војску Марка Аурелија и Клеопатре код Акција 31. године п.н.е, преузео је сву власт и завео нови облик владавине - принципат и установио Паx Романа - мир у целом Римском царству. Његова владавина сматра се најсјајнијим периодом римске историје и назива Августов или Златни век.\n*[[1819]]. рођен је француски физичар Арман Физо, који је 1849. први израчунао брзину светлости без примене астрономских прорачуна.\n*[[1916]]. рођен је италијански политичар Алдо Моро, премијер Италије (1963-68. и 1974-76), лидер Хришћанско-демократске странке. Терористичка група \"Црвене бригаде\" коју је финансирала Централна обавештајна агенција (CIA) САД киднаповала га је у марту 1978, а у мају је убијен.\n\n==Смрти==\n*[[1687]]. у борби са Турцима, приликом напада на Дувно, погинуо је ускочки војвода Стојан Јанковић, војни старешина Равних Котара у млетачкој служби. За подвиге у борбама против Турака, млетачке власти су га одликовале титулом \"кавалијера\" и дале му имање у Котарима. Опеван је у народној песми \"Ропство Јанковић Стојана\".\n*[[1870]]. умро је француски писац Проспер Мериме. Као велики ерудит, познавалац историје, археологије и архитектуре, постао је 1834. инспектор у Управи историјских споменика, а од 1844. је члан Француске академије. Његова новела \"Кармен\" инспирисала је француског композитора Жоржа Бизеа да напише истоимену оперу. (\"Гусле\", \"Хроника времена Шарла IX\", \"Таманго\", \"Ертрурска ваза\").\n*[[1939]]. умро је аустријски психијатар Сигмунд Фројд, оснивач психоанализе, посебно заслужан за истраживања подсвесне психе и њене повезаности са сексуалним нагоном (\"Тумачење снова\", \"О психоанализи\", \"Психопатологија свакодневног живота\").\n*[[1973]]. умро је чилеански писац и дипломата Пабло Неруда, један од највећих песника Латинске Америке и шпанског језика, добитник Нобелове награде за књижевност 1971. (\"Празнична песма\", \"Двадесет љубавних песама и једна очајна\", \"Шпанија у срцу\").\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1719]]. Лихтенштајн је постао независна кнежевина у оквиру Светог римског царства.\n*[[1817]]. Шпанија и Велика Британија потписале су споразум о забрани трговине робљем.\n*[[1893]]. у Београду је стављена у погон прва јавна електрична централа у Србији.\n*[[1991]]. Јерменија је прогласила независност од СССР-а.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=23&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:23 September]]\n[[ar:23 سبتمبر]]\n[[ast:23 de setiembre]]\n[[bg:23 септември]]\n[[ca:23 de setembre]]\n[[cs:23. září]]\n[[cy:23 Medi]]\n[[da:23. september]]\n[[de:23. September]]\n[[en:September 23]]\n[[eo:23-a de septembro]]\n[[es:23 de septiembre]]\n[[et:23. september]]\n[[fi:23. syyskuuta]]\n[[fr:23 septembre]]\n[[fy:23 septimber]]\n[[gl:23 de setembro]]\n[[he:23 בספטמבר]]\n[[hr:23. rujna]]\n[[hu:Szeptember 23]]\n[[io:23 di septembro]]\n[[is:23. september]]\n[[it:23 settembre]]\n[[ja:9月23日]]\n[[ko:9월 23일]]\n[[ku:23\'ê rezberê]]\n[[lb:23. September]]\n[[lt:Rugsėjo 23]]\n[[nl:23 september]]\n[[no:23. september]]\n[[oc:23 de setembre]]\n[[pl:23 września]]\n[[pt:23 de Setembro]]\n[[ro:23 septembrie]]\n[[ru:23 сентября]]\n[[sl:23. september]]\n[[sv:23 september]]\n[[tl:Setyembre 23]]\n[[tr:23 Eylül]]\n[[tt:23. Sentäber]]\n[[uk:23 вересня]]\n[[wa:23 d\' setimbe]]\n[[zh:9月23日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,tl,pl,no,ja,nl,pt,lb,tt,ru,tr,io,ar,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,wa,ast,sl,ku,cy,sv,oc,hu,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,fy',332,'Shizhao','20050304033937','',0,0,1,0,0.815581602424,'79949695966062','20050304033937'); INSERT INTO cur VALUES (1386,0,'24._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[23. септембар|претходни дан]] - [[25. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1706]]. Шведска и Саксонија склопиле мир у Алтрантштату којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског.\n*[[1915]]. Француска и Велика Британија у Првом светском рату отвориле Солунски фронт на који су упућене снаге са фронта у Галипољу.\n*[[1941]]. владе 15 земаља, међу којима и Влада Краљевине Југославије у избелиштву, потписале на конференцији у Лондону Атлантску повељу. Повељу у осам тачака 14. августа прокалмовали председник САД Рузвелт и британски премијер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Тај документ касније послужио као основа Повеље Уједињених нација.\n*[[1941]]. партизани у Другом светском рату заузели Ужице, потом седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра 1941, када су га поново заузели Немци.\n*[[1960]]. у Њупорту поринут \"Ентерпрајз\", први амерички носач авиона на атомски погон.\n*[[1971]]. Велика Британија протерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности.\n*[[1986]]. београдски лист \"Вечерње новости\" објавио Меморандум Српске академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској.\n*[[1988]]. на Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер Бен Џонсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секинди. Шест дана касније утврђено да је био под утицајем допинга, резултат поништен, а Џонсону одузета златна медаља.\n*[[1990]]. председник Западне Немачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити уједињене.\n*[[1990]]. Источна Немачка формално напустила Варшавски пакт.\n*[[1996]]. САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска потписале документ о забрани нуклеарних проба.\n*[[1998]]. дан после позива УН југословенској влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и насиље на Косову Савет НАТО одобрио издавање Акта упозорења за ограничену акцију из ваздуха и за \"фазне ваздушне операције\" на Косову.\n*[[2000]]. Владимиро Монтесинос, шеф тајне службе за безбедност перуанског председника Алберта Фуџиморија, напустио Перу у јеку политичке кризе која је водила новим изборим и затражио политички азил у Панами.\n*[[2001]]. председник САД Џорџ Буш наредио америчким финансијским институцијама да замржну рачуне 27 група и појединаца за које се сумња да помажу терористе.\n\n==Рођења==\n*[[1884]]. рођен турски државник и војсковођа Мустафа Исмет Инени, учесник младотурске револуције 1908, председник Турске од 1938. по смрти Кемала Ататурка. Демократизовао ауторитаран режим у Турској, 1946. дозволио формирање политичких странака, а 1950. поднео оставку када је на изборима победила Демократска странка.\n*[[1911]]. рођен руски државник Константин Устинович Черњенко, који је 13 месеци био лидер СССР и генерални секретар совјетске Комунистичке партије. На те функције дошао већ оштећеног здравља, после смрти Јурија Андропова у фебруару 1984. и остао до смрти 1985.\n\n==Смрти==\n*[[768]]. умро франачки краљ Пипин III Мали, први монарх из династије Каролинга. Током владавине од 747. ратовао против Лангобарда у Италији, освојио Равенски егзархат, који је потом поклонио папи 756. и тиме поставио темеље Папској држави у Италији.\n*[[1227]]. умро први српски краљ Стефан Немањић Првовенчани, други син великог жупана Стефана Немање, за време чије владавине је Српска православна црква стекла аутокефалност. Да би учврстио независност од Византије направио заокрет у спољној политици окренувши се новим савезницима, Млетачкој републици и папи. Написао \"Житије Светог Симеона\".\n*[[1834]]. умро португалски краљ Педро IV. 1807, када су Французи напали Португал, побегао у Бразил, где се 1822. придружио Бразилцима у борби против португалске колонијалне управе, основао Бразилско Царство, а себе прогласио царем. По смрти оца Хуана VI 1831. одрекао се бразилског престола, вратио у Лисабон и постао краљ Португала.\n*[[1996]]. умро руски шпијун Павел Судоплатов, који је, према западним изворима, украо амерички план за атомску бомбу и организовао убиство руског револуционара Лава Троцког.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1852]]. француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 километара од Париза до Трапа.\n*[[1863]]. у Београду основана Велика школа која је имала Филозофски, Правни и Технички факултет, а настава одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.\n*[[1868]]. у Суботици основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подручју данашње Србије.\n*[[1993]]. краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према ком је Камбоџа постала уставна монархија. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбоџа проглашена републиком.\n*[[2000]]. победом удружене опозиције на изборима у Србији и Југославији завршена владавина Слободана Милошевића. Не желећи да прихвати пораз, дотада владајућа Социјалистичка партија Србије и њен лидер Милошевић изазвали постизборну кризу која је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије, а нов председник Југославије постао Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат ДОС.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=24&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040907091724','',0,0,0,0,0.557099556344,'79959092908275','20040907091724'); INSERT INTO cur VALUES (1387,0,'25._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[24. септембар|претходни дан]] - [[26. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1345]]. после три године безуспешних покушаја, српски цар Душан освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики, где се налази Света Гора.\n*[[1493]]. Кристофор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет, који је открио 1492.\n*[[1555]]. склопљен Аугсбуршки верски мир немачког краља Фердинанда I и лутеранских кнезова, којим су изједначена права лутерана и римокатолика. Усвојен закон о слободи вероисповести по принципу \"Чија је земља, онога је и вера\".\n*[[1932]]. шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт.\n*[[1943]]. совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР.\n*[[1959]]. разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама.\n*[[1962]]. Сони Листон постао светски боксерски шампион “тешке” категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона.\n*[[1963]]. војска у Доминиканској Републици оборила либералну владу Хуана Боша Гавиња, формирану седам месеци раније, и суспендовала Устав.\n*[[1973]]. амерички васионски брод \"Скајлаб 2\" спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље.\n*[[1990]]. Савет безбедности Уједињнеих нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних.\n*[[1991]]. Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на увоз оружје у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе.\n*[[1992]]. Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака \"хладног рата\", дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД.\n*[[1994]]. Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма.\n*[[1997]]. британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 километра на час.\n*[[2001]]. официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у Босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата.\n\n==Рођења==\n*[[1744]]. рођен пруски краљ Фридрих Вилхелм II, који је током владавине ратовао против Француске Републике, а у другој и трећој подели Пољске анектирао велике делове пољске државе.\n*[[1866]]. рођен амерички биолог и генетичар Томас Хант Морган , оснивач генетике, добитник Нобелове награде за медицину 1933. за откриће функције хромозома у преношењу наследних својстава.\n*[[1896]]. рођен италијански државник Алесандро Пертини, председник Италије, најпопуларнији италијански политичар после Другог светског рата. Члан Социјалистичке партије Италије постао 1918, низ година провео у фашистичким затворима, у Другом светском рату учествовао у покрету отпора, потом био посланик и сенатор.\n*[[1897]]. рођен амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949, који је био заокупљјен проблемима зла.\n*[[1897]]. рођен српски писац Александар Вучо, један од оснивача надреалистичког покрета у Србији између два светска рата, творац модерне поезије за децу. Његова поема \"Подвизи дружине \'Пет петлића\'\" сматра се најзначајнијим делом српске дечије поезије после Јована Јовановића Змаја. Писао и филмске сценарије и бавио се филмском критиком.\n*[[1906]]. рођен руски композитор Дмитриј Шостакович, који је први међу музичким уметницима совјетске Русије стекао међународну славу. У свом делу успешно спојио руску традицију и модерну западноевропску музику и развио властити музички израз. Написао монументалну \"Пету симфонију\", а у најтежим данима блокаде Лењинграда у Другом светском рату \"Лењинградску симфонију\".\n\n==Смрти==\n*[[1849]]. умро аустријски виолинист, диригент и композитор Јохан Штраус Старији, који је бечком валцеру дао класичан облик и учинио га популарним широм Европе. Компоновао више од 150 валцера, кадриле, маршеве и полке.\n*[[1970]]. умро немачки писац Ерих Марија Ремарк, који се прославио антимилитаристичким романом \"На западу ништа ново\". Његови романи били забрањени у нацистичкој Немачкој, а он био присиљен да емигрира и од 1947. био амрички држављанин.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1513]]. шпански истраживач Васко Нуњес де Балбоа прешао Панамски земљоуз и постао први Европљанин који је видео Тихи океан.\n*[[1823]]. српском писцу и језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу додељен почасни докторат Универзитета у Јени.\n*[[1956]]. у употребу пуштен први трансатлантски телефонски кабл, постављен између Обена у Шкотској и Њуфаундленда у Канади.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=25&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040907105128','',0,0,0,0,0.825051586994,'79959092894871','20040907105128'); INSERT INTO cur VALUES (1388,0,'26._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[25. септембар|претходни дан]] - [[27. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1186]]. Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника.\n*[[1580]]. енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете.\n*[[1687]]. у бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију.\n*[[1815]]. Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова.\n*[[1918]]. савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата.\n*[[1960]]. одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди.\n*[[1969]]. у Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса.\n*[[1980]]. у Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа.\n*[[1984]]. Велика Британија и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Опијумског рата.\n*[[1989]]. Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације \"Црвени Кмери\".\n*[[1995]]. почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију , под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије.\n*[[1997]]. италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992.\n*[[1997]]. у земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњевековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију.\n*[[2000]]. грчки ферибот \"Експрес Самина\" налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72.\n*[[2001]]. Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.\n\n==Рођења==\n*[[1826]]. рођен Љубомир Ненадовић, члан Српске краљевске академије, аутор путописа и један од најчитанијих српских писаца друге половине XIX века.\n*[[1849]]. рођен руски физиолог Иван Петрович Павлов, оснивач Института за експерименталну медицину, добитник Нобелове награде за медицину 1904. На основу експеримената на псима поставио теорију условног рефлекса, а значајни су и његови радови о инервацији срца и функцији јетре.\n*[[1893]]. рођен српски писац [[Милош Црњански]].\n\n==Смрти==\n*[[1945]]. у Њујорку умро мађарски композитор и пијаниста Бела Барток, чије је дело отворило нове правце развоја мадјарске музике. У светским размерама један од зачетника \"нове музике\" XX века.\n*[[1990]]. у Риму у 83. години умро италијански књижевник Алберо Моравија , једна од најзаначајнијих личности италијанске књижевности XX века.\n*[[1994]]. алжирске снаге безбедности убиле шефа најјаче исламске терористичке организације GIA Шерифа Гузмија, познатог као Абу Абдала.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1371]]. у бици на реци Марици, код Чрномена, Турци поразили српску војску браће Мрњавчевић, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. То је била једна од пресудних битака у турском походу на Балкан.\n*[[1907]]. Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=26&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',0,'213.240.3.189','20041115183805','',0,0,0,0,0.441162902602,'79958884816194','20041115183805'); INSERT INTO cur VALUES (1389,0,'27._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[26. септембар|претходни дан]] - [[28. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1540]]. папа Павле III одобрио је булом \"Regimini militantis eccleciae\" оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнацио Лојола.\n*[[1922]]. грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године након што се вратио на престо. Краљ је постао 1913, а први пут је абдицирао 1917. када је његова одлука о неутралности Грчке у Првом светском рату изазвала незадовољство у земљи и међу западним савезницима.\n*[[1939]]. након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19-дневни отпор Варшављана и заузели град.\n*[[1940]]. Немачка, Италија и Јапан потписали су у Берлину десетогодишњи војни и економски пакт познат под називом Осовина Берлин-Рим-Токио.\n*[[1947]]. у Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија (Информбиро). Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу СССР-а, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту.\n*[[1962]]. у Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана након што је наследио умрлог оца имама Ахмада.\n*[[1964]]. Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија (Јохн Кеннедy), 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату.\n*[[1968]]. португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара.\n*[[1970]]. на иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану.\n*[[1990]]. Иран и Велика Британија су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге \"Сатански стихови\" британског писца индијског порекла Салмана Руждија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од \"фатве\", смртне казне којом је запрећено Руждију.\n*[[1998]]. обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке.\n*[[2000]]. више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића.\n*[[2000]]. у експлозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара.\n*[[2001]]. нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство. \n\n==Рођења==\n*[[1601]]. рођен је француски краљ Луј XIII, један од најмоћнијих европских монарха. Током владавине (1610-43) завео је апсолутизам уз помоћ кардинала Ришељеа, угушио устанак хугенота (протестаната) и наставио колонијално ширење Француске. У време његове владавине 1635. основана је Француска академија.\n*[[1862]]. рођен је јужноафрички генерал и државник Луис Бота, један од вођа Бура у рату са Енглезима (1899-1902) и први премијер Јужноафричке Уније (1910-19). Био је премијер Трансвала од 1907. до 1910, кад су се бурске републике Трансвал, Натал, Оранж и Кејпленд удружиле у Унију.\n*[[1901]]. рођен је црногорски револуционар Иван Милутиновић, један од главних организатора устанка против окупатора у Другом светском рату, члан Врховног штаба Народонослободилачке војске и народни херој. Погинуо је под нерасветљеним околностима у октобру 1944. године када се преко Дунава пребацивао у тек ослобођени Београд.\n*[[1902]]. рођен је српски писац и позоришни критичар Милан Дединац, следбеник француске авангарде лирике, припадник групе београдских модерниста, први главни уредник послератне \"Политике\", драматург и управник Југословенског драмског позоришта (\"Од немила до недрага\", \"Мало воде на длану\", \"Позоришне критике\").\n\n==Смрти==\n*[[1891]]. умро је руски писац Иван Александрович Гончаров, аутор романа \"Обломов\", у којем је створен један од најзначајнијих типова у светској књижевности, као и појам \"обломовштина\", синоним за паразитизам и апатију (\"Обична прича\", \"Понор\", \"Успомене о Бјелинском\").\n*[[1917]]. умро је француски сликар, графичар и вајар Едгар Дега, који се сматра једним од најбољих цртача у ликовној уметности. Виртуозност цртања најбоље је исказао сликајући људско тело у покрету (\"Балерина, \"Купачица\", Праља\").\n*[[1996]]. снаге фундаменталистичког исламског покрета Талибана заузеле су главни град Авганистана, Кабул, и обесиле бившег шефа државе Наџибулаха.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1825]]. првом у свету јавном железничком пругом, Дарлингтон-Стоктон, у североисточној Енглеској, кренуо је воз с првом парном локомотивом, којом је управљао њен конструктор Џорж Стивенсон.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=10&order=hrono&dd=27&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040907112047','',0,0,0,0,0.554455105008,'79959092887952','20040907112047'); INSERT INTO cur VALUES (1390,0,'28._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[27. септембар|претходни дан]] - [[29. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1066]]. нормански војвода Вилијам, касније енглески краљ Вилијам I Освајач, искрцао се с војском код Певенсија у јужној енглеској покрајини Сасекс и почео освајање Енглеске.\n*[[1864]]. у Лондону основана Прва интернационала, за коју је оснивачки документ под називом \"Инаугурална адреса и Статут\" написао Карл Маркс.\n*[[1944]]. јединице Црвене армије у Другом светском рату прешле у Србију на основу југословенско-совјетског договора.\n*[[1949]]. Москва једнострано отказала уговор о пријатељству и узајамној помоћи СССР и Југославије, што су потом учиниле и остале земље \"социјалистичког лагера\", Мађарска 30. септембра, Бугарска и Румунија 1. и Чехословачка 4. октобра.\n*[[1965]]. приликом ерупције вулкана на Филипинима, 56 километара јужно од Маниле, 184 особе изгубиле живот.\n*[[1990]]. у Скупштини Србије усвојен нов Устав, уведен вишестраначки политички систем, а покрајине Војводина и Косово изгубиле атрибуте државности и постале територијалне аутономије.\n*[[1994]]. у невремену у Балтичком мору у близини финске обале потонуо ферибот \"Естонија\". У тој највећој мирнодопској поморској несрећи у Европи погинуло више од 900 особа.\n*[[1996]]. у Вучитрну на Косову бачене две експлозивне направе у круг војне касарне, а у селу Рудник и месту Подујево нападнуте полицијске станице. Оружани напади косовских Албанаца на пунктове српске полиције учестали у наредним месецима, што је почетком 1998. довело до отворених сукоба.\n*[[1998]]. после две недеље уличних немира и насиља који су запретили да ће оборити Владу силом, албански премијер Фатос Нано поднео оставку.\n*[[2000]]. савезна изборна комисија саопштила коначне резултате председничких избора у Југославији, према којима Слободан Милошевић и Војислав Коштуница иду у други изборни круг. Сматрајући да су резултати фалсификовани, присталице ДОС почеле масовне протесте широм земље.\n*[[2000]]. почео палестински устанак. Непосредан повод била посета тадашњег лидера израелске опозиције светим местима у јерусалимском старом граду. У наредне две године погинуло више од 1.000 Палестинаца и више стотина Израелаца.\n*[[2001]]. Савет безбедности Уједињених нација укинуо санкције Судану, уведене 1996. пошто је та земља одбила да изручи осумњичене за атентат на египатског председника Хоснија Мубарака, 1995. у Етиопији. Укидање санкција тражили Египат и Етиопија. \n\n==Рођења==\n*[[1833]]. рођен је [[Владимир Јовановић]], српски политичар, новинар и почасни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].\n*[[1841]]. рођен француски државник Жорж Бенжамен Клемансо, премијер од 1906. до 1909. и од 1917. до 1920, када се повукао из политичког живота. У време Драјфусове афере у свом листу објавио \"Лорор\" писмо писца Емила Золино председнику Републике, \"Оптужујем\".\n\n==Смрти==\n*[[48. пне.]] У Египту убијен Гнеј Помпеј Велики, један од највећих римских државника и војсковођа, који је 69. пре нове ере угушио Спартаков устанак, а 61. освојио Јерусалим. Римски Сенат изабрао га за конзула 52, а власт је изгубио после пораза од Гаја Јулија Цезара у бици код Фарсале, после чега се склонио у Египат.\n*[[1895]]. умро француски хемичар и биолог Луј Пастер, проналазач вакцина против беснила, антракса и “црвеног ветра”. Открио и поступак конзервирања хране спречавањем размножавања бактерија, који је касније назван \"пастеризација\". Оснивач научних грана микробиологије и стереохемије. 1888. организовао институт у Паризу, назван по њему.\n*[[1902]]. умро француски писац Емил Зола, творац и најизразитији представник натуралистичког романа. Познат и по отвореном писму председнику Француске, \"Оптужујем\", у ком је открио махинације војних кругова у \"Драјфусовој афери\".\n*[[1914]]. умро српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац, члан Српске краљевске академије и хоровођа Београдског певачког друштва. Његово дело сматра се најзначајнијом етапом у развоју српске националне музике у XИX веку.\n*[[1966]]. умро француски писац Андре Бретон, теоретичар и оснивач надреалистичког покрета. Своје ставове о психоанализи и аутоматизму подсвести као основи уметничког стваралаштва изнео у Манифестима надреализма.\n*[[1970]]. умро египатски државник Гамал Абдел Насер, један од иницијатора војног удара којим је 23. јула 1952. свргнут краљ Фарук И. Прогласио се премијером две године касније, а 1956. изабран за председника Египта. Национализовао Суецку компанију, што је у јесен 1956. довело до неуспешног англо-француско-израелског напада на Египат, а у јуну 1967. водио је и изгубио шестодневни рат са Израелом. Био један од лидера Покрета несврстаних земаља.\n*[[1989]]. у избеглиштву на Хавајима умро бивши филипински диктатор Фердинанд Маркос. Председник Филипина постао 1965, као један од најпопуларнијих политичара, а 1986. на таласу масовних протеста збачен са власти, после чега избегао на Хаваје.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1958]]. у Француској одржан референдум на ком је прихваћен нов Устав, чиме је почело раздобље Пете Републике. Новим Уставом ојачана председничка власт.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=28&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040907113118','',0,0,0,0,0.037370133697,'79959092886881','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (1391,0,'29._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[28. септембар|претходни дан]] - [[30. септембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1399]]. краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине.\n*[[1911]]. Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију.\n*[[1918]]. Бугарска је након пораза на Солунском фронту у Првом светском рату потписала примирје са Савезницима (\"Солунско примирје\").\n*[[1923]]. на основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини.\n*[[1938]]. Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата.\n*[[1940]]. Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком.\n*[[1941]]. у Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу.\n*[[1957]]. у Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом.\n*[[1958]]. емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани.\n*[[1967]]. међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система.\n*[[1970]]. потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе.\n*[[1972]]. Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе.\n*[[1979]]. папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину.\n*[[1979]]. председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979, а потом стрељан под оптужбом да је крив за \"геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права\".\n*[[1988]]. мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир.\n*[[1993]]. један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије.\n*[[1994]]. министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје босанских Срба.\n*[[1999]]. специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином.\n*[[2000]]. позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева.\n*[[2001]]. Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере. \n\n==Рођења==\n*[[1518]]. рођен је италијански сликар Јакопо Тинторето, један од највећих мајстора 16. века, чувен по вештини постизања изузетних светлосних ефеката. Имао је велики утицај на европско сликарство, посебно на импресионисте (\"Тајна вечера\", \"Последњи суд\").\n*[[1758]]. рођен је енглески адмирал Хорацио Нелсон, један од највећих стратега у историји поморских ратова. Однео је кључне победе над Наполеоновом флотом, а 1805. је нанео катастрофалан пораз удруженој шпанско-француској флоти код Трафалгара.\n*[[1901]]. рођен је италијански нуклеарни физичар Енрико Ферми, добитник Нобелове награде за физику 1938. Заслужан је за низ основних открића у физици атомског језгра, а 2. децембра 1942. у Чикагу пустио је у погон први нуклеарни реактор. Тај датум узима се и као почетак атомског доба.\n\n==Смрти==\n*[[1854]]. у Ваљеву је умро прота Матија Ненадовић, војвода и један од вођа Првог српског устанка. Био је први дипломата обновљене Србије и творац и први председник Правитељствујушћег совјета. Његови \"Мемоари\" драгоцено су сведочанство о људима и догађајима из тог времена.\n*[[1913]]. Рудолф Дизел, немачки инжењер, конструктор првог мотора са унутрашњим сагоревањем на принципу самопаљења (1893), нестао је у мору у каналу Ламанш приликом путовања из Антверпена у Лондон.\n*[[1930]]. умро је руски сликар Иља Јефимович Рјепин, главни представник реализма у руском сликарству. Извршио је велики утицај на уметнике свога времена и био је узор совјетских социјалистичких реалиста (\"Бурлаци на Волги\", \"Литија\", \"Иван Грозни и његов син Иван\", \"Хапшење пропагандиста\").\n*[[2000]]. бивши канадски премије Пјер Тридо умро је у 80. години. Премијер Канаде од 1968. до 1979. и од 1980. до 1984, Тридо је након првог избора за премијера покренуо праву \"тридоманију\", која је политичарима донела, за њих до тада недостижан, статус звезда.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=29&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040907114117','',0,0,0,0,0.000644882676,'79959092885882','20040907114117'); INSERT INTO cur VALUES (1392,0,'30._септембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[29. септембар|претходни дан]] - [[1. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1399]]. оснивач енглеске династије Ланкастер Хенри Болингброк постао краљ Хенри IV, дан пошто је абдицирао Ричард II, први монарх у историји Енглеске који је напустио престо.\n*[[1846]]. амерички зубар Вилијам Мортон први употребио анестезију приликом вађења зуба.\n*[[1912]]. Србија и Бугарска објавиле мобилизацију за рат против Турске. Први балкански рат, од октобра 1912. до маја 1913, у ком су се против Турске бориле и Грчка и Црна Гора, завршен ослобађањем балканских народа од турске власти.\n*[[1941]]. почела прва немачка офанзива на Москву у једној од највећих битака Другог светског рата, која је окончана у јануару 1942. поразом Немаца.\n*[[1949]]. окончан берлински \"ваздушни мост\" успостављен после совјетске блокаде Западног Берлина крајем јуна 1948, током ког су амерички и британски авиони обавили 277.264 летова и допремили 2.323.738 тона намирница.\n*[[1962]]. расисти изазвали нереде у Оксфорду у америчкој држави Мисисипи када је, на основу одлуке федералног суда, црнац Џејмс Мередит уписан на универзитет Мисисипија, који су до тада похађали само белци.\n*[[1965]]. припадници индонежанског покрета “30. септембар\" отели шест генерала и покушали да изврше државни удар. Генерали нађени мртви 3. октобра, а противударом на власт дошао генерал Сухарто. Сматра се да је у репресалијама против комуниста и њихових симпатизера, које су уследиле, побијено око пола милиона људи.\n*[[1966]]. немачки ратни злочинци Алберт Шпер и Балдур фон Ширах изашли из затвора Шпандау у ком су одслужили казну од 20 година робије. У затвору који је био направљен за 600 yатвореника, остао само Рудолф Хес.\n*[[1970]]. Ричард Никсон допутовао у Београд, у прву посету једног америчког председника Југославији.\n*[[1980]]. у симболичном подсећању на библијска времена Израел увео валуту шекел, која је заменила фунту.\n*[[1988]]. у СССР пензионисано пет функционера, међу којима и председник Президијума Врховног совјета Андреј Громико.\n*[[1990]]. СССР нормализовао дипломатске односе са Израелом, прекинуте током шестодневног израелско-арапског рата 1967. и успоставио пуне дипломатске односе с Јужном Корејом.\n*[[1991]]. војним ударом у Хаитију оборен са власти председник Жан Бертран Аристид.\n*[[1992]]. под покровитељством и у присуству копредседника Међународне конференције о Југославији, председници Југославије и Хрватске Добрица Ћосић и Фрањо Туђман потписали Декларацију којом су се обавезали на престанак непријатељстава и решавање спорних питања преговорима.\n*[[1992]]. Московска банка дистрибуирала ваучере за приватизацију као део Владиних економских реформи које би требало да милионе Руса претворе у капиталисте.\n*[[1993]]. у серији јаких земљотреса у југозападној Индији разорено 36 села, а погинуло најмање 22.000 људи.\n*[[1999]]. један од највећих немачких књижевника XX века Гинтер Грас добио Нобелову награду за књижевност.\n*[[2000]]. уз подршку ДОС и новоизабраном председнику Југославије Војиславу Коштуници светска демократска јавност ишчекивала расплет постизборне кризе у Југославији. Русија упозорила пораженог Слободана Милошевића да не користи силу ради опстанка на власти. \n\n==Рођења==\n*[[1876]]. рођен српски писац, позоришни критичар и дипломата Милан Ракић. Био члан Српске краљевске академије и председник српског ПЕН-клуба.\n*[[1882]]. рођен немачки физичар Ханс Вилхелм Гајгер, који је 1928. изумео направу за мерење радиоактивности, \"Гајгеров бројач\".\n\n==Смрти==\n*[[1891]]. у егзилу у Бриселу самоубиство извршио француски генерал Жорж Ернест Буланже, лидер реакционарног антипарламентарног покрета \"буланжиста\" који је запретио рушењем Треће Републике.\n*[[1955]]. у аутомобилској несрећи у 24. години погинуо амерички глумац Џејмс Дин. Иако је снимио само три филма, \"Источно од раја\", \"Бунтовник без разлога\" и \"Див\", постао култна личност младих тог времена.\n*[[1985]]. умро амерички сеизмолог Чарлс Рихтер, по ком је названа скала за мерење јачине земљотреса.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1966]]. бивши британски протекторат у Африци Бецуаналенд стекао независност под називом Република Боцвана. Први председник постао Сереце Кама.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=30&mm=9&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',124,'Милош','20040907114845','',0,0,0,0,0.76535418479,'79959092885154','20040907114845'); INSERT INTO cur VALUES (1393,0,'1._октобар','
[[1. oktobar|latinica]] - [[1. oktobar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[30. септембар|претходни дан]] - [[2. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1910]]. Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство.\n*[[1914]]. Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте.\n*[[1918]]. предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака.\n*[[1926]]. у Београду отворена пијаца на Зеленом венцу.\n*[[1928]]. у СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде.\n*[[1938]]. Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Великом Британијом и Француском.\n*[[1943]]. савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ.\n*[[1946]]. међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине поцињене у Другом светском рату. На смрт осуђно њих 12, три добиладоживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година.\n*[[1979]]. зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами.\n*[[1982]]. лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита.\n*[[1988]]. Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза.\n*[[1989]]. Данска је постала прва у свету која је дозволила брак хомосексуалаца.\n*[[1996]]. Савет безбедности Уједињених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни.\n*[[1997]]. полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику.\n*[[1999]]. руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана.\n*[[2000]]. широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара.\n\n==Рођења==\n*[[1754]]. рођен Павле I Петрович Романов, руски цар, син и наследник Катарине Велике. Из страха од продора идеја Француске револуције владавину штитио репресијом и терором, а 1798. приступио \"Другој коалицији\", са Енглеском и Аустријом, против Наполеона. Убијен 1801. у завери дворских официра.\n*[[1892]]. рођена српска књижевница и класични филолог Аница Савић Ребац, професор Универзитета у Београду.\n*[[1904]]. рођен амерички пијаниста руског порекла Владимир Хоровиц, један од највећих мајстора клавира у историји музике. СССР напустио 1925, а када се први пут вратио у СССР 1986. доживео тријумф на концертима у Москви и Лењинграду.\n\n==Смрти==\n*[[1684]]. умро француски писац Пјер Корнеј, један од најзначајнијих представника француске класичне трагедије.\n*[[1957]]. умро српски биолог и физиолог Иван Ђаја, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности, који је истраживањима физиологије дубоко охлађеног организма стекао светски реноме.\n*[[1988]]. умро српски филмски глумац Павле Вујисић, који се прославио у многобројним филмовима и телевизијским серијама.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1878]]. у Нишу отворена прва гимназија, у прву школску годину уписано 49 ученика.\n*[[1924]]. Радио Београд почео да емитује програм. У експерименталним емисијама инжењери Михајло Симић и Добривоје Петровић са предајника у Раковици емитовали и концерте уз учешће певача Београдске опере. У знак сећања на прво емитовање, 1. октобар установљен као дан Радио-телевизије Србије.\n*[[1949]]. у Пекингу проглашена Народна Република Кина на челу с Мао Цетунгом. За првог премијера и министра спољних послова постављен Чу Енлај.\n*[[1999]]. у Београду у 78. години умро доајен београдске оперске сцене, првак Опере Народног позоришта Мирослав Чангаловић.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=01&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218042822','',0,0,1,0,0.615652297444,'79949781957177','20050218042829'); INSERT INTO cur VALUES (1394,0,'2._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. октобар|претходни дан]] - [[3. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1187]]. арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.\n*[[1608]]. холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп.\n*[[1870]]. Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим.\n*[[1924]]. Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова.\n*[[1935]]. Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији.\n*[[1944]]. после 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен.\n*[[1946]]. Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину.\n*[[1975]]. јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД.\n*[[1990]]. на аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти.\n*[[1990]]. незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали.\n*[[1991]]. почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде.\n*[[1998]]. Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије.\n*[[1999]]. Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље.\n*[[2000]]. током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је \"савест потпуно мирна\", док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом.\n*[[2002]]. бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид. \n\n==Рођења==\n*[[1847]]. рођен немачки државник и фелдмаршал Паул фон Хинденбург, начелник штаба немачке Врховне команде у Првом светском рату, од 1925. до смрти 1934. председник Немачке. После његове смрти лидер нациста, канцелар Адолф Хитлер, прузео апсолутну власт.\n*[[1851]]. рођен француски маршал Фердинан Фош, командант савезничких армија у завршним операцијама у Првом светском рату, које су довеле до капитулације Немачке. По завршетку рата постао члан Француске академије и као први странац фелдмаршал Британије.\n*[[1869]]. рођен индијски национални вођа Мохандас Карамчанд Ганди, назван Махатма, предводник борбе за ослобођење Индије од британске колонијалне власти, отац модерне Индије. Најпознатији поборник ненасиља у постизању политичких циљева, погинуо у атентату који је на њега извршио један хиндуистички фанатик у јануару 1948.\n*[[1895]]. у Сплиту рођен југословенски диригент и композитор Јаков Готовац. Аутор популарне комичне опере \"Еро с оног света\", инспирацију за своја дела налазио превасходно у фолклору.\n\n==Смрти==\n*[[1803]]. умро амерички политичар Самјуел Адамс, организатор и идеолог борбе северноамеричких колонија за независност, један од потписника Декларације о независности 1776.\n*[[1973]]. умро фински тркач на дуге стазе Паво Нурми, који је освојио девет златних медаља на Олимпијским играма 1920, 1924. и 1928. Светске рекорде обарао 29 пута.\n*[[1985]]. умро амерички филмски глумац Рок Хадсон. У дугој и веома успешној каријери снимио 63 филма у којима је углавном играо улоге романтичних јунака. У последњој години живота велику пажњу скренуо јавним признањем да болује од сиде.\n*[[1996]]. бивши бугарски премијер Андреј Луканов убијен из ватреног оружја испред своје куће у Софији.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1810]]. српски устаници у Првом српском устанку под вођством Карађорђа потукли, код Лознице, турску војску послату из Босне да угуши устанак.\n*[[1836]]. енглески природњак Чарлс Дарвин упловио на броду \"Бигл\" у енглеску луку Фалмут после петогодишњих истраживања живог света у Јужној Америци и на острвима у јужном Пацифику, а која су значајно допринела развоју његове теорије о еволуцији.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=02&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910214805','',0,0,0,0,0.984172557473,'79959089785194','20040910214805'); INSERT INTO cur VALUES (1395,0,'3._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. октобар|претходни дан]] - [[4. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1866]]. мировним уговором у Бечу, којим је окончан седмонедељни рат Италије и Аустрије, Италији припали област Венето и град Венеција.\n*[[1906]]. на Радио-конференцији у Берлину СОС установљен као међународни сигнал за помоћ. Најчешће се тумачи као скраћеница енглеских речи Саве Оур Соулс. Конвецнија ступила на снагу у јулу 1908.\n*[[1929]]. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца променила назив у Краљевина Југославија, а државна територија подељена на девет области, бановина.\n*[[1932]]. Ирак после истека британског мандата стекао независност и постао члан Лиге народа.\n*[[1952]]. Велика Британија на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.\n*[[1968]]. председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен са власти у војном удару Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо. По доласку на власт војна хунта национализовала петролејске изворе и почела да спроводи свеобухватну аграрну реформу.\n*[[1981]]. после седам месеци ирски националисти у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током ког је умрло 10 штрајкача.\n*[[1989]]. у окружном суду у Приштини почело суђење Азему Власију и тринаесторици косовских Албанаца оптужених за контрареволуционарно деловање и организовање штрајка албанских рудара у руднику “Стари трг”.\n*[[1991]]. Председништво Југославије у непотпуном саставу одлучило да пређе на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Од тада седницама Председништва присуствовали само чланови из Србије, Војводине, Косова и Црне Горе, па је названо \"крње Председништво\".\n*[[1995]]. председник бивше југословенске републике Македоније Киро Глигоров повређен у атентату експлозијом аутомобила-бомбе у центру Скопља, а његов возач и један случајни пролазник погинули.\n*[[1997]]. јапански воз на магнетним јастуцима брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.\n*[[1999]]. у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали код Лазаревца погинула четири члана Српског покрета обнове, једне од најјачих опозиционих политичких странака у Србији. Председник странке Вук Драшковић, који је том приликом лакше повређен, оптужио власти за убиство и атентат на њега.\n*[[1999]]. први пут после Другог светског рата на парламентарним изборима у Аустрији националистичка Слободарска партија Јерга Хајдера освојила друго место по броју посланика у Парламенту и добила могућност да учествује у формирању Владе.\n*[[2001]]. Сенат САД одобрио споразум о трговинској сарадњи с Вијетнамом, који је Вијетнаму обезбедио нормалан трговински статус и односе са САД.\n\n==Рођења==\n*[[1888]]. рођен немачки новинар Карл фон Осјецки, добитник Нобелове награде за мир 1935. Због пацифистичког деловања нацисти га 1933. затворили у концентрациони логор, 1938. умро од последица мучења.\n*[[1895]]. рођен Сергеј Александрович Јесењин, један од најпопуларнијих руских песника XX века. Његово песничко дело и његов живот, који је окончао самоубиством у 30. години, имали значајан утицај на европско песништво.\n*[[1897]]. рођен француски писац Луј Арагон, један од оснивача дадаистичког и надреалистичког покрета. Од 1930, после учешћа на конгресу револуционарних писаца у Харкову, опредељује се за социјалистички реализам, а током Другог светског рата, уз Елијара најзначајнији песник Покрета отпора.\n\n==Смрти==\n*[[1226]]. умро италијански фратар Ђовани Бернардоне, познат као Фрањо Асишки, оснивач римокатоличког фрањевачког реда.\n*[[1796]]. у Бици на Крусима Црногорци убили скадарског пашу Махмута Бушатлију.\n*[[1977]]. умро српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности од 1965. до 1971, професор Београдског универзитета.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1796]]. предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем Црногорци на Крусима поразили вишеструко бројније снаге скадарског паше Махмута Бушатлије, који је погинуо у тој бици.\n*[[1824]]. Скупштина Мексика усвојила Устав према ком је та држава постала независна федеративна република под називом Сједињене Државе Мексика.\n*[[1990]]. Источна и Западна Немачка се, после 45 година, званично поново ујединиле. Неформално уједињење почело 9. новембра 1989, када је пао Берлински зид.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=03&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910220547','',0,0,0,0,0.3498493416,'79959089779452','20040910220547'); INSERT INTO cur VALUES (1396,0,'4._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. октобар|претходни дан]] - [[5. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1209]]. Немачки краљ Ото IV крунисан је за римско-немачког цара. Током три наредне године напао је Тоскану, Сицилију и јужну Италију, због чега га је папа Инокентије II екскомуницирао.\n*[[1582]]. четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалу. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919.\n*[[1853]]. Турска је, уз подршку Велике Британије и Француске, објавила рат Русији, након што је Русија одбила да се повуче из подунавских кнежевина Влашке и Молдавије које је окупирала да би, како је образложила, заштитила православне поданике на територији Отоманског царства.\n*[[1865]]. пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Наполеон III постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Немачкој. Пет година касније избио је француско-пруски рат у којем је Наполеон III заробљен, а у Француској је 4. октобра 1870. поново успостављена република.\n*[[1878]]. први амбасадор Кине у САД Чен Лан Пин предао је акредитиве америчком председнику Ратерфорду Хејсу.\n*[[1918]]. Борис III постао је цар Бугарске, након што је његов отац Фердинанд I абдицирао. Године 1923. завео је диктатуру у земљи, а у Другом светском рату био је савезник нацистичке Немачке.\n*[[1944]]. распуштен је концентрациони логор на Бањици у Београду, који су немачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз тај логор прошло је око 100.000 затвореника, од којих је око 80.000 убијено.\n*[[1965]]. папа Павле VI постао је први папа који је посетио САД и који се обратио народима света са говорнице УН у Њујорку, позивајући их на успостављање трајног и праведног мира у свету.\n*[[1974]]. Американац Дејвид Кунст постао је први човек који је обишао свет пешице. На путовање дуго 23.250 километара он је кренуо 20. јуна 1970.\n*[[1977]]. УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња, а 4. октобар проглашен је Светским даном заштите животиња.\n*[[1992]]. Влада Мозамбика и побуњеници потписали су мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи.\n*[[1993]]. председник Русије Борис Јељцин употребио је тенкове да би заузео зграду парламента у коју су се забарикадирали посланици, након што је 21. септембра распуштен парламент. Потпредседник Русије Александар Руцкој и лидери парламента предали су се војницима лојалним Јељцину после десеточасовног тенковског напада и погибије најмање 300 људи.\n*[[1999]]. командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је у Загребу на 20 година затвора. У том, највећем концентрационом логору у Југославији, убијено је неколико стотина хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста.\n*[[2000]]. Уставни суд СР Југославије поништио је председничке изборе одржане 24. септембра на којима је кандидат опозиције Војислав Коштуница победио кандидата Социјалистичке партије Србије и дотадашњег председника Слободана Милошевића. На позив Демократске опозиције Србије да се 5. октобра окупе у протесту због тога испед Савезне скупштине, грађани из целе Србије кренули су према Београду пробијајући полицијске блокаде на путевима.\n*[[2001]]. руски авион Тупољев-154 који је из Израела летео за Москву пао је у Црно море погођен ракетом коју је грешком испалила украјинска војска на војној вежби. Погинуло је 78 путника и чланова посаде.\n\n==Рођења==\n*[[1892]]. рођен је аустријски државник Енгелберт Долфус, канцелар од 1932 до 1934, који се противио припајању Аустрије нацистичкој Немачкој. Због упорног одупирања Хитлеровој намери, аустријски нацисти су га убили у Бечу у јулу 1934.\n\n==Смрти==\n*[[1669]]. умро је холандски сликар Харменс фан Рајн Рембрант, један од највећих мајстора у историји сликарства. Урадио је око 650 уљаних слика, око 300 гравира и око 2.500 цртежа, укључујући ремек дела светске баштине као што су \"Ноћна стража\", \"Изгубљени син\", \"Час анатомије доктора Тулпа\".\n*[[1970]]. од прекомерне дозе дроге умрла је америчка певачица Џенис Џоплин.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1830]]. Белгија је постала независна држава, издвојивши се из Уједињеног Краљевства Холандије које је основано на Бечком конгресу 1815.\n*[[1957]]. СССР је лансирао у орбиту око Земље први вештачки сателит, \"Спутњик 1\".\n*[[1966]]. британска афричка колонија Басутоленд стекла је независност под називом Лесото.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=20&order=hrono&dd=04&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910222700','',0,0,0,0,0.069983768775,'79959089777299','20040910222700'); INSERT INTO cur VALUES (1397,0,'5._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. октобар|претходни дан]] - [[6. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1511]]. папа Јулије II основао је Свету лигу Арагоније, Венеције и Папске државе са циљем да одбрани јединство цркве, али и да истера Французе из Италије.\n*[[1796]]. под притиском Француске, Шпанија је објавила рат Великој Британији, који је завршен катастрофалним поразом француско-шпанске флоте 1805. у бици код Трафалгара.\n*[[1910]]. Португалија је после обарања краља Мануела II проглашена републиком под председником Жуакимом Теофилом Фернандешом Брагом.\n*[[1915]]. снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини, у Првом светском рату почела је офанзива Централних сила на Србију.\n*[[1938]]. председник Чехословачке Едуард Бенеш поднео је оставку и отишао у избеглиштво, након што је под притиском Велике Британије и Француске прихватио Минхенски споразум којим је Судетска област уступљена Хитлеровој Немачкој.\n*[[1954]]. Велика Британија, САД, ФНР Југославија и Италија су потписале Лондонски споразум о укидању Слободне зоне Трста и додели зоне Б и мањег дела зоне А Југославији, а већег дела зоне А са градом Трстом Италији.\n*[[1964]]. у Западни Берлин је кроз тајно ископан тунел испод Берлинског зида побегло 57 држављана Источне Немачке, што је било највеће масовно бекство од изградње зида 1961.\n*[[1969]]. BBC је емитовао прву епизоду серије \"Летећи циркус Монти Пајтона\", која је постала култна емисија широм света.\n*[[1974]]. пет људи је погинуло, а 35 рањено у експлозији бомби које су ирски националисти бацили у два бара у месту Гилдфорд у Енглеској.\n*[[1983]]. лидер пољског покрета \"Солидарност\" Лех Валенса добио је Нобелову награду за мир.\n*[[1988]]. Чилеанци су се на плебисциту изјаснили против предлога да председнику Чилеа Аугусту Пиночеу буде продужен мандат до 1997. године.\n*[[1989]]. Нобелова награда за мир додељена је тибетанском духовном вођи у избеглиштву Далај лами.\n*[[1994]]. у Швајцарској су пронађена тела 48 припадника секте \"Храм Сунца\" који су извршили обредно масовно самоубиство.\n*[[1995]]. амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук успео је, након два месеца преговора са Србијом и Хрватском и лидерима зараћених страна у Босни, да постигне споразум о прекиду ватре, који је био увод у мировне преговоре у Дејтону.\n\n==Рођења==\n*[[1713]]. рођен је француски филозоф и писац Денис Дидро, представник слободарског духа револуционарне буржоазије XВИИИ века, један од најзначајнијих аутора велике француске \"Енциклопедије\" (\"Разговор Даламбера и Дидроа\", \"Мисли о тумачењу природе\", \"Даламберов сан\", \"Жак фаталиста\", \"Рамоов синовац\").\n*[[1864]]. рођен је француски хемичар и индустријалац Луј Лимијер, пионир светске кинематографије, који је с братом Огистом изумео поступак снимања у природним бојама.\n\n==Смрти==\n*[[1880]]. умро је француски композитор немачког порекла Жак Офенбах , који је изградио прототип француске оперете и значајно допринео њеној популарности. Компоновао је око 100 музичких дела, од којих су најпознатије оперете \"Плавобради\", \"Орфеј у паклу\", \"Лепа Јелена\" и опера \"Хофманове приче\".\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1957-10-05-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1957-10-05-2|action=edit}} измена]
\n|}\n*[[2001]]. умрла је Емили Шиндлер (94), која је, заједно са супругом Оскаром, помогла стотинама Јевреја да побегну из нацистичких концентрационих логора током Другог светског рата.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1883]]. први европски трансконтинентални експресни воз \"Оријент експрес\" кренуо је из Париза за Истанбул.\n*[[1908]]. бугарски кнез, немачки принц Фердинанд Кобург прогласио је независност Бугарске од Отоманског царства, а себе царем Фердинандом I.\n*[[2000]]. после неуспелих покушаја полиције да сузавцем растера стотине хиљада демонстраната у центру Београда, који су протестовали због поништавања председничких избора, грађани су ушли у Савезну скупштину, а нешто касније и у зграду државне Радио телевизије Србије. Под притиском маса Слободан Милошевић, десетогодишњи неприкосновени лидер Србије, следећег дана је признао изборни пораз од кандидата Демократске опозиције Србије, Војислава Коштунице.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=05&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Смрти */',172,'Kaster','20050109145451','',0,0,0,0,0.15754514288,'79949890854548','20050110011153'); INSERT INTO cur VALUES (1398,0,'6._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. октобар|претходни дан]] - [[7. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1908]]. Аустро-Угарска анектирала Босну и Херцеговину, што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европске земље признале анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију признала и Краљевина Србија.\n*[[1915]]. нападом на Србију Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено с немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора, одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф.\n*[[1927]]. премијером филма \"Певач џеза\" у Њујорку, с тада врло популарним певачем Алом Џонсоном у главној улози, почела ера звучног филма.\n*[[1958]]. америчка нуклеарна подморница \"Сивулф\" изронила на површину код обале Нове Енглеске после два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем.\n*[[1972]]. више од 200 људи погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо.\n*[[1973]]. нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суеца и на Голанској висоравни почео четврти војни сукоб Израела и Арапа, окончан 22. октобра резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација о прекиду ватре.\n*[[1976]]. војна хунта у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа, а војска на универзитету у Бангкоку масакрирала велик број студената-левичара.\n*[[1988]]. под притиском демонстрација руководство Војводине поднело оставке. Током протеста демонстранти на функционере који су покушали да им се обрате бацали јогурт, због чега је тај догађај касније назван \"јогурт-револуција\".\n*[[1991]]. индонежански војни авион ударио у Џакарти у зграду Владе. Погинуле 102 особе, повређено их више од 5.000.\n*[[1998]]. под притиском међународне заједнице и претњама ваздушним ударима НАТО почело повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији.\n\n==Рођења==\n*[[1552]]. рођен Матео Ричи, италијански језуита, први католички мисионар у Кини, где је током 30 година успешно упознавао Кинезе с достигнућима западне цивилизације, а на Западу проширио оскудно познавање Кине.\n*[[1767]]. рођен хаићански државник Хенри Кристоф, доведен са острва Гренаде као роб на Хаити, где се крајем 18. века прикључио побуни против Француза. 1807. постао председник Хаитија, а 1811. прогласио се краљем.\n*[[1846]]. рођен амерички инжењер Џорџ Вестингхаус, проналазач ваздушне кочнице за локомотиве и трамваје, оснивач \"Вестингхаус илектрик корпорејшн\".\n*[[1887]]. рођен француски архитекта и теоретичар швајцарског порекла Шарл Едуар Жанре, познат као Ле Корбизје, један од највећих архитеката XX века, који је коришћењем армираног бетона, стакла и гвожђа радикално променио традиционалан начин градње.\n*[[1903]]. рођен ирски физичар Ернест Томас Синтон Волтон, један од пионира нуклеарне физике, добитник Нобелове награде за физику 1951. С Џоном Дагласом Кокрофтом, с којим је поделио Нобелову награду, 1929. развио први атомски акцелератор.\n*[[1914]]. рођен норвешки етнолог и истраживач Тор Хејердал. 1947. предводио шесточлану експедицију \"Кон-Тики\", која је сплавом препловила око 9.000 километара између Перуа и пацифичког острва Туамоту близу Тахитија, да би доказао да су древни народи могли да плове из Јужне Америке до полинежанских острва.\n*[[1930]]. рођен сиријски државник и генерал Хафез ал Асад, који је на власт дошао у новембру 1970. ударом војног крила Арапске социјалистичке партије БААС. Председник Сирије био од 1971. до јуна 2000, када је умро у свом кабинету.\n\n==Смрти==\n*[[1014]]. умро цар Самуило, који је 976. дигао устанак против Византије и основао Македонско царство. Његово царство пропало 1014. после тешког пораза од византијског цара Василија ИИ у бици код Беласице. Према предању, умро од срчаног удара када је видео својих 14.000 војника који су били заробљени, а потом по наређењу византијског цара Василија II ослепљени и пуштени.\n*[[1536]]. енглески верски реформатор и преводилац Библије Вилијам Тиндејл спаљен на ломачи као јеретик, према наређењу краља Хенрија VIII.\n*[[1878]]. умро српски трговац Илија Милосављевић Коларац, који је своје наследство завештао за просвећивање народа. Из његове задужбине издат велик број књига и подигнут Коларчев народни универзитет у Београду.\n*[[1981]]. на војној паради у Каиру исламски екстремисти убили египатског државника Анвара ел Садата, председника Египта од октобра 1970. У атентату погинуло 12 и повређено више од 25 особа.\n*[[1989]]. умрла америчка филмска глумица Бет Дејвис, добитница два “Оскара” за филмове \"Опасна\" и \"Џезабел\", прославила се филмовима \"Све о Еви\", \"Мале лисице\" , \"Шта се догодило с Беби Џејн\".\n*[[1990]]. умрла прва жена-ратни пилот у Југославији Марија Драженовић Ђорђевић, која је у саставу 113. ловачког пука учествовала у Другом светском рату у борбама на Сремском фронту 1945. Летачки испит положила 1939, када је имала 15 година.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[2000]]. Савезни уставни суд потврдио победу Војислава Коштунице на председничким изборима 24. септембра. Слободан Милошевић у обраћању нацији путем телевизије признао пораз и честитао победу новоизабраном председнику. Тиме окончана постизборна криза током које су на стотине хиљада грађана широм Србије протестовале због покушаја власти да фалсификује изборне резултате. \n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=06&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910224259','',0,0,0,0,0.890059928359,'79959089775740','20040910224259'); INSERT INTO cur VALUES (1399,0,'7._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. октобар|претходни дан]] - [[8. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1571]]. шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту. У највећој поморској бици после битке код Акцијума 31. п.н.е. погинуло је око 25.000 турских војника и потопљено 80 турских бродова. То је била и последња велика битка са бродовима на весла.\n*[[1806]]. Ралф Веџивуд је у Лондону патентирао индиго.\n*[[1813]]. падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак и Турци су успоставили управни апарат и организацију каква је постојала пре избијања устанка 1804.\n*[[1908]]. након ослобађања од турске власти Крит се ујединио са Грчком. Грчка је 1912. анектирала то острво, а Лондонским уговором 1913. анексија је међународно призната.\n*[[1919]]. основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио превозник у свету.\n*[[1940]]. Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.\n*[[1949]]. на подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република (Источна Немачка) са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом. Две немачке државе (Источна и Западна) поново су се ујединиле 3. октобра 1990.\n*[[1981]]. потпредседник Египта Хосни Мубарак постао је шеф државе након убиства Анвара ел Садата 6. октобра.\n*[[1985]]. палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод \"Акиле Лауро\" са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.\n*[[1992]]. Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о формирању међународне комисије експерата за испитивање ратних злочина на простору бивше Југославије и изразио забринутост због информација о масовном убијању и спровођењу етничког чишћења.\n*[[1996]]. истражитељи Међународног суда за ратне злочине на простору бивше Југославије извадили су из масовне гробнице у Овчари крај Вуковара 200 тела.\n*[[1997]]. око 30.000 музичара, уметника, радничких лидера и политичара из целог света стигло је у Боливију на комеморативни скуп поводом 30-годишњице смрти Че Геваре.\n*[[2000]]. у Београду је конституисана Скупштина СР Југославије; Војислав Коштуница је положио председничку заклетву. У наредним данима нови председник примио је многобројне државнике, а Југославија је, након десетогодишње изолације, отворила процес помирења са светом.\n*[[2000]]. словеначки скијаш Даво Карничар (38) постао је први човек који је успео да се на скијама спусти са највише планине на свету, 8.848 метара високог Маунт Евереста.\n*[[2001]]. САД и Велика Британија су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена. Америчке власти оптужиле су Ладена за терористички напад извршен 11. септембра на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона када је погинуло неколико хиљада људи.\n\n==Рођења==\n*[[1885]]. рођен је дански атомски физичар Нилс Хенрик Давид Бор, добитник Нобелове награде за физику 1922. за истраживања структуре атома, један од оснивача атомске физике.\n*[[1914]]. рођен је Михаило Лалић, један од најистакнутијих југословенских аутора ратне прозе (\"Хајка\", \"Лелејска гора\", \"Свадба\", \"Зло прољеће\").\n*[[1931]]. рођен је јужноафрички надбискуп Дезмонд Туту, борац против апартхејда, добитник Нобелове награде за мир 1984, први црнац надбискуп у Јужној Африци.\n\n==Смрти==\n*[[1849]]. умро је амерички писац Едгар Алан По. За живота готово непознат, постао је један од најутицајнијих песника када су вредност његовог дела открили француски песници Бодлер, Маларме и Валери. У спису \"Филозофија композиције\" анализирао је настанак своје најчувеније поеме \"Гавран\". Његове кратке приповетке сматрају се претечом детективских романа.\n*[[1959]]. умро је амерички оперски певач и филмски глумац италијанског порекла Марио Ланца.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1959]]. совјетски васионски брод \"Луна 3\" је први фотографисао тамну страну Месеца.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=07&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Смрти */ грешка, Чегевара погинуо 9. октобра',124,'Милош','20040910230415','',0,0,0,0,0.685598324372,'79959089769584','20040910230415'); INSERT INTO cur VALUES (1400,0,'8._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. октобар|претходни дан]] - [[9. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1856]]. Велика Британија почела \"други опијумски рат\" против Кине, у ком јој се придружила и Француска. Када су 1857. англо-француске трупе заузеле Кантон, Кина капитулирала и потписала мир у Тјенцину.\n*[[1871]]. у Чикагу избио велик пожар који је, према легенди, почео у једној штали када је крава ритајући се оборила керозинску лампу на гомилу сламе и струготине. У пожару који је трајао три дана погинуло око 300 људи, а око 90.000 остало без својих кућа.\n*[[1912]]. Црна Гора објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат.\n*[[1953]]. Велика Британија и САД повукле своје трупе из Слободне зоне Трста и предале Италији цивилну управу у зони \"А\". То је изазвало кризу у југословенско-италијанским односима, која је решена Лондонским споразумом 5. октобра 1955.\n*[[1954]]. војне снаге Северног Вијетнама ушле у главни град Ханој.\n*[[1970]]. Нобелову награду за књижевност добио руски писац Александар Исајевич Солжењицин.\n*[[1975]]. жестоки окршаји у Бејруту и северном Либану однели најмање 25 живота и прекинули последње примирје постигнуто између зараћених хришћана и муслимана.\n*[[1991]]. после истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска потврдиле своју самосталност и независност од Југославије.\n*[[1993]]. Уједињене Нације укинуле санкције Јужној Африци уведене 1960. због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти.\n*[[1998]]. Савет НАТО усвојио \"детаљан оперативан план за ваздушне ударе у фазама\" на Косову. Председнику Југославије Слободану Милошевићу дат рок од 24 цаша да испуни захтеве из резолуције УН. Влада Србије донела Уредбу о посебним мерама у условима оружаних претњи НАТО.\n*[[1999]]. инаугуралном церемонијом у прес-центру КФОР, свечаној сали некадашњег спортског центра \"Боро и Рамиз\" у центру Приштине, функцију команданта међународних снага на Косову преузео немачки генерал Клаус Рајнхарт.\n*[[2001]]. најмање 114 људи погинуло када је авион компаније САС ударио у један мали авион на аеродрому Линате у Милану. \n\n==Рођења==\n*[[1810]]. рођен Џејмс Вилијем Маршал, чије је откриће златног рудника у Калифорнији покренуло \"златну грозницу\" 1849.\n*[[1836]]. рођен је [[Димитрије Нешић]] (+1904), чувени српски [[математика|математичар]], професор [[Велика школа|Велике школе]] и председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].\n*[[1864]]. рођен је Бранислав Нушић, највећи српски и југословенски комедиограф. Узор му били Гогољ и ранији српски комедиографи Стерија и Трифковић. Његове комедије и данас на позоришним репертоарима.\n*[[1895]]. рођен аргентински државник Хуан Доминго Перон, председник од 1946. до 1955, када је оборен у војном удару. После 17 година егзила, тријумфално се вратио у Аргентину 1972, а 1973. поново изабран за председника. Умро 1974, а председник Аргентине постала је његова супруга Изабела.\n\n==Смрти==\n*[[1354]]. убијен римски трибун Кола ди Риенцо, који је, понесен идејом о обнављању античке републике и уједињењем Италије под вођством Рима, 1347. прогласио Римску Републику. Убијен у устанку који је организовало римско племство.\n*[[1469]]. умро фирентински сликар фра Филипо Липи, најзначајнији представник ране ренесансе у сликарству, Ботичелијев учитељ.\n*[[1803]]. умро италијански писац Виторио Алфијери, први аутентични трагичар у италијанској књижевности, чије је дело инспирисало генерације које су припремиле и спровеле италијански национални препород.\n*[[1895]]. убијена корејска краљица Мин, која је покушавала да заустави јапанску доминацију у Кореји. Заверу на корејском двору организовао Јапан преко свог конзула генерала Горо Миура.\n*[[1967]]. умро британски државник Клемент Ричард Атли, лабуристички премијер од 1945. до 1951. Његова влада спровела низ социјалних реформи у послератној Британији и признала независност Индије 1947. и Бурме 1948.\n*[[1992]]. умро Вили Брант, канцелар Западне Немачке од 1969. до 1974, када је поднео оставку јер је откривено да је његов близак сарадник источнонемачки шпијун. Водио политику попуштања и допринео политичкој стабилизацији у Европи, а у историји европских народа остаће запамћен као државник који се 1970. поклонио жртвама нацизма у Варшави. Добитник Нобелове награде за мир 1971.\n\n==Празници и дани сећања==\n* \n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=08&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Рођења */',108,'Djordjes','20040915143527','',0,0,1,0,0.867400648942,'79959084856472','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (1401,0,'9._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. октобар|претходни дан]] - [[10. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1701]]. у Њу Хејвену, у америчкој држави [[Кенектикат]], основан Универзитет [[Јејл]].\n*[[1789]]. у аустријско-турском рату аустријски фелдмаршал [[Гидеон Ернст Лаудон]] заузео [[Београд]].\n*[[1806]]. [[Пруска]] прекинула неутралну политику према [[Наполеон]]у и објавила рат [[Француска|Француској]], у ком је поражена уз тешке територијалне губитке. Миром у Тилзиту 1807. изгубила цело подручје између [[Рајна|Рајне]] и [[Лаба|Лабе]] и већи део земаља стечених деобом [[Пољска|Пољске]].\n*[[1915]]. немачке и аустроугарске трупе у [[Први светски рат|Првом светском рату]] заузеле [[Београд]].\n*[[1944]]. почела [[Трећа московска конференција]] на којој су британски премијер [[Винстон Черчил]] и лидер [[СССР]] [[Јосиф Висарионович Стаљин]] разматрали проблем [[Пољска|Пољске]], [[Грчка|Грчке]] и [[Југославија|Југославије]] и договарали се о уређењу [[Европа|Европе]] после [[Други светски рат|Другог светског рата]].\n*[[1963]]. више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је пукла око 300 метара висока [[брана]] \"Вајонт\" код Белуна, у североисточној [[Италија|Италији]].\n*[[1975]]. совјетски физичар и дисидент [[Андреј Сахаров]] добио [[Нобелова награда за мир|Нобелову награду за мир]].\n*[[1983]]. у експлозији бомбе у [[Рангун]]у, главном граду [[Бурма|Бурме]], убијено 18 Владиних функционера [[Јужна Кореја|Јужне Кореје]], међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте [[Северна Кореја|Северне Кореје]].\n*[[1992]]. у покушају да спречи даље разбуктавање рата у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] [[Савет безбедности Уједињених нација]] усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану.\n*[[1993]]. у сукобима муслимана и Хрвата у [[Мостар]]у срушен Стари мост, симбол града саграђен у XВИ веку за време турске владавине. Мост био под заштитом [[УНЕСКО]].\n*[[1997]]. више од 200 људи погинуло када је ураган \"Паулина\" погодио мексичко летовалиште [[Акапулко]].\n*[[1998]]. [[Аријел Шарон]] постао министар спољних послова [[Израел]]а задужен за мировне преговоре с [[Палестина|Палестинцима]].\n*[[2001]]. амерички научници [[Ерик Корнел]] и [[Карл Вимен]] и Немац [[Волфганг Кетерле]] добили [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]]. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне [[електроника|електронике]].\n*[[2002]]. први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел [[Војислав Коштуница|Војислава Коштунице]] и [[Мирољуб Лабус|Мирољуба Лабуса]], кандидата за председника [[Србија|Србије]] који су ушли у други изборни круг. \n\n==Рођења==\n*[[1835]]. рођен француски композитор и клавирски виртуоз [[Ками Сен Санс]], један од оснивача Националног музичког друштва. Његов богат опус обухвата све врсте мужичких дела од којих је најпознатија [[опера]] \"Самсон и Далила\".\n*[[1854]]. рођен српски физичар и проналазач [[Михаило Пупин]], професор [[математика|математике]] и [[физика|физике]] на универзитету “Колумбија”. Његов најзначајнији проналазак, [[самоиндукциони калемови]], омогућио [[телефон]]ски и [[телеграф]]ски пренос на велике даљине помоћу кабла. За аутобиографску књигу \"Од исељеника до проналазача\" 1924. добио [[Пулицерова награда|Пулицерову награду]].\n*[[1892]]. рођен [[Иво Андрић]], чије је дело донело међународан углед и признање југословенској књижевности. Добитник [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде за књижевност]] за роман “На Дрини ћуприја”.\n\n==Смрти==\n*[[1831]]. у атентату убијен председник Грчке [[Јоанис Каподистријас]], један од вођа борбе за ослобођење од турске власти. Као председник од [[1827.]] владао апсолутистички, ослањајући се на војску, што је изазвало револт либералних политичара.\n*[[1934]]. у [[Марсеј]]у убијен југословенски [[краљ]] [[Александар I Карађорђевић]]. Атентат у ком је погинуо и француски министар иностраних послова [[Жан Луј Барту]] организовали лидери хрватског усташког покрета и македонских националиста, а извршио га Влада Черноземски.\n*[[1967]]. у [[Боливија|Боливији]] убијен аргентински револуционар [[Ернесто Че Гевара]], симбол револуције у [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Као бескомпромисан борац за правду стекао велику популарност широм света, посебно међу младима. Учесник [[Кубанска револуција|Кубанске револуције]], министар у [[Фидел Кастро|Кастровој]] влади, у новембру [[1966.]] постао лидер герилаца у Боливији, у октобру [[1967.]] заробљен, потом убијен.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1962]]. [[Уганда]] стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=09&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','линкови',274,'Borovlado','20050131105530','',0,0,1,0,0.110745574399,'79949868894469','20050214164115'); INSERT INTO cur VALUES (1402,0,'10._октобар','
[[10. oktobar|latinica]] - [[10. oktobar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. октобар|претходни дан]] - [[11. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[680]]. У страначким борбама које су довеле до расцепа исламског света на суните и шиите, у бици код Карбале, на Еуфрату, убијен Хусеин, претендент на калифски престо династије Алида. Касније постао шиитски светац.\n*[[1733]]. Француска објавила рат аустријском цару Карлу VI због његове подршке кнезу Августу III у намери да постане пољски краљ, уместо француског кандидата Станислава Лешћинског. Рат за пољско наслеђе трајао до 1735.\n*[[1911]]. кинески национални вођа Сун Јат Сен у Вучангу прогласио републику и почео револуцију у којој је оборена династија Манчу. Тиме завршена владавина кинеских царева која је трајала 2.000 година. Политички наследници ове кинеске републике су се после победе комуниста непосредно после Другог светског рата повукли на Тајван и тамо наставили политички континуитет Републике Кине.\n*[[1913]]. завршена изградња Панамског канала дугог 81,6 километара, којим су спојени Атлантски и Тихи океан.\n*[[1917]]. Бразил у Првом светском рату објавио рат Немачкој пошто су Немци торпедовали бразилске бродове.\n*[[1918]]. Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића почела операције за ослобађање Ниша у Првом светском рату. Град заузет 12. октобра, а аустроугарска војска приморана да се повуче ка северу.\n*[[1954]]. вијетнамски лидер Хо Ши Мин ушао у главни град Вијетнама Ханој, који су два дана раније напустиле француске колонијалне трупе.\n*[[1964]]. у Токију отворене Олимпијске игре, прве у Азији.\n*[[1975]]. филмске звезде Ричард Бартон и Елизабет Тејлор венчале се по други пут. Следеће године поново се развели.\n*[[1980]]. у катастрофалном земљотресу у Алжиру погинуло 2.590 особа, а око 330.000 становника града Ел Аснам остало без домова.\n*[[1982]]. САД увеле санкције против Пољске због одлуке пољске владе да забрани синдикат \"Солидарност\".\n*[[1990]]. СССР и Немачка потписали уговор о повлачењу совјетских војника из Немачке до краја 1994. У Источној Немачкој било стационирано 380.000 совјетских војника с 220.000 чланова породица.\n*[[1991]]. Скупштина Србије донела одлуку да републичка застава буде тробојка, без комунистичког симбола, звезде-петокраке.\n*[[1995]]. Израел у складу с мировним споразумом с Палестинском ослободилачком организацијом почео повлачење са Западне обале и ослободио из затвора око 300 Палестинаца.\n*[[2001]]. Нобелову награду за економију добили Американци Џорџ А. Акерлоф, А. Мајкл Спенс и Џозеф Е. Стиглиц. Својом \"анализом тржишта са асиметричним информацијама\", они су показали у којој мери информације утичу на функционисање тржишта, од продаје половних аутомобила до успона и колапса на великим берзама.\n\n==Рођења==\n*[[1813]]. рођен италијански композитор Ђузепе Верди, уз Рихарда Вагнера, најистакнутији романтичарски оперски стваралац XИX века. Његове опере \"Аида\", \"Отело\", \"Риголето\" и \"Травијата\" и данас кључна дела репертоара оперских кућа широм света.\n*[[1888]]. рођен руски револуционар Николај Иванович Бухарин, један од водећих идеолога бољшевика, функционер Коминтерне. Због противљења Стаљиновој колективизацији села 1929. искључен из Политбироа партије, ухапшен 1937. и после монтираног процеса стрељан 1938.\n*[[1901]]. рођен швајцарски скулптор, сликар и графичар Алберто Ђакомети, познат по надреалистичким просторним конструкцијама и екстремно издуженим бронзаним људским фигурама.\n\n==Смрти==\n*[[1837]]. умро француски економиста Шарл Фурије, социјалиста-утописта. Пред крај живота стекао значајан број присталица које су шириле и покушавале да практично остваре његову идеју о експерименталним заједницама, Фалангама, као прелазном ступњу ка \"друштву хармоније\".\n*[[1970]]. умро француски политичар Едуар Даладје. Као премијер Француске потписао Минхенски споразум 1938. којим је Хитлеру омогућено да Судетску област у Чехословачкој припоји Немачкој.\n*[[1985]]. умро амерички филмски и позоришни глумац Јул Бринер, добитник “Оскара” за улогу у филму \"Краљ и ја\", мјузикл у ком је годинама играо и у позоришту.\n*[[1985]]. умро амерички филмски глумац, режисер и продуцент Орсон Велс. Његов први филм \"Грађанин Кејн\" убраја се у највеће класике кинематографије. 1971. добио “Оскара” за животно дело.\n*[[2000]]. умрла Сиримаво Бандаранаике, бивши премијер Шри Ланке, прва жена-премијер на свету. Била је један од оснивача Покрета несврстаних.\n\n==Празници и дани сећања==\n* \n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=10&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218045922','',0,0,1,0,0.692043877995,'79949781954077','20050218045957'); INSERT INTO cur VALUES (1403,0,'11._октобар','
[[11. oktobar|latinica]] - [[11. oktobar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. октобар|претходни дан]] - [[12. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1521]]. папа Лав X доделио је енглеском краљу Хенрију VIII титулу \"Бранитеља вере\" пошто је краљ објавио књигу у којој је осудио идеје верског реформатора Мартина Лутера. Хенри VIII је 12 година касније оспорио ауторитет римокатоличке цркве, а 1534. се прогласио поглаваром англиканске цркве.\n*[[1531]]. војска швајцарских католичких кантона поразила је код Капела снаге града Цириха и његових протестантских савезника. У бици је погинуо и протестански верски реформатор Улрих Звингли, један од највећих теолога реформације.\n*[[1806]]. рођен је Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Карађорђа, српски кнез од 1842. до 1858. Током његове владавине покренуте су озбиљне реформе у Србији и модернизација земље. На престо су га довели уставобранитељи после свргавања кнеза Михаила Обреновића.\n*[[1899]]. почео је Бурски рат између јужноафричких бурских држава Трансвал и Оранж и Велике Британије. По завршетку рата 1902. године, бурске државе су стављене под британску власт, а 1910. ушле су у Јужноафрички Савез (касније Јужнофричка Република), британски доминион.\n*[[1939]]. група америчких научника, међу којима и Алберт Ајнштајн, обавестили су председника САД Френклина Д. Рузвелта о могућности производње атомске бомбе.\n*[[1962]]. папа Јован XXIII отворио је у базилици Светог Петра у Риму Други ватикански сабор, први такав скуп од 1870. Сабор је трајао до 1965. и најавио је значајне реформе католичке цркве у њеном прилагођавању модерном свету.\n*[[1976]]. у Кини је, под оптужбом за заверу ухапшена \"четворочлана банда\" - удовица Мао Цедунга Ђанг Чинг и три бивша висока функционера.\n*[[1980]]. двојица совјетских космонаута окончали су дотад најдужу мисију у космосу. У броду \"Саљут 6\" они су провели у свемиру 185 дана.\n*[[1985]]. четири америчка ловца пресрела су египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода \"Акиле Лауро\" и приморали га да слети на Сицилију, где су отмичари ухапшени. Отмичари су се 9. октобра предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис.\n*[[1988]]. говор папе Јована Павла II прекинут је у Европском парламенту у Стразбуру када је британски посланик из Северне Ирске, протестантски свештеник Јан Пејзли, почео да узвикује \"антихрист\", развивши транспарент на којем је писало \"Јован Павле II - антихрист\".\n*[[1993]]. у атентату у Ослу тешко је рањен Вилијам Нигард, норвешки издавач \"Сатанских стихова\" Салмана Рушдија, британског писца индијског порекла, којег је ирански верски вођа Хомеини осудио на смрт.\n*[[1998]]. ни након седмочасовних разговора у седмој рунди преговора, председник СР Југославије Слободан Милошевић и специјални амерички изасланик Ричард Холбрук нису постигли договор око решавања косовске кризе на основу резолуције УН од 23. септембра. Поред претњи војном интервенцијом НАТО-а, Милошевић је одбио Верификациону мисију која би пратила спровођење резолуције.\n*[[2002]]. Војни суд у Нишу осудио је четири припадника Војске Југославије на вишегодишње казне затвора због ратних злочина над цивилним становништвом током рата на Косову.\n\n==Рођења==\n*[[1851]]. рођен је композитор и хоровођа Јосиф Маринковић, један од најзначајнијих представника српске романтичарске музике. Увео је у српску музику хор и соло песму са клавирском пратњом (\"Кола\", \"Народни збор\", \"Јуначки поклич\", \"Чежња\").\n*[[1865]]. рођен је [[Јован Цвијић]], највећи српски географ, председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n==Смрти==\n*[[1579]]. у Цариграду је убијен турски државник и војсковођа пореклом из Босне Мехмед-паша Соколовић. Прославио се у многим ратовима, обновио је турску флоту уништену у бици код Лепанта 1571, а од 1566. био је велики везир. Атентат је извршио један дервиш.\n*[[1963]]. умрла је француска певачица Едит Пјаф, звезда кабареа и француске шансоне, најпопуларнија певачица педесетих година 20. века.\n*[[1963]]. умро је француски писац, сликар и режисер Жан Кокто, који је прошао све фазе модерне уметности - кубизам, дадаизам, надреализам... Због разноврсности свог опуса и артистичког универзализма важи за једног од корифеја француског духа (роман \"Страшна деца\", позоришни комади \"Орфеј\" и \"Антигона\", филмови \"Лепотица и звер\" и \"Орфејев тестамент\").\n*[[1977]]. у атентату је убијен председник Северног Јемена, пуковник Ибрахим ал Хамди.\n*[[1999]]. у Приштини је убијен Бугарин Валентин Крумов, као прва жртва међу припадницима међународних мировних снага које су у јуну 1999. распоређене на Косову.\n*[[2000]]. умро је Доналд Ђуар (63), председник шкотског парламента конституисаног 1999. први пут након 292 године.\n\n==Празници и дани сећања==\n* \n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=20&order=hrono&dd=11&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10-11]]\n[[ast:11 d\'ochobre]]\n[[be:11 кастрычніка]]\n[[bg:11 октомври]]\n[[ca:11 d\'octubre]]\n[[cy:11 Hydref]]\n[[da:11. oktober]]\n[[de:11. Oktober]]\n[[en:October 11]]\n[[eo:11-a de oktobro]]\n[[es:11 de octubre]]\n[[et:11. oktoober]]\n[[fi:11. lokakuuta]]\n[[fo:11. oktober]]\n[[fr:11 octobre]]\n[[fy:11 oktober]]\n[[he:11 באוקטובר]]\n[[hr:11. listopada]]\n[[is:11. október]]\n[[it:11 ottobre]]\n[[ja:10月11日]]\n[[ko:10월 11일]]\n[[ku:11\'ê kewçêrê]]\n[[lb:11. Oktober]]\n[[lt:Spalio 11]]\n[[nl:11 oktober]]\n[[no:11. oktober]]\n[[oc:11 d\'octobre]]\n[[pl:11 października]]\n[[pt:11 de Outubro]]\n[[ro:11 octombrie]]\n[[ru:11 октября]]\n[[sl:11. oktober]]\n[[sv:11 oktober]]\n[[tr:11 Ekim]]\n[[uk:11 жовтня]]\n[[zh:10月11日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,fy,ast,sl,ku,sv,ko,fo,da,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,be',332,'Shizhao','20050304030851','',0,0,1,0,0.444312562907,'79949695969148','20050304030851'); INSERT INTO cur VALUES (1404,0,'12._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. октобар|претходни дан]] - [[13. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1810]]. дан када су се венчали баварски принц Лудвиг и саксонска принцеза Тереза постао је догађај године и временом се претворио у баварске Октобарске свечаности пива и кобасица (Октоберфест).\n*[[1897]]. у Београд су из Беча пренети посмртни остаци Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, и сахрањени у порти Саборне цркве.\n*[[1928]]. у дечијој болници у Масачусетсу први пут су на пацијенту оболелом од полиомиелитиса примењена \"гвоздена плућа\".\n*[[1934]]. једанаестогодишњи Петар II Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, након што је 9. октобра у атентату у Марсеју убијен његов отац краљ Александар I. Вршење краљевске власти је у име малолетног краља вршило трочлано намесништво. принц Павле, др Раденко Станковић и др Иво Перовић. Први намесник био је Павле Карађорђевић.\n*[[1942]]. у бици на пацифичком острву Гвадалканал Американци су у Другом светском рату поразили Јапанце и зауставили њихово надирање ка Аустралији.\n*[[1960]]. током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, изнервиран што је велики број посланика у Генералној скупштини спавало, совјетски лидер Никита Хрушчов скинуо је ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута.\n*[[1964]]. у орбиту око Земље лансиран је совјетски васионски брод \"Васход 1\", прва свемирска летилица са вишечланом посадом.\n*[[1968]]. предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме оборила је проамеричког председника Арнулфа Аријаса Мадрида.\n*[[1984]]. током годишње конференције Конзервативне партије у хотелу \"Гранд\" у Брајтону, у којем је боравила Маргарет Тачер, британски премијер, експлодирала је бомба коју су подметнули припадници ирске терористичке организације ИРА. Пет људи је погинуло, а 30 је рањено.\n*[[1992]]. у Каиру је погинуло више од 550 људи у земљотресу чији је епицентар био близу великих пирамида у Гизи.\n*[[1999]]. УН су симболично прогласиле за шестомилијардитог становника Земље бебу рођену у Сарајеву. Мајци новорођеног дечака уручена је сребрна медаља мира УН.\n*[[1999]]. војним ударом власт у Пакистану преузео је генерал Первез Мушараф.\n*[[2001]]. у пожару је изгорела Саборна црква у Нишу, једна од највреднијих у Србији. Грађена је од 1856. до 1872, а пројекат је израдио најпознатији српски архитекта 19. века Андреј Дамјановић.\n*[[2001]]. Нобелова награда за мир додељена је Уједињеним нацијама и генералном секретару Кофи Анану.\n*[[2002]]. у бомбашком нападу на ресторан и дискотеку на индонежанском острву Бали, погинуле су 202 особе, углавном страни туристи. \n\n==Рођења==\n*[[1865]]. рођен је српски научник, географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Географског друштва у Београду (1910). Председник Српске краљевске академије од 1921. до смрти и почасни доктор више иностраних универзитета и академија, председник територијалне комисије на Мировним преговорима у Версају (1919-20) (\"Балканско полуострво и јужнословенске земље\", \"Балканска питања\", \"Етногеографске карте југословенских земаља\").\n*[[1873]]. у Чачку је рођена српска сликарка Надежда Петровић, чије је дело снажно утицало на развој модерног српског сликарства. Од око 200 њених сачуваних слика, неке се сврставају међу најбоља дела у српској ликовној уметности. \"Ресник\", \"Аутопортрет\", \"Нотр Дам\", \"Булоњска шума\". Била је професор на Академији ликовних уметности у Београду и организатор првих уметничких изложби.\n*[[1935]]. рођен је италијански оперски певач Лучано Павароти. Каријеру светске оперске звезде почео је 1961. улогом Роберта у опери \"Боеми\" Ђакома Пучинија.\n\n==Смрти==\n*[[1924]]. умро је француски писац Анатол Франс, један од великана француске књижевности с краја 19. и почетка 20. века, који је за живота добио све почасти којима се један писац може надати. Био је члан Француске академије и добитник је Нобелове награде за књижевност 1921. (\"Злочин Силвестра Бонара\", \"Побуна анђела\", \"Таида\", \"Епикуров врт\", \"Острво пингвина\").\n*[[1990]]. убице на мотоциклима у Каиру су убили председника египатског парламента Рифата Махџуба и тројицу његових телохранитеља.\n*[[1996]]. у 92. години је умро француски тенисер Рене Лакост, последњи од \"четири мускетира\" који су доминирали светским тенисом двадесетих година 20. века. Оснивач је чувене компаније за производњу спортске опреме.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1492]]. шпански морепловац Кристофор Колумбо први пут је ступио на тло Новог света. Након 33 дана пловидбе од Канарских острва, његова посада искрцала се на Бахамска острва, са уверењем да су стигли у Азију.\n*[[1518]]. Нжнемачки верски реформатор Мартин Лутер, оптужен за јерес, одбио је да се одрекне својих теза пред папским изаслаником кардиналом Томазом Кајетаном. Дубоко погођен трговином индулгенцијама (папски опрост) Лутер је 1517. на врата цркве у Витенбергу окачио својих 95 теза о преуређењу католичке цркве и позвао на јавну расправу. Тај догађај сматра се почетком реформације.\n*[[1811]]. Парагвај је прогласио независност од Шпаније и Аргентине.\n*[[1822]]. Бразил је стекао независност од Португалије.\n*[[1918]]. уз звуке композиције \"Марш на Дрину\" у ослобођени Ниш у Првом светском рату умарширала је Дринска дивизија српске војске.\n*[[1968]]. афричка држава Екваторијална Гвинеја стекла је независност после 190 година шпанске колонијалне управе.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=12&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10-12]]\n[[ar:12 اكتوبر]]\n[[ast:12 d\'ochobre]]\n[[bg:12 октомври]]\n[[ca:12 d\'octubre]]\n[[cy:12 Hydref]]\n[[da:12. oktober]]\n[[de:12. Oktober]]\n[[en:October 12]]\n[[eo:12-a de oktobro]]\n[[es:12 de octubre]]\n[[et:12. oktoober]]\n[[fi:12. lokakuuta]]\n[[fo:12. oktober]]\n[[fr:12 octobre]]\n[[fy:12 oktober]]\n[[he:12 באוקטובר]]\n[[hr:12. listopada]]\n[[hu:Október 12]]\n[[is:12. október]]\n[[it:12 ottobre]]\n[[ja:10月12日]]\n[[ko:10월 12일]]\n[[ku:12\'ê kewçêrê]]\n[[lb:12. Oktober]]\n[[lt:Spalio 12]]\n[[nl:12 oktober]]\n[[no:12. oktober]]\n[[oc:12 d\'octobre]]\n[[pl:12 października]]\n[[pt:12 de Outubro]]\n[[ro:12 octombrie]]\n[[ru:12 октября]]\n[[sl:12. oktober]]\n[[sv:12 oktober]]\n[[tr:12 Ekim]]\n[[uk:12 жовтня]]\n[[zh:10月12日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,ast,sl,ku,sv,oc,fo,hu,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,fy',332,'Shizhao','20050304031134','',0,0,1,0,0.012948809663,'79949695968865','20050304031134'); INSERT INTO cur VALUES (1405,0,'13._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. октобар|претходни дан]] - [[14. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1792]]. председник САД Џорџ Вашигтон положио камен-темељац Беле куће, председничке резиденције у Вашингтону.\n*[[1860]]. прва фотографија из ваздуха направљена из балона изнад Бостона у САД.\n*[[1884]]. лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи.\n*[[1923]]. турски парламент прогласио Анкару, бившу Ангору, престоницом Турске.\n*[[1943]]. Италија после капитулације објавила рат Немачкој, свом бившем савезнику у Другом светском рату.\n*[[1972]]. совјетски путнички авион \"Иљушин 62\" срушио се у близини московског аеродрома. У до тада највећој авионској несрећи погинуло свих 176 путника и чланова посаде.\n*[[1976]]. боливијски теретни авион \"боинг 707\", ком је по полетању отпао један мотор, пао на главну улицу Санта Круса. Погинула три члана посаде и више од 100 особа на тлу.\n*[[1977]]. четири Палестинца отела изнад Медитерана авион немачке компаније “Луфтханса” који је летео из Мајорке и преусмерили га у Могадиш у Сомалији. Немачки командоси успешно савладали отмичаре и ослободили путнике 17. октобра.\n*[[1988]]. лабораторијско испитивање показало да је \"Торински покров\", у ком је, према веровању многих хришћана, сахрањен Исус Христос, лажан и да потиче из Средњег века.\n*[[1990]]. у цркви Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви одржана прва литургија после 73 године.\n*[[1993]]. суд у Хамбургу прогласио кривим Немца Гинтера Пархеа због рањавања ножем југословенске тенисерке Монике Селеш. Осуђен условно на две године затвора.\n*[[1997]]. британски премијер Тони Блер срео се с лидером Шин Фејна Геријем Адамсом, што је био први сусрет британског премијера и лидера Северне Ирске после више од 70 година.\n*[[1997]]. британски суперсонични аутомобил први успео да на тлу пробије звучни зид, постигавши брзину од 1.222,7 километара на час.\n*[[1998]]. после седмодневних интензивних преговора и под претњом војне интервенције НАТО председник Југославије Слободан Милошевић прихватио долазак Верификационе мисије ОЕБС која ће пратити спровођење резолуције Уједињених нација о Косову од 23. септембра и ваздушну посматрачку мисију над Косовом.\n*[[2000]]. у нападу на амерички војни брод у јеменској луци Аден погинуло 17 морнара. САД за напад оптужиле саудијског држављанина у егзилу Осаму бин Ладена.\n\n==Рођења==\n*[[1925]]. рођена Маргарет Хилда Робертс, позната као Маргарет Тачер. 1979. постала прва жена-премијер у историји Велике Британије и била на том положају најдуже од свих дотадашњих премијера у XX веку. Због несугласица у својој Конзервативној партији у новембру 1990. поднела оставку.\n\n==Смрти==\n*[[54]]. умро римски цар и историчар Клаудије И. Према предању, узрок његове смрти биле отровне печурке које му је дала његова жена Агрипина да би обезбедила престо за свог сина из претходног брака Нерона. Током Клаудијеве владавине од 41. подручје јужне Енглеске организовано као римска провинција. Написао историју Рима и аутобиографију.\n*[[1815]]. стрељан француски маршал Жоаким Мира, најчувенији међу Наполеоновим командантима армије, краљ Напуља од 1808. до 1815. Заробљен при покушају да поново освоји Напуљ, потом погубљен.\n*[[1905]]. умро енглески глумац Хенри Ирвинг, један од највећих трагичара 19. века, први глумац ком је 1895. додељена племићка титула.\n\n==Празници и дани сећања==\n* \n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=13&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910234806','',0,0,0,0,0.69749687598,'79959089765193','20040910234806'); INSERT INTO cur VALUES (1406,0,'14._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. октобар|претходни дан]] - [[15. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1322]]. војска шкотског краља Роберта I у бици код Биланда тешко поразила енглеске трупе краља Едварда II. Тај пораз присилио Енглеску да призна независност Шкотске.\n*[[1806]]. Наполеонове трупе победиле Прусе и Саксонце у биткама код Јене и Ауерштата. У наредних шест недеља Наполеон покорио Пруску.\n*[[1809]]. бечким миром Аустрија принуђена да Трст, део Хрватске и Далмације преда Наполеоновој Француској, Галицију Пољској и Русији, а дистрикт Ин Баварској.\n*[[1912]]. у Милвокију непознато лице пуцало у председника САД Теодора Рузвелта. Дебели капут и свежањ рукописа у унутрашњем џепу спречили да метак дође до тела.\n*[[1913]]. у најтежој рударској несрећи у Великој Британији, у руднику угља код Гламоргена у Велсу погинуло 439 рудара.\n*[[1933]]. нацистичка Немачка напустила Лигу народа и Конференцију о разоружању у Женеви.\n*[[1939]]. више од 800 британских морнара погинуло када је, на почетку Другог светског рата, немачка подморница \"У47\" упловила у британску ратну луку и торпедима потопила брод \"Ројал оук\".\n*[[1941]]. Немци у Другом светском рату стрељали око 6.000 цивила из Краљева и околине.\n*[[1944]]. британске и грчке снаге ослободиле Атину која је била под немачком окупацијом од априла 1941.\n*[[1947]]. током пробног лета америчког војног авиона на млазни погон, капетан Чарлс Јегер постао први човек који је пробио звучни зид.\n*[[1964]]. Нобелову награду за мир добио амерички борац за људска права црнаца Мартин Лутер Кинг.\n*[[1973]]. у Тајланду влада Танома Китикачорна приморана да поднесе оставку пошто је армија одбацила његов захтев да силом угуши студентске демонстрације.\n*[[1988]]. Египћанин Нагиб Махфуз постао први арапски писац који је добио Нобелову награду за књижевност.\n*[[1994]]. Нобелову награду за мир поделили премијер Израела Јицак Рабин, шеф израелске дипломатије Шимон Перес и вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат.\n*[[2000]]. Алија Изетбеговић, последњи ратни лидер на простору бивше Југославије, повукао се из Председништва Босне и Херцеговине. Заменио га Халид Гењац.\n*[[2001]]. у нигеријском граду Кано убијено најмање 200 анти-америчких демонстраната који су два дана палили цркве, џамије и радње.\n\n==Рођења==\n*[[1882]]. рођен ирски државник Емон де Валера, лидер републиканског покрета \"Шин фејн\" од 1917. до 1926, председник Ирске од 1959. до 1973. Као премијер од 1937. до 1959, с два краћа прекида, споразумно решио нека спорна економска, политичка и војна питања с Великом Британијом. Био председник Лиге народа од 1938 до 1939.\n*[[1890]]. рођен амерички генерал и државник Двајт Дејвид Ајзенхауер, врховни командант савезничких снага у Другом светском рату у Европи, председник САД од 1953. до 1961, командант НАТО од 1950. до 1952, када је дао оставку због председничких избора у САД.\n*[[1930]]. рођен Жозеф Дезире Мобуту, познат као Мобуту Сесе Секо, председник Заира до маја 1997, када је збачен са власти у побуни коју је предводио Лоран Кабила. Владао диктаторски од 1965, по окончању петогодишњег грађанског рата у земљи.\n\n==Смрти==\n*[[322. пне.]] највећи говорник старог века Демостен извршио самоубиство испивши отров. Као вођа антимакедонске странке у Атини прославио се говорима против Филипа ИИ Македонског, \"Филипике\". Његови говори, од којих је сачувано око 40, сматрају се обрасцем говорничке вештине.\n*[[1944]]. немачки фелдмаршал Ервин Ромел, \"Пустињска лисица\", после спектакуларних победа његовог Афричког корпуса у Другом светском рату, извршио самоубиство таблетом цијанида да би избегао хапшење због умешаности у заверу против Хитлера.\n*[[1944]]. у Дубровнику умро сликар Марко Мурат, први прави и доследан пленериста у српском сликарству. Од 1894. био наставник цртања у Београду и значајно утицао на стварање \"Београдске школе\". Један од оснивача уметничког друштва \"Лада\" и Уметничке занатске школе у Београду.\n*[[1977]]. умро амерички певач и филмски глумац Хари Лилис Бинг Крозби, звезда холивудског музичког филма, добитник \"Оскара\" за филм \"Идући својим путем\".\n*[[1990]]. умро Леонард Бернстајн, амерички пијанист, диригент и композитор мјузикла \"Прича са западне стране\". Дириговао готово свим великим америчким оркестрима, од 1958. до 1969. водио Њујоршку филхармонију.\n*[[1999]]. умро бивши председник Танзаније Џулијус Њерере, један од лидера Покрета несврстаних, кључна личност у борби за независност земље од Велике Британије 1961, председник државе од 1962. до 1985. када се, као један од првих пост-колонијалних афричких лидера, добровољно повукао са власти. На свахили језик превео Шекспирова дела \"Јулије Цезар\" и \"Млетачки трговац\".\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1894]]. у Београду, на линији Калемегдан-Славија, пуштен у саобраћај први трамвај на коњску вучу.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910235719','',0,0,0,0,0.360297438856,'79959089764280','20040910235719'); INSERT INTO cur VALUES (1407,0,'15._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. октобар|претходни дан]] - [[16. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1529]]. завршена прва опсада Беча повлачењем турске војске султана Сулејмана II Величанственог.\n*[[1582]]. у Шпанији, Португалији и папским државама у Италији почела примена Грегоријанског календара, тако што је елиминисано 10 дана, а 5. октобар 1582. постао 15. октобар.\n*[[1894]]. под оптужбом за велеиздају у Паризу ухапшен француски официр Алфред Драјфус, чиме је почела бурна афера која је годинама потресала друштвени и политички живот Француске. Без доказа осуђен на доживотну робију, али је после великог негодовања јавности и ангажованог иступа писца Емила Золе откривен прави кривац, а Драјфус рехабилитован.\n*[[1928]]. немачки дирижабл \"Гроф Цепелин\" обавио први комерцијалан лет преко Атлантика.\n*[[1964]]. Никита Хрушчов смењен са места првог секретара Совјетске комунистичке партије, на његово место дошао Леонид Брежњев. Нов премијер постао Алексеј Косигин.\n*[[1993]]. Нобелову награду за мир добили председник Јужне Африке Фредерик Вилем де Клерк и вођа Афричког националног конгреса Нелсон Мендела за допринос окончању режима апартхејда у Јужној Африци.\n*[[1997]]. конгоански побуњеници ушли у главни град Бразавил и збацили председника Паскала Лисубу. После четворомесечног грађанског рата, на власт се вратио бивши председник Денис Сасу Нгуесо.\n*[[1998]]. на основу договора председника Југославије Слободана Милошевића и изасланика САД Ричарда Холбрука, начелник Генералштаба Војске Југославије Момчило Перишић и командант НАТО Весли Кларк потписали споразум о успостављању ваздушне посматрачке мисије на Косову.\n*[[2000]]. убедљивом победом на парламентарним изборима Либерална демократија Словеније Јанеза Дрновшека вратила се на власт. Тиме окончана шестомесечна владавина деснице на челу са Андрејем Бајуком. \n\n==Рођења==\n*[[70. пне.]] рођен Публије Вергилије Марон, најзнаменитији песник царског Рима, аутор националног јуначког епа \"Енеида\" и пастирских песама и дидактичког спева \"Георгике\". Узор латинског и западноевропског књижевног стваралаштва, Дантеов водич кроз подземни свет.\n*[[1542]]. рођен могулски цар Абу ул Фат Џелалудин Акбар, један од највећих владара Индије, који је покорио побуњене државе Гуџарат и Кашмир и освојио Авганистан. Спровео значајне реформе, укинуо ропство и покушао да створи нову синкретистичку религију која би ујединила хиндусе и муслимане.\n*[[1608]]. рођен италијански физичар и математичар Еванђелиста Торичели који је открио принцип живиног барометра. Био сарадник Галилеа Галилеја, а после његове смрти наследио катедру за математику на универзитету у Фиренци.\n*[[1791]]. рођен Сима Милутиновић Сарајлија, један од најзначајнијих и, уз Лукијана Мушицког, најутицајнији српски песник 19. века. Учествовао у оба српска устанка против Турака, а од 1827. у Цетињу био секретар владике Петра I Петровића Његоша и учитељ његовог синовца Рада, касније Петра II Петровића Његоша.\n\n==Смрти==\n*[[1817]]. умро пољски национални јунак Тадеуш Кошћушко, учесник Америчког рата за независност и ађутант Џорџа Вашингтона, касније првог председника САД. По повратку у домовину борио се против распарчавања Пољске, али је његова војска поражена у октобру 1794. Умро у избеглиштву у Швајцарској.\n*[[1917]]. у шуми Венсен, надомак Париза, стрељана Мата Хари, најпознатија жена-шпијун у Првом светском рату. Професионална играчица, специјализована за егзотичне игре из Индије и са Јаве, која је важила за најлепшу жену света свог времена, осуђена на смрт због шпијунаже у корист Немачке.\n*[[1945]]. премијер \"Вишијевске Француске\" у Другом светском рату Пјер Лавал погубљен због предаје земље нацистичкој Немачкој.\n*[[1946]]. нацистички лидер Херман Геринг извршио самоубиство у затворској ћелији дан пре извршења смртне казне на коју га је осудио Међународни суд за ратне злочине у Нирнбергу.\n*[[1949]]. у Мађарској погубљени Ласло Рајк, Тибор Соњи и Андраш Салаи . На монтираном судском процесу они су осуђени на смрт као \"буржоаски ревизионисти и титоисти\". Посмртно рехабилитовани 1956. као жртве култа личности.\n*[[1989]]. умро Данило Киш, један од највећих писаца новије српске књижевности чије је дело значајно допринело њеној афирмацији у свету. Преведен на многе светске језике и добитник многобројних признања и награда.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1581]]. под покровитељством Катарине Медичи у Паризу изведена прва целовечерња балетска представа , па се тај дан узима као датум настанка балета.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=70&order=hrono&dd=15&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10-15]]\n[[ast:15 d\'ochobre]]\n[[be:15 кастрычніка]]\n[[bg:15 октомври]]\n[[ca:15 d\'octubre]]\n[[cy:15 Hydref]]\n[[da:15. oktober]]\n[[de:15. Oktober]]\n[[en:October 15]]\n[[eo:15-a de oktobro]]\n[[es:15 de octubre]]\n[[et:15. oktoober]]\n[[fi:15. lokakuuta]]\n[[fo:15. oktober]]\n[[fr:15 octobre]]\n[[fy:15 oktober]]\n[[he:15 באוקטובר]]\n[[hr:15. listopada]]\n[[is:15. október]]\n[[it:15 ottobre]]\n[[ja:10月15日]]\n[[ko:10월 15일]]\n[[ku:15\'ê kewçêrê]]\n[[lb:15. Oktober]]\n[[lt:Spalio 15]]\n[[nl:15 oktober]]\n[[no:15. oktober]]\n[[oc:15 d\'octobre]]\n[[pl:15 października]]\n[[pt:15 de Outubro]]\n[[ro:15 octombrie]]\n[[ru:15 октября]]\n[[sl:15. oktober]]\n[[sv:15 oktober]]\n[[tr:15 Ekim]]\n[[tt:15. Öktäber]]\n[[uk:15 жовтня]]\n[[zh:10月15日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,tt,ru,tr,cy,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,fy,ast,sl,ku,sv,oc,fo,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,da,be',332,'Shizhao','20050304031817','',0,0,1,0,0.437383015844,'79949695968182','20050304031817'); INSERT INTO cur VALUES (1408,0,'16._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. октобар|претходни дан]] - [[17. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1813]]. почела историјска Битка народа код Лајпцига у којој су снаге Шесте антинаполеоновске коалиције поразиле Наполеонове трупе и присилиле га да се 19. октобра повуче преко Рајне.\n*[[1837]]. српски кнез Милош Обреновић издао указ о укидању свих врста кулука, осим кулука за одржавање путева и мостова.\n*[[1846]]. први пут изведен већи оперативан захват под наркозом. Амерички хирург Џон Ворен употребио етар као анестезију приликом уклањања тумора пацијенту у Општој болници Масачусетс у Бостону.\n*[[1910]]. један од пионира српског ваздухопловства Иван Сарић извео, пред више хиљада гледалаца у Суботици, лет дрвеним \"монопланом\" који је сам конструисао. На висини од 30 метара у широком луку облетео коњичко тркалиште. Летилица изложена у Музеју ваздуохопловства у Сурчину.\n*[[1964]]. Кина извела прву експлозију атомске бомбе и постала пета земља света која располаже нуклеарним оружјем.\n*[[1973]]. државни секретар САД Хенри Кисинџер и северновијетнамски политичар Ле Дук То добили Нобелову награду за мир за успешно окончане мировне преговоре. Ле Дук То одбио да прими награду.\n*[[1978]]. пољски кардинал Карол Војтила изабран за 264. поглавара римокатоличке цркве као први неиталијански папа после 456 година, који је потом узео име Јован Павле II.\n*[[1984]]. црначки англикански бискуп Јоханесбурга Дезмонд Туту добио Нобелову награду за мир, као друга истакнута личност црначке већине у Јужној Африци којој је додељена та награда. Бивши председник Афричког националног конгреса Алберт Џон Лутули добио Нобелову награду за мир 1960.\n*[[1996]]. на стадиону у главном граду Гватемале погинуло 78, повређено више од 100, у стампеду насталом после покушаја навијача без карата да се пробију на трибине како би гледали квалификациони меч за светско фудбалско првенство.\n*[[1998]]. под притиском међународне заједнице, јединице Војске Југославије на Косову почеле повлачење у матичне гарнизоне, али су сукоби мањег интензитета српских снага безбедности и косовских Албанаца настављени.\n*[[2001]]. британска авиокомпанија “Бритиш ервејз” за 7. новембар најавила први лет \"конкорда\" за Њујорк, после 15 месеци забране летења. За само два сата од пуштања карата у продају половина разграбљена.\n*[[2002]]. Југославија званично преузела копредседавање Првим радним столом Пакта за стабилност Југоисточне Европе.\n\n==Рођења==\n*[[1758]]. рођен амерички филолог и лексикограф Ноа Вебстер, који је 1806. објавио свој први речник енглеског језика, а 1828. речник који и сада носи његово име.\n*[[1854]]. рођен енглески писац ирског порекла Фингал О\'Флаерти Вилс, познат као Оскар Вајлд, најизразитији заговорник ларпурлартизма у енглеској књижевности друге половине 19. века. Његово демонстративно кршење викторијанских друштвених конвенција завршило се двогодишњом казном затвора због хомосексуализма. Умро у Паризу 1900, у беди и немилости.\n*[[1886]]. рођен израелски државник Давид Бен Гурион, један од лидера покрета за стварање јеврејске државе, први премијер од 1948. до 1953. и од 1955. до 1963.\n*[[1888]]. рођен амерички писац Јуџин Гледстон О\'Нил, творац модерне америчке драме, први амерички драмски писац добитник Нобелове награде за књижевност 1936.\n*[[1927]]. рођен Гинтер Грас, један од најзначајнијих немачких књижевника XX века, који је светску славу стекао првим романом \"Лимени добош\".\n\n==Смрти==\n*[[1793]]. због издаје, пред око 300.000 Парижана на гијотини погубљена француска краљица Марија Антоанета, супруга Луја XVI и ћерка аустријске царице Марије Терезије. Током Француске револуције постала омражена личност која је гладном народу наводно поручила: \"Ако немате хлеба, једите колаче\".\n*[[1946]]. на основу пресуде Међународног суда за ратне злочине у Нирнбергу извршена смртна казна вешањем десет немачких нацистичких вођа, медју којима су били шеф дипломатије Јоахим фон Рибентроп и начелник штаба Врховне команде немачке војске Вилхелм Кајтел.\n*[[1959]]. умро Џорџ Маршал, шеф Генералштаба америчке војске у Другом светском рату, један од иницијатора програма за обнову послератне Европе који је по њему назван \"Маршалов план\". Добитник Нобелове награде за мир 1953.\n*[[1981]]. умро израелски генерал и министар одбране Моше Дајан, заслужан за успех у израелско-арапском рату 1967, када је Израел за шест дана освојио Синај, Газу, Западну обалу и Голанску висораван.\n*[[1982]]. умро италијански оперски певач Марио дел Монако, \"тенор епохе\". Захваљујући изузетном гласу и изванредном осећању за сцену, стекао велику популарност и признање критике.\n*[[1983]]. умро српски сликар и ликовни критичар Михаило Петров, један од водећих учесника у великом преображају уметности у Југославији између два светска рата. Био професор Академије примењених уметности у Београду. Илустровао многе књиге.\n*[[2000]]. у Београду у 67. години умро Милан Курепа, истакнут физичар, члан Српске академије наука.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1945]]. основана Организација Уједињених Нација за храну и пољопривреду са основним циљем да подигне ниво исхране и побољшања животног стандарда. 1979. тај датум установљен као Светски дан хране.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=16&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10-16]]\n[[ast:16 d\'ochobre]]\n[[be:16 кастрычніка]]\n[[bg:16 октомври]]\n[[ca:16 d\'octubre]]\n[[cy:16 Hydref]]\n[[da:16. oktober]]\n[[de:16. Oktober]]\n[[en:October 16]]\n[[eo:16-a de oktobro]]\n[[es:16 de octubre]]\n[[et:16. oktoober]]\n[[fi:16. lokakuuta]]\n[[fo:16. oktober]]\n[[fr:16 octobre]]\n[[fy:16 oktober]]\n[[he:16 באוקטובר]]\n[[hr:16. listopada]]\n[[io:16 di oktobro]]\n[[is:16. október]]\n[[it:16 ottobre]]\n[[ja:10月16日]]\n[[ko:10월 16일]]\n[[ku:16\'ê kewçêrê]]\n[[lb:16. Oktober]]\n[[lt:Spalio 16]]\n[[nl:16 oktober]]\n[[no:16. oktober]]\n[[oc:16 d\'octobre]]\n[[pl:16 października]]\n[[pt:16 de Outubro]]\n[[ro:16 octombrie]]\n[[ru:16 октября]]\n[[sl:16. oktober]]\n[[sv:16 oktober]]\n[[tr:16 Ekim]]\n[[uk:16 жовтня]]\n[[zh:10月16日]]','warnfile Adding:lt,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,io,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,ast,sl,ku,cy,sv,oc,fo,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304032044','',0,0,1,0,0.330442228043,'79949695967955','20050304032044'); INSERT INTO cur VALUES (1409,0,'17._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. октобар|претходни дан]] - [[18. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1797]]. у италијанском месту Кампоформио потписан мировни уговор Аустрије и Француске, којим је укинута [[Млетачка република]]. Француска добила млетачке поседе у Албанији и острва у Јонском мору, а Аустрија Венецију, Истру, Кварнер, Далмацију и [[Бока которска|Боку Которску]].\n*[[1854]]. током Кримског рата британске, француске и турске трупе почеле опсаду [[Севастопољ]]а и после 11 месеци заузеле најзначајнију луку руске црноморске флоте. Мировним споразумом у марту 1856. разорен град враћен Русији.\n*[[1855]]. Енглез [[Хенри Бесемер]] патентирао поступак за прераду сировог гвожђа у челик, назван по њему \"Бесемеров челик\".\n*[[1912]]. [[Србија]] и [[Бугарска]], девет дана после Црне Горе, објавиле рат Турској, а 18. октобра придружила им се и [[Грчка]], чиме је почео [[Први балкански рат]]. За непуних месец дана ослобођен готово цео [[Балкан]], а рат завршен примирјем 3. децембра. Мировни уговор, којим се [[Турска]] одрекла готово свих својих поседа у Европи, потписан у [[Лондон]]у 13. маја 1913.\n*[[1931]]. амерички гангстер [[Ал Капоне]] осуђен на 11 година затвора због избегавања плаћања пореза.\n*[[1945]]. пуковник [[Хуан Перон]] извршио државни удар и дошао на чело Аргентине.\n*[[1973]]. арапски произвођачи нафте повећали цене и смањили производњу нафте као одговор на подршку САД Израелу у арапско-израелском сукобу. То је изазвало једну од најтежих економских криза после Другог светског рата у развијеним западним земљама.\n*[[1988]]. као одговор \"митинзима истине\", које је организовало руководство Србије, на Косову почеле масовне демонстрације Албанаца.\n*[[1989]]. у најтежем земљотресу у САД од 1906, који је погодио подручје Сан Франциска, погинуло 67 и повређено више од 600 особа.\n*[[1997]]. на Куби сахрањен [[Ернесто Че Гевара]], три деценије пошто је убијен у Боливији. Посмртни остаци положени у маузолеј у граду Санта Клара.\n*[[1997]]. у пожару изгорело Југословенско драмско позориште у [[Београд]]у.\n*[[1998]]. у Лондону, где се опорављао од операције, ухапшен бивши чилеански диктатор [[Аугусто Пиноче]]. Хапшење извршено на захтев Шпаније за изручење ради суђења за убиства на стотине шпанских држављана током његове диктаторске владавине Чилеом. Ослобођен у марту 2000, а по повратку у Чиле Апелациони суд у јулу 2001. суспендовао судски процес, прогласивши Пиночеа ментално неспособним. Потом преиначио своју одлуку и установио да је Пиноче способан за суђење.\n\n==Рођења==\n*[[1803]]. рођен мађарски политичар [[Ференц Деак]], национални лидер од [[1861]], који није прихватао револуционарни приступ [[Лајош Кошут|Лајоша Кошута]] у решавању односа Аустрије и Мађарске. 1865. објавио пројект о дуалистичкој Хабсбуршкој монархији. Аустро-угарском нагодбом изгубио на популарности, јер му је замерано због попустљивости према Аустрији.\n*[[1915]]. рођен амерички драмски писац [[Артур Милер]]. Иступио против насиља власти у време \"мекартизма\". Познат и по неуспелом браку с глумицом [[Мерлин Монро]].\n*[[1919]]. рођен кинески политичар [[Џао Цијанг]], који је као премијер 1980. почео економске реформе у [[Кина|Кини]], 1987. наследио Хуа Јаобанга на челу Комунистичке партије Кине. Смењен 1989. током политичке кризе изазване продемократским студентским демонстрацијама.\n\n==Смрти==\n*[[1849]]. у [[Париз]]у умро пољски композитор и пијаниста [[Фредерик Шопен]], творац пољског националног музичког израза и један од најпопуларнијих композитора музичког романтизма.\n*[[1920]]. умро амерички новинар [[Џон Рид]], чија се дела \"Десет дана који су потресли свет\" и \"Црвена Русија\" сматрају најбољом хроником Октобарске револуције. Сахрањен под зидинама [[Кремљ]]а у [[Москва|Москви]].\n*[[1972]]. у [[Београд]]у умро српски [[принц Ђорђе П. Карађорђевић|принц Ђорђе Карађорђевић]], старији син краља Петра I. Одрекао се права на престо и посветио војничкој каријери, 1941. одбио да се придружи Влади и краљу у избеглиштву, а потом и немачку понуду да се настани у Белом двору.\n*[[2001]]. у Јерусалему убијен израелски министар туризма [[Рехавам Зеви]] у атентату који су извршили припадници Народног фронта за ослобођење [[Палестина|Палестине]].\n\n==Празници и дани сећања==\n* \n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=17&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Смрти */',108,'Djordjes','20050316154924','',0,0,0,0,0.253896921526,'79949683845075','20050316154924'); INSERT INTO cur VALUES (1410,0,'18._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. октобар|претходни дан]] - [[19. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1469]]. Краљица Исабела од Кастиље удала се за арагонског краља Фернанда II, чиме су под једном круном уједињене готово све шпанске хришћанске земље.\n*[[1685]]. француски краљ Луј XIV поништио је Нантски едикт и тиме лишио хугеноте (протестанти) верских и грађанских слобода које им је 1598. гарантовао краљ Анри IV. Око 200.000 хугенота, углавном интелектуалаца, је након тога емигрирало у суседне земље.\n*[[1692]]. постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, која је постала једно од најзначајнијих аустријских стратешких утврђења у борби против Турака.\n*[[1860]]. британске трупе су, током Опијумског рата спалиле до темеља Јуанмингјуан, летњу царску палату у Пекингу.\n*[[1867]]. САД су формално преузеле суверенитет над Аљаском, коју су 30. марта 1867. купиле од Русије за 7,2 милиона долара.\n*[[1922]]. основана је Британска радио компанија (BBC).\n*[[1977]]. у акцији немачких специјалаца на аеродрому у Могадишу убијена су три Плаестинца, отмичара путничког авиона немачке компаније Луфтханза. Ослободјено је свих 86 путника, који су пет дана били таоци отмичара.\n*[[1989]]. под притиском масовних демонстрација генерални секретар Јединствене социјалистичке партије (Источне) Немачке Ерих Хонекер је поднео оставку, за новог шефа партије изабран је Егон Кренц, али су антивладине демонстрације настављене.\n*[[1991]]. на другом пленарном заседању Конференције о Југославији у Хагу председник Србије Слободан Милошевић одбио је предлог Декларације о Југославији којом је било предвиђено да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбио све остале верзије \"Споразума за опште решење кризе\" у бившој СФР Југославији које су нудили међународни посредници.\n*[[1991]]. телевизија Београд је почела да емитује програм преко сателита.\n*[[1998]]. тајвански изасланик Ку Чен Фу је, на крају шестодневне посете Кини, разговарао је с кинеским председником Ђанг Цемином, што је био први сусрет на највишем нивоу двеју страна од 1949.\n*[[1998]]. најмање 700 људи је погинуло у експлозији нафтовода на југу Нигерије.\n*[[2000]]. председник Црне Горе Мило Ђукановић одбио је учешће у влади СР Југославије и заложио се за наставак политичког дијалога Србије и Црне Горе о новој државној заједници. Ђукановић ће у наредном периоду тражити да две федералне јединице прво добију међународно признање, а потом да формирају савез.\n*[[2001]]. Четворица следбеника Осаме бин Ладена, водје терористичке организације Ал Каида, осуђени су у Њујорку на доживотну робију без права жалбе за бомбашке нападе које су извршили 1998. године на америчке амбасаде у Африци.\n\n==Рођења==\n*[[1405]]. рођен је Енеа Силвио Пиколомини, папа Пије II од 1458, који је покушао да уједини Европу у крсташки поход против Турске. Његови историјски списи садрже вредне податке о европским народима, укључујући и јужнословенске народе.\n*[[1697]]. рођен је италијански сликар Ђовани Антонио Канал, познат као Каналето, чувени мајстор венецијанских пејсажа.\n*[[1842]]. рођен је српски политичар, економиста и историчар Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије. Као шеф српске дипломатије потписао је са Аустро-Угарском 1881. Тајну конвенцију, а као министар финансија је увео динар као новчану јединицу у Србији и метарски систем мера.\n*[[1925]]. рођена је грчка глумица Мелина Меркури, веома ангажована шездесетих година 20. века у борби против војне хунте, потом министар културе у влади грчких социјалиста (\"Циганин и џентлмен\", \"Никад недељом\", \"Федра\", \"Слатка птица младости\").\n*[[1926]]. рођен је Чак Бери, амерички композитор и певач, зачетник рокенрола.\n\n==Смрти==\n*[[1865]]. умро је енглески државник Хенри Џон Темпл, познат као лорд Палмерстон. Као премијер (двапут измедју 1855. и 1865), био је главни заговорник Опијумског рата против Кине и Кримског рата против Русије. Брутално је угушио устанак у Индији.\n*[[1893]]. умро је француски композитор Шарл Гуно који се прославио операма \"Фауст\" (1859) и \"Ромео и Јулија\" (1867), као и обрадом Баховог Првог релудијума под називом \"Медитације\" или \"Аве Марија\".\n*[[1931]]. умро је амерички проналазач Томас Алва Едисон. Патентирао је преко 1.000 изума, међу којима су електирчна сијалица са угљеним влакном, фонограф, микрофон, кинетоскоп. У његовој чувеној лабораторији у Менло Парку, близу Њујорка радио је 1884. и Никола Тесла.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1967]]. совјетски васионски брод \"Венера 4\" ушао је у атмосферу Венере као прва летелица у историји астронаутике и емитовао податке на Земљу. Контакт је изгубљен када је брод био на 27 километара изнад површине Венере.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=18&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10-18]]\n[[ast:18 d\'ochobre]]\n[[bg:18 октомври]]\n[[ca:18 d\'octubre]]\n[[cs:18. říjen]]\n[[cy:18 Hydref]]\n[[da:18. oktober]]\n[[de:18. Oktober]]\n[[el:18 Οκτωβρίου]]\n[[en:October 18]]\n[[eo:18-a de oktobro]]\n[[es:18 de octubre]]\n[[et:18. oktoober]]\n[[fi:18. lokakuuta]]\n[[fr:18 octobre]]\n[[fy:18 oktober]]\n[[gl:18 de outubro]]\n[[he:18 באוקטובר]]\n[[hr:18. listopada]]\n[[hu:Október 17]]\n[[io:18 di oktobro]]\n[[is:18. október]]\n[[it:18 ottobre]]\n[[ja:10月18日]]\n[[ko:10월 18일]]\n[[ku:18\'ê kewçêrê]]\n[[lb:18. Oktober]]\n[[lt:Spalio 18]]\n[[nl:18 oktober]]\n[[no:18. oktober]]\n[[oc:18 d\'octobre]]\n[[pl:18 października]]\n[[pt:18 de Outubro]]\n[[ro:18 octombrie]]\n[[ru:18 октября]]\n[[sl:18. oktober]]\n[[sv:18 oktober]]\n[[tl:Oktubre 18]]\n[[tr:18 Ekim]]\n[[tt:18. Öktäber]]\n[[uk:18 жовтня]]\n[[wa:18 d\' octôbe]]\n[[zh:10月18日]]','warnfile Adding:lt,zh,ro,tl,pl,no,ja,nl,pt,lb,tt,ru,tr,cy,gl,da,cs,en,eo,el,af,es,et,ca,it,ko,is,fr,ast,sl,ku,io,sv,oc,hu,he,fi,wa,de,uk,hr,bg,fy',332,'Shizhao','20050304032438','',0,0,1,0,0.689412450739,'79949695967561','20050304032438'); INSERT INTO cur VALUES (1411,0,'19._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. октобар|претходни дан]] - [[20. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1812]]. Наполеонове трупе су почеле повлачење из Москве.\n*[[1813]]. окончана је \"Битка народа\" код Лајпцига у којој су уједињене војске више европских држава, предвођене Русијом, Пруском и Аустријом поразиле Наполеона и присилиле га да се повуче преко Рајне.\n*[[1872]]. у Новом Јужном Велсу у Аустралији нађен је \"Холтерманов грумен\", плоча шкриљца тежине 235,14 килограма, у којој је било 82,11 килограма злата, највећа количина која је досад пронађена.\n*[[1915]]. Русија и Италија су у Првом светском рату објавиле рат Бугарској, која је, поред проглашења неутралности, напала српску војску 6. октобра и тиме се прикључила Централним силама.\n*[[1918]]. у Загребу је у Првом светском рату Народно веће Срба, Хрвата и Словенаца донело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу.\n*[[1935]]. Лига народа увела је санкције против Италије због инвазије на Етиопију.\n*[[1954]]. закључен је англо-египатски споразум о повлачењу британских трупа из зоне Суецког канала у року од 20 месеци.\n*[[1964]]. у удесу совјетског авиона \"Иљушин-18\", који се срушио на Авалу, погинули су сви путници међу којима је била шесточлана делегација совјетске армије са маршалом Сергејем Бирјузовом на челу. Делегација је упућена у Београд да би учествовала у прослави 20-годишњице ослобођења Београда.\n*[[1994]]. у експлозији бомбе, коју је у градском аутобусу у Тел Авиву активирао бомбаш-самоубица, погинуле су 22 и рањено више од 40 особа.\n*[[2000]]. међународни суд за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера те земље Жана Камбанду на доживотни затвор због геноцида почињеног 1994, када је убијено око пола милиона припадника племена Тутси и Хуту.\n*[[2001]]. најмање 350 људи настрадало је када је пренатрпани брод, који је превозио ирачке емигранте, на путу од Суматре ка Аустралији потонуо у близини Јаве.\n\n==Рођења==\n*[[1841]]. рођен је црногорски краљ, војсковођа и писац Никола I Петровић Његош. Током његове владавине (1860-1918) Црна Гора је водила ослободилачке ратове и стекла међународно признање и знатно проширење територије (Берлински конгрес 1878). У новембру 1918. Велика народна скупштина у Подгорици збацила га је са власти и прогласила присаједињење Црне Горе Краљевини Србији. Умро је у Француској 1921. Посмртни остаци краља Николе и краљице Милене пренети су у земљу у октобру 1989. и сахрањени у Цетињу. Писао је драме и песме, од којих су најпознатије драма у стиховима \"Балканска царица\" и патриотска песма \"Онамо, \'намо\".\n*[[1864]]. рођен је франуцуски хемичар и индустријалац Огист Лимијер, који је са братом Лујем направио прву филмску камеру. Браћа Лимијер су открили поступак снимања у природним бојама и у париској кафани \"Гран кафе\" приредили 28. децембра 1895. прву филмску представу у свету (\"Улазак воза у станицу\", \"Радници излазе из фабрике\").\n\n==Смрти==\n*[[1216]]. умро је енглески краљ Џон Без Земље, млађи син Хенрија II, који је 1215. морао да попусти у сукобу с племством и потпише Велику повељу слобода (\"Магна карта\"). Том повељом ограничена је власт краља и постављени су темељи енглеске уставности и јавног права.\n*[[1745]]. умро је енглески писац ирског порекла Џонатан Свифт, један од најоштријих сатиричара у европској литератури и значајна личност у политичком и јавном животу Лондона (\"Гуливерова путовања\", \"Прича о бурету\", \"Сукнарева писма\").\n*[[1875]]. умро је енглески физичар Чарлс Витстон, пионир телеграфије. Пронашао је метод за одређивање електричног отпора (\"Витстонов мост\") и истраживао електрицитет, светлост и звук.\n*[[1937]]. умро је новозеландски физичар енглеског порекла Ернест Ратерфорд, добитник Нобелове награде за хемију 1908, један од утемељивача модерне атомске теорије. Открио је три типа радијације које је назвао алфа, бета и гама зеацима.\n*[[1984]]. припадници пољске службе безбедности (\"ескадрони смрти\") киднаповали су варшавског свештеника Јежи Попјелушка и након мучења бацили га у вештачко језеро крај Влоцлавека. Јавни процес убицама на челу с функционером службе безбедности Гжегожом Пјотровским 1985. одиграо је значајну улогу у процесу распадања комунистичког режима у Пољској.\n*[[1986]]. председник Мозамбика Самора Машел и 30 његових пратилаца погинули су у авионском удесу у близини границе са Јужном Африком.\n*[[1999]]. у Паризу је у 97. години умрла француска књижевница Натали Сарот, зачетник новог француског романа (\"Тропизми\", \"Портрет непознатог\", \"Златно воће\").\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1932]]. у Београду је отворен Коларчев народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао око 50.000 дуката. Зграду Коларчевог универзитета је пројектовао српски архитекта Петар Бајаловић.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=19&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10-19]]\n[[ast:19 d\'ochobre]]\n[[be:19 кастрычніка]]\n[[bg:19 октомври]]\n[[ca:19 d\'octubre]]\n[[cy:19 Hydref]]\n[[da:19. oktober]]\n[[de:19. Oktober]]\n[[en:October 19]]\n[[eo:19-a de oktobro]]\n[[es:19 de octubre]]\n[[et:19. oktoober]]\n[[fi:19. lokakuuta]]\n[[fr:19 octobre]]\n[[fy:19 oktober]]\n[[he:19 באוקטובר]]\n[[hr:19. listopada]]\n[[hu:Október 19]]\n[[is:19. október]]\n[[it:19 ottobre]]\n[[ja:10月19日]]\n[[ko:10월 19일]]\n[[ku:19\'ê kewçêrê]]\n[[lb:19. Oktober]]\n[[lt:Spalio 19]]\n[[nl:19 oktober]]\n[[no:19. oktober]]\n[[oc:19 d\'octobre]]\n[[pl:19 października]]\n[[pt:19 de Outubro]]\n[[ro:19 octombrie]]\n[[ru:19 октября]]\n[[sl:19. oktober]]\n[[sv:19 oktober]]\n[[tr:19 Ekim]]\n[[uk:19 жовтня]]\n[[zh:10月19日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,fy,ast,sl,ku,bg,sv,ko,da,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,be',332,'Shizhao','20050304032642','',0,0,1,0,0.469506907495,'79949695967357','20050304032642'); INSERT INTO cur VALUES (1412,0,'20._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. октобар|претходни дан]] - [[21. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1728]]. у Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града.\n*[[1827]]. у поморској бици код Наварина, током грчког рата за ослобођење, руски, британски и француски бродови уништили турску и египатску флоту.\n*[[1935]]. кинеске револуционарне снаге Мао Цетунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале \"Дуги марш\", око 10.000 километара, почет годину дана раније са југоистока земље, током ког су пробиле четвороструку блокаду Чанг Кај Шековог Куоминтанга.\n*[[1935]]. алијанса женских покрета Југославије у више градова организовала зборове захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола.\n*[[1936]]. зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике. Камен-темељац 1907. положио краљ Србије Петар I Карађорђевић, а зграду је пројектовао архитекта Јован Илкић.\n*[[1945]]. Египат, Сирија, Ирак и Либан упозорили САД да би стварање јеврејске државе могло да изазове рат на Средњем истоку.\n*[[1949]]. Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација.\n*[[1971]]. канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир.\n*[[1973]]. британска краљица Елизабета II отворила нову Оперску кућу у Сиднеју.\n*[[1991]]. у земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи, разорено на десетине хиљада кућа.\n*[[1992]]. јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку Которску стављено је под контролу посматрача УН.\n*[[1992]]. код места Витез у Босни почели сукоби босанских Хрвата и муслимана, дотадашњих савезника у рату против босанских Срба.\n*[[1998]]. Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића.\n*[[1999]]. верски вођа индонежанских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије.\n*[[2000]]. у Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епидемије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа.\n*[[2001]]. на хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске.\n\n==Рођења==\n{{1960-10-20-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1960-10-20-1|action=edit}} измена]
\n
\n*[[1843]]. рођен српски комедиограф Коста Трифковић, који је наставио дело Јована Стерије Поповића и значајно утицао на Бранислава Нушића.\n*[[1854]]. рођен француски песник Артур Рембо, који је своја најбоља дела написао између 17. и 20. године. Његова поезија утицала на све поетске правце XX века, а посебно на симболисте и надреалисте.\n*[[1891]]. рођен енглески физичар Џејмс Чедвик, добитник Нобелове награде за физику 1935. 1932. открио неутрон, а од 1943. до 1945, као главни британски инструктор, радио на \"Менхетн пројекту\", развоју атомске бомбе у Лос Аламосу, САД.\n*[[1946]]. рођена аустријска књижевница [[Елфриде Јелинек]] добитница Нобелове награде за књижевност [[2004]].\n\n==Смрти==\n*[[1740]]. умро римско-немачки цар Карло VI, последњи мушки потомак хабсбуршке династије. После успешно вођеног рата против Турске склопио повољан мир у Пожаревцу 1718. После новог рата, Београдским миром 1739. изгубио готово све територије стечене Пожаревачким миром. Да би осигурао престо ћерки Марији Терезији 1713. објавио Прагматичну санкцију, кућни закон династије Хабсбург.\n*[[1890]]. умро енглески истраживач и путописац Ричард Бартон, први Европљанин који је, 1858, видео језеро Тангањика у Африци. Написао више од 50 књига путописа и превео књигу арапских приповедака \"1001 ноћ\".\n*[[1992]]. умро српски политичар и публициста Коча Поповић, учесник грађанског рата у Шпанији, један од организатора устанка у Србији у Другом светском рату. После рата био на многим високим функцијама у Југославији, потпредседник Републике и дугогодишњи шеф југословенске дипломатије. После обрачуна Јосипа Броза Тита с либералном струјом у Србији, повукао се из политичког живота. Као писац и публициста припадао групи београдских надреалиста, која је снажно деловала на српску књижевност између два рата.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1944]]. јединице Народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пека Дапчевића и Црвене армије под командом генерала Владимира Ивановича Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=20&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10-20]]\n[[ast:20 d\'ochobre]]\n[[be:20 кастрычніка]]\n[[bg:20 октомври]]\n[[ca:20 d\'octubre]]\n[[cy:20 Hydref]]\n[[da:20. oktober]]\n[[de:20. Oktober]]\n[[en:October 20]]\n[[eo:20-a de oktobro]]\n[[es:20 de octubre]]\n[[et:20. oktoober]]\n[[fi:20. lokakuuta]]\n[[fr:20 octobre]]\n[[fy:20 oktober]]\n[[he:20 באוקטובר]]\n[[hr:20. listopada]]\n[[hu:Október 20]]\n[[is:20. október]]\n[[it:20 ottobre]]\n[[ja:10月20日]]\n[[ko:10월 20일]]\n[[ku:20\'ê kewçêrê]]\n[[lb:20. Oktober]]\n[[lt:Spalio 20]]\n[[nl:20 oktober]]\n[[no:20. oktober]]\n[[oc:20 d\'octobre]]\n[[pl:20 października]]\n[[pt:20 de Outubro]]\n[[ro:20 octombrie]]\n[[ru:20 октября]]\n[[sl:20. oktober]]\n[[sv:20 oktober]]\n[[tr:20 Ekim]]\n[[uk:20 жовтня]]\n[[zh:10月20日]]','/* Рођења */',310,'Саша.Стефановић','20050305110736','',0,0,0,0,0.73045970161,'79949694889263','20050305110736'); INSERT INTO cur VALUES (1413,0,'21._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. октобар|претходни дан]] - [[22. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1805]]. у бици код Трафалгара Британци под Хорацијом Нелсоном поразили су француско-шпанску флоту без иједног изгубљеног брода. У бици је смртно рањен легендарни британски адмирал, а победа је Енглеској обезбедила превласт на мору за цео наредни век.\n*[[1879]]. Томас Алва Едисон извршио је у лабораторији у Њу Ђерсију пробу свог најновијег изума - сијалице са графитним нитима. Сијалица је горела читавих 13 часова.\n*[[1938]]. јапанске трупе су после неколико месеци бомбардовања заузеле кинески град Кантон.\n*[[1941]]. Немци су у Крагујевцу у Другом светском рату стрељали више од 7.000 цивила, међу којима и ученике крагујевачке гимназије.\n*[[1944]]. америчке трупе су заузеле Ахен, први већи немачки град који су у Другом светском рату освојили савезници.\n*[[1945]]. на изборима у Француској први пут су гласале жене.\n*[[1950]]. кинеске трупе почеле су окупацију Тибета.\n*[[1969]]. Вили Брант је формирао коалициону владу социјалдемократа и либерала и постао први социјалдемократски канцелар Западне Немачке. Водио је политику попуштања затегнутости у свету, посебно у односима са источноевропским земљама, а његова \"источна политика\" је допринела стабилизацији прилика у Европи.\n*[[1986]]. САД су наредиле педесетпеторици совјетских дипломата да напусте земљу до 1. новембра као одговор на протеривање петорице америчких дипломата из Москве.\n*[[1991]]. на основу одлуке Председништва СФР Југославије јединице Југословенске народне армије напустиле су Словенију.\n*[[1994]]. САД и Северна Кореја су потписале споразум према којем ће Пјонгјанг замрзнути и потом напустити нуклеарни програм.\n*[[1997]]. Мило Ђукановић, премијер Црне Горе победио је на председничким изборима Момира Булатовића, дотадашњег председника, који је имао подршку председника Србије Слободана Милошевића. Тиме је знатно смањен Милошевићев утицај у Црној Гори, а нови црногорски председник усмерио је своју политику на издвајање из југословенске федерације.\n*[[2001]]. југословенски генерал у пензији Павле Стругар доборовољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу, који га је у фебруару месецу оптужио за кршење закона и обичаја рата на подручју Дубровника 1991. Он је био први официр бивше Југословенске народне армије који се добровољно предао овом суду.\n*[[2002]]. Хашки трибунал отпечатио је оптужнице против Драга Николића, Вујадина Поповића и Љубише Беаре, које их терете за учешће у злочинима почињеним у Сребреници, јула 1995, након што су снаге Војске Републике Српске преузеле контролу над тим градом.\n\n==Рођења==\n*[[1760]]. рођен је јапански сликар Кацушика Хокусај, главни представник реализма у јапанском сликарству. Сликао је сцене из свакодневног живота и пределе, укључујући чувени циклус \"Тридесет погледа на Фуџијаму\".\n*[[1772]]. рођен је енглески писац и мислилац Семјуел Тејлор Колриџ. Поставио је филозофске и теоријске основе енглеског романтизма, а његово дело, иако мало по обиму снажно је утицало на европско песништво 19. века (\"Књижевна биографија\", \"Стари морнар\", \"Кублај Кан\", \"Кристабела\", заједничка збирка песама са Вордсвортом \"Лирске баладе\").\n*[[1833]]. рођен је шведски хемичар, индустријалац и проналазач Алфред Бернард Нобел. Проналаском динамита 1867. стекао је велико богатство чији је део завештао фонду за награде за ванредна достигнућа у физици, хемији, медицини, књижевности и залагању за мир.\n*[[1917]]. рођен је амерички трубач, певач, композитор и шеф оркестра Џон Биркс \"Дизи\" Гилеспи, један од најбољих трубача и импровизатора у историји џеза. Имао је пресудну улогу у стварању \"би-бап\" музике.\n\n==Смрти==\n*[[1422]]. умро је француски краљ Шарл VI, који је 42 године провео на престолу. У почетку владавине називан је \"Шарл Вољени\", а од 1392., после неколико напада лудила добио је надимак \"Шарл Луди\". Током његове владавине Енглези су, предвођени краљем Хенријем V, 1415. нанели тежак пораз француским трупама у бици код Азенкура и освојили северну Француску са Паризом.\n*[[1969]]. умро је амерички писац Жан Луј Керуак, познат као Џек Керуак, најпознатији романсијер битничког покрета педесетих година 20. века (\"На путу\", \"Подземљаши\", \"Доктор Сакс\", \"Анђели пустоши\").\n*[[1984]]. умро је француски филмски режисер Франсоа Трифо, један од твораца \"новог таласа\" француског филма, који је светску славу стекао првим филмом \"400 удараца\" (1959) (\"Жил и Џим\", \"Америчка ноћ\", \"Пуцајте на пијанисту\", \"Последњи метро\").\n*[[1990]]. у Бејруту је, заједно са члановима породице убијен вођа либанске Националне либералне партије и један од лидера хришћанске заједнице у Либану Дени Шамун.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=20&order=hrono&dd=21&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10-21]]\n[[ast:21 d\'ochobre]]\n[[be:21 кастрычніка]]\n[[bg:21 октомври]]\n[[bs:Oktobar 21]]\n[[ca:21 d\'octubre]]\n[[cy:21 Hydref]]\n[[da:21. oktober]]\n[[de:21. Oktober]]\n[[en:October 21]]\n[[eo:21-a de oktobro]]\n[[es:21 de octubre]]\n[[et:21. oktoober]]\n[[fi:21. lokakuuta]]\n[[fr:21 octobre]]\n[[fy:21 oktober]]\n[[he:21 באוקטובר]]\n[[hr:21. listopada]]\n[[is:21. október]]\n[[it:21 ottobre]]\n[[ja:10月21日]]\n[[ko:10월 21일]]\n[[ku:21\'ê kewçêrê]]\n[[lb:21. Oktober]]\n[[lt:Spalio 21]]\n[[nl:21 oktober]]\n[[no:21. oktober]]\n[[oc:21 d\'octobre]]\n[[pl:21 października]]\n[[pt:21 de Outubro]]\n[[ro:21 octombrie]]\n[[ru:21 октября]]\n[[sl:21. oktober]]\n[[sv:21 oktober]]\n[[tr:21 Ekim]]\n[[uk:21 жовтня]]\n[[zh:10月21日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,fy,ast,sl,ku,sv,ko,bs,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,da,be',332,'Shizhao','20050304033445','',0,0,1,0,0.329616333511,'79949695966554','20050304033445'); INSERT INTO cur VALUES (1414,0,'22._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. октобар|претходни дан]] - [[23. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1721]]. после успешно окончаног рата са Шведском, Русија је постала нова сила на Балтику, а Петар Велики проглашен за цара целе Русије.\n*[[1773]]. краљ Тонга поклонио енглеском истраживачу Џејмсу Куку горостасну корњачу, која је у Лондону живела до 1966.\n*[[1797]]. Француз Андре Жак Гарнерин први употребио падобран, скочивши из балона над Паризом са висине од 680 метара.\n*[[1873]]. да би онемогућио Французе да се удруже с немачким непријатељима, немачки цар Вилхелм I, на иницијативу канцелара Бизмарка, придружио се савезу Русије и Аустрије.\n*[[1947]]. почео рат Индије и Пакистана око Кашмира пошто је кашмирски махараџа Хари Синг одбио да се прикључи једној од две земље када је подељен индијски потконтинент. Рат почетком 1949. окончан посредством Уједињнеих нација, а Кашмир остао подељен.\n*[[1962]]. председник САД Џон Фицџералд Кенеди издао наређење америчкој ратној морнарици и авијацији да блокирају Кубу због постављања совјетских нуклеарних ракета у тој земљи. Кубанска криза, која је довела свет на ивицу атомског рата, окончана месец дана касније споразумом совјетског лидера Никите Хрушчова и Кенедија о повлачењу нуклеарног наоружања и деблокади Кубе.\n*[[1964]]. француски књижевник Жан Пол Сартр одбио Нобелову награду за књижевност.\n*[[1964]]. гимнастичар Мирослав Церар освојио златну медаљу на Олимпијади у Токију, што је била прва златна медаља за Југославију на олимпијским такмичењима.\n*[[1987]]. примерак ретке едиције Гутенбергове библије продат у аукцијској кући \"Кристи\" у Њујорку за рекордних 5,39 милиона долара.\n*[[1991]]. Председништво Југославије непотпуном саставу, чинили га Србија, Војводина, Косово и Црна Гора, одбацило предлог Европске заједнице да југословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава. Одлука допринела продубљавању југословенске кризе и дефинитивном распаду земље.\n*[[1992]]. на путу Прибој-Рудо из аутобуса киднаповано 16 муслимана, становника села Сјеверин на граници Србије и Босне, а потом убијено у Вишеграду. Отмицу и убиство извршили Милан Лукић, Оливер Крсмановић и Драгутин Драгићевић и Ђорђе Шевић, припадници Вишеградске бригаде Војске Републике Српске, који су готово 11 година после отмице осуђени на вишегодишње казне затвора.\n*[[2000]]. посмртни остаци једног од највећих српских песника Јована Дучића пренети, 57 година по његовој смрти, из америчког места Либертвил и сахрањени у родном граду Требињу у Републици Српској. Сахрани присуствовао и председник Југославије Војислав Коштуница, који је потом посетио Сарајево, што је била прва посета председника Југославије некој од бивших југословенских република.\n\n==Рођења==\n*[[1811]]. рођен мађарски композитор Франц Лист, пијанистички виртуоз који је изградио модерну клавирску технику и дао клавиру снагу оркестра. Био врстан музички педагог.\n*[[1844]]. рођена француска глумица Анријета Розина Бернар, позната као Сара Бернар, која је обележила позоришну епоху као највећи писац тргедија свог доба. Савременици је називали \"божанском Саром\".\n*[[1913]]. рођен вијетнамски цар Бао Дај, последњи монарх Вијетнама. На престо дошао 1926, абдицирао 1945, када је створена Демократска Република Вијетнам. Французи га вратили на престо 1949. да управља областима под француском окупацијом, а 1955. емигрирао у Француску, где је умро 1997.\n\n==Смрти==\n*[[1906]]. умро француски сликар Пол Сезан, чије дело нису прихватили савременици, али је извршило огроман утицај на ликовно ствралаштво XX века. Модификујући импресионизам створио нов ликовни израз који је био инспирација фовизма, кубизма и апстрактне уметности.\n*[[1927]]. умро српски писац Борисав Станковић, један од зачетника модерне српске прозе. Приказујући живот родног Врања с краја XИX века, дао и психолошку анализу личности, уносећи први пут у српску литературу еротику и сензуалност.\n*[[1967]]. умро [[Боривоје Ж. Милојевић]], [[географија|географ]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] и академик [[САНУ]].\n*[[1973]]. умро шпански виолончелиста каталонског порекла Пабло Касалс, један од највећих инструменталиста XX века. Као противник Франковог режима, од 1938. живео ван домовине и стекао велику популарност наступајући широм света.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1883]]. у Њујорку извођењем опере \"Фауст\" француског композитора Шарла Гуноа отворена оперска кућа \"Метрополитен\".\n*[[1887]]. уреду за патенте у Њујорку Никола Тесла пријавио шест изума, међу којима и вишефазну наизменичну струју. Изуме 1888. откупила фирма \"Вестингхаус\" и њихову примену приказала на светској изложби у Чикагу 1893.\n*[[1912]]. Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића потукла у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=70&order=hrono&dd=22&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10-22]]\n[[ast:22 d\'ochobre]]\n[[bg:22 октомври]]\n[[ca:22 d\'octubre]]\n[[cy:22 Hydref]]\n[[da:22. oktober]]\n[[de:22. Oktober]]\n[[en:October 22]]\n[[eo:22-a de oktobro]]\n[[es:22 de octubre]]\n[[et:22. oktoober]]\n[[fi:22. lokakuuta]]\n[[fr:22 octobre]]\n[[fy:22 oktober]]\n[[he:22 באוקטובר]]\n[[hr:22. listopada]]\n[[is:22. október]]\n[[it:22 ottobre]]\n[[ja:10月22日]]\n[[ko:10월 22일]]\n[[ku:22\'ê kewçêrê]]\n[[lb:22. Oktober]]\n[[lt:Spalio 22]]\n[[nl:22 oktober]]\n[[no:22. oktober]]\n[[oc:22 d\'octobre]]\n[[pl:22 października]]\n[[pt:22 de Outubro]]\n[[ro:22 octombrie]]\n[[ru:22 октября]]\n[[sl:22. oktober]]\n[[sv:22 oktober]]\n[[tr:22 Ekim]]\n[[uk:22 жовтня]]\n[[zh:10月22日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,ast,sl,ku,sv,ko,da,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,fy',332,'Shizhao','20050304033704','',0,0,1,0,0.469378834343,'79949695966295','20050310070403'); INSERT INTO cur VALUES (1415,0,'23._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. октобар|претходни дан]] - [[24. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1596]]. турска војска султана Мухамеда III код Ерлауа у Мађарској поразила аустријске трупе надвојводе Максимилијана.\n*[[1912]]. почела битка код Куманова у Првом балканском рату у којој је српска војска нанела тежак пораз турским трупама и присилила их да се повуку ка Битољу.\n*[[1917]]. америчке снаге ступиле у прве борбене акције у Првом светском рату, код Линевила у Француској.\n*[[1917]]. на седници Централног комитета руске Социјалистичке радничке партије донета одлука о подизању оружаног устанка. У припремама и извођењу Октобарске револуције од тада непосредно учествује Владимир Иљич Уљанов Лењин.\n*[[1942]]. британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија почела офанзиву против немачких снага под командом Ервина Ромела у египатској пустињи код места Ел Аламејн. Једна од најзначајнијих битака у Другом светском рату окончана 12 дана касније победом Британаца, уследило искрцавање савезника на тле северне Африке.\n*[[1944]]. совјетска Црвена армија током Другог светског рата ушла у Мађарску.\n*[[1944]]. у филипинском заливу Лејте почела једна од највећих поморско-ваздушних битака у Другом светском рату, у којој је учествовала готово цела јапанска флота и три четвртине флоте САД, окончана поразом Јапанаца 25. октобра.\n*[[1954]]. после серије састанака у Паризу, СССР, САД, Велика Британија и Француска споразумеле се да окончају окупацију Немачке.\n*[[1956]]. уличним демонстрацијама студената и радника у Мађарској почела антикомунистичка побуна, коју су совјетске трупе угушиле 4. новембра 1956.\n*[[1958]]. руски писац Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност за роман \"Доктор Живаго\" који је постао бестселер на Западу, док у СССР тада још није био објављен.\n*[[1961]]. бившем генералном секретару Уједињених Нација, Швеђанину Хјалмару Агне Дагу Хамаршелду, који је под неразјашњеним околностима погинуо у авиону у време конгоанске кризе, постхумно додељена Нобелова награда за мир.\n*[[1973]]. северновијетнамски мировни преговарач Ле Дук То одбио Нобелову награду за мир уз образложење да у његовој земљи још нема мира.\n*[[1983]]. у нападу камионима напуњеним експлозивом на штаб америчких маринаца у Бејруту и оближњу зграду у којој су били француски војници погинуо 241 амерички војник и 58 француских.\n*[[1983]]. на акушерској клиници у Загребу рођена прва југословенска “беба из епрувете”.\n*[[1990]]. украјински премијер Виталиј Масол принуђен да поднесе оставку после масовних студентских протеста. То је био први функционер Совјетског Савеза који је отишао са власти под притиском јавности.\n*[[1991]]. представници 19 земаља потписали, на међународној конференцији у Паризу у организацији УН, мировни споразум за окончање 13-годишњег грађанског рата у Камбоџи.\n*[[1994]]. у експлозији бомбе на предизборном митингу у главном граду Шри Ланке Коломбу погинуло најмање 50 особа, међу којима и кандидат опозиције за председника Гаминија Дисанајакеа.\n*[[2001]]. ИРА објавила да почиње разоружавање, а два дана касније Велика Британија укинула четири безбедносна пункта.\n*[[2002]]. окружно јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против више лица осумњичених за отмицу и убиство 16 муслимана из Сјеверина у октобру 1992.\n\n==Рођења==\n*[[1789]]. рођен српски новинар и публициста Димитрије Давидовић, аутор првог Устава у модерној српској историји познатог под именом Сретењски устав. Покренуо и уређивао \"Новине сербске\" у Бечу, а потом кратко био министар просвете и уредник првих новина у Србији Милоша Обреновића.\n*[[1817]]. рођен француски лексикограф и енциклопедиста Пјер Атаназ Ларус, издавач \"Великог светског речника XИX века\" у 17 томова. Издавачка кућа \"Ларус\" после његове смрти 1875. наставила издавање енциклопедијских речника.\n*[[1940]]. рођен бразилски фудбалер Едсон Арантес до Насименто Пеле, који се сматра најбољим играчем у историји фудбала.\n\n==Смрти==\n*[[42. пне.]] самоубиство извршио Марко Јуније Брут, један од вођа завере у којој је 44. убијен Јулије Цезар. Брут се убио после пораза који су републиканској војсци у бици код Филипа нанеле снаге Марка Антонија и Октавијана.\n*[[1944]]. пребацујући се преко Дунава у тек ослобођен Београд, у Другом светском рату погинуо Иван Милутиновић, један од вођа Народноослободилачког рата и функционер Комунистичке партије Југославије.\n\n==Празници и дани сећања==\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=23&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10-23]]\n[[ar:23 اكتوبر]]\n[[ast:23 d\'ochobre]]\n[[bg:23 октомври]]\n[[ca:23 d\'octubre]]\n[[cs:23. říjen]]\n[[cy:23 Hydref]]\n[[da:23. oktober]]\n[[de:23. Oktober]]\n[[el:23 Οκτωβρίου]]\n[[en:October 23]]\n[[eo:23-a de oktobro]]\n[[es:23 de octubre]]\n[[et:23. oktoober]]\n[[fi:23. lokakuuta]]\n[[fr:23 octobre]]\n[[fy:23 oktober]]\n[[he:23 באוקטובר]]\n[[hr:23. listopada]]\n[[hu:Október 23]]\n[[io:23 di oktobro]]\n[[is:23. október]]\n[[it:23 ottobre]]\n[[ja:10月23日]]\n[[ko:10월 23일]]\n[[ku:23\'ê kewçêrê]]\n[[lb:23. Oktober]]\n[[lt:Spalio 23]]\n[[nl:23 oktober]]\n[[no:23. oktober]]\n[[oc:23 d\'octobre]]\n[[pl:23 października]]\n[[pt:23 de Outubro]]\n[[ro:23 octombrie]]\n[[ru:23 октября]]\n[[sl:23. oktober]]\n[[sv:23 oktober]]\n[[tl:Oktubre 23]]\n[[tr:23 Ekim]]\n[[uk:23 жовтня]]\n[[wa:23 d\' octôbe]]\n[[zh:10月23日]]','warnfile Adding:lt,zh,ro,tl,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,io,ar,cs,en,eo,el,af,es,et,ca,it,ko,is,wa,ast,sl,ku,cy,bg,sv,oc,hu,he,fi,fr,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304033920','',0,0,1,0,0.807634830851,'79949695966079','20050304033920'); INSERT INTO cur VALUES (1416,0,'24._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. октобар|претходни дан]] - [[25. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1360]]. енглески краљ Едвард III и француски краљ Жан II Добри, потписали су у Калеу споразум којим је окончана прва фаза Стогодишњег рата. Енглези су добили део француске територије, а Едвард III се заузврат одрекао полагања права на француски престо.\n*[[1648]]. Вестфалским миром, који су закључили немачки цар и владари Француске и Шведске, завршен је Тридесетогодишњи рат. Мировним уговором потврђена су начела Аугсбуршког верског мира (1555) о равноправности римокатолика и протестаната и осујећена намера римско-немачког царства и папе за хегемонијом у Европи.\n*[[1795]]. Пруска, Аустрија и Русија извршиле су трећу поделу Пољске, која је престала да постоји као независна држава.\n*[[1917]]. почела је битка код места Капорето (словеначки назив Кобарид) у Првом светском рату у којој су Немци и Аустријанци нанели тежак пораз италијанској војсци и натерали је у бекство.\n*[[1922]]. ирски парламент прихватио је устав по којем је држава добила назив Слободна Ирска Држава. Устав је формално ступио на снагу у децембру.\n*[[1939]]. нацисти су у Немачкој наредили Јеврејима да носе Давидову звезду.\n*[[1944]]. амерички авиони су у Другом светском рату током велике ваздушно-поморске битке у филипинском заливу Лејте потопили јапански бојни брод \"Мусаши\", један од највећих у свету.\n*[[1964]]. британска афричка колонија Северна Родезија стекла је независност под називом Република Замбија, са председником Кенетом Каундом.\n*[[1970]]. кандидат левице Салвадор Аљенде изабран је за председника Чилеа. Убијен је у септембру 1973. у државном удару официрске хунте коју је предводио Аугусто Пиноче.\n*[[1980]]. пољске власти су легализовале независни раднички синдикат \"Солидарност\".\n*[[1991]]. у Сарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у БиХ, а за првог председника изабран је Момчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самопредељење.\n*[[2000]]. Скупштина Србије изабрала је прелазну техничку владу Србије која ће до ванредних парламентарних избора 23. децембра обезбедити функционисање земље. Владу су формирали Демократска опозиција Србије, Српски покрет обнове и Социјалистичка партија Србије.\n*[[2001]]. у нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру.\n*[[2002]]. у Републици Српској смењено је и ухапшено више одговорних лица због афере о извозу оружја и војне опреме Ираку, који је под санкцијама УН. У аферу су умешане Ваздухопловни завод \"Орао\" из Бијељине и предузеће \"Југоимпорт-СДПР\" из Београда, чији је директор Јован Чековић смењен.\n\n==Рођења==\n*[[1618]]. рођен је могулски цар Аурангзеб, велики могул Индије (1658-1707), који је на власт дошао након што је збацио оца и погубио браћу. Проширио је могулско царство, подстицао уметност и науку, али је фанатично ширио ислам и прогонио хиндуизам.\n\n==Смрти==\n*[[1601]]. умро је дански астроном Тихо Брахе, који је подигао чувену опсерваторију \"Уранијенбург\" на острву Хвен и готово две деценије осматрао планете, посебно Марс. Открио је нову звезду у сазвежђу Касиопеје.\n*[[1725]]. умро је Алесандро Гаспаре Скарлати, најзначајнији италијански композитор високог барока, аутор бројних опера и религиозних композиција.\n*[[1907]]. умро је српски новинар, писац и политичар Пера Тодоровић, један од оснивача Народне радикалне странке, аутор програма и статута странке (1881). Крајем 1886. искључен је из странке пошто је обновио лист \"Самоуправа\" и почео да напада радикале. Покренуо је и до 1903. издавао \"Мале новине\", први сензационалистички лист у Србији.\n*[[1948]]. умро је аустријски композитор мадјарског порекла Франц Лехар, најзначајнији представник бечке оперете у првој половини 20. века (\"Весела удовица\", \"Земља смешка\", \"Гроф од Луксембурга\").\n*[[1957]]. умро је француски модни креатор Кристијан Диор, један од главних креатора моде у свету после Другог светског рата.\n*[[1997]]. у Београду је убијен Зоран Тодоровић Кундак, секретар Дирекције Југословенске левице, директор \"Беопетрола\", близак пријатељ породице председника СР Југославије Слободана Милошецвића. Убица није откривен.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1882]]. немачки бактериолог Роберт Кох открио је бактерију која изазива туберкулозу, касније названу \"Кохов бацил\".\n*[[1912]]. победом Прве српске армије под командом регента Александра Карађорђевића над турском Вардарском армијом Зеки паше, завршена је Кумановска битка у Првом балканском рату.\n*[[1945]]. ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. у Сан Франциску потписала 51 земља оснивач светске организације, међу којима и Југославија.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=24&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912201006','',0,0,0,0,0.132381548235,'79959087798993','20040912201006'); INSERT INTO cur VALUES (1417,0,'25._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[24. октобар|претходни дан]] - [[26. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[732]]. франачки владар Шарл у бици код Поатјеа тешко поразио Сарацене и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу, што му је донело надимак Чекић. Познат под именом Карло Мартел.\n*[[1415]]. Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске.\n*[[1495]]. у Португалији на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни. Финансирао истраживачке подухвате морепловаца Васка да Гаме, Педра Алвареша Кабрала и других, чија су открића потом постала португалске колоније, а Португалија светска поморска и колонијална сила. Током његове владавине из земље протерани Јевреји и Маори.\n*[[1616]]. холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије.\n*[[1815]]. српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Али-пашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка.\n*[[1918]]. код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском.\n*[[1936]]. владе Немачке и Италије потписале тајан протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин.\n*[[1938]]. Либија постала део Италије.\n*[[1949]]. спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока. Блокада Југославије трајала до 1955.\n*[[1956]]. Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од Израелског напада.\n*[[1971]]. Генерална скупштина Уједињених Нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван.\n*[[1983]]. трупе САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар.\n*[[1995]]. на основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали.\n*[[2001]]. на донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра.\n\n==Рођења==\n*[[1806]]. рођен немачки филозоф Каспар Шмит, познат као Макс Штирнер, идеолог анархизма, чије је дело \"Једини и његова својина\" изазвало бурну реакцију грађанске интелигенције, па је једно време било забрањено.\n*[[1825]]. рођен аустријски композитор, виолиниста и диригент Јохан Штраус Млађи, прослављен \"краљ валцера\" и један од главних представника класичне бечке оперете.\n*[[1838]]. рођен француски композитор Жорж Бизе, аутор опере \"Кармен\", једног од ремек-дела француске и светске оперске сцене, чије је прво извођење 1875. наишло на лош пријем публике и критике.\n*[[1881]]. рођен шпански сликар и вајар Пабло Пикасо, један од највећих и најутицајнијих уметника XX века, који је са Жоржом Браком направио прекретницу у европском сликарству, стварајући нову концепцију облика и простора.\n\n==Смрти==\n*[[1400]]. умро енглески писац Џефри Чосер, зачетник модерне енглеске књижевности. Његове \"Кентерберијске приче\" сматрају се најзначајнијим делом енглеске средњевековне књижевности.\n*[[1647]]. умро италијански математичар и физичар Евангелиста Торичели, савременик и настављач Галилејевог дела, проналазач живиног барометра.\n\n==Празници и дани сећања==\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=25&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912202111','',0,0,0,0,0.257410178547,'79959087797888','20040912202111'); INSERT INTO cur VALUES (1418,0,'26._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[25. октобар|претходни дан]] - [[27. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1896]]. потписан је споразум у Адис Абеби којим је успостављен мир између Италије и Абисиније (Етиопија) и призната независност Абисиније.\n*[[1905]]. током Прве руске револуције (1905-07), радници су у Петрограду основали први Совјет (радничку скупштину).\n*[[1911]]. у Кини је укинута монархија и проглашена република са Сун Јат Сеном као привременим председником.\n*[[1917]]. Бразил је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.\n*[[1955]]. генерал Нго Дин Дием прогласио је Републику Вијетнам у јужном Вијетнаму, а себе председником и завео диктаторски режим. Убијен је у војном удару у новембру 1963.\n*[[1955]]. Парламент Аустрије прихватио је, дан после одласка последњих савезничких окупационих војника, Државни уговор којим се обавезала на сталну неутралности земље.\n*[[1961]]. Нобелову награду за књижевност добио је југословенски књижевник Иво Андрић и постао први Југословен добитник те престижне светске награде.\n*[[1972]]. у кампањи Савеза комуниста Југославије против \"анархолиберала\" смењени су највиши функционери Комунистичке партије Србије Марко Никезић и Латинка Перовић. Након тога смењени су и функционери у државном апарату и привредни руководиоци који су се залагали за либерализацију и модернизацију друштва.\n*[[1976]]. Генерална скупштина УН је једногласно осудила апартхејд и позвала владе земаља чланица да забране све контакте са Транскејом, која је самопрокламовала независност са белом мањином на челу.\n*[[1994]]. Израел и Јордан потписали су споразум, којим је после 46 година формално окончано ратно стање двеју суседних земаља.\n*[[1998]]. председници Перуа и Еквадора потписали су формалну декларацију којом је решен погранични спор двеју јужноамеричких земаља настао почетком 19. века, због којег су више пута ратовале.\n*[[1999]]. Савет безбедности УН одобрио је упућивање међународних мировних снага, 11.000 војника и полицајаца, у Источни Тимор.\n*[[2000]]. на састанку у Букурешту СР Југославија је постала пуноправни члан Пакта стабилности за југоисточну Европу.\n*[[2001]]. београдски суд осудио је Добросава Гаврића на 20 година затвора због убиства Жељка Ражнатовића Аркана и још две особе у хотелу \"Интерконтинентал\" у Београду 15. јануара 2001.\n*[[2002]]. у акцији ослобађања око 800 талаца, које су чеченски терористи држали три дана у једном московском позоришту, страдало је 128 особа, а свих 50 терориста је ликвидирано.\n\n==Рођења==\n*[[1685]]. рођен је италијански композитор Ђузепе Доменико Скарлати, виртуоз на чембалу. Компоновао је више од 550 композиција за чембало, чувених соната у једном ставу (Скарлатијев сонатни облик).\n*[[1759]]. рођен је Жорж Жак Дантон, један од вођа Француске револуције, који је 14. јула 1789. предводио напад на париску тамницу Бастиљу. Као противник револуционарног терора сукобио се са Робеспјером, оптужен је за сарадњу са непријатељима републике и погубљен на гиљотини 1794.\n*[[1842]]. рођен је руски сликар Василиј Васиљевич Верешчагин, аутор монументалних композиција из руско-турског рата (1877-78).\n*[[1916]]. рођен је француски државник Франсоа Митеран, који је као први социјалиста у мају 1981. изабран за председника Француске и остао на том положају 14 година. У Другом светском рату био је један од вођа француског Покрета отпора, а од 1971. је лидер Социјалистичке партије Француске.\n\n==Смрти==\n*[[899]]. умро је енглески краљ Алфред Велики, који је по доласку на престо 871. успешно одбранио земљу од Данаца, ослободио и обновио Лондон. Развио је ратарство, основао нове градове и учинио много на пољу духовне културе окупљајући учене људе и из иностранства.\n*[[1440]]. обешен је Жил де Ре, један од бораца Јованке Орлеанке. Бивши маршал Француске оптужен је за сатанизам и убиство 140 деце. Његов злочин био је инспирација за причу \"Плавобради\".\n*[[1972]]. умро је руски конструктор авиона и хеликоптера Игор Иванович Сикорски, који је конструисао први успешан хеликоптер, а 1913. први изградио авион са више мотора. Године 1919. емигрирао је у САД где је наставио рад на конструкцији нових типова авиона и хеликоптера.\n*[[1995]]. на Малти је убијен вођа палестинске терористичке исламске организације \"Исламски џихад\" Фати Шкаки.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1861]]. у Франкфурту је приказан рад првог уређаја за пренос говора, који је његов конструктор Јохан Филип Реис назвао телефон. Као проналазач првог употребљивог телефона (1876) сматра се Американац Александар Грахам Бел.\n*[[1863]]. у Женеви је почела четвородневна међународна конференција 14 земаља на којој је основан Црвени крст и објављени принципи који су 1864. послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата.\n*[[1905]]. споразумом у Карлштаду Норвешка се одвојила од Шведске и постала независна краљевина са краљем Хаконом VII.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=30&order=hrono&dd=26&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912202922','',0,0,0,0,0.377499226657,'79959087797077','20040912202922'); INSERT INTO cur VALUES (1419,0,'27._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[26. октобар|претходни дан]] - [[28. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1806]]. Наполеонове трупе ушле у Берлин после победе над Прусима код Јене.\n*[[1807]]. у дворцу у Фонтенблоу Наполеон Бонапарта и шпански краљ Карлос IV потписали споразум о подели Португала.\n*[[1871]]. Велика Британија анектирала дијамантска поља у Кимберлију у Јужној Африци.\n*[[1918]]. британске, француске и италијанске снаге поразиле, у Првом светском рату, аустријску војску на италијанском фронту.\n*[[1922]]. под притиском фашистичког покрета Бенита Мусолинија италијанска влада поднела оставку.\n*[[1966]]. Генерална скупштина Уједињених нација одузела Јужној Африци мандат над Југозападном Африком.\n*[[1971]]. Конго променио назив државе у Република Заир.\n*[[1973]]. мировне снаге УН стигле у Каиро да успоставе линију раздвајања египатских и израелских снага.\n*[[1978]]. египатски председник Анвар ел Садат и израелски премијер Менахем Бегин добили Нобелову награду за мир.\n*[[1998]]. Савет НАТО одложио, на неодређено време, активирајућу наредбу о војној интервенцији против циљева у Југославији пошто су српске власти повукле војску на Косову у касарне и смањиле полицијске снаге у Покрајини.\n*[[1998]]. Герхард Шредер преузео дужност канцелара Немачке пошто је Хелмут Кол, изгубивши на изборима, поднео оставку.\n*[[1999]]. хаљина, коју је холивудска звезда Мерлин Монро носила док је певала \"Happy Birthay, Mr. President\" председнику САД Џону Кенедију, продата за 1.267.500 долара, што је рекордна сума за део одеће продат на аукцији.\n*[[2000]]. због јаке олује, ронилачка екипа није успела да уђе у подморницу “Курск”. Дан раније откривени докази да су 23 морнара преживела прву експлозију због које је та руска атомска подморница потонула 12. августа у Баренцовом мору. Стручњаци проценили да морнари нису могли живети дуже од осам сати од почетка катастрофе у којој је свих 118 чланова посаде изгубило живот.\n*[[2001]]. шведски дневник “Експресен” пренео изјаву Кристера Петерсона, који је ослобођен оптужби за убиство шведског премијера Улофа Палмеа 1986, да он јесте убио премијера.\n\n==Рођења==\n*[[1728]]. рођен енглески истраживач Џејмс Кук, познат као Капетан Кук, један од највећих мореполоваца у историји. На основу својих истраживања направио мапе Аустралије, Новог Зеланда и Хавајских острва, а 1893. објављен његов дневник са многобројних путовања. 1779. убили га домороци на Хавајима.\n*[[1782]]. рођен италијански музичар Николо Паганини, виртуоз на виолони и композитор.\n*[[1811]]. рођен амерички проналазач Ајзак Мерит Сингер, који је 1851. усавршио прву шиваћу машину за широку употребу.\n*[[1858]]. рођен Теодор Рузвелт, председник САД од 1901. до 1909, чија је политика створила светску силу од дотад изолационистичких САД. Дужност шефа државе преузео као потпредседник САД после убиства председника Вилијама Мекинлија 1901. Спровео план за изградњу Панамског канала, а за посредовање у руско-јапанском рату 1905. добио 1906. Нобелову награду за мир.\n\n==Смрти==\n*[[1505]]. умро руски владар Иван III Васиљевич. Велики кнез московски од 1462. и \"свих Руса\" ујединио велик број кнежевина, ојачао централну власт и ослободио руска подручја од Татара. Издао први руски зборник закона \"Судебник\". Због родбинских веза с византијском царском династијом сматран наследником Источноримског царства и тада се први пут појавила идеја о историјској мисији Руског царства као заштитника целог православља.\n*[[1553]]. на ломачи као јеретик спаљен шпански лекар и теолог Мигел Сервето. Списима \"Christianismi resitutio\", у којима је одбацио хришћанску доктрину о Светом тројству, изазвао гнев и римокатолика и протестаната. На захтев вође швајцарских протестаната Жана Калвина ухапшен у Женеви, у којој се скривао од римокатоличке инквизиције, и осуђен на смрт спаљивањем.\n*[[1995]]. у Београду умро српски књижевник Слободан Селенић, дописни члан Српске академије наука и уметности, професор на Факултету драмске уметности у Београду.\n*[[1999]]. наоружани нападачи упали у парламент Јерменије у Јеревану и убили девет особа, укључујући премијера Вазгена Сарксијана, председника Парламента Карена Демиркијана, два његова заменика и једног министра.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1843]]. у Србији основана државна пошта.\n*[[1935]]. пуштен у саобраћај железничко-друмски \"Панчевачки мост Краља Петра II\" на Дунаву код Београда.\n*[[1991]]. совјетска република Туркменистан прогласила независност од СССР.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=27&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912203937','',0,0,0,0,0.30888742316,'79959087796062','20040912203937'); INSERT INTO cur VALUES (1420,0,'28._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[27. октобар|претходни дан]] - [[29. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1492]]. Кристофер Колумбо на првом путовању преко Атлантика открио Кубу и прогласио је поседом Шпаније.\n*[[1628]]. краљевске трупе под кардиналом Ришељеом заузеле, после вишемесечне опсаде, упориште протестаната, Ла Рошел.\n*[[1746]]. у земљотресу у Перуу, у ком су разорени градови Лима и Каљао, погинуло најмање 18.000 људи.\n*[[1836]]. проглашена федерација Перуа и Боливије.\n*[[1891]]. у Јапану у земљотресу на највећем острву Нипон погинуло најмање 10.000 људи, а 300.000 остало без домова.\n*[[1918]]. после распада Аустро-Угарске у Првом светском рату, у Прагу преузео власт Национални комитет. Република Чехословачка с председником Томашем Гаригом Масариком проглашена у новембру 1918.\n*[[1919]]. у САД ступио на снагу закон о прохибицији, којим је забрањена продаја пића с више од пола процента алкохола.\n*[[1922]]. око 40.000 фашиста-црнокошуљаша Бенита Мусолинија кренуло из Напуља у марш на Рим. Два дана касније краљ Виторио Емануеле поверио Мусолинију мандат за састав Владе. Фашистички режим трајао до јула 1943.\n*[[1940]]. италијанске трупе напале Грчку из Албаније, пошто је Грчка одбила ултиматум којим је Италија тражила војна упоришта на грчкој територији. Уз помоћ Немаца Грчка окупирана у априлу 1941.\n*[[1962]]. окончана кубанска ракетна криза, совјетски лидер Никита Хрушчов саопштио да је наредио повлачење ракета са Кубе, а председник САД Џон Фицџералд Кенеди да ће обуставити блокаду те земље.\n*[[1974]]. шефови арапских држава, укључујући јорданског краља Хусеина, усвојили Декларцију којом су затражили стварање независне палестинске државе.\n*[[1982]]. на општим изборима у Шпанији убедљиву победу однела Социјалистичка радничка партија Фелипеа Гонсалеса.\n*[[1995]]. у пожару који је избио у метроу главног града Азербејжана, Бакуу, погинуло најмање 289, повређено 270 људи.\n*[[2000]]. на Косову, у организацији администрације Уједињених нација, одржани локални избори, на којима је убедљиво победио Демократски савез Косова Ибрахима Ругове. Косовски Срби бојкотовали изборе, југословенске власти их нису признале.\n*[[2001]]. председник САД Џорџ Буш формирао Групу за праћење иностраних терориста, којом руководи јавни тужилац Џон Ешкрофт, а задатак групе да проналази и депортује стране држављане који илегално бораве у САД.\n\n==Рођења==\n*[[1884]]. рођен српски композитор, музиколог, педагог и критичар Милоје Милојевић, професор Музичке академије у Београду, један од зачетника музикологије у Србији. Основао београдски оркестар \"Collegium musicum\".\n*[[1914]]. рођен амерички микробиолог Џонас Едвард Салк, који је 1953. изумео вакцину против дечје парализе.\n*[[1932]]. рођен кипарски државник Спирос Кипријану, први шеф дипломатије после стицања независности Кипра 1960. Шеф државе постао 1977, после смрти председника, архиепископа Макариоса III.\n\n==Смрти==\n*[[1704]]. умро енглески филозоф Џон Лок, један од утемељивача емпиризма и либералистичке филозофије. Снажно утицао на касније филозофе-емпиричаре и теоретичаре либералног друштва и грађанске државе.\n*[[1923]]. умро српски политичар и публициста Стојан Протић, један од твораца Радикалне странке, први премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 20. децембра 1920. Био уредник листова \"Самоуправа\" и \"Одјек\" од 1884.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1636]]. у Кембриџу, у америчкој држави Масечусетс, основан колеџ “Харвард”, најстарија образовна установа у САД.\n*[[1886]]. на острву Бидл у њујоршкој луци председник САД Гровер Кливленд открио Статуу слободе, поклон Француске, коју је израдио Фредерик Огист Бартолди.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=40&order=hrono&dd=28&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Рођења */',124,'Милош','20040912210350','',0,0,0,0,0.902858209751,'79959087789649','20040912210350'); INSERT INTO cur VALUES (1421,0,'29._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[28. октобар|претходни дан]] - [[30. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[439]]. Вандали, предвођени краљем Генсериком, освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци.\n*[[1814]]. први парни ратни брод \"Фултон\", који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци.\n*[[1881]]. у Јапану основана прва национална политичка странка.\n*[[1888]]. у Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој \"канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама\".\n*[[1918]]. Хрватски сабор после распада Аустро-Угарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабсбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.\n*[[1929]]. крах Њујоршке берзе, познат као \"црни уторак\", означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи.\n*[[1956]]. два дана уочи француско-британског напада на Египат израелска војска напала полуострво Синај.\n*[[1964]]. Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија.\n*[[1996]]. у Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст.\n*[[1998]]. Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мендели у ком су бивши председник Бота, Менделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права.\n*[[1998]]. ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом \"Дискавери\" поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије.\n*[[1999]]. ирански председник Мухамед Катами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом.\n*[[2000]]. више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу.\n*[[2001]]. Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану.\n*[[2001]]. под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа.\n\n==Рођења==\n*[[1507]]. рођен шпански војсковођа Фернандо Алварес де Толедо, војвода од Албе. Као намесник Холандије спроводио терор над противницима шпанске круне, током ког је погубљено 18.000 људи. Преко своје шпијунске мреже подстицао прогоне протестаната у Француској за време Катарине Медичи.\n*[[1897]]. рођен немачки нацистички политичар Јозеф Гебелс, министар просвете и пропаганде нацистичке Немачке, један од инспиратора антисемитског терора. Из страха пред одговорношћу за нацистичке злочине извршио самоубиство с целом својом породицом у последњим часовима пред пад Берлина у Другом светском рату.\n*[[1910]]. рођен енглески филозоф Џулс Алфред Ејер, чија се књига \"Језик, истина и логика\" сматра манифестом логичког позитивизма.\n\n==Смрти==\n*[[1321]]. умро српски краљ Стефан Милутин Немањић. Током његове владавине од 1282. Србија проширила границе на северу и на југу и доживела економски и културни развој, постављене основе законодавства и државне управе. Подигао и обновио више цркава и манастира.\n*[[1889]]. умро руски писац, књижевни критичар и револуционар Николај Гаврилович Чернишевски. Његово политичко деловање у царској Русији прекинуто прогонством у Сибир. Залагао се за то да књижевност буде оруђе друштвене критике, а у делу \"Шта да се ради\" изнео социјалистичко-утопијске погледе на друштво.\n*[[1911]]. умро Џозеф Пулицер, амерички новински магнат, један од зачетника \"жуте штампе\", из чије се фондације сваке године додељује \"Пулицерова награда\" за новинарство, карикатуру, америчку историју, поезију, драму, роман и музику.\n*[[1950]]. умро шведски краљ Густав V, који је током владавине од 1907. осигурао неутралан статус Шведске у оба светска рата.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1923]]. Турска проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал Ататурк постао први председник.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=29&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912215554','',0,0,0,0,0.197316297888,'79959087784445','20040912215554'); INSERT INTO cur VALUES (1422,0,'30._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[29. октобар|претходни дан]] - [[31. октобар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1864]]. потписан Бечки мир којим је Данска принуђена да Пруској препусти покрајине Шлезвиг, Холштајн и Лауенбург.\n*[[1905]]. током Прве руске револуције руски цар Николај II Александрович Романов \"Октобарским манифестом\" понудио шире бирачко право, изабран парламент са законодавном влашћу и гаранцију грађанских слобода.\n*[[1918]]. капитулацијом Турске, која је у Први светски рат ушла 1914. на страни Централних сила, престала да постоји Отоманска империја.\n*[[1922]]. два дана после \"Марша на Рим\" Бенито Мусолини формирао прву фашистичку владу у Италији.\n*[[1938]]. милионе Американаца ухватила паника, мислећи да се ради о нападу Марсоваца на Земљу, док су на радију CBS слушали радио-драму, коју је према новели Херберта Џорџа Велса \"Рат светова\" снимио Орсон Велс.\n*[[1974]]. нокаутом над Џорџом Форманом Мухамед Али се у 32. години вратио боксу.\n*[[1975]]. кнез Хуан Карлос преузео вођство Шпаније од тешко оболелог диктатора Франсиска Франка.\n*[[1975]]. код Прага се срушио авион DC9 југословенске компаније \"Inex-Adria\", у ком је погинуло 75 путника, чехословачких туриста који су се враћали са летовања на Јадрану.\n*[[1990]]. Кина објавила резултате пописа становништва према ком њена популација 1,013 милијарди људи.\n*[[1995]]. са 50,6 одсто гласова \"за\" становници Квебека изјаснили се на референдуму против независности те канадске провинције.\n*[[1998]]. на основу споразума представника Војске Југославије и НАТО, потписаног 15. октобра, авиони НАТО почели мисију надгледања ваздушног простора Косова под називом \"Орлово око\".\n*[[2000]]. судија Врховног суда Шпаније, његов телохранитељ и вожач убијени, још 35 особа повређено у експлозији аутомобила-бомбе у Мадриду, за коју су осумњичени припадници баскијског сепаратистичког покрета ЕТА.\n*[[2001]]. Лондонски клуб поверилаца смањио Југославији дуг за 600 милиона долара, са 2,8 на 2,2 милијарде. \n\n==Рођења==\n*[[1735]]. рођен амерички државник Џон Адамс, један од најистакнутијих бораца за америчку независност, први потпредседник и други председник САД. Учествовао у изради нацрта Декларације о независности 1776. Његов син Џон Квинси Адамс био шести председник САД.\n*[[1751]]. рођен Ричард Бринсли Шеридан, уз Голдсмита најзначајнији енглески драматичар XВИИИ века. Као члан британског парламента од 1780. до 1812. прославио се као сјајан оратор.\n*[[1762]]. рођен француски писац Андре де Шеније, који је у свом делу ускладио старе песничке форме с новом осећајношћу, па га историчари књижевности најчешће представљају као последњег песника класицизма и првог романтичара. Поздрављајући Француску револуцију Шеније се оштро супротставио јакобинској диктатури, због чега је погубљен на гијотини 1794.\n\n==Смрти==\n*[[1830]]. умро црногорски владика Петар I Петровић Његош, који је по доласку на власт 1782. допринео развоју црногорске државности. 1796. донео први закон и установио централни судски орган 1803. Предводио Црногорце у борбама против Турака и Француза, мирио завађена племена и трудио се да искорени крвну освету.\n*[[1910]]. умро швајцарски филантроп Жан Анри Динан, творац идеје о Црвеном крсту и један од оснивача Међународног комитета Црвеног крста 1863, добитник Нобелове награде за мир 1901.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1817]]. Симон Боливар основао прву независну владу Венецуеле.\n*[[1869]]. извођењем алегоријске слике Ђорђа Милетића \"Посмртна слава кнеза Михаила\", у Београду отворена нова зграда Народног позоришта, изграђена по пројекту Александра Бугарског.\n*[[1918]]. Словачка прогласила одвајање од Мађарске и уједињењем с Чешком формирала Чехословачку, прву државу створену после распада [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]] у Првом светском рату.\n*[[1973]]. пуштен у саобраћај мост на Босфору који повезује Европу и Азију.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=30&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',170,'Покрајац','20050214193910','',0,0,1,0,0.297449102764,'79949785806089','20050214193910'); INSERT INTO cur VALUES (1423,0,'31._октобар','
\n[[миленији]] - [[векови]] - [[десетлећа]] - [[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[30. октобар|претходни дан]] - [[1. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1848]]. царске чете под фелдмаршалом Алфредом Виндишгрецом заузеле су Беч, чиме је угушен осмомесечни Бечки устанак током којег је била успостављена револуционарна влада.\n*[[1871]]. на основу устава из 1869. (Намеснички устав), донет је први закон о пороти у Србији, који је ступио на снагу 1. јануара 1872.\n*[[1925]]. Реза Кан је преузео престо Ирана и основао династију Пахлави, која је владала том земљом до Исламске револуције 1979.\n*[[1940]]. победом британске авијације завршена је Битка за Британију коју су Немци почели у јулу снажним бомбардовањем и поморском блокадом Велике Британије. Британци су преузели ваздушну контролу над Ламаншом, а Немци су одустали од инвазије на острво.\n*[[1952]]. на пацифичким Маршалским острвима САД су извеле прву пробу хидрогенске бомбе.\n*[[1956]]. бомбардовањем египатских аеродрома, Британија и Француска су почеле напад на Египат, током Суецке кризе.\n*[[1961]]. у процесу дестаљинизације Совјетског Савеза, Стаљинови посмртни остаци премештени су из маузолеја на Црвеном тргу у гробницу уз зидине Кремља.\n*[[1991]]. на првим вишепартијским изборима у Замбији Фредерик Чилуба победио је Кенета Каунду, лидера у борби за независност и првог председника земље.\n*[[2000]]. руска ракета у којој су се налазили први становници међународне свемирске станице, експлодирала је у Казахстану.\n\n==Рођења==\n*[[1632]]. рођен је Јан Вермер, један од највећих холандских мајстора 17. века. Непризнат и несхваћен за живота, два века касније сврстан је међу највеће уметнике у историји сликарства, а његове слике достигле су астрономске цене (\"Поглед на Делфт\", \"Жена с писмом\", \"Девојка с дјерданом\", \"У атељеу\", \"Час музике\").\n*[[1795]]. рођен је Џон Китс, један од великана из плејаде енглеских романтичара с краја XВИИИ и почетка XИX века. За пет година стваралаштва (умро је у 26. години) оставио је дело које га сврстава у једног од највећих песника енглеске књижевности (\"Ендимион\", \"Ода славују\", \"Ода грчкој урни\", \"Ода јесени\").\n*[[1922]]. рођен је камбоџански принц Нородом Сиханук, којег је на престо први пут довела француска колонијална власт 1941. Абдицирао је 1955. у корист оца Нородома Сурамарита, а после његове смрти 1960. поново је шеф државе. Оборен је са власти 1970. у државном удару генерала Лон Нола, потом је кратко (1975-76) председник током режима Црвених Кмера. После низа бурних политичких промена, 1993. је поново постао краљ Камбоџе.\n\n==Смрти==\n*[[1517]]. умро је италијански сликар Фра Бартоломео, један од последњих фирентинских ренесансних мајстора. Сматра се претечом барока (\"Богородица са свецима\", \"Пијета\").\n*[[1851]]. у Цетињу је умро црногорски владика, филозоф и државник Петар II Петровић Његош, велики епски песник, аутор славног драмско-епског дела \"Горски вијенац\". Као државник поставио је темеље модерне црногорске државе, установио извршну власт и сенат, организовао судове, увео порезе. За његове владавине основана је прва штампарија у Цетињу 1834 и подигнута прва школа. У књижевној баштини оставио је и еп \"Луча микрокозма\", драму \"Лажни цар Шћепан Мали\", песме.\n*[[1918]]. у атентату је убијен бивши мађарски премијер гроф Иштван Тиса, вођа реакционарне Националне странке рада.\n*[[1926]]. умро је амерички мађионичар пореклом мађарски Јеврејин Хари Худини, најпознатији мађионичар 20. века. Рођен као Ерих Вајс, променио је име у част француског мађионичара Робера Худина.\n*[[1984]]. испред резиденције у Њу Делхију убијена је Индира Ганди, премијер Индије. Убиство су извршили Сики екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења.\n*[[1993]]. умро је италијански режисер Федерико Фелини, који је педесетих година 20. века постао водеће име италијанског и светског филма. Један од најистакнутијих представника италијанског неореализма добитник је три Оскара за филмове \"Улица\", \"Кабиријине ноћи\" и \"Осам и по\". Прославили су га и \"Амаркорд\", \"Сладак живот\", \"Дјулијета и духови\". \n*[[1999]]. током 113. фудбалског дербија \"Партизана\" и \"Црвене звезде\" у сукобима навијача погинуо је ученик Александар Радовић (17). То је био први случај насилне смрти на фудбалским утакмицама у Југославији.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1517]]. огорчен многобројним злоупотребама цркве, немачки свештеник Мартин Лутер окачио је на врата катедрале у Витенбергу и ставио на јавну расправу 95 теза о реформи цркве. Тиме је у немачким земљама почела Реформација, а Лутер је постао један од њених вођа.\n\n==Литература==\n*http://www.b92.net/news/indexs.php?start=60&order=hrono&dd=31&mm=10&yyyy=2003\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912220851','',0,0,0,0,0.832892236688,'79959087779148','20040912220851'); INSERT INTO cur VALUES (1424,0,'1._новембар','
[[1. novembar|latinica]] - [[1. novembar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[31. октобар|претходни дан]] - [[2. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* [[1923]]. - [[Викторија де лос Анхелес]], шпански оперски певач\n\n==Смрти==\n\n*\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:11-01]]\n[[ast:1 de payares]]\n[[bg:1 ноември]]\n[[ca:1 de novembre]]\n[[cy:1 Tachwedd]]\n[[da:1. november]]\n[[de:1. November]]\n[[en:November 1]]\n[[eo:1-a de novembro]]\n[[es:1 de noviembre]]\n[[et:1. november]]\n[[fi:1. marraskuuta]]\n[[fr:1er novembre]]\n[[fy:1 novimber]]\n[[gl:1 de novembro]]\n[[he:1 בנובמבר]]\n[[hr:1. studenog]]\n[[hu:November 1]]\n[[is:1. nóvember]]\n[[it:1 novembre]]\n[[ja:11月1日]]\n[[ku:1\'ê sermawezê]]\n[[la:1 Novembris]]\n[[lb:1. November]]\n[[lt:Lapkričio 1]]\n[[nl:1 november]]\n[[nn:1. november]]\n[[no:1. november]]\n[[oc:1 de novembre]]\n[[pl:1 listopada]]\n[[pt:1 de Novembro]]\n[[ro:1 noiembrie]]\n[[ru:1 ноября]]\n[[sl:1. november]]\n[[sv:1 november]]\n[[tr:1 Kasım]]\n[[uk:1 листопада]]\n[[wa:1î d\' nôvimbe]]\n[[zh:11月1日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,nn,ja,nl,la,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,wa,ast,sl,ku,sv,oc,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304024601','',0,0,1,0,0.884874043933,'79949695975398','20050304024601'); INSERT INTO cur VALUES (1425,0,'2._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[1. новембар|претходни дан]] - [[3. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| [[слика:Буш.jpg]] {{2004-11-2-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2004-11-2-1|action=edit}} измена]
\n|-\n\n|}\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:2 November]]\n[[ar:2 نوفمبر]]\n[[ast:2 de payares]]\n[[be:2 лістапада]]\n[[bg:2 ноември]]\n[[ca:2 de novembre]]\n[[cy:2 Tachwedd]]\n[[da:2. november]]\n[[de:2. November]]\n[[en:November 2]]\n[[eo:2-a de novembro]]\n[[es:2 de noviembre]]\n[[et:2. november]]\n[[fi:2. marraskuuta]]\n[[fr:2 novembre]]\n[[fy:2 novimber]]\n[[gl:2 de novembro]]\n[[he:2 בנובמבר]]\n[[hr:2. studenog]]\n[[hu:November 2]]\n[[is:2. nóvember]]\n[[it:2 novembre]]\n[[ja:11月2日]]\n[[ko:11월 2일]]\n[[ku:2\'ê sermawezê]]\n[[la:2 Novembris]]\n[[lb:2. November]]\n[[lt:Lapkričio 2]]\n[[nl:2 november]]\n[[no:2. november]]\n[[oc:2 de novembre]]\n[[pl:2 listopada]]\n[[pt:2 de Novembro]]\n[[ro:2 noiembrie]]\n[[ru:2 ноября]]\n[[sl:2. november]]\n[[sv:2 november]]\n[[tl:Nobyembre 2]]\n[[tr:2 Kasım]]\n[[uk:2 листопада]]\n[[wa:2 d\' nôvimbe]]\n[[zh:11月2日]]','/* Догађаји */',351,'Горан Анђелковић','20050311184922','',0,0,0,0,0.612321758462,'79949688815077','20050311184922'); INSERT INTO cur VALUES (1426,0,'3._новембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[2. новембар|претходни дан]] - [[4. новембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311160110','',0,0,0,1,0.795143029091,'79959688839889','20040311160134'); INSERT INTO cur VALUES (1427,0,'4._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[3. новембар|претходни дан]] - [[5. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\nНа овај дан 1925 рођен је у Тешњу (БиХ) СЛОБОДАН СРЕТЕНОВИЋ, од оца Душана и мајке Данице.\n\n==Смрти==\n\n*[[1932]] - [[Марко Т. Леко]] (*1853), српски [[хемија|хемичар]], ректор [[Велика школа|Велике школе]], академик и председник [[Црвени крст|Црвеног крста]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Смрти */',108,'Djordjes','20040915141912','',0,0,1,0,0.604133521488,'79959084858087','20040915141912'); INSERT INTO cur VALUES (1428,0,'5._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[4. новембар|претходни дан]] - [[6. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n*[[1938]] - [[Милован Илић Минимакс]] (+[[2005]]), познати телевизијски и радијски новинар.\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Рођења */ [[Милован Илић Минимакс]]',108,'Djordjes','20050213115027','',0,0,0,0,0.579479786372,'79949786884972','20050213115027'); INSERT INTO cur VALUES (1429,0,'6._новембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[5. новембар|претходни дан]] - [[7. новембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311160207','',0,0,0,1,0.010188287594,'79959688839792','20040311160224'); INSERT INTO cur VALUES (1430,0,'7._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[6. новембар|претходни дан]] - [[8. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* [[1903]] - [[Конрад Лоренц]], природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973.\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:11-07]]\n[[ar:7 نوفمبر]]\n[[ast:7 de payares]]\n[[bg:7_ноември]]\n[[ca:7 de novembre]]\n[[cs:7. listopad]]\n[[cy:7 Tachwedd]]\n[[da:7. november]]\n[[de:7. November]]\n[[et:7. november]]\n[[el:7 Νοεμβρίου]]\n[[en:November 7]]\n[[es:7 de noviembre]]\n[[eo:7-a de novembro]]\n[[fr:7 novembre]]\n[[fy:7 novimber]]\n[[ko:11월 7일]]\n[[hr:7. studenog]]\n[[is:7. nóvember]]\n[[it:7 novembre]]\n[[he:7_בנובמבר]]\n[[la:7 Novembris]]\n[[lt:Lapkričio 7]]\n[[lb:7. November]]\n[[hu:November 7]]\n[[nl:7 november]]\n[[ja:11月7日]]\n[[nn:7. november]]\n[[no:7. november]]\n[[oc:7 de novembre]]\n[[pl:7 listopada]]\n[[pt:7 de Novembro]]\n[[ro:7 noiembrie]]\n[[ru:7 ноября]]\n[[sl:7. november]]\n[[fi:7. marraskuuta]]\n[[sv:7 november]]\n[[tl:Nobyembre 7]]\n[[tt:7. Nöyäber]]\n[[tr:7 Kasım]]\n[[uk:7 листопада]]\n[[wa:7 di nôvimbe]]\n[[zh:11月7日]]','interwiki',0,'218.45.100.155','20041107172449','',0,0,0,0,0.493810146346,'79958892827550','20041107172449'); INSERT INTO cur VALUES (1431,0,'8._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[7. новембар|претходни дан]] - [[9. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n*[[Митровдан]] Свети великомученик Димитрије \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Празници и дани сећања */',198,'Никола Прљић','20041108005648','',0,0,0,0,0.876806924994,'79958891994351','20041108012902'); INSERT INTO cur VALUES (1432,0,'9._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[8. новембар|претходни дан]] - [[10. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n*[[Свети мученик Нестор]] \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Празници и дани сећања */',198,'Никола Прљић','20041109092812','',0,0,0,0,0.096635905605,'79958890907187','20041109093510'); INSERT INTO cur VALUES (1433,0,'10._новембар','
[[10. novembar|latinica]] - [[10. novembar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[9. новембар|претходни дан]] - [[11. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:10 November]]\n[[ast:10 de payares]]\n[[be:10 лістапада]]\n[[bg:10 ноември]]\n[[ca:10 de novembre]]\n[[cy:10 Tachwedd]]\n[[da:10. november]]\n[[de:10. November]]\n[[en:November 10]]\n[[eo:10-a de novembro]]\n[[es:10 de noviembre]]\n[[et:10. november]]\n[[fi:10. marraskuuta]]\n[[fr:10 novembre]]\n[[fy:10 novimber]]\n[[gl:10 de novembro]]\n[[he:10 בנובמבר]]\n[[hr:10. studenog]]\n[[hu:November 10]]\n[[is:10. nóvember]]\n[[it:10 novembre]]\n[[ja:11月10日]]\n[[ku:10\'ê sermawezê]]\n[[lb:10. November]]\n[[lt:Lapkričio 10]]\n[[nl:10 november]]\n[[no:10. november]]\n[[oc:10 de novembre]]\n[[pl:10 listopada]]\n[[pt:10 de Novembro]]\n[[ro:10 noiembrie]]\n[[ru:10 ноября]]\n[[sl:10. november]]\n[[sv:10 november]]\n[[tr:10 Kasım]]\n[[uk:10 листопада]]\n[[wa:10 di nôvimbe]]\n[[zh:11月10日]]','warnfile Adding:lt,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,wa,ast,sl,ku,bg,sv,oc,da,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304025234','',0,0,1,0,0.616779836648,'79949695974765','20050304025234'); INSERT INTO cur VALUES (1434,0,'11._новембар','
[[11. novembar|latinica]] - [[11. novembar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. новембар|претходни дан]] - [[12. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[2004]] - [[Јасер Арафат]], палестински политичар (*1929)\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:11 November]]\n[[ast:11 de payares]]\n[[bg:11 ноември]]\n[[ca:11 de novembre]]\n[[cy:11 Tachwedd]]\n[[da:11. november]]\n[[de:11. November]]\n[[en:November 11]]\n[[eo:11-a de novembro]]\n[[es:11 de noviembre]]\n[[et:11. november]]\n[[fi:11. marraskuuta]]\n[[fr:11 novembre]]\n[[fy:11 novimber]]\n[[gl:11 de novembro]]\n[[he:11 בנובמבר]]\n[[hr:11. studenog]]\n[[hu:November 11]]\n[[is:11. nóvember]]\n[[it:11 novembre]]\n[[ja:11月11日]]\n[[ko:11월 11일]]\n[[ku:11\'ê sermawezê]]\n[[lb:11. November]]\n[[lt:Lapkričio 11]]\n[[nl:11 november]]\n[[no:11. november]]\n[[oc:11 de novembre]]\n[[pl:11 listopada]]\n[[pt:11 de Novembro]]\n[[ro:11 noiembrie]]\n[[ru:11 ноября]]\n[[sl:11. november]]\n[[sv:11 november]]\n[[tr:11 Kasım]]\n[[uk:11 листопада]]\n[[wa:11 di nôvimbe]]\n[[zh:11月11日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,fr,ast,sl,ku,sv,ko,hu,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304030832','',0,0,1,0,0.842314420195,'79949695969167','20050304030832'); INSERT INTO cur VALUES (1435,0,'12._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[11. новембар|претходни дан]] - [[13. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:12 November]]\n[[ast:12 de payares]]\n[[bg:12 ноември]]\n[[bs:Novembar 12]]\n[[ca:12 de novembre]]\n[[cy:12 Tachwedd]]\n[[da:12. november]]\n[[de:12. November]]\n[[en:November 12]]\n[[eo:12-a de novembro]]\n[[es:12 de noviembre]]\n[[et:12. november]]\n[[eu:Azaroaren 12]]\n[[fi:12. marraskuuta]]\n[[fr:12 novembre]]\n[[fy:12 novimber]]\n[[gl:12 de novembro]]\n[[he:12 בנובמבר]]\n[[hr:12. studenog]]\n[[hu:November 12]]\n[[is:12. nóvember]]\n[[it:12 novembre]]\n[[ja:11月12日]]\n[[ku:12\'ê sermawezê]]\n[[lb:12. November]]\n[[lt:Lapkričio 12]]\n[[nl:12 november]]\n[[no:12. november]]\n[[oc:12 de novembre]]\n[[pl:12 listopada]]\n[[pt:12 de Novembro]]\n[[ro:12 noiembrie]]\n[[ru:12 ноября]]\n[[sl:12. november]]\n[[sv:12 november]]\n[[tl:Nobyembre 12]]\n[[tr:12 Kasım]]\n[[uk:12 листопада]]\n[[wa:12 di nôvimbe]]\n[[zh:11月12日]]','warnfile Adding:lt,ro,tl,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,af,es,et,eu,ca,it,is,wa,ast,sl,ku,sv,oc,hu,bs,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304031115','',0,0,1,0,0.568176021598,'79949695968884','20050304031115'); INSERT INTO cur VALUES (1436,0,'13._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[12. новембар|претходни дан]] - [[14. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:13 November]]\n[[ast:13 de payares]]\n[[be:13 лістапада]]\n[[bg:13 ноември]]\n[[ca:13 de novembre]]\n[[cy:13 Tachwedd]]\n[[da:13. november]]\n[[de:13. November]]\n[[en:November 13]]\n[[eo:13-a de novembro]]\n[[es:13 de noviembre]]\n[[et:13. november]]\n[[fi:13. marraskuuta]]\n[[fr:13 novembre]]\n[[fy:13 novimber]]\n[[gl:13 de novembro]]\n[[he:13 בנובמבר]]\n[[hr:13. studenog]]\n[[hu:November 13]]\n[[is:13. nóvember]]\n[[it:13 novembre]]\n[[ja:11月13日]]\n[[ku:13\'ê sermawezê]]\n[[lb:13. November]]\n[[lt:Lapkričio 13]]\n[[nl:13 november]]\n[[no:13. november]]\n[[oc:13 de novembre]]\n[[pl:13 listopada]]\n[[pt:13 de Novembro]]\n[[ro:13 noiembrie]]\n[[ru:13 ноября]]\n[[sl:13. november]]\n[[sv:13 november]]\n[[tr:13 Kasım]]\n[[uk:13 листопада]]\n[[wa:13 di nôvimbe]]\n[[zh:11月13日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,fr,fy,ast,sl,ku,sv,oc,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,hu,be',332,'Shizhao','20050304031358','',0,0,1,0,0.667194304833,'79949695968641','20050304031358'); INSERT INTO cur VALUES (1437,0,'14._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[13. новембар|претходни дан]] - [[15. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:14 November]]\n[[ast:14 de payares]]\n[[be:14 лістапада]]\n[[bg:14 ноември]]\n[[ca:14 de novembre]]\n[[cy:14 Tachwedd]]\n[[da:14. november]]\n[[de:14. November]]\n[[en:November 14]]\n[[eo:14-a de novembro]]\n[[es:14 de noviembre]]\n[[et:14. november]]\n[[fi:14. marraskuuta]]\n[[fr:14 novembre]]\n[[fy:14 novimber]]\n[[gl:14 de novembro]]\n[[he:14 בנובמבר]]\n[[hr:14. studenog]]\n[[hu:November 14]]\n[[is:14. nóvember]]\n[[it:14 novembre]]\n[[ja:11月14日]]\n[[ku:14\'ê sermawezê]]\n[[lb:14. November]]\n[[lt:Lapkričio 14]]\n[[nds:14 November]]\n[[nl:14 november]]\n[[no:14. november]]\n[[oc:14 de novembre]]\n[[pl:14 listopada]]\n[[pt:14 de Novembro]]\n[[ro:14 noiembrie]]\n[[ru:14 ноября]]\n[[sl:14. november]]\n[[sv:14 november]]\n[[tr:14 Kasım]]\n[[uk:14 листопада]]\n[[wa:14 di nôvimbe]]\n[[zh:11月14日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,wa,fy,ast,sl,ku,sv,oc,hu,nds,da,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,be',332,'Shizhao','20050304031542','',0,0,1,0,0.959223618712,'79949695968457','20050304031542'); INSERT INTO cur VALUES (1438,0,'15._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[14. новембар|претходни дан]] - [[16. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:15 November]]\n[[ar:15 نوفمبر]]\n[[ast:15 de payares]]\n[[be:15 лістапада]]\n[[bg:15 ноември]]\n[[ca:15 de novembre]]\n[[cy:15 Tachwedd]]\n[[da:15. november]]\n[[de:15. November]]\n[[en:November 15]]\n[[eo:15-a de novembro]]\n[[es:15 de noviembre]]\n[[et:15. november]]\n[[fi:15. marraskuuta]]\n[[fr:15 novembre]]\n[[fy:15 novimber]]\n[[gl:15 de novembro]]\n[[he:15 בנובמבר]]\n[[hr:15. studenog]]\n[[hu:November 15]]\n[[is:15. nóvember]]\n[[it:15 novembre]]\n[[ja:11月15日]]\n[[ko:11월 15일]]\n[[ku:15\'ê sermawezê]]\n[[lb:15. November]]\n[[lt:Lapkričio 15]]\n[[nl:15 november]]\n[[no:15. november]]\n[[oc:15 de novembre]]\n[[pl:15 listopada]]\n[[pt:15 de Novembro]]\n[[ro:15 noiembrie]]\n[[ru:15 ноября]]\n[[sl:15. november]]\n[[sv:15 november]]\n[[tr:15 Kasım]]\n[[uk:15 листопада]]\n[[wa:15 di nôvimbe]]\n[[zh:11月15日]]','warnfile Adding:lt,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,fr,ast,sl,ku,sv,ko,hu,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304031756','',0,0,1,0,0.920897424184,'79949695968243','20050304031756'); INSERT INTO cur VALUES (1439,0,'16._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[15. новембар|претходни дан]] - [[17. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:16 November]]\n[[ast:16 de payares]]\n[[be:16 лістапада]]\n[[bg:16 ноември]]\n[[ca:16 de novembre]]\n[[cy:16 Tachwedd]]\n[[da:16. november]]\n[[de:16. November]]\n[[en:November 16]]\n[[eo:16-a de novembro]]\n[[es:16 de noviembre]]\n[[et:16. november]]\n[[fi:16. marraskuuta]]\n[[fr:16 novembre]]\n[[fy:16 novimber]]\n[[gl:16 de novembro]]\n[[he:16 בנובמבר]]\n[[hr:16. studenog]]\n[[hu:November 16]]\n[[is:16. nóvember]]\n[[it:16 novembre]]\n[[ja:11月16日]]\n[[ku:16\'ê sermawezê]]\n[[lb:16. November]]\n[[lt:Lapkričio 16]]\n[[nds:16 November]]\n[[nl:16 november]]\n[[no:16. november]]\n[[oc:16 de novembre]]\n[[pl:16 listopada]]\n[[pt:16 de Novembro]]\n[[ro:16 noiembrie]]\n[[ru:16 ноября]]\n[[sl:16. november]]\n[[sv:16 november]]\n[[tr:16 Kasım]]\n[[uk:16 листопада]]\n[[wa:16 di nôvimbe]]\n[[zh:11月16日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,wa,fy,ast,sl,ku,sv,oc,nds,hu,he,fi,fr,de,uk,hr,bg,be',332,'Shizhao','20050304032026','',0,0,1,0,0.810274272603,'79949695967973','20050304032026'); INSERT INTO cur VALUES (1440,0,'17._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. новембар|претходни дан]] - [[18. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:17 November]]\n[[ast:17 de payares]]\n[[bg:17 ноември]]\n[[ca:17 de novembre]]\n[[cy:17 Tachwedd]]\n[[da:17. november]]\n[[de:17. November]]\n[[en:November 17]]\n[[eo:17-a de novembro]]\n[[es:17 de noviembre]]\n[[et:17. november]]\n[[fi:17. marraskuuta]]\n[[fr:17 novembre]]\n[[fy:17 novimber]]\n[[gl:17 de novembro]]\n[[he:17 בנובמבר]]\n[[hr:17. studenog]]\n[[hu:November 17]]\n[[io:17 di novembro]]\n[[is:17. nóvember]]\n[[it:17 novembre]]\n[[ja:11月17日]]\n[[ko:11월 17일]]\n[[ku:17\'ê sermawezê]]\n[[lb:17. November]]\n[[lt:Lapkričio 17]]\n[[nl:17 november]]\n[[no:17. november]]\n[[oc:17 de novembre]]\n[[pl:17 listopada]]\n[[pt:17 de Novembro]]\n[[ro:17 noiembrie]]\n[[ru:17 ноября]]\n[[sl:17. november]]\n[[sv:17 november]]\n[[tr:17 Kasım]]\n[[uk:17 листопада]]\n[[wa:17 di nôvimbe]]\n[[zh:11月17日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,wa,ast,sl,ku,io,sv,oc,hu,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304032238','',0,0,1,0,0.323799082229,'79949695967761','20050304032238'); INSERT INTO cur VALUES (1441,0,'18._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. новембар|претходни дан]] - [[19. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:18 November]]\n[[ar:18 نوفمبر]]\n[[ast:18 de payares]]\n[[be:18 лістапада]]\n[[bg:18 ноември]]\n[[ca:18 de novembre]]\n[[cy:18 Tachwedd]]\n[[da:18. november]]\n[[de:18. November]]\n[[en:November 18]]\n[[eo:18-a de novembro]]\n[[es:18 de noviembre]]\n[[et:18. november]]\n[[fi:18. marraskuuta]]\n[[fr:18 novembre]]\n[[fy:18 novimber]]\n[[gl:18 de novembro]]\n[[he:18 בנובמבר]]\n[[hr:18. studenog]]\n[[hu:November 18]]\n[[is:18. nóvember]]\n[[it:18 novembre]]\n[[ja:11月18日]]\n[[ku:18\'ê sermawezê]]\n[[lb:18. November]]\n[[lt:Lapkričio 18]]\n[[nl:18 november]]\n[[no:18. november]]\n[[oc:18 de novembre]]\n[[pl:18 listopada]]\n[[pt:18 de Novembro]]\n[[ro:18 noiembrie]]\n[[ru:18 ноября]]\n[[sl:18. november]]\n[[sv:18 november]]\n[[tr:18 Kasım]]\n[[uk:18 листопада]]\n[[wa:18 di nôvimbe]]\n[[zh:11月18日]]','warnfile Adding:lt,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,da,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,fr,ast,sl,ku,sv,oc,hu,he,fi,wa,de,uk,hr,bg,fy',332,'Shizhao','20050304032420','',0,0,1,0,0.375561193738,'79949695967579','20050304032420'); INSERT INTO cur VALUES (1442,0,'19._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. новембар|претходни дан]] - [[20. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1841-11-19-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1841-11-19-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:19 November]]\n[[ar:19 نوفمبر]]\n[[ast:19 de payares]]\n[[be:19 лістапада]]\n[[bg:19 ноември]]\n[[ca:19 de novembre]]\n[[cy:19 Tachwedd]]\n[[da:19. november]]\n[[de:19. November]]\n[[en:November 19]]\n[[eo:19-a de novembro]]\n[[es:19 de noviembre]]\n[[et:19. november]]\n[[fi:19. marraskuuta]]\n[[fr:19 novembre]]\n[[fy:19 novimber]]\n[[gl:19 de novembro]]\n[[he:19 בנובמבר]]\n[[hr:19. studenog]]\n[[hu:November 19]]\n[[ia:19 de novembre]]\n[[is:19. nóvember]]\n[[it:19 novembre]]\n[[ja:11月19日]]\n[[ku:19\'ê sermawezê]]\n[[lb:19. November]]\n[[lt:Lapkričio 19]]\n[[nl:19 november]]\n[[no:19. november]]\n[[oc:19 de novembre]]\n[[pl:19 listopada]]\n[[pt:19 de Novembro]]\n[[ro:19 noiembrie]]\n[[ru:19 ноября]]\n[[sl:19. november]]\n[[sv:19 november]]\n[[tr:19 Kasım]]\n[[uk:19 листопада]]\n[[wa:19 di nôvimbe]]\n[[zh:11月19日]]','warnfile Adding:lt,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,zh,en,eo,ia,af,es,et,ca,it,is,fr,ast,sl,ku,sv,oc,hu,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304032618','',0,0,1,0,0.724078188056,'79949695967381','20050304032618'); INSERT INTO cur VALUES (1443,0,'20._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. новембар|претходни дан]] - [[21. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1901-11-20-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1901-11-20-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:20 November]]\n[[ar:20 نوفمبر]]\n[[ast:20 de payares]]\n[[be:20 лістапада]]\n[[bg:20 ноември]]\n[[ca:20 de novembre]]\n[[cy:20 Tachwedd]]\n[[da:20. november]]\n[[de:20. November]]\n[[en:November 20]]\n[[eo:20-a de novembro]]\n[[es:20 de noviembre]]\n[[et:20. november]]\n[[fi:20. marraskuuta]]\n[[fr:20 novembre]]\n[[fy:20 novimber]]\n[[gl:20 de novembro]]\n[[he:20 בנובמבר]]\n[[hr:20. studenog]]\n[[hu:November 20]]\n[[is:20. nóvember]]\n[[it:20 novembre]]\n[[ja:11月20日]]\n[[ku:20\'ê sermawezê]]\n[[lb:20. November]]\n[[lt:Lapkričio 20]]\n[[nl:20 november]]\n[[no:20. november]]\n[[oc:20 de novembre]]\n[[pl:20 listopada]]\n[[pt:20 de Novembro]]\n[[ro:20 noiembrie]]\n[[ru:20 ноября]]\n[[sl:20. november]]\n[[sv:20 november]]\n[[tr:20 Kasım]]\n[[uk:20 листопада]]\n[[wa:20 d\' nôvimbe]]\n[[zh:11月20日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,fr,fy,ast,sl,ku,sv,oc,hu,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,da,be',332,'Shizhao','20050304033200','',0,0,1,0,0.73869730194,'79949695966799','20050304033200'); INSERT INTO cur VALUES (1444,0,'21._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[20. новембар|претходни дан]] - [[22. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:21 November]]\n[[ar:21 نوفمبر]]\n[[ast:21 de payares]]\n[[be:21 лістапада]]\n[[bg:21 ноември]]\n[[ca:21 de novembre]]\n[[cy:21 Tachwedd]]\n[[da:21. november]]\n[[de:21. November]]\n[[en:November 21]]\n[[eo:21-a de novembro]]\n[[es:21 de noviembre]]\n[[et:21. november]]\n[[fi:21. marraskuuta]]\n[[fr:21 novembre]]\n[[fy:21 novimber]]\n[[gl:21 de novembro]]\n[[he:21 בנובמבר]]\n[[hr:21. studenog]]\n[[hu:November 21]]\n[[is:21. nóvember]]\n[[it:21 novembre]]\n[[ja:11月21日]]\n[[ku:21\'ê sermawezê]]\n[[lb:21. November]]\n[[lt:Lapkričio 21]]\n[[nl:21 november]]\n[[no:21. november]]\n[[oc:21 de novembre]]\n[[pl:21 listopada]]\n[[pt:21 de Novembro]]\n[[ro:21 noiembrie]]\n[[ru:21 ноября]]\n[[sl:21. november]]\n[[sv:21 november]]\n[[tr:21 Kasım]]\n[[uk:21 листопада]]\n[[wa:21 di nôvimbe]]\n[[zh:11月21日]]','warnfile Adding:lt,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,fr,ast,sl,ku,sv,oc,hu,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304033423','',0,0,1,0,0.835501498,'79949695966576','20050304033423'); INSERT INTO cur VALUES (1445,0,'22._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[21. новембар|претходни дан]] - [[23. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:22 November]]\n[[ar:22 نوفمبر]]\n[[ast:22 de payares]]\n[[be:22 лістапада]]\n[[bg:22 ноември]]\n[[ca:22 de novembre]]\n[[cy:22 Tachwedd]]\n[[da:22. november]]\n[[de:22. November]]\n[[en:November 22]]\n[[eo:22-a de novembro]]\n[[es:22 de noviembre]]\n[[et:22. november]]\n[[fi:22. marraskuuta]]\n[[fr:22 novembre]]\n[[fy:22 novimber]]\n[[gl:22 de novembro]]\n[[he:22 בנובמבר]]\n[[hr:22. studenog]]\n[[hu:November 22]]\n[[is:22. nóvember]]\n[[it:22 novembre]]\n[[ja:11月22日]]\n[[ku:22\'ê sermawezê]]\n[[lb:22. November]]\n[[lt:Lapkričio 22]]\n[[nl:22 november]]\n[[no:22. november]]\n[[oc:22 de novembre]]\n[[pl:22 listopada]]\n[[pt:22 de Novembro]]\n[[ro:22 noiembrie]]\n[[ru:22 ноября]]\n[[sl:22. november]]\n[[sv:22 november]]\n[[tr:22 Kasım]]\n[[uk:22 листопада]]\n[[wa:22 d\' nôvimbe]]\n[[zh:11月22日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,fr,fy,ast,sl,ku,bg,sv,oc,hu,he,fi,wa,de,uk,hr,da,be',332,'Shizhao','20050304033645','',0,0,1,0,0.691960157217,'79949695966354','20050304033645'); INSERT INTO cur VALUES (1446,0,'23._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[22. новембар|претходни дан]] - [[24. новембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:23 November]]\n[[ar:23 نوفمبر]]\n[[ast:23 de payares]]\n[[be:23 лістапада]]\n[[bg:23 ноември]]\n[[ca:23 de novembre]]\n[[cy:23 Tachwedd]]\n[[da:23. november]]\n[[de:23. November]]\n[[en:November 23]]\n[[eo:23-a de novembro]]\n[[es:23 de noviembre]]\n[[et:23. november]]\n[[fi:23. marraskuuta]]\n[[fr:23 novembre]]\n[[fy:23 novimber]]\n[[gl:23 de novembro]]\n[[he:23 בנובמבר]]\n[[hr:23. studenog]]\n[[hu:November 23]]\n[[is:23. nóvember]]\n[[it:23 novembre]]\n[[ja:11月23日]]\n[[ku:23\'ê sermawezê]]\n[[lb:23. November]]\n[[lt:Lapkričio 23]]\n[[nl:23 november]]\n[[no:23. november]]\n[[oc:23 de novembre]]\n[[pl:23 listopada]]\n[[pt:23 de Novembro]]\n[[ro:23 noiembrie]]\n[[ru:23 ноября]]\n[[sl:23. november]]\n[[sv:23 november]]\n[[tr:23 Kasım]]\n[[uk:23 листопада]]\n[[wa:23 d\' nôvimbe]]\n[[zh:11月23日]]','warnfile Adding:lt,ro,be,pl,no,ja,nl,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,wa,ast,sl,ku,sv,oc,hu,bg,he,fi,fr,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304033859','',0,0,1,0,0.501265818487,'79949695966140','20050304033859'); INSERT INTO cur VALUES (1447,0,'24._новембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[23. новембар|претходни дан]] - [[25. новембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311160851','',0,0,0,1,0.65095901473,'79959688839148','20040311160911'); INSERT INTO cur VALUES (1448,0,'25._новембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[24. новембар|претходни дан]] - [[26. новембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311160909','',0,0,0,1,0.201260336768,'79959688839090','20040311160930'); INSERT INTO cur VALUES (1449,0,'26._новембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[25. новембар|претходни дан]] - [[27. новембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311160928','',0,0,0,1,0.371749596843,'79959688839071','20040311160951'); INSERT INTO cur VALUES (1450,0,'27._новембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[26. новембар|претходни дан]] - [[28. новембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311160949','',0,0,0,1,0.876855265292,'79959688839050','20040311161009'); INSERT INTO cur VALUES (1451,0,'28._новембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[27. новембар|претходни дан]] - [[29. новембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311161008','',0,0,0,1,0.060796538862,'79959688838991','20040311161031'); INSERT INTO cur VALUES (1452,0,'29._новембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[28. новембар|претходни дан]] - [[30. новембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311161029','',0,0,0,1,0.547669688029,'79959688838970','20040311161110'); INSERT INTO cur VALUES (1453,0,'30._новембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[29. новембар|претходни дан]] - [[1. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[1977]]. умро српски писац [[Милош Црњански]].\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',0,'213.240.3.189','20041115183956','',0,0,0,0,0.152580114618,'79958884816043','20041115183956'); INSERT INTO cur VALUES (1454,0,'1._децембар','
[[1. decembar|latinica]] - [[1. decembar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[30. новембар|претходни дан]] - [[2. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n==Догађаји==\n*[[1822]]. оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан за првог цара Бразила под именом Педро И.\n*[[1906]]. у Паризу отворен биоскоп \"Омнија Пате\", прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова.\n*[[1918]]. провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустро-Угарске, ујединила се с Румунијом. У састав Румуније ушао и румунски део Баната и још неке покрајине. Тај датум Румуни славе као национални празник, Дан уједињења.\n*[[1925]]. у Локарну у Швајцарској потписани споразуми европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Те споразуме прекршио Хитлер 1936, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку и Пољску.\n*[[1971]]. у Карађорђеву, на седници Председништва Савеза комуниста Југославије, смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске, носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле чистке у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФРЈ.\n*[[1981]]. у највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион \"DC-9 super 80\" љубљанског \"Inex-adria авио-промета\" ударио у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло свих 178 путника и чланова посаде.\n*[[1988]]. Беназир Буто постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље.\n*[[1989]]. Михаил Горбачов као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом II о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.\n*[[1991]]. на референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР.\n*[[2000]]. лидер Партије националне акције Винсент Фокс инаугурисан за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929.\n*[[2001]]. у два напада палестинских бомбаша-самоубица у Јерусалиму погинуло 10 Израелаца, а у експлозији аутобуса у Хаифи убијено њих 30. У нападима повређено преко 200 особа.\n*[[2002]]. за председника Словеније изабран дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.\n\n==Рођења==\n*[[1761]]. рођена Мари Тисо, која се прославила правећи воштане маске личности погубљених у Француској револуцији, а у Великој Британији 1802. поставила сталну изложбу воштаних фигура својих савременика. Данас Музеј Мадам Тисо.\n\n==Смрти==\n*[[1455]]. умро италијански вајар, златар и сликар Лоренцо Гиберти, који је израдио врата на крстионици катедрале у Фиренци. Његов спис \"Цомментарии\" је вредан документ за изучавање италијанске архитектуре и сликарства.\n*[[1825]]. умро руски цар Александар И Романов, који је током владавине проширио територију Русије. После пораза Наполеона у Русији 1812. имао водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних инцијатора стварања Свете алијансе 1815. Успешно ратовао против Отоманског царства и помагао српским устаницима.\n*[[1934]]. у Лењинграду убијен Сергеј Киров, близак Стаљинов сарадник, члан Политбироа и секретар Централног комитета совјетске Комунистичке партије. Атентат на Кирова Стаљину био повод да почне жесток обрачун с противницима.\n*[[1936]]. умро италијански писац Луиђи Пирандело, добитник Нобелове награде за књижевност 1934, један од најзначајнијих драмских писаца XX века, који је отворио нове путеве модерне драматургије.\n*[[1973]]. умро израелски државник Давид Бен Гурион, вођа борбе за стварање државе Израел и њен први премијер.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1640]]. Португалија после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан за португалског краља под именом Жоао IV. Шпанија независност Португалије признала тек 1668.\n*[[1821]]. Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила независност од Шпаније.\n*[[1918]]. одлуком данског парламента Исланд стекао независност.\n*[[1918]]. у Београду проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом.\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]\n\n[[af:1 Desember]]\n[[ar:1 ديسمبر]]\n[[ast:1 d\'avientu]]\n[[bg:1 декември]]\n[[bs:Decembar 1]]\n[[ca:1 de desembre]]\n[[cy:1 Rhagfyr]]\n[[da:1. december]]\n[[de:1. Dezember]]\n[[en:December 1]]\n[[eo:1-a de decembro]]\n[[es:1 de diciembre]]\n[[et:1. detsember]]\n[[fi:1. joulukuuta]]\n[[fr:1er décembre]]\n[[fy:1 desimber]]\n[[he:1 בדצמבר]]\n[[hr:1. prosinca]]\n[[hu:December 1]]\n[[io:1 di decembro]]\n[[is:1. desember]]\n[[it:1 dicembre]]\n[[ja:12月1日]]\n[[ku:1\'ê berfanbarê]]\n[[la:1 Decembris]]\n[[lb:1. Dezember]]\n[[lt:Gruodžio 1]]\n[[nl:1 december]]\n[[no:1. desember]]\n[[oc:1 de decembre]]\n[[pl:1 grudnia]]\n[[pt:1 de Dezembro]]\n[[ro:1 decembrie]]\n[[ru:1 декабря]]\n[[sl:1. december]]\n[[sv:1 december]]\n[[tr:1 Aralık]]\n[[tt:1. Dekäber]]\n[[uk:1 грудня]]\n[[wa:1î d\' decimbe]]\n[[zh:12月1日]]','warnfile Adding:lt,ro,pl,no,ja,nl,la,pt,lb,tt,ru,tr,io,ar,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,is,fr,ast,sl,ku,cy,sv,oc,hu,bs,da,he,fi,wa,de,uk,hr,bg,fy',332,'Shizhao','20050304024412','',0,0,1,0,0.805860367513,'79949695975587','20050304024412'); INSERT INTO cur VALUES (1455,0,'2._децембар','
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[1. децембар|претходни дан]] - [[3. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1254]]. краљ Сицилије Мафред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство.\n*[[1804]]. папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске.\n*[[1805]]. Наполеон у бици код Аустерлица, познатој као \"битка три цара\", са 75.000 војника победио руску и аустријску војску, које су изгубиле 70.000 од 95.000 људи.\n*[[1823]]. Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио документ, Монроову доктрину, којим је прокламована изолационистичка политика САД. У том тренутку усмерена против интервенционистичких намера Свете алијансе европских сила према бившим шпанским и португалским колонијама у Јужној Америци, та политика касније под геслом \"Америка Американцима\" добила јако национално обележје.\n*[[1848]]. аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист Франца Јозефа I.\n*[[1852]]. у Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом.\n*[[1901]]. амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом.\n*[[1942]]. на универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.\n*[[1950]]. одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област.\n*[[1954]]. Сенат САД изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Мекартију због његовог свирепог понашања током истржног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти.\n*[[1971]]. совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс.\n*[[1972]]. у пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа.\n*[[1982]]. хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јута у америчком граду Солт Лејк Сити применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана.\n*[[1990]]. после уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932.\n*[[1994]]. филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа.\n*[[1998]]. СФОР у Бијељини ухапсио Радослава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора.\n*[[2001]]. највећа енергетска компанија у САД, корпорација “Енрон”, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света.\n*[[2003]]. Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.\n\n==Рођења==\n*[[1859]]. рођен француски сликар Жорж Сера, оснивач школе неоимпресиониста и новог сликарског метода, поентилизма.\n\n==Смрти==\n*[[1547]]. умро шпански освајач Ернан Кортес, који је захваљујући ватреном оружју, непознатом домороцима, између 1519. и 1521. са само 700 војника освојио Мексико. Гувернер Нове Шпаније постао 1522.\n*[[1859]]. извршена смртна казна вешањем над америчким борцем за укидање црначког ропства Џоном Брауном, што је довело до заоштравања борбе аболициониста и робовласника уочи Америчког грађанског рата.\n*[[1993]]. у пуцњави приликом покушаја хапшења, колумбијска полиција убила шефа нарко-картела Пабла Ескобара.\n*[[2000]]. у Београду умро српски и југословенски сликар и графичар Милан Мића Поповић.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1971]]. од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајна и Фуџајре основана федерација Уједињених Арапских Емирата. У фебруару 1972. Федерацији се придружио и Рас ал Кајма.\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]\n\n[[af:2 Desember]]\n[[ast:2 d\'avientu]]\n[[bg:2 декември]]\n[[ca:2 de desembre]]\n[[cs:2. prosinec]]\n[[cy:2 Rhagfyr]]\n[[da:2. december]]\n[[de:2. Dezember]]\n[[el:2 Δεκεμβρίου]]\n[[en:December 2]]\n[[eo:2-a de decembro]]\n[[es:2 de diciembre]]\n[[et:2. detsember]]\n[[fi:2. joulukuuta]]\n[[fr:2 décembre]]\n[[fy:2 desimber]]\n[[gl:2 de decembro]]\n[[he:2 בדצמבר]]\n[[hr:2. prosinca]]\n[[hu:December 2]]\n[[io:2 di decembro]]\n[[is:2. desember]]\n[[it:2 dicembre]]\n[[ja:12月2日]]\n[[ko:12월 2일]]\n[[ku:2\'ê berfanbarê]]\n[[la:2 Decembris]]\n[[lb:2. Dezember]]\n[[lt:Gruodžio 2]]\n[[nl:2 december]]\n[[no:2. desember]]\n[[oc:2 de decembre]]\n[[pl:2 grudnia]]\n[[pt:2 de Dezembro]]\n[[ro:2 decembrie]]\n[[ru:2 декабря]]\n[[sl:2. december]]\n[[sv:2 december]]\n[[tr:2 Aralık]]\n[[tt:2. Dekäber]]\n[[uk:2 грудня]]\n[[wa:2 d\' decimbe]]\n[[zh:12月2日]]','warnfile Adding:lt,zh,ro,pl,no,ja,nl,la,pt,lb,tt,ru,tr,cy,gl,cs,en,eo,el,af,es,et,ca,it,ko,is,fr,ast,sl,ku,io,bg,sv,oc,hu,he,fi,wa,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304032836','',0,0,1,0,0.135808329627,'79949695967163','20050304032836'); INSERT INTO cur VALUES (1456,0,'3._децембар','
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[2. децембар|претходни дан]] - [[4. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1694]]. у Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године.\n*[[1910]]. у Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изтумео француски физичар Жорж Клод.\n*[[1912]]. Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону.\n*[[1944]]. у Атини избио грађански рат између Владе, коју је подржавала Велика Британија, и Фронта националног ослобођења. Мир постигнут на конференцији у Варкизи 12. фебруара 1945, када су се представници Владе и ЕАМ-а споразумели да плебисцитом буде одређен облик владавине у Грчкој.\n*[[1962]]. Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД.\n*[[1962]]. тешка магла која је Лондон прекривала четири дана узроковала смрт тровањем сумпор-диоксидом великог броја људи.\n*[[1967]]. јужноафрички хируг Кристијан Барнард у болници \"Гроте Шур\" у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана.\n*[[1971]]. почео индијско-пакистански рат због Кашмира, завршен 17. децембра победом Индије и одвајањем Бангладеша, дотад Источног Пакистана, у посебну државу.\n*[[1975]]. у Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије.\n*[[1984]]. у граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида \"Јунион карбајд\".\n*[[1989]]. после пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене радничке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије.\n*[[1995]]. бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната.\n*[[1997]]. у главном граду Канаде Отави представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина. Неколико земаља, међу којима САД, одбиле да се прикључе споразуму.\n*[[2000]]. у Чикагу у 82. години умрла америчка песникиња Гвендолин Брукс. Ушла у историју као први црни добитник Пулицерове награде. Награду добила 1949. за збирку песама \"Ени Ален\".\n\n==Рођења==\n*[[1800]]. рођен словеначки песник Франце Прешерн, најистакнутија личност словеначке књижевности XIX века.\n*[[1869]]. рођен је [[Слободан Јовановић]], правник, историчар, књижевник, председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n*[[1883]]. рођен аустријски композитор Антон Веберн, један од најзначајнијих представника Бечке атоналне школе и експресионизма у музици. У време нацизма његова дела била забрањена, а педесетих година XX века постао узор генерацији композитора који су у његовој музици налазили идеје за пунктуализам и електронску музику.\n*[[1923]]. рођена грчка оперска певачица Марија Калас, један од највећих сопрана у историји опере. Каријеру почела 1947. и с великим успехом певала на највећим светским оперским сценама.\n*[[1930]]. рођен француски режисер Жан Лик Годар, најзначајнији представник француског \"новог таласа\".\n\n==Смрти==\n*[[1919]]. умро француски сликар Пјер Огист Реноар, један од најистакнутијих импресиониста и највећих европских сликара XIX века.\n*[[1952]]. умро српски књижевник и политичар Милан Грол, дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, од 1940. шеф Демократске странке. До 1943. био члан југословенске краљевске владе у емиграцији у Лондону, а после споразума Тито-Шубашић у марту 1945. као потпредседник ушао у Владу Демократске Федеративне Југославије у којој је био до августа исте године.\n*[[1978]]. умрла српска глумица Љубинка Бобић, чланица београдског Народног позоришта. Глумачку каријеру почела 1921. и поред бројних улога остала запамћена као ненадмашна Живка у \"Госпођи министарки\" Бранислава Нушића.\n*[[2001]]. умро Герхард Ригнер, аутор телеграма који је објављен као упозорење свету на нацистички план о уништењу јеврејског народа.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]','',124,'Милош','20041211045514','',0,0,0,0,0.511779534869,'79958788954485','20041211045514'); INSERT INTO cur VALUES (1457,0,'4._децембар','
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[3. децембар|претходни дан]] - [[5. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1154]]. Николас Брекспир, први и једини Енглез који је биран за папу, устоличен за поглавара римокатоличке цркве као Адријан IV.\n*[[1791]]. изашао први број британског \"Обзервера\", најстаријег недељног листа у свету.\n*[[1829]]. Британци у Индији забранили обичај спаљивања удовица приликом спаљивања њихових мужева на посмртној церемонији.\n*[[1841]]. представом \"Смрт Стефана Дечанског\" Јована Стерије Поповића у бившем складишту царинарнице на Сави у Београду отворено \"Позориште на Ђумруку\". Штампан први позоришни плакат и наплаћиване улазнице. Организатори позоришта били глумац и редитељ Атанасије Николић и драмски писац Јован Стерија Поповић.\n*[[1943]]. председник САД Теодор Рузвелт, британски премијер Винстон Черчил и турски председник Мустафа Исмет Инени у Каиру разматрали заједничке акције у оквиру антихитлеровске коалиције. Турска, међутим, одбила да објави рат Немачкој.\n*[[1974]]. у близини главног града Шри Ланке Коломба срушио се холандски авион \"ДЦ-8\". Погинули сви путници и чланови посаде, њих 191.\n*[[1977]]. на југу Малезије погинуло 100 особа приликом пада авиона који је отела јапанска терористичка група “Црвена армија”.\n*[[1977]]. диктатор Жан Бедел Бокаса крунисао се за цара Централноафричког царства. Трошкови церемоније крунисања износили колико и четвртина националног производа земље.\n*[[1980]]. у авионској несрећи близу Лисабона, за коју се сумња да је последица саботаже, погинуо премијер Португала Франсиско Са Карнеиро.\n*[[1991]]. отмичари ослободили последњег Американца, новинара Терија Андерсона, који је као талац у Либану провео 2.454 дана. Припадници Исламског џихада киднаповали Андерсона 16. марта 1985.\n*[[1995]]. министри иностраних послова Европске уније на састанку у Бриселу суспендовали санкције Југославији, уведене 1992. због умешаности Владе Југословије у рат у Босни и Херцеговини.\n*[[1995]]. први војници НАТО, претходница трупа за примену Дејтонског мировног споразума, слетели у два авиона на сарајевски аеродром.\n*[[1998]]. последњи борци \"Црвених Кмера\" предали се армији Камбоџе, чиме је после две деценије окончана борба тог маоистичког покрета против Владиних снага.\n*[[2001]]. израелска војска ушла у неколико палестинских градова на Западној обали и заузела међународни аеродром у Гази.\n\n==Рођења==\n*[[1795]]. рођен шкотски есејист и историчар Томас Карлајл, аутор романтизираних историјских дела. Оснивач чувене Лондонске библиотеке.\n*[[1888]]. рођен [[Александар Карађорђевић]]. Прво регент [[Србија|Србије]] и [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]], а потом и краљ.\n\n==Смрти==\n*[[1371]]. умро цар Урош Немањић, син цара Душана и једини наследник великог српског царства. Ступивши на престо у 19. години, после Душанове смрти 1355, није успео да сачува велико царство које се после његове смрти распало на низ самосталних области под влашћу моћних феудалаца. Његовом смрћу изумрла лоза Немањића. Према предању, Мучки убијен у лову, када се сагнуо над водом да се освежи. Српска православна црква га, на основу тог предања, прогласила за мученика и светитеља.\n*[[1642]]. умро француски државник, кардинал Арман Жан де Плеси Ришеље, који је као министар краља Луја XIII вршио стварну власт у Француској и подигао моћ француске круне. 1635. основао Француску академију.\n*[[1679]]. умро енглески филозоф Томас Хобс, представник класичног енглеског емпиризма. Човека сматрао за слободног појединца, а државу као вештачку творевину насталу на основу уговора појединаца.\n*[[1945]]. умро амерички биолог и генетичар Томас Хант Морган, оснивач генетике, добитник Нобелове награде за медицину 1933. за откриће функције хромозома у преношењу наследних својстава. Израдио прве мапе положаја гена у хромозомима и сматра се главним представником теорије наслеђа.\n*[[1975]]. умрла Хана Арент, филозоф и једна од водећих личности у области политичке теорије у XX веку. Лауреат многих међународних награда, међу којима Лесингове награде 1959. и награде \"Сигмунд Фројд\" 1967. У Дрездену 1993. основан Институт \"Хана Арент\", за истраживање тоталитаризма.\n*[[1976]]. умро Едвард Бенџамин Бритн, један од најзначајнијих енглеских композитора XX века. Са оперским певачем Питером Пирсом 1948. основао Алдебуршки музички фестивал.\n*[[2000]]. у америчкој држави Оклахома у 111. години умро до тада најстарији човек на свету Бенџамин Харисон Холкомб.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]','',124,'Милош','20041211050552','',0,0,0,0,0.15173259338,'79958788949447','20050113160521'); INSERT INTO cur VALUES (1458,0,'5._децембар','
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[4. децембар|претходни дан]] - [[6. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1766]]. лондонска аукцијска кућа \"Кристи\" одржала је прву аукцију.\n*[[1917]]. делегације Совјетске Русије и сила Осовине потписале су примирје у месту Брест-Литовску у Белорусији. Мировни уговор, којим је Русија била присиљена да се повуче из Финске, Летоније, Естоније, Литве, Пољске и неких подручја Турске и да Немачкој плати ратну одштету од шест милијарди златних марака, потписан је 3. марта 1918.\n*[[1933]]. Конгрес САД ратификовао је амандман 21. Устава САД којим је укинута прохибиција, уведена у јануару 1920. на основу 18. уставног амандмана.\n*[[1934]]. жене су у Турској добиле право гласа.\n*[[1945]]. током вежби пет америчких бомбардера полетело је из ваздушне базе у Флориди и никада се нису вратили. Претпоставља се да је \"Изгубљена ескадрила\", како су названи, нестала у \"Бермудском троуглу\".\n*[[1962]]. САД и СССР су постигли договор о сарадњи у космичким истраживањима у мирољубиве сврхе.\n*[[1977]]. Египат је прекинуо односе са Сиријом, Либијом, Алжиром, Ираком и Јужним Јеменом, арапским земљама које су се успротивиле започетом мировном процесу између Египта и Израела.\n*[[1978]]. у Ирану је избио талас протеста, који су против шаха Резе Пахлавија подстакле исламске верске вође. Производња нафте је, због штрајкова, смањена готово на половину.\n*[[1993]]. градоначелник Беча рањен је у својој кући у експлозији писма-бомбе. То је било пето писмо-бомба послато у току три дана новинарима, свештеницима и другим особама које су имале неку везу са имигрантском групацијом у Аустрији.\n*[[1995]]. чланице НАТО-а одобриле су упућивање 60.000 војника у Босну ради очувања мира постигнутог Дејтонским споразумом. Највећа операција Атлантског савеза од његовог оснивања 1949. спроведена је под називом \"Заједнички подухват\".\n*[[1995]]. армија Шри Ланке заузела је Џафну, град на истоименом полуострву, који је пет година био главно упориште тамилских побуњеника.\n*[[1996]]. председник САД Бил Клинтон именовао је Мадлен Олбрајт за државног секретара, као прву жену на тој функцији у америчкој историји.\n*[[2001]]. авганистанске вође договориле су се о формирању пост-талибанске владе, коју ће предводити Паштун Хамид Карзаи.\n\n==Рођења==\n*[[1443]]. рођен је италијански свештеник Ђулијано дела Ровере, папа Јулије II (1503-1513), највећи покровитељ уметности међу поглаварима римокатоличке цркве. Од Микеланђела је наручио израду фресака у Сикстинској капели у Ватикану, од Брамантеа реконструкцију цркве Светог Петра, а Рафаел Санти је осликао његове приватне одаје.\n*[[1867]]. рођен је пољски државник, маршал Јозеф Клеменс Пилсудски, први председник Пољске (1918-22) и иницијатор рата против совјетске Русије (1920-21). Државним ударом 1926. успоставио је војну диктатуру, а 1934. је склопио с Хитлером десетогодишњи пакт о сарадњи и ненападању. Био је на власти до смрти 1935.\n*[[1901]]. рођен је амерички режисер и продуцент Волтер Илајас Дизни, познат као Волт Дизни, творац цртаног филма. Каријеру, током које је добио 29 Оскара, започео је 1921, а светску славу стекао је 1928, када је приказао први филм са Мики Маусом.\n\n==Смрти==\n*[[1791]]. умро је аустријски композитор Волфганг Амадеус Моцарт, централна личност бечке класике и један од најплодинијих музичара. Написао је око 600 дела, међу којима су опере, симфоније, концерти за клавир, виолину и друге инструменте, кантате, мисе (\"Фигарова женидба\", \"Чаробна фрула\", \"Прашка симфонија\", \"Симфонија у г-молу\", \"Реквијем\", \"Мала ноћна музика\").\n*[[1870]]. умро је француски писац Александар Дима Отац, прослављени аутор романа с мотивима из француске историје (\"Три мускетара\", \"Гроф од Монте Христа\", \"Краљица Марго\") Сматра се зачетником фељтонистичког романа.\n*[[1926]]. умро је француски сликар Клод Оскар Моне, најзначајнији представник и један од оснивача импресионизма. Према његовој слици \"Импресија, излазак сунца\", изложеној 1874. у Паризу, назив је добио цео сликарски правац.\n*[[1940]]. умро је чешки виолиниста и композитор Јан Кубелик. Наступао је на концертима широм света од своје осме године и стекао славу виолинског виртуоза, наследника Паганинија. Компоновао је шест виолинских концерата, \"Америчку симфонију\", краће виолинске композиције.\n*[[1967]]. умро је српски хелениста Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа \"Жива антика\". Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије (\"Из хеленских ризница\", \"Историја хеленске књижевности\", “Историја хеленске етик”).\n*[[2001]]. легенду једриличарства и капетана новозеландског тима који је два пута узастопно освојио престижни куп Америке, Питера Блејка, убили су пирати када су налетели на његову једрилицу у реци Амазон.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]','',124,'Милош','20041211051448','',0,0,1,0,0.634822450408,'79958788948551','20041211051448'); INSERT INTO cur VALUES (1459,0,'6._децембар','
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[5. децембар|претходни дан]] - [[7. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1492]]. Кристофер Колумбо открио острво Хиспањола, сада подељено између Хаитија и Доминиканске Републике.\n*[[1507]]. немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, према имену италијанског морепловца Америга Веспућија.\n*[[1774]]. у Аустрији на снагу ступио Едукативни статут Јохана фон Фелбигера, први државни образовни систем у свету.\n*[[1792]]. вође жирондинаца у Француској револуцији донеле одлуку да изведу на суд краља Лују XVI. Револуционарни суд га потом осудио на смрт и краљ 1793. погубљен на гијотини.\n*[[1877]]. амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њу Џерсију демонстрирао први звучни снимак, песму \"Mary Had a Little Lamb\".\n*[[1907]]. у једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља \"Монона\" у Вирџинији.\n*[[1916]]. немачке трупе у Првом светском рату ушле у румунску престоницу Букурешт.\n*[[1917]]. фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра I губила територије, а после Наполеонових ратова 1809. постала руско велико војводство.\n*[[1917]]. у судару француског брода \"Мон Блан\" натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом \"Имо\", у луци града Халифакс у Канади, погинуло више од 1.500 људи, око 8.000 повређено и велики део града разорен.\n*[[1921]]. Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта.\n*[[1938]]. Француска и Немачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Немци поништили у Другом светском рату.\n*[[1941]]. у Бици за Москву почела противофанзива Црвене армије против Немаца, који су стигли на 25 километара од Москве. До краја фебруара 1942. немачке трупе померене на 200 километара од Москве.\n*[[1961]]. у конгоанској провинцији Катанга избиле тешке борбе снага Уједињених нација и Катанге.\n*[[1970]]. пољски лидер Владислав Гомулка и немачки канцелар Вили Брант у Варшави потписали споразум о нормализацији пољско-немачких односа. Брант том приликом на коленима пред спомеником погинулим херојима устанка у Варшавском гету одао пошту жртвама немачког нацизма.\n*[[1971]]. Индија признала Бангладеш, бивши Источни Пакистан, а Пакистан узвратио прекидом дипломатских односа са Индијом.\n*[[1978]]. Шпанци на референдуму изгласали нов Устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом.\n*[[1989]]. Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије проглашен за председника Председништва Србије, после референдума на којем је добио 86 одсто гласова.\n*[[1989]]. у најгорем масовном убиству у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња и ранио још 13 особа на Универзитету у Монтреалу и потом се убио.\n*[[1992]]. хинду-екстремисти уништили џамију у Ајођи на северу Индије, коју су, како се верује, муслимански освајачи изградили у средњем веку на згаришту великог хинду-храма. У једномесечним сукобима хиндуса и муслимана погинуло око 2.000 људи.\n*[[1997]]. руски транспортни авион \"Антонов-124\" који је носио два борбена авиона, срушио се на стамбено насеље близу Иркутска. Погинуло 85 људи.\n*[[1999]]. суд Уједињених нација за ратне злочине у Руанди осудио на доживотни затвор Џорџа Рутаганду, лидера наоружаних група Хута, за геноцид почињен 1994. у Руанди.\n*[[2000]]. Београдски центар Института друштвених наука за економска истраживања објавио анализу према којој 60 одсто становника у Србији спада у категорију сиромашних, док је богатих пет одсто.\n*[[2001]]. председник Скупштине Србије Драган Маршићанин поднео оставку, а за новог председника изабрана Наташа Мићић.\n\n==Рођења==\n*[[1421]]. рођен енглески краљ Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, који је наследио круну 1422, када је имао осам месеци. Свргнут у династичким борбама, \"Рату две руже\", и убијен у мају 1471. у лондонском затвору \"Тауер\".\n\n==Смрти==\n*[[1988]]. умро Рој Орбисон, једна од највећих звезда америчке поп и кантри-музике.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]','',124,'Милош','20041211104644','',0,0,1,0,0.73669556097,'79958788895355','20041211104644'); INSERT INTO cur VALUES (1460,0,'7._децембар','
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[6. децембар|претходни дан]] - [[8. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1914]]. Скупштина Србије усвојила је у Нишу у Првом светском рату Декларацију о уједињењу јужних Словена у заједничку државу. То је било први пут да српска влада југословенско уједињење поставља као приоритетан циљ српске државне политике.\n*[[1941]]. јапански авиони напали су америчку поморску базу у Перл Харбуру на Хавајима и уништили велики број авиона и бродова, што је убржало одлуку САД да се укључе у Други светски рат.\n*[[1941]]. Велика Британија је у Другом светском рату објавила рат Мађарској, Румунији и Финској, земљама које су као чланице Тројног пакта учествовале у агресији на СССР.\n*[[1946]]. Скупштина ФНР Југославије донела је закон о национализацији којим су обухваћена сва већа приватна предузећа. Тиме је ликвидиран и инострани капитал, који је у индустрији и рударству предратне Југославије учествовао са око 50 одсто.\n*[[1965]]. васељенски патријарх Атенагора I и папа Павле VI укинули су међусобну екскомуникацију две цркве којом је 1054. почео раскол двеју хришћанских цркава.\n*[[1970]]. убедљива победа на изборима у Источном Пакистану Авами лиге, поборника аутономије Бенгала (касније Бангладеш), довела је до дубоке кризе између Источног и Западног Пакистана, која је наредне године ескалирала у грађански рат.\n*[[1971]]. совјетска васионска капсула почела је да шаље радио и телевизијске сигнале с Марса.\n*[[1974]]. кипарски председник архиепископ Макариос III тријумфално је дочекан на Кипру који је напустио 15. јула 1974. после државног удара. Преврат на Кипру организовали су грчки официри, али нису успели да задрже власт.\n*[[1975]]. индонежанска армија је ушла у Источни Тимор где је, након укидања тровековне португалске колонијалне власти, избио грађански рат.\n*[[1988]]. совјетски председник Михаил Горбачов објавио је у УН унилатерално смањење совјетских трупа, тенкова, борбених авиона и артиљерије.\n*[[1988]]. у земљотресу у Јерменији погинуло је више од 25.000 људи, 12.000 је повређено, а пола милиона остало без домова. Уништено је десет одсто јерменске индустрије.\n*[[1992]]. Влада Индије забранила је фундаменталистичке покрете после нереда у којима је погинуло најмање 400 Хиндуса и Муслимана. Током нереда разорена је џамија у Ајођи.\n*[[1995]]. сонда с америчког васионског брода \"Галилеј\" је ушла у атмосферу Јупитера и 75 минута слала податке пре него што се распала.\n*[[1996]]. председник Алжира Лиамин Зеруал озаконио је својим потписом уставне реформе којима се забрањују политичке партије засноване на религији.\n*[[1997]]. након неуспелих избора у септембру, у Србији су поновљени избори за председника Републике на којима поново ниједан кандидат није добио потребну већину гласова. У други круг су ушли кандидати Социјалистичке партије Србије Милан Милутиновић и Српске радикалне странке Војислав Шешељ, а за председника је 21. децембра изабран Милан Милутиновић.\n*[[2001]]. у грађанском рату у Авганистану Талибани су предали своје последње упориште Кандахар.\n\n==Рођења==\n*[[1857]]. рођен је српски сликар Урош Предић, члан Српске академије наука и уметности, представник академског реализма, мајстор портрета, икона и историјских композиција. Портретисао је готово све истакнуте личности Србије крајем 19. и прве половине 20. века и израдио више од хиљаду икона.\n\n==Смрти==\n*[[43. пне.]] умро је Марко Тулије Цицерон, римски политичар, писац и чувени говорник.\n*[[1815]]. стрељан је Мишел Неј, најчувенији Наполеонов маршал. За заслуге у одбрани Француске, у време рестаурације Луја XVIII добио је титулу пера (1814). По повратку Наполеона у марту 1815. (Наполеонових Сто дана) вратио се у његову службу и командовао гардом у бици код Ватерлоа. За време друге рестаурације ухваћен је у бегу, оптужен за издају и осуђен на смрт.\n*[[1985]]. умро је енглески писац Роберт Грејвс, истраживач грчке и јеврејске митологије, који је светски углед стекао историјским романом \"Ја, Клаудије\" и делом \"Грчки митови\".\n*[[1993]]. умро је Феликс Уфуе Боањи, први председник Обале Слоноваче од стицања независности 1960. и једини афрички председник који је 33 године непрекидно био на власти.\n\n==Празници и дани сећања==\n*[[1949]]. Чанг Кај-шек је на острву Тајван (Формоза), где је са остацима своје војске побегао након пораза од Народнослободилачке армије Кине, прогласио државу и установио владу.\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]','',124,'Милош','20041211103731','',0,0,0,0,0.245368298257,'79958788896268','20041211103731'); INSERT INTO cur VALUES (1461,0,'8._децембар','
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[7. децембар|претходни дан]] - [[9. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1854]]. папа Пије IX прогласио догму о безгрешном зачећу Богородице.\n*[[1863]]. британски боксер Том Кинг постао први светски шампион у тешкој категорији победом над Американцем Џоном Хинаном.\n*[[1925]]. објављена књига Адолфа Хитлера \"Мајн кампф\", у којој је изложена концепција \"Новог поретка\" и расне супремације Немаца.\n*[[1941]]. САД и Велика Британија објавиле рат Јапану, дан после јапанског напада на америчку базу у Перл Харбуру на Хавајима. Немачка и Италија, у складу са обавезама из Тројног палта, објавиле рат САД.\n*[[1949]]. Генерална скупштина Уједињених нација од светских сила тражила да признају независност Кине после бекства Чанг Кај Шека на Тајван.\n*[[1954]]. српски и хрватски писци и лингвисти постигли Новосадски договор о српскохрватском књижевном језику, који је потписало 25 угледних стручњака за језик. Закључено да је народни језик Срба, Хрвата и Црногораца један језик с два изговора, да су оба писма, ћирилица и латиница, равноправна и да језик има заједнички правопис.\n*[[1966]]. споразум о забрани нуклеарног оружја у космосу потписало 28 земаља, укључујући СССР и САД.\n*[[1966]]. приликом хаварије грчког ферибота \"Хераклион\", који је потонуо током невремена код острва Мелос, погинула 234 путника и члана посаде.\n*[[1974]]. Грци на референдуму великом већином гласали за републику, против рестаурације монархије.\n*[[1980]]. у Њујорку убијен бивши члан групе \"Битлс\" Џон Ленон. Убио га ментално поремећен обожавалац Марк Дејвид Чепмен, касније осуђен на доживотни затвор.\n*[[1991]]. лидери Русије, Белорусије и Украјине Борис Јељцин, Леонид Кравчук и Станислав Шушкевич у Минску потписали споразум о формирању Заједнице Независних Држава. Тиме престао да постоји СССР.\n*[[1995]]. у Лондону почела дводневна Конференција на којој је, уместо женевске Мировне конференције за СФРЈ, основан Савет за спровођење мира. У раду Конференције учествовали министри иностраних послова 40 земаља и представници бројних међународних организација. Шведски дипломата Карл Билт именован за представника међународне заједнице у Босни.\n*[[2000]]. у Отави одржан први светски самит посвећен култури и уметности, на којем је основана Међународна федерација агенција за подршку уметности.\n*[[2002]]. поновљени председнички избори у Србији нису успели због недовољног одзива бирача, 45,17 одсто. Највише гласова освојио лидер Демократске странке Србије и председник Југославије Војислав Коштуница, 57,66 одсто.\n\n==Рођења==\n*[[1542]]. рођена Мери Стјуарт, шкотска краљица од 1560. Због прокатоличке политике приморана да абдицира 1567. и да се склони у Енглеску, где је доспела у затвор и после 18 година заточеништва погубљена под оптужбом да је припремала заверу против енглеске краљице Елизабете I.\n*[[1626]]. рођена шведска краљица Кристина Аугуста. Краљица у шестој години, крунисана 12 година касније, једна од најобразованијих жена Европе, била мецена науке и књижевности и на двору окупљала учене људе, међу њима француског филозофа Декарта. Присиљена да абдицира 1654, прешла у католичанство и живела по европским градовима. Сахрањена у цркви светог Петра у Риму.\n*[[1824]]. рођен српски писац [[Јаков Игњатовић]], творац и најзначајнији представник реалистичког романа у српској књижевности.\n*[[1832]]. рођен норвешки писац Бјернстјерне Мартиниус Бјернсон, добитник Нобелове награде за књижевност 1903, водећа личност норвешког и нордијског културног живота у XИX веку..\n*[[1865]]. рођен фински композитор Јан Сибелијус, чије је дело инспирисано финским фолклором.\n\n==Смрти==\n*[[1638]]. умро дубровачки барокни песник Иван Гундулић, најзначајнији песник јужнословенског подручја у XVII веку. Писао митолошке драме и романтичне трагикомедије.\n*[[1978]]. умрла израелска државница Голда Меир, прва жена-премијер Израела.\n*[[2000]]. умро српски сликар-надреалиста Милић Станковић, познат као Милић од Мачве.\n*[[2001]]. умрла Френсис Елизабет Снајдер Холбертон, један од пионира компјутерског програмирања. Раних 40-их XX века програмирала револуционаран дигитални компјутер за америчку војску, ЕНИАЦ, касније учествовала у креирању компјутерских језика ЦОБОЛ и ФОРТРАН.\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]','/* Рођења */',242,'CONFIQ','20050107210223','',0,0,0,0,0.732647371354,'79949892789776','20050107210223'); INSERT INTO cur VALUES (1462,0,'9._децембар','
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[8. децембар|претходни дан]] - [[10. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1824]]. у перуанском рату за независност снаге јужноамеричког револуционара Симона Боливара поразиле шпанску армију у бици код Ајакуча у Перуу, што је било пресудно за стицање независности Перуа.\n*[[1905]]. у Дресдену изведена премијера опере једночинке \"Салома\" Ричарда Штрауса, компоноване према причи Оскара Вајлда. Публика се згражавала над скаредношћу представе.\n*[[1905]]. Француска донела декрет о одвајању државе од цркве.\n*[[1917]]. турске трупе у Првом светском рату Британцина предале Јерусалем, који је под турском доминацијом био од 1517.\n*[[1941]]. Кина у Другом светском рату објавила рат Јапану, Немачкој и Италији.\n*[[1961]]. афричка држава Тангањика стекла независност у оквиру Британског комонвелта, с премијером Џулијусом Њеререом. На исти дан 1962. Тангањика постала република.\n*[[1967]]. Николај Чаушеску постао је председник Румуније. \n*[[1978]]. одиграна је прва утакмица женске професионалне кошаркашке лиге (WBL). Играла је екипа Chicago Hustle против Milwaukee Does-а. \n*[[1985]]. бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи.\n*[[1985]]. Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал.\n*[[1987]]. протестима на подручју Газе почела прва Интифада, побуна Палестинаца против израелске окупације. Устанак потом захватио Западну обалу и Јерусалим.\n*[[1990]]. Лех Валенса, бивши лидер синдиката \"Солидарност\", победио на председничким изборима у Пољској.\n*[[1990]]. на првим вишестраначким изборима у Србији након 45 година владавине комуниста, победила Социјалистичка партија Србије, бивши комунисти, а за председника Србије изабран лидер те партије Слободан Милошевић.\n*[[1992]]. поштујући санкције УН против Југославије, Светска фудбалска федерација забранила југословенској репрезентацији да учествује у квалификацијама за Светско првенство у САД 1994.\n*[[1994]]. партија \"Шин фејн\", политичко крило Ирске републиканске армије, први пут после више од 70 година почела мировне разговоре с Владом Велике Британије.\n*[[1995]]. Врховни суд Пољске потврдио победу Александра Квашњевског на новембарским председничким изборима и одбацио жалбу присталица његовог пораженог ривала Леха Валенсе.\n*[[1996]]. УН одобриле примену дуго одлаганог споразума са Ираком о продаји ограничених количина нафте за храну, чиме се Ирак вратио на светско тржиште нафте први пут од инвазије на Кувајт 1990.\n*[[1999]]. власти Србије осудиле председницу Лиге албанских жена, песникињу Фљору Бровину, на 12 година затвора. Фљора Бровина пуштена на слободу 2000, по одласку Слободана Милошевића са власти.\n*[[2000]]. Југославија и бивша југословенска република Словенија успоставиле дипломатске односе.\n*[[2002]]. америчка авионска компанија \"Унајтед ерлајнс\" поднела захтев за банкрот, највећи у историји авио-индустрије.\n\n==Рођења==\n*[[1594]]. рођен шведски краљ Густав II Адолф, војсковођа, војни и државни реформатор. Успешно окончао ратове с Данском, Пољском и Русијом и осигурао доминацију Шведске на Балтику. У Тридесетогодишњем рату нанео низ пораза католичким снагама грофа Тилија. Погинуо у новембру 1632. у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла армију немачког генерала Валенштајна. Уочи његове смрти Шведска је била најјача сила у Европи. Наследила га ћерка Кристина.\n*[[1608]]. рођен је Џон Милтон, енглески песник, један од највећих у светској књижевности. После погубљења Чарлса I, постао је 1649. латински секретар Државног савета и остао ту све до обнове монархије 1660, када је био затворен. Милтонов књижевни рад може се поделити на три периода: у првом је објавио неколико сонета, \"Химну у јутро Христовог рођења\", маскерату \"Комус\", елегију \"Лисидас\"... Сва ова дела одликују се савршенством стиха, богатством слика, лепотом песничке мисли и високим моралним идеалом. У другом периоду је оставио поезију и активно учествовао у политичком животу земље. Сем неколико сонета, писао је прозу контроверзног карактера, поводом разних политичких и верских проблема. Најзначајнија дела из овог периода су \"Аеропагитика\", писана у одбрану слободе штампе, \"Одбрана енглеског народа\"... У трећем периоду вратио се поезији. Слеп, сиромашан и разочаран, спевао је своја највећа песничка дела: \"Изгубљени рај\", \"Враћени рај\", \"Samson Agonistes\"...\n*[[1886]]. рођен амерички проналазач Кларенс Бирдсеј познат по изуму дубоког замрзавања као начина за одржавање намирница. Претпоставља се да је за свој проналазак користио искуство домородаца са Аљаксе.\n*[[1887]]. рођен је српски револуционар и писац Драгојло Дудић, организатор устанка у Другом светском рату у западној Србији 1941. против окупаторске војске нацистичке Немачке. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1920, после чега је често хапшен. Између Првог и Другог светског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући \"Радничке новине\", \"Рад\", \"Народну правду\" и зборник сељака писаца \"За плугом\". У јулу 1941. формирао је Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског одреда, у новембру 1941. изабран је за председника Главног Народноослободилачког одбора Србије, а истог месеца је погинуо у борби с Немцима. Његов \"Дневник\", важно сведочанство о првим месецима устанка у Србији, објављен је 1945. \n*[[1918]]. рођен је Кирк Даглас (право име Issur Demsky), амерички филмски глумац руског порекла. Дао је изванредне креације нервозних, амбициозних и грубих типова. Филмови: \"Младић са трубом\", Шампион\", \"Стаклена менажерија\", \"Град илузија\", \"Жеђ за животом\"... \n*[[1926]]. рођен шпански борац с биковима Луис Мигел Лукас Домингин, који се сматра најбољим борцем с биковима у XX веку. Његова вештина инспирисала америчког писца Ернеста Хемингвеја.\n\n==Смрти==\n*[[1641]]. умро фламански сликар Антон ван Дајк, чувени портретиста, дворски сликар енглеског краља Чарлса I од 1632.\n*[[1910]]. умро је српски писац Лаза Костић, снажна и оригинална песничка природа, који је у поезију унео нове и смеле облике (јамб) и обогатио српски књижевни језик новим изразима. Експериментатор и крчилац нових путева, био је зачетник српске авангардне лирике и написао је неколико песама које представљају највиша остварења српског романтизма. Истакао се и превођењем Вилијама Шекспира и заслужан је за популаризовање дела тог великог енглеског драматичара код нас. Дела: лирске песме и баладе, поетичне трагедије \"Максим Црнојевић\", \"Пера Сегединац\", расправе \"Критички увод у општу филозофију\", \"О Јовану Јовановићу Змају, његову певању, мишљењу и писању\".\n*[[1989]]. умро је српски стручњак за уставно право, теорију државе и социологију, Јован Ђорђевић, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Од 1945. је учествовао у писању југословенских устава и закона и био један од главних уредника \"Архива за правне и друштвене науке\". Дела: \"Државно уређење ФНРЈ\", \"Народни одбори\", \"Уставно право СФРЈ\", \"Основна питања федералне државе\", \"Ново уставно право\". \n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]','',124,'Милош','20041211100459','',0,0,0,0,0.500611190917,'79958788899540','20041211100459'); INSERT INTO cur VALUES (1463,0,'10._децембар','
[[10. decembar|latinica]] - [[10. decembar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[дневни календар|дани]] - [[годишњи календар|године]]
\n[[9. децембар|претходни дан]] - [[11. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[1508]]. формирана Камбрејска лига, савез против Венеције који су склопили папа Јулије II, француски краљ Луј XII, арагонски краљ Фердинанд II и римско-немачки цар Максимилијан I.\n*[[1520]]. немачки црквени реформатор Мартин Лутер у Витенбергу јавно спалио булу у којој му је папа Лав X запретио проклетством ако се у року од 60 дана не одрекне јереси. У јануару 1521. Лутер екскомунициран из римокатоличке цркве.\n*[[1810]]. Наполеон Бонапарта Француској прикључио немачке градове Хановер, Бремен, Хамбург, Лауенбург и Либек.\n*[[1845]]. енглески грађевински инжењер Роберт Томпсон патентирао прве пнеуматске гуме.\n*[[1848]]. Луј Наполеон надмоћном већином од преко четири милиона гласова добио изборе за председника Француске. Четири године касније извео државни удар и прогласио се царем Наполеоном III.\n*[[1868]]. први семафори за регулисање саобраћаја у свету почели да раде у Лондону, на тргу испред зграде парламента Велике Британије.\n*[[1895]]. основано Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. Сокобања, у којој су често на одмору боравили кнезови Милош и Михајло Обреновић, помиње се као лечилиште још у старом Риму и раној Византији.\n*[[1898]]. потписан Париски мировни уговор којим је окончан америчко-шпански рат. Шпанија се одрекла Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступила Американцима Филипине и Гуам.\n*[[1902]]. завршена је изградња Асуанске бране у Египту, којом је регулисан ток Нила.\n*[[1936]]. абдицирао британски краљ Едвард VIII јер није желео да се одрекне женидбе са Американком Волис Симпсон, како је то од њега тражио премијер Стенли Болдвин. После абдикације добио титулу војводе од Виндзора. Наследио га Џорџ VI.\n*[[1941]]. јапански авиони у Другом светском рату у Јужнокинеском мору потопили британске ратне бродове \"Рипалс\" и \"Принц од Велса\", на којима је погинуло око 800 људи.\n*[[1948]]. Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Универзалну декларацију о правима човека. Тај датум обележава се као Дан људских права.\n*[[1963]]. Занзибар, британски протекторат од 1890, стекао независност у оквиру Британског комонвелта. Наредне године постао република и с Тангањиком створио нову државу која је добила назив Танзанија.\n*[[1964]]. Нобелову награду за мир добио Американац Мартин Лутер Кинг, борац за грађанска права црнаца. Убијен у атентату у Мемфису четири године касније.\n*[[1967]]. прва комерцијална термонуклеарна експлозија извршена у Новом Мексику у САД ради вађења природног гаса.\n*[[1980]]. Милтон Оботе проглашен за председника Уганде, као први афрички шеф државе који се вратио на власт после збацивања војним ударом. Војска га 1985. други пут збацила са власти.\n*[[1991]]. југословенска народна армија се повукла из Загреба и Хрватске, али су борбе Срба и хрватских снага настављене.\n*[[1996]]. председник Јужне Африке Нелсон Мандела потписао Устав којим су сви грађани, без обзира на расу, изједначени пред законом, као завршни чин у демонтирању система апартхејда у тој земљи.\n*[[1998]]. Хашки трибунал осудио босанског Хрвата Анту Фурунџију на 10 година затвора због мучења и силовања заточеника у босанском рату. То је била прва пресуда којом је силовање означено као ратни злочин.\n*[[2001]]. у Приштини конституисана Скупштина Косова, прва од доласка међународних снага у Покрајину, у јулу 1999. За председника изабран Албанац Неџат Даци, а представници Срба Оливер Ивановић и Гојко Савић постали чланови петочланог Председништва Скупштине.\n*[[2001]]. генерални секретар УН Кофи Анан добио Нобелову награду за мир.\n*[[2003]]. шеф УНМИК-а Хари Холкери у Приштини представио документ \"Стандарди за Косово\" чија ће примена бити од значаја код оцењивања да ли је Косово достигло стандарде демократског друштва које међународна заједница тражи пре почетка решавања статуса Косова. Документ прихватио и Савет безбедности УН.\n*[[2003]]. Хашки трибунал осудио бившег официра Војске Републике Српске Драгана Обреновића, који је признао кривицу, на 17 година затвора због ратних злочина над муслиманима у Сребреници у јулу 1995.\n\n==Рођења==\n*[[1851]]. рођен амерички књижар Мелвил Дјуи, који је 1870. израдио прву децималну класификацију, систем класификација књига који се примењује у библиотекама у целом свету.\n\n==Смрти==\n*[[1603]]. умро енглески лекар и физичар Вилијам Гилберт. Увео назив за електрицитет, а његово дело \"О магнетима\", у којем износи теорију о Земљи као магнету и магнетским силама између небеских тела, имало значајан утицај на развој науке у XВИИ веку.\n*[[1896]]. умро шведски индустријалац Алфред Нобел, проналазач динамита који је богатство стечено тим проналаском уложио у оснивање задужбине из које ће бити додељиване награде за ванредна достигнућа у различитим областима људског деловања. Нобелове награде сваке године додељује Краљевска шведска академија наука на дан његове смрти, а први пут су додељене 1901.\n*[[1926]]. умро Никола Пашић, један од најзначајнијих политичара у историји Србије и Југославије, оснивач и вођа Народне радикалне странке. Први пут био председник Владе Србије 1891, а од 1903. саставио 22 владе у време краљева Александра Обреновића, Петра и Александра Карађорђевића. Био шеф делегације на Версајској мировној конференцији 1919-1920.\n*[[1999]]. умро Фрањо Туђман, председник Хрватске. \n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/info/ Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[годишњи календар]] - [[дневни календар]]\n\n[[af:10 Desember]]\n[[ar:10 ديسمبر]]\n[[ast:10 d\'avientu]]\n[[be:10 сьнежня]]\n[[bg:10 декември]]\n[[ca:10 de desembre]]\n[[cs:10. prosinec]]\n[[cy:10 Rhagfyr]]\n[[da:10. december]]\n[[de:10. Dezember]]\n[[el:10 Δεκεμβρίου]]\n[[en:December 10]]\n[[eo:10-a de decembro]]\n[[es:10 de diciembre]]\n[[et:10. detsember]]\n[[fi:10. joulukuuta]]\n[[fr:10 décembre]]\n[[fy:10 desimber]]\n[[gl:10 de decembro]]\n[[he:10 בדצמבר]]\n[[hr:10. prosinca]]\n[[hu:December 10]]\n[[io:10 di decembro]]\n[[is:10. desember]]\n[[it:10 dicembre]]\n[[ja:12月10日]]\n[[ko:12월 10일]]\n[[ku:10\'ê berfanbarê]]\n[[la:10 Decembris]]\n[[lb:10. Dezember]]\n[[lt:Gruodžio 10]]\n[[nl:10 december]]\n[[no:10. desember]]\n[[oc:10 de decembre]]\n[[pl:10 grudnia]]\n[[pt:10 de Dezembro]]\n[[ro:10 decembrie]]\n[[ru:10 декабря]]\n[[sk:10. december]]\n[[sl:10. december]]\n[[sv:10 december]]\n[[th:10 ธันวาคม]]\n[[tr:10 Aralık]]\n[[tt:10. Dekäber]]\n[[uk:10 грудня]]\n[[wa:10 di decimbe]]\n[[zh:12月10日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,th,be,pl,no,ja,nl,la,pt,lb,tt,ru,tr,cy,ar,gl,zh,en,eo,el,af,es,et,ca,it,ko,is,wa,ast,sk,sl,ku,io,bg,sv,oc,da,he,fi,fr,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304025113','',0,0,1,0,0.016076501001,'79949695974886','20050304025113'); INSERT INTO cur VALUES (1464,0,'11._децембар','
[[11. decembar|latinica]] - [[11. decembar (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[10. децембар|претходни дан]] - [[12. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:11 Desember]]\n[[ang:11 Géolmónaþ]]\n[[ar:11 ديسمبر]]\n[[ast:11 d\'avientu]]\n[[bg:11 декември]]\n[[ca:11 de desembre]]\n[[cs:11. prosinec]]\n[[cy:11 Rhagfyr]]\n[[da:11. december]]\n[[de:11. Dezember]]\n[[el:11 Δεκεμβρίου]]\n[[en:December 11]]\n[[eo:11-a de decembro]]\n[[es:11 de diciembre]]\n[[et:11. detsember]]\n[[fi:11. joulukuuta]]\n[[fr:11 décembre]]\n[[fy:11 desimber]]\n[[gl:11 de decembro]]\n[[he:11 בדצמבר]]\n[[hr:11. prosinca]]\n[[hu:December 11]]\n[[io:11 di decembro]]\n[[is:11. desember]]\n[[it:11 dicembre]]\n[[ja:12月11日]]\n[[ko:12월 11일]]\n[[ku:11\'ê berfanbarê]]\n[[la:11 Decembris]]\n[[lb:11. Dezember]]\n[[lt:Gruodžio 11]]\n[[nl:11 december]]\n[[no:11. desember]]\n[[oc:11 de decembre]]\n[[pl:11 grudnia]]\n[[pt:11 de Dezembro]]\n[[ro:11 decembrie]]\n[[ru:11 декабря]]\n[[sk:11. december]]\n[[sl:11. december]]\n[[sv:11 december]]\n[[tr:11 Aralık]]\n[[tt:11. Dekäber]]\n[[uk:11 грудня]]\n[[wa:11 di decimbe]]\n[[zh:12月11日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,la,pt,lb,tt,ru,tr,cy,ar,gl,da,zh,en,eo,el,af,es,et,ca,it,oc,is,fr,ast,sk,sl,ku,io,sv,ko,bg,he,fi,wa,ang,de,uk,hr,hu,fy',332,'Shizhao','20050304025529','',0,0,1,0,0.996233139185,'79949695974470','20050304025529'); INSERT INTO cur VALUES (1465,0,'12._децембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[11. децембар|претходни дан]] - [[13. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* [[1958]]. - [[Милутин Миланковић]]\n* [[1958]]. - [[Слободан Јовановић]], правник, историчар, књижевник, председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:12 Desember]]\n[[ast:12 d\'avientu]]\n[[be:12 сьнежня]]\n[[bg:12 декември]]\n[[ca:12 de desembre]]\n[[cs:12. prosinec]]\n[[cy:12 Rhagfyr]]\n[[da:12. december]]\n[[de:12. Dezember]]\n[[el:12 Δεκεμβρίου]]\n[[en:December 12]]\n[[eo:12-a de decembro]]\n[[es:12 de diciembre]]\n[[et:12. detsember]]\n[[fi:12. joulukuuta]]\n[[fr:12 décembre]]\n[[fy:12 desimber]]\n[[gl:12 de decembro]]\n[[he:12 בדצמבר]]\n[[hr:12. prosinca]]\n[[hu:December 12]]\n[[io:12 di decembro]]\n[[is:12. desember]]\n[[it:12 dicembre]]\n[[ja:12月12日]]\n[[ko:12월 12일]]\n[[ku:12\'ê berfanbarê]]\n[[la:12 Decembris]]\n[[lb:12. Dezember]]\n[[lt:Gruodžio 12]]\n[[nds:12 Dezember]]\n[[nl:12 december]]\n[[no:12. desember]]\n[[oc:12 de decembre]]\n[[pl:12 grudnia]]\n[[pt:12 de Dezembro]]\n[[ro:12 decembrie]]\n[[ru:12 декабря]]\n[[sk:12. december]]\n[[sl:12. december]]\n[[sv:12 december]]\n[[tl:Disyembre 12]]\n[[tr:12 Aralık]]\n[[tt:12. Dekäber]]\n[[uk:12 грудня]]\n[[wa:12 di decimbe]]\n[[zh:12月12日]]','warnfile Adding:tl,zh,ro,lt,be,pl,no,ja,nl,la,pt,lb,tt,ru,tr,io,gl,cs,en,eo,el,af,es,et,ca,it,oc,is,fr,ast,sk,sl,ku,cy,sv,ko,hu,hr,bg,he,fi,wa,de,uk,nds,da,fy',332,'Shizhao','20050304031034','',0,0,1,0,0.611384966695,'79949695968965','20050304031034'); INSERT INTO cur VALUES (1466,0,'13._децембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[12. децембар|претходни дан]] - [[14. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:13 Desember]]\n[[ast:13 d\'avientu]]\n[[be:13 сьнежня]]\n[[bg:13 декември]]\n[[bs:Decembar 13]]\n[[ca:13 de desembre]]\n[[cs:13. prosinec]]\n[[cy:13 Rhagfyr]]\n[[da:13. december]]\n[[de:13. Dezember]]\n[[el:13 Δεκεμβρίου]]\n[[en:December 13]]\n[[eo:13-a de decembro]]\n[[es:13 de diciembre]]\n[[et:13. detsember]]\n[[fi:13. joulukuuta]]\n[[fr:13 décembre]]\n[[fy:13 desimber]]\n[[gl:13 de decembro]]\n[[he:13 בדצמבר]]\n[[hr:13. prosinca]]\n[[hu:December 13]]\n[[id:13 Desember]]\n[[io:13 di decembro]]\n[[is:13. desember]]\n[[it:13 dicembre]]\n[[ja:12月13日]]\n[[ko:12월 13일]]\n[[ku:13\'ê berfanbarê]]\n[[la:13 Decembris]]\n[[lb:13. Dezember]]\n[[lt:Gruodžio 13]]\n[[nl:13 december]]\n[[no:13. desember]]\n[[oc:13 de decembre]]\n[[pl:13 grudnia]]\n[[pt:13 de Dezembro]]\n[[ro:13 decembrie]]\n[[ru:13 декабря]]\n[[sl:13. december]]\n[[sv:13 december]]\n[[tl:Disyembre 13]]\n[[tr:13 Aralık]]\n[[tt:13. Dekäber]]\n[[uk:13 грудня]]\n[[wa:13 di decimbe]]\n[[zh:12月13日]]','warnfile Adding:tl,cs,ro,lt,pl,no,ja,nl,la,pt,lb,tt,ru,tr,cy,gl,id,zh,en,eo,el,af,es,et,ca,it,oc,is,fr,fy,ast,sl,ku,io,bg,sv,ko,bs,hu,he,fi,wa,de,uk,hr,da,be',332,'Shizhao','20050304031313','',0,0,1,0,0.966679979566,'79949695968686','20050304031313'); INSERT INTO cur VALUES (1467,0,'14._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[13. децембар|претходни дан]] - [[15. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311161855','',0,0,0,1,0.653833479925,'79959688838144','20040311161916'); INSERT INTO cur VALUES (1468,0,'15._децембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[14. децембар|претходни дан]] - [[16. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:15 Desember]]\n[[ast:15 d\'avientu]]\n[[be:15 сьнежня]]\n[[bg:15 декември]]\n[[ca:15 de desembre]]\n[[cs:15. prosinec]]\n[[cy:15 Rhagfyr]]\n[[da:15. december]]\n[[de:15. Dezember]]\n[[en:December 15]]\n[[eo:15-a de decembro]]\n[[es:15 de diciembre]]\n[[et:15. detsember]]\n[[fi:15. joulukuuta]]\n[[fr:15 décembre]]\n[[fy:15 desimber]]\n[[gl:15 de decembro]]\n[[he:15 בדצמבר]]\n[[hr:15. prosinca]]\n[[hu:December 15]]\n[[id:15 Desember]]\n[[is:15. desember]]\n[[it:15 dicembre]]\n[[ja:12月15日]]\n[[ko:12월 15일]]\n[[ku:15\'ê berfanbarê]]\n[[la:15 Decembris]]\n[[lb:15. Dezember]]\n[[lt:Gruodžio 15]]\n[[nl:15 december]]\n[[no:15. desember]]\n[[oc:15 de decembre]]\n[[pl:15 grudnia]]\n[[pt:15 de Dezembro]]\n[[ro:15 decembrie]]\n[[ru:15 декабря]]\n[[sk:15. december]]\n[[sl:15. december]]\n[[sv:15 december]]\n[[tr:15 Aralık]]\n[[uk:15 грудня]]\n[[wa:15 di decimbe]]\n[[zh:12月15日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,pl,no,ja,nl,la,pt,lb,ru,tr,cy,gl,id,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,oc,is,fr,fy,ast,sk,sl,ku,sv,ko,hu,da,he,fi,wa,de,uk,hr,bg,be',332,'Shizhao','20050304031700','',0,0,1,0,0.206893638338,'79949695968299','20050304031700'); INSERT INTO cur VALUES (1469,0,'16._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[15. децембар|претходни дан]] - [[17. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311161938','',0,0,0,1,0.136816237651,'79959688838061','20040311161958'); INSERT INTO cur VALUES (1471,0,'17._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[16. децембар|претходни дан]] - [[18. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311161957','',0,0,0,1,0.026099133783,'79959688838042','20040311162029'); INSERT INTO cur VALUES (1472,0,'18._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[17. децембар|претходни дан]] - [[19. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162027','',0,0,0,1,0.434116336719,'79959688837972','20040311162050'); INSERT INTO cur VALUES (1473,0,'19._децембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. децембар|претходни дан]] - [[20. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| [[слика:logos.jpg]] {{2004-12-19-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2004-12-19-1|action=edit}} измена]
\n|-\n|}\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n*[[2004]]. - оперски певач [[Рената Тебалди]]\n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','исправка',351,'Горан Анђелковић','20050311185139','',0,0,1,0,0.342835775736,'79949688814860','20050311185139'); INSERT INTO cur VALUES (1474,0,'20._децембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. децембар|претходни дан]] - [[21. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* \n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:20 Desember]]\n[[ar:20 ديسمبر]]\n[[ast:20 d\'avientu]]\n[[be:20 сьнежня]]\n[[bg:20 декември]]\n[[bs:Decembar 20]]\n[[ca:20 de desembre]]\n[[cs:20. prosinec]]\n[[cy:20 Rhagfyr]]\n[[da:20. december]]\n[[de:20. Dezember]]\n[[en:December 20]]\n[[eo:20-a de decembro]]\n[[es:20 de diciembre]]\n[[et:20. detsember]]\n[[fi:20. joulukuuta]]\n[[fr:20 décembre]]\n[[fy:20 desimber]]\n[[gl:20 de decembro]]\n[[he:20 בדצמבר]]\n[[hr:20. prosinca]]\n[[hu:December 20]]\n[[id:20 Desember]]\n[[io:20 di decembro]]\n[[is:20. desember]]\n[[it:20 dicembre]]\n[[ja:12月20日]]\n[[ko:12월 20일]]\n[[ku:20\'ê berfanbarê]]\n[[la:20 Decembris]]\n[[lb:20. Dezember]]\n[[lt:Gruodžio 20]]\n[[nl:20 december]]\n[[no:20. desember]]\n[[oc:20 de decembre]]\n[[pl:20 grudnia]]\n[[pt:20 de Dezembro]]\n[[ro:20 decembrie]]\n[[ru:20 декабря]]\n[[sl:20. december]]\n[[sv:20 december]]\n[[tr:20 Aralık]]\n[[uk:20 грудня]]\n[[wa:20 d\' decimbe]]\n[[zh:12月20日]]','warnfile Adding:lt,cs,ro,be,pl,no,ja,nl,la,pt,lb,ru,tr,cy,ar,gl,id,zh,en,eo,af,es,et,ca,it,ko,is,fr,ast,sl,ku,io,sv,oc,hu,bs,bg,he,fi,wa,de,uk,hr,da,fy',332,'Shizhao','20050304033121','',0,0,1,0,0.336599424172,'79949695966878','20050304033121'); INSERT INTO cur VALUES (1475,0,'21._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[20. децембар|претходни дан]] - [[22. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162149','',0,0,0,1,0.056943018016,'79959688837850','20040311162215'); INSERT INTO cur VALUES (1476,0,'22._децембар','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[21. децембар|претходни дан]] - [[23. децембар|следећи дан]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n\n*\n\n==Рођења==\n\n* [[1885]] рођен је [[Боривоје Ж. Милојевић]], [[географија|географ]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] и академик [[САНУ]]\n\n==Смрти==\n\n* \n\n==Празници и дани сећања==\n\n* \n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Рођења */',108,'Djordjes','20040915142342','',0,0,1,0,0.123855133599,'79959084857657','20050310070403'); INSERT INTO cur VALUES (1477,0,'23._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[22. децембар|претходни дан]] - [[24. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162233','',0,0,0,1,0.497119252336,'79959688837766','20040311162257'); INSERT INTO cur VALUES (1478,0,'24._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[23. децембар|претходни дан]] - [[25. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162253','',0,0,0,1,0.787791147729,'79959688837746','20040311162327'); INSERT INTO cur VALUES (1479,0,'25._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[24. децембар|претходни дан]] - [[26. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162326','',0,0,0,1,0.164226637298,'79959688837673','20040311162345'); INSERT INTO cur VALUES (1480,0,'26._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[25. децембар|претходни дан]] - [[27. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162344','',0,0,0,1,0.814782580275,'79959688837655','20040311162411'); INSERT INTO cur VALUES (1481,0,'27._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[26. децембар|претходни дан]] - [[28. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162410','',0,0,0,1,0.712140786327,'79959688837589','20040311162436'); INSERT INTO cur VALUES (1482,0,'28._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[27. децембар|претходни дан]] - [[29. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162435','',0,0,0,1,0.888225439418,'79959688837564','20040311162500'); INSERT INTO cur VALUES (1483,0,'29._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[28. децембар|претходни дан]] - [[30. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162458','',0,0,0,1,0.22279754338,'79959688837541','20040311162630'); INSERT INTO cur VALUES (1484,0,'30._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[29. децембар|претходни дан]] - [[31. децембар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* \r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162629','',0,0,0,1,0.276643259114,'79959688837370','20040311162744'); INSERT INTO cur VALUES (1485,0,'31._децембар','
\r\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\r\n[[30. децембар|претходни дан]] - [[1. јануар|следећи дан]]\r\n
\r\n----\r\n\r\n==Догађаји==\r\n\r\n*\r\n\r\n==Рођења==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Смрти==\r\n\r\n* \r\n\r\n==Празници и дани сећања==\r\n\r\n* [[Силвестер]]\r\n\r\n----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',40,'Sto','20040311162743','',0,0,0,1,0.875876077393,'79959688837256','20040311162743'); INSERT INTO cur VALUES (1486,0,'1988','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]] | \'\'\'[[1980е]]\'\'\' | [[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]]
\n[[1983]] | [[1984]] | [[1985]] | [[1986]] | [[1987]] | \'\'\'1988\'\'\' | [[1989]] | [[1990]] | [[1991]] | [[1992]] | [[1993]]\n
\n\n----\n\n==Догађаји==\n\n*Први скуп министара иностраних послова [[Балканске земље|балканских земаља]].\n\n==Рођења==\n\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1988-08-10-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1988-08-10-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Дани сећања==\n\n==Нобелове награде==\n\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|81988]]\n\n[[af:1988]]\n[[bg:1988]]\n[[bs:1988]]\n[[ca:1988]]\n[[cy:1988]]\n[[da:1988]]\n[[de:1988]]\n[[et:1988]]\n[[el:1988]]\n[[en:1988]]\n[[es:1988]]\n[[eo:1988]]\n[[eu:1988]]\n[[fi:1988]]\n[[fr:1988]]\n[[fy:1988]]\n[[he:1988]]\n[[hr:1988]]\n[[hu:1988]]\n[[it:1988]]\n[[ia:1988]]\n[[ja:1988年]]\n[[ko:1988년]]\n[[la:1988]]\n[[mk:1988]]\n[[nl:1988]]\n[[no:1988]]\n[[pl:1988]]\n[[pt:1988]]\n[[ro:1988]]\n[[ru:1988]]\n[[simple:1988]]\n[[sl:1988]]\n[[sv:1988]]\n[[zh:1988年]]','/* Смрти */',172,'Kaster','20050109142252','',0,0,0,0,0.331422711877,'79949890857747','20050110011317'); INSERT INTO cur VALUES (1487,0,'MediaWiki:Подножје_године','----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]','',9,'Никола Смоленски','20040312093248','',0,0,0,1,0.889482924663,'79959687906751','20040312093248'); INSERT INTO cur VALUES (1488,0,'MediaWiki:Podnozje_godine','----\r\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',9,'Никола Смоленски','20040312093611','',0,0,0,1,0.424248864606,'79959687906388','20040312093611'); INSERT INTO cur VALUES (1489,0,'MediaWiki:Proba','Проба','',9,'Никола Смоленски','20040312094718','',0,0,0,1,0.887358832586,'79959687905281','20040312094718'); INSERT INTO cur VALUES (1490,0,'1990е','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]] | \'\'\'1990е\'\'\' | [[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]]
\n[[1990]] | [[1991]] | [[1992]] | [[1993]] | [[1994]] | [[1995]] | [[1996]] | [[1997]] | [[1998]] | [[1999]]\n
\n\n----\n\n\n==Догађаји и трендови==\n\n* Уједињење [[Немачка|Немачке]]\n* [[Рат на Балкану]]\n* Рат у Ираку\n\n==Култура==\n\n===Музика===\n\n* ХипХоп и Реп\n* Техно - електричка музика добија љубимце\n* Бојгрупс - од менеџера сложене групе младих мушкараца\n\n===Архитектура===\n\n*\n\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','',172,'Kaster','20050107150920','',0,0,0,0,0.004425367808,'79949892849079','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (1491,0,'1920е','
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'1920е\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1920]] | [[1921]] | [[1922]] | [[1923]] | [[1924]] | [[1925]] | [[1926]] | [[1927]] | [[1928]] | [[1929]]\n
\n\n----\n\n\n==Догађаји и трендови==\n\n* [[Ирски грађански рат]]\n* Почетак [[суреализам|суреалистичког покрета]]\n* Прохибиција алкохола у Амеирици\n\n==Култура==\n===Музика===\n* Фокстрот\n===Архитектура===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
','/* Догађаји и трендови */',198,'Никола Прљић','20041129021617','',0,0,0,0,0.800073735323,'79958870978382','20041129021617'); INSERT INTO cur VALUES (1492,0,'Медицина','\'\'\'Медицина\'\'\' (лат. \'\'ars medicina\'\' уметност лечења) бави се [[Диагностика|диагностиком]], [[Профилакса|профилаксом]] и [[Терапија|терапијом]] физичке и психичке [[Болест|болести]] човека. Медицина значи означава и науку болести и практичну примену.\n\n==Медицинске домене==\n\n\n\n[[Медицина]] је научна област која се бави проучавањем и лечењем живих организама. Реч \'\'медицина\'\' потиче од латинског и значи лек (ремедиум). Употребљава се и израз \'\'арс медицина\'\' као умтност лечења. Укратко речено, медицина се бави здрављем и болешћу живих организама. \n\nПошто је подручје медицине велико моглo би се поdелити на:\n\n# [[Основне (базне) медицинске науке]]\n# [[Клиничке медицинске науке]]\n# [[Стоматологија]]\n# [[Ветеринарска медицина]]\n# [[Фармација]]\n# [[Остале гране медицине]] (нпр. биљна медицина-фитомедицина)\n\nПрецизнија и прегледнија подела је она која медицину дели на њене етаблиране гране:\n\n* [[Хемија за медицину]]\n* [[Медицинска физика]]\n* [[Хумана генетика]]\n* [[Анатомија]]\n* [[Хистологија и ембриологија]]\n* [[Физиологија]]\n* [[Медицинска биохемија]]\n* [[Клиничка биохемија и лабораторијска медицина]]\n* [[Патологија]]\n* [[Патолошка физиологија]]\n* [[Медицинска микробиологија]]\n* [[Имунологија и имунохематологија]]\n* [[Фармакологија]]\n*# [[Фармакологија и токсикологија]]\n*# [[Клиничка фармакологија]]\n* [[Радиологија]]\n* [[Нуклеарна медицина]]\n* [[Гинекологија и акушерство]]\n* [[Педијатрија]]\n*# [[Неонатологија]]\n*# [[Неуропедијатрија]]\n*# [[Дечја хематологија и онкологија]]\n*# [[Дечја ендокринологија и дијабетологија]]\n*# [[Дечја кардиологија]]\n*# [[Дечја пнеумологија]]\n*# [[Дечја нефрологија]]\n*# [[Дечја реуматологија]]\n*# [[Дечја гастроентерологија]]\n*# [[Дечја ортопедија]]\n* [[Интерна медицина]]\n*# [[Ангиологија]]\n*# [[Ендокринологија и дијабетологија]]\n*# [[Кардиологија]]\n*# [[Гастроентерологија]]\n*# [[Хематологија и онкологија]]\n*# [[Нефрологија]]\n*# [[Пнеумологија-пнеумофтизиологија]]\n*# [[Реуматологија]]\n*# [[Геријатрија]]\n* [[Хирургија]]\n*# [[Опћа хирургија]]\n*# [[Неурохирургија]]\n*# [[Торакална хирургија]]\n*# [[Хирургија срца]]\n*# [[Васкуларна хирургија]]\n*# [[Висцерална хирургија]]\n*# [[Урологија]]\n*# [[Ортопедија]]\n*# [[Дјечја хирургија]]\n*# [[Пластична хирургија]]\n*# [[Ратна хирургија]]\n* [[Онкологија]]\n* [[Оториноларингологија]]\n* [[Неурологија]]\n* [[Психијатрија]]\n* [[Офталмологија]]\n* [[Дерматовенерологија]]\n* [[Анестезиологија]]\n* [[Трансфузиологија]]\n* [[Инфектологија]]\n* [[Епидемиологија]]\n* [[Хигијена и екологија]]\n* [[Породична или обитељска медицина]]\n* [[Физикална медицина и рехабилитација]]\n* [[Медицина рада]]\n* [[Медицинска статистика]]\n* [[Медицинска информатика]]\n* [[Социјална медицина]]\n* [[Спортска медицина]]\n* [[Тропска медицина]]\n* [[Ургентна медицина]]\n* [[Судска медицина]]\n* [[Ветеринарска медицина]]\n* [[Стоматологија]]\n* [[Орална хирургија]]\n* [[Максилофацијална хирургија]]\n* [[Фармација]]\n* [[Јавно здравство]]\n\nСкоро свака од ових грана има своје субспецијалности које се баве искључиво само одређеним проблемима дотичне гране медицине. Ова је подела подложна даљој промени и усавршавањима, што најчешће зависи од развоја медицине током времена.\n\nПостоји и подела на:\n\n* [[Хируршке гране медицине]], (хирургија, оториноларингологија, офталмологија, урологија итд).\n* [[Гране конзервативне медицине]], (интерна медицина, неурологија, психијатрија, дерматологија итд.)\n\n\nУ неким земљама запада студенти медицине се већ у првим годинама студија опредјељују за хируршке гране или за конзервативну медицину.\n\n==Значајне особе медицине==\n\n* [[Листа значајних особа медицине]]\n* [[Листа добитника Нобелове награде из физиологије или медицине]]\n\n[[Народно лекарство]]\n[[Употреба лекова]]\n\n==ОРФЕЛИН — наш први фармакогнозијски писац==\n*[[ОРФЕЛИН — наш први фармакогнозијски писац]]\n\n\n\n[[Category:Природне науке]]\n[[Category:Медицина]]\n\n\n\n\n\n[[af:Geneeskunde]]\n[[ca:Medicina]] \n[[da:Lægevidenskab]] \n[[de:Medizin]]\n[[en:Medicine]]\n[[eo:Medicino]]\n[[es:Medicina]]\n[[he:רפואה]]\n[[ja:医学]]\n[[la:Medicina]]\n[[nds:Medizin]]\n[[nl:geneeskunde]]\n[[pl:Medycyna]] \n[[sv:Medicin]]\n[[zh-cn:医学]] \n[[zh-tw:%E9%86%AB%E5%AD%B8]]','',170,'Покрајац','20050301182418','',0,0,1,0,0.300243320083,'79949698817581','20050301182418'); INSERT INTO cur VALUES (1493,6,'Alikvoti.jpg','аликвотни тонови С','аликвотни тонови С',49,'Zorba','20040313134540','',0,0,0,1,0.961260481701475,'79959686865459','20050110213326'); INSERT INTO cur VALUES (1494,6,'Ventili.jpg','схема вентила на хорнама','схема вентила на хорнама',49,'Zorba','20040313134606','',0,0,0,1,0.987507437344182,'79959686865393','20050110213326'); INSERT INTO cur VALUES (1495,0,'Лимени_дувачки_инструменти','\'\'\'Лимени дувачки инструменти\'\'\'
\n\'\'ит.\'\' Ottoni
\n\'\'нем.\'\' Blechinstrumente
\n\'\'фр.\'\' instrument à vent de fer-blanc
\n\'\'ен.\'\' Brass
\n\'\'рус.\'\' духовые инструменты\n\n==Добијање тонова==\nГрупа музичких инструмената (познати и као аерофони инструменти од \'\'гр.\'\' \'\'\'αερο\'\'\' \'\'ваздух\'\' и \'\'\'φονος\'\'\' \'\'звук\'\') код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа свирача. Код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], отвори дуж цеви инструмента служе да се помоћу њих ваздушни стуб продужи или скрати, чиме се постиже мањи или већи број вибрација, односно виши или нижи тон. Ови отвори су распоређени тако да се одређеним прсторедом добијају постепено наредни виши полутонови у исновној лествици у оквиру једне октаве, а затим се [[предувавање|предувавањем]] добија октава (или дуодецима код [[кларинет|кларинета]]) у којој се понавља поступак са употребом отвора и добијају се полустепени у новој октави. Међутим, код лимених дувачких инструмената начин произвођења звукова је другачији. Улогу једноструке или двоструке трске (или [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичка]]) код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]] овде преузимају усне извођача, које су наслоњене на чашичасте или купасте [[усник (лимени дувачки инструменти)|уснике]] постављене на почетак цеви инструмента. Ваздушна струја, регулисана уснама, преко [[усник (лимени дувачки инструменти)|усника]] се групише у вибрације и преноси у ваздушни стуб цеви, који вибрира и производи одређени тон. При најмаљем броју вибрација, добија се најнижи тон који одговара дужини цеви инструмента. Регулисањем ваздушног струјања и вибрација помоћу својих усана извођач на инструменту добија низ [[аликвотни тон|аликвотних тонова]] (често почевши од другог [[аликвотни тон|аликвотног тона]]). На следећем примеру су приказани аликвотни тонови произвољно узетог основног (тзв. \'\'педалног\'\') тона \'\'\'С\'\'\' (тонови обележени пуним нотама су нечисти у интонацији, т.ј., нешто су нижи по висини).\n\n[[Слика:Alikvoti.jpg|center|Аликвотни тонови педалног тона С]]\n\nСваки интервал сукцесивног пара тонова се смањује у међусобном растојању, па према томе две мале терце, између \'\'\'5.\'\'\' и \'\'\'6.\'\'\' аликвотног тона и \'\'\'6.\'\'\' и \'\'\'7.\'\'\' нису исте величине, односно, \'\'\'7.\'\'\' аликвотни тон је нешто нижи. Из тих разлога свирачи лимених дувача избегавају тај тон. Исту тенденцију имају и \'\'\'11.\'\'\', \'\'\'13.\'\'\' и \'\'\'14.\'\'\' тон, али се они теже добијају на лименим инструментима, па се ретко и употребљавају. Ове нечистоће у интонацији се поправљају другим средствима, нпр. уснама, затим увлачењем десне руке у излазни отвор (левак, звоно) инструмента (на [[хорна|хорни]]) или малим подешавањем покретне цеви-повлачка (на [[тромбон|тромбону]]).\n\n==Механизми код лимених дувача==\nСви лимени инструменти су снабдевени различитим додатним цевима, којима се по потреби основна цев инструмента продужава, а самим тим, на продуженој цеви се добија цео низ наведених аликвотних тонова у нижем звучању, јер је снижен и основни тон. Средином 19. века, извођачи су имали читав низ прстенастих или полукружних додатака разних величина, који су се уметали у цев инструмента и на тај начин је инструмент који је давао аликвоте једног основног тона (нпр. почевши од тона \'\'\'С\'\'\') постајао инструмент који даје нови низ аликвота (нпр. почевиши од тона \'\'\'F\'\'\'). Почетком 19. века је додуше пронађен систем са три додатне цеви, уграђене у инструмент, које су помоћу механизма (вентила) појединачно или комбиноване надовезивале главну цев, па се на тај начин у тренутку добијала дужа цев, а самим тим и нижи основни тон, али се овај систем почео примењивати много касније. Овај систем је схематски приказан на слици:\n\n[[Слика:Ventili.jpg|center|Механизам вентила на хорнама]]\n\nНа сличан начин функционише и систем повезивања додатних цеви клапнама (или пистонима) које притискањем клизе у уздужној цилиндричној цеви. Тај механизам се јавља на [[труба|труби]]. Сви лимени дувачи савремене градње су снабдевени вентилима који им омогућују да буду изведени и остали хроматски међутонови. Једино код [[тромбон|тромбона]], поред постојања ових инструмената са вентилима, више је у употреби инструмент са покретном клизајућом цев-повлачком. Она се по потреби увлачи и извлачи, чиме се дужина цеви скраћује или продужава. Због чистије интонације, овакви се тромбони чешће користе него они са вентилима.\n\nУглавном сви инструменти ове групе имају три вентила ([[туба]] има четири, каткад и пет вентила), који снижавају почетни тон за \'\'\'пола\'\'\' степена, \'\'\'цео\'\'\' степен и \'\'\'један и по\'\'\' степен. Комбиновањем ових вентила, основни аликвотни низ се добија у нижем звучању на следећи начин:\n\n\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\'\'\'употребљени вентил\'\'\'\n|\'\'\'добијени аликвотни низ\'\'\'\n|-\n|0\n|на основном тону\n|-\n|2.\n|½ степена ниже\n|-\n|1.\n|1 степен ниже\n|-\n|3. (или 1.+2.)\n|1½ степен ниже (мала терца)\n|-\n|2.+3.\n|2 степена ниже (велика терца)\n|-\n|1.+3.\n|2½ степена ниже (чиста кварта)\n|-\n|1.+2.+3.\n|3 степена ниже (прекомерна кварта или умањена квинта)\n|-\n|}\n
\n\nОвим могућностима одговара седам положаја извлачења покретне цеви на [[тромбон|тромбону]]. Цео изложен начин извођења омогућава да се добију сви хроматски полустепени између тонова аликвотног низа изузев између \'\'\'1.\'\'\' (основни или педални тон) и \'\'\'2.\'\'\' у низу код оних инструмената код којих је могућно добити педални тон (нпр. код [[тромбон|тенор-тромбона]]).\n\nОвај начин произвођења тонова (овде изложен мало дуже да би се приказала тежина добијања тона код лимених дувача него код других инструмената) указује на основни недостатак лимених дувачких инструмената: они немају такве техничке способности као [[гудачки инструменти|гудачи]] или [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачи]] у извођењу брзих и дугих пасажа, учесталих већи скокова, широких и брзих арпеђа и друго. Исто тако, вођење рачуна о даху и дисању је овде много битније него код [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]] и при компоновању се води рачуна о давању краћих фраза и већег одмора у свирању. Још једна појава је код ових дувача израженија, а то је кондензовање водене паре унутар цеви инструмента, која омета извођење тонова и у ту сврху су лимени дувачи опремљени посебним отворима за испуштање влаге (осим [[тромбон|тромбона]] који у ту сврху извлаче читаву цев-повлачак).\n\nНајвиши звучни регистри у којима постоје инструменти дрвене дувачке и гудачке секције ([[флаута]], [[флаута|пиколо флаута]], [[виолина]]) не постоје у овој групи инструмената. Њихов обим покрива распон од око пет октава, ужи од распона код других група. Али, лимени дувачи имају сјајне и светле тонове, а најпре силину звука, што им даје динамичку премоћ у оркестру. Динамички врхунац се не може замислити без \'\'tutti\'\' (\'\'ит.\'\' сви) акорада лимених дувача који наткриљују остале инструменте.\n\n==Сордина и покривени тон==\nКод лимених инструмената могућа је промена квалитета тона помоћу \'\'\'сордине\'\'\'. То је уметак крушкастог или другог сличног облика, направљен од различитог материјала (алуминијум, дрво, картон и др.), који се ставља у проширени, левкасти отвор инструмента, чиме се тонови пригушују и смањује резонанца. Углавном се примењује једна сордина, мада постоји и двојна сордина. Пригушена боја инструмента са сордином, мало реска и назална у звуку (која, нпр., приближава звук [[труба|трубе]] звуку [[обоа|обое]] и [[енглески рог|енглеског рога]], врло се често примењује у \'\'\'\'\'p\'\'\'\'\' као неки одјек, звук из даљине. Међутим, могућна је употреба и у \'\'\'\'\'f\'\'\'\'\' код оштрих, реских, карактеристичних акцената и одређених атмосфера. Сордина се најчешће употребљава код [[труба]], мање код [[хорна|хорни]] и [[тромбон|тромбона]], а врло ретко код [[туба|тубе]]. Почетак употребе сордине се обележава са \'\'con sordino\'\' (нем. \'\'gedämpft\'\', фр. \'\'avec sourdine\'\', ен. \'\'mute(d)\'\', рус. \'\'закритый\'\' или \'\'сурдина\'\'), док се престанак означава са \'\'senza sordino\'\'.\n\nСличан, мада мање пригушен тон се добија и стављањем песнице или шаке у левкасти отвор инструмента. Тај поступак се примењује код [[хорна|хорне]] и за корекције интонације, јер песница десне руке гурнута дубље у отвор инструмента скраћује цев и тиме повишава изведени тон за читав полустепен. Зато се на [[хорна|хорни]], да би се добио одрећени тон пригушен руком, интонира пола степена ниже. То, међутим, није случај са осталим лименим дувачима. Наведени начин добијања \'\'\'покривеног\'\'\' тона се користи код [[труба|трубе]] и [[хорна|хорне]], а мање је практичан на [[тромбон|тромбону]], а потпуно је неизводљив на [[туба|туби]]. Најчешћа пракса је да се покривени тон обележава крстићем изнад ноте, а прекидање тог тона, односно враћање на отворен тон, се означава кружићем над нотом. Исто тако, као и код сордине, може се означити и речима: ит. \'\'chiuso\'\' (\'\'coperto\'\') – \'\'aperto\'\', нем. \'\'gestopft\'\' – \'\'offen\'\', фр. \'\'bouché\'\' – \'\'ouvert\'\' ен. \'\'stopped\'\' – \'\'open\'\', рус. \'\'застопоренный\'\' – \'\'открытый\'\'. \n\n==Састав и величина лименог дувачког корпуса==\nЛимени дувачки инструменти који су најчешћи у симфонијском [[оркестар|оркестру]] су:\n\n*[[хорна]] (\'\'Corno – Cor.\'\')\n*[[труба]] (\'\'Tromba – Trb.\'\' или од енглеског \'\'Trumpet – Trp.\'\')\n*[[тромбон]] (\'\'Trombono – Trbn.\'\' или од енглеског \'\'Trombone – Trb.\'\')\n*[[туба]] (\'\'Tuba – Tb.\'\')\n\nПрема двојном, тројном и четворном саставу [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], у редоследу у [[партитура|партитури]] испод њих налазимо следећу заступљеност лимених дувача:\n\n*\'\'\'[[двојни састав]]\'\'\'\n**2-4 Cor.\n**2 Trb.\n**2-3 Trbn.\n**(1 Tb.) \n\n*\'\'\'[[тројни састав]]\'\'\' (најчешћи састав)\n**4 Cor.\n**3 (ређе 2) Trb.\n**3 Trbn. \n**1 Tb.\n\n*\'\'\'[[четворни састав]]\'\'\'\n**6-8 Cor.\n**4 Trb.\n**3-4 Trbn.\n**1 Tb.\n\n[[Category:Музички инструменти|*]]\n[[Category:Дувачки инструменти|*]]\n\n[[de:Blechblasinstrument]]\n[[en:Brass instrument]]\n[[fr:Instrument à vent, cuivres]] \n[[ja:金管楽器]]\n[[pl:Instrument dęty blaszany]] \n[[sv:Bleckblåsinstrument]]\n[[hr:limeni puhački instrumenti]]','',49,'Zorba','20050110213314','',0,0,1,0,0.231503420617,'79949889786685','20050110213314'); INSERT INTO cur VALUES (1496,6,'Corno.jpg','хорна','хорна',49,'Zorba','20040313162903','',0,0,0,1,0.0537557723501285,'79959686837096','20050227025040'); INSERT INTO cur VALUES (1497,6,'Obim_-_Corno.jpg','обим звучности хорне','обим звучности хорне',49,'Zorba','20040313162954','',0,0,0,1,0.306256580451742,'79959686837045','20050227025040'); INSERT INTO cur VALUES (1498,0,'Хорна','[[Слика:Corno.jpg|thumb|Хорна]]\n== \'\'\'Хорна\'\'\' ==\n\'\'ит.\'\' corno
\n\'\'нем.\'\' Horn
\n\'\'фр.\'\' cor
\n\'\'ен.\'\' Horn
\n\'\'рус.\'\' валторна\n\nСкраћено \'\'\'Cor.\'\'\', [[лимени дувачки инструменти|лимени дувачки инструмент]], средњег и дубоког регистра, познат још и као \'\'\'рог\'\'\' и \'\'\'француски рог\'\'\'. Цев јој је савијена у кружну основу, унутар које је сплет допунских цеви са вентилима (три или четири), док се из те основе на једном крају издваја почетни део цеви са (левкастим) [[усник (лимени дувачки инструменти)|усником]], а на другом завршни, у виду врло проширеног (преком 30 центиметара) левка. Укупна дужина цеви код неких типова премашује 5 метара. Сразмерно широка цев, нарочито у завршном делу, као и дубок наусник утичу на одлике звука хорне, који је пун и масиван, али заобљен, по потреби чак врло мек. [[Предувавање]] у велики број [[аликвотни тон|аликвота]] чини извођачку технику на хорни посебно осетљивом, па донекле и ограничава покретљивост инструмента. Хорни виртуозитет не лежи, али не само у техничком смислу, него и по карактеру звука и изражајности: хорна је најтипичнија и најбоља у мирном кретању, наглашене мелодичности и поетичног, романтичног израза. То је донекле и у вези са пореклом инструмента и асоцијацима: савремена, лимена хорна је настала, дугим усавршавањем (у којем је значајно место имао изум вентила)из давнашњег шумског и ловачког рога. Ипак, ни живахне \"ловачке\" теме му нису стране, као ни драматични борбени сигнални мотиви, тим пре што звук хорне може да развије велику снагу. Складно звучање хорни у [[оркестар|оркестру]] се често користи у акордима.\n\n\'\'Писани обим хорне
\n[[Слика:Obim_-_Corno.jpg|Писани обим хорне]]\n\nОвде наведеним писани звучни обим је дат према савременој хорни са вентилима, која је најчешћа у регистарској варијанти \'\'\'in F\'\'\', која звучи чисту квинту ниже (према томе обим јој је од \'\'\'H1\'\'\' до \'\'\'f2)\'\'\'. Међутим, записује се двојако: у [[кључ (музички)|бас кључу]] се пише за кварту ниже од реалног звука, а у [[кључ (музички)|виолинском]] за квинту више. Доста честа је и хорна \'\'in B\'\' која звучи степен ниже од писаног обима у [[кључ (музички)|виолинском кључу]]. Најсавременија хорна је двострука хорна (комбинација F- и B-хорне) која се исто пише \'\'in F\'\' и која је најсигурнија у извођењу највиших тонова (на хорни \'\'in B\'\' могуће је добити још неколико педалних тонова, али тешко).\n\nХорне се записују увек по две у једном линијском систему. Због великом обима хорне (три и по октаве) извођачи на том инструменту нису у стању да подједнако добро изводе све [[аликвотни тон|аликвоте]], и високе и ниске, па се због тога према способности опредељују за извођење високих тонова (високе хорне) или ниских тонова (дубоке хорне). У саставу две хорне увек се подразумева да је I хорна висока (горња), а II хорна дубока (доња). Како се у симфонијским, оперским и другим оркестрима јављају најчешће четири хорне, оне се записују у два линијска система и то у \'\'\'горњем\'\'\' I хорна (висока) и II хорна (дубока), а у \'\'\'доњем\'\'\' III хорна (висока) и IV хорна (дубока). Према томе се акорд у хорнама пише укрштено (горња два тона акорда свирају I и III хорна, а доња два II и IV хорна), мада се одступа од овога да би пар висока-дубока хорна што боље сазвучале, па се пишу у консонантним интервалима. Свако увећање броја хорни у оркестру подразумева увођење пара хорни (високе и дубоке). Уобичајено је да се у линијским системима (што важи и за [[труба|трубе]] не пишу одговарајући предзнаци на почетку, како је уобичајено за друге инструменте. Ако је општи тоналитет на пример G-dur, за хорне \'\'in F\'\' (као најчешће) би требало писати предзнаке D-dura, односно за [[труба|трубе]] \'\'in B\'\' (као најчешће) предзнаке А-dura. Међутим, код ових се инструмената не пишу предзнаци на почетку линијског система, већ само пред нотом у такту.\n\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[de:Horn (Instrument)]]\n[[en:French horn]]\n[[ja:ホルン]]\n[[nl:Hoorn (muziekinstrument)]]\n[[pl:róg (instrument muzyczny)]] \n[[ru:Валторна]]\n[[sv:Valthorn]]\n[[hr:francuski rog]]','ссылка на русскую статью',0,'84.204.118.117','20050227025025','',0,0,0,0,0.940607048078,'79949772974974','20050227025025'); INSERT INTO cur VALUES (1499,0,'Аликвотни_тон','Звани још и \'\'\'парцијални тонови\'\'\' и \'\'\'хармоници\'\'\' су призвуци који проистичу из физички сложеног треперења звучног извора. Појединачно се не чују, или понекад једва чују, али њихова присутност и међусобна сразмера по јачини одређују боју звука. Сваки музички инструмент, или други звучни извор, има различит спектар аликвотних тонова, зависно од облика, материјала, начина произвођења звука и других чинилаца. На неким инструментима се, нарочитим поступком у свирању, може постићи да поједини аликвоти зазвуче издвојено, као тзв. \'\'\'флажолети\'\'\'. С друге стране, помоћу савремене електронике, могуће је да се, слагањем више треперења одоварајуће висине и јачине, вештачки створи (синтетизује) звук било које жељене боје.\n\n[[Category:Музички појмови]]','',49,'Zorba','20041209220448','',0,0,1,0,0.296593702536,'79958790779551','20041209220448'); INSERT INTO cur VALUES (1500,6,'Obim_-_Tromba.jpg','Обим звучности трубе','Обим звучности трубе',49,'Zorba','20040314221208','',0,0,0,1,0.370015615941971,'79959685778791','20050110213846'); INSERT INTO cur VALUES (1501,6,'Obim_-_Trombon.jpg','Обим звучности тромбона','Обим звучности тромбона',49,'Zorba','20040314221258','',0,0,0,1,0.931308369088274,'79959685778741','20050110214201'); INSERT INTO cur VALUES (1502,6,'Tromba.gif','труба','труба',49,'Zorba','20040314221341','',0,0,0,1,0.546495028349101,'79959685778658','20050110213846'); INSERT INTO cur VALUES (1503,6,'Trombon.gif','тромбон','тромбон',49,'Zorba','20040314221420','',0,0,0,1,0.938550065214327,'79959685778579','20050110214201'); INSERT INTO cur VALUES (1504,0,'Труба','[[Слика:Tromba.gif|thumb|Труба]]\n== \'\'\'Труба\'\'\' ==\n\'\'ит.\'\' tromba
\n\'\'нем.\'\' Trompete
\n\'\'фр.\'\' trompette
\n\'\'ен.\'\' trumpet
\n\'\'рус.\'\' труба\n\nСкраћено \'\'\'Trb.\'\'\' (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница \'\'\'Trp.\'\'\' према енглеском називу), регистарски највиши [[лимени дувачки инструменти|лимени дувачки инструмент]], светлог и продорног звука, који је од давнина кориштен за војничке сигнале и свечане фанфаре, па је то оставило битан траг на његовом основном карактеру и типичним начинима употребе у музици. Ипак, труба је и изражајни мелодијски инструмент, а уахваљујући усавршеном механизму вентила и у извођачкој техници достиже завидан виртуозитет, која се посебно истиче у [[џез]]-музици. Ту је нарочито честа, иако и другде уобичајена, употреба \'\'\'сордине\'\'\' (види: [[лимени дувачки инструменти]]).\n\nУ својој веома дугој историји, која залази далеко у античко доба, инструменти типа трубе задуго су могли да изводе тоново само једног [[аликвотни тон|аликвотног низа]] (тзв. \'\'природна труба\'\'), па су грађене у различитим регистарским варијантама и величинама. Тек изум и примена вентилног механизма, почетком 19. века, омогућила је слободно и лако извођење свих тонова и битно унапредила извођачку технику, као и употребне могућности трубе.\n\nТруба која се у 18. веку означавала као труба \'\'in С\'\' имала је стварни звучни обим (зависно од величине) за октаву дубљи од обима данашње трубе \'\'in С\'\', односно исти обим као данашња [[хорна]] \'\'in С\'\' (\'\'corno alto\'\'). С обзиром да се педални тон није могао добити, а да је други тон [[аликвотни тон|аликвотног низа]] био интонативно несигуран, практични обим трубе из \'\'класичног периода\'\' сводио са углавном на добијање тонова од 3. до 12. [[аликвотни тон|аликвотног низа]].\n\n\'\'Обим трубе\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Tromba.jpg|Обим трубе]]\n\nОвај писани обим је дат према могућностима савремене трубе са вентилима (односно пистонима). Труба \'\'in С\'\' звучи како је написано, а \'\'\'најчешће употребљавана\'\'\' труба \'\'in B\'\' звучи велику секунду ниже него што је записано, па је према томе њен реални звучни обим од \'\'\' е\'\'\' до \'\'\'c³\'\'\'.\n\n== \'\'\'Друге врсте труба\'\'\' ==\nТруба се јавља и у још неким регистарским варијантама, и то су две најчешће регистарске варијанте \'\'\'мале трубе\'\'\' (\'\'ит.\'\' trombetta или tromba piccola \'\'нем.\'\' kleine Trompete, \'\'фр.\'\' petite trompette, \'\'ен.\'\' small trumpet, \'\'рус.\'\' малая труба), која се ретко налази у оркестру, али се користи при извођењу тзв. \'\'кларино партије\'\' (техника извођења врло високих тонова аликвотног низа, чак до 21. тона) у делима нпр. [[Јохан Себастијан Бах|Ј. С. Баха]]. Обим звучности јој је од \'\'\'f\'\'\' до \'\'\'с³\'\'\', а јавља се у две регистарске варијанте \'\'in D\'\' (звучи велику сексту више) и \'\'in Eb\'\' (звучи малу терцу више).\n\nПостоје још и тзв. \'\'\'високе трубе\'\'\' у регистарским варијантама \'\'in F\'\', \'\'in G\'\' и \'\'in B\'\' (тзв. \'\'sopranino\'\') која је највиша. Осим тога, постоје и \'\'\'алт-труба\'\'\' \'\'in F\'\', која звучи квинту ниже од обима трубе и \'\'\'бас-труба\'\'\' \'\'in Eb\'\' (звучи велику сексту ниже), \'\'in D\'\' (звучи малу септиму ниже), \'\'in C\'\' (звучи октаву ниже) и \'\'in B\'\' (звучи нону ниже).\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[de:Trompete]]\n[[en:Trumpet]]\n[[fr:Trompette]] \n[[he:חצוצרה]] \n[[ja:トランペット]]\n[[nl:trompet]]\n[[pt:Trompete]]\n[[hr:truba]]','',49,'Zorba','20050110213837','',0,0,1,0,0.942302062149,'79949889786162','20050110213837'); INSERT INTO cur VALUES (1505,0,'Тромбон','[[Слика:Trombon.gif|thumb|Тромбон]]\n\'\'ит.\'\' trombone
\n\'\'нем.\'\' Posaune
\n\'\'фр.\'\' trombone
\n\'\'ен.\'\' trombone
\n\'\'рус.\'\' тромбон\n\nСкраћено \'\'\'Trbn.\'\'\' (може се још и срести (често у рукописним примерима) скраћеница \'\'\'Trb.\'\'\' према енглеском називу), код нас још познат и под немачким именом \'\'\'позауна\'\'\', [[лимени дувачки инструменти|лимени дувачки инструмент]], средњег и дубоког регистра, по звуку најсроднији [[труба|труби]]. Због сразмерно узане цеви и чашичастог [[усник (лимени дувачки инструменти|усника]] тај је звук масиван, продоран и блистав, један од најмоћнијих у оркестру, премда може да буде и заобљен и мелодијски изражајан. Иако има и тромбона са вентилима (употребљавају се углавном у дувачким оркестрима), основни тип овог инструмента има нарочиту грађу цеви са тзв. повлачком, покретним, клизајућим делом, чијим се извлачењем укупна дужина повећава и добијају се дубљи тонови, а увлачењем смањује и тонска основа повишава. Разуме се да то омогућује и [[глисандо]], који је овде, због снаге звука, жестоког и често гротескног дејства. Три тромбона, колико их најчешће има у оркестру, заједно са [[туба|тубом]] често изводе акорде пуног и упечатљивог звучања (почетак увертире за [[опера|оперу]] \'\'[[Набуко]]\'\' [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]])\n\n\'\'Обим тромбона
\n[[Слика:Obim_-_Trombon.jpg|Обим тромбона]]\n\nОвде наведен обим је дат према могућностима најраспрострањенијег \'\'\'тенор-тромбона\'\'\', данашњим записивањем у [[Кључ (музички)|бас-]] и [[Кључ (музички)|тенор-кључу]].\n\nНе рачунајући раније претке, породицу тромбона су до пред крај 19. века сачињавала три члана: \'\'\'алт-тромбон\'\'\' (чији је педални тон био \'\'Еb\'\', односно други [[аликвотни тон]] \'\'еѕ\'\' са даљим низом), \'\'\'тенор-тромбон\'\'\' (са педалним тоном \'\'B1\'\', други [[аликвотни тон]] \'\'B\'\' са даљим низом) и \'\'\'бас-тромбон\'\'\' (педални тон \'\'F1\'\', други [[аликвотни тон]] \'\'F\'\' са даљим низом). Касније су се само друга два усталила као стални инструменти симфонијског [[оркестар|оркестра]], јер се уместо алт-тромбона, узимао још један тенор-тромбон у групи од три тромбона.\n\n\'\'\'Бас-тромбон\'\'\' има обим од \'\'\'С\'\'\' (\'\'\'H1\'\'\') до \'\'\'g1\'\'\'. На њему, због дужине цеви повлачка не може да се доведе у VII позицију (види: [[лимени дувачки инструменти]]), тако да има само шест позиција (од тона \'\'F\'\' у првој позицији наниже по пола степена). Данас је за ову врсту труомбона најраспрострањенији \'\'\'тенор-бас тромбон\'\'\' (комбинација оба тромбона уједно), односно тенор-тромбон који је снабдевен тзв. \'\'квартним-\'\' или \'\'F-вентилом\'\'. Овај вентил омогућава снижење обима тенор-тромбона наниже до \'\'C\'\', а са укључивањем још и специјалног полукружног дела цеви, могућно је добити и тон \'\'H1\'\' (који ипак није препоручљив за честу употребу). На тај начин се добијају сви полустепени између педалних тонова у контра-октави и тона \'\'Е\'\', који је најнижи тон у обим тенор-тромбона. Педалне тонове од \'\'B1\'\' наниже тешко је добити дубље од трећег (\'\'Аѕ1\'\') или четвртог (\'\'G1\'\') тона. \n\nКад се данас говори о оркестарској групи од три тромбона (ако није изричито наглашено другачије), подразумевају се два тенор-тромбона и један бас- (односно тенор-бас) тромбон.\n\nКао још једну врсту тромбона треба поменути и \'\'\'контрабас-тромбон\'\'\' (обим за октаву ниже од тенор-тромбона), који се више не користи, јер је његову улогу преузела [[туба]].\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[de:Posaune]]\n[[en:Trombone]]\n[[hr:trombon]]\n[[ja:トロンボーン]]\n[[nl:trombone]]\n[[pl:puzon]]\n[[sv:basun]]','',49,'Zorba','20050110214153','',0,0,1,0,0.610854906314,'79949889785846','20050110214153'); INSERT INTO cur VALUES (1506,0,'Настанак_писмености','* [[Почеци писмености у Босни]]','',24,'Domatrios','20040315155636','',0,0,0,1,0.935272821195,'79959684844363','20040315160542'); INSERT INTO cur VALUES (1507,0,'Почеци_писмености_у_Босни',' \r\n\'\'\'Почеци писмености у Босни\'\'\'\r\n\r\n\r\nПод код Бугојна je смештен је на рубу једне 30-40 м високе терасе изнад \r\nречице Поричнице, притоке Врбаса. Руб терасе није посве раван, већ благо\r\nзаталасан. На једном месту две природне увале на рубу терасе одвајају \r\nмали зараванак стотињак метара дуг. \r\n\r\nТо место, са којег се одлично види долина Врбаса у дужини од којих 25 километара, запосела је најпре, почетком бронзаног доба, једна мања \r\nзаједница сточара. Они су живели ту доста кратко; вероватно им је овај \r\nположај служио претежно као зимско боравиште. После неколико \r\nгенерација напустили су га заувек, што код номада често бива. \r\n\r\nНеколико стотина година стајао је овај привлачни положај пуст и празан, \r\nобрастао шикаром. Заузет је поново негде између 1200-1100. године старе \r\nере, у доба кад почиње нагли развој и експанзија средњобосанске скупине. \r\nВећ најстарији слој овог новог насеља („Под Б\") вишеструко је занимљив. \r\nОн нас одмах упознаје с једном од битних особина ове нове популације - \r\nњеном високом организованошћу.\r\n\r\nНа тако ограђеном малом простору (од око 1000 м2) изградили су прве, \r\nпривремене куће. Спретно су искористили две природне увале на рубу \r\nтерасе да на њих наслоне полукружни камени зид појачан палисадом и на \r\nтај начин омеђе један овални простор, величине око 5.000 м2, простор на \r\nкојем ће се одвијати живот овог насеља током идућих хиљаду година. \r\n\r\nРазвојем насеља и то веома интензивним, мењала се и његова унутрашња \r\nорганизација. Пораст становништва и релативно скучен простор насеља \r\nузроковао је градњу веома збијених кућа, између којих се једва могло \r\nпролазити. Биле су две главне комуникације: вертикална и хоризонтална, \r\nкао главне које су уједно биле и калдрмисане, те једна кружна која је ишла \r\nдуж бедема, уз много мањих прилазних стазица до главних улица. У центру, \r\nгде су се укрштале две главне улице био је празан простор, односно трг.\r\n\r\nО некој цркви у класичном погледу нема смисла говорити, али су \r\nиндикативни налази коњских лобања, без осталих делова костију,\r\nиз чега би се могло закључити да су оне могле бити окачене о\r\nфасаду зграда у неке култне сврхе.\r\n\r\nЗбог скучености указала се и реализовала потреба за градњом\r\nподграђа и његовим насељавањем. Одлука ко ће остати у «центру»\r\nвероватно је изазвала хијерархијске поделе становника по значају.\r\n\r\nСви ови елементи указују на стварање неке врсте градског језгра\r\nи понашања, које ћемо касније налазити у другим цивилизацијским \r\nсрединама. Сложеност друштвених односа, те развој металургије, \r\nзанатства и трговине који су били на највишем нивоу средњебалканског \r\nподручја створило је све предуслове за настанак писма.\r\n\r\nАрхеолозима је преостало само да такве трагове нађу.\r\nИ они су их нашли.\r\n\r\nЦитат:\r\n«Најкасније у 6. столећу старе ере биле су успостављене трговинске \r\nвезе са јужном и средњом Италијом. Роба из грчких радионица у \r\nјужној Италији и из етрурских произвођачких центара морала је \r\nовде стизати у знатним количинама. Врло је вероватно да - још \r\nнеоткривени - гробови становника овог насеља крију најдрагоценије\r\nпримерке тог увоза. Али и по ономе што је дао културни слој насеља \r\nможе се са сигурношћу рећи да је у већој количини увожено \r\nразноврсно, обично лепо украшено бронзано посуђе и, у мањој мери, \r\nкерамика. \r\n\r\nКојим путем је ишла и како се обављала та трговина, \r\nтешко је рећи. Нека насеља на Јадрану и између јадранске обале и \r\nцентралне Босне могла су играти посредничку улогу. Али је исто \r\nтако вјероватно да су поједини грчки или етрурски трговци и директно \r\nдолазили у ове крајеве и посећивали ово насеље. Без таквих, директних\r\nдодира тешко је, наиме, објаснити један изузетан и значајан феномен \r\n- познату вазу с натписом из овог насеља. \r\n\r\nРади се о једној керамичкој посуди, несумњиво домаће израде, на којој \r\nје урезан натпис од тридесетак знакова. Садржај тог натписа није још \r\nпоуздано дешифрован, али Р. Шалабалић, која се тим бавила, утврдила \r\nје да тај натпис по својим карактеристикама припада етрурско-умбријском\r\nкултурном кругу. По њеном мишљењу, у питању је препис с једне металне\r\nвазе, а садржај би био посвета једног трговца боговима Јану и Јутурни. \r\n\r\nМожемо претпоставити да је једна таква метална посуда са посветом \r\nБила чувана у овом насељу (у храму?); значај који се придавао натпису \r\n(можда и самим словима, којима се могла приписивати магијска моћ) \r\nучинио је да се, за одређене потребе, тај натпис препише на једну \r\nземљану посуду домаће израде. \r\n\r\nШто је још занимљивије, ови словни знаци урезивали су се и на друге \r\nпосуде, у једном случају чак и на глинени пршљенак за вретено. \r\n\r\nДа ли су бар неки од становника овога насеља били упућени у стварно \r\nзначење и употребу ових знакова - другим речима: да ли је овде \r\nбило у извјесном смислу писмених људи, или су ова слова преписивана \r\nсамо механички због њиховог религијског или магијског значаја - питање\r\nје које мора, бар засад, остати без одговора. Али њихова појава сведочи\r\nо чврстим и трајним везама нашег насеља са културним центрима средње \r\nИталије. Основа тих веза била је добро уведена трговина.» Крај цитата.\r\n\r\nОвај коментар је из 1976. године на текст Р. Шалабалић, која је објавила \r\nизвештај о налазу у часопису Archaelogia Iugoslavica, VIII, Београд, 1967.,\r\nстр. 35 и даље.\r\n\r\nДакле налаз је био нађен нешто раније него што је било откриће Лепенског \r\nВира. Без обзира на значај Вира, (не) могу да разумем разлоге због чега\r\nје тај налаз затурен ево већ 37 година.\r\n\r\nМало сам прелистао Билбију и Пешића, а такође сам погледао и најновије\r\nналазе са траговима етрурског писма. Уочава се веома велика сличност са\r\nВинчанским писмом, чиме категорички не одбацујем њено мишљење, али\r\nостављам могућност и за другачије закључке, као на пример Пешићево\r\nмишљење да су етрурско и винчанско писмо - сродни. \r\n\r\nБез обзира на то, остаје ми горак укус у устима. Бјорнар Олсен не говори \r\nџабе о политичкој археологији.\r\n\r\nдоматриос \r\n\r\n(Уколико неког занима фотографија посуде са писмом, нека ми се јави па \r\nћу му послати)','',24,'Domatrios','20040315160538','',0,0,0,1,0.789597803163,'79959684839461','20040315160538'); INSERT INTO cur VALUES (1508,0,'Предувавање','Предувавање је врло значајан поступак у извођачкој техници дувачких инструмената, којим се проширује распон изводљивих тонова, помоћу промене у начину дувања. Појачаним и заоштреним ваздушним млазом и другачијом напетошћи усана, свирач постиже да ваздушни стуб у цеви трепери неком од виших фреквенција из [[аликвотни тон|аликвотног низа]], дајући и одговарајући, виши тон. [[Дрвени дувачки инструменти]] на овај начин користе углавном два-три најнижа [[аликвотни тон|аликвота]], док се на [[лимени дувачки инструменти|лименим]] извлачи, при истој дужини ваздушног стуба, цео низ - нпр. на [[хорна|хорни]] и до \'\'\'16.\'\'\', па изузетно и даљег тона - што чини посебно осетљив елемент њихове извођачке технике.\n\n[[Category:Музички појмови]]','',49,'Zorba','20041209220338','',0,0,1,0,0.619138818057,'79958790779661','20041209220338'); INSERT INTO cur VALUES (1509,0,'Милутин_Миланковић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Милутин Миланковић |\n слика=[[Image:MilutinMilankovic.PNG|none|280px]] |\n текст_уз_слику=портрет урадио [[Паја Јовановић]] 1943. |\n датум_рођења=[[28. мај]], [[1879]]. |\n место_рођења=[[Даљ]] близу [[Осијек|Осијека]], [[Хрватска]] |\n датум_смрти=[[12. децембар]], [[1958]]. |\n место_смрти=[[Београд]], [[Србија]]\n}}\n\n\'\'\'Милутин Миланковић\'\'\' ([[1879]] - [[1958]]), био је српски геофизичар, највише познат по теорији [[ледено доба|ледених доба]], која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом [[Миланковићеви циклуси]].\n\nМиланковић је похађао Бечки Технолошки институт, где је дипломирао грађевину [[1902]]. и стекао докторат из техничких наука [[1904]]. Касније је радио у тада чувеној фирми Адолфа Барона Питела \'\'Betonbau-Unternehmung\'\' у [[Беч|Бечу]]. Градио је бране, мостове, вијадукте, аквадукте и друге грађевине од ојачаног бетона, у тадашњој [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарској]]. Миланковић је наставио да се бави грађевином у Бечу, до јесени [[1909]], када му је понуђена катедра примењене математике <(rational mechanics, celestial mechanics, theoretical physics)> у Београду. Година [[1909]]. означава прекретницу у његовом животу. Мада је наставио да се бави истраживањем разних проблема у вези са применом ојачаног бетона, одлучио је да се сконцентрише на фундаментална истраживања.\n\nТек што се Миланковић доселио у Београд, уследили су бурни догађаји: [[Балкански ратови]], а затим и [[Први светски рат]]. Када је [[1914]]. избио рат (тек што се оженио), Миланковић је био интерниран од стране [[Аустро-Угарска војска|Аустро-Угарске војске]] у Несидер, а касније у [[Будимпешта|Будимпешту]], где му је дозвољено да ради у библиотеци Мађарске Академије Наука. Већ [[1912]], његова интересовања су се усмерила ка проучавању соларне климе, и планетарним температурама. Док је био интрниран у Будимпешти, Милутин Миланковић је посветио своје време раду на овом пољу, и до краја рата је завршио монографију о овом проблему, која је објављена [[1920]], у издању Југословенске Академије Наука и Уметности у [[Париз|Паризу]], под насловом \'\'Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire\'\' (Математичка теорија термичких феномена узрокованих сунчевим зрачењима).\n\nРезултати овог рада су му донели значајну репутацију у научном свету, махом због његове криве инсолације на земљиној површини. Ова соларна крива није потпуно прихваћена све до [[1924]]. када је велики метеоролог и климатолог [[Владимир Кепен]] (\'\'Wladimir Köppen\'\') са својим зетом, [[Алфред Вегнер|Алфредом Вегнером]] (\'\'Alfred Wegener\'\'), представио криву у свом раду, под насловом \'\'Climates of the geological past\'\'. После ових првих признања, Миланковоћ је [[1927]]. позван да сарађује у две важне публикације: прва је била приручник из климатологије (\'\'Handbuch der Klimatologie\'\'), а друга је била приручник из геофизике (\'\'Guttenberg\'s Handbuch der Geophysik\'\'). За њу је написао увод \'\'Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen\'\' (Математичка наука климата и астрономска теорија варијација климата), објављен [[1930]]. на немачком, а [[1939]]. преведен на руски. Овде је теорија планетарних климата даље развијена са посебнимподацима о [[Земља|Земљи]].\n\nЗа другу књигу, Миланковић је написао четири одељка развијајући и формулишући своје теорије: теорију секуларних покрета земљиних полова и теорију глацијалних периода ([[Миланковићеви цикуси]]), која је израђена на ранијем раду [[Џејмс Крол|Џејмса Крола]] (\'\'James Croll\'\'). Миланковић је успео да унапреди кролов рад делом захваљујући побољшаним рачунањима земљине орбите, које је [[1904]].\nобјавио [[Лудвиг Пилгим]] (\'\'Ludwig Pilgim\'\'). Свестан да је његова теорија соларног зрачења успешно комплетирана, и да су папири који се баве овом теоријом \'\'разбацани\'\' у више радова, Миланковић је одлучио да их сакупи и објави под једном корицом. [[1941]], пред сам почетак рата у Југославији је завршено штампање његовог великог дела \'\'Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem\'\' (Канон инсолације земље и његова примена на проблем ледених доба), на 626 страна, објављеног у издањима [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]]. Ово дело је преведено на енглески [[1969]], од стране Израелског Програма за Научне Преводе, под насловом \'\'Canon of Insolation of the Ice-Age Problem\'\'.\n\n[[1950е|1950-их]] су почеле критике [[Миланковићеви циклуси|Миланковићеве теорије]] ледених доба; ове критике су потекле углавном од метеоролога који су тврдили да су инсолационе промене због промена у земљиној орбити исувише мале да значајније измене климатски систем. Ипак касних [[1960е|1960-их]] и [[1970е|1970-их]], истраживања седимената дубоко у морима су довела до широке потврде миланковићевих ставова, јер је откривен периодитет (100,000 година), који се блиско поклапао са орбиталним периодом - види [[Ледено доба]] за више података.\n\nКао додатак научном раду, Миланковић је увек показивао велико интересовање за историјски развој науке. Написао је књигу о историји астрономије, као и две књиге за ширу читалачку публику: прва - \'\'Кроз васиону и векове\'\' говорила је о развоју астрономије, а друга, названа \'\'Кроз царство наука\'\', се бавила развојем наука.\n\nМиланковић је такође објавио и аутобиографију из три дела: \'\'\'Успомене, доживљаји и сазнања\'\'\'. Ова аутобиографија није преведена на енглески језик. Његов син, Васко Миланковић је написао лепо биографско дело: Мој отац, Милутин Миланковић.\n\nМиланковић је [[1920]]. изабран за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], а за пуног члана [[1924]]. За дописног члана [[Југословенска академија знаности и умјетности|Југословенске академије знаности и умјетности]] изабран је [[1925]]. а такође је био члан и Немачке академије Натуралиста \"\'\'Leopoldine\'\'\" у [[Хале|Халеу]]. Осим тога је био члан многих научних друштава како у земљи, тако и у иностранству.\n\n==Називи==\n* Миланковић - [[кратер]] на даљој страни [[Месец|Месеца]] 34 километра у пречнику на +22,0°ширине, -145.0°висине.\n* 1605 Миланковић - [[мале планете|мала планета]].\n==Спољне повезнице==\n* [http://ou.nl/open/dja/Klimaat/System/solar_radiation_and_milank.htm Solar Radiation and Milankovich]\n* [http://www.agu.org/sci_soc/eischao.html#Milankovitch_cycles Milankovich Cycles and the Shift of the Tropic of Cancer]\n* [http://www-istp.gsfc.nasa.gov/stargaze/Sprecess.htm Precession and the Milankovich Theory]\n* [http://www.sanu.ac.yu/English/Archives/Arhiv32.htm Facsimile of Milankovic\'s First Work]\n* [http://earthobservatory.nasa.gov/Library/Giants/Milankovitch/ NASA Earth Observatory article in the \"on the shoulders of giants\" series]\n\n==Види још==\n*[[Милутина Миланковића (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n\n\n<овај чланак је преведен са енглеске верзије истог, и стога неки стручни термини можда нису најадекватније преведени>\n\n\n[[Category:Астрономи|Миланковић, Милутин]]\n[[Category:Математичари|Миланковић, Милутин]]\n[[Category:Геофизичари|Миланковић, Милутин]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n\n[[en:Milutin Milankovic]]\n[[nl:Milutin Milankovitch]]\n[[de:Milutin Milanković]]','',17,'Bonzo','20050210130948','',0,0,1,0,0.909693391486,'79949789869051','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (1510,0,'Мир','Насупрот [[рат|рату]] стоји мир. Мир се може дефинисати и као период између два рата или између два сукоба.\n\n\n[[de:Frieden]]\n[[es:Paz]]\n[[eo:Paco]]\n[[en:Peace]]\n[[fr:Paix]]\n[[it:Pace]]\n[[lt:Taika]]\n[[nl:Vrede]]\n[[ja:平和]]\n[[pl:Pokój]]\n[[pt:Paz]]\n[[simple:Peace]]\n[[sv:Fred]]\n[[tokipona:utala ala]]\n[[wa:Påye]]\n[[zh:和平]]','link:pl',261,'Chepry','20050109040429','',0,0,1,0,0.821021861779,'79949890959570','20050109040429'); INSERT INTO cur VALUES (1511,6,'Obim_-_Tuba.jpg','Обим звучности тубе','Обим звучности тубе',49,'Zorba','20040319211134','',0,0,0,1,0.0532652717579764,'79959680788865','20050110214406'); INSERT INTO cur VALUES (1512,6,'Tuba.jpg','Туба','Туба',49,'Zorba','20040319211248','',0,0,0,1,0.450676193880547,'79959680788751','20050110214406'); INSERT INTO cur VALUES (1514,0,'Туба','\'\'ит.\'\' tuba
\n\'\'нем.\'\' Tuba
\n\'\'фр.\'\' tuba
\n\'\'ен.\'\' tuba
\n\'\'рус.\'\' туба\n\n[[Слика:Tuba.jpg|thumb|Туба]]\nСкраћено \'\'\'Tb.\'\'\', а може се наћи у делима италијанских композитора 19. века и као \'\'\'cimbasso\'\'\', скраћено \'\'\'Cimb.\'\'\', [[лимени дувачки инструменти|лимени дувачки инструмент]], највећих димензија и најдубљег звука. Уочљива је по врло широком завршном делу цеви и левку окренутом у вис. Има четири вентила, али неке варијанте имају и пет или чак шест. Четврти вентил снижава цео [[аликвотни тон|аликвотни низ тонова]] за два и по степена (чиста кварта), а комбинована употреба свих вентила постепено снижава цео [[аликвотни тон|аликвотни низ]] до петог и по степена (велика септима). Овим је омогућено добијање свих полустепена између педалног тона и другог [[аликвотни тон|аликвотног тона]]. Пошто је туба конструисана тек у првој половини 19. века, као замена за неке мање задовољавајуће инструменте дубоког регистра (као што је нпр. офиклеида), на њој је вентилни механизам примењен од почетка. Сразмерно широка цев и дубок [[усник (лимени дувачки инструменти)|усник]] чине да је звук тубе пун, али заобљен, најсроднији звучању [[хорна|хорне]] или крилнице (варијанта [[труба|трубе]]). Иако се често слаже у акорде са [[тромбон|тромбонима]], не досеже снагу и блиставост њиховог звука, али им чини додатни, масивни бас. За своју величину и звучну дубину, туба је сразмерно покретљив инструмент. Ипак, регистар и карактер њеног звука чине да је солистичка употреба тубе, па чак и само истакнутија улога у [[оркестар|оркестру]], сасвим ретка.\n\n\'\'Обим тубе\'\'
\n[[Слика:Obim_-_Tuba.jpg|Обим тубе]]\n\nОбим је дат према најчешће коришћеној \'\'\'бас-туби\'\'\', која (најчешће) има педални тон \'\'F1\'\'.\n\nТуба у основи припада породици [[хорна|хорне]], али се са неколико сродних инструмената издвојила у посебну групу. У дувачким [[оркестар|оркестрима]], користи се цео низ варијаната овог инструмента – \'\'\'еуфонијум\'\'\', \'\'\'хеликон\'\'\', \'\'\'сузафон\'\'\' и други, са извесним разликама у облику, али и у регистру који често залази у тенорско подручје.\n\nОсновне варијанте туба су \'\'\'тенор-туба\'\'\' (већ наведени \'\'\'еуфонијум\'\'\') обима од \'\'B1\'\' (педални тон) до \'\'b1\'\', затим \'\'\'бас-туба\'\'\' са педалним тоном \'\'Es1\'\', односно најчешће \'\'F1\'\', \'\'\'контрабас-туба\'\'\' са педалним тоном \'\'C1\'\' који је тешко добити, па се узима да је бедални тон исти као код бас-тубе, али је обим мањи и иде до \'\'d1\'\' и \'\'контрабас-туба\'\' педалног тона \'\'B2\'\' са распоном до \'\'b\'\'. Бас-туба и две контрабас-трубе се срећу под именом \'\'бомбардон\'\' и граде се у две регистарске варијанте \'\'in Es\'\' и \'\'in B\'\'.\n\nНемачки композитор [[Рихард Вагнер]] (Richard Wagner) је у циљу комплетирања породице тубе био иницијатор градње тзв. \'\'\'Вагнерових туба\'\'\' са педалним тоновима \'\'B1\'\' (као код еуфонијума) и \'\'F1\'\' (као код бас-туба), које су по облику сличније [[хорна|хорнама]], чак су и са истим усником, али имају четири вентила и другачији звук. Иако су осим самог Вагнера, и други користили ове тубе ([[Антон Брукнер]] (Anton Bruckner) у VII и IX симфонији, [[Рихард Штраус]] (Richard Strauss) у \'\'Електри\'\'), оне су нестале из оркестарске праксе и не производе се више. Нотација је била разнолика, јер је и сам Вагнер мењао начин нотирања (у почетку је писао као за [[хорна|алт-хорну]] \'\'in B\'\' и [[хорна|хорну]] \'\'in F\'\', а касније за исте инструменте писао је \'\'in Es\'\', односно тенор-туба је звучала велику сексту ниже, и \'\'in B\'\', односно, бас-туба је звучала велику нону ниже). Код Брукнера и Штрауса, иста тенор-туба звучи велику нону ниже од записаног, а бас-туба велику дуодециму ниже (октава+квинта).\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Дувачки инструменти]]\n\n[[hr:Tuba]]\n[[en:Tuba]]\n[[de:tuba]]\n[[ja:チューバ]]\n[[it:Tuba (strumento musicale)]]\n[[nl:tuba]]\n[[sv:tuba]]\n[[pl:tuba]]','it:Tuba (strumento musicale)',132,'Renato Caniatti','20050131174702','',0,0,1,0,0.297523085632,'79949868825297','20050131174702'); INSERT INTO cur VALUES (1515,0,'Симон_Визентал','\'\'\'Симон Визентал\'\'\' (рођен [[31. децембар|31. децембра]], [[1908]]. у месту \'\'Buczacz\'\' [[Аустро-Угарска]], на територији која је данас део [[Украјина|Украјине]]) највише је познат по прикупљању информација о [[Нацизам|нацистичким]] [[ратни злочин|ратним злочинима]] како би им се судило.\n\nСам Визентал је преживео [[Холокауст]]: Био је интерниран у више [[концентрациони логор|концентрационих логора]], али га је ослободила америчка војска [[1945]]. [[1977]], је основао [[Центар Симон Визентал]], меморијални центар о холокаусту, као и документациони центар посвећен проналажењу нацистичких ратних злочинаца. \n\nОн и његов [[Јеврејски Документациони Центар]], смештен у [[Беч|Бечу]] су били заслужни за хватање и осуђивање главног организатора \'\'Endlösung\'\'-а, [[Адолф Ајхман|Адолфа Ајхмана]]. Симон Визентал је такође помогао у проналажењу официра [[Гестапо|Гестапоа]], који је одговоран за хапшење [[Ана Франк|Ане Франк]]: његово признање је помогло да се оповргну тврдње да је дневник Ане Франк фалсификат. \n\n[[1970е|1970-их]] се умешао у аустријску политику, када је истакао да су неколико министара у новоформираној социјалистичкој влади [[Бруно Крајски|Бруна Крајског]] били нацисти за време аустријског учешћа у [[Трећи Рајх|Трећем Рајху]]. Крајски, такође Јеврејин, оптужио је Симона Визентала да је \'\'Nestbeschmutzer\'\' (онај ко прља сопствено гнездо).\n\nУ априлу [[2003]], Визентал је објавио да иде у пензију, изјављујући да је пронашао масовне убице за којима је трагао: \"Све сам их надживео. Ако је неки и преостао, данас би били сувише стари и слаби за суђење. Мој посао је завршен.\" Према Визенталу, једини живи аустријски ратни злочинац је [[Алојз Брунер]], Ајхманова десна рука. За њега се верује да се крије у [[Сирија|Сирији]].\n\nFebruara [[2004]]. [[Велика Британија]] је одлучила да Симону Визенталу додели почасну титулу [[витез|витеза]], као признање за \"животну службу човечности\". Ова титула је такође одала признање раду Центра Симон Визентал. \n\nЛик Јакова Либермана у роману \"[[Момци из Бразила]]\" [[Ира Левин|Ире Левин]] је рађен по Визенталу, а он се појављује као споредни лик и у делу [[Фредерик Форсајт|Фредерика Форсајта]], \"[[Досије Одеса]]\", где пружа информације немачком новинару, који покушава да уђе у траг нацистичком ратном злочинцу.\n\n==Спољне повезнице==\n* [http://www.wiesenthal.com/about/wiesenthal_bio.cfm A biography by the Wiesenthal Center]\n* [http://www.imdb.com/name/nm0927622/ The IMDb entry on Wiesenthal]\n[[de:Simon Wiesenthal]]\n[[en:Simon Wiesenthal]]\n[[ja:サイモン・ヴィーゼンタール]]\n[[nl:Simon Wiesenthal]]\n[[sv:Simon Wiesenthal]]','/* Спољни линкови */ Спољне повезнице',17,'Bonzo','20041215195237','',0,0,1,0,0.990906175687,'79958784804762','20050303073259'); INSERT INTO cur VALUES (1517,0,'Србија',' \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n
\'\'\'Република Србија\'\'\'
\'\'\'Republika Srbija\'\'\' \n
\n \n \n
\n [[Image:grbovi.jpg]] \n
[[Image:zastavad.gif|thumb|center|90px|Државна застава]] \n
\n \n
[[Image:SerbiaMontenegro-Serbia.png]]
[[Језик]] [[Српски jeзик]]
Званично писмо[[ћирилица]] - уз дозвољено равноправно коришћење [[Латиница|латинице]]
Престоница[[Београд]]
[[Површина]]
 - Укупно
 - % да

88,361 квадратних километара
n/a
[[Становништво]]
 - Укупно ([[1998]])
 - Густина насељености

11,206,847
126.83/km²
Народи
([[2002]])
[[Срби]]: 66%
[[Албанци]]: 17%
[[Мађари]]: 3.5%
Остали: 13.5%
Председник[[Борис Тадић]]
Премијер[[Војислав Коштуница]]
Химна[[Боже правде]]
Временска зонаGMT +1
Валута[[Динар]]
\'\'Такође [[евро]] на Косову и Метохији\'\'\'
Интернет Домен.yu
АвиокомпанијеЈАТ Airways (национална компанија), Avio GENEX (приватна компанија)
\n\'\'\'Србија\'\'\' је држава у југоисточној [[Европа|Европи]], на Балканском полуострву, која заједно са [[Црна Гора|Црном Гором]] чини Државну заједницу [[Србија и Црна Гора]]. У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине [[Војводина]] и [[Косово и Метохија]]. \n \nПрве информације о српској држави потичу из IХ века. 1220. она постаје краљевина, а 1346. прераста у царство. У периоду од 1459. до средине ХIХ века је била под окупацијом Османлијског царства. После 1918. Србија је као оснивач била део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославије. Од [[1992]], након распада [[СФРЈ]], све до [[2003]]. Србија је чинила, заједно са Црном Гором, - Савезну Републику [[Југославија|Југославију]].Од 2003. Србија је саставни део Државне заједнице [[Србија и Црна Гора]]. \n \nГлавни град је [[Београд]]. \n \nВећину становништва у Србији чине [[Срби]]. Најбројније нациоаналне мањине су [[Албанци]], [[Мађари]], [[Роми]] и други. \n \nСадашњи председник Србије је [[Борис Тадић]] који је победио на редседничким изборима [[2004]], са 53% освојених гласова. \n \nОд марта 2004. премијер је [[Војислав Коштуница]], који се налази на челу мањинске Владе коју чини коалиција између странака: ДСС,Г17+,СПО-НС, а уз парламентарну подршку СПС. \n \nХимна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине Србије \"[[Боже правде]]\". Грб Републике Србије је грб из доба Краљевине Србије из 1882. године и садржи двоглавог белог орла са штитом на грудима на коме су и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна лозе Немањића. Република Србија има Народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне,постоји и Државна застава која је у основи иста као и Народна с тим што још на плавом пољу стоји и Мали грб Републике Србије. \n \n==Види још== \n[[Слика:M_serbia02.jpg|thumb|left|Мапа Србије]]\n*[[Списак градова у Србији]] \n*[[Број становника по градовима по попису из 2002.]] \n*[[Државне институције - линкови]] \n*[[Окрузи Србије]] \n\n\n\n\n\n\n\n\n{{Окрузи}}\n\n[[Category:Србија| ]]\n[[Category:Србија и Црна Гора]]\n \n[[bg:Сърбия]] \n[[chr:ᏎᎸᏈᏯ]] \n[[cy:Serbia]] \n[[de:Serbien]] \n [[en:Serbia]] \n [[es:Serbia]] \n [[et:Serbia]] \n [[eo:Serbio]] \n [[fr:Serbie]] \n [[ko:세르비아]] \n [[hr:Srbija]] \n [[la:Serbia]] \n [[lt:Serbija]] \n [[ja:セルビア]] \n [[nds:Serbien]] \n [[nl:Servië]] \n [[pl:Serbia]] \n [[pt:Sérvia]] \n [[ru:Сербия]] \n [[simple:Serbia]] \n [[sl:Srbija]] \n [[fi:Serbia]] \n [[sv:Serbien]]','',340,'PANONIAN','20050315213519','',0,0,1,0,0.769724410386,'79949684786480','20050315213519'); INSERT INTO cur VALUES (1518,0,'1787','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]] | \'\'\'[[1780е]]\'\'\' | [[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]]
\n[[1782]] | [[1783]] | [[1784]] | [[1785]] | [[1786]] | \'\'\'1787\'\'\' | [[1788]] | [[1789]] | [[1790]] | [[1791]] | [[1792]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n* рођен [[Вук Стефановић Караџић]]\n\n==Смрти==\n*[[13. фебруар|13. фебруара]] - [[Руђер Бошковић]] (*1711)\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1787]]\n[[ast:1787]]\n[[bg:1787]]\n[[ca:1787]]\n[[cs:1787]]\n[[cy:1787]]\n[[da:1787]]\n[[de:1787]]\n[[el:1787]]\n[[en:1787]]\n[[eo:1787]]\n[[es:1787]]\n[[et:1787]]\n[[eu:1787]]\n[[fi:1787]]\n[[fr:1787]]\n[[he:1787]]\n[[hr:1787]]\n[[is:1787]]\n[[it:1787]]\n[[nl:1787]]\n[[no:1787]]\n[[pl:1787]]\n[[ro:1787]]\n[[ru:1787]]\n[[simple:1787]]\n[[sl:1787]]\n[[sv:1787]]\n[[tr:1787]]\n[[uk:1787]]\n[[wa:1787]]\n[[zh:1787年]]','/* Смрти */ [[Руђер Бошковић]] (*1711)',108,'Djordjes','20040904060632','',0,0,0,0,0.175081033807,'79959095939367','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (1519,0,'1864','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]] | \'\'\'[[1860е]]\'\'\' | [[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]]
\n[[1859]] | [[1860]] | [[1861]] | [[1862]] | [[1863]] | \'\'\'1864\'\'\' | [[1865]] | [[1866]] | [[1867]] | [[1868]] | [[1869]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n* умро [[Вук Стефановић Караџић]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|61864]]\n\n[[af:1864]]\n[[ast:1864]]\n[[be:1864]]\n[[bg:1864]]\n[[ca:1864]]\n[[cs:1864]]\n[[cy:1864]]\n[[da:1864]]\n[[de:1864]]\n[[el:1864]]\n[[en:1864]]\n[[eo:1864]]\n[[es:1864]]\n[[et:1864]]\n[[eu:1864]]\n[[fi:1864]]\n[[fr:1864]]\n[[fy:1864]]\n[[gl:1864]]\n[[he:1864]]\n[[hr:1864]]\n[[is:1864]]\n[[it:1864]]\n[[la:1864]]\n[[nl:1864]]\n[[no:1864]]\n[[pl:1864]]\n[[pt:1864]]\n[[ro:1864]]\n[[ru:1864]]\n[[sl:1864]]\n[[sv:1864]]\n[[tr:1864]]\n[[uk:1864]]\n[[wa:1864]]\n[[zh-cn:1864年]]','',108,'Djordjes','20041116220017','',0,0,0,0,0.763047233114,'79958883779982','20041116220017'); INSERT INTO cur VALUES (1520,0,'1894','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]] | \'\'\'[[1890е]]\'\'\' | [[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]]
\n[[1889]] | [[1890]] | [[1891]] | [[1892]] | [[1893]] | \'\'\'1894\'\'\' | [[1895]] | [[1896]] | [[1897]] | [[1898]] | [[1899]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Одржано прво високошколско предавање из области електротехнике у Србији.\n*[[Професор Стеван Марковић]] основао [[Електротехнички факултет Универзитета у Београду|Електротехничку катедру]] при Инжењерском одељењу Велике школе у [[Београд|Београду]].\n\n==Рођења==\n* [[25. јул|25. јула]] - [[Гаврило Принцип]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|91894]]\n\n[[af:1894]]\n[[ast:1894]]\n[[bg:1894]]\n[[ca:1894]]\n[[cs:1894]]\n[[cy:1894]]\n[[da:1894]]\n[[de:1894]]\n[[el:1894]]\n[[en:1894]]\n[[eo:1894]]\n[[es:1894]]\n[[et:1894]]\n[[eu:1894]]\n[[fi:1894]]\n[[fr:1894]]\n[[fy:1894]]\n[[he:1894]]\n[[hr:1894]]\n[[ia:1894]]\n[[io:1894]]\n[[is:1894]]\n[[it:1894]]\n[[la:1894]]\n[[nl:1894]]\n[[no:1894]]\n[[pl:1894]]\n[[pt:1894]]\n[[ro:1894]]\n[[ru:1894]]\n[[sl:1894]]\n[[sv:1894]]\n[[tr:1894]]\n[[uk:1894]]\n[[wa:1894]]\n[[zh:1894年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128234153','',0,0,0,0,0.927375317052,'79958871765846','20041128234153'); INSERT INTO cur VALUES (1521,0,'1895','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]] | \'\'\'[[1890е]]\'\'\' | [[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]]
\n[[1890]] | [[1891]] | [[1892]] | [[1893]] | [[1894]] | \'\'\'1895\'\'\' | [[1896]] | [[1897]] | [[1898]] | [[1899]] | [[1900]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|91895]]\n\n[[af:1895]]\n[[ast:1895]]\n[[bg:1895]]\n[[ca:1895]]\n[[cs:1895]]\n[[cy:1895]]\n[[da:1895]]\n[[de:1895]]\n[[el:1895]]\n[[en:1895]]\n[[eo:1895]]\n[[es:1895]]\n[[et:1895]]\n[[eu:1895]]\n[[fi:1895]]\n[[fr:1895]]\n[[fy:1895]]\n[[he:1895]]\n[[hr:1895]]\n[[ia:1895]]\n[[is:1895]]\n[[it:1895]]\n[[la:1895]]\n[[nl:1895]]\n[[no:1895]]\n[[pl:1895]]\n[[pt:1895]]\n[[ro:1895]]\n[[ru:1895]]\n[[simple:1895]]\n[[sl:1895]]\n[[sv:1895]]\n[[tr:1895]]\n[[uk:1895]]\n[[wa:1895]]\n[[zh:1895年]]','',108,'Djordjes','20041116220146','',0,0,0,0,0.966980832148,'79958883779853','20041116220146'); INSERT INTO cur VALUES (1522,0,'1950','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]] | \'\'\'[[1950е]]\'\'\' | [[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]]
\n[[1945]] | [[1946]] | [[1947]] | [[1948]] | [[1949]] | \'\'\'1950\'\'\' | [[1951]] | [[1952]] | [[1953]] | [[1954]] | [[1955]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Званично започело \"радничко самоуправљање\" над имовином отетом од предратних власника.\n\n==Рођења==\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1950-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1950-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Смрти==\n* [[21. јануар|21. јануара]] - [[Џорџ Орвел]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - [[Бертран Расел]] (1872-1970)\n* [[Мир]] -\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|41950]]\n\n[[af:1950]]\n[[ast:1950]]\n[[bg:1950]]\n[[ca:1950]]\n[[cs:1950]]\n[[cy:1950]]\n[[da:1950]]\n[[de:1950]]\n[[el:1950]]\n[[en:1950]]\n[[eo:1950]]\n[[es:1950]]\n[[et:1950]]\n[[eu:1950]]\n[[fi:1950]]\n[[fr:1950]]\n[[fy:1950]]\n[[gl:1950]]\n[[he:1950]]\n[[hr:1950]]\n[[io:1950]]\n[[is:1950]]\n[[it:1950]]\n[[ja:1950年]]\n[[ko:1950년]]\n[[la:1950]]\n[[nl:1950]]\n[[no:1950]]\n[[pl:1950]]\n[[pt:1950]]\n[[ro:1950]]\n[[ru:1950]]\n[[sl:1950]]\n[[sv:1950]]\n[[tr:1950]]\n[[uk:1950]]\n[[wa:1950]]\n[[zh:1950年]]','',124,'Милош','20050111071152','',0,0,0,0,0.449448809703,'79949888928847','20050111071152'); INSERT INTO cur VALUES (1523,0,'1958','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]] | \'\'\'[[1950е]]\'\'\' | [[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]]
\n[[1953]] | [[1954]] | [[1955]] | [[1956]] | [[1957]] | \'\'\'1958\'\'\' | [[1959]] | [[1960]] | [[1961]] | [[1962]] | [[1963]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[14. јул|14. јула]] под вођством генерала [[Абдул Карим|Абдула Карима]] у [[Ирак|Ираку]] извршен војни удар у ком су убијени краљ [[Фејсал II]] и премијер [[Нури ел Саид]]. Тим војним ударом [[Ирак]] је постао [[република]].\n*Почело редовно емитовање програма [[ТВ Београд]].\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1958-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1958-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1958-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1958-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n* [[21. август|21. августа]] - [[Стеван Христић]]\n* [[12. децембар|12. децембра]] - [[Милутин Миланковић]]\n* [[12. децембар|12. децембра]] - [[Слободан Јовановић]], правник, историчар, књижевник, председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n* [http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|51958]]\n\n[[af:1958]]\n[[ar:1958]]\n[[ast:1958]]\n[[bg:1958]]\n[[ca:1958]]\n[[cs:1958]]\n[[cy:1958]]\n[[da:1958]]\n[[de:1958]]\n[[el:1958]]\n[[en:1958]]\n[[eo:1958]]\n[[es:1958]]\n[[et:1958]]\n[[eu:1958]]\n[[fi:1958]]\n[[fr:1958]]\n[[fy:1958]]\n[[gl:1958]]\n[[he:1958]]\n[[hr:1958]]\n[[hu:1958]]\n[[is:1958]]\n[[it:1958]]\n[[ja:1958年]]\n[[la:1958]]\n[[nl:1958]]\n[[no:1958]]\n[[pl:1958]]\n[[pt:1958]]\n[[ro:1958]]\n[[ru:1958]]\n[[sl:1958]]\n[[sv:1958]]\n[[tr:1958]]\n[[uk:1958]]\n[[wa:1958]]\n[[zh:1958年]]','додат Росандић',301,'Djakon::Goran','20050301225703','',0,0,1,0,0.316649381219,'79949698774296','20050301225703'); INSERT INTO cur VALUES (1524,0,'1915','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]] | \'\'\'[[1910е]]\'\'\' | [[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]]
\n[[1910]] | [[1911]] | [[1912]] | [[1913]] | [[1914]] | \'\'\'1915\'\'\' | [[1916]] | [[1917]] | [[1918]] | [[1919]] | [[1920]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n* [[15. септембар|15. септембра]] умро [[Исидор Бајић]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|11915]]\n\n[[af:1915]]\n[[ast:1915]]\n[[bg:1915]]\n[[ca:1915]]\n[[cs:1915]]\n[[cy:1915]]\n[[da:1915]]\n[[de:1915]]\n[[el:1915]]\n[[en:1915]]\n[[eo:1915]]\n[[es:1915]]\n[[et:1915]]\n[[eu:1915]]\n[[fi:1915]]\n[[fr:1915]]\n[[fy:1915]]\n[[gl:1915]]\n[[he:1915]]\n[[hr:1915]]\n[[hu:1915]]\n[[is:1915]]\n[[it:1915]]\n[[ja:1915年]]\n[[la:1915]]\n[[nl:1915]]\n[[no:1915]]\n[[pl:1915]]\n[[pt:1915]]\n[[ro:1915]]\n[[ru:1915]]\n[[sl:1915]]\n[[sv:1915]]\n[[tr:1915]]\n[[uk:1915]]\n[[wa:1915]]\n[[zh:1915年]]','',108,'Djordjes','20041116205443','',0,0,0,0,0.375991303649,'79958883794556','20041116205443'); INSERT INTO cur VALUES (1525,0,'Хералдика','Хералдика је наука о грбовима.

\n\nУ средњем веку кад су витезови носили оклопе и кациге било је врло тешко да се међусобно распознају.
Због тога су почели да носе знамења (грбове) владара којима су потчињени.
Нарочито током крсташких ратова ова \"мода\" се проширила у целој Европи.
Убрзо је број различитих грбова толико нарастао да краљеви нису више могли да памте који је који.
Уместо њих су памтили први хералдичари.
Они су за време битака стајали поред краљева и појашњавали им који војници припадају ком великашу
и на чијој страни се боре.
\n\nЈош тада из 11.-13. века датирају прва правила хералдике.
Прво и основно је: грб мора да буде препознатљив (јасан) на даљину - разумљиво је зашто.
Из овог су извучена нека практична правила.
Боја не сме да иде уз боју, и метал не сме да буде уз метал.
Метали су иначе сребро и злато тј. бела и жута.
Затим користе се само чисте боје а не пастелне или нејасне, како би се на великој даљини разликовале.
\n\n\n\"Пуњење\" је оно шта ставимо унутар грба, најчешће нека животиња или биљка,
а може да буде и тврђава или уопште било који предмет.
\n\n\nАко стручним језиком \"опишемо\" грб сваки хералдичар ће по том текстуалном опису моћи да нацрта
приближно како грб изгледа.
Постоје и рачунарски програми који мање или више успешно цртају грбове по описима.
Тај опис се зове [[блазон]], и прилично је једноставан,
само треба научити терминологију, која је мешавина француског, енглеског и латинског.
\n\n\nИмена боја: жута (злато) - or, бела (сребро) - argent, црвена - gules, плава - azure, црна - sable,
зелена - vert,
љубичаста - purpure, наранџаста - tenne,
небеско плава - bleu celeste, \"крваво\" црвена - sanguine, тамно црвена - murrey...
\n\n== Спољни линкови ==\n\n[http://www.qsl.net/4n1fog/ Српски Грбови]\n\n[[ca:Heràldica]]\n[[da:Heraldik]]\n[[de:Heraldik]]\n[[en:Heraldry]]\n[[eo:Heraldiko]]\n[[es:Heráldica]]\n[[fr:Héraldique]]\n[[ja:紋章学]]','',0,'80.108.199.129','20040530230632','',0,0,0,0,0.473602206667,'79959469769367','20040530230632'); INSERT INTO cur VALUES (1526,0,'Руђер_Бошковић','\'\'\'Руђер Бошковић\'\'\' (1711-1787), највећи математичар и астроном [[Дубровник|Дубровника]]\n\n[[image:Rudjer_Boskovic.jpg|right|thumb|Руђер Бошковић]]\n\nРуђер Јосип Бошковић је био један од најзначајнијих научника свога времена. Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.\n\nБио је универзалан стваралац: [[филозофија|филозоф]], [[математика|математичар]], [[астрономија|астроном]], [[физика|физичар]], инжењер, [[педагогија|педагог]], геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота. \n\nРођен је [[18. мај|18. маја]] [[1711]]. године од оца трговца Србина Николе (из Орахова Дола код [[Требиње|Требиња]] у [[Херцеговина|Херцеговини]]) и мајке Павле (италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника. Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник, 1747. године. \n\nСвоје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени. Умро је и сахрањен [[13. фебруар|13. фебруара]] [[1787]]. године, а срце му је пренето у завичај. \n\nРуђер Бошковић је, између осталог, творац и јединственог закона силе, претпостављајући да постоји не само привлачење (Њутнов закон) него и одбијање у наизменичном мењању на малим растојањима медју телима. Држао је да да је елементарна честица без димензија и извор силе, а време и простор сматрао је релативним, насупрот [[Исак Њутн|Њутну]], па се справом може назвати претечом [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]].\nПронашао је два геометријска метода за одређивање елемената Сунчеве ротације на основу посматрања положаја три тијела, затим је израчунао димензије и спљоштеност Земље. Открио је геометријски модел израчунавања путања комета.\n\nУ домену класичне физике, формулисао је јединствени закон свих сила. Претпоставио је постојање, не само привлачних, него и одбојних сила. Својим идејама о релативности простора и времена био је претеча Ајнштајнове теорије релативности.\n\nОбјавио је велики број радова из сферне тригонометрије и статистичких метода у физици.\n==Види још==\n*[[Руђера Бошковића (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n\n[[Category:математичари|Бошковић, Руђер]]\n[[Category:астрономи|Бошковић, Руђер]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n\n[[en:Rudjer Boscovich]]\n[[hr:Ruđer Bošković]]','',17,'Bonzo','20050211010652','',0,0,1,0,0.847147868409,'79949788989347','20050211010652'); INSERT INTO cur VALUES (1527,0,'Морис_Равел','\nКада покушамо да нашем сећању приближимо лик Мориса Равела, далеко смо од оног схватања његовог стила које га дефинише француском изреком „Тоур де форце\". Исто тако не мислимо да се о Равелу и његовом односу према француској култури може говорити онако како је то учинио Жан Зеј опраштајући се 30 децембра 1937 са остацима уметниковим. Када је реч о Равелу, мислимо пре свега на човека који је после Верденске епопеје одбио да прими орден Легије части који му је за заслуге додељен. Према рату и према ономе што је у њему преживео као обичан војник, Равел је имао једно интимно осећање које је изразио својом композицијом ,,Le Tombeau de Couperin\".\n\nПишући „Прелудијум\", „Фугу\", „Форлану\", „Ригодон\", „Менует\" и „Токату\", — ставове ове композиције — Равел се одужио сенима својих у рату палих другова чија имена се налазе у зачељу појединих ставова. Ова чињеница несумњиво уноси светлости у карактер уметника. Али, то није разлог због кога нас она, пре осталих података из његовог живота, интересује. Она је, израз једног посебног, нарочитог сукоба који се у Равеловом идеолошком назирању одиграо. Несумњиво је, композицијом ,,Le Tombeau de Couperin\" Равел хтео да саопшти комадић свог животног искуства, свог односа према непосредној стварности. Али, зар долази у сумњу да су ове композиције далеко од оне стварности коју је Равел видео, тачно онолико колико и Couperin од наших дана, односно Равела.\n\n,,Le Tombeau de Couperin\" је адаптација једне старе музичке форме која је негована у XVII веку а у којој се низ од неколико музичких комада спајало у целину посвећену једноме мајстору, учитељу или умрлом пријатељу. Али није само назив инспирисао Равела. У своме делу он је модерном тонском језику прилагодио и саму унутарњу архитектонику композиције. Свака од поменутих pijesa из његовог албума открива један страсан интерес према несталим формама, једну пасију према оживљавању мртвог.\n\nУ односу на остала Равелова остварења ова склоност не само што није изузетна, него је напротив редовна појава. Балет „Adelaide ou le langage des fleurs\" има фантастичну фабулу у којој се као актери појављују најразноврснији цветови учествујући у развоју радње. Форма је међутим инспирисана бечким валцером (Дакле, оживљавање прошлости садржано и формално). Буфо опера „L\'Heure espagnole\" значила је за Равела једну привлачну могућност да у првој сцени прикаже, својственим хумором, живот једне мале сајџинице препуне минијатурних живих организама. (Оживљавање машина). Форма је реинкарнација опере буфо из XVIII века (Обнављање нестале форме). \n\n,,У његовом лирском делу „L\'enfant et les sortileges\", наслони софе одвајају се, седишта нестаје а фотеља храмајући тромо као каква огрома крастава жаба, удалује се... клупа, канабе, столице од трске дижу, ко руку ко ногу, певајући снажно у хору: „Нема више детета\" (Оживљавање употребних предмета). У својој јединственој Сонатини из 1905 која је и као целина обнављање Клементијевог облика из XVIII века, Равел освежава стари француски менует. У дивном балету „Ma mere l\'Oye\", он реинкарнира форму „Паване\" из XVI века. У прослављеном „Болеру\" васкрсава прототип данашње обое, „Hautbois d\'amoure\". У балету који пише по наруџбини Сергија Дијагљева, обнавља митолошку фабулу о Dafnisu и Cloe, коју Пан, сећајући се нимфе Сиринкс, ослобађа из ропства пирата.\nОткуда та страст према прошлом, несталом, мртвом. Одговор на ово питање помоћи ће нам да разумемо и онај основни сукоб чији израз преставља ,,Le Tombeau de Couperin\".\n\nМорис Равел сјединио је у себи три разнородне културе (или бар утицаје тих култура): шпанску, по мајци која је била Баскијка, швајцарску, по оцу који отуда води порекло, а француску, по средини у којој се развијао. Син скромног инжињера из Сибура, Равел је васпитан у околини која му је утиснула менталитет ситног грађанства с краја прошлога века. У париском наставку школовања проширио се додуше круг Равеловог интересовања али не у правцу превазилажења стечених погледа већ у смислу њиховог потврђивања.\n\nУ Париз је дошао делимично упознат са музичком граматиком у коју су га упутили Henri Ggis и Charles-Rene. Његов интерес усредсређен је у то доба готово искључиво на његове харомонске задатке и на лекције из клавира. Пре него што је ступио на конзерваториј окушао је срећу и у слободној композицији пишући варијације на један Шуманов корал, затим једну гротескну серенаду (која је изгубљена) и став једне сонате. Као 14 годишњи дечак улази у класу Anthiome-a на Париском конзерваторијуму. Први успех постигао је 1891 освајањем наградне медаље после чега бива примљен у виши отсек професора Charle de Beriot. \n\nУ 19 години већ компонује „La Ballade de la Reine morte d\'aimer\" према поеми Roland de Mares-a. Истовремено га инспирише Verlain за једну песму уз пратњу клавира названу ,,Un grand sommeil noir\". У складу са његовим, онда романтичарским предиспозицијама је и „Rapsodie espagnole\" за оркесетар. Још увек на конзерваторијуму он посвећује највећи део свога времена студијама хармоније у којима га руководи Pessard, контрапункта и фуге у које га уводи Andre Gedalge. Међутим, у његово дотадашње спокојство марљивог ученика почиње да уноси немир композитор, проглашен за параноика — у ствари један од најсмелијих реформаторских духова новије француске грађанске музике — Ерик Сати. \n\nСвојим застрашеним колегама Равел, у паузама између часова, открива његове фантастичне клавирске композиције са пркосним и ироничним коментарима. Ево једнога од њих: „На светиљци. — Не палите још. — Имате времена. — Можете запалити. — Расветлите мало испред вас. — Ваша рука је пред све-тиљком. — Повуците своју руку и ставите је у џеп. — Чекајте\".\n\nУбрзо утицај Сатија потискује Равелов интерес за конвенционалне форме и у њему се постепено формира склоност за бизаран израз, за карикатуру и гротеску. У прави час спустила се рука Габриел Фореа на раме младог провинцијалца да га задржи испред екстрема. Чим је Форе 1896 наименован за професора композиције на Париском конзерваторијуму, Равел је ступио у његову класу. Дирљива наклоност везује од првог тренутка учитеља и ученика који одмах компонује једну увертиру за оркестар названу „Шехерезада\" а затим „Pavane pour une Infante defunte\", прву од композиција своје младости коју Равел касније признаје: „Иронијом случаја, писао је он 1912, прво дело о коме треба да дам рачуна је моја „Паван\". Али ни блага умереност Фореа није била довољно моћно оружје да ублажи Равелову страст која сад добија вид супротног еxтрема у тежњи за новим. \n\nОн изненађује свога учитеља износећи пред њега свој ,,Jeux d\'eau\", бујицу нових звукова неуобичајених хармонских склопова и рафиновану пианистичку технику. Међутим, ево шта о томе делу каже критичар Вили 1899 године: „Огромна бујица, али састав идиотски. Почетак колебљив: леви огранак руске школе који онерасположене слушаоце — узнемирене поред осталог агресивним одобравањем једне шачице голобрадих кликаша, гони да протестују и звижде. Чему ово дивљаштво? — То ме жалости због младог Равела, почетника додуше средње надареног, али који ће можда моћи кроз дванаестак година да постане нешто, ако не неко, под условом да се много труди...\"\n\nОвде се очевидно не ради о каквом случајном неразумевању на које Равел наилази, како код публике тако и код критике (а делимично чак и код свога учитеља) већ о принципијелном сукобу између консервативног укуса једне аристократизирине грађанске публике и реформаторских настојања младог „занесењака\" који стоји у опозицији према њој. Исто тако, нема никакве сумње да је у Равеловом формирању дошло до раскрснице са које је он сагледао перспективу свог уметничког пута. Равелов револт противу романтичарског формализма није управљен само према овоме схватању уметности већ добрим делом и противу основа на којима то схватање ниче. Он претставља уметнички вид оног незадовољства које је ситно грађанство пред крај прошлога века испољавало према плутократији, а које се у литератури манифестовало у такозваном малограђанском негаторском реализму названом „натурализмом\". Угрожено у својој егзистенцији ово ситно грађанство наглашавало је своју опозицију према друштву у чијем склопу се налазило, задовољавајући се критичком опструкцијом према појавама дневног живота — али избегавајући да зађе у основне сукобе друштва на којима и само почива. \n\nДа би покрио латентне, живе супротности тога друштва, Равелов импресионизам оживљава мртве ствари и митологизира природу. \n\nЕто, то је разлог због кога Равел прибегава павани, менуету, валцеру, то је узрок његове неспособности да стварност изрази друкчије — чак и онда кад га она притискује и мучи, — то је повод оног основног и дубоког сукоба који одражава његово дело „Tombeau de Couperin\". А тај основни сукоб, односно његово објашњење уноси светлости и у ону карактеризацију његовог стила која се формулише са „Тоур де форце\". Јест, Равел је написао концерт за једну руку, он је остварио композицију у којој жонглира са кичом (—„ Tzigane\"), он је остварио „Болеро\" на једној јединој музичкој фрази коју је цизелирао годинама, он је дао јединствене примере најаутентичнијег валцера, а ипак је остао Равел, на висини своје недостижне префињености. Али зар то упорно пркошење напорима да се победе мртве схеме и папирни задаци које је названо „Tour de farce\", није друга форма оног истог настојања да се прикрију латентне супротности друштва, привидном борбом са елементима за освајање истине? И Дебиси је имао своју „Кутију играчака\", и у његовим композицијама ветар прича о ономе што је видео на Оријенту, а клавирски звук дочарава мирисе мора, живот морских таласа и сунчаних зракова који се у њима купају.\n\nТо је особеност Равеловог импресионизма а истовремено једна од најтипичнијих одлика музичког импресионизма уопште. (доматриос)','Музички портрет',24,'Domatrios','20041220014235','',0,0,0,0,0.139024073788,'79958779985764','20041220014235'); INSERT INTO cur VALUES (1528,0,'Харфа','[[Слика:Harfa1.jpg|thumb|Харфа]]\n\'\'ит.\'\' arpa
\n\'\'нем.\'\' Harfe
\n\'\'фр.\'\' harpe
\n\'\'ен.\'\' harp
\n\'\'рус.\'\' арфа\n\nСкраћено \'\'\'Arp.\'\'\', највећи и најсложенији савремени интрумент са жицама које се трзају. Жице су разапете вертикално у великом тространом оквиру, који чине усправан стуб на постољу, укосо постављен широки резонатор и на горњој страни карактеристично извијен \"врат\" инструмента. У постољу се налази седам педала, који преко полуга у стубу дејствују на механизам покретних точкића на врату и прештимавају жице, скраћујући или продужавајући њихову дужину. Са својих 46 до 48 жица, харфа захвата (после [[оргуље|оргуља]] и [[клавир|клавира]] највећи) тонски распон од шест и по октава. Жице се трзају прстима обе руке, док се резонатор наслања на десно раме свирача, а обе ноге управљају педалама. Зарад лакшег сналажења међу великим бројем жица, свака \'\'\'C\'\'\'-жица (\'\'Do\'\') је плаве, а свака \'\'\'G\'\'\'-жица (\'\'Sol\'\') је црвене боје.\n\nЗвук харфе је богат и племенит, али невелике снаге и продорности, тако да долази до изражаја најбоље у солистичком извођењу или соло-епизодама у [[оркестар|оркестру]]. Једино [[глисандо]], који је могућ брзим превлачењем преко већег броја жица, често и обема рукама, може да се пробије и кроз гушћи звук [[оркестар|оркестра]]. Захвањујући доста дугом одзвуку жица (претежно дужих), харфа је изузетно погодна као акордски инструмент, нарочито за извођење \'\'[[arpeggiato|арпеђата]]\'\' који су и добили име по овом инструметну. Следствено, она се често може срести као пратња неком мелодијском инструменту или гласу.\n\n\'\'Обим харфе\'\'
\n[[Слика:ObimArpa.jpg|Обим харфе]]\nДанашња харфа је производ дугог историјског развоја. Њени најстарији преци, у виду лука са затегнутим жицама, су међу најстаријим музичким инструментима уопште. Античке културе у разним деловима света познају бројне инструменте харфног типа, а и у средњем веку они су врло омиљени и распрострањени, нарочито као пратња певању. У 18. веку је укус [[Рококо|рококоа]] утицао на спољни изглед харфе, који је и данас често китњаст по угледу на старе градитеље, а у то време, упркос још знатним техничким ограниченостима, настају већ и солистичке и концертантне композиције намењене овом инструменту. Ипак је тек у 19. веку, усавршавањем педалног механизма, харфа дошла до изражаја, а таква се и до данас одржала без већих измена.\n\n[[Слика:Arpa_-_Pedal_Raspored_01.jpg|center|Распоред педала у постољу харфе]]\n\nХарфа располаже са седам ножних педала, помоћу којих се сваки тон у свакој од октава мења за пола тона наниже (горња позиција педале) или пола тона навише (доња позиција педале):\n\n[[Слика:Arpa_-_Pedal_Raspored_02.jpg|center|Могући положаји педала]]\n\nИако су, осим ових, могући и међу положаји, они се не користе у оркестарској пракси јер су интонативно несигурни. Из приложеног се дâ закључити да је на харфи \'\'\'немогуће одсвирати тон који је двоструко снижен (\'\'bb\'\') или двоструко повишен (\'\'х\'\')\'\'\', већ се овакви тонови морају записивати као његов енхармонски тон (нпр: уместо \'\'fisis1\'\' треба писати \'\'g1\'\'). Међутим, најдубља жица на харфи (\'\'Ces1\'\') није обухваћена механзимом за промену висине, већ се мора по потреби затезати посебним кључем за штимовање. Код неких старијих типова харфе, овим механизмом нису обухваћене још две жице, друга најдубља \'\'Des1\'\' и највиша \'\'ges4\'\'. Промена положаја педале, а поготово више њих захтева одређено, иако кратко време, те се стога код компоновања обраћа пажња да до њих не долази често и, посебно битно, да не буду многобројне и брзе. Ове промене се у нотама означавају унапред, да би било времена да се педалама промене положаји. Ово се означава на неколико начина који су овде дати, а односе се на исти пример постављања педала:\n\n[[Слика:Arpa_-_Pedal_01.jpg|center|Означавање педала 01]]\nДа ли ће се тонови означавати са повисилицама и снизилицама, или са пуним именима таквих тонова, је потпуно свеједно.\n\n[[Слика:Arpa - Pedal 02.jpg|center|Означавање педала 02]]\nИсти пример као претходни, само су у овом случају тонови распоређени тако да горњи ред означава педале десне ноге, а доњи педале леве ноге.\n\n[[Слика:Arpa_-_Pedal_03.jpg|center|Означавање педала 03]]\nГрафички систем обележавања, који означава распоред педала према извођачу. Водоравна црта представља средњи (разрешени) положај педале, изнад се записује подигнута педала (снижени тон), а испод спуштена педала (повишени тон). Ознаке педала лево од вертикалне црте су педале леве ноге, а десно од ње педале десне ноге. Мнои харфисти се служе само овим системом обележавања, јер је најједноставнији и директно показује положај педале.\n\n[[Слика:Arpa_-_primer.jpg|thumb|Пример штима за харфу - нумера из мјузикла \"Виолиниста на крову\", аранжман маестро Љубиша Лазаревић]]\nУ [[оркeстар|оркестру]] се углавном налази једна харфа, мада у [[оркестар|оркестрима]] [[троструки састав|троструког]] или [[четвороструки састав|четвороструког састава]] постоје најчешће две. Ређи су примери коришћења већег броја харфи, мада их [[Арнолд Шенберг]] (Arnold Schönberg) у \'\'Песмама гукања\'\' (\'\'Gurrelieder\'\') тражи четири, а [[Рихард Вагнер]] (Richard Wagner) у \'\'[[Сумрак богова|Сумраку богова]]\'\' (\'\'Götterdämerung\'\') и [[Микис Теодоракис]] (Μίκης Θεοδωράκης) у \'\'[[Alexis Zorbas|Грку Зорби]]\'\' (\'\'Αλέξις Ζορμπάς\'\') чак шест.\n\n==Музички примери==\n* [[Media:Regnava_nel_silenzio_-_Arpa.MID|Деоница харфе у уводној музици друге слике првог чина опере „\'\'Лучија од Ламермура\'\'” Гаетана Доницетија (MIDI)]]\n\n[[Category:Музички инструменти]]\n[[Category:Жичани инструменти]]\n\n[[en:Harp]]\n[[de:Harfe]]\n[[nl:harp]]\n[[pl:harfa]]\n[[sv:harpa]]\n[[hr:harfa]]','',49,'Zorba','20050226163913','',0,0,1,0,0.616295304436,'79949773836086','20050226163913'); INSERT INTO cur VALUES (1529,6,'Obim_-_Arpa.jpg','Обим звучности харфе','Обим звучности харфе',49,'Zorba','20040323200925','',0,0,0,1,0.0935851848624509,'79959676799074','20040323203854'); INSERT INTO cur VALUES (1530,6,'Arpa_-_Pedal_Raspored_01.jpg','Схема распореда педала код харфе','Схема распореда педала код харфе',49,'Zorba','20040323201016','',0,0,0,1,0.115897373404258,'79959676798983','20050226163932'); INSERT INTO cur VALUES (1531,6,'Arpa_-_Pedal_01.jpg','Записивање распореда педала 1','Записивање распореда педала 1',49,'Zorba','20040323201114','',0,0,0,1,0.298731343167584,'79959676798885','20050226163933'); INSERT INTO cur VALUES (1532,6,'Arpa_-_Pedal_02.jpg','Записивање распореда педала 2','Записивање распореда педала 2',49,'Zorba','20040323201237','',0,0,0,1,0.145964626358789,'79959676798762','20050226163933'); INSERT INTO cur VALUES (1533,6,'Arpa_-_Pedal_03.jpg','Записивање распореда педала 3','Записивање распореда педала 3',49,'Zorba','20040323201343','',0,0,0,1,0.833629133024839,'79959676798656','20050226163933'); INSERT INTO cur VALUES (1534,6,'Arpa_-_primer.jpg','Пример штима за харфу - Нумера 30 из мјузикла \"Виолиниста на крову\"','Пример штима за харфу - Нумера 30 из мјузикла \"Виолиниста на крову\"',49,'Zorba','20040323201827','',0,0,0,1,0.730251816781472,'79959676798172','20050226163933'); INSERT INTO cur VALUES (1535,6,'Arpa_-_Pedal_Raspored_02.jpg','Педални положаји код харфе','Педални положаји код харфе',49,'Zorba','20040323202357','',0,0,0,1,0.15037171556649,'79959676797642','20050226163933'); INSERT INTO cur VALUES (1536,6,'ObimArpa.jpg','Звучни обим харфе','Звучни обим харфе',49,'Zorba','20040323204925','',0,0,0,1,0.561103158221676,'79959676795074','20050226163932'); INSERT INTO cur VALUES (1537,6,'Harp.jpg','Харфа','Харфа',49,'Zorba','20040323205101','',0,0,0,1,0.354400675142557,'79959676794898','20040323205101'); INSERT INTO cur VALUES (1538,6,'Harfa1.jpg','Харфа - слика','Харфа - слика',49,'Zorba','20040323205514','',0,0,0,1,0.0886939317814018,'79959676794485','20050226163932'); INSERT INTO cur VALUES (1539,0,'Вернер_Хајзенберг','\'\'\'Вернер Карл Хајзенберг\'\'\' ([[5. децембар]], [[1901]]. - [[1. фебруар]], [[1976]].) био је прослављени [[физичар]] и добитник нобелове награде, један од зачетника [[квантна механика|квантне механике]]. \n\n== Квантна механика ==\n\nКао студент, срео је [[Нилс Бор|Нилса Бора]] [[1922]]. у [[Гетинген|Гетингену]]. Између њих двојице се развила плодна сарадња.\n\n[[1925]]. године је открио [[матрикс механика|матрикс механику]], прву формулацију [[квантна механика|квантне механике]]. \nЊегова [[Теорија неодређености]], откривена [[1927]], тврди да одређивање позиције и импулса честице нужно садржи грешке, а производ ове две грешаке је већи од, или једнак одређеној константи.\nЗаједно са Бором, он ће формулисати [[Копенхагенска интерпретација|Копенхагенску интерпретацију]] квантне механике.\n\nДобио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1932]]. године \"за стварање квантне механике, њену примену која је, \'\'inter alia\'\', довела до открића алотропских форми водоника\".\n\n== Рад за време рата ==\n\nНуклеарна фисија је откривена у [[Немачка|Немачкој]] [[1938]]. Хајзенберг је остао у Немачкој за време [[Други светски рат|Другог светског рата]], радећи под [[нацизам|нацистичким]] режимом. Водио је немачки програм [[нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]], али опсег његове сарадње са нацистима није сасвим разјашњен.\n\nОткрио је Бору постојање овог програма на конференцији у [[Копенхаген|Копенхагену]], септембра [[1941]]. После овог сусрета, велико пријатељство између Бора и Хајзенберга је окончано. Бор се касније придружио [[Пројекат Менхетн|Пројекту Менхетн]]. Немачка није успела да произведе атомску бомбу.\n\nСпекулише се да је Хајзенберг имао моралне сумње, и да је покушавао да успори пројекат. Он лично је такође покушавао да ствари прикаже тако после рата, и књига Томаса Пауера, \"Хајзенбергов рат\", као и претстава \"Копенхаген\" Михаела Фрајна су усвојиле овакву интерпретацију.\n\nФебруара [[2002]]. се појавило писмо које је Бор написао Хајзенбергу [[1957]]. (али га није послао). У том писму Бор каже да Хајзенберг када су се састали 1941, није изразио никакве моралне проблеме у вези пројекта прављења бомбе, да је Хајзенберг провео протекле две године радећи скоро у потпуности на овом пројекту, и да је био убеђен да ће атомска бомба одлучити победника у рату.\n\nВећина историчара науке узима ово као доказ да је претходна интерпретација хајзенберговог отпора била погрешна, али неки се не слажу, сматрајући да је Бор можда погрешно разумео Хајзенбергове намере, када су се срели 1941.\n\n== Поглед уназад ==\n\nХајзенберг је написао књигу под насловом \"[[Део и целина]]\" која говори о његовом животу, пријатељству са Бором, и његовим оценама квантне физике.\n\n\"\'\'\'Он лежи овде негде\'\'\'\" био је његов епитаф.\n\nКако се прича, једном су га питали, шта би упитао Бога, ако би се указала прилика. Он је одговорио: \"Када сретнем Бога, упитаћу га две ствари: Зашто [[теорија релативитета|релативитет]]? И зашто [[turbulence]]? Заиста верујем да ће имати одговор на прво питање.\"\n\n==Референце==\n* James Glanz, \"New Twist on Physicist\'s Role in Nazi Bomb\". \'\'The New York Times,\'\' February 7, 2002.\n\n== Спољне везе ==\n* [http://www.synaptic.bc.ca/ejournal/uncertin.htm Critical Resources: Heisenberg Uncertainty Principle]\n* [http://www.nobel.se/physics/laureates/1932/ The Nobel Prize in Physics 1932]\n* [http://images.google.com/images?q=%22Werner+Heisenberg%22 Werner Heisenberg images]\n* [http://www.nobel-winners.com/Physics/werner_karl_heisenberg.html About Werner Heisenberg]\n\n[[da:Werner Heisenberg]]\n[[de:Werner Heisenberg]]\n[[en:Werner Heisenberg]]\n[[es:Werner Heisenberg]]\n[[fi:Werner Heisenberg]]\n[[fr:Werner Heisenberg]]\n[[he:ורנר הייזנברג]]\n[[it:Werner Heisenberg]]\n[[ja:ヴェルナー・ハイゼンベルク]]\n[[ko:베르너 하이젠베르크]]\n[[lv:Verners Heizenbergs]]\n[[nl:Werner Heisenberg]]\n[[pl:Werner Karl Heisenberg]]\n[[pt:Werner Karl Heisenberg]]\n[[ro:Werner Heisenberg]]\n[[sv:Werner Heisenberg]]\n[[zh:沃纳·海森堡]]','+ro:',212,'Gangleri','20050223071132','',0,0,0,0,0.835830005275,'79949776928867','20050223071132'); INSERT INTO cur VALUES (1540,0,'Кључ_(музички)','[[en:clef]] [[de:Notenschlüssel]] [[fr:Clef]] [[nl:sleutel (muziek)]] [[ja:音部記号]] [[pl:Klucz (notacja muzyczna)]] [[sv:Klav]] \nКључ (\'\'фр.\'\' и \'\'ен.\'\' clef) је симбол који се користи у [[музичка нотација|музичкој нотацији]] да одреди висину нота на музичкој линији. Сваки кључ одређује место одређене ноте у линијском систему, а остале које се налазе на линијама или у празнинама следе логични редослед висина.\n\nПостоји три врсте кључева који се користе у савременој [[музичка нотација|музичкој нотацији]]: \'\'G-кључ\'\', \'\'F-кључ\'\' и \'\'C-кључ\'\'. Сви ови симболи би требало да подсећају на курзивне облике слова. Њихова имена означавају ноту са тим именом (\'\'g¹\'\', \'\'f\'\' или \'\'c¹\'\') на одређеној линији.\n\nАко се изнад или испод кључа налази мали број \'\'8\'\', тада се мелодија у тој музичкој линији трансопнује за октаву навише или наниже, респективно. Ова нотација се користи код G- и F-кључева.\n\n==G-кључ (виолински кључ)==\n[[Слика:ClefG1.png|left|Виолински кључ]]\n[[Слика:ClefG2.png|thumb|80px|Октавни виолински кључеви]]\nG-кључ означава место ноте \'\'g¹\'\' на линијском систему, које је одређено завојем на самом симболу. Најчешћи G-кључ је онај чији завој почиње на другој линији система. Овај кључ је у најчешћој употреби и синоним за њега је и \'\'виолински кључ\'\'. Такође, G-кључ се може поставити и на друге линије: у време [[барок|барока]], G-кључ се некада писао на првој линији система. Овакав кључ се назива \'\'француски виолински кључ\'\' и каткад се користи за [[кларинет|Еb кларинете]] или [[труба|Еb трубе]].\n\nВиолински кључ је најчешће коришћен кључ, одмах после \'\'бас кључа\'\'. Он означава ноту \'\'g¹\'\' (\'\'сол\'\' у првој октави) и приписује је другој линији од доле на линијском систему. Већина [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], као и високи [[лимени дувачки инструменти|лимени дувачи]], [[удараљке]] са одређеном висином тона и [[виолина|виолине]] се записују у виолинском кључу. Десна рука на [[клавир|клавиру]] и [[харфа|харфи]] се стандардно записује у виолинском кључу, док је лева у бас кључу. \n[[Слика:ClefG3.png|left|40px|Француски виолински кључ]]\n[[Слика:ClefG4.png|right|40px|Тенорски виолински кључ]]\n\nОсим ових, у вокалној музици се може срести још и тзв. \'\'тенорски виолински кључ\'\' који на сам кључ има додате и две \'\'заграде\'\', које уоквирују 4 линију нотног система, но, кључ се сматра идентичним обичном виолинском кључу са \'\'8\'\' испод, односно, све што је нотирано у овом кључу звучи октаву ниже. Он се користи само за писање вокалне деонице тенора.\n\n----\n\n==F-кључ (бас кључ)==\n[[Слика:ClefF1.png|left|Бас кључ]]\n[[Слика:ClefF2.png|thumb|80px|Октавни бас кључеви]]\nДва симбола, оба стилизовано F, се користе да прикажу F-кључ, иако се овде приказан кључ користи у савременој нотацији. Две тачке десно од самог кључа обухватају линију којој се приписује висина \'\'f\'\' у малој октави (\'\'фа\'\' испод \'\'c¹\'\'). Најчешће коришћен F-кључ, познатији као \'\'бас кључ\'\', који ноту \'\'f\'\' поставља на 4 линију нотног система од доле. Осим овог, коришћен је и кључ на средњој линији (\'\'баритон кључ\'\'), али он се у савременој нотацији изгубио.\n\n[[Слика:ClefF3.png|left|40px|Баритон кључ]]\nБас кључ \'\'f\'\' ноту, како је већ наведено, смешта на 4 линију нотног система. Већина дубљих инструмената, као пто су дубоки [[лимени дувачки инструменти|лимени]] и [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачи]], као и дубоки [[гудачки инструменти|гудачи]]. Како је већ речено, лева рука [[клавир|клавира]] и [[харфа|харфе]] се стандардно пише у бас кључу.\n\n\n----\n\n==C-кључ==\n[[Слика:ClefC1.png|left|алт-кључ]]\n[[Слика:ClefC2.png|right|40px|тенор-кључ]]\nНајчешће коришћен C-кључ, приказан на слици, подсећа на два обрнута слова \'\'С\'\', једно над другим. Линији између та два \'\'слова\'\' се приписује висина \'\'c¹\'\' (\'\'до\'\' прве октаве). Два најчешће коришћена кључа су \'\'алт-\'\' и \'\'тенор-кључ\'\', али се некада користио и \'\'мецосопран-кључ\'\' (познат још и као \'\'флауталто-кључ\'\' јер је у њему писана мелодија за [[флаута|алт флауте]]), који се писао на другој линији система, као и \'\'сопран-кључ\'\' који се писао на првој линији система и користио се за записивање [[виолина]] и [[кларинет|А-кларинета]].\n\n[[Слика:ClefC3.png|right|100px|мецосопран и сорпан кључеви]]\nАлт кључ се пише на 3 (средњој) линији нотног система и он се користи за записивање [[виола]] и (ретко) [[тромбон|тромбона]], а у старијим делима (нпр. [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарта]]) се користио и у вокалној музици.\n\nТенор кључ се записује на 4 линији система и користи се за записивање [[виолончело|виолинчела]], као и за [[фагот|фаготе]] и [[тромбон|тромбоне]], који се најчешће пишу у бас кључу, али се тенор кључ користи за високе пасаже, да би се избегло писање више помоћних линија. Такође, некада се корисито и за записивање вокалне музике.\n\nСви ови кључеви, од којих се користи само три (односно четири) у данашњој нотацији, се могу чинити збуњујућим и непотребним. Некада их је било чак осам. Разлог за оволику разноликост није музички већ чисто технички. У време [[ренесанса|ренесансе]], када је започело штампање музике, било је великих проблема око штампања помоћних линија, па су смишљени многи кључеви да би се овај проблем избегао. Савремена музичка нотација је заснована на овом принципу и иако је смањен број кључева, ипак је очуван овај начин записивања нота.\n\n[[Category:Музички појмови]]','',49,'Zorba','20041209222232','',0,0,1,0,0.769774992843,'79958790777767','20050104120514'); INSERT INTO cur VALUES (1541,6,'ClefC1.png','С кључ 01','С кључ 01',49,'Zorba','20040325235549','',0,0,0,1,0.380267664212983,'79959674764450','20041209222244'); INSERT INTO cur VALUES (1542,6,'ClefC2.png','С кључ 02','С кључ 02',49,'Zorba','20040325235629','',0,0,0,1,0.635256556454354,'79959674764370','20041209222244'); INSERT INTO cur VALUES (1543,6,'ClefC3.png','С кључ 03','С кључ 03',49,'Zorba','20040325235716','',0,0,0,1,0.0354798203664644,'79959674764283','20041209222244'); INSERT INTO cur VALUES (1544,6,'ClefF1.png','F кључ 01','F кључ 01',49,'Zorba','20040325235759','',0,0,0,1,0.271629463202906,'79959674764240','20041209222244'); INSERT INTO cur VALUES (1545,6,'ClefF2.png','F кључ 02','F кључ 02',49,'Zorba','20040325235847','',0,0,0,1,0.251707885648783,'79959674764152','20041209222244'); INSERT INTO cur VALUES (1546,6,'ClefF3.png','F кључ 03','F кључ 03',49,'Zorba','20040325235919','',0,0,0,1,0.443651069368842,'79959674764080','20041209222244'); INSERT INTO cur VALUES (1547,6,'ClefG1.png','G кључ 01','G кључ 01',49,'Zorba','20040326000109','',0,0,0,1,0.463131720631506,'79959673999890','20041209222244'); INSERT INTO cur VALUES (1548,6,'ClefG2.png','G кључ 02','G кључ 02',49,'Zorba','20040326000149','',0,0,0,1,0.984705425784649,'79959673999850','20041209222244'); INSERT INTO cur VALUES (1549,6,'ClefG3.png','G кључ 03','G кључ 03',49,'Zorba','20040326000231','',0,0,0,1,0.534131997762371,'79959673999768','20041209222244'); INSERT INTO cur VALUES (1550,6,'ClefG4.png','G кључ 04','G кључ 04',49,'Zorba','20040326000410','',0,0,0,1,0.716543742191553,'79959673999589','20041209222244'); INSERT INTO cur VALUES (1551,6,'Vojvodina_small.jpg','Застава АПВ','Застава АПВ',49,'Zorba','20040327150615','',0,0,0,1,0.980322748404297,'79959672849384','20050315180521'); INSERT INTO cur VALUES (1552,6,'Vojvodina_001.JPG','Грб АПВ','Грб АПВ',49,'Zorba','20040327150739','',0,0,0,1,0.75198254618047,'79959672849260','20040327150739'); INSERT INTO cur VALUES (1553,6,'GRBAPV.JPG','Grb Vojvodine','Grb Vojvodine',49,'Zorba','20040327151436','',0,0,0,1,0.818944516423107,'79959672848563','20050305224459'); INSERT INTO cur VALUES (1554,0,'Војвођанска_застава','[[Слика:Vojvodina_big.jpg|center|]]\n\nУ основи је српска тробојка (црвено-плаво-бело), симболизујући припадност [[Војводина|АП Војводине]] републици [[Србија|Србији]], са знатно проширеним плавим пољем на које су смештене три жуте петокраке распоређене у троугао које представљају три области, Срем, Банат и Бачку, а подсећајући на заставу [[Европска унија|ЕУ]], означавају тежњу АПВ ка европским вредностима и интеграцијама.\n\nЗастава је усвојена на седници Скупштине АПВ [[27. фебруар|27. фебруара]] [[2004]]. године.\n\n[[en:Flag of Vojvodina]]\n[[hr:Vojvođanska zastava]]\n[[ro:Steagul Voivodinei]]','+en:',21,'Romanm','20040719210050','',0,0,1,0,0.754944567454,'79959280789949','20050203004109'); INSERT INTO cur VALUES (1555,6,'Vojvodina_big.jpg','Застава АПВ (велика)','Застава АПВ (велика)',49,'Zorba','20040327152221','',0,0,0,1,0.838774974307767,'79959672847778','20040719210050'); INSERT INTO cur VALUES (1556,0,'Arpeggiato','[[Слика:Arpeggiato1.jpg|220px|left|]]\nАрпеђато (\'\'arpeggiato\'\'), скраћено \'\'\'\'\'arp.\'\'\'\'\', је начин растављеног свирања [[акорд|акорада]] како се они изводе на [[харфа|харфи]] (од чијег је италијанског назива, \'\'Arpa\'\', и потекло име). Обележава се усправном таласастом линијом испред [[акорд|акорда]] и он означава да се акорд раставља од најнижег ка највишем тону (горња слика). Ако се на таласастој линији налази стрелица окренута наниже,[[Слика:Arpeggiato2.jpg|220px|left|]] арпеђато се изводи обрнуто, од највишег тона ка најнижем (доња слика). С обзиром да су при свирању на [[харфа|харфи]] акорди арпеђирани, посебно се напомиње када све тонове акорда треба свирати истовремено ознаком \'\'\'\'\'non arp.(eggiato)\'\'\'\'\'.\n\n[[en:Musical terminology]]\n\n[[Category:Музички појмови]]','',49,'Zorba','20041209220918','',0,0,1,0,0.688725049463,'79958790779081','20041209220918'); INSERT INTO cur VALUES (1557,6,'Arpeggiato1.jpg','Арпеђато 1','Арпеђато 1',49,'Zorba','20040327200259','',0,0,0,1,0.73704135300316,'79959672799740','20041209220920'); INSERT INTO cur VALUES (1558,6,'Arpeggiato2.jpg','Арпеђато 2','Арпеђато 2',49,'Zorba','20040327200537','',0,0,0,1,0.168881872826146,'79959672799462','20041209220920'); INSERT INTO cur VALUES (1559,6,'TurandotP.gif','Партитурни пример - Ђ. Пучини \"Турандот\" - музички прелаз између 1. и 2. сцене II чина','Партитурни пример - Ђ. Пучини \"Турандот\" - музички прелаз између 1. и 2. сцене II чина',49,'Zorba','20040327203040','',0,0,0,1,0.633285335854893,'79959672796959','20050110144958'); INSERT INTO cur VALUES (1560,0,'Мајски_преврат','Мајским превратом су убијени [[краљ Александар Обреновић]] и његова жена [[Драга Машин]], чиме се прекида лоза династије [[Обреновићи|Обреновић]] која је владала Србијом од средине [[19. век|XIX вијека]]. Након Мајског преврата на чело Србије се враћају [[Карађорђевићи]].\n\nСам догађај, убиство краља и краљице, спровела је организација \"[[Црна рука]]\" на чијем је челу био официр [[Драгутин Димитријевић Апис]]. То је било у ноћи [[29. мај|29. маја]] [[1903]]. године (по старом календару). На исти тај дан је 35 година раније убијен [[кнез Михаило Обреновић]] у [[Кошутњак]]у.\n\nРазлози за овај чин су вишеструки, најважнији међу њима су: краљ је желео да влада апсолутистички али за то није довољно способан, држава је била у расулу и корумпирана. Поврх свега тога народу је сметала краљева женидба са Драгом Машин, дворском даме његове мајке, која је била удовица инжењера Машина и од њега старија 12 година. Постојао је страх да краљица не може родити дете и да ће тако династија остати без наследника. Престоницу су потресали и скандали око њене лажне трудноће. Уз то Драга Машин није била племићког порекла што је било пожељно за краљицу.\n\nОвај преврат је имао велики утицај на однос европских сила зато што су се Обреновићи политички ослањали на Аустро-угарску, а Карађорђевићи на Русију.\n\nЖенидба краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] с удовицом [[Драга Машин|Драгом Машин]], чији (наводно) не беспрекоран живот није био тајна, уништио је и последње наде, да ће се [[династија Обреновића]] моћи одржати на престолу. Нероткиња, много старија од краља, свога мужа, Драга је већ самим тим изазивала бригу код једних, а очајање код других пријатеља Обреновића. Све дубље негодовање према краљу и све отворенија мржња према краљици појачавани су још више безобзирношћу личних режима, који су завладали посљедњих година Александрове владавине и парализирали [[Србија|Србију]] за сваки напредак у земљи и сваку акцију споља. Млади официри, који су хтели да официрски збор изрази краљу своје незадовољство још приликом краљеве веридбе, у чему су били спречени од својих старијих другова, револтирали су се још више краљичином лажном трудноћом и непрестаним испадима њенога млађег брата, кога је она хтела направити престолонаследником. Против двора и краља почело се отворено говорити. У аугусту [[190]]1 коњички поручник [[Антоније Антић]], капетани [[Радомир Аранђеловић]] и [[Милан Ф. Петровић]] и поручници [[Драгутин Димитријевић Апис]] и [[Драгутин Дулић]] сковали су заверу, да убију краља и краљицу. Први састанак био је [[6. септембар|6. септембра]] [[1901]]-у стану поручника Антића. Осим ових било је и нових присталица: поручник [[Милан Маринковић]] и потпоручник [[Никодије Поповић]]. По првом плану краљ и краљица су требали бити убијени на забави код Коларца о краљичином рођендану, 11/9, али је тај план пропао. Развијајући акцију у војним редовима, завереници официри одлучили су да упознају и грађане политичаре са својим намерама. Први је био упознат [[Ђорђе Генчић]], члан владе, која је дала оставку у знак протеста против краљеве веридбе с Драгом Машин. Генчић је у разговорима са страним представницима у [[Београд]]у и на својини путовањима у иностранству покушавао да сазна, како би се примио чин промене на престолу у Србији, ако би краљ умро без деце. Показало се, да [[Аустро Угарска]] не намерава истицати кандидатуру ни једног од својих принчева, јер је знала, на какве би тешкоће и препреке наишла од стране [[Русија|Русије]]. Из истих разлога, плашећи се отпора из [[Беч]]а, ни Русија није била расположена, да истиче кандидатуру кога од својих принчева. Али се сазнало, да кандидатура принца [[Петар I Карађорђевић|Петра Карађорђевића]], који је живео као обичан грађанин у [[Женева|Женеви]], не би наишла на сметњу. Онда је београдски трговац [[Никола Хаџи Тома]] уведен у заверу, а затим послан у [[Швајцарска|Швајцарску]], да се састане с кнезом Петром, и упозна га са завером. Кнез Петар није хтио да пристане на убиство. Ослањајући се на такво његово расположење, једна група старијих завереника, којој је на челу био ђенерал [[Јован Атанацковић]], покушала је онда да наметне своје мишљење: да краља Александра треба само натерати на абдикацију и протерати га, из земље. Али је најзад ипак превладало гледиште, да би то било најгоре решење, и на предлог капетана Драгутина Димитријевића, Рад. Аранђеловића и Анте Антића одлучено је, да краљ и краљица буду убијени. Завереници су се на то обвезали писменом заклетвом. Пошто је пропао и план, да краљ и краљица буду убијени на прослави педесетогодишњице Београдског Певачког Друштва, одлучено је, да се убиства изврше у самоме двору у ноћи између 28 и 29 маја.\n\nОдређени завереници из унутрашњости стигли су у Београд уочи тог дана, под разним изговорима. Са својим београдским друговима они су, подиељени у пет група, провели до поноћи у кафанама по вароши, а затим су се сви нашли у Официрском Дому. У л сат и 45 минута, капетан Драгутин Димитријевић командовао је полазак у двор. У том тренутку ђенералштабни пуковник у пензији [[Александар Машин]], брат Драгиног првог мужа пок. инжинера Св. Машина, пошао је већ био у касарну ВИИ. пука, да прими команду над београдским трупама, а потпуковник [[Петар Мишић]] спремао се да са својим батаљоном из ВИ. пука пође пред двор. Одређени завереници били су већ опколили куће министара [[Цинцар Марковић]]еве владе и блокирали команде, које су се морала прво запосести. Било је тачно 2 сати, кад је гардијски поручник П. Живковић отворио завереницима дворска врата. Тражење краљевског пара трајало је безуспешно близу два сата. За то вриеме погинули су капетан [[Јован Миљковић]], ордонанс краљев и пуковник [[Михајло Наумпоић]], ађутант, који је био упућен у заверу. Врата краљевих одаја била су разбијена динамитом. Узбуњени неуспелим тражењем — већ је свитало — и нестанком капетана Димитријевића, завереници су сматрали, да је завера пропала. Тада су оставили првом краљевом ађутанту, ђенералу Лази Петровићу, кога су ухватили, чим су ушли у двор, да им у року од десет минута каже где су краљ и краљица, иначе ће бити убијен. Он је мирно чекао, да истекне тај рок. Кад су у томе, тражећи, наишли поново у краљевску спаваћу собу, коњички поручник [[Велимир Вемић]] опазио је у зиду једно удубљење као за кључ од тајних врата. Краљ и краљица били су ту сакривени. И тек пошто су се, на позив да изађу, они појавили, артилеријски капетан [[Михајло Ристић Уча]] (познат у четничкој акцији под именом Ђервинац) испалио је на њих све метке из свога револвера, за њим Вемић и капетан [[Илија Радивојевић]]. Краљ је пао мртав још од првога метка. Одмах затим убијен је и ђенерал [[Лаза Петровић]], а у дворишту нађен је рањен и онесвиештен капетан Драгутин Димитријевић. Он је, кад су динамитом разбијена врата, запазио како неко бежи низ степенице у двориште. Учинило му се, да је то краљ, који бежи и потрчао је за њим, али га је доле сачекао један гардист и тешко га ранио са три метка у груди.\n\nЧланови нове привремене владе окупили су се ускоро, под председништвом [[Јована Авакумовић]]а, а трупе, постројене пред двором, акламирале су кнеза Петра Карађорђевића као новог краља. Исте ноћи убијена су краљичина браћа Никодије и Никола Љуњевице у дивизији од војника, којима је командирао потпоручник [[Војислав Танкосић]]; председник владе ђенерал Цинцар-Марковић и министар војни ђенерал [[Милован Павловић]] убијени су код својих кућа. Трећи члан Цинцар-Марковићеве владе, министар Унутрашњих послова [[Веља Тодоровић]], који је исто тако требао бити убијен, био је тешко рањен и живео је све до 1922.\n\n[[Народна Скупштина]] састала се [[4. јун]]а [[1903]], изгласала је кнеза Петра Карађорђевића за краља Србије и изабрала депутацију, која ће ићи у Женеву, да га доведе.\n\nЛитература: Драгиша Васић, Деветсто Трећа. Мајски преврат (1925). (Миомир Миленовић)','',108,'Djordjes','20050131213745','',0,0,1,0,0.93992144146,'79949868786254','20050214194549'); INSERT INTO cur VALUES (1561,0,'Језичак_(дрвени_дувачки_инструменти)','[[Слика:Reed000213.jpg|thumb|Двоструки језичци од трске]]\nКод [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувачких инструмената]] еластично тело чије треперење, под приливом сабијеног ваздуха, ствара звучне вибрације. Могу да га чине истањени листићи \'\'\'трске\'\'\', и то два, на једном крају заједно увезана, док је други слободан за треперење (тзв. \'\'двоструки језичак\'\' - као код [[обоа|обое]], [[фагот|фагота]], зурле итд.) или само један листић, положен преко улазног отвора цеви и такође увезан или причвршћен обручем на доњем крају (тзв. \'\'прост\'\' или \'\'једноструки језичак\'\' - код [[кларинет|кларинета]] или [[саксофон|саксофона]]).\n\nЈезичак може да буде и \'\'\'металан\'\'\', као код [[хармоника (ручна)|редовне хармонике]] или код [[хармоника (усна)|усне хармонике]], а такође и код [[хармонијум|хармонијума]] и неких [[оргуље|оргуљских свирала]]. \n\nКод [[лимени дувачки инструменти|лимених дувача]] улогу језичка имају саме усне свирача, као еластично живо ткиво (тзв. \'\'опнени језичак\'\').\n\nНајзад, језичак може да буде и \'\'\'ваздушни\'\'\', који се јавња код [[флаута|флауте]], [[фрула|фруле]] и сродних инструмената, где се образује на улазном отвору цеви ([[флаута]]) или на прорезу (тзв. гласници) испод отвора ([[флаута|блок-флаута]], [[фрула]]),а до треперења долази услед дељења ваздушног млаза на тзв. \'\'усни\'\' (одатле и назив \'\'лабијални инструменти\'\' [\'\'[[латински језик|лат.]]\'\' labea = усна]. Неке од свирала на [[оргуље|оргуљама]], осим већ описаног, дејствују и на овај начин.\n\n[[Category:Музички појмови]]\n\n[[en:reed (music)]]\n[[de:Durchschlagende Zunge]]','',49,'Zorba','20041209220242','',0,0,1,0,0.789691377799,'79958790779757','20041209220242'); INSERT INTO cur VALUES (1562,6,'Reed000213.jpg','Језичци од трске','Језичци од трске',49,'Zorba','20040328210003','',0,0,0,1,0.659781091529672,'79959671789996','20041209220243'); INSERT INTO cur VALUES (1563,0,'Алабама','[[Слика:Alabama state flag.png|right|framed|Застава Алабаме]]\nДржава чланица [[САД]]\n*Главни град: [[Монтгомери]]\n*Површина (у km²): 135765\n*Број становника ([[2000]].): 4447100\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Alabama]]\n[[en:Alabama]]\n[[eo:Alabamo]]\n[[fr:Alabama]]\n[[gl:Alabama]]\n[[it:Alabama]]\n[[ja:アラバマ州]]\n[[nl:Alabama]]\n[[no:Alabama]]\n[[pl:Alabama (stan w USA)]]\n[[sv:Alabama]]','',135,'Обрадовић Горан','20050311021636','',0,0,0,0,0.74459552753,'79949688978363','20050311021636'); INSERT INTO cur VALUES (1564,0,'Аљаска','[[Слика:Alaska state flag.png|right|framed|Застава Аљаске]]\nДржава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Џунеу]]\n*Површина (у km²): 1717854\n*Број становника ([[2000]].): 626932\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:Alaska]]\n[[de:Alaska]]\n[[en:Alaska]]\n[[eo:Alasko]]\n[[fr:Alaska]]\n[[gl:Alasca]]\n[[he:אלסקה]]\n[[ja:アラスカ州]]\n[[no:Alaska]]\n[[nl:Alaska]]\n[[pl:Alaska (stan w USA)]]','',135,'Обрадовић Горан','20050311022009','',0,0,0,0,0.912534282036,'79949688977990','20050311022009'); INSERT INTO cur VALUES (1565,0,'Аризона','[[Слика:Arizona state flag.png|right|framed|Застава Аризоне]]\nДржава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Феникс]]\n*Површина (у km²): 295254\n*Број становника ([[2000]].): 5130632\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:Arizona]]\n[[de:Arizona]]\n[[en:Arizona]]\n[[eo:Arizono]]\n[[fr:Arizona]]\n[[nl:Arizona]]\n[[pl:Arizona (stan w USA)]]','',135,'Обрадовић Горан','20050311022130','',0,0,0,0,0.471102523837,'79949688977869','20050311022130'); INSERT INTO cur VALUES (1566,0,'Арканзас','[[Слика:Arkansas state flag.png|right|framed|Застава Арканзаса]]\nДржава чланица [[САД]]\nДржава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Литл Рок]]\n*Површина (у km²): 137732\n*Број становника ([[2000]].): 2673400\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:Arkansas]]\n[[de:Arkansas]]\n[[en:Arkansas]]\n[[fr:Arkansas]] \n[[ja:アーカンソー州]]\n[[nl:Arkansas]]\n[[pl:Arkansas (stan w USA)]]\n[[sv:Arkansas]]','',135,'Обрадовић Горан','20050314195418','',0,0,0,0,0.159788120147,'79949685804581','20050314195418'); INSERT INTO cur VALUES (1567,0,'Калифорнија','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Сакраменто]]\n*Површина (у km²): 410000\n*Број становника ([[2000]].): 33871648\n\n\n{{САД}}\n\n[[bg:Калифорния]]\n[[da:Californien]]\n[[de:Kalifornien]]\n[[en:California]]\n[[es:California]]\n[[eo:Kalifornio]]\n[[fr:Californie]]\n[[it:California]]\n[[nl:Californië]]\n[[ja:カリフォルニア州]]\n[[pl:Kalifornia]]\n[[sv:Kalifornien]]\n[[vi:California]]\n[[zh-cn:加利福尼亚州]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005022','',0,0,0,0,0.019638262233,'79958777994977','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1568,0,'Колорадо','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Денвер]]\n*Површина (у km²): 269837\n*Број становника ([[2000]].): 4301261\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Colorado]]\n[[en:Colorado]]\n[[eo:Kolorado]]\n[[fr:Colorado]]\n[[it:Colorado]]\n[[nl:Colorado (staat)]]\n[[pl:Kolorado (stan w USA)]]\n[[sv:Colorado]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005105','',0,0,0,0,0.204028667977,'79958777994894','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1569,0,'Конектикат','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Хартфорд]]\n*Површина (у km²): 14371\n*Број становника ([[2000]].): 3405565\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Connecticut]]\n[[en:Connecticut]]\n[[eo:Konetikuto]]\n[[fr:Connecticut]]\n[[nl:Connecticut]]\n[[pl:Connecticut_(stan_w_USA)]]\n[[tokipona:ma Kanesika]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005122','',1,0,0,0,0.832522961699,'79958777994877','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1570,0,'Делаваре','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Довер]]\n*Површина (у km²): 6452\n*Број становника ([[2000]].): 783600\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Delaware]]\n[[en:Delaware]]\n[[fr:Delaware]] \n[[ja:デラウェア州]]\n[[nl:Delaware]]\n[[pl:Delaware (stan w USA)]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005141','',0,0,0,0,0.668044915734,'79958777994858','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1571,0,'Флорида','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Талахаси]]\n*Површина (у km²): 170451\n*Број становника ([[2000]].): 15982378\nСервери на којима се покреће [[Википедија]] се налазе на Флориди.\n\n{{САД}}\n\n[[da:Florida]]\n[[de:Florida]]\n[[en:Florida]]\n[[eo:Florido]]\n[[es:Florida]]\n[[fr:Floride]]\n[[it:Florida (Stato)]]\n[[ja:フロリダ州]]\n[[nl:Florida]]\n[[pl:Floryda]]\n[[fi:Florida]]\n[[sv:Florida]]\n[[tokipona:ma Powita]]','',250,'ФорматС','20050125232000','',0,0,0,0,0.137619344116,'79949874767999','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1572,0,'Џорџија','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Атланта]]\n*Површина (у km²): 154077\n*Број становника ([[2000]].): 8186453\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:Georgia (USA-stat)]]\n[[de:Georgia]]\n[[en:Georgia (U.S. state)]]\n[[eo:Georgio]]\n[[es:Georgia (estado)]]\n[[fr:Géorgie (État)]]\n[[ja:ジョージア州]]\n[[nl:Georgia]]\n[[pl:Georgia (stan w USA)]]\n[[sl:Georgia]]\n[[sv:Georgia]]','+sl:',21,'Romanm','20050209205416','',0,0,1,0,0.304099688914,'79949790794583','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1573,0,'Хаваји','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Хонолулу]]\n*Површина (у km²): 28337\n*Број становника ([[2000]].): 1211537\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Hawaii]]\n[[en:Hawaii]]\n[[es:Hawai]]\n[[eo:Havajo]]\n[[fr:Hawaii]]\n[[it:Hawaii]]\n[[nl:Hawaii]] \n[[ja:ハワイ州]]\n[[pl:Hawaje (stan w USA)]]\n[[pt:Hawaii]] \n[[simple:Hawaii]]\n[[sv:Hawaii]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005246','',0,0,0,0,0.603071417009,'79958777994753','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1574,0,'Ајдахо','[[Слика:Ajdaho.png|right]]\nДржава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Бојзи]]\n*Површина (у km²): 216632\n*Број становника ([[2000]].): 1293953\n\n==Име==\nАјдахо је можда једина америчка држава, чије је име резултат преваре. Када је бирано име за нову територију, ексцентрични лобиста Џорџ М. Вилинг је предложио \"Ајдахо\", индијански изтаз за који је он тврдио да значи \"планински драгуљ\". Касније је откривено да је Вилинг измислио овај термин, и првобитна територија Ајдаха је због тога преименована у [[Колорадо]]. Временом је ова контроверза заборављена, и данашњем Ајдаху је дато ово измишљено име када је Територија Ајдахо званично створена, [[1863]].\n\n==Историја==\nЕкспедиција Луиса и Кларка је ушла у данашњи Ајдахо [[12. август]]а, [[1805]], кроз Лемхи пролаз. Тада је у региону живело око 8 000 домородаца.\n\nАјдахо је затим био део Територије Орегон а касније Територије Вашингтон. Трговина крзнима и мисионарство су привукли прве досељенике у регију. Мада су хиљаде људи прошли кроз Ајдахо за време калифорнијске [[златна грозница|златне грознице]] [[1849]], тек неколицина се тамо настанила. Први организовани град у Ајдаху је био [[Френклин, Ајдахо|Френклин]], основан [[1860]]. од стране [[Мормони|Мормона]]. Када је организован као територија [[1863]], број становника Ајдаха је био испод 17 000.\n\n{{САД}}\n\n[[da:Idaho]]\n[[de:Idaho]]\n[[en:Idaho]]\n[[eo:Idaho]]\n[[fr:Idaho]]\n[[nl:Idaho]]\n[[pl:Idaho (stan w USA)]]\n[[sv:Idaho]]','Boise се чита Бојзи',269,'Dzordzm','20050214014455','',0,0,1,0,0.770029744958,'79949785985544','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1575,0,'Илиноис','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Спрингфилд]]\n*Површина (у km²): 149998\n*Број становника ([[2000]].): 12419293\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Illinois]]\n[[en:Illinois]]\n[[es:Illinois]]\n[[eo:Ilinojo]]\n[[fr:Illinois]]\n[[ja:イリノイ州]]\n[[nl:Illinois]]\n[[pl:Illinois (stan w USA)]]\n[[sv:Illinois]]\n[[zh:伊利诺州]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005344','',0,0,0,0,0.399693498574,'79958777994655','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1576,0,'Индијана','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Индијанаполис]]\n*Површина (у km²): 94321\n*Број становника ([[2000]].): 6080485\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Indiana]]\n[[en:Indiana]]\n[[eo:Indianao]]\n[[fr:Indiana]]\n[[ja:インディアナ州]]\n[[nl:Indiana]]\n[[pl:Indiana (stan w USA)]]\n[[sv:Indiana]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005400','',0,0,0,0,0.721255748403,'79958777994599','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1577,0,'Ајова','[[Слика:Iowa state flag.png|right|framed|Застава Ајове]]\nДржава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Де Моан]]\n*Површина (у km²): 145743\n*Број становника ([[2000]].): 2926324\n\n\n{{САД}}\n\n[[en:Iowa]]\n[[fr:Iowa]]\n[[ja:アイオワ州]]\n[[nl:Iowa]]\n[[pl:Iowa_(stan_w_USA)]]\n[[de:Iowa (Staat)]]\n[[zh:爱荷华州]]','',135,'Обрадовић Горан','20050311021854','',0,0,0,0,0.451188338665,'79949688978145','20050311021854'); INSERT INTO cur VALUES (1578,0,'Канзас','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Топика]]\n*Површина (у km²): 213283\n*Број становника ([[2000]].): 2688418\n\n\n{{САД}}\n\n[[en:Kansas]]\n[[eo:Kansaso]]\n[[fr:Kansas]]\n[[ja:カンザス州]]\n[[nl:Kansas]]\n[[pl:Kansas_(stan_w_USA)]]\n[[de:Kansas]]\n[[sv:Kansas]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005432','',0,0,0,0,0.890185518139,'79958777994567','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1579,0,'Кентаки','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Франкфорт]]\n*Површина (у km²): 104749\n*Број становника ([[2000]].): 4041769\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Kentucky]]\n[[en:Kentucky]]\n[[eo:Kentukio]]\n[[fr:Kentucky]]\n[[nl:Kentucky]] \n[[pl:Kentucky_(stan_w_USA)]]\n[[uk:Кентукі]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005448','',0,0,0,0,0.704294368021,'79958777994551','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1580,0,'Луизијана','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Батон Руж]]\n*Површина (у km²): 134382\n*Број становника ([[2000]].): 4468976\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Louisiana]]\n[[en:Louisiana]]\n[[eo:Luiziano]]\n[[fr:Louisiane]]\n[[ja:ルイジアナ州]]\n[[nl:Louisiana]]\n[[pl:Luizjana_(stan_w_USA)]]\n[[sv:Louisiana, USA]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005502','',0,0,0,0,0.821220579474,'79958777994497','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1581,0,'Мејн','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Огуста]]\n*Површина (у km²): 86542\n*Број становника ([[2000]].): 1274923\n\n\n{{САД}}\n\n[[en:Maine]]\n[[de:Maine (Bundesstaat)]]\n[[eo:Majno]]\n[[es:Maine]]\n[[fr:Maine (État)]]\n[[id:Maine]]\n[[ja:メイン州]]\n[[nl:Maine]]\n[[no:Maine]]\n[[pl:Maine (stan w USA)]]\n[[uk:Мен]]\n[[sv:Maine]]\n[[zh:缅因州]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005520','',0,0,0,0,0.74022160505,'79958777994479','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1582,0,'Мериленд','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Анаполис]]\n*Површина (у km²): 32160\n*Број становника ([[2000]].): 5296486\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Maryland]]\n[[en:Maryland]]\n[[eo:Marilando]]\n[[fr:Maryland]]\n[[nl:Maryland]]\n[[pl:Maryland_(stan_w_USA)]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005537','',0,0,0,0,0.358802077528,'79958777994462','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1583,0,'Масачусетс','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Бостон]]\n*Површина (у km²): 27360\n*Број становника ([[2000]].): 6349097\n\n{{САД}}\n\n[[da:Massachusetts]]\n[[de:Massachusetts]]\n[[en:Massachusetts]]\n[[eo:Masacxuseco]]\n[[es:Massachusetts]]\n[[fr:Massachusetts]]\n[[ja:マサチューセッツ州]]\n[[nl:Massachusetts]]\n[[pl:Massachusetts_(stan_w_USA)]]\n[[tokipona:ma Masasusi]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005552','',0,0,0,0,0.761112801619,'79958777994447','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1584,0,'Мичиген','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Ленсинг]]\n*Површина (у km²): 250941\n*Број становника ([[2000]].): 9938444\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Michigan]]\n[[en:Michigan]]\n[[eo:Misxigano]]\n[[nl:Michigan]]\n[[pl:Michigan_(stan_w_USA)]]\n[[zh:密歇根州]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005608','',0,0,0,0,0.506567263746,'79958777994391','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1585,0,'Минесота','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Сент Пол]]\n*Површина (у km²): 225365\n*Број становника ([[2000]].): 4919479\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Minnesota]]\n[[en:Minnesota]]\n[[fr:Minnesota]]\n[[eo:Minesoto]]\n[[it:Minnesota]]\n[[nl:Minnesota]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005631','',0,0,0,0,0.982316709581,'79958777994368','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1586,0,'Мисисипи','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Џексон]]\n*Површина (у km²): 125546\n*Број становника ([[2000]].): 2697243\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Mississippi (Bundesstaat)]]\n[[en:Mississippi]]\n[[eo:Misisipo]]\n[[fr:Mississippi]]\n[[nl:Mississippi (staat)]]\n[[uk:Міссісіпі]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005707','',0,0,0,0,0.476972266322,'79958777994292','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1587,0,'Мисури','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Џеферсон Сити]]\n*Површина (у km²): 180693\n*Број становника ([[2000]].): 5595211\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Missouri (Bundesstaat)]]\n[[en:Missouri]]\n[[eo:Misuro]]\n[[es:Missouri]]\n[[fr:Missouri]]\n[[nl:Missouri (staat)]] \n[[ja:ミズーリ州]]\n[[pl:Missouri (stan w USA)]]\n[[sv:Missouri]]\n[[uk:Міссурі]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005725','',0,0,0,0,0.421144438172,'79958777994274','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1588,0,'Монтана','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Хелена]]\n*Површина (у km²): 381156\n*Број становника ([[2000]].): 902194\n\n\n{{САД}}\n\n[[eo:Montano]]\n[[de:Montana (USA)]]\n[[en:Montana]]\n[[fr:Montana]]\n[[ja:モンタナ州]]\n[[nl:Montana]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005746','',0,0,0,0,0.230494159381,'79958777994253','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1589,0,'Небраска','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Линколн]]\n*Површина (у km²): 200520\n*Број становника ([[2000]].): 1711263\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Nebraska]]\n[[en:Nebraska]]\n[[eo:Nebrasko]]\n[[fr:Nebraska]]\n[[it:Nebraska]]\n[[ja:ネブラスカ州]]\n[[nl:Nebraska]]\n[[simple:Nebraska]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005801','',0,0,0,0,0.421809803425,'79958777994198','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1590,0,'Невада','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Карсон Сити]]\n*Површина (у km²): 286585\n*Број становника ([[2000]].): 1998257\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:Nevada]]\n[[de:Nevada]]\n[[en:Nevada]]\n[[eo:Nevado]]\n[[fr:Nevada]]\n[[nl:Nevada]]\n[[zh-cn:内华达州]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005816','',0,0,0,0,0.470421157996,'79958777994183','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1591,0,'Њу_Хемпшир','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Конкорд]]\n*Површина (у km²): 24239\n*Број становника ([[2000]].): 1235786\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:New Hampshire]]\n[[en:New Hampshire]]\n[[fr:New Hampshire]]\n[[nl:New Hampshire]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005833','',0,0,0,0,0.60543311788,'79958777994166','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1592,0,'Њу_Џерзи','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Трентон]]\n*Површина (у km²): 22608\n*Број становника ([[2000]].): 8414350\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:New Jersey]]\n[[en:New Jersey]]\n[[es:Nueva Jersey]]\n[[eo:Nov-Jxerzejo]]\n[[fr:New Jersey]] \n[[nl:New Jersey]]\n[[sv:New Jersey]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005848','',0,0,0,0,0.958428573775,'79958777994151','20050308081714'); INSERT INTO cur VALUES (1593,0,'Њу_Мексико','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Санта Фе]]\n*Површина (у km²): 315914\n*Број становника ([[2000]].): 1819046\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:New Mexico]] \n[[en:New Mexico]] \n[[fr:Nouveau-Mexique]] \n[[nl:New Mexico]]\n[[sv:New Mexico]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005916','',0,0,0,0,0.76633401763,'79958777994083','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1594,0,'Њу_Јорк','#REDIRECT [[Њујорк]]','',170,'Покрајац','20050217220722','',0,1,0,0,0.066973204756,'79949782779277','20050217220722'); INSERT INTO cur VALUES (1595,0,'Северна_Каролина','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Ралеи]]\n*Површина (у km²): 139509\n*Број становника ([[2000]].): 8049313\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:North Carolina]]\n[[en:North Carolina]]\n[[eo:Norda Karolino]]\n[[fr:Caroline du Nord]] \n[[ja:ノースカロライナ州]]\n[[nl:Noord-Carolina]]\n[[pl:Karolina P%C3%B3%C5%82nocna (stan w USA)]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222005955','',0,0,0,0,0.409089473732,'79958777994044','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1596,0,'Северна_Дакота','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Бизмарк]]\n*Површина (у km²): 183272\n*Број становника ([[2000]].): 642200\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:North Dakota]]\n[[en:North Dakota]]\n[[fr:Dakota du Nord]] \n[[ja:ノースダコタ州]]\n[[nl:North Dakota]]\n[[pl:Dakota P%F3%B3nocna (stan w USA)]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010010','',0,0,0,0,0.773901558376,'79958777989989','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1597,0,'Охајо','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Колумбус]]\n*Површина (у km²): 116096\n*Број становника ([[2000]].): 11353140\n\n\n{{САД}}\n\n[[ar:اوهايو]]\n[[de:Ohio]]\n[[en:Ohio]]\n[[eo:Ohio]] \n[[fr:Ohio]]\n[[he:אוהיו]] \n[[ja:オハイオ州]]\n[[nl:Ohio]]\n[[sv:Ohio]] \n[[vi:Ohio]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010025','',0,0,0,0,0.045636797811,'79958777989974','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1598,0,'Оклахома','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Оклахома Сити]]\n*Површина (у km²): 181196\n*Број становника ([[2000]].): 3450654\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Oklahoma]]\n[[en:Oklahoma]]\n[[fr:Oklahoma]]\n[[it:Oklahoma]]\n[[ja:オクラホマ州]]\n[[nl:Oklahoma]]\n[[pl:Oklahoma (stan w USA)]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010044','',0,0,0,0,0.82748001573,'79958777989955','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1599,0,'Орегон','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Салем]]\n*Површина (у km²): 255026\n*Број становника ([[2000]].): 3421399\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Oregon]]\n[[en:Oregon]]\n[[fr:Oregon]]\n[[it:Oregon]]\n[[ja:オレゴン州]]\n[[nl:Oregon]]\n[[sv:Oregon]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010058','',0,0,0,0,0.664500526462,'79958777989941','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1600,0,'Пенсилванија','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Харизбург]]\n*Површина (у km²): 119283\n*Број становника ([[2000]].): 12281054\n\n\n{{САД}}\n\n[[ca:Pennsilvània]]\n[[cy:Pennsylvania]]\n[[de:Pennsylvania]]\n[[eo:Pensilvanio]]\n[[en:Pennsylvania]]\n[[es:Pensilvania]]\n[[fr:Pennsylvanie]]\n[[it:Pennsylvania]]\n[[ja:ペンシルバニア州]]\n[[nl:Pennsylvania]]\n[[no:Pennsylvania]]\n[[pl:Pensylwania (stan w USA)]]\n[[sv:Pennsylvania]]\n[[uk:Пенсілванія]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010114','',0,0,0,0,0.90412729229,'79958777989885','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1601,0,'Роуд_Ајленд','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Провиденс]]\n*Површина (у km²): 4005\n*Број становника ([[2000]].): 1048319\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Rhode Island]]\n[[en:Rhode Island]]\n[[eo:Rod-Insulo]]\n[[fr:Rhode_Island]]\n[[ja:ロードアイランド州]] \n[[nl:Rhode Island]]\n[[pl:Rhode Island (stan w USA)]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010128','',0,0,0,0,0.673646728822,'79958777989871','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1602,0,'Јужна_Каролина','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Колумбија]]\n*Површина (у km²): 82965\n*Број становника ([[2000]].): 4012012\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:South Carolina]]\n[[en:South Carolina]]\n[[fr:Caroline du Sud]]\n[[ja:サウスカロライナ州]]\n[[nl:South Carolina]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010143','',0,0,0,0,0.166647661089,'79958777989856','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1603,0,'Јужна_Дакота','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Пиер]]\n*Површина (у km²): 199905\n*Број становника ([[2000]].): 754844\n\n{{САД}}\n\n\n\n\n\n[[he:דקוטה הדרומית]]\n[[de:South Dakota]]\n[[en:South Dakota]]\n[[fr:Dakota du Sud]]\n[[ja:サウスダコタ州]]\n[[nl:South Dakota]]\n[[pl:Dakota Po%B3udniowa (stan w USA)]]\n[[sv:South Dakota]]','Hebrew',242,'CONFIQ','20041223140209','',0,0,0,0,0.267483560027,'79958776859790','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1604,0,'Тенеси','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Нешвил]]\n*Површина (у km²): 109247\n*Број становника ([[2000]].): 5689283\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Tennessee]]\n[[en:Tennessee]]\n[[eo:Tenesio]]\n[[fr:Tennessee]]\n[[ja:テネシー州]]\n[[nl:Tennessee]] \n[[pl:Tennessee (stan w USA)]]\n[[sv:Tennessee]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010211','',0,0,0,0,0.972165691188,'79958777989788','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1605,0,'Тексас','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Остин]]\n*Површина (у km²): 696241\n*Број становника ([[2000]].): 20851820\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Texas]]\n[[el:Τέξας]]\n[[en:Texas]]\n[[es:Tejas]]\n[[eo:Teksaso]]\n[[fr:Texas]]\n[[it:Texas]]\n[[nl:Texas]]\n[[ja:テキサス州]]\n[[pl:Teksas (stan w USA)]]\n[[sv:Texas]]\n[[zh:德克萨斯州]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010227','',0,0,0,0,0.365818591959,'79958777989772','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1606,0,'Јута','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Солт Лејк Сити]]\n*Површина (у km²): 220080\n*Број становника ([[2000]].): 2233169\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:Utah]]\n[[de:Utah]]\n[[en:Utah]]\n[[pl:Utah (stan w USA)]]\n[[fr:Utah]]\n[[nl:Utah]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010246','',0,0,0,0,0.23045852372,'79958777989753','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1607,0,'Вермонт','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Монпеље]]\n*Површина (у km²): 24923\n*Број становника ([[2000]].): 608827\n\n\n{{САД}}\n\n[[de:Vermont]]\n[[en:Vermont]]\n[[eo:Vermonto]]\n[[fr:Vermont]]\n[[ja:バーモント州]]\n[[nl:Vermont]]\n[[pl:Vermont (stan w USA)]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010305','',0,0,0,0,0.261046746867,'79958777989694','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1608,0,'Вирџинија','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Ричмонд]]\n*Површина (у km²): 110862\n*Број становника ([[2000]].): 7196750\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:Virginia]]\n[[de:Virginia]]\n[[en:Virginia]]\n[[eo:Virginio]]\n[[fr:Virginie]]\n[[ja:バージニア州]]\n[[pl:Wirginia_(stan_w_USA)]]\n[[nl:Virginia]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010323','',0,0,0,0,0.208187732011,'79958777989676','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1609,0,'Вашингтон','[[Слика:Washington state flag.png|300px|right|framed|Застава Вашингтона]]\nДржава чланица [[САД]]\nДржава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Олимпија]]\n*Површина (у km²): 184824\n*Број становника ([[2000]].): 5894121\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:Washington]]\n[[de:Washington (Bundesstaat)]]\n[[en:Washington]]\n[[eo:Vaŝingtonio]]\n[[fr:Washington (État)]]\n[[nl:Washington (staat)]]\n[[ja:ワシントン州]]\n[[pl:Waszyngton (stan w USA)]]\n[[zh:华盛顿]]','',135,'Обрадовић Горан','20050314200615','',0,0,0,0,0.681628935822,'79949685799384','20050314200615'); INSERT INTO cur VALUES (1610,0,'Западна_Вирџинија','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Чарлстон]]\n*Површина (у km²): 62809\n*Број становника ([[2000]].): 1808344\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:West Virginia]]\n[[de:West Virginia]]\n[[en:West Virginia]]\n[[eo:Okcident-Virginio]]\n[[fr:Virginie-Occidentale]]\n[[nl:West Virginia]]\n[[pl:Wirginia Zachodnia]]\n[[sv:West Virginia]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010412','',0,0,0,0,0.802473903076,'79958777989587','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1611,0,'Висконсин','Држава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Медисон]]\n*Површина (у km²): 169790\n*Број становника ([[2000]].): 5453896\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:Wisconsin]]\n[[de:Wisconsin]]\n[[en:Wisconsin]]\n[[eo:Viskonsino]]\n[[fr:Wisconsin]]\n[[nl:Wisconsin]]\n[[no:Wisconsin]]\n[[pl:Wisconsin (stan w USA)]]','',135,'Обрадовић Горан','20041222010431','',0,0,0,0,0.558012399617,'79958777989568','20050308081059'); INSERT INTO cur VALUES (1612,0,'Вајоминг','[[Слика:Wyoming state flag.png|right|framed|Застава Вајоминга]]\nДржава чланица [[САД]]\nДржава чланица [[САД]]\n\n*Главни град: [[Чејни]]\n*Површина (у km²): 253554\n*Број становника ([[2000]].): 493782\n\n\n{{САД}}\n\n[[da:Wyoming]]\n[[de:Wyoming]]\n[[en:Wyoming]]\n[[eo:Vajomingo]]\n[[fr:Wyoming]]\n[[nl:Wyoming]]\n[[no:Wyoming]]\n[[ja:ワイオミング州]]\n[[pl:Wyoming_(stan_w_USA)]]\n[[sv:Wyoming]]\n[[zh:怀俄明州]]','',135,'Обрадовић Горан','20050314195527','',0,0,0,0,0.999402459711,'79949685804472','20050314195527'); INSERT INTO cur VALUES (1613,0,'Физизам','Fizizam\r\n\r\nPoetski pokret nastao u Nišu 1981. godine. Autori fizističkog manifesta: Zoran Pešić Sigma, Goran stanković Stevan Bošnjak.','poetski pokreti',0,'213.244.198.20','20040329184710','',0,0,0,1,0.599267049972,'79959670815289','20040801210048'); INSERT INTO cur VALUES (1614,0,'Усник_(лимени_дувачки_инструменти)','[[Слика:Truba_Usnik.jpg|thumb|Усник за трубу]]\nНа [[лимени дувачки инструменти|лименим дувачким инструментима]] \'\'\'усник\'\'\' је онај део инструмента на који се ослањају усне свирача. Они су конструисани тако да пренесу максимум \"информација\" са усни, уста, језика и плућа свирача на ваздушни стуб инструмента. Помоћу самог усника се може одсвирати неколико тонова, лошег квалитета. На инструментима западне класичне традиције, постоји више врста усника. Најчешћи је онај који се може срести код класичним [[лимени дувачки инструменти|лименим дувачима]] и састоји се од кружног отвора који води до главног тела инструмента. Усне свирача вибрирају док су притиснуте у отвор и стварају под притиском ваздуха тзв. \'\'опнени језичак\'\'. Ово треперење изазива вибрације и ваздушног стуба инструмента. На већини [[лимени дувачки инструменти|лимених дувача]], као што су [[труба|трубе]] и [[тромбон|тромбони]], усник је плитак и чашичастог облика, док је код [[хорна|хорне]] и [[туба|тубе]] дубљи и левкаст. Од облика усника зависи и \'\'[[тембр]]\'\' инструмента.\n\nУсник се јавља и код неких ређих [[дрвени дувачки инструменти|дрвених дувача]], али са сврхом да држи [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичак од трске]].\n\n[[Category:Музички појмови]]\n\n[[en:Mouthpiece]]','',49,'Zorba','20041209220612','',0,0,1,0,0.200680271816,'79958790779387','20041209220612'); INSERT INTO cur VALUES (1615,6,'Truba_Usnik.jpg','Усник за трубу','Усник за трубу',49,'Zorba','20040329204427','',0,0,0,1,0.399049480817327,'79959670795572','20041209220613'); INSERT INTO cur VALUES (1616,0,'Вештачко_писмо','[[Tengwar]] [[Тенгвар]] је једно од њих.\n\n\n{{патрљак}}','',17,'Bonzo','20041202204602','',0,0,0,0,0.831022547479,'79958797795397','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (1617,6,'Tengwar_Small.jpg','Стандардни тенгвар','Стандардни тенгвар',49,'Zorba','20040401212444','',0,0,0,1,0.0159041602312626,'79959598787555','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1618,6,'Telco.jpg','Telco ','Telco ',49,'Zorba','20040401212551','',0,0,0,1,0.882372389437978,'79959598787448','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1619,6,'Luva.jpg','Luva','Luva',49,'Zorba','20040401212634','',0,0,0,1,0.364149497229745,'79959598787365','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1620,0,'Тенгвар','[[Слика:Tengwar_Small.jpg|thumb|Стандардни сет тенгвар]]
\n\'\'\'Тенгвар\'\'\' или \'\'\'Тенгуар\'\'\' (\'\'\'Tengwar\'\'\' – \'\'слова\'\', јед. \'\'\'Tengwa\'\'\' – \'\'слово\'\') је [[вештачко писмо]] које је измислио енглески писац [[Џ.Р.Р. Толкин]] (J.R.R. Tolkien). У његовим делима, ово писмо, које је створио [[Феанор]] (Fëanor), се користило за записивање више језика у [[Средња земља|Средњој земљи]], укључујући [[Квенија|Квенију]] и [[Синдарин]]. Али, може се користити и за записивање других језика (тако је већина текстова писаних тенгваром код Толкина на [[енглески језик|енглеском]]).\n\n==Сугласници==\nДва основна елемента тенгвар знакова су \'\'\'стабло\'\'\' (\'\'telco\'\', мн. \'\'telcar\'\') и \'\'\'лук\'\'\' (\'\'lúva\'\', мн. \'\'lúvar\'\') који се могу комбиновати и чији се број и висина може мењати на више начина. Тенгвар чији су стабла и лукови организовани на исти начин представљају одређену групу гласова. \'\'Telcаr\'\' одређују како се гласови артикулишу, а \'\'lúvar\'\' где се унутар уста стварају. Тенгвар који се граде на овај начин се називају \'\'\'примарни знакови\'\'\' и груписани су у четири серије (\'\'téma\'\', мн. \'\'témar\'\') према местима артикулације, које носе имена према првим знаковима у свакој (\'\'tincotéma\'\', \'\'parmatéma\'\', \'\'calmatéma\'\' и \'\'kwessetéma\'\'), а свака серија се дели на шест редова (\'\'tyellë\'\', мн. \'\'tyeller\'\') према начину артикулације.\nСвака серија почиње основним знаком сачињеним од спуштеног стабла и једноструког лука који може бити отворен и затворен, окренут навише или наниже. Ова четири знака представљају безвучне плозиве сваке серије. У [[квенија|квенији]] су то гласови \'\'\'[[Tinco (Тенгвар)|t]]\'\'\', \'\'\'[[Parma (Тенгвар)|p]]\'\'\', \'\'\'[[Calma (Тенгвар)|c]]\'\'\' (изг. \'\'\'k\'\'\') и \'\'\'[[Quessë (Тенгвар)|q]]\'\'\' (изг. \'\'\'kw\'\'\'). Гласовне вредности осталих знакова прате следећа правила:\n\n[[Слика:Telco.jpg|200px|right|Стабла (Telcar)]]\n* Удвајање лука безвучне сугласнике претвара у звучне.\n* Подизање стабла изнад лука претвара глас у одговарајући фрикатив.\n* Скраћивање лука претвара глас у одговарајући назал (иако у већини облика, тенгвар са кратким стаблом и једноструким луком не представља безвучне сугласничке назале, већ неку врсту полуназалних самогласника).\n\nПрема овоме, за другу серију (\'\'parmatéma\'\') у [[синдарин|синдарину]], редослед је следећи:\n\n[[Слика:Luva.jpg|right|200px|Лукови (Lúvar)]]\n*Основни глас је \'\'p\'\' \n*Удвајањем лука, настаје његов звучни пар\'\'b\'\' (у [[квенија|квенији]] \'\'mp\'\')\n*Подизањем стабла, настаје његов одговарајући фрикатив \'\'f\'\'\n*Удвајањем лука и подизањем стабла, настаје \'\'v\'\', звучни пар од фрикатива \'\'f\'\' (у [[квенија|квенији]] \'\'mp\'\')\n*Скраћењем стабла настаје одговарајући назал \'\'m\'\'\n*Скраћењем стабла и удвајањем лука настаје \'\'w\'\'\n\nОсим \'\'примарних знакова\'\' постоје и \'\'секундарни знакови\'\' који нису грађени од лукова и стабала, а њихова гласовна вредност се често врло разликује од језика до језика.\n\nИмена тенгвар (види слику \'\'Упоредна табела\'\') су устаљена и потичу из [[квенија|квеније]] и таква се користе и у другим језицима.\n\n==Самогласници==\nПостоји два облика приказивања самогласника. Први, и старији, је такозвани \'\'техтар\'\' облик (\'\'tehta\'\', мн. \'\'tehtar\'\'), који се заснива на идеји да самогласници нису засебни гласови, већ да они само дају другачије \"боје\" сугласницима. Сходно томе, они се пишу над или под тенгвар знацима, и то на претходном сугласнику (у [[квенија|квенији]]) или на следећем (остали језици). Други облик, често зван и \'\'потпуни\'\', додељује и самогласницима посебне знакове (први облик који се овако писао је \'\'Облик Белеријанда\'\').\n\nОсим самогласничких техтар, постоје и разни други за означавање назала, удвајање сугласника и др.\n\n==Облици тенгвар==\n===[[Квенија]] (Quenya)===\n[[Квенија]] је језик [[Виловњаци (Толкин)|Виловњака]] који су прешли из [[Средња земља|Средње земље]] у [[Валинор]]. Он је крајем Трећег Раздобља (период дешавања \'\'[[Хобит|Хобита]]\'\' и \'\'[[Господар прстенова|Господара прстенова]]\'\') био језик који је мало њих знало, а још мање користило. Постао је језик предања, а само су краљевске титуле верних краљева и краљица [[Нуменор|Нуменора]] биле на [[квенија|квенији]], а након пада [[Нуменор|Нуменора]] овај обичај је напуштен, и тек је [[Арагорн II]] ступио на престо [[Гондор|Гондора]] под квенијским именом \'\'Elessar Telcontar\'\'.\n\nСледећа табела представља гласовне вредности тенгвар у [[квенија|квенији]]:\n\n\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\n|\'\'\'tincotéma\'\'\'\n|\'\'\'parmatéma\'\'\'\n|\'\'\'calmatéma\'\'\'\n|\'\'\'quessetéma\'\'\'\n|-\n|\'\'\'1\'\'\'\n|p\n|t\n|c [k]\n|q [kw]\n|-\n|\'\'\'2\'\'\'\n|nd\n|mb\n|ng\n|ngw\n|-\n|\'\'\'3\'\'\'\n|s < th [þ]\n|f \n|h < ch [χ]\n|hw\n|-\n|\'\'\'4\'\'\'\n|nt\n|mp\n|nc [nk]\n|nq [nkw]\n|-\n|\'\'\'5\'\'\'\n|n\n|m\n|n- < ng-\n|nw- < ngw-\n|-\n|\'\'\'6\'\'\'\n|r [\'\'\'1\'\'\']\n|v \n|y носач [\'\'\'2\'\'\']\n|v- < w-\n|-\n|\n|\n|\n|\n|\n|-\n|\n|r [\'\'\'3\'\'\']\n|rd\n|l\n|ld\n|-\n|\n|s\n|s [\'\'\'5\'\'\']\n|ss \n|ss [\'\'\'5\'\'\']\n|-\n|\n|h < hy\n| [\'\'\'6\'\'\']\n|(-i) [\'\'\'4\'\'\']\n|(-w) [-u] [\'\'\'4\'\'\']\n|}\n
\n\nþ – \'\'th\'\' као у енг. \'\'thin\'\'
\nχ – меко \'\'h\'\'\n\n[\'\'\'1\'\'\'] тенгва \'\'[[Órë (Тенгвар)|órë]]\'\' се користи за глас \'\'r\'\' пред сугласницима и на крају речи
\n[\'\'\'2\'\'\'] тенгва \'\'[[Anna (Тенгвар)|anna]]\'\' нема посебно значење, већ је представљала глас \'\'\'у\'\'\' када се на њу напишу две хоризонталне тачке, техта за глас \'\'y\'\' (одатле и име \'\'у-носач\'\')
\n[\'\'\'3\'\'\'] тенгва \'\'[[Rómen (Тенгвар)|rómen]]\'\' се користи за глас \'\'r\'\' пред самогласницима
\n[\'\'\'4\'\'\'] тенгвар \'\'[[Yanta (Тенгвар)|yanta]]\'\' и \'\'[[Úrë (Тенгвар)|úrë]]\'\' се користе само као делови дифтонга \'\'ai\'\', \'\'ei\'\', \'\'oi\'\', \'\'ui\'\' и \'\'aw\'\' [\'\'au\'\'], \'\'ew\'\' [\'\'eu\'\'], \'\'iw\'\' [\'\'iu\'\'] и \'\'ow\'\' [\'\'ou\'\']
\n[\'\'\'5\'\'\'] тенгвар \'\'[[Silmë (Тенгвар)|silmë]]\'\' и \'\'[[Silmë nuquerna (Тенгвар)|silmë nuquerna]]\'\', као и \'\'[[Essë (Тенгвар)|essë]]\'\' и \'\'[[Essë nuquerna (Тенгвар)|essë nuquerna]]\'\' имају исту гласовну вредност, с тим што се ове друге користе када над њима треба писати \'\'техтар\'\'
\n[\'\'\'6\'\'\'] \'\'[[Hwesta sindarinwa (Тенгвар)|hwesta sindarinwa]]\'\' иако стандардни део сета тенгвар, нема гласовну вредност, нити се користи у [[квенија|квенији]]\n\nОзнака \'\'\'<\'\'\' значи \'\'настало од\'\' и представља гласовну промену која се десила врло рано у историји [[квенија|квеније]] и самим тим се почетне гласовне вредности не користе. Гласови којима претходи или следи цртица (\'\'\'-\'\'\') представљају гласове који се пишу само на крају или почетку речи, респективно, осим тенгвар \'\'\'[[Yanta (Тенгвар)|yanta]]\'\' и \'\'[[Úrë (Тенгвар)|úrë]]\'\' (види напомену [\'\'\'4\'\'\']).\n\nТенвар \'\'[[Formen (Тенгвар)|formen]]\'\', \'\'[[Hyarmen (Тенгвар)|hyarmen]]\'\', \'\'[[Rómen (Тенгвар)|rómen]]\'\' и \'\'[[Númen (Тенгвар)|númen]]\'\' се користе за означавање страна света на мапама (чак и у језицима где се стране света зову другачије).\n\nТехтар у [[квенија|квенији]] се пишу над тенгвар и то над претходним сугласником. Ако реч почиње на самогласник, када самогласник сам стоји или постоји више самогласника један до другог, тако да нема претходног сугласника да се на њему напише техта, у ту сврху се тада користе \'\'\'носачи\'\'\', и то \'\'кратки\'\' за кратке самогласнике и \'\'дуги\'\' за дуге.\n\n[[Слика:Q_-_Vocal_Tehtar.jpg|center|Техтар симболи за самогласнике]]\n(тенгва \'\'malta\'\' је овде само да покаже писање техте над или под тенгвом)\n\nДуги самогласници се могу писати на више начина:\n*Удвајањем техте над тенгвом (могуће само за \'\'\'е\'\'\', \'\'\'о\'\'\' и \'\'\'u\'\'\' техте)\n*Писањем два мала носача са по једном техтом на сваком\n*Писањем техте над дугим носачем\n\nТехтар за мењање гласовне вредности сугласника има неколико:\n\n[[Слика:Q_-_Consonantal_Tehtar.jpg|center|Техтар симболи за мењање вредности сугласника]]\n\nНа основу расположивих текстова на [[квенија|квенији]] који су писани тенгваром, пунктација је следећа:\n\n[[Слика:Q_-_Punctation.jpg|center|Пунктација у квенији]]\n\nПрема свим овде наведеним правилима, ево примера реченице на [[квенија|квенији]] записане тенваром (речи [[Елендил|Елендила]] када је ступио на обале [[Средња земља|Средње земље]], а које је [[Арагорн II]] поновио када је крунисан за краља [[Гондор|Гондора]]):\n\n[[Слика:Q_Sample.jpg|center|Пример квенијског текста на тенгвару]]\n\n===[[Синдарин]] (Sindarin)===\n\'\'\'Синдарин\'\'\' је језик Сивих [[Виловњаци (Толкин)|Виловњака]] (Синдара), оних који су остали у [[Средња земља|Средњој земљи]] и нису отишли у [[Валинор]]. То је језик који су говорили сви [[Виловњаци (Толкин)|Виловњаци]] крајем [[Треће Раздобље|Трећег Раздобља]] (период дешавања \'\'[[Хобит|Хобита]]\'\' и \'\'[[Господар прстенова|Господара прстенова]]\'\'). У \'\'[[Господар прстенова|Господару Прстенова]]\'\' се о њему говори као о \'\'Вилин-језику\'\' или \'\'Виловњачком језику\'\'. Само име \'\'синдарин\'\' (\'\'Sindarin\'\') је [[квенија|квенијско]] и буквално значи \'\'сиво-виловњачки\'\'. Какав је био назив језика у њему самом, није сигурно, али је вероватно био зван просто \'\'Edhellen\'\', \'\'Виловњачки\'\'. [[Џ.Р.Р. Толкин|Толкин]] га је створио по узору на [[Велшки језик|велшки]] и [[келтски језик|келтски]], јер је и Синдаре осмислио са елементима келтске културе.\n[[Синдарин]] се записивао тенгваром, као и остали виловњачки језици, и то тенгвар-техтар системом, али, чешћи начин је био тзв. \'\'потпуни облик\'\', облик где су се и самогласници писали посебним словима, а не техтар знацима.\n\n====Тенгвар - Tехтар систем====\nУ овом систему, тенгвар су имали следеће гласовне вредности:\n\n\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\n|\'\'\'tincotéma\'\'\'\n|\'\'\'parmatéma\'\'\'\n|\'\'\'calmatéma\'\'\'\n|\'\'\'quessetéma\'\'\'\n|-\n|\'\'\'1\'\'\'\n|t\n|p\n|ch [ч]\n|c [k]\n|-\n|\'\'\'2\'\'\'\n|d\n|b\n|j [џ]\n|g\n|-\n|\'\'\'3\'\'\'\n|th [þ]\n|f \n|sh [ш]\n|kh\n|-\n|\'\'\'4\'\'\'\n|dh [ð] [\'\'\'1\'\'\']\n|v [\'\'\'2\'\'\']\n|zh [ж]\n|gh\n|-\n|\'\'\'5\'\'\'\n|n\n|m\n|ny\n|ng\n|-\n|\'\'\'6\'\'\'\n|r\n|w\n|(-i) / y- [\'\'\'3\'\'\']\n| \n|-\n|\n|\n|\n|\n|\n|-\n|\n|r\n|rh\n|l\n|lh\n|-\n|\n|s\n|s\n|ss\n|ss\n|-\n|\n|h < hy\n|hw\n|(-e) [\'\'\'2\'\'\']\n|w\n|}\n
\n\n[\'\'\'1\'\'\'] ð = \'\'th\'\' у енг. \'\'that\'\'
\n[\'\'\'2\'\'\'] \'\'\'f\'\'\' се на крају речи пише као \'\'\'v\'\'\'
\n[\'\'\'3\'\'\'] тенгвар \'\'[[Anna (Тенгвар)|anna]]\'\' и \'\'[[Yanta (Тенгвар)|yanta]]\'\' се користе само као делови дифтонга \'\'ai\'\', \'\'ei\'\', \'\'oi\'\', \'\'ui\'\' и \'\'aw\'\' [\'\'au\'\'], \'\'ew\'\' [\'\'eu\'\'], \'\'iw\'\' [\'\'iu\'\'] и \'\'ow\'\' [\'\'ou\'\']. Ако \'\'yanta\'\' стоји самостално, на почетку реченице, онда има гласовну вредност \'\'у-\'\' (\'\'j-\'\').\n\nТенгвар \'\'órë\'\' и \'\'rómen\'\' се користе на исти начин као и у [[квенија|квенији]]\n\nТехтар у [[синдарин|синдарину]] се пишу над следећим сугласником. Ако се реч завршава на самогласник, када самогласник сам стоји или постоји више самогласника један до другог, уместо тенгве се користе \'\'\'носачи\'\'\', и то \'\'кратки\'\' за кратке самогласнике и \'\'дуги\'\' за дуге.\n\n[[Слика:S_-_Vocal_Tehtar.jpg|center|Техтар симболи за самогласнике]]\n\nДуги самогласници се пишу на исти начин као и у [[квенија|квенији]], с тим што у [[синдарин|синдарину]] постоји осим кратког \'\'у\'\' (које се изговара као француско \'\'\'u\'\'\' или немачко \'\'\'ü\'\'\', за разлику од [[квенија|квенијског]] \'\'у\'\' које се изговара као наше \'\'ј\'\') и дуго \'\'у\'\'.\n\nКао и у [[квенија|квенији]] и овде постоје техтар за мењање гласовне вредности сугласника:\n\n[[Слика:S_-_Consonantal_Tehtar.jpg|center|Техтар симболи за мењање вредности сугласника]]\n\nПунктација у [[синдарин|синдарину]] је нешто различита од оне у [[квенија|квенији]] (ускличник и упитник су исти):\n\n[[Слика:S_-_Punctation.jpg|center|Пунктација у синдарину]]\n\nПрема овде наведеним правилима, ево синдаринске песме \'\'\'\'\'A Elbereth Gilthoniel\'\'\'\'\' ([[Господар прстенова|Господар прстенова I/Књига II/Гл. 1]]) написане тенгвар–техтар системом:\n\n[[Слика:S_Sample.jpg|center|A Elbereth Gilthoniel]]\n\n====Облик Белеријанда====\n\nОблик Белеријанда је потпуни облик, односно, сваки глас има посебну тенгву, чак и самогласници:\n\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\n|\'\'\'tincotéma\'\'\'\n|\'\'\'parmatéma\'\'\'\n|\'\'\'calmatéma\'\'\'\n|\'\'\'quessetéma\'\'\'\n|-\n|\'\'\'1\'\'\'\n|t\n|p\n|k\n| \n|-\n|\'\'\'2\'\'\'\n|d\n|b\n|g\n|\n|-\n|\'\'\'3\'\'\'\n|th [þ]\n|f \n|ch [χ]\n|\n|-\n|\'\'\'4\'\'\'\n|dh [ð]\n|v\n|gh [?]\n|\n|-\n|\'\'\'5\'\'\'\n|nn\n|mm\n|-ng [?]\n|\n|-\n|\'\'\'6\'\'\'\n|n\n|m\n|o\n|(-w)\n|-\n|\n|\n|\n|\n|\n|-\n|\n|r\n|rh [?]\n|l \n|lh [?]\n|-\n|\n|s\n|y [ü]\n|ss\n|oe [?]\n|-\n|\n|h \n|hw [?]\n|e\n|u\n|}\n
\n\nКод тенгвар са [?] није сигурно да ли су се користили у Облику Белеријанда. Осим ових стандардних тенгвар, користили су се још и:\n[[Слика:Bel_-_additional.jpg|center|]]\n\n\'\'Дуги носач\'\' се користи за почетно \'\'\'i-\'\'\', као у \'\'Iorhael\'\', што одговара нашем \'\'ј-\'\'.\n\nЗа дуге самогласнике се користи знак \'\'andaith\'\' (\'\'дуги знак\'\') који изгледа као \'\'\'е-техта\'\'\' у [[квенија|квенији]] и који се пише изнад самогласника. Дупли сугласници се пишу са два иста сугласника један за другим, осим у случају \'\'nn\'\' и \'\'mm\'\', где се користе засебни тенгвар. За мењање гласовних вредности тенгвар, користе се следећи знаци:\n\n[[Слика:Bel_-_tehtar.jpg|center|]]\n\nУ Облику Белеријанда постоји неколико дифтонга (\'\'ai\'\', \'\'ui\'\', \'\'ei\'\' ; \'\'ae\'\', \'\'oe\'\' ; \'\'aw\'\' [\'\'au\'\']):\n\n[[Слика:Bel_-_diphtongs.jpg|center|]]\n\nПунктација коју је [[Џ.Р.Р. Толкин|Толкин]] користио у \'\'Облику Белеријанда\'\' се донекле разликује од оне у тенгвар-техтар систему [[синдарин|синдарина]] (упитник и ускличник су и даље исти):\n\n[[Слика:Bel_-_Punctation.jpg|center|]]\n\nЕво и примера, иста песма (\'\'A Elbereth Gilthoniel\'\') као и код тенгвар-техтар система, написана \'\'Обликом Белеријанда\'\':\n\n[[Слика:Bel_-_Sample.jpg|center|]]\n\n====Облик [[Гондор|Гондора]]====\n\n\'\'Облик [[Гондор|Гондора]]\'\' је начин писања [[синдарин|синдарина]] корштену у касном [[Треће Раздобље|Трећем Раздобљу]] у [[Гондор|Гондору]], а касније и у [[Обновљено Краљевство (Толкин)|Обновљеном краљевству]]. Овај облик се може срести у \'\'Првој верзији Краљевог Писма\'\' у књизи [[Историја Средње земље: Поражени Саурон]] ([[:en:Sauron Defeated|\'\'The History of Middle Earth: Sauron Defeated\'\']]), што је уједно и најдужи пример текста на [[синдарин|синдарину]] који се среће код [[Џ.Р.Р. Толкин|Толкина]]. Сличан је \'\'тенгвар-техтар\'\' систему [[синдарин|синдарина]], али има и неке одлике преузете из адунајског језика (коришћење \'\'quessetéme\'\' уместо \'\'calmatéme\'\') (види \'\'\'Нуменијски облик\'\'\'). Техтар се пишу изнад следећег сугласника, јер се у [[синдарин|синдарину]] речи углавном завршавају на сугласник.\n\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\n|\'\'\'tincotéma\'\'\'\n|\'\'\'parmatéma\'\'\'\n|\'\'\'calmatéma\'\'\'\n|\'\'\'quessetéma\'\'\'\n|-\n|\'\'\'1\'\'\'\n|t\n|p\n|\n|k \n|-\n|\'\'\'2\'\'\'\n|d\n|b\n|\n|g\n|-\n|\'\'\'3\'\'\'\n|th [þ]\n|f \n|\n| ch [χ]\n|-\n|\'\'\'4\'\'\'\n|dh [ð]\n|v\n|\n|\n|-\n|\'\'\'5\'\'\'\n|n\n|m\n|\n|ng [?]\n|-\n|\'\'\'6\'\'\'\n|–r \n|w [?]\n|(-i)\n|\n|-\n|\n|\n|\n|\n|\n|-\n|\n|r\n|rh\n|l \n|lh\n|-\n|\n|s\n|\n|ss\n|\n|-\n|\n|h \n|\n|i-, (-e)\n|(-u) [?]\n|}\n
\n\nКада члан испред речи мења следећи сугласник (као што је пример код \'\'i-Varanduiniant\'\' од \'\'Baranduin\'\' у примеру) цео склоп се пише као једна реч иако је Толкин раздвајао члан и реч цртицом у латиничном запису. За самогласник \'\'\'y\'\'\' (немачко \'\'ü\'\') се користе две натписане тачке (тзв. \'\'amatixi\'\') над сугласником. Цртица или тилда која означава назализацију сугласника \'\'\'d\'\'\', \'\'\'t\'\'\' и \'\'\'g\'\'\'(као у већ наведеној речи \'\'i-Varanduiniant\'\'), користи се и изнад слова \'\'\'n\'\'\', а вероватно и \'\'\'m\'\'\', за удвајање тих сугласника. Осим ове техте, користи се и потписана или уписана тилда или црта за удвајање других сугласника, као и \'\'w\'\'-тилда (као у речи \'\'edwen\'\'). И у овом облику постоји тенгва за \'\'mh\'\', које је до краја [[Треће Раздобље|Трећег Раздобља]] постало \'\'v\'\', али се и даље на том месту користила ова тенгва.\n\n\'\'\'Прва верзија Краљевог писма\'\'\'\n[[Слика:Gondor_-_Sample.jpg|center|]]\n\n====Облик [[Арнор|Арнора]]====\n\'\'Облик [[Арнор|Арнора]]\'\' је начин писања [[синдарин|синдарина]] који су користили Дунедаини Севера и који су они донелу у [[Гондор]] након што је [[Арагорн II|Арагорн]] постао краљ. Изведен је из \'\'Облика Белеријанда\'\', али је као и \'\'Облик Гондора\'\' задржао неке одлике [[Адунајски језик|адунајског]] система. Правила писања су иста као и за \'\'Облик Белеријанда\'\', осим код тенгвар \'\'númen\'\' и \'\'malta\'\' које се користе за \'\'n\'\' и \'\'m\'\', као у [[квенија|квенији]], а \'\'órë\'\' је измењиво са \'\'rómen\'\'(одн. нема никаквих правила када се које користи). Овим обликом је написана \'\'Друга верзија Краљевог Писма\'\' ([[:en:Sauron Defeated|\'\'The History of Middle Earth: Sauron Defeated\'\']]).\n\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\n|\'\'\'tincotéma\'\'\'\n|\'\'\'parmatéma\'\'\'\n|\'\'\'calmatéma\'\'\'\n|\'\'\'quessetéma\'\'\'\n|-\n|\'\'\'1\'\'\'\n|t\n|p\n|\n|k \n|-\n|\'\'\'2\'\'\'\n|d\n|b\n|\n|g\n|-\n|\'\'\'3\'\'\'\n|th [þ]\n|f \n|\n| ch [χ]\n|-\n|\'\'\'4\'\'\'\n|dh [ð]\n|v\n|\n|\n|-\n|\'\'\'5\'\'\'\n|n\n|m\n|\n|ng [?]\n|-\n|\'\'\'6\'\'\'\n|r \n|w [?]\n|o\n|\n|-\n|\n|\n|\n|\n|\n|-\n|\n|r\n|rh\n|l \n|lh\n|-\n|\n|s\n|y\n|ss\n|\n|-\n|\n|h \n|hw\n|e\n|u\n|}\n
\n\nОсим ових стандардних тенгвар, користили су се још и (као у \'\'Облик Белеријанда\'\'):\n[[Слика:Bel_-_additional.jpg|center|]]\n\n\'\'\'Друга верзија Краљевог Писма\'\'\' (донекле другачија од претходне верзије)
\n[[Слика:Arnor_-_Sample.jpg|center|]]\n\n===[[Вестрон]] (Westron)===\n\'\'\'Вестрон\'\'\' (енг. \'\'Westron\'\') је језик којим говоре сви ликови у \'\'[[Господар прстенова|Господару прстенова]]\'\' и којим је написан и оригинал [[Црвена Књига Западних Страна|Црвене Књиге Западних Страна]]. Тај језик је био зван \'\'Adûni\'\', што је Толкин превео на енглески као \'\'Westron\'\' (што би се на српски могло превести са \'\'Западњачки\'\', од \'\'west\'\' [\'\'adûn\'\']→ запад).\n\nМало знамо о [[Вестрон|вестрону]] јер га је Толкин свуда представљао енглеским. Неколико речи се могу наћи у \'\'Додатку Ф\'\' у \'\'[[Господар прстенова|Господару прстенова]]\'\' и нешто више у [[Историја Средње земље: Народи Средње земље]] ([[:en:The Peoples of Middle-earth|\'\'The History of Middle-earth: The Peoples of Middle-earth\'\']]). Толкин је чак преводио и имена хобита. Није било хобита који су се звали Фродо, Сем, Пипин или Весели. Њихова права имена су била \'\'\'Maura\'\'\', \'\'\'Ban\'\'\', \'\'\'Razar\'\'\' и \'\'\'Kali\'\'\'. Сама реч хобит је превод \'праве\' речи из [[Треће Раздобље|Трећег Раздобља]] \'\'\'kuduk\'\'\' (која је настала од архаичног \'\'kûd-dûkan\'\', па је тако и Толкиен развио реч \'\'hobbit\'\' од архаичног (староенглеског) \'\'hol-bytla\'\', \'\'становник рупа\'\'). Овај језик се говорио (са различитим дијалекатским облицима) од [[Belegaer|Мора]] до земље [[Rhûn|Рун]] и од [[Сиве планине (Ered Mithrin)|Сивих планина]] до [[Harad|Харада]]. У [[Гондор|Гондору]] је дијалекат био препун архаичних речи, као и очуваних [[адунајски језик|адунајских]] и разних виловњачких речи, док је [[Округ (Толкин)|окружни]] био простији и донекле граматички другачији.\n\n====Нуменијски облик (тенгвар-техтар)====\n\nГласови [[Вестрон|вестрона]] боље одговарају фонетским положајима у табели, чак више него што је то случај са виловњачким језицима. У овом случају је \'\'quessetéma\'\' преузела функцију \'\'calmatéme\'\', а сама \'\'calmatéma\'\' је кориштена за палатализоване гласове. У именима тенгвар, слово \'\'\'о\'\'\' је кориштено за имена денталних гласова, \'\'\'и\'\'\' лабијалних, \'\'\'е\'\'\' палаталних и \'\'\'а\'\'\' алвеоларних. Из овога је очигледно да је глас \'\'о\'\' сматран предњим, \'\'а\'\' задњим, а \'\'е\'\' и \'\'и\'\' средњим. \n\nСамогласнички техтар су се писали над претходним сугласником (као у [[квенија|квенији]]), јер су се речи у [[Вестрон|вестрону]] углавном завршавале на самогласник.\n\nУ следећој табели гласовна вредност је дата \'\'\' подебљаним\'\'\' словима, а имена тенгвар се налазе у загради и писана су \'\'курзивом\'\':\n\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\n|\'\'\'tincotéma\'\'\'\n|\'\'\'parmatéma\'\'\'\n|\'\'\'calmatéma\'\'\'\n|\'\'\'quessetéma\'\'\'\n|-\n|\'\'\'1\'\'\'\n|\'\'\'t\'\'\' (\'\'tó\'\')\n|\'\'\'p\'\'\' (\'\'pí\'\')\n|\'\'\'ch\'\'\' [\'\'\'č\'\'\'] (\'\'ché\'\')\n|\'\'\'k\'\'\' (\'\'ká\'\')\n|-\n|\'\'\'2\'\'\'\n|\'\'\'d\'\'\' (\'\'dó\'\')\n|\'\'\'b\'\'\' (\'\'bí\'\')\n|\'\'\'j\'\'\' [\'\'\'dž\'\'\'] (\'\'jé\'\')\n|\'\'\'g\'\'\' (\'\'gá\'\')\n|-\n|\'\'\'3\'\'\'\n|\'\'\'th\'\'\' [\'\'\'þ\'\'\'] (\'\'thó\'\')\n|\'\'\'f\'\'\' (\'\'fí\'\') \n|\'\'\'sh\'\'\' [\'\'\'š\'\'\'] (\'\'shé\'\')\n|\'\'\'h\'\'\' (\'\'aha\'\'/\'\'oha\'\' ?)\n|-\n|\'\'\'4\'\'\'\n|\'\'\'dh\'\'\' [\'\'\'ð\'\'\'] (\'\'adhó\'\')\n|\'\'\'v\'\'\' (\'\'ví\'\')\n|\'\'\'zh\'\'\' [\'\'\'ž\'\'\'] (\'\'izhe\'\')\n|\'\'\'gh\'\'\' (\'\'agha\'\')\n|-\n|\'\'\'5\'\'\'\n|\'\'\'n\'\'\' (\'\'nó\'\')\n|\'\'\'m\'\'\' (\'\'mí\'\')\n|\'\'\'ny\'\'\' (\'\'nyé\'\')\n|\'\'\'ng\'\'\' (\'\'ngá\'\')\n|-\n|\'\'\'6\'\'\'\n|\'\'\'r\'\'\' (\'\'ar\'\') [\'\'\'1\'\'\']\n|\'\'\'w\'\'\' (\'\'wí\'\')\n|\'\'\'y\'\'\' [\'\'\'j\'\'\'] (\'\'yé\'\')\n|\'\'\'‛\'\'\' (\'\'‛a\'\') [\'\'\'2\'\'\']\n|-\n|\n|\n|\n|\n|\n|-\n|\n|\'\'\'r\'\'\' (\'\'aro\'\') [\'\'\'1\'\'\']\n|\'\'\'rh\'\'\' (\'\'rho\'\')\n|\'\'\'l\'\'\' (\'\'alo\'\') \n|\'\'\'lh\'\'\' (\'\'lho\'\')\n|-\n|\n|\'\'\'s\'\'\' (\'\'so\'\') [\'\'\'3\'\'\']\n|\'\'\'s\'\'\' (\'\'os\'\') [\'\'\'3\'\'\']\n|\'\'\'z\'\'\' (\'\'azo\'\') [\'\'\'4\'\'\']\n|\'\'\'z\'\'\'\' (\'\'oza\'\') [\'\'\'4\'\'\']\n|-\n|\n|\'\'\'h\'\'\' (\'\'há\'\'\') \n|\'\'\'wh\'\'\' (\'\'whí\'\')\n|\'\'\'–i\'\'\' [?] (\'\'ai\'\') [\'\'\'5\'\'\']\n|\'\'\'–u\'\'\' [?] (\'\'au\'\') [\'\'\'5\'\'\']\n|}\n
\n\n[1] тенгва \'\'ar\'\' се користи за глас \'\'r\'\' пред сугласницима и на крају речи, a \'\'aro\'\' се користи за глас \'\'r\'\' пред самогласницима.
\n[2] Вероватно означава глотални плозив (никад потврђен у [[вестрон|вестрону]]), или, можда, испуштен самогласник (као апостроф).
\n[3] тенгвар \'\'so\'\' и \'\'os\'\' су измењиви и имају исту гласовну вредност.
\n[4] тенгвар \'\'azo\'\' и \'\'oza\'\' су измењиви и имају исту гласовну вредност.
\n[5] тенгвар \'\'ai\'\' и \'\'au\'\' се користе само у дифтонзима, као што им и имена говоре. \n\nНе постоји ни један текст писан овим обликом код Толкина, осим оних који се могу наћи на насловним странама (код енглеских издања, док код српских издања се најчешће срећу на првих неколико страна) [[Господар прстенова|Господара прстенова]], [[Силмарилион|Силмарилиона]] и књига из серије [[Историја Средње Земље]]. Они су писани тенгваром, али на енглеском језику. На основу предочених правила, овде је дато неколико имена како су их користили хобити:\n\n[[Слика:Num_-_sample.jpg|center|]]\n\n====Северни нуменијски облик (потпуни облик)====\nОвај облик је северна варијанта система кориштеног за [[вестрон]]. Сви примери који постоје су на енглеском језику, али су писани тенгваром, и то су једна од верзија \'\'Краљевог Писма\'\' и одломци из \'\'Књиге [[Мазарбул|Мазарбула]]\'\'.\n\nГлавна разлика у односу на остале \'потпуне\' облике је та да гласовне вредности слова одговарају онима у нуменијском облику, а не [[синдарин|синдарину]]. Тако се за глас \'\'\'а\'\'\' користи тенгва ([[квенија|квенијског имена]]) \'\'vilya\'\', а не посебна тенгва као у \'\'\'облику Белеријанда\'\'\'. Толкин је користио и потписану тачку испод тенгве да прикаже неме гласове енглеског језика (као \'\'\'е\'\'\' у \'\'\'the\'\'\'), што је вероватно надомештало недостатак тенгве за \'\'\'‛а\'\'\' из нуменијског облика.\n\nУ \'\'Краљевом Писму\'\' писаном овим системом, постоји разлика у гласу \'\'r\'\' писаним са \'\'ar\'\' или \'\'aro\'\', и иста је као код [[квенија|квенијских]] \'\'órë\'\' и \'\'rómen\'\'. Тенгва \'\'au\'\' се користи за полусугласничко \'\'w\'\', а \'\'wí\'\' има вердност \'\'u\'\'. Сугласничко \'\'у\'\' (\'\'ј\'\') се пише помоћу дугог носача. Али, у \'\'Књизи [[Мазарбул|Мазарбула]]\'\', \'\'aro\'\' има вредност \'\'w\'\', као остатак из [[адунајски језик|адунајског]] облика.\n\nДифтонзи се пишу помоћу техтар \'\'amatixi\'\' (натписана двотачка) и \'\'w\'\'-тилде. Занимљиво је да се поред дугих (удвојених) сугласника, и дуги самогласници пишу са потписаном цртом или тилдом.\n\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\n|\'\'\'tincotéma\'\'\'\n|\'\'\'parmatéma\'\'\'\n|\'\'\'calmatéma\'\'\'\n|\'\'\'quessetéma\'\'\'\n|-\n|\'\'\'1\'\'\'\n|\'\'\'t\'\'\' (\'\'tó\'\')\n|\'\'\'p\'\'\' (\'\'pí\'\')\n|\'\'\'ch\'\'\' [\'\'\'č\'\'\'] (\'\'\'ché\'\'\')\n|\'\'\'k\'\'\' (\'\'\'ká\'\'\')\n|-\n|\'\'\'2\'\'\'\n|\'\'\'d\'\'\' (\'\'dó\'\')\n|\'\'\'b\'\'\' (\'\'bí\'\')\n|\'\'\'j\'\'\' [\'\'\'dž\'\'\'] (\'\'jé\'\')\n|\'\'\'g\'\'\' (\'\'gá\'\')\n|-\n|\'\'\'3\'\'\'\n|\'\'\'th\'\'\' [\'\'\'þ\'\'\'] (\'\'thó\'\')\n|\'\'\'f\'\'\' (\'\'fí\'\') \n|\'\'\'sh\'\'\' [\'\'\'š\'\'\'] (\'\'\'shé\'\')\n|\'\'\'h\'\'\' (\'\'aha\'\'/\'\'oha\'\' ?)\n|-\n|\'\'\'4\'\'\'\n|\'\'\'dh\'\'\' [\'\'\'ð\'\'\'] (\'\'adhó\'\')\n|\'\'\'v\'\'\' (\'\'ví\'\')\n|\'\'\'zh\'\'\' [\'\'\'ž\'\'\'] (\'\'izhe\'\')\n|\'\'\'gh\'\'\' (\'\'agha\'\')\n|-\n|\'\'\'5\'\'\'\n|\'\'\'n\'\'\' (\'\'nó\'\')\n|\'\'\'m\'\'\' (\'\'mí\'\')\n|\'\'\'ny\'\'\' (\'\'nyé\'\')\n|\'\'\'ng\'\'\' (\'\'ngá\'\')\n|-\n|\'\'\'6\'\'\'\n|\'\'\'r\'\'\' (\'\'ar\'\')\n|\'\'\'u\'\'\' (\'\'wí\'\')\n|\'\'\'o\'\'\' (\'\'yé\'\')\n|\'\'\'a\'\'\' (\'\'‛a\'\')\n|-\n|\n|\n|\n|\n|\n|-\n|\n|\'\'\'r/w\'\'\' (\'\'aro\'\')\n|\'\'\'rh\'\'\' (\'\'rho\'\')\n|\'\'\'l\'\'\' (\'\'alo\'\') \n|\'\'\'lh\'\'\' (\'\'lho\'\')\n|-\n|\n|\'\'\'s\'\'\' (\'\'so\'\') \n|\'\'\'s\'\'\' (\'\'os\'\') \n|\'\'\'z\'\'\' (\'\'azo\'\') \n|\'\'\'z\'\'\' (\'\'oza\'\') \n|-\n|\n|\'\'\'h\'\'\' (\'\'há\'\') \n|\'\'\'wh\'\'\' (\'\'whí\'\')\n|\'\'\'e\'\'\' (\'\'ai\'\')\n|\'\'\'w\'\'\' (\'\'au\'\')\n|}\n
\n\nДуги носач је кориштен за \'\'\'у-\'\'\' (\'\'\'ј-\'\'\'), а кратки за \'\'\'и\'\'\'.\n\nЕво и имена која су дата као пример у нуменијском облику, написаних северним нуменијским обликом:\n\n[[Слика:Nnum_-_sample.jpg|center|]]\n\n===Упоредна табела за све облике [[квенија|квеније]], [[синдарин|синдарина]] и [[вестрон|вестрона]]===\n[[Слика:Tengwar_Comparative.jpg|thumb|center|Упоредна табела тенгвар]]\n\n===Тенгвар за [[енглески језик]]===\n\n===Тенгвар за [[српски језик]]===\n\n==Бројеви==\n\n==Линкови==\n===\'\'Windows\'\' исписивачи===\nИсписивачи за тенгвар који користе већину фонтова који се могу наћи на Интернету, укључујући и овде коришћен \'\'[http://home.student.uu.se/jowi4905/fonts/annatar.html Tengwar Annatar]\'\':\n*[http://www.jadro.cz/tengwar/index.php Yet Another Tengwar Tool] – исписивач чешког аутора (на страници се могу наћи и одговарајући фонтови)\n*[http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/mew.php Middle Earth Writer] – исписивач домаћег аутора\n\n\n\'\'\'НАСТАВАК СЛЕДИ\'\'\'\n\n[[Category:Писма]]\n[[Category:Вештачка писма]]\n[[Category:Тенгвар слова|*]]\n\n*\'\'\'Напомена\'\'\' - за тенгвар коришћен фонт \'\'[http://home.student.uu.se/jowi4905/fonts/annatar.html Tengwar Annatar]\'\' аутора Johana Wingea, copyright © 2004\n*\'\'\'Disclaimer\'\'\' - for tengwar used font \'\'[http://home.student.uu.se/jowi4905/fonts/annatar.html Tengwar Annatar]\'\' by Johan Winge, copyright © 2004\n\n[[als:Tengwar]]\n[[cs:Tengwar]]\n[[de:Tengwar]]\n[[en:Tengwar]]\n[[es:Tengwar]]\n[[ja:テングワール]]\n[[pl:Tengwar]]','/* \'\'Windows\'\' исписивачи */',0,'80.218.119.75','20050128113822','',0,0,0,0,0.873661769961,'79949871886177','20050128113822'); INSERT INTO cur VALUES (1621,2,'Zorba','==Језици==\n{{User_sr}}\n{{User_sk}}\n{{User_en-3}}\n\n




\n\n==Zorba је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2004-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n|- \n![[image:Pokrajcevo_priznanje_za_vredno_delovanje.PNG]]\n![[Слика:СТР.png]]\n|}\n[[Category:Српска википедијанска споменица 2004. године|З]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|З]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|З]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|З]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|З]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|З]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|З]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|З]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|З]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|З]]\n[[Category:Покрајчева признања|З]]\n[[Category:Ђакон::Горан-споменице|А]]','',49,'Zorba','20050311142921','',0,0,1,0,0.548267292114,'79949688857078','20050312125736'); INSERT INTO cur VALUES (1622,2,'Webkid','Здравейте, аз съм [[Бугарска|бугарин]].\n\n==Webkid је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2004-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-2000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-3000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-5000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10000.png]]\n|} \n[[Category:Српска википедијанска споменица 2004. године|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 2000. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 3000. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 5000. измене|В]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10000. измене|В]]\n{{Страни Википедијанци који учествују у раду српске Википедије|име=Webkid}}\n[[bg:Потребител:Webkid]]\n[[en:User:Webkid]]','/* Webkid је носилац следећих српских википедијанских споменица: */',124,'Милош','20050309041920','',0,0,1,0,0.236494244652,'79949690958079','20050309041920'); INSERT INTO cur VALUES (1623,6,'Q_-_Vocal_Tehtar.jpg','Техтар за самогласнике','Техтар за самогласнике',49,'Zorba','20040403151723','',0,0,0,1,0.173630348568438,'79959596848276','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1624,6,'Q_-_Consonantal_Tehtar.jpg','Техтар за сугласнике','Техтар за сугласнике',49,'Zorba','20040403151811','',0,0,0,1,0.775703281886599,'79959596848188','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1625,6,'Q_-_Punctation.jpg','Техтар пунктација у квенији','Техтар пунктација у квенији',49,'Zorba','20040403151915','',0,0,0,1,0.357625394461328,'79959596848084','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1626,6,'Q_Sample.jpg','Пример квенијског текста на тенгвару','Пример квенијског текста на тенгвару',49,'Zorba','20040403152024','',0,0,0,1,0.461017157380485,'79959596847975','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1627,4,'!Чланци_-_сирочићи','
  1. 16. децембар
  2. \n
  3. 3. Децембар
  4. \n
  5. 5. Март
  6. \n
  7. Erih Koš
  8. \n
  9. Little-endian
  10. \n
  11. MediaWiki:Disclaimers
  12. \n
  13. MediaWiki:Podnozje godine
  14. \n
  15. MediaWiki:Proba
  16. \n
  17. MediaWiki:Подножје године
  18. \n
  19. Oksitanski
  20. \n
  21. Srpski jezik
  22. \n
  23. Јаков Готовац
  24. \n
  25. Атентат на Зорана Ђинђића
  26. \n
  27. Геј
  28. \n
  29. Догађаји по годинама
  30. \n
  31. Макбет
  32. \n
  33. Народне приповетке
  34. \n
  35. Неутрална тачка гледишта
  36. \n
  37. Тренутни догађаји
  38. \n
  39. Умро председник Хрватске Фрањо Туђман
  40. \n
  41. Хардвер
  42. \n
  43. Хумор
  44. \n
','',0,'141.53.194.251','20040406102404','sysop',0,0,0,0,0.232209634252088,'79959593897595','20040406102404'); INSERT INTO cur VALUES (1628,0,'Тон','Тон је сваки [[звук]] који се може одсвирати или одпјевати.\r\n\r\n\r\nПогледати:\r\n[[Музика]]','',36,'Милант','20040406181309','',0,0,0,1,0.419797543166,'79959593818690','20040406181644'); INSERT INTO cur VALUES (1629,0,'Звук','Звук је [[вибрације|вибрација]] одређене [[фреквенција|фреквенције]].\n\nЗвук може бити \'\'одређен\'\' или \'\'неодређен\'\'. Одређени звук, тј. [[тон]] обухбата све звукове који се могу одсвирати или одпјевати. Неодређен звук обухвата људски говор, врисак, лавеж паса, шуштање лишћа, гром, шкрипу врата, градску буку, звук ломљења стакла...\n\nЉудско уво може да чује само звукове фреквенција између 60\'\'Hz\'\' i 20.000\'\'Hz\'\'. Мало дјете може да чује звукове скоро свих фреквенција, док се старењем полако губи способност регистровања звукова виших фреквенција.\n\nДанас је присутна појава да многи људи слабије чују нискофреквентне звукове (басове). У већини телевизора, касетофона, компјутера, музичких стубова, дискмена и вокмена, као и сличних уређаја, налазе се звучници који нису способни да стварају басове што доводи до закржљавања одређених рецептора у увету.','додао линкове',36,'Милант','20041019131522','',0,0,1,0,0.27683683032,'79958980868477','20041019131522'); INSERT INTO cur VALUES (1630,6,'S_-_Consonantal_Tehtar.jpg','Сугласнички техтар у синдарину','Сугласнички техтар у синдарину',49,'Zorba','20040406215527','',0,0,0,1,0.777996729852629,'79959593784472','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1631,6,'S_-_Punctation.jpg','Пунктација у синдарину','Пунктација у синдарину',49,'Zorba','20040406215631','',0,0,0,1,0.193354777240525,'79959593784368','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1632,6,'S_-_Vocal_Tehtar.jpg','Самогласникчки техтар у синдарину','Самогласникчки техтар у синдарину',49,'Zorba','20040406215805','',0,0,0,1,0.632783727378383,'79959593784194','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1633,6,'S_Sample.jpg','Пример текста на синдарину','Пример текста на синдарину',49,'Zorba','20040406215909','',0,0,0,1,0.583854335903986,'79959593784090','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1634,6,'220px-VojvodinaKaart.png','Карта СЦГ - Војводина','Карта СЦГ - Војводина',49,'Zorba','20040406224400','',0,0,0,1,0.0209205281184246,'79959593775599','20050315180521'); INSERT INTO cur VALUES (1635,0,'Бока_Которска_након_пада_Млетачке_републике','\r\nТема:\r\n*Прилике у Црној Гори и Боки Которској након пада Млетачке Републике 1797.г.\r\n*Ослобађање Боке и њен поновни пад под Француску власт 1807.г.\r\n\r\nПисао: Милан Тешовић\r\n\r\nИзвор:\r\nЈагош Јовановић\r\n\"Стварање црногорске државе и развој црногорске националности\"\r\nИсторија Црне Горе од почетка VIII вијека до 1918. године\r\nОбод - Цетиње 1948.г.\r\n\r\n\r\nНакон стварања \"Прве коалиције\" 1792. Француска је преко Алпа послала велику војску на Млетачку републику. Након освајања сјеверне Италије и Тирола француска војска креће према Бечу. Године 1797. Аустрија је потписала мир са Французима по којем Француска добија млетачке територије у Италији, а Аустрија остале млетачке посједе укључујући и Боку Которску. \r\n\r\nКада су Млеци 1420.г. освојили Боку, склопили су са Бокељима уговор у којем се наглашава да: \"Ако Млетачка република због ма каквог политичког догађаја не буде кадра да брани Котор, нема право да га никоме уступи или прода, него је дужна да га остави у његовој старој слободи\". Такав догађај је наступио пропашћу Млетачке републике. Бокељи су под влашћу Млечана уживали посебна права као што су самоуправа и посебне привилегије за которске трговце у односу на остале не-млетачке трговце, што од Аустрије нису могли да очекују зато што је, између осталог, Аустрија била у припремама за нови рат против Француске! Због тога су се обратили за савјет црногорском владици Петру I Петровићу Његошу. Владика их је савјетовао да буду опрезни, да установе привремену владу и \"народну гвардију\" и да своју флоту држе у приправности а један дио превезу у Будву ради веће сигурности.\r\n\r\nАустрија је помоћу своје флоте брзо успоставила власт у Далмацији и Истри. Бокељи су, иако нерадо, на савјет Петра I предали власт Аустрији уз обећање да ће имати све повластице које су имали док су били у оквиру Млетачке републике. \r\nФранцуска буржоазија је ради својих класних интереса отпочела рат у Европи под вођством Наполеона Бонапарте, који ће се 1804.г. прогласити за француског цара. Руски цар Александар I је имао намјеру да уједини Европу против Наполеона. Пошто је Наполеон почео да нагомилава војску у Италији, било је очигледно да ће следећи напад бити на Аустрију и Балкан који је био од посебне важности за Русију. Тада је руски цар послао свој изасланика у Црну Гору да владику упозна са тим планом и осигура помоћ Црне Горе. Непријатељ Црногораца, Брђана, Бокеља, али и Русије није била само Француска већ и Турска, која је имала сарадњу и помоћ Наполеона. \r\n\r\nУ битци код Аустерлица 1805.г. Наполеон је побиједио уједињене снаге Аустрије и Русије, након чега је потписао мир са Аустријом. Аустрија је заузврат Француској дала све територије бивше Млетачке републике укључујући и Боку. Руси су у Јонском мору имали своју флоту која је требала да заштити ту област од евентуалног напада наполеонове војске. Већи дио те флоте сада је пришао у помоћ Боки и Црној Гори, зато што би уласком француских бродова у Боку, руска флота у Јонском мору била у тешком положају. \r\n\r\nВладика је 1806.г. је сазвао народну скупштину на Цетињу у којем је тражио уједињење свих снага ради помоћи Бокељима у борби против освајача. Главари су прихватили владичин позив и присили су аустриског генерала у Херцег-Новом, који је требао да преда власт Французима по доласку њихове флоте, да Бокељима преда власт прије него што стигну француски бродови. Владика је упутио писмо аустриској команди у Боки, и рекао им да ће бокељска војска, заједно са црногорском војском, и бокељска флота заједно са руском флотом бранити Боку од Наполеонове војске. Генерал је пристао, а владика Петар је преузео контролу над Црногорцима и Бокељима. \r\n\r\nНаполеоновој војсци је, пошто је освојила цијелу Далмацију, на путу према Боки стајала Дубровачка република. Дубровник је под хитно морао да донесе тешку одлику под чију заштиту да се постави како би заштитио своју независност. Југо-источно од Дубровника били су Бокељи, Црногорски и Руси са двије војске и двије флоте, а на са сјеверо-запада долазио је француски генерал Молитор са преко 5000 војника, коме је Аустрија дала право да проведе флоту кроз њене воде. Како су Руси већ стигли у Боку, а Аустрија је потписала мировни уговор са Наполеоном, Дубровник је од Руса затражио да пошаљу помоћ. Али у Дубровнику је било католичких кругова који су упорно бранили \"пророчанство\" св. Фрања да ће град примити \"шизматике\" и да ће, по ријечима тог свеца, град убрзо по томе пропасти. У Дубровнику се тада десила издаја и Дубровник је, умјесто да чека руску помоћ, у град примио француску флоту. Француска није признавала независност Дубровачке републике, и са зидина града је скинута застава св. Влаха, заштитника града, и окачена француска застава. \r\n\r\nФранцузи су, непосредно након тога, пошли на Боку, али их је бокељско-црногорска војска 21. маја потиснула у Цавтат! У току следећа три дана француска војска је доживјела јак пораз и повукла се унутар зидина Дубровника. Али дан након тога руски цар Александар I наредио је да се Бока преда Французима! Руска флота се из дубровачких вода повукла у Боку, а бокељско-црногорска војска је одступила до зидина Херцег-Новог. \r\n\r\nФранцузи су покушали да придобију владику за себе очекући да он уради оно што су Дубровчани урадили! Понудили су му чин \"Патријарха цијелог Илирика\", ако призна њихову власт и одрекне се сарадње са Русијом. Црногорски владика је то одлучно одбио! \r\n\r\nБокељи су замолили Владику Петра и руску флоту да их не напуштају док не стигне одговор на молбу руском цару да не предаје Боку Французима. Предаја Боке се одуговлачила јер је дошло до неслагања између Француза и Аустријанаца око начина испуњавања договора са Русима. Руски цар је, због измијењене ситуације у преговорима наложио да се настави борба за Боку. Ова вијест је веома одушевила Црногорце, а посебно Бокеље! \r\n\r\nУ првим данима поновне борбе Херцег-нови је успјешно брањен. Тринаестог септембра 6000 Црногораца и Бокеља и 3000 Руса натјерали су Французе да се повуку толиком брзином да је француска војска за собом оставила чак 38 топова и поново се повукла у Цавтат! Француским снагама у Дубровнику ускоро је стигла помоћ - армија маршала Мармона од око 20 000 војника. Ускоро је услиједио напад на војску која је опкољавала Дубровник. Бокељи, Црногорци и Руси су се непрекидно повлачили све до Херцег-Новог, а онда су под зидима града потукли једну колону која им се била испрјечила на повлачељу у град! Када је пала ноћ маршал Мармон је оставио свој логор са седам топова, побацао све тешке ствари и повукао се према Цавтату, али их сустигла владичина војска. Тада је један генерал рањен, а заробљен је један генерал и чак 47 официра са 1300 војника! Због таквих успјеха у борби против Француза руски цар Александар I је Владику Петра I наградио крстом од драгог камења и исплаћен му је трошак који је имао приликом заузимања Боке! \r\n\r\nРуска војска је наставила освајање дуж далматинске обале током Децембра 1806.г. али баш тада су снаге Али паше од Јањине напале Јонска острва и руска флота отпловљава у том правцу остављајући само три велика бојна брода у Јадранском мору. Крајем децембра 1806.г. Турска је по налогу Француске објавила Русији рат. \r\n\r\nБорба за Боку Котрску, и уопште борбе на Балкану и на Јадранском мору били су неважни у поређењу са огромним биткама које су се дешавале на копну централне Европе, и оне нису могле значајније утицати на крајњи исход Наполеонових освајања! Рат се завршио миром у Тилзиту 1807.г. по којем је Русија морала предати, између осталог, и Боку. Предаја Боке Французима морала се завршити у најкраћем року. Французи су брзо окупирали Боку августа 1807.г. Владика Петар I Петровић Његош је напустио Боку давши Бокељима обећање да ће их помагати у даљем отпору!','',36,'Милант','20040407174059','',0,0,1,0,0.992445175067,'79959592825940','20040407174059'); INSERT INTO cur VALUES (1636,6,'Grbsvilajnac1.jpg','','',81,'Znajed001','20040409001430','',0,0,0,1,0.353039663613811,'79959590998569','20040612003311'); INSERT INTO cur VALUES (1637,2,'Znajed001','!!! ЗАБРАЊЕНО ЈЕ РЕКЛАМИРАЊЕ !!!','Забрањено је рекламирање приватних интернет страница',0,'195.66.171.107','20040612131602','',0,0,0,0,0.396833758055,'79959387868397','20040612131602'); INSERT INTO cur VALUES (1638,6,'Bel_-_additional.jpg','Облик Белеријанда - додатна слова','Облик Белеријанда - додатна слова',49,'Zorba','20040409210308','',0,0,0,1,0.702436764447425,'79959590789691','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1639,6,'Bel_-_tehtar.jpg','Облик Белеријанда - техтар','Облик Белеријанда - техтар',49,'Zorba','20040409210358','',0,0,0,1,0.453064862129339,'79959590789641','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1640,6,'Bel_-_diphtongs.jpg','Облик Белеријанда - дифтонзи','Облик Белеријанда - дифтонзи',49,'Zorba','20040409210524','',0,0,0,1,0.158014048038064,'79959590789475','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1642,2,'Anthere','[[m:User:Anthere]]','',83,'Anthere','20040411080314','',0,0,0,1,0.351234281599,'79959588919685','20040411080314'); INSERT INTO cur VALUES (1643,6,'Prvi_ustanak_013.jpg','Нотни пример - Први Устанак','Нотни пример - Први Устанак',49,'Zorba','20040411101500','',0,0,0,1,0.430875684535946,'79959588898499','20041213221824'); INSERT INTO cur VALUES (1644,0,'Први_устанак_(опера)','[[Слика:Prvi_ustanak_013.jpg|thumb|Нотни пример – сцена из I чина]]\n\'\'\'Први устанак\'\'\' (\'\'Prvi ustanak\'\'), народна [[опера]] у четири чина [[Светомир Настасијевић|Светомира Настасијевића]]\n\n==[[Либрето]]==\nПрема истоименој драми [[Славомир Настасијевић|Славомира Настасијевића]]\n\n==Праизведба==\n[[1957]]., [[Београд]] у \'\'[[Коларчева задужбина|Коларчевој задужбини]]\'\', (опера је написана [[1954]]. у поводу 150-година [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]).\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'[[Вуле Илић]]\'\'\', \'\'хајдук Станоја Главаша\'\' – \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'[[Илија Бирчанин]]\'\'\', \'\'кнез српски\'\' – \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'[[Алекса Ненадовић]]\'\'\', \'\'кнез српски \'\' – \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Јелена\'\'\', \'\'робиња\'\' – \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Мајка\'\'\', \'\'Јеленина мајка\'\' – \'\'\'мецосопран\'\'\'
\n\'\'\'[[Мехмед Фочић-Ага]]\'\'\' – \'\'\'бас-баритон\'\'\'
\n\'\'\'Кара-Хусеин\'\'\' – \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'[[Филип Вишњић]]\'\'\', \'\'слепи гуслар\'\' – \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'[[Карађорђе|Карађорђе Петровић]]\'\'\', \'\'вођа устаника\'\' – \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'[[Станоје Главаш]]\'\'\', \'\'вођа хајдука\'\' – \'\'\'бас-баритон\'\'\'
\n\'\'\'[[Васа Чарапић]]\'\'\', \'\'војвода устанички\'\' – \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'[[Теодосије Марковић]]\'\'\', \'\'кнез српски\'\' – \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'[[Конда]]\'\'\', \'\'бимбаша Узур-Бега\'\' – \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'[[Узун-Мирко]]\'\'\', \'\'буљубаша српски\'\' – \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Узур-Бег\'\'\', \'\'војни заповедник турски\'\' – \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Бећир\'\'\', \'\'\'Усеин\'\'\' и \'\'\'Хасан\'\'\', \'\'турски стражари\'\' – \'\'\'тенор\'\'\', \'\'\'баритон\'\'\' и \'\'\'бас\'\'\'\n\n\'\'\'Хор\'\'\': сељаци, раја, Турци, војводе и кнезови (Сима Марковић, Арсеније Лома, Петар Јокић, Танаско Рајић, Марко Катић и друге војводе и кнезови), устаници, српски и турски војници.
\n\'\'\'Статисти\'\'\': народ, пратиоци бимбаше Конде, устаници, момци Узун-Миркови и турски стражари.\n\n==Место и време==\nДогађа се у Србији на почетку деветнаестог века од [[23. јануар]]а [[1804]]. до [[30. новембра|30. новембар]] [[1806]]. године.\n\n==Садржај==\n===I чин - \"Сеча кнезова\"===\n\'\'[http://sr.wikibooks.org/Први_устанак_(либрето)_–_Први_чин I чин на вики-књигама (wikibooks)]\'\'\n\n[[23. јануар]] [[1804]]. године. У шумском уточишту хајдука, нашао се и Вуле Илић, хајдук Станоја Главаша. Долазе хајдуци и сељаци и моле га да ослободи заробљене српске кнезове, Алексу Ненадовића и Илију Бирчанина. У то пролазе Турци који воде Робињу. Вуле је ослобађа и убија Турке. Долази Мехмед Фочић-Ага са својом војском и води заробљене кнезове. Народ га моли да их ослободи и нуде му силно благо за њих. Фочић-Ага их одбија, јер се \'\'\"за благо робље откупљује, а ово су два српска арслана\"\'\'. Алекса и Илија саветују народ да се дижу на оружје, да освете њих и друге српске кнезове. Фочић-Ага их одводи. Робиња оплакује кнезове. Долази слепи гуслар Филип Вишњић и уз гусле пева песму \'\'\"Почетак буне на дахије\"\'\', а народ му се придружује у речима:
\n\'\'\"Земан дош\'о, ваља војевати,\'\'
\n\'\'за крст часни крвцу прољевати,\'\'
\n\'\'за крст часни и слободу златну!\"\'\'\n\n===II чин - \"Избор вође\"===\n\'\'[http://sr.wikibooks.org/Први_устанак_(либрето)_–_Други_чин II чин на вики-књигама (wikibooks)]\'\'\n\n[[15. фебруар]] [[1804]]. године. Јутро у шуми подно орашачке планине. Окупљени су српски кнезови и војводе. Карађорђе им поручује да су се окупили да изаберу вођу, да се дижу против Турака. Теодосије му каже да га народ жели за вођу. Карађорђе то одбија јер је преке нарави и врло строг и предлаже Станоја Главаша. Станоје му говори да није за хајдука да буде вођа, да је народ душом и телом уз Карађорђа. Сви су упорни и Карађорђе прихвата. Узима барјак и целива га уз пророчке речи \'\'\"Из раје ће народ васкрснути\"\'\'.\n\n===III чин - \"Збег\"===\n\'\'[http://sr.wikibooks.org/Први_устанак_(либрето)_–_Трећи_чин III чин на вики-књигама (wikibooks)]\'\'\n\nПланинска котлина у којој је народ нашао склониште од Турака. Јелена, Робиња из првог чина, је несрећна јер воли незнаног хајдука који ју је ослободио од Турака, а за којег верује да је мртав. Мајка јој говори да је то Вуле Илић. Наилазе сељаци и рањеници са боја на Мишару, радосни због победе. Међу њима је и Вуле Илић. Јелена је пресрећна. Вуле је шаље својој кући, у сигурност, а он ће доћи када са Турцима бој заврше. Долазе и кнезови и војводе на челу са Карађорђем, већају шта им је даље чинити. Одлучују да нападну Београд. Придружује им се и Конда, бимбаша Узур-Бега, који је пребегао устаницима будући српског порекла и открива им начин како да упадну у београдску тврђаву. Чин се завршава љубавним дуетом Јелене и Вулета.\n\n===IV чин - \"Ослобођење Београда\"===\n\'\'[http://sr.wikibooks.org/Први_устанак_(либрето)_–_Четврти_чин IV чин на вики-књигама (wikibooks)]\'\'\n\n[[30. новембар]] [[1806]]. Догађа се у глуво доба ноћи на \'\'Сава-капији\'\' београдске тврђаве унутар града. Турски стражари дремају. Долази Узур-Бег који их упозорава да буду будни и пазе. Када он оде, стражари поново полежу. Наједном се преко зида пребацују Конда, Узун-Мирко и његови момци. Настаје борба. Њих двојица су рањени, али Узун-Мирко успева последњим напором да отвори капију кроз коју навале устаници. Борба код капије је убрзо завршена. Долазе жене и видају ране рањеницима и одвлаче убијене Турке. Долази један војник и јавља да је и \'\'Стамбол-капија\'\' пала. Устаници спроводе заробљене Турке. Опера се завршава херојским хором народа \'\'\"Ниче раја к\'о из земље трава!\"\'\'.\n\n==Линкови==\n*[http://sr.wikibooks.org/Први_устанак_(либрето) либрето опере на вики-књигама (wikibooks)]\n\n[[Category:Опере]]','',49,'Zorba','20041213221822','',0,0,1,0,0.425264655345,'79958786778177','20050211013117'); INSERT INTO cur VALUES (1645,6,'Bel_-_Punctation.jpg','Облик Белеријанда- пунктација','Облик Белеријанда- пунктација',49,'Zorba','20040413134014','',0,0,0,1,0.680336309299186,'79959586865985','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1646,6,'Bel_-_Sample.jpg','Облик Белеријанда - пример','Облик Белеријанда - пример',49,'Zorba','20040413134220','',0,0,0,1,0.109054523621737,'79959586865779','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1647,0,'Топека','Чудан град. чудни људи, а најчудније је што се овај текст уопште нашао у где му није место.','',0,'217.26.65.177','20040418015643','',0,0,0,0,0.739164131106,'79959581984356','20040418015643'); INSERT INTO cur VALUES (1648,1,'Србија','postovanje , interesuje me zasto je sve napisano cirilicom zasto se nepise i latinica. nebih da zaboravimo cirilicu ali treba uzeti u obzir 3 miliona srba koji zive u diaspori u drugoj generaciji , koja neuce u skolama latinicu.\nda me nebi neko pogresno shvatio , nisu samo srbi koji citaju i pisu cirilicu , dobri srbi.\nhvala na razumevanju\n\n: осим тога што је ћирилица основно писмо српског језика, постоји још један веома битан разлог: могуће је направити програме који ће пребацивати ћирилицу у латиницу а немогуће програме који би пребацивали латиницу у ћирилицу. Ако буде интересовања и потребе, једног дана можемо имати и латиничну Википедију; ако би Википедија била на латиници никада не бисмо имали ћириличну Википедију. Верујем да је дијаспори такође милије да гледа ћирилицу него латиницу. Свако ко зна да чита српски латиницом може научити и ћирилицу за пар сати. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 21:47, 22 Јун 2004 (CEST)\n\n:: Ко хоће да ради аутоматизовано мењање из ћирилице у латиницу, нека се јави. Никола или ја ћемо га/је упутити како се то ради. Неопходно је знање HTML-а и викијевског означавања. --[[Корисник:Милош|Милош]] 23:27, 6 Јул 2004 (CEST)','',124,'Милош','20040706212709','',0,0,0,0,0.369204691317,'79959293787290','20040706212732'); INSERT INTO cur VALUES (1649,0,'Ваљево','Ваљево је данас, са својих 60.000 становника, један од значајних српских градова средње величине. Налази се на непуних 100 километара јужно од [[Београд|Београда]]. Градско језгро је смештено у котлини, кроз коју протиче река Колубара. Плодна и брдима заштићена долина уз реку од вајкада је пружала идеалне услове за живот на шта указују на тлу града пронађени трагови боравка људских заједница још из времена млађег каменог доба. У историјско време, од краја првог века пре нове ере, ваљевска котлина се, заједно са другим територијама данашње Србије, нашла у саставу римске империје, да би, после његове поделе крајем четвртог века, ушла у оквире источног царства. Током сеобе народа на ове византијске територије се трајно насељавају Словени и оснивају више мањих државица, склавинија, које су биле, час аутономне, час улазе у састав различитих већих држава које на Балкану настају и нестају ([[Бугарска]], [[Самуилово царство]] македонских словена, [[Угарска]]), да би у 11. веку опет потпале под утицај Византије. У то време територија Србије је била поприште честих сукоба [[Византија|Византије]] и [[Угарска|Угарске]]. Њени локални великаши су подржавајући час једну, час другу страну, тражили тренутак да се осамостале. Тај тренутак је уочио и искористио [[Стефан Немања]] крајем 12. века, постављајући темеље аутономне државе, која ће под његовим наследницима постати прво краљевство, а потом и царство. Од самих почетака у оквире те државе је улазила и шира околина данашњег града Ваљева. Из тих времена на територији самога града до данашњих дана су преостали трагови једног манастира који је датиран на крај 13. и почетак 14. века.\n\nТоком свих ових времена у ваљевској котлини су постојала насеља, али с обзиром да су су обављана само сондажна археолошка истраживања, и то на веома малим површанама, тешко је и шта конкретније рећи о њиховом карактеру и простору који су заузимала у односу на данашње градско језгро као и о континуитету постојања и о евентуалним старим именима. Најстарији до сада познати помен Ваљева под тим именом је, на основу једног документа из Дубровачког архива, датиран у 1393 годину. О пореклу тог имена историјска наука још није рекла своју коначну реч. Постоји више народних легенди које, свака на свој начин, покушавају да дају одговор на то питање. По једној Ваљево је добило име по “ваљарицама” којих је било дуж обала Колубаре. Друга опет име Ваљево везује за добру, “ваљану”, земљу у ваљевској котлини. По трећој легенди Ваљево је своје име добило по групи уморних избеглица, који су се, бежећи пред Турцима скотрљали, “сваљали”, са околних планина у котлину. Поред народне традиције и филологија је покушала да докучи тајну порекла овог имена, али и ту има више хипотеза. По једној, реч Ваљево је настала од старе латинске речи “vallis”; долина. По другој од речи талас, “вал”, због реке која је при бујицама плавила котлину. Поред тога, неки су склони и да у имену Ваљева препознају искварени облик једне ране средњевековне тврђаве, чије су постојање, негде на Балкану, под именом “Балба”, забележили византијски историјски извори.\nМеђутим од свих тумачења најзаснованије у научном смислу је оно по коме реч Ваљево представља присвојни придев старог словенског имена “Ваљ”. Тиме би Ваљево означавала посед, односно својину извесног Ваља. Ова хипотеза има и своје потврде у једној од народних легенди која помиње постојање неког Ваља, који је био власник прве кафане подигнуте на територији данашњег града, као и у постојању презимена Ваљевић.\nДубровачки трговац, током 14. века дубровачки трговци су у Ваљеву продавали робу из целе Европе, а сировине купљене у ваљевском крају бродовима развозили широм Медитерана.У време првог познатог помена имена Ваљево, 1393. године, ово насеље је било већ увелико активан трговински центар средњевековне Србије у који су долазили трговци из Дубровника и ту оснивали своје филијала, да би преко њих откупљивали различите сировине које су транспортовали даље ка западу, док су ту продавали различиту луксузну робу набављану дуж обала Медитерана. Успон Ваљева, као и успон аутономне Србије, заустављен је 1459. године када је средњевековна српска држава дефинитивно освојена од стране Турске империје. Са променом феудалног господара живот у ваљевској котлини није у потпуности замро. Истина, уместо трговачких каравана кроз Ваљево су сада пролазиле турске војне јединице на свом походу ка Угарској, чије су се границе у то време налазиле само неколико десетина километара северно од Ваљева. Ипак, иако део једне муслиманске државе у првим деценијама турске власти, Ваљево је остало претежно хришћанско насеље. Разлог за то се пре свега мора тражити у чињеници да је, због близине непријатељске Угарске, хришћанско становништво пограничних области имало извесне привилегије, како не би бежало преко границе и пружало активну војну помоћ непријатељу. Међутим, већ од друге четвртине 16. века стање почиње да се мења. После велике турске победе над Угарима, 1526. године код Мохача, муслиманска империја креће у даљи поход у Европу, померајући своје границе на север, исток и запад. Тиме Србија, а са њом и Ваљево, постаје територија дубоко у унутрашњости царства. Самим тим турска империја више није имала разлога да и даље чува оне привилегије које је локални живаљ до тада уживао. Са њиховим укидањем почиње процес исламизације. Локално становништво, или прелази у ислам, или бежи даље на север. Они који нису то учинили падају у потчињен положај.\nНа место одсељеног локалног становништва досељавају се муслимани из удаљенијих крајева. Истовремено, са померањем границе у Ваљеву су створени сви услови за поновни процват трговине, а тиме и за даљи развој вароши. Изванредно сликовиту представу убрзаног развоја и исламизације која га прати пружају нам турски пописи из 16. века. На самом почетку тог процеса, 1528. године у Ваљеву има укупно око 600 становника, од чега је две трећине хришћана. Само три деценије касније, 1560. године, број становника се повећао за три и по пута (око 2060), али у ствари, повећао се само број муслимана, док је број хришћана смањен, тако да је сада њихов однос 6 према 1 у корист муслимана (1528 године је у Ваљеву било 71 хришћанска и 27 муслиманских кућа, а сада је број хришћанских кућа спао на 51, док се број муслиманских попео на 293).Овај процес исламизације је настављен и у следећем веку, тако да некадашњи хришћански трг постаје права оријентална касаба. Такву слику о њему је почетком 17. века оставио и познати француски дипломата и путописац Луј жедеон, написавши да је Ваљево: “многољудно и пространо место, пријатно по великом броју вртова”. Сличну представу орјенталне насеобине је 1660. године оставио и чувени турски путописац Евлија Челебија помињући постојање десетак xамија, једног турског купатила и већег броја кућа окружених вртовима и баштама. У то време Ваљево се за два и по пута повећало у односу на стање пре сто година. Сада у њему има 870 кућа са око 5200 становника. Поред тога Челебија је забележио да се Ваљево налази у долини, да заузима обе обале реке Колубаре која га дели на два дела. На једној обали је такозвана чаршија, пословни део града, са радњама и дућанима, док се са друге стране реке налази стамбени део. По свему судећи, Ваљево се тада налазило управо на оном месту где је данас његово најуже језгро, заузимајући као и данас обе обале реке. Међутим, реално је претпоставити да је у нешто ранијем периоду, пре Челебијине посете, када је у вароши било мање домаћинстава, целокупан његов садржај био смештен само на једној обали.\nКао што је померање границе даље од Ваљева изазвало његов брз развој, тако ће и поновно приближавање границе, узроковано слабљењем Турске и јачањем Хабзбуршке монархује, изазвати опадање. Са Великим Бечким ратом (1683-1699.) Турска је изгубила велики део својих дотадашњих територија и њена граница према Хабзбуршком царству се опет усталила на само неколико десетина километара северно од Ваљева. Тиме су створени услови да у свим следећим ратовима Ваљево и његова околина постану поприште зараћених страна. Тако је и било. Чак, после рата, који се завршио 1719. године, Ваљево се привремено нашло унутар нових граница Аустријске царевине и поново је постало хришћанска варош, истина мања, са мање од 200 домаћинстава, али мора се водити рачуна да је овај њен развој почео скоро од нуле. Пошто је већинско турско становништво сада напустило Ваљево требало га је из почетка насељавати. У испражњено место је стигао нови живаљ. То су пре свега били Срби, како цивили, тако у војници, граничари, јер Ваљево је било погранично место са Турском, будући да се дуж планинских врхова, само пар сато хода од самог града сада протезала нова гранична линија између две стално непријатељске државе. То је свакако утицало да нови развој буде знатно спорији. Ипак, поред Срба у варош се населио и извесни број немачких породица. Војни планови сачувани из тих времена недвосмислено показују да се тадашње Ваљево простирало на обе обале Колубаре, на истом месту на ком се налази и данашње градско језго. Међутим, времена за дужи неометан развој није било довољно, будући да је већ почетком друге половине четврте деценије 18. века почео нови рат између Аустрије и Турске и на основу мира потписаног 1739. године Ваљево се поново нашло у оквирима Турске империје. Варош је опет била испражњена и почињао је њен нови развој, поново као исламске касабе. На почетку тога развоја, 1741. године, забележено је да у Ваљеву има 80 муслиманских и 11 хришћанских домаћинстава, са укупно око 550 становника. Већ четири деценије касније, 1784. године, Ваљево се повећало скоро пет пута, јер у њему тада има 400 муслиманских и 50 хришћанских кућа (око 2300 становника). Планови и описи града настали крајем тог века приказују нам насеље смештено на месту језгра данашњег града, на обе обале Колубаре, стим што је, као и данас, већи део насеља био са леве стране реке. Можемо чак препознати и делове траса појединих данашњих улица и путева који воде из града.Међутим, промене које ускоро следе довешће до нових драстичних, овај пут трајних, промена. Управо у то време настала је данас најстарија сачувана зграда у Ваљеву, Муселимов конак.Са почетком 19. века почео је и историјски процес убрзане трансформације већег дела територије Србије. Почела је Српска револуција са Првим устанком као почетном оружаном фазом. Већ 1804. године локално српско становништво је подигло побуну против турских господара и успело да ослободи велики део Србије. На тој ослобођеној територији је формирана посебна устаничка држава. Ваљево је било једно од првих насеља градског типа које је ослобођено. Тада, после скоро три и по века, оно поново постаје српски град у аутономној српској држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко занатска пракса међу српским живљем онемогућили су бржи развој овога града.\nСрпско становништво је вековима живело углавном по селима бавећи се скоро искључиво пољопривредом, препуштајући Турцима оне привредне делатности заступљене по градовима, те није имало потребе да у већем броју насељава ослобођену варош. Зато је 1808. године забележено да у Ваљеву има само 200 кућа са око 1000 становника. Ипак, темељи данашњег хришћанског насеља су баш тада постављени. Истина, крајем 1813. године турска офанзива је успела да покори независну државу створену у Првом српском устанку и на кратко, муслимани су опет загосподарили Србијом и Ваљевом, али 1815. године је почео Други српски устанак. После само неколико месеци борби устанак је завршен преговорима кроз које је Србија добила ограничену аутономију која ће у наредним деценијама, корак по корак, бити проширивана до потпуне независности. Иако, званично, и даље у оквирима турске империје, она хришћанска варош, створена током Првог српског устанка, и даље постоји. Истина у Ваљеву је и даље било Турака, али њихов број је бивао све мањи. Тако је забележено да 1826. године у самом Ваљеву има око 150 хришћанских и једва 30 муслиманских кућа. Већина муслимана је напустила своја имања и преселила се у друге градове који су имали тврђаве, будући да су се ту осећали безбеднији. Али ни оно малобројно муслиманско становништво није дуго остало. Почетком тридесетих година, кнез Милош Обреновић је са турским државним органима постигао договор о повећању аутономије. На основу њега сви они Турци који су напустили своју имовину по Ваљеву и другим сличним местима за њу су добили правичне накнаде, док Турци који су у тим местима остали и даље да живе, обавезали су се да своју имовину продају и да се настане, или само у градовима са тврђавама, или ван Србије. Тако и Ваљево поново постаје искључиво хришћанско место. Међутим од 1815. до 1830. године одлив турског живља из града је био далеко већи него прилив новога хришћанског становништва. Малобројни хришћани који су долазили били су углавном занатлије и трговци и стога су се насељавали само у оном делу града где је била чаршија, као својеврсна привредна четврт, значи, на десној обали Колубаре. Тако су, управо у то време, на месту где се и раније налазила ваљевска чаршија, постављени темељи данашњег Тешњара, старог, сада реконструисаног и ревитализованог трговачког и занатског дела некадашњег Ваљева. Истовремено, супротна, лева обала ове реке, на којој се раније неалазио онај већи, стамбени део насеља, постаје пуста. Оне зелене површине које су окруживале муслиманске куће на левој обали, новопридошло становништво насељено са друге стране реке претвара у своје пашњаке, баште и њиве. Међутим, управо са те стране налазио се онај пространији део ваљевске котлине који је пружао веће перспективе за будући развој насеља. Управо из тих разлога је већ 1832. године кнез Милош Обреновић наредио да се са те стране подигне нова ваљевска црква. Кнез је знао да је црква центар урбаног живота у Србији и да ће убрзо око ње почети и са те стране да ничу и нове куће. Али, да тај развој новог дела Ваљева не би био стихијски кнез Милош је већ следеће 1833. године, док црква још није ни почела да се гради, послао у Ваљево инжињера који је на пустој ледини трасирао будуће улице дуж којих варош треба да се шири. Наравно, све то је дало велики подстрек даљем развоју насеља. На почетку тога процеса, 1839. године варош коју су Турци напустили, а нови становници нису дошли на њихово место, имала је 873 становника, али, само две деценије касније, пошто је ширење насеља на другу обалу узело маха, 1862. у Ваљеву је регистровано два и по пута више људи, 2150. Овакво повећање становништва је превазишло могућности које су у попуњавању простора нудиле оне 1833. године трасиране улице. Зато је 1855. године израђен нови план развоја модерног, ортогоналног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева.\nВелови вековног заборава скривају податке о насељености Ваљева у првим столећима његовог постојања. Најстарији подаци о његовој насељености су датирани у 1528. годину, у време када је значај некадашњег великог средњевековног трговачког центра у великој мери опао.\nУлице и грађевине које су средином 19. века постојале само на плану, крајем века постају стварност\nЗато је 1855. године израђен нови план развоја модерног, ортогоналног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева. \nИзрада овог плана дугорочног развоја града представљала је важан импулс за убрзану модернизацију и европеизацију дојучерашње оријенталне вароши. Ваљево доживљава брз развој и број становника се вишеструко повећава. Поред повећања броја становника напредак у другој половини 19. века је видљив и на другим плановима. У доскора искључиво занатском насељу се отварају и први индустријски погони, стиже железничка пруга, електрична енергија, отвара се Гимназија, приказују се прве позоришне представе...\n20. век је век даљег убрзаног развоја насеља, када Ваљево постаје важан индустријски, али и културни центар. Али, ново столеће је Ваљеву донело и бурне историјске тренутке. Током Првог светског рата у непосредној околини Ваљева је вођена чувена Колубарска битка, а сам град се претворио у једну огромну болницу у којој су лежали рањеници као и оболели од велике епидемије тифуса. Енормна разарања град је доживео и у Другом светском рату, али и на самом крају 20. века, када је у више наврата био на мети НАТО авијације.\n\n\n[[en:Valjevo]]','',135,'Обрадовић Горан','20041115224950','',0,0,0,0,0.513829677139,'79958884775049','20041115224950'); INSERT INTO cur VALUES (1650,2,'Zhaoway','[[zh:User:Zhaoway]]','',90,'Zhaoway','20040418013057','',0,0,1,1,0.913138101768,'79959581986942','20040418013057'); INSERT INTO cur VALUES (1651,0,'Религија','Религија је друштвена појава која подлеже одређеним\nзаконима настајања, развоја и нестајања.Религију\nможемо дефинисати и као духовну повезаност једне\nгрупе људи са неким вишим, светим бићем, односно\nбогом. Бог (на санскритском “господар хлеба”) је\nљудска замисао о некој натприродној, онстраној сили. И\nсама реч религија води порекло од латинске речи\n“\'\'religare\'\'” што значи свезати, повезати. Дакле,\nрелигија је облик друштвене свести у коме се природне\nи друштвене силе приказују као натприродне, независне\nод човека, природе и историје. Свака религија\nподразумева више или мање једноставно учење које се\nодноси на суштину, сврху и порекло свега\nпостојећег. Такође, свака религија подразумева\nодређене облике верских заједница, као и одређене\nобреде, ритуалне радње које се обављају на\nпосвећеним местима, односно у одређеним институцијама\n(цркве, џамије, синагоге, храмови...).\n\nТеорије религије\n\nПостоје три основне групе теорија религије. Према\nпрвој, религија је изум једне (обично владајуће\nодносно привилеговане) групе људи као средство\nзаштите привилегија исте те групе људи. Према другој\nгрупи теорија, религија је трајна егзистенцијална\nкарактеристика људског бића. Најзад, према трећој\nгрупи теорија, религија је само људска склоност ка\nсујеверју произашла из недовољног познавања праве\nприроде ствари.\n\nКада, где, како и зашто су настале прве религије?\n\nПрви облици религије јављају се још у првобитној\nљудској заједници као последица човековог увиђања да\nсе многе ствари у природи дешавју и без његове воље и\nда он на те појаве не може да утиче нити да их\nконтролише ма колико се трудио. Такве појаве су на\nпример суше, поплаве, муње, громови и слично. Тако\nје човек дошао на идеју о постојању виших сила. Тако су\nу човековом уму настали први облици “богова” који су\nсимболизовали јединствене моћи које суверено владају\nчовековим постојањем. Човек је настојао да ове више\nсиле умилостиви молитвама и жртвовањем.\n\nПодела религије\n\nПостоје две врсте религија , политеистичке религије\nи монотеистичке религије. За политеистичке религије (грчки: poli - више, много и theos - бог)\nкарактеристично је веровање у више богова, различита\nбожанства која владају различитим секторима природе и\nљудског деловања. Политеизам је карактеристичан за\nстаре, природне, паганске религије. Политеистичке\nрелигије су више ритуалне, обредне него\nтеоријске. Политеистичке религије углавном не теже\nширењу за разлику од монотеистичких. Најзначајније\nстаре религије су биле политеистичке (египатска,\nстарогрчка, римска, одинизам...). Готово сви народи\nна тлу Европе су пре примања хришћанства исповедали\nразне паганске, природне, политеистичке\nрелигије. Иако су политеистичке религије по настанку\nстарије од монотеистичких, данас су готово ишчезле\n(изузетак су хиндуизам и племенске религије).\n\nЗа монотеистичке религије (грчки: monos - један и\ntheos - бог) је карактеристично обожавање једног бога, и то је основна разлика у односу на политеистичке\nрелигије. Друга битна разлика између политеистичких и\nмонотеистичких религија је у томе што су политеистичке\nрелигије махом народне религије, док су монотеистичке\nрелигије наднационалне и универзалне (изузетак је\nјеврејска религија) и у начелу се не ограничавају на\nједан клан, племе, народ или државу. Монтеистичке\nрелигије настајле су у периоду од шестог века пре нове\nере до седмог века нове ере.\n\nУ свим монотеистичким религијама могу се наћи\nизвесне заједничке карактеристике. Прва заједничка\nкарактеристика је већ споменути универзални,\nнаднационални карактер. Друга - све монотеистичке\nрелигије су откривене, а то значи да су их основали и\nутемељили пророци - религијски и морални реформатори\nкојима се, сваком понаособ, открио, у духу приказао, бог. Трећа заједничка карактеристика - све\nмонотеистичке религије су сотеролошке (грчки: soter -\nспасилац) што значи да је пророк у исто време и\nспасилац, избавитељ народа. Четврта заједничка\nкарактеристика је противчулно, аскетско и асексуално\nстановиште које заузимају све монотеистичке религије,\n\nстављајући духовно изнад материјалног и телесног,\nчак проглашавајући нагоне и страсти злим. Управо ову\nстрану религије оштро су критиковали многи филозофи и\nнаучници, међу којима су најпознатији [[Зигмунд Фројд]]\nи [[Фридрих Ниче]]. Најзад, све монотеистичке религије су\nесхатолошке (грчки eshaton - оно крајње) што значи да\nпрема овим религијама постоји крај света.\n\nМонотеистичке религије су [[хришћанство]], [[јудаизам|јеврејска\nрелигија]], [[будизам]] и [[ислам]].\n\n\'\'\'Из матурског рада Ристић Горана.\'\'\'\n\n[[af:Religie]]\n[[ar:دين]]\n[[ast:Relixón]]\n[[be:Рэлігія]]\n[[bg:Религия]]\n[[bs:Vjera]]\n[[ca:Religió]]\n[[cs:Náboženství]]\n[[cy:Crefydd]]\n[[da:Religion]]\n[[de:Religion]]\n[[el:Θρησκεία]]\n[[en:Religion]]\n[[eo:Religio]]\n[[es:Religión]]\n[[et:Religioon]]\n[[eu:Erlijio]]\n[[fa:دین]]\n[[fi:Uskonto]]\n[[fr:Religion]]\n[[ga:Creideamh]]\n[[he:דת]]\n[[hi:धर्म]]\n[[hr:Religija]]\n[[hu:Vallás]]\n[[ia:Religion]]\n[[id:Agama]]\n[[it:Religione]]\n[[ja:宗教]]\n[[jv:Agama]]\n[[ko:종교]]\n[[la:Religio]]\n[[lt:Religija]]\n[[nah:Religión]]\n[[nds:Religion]]\n[[nl:Religie]]\n[[nn:Religion]]\n[[no:Religion]]\n[[pl:Religia]]\n[[pt:Religião]]\n[[ro:Religie]]\n[[ru:Религия]]\n[[simple:Religion]]\n[[sl:Verstvo]]\n[[sv:Religion]]\n[[sw:Dini]]\n[[th:ศาสนา]]\n[[tl:Relihiyon]]\n[[tr:Din]]\n[[uk:Релігія]]\n[[vo:Rel]]\n[[zh-tw:宗教]]','HasharBot - warnfile Adding:tl,lt,nn,tr,jv,ar,ga,et,eu,ast,sl,zh-tw,nah,hi,fa,uk,be Modifying:zh,bs',0,'81.220.107.14','20041110061303','',0,0,0,0,0.608711475324,'79958889938696','20050306162147'); INSERT INTO cur VALUES (1652,0,'Будизам','Будизам је етичко учење и религија чији је оснивач\r\n[[Буда]] (санскритски: пробуђени , просветwени) по коме\r\nје ова религија и добила име. Буда је заправо почасно\r\nиме индијског религијског и моралног реформатора\r\nГаутаме или Сидарте (око 560.п.н.е. – 480.п.н.е.) из\r\nплемићке породице Сакја.\r\n\r\nПостојбина будизма је [[Индија]], у којој је пре\r\nнастанка будизма била распрострањена религија\r\n[[браманизам]], и која ће се касније у феудалном добу\r\nмодификовати у нову религију, [[хиндуизам]] и поново\r\nпотиснути будизам из Индије.\r\n\r\nУ својој 29. години Буда је доживео велико\r\nпреображење. Напустио је породицу и почео да живи као\r\nпутујући аскет. Тежио је филозофско-религијском сазнању\r\nсвета и ослобођењу од материјалног света - нирвани\r\n(санскритски: гашење). Нирвана је стање душевног мира,\r\nкрајње самоодрицање, апсолутно блаженство,\r\nпросветљење, врхунска мудрост у будизму, смисао\r\nживота и циљ сваког верника, престајање воље за\r\nпостојањем које омогућава поновно рађање после\r\nсмрти. Нирвана се постиже искупљењем и упражњавањем\r\nправила тзв. Осмокраког пута и могу је постићи сви\r\nњуди, без обзира на свој друштвени статус или\r\nобразовање. Нирвана се може описати и као ослобађање од\r\nсвих телесних жеља човека, које су према будизму,\r\nизвор човекових патњи. Појам “нирвана” среће се и у\r\nбраманизму, али тамо нема исто значење као у будизму.\r\n\r\nБуда је својим проповедима створио заједницу\r\nпристалица и будистички монашки ред. Суштина његовог\r\nучења је у тзв. четири племените истине: о патњи , о\r\nузроку патње , о укидању патње , и о племенитом\r\nосмокраком путу за укидање патње. Осмокраки пут\r\nподразумева: право знање (веровање), право\r\nнастројење, право говорење, право делање, право\r\nживљење, право опажање, право присећање и право\r\nпонирање у себе. У основи Будиног учења су песимизам и\r\nпасивни морал.\r\n\r\nЗа разлику од [[хришћанствo|хришћанства]] будизам има 5 божијих\r\nзаповести којих треба да се придржава сваки верник,\r\nод којих су прве четири потпуно индентичне\r\nхришћанским. Те заповести су: (1) не убиј, (2) не кради, (3) не врши прељубу, (4) не лажи и (5) не узимај\r\nалкохол.\r\n\r\nБудизам пропагира веровање у сеобу душа (веровање\r\nда се душа после смрти тела сели у ново тело-човека,\r\nживотиње или биљке) и карман (карму). Карма је\r\nверовање да човекова судбина после смрти зависи од\r\nначина на који је проживео живот. По будизму, до\r\nспасења душе и искупљења може водити само сазнање до\r\nкојег је Буда дошао и проповедао га, као и\r\nнеограничено жртвовање себе за добробит других бића и\r\nстроги морални живот.\r\n\r\nЗанимљиво је да за разлику од хришћанства, [[ислам|ислама]]\r\nи [[јудаизам|јудаизма]] будизам не сматра себе једином исправном\r\nрелигијом и није тежио уклањању многобожачких религија.\r\n\r\nПодела будизма\r\n\r\nУ трећем веку пре нове ере под царем Ашоком\r\n(272-237.п.н.е.) будизам је постао државна вера у\r\nИндији. Убрзо је почео да се шири и да се\r\nмења. Разликујемо три основне гране будизма: хинајану\r\n(јужни будизам) , махајану (северни будизам) , и\r\nтантризам (санскритски: оно што се шири), који је по\r\nнекима само огранак махајане, и који садржи извесне\r\nелементе хиндуизма.\r\n\r\nМахајана је распрострањена на [[Тибет|Тибету]], у [[Кина|Кини]], и у\r\n[[Јапан|Јапану]], оптимистичнија је од хинајане, проповеда\r\nверу у једног бога, личну душу, рај и загробни\r\nживот.\r\n\r\nХинајана се придржава Будиног учења, не познаје\r\nличну душу ни бога.\r\n\r\nТреба споменути и ламаизам (тибетански: лама-учитељ), измењени облик будизма, распрострањен на\r\nТибету. Ламаизам је хибрид филозофије будизма и\r\nверовања у демоне и чаролије. Поглавар ламаистичке\r\nцркве је Далај-Лама који је у исто време и световни\r\nпоглавар Тибета. Садашњи, четрнаести Далај-Лама\r\nпостављен је на престо [[1939]]. године. [[НР Кина]] је\r\nокупирала Тибет [[1959]]. и од тада, Далај-Лама је живео\r\nу изгнанству, све до недавно, када се вратио на\r\nТибет. Оснивач ламаизма је индијски монах [[Падма\r\nСамбхави]] који је [[747]]. године дошао на Тибет, а\r\nреформатор ламаизма је [[Цонг Ка Па]] ([[1356]]. – [[1419]].). У\r\nпериду од тринаестог до шеснаестог века будизам се\r\nпроширио на Монголију и европски део Русије.После\r\nдругог светског рата ламаизам је у опадању.\r\n\r\nРаспрострањеност\r\n\r\nИако је настао на индијском тлу, данас у Индији\r\nима свега око 300 000 будиста. Ипак, по подацима из\r\n1991. године у свету има чак 326 923 000 будиста што чини 6%\r\nсветске популације и чини га четвртом по броју верника\r\nрелигијом на свету, одмах иза хришћанства, ислама и\r\nхиндуизма. Будизам је распрострањен у [[Индокина|Индокини]] , на\r\n[[Тибет|Тибету]], у [[Кореја|Кореји]], [[Јапан|Јапану]], [[Монголија|Монголији]],\r\n[[Кина|Кини]. Последњих деценија будизам стиче све више\r\nпристалица у [[Европа|Европи]] и [[Америка|Америци]].\r\n\r\n\'\'\'Из матурског рада Ристић Горана.\'\'\'\n\r\n[[af:Boeddhisme]]\r\n[[ar:بوذية]]\r\n[[ca:Budisme]]\r\n[[da:Buddhisme]]\r\n[[de:Buddhismus]]\r\n[[en:Buddhism]]\r\n[[eo:Budhismo]]\r\n[[es:Budismo]]\r\n[[fr:Bouddhisme]]\r\n[[he:בודהיזם]]\r\n[[ia:Buddhismo]]\r\n[[it:Buddhismo]]\r\n[[ja:仏教]]\r\n[[ko:불교]]\r\n[[nl:Boeddhisme]]\r\n[[pl:Buddyzm]]\r\n[[pt:Budismo]]\r\n[[ru:Буддизм]]\r\n[[sv:Buddhism]]\r\n[[th:พระพุทธศาสนา]]\r\n[[uk:Буддизм]]\r\n[[zh-cn:佛教]]','HasharBot - warnfile Adding:th,uk,he,it Removing:ms,id',0,'81.220.98.221','20040502190310','',0,0,0,0,0.138831483731,'79959497809689','20041117120236'); INSERT INTO cur VALUES (1653,0,'Ислам','\'\'\'Ислам\'\'\' (арапски: предавање божијој вољи) је вера\nкоја се заснива на вери у: једног бога, Алаха\n(арапски: бог) који се не може оваплотити,\nизабраност [[Мухамед]]а за божијег изасланика,\nпредодређеност људске судбине (предестинацију),\nнаграду за добра дела и казну за лоша , страшни суд,\nи ускрсавање мртвих. Основне обавезе сваког муслимана\n(арапски: муслим - верник) су вера у [[Алах]]а и Мухамеда\nкао његовог иѕасланика, молитва пет пута дневно, пост у\nмесецу рамазану, давање милостиње, и хаџилук\n(ходочашће у [[Мека|Меку]]) бар једном у животу. Колективном\nобавезом муслимана сматра се и учешће у џихаду (арапски: животна борба), ѕа опстанак муслимана и њихове вере.\n\nПостулати ислама објављени су у [[Куран]]у (арапски:\nчитати, рецитовати) , светој књизи ислама. Куран је\nписан на арапском језику, то је збирка прописа и\nнаредби, садржи 114 сура (поглавља) са теолошким,\nмитолошким, етичким и правним садржајем. Куран је\nнастао од Мухамедових изрека и прописа из периода [[611]]. - [[633]]. Дефинитивна кодификација курана извршена је [[650]].\nгодине. Куран је збирка откровења које је од Алаха, а\nпреко анђела Габријела (Xибрил, Гаврило) у\nпустињској пећини примио Мухамед - оснивач ислама.\n\nМухамед ([[570]]. – [[632]].) је историјска личност. За\nразлику од Христа и Буде, Мухамед не представља\nникакво оваплоћење бога или светог духа. Мухамед је\nрођен у Меки [[571]]. године, у данашој [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]], у Тиџани , у јужном делу Хеџаса, око 80\nклилометара од [[Црно море|Црног мора]] у каменој долини у којој\nвлада неподношљива врућина. Пореклом је из племена\nКорејшита које је имало веома значјан друштвени\nположај у Меки. Још као дете Мухамед је остао без оба\nродитеља, па је бригу о њему преузео стриц. Као врло\nмлад Мухамед је постао путујући трговац. На својим\nпутовањима упознао је хришћанство, јудејство и\nисточњачке религије. Од дана када је у пећини поред\nМеке доживео откровење почиње Мухамедова пророчка\nмисија. Овај догађај десио се око [[610]]. године. Мухамед\nје неколико година проповедао своје учење по Меки,\nали без већег успеха јер није био прихваћен од стране\nаристократа. Коначно , у лето [[622]]. године дошло је до\nчувене хиџре (арапски: бекство , пресељење) Мухамеда\nи његових присталица из Меке у [[Медина|Медину]]. Овај догађај\nозначава почетак муслиманске ере. У новој средини\nМухамед је имао много више присталица и успеха у\nширењу свог учења. Основао је верску заједницу на чијем\nчелу је сам био. Непуних осам година од дана хиџре,\n[[630]]. године Мухамед се тријумфално вратио у Меку,\nкоја постаје свети град муслимана, средиште ислама и\nциљ ходочашћа. Овај догађај муслимани су назвали Ал\nФатах (арпски: отварање, почињање , освајање). Мухамед\nје ујединио Арапе и постао њихов верски и световни\nпоглавар. Створена је јединствена арапска држава која\nкасније успева да освоји [[Сирија|Сирију]] и [[Египат]] , делове\nсеверне [[Африка|Африке]], дошавши до обала [[Шпанија|Шпаније]] и француске\nгранице ([[711]]. године).После Мухамедове смрти [[632]].\nгодине његови наследници су се звали калифе ( арапски:\nзаменици ), а држава калифат. Калифат је укинут [[1924]].\nгодине.\n\n==Подела ислама==\n\nПоред Курана неки муслимани поштују и Суну, књигу\nлегенди из Мухамедовог живота. Суна је заправо допуна\nКурана из четрнаестог века, а сматра се да ју је\nнаписао сам Муахмед. На основу тога у исламу је, као и\nу хришћанству, дошло до поделе у другој половини\nседмог века. Ипак, чини се да је поштовање односно\nнепоштовање Суне било само повод за поделу и расцеп,\nдок је прави разлог био спор око наслеђа у\nкалифату .Шиити су муслимани који поштују само Куран,\nдок сунити поред Курана поштују и Суну. Треба споменути\nи вахабите који теже враћању првобитној чистоти\nислама. Ова исламска секта први пут се јавља у Арабији\nу првој половини осамнаестог века.\n\n==Распрострањеност==\n\nПо подацима из [[1991]]. године ислам исповеда око 962\nмилиона људи, док по неким још свежијим подацима\nислам исповеда чак 1,2 милијарде људи што чини 22%\nсветског становништва. Оволики пораст броја верника се\nобјашњава чињеницом да је ислам распрострањен у\nиндустријски слабо развијеним земљама за које је\nкарактеристичан висок природни прираштај .Под вођством\nкалифа ислам се брзо пропирио по северној Африци,\nјугозападној и југоисточној Азији, а касније и у\nјугоисточној Европи.\n\n[[ar:%D8%A7%D9%84%D8%A7%D8%B3%D9%84%D8%A7%D9%85]]\n[[be:Іслам]]\n[[bg:Ислям]]\n[[ca:Islamisme]]\n[[cs:Islám]]\n[[da:Islam]]\n[[de:Islam]]\n[[en:Islam]]\n[[eo:Islamo]]\n[[es:Islam]]\n[[fi:Islam]]\n[[fr:Islam]]\n[[he:איסלאם]]\n[[hr:Islam]] \n[[id:Islam]]\n[[ja:イスラム教]]\n[[ms:Islam]]\n[[nl:Islam]]\n[[pl:Islam]]\n[[pt:Islamismo]]\n[[ro:Islam]]\n[[simple:Islam]]\n[[sv:Islam]]\n[[sw:Kiislamu]]\n[[zh-cn:伊斯兰教]]\n[[zh-tw:伊斯蘭教]]','',306,'Вандал Б','20050315120328','',0,0,1,0,0.440223998595,'79949684879671','20050315120328'); INSERT INTO cur VALUES (1654,0,'Јудаизам','Јеврејска религија проповеда веру у једног,\nбестелесног и само духовног бога, оца свих људи. Овај\nбог представља свеукупност моралних савршенстава и од\nљуди захтева љубав и праведност. Име овог бога је Јахве\n(или Јехова) и због светости га није дозвољено\nизговарати. Јеврејска религиозност испољава се у\nпослушности према “божанском закону”. Овај закон\nсадржан је у Старом завету, односно у хебрејској\nБиблији. Стари завет је синтетизован рукопис од 24\nкњиге, канонизован око 90. године пре нове ере који\nје настајао скоро читав миленијум. Писан је на\nхебрејском и делимично на арамејском језику. Говори о\nисторији, идејним и друштвеним борбама јеврејског\nнарода. Уједно то је и збирка верских и правних прописа, као и старих митова које су Јевреји преузели од\nдругих народа истока. Стари завет дели се на три\nосновне групе: (1) Закон (хебрејски: Тора, садржи тзв.\nПетокњижје - Пет књига Мојсијевих: Књигу постања,\nКњигу изласка, Левитски законик, Књигу бројева и\nПоновљени закон), (2) Пророци (садржи: Прве пророке\nи Последње пророке), и (3) Списи (Псалми, Књига о\nЈову, Приче Соломонове, Прва и Друга књига дневника, Јездријина и Немањина књига, Књига о Рути, Песма\nнад песмама, Књига проповедника, Плач Јеремијин,\nКњига пророка Данила). Многи истраживачи сматрају да\nје Стари завет претходна фаза у развоју хришћанске\nрелигије која је изложена у Новом завету.\n\nПоред Торе за верски живот Јевреја посебно је важан\nТалмуд (хебрејски: учење). Талмуд је велика јеврејска\nзбирка после-библијских тумачења Старог завета,\nобредних правила, правних прописа, прича и\nизрека. Састоји се из два дела: Мишина (текст учења)\nи Гемара (објашњење учења). Постоје два Талмуда:\nЈерусалимски талмуд (приређен око [[450]]. године нове\nере) и Вавилонски талмуд (приређен око [[500]]. године).\n\nЗа ортодоксног Јеврејина обавезан је и велики број\nобредних прописа и прописа о чистоћи и исхрани.\n\nОснивач јеврејске религије је Мојсије (хебрејски\nМоше, око 1225 п.н.е.). Практично једини извор за\nупознавање Мојсијевог живота, рада и учења је Библија, односно Стари завет. Мојсије је био јеврејски вођа и\nзаконодавац који је Јевреје ослободио египатског\nропства и на гори [[Синај|Синају]] дао им две таблице-законе\nкоји су постали основ јеврејске религије .Мојсије\nзаузима прво место међу оснивачима религија , пошто\nњему у прилог иде хронолошко првенство: [[Заратустра]],\n[[Буда]], [[Конфучије]], [[Исус]] и [[Мухамед]] појавили су се тек\nмного векова после њега. Према Библији, Мојсије је\nчувајући стоку на божијој планини Хереб видео у жбуну\nбога (Јехову) који му је дао моћ да врши чудесна\nдела и поверио му мисију - да се врати својим племенима\nи ослободи их од ропства.\n\nСинагога (грчки: скупштина, окупљање) је зграда\nу којој се обављају верске активности у јеврејству.\n\nРабин (хебрејски: мој учитељ) је јеврејски\nсвештеник, поглавар верске општине. Статус рабина\nстиче се дугогодишњим изучавањем Библије и Талмуда.\n\nРаспрострањеност\n\nПрема подацима из [[1991]]. године у свету има 17865000\nприпадника јеврејске религије. Држава Јевреја је\n[[Израел]].\n\n*[[Антисемитизам]]\n\nИз матурског рада Ристић Горана\n\n[[ar:يهودية]]\n[[da:Jødedom]]\n[[de:Judentum]]\n[[en:Judaism]]\n[[es:Judaísmo]]\n[[eo:Judismo]]\n[[et:Judaism]]\n[[fr:Judaïsme]]\n[[he:יהדות]]\n[[ja:ユダヤ教]]\n[[la:Religio Iudaica]]\n[[nl:Jodendom]]\n[[pl:Judaizm]]\n[[pt:Judaísmo]]\n[[simple:Judaism]]\n[[sv:Judendom]]\n[[zh:犹太教]]','',36,'Милант','20041028185229','',0,0,1,0,0.489793744632,'79958971814770','20050313014529'); INSERT INTO cur VALUES (1655,0,'Valjevo','#REDIRECT [[Ваљево]]\n','премештена на \"Ваљево\"',19,'Горан Обрадовић','20040418020823','',0,1,0,1,0.504263720944769,'79959581979176','20040418020823'); INSERT INTO cur VALUES (1656,4,'Заставе_и_ознаке','За промоцију википедије потребне су различите заставе, које се користе као рекламе на различитим странама у интернету.


\n\n[[Слика:wikipediasr.png]]\n[[Слика:Wikipedia_Logo.gif]]\n[[Слика:Wikipedia_symbols.png]]\n[[Слика:Wikipedia-banner0002.png]]\n[[Слика:Wikipedia_Logo-small.png]]\n\n\n\n\n[[de:Wikipedia:Banner und Logos]]\n[[en:Wikipedia:Banners and buttons]]\n[[es:Wikipedia:Publicidad para tu web]]\n[[ja:Wikipedia:バナー]]\n[[ko:위키백과:배너와 버튼]]\n[[ku:Wikipedia:Logo]]\n[[ro:Wikipedia:Wikipedia pe situl tău web]]\n[[ru:Википедия:Баннеры]]','+ko:',0,'202.216.61.136','20050315055410','',0,0,0,0,0.887300619803,'79949684944589','20050315055410'); INSERT INTO cur VALUES (1657,6,'Wikipediasr.png','Заста за промоцију Википедије','Заста за промоцију Википедије',40,'Sto','20040418120620','',0,0,0,1,0.194155064592282,'79959581879379','20050315055411'); INSERT INTO cur VALUES (1658,2,'Andre_Engels/Test','#преусмери[[Корисник:Andre Engels]]','test',28,'Andre Engels','20040418140349','',0,0,1,0,0.240824469943,'79959581859650','20040418140349'); INSERT INTO cur VALUES (1659,0,'Драга_Љочић','Др Драга Љочић је прва жена лекар у Србији. [[Медицина|Медицину]] је студирала у [[Женева|Женеви]], као једна од ретких жена студената медицине у то време. Кад је почео [[Први Српско-турски рат]], Драга Љочић напушта студије и долази у Србију да би радила као медицинска сестра. По завршетку [[Други Српско-турски рат|Другог Српско-турског рата]], она у Женеви завршава студије медицине. Враћа се у Србију где се бави приватном праксом.','',19,'Горан Обрадовић','20040419143518','',0,0,0,1,0.179586886512,'79959580856481','20040419143518'); INSERT INTO cur VALUES (1660,0,'Јелисавета_Начић','Јелисавета Начић је прва жена архитекта у Србији. Њени главни радови су пројекат основне школе код Саборне цркве у Београду, и идејни пројекат Цркве Александра Невског у Београду.\n\n[[Category:Архитектура]]','',306,'Вандал Б','20050316083615','',0,0,1,0,0.108296809768,'79949683916384','20050316083615'); INSERT INTO cur VALUES (1661,0,'Карл_Ренер','[[de:Karl Renner]]\r\n[[en:Karl Renner]]\r\nКарл Ренер (\'\'Karl Renner\'\') ([[14. децембар]], [[1870]]. - [[31. децембар]], [[1950]].) је био [[Аусртија|Аустријски]] политичар. Рођен је у месту \'\'Dolní Dunajovice\'\' ([[Моравска]]) а умро је у [[Беч|Бечу]].\r\n\r\nРенер је рођен као осамнаесто дете у породици сиромашних фармера, али је због својих талената ишао у средњу школу, а касније и на студије права на [[Универзитет у Бечу|Универзитету у Бечу]] од [[1890]]. до [[1896]]. [[1895]]. је био један од оснивача \'\'Naturefriends\'\' (пријатеља природе), и смислио је њихов лого.\r\n\r\nРенер је одувек био заинтересован за политику, и постао је библиотекар у парламенту и члан Аустријске социјал-демократске партије 1896. године. Био је канцелар Аустрије и министар спољних послова од [[1918]]. до [[1920]].\r\n\r\nМировни споразум у Сен-Жермену је такође био под вођством Карла Ренера, и од [[1931]]. до [[1933]]. био је председник репрезентативне скупштине. Увек је заступао анексију Аустрије [[Немачка|Немачкој]], али се дистанцирао од политике за време рата. После пада [[Трећи рајх|трећег рајха]], Ренер се трудио да успостави привремену владу и залагао се да се Аустрија призна за независну државу. Био је први канцелар после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. [[1945]]. је постао први председник Друге Републике.\r\n\r\nКада је умро, [[1950]], Карл Ренер је сахрањен у Бечу.','',19,'Горан Обрадовић','20040419152404','',0,0,0,1,0.535552864212,'79959580847595','20040725055725'); INSERT INTO cur VALUES (1662,0,'Васкрсење_(ораторијум)','[[Ораторијум]] [[Стеван Христић|Стевана Христића]], прво такво музичко дело у српској музици. Написан је [[1912]]. године и изведен [[3. мај|3. маја]] исте године. Написан је на текст [[Драгутин Илић|Драгутина Илића]].\n\nПредвиђен је за симфонијски [[оркестар]], мешовити [[хор]] и четири соло гласа (сопран, бас, баритон и тенор). Сачињен је из два посебна дела са насловима \'\'\'\'\'Весници са Гроба\'\'\'\'\' и \'\'\'\'\'Христос међу ученицима\'\'\'\'\'. Компонован је на комбинацији италијанске оперске традиције касног 19. века и руске националне опере, са елементима који су карактеристични за [[Стеван Христић|Христића]] и који ће се касније сретати у његовим другим делима. Уводни хор, \'\'Зора на Васкршње јутро\'\', је касније дорадио и прерадио у посебну музичку нумеру, која се често изводила, за разлику од [[ораторијум|ораторијума]].\n\nЗапажено извођење овог дела је било на осамдесету годишњицу праизвођења, [[23. април|23. априла]] [[1992]]. године у \'\'Коларчевој задужбини\'\'. Соло гласови су били: [[Радмила Смиљанић]] (сопран), [[Живан Сарамандић]] (бас), [[Никола Митић]] (баритон) и [[Карољ Колар]] (Károly Kolár) (тенор). Хором и симфонијским оркестром РТБ је дириговао маестро [[Бојан Суђић]].','',49,'Zorba','20050223221242','',0,0,1,0,0.878038427736,'79949776778757','20050223221242'); INSERT INTO cur VALUES (1663,0,'Планета','(planeta u suncevom sistemu ima relativno 9 jer su naucnici otkrili novu koja djelimicno pripada suncevom sistemu a djelimicno drugom sistemu)\'\'\'Планета\'\'\' је [[небеско тело]] које се креће елиптичном путањом око звезде. За разлику од звезда, планете немају властити извор енергије, тј. у њиховој унутрашњости не долази до [[нуклеарна фузија|нуклеарне фузије]]. Будући да постоји мноштво тела која круже око звезда, планетама сматрамо само оне значајнијих маса. Око планета круже мања тела која називамо месецима, пратиоцима или [[природни сателит|природним сателитима]].\n\nДо почетка [[1990-их]] било је познато 9 планета, сви у [[Сунчев систем|Сунчевом систему]] (\'\'соларном систему\'\'). У новије време развијене су методе проналажења планета око других звезда у блиском галактичком суседству, на удаљеностима од неколико [[светлосна година|светлосних година]]. До сада (средина 2004.) је потврђено 110 вансоларних планета.\n\nСматра се да планете настају из [[протопланетарна магла|протопланетарне магле]], у процесу формирања звезданог система. Гас и прашина који круже око [[протозвезда|протозвезде]] згушњавају се у ротирајући диск у којем се стварају скупине честица. Ове скупине повећавају масу под утицајем [[гравитација|гравитације]], сударају се и формирају већа тела - планете.\n\nНазив планета долази од грчке речи \'\'планетес\'\', што значи \"луталице\". Назив је настао у време када су стари народи опажали да нека тила мењају свој положај на небеском своду.\n\n== Планете у сунчевом систему ==\n\n[[Image:Solare_Planeten99.jpg|right]]\nОсим Земље, све планете у сунчевом систему добили су имена по [[римски богови|римским боговима]]. \n\nПланете нашег сунчевог система су (редом по удаљености од [[Сунце|Сунца]]):\n\n# [[Меркур]]\n# [[Венера]]\n# [[Земља]]\n# [[Марс]]\n# [[Јупитер]]\n# [[Сатурн]]\n# [[Уран]]\n# [[Нептун]]\n# [[Плутон]] (Код Плутона још увек постоје дилеме око тога да ли је то права планета или само једно од тела [[Куиперов појас|Куиперовог појаса]], иначе, са својим месецом [[Харон]]ом ствара двојну планету.)\n\n=== Класификација планета ===\n\nПланете у сунчевом систему подељени су у категорије према саставу.\n\n* \"терестричке\" или камене: планете сличне Земљи, састављене углавном од стена: Меркур, Венера, Земља, Марс\n\n* \"јовијанске\" или гасовити дивови: састављене највећим делом од гасовитог материјала: Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун. Постоји и подгрупа гасовитих дивова које називамо уранским планетама.\n\n* ледене планете: ова група се понекад додаје како би се класификовале планете попут [[Плутон|Плутона]] који се састоје углавном од леда. Ова категорија укључује и многа непланетарна тела попут ледених месеца спољних планета сунчевог система.\n\nВећим планетама у нашем звезданом систему сматрамо осам камених и гасовитих планета. Статус Плутона још није разрешен, а неки сматрају да би га требало убрајати у мање планете, док је он по другима само највећи међу објектима [[Куиперов појас|Куиперовог појаса]]. Решење овог проблема зависи ће од прихваћене дефиниције планета.\n\n== Вансоларне планете ==\n\nГотово све до данас откривене [[вансоларне планете]] имају масе једнаке или веће масама гасовитих дивова у сунчевом систему. Такве планете је лакше открити јер због своје масе, односно гравитационог привлачења, остварују мерљиве учинке на кретање матичних звезда. Иако се претпоставља да би ти планете могли бити сличне гасовитим дивовима сунчевог система, још нема коначног одговора. Неке од таквих планета, откривени у последње вријеме, имају врло елиптичне орбите које их доводе екстремно близу матичне звиезде. Због тога је на њих много већи утицај [[сунчев веетар|сунчевог ветра]] и зрачења, него на гасовите дивове у сунчевом систему, чиме се поставља питање да ли су истог типа.\n\n[[cs:Planeta]]\n[[da:Planet]]\n[[de:Planet]]\n[[en:Planet]]\n[[eo:Planedo]]\n[[es:Planeta]]\n[[et:Planeet]]\n[[fi:Planeetta]]\n[[fr:Planète]]\n[[hr:Planet]]\n[[ia:Planeta]]\n[[id:Planet]]\n[[it:Pianeta]]\n[[ja:惑星]]\n[[la:Planeta]]\n[[ms:Planet]]\n[[nl:Planeet]]\n[[no:Planet]]\n[[pl:Planeta]]\n[[pt:Planeta]]\n[[ro:planetă]]\n[[simple:Planet]]\n[[sv:Planet]]\n[[uk:Планета]]\n[[zh:行星]]','',0,'213.149.107.163','20050121013925','',0,0,0,0,0.577968325269,'79949878986074','20050215020856'); INSERT INTO cur VALUES (1664,0,'Густав_Лудвиг_Херц','Густав Лудвиг Херц (\'\'Gustav Ludwig Hertz\'\') ([[7. јул]] [[1887]], [[Хамбург]] - [[30. октобар]] [[1975]], [[Берлин]]) био је [[физичар]], и нећак [[Хајнрих Рудолф Херц|Хајнриха Рудолфа Херца]]. Освојио је [[Нобелова награда за физику|нобелову награду за физику]] [[1925]]. године за студије о проласку [[електрон|електрона]] кроз [[гас]], коју је спровео са [[Џејмс Франк|Џејмсом Франком]].\r\n\r\nБио је отац [[Карл Хелмут Херц|Карла Хелмута Херца]].\r\n\r\n[[da:Gustav Ludwig Hertz]]\r\n[[de:Gustav Hertz]]\r\n[[en: Gustav Ludwig Hertz]]\r\n[[pt:Gustav Ludwig Hertz]]','',0,'217.26.65.170','20040502004529','',0,0,0,0,0.332088843143,'79959497995470','20050118085528'); INSERT INTO cur VALUES (1665,0,'Историја_Београда','[[Београд]], град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних \'\'\'7000 година\'\'\'. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду. Из старијег каменог доба, потичу остаци људских костију и лобања неандерталаца, пронађени у каменолому код Лештана, у пећини на Чукарици и у близини Бајлонијеве пијаце.\r\n\r\nОстаци културе млађег каменог доба, пронађени су у Винчи, Жаркову и у Горњем граду, изнад ушћа Саве у Дунав. То указује да је простор Београда био насељен у континуитету и да је интезитет тог насељавања бивао све јачи. Многа данашња насеља београдске околине леже на културним слојевима ранијих праисторијских насеобина.\r\n\r\nВинча крај Београда спада у ред најзначајнијих насеобина и културних налазишта праисторијског периода. Археолошке ископине на Роспи ћуприји, Горњем граду, Карабурми, Земуну и Винчи потврђују претпоставке да је подручје Београда било интезивно насељено и да се његово становништво бавило плужном земљорадњом и другим пратећим привредним делатностима. На овим локалитетима откривене су некрополе бронзаног и металног доба као и докази различитих културних утицаја.\r\n\r\n\r\n*текст са сајта [http://www.beograd.co.yu Град Београд]\r\n\r\n[[en:Timeline of Belgrade]]','+en:',21,'Romanm','20040425185304','',0,0,1,0,0.432532379139,'79959574814695','20041119151435'); INSERT INTO cur VALUES (1666,0,'Србија_или_Рашка?_У_чему_је_разлика?','Све почиње у VI веку, када се одиграва досељавање Јужних Словена на Балкан. Том приликом имамо ситуацију, да ова скупина људи, нема свог владара нити изграђену вишу класу, која бих одржавала ову скупину људи на окупу. Први познати вођа Јужних Словена се јавља тек у VII веку. И њега страни извори називају иманом КУВЕР. Међутим, његов утицај је био веома ограничен. Треба напоменути да је у том периоду, међу овим Словенима постаојао орган који је могао да доноси неке политичке одлуке. То бих смо ми данас назвали скупштином. Пошто је његова организација била слична данашњим модерним демократским системима. Али то није било довољно да бих се сачувала хомогеност народа. Тако да имамо ситуацију да се већ у VIII веку јављаја први српски владар тј. кнез Вишеслав. Иначе је забележено да су Срби, поред Хрвата, донели своје име из прапостојбине, док су остали народи, унутај скупине Јужних Словене, своја имена добијали по географским појмовима области које су насељавали. Тако имамо случај да су Македонци добили име по називу некадашње грчке државе, Дукљани (тадашњи Црногорци) по римском граду итд. Можда бих се и Србија етнички разградила да се није појавио човек, који је све променио из корена. Човек који је вероватно спречио катастрофу се зове велики жупан СТЕФАН НЕМАЊА. Његовим доласком Србија почиње да ствара своју историју. Немањини наследници ће створити државу на Балкану, која добија префикс \"краљевина\" 1217. године, под владавином Немањиног средњег сина Стефана Првовенчаног Немањића. А затим и префикс \"царевина\" 1346. године, под владавином Стефана Душана Силног, потомка Немањиног. Последњи потомак Немањин је цар Урош Нејаки, уједно и последњи српски цар. Немања и његови потомци су водили Србију кроз XII, XIII и XIV век. Након смрти цара Уроша долази да разградње српске државе на мање кнежевине. Једини који је покушао да врати Србији стару славу је кнез Лазар Хребељановић. А можда бих и успео, да на Балкан нису стигли Турци Османлије. Главна битка се одиграла на Косовом пољу 1389. године у којој је погинуо кнез Лазар и комплетно племство тадашње Србије. Историски извори не дају податак ко је победио у тој бици, али са обзиром да Србија није имала чиме више да се брани прихвата Османску власт. Од тада па све до 1459. године Србијом владају деспоти. Те године Србија губи сваку самосталност. И од те године па све до 1804.године, и појавом КАРАЂОРЂЕ, Србија није постојала. Србију у потпуности ослобађа од Турака кнез Михаило Обреновић, син кнеза Милоша Великог. То се догодило 1867. године. Србија постаје поново краљевина под Миланом Обреновићем, где на Берлинском конгресу 1878. године добија своје територије назад. Велики удео у успесима српске политике, тог периода, има Никола Пашић, председник Владе краљевине Србије. Србија после Првог Светског рата, заједно са осталим јужнословенским народима, ствара заједничку државу тј. краљевину СХС. Та држава је временом еволуирала у краљевину Југолавију, затим у разне друге федерације са јужнословенским народима. И та прича се наставља све до данас где Србија представља део државне заједнице са Црном Гором...................Име Расија (Рашка) први пут се помиње 1189. године. Отуда Млечани, Немци и Мађари до XVIII века Србију називају Расција, а Србе Расцијанима, Рацима, Раиценима и сл.','',0,'212.124.160.7','20040425165003','',0,0,0,1,0.490364581575,'79959574834996','20040804103721'); INSERT INTO cur VALUES (1667,2,'Maximus','Sasa Markovic, maximus@yubc.net','',94,'Maximus','20040426120856','',0,0,0,0,0.222874822664,'79959573879143','20040426120856'); INSERT INTO cur VALUES (1668,1,'Ћирилица','Архиву разговора о ћирилици можете наћи овде. Стране: [[Разговор:Ћирилица/Архива1|1]]\n\n----\n\n==О броју и врстама ћирилица (пренето са стране [[расправа о писмима на српској Википедији]])==\n* Crkvenoslovenska ćirilica je u najdužoj upotrebi u srpskom jeziku, pa bi onda, sledeći logiku i argument da treba koristiti samo ono pismo koje je u najdužoj upotrebi, trebalo preći na crkvenoslovensku ćirilicu. Međutim, danas je u srpskom jeziku, i to u velikoj većini, u upotrebi i latinica.\n** То о разликовању црквенословенске ћирилице од Вукове ћирилице је не знам чија теза. Саме црквенословенске ћирилице се разликују више него што се неке разликују од Вукове. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:45, 16 Јул 2004 (CEST)\n** To je teza enciklopedijâ. Crkvenoslovenska ćirilica je različita ćirilica od Vukove i BITNO se razlikuje od nje. -- Sergivs 16 Jul 2004\n** Енциклопедија које су за време комунизма стварале мит у Вуку Караџићу као комунисти. (Конто тога, покажи ми како то Уникод разликује црквенословенско А од српског или руског.) Много се више разликују ћирилица Светог Саве и садашња црквенословенска ћирилица него Савина од Вукове. А ако узимаш за црквенословенску ћирилицу само ону која се користила од средине осамнаестог до средине деветнаестог века (преко тога, славеносрпски језик је писан грађаницом, а не црквенословенском ћирилицом; а и то је потпуно друга категорија), онда је предност на страни Вукове ћирилице. Какогод, хваташ се за нешто што је мит а не чињеница. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:59, 16 Јул 2004 (CEST)\n** LaRousse enciklopedija je enciklopedija koja je za vreme komunizma stvarala mit o Vuku Karadžiću??? (Off Topic, zar ti nisi komunista?). O kakvoj ćirilici Sv. Save pričaš? Da to nije sad treća ćirilica? Postoje DVE ćirilice: jedna PRE Vuka i ona Vukova. Sve ostalo (to sa ćirilicom Svetog Save) je mit. Pogledaj Miroslavljevo jevandjelje [http://solair.eunet.yu/~ecolibri/Images/miroslav03.jpg]. Koja je to ćirilica? Evo ti link o cirilici [http://www.omniglot.com/writing/cyrillic.htm Cirlica] -- Sergivs\n** Ларус експлицитно каже да постоје \'\'\'две српске\'\'\' ћирилице (цитирај ми)? То о чему причаш је изузетно поједностављено и не одговара истини. Ево развоја: --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:42, 16 Јул 2004 (CEST)\n*** Ћирилица је настала на основу грчке унцијале. --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:42, 16 Јул 2004 (CEST)\n*** У раздобљу од њеног настанка до реформе облика слова Петра Великог, од школе до школе се мењао скуп знакова. По својим принципима већа је разлика између ћирилице Светог Саве и ћирилице Константина Филозофа него између Вукове и Савине. А исто је тако велика разлика између школа пре Саве и Константинове Ресавске школе. --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:42, 16 Јул 2004 (CEST)\n*** Петар Велики мења облик знакова и прилагођава их латиници. Та се ћирилица зове грађаницом (или гражданицом) и њу су користили они који су писали славеносрпским језиком, дакле напоредо са црквенословенским и пре Вука. Ето ти и четврте ћирилице, то твојој подели. --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:42, 16 Јул 2004 (CEST)\n*** Грађаница је (као облик) основа свих савремених ћирилица и од ње слово А изгледа управо тако. --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:42, 16 Јул 2004 (CEST)\n** Из свега тога не видим уопште откуд потреба за разликовањем две ћирлице, јер не само да је облик само једна од категорија, већ се и он сам мењао и независно од Вука. Ако говоримо о броју знакова, ту је тек забава, јер се управо по том критерију Савина и Вукова ћирилица највише слажу. Можемо говорити и о категорији укупне ортографије (број знакова плус правопис, како се то у београдској лингвистичкој школи назива), па су и ту Савина и Вукова ортографија најближе. Волео бих када би се бар одредио по ком то критерију покушаваш да успоставиш ту митску дихотомију? --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:42, 16 Јул 2004 (CEST)\n** Ovde je tema SRPSKA ćirilica a ne ruska ili bilo koja druga. U srpskom jeziku su bile u upotrebi DVE ćirilice: ckvenoslovenska (pre Vuka) i Vukova. Ja stvarno ne znam o kakvoj ćirilici Sv. Save govoriš. Svaka enciklopedija će potrvditi ovo što ja kažem. Dakle, kad otvoriš bilo koji udžbenik ili enciklopediju, videćeš da su u srpskom jeziku postojale DVE ćirilice: crkvenoslovenska (pre Vuka) i Vukova. To je taj kriterijum o kome se ovde govori. -- Sergivs 16 Jul 2004\n*** Дај аргумент(е) за своју тврдњу, немој само понављати \"то је тако и тачка\". Славеносрпска ћирилица, иначе, није руска него је српска. А није ни црквена ни Вукова. Сем тога, све савремене ћирилице потичу од те руске, ако ниси разумео поенту приче. Што се енциклопедија тиче, цитирај ми тог Ларуса, већ сам те замолио. Ено, ја сам превео цео енциклопедијски документ о ћирилици а нисам видео такву дихотомну разлику. Можеш ми цитирати и Британику и шта год хоћеш друго. Ти то, наравно, не чиниш, пошто то није тачно. --[[Корисник:Милош|Милош]] 10:27, 17 Јул 2004 (CEST)\n*** Argument za koju tvrdnju? Da su postojale dve ćirilice? Ja ne znam da li ti ne želiš da razumeš ili stvarno ne razumeš. U istoriji srpskog jezika postojale su DVE ćirilice: a) Pre Vuka (crkvenoslovenska) i b) Vukova. Ne moram da ti ja dajem argumente za ovo pošto je to opšte poznato. Ne moram da se pozivam na enciklopediju LaRousse (jer je nemam ovde pošto sam u Americi) ali otvori bilo koji udžbenik (čak i iz osnovne škole) i videćeš da se pominju DVE ćirilice koje su bile u upotrebi u srpskom jeziku. Ne govorim o ruskoj ćirilici koju je reformisao Petar Veliki pa su pod njenim uticajem i Dositej i Vuk reformisali srpsku ćirilicu. Govori se o SRPSKOJ ćirilici. A njih je bilo DVE. Pre i posle Vuka. A da li bi ti bio ljubazan da mi pokažeš šta je to i gde se pominje \"ćirilica Sv. Save\"? -- Sergivs\n*** Evo ti slika. Pogledaj kako izgleda ćirilica i 10. veka a kako ćirilica 1708. (reforma Petra Velikog) a kako moderna 1918. -- Sergivs http://www.omniglot.com/images/writing/cyrillic_history.gif\n**** Поздрављам изношење аргумената. Е, сад. За почетак бих решио питање броја слова, па после можемо прећи на друге ствари. Ћирилица Светог Саве није имала знаке: тврди полугласник, мало јус, мало прејотовано јус, велико јус, велико прејотовано јус, а следећа слова су била у врло реткој употреби (ако су и била): дз, от, кси, пси и ижица. Да ли је то различито од оног што си приказао или је то баш иста ћирилица? И, да поновим, славеносрпска ћирилица је била српска ћирилица. А није била ни црквенословенска ни Вукова. Иначе, за реформу писма су најзаслужнији Гаврил Стефановић Венцловић, Саво Мркаљ, Вук Караџић и Јернеј Копитар. Доситеј се није тиме превасходно бавио. Утицаји свих претходних су знатно већи. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:13, 17 Јул 2004 (CEST)\n**** Још две ствари: Чини ми се да овде имам Ларуса, тако да ћу ја то прекуцати. Друго, мислим да је боље да ову дискусију (о броју српских ћирилица) пребацимо негде другде. Само још да смислим где. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:16, 17 Јул 2004 (CEST)\n***** [[Разговор:Ћирилица]]? Иначе, просто је невероватно колико две особе могу да се препиру а да се у ствари слажу једна са другом. Дакле, да, и пре Вукове реформе било је измена у ћирилици која се користила за српски језик, и не видим шта је ту спорно или битно. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)\n***** Разлике су пре еволутивне природе него револуцијске. Вуковица је настала побољшавањем и упрошћавањем дотадашње (славеносрпске, црквенословенске, назовите је како хоћете, ја је називам \'\'другом ћирилицом\'\') ћирилице и њеним приближавањем народном језику. Вук није створио битно различито писмо, какво је нпр. арапско писмо према кинеском, већ је прерадио постојеће. Стварно не разумем како неко чисте свести може да тврди да је вуковица сасвим различита од „друге“ ћирилице. --[[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 9:14, 23 јул 2004 (CEST)','/* О броју и врстама ћирилица (пренето са стране [[расправа о писмима на српској Википедији]]) */',0,'147.91.66.6','20040723071519','',0,0,0,0,0.69282501782,'79959276928480','20040723071519'); INSERT INTO cur VALUES (1669,0,'Избори_за_Одбор_Старатеља_Викимедија_Фондације','Поздрав свима,\r\n\r\nПрипремају се избори за Одбор Старатеља Викимедија Фондације. Спремамо се да гласамо за представнике који ће говорити у име многих Викимедија сарадника, који тако напорно раде да ову нашу заједницу учине успешном каква јесте. Одбору је поверено коначно одлучивање у име Фондације Викимедија. Његова улога \'\'није\'\' управљање вебсајтом. За више информација о Фондацији Викимедија и улози њеног Одбора Старатеља, погледајте \'\'\'[http://meta.wikipedia.org/wiki/Board_of_Trustees 1]\'\'\'.\r\n\r\nГласа се за две позиције: \'\'Представник Доприносећих Активних Чланова (Contributing Active Member Representative)\'\', и \'\'Представник Добровољних Сарадника (Volunteer User Representative)\'\'. Да бисте гласали за било коју од ових позиција, морате бити на неком од Викимедија пројеката најмање три месеца. На будућим изборима само Доприносећи Активни Чланови ће моћи да гласају на изборима за Представнике Доприносећих Активних Чланова, али ће на овим првим изборима сви Викимедија сарадници моћи да гласају.\r\n\r\nСви гласачи ће гласати за Представника Доприносећих Активних Чланова и за \'\'Представника Добровољних Сарадника. \'\'The election is run as Approval\'\'. Сваком гласачу ће бити дозвољено да гласа за све оне кандидате за које сматра да су погодни за сваку од позиција. Кандидат са највише гласова за сваку позицију ће бити проглашен победником. У случају нерешеног исхода, биће расписан други круг избора. \r\n\r\nАко ви желите да се кандидујете на изборима, молимо лично попуните пријаву на линку \'\'\'[http://meta.wikipedia.org/wiki/Election_Candidates 2]\'\'\'. \r\n\r\nКандидати могу да се представе до петка, 29. маја 2004. Избори почињу у суботу, 30. маја 2004, и трајаће недељу дана од тада, са завршетком у суботу, 12. јуна 2004. у поноћ по гриничком времену (\'\'GMT\'\'), када ће бити објављени финални резултати.\r\n\r\nВише информација следи. Молимо погледајте: \'\'\'[http://meta.wikipedia.org/wiki/Election_FAQ 3]\'\'\' за детаље. \r\n\r\nОва страница је заштићена. Молимо, све коментаре пошаљите на: \'\'\'[http://meta.wikipedia.org/wiki/Talk:Election_FAQ 5]\'\'\'.\r\n\r\nНа крају, свим кандидатима желимо срећу на изборима,\r\n\r\n[[Корисник:Imran|Imran]] на енглеском\r\n\r\n[[Корисник:Danny|Danny]] на енглеском\r\n\r\nКо-председавајући, Изборни Комитет Викимедије\r\n\r\n[[ar:ويكيبيديا:انتخابات مجلس إدارة مؤسسة ويكيميديا]]\r\n[[cy:Wicipedia:Etholiadau i Bwrdd Ymddiriedolwyr y Sylfaen Wikimedia]]\r\n[[de:Wikipedia:Wahlen ins Board of Trustees der Wikimedia-Foundation]] \r\n[[es:Wikipedia:Elecciones para la Junta (Board of Trustees) de la Wikimedia Foundation]]\r\n[[eo:Vikipedio:Balotado pri Estraranoj de Fondaĵo Wikimedia]]\r\n[[fr:Wikipédia:Élection au Conseil d\'Administration de Wikimedia Foundation]]\r\n[[he:ויקיפדיה:בחירות לחבר הנאמנים של קרן ויקיפדיה]]\r\n[[hu:Wikipédia:A Wikimedia alapítvány elnökségének megválasztása|Wikipédia:A Wikimedia alapítvány elnökségének megválasztása]] \r\n[[ia:Wikipedia:Electiones pro le Consilio de Curatores del Fundamento de Wikimedia]] \r\n[[it:Wikipedia:Elezioni Wikimedia Foundation]] \r\n[[no:Wikipedia:Valgbrev]]\r\n[[pl:Wikipedia:Wybory do Rady Powierniczej Wikimedia Foundation]]\r\n[[simple:Wikipedia:Elections for the Board of Trustees of the Wikimedia Foundation]] \r\n[[sv:Wikipedia:Val av förtroendemän till stiftelsen Wikimedias styrelse]]\r\n[[ur:ویکیپیڈیا:ویکیپیڈیا فائونڈیشن کے بورڈ آف ٹروٹیز کے انتخابات]]\r\n[[vi:Wikipedia:Bầu cử cho Ban Quản Trị của Wikimedia]]\r\n[[zh:Wikipedia:Wikimedia基金会理事会选举]]','',19,'Горан Обрадовић','20040517013033','',0,0,0,0,0.951160778734,'79959482986966','20040517013033'); INSERT INTO cur VALUES (1670,0,'GNU','#redirect [[ГНУ]]','#redirect [[ГНУ]]',0,'159.134.78.91','20040509191541','',0,1,0,1,0.449325379193,'79959490808458','20040509191541'); INSERT INTO cur VALUES (1671,4,'Како_направити_нови_чланак','#REDIRECT [[Википедија:Како започети нову страницу]]','одговор',17,'Bonzo','20050215134513','',0,1,0,0,0.055841549791,'79949784865486','20050215134513'); INSERT INTO cur VALUES (1672,1,'Језик','','Избрисане глупости на напомену Балше :)',124,'Милош','20040909234135','',0,0,0,0,0.920301730242,'79959090765864','20040909234135'); INSERT INTO cur VALUES (1673,1,'Српски_језик','Ako tko želi, neka ode na stranicu o srpskome jeziku na http://hr.wikipedia.org/wiki/Srpski_jezik i prenese i prevede dio teksta za koji smatra da bi mogao biti koristan. Nemam ćirilicu, a i ne bih htio uvaljivati potencijalno nepoćudne stvari. [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 20:30, 12 Сеп 2004 (CEST)\n\n*Мислим да нема потребе. Имате један минус у вези Црне Горе у којој се 70% становништва изјаснило да говори српским језиком.\n\n:? A kakve to ima veze ? \"Srpski književni jezik ijekavskoga refleksa jata ostao je u Crnoj Gori, te među Srbima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.\" [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 22:21, 12 Сеп 2004 (CEST)\n\n\nСматрам да би за почетак сасвим одговарала приредба чланка из енглеске википедие:\n\nhttp://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_language\n\nГолија\n\n:De gustibus..Taj je članak, IMO, površan i neinformativan. [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 22:21, 12 Сеп 2004 (CEST)\n\n*Потпуно је бесмислено писати о Српском језику на хрватској википедији због негативног окружења по том питању. Хрвати би на почетку текста требали написати да они данас говоре српским језиком којег су из тих и тих разлога назвали хрватским.\n\n:Aha-pa dobro, tako reci. Znam ja inače s kim imam posla, samo volim da se ljudi izjasne bez petljanja. [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 23:58, 12 Сеп 2004 (CEST)\n \nХрвати су некад (вероватно) говорили правим, изворним хрватским језиком којег су било кад донели из своје постојбине.\n\n:Jah, na sedlima. Vrućim. [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 23:58, 12 Сеп 2004 (CEST)\n \nО томе се јавно не говори из политичких разлога. Реметилачки фактор у дефиницији су и Лужички Срби, па и руски Срби, кад о Српском језику говоре Хрвати.\n\n:Zaboravio si japanske Srbe. [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 23:58, 12 Сеп 2004 (CEST)\n\nПод Српски језик спада и Далматински језик и условно говорећи Илирски језик (овисно о дефинисању Илирског питања). Стручњаци за демагогију по питању Српског језика је група назови интелектуалаца окупљених око сајта Херцег-Босна, који очигледно иду путевима Доминика Мандића, којег се одричу већи број хрватских научника (Нада Клаић и други) :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 22:51, 12 Сеп 2004 (CEST)\n\n:Da si mi zdravo, i uživaj u društvu, kakoseonozove- \"Laze Lazarevića\". [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 23:58, 12 Сеп 2004 (CEST)\n\n*Сви ми говоримо српскохрватским. А националистима, који ће наравно увек рећи да постоји само један (српски или хрватски), поручио би да је национализам када неко неко мрзи друге народе, јер је несигуран у вредности сопственог, што је овде и доказано. Поздрав, Покрајац\n\n== Екавица и ијекавица ==\n\nКорисник са адресе 195.252.106.222 написао/ла је: \"Неопходно је такође приметити да ијекавско наречје није само било основа новог стандарда, него да је првобитно било и циљни стандард; разлог је лежао у томе што је велика већина српског ставовништва Србије, Црне Горе, Босне, Херцеговине и Хрватске - припадао овом дијалекту. Само мали постотак српског становништва је говорио икавицу, а нешто већи постотак је говорио екавицу (углавном подручје данашње Војводине). Разне су теорије зашто је уведена и екавица као стандардна норма, поред ијекавице као већ постојеће стандардне форме. Једно је тврђење да разлог лежи у већој језичкој прихватљивости (по основу лакшег изговарања, што је несумњиво тачно), али по много извора у питању су били политички разлози; основа проблема је лежала у бунту српске господе из Војводине, која није имала жељу да говори језиком \"сељака и сточара\" из Херцеговине и Црне Горе.\"\n\n*Сматрам да је ово сасвим прихватљив текст за полемику о нормама српског језика, док за енциклопедијски чланак има превише полемичан тон. Може се ући у расправу да ли је то тако или не, али томе није место у чланку. Уз то, тврдња о томе да је екавски био \"углавном на подручју данашње Војводине\" је нетачан. Простор \"се шири\" на шумадијске дијалекте, косовско-ресавске и призренско-тимочке као екавске. И центар српске државности (Србија) и центар српске културе у 19. веку били су доминантно екавски. Дијалекатске карте (а у српској лингвистици има дијалекатских каратако ако ичег уопште има) то могу потврдити. Војводина је била готово потпуно екавска, Србија (у границама Београдског пашалука) је била бар двотрећински екавска. У крајњем случају, може се и вратити полемика на другу страну: \"Ијекавица никада не би била стандард српског језика да Вук Караџић није био ијекавац. Да је био Пироћанац, данас би била два стандарда: екавски и торлачки.\" Тиме се управо може видети бесмисленост полемизације којој није циљ изношење научних чињеница, већ ниподаштавање једне друштвене групе. --[[Корисник:Милош|Милош]] 03:36, 29 Окт 2004 (CEST)\n----\nУбацио сам табелу са основним подацима који се тичу српског језика, која је иста као и на ен. Википедији. На почетку сам изменио чињеницу да се српски језик говори у целој Босни и Херцеговини, а не искључиво у Републици Српској. Свестан сам чињенице да се српски језик као такав тлачи у остатку БиХ (Федерацији), али ово је енциклопедија, и подаци у њој морају бити објективни. Он је исто тако и званични језик Федрације БиХ, па је то још један разлог да се напише како је он званични језик целе Босне и Херцеговине. У табели је лепо класификовано ово о чему сам писао. --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 23:37, 3 Феб 2005 (CET)','',170,'Покрајац','20050203223701','',0,0,0,0,0.12053215975,'79949796776298','20050203223701'); INSERT INTO cur VALUES (1674,0,'ELECTIONS','#REDIRECT [[Избори_за_Одбор_Старатеља_Викимедија_Фондације]]\n','премештена на \"Избори_за_Одбор_Старатеља_Викимедија_Фондације\"',19,'Горан Обрадовић','20040513014708','',0,1,0,1,0.457984190860748,'79959486985291','20040513014708'); INSERT INTO cur VALUES (1675,0,'Изборно_Обавештење','\'\'\'Изборно Обавештење\'\'\'\r\n\r\nЗбог пријаве великог броја поштованих корисника, одлучили смо да усвојимо нови изборни систем. \r\n\r\nСваки гласач ће моћи да гласа за више кандидата, за све оне за које сматра да су погодни за сваку од позиција. Кандидат са највише гласова за сваку позицију, ће бити проглашен победником. \r\n\r\nако исход буде нерешен, биће расписан други круг избора.\r\n\r\nМоле се гласачи да гласају само за оне кандидате, за које сматрају да су најпогоднији за учешће у одбору. \r\n\r\nХвала,\r\n\r\n[[Корисник:Danny|Danny]]\r\n[[Корисник:Imran|Imran]]','',19,'Горан Обрадовић','20040517014013','',0,0,0,0,0.999635678716,'79959482985986','20040517014013'); INSERT INTO cur VALUES (1676,0,'Election_Notice','#REDIRECT [[Изборно_Обавештење]]\n','премештена на \"Изборно_Обавештење\"',19,'Горан Обрадовић','20040517013126','',0,1,0,1,0.70745579126054,'79959482986873','20040517013126'); INSERT INTO cur VALUES (1677,0,'Баден-Виртемберг','Главни Град: [[Штутгарт]]
\nПовршина: 35,751 km²
\nСтановништво: 10.500.000 (2000)
\nГустина насељености: 294 становника/km²
\nИнтернет презентација: baden-wuerttemberg.de
\nISO 3166-2: DE-BW
\n\n\nСа површином од 35,750 km² и 10.5 милиона становника, Баден-Виртемберг лежи на југо-западу [[Немачка|Немачке]], и трећа је и по површини и по броју становника међу шеснаест немачких савезних држава.\n\nГеографија\n\nБаден-Виртемберг се граничи са [[Швајцарска|Швајцарском]] на југу, [[Француска|Француском]] на западу, и немачким државама [[Рајнланд-Палатинат]], [[Хесе]] и [[Баварска]]. \nНајвећи градови су [[Штутгарт]], [[Манхајм]], [[Карлсруе]], [[Фрајбург]], [[Хајделберг]], [[Хајлброн]], [[Улм]], [[Тибинген]], [[Форцхајм]] и [[Ројтлинген]]. \n\nРека [[Рајна]] чини западну, као и велики део јужне границе. Источно од Рајне је планина [[Шварцвалд]] (Црна Шума). На овој планини извире река [[Дунав]].\n\n{{Немачке државе}}\n\n[[Category:Немачке републике]]\n\n[[da:Baden-Württemberg]]\n[[de:Baden-Württemberg]]\n[[en:Baden-Württemberg]]\n[[es:Baden-Wurtemberg]]\n[[eo:Badeno-Vurtembergo]]\n[[fr:Bade-Wurtemberg]]\n[[it:Baden-Württemberg]]\n[[ja:%E3%83%90%E3%83%BC%E3%83%87%E3%83%B3%EF%BC%9D%E3%83%B4%E3%83%A5%E3%83%AB%E3%83%86%E3%83%B3%E3%83%99%E3%83%AB%E3%82%AF%E5%B7%9E]]\n[[nds:Baden-Württemberg]]\n[[nl:Baden-Württemberg]]\n[[no:Baden-Württemberg]]\n[[pl:Badenia-Wirtembergia]]\n[[pt:Baden-Württemberg]]\n[[ro:Baden-Württemberg]]\n[[simple:Baden-Württemberg]]\n[[sv:Baden-Württemberg]]','',170,'Покрајац','20050304184527','',0,0,1,0,0.185240687423,'79949695815472','20050304184527'); INSERT INTO cur VALUES (1678,0,'Улм','Улм је град у [[Немачка|Немачкој]], део савезне државе [[Баден-Виртемберг]]. Има мало преко 115000 становника. Улм је родно место [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]].\n\nИсторија\n\nУлм се први пут спомиње [[854]]. године, а [[Фридрих Барбароса]] га проглашава градом [[1164]]. Град доживљава процват у шеснаестом и седамнаестом веку, махом захваљујући извозу текстила. Ови векови такође представљају \"зенит\" уметности у Улму, посебно за сликаре и вајаре. \n\nОд [[1803]]. више нема статус \"слободног града\" и припаја се Баварској. [[1810]]. Улм улази у састав Краљевства Виртемберг. \n\nГеографија\n\nКроз Улм протиче река [[Дунав]]. Са друге стране реке се налази град Нови Улм (\'\'Neu-Ulm\'\'), знатно мањи од Улма, и раније је био део њега (око 50000 становника). Нови Улм је део Баварске.\n\n\n[[Category:Градови у Немачкој]]\n\n[[de:Ulm]]\n[[en:Ulm]]\n[[fr:Ulm]]\n[[nl:Ulm]]\n[[pl:Ulm]]\n[[sl:Ulm]]\n[[sv:Ulm]]','',170,'Покрајац','20050215134332','',0,0,0,0,0.607455438751,'79949784865667','20050215134332'); INSERT INTO cur VALUES (1679,0,'Карлсруе','\'\'\'Карлсруе\'\'\' (269785 становника [[2001]]. године) је град у [[Немачка|Немачкој]], у савезној држави [[Баден-Виртемберг]]. Налази се близу немачко-француске границе.\n\nГеографија\n\nНадморска висина града варира између 100 метара (на западном делу, према реци [[Рајна|Рајни]]) и 277.5 метара (Турмберг на истоку). Географске координате су: 49° 00\' Север 008° 04\' Исток, што значи да 49. паралела пролази кроз центар града.\n\n[[Category:Градови у Немачкој]]\n\n[[de:Karlsruhe]]\n[[en:Karlsruhe]]\n[[fr:Karlsruhe]] \n[[ja:カールスルーエ]]\n[[sv:Karlsruhe]]\n[[ru:Карлсруэ]]','',170,'Покрајац','20050215134423','',0,0,0,0,0.82950302578,'79949784865576','20050215134423'); INSERT INTO cur VALUES (1680,1,'Тренутни_догађаји','','remove spam',21,'Romanm','20040517141519','',0,0,0,0,0.978210398917,'79959482858480','20040517141519'); INSERT INTO cur VALUES (1681,6,'Gondor_-_Sample.jpg','Краљево писмо (Прва верзија)','Краљево писмо (Прва верзија)',49,'Zorba','20040519151714','',0,0,0,1,0.163326414454101,'79959480848285','20050118223400'); INSERT INTO cur VALUES (1682,6,'Num_-_sample.jpg','Нуменијски облик - пример','Нуменијски облик - пример',49,'Zorba','20040519151808','',0,0,0,1,0.694264729222529,'79959480848191','20050118223401'); INSERT INTO cur VALUES (1683,6,'Arnor_-_Sample.jpg','Друга верзија краљевог писма','Друга верзија краљевог писма',49,'Zorba','20040520150242','',0,0,0,1,0.981344433483988,'79959479849757','20050118223401'); INSERT INTO cur VALUES (1684,6,'Nnum_-_sample.jpg','Пример - Северни нуменијски облик','Пример - Северни нуменијски облик',49,'Zorba','20040520150354','',0,0,0,1,0.823928010485999,'79959479849645','20050118223401'); INSERT INTO cur VALUES (1685,6,'Tengwar_Comparative.jpg','Упоредна табела тенгвар система','Упоредна табела тенгвар система',49,'Zorba','20040520150656','',0,0,0,1,0.175606782711676,'79959479849343','20050118223401'); INSERT INTO cur VALUES (1686,1,'Беч','Smesno, jel\' to sve sto treba znati o jednom od nejvecih gradova izmedju Carigrada i Berlina? Pobrinucu se ja za to nekom prigodom.','izvinite, imam tehnickih problema s cirilicom',0,'80.65.161.109','20040520232138','',0,0,0,1,0.985766161692,'79959479767861','20040520232138'); INSERT INTO cur VALUES (1687,2,'Jerotito','','',104,'Jerotito','20040524185842','',0,0,1,0,0.035711310355,'79959475814157','20040524185842'); INSERT INTO cur VALUES (1688,3,'Jerotito','','',104,'Jerotito','20040524185806','',0,0,1,0,0.617550222491,'79959475814193','20040524185806'); INSERT INTO cur VALUES (1689,0,'Tengwar','#REDIRECT [[Тенгвар]]\n','премештена на \"Тенгвар\"',9,'Никола Смоленски','20040522150213','',0,1,0,1,0.406249912834028,'79959477849786','20040522150213'); INSERT INTO cur VALUES (1690,0,'ŽS','#REDIRECT [[ЖС]]','',17,'Bonzo','20050228171015','',0,1,1,0,0.301058649691,'79949771828984','20050228171359'); INSERT INTO cur VALUES (1691,0,'Црна_Гора','\n\n
\'\'\'Република Црна Гора\'\'\'
\'\'\'Republika Crna Gora\'\'\'\n
\n\n\n
\n[[Image:Montenegro_flag_new.png|170px|Застава ЦГ]]
\n([[Застава РС|Детаљи]])\n
\n[[Image:Grb_CG.jpeg|86px|Грб ЦГ]]
\n([[Грб ЦГ|Детаљи]])
\n\n
[[Image:SerbiaMontenegro-Montenegro2.png|Положај ЦГ]]\n
[[Службени језик]] [[српски језик|српски]] ијекавског изговора
[[Главни Град]][[Подгорица]]\n
[[Површина]]
 - Укупно
 - % воде

13,812 km²
n/a\n
[[Становништво]]
 - Укупно ([[2001]])
 - [[Густина Становништва|Густина]]

616,258
48.7/km²\n
Народна Припадност
([[2003]])
[[Црногорци]] 43%, [[Срби]] 32%, [[Бошњаци]] (Муслимани) 8%, [[Албанци]] 5%;
Остали: 12%\n
[[Председник]]Филип Вујановић\n
[[Премијер]]Мило Ђукановић\n
[[Химна]]\'\'[[Ој, свијетла мајска зоро]]\'\' [http://www.predsjednik.cg.yu/slike/1097575630.mp3 Званична мелодијска верзија (mp3)]\n
[[Временска Зона]][[UTC]] +1\n
[[Валута]][[Евро]] (EUR)\n
\n\n\n\'\'\'Црна Гора\'\'\' – Република у Југоисточној Европи која заједно са Републиком [[Србија|Србијом]] чини Државну заједницу [[Србија и Црна Гора]].\n\n===Уопштено===\n*Званично име: Република Црна Гора;\n*Главни град: [[Подгорица]],\n*Престоница: [[Цетиње]];\n*Облик владавине: република;\n*Гласачко право: 18 година;\n*Дан државности: 13. јул.\n*Валута: 1 евро (EUR) = 100 центи.\n*Званични језик: [[српски језик|српски]] \n*Вероисповест: православци, муслимани и католици;\n*Националност: \n*Број становника: 620.145 (2003.);\n*Територија: 13.812 km2;\n*Екологија:\n**Прва земља међународно призната за еколошку државу, призната [[1992]].\n**Национални паркови:\n***[[Дурмитор]]\n***[[Биоградска Гора]]\n***[[Скадарско језеро]]\n***[[Ловћен]]\n\n\n===Државни симболи===\n\n*Застава: Црвене боје, размјере 1:2, у средини грб.\n\n*Грб: Златни двоглави орао са раширеним крилима, на главама окренутим једна од друге стоји златна круна са крстом, на грудима на плавој и зеленој позадини је златни лав у покрету и подигнутим репом. Орао у канџама држи симболе духовне и свјетовне власти, једну у једној, другу у другој канџи. Овај грб се ради на црвеној позадини.\n\n*Химна: \'\'Ој, свијетла мајска зоро\'\', композиција: ?, текст: Секула Дрљевић;\n\n\n===Градови===\n*[[Бар]]\n*[[Подгорица]]\n*[[Никшић]]\n*[[Цетиње]]\n*[[Улцињ]]\n*[[Андријевица]]\n*[[Бечићи]]\n*[[Беране]]\n*[[Бијело Поље]]\n*[[Будва]]\n*[[Даниловград]]\n*[[Херцег-Нови]]\n*[[Игало]]\n*[[Колашин]]\n*[[Котор]]\n*[[Мојковац]]\n*[[Петровац]]\n*[[Плав]]\n*[[Плужине]]\n*[[Пљевља]]\n*[[Рожаје]]\n*[[Свети Стефан]]\n*[[Сутоморе]]\n*[[Шавник]]\n*[[Тиват]]\n*[[Жабљак]]\n\n===Образовне установе===\n\n[[Универзитет Црне Горе]]\n\n===Историја===\n*IX век Кнез Петар, први познати дукљански владар;\n*[[997]] – [[1016]] Кнез Владимир;\n*[[1016]] – [[1101]] Династија Војиславовић у Дукљи;\n*[[1016]] – [[1043]] Кнез Стефан Војислав;\n*[[1043]] – [[1081]] Кнез Михаило Војиславовић;\n*[[1077]]. Михаило крунисан за краља (папа Гргур 7.), Краљевина Дукља;\n*[[1081]] – [[1101]] Краљ Константин Бодин Војиславовић;\n*[[1101]] – [[1189]] Дукља под Византијом;\n*[[1189]] – [[1360]] Дукља у Србији;\n*[[1360]] – [[1421]] Династија Балшић у Зети;\n*[[1360]] - ? Ђурађ 1. Балшић;\n*? – [[1385]] Балша 2. Балшић;\n*[[1385]] – [[1403]] Ђурађ 2. Стратимировић Балшић;\n*[[1403]] – [[1421]] Балша 3. Балшић;\n*[[1421]] – [[1496]] Династија Црнојевић у Зети;\n*[[1421]] – [[1465]] Стефаница Црнојевић;\n*[[1465]] – [[1490]] Иван Црнојевић;\n*[[1490]] – [[1496]] Ђурађ Црнојевић;\n*[[1494]]. «Октоих»; прва књига штампана на Балкану;\n*[[1496]] – [[1498]] Стефан Црнојевић;\n*[[1499]] – [[1697]] 1499. Пад Зете, Зета под Турском;\n*[[1514]] – [[1528]] Санџак-бег Скендер-бег (Синиша Црнојевић);\n*[[1697]] – [[1735]] Династија Петровић Његош у Црној Гори;\n*[[1697]] – [[1735]] Владика Данило Шћепчев Петровић;\n*[[1735]] – [[1767]] Владика Сава Петровић;\n*[[1767]] – [[1773]] Лажни цар Шћепан Мали;\n*[[1782]] – [[1830]] Владика Петар 1. Петровић Његош;\n*[[1798]]. Основано Правитељство суда црногоског и брдског;\n*[[1830]] – [[1851]] Владика Петар 2. Петровић Његош;\n*[[1831]]. Образован Сенат;\n*[[1832]]. Укинуто гувернадурство;\n*[[1851]] – [[1860]] Владика Данило Петровић;\n*[[1852]]. Данило Петровић проглашен за књаза, Кнежевина Црна Гора;\n*[[1852]] – [[1853]] Црногорско-турски рат, пораз;\n*[[1855]]. Кнез Данило Петровић: «Општи земаљски законик»;\n*[[1858]]. Битка на Грахову; Црна Гора пв Турске, победа;\n*[[1860]] – [[1918]] Кнез никола Петровић;\n*[[1866]]. Српско-црногорски савез; кнез Никола и кнез Михаило;\n*[[1876]] – [[1878]] Црногорско-турски рат, победа;\n*[[1888]]. Валтазар Богишић: «Општи имовински законик»;\n*[[1905]]. «Устав»;\n*[[1907]]. Организоване Народна странка-клубаши и Права народна странка-праваши;\n*Октобар [[1912]]. Политичка и Војна конвенција Србије и Црне Горе;\n*[[1912]] – [[1913]] Први балкански рат, победа;\n*8.10.1912. Црногорска опсада Скадра, Скадар предат великим силама;\n*30.5.1913. Лондонски мир;\n*1913. Други балкански рат, победа;\n*10.8.1913. Букурешки мир;\n*1914 – 1918 Први светски рат, победа;\n*1.8.1914. Црногорска објава рата Аустро-Угарској;\n*6.1.1916. Мојковачка битка,[[сердар Јанко Вукотић]]; Црна Гора пв Аустро-Угарске, пораз;\n*16.1.1916. Капитулација Црне Горе;\n*26.11.1918. Црна Гора се уједињује у Србију, Велика народна скупштина у Подгорици;\n*1918-1945 Црна Гора није била територијално уређена;\n*1945-1992 Социјалистичка Република Црна Гора;\n*1992. Устав, Република Црна Гора;\n*1992-1997 Председник Момир Булатовић;\n*1997-2002 Председник Мило Ђукановић;\n*2002-2006 Председник Филип Вујановић;\n\n== Спољне повезнице ==\n* [http://www.montenеgro.yu Република Црна Гора] Званична презентација\n* [http://www.visit-montenegro.com Посјетите Црну Гору] Туристичка презентација Црне Горе\n* [http://www.gradovi.cg.yu/ Средњевјековни градови]\n\n[[da:Montenegro]]\n[[de:Montenegro]]\n[[en:Montenegro]]\n[[eo:Montenegro]]\n[[et:Montenegro]]\n[[fr:Monténégro]]\n[[nl:Montenegro]]\n[[pl:Czarnogóra]]\n[[pt:Montenegro]]\n[[sl:Črna gora]]\n\n[[Category:Србија и Црна Гора]]\n[[Category:Црна Гора| ]]','',340,'PANONIAN','20050315214101','',0,0,1,0,0.876457225939,'79949684785898','20050315214101'); INSERT INTO cur VALUES (1692,0,'Антички_епови','\'\'\'[[Симплигаде]]\'\'\'','',0,'212.200.132.45','20040525210646','',0,0,0,1,0.731871913528,'79959474789353','20040525211742'); INSERT INTO cur VALUES (1693,0,'Симплигаде','\r\nУ [[Еурипид]]овој драми [[Ипсипила]] (ΥΨΙΠΥΛΗ), коју је на основу више\r\nоштећених делова превео и реконструисао [[Едуард Дајч]], главно\r\nлице је ропкиња-дадиља Ипсипила која је била некадашња\r\nкраљица Лимноса (острва у Егејском мору). Ипсипила каже да јој\r\nје отац: Тоант, први властодржац Лимноса винородног, а овај,\r\nједино мене Ипсипилу роди, и дође час кад отац краљевску ми\r\nпредаде над земљом и маслинама, градом и острвима, власт.\r\n(вероватно се власт односи на острва Лимнос, Хиос и Наксос)\r\n\r\nОдломак текста из којег наводим доњи цитат, потиче са папируса\r\nкога је издао Е. Сиегман 1954. г. а који је написан у трећем веку\r\nпне на полеђини једног птоломејског законског списа и садржи\r\nзбирку Еурипидових пролога. Више о Еурипиду сам писао у\r\nтексту где сам говорио о Пели у Македонији. Пела се налазила\r\nсевероисточно од Солуна.\r\n\r\nПо [[Аполодор]]у [[Дионис]] је Аријадни \"четири створио сина\":\r\nТоанта (Тоаса), Стафила (\"Гроздан\"), Енопиона (\"Винко\") и \r\nПепарита.\r\n\r\nВласт „над земљом и маслинама\" припадала је у гинекократијама \r\nИсточног Егеја увек женама, док је мушкарцима преостајала власт \r\n„над морем и рибама\". \r\n\r\nЗанимљиво је да је овакав тип гинекократије трајао на Карпатосу \r\n(острву између Крита и Родоса, Егејског и Средоземног мора, \r\nкоје је, заправо, јужни крак оног, горепоменутог гинекократично-\r\nматријархарног лука који се протеже од Карпатоса, преко Родоса и \r\nДодеканеза, те Самоса, Икарије, Хиоса, Лезбоса, Имброса, Лимноса \r\nдо Самотраке). \r\n\r\nСве до 1947. године када је, са прикључењем Карпатоса земљи-\r\nматици коначно укинут. До тада сву земљу и маслине је наслеђивала \r\nнајстарија кћи, или снаја ако није било женског порода, a све су млађе \r\nсестре, или снаје, бивале њене слушкиње. Обичај, доскорашњи, да се \r\nмлађе сестре не могу удати пре најстарије истог је порекла. \r\n\r\nОстаци гинекократије и матријархарни корени су много присутнији на \r\nострвима, због природне им издвојености, него на континенту или Криту \r\nи Кипру, типично мачо-острвима, који су због величине много ближи како \r\nПелопонезу тако и међусобно, него суседном им Карпатосу или Китери.\r\n\r\n\r\nИпсипила:\r\n\"Не знам, нити сам чула да л\' је успео Јасон\r\nкроз Сиплигаде да продре и да л\' се вратио срећно\r\nу отаџбину му драгу, у Јолк, са Руном златним?\r\nKo зна можда ме тражи и звездом срећном вођен \r\nдоћи ће довде чак?\"\r\n\r\nСимплигаде на Босфору су за Јасона попут Харидбе за Одисеја — стене \r\nкоје се час размичу, час сударају мрвећи све међу собом, a одраз су \r\nстварних стена сличних особина кунопетре („стене које се померају\", \r\n„мрдајуће стене\") са јонског острва Кефалоније кога [[Хомер]] назива Самос \r\nза разлику од Егејског Самоса кога назива „Влажни Самос\" (због бујне \r\nвегетације и влаге пошто због високих планина сви облаци на њега изруче \r\nкишу те су отуд Кикладска острва сува и кршна). Назив „Самос\" за поједина \r\nострва потиче од феничанске речи „само\" у значењу „планина\", те тако три \r\nСамоса постоје: Јонски Самос (Кефалонија) са планином Енос, \r\nЕгејски Самос са планинама Керкетевс (Керкис) и Амбелос („виноград\") и \r\nТрачки Самос („.Samos en Thrakle..\" — Самотраки) са Месечевом планином.\r\n(по [[Aлександар Гаталица|Александру Гаталици]]) \r\n\r\nКунопетре, налазе се на полуострву Лискури, заправо су његов рт преко пута \r\nглавног града Аргостоли — a кога je 1952. разорио земљотрес. \r\nОд тада (1952) су и Кунопетре постале непокретне. Град Аргостоли је \r\nобновљен али није обновљено померање помичних стена надомак њега, \r\nдок им име остаде до данас.(доматриос)\r\n\r\n.','',0,'212.200.132.45','20040525211741','',0,0,0,1,0.538453170349,'79959474788258','20041210123616'); INSERT INTO cur VALUES (1694,0,'Ђакомо_Пучини','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Ђакомо Пучини|\n слика=[[Image:Puccini_03.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=\'\'Giacomo Puccini\'\' (~[[1900]].)|\n датум_рођења=[[22. јун]] [[1858]].|\n место_рођења=[[Лука]], [[Италија]]|\n датум_смрти=[[29. новембар]], [[1924]].|\n место_смрти=[[Брисел]], [[Белгија]]\n}}\n\nРођен је у граду Лука (Lucca) у [[Италија|италијанској]] покрајини Тоскана (Toscana), у породици која је вековима била ту настањена. Био је други у породици назван Ђакомо, а такође је био и пети музичар потекао из ње. Своје рано музичко образовање дугује локалном свештенику који му је давао часове клавира. Ипак, за позив музичара се одлучио када је у [[Пиза|Пизи]] (Pisa) чуо [[Ђузепе Верди|Вердијеву]] „[[Аида (опера)|Аиду]]”. Пошто му је мајка познавала једну дворску даму, захваљујући њеном посредовању, двадесетогодишњи Пучини добија краљичину стипендију. Живећи у [[Милано|Милану]] (Milano) са једним братом, упознао се са животом који ће касније приказати у [[опера|опери]] \'\'„[[Боеми (опера) – Ђакомо Пучини|Боеми]]”\'\'. Школовао се на Конзерваторију у Милану, где је био ученик и [[Aмилкаре Поникиели|Амилкара Поникиелија]] (Amilcare Ponicchielli – композитор некада врло популарне опере \'\'„[[Ђоконда (опера)|Ђоконда]]”\'\'). У току студија компонује две опере, \'\'„[[Вилисе (опера)|Вилисе]]”\'\' (\'\'„Le Villi”\'\') [[1883]]. и \'\'„[[Едгар (опера)|Едгар]]”\'\' (\'\'„Edgar”\'\') [[1889]]., које су доживеле велики успех, који није, додуше, био дуготрајан, али му је обезбедио финансијску сигурност и вољу да настави да се бави композиторским радом. Већ следећа његова опреа, \'\'„[[Манон Леско (опера)|Манон Леско]]”\'\' (\'\'„Manon Lescaut”\'\') из [[1893]]. је била завидног квалитета и одржала се на репертоару оперских сцена до данашњих дана. Захваљујући овој опери, био је у могућности да у околини родне Луке купи земљу и на њој изгради најпре скромну кућу, а касније и велелепну вилу у којој је провео већи део свог живота. Страствени заљубљеник у лов и природу је овде имао свој мир, тако нужно потребан за његов стваралачки рад. Светску славу и велико богатство је стекао двема операма које се убрајају међу неколико најбољих опера икада написаних, а то су \'\'„[[Боеми (опера) – Ђакомо Пучини|Боеми]]”\'\' (\'\'„La Bohème”\'\') и \'\'„[[Тоска (опера)|Тоска]]”\'\' (\'\'„Tosca”\'\'). Ипак, будући перфекциониста и очекујући од себе и својих дела само савршенство, тешко му пада када је на премијери опере \'\'„[[Мадам Батерфлај (опера)|Мадам Батерфлај]]”\'\' (\'\'„Madamme Butterfly”\'\'), у самој Миланској Скали [[1904]]., опера извиждана. Он је приписао неуспех дужини другог чина, и након што ју је прерадио, она доживљава своју нову премијеру [[1905]]. године, и од онда је, као и \'\'„[[Боеми (опера) – Ђакомо Пучини|Боеми]]”\'\' и \'\'„[[Тоска (опера)|Тоска]]”\'\', део тзв. \'гвозденог оперског репертоара\'. Но, можда се неуспех може и приписати томе што је компонована под утицајем француског композитора [[Клод Дебиси|Дебисија]], односно, његове опере \'\'„[[Пелеас и Мелисанда (опера)|Пелеас и Мелисанда]]”\'\', и као таква била превише \'модерна\' за италијански укус.\n\nПучини одлази на путовање у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] да би присуствовао постављању \'\'„[[Боеми (опера) – Ђакомо Пучини|Боема]]”\'\' у Метрополитен опери у [[Њујорк|Њујорку]]. Тамо долази на идеју, која ће се показати не баш сјајном, да компонује оперу каква до тада није постојала. Он изабира тему са Дивљег Запада и тако настаје опера \'\'„[[Кћи Запада (опера)|Кћи Запада]]”\'\' (\'\'„La Fanciulla del West”\'\') [некада се може срести и као \'\'„Девојка са златног Запада”\'\' према наслову оригиналне драме], праизведена [[1910]]. године у Метрополитен опери под диригентском палицом [[Артуро Тосканини|Артура Тосканинија]] (Arturo Toscanini) и са [[Енрико Карузо|Енриком Карузом]] (Enrico Caruso) у главној мушкој улози. Опера сјајно пролази у САД-у, најпре у [[Њујорк|Њујорку]], а затим и у [[Бостон|Бостону]] и [[Чикаго|Чикагу]], али другде, посебно у Европи, она никада није постала популарно дело. Дуго година након овога, Пучини трага за новим [[либрето|либретом]]. Године [[1914]]. добија примамљиву понуду да за [[Беч|бечку]] сцену пише оперету \'\'„[[Ластавица (опера)|Ластавица]]”\'\' (\'\'„La Rondine”\'\'). Али, избија рат и ово дело доживљава праизведбу тек [[1917]]. и то, због антигерманизма за време рата, у [[Монте Карло|Монте Карлу]]. Исте године се Пучини сели из Луке и своје виле \'\'„Torre del Lago”\'\', јер је у близини његове виле подигнута фабрика која га омета у раду. Сели се у Виаређо крај мора где пише оперски триптих једночиних опера: \'\'„[[Плашт (опера)|Плашт]]”\'\' (\'\'„Il Tabarro”\'\'), \'\'„[[Сестра Анђелика (опера)|Сестра Анђелика]]”\'\' (\'\'„Suor Angelica”\'\') и \'\'„[[Ђани Скики (опера)|Ђани Скики]]”\'\' (\'\'„Gianni Schicchi”\'\'), од којих је ова трећа његова једина комична опера.\n\nГодине [[1919]]. одлучује се на компоновање опере \'\'„[[Турандот (опера)|Турандот]]”\'\' (\'\'„Turandot”\'\'), опере чија се радња одиграва у [[Кина|Кини]], према једном популарном комаду. Жели да створу оперу која ће бити врхунац оперског стваралаштва, величанствени спектакл. Напорно ради на овоме, дуго незадовољан либретом, али успева да напише два чина и део трећег упркос тешкој болести која га мучи. Свестан да неће завршити дело, пада у тешку депресију. У једном писму говори: \n\n:\'\'„Ова опера ме прожима, мучи дан и ноћ. Поред ње, сва моја музика до сада написана ми изгледа бледа и смешна. Ипак, бојим се да нећу успети да је завршим, а ако тако буде, свет ће бити ускраћен за најлепши љубавни дует свих времена”\'\'. \n\nТако је и било. После пет верзија либрета за дует Калафа и Турандот, многих скица и нацрта мелодија, није га завршио. Пучини умире у [[Бриселу]], пошто му је отказало срце након операције рака грла. Композитор који је свету подарио неке од најлепших мелодија у опери, завршио је свој живот без гласа. Његов зет, један од највећих диригената у историји, [[Артуро Тосканини]], даје младом композитору [[Франко Алфано|Франку Алфану]] да доврши оперу на основу Пучинијевих нацрта, а када овај то учини, сам Тосканини још преради овај завршетак. Премијера је одржана [[1926]]. године у Миланској Скали. Тосканини је дириговао, и након смрти робиње Лју у трећем чину је зауставио представу, окренуо се публици и рекао: \'\'„Овде се завршава дело маестра.”\'\'. Публика је схватила и у тишини отишла из позоришта. Сутрадан је опера изведена у целини и од онда је стални део поставке многих оперских кућа. Многи музиколози и критичари се слажу да је са \'\'„[[Турандот (опера)|Турандот]]”\'\' период класичне опере завршен.\n\n==Опус Ђакома Пучинија==\n===Опере===\n*\'\'\'[[Вилисе (опера)|Вилисе]]\'\'\' (Le Villi) ([[1884]].)\n*\'\'\'[[Едгар (опера)|Едгар]]\'\'\' (Edgar) ([[1889]].)\n*\'\'\'[[Манон Леско (опера)|Манон Леско]]\'\'\' (Manon Lescaut) ([[1893]].)\n*\'\'\'[[Боеми (опера) – Ђакомо Пучини|Боеми]]\'\'\' (La Bohème) ([[1896]].)\n*\'\'\'[[Тоска (опера)|Тоска]]\'\'\' (Tosca) ([[1900]].)\n*\'\'\'[[Мадам Батерфлај (опера)|Мадам Батерфлај]]\'\'\' (Madamme Butterfly) ([[1904]]. / рев. [[1905]].)\n*\'\'\'[[Кћи Запада (опера)|Кћи Запада]]\'\'\' (La Fanciulla del West) ([[1910]].)\n*\'\'\'[[Ластавица (опера)|Ластавица]]\'\'\' (La Rondine) ([[1917]].)\n*\'\'\'Триптих\'\'\' (Il Trittico)\n**\'\'\'[[Плашт (опера)|Плашт]]\'\'\' (Il Tabarro) ([[1918]].)\n**\'\'\'[[Сестра Анђелика (опера)|Сестра Анђелика]]\'\'\' (Suor Angelica) ([[1918]].)\n**\'\'\'[[Ђани Скики (опера)|Ђани Скики]]\'\'\' (Gianni Schicchi) ([[1918]].)\n*\'\'\'[[Турандот (опера)|Турандот]]\'\'\' (Turandot) ([[1926]].)\n\n[[Category:Композитори|Пучини, Ђакомо]]\n\n[[ca:Giacomo Puccini]]\n[[da:Giacomo Puccini]]\n[[de:Giacomo Puccini]]\n[[en:Giacomo Puccini]]\n[[es:Giacomo Puccini]]\n[[eo:Giacomo PUCCINI]]\n[[fr:Giacomo Puccini]]\n[[it:Giacomo Puccini]]\n[[he:ג\'יאקומו פוצ\'יני]]\n[[ja:ジャコモ・プッチーニ]]\n[[no:Giacomo Puccini]]\n[[pl:Giacomo Puccini]]\n[[pt:Giacomo Puccini]] \n[[sv:Giacomo Puccini]]','Враћено на последњу измену од корисника Zorba',108,'Djordjes','20050102104628','',0,0,1,0,0.259011606806,'79949897895371','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (1695,0,'Турандот_(опера)','[[zh:图兰多特]] [[en:Turandot]] [[it:Turandot]] [[fr:Turandot]] [[de:Turandot]]\n{{Пучинијеве_опере}}\n\'\'\'Турандот\'\'\' (\'\'Turandot\'\'), [[опера]], \'\'dramma lirico\'\' у три чина (у пет сцена) [[Ђакомо Пучини|Ђакома Пучинија]] (дует Калафа и Турандот из трећег чина и финале опере завршио Франко Алфано [Franco Alfano] након композиторове смрти)\n\n==[[Либрето]]==\nЂузепе Адами (Giuseppe Adami) према комедији Рената Симонија (Renato Simoni)\n\n==Праизведба==\n26. април 1926., [[Милано]] у \'\'Teatro alla Scala\'\'.\n\n==Ликови и улоге==\n[[Слика:Turandot-poster.jpg|right|]]\n\'\'\'Принцеза Турандот\'\'\' (La Principessa Turandot) - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Цар Алтоум\'\'\' (L\'Imperatore Altoum), \'\'Цар Кине, њен отац\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Тимур\'\'\' (Timur), \'\'свргнути татарски краљ\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Незнани Принц - Калаф\'\'\' (Il Principe Ignoto - Calaf), \'\'његов син\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Лју\'\'\' (Liù), \'\'млада Тимурова слушкиња\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Пинг\'\'\' (Ping), \'\'царски канцелар\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Панг\'\'\' (Pang), \'\'царски коморник\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Понг\'\'\' (Pong), \'\'царски кувар\'\' - \'\'тенор\'\'
\n\'\'\'Мандарин\'\'\' (Un Mandarino) - \'\'баритон\'\'
\n\'\'\'Принц од Персије\'\'\' (Il Principe di Persia) - \'\'тенор\'\'\n\n\'\'\'Пу-Тин-Пао\'\'\' - џелат, његови пратиоци, царска стража, деца, мудраци, мандарини, великодостојници, осам мудраца, слушкиње Турандот, војници, заставници, музичари, визије покојних принчева, народ\n\n==Место и време==\n[[Забрањени град]] у [[Пекинг|Пекингу]], у бајковито време (вероватно у рано доба династије [[Минг]])\n\n==Садржај==\n===I чин===\n[[Слика:Turandot_01.jpg|thumb|Прва страница клавирског извода опере]]\nИспред зидина Забрањеног Града. Сумрак је. Окупљени народ слуша проглас који чита Мандарин. Принцеза Турандот ће се удати само за оног просиоца, племенитог рода, који одговори на њене три загонетке. Ако не зна макар један одговор, глава ће му бити одсечена. Тако је прошао и најновији просац, млади принце од Персије и чим изађе млади месец, биће погубљен. Народ позива челата да то што пре обави и у општој гужви пада један старац којем млада девојка помаже да устане.Прилази им младић који у старцу препознаје свог оца, свргнутог татарског краља Тимура. Он је ослепљен и протеран, а робиња из палате, Лју, му се сама понудила да му помаже. Тимуров син, принц Калаф, пита робињу зашто то чини, а она му одговара да то чини јер се он, принц, једном давно у палати њој осмехнуо.\n\nДолази челат са помоћницима и спрема се за погубљење. Народ жељено ишчекује излазак месеца. Али, када доведу младог несрећног пирнца од Персије, сви су очарани његовом младошћу и лепотом и моле принцезу да га поштеди. Калаф је проклиње због окрутности. Турандот се појављује на прозору и одлучним покретом наређује да се принц погуби. Пресуда је извршена и народ с еповлачи. Калаф, пак, остаје задивљен лепотом принцезе. Он жели да дође до гонга у који ће ударити три пута у знак да жели да покуша да одговори на принцезине загонетке. У том тренутку пред њега излазе Пинг, Панг и Понг који покушавају да га зауставе и одговоре од намере. Говоре му како је Турандот као и свака друга жена, са две ноге, две руке, уснама и очима, како на свету постоји стотине и хиљаде жена лепших од Турандот, али Калаф је неумољив. Чак ни појава духова погубљених младића и молбе његовог оца га не могу одвратити. Лју га у дирљивој арији преклиње да одустане. Калаф је ипак одлучан и упркос свему удара у гонг. \n\n===II чин===\n*\'\'\'\'\'Сцена I\'\'\'\'\'\nПинг, Панг и Понг се спремају за церемонију постављања загонетки и рачунају колико је већ до сада принчева погубљено. Са сетом се сећају својих имања у Хонану, Цијангу и Кјуу која нису посетили дуго јер се баве другим пословима по наређењу принцезе. Маштају о тренутку када ће се Турандот удати и када ће се у Кину вратити мир којег тако дуго нема. \n\nОдједном се зачује бубањ и трубе из Зеленог Храма који означавају почетак церемоније. Они покуњено одлазе на, како сматрају, још једно погубљење.\n\n*\'\'\'\'\'Сцена II\'\'\'\'\'\n[[image:MaiNessun.jpg|thumbnail|350px|Музички цитат из \'\'In questa reggia\'\']]\nИспред Храма се окупио народ. Ту су и Калаф, Лју и Тимур. Долазе осам мудраца који носе свитке на којима су записани одговори на загонетке. На крају се појављују Цар и Турандот које народ поздравља величанственом песмом „Десет хиљада година да влада наш Цар светли”. Цар позива Калафа да одустане, јер обећање које је дао кћери тешко лежи на његовим плећима, жезло му је огрезло у крви и он не жели више да буде одговоран за смрти младића. Калаф је одлучан да буде испитан. Мандарин поново чита царски указ. Турандот иступа и говори Калафу како је у давно време принцезу Лоу-Линг отео страни краљ и како је она као његова заточеница умрла. Њен дух сада живи у Турандот и она се заклела да је ниједан мушкарац неће имати. \n\nТурандот поставља три загонетке. Калаф на њих одговара и сва три одговора потврђују мудраци. Одговори \'\'нада\'\', \'\'крв\'\' и \'\'Турандот\'\' су тачни. Народ је пресрећан, али је Турандот згранута. Она моли оца да је не да у руке странцу, али цар се држи своје заклетве. Калаф каже да је не жели на силу, већ страсно заљубљену. Он је одговорио на њена питања, а она и даље не зна за његово име. Ако га сазна до зоре, може га погубити, ако не, мора му бити жена. Она пристаје и цео двор се повлачи.\n\n===III чин===\n*\'\'\'\'\'Сцена I\'\'\'\'\'\nНоћ је. Кроз Пекинг гласници проносе указ којим под претњом смртне казне нико у Пекинг не сме да спава, већ мора открити име незнаног принца. Калаф се у арији подсмева принцези и говори јој како ће у зору, када сване нови дан, победити. Појављују се Пинг, Панг и Понг и нуде Калафу најпре сигуран пут из града, а након тога и благо и девојке да открије своје име или да побегне. Он одбија, али у то стража доводи Тимура и Лју јер су виђени са њиме. Сви позивају Турандот и она покушава да из Тимура извуче тајну. Лју јој говори како само она зна принечву тајну, али да је никада неће рећи. Турандот наређује да је муче, али Лју остаје нема. На принцезин упит шта јој даје снагу да издржи, Лју одговара да је то нешто што принцеза не разуме, љубав. Знајући да неће моћи да издржи мучење, Лју отима нож једном стражару и убија се. Сви су потресени њеном смрћу. Турандот остаје сама са Калафом. Он је назива принцезом смрти и леда, шокиран је њеном равндоушношћи. Она говори да је она кћи Неба и да је она изнад свих земаљских страсти. Калаф јој стргне вео и пољуби је. Турандот је у тренутку трансформисана. Осећања су је опхрвала и она пушта прву сузу. Очајна је јер мисли да је њена слава завршена, али Калаф је разуверава и да јој покаже своју љубав саопштава јој своје име и ставља јој свој живот у руке.\n\n*\'\'\'\'\'Сцена II\'\'\'\'\'\nТурандот доводи Калафа пред свог оца и народ и саопштава му да зна његово име, а оно је Љубав. Сав народ и двор слави љубав Калафа и Турандот.\n\n==Познате музичке нумере==\n*\'\'Perché tarda la luna?\'\' [Зашто касни млади месец?] – хор (I чин)\n*\'\'Signore, ascolta\'\' [Мој кнеже, чуј ме] – Лјуина арија (I чин)\n*\'\'Non piangere, Liú\'\' [О, не плачи, Лју] – Калафов ариозо и финале I чина\n*\'\'Intermezzo\'\' – музички интермецо између прве и друге сцене II чина\n*\'\'In questa reggia\'\' [У мојој земљи] – арија Турандот (II чин)\n*\'\'Nessun dorma\'\' [Нема сна] – Калафова арија (III чин)\n*\'\'Tu che di gel sei cinta\'\' [Ти, којој је лед у души] – Лјуина арија и смрт (III чин)\n\n==Линкови==\n* [http://www.arena-verona.com/turandot-libretto.html Либрето (сајт Веронске Арене)]\n* [http://www.operaitaliana.com/libretti/turandot.pdf Либрето - PDF формат (Opera Italiana)]\n\n[[Category:Опере]]','',49,'Zorba','20041227232318','',0,0,1,0,0.167798260305,'79958772767681','20050206161737'); INSERT INTO cur VALUES (1696,6,'Puccini_03.jpg','Ђакомо Пучини (око 1900.)','Ђакомо Пучини (око 1900.)',49,'Zorba','20040525212225','',0,0,0,1,0.504429246768755,'79959474787774','20050102104637'); INSERT INTO cur VALUES (1698,8,'Accesskey-addsection','+','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.303396526075338,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1699,8,'Accesskey-anontalk','n','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.00369492080406744,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1700,8,'Accesskey-anonuserpage','.','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.108285056527969,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1701,8,'Accesskey-article','a','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.53034055096129,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1702,8,'Accesskey-compareselectedversions','v','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.326847615956187,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (1703,8,'Accesskey-contributions','<accesskey-contributions>','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.0432164576307092,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1704,8,'Accesskey-currentevents','<accesskey-currentevents>','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.235539471018631,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1705,8,'Accesskey-delete','d','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.0480480129346699,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1706,8,'Accesskey-edit','e','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.533621682351103,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1707,8,'Accesskey-emailuser','<accesskey-emailuser>','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.523964403685149,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1708,8,'Accesskey-help','<accesskey-help>','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.0189570021060826,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1709,8,'Accesskey-history','h','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.522891830208611,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1710,8,'Accesskey-login','o','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.55758817545845,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1711,8,'Accesskey-logout','o','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.219265417400063,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1712,8,'Accesskey-mainpage','z','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.423562591358612,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1713,8,'Accesskey-minoredit','i','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.460016735326514,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (1714,8,'Accesskey-move','m','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.0293959332903809,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1715,8,'Accesskey-mycontris','y','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.766929491206007,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1716,8,'Accesskey-mytalk','n','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.746459686892535,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1717,8,'Accesskey-portal','<accesskey-portal>','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.431509991578301,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1718,8,'Accesskey-preferences','<accesskey-preferences>','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.918170927947546,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1719,8,'Accesskey-preview','p','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.296324695736472,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (1720,8,'Accesskey-protect','=','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.727110725573367,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1721,8,'Accesskey-randompage','x','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.746579571391064,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1722,8,'Accesskey-recentchanges','r','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.551565710968865,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1723,8,'Accesskey-recentchangeslinked','c','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.518089871404776,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1724,8,'Accesskey-save','s','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.935752254850932,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (1725,8,'Accesskey-search','f','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.124491690773975,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (1726,8,'Accesskey-sitesupport','<accesskey-sitesupport>','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.815201720050724,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1727,8,'Accesskey-specialpage','<accesskey-specialpage>','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.70253355866534,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1728,8,'Accesskey-specialpages','q','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.0670626639081749,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1729,8,'Accesskey-talk','t','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.227712674278498,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1730,8,'Accesskey-undelete','d','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.937375410401612,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1731,8,'Accesskey-unwatch','w','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.00373905990620987,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1732,8,'Accesskey-upload','u','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.206569099059858,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1733,8,'Accesskey-userpage','.','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.0216283463143076,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1734,8,'Accesskey-viewsource','e','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.488434465125608,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1735,8,'Accesskey-watch','w','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.377287317418761,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1736,8,'Accesskey-watchlist','l','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.421133222450626,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1737,8,'Accesskey-whatlinkshere','b','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.973804190730494,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1738,8,'Addsection','+','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.605621317034235,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (1739,8,'And','and','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.106694043713337,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (1740,8,'Anontalk','Talk for this IP','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.716606298197625,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (1741,8,'Anonymous','Anonymous user(s) of Wikipedia','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.262949390581762,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (1742,8,'Article','Content page','',0,'MediaWiki default','20041223055056','sysop',0,0,0,0,0.164928089049578,'79958776944943','20041223055056'); INSERT INTO cur VALUES (1743,8,'Compareselectedversions','Compare selected versions','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.0357923042362484,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (1744,8,'Confirmprotect','Confirm protection','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.684177284766154,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (1745,8,'Confirmprotecttext','Do you really want to protect this page?','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.313509541855668,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (1746,8,'Confirmunprotect','Confirm unprotection','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.515015885713525,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (1747,8,'Confirmunprotecttext','Do you really want to unprotect this page?','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.634550833734265,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (1748,8,'Copyright','Content is available under $1.','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.627706542264397,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (1749,8,'Delete','Delete','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.234880240852833,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (1750,8,'Edit','Edit','',0,'MediaWiki default','20041223055058','sysop',0,0,0,0,0.29128160820462,'79958776944941','20041223055058'); INSERT INTO cur VALUES (1751,8,'Feedlinks','Feed:','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.751767349198244,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (1752,8,'History_short','History','',0,'MediaWiki default','20041223055100','sysop',0,0,0,0,0.884991952111006,'79958776944899','20041223055100'); INSERT INTO cur VALUES (1753,8,'Import','Import pages','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.169657743693942,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1754,8,'Importfailed','Import failed: $1','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.193312892870338,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1755,8,'Importhistoryconflict','Conflicting history revision exists (may have imported this page before)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.457591264003507,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1756,8,'Importnotext','Empty or no text','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.708017672140168,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1757,8,'Importsuccess','Import succeeded!','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.167314599423962,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1758,8,'Importtext','Please export the file from the source wiki using the Special:Export utility, save it to your disk and upload it here.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.712520011432953,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1759,8,'Infobox_alert','Please enter the text you want to be formatted.\\n It will be shown in the infobox for copy and pasting.\\nExample:\\n$1\\nwill become:\\n$2','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0606562896265241,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1760,8,'Isbn','ISBN','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.165721444567406,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1761,8,'Lastmodifiedby','This page was last modified $1 by $2.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.646638384691103,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1762,8,'Loginreqtext','You must [[special:Userlogin|login]] to view other pages.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.736027620486941,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1763,8,'Loginreqtitle','Login Required','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.740222979095041,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1764,8,'Mailerror','Error sending mail: $1','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.493032064748026,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1765,8,'Mainpagedocfooter','Please see [http://meta.wikipedia.org/wiki/MediaWiki_i18n documentation on customizing the interface]\nand the [http://meta.wikipedia.org/wiki/MediaWiki_User%27s_Guide User\'s Guide] for usage and configuration help.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.244491417188655,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1766,8,'Makesysop','Make a user into a sysop','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.743360922432841,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1767,8,'Math_bad_output','Can\'t write to or create math output directory','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.983330391331883,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1768,8,'Math_bad_tmpdir','Can\'t write to or create math temp directory','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.68656922009454,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1769,8,'Math_notexvc','Missing texvc executable; please see math/README to configure.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.482854957210696,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1770,8,'Missingimage','Missing image
$1\n','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.354567156503505,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1771,8,'Move','Move','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.324270941619082,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1772,8,'Navigation','Navigation','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.557653269318541,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1773,8,'Nocreativecommons','Creative Commons RDF metadata disabled for this server.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.815453552469102,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1774,8,'Nodublincore','Dublin Core RDF metadata disabled for this server.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.404307985123534,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1775,8,'Notacceptable','The wiki server can\'t provide data in a format your client can read.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.575179298944007,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1776,8,'Nstab-category','Category','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.662972570083079,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1777,8,'Nstab-help','Help','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.589324984317017,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1778,8,'Nstab-image','Image','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.957707242069493,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1779,8,'Nstab-main','Article','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.020561288130061,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1780,8,'Nstab-media','Media','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.22968474517547,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1781,8,'Nstab-mediawiki','Message','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0867398922208137,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1782,8,'Nstab-special','Special','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.744645256311302,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1783,8,'Nstab-template','Template','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.463006635627715,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1784,8,'Nstab-user','User page','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0810974399383156,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1785,8,'Nstab-wp','About','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0164673235420765,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1786,8,'Othercontribs','Based on work by $1.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.839044328629081,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1787,8,'Pagetitle','$1 - {{SITENAME}}','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.145819703252818,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1788,8,'Perfcached','The following data is cached and may not be completely up to date:','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.211965561110494,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1789,8,'Personaltools','Personal tools','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.622368726527662,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1790,8,'Portal','Community portal','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.475946980040471,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1791,8,'Portal-url','Project:Community Portal','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.512628751353015,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1792,8,'Poweredby','{{SITENAME}} is powered by [http://www.mediawiki.org/ MediaWiki], an open source wiki engine.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.135302847377307,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1793,8,'Prefs-help-userdata','* Real name (optional): if you choose to provide it this will be used for giving you attribution for your work.
\n* Email (optional): Enables people to contact you through the website without you having to reveal your\nemail address to them, and it can be used to send you a new password if you forget it.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.138628013561133,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1794,8,'Prefs-misc','Misc settings','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.287231556407392,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1795,8,'Prefs-personal','User data','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0202737720872031,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1796,8,'Prefs-rc','Recent changes and stub display','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.239674221947486,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1797,8,'Protect','Protect','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.137549824209465,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1798,8,'Protectcomment','Reason for protecting','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.96872648593851,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1799,8,'Protectreason','(give a reason)','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.430982987797803,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1800,8,'Protectsub','(Protecting \"$1\")','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.24873551190713,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1801,8,'Proxyblocker','Proxy blocker','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.950728626875885,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1802,8,'Proxyblockreason','Your IP address has been blocked because it is an open proxy. Please contact your Internet service provider or tech support and inform them of this serious security problem.','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.00743662939168199,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1803,8,'Proxyblocksuccess','Done.\n','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.184997297064399,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1804,8,'Rfcurl','http://www.faqs.org/rfcs/rfc$1.html','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.902676627880592,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1805,8,'Rights','Rights:','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.958391278943411,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1806,8,'Rollback_short','Rollback','',0,'MediaWiki default','20041223055101','sysop',0,0,0,0,0.0839265418089242,'79958776944898','20041223055101'); INSERT INTO cur VALUES (1807,8,'Selectnewerversionfordiff','Select a newer version for comparison','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.544458902948032,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (1808,8,'Selectolderversionfordiff','Select an older version for comparison','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.470514920047033,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (1809,8,'Seriousxhtmlerrors','There were serious xhtml markup errors detected by tidy.','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.719197922124712,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (1810,8,'Set_rights_fail','User rights for \"$1\" could not be set. (Did you enter the name correctly?)','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.184444881216106,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (1811,8,'Set_user_rights','Set user rights','',0,'MediaWiki default','20041223055102','sysop',0,0,0,0,0.764630670440039,'79958776944897','20041223055102'); INSERT INTO cur VALUES (1812,8,'Siteuser','Wikipedia user $1','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.269818739285524,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (1813,8,'Siteusers','Wikipedia user(s) $1','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.0552017158411459,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (1814,8,'Specialpage','Special Page','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.466552392082803,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (1815,8,'Talk','Discussion','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.167156843624224,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (1816,8,'Talkpagetext','','',0,'MediaWiki default','20041223055104','sysop',0,0,0,0,0.436127072606354,'79958776944895','20041223055104'); INSERT INTO cur VALUES (1817,8,'Toolbox','Toolbox','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.679164862892744,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1818,8,'Tooltip-addsection','Add a comment to this page. [alt-+]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.0874431273783027,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1819,8,'Tooltip-anontalk','Discussion about edits from this ip address [alt-n]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.399721078946927,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1820,8,'Tooltip-anonuserpage','The user page for the ip you\'re editing as [alt-.]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.73627604333337,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1821,8,'Tooltip-article','View the content page [alt-a]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.482217010559716,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1822,8,'Tooltip-atom','Atom feed for this page','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.202256953532116,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1823,8,'Tooltip-compareselectedversions','See the differences between the two selected versions of this page. [alt-v]','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.564633766715074,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1824,8,'Tooltip-contributions','View the list of contributions of this user','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.216398003712667,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1825,8,'Tooltip-currentevents','Find background information on current events','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.38808874915176,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1826,8,'Tooltip-delete','Delete this page [alt-d]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.291249765354441,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1827,8,'Tooltip-edit','You can edit this page. Please use the preview button before saving. [alt-e]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.291982610050573,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1828,8,'Tooltip-emailuser','Send a mail to this user','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.586163784923184,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1829,8,'Tooltip-help','The place to find out.','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.0548711251978494,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1830,8,'Tooltip-history','Past versions of this page, [alt-h]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.515864301953338,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1831,8,'Tooltip-login','You are encouraged to log in, it is not mandatory however. [alt-o]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.414708164906789,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1832,8,'Tooltip-logout','Log out [alt-o]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.525947949407574,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1833,8,'Tooltip-mainpage','Visit the Main Page [alt-z]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.385615283051147,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1834,8,'Tooltip-minoredit','Mark this as a minor edit [alt-i]','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.350232597766661,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1835,8,'Tooltip-move','Move this page [alt-m]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.594317170413506,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1836,8,'Tooltip-mycontris','List of my contributions [alt-y]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.920888089501195,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1837,8,'Tooltip-mytalk','My talk page [alt-n]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.8214889669991,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1838,8,'Tooltip-nomove','You don\'t have the permissions to move this page','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.344780597225559,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1839,8,'Tooltip-portal','About the project, what you can do, where to find things','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.259436115864139,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1840,8,'Tooltip-preferences','My preferences','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.262838818377665,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1841,8,'Tooltip-preview','Preview your changes, please use this before saving! [alt-p]','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.535885775029553,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1842,8,'Tooltip-protect','Protect this page [alt-=]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.890912450748414,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1843,8,'Tooltip-randompage','Load a random page [alt-x]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.846904959387057,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1844,8,'Tooltip-recentchanges','The list of recent changes in the wiki. [alt-r]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.561787475423689,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1845,8,'Tooltip-recentchangeslinked','Recent changes in pages linking to this page [alt-c]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.26822252969092,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1846,8,'Tooltip-rss','RSS feed for this page','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.655750252917176,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1847,8,'Tooltip-save','Save your changes [alt-s]','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.474083706246767,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1848,8,'Tooltip-search','Search this wiki [alt-f]','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.403167803215951,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1849,8,'Tooltip-sitesupport','Support Wikipedia','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.593587928073097,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1850,8,'Tooltip-specialpage','This is a special page, you can\'t edit the page itself.','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.758436261451278,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1851,8,'Tooltip-specialpages','List of all special pages [alt-q]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.0114175537707448,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1852,8,'Tooltip-talk','Discussion about the content page [alt-t]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.781779015233534,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1853,8,'Tooltip-undelete','Restore $1 deleted edits to this page [alt-d]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.874642445589083,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1854,8,'Tooltip-unwatch','Remove this page from your watchlist [alt-w]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.0278752129784554,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1855,8,'Tooltip-upload','Upload images or media files [alt-u]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.515448758858674,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1856,8,'Tooltip-userpage','My user page [alt-.]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.493618186091649,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1857,8,'Tooltip-viewsource','This page is protected. You can view it\'s source. [alt-e]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.921744684615866,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1858,8,'Tooltip-watch','Add this page to your watchlist [alt-w]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.127868895538029,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1859,8,'Tooltip-watchlist','The list of pages you\'re monitoring for changes. [alt-l]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.874110454576193,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1860,8,'Tooltip-whatlinkshere','List of all wiki pages that link here [alt-b]','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.986945617000522,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1861,8,'Undelete_short','Undelete $1 edits','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.312396752007675,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1862,8,'Unprotect','Unprotect','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.601146939770455,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1863,8,'Unprotectcomment','Reason for unprotecting','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0685444735628967,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1864,8,'Unprotectsub','(Unprotecting \"$1\")','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.539281579236762,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1865,8,'Unwatch','Unwatch','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.490774506228766,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1866,8,'User_rights_set','User rights for \"$1\" updated','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.836027824167188,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1867,8,'Usercssjs','\'\'\'Note:\'\'\' After saving, you have to tell your bowser to get the new version: \'\'\'Mozilla:\'\'\' click \'\'reload\'\'(or \'\'ctrl-r\'\'), \'\'\'IE / Opera:\'\'\' \'\'ctrl-f5\'\', \'\'\'Safari:\'\'\' \'\'cmd-r\'\', \'\'\'Konqueror\'\'\' \'\'ctrl-r\'\'.','',0,'MediaWiki default','20040602102031','sysop',0,0,0,0,0.707815632883288,'79959397897968','20040602102031'); INSERT INTO cur VALUES (1868,8,'Usercssjsyoucanpreview','Tip: Use the \'Show preview\' button to test your new CSS/JS before saving.','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0309947226485188,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1869,8,'Usercsspreview','\'\'\'Remember that you are only previewing your user CSS, it has not yet been saved!\'\'\'','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0315267453263763,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1870,8,'Userjspreview','\'\'\'Remember that you are only testing/previewing your user JavaScript, it has not yet been saved!\'\'\'','',0,'MediaWiki default','20041223055105','sysop',0,0,0,0,0.0646495894199699,'79958776944894','20041223055105'); INSERT INTO cur VALUES (1871,8,'Usermailererror','Mail object returned error: ','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.228667741854366,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (1872,8,'Watch','Watch','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.949389971745564,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (1873,8,'Yourrealname','Your real name*','',0,'MediaWiki default','20041223055106','sysop',0,0,0,0,0.0609466638983662,'79958776944893','20041223055106'); INSERT INTO cur VALUES (1874,8,'Gnunote','#redirect [[Gnunote]]\n','МедијаВики:Gnunote moved to Gnunote',0,'Template namespace initialisation script','20040603084307','',0,1,0,1,0.456563434988785,'79959396915692','20040603084307'); INSERT INTO cur VALUES (1875,8,'Sitesupportpage','#redirect [[Sitesupportpage]]\n','МедијаВики:Sitesupportpage moved to Sitesupportpage',0,'Template namespace initialisation script','20040603084308','',0,1,0,1,0.0999772139824715,'79959396915691','20040603084308'); INSERT INTO cur VALUES (1876,8,'Све_поруке','#redirect [[Све поруке]]\n','МедијаВики:Све поруке moved to Све поруке',0,'Template namespace initialisation script','20040603084309','',0,1,0,1,0.130195795679647,'79959396915690','20040603084309'); INSERT INTO cur VALUES (1877,0,'Др_Рудолф_Арчибалд_Рајс','[[Слика:RAreiss.gif|thumb|right|Рудолф Арчибалд Рајс]]\n\'\'\'Др Рудолф Арчибалд Рајс\'\'\' (\'\'Rodolphe Archibald Reiss\'\')\nрођен је [[8. јул|8. јула]] [[1875]]. године у јужнонемачкој покрајини [[Баден-Виртемберг|Баден]].\nПосле завршеног основног и средњег образовања у [[Немачка|Немачкој]],\nодлази на студије у [[Швајцарска|Швајцарску]], у романски кантон Во.\nЗнање доктора [[хемија|хемије]] стиче већ у 22. години, и бива изабран\nза асистента за фотографију а потом постаје признати доцент\nза ту област, на универзитету у [[Лозана|Лозани]]. За редовног професора\nкриминалистике именован је 1906. године. Као професор\nбави се предано научним радом и стиче углед криминолога светског гласа.\n\nНа позив српске владе долази у [[Србија|Србију]] 1914. године, да истражује\nзлочине [[Аустроугарска|Аустро-Угара]], [[Немачка|Немаца]] и [[Бугарска|Бугара]],\nнад цивилним становништвом.\nБио је члан наше владе на мировним конференцијама у [[Париз|Паризу]]. Заволео\nје српског војника и српски народ и до краја остао у Србији.\nСа српском војском прешао је [[Албанија|Албанију]], [[солунски фронт]] и са Моравском\nдивизијом умарширао у ослобођени [[Београд]], новембра 1918. године.\nПосле рата покушао је модернизовати тзв. техничку полицију при\nМинистарству унутрашњих послова нове државе. Разочаран неким негативним\nпојавама у друштвено и у политичком животу повукао се пред крај\nживота из свих јавних функција. Живео је скромно у својој вили\n\"Добро поље\" у Београду.\n\nПред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи под насловом\n\'\'Шта сам видео и проживео у великим данима\'\'. Као своје посмртно\nзавештање српском роду оставио је необјављен рукопис књиге\n[http://www.srpskidespot.org.yu/Tekstovi/CujteSrbi1.htm Чујте Срби!] на [[Француска|француском]] језику, у оригиналу\n\'\'Ecoutes Serbies!\'\'. Ова књига је завршена\n1. јуна 1928. године, а 2004. године је штампана у великом тиражу\nи дељена бесплатно. Заслуге за ово су имале фондација \"Др Арчибалд\nРајс\" из Београда и [[шабачко-ваљевска епархија]]\n[[Српска Православна Црква|Српске Православне Цркве]].\n\nДр Арчибал Рајс је 1926. године постао почасни грађанин града [[Крупањ|Крупња]].\n\nУмро је [[8. август|8. августа]] [[1929]]. године у Београду, сахрањен је на Топчидерском гробљу, док је по његовој жељи његово срце сахрањено на Кајмакчалану.\n\n\n[[en:Archibald Reiss]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050308210545','',0,0,0,0,0.974255735043,'79949691789454','20050308210545'); INSERT INTO cur VALUES (1878,0,'Светска_књижевност','#REDIRECT [[Књижевност]]','',17,'Bonzo','20041202205658','',0,1,0,0,0.858463981589,'79958797794341','20041202205658'); INSERT INTO cur VALUES (1879,0,'Велики_математичари','Било је много математичара чијом заслугом се математика уобличила у\nнауку коју данас познајемо.\n\n*[[Светски математичари]]\n*[[Српска математичка школа]]\n\n[[Category:Математика]]','[[Category:Математика]]',108,'Djordjes','20041119153431','',0,0,1,0,0.817212329161,'79958880846568','20041119153431'); INSERT INTO cur VALUES (1880,0,'Светски_математичари','Најпознатији светски математичари су:\n*[[Abraham de Moivre]]\n*[[Абу Џафар Мухамед Ибн Муса Ал Хорезми]]\n*[[Ален Тјуринг]]\n*[[Алонзо Черч]]\n*[[Алфред Вајтхед]]\n*[[Алфред Тарски]]\n*[[Аполоније]]\n*[[Аренд Хејтинг]]\n*[[Аристотел]]\n*[[Архимед]]\n*[[Бертран Расел]]\n*[[Болцано]]\n*[[Георг Кантор]]\n*[[Готлоб Фреге]]\n*[[Готфрид Вилхелм фон Лајбниц]]\n*[[Давид Хилберт]]\n*[[Диофант]]\n*[[Ђироламо Кардано]]\n*[[Ђузепе Пеано]]\n*[[Еварист Галоа]]\n*[[Ендрју Вајлс]]\n*[[Ератостен]]\n*[[Еуклид]]\n*[[Жан Фурије]]\n*[[Исак Њутн]]\n*[[Јакоби]]\n*[[Јан Лукашијевич]]\n*[[Јанош Бољаи]]\n*[[Карл Вајерштрас]]\n*[[Карл Фридрих Гаус]]\n*[[Курт Гедел]]\n*[[Адриан-Мари Лежандр]]\n*[[Леонард Ојлер]]\n*[[Леонардо Пизано Фибоначи]]\n*[[Леополд Кронекер]]\n*[[Лудолф ван Цојлен]]\n*[[Лујцен Брауер]]\n*[[Марин Мерсен]]\n*[[Менелај]]\n*[[Николај Ивановович Лобачевски]]\n*[[Николо Фонтана Тартаља]]\n*[[Нилс Абел]]\n*[[Огистен Коши]]\n*[[Омар Хајам]]\n*[[Папос]]\n*[[Питагора]]\n*[[Пјер Ферма]]\n*[[Рене Декарт]]\n*[[Бернард Риман]]\n*[[Рихард Дедекинд]]\n*[[Сколем]]\n*[[Сципион дел Феро]]\n*[[Талес из Милета]]\n*[[Феликс Клајн]]\n*[[Херон]]\n*[[Хипатија]]\n*[[Џон фон Нојман]]\n*[[Џорџ Бул]]\n*[[Соња Коваљевска]]\n\n\n[[Category:Математика]]\n\n[[en:List of mathematicians]]\n[[sl:seznam matematikov]]\n[[pt:Lista de matemáticos]]\n[[cs:Seznam_matematik%C5%AF]]\n[[de:Liste der Mathematiker]]\n[[es:Lista de matemáticos]]\n[[fr:Mathématiciens célèbres]]\n[[is:Listi yfir stærðfræðinga]]\n[[it:Matematici A-C]]\n[[ja:数学者の一覧]]\n[[nl:Lijst van wiskundigen]]\n[[no:Liste over matematikere]]\n[[pl:Znani matematycy]]\n[[simple:List of mathematicians]]\n[[sv:Lista över matematiker]]','',167,'DusanSukovic','20050314200920','',0,0,0,0,0.909186017657,'79949685799079','20050314201049'); INSERT INTO cur VALUES (1881,0,'Српска_православна_црква','
[[Image:SPC.jpg]]
\n\n\n[[Image:patrijarh pavle.jpg|right|thumb|Патријарх српски Павле]]\n\n\'\'\'Српска православна црква\'\'\' је једна од помесних [[православље|православних]] цркава и заједно са осталим православним црквама чини јединствену Цркву.\n\nСвоју аутокефалност Српска православна црква стекла је\nзаслугом Светог Саве још [[1219]]. године. Данас она је\nу рангу патријаршије и има велики број епархија и \nпарохија у [[Србија|Србији]] и [[Црна Гора|Црној Гори]], затим у осталим\nрепубликама бивше [[Југославија|Југославије]] као и у [[Европа|Европи]],\n[[Северна Америка|Северној Америци]], [[Аустралија|Аустралији]] и свуда по свету где живе православни [[Срби]].\n== Патријарх ==\nНа челу Српске православне цркве налази се [[патријарх]], сада је то \nњегова светост господин [[патријарх Павле|Павле]]. Све значајне одлуке за\nживот цркве доноси Свети архијерејски сабор који\nчине сви архијереји (епископи и митрополити) Српске\nправославне цркве и који се састаје два пута годишње\nна пролећном и јесењем заседању. Осим тога постоји\nи Свети архијерејски синод који управља Црквом и чине га\n4 архијереја и патријарх, синод се састаје чешће него сабор.\n\nПоглавари Српске православне цркве до сада били су:\n\n\'\'\'АРХИЕПИСКОПИ\'\'\'\n\n*1. [[Свети Сава]] 1219-1233, 1235.\n*2. Св. Арсеније I Сремац 1233-1263, +1266.\n*3. Свети сава II 1263-1271.\n*4. Данило I 1271-1272.\n*5. Св. Јоаникије I 1272-1276, +1279.\n*6. Св. Јевстатије I 1279-1286.\n*7. Јаков 1286-1292.\n*8. Јевстатије II 1292-1309.\n*9. Свети Сава III 1309-1316.\n*10. Свети Никодим 1317-1324.\n*11. [[Архиепископ Данило|Свети Данило II]] 1324-1337.\n\n\'\'\'ПАТРИЈАРСИ\'\'\'\n\n*12. (1) Св. Јоакиније II 1338-1346, +1354.\n*13. (2) Свети Сава IV 1354-1375.\n*14. (3) Свети Јефрем 1375-1379, 1389-1392, +1397.\n*15. (4) Свети Спиридон 1379-1389.\n*16. (5) Данило III 1392-1398.\n*17. (6) Сава V 1398-1406.\n*18. (7) Данило IV 1406.\n*19. (8) Кирило 1407-1419.\n*20. (9) Никон 1420-1435.\n*21. (10) Теофан 1446.\n*22. (11) Никодим II 1446-1453.\n*23. (12) Арсеније II 1453-1463.\n\n1463-1557. укинута Пећка патријаршија. Пред турским освајањима Патријаршија је пренета у манастир Жичу.\n\n*24. (13) Макарије Соколовић 1557-1571, 1574.\n*25. (14) Антоније Соколовић 1571-1575\n*26. (15) Герасим Соколовић 1575-1586.\n*27. (16) Саватије Соколовић 1587.\n*28. (17) Никанор ?\n*29. (18) Јеротеј 1589-1591.\n*30. (19) Филип 1591-1592.\n*31. (20) Јован 1592-1614.\n*32. (21) Пајсије I Јањевац 1614-1648.\n*33. (22) Свети Гаврило Рајић 1648-1655, 1659.\n*34. (23) Максим Скопљанац 1655-1674, 11680.\n*35. (24) Арсеније III Црнојевић 1674-1690, 1706\n*36. (25) Калиник I 1691-1710.\n*37. (26) Атанасије I 1711-1712.\n*38. (27) Мојсије Рајовић 1712-1726.\n*39. (28) Арсеније IV Јовановић-Шакабенда 1725-1737.\n*40. (29) Јоаникије III Караyа-Грк 1739-1746.\n*41. (30 Атанасије II Гавриловић 1747-1752.\n*42. (31) Гаврило II Сарајевац 1752.\n*43. (32) Гаврило III 1752.\n*44. (339 Викентије Стефановић -\n*45. (34) Пајсије II Грк -\n*46. (35) Гаврило IV Грк -\n*47. (36) Кирило II 1758-1763.\n*48. (37) Василије Јовановић-Бркић 1763-1765, 1772.\n*49. (38) Калиник II Грк 1765-1766.\n\n1766. Пећка патријаршија је поново укинута 1766. и потчињена Цариградској. Српска патријаршија поново је успостављена 1920.\n\n*50. (39) [[патријарх српски Димитрије (Павловић)|патријарх Димитрије]] 1920-1930\n*51. (40) [[патријарх српски Варнава (Росић)|патријарх Варнава]] 1930-1937\n*52. (41) [[патријарх српски Гаврило (Дожић)|патријарх Гаврило]] 1938-1950\n*53. (42) [[патријарх српски Викентије (Проданов)|патријарх Викентије]] 1950-1958\n*54. (43) [[патријарх српски Герман (Ђорић)|патријарх Герман]] 1958-1990\n*55. (44) [[патријарх српски Павле (Стојчевић)|патријарх Павле]] 1990-\n\nЗначајно је поменути да је Српска православна црква једно време имала седиште у Сремским Карловцима као митрополија, а затим и као патријаршија, све до 1920.\n\n== Српски Светитељи ==\nНајзначајнији светитељи Српске православне цркве су:\n\n* [[свети Сава]], први српски архиепископ\n* [[свети Симеон Мироточиви]]\n* [[свети кнез Лазар]]\n* [[свети краљ Стефан Дечански]]\n* [[свети Василије Острошки]]\n* [[свети Петар Цетињски]]\n* [[свети Јоаникије Девички]]\n* [[свети владика Николај Велимировић]]\n\nи још велики број светитеља, преподобних, великомученика и мученика\nкоју су пострадали исповедајући православну веру.\n== Храмови и Манастири ==\nСрпска православна црква има велики број храмова и манастира.\nМеђу најпознатије и најзначајније спадају:\n[[Храм Светог Саве]] на Врачару, Саборна црква и Црква светог Марка у Београду,...\nманастири: [[Хиландар]], [[Студеница]], [[Жича]], [[Грачаница]], [[Дечани]], [[Сопоћани]], \n[[манастир Пећка патријаршија|Пећка патријаршија]], [[манастир Девич|Девич]], [[Милешева]],\n[[Раваница]], [[Љубостиња]], [[манастир Ћелије|Ћелије]], [[манастир Троноша|Троноша]], [[Острог]], [[Цетињски манастир]], [[Хопово]],\n[[Крушедол]], [[манастир Враћевшница|Враћевшница]], [[Манасија]], [[Ђурђеви Ступови]], [[манастир Лепавина|Лепавина]], [[манастир Крка|Крка]], [[манастир Крупа|Крупа]],\n[[манастир Драговић|Драговић]], [[манастир Бањска|Бањска]], [[манастир Пива|Пива]], [[манастир Савина|Савина]], [[манастир Соко|Соко]], [[манастир Горњак|Горњак]], [[манастир Витовница|Витовница]], [[манастир Радовашница|Радовашница]],\n[[манастир Тавна|Тавна]],...\n\nМноги од ових манастира и цркава су настали још у време [[Немањићи|Немањића]] и имају \n[[иконе]] и [[фреске]] од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу,\nа нарочито за [[хришћанство|хришћанску]] културу и цивилизацију.\n== Православне Патријаршије ==\n\nПосле [[1054]]. године [[православље]] је остало верно изворима и [[Српска православна црква]] је један од изданака који заједно са осталим\nаутокефалним патријаршијама и архиепископијама чини јединсвену\nправославну Цркву. Поред тога Српска православна црква има и своје специфичне одлике, једна од тих одлика је и [[крсна слава]] коју немају остали православни народи.\n\nОсим Српске православне цркве са рангом патријаршије су још и:\nВасељенска патријаршија, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска,\nРуска, Бугарска, Румунска и Грузијска. Православна црква у Грчкој\nима ранг архиепископије.\n\n[[Category:Православље]]\n\n[[de:Serbisch-Orthodoxe Kirche]]\n[[en:Serb Orthodox Church]]','Жича',315,'Ninam','20050215214846','',0,0,1,0,0.174845167983,'79949784785153','20050316144751'); INSERT INTO cur VALUES (1882,2,'Djordjes','Моје име је Ђорђе Стакић и рођен сам [[1982]]. године у [[Крупањ|Крупњу]]. Основну школу сам завршио 1996. као ђак генерације у ОШ „[[Боривоје Ж. Милојевић]]“ у Крупњу.\n\nПосле тога сам у периоду 1996-2000 био ученик [http://www.mg.edu.yu Математичке гиманзије] у [[Београд|Београду]]. Затим сам 2000. уписао [http://www.matf.bg.ac.yu Математички факултет] у Београду, смер рачунарство и информатика. Сада сам апсолвент Математичког факултета.\n\nМоја интересовања су усмерена на математику, историју науке и историју уопште, књижевност, религију (православно хришћанство), као и дигитализацију културе.\n\nНа српској Википедији сам приложио велики број чланака. Најзначајнији моји прилози су:\n\n*[[Боривоје Ж. Милојевић]]\n*[[Слободан Јовановић]]\n*[[Михаило Петровић Алас]]\n*[[Јован Цвијић]]\n*[[Десанка Максимовић]]\n*[[Димитрије Нешић]]\n*[[Сима Лозанић]]\n*[[Списак домаћих филмова]]\n*[[Српска православна црква]]\n*[[Православље]]\n*[[Символ Вере]]\n*[[манастир Бањска]]\n*[[Сукоби Срба и Турака 1862. у Београду]]\n*[[Светски математичари]]\n*[[Српска математичка школа]]\n*[[Владимир Јовановић]]\n*[[Др Рудолф Арчибалд Рајс]]\n*[[Радоје Домановић]]\n*[[Алекса Шантић]]\n*[[Конрад Лоренц]]\n*[[Бертран Расел]]\n*[[Раселов парадокс]]\n*[[Ришаров парадокс]]\n*[[Српски хемичари]]\n*[[Марко Т. Леко]]\n*[[ректори Београдског универзитета]]\n*[[Википедија:Како постављамо интервики линкове]]\n\nПоставио сам шаблонске оквире за потребе [[годишњи календар|годишњег календара]] и то за сваку годину од [[1201]] до [[2005]].\n\nОдржавао сам и страницу [[списак људи]] где су сакупљена имена свих људи о којима овде постоје чланци.\n\nОд [[19. јул|19. јула]] [[2004]]. сам администратор на српској Википедији, а од [[20. август|20. августа]] [[2004]]. са бирократским правима.\n\nИмам корисничке налоге са истим именом (Djordjes) и на неколико других Википедија, где се такође понекад укључујем у рад. \n\n==Djordjes је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2004-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-2000.png]]\n|- \n![[image:Pokrajcevo_priznanje_za_vredno_delovanje.PNG]]\n![[Слика:СТР.png]]\n![[Слика:ВНЉ.png]]\n|}\n[[Category:Српска википедијанска споменица 2004. године|Ђ]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|Ђ]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|Ђ]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|Ђ]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|Ђ]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|Ђ]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|Ђ]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|Ђ]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|Ђ]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|Ђ]] [[Category:Српска википедијанска споменица 2000. измене|Ђ]] [[Category:Покрајчева признања|Ђ]] [[Category:Ђакон::Горан-споменице|Познаник - Пријатељ]]\n\n[[en:User:Djordjes]]\n[[sl:Uporabnik:Djordjes]]\n[[bg:User:Djordjes]]\n[[hr:User:Djordjes]]\n[[bs:User:Djordjes]]\n[[mk:User:Djordjes]]\n[[fr:User:Djordjes]]\n[[de:User:Djordjes]]\n[[ru:User:Djordjes]]\n[[eo:User:Djordjes]]','',170,'Покрајац','20050309141136','',0,0,1,0,0.522795054839,'79949690858863','20050309141136'); INSERT INTO cur VALUES (1883,0,'СИ_префикси',' Y (јота) 1024\n Z (зета) 1021\n E (екса) 1018\n P (пета) 1015\n T (тера) 1012\n G (гига) 109\n M (мега) 109\n k (кило) 103\n h (хекто) 102\n da (дека) 101\n d (деци) 10-1\n c (центи) 10-2\n m (мили) 10-3\n μ (микро) 10-6\n n (нано) 10-9\n p (пико) 10-12\n f (фемто) 10-15\n a (ато) 10-18\n z (зепто) 10-21\n y (јокто) 10-24\n\n[[da:SI-præfiks]]\n[[de:Liste der Vorsilben für Maßeinheiten]]\n[[en:SI prefix]]\n[[et:Ühikute detsimaaleesliited]]\n[[fr:Préfixe du système international]]\n[[hu:SI-prefixum]]\n[[pt:Prefixos SI]]\n[[sl:Predpone SI]]\n[[zh-cn:国际单位制词头]]\n[[zh-tw:國際單位制詞頭]]','',110,'Gj011','20040905230847','',0,0,1,0,0.606655811242,'79959094769152','20040905230847'); INSERT INTO cur VALUES (1884,5,'О','Pokrecem stranicu sa, danas verovatno, najvazhnijim i najinteresantnijim pitanjem: Kako pokrenuti razvoj u zemljama sa zastojem u privrednom razvoju i u nedovoljno razvijenim zemljama (zemlje Treceg sveta)\n\nPrateci skromno teorije razvoja u razvijenom svetu i Srbiji (ranije SFRJ), vec decenijama se ukazuje na smernice razvoja koje ukazuju na granichne resurse tj. resurse izvan ekonomske aktivnosti. Ovi resursi su brojni, od takvih koji se mogu koristiti za alternativni energiju do onih, koji se mogu koristiti u poljoprivrednoj delatnosti.\n\nZa ovu priliku, istaci cu korishcenje flore i faune, konkretnije, korishcenje otpadne bio mase i zhivotinjskog sveta - pomagacha plodnosti zemlje, iz roda oligochaeta. U prirodi se dogadjaju procesi koji su uocheni i praktichno uvedeni u delatnost, bilo eksperimentalno ili u neshto vecem obimu. Medjutim, ne u obimu koji bi odredio znachajno razvoj jedne zemlje. Moj prilaz ovoj problematicije je teorijski i praktichni, njime mogu da dokazhem ekonomiju obima koja mozhe jednu zemlju izvesti iz krize, u relativno kratkom vremenu i sa niskim ulaganjima. Jedini problem u tome je, potreba da se animira shto veci broj poljoprivrednika sa malim i srednjim posedom, shto je u sveri psiholoshkog markentinga. Proces se zasniva na biotehnologiji, u kojoj je potebno angazhovanje radne snage. Adekvatno tome, ovakav proces razvoja mozhemo nazvati:\n\n.............................BIOCENTRIZAM............................\n\nOvaj projekat sam pocheo da prikazujem na jednom seoskom sajtu, a zastao sam zbog male posete tom sajtu. Voljan sam da proshirim saradnju sa ovim sajtom, a zainteresovani me mogu potrazhiti pod ovim nikom-Gile na\n\nhttp:www.moravci.orgyu/diskusije/poljoprivreda\n\nZhelim josh samo da pozdravim ovaj Sajt, chini se, da pruzha odlichne mogucnosti.','',111,'Gile','20040529141116','',0,0,0,1,0.237561495154,'79959470858883','20041214120653'); INSERT INTO cur VALUES (1885,0,'Српска_математичка_школа','Најпознатији математичари српског порекла или који су стварали у Србији су (хронолошким редом према години рођења):\n\n*[[Атанасије Николић]] ([[1803]] - [[1882]]\n*[[Емилијан Јосимовић]] ([[1823]] - [[1897]])\n*[[Димитрије Нешић]] ([[1836]] - [[1904]])\n*[[Љубомир Клерић]] ([[1844]] - [[1930]])\n*[[Петар Живковић]] ([[1847]] - [[1923]])\n*[[Михаило Пупин]] ([[1854]] - [[1932]])\n*[[Никола Тесла]] ([[1856]] - [[1943]])\n*[[Милан Недељковић]] ([[1857]] - [[1950]])\n*[[Мијалко Ћирић]] ([[1859]] - [[1912]])\n*[[Димитрије Данић]] ([[1862]] - [[1932]])\n*[[Петар Л. Вукићевић]] ([[1862]] - [[1941]])\n*[[Богдан Гавриловић]] ([[1863]] - [[1947]])\n*[[Владимир Варићак]] ([[1865]] - [[1942]])\n*[[Михаило Петровић Алас]] ([[1868]] - [[1943]])\n*[[Николај Салтиков]]\n*[[Милева Марић]]\n*[[Антон Билимовић]] ([[1879]] - [[1970]])\n*[[Милутин Миланковић]] ([[1879]] - [[1958]])\n*[[Младен Берић]] ([[1885]] - [[1935]])\n*[[Сима Марковић]] \n*[[Тадија Пејовић]] ([[1892]] - [[1982]])\n*[[Радивој Кашанин]] ([[1892]] - [[1989]])\n*[[Војислав В. Мишковић]] ([[1892]] - [[1976]])\n*[[Вјачеслав Жардецки]] ([[1896]] - [[1962]])\n*[[Јован Карамата]] ([[1902]] - [[1967]])\n*[[Милош Радојчић]] ([[1903]] - [[1975]])\n*[[Татомир Анђелић]] ([[1903]] - [[1993]])\n*[[математичар Драгољуб Марковић|Драгољуб Марковић]]\n*[[Ђуро Курепа]] ([[1907]] - [[1993]])\n*[[Константин Орлов]] ([[1907]] - [[1985]])\n*[[Драгослав Митриновић]] ([[1908]] - [[1995]])\n*[[Војислав Авакумовић]] ([[1910]] - [[1990]])\n*[[Миодраг Томић]] ([[1912]] - [[2001]])\n*[[Војин Дајовић]] ([[1914]] - [[1993]])\n*[[Мирко Стојаковић]] ([[1915]] - [[1985]])\n*[[Милица Илић-Дајовић]]\n*[[Боривоје Рашајски]] ([[1917]] - [[1995]])\n*[[Ернест Стипанић]] ([[1917]] - [[1990]])\n*[[Слободан Аљанчић]] ([[1922]] - [[1993]])\n*[[Богољуб Станковић]] ([[1924]] -)\n*[[Милева Првановић]] \n*[[Загорка Шнајдер]] ([[1926]] - [[2003]])\n*[[Душан Адамовић]]\n*[[Душан Аднађевић]]\n*[[Вене Богославов]]\n*[[Славиша Прешић]] ([[1933]] -)\n*[[Зоран Ивковић]] ([[1934]] -)\n*[[Павле Миличић]]\n*[[Богољуб Маринковић]]\n*[[Јудита Цофман]] ([[1936]] - [[2001]])\n*[[Владимир Мићић]]\n*[[Јован Малишић]]\n*[[Драгош Цветковић]] ([[1941]] -)\n*[[Ратко Тошић]] ([[1942]] -)\n*[[Ариф Золић]] ([[1942]] -)\n*[[Љубомир Протић]] ([[1943]] -)\n*[[Марица Радојчић-Прешић]] ([[1943]] -)\n*[[Мила Мршевић]] ([[1945]] -)\n*[[Јован Кечкић]] \n*[[Бошко Јовановић]] ([[1946]] -)\n*[[Олга Хаџић]] ([[1946]] -)\n*[[Ђорђе Дугошија]]\n*[[Жарко Мијајловић]] ([[1947]] -)\n*[[Неда Бокан]] ([[1947]] -)\n*[[Гојко Калајџић]] ([[1948]] -)\n*[[Душан Тошић]] ([[1949]] -)\n*[[Александар Ивић]] ([[1949]] -)\n*[[математичар Мирољуб Јевтић|Мирољуб Јевтић]] ([[1949]] -)\n*[[Зоран Каделбург]] ([[1950]] -)\n*[[Миодраг Матељевић]] ([[1950]] -)\n*[[Десанка Радуновић]] ([[1950]] -)\n*[[Небојша Лажетић]] ([[1950]] -)\n*[[Коста Дошен]]\n*[[Милош Миличић]]\n*[[Милан Меркле]]\n*[[Стеван Пилиповић]]\n*[[Зоран Лучић]]\n*[[Владимир Јанковић]]\n*[[Владимир Стојановић]]\n*[[Милан Божић]]\n*[[Зоран Шами]]\n*[[Војислав Андрић]]\n*[[Драган Ацкета]]\n*[[Срђан Огњановић]]\n*[[Арпад Такачи]]\n*[[Стојан Раденовић]]\n*[[Павле Младеновић]] ([[1955]] -)\n*[[Александар Липковски]] ([[1955]] -)\n*[[Стево Тодорчевић]] ([[1955]] -)\n*[[математичар Миодраг Живковић|Миодраг Живковић]] ([[1956]] -)\n*[[Мирјана Ђорић]] ([[1957]] -)\n*[[Милош Арсеновић]] ([[1962]] -)\n*[[Владимир Драговић]]\n*[[Предраг Јаничић]] ([[1968]] -)\n*[[Раде Тодоровић]] ([[1970]] -)\n[[Category:Математика]]','',325,'Zoki03','20050302140812','',0,0,0,0,0.875500608643,'79949697859187','20050302140812'); INSERT INTO cur VALUES (1886,0,'Бертран_Расел','[[image:Rasel.jpg|thumb|right|Бертран Расел]]\n\n\'\'\'Бертран Расел\'\'\' (1872-1970), [[Велика Британија|британски]] филозоф и математичар, добитник [[Нобелова награда|Нобелове награде]] за [[књижевност]] [[1950]]. године.\n\n== Расел као филозоф и логичар ==\n\nУ математици је познат по [[Раселов парадокс|Раселовом парадоксу]] који\nје оборио тада постојећу [[Георг Кантор|Канторову]] теорију [[скупови|скупова]].\n(биће још ускоро)\n\n== Расел као поборник мира==\n\n(биће ускоро)\n\n==Приватни живот==\n\nБертран Расел (у оригиналу Bertrand Arthur William Russell, 3rd Earl Russell) рођен је [[18. мај|18. маја]] [[1872]]. године у племићкој породици. Веома рано је остао без родитеља, мајка му је умрла када је имао 2 године, а отац када је имао 4. Остали су он и његов старији брат Френк (будући други Ерл Расел). О њима се бринуо њихов деда Ерл Расел (лорд Џон Расел) који је био председник британске владе [[1840е|40-их]] година [[19. век|19. века]], и дедина жена из другог брака. Кум му је био филозоф [[Џон Стјуарт Мил]]. Расел није испунио њихова очекивања што се тиче женидбе и децембра 1894. се оженио Американком Елис Смит (Alys Pearsall Smith). Елис је била [[протестанти|протестанткиња]] и то пуританских схватања. Њихов брак је завршен разводом 1911. године. Расел није био увек веран брачном животу, познате су биле две љубавне афере са чувеним дамама од којих је једна била глумица.\n\nБертран Расел је студирао [[филозофија|филозофију]] и [[логика|логику]] на [[универзитет Кебриџ|универзитету Кебриџ]] од 1890. године. Постао је члан Тринити колеџа 1908, године. 1920. је путовао у [[Русија|Русију]] и после тога предавао у [[Пекинг|Пекингу]] филозофију једну годину дана. 1921. када је изгубио професорски посао оженио се Дором Расел (рођеном Блек) и са њом је имао сина Џона (John Conrad Russell, касније га наследио као четврти Ерл Расел) и ћерку Катарину (Katherine Russell удата Tait). Расел се у ово време испомагао тако што је писао популарне књиге из области [[физика|физике]], [[етика|етике]] и [[образовање|образовања]] за лаике. Са супругом Дором он је основао експерименталну школу \"Beacon Hill\" (у преводу \"Светионик на брегу\") 1927. године.\n\nПосле смрти старијег брата, Расел 1931. године постаје трећи Ерл Расел. Међутим он се веома ретко позивао на ову титулу. Супруга Дора га је изневерила у прељуби са једним америчким новинаром и Расел се 1936. оженио по трећи пут. Нова супруга му се звала Патриша, била је [[универзитет Оксфорд|оксфордски]] студент и гувернанта Раселове деце 1930. године. Са њом је имао једног сина по имену Конрад. У пролеће 1939. преселио се у Санта Барбару и предавао на [[универзитет Калифорнија|универзитету Калифорнија]] у [[Лос Анђелес|Лос Анђелесу]]. Био је постављен за професора на [[Сити колеџ Њујорк|Сити колеџу]] у [[Њујорк|Њујорку]] одмах после тога, али после јавног негодовања постављење је повучено; његово радикално мишљење учинило га је морално неподобним за предавача на овом колеџу. У Британију се вратио 1944. и поново је предавао на Тринити колеџу.\n\n1952. у својој осамдесетој години, Расел се поново развео и оженио четврти пут супругом Едит, са којом се познавао још од 1925. године.\n\nБертран Расел је написао три тома своје аутобиографије крајем [[1960е|1960-их]] година и преминуо је [[2. фебруар|2. фебруара]] [[1970]]. у [[Велс|Велсу]] у својој 98. години. Његов пепео је расејан у планинама Велса.\n\nПоменимо на крају и то да је од Бертрана Расела титулу Ерла наследио најпре његов син Џон Расел (као 4. Ерл Расел), а потом млађи син Конрад Расел (као 5. Ерл Расел). Конрад Расел је изабран за наследног племића у британској [[Кућа лордова|Кући лордова]], он је угледни британски научник. \n\n[[Category:Књижевници|Расел, Бертран]]\n[[Category:Нобеловци за књижевност|Расел, Бертран]]\n[[Category:Филозофи|Расел, Бертран]]\n[[Category:Математичари|Расел, Бертран]]\n\n[[bg:Бертран Ръсел]]\n[[cs:Bertrand Russell]]\n[[de:Bertrand Russell]]\n[[en:Bertrand Russell]]\n[[eo:Bertrand RUSSELL]]\n[[es:Bertrand Russell]]\n[[et:Bertrand Russell]]\n[[fr:Bertrand Russell]]\n[[he:ברטראנד ראסל]]\n[[is:Bertrand Russell]]\n[[it:Bertrand Russell]]\n[[ja:バートランド・ラッセル]]\n[[nl:Bertrand Russell]]\n[[pl:Bertrand Russell]]\n[[pt:Bertrand Arthur William Russell]]\n[[ru:Рассел, Бертран Артур Уильям]]\n[[sv:Bertrand Russell]]\n[[uk:Бертран Рассел]]\n[[zh:伯特兰·罗素]]','/* Расел као филозоф и логичар */',0,'147.91.1.43','20050310164257','',0,0,0,0,0.204495076185,'79949689835742','20050310164257'); INSERT INTO cur VALUES (1887,1,'Светски_математичари','Mileva Maric','',112,'Dragoslav','20040529172309','',0,0,0,1,0.168297889255,'79959470827690','20040529172309'); INSERT INTO cur VALUES (1888,0,'Kratka_istorija_Vizantije','#REDIRECT [[Кратка историја Византије]]','REDIRECT',17,'Bonzo','20050108021700','',0,1,1,0,0.074345068109,'79949891978299','20050108021700'); INSERT INTO cur VALUES (1889,2,'Angela','[[Корисник:Angela|Анђела]] [[en:User talk:Angela|(Angela)]]: [[:en:User:Angela]], [[m:User:Angela]]\n\n*[[Википедија:Block log]]\n*[[Википедија:Лог брисања]] (deletion log)\n*[[Википедија:Администратори]] (admins)\n*[[Википедија:Пијаца|Пијаца]] (village pump)\n*[[Расправа о писмима на српској Википедији]]\n\n==Анђела је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2002-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-2000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-3000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-5000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30000.png]]\n|} \n[[Category:Српска википедијанска споменица 2002. године|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 2000. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 3000. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 5000. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10000. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20000. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30000. измене|А]]\n{{Страни Википедијанци који учествују у раду српске Википедије|име=Анђела}}\n\n[[en:User:Angela]]','/* Анђела је носилац следећих српских википедијанских споменица: */',124,'Милош','20050309042402','',1,0,1,0,0.320482639745,'79949690957597','20050309042402'); INSERT INTO cur VALUES (1890,2,'Aphaia','#redirect[[m:User:Aphaia]]','redi to meta',113,'Aphaia','20040731001332','',0,1,1,0,0.350983425673,'79959268998667','20040731001332'); INSERT INTO cur VALUES (1891,3,'Zorba','Hi, nice to meet you. I come here from Japan to see if there are articles interwiki needed.\nI cannot find \"Agola\" or somehow, a page like [[en:Village Pump]]. I think you as an very active user in this Wikipedia, then I ask you if you are interested in [[meta:List of articles all languages should have]]. This list will have 1000 items important. Have a good day and hope to see you again elsewhere. [[Корисник:Aphaia|Aphaea]] 20:53, 3 Јун 2004 (CEST)\n\n== svaka cast ==\n\nsvaka cast na tekstovima. na [[Википедија:Сјајни текстови]] ima dosta tvojih tekstova a i tekst [[Харфа]] je imao tu cast da bude prvi sjajni tekst nedelje.\n\nPozdrav [[Корисник:Avala|Avala]] 19:19, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n* Lepo si sredio [[Нови Сад|Novi Sad]]. Samo je glupo ubaciti velikim fontom kako se piše na ruskom/mađaraskom/rumunskom :Đ --[[Корисник:CONFIQ|confy]] 00:45, 2 Јан 2005 (CET)\n**С обзиром да су ти језици уз српски (и латиницом и ћирилицом) званични језици [[Нови Сад|Новог Сада]], мислим да би требало да се нађу на том месту. [[Корисник:Zorba|Иван Свирчевић]] 00:49, 2 Јан 2005 (CET)\n*** Ok, Ali pokušaj da smestiš negde uz text malim slovima a ne da koristiš 20px slova.Uglavno radi onako kako ti misliš da je najbolje i sretni novogodišnji praznici :Đ --[[Корисник:CONFIQ|confy]] 00:52, 2 Јан 2005 (CET)\n\n==администраторске дозволе==\nАвала рече да би теби требало дати администраторске привилегије. То, наравно, није проблем, под условом да се сам пријавиш за то :-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 01:27, 21 Јул 2004 (CEST)\n:Ја сам те предложио на [[Википедија:Администратори]] па ако хоћеш да прихватиш...[[Корисник:Avala|Авала]] 13:55, 21 Јул 2004 (CEST)\n\n==музикологија==\nПошто сам направио нови дизајн према француској Википедији, ставио сам и неке њихове одреднице у енциклопедијском делу. Приметио сам да постоји одредница \"музикологија\" коју немамо, а, колико видим, то је твоје поље. Ај, па види шта ћеш са тим :-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:16, 31 Јул 2004 (CEST)\n\n== Ај реци неку реч :) ==\n\nСамо ћутиш и радиш :) --[[Корисник:Милош|Милош]] 01:56, 13 Сеп 2004 (CEST)\n\n== Кутијице за државе ==\n\nВидим да си применио на биографијама темплејте. Направио сам и темплејт за државе. Погледај како сам урадио чланак [[Кенија]]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:48, 13 Нов 2004 (CET)\n\n*Иване, било би добро када би све химне које овде постоје припадале одређеној категорији. Морамо осмислити њено име, на пример \'\'\'Државне химне\'\'\' или \'\'\'Националне химне\'\'\' или нешто слично. Категоризација страна је нешто веома неопходно за Википедију, а код нас је стање мало запуштено по том питању, па би било лепо да сви помало порадимо на томе. Такође, основана је категорија \'\'\'Државе\'\'\' којој би требало да припада свака држава о којој овде постоји текст. Категорија се једноставно додаје нпр. [[Category:Државне химне]] или [[Category:Државе]]. Поздрав. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 15:22, 14 Нов 2004 (CET)\n\n::Пренео сам разговоре везане за шаблоне на [[Template talk:Кутијица за државе]]. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 13:47, 15 Нов 2004 (CET)\n\n== Кинеска новчана јединица ==\n\nНегде у малом мозгу имам упамћено да смо ми за кинеску новчану јединицу имали нешто краћу реч која није чиста транскрипција оне са енглеског језика. Можеш ли погледати јесам ли у праву или сам нешто утриповао? --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 06:00, 20 Нов 2004 (CET)\n*У праву си. Код нас се користи реч \'\'јуан\'\' за конеску новчану јединицу, АЛИ на кинеском језику она означава било коју валуту у оптицају, док је званично име кинеске валуте, како сам и написао у табели, \'\'renminbin\'\' што значи \'\'народни новац\'\'.\n--[[Корисник:Zorba|Иван Свирчевић]] 23:24, 20 Нов 2004 (CET)\n\n== Поново о администраторским дозволама ==\n\nСматрам да би било врло добро да будеш администратор (ако не и бирократа), пошто си на српској Википедији најустаљенији посетилац. За то је потребно да изразиш жељу, као што сам и горе написао :) Хајд, па реци шта мислиш о томе. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 06:16, 11 Дец 2004 (CET)\n\n*Хвала на предлогу. У неком општем смислу нисам против, али нисам тачно сигуран шта се од мене очекује ако будем администратор. У сваком случају, хвала на указаном поверењу.\n\n--[[Корисник:Zorba|Иван Свирчевић]] 22:42, 11 Дец 2004 (CET)\n\n:Па, очекује се да реагујеш ако се дешава неко срање :) Наравно, не да будеш не знам како рестриктиван (блокирање корисника и ИП адреса, као и заштита страница су радње које се раде у крајњој нужди). Преко тога, пошто си ти дуже од мене на српској Википедији, сматрам да треба одмах да тражиш статус бирократе. У том случају, имаш и \"обавезу\" да учиниш неког администратором или бирократом, ако је та особа урачунљива и ради на српској Википедији, а уз то и тражи да постане администратор. Замолио бих те, такође, да се пријавиш на страни [[Википедија:Администратори]] у поглављу \"Захтеви за овлашћења\". Чисто да испоштујемо форму, тј. да не буде да се администраторска права дају по страницама за разговор :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:30, 13 Дец 2004 (CET)\n:Да додам да је то, пре свега, могућност да се нормално ради на Википедији. Узимо, направиш неку страну, па хоћеш да је обришеш... А то мора администратор. У том смислу сматрам да сваки урачунљиви стални уредник на српској Википедији треба да има администраторска овлашћења. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:32, 13 Дец 2004 (CET)\n\n== Постао си бирократа ==\n\nЧеститам :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 15:12, 13 Дец 2004 (CET)\n\nПридружујем се честиткама, било је и време :) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 16:16, 13 Дец 2004 (CET)\n\nХвала лепо на леститкама и наименовању. --[[Корисник:Zorba|Иван Свирчевић]] 17:11, 13 Дец 2004 (CET)\n\nЧеститам! Са срећом! --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 17:22, 13 Дец 2004 (CET)\n\nИване, честитам на избору за администратора и бирократу. Својим радом си то одавно заслужио... Све најбоље. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 19:27, 13 Дец 2004 (CET)\n\n== Декларација ==\n\nСупер што си ставио декларацију о проглашењу државе Израел. Са нестрпљењем чекам наставак чланка о хебрејском писму :) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 17:16, 26 Дец 2004 (CET)\n\n== Аутопутеви ==\n\nКолико знам, ово је први пут да ти се обраћам. Идеја за ове чланке није лоша! Одлично што си кренуо са овим. Да ли планираш ставити интервики линкове на те чланке (ако постоје)? Треба ли ти помоћ? --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 00:11, 18 Феб 2005 (CET)\n\n*Хвала на понуди. На енглеској википедији постоји само уопштени чланак и списак Е- аутопутева (који планирам ускоро дам преведем), али не и појединачни чланци. За сада ћу урадити још оне који пролазе кроз СЦГ (Е-80, Е-763...), а после могу урадити и остале. Мало траје док урадим мапе, али, полако ћу ваљда успети.\n\n[[Корисник:Zorba|Иван Свирчевић]] 15:57, 18 Феб 2005 (CET)\n\n==Споменице==\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-споменице}}\n\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-додела|Име=“Зорби“}} --[[Корисник:Djakon::Goran|Djakon::Goran]] 02:48, 9 Мар 2005 (CET)\n----\n\'\'[[Хрватски оперски певачи]]\'\' је чланак који сам поставио. Сада, ако имаш воље и времена, можеш га средити :). Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 22:58, 13 Мар 2005 (CET)','',170,'Покрајац','20050313215926','',0,0,1,0,0.42729566825,'79949686784073','20050313215926'); INSERT INTO cur VALUES (1892,0,'Anarhizam','#REDIRECT [[Анархизам]]','REDIRECT на ћирилични наслов',36,'Милант','20041029131025','',0,1,1,0,0.103273079313,'79958970868974','20041029131025'); INSERT INTO cur VALUES (1893,0,'Neki_radovi_najpoznatijih_anarhističkih_filozofa','[http://anarchyserbia.mahost.org/prikazi_tekst.php?lokacija=tekstovi/anarhizam/malatesta_anarhizam_i_nasilje ERRICO MALATESTA:ANARHIZAM I NASILJE]\n\n[[MIHAIL BAKUNJIN: KAPITALISTIČKI SISTEM]]\n\n[[PETAR KROPOTKIN: \"O SMISLU OSVETE: O MORALNOM UTICAJU ZATVORA NA ZATVORENIKE\"]]\n\n[[EMMA GOLDMAN]]\n\n[[ALEKSANDAR BERKMAN: ŠTA JE TO KOMUNISTIČKI ANARHIZAM?]]\n\n

\n\n\n#Povratak na [[Anarhizam]]','Враћено на последњу измену од корисника Rebelmouse',124,'Милош','20040726093754','',0,0,1,0,0.144586929187,'79959273906245','20040726093754'); INSERT INTO cur VALUES (1895,6,'Bakunjin.jpg','Mihail Bakunjin','',114,'Rebelmouse','20040605193253','',0,0,0,0,0.351047367184467,'79959394806746','20040717202106'); INSERT INTO cur VALUES (1896,6,'Kropotkin.jpg','Kropotkin','Kropotkin',114,'Rebelmouse','20040605194355','',0,0,0,1,0.364649479617038,'79959394805644','20040717203605'); INSERT INTO cur VALUES (1899,6,'Goldman.jpg','Emma Goldman','Emma Goldman',114,'Rebelmouse','20040606102922','',0,0,0,1,0.770105327265435,'79959393897077','20040717200928'); INSERT INTO cur VALUES (1904,6,'Berkman.jpg','Aleksandar Berkman','Aleksandar Berkman',114,'Rebelmouse','20040606110231','',0,0,0,1,0.756578228209706,'79959393889768','20040717202520'); INSERT INTO cur VALUES (1905,0,'Александар_Беркман_-_\"Шта_је_то_комунистички_анархизам?\"','[[Image:berkman.jpg|Aleksandar Berkman]]

\n\n[[20. ŠTA JE TO ANARHIZAM?]]\n\n[[21. DA LI JE ANARHIJA MOGUĆA?]]

\n\n#Povratak na [[Anarhizam]]\n#Povratak na [[Neki radovi najpoznatijih anarhističkih filozofa]]','',114,'Rebelmouse','20040606113151','',0,0,0,0,0.845242971482,'79959393886848','20040725162106'); INSERT INTO cur VALUES (1908,2,'Rebelmouse','==промена слова==\n\nНа адреси http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa/jsvucko.html можеш да нађеш програм за пребацивање интернет страница са ланитинице на ћирилицу, али и обратно! Уз помоћ Java Script верзије можеш да урадиш исто то са обичним текстом!\nНа Википедији не можеш да користиш латиницу у писању чланака!\n\n\n==подаци о РебелМаусу==\n\nОк, хвала Милану ѕа обавештење. Ево мало инфоса о кориснику РебелМаус:\n\nрођен 1975 у региону познатом као Србија. Студирао права али одустао јер планира да се пресели мало западније. Око 25 године постао поборник анархизма. Планира да на Википедији уређује ту област. Учествовао у уређивању сајта www.anarchy-serbia.tk а данас учествује у уређивању београдске индимедије belgrade.indymedia.org\n\nСтав о ср.вики: Доста људи не користи ћирилицу па пошто се код нас користе обе врсте писања изгледа да је неко унапред монополизовао начин писања што није у складу са слободом коју пропагира Википедија. Википедија је са анархистичким начелима али се увек умешају људи који не знају ништа о томе и онда схватају слободу на погрешан начин тј. злоупотреблјавају је, намерно или случајно. Зато ће бити створена Википедија за бившу Југославију (јер је то у складу са интернационализмом који такође анархизам пропагира, на пример: радник нема домовину и треба се ујединити са осталим радницима из других региона, уништавајући границе које су богати одредили да би обележили докле се простире њихова власт тј. њихова експлотација радника и радница. Раднику је свеједно да ли га експлоатише Буш или Тито тј. капиталиста или комуниста и зато треба да се ослободи и једних и других). Бла бла... кога занима наћи ће више на страницама које ће бити створене на тему анархизма. Посетите yu.wikipedia.org ускоро ће бити направљена, ко жели нека се прикључи, ко не жели наравно да не мора.\n\nМоји емаилови су: pobunjenimis(at)yahoo.com\nanarchy-serbia(at)bastardi.net\n\n==Rebelmouse је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2004-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n|} \n[[Category:Српска википедијанска споменица 2004. године|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|Р]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|Р]]','/* Rebelmouse је носилац следећих српских википедијанских споменица: */',124,'Милош','20050309041933','',0,0,1,0,0.265908772715,'79949690958066','20050309041933'); INSERT INTO cur VALUES (1909,0,'Фјодор_Михајлович_Достојевски','[[Слика:Dostoevsky_1872.jpg|thumb|right|Фјодор Михајлович Достојевски, портрет Василија Перова, 1872]]\n\n\'\'\'Фјодор Михајлович Достојевски\'\'\' рођен је у [[Москва|Москви]] [[11. новембар|11. новембра]] (тј. [[30. октобар|30. октобра]] по старом календару) [[1821]]. године. Завршио је војну школу. У двадесетосмој години због учешћа у револуционарној организацији бива осуђен на смрт. Након помиловања провео је четири године на присилном раду у [[Сибир|Сибиру]].\n\nОн је један он најутицајнијих писаца руске књижевности. Најпознатија дјела су му [[Злочин и казна]] и [[Браћа Карамазови]]. У Злочину и казни говори унутрашњем сукобу човјека, који је из нужде убио, али га касније мучи кривица због самог чина. Браћа Карамазови је последња књига Достојевског. Она говори о једној породици тј. тројици браће. Осим тога познату су му и романи [[Коцкар]] и [[Идиот]].\n\nПреминуо је [[9. фебруар|9. фебруара]] по новом или [[28. јануар|28. јануара]] по старом календару, [[1881]]. године у Санкт-Петербургу.\n\nСпољне везе:\n*[http://www.freewebs.com/omorika3/dostojevski/dostojevski-dnevnik.htm Фјодор М.Достојевски: Пишчев дневник II]\n*[http://www.fyodordostoevsky.com/ Сајт обожавалаца Достојевског, на енглеском]\n\n[[Category:Књижевници|Достојевски, Фјодор Михајлович]]\n\n[[da:Fjodor Mikhajlovitj Dostojevskij]]\n[[de:Fjodor Dostojewski]]\n[[en:Fyodor Dostoevsky]]\n[[eo:Fjodor DOSTOJEVSKIJ]]\n[[fr:Fedor Dostoïevski]]\n[[hr:Fjodor Dostojevski]]\n[[nl:Fjodor Dostojevski]]\n[[ja:フョードル・ドストエフスキー]]\n[[pl:Fiodor Dostojewski]]\n[[pt:Fiódor Mikháilovitch Dostoiévski]]\n[[fi:Fjodor Dostojevski]]\n[[sv:Fjodor Dostojevskij]]\n[[zh-cn:陀思妥耶夫斯基]]','',108,'Djordjes','20041109104008','',0,0,1,0,0.103420869961,'79958890895991','20041124193634'); INSERT INTO cur VALUES (1910,0,'Лав_Николајевич_Толстој','[[Слика:LeoTolstoy.jpg|thumb|Лав Николајевич Толстој]]\n\nГроф Лав Николајевич Толстој је био изданак једне од најзначајнијих руских породица, која је већ неколико вјекова [[Русија|Русији]] давала многе [[генерале]], [[дипломате]] и [[писце]]. Он је један од најутицајнијих [[Реализам|реалиста]]. Његова највећа дјела су романи Рат и мир и Ана Карењина. Живео је од [[9. септембар|9. септембар]] [[1828]]. до [[20. новембар|20. новембра]] [[1910]].\n\n[[Рат и мир]], највећи Толстовљев роман, је дјело у којем се приказује велик број [[ликова]] и [[догађаја]] у великом временском периоду. Иако је Толстој искористио добро познавање [[Наполеонових]] ратова, Рат и мир није [[историјски]] [[роман]], већ дјело у којем су најбитнији [[друштвена]] анализа садашњости и психологизација главних ликова.\n\n[[Ана Карењина]], с друге стране, роман је са изразито савременом темом. [[фабула|Фабула]] је заснована на проблему односа брака и љубави, а у њу је Толстој, путем споредне приче, уградио и више тема из друштвене стварности Русије.\n\n[[Руске читанке]] су, иако су приче за дјецу, веома разноврсне по садржају и задивљују својим стилским јединством.\n\nБио је [[Анархизам|анархиста]] и [[Пацифизам|пацифиста]] и основао је нови покрет у анархизму - хришћански анархизам.\n\n\n[[Category:Књижевници|Толстој, Лав Николајевич]]\n[[Category:Анархисти|Толстој, Лав Николајевич]]\n\n[[da:Leo Tolstoj]] \n[[de:Leo Tolstoi]] \n[[en:Leo Tolstoy]]\n[[eo:Lev TOLSTOJ]] \n[[es:Leo Tolstoy]]\n[[fi:Leo Tolstoi]]\n[[fr:Léon Tolstoï]] \n[[ja:レフ・トルストイ]]\n[[ko:레오 톨스토이]]\n[[nl:Leo Tolstoj]] \n[[pl:Lew Tołstoj]]\n[[ru:Толстой, Лев Николаевич]]\n[[sv:Lev Tolstoj]]\n[[zh:托爾斯泰]]','',0,'141.150.33.182','20050215035326','',0,0,0,0,0.119008271079,'79949784964673','20050215035326'); INSERT INTO cur VALUES (1911,0,'Анархизам','[[Слика:Anarhizam_crnacrvena.gif|right|thumb|Застава]]\n\n===О анархизму===\nАнархизам је [[друштвени поредак]] у којем нема [[држава|државе]]! Тако, на примјер, нема полиције, судова и војске (тиме ни војног рока ни ратова...), а државне и приватне школе су замјењене друштвеним школама, нема незапослености, криминал је знатно смањен, нема пореза, државних граница... Органи власти су у потпуности замјењени самоуправним комунама и радничким синдикатима као и њиховим федерацијама, што значи да постоје управљачи које бирају сами радници тако да нема управљача наметнутних од стране државе/власти. \n\nУчестало је мишљење да анархизам преставља анархију, тј. општи хаос. То свакако није тачно. Ријеч \"анархизам\" тј. анаркизам настао је од грчке ријечи \'\'anarkhos\'\' што значи друштво без владара (\'\'an\'\' - без, \'\'arkhos\'\' - владар), док анархија означава безвлашће.\n\n===Постојање анархизма===\nАнархизам је само теоретски друштвени поредак, његова дјелотворност још увјек није испитана у границама цијеле државе, иако је некада постојао у одређеним регионима Шпаније и Мексика.\n\nАнархизам је био најразвијенији у [[Анархизам у Шпанији|Шпанија]] између свјетских ратова. [[1936]]. године у Шпанији је избио грађански рат између присталица анархизма и малобројних присталица [[комунизам|комунизма]] на једној страни и присталица [[фашизам|фашизма]] на другој страни. Као резултат тог грађанског рата Шпанија је 1939.г. примила фашистичко друштвено уређење!\n\nЗаправо анархизам је први пут кориштен у Кини још у античко доба. Данас анархизам постоји једино у [[Сомалија|Сомалији]], гдје је успостављен након грађанског рата, а сукоби и даље трају. Међутим Сомалија је неразвијена земља, тако да није потпуно познато како би анархизам функционисао у савременом друштву, па је све што овдје прочитате о анархизму још увијек само теорија.\n\n[[Слика:Anarcho-punk.jpg|right|thumb|Панк]]\n \n===Анархисти у умјетности===\n*Музика\n**\'\'Punk\'\' (панк)\n**\'\'Alternative Rock\'\' (алтернатива)\n**\'\'Hardcore\'\' (хардкор)\n**\'\'New Wave\'\' (нови талас)\n**\'\'Ska\'\'\n*Филм\n**Тајлер Дирдан, измишљени лик из књиге и филма \'\'[[Борилачки клуб]]\'\' (\'\'Fight Club\'\', 1999, \'\'David Fincher\'\') је анархиста. На крају филма, иако то није очигледно на први поглед, САД постаје анархистичко друштво, тј. нема државе а тиме ни Сједињених Америчких Држава.\n*Књижевност\n**[[Лав Николајевич Толстој]] је био анархиста, и основао нови покрет у анархизму - хришћански анархизам.\n\n===Погледајте на Википедији===\n*[[Анархизам у Шпанији]]\n*[[друштвени поредак|Друштвени поредак]]\n*Википедија на Енглеском\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Anarchism Анархизам]]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Anarchist_symbolism Анархистички симболи]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Infoanarchism Инфо-анархизам]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Anarchism_in_Spain Анархизам у Шпанији]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Spanish_Civil_War Шпански грађански рат]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Spanish_Revolution Шпанска револуција 1936]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Anarchism_in_Phoenix Анархизам у Фениксу, САД]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Nestor_Makhno Нестор Макно, украјински анархиста]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Pacifism Пацифизам]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Libertarianism Либерализам]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/WTO_Meeting_of_1999 WTO Meeting 1999]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Anti-Capitalist_Convergence Анти-капитализам]\n**[http://en.wikipedia.org/wiki/Independent_Media_Center Индимедија]\n\n===Спољне повезнице===\n*[http://belgrade.indymedia.org Indymedia Belgrade] Алтернативни интернет медиј; све оно што комерцијални медији не желе да објаве: протести, штрајкови, репресија државе...\n*[http://www.anarchy-serbia.tk Anarchy Serbia] Посебно у рубрици текстови, можете наћи гомилу текстова и преведених књига или делова књига\n*[http://www.kontra-punkt.info Kontra-punkt] Ваш водич кроз свет анархизма и радикалног активизма\n*[http://www.anarchism.net Анаchism.net]\n*[http://www.infoshop.org/ Infoshop]','/* Спољни линкови */ у Спољне повезнице',17,'Bonzo','20041215194820','',0,0,1,0,0.203613089027,'79958784805179','20041215194820'); INSERT INTO cur VALUES (1912,0,'Анархистичке_теорије','\nОво је за брисање!\nОвај текст је давно пребачен на сам [[Анархизам]] одакле је скоро уклоњен је ниједан линк није искориштен!','ЗА БРИСАЊЕ',36,'Милант','20041022151316','',0,0,0,0,0.157657897639,'79958977848683','20041022151316'); INSERT INTO cur VALUES (1914,0,'Обзор','\'\'\'Обзор\'\'\' је [[град]] у [[Бугарска|Бугарској]].\n\n[[bg:Обзор]]\n[[cs:Obzor]]\n[[en:Obzor]]\n[[de:Obzor]]\n[[fr:Obzor]]\n[[hr:Obzor]]\n[[nl:Obzor]]\n[[pl:Obzor]]\n[[ro:Obzor]]\n[[ru:Обзор]]\n[[sv:Obzor]]\n[[uk:Обзор]]','',133,'Avala','20040722181125','',0,0,0,0,0.517043245266,'79959277818874','20040722181125'); INSERT INTO cur VALUES (1915,0,'Велики_географи','За сваку науку па и за [[географија|географију]] постоје људи, научници, који су\nдопринели да се та наука уопбличи и комплетора.\n\nГеографија као наука је највећи процват доживела у 19. и првој половини\n20. века.\n\nОвде је списак најзначајнијих географа са њиховим биогрaфијама\n\n\'\'\'Српски географи\'\'\'\n*[[Јован Цвијић]] (1865-1927)\n*[[Боривоје Ж. Милојевић]] (1885-1967)\n*[[Павле Вујевић]] (1881-1966)\n\n\'\'\'Светски географи\'\'\'\n*[[Албрехт Пенк]]\n\n[[en:List of geographers]]\n[[pl:Znani geografowie]]\n[[sl:seznam geografov]]','interwiki',21,'Romanm','20040610170200','',0,0,1,0,0.685548153094,'79959389829799','20040809202941'); INSERT INTO cur VALUES (1916,6,'Borivoje.png','Боривоје Ж. Милојевић','Боривоје Ж. Милојевић',108,'Djordjes','20040609132510','',0,0,0,1,0.472575189985871,'79959390867489','20040609134132'); INSERT INTO cur VALUES (1918,0,'Боривоје_Ж._Милојевић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Боривоје Ж. Милојевић |\n слика=[[Image:Borivoje.png|none|280px]] |\n текст_уз_слику=фотографија Боривоја Ж. Милојевића |\n датум_рођења=[[22. децембар]], [[1885]]. |\n место_рођења=Царина код [[Крупањ|Крупња]], [[Србија]] |\n датум_смрти=[[22. октобар]], [[1967]]. |\n место_смрти=[[Београд]], [[Србија]]\n}}\n\n\'\'\'Боривоје Ж. Милојевић\'\'\' (1885-1967), [[географија|географ]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]], академик [[САНУ]]\n\nРођен је [[22. децембар|22. децембра]] у селу Царина код [[Крупањ|Крупња]], у учитељској породици, [[1885]]. године. Студије [[географија|географије]] уписује 1904. године, а већ на крају 4. семестра (1906.) бива изабран за асистента. Након дипломирања радио је једно време као гимназијски професор. Слушао је зимски семестар 1911/12 у [[Хале|Халеу]] код истакнутих географа А. Пенка, О. Шлитера, Ј. Валтера и других. Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] повлачи се са српском војском преко [[Албанија|Албаније]]. Затим 1918/19 одлази у [[Лозана|Лозану]] где слуша предавања из [[геологија|геологије]] и привредне географије. Докторирао је 1920. године, и исте године изабран за доцента, а већ 1921. за ванредног професора [[Београд|београдског]] универзитета. [[Јован Цвијић]] (1865-1927) га предлаже 1925. године за редовног професора, али је Б. Ж. Милојевић то звање стекао тек по Цвијићевој смрти, 1927. године, када је преузео Катедру географије и руковођење географским друштвом. Он је био Цвијићев ученик, затим сарадник и на крају наследник. Све до одласка у пензију, 1956. године, био је редовни професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]].\n\nПрисуствовао је 6.04.1910. оснивању [[Српско географско друштво|Српског географског друштва]] које су тада основали [[Јован Цвијић]], [[Павле Вујевић]] (1881-1966) и још неколико природњака, професора универзитета. Био је један од сауредника „Гласника“ Српског географског друштва у периоду 1912-1927 и главни и одговорни уредник у периоду 1928-1962. Био је секретар, потпредседник и председник Српског географског друштва до 1962. када се због болести повукао.\n\nОбјавио је преко 250 научних радова и прилога, од којих су најистакнутији: „Динарско приморје и острва“ (Београд, 1933, 483 стр.), „Високе планине у нашој Краљевини“ (Београд, 1937, 459 стр.), „Главне долине у Југославији“ (Београд, 1951, 447 стр.) и уџбеник „Општа регионална географија“ (Београд, 1956, 451 стр.). Од осталих радова поменимо још и „Лесне заравни и пешчаре у [[Војводина|Војводини]]“ (Нови Сад, 1949, 102 стр). Његов први рад, од непроцењивог значаја за [[Рађевина|Рађевину]] и [[Јадар]], је „Рађевина и Јадар, антропогеографска испитивања“ (Насеља српских земаља, књ. 9, Београд, 1913, стр. 633-816.) где је на терену истраживао порекло становништва, број домаћинстава, стара презимена, [[крсна слава|крсну славу]] и од тога начинио књигу која је полазиште за свако даље трагање за својим коренима људи овога краја.\n\nБоривоје Ж. Милојевић је био почасни доктор универзитета у [[Монпеље|Монпељеу]] (од 1947.), [[Гренобл|Греноблу]] (1947.) и [[Рене|Рену]] (1947.), а изван [[Француска|Француске]] још и универзитета у [[Праг|Прагу]] (1948.). Био је почасни члан седам иностраних географских друштава, један од само девет почасних иностраних чланова Географског друштва [[Русија|Совјетског Савеза]]. У бившој [[СФРЈ]] био је почасни члан Географског друштва [[Хрватска|Хрватске]].\n\nБио је ненадмашан предавач — популаризатор [[географија|географије]]. Остала је запамћена популарност и посећеност његових предавања у малој сали [[Коларчева ѕадужбина|Коларчевог универзитета]] у [[Београд|Београду]]. Кажу да је толику популарност међу посетиоцима Коларчевог универзитета уживао још и академик [[Иван Ђаја]].\n\n1948. постао је дописни члан [[Југословенска академија знаности и умкетности|Југословенске академије знаности и умјетности]]. 1955. изабран је за редовног члана - сарадника [[Матица српска|Матице српске]]. Због целокупног свог доприноса науци изабран је 1947. за дописног а 1961. за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].\n\nПреминуо је [[22. октобар|22. октобра]] [[1967]]. године у Београду.\nПо сопственој жељи, академик Боривоје Ж. Милојевић сахрањен је на гробљу у [[Крупањ|Крупњу]]. По њему основна школа у Крупњу носи име \"Боривоје Ж. Милојевић\".\n\n==Спољне везе==\n* [http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr00111/cir/bzm.html Биографија Б. Ж. Милојевића: на личној презентацији Ђорђа Стакића, одавде је текст преузет са незнатним изменама]\n* [http://www.oskrupanj.edu.yu/Borivoje.htm Биографија Б. Ж. Милојевића: на сајту основне школе у Крупњу]\n\n[[Category:Географи]]','',108,'Djordjes','20040915142641','',0,0,1,0,0.487830631662,'79959084857358','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (1919,0,'Вики','\'\'\'Вики\'\'\' (од хавајског \'вики вики\' што значи \'брзо\') је врста [[веб сајт]]а који се одржава на начин супротан или бар драстично различит од уобичајеног. Наиме, информације које се налазе на вики сајтовима може да мења сваки посетилац. Постоје викији на којима је неопходно за то бити регистрован али на већини чак ни то није потребно. Интегритет информације чува се тиме што свака страница чува историју промена тако да је лако могуће вратити стару верзију странице ако се на њој деси нека непожељна промена, као и могућношћу потпуног и прецизног надгледања свих промена на викију (или само на одређеним страницама). Мада на први поглед изгледа да овај концепт има доста мана, осмогодишње битисање првог викија показало је да је он успешан. Он омогућава веома брз раст информација и до сада непостојеће могућности за сараднички рад. Уз нешто мању сигурност информација, долазе већа неутралност, корисност и квалитет.\n\n==Извор==\n* Никола Смоленски: [http://www.rastko.org.yu/projekti/cirilica2/net-cirilica2003/nsmolenski1-bijeljina2003.html Српска Википедија], Саопштење прочитано на стручнонаучном скупу \"Савремене информационе технологије - Интернет и ћирилица (Српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама)\", [[Бијељина]], РС/БиХ, 25. новембра 2003. године...\n\n[[ar:ويكي]]\n[[bg:Уики]]\n[[ca:Wiki]]\n[[da:WikiWiki]]\n[[de:Wiki]]\n[[eo:Vikio]]\n[[es:Wiki]]\n[[et:Wiki]]\n[[fa:ویکی‌ویکی]]\n[[fi:Wiki]]\n[[fo:Wiki]]\n[[fr:Wiki]]\n[[gl:Wiki]]\n[[he:ויקי]]\n[[ia:Wiki]]\n[[ja:ウィキ]]\n[[ko:위키위키]]\n[[lb:Wiki]]\n[[minnan:Wiki]]\n[[ms:Wiki]]\n[[nl:Wikiwiki]]\n[[pl:Wiki]]\n[[simple:Wiki]]\n[[sl:Wiki]]\n[[sv:Wiki]]\n[[vi:Wiki]]\n[[zh-cn:WikiWiki/简]]\n[[zh-tw:WikiWiki/繁]]','откат',0,'195.225.128.43','20041124172024','',0,0,0,0,0.435449104028,'79958875827975','20041124172024'); INSERT INTO cur VALUES (1920,2,'Kunta','Име и презиме: Звонимир Кунтић\n\nМесто: Београд\n\nДржава: Србија и Црна Гора\n\nДоб: 40 година\n\nПрофесија: дипл.инж.бродоградње\n\nЗанимање: информатичар (software developer)\n\nE-Mail: kunta@eunet.yu\n\n\nИнтересовања: астрономија, физика, античка историја, старе цивилизације\n\n\n*\'\'\'[[User_talk:Kunta|Причај са мном]]\'\'\'\n\n\n*\'\'\'[[:en:User:Kunta|Kunta (english)]]\'\'\'\n\n\n--[[Корисник:Kunta|Kunta]] 14:31, 11 Јун 2004 (CEST)','',118,'Kunta','20040611130420','',1,0,0,0,0.677778925131,'79959388869579','20040611130420'); INSERT INTO cur VALUES (1921,3,'Kunta','Прва пријава - 11. јун 2004.','',0,'213.240.1.108','20040611120301','',0,0,0,1,0.112342534173,'79959388879698','20040611120301'); INSERT INTO cur VALUES (1922,4,'Википедијанци','\'\'\'Википедисти, Википедијанци, Википеђани\'\'\' ..., какогод, сви смо ми дали свој скромни прилог свеопштем знању човечанства: \n\n* [[Special:Listusers|Аутоматски списак корисника]].','додао аутоматски списак корисника',118,'Kunta','20040611160909','',0,0,0,0,0.428324313102,'79959388839090','20040731114033'); INSERT INTO cur VALUES (1924,0,'Сазвежђа','\'\'\'88 САЗВЕЖЂА:\'\'\'\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'Р.бр.\'\'\'\'\'\'Латински назив\'\'\'\'\'\'Српски назив\'\'\'
1.Andromeda[[Сазвежђе Андромеда|Андромеда]]
2.Antlia[[Сазвежђе Шмрк|Шмрк (Пумпа)]]
3.Apus[[Сазвежђе Рајска птица|Рајска птица]]
4.Aquarius[[Сазвежђе Водолија|Водолија]]
5.Aquila[[Сазвежђе Орао|Орао]]
6.Ara[[Сазвежђе Олтар|Олтар]]
7.Aries[[Сазвежђе Ован|Ован]]
8.Auriga[[Сазвежђе Кочијаш|Кочијаш]]
9.Bootes[[Сазвежђе Волар|Волар]]
10.Caelum[[Сазвежђе Длето|Длето]]
11.Camelopardalis[[Сазвежђе Жирафа|Жирафа]]
12.Cancer[[Сазвежђе Рак|Рак]]
13.Canes Venatici[[Сазвежђе Ловачки пси|Ловачки пси]]
14.Canis Major[[Сазвежђе Велики пас|Велики пас]]
15.Canis Minor[[Сазвежђе Мали пас|Мали пас]]
16.Capricornus[[Сазвежђе Јарац|Јарац]]
17.Carina[[Сазвежђе Прамац|Прамац]]
18.Cassiopeia[[Сазвежђе Касиопеја|Касиопеја]]
19.Centaurus[[Сазвежђе Кентаур|Кентаур]]
20.Cepheus[[Сазвежђе Цефеј|Цефеј]]
21.Cetus[[Сазвежђе Кит|Кит]]
22.Chamaeleon[[Сазвежђе Камелеон|Камелеон]]
23.Circinus[[Сазвежђе Шестар|Шестар]]
24.Columba[[Сазвежђе Голуб|Голуб]]
25.Coma Berenices[[Сазвежђе Береникина коса|Береникина коса]]
26.Corona Australis[[Сазвежђе Јужна круна|Јужна круна]]
27.Corona Borealis[[Сазвежђе Северна круна|Северна круна]]
28.Corvus[[Сазвежђе Гавран|Гавран]]
29.Crater[[Сазвежђе Пехар|Пехар]]
30.Crux[[Сазвежђе Јужни крст|Јужни крст]]
31.Cygnus[[Сазвежђе Лабуд|Лабуд]]
32.Delphinus[[Сазвежђе Делфин|Делфин]]
33.Dorado[[Сазвежђе Златна риба|Златна риба]]
34.Draco[[Сазвежђе Змај|Змај]]
35.Equuleus[[Сазвежђе Ждребе|Ждребе]]
36.Eridanus[[Сазвежђе Еридан|(Река) Еридан]]
37.Fornax[[Сазвежђе Пећ|Пећ]]
38.Gemini[[Сазвежђе Близанци|Близанци]]
39.Grus[[Сазвежђе Ждрал|Ждрал]]
40.Hercules[[Сазвежђе Херкулес|Херкулес]]
41.Horologium[[Сазвежђе Часовник|Часовник]]
42.Hydra[[Сазвежђе Хидра|Хидра]]
43.Hydrus[[Сазвежђе Хидрус|Хидрус]]
44.Indus[[Сазвежђе Индус|Индус]]
45.Lacerta[[Сазвежђе Гуштер|Гуштер]]
46.Leo[[Сазвежђе Лав|Лав]]
47.Leo Minor[[Сазвежђе Мали лав|Мали лав]]
48.Lepus[[Сазвежђе Зец|Зец]]
49.Libra[[Сазвежђе Вага|Вага]]
50.Lupus[[Сазвежђе Вук|Вук]]
51.Lynx[[Сазвежђе Рис|Рис]]
52.Lyra[[Сазвежђе Лира|Лира]]
53.Mensa[[Сазвежђе Трпеза|Трпеза]]
54.Microscopium[[Сазвежђе Микроскоп|Микроскоп]]
55.Monoceros[[Сазвежђе Једнорог|Једнорог]]
56.Musca[[Сазвежђе Мува|Мува]]
57.Norma[[Сазвежђе Угломер|Угломер]]
58.Octans[[Сазвежђе Октант|Октант]]
59.Ophiucus[[Сазвежђе Змијоносац|Змијоносац]]
60.Orion[[Сазвежђе Орион|Орион]]
61.Pavo[[Сазвежђе Паун|Паун]]
62.Pegasus[[Сазвежђе Пегаз|Пегаз]]
63.Perseus[[Сазвежђе Персеј|Персеј]]
64.Phoenix[[Сазвежђе Феникс|Феникс]]
65.Pictor[[Сазвежђе Сликар|Сликар]]
66.Pisces[[Сазвежђе Рибе|Рибе]]
67.Piscis Austrinus[[Сазвежђе Јужна риба|Јужна риба]]
68.Puppis[[Сазвежђе Крма|Крма]]
69.Pyxis[[Сазвежђе Компас|Компас]]
70.Reticulum[[Сазвежђе Мрежица|Мрежица]]
71.Sagitta[[Сазвежђе Стрела|Стрела]]
72.Sagittarius[[Сазвежђе Стрелац|Стрелац]]
73.Scorpius[[Сазвежђе Шкорпија|Шкорпија]]
74.Sculptor[[Сазвежђе Вајар|Вајар]]
75.Scutum[[Сазвежђе Штит|Штит]]
76.Serpens[[Сазвежђе Змија|Змија]]
77.Sextans[[Сазвежђе Секстант|Секстант]]
78.Taurus[[Сазвежђе Бик|Бик]]
79.Telescopium[[Сазвежђе Телескоп|Телескоп]]
80.Triangulum[[Сазвежђе Троугао|Троугао]]
81.Triangulum Australe[[Сазвежђе Јужни троугао|Јужни троугао]]
82.Tucana[[Сазвежђе Тукан|Тукан]]
83.Ursa Major[[Сазвежђе Велики медвед|Велики медвед]]
84.Ursa Minor[[Сазвежђе Мали медвед|Мали медвед]]
85.Vela[[Сазвежђе Једра|Једра]]
86.Virgo[[Сазвежђе Девица|Девица]]
87.Volans[[Сазвежђе Летећа риба|Летећа риба]]
88.Vulpecula[[Сазвежђе Лисица|Лисица]]
','',118,'Kunta','20040614121351','',0,0,1,0,0.150945377141,'79959385878648','20040614121351'); INSERT INTO cur VALUES (1925,2,'Tobias_Conradi','[[af:Gebruiker:Tobias Conradi]]\n[[bg:Потребител:Tobias Conradi]]\n[[ca:Usuari:Tobias Conradi]]\n[[cs:Wikipedista:Tobias Conradi]]\n[[da:Bruger:Tobias Conradi]]\n[[de:Benutzer:Tobias Conradi]]\n[[el:User:Tobias Conradi]]\n[[en:User:Tobias Conradi]]\n[[eo:Vikipediisto:Tobias Conradi]]\n[[es:Usuario:Tobias Conradi]]\n[[fi:Käyttäjä:Tobias Conradi]]\n[[fr:Utilisateur:Tobias Conradi]]\n[[hr:User:Tobias Conradi]]\n[[id:Pengguna:Tobias Conradi]]\n[[it:Utente:Tobias Conradi]]\n[[ja:利用者:Tobias Conradi]]\n[[nl:Gebruiker:Tobias Conradi]]\n[[no:Bruker:Tobias Conradi]]\n[[pl:Wikipedysta:Tobias Conradi]]\n[[pt:Usuário:Tobias Conradi]]\n[[ro:Utilizator:Tobias Conradi]]\n[[ru:Участник:Tobias Conradi]]\n[[sk:Redaktor:Tobias Conradi]]\n[[sl:Uporabnik:Tobias Conradi]]\n[[sr:Корисник:Tobias Conradi]]\n[[sv:Användare:Tobias Conradi]]\n[[tr:User:Tobias Conradi]]\n[[uk:Користувач:Tobias Conradi]]\n[[zh:User:Tobias Conradi]]\n\n[[m:User:Tobias Conradi]]\n\nhttp://tobiasconradi.com\n\nhttp://tobiasconradi.com/tobias_conradi','',119,'Tobias Conradi','20040709122719','',0,0,0,0,0.7270300727,'79959290877280','20040709122719'); INSERT INTO cur VALUES (1926,0,'Реализам','==Настанак реализма==\nРеализам се појављује почетком XIX вијека, и веома брзо постаје доминантни правац у Европи. Средином XIX вијека је постао доминантни правац у Француској, Енглеској и Русији, а код нас 60-тих година истог вијека.\nМеђу великим умјетничким епохама новог вијека ([[барок]], [[класицизам]], [[просвјетитељство]], [[романтизам]]) реализам је најкаснија епоха. Натсао је као отпор према романтизму. Назив реализам настао је од латинске ријечи realis што значи стваран, истинит. Реализам је епоха у умјетности настала као отпор према романтизму, а касније се развила у једну од највећих епоха књижевности, али и умјетности уопште.\n\n==Историјска подлога==\nГлавни узроци појаве реализма били су друштвене природе. Након великих догађаја крајем XVIII вијека и [[Наполеон]]ових ратова почетком XIX вијека стање у Европи се стабилизовало, и наилази период без већих ратова и помјерања граница. Током овог дугогодишњег мира широм Европе, долази до брзог развоја друштва у великим државама - Француској, Енглеској и Русији.\n\nСредином XVIII вијека дошло је до наглог развоја науке. Посебно су се развиле природне и техничке науке, што је у условима [[Капитализам|капитализма]] довело до јаке [[индустријализација|индустијализације]]. Тако долази до промјена у привредној структури, наглог пораста градова, нестајања патријархалног живота на селу и уситњавања сеоских посједа. Све су то биле последице нових, капиталистичких односа. Са друге стране капитализам је доводио до акумулације капитала, што је продубљивало јаз између класа. То је довело до сукоба између богатих и сиромашних. Овакве промјене у друштву и социјални проблеми преносили су се на све сфере личног живота сваког појединца. Све ово довело је до одговарајућих промјена у друштву мјењајући умјетност.\n\n==Обиљежја реализма==\nРеалистима је главни циљ био је да вјерно изразе свакодневни живот у свим његовим манифестацијама и токовима, без додавања, мјењања, или идеализовања. Тежили су да потпуно објективно и истинито прикажу стварност. За разлику од романтичара који су сувише субјективни и емотивни, реалистичари пишу објективно и одмјерено, маштовитост су замјенили истином, бизарност израза - разумљивим језиком, поезију - прозом, а епопеју и пјесму - романом и приповјетком. Реалистички приповједач најчешће пише у трећем лицу слиједећи хронолошки редослијед.\n\nНајпопуларније форме писања су приповјетка, новела и роман, док поезија нема већи значај. Реалисти су поклањали више пажње општим, тј. друштвеним, социјалним или породичним проблемима, него проблемима појединца. Предност реализма била је у томе, што се реализам, за разлику од других епоха, занимао за све слојеве друштва и све врсте појава и проблема у њима. Тиме је привлачио већи број читалаца. Реалисти су овај прицип примјенили и на језик. Писали су језиком који су користили свакодневно. Тако је књижевност постала \"ближа\" читаоцу. Радња и ликови употпуњени су описима.\n\nКод стваралаца и теоретичара постојале су значајне разлике у схватању појединих питања у вези са реализмом као умјетничком методом. Различито су прилазили питањима као што су: Шта све чини стварност, Шта је њена суштина, Како или у чему се испољава суштина човјека и његове личности, и Како умјетник треба да се односи према стварности.\n\n==Представници==\n\n===Француски реализам===\n\n*[[Стендал]]\n*[[Оноре де Балзак]]\n*[[Густав Флобер]]\n*[[Ги де Мопасан]]\n*[[Карл Хајсманс]]\n\n\n===Руски реализам===\n\n*[[Николај Васиљевич Гогољ]]\n*[[Лав Николајевич Толстој]]\n*[[Фјодор Михајлович Достојевски]]\n\n\n===Енглески реализам===\n\n*[[Даниел Дефо]]\n*[[Џорџ Елиот]]\n*[[Хенри Филдинг]]\n*[[Томас Харди]]\n*[[Чарлс Дикенс]]\n*[[Тобиас Смолет]]\n\n===[[Реализам у Србији]]===\n\n\n==Правци реализма==\n\n1890-тих многи су почели да се опиру реализму, називајући реалистичко писање сувише површним, а теме неважним. Овакве реакције су престале под утицајем каснијих праваца реализма. Тада се истичу [[Томас Харди]] и [[Хенри Џејмс]]. Хенри Џејмс је психологију својих ликова описивао веома дубоко, детаљно и пре свега реално.\n\n\'\'\'Позитивизам\'\'\' је настао прихватањем значајнијих начела природних наука у друштвеним наукама. Заснива се на чињеницама и интересовању за очигледне појаве.\n\nПочетком XX вијека, реализам је као доминантни покрет у Француској створио симболизам и нео-романтизам.\n\n\'\'\'Симболизам\'\'\' карактерише систематско кориштење симбола да би се представило нешто, или се алудирало на неку појаву. Најистакнутији представници симболизма су [[Џозеф Конрад]] и [[Џејмс Џојс]].\n\n\'\'\'Натурализам\'\'\' је раздобље које можемо сматрати наставком и продужетком реалистичког доба. У периоду од 1880. до 1900. године натурализам је присутан као књижевни покрет у већини европских земаља. Натурализам, још досљедније него реализам, прати позитивистичка схватања. Задатак натуралистичког писца, састоји се а преузимању експерименталних метода из природних наука. [[Ги де Мопасан]] у својим дјелима и романима прати натуралистичку концепцију, али истиче како књижевност не може приказати \"потпуну истину\", већ сваки писац ради посебан избор грађе и у дјелу ствара властиту слику о свијету.\n\n\'\'\'Нео-романтизам\'\'\' се појавио почетком XIX вијека у Енглеској као реакција на натурализам. Нео-романтичари су инспирисани романтизмом иако пишу реалистичарски. Дјела су им психолошка и истoријска.\n\n===Извор===\nРеферат из Српског језика: Реализам као књижевна епоха; [[Корисник:Милант|Милан Тешовић]].','+',36,'Милант','20050311182120','',0,0,1,0,0.670391156185,'79949688817879','20050311182120'); INSERT INTO cur VALUES (1933,0,'Атлетика','Атлетика је...\n\nАтлетски спортови се дијеле на:\n*[[Tрчања]]\n*[[Скакања]]\n*[[Bацања]]\n{{патрљак}}\n[[Category:Спортови]]','',0,'82.117.192.129','20041203183104','',0,0,0,0,0.761117795371,'79958796816895','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (1934,5,'Како_направити_нови_чланак','','',121,'Ivana','20040618195102','',0,0,0,0,0.3239577619,'79959381804897','20040618195102'); INSERT INTO cur VALUES (1935,0,'Крушевац','Крушевац, средњевековна српска престоница, налази се у средишњем делу Србије. Град је подигао [[кнез Лазар]] 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима.\n\nНалази се у [[крушевачкој котлини]] која обухвата композитну долину [[Западне Мораве]] и простире се између [[Левча]] и [[Темнића]] на северу, [[Жупе]], [[Копаоника]] и [[Јастрепца]] на југу и [[краљевачке котлине]] и [[Ибарске долине]] на западу. \n\nКрушевац данас има преко 65.000 становника на територији града и око 145 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је центар [[Расинског округа]]. Општина Крушевац захвата површину од 854 квадратних км.\n\nКрушевац је јак привредни центар са посебно развијеном [[метало-прерадјивачком]] („14. октобар“) и [[хемијском]] [[индустријом]] ( ХИ „Жупа“, „Мерима“, „Траyал“) . Осим великих [[друштвених колектива]], у граду има и преко 1200 [[приватних предузећа]] и преко 2500 [[самосталних радњи]] различитих делатности. \n\n\'\'\'ГРАДСКЕ СЛАВЕ И ПРОСЛАВЕ\'\'\' У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. године, озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на \"Малу Госпојину\", 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог патрона - заштитника (најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848...) задржале су се још само код хуманитарног друштва \"Добра нарав\", или \"Баксузи, угурсузи и намћори\", специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања.\n\n[[en:Krusevac]]\n[[es:Krusevac]]','',135,'Обрадовић Горан','20050212010107','',0,0,0,0,0.801037478634,'79949787989892','20050218193131'); INSERT INTO cur VALUES (1936,0,'Византија','*[[Византијска музика]]\n\n*[[Кратка историја Византије]]\n\n[[bg:Византийска империя]]\n[[da:Østromerske Kejserdømme]]\n[[de:Byzantinisches Reich]]\n[[cs:Byzantská říše]]\n[[el:Βυζαντινή Αυτοκρατορία]]\n[[en:Byzantine Empire]]\n[[eo:Bizanca imperio]]\n[[es:Imperio Bizantino]]\n[[fi:Bysantin valtakunta]]\n[[fr:Empire byzantin]]\n[[hr:Bizant]]\n[[it:Impero Romano d\'Oriente]]\n[[ja:東ローマ帝国]]\n[[ko:비잔틴 제국]]\n[[la:Imperium Romanum Orientale]]\n[[nl:Byzantijnse Rijk]]\n[[pl:Cesarstwo bizantyjskie]]\n[[ro:Imperiul Bizantin]]\n[[ru:Византия]]\n[[sk:Byzantská ríša]]\n[[sl:Bizantinsko cesarstvo]]\n[[sv:Bysantinska riket]]\n[[zh:拜占庭帝国]]','интервики',108,'Djordjes','20041116183233','',0,0,0,0,0.404980173989,'79958883816766','20041116183233'); INSERT INTO cur VALUES (1937,0,'Византијска_музика','Византијска музика подразумијева један цјелокупни систем изражавања и испитивања мелодије, у складу са гласовима, родовима и хроама (бојама). Названа је “византијском”, зато што се почела значајније развијати у доба Византијске Царевине, заједно са ширењем [[Xришћанство|Хришћанства]]. Дијели се на: вокалну (гласовну) и инструменталну. Гласовна мелодија спојена са поетским текстом даје пјесму, која се дијели на: црквену (псалми, химне и тропари) и народну. У даљем излагању ћемо се задржати на Црквеној музици. \n\nШто се тиче спољашњег облика или техничког аспекта, византијска музика је монофона (једногласна). Православна Црква од свог почетка користи у свом богослужењу искључиво вокалну једногласну музику. Ово, свакако, није нимало случајно, јер управо вокалност и монофонија обезбјеђују једноставност, чистоту без трунке било чега чулног, раметљивог, неискреног, што овој музици даје изузетну и непревазиђену љепоту и снагу. \n\nЗападна Црква је, такође, користила вокалну и једногласну музику у богуслужењу, и то све до дванаестог стољећа. Дакле, монофону је замијенила полифона, а вокалну вокално-инструментална музика, тек након раскола 1054. године, тј након отпадања од Цркве. Ако, уз то, напоменемо да све секте користе, такође, полифону и вокално-инструменталну музику, можемо да изведемо закључак, да су ове промјене посљедица духовног пада. Духовни пад наведених религијских заједница, или да кажемо ближе, западне Европе, се, свакако, одразио и на умјетност, а поготово је то очигледно у црквеној умјетности (архитектури, иконописању, музици, …). \n\nОд осамнаестог стољећа и неки [[Православље|Православни народи]], међу којима и Срби, прихватају, под утицајем западне културе, полифонију.\n\nПромјене које смо навели (прелазак са једногласне на вишегласну музику), не можемо схватити као усавршавање или развој, или модернизовање у позитивном смислу. Наравно да је музика у сваком историјском периоду носила печат времена у коме је настајала, па га тако и данас има, али је неопходно да она извире из [[Свето Предање|Светог Предања]] [[Црква|Цркве]], а не да свако уноси промјене по сопственом нахођењу. Чињеница је да је у Предању Цркве да појање буде једногласно и вокално. Такође је чињеница да вишегласје, разногласје (хетерофонија) и инструменталност (који су забрањени канонима Цркве) разарају чистоту, узвишеност и мистично својство црквеног појања, чиме се оно претвара у нешто површно, нешто што служи више уживању и забави, а страно је и духу молитве. \n\nВизантијске мелодије обучене у полифонију, губе своју посебну изражајност, свој духовни ритам, духовну величину, а тиме и моћ да нас духовно уздигну и преображавају. Духовна криза у којој су се нашли поједини Православни народи у одређеном историјском тренутку, као што смо већ рекли, се одразила и на појање.\n\n(Игор Зиројевић)\n\nМатеријал са сајта www.trebinje.com/vizantija','',121,'Ivana','20040618205856','',0,0,0,1,0.942118369947,'79959381794143','20040731145930'); INSERT INTO cur VALUES (1938,0,'Грклиш','\'\'\'Грклиш\'\'\' или \'\'\'гренглески\'\'\' (Greeklish, Grenglish) је [[грчки језик]] писан [[латинично писмо|латиничним писмом]] (\"енглеским\"). То је један од примера [[транслитерација|транслитерације]].\n\n==Увод==\nГрклиш се често користи на Интернету када Грци комуницирају [[електронска пошта|електронском поштом]], [[ИРЦ]]-ом или на друге начине.\n\n==Историја==\nУ прошлости је било тешко натерати компјутере да препознају грчка слова, јер нису сви оперативни системи или програми имали подршку за грчки. Данас, пошто модерни програми подржавају многе језике, укључујући и грчки, Грцима је много лакше да комуницирају у свом [[матерњи језик|матерњем језику]], [[савремени грчки|савременом грчком]], преко Интернета. Ипак, доста људи још увек користи Грклиш, можда јер је бржи за куцање а и не морају да брину о [[правопис]]у и [[граматика|граматици]].\n\nПостоје извештаји да се прва савремена употреба Грклиша појавила у [[EMY]] \'\'(Ethniki Meteorologiki Ypiresia)\'\', националном метеоролошком заводу [[Грчка|Грчке]], пре неколико деценија и свакако пре [[Интернет]]а.\n\n==Ортографски и фонетски Грклиш==\nГрклиш може бити [[ортографија|ортографски]] или [[фонетика|фонетички]].\n\n==Недостатак стандарда==\nПостоји много начина за писање Грклиша. Пошто међу грчким корисницима Интернета не постоји општеприхваћен начин транскрибовања грчких слова у латинична, свако то ради на свој начин.\n\n[[ELOT]], Грчка организација за стандарде, је предложила стандардну транслитерацију, коју користи на пример [[British Council]], али не и јавност.\n\n==Књиге писане у Грклишу==\nЈанис Андроцопулос (погледајте Референце) прича о \'\'Егзегези\'\' (Exegesis), књизи написаној у Грклишу од око 200 страница. То је [[новела]] о љубавницима који разговарају преко [[Интернет]]а. Према Андроцопулосу, књигу је требало да објави предузеће \"[[Окси]] Публикације\". Транслитерација Егзегезе на Грклиш, која је користила [[ISO 8432]] [[стандард транслитерације]], је заснована на Грчком преводу оригиналне књиге.\n\n==Веб сајтови писани на Грклишу==\nВећина личних или незваничних веб сајтова су некада били на Грклишу. Данас ово није случај, пошто се употреба Грклиша на веб сајту сматра непристојном. Ипак, још увек има много грчких веб сајтова који користе Грклиш.\n\n==Грчке компаније које користе Грклиш==\nНеки [[интернет добављач]]и у Грчкој користе и Грчки и Грклиш у својим [[електронска пошта|електронским писмима]]. На пример, званична обавештења послата корисницима електронском поштом су обично писана у енглеском, грчком и Грклишу.\n\n==Употреба у пословној комуникацији==\nУпотреба енглеског у пословне сврхе или пословну комуникацију неки виде виђена као мањак пословних способности или поштовања.\n\n==Тренутни правци развоја==\nУ [[2004]]-ој, покрет непријатељски према Грклишу се појавио у многим грчким он-лајн Веб дискусионим групама (форумима) где је Грклиш био основни \"језик\" комуникације. Администратори често спречавају приступ корисницима који наставе да користе Грклиш, чиме чине употребу Грчког обавезном. Примери укључују форум [[Athens Wireless Metropolitan Network]] [[ADSLgr.com форум]].\n\nНа грчком [[ИРЦ]]-у, још увек се користи само Грклиш (у [[2004]]-ој).\n\nМноги сматрају да је Грклиш опасан за културни интегритет [[грчки језик|грчког језика]].\n\nИпак, други се не слажу и подржавају Грклиш. Неки универзитетски професори су предложили званичну употребу латиничног писма у грчком језику због његове [[модернизација|модернизације]].\n\n==Примери==\n*Грчки: Καλημέρα, πως είσαστε; (добро јутро, како сте?)\n*Грклиш 1: kalimera, pos isaste?\n*Грклиш 2: kalhmera, pws eisaste?\n*Грклиш 3: kalhm3ra, pws eisast3?\n*Куцање као да је распоред тастатуре подешен за грчки мада је у ствари подешен за амерички енглески: \'\'\'Kalhm;era, pvw e;isasteq\'\'\'\n\n*Грчки: Θήτα (тета)\n*Грклиш 1: thita\n*Грклиш 2: 8hta\n*Грклиш 3: uita\n*Куцање као да је распоред тастатуре подешен за грчки мада је у ствари подешен за амерички енглески: \'\'\'U;hta\'\'\'\n\nКао што видите, веома је уобичајено користити број 8 за слово Θ/θ (тета), или слово u (вероватно зато што су u и тета на истом тастеру грчких компјутерских тастатура) или комбинацију th. За слово Ε/ε (epsilon) Грци углавном користе енглеско слово e или број 3 (који изгледа као обрнуто епсилон). Али 3 се најчешће користи за слово Ξ/ξ (Ξ/ξ) (због сличног изгледа).\n\n==Извори==\nЧланак [[:en:Greeklish]] на Енглеској Википедији.\n\nАпо та фрагоксиотика ста greeklish (Από τα φραγκοχιώτικα στα greeklish) - објављен [[5. септембар|5. септембра]] [[1999]] у познатим грчким новинама ТО ВИМА Тис Киријакис (ΤΟ ΒΗΜΑ Της Κυριακής) од аутора Јаниса Андроцопулоса (Γιάννης Ανδρουτσόπουλος), лингвистичара са [[Хајделбершки универзитет|Хајделбершког универзитета]]: разматра историјску употребу латиничног писма за писање грчког, дајући референце чак и из 1930-их. Чланак је доступан на овој страници (у грчком језику): http://tovima.dolnet.gr/demo/owa/tobhma.print_unique?e=B&f=12688&m=B03&aa=1 . Био је објављен [http://www.rzuser.uni-heidelberg.de/~iandrout/greekmail/greekmail.htm] на његовим личним страницама на Хајделбергу пре неколико година и може бити нађен преко [[Интернет архива|Интернет архиве]].\n\n==Пребацивање из Грклиша у грчки==\nОд појаве Грклиша било је бројних покушаја да се развије програм за аутоматско пребацивање Грклиша у грчки. Већина њих може да се носи само са неким од транслитерација Грклиша и може бити нађена и преузета са Интернета. Први потпуни систем за аутоматску транскрипцију Грклиша у грчки који постиже правилно писање је [http://www.ilsp.gr/greeklish/ \'\' All Greek to Me!\'\' ], који је развио и објавио [http://www.ilsp.gr/ Институт за процесирање језика и говора] \n\n==Спољње везе==\n* [http://www.ilsp.gr/greeklish/greeklishdemo.asp Грклиш-грчки пребацивач] од [http://www.ilsp.gr Института за процесирање језика и говора]\n* [http://home.asda.gr/active/GrLish2.asp Грчко-Грклиш пребацивач] од [http://home.asda.gr/ns/default.asp ASDA]-е\n* [http://www.translatum.gr/converter/greeklish-converter.htm Грчко-Грклиш пребацивач] од [http://www.translatum.gr Translatum]-а\n* [http://www.translatum.gr/converter/greek-transliteration.htm Табела транслитерације] од [http://www.translatum.gr Translatum]-а\n\n[[en:Greeklish]]','',315,'Ninam','20050215010401','',0,0,0,0,0.240304289032,'79949784989598','20050215010401'); INSERT INTO cur VALUES (1939,0,'Црноризац_Храбар','Црноризац Храбар\n\nБрзи развој славенске писмености, књижевности и културе иницирали су [[Ћирил и Методије]] активношћу у моравској мисији. У том конфликтном раздобљу, кад суседи сигурно нису били задовољни уздизањем Славена на разину европских народа, јавља се популарни и занимљив полемичар Црноризац Храбар. О његову животном путу, делу и о његовој делатности нема, нажалост, ни елементарних података. Историчари књижевности, истраживачи његова дела, тражили су под синонимом Црнорисца Храбра ауторитете Ћирила Филозофа, [[Климента]], [[Наума Охридског]], [[цара Симеона]], [[Јована Егзарха]], а већи број слависта сматра да се под тим именом скрива средњовековна личност, нов и недовољно расветљен аутор, монах у црној ризи, високообразован као што су били Климент, Наум или Константин. \n\nСаме чињенице извлачимо из његова текста О писменех (О словима).\nТај текст Црнорисца Храбра је и једино његово сачувано дјело, па се само на темељу тог краткога трактата објашњава велика популарност и важност аутора. Писана на словенском језику, ова прва расправа међу православним Словенима настала је свакако „неко вријеме послије смрти св. Методија, тј. већ у Бугарској држави, гдје су нашли уточиште Ћирилови и Методијеви ученици\", највероватније у „критичном раздобљу 891/892. год., можда баш по жељи кнеза Бориса, као припрема атмосфере за црквену реформу 893. године.\" \n(V. Моšin, Јоš о Нrаbru, slovenskim azbukama i azbučnim molitvamа, Slovo, 23, Zagreb 1973, стр. 13, 14.)\n\nТај важни документ има само три странице, али је значајан поглед на стање славенске писмености. \n\nДело се композицијски састоји од два дела. Први се део односи на развитак и историјат словенске писмености. [[Слoвени]] нису пре покрштавања имали књига, те су се у почетку служили цртама и резама. Затим су, без посебних правила, почели писати словенске речи грчком или латинском графијом. Писање на тај начин било је непримерено и тешко, па Црноризац каже да се бог смиловао Словенима и послао им \n\n...Светога Константина Филозофа, названога Ћирил, мужа праведна и истинољубива, који им је створио 38 слова, једна по узору на грчку азбуку, а друга према словенској речи... \n\n„Јер ако упиташ књижевнике грчке, говорећи: \'Ко вам је писмена учинио, или књиге превео, или у које време?\' - то ретки од њих знају. Ако ли упиташ словенске писмене људе, говорећи: \'Ко вам је писмена учинио или књиге превео?\' - то сви знају и, одговоривши, рећи ће: \'Свети [[Константин Философ]], названи Ћирил, тај нам писмена начини и књиге преведе, и Методије, брат његов.\' Јер има још живих који су их видели. А ако упиташ: \'У које време?\' - и то знају, и рећи ће: \'У време Михаила, цара грчког, и Бориса, кнеза бугарског, и Растица, кнеза моравског, и Коцеља, кнеза панонског, године од стварања света 6363\'.\"\n\nНе заборавља истакнути да су се и Грци при састављању властите азбуке угледали на хебрејску. Затим следи, у различитим сачуваним преписима овога дела, сама азбука.\n\nДруги део Храброва текста је изразито полемички. Противници словенске писмености, заступници тројезичности који су стали на пут Ћирилу и Методију, постављају питање због чега Словени имају 38 слова, а не 24 као Грци. Црноризац доказује да и Грци имају 38 слова, заједно с једанаест двогласа и три за бројеве 6, 90 и 900. Тројезична хереза (кривоверно мишљење да је старославенски језик равноправан трима језицима (хебрејском, грчком и латинском), којима је била записана Христова осуда на крсту) поставља питање због чега је потребна славенска писменост кад је натпис на Христову крсту био исписан само на три језика: хебрејском, грчком и латинском. И у овом случају аутор има одговор, јер истиче: зар не знају да Бог није створио прво ни хебрејски, ни латински, ни грчки, него сиријски, \n\n... којим је говорио Адам, и од Адама до потопа, и од потопа до времена кад је Бог разделио језике код подизања стуба... \n\n(подиздње стуба — односи се на подизање вавилонске куле која је према Библији требала допрети до неба, али је изградњу спречила језична пометња градитеља; значи и неред, збрку и сл.). \n\nДаље се у тексту наглашава да још увек има живих људи који су видели Ћирила и Методија, по чему се може закључити да је и Храбар био Климентов, Наумов и Константинов сувременик, а својим делом један од изравних настављача ћирило-методијског дела. У тексту је наведена и година кад је настала словенска азбука, а то је почетак моравске мисије 863. године. Борба за превласт над Словенима између Источне и Западне цркве доминирала је у IX. веку. У средњовековној бугарској држави превладао је грчки утицај. У том је раздобљу била неминовна обрана и заштита словенске писмености. Ватрена и искрена заштита словенске писмености могла се очекивати од Охридског књижевног центра, гдје је Климентова ћирило-методска глагољска традиција наставила живети, непосредно после Методијеве смрти 885. године. \n\nУ охридском средњовјековном центру неговала се глагољска традиција, о чему сведоче бројни споменици који су потекли из њега. У славистици превладава мишљење да је аутограф тога текста, који није сачуван, написан глагољицом, као што је и Азбучна молитва епископа Константина написана глагољицом. Није случајност да је неколико научника настојало повезати личност Црнорисца Храбра с Климентом или Наумом, јер текст пружа бројне аргументе о аутору као припаднику или представнику Климентова Охридског књижевног центра.\n\nИме Срба везује се непосредно за време после грађења Вавилонске куле. О томе се укратко говори у такозваном Пајсијевом родослову, који је састављен свакако пре 1642. године: „Још после деобе народа Србе је назвао неки Јелин, који је Јеладу населио. И у грађењу куле измешаше се језици и отада прозва се Србин и отада је прошло много година.\" (Стари српски родослови, стр. 40) \n\nУ XVII веку, упоредо са све већим занимањем за хронографе, у српској књижевности су се нашли многи изводи из Повести минулнх лета кијево-печерског монаха Нестора. Тако, у једном српском зборнику с краја XVII века читамо Несторово казивање и о словенском као једном од седамдесет и два језика:\n\n„О словенском језику и руском и од којега су Нојевог сина.\nУ грађењу куле када је Бог разделио људе на 72 народа (= језика), расејао их по земљи и кулу разрушио великим ветром, остало је између Сирије и Вавилона 5433 сежања, и у ширину толико. И после измешаности језика примише Симови синови источне стране, Хамови јужне стране, а Афетови запад и северне стране. И од седамдесет и два језика бејаше један словенски језик од племена Афетова.\"\n\nИме уз наслов (О писменъхь чрьноризца Храбра) односи се на састављача списа, како је претпостављено још почетком XIX века, када је дело постало предмет филолошких проучавања. Већина истраживача је у „чрнорисцу Храбру\" налазила псеудоним иза којега би се крио неко од познатих личности из времена после Методијеве смрти и прогона ученика Солунске браће. Тако, претпоставља се да би међу Методијевим ученицима то могао бити Наум Охридски (М. Вајнгарт, А. Мазон, А. Вајан, Ј. Вајс, Ф. Гривец, Б. Конески, В. Штефанић) или Климент Охридски (Ф. Снопек; В. Мошин — док је био у Бугарској, пред одлазак у Македонију). У престоници Преславу расправу је могао да састави Јован Егзарх (К. Ф. Калајдович, Г. А. Иљински), цар Симеон (В. Златарски — док је Симеон био монах, између 889. и 893) или монах Докс, Симеонов брат (Е. Георгијев).\n \nИзворни, старословенски текст Храброва списа није сачуван. Данас се, међутим, широм Свете Горе, Србије, Јадранског приморја, Румуније и Русије налази осамдесет преписа (од XIV до XIX века) у свим словенским редакцијама. Традиција Храброве расправе врло рано је прихваћена у средњовековној Србији. Од два сачувана српска преписа, један, старији (Пивски) из XV—XVI века, у текстолошком погледу иде у ред добрих преписа. \n\nПоред основног Храбровог текста, код Срба је била позната и доста ретка прерада О писменех (Марчанска варијанта), слична са једном бугарском. \n\nМарчански текст се неким својим особеностима разликује од других редакција и варијаната (наслов као у синаксарском житију или похвали; почетак као у синаксарском житију; Адамов језик је био „рушки\", а не „сирски\"). \n \nСупротстављајући се непомирљивом схватању тријезичника о искључивој важности јеврејског, грчког и латинског, Храбар се у филолошко-историјском поступку своје расправе дотакао многих питања, која излазе из оквира овог огледа. Издвојићемо само један одломак у коме Црноризац излаже поделу на народе, језике и вештине. И поред тога што је основни склоп и садржај преузео од византијског писца Теодорита Кирског (V век), Храбар је своју причу трајно уградио у схватање о складности поделе на народе, језике и вештине. Подстакнут искључивошћу тријезичника, Црноризац у доказе свог полемичког поступка уводи важну чињеницу сиријског језика и све што је вазано за његову судбину:\n\n„Али да кажемо како се из светих књига научисмо — да све по реду бива од Бога, а не од другога. Јер Бог прво није створио јеврејски језик, ни латински (\'римски\'), ни јелински, већ сиријски, којим Адам говораше, па и од Адама до потопа и од [потопа] па докле Бог не раздели (\'раздели\') језике приликом грађења куле, као што пише (у књизи Постања) када се разделише језици. И као што се језици разделише (\'размесиши\'), тако се и нарави (\'нрави\') и обичаји (\'обичаје\') и прописи (\'устави\') и закони (\'закони\') и вештине (\'хитрости\') [разделише] на народе (\'језики\'). Египћанима [се даде] земљомерство (\'земљемерије\'), а Персијанцима и Халдејцима и Асирцима — звездарство (\'звездочатије\'), врачање (\'влшвеније\'), лечење (\'врачеваније\'), чарање (\'чарованије\') и све вештине људске. Јеврејима, пак, свете књиге у којима је написано како Бог створи небо и земљу и све што је на њој и човека и све по реду, као што пише. Јелинима — граматику, реторику, философију.\"\n\nЕво један цитат из старијег преписа:\n\nПРЕЖДЕ УБО СЛОВЕНЕ НЕ ИМЕХУ КНИГ НО ЧРЪТАМИ И РЕЗАМИ ЧЬТЕХУ И ГАТААХУ ПОГАНИ СУЩЕ.\nКРЪСТИВШЕЖЕСЯ РИМЪСКАМИ И ГРЪЧЬСКИМИ ПИСМЕНЫ НУЖААХУСЯ СЛОВЕНСКУ РЕЧЬ БЕЗ УСТРОЕНИЯ. \n\nПрема томе, кадуђер Храбар је разликовао два степена словенске писмености: 1) до прихватања хришћанства, 2) после примања хришћанства. Са прихватањем хришћанства, Словени су почели да пишу латинским и грчким словима, али \"без правила\", односно, како се коме допадало или чинило згодним. Тако је трајало дуго, наставља Храбар, и заправо је прошло више од 220 година (огроман период) док се није појавио Константин Филозоф. За почетак Ћириловске писмености Храбар сматра 863.годину. Храбру је био познат и предходни, дохришћански стадијум писмености \"цртама и резовима\". Научници сматрају да је у том одломку све јасно и разумљиво, али у ствари баш и није тако.\n\nИзраз \"чтјоху\" и \"гатааху\" не може се третирати као јасно разумљив. По смислу реченице, може се претпоставити да се ради о \"читали\" или \"писали\", или тачније \"бројали\" и \"читали\". Међутим, реч \"гатааху\" се не уклапа. Ни за реч \"чтјоху\" такође не можемо бити уверени да је исправно разумемо, пошто постоје две блиске речи \"чест\"- бројати и \"читат\" - читати. \"Чтјоху\" би превасходно ваљало сматрати за \"считат\", односно, да су за бројање користили црте и резове. Што се тиче речи \"гатааху\" чини се да је реч о лапсусу: не \"гатааху\", већ \"чатааху\" пошто се слова Ч и Г пишу врло слично и лако се могу заменити. Претпостављамо, дакле, да се у оригиналу ради о \"чатјаху\", то јест читаху, а да је преписивач нетачно прочитао ту реч.\n\nУ сваком случају, Храбар је почетком 10. века јасно указивао да су у прошлости Словени имали сопствену писменост.\n\n\n\n(доматриос)\n\n\n\n\n\n*Литература:\n\n*Ђорђе Трифуновић, Стара српска књижевност, Београд 1995.\n*Радивоје Пешић, Велесова књига, Београд 2000.\n*Вера Антић-Стојчевска, Makedonska književnost, Zagreb, 1988. \n*Биљана Јовановић-Стипчевић, Маrčanska vаrijanta „Skаzanја о sloveseh\" Сrnorisса Нrabrа, Slovo, 14, Zagreb 1964, стр. 52—58.\n\n.\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315163412','',0,0,0,0,0.701236986416,'79949684836587','20050315163412'); INSERT INTO cur VALUES (1941,0,'Дејан_Ристановић','Пионир рачунарске штампе у бившој Југославији, аутор прво публикације у овој области \"Рачунари у вашој кући\", објављене у децембру 1983. године. Касније дугогодишњи уредник часописа \"Рачунари\", а онда и оснивач и главни уредник компјутерског часописа \"PC Press\", првог приватног компјутерског часописа у Србији и Црној Гори. Заједно са Зораном Животићем у новембру 1989. је основао Сезам, који је израстао у велики ББС, а касније прерастао у СезамПро, он-лине систем и Интернет провајдер. Веб страна Дејана Ристановића налази се на адреси [http://www.sezampro.yu/~dejanr/]\n\n[[sl:Dejan Ristanović]]','ћирилизовано',170,'Покрајац','20050311200926','',0,0,0,0,0.594988163838,'79949688799073','20050311200926'); INSERT INTO cur VALUES (1942,4,'Све_странице_по_наслову','\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\"Pogrešna shvatanja anarhizma\" у 1194
1194. пне. у 1398
1398. пне. у 16. век
16. век пне. у 18. пне.
18. септембар у 2. јул
2. јун у 22. век пне.
22. децембар у 365. пне.
366 у 551
551. пне. у 739
739. пне. у 925
925. пне. у Апокрифи
Аполон у Италија
К у Сингидунум
Синодички период у Шта је био југословенски комунизам
\n','',0,'207.142.131.234','20041106104901','sysop',0,0,0,0,0.0931412960338791,'79958893895098','20041106104901'); INSERT INTO cur VALUES (1943,6,'Scena_V_-_Ulaz_Kulin-Bega.MID','V Сцена - Улазак Кулин-Бега ','V Сцена - Улазак Кулин-Бега ',49,'Zorba','20040701142158','',0,0,0,1,0.0479809409454287,'79959298857841','20050226214036'); INSERT INTO cur VALUES (1944,6,'Knez_Ivo_-_048.jpg','Клавирски извод - страна 48','Клавирски извод - страна 48',49,'Zorba','20040701142527','',0,0,0,1,0.960480847359151,'79959298857472','20050226214036'); INSERT INTO cur VALUES (1945,0,'Лингвистика','
[[Lingvistika|latinica]] - [[Lingvistika (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\nНајчешће прихваћено, \'\'\'лингвистика\'\'\' је наука о људским [[језик|језицима]] а лингвист је особа која се том науком бави. Проучавање лингвистике се може раслојити путем три осе:\n\n* Синхронијска и дијахронијска -- Синхронија се бави искључиво једновременим приказом језика; дијахронија се бави историјом језика и група језика и какве су се структуралне промене догодиле.\n* Теоријска и примењена -- Теоријска лингвистика се бави стварањем теоријских модела за опис појединачних језика, као и теоријама о језичким универзалијама. Примењена лингвистика се бави обрадом конкретног језичког материјала.\n* Контекстуална и независна -- Контекстуална лингвистика је концентрисана на то како се језик понаша у свету: његова друштвена функција, али такође и како је прихваћен, створен и перцепиран.\n\nПрема овим осама, научници који се једноставно зову лингвистима без додатних одредница, у основи се баве независном теоријском синхронијском лингвистиком, за коју се данас сматра да је срж лингвистике. То се обично назива \"теоријском лингвистиком\".\n\nПостоји широк спектар области у лингвистици, а по многим питањима не постоји заједнички став.\n\n==Поља теоријске лингвистике==\nТеоријска лингвистика је подељена на одређени број посебних области које су мање или више независне. Најпознатије области су:\n\n* [[фонетика]], наука о различитим гласовима које користе људски језици;\n* [[фонологија]], наука о разликовним јединицама између основних гласова;\n* [[моpфологија (лингвистичка)|моpфологија]], наука о унутрашњој структури речи;\n* [[синтакса]], наука о томе како се речи комбинују у обликовању граматичких реченица;\n* [[семантика]], наука о значењу речи ([[лексичка семантика]]), и о томе како се оне комбинују у обликовању значења реченица;\n* [[stylistics (linguistics)|stylistics]], the study of style in languages;\n* [[прагматика]], наука о \n the study of how utterances are used (literally, figuratively, or otherwise) in communicative acts;\n\nНе постоји универзално одређење ових области, али би се већина лингвиста сложила да међу овим областима постоје преклапања. У сваком случају, свака од ових области има своје основне концепте.\n\n==Дијахронијска лингвистика==\nДок се срж теоријске лингвистике налази у изучавању одређеног тренутка у развоју језика (обично садашњег), дијахронијска лингвистика проучава језике кроз време. Историјска лингвистика ужива и богату историју (лингвистика је проистекла из историјске лингвистике) и јаку теоријску залеђину у проучавању промена језика.\n\nПочев од [[Фердинанд де Сосир|Фердинанда де Сосира]], синхронијска лингвистика постаје све доминантнија у лингвистичким истраживањима. Осим када су у питању руске лингвистичке школе (са ретким изузецима по остатку света, као што је [[Александар Белић]]), може се слободно тврдити да је целокупна савремена лингвистика -- синхронијска. Данашња проучавања историје језика, осим изузетака, обично се обављају методама установљеним у 19. веку. Са [[Жан Пијаже|Жаном Пијажеом]] и [[Ноам Чомски|Ноамом Чомским]] су се, чак, главна научна супротстављања у савременој лингвистици пренела на разлику између две наследнице [[структурална лингвистика|структуралне лингвистике]]: на [[когнитивна лингвистика|когнитивну лингвистику]] и [[трансформационо-генеративна граматика|трансформационо-генеративну граматику]].\n\nЕксплицитно и историјска перспектива укључује [[историјско-компаративна лингвистика]] и [[етимологија]].\n\n==[[Примењена лингвистика]]==\nКолико је теоријска лингвистика усмерена према трагању за језичким универзалијама и њиховом опису, примењена лингвистика преузима резултате тих трагања и \"примењује\" их у осталим областима. Обично, \"примењена лингвистика\" се однси на коришћење лингвистичких истраживања у учењу језика, али и у другим областима. [[Синтеза говора]] и [[препознавање говора]], на пример, користе лингвистичка знања за пружање гласовног интерфејса рачунарима.\n\n==Контекстуална лингвистика==\nПреко контекстуалне лингвистике лингвистика ступа у контакт са другим наукама. Колико теоријска лингвистика има свој засебан пут, интердисципларне области лингвистике проучавају како се језик односи према остатку света и утолико проучавања зависе од њега.\n\n[[Социолингвистика]], [[антрополошка лингвистика]], и [[лингвистичка антропологија]] су науке у које проучавају однос између друштва у целости и језика.\n\nУ [[критичка анализа дискурса|критичкој анализи дискурса]] однос са лингвистиком налазе [[реторика]] и [[филозофија]].\n\nУ [[психолингвистика|психолингвистици]] и [[неуролингвистика|неуролингвистици]] спој са лингвистиком налазе [[медицина|медицинске науке]]. \n\nОстале интердисциплинарне области лингвистике укључују [[језичка аквизиција]], [[еволуциона лингвистика]], [[стратификациона лингвистика]], и [[когнитивна лингвистика]].\n\n==Појединачни говорници, језичке заједнице и језичке универзалије==\nЛингвисти се, такође, разликују у приступу проучавања говорника. Неки анализирају конкретни језик говорника или [[језички развој]] у детаље. Неки проучавају језик у целости [[језичка заједница|језичке заједнице]], као што је језик свих оних који говоре [[призренско-тимпочки дијалекат|призренско-тимочким дијалектом]]. Други покушавају пронаћи језичке универзалије и примене их, на неком апстрактном нивоу, на све говорнике [[људски језик|људског језика]] свуда. Најпознатији заговорник овог последњег пројекта је [[Ноам Чомски]], а занима велики број људи који се баве [[психолингвистика|психолингвистиком]] и [[когнитивна лингвистика|когнитивну лингвистиком]]. Идеја [[Ноам Чомски|Ноама Чомског]] о језичким универзалијама говори о томе да оне леже у универзалијама [[људско мишљење|људског мишљења]].\n\n==Опис и кодификација==\nНајвећи део онога што је урађено под именом лингвистике сирово је дескриптивно. Лингвисти траже природу језика без упуштања у вредносне судове или траже графике будућих језичких праваца. Али, постоје и многи професионалци и аматери који [[кодификација језика|кодификују]] језичка правила, стварајући тиме делимични стаднард који би сви требало да прате.\n\nКолико прескриптивисти (они који кодификују) желе избећи оно што називају \"неправилном употребом\", дескриптивисти (они који описују) траже корене такве употребе. Дескриптивисти би то једноставно описали као [[идиосинкретичка употреба|идиосинкретичку употребу]] или би можда пронашли правилности које прескриптивисти не воле можда зато што им је то превише ново или из дијалекта који они не одобравају у стандардној употреби.\n\n==Говор и писање==\nМноги савремени лингвисти сматрају да је [[говор|говорни језик]] фундаменталнији, а тиме и много битнији за проучавање него [[писмо|писање]]. Разлози за такво становиште укључују:\n\n*Говор је универзално људски, док су постојале и постоје многе [[култура|културе]] које нису имале писану комуникацију;\n*Људи уче да говоре и користе [[орални језик]] лакше и раније него писање;\n*Одређени број [[когнитивна лингвистика|когнитивиста]] сматра да [[мозак]] има посебан \"[[језички модул]]\", посебно језичко [[знање]], на основу чега се сматра да ће више доћи од проучавања говора него од проучавања писања.\n\nНаравно, лингвисти се слажу да проучавање писаног језика може бити корисно и вредно. За лингвисте који користе методе [[корпусна лингвистика|корпусне лингвистике]] и [[рачунска лингвистика|рачунске лингвистике]], писани језик је много погоднији за обраду великих количина лингвистичких података. Велике корпусе говорног језика је тешко створити и још теже наћи.\n\nТакође, проучавање [[системи писања|система писања]] улази у простор лингвистике.\n\n==Области лингвистике==\n\n[[фонетика]], [[фонологија]], [[синтакса]], [[семантика]], [[прагматика]], [[етимологија]], [[лексикологија]], [[лексикографија]], [[теоријска лингвистика]], [[историјско-компаративна лингвистика]] and [[дескриптивна лингвистика]], [[језичка типологија]], [[рачунска лингвистика]], [[корпусна лингвистика]], [[семиотика]].\n\n==Интердисциплинарне лингвистичке области==\n\n[[примењена лингвистика]], [[историјска лингвистика]], [[ортографија]], [[системи писања]], [[компаративна лингвистика]], [[криптоанализа]], [[децифермент]], [[социолингвистика]], [[критичка анализа дискурса]], [[психолингвистика]], [[језичка аквизиција]], [[еволуциона лингвистика]], [[антрополошка лингвистика]], [[стратификациона лингвистика]], [[текстуална лингвистика]], [[когнитивна лингвистика]], [[неуролингвистика]], а у [[рачунској лингвистици]] постоје [[разумевање природног језика]], [[препознавање говора]], [[препознавање говорника]] (разазнавање), [[синтеза говора]], и, уопштеније, [[обрада говора]]\n\n==Важни лингвисти и и лингвистички правци==\n\n===Рани лингвисти===\n*[[Јакоб Грим]] (\'\'Jakob Grimm\'\'), који је открио принципе замене места сугласника у изговору, познат као [[Гримов закон]] 1822. године;\n*[[Карл Вернер]] (\'\'Karl Verner\'\'), који је открио [[Вернеров закон]];\n*[[Август Шлајхер]] (\'\'August Schleicher\'\'), који је створио \"\'\'Stammbaumtheorie\'\'\"; и\n*[[Јохан Шмит (лингвист)|Јохан Шмит]] (\'\'Johannes Schmidt\'\') који је развио \"\'\'Wellentheorie\'\'\" (\"теорија таласа\") 1872. године.\n\n===Лингвисти раног структурализма===\n*[[Фердинанд де Сосир]] (\'\'Ferdinand de Saussure\'\')) је основао савремену структуралну лингвистику.\n*[[Роман Јакобсон]] је главни представник [[Прашки лингвистички кружок|Прашког лингвистичког кружока]], који је био носилац развоја структуралне лингвистике између два светска рата.\n*[[Леонард Блумфилд]] (\'\'Leonard Bloomfield\'\') је амерички лингвист познат по свом проучавању индијанских језика.\n*[[Зелиг Харис]] (\'\'Zellig Harris\'\') је био доминанти амерички лингвист током шездесетих година двадесетог века.\n\n===Лингвисти савременог структурализма===\n*[[Ноам Чомски]] (\'\'Noam Chomsky\'\') је основао [[трансформационо-генеративна граматика|трансформационо-геренаривни правац у лингвистици]].\n\n===Остали значајни лингвисти и лингвистичке школе===\n*[[Majkl Hаlidej]] (\'\'Michael Halliday\'\') је основао [[систематичка функционална граматика|систематичку функционалну граматику]], а његов је приступ широко прихвашен у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], [[Канада|Канади]], [[Аустралија|Аустралији]], [[Кина|Кини]] и [[Јапан|Јапану]];\n*[[Дел Хајмс]] (\'\'Dell Hymes\'\'), који је развио прагматички приступ назван \"Етнографија говора\";\n*[[Џорџ Лакоф]] (\'\'George Lakoff\'\') је био пионир [[когнитивна лингвистика|когнитивне лингвистике]];\n*[[Лен Талми]] (\'\'Len Talmy\'\') је био пионир [[когнитивна лингвистика|когнитивне лингвистике]];\n*[[Роналд Лангакер]] (\'\'Ronald Langacker\'\') је био пионир [[когнитивна лингвистика|когнитивне лингвистике]];\n*[[Чарлс Филмор]] (\'\'Charles Fillmore\'\') се везује за [[конструкциона граматика|конструкциону граматику]];\n*[[Адел Голдберг (лингвист)|Адел Голдберг]] (\'\'Adele Goldberg\'\') се везује за [[контрукциона граматика|конструкциону граматику]];\n*[[Талми Гивон]] (\'\'Talmy Givon\'\') је развио своју варијанту [[функционална граматика|функционалне граматике]];\n*[[Роберт Ван Валин Млађи]] (\'\'Robert Van Valin, Jr.\'\') је развио своју варијанту [[функционална граматика|функционалне граматике]].\n\n==Представљање говора==\n\n*[[Интернационална фонетска азбука]] (\'\'International Phonetic Alphabet; IPA\'\'), је систем коришћен за писање и репродуковање [[глас|гласова]] [[људски говор|људског говора]].\n*\'\'[[SAMPA]]\'\', је транскрипција Интернационалне фонетске азбуке засноване на тексту писаном само кодним распоредом \'\'[[ASCII]]\'\'. Погледајте и http://www.phon.ucl.ac.uk/home/sampa/home.htm\n\n==Шта је а шта није лингвистика==\n\n\"Лингвистика\" и \"[[лингвист]]\" не морају се увек примењивати у горњим значењима. У неким контекстима, најбоље [[дефиниција|дефиниције]] могу бити \"оно што се студира на уобичајеном универзитетском одсеку за лингвистику\" и \"онај ко је [[професор]] на таквом одсеку\". Лингвитика се у том смислу не односи на учење страних језика (осим у случајима када се изучавају формални модели језика). Она не укључује [[анализа поезије|анализу поезије]]. Само понекад укључује проучавање појава као што је [[метафора]]. Кодификација језика се обично не сматра лингвистиком пошто \"лингвисти\" обично проучавају оно што људи раде, а не оно што људи треба да раде. Неко ко се дуготрајно бави тиме не може бити сматрам \"лингвистом\".\n\n== Погледајте ==\n*[[списак лингвиста]]\n*[[историја лингвистике]]\n*[[основна лингвистичка поглавља]], страница која је направљена за организацију информација о лингвистици на Википедији\n*[[списак лингвистичких поглавља]]\n*[[филологија]], наука о [[древни текстови|древним текстовима]] и језицима\n*[[структурализам]]\n\n==Литература==\n* [[Џефри Самсон]] (\'\'Geoffrey Sampson\'\'): \'\'\"Schools of Linguistics.\"\'\', \'\'Hutchinson, London\'\' (1980), \'\'ISBN\'\' 0804710848 \n* \'\'Rymer, p. 48, quoted in Fauconnier and Turner, p. 353)\'\'\n* [[Жил Фоконије]] (\'\'Gilles Fauconnier\'\') и [[Марк Тарнер]] (\'\'Mark Turner\'\') (2002). \'\'The Way We Think: Conceptual Blending and the Mind\'s Hidden Complexities\'\'. \'\'Basic Books\'\'.\n* \'\'Rymer, Russ\'\' (1992). \'\'\"Annals of Science: A Silent Childhood-I\".\'\' \'\'New Yorker\'\',\'\' April 13.\'\'* [[Стивен Пинкер]]\'\' (Steven Pinker), The Language Instinct\'\'\n\n==Екстерни линкови==\n* [http://www.canoo.com/wmtrans/home/index.html Вишејезички морфолошки софтвер]\n* [http://www.englishpage.com/grammar/ Књига о граматици]\n* [http://www.arcs.ac.at/dissdb/rn036488 Аутоматска анализа речи за немачки језик]\n* [http://www.sfs.nphil.uni-tuebingen.de/linguist/issues/6/6-1586.html Алгоритам за растављање речи на слогове]\n* [http://www.tu-chemnitz.de/global-text/short-docs/html2ps.html#hyph Хифенациони блок]\n\n[[Category:Друштвене науке]]\n\n[[ar:علم اللغة]]\n[[bg:Езикознание]]\n[[ca:Lingüística]]\n[[cs:Lingvistika]]\n[[cy:Ieithyddiaeth]]\n[[da:Lingvistik]]\n[[de:Sprachwissenschaft]]\n[[en:Linguistics]]\n[[es:Lingüística]]\n[[eo:Lingvistiko]]\n[[fr:Linguistique]]\n[[ko:언어학]]\n[[ia:Linguistica]]\n[[it:Linguistica]]\n[[he:בלשנות]]\n[[sw:Maarifa_Ya_Lugha]]\n[[la:Linguistica]]\n[[nl:Taalkunde]]\n[[ja:言語学]]\n[[pl:Lingwistyka]]\n[[pt:Lingüística]]\n[[ro:Lingvistică]]\n[[sl:jezikoslovje]]\n[[sv:Lingvistik]]\n[[ur:%D9%84%D8%B3%D8%A7%D9%86%D9%8A%D8%A7%D8%AA]]\n[[zh:语言学]]','',170,'Покрајац','20050301183111','',0,0,1,0,0.788774225297,'79949698816888','20050301183111'); INSERT INTO cur VALUES (1946,0,'Радоје_Домановић','\'\'\'Радоје Домановић\'\'\' (1873-1908), сатирични приповедач\n\nРођен је [[1873]]. године у породици сеоског учитеља у селу Овсиште код [[Крагујевац|Крагујевца]]. Детињство је провео у суседном селу Јарушицама, где је завршио и основну школу. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]] на [[Велика школа|Великој школи]] у [[Београд|Београду]]. Као професор српског језика радио је у гимназијама у [[Врање|Врању]], [[Пирот|Пироту]] и [[Лесковац|Лесковцу]]. Због [[политика|политичких]] уверења је прогањан, премештан и отпуштан са посла. После пада режима [[краљ Александар Обреновић|краља Александра Обреновића]] (1903.), незадовољан зато што се у земљи мало тога променило, покреће политички лист \"Страдија\", у којем покушава да се бори против мана новог режима. Разочаран, одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35-ој години живота, [[1908]]. у Београду.\n\nРадоје Домановић је први прави сатиричар међу српским реалистима, сатира је главно обележје његовог талента. Он је творац српске сатиричне приповетке.\n\n[[Image:Radoje_Domanovic.PNG|frame|right|Радоје Домановић]]\n\nНајзначајније његове приповетке су:\n* [[Радоје Домановић: Вођа|Вођа]]\n* Данга\n* Страдија\n* Мртво море\n* Краљевић Марко по други пут међу Србима\n* Размишљање једног обичног српског вола\n* Укидање страсти\n* Позориште у паланци\n* Гласам за слепца\n* Не разумем\n\nВелики број основних школа носи име \"Радоје Домановић\", такође постоји и Задужбина \"Радоје Домановић\" која додељује награду са истим именом. Поменимо и то да Радоје Домановић има бисту на [[Калемегдан|Калемегдану]] у Београду. \n\n==Види још==\n*[[Радоја Домановића (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n*[[Радоја Домановића (Земун) (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Земуну]]\n\n==Спољне повезнице==\n* [http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/rdomanovic_satire_c.html Сатире Радоја Домановића на сајту пројекта \"Растко\"]\n* [http://www.znanje.org/lektire/i22/04/02iv0414/radoje_domanovic.htm Радоје Домановић на сајту www.znanje.org]\n* [http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1998/09/article-07.html Текст у часопису \"Српско наслеђе\"]\n* [http://www.skola.edu.yu презентација ОШ \"Радоје Домановић\", Нови Београд]\n* [http://host.sezampro.yu/aforizmi/info/dodas.htm Информација о награди \"Радоје Домановић\"]\n\n[[Category:Књижевници|Домановић, Радоје]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]','',17,'Bonzo','20050211004929','',0,0,1,0,0.078835549335,'79949788995070','20050211004949'); INSERT INTO cur VALUES (1947,0,'Радоје_Домановић:_Вођа','-- Браћо и другови, саслушао сам све говоре, па вас молим да и ви мене чујете. Сви нам договори и разговори не вреде докле год смо ми у овом неплодном крају. На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад су биле кишне године, а камоли на овакву сушу, какву ваљда нико никад није запамтио.\n\n-- Докле ћемо се ми овако састајати и напразно разговарати? Стока нам полипса без \'ране, а још мало па ће нам и деца скапавати од глади заједно с нама. Ми морамо изабрати други начин, бољи и паметнији. Ја мислим да је најбоље да ми оставимо овај неродни крај, па да се кренемо у бели свет тражити бољу и плоднију земљу, јер се овако не може живети.\n\nТако је говорио некад, на неком збору, изнемоглим гласом један од становника неког неплодног краја. Где је и кад је ово било, то се, мислим, не тиче ни вас, ни мене. Главно је да ви мени верујете да је то било негде и некад у неком крају, а то је доста. Оно, додуше, некад сам држао да сам целу ову ствар ја сам однекуд измислио, али, мало-помало, ослободих се те страшне заблуде и сад тврдо верујем да је све ово што ћу сад причати било и морало бити негде и некад, и да ја то никад и ни на који начин нисам ни могао измислити.\n\nСлушаоци, бледа, испијена лица, тупа, мутна, готово бесвесна погледа, са рукама под појасом, као да оживеше на ове мудре речи. Сваки је већ себе замишљао у каквом чаробном, рајском пределу, где се мучан и трудан рад плаћа обилном жетвом.\n\n-- Тако, тако је!.. -- зашушташе изнемогли гласови са свију страна.\n\n-- Је ли б..л..и..з..у..? -- чу се развучен шапат из једног угла.\n\n-- Браћо! -- отпоче опет један говорити мало јачим гласом. -- Ми морамо одмах послушати овај предлог, јер овако се више не може. Радили смо и мучили смо се, па све узалуд. Одвајали смо и од уста својих те сејали, али наиђу бујице па снесу и семе и земљу са врлети, и остане го камен. Хоћемо ли ми вечито овде остати и радити од јутра до мрака па опет бити и гладни и жедни, и голи и боси?... Морамо поћи и потражити бољу, плоднију земљу, где ће нам се мучан труд награђивати богатим плодом.\n\n-- Да пођемо, одмах да пођемо, јер се овде живети не може! -- зашушта шапат, и маса пође некуд, не мислећи куда.\n\n-- Станите, браћо, куда ћете? -- и опет ће онај први говорник. -- Морамо ићи, али се тако не може. Ми морамо знати куда идемо, иначе можемо пропасти горе, место да се спасемо. Ја предлажем да изаберемо вођу, кога сви морамо слушати и који ће нас водити правим, најбољим и напречим путем.\n\n-- Да изаберемо, одмах да изаберемо!.. -- чу се са свију страна.\n\nСад тек настаде препирка, прави хаос. Сваки говори и нико никог нити слуша, нити може чути. Затим се почеше одвајати у групице; свака шушка нешто за се, па и групице прскоше и узеше за руке сва два и два, те један другом говори и доказује, вуче један другог за рукаве и меће руку на уста. Опет се састану сви, и опет сви говоре.\n\n-- Браћо! -- истиче се одједном један јачи глас и надмаши остале промукле, тупе гласове. -- Ми овако не можемо ништа учиниги. Сви говоримо и нико никог не слуша. Бирамо Вођу! Па кога би то између нас и могли изабрати? Ко је између нас путовао и зна путове? Ми се сви добро знамо, и ја први се не бих смео са својом децом поверити ниједноме овде на овом збору. Него, кажите ви мени који познаје онога путника тамо, што од јутрос седи у хладу крај пута?...\n\nНастаде тишина, сви се окретоше непознатоме и узеше га мерити од главе до пете.\n\nЧовек онај, средњих година, мрка лица, које се готово и не види од дуге косе и браде, седи, ћути као и дотле, и некако замишљено лупка дебелим штапом по земљи.\n\n-- Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечком. Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а овај сам остао.\n\n-- Остави, брате, те ситнице и лудорије, да не губимо времена. Ко је, да је, он је путник издалека, чим га нико од нас не зна, те сигурно зна добро најпречи и најбољи пут да нас поведе. Како га ја ценим, изгледа да је врло паметан човек, јер непрестано ћути и мисли. Други би се, брзоплет, већ десет пута досад умешао међу нас, или почео ма с ким разговор, а он толико времена седи сам самцит и само ћути.\n\n-- Дабогме, ћути човек и мисли нешто. То не може бити друге, него је врло паметан -- закључише и остали -- па узеше опет загледати странца, и сваки на њему и његову изгледу откри понеку сјајну особину, понеки доказ његове необично јаке памети.\n\nНе проведе се много разговора, и сви се сагласише да би најбоље било да умоле овог путника, кога им је, како веле, сам Бог послао да их поведе у свет да траже бољи крај и плоднију земљу, да им буде вођ, а они да га безусловно слушају и покоравају му се. Изабраше из своје средине десеторицу који ће отићи странцу, те му изнети побуде збора и своје бедне прилике, и умолити га да се прими за вођа.\n\nОтидоше она десеторица, поклонише се смерно пред мудрим странцем, и један од њих узе говорити о неплодном земљишту њихова краја, о сушним годинама о бедном стању у коме се налазе, и заврши овако:\n\n-- То нас нагони да оставимо свој крај и своје куће, па да пођемо у свет тражити бољи завичај. И баш сад када падосмо на тако срећну мисао, као да се и Бог смилова на нас, те нам посла тебе, мудри и врли странче, да нас поведеш и спасеш беде. Ми те у име свих становника молимо да нам будеш вођ, па куд год ти, ми за тобом. Ти знаш путове, ти си свакако и рођен у срећнијем и бољем завичају. Ми ћемо те слушати и покоравати се свакој наредби твојој. Хоћеш ли, мудри странче, пристати да спасеш толике душе од пропасти, хоћеш ли нам бити вођа?\n\nМудри странац за све време тог дирљивог говора не подиже главу. Остаде до краја у истом положају како га и затекоше: оборио главу, намрштен, ћути, лупка батином по земљи и -- мисли. Кад се говор заврши, он, не мењајући положај, кратко и лагано процеди кроза зубе:\n\n-- Хоћу!\n\n-- Можемо ли, дакле, поћи с тобом тражити бољи крај?\n\n-- Можете! -- продужи мудри странац не дижући главе.\n\nСад настаде одушевљење и изјаве захвалности, али на то мудрац не рече ни речи.\n\nСаопштише збору срећан успех, додајући како тек сад виде каква велика памет лежи у том човеку.\n\n-- Није се ни макао с места, нити главе подиже бар да види ко му говори. Само ћути и мисли; на све наше говоре и захвалности свега је две речи проговорио.\n\n-- Прави мудрац!... Ретка памет!... -- повикаше весело са свију страна, тврдећи како га је сам Бог као анђела с неба послао да их спасе. Сваки бејаше тврдо уверен у успех поред таквог вође, да га ништа на свету не би могло разуверити.\n\nИ тако на збору би сад утврђено да се крену још сутра зором.\n\n
\n\nСутрадан се искупи све што имаше одважности да пође на далеки пут. Више од две стотине породица дође на уречено место, а мало их је још и остало да чувају старо огњиште.\n\nТужно је погледати ту масу бедног становништва, које љута невоља нагони да напусти крај у коме су се родили и у коме су гробови предака њихових. Лица њихова коштуњава, изнемогла, сунцем опаљена; патња је дугим низом мучних година остављала трага на њима и изразу дала слику беде и горког очајања. Али се у овом тренутку у њиховим очима огледаше први зрачак наде, али и туге за завичајем. Понеком старцу се слила суза низ смежурано лице, уздише очајно, врти главом с пуно неке слутње, и радије би остао да причека још који дан, па да и он остави кости у том кршу, него ли да тражи бољи завичај; многе од жена гласно наричу и опраштају се са умрлима, којима гобове остављају; људи се отимају да се и сами не би разнежили и вичу: \"Добро, хоћете ли да и даље гладујемо у овом проклетом крају и да живимо по овим уџерицама?\" А и они би сами чисто хтели да цео тај проклети крај и оне бедне кућице понесу, да се може како, собом.\n\nГраја и галама као у свакој маси. Узнемирени и људи и жене, а и деца што их мајке носе на леђима, у љуљкама, ударила у цику; узнемирила се некако чак и стока. Стоке мало и имају, али, тек, ту је понека кравица, понеко мршаво, чупаво кљусе с великом главом и дебелим ногама, на кога су натоварили вазда неких поњава, торби, или по две вреће преко самара, па се сирото поводи под теретом, а опет се држи у сили, па зарже покадшто; неки, опет, натоварили магаре; дечурлија вуку псе о ланцима. Ту је, дакле, разговор, вика, псовка, кукњава, плач, лавеж, рзање, па чак је и један магарац два-трипут њакнуо, али вођа ни речи да проговри, као да га се цела та маса и врева ништа не тиче. Прави мудрац!\n\nОн једнако седи оборене главе, ћути и мисли, и ако тек пљуцне покаткад, то му је све. Али му је баш због таквог држања популарност нарасла тако, да је сваки био у стању скочити, што кажу, за њим и у ватру и у воду. Међу многима могао се чути отприлике овакав разговор:\n\n-- Море, срећни смо те наиђосмо на овак\'а човека, а да смо без њега пошли, не дао бог, зло и наопако, пропали бисмо! То је памет, мој брате! Само ћути, речи још није проговорио! -- рећи ће један, па погледа са страхопоштовањем и поносом у вођу.\n\n-- Шта има да говори? Ко говори тај мало што мисли. Мудар човек, разуме се, па само ћути и нешто мисли!.. -- додаде други, па и он са страхопоштовањем погледа вођу.\n\n-- Па, оно, није ни лако водити оволики свет! И мора да мисли кад је примио на себе толику дужност! -- опет ће први.\n\n
\n\nДође време поласку. Чекали су мало не би ли се још ко присетио да пође с њима, али, како никог не беше, није се могло даље оклевати.\n\n-- Хоћемо ли се кренути? -- питају вођу.\n\nОн устаде без речи.\n\nУз вођу се одмах груписаше најодважнији људи да му се нађу у несрећну случају и да га чувају да му се не би десила каква опасност.\n\nВођа својски намрштен, оборене главе, коракну неколико пута, машући достојанствено штапом испред себе, а маса крете за њим и викну неколико пута: \"Живео!\" Вођа коракну још неколико корака и удари у плот од општинске зграде. Ту, наравно, стаде он, стаде маса. Вођ измаче мало и лупи два-трипут штапом по плоту.\n\n-- Шта ћемо? -- питају.\n\nОн ћути.\n\n-- Шта: шта ћемо? Обаљуј плот! То ћемо! Видиш да човек даје штапом знак шта треба радити! -- викнуше они што су уз вођу.\n\n-- Ено врата, ено врата! -- вичу деца и показују врата, која су остала на противној страни.\n\n-- Пссст, мир, децо!\n\n-- Будите бог с нама, шта се чини! -- крсте се неке жене.\n\n-- Ни речи, он зна шта треба. Обаљујмо плот!\n\nЗа тили часак пуче плот, као да га није ни било.\n\nПрођоше.\n\nНису макли ни сто корака, а вођа западне у неки велики трњак, и застаде. С муком се ишчупа натраг и узе штапом ударати то лево, то десно. Стоје сви.\n\n-- Па шта је сад опет? -- вичу они позади.\n\n-- Да се пробија трњак! -- викнуше опет они уз вођа.\n\n-- Ево пута иза трњака! Ево пута иза трњака! -- вичу деца, па и многи људи из позадине.\n\n-- Ето пута, ето пута! -- ругају се гневно они уз вођа. -- А ко ли зна куд он води, слепци једни? Не могу сви заповедати. Он зна куд је боље и прече! Проваљујмо трњак!\n\nНавалише проваљивати.\n\n-- А јаој! -- завапи понеко коме се забије трн у руку или га шине оструга по лицу.\n\n-- Нема, брајко, ништа без муке. Ваља се и помучити ако мислимо успети -- одговарају на то најодважнији.\n\nПробише после многих напора трњак и пођоше даље.\n\nИшли су неко кратко време и наиђоше на неке врљике.\n\nОбалише и њих, па пођоше даље.\n\n
\n\nМало су прешли тога дана, јер су још неколико мањих, сличних препона морали савлађивати, а уз мршаву храну, јер неко је понео сува \'леба и нешто мало смока уз \'леб, понеко само \'леба да бар овда-онда залаже глад, а понеки ни \'леба није имао. Дао бог још летње време, те се бар гдегде нађе која воћка.\n\nПрви дан, тако, пређоше мало, а осећаху много умора. Опасности велике не указаше се, па и несрећних случајева не беше. Наравно да се при тако великом предузећу ово мора рачунати у ситнице: једну жену ошинуо трн по левом оку, те је привила влажну крпу, једно дете ударила врљика преко ножице, па рамље и јауче; један старац се саплео на остругу, пао и угануо ногу, превили су му туцан црни лук, а он јуначки трпи бол и иде даље одважно за вођом, ослањајући се на штап. (Многи су, додуше, говорили да чича лаже како је угануо ногу, већ се само претвара, јер је рад да се врати натраг.) Најзад, мало ко да нема трн у руци, или да није огребен по лицу. Људи јуначки трпе, жене проклињу час кад су пошле, а деца, као деца, плачу, јер не појме како ће се погато наградити та мука и бол.\n\nНа превелику срећу и радост свију, вођи се ништа није десило. Оно, ако ћемо право, њега највише чувају, али тек, тек -- има човек и среће.\n\nНа првом конаку се помолише и захвалише Богу што су први дан срећно путовали и што им се вођи није никак\'о, па и најмање зло догодило. Затим ће узети реч један из оне групе најодважнијих. Преко лица му стоји масница од оструге, али се он на то не осврће.\n\n-- Браћо! -- поче он. -- Ево смо, хвала богу, већ један дан превалили срећно. Пут није лак, али морамо савладати јуначки све препоне, кад знамо да нас овај мучни пут води срећи нашој. Нека нам Бог милостиви сачува вођу од сваког зла да би нас и даље овако успешно водио...\n\n-- Сутра ћу изгубити, ако је тако, и ово друго око!... -- прогунђа љутито она жена.\n\n-- А јаој нога! -- продера се чича, ослобођен том примедбом женином.\n\nДеца већ стално кењкају и плачу, и једва их мајке утишавају да би се чуле речи говорникове.\n\n-- Јест, изгубићеш друго око -- плану говорник -- па нека оба изгубиш. Ништа то није да једна жена изгуби очи за овако велику ствар. То је срамота! Мислиш ли на добро и срећу своје деце? Нека половина нас пропадне за ову ствар, па ништа. Чудна ми чуда једно око. Шта ће ти очи, кад има ко за нас гледа и води нас рећи? Ваљда ћемо због твога ока и чичине ноге напустити ово племенито предузеће.\n\n-- Лаже чича! Лаже чича, претвара се само да се врати! -- чуше се гласови са свију страна.\n\n-- Коме се, браћо, не иде -- опет ће говорник -- нека се врати, а не да кука и буни друге људе. Што се мене тиче, ја ћу за овим мудрим вођом ићи док ме траје.\n\n-- Сви ћемо, сви за њим док нас траје.\n\nВођ је ћутао.\n\nЉуди га опет узеше загледати и шапутати:\n\n-- Само ћути и мисли!\n\n-- Мудар човек!\n\n-- Гле, како је њему чело!\n\n-- И намрштен једнако.\n\n-- Озбиљан!\n\n-- Куражан је, види се по свему.\n\n-- Куражан, мани га: плот, врљике, трњаке, све то скрши. Само тек намрштен онако лупи штапом и не говори ништа, а ти онда гледај шта ћеш.\n\n
\n\nТако прође први дан, а са истим успехом прође још неколико дана. Ништа од веће важности, саме ситније препоне: стропоштају се у јендек, у јаругу, ударе на врзину, на остругу, на боцу, сломије по неколико њих ногу, или руку, разбије понеко главу, али се све те муке подносе. Неки су старци пропали, али су стари и били. \"Помрли би да су и у кући седели, а камоли на путу!\" -- рекао је онај говорник, те охрабрио свет да иде даље. Неколико мање деце од године-две дана пропало је, али стегли су срце родитељи, јер тако је бог хтео, а и жалост је мања што су деца мања: \"То је мања жалост, а не дао бог да родитељи чекају да губе децу кад приспеју за удају и женидбу. Кад је тако суђено, боље што пре, јер мање и жалости!\" -- тешио је опет онај говорник. Многи рамљу и гегају, неки завили мараме преко главе и \'ладне облоге метнули на чворуге, неки носе руку о марами: сви се подрпали и поцепали, па им висе дроњци с одела, али ипак се иде срећно даље и даље. Све би то лакше подносили, али их је и глад често мучила. Али, напред се мора.\n\nЈедног дана се деси нешто важније.\n\nВођа иде напред, уз њега најодважнији (мање двојица. За њих се не зна где су. Опште је мишљење да су издали и побегли. Једном је приликом онај говорник и говорио о њиховом срамном издајству. Мало их је који држе да су пропали у путу, али ћуте и мишљење не казују, да се свет не плаши), па онда редом остали. Наједаред се указа грдно велика и дубока каменита јаруга -- прави амбис. Обала тако трма, да се није смело ни корачити напред. И одважни застадоше и погледаше вођу. Он, оборене главе, намрштен и замишљен ћути и одважно корача напред лупкајући штапом пред собом то лево, то десно, по свом познатом обичају, а то га је, како многи веле, правило још достојанственијим. Никога он не погледа, ништа не рече, на његовом лицу никакве промене, ни трага од страха. Све ближе амбису. Чак и они најхрабрији од најхрабријих дошли у лицу бледи као крпа, а нико не сме ни речи да примети паметном, оштром и одважном вођи. Још два корака, па је вођа до амбиса. У смртном страху, разрогачених очију, стукоше сви, а најодважнији таман да задрже вођа, па макар се огрешили о дисциплуну, а он утом коракну једанпут, другипут, и стрмекну у јаругу.\n\nНастаде забуна, кукњава, граја, овлада страх. Неки чак почеше бежати.\n\n-- Станите, куда сте нагли, браћо! Зар се тако држи задата реч? Ми морамо напред за овим мудрим човеком, јер он зна шта ради; није ваљда луд да себе упропасти. Напред за њим! Ово је највећа, али можда и последња опасност и препона. Ко зна да још ту иза те јаруге није каква дивна плодна земља, коју је Бог нама наменио. Напред само, јер без жртава нема ничега! -- Тако изговори онај говорник и коракну два корака напред, те га нестате у јарузи. За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви.\n\nКукњава, стењање, котрљање, јечање по стрмој обали оне гдне рупчаге. Би се заклео човек да нико жив, а камоли здрав и читав, изиће не може из тог амбиса. Али тврд је човечји живот. Вођа је имао ретку срећу, те се при паду задржао, као и увек, на неком џбуну, те се није повредио, а успео је да се полако искобеља и изиђе на обало.\n\nДок се доле разлегаше кукњава и лелек, или се чујаше потмуло стењање, он сеђаше непомичан. Ћути само и мисли. Неки доле угрувани и расрђени почеше га и псовати, али се он ни на то не осврташе.\n\nКоји су се срећније скотрљали и зауставили се где на џбун, или дрво, почеше с муком изазити из јаруге. Неко сломио ногу, неко руку, неко разбио главу, па га крв залила по лицу. Како ко, тек нико читав, сем вође. Гледају вођу мрко, попреко, и стењу од бола, а он ни главе да дигне. Ћути и мисли, као сваки мудрац!\n\n
\n\nПрошло је још времена. Број путника све мањи и мањи. Сваки дан однесе по неког; неки су напуштали такав пут и враћали се натраг. Од великог броја путника заостаде још дваестак. Сваком се очајање и сумња огледа на мршаву, изнемоглу лицу од напора и глади, али нико ништа више не говори. Ћуте као и вођа, и иду. Чак и онај ватрени говорник маје очајно главом. Тежак је то пут био.\n\nИз дана у дан се и од ових поче број смањивати и остаде десетак друга. Лица још очајнија, а целим путем се, место разговора, чује кукање и јечање.\n\nСад више беху наказе него људи. Иду на штакама, обесили руке о мараме што су везане око врата. На глави сила од превоја, облога, тифтика. И ако би баш и хтели приносити нове жртве, нису могли, јер на телу готово и не беше места за нове ране и убој.\n\nИзгубили су већ и веру и надање и они најодважнији и најчвршћи, али иду ипак даље, то јест мичу се на неки начин са тешким напорима уз кукање и стењање од бола. Па и шта би, кад се натраг не може. Зар толике жртве, па сад напустити пут?!\n\n
\n\nСумрачило се. Гегају тако на штакама, док тек погледаше, а вође нема пред њима. Још по један корак, па сви опет у јаругу.\n\n-- А јаој, нога!.. А јаој, мајко моја ,рука!.. А јаој! -- разлеже се кукњава, а затим само крљање, јечање и стењање. Један је потмуо глас псовао чак и дичног вођу, па умуче.\n\n
\n\nКад се свануло, а вођа седи онако исто као и онога дана кад га изабраше за вођу. На њему се не опажају никакве промене.\n\nИз јаруге избауља онај говорник, а за њим још двојица. Обазреше се око себе онако нагрђени и крвати да виде колико их је остало, али само је још њих тројица. Смртни страх и очајање испуни њихову душу. Предео неопознат, брдовит, го камен, а пута нигде. Још пре два дана су прешли преко пута и оставили га. Вођа је тако водио.\n\nПомислише на толико другове и пријатеље, на толику родбину, која пропаде у том чудотворном путу, па их обузе туга, јача од бола у осакаћеним удовима. Гледаху рођеним очима својим рођену пропаст.\n\nОнај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим, устрепталим гласом, пуним бола, очајања и горчине.\n\n-- Куда ћемо?\n\nВођа ћути.\n\n-- Куда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама и пођосмо за тобом, оставивши куће и гробове наших предака, не би ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. Две стотине породица поведосмо за тобом, а сада преброј колико нај је још остало.\n\n-- Па зар нисте сви на броју? -- процеди вођа, не дижући главе.\n\n-- Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе.\n\n-- Не могу да погледам!...\n\n-- Зашто?!\n\n-- Слеп сам!\n\nНастаде тајац.\n\n-- Јеси ли у путу вид изгубио?\n\n-- Ја сам се и родио слеп.\n\nОна тројица оборише очајно главе.\n\nЈесењи ветар страховито хучи планином и носи увело лишће; по брдима се повила магла, а кроз хладан, влажан ваздуг шуште гавранова крила и разлеже се злослутно грактање. Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље.\n\nОна се тројица загледаше у смртном страху.\n\n-- Куда ћемо сад? -- процеди један гробним гласом.\n\n-- Не знамо!\n\n
\n\n== Напомене уз текст ==\n\n# Радоје Домановић је живео у 19. веку, тако да сва његова дела спадају у јавно добро. Другим речима, не постоје никаква ауторска права.\n\n# Текст је прекуцан из књиге: Радоје Домановић, Изабране сатире, Просвета, Београд, 1964.','',124,'Милош','20040702075826','',0,0,0,0,0.318645639028,'79959297924173','20040702075826'); INSERT INTO cur VALUES (1948,0,'Списак_лингвиста','Листа [[лингвист|лингвиста]].\n\n{{Садржај}}_\n\n==А==\n* [[Виктор Ајнгве]] (Victor Yngve, [[1920]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n\n==Б==\n* [[Јешуа Бар-Хилел]] (Yehoshua Bar-Hillel, [[1915]]-[[1975]]) [[Израел|израелски]]\n* [[Емон Бах]] (Emmon Bach, [[1929]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Чарлс Бели]] (Charles Bally, [[1865]]-[[1947]]) [[Француска|француски]]\n* [[Карл Бихлер]] (Karl Bühler, [[1879]]-[[1963]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Вилхелм Блек]] (Wilhelm Bleek, [[1827]]-[[1875]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Леонард Блумфилд]] (Leonard Bloomfield, [[1887]]-[[1949]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Франц Боас]] (Franz Boas, [[1858]]-[[1942]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Двајт Болинџер]] (Dwight Bolinger, [[1907]]-[[1992]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Франц Боп]] (Franz Bopp, [[1791]]-[[1867]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Вилхелм Брауне]] (Wilhelm Braune, [[1850]]-[[1926]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Микал Брођ]] (Michael Brody) [[Мађарска|мађарски]]/[[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Карл Бругман]] (Karl Brugmann, [[1849]]-[[1919]]) [[Немачка|немачки]]\n\n==В==\n* [[Теун А. Ван Дијк]] (Teun A. Van Dijk)\n* [[Мајкл Вентрис]] (Michael Ventris, [[1922]]-[[1956]]) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Карл Вернер]] (Karl Verner, [[1846]]-[[1896]]) [[Данска|дански]]\n* [[Жан-Роже Верњо]] (Jean-Roger Vergnaud) [[Француска|француски]]\n* [[Дитрих Вестерман]] (Diedrich Westermann, [[1875]]-[[1956]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Ернст Освалд Џонс Вестфал]] (Ernst Oswald Johannes Westphal, [[1919]]-[[1990]])\n* [[Николас Вилијамс]] (Nicholas Williams, [[1943]]-) Specialist in [[Irish language|Irish]] and [[Cornish language|Cornish]]\n* [[Ана Вјержбицка]] (Anna Wierzbicka, [[1938]]-) [[Пољска|пољски]] (originator of the [[Natural Semantic Metalanguage]] Theory)\n* [[Бенџамин Ли Ворф]] (Benjamin Lee Whorf, [[1897]]-[[1941]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n\n==Г==\n* [[Џералд Газдар]] (Gerald Gazdar, [[1950]]-) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Адела Голдберг (лингвистикиња)]] (Adele Goldberg)\n* [[Пол Грајс (Херберт)]] (Paul Grice, [[1913]]-[[1988]]) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Јакоб Грим]] (Jakob Grimm, [[1785]]-[[1863]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Сидни Гринбом]] (Sidney Greenbaum, [[1929]]-[[1996]]) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Џозеф Х. Гриндберг]] (Joseph H. Greenberg, [[1914]]-[[2001]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n\n==Д==\n* [[Анђела Даунинг]] (Ángela Downing)\n* [[Доналд Дејвидсон]] (Donald Davidson, [[1917]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Бертолд Делбрик]] (Berthold Delbrück, [[1842]]-[[1922]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Клемент Мартин Док]] (Clement Martyn Doke, [[1893]]-[[1980]]) [[Јужноафричка Република|јужноафрички]]\n\n==Ђ==\n==Е==\n* [[Умберто Еко]] (Umberto Eco, [[1932]]-) [[Италија|италијански]]\n\n==Ж==\n==З==\n* [[Л. Л. Замерхоф]] (L. L. Zamenhof, [[1859]]-[[1917]]) [[Пољска|пољски]] (creator of the [[constructed language]] [[Esperanto]])\n\n==И==\n* [[Павле Ивић]] ([[1924]]-[[1999]]) [[Србија|српски]]\n\n==Ј==\n* [[Роман Јакобскон]] ([[1896]]-[[1982]]) [[Русија|руски]]\n* [[Ото Јесперсен]] (Otto Jespersen, [[1860]]-[[1943]]) [[Данска|дански]]\n\n==К==\n* [[Моника Кантеро]] (Monica Cantero)\n* [[Вук Стефановић Караџић]] ([[1787]]-[[1864]]) [[Србија|српски]]\n* [[Рудолф Карнап]] (Rudolf Carnap, [[1891]]-[[1970]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Рандолф Квирк]] (Randolph Quirk) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Пол Кипарски]] (Paul Kiparsky, [[1941]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Питер В. Куликовер]] (Peter W. Culicover) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Хенри Куцера]] (Henry Kucera, [[1925]]-) [[Мађарска|мађарски]]\n\n==Л==\n* [[Вилијам Лабов]] (William Labov, [[1927]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] (founder of [[sociolinguistics]])\n* [[Џорџ Лакоф]] (George Lakoff) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Сидни Ламб]] (Sidney Lamb, [[1929]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] \n* [[Карл Ричард Лепсиус]] (Carl Richard Lepsius, [[1810]]-[[1884]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Август Лескин]] (August Leskien, [[1840]]-[[1916]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Филип Локе]] (Philip Locke)\n* [[Фред Лукоф]] (Fred Lukoff, [[1920]]-[[2000]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] ([[Korean language]])\n\n==Љ==\n==М==\n* [[Карл Мајнхоф]] (Carl Meinhof, [[1857]]-[[1944]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Питер Метјуз]] (Peter Matthews) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Франц Миклошич]] (Franc Miklošič, [[1813]]-[[1891]]) [[Словенија|словеначки]]\n* [[Ричард Монтаг]] (Richard Montague, [[1930]]-[[1971]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n{{Садржај}}\n==Н==\n==Њ==\n==О==\n* [[Џон Лангшоу Остин]] (John Langshaw Austin) ([[1911]]-[[1960]]) [[Уједињеног Краљевство|британски]]\n* [[Херман Остоф]] (Hermann Osthoff, [[1847]]-[[1909]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Карел Оштир]] (Karel Oštir, [[1888]]-[[1973]]) [[Словенија|словеначки]]\n\n==П==\n* [[Кенет Л. Пајк]] (Kenneth L. Pike, [[1912]]-[[2000]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Панини]] (some time between the 7th and 4th centuries BCE) [[Индија|индијски]]\n* [[Холгер Педерсен]] (Holger Pedersen, [[1867]]-[[1953]]) [[Данска|дански]]\n* [[Херман Пол]] (Hermann Paul, [[1864]]-[[1940]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Пол Постал]] (Paul Postal, [[1936]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Џефри Пулум]] (Geoffrey Pullum, [[1945]]-) [[Уједињено Краљевство|британски]]/[[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n\n==Р==\n* [[Франц Рамовш]] (Fran Ramovš, [[1890]]-[[1952]]) [[Словенија|словеначки]]\n* [[Расмус Кристијан Раск]] (Rasmus Christian Rask, [[1787]]-[[1832]]) [[Данска|дански]]\n* [[Луиђи Рици]] (Luigi Rizzi, [[1952]]-) [[Италија|италијански]]\n* [[Јан Робертс]] (Ian Roberts, [[1957]]-) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Ален Рувер]] (Alain Rouveret) [[Француска|француски]]\n\n==С==\n* [[Иван Саг]] (Ivan Sag) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Џефри Самсон]] (Geoffrey Sampson, [[1944]]-) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Едвард Сапир]] (Edward Sapir, [[1884]]-[[1939]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] \n* [[Вилијам Сафир]] (William Safire, [[1929]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] (editor of a \'\'[[New York Times]]\'\' column on language and linguistics)\n* [[Морис Свадеш]] (Morris Swadesh) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Сибавајхи]] (Sibawayh(i), d.[[793]]) [[Иран|ирански]]\n* [[Едвард Сиверс]] (Eduard Sievers, [[1850]]-[[1932]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Џон Сирл]] (John Searle, [[1932]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Фердинанд де Сосир]] (Ferdinand de Saussure, [[1857]]-[[1913]]) [[Швајцарска|швајцарски]]\n* [[Такао Сузуки]] (Takao Suzuki) [[Јапан|јапански]]\n\n==Т==\n* [[Дебора Танен]] (Deborah Tannen, [[1915]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Џули Тате]] (Julee Tate)\n* [[Јоже Топоришич]] (Jože Toporišič [[1926]]-) [[Словенија|словеначки]]\n* [[Лари Траск]] (Larry Trask, [[1944]]-[[2004]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Николај Сергејевич Трубецки]] (Nikolai Sergeevich Trubetzkoy, [[1890]]-[[1938]]) [[Русија|руски]]\n\n==Ћ==\n==У==\n==Ф==\n* [[Чарлс Филмор]] (Charles J. Fillmore, [[1929]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n\n==Х==\n* [[Ричард Хадсон]] (Richard Hudson, [[1939]]-) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Семјуел Ичије Хајакава]] (S. I. Hayakawa|Samuel Ichiye Hayakawa, [[1906]]-[[1992]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Морис Хале]] (Morris Halle, [[1923]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Мајкл Халидеј]] (Michael Halliday, [[1925]]-) [[Уједињено Краљевство|британски]]/[[Australia|Australian]]\n* [[Зелиг Харис]] (Zellig Harris, [[1909]]-[[1992]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Кенет Л. Хејл]] (Kenneth L. Hale, [[1934]]-[[2001]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Луис Хјелмслев]] (Louis Hjelmslev, [[1899]]-[[1965]]) [[Данска|дански]]\n* [[Чарлс Ф. Хокет]] (Charles F. Hockett, [[1914]]-[[2000]]) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Вилхелм фон Хумболт]] (Wilhelm von Humboldt, [[1787]]-[[1835]]) [[Немачка|немачки]]\n\n==Ц==\n==Ч==\n* [[Гуљемо Чинкве]] (Guglielmo Cinque, [[1948]]-) [[Италија|италијански]]\n* [[Ноам Чомски]] (Noam Chomsky, [[1928]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n\n==Џ==\n* [[Реј Џекендоф]] (Ray Jackendoff, [[1945]]-) [[Сједињене Америчке Државе|амерички]]\n* [[Данијел Џонс]] (Daniel Jones, [[1881]]-[[1967]]) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n* [[Вилијам Џонс]] (William Jones (philologist)|Sir William Jones, [[1746]]-[[1794]]) [[Уједињено Краљевство|британски]]\n\n==Ш==\n* [[Жан-Франсоа Шамполион]] (Jean-François Champollion, [[1790]]-[[1832]]) [[Француска|француски]]\n* [[Август Шлајхер]] (August Schleicher, [[1821]]-[[1868]]) [[Немачка|немачки]]\n* [[Јохан Шмит (лингвист)]] (Johannes Schmidt, [[1843]]-[[1901]]) [[Немачка|немачки]]\n{{Садржај}}\n[[en:list of linguists]]\n[[es:Lingüista]]\n[[fr:Linguistes célèbres]]\n\n[[Category:лингвистика]]\n[[Category:листа људи по занимањима|лингвисти]]\n\n\n[[Category:Списак спискова]]','Садржај',17,'Bonzo','20050122182230','',0,0,1,0,0.397961138002,'79949877817769','20050311214437'); INSERT INTO cur VALUES (1949,0,'Канбера','Главни град [[Аустралија|Аустралије]]','',135,'Обрадовић Горан','20040717152013','',0,0,0,0,0.653830953247,'79959282847986','20040717152013'); INSERT INTO cur VALUES (1950,4,'Амбасада',':\'\'\'Добродошли на страницу српске амбасаде.
\'\'\'
\n:\'\'\'\'\'Питања поставите у оквиру дискусије.\'\'\'\'\'\n\n\n\n{| style=\"border:1px solid #8888aa; background-color:#f7f8ff;padding:5px;font-size:95%;\"\n|\'\'\'Willkommen\'\'\' auf der Botschaft der serbischsprachigen Wikipedia. Fragen und Vorschläge zu internationalen oder serbischen Themen können hier oder auf der Diskussionsseite zur Botschaft gepostet werden.
\'\'\'[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8:%D0%90%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0&action=edit Mitteilung an die Botschaft]\'\'\'
\n|\'\'\'Welcome\'\'\' to the embassy of the Serbian-speaking Wikipedia! If you have any announcements or questions regarding international issues or the Serbian Wikipedia you are invited to post them here or on the discussion page.
\'\'\'[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D0%BE_%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B8:%D0%90%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0&action=edit Message to the embassy]\'\'\'
\n|}\n\n\n\n\n==Serbian ambassadors / Амбасадори са српске Википедије==\n\'\'For non-Serbian Wikipedians: If you find the name of your Wikipedia, contact person responsible for your Wikipedia. If you don\'t find, please use the link below \"Other Wikipedias\".\'\'\n\nFor Serbian Wikipedians (and for other Wikipedians who want to know the rules for becomming Serbian ambassador): \'\'\'use [[Википедија:Амбасада/упутство за постајање амбасадором|manual]].\'\'\' / За српске Википедијанске: \'\'\'погледајте [[Википедија:Амбасада/упутство за постајање амбасадором|упутство]].\'\'\'\n\n===\'\'Bosanska Wikipedija / Бошњачка Википедија\'\'===\n*\'\'\'Official ambassador at Bosnian Wikipedia / Званични амбасадори на бошњачкој Википедији:\'\'\'\n**[[Корисник: Покрајац|Марко Покрајац]]\n*\'\'\'Official ambassador of Serbian Wikipedia / Званични амбасадори српске Википедије:\'\'\'\n*\'\'\'Applied for ambassador position / Поднео/ла пријаву:\'\'\'\n\n===\'\'English Wikipedia / Енглеска Википедија\'\'===\n*\'\'\'Official ambassador at English Wikipedia / Званични амбасадори на енглсекој Википедији:\'\'\'\n**[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]]\n*\'\'\'Official ambassador of Serbian Wikipedia / Званични амбасадори српске Википедије:\'\'\'\n*\'\'\'Applied for ambassador position / Поднео/ла пријаву:\'\'\'\n\n===\'\'German Wikipedia / Немачка Википедија\'\'===\n*\'\'\'Official ambassador at German Wikipedia / Званични амбасадори на немачкој Википедији:\'\'\'\n*\'\'\'Official ambassador of Serbian Wikipedia / Званични амбасадори српске Википедије:\'\'\'\n**[[Корисник:Никола Прљић|Никола Прљић]]\n*\'\'\'Applied for ambassador position / Поднео/ла пријаву:\'\'\'\n\n===\'\'Meta Wikipedia / Мета Википедија\'\'===\n*\'\'\'Official ambassador at German Wikipedia / Званични амбасадори на немачкој Википедији:\'\'\'\n*\'\'\'Official ambassador of Serbian Wikipedia / Званични амбасадори српске Википедије:\'\'\'\n**[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]]\n*\'\'\'Applied for ambassador position / Поднео/ла пријаву:\'\'\'\n\n===\'\'Other Wikipedias / Остале Википедије\'\'===\n*[[Википедија:Одбор за односе са другим википедијанским заједницама/остале Википедије|Relations with other Wikipedian communities / Односи са осталим википедијанским заједницама]]\n\n==Амбасаде и амбасадори других википедијанских заједница==\n\nОва страница садржи мање или више актуелну листу свих амбасадора. За пуну листу, укључујући и имена амбасадора, погледајте [[:m:Wikimedia Embassy|страницу]] на мета Википедији.\n\n\n\n===Амбасаде Википедијанаца===\n:[http://ar.wikipedia.org/wiki/ويكيبيديا:سفارة Арапска амбасада]\n:[http://bg.wikipedia.org/wiki/Уикипедия:Посолство Бугарска амбасада]\n:[http://bs.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Ambasada Бошњачка амбасада]\n:[http://chr.wikipedia.org/wiki/Wikigoweli:Tsalagi_Disaquu_Unaligohi Чирокијанска амбасада]\n:[http://cy.wikipedia.org/wiki/Wicipedia:Llysgenhadaeth_Cymraeg Llysgenhadaeth Cymraeg]\n:[http://da.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Ambassaden_Dansk_Ambassaden Данска амбасада]\n:[http://de.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Botschaft Немачка амбасада]\n:[http://el.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Πρεσβεία Грчка амбасада]\n:[http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Embassy Енглеска амбасада]\n:[http://eo.wikipedia.org/wiki/Vikipedio:Ambasadorejo Есперантијанска амбасада]\n:[http://es.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Embajadas Шпанска амбасада]\n:[http://eu.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Enbaxada_Enbaxada Баскијска амбасада]\n:[http://et.wikipedia.org/wiki/Vikipeedia:%C3%9Cldine_arutelu Естонска амбасада]\n:[http://hr.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Veleposlanstvo Хрватска амбасада]\n:[http://fr.wikipedia.org/wiki/Wikipédia:Ambassade Француска амбасада]\n:[http://ia.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Ambassada Међујезичка амбасада]\n:[http://it.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Ambasciata Италијанска амбасада]\n:[http://ku.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Sefaret Курдска амбасада]\n:[http://ja.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:%E5%A4%A7%E4%BD%BF%E9%A4%A8 Јапанска амбасада]\n:[http://nl.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Ambassade Холандска амбасада]\n:[http://no.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Ambassaden Норвешка амбасада]\n:[http://pl.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Przedstawicielstwo_dyplomatyczne Пољска амбасада]\n:[http://ro.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Ambasadă Румунска амбасада]\n:[http://sl.wikipedia.org/wiki/Wikipedija:Veleposlaništvo Словеначка амбасада]\n:[http://sq.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Ambasadat Албанска амбасада]\n:[http://sv.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Ambassaden Шведска амбасада]\n:[http://ur.wikipedia.org/wiki/ويکيپيڈيا:سفارت_خانہ Урдијанска амбасада]\n:[http://vi.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Thảo_Luận Таоијанска амбасада]\n:[http://zh.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:%E4%BA%92%E5%8A%A9%E5%AE%A2%E6%A0%88 Кинеска амбасада]\n\n===Википедијанци без амбасада али са амбасадорима===\n:[http://fi.wikipedia.org Финци]\n::[http://meta.wikipedia.org/wiki/User:Cimon_avaro Cimon Avaro on a pogostick]\n:[http://fy.wikipedia.org Фрискијци]\n::[http://fy.wikipedia.org/wiki/Br%C3%BBker:Walter Walter]\n:[http://he.wikipedia.org Јевреји]\n::[http://meta.wikipedia.org/wiki/User:Rotem_Dan Rotem Dan] (I\'m on a wikibreak, please contact me by e-mail if you need anything, I\'ll be glad to coordinate)\n:[http://hu.wikipedia.org Мађари]\n::[http://meta.wikipedia.org/wiki/User:grin grin]\n:[http://ru.wikipedia.org Руси]\n::[http://meta.wikipedia.org/wiki/User:Drbug Vladimir V. Medeiko]\n:[http://simple.wikipedia.org Једноставноегнлези]\n::[http://simple.wikipedia.org/wiki/User:Angela Angela]\n:[http://tokipona.wikipedia.org Токипонијанци]\n::[http://meta.wikipedia.org/wiki/User:Sonjaaa Sonja Kisa]\n:[http://vo.wikipedia.org Волапикијанци]\n::[http://vo.wikipedia.org/wiki/User:Flauto_Dolce Flauto Dolce]\n\n===Википедије без амбасада и амбасадора===\n\n#[http://af.wikipedia.org Afrikaans]\n#[http://als.wikipedia.org Alsatian (Elsässische)] \n#[http://ca.wikipedia.org Catalan (Català)]\n#[http://co.wikipedia.org Corsican (Corsu)]\n#[http://cs.wikipedia.org Czech (Český)]\n#[http://gl.wikipedia.org Galician (Galego)]\n#[http://fo.wikipedia.org Faroese (Føroyskt)], no embassy or ambassador, but you may contact the Danish or Norwegian embassy\n#[http://hi.wikipedia.org Hindi]\n#[http://is.wikipedia.org Icelandic (Íslensk)], no embassy or ambassador, but you may contact the Norwegian or Danish embassy\n#[http://id.wikipedia.org Indonesian (Bahasa Indonesia)]\n#[http://ga.wikipedia.org Irish (Gaeilge)]\n#[http://kl.wikipedia.org Greenlandic (Kalaallisut)], no embassy or ambassador, but you may contact the Danish or Norwegian embassy\n#[http://ko.wikipedia.org Korean (Hangukeo)]\n#[http://la.wikipedia.org Latin (Latina)]\n#[http://lv.wikipedia.org Latvian (Latviešu)]\n#[http://lt.wikipedia.org Lithuanian (Lietuviškai)]\n#[http://nds.wikipedia.org Low Saxon (Plattdüütsch / platt / niederdeusch / plautdietsch)]\n#[http://nah.wikipedia.org Nahuatl]\n#[http://na.wikipedia.org Nauruan (Nauri)]\n#[http://ms.wikipedia.org Malay (Bahasa Malaysia)]\n#[http://oc.wikipedia.org Occitan (Occitan)]\n#[http://pt.wikipedia.org Portuguese (Português)] \n#[http://lr.wikipedia.org Romanica]\n#[http://sh.wikipedia.org Serbocroatian (Sprskohrvatski)] (now separated into a Bosnian, Croatian and Serbian version)\n#[http://sk.wikipedia.org Slovak (Slovenčina)]\n#[http://sl.wikipedia.org Slovenian (Slovensko)]\n#[http://ta.wikipedia.org Tamil (தமிழ்)]\n#[http://tr.wikipedia.org Turkish (Türkçe)]\n#[http://wikipedia.walon.org Walon]\n\n===Викречници===\n:[http://bg.wiktionary.org/ Български]\n::??\n:[http://de.wiktionary.org Deutsch]\n::??\n:[http://en:wiktionary.org English]\n::??\n:[http://es.wiktionary.org Español]\n::??\n:[http://fr.wiktionary.org Français]\n::??\n:[http://nl.wiktionary.org/wiki/Hoofdpagina Nederlands]\n::??\n:[http://pl.wiktionary.org Polski]\n::??\n:[http://ro.wiktionary.org/ Română]\n::??\n:[http://sv.wiktionary.org/ Svenska]\n::??\n:[http://vi.wiktionary.org/ Tiếng Việt]\n::??\n\n===Остали Викимедијини пројекти===\n:[http://wikibooks.org/wiki/ Wikibooks]\n::??\n:[http://sources.wikipedia.org/wiki/Main_Page:English Wikisource]\n::??\n:[http://quote.wikipedia.org/ Wikiquote]\n::??\n:[http://sep11.wikipedia.org/ 9-11 Memorial]\n::??\n\n==Ресурси за вишејезичку координацију==\n*[http://meta.wikipedia.org/wiki/The_provisional_portal_of_Wikipedia The provisional portal of Wikipedia]\n\n[[af:Wikipedia:Ambassade]]\n[[als:Wikipedia:Botschaft]]\n[[ar:ويكيبيديا:سفارة]]\n[[bg:Уикипедия:Посолство]]\n[[bs:Wikipedia:Ambasada]]\n[[cs:Wikipedie:Velvyslanectví]]\n[[cy:Wicipedia:Llysgenhadaeth Cymraeg]]\n[[da:Wikipedia:Ambassaden]]\n[[de:Wikipedia:Botschaft]]\n[[el:Βικιπαίδεια:Πρεσβεία]]\n[[en:Wikipedia:Embassy]]\n[[eo:Vikipedio:Ambasadorejo]]\n[[es:Wikipedia:Embajadas]]\n[[eu:Wikipedia:Enbaxada]]\n[[fr:Wikipédia:Ambassade]]\n[[fy:Wikipedy:Konsulaat]]\n[[gl:Wikipedia:Embaixada]]\n[[hr:Wikipedia:Veleposlanstvo]]\n[[hu:Wikipédia:Nagykövetség]]\n[[ia:Wikipedia:Ambassada]]\n[[is:Wikipedia:Sendiráðið]]\n[[it:Wikipedia:Ambasciata]]\n[[ja:Wikipedia:大使館]]\n[[ko:위키백과:대사관]]\n[[ku:Wîkîpediya:Sefaret]]\n[[nb:Wikipedia:Ambassaden]]\n[[nds:Wikipedia:Botschapp]]\n[[nl:Wikipedia:Ambassade]]\n[[nn:Wikipedia:Ambassaden]]\n[[pl:Wikipedia:Przedstawicielstwo dyplomatyczne]]\n[[pt:Wikipedia:Embaixada da Wikipedia]]\n[[ro:Wikipedia:Ambasadă]]\n[[ru:Википедия:Посольство]]\n[[sk:Wikipédia:Veľvyslanectvo]]\n[[sl:Wikipedija:Veleposlaništvo]]\n[[sq:Wikipedia:Ambasadat]]\n[[sv:Wikipedia:Ambassaden]]\n[[ur:ويکيپيڈيا:سفارت خانہ]]\n[[zh:Wikipedia:维基大使]]','+gl: removed Village pumps (et: and na:)',212,'Gangleri','20050315113709','',0,0,0,0,0.268081457013,'79949684886290','20050315113709'); INSERT INTO cur VALUES (1951,0,'Кнез_од_Зете_(опера)','\'\'\'Кнез од Зете\'\'\', [[опера]], \'\'музичка драма\'\' у четири чина (четрнаест слика) [[Петар Коњовић|Петра Коњовића]]\n\n==[[Либрето]]==\nАутор према трагедији \'\'[[Максим Црнојевић]]\'\' [[Лаза Костић|Лазе Костића]]\n\n==Праизведба==\n*[[25. мај]] [[1929]]., [[Београд]] у \'\'Народном позоришту\'\'\n\n==Ликови и улоге==\n\'\'\'Иво Црнојевић\'\'\', \'\'господар Захумља и Зете\'\' - \'\'\'бас-баритон\'\'\'
\n\'\'\'Јевросима\'\'\', \'\'његова жена\'\' - \'\'\'алт\'\'\'
\n\'\'\'Максим\'\'\', \'\'кнежевић зетски, њихов син\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Милош Обренбеговић\'\'\', \'\'војвода, посинак Ивин\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Дужде од Млетака\'\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Лоренцо\'\'\', \'\'дуждев син\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Анђелија\'\'\', \'\'дуждева кћи\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Филета\'\'\', \'\'удовица дуждева сина Марка\'\' - \'\'\'мецосопран\'\'\'
\n\'\'\'Црвена маска\'\'\' и \'\'\'Гуслар\'\'\', \'\'Војвода Надан Бојмир, противник Ива Црнојевића\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Радоје Црногорац\'\'\', \'\'момак у Ива\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Два Млечића\'\'\' - \'\'тенор\'\' и \'\'тенор\'\'
\n\'\'\'Виноноша\'\'\' - \'\'сопран\'\'
\n\'\'\'Три Црногорца\'\'\' - \'\'бас\'\', \'\'тенор\'\' и \'\'баритон\'\'
\n\'\'\'Глас гондољера\'\'\' - \'\'тенор\'\'
\n\'\'\'Дворкиња у Јевросиме\'\'\' - \'\'мецосопран\'\'
\n\'\'\'Пратиља Анђелијина\'\'\' - \'\'алт\'\'
\n\nВојводе црногорске, млетачка сињорија, Црногорци, Млечићи, маске, играчи у пратњи Ивиној, калуђери у Зетском манастиру, црногорске покајнице, грађани, грађанке, гондољери у Млетцима\n\n==Место и време==\nДогађа се у Млецима ([[Венеција|Венецији]]) и [[Зета|Зети]] у другој половини XV века\n\n\n==Садржај==\n\n===I чин===\n*I Слика - \'\'\'Предигра\'\'\'\n*II Слика - \'\'\'Господство\'\'\'\n\n===II чин===\n*III Слика - \'\'\'Мати\'\'\'\n*IV Слика - \'\'\'Боловање\'\'\'\n*V Слика - \'\'\'Чежња\'\'\'\n*VI Слика - \'\'\'Страховање\'\'\'\n*VII Слика - \'\'\'Молитва\'\'\'\n*VIII Слика - \'\'\'Заклетва\'\'\'\n\n===III чин===\n*IX Слика - \'\'\'Одрицање\'\'\' \n*X Слика - \'\'\'Лакрдије (Карневал)\'\'\'\n*XI Слика - \'\'\'Мржња\'\'\'\n*XII Слика - \'\'\'Балада\'\'\'\n\n===IV чин===\n*XIII Слика - \'\'\'Судбе суд\'\'\'\n*XIV Слика - \'\'\'Свадбени погреб\'\'\'\n\n==Линкови==\n*[[Либрето]]\n**[http://sr.wikibooks.org/Кнез_од_Зете_(либрето) Либрето опере на Вики-књигама]\n\n[[Category:Опере]]','',49,'Zorba','20041215213917','',0,0,1,0,0.240502338037,'79958784786082','20050110163939'); INSERT INTO cur VALUES (1952,3,'Милош','Можете погледати архиву моје стране за разговор на којој често нисам ја сам писао, а то можете видети или по потписима или, још боље, по историји странице. Архива, стране: [[Разговор са корисником:Милош/Архива1|1]], [[Разговор са корисником:Милош/Архива2|2]], [[Разговор са корисником:Милош/Архива3|3]], [[Разговор са корисником:Милош/Архива4|4]].\n\n== САД ==\n\nНаправио сам овај темплејт (предложак), али бих хтео да застава буде скроз лево. Кад на слици укуцам left, то се и деси, ал се појави неки ружан баг. Пошто си ти искусац, ако можеш ово да решиш, било би лепо :) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 00:53, 23 Дец 2004 (CET)\n\n{{САД}} (Милош коментарисао да не би имао на дну стране списак држава САД :) )\n\n== Инсомниа ==\n\nВидим да и ти као и ја волиш да касно лежеш - или је у твом случају можда у питању рано устајање ;) ? Не користим \'\'ICQ\'\', али користим месенџер. Корисничко име ми је misterno_1984 па се јави кад се сретнемо. -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 16:10, 11 Јан 2005 (CET)\n\n== То ==\nТо сам баш трљао главу како да те питам,то са сликама ако можеш ти да урадиш, ја ако одем по слике док видим ову и ону оде цео дан :).Урадио сам и 29 али ћу сад да убацим део. Поздрав[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 19:39, 12 Јан 2005 (CET)\n\n== Сврати мало на Викречник ==\n\nТребало би кренути са послом. [[Корисник:Kaster|Kaster]] 17:37, 27 Јан 2005 (CET)\n\n== Молба ==\n\nМилоше, молим те да урадиш још једну редирекцију за чланак `Списак чланака које српска Википедија треба имати` будући да је на српском исправно:\'\'Списак чланака које српска Википедија\'\' треба да има. Нова сам, те не бих да се одмах петљам са #REDIRECT. Иначе, погледаћу прво правопис наслова страна, вредело би да нам бар наслови буду како треба, за почетак. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 20:58, 13 Феб 2005 (CET)\n:Па и није :) Инфинитив у овом облику је словенског порекла, да+презент балканског. Наша норма преферира инфинитив, иако је уобичајеније рећи да+презент. Какогод, може и једно и друго. (Успут, а везано за ову причу, да+презент у грађењу футура је неправилан: правилно је \"ја ћу имати\", неправилно је \"ја ћу да имам\".) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 01:02, 16 Феб 2005 (CET)\n*Здраво Милоше. Да ли си овде само сад или ћеш бити и сутра? --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 01:05, 16 Феб 2005 (CET)\n*:Па, ето, бићу :) Написао сам на Пијаци да сам се вратио. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 01:07, 16 Феб 2005 (CET)\n\n(:) Да, то је тако у хрватској или западној варијанти, или како се то већ зове, али не у српском језику. Успут, уз помоћ Покрајца и осталих момака (сви сте веома љубзни са почетником/цом) сам се снашла, а и синтакса Википедије није претешка. Хвала на одговору и хвала ти за `кућицу`! --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 01:35, 16 Феб 2005 (CET)\n::Није да сам закерало, али ево мало цитата:\n:::Живојин Станојчић, Љубомир Поповић \'\'Граматика српскога језика\'\', Завод за уџбенике и наставна средства, 2000 (и друга издања), стр. 120-121: \'\'Футур I (будуће време) је систем глаголских облика који се граде од облика презента глагола \'\'хтети\'\' (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће) и инфинитива глагола који се мења. Јавља се у два лика:\n:::(а) као сложени глаголски облик (примери су: \'\'ја ћу певати\'\'... да их не набрајам)\n:::(б) као прост глаголски облик (примери су: \'\'певаћу\'\'... да их не набрајам)\'\'\n::Значи, нема облика \'\'ја ћу да певам\'\'.\n:::Иста књига, страна 256: \'\'Употребом модалног или фазног глагола у реченици настаје конструкција која се зове \'\'сложени предикат\'\'. Таква конструкција је састављена од модалног или фазног (аспектуалног) дела предиката и допунског дела предиката. Модални и фазни део предиката чини модални односно фазни глагол у личном (финитном облику), а допунски део -- код сложеног глаголског предиката -- чини глагол пуног значења употребљен или у облику \'\'презента\'\' (конгруентног са субјектом) или у облику \'\'инфинитива\'\'.\'\'\n::Значи, може и једно и друго. Преко тога, треба имати у виду и (друга) нормативна дела, као што су, нпр., \'\'Списи одобра за стандардизацију српског језика\'\'. У сваком случају, када сам рекао да норма преферира инфинитив место презента, то је информација коју сам изнео на основу садашњих токова у раду Одбора за стандардизацију српског језика, пошто по својој струци познајем одређени број чланова тог одбора. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 01:54, 16 Феб 2005 (CET)\n::Него, за какву кућицу ми се захваљујеш? :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 01:54, 16 Феб 2005 (CET)\n\n(:) -Садржај- нисам још погледала Вики сорс, те сам мислила да се кућица са саржајем, а и остале ручно додаје, те да си ти та добра душа која ју је додала. А што се футура тиче, па само ти расправљаш о футуру. Ни страна, а ни молба нису се тицали футура. А лингвистичке расправе, будући да има и других аутора, а са некима од тих које и сам помињеш сам и ја у контакту, не само због струке - можемо да оставимо ѕа сусрете Википедијанаца, када их буде. Наиме, на Викици има толико паметнијег посла но да куцамо расправе које ћемо само ми да читамо. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 02:12, 16 Феб 2005 (CET)\n:: :) Па, лепо лепо. Слажем се за остављање расправе за уживо. Слажем се и да нам је један од послова и да довршимо (ја сам био мнооого лењ, па нисам) ваљан превод окружења (да се не пишу великим словима имена месеци и дана). Иначе, тек сам сада схватио шта си мислила кад су у питању кућице са садржајем. Нисам ја одговоран за тај случај, него софтвер (што не значи да с времена на време не помажем другим Википедијанцима кад видим да им је потребно). То је аутоматски: кад имаш више од два или три наслова, аутоматски ти се додаје садржај. Одређени број ствари можеш уредити путем [[Посебно:Preferences|својих подешавања]]. Између осталог и то да ли хоћеш да имаш додељивање редних бројева у оквиру наслова и сл. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 02:21, 16 Феб 2005 (CET)\n\n\n(:) Ево, да видимо да ли сам разyмела. И још једна молба, да обришеш стару слику Nikolaj_velimirovc.jpg, ставила сам нову Nikolaj_Velimirovic.jpg --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 02:54, 16 Феб 2005 (CET)\n\n(:) Одговор је на мојој страни. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 03:09, 16 Феб 2005 (CET)\n\nЈош један.--[[Корисник:Ninam|Ninam]] 03:25, 16 Феб 2005 (CET)\n\nОба на мојој страни. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 03:35, 16 Феб 2005 (CET)\n\n== Bot za dane/mjesece ==\n\nTko želi pomoći, uvijek je dobrodošao.\n\nSamo dvije ispravke: ponedjeljak i naravno kvačice na odgovarajućim mjestima (pretpostavljam da je pisano s engleskom tipkovnicom, pa ih nije niti bilo moguće staviti).\n\n[[Корисник:SpeedyGonsales|SpeedyGonsales]] 10:01, 19 Феб 2005 (CET)\n\n\n: Template -> Predložak (vidi [http://hr.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Predlo%C5%A1ci Predlošci])\n\n: Mala napomena, u zadnje vrijeme sam nažalost prerijetko na Wikipediji, pa je bolje pitati za možebitne korekcije u Kafiću (tako će i ostali imati na dlanu, a ja ionako kad jesam na wikipediji čitam i kafić i svoje poruke). [[Корисник:SpeedyGonsales|SpeedyGonsales]] 10:31, 19 Феб 2005 (CET)\n\n==Bot==\n\nHello Millosh. The bot flag you requested for [[Корисник:Millbot|Millbot]] has now been set. If you ever need it removed, just ask at [[m:Requests for permissions]]. [[Корисник:Angela|Анђела]] [[en:User talk:Angela|(Angela)]] 11:53, 19 Феб 2005 (CET)\n\n== Ливно ==\n\n*Здраво, Милоше. Ливно се, признаћеш, налази на специфичном месту, гледајући са географског становишта. По мени, најпре би се рекло да се налази на тромеђи Босне, Херцеговине и Далмације. Дакле, шта ти мислиш, пошто се ишао тим крајем... На мапи у чланку [[Аустро-Угарска]] се може видети мапа где је БиХ регионално подељена на Босну и Херецеговину, па би се одокативно могло оценити где Ливно тачно припада... --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 14:08, 20 Феб 2005 (CET)\n\n== Уметак - предложак ==\n\nЈа бих пре рекао предложак, мислим да тај превод боље пасује (говорим о преводу енглеске речи \'\'template\'\'). Дуго сам размишљао како ово превести, а онда сам у часопису КОМ нашао овакав превод. Није ни уметак лоше, можда треба да ово расправимо, па да преведемо свуда? --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 11:00, 25 Феб 2005 (CET)\n:Ако могу да се умијешам ... Хм, предложак ми више звучи као \'\'headline\'\'. Шаблон је мислим одговарајућа српска ријеч за \'\'template\'\' ? --[[Корисник:Kaster|Kaster]] 11:58, 25 Феб 2005 (CET)\n\nПредложак нема везе са речју \'\'headline\'\' (наслов). Ипак, шаблон је добар термин, можда и најбољи. \n\nСада значи имамо три предлога:\nуметак, предложак, и шаблон - треба одлучити :) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 12:01, 25 Феб 2005 (CET)\n:Па, мислим да то са предлошком има смисла, пошто је исто и на хрватској Википедији. (Мада је ово стварно \"уметак\", али и шаблон :) ) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 13:06, 25 Феб 2005 (CET)\n\n::Само да приметим да не видим никакав значај њиховог избора превода са нашим. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 13:20, 25 Феб 2005 (CET)\n\nИначе, иако сам ја предложио предложак :)), ипак гласам за кастеров предлог, шаблон, пре свега због јасноће - сви знају шта је шаблон. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 13:20, 25 Феб 2005 (CET)\n\nДа се и ја умешам. Уметак ме подсећа на ципеле и женске груди, предложак је хрваштина, а шаблон ми је некако најодомаћенија реч. Поздрав [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 13:22, 25 Феб 2005 (CET)\n\nЛично мислим да предложак није \'\'хрваштина\'\' - овај израз сам подједнако често сретао и у српском и у хрватском. Само сам рекао да нема потребе да се угледамо на хрвате (упоредите величине Википедија) - али ако ми одлучимо да је предложак најбољи израз (што се изгледа неће десити), нема разлога да не употребимо ову реч --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 13:31, 25 Феб 2005 (CET)\n\nЈа мислим да је најбоља реч за ово шаблон. Мада би се и реч мустра требала узети на разматрање (гласање). --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 14:28, 25 Феб 2005 (CET)\n\nХрвати имају проблем са нама. Они смисле нову лепу реч да би разликовли од Срба, а онда ми ту реч усвојимо и посрбимо, а њих бацимо у проблем смишљања још новије речи. Нпр, гласноговорник, залеђе (офсајд је све ређи), самозатајан (чух и ту хрваштину недавно од једног угледног новосадског професора),... Немам ја ништа против лепих речи, па ни против предлошка, али ипак глас дајем шаблону и мустри. [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 14:58, 25 Феб 2005 (CET)\n\n*Предлози са којима се слажем :
\n#калуп
\n#мустра
\n#подлога
\n#узорак
\n[[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 18:59, 25 Феб 2005 (CET)\n\n==Споменице:)==\nПа ок :), сад не знам да ли да кажем хвала, или шта... У сваком случају идеја за споменице је одлична и значајно ће допринети подизању воље за рад Википедијанцима. Кад ће остали добити одликовања? Немој ме доводити у непријатну ситуацију, молим те к`о Бога...:) Што би Бонзо рекао, сад сам ко неки \'\'фелдмаршал\'\'... Ускоро ћу и ја направити своја одликовања (признања, споменице). Да ли се оне морају звати споменицама? Нисам провалио шта је у питању у вези са оном табелом.. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 01:52, 8 Мар 2005 (CET)\n\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-споменице}}\n\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-додела|Име=Милошу Ранчићу}} --[[Корисник:Djakon::Goran|Djakon::Goran]] 02:58, 9 Мар 2005 (CET)\n\n==Корисник 213.16.52.173==\nЗдраво, Милош. Сазнао сам шта се догађа и у вашој Википедији кад се појави корисник 213.16.52.173 :) Име му је, као што он тврди, Антон Кецкаров \'\'македонски Бугарин\'\' :) Не знам је ли то истина, али није ни тако битно. Битно је то што тај човек хара македонском Википедијом, покушао је да учини исто и у бугарској, али ја сам тамо :) Сад је почео и код вас, па мислим да ће бити у складу са принципима Википедије да га упозорите, а уколико не стане, да му одузмете права на редиговање (не знам дали се правилно служим терминологијом :)) Пошто нисам често овде, јави ми се [[bg:Потребител беседа:Harry|на мојој страни за разговор]].--[[Корисник:Harry|Harry]] 21:46, 10 Мар 2005 (CET)\n\n: Питање у ствари није да ли да се допусти какво друго мишљење, него начин на који се то мишљење \"убацује\". Тај је корисник био апсолутно против да се у бугарској Википедији говори о томе да уопште постоји македонски језик. Међутим, ако можеш да прочиташ и разумеш наш чланак о македонском језику, видећеш да смо навели све могуће ставове у вези тог питања (и то захваљујћи не само мени :)). Још увек сматрам да је наш чланак о македонском језику пример објективног презентирања једног контроверзног питања. А што се тиче изношења одређеног мишљењг, у потпуности се слажем са тобом. Ми смо имали баш исти проблем са тим корисником. И на крају, мислим да је могуће да разматрамо таква питања на [[:meta:South Slavic NPOV page|јужнословенској страни неутралне тачке гледишта]].--[[Корисник:Harry|Harry]] 09:39, 11 Мар 2005 (CET)\n----\nОК знам за то \'\'врати\'\'. Приметио сам само тај коментар па сам и само њега уколнио. Нисам знао на коју верзију да вратим (од ког корисника), јер је све врло закомпликовано са овим \"ставовима о Косову\". --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 17:49, 13 Мар 2005 (CET)\n\nНаслов [[Википедија:Амбасада/упутство за постајање амбасадором]] ми је мало чудан или заиста треба овако да гласи? --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 15:00, 15 Мар 2005 (CET)\n\n== вандал б ==\n\nЗахваљујем на указаној почасти. Сада ћу напокон имати прилику да искажем своју вандалску природу. Или да ипак сачекам да постанем бирократа? [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 19:42, 15 Мар 2005 (CET)\n\n== Хвала, мало сам се прибрала :) ==\n\nХвала, још једном. МАло сам се прибрала па те молим да ме упутиш на странице које имају више упутстава о ономе што ме чека. Видим и нове опције, али бих и да о њима нешто прочитам, да не експериментишем. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 23:25, 15 Мар 2005 (CET)\n\n== Википедија:Уживо ==\nМилоше, како је било у недељу? Видим ниси још ништа поставио на \n[[Википедија:Уживо]]. Ја нисам могао да дођем овог пута. Поздрав. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 10:59, 16 Мар 2005 (CET)','',108,'Djordjes','20050316095926','',0,0,0,0,0.423941933747,'79949683904073','20050316095926'); INSERT INTO cur VALUES (1953,0,'Научна_фантастика_(сф)','*[[александар марковић]]\n*[[радмило анђелковић]]\n*[[зоран јакшић]]','',0,'212.124.160.6','20040704191147','',0,0,0,1,0.767792193577,'79959295808852','20040704191147'); INSERT INTO cur VALUES (1954,0,'Стјепан_Митров_Љубиша','Стјепан Митров Љубиша родио се у [[Будва|Будви]], у Грбљу, последњег дана фебруара месеца [[1824]]; родио се у оном дивном крају нашег народа, где је сама природа „стварајући на махове своје чудесно дјело\", створила највећу оригиналност; у крају где је српски народ можда најбоље очувао своја предања и своје обичаје, и где је „сваки трећи човјек од природе пјесник и говорџија\". Отац му се звао Митар, а мати Ката Брдарева, обоје родом из Грбља, одакле је Митар породицу преселио у Будву. У домаћој повесници Боке Которске племе Љубишино заузело је истакнуто место; из њега изидоше многи одабрани људи , који су били на дику својој отаџбини. Љубиша је у старини било вредних помораца и црквених достојанственика, а у наше дане један изабран огранак овога племена био је Висарион Љубиша, управник цетињске богословије, потоњи митрополит Црне Горе. Отац Стјепанов провео је безмало читав свој век на мору. По смрти његовој остаде Стјепан сирочетом од непуних четрнаест година, на врло танком имању. У Будви, као у целом Приморју, не беше у то доба још ни једне народне школе, те је и Љубиша морао да прву школску поуку прими на језику италијанском. Но каода се он јавном наставом уопште слабо окористио, јер му, након очеве смрти, паде на врат обезглављена породица. Главна његова школа била је љута невоља, она га натера да се самоучки ода књизи и да се зарана спреми за практичан живот, који му је на првим корацима био врло тежак и с мукама скопчан.\n\nГод. 1843, кад му се наврши деветнаеста година, постаде општинским тајником у Будви. У целом Приморју је у то доба неограничено владала италијанска култура, те је, разуме се, италијански језик господовао у целој јавној управи: у судовима, у општинама и у свима надлештвима. Општински тајници по мањим местима су онда неуком и неписменом народу били све и сва. Принуђен својим званичним послом да често пребира управне и судске законе, Љубиша их у кратко време изучи тако исцрпно да су к њему долазили, као каквом адвокату, сељаци из читаве околине, којима је он састављао судска акта и бранио их пред судом. То његово самоучко правничко знање признала је касније и сама аустријска влада, кад га је решила дужности да полаже државно-правне испите, и наименовала га јавним бележником.\n\nГод. 1860 Љубиша ступа као посланички кандидат за државни сабор у Бечу. Готово сав свој век провео је у јавном раду, као представник народа. Год. 1861 видимо га чланом далматинске депутације, која је имала да води преговоре при банској конференцији у Загребу. Од 1861 до 1876 год. био је послаником на далматинском сабору и царевинском. већу у Бечу. Год. 1870 постаје председником далма-тинског сабора, у ком је својству остао до год. 1878г кад га са председничке столице оборише његови лични противници, подупрти клерикалном фракцијом тадашње „народне странке\", којој је на челу био чувени поп-политичар Дон Мијо Павлиновић. Ти људи хтедоше да Љубишу изобличе и да га свету прикажу као неког далматинског Барера, наиме као човека од великог талента и великих заслуга, но који се не одликује карактерношћу и политичком доследношћу. Они га обедише да је, из својих личних рачуна, ишао на руку бечкој влади. Но потоњи нараштаји, којима је боље позната закулисна историја старе „народне странке\", оценили су сасвим друкчије Љубишин политички опуртинизам и узроке који против њега изазваше ону суху тучу. Данас је уопште утврђено да, ако је Љубиша у неким питањима и пристајао уз владу, он јој није никад служио против свога народа, нити је у своме опортунизму ишао тако далеко да је (као неки његови противници) народне интересе и народне идеале жртвовао источној политици Беча и Пеште.\n\nДоба између 1870 и 1878 године провео је Љубиша у [[Задар|Задру]], као председник далматинског сабора. Смрт га је ([[23. новембар|23. новембра]] [[1878]] год.) затекла у [[Беч|Бечу]], одакле је год. 1885. пренесен у завичај. Био је истом навршио 54-ту годину живота.\n\n\nЉубиша је у својој домовини мирио многе вражде међу закрвављенијем племенима, селима и породицама; хвата вјере и примирја, и тако одалечиво крвну освету. - Ова проклета освета (говораше ми он) кужи јуначне и поносне наше земљаке; она је нека прећерана мисао повређеног частољубија, која се у данашњем вијеку не може прошлог и првог деценија овог века, која је у Љубиши гледала неоспорног књижевног вештака који свему ономе што узима од народа уме да да вид књижевне творевине и, више или мање, уметнички печат. Ако изузмемо његово, мало старинско, кокетовање са знањем народног језика, ми и данас држимо да нема писца који је више волео српски језик и толико полагао на његову изворност, као Стјепан Митров Љубиша. Приказујући народни живот, он је својом живописном речју нарочито сликао народне обичаје и настојао да покаже: како народ мисли о разним појавама у свету и у животу. Тако постадоше његове приповетке „Кањош Мацедоновић\", „Скочидјевојка\", „Продаја патријаре Бркића\", [http://www.freewebs.com/omorika/ljubisa-androvic.htm Поп Андровић] и т. д. Слике и типови тих новела оцртани су живо и пластично, а у свакој реченици каода струји дах бокељских фјордова и планина. Више пута штампане и латиницом и ћирилицом, приповетке Љубишине су под једнако познате на истоку и на западу нашег народа. Све су оне извађене из народног живота и, тако рећи, из народних устију. Њима је писац бацио зраку светлости на историјску прошлост свога завичаја, која је тако интересантна са више погледа. Кад се све уједно сабере, за овог писца нашег вреди и данас, у потпуној мери, суд што га је о њему изрекла критика првог деценија овог века, критика дакле која претходи издању Скерлићеве „Историје нове српске књижевности\", и с којом се ми потпуно слажемо. Тај суд би, од прилике, могаода се збије у ово неколико редова, којима је писац овог предговора извесном приликом изразио своје лично мишљење о истоме предмету:\n\n\n„Међу мајсторима који су дојако српску књижевну зграду подизали, врло их је мало било који су у станцу камену зидали, нарочито ако узмемо на око приповетку изворну; али међу оном тројицом, четворицом, који се могу надати да ће им дела допрети до најпознијег потомства, заузео је одлично место-и Стјепан Митров Љубиша. Његове приповетке -покрај свих техничких недостатака њиних — иду несумњиво међу најискреније документе човечје природе уопште, а српског народног карактера напосе; међу документе које ће филозоф и моралист у свако доба са коришћу и задовољством читати. Као уметник, могао је Љубиша, од потоњих српских приповедача, бити кудикамо и надмашен, али као зналац народне душе, као тумач народног хумора и филозофије, као сликар народне прошлости и народног говора, Љубиша остаје јединствен.\"\n\nПрви самостални Љубишин рад на пољу српске приповетке био је Шћепан Мали, објављен у алманаху „Дубровнику\" за год. 1868. По избору предмета, који је у суштини узет из Његошева Лажног цара, види се да је у том првом прозном огледу свом Љубиша војевао, просто и просто, као штитоноша великог песника ловћенског. Шћепан Мали бележи, међутим, обртну тачку, управо прелаз из ранијег, чисто преводилачког, на самосталан књижевни рад. На своје ноге стаће Љубиша тек Продајом патријаре Бркића и Кањошем Мацедоновићем, које две приповетке угледаше света у „Дубровнику\" за г. 1870. Затим дођоше по реду: Скочидјевојка, објављена 1873 год. у „Дубровнику\"; Поп Андровић, Нови Обилић и Крађа и прекрађа звона, издане у календару Матице Далматинске за г. 1874, и, најзад, Горде, штампана г. 1878 у новосадском ,,0рлу\".\nКа али смо малочас да је Љубиша, као приповедач, на своје ноге стао тек Продајом патријаре Бркића и Кањошем Мацедоновићем, но ту тврдњу морамо у неколико да исправимо. Ма да јој крштеница носи датум 1873 год., његова је Скочидјевојка^ каошто смо поуздано могли дознати од пишчевог сина, пок. Митра Љубише, много раније написана; па иако је Љубиша , ту своју причу касније дотеривао, она ће од прилике бити вршњакиња Шћепана Малог. А да је то сасвим вероватно, каже нам и сама приповетка која је, у својим главним цртама, основана према обрасцу Манцониевих Вереника. И у Љубишиној приповетци, као и у том италијанском роману, приказане су, на историјској позадини, час веселе а час тужне перипетије несрећне љубави двоје младих пучана, којима злоради и моћни душ-мани ,,срећу кобе\". Ружа у Скочидјевојци опомиње у извесним детаљима на Манцониеву Луцију; те су две женске фигуре врло сличне по нацрту, а слична им је безмало и судбина. Међутим, ова Љубишина приповетка — једина у којој гатка није до краја узета из народног предања и у којој је писац, мимо свог обичаја и своје ћуди, унео и нешто фантазијске или, тачније, романтичке грађе, иде опет у лошије ствари Љубишине, ма да је он, у овој приповетци својој, срећном руком оцртао мушку слику Стевана Штиљановића, кнеза паштровског и потоњег деспота српског.\n\nТодор Стефановић Виловски, познати уредник бечке „Српске Зоре\", у једној својој расправи о српској приповетци, назвао је Љубишу Рембрантом међу српским приповедачима. Ми би рекли да је, пишући Скочидјевојку, Љубиша био Рембрант који сам себе није још до краја познавао, те који се и нехотице поводио за колористичким преобиљем школе венецијанске. Тек доцније ће српски мајстор, каo год и његов холанђански претеча у самоуштву, пронаћи ону своју здржану и дисциплиновану реалистику, која је понекад знала да се боље окористи и најмањим ефектом светлости или сутона, но што би други читавом небеском дугом. Та природна реалистика нарочито је значајна за потоњег Љубишу,и он треба њој да захвали што је, и крај свих својих уметничких недостатака, за живота сматран као један од најбољих приповедача у нашем народу.\nДа ли ће и уколико позније потомство потврдити суд Љубишиних савременика, то је данас тешко изрећи. Што се нас тиче, ми смо свакако још далеко од тога да бисмо имали разлога да му стечену славу споримо.\n\nКад год смо преда се узимали да размишљамо о склопу и структури Љубишиних Приповијести, увек смо готови били да жалимо што је писац ту књижевну форму изабрао за своје причање. Или се ми крупно варамо, или би оне особине, којима се Љубиша одликовао као писац, у ширем оквиру много боље резултате дале. У њему је посматрач и хуморист био несумњиво јачи од уметника, и овај је често губио из вида онај архитектонски размер који, у економији једног романа, може кадшто да се и заобиђе, но који се у таком једном малом организму каошто је приповетка, не сме нипошто вређати. У новели треба да се радња врти око једног самог, јасно обележеног и логично развијеног догађаја; сувишно или неумесно застајкивање код једне или друге споредне епизоде може лако да повреди хармонију целине, и зато је за добру приповетку много прече, него ли за роман, да је писац претходно у глави добро заснује, па тек онда да седне и да је напише. Нема ништа лакше него написати новелу, мисле неки људи који се, изгледа, обзиру само на њену краткоћу. Напротив, нема ништа теже но написати добру приповетку. За роман је довољно да му писац добро положи основ, па да се,такорећи, цела ствар развија од себе, по природном развоју мисли за писаћим столом. Али за новелу, којој је главна одлика садржајна краткоћа, тај процес импровизације је ствар врло мучна и врло опасна.\n\nОне се, додуше, врте око извесног догађаја, али им епизодична страна често ремети унутрашњу симетрију. Сем тога, догађаји се у њима не групишу оном уметничком економијом и тежњом за ориги-налношћу, која у писцу одаје старање за ефектом естетичким, него се ти догађаји понајчешће причају онако како су текли, и како би их какав стари Паштровић, вешт говорџија, могао да прича на селу. Али у накнаду за те недостатке, колико лепоте у здравој основи њиховој, у оним красним сликама и поређењима, у оном живописном народном говору, што те чисто плени и заноси!\n\nЉубишини сељаци нису само овејани Срби по духу и беседи; они су к томе и синови оног чаровног приморског краја што се стере између Оштрог Рта и Цмилове Улице, и који су Млечићи назвали Боком Которском. Макни те људе из њихове средине, па их пресели у ма који други српски крај, они неће бити више оно што су. Њихова осећања и њихови погледи неминован су продукт земље, обичаја, традиција међу којима су никли и одрасли. Писац их је похватао у њиховој конкретности, у њиховим најситнијим ниансама, дружећи се с људима, употребљавајући њихов прости и, у својој језгровитости, тако сликовит говор, незазирући ни од идиотизама, ни од граматичких омашака, само кад је у њима назирао неку карактеристику народног осећања и умовања. И тако је овај приповедач наш, још пре Золе и његове школе, успео да створи дело: „qui ne ment pas et qui a l\'odeur du peuple.\"\n\nРадећи тако Љубиша се, каошто сам прича, руководио мишљу да очува „неколико знаменитих догађаја своје отаџбине\" и да узгред опише „начин живљења, разговоре, па најзад и врлине и пороке својих земљака,\" и да то све преда потомству како је „чуо и упамтио од старијих људи,\" јер се „свагдан те ствари преображују и гину, што је код шири дотицај са светом и поплавица туђинства.\"\n\n\n(Приређено по предговору Марка Цара у издању Српске Књижевне Задруге)\n\n[[Бока]]\n\n\n\n\nВањски линк: \n[http://www.freewebs.com/omorika/ljubisa-androvic.htm Стјепан Митров Љубиша: Приповијести црногорске и приморске]\n\n[[Category:Књижевници|Љубиша, Стјепан Митров]]','',306,'Вандал Б','20050215141008','',0,0,1,0,0.703624273512,'79949784858991','20050215141008'); INSERT INTO cur VALUES (1955,4,'Лог_брисања','
  • 14:25, 21 Дец 2004 [[Корисник:Покрајац|Покрајац]] обрисан \"Zaječar\" (Чланак о Зајечару већ постоји на ћириличној верзији. И управо тамо би требао бити едитован од стране корисника Википедије)
  • \n
  • 14:22, 21 Дец 2004 [[Корисник:Покрајац|Покрајац]] обрисан \"Збир углова у троуглу\" (страница је премештена на ћирилични наслов)
  • \n
  • 12:26, 20 Дец 2004 [[Корисник:Покрајац|Покрајац]] обрисан \"Zbir uglova u trouglu\" (Чланак треба бити написан изпочетка, и то на ћирилици. )
  • \n
  • 23:51, 19 Дец 2004 [[Корисник:Zorba|Zorba]] обрисан \"Гилгамеш\" (садржај је био: '#REDIRECT [[Гилгамеш (опера)]]')
  • \n
  • 00:42, 30 Нов 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Социјалистичка теорије\" (садржај је био: '==Анархизам==[[Анархизам]]==Марксизам==[[Марксизам]], [[неомарксизам]], [[постмарксиза�...')
  • \n
  • 08:56, 29 Нов 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Слика:Pavle.jpg\" (Мутна слика, да пробамо поново)
  • \n
  • 06:52, 29 Нов 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Поругал\" (садржај је био: '{{Европа}}')
  • \n
  • 00:33, 23 Нов 2004 [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] обрисан \"Template:Највећи град\" (направљено само за пробу)
  • \n
  • 00:32, 23 Нов 2004 [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] обрисан \"Template:Тест\" (направљено само за пробу)
  • \n
  • 13:14, 20 Нов 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Разговор o Википедији:Ћирилица и латиница\" (садржај је био: 'проба')
  • \n
  • 05:22, 20 Нов 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"У РАДУ Доберман\" (чланак је био развој за чланак [[доберман]])
  • \n
  • 21:44, 16 Нов 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"О анархизму\" (clanak je bespotreban -- садржај је био: 'Провјери у историји чланка - ја сам га једини писао!Погледајте:*[[Анархизам]]*[[Д...')
  • \n
  • 20:21, 16 Нов 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Џудо или Judo\"
  • \n
  • 20:18, 16 Нов 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Баштованство\" (садржај је био: 'То је ...')
  • \n
  • 00:08, 16 Нов 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Јос једна проба ћирилицом\" (proba?)
  • \n
  • 00:08, 16 Нов 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Јос једна проба ћирилицом 2\" (proba?)
  • \n
  • 00:07, 16 Нов 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Инжењеринг\" (Bilo je testiranje)
  • \n
  • 00:41, 15 Нов 2004 [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] обрисан \"Слика:Grb-Kraljevo.GIF\" (Погрешан формат (.gif))
  • \n
  • 21:36, 14 Нов 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Југославија (СЦГ)\" (садржај је био: 'oo je kurac od dzabeeeee')
  • \n
  • 14:54, 9 Нов 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Светог марка Црква\" (садржај је био: '#REDIRECT [[Светог Марка Црква]]')
  • \n
  • 14:54, 9 Нов 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Светог Александра Небеског Црква\" (садржај је био: '#REDIRECT [[Светог Александра Невског Црква]]')
  • \n
  • 11:47, 9 Нов 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Слика:Crnjanski.jpg\" (постављена је слика Милош_Црњански.jpg која је боља (бистрија...))
  • \n
  • 15:57, 8 Нов 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"3. Децембар\" (садржај је био: 'nije 3 vec 12')
  • \n
  • 15:57, 8 Нов 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"5. Март\" (садржај је био: '7. март.')
  • \n
  • 12:05, 8 Нов 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"FOTRAN\" (погрешан наслов, садржај је премештен у [[FORTRAN]])
  • \n
  • 10:01, 5 Нов 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"04.05.1871\" (овоме служе дневни календари... садржај је био: 'Умрла [[Мариа Аннунциата]]')
  • \n
  • 10:00, 5 Нов 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"24.03.1843\" (овоме служи (за сада) дневни календар (а податак постоји тамо) ... садржај је био: 'Рођена [[Мариа Аннунциата]]')
  • \n
  • 11:17, 29 Окт 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Неутралне тачке гледишта\" (Разлог на [[Разговор:Неутрална тачка гледишта]])
  • \n
  • 09:47, 28 Окт 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА\" (према захтеву, саржај је премештен на старану [[историја]])
  • \n
  • 17:12, 27 Окт 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"АНТИЧКА_ИСТОРИЈА\"
  • \n
  • 17:11, 27 Окт 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Боже Правде\" (садржај је био: 'Ово је клон! Оригинал: [[Боже правде]]')
  • \n
  • 17:11, 27 Окт 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Јачање Комунизма у Југославији 1943.\" (садржај је био: 'За брисање! Чланак је мој. Ништа ме ваља!')
  • \n
  • 17:10, 27 Окт 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"АНТИЧКА ИСТОРИЈА\" (садржај је био: 'Za brisanje. Sadržaj je premješten na [[Историја]]')
  • \n
  • 17:08, 27 Окт 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Википедија:Најчешће грешке на Википедији\" (садржај је био: 'Ja greskom ha ha ha malo pripusite vi ste ovde greskom!!!!!!!!Jaka fora... :)))')
  • \n
  • 13:29, 26 Окт 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Разговор са корисником:Милош/whois 195.66.171.68\" (није дозвољено држати те податке)
  • \n
  • 16:19, 25 Окт 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"Шта_је_био_југословенски_комунизам\"
  • \n
  • 14:02, 25 Окт 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Шта је био југословенски комунизам\" (трећа особа је тражила брисање, а нико није написао нови чланак...)
  • \n
  • 13:28, 21 Окт 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Пример нове стране за потребе дипломског рада и презентације вики технологије\" (страна била тест за дипломски, као, изгледа, и главна страна...)
  • \n
  • 17:41, 12 Сеп 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Материјали на којима се писало\" (? -- садржај је био: 'ffffl'''Bold text'''== Headline text ==')
  • \n
  • 12:24, 12 Сеп 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Обрадовић Горан\" (садржај пре брисања је био: 'Горан Обрадовић')
  • \n
  • 13:25, 7 Сеп 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Андрић Иво\" (садржај је био: '#REDIRECT [[Иво Андрић]]', само проба, треба другачије именовати... )
  • \n
  • 08:32, 5 Сеп 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"21 век пне.\" (Погрешно име)
  • \n
  • 08:31, 5 Сеп 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"1 век пне.\" (Погрешно име)
  • \n
  • 06:33, 4 Сеп 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Разговор:Мигел Сервантес (Miguel de Cervantes Saavedra)\" (садржај је био: '#REDIRECT [[Разговор:Мигел Сервантес]]')
  • \n
  • 06:28, 4 Сеп 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Познати Физичари\" (садржај је био: '#REDIRECT [[Познати физичари]]', тј премештен је садржај на исправно насловљену страну)
  • \n
  • 20:29, 1 Сеп 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Мигел Сервантес (Miguel de Cervantes Saavedra)\" (страна је пренета на "Мигел Сервантес", брисање по захтеву аутора)
  • \n
  • 21:51, 24 Авг 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Vikipedija:Vikipedisti\" (Већ преусмерено и без смисла постоји...)
  • \n
  • 21:45, 24 Авг 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"??????????? ? ???????????\" (лоше име стране)
  • \n
  • 14:21, 9 Авг 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Политички коментари Ричарда Сталмана за 6. август 2004.\" (Ричард Сталман је тражио (не жели коментаре под FDL-ом))
  • \n
  • 21:02, 1 Авг 2004 [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] обрисан \"Abc\" (Бесмислено преусмерење (садржај је био: '#REDIRECT [[Физизам]]'))
  • \n
  • 10:41, 31 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Слика:80px-Wiki-meta.png\" (Треба велика слика, мала се добија накнадно... Моја грешка.)
  • \n
  • 10:40, 31 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Слика:80px-Wiktionary.png\" (Треба велика слика, мала се добија накнадно... Моја грешка.)
  • \n
  • 10:40, 31 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Слика:80px-Wiki-textbook.png\" (Треба велика слика, мала се добија накнадно... Моја грешка.)
  • \n
  • 10:39, 31 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Слика:80px-Wikiquote.png\" (Треба велика слика, мала се добија накнадно... Моја грешка.)
  • \n
  • 10:38, 31 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Слика:80px-Sourceberg.jpg\" (Треба велика слика, мала се добија накнадно... Моја грешка.)
  • \n
  • 09:12, 31 Јул 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Слика:Radoje Domanovic1.PNG\" (ову исту слику сам послао као R_Domanovic.PNG па да се не дуплирају)
  • \n
  • 16:29, 25 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"MIHAIL BAKUNJIN: KAPITALISTIČKI SISTEM\" (Дупла страна-Михаил Бакуњин - "Капиталистички систем" већ постоји)
  • \n
  • 16:21, 25 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Александар Беркман - \"Шта је то комунистички анархиѕам?\"\" (Грешка у куцању садржај је био: '#REDIRECT [[Александар Беркман - 'Шта је то комунистички анархизам?']]')
  • \n
  • 10:40, 23 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Алтернативна медицина\" (Бесмислен чланак. Ако неко буде имао шта да каже на ову тему лако ће поново направити страницу. садржај је био: 'mm')
  • \n
  • 07:20, 23 Јул 2004 [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] враћено \"Шта_је_био_Југословенски_комунизам\"
  • \n
  • 05:54, 23 Јул 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Разговор:Немушти Језик\" (непотребно јер је текст приповетке премештен где треба, овде је био предлог за то премештање, садржај је био: '#REDIRECT [[Немушти језик]]')
  • \n
  • 05:52, 23 Јул 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] обрисан \"Немушти језик\" (овде је снимљен садржај приповетке, садржај је био: 'Можда уместо 'Немушти Језик' треба да стоји 'Немушти језик', са малим ј, јер језик је...')
  • \n
  • 18:08, 22 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Capacitance\" (Користите песак за пробе. Садржај је био: 'Капацитет')
  • \n
  • 14:22, 20 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Википедија:О\" (бесмислена страна (садржај је био: 'hhhhgghghghhg ghghg g ghhgh ghghhghghg h'))
  • \n
  • 14:21, 20 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Википедија:Како започети нову страницу\" (било на енглеском и без неког посебног смисла (садржај пре брисања је био: 'Bjelic Milos, born 8 Feb. 1926 in Belgrade. Writer and literary critic: Savremenik, Knjizevne novine, Politika and a number of other publications (sho...'))
  • \n
  • 11:34, 18 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Erih Koš\" (Постоји [[Ерих Кош]] као потпунији текст.)
  • \n
  • 11:33, 18 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Умро председник Хрватске Фрањо Туђман\" (Исти текст као и у одредници Фрањо Туђман.)
  • \n
  • 20:44, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"ŽEBSKO PRAVO GLASA\" (страница већ постоји; the page exists)
  • \n
  • 20:42, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"ŽEBSKO_PRAVO_GLASA\"
  • \n
  • 20:42, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"Есперанто\"
  • \n
  • 20:41, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"Дјевојка_врза_од_коња\"
  • \n
  • 20:40, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"НЕМУШТИ_ЈЕЗИК\"
  • \n
  • 20:39, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"Умро_председник_Хрватске_Фрањо_Туђман\"
  • \n
  • 20:36, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"PETAR_KROPOTKIN:_\"O_SMISLU_OSVETE:_O_MORALNOM_UTICAJU_ZATVORA_NA_ZATVORENIKE\"\"
  • \n
  • 20:34, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"О_анархизму\"
  • \n
  • 20:33, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"LATINIČNA_OPCIJA\"
  • \n
  • 20:33, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"Друштвени_поредак\"
  • \n
  • 20:30, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Шта је био Југословенски комунизам\" (Текст је антисемтиски! Text is anti-semitic!)
  • \n
  • 20:28, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"Шта_је_био_Југословенски_комунизам\"
  • \n
  • 20:26, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"Ерико_Малатеста:_Анархизам_и_насиље\"
  • \n
  • 20:25, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"ALEKSANDAR_BERKMAN\"
  • \n
  • 20:24, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"Da_li_je_anarhija_moguća?\"
  • \n
  • 20:22, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"LJUBAV_I_BRAK\"
  • \n
  • 20:22, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"ŽENSKO_PRAVO_GLASA\"
  • \n
  • 20:21, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"MIHAIL_BAKUNJIN\"
  • \n
  • 20:20, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"МЕЂЕДОВИЋ\"
  • \n
  • 20:19, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"PETAR_KROPOTKIN\"
  • \n
  • 20:18, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"\"Pogrešna_shvatanja_anarhizma\"\"
  • \n
  • 20:17, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"20._ŠTA_JE_TO_ANARHIZAM?\"
  • \n
  • 20:16, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"21._DA_LI_JE_ANARHIJA_MOGUĆA?\"
  • \n
  • 20:09, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"EMMA_GOLDMAN\"
  • \n
  • 20:07, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"Erih_Koš\"
  • \n
  • 20:07, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] враћено \"ANARHIZAM:_ZA_ŠTA_SE_STVARNO_ZALAŽE\"
  • \n
  • 13:44, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Пијаца\" (Моја грешка, страница се налази на [[Википедија:Пијаца]] садржај је био: 'Пијаца-слободан разговор о Википедији')
  • \n
  • 13:33, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"ŽEBSKO PRAVO GLASA\" (зебско_колико овога има?)
  • \n
  • 13:17, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Есперанто\" (шта је ово? реклама за неки курс?)
  • \n
  • 13:00, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Дјевојка врза од коња\" (stari razlozi)
  • \n
  • 12:59, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"НЕМУШТИ ЈЕЗИК\" (napisi tekst o samoj prici ali nemoj da je prekucavas nije u tome stvar)
  • \n
  • 12:57, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Умро председник Хрватске Фрањо Туђман\" (pa ako je umro ne znaci da treba da imamo tekst sa takvim nazivom)
  • \n
  • 12:54, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"МЕЂЕДОВИЋ\" (niti je formatiran tekst niti pripada ovde)
  • \n
  • 12:46, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"PETAR KROPOTKIN: \"O SMISLU OSVETE: O MORALNOM UTICAJU ZATVORA NA ZATVORENIKE\"\" (treba da bude u wikisource a ne ovde)
  • \n
  • 12:30, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"О анархизму\" (нема текста)
  • \n
  • 12:29, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"LATINIČNA OPCIJA\"
  • \n
  • 12:29, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Друштвени поредак\" (нема ништа после брисања свих идиотских текстова)
  • \n
  • 12:29, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Шта је био Југословенски комунизам\" (страшно, потпуно погређан текст)
  • \n
  • 12:28, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Ерико Малатеста: Анархизам и насиље\" (ово је викисорс а не википедија)
  • \n
  • 12:27, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"ALEKSANDAR BERKMAN\" (текстови без текста су ЗАБРАЊЕНИ)
  • \n
  • 12:27, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Da li je anarhija moguća?\" (кажем ја да ово иде одавде)
  • \n
  • 12:26, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"LJUBAV I BRAK\" (ово је само нечије мишњење)
  • \n
  • 12:26, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"ŽENSKO PRAVO GLASA\" (у стилу енциклопедије молим)
  • \n
  • 12:24, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"MIHAIL BAKUNJIN\" (које је копирајт стање оваквих исечака? то се на ен. одмах БРИШЕ)
  • \n
  • 12:23, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"PETAR KROPOTKIN\" (ово је енциклопедија)
  • \n
  • 12:23, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"\"Pogrešna shvatanja anarhizma\"\" (ниоје неутрално)
  • \n
  • 12:22, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"20. ŠTA JE TO ANARHIZAM?\" (јако лоше написано и није у складу са идејом википедије)
  • \n
  • 12:21, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"EMMA GOLDMAN\" (као и на енглеској википедији-текстови који имају само слике-бришу се)
  • \n
  • 12:20, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"21. DA LI JE ANARHIJA MOGUĆA?\" (није ово полигон за такве ствари, овакви текстови не смеју да постоје, не личе ни приближно на друге википедије-бојим се да нисте добро схватили)
  • \n
  • 12:19, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"ANARHIZAM: ZA ŠTA SE STVARNO ZALAŽE\" (није ово полигон за такве ствари, овакви текстови не смеју да постоје, не личе ни приближно на друге википедије-бојим се да нисте добро схватили)
  • \n
  • 12:16, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] обрисан \"Erih Koš\" (обичан патрљак непотребан у односу на дугачки текст на ћирилици)
  • \n
  • 23:23, 16 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Слика:Alija Izetbegovic.jpg\" (муслиманско минирање)
  • \n
  • 06:59, 16 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Гугл\" (Захтев корисника Николе Смоленски)
  • \n
  • 06:59, 16 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Страна која не постоји\" (Захтев корисника Николе Смоленски)
  • \n
  • 08:14, 15 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Слика:VrhovniZapovjednik2.jpg\" (Муслиманско минирање главне стране и страница БиХ и РС!)
  • \n
  • 08:14, 15 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Слика:VrhovniZapovjednik1.jpg\" (Муслиманско минирање главне стране и страница БиХ и РС!)
  • \n
  • 08:12, 15 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Слика:AlijaIzetbegovic.jpg\" (Муслиманско минирање главне стране и страница БиХ и РС!)
  • \n
  • 21:07, 6 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] обрисан \"Westdeutsche in der DDR und Nach-DDR\" (Текст на немачком; препуцавање са немачке Викпедије (text in German, see the same page at German Wikipedia))
  • \n\n
','обрисан \"Zaječar\": Чланак о Зајечару већ постоји на ћириличној верзији. И управо тамо би требао бити едитован од стране корисника Википедије',170,'Покрајац','20041221142556','sysop',0,0,0,0,0.658461444693116,'79958778857443','20041221142556'); INSERT INTO cur VALUES (1956,2,'Милош','\'\'\'Важне (бар за мене) стране на српској Википедији:\'\'\'\n\n*[[Википедија:Уживо]] -- страна за координацију виђања Википедијанаца.\n*[[Википедија:Списак послова]] -- организација рада на српској Википедији.\n*[[Template:Помоћ при раду]] -- за сада приручна документација о раду на Википедији.\n*[[Википедија:Пијаца]] -- место за причу.\n*[[Википедија:Администратори]] -- место за искаљивање беса ;)\n\n----\n\nКористите [[Разговор са корисником:Милош|ову страну]] да бисте ми упутили питање, предлог, захтев, псовку, претњу итд. Кад будем имао времена, нешто ћу више већ написати овде. Можете ми се обратити и на електронску адресу millosh@users.sourceforge.net. Можете ме, такође, наћи и путем ICQ-а (65302949), MSN-а (millosh@users.sourceforge.net) или путем Yahoo месинџера (millosh).\n\n==Организација рада на Википедији==\n\nОвде се налази организација мог рада на Википедији. Ко жели, нека ми се прикључи; може слободно писати и по овој страни.\n\n== Масовна измена текстова ==\n\nЉуди борба се води са неким балијама који олајавају Бања Луку на сајту на енглеској верзији. То није једини сајт о српским градовима у Републици Српској које балије мењају и олајавају. Уколико можете да помогнете - помажите. Што је најлуђе не види се нападање њихових презентација градова. Можемо ли побогу нешто учинити да жаштитимо виталне националне интересе на en.Wikipedia.org ?\n--[[Корисник:Oldadamml|Oldadamml]] 26 Jan 2005\n\n===Треба урадити===\n\n====Календари====\n\n=====Годишњи, вековни итд. календари=====\n*Довршити са годишњим календарима.\n*Направити десетлетни, вековни, миленијски, антрополошко-епохални, геолошко-епохални и астрономско-епохални календар.\n*По додавању виклинкова на датумима, унети догађаје у годишње календаре.\n*Наставити рад на годинама превођењем догађаја са енглеске Википедије и из других извора.\n\n=====Дневни календари=====\n*Унети догађаје по датумима.\n*Унети догађаје од по пет дана за насловну страну.\n*Направити виклинкове на датумима.\n*Преуредити догађаје од по пет дана са виклинковима.\n\n====Упутства====\n*Направити детаљна упутства...\n*Обрадити постојеће и непостојеће (али предвиђене) стране: [[Упутства]], [[Википедија:О|о Википедији]], [[Викимедија]], [[Википедија:обавештења|обавештења]], [[Википедија:НПП|Најчешће постављана питања]], [[Википедија:канал на ИРЦ-у|ћаскање]], [[Википедија:листе електронске поште|листе електронске поште]], [[Википедија:помоћна оруђа|помоћна оруђа]], [[Википедија:софтвер|софтвер]], [[Википедија:преузимање изворног кода у SQL облику|преузимање изворног кода у SQL облику]], [[Википедија:база података Тома Рајдер|база података Тома Рајдер]], [[Википедија:Ауторска права|Ауторска права]], [[Википедија:Водич за уређивање изгледа страна|Водич за уређивање изгледа страна]], [[Википедија:Упутство за стил|упутство за стил]], [[Википедија:јавни и доменски ресурси|јавни домен]], [[Википедија:дељени ресурси|дељени ресурси]], [[Википедија:Како користити ћирилицу|Како користити ћирилицу у Википедији]], [[Википедија:Како се мења страна|Како се мења страна]], [[Википедија:Правила и смернице|Правила и смернице]], [[Википедија:ВикиПројект|пројекти]], [[Википедија:референтни приручник|референтни приручник]], [[Википедија:тражени чланци|тражени чланци]], [[Википедија:тражене слике|слике]], [[Википедија:Помоћ]].\n*За све што смо типски радили.\n*За коришћење Вики синтаксе.\n*Помоћ увек повезати тамо где је потребна.\n*Године нове ере су без тачке на крају (тачка се ставља после виклинка) иако сматрам да би то требало у будућности преправити (у облику [[2004]].), док су године пре нове ере у облику са тачком на крају броја године и скраћенице \"пне.\" (у облику [[456. пне.]]).\n*Треба на свакој години поставити календар за текућу са могућношћу да се испише нешто у оквиру конкретног датума.\n*Описати текуће послове: постављање изабраног чланка сваког понедељка, постављање Погледа у прошлост сваких пет дана.\n*Упутство за постављање дневних календара.\n\n====Сређивање====\n*Прегледати све чланке и средити оно што не ваља.\n\n====Даље====\n*Видети шта је још од основних енциклопедијских ствари и потребне помоћи за рад потребно.\n\n===Осмишљавање===\n*Осмишљавање рада на српској Википедији... После решавања текућих проблема, треба дићи главу и размислити како даље.\n\n==Моји пројекти==\n\nУ овом тренутку овде се \'\'\'не налазе\'\'\' сви моји пројекти. За сада су ту само неки и то они које тек започињем. Касније ћу пребацити и остале своје пројекте на овом место. Свакако, можете ми се придружити у раду.\n\nСви моји пројекти су објављени (или ће се објавити) под Општом јавном лиценцом Гнуа, односно, када су у питању они који су само у писаном облику, под Лиценцом за слободну документацију Гнуа.\n\n*[[Корисник:Милош/Дистрибуција Гнуа-Линукса|дистрибуција Гнуа-Линукса]]\n*[[Корисник:Милош/историја лингвистике|историја лингвистике]]\n*[[Корисник:Милош/енциклопедисање|енциклопедисање]]\n\n==Испробавања==\n[[Template:Кутијица за државе]]\n[[Кина]]\n\n\n\n==Милош Ранчић је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2003-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-2000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-3000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-5000.png]]\n|- \n![[image:Spomenica-Bonzov-pojas-osnovna.png]]\n![[image:Pokrajcevo_priznanje_za_vredno_delovanje.PNG]]\n![[Слика:СТР.png]]\n|}\n \n[[Category:Српска википедијанска споменица 2003. године|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 2000. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 3000. измене|М]] [[Category:Српска википедијанска споменица 5000. измене|М]] [[Category:Споменица Бонзов појас|А]]\n[[Category:Покрајчева признања|М]]\n[[Category:Ђакон::Горан-споменице|А]]','',170,'Покрајац','20050310234609','',0,0,1,0,0.715783713719,'79949689765390','20050310234609'); INSERT INTO cur VALUES (1957,0,'Ребека_Вест','РЕБЕКА ВЕСТ \nЦРНО ЈАГЊЕ И СИВИ СОКО\n\nПревео са енглеског, приредио и написао предговор: Никола Кољевић\n\nНаслов оригинала: Rebecca West BLACK LAMB AND GREY FALCON\n\n\nhttp://www.freewebs.com/omorika/rebeka/Rebeka-predgovor.htm\n\n{{патрљак}}\n\n[[Category:Књижевници|Вест, Ребека]]\n\n\n[[en:Rebecca West]]','',108,'Djordjes','20041128204420','',0,0,1,0,0.245596074614,'79958871795579','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (1958,0,'Република_Српска','\n\n
\'\'\'Република Српска\'\'\'
\'\'\'Republic of Srpska\'\'\'\n
\n\n\n\n
\n[[Image:Serbia_flag_large.png|125px|Застава РС]]
\n([[Застава РС|Детаљи]])\n
\n[[Image:Republika_Srpska_coat_large.png|86px|Грб РС]]
\n([[Грб РС|Детаљи]])
\n\n
[[image:Republika_srpska.png|200px|Положај РС]]\n
[[Званични Језици]] Језик српског народа-[[српски језик|српски]], језик хрватског народа-[[хрватски језик|хрватски]], језик бошњачког народа-[[бошњачки језик|бошњачки]]\n
[[Главни Град]]\'\'de jure\'\' [[Сарајево]], \'\'de facto\'\' [[Бања Лука]]\n
[[Површина]]
 - Укупно
 - % воде

24,811 km²
n/a\n
[[Становништво]]
 - Укупно ([[2001]])
 - [[Густина Становништва|Густина]]

1,490,993
60/km²\n
Народна Припадност
([[1996]])
[[Срби]]: 90%
[[Бошњаци]]: 7%
Остали: 3%\n
[[Председник]][[Драган Чавић]];\n
[[Премијер]][[Перо Букејловић]];\n
[[Химна]]\'\'[[Боже правде]]\'\' \n
[[Временска Зона]][[UTC]] +1\n
[[Валута]][[Конвертибилна Марка]] (КМ)\n
\n\n\'\'\'Република Српска\'\'\' (РС) је једна од два ентитета од којих се састоји [[Босна и Херцеговина|Босна и Херцеговина]].\n\nРепублика Српска је основана 27.3.1992. године. По Дејтонском спораѕуму она је једна од два ентитета Босне и Херцеговина с једнодомним парламентом те заузима 49% територије БиХ. Парламент-Народна скупштина се састоји од 83 посланика бираних на изборима сваке четврте године.Парламент има законодавну власт. Влада РС чини извршну власт. Председник РС има велика овлаштења. Он се бира на непосредним изборима сваке четврте године.Нивои власти су општина односно град([[Бања Лука]] и Српско Сарајево) и република.Главни град Републике Српске је [[Бања Лука]].\'\' \n\nРепубликa Српска има своју владу, грб, химну, председника, скупштину, авиокомпанију ([[Air Srpska]]), поштански систем, војску ([[Војска Републике Српске]]), царинску службу и полицију. \n\n== Историја ==\n\nТериторија данашње Републике Српске је настањена од времена [[Неолит|Неолита]]. У раном [[Бронзано доба|Бронзаном добу]], дотадашњу неолитску популацију су заменила ратоборнија племена, позната као [[Илири]]. [[168]] године пре нове ере, илирске земље постају римска покрајина названа [[Илирикум]]. После слома Илирског устанка, десете године после [[Исус Христос|Христа]], покрајина Илирикум је подељена, тако да је северни део данашње Републике Српске припао новој провинцији [[Панонија|Панонији]], док је јужни део припао провинцији [[Далмација|Далмацији]]. \n\nУ Панонији је постојао град са именом [[Сербинум]] (данашња [[Градишка]] у Републици Српској), чији је најранији помен забележен у [[Птоломеј|Птоломејевој]] географији из другог века. Претпоставља се да је овај град могао добити име по [[Срби|Србима]]. Најранији историјски помен Срба пада у први век после Христа ([[69]] године), у књизи [[Плиније|Плинија Цецилија Секундуса]], Познавање природе, у латинизованом облику – Серби. Срби су ту забележени као народ који живи у [[Азија|Азијској]] [[Сарматија|Сарматији]], северно од [[Кавказ|Кавказа]], па се из тога може претпоставити да су првобитни Срби били [[Сармати|сарматско]] ([[Иранци|иранско]]) племе. Поуздано се зна да је једно друго сарматско племе ([[Јазиги]]) живело на територији Паноније у првим вековима нове ере. Из тога се претпоставља да се један број сарматских Срба могао доселити у Панонију заједно са Јазигима у првом веку нове ере, и да је град Сербинум могао добити име по тим Србима.\nЈедан други извор помиње народ под именом Серети, који су живели на Драви и Сави у првом веку, па бисмо ове Серете можда могли идентификовати као сарматске Србе.\n\n[[Римљани]] губе контролу над Панонијом и Далмацијом [[455]] године, и ове територије запоседају [[Остроготи]]. Остроготе су победили Византинци [[553]] године, тако да покрајина Далмација постаје део [[Византија|Византије]]. \n\n[[Словени]] су се населили на овом подручју у шестом и седмом веку. [[Срби]] су се доселили у другом словенском таласу ([[626]] године), када их је [[Цар Ираклије|цар Ираклије]] позвао да избаце [[Авари|Аваре]] из Далмације. Срби су дошли из [[Бела Србија|Беле Србије]] у региону [[Полабље|Полабља]] у данашњој [[Немачка|Немачкој]] ([[Лужички Срби]] и данас живе на тим просторима). У Полабље су се Срби доселили из Азијске Сарматије (северни Кавказ) у четвртом веку, заједно са [[Алани|Аланима]]. Сматра се да су Срби и Алани били веома сродна сарматска племена, а потомци Алана су данашњи [[Осети]] на [[Кавказ|Кавказу]].\n\n[[Слика:Serb_lands02.jpg|thumb|Српске земље у деветом веку]]\nУ деветом веку је велики део територије данашње Републике Српске био део [[Србија|Србије]] (западна граница Србије у то време је била река [[Врбас]]). У исто време, на јужном делу територије данашње Републике Српске, постојале су независне српске државе: [[Захумље]] и [[Травунија]] ([[Требиње]]). Владари Србије у деветом веку били су: [[Властимир]], који је однео победу ратујући против Бугара [[850]] године, и [[Мутимир]], који је владао до [[890]] године. Мутимир је имао три сина наследника: [[Прибислав|Прибислава]], [[Бран|Брана]] и [[Стефан|Стефана]].\n\nВладар Србије, [[Петар Гојниковић]], је владао и деловима територије данашње Републике Српске. Петар Гојниковић је успео да одржи власт све до [[917]] године, када су га на превару [[Бугари]] ухватили и затворили у тамницу. Уз помоћ [[Бугарска|Бугарске]], Србијом је владао [[Павле Брановић]], све до [[921]] године. После њега, Србијом је владао [[Захарије Прибисављевић]], унук владара [[Мутимир]]а. Захарије је кратко владао. Бугари су покорили Србију [[924]] године. \n\nИзмеђу [[930]] и [[960]] године, источним деловима данашње Републике Српске, као и западним деловима данашње Србије, владао је српски кнез [[Часлав Клонимировић]], који је своју државу ослободио бугарске власти и признао врховну власт [[Византија|Византије]].\n\nПосле [[1034]] године, српски кнез [[Стефан Војислав]] је завладао областима [[Скадар|Скадра]], [[Дукља|Дукље]], [[Травунија|Травуније]] и [[Захумље|Захумља]]. \n\nВладар Дукље, кнез [[Михаило]], син Стефана Војислава, прогласио је независност од Византије пре [[1077]] године, а поред Дукље, Михаило је владао и [[Хум|Хумом]] ([[Херцеговина|Херцеговином]]). [[Рим]]ски папа је крунисао Михаила као краља Србије. Михаилов син, [[Константин Бодин]], прикључио је својој држави [[Рашка|Рашку]] и велики део [[Босна|Босне]], односно данашње Републике Српске, после [[1083]] године. У Рашкој и Босни поставио је за владаре два своја жупана: [[Вукан|Вукана]] и [[Марко|Марка]]. \n\nРашки жупан [[Деса]] је припојио Рашкој [[Зета|Зету]] и [[Требиње]] после [[1162]] године. На рашком престолу, Десу је [[1170]] године заменио његов брат, [[Стефан Немања]], родоначелник владарске династије [[Немањићи|Немањића]]. Поред Рашке, Стефан Немања је владао Зетом, Требињем, [[Захумље|Захумљем]] и [[Метохија|Метохијом]]. И каснији владари из династије Немањића су наставили да владају на овим територијама.\n\nИзмеђу [[1282]] и [[1316]] године, српски краљ [[Стефан Драгутин|Драгутин]] је владао Сремском Краљевином, која је обухватала [[Срем]] и [[Мачва|Мачву]], на територији данашње [[Србија|Србије]], као и [[Усора|Усору]] и [[Соли]], на територији данашње Републике Српске. Резиденција краља Драгутина се налазила у граду [[Дебрц|Дебрцу]] у Мачви (између [[Београд]]а и [[Шабац|Шапца]]). \n\nБосански бан, [[Стјепан II Котроманић]] ([[1322]]-[[1353]]), прикључио је [[Босна|Босни]] територију [[Соли]], [[Усора|Усору]], [[Доњи Крајеви|Доње Крајеве]] и [[Хум]], па тиме и велики део територије данашње Републике Српске долази под његову власт.\n\nПре [[1363]] године, источним деловима територије данашње Републике Српске владао је кнез [[Војислав Војиновић]]. После њега, на том подручју је владао жупан [[Никола Алтомановић]] ([[1367]]-[[1373]]). Њега су заједнички поразили српски кнез [[Лазар Хребељановић]] и босански бан [[Твртко I Котроманић]], а затим поделили његове територије. \n\n[[Твртко I Котроманић]], босански бан између [[1353]] и [[1377]], још више је проширио територију Босне. Босни је прикључио Горње [[Подриње]], [[Требиње]], као и територије на западу. Самим тим што је имао у саставу своје земље и један део земаља династије [[Немањићи|Немањића]], и што је Немањићима био род, по наследним правима и обичајима, Твртко се крунисао за краља [[Срби|Срба]], [[Босна|Босне]] и [[Приморје|Приморја]]. Твртка је крунисао један српски митрополит у [[Манастир Милешева|манастиру Милешева]], на гробу [[Свети Сава|Светог Саве]], а крунисан је круном краља [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], првог краља из династије Немањића, 1377 године. Од крунисања, Твртко је носио и име Немањића. \n\nОко [[1412]] године, на источном делу територије данашње Републике Српске владао је кнез [[Павле Раденовић]]. Под његовом влашћу су се налазили [[Требиње]], [[Билећа]], [[Вишеград]], итд.\n\nОко [[1423]] године, рудник и град [[Сребреница]] припадали су [[Српска деспотовина|Српској деспотовини]], којом је владао [[Стефан Лазаревић]]. Између [[1428]] и [[1439]] године, у Српској деспотовини су се, поред Сребренице, налазили [[Бијељина]] и [[Зворник]]. Ове територије су поново припадале Српској деспотовини између [[1455]] и [[1459]] године.\n\n[[Стефан Вукчић Косача]] крунисао се за херцега од Светог Саве, у манастиру Милешеви [[1448]] године. По њему је, касније, територија којом је владао добила име [[Херцеговина]].\n\nБосански краљ, [[Стефан Томаш]], се венчао са ћерком последњег деспота [[Србија|Србије]], [[Лазар Бранковић|Лазара Бранковића]], [[1459]] године, и тиме је поред Босне завладао и Србијом, што је фактички представљало уједињење Босне и Србије. Међутим, владавина над Србијом му је потрајала само два месеца. Краљ Томаш је морао да побегне из Србије пред [[Турци|Турцима]], а Србија пада под турску власт.\n\nПоследњег босанског краља, [[Стефан Томашевић|Стефана Томашевића]], убили су Турци [[1463]] године, а Босна тада потпада под турску власт. Херцеговина пада под турску власт нешто касније, [[1482]] године.\n\nУ време [[Турска|турске]] власти, територија данашње Републике Српске била је део [[Босански Елајет|Босанског Елајета]], који је био подељен на [[санџак]]е. Од санџака би било значајно поменути [[Зворнички санџак]], чији се административни центар налазио у граду [[Зворник]]у, на територији данашње Републике Српске (Између [[1860]] и [[1878]] године, поред Зворничког, постојао је и [[Бањалучки санџак]]). Током турске владавине, велики број Срба је прихватио [[Ислам|исламску]] веру. Један од најпознатијих исламизованих Срба био је велики турски везир [[Мехмед паша Соколовић]], пореклом из Босне, чијом је заслугом обновљен рад [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1557]] године. Други члан породице Соколовић, [[Ферхад паша]], постао је [[1580]] године први паша или гувернер Босне. Турска власт на овим територијама је трајала све до [[1878]] године. \n\n[[1833]] године [[Херцеговина]] постаје посебна турска покрајина, потпуно одвојена од Босне.\n\n[[1875]] године букнуо је устанак у Херцеговини против турске власти.\n\nПосле [[1878]] године, територија [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] односно данашње Републике Српске долази под управу [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]]. Крај турске владавине Срби су дочекали као најбројнија етничка заједница Босне и Херцеговине. Према попису становништва из [[1879]] године, у Босни и Херцеговини је било: [[Срби|Срба]] (43%), [[Бошњаци|Бошњака]] (39%), [[Хрвати|Хрвата]] (18%). За време Аустро-Угарске управе постојао је [[Бањалучки округ]] као административна територијална јединица.\n\nПосле слома Аустро-Угарске, [[1918]] године, територија данашње Републике Српске постаје део [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца]]. Између 1918 и 1922 године, постојао је [[Бањалучки округ]] као административна територијална јединица Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Између [[1922]] и [[1929]] године, постојала је [[Врбаска област]], којом се управљало из Бања Луке, да би 1929 године била формирана [[Врбаска бановина]] као покрајина [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], чији је главни град била [[Бања Лука]]. Национални састав становништва Врбаске бановине био је следећи: [[Срби]] (58%), [[Бошњаци]] (24%), [[Хрвати]] (17%).\n\nПосле пропасти Краљевине Југославије [[1941]] године, територију данашње Републике Српске су окупирали [[Немачка|немачки]], [[Италија|италијански]] и [[Хрватска|хрватски]] фашисти. Врбаска бановина је укинута, а територија данашње Републике Српске прикључена такозваној [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]]. Окупатори су починили бројне злочине над српским становништвом, а посебно много Срба је страдало у злогласном логору [[Јасеновац]].\n\nПосле [[Други светски рат|Другог светског рата]], [[1945]] године, територија данашње Републике Српске постаје део [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине]], једне од шест република [[СФРЈ|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]. Срби су све до [[1971]] године представљали најбројнију етничку групу у Босни и Херцеговини. Према попису становништва из [[1961]] године, [[Срби]] су чинили 43% становништва и имали су у власништву око 64% територије ове републике. Од 1971 године, најбројнија етничка заједница у Босни и Херцеговини су [[Муслимани]] ([[Бошњаци]]). \n\nСрпска Република Босна и Херцеговина проглашена је 9. Јануара [[1992]]. године, док је 28. Фебруара донет [[Устав Републике Српске Босне и Херцеговине]], у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. Република је проглашена делом [[Југославија|југословенске федералне државе]].\n\nКада је [[Босна и Херцеговина]] прогласила независност, 5. Априла 1992. године, Српска Република Босна и Херцеговина је прогласила одвајање од Босне и Херцеговине и останак у [[Југославија|Југославији]], 7. Априла 1992. године. Име републике је промењено у Република Српска 12. Августа 1992. године.\n\n[[Слика:Rs_map.jpg|thumb|Мапа Републике Српске]]\nПосле несрећног рата, који је трајао од 1992 до 1995 године, потписан је [[Дејтонски мировни споразум]], 21 Новембра [[1995]] године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета (државе), који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је [[Федерација Босне и Херцеговине]]). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%. Главни град Републике Српске је [[Бања Лука]].\n\nЛитература:\n\n# Миомир Филиповић – Фића, Три цара и тридесет и један краљ српског народа, Чикаго, 1992.\n# Милош Благојевић, Србија Немањића и Хиландар, Београд – Нови Сад, 1998.\n# Славко Вејиновић, Срби у дијаспори у прошлости и садашњости, Нови Сад, 1999.\n# Др Владимир Ћоровић, Политичке прилике у Босни и Херцеговини, Београд, 1939.\n# Лазар Шебек, Стари Срби, Издавач: Крим, Београд.\n\n== Економија ==\n\nЕкономска структура становништва према дјелатностима, по областима и гранама, један је од показатеља степена и темпа економског развоја.\n\nУ Републици Српској, према задњем попису становништва, 1996. године категорија радно способног становништва је обухватала 892923 лица или 64.2% од укупног броја становника те године. \n\nНа основу тенденција у учешћу активног становништва према пописима у БиХ у 1971., 1981. и 1991. години (Становништво, упоредни подаци за 1971., 1981. и 1991., Статистички билтен 265, Сарајево, 1998.), може се запазити да је стопа раста активног становништва била 1.502%, лица са личним приходом 4.934%, а издржаваних лица -0.373%. Општа стопа активности у овом периоду била је 34.6% 1971. године, 37.7% 1981. године и 40.7% 1991. године. Узимајући ове тенденције у обзир, може се оцијенити да је учешће активног становништва у укупном становништву Републике Српске у 1999. години око 43.5%.\n\nПрема званичним подацима у 1999. години запослено је 15.24% становништва. \n\nУзимајући у обзир да су у приватном сектору обухваћени само запослени у приватним радњама, то се ипак могу извести сљедећи закључци:\n\nдоминантан број запослених је још увијек у државном сектору привреде. На основу званичних података ово учешће је веома високо и износи око 90%. Када се узме у обзир структура друштвеног производа Републике Српске, у којој државни сектор учествује у 1998. години са 45.78%, а приватни сектор са 42.86%, тада је јасно да је учешће броја запослених у приватном сектору својине далеко веће, а у односу на оно које је евидентирано у приватним радњама (8.2%) барем два пута, тако да се може процијенити да је учешће запослених у државном сектору између 75 и 80%\n\nНајвећи број запослених је у индустрији (37.71%)\n\nИз распореда запослених према дјелатностима може се даље запазити да је високо учешће запослених у дружавним органима и јавним инстируцијама (9.69%), а затим трговини (8.57%) и образовању, науци, култури и информисању (7.41%). \n\nРеално се може очекивати да је учешће запослених у пољопривреди веће, него што то званични подаци показују, јер треба уважити све проблеме у вези са евидентирањем запослених у пољопривреди. На овакав закључак нарочито упућује структура ГДП-а за Републуку Српску, у којој у 1999. години индустрија учествује са 21.86%, а пољопривреда са 23.78%. Може се закључити и то да је учешће пољопривреде у ГДП-у у сталном паду, тако да у Републици Српској овај пад иде по стопи од - 5.332%, што упућује и на пад запослености у пољопривреди. Структура запослених према степену стручног образовања, има посебан значај због чињенице да производња не зависи само од броја запослених радника, него и од њиховог квалификационог састава. \n\nМоже се запазити да је код запослених у Републици Српској доминантно учешће запослених са средњом стручном спремом и квалификованих радника, који обухватају 54.85% укупног броја запослених у државним и друштвеним предузећима. Као што је и логично очекивати, најмања је заступљеност магистара и доктора наука, свега 0.44%.\n\n== Географија ==\n\n::Повезница: \'\'[[Република Српска, туризам|Туризам Републике Српске]]\'\'\n\n== Регије ==\n\nДистрикт Брчко дели територију Републике Српске на западни и источни део. У западном делу се издваја географска регија позната као Босанска Крајина, док се у источном делу издвајају Семберија, Романија и Херцеговина.\n\n== Градови ==\n\n::Повезница: \'\'[[Списак градова у Републици Српској]]\'\'\n\nВећи градови Републике Српске су: Бања Лука (189.700), Бијељина (35.400), Приједор (35.000), Требиње (28.300), Добој (25.800), Србиње (14.500), Градишка (14.000), Мркоњић Град (13.100), Билећа (11.800), Дервента (10.800), Козарска Дубица (10.400), Српски Брод (9.900), Шипово (9.800), Нови Град (9.500).\n\nГрад Брчко (36.700) налази се у Дистрикту Брчко, који је под заједничком управом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.\n\n== Политика ==\n\n\n== Демографија ==\n \n*[[Грб и застава Републике Српске]]\n*[[Химна Српске]]\n*[[Карта Републике Српске]]\n*[[Република Српска, географија|Географија Српске]] \n*[[Република Српска, градови|Градови Републике Српске]]\n*[[Република Српска, становништво и насеља|Становништво и насеља]]\n*[[Република Српска, климатске карактеристике|Климатске карактеристике]]\n*[[Република Српска, економија|Економија Српске]]\n*[[Република Српска, природни потенцијали|Природни потенцијали]]\n*[[Република Српска, туризам|Туризам]]\n\n\n{{Template:Административна подела Босне и Херцеговине}}\n\n\n[[bs:Republika Srpska]]\n[[de:Republika Srpska]]\n[[en:Republika Srpska]]\n[[et:Serblaste Vabariik]]\n[[fr:Republika Srpska]]\n[[nl:Servische Republiek]]\n[[ja:スルプスカ共和国]]\n[[sv:Republika Srpska]]','/* Историја */ допуне',340,'PANONIAN','20050312091037','',0,0,0,0,0.744436493956,'79949687908962','20050313141631'); INSERT INTO cur VALUES (1959,0,'Република_Српска,_градови','#REDIRECT [[списак градова у Републици Српској]]','дуплирање страница',0,'195.252.64.16','20050118175629','',0,1,0,0,0.047235734317,'79949881824370','20050118175629'); INSERT INTO cur VALUES (1960,0,'Република_Српска,_географија','\'\'\'Географски и демографски подаци\'\'\'\n\nРепублика Српска је проглашена 09. јануара 1992. године, а као државни ентитет верификована је Дејтонским мировним споразумом и потписивањем мира у Паризу 14. децембра 1995., којим је завршен троипогодишњи рат (1992-1995) у Босни и Херцеговини. Република Српска је данас парламентарна република са ограниченим међународним субјективитетом. Стога она неке своје интересе остварује посредством заједничких органа власти на нивоу Босне и Харцеговине као међународно признате државе. Главни град Републике Српске је Бања Лука, која је са више од 200.000 становника и привредни и културни центар Републике Српске.\n\n\'\'\'Положај, величина и границе\'\'\'\n\nТериторија Републике Српске налази се измедју 42°°33\' и 45°°16\' сјеверне географске\nширине, те 16°°11\' и 19°°37\' источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Велики дио спрског геопростора је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске - дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 25053 км квад. или 49% територије Босне и Харцеговине на којој живи 1.391.503 становника, што је сврстава међу најмање европске земље.\nРепублика Српска спада у групу контитенталних земаља - нема излаз на море, што је карактиристика земаља са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. Чешка, Швајцарска, Аустрија и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина-панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама Босне и Неретве, пресјецајући динарски планински комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна-Мајна-Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону Панонског и Јадранског басена, с једне стране и Западне Европе и централног Балкана, с друге стране. Тако детерминисан њен положај у геополитичком смислу има двојак карактер – у мирнодопским приликама он је позитиван, док је у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.\n\n\'\'\'Величина, облик и границе Републике Српске\'\'\'\n\nГранице Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији Црној Гори и Републици Хрватској и међуентитетском границом према Федерацији Босне и Харцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др). \n\nУ односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве (тзв. «џепове») којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је онај око града Брчко чија је ширина свега 5 км. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 км, од чега на међуентитетску границу отпада 1080 км. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 км. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету, и једино би се могла поредити са Чилеом.\n\nРепублика Српска има атипичан облик државног територија чији је сјеверни дио издужен у правцу запад-исток, а источни у правцу сјевер-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике.\n\n\'\'\'Природне одлике\'\'\'\n\nПриродне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији. \n\nУ геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усављених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак и Требовац, те крајњи сјеверо-источни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.','',144,'Golija','20041012205510','',0,0,0,0,0.089980915231,'79958987794489','20041012205510'); INSERT INTO cur VALUES (1961,0,'Република_Српска,_становништво_и_насеља','\'\'\'Становништво и насеља\'\'\'\n\nУ Републици Српској како је већ истакнуто, живи 1.391.593 становника (1996), те је просјечна густина насељености 56 ставника на км2, што је сврстава у ред ријетко насељених европских земаља. Уз то је, регионални размјештај становништва веома неравномјеран (нпр. Херцеговина 20 стан/км2 а Посавина и Семберија 150 стан/км2), што представља додатни проблем за економски и укупни развој Републике Српске.\n\nЈош у прошлом вијеку већинско становништво у бившој СР БиХ је било православно (Срби), што показује и попис из 1865. године када је забиљежено 46,3% православних, 30,7% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквуру етничке структуре биљежи и последњи аустроугарски попис 1910 године (43,5% православних, 32,2% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два светска рата (1921 и 1931), те и у знатном дијелу послијератног перода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су муслимани у њој постали релативна већина (39,6% муслимана, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати).\n\nСрби чине преко 90% укупног становништва Републике Српске, али ту живе и: Бошњаци, Хрвати, Чеси, Украјинци, Словаци и други. У службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо. Већина становништва Републике Српске је православне вјероисповјести, а поред Српске православне цркве постоје и друге вјерске заједнице: католичка, исламска, јеврејска и друге.\n\nКонцентрација становништва и насеља у Републици Српској усмјерена је ка нижим перипанонским просторима и уз ријечне долине, док су брдско планинска и карстна подручја веома ријетко насељена. Томе треба додати да је и старосна структура становништва ријетко насељених подручја неповољна нарочито рубних простора где се углавном задржала категорија старог становништва. Планински и карстни простори Српске (посебно Херцеговина, Крајина) представљају емиграционе зоне из којих се становништво стално исељавало, а посебно након Другог свјетског рата и то у правцу Војводине. Тај процес исељавања настављен је и касније, али у правцу развијених урбаних центара, па и према мањим градовима. Све је то утицало на садашње велике разлике у погледу просторног размјештаја становништва Републике Српске.\n\nПриродни (ријечне долине, близина рудних богатства и сл) и саобраћајно-географски услови чине основне факторе развоја и концентрације становништва, насеља и привредних дјелатности. У долинама већих ријечних токова развила су се бројна насеља, па и највећи градски центри у Републици Српској. Неки од њих су макрорегионални, регионални или субрегиоални центри својих функционалних подручја. Бања Лука, као једини макрорегионални и водећи привредни и културни центар Републике Српске развио се на обалама ријеке Врбас, а у долини Саве субрегионални центар Брчко, односно на Требишњици регионални центар Требиње. У долини Сане и у близини рудних лежишта развио се важан субрегионални центар Приједор, слично као и у долини Дрине регионални центар Зворник. На ушћу Спрече у Босну, развио се регионални центар Добој, на ушћу Сане у Уну Нови Град, те на ушћу Ћехотине у Дрину регионални центар Србиње. У долинама ових као других мањих ријека смештена су такође бројна градска насеља различитог централитета.\n\nПроцес индустријализације и модернизације саобраћајне мреже након Другог светског рата нису значајније утицали на просторни размјештај градских насеља, али су подстакли процес урбанизације. Наиме, развијени градски центри су се ширили и на околна рурална насеља и истовремено њихов број функција се повећавао. Поред тога, нека рурална насеља попримила су бројне урбане функције (изграђени индустријски погони, отворене трговине, амбуланте, школе, спортски терени и сл.) и имају тенденцију прерастања у градска насеља.','Додати текст пребачен на страницу за разговор. (Милош)',0,'213.184.105.66','20041101181550','',0,0,0,0,0.951700974233,'79958898818449','20041101181550'); INSERT INTO cur VALUES (1962,0,'Република_Српска,_климатске_карактеристике','\'\'\'Климатске карактеристике\'\'\'\n\nРазличити климатски утицаји који се осјећају на простору Републике Српске су резултат природних елемента и законитости опште циркулације ваздушних маса на ширем простору. Сјеверни перипанонски дио припада умјерено континенталном климатском појасу у коме се осјећа и панонски (степски) климатски утицај са сјевера. Љета су топла, а зиме већином умјерено хладне, са просјечном годишњом температуром изнад 10°C. Падавине су углавном равномјерно распоређене, а највеће количине се излучују када су и најпотребније пољопривредним културама (мај-јун). Количина падавина по правилу опада идући од запада (1500 мм) према истоку (700 мм) због утицаја западних ваздушних струјања.\n\nПланинска и планинско-котлинска (предпланинска) варијанта климатског утицаја осјећа се на највећем дијелу Републике Српске. Пространи планински масиви имају планинску климу чије су одлике свјежа и кратка љета, а дуге хладне и снежне зиме. Сњежне падавине су обилне и дуго се задржавају, а висина падавина је изнад 1200 мм. За разлику од планинске климе ових простора, брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу – планинско-котлинску. Главне њене одлике су умјерено топла љета и доста хладне зиме, са просјечном годишњом температуром испод 10°C, и висином падавина од 700-1000 мм.\n\nЈужни дио Републике Српске, односно простор Херцеговине (Хумине) има измијењену варијанту јадранске климе, док се простор Рудина одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе. Клима Хумина се одлукује ослабљеним утицајем са мора, па су љета врло топла а зиме доста благе. Просјечна годишња температура се креће од 11° до 14°C. Распоред падавина је неповољан, пошто кише највише падају у јесен и у зиму а најмање у љето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над сњежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже љетне температуре и знатне зимске сњежне падавине.\n\nСа хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни ријечни токови хидролошки припадају сливу Црног мора. Окосница црноморског слива је ток ријеке Саве који је ниско положен, те му дотичу сви већи ријечки токови – Уна са Саном, Врбас, Укрина, Босна и Дрина. Све оне имају композитни карактер ријечних долина са великим падовима, те располажу значајним хидроенергетским потенцијалом. У том погледу је посебно значајна Дрина која има најразвијенији хидролошки систем и огроман хидроенергетски потенцијал који је још увек недовољно валоризован. И остали ријечни токови имају велики привредни значај, мада углавном само својим доњим и средњим токовима припадају Републици Српској. Изузетак је Укрина која има мањи ток и тече по брдима између доњих токова Врбаса и Босне.\n\nХидрографску ријечну мрежу Републике Српске употпунује највећа и најзначајнија ријека Српске Харцеговине – Требишњица, чији је хидрографски потенцијал готово у потпуности валоризован. Она, као и готово сва подземна карстна хидрографска мрежа припада јадранском сливу. Ријеке Српске, поред хидроенергетског потенцијала, својим квалитетом представљају значајну компоненту туристичке привреде. То се посебно односи на планинске токове који су веома чисти и богати ријечном рибом. \n\nПоред богатства у ријечним токовима, на простору Републике Српске налазе се бројни извори и врела која су углавном пукотинског и контактног карактера, а на бројним расједима (нпр. Савски ров) јављају се значајни термоминерални извори који имају огроман бањско-туристички значај, те акумулациона и природна, углавном цирковна језера.\n\nВегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом последица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације храстових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих притока налази се појас храста лужњака који је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба. Просторно овај појас се наставља на шумски појас у Славонији познат под називом «славонске храстове шуме». Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.\n\nС обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се и у долини Неретвице у Српској Херцеговини.\n\nУски појас горњег Подриња и ниска Херцеговина одлукује се климазовалном вегетацијом храста медунца и црног јасена, а у средњем току Дрине и околини Србиња и Вишеграда налази се уски појас храста сладуна и цера.\n\nЗнатан дио простора Републике Српске налази се под буковом шумом, а на вишим планинским подручјима развиле су се мјешовите шумске заједнице букве, јеле и смрече. Као главни пратиоци букових шума јесу јавор, бријест, бијели јасен и друге врсте. Појас букових шума заузима преддинарско и динарско биљно географско \nподручје. Нешто су раширеније у источним него у западним дијеловима Српске.\n\nУнутар шумских вегетационих подручја, посебно на брдско-планинским просторима, знатне површине су обрасле трапном вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су посебно значајне за развој сточарства. Вегетација Републике Српске је веома интересантна и са аспекта значајних ендемских врста што потврђује и присуство Панчићеве оморике у долини Дрине (прашума Перућица код Србиња).','',0,'195.29.49.185','20040711003322','',0,0,0,1,0.615763937876,'79959288996677','20040711214528'); INSERT INTO cur VALUES (1963,0,'Република_Српска,_економија','\'\'\'Економске структуре становништва и запосленост\'\'\'\n\n\nУ Републици Српској, према задњем попису становништва, 1996. године категорија радно способног становништва је обухватала 892923 лица или 64.2% од укупног броја становника те године.\n\nНа основу тенденција у учешћу активног становништва према пописима у БиХ у 1971., 1981. и 1991. години (Становништво, упоредни подаци за 1971., 1981. и 1991., Статистички билтен 265, Сарајево, 1998.), може се запазити да је стопа раста активног становништва била 1.502%, лица са личним приходом 4.934%, а издржаваних лица -0.373%. Општа стопа активности у овом периоду била је 34.6% 1971. године, 37.7% 1981. године и 40.7% 1991. године. Узимајући ове тенденције у обзир, може се оцијенити да је учешће активног становништва у укупном становништву Републике Српске у 1999. години око 43.5%.\n\n\nСтруктура становништва према дјелатностима обезбјеђује иформације о основним изворима за живот становништва, као и о структури привреде у цјелини. Дјелатност се може дефинисати као врста производње или услуга којом се бави привредни субјект, а у оквиру којих становништво обавља конкретан рад у циљу прибављања средстава за живот. За сада нема прецизних података о структури становништва према дјелатности.\n\nПрема званичним подацима у 1999. години запослено је 15.24% становништва.\n\n\'\'\'Основне карактеристике о запслености су:\'\'\'\n\n- доминантан број запослених је још увијек у државном сектору привреде. На основу званичних података ово учешће је веома високо и износи око 90%. Када се узме у обзир структура друштвеног производа Републике Српске, у којој државни сектор учествује у 1998. години са 45.78%, а приватни сектор са 42.86%, тада је јасно да је учешће броја запослених у приватном сектору својине далеко веће, а у односу на оно које је евидентирано у приватним радњама (8.2%) барем два пута, тако да се може процијенити да је учешће запослених у државном сектору између 75 и 80%\n\n- највећи број запослених је у индустрији (37.71%)\n\n- из распореда запослених према дјелатностима може се даље запазити да је високо учешће запослених у дружавним органима и јавним инстируцијама (9.69%), а затим трговини (8.57%) и образовању, науци, култури и информисању (7.41%).\n\n- реално се може очекивати да је учешће запослених у пољопривреди веће, него што то званични подаци показују, јер треба уважити све проблеме у вези са евидентирањем запослених у пољопривреди. На овакав закључак нарочито упућује структура ГДП-а за Републуку Српску, у којој у 1999. години индустрија учествује са 21.86%, а пољопривреда са 23.78%. Може се закључити и то да је учешће пољопривреде у ГДП-у у сталном паду, тако да у Републици Српској овај пад иде по стопи од -5.332%, што упућује и на пад запослености у пољопривреди. Структура запослених према степену стручног образовања има посебан значај због чињенице да производња не зависи само од броја запослених радника, него и од њиховог квалификационог састава. Може се запазити да је код запослених у Републици Српској доминантно учешће запослених са средњом стручном спремом и квалификованих радника, који обухватају 54.85% укупног броја запослених у државним и друштвеним предузећима. Као што је и логично очекивати, најмања је заступљеност магистара и доктора наука, свега 0.44%.\n\nЈедан дио активног становништва који није запослен ни у државном ни у приватном сектору, а не спада ни у приватне занатлије или пољопривреднике, представља незапослено становништво. Активно становништво у свом саставу обухвата и категорије прикривене, недовољне или лажне запослености. При томе треба напоменути да појам пуне запослености не подразумијева нужно ангажовање свих становника неке земље, него присутну незапосленост од 1.5 - 2% или по америчким оцјенама 3.5 - 4%. Свако присуство незапослености по учешћу, појавном облику и врсти има штетно дејство, а висока незапосленост може да узрокује тешке економске, социјалне, па чак и политичке посљедице. Стварну незапосленост није једноставно утврдити, када се имају у виду тешкоће за одређивање критеријума код дефинисања незапослености, као и методологије и начина обухватања. У пракси то значи да се поред регистроване незапослености, мора узети у обзир прикривена, недовољна или лажна незапосленост, а посебно је тешко статистичко обухватање рада \"на црно\"; и радника \"на чекању\". У том смислу, обухват података на овом плану још је недостатан, тако да се прије свега прати регистрована незапосленост на бази података Републичког завода за запошљавање. Регистрована незапосленост, као број лица која траже запослење у Републици Српској, представљена је у Табели 5. Може се запазити да је у послијератном периоду присутна стална тенденција раста лица која траже запослење.\n\nНајвећу групу незапослених чини група висококвалификованих и квалификованих радника, као и неквалификованих радника, а заједно са незапосленима са средњом стручном спремом, учешће ове три групе износи 93.65%. Може се закључити да се радници са вишим нивоима стручног образовања лакше запошљавају. Ово показује и коефицијент просте линеарне корелације између запослених и незапослених према нивоима образовања р = 0.785 који показује да између ових распореда постоји изражена, али не и висока истосмјерна веза, што потврђује претходне наводе.\n\n\'\'\'1998. године било је 61.74% посто незапослених.\'\'\' \n\nПроцјена стопе незапослености није једноставан задатак у случајевима када се не располаже адекватном базом података.\nМоже се запазити да је стопа незапослености веома висока. То се посебно види ако се изврши упоређење са неким одабраним земљама у транзицији: тако на пр. стопа незапослености, укључујући раднике на чекању, за Федерацију БиХ износи 36.58%, за Бугарску 14.3%, за Хрватску 16.4%, за Републику Чешку 4.0%, за Мађарску 10.7%, за Македонију 24.9%, за Пољску 12.3%, за Словачку 13.0% и за Словенију 14.3%. Ови подаци јасно показују да је по питању незапослености Република Српска у веома деликатној ситуацији, што значи да у наредном периоду овом проблему треба посветити нарочиту пажњу, у ком смислу стратегија економског развоја и мјере економске политике морају одиграти посебну улогу на овом плану. Имајући на уму процес приватизације који је у току, то упућује на закључак да ће овај задатак у наредном периоду бити и примаран и веома тежак за рјешавање.','',0,'195.29.131.104','20040711004550','',0,0,0,0,0.194364177154,'79959288995449','20040711214629'); INSERT INTO cur VALUES (1964,0,'Република_Српска,_природни_потенцијали','\'\'\'Природни потенцијали\'\'\'\n\nПриродни потренцијали. Током разматрања положаја и природогеографских одлика, већ су поменути неки потенцијали важни за економски и укупан развој Републике Српске. Природни потенцијали су свакако један од кључних фактора у садашњем и будућем развоју Републике Српске и њеном економско-географском обликовању. У том смислу у најважније природне потенцијале спадају: \'\'пољопривредно земљиште\'\', \'\'шумски комплекси\'\', \'\'хидро-климатски услови\'\', те \'\'рудни и минерални ресурси\'\'.\n\nПољопривредно земљиште као један од стратешких потенцијала представља изузетно релевантан ресурс и у Републици Српској му припада примарно мјесто међу природним потенцијалима њеног развоја. Његова заступљеност у односу на непољопривредна земљишта и структурна искоришћеност је врло различита. Те разлике су резултат припадности појединих пољопривредних површина различитим морфолошким цјелинама.\n\nУкупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1250000 хектара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по ставновнику, а то је изнад светског просјека. Према томе, пољопривредног земљишта у Републици Српској има довољно, а постоје и реалне могућности добијања и нових површина. Према категоријама искоришћености, највеће површине припадају ораницама и баштама, те пашњацима, ливадама, воћњацима и најмање рибњацима. Рационалним кориштењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера и унутрашњим преструктуирањем производње, стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућноси производње значајних вишкова за тржиште.\n\nШумски комплекс је одувјек престављао национално богатство и један од основних потренцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике Српске. Према апсолутној шумовитости (100000 ха, или 44% укупне површине) и укупним залихама у нето прирасту дрвне масе, Република Српска заузима значајно мјесто у Европи. Према томе, простор Републике Српске је богат шумама, али оне нису и најбољег квалитета. Лошем квалитету треба додати и врло изражену друштвену (државну) небригу и нерационалан пристп у искориштавању овог важног ресурса. У протеклом периоду велики шумскси простори су девастирани и претворени у шикаре и голети. Зато је неопходно мијењати досадашњи начин експлоатације и газдовања у областима шумарства. Изузетна вриједност шумских простора садржана је и у значају његовог екосистема што само додатно утиче на захтјев што брже промјене односа државе према шумском ресурсу.\n\nХидро-климатски услови имају значајну и вишеструку улогу у валоризацији привредног и укупног развоја Републике Српске. Климатске одлике су резултат различитих географских фактора који се испреплићу на геопростору Републике Српске. То је условило постојање различитих климатских тимова и њених варијанти, као што су: умјереноконтинентална, континентална, планинска, жупска и измијењене медитеранске. Таква разноликост климатских услова у основи нуди различите повољности за разноврсну пољопривредну производњу (житарице, воће, поврће, индустријско биље итд). У цјелини посматрано, климатски услови су доста повољни, а одређене неповољне климатске појаве је могуће надокнадити интервенцијом човјека.\n\nСвојим елементима клима значајно утиче на хидролошке прилике Републике Српске. Њихов значај се посебно огледа у хидроенергетском аграрном и туристичком погледу. Ријечни потенцијали нуде велике могућности у производњи хидроенергије, наводњавању обрадивих површине, те у развоју туризма и могућностима пловидбе, што до сада није довољјно искоришћено. Окосницу хидропотенцијала чине ријеке Дрина, Требишњица и Врбас са већ постојећим хидроцентралама. Поред четири хидроцентрале, енергетски инфраструктурни систем Републике Српске чине још двије термоцентрале и шест малих индустријских термоелектрана са укупном инсталисаном снагом од око 1340 МW, што је недовољно за потребе привреде и становништва.\n\nПосебно вриједан хидролошки потенцијал представљају термалне и термално минералне воде. Бројна истраживања су показала знатна богатства, а највеће је у сјеверном дијелу Републике Српске и то у зони савског рова. Ови извори се обично налазе на дубинама од 1000 до 3000 м са температуром између 80° и 150°Ц. На бази тих вода већ ради неколико бањско-рекреационих центара, као што је: Бања Врућица, Мљечаница, Лакташи, Слатина, Српске Топлице, Губер и Вилина Блас. Валоризација у пуној мјери овог вида хидролошког потенцијала би требала да услиједи тек у догледно вријеме.\n\nРудне и минералне сировине су условљене геолошком грађом. С обзиром на врсту и просторни размјештај познатих лежишта минералних сировина могуће их је груписати на енергетске сировине (мрки угаљ и лигнит): Угљевик, Гацко, Станари, Миљевина, метално минералне сировине (руда гвожђа, боксита, олова и цинка): Љубија, Омарска, Милићи, околина Мркоњић Града, Љубиње и Сребреница: неметалне минералне сировине (азбест, магнезит, гипс, мермер, каолин, ватростална и керамичка глина, кварцни пијесак и кречњачки камен): лежишта и локалитети експлоатације су просторно врло раширена.','',0,'195.29.131.104','20040711005335','',0,0,0,0,0.350463413797,'79959288994664','20040711214709'); INSERT INTO cur VALUES (1965,0,'Туризам_Републике_Српске','У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине налази се Република Српска.\n\nИако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенатлне која преовлађује сјеверним дијеловима. \n\nПрирода, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством. \n\nУ њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча као и предјели херцеговачког краса прошараног плодним крашким пољима. \n\nВодотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре засигурно најбистријих ријека на читавом Блакану, богати су сваковрсном рибом. \n\nИсторија је на овим просторима још од римског доба, словенског насељавања па све до градитељског, али на жалост и рушилачког 20. вијека оставила бројне културно-историјске споменике и трагове богатог духовног наслијеђа народа који је живио и опстао на овој саставници и раскрсници култура и цивилизација, што је Балкан као колијевка Европе одувијек био. \n\nКада дођеш у Републику Српску не дозволи да те путеви одведу од планина. Запамти, оне су срце ове земље. \n\nЈедна овдашња народна пјесма казује: \"Шуме, шуме, велика вам хвала!\" \nИ заиста: Захваљивало се шуми и планини јер се у њих вијековима човјек ових крајева склањао од непријатеља, а у данашњем времену њима се поноси због њихове раскошне љепоте, у свијету познате. \n\nКо то још није чуо за зимску љепотицу Јахорину на којој су се 1984. године одржала олимпијска такмичења на незаборавној 14. зимској олимпијади. \n\nДа ли си и ти, путниче намјерниче, пожелио да одсједнеш у раскошном хотелу \"Бистрица\", смјештеном на самом врху Јахорине па да се у зимском (и љетњем) планинском амбијенту, окупаш у њеном базену. \n\nУ срцу Крајине прострла се планина Козара. Оивичена је модром ријеком Уном, бисером Крајине, водом Саном, пространом Савом и брзим Врбасом. \n\nКозара је питома планина, богата сваковрсном ловном дивљачи: срном, дивљом свињом, лисицом, зецом, потом фазаном, дивљом патком, јаребицом, што све чини ловни резерват риједак у овоме дијелу Блакана. \n\nНа врху планине подигнут је раскошни меморијални споменик \"Мраковица\" на истоименоме вису у спомен на прошлоратна страдања у чијем подножју се простиру црногоричне шуме које смјењују бјелогоричне, а ове опет пашњаци испресјецани богатим изворима и све тако до подножја гдје се смјестило плодно Поткозарје, воћарски крај. \n\nРепублика Српска баштини јединствен национални парк у Европи, Нацонални парк \"Сутјеска\". \n\nДа ли ти је познато, путниче намјерниче, да је Европа, та колијевка цивилизације, некада давно била прашума. Највећи остаци те прашуме сачували су се управо у прашуми Перућици, хиљадугодишњој прашуми чија је површина 1.291 хектар. \n\nИначе, Национални парк добио је име, по ријеци Сутјески. Ова планинска ријека је правила свој ток кроз масив планина Зеленгоре (2.014 м), Лелије, Маглића, Волујака. \n\nТјентиште је мјесто на обали Сутјеске, са истоименим мотелом, спортско-рекреативним центром, вјештачким језером, те га због његове љепоте никако не би требало заобићи. \n\nПутниче, ти можда ниси чуо за ријеку Тару, али си сигурно чуо за кањон Таре. Та, ко још не зна за кањон чија је дубина 1.300 м, који је први у Европи, а други у свијету, одмах послије кањона Колорадо. У томе усјеку ток је направила ријека Тара, пребогата сваковрсном ријечном рибом, младицом, липљеном, пастрмком, \"златицом\". \n\nЗа оне храбре, жељне авантуре у аутентичном суровом амбијенту чисте природе приређују се сплаварења кроз чувене букове, тијесне усјеке, оивичене опасним каменитим литицама планине Дурмитор. \n\nЗато, нађеш ли се на само граници између Србије и Црне Горе и БиХ, приближније Републике Српске, између Брштанице и Шћепан-Поља, не пропусти једнодневно или вишедневно сплаварење које ће ти остати у сјећању за цијели живот. Само храбро! \n\nУ свом том природном преобиљу, настајала су села и градови, почесто на обалама ријека или у плодним котлинама, али исто тако и у планинским висовима. \n\nНајвећи град Републике Српске, њено административно сједиште, јак привредни и универзитетски центар, је Бања Лука, смјештена на ријеци Врбас, а препознатљива по својим стољетним дрворедима. \n\nУ долини Сане у Сред питомог Поткозарја смјестио се Приједор. Крене ли се од Бања Луке на исток пролази се кроз Добој, саобраћајно чвориште са добром индустријском базом, да би преко Брчког стигли у Бијељину, привредни, а нарочито пољопривредни центар Семберије. На југ Републике Српске пут води до Зворника смјештеног на ријеци Дрини, а потом Српског Сарајева, Србиња, па све до центра Херцеговине, Требиња. \n\nБардача код Српца је јединствен птичији резерват. \n\nИздашна природа обдарила је Републику Српску свим благодетима, па и љековитим термалним водама чију су љековитост спознали још римски становници. \n\nИзвори термалних вода у данашњем времену постали су бањско-љечилишни и рекреативни центри, оплемењени најсавременијом дијагностичком и физикалном опремом. \n\nНађеш ли се у Бањалуци, у њеној непосредној близини смјестиле су се бање Лакташи, Слатина, Српске Топлице (некадашњи Шехер) чувене по успјешном лијечењу болести срца, крвотока, крвног притиска, методама за које је сагласност дала Свјетска здравствена организација. \n\nНа рубу града Теслића налази се позната бања \"Врућица\", у чијем комплексу су хотели \"Кадријал\" (А категорије) те \"Посавина\", \"Херцеговина\", \"Крајина\" и \"Србија\", хотели високе Б категорије. \n\nТермоминералне воде ове бање благотворно дјелују код обољења срца, крвотока, нервног система, пробавних органа, а све уз спорт, рекреацију и активни одмор. \n\nНа рубу Вишеграда у густој боровој шуми налази се бања \"Вилина Влас\". У Сребреници бања \"Губер\". У Прњавору бања \"Кулаши\", а у Поткозарју бања \"Мљечаница\". \n\nУ низу дугом десет и више вијекова баштини српски народ на овим просторима православну вјеру, а са њом и своју аутохтону културу и традицију. \n\nУ тој духовној вертикали свијест народа о својим прецима тражила је од потомака да и они допишу свој траг у времену, на плану градитељства и задужбинарства. \n\nХерцеговина, баштина св. Саве украшена је многим црквама и манастирима који представљају праве народне светиње. Знаменитошћу се издваја манастир Тврдош, раскошна грађевина из 15. вијека, сједиште епископа те манастир Добрићево (15.в.). \n\nА шта придодати чињеници да је манастир Ловница код Шековића из чак 13. вијека и дан данас сачуван. \n\nИ тако, диљем Републике Српске: на планини Озрен је истоимени манастир (15.в.), а у Крајини манастири Гомионица, Моштаница, Липље и наравно, куриозитет у сакралном градитељству, цркве-брвнаре, вијековима сачуване од паљевина. \n\nУ Бањалуци се налази трапистички самостан чувен по сиру. \n\nРатови су затрли трагове многим вјерским објектима различитих религија, али не и помен који је залог да ће се једном у будућности и обновити. \n\nУ Републици Српској регистровано је преко 100 омладинских и студентских организација. Ту су разни спортски и културни савези, као и они чији је циљ едукација (информатика, страни језици и др.), заштита права дјетета, психосоцијални програми, промоција људских права, развој мировних активности и толеранције међу младима. \n\nОмладински форум Републике Српске дјелује у 3 сектора: политички савјет младих, асоцијација омладинских невладиних организација и савјет за права и заштиту права дјетета. У свом раду прати свјетске трендове како би добио статус који му и припада. Организују се омладински кампови, фестивали, школе за обуку омладинских вођа, за ненасилно рјешавање конфликата.','',133,'Avala','20040718171712','',0,0,0,0,0.801946168208,'79959281828287','20050130185704'); INSERT INTO cur VALUES (1966,0,'Бања_Лука','\n\n\n\n\n \n\n\n\n
\'\'\'Бања Лука\'\'\'
\n\n
[[Слика:GrbBanjeLuke.PNG]]
[[Начелник Општине]][[Драгољуб Давидовић]];
[[Површина]]
 - укупно

15000 km² \n
[[Становништво]] \n
 - Град ([[2004]]) \n
 - Општина ([[2004]])\n
\n

220,000\n
250,000\n
[[временска зона]]централноевропска: [[UTC]]+1
\nLatitude\n
Longitude
\n
44º46\'27\'\'\n N
17º11\'44\'\'\n
\n\'\'\'Бања Лука\'\'\' или \'\'\'Бањалука\'\'\' је [[Главни град|главни]] и највећи [[град]] [[Република Српска|Републике Српске]] те други град по величини у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]].\n\n==Географски положај и клима==\n\nБања Лука је подигнута са обе стране реке [[Врбас]], на месту где ова река из својих клисура, теснаца и кланаца губи особине горске реке и улази у низију кроз коју прави свој пут ка ушћу у Саву. \n\nВрбас тече средином града и на градском подручју прима притоке: Сутурлију, Црквену и Врбању. \n\nСредишњи део града лежи на надморској висини од 163 m, окружен терцијарним брежуљцима. Околина Бање Луке богата је разноврсном шумском дивљачи, а реке рибом, што је допринело развоју лова и риболова.\n\n[[Клима]] у Бањој Луци је умерено континентална са утицајима панонског појаса. Средња годишња температура је 10,7°C, средња јануарска 0,8°C, док је средња јулска 21,3°C.\n\nПространо подручје града није у сразмери са бројем становника који га насељавају. Пратећи ток Врбаса град се развијао низводно, а стамбена насеља која су се градила после Другог светског рата и земљотреса [[1969]]. развијала су се у ширину према брдима која окружују Бању Луку, испод којих су никле модерне вишеспратнице.\n\n[[Слика:Vrbas.JPG|thumb|250px|Ријека Врбас протиче кроз Бањалуку]]\n\n==Историја==\n\nУ старим писаним споменицима, који датирају из [[1320]]. спомиње се Врбашки град, а 1494 хрватско-угарски краљ Владислав II наводи уз име Јураја Микулашића да је обављао дужност каштелана Бањалуке.\n\nНа ширим просторима града откривена су веома богата археолошка налазишта која говоре о прастановницима простора око реке Врбас.\n\nО боравку Римљана сведоче бројни артифакти пронађени на разним локалитетима у близини данашњег града Бање Луке. [[Римљани]] су први открили љековито дејство минералних вода на извориштима у околици Бање Луке; Горњем Шехеру, Слатини и Лакташима. После пропасти Римског царства славенска племена насељавају ово подручје током VI и VII века нове ере. У средњовековном периоду дуж обале Врбаса ниче већи број утврђења.\n\nБања Лука се у то време налазила на значајном путу који су изградили Римљани од [[Сплит]]а (Салоне) до [[Градишка|Градишке]] (Сервитиум). У данашњем срцу града, којег краси културно – историјски споменик – тврђава Кастел, подигнуто је римско војно утврђење Кастра, унутар којег се одвијао живот римског војног насеља.\nПод својим данашњим именом се спомиње први пут 6. 2. 1494. У турско доба [[Ферхад паша Соколовић]] око [[1580]]. гради чаршију на идеалном простору за развој насеља, на ушћу Црквене у Врбас. \n\nУ својих 500 година постојања Бањалука је била поприште многих сукоба, у време аустријско – турских ратова била је више пута пустошена, а њено становништво побијено или растерано. Нарочито је значајна битка која се водила око бањолучке тврђаве [[1773]]. године у којој су обе стране претрпеле велике губитке. Бању Луку су поред војничких похода пустошиле и велике епидемије куге, од којих је најстрашнија била она између [[1813]]. и [[1816]]. те увек присутни земљотреси. \n\nКрајем турске владавине Бања Лука, према новој административној подели постаје регионални центар власти. У то време град је имао 1.126 кућа од којих су 103 биле у српској вароши. \n\n1878. Бању Луку окупира [[Аустро-Угарска]], под чијом влашћу град значајно напредује. Добија саобраћајнице, развија се привреда и трговина. Жељезничким путем се извлачи дрвно богатство, које се пласирало даље у све крајеве Аустро – Уграске. \n\nНајзначајнија личност тог времена удиже се високо изнад Змијања на Мањачи са које долази, велико књижевно стваралаштво и домољубље [[Петар Кочић|Петра Кочића]] оставља велики и трајни печат на слици Бање Луке. \nЗа време аустроугарске владавине отворена је и Велика реалка, Фабрика дувана и дрвопрерађивачко предузеће «Bosna holtz». \n\nВреме велике експанзије града долази са владавином енергичног и подузетног [[Бан Милосављевић|Бана Светислава Тисе Милосављевића]], када се граде монументалне зграде Хипотекарне банке, Банске управе, Банског двора, Соколског дома, хигијенског завода, Народног позоришта и [[Црква Свете Тројице у Бањалуци|цркве Свете Тројице]]. \n\nПроцват града зауставља Други светски рат и немачко бомбардовање 9. априла [[1941]], у коме је Бањалука доживела велико разарање, те савезничко [[1944]]. Бања Лука је ослобођена 22. априла 1945. године. У [[Други светски рат|Другом светском рату]] била је у оквиру Независне државе Хрватске и под окрутним усташким режимом. Град је дочекао ослобођење 22. априла 1945, порушен и осиромашен. Крајишким борцима којих је у II светском рату погинуло неколико хиљада подигнут је споменик на Бањ брду, 1961\n\nНајтежи ударац у послератном периоду јој задаје катастрофални земљoтрес 1969. године, након којег град коначно добија свој препознатљиви изглед и значај. 1969.година дубоко је урезана у историју града и свест становништва. Најразорнији, незаборавни земљотрес се десио 27. 10. 1969. године. Почео је неуобичајено јаким «претходним ударом», у ноћи 26. октобра у 2:55 h; подртавање се наставило до 8:53 h када је време за Бању Луку стало. Бањолучани ће увијек памтити 8° MCS / 6° «Рихтера». Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86 000 станова или 3,7 x 106 m2 стамбене површине. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152). Привреда је претрпела значајне губитке. \n\nОснивањем Републике Српске, Бања Лука као највећа територијално политичка јединица постаје главни град Републике, у којем су седишта свих републичких институција.\n\nДанас се простире на површини већој од 15 000 ха коју насељава око 250 000 становника, од којих преко 75% живи у ужем градском подручју. Културно-образовни концепт регије стварају Народни музеј, Народно позориште, Народна и универзитетска библиотека , кутурни центар Бански двор, Архив, Дјечије позориште, Умјетничка галерија, тринаест средњих школа и четрнаест вискошколских установа.\n\n[[Слика:panorama_nocna_bl.jpg|thumb|250px|Поглед на Бањалуку са оближњих узвишења]]\n\n==Привреда==\n\nДо 1992. године Бањалука је била снажан привредни центар, са 63000 запослених и развијеном привредном, посебно индустријском структуром. Национални доходак per capita износио је 2850 USA $, а стопа запослености 32,6%. Привредни развој града био је заснован на развоју индустрије, уз доминацију секундарног сектора, у којем је било ангажовано 54% укупног броја запослених.\n\nПоследице четворогодишњих ратних дејстава нису мимоишле ни привреду Бањалуке, која је увелико у фази стагнације. Пропуштена је нова технолошка генерација. Инсталисана опрема, услед вишегодишњег застоја, доживљава и економско и технолошко застаревање. И најзад, изгубљене су традиционалне спољнотрговинске везе, значајни купци и тржишта.\n\nНа истеку 1999. године привреда послује у сложеним условима, са власничком трансформацијом у пуном замаху.\n\n[[Слика:BLmapa.jpg|thumb|200px|Положај Бањалуке]]\n\n===Култура===\n\nУ време управе Бана Милосављевића, бањалучко стваралаштво афирмише познате креаторе и аниматоре у области културе, који постављају највреднија остварења на културну позорницу града.\n\nНародно позориште и Етнографски музеј основани су исте, 1930. године. Први управник Музеја био је чувени сликар Шпиро Боцарић. У почетку осмишљен као етнографски, Музеј временом повећава фонд историјске и архивске граде. Име Душана Митровића заузима почасно место у позоришним аналима. Био је управник првог позоришног ансамбла, који се састојао од десетак глумаца, међу којима су били Вјекослав Афрић и Владо Зељковић.\n\nНедуго затим отворена је Народна библиотека, која сада има обиљежја народне и универзитетске библиотеке. Поред значајног фонда од 250.000 књига, Библиотека располаже и са 3.500 уникатних примерака књига велике вредности.\nДјечје позориште је почело с радом 1960. године, а последњих година и ДИС - Позориште младих.\n\nУз Галерију ликовних уметности, дела познатих мајстора се могу видети и у Галерији \"Терзић\". Концерти, изложбе, промоције и други културни садржаји одвијају се под кровом Банског двора.\n\nБањалучки календар традиционалних културних манифестација је густо исписан и на завидном нивоу ( Кочићеви сусрети, Светосавска академија, фестивал \"Дјеца пјевају Републици Српској\" и Фестивал градске и народне музике, Театар - фест, Сајам књига, и др. ). Филмска остварења се емитују у биоскопу \"Палас\" и мултиплексу \"Козара\" .\n\nУ области културно - уметничког аматеризма најактивнија су следећа друштва и удружења : Веселин Маслеша, Пелагић, Чајавец, Српско - пјевачко друштво \"Јединство\", Дјечји хор \"Врапчићи\" и друга друштва.\n\n===Туризам===\n\n[[Слика:vodenica-bl.jpg|thumb|200px|Воденица на Врбасу]]\nКако се град протеже обалама доњег тока Врбаса, на овим просторима риболов је веома старо занимање. Горњи ток Уне и Врбаса, а Плива цијелим својим током, изузетна су риболовачка атракција, колико ради улова пастрмке, младице и липљана, толико и ради лепоте кањона река и крајолика.\n\nВрбас и Уна , у доњем току, као и равничарска Сава, богате су рибом мирних вода, шараном, штуком и сомом. Изузев северне стране, Бањалука је окружена шумовитим брдима, у којима борави разноврсна дивљач. Ловишта срна су на Мањачи и Чемерници, резервати медведа у шумама Котор Вароши, Масловара и Шипрага, а Бардача обилује барском дивљачи, претежно дивљим паткама и гускама. \n\nТраписка шума је познато ловиште фазана и зечева, којих има и у резервату на подручју Ивањске.\n\nЗахваљујуци близини извора термоминералних вода (Лакташи, Шехер, Слатина, Кулаши ...) Бањалука има основне претпоставке за развој бањско - рекреативног туризма. Ради лековитих својстава, извори су кориштени и у доба Римљана, али до данас није реализован концепт реконструкције и модернизације бањских лечилишта, са рекреативним теренима и осталим садржајима савремене туристичке понуде. Бањалука је дуго словила као град зеленила, са више од десет хиљада стабала, уређеним парковима, зеленим површинама и чувеним алејама. Како су знатно проређени градски дрвореди, оближња излетишта оголела и запуштена, концепција развоја туризма не може заобићи темељиту санацију тврђаве Кастел, уређење обала Врбаса и зелених оаза у близини града, као Бањ - брдо, Шибове, Траписте и излетишта поред Врбање.\n\n==Спорт==\n\nКада је реч о бањалучком спорту, онда без двоумљења, прије свих треба поменути рукометаше, који су свом граду донели титулу европског првака у рукомету. Завидне успехе на спортским такмичењима постизали су и бањалучки боксери, стрелци, шахисти, падобранци, фудбалери, бициклисти, кајакаши, кошаркаши, и други спортисти који су свом граду подарили 12 медаља са Олимпијских игара (8 златних), 15 медаља са Светских првенстава, 6 медаља са Европских првенстава, 4 са Универзијаде, 11 са Медитеранских игара и 39 са Балканских првенстава једног клупског првака Европе (Рукометни клуб \"Борац\"), победника Средњоевропског фудбалског купа (ФК \"[[Борац]]\") те бројних назива првака предходне Југославије како у екипним тако и у појединачним такмичењима. \n\nДанас у Бања Луци организовано је и активно ради 104 спортске организација у 19 гранских спортова, те 16 спортско - рекреативних друштава и удружења.\n\n== Вањски линкови ==\n\n*[http://www.banjaluka.rs.ba Званична страна Града Бањалуке]\n*[http://www.banjalukaguide.com Водич кроз Бањалуку]\n\n\n[[Слика:BLpanorama.jpg]]\nПанорама Бања Луке\n\n{{Template:Административна подела Босне и Херцеговине}}\n\n\n[[Category:Главни градови]]\n\n[[bs:Banja Luka]]\n[[bg:Баня Лука]]\n[[da:Banjaluka]]\n[[de:Banja Luka]]\n[[en:Banja Luka]]\n[[fr:Banja Luka]]\n[[sv:Banja Luka]]','',306,'Вандал Б','20050308130432','',0,0,1,0,0.091193319341,'79949691869567','20050308140418'); INSERT INTO cur VALUES (1967,0,'Приједор','[[Слика:Prijedor.jpg|thumb|Приједор]]Поткозарска општина Приједор налази се на 44 степена, 48 минута и 30 секунди сјеверне географске ширине и 16 степени, 42 минута и 53 секунде источно од Гринича, на надморској висини од 135 метара.\n\nСам град смјештен је у алувијалној долини ријеке Сане у сјеверозападном дијелу Републике Српске, између планина Козара и Грмеч.\n \n\'\'\'Општина се простире на 834 квадратна километра и по величини је на другом мјесту у Републици Српској.\'\'\'\n \nУ самом граду данас живи нешто више од \'\'\'45 000\'\'\' становника, а на подручју цијеле општине \'\'\'110 000\'\'\' становника. Од тога, \'\'\'45 000\'\'\' су избјеглице и расељена лица.\n\nПрема привредној структури општина Приједор је центар индустријско-пољопривредног региона који сачињавају поткозарске општине Козарска Дубица, Нови Град и Српска Костајница, те један мањи дио подгрмечких општина Крупа на Уни и Сански Мост. Окосницу привредниг развоја чини рударство, целулоза, дрвнопрерађивачка, метална и текстилна индустрија. И прије рата и сада Приједор је и у културном, образовном и спортском погледу регионални центар Поткозарја. \n\nИсторијски, Приједор је, такође, са својим селима, одувек био бастион слободарства, буна, устанака и одбране о чему свједоче I и II свјетски рат, те задња дешавања на подручју бивше Југославије.\n\nПрви пут у историјским документима Приједор се, истина као земљана утврда, помиње у ратним извјештајима грофа Адама Бацанија за вријеме Бечког рата од 1683. до 1699 године. Међутим, археолошка грађа указује да његово постојање датира још из времена предисторије и доласка Римљана у ове крајеве првенствено због нових освајачких подухвата. Али, и због експолатације гвоздене руде која је, претапана у великим топионицама Салоне, Сисције и Сирмијума.Веома брзо Приједор постаје значајан - трговачко занатски центар захваљујући римским путевима и пловности ријеке Сане, али понајвише првој жељезничкој прузи у бившој БиХ изграђеној 1873. године у вријеме барона Хирса. Један вијек послије, тачније 1882, готово цијели град изгорио је у великом пожару па су [[Аустро-Угарска|аустроугарске]] власти 1901. године донијеле први урбанистички план по коме је Приједор изграђен као савремено насеље без махала и уских сокака. \n\nКао први већи индустријски капацитет помиње се пилана изграђена 1883. године изнад Козарца, а већ 1891. године основано је прво пољопривредно друштво и перадарска фарма, једини у то вријеме у аустро-угарској Босни и Херцеговини. Почетак XX вијека донио је нове индустријске објекте и предузећа као што су \"Прва крајишка творница цигле и цријепа\" коју је 1926. године основало једно српско акционарско друштво. У исто вријеме један српски трговац оснива и прво извозно предузеће. Ријеч је о извозу живежних намирница и живине у Европу. Вриједно је поменути да је у том времену основана и чувена столарска радионица \"Антонијевић\", као и прво кондиторско предузеће које је послије II свјетског рата прерасло у Фабрику кекса и вафла \"Мира\". На почетку XX вијека Приједор има сва обиљежја урбане градске средине. Приједорски Срби још више развијају трговину и банкарство, а да би сачували свој национални идентитет и традицију, имућне газде и трговци улажу свој капитал и име у културни и национални препород и подижу културне установе и институције. Јос 1834. године Приједор је имао српску основну школу која је заједно с тзв. комуналном (основаном 1891. године) прерасла у државну школу 1919. године. Пододбор \"Просвете\" основан је 1902. године, а негдје у исто вријеме основана је прва штампарија и \"Прва српска штедионица д.д.\", па затим још три основне школе и забавиште, односно женска занатска школа, док је Гимназија основана 1924. године.Само пет година касније, 1907. године основано је друштво за тјелесно васпитање које је наредне, 1908. године, добило име \"Српски Соко\". Године 1885. основано је и пјевачко друштво \"Вила\" за које је химну написао Алекса Шантић, а музику је компоновао тада најпознатији живи српски композитор Јосиф Маринковић. Приликом преноса костију Стевана Мокрањца 1923. године \"Вила\" је на такмичењу југословенских хорова у Београду освојило другу награду.\n\nУ току II свјетског рата приједорски крај је претрпио огромна разарања. Пред офанзивама непријатеља голоруки народ је бјежао у збјегове на планину Козару. Ратна фотографија Жоржа Скиригина [[Мајка са Козаре]] остала је потресно свједочанство на страдање српског народа Поткозарја. Усташе су са Козаре одвеле у смрт око 50.000 невиних цивила. Међу њима је било више десетина хиљада дјеце. Након рата на платоу [[Мраковица]] подигнут је величанствен споменик жртвама фашистичког терора. Дио планине проглашен је за национални парк. \n\nНационални парк Козара, ријека Сана и прекрасни крајолици туристички су адути приједорског краја и цијелог Поткозарја.\n\nДакле, без обзира на археолошке ископине из римских и предримских времена и времена Мезеја, без обзира на некрополе из млађег и старијег бронзаног доба, античке и позноантичке некрополе, као и неке трагове средњовјековних грађевина Приједор је варошица из новијег доба, заправо град XIX и XX вијека.\n\n\n{{Template:Административна подела Босне и Херцеговине}}','',0,'82.117.192.20','20050218133225','',0,0,0,0,0.740836230917,'79949781866774','20050308103109'); INSERT INTO cur VALUES (1968,0,'Константин_Философ','За Константин Философ, Константин солунски, Константин—Кирил Философ, Constantinus Thessalonicenses, Константин-Ђирилo Философ, састављача прве словенске азбуке, иди на [[Свети Ћирило]]\n\nОва страна се односи на Константина Философа Костенечког, писца Житија деспота Стефана Лазаревића и писца Сказања.\n\nПосле пропасти Бугарске (1393) Константин Филозоф дође у Србију, где беше последње уточиште православног хришћанства на Балканском Полуострву и где владаше деспот [[Стефан Лазаревић]]. Константин нађе склоништа на деспотову двору, јер и сам деспот Стефан беше књижевник и велики заштитник књижевности. Ту је Константин развио велику књижевну делатност, био деспотов библиотекар, писао правописна упутства и руководио радом на превођењу и преписивању књига. Тада је постојала чувена [[школа ресавских преводника]], којој је Константин био идеолог и реформатор. Од њега су нам остала два дела: [[Слово о правопису]] и [[Живот деспота Стефана Лазаревића]]. У првом делу разлаже начела своје реформе језика и правописа. Ту, углавном, осуђује уношење елемената народног говора у старословенски језик и недоследну употребу грчких слова. Много је важније друго његово дело, [[Живот деспота Стефана Лазаревића.]] Историјски, ово дело претставља врхунац у развитку наших старих биографија. Дело је пуно историјских података и даје верну слику доба Стефанове владавине. У њему нема скоро ничег хагиографског. Деспот није био проглашен за свеца од стране цркве, па је можда и та чињеница утицала да биографија добије чисто историјски карактер. После дужег увода, писац даје опис српских земаља и опширно излаже генеалогију [[Немањићи|Немањића]], чије порекло изводи од [[цар Константин|цара Константина]]. Та генеалогија се много преписивала и послужила је као основ за стварање посебних списа, — родослова. После тога и кратких напомена о [[кнез Лазар|кнезу Лазару]] и [[Косово|Косову]] прелази се на приказивање Стефанове владавине, али се упоредо и опширно излаже и историја околних народа, поглавито [[Турци|Турака]]. Тако се опширно прича о [[Тамерлан]]у и [[Бајазит]]у, о [[битка код Ангоре|битци код Ангоре]], о догађајима у [[Турска|Турској]] под Мусом и [[Мурат II|Муратом II]], итд. Са историјског гледишта, ово је најбоља биографија, али је писана нејасним и неприступачним језиком, стилом тешким и тамним. Значајно је напоменути да код Константина има примера и имена из старе јелинске прошлости. (приредио Голија по \"Историји југосл. књижевности\", Ђорђе Анђелић, 1938 г.)\n\n\n===1. Житије деспота Стефана===\n\nУ акростиху (крајегранесију) Житија деспота Стефана Лазаревнћа Константин Философ открива своје име и назива себе „преводником\". Константинов преводилачки рад посведочен је и потписом на преводу Тумачења Песме над песмама Теодорита Кирског, као што то показује наслов српскословенског текста: „От Песнеј соломонских протлковано Теодоритом епископом Киру. Преведено Константином Философом, учитељем србским\". Извесне филолошке и културноисторијске појединости и околности упућују на Константина и као преводиоца неколико природословних и земљописних списа. Философ је, вероватно, превео познати кратки опис путовања у Палестину. Константину се с правом приписује четрдесет пет краћих козмографских и географских одломака („слова\") о земљи, водама, морима, облацима, ваздуху, огњу, граду, муњи, грому, земљотресу, небесима, звездама, сунцу, месецу, кометама, дуги и сл.\n\nПредстоје шира проучавања која би требало вишестрано да покажу како се духовно-политичка историја српског народа развијала и усклађивала са природном средином. О томе Константин сведочи да је и код средњовековног човека, изгледа, постојала идеја да особено јединство различитих услова и прилика ствара личности које су управо производ таквог особеног јединства. Описавши поступно природу Српске земље па људе у њој, Константин у Житију деспота Стефана закључује како је све ово родило („породише\") светога Симеона и светога Саву: „Ови породише и велике Симеона и Саву, велико и часно слушање и причање који су превазишли сву човечију природу\". Познато је, уз то, да су велики ратни сукоби и невоље одређивали нове просторе српском народу. Оваква померања обично су угрожавала домаћу традицију и разбијала простор. Узроци очувања традиције и простора леже у природи промене средине. Српски народ у средњем веку, као што је познато, никада није из основе променио две географске средине. Може се рећи да су се вршила само померања. Ова померања чинила су трајнији ток, који је имао природну припрему и особене трагове. Напуштањем једне средине није нестајало и све што је створено на њој. Као што ни долазак у нову средину није представљао освајање потпуно непознатог.\n\nУ овоме смислу очигледан је, рецимо, пример државе кнеза Лазара. Владар нове кнежевине померио је своје области на север, у плодне моравске крајеве. После 1380. године своју власт је проширио све до обале Саве. [[Мачва]], област уз десну обалу Саве, позната као „онострани Срем\", припадала је, углавном, угарским господарима. Пре кнеза Лазара ове крајеве је држао само још један српски владар — [[краљ Драгутин]] (1284—1316), који је мачванску бановину добио од свог шурака [[Ладислав IV|Ладислава IV]]. Мачва је, међутим, већ почетком XIII века била „област у којој је православље било чврсто укорењено и где угарска власт није била тако стабилна да би се с потпуном сигурношћу у успех могло приступити обраћању становништва у католичанство\". У деловима Лазареве западне Србије, уз Западну Мораву, према Дрини и Мачви, у градитељству је главну улогу играла „необично јака традиција рашке архитектонске школе\". А [[Рашка школа]] стилски претходи Моравској, и временски — добу [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]]. \n\nПре него што је Лазар подигао [[Крушевац]] и престоницу у њему (1371), у овим крајевима су већ од краја XII и почетка XIII века постојали поседи удаљених манастира, као што су [[Студеница]] и [[Жича]]. Када је почетком XV века [[деспот Стефан Лазаревић]] као вазал угарског [[краља Жигмунда]] добио мачванску бановину, „србијанска [[Посавина]] постала је мост који спаја Србију и Угарску\". Сада је Сава спајала мачванску страну са имањима и градовима [[Купиново]] (Купиник), [[Земун]], [[Митровица]] и [[Сланкамен]], које је од краља Жигмунда добио, вероватно, још деспот Стефан и касније их наследио његов сестрић [[Деспот Ђурђе Бранковић|Ђурђе Бранковић]]. Већ у Ђурђево време уочава се већи број Срба у Срему. Тако, када је један папски инквизитор дошао 1438. године у Срем у мисију, запазио је приличан број Срба на Фрушкој Гори, нарочито око Каменице и [[Беочин]]а. \n\nПосле пада деспотовине многи српски господари добили су више поседа у [[Срем]]у и другим крајевима преко Саве и Дунава. Јак талас пресељавања преко Саве у сремску равницу може се пратити већ после неколико година, када је [[деспот Вук Гргуревић]] (Змај деспот Вук), син ослепљеног Гргура и унук деспота Ђурђа, прешао на угарску страну. Падом деспотовине 1459. године и доласком Турака настају нередовни и невољни услови за духовни живот, књижевност и уметност. Српски народ који није напуштао завичај, морао је да се прилагоди на борбу и свакодневни живот под турском владавином. Јак и одлучујући чинилац у одржавању духовне и националне свести и сада остају — црква и српскословенски језик. \n\nЈунаци и писци из античке старине највише су испунили Константиново Жнтије деспота Стефана Лазаревића (после 1433). На страницама Константиновог дела срећу се имена [[Хомер]]а, [[Платон]]а, [[Аристотел]]а, [[Крез]]а, [[Темистокле|Темистокла]], [[Ксеркс]]а, [[Александар Велики|Александра Великог], [[Дарија]] и других знаменитих личности античког света. Знања о древном свету Хелена Константин Философ црпе углавном из „друге руке\", преко византијских извора, као што су то показала досадашња проучавања. Наравно, то није сметало Философу да се упозна са животом јунака и писаца „старих Јелина\". Преко византијског посредника, на пример, Константин се послужио [[Херодот]]овом причом о краљу [[Крис]]у (Крезу). Константинов поступак јасно се може пратити када приповедачку и ликовну целиву гради помоћу античких јунака. Тако, испред описа Стефановог порекла, живота и земље Константин се сећа старих Хелена — историчара [[Тукидид]]а, философа Аристотела и Платона, [[Хермес]]а Трисмегистоса (српско-словенски „[[Јермис Тривелики]]\"), Астаксиса (српско-словенски „[[Стајик]]\"), египатског цара [[Тулис]]а и митског певача [[Орфеј]]а. Основна мисао о античким мислиоцима као навестиоцима и пророцима хришћанства, негована нарочито у Византији, постаје основа даљег грађења деспотовог лика:\n\n„Јер ако и процветаше у многим варварским земљама изабрани сасуди, у којима Господ са Оцем обитељ створи (Јован 14,23), али нису се и у човечанским [делима] тако светлили, тако да би превазилазили старе Јелине, у храбрости и питањима и одговорима и осталом, чиме се [ови] нарочито одликоваху и пророковаху пре пророка, јер се подигоше да изнађу човечије ствари, затим ваздушне и највише. Зато и Бог овима [[[Јелини]]ма] пројављиваше од чести да се дотакну истине. Јер Тукидид рече: \'Једно три и триједно бестелесно\'. У слици [ово] је [света] Тројица. А Аристотел: да је природа бића Божјега вечна, а нема\nпочетка, од кога најкрепкије Слово постаје. А Јермис Тривелики [каже]: \'Заклињем те, небо, дело Бога великога, заклињем те гласом очевим, који унапред јави пре него што утврди цео свет, заклињем те у јединородно његово Слово и Дух.\' А Стајик кликну: \'Поштујмо Марију као ону која је добро сакрила тајну, јер од ње ће се родити [[Христ]]ос\'. А [[Тулидос]] рече: \'Прво Бог, затим Слово и Дух с њиме\'. Платон и [[Орфис]] то [исто кажу] и остали\".\n\nГоворећи о Стефановим моралним и духовним особинама још из младости, Константин у читав приказ уграђује примере из хеленске историје. Да би код Стефана показао античко јединство мудрости и храбрости, Философ полази од велике моћи мудрости, разборитог промшпљања, разборитости, која често превазилази војевање и оружје. Ликови античких војсковођа и јунака символишу те највише владарске врлине — краљ [[Кир]], утемељивач јаке персијске државе и далековиди освајач, или мудри атински државник Темистокле, победник краља Ксеркса и његове персијске флоте:\n\n„Много пута где нису успеле војске, које су се потрудиле, и оружје многих лађа, ту је успевала једино мудрост. Примере за ово имамо многе свуда: заузеће великих и предивних градова [[Вавилон]]а и [[Троја|Троје]], Кир када брзо нападе на Асирце и Јелине, када ради жене Менелајеве Јелене Троју разорише, и Темистокле победи Персијанце лађама и натера Ксеркса у бег, комарац жестокога онога лава, и много таково може се наћи. И пошто чистота чисти душу, и храброст згодно спојена са добром ученошћу, и стопивши се уједно остаје недељиво, и увек успева и тако рећи постаје природа (урођено). Све ово се и овде [у Стефану] састави као убељење и сложеност врлина.\"\n\nЗа Хомера (Омира) код Срба је могло да се сазна већ у најстаријим преписима Житија светога Константина—Ћирила или Александриде. Константин Философ је изгледа познавао Хомерове спевове, што се јасно види у два поређења.\n\nФилософ познаје и јунаке хеленске митологије. Повратак деспота после измирења са Сулејманом, на пример, пореди са снагом ветра, оличеном у богу Еолу (на српскословенском Коилу): „Дошавши у своје отачаство као [[Коил]], изишавши из дубоких шумских гора ужасно долази огањ дишући и ужасавајући ближње и даљње.\" После другог одласка у [[Цариград]], када је напуштао византијску престоницу, Стефанов испраћај је приказан са наглашеним сећањем на „звучне\" символе антике (чудотворна песма сирена, живот муза испуњен песмом, славни митски певач и свирач Орфеј): „А када је деспот излазио из града, множина народа ликовала је и клицала, сиренским гласовима и језиком, и излажаше трубни глас, којим и музе у старини побеђиваху и камење се покреташе Орфејевим песмама.\"\n\n\n===2. Сказање нзложено о писменима.===\n\nСхватања античких писаца о језику и граматици оставила су запажене трагове у образовању византијског погледа на филологију. Познати византијски писци писали су и граматичке расправе — [[Јован Филопон]], [[Георгије Хировоск]] (VI век), [[Теогаост]], [[Михаил Синђел]] (IX век), [[Никита Серски]], [[Јован Итал]] (XI век), [[Јован Глика]] (ХШ—XIV век) и др. Извесни граматички списи бејаху непосредно намењени школским потребама. Познати су овакви списи и расправе чувеног историчара [[Ниђифор Григора|Нићифора Григоре]] (1290—1360), хуманисте [[Максим Плануд|Максима Плануда]] (око 1255—1305) или његовог ученика [[Манојло Мосхопул|Манојла Мосхопула]] (око 1265—1315), на чије ће се учење после једног века ослонити наш Константин Философ у Сказању нзложеном о писменима.\n\nУ Београду, у близини деспота Стефана Лазаревића, Константин Философ је 1423—1426. године саставио прву изворну филолошку расправу — „Сказаније изјављено о писменех,, (Сказање изложено о писменима).\n(Једини потпуни препис Сказања, из друге половине XVII века, сада у Патријаршијиној библиотеци у Београду, издао је и пропратио студијом [[Ватрослав Јагић|В. Јагић]] (Разсужденiя, стр. 366—517)).\n\nПосматрано споља, Константинова расправа је строго и чврсто грађена. После предговора и прегледа садржине, следи четрдесет глава, чија почетна слова дају крајегранесе (акростих) у облику криптограма: „Самодржавному деспоту Стефану раб Константин\". Сказање је превасходно теоријска и филолошка расправа о писаној речи, те није могла непосредно и лако да делује на правописно—језичко усмеравање српскословенског језика. „Кварење\" књига, међутим, о којему је Философ писао са горчином, почело је да се исправља у Србији још пре Константиновог доласка, у првим годинама владавине Стефана Лазаревића, крајем XIV века. Овај ток се временом природно усавршавао, без теоријске основе Сказања. Тако, оно што се већ од времена следбеника деспота Стефана назива добрим „ресавским изводом\", добрим „ресавским књигама\", није могло бити производ деловања једне теоријске расправе, већ је то плод настојања добрих преписивача, редактора и преводилаца.\n\nНеколико деценија после Сказања, у другој половини XV века, како су показала проучавања Георгија Петкова, неки непознати писци прерађују, поједностављују и скраћују Константиново дело. У наслову ове расправе од десетак штампаних страница истиче се компилаторско обележје списа и његова веза са Константиновим делом: „Сија словеса вкратце изабрана от књиги Константина Философа Констенчаскаго, бившаго учитеља србскаго ва дни благочастиваго Стефана деспота, господина Србљем, и имат образ сицев ка писатељем.\" Тако је сада Константиново Сказање преко Слова о писменима могло и непосредно да делује на успостављање реда у писању и правопису.\n\nЕмоционално и „пансловенски\" ношен, Константин, наравно, није могао знати право извориште старословенског језика, иако му је близу био, већ је литерарно живо представио како су Ћирило и Методије („добри и дивни мужеви\") од разногласних словенских језика створили један јединствени књижевни језик (за „божаствене списе\"):\n„У почетку они који су хтели издати на словенском језику, јасно је да не могоше бугарским језиком, иако неки говоре како се на овом издаде. Јер како се тананост јелинска или сирска или јеврејска могаше издати најдебљим језиком. Па ни српским високим гласом и тесним. Стога, расудивши они добри и дивни мужеви, изабраше најтањи и најкраснији руски језик, а њему се на помоћ придодаде бугарски и српски и босански и словенски и чешкога део и хрватски језик — на које да ставе божаствене списе.\"\n\nСхватање о седам језика који стварају „словенски\" преноси се и касније. У Словима о писменнма, која су непосредно рађена према Константиновом Сказању, наглашава се како словенски — „от 7 језик састави се\". Трагови оваквог схватања запажају се и касније. Тако, у једном зборнику философско—богословских расправа из XVI века, српске редакције, на задњој корици читамо запис из нешто каснијег времена: „Блгари, Срвље, Руси, Словени, Чеши, Босани, Леси — от сих 7 језици саставише словенска књига.\" Претпостављамо да је непознати писац под утиском Сказања и Слова саставио овај запис. Именовање народа углавном се слаже са Константиновим набрајањем језика. Разлика је само једна. Писац записа изоставља Хрвате („[[хрватски језик]]\") и на њихово место ставља Пољаке ([[Леси]]). (доматриос)\n\nЛитратура:\n\nЂорђе Tpифуновић: Стара српска књижевност, Београд 1995.\n \n\nНеки додатни текстови:\n\nhttp://www.rastko.org.yu\n\nhttp://www.freewebs.com/omorika/srednji-vek/rodoslovnemanja.htm\n\n[[Category:Књижевници]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315152834','',0,0,0,0,0.795629758293,'79949684847165','20050316101818'); INSERT INTO cur VALUES (1969,0,'Географија_Српске','#REDIRECT [[Република Српска, географија]]\n','Географија Српске moved to Република Српска, географија',124,'Милош','20040711214245','',0,1,0,1,0.41086471212177,'79959288785754','20040711214245'); INSERT INTO cur VALUES (1970,0,'Градови_Републике_Српске','#REDIRECT [[Република Српска, градови]]\n','Градови Републике Српске moved to Република Српска, градови',124,'Милош','20040711214336','',0,1,0,1,0.0789392572631494,'79959288785663','20040711214336'); INSERT INTO cur VALUES (1971,0,'Становништво_и_насеља','#REDIRECT [[Република српска, становништво и насеља]]\n','Становништво и насеља moved to Република српска, становништво и насеља',124,'Милош','20040711214449','',0,1,0,1,0.162102180684081,'79959288785550','20040711214449'); INSERT INTO cur VALUES (1972,0,'Климатске_карактеристике','#REDIRECT [[Република Српска, климатске карактеристике]]\n','Климатске карактеристике moved to Република Српска, климатске карактеристике',124,'Милош','20040711214528','',0,1,0,1,0.573693162364599,'79959288785471','20040711214528'); INSERT INTO cur VALUES (1973,0,'Економија_Српске','#REDIRECT [[Република Српска, економија]]\n','Економија Српске moved to Република Српска, економија',124,'Милош','20040711214629','',0,1,0,1,0.382159300504401,'79959288785370','20040711214629'); INSERT INTO cur VALUES (1974,0,'Природни_потенцијали','#REDIRECT [[Република Српска, природни потенцијали]]\n','Природни потенцијали moved to Република Српска, природни потенцијали',124,'Милош','20040711214709','',0,1,0,1,0.18971704616185,'79959288785290','20040711214709'); INSERT INTO cur VALUES (1975,0,'Туризам','\'\'\'Туризам\'\'\' обицно се сматра за путовање због [[рекреација|рекреације]] иако се ова дефиниција проширила у било које путовање изван подручја становања и рада.\n\n==Историја туризма==\n\n\n==Посебни облици туризма==\n\n*[[Еко туризам]]\n*[[Елитни туризам]]\n*[[Масовни туризам]]\n*[[Сеоски туризам]]\n\n\n==Унутрашње повезнице==\n\n#[[Република Српска, туризам|Туризам Републике Српске]]','',170,'Покрајац','20050130185302','',0,0,1,0,0.802107360029693,'79949869814697','20050130185302'); INSERT INTO cur VALUES (1976,0,'Република_српска,_становништво_и_насеља','#REDIRECT [[Република Српска, становништво и насеља]]\n','Република српска, становништво и насеља moved to Република Српска, становништво и насеља',124,'Милош','20040711214855','',0,1,0,1,0.44138569239656,'79959288785144','20040711214855'); INSERT INTO cur VALUES (1977,4,'Расправа_о_преводу_интерфејса','Расправа о преводу Интерфејса је намењена што квалитетнијем преводу окружења Википедије. Препоручујем вам да погледате сајт [http://www.prevod.org/ пројекта Превод] за упутства о превођењу страних (енглеских) термина на српски језик. Такође, од користи ће вам бити и [[Правопис]] на Википедији.\n\nПревод се састоји од четири стране, и доле стоје линкови на њих. Молим вас да своје промене образложите у доњем делу стране. Сматрам да је боље расправу ограничити овде него писати на све четири стране. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:39, 12 Јул 2004 (CEST)\n\nМењајте \"предложени превод\" а не важећи и додајте унутар одговарајућег дела ове стране које сте измене направили.\n\n\n==Прва страна==\n*[[расправа о преводу интерфејса, важећи превод, страна 1|прва страна важећег превода]]\n*[[расправа о преводу интерфејса, страна 1|прва страна предложеног превода]]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%83_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0%2C_%D0%B2%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%2C_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_1&diff=3373&oldid=3372 разлика између важећег и предложеног превода]\n\n==Друга страна==\n*[[расправа о преводу интерфејса, важећи превод, страна 2|друга страна важећег превода]]\n*[[расправа о преводу интерфејса, страна 2|друга страна предложеног превода]]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%83_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0%2C_%D0%B2%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%2C_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_2&diff=3378&oldid=3375 разлика између важећег и предложеног превода]\n\n==Трећа страна==\n*[[расправа о преводу интерфејса, важећи превод, страна 3|трећа страна важећег превода]]\n*[[расправа о преводу интерфејса, страна 3|трећа страна предложеног превода]]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%83_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0%2C_%D0%B2%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%2C_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_3&diff=3379&oldid=3376 разлика између важећег и предложеног превода]\n\n==Четврта страна==\n*[[расправа о преводу интерфејса, важећи превод, страна 4|четврта страна важећег превода]]\n*[[расправа о преводу интерфејса, страна 4|четврта страна предложеног превода]]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=%D0%A0%D0%B0%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0_%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%83_%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%84%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0%2C_%D0%B2%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D1%9B%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4%2C_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_4&diff=3380&oldid=3377 разлика између важећег и предложеног превода]\n\n==Предлози за измене==\nНије ми баш најјасније шта си рекао на пијаци, јесу ли ове странице садашњи превод или твоје измене садашњег превода? [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 09:21, 12 Јул 2004 (CEST)\n\n:Извињавам се на нејасности: Ово су моје измене у односу на садашње стање. Подразумевају махом исправљање правописних (и стилских) грешака и додавање превода тамо где га није било. --[[Корисник:Милош|Милош]] 11:25, 12 Јул 2004 (CEST)\n\n::Па како онда можемо да знамо које су разлике новог превода у односу на стари?? [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 08:03, 13 Јул 2004 (CEST)\n\n:::Ево, управо стављам и важећи превод. Сматрам да треба поправити и овај што сам ја мало средио, па зато нисам стављао важећи. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:33, 13 Јул 2004 (CEST)\n\n:Ја сам прегледао све четири стране превода и своје корекције унео у текст. Једино четврту страну нисам кориговао јер није било потребе. По мом мишљењу, расправа о преводу интерфејса може да се заврши и да нови превод што пре ступи на снагу. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 17:05, 5 Авг 2004 (CEST)\n\n::Ја се слажем са твојим изменама али не слажем се са оригиналом на коме су рађене. Многе ствари које не би требале да буду написане малим словом су у њему написане малим словом. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 08:04, 7 Авг 2004 (CEST)\n:::Не са Ђорђевим него са мојим изменама... Да, када сам кренуо у измену великих у мала слова, био сам превише доследан, тј., примењивао сам их и тамо где не би требало. Мислим да сам то и напоменуо. Претпостављам да си унео одговарајуће измене. --[[Корисник:Милош|Милош]] 08:10, 7 Авг 2004 (CEST)\n::::Видим сад да ниси. Па, измени. Неке ствари не треба да иду великим почетним словом, док друге требају. Посебно се односи то на оне реченице које иду као текст (тј., реченице су, а не синтагме у менију). Узмимо, мени не би требало да иде великим почетним словом, али би требало да иду реченице које су некаква потврда или обавештење типа \"На овој страни нема текста.\" и сл. --[[Корисник:Милош|Милош]] 08:16, 7 Авг 2004 (CEST)\n----\nПогледао сам превод, и имам две главне замерка: не мислим да би требало множину писати као нову поруку/нове поруке/нових порука, већ пре ићи на најчешћу могућност а касније направити закрпу за Википедију која би омогућавала правилне облике множине, и не мислим да би ставке у разним списковима требало да почињу малим словом; због чега би?? [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 09:30, 23 Јул 2004 (CEST)','/* Предлози за измене */',124,'Милош','20040807061621','',0,0,0,0,0.029104313361,'79959192938378','20050307222700'); INSERT INTO cur VALUES (1978,0,'Расправа_о_преводу_интерфејса,_страна_1','
\n \"-\"\n\n# The names of the namespaces can be set here, but the numbers\n# are magical, so don\'t change or move them!  The Namespace class\n# encapsulates some of the magic-ness.\n#\n/* private */ $wgNamespaceNamesSr = array(\n -1 => \"посебно\",\n 0 => \"\",\n 1 => \"разговор\",\n 2 => \"корисник\",\n 3 => \"разговор_са_корисником\",\n 4 => \"Википедија\",\n 5 => \"разговор_о_Википедији\",\n 6 => \"слика\",\n 7 => \"разговор_о_слици\",\n 8 => \"МедијаВики\",\n 9 => \"разговор_о_МедијаВикију\"\n);\n\n/* private */ $wgQuickbarSettingsSr = array(\n \"никаква\", \"причвршћена лево\", \"причвршћена десно\", \"плутајућа лево\"\n);\n\n/* private */ $wgSkinNamesSr = array(\n \"обична\", \"носталгија\", \"келнско плаво\", \"педингтон\", \"монпарнас\"\n);\n\n/* private */ $wgMathNamesSr = array(\n \"увек прикажи PNG\",\n \"HTML ако је врло једноставно, иначе PNG\",\n \"HTML ако је могуће, иначе PNG\",\n \"остави као ТеХ (за текстуалне претраживаче)\",\n \"препоручено за савремене претраживаче\"\n);\n\n/* private */ $wgDateFormatsSr = array(\n \"без посебних жеља\",\n \"јануар 15., 2001.\",\n \"15. јануар 2001.\",\n \"2001. јануар 15.\"\n);\n\n/* private */ $wgUserTogglesSr = array(\n \"hover\"  => \"прикажи лебдећи текст изнад вики веза\",\n \"underline\" => \"подвуци везе\",\n \"highlightbroken\" => \"форматирај покварене везе овако\n (алтернатива: овако?).\",\n \"justify\" => \"поравнај редове\",\n \"hideminor\" => \"сакриј мале измене у списку скорашњих промена\",\n \"usenewrc\" => \"побољшања у списку скорашњих промена (не за све претраживаче)\",\n \"numberheadings\" => \"аутоматски нумериши поднаслове\",\n \"editondblclick\" => \"мењај странице двоструким кликом (захтева JavaScript)\",\n \"editsection\"=>\"омогући измену делова [мењај] веза\",\n \"editsectiononrightclick\"=>\"омогући измену делова десним кликом
на њихове наслове (захтева JavaScript)\",\n \"showtoc\"=>\"Прикажи садржај
(у свим чланцима са више од три поднаслова)\",\n \"rememberpassword\" => \"памти шифру кроз више сесија\",\n \"editwidth\" => \"поље за измене има пуну ширину\",\n \"watchdefault\" => \"додај странице које мењам у мој списак гледања\",\n \"minordefault\" => \"означи све измене малим испрва\",\n \"previewontop\" => \"покажи претпреглед пре поља за измену а не после њега\",\n \"nocache\" => \"онемогући кеширање страница\"\n);\n\n/* private */ $wgWeekdayNamesSr = array(\n \"недеља\", \"понедељак\", \"уторак\", \"среда\", \"четвртак\",\n \"петак\", \"субота\"\n);\n\n/* private */ $wgMonthNamesSr = array(\n \"јануар\", \"фебруар\", \"март\", \"април\", \"мај\", \"јун\",\n \"јул\", \"август\", \"септембар\", \"октобар\", \"новембар\",\n \"децембар\"\n);\n\n/* private */ $wgMonthAbbreviationsSr = array(\n \"јан\", \"феб\", \"мар\", \"апр\", \"мај\", \"јун\",\n \"јул\", \"авг\", \"сеп\", \"окт\", \"нов\",\n \"дец\"\n);\n\n/* NOT USED IN STABLE VERSION */\n/* private */ $wgMagicWordsSr = array(\n# ID CASE SYNONYMS\n MAG_REDIRECT => array( 0, \"#преусмери\" ),\n MAG_NOTOC => array( 0, \"__БЕЗСАДРЖАЈА__\" ),\n MAG_START => array( 0, \"__ПОЧЕТАК__\" ),\n MAG_CURRENTMONTH => array( 1, \"{{ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}\" ),\n MAG_CURRENTMONTHNAME => array( 1, \"{{ИМЕТРЕНУТНОГМЕСЕЦА}}\" ),\n MAG_CURRENTDAY => array( 1, \"{{ТРЕНУТНИДАН}}\" ),\n MAG_CURRENTDAYNAME => array( 1, \"{{ИМЕТРЕНУТНОГДАНА}}\" ),\n MAG_CURRENTYEAR => array( 1, \"{{ТРЕНУТНАГОДИНА}}\" ),\n MAG_CURRENTTIME => array( 1, \"{{ТРЕНУТНОВРЕМЕ}}\" ),\n MAG_NUMBEROFARTICLES => array( 1, \"{{БРОЈЧЛАНАКА}}\" ),\n MAG_CURRENTMONTHNAMEGEN => array( 1, \"{{ГЕНЕРИСАНОИМЕТРЕНУТНОГМЕСЕЦА}}\"),\n MAG_MSG => array( 1, \"{{ПОР:$1}}\" ),\n MAG_SUBST => array( 1, \"{{ПОДСТ:$1}}\" ),\n MAG_MSGNW => array( 1, \"{{НВПОР:$1}}\" )\n);\n\n# All special pages have to be listed here: a description of \"\"\n# will make them not show up on the \"Special Pages\" page, which\n# is the right thing for some of them (such as the \"targeted\" ones).\n#\n/* private */ $wgValidSpecialPagesSr = array(\n \"Userlogin\" => \"\",\n \"Userlogout\" => \"\",\n \"Preferences\" => \"моја корисничка подешавања\",\n \"Watchlist\" => \"мој списак надгледања\",\n \"Recentchanges\" => \"скорашње измене страница\",\n \"Upload\" => \"пошаљи слике\",\n \"Imagelist\" => \"листа слика\",\n \"Listusers\" => \"регистровани корисници\",\n \"Statistics\" => \"статистике сајта\",\n \"Randompage\" => \"случајни чланак\",\n\n \"Lonelypages\" => \"усамљене странице\",\n \"Unusedimages\" => \"неупотребљене слике\",\n \"Popularpages\" => \"омиљене странице\",\n \"Wantedpages\" => \"тражене странице\",\n \"Shortpages\" => \"кратке странице\",\n \"Longpages\" => \"дугачке странице\",\n \"Newpages\" => \"нове странице\",\n \"Ancientpages\" => \"најстарији чланци\",\n \"Intl\" => \"међујезичке везе\",\n \"Allpages\" => \"све странице по наслову\",\n\n \"Ipblocklist\" => \"блокирани корисници/ИП адресе\",\n \"Maintenance\" => \"страница за одржавање\",\n \"Specialpages\" => \"посебне странице\",\n \"Contributions\" => \"прилози\",\n \"Emailuser\" => \"пошаљи е-писмо кориснику\",\n \"Whatlinkshere\" => \"шта линк дели\",\n \"Recentchangeslinked\" => \"скорашње промене линковане на страну\",\n \"Movepage\" => \"помери страну\",\n \"Booksources\" => \"спољни извори литературе\",\n \"Categories\" => \"категорије\",\n \"Export\" => \"извези\"\n);\n\n/* private */ $wgSysopSpecialPagesSr = array(\n \"Blockip\" => \"блокирај корисника/ИП адресу\",\n \"Asksql\" => \"постави упит бази података\",\n \"Undelete\" => \"поврати обрисане странице\"\n);\n\n/* private */ $wgDeveloperSpecialPagesSr = array(\n \"Lockdb\" => \"омогући само право читања из базе\",\n \"Unlockdb\" => \"поврати право уписа у базу\",\n \"Debug\" => \"подаци за уклањање грешака\"\n);\n\n/* private */ $wgAllMessagesSr = array(\n\n# Bits of text used by many pages:\n#\n\"categories\" => \"категорије\",\n\"category\" => \"категорија\",\n\"category_header\" => \"чланака у категорији: \\\"$1\\\"\",\n\"subcategories\" => \"поткатегорије\",\n\n\"linktrail\" => \"/^([a-z\\x80-\\xff]+)(.*)\\$/sD\",\n\"mainpage\" => \"главна страна\",\n\"mainpagetext\" => \"викијевски софтвер је успешно инсталиран.\",\n\"about\" => \"о...\",\n\"aboutwikipedia\" => \"о Википедији\",\n\"aboutpage\" => \"Википедија:О\",\n\"help\" => \"помоћ\",\n\"helppage\" => \"Википедија:помоћ\",\n\"wikititlesuffix\" => \"Википедија\",\n\"bugreports\" => \"пријаве грешака\",\n\"bugreportspage\" => \"Википедија:пријаве_грешака\",\n\"faq\" => \"НПП\",\n\"faqpage\" => \"Википедија:НПП\",\n\"edithelp\" => \"Помоћ! Како се мења страна?\",\n\"edithelppage\" => \"Википедија:како_се_мења_страна\",\n\"cancel\" => \"поништи\",\n\"qbfind\" => \"пронађи\",\n\"qbbrowse\" => \"прелистај\",\n\"qbedit\" => \"измени\",\n\"qbpageoptions\" => \"опције странице\",\n\"qbpageinfo\" => \"подаци о страници\",\n\"qbmyoptions\" => \"моје опције\",\n\"mypage\" => \"моја страница\",\n\"mytalk\" => \"мој разговор\",\n\"currentevents\" => \"тренутни догађаји\",\n\"errorpagetitle\" => \"грешка\",\n\"returnto\" => \"повратак на $1.\",\n\"fromwikipedia\" => \"из Википедије, слободне енциклопедије.\",\n\"whatlinkshere\" => \"странице које су повезане овде\",\n\"help\" => \"помоћ\",\n\"search\" => \"тражи\",\n\"go\" => \"иди\",\n\"history\" => \"историја странице\",\n\"printableversion\" => \"верзија за штампу\",\n\"editthispage\" => \"измени ову страницу\",\n\"deletethispage\" => \"обриши ову страницу\",\n\"protectthispage\" => \"заштити ову страницу\",\n\"unprotectthispage\" => \"уклони заштиту са ове странице\",\n\"newpage\" => \"нова страница\",\n\"talkpage\" => \"разговор о овој страници\",\n\"postcomment\" => \"пошаљи коментар\",\n\"articlepage\" => \"погледај чланак\",\n\"subjectpage\" => \"погледај тему\", # For compatibility\n\"userpage\" => \"погледај корисничку страну\",\n\"wikipediapage\" => \"погледај страну о овој страни\",\n\"imagepage\" => \"погледај страну слике\",\n\"viewtalkpage\" => \"погледај расправу\",\n\"otherlanguages\" => \"остали језици\",\n\"redirectedfrom\" => \"(преусмерено са $1)\",\n\"lastmodified\" => \"ова страница је последњи пут измењена $1.\",\n\"viewcount\" => \"овој страници је приступљено $1 пут/пута.\",\n\"gnunote\" => \"сав текст је доступан под условима Лиценце за слободну документацију ГНУ-а.\",\n\"printsubtitle\" => \"(са http://sr.wikipedia.org)\",\n\"protectedpage\" => \"заштићена страница\",\n\"administrators\" => \"Википедија:администратори\",\n\"sysoptitle\" => \"неопходан је SYSOP приступ\",\n\"sysoptext\" => \"акцију коју сте затражили могу\nизвести само корисници са \\\"SYSOP\\\" статусом.\nПогледајте $1.\",\n\"developertitle\" => \"неоходан је developer приступ\",\n\"developertext\" => \"акцију коју сте затражили могу\nизвести само корисници са \\\"developer\\\" статусом.\nПогледајте $1.\",\n\"nbytes\" => \"$1 бајт/бајта/бајтова\",\n\"go\" => \"иди\",\n\"ok\" => \"да\",\n\"sitetitle\" => \"Википедија\",\n\"sitesubtitle\" => \"слободна енциклопедија\",\n\"retrievedfrom\" => \"добављено из \\\"$1\\\"\",\n\"newmessages\" => \"имате $1.\",\n\"newmessageslink\" => \"нову поруку/нове поруке/нових порука\",\n\"editsection\"=>\"измени\",\n\"toc\" => \"садржај\",\n\"showtoc\" => \"прикажи\",\n\"hidetoc\" => \"сакриј\",\n\"thisisdeleted\" => \"погледај или врати $1?\",\n\"restorelink\" => \"$1 обрисана измена/обрисане измене/обрисаних измена\",\n/*\n
','',108,'Djordjes','20040804144340','',0,0,0,0,0.049903807254,'79959195855659','20040804144340'); INSERT INTO cur VALUES (1979,0,'Расправа_о_преводу_интерфејса,_страна_2','==Део 2==\n
\n*/\n# Main script and global functions\n#\n\"nosuchaction\" => \"нема такве акције\",\n\"nosuchactiontext\" => \"акција наведена у УРЛ-у није\nпрепозната од стране Википедијиног софтвера.\",\n\"nosuchspecialpage\" => \"нема такве посебне странице\",\n\"nospecialpagetext\" => \"хтели сте посебну страницу која није\nпрепозната од стране Википедијиног софтвера.\",\n\n# General errors\n#\n\"error\"   => \"грешка\",\n\"databaseerror\" => \"грешка у бази\",\n\"dberrortext\" => \"Десила се синтаксна грешка упита базе.\nОво је могуће због илегалног упита,\nили могуће грешке у софтверу.\nПоследњи покушани упит је био:\n
$1
\nиз функције \\\"$2\\\".\nMySQL је вратио грешку \\\"$3: $4\\\".\",\n\"dberrortextcl\" => \"Десила се синтаксна грешка упита базе.\nПоследњи покушани упит је био:\n\\\"$1\\\"\nиз функције \\\"$2\\\".\nMySQL је вратио грешку \\\"$3: $4\\\".\\n\",\n\"noconnect\" => \"Жалимо! Вики има неке техничке потешкоће и не може се повезати се сервером базе.\",\n\"nodb\" => \"не могу изабрати базу $1\",\n\"cachederror\" => \"Ово је кеширана копија захтеване странице и можда није најновија.\",\n\"readonly\" => \"база је закључана\",\n\"enterlockreason\" => \"унесите разлог за закључавање, укључујући процену\nвремена откључавања\",\n\"readonlytext\" => \"Википедијина база је тренутно закључана за нове\nуносе и остале измене; вероватно због рутинског одржавања,\nпосле чега ће бити враћена у уобичајено стање.\nАдминистратор који ју је закључао понудио је ово објашњење:\n

$1\",\n\"missingarticle\" => \"Текст странице није пронађен у бази.\nНаслов текста је: \\\"$1\\\".\n\n

Ово је обично изазвано праћењем застарелог \\\"разл\\\" или везе ка историји\nстранице која је обрисана.\n\n

Ако ово није случај, можда сте пронашли грешку у софтверу.\nМолимо вас пријавите ово једном од администратора, заједно са УРЛ-ом.\",\n\"internalerror\" => \"интерна грешка\",\n\"filecopyerror\" => \"не могу да ископирам фајл \\\"$1\\\" на \\\"$2\\\".\",\n\"filerenameerror\" => \"не могу да променим име фајла \\\"$1\\\" у \\\"$2\\\".\",\n\"filedeleteerror\" => \"не могу да обришем фајл \\\"$1\\\".\",\n\"filenotfound\" => \"не могу да нађем фајл \\\"$1\\\".\",\n\"unexpected\" => \"неочекивана вредност: \\\"$1\\\"=\\\"$2\\\".\",\n\"formerror\" => \"грешка: не могу да пошаљем упитник\",\n\"badarticleerror\" => \"Ова акција не може бити извршена на овој страници.\",\n\"cannotdelete\" => \"Не могу да обришем наведену страницу или слику. (Могуће је да ју је неко други већ обрисао.)\",\n\"badtitle\" => \"лош наслов\",\n\"badtitletext\" => \"Захтевани наслов странице је био неисправан, празан или\nнеисправно повезан међујезички или међувики наслов.\",\n\"perfdisabled\" => \"Жалимо! Ова могућност је привремено онемогућена јер успорава базу до те мере да више нико не може да користи вики.\",\n\"perfdisabledsub\" => \"Овде је снимљена копија $1:\",\n\n# Login and logout pages\n#\n\"logouttitle\" => \"одјави се\",\n\"logouttext\" => \"Сада сте одјављени. Можете да наставите да користите Википедију анонимно, или се поново пријавити као други корисник. Обратите пажњу да неке странице могу наставити да се приказују као да сте још увек пријављени, док не очистите кеш свог читача Веба.\\n\",\n\n\"welcomecreation\" => \"

Добродошли, $1!

Ваш налог је направљен.\nНе заборавите да прилагодите себи своја Википедијина подешавања.\",\n\n\"loginpagetitle\" => \"пријављивање\",\n\"yourname\" => \"ваше корисничко име\",\n\"yourpassword\" => \"ваша лозинка\",\n\"yourpasswordagain\" => \"поново укуцајте лозинку\",\n\"newusersonly\" => \" (само за нове кориснике)\",\n\"remembermypassword\" => \"запамти моју лозинку током више сеанси.\",\n\"loginproblem\" => \"Било је проблема са вашим пријављивањем.
Пробајте поново!\",\n\"alreadyloggedin\" => \"Корисниче $1, већ сте пријављени!
\\n\",\n\n\"areyounew\" => \"Ако сте нови на Википедији и желите да прибавите кориснички налог,\nунесите корисничко име, затим укуцајте и поново укуцајте лозинку.\nВаша е-адреса није обавезна; ако изгубите своју лозинку можете затражити\nда буде послата на дату адресу.
\\n\",\n\n\"login\" => \"пријава\",\n\"userlogin\" => \"пријава\",\n\"logout\" => \"одјава\",\n\"userlogout\" => \"одјава\",\n\"notloggedin\" => \"нисте пријављени\",\n\"createaccount\" => \"направи нови налог\",\n\"createaccountmail\" => \"e-поштом\",\n\"badretype\" => \"Не поклапају се лозинке које сте унели.\",\n\"userexists\" => \"Корисничко име које сте унели већ је у употреби. Молим вас изаберите друго име.\",\n\"youremail\" => \"ваша е-адреса*\",\n\"yournick\" => \"ваш надимак (за потписе)\",\n\"emailforlost\" => \"* Уношење адресе е-поште није обавезно. Али оно ће омогућити људима да\nвас контактирају кроз сајт а да не морате да им откријете\nсвоју адресу, а такође ће вам помоћи ако заборавите своју\nлозинку.\",\n\"loginerror\" => \"грешка при пријављивању\",\n\"noname\" => \"Нисте изабрали исправно корисничко име.\",\n\"loginsuccesstitle\" => \"пријављивање је успешно\",\n\"loginsuccess\" => \"Сада сте пријављени на Википедију као \\\"$1\\\".\",\n\"nosuchuser\" => \"Не постоји корисник са именом \\\"$1\\\".\nПроверите своје куцање, или употребите доњи упитник да направите нови кориснички налог.\",\n\"wrongpassword\" => \"Лозинка коју сте унели је неисправна. Молимо покушајте поново.\",\n\"mailmypassword\" => \"Пошаљи ми нову лозинку\",\n\"passwordremindertitle\" => \"Vikipedijin podsetnik za sifru\",\n\"passwordremindertext\" => \"Neko (verovatno vi, sa IP adrese $1)\nzahtevase da vam posaljemo novu lozinku za prijavljivanje na Vikipediju.\nLozinka za korisnika \\\"$2\\\" je sada \\\"$3\\\".\nSada bi trebalo da se ulogujete i promenite svoju lozinku.\",\n\"noemail\" => \"Не постоји е-адреса за корисника \\\"$1\\\".\",\n\"passwordsent\" => \"Нова лозинка је послата на е-адресу\nкорисника \\\"$1\\\".\nМолимо вас улогујте се пошто је примите.\",\n\n# Edit pages\n#\n\"summary\" => \"уопштено\",\n\"subject\" => \"тема/наслов\",\n\"minoredit\" => \"ово је мала измена\",\n\"watchthis\" => \"надгледај овај чланак\",\n\"savearticle\" => \"сними страницу\",\n\"preview\" => \"претпреглед\",\n\"showpreview\" => \"прикажи претпреглед\",\n\"blockedtitle\" => \"корисник је блокиран\",\n\"blockedtext\" => \"ваше корисничко име или ИП адреса је блокирана од стране $1.\nРазлог за блокаду је:
\'\'$2\'\'

Можете се обратити $1 или неком другом\n[[Википедија:администратори|администратору]] да бисте разговарали о блокади.\",\n\"whitelistedittitle\" => \"Пријављивање за мењање је обавезно\",\n\"whitelistedittext\" => \"Морате се [[Посебно:пријављивање|пријавити]] да бисте мењали чланке.\",\n\"whitelistreadtitle\" => \"Пријављивање за читање је обавезно\",\n\"whitelistreadtext\" => \"Морате се [[Посебно:пријављивање|пријавити]] да бисте читали чланке.\",\n\"whitelistacctitle\" => \"Није вам дозвољено да направите налог\",\n\"whitelistacctext\" => \"Да би вам било дозвољено да направите налоге на овом Викију морате се [[Посебно:пријављивање|пријавити]] и имати одговарајућа овлашћења.\",\n\"accmailtitle\" => \"Лозинка послата\",\n\"accmailtext\" => \"Лозинка за \'$1\' је послата на $2.\",\n\"newarticle\" => \"(ново)\",\n\"newarticletext\" =>\n\"Пратили сте везу ка страници која још на постоји.\nДа бисте створили страницу, почните да куцате у поље испод\n(погледајте [[Википедија:помоћ|помоћ]] за више информација).\nАко сте овде дошли грешком, само стисните \'\'\'back\'\'\' дугме свог читача Веба.\",\n\"anontalkpagetext\" => \"---- \'\'Ово је страница за разговор за анонимног корисника који још није направио налог или га не користи. Због тога морамо да користимо бројчану, [[ИП адреса|ИП адресу]] да бисмо идентификовали њега или њу. Такву адресу може делити више корисника. Ако сте анонимни корисник и мислите да су вам упућене небитне примедбе, молимо вас да [[Посебно:пријављивање|направите налог или се пријавите]] да бисте избегли будућу забуну са осталим анонимним корисницима.\'\' \",\n\"noarticletext\" => \"(тренутно нема текста на овој страници)\",\n\"updated\" => \"(освежено)\",\n\"note\" => \"Пажња! \",\n\"previewnote\" => \"Запамтите да је ово само претпреглед, и да још није снимљен!\",\n\"previewconflict\" => \"Овај претпреглед осликава како ће текст у\nтекстуалном пољу изгледати ако се одлучите да га снимите.\",\n\"editing\" => \"Мењам $1\",\n\"sectionedit\" => \" (део)\",\n\"commentedit\" => \" (коментар)\",\n\"editconflict\" => \"Сукобљене измене: $1\",\n\"explainconflict\" => \"Неко други је променио ову страницу откад сте ви почели да је мењате.\nГорње текстуално поље садржи текст странице какав тренутно постоји.\nВаше измене су приказане у доњем тексту.\nМораћете унети своје промене у постојећи текст.\nСамо текст у горњем текстуалном пољу ће бити снимљен када\nпритиснете \\\"сними страницу\\\".\\n

\",\n\"yourtext\" => \"ваш текст\",\n\"storedversion\" => \"ускладиштена верзија\",\n\"editingold\" => \"ПАЖЊА: Мењате старију\nверзију ове странице.\nАко је снимите, све промене учињене од ове верзије биће изгубљене.\\n\",\n\"yourdiff\" => \"разлике\",\n\"copyrightwarning\" => \"Молимо вас да обратите пажњу да се за сваки допринос Википедији\nсматра да је објављен под Лиценцом за слободу документацију ГНУ-а\n(погледајте $1 за детаље).\nАко не желите да се ваше писање мења и редистрибуира\nбез ограничења, онда га немојте слати овде.
\nТакође нам обећавате да сте га сами написали, или ископирали из\nизвора који је у јавном власништву или сличног слободног извора.\nНЕ ШАЉИТЕ РАД ЗАШТИЋЕН АУТОРСКИМ ПРАВИМА БЕЗ ДОЗВОЛЕ!\",\n\"longpagewarning\" => \"ПАЖЊА: Ова страница има $1 килобајта; неки\nчитачи Веба могу имати проблема са мењањем страница дугачких скоро 32kB или више.\nМолимо вас да размотрите разбијање странице на мање делове.\",\n\"readonlywarning\" => \"ПАЖЊА: База је управо закључана због одржавања,\nтако да нећете моћи да снимите своје измене управо сада. Можда желите да ископирате и налепите\nтекст у уређивач текста и снимите га за касније.\",\n\"protectedpagewarning\" => \"ПАЖЊА: Ова страница је закључана тако да само\nкорисници са администраторским привилегијама могу да је мењају. Уверите се да пратите\nсмернице о заштићеним страницама.\",\n\n# History pages\n#\n\"revhistory\" => \"историја измена\",\n\"nohistory\" => \"не постоји историја измена за ову страницу\",\n\"revnotfound\" => \"ревизија није пронађена\",\n\"revnotfoundtext\" => \"Старија верзија странице коју сте затражили није нађена.\nМолимо вас да проверите УРЛ који сте употребили да бисте приступили овој страници.\\n\",\n\"loadhist\" => \"учитавам историју странице\",\n\"currentrev\" => \"тренутна верзија\",\n\"revisionasof\" => \"верзија од $1\",\n\"cur\" => \"трен\",\n\"next\" => \"след\",\n\"last\" => \"посл\",\n\"orig\" => \"ориг\",\n\"histlegend\" => \"објашњење: (трен) = разлика са тренутном верзијом,\n(посл) = разлика са претходном верзијом, М = мала измена\",\n\n# Diffs\n#\n\"difference\" => \"(разлика између верзија)\",\n\"loadingrev\" => \"учитавам верзију за разлику\",\n\"lineno\" => \"линија $1:\",\n\"editcurrent\" => \"измени тренутну верзију ове странице\",\n\n# Search results\n#\n\"searchresults\" => \"резултати претраге\",\n\"searchhelppage\" => \"Википедија:тражење\",\n\"searchingwikipedia\" => \"претраживање Википедије\",\n\"searchresulttext\" => \"за додатне информације о претраживању Википедије, погледајте $1.\",\n\"searchquery\" => \"за упит \\\"$1\\\"\",\n\"badquery\" => \"лоше обликован упит за претрагу\",\n\"badquerytext\" => \"Нисмо могли да обрадимо ваш упит.\nОво је вероватно због тога што сте покушали тражити\nреч краћу од три слова, што тренутно није подржано.\nТакође је могуће да сте погрешно укуцали израз, на\nпример \\\"риба ии крљушти\\\".\nМолимо вас покушајте неким другим упитом.\",\n\"matchtotals\" => \"Упит \\\"$1\\\" је нађен у $2 наслову чланка/наслова чланака\nи у тексту $3 чланка/чланака.\",\n\"nogomatch\" => \"Ниједна страница са оваквим насловом не постоји, покушавам претрагу целог текста.\",\n\"titlematches\" => \"наслов чланка одговара\",\n\"notitlematches\" => \"ниједан наслов чланка не одговара\",\n\"textmatches\" => \"текст чланка одговара\",\n\"notextmatches\" => \"ниједан текст чланка не одговара\",\n\"prevn\" => \"претходних $1\",\n\"nextn\" => \"следећих $1\",\n\"viewprevnext\" => \"погледај ($1) ($2) ($3).\",\n\"showingresults\" => \"Приказујем $1 резултат/резултата почев од $2.\",\n\"showingresultsnum\" => \"Приказујем $3 резултат/резултата почев од $2.\",\n\"nonefound\" => \"Пажња: неуспешне претраге су\nчесто изазване тражењем честих речи као \\\"је\\\" или \\\"од\\\",\nкоје нису индексиране, или навођењем више од једног израза за тражење (само странице\nкоје садрже све изразе који се траже ће се појавити у резултату).\",\n\"powersearch\" => \"тражи\",\n\"powersearchtext\" => \"\nПретрага у именским просторима:
\n$1
\n$2 Излистај преусмерења   тражи $3 $9\",\n\"searchdisabled\" => \"

Жалимо! Пуна претрага текста је привремено онемогућена, због бржег рада Википедије. У међувремену можете користити Гулглову претрагу (испод) која може бити застарела.

\n\n\n
\n\n
\n\n\\\"Google\\\"\n\n\n\n\n\n\n\n
WWW {$wgServer}
\n
\n
\n
\n\",\n\"blanknamespace\" => \"(главно)\",\n\n# Preferences page\n#\n\"preferences\" => \"подешавања\",\n\"prefsnologin\" => \"нисте пријављени\",\n\"prefsnologintext\" => \"Морате бити пријављени\nда бисте подешавали корисничка подешавања.\",\n\"prefslogintext\" => \"Пријављени сте као \\\"$1\\\".\nВаш интерни ИД број је $2.\n\nПогледајте [[Википедија:Помоћ око корисничких подешавања]] за помоћ око дешифровања могућности.\",\n\"prefsreset\" => \"Враћена су ускладиштена подешавања.\",\n\"qbsettings\" => \"подешавања брзе палете\",\n\"changepassword\" => \"промени лозинку\",\n\"skin\" => \"кожа\",\n\"math\" => \"приказивање математике\",\n\"dateformat\" => \"формат датума\",\n\"math_failure\" => \"неуспех при парсирању\",\n\"math_unknown_error\" => \"непозната грешка\",\n\"math_unknown_function\" => \"непозната функција \",\n\"math_lexing_error\" => \"речничка грешка\",\n\"math_syntax_error\" => \"синтаксна грешка\",\n\"saveprefs\" => \"сними подешавања\",\n\"resetprefs\" => \"врати подешавања\",\n\"oldpassword\" => \"стара лозинка\",\n\"newpassword\" => \"нова лозинка\",\n\"retypenew\" => \"поново откуцајте нову лозинку\",\n\"textboxsize\" => \"величине текстуалног поља\",\n\"rows\" => \"реда/редова\",\n\"columns\" => \"колоне/колона\",\n\"searchresultshead\" => \"подешавања резултата претраге\",\n\"resultsperpage\" => \"поготка/погодака по страници\",\n\"contextlines\" => \"линије/линија по поготку\",\n\"contextchars\" => \"карактера контекста по линији\",\n\"stubthreshold\" => \"граница за приказивање окрњака\",\n\"recentchangescount\" => \"број наслова у скорашњим променама\",\n\"savedprefs\" => \"Ваша подешавања су снимљена.\",\n\"timezonetext\" => \"Унесите број сати за који се ваше локално време\nразликује од серверског времена (UTC).\",\n\"localtime\" => \"Приказ локалног времена\",\n\"timezoneoffset\" => \"Одступање\",\n\"servertime\" => \"време на серверу је\",\n\"guesstimezone\" => \"попуни из читача Веба\",\n\"emailflag\" => \"онемогући примање е-поште од осталих корисника\",\n\"defaultns\" => \"Уобичајено тражи у овим именским просторима:\",\n/*\n
','',108,'Djordjes','20040804150229','',0,0,0,0,0.750426083221,'79959195849770','20040804150229'); INSERT INTO cur VALUES (1980,0,'Расправа_о_преводу_интерфејса,_страна_3','==Део 3==\n
\n*/\n# Recent changes\n#\n\"changes\" => \"измене\",\n\"recentchanges\" => \"скорашње измене\",\n\"recentchangestext\" =>\n\"Пратите најскорије измене на Википедији овде.\n[[Википедија:добродошли|Добродошли]]!\nПогледајте такође и: [[Википедија:НПП|Википедијина најчешће постављана питања]],\n[[Википедија:смернице|Википедијине смернице]]\n(посебно [[Википедија:правила именовања|правила именовања]],\n[[Википедија:неутрална тачка гледишта|неутрална тачка гледишта]]),\nи [[Википедија:најчешће грешке на Википедији|најчешће грешке на Википедији]].\n\nАко желите да Википедија успе, веома је важно да не додајете\nматеријал ограничен туђим [[Википедија:ауторска права|ауторским правима]].\nПравна одговорност би могла да повреди пројекат, па вас молимо да то не радите.\nПогледајте такође [http://meta.wikipedia.org/wiki/Special:Recentchanges скорашњу мета дискусију].\",\n\"rcloaderr\"  => \"учитавам скорашње измене\",\n\"rcnote\"  => \"Испод је последњих $1 промена у последњих $2 дана.\",\n\"rcnotefrom\" => \"Испод су промене од $2 (до $1 приказано).\",\n\"rclistfrom\" => \"прикажи нове промене почев од $1\",\n# \"rclinks\"  => \"прикажи последњих $1 промена у последња/последњих $2 сати / претходна $3 дана\",\n# \"rclinks\"  => \"прикажи последњих $1 промена у последња/последњих $2 дана.\",\n\"rclinks\"  => \"Прикажи последњих $1 промена у последња/последњих $2 дана; $3 мале измене\",\n\"rchide\"  => \"у $4 облику; $1 мале измене; $2 секундарни именски простори; $3 вишеструке измене.\",\n\"rcliu\"   => \"; $1 измена од пријављених корисника\",\n\"diff\"   => \"разл\",\n\"hist\"   => \"ист\",\n\"hide\"   => \"скриј\",\n\"show\"   => \"прикажи\",\n\"tableform\"  => \"табела\",\n\"listform\"  => \"списак\",\n\"nchanges\"  => \"$1 промена\",\n\"minoreditletter\" => \"М\",\n\"newpageletter\" => \"Н\",\n\n# Upload\n#\n\"upload\"  => \"пошаљи фајл\",\n\"uploadbtn\"  => \"пошаљи фајл\",\n\"uploadlink\" => \"пошаљи слике\",\n\"reupload\"  => \"поново пошаљи\",\n\"reuploaddesc\" => \"Врати се на упитник за слање.\",\n\"uploadnologin\" => \"нисте пријављени\",\n\"uploadnologintext\" => \"Морате бити пријављени\nда бисте слали фајлове.\",\n\"uploadfile\" => \"Пошаљи слике, звуке, документа итд.\",\n\"uploaderror\" => \"грешка при слању\",\n\"uploadtext\" => \"СТОП! Пре него што шаљете овде,\nобавезно прочитајте и пратите Википедијина правила коришћења слика.\n

Да бисте прегледали или претраживали раније послате слике,\nидите на списак послатих слика.\nСлања и брисања су логована на логу слања.\n

Употребите доњи упитник да бисте послали нове слике за\nилустровање својих чланака.\nНа већини читача Веба, видећете дугме \\\"Browse...\\\", које ће вам\nотворити стандардни прозор вашег оперативног система за бирање фајла.\nИзбор фајла ће убацити његово име у текст\nпоље поред дугмета.\nТакође морате обележити кућицу чиме потврђујете да не\nповређујете никаква ауторска права слањем фајла.\nПритисните дугме \\\"пошаљи\\\" да бисте завршили слање.\nОно може потрајати ако имате спору везу према Интернету.\n

Пожељни формати су JPEG за фотографије, PNG\nза цртеже и остале једноставне слике, и OGG за звуке.\nМолимо вас да имена ваших фајлова имају неко значење да бисте избегли забуну.\nДа бисте укључили слику у текст, употребите везу у облику\n[[image:file.jpg]] или [[image:file.png|алтернативни текст]]\nили [[media:file.ogg]] за звукове.\n

Обратите пажњу да, као и код Википедијиних страница, други могу мењати или\nизбрисати ваша слања ако мисле да то користи енциклопедији, а\nможе вам се и забранити да шаљете ако злоупотребите систем.\",\n\"uploadlog\" => \"лог слања\",\n\"uploadlogpage\" => \"лог слања\",\n\"uploadlogpagetext\" => \"Испод је списак најскоријих слања.\nСва времена су серверска времена (UTC).\n

    \n
\n\",\n\"filename\" => \"име фајла\",\n\"filedesc\" => \"опис\",\n\"filestatus\" => \"статус ауторских права\",\n\"filesource\" => \"извор\",\n\"affirmation\" => \"Потврђујем да сe носилац ауторских права на овај фајл\nслаже да их лиценцира под условима $1.\",\n\"copyrightpage\" => \"Википедија:ауторска_права\",\n\"copyrightpagename\" => \"Википедија, ауторска права\",\n\"uploadedfiles\" => \"послати фајлови\",\n\"noaffirmation\" => \"Морате потврдити да ваше слање не крши\nникаква ауторска права.\",\n\"ignorewarning\" => \"Занемари упозорење и свеједно сними фајл.\",\n\"minlength\" => \"Имена слика морају имати бар три слова.\",\n\"badfilename\" => \"Име слике је промењено у \\\"$1\\\".\",\n\"badfiletype\" => \"\\\".$1\\\" није препоручени формат слике.\",\n\"largefile\" => \"Препоручује се да слике не пређу величину од 100К.\",\n\"successfulupload\" => \"успешно слање\",\n\"fileuploaded\" => \"Фајл \\\"$1\\\" је успешно послат.\nМолим пратите ову везу: ($2) до странице за описивање и унесите\nинформације о фајлу, као одакле је, када и\nко га је направио, као и ма шта друго што знате о њему.\",\n\"uploadwarning\" => \"упозорење при слању\",\n\"savefile\" => \"сними фајл\",\n\"uploadedimage\" => \"послато \\\"$1\\\"\",\n\n# Image list\n#\n\"imagelist\" => \"листа слика\",\n\"imagelisttext\" => \"Испод је списак $1 слика поређаних $2.\",\n\"getimagelist\" => \"прибављам списак слика\",\n\"ilshowmatch\" => \"прикажи све слике чије име одговара\",\n\"ilsubmit\" => \"тражи\",\n\"showlast\" => \"прикажи последњих $1 слика поређаних по $2\",\n\"all\" => \"све\",\n\"byname\" => \"по имену\",\n\"bydate\" => \"по датуму\",\n\"bysize\" => \"по величини\",\n\"imgdelete\" => \"обр\",\n\"imgdesc\" => \"опис\",\n\"imglegend\" => \"Објашњење: (опис) = прикажи/измени опис слике.\",\n\"imghistory\" => \"Историја слике\",\n\"revertimg\" => \"врт\",\n\"deleteimg\" => \"обр\",\n\"imghistlegend\" => \"Објашњење: (трен) = ово је тренутна слика, (обр) = обриши\nову стару верзију, (врт) = врати на ову стару верзију.\n
Кликните на датум да видите слику послату тог датума.\",\n\"imagelinks\" => \"употреба слике\",\n\"linkstoimage\" => \"Следеће странице користе ову слику:\",\n\"nolinkstoimage\" => \"Нема страница које користе ову слику.\",\n\n# Statistics\n#\n\"statistics\" => \"статистике\",\n\"sitestats\" => \"статистике сајта\",\n\"userstats\" => \"статистике корисника\",\n\"sitestatstext\" => \"Постоји укупно $1 страница у бази.\nОво укључује странице са разговорима, странице о Википедији, минималне окрњке,\nпреусмерења, и остале које се вероватно не могу сматрати чланцима.\nНе рачунајући њих постоји $2 страница које су вероватно легитимни\nчланци.

\nСтранице су погледане $3 пута, и мењане $4 пута\nоткада је софтвер побољшан (20. јул 2002).\nТо значи да је у просеку било $5 измена по страници, и $6 прегледа по измени.\",\n\"userstatstext\" => \"Број пријављених корисника је $1.\nБрој администратора је $2, погледајте $3.\",\n\n# Maintenance Page\n#\n\"maintenance\" => \"страница за одржавање\",\n\"maintnancepagetext\" => \"Ова страница садржи неколико згодних алатки за свакодневно одржавање. Неке од њих могу заморити базу, па вас молимо да не учитавате поново после сваке ставке коју сте средили ;-)\",\n\"maintenancebacklink\" => \"назад на страницу за одржавање\",\n\"disambiguations\" => \"странице за обездвосмишљење\",\n\"disambiguationspage\" => \"Википедија:линкови_на_странице_за_обездвосмишљење\",\n\"disambiguationstext\" => \"Следећи чланци се повезују са страницом за обездвосмишљење. Уместо тога, они би требало да се повезују са одговарајућом темом.
Страница се третира као обездвосмишљенска ако је повезана са $1.
Линкови из осталих именских простора нису наведени овде.\",\n\"doubleredirects\" => \"двострука преусмерења\",\n\"doubleredirectstext\" => \"Пажња: Овај списак може да садржи лажне резултате. То обично значи да постоји додатни текст са везама испод првог #REDIRECT.
\\nСваки ред садржи везе на прво и друго преусмерење, као и на прву линију текста другог преусмерења, што обично даје \\\"прави\\\" циљни чланак, на који би прво преусмерење и требало да показује.\",\n\"brokenredirects\" => \"покварена преусмерења\",\n\"brokenredirectstext\" => \"Следећа преусмерења су повезана на непостојећи чланак:\",\n\"selflinks\" => \"Странице са самовезама:\",\n\"selflinkstext\" => \"Следеће странице садрже везе на саме себе, што не би требало:\",\n\"mispeelings\" => \"Странице са грешкама у куцању:\",\n\"mispeelingstext\" => \"Следеће странице садрже честе грешке у куцању, које су наведене на $1. Исправне речи могу бити дате (овако):\",\n\"mispeelingspage\" => \"листа честих грешака у куцању\",\n\"missinglanguagelinks\" => \"недостајући језичке везе\",\n\"missinglanguagelinksbutton\" => \"нађи недостајуће језичке везе за\",\n\"missinglanguagelinkstext\" => \"Ови чланци нису повезани са њима одговарајућим у $1. Преусмерења и подстранице нису приказани.\",\n\n\n# Miscellaneous special pages\n#\n\"orphans\" => \"сирочићи\",\n\"lonelypages\" => \"усамљене странице\",\n\"unusedimages\" => \"неупотребљене слике\",\n\"popularpages\" => \"омиљене странице\",\n\"nviews\" => \"$1 пут/пута погледано\",\n\"wantedpages\" => \"тражене странице\",\n\"nlinks\" => \"$1 веза/везе\",\n\"allpages\" => \"све странице\",\n\"randompage\" => \"случајна страница\",\n\"shortpages\" => \"кратке странице\",\n\"longpages\" => \"дугачке странице\",\n\"listusers\" => \"листа корисника\",\n\"specialpages\" => \"посебне странице\",\n\"spheading\" => \"посебне странице за све кориснике\",\n\"sysopspheading\" => \"само за администраторе\",\n\"developerspheading\" => \"само за девелопере\",\n\"protectpage\" => \"заштити страницу\",\n\"recentchangeslinked\" => \"сродне промене\",\n\"rclsub\" => \"(на странице повезане од \\\"$1\\\")\",\n\"debug\" => \"исправи грешке\",\n\"newpages\" => \"нове странице\",\n\"ancientpages\" => \"најстарији чланци\",\n\"intl\" => \"међујезичке везе\",\n\"movethispage\" => \"премести ову страницу\",\n\"unusedimagestext\" => \"

Обратите пажњу да се други веб сајтови\nкао што су међународне Википедије могу повезивати на слику\nдиректним УРЛ-ом, и тако могу још увек бити приказани овде упркос\nактивној употреби.\",\n\"booksources\" => \"штампани извори\",\n\"booksourcetext\" => \"Испод је списак веза на друге сајтове који\nпродају нове и коришћене књиге, и такође могу имати даље информације\nо књигама које тражите.\nВикипедија не сарађује ни се једним од ових предузећа, и\nовај списак не треба да се схвати као потврда њиховог квалитета.\",\n\"alphaindexline\" => \"$1 у $2\",\n\n# Email this user\n#\n\"mailnologin\" => \"нема адресе за слање\",\n\"mailnologintext\" => \"Морате бити пријављени\nи имати исправну е-адресу у својим подешавањима\nда бисте слали електронску пошту другим корисницима.\",\n\"emailuser\" => \"пошаљи е-писмо кориснику\",\n\"emailpage\" => \"пошаљи ову страницу као е-писмо кориснику\",\n\"emailpagetext\" => \"Ако је овај корисник унео исправну е-адресу у\nсвоја корисничка подешавања, упитник испод ће послати једну поруку.\nЕ-адреса коју сте ви унели у своја корисничка подешавања ће се појавити\nкао \\\"From\\\" адреса поруке, тако да ће прималац моћи\nда одговори.\",\n\"noemailtitle\" => \"нема е-адресе\",\n\"noemailtext\" => \"Овај корисник није навео исправну е-адресу,\nили је изабрао да не прима е-пошту од других корисника.\",\n\"emailfrom\" => \"од\",\n\"emailto\" => \"за\",\n\"emailsubject\" => \"наслов\",\n\"emailmessage\" => \"порука\",\n\"emailsend\" => \"пошаљи\",\n\"emailsent\" => \"порука послата\",\n\"emailsenttext\" => \"Ваша порука је послата електронском поштом.\",\n\n# Watchlist\n#\n\"watchlist\" => \"мој списак надгледања\",\n\"watchlistsub\" => \"(за корисника \\\"$1\\\")\",\n\"nowatchlist\" => \"Немате ништа на свом списку надгледања.\",\n\"watchnologin\" => \"нисте пријављени\",\n\"watchnologintext\" => \"Морате бити пријављени\nда бисте мењали списак надгледања.\",\n\"addedwatch\" => \"додати списку надгледања\",\n\"addedwatchtext\" => \"Страница \\\"$1\\\" је додата вашој списку надгледања.\nБудуће промене ове странице и њој придружене странице за разговор ће бити наведене овде,\nи страница ће бити подебљана у списку скорашњих измена да\nби се лакше уочила.

\n\n

Ако касније желите да уклоните страницу са вашег списка надгледања, кликните на \\\"прекини надгледање\\\" на бочној палети.\",\n\"removedwatch\" => \"уклоњено из списка надгледања\",\n\"removedwatchtext\" => \"Страница \\\"$1\\\" је уклоњена из вашег списка надгледања.\",\n\"watchthispage\" => \"надгледај ову страницу\",\n\"unwatchthispage\" => \"прекини надгледање\",\n\"notanarticle\" => \"није чланак\",\n\"watchnochange\" => \"Ништа што надгледате није промењено у приказаном времену.\",\n\"watchdetails\" => \"($1 страница надгледана/надгледане/надгледано не рачунајући странице за разговор;\n$2 укупно страница измењено од одсецања;\n$3...\nприкажи и мењај потпуни списак.)\",\n\"watchmethod-recent\" => \"проверавам има ли надгледаних страница у скорашњим изменама\",\n\"watchmethod-list\" => \"проверавам има ли скорашњих измена у надгледаним страницама\",\n\"removechecked\" => \"уклони обележене уносе из списка надгледања\",\n\"watchlistcontains\" => \"Ваш списак надгледања садржи $1 страница.\",\n\"watcheditlist\" => \"Овде је азбучни списак страница\nкоје надгледате. Обележите кућице страница које желите да уклоните\nса свог списка надгледања и кликните на дугме \'уклони изабране\'\nна дну екрана.\",\n\"removingchecked\" => \"уклањам обележене ствари са списка надгледања...\",\n\"couldntremove\" => \"не могу да уклоним \'$1\'...\",\n\"iteminvalidname\" => \"проблем са \'$1\', неисправно име...\",\n\"wlnote\" => \"Испод је последњих $1 измена у последњих $2 сати.\",\n\"wlshowlast\" => \"прикажи последњи/последња/последњих \",\n\"wlhours\" => \" час/часа/часова\",\n\"wldays\" => \" дан/дана\",\n\n\n# Delete/protect/revert\n#\n\"deletepage\" => \"обриши страницу\",\n\"confirm\" => \"потврди\",\n\"excontent\" => \"садржај је био:\",\n\"exbeforeblank\" => \"садржај пре брисања је био:\",\n\"exblank\" => \"страница је била празна\",\n\"confirmdelete\" => \"потврди брисање\",\n\"deletesub\" => \"(бришем \\\"$1\\\")\",\n\"historywarning\" => \"Пажња: страница коју желите да обришете има историју: \",\n\"confirmdeletetext\" => \"На путу сте да трајно обришете страницу\nили слику заједно са свом њеном историјом из базе.\nМолим вас потврдите да намеравате да урадите ово, да разумете\nпоследице, и да ово радите у складу са\n[[Википедија:правила|правилима]].\",\n\"confirmcheck\" => \"Да, стварно желим да обришем ово.\",\n\"actioncomplete\" => \"акција завршена\",\n\"deletedtext\" => \"\\\"$1\\\" је обрисана.\nПогледајте $2 за запис о скорашњим брисањима.\",\n\"deletedarticle\" => \"обрисан \\\"$1\\\"\",\n\"dellogpage\" => \"лог брисања\",\n\"dellogpagetext\" => \"Испод је списак најскоријих брисања.\nСва приказана времена су серверска (UTC).\n

    \n
\n\",\n\"deletionlog\" => \"лог брисања\",\n\"reverted\" => \"враћено на ранију верзију\",\n\"deletecomment\" => \"разлог за брисање\",\n\"imagereverted\" => \"Враћање на ранију верзију је успешно.\",\n\"rollback\" => \"врати измене\",\n\"rollbacklink\" => \"врати\",\n\"rollbackfailed\" => \"Враћање није успело.\",\n\"cantrollback\" => \"Не могу да вратим измену; последњи аутор је уједно и једини.\",\n\"alreadyrolled\" => \"Не могу да вратим последњу измену [[$1]]\nкорисника [[корисник:$2|$2]] ([[разговор са корисником:$2|разговор]]); неко други је већ изменио или вратио чланак.\n\nПоследња измена од корисника [[Корисник:$3|$3]] ([[Разговор са корисником:$3|Разговор]]). \",\n# only shown if there is an edit comment\n\"editcomment\" => \"коментар измене је: \\\"$1\\\".\",\n\"revertpage\" => \"враћено на последњу измену од корисника $1\",\n\n# Undelete\n\"undelete\" => \"врати обрисану страницу\",\n\"undeletepage\" => \"погледај и врати обрисане странице\",\n\"undeletepagetext\" => \"Следеће странице су обрисане али су још увек у архиви и\nмогу бити враћене. Архива може бити периодично чишћена.\",\n\"undeletearticle\" => \"врати обрисани чланак\",\n\"undeleterevisions\" => \"$1 верзија/верзије архивирано\",\n\"undeletehistory\" => \"Ако вратите страницу, све верзије ће бити враћене њеној историји.\nАко је нова страница истог имена направљена од брисања, враћене\nверзије ће се појавити у ранијој историји, а тренутна верзија садашње странице\nнеће бити аутоматски замењена.\",\n\"undeleterevision\" => \"обрисана верзија од $1\",\n\"undeletebtn\" => \"Врати!\",\n\"undeletedarticle\" => \"враћено \\\"$1\\\"\",\n\"undeletedtext\" => \"Чланак [[$1]] је успешно враћен.\nПогледајте [[Википедија:лог брисања]] за запис о скорашњим брисањима и враћањима.\",\n\n# Contributions\n#\n\"contributions\" => \"прилози корисника\",\n\"mycontris\" => \"моји прилози\",\n\"contribsub\" => \"за $1\",\n\"nocontribs\" => \"Нису нађене промене које задовољавају ове услове.\",\n\"ucnote\" => \"Испод је последња/последње/последњих $1 промена/промене у последњем/последња/последњих $2 дан/дана.\",\n\"uclinks\" => \"Гледај последњу/последње/последњих $1 промену/промене/промена; гледај последњег/последња/последњих $2 дан/дана.\",\n\"uctop\" => \" (врх)\" ,\n\n# What links here\n#\n\"whatlinkshere\" => \"шта је повезано овде\",\n\"notargettitle\" => \"нема циља\",\n\"notargettext\" => \"Нисте навели циљну страницу или корисника\nна коме би се извела ова функција.\",\n\"linklistsub\" => \"(листа веза)\",\n\"linkshere\" => \"Следеће странице су повезане овде:\",\n\"nolinkshere\" => \"Ниједна страница није повезана овде.\",\n\"isredirect\" => \"преусмеривач\",\n\n# Block/unblock IP\n#\n\"blockip\" => \"обуздај корисника\",\n\"blockiptext\" => \"Употребите доњи упитник да бисте уклонили право писања\nса одређене ИП адресе или корисничког имена.\nОво би требало да буде урађено само да би се спречио вандализам, и у складу\nса [[Википедија:смернице|Википедијиним смерницама]].\nУнесите конкретан разлог испод (на пример, наводећи које\nстранице су вандализоване).\",\n\"ipaddress\" => \"ИП адреса/корисничко име\",\n\"ipbreason\" => \"разлог\",\n\"ipbsubmit\" => \"обуздај овог корисника\",\n\"badipaddress\" => \"Не постоји ниједан корисник који се тако зове\",\n\"noblockreason\" => \"Морате дати разлог за обуздавање.\",\n\"blockipsuccesssub\" => \"Обуздавање је успело.\",\n\"blockipsuccesstext\" => \"\\\"$1\\\" је обуздан.\n
Погледајте [[Посебно:ИП списак обузданих|ИП списак обузданих]] за преглед обуздавања.\",\n\"unblockip\" => \"отпусти корисника\",\n\"unblockiptext\" => \"Употребите доњи упитник да бисте вратили право писања\nраније обузданој ИП адреси или корисничком имену.\",\n\"ipusubmit\" => \"отпусти ову адресу\",\n\"ipusuccess\" => \"\\\"$1\\\" отпуштен\",\n\"ipblocklist\" => \"Списак обузданих ИП адреса и корисника\",\n\"blocklistline\" => \"$1, $2 је обуздао $3\",\n\"blocklink\" => \"блокирај\",\n\"unblocklink\" => \"одблокирај\",\n\"contribslink\" => \"прилози\",\n\"autoblocker\" => \"Аутоматски сте обуздани јер делите ИП адресу са \\\"$1\\\". Разлог \\\"$2\\\".\",\n/*\n
','/* Део 3 */ - мале измене',310,'Саша.Стефановић','20050309162449','',0,0,1,0,0.350495321839,'79949690837550','20050309162449'); INSERT INTO cur VALUES (1981,0,'Расправа_о_преводу_интерфејса,_страна_4','==Део 4==\n
\n*/\n# Developer tools\n#\n\"lockdb\"  => \"закључај базу\",\n\"unlockdb\"  => \"откључај базу\",\n\"lockdbtext\" => \"Закључавање базе ће свим корисницима укинути могућност измене страница,\nпромене корисничких подешавања, измене списка надгледања, и свега осталог\nшто захтева промене у бази.\nМолим потврдите да је ово заиста оно што намеравате да урадите, као и да ћете\nоткључати базу када завршите посао око њеног одржавања.\",\n\"unlockdbtext\" => \"Откључавање базе ће свим корисницима вратити могућност измене страница,\nпромене корисничких подешавања, измене списка надгледања, и свега осталог\nшто захтева промене у бази.\nМолим потврдите да је ово заиста оно што намеравате да урадите.\",\n\"lockconfirm\" => \"Да, заиста желим да закључам базу.\",\n\"unlockconfirm\" => \"Да, заиста желим да откључам базу.\",\n\"lockbtn\"  => \"закључај базу\",\n\"unlockbtn\"  => \"откључај базу\",\n\"locknoconfirm\" => \"Нисте потврдили своју намеру.\",\n\"lockdbsuccesssub\" => \"База је закључана.\",\n\"unlockdbsuccesssub\" => \"База је откључана.\",\n\"lockdbsuccesstext\" => \"Википедијина база података је закључана.\n
Сетите се да је откључате када завршите са одржавањем.\",\n\"unlockdbsuccesstext\" => \"Википедијина база података је откључана.\",\n\n# SQL query\n#\n\"asksql\" => \"SQL упит\",\n\"asksqltext\" => \"Употребите доњи упитник да направите директан упит\nВикипедијиној бази.\nУпотребите једноструке наводнике (\'овако\') за разграничење словних ниски.\nОво често може да дода значајно оптерећење серверу, молимо\nкористите ову могућност штедљиво.\",\n\"sqlislogged\" => \"Обратите пажњу да су сви упити логовани.\",\n\"sqlquery\" => \"унесите упит\",\n\"querybtn\" => \"пошаљи упит\",\n\"selectonly\" => \"Сви упити осим \\\"SELECT\\\" су ограничени на\nразвојни тим Википедије.\",\n\"querysuccessful\" => \"Упит успешан.\",\n\n# Move page\n#\n\"movepage\" => \"премештање странице\",\n\"movepagetext\" => \"Доњи упитник ће преименовати страницу, премештајући сву\nњену историју на ново име.\nСтари наслов ће постати преусмерење на нови наслов.\nЛинкови према старом наслову неће бити промењени; обавезно\n[[Посебно:одржавање|потражите]] двострука или покварена преусмерења.\nНа вама је одговорност да везе и даље иду\nтамо где би и требало да иду.\n\nОбратите пажњу да страница \'\'\'неће\'\'\' бити померена ако већ постоји\nстраница са новим насловом, осим ако је она празна или преусмерење нема\nисторију промена. Ово значи да не можете преименовати страницу на оно име\nса кога сте је преименовали ако погрешите, као и да не можете преписати\nпостојећу страницу.\n\nПАЖЊА!\nОво може бити драстична и неочекивана промена за популарну страницу;\nмолимо да будете сигурни да разумете последице овога пре него што\nнаставите.\",\n\"movepagetalktext\" => \"Одговарајућа страница за разговор, ако постоји, биће аутоматски премештена истовремено \'\'\'осим:\'\'\'\n*ако премештате страницу преко именских простора,\n*постојећа страница за разговор већ постоји под новим именом, или\n*уклоните обележивач у доњој кућици.\n\nУ тим случајевима, мораћете ручно да преместите страницу уколико то желите.\",\n\"movearticle\" => \"премести страницу\",\n\"movenologin\" => \"нисте улоговани\",\n\"movenologintext\" => \"Морате бити регистровани корисник и пријављени\nда бисте преместили страницу.\",\n\"newtitle\" => \"нови наслов\",\n\"movepagebtn\" => \"премести страницу\",\n\"pagemovedsub\" => \"Премештање успело.\",\n\"pagemovedtext\" => \"Страница \\\"[[$1]]\\\" премештена је на \\\"[[$2]]\\\".\",\n\"articleexists\" => \"Страница под тим именом већ постоји, или\nиме које сте изабрали није исправно.\nМолим изаберите друго име.\",\n\"talkexists\" => \"Сама страница је успешно премештена, али\nстраница за разговор није могла бити премештена јер таква већ постоји на новом наслову. Молим да их спојите ручно.\",\n\"movedto\" => \"премештена на\",\n\"movetalk\" => \"Премести \\\"страницу за разговор\\\" такође, ако је могуће.\",\n\"talkpagemoved\" => \"Одговарајућа страницаза разговор је такође премештена.\",\n\"talkpagenotmoved\" => \"Одговарајућа страница за разговор није премештена.\",\n\n\"export\" => \"извези странице\",\n\"exporttext\" => \"Можете извести текст и историју промена одређене\nстранице или групе страница умотану у неки XML; ово онда може бити увезено у други\nвики који користи МедијаВики софтвер, трансформисано, или коришћено за ваше личне\nпотребе.\",\n\"exportcuronly\" => \"Укључи само тренутну верзију, не целу историју\",\n\n# Namespace 8 related\n\n\"allmessages\" => \"све поруке\",\n\"allmessagestext\" => \"Ово је списак свих порука које су у МедијаВикијевом именском простору\"\n);\n\n#--------------------------------------------------------------------------\n# Internationalisation code\n#--------------------------------------------------------------------------\n\nclass LanguageSr extends LanguageUtf8 {\n\n function getNamespaces() {\n global $wgNamespaceNamesSr;\n return $wgNamespaceNamesSr;\n }\n\n function getNsText( $index ) {\n global $wgNamespaceNamesSr;\n return $wgNamespaceNamesSr[$index];\n }\n\n function getNsIndex( $text ) {\n global $wgNamespaceNamesSr;\n\n foreach ( $wgNamespaceNamesSr as $i => $n ) {\n if ( 0 == strcasecmp( $n, $text ) ) { return $i; }\n }\n if( 0 == strcasecmp( \"Special\", $text ) ) { return -1; }\n if( 0 == strcasecmp( \"User\", $text ) ) { return 2; }\n if( 0 == strcasecmp( \"Wikipedia\", $text ) ) { return 4; }\n return false;\n }\n\n function getQuickbarSettings() {\n global $wgQuickbarSettingsSr;\n return $wgQuickbarSettingsSr;\n }\n\n function getSkinNames() {\n global $wgSkinNamesSr;\n return $wgSkinNamesSr;\n }\n\n function getMathNames() {\n global $wgMathNamesSr;\n return $wgMathNamesSr;\n }\n \n function getDateFormats() {\n global $wgDateFormatsSr;\n return $wgDateFormatsSr;\n }\n\n function getUserToggles() {\n global $wgUserTogglesSr;\n return $wgUserTogglesSr;\n }\n\n function getMonthName( $key )\n {\n global $wgMonthNamesSr;\n return $wgMonthNamesSr[$key-1];\n }\n \n /* by default we just return base form */\n function getMonthNameGen( $key )\n {\n global $wgMonthNamesSr;\n return $wgMonthNamesSr[$key-1];\n }\n \n function getMonthAbbreviation( $key )\n {\n global $wgMonthAbbreviationsSr;\n return $wgMonthAbbreviationsSr[$key-1];\n }\n\n function getWeekdayName( $key )\n {\n global $wgWeekdayNamesSr;\n return $wgWeekdayNamesSr[$key-1];\n }\n\n function getValidSpecialPages()\n {\n global $wgValidSpecialPagesSr;\n return $wgValidSpecialPagesSr;\n }\n\n function getSysopSpecialPages()\n {\n global $wgSysopSpecialPagesSr;\n return $wgSysopSpecialPagesSr;\n }\n\n function getDeveloperSpecialPages()\n {\n global $wgDeveloperSpecialPagesSr;\n return $wgDeveloperSpecialPagesSr;\n }\n\n function getMessage( $key )\n {\n global $wgAllMessagesSr;\n if(array_key_exists($key, $wgAllMessagesSr))\n return $wgAllMessagesSr[$key];\n else\n return Language::getMessage($key);\n }\n \n}\n\n?>\n
','',124,'Милош','20040712024725','',0,0,0,1,0.795326031649,'79959287975274','20040712024725'); INSERT INTO cur VALUES (1982,4,'Администратори','Све жеље и захтеве везане за рад српске Википедије можете упутити неком од администратора.\n\n==У овом тренутку администратори су (азбучним редом):==\n\n*[[Корисник:Avala|Avala]]\n*[[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]]\n*[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]]\n*[[Корисник:Обрадовић Горан|Горан Обрадовић]] (Bureaucrat)\n*[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] (Bureaucrat)\n*[[Корисник:Zorba|Иван Свирчевић]] (Bureaucrat)\n*[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] (Bureaucrat)\n*[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] (Bureaucrat)\n*[[Корисник:Ninam|Ninam]]\n*[[Корисник:Никола Прљић|Никола Прљић]]\n*[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] (Bureaucrat)\n*[[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] (Bureaucrat)\n*[[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]]\n\n==Ботови са администраторским овлашћењима су:==\n\'\'(Ботови не смеју имати бирократска овлашћења.)\'\'\n\n*[[Корисник:Millbot]] (ботом управља [[Корисник:Милош|Милош]])\n\n==Захтеви за брисање и заштиту садржаја==\nОво је место где би требало да тражите брисање или заштиту садржаја.\n\nАрхива захтева за брисање и заштиту садржаја: [[Википедија:Администратори/Архива захтева за брисање и заштиту садржаја 1|1]]\n\n----\n\n==Захтеви за овлашћења==\n*Уколико желите постати администратор/ка или бирократа/киња на српској Википедији, упишите то овде. Услов за добијање тих права је допринос овој или другим Википедијама. А пре тога, да сами пожелите да будете администратор/ка (или бирократа/киња). Било би добро да прође неко време вашег рада као администратора да постанете бирократа. Ово су привремени услови и вероватно је да ће бити прецизирани како временом српска википедијанска заједница расте. Такође, конструктивни Википедијанци неће имати проблема око добијања свих овлашћења. Ако сматрате да бирократе на српској Википедији греше тиме што вам нису дале овлашћења, можете се жалити [http://meta.wikimedia.org/wiki/Requests_for_permissions#Current_requests_for_permissions другостепеном суду на Мети]. Ипак, добро би било прво покушати решити проблеме у својој кући.\n\nАрхива захтева за овлашћења: [[Википедија:Администратори/Архива захтева за овлашћења 1|1]]\n\n----\n*Предлажем себе за позицију администратора на српској Википедији.Имам намеру да позивам људе који би имали шта да напишу, радио сам то и до сада успешно , радићу и даље али би ми звање администратора олакшало представљање. [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 12:51, 13 Дец 2004 (CET)\n**Својим досадашњим радом на Википедији си показао одговорност и конструктивност, такође својим прилозима си значајно допринео квалитету српске Википедије. Укупно, мислим да си администраторска права заслужио, што је и Милош образложио на својој страници за разговор. Ево, управо си добио администраторска права. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 13:06, 13 Дец 2004 (CET)\n*На предлог неколико колега :о) са википедије, предлажем себе за администратора на српској википедији (баш је граматички исправна реченица, нема шта). Доста тога сам написао, а и поставио сам прве \'књиге\' на [http://sr.wikibooks.org вики-књигама], тако да мислим да био то могао бити довољан разлог за овакав статус. --[[Корисник:Zorba|Иван Свирчевић]] 14:56, 13 Дец 2004 (CET)\n**Како је Иван врло дуго на српској Википедији (дуже од осталих администратора и бирократа), сматрам да нема никаквих препрека да он постане одмах бирократа, као и да би било неправедно да чека на бирократска овлашћења. С тим у вези, дао сам му одмах бирократска права. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 15:09, 13 Дец 2004 (CET)\n\n*Ето и мене да потражим позицију за администратора, како и зашто скужили сте сигурно у задњих неколико дана...нисам досада тражио јер је то једна обавеза наравно и част али више је обавеза небих тражио да нисам спреман за то, мада имам посла преко главе не само овде већ и кући својој (селим се у други стан па можете да предпоставите посла до гуше и како ђаво хоће па ми искључили тел и интернет сам да полудим, у наредне две недеље нећу моћи бити активан овде као до сада...) --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 19:59, 14 Дец 2004 (CET)\n\n*Имајући у виду општи договор да Никола и ја заједно затражимо администраторске привилегије, подносим захтев за до бијање истих. До преурањеног подношења захтева (пре 18. децембра) дошло је због малог неспоразума, због ког, надам се неће бити проблема. Срдачан поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] 20:56, 14 Дец 2004 (CET)\n**Ма, нема проблема. Нисмо ваљда такви формалисти. Ето, ствари су се стишале, није ништа о главу, нема гласања и осталог. Надам се да се Ђорђе неће љутити што сам поранио :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 14:57, 15 Дец 2004 (CET)\n\n*Предлажем себе за позицију администратора на српској Википедији, настојаћу као и до сада да проширујем број артикала на нашој Википедији, као и довођење нових википедијанаца који ће у многоме помоћи нашој Википедији. --[[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] [[Разговор са корисником:Саша.Стефановић|разговор]] [[image:smiley.png]] 15:19, 15 Мар 2005 (CET)\n*:Постао си администратор. [[image:smiley.png]] --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 00:57, 16 Мар 2005 (CET)\n\n*Предлажем себе за позицију администратора на српској Википедији.Имам намеру да позивам људе који би имали шта да напишу, радио сам то и до сада успешно , радићу и даље али би ми звање администратора олакшало представљање. Жеља ми је да постанем и Амбасадор на Француској википедији, па би ми ово звање било од коридти--[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 15:24, 15 Мар 2005 (CET)\n*:Постао си администратор. [[image:smiley.png]] --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 00:57, 16 Мар 2005 (CET)\n\n*Предлажем себе за позицију администратора на српској Википедији, настојаћу као и до сада да проширујем број артикала на нашој Википедији, као и довођење нових википедијанаца који ће у многоме помоћи нашој Википедији. [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 15:36, 15 Мар 2005 (CET)\n*:Постао си администратор. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 22:57, 15 Мар 2005 (CET)\n\n* Драги момци, нећу се дуго премишљати (да се и ви не предомислите), подносим молбу за добијање статуса администратора на српској Википедији. Радићу вредно колико ми снаге допуштају, иако иде пролеће. Познајем доста људи који би могли за нас да пишу, иако нису баш најсрећнији када су анонимни - прихватиће макар зато што сами не умеју да окаче то што су написали. \n* До сада сам чачкала доста текстова, и од оне несмотрености на почетку чешће загледам у Правопис, а богами и по разним другим књигама. Радо бих наставила да и сама пишем. Веома би ме радовало да као (чини ми се) прва жена међу вама, капетанима Википедије, понесем поносни број 13, број мог Господа. \n--[[Корисник:Ninam|Ninam]] 22:14, 15 Мар 2005 (CET) Заборавих да додам, радим и на енглеској Википедији под истим именом, на мојој страни је линк. н.\n*:Постала си администраторка. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 22:57, 15 Мар 2005 (CET)\n\n==Захтеви за уклањање овлашћења==\n*Уклањања овлашћења се не могу вршити на локалним Википедијама, већ се морају обавити преко [http://meta.wikimedia.org/wiki/Requests_for_permissions#Removal_of_access странице на Мети]. У слуачју да је у питању самостално обезвлашћење, то ће вам бити испуњено одмах. У случају да постоји потреба да се развласти неки бахати администратор или бирократа, простор овог дела стране би требало бити намењен постизању концензуса тим поводом, па да се потом на Мети упути захтев. Жалба [http://meta.wikimedia.org/wiki/Requests_for_permissions#Removal_of_access другостепеном суду на Мети] увек остаје као крајње решење.\n\n----\n\n==Захтеви за добијање статуса бота==\n*Иако се то не чини на српској Википедији, врло је пожељно овде тражити тај статус, па тек онда, по договору, отићи са захтевом на [http://meta.wikimedia.org/wiki/Requests_for_permissions#Requests_for_Bot_status страницу на Мети].\n\n----\n\n==Захтеви за привремено и хитно добијање администраторских пвилегија==\n*На српској Википедији сигурно нећете добити тако брз и ефикасан одговор као што бисте добили на Мети. Зато, ако је нешто хитно, отидите на [[m:Requests for permissions#Current temporary sysops for emergency purposes|део намењен за хитне случаје на Мети]].\n\n----\n\n[[bg:Уикипедия:Администратори]]\n[[ca:Viquipèdia:Administradors]]\n[[da:Wikipedia:Administratorer]]\n[[de:Wikipedia:Administratoren]]\n[[el:Wikipedia:Διαχειριστές]]\n[[en:Wikipedia:Administrators]]\n[[eo:Vikipedio:Administrantoj]]\n[[es:Wikipedia:Administradores]]\n[[eu:Wikipedia:Administratzaileak]]\n[[fi:Wikipedia:Ylläpitäjät]]\n[[fo:Wikipedia:Umboðsstjóri]]\n[[fr:Wikipédia:Administrateurs]]\n[[ga:Vicipéid:Riarthóirí]]\n[[he:ויקיפדיה:מפעיל מערכת]]\n[[id:Wikipedia:Pengurus]]\n[[is:Wikipedia:Stjórnendur]]\n[[it:Wikipedia:Amministratori]]\n[[ja:Wikipedia:管理者]]\n[[ko:위키백과:관리자]]\n[[lb:Wikipedia:Administrators]]\n[[na:Wikipedia:Administrators]]\n[[nl:wikipedia:systeembeheerders]]\n[[no:Wikipedia:Administratorer]]\n[[pl:Wikipedia:Administratorzy]]\n[[pt:Wikipedia:Administradores]]\n[[ru:Википедия:Administrators]]\n[[simple:Wikipedia:Administrators]]\n[[sl:Wikipedija:Administratorji]]\n[[sv:Wikipedia:Administrat%F6rer]]\n[[vi:Wikipedia:Người quản lý]]\n[[zh:Wikipedia:管理员]]','Потврда',17,'Bonzo','20050315235735','',0,0,0,0,0.21781932759,'79949684764264','20050315235735'); INSERT INTO cur VALUES (1983,4,'Садржај','Ово је делимичан списак страница у Википедија [[именски простор|именском простору]].\n\n* [[Википедија:Администратори|Администратори]]\n* [[Википедија:Добродошли]]\n* [[Википедија:Пијаца|Пијаца]]\n* [[Википедија:Помоћ|Помоћ]]\n* [[Википедија:Садржај|Садржај]]\n* [[Википедија:Заставе и ознаке|Заставе и ознаке]]\n\n[[cs:Wikipedie:Seznam stránek ve zvláštních jmenných prostorech]]\n[[da:Wikipedia:Liste over alle sider om Wikipedia]]\n[[de:Wikipedia:Seiten im Wikipedia-Namensraum]] \n[[en:Wikipedia:List of pages in the Wikipedia namespace]]\n[[ja:Wikipedia:プロジェクト関連文書のリスト]] [[sv:Wikipedia:Lista över artiklar om Wikipedia]]\n[[zh:Wikipedia:Wikipedia索引]]','',9,'Никола Смоленски','20040712075145','',0,0,0,1,0.031269035782,'79959287924854','20040712075145'); INSERT INTO cur VALUES (1984,0,'Расправа_о_писмима_на_српској_Википедији','Како је одређен број људи изразио жељу да се српска Википедија појави и у латиничком издању, ево места за тражење решења. Концепција је преузета са гласања о увођењу разликовања великих и малих слова на [[meta:|Мети]]. Добро би било да се потписујете иза својих речи (други квадрат с десна у менију изнад поља у ком пишете; видећете нешто тилди и цртица, што викијевска ознака за потпис), што значи да би било врло пожељно да се претходно пријавите.\n\nДодато је гласање на крају. Гласање, пошто се ради о важној одлуци, траје до 1. септембра у 00:00 часова. Што се тумачења гласања тиче (пошто ми се чини да ће мала већина бити против укључења латиничких страна), замолио бих вас да размислимо о томе колико треба поштовати мањину (макар на српској Википедији) која користи латиницу као своје писмо. (О томе како то треба учинити, разговарали бисмо после, уколико предлог прође.) Могу гласати они који су се пријавили на српској Википедији закључно са 18. јулом 2004. године. Уколико не прође, ово питање не би требало покретати наредних шест месеци. --[[Корисник:Милош|Милош]] 16:24, 19 Јул 2004 (CEST)\n\nДа додам да се демагошки разлози стављају међу \"Разлоге који нису разлози\" од почетка, с тим да то овде нисам назначио јер се подразумева аналогија са горе наведеним гласањем са Мете. Како сам направио ову страну, то чиним ја; а ко жели, може се пријавити да то и она/он чини. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:40, 28 Јул 2004 (CEST)\n\n==Razlozi za uključenje latiničnih strana==\n\nObjektivni razlozi:\n\n* Latinica je u upotrebi u srpskom jeziku ravnopravna sa ćirilicom. I po pravopisu a i po realnosti. -- Sergivs\n** Латиница није равноправна по Уставу. Уколико неко хоће да пише натписе (нпр. називе улица, итд.) латиницом, по Уставу мора да стави и ћирилични натпис. И при томе се подразумева да је латинични натпис на језику мањина (Мађарски, Албански, итд.), јер не постоји латинична српска мањина. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 9:29, 23 јул 2004 (CEST)\n** Pa nije po ustavu ravnopravna. I to je problem! Kako moze nesto sto je u realnosti i po pravopisu ravnopravno da po ustavu ne bude ravnopravno. Po pravopisu su oba pisma ravnopravna. Kako onda moze ustav da propisuje da je SAMO jedno zvanicno? Podseca me na neravnopravnost gradjana jevrejske nacionalnosti u nacistickoj Nemackoj -- Sergivs 7 avgust 2004.\n(Расправа о ћирилицама је пренета на [[Разговор:Ћирилица|разговор о ћирилици]]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 16:15, 19 Јул 2004 (CEST) )\n\n* \"Problem\" mešanja engleskih reči se može rešiti na isti način kao što to \"rečava\" ćirilica: \"sa Dejvidom Duhovnim\", \"iz Majkrosoftovog Vorda\" i sl.\n** То није по правопису. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)\n*** Ако није по Правопису, дебили су. Мада ми се чини да се, отприлике, овако каже: Латиницом се може писати и \"етимолошки\" и \"фонолошки\", а ћирилицом се мора писати \"фонолошки\". Другим речима, не може се писати \"у странци Яблоко\", већ само \"у странци Јаблоко\"; с тим да је дозвољено етимолошки преносити (латиницом) енглеску транскрипцију: \"u stranci Yabloko\". Мало дебилно, али ајде. Какогод, чини ми се да овако стоје ствари, осим ако Правопис из 1993. тим поводом не мења правила из 1960. Ако грешим (Никола, ако ти није тешко, ај ми цитирај то из Правописа из 1993., пошто га овде немам), онда ћу се бунити на одговарајућим местима :-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:35, 24 Јул 2004 (CEST)\n*** Nego po cemu je ako nije po pravopisu? -- Sergivs 9. august 2004\n** Српскохрватски правопис је решавао ствари доста чистије: латиница је била карактеристична за „западне“ облике, и у латиничном правопису (читај: хрватском) су се лична имена писала у оригиналу, баш као што то данас чине српски латиничари. Међутим, у „источној“, ћириличној (читај: српској) варијанти, сва лична имена се пишу по Вуку (тј. онако, како се изговарају). Е, сад, проблем је што се у Србији наметала „западна“ варијанта, а „источна“ је на силу потискивана. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 9:27, 23 јул 2004 (CEST)\n*** A ko je to \"nametao\"? Papa, masoni ili iluminati? Covece, jezik i pismo se sami razvijaju... I ne moze niko da zaustavi taj proces, ma kojiko tvrdoglav bio. Ako Srbi zele da od sada bisu \"Anna\" za ime \"Ana\" - ne moze to niko spreciti. -- Sergivs 9. august 2004\n\nSubjektivni razlozi:\n\n* Koliko je ćirilica simbol srpske kulturne posebnosti - toliko je to i latinica. Pogotovu što ćirilica nije ništa \"posebnija\" za Srbe koliko je \"posebna\" i za Makedonce, Bugare, Ukrajince, Beloruse, Ruse, Mongole, Tatare, Kazahe, Uzbeke, itd.\n** Српска ћирилица јесте симбол српске културне посебности. Српску ћирилицу не користи ниједан други народ осим Срба и не користи се ни за један други језиг осим српског. Исту латиницу користе Хрвати, Бошњаци, па и Словенци, који користе један њен подскуп. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)\n*** Исту ћирилицу користе Бошњаци. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:37, 24 Јул 2004 (CEST)\n**** Колико ја знам, тзв. „Бошњаци“ не пишу ћирилицом и од ње зазиру у сваком погледу. Срби из Републике Српске, са друге стране, пишу српском ћирилицом и говоре српски. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]], 12:53, 28. јул 2004. (CEST)\n**** Zasto li zaziru? A inace postoje Muslimani (Bosnjaci) koji pisu cirilicom. -- Sergivs 9. august 2004 \n***** Зазиру, али је имају у стандарду. Идентичну. Штавише, чини ми се да је потпуно равноправна са латиницом (као у Црној Гори). --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:42, 28 Јул 2004 (CEST)\n* Ćirilo i Metodije su stvorili glagoljicu. Ćirilicu je najverovatnije stvorio Sv. Kiril Ohridski. Glagoljica je prvo slovensko pismo, a ne ćirilica. A pogotovu ne ova, današnja, Vukova ćirilica.\n** Свети Ћирил Охридски је Ћирило. Иначе, највероватније је ћирилицу направио Контантин Преславски. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:40, 16 Јул 2004 (CEST)\n** Oops... lapsus calami. Htedoh reći Sv. Kliment Ohridski a ne Sv. Kiril Ohridski. Dakle ja imam podatak da je najverovatnije ćirilicu izmislio Sv. Kliment Ohridski a ne Konstantin Preslavski. Ali to je uostalom nebitno u ovoj rasravi. -- Sergivs 16 Jul 2004\n** Првобитан назив за глагољицу је био „кириловица“, тј. „ћирилица“. Зато је ја називам „првом“ ћирилицом. Глагољица је так касније добила тај назив. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 9:23, 23 јул 2004 (CEST)\n*** Najverovatnije... samo sto mi ostali nismo bili na tom casu kad se to ucilo... -- Sergivs 9. august 2004\n\n==Разлози против укључења латиничких страна==\nОбјективни разлози:\n\n*Ћирилица је, са разним мањим изменама (Вук), историјски дуже у употреби код Срба. \n** A crkvenoslovenska cirilica je najduze. \'Ajde da nju vratimo. -- Sergivs 9. august 2004\n*Уз латиницу је лакше помешати енглеске речи са српским, уз накарадно додавање падешких наставака: „sa Davidom Duchovnyjem“, „iz Microsoftovog Worda“, и сл. То не значи да се тако нешто не може избећи, већ само да латиница просто „мами“ такво писање.\n** Moze i \"sa Dejvidom Duhovnijem\". Niko nikog ne mami... -- Sergivs 9. august 2004\n\nСубјективни разлози:\n\n*Ћирилица је симбол српске културне посебности, њу су створили ученици Ћирила и Методија, првих просветитеља Словена, па и Срба. Наравно да овде не мислим на глагољицу, коју су створила света браћа лично. Мислим на „другу“ ћирилицу, којом су Срби писали у средњем веку, а Вук је упростио и створио вуковицу, којом данас пишемо.\n** I latinica je simbol srpske posebnosti. A ako je crkvenoslovenska cirilica bila nesto specijalno kod Slovena i Srba, zasto se ne zalazes da se bas ona vrati? Zasto se zalazes za Vukovu cirilicu kad je upravo crkvenoslovenska cirilica nesto \"posebno\"? -- Sergivs 9. august 2004\n*Погледајте и: „[http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/pio.php питања и одговори]“, „[http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/ciril.php Зашто ћирилица?]“.\n** Pogledajte http://srpskalatinica.tripod.com -- Sergivs 9. august 2004\n\n==Разлози који и нису разлози==\n===Приче о фонетском писму и правопису===\n* Ћирилица је фонетско писмо, за разлику од латинице.\n** Ne postoji \"fonetsko\" pismo nego fonetski može da bude samo pravopis.\n** Шта је фонетско писмо? --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:34, 16 Јул 2004 (CEST)\n***Ћирилица је фонетско писмо, за разлику од латинице. То значи да се сваки српски глас записује једним словом ћирилице и свако слово се чита као један глас. Вуково правило гласи: „пиши као што говориш, читај како је написано“. Целокупна историја светских писама говори да писма иду од пиктографских, преко идеографских и слоговних према фонетским. Латиница се налази између слоговног (нпр. „x“=„икс“) и фонетског писма (нпр. „c“=„ц“, али не увек — нпр. у енглеском, „c“ може да буде „к“, „с“ (s) или део графеме „ch“, што опет зависи од контекста: нпр. ако је реч узета из француског, читаће се као „ш“, али ако је узета из немачког, читаће се као тврдо „х“). Многи народи су кроз историју тежили ка идеалу — писму које ће један глас једног језика писати уз помоћ једног слова. Вук је тај циљ за Србе постигао. Зашто бисмо сада прелазили са коња на магарца користећи нефонетско писмо?\n****\'\'Фонетска ортографија\'\' значи да се употребљава условно један знак за један алофон, а то за сада не постоји. Чак је и [http://en.wikipedia.org/wiki/IPA IPA] пре \"фонолошко\" него \"фонетско писмо\" (иако носи \"фонетски\" назив), а наводници служе томе да се означи да ти знаци без правила употребе ништа не чине, те да је \"фонолошки\" или \"фонетки\" у томе управо тај скуп правила а не скуп знакова. Преко тога, \'\'фонетско писмо\'\' је лош термин и Срђан је у праву када каже да то може бити правопис (пре бих рекао ортографија) а не писмо. Постоји и Даничићева латиница (тј. Даничињева ортографија) која је \"фонетска\" у смислу у ком ти имаш представу о некаквој \"фонетичности писма\". ... Какогод, ово је толико шупље да се може наћи још подоста ненаучности о квази-разлога у томе. Твој циљ је да латиница не буде на српској Википедији и то можеш бранити, али рационалним разлозима, а не квази-научном демагогијом. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:47, 24 Јул 2004 (CEST)\n*****Свакако да писмо само по себи не значи ништа — то су само апстрактни облици којима човек придаје значење и смисао. Зато мислим да би требало мој израз „фонетско писмо“ схватити мало слободније — он обухвата и правописна правила, која важе у српском језику када се пише ћирилицом. Ја нисам филолог, тако да свако моје мишљење неизбежно мора бити „ненаучно“. Али, Вук је на тако генијалан начин поставио своје принципе да их може разумети било ко, не само филолози. Иако не бих могао да формулишем тачан стручни израз, јасно је да је нпр. код писања личних имена и назива производа принцип „пиши као што говориш, читај како је написано“ неупоредиво бољи од „пиши како би то странац написао, а за читање се снађи како знаш и умеш“. То је бег у елитизам, насупрот Вуковим идејама које можда некоме и изгледају као комунистичке, али су по мени праведније. О овоме би се даље могло расправљати, удаљавајући се притом од теме. Да наставим, Енглезима, Немцима и Французима је учење правилног писања далеко теже, за разлику од Срба. Кинези су (безуспешно) покушавали да спроведу реформу којом би увели оно што ја називам „фонетским писмом“, дакле начин да се кинески гласови бележе уз помоћ посебних знакова за сваки глас (вероватно моје изражавање није „научно“, али је моја идеја јасна). Ово смо ми „тихо“ (ако се тако може рећи) добили од Вука, писали смо вуковицом, а сада хоћемо назад, само не на „другу“ ћирилицу, већ на латиницу. Зашто? -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]], 13:45, 25. јул 2004. (CEST)\n******Разлика између нефонолошког принципиа писања у речима као што су \"председник\" (изговара се /прецедник/) и сл. је знатно већа у односу на ретко појављивање комбинације \"дж\", фантастично ретке и у духу српског језика неизговориве комбинације \"нј\" и непостојеће комбинације \"лј\" (могуће је једино у транкрипцији, узмимо, главног града Словеније \"Лјублјана\" и сл.). У том смислу, гајевица измењена за Даничићево слово \"đ\" је за нијансу мање \"фонолошка\" него што је вуковица. Па, чак и постоји решење потпуне транслитерарности ћирилице и латинице помоћу Даничићеве латинице. Дакле, није проблем у \"фонетичности\" ћирилице, него у томе што ти из других разлога не желиш да постоји латиница на српској Википедији. Према томе, немој више то стављати горе у разлоге, јер то разлог није. Како сам ја отворио ову расправу, узимам себи за право да је каналишем и разлоге који нису довољно смислени стављам овде (где се расправа може наставити). Кад ти будеш отворио неку расправу, имаћеш и ти право да је каналишеш како ти сматраш да је најбоље. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:05, 26 Јул 2004 (CEST)\n******* Вики је слободан медијум који се не може „каналисати“ у смислу вербалног деликта и забрањених ставова. Замерио си ми што су разлози против додавања латиничних страница које сам лично означио као субјективне „ненаучни“. Који су онда твоји „научни и објективни“ разлози \'\'\'за\'\'\' додавање латинице? Колико видим, до сада је \'\'Sergivs\'\' само преписао моје разлоге, пресловио их на латиницу и променио реч „ћирилица“ у „латиница“. Остала његова оправдања се могу лако побити. Такође, ниси направио доследну структуру странице — наиме, ти разлоге делиш на за и против додавања латиничних страна, а онда додатно компликујеш сналажење додавањем „разлога који и нису разлози“ (о, ненаучног ли наслова!) и „расправе“. Па лепо, ради шта хоћеш, али ја сматрам да то није прави пут ка „србизацији“ рачунара, већ управо ка затирању српске културе. Цитираћу твој „демагошки“ текст Манифеста Уликса: \'\'„Ни српски народ није имун на ове историјске силе. Довољно је са небригом наставити и вероватно ће наши унуци или праунуци на српски језик гледати само као на језик својих дедова, а њихови унуци и праунуци по историјским читанкама читати приче о изумрлом народу коме су припадали њихови преци. Може нам се десити и да завршимо као Велшани: Да знамо да нисмо Американци само зато што живимо на Балкану и једемо пљескавице место хамбургера. А можемо и да опстанемо и у наступајуће доба унесемо своје особености као део општељудске културе.“\'\' -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]], 12:27, 28. јул 2004. (CEST)\n*******# Свака (међу)људска делатност се може каналисати. Ја нисам цензор и ничије речи не бришем, већ нерелавантне (не ненаучне, већ неистините јер претендују на научну истинитост, тј., ставио си разлог о фонетичности међу своје објективне разлоге!) склањам тамо где им је место. Значи, свако може видети да сам ја то склонио (а управо ћу горе и уписати да то ја чиним пошто ми се може замерити да иако је контекстуално видљиво, није експлицитно) и може у овом случају да процењује релевантност и корисност оног што радим. (Заједница ми може и ускратити поверење администратора и бирократе.) У случају да се Википедија не може каналисати, имамо на располагању и то да они који желе писати латиницом, могу да праве хаос какав је Срђан правио (погледај историју странице [[Ћирилица]]). Замисли само посла да се појаве још само три Срђана и да не комуницирају са остатком заједнице. А Срђана сам успео да приволим да комуницира са нама. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)\n*******# Што се Срђана тиче, ако мало прочачкаш по архивама Форума Б92, врло ћеш лако уочити до које мере се он и ја не слажемо. Једно од најспорнијих питања је и то што је он екстремиста као и ти, само на супротној страни. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)\n*******# Једини разлог који сам дао је политичке природе (јер је ово политичко питање), а које гласи да значајна мањина Срба (благо речено, латиницу можда користи и већина!) користи латиницу за своје основно писмо и да, ако је ова Википедија општесрпска, онда она мора бити и \"латиничарска\". Ако није општесрпска, можемо је писати и кинеским писмом, па ће одређени број људи (као што си ти) умети да је чита. Ја овде, иако користим ћирилицу, браним слободу те мањине, а ти је угрожаваш. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)\n*******# Ако мало погледаш по Мети, видећеш да је уобичајена пракса ставити и то поглавље управо због оваквог препуцавања у које сте кренули ти и Срђан. Дакле, по аналогији, као што је написано горе, пребачено је са Мете. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)\n*******# Пре свега, ја иза тог свог текста стојим и увек ћу стајати. И ту нема ничег спорног, нити ичег што је у супротности са оним што сада радим. А ево зашто: --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)\n*******## Са петнаест година човек има одређена искуства која га чине особеним. Та се искуства множе, и човек са 25 година старости има њих више и његове особености су сложеније. И тако све до старости. Исто тако, један српски народ је имао један скуп својих особености 1.000 године нове ере, а знатно већи и проширенији 2.000 године. Латиница коју су увели Даничић и комунисти није наш хендикеп, него још једна наша предност. Наши људи су подједнако блиски и византијско-словенској култури и западно-римској. Имају бољи потенцијал да науче и руски и енглески у односу на Словенце којима је руски даљи или Бугаре којима је енглески даљи. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)\n*******## Питање потирања особености је потпуно друга категорија. До 5. октобра ми смо културно били у таквој дефанзиви, да није било само питање опстанка ћирилице, већ је било питање опстанка српског језика да не кажем и српског народа. Сада се лакше дише и надам се да неће бити више таквих умоболника који ће зарад своје власти жртвовати не само постојање свог народа, већ и стотине хиљада људских живота. Са друге стране, очување особености се чини друкчије од ксенофобног затварања у себе и своје дедовске особености. Тиме што не прихваташ да си и ти сам нешто створио већ то право остављаш само својим далеким прецима, не деградираш само себе већ и своје потомке. Свако поколење једног народа или читавог човечанства додаје у ту ризницу један свој печат. Тиме култура постаје богатија и особенија. И то \'\'\'све\'\'\' треба чувати: од Душановог законика, преко енергије Црног Ђорђа и политичке умешности Милоша Обреновића, па до тешке индустрије и Гадафијеве нафте које нам је оставио Јосип Броз. Да, било је и већих и мањих грешака и злодела, а једно од најособенијих овде је затирање сваког трага оног што је урадило претходно поколење и позивање на дедове као \"праве\". Једно од тих затирања и јесте покушај затирања латинице као наше особености. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)\n******** И да констатујем да се овде искључиво позиваш на демагогију, као и да нисам добио ниједан контрааргумент својим. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)\n******** Милоше, мислим да сам био довољно јасан. Приметно је да на твоје ставове утиче политика, и то она иста која уништава српску културу. Ја не мислим да се после 5. октобра „лакше дише“. Напротив, дише се исто и горе него пре 5. октобра. Много је веће гушење слобода, много је више слаткоречиве пропаганде и памфлета који су примамљивији народу. Са тобом не желим да се препирем, а већ сам рекао: ради шта желиш, ја ти нећу сметати. Пошто ми је празне приче доста, више ову страницу нећу обилазити. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]], 10:09, 30. јул 2004. (CEST)\n* Ćirilica nije fonetsko pismo. Fonetski može biti samo pravopis a ne i pismo. Latinica koristi isti pravopis kao i ćirilica, s tim što se koriste za tri glasa, kombinacije slova-grafema lj, nj, i dž.\n** По аналогији са горњим морате објаснити шта је то фонетско писмо, а шта то фонетски правопис. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:50, 16 Јул 2004 (CEST)\n\n===Писма као културна посебност===\n* Ћирилица је симбол српске културне посебности, њу су створили ученици Ћирила и Методија, првих просветитеља Словена, па и Срба.\n** Ћирилица је заједно са латиницом културна посебност Срба. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:34, 16 Јул 2004 (CEST)\n** I latinica je isto kao i ćirilica posebnost Srba.\n*** Како горе написах, није. Потпуно исту варијанту латинице користе и други народи. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)\n**** Дакле, и Бошњаци користе истоветну ћирилицу. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:53, 24 Јул 2004 (CEST)\n***** Колико ја знам, тзв. „Бошњаци“ не пишу ћирилицом и од ње зазиру у сваком погледу. Срби из Републике Српске, са друге стране, пишу српском ћирилицом и говоре српски. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]], 13:45, 25. јул 2004. (CEST)\n***** Да, једно интересантно питање. Званично, ћирилица је једно од писама тог језика. У пракси, да ли се она предаје у школама? [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 07:54, 7 Авг 2004 (CEST)\n\n===Једино могуће решење===\n*Једино могуће решење јесте ћирилица. Види и одељак „Расправа“.-- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 11:54, 16 Јул 2004 (CEST)\n** То није решење него лични поглед на ствари. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:34, 16 Јул 2004 (CEST)\n** Nije jedino moguće. Moguće je koristiti dva pisma - kao i dosad.\n*** Имајући у виду структуру Википедије, нисам потпуно сигуран да ли је то могуће. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)\n**** Ако ништа друго, могуће је направити други пројекат. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:53, 24 Јул 2004 (CEST)\n***** Имајући у виду разне ствари, нисам сигуран да ли је то паметно. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 07:52, 7 Авг 2004 (CEST)\n****** Паметно или не, избегава се једноумље које је овде присутно. --[[Корисник:Милош|Милош]] 08:17, 7 Авг 2004 (CEST)\n******* Питање писма на Википедији је уствари питање форме у којој се преставља информација. Квалификација „једноумље“ може се користити само по питању овде објављеног садржаја. Дакле, примедба не стоји! Наравно у сваком смисленом подухвату форма треба да буде доследна, да би сам пројекат имао смисла. --[[Корисник:Марко|Марко]] 00:17, 22 Авг 2004 (CEST)\n******** Видим да, као и Страхиња, имаш специфичну демагогију чији је циљ рационализација твојих ксенофобних ставова. Није овде питање форме, ових или оних научних чињеница, већ чистог аутизма. --[[Корисник:Милош|Милош]] 11:11, 22 Авг 2004 (CEST)\n\n===Приче о читљивости писама===\n* Latinica je čitljivija i to je čak i naučno dokazano a i eksperimentima.\n** То су циљана истраживања. Знам за она која доказују супротно. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:42, 16 Јул 2004 (CEST)\n** Pa naravno da su ciljana. Cilj je utvrditi koje je pismo lakše i brže za čitanje - Sergivs 16 Jul 2004\n* Ћирилица је читљивија, има шира слова уједначених ширина.\n** И ово иде међу неразлоге по аналогији са горњим. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:48, 16 Јул 2004 (CEST)\n** Upravo je latinica čitljivija jer je uža i brže se čita - Sergivs 16 Jul 2004\n** Ћирилица је читљивија, има шира слова уједначених ширина. Сматрам да је оно што је шире и веће читљивије, насупрот ужем и ситнијем. На пример, латинично „р“ и „н“ (rn) се у неким фонтовима и неким величинама могу помешати са „м“ (m) и обрнуто.\n*** Дакле, то да ли је нешто читљивије или није -- прво дајте научне доказе. Односно, истраживања обављена од стране неког научника или научне институције, па онда да разговарамо о томе. Мени је лично ћирилица читљивија, али то не значи да је и неком другом. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:53, 24 Јул 2004 (CEST)\n**** Немам научне доказе, па сам зато и ставио овај разлог под „субјективне“. То значи да је \'\'\'по мени\'\'\' ћирилица читљивија. Лично имам више проблема са читањем латинице него ћирилице. И молио бих те да престанеш са премештањем мог текста. Додај текст у дискусију уколико желиш, али га немој брисати. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]], 13:45, 25. јул 2004. (CEST)\n***** Ја твоје текстове нисам брисао, већ сам их пребацивао. (Ако ти је у времену када си био блокиран неки текст обрисан, то је учинио Авала.) Ти \"субјективни разлози\" које си увео представљају врло пипав терен. Пребацио сам их у неразлоге по аналогији са Срђановим, јер сам имао аналогију према различитим истраживањима која доносе \"оно што се баби снило\". Нека стоје и \"субјективни\" и \"научни\" разлози о читљивостима овде, пошто потпаљују страсти... --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:55, 28 Јул 2004 (CEST)\n\n==Могућа решења==\n*Ја видим неколико могућих решења за оне који желе да на српској Википедији виде и латиницу. То су: --[[Корисник:Милош|Милош]] 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)\n**Писање напоредо латиничких страна. За сва сродна решења (а, у принципу, за сва уопште) замолио бих вас да текстове прво (уколико можете) напишете ћирилицом, па да онда то пребаците у латиницу зато што је много једноставније то учинити него ићи обратним путем. Уколико не можете, молио бих вас да обавестите неког (узмимо, овде, на некој посебној страни за координацију или на [[Википедија:Пијаца|Пијаци]]). --[[Корисник:Милош|Милош]] 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)\n***Ово сматрам најбољим решењем. --[[Корисник:Милош|Милош]] 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)\n***Проблеми на којима у овом случају треба порадити (поред синхронизације латиничких и ћириличких страна) јесу и: --[[Корисник:Милош|Милош]] 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)\n****Питање [[Главна страна|главне стране]]: Како ћемо решити напоредо ћирилицу и латиницу на главној страни. --[[Корисник:Милош|Милош]] 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)\n*****Можда не би било лоше да на главној страни негде у ћошку буде текст \"ако не можете да видите ћирилицу кликните овде\" што ће одвести на страницу на којој се објашњава како подесити ћирилицу... [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 20:02, 18 Јул 2004 (CEST)\n****Питање [[расправа о преводу интерфејса|превода интерфејса]]: Како ћемо превести интерфејс, тако да буде опцион; ко хоће латиницом, требало би то да добије, ко хоће ћирилицом, такође. Требало би, онда, тим поводом разговарати са људима на [[meta:|Мети]] како бисмо добили појашњења да ли је то и како могуће. --[[Корисник:Милош|Милош]] 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)\n**Постоји могућност да се они који желе писати латиницом придруже неком од постојећих пројеката: [[sh:|срспкохрватском]], [[hr:|хрватском]] или [[bs:|босанском]] (још увек не знам да постоји и црногорски). --[[Корисник:Милош|Милош]] 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)\n**Постоји могућност направити секундарни српски пројекат чија би ознака била секундарна српска -- sp. Наравно, у свим случајима би требало имати координацију у преводима. --[[Корисник:Милош|Милош]] 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)\n\n==Расправа==\n*Oво је сложено питање и мислим да не би требало журити. Било би добро видети статистичку анализу кандидата који желе латиницу на српској Википедији. Не говорим о злонамерности. Волео бих да знам да ли је проблем само у читању, или и у читању и писању? Ако је прво случај, евентуално би се могла вршити конверзија текста као на Растку (промени Писмо). За проблем са писањем бих препоручио да се ипак научи ћирилица. Постоје текстови (какве например ја пишем) који у себи имају и ћирилицу и латиницу и грчки алфабет, па су конверзије отежане, али нису немогуће. Мени ћирилићни текстови праве проблем што се тиче претраживања, али се надам да ће се у скорој будућности направити добар и брз претраживач.--[[Корисник:Domatrios|доматриос]] 04:00, 16 Јул 2004 (CEST)\n**Напомену ми један од корисника да би можда било добро увести [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa/ Вучков] JavaScript. Иначе, највећи проблем код пресловљавања са ћирилице на латиницу представљају други ћирилички језици, али би се и то дало решити неким означавањем (узмимо, напвари се ознака <не пипај> која се завршава са </не пипај> и то остаје у изворном облику. Наравно, то би морали радити само они који цитирају неки текст на руском, бугарском итд. Какогод, сматрам да можемо полако кренути у стварање неке \"потпуне подршке\" за писање текстова на Википедији. Технологија постоји. И, наравно, нисам уопште имао намеру да журимо, већ да добро претресемо тему. Како број корисника српске Википедије није велики, ово ће потрајати. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:10, 16 Јул 2004 (CEST)\n**И да додам да сам установио два корисника који хоће да имају латинички превод и и један и други то желе из културно-политичких а не из утилитарних разлога. Како нас има још петоро активних, то је значајан удео у нашем броју и значајна мањинска воља. (Моје мишљење је да треба да постоје и латиничке стране, с тим да све стране буду писане ћирилицом и накнадно пресловљене у латиницу на неки од начина.) --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:25, 16 Јул 2004 (CEST)\n**Милоше, о овоме је доста расправљано, али поновићу: једино историјски оправдано српско писмо јесте ћирилица. Латиница нам је наметнута за време Краљевине СХС. Требало би радити на популаризацији ћирилице, а ко хоће латиницу, нека ради на томе, али без нас. Такође, не знам зашто ниси најавио измене на српском Викију у дописном друштву „Наше писмо“ или бар у „Српском Гному“. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 11:41, 16 Јул 2004 (CEST)\n***Разговарао сам са Николом, а тренутно не могу да гледам ћириличку пошту, тако да је цела прича бесмислена. Управо се и ради о томе да то може да ради ко хоће. Српска Википедија није у власништву оних који су за искључиву употребу ћирилице, као ни никог посебно другог. На њој је место и онима који се служе латиницом. Тј., управо да би им се омогућило да могу то радити. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:34, 16 Јул 2004 (CEST)\n*** Strahinja, istorijski gledano srpska pisma su bila: glagoljica, crkvenoslovenska ćirilica, Vukova ćirilica i danas latinica. Ako kažes da \"nam je latinica nametnuta\", zapitaj se ko nam je nametnuo onda crkvenoslovensku ćirilicu, pa onda Vukovu ćirilicu... Ne radi se o tome. Ne možeš vratiti vreme. DANAS je u srpskom jeziku, i to u velikoj većini, u upotrebi i latinica. To je fakat. Ti populariši ćirilicu ali je danas latinica isto onoliko srpsko pismo koliko je to i ćirilica.\n**** То је тако, али тако не треба да буде. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]]\n***** Pa to ti mislis. Ja na primer ne mislim tako. Ja mislim da bas tako treba da bude. -- Sergivs 7. avgust 2004.\n**** На крају крајева, ако српска Википедија буде на ћирилици, лако ће се моћи пребацити и на латиницу и на старословенску ћирилицу и на арабицу и на глагољицу ако се за ичим од тог укаже потреба. Ако буде на латиници, то неће бити могуће. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)\n***** Nije tacno. Zasto to nee biti moguce? Uveko moze da se prabaci sa jednog pisma na drugi. A nekoliko reci koje su problematicne (nadziveti, injekcija...) mogu da se ubace u bazu i onda prilikom prebacivanja sa latinice u cirilicu nece biti problema -- Sergivs 7. avgust 2004.\n***** И да и овде то напишем: Овде одлучујемо да ли хоћемо да имамо латиницу као избор, а не којим ћемо писмом писати. Ја сам управо за то да се у латиницу накнадно пребацују ћирилички текстови. --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:25, 24 Јул 2004 (CEST)\n****** A ja sam da imamo automatski robot koji ve da prebaci sve sto je napisano na cirilici i na latinicu i da imamo dve stranice Wiki, kao sto i nas jezik ima dva pisma. -- Sergivs 7. avgust 2004.\n**** (питање о старословенском фонту пребачено у \"Коментаре и питања\") --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:21, 20 Јул 2004 (CEST)\n**** Нажалост, време се не може вратити, али се зато може спровести „културна рестаурација“, тј. обнова. Руси су са доста успешности спровели „културну обнову“ у смислу окретања ка вредностима пре Октобарске револуције. Ја мислим да је и Србима тако нешто потребно. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 12:34, 28. јул 2004. (CEST)\n** Нисам сигуран да ли имам право гласа овде, послао сам тек пар измена, али ево моја два цента: Зар није најлакше да све напишемо на ћирилици и онда уградимо неки \"мотор\" који ће да чита то на латиници (као што је већ било предлога)? Већ смо у тешком заостатку јер имамо овде три Wikipedia-e на практично истом језику (српски, хрватски, босански, али то је друга расправа), па не морамо још да одвраћамо кориснике који не умеју да подесе компјутер да пише ћирилицом (а то је једини начин да се изврши претрага). Дакле, треба да стандардизујемо унос (лакше је користити ћирилицу због транскрипције љ, њ и џ), али читање и претрагу треба омогућити на два писма. --[[Корисник:Dcabrilo|Dcabrilo]] 17:38, 28 Јул 2004 (CEST)\n\n==Коментари и питања==\n===Како писати старословенски и старосрпски===\n* Да искористим ову дискусију па да питам да ли неко има старословенски фонт, или искуства у таквом раду? Писао бих неке текстове тим фонтом овде на Викију, па ако неко нешто зна нека јави овде или мени на емајл. Да ли тог фонта уопште има негде на интернету? Он свакако постоји (да ли у ворду?) јер се њиме штампају књиге. Мислим да би то српској Википедији дало једну нову и квалитетну димензију! [[Корисник:Domatrios|доматриос]] 04:00, 19 Јул 2004 (CEST)\n** Е, молим те, немој то... Узми Arial MS Unicode који садржи све знаке по старословенској норми (не и по црквенословенској), а према [[Уникод|Уникоду]]. Старословенски фонтови (један од њих сам ја састављао по карактерима и зове се, колико се сећам, Црквенословенски) имају нестандардни кодни распоред и поред тога што имају мање-више све знаке. Е, сад. Пошто сам те одмах \"дочекао на нож\" ;-) да питам: чему ће ти? --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:41, 20 Јул 2004 (CEST)\n** Још да додам да се Arial MS Unicode добија уз MS Office пакет, с тим да се мора одбабрати пуна инсталација Микрософтовог Уреда. Нисам баш пуно залазио, али за досадашњих педесетак инстлација (можда и више) нисам установио како се вади тај фонт а да се не инсталира комплетан Уред. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:21, 20 Јул 2004 (CEST)\n*** Леп ти коментар - све у шеснајс\'- што само показује да су нам интересовања различита. Српска култура подразумева и почетке српске писмености (овде улази у обзир и глагољица, али да идемо редом) у којој је кориштено одговарајуће писмо. Неки елементи тог писма - назовимо га старословенски, црквенословенски или старо- односно прото-српски - припадају искључиво српској култури и као такви, заслужују да се о њима говори. Сматрам, ако је то могуће, да би вредело да се појаве на Википедији. Имам доста таквог материјала и не би ме мрзело да га прекуцавам. Уколико желиш да помогнеш, пренеси овде тај фонт да видим како изгледа, па ћемо о томе даље дискутовати. Од твоје теорије немам користи ни ја ни остали википедисти.[[Корисник:Domatrios|доматриос]]\n**** Мислим да ће [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] имати пре могућности да ти да фонт. Што се твог писања тиче о томе, ниси био довољно јасан: Да ли хоћеш да пишеш о старим српским писмима или хоћеш да пишеш њима. Ако хоћеш да пишеш о њима, ту нема никаквих проблема. Наћи ћемо фонт (ако ништа, ја ћи се исцимати и пронаћи га), од тих слова ћеш направити неке PNG слике итд. Ако, пак, хоћеш да пишеш њима, ту се јавља велики проблем: ти фонтови су нестандардног кодног распореда. Њих неће моћи видети сви људи и цела прича ће бити солидно неупотребљива. Са друге стране, ако желиш да, нпр., прекуцаш Карејски типик Светог Саве, то можеш у потпуности урадити у оквиру скупа знакова [[Уникод]]. Дакле, то ми је било питање одозго \"Чему ће ти?\". --[[Корисник:Милош|Милош]] 01:41, 21 Јул 2004 (CEST)\n***** Mислим да сам схватио у чему је ствар. Png или Jpg је ипак само слика. Радим са скенером и познати су ми проблеми. Оставио сам као крајњу могућност да се неки старословенски текст пренесе као фотографија. Мој одговор на твоје питање би био: да, хтео сам да пишем тим фонтом овде на википедији, уколико је то могуће. Колики би проценат био оних који би то могао да чита није много битан. Довољно би било да постоји извесни круг заинтересованих, који би уз помоћ одговарајућег програма, био у стању да то чита. Као уосталом и ћирилицу. Шта саветовати људима који од ћирилице виде само кукице? Често долазимо у дилему да морамо нешто да жртвујемо. Велики људи жртвују пуно, мали мало. [[Корисник:Domatrios|доматриос]]\n****** Постоји [http://czyborra.com/unifont/HEADER.html ГНУ-ов Унифонт], али мислим да ти он неће много користити, јер се ради о битмапираном фонту, уз то још у нестандардном формату Хекс. Фонт \'\'Arial Unicode MS\'\' садржи велики део ћириличног дела Уникода, али нажалост не цео, док Унифонт покрива цео ћирилични део Уникода, укључујући и старословенске (назовимо их тако) знаке. Ако те већ интересује ова проблематика, погледај и [http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/uput/kakoda-cyr-html.html КАКОДА пишем ћириличне веб стране], [http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/programi.php#font Фонтови Славјан и Глагол], [http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/uput/kakoda-hex.html КАКОДА користим Хекс фонтове], и [http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/tekstovi/gv.html ГОРСКІЙ ВІЕНАЦЪ („Горски вијенац“ у изворној графији)] -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 10:48, 23 јул 2004 (CEST)\n******* Страхиња, хвала на коментару. Покушао сам да идем на Славјан и Глагол, али је приступ забрањен. Од \"Његоша\" сам узео тврдо \"јер\", ево га преносим овде: ѣ [[Корисник:Domatrios|доматриос]]\n******** То је јат а не дебело јер. Велико и мало јат су (Ѣ, ѣ), велико и мало дебело јер су (Ъ, ъ). \"Тврдо јер\", у суштини, не постоји. \"Тврдо јер\" је, вероватно, твоја кованица на основу \"тврдог знака\" и \"дебелог јер\". --[[Корисник:Милош|Милош]] 11:47, 24 Јул 2004 (CEST)\n********* Тако је Милош-у. Он лајн писање омогућава да се лакше погреши. Покушао сам да \"јат\" пребацим у ворд али нисам успео. Тако, до даљњега нема ништа од таквог писања. Него, једно успутно питање: да ли ти је у вокативу имена наставак у или е. По старим правописима требало би \"у\". По П. Ивићу може било како, али се ја с њим не слажем. [[Корисник:Domatrios|доматриос]]\n********** Коме је како драже. Нећу закерати, иако ми се више свиђа \"у\" у вокативу. --[[Корисник:Милош|Милош]] 03:31, 29 Јул 2004 (CEST)\n******** А да ли си пробао Уникодски уређивач [http://www.yudit.org Јудит]? Ја сам за њега направио дефиницију старословенског распореда тастатуре, која се званично испоручује уз тај програм. Уз помоћ ње сам и прекуцао „Горски вијенац“ у изворној графији. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 12:59, 28. јул 2004. (CEST)\n******* Знам, ради се о лошој администрацији сервера на Математичком факултету, и ту ја не могу ништа, осим да ти пошаљем ПХП-ов спис лично, ако ми даш адресу. За моју адресу притисни моје име у потпису овог коментара. --[[Koрисник:Страхиња|Страхиња]], 14:07, 25. јул 2004 (CEST)\n****** Какогод, у случају да желиш написати старословенским или старосрпским штогод, поново ти препоручујем да погледаш Arial MS Unicode. Може и Гну Унифот, који ти је Страхиња предложио, а мени се чини да сам дотични виђао и у Тру тајп облику; тако да може послужити. Ипак, ако не користиш Гну-Линукс, биће ти лакше да се снађеш са поменутим Микрософтовим фонтом. Њиме ћеш моћи, и по норми и по стандарду, исписати све што желиш старословенски. --[[Корисник:Милош|Милош]] 11:59, 24 Јул 2004 (CEST)\n\n*Успут, и ово би требало да оде на причу о ћирилици. Урадићу то ја ускоро или нека уради то неко други. --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:02, 24 Јул 2004 (CEST)\n\n===Могућности транслитерације===\n*Молим некога да ми објасни зашто није могуће пребацити latinicu у ћирилицу док је обрнуто могуће. Горе је дискусија разбацана и било биле лепо на једном месту врло кратко објаснити техничку страну проблема. [[Корисник:Avala|Avala]] 14:23, 20 Јул 2004 (CEST)\n**У ћириличном писму важи правило једно слово (знак) једнако један глас, тј. ово писмо је фонетско. Латиница није јер има мање од 30 слова (знакова), тако да се неки гласови представљају помоћу два знака. На пример то су слова љ, њ, и џ која се латиницом пишу lj, nj, dž. То значи да када пише lj ми то можемо да тумачимо и као лј и као љ, и исто тако и за ова друга два слова. Ако бисмо аутоматски пребацивали сваку комбинацију dž у џ, у шта би се онда пребацила реч nadživeti? Обрнути процес, пребацивање ћирилице у латиницу је без икаквих проблема могуће извести, јер ту нема двосмислености. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 17:02, 20 Јул 2004 (CEST)\n** Ne vazi to pravilo u cirilicnom pismu nego u PRAVOPISU. Da pravopis kaze da ce se od sada pisati дж umesto џ, onda ce se tako pisati. Ili da ce se u latinici pisati Ď umesto Dž onda ce se tako pisati -- Sergivs 9. august 2004\n\n===Коментар из Хрватске===\n*Evo vam od jednog Hrvata: mislim da treba biti na samo 1 pismu, jer je to najracionalnije i najestetskije. A to može biti samo ćirilica. ko imate program (mislim da imate) prijeslova na latinicu-tu ne bi moralo biti problema. Isto, argument većine je često klimav- a ionako ta većina zna ćirilicu. Rusi, Bugari,...imaju samo na jednom pismu, a mislim (nisam siguran) da tako i ostali. Ne znam ima li uopće ijedne wiki koja bi bila dvografijska. No- to je samo moje mišljenje.\n**Није спорно писати једним писмом. То је знатно једноставније. Овде је, очигледно, спорно да ли да се латиница уопште користи (чак и као изведена). --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:22, 24 Јул 2004 (CEST)\n\n===Моје мишљење===\n*Пре спајања српског и хрватског језика у један језик писмо које је користио српски језик (Срби) било је ћирилица, а писмо које је користио хрватски језик (Хрвати) било је латиница. После спајања ова два језика у један српско-хрватски оба писма постала су одлика новог језика. Када су се језици поново разделили на српски и хрватски, Хрвати су се вратили латиници, а Срби су се вратили ћирилици с тим што су задржали и коришћење латинице јер су такви светски трендови, тј. водећи светски језици користе латиницу. Срби и српски језик треба да чувају ћирилицу као своје културно обележје, па је и српска Википедија написана на ћирилици. Укључивање латиничних страна је зато мач са две оштрице. Занемаривање ћирилице је један од корака културног затирања Срба и српског језика. Са друге стране српска култура ће бити разумљивија многима који се служе латиницом, ако је представљена на латиници. На пример, Грци користе свој алфабет као једно уникатно писмо и тешко га се одричу, а многима од нас је лакше читати текст писан на грчком језику латиницом (тзв. грклиш). Али исто тако, неко ко познаје грчки језик он мора познавати и њихов алфабет,јер ако не зна грчки језик онда му не помаже много ни да чита текст на латиници. Слично је и са српским језиком и ћирилицом. Мислим да што се тиче ћирилице треба бити доследан, чак и да је само ми користимо. А ћирилице имају и још неки народи као на пример Руси, Бугари, Македонци и не помишљају да је се одрекну. Не треба у том погледу ни ми да се нећкамо, нити да се двоумимо. Као што рече овај Хрват ниједна Википедија није двографијска па што би то и наша била. Ко хоће да чита Википедију на српском нека инсталира ћирилицу, сада је то бар једноставно јер је UNICODE постао стандард. А тек за коју годину када Википедија на српском постане један велики и озбиљан пројекат ћирилица ће постојати и на (тада) најслабијим рачунарима. Мислим да српска Википедија за сада треба да постоји само на ћирилици, па ако некада буде требало да се пребаци и на латиницу то се може једноставно извести. Мислим да је много битније текстове са српске Википедије преводити на енглески језик и постављати их на енглеску Википедију, јер тиме ће постати приступачни много већем броју људи. Пребацивањем са ћирилице на латиницу ми не добијамо скоро ништа, а ресурси се непотребно дуплирају. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 11:15, 25 Јул 2004 (CEST)\n\n*Било би лепо да може да се чита и латиница, али смисао Вики пројеката је тај да странице могу да се мењају, а те латиничне онда не би могле да се мењају јер би биле само превод ћириличних које би се једине могле мењати. Не знам, незгодно је радити са два писма. За сада бих једино могао да предложим да уз сваки текст на самом почетку стоји и његов наслов на латиници, због претраживача. Често људи траже неки појам на Интернету па користе само латиничну претрагу, а можда на ћирилици, на Википедији има одличан текст о томе. Такав пример је рецимо текст \"Радоје Домановић\", Гугл га у ћириличној претрази ставља на прво место, а у латиничној га неће никад наћи. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:25, 1 Авг 2004 (CEST)\n** Не видим неки посебан смисао да дискутујем о потреби латинице на српској википедији. Као што је већ речено, техничке могућности се стално повећавају па то не би требао бити проблем, јер ће сваки појединац то себи моћи \"наштимати\" како жели а основа ће остати ћирилична. Ти си Ђорђесу указао на неке проблеме који су објективни и са којима се слажем, али то није разлог да се одступи од \"зацртаног циља\". Твој предлог за латинични \"превод\" наслова могао би да изазове одређене проблеме које је тешко у овој фази развоја српске википедије предвидети. Ако си видео мој последњи чланак Беси, тамо имаш ћирилицу, латиницу и грчки. У мом следећем чланку (који припремам) реч је о римском песнику, па има велики број цитата на латинском који су инкорпорирани и у ћирилични текст, а појављују се и издвојено. Није немогуће, али ме занима ко би и како тај текст \"преводио\". То све скупа и није толики проблем као што би могао да буде ако неко буде хтео да преноси неке текстове Хенрика Барића и Милана Будимира где пишу о лингвистици. Скенирао сам и OCR-овао Будимирове Грке и Пеласте, боље да ни не кажем колико сам сати потрошио на том послу. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 00:23, 8 Авг 2004 (CEST)\n\n==Гласање==\nОвде можете гласати о томе да ли сте за укључење латиничких страна (у ма ком облику, укључујући и неки јава скрипт који ће у лету преводити на латиницу) или нисте. Гласање се завршава [[1. септембар|1. септембра]] у 00:00. --[[Корисник:Милош|Милош]] 16:24, 19 Јул 2004 (CEST)\n\n===Гласам за укључење латиничких страна===\n# --[[Корисник:Милош|Милош]] 16:26, 19 Јул 2004 (CEST)\n# -- Sergivs 9. august 2004\n# -- rebelmouse 15.8.2004\n\n===Гласам против укључења латиничких страна===\n# --[[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 9:52, 23 јул 2004 (CEST)\n# --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 11:15, 25 Јул 2004 (CEST)\n# --[[Корисник:Avala|Авала]] 14:23, 25 Јул 2004 (CEST) Морам да признам да би то био потпуни хаос и да није време за укључење тих страна. Макар не за сад можда за једно годину дана, а ако би то било компликованије, онда укључите латиницу одмах.\n# --[[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 07:59, 7 Авг 2004 (CEST)\n# --[[Корисник:Марко|Марко]] 01:23, 22 Авг 2004 (CEST) Коме је стало до латиничне верзије може на сопственом сајту поставити аутоматску траслитерацију страница са српске Википедије.\n# --[[Корисник:Golija|Голија]] 01:23, 22 Авг 2004 (CEST) Слажем се с Авалом да би то био потпуни хаос.\n\n===Гласам против гласања (глупо на квадрат!)===\n# --\n\n* Гласање јесте глупо (што не би свако могао радити шта хоће?), али функционисање Википедије није такво. Википедија поштује одлуку заједнице, па ако се овде појави заједница која не жели уопште да постоји латиница (или ћирилица), она неће ни постојати. А, како се лепо горе може видети, има таквих тенденција. Зато је врло битно да се као заједница одредимо према том питању. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:40, 20 Јул 2004 (CEST)\n* Зашто „не покретати ово питање“ само 6 месеци? Је ли ово гласање за скупштину и председника, па да се одлуке спроводе мандатно, само на одређено време? Такође, зашто само пријављени до 18. јула? Ја уопште нисам пријављен, а гласао сам против додавања латиничних страница. Хоћеш ли сада мој глас једноставно обрисати? Тако нешто сам могао и да претпоставим. -- [[Корисник:Страхиња|Страхиња]] 13:12, 28. јул 2004. (CEST)\n*# Ко хоће, нека покрене питање у будућности, али је непотребно смарати тиме у наредних шест месеци. Ниједна одлука овде није света крава. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:06, 28 Јул 2004 (CEST)\n*# Обичај је на Википедији да не гласа онај ко бар седам дана није био пријављен у тренутку гласања. Како је српска Википедија мала, ја сам тај рок сузио на дан отварања гласања. (Нисам знао да ниси пријављен, чак сам ти оставио и поруку на месту где би требало да стоји твој разговор: [[Разговор са корисником:Страхиња]]. Сем тога, пријави се да бисмо могли нормално да комуницирамо.) То се чини да би се предупредиле злоупотребе у виду масовног (мада у овом случају то није потребно, довољно је пет до десет) пријављивања корисника и гласања за одређени избор.\n*# Пошто си гласао против оног за шта сам ја гласао, а сам могу потврдити твој идентитет, нећу додати назнаку да је један од гласова неважећи, што је обичај на Википедији. И, какве су то параноје? И то да сам те ја блокирао? --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:06, 28 Јул 2004 (CEST)','/* Једино могуће решење */',124,'Милош','20040822091122','',0,0,0,0,0.53377961951,'79959177908877','20050214133037'); INSERT INTO cur VALUES (1985,6,'SlobodanJovanovic.jpg','Слободан Јовановић, слика Уроша Предића из 1931.','Слободан Јовановић, слика Уроша Предића из 1931.',108,'Djordjes','20040713071940','',0,0,0,1,0.800606412627368,'79959286928059','20050306112855'); INSERT INTO cur VALUES (1986,0,'Слободан_Јовановић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Слободан Јовановић |\n слика=[[Image:SlobodanJovanovic.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Портрет Слободана Јовановића који је насликао [[Урош Предић]] 1931. |\n датум_рођења=[[3. децембар]], [[1869]]. |\n место_рођења=[[Нови Сад]], [[Србија]] тада [[Аустро-Угарска]] |\n датум_смрти=[[12. децембар]], [[1958]]. |\n место_смрти=[[Лондон]], [[Велика Британија]]\n}}\n\n\'\'\'Слободан Јовановић\'\'\' (1869-1958), правник, историчар, књижевник, председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]], ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\nРођен је [[3. децембар|3. децембра]] ([[21. новембар|21. новембра]] по старом календару) [[1869]]. у [[Нови Сад|Новом Саду]], од оца [[Владимир Јовановић|Владимира Јовановића]] и мајке Јелене.\n\nОд средине 1872. његова породица живи у [[Београд|Београду]]. 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања, завршава је 1886. године. После боравка у [[Минхен|Минхену]] (1886/87.) и [[Цирих|Цириху]], он 1887. уписује Правни факултет женевског универзитета. Студије у [[Женева|Женеви]] завршава 29. септембра 1890. године. После тога једну годину дана специјално је изучавао државно право у [[Париз|Паризу]]. \n\nКрајем 1891. враћа се у Београд и ставља на располагање своме народу. Био је 2-3 године шеф Просветног одељења министарства иностраних дела које се у обичном говору звало \"Пропаганда\" и бавило школским и црквеним стварима наших сународника у [[Турска|Турској]]. 1894. почиње да објављује књижевне радове по часописима.\n\n1897. изабран је за ванредног професора државног права на Правном факултету [[Велика школа|Велике школе]]. 1899. објављује до тада најстудиознију расправу \"Јован Хаџић, српски законописац\" у издању [[Матица српска|Матице српске]]. 1900. изабран је за редовног професора Велике школе, а од 1905. [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]. Слободан Јовановић био је наставник [[Правни факултет|Правног факултета]] у Београду пуне 43 године, све до свога пензионисања 1940. године. Био је дугогодишњи члан Одбора Српског књижевног гласника и један од најутицајнијих његових чланова.\n\nЗа дописног члана Српске краљевске академије изабран је 4. фебруара 1905, а за редовног (тада се звало правог) члана 4. фебруара 1908, а проглашен 15. децембра 1911. на основу своје приступне беседе \"Уставобранитељи и њихова влада 1838-1858\". Био је шеф Пресбироа при Врховној Команди српске војске и [[Први балкански рат|Првом]] и у [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] 1912. и 1913. Исту улогу има и у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. \n1913. године изабран је за ректора Београдског универзитета. Учествовао је на \nмировној конференцији у Паризу 1919. године. [[ректори Београдског универзитета|Ректор Београдског универзитета]] био је поново 1920/1921. године.\n\n1927. изабран је за дописног члана [[Југословенска академија знаности и умјетности|Југословенске академије знаности и умјетности]] у [[Загреб|Загребу]]. Изабран је 1928. за председника Српске краљевске академије, на тој дужности остаје до 1931. године. Био је један од оснивача Српског кжижевног клуба и његов председник постао 1937. године. У броју од 4. децембра 1939. [[дневни лист \"Политика\"|Политика\"]] је преко читаве стране 9. и два ступца стране 10. објавила пет чланака посвећених Слободану Јовановићу под заједничким насловом \"Седамдесет година живота г. Слободана Јовановића\".\n\n27. марта 1941. ушао је у краљевску владу као нестраначка личност. Био је потпредседник Владе у избеглиштву, а једно време и њен председник од 11. јануара 1942. до 26. јуна 1943, а затим поново потпредседник до 10. августа 1943. Од 1941. па до краја свог живота живео је у Лондону. После Другог светског рата (1946.) суђено му је у одсуству и осуђен је на двадесет година робије, такође и дела му се нису штампала. Уређивачки одбор библиотеке \"Српска књижевност у сто књига\" уврстио је његову књигу \"Портрети из историје и књижевности\" као 60. у комплету.\n\nПреминуо је у петак [[12. децембар|12. децембра]] [[1958]]. у 6.30 ч. изјутра, у својој деведесетој години, у [[Лондон|Лондону]].\n\nПосле дугогодишњих покушаја да се штампају његова сабрана дела, због неповољног мишљења власти, тек 1990. године у заједничком подухвату три издавача (БИГЗ, Југославија Публик, Српска књижевна задруга) штампано је 12 томова сабраних дела академика Слободана Јовановића. \n\nМеђу значајнија његова дела спадају: О суверености, Основи правне теорије о држави, Српско-бугарски рат (1901), Енглески парламентаризам (1902), Светозар Марковић (1903), Макијавели, Вођи француске револуције, Политичке и правне расправе, Уставно право Краљевине Србије, Уставобранитељи. У периоду 1923-1926 објављује једно за другим три замашна и значајна дела: Друга влада Милоша и Михаила, Уставно право Краљевине СХС, Влада Милана Обреновића.\n\n[[Category:Правници|Јовановић, Слободан]]\n[[Category:Историчари|Јовановић, Слободан]]\n[[Category:Књижевници|Јовановић, Слободан]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]\n\n[[bg:Слободан Йованович]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306112835','',0,0,0,0,0.207154964659,'79949693887164','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (1987,0,'Расправа_о_преводу_интерфејса,_важећи_превод,_страна_1','
 \n \"-\"\n\n# The names of the namespaces can be set here, but the numbers\n# are magical, so don\'t change or move them!  The Namespace class\n# encapsulates some of the magic-ness.\n#\n/* private */ $wgNamespaceNamesSr = array(\n -1 => \"посебно\",\n 0 => \"\",\n 1 => \"разговор\",\n 2 => \"корисник\",\n 3 => \"разговор_са_корисником\",\n 4 => \"Википедија\",\n 5 => \"разговор_о_Википедији\",\n 6 => \"слика\",\n 7 => \"разговор_о_слици\",\n 8 => \"МедијаВики\",\n 9 => \"разговор_о_МедијаВикију\"\n);\n\n/* private */ $wgQuickbarSettingsSr = array(\n \"никаква\", \"причвршћена лево\", \"причвршћена десно\", \"плутајућа лево\"\n);\n\n/* private */ $wgSkinNamesSr = array(\n \"обична\", \"носталгија\", \"келнско плаво\", \"педингтон\", \"монпарнас\"\n);\n\n/* private */ $wgMathNamesSr = array(\n \"увек прикажи PNG\",\n \"HTML ако је врло једноставно, иначе PNG\",\n \"HTML ако је могуће, иначе PNG\",\n \"остави као ТеХ (за текстуалне претраживаче)\",\n \"препоручено за савремене претраживаче\"\n);\n\n/* private */ $wgDateFormatsSr = array(\n \"без посебних жеља\",\n \"јануар 15., 2001.\",\n \"15. јануар 2001.\",\n \"2001. јануар 15.\"\n);\n\n/* private */ $wgUserTogglesSr = array(\n \"hover\"  => \"прикажи лебдећи текст изнад вики веза\",\n \"underline\" => \"подвуци везе\",\n \"highlightbroken\" => \"форматирај покварене везе овако\n (алтернатива: овако?).\",\n \"justify\" => \"поравнај ретке\",\n \"hideminor\" => \"сакриј мале измене у списку скорашњих промена\",\n \"usenewrc\" => \"побољшања у списку скорашњих промена (не за све претраживаче)\",\n \"numberheadings\" => \"аутоматски нумериши поднаслове\",\n \"editondblclick\" => \"мењај странице двоструким кликом (захтева JavaScript)\",\n \"editsection\"=>\"омогући измену делова [мењај] веза\",\n \"editsectiononrightclick\"=>\"омогући измену делова десним кликом
на њихове наслове (захтева JavaScript)\",\n \"showtoc\"=>\"Прикажи садржај
(у свим чланцима са више од три поднаслова)\",\n \"rememberpassword\" => \"памти шифру кроз више сесија\",\n \"editwidth\" => \"поље за измене има пуну ширину\",\n \"watchdefault\" => \"додај странице које мењам у мој списак гледања\",\n \"minordefault\" => \"означи све измене малим испрва\",\n \"previewontop\" => \"покажи претпреглед пре поља за измену а не после њега\",\n \"nocache\" => \"онемогући кеширање страница\"\n);\n\n/* private */ $wgWeekdayNamesSr = array(\n \"недеља\", \"понедељак\", \"уторак\", \"среда\", \"четвртак\",\n \"петак\", \"субота\"\n);\n\n/* private */ $wgMonthNamesSr = array(\n \"јануар\", \"фебруар\", \"март\", \"април\", \"мај\", \"јун\",\n \"јул\", \"август\", \"септембар\", \"октобар\", \"новембар\",\n \"децембар\"\n);\n\n/* private */ $wgMonthAbbreviationsSr = array(\n \"јан\", \"феб\", \"мар\", \"апр\", \"мај\", \"јун\",\n \"јул\", \"авг\", \"сеп\", \"окт\", \"нов\",\n \"дец\"\n);\n\n/* NOT USED IN STABLE VERSION */\n/* private */ $wgMagicWordsSr = array(\n# ID CASE SYNONYMS\n MAG_REDIRECT => array( 0, \"#преусмери\" ),\n MAG_NOTOC => array( 0, \"__БЕЗСАДРЖАЈА__\" ),\n MAG_START => array( 0, \"__ПОЧЕТАК__\" ),\n MAG_CURRENTMONTH => array( 1, \"{{ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}}\" ),\n MAG_CURRENTMONTHNAME => array( 1, \"{{ИМЕТРЕНУТНОГМЕСЕЦА}}\" ),\n MAG_CURRENTDAY => array( 1, \"{{ТРЕНУТНИДАН}}\" ),\n MAG_CURRENTDAYNAME => array( 1, \"{{ИМЕТРЕНУТНОГДАНА}}\" ),\n MAG_CURRENTYEAR => array( 1, \"{{ТРЕНУТНАГОДИНА}}\" ),\n MAG_CURRENTTIME => array( 1, \"{{ТРЕНУТНОВРЕМЕ}}\" ),\n MAG_NUMBEROFARTICLES => array( 1, \"{{БРОЈЧЛАНАКА}}\" ),\n MAG_CURRENTMONTHNAMEGEN => array( 1, \"{{ГЕНЕРИСАНОИМЕТРЕНУТНОГМЕСЕЦА}}\"),\n MAG_MSG => array( 1, \"{{ПОР:$1}}\" ),\n MAG_SUBST => array( 1, \"{{ПОДСТ:$1}}\" ),\n MAG_MSGNW => array( 1, \"{{НВПОР:$1}}\" )\n);\n\n# All special pages have to be listed here: a description of \"\"\n# will make them not show up on the \"Special Pages\" page, which\n# is the right thing for some of them (such as the \"targeted\" ones).\n#\n/* private */ $wgValidSpecialPagesSr = array(\n \"Userlogin\" => \"\",\n \"Userlogout\" => \"\",\n \"Preferences\" => \"моја корисничка подешавања\",\n \"Watchlist\" => \"мој списак надгледања\",\n \"Recentchanges\" => \"скорашње измене страница\",\n \"Upload\" => \"пошаљи слике\",\n \"Imagelist\" => \"листа слика\",\n \"Listusers\" => \"регистровани корисници\",\n \"Statistics\" => \"статистике сајта\",\n \"Randompage\" => \"случајни чланак\",\n\n \"Lonelypages\" => \"чланци - сирочићи\",\n \"Unusedimages\" => \"слике - сирочићи\",\n \"Popularpages\" => \"жељени чланци\",\n \"Wantedpages\" => \"најтраженији чланци\",\n \"Shortpages\" => \"кратки чланци\",\n \"Longpages\" => \"дугачки чланци\",\n \"Newpages\" => \"нови чланци\",\n \"Ancientpages\" => \"најстарији чланци\",\n \"Intl\" => \"међујезичке везе\",\n \"Allpages\" => \"све странице по наслову\",\n\n \"Ipblocklist\" => \"блокирани корисници/IP адресе\",\n \"Maintenance\" => \"страница за одржавање\",\n \"Specialpages\" => \"посебне странице\",\n \"Contributions\" => \"прилози\",\n \"Emailuser\" => \"пошаљи е-писмо кориснику\",\n \"Whatlinkshere\" => \"шта линк дели\",\n \"Recentchangeslinked\" => \"скорашње промене линковане на страну\",\n \"Movepage\" => \"помери страну\",\n \"Booksources\" => \"спољњи извори литературе\",\n \"Categories\" => \"категорије\",\n \"Export\" => \"извези\"\n);\n\n/* private */ $wgSysopSpecialPagesSr = array(\n \"Blockip\" => \"блокирај корисника/IP адресу\",\n \"Asksql\" => \"постави упит бази података\",\n \"Undelete\" => \"поврати обрисане странице\"\n);\n\n/* private */ $wgDeveloperSpecialPagesSr = array(\n \"Lockdb\" => \"омогући само право читања из базе\",\n \"Unlockdb\" => \"поврати право уписа у базу\",\n \"Debug\" => \"подаци за уклањање грешака\"\n);\n\n/* private */ $wgAllMessagesSr = array(\n\n# Bits of text used by many pages:\n#\n\"categories\" => \"категорије\",\n\"category\" => \"категорија\",\n\"category_header\" => \"чланака у категорији: \\\"$1\\\"\",\n\"subcategories\" => \"поткатегорије\",\n\n\"linktrail\" => \"/^([a-z\\x80-\\xff]+)(.*)\\$/sD\",\n\"mainpage\" => \"главна страна\",\n\"mainpagetext\" => \"викијевски софтвер је успешно инсталиран.\",\n\"about\" => \"о...\",\n\"aboutwikipedia\" => \"о Википедији\",\n\"aboutpage\" => \"Википедија:О\",\n\"help\" => \"помоћ\",\n\"helppage\" => \"Википедија:помоћ\",\n\"wikititlesuffix\" => \"Википедија\",\n\"bugreports\" => \"пријаве грешака\",\n\"bugreportspage\" => \"Википедија:пријаве_грешака\",\n\"faq\" => \"НПП\",\n\"faqpage\" => \"Википедија:НПП\",\n\"edithelp\" => \"Помоћ! Како се мења страна?\",\n\"edithelppage\" => \"Википедија:како_се_мења_страна\",\n\"cancel\" => \"поништи\",\n\"qbfind\" => \"пронађи\",\n\"qbbrowse\" => \"прелистај\",\n\"qbedit\" => \"измени\",\n\"qbpageoptions\" => \"опције странице\",\n\"qbpageinfo\" => \"подаци о страници\",\n\"qbmyoptions\" => \"моје опције\",\n\"mypage\" => \"моја страница\",\n\"mytalk\" => \"мој разговор\",\n\"currentevents\" => \"тренутни догађаји\",\n\"errorpagetitle\" => \"грешка\",\n\"returnto\" => \"повратак на $1.\",\n\"fromwikipedia\" => \"из Википедије, слободне енциклопедије.\",\n\"whatlinkshere\" => \"странице које су повезане овде\",\n\"help\" => \"помоћ\",\n\"search\" => \"тражи\",\n\"go\" => \"иди\",\n\"history\" => \"историја странице\",\n\"printableversion\" => \"верзија за штампу\",\n\"editthispage\" => \"измени ову страницу\",\n\"deletethispage\" => \"обриши ову страницу\",\n\"protectthispage\" => \"заштити ову страницу\",\n\"unprotectthispage\" => \"уклони заштиту са ове странице\",\n\"newpage\" => \"нова страница\",\n\"talkpage\" => \"разговор о овој страници\",\n\"postcomment\" => \"пошаљи коментар\",\n\"articlepage\" => \"погледај чланак\",\n\"subjectpage\" => \"погледај тему\", # For compatibility\n\"userpage\" => \"погледај корисничку страну\",\n\"wikipediapage\" => \"погледај страну о овој страни\",\n\"imagepage\" => \"погледај страну слике\",\n\"viewtalkpage\" => \"погледај расправу\",\n\"otherlanguages\" => \"остали језици\",\n\"redirectedfrom\" => \"(преусмерено са $1)\",\n\"lastmodified\" => \"ова страница је последњи пут измењена $1.\",\n\"viewcount\" => \"овој страници је приступљено $1 пут/пута.\",\n\"gnunote\" => \"сав текст је доступан под условима Лиценце за слободну документацију ГНУ-а.\",\n\"printsubtitle\" => \"(са http://sr.wikipedia.org)\",\n\"protectedpage\" => \"заштићена страница\",\n\"administrators\" => \"Википедија:администратори\",\n\"sysoptitle\" => \"неопходан је SYSOP приступ\",\n\"sysoptext\" => \"акцију коју сте затражили могу\nизвести само корисници са \\\"SYSOP\\\" статусом.\nПогледајте $1.\",\n\"developertitle\" => \"неоходан је developer приступ\",\n\"developertext\" => \"акцију коју сте затражили могу\nизвести само корисници са \\\"developer\\\" статусом.\nПогледајте $1.\",\n\"nbytes\" => \"$1 бајт/бајта/бајтова\",\n\"go\" => \"иди\",\n\"ok\" => \"да\",\n\"sitetitle\" => \"Википедија\",\n\"sitesubtitle\" => \"слободна енциклопедија\",\n\"retrievedfrom\" => \"добављено из \\\"$1\\\"\",\n\"newmessages\" => \"имате $1.\",\n\"newmessageslink\" => \"нову поруку/нове поруке/нових порука\",\n\"editsection\"=>\"измени\",\n\"toc\" => \"садржај\",\n\"showtoc\" => \"прикажи\",\n\"hidetoc\" => \"сакриј\",\n\"thisisdeleted\" => \"погледај или врати $1?\",\n\"restorelink\" => \"$1 обрисана измена/обрисане измене/обрисаних измена\",\n/*\n
','',9,'Никола Смоленски','20040715232607','',0,0,1,0,0.200763712265,'79959284767392','20040715232607'); INSERT INTO cur VALUES (1988,0,'Расправа_о_преводу_интерфејса,_важећи_превод,_страна_2','==Део 2== \n
\n*/\n# Main script and global functions\n#\n\"nosuchaction\" => \"нема такве акције\",\n\"nosuchactiontext\" => \"акција наведена у УРЛ-у није\nпрепозната од стране Википедијиног софтвера.\",\n\"nosuchspecialpage\" => \"нема такве посебне странице\",\n\"nospecialpagetext\" => \"хтели сте посебну страницу која није\nпрепозната од стране Википедијиног софтвера.\",\n\n# General errors\n#\n\"error\"   => \"грешка\",\n\"databaseerror\" => \"грешка у бази\",\n\"dberrortext\" => \"Десила се синтаксна грешка упита базе.\nОво је могуће због илегалног упита,\nили могуће грешке у софтверу.\nПоследњи покушани упит је био:\n
$1
\nиз функције \\\"$2\\\".\nMySQL је вратио грешку \\\"$3: $4\\\".\",\n\"dberrortextcl\" => \"Десила се синтаксна грешка упита базе.\nПоследњи покушани упит је био:\n\\\"$1\\\"\nиз функције \\\"$2\\\".\nMySQL је вратио грешку \\\"$3: $4\\\".\\n\",\n\"noconnect\" => \"Жалимо! Вики има неке техничке потешкоће и не може се повезати се сервером базе.\",\n\"nodb\" => \"не могу изабрати базу $1\",\n\"cachederror\" => \"Ово је кеширана копија захтеване странице и можда није најновија.\",\n\"readonly\" => \"база је закључана\",\n\"enterlockreason\" => \"унесите разлог за закључавање, укључујући процену\nвремена откључвања\",\n\"readonlytext\" => \"Википедијина база је тренутно закључана за нове\nуносе и остале измене; вероватно због рутинског одржавања,\nпосле чега ће бити враћена у уобичајено стање.\nАдминистратор који ју је закључао понудио је ово објашњење:\n

$1\",\n\"missingarticle\" => \"Текст странице није пронађен у бази.\nНаслов текста је: \\\"$1\\\".\n\n

Ово је обично изазвано праћењем застарелог \\\"разл\\\" или везе ка историји\nстранице која је обрисана.\n\n

Ако ово није случај, можда сте пронашли грешку у софтверу.\nМолимо вас пријавите ово једном од администратора, заједно са УРЛ-ом.\",\n\"internalerror\" => \"интерна грешка\",\n\"filecopyerror\" => \"не могу да ископирам фајл \\\"$1\\\" на \\\"$2\\\".\",\n\"filerenameerror\" => \"не могу да променим име фајла \\\"$1\\\" у \\\"$2\\\".\",\n\"filedeleteerror\" => \"не могу да обришем фајл \\\"$1\\\".\",\n\"filenotfound\" => \"не могу да нађем фајл \\\"$1\\\".\",\n\"unexpected\" => \"неочекивана вредност: \\\"$1\\\"=\\\"$2\\\".\",\n\"formerror\" => \"грешка: не могу да пошаљем упитник\",\n\"badarticleerror\" => \"Ова акција не може бити извршена на овој страници.\",\n\"cannotdelete\" => \"Не могу да обришем наведену страницу или слику. (Могуће је да ју је неко други већ обрисао.)\",\n\"badtitle\" => \"лош наслов\",\n\"badtitletext\" => \"Захтевани наслов странице је био неисправан, празан или\nнеисправно повезан међујезички или међувики наслов.\",\n\"perfdisabled\" => \"Жалимо! Ова могућност је привремено онемогућена јер успорава базу до те мере да више нико не може да користи вики.\",\n\"perfdisabledsub\" => \"Овде је снимљена копија $1:\",\n\n# Login and logout pages\n#\n\"logouttitle\" => \"одјави се\",\n\"logouttext\" => \"Сада сте одјављени. Можете да наставите да користите Википедију анонимно, или се поново пријавити као други корисник. Обратите пажњу да неке странице могу наставити да се приказују као да сте још увек пријављени, док не очистите кеш свог читача Веба.\\n\",\n\n\"welcomecreation\" => \"

Добродошли, $1!

Ваш налог је створен.\nНе заборавите да прилагодите себи своја Википедијина подешавања.\",\n\n\"loginpagetitle\" => \"пријављивање\",\n\"yourname\" => \"ваше корисничко име\",\n\"yourpassword\" => \"ваша лозинка\",\n\"yourpasswordagain\" => \"поново укуцајте лозинка\",\n\"newusersonly\" => \" (само за нове кориснике)\",\n\"remembermypassword\" => \"запамти моју шифру током више сеанси.\",\n\"loginproblem\" => \"Било је проблема са вашим пријављивањем.
Пробајте поново!\",\n\"alreadyloggedin\" => \"Корисниче $1, већ сте пријављени!
\\n\",\n\n\"areyounew\" => \"Ако сте нови на Википедији и желите да прибавите кориснички налог,\nунесите корисничко име, затим укуцајте и поново укуцајте лозинку.\nВаша е-адреса није обавезна; ако изгубите своју шифру можете затражити\nда буде послата на дату адресу.
\\n\",\n\n\"login\" => \"пријава\",\n\"userlogin\" => \"пријава\",\n\"logout\" => \"одјава\",\n\"userlogout\" => \"одјава\",\n\"notloggedin\" => \"нисте пријављени\",\n\"createaccount\" => \"направи нови налог\",\n\"createaccountmail\" => \"e-поштом\",\n\"badretype\" => \"Не поклапају се лозинке које сте унели.\",\n\"userexists\" => \"Корисничко име које сте унели већ је у употреби. Молим вас изаберите друго име.\",\n\"youremail\" => \"ваша е-адреса*\",\n\"yournick\" => \"ваш надимак (за потписе)\",\n\"emailforlost\" => \"* Уношење адресе е-поште није обавезно. Али оно ће омогућити људима да\nвас контатирају кроз сајт а да не морате да им откријете\nсвоју адресу, а такође ће вам помоћи ако заборавите своју\nшифру.\",\n\"loginerror\" => \"грешка при пријављивању\",\n\"noname\" => \"Нисте изабрали исправно корисничко име.\",\n\"loginsuccesstitle\" => \"пријављивање је успешно\",\n\"loginsuccess\" => \"Сада сте пријављени на Википедију као \\\"$1\\\".\",\n\"nosuchuser\" => \"Не постоји корисник са именом \\\"$1\\\".\nПроверите своје куцање, или употребите доњи упитник да направите нови кориснички налог.\",\n\"wrongpassword\" => \"Лозинка коју сте унели је неисправна. Молимо покушајте поново.\",\n\"mailmypassword\" => \"Пошаљи ми нову лозинку\",\n\"passwordremindertitle\" => \"Vikipedijin podsetnik za sifru\",\n\"passwordremindertext\" => \"Neko (verovatno vi, sa IP adrese $1)\nzahtevase da vam posaljemo novu lozinku za prijavljivanje na Vikipediju.\nLozinka za korisnika \\\"$2\\\" je sada \\\"$3\\\".\nSada bi trebalo da se ulogujete i promenite svoju lozinku.\",\n\"noemail\" => \"Не постоји е-адреса за корисника \\\"$1\\\".\",\n\"passwordsent\" => \"Нова шифра је послата на е-адресу\nкорисника \\\"$1\\\".\nМолимо вас улогујте се пошто је примите.\",\n\n# Edit pages\n#\n\"summary\" => \"уопштено\",\n\"subject\" => \"тема/наслов\",\n\"minoredit\" => \"ово је мала измена\",\n\"watchthis\" => \"надгледај овај чланак\",\n\"savearticle\" => \"сними страницу\",\n\"preview\" => \"претпреглед\",\n\"showpreview\" => \"прикажи претпреглед\",\n\"blockedtitle\" => \"корисник је блокиран\",\n\"blockedtext\" => \"ваше корисничко име или ИП адреса је блокирана од стране $1.\nРазлог за блокаду је:
\'\'$2\'\'

Можете се обратити $1 или неком другом\n[[Википедија:администратори|администратору]] да бисте разговарали о блокади.\",\n\"whitelistedittitle\" => \"обавезно је пријављивање за мењање\",\n\"whitelistedittext\" => \"Морате се [[Посебно:пријављивање|пријавити]] да бисте мењали чланке.\",\n\"whitelistreadtitle\" => \"Пријављивање за читање је обавезно.\",\n\"whitelistreadtext\" => \"Морате се [[Посебно:Пријављивање|пријавити]] да бисте читали чланке.\",\n\"whitelistacctitle\" => \"Није вам дозвољено да направите налог.\",\n\"whitelistacctext\" => \"Да би вам било дозвољено да направите налоге на овом Викију морате се [[Посебно:Пријављивање|пријавити]] и имати одговарајућа овлашћења.\",\n\"accmailtitle\" => \"лозинка послата.\",\n\"accmailtext\" => \"лозинка за \'$1\' је послата на $2.\",\n\"newarticle\" => \"(ново)\",\n\"newarticletext\" =>\n\"Пратили сте везу ка страници која још на постоји.\nДа бисте створили страницу, почните да куцате у поље испод\n(погледајте [[Википедија:помоћ|помоћ]] за више информација).\nАко сте овде дошли грешком, само стисните \'\'\'back\'\'\' дугме свог читача Веба.\",\n\"anontalkpagetext\" => \"---- \'\'Ово је страница за разговор за анонимног корисника који још није направио налог или га не користи. Због тога морамо да користимо бројчану, [[ИП адреса|ИП адресу]] да бисмо идентификовали њега или њу. Такву адресу може делити више корисника. Ако сте анонимни корисник и мислите да су вам упућене небитне примедбе, молимо вас да [[Посебно:пријављивање|направите налог или се пријавите]] да бисте избегли будућу забуну са осталим анонимним корисницима.\'\' \",\n\"noarticletext\" => \"(тренутно нема текста на овој страници)\",\n\"updated\" => \"(освежено)\",\n\"note\" => \"Пажња! \",\n\"previewnote\" => \"Запамтите да је ово само предпреглед, и да још није снимљен!\",\n\"previewconflict\" => \"Овај претпреглед осликава како ће текст у\nтекстуалном пољу изгледати ако се одлучите да га снимите.\",\n\"editing\" => \"Мењам $1\",\n\"sectionedit\" => \" (део)\",\n\"commentedit\" => \" (коментар)\",\n\"editconflict\" => \"Сукобљене измене: $1\",\n\"explainconflict\" => \"Неко други је променио ову страницу откад сте ви почели да је мењате.\nГорње текстуално поље садржи текст странице какв тренутно постоји.\nВаше измене су приказане у доњем тексту.\nМораћете унети своје промене у постојећи текст.\nСамо текст у горњем текстуалном пољу ће бити снимљен када\nпритиснете \\\"Сними страницу\\\".\\n

\",\n\"yourtext\" => \"ваш текст\",\n\"storedversion\" => \"ускладиштена верзија\",\n\"editingold\" => \"ПАЖЊА: Мењате старију\nверзију ове странице.\nАко је снимите, све промене учињене од ове верзије биће изгубљене.\\n\",\n\"yourdiff\" => \"разлике\",\n\"copyrightwarning\" => \"Молимо вас да обратите пажњу да се за сваки допринос Википедији\nсматра да је објављен под Лиценцом за слободу документацију ГНУ-а\n(погледајте $1 за детаље).\nАко не желите да се ваше писање мења и редистрибуира\nбез ограничења, онда га немојте слати овде.
\nТакође нам обећавате да сте га сами написали, или ископирали из\nизвора који је у јавном власништву или сличног слободног извора.\nНЕ ШАЉИТЕ РАД ЗАШТИЋЕН АУТОРСКИМ ПРАВИМА БЕЗ ДОЗВОЛЕ!\",\n\"longpagewarning\" => \"ПАЖЊА: Ова страница има $1 килобајта; неки\nчитачи Веба могу имати проблема са мењањем страница дугачких скоро 32kB или више.\nМолимо вас да размотрите разбијање странице на мање делове.\",\n\"readonlywarning\" => \"ПАЖЊА: База је управо закључана због одржавања,\nтако да нећете моћи да снимите своје измене управо сада. Можда желите да ископирате и налепите\nтекст у уређивач текста и снимите га за касније.\",\n\"protectedpagewarning\" => \"ПАЖЊА: Ова страница је закључана тако да само\nкорисници са администраторским привилегијама могу да је мењају. Уверите се да пратите\nсмернице о заштићеним страницама.\",\n\n# History pages\n#\n\"revhistory\" => \"историја измена\",\n\"nohistory\" => \"не постоји историја измена за ову страницу\",\n\"revnotfound\" => \"ревизија није пронађена\",\n\"revnotfoundtext\" => \"Старија верзија странице коју сте затражили није нађена.\nМолимо вас да проверите УРЛ који сте употребили да бисте приступили овој страници.\\n\",\n\"loadhist\" => \"учитавам историју странице\",\n\"currentrev\" => \"тренутна верзија\",\n\"revisionasof\" => \"верзија од $1\",\n\"cur\" => \"трен\",\n\"next\" => \"след\",\n\"last\" => \"посл\",\n\"orig\" => \"ориг\",\n\"histlegend\" => \"објашњење: (трен) = разлика са тренутном верзијом,\n(посл) = разлика са претходном верзијом, М = мала измена\",\n\n# Diffs\n#\n\"difference\" => \"(разлика између верзија)\",\n\"loadingrev\" => \"учитавам верзију за разлику\",\n\"lineno\" => \"линија $1:\",\n\"editcurrent\" => \"измени тренутну верзију ове странице\",\n\n# Search results\n#\n\"searchresults\" => \"резултати претраге\",\n\"searchhelppage\" => \"Википедија:тражење\",\n\"searchingwikipedia\" => \"претраживање Википедије\",\n\"searchresulttext\" => \"за додатне информације о претраживању Википедије, погледајте $1.\",\n\"searchquery\" => \"за упит \\\"$1\\\"\",\n\"badquery\" => \"лоше обликован упит за претрагу\",\n\"badquerytext\" => \"Нисмо могли да обрадимо ваш упит.\nОво је вероватно због тога што сте покушали тражити\nреч краћу од три слова, што тренутно није подржано.\nТакође је могуће да сте погрешно укуцали израз, на\nпример \\\"риба ии крљушти\\\".\nМолимо вас покушајте неким другим упитом.\",\n\"matchtotals\" => \"Упит \\\"$1\\\" је нађен у $2 наслов чланка/наслова чланака\nи у тексту $3 чланка/чланака.\",\n\"nogomatch\" => \"Ниједна страница са оваквим насловом не постоји, покушавам претрагу целог текста.\",\n\"titlematches\" => \"наслов чланка одговара\",\n\"notitlematches\" => \"ниједан наслов чланка не одговара\",\n\"textmatches\" => \"текст чланка одговара\",\n\"notextmatches\" => \"ниједан текст чланка не одговара\",\n\"prevn\" => \"претходних $1\",\n\"nextn\" => \"следећих $1\",\n\"viewprevnext\" => \"погледај ($1) ($2) ($3).\",\n\"showingresults\" => \"Приказујем $1 резултат/резултата почев од $2.\",\n\"showingresultsnum\" => \"Приказујем $3 резултат/резултата почев од $2.\",\n\"nonefound\" => \"Пажња: неуспешне претраге су\nчесто изазване тражењем честих речи као \\\"је\\\" или \\\"од\\\",\nкоје нису индексиране, или навођењем више од једног израза за тражење (само странице\nкоје садрже све изразе који се траже ће се појавити у резултату).\",\n\"powersearch\" => \"тражи\",\n\"powersearchtext\" => \"\nПретрага у именским просторима:
\n$1
\n$2 Излистај преусмерења   тражи $3 $9\",\n\"searchdisabled\" => \"

Жалимо! Пуна претрага текста је привремено онемогућена, због бржег рада Википедије. У међувремену можете користити Гулглову претрагу (испод) која може бити застарела.

\n\n\n
\n\n
\n\n\\\"Google\\\"\n\n\n\n\n\n\n\n
WWW {$wgServer}
\n
\n
\n
\n\",\n\"blanknamespace\" => \"(главно)\",\n\n# Preferences page\n#\n\"preferences\" => \"подешавања\",\n\"prefsnologin\" => \"нисте пријављени\",\n\"prefsnologintext\" => \"Морате бити пријављени\nда бисте подешавали корисничка подешавања.\",\n\"prefslogintext\" => \"Пријављени сте као \\\"$1\\\".\nВаш интерни ИД број је $2.\n\nПогледајте [[Википедија:Помоћ око корисничких подешавања]] за помоћ око дешифровања могућности.\",\n\"prefsreset\" => \"Враћена су ускладиштена подешавања.\",\n\"qbsettings\" => \"подешавања брзе палете\",\n\"changepassword\" => \"промени лозинку\",\n\"skin\" => \"кожа\",\n\"math\" => \"приказивање математике\",\n\"dateformat\" => \"формат датума\",\n\"math_failure\" => \"неуспех при парсирању\",\n\"math_unknown_error\" => \"непозната грешка\",\n\"math_unknown_function\" => \"непозната функција \",\n\"math_lexing_error\" => \"речничка грешка\",\n\"math_syntax_error\" => \"синтаксна грешка\",\n\"saveprefs\" => \"сними подешавања\",\n\"resetprefs\" => \"врати подешавања\",\n\"oldpassword\" => \"стара шифра\",\n\"newpassword\" => \"нова шифра\",\n\"retypenew\" => \"поново откуцајте нову шифру\",\n\"textboxsize\" => \"величине текстуалног поља\",\n\"rows\" => \"реда/редова\",\n\"columns\" => \"колоне/колона\",\n\"searchresultshead\" => \"подешавања резултата претраге\",\n\"resultsperpage\" => \"поготка/погодака по страници\",\n\"contextlines\" => \"линије/линија по поготку\",\n\"contextchars\" => \"карактера контекста по линији\",\n\"stubthreshold\" => \"граница за приказивање патрљака\",\n\"recentchangescount\" => \"грој наслова у скорашњим проенама\",\n\"savedprefs\" => \"Ваша подешавања су снимљена.\",\n\"timezonetext\" => \"Унесите број сати за који се ваше локално време\nразликује од серверског времена (UTC).\",\n\"localtime\" => \"Приказ локалног времена\",\n\"timezoneoffset\" => \"Одступање\",\n\"servertime\" => \"време на серверу је\",\n\"guesstimezone\" => \"попуни из читача Веба\",\n\"emailflag\" => \"онемогући примање е-поште од осталих корисника\",\n\"defaultns\" => \"Уобичајено тражи у овим именским просторима:\",\n/*\n
','према речнику',133,'Avala','20040716185002','',0,0,0,0,0.561755069793,'79959283814997','20040716185002'); INSERT INTO cur VALUES (1989,0,'Расправа_о_преводу_интерфејса,_важећи_превод,_страна_3','==Део 3== \n
\n*/\n# Recent changes\n#\n\"changes\" => \"измене\",\n\"recentchanges\" => \"скорашње измене\",\n\"recentchangestext\" =>\n\"Пратите најскорије измене на Википедији овде.\n[[Wikipedia:добродошли|Добродошли]]!\nПогледајте такође и: [[Википедија:НПП|Википедијина најчешће постављана питања]],\n[[Википедија:смернице|Википедијине смернице]]\n(посебно [[Википедија:правила именовања|правила именовања]],\n[[Википедија:неутрална тачка гледишта|неутрална тачка гледишта]]),\nи [[Википедија:најчешће грешке на Википедији|најчешће грешке на Википедији]].\n\nАко желите да Википедија успе, веома је важно да не додајете\nматеријал ограничен туђим [[Википедија:ауторска права|ауторским правима]].\nПравна одговорност би могла да повреди пројекат, па вас молимо да то не радите.\nПогледајте такође [http://meta.wikipedia.org/wiki/Special:Recentchanges скорашњу мета дискусију].\",\n\"rcloaderr\"  => \"учитавам скорашње измене\",\n\"rcnote\"  => \"Испод је последњих $1 промена у последњих $2 дана.\",\n\"rcnotefrom\" => \"Испод су промене од $2 (до $1 приказано).\",\n\"rclistfrom\" => \"покажи нове промене почев од $1\",\n# \"rclinks\"  => \"Show last $1 changes in last $2 hours / last $3 days\",\n# \"rclinks\"  => \"Show last $1 changes in last $2 days.\",\n\"rclinks\"  => \"Прикажи последљих $1 промена у последња/последњих $2 дана; $3 мале измене\",\n\"rchide\"  => \"у $4 облику; $1 мале измене; $2 секундарни именски простори; $3 вишеструке измене.\",\n\"rcliu\"   => \"; $1 измена од пријављених корисника\",\n\"diff\"   => \"разл\",\n\"hist\"   => \"ист\",\n\"hide\"   => \"скриј\",\n\"show\"   => \"прикажи\",\n\"tableform\"  => \"табела\",\n\"listform\"  => \"списак\",\n\"nchanges\"  => \"$1 промена\",\n\"minoreditletter\" => \"М\",\n\"newpageletter\" => \"Н\",\n\n# Upload\n#\n\"upload\"  => \"пошаљи фајл\",\n\"uploadbtn\"  => \"пошаљи фајл\",\n\"uploadlink\" => \"пошаљи слике\",\n\"reupload\"  => \"поново пошаљи\",\n\"reuploaddesc\" => \"Врати се на упитник за слање.\",\n\"uploadnologin\" => \"нисте пријављени\",\n\"uploadnologintext\" => \"Морате бити пријављени\nда бисте слали фајлове.\",\n\"uploadfile\" => \"Пошаљи слике, звуке, документа итд.\",\n\"uploaderror\" => \"грешка при слању\",\n\"uploadtext\" => \"СТОП! Пре него што шаљете овде,\nобавезно прочитајте и пратите Википедијина правила коришћења слика.\n

Да бисте прегледали или претраживали раније послате слике,\nидите на списак послатих слика.\nСлања и брисања су логована на логу слања.\n

Употребите доњи упитник да бисте послали нове слике за\nилустровање својих чланака.\nНа већини читача Веба, видећете дугме \\\"Browse...\\\", које ће вам\nотворити стандардни прозор вашег оперативног система за бирање фајла.\nИзбор фајла ће убацити његово име у текст\nпоље поред дугмета.\nТакође морате обележити кућицу чиме потврђујете да не\nповређујете никаква ауторска права слањем фајла.\nПритисните дугме \\\"пошаљи\\\" да бисте завршили слање.\nОно може потрајати ако имате спору везу према Интернету.\n

Пожељни формати су JPEG за фотографије, PNG\nза цртеже и остале једноставне слике, и OGG за звуке.\nМолимо вас да имена својих фајлова имају неко значење да бисте избегли забуну.\nДа бисте укључили слику у текст, употребите везу у облику\n[[image:file.jpg]] или [[image:file.png|алтернативни текст]]\nили [[media:file.ogg]] за звукове.\n

Обратите пажњу да, као и код Википедијиних страница, други могу мењати или\nизбрисати ваша слања ако мисле да то користи енциклопедији, а\nможе вам се и забранити да шаљете ако злоупотребите систем.\",\n\"uploadlog\" => \"лог слања\",\n\"uploadlogpage\" => \"лог слања\",\n\"uploadlogpagetext\" => \"Испод је списак најскоријих слања.\nСва времена су серверска времена (UTC).\n

    \n
\n\",\n\"filename\" => \"име фајла\",\n\"filedesc\" => \"опис\",\n\"filestatus\" => \"статус ауторских права\",\n\"filesource\" => \"извор\",\n\"affirmation\" => \"Потврђујем да se носилац ауторских права на овај фајл\nслаже да их лиценцира под условима $1.\",\n\"copyrightpage\" => \"Википедија:ауторска_права\",\n\"copyrightpagename\" => \"Википедија, ауторска права\",\n\"uploadedfiles\" => \"послати фајлови\",\n\"noaffirmation\" => \"Морате потврдити да ваше слање не крши\nникаква ауторска права.\",\n\"ignorewarning\" => \"Занимари упозорење и свеједно сними фајл.\",\n\"minlength\" => \"Имена слика морају имати бар три слова.\",\n\"badfilename\" => \"Име слике је промељено у \\\"$1\\\".\",\n\"badfiletype\" => \"\\\".$1\\\" није препоручени формат слике.\",\n\"largefile\" => \"Препоручује се да слике не пређу величину од 100К.\",\n\"successfulupload\" => \"успешно слање\",\n\"fileuploaded\" => \"Фајл \\\"$1\\\" је успешно послат.\nМолим пратите ову везу: ($2) до странице за описивање и унесите\nинформације о фајлу, као одакле је, када и\nко га је направио, као и ма шта друго што знате о њему.\",\n\"uploadwarning\" => \"упозорење при слању\",\n\"savefile\" => \"сними фајл\",\n\"uploadedimage\" => \"послато \\\"$1\\\"\",\n\n# Image list\n#\n\"imagelist\" => \"листа слика\",\n\"imagelisttext\" => \"Испод је списак $1 слика поређаних $2.\",\n\"getimagelist\" => \"прибављам списак слика\",\n\"ilshowmatch\" => \"прикажи све слике чије име одговара\",\n\"ilsubmit\" => \"тражи\",\n\"showlast\" => \"прикажи последњих $1 слика поређаних по $2\",\n\"all\" => \"све\",\n\"byname\" => \"по имену\",\n\"bydate\" => \"по датуму\",\n\"bysize\" => \"по величини\",\n\"imgdelete\" => \"обр\",\n\"imgdesc\" => \"опис\",\n\"imglegend\" => \"Објашњење: (опис) = прикажи/измени опис слике.\",\n\"imghistory\" => \"Историја слике\",\n\"revertimg\" => \"врт\",\n\"deleteimg\" => \"обр\",\n\"imghistlegend\" => \"Објашњење: (трен) = ово је тренутна слика, (обр) = обриши\nову стару верзију, (врт) = врати на ову стару верзију.\n
Кликните на датум да видите слику послату тог датума.\",\n\"imagelinks\" => \"употреба слике\",\n\"linkstoimage\" => \"Следеће странице користе ову слику:\",\n\"nolinkstoimage\" => \"Нема страница које користе ову слику.\",\n\n# Statistics\n#\n\"statistics\" => \"статистике\",\n\"sitestats\" => \"статистике сајта\",\n\"userstats\" => \"статистике корисника\",\n\"sitestatstext\" => \"Постоји укупно $1 страница у бази.\nОво укључује странице са разговорима, странице о Википедији, минималне окрњке,\nпреусмерења, и остале које се вероватно не могу сматрати чланцима.\nНе рачунајући њих постоји $2 страница које су вероватно легитимни\nчланци.

\nСтранице су погледане $3 пута, и мењане $4 пута\nоткада је софтвер побољшан (20. јул 2002).\nТо значи да је у просеку било $5 измена по страници, и $6 прегледа по измени.\",\n\"userstatstext\" => \"Постоји $1 пријављен(а)/пријављена(е)/пријављених корисника и корисница.\n$2 њих је/су администратори (погледајте $3).\",\n\n# Maintenance Page\n#\n\"maintenance\" => \"страница за одржавање\",\n\"maintnancepagetext\" => \"Ова страница садржи неколико згодних алатки за свакодневно одржавање. Неке од њих могу заморити базу, па вас молимо да не учитавате поново после сваке ставке коју сте средили ;-)\",\n\"maintenancebacklink\" => \"назад на страницу за одржавање\",\n\"disambiguations\" => \"странице за обездвосмишљење\",\n\"disambiguationspage\" => \"Википедија:линкови_на_странице_за_обездвосмишљење\",\n\"disambiguationstext\" => \"Следећи чланци се повезују са страницом за обездвосмишљење. Уместо тога, они би требало да се повезују са одговарајућом темом.
Страница се третира као обездвосмишљенска ако је повезана са $1.
Линкови из осталих именских простора нису наведени овде.\",\n\"doubleredirects\" => \"двострука преусмерења\",\n\"doubleredirectstext\" => \"Пажња: Овај списак може да садржи лажне резултате. То обично значи да постоји додатни текст са везама испод првог #REDIRECT.
\\nСваки ред садржи везе на прво и друго преусмерење, као и на прву линију текста другог преусмерења, што обично даје \\\"прави\\\" циљни чланак, на који би прво преусмерење и требало да показује.\",\n\"brokenredirects\" => \"покварена преусмерења\",\n\"brokenredirectstext\" => \"Следећа преусмерења су повезана на непостојећи чланак:\",\n\"selflinks\" => \"Странице са самовезама:\",\n\"selflinkstext\" => \"Следеће странице садрже везе на саме себе, што не би требало:\",\n\"mispeelings\" => \"Странице са грешкама у куцању:\",\n\"mispeelingstext\" => \"Следеће странице садрже честе грешке у куцању, које су наведене на $1. Исправне речи могу бити дате (овако):\",\n\"mispeelingspage\" => \"листа честих грешака у куцању\",\n\"missinglanguagelinks\" => \"недостајући језичке везе\",\n\"missinglanguagelinksbutton\" => \"нађи недостајуће језичке везе за\",\n\"missinglanguagelinkstext\" => \"Ови чланци нису повезани са њима одговарајућим у $1. Преусмерења и подстранице нису приказани.\",\n\n\n# Miscellaneous special pages\n#\n\"orphans\" => \"сирочићи\",\n\"lonelypages\" => \"усамљене стране\",\n\"unusedimages\" => \"неупотребљене слике\",\n\"popularpages\" => \"омиљене странице\",\n\"nviews\" => \"$1 пут/пута погледано\",\n\"wantedpages\" => \"тражене странице\",\n\"nlinks\" => \"$1 веза/везе\",\n\"allpages\" => \"све странице\",\n\"randompage\" => \"случајна страница\",\n\"shortpages\" => \"кратке странице\",\n\"longpages\" => \"дугачке странице\",\n\"listusers\" => \"листа корисника\",\n\"specialpages\" => \"посебне странице\",\n\"spheading\" => \"посебне странице за све кориснике\",\n\"sysopspheading\" => \"само за администраторе\",\n\"developerspheading\" => \"само за девелопере\",\n\"protectpage\" => \"заштити страницу\",\n\"recentchangeslinked\" => \"сродне промене\",\n\"rclsub\" => \"(на странице повезане од \\\"$1\\\")\",\n\"debug\" => \"исправи грешке\",\n\"newpages\" => \"нове странице\",\n\"ancientpages\" => \"најстарији чланци\",\n\"intl\" => \"међујезичке везе\",\n\"movethispage\" => \"премести ову страницу\",\n\"unusedimagestext\" => \"

Обратите пажњу да се други веб сајтови\nкао што су међународне Википедије могу повезивати на слику\nдиректним УРЛ-ом, и тако могу још увек бити приказани овде упркос\nактивној употреби.\",\n\"booksources\" => \"штампани извори\",\n\"booksourcetext\" => \"Испод је списак веза на друге сајтове који\nпродају нове и коришћене књиге, и такође могу имати даљње информације\nо књигама које тражите.\nВикипедија не сарађује ни се једним од ових предузећа, и\nовај списак не треба да се схвати као потврда њиховог квалитета.\",\n\"alphaindexline\" => \"$1 у $2\",\n\n# Email this user\n#\n\"mailnologin\" => \"нема адресе за слање\",\n\"mailnologintext\" => \"Морате бити пријављени\nи имати исправну е-адресу у својим подешавањима\nда бисте слали електронску пошту другим корисницима.\",\n\"emailuser\" => \"пошаљи е-писмо кориснику\",\n\"emailpage\" => \"пошаљи ову страницу као е-писмо кориснику\",\n\"emailpagetext\" => \"Ако је овај корисник унео исправну е-адресу у\nсвоја корисничка подешавања, упитник испод ће послати једну поруку.\nЕ-адреса коју сте ви унели у своја корисничка подешавања ће се појавити\nкао \\\"From\\\" адреса поруке, тако да ће прималац моћи\nда одговори.\",\n\"noemailtitle\" => \"нема е-адресе\",\n\"noemailtext\" => \"Овај корисник није навео исправну е-адресу,\nили је изабрао да не прима е-пошту од других корисника.\",\n\"emailfrom\" => \"од\",\n\"emailto\" => \"за\",\n\"emailsubject\" => \"наслов\",\n\"emailmessage\" => \"порука\",\n\"emailsend\" => \"пошаљи\",\n\"emailsent\" => \"порука послата\",\n\"emailsenttext\" => \"Ваша порука је послата електронском поштом.\",\n\n# Watchlist\n#\n\"watchlist\" => \"мој списак надгледања\",\n\"watchlistsub\" => \"(за корисника \\\"$1\\\")\",\n\"nowatchlist\" => \"Немате ништа на свом списку надгледања.\",\n\"watchnologin\" => \"нисте пријављени\",\n\"watchnologintext\" => \"Морате бити пријављени\nда бисте мењали списак надгледања.\",\n\"addedwatch\" => \"додати списку надгледања\",\n\"addedwatchtext\" => \"Страница \\\"$1\\\" је додата вашој списку надгледања.\nБудуће промене ове странице и њој придружене странице за разговор ће бити наведене овде,\nи страница ће бити подебљана у списку скорашњих измена да\nби се лакше уочила.

\n\n

Ако касније желите да уклоните страницу са вашег списка надгледања, кликните на \\\"прекини надгледање\\\" на бочној палети.\",\n\"removedwatch\" => \"уклоњено из списка надгледања\",\n\"removedwatchtext\" => \"Страница \\\"$1\\\" је уклоњена из вашег списка надгледања.\",\n\"watchthispage\" => \"надгледај ову страницу\",\n\"unwatchthispage\" => \"прекини надгледање\",\n\"notanarticle\" => \"није чланак\",\n\"watchnochange\" => \"Ништа што надгледате није промењено у приказаном времену.\",\n\"watchdetails\" => \"($1 страница надгледана/надгледане/надгледано не рачунајући странице за разговор;\n$2 укупно страница измењено од одсецања;\n$3...\nприкажи и мењај потпуни списак.)\",\n\"watchmethod-recent\" => \"проверавам има ли надгледаних страница у скорашњим изменама\",\n\"watchmethod-list\" => \"проверавам има ли скорашњих измена у надгледаним страницама\",\n\"removechecked\" => \"уклони обележене уносе из списка надгледања\",\n\"watchlistcontains\" => \"Ваш списак надгледања садржи $1 страница.\",\n\"watcheditlist\" => \"Овде је азбучни списак страница\nкоје надгледате. Обележите кућице страница које желите да уклоните\nса свог списка надгледања и кликните на дугме \'уклони изабране\'\nна дну екрана.\",\n\"removingchecked\" => \"уклањам обележене ствари са списка надгледања...\",\n\"couldntremove\" => \"не могу да уклоним \'$1\'...\",\n\"iteminvalidname\" => \"проблем са \'$1\', неисправно име...\",\n\"wlnote\" => \"Испод је последњих $1 измена у последњих $2 сати.\",\n\"wlshowlast\" => \"прикажи последњи/последња/последњих \",\n\"wlhours\" => \" час/часа/часова\",\n\"wldays\" => \" дан/дана\",\n\n\n# Delete/protect/revert\n#\n\"deletepage\" => \"обриши страницу\",\n\"confirm\" => \"потврди\",\n\"excontent\" => \"садржај је био:\",\n\"exbeforeblank\" => \"садржај пре брисања је био:\",\n\"exblank\" => \"страница је била празна\",\n\"confirmdelete\" => \"потврди брисање\",\n\"deletesub\" => \"(бришем \\\"$1\\\")\",\n\"historywarning\" => \"Пажња: страница коју желите да обришете има историју: \",\n\"confirmdeletetext\" => \"На путу сте да трајно обришете страницу\nили слику заједно са свом њеном историјом из базе.\nМолим вас потврдите да намеравате да урадите ово, да разумете\nпоследице, и да ово радите у складу са\n[[Википедија:правила|правилима]].\",\n\"confirmcheck\" => \"Да, стварно желим да обришем ово.\",\n\"actioncomplete\" => \"акција завршена\",\n\"deletedtext\" => \"\\\"$1\\\" је обрисана.\nПогледајте $2 за запис о скорашњим брисањима.\",\n\"deletedarticle\" => \"обрисан \\\"$1\\\"\",\n\"dellogpage\" => \"лог брисања\",\n\"dellogpagetext\" => \"Испод је списак најскоријих брисања.\nСва приказана времене су серверска (UTC).\n

    \n
\n\",\n\"deletionlog\" => \"лог брисања\",\n\"reverted\" => \"враћено на ранију ревизију\",\n\"deletecomment\" => \"разлог за брисање\",\n\"imagereverted\" => \"Враћање на ранију верзију је успешно.\",\n\"rollback\" => \"врати измене\",\n\"rollbacklink\" => \"врати\",\n\"rollbackfailed\" => \"Враћање није успело.\",\n\"cantrollback\" => \"Не могу да вратим измену; последњи аутор је уједно и једини.\",\n\"alreadyrolled\" => \"Не могу да вратим последњу измену [[$1]]\nкорисника [[корисник:$2|$2]] ([[разговор са корисником:$2|разговор]]); неко други већ измени или врати чланак.\n\nПоследња измена од корисника [[Корисник:$3|$3]] ([[Разговор са корисником:$3|Разговор]]). \",\n# only shown if there is an edit comment\n\"editcomment\" => \"коментар измене је: \\\"$1\\\".\",\n\"revertpage\" => \"враћено на последњу измену од корисника $1\",\n\n# Undelete\n\"undelete\" => \"врати обрисану страницу\",\n\"undeletepage\" => \"погледај и врати обрисане странице\",\n\"undeletepagetext\" => \"Следеће странице су обрисане али су још увек у архиви и\nмогу бити враћене. Архива може бити периодично чишћена.\",\n\"undeletearticle\" => \"врати обрисани чланак\",\n\"undeleterevisions\" => \"$1 верзија/верзије архивирано\",\n\"undeletehistory\" => \"Ако вратите страницу, све верзије ће бити враћене њеној историји.\nАко је нова страница истог имена направљена од брисања, враћене\nверзије ће се појавити у ранијој историји, а тренутна верзија садашње странице\nнеће бити аутоматски замењена.\",\n\"undeleterevision\" => \"обрисана верзија од $1\",\n\"undeletebtn\" => \"Врати!\",\n\"undeletedarticle\" => \"враћено \\\"$1\\\"\",\n\"undeletedtext\" => \"Чланак [[$1]] је успешно враћен.\nПогледајте [[Википедија:лог брисања]] за запис о скорашњим брисањима и враћањима.\",\n\n# Contributions\n#\n\"contributions\" => \"прилози корисника\",\n\"mycontris\" => \"моји прилози\",\n\"contribsub\" => \"за $1\",\n\"nocontribs\" => \"Нису нађене промене које задовољавају ове услове.\",\n\"ucnote\" => \"Испод је последња/последње/последњих $1 промена/промене у последњем/последња/последњих $2 дан/дана.\",\n\"uclinks\" => \"Гледај последњу/последње/последњих $1 промену/промене/промена; гледај последњег/последња/последњих $2 дан/дана.\",\n\"uctop\" => \" (врх)\" ,\n\n# What links here\n#\n\"whatlinkshere\" => \"шта је повезано овде\",\n\"notargettitle\" => \"нема циља\",\n\"notargettext\" => \"Нисте навели циљну страницу или корисника\nна коме би се извела ова функција.\",\n\"linklistsub\" => \"(листа веза)\",\n\"linkshere\" => \"Следеће странице су повезане овде:\",\n\"nolinkshere\" => \"Ниједна страница није повезана овде.\",\n\"isredirect\" => \"преусмеривач\",\n\n# Block/unblock IP\n#\n\"blockip\" => \"обуздај корисника\",\n\"blockiptext\" => \"Употребите доњи упитник да бисте уклонили право писања\nса одређене ИП адресе или корисничког имена.\nОво би требало да буде урађено само да би се спречио вандализам, и у складу\nса [[Википедија:смернице|Википедијиним смерницама]].\nУнесите конкретан разлог испод (на пример, наводећи које\nстранице су вандализоване).\",\n\"ipaddress\" => \"ИП адреса/корисничко име\",\n\"ipbreason\" => \"разлог\",\n\"ipbsubmit\" => \"обуздај овог корисника\",\n\"badipaddress\" => \"Не постоји ниједан корисник који се тако зове\",\n\"noblockreason\" => \"Морате дати разлог за обуздавање.\",\n\"blockipsuccesssub\" => \"Обуздавање је успело.\",\n\"blockipsuccesstext\" => \"\\\"$1\\\" је обуздан.\n
Погледајте [[Посебно:ИП списак обузданих|ИП списак обузданих]] за преглед обуздавања.\",\n\"unblockip\" => \"отпусти корисника\",\n\"unblockiptext\" => \"Употребите доњи упитник да бисте вратили право писања\nраније обузданој ИП адреси или корисничком имену.\",\n\"ipusubmit\" => \"отпусти ову адресу\",\n\"ipusuccess\" => \"\\\"$1\\\" отпуштен\",\n\"ipblocklist\" => \"Списак обузданих ИП адреса и корисника\",\n\"blocklistline\" => \"$1, $2 је обуздао $3\",\n\"blocklink\" => \"блокирај\",\n\"unblocklink\" => \"одблокирај\",\n\"contribslink\" => \"прилози\",\n\"autoblocker\" => \"Аутоматски сте обуздани јер делите ИП адресу са \\\"$1\\\". Разлог \\\"$2\\\".\",\n/*\n
','',9,'Никола Смоленски','20040715233516','',0,0,1,0,0.868935693926,'79959284766483','20040715233516'); INSERT INTO cur VALUES (1990,0,'Владимир_Јовановић','\'\'\'Владимир Јовановић\'\'\' (1833-1922), политичар, новинар, почасни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]]\n\nРођен је у [[Шабац|Шапцу]] [[28. септембар|28. септембра]] [[1833]]. године од оца Илије Јовановића, ћурчије и мајке Анђелије која је била ћерка Остоје Спужа, Карађорђевог војводе. \n\nБио је секретар Светоандрејске скупштине, уредник \"Српских новина\", један од оснивача Либералне странке. Био је члан [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] од 21. фебруара 1862, почасни члан [[Српско учено друштво| Српског ученог друштва]] од 29. јула 1864. а његов прави члан од 6. фебруара 1869. Почасни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] постао је 10. фебруара 1892.\n\nЗа професора [[Велика школа|Велике школе]] у [[Београд|Београду]] (претече универзитета) изабран је 1863. и на њој предаје \"политичку економију, финанције и политичку аритметику\", али већ после неколико месеци бива уклоњен са катедре и напушта Кнежевину [[Србија|Србију]] 1864. године. Од 1867. борави углавном у [[Нови Сад|Новом Саду]] где са [[Светозар Милетић|Светозаром Милетићем]] уређује \"Заставу\", имао је велики утицај у раду Уједињене омладине српске. Оженио се на св. Јована, јануара 1868. године Јеленом (рођ. 1850), ћерком Александре и Максима Маринковића, трговца из Новог Сада.\n\nПосле погибије [[кнез Михаило Обреновић|кнеза Михаила]] 1868. године намесничка влада у Београду оптужује за саучество у убиству Уједињену омладину српску и Владимир Јовановић је провео седам месеци (од лета 1868. до јануара 1869.) у затворима [[Будимпешта|Пеште]] и Варадина и ослобођен због недоказане кривице. 1869. године очекује да му се жена породи и планира да му се дете уколико буде мушке зове Слободан, а женско Правда. Добио је сина Слободан Јовановића 3. децембра 1869. године, и ћерку Правду јуна 1871. године. Ова имена су тада први пут забележена код Срба и он је њима хтео да искаже своје либерално опредељење. [[Слободан Јовановић]] је био један од најумнијих Срба свога времена и председник Српске краљевске академије.\n\nОбјавио је 1870. у Новом Саду дело \"Основи снаге и величине српске\", са \nпосветом \"Своме сину Слободану\".\n\nНамесништво у Београду мења однос према Владимиру и 1870. га шаље у [[Париз]] да \"нашу националну ствар брани у француској штампи\". Истим послом он путује у [[Италија|Италију]] и [[Швајцарска|Швајцарску]].\n\nОд средине 1872. Владимир са породицом живи у Београду, где 1875. постаје члан Народне скупштине, а од 1876. је у више наврата био министар финансија.\n\nОд септембра 1886. до септембра 1889. живео је са својом породицом у [[Минхен|Минхену]], [[Цирих|Цириху]] и [[Женева|Женеви]], ради образовања своје деце.\n\nУ његовој заоставштини остало је у рукопису обимно мемоарско дело \"Успомене\", које је средио и за штампу приредио академик Василије Крестић, а објавио БИГЗ 1989.\n\nУмро је [[3. март|3. марта]] [[1922]]. у [[Београд|Београду]].','враћено на задњу верзију од Djordjes-а',36,'Милант','20041104164325','',0,0,0,0,0.369085630108,'79958895835674','20050305093326'); INSERT INTO cur VALUES (1991,0,'Расправа_о_преводу_интерфејса,_важећи_превод,_страна_4','==Део 4== \n
\n*/\n# Developer tools\n#\n\"lockdb\"  => \"закључај базу\",\n\"unlockdb\"  => \"откључај базу\",\n\"lockdbtext\" => \"Закључавање базе ће свим корисницима укинути могућност измене страница,\nпромене корисничких подешавања, измене списка надгледања, и свега осталог\nшто захтева промене у бази.\nМолим потврдите да је ово заиста оно што намеравате да урадите, као и да ћете\nоткључати базу када завршите посао око њеног одржавања.\",\n\"unlockdbtext\" => \"Откључавање базе ће свим корисницима вратити могућност измене страница,\nпромене корисничких подешавања, измене списка надгледања, и свега осталог\nшто захтева промене у бази.\nМолим потврдите да је ово заиста оно што намеравате да урадите.\",\n\"lockconfirm\" => \"Да, заиста желим да закључам базу.\",\n\"unlockconfirm\" => \"Да, заиста желим да откључам базу.\",\n\"lockbtn\"  => \"закључај базу\",\n\"unlockbtn\"  => \"откључај базу\",\n\"locknoconfirm\" => \"Нисте потврдили своју намеру.\",\n\"lockdbsuccesssub\" => \"База је закључана.\",\n\"unlockdbsuccesssub\" => \"База је откључана.\",\n\"lockdbsuccesstext\" => \"Википедијина база података је закључана.\n
Сетите се да је откључате када завршите са одржавањем.\",\n\"unlockdbsuccesstext\" => \"Википедијина база података је откључана.\",\n\n# SQL query\n#\n\"asksql\" => \"SQL упит\",\n\"asksqltext\" => \"Употребите доњи упитник да направите директан упит\nВикипедијиној бази.\nУпотребите једноструке наводнике (\'овако\') за разграничење словних ниски.\nОво често може да дода значајно оптерећење серверу, молимо\nкористите ову могућност штедљиво.\",\n\"sqlislogged\" => \"Обратите пажњу да су сви упити логовани.\",\n\"sqlquery\" => \"унесите упит\",\n\"querybtn\" => \"пошаљи упит\",\n\"selectonly\" => \"Сви упити осим \\\"SELECT\\\" су ограничени на\nразвојни тим Википедије.\",\n\"querysuccessful\" => \"Упит успешан.\",\n\n# Move page\n#\n\"movepage\" => \"премештање странице\",\n\"movepagetext\" => \"Доњи упитник ће преименовати страницу, премештајући сву\nњену историју на ново име.\nСтари наслов ће постати преусмерење на нови наслов.\nЛинкови према старом наслову неће бити промењени; обавезно\n[[Посебно:одржавање|потражите]] двострука или покварена преусмерења.\nНа вама је одговорност да везе и даље иду\nтамо где би и требало да иду.\n\nОбратите пажњу да страница \'\'\'неће\'\'\' бити померена ако већ постоји\nстраница са новим насловом, осим ако је она празна или преусмерење нема\nисторију промена. Ово значи да не можете преименовати страницу на оно име\nса кога сте је преименовали ако погрешите, као и да не можете преписати\nпостојећу страницу.\n\nПАЖЊА!\nОво може бити драстична и неочекивана промена за популарну страницу;\nмолимо да будете сигурни да разумете последице овога пре него што\nнаставите.\",\n\"movepagetalktext\" => \"Одговарајућа страница за разговор, ако постоји, биће аутоматски премештена истовремено \'\'\'осим:\'\'\'\n*ако премештате страницу преко именских простора,\n*постојећа страница за разговор већ постоји под новим именом, или\n*уклоните обележивач у доњој кућици.\n\nУ тим случајевима, мораћете ручно да преместите страницу уколико то желите.\",\n\"movearticle\" => \"премести страницу\",\n\"movenologin\" => \"нисте улоговани\",\n\"movenologintext\" => \"Морате бити регистровани корисник и пријављени\nда бисте преместили страницу.\",\n\"newtitle\" => \"нови наслов\",\n\"movepagebtn\" => \"премести страницу\",\n\"pagemovedsub\" => \"Премештање успело.\",\n\"pagemovedtext\" => \"Страница \\\"[[$1]]\\\" премештена је на \\\"[[$2]]\\\".\",\n\"articleexists\" => \"Страница под тим именом већ постоји, или\nиме које сте изабрали није исправно.\nМолим изаберите друго име.\",\n\"talkexists\" => \"Сама страница је успешно премештена, али\nстраница за разговор није могла бити премештена јер таква већ постоји на новом наслову. Молим да их спојите ручно.\",\n\"movedto\" => \"премештена на\",\n\"movetalk\" => \"Премести \\\"страницу за разговор\\\" такође, ако је могуће.\",\n\"talkpagemoved\" => \"Одговарајућа страницаза разговор је такође премештена.\",\n\"talkpagenotmoved\" => \"Одговарајућа страница за разговор није премештена.\",\n\n\"export\" => \"извези странице\",\n\"exporttext\" => \"Можете извести текст и историју промена одређене\nстранице или групе страница умотану у неки XML; ово онда може бити увезено у други\nвики који користи МедијаВики софтвер, трансформисано, или коришћено за ваше личне\nпотребе.\",\n\"exportcuronly\" => \"Укључи само тренутну верзију, не целу историју\",\n\n# Namespace 8 related\n\n\"allmessages\" => \"све поруке\",\n\"allmessagestext\" => \"Ово је списак свих порука које су у МедијаВикијевом именском простору\"\n);\n\n#--------------------------------------------------------------------------\n# Internationalisation code\n#--------------------------------------------------------------------------\n\nclass LanguageSr extends LanguageUtf8 {\n\n function getNamespaces() {\n global $wgNamespaceNamesSr;\n return $wgNamespaceNamesSr;\n }\n\n function getNsText( $index ) {\n global $wgNamespaceNamesSr;\n return $wgNamespaceNamesSr[$index];\n }\n\n function getNsIndex( $text ) {\n global $wgNamespaceNamesSr;\n\n foreach ( $wgNamespaceNamesSr as $i => $n ) {\n if ( 0 == strcasecmp( $n, $text ) ) { return $i; }\n }\n if( 0 == strcasecmp( \"Special\", $text ) ) { return -1; }\n if( 0 == strcasecmp( \"User\", $text ) ) { return 2; }\n if( 0 == strcasecmp( \"Wikipedia\", $text ) ) { return 4; }\n return false;\n }\n\n function getQuickbarSettings() {\n global $wgQuickbarSettingsSr;\n return $wgQuickbarSettingsSr;\n }\n\n function getSkinNames() {\n global $wgSkinNamesSr;\n return $wgSkinNamesSr;\n }\n\n function getMathNames() {\n global $wgMathNamesSr;\n return $wgMathNamesSr;\n }\n \n function getDateFormats() {\n global $wgDateFormatsSr;\n return $wgDateFormatsSr;\n }\n\n function getUserToggles() {\n global $wgUserTogglesSr;\n return $wgUserTogglesSr;\n }\n\n function getMonthName( $key )\n {\n global $wgMonthNamesSr;\n return $wgMonthNamesSr[$key-1];\n }\n \n /* by default we just return base form */\n function getMonthNameGen( $key )\n {\n global $wgMonthNamesSr;\n return $wgMonthNamesSr[$key-1];\n }\n \n function getMonthAbbreviation( $key )\n {\n global $wgMonthAbbreviationsSr;\n return $wgMonthAbbreviationsSr[$key-1];\n }\n\n function getWeekdayName( $key )\n {\n global $wgWeekdayNamesSr;\n return $wgWeekdayNamesSr[$key-1];\n }\n\n function getValidSpecialPages()\n {\n global $wgValidSpecialPagesSr;\n return $wgValidSpecialPagesSr;\n }\n\n function getSysopSpecialPages()\n {\n global $wgSysopSpecialPagesSr;\n return $wgSysopSpecialPagesSr;\n }\n\n function getDeveloperSpecialPages()\n {\n global $wgDeveloperSpecialPagesSr;\n return $wgDeveloperSpecialPagesSr;\n }\n\n function getMessage( $key )\n {\n global $wgAllMessagesSr;\n if(array_key_exists($key, $wgAllMessagesSr))\n return $wgAllMessagesSr[$key];\n else\n return Language::getMessage($key);\n }\n \n}\n\n?>\n
','',9,'Никола Смоленски','20040715233645','',0,0,1,0,0.243381602803,'79959284766354','20040715233645'); INSERT INTO cur VALUES (1992,0,'Расмус_Кристијан_Раск','\'\'\'Расмус Кристијан Раск\'\'\' (Rasmus Christian Rask), рођен [[22. новембар|22. новембра]] [[1787]]., умро [[14. новембар|14. новембра]] [[1832]].\n\n[[Данска|Дански]] [[научник]] и [[филолог]], рођен у месту [[Брандекилде]] (Brandekilde) на острву [[Финен]] (Fünen или Fyen) у [[Данска|Данској]].\n\n==Биографија==\n\nСтудирао је на Универзитету у [[Копенхаген|Копенхагену]] где је показао таленат за учење [[језик|језика]].\n\n[[1808]]. Добио је звање асистента-чувара универзитетске библиотеке, а неколико година после постао је професор [[историја књижевности|историје књижевности]].\n\n[[1809]]. Написао је приказ Аделунга.\n\n[[1811]]. [[Данска академија наук]]а објављује конкурс са темом: \"Трагати за изворним језиком из кога се стари скандинавски језик може најпоузданије извести, и поткрепити то одговарајућим примерима, путем историјске критике; утврдити карактер тог језика и његове везе са скандинавским и са германским, од најдревнијих времена до краја средњег века; тачно одредити основне принципе на којима се све деривације и сва поређења тих језика морају заснивати.\" Раск је већ претходно објавио на [[дански језик|данском]] свој рад Увод у граматику [[исландски језик|исландског]] и осталих древних [[нордијски језици|нордијских језика]] на основу штампаних и писаних материјала сакупљених од стране својих претходника са истог истраживачког поља.\n\n[[1813]].-[[1815]]. Боравио на [[Исланд|Исланду]], где је изучавао језик и зближавао се са литературом.\n\n[[1814]]. Запослен је на институту Арна-Мгнеан (Arna-Magnaean) као уредник Исландског речника Бјорна Халдорсона (Bjorn Haldorson) који је овај оставио у рукопису. Јавља се на конкурс [[Данска академија наука|Данске академије наука]] расправом, Истраживање порекла старог нордијског и исландског језика (Investigation sur l\'origine du vieux norrois ou islandais). Рукопис је изтат тек 1818. године.\n\n[[1816]]. У [[Копенхаген|Копенхагену]] направио [[Исланд|Исландско]] поетско друштво, чији је био први предсеник. Октобра ове године данске власти нуде (и намећу) Раску да крене на њихов рачун на експедицију у истраживање источних језика и сакупљање рукописа за унверзитетску библиотеку у [[Копенхаген|Копенхагену]]. На тај пут он креће са одбојношћу и носећи читаву библиотеку са собом. Прво је стигао у [[Шведска|Шведску]], где је остао две године, где је учио [[фински језик]]. [[Франц Боп]] је објавио своје дело Систем конјугације (Konjugationssystem), чиме узима славу зачетника [[компаративна лингвистика|компаративно]]-[[историјска лингвистика|историјског]] метода у [[лингвистика|лингвистици]], иако је Раск две године раније написао дело (које је објављено [[1818]]. године).\n\n[[1817]]. На [[шведски језик|шведском]] је објавио своју [[англосаксонски језик|Англосаксонску]] граматику.\n\n[[1818]]. На [[дански језик|данском]] се појавио његово есеј о изворима древног скандинавског или исландског говора, који је он написао [[1814]]. године одговарајући на конкурс [[Данска академија наука|Данске академије наука]]. Довршио је и прво целовито издање Снорове (Snorro) Еде (Edda) и Семундове (Samund) Еде заједно са преводима на [[шведски језик|шведски]]. Ове године се исправља по питању везе између [[келтски језици|келтских језика]] са осталим [[индоеврпски језици|индоеврпским]] (по њему [[трачки језик|трачким]]) језицима.\n\n[[1819]]. Из [[Стокхолм|Стокхолма]] отишао за [[Санкт Петербург]], где је на немачком написао рад \"Језици и књижевности [[Норвешка|Норвешке]], [[Исланд|Исланда]], [[Шведска|Шведске]] и [[Финска|Финске]]\" у шестом броју часописа Vienna Jahrbücher. Из [[Русија|Русије]] је преко [[Татарска|Тартарске]] дошао до [[Персија|Персије]] и провео неко време у [[Табриз|Табризу]], [[Техеран|Техерану]], [[Персеполис|Персеполису]] и [[Шираз|Ширазу]]. За шест недеља довољно је изучио персијски да је могао слободно да говори.\n\n[[1820]]. Долази у [[Бомбај|Бомбају]], где је на енглеском написао дело \"Дисертација о аутентичности језика зенд\" (Trans. Lit. Soc. of Bombay, vol. iii., репринт са корекцијама и додацима у Trans. R. As. Soc.). Раскову расправу објављену за конкурс [[Данска академија наука|Данске академије наука]] лоше и делимично преводи Ватер под насловом О трачкој језичкој класи (Über die thrakische Sprachklasse).\n\n[[1822]]. Стигао је на [[Цејлон]] где је ускоро на енглеском написао дело \"Дисертацијско разматрање најбољег метода исказивања гласова индијских језика европским знаковима\" у часопису Transactions of the Literary and Agricultural Society of Colombo. Ове године се претпоставља да је течно знао не мање од двадесет и пет језика и дијалеката, а дупло већем броју је знао структуру.\n\n[[1823]]. Раск се вратио у [[Копенхаген]] доносећи солидан број оријенталних рукописа: [[персијски језик|персијских]], [[зендски језик|зендских]], [[палијански језик|палијанских]], [[синхалески језик|синхалеских]] и других. Раск је својим путем изневерио наде које су полагане у њега као оријенталисту. Никада није обавио у потпуности посао којим су га послали. Уместо да трага за [[компаративна лингвистика|компаративном граматиком]], он је трагао за [[општа граматика|општом граматиком]]. На том свом путу, као што се могло видети, истраживао је [[универзални језик]], [[пасиграфија|пасиграфију]], реформу [[правопис|правописа]].\n\n[[1824]]. Објавио граматику [[шпански језик|шпанског]].\n\n[[1825]]. Објавио граматику [[фризијски језик|фризијског]].\n\n[[1826]]. Објавио Есеј из данске ортографије. Такође, пореди један [[ирански језици|иранских језика]] са [[санскрит|санскритом]] и то поређење је од пресудног значаја за даља истраживања.\n\n[[1827]]. Објавио рад на тему древноегипатске хронологије и граматику италијанског.\n\n[[1828]]. Објавио премојскијевску старојеврејску хронологију.\n\n[[1830]]. Уредио Шнајдерову Граматику данског за [[Енглези|Енглезе]]; надгледао превод своје Англосаксонске граматике на [[енглески језик}енглески]], који је урадио Торпе (Thorpe).\n\n[[1832]]., [[14. новембар|14. новембра]] умро у [[Копенхаген|Копенхагену]].\n\n==Научни рад==\n\nЗначајан је по томе што је први установио сличности између [[нордијски језици|нордијских]], [[германски језици|германских]], [[готски језици|готских]], [[словенски језици|словенских]], [[литвански језик|литванског]], [[романски језици|романских]], [[латински језик|латинског]], [[грчки језик|грчког]] и других језика. Први је и установио везу између алтернација сугласника у [[германски језици|германским језицима]], познатих као \"[[Гримов закон]]\", иако је њему [[санскрит]] у то време био непознат.\n\nДуго је време он остао у сенци [[Јакоб Грим|Јакоба Грима]], а још [[1875]]. године у другом издању њега Бреал наводи само у вези са радовима о [[зендски језик|зендском језику]]. Међутим, већ [[1870]]. године Раумер назначује шта је [[Јакоб Грим|Грим]] дуговао Раску. Заслуга за схватање Расковог значаја, ипак припада његовим земљацима: Томсену ([[1902]].), Мејеу ([[1903]].), [[Ото Јесперсен|Јесперсену]] ([[1922]].), Педерсен ([[1924]].) и [[Луис Хјелмслев|Хјелмслев]] (1951.). Занимљив је и однос према њему у зависности од епохе. Док Педерсен и Меје гледају Раска искључиво у светлу [[компаративна лингвистика|компаративне]], [[историјска лингвистика|историјске граматике]], тек га [[Луис Хјелмслев|Хјелмслев]], са својих [[структурална лингвистика|структуралних]] позиција, сагледава у друкчијем светлу.\n\nУ свом делу Истраживања... успоставља везу између [[исландски језик|исландског]], [[скандинавски језици|скандинавских језика]], [[германски језици|германских језика]], [[грчки језик|грчког]], [[латински језик|латинског]], [[литвански језик|литванског]], [[словенски језици|словенских језика]], [[јерменски језик|јерменског]] и само допушта повезаност са [[ирански језици|иранским језицима]] и [[санскрит|санскритом]]. Испрва је резервисан према [[келтски језици|келтским језицима]] и [[албански језик|албанском]], али то касније исправља. За место [[литвански језик|литванског]] му се дугује јер је, за разлику Аделунга, који је још увек тај језик приказивао као мешавину [[германски језици|германских]] и [[словенски језици|словенских]], схватио да се ради о језику из посебне језичке групе.\n\nУ својим Истраживањима... на странама 49-51 он каже:\n\n

Граматички договор далеко јасније (у односу на речник) означава везу или изворну јединицу; језик који се меша са другим врло ретко или никако не преузима инфлективне наставке из другог, али, с друге стране, губи своје. У том смислу енглески језик није преузео ништа од исландских или француских наставака, али је изгубио многе наставке из англосаксонског; слично, дански није преузео немачке наставке, као што ни шпански није преузео готске или арапске наставке. Овој врсти договора, која је и најважнија и најјаснија, све до данашњих трагања за изворима језика није посвећена довољна пажња; а то представља највећу грешку највећег дела написаног до данас тим поводом; то је и разлог зашто су та дела нејасна и врло мале научне вредности.

\n\n

Језик који има најсложенију граматику најмање се мешао, најстарији је и најближи изворишту. Граматички наставци и инфлективне особине константно се губе током стварања новог језика. Такав развој језика тражи врло дуго раздобље и заједнички правац већег броја људи у циљу развоја и преслагања језичких особина. У том смислу дански је једноставнији од исландског, енглески је једноставнији од англосаксонског, а исти однос имају и новогрчки према старогрчком, исталијански према латинском, немачки према мезоготском, као и сви други слични односи које познајемо.

\n\n

Језик, ма како био помешан, припада истој језичкој породици као и његов претходник, све док има (сличне) најбитније, најконцентрисаније и најосновније речи, као и исто извориште. Са друге стране, ништа се не може закључити на основу изворишних веза техничких, политичких и трговачких термина, пошто су захтеви времена -- друштвене, образовне и научне везе створиле неопходност њиховог укључења у састав језика. Такве односе можемо разјаснити само на основу историје, где бисмо могли наћи одговор да ли су људи позајмили те термине из других језика или су их развили из свог. Тако је енглески исправно уврштен у готску језичку породицу и саксонску грану; пошто све основне речи енглеског језика и јесу саксонског порекла: heaven, earth, sea, land, man, head, hair, eye, hand, foot, horse, cow, calf, ill, good, great, little, whole, half, I, thou, he, to make, love, go, see, stand; of, out, from, together, итд. Промене заменица и бројева последње су нестале мешањем са врло различитим језицима. У англосаксонском су, на пример, све заменице готског и посебно саксонског порекла.

\n\n

Када неко у таквим речима пронађе слагање између језика и пронађе правила о премештању слова између та два језика, може се рећи да постоје изворишне везе између тих језика, а посебно када постоје и сличности у инфлективним процесима језика и његовој формалној организацији.

\n\n

Са тог становишта види се да грчко \'а\' и \'о\' често постаје \'у\'. Поредећи многе речи неко би био способан да исцрта многа правила пресликавања из једног језика у други. И, како постоји такво слагање између латинске и грчке граматике, неко би с правом могао закључити да изворишна веза између ова два језика постоји; што је, такође, довољно познато и није потребно поново овде показивати.

\n\nРаск, дакле, јасно види односе међу језицима, а у средиште њихове сродности доводи сличност међу основним речима. Оно што му се да замерити јесте што он и даље говори о [[слово|словима]] мислећи на [[глас|гласове]].\n\nА ево и шта Леман каже о Раску и Расковим Истраживањима...:\n\n

Можда најсјајнији од раних лингвиста, Расмус Раск (1787.--1832.) начинио је основни допринос у истраживању извора старог нордијског и исландког језика, а за нарграду Данске академије наука 1811. Захтев Данске академије наука тражио је од учесника \"да истраже са исторјским критицизмом и означе одговарајућим примерима извор из ког је најверовантије настао стари скандинавски језик; такође, да означе особине језика и њихову везу од најстаријих раздобља и током Средњег века према нодријском, као и према германским дијалектима; такође, да установе прецизне принципе који морају бити праћени у истраживању извора и поређењу тих језика\".

\n\n

После приче о основним принципима, Раск приказује податке суседних језика: гренландског ескимског, келтског, баскијског, финског, словенског, летонског, трачког, као и азијских језика. Његов преглед о везама са трачким језиком (термин који је он преузео од Аделунга за означавање језика претходника грчком и латинском, а ми бисмо тај језик могли изједначити са индоевропским) чини, отрпилике, половину његових монографија и садржи добро познато становиште о везама ислансдских опструената са грчким и латиниским. Сам Грим изражава захвалност овом ставу; после тог сазнања он је брзо изменио први том своје граматике из 1819. и у друго издање из 1822. укључио део у коме описује германске сугласничке промене. Ту је приказан и Расков став заједно са неколико других чланака не би ли се приказало његово лепо разумевање лингвистичких принципа.

\n\n

Како су Педерсен и други указивали, Раску се дугује захвалност за његово коришћење \"система\" и \"граматичког критерија\" пре него за речник који је начинио на захтев Академије. Иако му дугујемо за његове методолошке напретке, његов рад је махом терминолошки мањкав; на пример, његово име \"трачки\" за \"индоевропски\". Како није знао санскрит у тренутку писања монографије, његова група индоевропских језика је још увек мала јер је тиме могао да да одговор на први захтев Академије. За германске језике користио је термин \"готски\", а поделио их је на скандинавске и германске језике (из којих се изродила (мезо-)готска подграна).

\n\n

Још је даља терминологија која се односи на \"извор\" и \"наследник\", где је Раск чинио грешеке у генаеолошкој класификацији. Те термине Педерсен воли да описује као \"систематичке\" а не \"историјске\". Они који желе да се у потпуности упознају са тим проблемом могу погледати оригинал који је уредио Луис Хјелмслев, као и Педерсонов сажаљив увод. Неки други Раскови погледи одговарају Шлегеловим; као он, Раск је сматрао аналитичке језике најсавременијим али, за разлику од њега, мало се посвећивао типологији.

\n\n

Најшире разматран проблем у вези са Раском је један од приоритета: да ли је њему припало неодговарајуће мало заслуга за установљавање германске сугласничке промене, широко познате као Гримов закон? Расправа у делу Холгера Педерсена, Лингвистичка наука у деветнаестом веку, стр. 248-254 и 258-262, приказује проблем добро познатим Педерсоновим епским стилом. У овим данима корпоративне науке питања индивидуалних заслуга се не чине тако важним као што су биле у прошлости, када је чак и национални престиж у њих био укључен. Ми смо много више заинтересовани да разумемо те погледе и за њих користимо терминологију коју су учењаци користили у прошлости. Раску не дугујемо ништа за пренос знања; Грим је њих прихватио, подржао и много потпуније дао добро познати облик.

\n\n

Раску дугујемо за његове напоре у учењу језика на терену; подаци за његове закључке су у великом делу резултат његовог сопственог скупљања. После завршетка монографије, Раск је предузео пут у Русију, Персију и Индију, што је дало много напредније погледе на индоевропске језике. Такође му дугујемо за методолошко управљање подацима, што апроксимира високе захтеве његових наследника: иако у есеју он још увек користи термин \"слово\" за глас као и за писане симболе; он је покушавао да пронађе фонетску основу слова. Фонетску интерпретацију је потом поредио систематично. Следећа по важности у његовим поређењима била је граматика. Уложен труд у граматичка поређења (стр. 190-295) се знатно разликује од оног који је уложен у речник (стр. 295-321).

\n\n

Раскова занимања за учење језика задовољена су после његовог повратка са пута по истоку 1823. године. Његов неуспех у уклапању својих нових идеја у измену монографије за коју је добио награду, као и његова доступност само на данском, проузроковали су недостатак раширености његовог рада. Издање на данском поводом стогодишњице његове смрти начинило је исту грешку; вероватно је да ће за сто педесету годишњицу његове смрти изаћи потпун превод Раскових дела на енглески.

\n\n==Литература==\n* Жорж Мунен, Историја лингвистике: од почетка до XX века (превела с француског Вера Илијин; рецензент Ранко Бугарски), Библиотека XX век, 85. књига, (Београд: Чигоја Штампа) 1996. година.\n* W. P. Lehman, ed. A Reader in Nineteenth Century, Historical Indo-European Linguistics, Edited & Translated by W. P. Lehmann, First Published by Indiana University Press, 1967.; [http://www.utexas.edu/cola/depts/lrc/iedocctr/ie-docs/lehmann/reader/chapterthree.html Chapter Three, Rasmus Rask]\n* [http://encyclopedia.thefreedictionary.com/Rasmus%20Rask Free Online Encyclopedia], чији делови садрже текст из енциклопедије Британика из 1911. године (која се налази у јавном добру).\n\n[[Category:Лингвисти|Раск, Расмус Кристијан]]\n[[Category:Филолози|Раск, Расмус Кристијан]]\n\n[[en:Rasmus Christian Rask]]','+en: категорије',108,'Djordjes','20041116192118','',0,0,0,0,0.646274485926,'79958883807881','20041116192118'); INSERT INTO cur VALUES (1993,6,'Grb_new.gif','Грб Републике Српске','Грб Републике Српске',128,'Ognjen','20040713142213','',0,0,0,1,0.678875016680802,'79959286857786','20040713145712'); INSERT INTO cur VALUES (1994,6,'','RS ZASTAVA','RS ZASTAVA',128,'Ognjen','20040713143229','',0,0,0,1,0.992555876255553,'79959286856770','20040819170905'); INSERT INTO cur VALUES (1995,6,'Zastava.JPG','zastava Republike Srske','zastava Republike Srske',128,'Ognjen','20040713143747','',0,0,0,1,0.926154361969004,'79959286856252','20040713144739'); INSERT INTO cur VALUES (1996,0,'Грб_и_застава_Републике_Српске','[[Слика:Image002.jpg]] [[Слика:ФЛЕГ_РС.jpg]]','',131,'Огњен','20040714232129','',0,0,0,0,0.655007473032,'79959285767870','20040714232129'); INSERT INTO cur VALUES (1997,0,'1922','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'[[1920е]]\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1917]] | [[1918]] | [[1919]] | [[1920]] | [[1921]] | \'\'\'1922\'\'\' | [[1923]] | [[1924]] | [[1925]] | [[1926]] | [[1927]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Додељене прве дипломе из области електротехнике на [[Електротехнички факултет Универзитета у Београду|Универзитету]] у Београду.\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n* [[3. март]] - [[Владимир Јовановић]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|21922]]\n\n[[af:1922]]\n[[ast:1922]]\n[[bg:1922]]\n[[ca:1922]]\n[[cs:1922]]\n[[cy:1922]]\n[[da:1922]]\n[[de:1922]]\n[[el:1922]]\n[[en:1922]]\n[[eo:1922]]\n[[es:1922]]\n[[et:1922]]\n[[eu:1922]]\n[[fi:1922]]\n[[fr:1922]]\n[[fy:1922]]\n[[he:1922]]\n[[hr:1922]]\n[[hu:1922]]\n[[io:1922]]\n[[is:1922]]\n[[it:1922]]\n[[ja:1922年]]\n[[la:1922]]\n[[nl:1922]]\n[[no:1922]]\n[[pl:1922]]\n[[pt:1922]]\n[[ro:1922]]\n[[ru:1922]]\n[[sl:1922]]\n[[sv:1922]]\n[[tr:1922]]\n[[uk:1922]]\n[[wa:1922]]\n[[zh:1922年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128234634','',0,0,0,0,0.415997743335,'79958871765365','20041128234634'); INSERT INTO cur VALUES (1998,2,'Patty','Ciao\n\nI am Patrizia and I\'m italian.\n\n\n[[it:utente:Patty]]','',129,'Patty','20040714083035','',0,0,0,1,0.053390118784,'79959285916964','20040714083035'); INSERT INTO cur VALUES (1999,6,'Image002.jpg','','',131,'Огњен','20040714212730','',0,0,0,1,0.653104211812005,'79959285787269','20040714232129'); INSERT INTO cur VALUES (2000,6,'Застава.JPG','','',131,'Огњен','20040714212901','',0,0,0,1,0.487058003886657,'79959285787098','20040714213104'); INSERT INTO cur VALUES (2001,0,'Карта_Републике_Српске','[[Слика:Rsmap.jpg]]\n\nКарта је израђена 2003. године.','',0,'83.131.112.84','20041013213457','',0,0,0,0,0.055692632709,'79958986786542','20041013213457'); INSERT INTO cur VALUES (2002,6,'Rsmap.JPG','','',131,'Огњен','20040714214301','',0,0,0,1,0.475977414730915,'79959285785698','20041013213322'); INSERT INTO cur VALUES (2003,0,'Река_Врбас','\'\'\'Река Врбас\'\'\' извире испод планине Зец, а на 256-ом км улива се у реку [[Сава|Саву]] код [[Србац|Српца]]. Сливна површина му је око 6 386км2 на којој живи око 500 хиљада становника. Пре [[Бањалука|Бања Луке]], Врбас пролази кроз величанствен кањон и бројне клисуре, који су заштићењи законом о заштити природних вредности из 1955. године. \n\n[[Врбас (град)|Врбас]] је, такође, град у [[Војводина|Војводини]].\n\n[[Слика:Vrbas_pod_Kastelom.jpg]]\n\nОво је слика ријеке Врбас испод бањалучке тврђаве [[тврђава Кастел у Бањалуци|Кастел]].','',340,'PANONIAN','20050312100959','',0,0,0,0,0.576238986839,'79949687899040','20050312100959'); INSERT INTO cur VALUES (2004,6,'BLpanorama.jpg','','',131,'Огњен','20040714221548','',0,0,0,1,0.918713092728251,'79959285778451','20050308130450'); INSERT INTO cur VALUES (2005,6,'Prijedor.jpg','','',131,'Огњен','20040714223944','',0,0,0,1,0.165633250182153,'79959285776055','20050218133227'); INSERT INTO cur VALUES (2006,6,'Mrakovica.jpg','','',131,'Огњен','20040714224144','',0,0,0,1,0.0720270034596575,'79959285775855','20040714231346'); INSERT INTO cur VALUES (2007,6,'Kozara.jpg','','',131,'Огњен','20040714224259','',0,0,0,1,0.863235297485474,'79959285775740','20041202205317'); INSERT INTO cur VALUES (2008,0,'Мраковици','[[Слика:Mrakovica.jpg]]','',131,'Огњен','20040714225700','',0,0,0,1,0.26990701457,'79959285774299','20040714225700'); INSERT INTO cur VALUES (2010,0,'Мраковица','[[Слика:Mrakovica.jpg]]\nСпоменик жртвама фашистичког терора на Мраковици.','',131,'Огњен','20040714231345','',0,0,0,0,0.575027242571,'79959285768654','20040714231345'); INSERT INTO cur VALUES (2011,0,'Српска_култура','На интернет страници [http://www.rastko.org.yu/isk/index_c.html] можете прочитати дигитално издање занимљиве књиге \"Историја српске културе\". Страница се налази у оквиру \"Пројекта Растко - библиотека српске културе на интернету\".','',131,'Огњен','20040714232859','',0,0,0,1,0.868850551485,'79959285767140','20040714232859'); INSERT INTO cur VALUES (2012,0,'Химна_Српске','Овдје је дат само текст химне. Музичко извођење можете чути на сљедећој интернет страници:[http://www.vladars.net/cr/srpska/himna.html]- презентација Владе Републике Српске.\n\nБОЖЕ ПРАВДЕ\n\nБоже правде, ти што спасе
\nод пропасти досад нас,
\nчуј и одсад наше гласе
\nи од сад нам буди спас.
\n\nМоћном руком води, брани
\nбудућности српске брод.
\nБоже спаси, Боже храни,
\nСрпског Краља, српски род!
\n\nСложи српску браћу драгу,
\nна свак\' дичан славан рад,
\nслога биће пораз врагу
\nа најјачи српству град.
\n\nНек\' на српској блиста грани
\nбратске слоге златан плод.
\nБоже спаси, Боже храни
\nСрпског Краља, српски род!
\n\nНек на српско ведро чело
\nтвог не падне гнева гром,
\nблагослови Србу село
\nпоље, њиву, град и дом!
\n\nКад наступе борбе дани,
\nк\' победи му води ход.
\nБоже спаси, Боже храни
\nСрпског Краља, српски род!
\n\nИз мрачнога сину гроба
\nсрпске круне нови сјај,
\nнастало је ново доба,
\nнову срећу Боже дај.
\n\nКраљевину српску брани,
\nпет вековне борбе плод.
\nБоже спаси, Боже храни,
\nмоли ти се српски род!
\n\n\n\'\'Текст: Јован Ђорђевић (1872.)\'\'
\n\'\'Музика: Даворин Јенко\'\'','',0,'67.68.70.254','20040917144356','',0,0,0,0,0.84679848973,'79959082855643','20040917144356'); INSERT INTO cur VALUES (2016,4,'Block_log','
  • 14:09, 21 Дец 2004 [[Корисник:Покрајац|Покрајац]] blocked \"212.129.133.252\" with an expiry time of 720 hours (Вандалско мењање чланка о Ливну.)
  • \n
  • 16:06, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] unblocked \"147.91.1.41\" (У питању је прокси сервер целе академске мреже! Нико са академске мреже у Србији не може да приступи Википедији!!!)
  • \n
  • 13:34, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] blocked \"194.106.170.89\" with an expiry time of 72 hours (нема брисања туђих текстова без дозволе)
  • \n
  • 12:34, 17 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] blocked \"147.91.1.41\" with an expiry time of 384 hours (писање текстова који нису у складу са стилом енциклопедије. дајем 2 недеље за размишљање и препоруку да погледа и неке друге бикипедије да схвати о чему се ради)
  • \n
  • 08:21, 15 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] blocked \"24.69.255.246\" with an expiry time of 30 days (C class is blocked because of destructive actions during two days. User is from Bosnian Wikipedia.)
  • \n\n
','blocked \"212.129.133.252\" with an expiry time of 720 hours: Вандалско мењање чланка о Ливну.',170,'Покрајац','20041221140945','sysop',0,0,0,0,0.100095507782042,'79958778859054','20041221140945'); INSERT INTO cur VALUES (2017,3,'Djordjes','== Архиве претходних разговора ==\n*[[Разговор са корисником:Djordjes/Архива1]] [[15. јул]] - [[7. септембар]] [[2004]]. \n\n== Кутијица за биографије и изабрани чланци ==\n\n*Погледај како сам урадио одреднице [[Махатма Ганди]] и [[Макс Штирнер]]. Обрати пажњу на то како је постављена слика са пропратним текстом. Не би било лоше да нам тако све биографске одреднице изгледају. --[[Корисник:Милош|Милош]] 08:44, 14 Сеп 2004 (CEST)\n*Погледај измене које сам обавио на [[Википедија:Сјајни текстови|изабраним чланцима]]. Било би добро да приложиш на одговорајући начин и своје текстове који задовољавају услове (мислим да сви твоји текстови задовољавају услове). --[[Корисник:Милош|Милош]] 08:44, 14 Сеп 2004 (CEST)\n*5.000 чланак је стигао. Треба то да прославимо :) --[[Корисник:Милош|Милош]] 08:44, 14 Сеп 2004 (CEST)\n**Пре свега да честитам свима нама што је Википедија прешла једну психолошку границу од 5000 чланака. Нарочито честитам теби Милоше јер већина од тих чланака је настала захваљујући теби тј. скрипту који си направио и који је генерисао све шаблоне за године. Надам се да ће и после ове експанзије по броју чланака Википедија и даље наставити да расте несмањеним темпом. Када се сумирају резултати рада после ових 5000 чланака може се рећи да смо осим постављених шаблона за године и дане добили још око хиљаду чланака из различитих области. Видим да се појављују стално нови сарадници што је јако добро јер тиме покривамо више области. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:07, 15 Сеп 2004 (CEST)\n**Кутијица за биографије баш лепо изгледа, то дође као неки рам за слику са основним подацима. Видео сам да ни енглеска Википедија не користи такав начин уоквиравања слике. Приметио сам да доста одвлачи пажњу од самом текста током његовог читања, па не знам колико је то заиста добро. Можемо пробати експериментално, да видимо какви ће коментари бити. Често постоји више слика на једној страни (нпр. 2-3) и онда би требало одабрати једну која ће бити у кутијици, а остале распоредити дуж текста. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:07, 15 Сеп 2004 (CEST)\n**Пробраћу неке чланке које сам ја писао и постављао, неки од њих као [[Сима Лозанић]] су посебно вредни и настали су невероватном компилацијом из много извора. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:07, 15 Сеп 2004 (CEST)\n**Што се тиче 5000. чланка то заслужује велику пажњу и могло би се на неки начин прославити. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:07, 15 Сеп 2004 (CEST)\n***Zeza me cirilicka tastatura na Linuksu (sto je najgore, mogu samo sebe da kudim, posto sam je ja napravio ;) ). Dakle, kutirica za biografije je, izgleda, nova stvar i na engleskoj Vikipediji, pa je zato nemaju svi clanci --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:11, 15 Сеп 2004 (CEST)\n***Upravo sam shvatio kako se prave potkategorije (video sam kako ti to radis...) --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:11, 15 Сеп 2004 (CEST)\n***Ja sutra imam dosta posla, u petak nisam u Beogradu, tako da mozemo da se dogovorimo da se vidimo ti, Domatrios i ja u subotu ili nedelju --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:11, 15 Сеп 2004 (CEST)\n****Важи, мени одговара и субота и недеља, нпр. поподне. Само када и где? --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 09:16, 17 Сеп 2004 (CEST)\n\n==Предлог==\nГоране, могао би да се пријавиш за администратора --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 14:48, 12 Окт 2004 (CEST)\n\n\nШта тачно ово место подразумева. Која су права/обавезе? [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 01:08, 19 Окт 2004 (CEST)\n\n*Укратко:\nПрава су да можеш да бришеш странице и да их премешташ, што обични корисници не могу. Обавезе иду у складу са тим, пожељно је да чешће посећујеш Википедију и ако се деси неки вандализам да вратиш страну на старо. Углавном администратор дође нешто као почасно занимање заслужним Википедијанцима. Ако има још нејасноћа, питај. Углавном, није то оно што се обично у другим ситуацијама зове администратор. Да, умало да заборавим, он може и да блокира непожељне кориснике. Ја ову могућност још увек нисам користио. Поздрав --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 20:22, 22 Окт 2004 (CEST)\n*Да додам да се блокирање корисника (ту се мисли обично на ИП адресе) користи екстремно ретко и да се у 99,99% случајева све може решити другим методама. :) И да констатујем да сам се вратио. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:22, 22 Окт 2004 (CEST)\n\n*Па ако је тако, онда немам ништа против тога да постанем администратор. Поготово пошто сам коначно завршио са испитним роковима и планирам да се мало активирам. А која је процедура избора администратора. Наравно то све ако нико није противан (а ако јесте, нема везе, нисам баш гладан за титулама). И имам једно питање: како бре да направим темплејт, и да ли је могуће да преузмем/изменим неки темплејт са рецимо енглеске Википедије? [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 01:51, 31 Окт 2004 (CEST)\n\n== Како се прави садржај ==\n*Поздрав Ђорђе\nзамолио бих те да ми даш или покажеш пример како се прави садржај... --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 10:32, 6 Нов 2004 (CET)\n\n*Када имаш неку страну коју треба поделити на одељке то радиш тако што ставиш наслов одељка између два знака једнакости са једне и са друге стране ==Овако==. Када на страници постоје бар 4 оваква поднаслова онда се аутоматски прави садржај. Ако их има мање од 4 онда се садржај не прави сам, вероватно се мисли да није ни потребан. Такође, ако хоћеш да направиш поднаслове по дубини онда користиш по три знака једнакости ===Овако=== Надам се да сам био од користи :) Поздрав и теби --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 10:49, 6 Нов 2004 (CET)\n\n**Хвала скужио сам... --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 10:52, 6 Нов 2004 (CET)\n\n==Svevlad==\n\nPozdrav pogledaj ovo:\nСвевлад, Самовлад, или Само, Самко 1. од 492-530 год.\n\nСвевлад, или Само, Самовлад, као што су га писали, одпочео је тако рећи дејствително владати (од кад се зна) око 492 год. по Христу у овим српским земљама. Од тог доба знају зањ паметаристе које веле: да је се он појавио у време Папе Гелалие (постао Папа 491 а умро 496) и Императора Анаста (владао од 491-518 год.). Како је, од кад је баш управо почео владати овај наш први владаоц Свевлад засад се још ништа поуздано не зна, само се зна: да је око 530 год. умро, оставивши после себе 3 сина: Бориса или Бруса најстаријег, Татилу, или као што га неправилно пишу Тотилу средњег, и најмлађега Стројила, или Остројила. Тако је дакле Свевлад владао пуних 38, од када се зна, а колико је пре овога владао не зна се. А владао је од дан: Старе Планине до Рила па до Јадранског мора, и од ниже Авлоне па до испод Трста.\n\nЦар Свевлад, или Самовлад 2. син Стројимиров, Самовладовић 3. (5) (552-564)\n\nИ владао је српском царевеним пуних 12 год: т ј: до 564 год: Свевлад други одма обрне своју војску те прође кроз сву земљу своју од ниже Војуње па све скоро до Беча, и од Јадранског мора па до Искра у турској Србији. Он је немилостиво у том свом путу, гонио и угњетавао Христијане, негледајући и на рођену браћу своју. У то време Солињани, са својих морских острва и заклона, пошљу просбе у Цариград, да их овај заштити; но на срећу њихову, а несрећу срп: народа Самовлад, или Само умре, као што смо рекли 564. год: а на његово место ступи син му цар Селимир.\n\nдали се може ово потврдити... [[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 13:07, 8 Нов 2004 (CET)\n\n*Мени је наша историја пре [[Немањићи|Немањића]] веома мало позната, тако да стварно не знам о чему се овде ради. Било би добро да је наведен извор одакле су пренете ове информације. Међутим постоји оправдана сумња у тачност ових информација, јер се оне директно косе са неком историјом коју смо ми у школи учили. Постоји једна група историчара који сматрају да су Срби народ најстарији и дају неке чудне информације о постојању Срба много пре нове ере. Већина њих је студирала и докторирала нешто сасвим друго, међу овим псеудо-историчарима (зову их и истричари-романтичари) најважније место заузима Јован Деретић. Да не буде забуне, постоје \'\'\'два\'\'\' Јована Деретића, један је био дуго година професор Филолошког/Филозофског факултета у Београду и велики стручњак за историју књижевности. Други Јован Деретић је овај приучени историчар који је живео годинама у иностранству и докторирао је чини ми се шумарство или тако нешто, дакле нема много везе са историјом. Његове књиге међутим имају велику популарност код неких недовољно образованих и напаљених који стварно могу да умисле да су Срби народ најстарији или тако нешто што нема везе са историјским чињеницама. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:43, 8 Нов 2004 (CET)\n \n*Изашла је једна књига \"Срби пре Адама и после њега\" коју је пре годину-две написао један прави историчар и где је изобличио многе неистине које прожимају књиге ових псеудо-историчара, то је нека врста пародије на њихова наклапања која су нажалост у једном времену имала велику публику. Осим Деретића овде се истиче и Олга Луковић-Пјановић и још неки. По свему судећи, овај текст ми личи на нешто такво, али не мора да буде. Видећемо, ако се појави неки прави историчар да нам то протумачи. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:43, 8 Нов 2004 (CET)\n\n*Одговор је мало опширнији, али то је зато што ћемо се можда са сличним стварима сретати још. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:43, 8 Нов 2004 (CET)\n\n*Хвала на одговор, наводи се књига Милоша С. Милојевића .... погледај овде \n\n[http://www.svevlad.org.yu/milojevic_istorijasrba.html#samovlad1 Самовлад] [[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 14:41, 8 Нов 2004 (CET)\n\n**ал нам је неко вредан данас :) Поздрав [[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 14:57, 9 Нов 2004 (CET)\n\n***Па, ево трудимо се :) Наредних дана имаћу много обавеза (спремање испита итд.) тако да пакујем рачунар. Зато сам мало искористио време да колико-толико средим категорију \'\'\'Књижевници\'\'\', ево управо спремам извештај о томе, поставићу га на страни [[Википедија:Списак послова]]. Пошто се ја нећу следећих дана укључивати у рад, можеш и ти ако хоћеш порадити на проблемима који су тамо наведени. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 15:30, 9 Нов 2004 (CET)\n\nма мора се ради, докле воље и наде биће боље биће нас више :)... ја имам времена мало више ове недеље па ћу терати као досада, чини ми се да сам пола енциклопедије прогутао већ (немогу да престанем читањем...) Књижевност ми се веома допада лепо урађено, потрудићу се да допринесем и на ту тему нешто, теби све најбоље на испит... успут ако познајеш некога ко зна добро добро да програмира у пхп за цмс, препоручи слободно мени... Поздрав [[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 16:41, 9 Нов 2004 (CET)\n\n== Именовање ==\n\nПоздрав Ђорђе, замолио бих те да средиш следеће називе на чланку [[Београд]] :\n[[Београдски Архитектонски факултет|Архитектонски факултет]]\n[[Београдски Биолошки факултет|Биолошки факултет]]\n[[Београдски Дефектолошки факултет|Дефектолошки факултет]]\n[[Београдски Економски факултет|Економски факултет]]\n[[Београдски Електротехнички факултет|Електротехнички факултет]]\n[[Београдски Факултет спорта и физичког васпитања|Факултет спорта и физичког васпитања]]\n[[Београдски Факултет цивилне одбране|Факултет цивилне одбране]]\n[[Београдски Факултет организационих наука|Факултет организационих наука]]\n[[Београдски Факултет политичких наука|Факултет политичких наука]]\n[[Београдски Факултет за физичку хемију|Факултет за физичку хемију]]\n[[Београдски Фармацеутски факултет|Фармацеутски факултет]]\n[[Београдски Филолошки факултет|Филолошки факултет]]\n[[Београдски Филозофски факултет|Филозофски факултет]]\n[[Београдски Географски факултет|Географски факултет]]\n[[Београдски Грађевински факултет|Грађевински факултет]]\n[[Београдски Хемијски факултет|Хемијски факултет]]\n[[Београдски Машински факултет|Машински факултет]]\n[[Београдски Математички факултет|Математички факултет]]\n[[Београдски Медицински факултет|Медицински факултет]]\n[[Београдски Пољопривредни факултет|Пољопривредни факултет]]\n[[Београдски Правни факултет|Правни факултет]]\n[[Београдски Рударско-геолошки факултет|Рударско-геолошки факултет]]\n[[Београдски Саобраћајни факултет|Саобраћајни факултет]]\n[[Београдски Стоматолошки факултет|Стоматолошки факултет]]\n[[Београдски Шумарски факултет|Шумарски факултет]]\n[[Београдски Технолошко-металуршки факултет|Технолошко-металуршки факултет]]\n[[Београдски Учитељски факултет|Учитељски факултет]]\n[[Београдски Факултет ветеринарске медицине|Факултет ветеринарске медицине]]\n\nнаправио сам грешку када сам писао о Београдском универзитету и навео Факултети Универзитета пример, Архитектонски факултет а требало би да буде овако Београдски Архитектонски факултет јер Архитектонски факултет постоји и другим градовима....и да ми објасниш како се менја име чланка, хвала --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 23:21, 28 Нов 2004 (CET)\n\nЧини ми се да је боље да ставимо нпр. \'\'\'Математички факултет Универзитета у Београду\'\'\', него \'\'\'Београдски Математички факултет\'\'\'. Прва реч у наслову је од највеће важности, у овом случају то је \'\'\'Математички\'\'\', а не \'\'\'Београдски\'\'\'. Слично томе би било Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Филозофски факултет Универзитета у Берлину итд. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 00:15, 29 Нов 2004 (CET)\n*да то си сасвим управу хвала, ниси ми одговорио како се менја име чланка или то може само Администратор? Поздрав --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 00:25, 29 Нов 2004 (CET)\n*За премештање страна требају администраторска овлашћења. Иначе мелтене само по томе се разликује администратор од осталих корисника, може још и да брише стране. Тако да не треба очекивати од администратора ништа сувише, они су једноставно својим радом и заслугама добили мало већа права и ништа више од тога. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 00:39, 29 Нов 2004 (CET)\n\nПостоје и друге методе како се може направити редирекција, нпр. ако имамо страну Иво Андрић, а хоћемо да направимо страну Андрић Иво која ће да буде линк (пречица) до стране Иво Андрић онда њен садржај треба да буде #REDIRECT [[Иво Андрић]] Ефекат ће бити исти као да смо имали страну Андрић Иво са неким текстом па је преместили (преименовали) у Иво Андрић. У оба случаја ће главни чланак бити Иво Андрић, а док ће Андрић Иво бити само линк. Тако ће бити и код ових страна о факултетима, и после премештања постојаће страна Математички факултет која ће бити само линк до стране Математички факултет Универзитета у Београду. Ово се могло избећи да је направљена страница Математички факултет у Београду независно изнова, па онда у њу ручно прекопиран садржај стране Математички факултет, а затим да се та страна обрише. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 00:39, 29 Нов 2004 (CET)\n== Патрљци ==\nПотрудио сам се да додам патрљак}} на стране које то јесу а ја сам их направио, хвала на упутству заиста ми је помогло. На страни Кратке странице има списак који показује ка сличним страницама, како на њих да применим категорију патрљак, за оне са 0 бајтова ок, то су патрљци, оне само са сликом су исто претпостављам патрљци, има неких са неколико редова текста које нису довршене како са њима, дали да их оставим тако, странице са датумима немислим да треба дирати оне ће саме да расту како се линкују датуми. Постоји ли неко опште правило да неморам после да враћам стране на предходно. \n[[Корисник:Bonzo|bonzo]] 11:09, 1 Дец 2004 (CET)\n*Како сада ствари стоје на српској Википедији има много текстова \nкоји су патрљци. Према некој општој дефиницији патрљак би требао да \nбуде онај текст који није довршен или који не описује у довољној \nмери задати појам. То су пре свега све оне стране на којима нема \nништа или на којима има по једна уопштена реченица или само \nнеколико речи. Текстови који су обележени као патрљци требало би да \nпредстављају путоказ за даљи рад свима који хоће нешто да \nдопринесу. Наравно, Википедија се (у пракси) не може никада \nослободити патрљака и непостојећих страна, али треба порадити на \nтоме да их буде што мање и да буду означени. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе]] 17:03, 1 Дец 2004 (CET)\n\n*Било би добро да изменимо и шаблон (template) за патрљак, јер овако \nизгледа доста неупадљиво са једном реченицом обичног текста, можда \nби добро било нека сличица да се постави итд. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе]] 17:03, 1 Дец 2004 (CET) \n\n*Што се тиче година, оне сада чине знатно више од пола броја \nтекстова на нашој Википедије и они су сада скоро сви патрљци, јер \nосим шаблона ретко где има и нешто друго. Године наравно не треба \nкатегоризовати да су патрљци, код њих још није извршена ни основна \nкатегоризација. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе]] 17:03, 1 Дец 2004 (CET)\n\n== [[Гаврило Принцип]] ==\n\nHi Djordjes, sorry for writing in english+german. I saw your comment at Princips article and that you seem to deal with his birth date. Unfortunately I do not understand your language, so I can only guess you know something about the topic. At the German WP, [[:de:Gavrilo Princip]], we have the question about his birth place. We had \"Oblej\", which seems to be your Обљај - another user wrote \"Bos. Grahovo\", which seems to be your \"Босанског Грахова\". I do not understand the word \"код\" between in your article. Does it mean \"today\" or \"near\" or sth. like that? If you want to help me, thank you for an answer on my german userpage: [[:de:Benutzer:Elya]]. Thank you!\n\nHallo Djordjes, entschuldige, daß ich englisch/deutsch schreibe. Ich habe Deinen Kommentar im hiesigen Princip-Artikel gesehen. Soviel ich verstehe, scheinst Dich mit Princips Geburtsdatum zu beschäftigen. Kannst Du uns bei folgender Frage helfen? Wir haben in der deutschen WP [[:de:Gavrilo Princip]] eine Diskussion über den richtigen Geburtsort. Oblej/Обљај gegenüber Bos. Grahovo/Босанског Грахова. Leider verstehe ich den Zusammenhang bei Euch nicht: Was bedeutet \"код\"? Etwa \"in der Nähe\", \"bei\" oder vielleicht \"heute\"? Wenn Du mir helfen könntest, antworte bitte auf meiner deutschen Benutzerseite. [[:de:Benutzer:Elya]]. Vielen Dank!\n\n*Okay, you have answer on your page. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе]] 22:57, 1 Дец 2004 (CET)\n\n::hey, this was really fast :-) - Thank you very much! --[[:de:Benutzer:Elya|Elya]]\n\n== Pitanje novajlije: Latinica ==\n\nNe znam sto se brisu moje stranice pod rubrikom \'Informatika\'? U cemu je problem sto pisem latinicom?\n\nPozdrav\n\n*Поздрав и добро нам дошао, ако незнаш ћирилицу ти удри слободно латиницом ја ћу преводити... што се тиче брисања немам појма, једно знам Ђорће је задњи који ће нешто урадити да није ок... жив ми био. --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 19:15, 4 Дец 2004 (CET)\n\n*Одговорићу ти на твојој страни за разговор. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе]] 23:31, 4 Дец 2004 (CET)\n\n== Требало би и ти да се укључиш... ==\n\n... у расправу на крају [[Разговор са корисником:Милош|моје странице за разговор]] --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 02:55, 10 Дец 2004 (CET)\n\n== Арумуни ==\n\nСу Јужни Румуни, односно романизирани становници Балкана јужно од Дунава. Код нас су најпознатији Власи. Чини ми се да ти то није познато :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 13:17, 12 Дец 2004 (CET)\n*Хвала на информацији, прво сам помислио да је нека грешка :) Нисам заиста никад чуо да их тако зову. Ево идем сада да гласам и за њих. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 13:22, 12 Дец 2004 (CET)\n\n*И ја сам мислио да је нека грешка ^_^ . Одох да им дам глас [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 14:48, 13 Дец 2004 (CET)\n\n==Одговор==\n\nШпиро (Милан) Покрајац, који ради у дому као васпитач је мој брат од рођеног стрица. Баш је пре два дана био код мене :). Да ли ти је он био васпитач? Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 09:39, 13 Дец 2004 (CET)\n*Укратко, јесте ми био васпитач, али нисам био код њега у васпитној групи. У дому \"Јелица Миловановић\" сам живео у периоду 1996-2000, 4. дуге године средње школе, и сећам се свих васпитача, наравно и Шпире. Не знам да ли се он мене сећа, ипак је доста времена прошло и кроз домове пролазе сваке године нове и нове генерације ученика. У сваком случају ако будеш у прилици \'\'\'поздрави га\'\'\'. Ово је ретко презиме и одавно сам хтео да те питам да ли се познајете, нисам знао да сте овако близак род и то у истој линији, јер ипак је он доста старији од тебе. Поздрав. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 19:27, 13 Дец 2004 (CET)\n**Поздравићу га, надам се да те се сећа. Врло је необична наша разлика у годинама, али ипак сам ја најмлађи од све браће и сестара и са мајчине и са очеве стране. Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 19:34, 13 Дец 2004 (CET)\n\n==Хвала==\nПотрудићу се да дам још више,а мање да грешим.\n[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 13:25, 13 Дец 2004 (CET)\n\n==Има ли присутних администратора да блокирају овога што нам брише чланке????==\n[[Корисник:Владоборо|владоборо]] 08:22, 4 Јан 2005 (CET\n\nРеци ми како си блокирао \"вандала\"? Да ли само администратор може то одрадити или и ми \"обични смртници\" можемо нешто учинити у таквим случајевима? Гледао сам још од 8 како брише све редом, а нисам знао шта да радим. [[Корисник:Владоборо|владоборо]] 11:45, 4 Јан 2005 (CET)\n\n*Устројство Википедије је такво да само администратори могу да блокирају корисника. На срећу овде код нас има више администратора и не треба да прође много времена да би се такав напад приметио. Ево, поради и ти још неко време на Википедији и постаћеш администратор, па нећеш само немоћно гледати како се текстови бришу :) Знаш колика би злоупотреба била када би могао свако сваког да блокира? Иначе ово администраторско право не треба увек и олако примењивати, него разлог и ситуација треба да буду драматични, као ово данас. Проблем је пре свега у томе што се блокира ИП број, а више људи може да се јавља са истог броја (у зависности од сервера, провајдера,...). Тако је у јулу 2004. адмистратор Авала блокирајући један ИП број блокирао целу академску мрежу Србије. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 12:54, 4 Јан 2005 (CET)\n\n*Опет паде цео посао на тебе, онај Словенац је баш раноранилац, јутро није мој најомиљенији део дана али ако треба можемо се поделити, слажем се са тобом по питању блокаде корисника, има нас довољно да можемо да изиђемо на крај са вандалима.Поздрав [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 14:08, 4 Јан 2005 (CET)\n\n== 7. јануар :) ==\n\nЕ, извини на уклањању категорије и интервикија... Хм. Чини ми се да сам то урадио пре пар дана, када сам први пут ставио садржај. Водићу више рачуна у будуће. Успут, како ти се свиђа страна? :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 10:06, 9 Јан 2005 (CET)\n\n*Милоше, свидело ми се попуњавање [[Дневни календар|дневног календара]] овако са темплејтима и сличицама. Надам се да ће се наћи и довољно сарадника који ће се укључити у рад. Вероватно ћу се и ја касније укључити. Хтео сам да те питам и како иде прављење бота, да ли има шансе да се направи да ради онако како си навео у свом алгоритму? Морам признати да у почетку нисам увидео значај постојања страница и на латиници па сам зато дао свој глас да имамо само стране на ћирилици. Касније сам схватио да је постојање и латиничних страна нешто што ће нам вишеструко повећати посећеност страна и убрзати раст Википедије. Због тога мислим да нам је постављање овог бота много важније и хитније од других активности. Наравно попуњавање дневног календара, а са њиме упоредо и годишњег јесте значајно. Неке коментаре у вези са тим оставићу на странама за разговор. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 12:00, 11 Јан 2005 (CET)\n**Ма, има ствари које треба урадити (тј., које је требало урадити). Једна од тих је везана за Горанову и Небојшину позицију администратора на енглеској, тј. немачкој Википедији. ... Ја неко време нисам имао времена за рад на Википедији, па се сада полако враћам. А дневни календар (а са њим и годишњи) ми стоји као трн у оку, пошто на њему радим са прекидима више од пола године и никако да га довршим. Јавио ми се Игор Конфорти (нисам сигуран који му је кориснички налог) везано за рад на боту, па ћемо се већ организовати некако. Ето, крећем са радом... --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 14:35, 11 Јан 2005 (CET)\n\n== 100 најзнаменитијих Срба ==\n\n*Хм. Чини ми се да би било боље преформулисати категорију у \"Најзнаменитији Срби\", пошто ће бити расправа о томе кога уврстити у првих 100 а кога не. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 14:37, 11 Јан 2005 (CET)\n**Расправа је завршена још 1993, погледај [[100 најзнаменитијих Срба]], овај списак је тада закључен. Наравно, можемо направити и категорју \"Знаменити Срби\" или \"Најзнаменитији Срби\", која би у себи садржала ову поткатегорију. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 14:44, 11 Јан 2005 (CET)\n***Аха. Онда само додај и у категорији по ком извору су најзнаменитији. Чисто да се наведе да то није отворено за додавање и измене, већ за преписивање из датог извора. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 14:55, 11 Јан 2005 (CET)\n****А шта мислите да се чланак зове \"100 најзнаменитијих Срба (књига)\"? Мислим да би на тај начин биле отклоњене недоумице и плодно тло за дуготрајне расправе каквих је било и 1993. када је књига објављена.[[Корисник:Владоборо|владоборо]] 15:27, 11 Јан 2005 (CET)\n**Примедбе су на месту. Потрудићу се ових дана (што пре) да употпуним објашњење, овако стварно може да представља плодно тло за препуцавања свих врста, што ми није био циљ. Циљ ми је био да се у том мору српских имена разаберу она најзначајнија, јер многе биографије јесу хвалоспеви па просечан читалац не може да процени ко је стварно колико био вредан и значајан. Ова књига и овај списак су настали као плод консензуса уважених стручњака и академика. Оне коментаре на крају текста [[100 најзнаменитијих Срба]] сам ја навео као осврт на сам списак, говорећи да он можда није поптпун и савршен за данашњег читаоца... --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 15:55, 11 Јан 2005 (CET)\n\n== Дучић ==\n\nЗдраво! Превео сам текст о Дучићу на енглески, и послао слике на њихову Википедију. Убрзо после ми се јавио један лик, и питао да ли имам податке о ауторским правима над сликом. Ја сам га упутио на тебе (јер си ти послао слику). Како он није био сигуран да ти говориш енглески, замолио ме да те ипак ја контактирам, па ево ти копија наше преписке са моје странице за разговор на [[en:User talk:Obradovic Goran|en:]] . \n\nThanks for uploading Image:Ducic.jpg. I notice it currently doesn\'t have an image copyright tag. Could you add one to let us know its copyright status? (You can use {{gfdl}} if you release it under the GFDL, or {{fairuse}} if you claim fair use, etc.) If you don\'t know what any of this means, just let me know where you got the images and I\'ll tag them for you. Thanks so much, [[en:User:BrokenSegue|Broken Segue]] 00:17, 27 Jan 2005 (UTC)\n\nHi! Regarding photo that I\'ve uploaded: I\'m not familiar with GDFL and that other stuff, but picture is from Serbian Wikipedia, so i guess that it\'s not copyrighted. [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] posted it on Serbian wiki, and here is his User page on Serbian wiki, where you can contact him in English (or tell me what to ask him). \n\nBy the way, Jovan Ducic died in 1943, 62 years ago, so copyright of this photo (if any) should have expired long ago – en:[[User:Obradovic Goran|Obradovic Goran]] 00:57, 27 Jan 2005 (UTC)\n\nI was just going to ask you if you could contact Djordjes. You should (does he even speak english) ask him where he got the image from and why he thinks the image is free to use. (If he does speak english I\'ll talk to him) I found the page where the image is on the Serbian wiki sr:Слика:Ducic.jpg. I can\'t read the text below the picture but I think that it is just the man\'s name. Copyrights are based upon the death of the artist not the subject so the picture isn\'t necesarily free to use. Although I have a feeling it is. If Djordjes doesn\'t respond i\'ll leave the image with a link to the other wiki. Thanks Again! [[en:User:BrokenSegue|Broken Segue]] 01:09, 27 Jan 2005 (UTC) \n\n\nПа ти види – ако оћеш обрати се директно њему, а можеш и мени да кажеш шта знаш о ауторским правима над сликом, па ћу ја да му пренесем. -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 16:48, 27 Јан 2005 (CET)\n*Пре свега, хвала ти што си превео тескт о Јовану Дучићу. Генерално моје познавање енглеског је осредње, разумем га доста добро, али када треба нешто написати онда иде мало теже. Зато ћу ти за ову слику одговорити на српском, па ти ако има потребе преведи овоме што те питао.--[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 22:15, 31 Јан 2005 (CET)\n\n*Према српским законима после 50 година од смрти аутора истичу његова ауторска права, од смрти Јована Дучића је прошло 62 године и његова дела се штампају у Србији без потребе да се ико пита за ауторска права. Што се тиче фотографија Јована Дучића, има их две, основана је претпоставка да је Дучић носилац ауторских права за сваку од њих. Једна од њих је службена, у униформи, и сигурно је да је настала на лични Дучићев захтев и да за њу ауторско право има сам Дучић, а не фотограф. Друга фотографија је из Дучићевих млађих дана и настала је почетком 20. века. Због старости саме фотографије, можемо претпоставити да су и за њу ауторска права истекла, и за њу је вероватно носилац ауторског права био Дучић као наручилац и власник фотографије. Обе ове фотографије сам нашао на интернету (не сећам се где), ни за једну од њих није било наведено никакво ауторско право нити копирајт, да неко има над њима ауторско право то би сигурно било наведено. Међутим како није било наведено никакво ограничење за коришћење и због изнетих објективних разлога, мислим да можемо слободно користити ове фотографије Јована Дучића на Википедији. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 22:15, 31 Јан 2005 (CET)\n\n== [[:Category:Градови]] ? ==\n\n* Halló Djordjes! I found you at the history of [[:Category:Главни градови]]. Please take a look at [[:en:Category Talk:Cities by country]] and [[:en:Category Talk:Cities by country#actual status of interlanguage links|actual status of interlanguage links]]. Thanks!\n* Recently many languages linked to [[:en:Wikipedia:Bots]] with informations about bots active in that Wikipedia. See the newly created [[:simple:Wikipedia:Bots]]. Regards [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 03:02, 2 Феб 2005 (CET)\n**Ok. Best regards. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 16:50, 13 Феб 2005 (CET)\n\n* Halló Djordjes! I made [[Википедија:Tests for Корисник:Bonzo]]. The page is referd at [[meta:Help:Category]]. Maybe you make a translation on a separate page. Regards [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 04:09, 18 Феб 2005 (CET)\n\n== СВ. Василије ==\n\nШта мислиш треба ли обрисати чланак [[Свети Василије]] јер је он напросто превод са енглеске википедије, а [[Свети Василије Острошки]] има друге и вероватно тачније податке. [[Корисник:Borovlado|Borovlado]] 08:17, 2 Феб 2005 (CET)\n*У реду, редирекција је најбоље решење. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 08:44, 3 Феб 2005 (CET)\n\n== Нема те на плажи ==\n*Нисам те дуго видео, драго ми је да си овде, једно лично питање, само смо Горан и ја на пијаци пријавили за скуп, Милош је исто за ајд и ти се упиши па да нас већ има за прави тулум, и имаш ли нешто за 8000 чланак.Поздрав --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 22:52, 9 Феб 2005 (CET)\n**Недостатак времена је отприлике главни разлог што ме понекад више дана на Википедији, или што се мање јављам него раније. Али ако се нешто договорите, можете рачунати и на мене. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 16:54, 13 Феб 2005 (CET)\n\n== Списак људи ==\n\nСупер што си попунио списак људи. Обично сам ја водио рачуна о томе, јер ако се дуже не уписује, онда никад нећемо пописати све људе. Баш сам данас имао у плану да допуним, ал ето ти си обавио тај помало досадан посао ;) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 13:25, 14 Феб 2005 (CET)\n\n== Душанов законик ==\n\nЂорђе, да ли је -Литература- Материјал по коме си радио, или препорука за даље читање (For Futhure reading)? --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 02:05, 18 Феб 2005 (CET)\n*Ако конкретно мислиш на чланак [[Сукоби Срба и Турака 1862. у Београду]], литература јесте једна обимна књига у којој сам нашао овај догађај веома добро описан и према томе приредио овај текст. Логично је да Литература садржи референтну литературу за даље читање и проучавање проблематике, као и литературу по којој је припреман текст. Чини ми се да ту нема колизије. Свака част за нови чланак о Душановом законику и желим ти још много нових текстова на Википедији. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 17:34, 18 Феб 2005 (CET)\n\nХвала на добродошлици :). Мислила сам на тескт о Д.З., интегрисаћу их данас. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 21:57, 18 Феб 2005 (CET)\n\n== Википедија:Уживо ==\n\nПогледај [[Википедија:Уживо]] --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 00:59, 19 Феб 2005 (CET)\n\n==Универзитет==\n\nУниверзитет на којем смо обојица одрадили по 4 године зове се званично Универзитет у Београду. Ја знам да је Београдски универзитет некако одомаћено, али није званично, и мислим да би требало променти наслов а под БУ урадити редирект. Или можда барем обрнуто, али ја сам приметио да кад куцам и ставим линк на Универзитет у Београду остаје непостојећа веза, а то не ваља. --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 06:18, 19 Феб 2005 (CET)\n\nОК, сад пишем јако дугачак чланак, тако да ћу ово сутра. --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 10:26, 19 Феб 2005 (CET)\n\nХаук, ја по обичају касним, али обећавам да ћу да одрадим. Требам да променим наслов једног свог чланка. Може ли то некако да се уради осим да направим нови ископирам текст и онда поставим захтев за брисање старог? То ми је много около-наоколо. --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 07:58, 21 Феб 2005 (CET)\n\n==Математичари итд==\n\nЕво ја отишао данас да средим она 4 чланка о нашим математичарима, кад оно видим већ урађена ћирилица, тако да сам да онда урадио вики (сат и по посла) и додао сличице, за оне које сам нашао. Отворено речено, ја мислим да би било боље да се посвети пажње писању о страним математичарима, и то у овом стадијуму пре свега класицима, значи Ојлер, Гаус, Риман, Виноградов, Колмогоров, Коши, Вајерштрас, Харди, Рамануџан, да не набрајам сад. У Србији има и врло добрих математичара, али велики део њих не ради на нашем факултету тако да ће им бити мало теже наћи биографије. Сад, немој да ме прозиваш за имена на јавном форуму :) --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 00:24, 27 Феб 2005 (CET)\n\nЗа гимназију бих волео да имам неку лепу слику школе (не свиђају ми се оне са сајта) и ако бих нашао неку слику наших са неке олимпијаде (што ће бити потпуно немогуће: на нету сам нашао једино на Архимедесовом сајту заиста потпуно очајну слику на мрачном долазном терминалу бгд аеродрома). --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 00:24, 27 Феб 2005 (CET)\n\nИди погледај [[Талесова теорема|чланак]] о Талесовој теореми. Ја ево видим да тако каже и енглеска Википедија, и MathWorld, али ни то нису свете краве а ово свакако није Талесова теорема коју ја знам и коју су нам држали у школи (можда се сећаш, то у школи иде уз ону причу како је Талес измерио висину зграде или пирамиде или већ шта је хтео да мери). Мада не знам шта се ту сад ради. --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 00:24, 27 Феб 2005 (CET)\n\nШто се админ права тиче, нек сачека то још мало. И овако сам се превише \"навукао\", а нисам баш сигуран ни да би сви одобрили. Хвала на понуди у сваком случају. --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 00:24, 27 Феб 2005 (CET)\n==Споменице==\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-споменице}}\n\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-додела|Име=““Ђорђесу“-у}}\n\n{{Template:Ђакон::Горан-ВНЉ-споменице}}\n\n{{Template:Ђакон::Горан-ВНЉ-додела|Име=“Ђорђес“-у}}--[[Корисник:Djakon::Goran|Djakon::Goran]] 02:44, 9 Мар 2005 (CET)\n----\n==Изабрани чланак==\nМислим да би требало ставити нови изабрани чланак. Садашњи чланак [[Данило Киш]] стоји ту већ одређено време. Мислим да чланак [[Темплари]] не би био лош избор... Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 00:13, 11 Мар 2005 (CET)','',170,'Покрајац','20050310231339','',0,0,0,0,0.288211960014,'79949689768660','20050310231339'); INSERT INTO cur VALUES (2018,0,'1867','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]] | \'\'\'[[1860е]]\'\'\' | [[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]]
\n[[1862]] | [[1863]] | [[1864]] | [[1865]] | [[1866]] | \'\'\'1867\'\'\' | [[1868]] | [[1869]] | [[1870]] | [[1871]] | [[1872]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[14. јул|14. јула]] код [[Уједињено Краљевство|енглеског]] града [[Редхил|Редхила]] [[Шведска|шведски]] изумитељ [[динамит|динамита]], [[Алфред Нобел]], први пут демонстрирао свој изум.\n\n==Рођења==\n*Рођена [[Француска]] физичарка [[Марија Кири]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n* \n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|61867]]\n\n[[af:1867]]\n[[ast:1867]]\n[[bg:1867]]\n[[ca:1867]]\n[[cs:1867]]\n[[cy:1867]]\n[[da:1867]]\n[[de:1867]]\n[[el:1867]]\n[[en:1867]]\n[[eo:1867]]\n[[es:1867]]\n[[et:1867]]\n[[eu:1867]]\n[[fi:1867]]\n[[fr:1867]]\n[[fy:1867]]\n[[gl:1867]]\n[[he:1867]]\n[[hr:1867]]\n[[io:1867]]\n[[is:1867]]\n[[it:1867]]\n[[la:1867]]\n[[lb:1867]]\n[[nl:1867]]\n[[no:1867]]\n[[pl:1867]]\n[[pt:1867]]\n[[ro:1867]]\n[[ru:1867]]\n[[sl:1867]]\n[[sv:1867]]\n[[tr:1867]]\n[[uk:1867]]\n[[wa:1867]]\n[[zh-cn:1867年]]','+lb',0,'62.41.68.211','20050225184950','',0,0,0,0,0.497879922622,'79949774815049','20050225184950'); INSERT INTO cur VALUES (2019,0,'1933','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]] | \'\'\'[[1930е]]\'\'\' | [[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]]
\n[[1928]] | [[1929]] | [[1930]] | [[1931]] | [[1932]] | \'\'\'1933\'\'\' | [[1934]] | [[1935]] | [[1936]] | [[1937]] | [[1938]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[14. јул|14. јула]] националсоцијалисти у [[Немачка|Немачкој]], који су у јануару под вођством [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] дошли на власт, забранили све опозиционе странке.\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1933-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1933-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|31933]]\n\n[[af:1933]]\n[[ast:1933]]\n[[bg:1933]]\n[[ca:1933]]\n[[cs:1933]]\n[[cy:1933]]\n[[da:1933]]\n[[de:1933]]\n[[el:1933]]\n[[en:1933]]\n[[eo:1933]]\n[[es:1933]]\n[[et:1933]]\n[[eu:1933]]\n[[fi:1933]]\n[[fr:1933]]\n[[fy:1933]]\n[[gl:1933]]\n[[he:1933]]\n[[hr:1933]]\n[[is:1933]]\n[[it:1933]]\n[[ja:1933年]]\n[[ko:1933년]]\n[[la:1933]]\n[[nl:1933]]\n[[no:1933]]\n[[pl:1933]]\n[[pt:1933]]\n[[ro:1933]]\n[[ru:1933]]\n[[simple:1933]]\n[[sl:1933]]\n[[sv:1933]]\n[[tr:1933]]\n[[uk:1933]]\n[[wa:1933]]\n[[zh:1933年]]','',17,'Bonzo','20050112181218','',0,0,0,0,0.306169277665,'79949887818781','20050112182653'); INSERT INTO cur VALUES (2020,0,'1959','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]] | \'\'\'[[1950е]]\'\'\' | [[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]]
\n[[1954]] | [[1955]] | [[1956]] | [[1957]] | [[1958]] | \'\'\'1959\'\'\' | [[1960]] | [[1961]] | [[1962]] | [[1963]] | [[1964]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[14. јул|14. јула]] поринут је први брод на [[атомски погон]], [[USS Long Beach]] у [[Квинсли|Квинслију]], у [[Масачусец|Масачусецу]]. Брод је постизао брзину од 30 чворова на сат а имао је два [[нуклеарни реактор|нуклеарна реактора]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n \n==Литература==\n* [http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|51959]]\n\n[[af:1959]]\n[[ast:1959]]\n[[bg:1959]]\n[[ca:1959]]\n[[cs:1959]]\n[[cy:1959]]\n[[da:1959]]\n[[de:1959]]\n[[el:1959]]\n[[en:1959]]\n[[eo:1959]]\n[[es:1959]]\n[[et:1959]]\n[[eu:1959]]\n[[fi:1959]]\n[[fr:1959]]\n[[fy:1959]]\n[[gl:1959]]\n[[he:1959]]\n[[hr:1959]]\n[[io:1959]]\n[[is:1959]]\n[[it:1959]]\n[[ja:1959年]]\n[[la:1959]]\n[[nl:1959]]\n[[no:1959]]\n[[pl:1959]]\n[[pt:1959]]\n[[ro:1959]]\n[[ru:1959]]\n[[sl:1959]]\n[[sv:1959]]\n[[tr:1959]]\n[[uk:1959]]\n[[wa:1959]]\n[[zh:1959年]]','',108,'Djordjes','20041116205920','',0,0,0,0,0.962000055221,'79958883794079','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2021,0,'1965','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]] | \'\'\'[[1960е]]\'\'\' | [[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]]
\n[[1960]] | [[1961]] | [[1962]] | [[1963]] | [[1964]] | \'\'\'1965\'\'\' | [[1966]] | [[1967]] | [[1968]] | [[1969]] | [[1970]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[14. јул|14. јула]] \"Маринер 4\", [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] сателит лансиран [[1964]]. године, направио је прве фотографије [[Марс, планета|Марса]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|61965]]\n\n[[af:1965]]\n[[ast:1965]]\n[[bg:1965]]\n[[ca:1965]]\n[[cs:1965]]\n[[cy:1965]]\n[[da:1965]]\n[[de:1965]]\n[[el:1965]]\n[[en:1965]]\n[[eo:1965]]\n[[es:1965]]\n[[et:1965]]\n[[eu:1965]]\n[[fi:1965]]\n[[fr:1965]]\n[[fy:1965]]\n[[he:1965]]\n[[hr:1965]]\n[[io:1965]]\n[[is:1965]]\n[[it:1965]]\n[[ja:1965年]]\n[[ko:1965년]]\n[[la:1965]]\n[[nl:1965]]\n[[no:1965]]\n[[pl:1965]]\n[[pt:1965]]\n[[ro:1965]]\n[[ru:1965]]\n[[simple:1965]]\n[[sl:1965]]\n[[sv:1965]]\n[[tr:1965]]\n[[uk:1965]]\n[[wa:1965]]\n[[zh:1965年]]','',108,'Djordjes','20041116205944','',0,0,0,0,0.377917383042,'79958883794055','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2022,0,'1976','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]] | \'\'\'[[1970е]]\'\'\' | [[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]]
\n[[1971]] | [[1972]] | [[1973]] | [[1974]] | [[1975]] | \'\'\'1976\'\'\' | [[1977]] | [[1978]] | [[1979]] | [[1980]] | [[1981]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1976-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1976-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n*[[14. јул|14. јула]] [[Кина|кинески]] грађевинари завршили железничку пругу названу \"[[Танзам]]\", која је повезала луку [[Дар ес Салам]] у [[Танзанија|Танзанији]] и [[Замбија|Замбију]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[12.јануар|12. јануара]] - [[Агата Кристи]], енглеска списатељица\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|71976]]\n\n[[af:1976]]\n[[bg:1976]]\n[[bs:1976]]\n[[ca:1976]]\n[[cy:1976]]\n[[da:1976]]\n[[de:1976]]\n[[et:1976]]\n[[el:1976]]\n[[en:1976]]\n[[es:1976]]\n[[eo:1976]]\n[[eu:1976]]\n[[fi:1976]]\n[[fr:1976]]\n[[fy:1976]]\n[[he:1976]]\n[[hr:1976]]\n[[hu:1976]]\n[[it:1976]]\n[[ia:1976]]\n[[ja:1976年]]\n[[ko:1976년]]\n[[la:1976]]\n[[mk:1976]]\n[[nl:1976]]\n[[no:1976]]\n[[pl:1976]]\n[[pt:1976]]\n[[ro:1976]]\n[[ru:1976]]\n[[simple:1976]]\n[[sl:1976]]\n[[sv:1976]]\n[[zh:1976年]]','/* Догађаји */',172,'Kaster','20050305232355','',0,0,0,0,0.345712900323,'79949694767644','20050312214236'); INSERT INTO cur VALUES (2023,0,'1602','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]] | \'\'\'[[1600е]]\'\'\' | [[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]]
\n[[1597]] | [[1598]] | [[1599]] | [[1600]] | [[1601]] | \'\'\'1602\'\'\' | [[1603]] | [[1604]] | [[1605]] | [[1606]] | [[1607]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[14. јул|14. јула]] рођен је [[Жил Мазарен]], [[Француска|француски]] државник [[Италија|италијанског]] порекла, наследник [[кардинал Ришеље|кардинала Ришељеа]] на двору краља [[Луј XIII|Луја XIII]]. Имао је пуну власт током регенства [[Ана Аустријска|Ане Аустријске]], мајке краља [[Луј XIV|Луја XIV]], када је поставио темеље [[Француска|француске]] надмоћи у [[Европа|Европи]]. Та је надмоћ дошла до пуног изражаја током владавине [[Луј XIV|Луја XIV]].\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1602]]\n[[bg:1602]]\n[[ca:1602]]\n[[cs:1602]]\n[[cy:1602]]\n[[da:1602]]\n[[de:1602]]\n[[en:1602]]\n[[eo:1602]]\n[[es:1602]]\n[[eu:1602]]\n[[fi:1602]]\n[[fr:1602]]\n[[hr:1602]]\n[[is:1602]]\n[[it:1602]]\n[[nl:1602]]\n[[no:1602]]\n[[pl:1602]]\n[[ro:1602]]\n[[ru:1602]]\n[[sl:1602]]\n[[sv:1602]]\n[[tr:1602]]\n[[uk:1602]]\n[[zh:1602年]]','Andre Engels - robot Adding:is,cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901141359','',0,0,1,0,0.263765674207,'79959098858640','20050208200101'); INSERT INTO cur VALUES (2024,0,'1978','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]] | \'\'\'[[1970е]]\'\'\' | [[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]]
\n[[1973]] | [[1974]] | [[1975]] | [[1976]] | [[1977]] | \'\'\'1978\'\'\' | [[1979]] | [[1980]] | [[1981]] | [[1982]] | [[1983]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - [[Исак Башевис Сингер]]\n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|71978]]\n\n[[af:1978]]\n[[bg:1978]]\n[[bs:1978]]\n[[ca:1978]]\n[[cy:1978]]\n[[da:1978]]\n[[de:1978]]\n[[et:1978]]\n[[el:1978]]\n[[en:1978]]\n[[es:1978]]\n[[eo:1978]]\n[[eu:1978]]\n[[fi:1978]]\n[[fr:1978]]\n[[fy:1978]]\n[[he:1978]]\n[[hr:1978]]\n[[hu:1978]]\n[[it:1978]]\n[[ia:1978]]\n[[ja:1978年]]\n[[ko:1978년]]\n[[la:1978]]\n[[mk:1978]]\n[[nl:1978]]\n[[no:1978]]\n[[pl:1978]]\n[[pt:1978]]\n[[ro:1978]]\n[[ru:1978]]\n[[simple:1978]]\n[[sl:1978]]\n[[sv:1978]]\n[[zh:1978年]]','',108,'Djordjes','20041116210052','',0,0,0,0,0.76265753003,'79958883789947','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2025,0,'1223','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]] | \'\'\'[[1220е]]\'\'\' | [[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]]
\n[[1218]] | [[1219]] | [[1220]] | [[1221]] | [[1222]] | \'\'\'1223\'\'\' | [[1224]] | [[1225]] | [[1226]] | [[1227]] | [[1228]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[14. јул|14. јула]] умро је [[Филип II Август]], [[Француска|француски]] краљ, који је владавину почео [[1179]]. године успешним ратовањем против [[Енглези|Енглеза]]. Од њих је преузео поседе у западној [[Француска|Француској]], док је победом над [[Уједињено Краљевство|енглеско]]-[[Немачка|немачком]] војском проширио територију [[Француска|Француске]]. Учествовао је и у [[Трећи крсташки рат|Трећем крсташком рату]].\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|21223]]\n\n[[af:1223]]\n[[ast:1223]]\n[[bg:1223]]\n[[ca:1223]]\n[[cy:1223]]\n[[da:1223]]\n[[de:1223]]\n[[el:1223]]\n[[en:1223]]\n[[eo:1223]]\n[[es:1223]]\n[[et:1223]]\n[[eu:1223]]\n[[fi:1223]]\n[[fr:1223]]\n[[hr:1223]]\n[[hu:1223]]\n[[io:1223]]\n[[it:1223]]\n[[nl:1223]]\n[[no:1223]]\n[[pl:1223]]\n[[pt:1223]]\n[[ro:1223]]\n[[ru:1223]]\n[[sl:1223]]\n[[sv:1223]]\n[[uk:1223]]\n[[zh:1223年]]','robot Adding:pt,el,et,ast,io,hu',48,'Robbot','20041220180734','',0,0,1,0,0.488048555557,'79958779819265','20041220180734'); INSERT INTO cur VALUES (2026,0,'1817','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]] | \'\'\'[[1810е]]\'\'\' | [[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]]
\n[[1812]] | [[1813]] | [[1814]] | [[1815]] | [[1816]] | \'\'\'1817\'\'\' | [[1818]] | [[1819]] | [[1820]] | [[1821]] | [[1822]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[14. јул|14. јула]] умрла [[Мадам де Стал|Ана Лујза Некер]], [[Француска|француска]] књижевница позната као [[Мадам де Стал]]. Дала је значајан допринос теорији [[Француска|француског]] и [[Европа|европског]] [[романтизам|романтизма]]. Њен је салон у [[Париз|Паризу]] био чувено место окупљања интелектуалаца тог времена.\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|11817]]\n\n[[af:1817]]\n[[ast:1817]]\n[[bg:1817]]\n[[ca:1817]]\n[[cy:1817]]\n[[da:1817]]\n[[de:1817]]\n[[el:1817]]\n[[en:1817]]\n[[eo:1817]]\n[[es:1817]]\n[[et:1817]]\n[[eu:1817]]\n[[fi:1817]]\n[[fr:1817]]\n[[fy:1817]]\n[[he:1817]]\n[[hr:1817]]\n[[it:1817]]\n[[nl:1817]]\n[[no:1817]]\n[[pl:1817]]\n[[pt:1817]]\n[[ro:1817]]\n[[ru:1817]]\n[[sl:1817]]\n[[sv:1817]]\n[[tr:1817]]\n[[uk:1817]]\n[[zh:1817年]]','',108,'Djordjes','20041116215631','',0,0,0,0,0.141644207827,'79958883784368','20041116215631'); INSERT INTO cur VALUES (2027,0,'1887','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1882]] | [[1883]] | [[1884]] | [[1885]] | [[1886]] | \'\'\'1887\'\'\' | [[1888]] | [[1889]] | [[1890]] | [[1891]] | [[1892]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[14. јул|14. јула]] умро [[Алфред Круп]], [[Немачка|немачки]] индустријалац и произвођач оружја. Први је почео производити топове од ливеног челика а стекао је и монопол у снабдевању [[Пруска|пруске]] војске топовима. Направио је јак металуршки концерн \"[[Круп]]\".\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|81887]]\n\n[[af:1887]]\n[[ast:1887]]\n[[bg:1887]]\n[[ca:1887]]\n[[cs:1887]]\n[[cy:1887]]\n[[da:1887]]\n[[de:1887]]\n[[el:1887]]\n[[en:1887]]\n[[eo:1887]]\n[[es:1887]]\n[[et:1887]]\n[[eu:1887]]\n[[fi:1887]]\n[[fr:1887]]\n[[fy:1887]]\n[[he:1887]]\n[[hr:1887]]\n[[is:1887]]\n[[it:1887]]\n[[la:1887]]\n[[nl:1887]]\n[[no:1887]]\n[[pl:1887]]\n[[pt:1887]]\n[[ro:1887]]\n[[ru:1887]]\n[[sl:1887]]\n[[sv:1887]]\n[[tr:1887]]\n[[uk:1887]]\n[[wa:1887]]\n[[zh:1887年]]','',108,'Djordjes','20041116220116','',0,0,0,0,0.00593800098,'79958883779883','20041116220116'); INSERT INTO cur VALUES (2028,0,'1789','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]] | \'\'\'[[1780е]]\'\'\' | [[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]]
\n[[1784]] | [[1785]] | [[1786]] | [[1787]] | [[1788]] | \'\'\'1789\'\'\' | [[1790]] | [[1791]] | [[1792]] | [[1793]] | [[1794]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1789-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1789-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Несреће==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1789-07-14-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1789-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1789]]\n[[ast:1789]]\n[[bg:1789]]\n[[ca:1789]]\n[[cy:1789]]\n[[da:1789]]\n[[de:1789]]\n[[el:1789]]\n[[en:1789]]\n[[eo:1789]]\n[[es:1789]]\n[[et:1789]]\n[[eu:1789]]\n[[fi:1789]]\n[[fr:1789]]\n[[gl:1789]]\n[[he:1789]]\n[[hr:1789]]\n[[hu:1789]]\n[[is:1789]]\n[[it:1789]]\n[[nl:1789]]\n[[no:1789]]\n[[pl:1789]]\n[[pt:1789]]\n[[ro:1789]]\n[[ru:1789]]\n[[simple:1789]]\n[[sl:1789]]\n[[sv:1789]]\n[[tr:1789]]\n[[uk:1789]]\n[[wa:1789]]\n[[zh:1789年]]','',124,'Милош','20050109080434','',0,0,0,0,0.032624084983,'79949890919565','20050129220427'); INSERT INTO cur VALUES (2029,0,'1889','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1884]] | [[1885]] | [[1886]] | [[1887]] | [[1888]] | \'\'\'1889\'\'\' | [[1890]] | [[1891]] | [[1892]] | [[1893]] | [[1894]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n* Umro je [[Јаков Игњатовић]]\n\n==Дани сећања==\n*[[14. јул|14. јула]] одржан скуп социјалистичких и комунистичких организација из [[Немачка|Немачке]] и [[Француска|Француске]], познат као [[Друга интернационала]]. Поред оснивања [[Друга интернационала|Друге интернационале]], донета је резолуција о осмочасовном радном дану и о прослави [[1. мај|1. маја]] као дана међународне солидарности радника.\n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|81889]]\n\n[[af:1889]]\n[[ast:1889]]\n[[bg:1889]]\n[[ca:1889]]\n[[cs:1889]]\n[[cy:1889]]\n[[da:1889]]\n[[de:1889]]\n[[el:1889]]\n[[en:1889]]\n[[eo:1889]]\n[[es:1889]]\n[[et:1889]]\n[[eu:1889]]\n[[fi:1889]]\n[[fr:1889]]\n[[fy:1889]]\n[[gl:1889]]\n[[he:1889]]\n[[hr:1889]]\n[[is:1889]]\n[[it:1889]]\n[[la:1889]]\n[[nl:1889]]\n[[no:1889]]\n[[pl:1889]]\n[[pt:1889]]\n[[ro:1889]]\n[[ru:1889]]\n[[sl:1889]]\n[[sv:1889]]\n[[tr:1889]]\n[[uk:1889]]\n[[wa:1889]]\n[[zh:1889年]]','/* Смрти */',242,'CONFIQ','20050107213523','',0,0,0,0,0.826411346824,'79949892786476','20050107213523'); INSERT INTO cur VALUES (2030,0,'1901','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]] | \'\'\'[[1900е]]\'\'\' | [[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]]
\n[[1896]] | [[1897]] | [[1898]] | [[1899]] | [[1900]] | \'\'\'1901\'\'\' | [[1902]] | [[1903]] | [[1904]] | [[1905]] | [[1906]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1901-08-15-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1901-08-15-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1901-11-20-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1901-11-20-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*[[14. јул|14. јула]] отворено прво радничко позориште у [[Србија|Србији]] представама изведеним у кафани \"[[Радничка касина]]\".\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|01901]]\n\n[[af:1901]]\n[[ast:1901]]\n[[bg:1901]]\n[[ca:1901]]\n[[cs:1901]]\n[[cy:1901]]\n[[da:1901]]\n[[de:1901]]\n[[el:1901]]\n[[en:1901]]\n[[eo:1901]]\n[[es:1901]]\n[[et:1901]]\n[[eu:1901]]\n[[fi:1901]]\n[[fr:1901]]\n[[fy:1901]]\n[[gl:1901]]\n[[he:1901]]\n[[hr:1901]]\n[[hu:1901]]\n[[io:1901]]\n[[is:1901]]\n[[it:1901]]\n[[ja:1901年]]\n[[la:1901]]\n[[nl:1901]]\n[[no:1901]]\n[[pl:1901]]\n[[pt:1901]]\n[[ro:1901]]\n[[ru:1901]]\n[[sl:1901]]\n[[sv:1901]]\n[[tr:1901]]\n[[uk:1901]]\n[[wa:1901]]\n[[zh:1901年]]','/* Рођења */',172,'Kaster','20050109125544','',0,0,0,0,0.209853844349,'79949890874455','20050110011032'); INSERT INTO cur VALUES (2031,0,'1902','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]] | \'\'\'[[1900е]]\'\'\' | [[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]]
\n[[1897]] | [[1898]] | [[1899]] | [[1900]] | [[1901]] | \'\'\'1902\'\'\' | [[1903]] | [[1904]] | [[1905]] | [[1906]] | [[1907]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*[[14. јул|14. јула]] основано [[Србија|српско]] културно-просветно друштво \"[[Просвјета]]\" у [[Сарајево|Сарајеву]].\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*[http://www.b92.net/news/indexs.php?start=50&order=hrono&dd=14&mm=7&yyyy=2004#145803 Б92]\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|01902]]\n\n[[af:1902]]\n[[ast:1902]]\n[[bg:1902]]\n[[ca:1902]]\n[[cs:1902]]\n[[cy:1902]]\n[[da:1902]]\n[[de:1902]]\n[[el:1902]]\n[[en:1902]]\n[[eo:1902]]\n[[es:1902]]\n[[et:1902]]\n[[eu:1902]]\n[[fi:1902]]\n[[fr:1902]]\n[[fy:1902]]\n[[he:1902]]\n[[hr:1902]]\n[[hu:1902]]\n[[io:1902]]\n[[is:1902]]\n[[it:1902]]\n[[ja:1902年]]\n[[ko:1902년]]\n[[la:1902]]\n[[nl:1902]]\n[[no:1902]]\n[[pl:1902]]\n[[pt:1902]]\n[[ro:1902]]\n[[ru:1902]]\n[[simple:1902]]\n[[sl:1902]]\n[[sv:1902]]\n[[tr:1902]]\n[[uk:1902]]\n[[wa:1902]]\n[[zh:1902年]]','категорија',108,'Djordjes','20041116205344','',0,0,0,0,0.548862182791,'79958883794655','20041119231921'); INSERT INTO cur VALUES (2032,0,'1987','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]] | \'\'\'[[1980е]]\'\'\' | [[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]]
\n[[1982]] | [[1983]] | [[1984]] | [[1985]] | [[1986]] | \'\'\'1987\'\'\' | [[1988]] | [[1989]] | [[1990]] | [[1991]] | [[1992]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* Измишљен програмски језик [[Perl]]\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|81987]]\n\n[[af:1987]]\n[[bg:1987]]\n[[bs:1987]]\n[[ca:1987]]\n[[cy:1987]]\n[[da:1987]]\n[[de:1987]]\n[[et:1987]]\n[[el:1987]]\n[[en:1987]]\n[[es:1987]]\n[[eo:1987]]\n[[eu:1987]]\n[[fi:1987]]\n[[fr:1987]]\n[[fy:1987]]\n[[he:1987]]\n[[hr:1987]]\n[[hu:1987]]\n[[it:1987]]\n[[ia:1987]]\n[[ja:1987年]]\n[[ko:1987년]]\n[[la:1987]]\n[[mk:1987]]\n[[nl:1987]]\n[[no:1987]]\n[[pl:1987]]\n[[pt:1987]]\n[[ro:1987]]\n[[ru:1987]]\n[[simple:1987]]\n[[sl:1987]]\n[[sv:1987]]\n[[zh:1987年]]','/* Догађаји */',172,'Kaster','20050108001424','',0,0,1,0,0.556313729173,'79949891998575','20050108001424'); INSERT INTO cur VALUES (2033,0,'1986','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]] | \'\'\'[[1980е]]\'\'\' | [[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]]
\n[[1981]] | [[1982]] | [[1983]] | [[1984]] | [[1985]] | \'\'\'1986\'\'\' | [[1987]] | [[1988]] | [[1989]] | [[1990]] | [[1991]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|81986]]\n\n[[af:1986]]\n[[bg:1986]]\n[[bs:1986]]\n[[ca:1986]]\n[[cy:1986]]\n[[da:1986]]\n[[de:1986]]\n[[et:1986]]\n[[el:1986]]\n[[en:1986]]\n[[es:1986]]\n[[eo:1986]]\n[[eu:1986]]\n[[fi:1986]]\n[[fr:1986]]\n[[fy:1986]]\n[[he:1986]]\n[[hr:1986]]\n[[hu:1986]]\n[[it:1986]]\n[[ia:1986]]\n[[ja:1986年]]\n[[ko:1986년]]\n[[la:1986]]\n[[mk:1986]]\n[[nl:1986]]\n[[no:1986]]\n[[pl:1986]]\n[[pt:1986]]\n[[ro:1986]]\n[[ru:1986]]\n[[simple:1986]]\n[[sl:1986]]\n[[sv:1986]]\n[[zh:1986年]]','',108,'Djordjes','20041116210151','',0,0,0,0,0.485609249438,'79958883789848','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2034,0,'1985','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]] | \'\'\'[[1980е]]\'\'\' | [[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]]
\n[[1980]] | [[1981]] | [[1982]] | [[1983]] | [[1984]] | \'\'\'1985\'\'\' | [[1986]] | [[1987]] | [[1988]] | [[1989]] | [[1990]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - Klaus von Klitzing\n* [[Хемија]] - Herbert A. Hauptman - Jerome Karle\n* [[Медицина]] - Michael S. Brown - Joseph L. Goldstein\n* [[Књижевност]] - Claude Simon\n* [[Мир]] - International Physicians for the Prevention of Nuclear War\n* [[Економија]] - Franco Modigliani\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|81985]]\n\n[[af:1985]]\n[[bg:1985]]\n[[bs:1985]]\n[[ca:1985]]\n[[cy:1985]]\n[[da:1985]]\n[[de:1985]]\n[[et:1985]]\n[[el:1985]]\n[[en:1985]]\n[[es:1985]]\n[[eo:1985]]\n[[eu:1985]]\n[[fi:1985]]\n[[fr:1985]]\n[[fy:1985]]\n[[he:1985]]\n[[hr:1985]]\n[[hu:1985]]\n[[it:1985]]\n[[ia:1985]]\n[[ja:1985年]]\n[[ko:1985년]]\n[[la:1985]]\n[[mk:1985]]\n[[nl:1985]]\n[[no:1985]]\n[[pl:1985]]\n[[pt:1985]]\n[[ro:1985]]\n[[ru:1985]]\n[[simple:1985]]\n[[sl:1985]]\n[[sv:1985]]\n[[zh:1985年]]','/* Нобелове награде */',310,'Саша.Стефановић','20050217113139','',0,0,1,0,0.709975933521,'79949782886860','20050217113139'); INSERT INTO cur VALUES (2035,0,'1983','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]] | \'\'\'[[1980е]]\'\'\' | [[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]]
\n[[1978]] | [[1979]] | [[1980]] | [[1981]] | [[1982]] | \'\'\'1983\'\'\' | [[1984]] | [[1985]] | [[1986]] | [[1987]] | [[1988]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Годишња конференција UNCTAD-a.\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|81983]]\n\n[[af:1983]]\n[[bg:1983]]\n[[bs:1983]]\n[[ca:1983]]\n[[cy:1983]]\n[[da:1983]]\n[[de:1983]]\n[[et:1983]]\n[[el:1983]]\n[[en:1983]]\n[[es:1983]]\n[[eo:1983]]\n[[eu:1983]]\n[[fi:1983]]\n[[fr:1983]]\n[[fy:1983]]\n[[he:1983]]\n[[hr:1983]]\n[[hu:1983]]\n[[it:1983]]\n[[ia:1983]]\n[[ja:1983年]]\n[[ko:1983년]]\n[[la:1983]]\n[[mk:1983]]\n[[nl:1983]]\n[[no:1983]]\n[[pl:1983]]\n[[pt:1983]]\n[[ro:1983]]\n[[ru:1983]]\n[[simple:1983]]\n[[sl:1983]]\n[[sv:1983]]\n[[zh:1983年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091853','',0,0,0,0,0.498841179301,'79958871908146','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2036,0,'1982','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]] | \'\'\'[[1980е]]\'\'\' | [[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]]
\n[[1977]] | [[1978]] | [[1979]] | [[1980]] | [[1981]] | \'\'\'1982\'\'\' | [[1983]] | [[1984]] | [[1985]] | [[1986]] | [[1987]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|81982]]\n\n[[af:1982]]\n[[bg:1982]]\n[[bs:1982]]\n[[ca:1982]]\n[[cy:1982]]\n[[da:1982]]\n[[de:1982]]\n[[et:1982]]\n[[el:1982]]\n[[en:1982]]\n[[es:1982]]\n[[eo:1982]]\n[[eu:1982]]\n[[fi:1982]]\n[[fr:1982]]\n[[fy:1982]]\n[[he:1982]]\n[[hr:1982]]\n[[hu:1982]]\n[[it:1982]]\n[[ia:1982]]\n[[ja:1982年]]\n[[ko:1982년]]\n[[la:1982]]\n[[mk:1982]]\n[[nl:1982]]\n[[no:1982]]\n[[pl:1982]]\n[[pt:1982]]\n[[ro:1982]]\n[[ru:1982]]\n[[simple:1982]]\n[[sl:1982]]\n[[sv:1982]]\n[[zh:1982年]]','',108,'Djordjes','20041116210137','',0,0,0,0,0.221148710335,'79958883789862','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2037,0,'1981','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]] | \'\'\'[[1980е]]\'\'\' | [[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]]
\n[[1976]] | [[1977]] | [[1978]] | [[1979]] | [[1980]] | \'\'\'1981\'\'\' | [[1982]] | [[1983]] | [[1984]] | [[1985]] | [[1986]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[19. јануар|19. јануара]] умро [[Вукић Мићовић]], српски [[хемија|хемичар]], ректор [[Београдски универзитет|Београдског универизитета]] и академик [[САНУ]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|81981]]\n\n[[af:1981]]\n[[bg:1981]]\n[[bs:1981]]\n[[ca:1981]]\n[[cy:1981]]\n[[da:1981]]\n[[de:1981]]\n[[et:1981]]\n[[el:1981]]\n[[en:1981]]\n[[es:1981]]\n[[eo:1981]]\n[[eu:1981]]\n[[fi:1981]]\n[[fr:1981]]\n[[fy:1981]]\n[[he:1981]]\n[[hr:1981]]\n[[hu:1981]]\n[[it:1981]]\n[[ia:1981]]\n[[ja:1981年]]\n[[ko:1981년]]\n[[la:1981]]\n[[mk:1981]]\n[[nl:1981]]\n[[no:1981]]\n[[pl:1981]]\n[[pt:1981]]\n[[ro:1981]]\n[[ru:1981]]\n[[simple:1981]]\n[[sl:1981]]\n[[sv:1981]]\n[[zh:1981年]]','',108,'Djordjes','20041116210132','',0,0,0,0,0.652822596325,'79958883789867','20050310070403'); INSERT INTO cur VALUES (2038,0,'1979','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]] | \'\'\'[[1970е]]\'\'\' | [[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]]
\n[[1974]] | [[1975]] | [[1976]] | [[1977]] | [[1978]] | \'\'\'1979\'\'\' | [[1980]] | [[1981]] | [[1982]] | [[1983]] | [[1984]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1979-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1979-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1979-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1979-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1809-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1809-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|71979]]\n\n[[af:1979]]\n[[bg:1979]]\n[[bs:1979]]\n[[ca:1979]]\n[[cy:1979]]\n[[da:1979]]\n[[de:1979]]\n[[et:1979]]\n[[el:1979]]\n[[en:1979]]\n[[es:1979]]\n[[eo:1979]]\n[[eu:1979]]\n[[fi:1979]]\n[[fr:1979]]\n[[fy:1979]]\n[[he:1979]]\n[[hr:1979]]\n[[hu:1979]]\n[[it:1979]]\n[[ia:1979]]\n[[ja:1979年]]\n[[ko:1979년]]\n[[la:1979]]\n[[mk:1979]]\n[[nl:1979]]\n[[no:1979]]\n[[pl:1979]]\n[[pt:1979]]\n[[ro:1979]]\n[[ru:1979]]\n[[simple:1979]]\n[[sl:1979]]\n[[sv:1979]]\n[[zh:1979年]]','/* Рођења */',172,'Kaster','20050305234915','',0,0,0,0,0.897117512718,'79949694765084','20050305234915'); INSERT INTO cur VALUES (2039,0,'1977','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]] | \'\'\'[[1970е]]\'\'\' | [[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]]
\n[[1972]] | [[1973]] | [[1974]] | [[1975]] | [[1976]] | \'\'\'1977\'\'\' | [[1978]] | [[1979]] | [[1980]] | [[1981]] | [[1982]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|71977]]\n\n[[af:1977]]\n[[bg:1977]]\n[[bs:1977]]\n[[ca:1977]]\n[[cy:1977]]\n[[da:1977]]\n[[de:1977]]\n[[et:1977]]\n[[el:1977]]\n[[en:1977]]\n[[es:1977]]\n[[eo:1977]]\n[[eu:1977]]\n[[fi:1977]]\n[[fr:1977]]\n[[fy:1977]]\n[[he:1977]]\n[[hr:1977]]\n[[hu:1977]]\n[[it:1977]]\n[[ia:1977]]\n[[ja:1977年]]\n[[ko:1977년]]\n[[la:1977]]\n[[mk:1977]]\n[[nl:1977]]\n[[no:1977]]\n[[pl:1977]]\n[[pt:1977]]\n[[ro:1977]]\n[[ru:1977]]\n[[simple:1977]]\n[[sl:1977]]\n[[sv:1977]]\n[[zh:1977年]]','',108,'Djordjes','20041116210051','',0,0,0,0,0.02244988178,'79958883789948','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2040,0,'1975','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]] | \'\'\'[[1970е]]\'\'\' | [[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]]
\n[[1970]] | [[1971]] | [[1972]] | [[1973]] | [[1974]] | \'\'\'1975\'\'\' | [[1976]] | [[1977]] | [[1978]] | [[1979]] | [[1980]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|71975]]\n\n[[af:1975]]\n[[bg:1975]]\n[[bs:1975]]\n[[ca:1975]]\n[[cy:1975]]\n[[da:1975]]\n[[de:1975]]\n[[et:1975]]\n[[el:1975]]\n[[en:1975]]\n[[es:1975]]\n[[eo:1975]]\n[[eu:1975]]\n[[fi:1975]]\n[[fr:1975]]\n[[fy:1975]]\n[[he:1975]]\n[[hr:1975]]\n[[hu:1975]]\n[[it:1975]]\n[[ia:1975]]\n[[ja:1975年]]\n[[ko:1975년]]\n[[la:1975]]\n[[mk:1975]]\n[[nl:1975]]\n[[no:1975]]\n[[pl:1975]]\n[[pt:1975]]\n[[ro:1975]]\n[[ru:1975]]\n[[simple:1975]]\n[[sl:1975]]\n[[sv:1975]]\n[[zh:1975年]]','',108,'Djordjes','20041116210054','',0,0,0,0,0.265628533562,'79958883789945','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2041,0,'1974','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]] | \'\'\'[[1970е]]\'\'\' | [[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]]
\n[[1969]] | [[1970]] | [[1971]] | [[1972]] | [[1973]] | \'\'\'1974\'\'\' | [[1975]] | [[1976]] | [[1977]] | [[1978]] | [[1979]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Донет нови Устав [[СФРЈ]] који је изазвао низ негативних последица по српско национално питање.\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1974-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1974-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|71974]]\n\n[[af:1974]]\n[[bg:1974]]\n[[bs:1974]]\n[[ca:1974]]\n[[cy:1974]]\n[[da:1974]]\n[[de:1974]]\n[[et:1974]]\n[[el:1974]]\n[[en:1974]]\n[[es:1974]]\n[[eo:1974]]\n[[eu:1974]]\n[[fi:1974]]\n[[fr:1974]]\n[[fy:1974]]\n[[he:1974]]\n[[hr:1974]]\n[[hu:1974]]\n[[it:1974]]\n[[ia:1974]]\n[[ja:1974年]]\n[[ko:1974년]]\n[[la:1974]]\n[[mk:1974]]\n[[nl:1974]]\n[[no:1974]]\n[[pl:1974]]\n[[pt:1974]]\n[[ro:1974]]\n[[ru:1974]]\n[[simple:1974]]\n[[sl:1974]]\n[[sv:1974]]\n[[zh:1974年]]','/* Смрти */',124,'Милош','20050111071614','',0,0,0,0,0.257738612712,'79949888928385','20050111071614'); INSERT INTO cur VALUES (2042,0,'1973','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]] | \'\'\'[[1970е]]\'\'\' | [[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]]
\n[[1968]] | [[1969]] | [[1970]] | [[1971]] | [[1972]] | \'\'\'1973\'\'\' | [[1974]] | [[1975]] | [[1976]] | [[1977]] | [[1978]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - [[Конрад Лоренц]]\n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] -\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|71973]]\n\n[[af:1973]]\n[[bg:1973]]\n[[bs:1973]]\n[[ca:1973]]\n[[cy:1973]]\n[[da:1973]]\n[[de:1973]]\n[[et:1973]]\n[[el:1973]]\n[[en:1973]]\n[[es:1973]]\n[[eo:1973]]\n[[eu:1973]]\n[[fi:1973]]\n[[fr:1973]]\n[[fy:1973]]\n[[he:1973]]\n[[hr:1973]]\n[[hu:1973]]\n[[it:1973]]\n[[ia:1973]]\n[[ja:1973年]]\n[[ko:1973년]]\n[[la:1973]]\n[[mk:1973]]\n[[nl:1973]]\n[[no:1973]]\n[[pl:1973]]\n[[pt:1973]]\n[[ro:1973]]\n[[ru:1973]]\n[[simple:1973]]\n[[sl:1973]]\n[[sv:1973]]\n[[zh:1973年]]','',108,'Djordjes','20041116210042','',0,0,0,0,0.786196949327,'79958883789957','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2043,0,'1972','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]] | \'\'\'[[1970е]]\'\'\' | [[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]]
\n[[1967]] | [[1968]] | [[1969]] | [[1970]] | [[1971]] | \'\'\'1972\'\'\' | [[1973]] | [[1974]] | [[1975]] | [[1976]] | [[1977]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1972-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1972-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1972-01-30-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1972-01-30-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|71972]]\n\n[[af:1972]]\n[[bg:1972]]\n[[bs:1972]]\n[[ca:1972]]\n[[cy:1972]]\n[[da:1972]]\n[[de:1972]]\n[[et:1972]]\n[[el:1972]]\n[[en:1972]]\n[[es:1972]]\n[[eo:1972]]\n[[eu:1972]]\n[[fi:1972]]\n[[fr:1972]]\n[[fy:1972]]\n[[he:1972]]\n[[hr:1972]]\n[[hu:1972]]\n[[it:1972]]\n[[ia:1972]]\n[[ja:1972年]]\n[[ko:1972년]]\n[[la:1972]]\n[[mk:1972]]\n[[nl:1972]]\n[[no:1972]]\n[[pl:1972]]\n[[pt:1972]]\n[[ro:1972]]\n[[ru:1972]]\n[[simple:1972]]\n[[sl:1972]]\n[[sv:1972]]\n[[zh:1972年]]','',17,'Bonzo','20050112181624','',0,0,0,0,0.19084443999,'79949887818375','20050206155119'); INSERT INTO cur VALUES (2044,0,'1971','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]] | \'\'\'[[1970е]]\'\'\' | [[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]]
\n[[1966]] | [[1967]] | [[1968]] | [[1969]] | [[1970]] | \'\'\'1971\'\'\' | [[1972]] | [[1973]] | [[1974]] | [[1975]] | [[1976]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1971-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1971-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|71971]]\n\n[[af:1971]]\n[[bg:1971]]\n[[bs:1971]]\n[[ca:1971]]\n[[cy:1971]]\n[[da:1971]]\n[[de:1971]]\n[[et:1971]]\n[[el:1971]]\n[[en:1971]]\n[[es:1971]]\n[[eo:1971]]\n[[eu:1971]]\n[[fi:1971]]\n[[fr:1971]]\n[[fy:1971]]\n[[he:1971]]\n[[hr:1971]]\n[[hu:1971]]\n[[it:1971]]\n[[ia:1971]]\n[[ja:1971年]]\n[[ko:1971년]]\n[[la:1971]]\n[[mk:1971]]\n[[nl:1971]]\n[[no:1971]]\n[[pl:1971]]\n[[pt:1971]]\n[[ro:1971]]\n[[ru:1971]]\n[[simple:1971]]\n[[sl:1971]]\n[[sv:1971]]\n[[zh:1971年]]','/* Догађаји */',124,'Милош','20050111070233','',0,0,0,0,0.363412303088,'79949888929766','20050228204207'); INSERT INTO cur VALUES (2045,0,'1970','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]] | \'\'\'[[1970е]]\'\'\' | [[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]]
\n[[1965]] | [[1966]] | [[1967]] | [[1968]] | [[1969]] | \'\'\'1970\'\'\' | [[1971]] | [[1972]] | [[1973]] | [[1974]] | [[1975]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[2. фебруар|2. фебруара]] - [[Бертран Расел]] (*1872)\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|61970]]\n\n[[af:1970]]\n[[bg:1970]]\n[[bs:1970]]\n[[ca:1970]]\n[[cy:1970]]\n[[da:1970]]\n[[de:1970]]\n[[et:1970]]\n[[el:1970]]\n[[en:1970]]\n[[es:1970]]\n[[eo:1970]]\n[[eu:1970]]\n[[fi:1970]]\n[[fr:1970]]\n[[fy:1970]]\n[[he:1970]]\n[[hr:1970]]\n[[hu:1970]]\n[[it:1970]]\n[[ia:1970]]\n[[ja:1970年]]\n[[ko:1970년]]\n[[la:1970]]\n[[mk:1970]]\n[[nl:1970]]\n[[no:1970]]\n[[pl:1970]]\n[[pt:1970]]\n[[ro:1970]]\n[[ru:1970]]\n[[simple:1970]]\n[[sl:1970]]\n[[sv:1970]]\n[[zh:1970年]]','',108,'Djordjes','20041116210010','',0,0,0,0,0.547824259171,'79958883789989','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2046,0,'Разне_странице','Ово је списак страница посвећених разноврсним темама а које се не налазе ни у једном другом списку.\n\n*[[Атентат на Зорана Ђинђића]]\n*[[Енигматика]]\n*[[Геј]]\n*[[Хардвер]]\n*[[Хумор]]','',9,'Никола Смоленски','20040715225416','',0,0,1,0,0.732816529801,'79959284774583','20040715225416'); INSERT INTO cur VALUES (2047,3,'Никола_Смоленски','==Страна за захтеве==\nСредио сам то у оквиру стране [[Википедија:Администратори]], а и објавио на насловној страни. Обрисао сам оно што си тражио. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:32, 16 Јул 2004 (CEST)\n\n==Бирократа==\nПостао си бирократа. Погледај странице о бирократама и администраторима на Мети. Можда ћеш морати да се излогујеш, избришеш историју и кукије из читача Веба, па да се поново улогујеш. Пробај управо тим редоследом једну акцију за другом ако не постанеш одмах бирократа (знаш да си администратор по везама \"protect\" и \"delete\" на обичним странама, а да си бирократа када одеш на посебне странице -- ако можеш стићи до стране [[Посебно:Makesysop]]. Срећно бирократисање ;-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:06, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n==Администрација на енглеској википедији==\n\nМислим да један админ са ове википедије треба да буде и админ на енглеској. Пошто си ти тамо најдуже а и доста си радио, да ли се слажеш да те кандидујем? Ја не бих прошао никада јер знам да бих имао минимално 5 гласова против, а максимално толико позитивних. Надам се да би ти имао већу подршку, и да можеш да постанеш администатор. Јави ми овде шта мислиш. [[Корисник:Avala|Авала]] 14:30, 25 Јул 2004 (CEST)\n\nРеци ми још кад си се прикључио Википедији. И да се договоримо када це бити гласање. Мислим да право да гласају имају само корисници старији од недељу дана. Тако да ако нису сви са ове Википедије тамо регистровани, да то учине па да те онда номинујем. Ја знам да би против мене гласали сви Словенци са оног сајта јер сам са њима заратио око Дрновшековог и Кучановог текста. То можеш тамо и да видиш.\n\nПоздрав [[Корисник:Avala|Авала]] 11:37, 26 Јул 2004 (CEST)\n\n: Авало, нису твој проблем Словенци, проблем је твој став према препорукама и одлукама заједнице; што око Дрновшековог, што око текста о енглеској краљици, што око твојег псовања осталих корисника, што око копирајта безбројних слика. Када то разчистиш код себе, има још наде и за тебе, али на жалост све ми се чини да ти ја ту немогу помоћи јер ме не слушаш и кад ти добро хоћем и савјетујем.\n\n: Никола, мислим да је боље да те кандидује неко други. На мене то и неће утјецати, али има оних који би подсавјесно могли мислити да гласом теби дају подршку и понашању Авале ако те кандидује он. --[[Корисник:Romanm|Romanm]] 18:52, 26 Јул 2004 (CEST)\n\nТужно је колико си дволичан и лажљив Романе. Да ли сам ја икада некога опсовао? Не! А шта је са твојим другом ГенералПатоном који је рекао да сам Пичкица и да ће да се посере на слику мог краља? Да тај исти користи усташку скраћеницу ЗДС! А око енглеске краљице-ја сам хтео да избацимо Њено Величанство зато што тако нешто не стоји ни у Британици, ни у Енкарти! А шта сам добио за узврат? Да мене и још неке нормалне људе називају идиотима? Сад ми лепо реци шта ти имаш против мене кад тако лажеш? Примећујем да увек прво урадиш \'\'revert\'\' мојих измена па кад ја одреагујем онда тек погледаш о чему се ради. Као нпр. о грбовима, кад си тврдио да је то копирајт а у суштини сви су се сложили да грб не може бити заштићен ауторским правима. Такође си поновио исту радњу код слика грбова и употребљених боја. Своју грешку си схватио тек након што сам ти послао слику са скупштине Србије. У тексту о Дрновшеку и Кучану ниси дозволио да оставимо и најмању назнаку да су их тужиле оне две организације. Рекао си да сам кловн. Тако си ми дао до знања да је стрељање тих недужних људи теби смешно. Зато сам те и рекао да имам сумње и да се понашаш као какав нео-нациста и то је све од мог \"псовања\" по википедији које није ни за поређење са псовањем ГП, Адама и осталих твојих добрих пријатеља. \n\nНа интернету сам наишао на многе Словенце, неки су недоказани као ти, неки су врло фини људи а неки отворено признају своју мржњу. Мислим да је разлог за то убрзан развитак Словеније, па су самим тим компјутери стигли и у нека забита села, где су мишљења врло конзервативна и где људи нису врло отвореног ума. Али то је само моје мишљење.\n\n[[Корисник:Avala|Авала]] 19:15, 26 Јул 2004 (CEST)\n\n: Ај\'мо лепо по реду и нека нам Никола извини, да употребљавамо његову страницу:\n:# псовање: звао си мене нео-нациста, звао си неког тамо Енглеза глупим феном краљице или слићно и звао си народ комуњаре на словеначкој Википедији,\n:# ГенералПатон: откуд сад он? Шта ја имам с њим осим то, да си ме очигледно спакирао са њим у исти пакет, па где год те он вређао казао да те вређамо и он и ја? Пошто сам ја и против ГП и наступио кад је вређао Николу на тексту о Југославији, и звао сам на мирну расправу, ја стварно незнам какве ја везе имам с њим? Да је едитирао исти текст и враћао моје поправке - едитирао је. Али ја никад нисам подупро\' ни његово ни твоје вређање.\n:# реверт твојих чланака: пљунимо истини у оћи, големи је број твоји едитовања по мом мишљењу неквалитетан и у пуно прилика чини ми се, да је текст прије био бољи: боје у табели језика Зулу, табеле у СФРЈ. Али то није из неке предрасуде, већ је то за мене емпиричко дејство које може и да се мења кад ти постанеш искуснији или кад се ја навикнем твом стилу.\n:# копирајт грбова: још увек тврдим, да је блазон у јавној власти, но да је слика грба ауторски рад.\n:# слика грбова: објаснио сам зашто сам ревертирао и кад сам видио да су твоји поправци боја тих грбова прави, наравно да сам одустао од ревертирања.\n:# Кучан и Дрновшек: хашки суд још није поднио обтужницу, а кад оће буди сигуран да ћу бити ја први који ће то и написати. Док није то ти је по мом (а и не само по мом) мишљењу све као оно рекла-казала.\n:# кловн: нисам рекао, да си ти кловн, већ је то била илустрација, да то може свако да тужи свакога, а да то не треба стављати у једну енциклопедију док барем то суд не прихвати као обтужницу.\n:# стрељање недужних људи: наравно, да ми није смешно, и надам се још увек да га код нас и није било. За разлику од других делова Југославије код нас је рат ипак трајао само десетак дана - захваљујући мудрости наших политичара а и памети у врху тадашње федерације после је донет Бријунски договор.\n:# недоказаност: пошто не знам добро српски молио би неког да то још мало преведе пре него што сматрам увредом :-) Шта је то \"недоказани\" у том контексту?\n:# интернет: за разлику од тебе ја људе не делим на Словенце и Србе или добре и лоше, већ на људе за које знам да побољшавају тај свет и оне који брине само о себи и својим интересима. Требаће ти, Авало, пуно рада да дођеш код мене у ону прву категорију.\n:# мржња: доказао си горњим текстом да сматраш људе из провинције конзервативним и затвореног ума, па нека сви сами пресуде ко овде има предрасуде и мржње.\n: Али то је само моје мишљење. --[[Корисник:Romanm|Romanm]] 23:30, 26 Јул 2004 (CEST)\n\nНе пада ми на памет да се више препуцавам са тобом. Иди и гњави неког другог ја немам више живаца.\n\n[[Корисник:Avala|Авала]] 13:06, 27 Јул 2004 (CEST)\n\n----\n\n*Ево и ја се данас пријавих на енглеској Википедији, па ако би вам значио и мој глас онда сачекајте још 7 дана за објављивање гласања. Поздрав свима --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 12:34, 26 Јул 2004 (CEST)\n\n== Предлог ==\n\nПредлог номинације можеш да видиш овде: [[Корисник:Avala/admin]]. Јави ми шта мислиш.\n\nП.С. Моја грешка-нигде није назначено да је потребно 7 дана за корисника да би гласао.\n\n[[Корисник:Avala|Авала]] 19:19, 26 Јул 2004 (CEST)\n\n== Постављање ==\n\nПоставио бих ону номинацију данас или сутра. И немој случајно да гласаш против себе па да зато изгубиш место администратора као РоманМ, а и ако буде био сличан број гласова за и против, молим те да гласаш за себе. Али надам се да до тога неће доћи већ да ћеш постати администратор са неких 30-ак гласова разлике :) --[[Корисник:Avala|Авала]] 13:30, 27 Јул 2004 (CEST)\n\n== Кандидатура (закључно) ==\n\nПоставио сам кандидатуру. Можеш и ти да гласаш на [http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Requests_for_adminship]\n\nСрећно!\n\n[[Корисник:Avala|Авала]] 17:12, 27 Јул 2004 (CEST)\n\n==Споменице==\n{{Template:Ђакон::Горан-ПАТ-споменице}}\n\n\n{{Template:Ђакон::Горан-ПАТ-додела|Име=Никола Смоленски}} --[[Корисник:Djakon::Goran|Djakon::Goran]] 16:53, 9 Мар 2005 (CET)','исправка образложења',301,'Djakon::Goran','20050309155348','',0,0,0,0,0.02333453485,'79949690844651','20050309155348'); INSERT INTO cur VALUES (2048,2,'Страхиња','Можете ми писати на \'\'vilinkamen на серверу mail.ru\'\'','',0,'147.91.66.6','20040716094353','',0,0,0,1,0.131974153748,'79959283905646','20040717184650'); INSERT INTO cur VALUES (2049,0,'Ричард_Сталман','[http://www.stallman.org Richard Stallman\'s web page]','Сређен вики линк',124,'Милош','20040718164753','',0,0,1,0,0.854101377471,'79959281835246','20040718164753'); INSERT INTO cur VALUES (2050,3,'Sergivs','*Дакле, немој минирати. Минирање не то што исписујеш нешто друго, већ то што користиш латиницу на страници која је ћириличка. Испиши нешто \'\'\'ћирилицом\'\'\' о латиници, а кад довршимо ову расправу и методе, моћи ћеш до миле воље писати напоредне текстове. Преко тога, линк са твоје стране треба да иде на страну о латиници а не о ћирилици. Па, даље, мени је враћање стране три клика, теби је четири-пет. Ај, немој бити бандоглав ;-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:04, 16 Јул 2004 (CEST)\n*Ето горе разлога, али мислим да си га већ видео. --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:07, 16 Јул 2004 (CEST)\n\n\nNe mogu da pišem ćirilicom. To se protivi mojim političko-moralnim shvatanjima. Razumi me.\n\nI nije mi problem da menjam svaki put jer clanak ne odgovara istini skroy. Mada sam tek sad video da si popravio dosta.\nSamo izbaci ono o pravoslavnim narodima i ja sam zadovoljan. Pismo i vera ne idu zajedno.','',38,'Sergivs','20040716110915','',0,0,0,0,0.460520098666,'79959283889084','20040716110915'); INSERT INTO cur VALUES (2051,0,'Хеј,_Словени','\'\'\'Хеј, Словени\'\'\' је била химна [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] од [[1945]]. до [[1992]]. са верзијама на [[Српски језик|српско]]-[[Хрватски језик|хрватском]], [[Словеначки језик|словеначком]] и [[Македонски језик|македонском]] језику. Формирањем [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]], \'\'Хеј, Словени\'\' постаје химна те државе, а данас је химна [[Србија и Црна Гора|СЦГ]].\n\n==Историја==\nПесма потиче из средине [[19. век|XIX века]], када је компонована као химна неке будуће [[Словачка|словачке]] државе након Револуције [[1848]]., а затим је адаптирана као химна [[Панславизам|Пан-славистичког покрета]]. Заснована је на мелодији \'\'Мазурке Дабровског\'\' (\'\'[[Mazurek Dąbrowskiego]]\'\') Михала Клеофаса Огинског (\'\'Michal Kleofas Oginski\'\') која је данас национална химна [[Пољска|Пољске]]. Музичку адаптацију у облик који се данас користи је урадио словачки композитор Милош Лиховецки (\'\'Miloš Lihovecký\'\')\n\nИзмеђу [[Први светски рат|I]] и [[Други светски рат|II светског рата]], химна [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине СХС]] (касније [[Краљевина Југославија]]) је била састављена од три традиционалне химне Срба (\'\'[[Боже правде]]\'\'), Хрвата (\'\'[[Lijepa naša domovino]]\'\') и Словенаца (\'\'[[Naprej zastava slave]]\'\'). Након завршетка рата [[1945]]., нова држава узима за химну „Хеј, Словени”.\n\n==Стихови==\n===СФРЈ – СРЈ - СЦГ===\nХимна „Хеј, Словени” у [[српски језик|српској]], [[хрватски језик|хрватској]] и [[словеначки језик|словеначкој]] верзији.\n\n\n\n
\nХеј, Словени, јоште живи
\nРеч наших дедова
\nДок за народ срце бије
\nЊихових синова\n\nЖиви, живи, дух словенски
\nЖивећеш вековма
\nЗалуд прети понор пакла
\nЗалуд ватра грома\n\nНек се сада и над нама
\nБуром све разнесе
\nСтена пуца, дуб се лама
\nЗемља нек се тресе
\n\nМи стојимо постојано
\nКано клисурине
\nПроклет био издајица
\nСвоје домовине!\n\n
\nHej Slaveni, još \'te živi
\nRiječ naših djedova
\nDok za narod srce bije
\nNjihovih sinova
\n\nŽivi, živi duh slavenski
\nŽivjet ćeš vjekov\'ma
\nZalud prijeti ponor pakla
\nZalud vatra groma
\n\nNek se sada i nad nama
\nBurom sve raznese
\nStijena puca, dub se lama
\nZemlja nek se trese
\n\nMi stojimo postojano
\nKano klisurine
\nProklet bio izdajica
\nSvoje domovine!
\n\n
\nHej Slovani, naša reč
\nslovanska živo klije
\ndokler naše verno srce
\nza naš narod bije\n\nŽivi, živi, duh slovanski,
\nbodi živ na veke,
\ngrom in peklo, prazne vaše
\nproti nam so steke\n\nNaj tedaj nad nami
\nstrašna burja se le znese,
\nskala poka, dob se lomi,
\nzemlja naj se strese\n\nBratje, mi stojimo trdno
\nkakor zidi grada,
\nčrna zemlja naj pogrezne
\ntega, kdor odpada!\n
\n\n===Оригинални стихови химне \'\'„Hej, Slováci”\'\'===\nАутор текста је словачки песник Само Томашик (\'\'Samo Tomášik\'\')\n\n\n\n
\nHej, Slováci! ešte naša
\nslovenská reč žije,
\ndokiaľ naše verné srdce
\nza náš národ bije:
\nžije, žije duch slovenský,
\nbude žiť na veky,
\nhrom a peklo! márne vaše
\nproti nám sú vzteky!
\n\nJazyka dar zveril nám Boh,
\nBoh náš hromovládny,
\nnesmie nám ho teda vyrvať
\nna tom svete žiadny:
\ni nechže je koľko ľudí,
\ntoľko čertov v svete,
\nBoh je s nami, kto proti nám,
\ntoho parom zmetie.
\n\nI nechže sa aj nad nami
\nhrozná búra vznesie,
\nskala puká, dub sa láme
\na zem nech sa trasie:
\nMy stojíme stále pevne,
\nako múry hradné –
\nčirena zem pohltí toho,
\nkto dostúpi zradne!\n\n
\nХеј, Словаци! Још наш
\nсловачки језик живи,
\nдок наше верно срце
\nза наш народ бије:
\nживи, живи дух словачки,
\nживеће вековима,
\nгром и пакао су узалудно
\nоружје против нас!
\n\nЈезика дар дао нам је Бог,
\nБог наш Громовник,
\nнико на овом свету нам га
\nстога не сме одузети:
\nи нека је колико људи,
\nтолико ђавола на свету,
\nБог је с нама, а ко је против нас,
\nњега ће Он сатрети.
\n\nИ нека се над нама
\nстрашна бура узнесе,
\nнека стена пуца, нека храст се ломи,
\nнека се земља тресе:
\nМи стојимо увек чврсто,
\nкао зидине –
\nцрна земља ће прогутати оног,
\nко буде издајник!
\n
\n\n\n[[Category:Националне химне]]','',49,'Zorba','20041118212853','',0,0,1,0,0.495033077195,'79958881787146','20050220204541'); INSERT INTO cur VALUES (2053,0,'Борис_Тадић','[[Слика:Boris Tadic.jpg|thumb|Борис Тадић, председник Србије]]\n\n\'\'\'Борис Тадић\'\'\' је садашњи председник Републике [[Србија|Србије]] и [[Демократска Странка|Демократске Странке]].\n\nРођен је [[1958]] године у [[Сарајево|Сарајеву]]. Основну и средњу школу завршио је у [[Београд|Београду]]. Дипломирао је социјалну [[Психологија|Психологију]] на [[Београдски универзитет|\'\'Београдском Универзитету\'\']]. Био је професор психологије у I београдској гимназији.\n\nОсновао је и био први директор Центра за развој демократије и политичке вештине.\n\nТадић је био члан [[Демократска Странка|Демократске Странке]] од 1990. За председника странке изабран је 2004, годину дана након убиства [[Зоран Ђинђић|Зорана Ђинђићa]].\n\nКао министар телекомуникација био је члан владе Савезне Републике Југославије. Такође је обављао функцију министра одбране у савету министара [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]].\n\nПобедио је у другом кругу избора 2004 са 53% гласова, испред [[Томислав Николић|Томислава Николића]]. Председник је и Демократске Странке. На месту председника Србије заменио је в.д. Предрага Марковића.\n\n\nГовори [[Енглески језик|енглески]] и [[Француски језик|француски]] језик. Ожењен је, отац двоје деце.\n\n[[Category:Политичари|Тадић, Борис]]\n\n[[bg:Борис Тадич]]\n[[bs:Boris Tadić]]\n[[de:Boris Tadić]]\n[[en:Boris Tadic]]\n[[et:Boris Tadić]]\n[[hr:Boris Tadić]]\n[[ms:Boris Tadic]]\n[[nl:Boris Tadic]]\n[[no:Boris Tadic]]\n[[sv:Boris Tadic]]\n[[tr:Boris Tadiç]]','+interwiki',170,'Покрајац','20050213130332','',0,0,0,0,0.578442988721,'79949786869667','20050213130332'); INSERT INTO cur VALUES (2054,0,'Војислав_Коштуница','[[image:Kostunica.jpg|right|thumb|130px|Војислав Коштуница]]\n\n\'\'\'Војислав Коштуница\'\'\' је садашњи председник владе [[Србија|Србије]]. Председник је Демократске странке Србије.\n\nРођен је [[24. март|24. марта]] [[1944]]. године у [[Београд|Београду]]. Дипломирао на Правном факултету у Београду 1966. године, магистрирао 1970. и докторирао 1974 године. Докторска дисертација му се звала „Институционализована опозиција у политичком систему капитализма“ (416 страна). За асистента на Правном факултету у Београду изабран 1970. године, да би четири године касније, у време политичких прогона на Универзитету, морао да напусти факултет. Године 1989. одбија понуду да се као професор врати на факултет. Од 1974. године ради у Институту друштвених наука, а од 1981. године у Институту за филозофију и друштвену теорију као виши научни сарадник и једно време директор. Објављује радове из области уставног права, политичке теорије и филозофије. Један од оснивача Демократске странке 1989. године и оснивач ДСС чији је председник од 1992. године. Био је народни посланик у Скупштини Србије од 1990. до 1997. године, делујући у опозицији. Као кандидат ДОС-а победио је [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] на председничким изборима 24. септембра 2000. године и функцију председника СР Југославије обављао до фебруара 2003. године. После ванредних парламентарних избора у Србији, одржаних у децембру 2003. године, постао је председник владе Србије.\n\nБио је члан редакције и главни и одговорни уредник више угледних правних и филозофских часописа, као што су \'\'Архив за правне и друштвене науке\'\', \'\'Филозофске студије\'\', \'\'Филозофија и друштво\'\' и \'\'Теорија\'\'. Члан је Српског ПЕН Центра. Осамдесетих година ангажује се на заштити људских права, нарочито у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања. Ожењен [[Зорица Радовић|Зорицом Радовић]], немају деце.\n\n[[Category:Политичари|Коштуница, Војислав]]\n\n[[bg:Воислав Кощуница]]\n[[de:Vojislav Koštunica]]\n[[en:Vojislav Kostunica]]\n[[et:Vojislav Koštunica]]\n[[ja:ヴォイスラヴ・コシュトニツァ]]\n[[nl:Vojislav Kostunica]]\n[[bs:Vojislav Koštunica]]','',108,'Djordjes','20050213125119','',0,0,1,0,0.533712326798,'79949786874880','20050213125119'); INSERT INTO cur VALUES (2055,2,'Avala','Пошто сам видео да је и ова ВикипедијА коначно заживела и да није нечији полигон за објављиванје анархистичких идеја-одлучио сам да се прикључим.\n\nОд 17.Јула такође сам и администратор српске Википедије.\nподсетник\n[[Џорџ В. Буш]]\n[[Лаура Буш]]\n[[Дик Чејни]]\n[[САД]]\n[[Кондолиза Рајс]]\n\n==Авала је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{| \n![[image:Spomenica-2004-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n|-\n![[Слика:ПАТ.png]]\n|}\n[[Category:Српска википедијанска споменица 2004. године|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|А]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|А]] [[Category:Ђакон::Горан-споменице|А]]','',124,'Милош','20050309041722','sysop',0,0,1,0,0.085338491986,'79949690958277','20050309041722'); INSERT INTO cur VALUES (2056,6,'Serbia_flag_large.png.png','','',133,'Avala','20040716153510','',0,0,0,1,0.910771677187431,'79959283846489','20040905160914'); INSERT INTO cur VALUES (2057,6,'SerbiaMontenegro-Serbia.png','','',133,'Avala','20040716153533','',0,0,0,1,0.253571893324677,'79959283846466','20050315213523'); INSERT INTO cur VALUES (2058,6,'Grbz.jpg','','',133,'Avala','20040716153549','',0,0,0,1,0.535544465794735,'79959283846450','20040722005606'); INSERT INTO cur VALUES (2059,3,'Avala','==бирократа админ==\nНемамо доста темплејт страница и треба их направити. Управо сам добио потребу да кренем са тим... Уосталом, имамо пуно тога што треба урадити. За сада се администратор постаје преко преко [http://meta.wikimedia.org/wiki/Requests_for_permissions стране на Мети]. Ја сам једини администратор и нисам бирократа (сматрао сам да још увек нема потребе за тако нечим). Пошто си други који се јавља, очигледно је да нам треба неки бирократа. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:38, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nНаписао сам ти одговор на мојој страни да би други могли пратити дискусију. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:49, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nДруги одговор ти је исто на мојој страни. --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:01, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nДакле, да и овде поновим: страна је [http://meta.wikimedia.org/wiki/Requests_for_permissions ова]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:04, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nИ нова порука ако не гледаш често \"скорашње измене\" као ја ;-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:30, 16 Јул 2004 (CEST)\n\n==Брију длаке на доњим местима==\n\nМогу ли знати на захтев ког \"корисника\" је обрисан поменути чланак или је цензура плод твоје личне одлуке. Стварно сам импресиониран таквим да не кажем талибанским испадима... (Голија)\n\n==српски језик==\nПредухитри ме гледе оних линкова... С тим што би требало да остане наслов (уместо \"External links\") или некако друкчије за литературу уопште. Треба то повезати и са страницама о писмима, правописима итд. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:52, 16 Јул 2004 (CEST)\n\n==Administrator==\n\nHello Avala, you are now an [[Википедија:Администратори|administrator]]. Please read the relevant policies before carrying out tasks like deletion, protection, banning users, and editing protected pages, if these policies exist yet on your Wikipedia.\n\nIf you have any problems, let me know on my [[:en:user talk:Angela|talk page at en]], or leave a note on [[m:Requests for permissions]]. Good luck. [[Корисник:Angela|Angela]] 00:05, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n==Одговори и премештање приче==\nИмаш одговоре на [[Разговор са корисником:Милош|мојој страни за разговор]], али би било добро да се око функционисања Википедије прича на јавним странама, као што је [[Пијаца|пијаца]]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:41, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n==Блокирање корисника==\n(Имаш одговор на мојој страни у вези са Пијацом.)\n\nЧуј, нема потребе блокирати неког ко је нешто обрисао једном; у смислу ако то изражава његов/њен став а не деструкцију. Треба попричати са том особом и питати је зашто то чини и о чему се ради. Конкретно, кад је онај део текста на расправи о увођењу латинице у питању, чак мислим и да знам ко је то учинио. Дакле, довољно је вратити. Ако се то често догађа а не знамо о коме се ради, можда би требало направити страницу за оне који желе анонимно да изразе неко незадовољство, па поричати са њима... Друга је категорија деструкција коју показује онај муслиман. Ту морамо размислити шта и како.\n\nПреко тога, питање је и шта радиш тиме што си блокирао једну ИП адресу. У овом случају, блокирао си једну адресу београдског провајдера Беотел која се међу можда и хиљаду других користи за дајал-ап приступ. Корисник има шансу, узмимо, око 1:1000 да буде опет на тој адреси само што се откачи са везе и закачи поново. Са друге стране, можда ћеш блокирати баш неког другог ко је конструктиван. Уосталом, можеш видети колико је значило моје тридесетодневно блокирање ИП адресе са које долази Јово...\n\nУкупно, нема потребе бити рестриктиван, а и један од основних послова администратора јесте управо враћање ваљаних страна после вандалске или само сујетне промене стране. У крајњем случају, можеш видети да је мој приступ довео до тога да је Срђан (онај момак који пише латиницом и залаже се за њену употребу), после константног опструирања, инкорпориран у нашу заједницу са својим ставом. Сматрам да се око тога ваља потрудити, а да је разговор најкорисније оруђе у томе.\n\n--[[Корисник:Милош|Милош]] 16:00, 17 Јул 2004 (CEST)\n===други део===\nИмаш одговор о DHCP сервису и динамички додељеним адресама на мојој страни. Што се тиче блокирања, махом се добијају негативни ефекти. Неком ко се заинати неће бити проблем да мења рачунаре по Интернет кафеима и да мења Интернет кафее. А то је за нас увек по једна ИП адреса. Преко тога, увек има на располагању на стотине ИП адреса на сваком провајдеру. Требало би да прочиташ (на енглеском) [[en:Wikipedia:Blocking policy|прилог о политици блокирања корисника]]. Један од цитата (\"Blocks should not be used against isolated incidents of vandalism.\") јасно говори да не треба да се чак ни по изолованим вандалистичким инцидентима блокира корисник или ИП адреса. Једноставно, у самој сржи Википедије се налази могућност да нечија сујета буде повређена па да одреагује неадвекатно. Због тога не треба чинити исхитрене поступке. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:14, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n===трећи део===\nБлокирао си целу академску мрежу Србије!!! 147.91.1.41 је прокси сервер преко кога иде на хиљаде рачунара! Молим те, буди пажљив када блокираш неког и консултуј се са другима. Осим, наравно, кад је у питању вандализам! --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:08, 17 Јул 2004 (CEST)\n\nHello Avala. It seems I made you a sysop too quickly without checking that this community supported you. Please can you set up a vote (like the [[en:WP:RFA|requests for adminship]] page) on this Wikipedia so the users here can vote. If there is support in a week, a bureaucrat on this wiki will be able to make you a sysop. Sorry for the any inconvenience. [[Корисник:Angela|Angela]] 19:10, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n===четврти део===\n(Обрисао сам претходне назнаке о порукама.) Имаш нову поруку на мојој страни у вези са странама. Имам још две ствари да ти кажем. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:34, 18 Јул 2004 (CEST)\n#Знаш ли HTML? Mожеш погледати друге Википедије (нпр. [[en:|ону на енглеском језику]]), па главну страну уредити по њој. Узмимо, за сада нам треба два поља изнад постојећих: Актуелности (узмимо, с леве) и Сјајна страница (узмимо, с десне). Ако не знаш, можеш се играти у [[Википедија:Песак|песку]] и гледати како изгледа када мењаш пренесену страну са насловне стране на енглеском. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:34, 18 Јул 2004 (CEST)\n#Треба да знаш (пошто ми се чини да не знаш) да сам ја тражио да ти администраторска права буду уклоњена. Урадио сам из познатих разлога: не зато што се у уређивању не слажемо, него зато што стварно не знам шта си следеће могао урадити. Бити администратор није власт него је обавеза, посао. Лично, уопште ми се не мили да будем једини или један од двојице администратора. Уосталом, да сам био бирократа у тренутку када си тражио администраторска права, дао бих ти; па бих исто тражио да ти се уклоне, пошто сам видео шта си урадио. Хјдемо овако: уклони сам гласање (јер вероватно нећеш бити изгласан, мада можеш и то покушати, што ти нико неће узети за зло); ради једно месец дана, пошто је видно да си и врло користан овде и да би било врло корисно да будеш администратор, а добро је да то и радом као корисник покажш; ако је све у реду (а не сумњам да ће бити), ја ћу, свакако, бити за то да ти се дају администраторска права. Наравно, под условом да више не будеш толико рестриктиван. Успут, у маси текстова које си обрисао за одређене си био потпуно у праву (што сам ти и рекао), али се у тој маси човек тешко може снаћи. Једноставно, свој кредибилитет администратора си пољуљао изузетно рестриктивним понашањем. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:34, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n==Администраторска права==\n*На гласање си дошао због рестриктивности, а не зато што је правило да се на овој Википедији гласа за то да се неком доделе администраторска права. (Иначе, Страхиња и Никола ће веротавно гласати против.) Рекао сам ти да ја желим да има више администратора, као и да мислим да ћеш врло скоро својим радом стећи услове да то и будеш. Е, сад. Да ти дам из овог момента права, сам бих себи ускочио у уста (а не могу да замислим какав би ме блам појео да опет тражим да ти се права искључе). Хајде онда бар да причекамо недељу дана (ето, идући понедељак је сасвим добро време), па ћу ја поразговарати још са Николом и заложити се да ти се дају администраторска права. Да ли је ово у реду? --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:25, 19 Јул 2004 (CEST)\n\n==Ево ти задатак==\n*Пошто се ово тиче твојих скорашњих активности, преведи следеће стране и смести их у одговарајући структуру (мислим да би део Помоћ на насловној страни било добро место за стварање везе), па ћу се договорити са Николом да ти се врате привилегије (а обавестићу Ангелу): [http://meta.wikimedia.org/wiki/Conflict_resolution Решавање спорова], [http://meta.wikimedia.org/wiki/Status_quo Статус кво], [http://meta.wikimedia.org/wiki/Worst_cases Најгори случаји], [http://meta.wikimedia.org/wiki/Best_cases Најбољи случаји], [http://meta.wikimedia.org/wiki/Threats Договори] и [http://meta.wikimedia.org/wiki/Visions Визије]. То ти је дан-два посла, што је брже него понедељак :-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:35, 19 Јул 2004 (CEST)\n\n==Администраторска права (2)==\n*Вратио сам ти администраторска права. Молим те, води рачуна о томе шта радиш. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:49, 20 Јул 2004 (CEST)\n\n==Померање страна и сл.==\n*Пре него што кренемо са радом који си предложио (са чим се у потпуности слажем), хајде само једну ствар да решимо: Узми [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa/ Вучка] са Алексиног сајта. Он служи за пребацивање страна са латинице на ћирилицу и обратно. У првом случају (латиница->ћирилица) праве се неке грешке које треба исправити. Пошто си запео око пребацивања страница које имају мало текста, уради следеће: Пребаци текст са латинице у ћирилицу. Потом, ако ти смета количина текста, отиди на енглеску википедију, на исту одредцниу, па преведи реченицу-две и стави на ту страну. Одредница \"Александар Беркман\" је средишња за још две стране и зато то није само слика; иако имаш право када кажеш да ту нема довољно текста. Преко тога, потребно је транслитерисати и његове текстове и сместити их у ћирилички именски простор. Мој предлог (а чини ми се да је добро решење) је да се текстови (намењени Викисорсу) смештају иза одредница. Ево како се то ради. Одредница је \"Александар Беркман\". Направи се страна која се зове \"Александар Беркман/<име књиге>\", а потом и \"Александар Беркман/<име књиге>/Шта је то анархизам?\". Тиме не бисмо оптерећивали главни именски простор, а књиге би долазиле тамо где им је место. --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:01, 20 Јул 2004 (CEST)\n\n==одговори==\nИмаш их на [[Разговор са корисником:Милош|мојој страни за разговор]]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:58, 20 Јул 2004 (CEST)\n\n==обсерваторија и опсерваторија==\nКаже се и пише \"опсерваторија\", па сам ти померио одредницу. Погледај шта си све повезао са тим. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:53, 21 Јул 2004 (CEST)\n\n==1000. чланак==\nПогледај кад си поставио 1000. чланак (било би добро да је мало већи), па напиши коју реч уз то :-) Колико видим, у овом тренутку смо на 998. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:02, 21 Јул 2004 (CEST)\n\n==Нептун је 1000. чланак==\nКако ми се чини... --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:05, 21 Јул 2004 (CEST)\n\n==Астрономска јединица==\nМи AU преводимо као АЈ, а чини ми се да се у оба случаја пише малим словима. Дакле, преправи оно АУ у ај, мада је згодно да провериш на енглеској Википедији да ли се пише малим или великим словима. --[[Корисник:Милош|Милош]] 03:03, 22 Јул 2004 (CEST)\n\n==Падежи и одреднице за језике==\nВиди, падежи унутар вики линкова треба да буду (користим обичне заграде место угластих) уместо \"(метар)а\" -- \"(метар|метара)\". Имаћемо мање акања ако будемо доследно овако писали. Српски се разликује од исте примене у енглеском, јер има доста падежа, тј. изражени синтетизам (флексију). За разлику од енглеског, у српском је оправадана употреба у суфиксацији типа \"(1898).\" или \"(1898)-е\". Када су падежи у питању, било би јако добро да будемо доследни, јер то касније можемо употребити у анализи падежа знатно лакше. --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:16, 22 Јул 2004 (CEST)\n\nШто се тиче одредница за језике, њихова би имена требало бити \"енглески језик\" а не \"енглески\", пошто је \"енглески\" општи придев и може бити свашта. Једини изузеци су типа \"есперанто\", што је одмах име језика а не придев. --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:16, 22 Јул 2004 (CEST)\n\n==Администарција==\nПробај али чисто сумњам да ће успети. Али би бар разговор о томе био занимљив :) Пре него ме номинујеш, требали бисмо да се (овде) договоримо шта ћеш написати. Колико имам измена, колико нових чланака, слика, промовисање Википедије... [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 07:54, 26 Јул 2004 (CEST)\n\nУ ствари, да мало убрзамо ствари: три хиљаде и петсто измена, сто педесет нових чланака (укључујући редиректе), пар туцета слика, промовисао Википедију у СЦГ и БиХ, превео интерфејс на српски и почео рад на српској Википедији, пар печева за Медијавики (још неимплементираних). [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 08:17, 26 Јул 2004 (CEST)\n\n== Предлог ==\n\nПредлог номинације можеш да видиш овде: [[Корисник:Avala/admin]]. Јави ми шта мислиш.\n\n: Добар је предлог, мало сам изменио са чим се не слажем. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]]\n\nП.С. Моја грешка-нигде није назначено да је потребно 7 дана за корисника да би гласао.\n\n[[Корисник:Avala|Авала]] 19:19, 26 Јул 2004 (CEST)\n\n: Није назначено али је уобичајена пракса. И не само 7 дана, већ треба и да има бар десетак измена. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 09:54, 27 Јул 2004 (CEST)\n\n==Споменице==\n{{Template:Ђакон::Горан-ПАТ-споменице}}\n\n\n{{Template:Ђакон::Горан-ПАТ-додела|Име=Авала}}--[[Корисник:Djakon::Goran|Djakon::Goran]] 03:22, 9 Мар 2005 (CET)','Образложење',301,'Djakon::Goran','20050309140406','',0,0,0,0,0.948784113838,'79949690859593','20050309140406'); INSERT INTO cur VALUES (2060,4,'Сјајни_текстови','== Нова категорија \"Добри чланци\" ==\nЗа потребе главне стране, а и зато да бисмо имали увид у\nдобре и квалитетне чланке, који си најбоља реклама Википедије,\nнастала је идеја о овој категорији. Њен радни назив је \"Добри чланци\", можете и ви предложити назив за који мислите да би био прикладанији. Ова категорија треба да представља супротност категорији\n\"патрљак\" (или \"клица\") и њој треба да припадају наши најбољи текстови.\n\n1. Прво треба да осмислимо име категорије и одговарајући\nшаблон (темплејт) који ће да је прати. Име категорије може бити у једнини или у множини, очекујем предлоге.\n\n2. Очекујем ваше предлоге текстова за ову категорију, можете \nпредлагати сваки текст за који мислите да треба да се нађе у овој\nкатегорији. За те потребе отворен је нови одељак унутар стране\n[[Википедија:Сјајни текстови]]. \n\n3. После одабира предлога направићемо категорију и у њу сабрати ове текстове. Затим ћемо направити шаблоне за изабрани чланке по данима, они би се аутоматски смењивали на главној страни мало чешће него сада. Ова улога нове категорије јесте важна колико и то да на једном месту имамо преглед наших најбољих остварења.\n\n*[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 22:02, 9 Мар 2005 (CET)\n\n== Нови предлози ==\n*\n\n== Ранији текст стране ==\nНа овој страници биће истакнути су најбољи текстови који су пример заједничког рада и труда на Википедији. Они морају бити целовити и добро написани. На српској [[Википедија|Википедији]] још увек се не налази пуно текстова, тако да још увек није неопходно изгласавати најбољи текст, већ је довољна процена [[Википедија:Википедијанци|Википедијанца]] који у понедељак ујутро наврати на српску [[Википедија|Википедију]] и постави нови изабрани чланак. Пошто поставите нови изабрани чланак, уклоните га из поглавља \"Предлози\" и ставите га (са датумом) у поглавље \"Досадашњи изабрани чланци\".\n\nИдеја је да у будућности имамо изабрани чланак за сваки дан. У том смислу, потребно је увести нешто реда у одабир одабраних чланака, а и у избор који ће чланак које недеље (односно, ког дана) бити објављен.\n\nПредлог за изабрани чланак мора имати бар једну слику и мора бити колико-толико целовит. Наравно, мора следити неутралну тачку гледишта и све остале википедијанске принципе. Корисно је да то нису чланци који имплицитно изазивају ма какву нетрпељивост (што треба узети условно: и нпр. чланак о Винстону Черчилу може изазвати неку нетрпељивост, али Черчил је историјска личност и потпуно је прихватљиво чланак о њему ставити као изабрани ако задовољава горње услове). Било би врло корисно када бисте сами предлагали своје чланке који задовољавају те услове. Јер, мало је теже чепркати по свим чланцима и стављати их међу изабране. Такође, уписујте чланке по азбучном реду у свим поглављима и потпоглављима (датуми имају приоритет у делу предлога који су везани за датум).\n\nПредлози су подељени на оне који имају пригодан датум (узмимо, датум рођења или смрти неке познате личности) и оне који нису везани за датум. Предлози се могу наћи и у обе категорије (узмимо, чланак о САД би се могао наћи и међу једним и међу другим: на 4. јул по државном празнику, али и као опис одређене земље у делу који се не тиче времена).\n\nБрој у загради међу предлозима означава колико се пута тај чланак појавио као изабрани. Добро је не понављати се док се не мора.\n\n==Предлози==\n\n===Предлози невезани за датум===\n*[[Београд]] (2)\n*[[Ваљево]]\n*[[Венера]]\n*[[Грклиш]]\n*[[Земља]]\n*[[Кључ (музички)]]\n*[[Лимени дувачки инструменти]] (1)\n*[[манастир Бањска]]\n*[[Меркур]]\n*[[Реализам]]\n*[[Српски језик]]\n*[[Сунце]]\n*[[Темплари]]\n*[[Тенгвар]]\n*[[Уна]]\n*[[Уникод]]\n*[[Харфа]] (1)\n*[[Херцег Нови]]\n*[[Хорна]]\n*[[Хрватски језик]]\n*[[Голи оток]] (1)\n*[[Сингидунум]] (1)\n*[[Википедија:Карта википедиста]]\n*[[Војводина]] (1)\n\n===Предлози везани за датум===\n\n====Јануар====\n*[[3. јануар]] -- [[1892]]. године рођен је [[Џ.Р.Р. Толкин]] (1)\n*[[16. јануар]] -- [[1927]]. године умро је [[Јован Цвијић]] (1)\n*[[30. јануар]] -- [[1948]]. године убијен је [[Махатма Ганди]] (1)\n\n====Фебруар====\n*[[1. фебруар]] -- [[1976]]. године умро је [[Вернер Хајзенберг]]\n*[[11. фебруар]] -- [[1993]]. године умрла је [[Десанка Максимовић]] (1)\n*[[15. фебруар]] -- [[1902]]. отворена прва линија [[Берлински У-воз|Берлинског У-воза (\'\'BVG U-Bahn\'\']]\n*[[22. фебруар]] -- [[1935]]. године рођен је [[Данило Киш]] (1)\n*[[24. фебруар]] -- [[1847]]. године рођен је [[Сима Лозанић]]\n\n====Март====\n\n====Април====\n*[[24. април]] -- [[1868]]. године рођен је [[Михаило Петровић Алас]]\n*[[26. април]] -- [[1904]]. године умро је [[Димитрије Нешић]]\n*[[28. април]] -- [[1948]]. године рођен је [[Тери Прачет]] \n\n====Мај====\n*[[9. мај]] -- дан [[Европска унија|Европске уније]]\n*[[18. мај]] -- [[1898]]. године рођена је [[Десанка Максимовић]] \n\n====Јун====\n*[[7. јун]] -- [[1935]]. године умро је [[Сима Лозанић]]\n*[[8. јун]] -- [[1943]]. године умро је [[Михаило Петровић Алас]]\n*[[22. јун]] -- [[1858]]. године рођен је [[Ђакомо Пучини]] (1)\n*[[26. јун]] -- [[1856]]. године умро је [[Макс Штирнер]]\n\n====Јул====\n*[[25. јул]] -- [[1878]]. године умрла је [[Милица Стојадиновић Српкиња]] (1); (Кад је рођена?)\n*[[29. јул]] -- [[1925]]. године рођен је [[Микис Теодоракис]] (1)\n\n====Август====\n\n====Септембар====\n*[[2. септембар]] -- [[1973]]. године умро је [[Џ.Р.Р. Толкин]] (1)\n*[[17. септембар]] -- [[1853]]. године рођен је [[Марко Т. Леко]] (1)\n*[[26. септембар]] - [[1893]]. године рођен је [[Милош Црњански]] (1)\n\n====Октобар====\n*[[2. октобар]] -- [[1869]]. године рођен је [[Махатма Ганди]]\n*[[8. октобар]] -- [[1836]]. године рођен је [[Димитрије Нешић]]\n*[[11. октобар]] -- [[1865]]. године рођен је [[Јован Цвијић]] (1) \n*[[22. октобар]] -- [[1967]]. године рођен је [[Боривоје Ж. Милојевић]]\n*[[25. октобар]] -- [[1806]]. године рођен је [[Макс Штирнер]]\n\n====Новембар====\n*[[4. новембар]] -- [[1932]]. године умро је [[Марко Т. Леко]] (1)\n*[[29. новембар]] -- [[1924]]. године умро је [[Ђакомо Пучини]] (1)\n*[[30. новембар]] -- [[1977]]. године умро је [[Милош Црњански]] (1)\n\n====Децембар====\n*[[3. децембар]] -- [[1869]]. године рођен је [[Слободан Јовановић]] (1)\n*[[5. децембар]] -- [[1901]]. године рођен је [[Вернер Хајзенберг]]\n*[[12. децембар]] -- [[1958]]. године умро је [[Слободан Јовановић]] (1)\n*[[22. децембар]] -- [[1885]]. године рођен је [[Боривоје Ж. Милојевић]]\n\n==Досадашњи изабрани чланци==\n*[[18. јул]] [[2004]]. - [[Харфа]]\n*[[1. август]] [[2004]]. - [[Београд]]\n*[[10. август]] [[2004]]. - [[Ђакомо Пучини]]\n*[[29. август]] [[2004]]. - [[Милица Стојадиновић Српкиња]]\n*[[7. септембар]] [[2004]]. - [[Лимени дувачки инструменти]]\n*[[13. септембар]] [[2004]]. - [[Микис Теодоракис]]\n*[[12. октобар]] [[2004]]. - [[Јован Цвијић]]\n*[[8. новембар]] [[2004]]. - [[Марко Т. Леко]]\n*[[16. новембар]] [[2004]]. - [[Џ.Р.Р. Толкин]]\n*[[29. новембар]] [[2004]]. - [[Милош Црњански]]\n*[[13. децембар]] [[2004]]. - [[Слободан Јовановић]]\n*[[23. децембар]] [[2004]]. - [[Голи оток]]\n*[[25. јануар]] [[2005]]. - [[Махатма Ганди]]\n*[[10. фебруар]] [[2005]]. - [[Десанка Максимовић]]\n*[[20. фебруар]] [[2005]]. - [[Данило Киш]]\n*[[11. март]] [[2005]]. - [[манастир Бањска]]','/* Досадашњи изабрани чланци */',108,'Djordjes','20050311104553','',0,0,0,0,0.31938431194,'79949688895446','20050311104553'); INSERT INTO cur VALUES (2062,1,'Главна_страна','Stisni \"back\" ako si slucajno stigao na ovu stranicu.\nStisni!\nStisni!','',0,'213.137.111.83','20040717001108','',0,0,0,1,0.439259015228,'79959282998891','20040717001108'); INSERT INTO cur VALUES (2063,0,'1869','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]] | \'\'\'[[1860е]]\'\'\' | [[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]]
\n[[1864]] | [[1865]] | [[1866]] | [[1867]] | [[1868]] | \'\'\'1869\'\'\' | [[1870]] | [[1871]] | [[1872]] | [[1873]] | [[1874]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[3. децембар|3. децембра]] рођен је [[Слободан Јовановић]], правник, историчар, књижевник, председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|61869]]\n\n[[af:1869]]\n[[ast:1869]]\n[[bg:1869]]\n[[ca:1869]]\n[[cs:1869]]\n[[cy:1869]]\n[[da:1869]]\n[[de:1869]]\n[[el:1869]]\n[[en:1869]]\n[[eo:1869]]\n[[es:1869]]\n[[et:1869]]\n[[eu:1869]]\n[[fi:1869]]\n[[fr:1869]]\n[[fy:1869]]\n[[he:1869]]\n[[hr:1869]]\n[[hu:1869]]\n[[io:1869]]\n[[is:1869]]\n[[it:1869]]\n[[la:1869]]\n[[nl:1869]]\n[[no:1869]]\n[[pl:1869]]\n[[pt:1869]]\n[[ro:1869]]\n[[ru:1869]]\n[[simple:1869]]\n[[sl:1869]]\n[[sv:1869]]\n[[tr:1869]]\n[[uk:1869]]\n[[wa:1869]]\n[[zh:1869年]]','',108,'Djordjes','20041116220023','',0,0,0,0,0.838466464932,'79958883779976','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (2064,0,'1833','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]] | \'\'\'[[1830е]]\'\'\' | [[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]]
\n[[1828]] | [[1829]] | [[1830]] | [[1831]] | [[1832]] | \'\'\'1833\'\'\' | [[1834]] | [[1835]] | [[1836]] | [[1837]] | [[1838]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[28. септембар|28. септембра]] - [[Владимир Јовановић]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|31833]]\n\n[[af:1833]]\n[[ast:1833]]\n[[bg:1833]]\n[[ca:1833]]\n[[cs:1833]]\n[[cy:1833]]\n[[da:1833]]\n[[de:1833]]\n[[el:1833]]\n[[en:1833]]\n[[eo:1833]]\n[[es:1833]]\n[[et:1833]]\n[[eu:1833]]\n[[fi:1833]]\n[[fr:1833]]\n[[fy:1833]]\n[[he:1833]]\n[[hr:1833]]\n[[io:1833]]\n[[it:1833]]\n[[nl:1833]]\n[[no:1833]]\n[[pl:1833]]\n[[pt:1833]]\n[[ro:1833]]\n[[ru:1833]]\n[[sl:1833]]\n[[sv:1833]]\n[[tr:1833]]\n[[uk:1833]]\n[[zh:1833年]]','',108,'Djordjes','20041116215758','',0,0,0,0,0.367132914889,'79958883784241','20041116215758'); INSERT INTO cur VALUES (2065,0,'1967','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]] | \'\'\'[[1960е]]\'\'\' | [[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]]
\n[[1962]] | [[1963]] | [[1964]] | [[1965]] | [[1966]] | \'\'\'1967\'\'\' | [[1968]] | [[1969]] | [[1970]] | [[1971]] | [[1972]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1967-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1967-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n==Несреће и ратови==\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n* [[22. октобар|22. октобра]] - [[Боривоје Ж. Милојевић]], [[географија|географ]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] и академик [[САНУ]]\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|61967]]\n\n[[af:1967]]\n[[ast:1967]]\n[[bg:1967]]\n[[ca:1967]]\n[[cs:1967]]\n[[cy:1967]]\n[[da:1967]]\n[[de:1967]]\n[[el:1967]]\n[[en:1967]]\n[[eo:1967]]\n[[es:1967]]\n[[et:1967]]\n[[eu:1967]]\n[[fi:1967]]\n[[fr:1967]]\n[[fy:1967]]\n[[he:1967]]\n[[hr:1967]]\n[[io:1967]]\n[[is:1967]]\n[[it:1967]]\n[[ja:1967年]]\n[[la:1967]]\n[[nl:1967]]\n[[no:1967]]\n[[pl:1967]]\n[[pt:1967]]\n[[ro:1967]]\n[[ru:1967]]\n[[simple:1967]]\n[[sl:1967]]\n[[sv:1967]]\n[[tr:1967]]\n[[uk:1967]]\n[[wa:1967]]\n[[zh:1967年]]','',17,'Bonzo','20050112175655','',0,0,0,0,0.028669635313,'79949887824344','20050310070403'); INSERT INTO cur VALUES (2066,2,'Jovo','Уколико корисник настави са сличним деловањем биће обуздан.\n\n[[Корисник:Avala|Avala]] 13:19, 17 Јул 2004 (CEST)','',133,'Avala','20040717111948','',0,0,0,1,0.989412146616,'79959282888051','20040717111948'); INSERT INTO cur VALUES (2067,0,'Динар','Светски \'\'\'Динар\'\'\' ([[Арапски језик|арапски:]] и [[Персијски језик|персијски]]: دينار) води порекло од римског [[новац|новца]] [[денариус]]а (\'\'denarius\'\') (pl. denarii), што означава 10 ара (ариус).\n\nЛиста држава које данас користе \'\'Динар\'\' као као име њиховог средства плаћања.\n\n*[[Алжир]]: видети [[Алжирски динар]]\n*[[Бахреин]]: видети [[Бахреински динар]]\n*[[Иран]]: динар је званично стоти део [[ирански реил|иранског реила]]\n*[[Ирак]]: видети [[Ирачки динар]]\n*[[Јордан]]: видети [[Јордански динар]]\n*[[Кувајт]]: видети [[Кувајтски динар]]\n*[[Либија]]: видети [[Либијски динар]]\n*[[Србија]]: видети [[Српски динар]]\n*[[Судан]]: видети [[Судански динар]] (формално се користи [[pound (currency)|pound]])\n*[[Македонија]]: видети [[Македонски денар]]\n*[[Тунис]]: видети [[Тунижански динар]]\n\n\n{{вишезначна одредница}}\n\n\n[[Category:Новац]]\n\n[[de:Dinar]] \n[[en:Dinar]] \n[[eo:Dinaro]] \n[[ja:ディナール]] \n[[pl:Dinar]]','',170,'Покрајац','20050301182259','',0,0,1,0,0.119455239791,'79949698817740','20050310162054'); INSERT INTO cur VALUES (2068,0,'DEjan_Ristanović','#REDIRECT [[Дејан Ристановић]]\n','DEjan Ristanović moved to Дејан Ристановић',133,'Avala','20040717120607','',0,1,0,1,0.91700667973329,'79959282879392','20040717120607'); INSERT INTO cur VALUES (2069,4,'Смернице_о_заштићеним_страницама','Заштићене странице могу мењати само администратори Википедије.','',133,'Avala','20040717124318','',0,0,0,1,0.265304741108,'79959282875681','20040717124318'); INSERT INTO cur VALUES (2071,10,'Патрљак','[[Category:кратки текстови]]\n\n\n
[[Слика:Stub.png]] \'\'Овај текст је \'\'\'клица\'\'\'. Можете га проширити тиме што ћете га [{{SERVER}}{{localurl:{{NAMESPACE}}:{{PAGENAME}}|action=edit}} \'\'\'објаснити\'\'\'].\'\'[[Слика:Stub1.png]]
','Савио сам уместо \"кратак\" \"клица\". Сваки чланак на Википедији је кратак. Када је нешто кратко кратко - то је клица...',170,'Покрајац','20050202172348','',0,0,0,0,0.57075154482,'79949797827651','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (2072,0,'Википедија','[[Image:Wikipedijaznak.jpg|frame|Међународни симбол Википедије]] \n[[Википедија]] је [[Wикипедиа:Ауторско Право|слободна]] [[енциклопедија]] коју развијају разни људи уз помоћ [[Вики]] [[софтвер|софтвера]]. Википедију води и управља [[Фондација Викимедија]]. Уз стандардне енциклопедијске податке, Википедија често прикупља информације које би се обично нашле у [[Алманах|алманасима]] и [[Географски лексикон|географским лексиконима]] или информације које се тичу тренутних догађаја.\n\nСав оригинални материјал приложен Википедији је \"[[Слободан Садржај]]\", дефинисан [[ГНУ Слободна Документациона Дозвола|ГНУ Слободном Документациском дозволом]], што значи да се може слободно употребљавати, изменити, копирати, и дистрибуирати, уз услов да било која копија модификација или измена не сме стављати додатне рестрикције на садржај (тј. мора бити издата под истом дозволом).Погледајте и [http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/ojl.html незваничан превод ГНУ-ове опште јавне лиценце (ГНУ-ове ОЈЛ)] на српски језик. Википедијин садржај креирају њени корисници, а администратори имају већу контролу. Било која страница на Википедији се увек може изменити па ниједан чланак никада није завршен.\n\nВикипедија је почела као пројекат на [[Енглески Језик|енглеском]] језику 15. Јануара [[2001]]., и мало затим (23. Марта 2001.) је зачета Википедија на [[Француски Језик|француском]] језику. Велики број користника се од тада труди да направи Википедију мултилингуалном и тренутно постоји око 310 000 чланака на Енглеском језику, и више од 530 000 чланака на другим језицима (У Јулу [[2004]]. године).\n\n==Историја==\n\nОсим за време техничких проблема и доградњи, Википедија је била у операцији од 10. Јануара [[2001]]. Историја Википедија почиње 2. Јануара 2001, у разговору у [[Сан Диего|Сан Диегу]], у [[Калифорнија|Калифорнији]] међу два стара пријатеља, [[Лери Сенгр]], главни корисник [[Нупедије]], и [[Бен Ковитз]]а, компјутерског програмера. Ковитз је током вечере објаснио Вики концепт Сенгру који је одмах схватио да би Вики формат одлично пристајао енциклопедији. Сенгр је потом наговорио шефа Нупедије, да направи Вики од Нупедије, и прва верзија је била постављена \'\'онлине\'\' 10. Јануара. Међутим, многи Нупедија корисници нису хтјели да Нупедија буде Вики па тако 15. Јануара, прави се \"Википедија\" на својој јединстевној страници, www.wikipedia.org . \n\nМноги су брзо сазнали о Википедији и пројекат је растао изванредним темпом. 12. Фебруара 2001. Википедија већ има 1 000 чланака, а 7. Септембра 2001. има 10 000 чланака. Од тада, Википедија на енглеском језику расте све брже и брже. Ускоро су јој се придружиле међународне Википедије на језицима попут [[Кинески]], [[Немачки]], [[Француски]], [[Италијански]], [[Руски]], итд. \n\nНаша Википедија настала је од Википедије на [[Српскохрватски]]ом језику, као што су и Википедије на [[Хрватски]]ом и [[Босански]]ом језику. Што се тиче подручја бивше Југославије, највећи број чланака има Википедија на [[Словеначки]] ом.\n\n==Преци==\n\nЗамисао да се сво знање света скупи на једном мјесту датира из античког доба. Може се видети у старој [[Библиотека|Библиотеци]] код [[Александрија|Александрије]], или код [[Пергамон|Пергамона]]. Модерна идеја штампане енциклопедије се први пут појављује мало пре [[Денис Дидерот|Дениса Дидерота]] и енциклопедија [[18. Век|осамнаестог века]]. \n\nЗамисао да се при формирању енциклопедије користи аутоматизована машинерија се може пратити до [[Х. Г. Велс|Х. Г. Велса]] и његове књиге \'\'[[Wорлд Браин (1937 књига)|Wорлд Браин]]\'\' ([[1937]].) и [[Ваневар Буш|Ваневара Буша]] и његове књиге \'\'[[Ас Wе Маy Тхинк (1945 књига)|Ас Wе Маy Тхинк]]\'\' ([[1945]].) у којој Буш износи своју визију [[Мемекс|Мемекса (Мемеx)]] базираног на [[микрофилм]]у. Важан допринос на овом путу је и пројекат [[Ксанаду|Ксанаду (Xанаду)]] [[Тед Нелсон|Теда Нелсона]] из [[1960]]. године као и идеје које је у свом говору [[1959]]. изнио амерички физичар [[Ричард Фејнман]]].\n\nИдеја за енциклопедију која није само штампана је до појаве [[Интернет]]а била сматрана фантазијом. Међутим, тренутно постоје многе онлине енциклопедије. Википедија је тренутно вјероватно највећа од свих онлине енциклопедија. Изумитељ и заговарач [[слободан софтвер|слободног софтвера]], [[Ричард Салман]] ((Richard Stallman) је [[1999]]. изразио корисност \"Слободне универзалне енциклопедије и ресурса знања\" и његова организације [[Free Software Foundation]] позива користнике да посете и доприносе Wикипедији.\n\n==Главне Карактеристике==\n\nПостоје три главне карактеристике Wикипедија пројекта, које заједно уређују њену улогу на интернету.\n\n#Она јесте, или покушава да буде, у главном [[енциклопедија]].\n#Она је [[Вики]], у томе што је може измјенити \'\'било ко\'\' (Осим избачених корисника).\n#Она је [[Wikipedia:Copyrights|слободна]] и употребљава [[ГНУ Слободна Документациона Дозвола|ГНУ Слободну Документационску Дозволу]].\n\nКада се говори о мултилингуалним Википедијама, важно је напоменути да не постоје националне Википедије. Из тог разлога не постоји ни аустријска ни аустралијска ни британска Википедија него Википедије на немачком и енглеском језику. \n\n==Вандализам==\n\nВелики проблем Википедије је вандализам, који доносе разни [[Вандали]]. Они често праве бесмислене и увредљиве измене на [[Wikipedia:Copyrights|слободна]] Википедија чланцима. \n\n\"Због тога што је Википедија радикално слободна и јаван пројекат, она привлачи анархистички елемент,\" Leri Sengr, оснивач Википедије је признао медијима. \"На срећу, већина нас је спремна да заустави вандализам... и да га се ријеши чим се појави.\"\n\nНа срећу најмање пар корисника (ако не стотине или више у неким случајевима) генерално дневно прати измене на одређеним чланцима. Вандализам на чланцима обично не траје дуже од неколико минута у зависности од броја корисника на одређеној Википедији. Недавна студија коју је спровео [[ИБМ]]-ов тим је нашла да већина вандализма који Википедија на енглеском језику претрпи бива преправљен након пет минута. \"Били смо изненађени како често смо наилазили на вандализам и били смо опет изненађени како брзо је вандализам бивао преправљен\", изјавио је Мартин Ватенберг (Martin Wattenberg), истраживач који ради при ИБМ-овом \'\'TJ Watson\'\' истраживачком центру у Кембриџу, у Масачусецу, С.А.Д. [http://www.research.ibm.com/history/results.htm]\n\n==Полисе и принципи==\n\nКорисници Википедије (који се називају [[Википедијанци]]), се држе неколико једноставних принципа:\n\n*Корисници Википедије настоје да сви чланци буду непристрасни. Ово не значи да се чланци требају писати само једним објективним начином и да постоји одређено \"стање непристрасности\", него значи да сва различита мишљења о некој теми требају бити представљена на објективан начин.\n\n*Постоји неколико конвенција око именовања чланака. Кад постоји неколико различитих имена за једну тему, предност има име које је више уобичајено у Српском језику.\n\n*Википедијанци употербљавају странице за дискусију (\"discussion\") о некој теми (а не страницу самог чланка) да би одлучили како изменити чланак. \n\n*Постоји неколико врста садржаја који су непожељни на Википедији, јер уствари нису енциклопедијски чланци. Например, Википедија чланци нису дефиниције из речника нити су репозиторија за читаве текстове књига, докумената, чланака говора и сл. За ту врсту садржаја постоје сродни пројекти (детаљније под секцијом сродни пројекти, испод).\n\n*Некад постоје протуречна правила и конвенције. Кад дође до тог случаја, Википедијина заједница корисника одлучује сваки случај одвојено.\n\n==Корисници==\n\nВикипедију уређују многи људи (Википедијанци). Не постоји ни један \"Главни Корисник\" или шеф. Оснивачи Википедије су били [[Џими Вејлс]], и [[Лери Сенгр]]. \n\n==Софтвер и Хардвер==\n[[Image:Wikimedijaserver.jpg|thumb|250px|Девет сервера смештених на [[Флорида|Флориди]] Испоручују Википедију свету]]\nОригинални Википедија софтвер је [[УсеМодВики]], који је написао Килфорд Едамс (Прва Фаза). Почетком [[2002]]. године, Википедија је почела употребљавати [[ПХП]] Вики енгине који је, користећи [[МyСQЛ]] [[База података|базу података]], додао много нових могућности и био направљен искључиво за Википедија пројекат. Направио га је Магнус Менски, и познат је као \'\'Друга Фаза.\'\'\n\nНедуго након што је \'\'Друга Фаза\'\' била у употреби, појавили су се велики проблеми. Википедија је постала толико спора да је било скоро немогуће изменити чланак. Ли Дењел Крокер је потом написао комплетно нови софтвер. Ова нова верзија је била велики напредак, и постала је Википедија стандард у Јулу [[2002]]. године. и још увек се употребљава. \'\'Трећа Фаза\'\' се зове [[МедиаВики]], и употребљавају је и многи други Вики пројекти.\n\nПред крај [[2003]]. године поново су се појавиле тешкоће у раду Википедије. Разлог проблема је загушења једног јединог Википедија сервера. Проблеми су у скором времену превазиђени будући да је у Јуну [[2004]]. године Фондација Викимедија набавила девет сервера, тренутно смештених на [[Флорида|Флориди]]. У саставу нове конфигурације је један сервер за базу података и четири веб сервера који сви раде на [[Fedora Core|Fedori Core]].\n\n==Узимање комплетне Википедијине базе података==\n\nПошто је Википедија слободна енциклопедија чији је садржај одређен ГНУ слободном документациjском дозволом, било ко у било које време може да преузме \"скоро-текућу\" верзију комплетне Википедије. За детаље посетите [http://en.wikipedia.org/wiki/Database_download страницу о преузимању комплетне Википедије] на енглеском језику.\n\n==Сродни Пројекти==\n\nWикипедија има неколико сродних пројеката. Они су:\n\n[[Слика:Wiki-meta.png|70px|Мета Вики]] \'\'\'[http://meta.wikimedia.org/ Мета Вики]\'\'\' (\'\'Координација свих Викимедијиних пројеката\'\')                                                                   
\n[[Слика:Wiktionary.png|70px|Викречник]] \'\'\'[http://sr.wiktionary.org/ Викречник]\'\'\' (\'\'Речник и тезарус\'\')
\n[[Слика:Wiki-textbook.png|70px|Викњиге]] \'\'\'[http://sr.wikibooks.org/ Викњиге]\'\'\' (\'\'Слободне књиге и слободна упутства\'\')
\n[[Слика:Wikiquote.png|70px|Викцитати]] \'\'\'[http://sr.wikiquote.org/ Викцитати]\'\'\' (\'\'Сакупљени цитати\'\')
\n[[Слика:Sourceberg.jpg|70px|Викизвори]] \'\'\'[http://wikisource.org/wiki/Main_Page:Српски Викизвори]\'\'\' (\'\'Слободни изворни документи\'\')\n\n==Награде==\n\n===2004===\n\n* \'\'\'Приx Арс Елецтроница, победник\'\'\' - у категорији Приx Арс Елецтроница [[Дигиталне Заједнице|Дигиталне заједнице]].\n* \'\'\'Wеббy Награде\'\'\', победник \"Заједница\" секције.\n\n==Спољне повезнице==\n\n*[http://meta.wikipedia.org/ Мета-Википедија]\n*[http://www.wikipedia.org/ Оригинална Википедија на Енглеском језику]\n[[als:Wikipedia]]\n[[ang:Wicipǽdia]]\n[[ar:ويكيبيديا]]\n[[bg:Уикипедия]]\n[[bs: Wikipedija]]\n[[cs:Wikipedie]]\n[[cy:Wicipedia]]\n[[da:Wikipedia]]\n[[de:Wikipedia]]\n[[el:Βικιπαίδεια]]\n[[en:Wikipedia]]\n[[eo:Vikipedio]]\n[[es:Wikipedia]]\n[[fa:ویکیپدیا]]\n[[fi:Wikipedia]]\n[[fo:Wikipedia]]\n[[fr:Wikipédia]]\n[[ga:Vicipéid]]\n[[he:ויקיפדיה]]\n[[hi:विकिपीडिया]]\n[[ia:Wikipedia]]\n[[is:Wikipedia]]\n[[it:Wikipedia]]\n[[ja:ウィキペディア]]\n[[ko:위키백과사전]]\n[[ku:Wikipedia]]\n[[la:Vicipaedia]]\n[[lb:Wikipedia]]\n[[lt:Wikipedija]]\n[[na:Wikipedia]]\n[[nds:Wikipedia]]\n[[nl:Wikipedia]]\n[[nn:Wikipedia]]\n[[no:Wikipedia]]\n[[oc:Oiquipedià]]\n[[pl:Wikipedia]]\n[[pt:Wikipédia]]\n[[ro:Wikipedia]]\n[[roa-rup:Uichipedia]]\n[[ru:Википедия]]\n[[simple:Wikipedia]]\n[[sl:Wikipedija]]\n[[sv:Wikipedia]]\n[[tokipona:lipu sona Wikipesija]]\n[[tr:Vikipedi]]\n[[uk:Вікіпедія]]\n[[vi:Wikipedia]]\n[[wa:Wikipedia]]\n[[zh:维基百科]]','',0,'217.24.24.122','20050308151608','',0,0,0,0,0.385061008104,'79949691848391','20050308151608'); INSERT INTO cur VALUES (2074,0,'Статистика','*[[Статистичко оцењивање]]\n*[[Тестирање статистичких хипотеза]]\n\n\n*[[Аритметичка средина]]\n*[[Геометријска средина]]\n*[[Модус]]\n*[[Медијана]]\n\n\n*[[Варијанса]]\n*[[Стандардна девијација]]\n\n\n*[[Анализа варијансе]]','',135,'Обрадовић Горан','20040918124856','',0,0,0,0,0.132304559523,'79959081875143','20040918124856'); INSERT INTO cur VALUES (2075,2,'Обрадовић_Горан','\n{{User sr}}\n{{User_en-3}}\n{{user_de-1}}

\n\n\n\n\n[[Слика:Zastavad.gif|right|200px]]\n\'\'\'Замисли свет у коме свака особа има слободан приступ целокупном људском знању. То ми овде радимо.\'\'\'\n\nЗдраво, ја сам Горан Обрадовић. Живим у [[Београд|Београду]], [[Србија и Црна Гора]], и студент сам [[Економски факултет Универзитета у Београду|економије]] на [[Београдски универзитет|Београдском универзитету]].\n\nБирократа сам на српској Википедији, и [[Википедија:Амбасада|амбасадор]] српске Википедије на енглеској Википедији. То значи да ми се слободно можете обратити ако вам је неопходна помоћ при комуникацији са корисницима са енглеског говорног подручја. Такође ми се можете обратити са молбом/захтевом за превод неког енглеског чланка на српски и \'\'vice versa\'\', а ја ћу се потрудити да вам изађем у сусрет у зависности од расположивог слободног времена. \n\nАутор сам интернет презентације [http://www.qsl.net/4n1fog Српски Грбови].\n\nМоја главна интересовања су [[физика]], [[филозофија]] и [[историја]].\n\nНеки од чланака на којима сам радио:\n\n* [[Павловљева кућа]]\n* [[Израел]]\n* [[Моше Дајан]]\n* [[Стаљинградска битка]]\n* [[Московска битка]]\n* [[Маратон]]\n* [[Полу-маратон]]\n* [[Дупли маратон]]\n* [[Ултрамаратон]]\n* [[Маратон човек против коња]]\n* [[Ски маратон]]\n* [[Потсдам]]\n* [[Пјер Ферма]]\n* [[Совјетски Савез]]\n* [[Голда Меир]]\n* [[Знак питања]]\n* [[Абико]]\n* [[Шикоку]]\n* [[Кјушу]]\n* [[Хокаидо]]\n* [[Хоншу]]\n* [[Абвер]]\n* [[Вилхелм Канарис]]\n...\n\n==Обрадовић Горан је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2004-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n|- \n![[image:Pokrajcevo_priznanje_za_vredno_delovanje.PNG]]\n![[Слика:СТР.png]]\n|}\n[[Category:Српска википедијанска споменица 2004. године|Г]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|Г]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|Г]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|Г]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|Г]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|Г]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|Г]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|Г]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|Г]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|Г]]\n[[Category:Покрајчева признања|О]]\n[[Category:Ђакон::Горан-споменице|А]]\n\n[[en:User:Obradovic Goran]]','',135,'Обрадовић Горан','20050311011201','',0,0,0,0,0.720966221635,'79949688988798','20050312125736'); INSERT INTO cur VALUES (2076,2,'3o3A','Корисник:3o3A још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717135923','',0,0,0,1,0.421408858346,'79959282864076','20040717135923'); INSERT INTO cur VALUES (2077,2,'Alexaq','Корисник:Alexaq још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717140634','',0,0,0,1,0.888954384666,'79959282859365','20040717140634'); INSERT INTO cur VALUES (2078,2,'Agata','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717140719','',0,0,0,1,0.436978835816,'79959282859280','20040717140719'); INSERT INTO cur VALUES (2079,2,'Andrijana','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717140740','',0,0,0,1,0.079446171913,'79959282859259','20040717140740'); INSERT INTO cur VALUES (2080,2,'Andrijanaz','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717140801','',0,0,0,1,0.883081206066,'79959282859198','20040717140801'); INSERT INTO cur VALUES (2081,2,'Baffclan','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717140908','',0,0,0,1,0.23996580543,'79959282859091','20040717140908'); INSERT INTO cur VALUES (2082,2,'Biljana','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717140927','',0,0,0,1,0.083586492149,'79959282859072','20040717140927'); INSERT INTO cur VALUES (2083,2,'Bilypiton','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717140950','',0,0,0,1,0.578830499472,'79959282859049','20040717140950'); INSERT INTO cur VALUES (2084,2,'Blagoje','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717140955','',0,0,0,1,0.619074356099,'79959282859044','20040717140955'); INSERT INTO cur VALUES (2085,2,'Bojin','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717141034','',0,0,0,1,0.730870611375,'79959282858965','20040717141034'); INSERT INTO cur VALUES (2086,2,'Bonzo','
\nДанас је \'\'\'{{CURRENTDAYNAME}},\'\'\'\n\'\'\'{{CURRENTMONTHNAME}} {{CURRENTDAY}}, {{CURRENTYEAR}}\'\'\' @ \n\'\'\'{{CURRENTTIME}} по [[:en:UTC]]\'\'\' [http://sr.wikipedia.org/ ср.Википедија] има\n\'\'\'{{NUMBEROFARTICLES}}\'\'\' артикла до сада!\n
\n
\n\n==Контакт==\n{{User sr}}
\n{{User_en-1}}
\n
\n{| border=1 cellpadding=3 cellspacing=0\n |- bgcolor=#FFFFCC\n | align=\"right\" |\'\'\'eMail\'\'\'\n |[mailto:bonzobgd@gmail.net bonzobgd@gmail.net]\n |- bgcolor=#FFFFCC\n | align=\"right\" |[[Слика:Icq.gif]]\n |64700076\n |- bgcolor=#FFFFCC\n | align=\"right\" |\'\'\'MSN\'\'\'\n |bozalonebojsa@hotmail.com\n |- bgcolor=#FFFFCC\n | align=\"right\" |\'\'\'Tel\'\'\'\n | +381 63 248 444\n |}\n\n==Пратим и позивам упомоћ== \n{{User_en-2}}
\n\n\n{{User_en-3}}
\n\n\n\n{{User_en}}
\n\nу раду\n\n\n*[[Списак чланака које српска Википедија треба имати]]\n*[[:Category:Списак спискова]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Списак_спискова&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'списак спискова\'\'\']\n*[[:Category:За друге Википедије]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:За_друге_Википедије&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'За друге Википедије\'\'\']\n\n*[[Списак улица Београда]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Списак_улица_Београда&hideminor=0&days=30&limit=500 \'\'Праћење промена на\'\' \'\'\'Списак улица Београда\'\'\']\n*[[:Category:Улице Београда]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Улице_Београда&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Улице Београда\'\'\']\n*[[:Category:Општине]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Општине&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Општине\'\'\']\n*[[:Category:Београд]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Београд&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Београд\'\'\']\n\n*[[Списак људи]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Списак_људи&hideminor=0&days=30&limit=500 \'\'Праћење промена на\'\' \'\'\'Списак људи\'\'\']\n*[[Листа познатих Срба]]\n*[[:Category:100 најзнаменитијих Срба]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:100_најзнаменитијих_Срба&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'100 најзнаменитијих Срба\'\'\']\n\n*[[Попис спортова]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Попис_спортова&hideminor=0&days=30&limit=500 \'\'Праћење промена на\'\' \'\'\'Попис спортова\'\'\']\n*[[:Category:Спортови]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Спортови&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Спортови\'\'\']\n\n*[[Расе паса]]\n*[[:Category:Расе паса]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Расе_паса&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Расе паса\'\'\']\n*[[:Category:Недовршено о псима]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Недовршено_о_псима&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Недовршено о псима\'\'\']\n\n*[[:Category:Митологија]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Митологија&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Митологија\'\'\']\n*[[:Category:Грчки богови]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Грчки_богови&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Грчки богови\'\'\']\n*[[:Category:Грчка митологија]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Грчка_митологија&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Грчка митологија\'\'\']\n\n*[[Списак домаћих филмова]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Списак_домаћих_филмова&hideminor=0&days=30&limit=500 \'\'Праћење промена на\'\' \'\'\'Списак домаћих филмова\'\'\']\n*[[:Category:Филм]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Филм&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Филм\'\'\']\n*[[:Category:Филм домаћи]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Филм_домаћи&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Филм домаћи\'\'\']\n\n*[[Попис стрипова]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Попис_стрипова&hideminor=0&days=30&limit=500 \'\'Праћење промена на\'\' \'\'\'Попис стрипова\'\'\']\n*[[Попис измишљених јунака]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Попис_измишљених_јунака&hideminor=0&days=30&limit=500 \'\'Праћење промена на\'\' \'\'\'Попис измишљених јунака\'\'\']\n*[[:Category:Стрип]] _ [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Special:Recentchangeslinked&target=Category:Стрип&hideminor=0&days=30&limit=500 Праћење промена на категорији \'\'\'Стрип\'\'\']\n\n==Пробаћу ја да урадим==\nПробаћу да завршим чланке о \n*[[доберман]]има. \n*[[Попис спортова]]\n*[[:Category:Расе паса]]\n*[[Аудио формат]]\n*[[Алати]]\n*[[Библиотека]]\n*[[Народне приповетке]]\n*[[Народне приче]]\n*[[Хумор]]\n\n=Урадио сам=\n==Едитовао==\nПошто нисам баш добар да напишем нови чланак а и превод ми шкрипи користим прилику па технички пробам да средим стране\n*Ћирилизујем\n*Редиректујем и по потреби постављам ћириличну верзију\n*Категоризујем познате стране а за непознате ћу тржити помоћ аутора Uncategorized pages и Категорије страница \n*Покушавам да средим Сирочићи и Кратке странице додавањем линкова и краћих текстова.\n\n==Превео==\nДобро углавном са језика наших комшија али и понешто са енглеског :).\n*[[Википедија]], [[Енциклопедија]], [[ГНУ Слободна Документациона Дозвола]],[[Футуризам]], [[Огг]], [[Џудо]], [[Аикидо]]\n\n==Написао, снимио==\n*[[Огг за почетнике]]\n*Слика:Crkva svetog Marka nocu.JPG\n==Слике==\n*Контактираћу са неким познаницима са нета да обезбедим већ готове фотке\n*Кад се пролепша време шкљоцнућу и ја који пут\n*[[media: Gusle0001.ogg|Даунлодуј ОГГ фајл гуслар]] Пример како се мултимедијални фајл поставља.\n\n==Bonzo је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2004-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-2000.png]]\n|- \n![[image:Spomenica-Bonzov-pojas-osnovna.png]]\n![[image:Pokrajcevo_priznanje_za_vredno_delovanje.PNG]]\n![[image:Pokrajcevo_priznanje_za_toleranciju.PNG]]\n![[Слика:ВНЉ.png]]\n![[Слика:СТР.png]]\n|}\n[[Category:Српска википедијанска споменица 2004. године|Б]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|Б]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|Б]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|Б]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|Б]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|Б]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|Б]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|Б]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|Б]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|Б]]\n[[Category:Српска википедијанска споменица 2000. измене|Б]] \n[[Category:Покрајчева признања|Б]] \n[[Category:Споменица Бонзов појас|А]]\n[[Category:Ђакон::Горан-споменице|Познаник - Пријатељ]]\n\n\n\n\n[[en:User:Bonzo]]','',17,'Bonzo','20050310170959','',0,0,0,0,0.218886148286,'79949689829040','20050312125736'); INSERT INTO cur VALUES (2087,2,'Bonzo1','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717141040','',0,0,0,1,0.356421723196,'79959282858959','20040717141040'); INSERT INTO cur VALUES (2088,2,'Car','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717141116','',0,0,0,1,0.738154290588,'79959282858883','20040717141116'); INSERT INTO cur VALUES (2089,2,'Burda','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717141120','',0,0,0,1,0.023869872104,'79959282858879','20040717141120'); INSERT INTO cur VALUES (2090,2,'Buca','Корисник још увек није направио своју страницу.','',133,'Avala','20040717141122','',0,0,0,1,0.612065883638,'79959282858877','20040717141122'); INSERT INTO cur VALUES (2091,2,'Brion_VIBBER','{{Добродошлица}}\n\nbla bla bla','',310,'Саша.Стефановић','20050311114743','',0,0,1,0,0.347699437918,'79949688885256','20050311114743'); INSERT INTO cur VALUES (2092,0,'Ернесто_Че_Гевара','[[Слика:Che_Guevara.jpg|thumb|right|Че]]\n\nЕрнесто Рафаел Гевара де ла Серна ([[14. јун]], [[1928]]. - [[9. октобар]], [[1967]].), рођен у Розарију, у [[Аргентина|Аргентини]] познатији као Че Гевара, био је герилски вођа током кубанске револуције. Че Гевара је био члан покрета \"26. јули\", под вођством [[Фидел Кастро|Фидела Кастра]], који је дошао на власт у [[Куба|Куби]] [[1959]]. године. Гевара је имао више значајних функција у новој влади, али је напустио Кубу [[1966]]. године, да би се прикључио револуционарним покретима у другим земљама, прво у Демократској републици [[Конго]], а потом у [[Боливија|Боливији]], где је заробљен и стрељан од стране боливијске армије.\n\n{{патрљак}}\n\n[[de:Che Guevara]]\n[[en:Che Guevara]] \n[[eo:Che GUEVARA]] \n[[es:Che Guevara]] \n[[fr:Che Guevara]]\n[[he:ארנסטו צ\'ה גווארה]]\n[[it:Che Guevara]]\n[[ja:チェ・ゲバラ]]\n[[nl:Che Guevara]]\n[[pl:Ernesto Guevara]]\n[[ru:Че Гевара, Эрнесто]]\n[[sv:Ernesto \'Che\' Guevara]]\n[[th:เช กูวาร่า]]\n[[zh:切·格瓦拉]]','убачена слика',274,'Borovlado','20050131110001','',0,0,1,0,0.973330324969,'79949868889998','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (2093,6,'MilutinMilankovic.PNG','[[Милутин Миланковић]],\nрад сликара [[Паја Јовановић|Паје Јовановића]] из 1943. године.\nСлика је власништво Василија-Васка Миланковића, сина Милутина Миланковића','',108,'Djordjes','20040717141803','',0,0,0,0,0.140980151613224,'79959282858196','20050210131000'); INSERT INTO cur VALUES (2094,0,'Фидел_Кастро','[[Слика:0,1020,209637,00.jpg|thumb|250px|Кубански председник Фидел Кастро]]\n\nДр. Фидел Алехандро Кастро Руз, рођен је у Бирану, [[Куба]], [[13. август|13.августа]], [[1926]]. године. Владао је Кубом од [[1959]]. године, кад је свргао са власти [[Фулгенсио Батиста|Фулгенсиа Батисту]], и претворио Кубу у прву комунистичку државу на западној хемисфери. Имао је титулу премијера, до [[1976]]. године, када постаје председник државног савета и савета министара. Био је први секретар Комунистичке Партије Кубе, од њеног настајања, [[1965]].\n\nЊегов брат [[Раул Кастро|Раул]] је други по висини званичник у земљи, и верује се да ће он бити именован за наследника Фидела Кастра. Такође Фиделов син познатији као Фиделито веома је укључен у политику земље.\n\n[[Category:Политичари|К]]\n\n[[ca:Castro Ruz, Fidel]]\n[[da:Fidel Castro]]\n[[de:Fidel Castro]]\n[[en:Fidel Castro]]\n[[es:Fidel Castro]]\n[[eo:Fidel CASTRO]]\n[[fr:Fidel Castro]]\n[[it:Fidel Castro]]\n[[nl:Fidel Castro]]\n[[pl:Fidel Castro]]\n[[pt:Fidel Castro]]\n[[fi:Fidel Castro]]\n[[sv:Fidel Castro]]','',306,'Вандал Б','20050316141833','',0,0,1,0,0.739438476385,'79949683858166','20050316141833'); INSERT INTO cur VALUES (2095,0,'Ричард_Никсон','Ричард Милхаус Никсон ([[9. јануар]], [[1913]]. - [[22. април]], [[1994]].), био је 36. подпредседник ([[1953]]. - [[1961]].), и 37. председник ([[1969]]. - [[1974]].) [[САД|Сједињених Америчких Држава]]. Он је једини амерички председник који је поднео оставку. Ова оставка је уследила после скандала у Вотергејту.\n\n[[de:Richard Nixon]]\n[[en:Richard Nixon]]\n[[eo:Richard M. NIXON]]\n[[fr:Richard Nixon]]\n[[ja:リチャード・ニクソン]]\n[[nl:Richard Nixon]]\n[[sv:Richard Nixon]]\n[[zh-cn:理查德·尼克松]]','',135,'Обрадовић Горан','20040717144013','',0,0,0,0,0.715987530405,'79959282855986','20040719144356'); INSERT INTO cur VALUES (2096,0,'Џералд_Форд','Џералд Рудолф Форд, Јуниор (рођен [[14. јул|14. јула]], [[1913]].) (рођен као Лесли Линч Кинг, Јуниор, име промењено после усвајања), био је 40. подпредседник ([[1973]]. - [[1974]].), и 38. председник ([[1974]]. - [[1977]].) [[САД|Сједињених Америчких Држава]]. Остао је познат као једини председник Америке, који је служио, а да није био изабран ни као подпредседник, ни као подпредседник. Од [[2004]]. године је најстарији живи Амерички бивши председник.\n\n[[eo:Gerald FORD]] [[ja:ジェラルド・R・フォード]]\n[[sv:Gerald R. Ford]]','',135,'Обрадовић Горан','20040717150048','',0,0,0,0,0.309038047823,'79959282849951','20040717150048'); INSERT INTO cur VALUES (2097,0,'Џорџ_Х._В._Буш','Џорџ Херберт Вокер Буш (рођен [[12. јун|12.јуна]], [[1924]].), био је 41. председник [[САД]] ([[1989]]. - [[1993]].). Претходно је био амерички амбасадор у [[Уједињене Нације|Уједињеним Нацијама]] ([[1971]]. - [[1971]].)\n\nЊегов син је [[Џорџ В. Буш]], 43. председник САД.\n\n[[bg:Джордж Хърбърт Уокър Буш]]\n[[cy:George H.W. Bush]]\n[[da:George H.W. Bush]]\n[[de:George H. W. Bush]]\n[[en:George H. W. Bush]]\n[[eo:George H. BUSH]]\n[[es:George H. W. Bush]]\n[[et:George H. W. Bush]]\n[[fi:George H. W. Bush]]\n[[fr:George Herbert Walker Bush]]\n[[he:ג\'ורג\' הרברט ווקר בוש]]\n[[id:George H. W. Bush]]\n[[ja:ジョージ・H・W・ブッシュ]]\n[[ms:George H. W. Bush]]\n[[nl:George H.W. Bush]]\n[[no:George Herbert Walker Bush]]\n[[pl:George H. W. Bush]]\n[[sk:George H. W. Bush]]\n[[sv:George H. W. Bush]]\n[[zh:乔治·H·W·布什]]','interwiki',28,'Andre Engels','20041231173035','',0,0,1,0,0.8169471616,'79958768826964','20041231173035'); INSERT INTO cur VALUES (2098,3,'Обрадовић_Горан','==датуми и године==\nЈа сам по навици писао пуно име и за САД и за СССР. Има тога доста. Једноставно, нисам погледао да ли постоји нека одредница. Убудуће ћу користити скраћенице, али би требало прочешљати по годинама и исправити вики линкове. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:20, 17 Јул 2004 (CEST)\n\nПа, направи редирекције :-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:53, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n==редирекције страница о личностима, одговор==\nГоране, имаш одговор на [[Википедија:Списак послова]]. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 12:35, 7 Сеп 2004 (CEST)\n\n==Предлог==\nГоране, могао би да се пријавиш за администратора --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 14:48, 12 Окт 2004 (CEST)\n\n==Васил Левски==\n\nIt was very kind of you to write this article. Thank you! --[[Корисник:Webkid|Webkid]] 00:35, 17 Окт 2004 (CEST)\n\n== Администраторска овлашћења ==\n\nГоране, само напиши захтев за администраторска овлашћења на страни [[Википедија:Администратори|администратори]] и мислим да неће бити никаквих проблема око тога. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:16, 8 Нов 2004 (CET)\n:Добио си администраторска овлашћења. --[[Корисник:Милош|Милош]] 01:47, 9 Нов 2004 (CET)\n\nХвала, најлепше! Потрудићу се да оправдам новостечено звање. А како су ми се коначно завршили испитни рокови, мислим да ћу у наредном периоду имати мало више слободног времена и бити активнији на Википедији [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 01:51, 9 Нов 2004 (CET)\n\n== Темплејти за државе ==\n\nВидим да радиш на државама. Управо сам сада поприлично времена провео на правописним изменама чланка о Русији (ниси радио ти). Е, сад. Да се не би морало проводити време и време у исправљању појединачних правописних грешака, било би добро имати униформне описе. Добар начин за стварање униформних описа су темплејти какви су на биографијама [[Макс Штирнер|Макса Штирнера]], [[Махатма Ганди|Махатме Гандија]] итд. (Ђорђе и Зорба су такође примењивали те темплејте). Било би добро направити аналогни темплејт за државе. Можда само за табелу са десне стране, али можда и за целу државу, укључујући и тело поруке. И то све издељено у поглавља која ваља попуњавати. Ако ти је јасно како то да урадиш, било би добро да урадиш сам. Ако ти није јасно, јави, па ћу ти помоћи. --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:26, 10 Нов 2004 (CET)\n\nНије ми јасно како се праве темплејти, а нисам наишао на објашњење, па мислим да би била добра идеја да се овакво објашњење направи. Као што рекох, не знам пуно о темплејтима, а што се тиче држава, како ту има много посла, било би добро да се рад убрза. Али проблем је ако се тако губи на флексибилности, јер немају све табеле исте категорије: нпр. [[Индија]] има националну животињу, птицу, цвет ... што већина других држава нема. Сад ако темплејт подразумева потпуно униформне табеле (или шта већ), онда мислим да то није добро решење, а ако могу да се убаце сви подаци, а да се не користе сви у свакој појединачној ситуацији, онда би то било добро решење. А у сваком случају желео бих да направим темплејте сличне онима на енглеској Википедији за европске државе, чланице ЕУ, ОЕБС... [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 23:37, 10 Нов 2004 (CET)\n\n:Погледај како сам урадио [[Кенија|Кенију]]. Сматрам да би то требало да буде основни калуп за све описе држава, па макар немале ништа од текста у себи. Проблем флексибилности о ком причаш се да надоместити. Узмимо, Кенија има свој национални мото (који немају други). Ако на опису друге државе ставиш да је променљива \"национални_мото\" ништа -- ништа неће бити написано. (Упореди разлику између вредности променљиве \"национални_мото\" и вредности других променљивих: у оквиру вредности је поновљено \"национални мото\".) Можеш ми дати списак променљивих којих нема у оквиру темплејта (када одеш на измену чланка о Кенији видећеш сва имена променљивих) и да ми назначиш да ли су променљиве за све државе или нису. Ја ћу онда допунити темплејт. (Претпостављам да си схватио да сада можеш на аналоган начин да обрадиш све државе, пошто постоји одговарајући темплејт ([http://sr.wikipedia.org/wiki/Template:%D0%9A%D1%83%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B0_%D0%B7%D0%B0_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5 овде]) --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:27, 11 Нов 2004 (CET)\n\nКенија изгледа супер. Приметио сам да си ставио променљиву Домен на Интернету, али је линк празан. Како већ постоји Списак највиших Интернет домена, требало би или направити редирект, или променити темплејт (слично је и са променљивом престоница/главни град). Други проблем који сам за сада приметио је то што су променљиве председник владе и владар униформне, а било би добро да се разликују за сваку државу (Премијер Кеније, Премијер Тувалуа...). Иначе као студент економије (прва година додуше) морам да приметим да си ставио променљиву БНД (Бруто Национални Доходак). БНД колико ја знам разликује од ДБП-а (Друштвени Бруто Производ). Да сад не улазим у разлике између БНД-а и ДБП-а, мислим да је боље да ставимо ДБП, као што су то урадили и на .\'\'en\'\'.\n\nЕ, сад пошто сам узео да се бавим државама, интересује ме да ли морам да посебно снимам на мој рачунар па после поново шаљем на српску Википедију слике које већ постоје на некој другој Википедији (рецимо заставе и грбове држава), мислим да би се уштедело доста времена и меморије, ако те слике не бисмо дуплирали, па ме интересује да ли је то могуће и како. [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 01:20, 15 Нов 2004 (CET)\n\n:Што се тиче слика, ја још нисам видео други начин него да их снимиш на свој рачунар па одатле поставиш овде. Али, ко зна, можда има и неки други начин, макар са неке друге Википедије. Поздрав. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 10:08, 15 Нов 2004 (CET)\n\n::Пренео сам разговор на [[Template talk:Кутијица за државе]]. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 13:47, 15 Нов 2004 (CET)\n\n== Категоризација држава, главних градова и градова (насеља) у Србији ==\n\nГоране, пошто се ти бавиш државама ево неколико коментара. Било би добро да се изврши категоризација текстова о државама, за ту сврху већ постоји категорија \'\'\'Државе\'\'\'. Ако до сада ниси радио са категоријама, довољно је додати ред [[Category:Државе]] у текст (обично на крај текста). Исто тако требало би направити категорију која ће покупити све текстове о градовима из Србије (којима се такође бавиш), могли бисмо да смислимо име те категорије. Можда би се могла звати \'\'\'Србија\'\'\' или \'\'\'Градови Србије\'\'\' или нешто слично. Можда када су у питању неке друге државе нпр. Румунија можемо за њене градове да ставиму категорију Румунија, али кад је о Србији реч можда је боље да извршимо још детаљнију категоризацију, тј. да градови (варошице и сл.) чине једну категорију (нпр \'\'\'Градови Србије\'\'\' или \'\'\'Насеља Србије\'\'\') која ће бити поткатегорија категорије \'\'\'Србија\'\'\'. Кажи шта мислиш о овоме. Осим тога, постоји и категорија \'\'\'Главни градови\'\'\' где треба да буду покупљени сви главни градови држава, о којима овде постоје текстови. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 10:08, 15 Нов 2004 (CET)\n\n:Видео сам да сте недавно почели да правите категорије, и у потпуности ми је јасан значај постојања категорија. Само сам чекао да тај посао мало стекне рутину, како бих и ја видео тачно како то функционише, па да се прикључим. У најскорије време ћу почети да стављам категорије на странице. Поздрав [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 23:24, 15 Нов 2004 (CET)\n\n==Одговор==\n*Горане, твоју примедбу сам прихватио и заменио сам националисте са шовинистима и ксенофобичарима. Но, то не мора значити да сам се са тобом сложио око тога шта значи кад је неко националиста... Надам се да ћемо имати успешну сарадњу где ћемо избегавати политичке полемике. --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 17:15, 8 Дец 2004 (CET)\n*Ma не, него стекао сам неки страх да ме тај с ким расправљам не испљује, као што је то случај са Николом Прљићем, који се не истручава рећи најружније речи. Он притом и даље са много куражи пише по Википедији са таквим васпитањем. Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 21:25, 8 Дец 2004 (CET)\n\n*Ми \'\'\'не би\'\'\' били Срби, да нам чланак о Београду уређује писмена особа! Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 18:09, 28 Нов 2004 (CET)\n-ти своју финоћу продај коме хоћеш, ништа немам против тога...само немој ме помињати уопште..шта си пљувао на дискусији чланка Београда..надам се да зна свако јер сам обрисао твоје сељачко понашање које уопште није требало да пишеш тамо, и поред свега тражиш да будеш Администратор....Горане извини што се овде обраћам овако. --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 01:10, 9 Дец 2004 (CET)\n\n==Размирице==\nНикола, и Марко! Читам већ неко време ваша препуцавања, и врло ми је жао што сте се толико покачили. Говорим ово зато што сте обојица веома агилни, и са пуно енергије радите на овом дивном пројекту.\nКолико сам ја запазио свађа је почела на дискусији о Београду. Марко је изнео своје \'\'прилично лично мишљење\'\' о нашем главном граду, а Никола је одговорио својим такође \'\'прилично личним мишљењем\'\'. Потом су се ствари измакле контроли и прешле у домен чистог обостраног (и потпуно непродуктивног) вређања. Овде се не бих задржавао, сем што бих Покрајцу препоручио да погледа на енглеској Википедији колико има људи који слабије говоре енглески, и праве граматичке грешке свих врста, па опет остатак заједнице има пуно толеранције, једноставно грешке исправи, ко их примети и не обазире се на то. То је колико сам чуо још израженије на немачкој Википедији, (с тим што они за разлику од нас и Енглеза имају и проблем врло различитих језичких стандарда).\n\nНего да наставим, вас двојица се нисте сложили око првог питања на коме сте се срели, и све је кренуло низбрдо. Сад имате два пута у вашим даљим односима:\n\n1 – који вам лично предлажем - прогутајте оно шта је било међу вама, и започните односе испочетка, овај пут на коректним основама (како и доликује месту на коме се налазите), и са међусобним поштовањем.
\n2 Сложите се бар око тога да се не слажете, и прекините међусобну комуникацију, док се страсти не смире, а онда уз “арбитражу” целе заједнице да видимо шта даље.\n\nПредлажем да обојица “гласате” којим путем хоћете даље на мојој страници за разговор.\n\nДостављено на:
\n[[Разговор са корисником:Никола Прљић]]
\n[[Разговор са корисником:Покрајац]]
\n[[Разговор са корисником:Обрадовић Горан]]
\n[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 14:34, 9 Дец 2004 (CET)\n\n==Покрајчево гласање и сагледавање ситуације==\n\nГоране, поздрављам твоје посредовање у циљу помирења мене и Николе Прљића. Пажљиво сам прочитао твоје мишљење ситуације, која за мене није пријатна, иако нисам сумњао да се некоме неће свидети моје мишљење о Београду. Моје критике на рачун Николиног парвописа проистекле су његовог вулгарног речника кога никада ни од кога нећу толерисати. Ја и он смо се на неки начин прећутно договорили да немамо више никакву комуникацију, али то је прекинуто после Николиног вређања хрватског госта који је писао неке критике у вези чланка о Ливну (које сам прихавтио), када сам му скренуо пажњу да се суздржи вулгарних речи (па бар на мом чланку).
\nЕлем, изнео си два реална предлога од којих нам први препоручујеш. Највише би волео када би он успео да заживи. Међутим, узимајући у обзир моје принципе деловања на ср. Википедији, мислим да би то било тешко изводљиво. Други предлог, је за мене прихватљивији иако смо се опет „покачили“, и гласам за њега... Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 16:28, 9 Дец 2004 (CET)\n\n== Хајде се укључи... ==\n\nУ разговор на крају [[Разговор са корисником:Милош|моје стране за разговор]]. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 02:25, 10 Дец 2004 (CET)\n\n== Бирократска права ==\n\nДобио си их. Прошло је више од месец дана од када си постао администратор. Међу \"посебним страницама\" ћеш добити и могућност \"make user into sysop\". --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 02:59, 10 Дец 2004 (CET)\n\n== Хвала ==\n\nПоздрав Горане и хвала на труду, ја сам престар за оваква препуцавања и са овим се извињавам Покрајцу и преузимам 1. и 2. што се мене тиче јер ми је ова енциклопедија веома битна и битно је да се овде ради и нама су људи потребни, наравно и Покрајац је много допринео енциклопедији.Кроз ово наше препуцавање надам се да је нешто научио и да у будуће непоступа са другима као што је самном нека ово схвати како хоће ал једно треба да нам јасно буде не само мени и Покрајцу већ свим корисницима да се увек ради о енциклопедији како год поступимо и мислим да је то најбитније, Горане још једном хвала... --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 08:47, 10 Дец 2004 (CET)\n\n== Предлог за администратора на енглеској Википедији ==\n\nГоране, хтео бих са тобом да се договорим о нашем предлогу за администратора на енглеској Википедији. Мој предлог је да то будеш ти. Разлози су укратко следећи: Сигурно познајеш боље енглески језик него ја, моје познавање енглеског ипак није довољно добро да бих са лакоћом писао текстове на њему. Са друге стране видео сам да си ти учествовао и у превођењу неких наших страница на енглески (нпр. Јован Жујовић). Твој задатак би могао бити не само да нас обавештаваш о раду на енглеској Википедији него колико можеш да и неке квалитетне текстове одавде преведеш на енглески. Енглеска Википедија је постала широко позната и веома значајна, ја сам од више њих чуо да знају за енглеску Википедију, а нису имали појма да постоји и на српском. Такође, добио сам примедбу од неких да ово што пишем за српску Википедију да је то чисто замлаћивање и да има једино смисла ако се то преведе на енглески и постави на енглеску Википедију, јер онда постаје доступно целом свету, а овако (тренутно) само малом броју ћириличара. У сваком случају бити администратор на енглеској Википедији је велика част, поготово као представник једне од Википедија. Наравно то је и обавеза, али ту смо и ми остали да помогнемо колико можемо. На пример, ја сам постављао доста интервики линкова на енглеској Википедији до нас и имао сам неке незнатне измене другог типа. Укупно, мислим да ја нисам спреман да будем администратор на енглеској Википедији, имаш моју пуну подршку и сагласност да то будеш ти. Поздрав. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе]] 10:49, 11 Дец 2004 (CET)\n\n: Види одговор на Милошевој страници за разговор. - [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 16:44, 11 Дец 2004 (CET)\n\n== Срећно ==\nАко могу да дам глас на Енглеској Википедији кажи само како,дај ми линк да нејурим,, имам налог од пре десетак дана .\n[[Корисник:Bonzo|bonzo]] 15:22, 12 Дец 2004 (CET)\n\n== Гласање за амбасадора ==\nЖелим овом приликом да се захвалим свима који су гласали за моје именовање за амбасадора на енглеској Википедији [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 19:35, 12 Дец 2004 (CET)\n\n*Горане, нема на чему. Подржаваћу те увек када је то потребно. Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 19:53, 12 Дец 2004 (CET)\n\n== Шта је на крају било са Ливном? ==\n\nЈа сам померио у архиву ту причу на страни [[Википедија:Администратори]], али ми није јасно како се то завршило. Хајде ми само у пар речи реци. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:36, 13 Дец 2004 (CET)\n\n:Ја бих рекао да је Покрајац решио тај проблем. Текст је ваљда сад учињен прихватљивим за обе \'\'стране\'\'. То се може видети и из чињенице да је задња измена била дана 16:40, 9 Дец 2004. Значи нема рата измена. Али у наредном периоду треба пратити стање. [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 14:04, 13 Дец 2004 (CET)\n\n== Молба за још један превод ==\n\nЗамолио бих те да преведеш и уводни текст на овој страни (као и \"гласаћу\" и сл.): [[Википедија:Одбор за односе са другим википедијанским заједницама/сарадња са балканским википедијанским заједницама]]. То нам је документ на основу ког друге балканске Википедијанце позивамо на гласање за наше кандидате. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:48, 13 Дец 2004 (CET)\n\n:*Преведено --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 16:18, 13 Дец 2004 (CET)\n\n== Јован Цвијић ==\nГоране, обрадовао сам се када сам видео како си превео [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]] на енглески језик. Пре неког времена један бугарски колега (Webkid) га је превео и на бугарски језик. Ето примера како је Википедија моћна. Посебно ми је драго због овог текста, јер сећам се како је изгледало његово писање на српском. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 19:30, 13 Дец 2004 (CET)\n== Разговор ==\nПоздрав, видим да радиш и да си видео задњу измену, молим те за мишљење, то је све што сам могао да убацим за сада као обавештење, трудим се да похватам нити за помоћ страницу, да линкујем где шта иде,близу сам краја па ћу да видим код комшија шта има да се узме, ајд јави се .\n[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 22:00, 17 Дец 2004 (CET)\n\n*Ууу бржи си од бота :), покварићеш бројач, свака част. Шта мислиш о предлогу са пијаце ,празници нам стижу, и на милошевој страни питао сам о реклами.\nПоздрав[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 02:16, 22 Дец 2004 (CET)\n\n:Па слажем се са тим предлогом, није лоша идеја. Кад виде људи колико смо урадили, има још неко да се прикључи. Кад сам ја дошао, било је ако се добро сећа,, 56 чланака - малкице депресивно ;)\n--[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 02:28, 22 Дец 2004 (CET)\n\n== Имаш одговор ==\n\nНа [[Разговор са корисником:Милош|мојој страни за разговор]]. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 07:37, 19 Дец 2004 (CET)\n\n==Jeкал==\n\nМа нема проблема, добро је што си променио ово у ноћу. Ја стварно не знам шта заначи јекал на словенчком. Покушао сам ту реч да растумачим на чланку о њему на сл. Википедији, али опет не знам. Покушај ти ако знаш хемију... Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 16:03, 23 Дец 2004 (CET)\n\n==Владе Дивац==\n\nЗнам да сам направио грешку и одлично што си је исправио. Како додајеш редирект? Поздрав. [[Корисник:Владоборо|владоборо]] 19:34, 25 Дец 2004 (CET)\nИ још нешто. Слична, али не иста ствар је код чланака [[Снијег]] и [[Снег]]. Можда је и овдје рјешење редирект? Погледај па исправи ако мислиш да треба.\n\n:Редирект правиш тако што откуцаш #REDIRECT а онда ставиш линк ка жељеној страници. Такође обришеш текст који је претходно стајао на страници. Ја увек заборавим тачно како ово иде, па морам да идем на ендлеску Википедију, да читам хелп :) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 19:59, 25 Дец 2004 (CET)\n\nЗа Снег/Снијег сам видео, али нисам прочитао цела оба чланка. Ако садрже исте информације, онда треба направити редирект, а ако информације нису исте, треба их све пребацити на исти чланак (није битно који, пошто су екавски и ијекавски равноправни), а од другог направити редирект.\nМогао би ти да ово урадиш, чисто за вежбу ;) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 19:59, 25 Дец 2004 (CET)\n\n==Washington==\n\n\nSamo radi :-), zavrsio sam manje vise sa bismarckom pa da rekoh skocim na rame ovom dzinu :)))\nSve sto smatras da se treba ispraviti, ispravi - samo neka je dobrih tekstova vise :)\n\nPozdrav\n\nDusan Sukovic\n\n== Ти си он лине :) ==\n\nИмаш ли ICQ или MSN? Мој број на ICQ-у је 65302949, па се јави. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 04:23, 10 Јан 2005 (CET)\n:Па, није баш да не спавам до касно, него се рано будим; што, опет, ништа не значи, јер умем и да не спавам до касно :) убацићу те на свој MSN налог, па кад поклопимо бдење, можемо да попричамо и онлајн (мој налог је millosh@users.sourceforge.net). --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 22:47, 12 Јан 2005 (CET)\n\n== пасворд ==\n\nЗаборавио сам шифру и сад не могу да се улогујем. Нисам оставио ни маил приликом регистрације тако да ми је опција да добијем нову шифру бескорисна. Можеш ли ти као администратор да ми помогнеш? владоборо\n\n:Ја не знам како да ти помогнем - погледао сам да ли постоји таква опција, и нисам је нашао. Могуће је чак да не постоји начин да ресетујеш шифру, али нисам сигуран. Иначе и мени се исто то догодило, па сам морао да отворим нови налог ;) Приметићеш да постоји налог под именом Горан Обрадовић, и Обрадовић Горан. Ако ништа, препоручујем и теби ово, или да питаш неког искуснијег да ти обрише налог, па да га поново отвориш под истим именом. -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 12:44, 19 Јан 2005 (CET)\n\nНе знам ко су овде искуснији корисници који би могли да ми помогну, па ако имаш некога да ми препоручиш...\nПочели смо дискусију на страници Нормални услови, па ме интересује твоје мишљење о чланцима попут [[Дувају из истих уста топло и хладно]], [[Брију длаке на доњим местима]], [[Пљескај ти себи сам]],... Мислиш ли и овде да \"онај ко прати линк знаће о чему се ради\" :) Ја само замишљам како листам штампану енциклопедију и негде између Дучића и дувана налазим текст [[Дувају из истих уста топло и хладно]]. Владоборо\n\n:Обрати се Милошу, Ђорђу или Доматриосу (рецимо).\n\nУ вези ових наслова, да знаш, размишљао сам и ја о њима. Са једне стране, тачно је да мало чудно изгледају као енциклопедијски чланци, а са друге стране, ово није штампана енциклопедија, и кад буде имала неких 50 000 чланака (ускоро, надам се) нико неће (по теорији вероватноће) ни наићи на те чланке, осим пратећи линкове - у ком случају ће знати о чему се ради. \nУ сваком случају, Голија (он је аутор ако се не варам) вероватно има неку концепцију, и разлог за такву номенклатуру чланака, па треба и њега да питамо, шта он мисли о свему томе - можда ће све представљати неку заокружену целину кад једном заврши тај посао. Било како било, кад се једном направи договор, лако је преименовати дате чланке или шта већ -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 13:38, 19 Јан 2005 (CET)\n\n==Бројач==\n\nЗдраво Горане! Прво би хтео да те поздравим, и похвалим твој превод чланка о Милошу Црњанском на енглеску Википедију. Друго због чега ти се обраћам, је бројач чланака који се не мења. Када се погледају Голијини нови чланци, стварно ме зачуди, зашто се не мења... Или то можда није аутоматски бројач... И треће, (да искористим прилику) шта мислиш који би изабрани чланак могао бити следећи, јер је овај (кога сам ја написао и поставио) већ ту неколико недеља. Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 00:41, 23 Јан 2005 (CET)\n\n==Бирократа==\n\nХвала на постављењу! Све опције које си набројао, код мене постоје. Ја се сад питам, које су додатне опције, односно могућности, које сам добио као бирократа? Хвала још једном. П.С. Погледај разговор са корисником Никола Прљић где се водила расправа у вези немачке википедије.--[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 01:46, 27 Јан 2005 (CET)\n\nПа то су све опције које ја имам, а ја сам бирократа. Значи или си добио неку опцију коју до сада ниси имао а ниси приметио, или ја нисам набројао све опције. Било како било у скорашњим изменама пише да ти је рачунар доделио бирократска права, што значи да си постао бирократа. О \'\'Немачком питању\'\' ћу одговорити код Николе на страници. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:59, 27 Јан 2005 (CET)\n\n==de==\n\nЕ, Кастер се дао у офанзиву на немачкој Википедији. [http://de.wikipedia.org/wiki/Diskussion:Hauptseite Погледај под +sr]. Лаку ноћ. --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 02:44, 27 Јан 2005 (CET)\n\n:Видео сам шта је Кастер написао, али тек кад сам прегледао историју странице. Изгледа да је неко обрисао његов коментар (мада кад сам упоредио промене, нисам могао да установим тако нешта). Ако неко јесте обрисао његов коментар (који можда јесте био малко циничан, али ништа преко тога), онда без да смо параноични можемо рећи да неко тамо ради против нас (мислим иначе би нам и попустили пошто смо толико наврзли :) . Иначе мој немачки је на нивоу разумевања, па не могу да се упустим у препуцавање са њима – то ћу оставити вама. -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 03:13, 27 Јан 2005 (CET)\n\n::Коначно! Немци су попустили и сада се линк ка нашој Википедији налази тамо са њихове леве стране. --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 02:23, 30 Јан 2005 (CET)\n\n==амбасадор==\n\nСад очекујем од тебе, као амбасадора, да учиниш нешто у бројним антисрпским (а при томе и нетачним) текстовима у енглеској википедији, које надгледају особе са наших простора којима нисмо нимало драги и сваку корекцију у врло кратком року бришу. Неће ти требати много времена да такве текстове пронађеш, а ако ти буде требала помоћ зови. Поздрав [[Корисник:Borovlado|Borovlado]] 08:20, 28 Јан 2005 (CET)\n\n==Најмлађи==\n\nХАХАХАХај, немојмо да се ова преписка о годинама прошири. Најједноставније је да одеш на моју личну страницу и кликнеш на [[Марко Покрајац]]. Па да, ево ти линка овде! :-) --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 01:17, 30 Јан 2005 (CET)\n----\nАХА, па скидам капу за најмлађег! Утешићу се са титулом виценајмлађег. :)--[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 01:27, 30 Јан 2005 (CET)\n\n==en-администратор-подршка==\n\nТамо сам се пријавио одавно. Наравно, моја подршка ти је сигурна. Само је на теби да ми јавиш где и како да гласам.--[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 01:22, 30 Јан 2005 (CET)\n----\n==БПШ==\nНисам се тешко уписао на БПШ, иако се нисам томе надао. Може се одабрати 2 предмета за пријемни од 6. Ја сам полагао социологију и ниформатику, који су по мени најлакши. Учи се из уџбеника из средње школе али и првенствено из примера пријемних задатака (питања) који се могу набавити на скриптарници школе у предпријемном периоду. На смер електронско пословање се пријављује најмање људи. После прве године се може прећи на неки други смер.--[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 23:25, 9 Феб 2005 (CET)\n\n==Ферма==\n\nОК, мада ми то није на врху листе приоритета. Драго ми је за твој чланак о Ф., ја сам слаб на историјским чињеницама. Што се броја људи који знају доказ тиче, ако си мислио на број људи који су прочитали и разумели доказ у генералним цртама, мислим да је 5-6 оптимистична процена, ако мислиш на број људи који би умели да га репродукују: 1. Напросто, доказ је потпуно застрашујућ. Ја лично познајем неколико Вајлсових доктораната, нико од њих није ни близу. -- [[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 05:27, 14 Феб 2005 (CET)\n\nЗар није чланак написао Djordjes? Или сте били заједно? -- [[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 05:30, 14 Феб 2005 (CET)\n\n*Горан је написао цео текст о Ферми (предухитрио ме:) и поставио га на страницу [[Пијер де Ферма]]. Пошто је стандарднији облик [[Пјер Ферма]] и пошто се под тим именом он већ налазио на списку [[Светски математичари]] ја сам прекопирао садржај стране у [[Пјер Ферма]], а на ону другу ставио редирекцију. Ово се може видети у историјама тих страна. Успут, могли бисмо да убацимо и слику са енглеске Википедије. --09:31, 14 Феб 2005 (CET)\n\n== Списак људи ==\nГоране, када сам јуче постављао свој нови текст о [[Милован Илић Минимакс|Минимаксу]] у [[списак људи]] видео сам да нису убачена нека имена. Онда сам узео и убацио сва нова имена људи од твог последњег мењања те стране, до јуче. Такође, неке грешке у сортирању сам исправио и поделио по словима списак људи са простора бивше Југославије. Како ти изгледа сада? --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 09:31, 14 Феб 2005 (CET)\n\nСлободно пиши чланак о Кејнзу. Ја сам поставио основну дефиницију правца. Ти настави... --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 12:30, 14 Феб 2005 (CET)\n\n== за администратора ==\n\nГоране, вратих \'\'\'И\'\'\'нтернет. Сад ја тебе морам да моли нешто сто је ипак, за администратора. Име слике Патријарха Павла гласи Пратријарх \'\'\'п\'\'\'авле.јпг. Заиста још не умем да мењам имена сликама, поготову када су линковане, а назив слике је - иѕнад- фотографије ППавла.\n\n(:) Ево, по савету сам заменила слику, са Patrijarh_Pavle.jpg па те молим да стару, Patrijarh_pavle.jpg избришеш. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 01:12, 16 Феб 2005 (CET)
\n\n==Несугласица==\n\nЗдраво, [[Корисник:Dzordzm|ја]] и [[Корисник:Саша.Стефановић]] имамо проблем око чланка [[Александар Вучић]]. Саша је поставио верзију са Вучићевог сајта, ја сам негодовао и написао своју верзију, али он се не слаже са њом, а ја не бих да почињемо рат \"ко ће пре и чешће\". Па дакле тебе као Админ-а питам шта се ради у оваквим случајевима? Питање сад шаљем и [[Корисник:Покрајац|Покрајцу]] --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 04:49, 15 Феб 2005 (CET)\n\n== тагови==\n\nНевезано за ово горе, погледао сам твој чланак о Кевендишевом огледу. Видим да слажеш формуле ручно. Ако немаш неки посебан разлог за то, ја могу зачас да пребацим све формуле у (и ако имаш још неке чланке) пошто у ТеХу радим већ десетак година... Let me know --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 05:49, 15 Феб 2005 (CET)\n\nЗдраво—у вези софтвера за плотове. Па овако, ја сам размажен, увек сам користио лиценцирани софтвер (овде сам на департманској лиценци, а у Србији, док сам ја био ту,... ;)). Не знам како сада функционише \'\'слободно\'\' тржиште софтвера у Београду. У тој категорији, мој фаворит је Maple, мада већина људи користи Mathematica-у. Мејпл је лакше научити, не треба више од пола сата да почнеш, и међу људима који су програмирали, обично они који су волели Паскал заволе Мејпл, а они који су волели Ц бирају Математику. (Ја наравно мислим да је Борланд Паскал 7 најбољи програмски пакет икада написан :) ) Нематематичари воле и MathCad, који је мени одбојан али има добру графику. Ништа од овога међутим није нимало бесплатно, макар овде. Ја сам се распитао (отуда кашњење) код неких овдашњих пријатеља. Бесплатног софтвера има више за линукс, али ја о линуксу не знам готово ништа. За Windows су ми препоручили gnuplot, чију Windows верзију можеш да скинеш на адреси [ftp://ftp.gnuplot.info/pub/gnuplot/gp400win32.zip]. За гнуплот ћеш међутим морати неким другим софтвером да произведеш листу координата (x,y), што није баш згодно, али може да послужи ако не радиш то превише често.\n\nКоначно, ја сам погледао по Гуглу, можеш свашта да нађеш ако потражиш рецимо \"implicit plots\" graphing \"public domain\", \"mathematical software\" \"public domain\", или тако некако. Међутим ја од тога не могу ништа да препоручим, јер нисам пробао. Sorry што нисам могао више да помогнем. --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 01:32, 16 Феб 2005 (CET)\n\n== Њујорк или Њу Јорк? ==\n\nЗапочео сам чланак \'\'Уједињене нације\'\' и дошао сам до седишта. Видео сам да си направио чланак \'\'Њу Јорк\'\' и мало је фалило да га преместим на \'\'Њујорк\'\'... Шта ти мислиш? Питаћу и Нинам. --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 17:13, 17 Феб 2005 (CET)\n\nПрексиноћ помињани Правопис МС/МХ 1960. г. стр. 488 / Њујорк (New York).. Њујорчанин,мн -ани \nЊујорчанка, дадт. -ки, ген. мн. -ки са дужином на и (немам тај фонт у основном сету). --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 22:58, 17 Феб 2005 (CET)\n---- \n==проба==\nПроба с потписом. Потпис: --[[Корисник:Покрајац|М.Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 23:37, 18 Феб 2005 (CET)\n--[[Корисник:Покрајац|\'\'\'\'\'М.Покрајац\'\'\'\'\']] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 23:44, 18 Феб 2005 (CET)\n\n== Ех ==\n\nЕх, ломила сам скочни зглоб, па још не шпартам по граду, биће и неких следећех недеља CU --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 01:04, 19 Феб 2005 (CET)\n\n== Драгољуб, Дража ==\n\nДа ли се презивао Михајловић, Михаиловић или пак Михајиловић. Овај проблем се јавља и са другим презименима, рецимо Вујчић (Вујичић) итд. Погледај како су написали на енглеској и на немачкој. Код Бугара, оно И са кукицом нисам сигуран како да преведем. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 00:54, 20 Феб 2005 (CET)\n\n==Хемија==\n\nАјме мени, где си ме у хемију нашао. Последњи пут сам ишта о \"томе\" чуо пре, хм, 9.5 година (\'сам ја овде најматорији? :)) А и да знаш како се то у [[Математичка гимназија|МГ]] лепо научи... Ја сам тамо додао колико сам могао да се присетим и пратећи словеначку верзију, али било би добро ако нађеш неког \"из материје\" или барем свежет из школе... --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 12:55, 25 Феб 2005 (CET)\n\n:Па ја сам ево свеж из школе, Прве београдске гимназије. Авај, тамо сам имао 2 (евентуално 3) из хемије ;) (додуше у првој су мало строжији са оценама (није да можемо да се меримо са вама из математичке ;)) , тако да се не осећам баш најпозванијим да преводим све термине. За оно шта сам знао како се код нас каже ([[Нормални услови]], на пример), то сам превео. Колико сам видео, остало је још неколико појмова (типа паулингова скала (па ето, лепо звучи :)) , и можемо да кажемо да смо превели табелу. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 13:17, 25 Феб 2005 (CET)\n\n== [[Српски динар]] ==\n\nХвала. Што се тиче слика бонзо ми је предложио да направим галерију, што ми се и свидело, али ћу да покушам још једну комбинацију са мало увећаним сликама.\n\n== Споменице и измене ==\n\nТвоја прва измена је била 13. јануара 2004. године (корисник Горан Обрадовић). Не бих да закерам, али чисто то да знаш. Ако инсистираш на Споменици 2003., нема проблема :) Иначе, број твојих измена је 368 као Горан Обрадовић и нешто мање од 1400 као Обрадовић горан, значи још мало па 2.000 :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 02:30, 8 Мар 2005 (CET)\n*{{Template:Ђакон::Горан-СТР-споменице}}\n\n\n{{Template:Ђакон::Горан-СТР-додела|Име=Горану Обрадовићу}}--[[Корисник:Djakon::Goran|Djakon::Goran]] 02:34, 9 Мар 2005 (CET)\n\n== Шаблони на енглеској ==\nПоставио сам шаблоне на енглеску.[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 17:12, 10 Мар 2005 (CET)\n\n==Америчке државе==\n\nХехе, па нисам се \'\'бунио\'\' него сам хтео да средимо страну... моји коментари су на [[Template_talk:САД|страни за разговор]] о темплејту за државе САД. То просто зато што живим овде и барем знам како се тачно шта \'\'на енглеском\'\' изговара. Оно што сам био сигуран сам одмах исправио, а сада још увек нисам сигуран за: Лујзијана (сада пише Луизијана), Конетикат (сада пише Контектикат, и знам да обично тако људи кажу, али то овде нико тако не изговара и требало би проверити неки референтан извор), и наравно остаје питање Џерси/Џерзи (глас на енглеском је некако на пола пута). Такође да ли је званична транслитерација Род Ајленд или Род Ајланд. И да ли наслов да остане овако како сам га ја сад променио, или можда да просто напишемо \"Сједињене Америчке Државе\"? Је ли кад ће политичка економија? Април, јун? --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 04:31, 11 Мар 2005 (CET)\n\n==СИ систем==\nЈедноставно сам следио линк са [[списак чланака које српска Википедија треба имати]]. Сад ту треба иѕвршити неке преправке тако да се ти чланци уклопе. Или једноставно иѕбрисати мој чланак и поправити линк на Списку. [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 17:18, 15 Мар 2005 (CET)\n\n== Вајмарска Република ==\n\nОдличан чланак, али сам нешто приметио:). Нисам могао да нађем ни једну повезницу ка чланку [[Немачка]]. Или можда грешим... Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 15:59, 16 Мар 2005 (CET)','Вајмарска Република',170,'Покрајац','20050316145935','',0,0,0,0,0.807488653254,'79949683854064','20050316145935'); INSERT INTO cur VALUES (2099,6,'Mihailo_petrovic.jpg','[[Михаило Петровић Алас]] (1868-1943), рад сликара [[Урош Предић|Уроша Предића]]','',108,'Djordjes','20040717164546','',0,0,0,0,0.769700692752097,'79959282835453','20050210135919'); INSERT INTO cur VALUES (2100,0,'Михаило_Петровић_Алас','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Михаило Петровић Алас |\n слика=[[Image:Mihailo_petrovic.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Портрет Михаила Петровића Аласа који је насликао [[Урош Предић]] |\n датум_рођења=[[24. април]], [[1868]]. |\n место_рођења=[[Београд]], [[Србија]] |\n датум_смрти=[[8. јун]], [[1943]]. |\n место_смрти=[[Београд]], [[Србија]]\n}}\n\n\'\'\'Михаило Петровић Алас\'\'\' (1868-1943), [[математика|математичар]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]], академик [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]]\n\nРођен је [[24. април|24. априла]] [[1868]]. године у [[Београд|Београду]],\nна Савској падини, недалеко од Конака кнегиње Љубице, као прво дете оца Никодима,\nпрофесора богословије, и мајке Милице (рођене Лазаревић).\n\nЗавршио је [[Прва београдска гимназија|Прву београдску гимназију]] у периоду 1878-85,\nа затим уписује Природно-математички одсек Филозофског факултета у Београду. Студије у\nБеограду завршава 1889. године. После тога у септембру 1889. одлази у [[Париз]] ради\nдаљег школовања и спремања пријемног испита за упис на École Normale Supérieure (Висока\nнормална школа, Научни одсек). На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године,\nа физичке науке 1893. године. Као најбољи студент своје генерације присуствује\nпријему код председника [[Француска|Француске републике]] 1893, а исто тако и 1894.\nгодине. Радио је на припреми доктората и 21. јуна 1894. године одбранио је\nдокторску дисертацију на Сорбони, пред комисијом професора [[Шарл Ермит]], Пикар и Пенлеве и\nстекао степен Docteur és sciences mathematiques (доктор математичких наука).\nЊегов докторат је био из области диференцијалних једначина\n\n1894. године постаје професор за математичку групу предмета на [[Велика школа|Великој школи]]\nу Београду. Био је у то време један од највећих стручњака у свету за диференцијалне једначине.\nПредавао је многим генерацијама студената, све до одласка у пензију 1938. године.\n1897. је постао дописни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и\nдописни члан [[Југословенска академија знаности и умјетност|Југословенске академије знаности\nи умјетности]] у [[Загреб|Загребу]]. Редовни члан Српске краљевске академије постаје 1899. године,\nкада је имао 31. годину.\n\nБавио се рибарством, отуда и његов надимак Алас. Још 1882. постаје рибарски шегрт, 1888. рибарски\nкалфа, а 1895. полаже испит за рибарског мајстора. Учествовао је доношењу првог \"Закона о слатководном\nриболову\" на језерима и рекама Србије 1898. године. На међународној изложби у Турину 1911. добија\nзлатну медаљу за изложене експонате из рибарства. Рекордан улов је имао 1912. када је уловио сома од 120 кг. \n\nСвирао је виолину, 1896. оснива свирачко друштво под називом Суз.\n\nКонструисао је хидроинтегратор и са њиме освојио златну медаљу на Светској изложби у Паризу 1900. године.\n\nКада је 1905. године [[Велика школа]] прерасла у [[Београдски универзитет]] међу првих осам редовних професора\nкоји су даље бирало цео наставни кадар био је и Мика Алас.\n\nОбјавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са својих поморских путовања.\nДобио је велики број награда и признања и био је члан неколико иностраних академија наука ([[Праг]], [[Букурешт]],\n[[Варшава]], [[Краков]]) и научних друштава. 1927. после смрти [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], академици су га предложили\nза председника Академије, али власти нису прихватиле овај предлог. Разлог је вероватно био тај\nшто је Михаило Петровић Алас био близак пријатељ принца Ђорђа Карађорђевића, краљевог брата, који је\n1925. ухапшен и налазио се у затвору. 1931. академици су га једногласно предложили за председника Академије,\nали власти поново нису прихватиле предлог.\n\n1939. године постао је почасни доктор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]. Исте\nгодине награђен је орденом Светог Саве првог реда.\n\nПо свом научном раду и резултатима можемо рећи да је Михаило Петровић Алас био највећи српски\nматематичар. Његова заслуга је посебно велика што је био оснивач београдске математичке школе,\nиз које проистекао велики број његових ученика који су наставили његово дело. Све докторске дисертације\nиз математике одбрањене на Београдском универзитету од 1912. до Другог светског рата, биле су под\nњеговим руководством. \n\nБио је учесник [[Балкански ратови|Балканских ратова]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]] као официр,\nи после рата је био резервни официр.\nБавио се [[криптографија|криптографијом]], његови шифарски системи су дуго година коришћени у војсци, све\nдо [[Други светски рат|Другог светског рата]]. 1941. он је поново позван у рат као резервни официр,\nНемци су га заробили али су га после неког времена пустили због болести.\n\n[[8. јун|8. јуна]] [[1943]]. умро је професор Михаило Петровић у свом дому на Косанчићевом венцу у [[Београд|Београду]].\n\n----\n==Види још==\n*[[Мике Аласа (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n\n== Спољне везе ==\n[http://www.unilib.bg.ac.yu/izdanja/2003/alas/trifunovic.php Поглед на живот и дело Михаила Петровића]\n\n[[Category:Математичари|Петровић, Михаило Алас]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]','',17,'Bonzo','20050210130218','',0,0,1,0,0.469974335968,'79949789869781','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (2101,4,'Bureaucrat_log','
  • 13:54, 15 Дец 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] Rights for user \"Никола Прљић\" set \"+sysop\"
  • \n
  • 13:53, 15 Дец 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] Rights for user \"Покрајац\" set \"+sysop\"
  • \n
  • 14:05, 13 Дец 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] Rights for user \"Zorba\" set \"+sysop +bureaucrat\"
  • \n
  • 12:01, 13 Дец 2004 [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] Rights for user \"Bonzo\" set \"+sysop\"
  • \n
  • 01:56, 10 Дец 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] Rights for user \"Обрадовић Горан\" set \"+bureaucrat \"
  • \n
  • 20:06, 8 Нов 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] Rights for user \"Обрадовић Горан\" set \"+sysop\"
  • \n
  • 12:16, 20 Авг 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] Rights for user \"Djordjes\" set \"+bureaucrat \"
  • \n
  • 15:30, 20 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] Rights for user \"Avala\" set \"+sysop\"
  • \n
  • 14:50, 19 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] Rights for user \"Djordjes\" set \"+sysop\"
  • \n
  • 16:51, 17 Јул 2004 [[Корисник:Милош|Милош]] Rights for user \"Никола Смоленски\" set \"+sysop +bureaucrat\"
  • \n\n
','Rights for user \"Никола Прљић\" set \"+sysop\"',124,'Милош','20041215135409','sysop',0,0,0,0,0.425563039654459,'79958784864590','20041215135409'); INSERT INTO cur VALUES (2102,3,'Страхиња','==Проблеми везани за блокирање==\nНисам сигуран, али би већ требало да знаш да то, свакако, ја нисам урадио. Преко тога, изузетно је глупо блокирати целу академску мрежу (један прокси). Какогод, колико год да се око неких ствари не слажемо, свакако да те не бих блокирао. --[[Корисник:Милош|Милош]] 20:46, 17 Јул 2004 (CEST)','',124,'Милош','20040717184650','',0,0,0,1,0.994105996096,'79959282815349','20040717184650'); INSERT INTO cur VALUES (2103,0,'Ема_Голдман_-_\"Анархизам_:_За_шта_се_стварно_залаже\"','#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n# Povratak na [[EMMA GOLDMAN]]\n\n

\nAnarhizam - za šta se stvarno zalaže?

\n
\n\nIstorija ljudskog rasta i razvoja je istovremeno i istorija očajničke borbe svake nove ideje koja nagoveštava dolazak nove zore. U svom istrajnom držanju za tradiciju, Staro se nikad nije ustručavalo da koristi najprljavije i najokrutnije metode da zaustavi dolazak Novog, u kom god obliku ili periodu ono pokušavalo da se afirmiše. Ne treba ni da idemo u daleku prošlost da bismo shvatili/e enormnost otpora i teškoća koje su se nalazile na putu svake napredne ideje. Sprave za mučenje su još uvek oko nas, kao i osuđenička odeća i društveni gnev, svi zajedno u zaveri protiv duha koji dostojanstveno maršira napred. \n\nAnarhizam nije mogao da se nada da će izbeći sudbinu svih ostalih inovativnih ideja. Zaista, kao najrevolucionarniji i najbeskompromisniji inovator, anarhizam mora i treba da se suoči sa kombinacijom neznanja i zlobe sveta koji želi da rekonstruiše. \n\nDa bismo samo površno obratili/e pažnju na sve što je rečeno i učinjeno protiv anarhizma, bilo bi potrebno napisati celu knjigu. Zato ću se ja osvrnuti samo na dve glavne primedbe. Kroz taj osvrt, pokušaću i da osvetlim za šta se anarhizam stvarno zalaže. \n\nČudan fenomen kod suprotstavljanja anarhizmu jeste taj, što se osvetljava veza između takozvane inteligencije i neznanja. Ipak, to nije toliko čudno ako uzmemo u obzir relativnost svih stvari. Karakteristika neuke mase jeste da ona ne zahteva znanje ili toleranciju. Vođena, kao i uvek, pukim nagonom, njeni razlozi su kao kod deteta. “Zašto?” “Zato.” Ipak, suprotstavljanje neobrazovanog/e anarhizmu zaslužuje isti tretman kao i suprotstavljanje inteligentne osobe. \n\nKoje su, dakle, primedbe? Prvo, anarhizam je nepraktičan, iako lep ideal. Drugo, anarhizam se zalaže za nasilje i uništavanje i zato mora biti odbačen kao loš i opasan. Ni inteligentna osoba ni neuke mase ne sude na osnovu temeljnog poznavanja teme nego ili po glasinama ili po pogrešnoj interpretaciji. \n\nPraktična šema, kaže Oskar Vajld, jeste ili ona koja već postoji ili ona koja bi mogla da se ostvari u postojećim uslovima, ali upravo su postojeći uslovi za prigovor i svaka šema koja bi mogla prihvatiti takve uslove jeste pogrešna i glupa. Prema tome, pravi kriterijum praktičnog nije u tome da li je ona praktična ili glupa; on je pre u tome da li šema ima dovoljno vitalnosti da napusti stagnirajuće vode starog i izgradi i održi novi život. U svetlu ovog koncepta, anarhizam je zaista praktičan. Više nego bilo koja druga ideja, on pomaže da se ukloni pogrešno i glupo; više nego bilo koja druga ideja, on gradi i održava novi život. \n\nEmocije neuke osobe konstantno se drže u napetosti najkrvavijim pričama o anarhizmu. Ništa nije preterano sramotno da bi bilo upotrebljeno protiv ove filozofije i njenih predstavnica/ka. Zbog toga anarhizam nepromišljenima predstavlja isto što i poslovično loša osoba detetu - crno čudovište koje guta sve pred sobom; ukratko, destrukciju i nasilje. \nDestrukcija i nasilje! Kako da obična osoba zna da je neznanje najnasilniji element u društvu, da je njegova moć destrukcije upravo ono protiv čega se anarhizam bori? Niti je svesna da anarhizam, čiji su koreni deo prirodnih sila, ne uništava zdravo tkivo nego parazitske izrasline koje se hrane životnom esencijom društva. On samo čisti zemlju od korova tako da ona konačno može da dâ zdrave plodove. \n\nNeko je jednom rekao da je potrebno manje mentalnog napora za osuđivanje nego za mišljenje. Raširena mentalna ravnodušnost, toliko dominantna u društvu, dokazuje da je ovo zaista istina. Umesto da zaroni u dubinu bilo koje ideje, da istraži njenu suštinu i značenje, većina ljudi će ih ili osuđivati ili će se pouzdati u neke površne ili jednostrane definicije nebitnog. \n\nAnarhizam zahteva od osobe da misli, da istražuje, da analizira svaki predlog, ali da kapacitet mozga prosečne/og čitateljke/čitaoca ne bi bio preopterećen, ja ću takođe započeti definicijom koju ću kasnije elaborirati. \n\nANARHIZAM: filozofija novog društvenog uređenja zasnovana na slobodi neograničenoj zakonima koje su ljudi napravili; teorija da se svaki oblik vladavine zasniva na nasilju i da je zato ona pogrešna i štetna, kao i nepotrebna. \n\nNovo društveno uređenje se zasniva, naravno, na materijalističkoj osnovi života; i dok se svi/e anarhisti/kinje slažu da je osnovno zlo današnjice ono ekonomsko, oni/e drže i do toga da je rešenje tog zla u razmatranju svake sfere života - individualne, kao i kolektivne; unutrašnjih, kao i spoljašnjih sfera. \n\nTemeljan pregled istorije ljudskog razvoja dovešće dva elementa u oštar međusobni sukob; elemente koje tek počinjemo da razumevamo, ne kao nepoznate jedan drugom, nego blisko povezane i zaista harmonične, samo ako se stave u odgovarajuću sredinu: individualni i društveni instinkt. Individua i društvo su vodili nemilosrdnu i krvavu bitku godinama, svako od njih težeći superiornosti, jer je svako od njih bilo slepo za vrednost i značaj onog drugog. Individualni i društveni instinkti - prvi, najjači faktor za individualno nastojanje, za rast, aspiraciju, samoostvarenje; drugi, jednako važan faktor za zajedničku korist i društvenu dobrobit. \n\nObjašnjenje za olujnu pobunu unutar individue i između nje i njenog okruženja, ne treba daleko tražiti. Primitivna osoba, nesposobna da razume svoje postojanje, a još manje jedinstvo celog života, oseća se potpuno zavisnom od slepih, skrivenih sila uvek spremnih da je ismevaju i rugaju joj se. Iz tog stava izrastaju religiozni koncepti ljudskog bića kao zrna prašine zavisnog od superiornih sila na vrhu, koje se mogu zadovoljiti samo potpunom predajom. Sve rane priče se zasnivaju na toj ideji, koja je kasnije i lajt-motiv biblijskih legendi i koja govori o vezi ljudskog bića sa bogom, državom, društvom. Uvek isti motiv, ljudsko biće je ništa, sile su sve. Znači, Jehova će podnositi ljudsko biće samo pod uslovom potpune predaje. Ljudsko biće može imati svu slavu na zemlji, ali ne sme postati svesno sebe. Država, društvo i moralni zakoni pevaju isti refren: ljudsko biće može imati svu slavu na zemlji, ali ne sme postati svesno sebe. \n\nAnarhizam je jedina filozofija koja ljudskom biću donosi svest o sebi, što podrazumeva da bog, država i društvo ne postoje, da su njihova obećanja ništavna i isprazna, jer ona mogu biti ispunjena samo potčinjavanjem ljudskog bića. Anarhizam je, prema tome, učitelj životnog jedinstva; ne samo u prirodi, nego i u ljudskom biću. Ne postoji konflikt između individualnog i društvenog instinkta, ništa više nego između srca i pluća: jedno, posuda u kojoj se nalazi dragocena životna esencija; drugo, skladište elemenata koji održavaju esenciju čistom i jakom. Individua je srce društva koje održava esenciju društvenog života; društvo su pluća koja distribuiraju element koji održava životnu esenciju - tj. individuu - čvrstom i jakom. \n\n“Jedina vredna stvar na svetu,” kaže Emerson, “jeste aktivna duša; to svaka osoba ima u sebi. Aktivna duša vidi apsolutnu istinu i govori istinu i stvara.” Drugim rečima, individualni instinkt je jedina vredna stvar na svetu. To je istinska duša koja vidi i oživljava istinu, iz koje će doći još veća istina - preporođena duša društva. \n\nAnarhizam je veliki oslobodilac ljudskog bića od fantoma koji su ga držali zarobljenog; on je sudija i pomiritelj dveju sila za individualnu i društvenu harmoniju. Da bi dostigao to jedinstvo, anarhizam je objavio rat opasnim uticajima koji su do sada sprečavali harmonično mešanje individualnih i društvenih instinkata, individue i društva. \n\nReligija, gospodarica ljudskog uma; Vlasništvo, gospodar ljudskih potreba; Vlada, gospodarica ljudskog ponašanja, predstavljaju uporište ljudskog ropstva i svih strahota koje ono zahteva. Religija! Kako ona dominira ljudskim umom, kako ona ponižava i degradira ljudsku dušu. Bog je sve, čovek je ništa, kaže religija. A iz tog \"ništa\", bog je stvorio kraljevstvo, tako despotsko, tako tiransko, tako okrutno, tako užasno strogo da ništa osim mraka, suza i krvi nije vladalo svetom od njegovog početka. Anarhizam diže ljudsko biće na pobunu protiv ovog crnog čudovišta. Uništi svoje mentalne okove, kaže anarhizam ljudskom biću, jer dok ne misliš i ne prosuđuješ sam/a za sebe, nećeš se osloboditi dominacije tame, najveće prepreke svakom napretku. \n\nVlasništvo, gospodar ljudskih potreba, onaj koji poriče ljudima pravo da zadovolje svoje potrebe. U prošlosti je vlasništvo zahtevalo božansko pravo, dolazilo ljudskom biću sa istim refrenom kao i religija, “Žrtvuj! Odreci se! Priloži!” Duh anarhizma je podigao ljudsko biće iz klečećeg položaja. Ono sada stoji uspravno, licem okrenutim svetlosti. Naučilo je da vidi neutoljivu, proždrljivu, harajuću prirodu vlasništva i sprema se da ubije čudovište. \n\n“Vlasništvo je pljačka”, rekao je veliki francuski anarhista Prudon. Da, ali bez rizika i opasnosti za pljačkaša. Monopolizirajući akumulirane napore ljudskog bića, vlasništvo mu je opljačkalo njegovo pravo po rođenju i učinilo ga siromahom i izgnanikom. Vlasništvo nema čak ni istrošen izgovor da ljudsko biće ne proizvodi dovoljno da zadovolji sve potrebe. Svaki/a student/kinja ekonomije zna da produktivnost rada tokom proteklih nekoliko dekada daleko nadmašuje normalne zahteve. Ali šta su normalni zahtevi za nenormalne institucije? Jedini zahtev koji vlasništvo prepoznaje jeste njegov vlastiti proždrljivi apetit za većim bogatstvom, jer bogatstvo znači moć; moć da potčini, da uništi, da iskoristi, moć da porobi, da zlostavlja, da degradira. Amerika se posebno razmeće svojom velikom moći, svojim ogromnim nacionalnim bogatstvom. Jadna Amerika, od kakve je koristi svo njeno bogatstvo ako su individue koje čine naciju bedno siromašne? Ako žive u bedi, prljavštini, kriminalu, bez nade i radosti; beskućnička, bezemljaška vojska sačinjena od ljudskih žrtava. \n\nOpšte je poznato da ukoliko dobit nekog posla ne prelazi troškove, bankrot je neizbežan. Ali oni koji se bave proizvodnjom bogatstva još nisu naučili ovu lekciju. Svake godine troškovi proizvodnje u ljudskim životima rastu (50 000 ubijenih, 100 000 ranjenih u Americi, samo prošle godine) i zarada za mase koje pomažu u stvaranju bogatstva, sve se više smanjuje. Ipak, Amerika je i dalje slepa za neizbežan bankrot našeg proizvodnog biznisa. Ali nije ovo jedini zločin u poslednje vreme. Još je fatalniji zločin pretvaranja proizvođača u običan deo mašine, sa manje volje i odluke od njegovog gospodara od čelika i gvožđa. Ljudskom biću su ukradeni ne samo proizvodi njegovog rada, nego i moć slobodne inicijative, originalnosti i interes ili strast za stvari koje pravi. \nPravo bogatstvo je u korisnim i lepim stvarima, u stvarima koje pomažu da se kreiraju jaka, lepa tela i okruženja inspirišuća za život. Ali ako je ljudsko biće osuđeno da namotava pamuk na kalem ili da kopa ugalj ili da gradi puteve tokom trideset godina svog života, ne može da se govori o bogatstvu. Ono što on/a daje svetu samo su sive i grozne stvari koje reflektuju glupo i grozno postojanje - preslab/a da živi, previše kukavica da umre. Čudno je reći, ali ima ljudi koji veličaju ovu umrtvljujuću metodu centralizovane proizvodnje kao najveličanstvenije dostignuće našeg doba. Uopšte im ne uspeva da shvate da je, ako nastavimo da služimo mašinama, naše ropstvo potpunije nego što je bilo ropstvo kralju. Ne žele da znaju da centralizacija nije samo posmrtno zvono slobodi, nego i zdravlju i lepoti, umetnosti i nauci, svemu onome što je nemoguće u mehaničkoj atmosferi. \n\nAnarhizam ne može a da se ne odrekne ovakve metode proizvodnje; njegov cilj je najslobodniji mogući izraz svih skrivenih mogućnosti individue. Oskar Vajld definiše savršenu ličnost kao “onu koja se razvija u savršenim uslovima, koja nije ranjena, osakaćena ili u opasnosti.” Savršena ličnost, prema tome, moguća je samo u društvenom uređenju u kome je ljudsko biće slobodno da odabere način rada, uslove rada i slobodu da radi. To je ona/j kome je pravljenje stola, građenje kuće ili obrađivanje zemlje ono što je slikanje umetnici/ku i otkriće naučniku/ci - rezultat inspiracije, intenzivne čežnje i dubokog interesovanja za posao kao kreativne sile. Pošto je to ideal anarhizma, njegovi ekonomski ugovori moraju da se sastoje od volonterskih proizvodnih i distributivnih saveza koji će se razvijati u slobodarski komunizam, kao najbolji način proizvodnje sa najmanjim gubitkom ljudske energije. Anarhizam, ipak, prepoznaje i pravo individue, ili većeg broja individua, da uvek promene način rada u skladu sa svojim ukusima i željama. \n\nPošto je ovakvo ispoljavanje ljudske energije moguće samo u potpunoj individualnoj i društvenoj slobodi, anarhizam usmerava svoje snage protiv treće i najveće protivnice svake društvene jednakosti - Države, organizovane vlasti ili statutarnog zakona - gospodarice ljudskog ponašanja. \n\nKao što je religija uprljala ljudski um i kao što je vlasništvo, ili monopol nad stvarima, potčinilo i ugušilo ljudske potrebe, tako je država zarobila ljudski duh diktirajući pravila u svakoj sferi ponašanja. “Svaka vlada je, u suštini,” kaže Emerson, “tiranija”. Nije važno da li je to vlada po božanskom pravu ili vladavina većine. U svakoj instanci njen cilj je apsolutna potčinjenost individue. \n\nPozivajući se na američku vladu, najveći američki anarhista Dejvid Toro je rekao: “Šta je vlada nego tradicija, mada skorašnja, koja nastoji da se neoštećena prenese potomstvu, ali tako da svaka instanca izgubi svoj integritet; ona nema vitalnost ni moć ni jedne žive osobe. Zakon nikada nije stvorio osobu koja je pravednija; a poštovanjem ovakvog zakona, čak i oni/e dobronamerni/e svakodnevno postaju službenici/ice nepravde.” \nI zaista, ključna osobina vlade je nepravda. S arogancijom i samodovoljnošću kralja koji ne može da pogreši, vlada nagrađuje, sudi, osuđuje i kažnjava najbeznačajnije uvrede, održavajući se pomoću najveće od svih uvreda - uništenjem individualne slobode. Tako je Ouida u pravu kada tvrdi da “se država samo trudi da ulije u društvo one vrednosti po kojima će se njene zapovesti slušati, a riznice puniti. Njeno najveće postignuće jeste svođenje ljudske vrste na satni mehanizam. U takvoj atmosferi sve one finije i delikatnije slobode, koje zahtevaju poseban tretman i prostorno širenje, neizbežno presuše i izumru. Država zahteva mašine za plaćanje poreza koje imaju neograničen rok trajanja, riznice u kojima nikada nema deficita, i društvo - monotono, poslušno, bezbojno, bezdušno, koje se ponizno kreće kao stado ovaca pokraj auto-puta između dva zida.” \n\nIpak, čak bi i stado ovaca pružilo otpor šikaniranju od strane države ako ne prihvata korumpirane, tiranske i opresivne metode kojima se ona služi za postizanje svojih ciljeva. Zbog toga Bakunjin odbacuje državu kao sinonim kapitulacije slobode individue ili manjina - destrukcije društvene veze, smanjivanja ili čak potpunog poricanja života kao takvog, zarad vlastitog povećanja. Država je oltar političke slobode i, kao religiozni oltar, postoji u svrhu ljudskog žrtvovanja. \n\nU stvari, teško da postoji moderan/a mislilac/teljka koja/i se ne slaže da je vlada, organizovana vlast ili država neophodna samo da održi ili zaštiti vlasništvo i monopol. Efikasnost je dokazala samo u toj funkciji. \n\nČak i Džordž Bernard Šo, koji se nada čudu od države pod fabijanizmom, ipak priznaje da je “ona trenutno ogromna mašina za pljačku i porobljavanje siromašnih grubom silom”. S obzirom na to, teško je videti zašto pametan uvodničar želi da podrži državu pošto siromaštvo prestane da postoji. \n\nNa žalost, još uvek postoji veliki broj ljudi koji su istrajni u fatalnom verovanju da vlada počiva na prirodnim zakonima, da održava društveni red i harmoniju, da smanjuje kriminal i da sprečava lenju osobu da odere svoje društvo. Trebalo bi zbog toga ispitati ove argumente. \n\nPrirodni zakon je onaj faktor u ljudskom biću, koji se sam afirmiše slobodno i spontano, bez ikakve spoljašnje sile, u harmoniji sa zahtevima prirode. Na primer, zahtev za hranom, seksualnim zadovoljstvom, za svetlom, vazduhom i vežbanjem jeste prirodni zakon. Ali za njegovo izražavanje nije potrebna mašinerija vlade, nije potrebna batina, puška, lisice ili zatvor. Poslušnost ovakvim zakonima, ako se to može nazvati poslušnošću, zahteva samo spontanost i slobodnu mogućnost. Da se vlade ne održavaju kroz takve harmonične faktore dokazano je užasnim poretkom nasilja, sile i prinude koji sve vlade koriste da bi opstale. Zato je Blekstoun u pravu kada kaže: “Ljudski zakoni su pogrešni jer su u suprotnosti sa zakonima prirode.” \n\nAko ne govorimo o redu koji je nastao u Varšavi posle pokolja nad hiljadama ljudi, teško je vladama pripisati bilo kakvu sposobnost za red ili društvenu harmoniju. Red izveden iz potčinjenosti i održavan terorom nije sigurna garancija; ipak, to je jedini “red” koji su vlade ikada održale. Istinska društvena harmonija prirodno raste iz solidarnosti interesa. U društvu u kom oni/e koji/e stalno rade nikad ništa nemaju, dok oni/e koji/e nikad ne rade uživaju u svemu, solidarnost interesa ne postoji; otuda je društvena harmonija samo mit. Jedini način na koji se organizovana vlast suočava sa ovom ozbiljnom situacijom jeste ukazivanjem još većih privilegija onima koji već imaju monopol nad zemljom i daljim porobljavanjem masa lišenih nasledstva. Tako je čitav arsenal vlade - zakoni, policija, vojnici, sudovi, zakonodavna tela, zatvori - naporno angažovan u “harmonizaciji” antagonističkih elemenata u društvu. \n\nNajapsurdniji izgovor vlasti i zakona jeste da oni služe da bi se smanjio kriminal. Izuzimajući činjenicu da je sama država najveći kriminalac, jer krši svaki pisani i prirodni zakon, krade u obliku poreza, ubija u obliku rata i smrtne kazne, došlo je do potpunog zastoja u borbi protiv kriminala. Potpuno je zakazala u uništavanju ili bar umanjivanju strašnog zla koje je sama stvorila. \n\nKriminal nije ništa drugo nego pogrešno usmerena energija. Sve dok svaka institucija današnjice, ekonomska, politička, društvena i moralna, kuje zaveru da ljudsku energiju usmeri prema pogrešnim kanalima; sve dok je većina ljudi van sebe jer rade stvari koje mrze da rade, i žive život koga se gnušaju, kriminal će biti neizbežan i svi zakoni mogu samo da povećaju, a nikako da uklone kriminal. Šta društvo, onakvo kakvo danas postoji, zna o procesu očajanja, siromaštva, užasa, zastrašujuće borbe, koji ljudska duša mora da prođe na putu do kriminala i poniženosti. Kako bi ona/j ko poznaje ovaj užasan proces mogao/la da ne vidi istinu u ovim rečima Pitera Kropotkina: \n\n“Oni/e koji/e će odmeriti odnos između prednosti koje se pripisuju zakonu i kazni i njihovom degradirajućem efektu na čovečanstvo; oni/e koji/e će proceniti bujicu izopačenosti kojom doušnici zasipaju ljudsko društvo a koje čak i sudije favorizuju, a vlade dobro plaćaju pod izgovorom da pomažu razotkrivanju kriminala; oni/ koji/e će ući unutar zatvorskih zidova i tamo videti šta ljudska bića postaju kada su lišena slobode, kada su prepuštena brizi čuvara, psovkama, okrutnim rečima, hiljadama probadajućih poniženja, složiće se s nama da je ceo zatvorski i kazneni aparat užas koji mora biti okončan.” \n\nZastrašujući uticaj zakona na lenju osobu je previše apsurdan da bi zasluživao razmatranje. Kad bi društvo bilo oslobođeno rasipanja i troška održavanja lenje klase i isto tako skupog ličnog obezbeđenja koje ova lenja klasa zahteva, društveni sto bi bio obilan za svakoga, uključujući čak i povremeno lenje osobe. Osim toga, dobro je uzeti u obzir da lenjost proizilazi ili iz posebnih privilegija ili fizičkih i mentalnih poremećaja. Naš sadašnji ludi sistem proizvodnje podržava oboje i zapanjujući je fenomen da ljudi sada uopšte hoće da rade. Anarhizam želi da oslobodi rad njegovih umrtvljujućih, zaglupljujućih aspekata, njegovog mraka i prinude. Želi da rad učini oruđem zadovoljstva, snage, boje, prave harmonije, tako da i najsiromašnija osoba može u radu da nađe rekreaciju i nadu. \n\nDa bi se postiglo ovakvo uređenje života, vlada, sa svojim nepravednim, proizvoljnim, represivnim merama, mora biti uklonjena. U najboljem slučaju, ona nameće jedan model života, bez obzira na individualne i društvene različitosti i potrebe. Uništavanjem vlade i uredbi propisanih zakonom, anarhizam predlaže spasavanje samopoštovanja i nezavisnosti individue od svih ograničenja i invazija od strane vlasti. Samo u slobodi ljudsko biće može da izraste potpuno. Samo u slobodi će naučiti da misli i da se kreće i da dâ najbolje od sebe. Samo će u slobodi shvatiti stvarnu snagu društvenih veza koje povezuju ljude i koje su stvarna osnova normalnog društvenog života. \n\nAli šta je sa ljudskom prirodom? Da li ona može da se promeni? I ako ne može, da li će ona istrajati pod anarhizmom? \n\nJadna ljudska prirodo, kakvi strašni zločini su počinjeni u tvoje ime! Svaka budala, od kralja do policajca, od tupog pastora do diletantna u nauci bez vizije, daje sebi za pravo da autoritativno govori o ljudskoj prirodi. Što je veći mentalni šarlatan, nedvosmislenije je njegovo insistiranje na poročnosti i slabostima ljudske prirode. Ipak, kako bilo ko može danas da govori o tome, dok su sve te duše u zatvoru, sva ta srca uprljana, ranjena i osakaćena? \n\nDžon Barouz je tvrdio da su eksperimentalna istraživanja na životinjama u zarobljeništvu potpuno beskorisna. Njihov karakter, njihove navike, njihove želje su potpuno promenjene kada su odvojene od svog staništa u polju ili šumi. Kad je ljudska duša zarobljena u tesnom prostoru, svakodnevno nagonjena na potčinjenost, kako možemo govoriti o njenim potencijalima? \n\nSloboda, napredak, mogućnost i, iznad svega, mir i odmor, sami mogu da nas nauče o stvarno dominantnim faktorima ljudske prirode i svim njenim divnim mogućnostima. \n\nAnarhizam se, prema tome, zaista zalaže za oslobođenje ljudskog uma od dominacije religije, za oslobođenje ljudskog tela od dominacije vlasništva, za oslobođenje od okova i ograničenja vlade. Anarhizam se zalaže za društveno uređenje zasnovano na slobodnom udruživanju individua u svrhu proizvodnje stvarnog društvenog dobra, uređenje koje će garantovati svakom ljudskom biću slobodan pristup zemlji i puno uživanje životnih potrepština, u skladu sa ličnim željama, ukusima i naklonostima. \n\nOvo nije luda fantazija ili ludilo uma. To je zaključak do koga su došli/e inteligentni/e muškarci i žene širom sveta, zaključak koji je rezultat neposrednog i studioznog posmatranja tendencija modernog društva: individualne slobode i ekonomske jednakosti, nerazdvojnih sila potrebnih za rađanje dobrog i istinitog u ljudskom biću. \n\nA sada o metodama. Anarhizam nije, kao što bi neki/e mogli/e pretpostaviti, teorija budućnosti koja bi se ostvarila kroz božansku inspiraciju. To je živa sila u procesima našeg života koja konstantno stvara nove uslove. Metode anarhizma, prema tome, ne uključuju strogi program koji treba da se ostvari pod svim okolnostima. Metode moraju da izrastu iz ekonomskih potreba svakog mesta i klime i iz zahteva intelekta i temperamenta svake individue. Tih, miran karakter kakav je bio Tolstojev želeće druge metode za društvenu rekonstrukciju nego žestoka, preplavljujuća ličnost Mihaila Bakunjina ili Pitera Kropotkina. Isto tako, mora biti očigledno da će ekonomske i političke potrebe Rusije diktirati drastičnije mere nego one u Engleskoj i Americi. Anarhizam se ne zalaže za militaristički dril i uniformnost; on se, međutim, zalaže za duh pobune, u bilo kom obliku, protiv svega što sprečava ljudski rast. Svi/e anarhisti/kinje se slažu u ovome, kao što se slažu u svom protivljenju političkoj mašineriji kao sredstvu donošenja velike društvene promene. \n\n“Glasanje”, kaže Toro, “je vrsta igranja, kao kockanje ili begemon, igranje sa ispravnim i pogrešnim; njegova obaveza nikada ne prevazilazi njegovu celishodnost. Čak i glasanje za pravu stvar znači ne činiti ništa za nju. Mudra osoba neće ostaviti ispravu stvar milosti šanse niti želi da ona preovlada putem moći većine.” Neposredno ispitivanje političke mašinerije i njenih dostignuća potvrdiće logiku Toroa. \n\nŠta pokazuje istorija parlamentarizma? Ništa osim neuspeha i poraza, ni jednu jedinu reformu koja bi umanjila ekonomski i društveni stres kod ljudi. Doneti su zakoni za poboljšanje i zaštitu rada. Ipak, prošle godine je dokazano da je Ilinois, sa najstrožim zakonima za zaštitu rudnika, imao najgore nesreće u rudnicima. U državama u kojima preovlađuju zakoni o radu dece, eksploatacija dece je na vrhuncu, iako ovde radnici/e imaju sve političke mogućnosti, kapitalizam je dostigao najbestidniji zenit. \n\nČak i da radnice/i imaju svoje predstavnice/ke, oko čega naši dobri socijalistički političari prave buku, kakve su šanse da oni/e budu iskreni/e i da zaslužuju poverenje? Treba imati na umu način na koji politika funkcioniše, da bi se shvatilo da je njena staza popločana dobrim namerama puna zamki: korišćenje veza, spletkarenje, laskanje, laganje, varanje; to je, u stvari, prevara u svakom obliku pomoću koga politički pretendent može postići uspeh. Tome treba dodati i potpunu demoralizaciju karaktera i ubeđenja, dok ne ostane ništa što bi nekoga navelo da se bilo čemu nada od tako oronule osobe. Ljudi su stalno i iznova bili dovoljno glupi da veruju i podržavaju do poslednjeg novčića slavoljubive političare, da bi na kraju bili izdani i prevareni. \nMože se reći da osoba od integriteta nikada ne bi podlegla korupciji u političkom mlinu. Možda i ne bi; ali takva osoba bi bila potpuno onemogućena da izvrši bilo kakav uticaj u korist rada, kao što se zaista i pokazalo u brojnim slučajevima. Država je ekonomska gospodarica nad svojim slugama. Dobri ljudi, ako takvi postoje, ostali bi ili odani svojim političkim verovanjima i izgubili ekonomsku podršku, ili bi se držali svog ekonomskog gospodara i bili potpuno nesposobni da urade i najmanje dobro. Politička arena ne ostavlja alternativu, osoba mora biti ili glupa ili bitanga. \n\nPolitičko sujeverje još uvek drži prevlast nad srcima i umovima masa, ali istinski/e zaljubljenici/e u slobodu neće da imaju više ništa s tim. Umesto toga, oni/e veruju Stirneru koji kaže da ljudsko biće ima onoliko slobode koliko želi da uzme. Anarhizam se zato zalaže za direktnu akciju, za otvoren prkos i otpor svim zakonima i ograničenjima, ekonomskim, društvenim i moralnim. Ali prkos i otpor su ilegalni. U njima leži spas ljudskog bića. Sve što je ilegalno zahteva integritet, samopouzdanje i hrabrost. Ukratko, zahteva slobodne, nezavisne duhove “ljudi koji su ljudi i imaju kičmu koja se ne da saviti”. \nUniverzalno pravo glasa, samo po sebi, svoj opstanak duguje direktnoj akciji. Da očevi američke revolucije nisu imali duh pobune i prkosa, njihovo potomstvo bi još uvek nosilo kraljev kaput. Da nije bilo direktne akcije Džona Brauna i njegovih drugova, Amerika bi još uvek trgovala crncima. Istina, trgovina belcima još uvek traje, ali i to će morati da bude ukinuto direktnom akcijom. Sindikalizam, ekonomska arena modernih gladijatora, duguje svoje postojanje direktnoj akciji. Tek su nedavno zakon i vlada pokušali da unište sindikalni pokret i osudili pobornike/ce ljudskog prava na organizovanje na zatvor zbog zavere. Da su se boril/e za svoju stvar preklinjanjem, sudskim zastupanjem i kompromisima, sindikalizam bi danas bio neznatan. U Francuskoj, Španiji, Italiji, Rusiji, čak i u Engleskoj (svedočimo o rastućoj pobuni engleskih radničkih sindikata), direktna, revolucionarna, ekonomska akcija je postala tako jaka sila u borbi za industrijsku slobodu, da čini da svet shvati izvanrednu važnost moći rada. Opšti štrajk, najviši izraz svesti radnika/ca, bio je ismejan u Americi tek nedavno. Danas svaki veliki štrajk, da bi pobedio, mora shvatiti značaj opšteg solidarnog protesta. \n\nDirektna akcija, koja je svoju efektnost dokazala u ekonomskim redovima, jednako je delotvorna i u okruženju individue. Stotine sila povređuju njeno biće i jedino će je istrajan otpor konačno osloboditi. Direktna akcija protiv autoriteta u prodavnici, direktna akcija protiv autoriteta zakona, direktna akcija protiv nadirućeg, nametljivog autoriteta moralnog koda jeste logična, dosledna metoda anarhizma. \n\nZar to neće voditi revoluciji? Zaista, hoće. Ni jedna stvarna društvena promena nije uspostavljena bez revolucije. Ljudi ili nisu upoznati sa svojom istorijom ili još nisu naučili da revolucija nije ništa drugo nego misao preneta u akciju. \n\nAnarhizam, veliki podstrekač misli, danas prožima svaku oblast ljudskog delovanja. Nauka, umetnost, književnost, drama, napor za ekonomskim poboljšanjem, u stvari svako individualno i društveno protivljenje postojećoj neuređenosti stvari, osvetljeno je duhovnim svetlom anarhizma. To je filozofija suvereniteta individue. To je teorija društvene harmonije. To je velika, silna, živeća istina koja rekonstruiše svet i koja će uvesti Svanuće. \n
\n\n#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n# Povratak na [[EMMA GOLDMAN]]','',0,'147.91.1.41','20040613194016','',0,0,0,0,0.267689022484877,'79959386805983','20040722172807'); INSERT INTO cur VALUES (2105,0,'Ема_Голдман_(слика)','[[Image:goldman.jpg|Emma Goldman]]\n\n[[ANARHIZAM: ZA ŠTA SE STVARNO ZALAŽE]]\n\n[[ŽENSKO PRAVO GLASA]] \n\n[[LJUBAV I BRAK]]

\n\n# Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]','',0,'147.91.1.45','20040613193801','',0,0,0,0,0.737829409295534,'79959386806198','20040722172627'); INSERT INTO cur VALUES (2106,0,'Александар_Беркман_-_\"Да_ли_је_анархија_могућа?\"','# Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n# Povratak na [[ALEKSANDAR_BERKMAN]]\n

\n\n

Aleksandar Berkman - \"Da li je anarhija moguća?\"

\n
\n\n\n\"Mogla bi da bude moguća\", kažeš, \"kada bi mogli da se snađemo bez države. Ali da li smo mi sposobni za tako nešto?\" \n\nMožda je najbolji način da se odgovori na tvoje pitanje da posmatramo tvoj život. \n\nKoju ulogu igra država u tvom životu? Da li ti pomaže da živiš? Da li te hrani, oblači i osigurava ti krov nad glavom? Da li ti ona pomaže pri radu ili igri? Kada si bolestan, da li zoveš doktora ili policajca? Da li ti država može podariti više sposobnosti nego što ti ih je priroda dala? Da li te ona može spasiti od bolesti, starosti ili smrti? \n\nPosmatraj svoj svakodnevni život i videćeš da u njemu država nije nikakav činioc osim kada počne da se meša u tvoje stvari, kada te prisiljava da radiš neke stvari ili ti zabranjuje da radiš neke druge. Tera te, na primer, da plaćaš porez i da je podržavaš, hteo ti to ili ne. Tera te da obučeš uniformu i ideš u vojsku. Obuzima tvoj privatni život, naređuje ti, ograničava te, propisuje ti ponašanje i uopšte radi sa tobom šta god joj odgovara. Govori ti čak u šta moraš da veruješ i kažnjava te ako misliš ili delaš drugačije. Usmerava te šta moraš da jedeš i piješ i baca te u tamnicu ili te ubija zbog neposlušnosti. Naređuje ti i vlada nad svakim korakom u tvom životu. Tretira te kao lošeg dečaka ili kao neodgovorno dete kome treba starateljeva snažna ruka, ali ako ne slušaš smatra te uprkos tome odgovornim. \n\nPromatraćemo posle ove detalje u životu u anarhiji i koji uslovi i institucije će postojati u tom obliku društva, kako će funkcionisati i kakvo će imati dejstvo na čoveka. \n\nZa sada hoćemo prvo da pokažemo da je takva društvena situacija moguća, da je anarhija izvodljiva. \n\nKakav je danas život prosečnog čoveka? Skoro sve vreme on je posvećen zarađivanju za život. Toliko si zauzet zarađivanjem za život da jedva imaš vremena da živiš, da uživaš u životu. Ni novca, ni vremena. Srećan si ako imaš neki izvor zarade, neki posao. Ponekad dođu teška vremena: nezaposlenost i hiljade ljudi su izbačeni sa posla, svako godine, u svakoj zemlji. \n\nTa vremena znače da nema više zarade, nema plate. Posledicu su briga i oskudica, bolesti, očaj i samoubistvo. Ona prouzrokuju siromaštvo i zločin. Da bi olakšali siromaštvo gradimo kuće i domove za siromašne i besplatne bolnice, koje ti sve izdržavaš svojim porezom. Da bi se sprečio zločin i kaznili kriminalci ti opet izdržavaš policajce, detektive, državne snage, sudije, advokate, zatvore, tamničare. Možeš li zamisliti išta besmislenije i neizvodljivije? Zakonodavstvo uvodi zakone, sudije ih tumače, razni zvaničnici ih izvršavaju, policija juri i hapsi kriminalce i konačno zatvorski čuvar pazi na njih. Brojne osobe i institucije su zauzete time da drže nezaposlenog čoveka dalje od krađe i da ga kazne ukoliko proba tako nešto. Onda ga snabdevaju sa potrebštinama za život koje su mu falile i zbog kojih je počinio zločin u prvoj liniji. Onda ga posle duže ili kraće kazne puštaju na slobodu. Ako ne uspe da nađe posao, začarani krug se ponavlja: krađa, hapšenje, suđenje i zatvaranje. \n\nOvo je bez mnogo detalja, ali zato tipična ilustracija glupog karaktera našeg sistema; on je glup i nedelotvoran. Zakon i država podržavaju takav sistem. \n\nZar nije čudno što većina ljudi ne može da zamisli da bi mogli da se snađemo bez države, kada u stvari naš pravi život nema veze sa njom, ona mu ne treba i naš život je samo ometen tamo gde se pojavljuju zakon i država? \n\n\"Ali sigurnost i javni red\", buniš se, \"da li bi toga bilo bez zakona i države? Ko bi nas štitio od kriminalaca?\" \n\nIstina je da je ono što zovemo \"zakonom i redom\" najgori nered, kao što smo videli u prethodnim poglavljima. Ono malo reda i mira što imamo je zbog zdravog razuma i zajedničkih napora ljudi, najčešće uprkos državi. Da li ti treba država da ti kaže da ne istrčiš pred auto? Da li ti ona treba da ne bi skočio sa Bruklinskog mosta ili Ajfelove kule? \n\nČovek je društveno biće: on ne može da postoji sam; on živi u zajednicama ili društvima. Zajedničke potrebe i interesi uzrokuju određene dogovore da bi nam omogućili sigurnost i lagodnost. Takva saradnja je slobodna, dobrovoljna; nema potrebe ni za kakvom prisilom od strane države. Ti se priključuješ sportskom klubu ili horu zato što su to tvoje naklonosti i sarađuješ sa drugim članovima bez da te neko primorava na to. Naučnici, pisci, umetnici i pronalazači tragaju za svojom vrstom inspiracije i međusobnog rada. Njihovi nagoni i potrebe su njihovi najjači motivi: mešanje bilo kakve vlasti ili države može zamo da ometa njihove napore. \n\nSvuda u životu možeš videti da potrebe i naklonosti ljudi vode u udruživanje, zbog međusobne zaštite i pomoći. To je razlika između upravljanja stvarima i vladanja nad ljudima; između rađenja nečega po slobodnom izboru i biti na to primoran. To je razlika između slobode i prinude, između anarhizma i države, jer anarhizam znači dobrovoljnu saradnju umesto prisiljenog učestvovanja. On znači sklad i red namesto ometanja i nereda. \n\n\"Ali ko će nas braniti od zločina i zločinaca?\", pitaš. \n\nBolje se zapitaj da li nas država stvarno štiti od njih. Zar država sama ne stvara i održava uslove koji stvaraju zločin? Zar najezda i nasilje na kojima počiva država ne stvaraju duh netrpeljivosti i proganjanja, mržnje i još više nasilja? Zar se zločin ne povećava sa povećanjem siromaštva i nepravde prouzrokovane državom? Zar sama država nije najveća nepravda i zločin? \n\nZločin je posledica ekonomskih uslova, društvene nejednakosti, zla i loših stvari čiji su roditelji država i monopol. Država i zakon mogu jedino da kazne kriminalca. Oni niti \"leče\" zločin niti mogu da ga spreče. Jedini pravi lek protiv kriminala je da se ukinu njegovi uzroci, a to država nikada neće moći da uradi, pošto je ona tu da održava baš te uzroke. Zločin se može ukinuti jedino ako se ukinu i uslovi koji ga stvaraju. Država to ne može da uradi. \n\nAnarhizam znači ukidanje tih uslova. Zločin koji je posledica države, njenog tlačenja i nepravde, nejednakosti i siromaštva, će nestati u anarhiji. Oni čine do sada najveći procenat zločina. \n\nSigurno će i drugi zločini postojati neko vreme, oni koji se dešavaju iz zavisti, strasti i duha prisile i nasilja koji danas vlada svetom. Oni će, kao deca autoriteta i imovine, postepeno nestajati u uslovima u kojima polako iščežava atmosfera koja ih je proizvela. \n\nAnarhija stoga neće ni gajiti zločin niti mu dozvoliti da se razvije. Na povremena dela protiv društva će se gledati kao na ostatke prošlih bolesnih uslova i stavova i lečiće se više kao nezdravo stanje uma nego kao zločin. \n\nAnarhija će da počne da hrani \"kriminalca\", da mu osigura posao umesto da ga prvo nadgleda, hapsi, sudi mu i zatvara ga i na kraju da ga hrani kao i mnoge druge koji onda moraju da ga čuvaju. Zasigurno čak i ovaj primer pokazuje koliko je život u anarhiji smisleniji i jednostavniji nego danas. \n\nIstina je da je današnji život nepraktičan, zamršen i zbunjujuć, a nezadovoljavajuć iz bilo koje perspektive. To je razlog što ima toliko bede i nezadovoljstva. Radnik nije zadovoljan; a ni gazda nije srećan u svom stalnom strahu od \"loših vremena\" uključujući gubitak imovine i moći. Sablast straha od sutrašnjice prati ukorak i siromašne i bogate [The specter of fear for co-morrow dogs the steps of poor and rich alike.] \n\nRadnik sigurno nema šta da izgubi zamenom države i kapitalzma uslovima bez države, anarhijom. \n\nSrednja klasa ima skoro isto toliko nesigurne živote kao i radnici. Oni su zavisni od dobre volje proizvođača i prodavaca na veliko, velikih industrijskih kombinata i kapitala, a uvek su u opasnosti od bankrota i propasti. \n\nČak i veliki kapitalisti imaju malo šta da izgube zamenom današnjeg poretka sa anarhijom, jer bi u njoj život i komfort bili osigurani; strah od takmičenja bi bio uništen ukidanjem privatnog vlasništva. Svako bi imao potpune i nesputane mogućnosti da živi i uživa u svom životu do najdaljih granica [to the utmost of his capacity]. \n\nTome dodaj i svest o miru i harmoniji; osećaj koji dolazi sa slobodom od finansijskih i materijalnih briga; shvatanje da se nalaziš u prijateljski nastrojenom svetu gde nema zavisti ili poslovnih rivala koji bi mogli da ti ometaju misli; u svetu bratstva, u atmosferi slobode i opšteg blagostanja. \n\nSkoro je nemoguće zamisliti čudesne mogućnosti koje se otvaraju čoveku u društvu komunističkog anarhizma. Naučnik se može potpuno posvetiti svojim voljenim istraživanjima bez da mora da misli kako da zaradi svoj hleb. [The inventor would find every facility at his disposal to benefit humanity by his discoveries and inventions. ] Pisac, pesnik, umetnik - svi oni bi se uzdigli na krilima slobode i društvenog sklada u još veće visine dostignuća. \n\nTek tada bi pravda i pravo došle na svoje. Nemoj da potcenjuješ ulogu ovih osećanja koje one igraju u životima čoveka ili naroda. Mi ne živimo samo od hleba. Tačno je da naše postojanje nije moguće bez mogućnosti da zadovoljimo svoje fizičke potrebe, ali njihovo zadovoljavanje ne čini nikako sav život. Naš trenutni poredak civilizacije je lišavajući milione ljudi nasledstva takoreći stavio trbuh u centar univerzuma, ali u razumnom društvu sa obiljem za svakoga svi uslovi za život i sigurnost življenja bi se smatrali kao nešto što se podrazumeva, kao što je vazduh dostupan svakome. Ljudska samilost, osećanje za pravdu i ispravno imali bi šansu da se razviju, da se zadovolje, da se rašire i rastu. Čak je i danas osećaj za fer-plej i pravdu još uvek živ u ljudskim srcima uprkos vekovima potiskivanja i izokretanja. On nije mogao da bude istrebljen, on ne može da bude istrebljen jer je urođen, prirodan za čoveka, instinkt koji je isto jak kao i onaj za samo-očuvanje i isto toliko bitan kao i naša radost. Ne dolazi sva beda koju imamo u svetu od nedostatka materijalnog blagostanja. Čovek može lakše da izdrži gladovanje nego svest o nepravdi. Svest da se sa tobom nepravedno postupa će te navesti na protest i pobunu isto toliko brzo kao i glad, a možda i brže. Glad može da bude neposredan razlog za svaki ustanak ili pobunu, ali ispod nje je sanjivi otpor [slumbering antagonism] i mržnja masa prema onima od čijih ruku moraju da trpe nepravdu i nedela. Pravda i pravo igraju mnogo veću ulogu u našim životima nego što je većina ljudi toga svesna. Oni koji to poriču znaju veoma malo o ljudskoj prirodi i istoriji. U svakodnevnom životu stalno vidiš ljude koji se rasrde zbog onoga što smatraju nepravdom. \"To nije pravedno\", instinktivan je prigovor čoveka koji oseća da mu je načinjeno nedelo. Naravno, svačije shvatanje ispravnog i pogrešnog zavisi od njegove tradicije, okoline i vaspitanja. Kakvo god bilo to shvatanje, njegov prirudni impuls je da se suprotstavi onome za šta misli da je pogrešno i nepravedno. \n\nU istoriji se da isto to potvrditi. Više pobuna i ratova su bili vođeni zbog ideja o ispravnom i pogrešnom nego zbog materijalnih uslova. Marksisti bi prigovorili da nas\'ei poglede o ispravnom i pogrešnom oblikuju ekonomski uslovi, ali to nikako ne menja činjenicu da je smisao za pravdu i ispravnost večito navodio ljude na heroizam i požrtvovanje za ideale. \n\nHrišćani [Christis - Hristovi?] i Bude svih epoha nisu naišli na odziv zbog njihovih materijalnih razmišljanja već zbog svoje posvećenosti pravdi i ispravnome [The Christs and the Buddhas of all ages were not prompted by material considerations but by their devotion to justice and right.]. Pioniri u svakom ljudskom nastojanju su trpeli klevete, proterivanja, čak i osude na smrt, ne zbog ličnog uzdizanja već zbog vere u ispravnost svog cilja. Džonovi Husi, Luteri, Bruni, Savonarole, Galileji i mnogi drugi religiozni i društveni idealisti borili su se i umirali boreći se za pravdu kako su je oni videli. Slično se dešavalo i na putevima nauke, filozofije, umetnosti, pesništva i obrazovanja - od vremena Sokrata do današnjih dana ljudi su posvećivali svoje živote u korist istine i pravde. Na polju političkog i društvenog napredovanja, počevši sa Mojsiom [Moses] i Spartakom, najplemenitiji ljudi žrtvovali su se za svoje ideale pravde i jednakosti. Ali nije ni ova silovita moć idealizma ograničena samo na izuzetne pojedince. Ona je uvek pokretala mase. Američki rat za nezavisnost, na primer, započeo je sa narodnom mržnjom u kolonijama prema nepravdi zbog poreza bez da mogu da imaju predstavnike. Krstaši su trajali dve stotine godina zbog pokušaja da se osigura hrišćanska sveta zemlja. Ovaj verski ideal je naveo šest miliona ljudi, čak i armije dece, da se suoče sa neizrecivim teškoćama, bolestima i smrću u ime pravde i ispravnog. Čak su se i u poslednjem svetskom ratu, koji je bio kapitalistički u svojim ciljevima i posledicama, borili milioni ljudi iz ubeđenja da se on vodi za ispravan cilj, za demokratiju i kraj svih ratova. \n\nTako je kroz celu istoriju, staru i modernu, osećaj pravde i ispravnog navodio čoveka, pojedinačno i kolektivno, na samopožrtvovanje i posvećivanje i uzdizalo ga mnogo iznad njegove [drabness] svakodnevnog života. Tragično je naravno što se ovaj idealizam izrazio kroz proterivanja, nasilje i pokolj. Nečast i samoživost kralja, sveštenika i gospodara, neznanje i fanatizam su odredile takvu formu. Duh koji ih je ispunjavao je ipak bio duh pravde i poštenja. Sva pređašna iskustva dokazuju da je taj duh još uvek živ i moćan i da je odlučujuć činioc na svakoj lestvici ljudskog života. \n\nUslovi života danas oslabljuju i izopačuju ovu najplemenitiju ljudsku osobinu, izokrenu njeno ispoljavanje i pretvore je u kanale za intoleranciju, proterivanje, mržnju i svađu, ali jednom kada se čovek oslobodi uticaja materijalnih interesa koje ga kvare, kada se okane neznanja i klasnih suprotnosti, njegov urođen duh za pravdu će se pojaviti u novim oblicima, oblicima koji će zajedno težiti još većem bratstvu i blagonaklonosti, ka ličnom miru i društvenoj harmoniji. \n\nJedino u anarhiji može ovakav duh da se u potpunosti razvije. Oslobođeni od ponižavajuće i brutalne borbe za naš svakodnevni hleb, kada svi budu delili rad i blagostanje, najbolje osobine ljudskog srca i uma moći će da rastu i imaće mogućnost da se primene za dobrobit svih. Čovek bi u stvari postao plemenit rad prirode o kojem je do sada samo sanjao. \n\nIz tih razloga je anarhija ideal ne samo za određenu klasu već za celo čovečanstvo, jer bi od nje, u najopštenijem smislu te reči, svi imali koristi. Zato je anarhizam izraz univerzalne i večite žudnje ljudske vrste. \n\nU interesu svake žene i svakog muškarca je da pomognu da se dođe do anarhije. Oni bi to sigurno i radili kada bi shvatili lepotu i pravdu jednog takvog novog života. Svako ljudsko biće koji nije lišen osećaja i razuma teži anarhiji. Svako ko trpi nepravdu i zlo, korupciju i grozote današnjeg života je instintkivno duševno srodan sa anarhijom. Svakome kome srce nije okamenilo [is dead to] na ljubaznost, strast i samilost za svojeg bližnjeg mora biti u interesu da je podrži. Svako ko mora da podnosi siromaštvo i bedu, tiraniju i potlačivanje treba da priželjkuje anarhiju. Svaki slobodoljubiv i pravdoljubiv muškarac i žena treba da pomognu u njenom ostvarivanju. \n\nPre svega i ono što je najbitnije je da je ona u interesu svih potlačenih i potisnutih ovoga sveta. Oni koji grade palate, ali žive u [travels]; koji postavljaju nit života, ali koji ne smeju da učestvuju u obedu; koji stvaraju bogatstvo ovoga sveta i koji su lišeni nasledstva; koji ispunjavaju život radošću i sunčanom svetlošću, a pritom ih preziru u dubinama tmine; Samsoni života lišeni snage od strane straha i neznanja; bespomoćan div rada, proletarijat uma i mišića, industrijske mase i poljoprivrednici - oni treba da sa uživanjem prigrle anarhiju. \n\nZa njih je anarhizam najjača draž; oni su ti koji prvi i poslednji moraju da rade na novom danu koji će im vratiti njihovo nasleđe i doneti slobodu i blagostanje, radost i sunčevu svetlost celom čovečanstvu. \n\n\"Sjajna stvar\", primetićeš, \"ali da li bi to radilo? I kako da do toga dođemo?\"\n
\n\n# Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n# Povratak na [[ALEKSANDAR_BERKMAN]]','',133,'Avala','20040722172946','',0,0,0,0,0.481604516954724,'79959277827053','20040722172946'); INSERT INTO cur VALUES (2107,0,'Александар_Беркман_-_\"Шта_је_то_анархизам?\"','# Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n# Povratak na [[ALEKSANDAR_BERKMAN]]\n\n\n

20. Šta je to anarhizam?

\n
\n\n\n\"Da li nam možeš ukratko reći\", pita tvoj prijatelj, \"šta je to u stvari anarhizam ?\" \n\nPokušaću. U najkraćim crtama, anarhizam uči da možemo živeti u društvu bez prisile bilo koje vrste. \n\nŽivot bez prisile naravno znači slobodu, tj. biti oslobođen bilo prisile bilo ograničenja, mogućnost da živiš svoj život kako ti to najviše odgovara. \n\nTakav život ne možeš voditi dokle god ne rasčistiš sa institucijama koje ti ograničavaju slobodu i mešaju ti se u život i uslovima koji te primoravaju da činiš drugčije nego što bi ti stvarno hteo. \n\nKoje su to institucije i kakvi su to uslovi ? Hajde da vidimo prvo šta treba da uradimo da bismo sebi obezbedili slobodan i skladan život. Kada jednom saznamo šta treba da ukinemo i šta treba da dođe namesto toga, pronaći ćemo način i kako to da uradimo. \n\nŠta treba da se ukine da bi se obezbedila sloboda ? \n\nNajpre, ono što te najviše ugrožava i sputava ili sprečava tvoju slobodnu aktivnost: ono što se meša u tvoju slobodu i tera te da živiš na drugačiji način nego što bi to bio tvoj izbor. \n\nA to je država. \n\nPogledaj dobro i videćeš da je država najveći nasilnik. Još više od toga, na je najveći zločinac ikada poznat čoveku. Ona ispunjava svet nasiljem, revarom i obmanom, ugnjetavanjem i bedom. Kao što je veliki mislilac jednom rekao, \"njen zadah je otrov\". Ona izopači sve što dodirne. \n\n\"Da, država znači nasilje i zlo\", priznaćeš, \"ali da li možemo bez nje ?\" \n\nTo je ono o čemu ćemo da pričamo. Ako bih te sada pitao da li ti treba država, siguran sam da bi tvoj odgovor bio da ti ne treba, ali da je ona potrebna zbog drugih. \n\nAko pitaš ma kog od tih \"drugih\", odgovorio bi kao i ti: da mu država nije potrebna, ali je neophodna \"zbog drugih\". \n\nZašto svako misli da je dovoljno pristojan i bez policajaca, ali da je država potrebna zbog \"drugih\" ? \n\n\"Ljudi bi krali i ubijali jedni druge kada ne bi bilo države i zakona\", reći ćeš. \n\nAko bi stvarno tako radili, onda zašto ? Da li bi to radili iz čistog zadovoljstva ili iz određenih razloga ? Ako možda dobro istražimo uzroke onda možemo i da nađemo lek za njih. \n\nZamisli da smo ti i ja i još grupica ljudi doživeli brodolom i našli se na ostrvu bogatom voćem svih vrsta. Prionuli bismo naravno na posao da se snađemo. Onda zamisli da jedan od nas proglasi da to sve pripada njemu i da niko ne sme da uzme nijedan zalogaj dok mu ovaj ne plati danak. Mi bismo ga samo zanemarili i smejali bismo se njegovim tvrdnjama, zar ne ? Ako bi pak pokušao da pravi probleme, bacili bismo ga u more, što bi mu možda i dobro došlo. \n\nZamisli dalje da mi i naši preci obrađujemo ostrvo i opremamo ga svim stvarima potrebnim za udoban život i da onda neko dođe i traži sve to za sebe. Šta bismo mi rekli ? Mi se ne bismo osvrtali na njega. Možda bismo mu rekli da može da deli sa nama i da nam se može pridružiti u poslu. A onda zamisli da on stalno navaljuje da je to njegova imovina i da nabavi gomilu papira i kaže da oni dokazuju da sve njemu pripada? Rekli bismo mu da je lud i nastavili svojim poslom. Ukoliko bi imao državu iza sebe, pozvao bi je da zaštiti \"njegova prava\" i država bi poslala policiju i vojnike koji bi nas izbacili i vratili \"zakonitom vlasniku njegovu svojinu\". \n\nTo je funkcija države i svrha njenog postojanja i ono što ona čini sve vreme. \n\nDa li i sada misliš da bi bez onoga što zovemo država i dalje otimali i ubijali jedni druge ? \n\nZar nije tačnije da baš zbog države krademo i ubijamo, pošto nam država ne obezbeđuje imovinu koja nam pravedno pripada, već je upravo suprotno: država nam je uzima u korist onih koji nemaju pravo na nju, kao što smo videli u prethodnim poglavljima, zar ne ? \n\nAko bi se sutra ujutru probudio i otkrio da nema više države, da li bi tvoja prva pomisao bila da izletiš na ulicu i nekoga ubiješ ? Ne, ti znaš da su to sve same gluposti. Mi govorimo o normalnim, zdravim ljudima. Ludi ljudi koji hoće da ubijaju ne pitaju prvo da li postoji ili ne postoji država. Takvim ljudima je potrebna nega psihoterapeuta i psihijatara i treba ih smestiti u bolnice na lečenje. \n\nPre će biti da kada se ti i tvoj komšija probudite i vidite da nema više države da ćete se baciti na preuređivanje svojih života pod novim uslovima. \n\nVeoma je verovatno da kada vidiš ljude koji se prežderavaju, a ti gladuješ, da ćeš zahtevati da jedeš i imaš potpuno pravo. Tako bi uradio bilo ko, što znači da ljudi ne bi dozvolili da neko prigrabi sva dobra za život za sebe. To dalje znači da bi siromašni odbili da ostanu siromašni dok se drugi baškare u raskoši. To znači da bi radnik odbio da da svoj proizvod gazdi koji tvrdi da njemu pripada fabrika i sve što se u njoj proizvede. To znači da seljak ne bi dozvolio da hiljade hektara zemlje stoji prazno dok on nema dovoljno zemlje da izdržava sebe i svoju porodicu. To znači da nikome ne bi bilo dozvoljeno da prisvoji zemlju ili mašine za proizvodnju. To znači da ne bismo više trpeli privatno vlasništvo nad resursima za život. Smatralo bi se najvećim zločinom kada bi neko posedovao više nego što može da potroši tokom nekoliko ljudskih života, dok njegovi susedi nemaju dovoljno hleba za svoju decu. To znači da bi svi delili društveno bogatstvo i da bi svi pomagali da se to bogatstvo proizvede. \n\nUkratko, to znači da bi po prvi put u istoriji stvarna pravda i ravnopravnost pobedili umesto zakona. \n\nVidiš da uklanjanje države istovremeno vodi ukidanju povlastica i privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju i distribuciju. \n\nSledi da, kada je država jednom ukinuta, sa njom moraju nestati i kapitalizam i nadnicarsko ropstvo, jer oni ne mogu da postoje bez podrške države i njene zaštite isto tako kao što ni onaj čovek o kome sam prethodno pričao ne bi mogao da sprovede svoje lude zahteve za prisvajanje ostrva bez pomoći države. \n\nTakva situacija gde bi umesto države postojala sloboda zove se anarhija. Kada jednakost u pravu na korišćenje dođe namesto privatnog vlasništva, to je komunizam. \n\nBio bi to komunistički anarhizam. \n\n\"O, komunizam\", viče tvoj prijatelj, \"pa ti si rekao da nisi boljševik!\" \n\nNe, ja nisam boljševik, jer boljševici hoće jaku vlast i državu, dok anarhizam znači uklanjanje države i vlasti uopšte. \n\n\"Ali zar nisu Boljševici komunisti ?\", pitaćeš. \n\nDa, boljševici jesu komunisti, ali oni hoće diktaturu, da njihova vlast primora ljude da žive u komunizmu. Anarhistički komunizam, sa druge strane, znači dobrovoljni komunizam, komunizam po slobodnom izboru. \n\n\"Vidim razliku. To bi sve bilo lepo\", priznaje tvoj prijatelj, \"ali da li misliš da je i moguće?\" \n
\n\n# Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n# Povratak na [[ALEKSANDAR_BERKMAN]]','',0,'147.91.1.45','20040613194436','',0,0,0,0,0.0551387537784304,'79959386805563','20040722150726'); INSERT INTO cur VALUES (2108,0,'Александар_Беркман_-_\"Погрешна_схватања_анархизма\"','# Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n\n

Pogresna shvatanja anarhizma

\n
\n\n(ovaj tekst govori o glavnim principima konstruktivnog anarhizma)
\n\n
\nAnarhizam nije apsolutni anti-socijalni individualizam
\nAnarhizam ne znaci apsolutnu, neodgovornu, anti-socijalnu licnu slobodu koja krsi prava drugih i odbacuje svaki oblik organizacije i samodiscipline. Apsolutna individualna sloboda se moze dostici samo u izolaciji - ako je uopste i tada moguca: \"Ono sto stvarno oduzima slobodu i cini inicijativu nemogucom je izolacija koja cini ljude nemocnim.\" (Errico Malatesta, Zivot i Ideje, Freedom Press, London, s. 87)\n\nAnarhizam je sinonim reci \"slobodni socijalizam\" ili \"socijalni anarhizam\". Kao sto pridev \"socijalni\" sam govori, anarhizam je slobodno udruzivanje ljudi koji zive i saradjuju u slobodnim zajednicama. Ukidanje kapitalizma i drzave; radnicko samo-upravljanje industrijom; raspodela po potrebama; slobodno udruzivanje; su principi koji cine i osnovu socijalizma (svih pravaca socijalizma). Zbog osnovnih razlika koje ih dele od drugih pravaca, Peter Kropotkin i drugi anarhisticki teoreticari su definisali anarhizam kao \"levicu socijalnog pokreta\". Ruski anarhista Alexei Borovoi je izjavio da je prava osnova anarhizma u slobodnom drustvu jednakosti svih clanova u slobodnoj organizaciji. Socijalni anarhizam se moze definisati kao pravo svakoga da bude razlicit.\n\nAnarhizam nije neogranicena sloboda niti poricanje odgovornosti
\nU drustvenim odnosima izmedju ljudi se moraju prihvatiti odredjene norme po slobodnom nahodjenju, naime, obaveza da se ispuni dogovor koji je po sopstvenoj volji prihvacen. Anarhizam nije vlada. Anarhizam je samo-vlada (sto znaci isto sto i samo-administracija). Samo-vlada znaci samo-disciplinu. Alternativa samo-disciplini je prisiljena poslusnost nametnuta od strane vladara njegovim podanicima. Oni koji odbijaju da zive po sopstvenoj odgovornosti da bi postovali dobrovoljni dogovor bi se uskratili za pogodnosti, koje takvi uslovi pruzaju. \n\nPravo napustanja
\nKazna za krsenje dogovora je uskladjena neotudjivim pravom da se istupi odnosno da se napusti zajednica. Pravo grupa i pojedinaca da izaberu sopstvene oblike udruzivanja je, po Bakunjinu, najvaznije od svih politickih prava. Ukidanje ovog prava vodi ponovnom uvodjenju tiranije. Zatvor se ne moze napustiti. Izdvajanje nece paralizovati udruzivanje. Ljudi sa jakim i izrazenim zajednickim interesima ce saradjivati. Oni koji ce izgubiti nesto istupanjem ce napraviti kompromis izmedju svojih razlika i srodnosti u odnosu na druge. Oni koji imaju malo ili nikakve koristi od kolektiva nece mu stetiti napustanjem, ali ce zato odstraniti izvor nesloge i time unaprediti opsti sklad. \n\nOsnovna razlika izmedju anarhizma i drzave
\nOgromna razlika izmedju anarhistickih nacela slobodnog prihvatanja autoriteta u zamenu za usluge (sto znaci rukovodjenje) i drzave je u tome sto autoritet drzave vlada nad svojim podanicima, tj., ljudima. Na primer, treba da se popravi moj televizor: autoritet profesionalnog mehanicara se zavrsava i nestaje kada je televizor popravljen. Isto vazi kada ja krecim mehanicarevu sobu. Obostrana razmena dobara i usluga je ogranicena, a ne licna, saradnja koja automatski iskljucuje naredjivanje. Ali zato je drzava svemocni aparat koji kontrolise sve aspekte mog zivota od rodjenja do smrti, ciju svaku odredbu ja moram poslusati ili cu biti izlozen mucenju, ukidanju najosnovnijih prava, zatvaranju ili cu cak biti ubijen. \n\nLjudi mogu slobodno istupiti iz grupe ili udruzenja ili cak organizovati svoje grupe, ali oni ne mogu pobeci pravosudju drzave. Ako ipak pobegnu iz jedne drzave u drugu, opet ih onda tamo doceka pravosudje te druge drzave.\n\nZamenjivanje drzave
\nAnarhisticki principi nisu vestacki smisljeni od strane anarhista. Oni su izvedeni iz teznji koje vec postoje. Kropotkin, koji je sacinio sociologiju anarhizma, je naglasio da su anarhisticke ideje o slobodnom drustvu utemeljene na \"podacima koji su nam vec dostupni pri posmatranju sadasnjeg zivota\". Anarhisticki teoreticari su se ogranicili na predlaganju koriscenja svih korisnih organizama starog drustva da bi se napravilo novo. Da se \"elementi novog drustva vec razvijaju u propadajucem burzoaskom drustvu\" (Marx) je osnovni princip svojstven svim pravcima u socijalistickom pokretu. Anarhisticki pisac, Colin Ward, je to ovako sazeo: \"Ako se hoce sagraditi novo drustvo, sav materijal nam je vec pri ruci\".\n\nAnarhisti hoce da zamene drzavu, ali ne haosom vec prirodnim i spontanim nacinima organizacije koji se pojavljuju kroz samo-upravljanje i koordinaciju gde god ima potrebe za uzajamnom pomoci i zajednickih interesa. Izvor svega toga je u nepobitnoj zavisnosti izmedju ljudi i zeljom ka skladu. Takav oblik organizovanja se naziva federalizam. Drustvo bez reda je nezamislivo, ali organizacija reda nije pod ekskluzivnim monopolom drzave. Federalizam je oblik poretka koji prethodi uzurpiranju drustva od strane drzave i koji ce je preziveti i nadziveti.\n\nSkoro da nema oblika organizovanja, pre nego sto su uzurpirani kroz drzavu, koji nisu imali federalisticke osobine. Samo nabrajanje svih ogromnih mreza lokalnih, pokrajinskih, nacionalnih i internacionalnih federacija i konfederacija koje obuhvataju svu celinu drustvenog zivota do sada bi zauzelo previse mesta (would fill volumes). Federacijski oblik organizovanja cini da svaka grupa i federacija ima koristi od jedinstva i koordinacije dok na drugoj strani uziva potpunu autonomiju unutar svojih podrucja uticaja[spheres] , samim tim sireci i svoju sopstvenu slobodu. Federalizam - sinonim za dobrovoljne sporazume - je organizacija slobode. Po Proudhonu, \"Onaj koji spominje slobodu bez da spomene federalizam, ne spominje nista\". \n\nPosle revolucije
\nDrustvo je velika isprepletena mreza saradjivanja i sve duboko ukorenjene institucije koje su danas korisne ce u nekom drugom ili istom obliku da nastave da funkcionisu iz prostog razloga sto ljudsko postojanje zavisi od ovog unutrasnjeg jedinstva. Niko to nikada nije ni dovodio u pitanje. Ono sto je potrebno je oslobodjenje od zapovednickih institucija koje kontrolisu drustvo i autoriteta unutar samih organizacija. Pre svega im se mora uliti revolucionarni duh i pouzdanje u kreativnu sposobnost ljudi. Kropotkin, dok je radio na sociologiji anarhizma, je stvorio plodno tlo za istrazivanje koje su sociolozi zanemarili, baveci se potragom novih oblasti drzavne kontrole. \n\nAnarhisti su se pretezno bavili trenutnim problemima drustvenih promena sa kojima ce se morati suociti ljudi posle revolucije. To je zbog toga sto su anarhisti hteli da pronadju mere kojima bi se resili problemi koji bi nastali kroz ono sto je anarhisticki pisac-revolucionar Errico Malatesta nazvao: \"period reorganizacije i prelaza (tranzicije)\".\n\nOzbiljni problemi se ne mogu resiti tako sto cemo ih prebaciti u daleku buducnost - za koji vek ili jos dalje - kada ce se anarhizam ostvariti u svakom pogledu i kada ce svi biti ubedjeni i posveceni anarho komunisti. Mi, anarhisti, moramo imati svoja resenja, ako necemo da budemo \"beskorisna i nemocna gundjala\", dok mnogo stvarniji i beskrupulozni autoriteti uzimaju moc. Anarhija ili ne, ljudi moraju jesti i biti snabdeveni sa svim potrebstinama. Gradovi se moraju snabdevati i vitalne sluzbe ne smeju biti remecene. Cak i ako su lose usluzeni, gradjani nece dozvoliti u svom interesu nikome da te sluzbe ometa, samo ukoliko i dok one nisu na bolji nacin organizovane, a to se ne moze postici odjednom.\n\nOrganizacija anarho-komunistickog drustva on a wide scale [na sirokom planu ?] se moze jedino postici postepeno koliko to materijalni uslovi dozvoljavaju i kada se mase uvere o pogodnostima takvog drustva i psiholoski naviknu na radikalne promene u njihovim nacinima zivota. Posto se slobodni i dobrovoljni komunizam (Malatestin sinonim za anarhizam) ne moze nametnuti, Malatesta je naglasio potrebu o istovremenom postojanju vise ekonomskih formi - kolektivna, uzajamna pomoc, individualna - pod uslovom da ne postoji iskoriscavanje drugih. Malatesta bejase siguran da ce ubedljivi primer uspesnog slobodarskog kolektiva da privuce druge u orbitu kolektivnosti:\n\nSto se mene tice, ja ne verujem da postoji jedno jedino resenje socijalnog problema, vec hiljade razlicitih i promenljivih resenja, kao sto je i drustveni poredak (postojanje) drugaciji u vremenu i prostoru. (Errico Malatesta, Life and Ideas, Freedom press, London, s.36,100,99,103-4,101,151,159)\n\n\"Pravi\" anarhizam je utopija
\n\"Pravi\" anarhizam je anarhisticki pisac George Woodcook definisao kao \"labavu i savitljivu grupu afiniteta (srodnosti) kojoj ne treba formalna organizacija i koja siri anarhisticku propagandu kroz nevidljivu mrezu licnih kontakata i intelektualnih uticaja\". Woodcook je dokazao da je \"pravi\" anarhizam nesaglasan sa masovnim pokretima , kao sto je anarho-sindikalisticki, kojima treba stabilna organizacija bas zbog toga sto se nalaze u svetu kojim samo delimicno vladaju anarhisticki ideali . . . i koji prave kompromise sa svakodnevnim situacijama . . . [anarho-sindikalizam] mora da odrzava vernost [vernost, podanost, zajednistvo ???] radnika koji su samo delimicno svesni krajnjeg cilja anarhizma. [Anarhism, s. 273-4]\n\nAko su ovi stavovi ispravni, anarhizam jeste utopija, jer nikada nece postojati vreme kada ce svi biti \"pravi\" anarhisti i zato sto ce covecanstvo uvek morati da pravi kompromise sa svakodnevnim situacijama. To ne znaci da anarhizam odbacuje grupe afiniteta (srodne grupe). Stavise, bas beskonacna raznolikost dobrovoljnih organizacija koje se stvaraju, raspadaju I menjaju po promenljivim zeljama I voljama pojedinaca na pravi nacin prikazuje individualne zelje koje stvaraju neophodne uslove za slobodno drustvo.\n\nAnarhisti ipak insistiraju na tome da proizvodnja, raspodela, komunikacija, razmena i druge neophodnosti, koje se moraju usaglasiti na svetskom nivou u nasem modernom nezavisnom svetu, trebaju biti obezbedjene bez greske od strane \"stabilne\" organizacije i ne smeju se prepustiti promenljivoj volji pojedinaca. To su drustvene obaveze koje svaki sposoban pojedinac mora da ispuni ako ocekuje da uziva u dobrobitima kolektivnog rada. Ocigledno je da takve \"stabilne\" organizacije nisu odstupanje od anarhistickih prinicipa. One cine osnovu anarhizma kao viable [ostvarljivog] drustvenog poretka. \n\nPlaniranje puta ka slobodi
\nAnarhisti nisu toliko naivni da ocekuju uvodjenje perfektnog drustva sacinjenog od perfektnih pojedinaca koji ce odjednom da odbace urodjene predrasude i zastarele navike na \"dan posle revolucije\". Mi (anarhisti) se ne bavimo time kako ce drustvo da izgleda u dalekoj buducnosti kada konacno nastane raj na zemlji. Mi se pre svega bavimo pravcem kojim se covecanstvo razvija. Ne postoji \"pravi\" anarhizam. Postoji jedino primena anarhistickih principa na stvarnosti drustvenog zivota. Jedini cilj anarhizma je da pokrene drustvo u anarhistickom pravcu.\n\nTako gledano, anarhizam je verodostojni, prakticni vodic drustvenog uredjenja. U suprotnom je osudjen na utopijske snove, a ne na ostvarenje.\n\nOriginalan tekst je skinut sa:\nhttp://www.anarchy.org/library/miscon.html\n\n# Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]','',0,'147.91.1.45','20040613191855','',0,0,0,0,0.555876387800906,'79959386808144','20050218032114'); INSERT INTO cur VALUES (2109,0,'Петар_Кропоткин_(мисли)','#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n\n

O SMISLU OSVETE

\n\nO MORALNOM UTICAJU ZATVORA NA ZATVORENIKE

\n\n
[[Image:kropotkin.jpg|Petar Kropotkin]]


\n\n
\nKad su mene pitali, kakve se reforme mogu uvesti u zatvore i njima slične institucije, a pritom uslovili da oni ipak ostanu zatvori, mogao bih da navedem samo neka delimična poboljšanja koja bi malom broju ljudi popravili položaj. Istovremeno bih morao otvoreno priznati kako je teško učiniti bilo kakva poboljšanja, čak i najmanja, kad je reč o institucijama zasnovanim na lažnom principu. \n\nJedna od najtežih situacija u sistemu naših kaznenih institucija jeste to, što, čim je čovek jednom bio u zatvoru, on ima šanse tri naspram jedan da, odmah po oslobadjanju, ponovo bude u zatvoru. Naravno, ima dosta izuzetaka od ovog pravila. U svakome zatvoru ćete naći ljude koji su se tamo našli slučajno. Njima se u živoru dogodio tako faralan sticaj okolnosti koji je izazvao burnu reakciju strasti ili slabosti, te su se zato našli iza rešetaka. Mislim, svi će se složiti kad je reč o sličnim licima da, ako ih uopšte ne bi zatvarali, društvo od toga ne bi imalo nikakve štete. Medjutim, njih muče u zatvorima i niko ne može da odgovori zašto. Oni su i sami svesni štetnosti svojih postupaka i, nesumnjivo, ovo bi osećanje u njima bilo još dublje kad ih uopšte ne bi slali u zatvor. \n\nBroj ovakvih osoba uopšte nije mali, kako se obično misli, a nepravednost njihovoga kažnjavanja toliko je očigledna, da se u poslednje vreme čuju mnogi autoritativni glasovi, medju kojima i engleskih sudija, koji insistiraju na neophodnosti da se sudijama da pravo da oslobode takva lica ne odredjujući im nikakvu kaznu. \n\nAli kriminalisti će verovatno reći, kako postoji druga brojna klasa stanovnika zatvora kojima su i namenjene naše kaznene ustanove. I, ovde se postavlja pitanje: koliko zatvori odgovaraju svome cilju u odnosu na ovu vrstu zatvorenika? Koliko ih oni popravljaju? I, koliko uspevaju da zastraše i spreče dalje narušavanje zakona? \n\nNa ovo pitanje ne mogu biti dva odgovora. Cifre nam potpuno jasno ukazuju da mogući dvostruki uticaj zatvora – suzdržavajući i u moralnom pogledu lekoviti – postoji samo u uobrazilji pravnika. Skoro polovina svih lica koje su okružne sudije kaznile u Francuskoj i Engleskoj su recidivisti, koji su već jednom ili dvaput boravili u zatvoru. U Francuskoj, od dve petine do polovine svih privedenih sudiji za prekršaje, već su boravili u zatvoru. Svake se godine hapsi 70 000 do 72 000 recidivista. Od 42-45% svih ubica i 70-72 % lopova koji se osudjuju godišnje – su recidivisti. Ovaj procenat je u velikom gradovima još veći. Od svih zatvorenika u Parizu 1880. godine, više od jedne četvrtine većč su bili kažnjavani tokom poslednje decenije po više od četiri puta. Što s pak tiče centralnih zatvora, od 20-40% svih iz njih otpuštenih u jednoj godini, ponovo se nadje u centralnom zatvoru već tokom prve godine po puštanju, i većina već prvih meseci. Broj recedivista bi bio još veći kad imena i zanimanja mnogih oslobodjenih ne bi iskliznula pažnji policije. Pored toga, mnogi od njih emigriraju ili umru odmah po puštanju iz zatvora (ako se uzmu u obzir oni koji umru odnah posle puštanja iz zatvora i oni koji ostaju neotkriveni, ostaje otvoreno pitanje – nije li broj povratnika jednak ukupnome broju svih puštenih iz zatvora?). \n\nPovratak oslobodjenih nazad, u zatvor, toliko je obična pojava u francuskim centralnim zatvorima, da često možete čuti kako čuvati medju sobom govore: \'Čudna stvar! N. Se još nije vratio u zatvor. Zar je već uspeo da predje u drugi sudski okrug?\' Neki zatvorenici, oslobodivši se zatvora gde su, zahvaljujući svom dobrom ponašanju, imali neku privilegovanu dužnost – npr. Rad u bolnici – obično mole da im se taj posao ostavi kad se ponovo vrate u zatvor. Ovi su jadnici vrlo svesni da se neće moći odupreti iskušenju koje ih očekuje na slobodi; znaju da će ubrzo opet dopasti tamnice, gde će i završiti svoj život. \n\nU Engleskoj, koliko mi je poznato, stanje stvari nije bolje, bez obzira na napore 63 \'društva za pomaganje oslobodjenim zatvorenicima\'. Oko 40% svih osudjenih lica su recidivisti i, po rečima mr Devita, 95% svih koji se nalaze u zatvorima već su ranije stekli zatvorsko obrazovanje, boraveći jednom, a poneko i dvaput u zatvoru. \n\nČak šta više, u čitavoj Evropi je primećeno da, ako je čovek dopao zatvora za neki mali prekršaj, on se obično u njega vraća osudjen za nešto mnogo ozbiljnije. Ako je to kradja, onda je ona perfidnija u osnosu na prethodnu; ako je je ranije bio osudjen za nasilno delovanje, ima mnogo šansi da sledeći put dopadne zatvora u svojstvu ubice. Rečju, recidivizam je pitanje koje se tiče tako velikoga problema kojim se ozbiljno bave evropski autori-kriminalisti i mi vidimo, kako u Francuskoj, pod uticajem izuzetne složenosti ovoga problema, nastaju planovi koji se u biti svode na to, da se svi recidivisti osudjuju na smrt tako da bi umirali u jednoj od najnezdravijih francuskih kolonija (uporedi izvanredne knjige Liard-Curtois \'Souvenir du Bagne\' i \'Apresle Bagne\'. P. 1904-1905, izdanje Tosqussle, zasnovane na ličnom iskustvu). \n\nUpravo u vreme kad sam pisao ovu glavu, u pariskim novinama je objavljena priča o ubistvu koje je izvršilo lice dan ranije otpušteno iz zatvora. Pre nego što je ovaj čovek uhapšen i osudjen na 13 meseci zatvora (za ne tako značajan prekršaj), upoznao se sa ženom koja je imala mali dućan. On je dobro znao način njenog života, i takoreći odmah po izlasku iz zatvora, naveče se uputio kod nje, upravo kad je ova zatvarala radnju, ubio je i hteo da dodje do kase. Jer, zatvorenik je svoj plan u detalje razradio u zatvoru. \n\nSlične epizode uopšte nisu retkost u krivičnoj praksi, mada, naravno, nemaju uvek, kao u ovome slučaju tako senzacionalistički karakter. Najužasniji planovi najzverskijih ubistava u većini slučajeva nastaju u zatvorima i, ako je javno mnjenje uznemireno nekim zaista zverskim postupkom, ovo je uvek direktni ili posredan rezultat zatvorske obuke; to je delo čoveka koji je oslobodjen iz zatvora, ili se pak realizuje po preporuci nekoga od bivših zatvorenika. \n\nBez obzira na sve pokušaje da se razdvoje zatvorenici ili da im se zabrane medjusobni razgovori, zatvori sve dosad ostaju najviše škole za prestupnike. Planovi dobronamernih filantropa koji nameravaju da naše zatvore pretvore u popravne ustanove, pretrpeli su totalni neuspeh. I, mada oficijelna literatura izbegava da se bavi ovim predmetom, direktori zatvora koji su pratili život zatočenika u svoj njegovoj golotinji i koji pretpostavljaju istinu službenoj laži, otvoreno tvrde da zatvor nikoga ne popravlja i da , naprotiv, on manje ili više negativno utiče na one koji su prisiljeni da u njemu provedu po nekoliko godina. \n\nNe može biti drugačije. Moramo priznati, da rezultati moraju biti upravo ovakvi, samo ako pažljivo analiziramo uticaj zatvora na zatvorenike. \n\nPre svega, niko od zatvorenika, uz retke izuzetke, ne priznaje da je pravedno osudjen. Ovo znaju svi, ali se zbog nečega svi prema ovome odnose lako, iako se u ovome priznanju krije osuda ukupnog našeg sudskog sistema. Kinez, kojega je osudio porodični sud \'nedeljne porodice\' na progonstvo, ili Čukvaš, kojega bojkotuje njegovo pleme, ili pak seljak, kojeg je osudio \'Vodeni sud\' (sud koji upravlja navodnjavanjem) u Valensiji ili Turkestanu, skoro redovno priznaju pravednost kazne koju su izrekle sudije. Ali, ništa se slično ne dogadja kod stanovnika naših savremenih zatvora. \n\nUzmite npr. jednog od zatvorskih \'aristokrata\', osudjenoga za \'finansijsku operaciju\', tj. za takav poduhvat, koji je pootpuno bio sračunat na \'lakomosti i neznanju publike\', kako govori jedan od junaka izuzetnih beleški iz zatvorskog života iz pera Mihaila Devita. Pokušajte da takvoga čoveka ubedite da nije postupio pravilno baveći se sličnim poslovima. On će vam verovatno odgovoriti: \'Milostivi gospodine, lopovčići zaista zaglave u zatvoru, ali veliki lopovi, kako vam je poznato, koriste slobodu i vrlo su poštovani od onih istih sudija koje su mene osudile\'. I, odmah za ovim, navešće vam neku kompaniju koja je u londonskom Sitiju osnovana sa namerom da pljačka naivne ljude koji nameravaju da se obogate otvaranjem rudnika zlata u Devonširu, nalazišta olova ispod Temze, itd. Svi znamo za takve kompanije na čijem je čelu u Engleskoj redovno lord, sveštenik i M.R.\' (član parlamenta), svi dobijamo njihova laskava pisma, svi znamo kako se izvlači poslednji groš iz džepova siromaha...Šta možemo da odgovorimo \'zatvorskom aristokrati\'? Ili pak, uzmimo za primer drugoga, koji je io osudjen za ono što se na francuskom jeziku zove manger la grenouille i što mi, Rusi, zovemo \'sklonost prema državnim jaslama\', drugim rečima, osudjen je za trošenje društvenog novca. Ovakav će vam gospodin reći: \'Nisam bio dovoljno vešt, milostivi gospodine. U tome je sva moja krivica\'. Šta mu možete odgovoriti kad divno znate kako veliki komadi društvenog kolača bestraga nestaju u raljama ljubitelja ovoga jela, a da ovi kulinari ne samo što se ne nadju pred sudom, već i uživaju društveno poštovanje. \'Nisam bio dovoljno vešt\' – ponavljaće noseći aristokratsku odeću. I, bilo da se muči u samici ili da isušuje datmursko blato, njegov um će raditi stalno u istome smeru: on će sve više da se srdi na nepravednost društva koje osipa cvećem staze za vešte, a zatvara nevešte. A čim ga puste iz zatvora, pokušaće da se popne na viši stupanj lestvice, da upotrebi sam svoj um kako bi bio \'dovoljno vešt\', da tako odlomi komad kolača, a da ga ne uhvate. \n\nNeću tvrditi da svaki zatvorenik gleda na prestup koji ga je doveo u zatvor kao na nešto vredno pohvale, ali je nesumnjivo da on sebe ne smatra nimalo gorim od onih fabrikanata koji iz repe izdvajaju narandžin džem i prave vino od obojene fuksine vode poboljšane alkoholom, ne gorim od preduzimača koji pljačkaju poverljivu publiku, koji na najraznovrsnije načine špekulišu na \'lakomosti i neznaju publike\' i koji ipak uživaju sveopšte poštovanje. \'Kradi, ali se ne daj uloviti!\' – takva je uobičajena uzrečica u zatvorima celoga sveta, i uzaludno ćemo osporavati njenu mudrost sve dok u svetu poslovnih odnosa pojmovi o časnom i nečasnom budu tako klimavi kao što su danas. \n\nPouke koje zatvorenici dobijaju u zatvoru nisu nimalo gore od onih koje dobijaju iz spoljašnjeg sveta. Već sam u prethodnoj glavi pomenuo skandaloznu trgovinu duvanom koja je u praksi u francuskim zatvorima, ali sam sve donedavno mislio da ovo zlo nije poznato u Engleskoj, dok se u suprotno nisam uverio na osnovu jedne knjige (Five Years Servitude, by One who has endured it. P. 61). Karakteristično je da su čak cifre skoro iste. Tako, od svakih 20 šilinga datih zatvoreniku, 10 mora pripasti čuvaru, a za ostalih 10 on dostavlja duvan i ostalu švercovanu robu po fantastičnim cenama. Takav je poredak u Milbanci. Francuska tarifa – od 50 franaka, 25 čuvaru, a za preostalih 25 se nabavlja duvan i ostalo po pomenutim cenama. Što se pak tiče rada, i po sistemu državnih i ugovornih radova koji su u praksi u velikim zatvorima, izvodi se masa sitnih lopovluka, da sam često u Klervu slušao od zatvorenika: \'Gospodine, pravi lopovi nismo mi, već oni koji nas ovde drže\'. Reći će mi, naravno, kako je administracija obavezna da iskoreni ovo zlo i da je već mnogo učinjeno u tom smislu. Čak sam spreman da priznam ispravnost ove primedbe. Ali, pitanje je u tome, može li se zlo ove vrste potpuno iskoreniti. Već sama činjenica da ovo zlo postoji u većini zatvora u Evropi, govori kako je teško naći nepodmitljivu zatvorsku upravu. \n\nUosalom, pominjući ovaj uzrok demoralizacije, neću ga znatnije naglašavati, i ne zato što ne priznajem njegov štetan uticaj, već jednostavno zato što, ako bi pomenuti uzrok potpuno iščezao iz zatvorskog života, i tad bi u našim kaznenim ustanovama ostalo mnoštvo drugih uzroka od kojih nema spasa sve dok je zatvor zatvor. Njima ću se pozabaviti. \n\nMnogo je pisano o lekovitom uticaju rada – naročito fizičkog, i, naravno, to uopšte neću poricati. Ne dati zatvorenicima nikakve obaveze, kakva je praksa u Rusiji – znači, potpuno ih demoralisati, opterećivati ih nekorisnim kaznama i ubijati u njima poslednju iskru energije čineći ih potpuno nesposobnima za radni život posle zatvora. Ali, postoji rad i rad. Postoji slobodni rad koji uzdiže čoveka, oslobadja mu mozak od grešnih misli i bolesnih ideja – rad koji prisiljava čoveka da se oseti kao čestica života sveta. Ali, postoji takodje i iznudjeni rad, rad roba, koji ponižava čoveka – rad, kojim se bave s odvratnošću, iz straha od kazne, i isto takav zatvorski rad. Ovom prilikom naravno nemam u vidu tako gnusne izume, kakvo je pokretno kolo u engleskim zatvorima koje čovek mora da okreće što jače, mada se pokretačka snaga može dobiti i na drugi način i mnogo jeftinije. Takodje nemam u vidu trljenje konoplje, gde čovek dnevno donosi korist tačno jednu kopejku (drugi oblik \'rada\' koji su smislili u Engleskoj, sastoji se u sledećem: zatvoreniku se daje klupko raznobojnih konaca. On mora za dan da ih razdvoji po bojama. Kad je posao gotov, u samicu ulazi čuvar, ponovo pomeša konce i kaže: \'Ovo ti je posao za sutra!\' Du Cane L.C.c. 176) Zatvorenici su u pravu kad ovakav rad smatraju niskom osvetom društva koje se nije pobrinulo da im u detinjstvu ponudi bolji put ka višem obliku života, dostojnog čoveka, a sad im se za to sveti. Mislim, da nema ničeg tako uznemirujućeg, kao kad te prisiljavaju da radiš nešto, ali ne zato što je taj tvoj rad nekome potreban, već da bi bio kažnjen. Dok celo čovečanstvo radi da bi životu dalo podršku, zatvorenik brtvi ili razdvaja konce, bavi se poslom koji nikome ne treba. On je odbačen. I, ako se ovaj, kad izadje iz zatvora, prema društvu bude odnosio kao otpadnik, nećemo moći za ovo da krivimo nikoga drugog osim sebe. \n\nAli stvar nije ništa bolja ni sa proizvodnim radom u zatvorima. Teško da država može da nastupi u ulozi pravog konkurenta na tržištu gde se trguje priozvodima za onu dobit koja može biti realizovana ovom trgovinom. Kao posledica, može se iznuditi dobit sa ciljem da se posao da zatvorenicima, da se u pomoć dozovu preduzimači. Ali da bi se privukli ovi preduzimači i da bi se podstakli da svoj novac potroše na izgradnju radionica garantujući im istovremeno odredjenu količinu rada za izvestan broj zatvorenika, bez obzira na kolebanje cena na tržištu (gde treba imati u vidu nepovoljne okolnosti zatvora i rad zatvorenika koji nisu obučeni za konkretan zanat) – da bi se privukli ovakvi preduzimači, država mora da prodaje rad zatvorenika u bescenje, a da i ne govorimo o nametima koji takodje utiču na smanjenje cene rada. Na taj način, bez obzira za koga rade zatvorenici, za državnu kasu ili za preduzimače, njihove zarade su ništavne. \n\nU prethodnoj glavi već smo videli da najviša zarada koju preduzimači plaćaju u Klervu retko prelazi 80 kopejki na dan, a u većini slučajeva ona je ispod 40 kopejki za 12 sati rada dnevno, gde polovinu ove zarade, a ponekad i više, zadržava državna kasa. U Puasi zatvoreni zaradjuju kod preduzimača po 12 kopejki dnevno i, još manje, 8 kopejki, kad rade za državnu kasu. (Izlaganje M. Djupon u francuskom parlamentu 18.januara1887). \n\nU Engleskoj, otkad je zatvorska komisija 1863. godine otkrila kako zatvorenici zaradjuju neobično mnogo, njihova se zarada svela skoro na nulu, ako se ne računa neznatno smanjenje kazni za zatvorenike koji marljivo rade. U Engleskim zatvorima, zatvorenicima daju takvu vrstu posla, da tek iskusni radnici mogu da zarade više od 50 kopejki dnevno (obućari, krojači i pletači korpi). Na drugim vrstama rada, zatvorenički rad, preveden na tržišnu vrednost, kreće se izmedju 12 i 40 kopejki dnevno. \n\nNesumnjivo, rad u ovakvim uslovima sam po sebi je lišen svake privlačnosti, jer on ne preokupira mozak zatvorenika, a tako malo plaćen može da se prihvati jedino kao oblik kažnjavanja. Kad sam gledao svoje prijatelje anarhiste u Klervu, koji su pravili ženske korsete ili sedefasta dugmad i zaradjivali po 24 kopejke za deset sati rada dnevno, od čega je po 8 kopejki zadržavala državna blagajna (od zatvorenika kažnjenih za krivično delo uzima se po 12 kopejki ili više), potpuno sam razumeo kakvu je odvratnost morao ovakav rad da izaziva, kod ljudi koji su to morali da rade godinama. Kakvo zadovoljstvo može da pruži ovakav rad? Kakav moralni uticaj može da izvrši ako zatvorenik sam sebi stalno ponavlja da radi samo da bi se preduzimač obogatio? Dobivši 72 kopejke za nedelju dana rada, on i njegov drug jedino mogu da uzviknu: \'Zaista, lopovi nismo mi, već oni koji nas ovde drže!\' \n\nIpak su moji drugovi koje nisu prisiljavali da rade ovaj posao, bavili ovim dobrovoljno, a ponekad, uz velike napore, neki od njih su uspevali da zarade po 40 kopejki dnevno, naročito kad se u poslu zahtevala neka umešnost ili umetnički ukus. Ali, oni su se ovim bavili zato što su tako održavali interesovanje za rad. Oženjeni medju njima su se stalno dopisivali sa ženama koje su teško živele dok su im se muževi nalazili u zatvoru. Stizala su im pisma od kuće i oni su na njih odgovarali. Tako se nisu prekidale veze zatvorenika sa porodicom. Kod samaca i onih bez porodice koju bi morali podržavati, postojao je drugi motiv – ljubav prema nauci, i oni su se grbili nad izradom dugmadi i broševa nadajući se da će krajem meseca moći da dodju do neke odavno željene knjige. \n\nImali su motiv. Ali kakav blagorodan motiv mogu imati krivični zatvorenici, odvojeni od kuće i lišeni svake veze sa spoljnim svetom? Ljudi koji su smislili naš sistem zatvora potrudili su se da nemilosrdno prekinu sve niti koje na neki način povezuju zatvorenika sa društvom. Uništili su sva osećanja koja imaju i zatvorenici kao i svaki drugi čovek. Tako na primer u Engleskoj, žena i deca ne mogu videti zatvorenika češće od jednom u tri meseca; pisma koja mu se dozvoljavaju predstavljaju izrugivanje ljudskih osećanja. Filantropi koji su izmislili englesku zatvorsku disciplinu postigli su takav hladnokrvan prezir čovekove prirode, da zatvorenicima dozvoljavaju samo da potpišu već pripremljena štampana pisma! Ova mera je tim više uznemirujuća, što svaki zatvorenik, ma kako nedovoljno bio razvijen intelektualno, dobro razume sitničavu osvetu koja je diktirala slične mere, ma koliko da se izvinjavaju neophodnošću da se ometu odnosi sa spoljnim svetom. \n\nU francuskim zatvorima – u krajnjem slučaju, u centralnim – dozvoljene su češće posete rodbine, a direktor zatvora u izuzetnim slučajevima ima pravo i da odobri vidjenje u sobama bez onih rešetki koje obično razdvajaju zatvorenika od njegovih posetilaca. Ali, centralni zatvori su daleko od velikih gradova, a upravo oni daju najveći broj zatvorenika, gde osudjenici pripadaju uglavnom najsiromašnijim klasama stanovništva i samo neke od žena imaju neophodna sredstva za putovanje u Klervo da bi nekoliko puta videle svoga muža. \n\nTako ovaj blagorodni uticaj koji bi mogao podobriti zatvorenika, uneti tračak radosti u njegov život, jedini ublažavajući element u njegovom životu – veza sa rodbinom i decom – sistematično se izgoni iz života zatvorenika. Zatvori staroga doba nisu bili tako čisti, u njima je bilo manje reda nego u savremenim, ali su u smislu već rečenoga bili žovečniji. \n\nU sivom zatvoreničkom životu, oslobodjenom od strasti i jakih utisaka, sva najbolja osećanja koja mogu da poprave čovekov karakter ubrzo zamiru. Čak i radnici koji vole svoj posao i u njemu nalaze zadovoljenje svojih estetskih potreba, gube volju za rad. Zatvor pre svega ubija fizičku energiju. Sad se sećam godina provedenih u zatvoru u Rusiji. Pošao sam u zatvor tvrdjave odlučan da se ne predajem. Da bih održao kondiciju, svakodnevno sam imao šetnju od sedam vrsta po zatvoru i dva puta na dan sam radio gimnastičke vežbe sa teškim hrastovim taburetom. Kad mi dozvoliše da koristim pero i mastilo, prihvatio sam se sredjivanja velikog rada, tj. prihvatio sam se sistematičnog pregleda postojećih dokaza postojanja ledničkog perioda. Kasnije, u francuskom zatvoru, prihvatio sam se izrade osnovnih načela onog pogleda na svet koji smatram sistemom nove filozofije – osnovama anarhije. Ali, u oba slučaja sam ubrzo osetio kako me savladava umor. Fizička snaga je postepeno nestajala. Možda je najbolje poredjenje za stanje nekog zatvorenika zimovanje u polarnom kraju. Pročitajte izveštaje o ranijim polarnim ekspedicijama, na primer dobrodušnog Perija ili starijega Rosa. Čitajući ove dnevnike, zapazićete osećanje fizičkog i intelektualnog zamora na svakoj stranici, koja dostiže skoro do očajanja, dok se ponovo ne pojavi sunce na horizontu koje sa sobom donosi svetlost i nadu. U takvom stanju je i zatvorenik. Mozak nema energije da održi pažnju; mislima nedostaje dubina. U jednom prošlogodišnjem američkom izveštaju, kaže se, izmedju ostalog, da, dok zatvorenici uspešno uče jezik, retko koji može da uči matematiku. Ovo je zapažanje apsolutno ispravno. \n\nČini mi se da se ovo gušenje nervne energije najbolje objašnjava nedostatkom utisaka. U svakodnecvnom životu, hiljade zvukova i boja intrigiraju naša čula; hiljade sitnih raznovrsnih činjenica ostaje u našoj svesti i pobudjuje aktivnost mozga. A život zatvorenika je u ovom smislu potpuno nenormalan; njegovi utisci su neverovatno oskudni i stalno jedni te isti. Otuda i žedj zatvorenika za bilo kakvim novostima, trka za svakim novim utiskom. Nikada neću zaboraviti sa kakvom čežnjom sam za vreme svojih šetnji zapažao sve svetlosne promene u dvorištu Trubecke tvrdjave, preliv svetla na pozlaćenom vrhu saborne crkve, koji je bio crvenkast pri zalasku sunca i potpuno plav ujutru; zapažao sam sve nijanse boja koje su se smenjivale u oblačne i vedre dane, ujutru i naveče, zimi i leti. Menjale su se samo boje šiljka na crkvenom tornju; sve ostalo je ostajalo dosasno nepromenjeno. Pojava vrapca u zatvorskom dvorištu je bio krupan dogadjaj; ona je donosila veliki utisak. Obim se verovatno objašnjava i to što zatvorenici tako jako vole crteže i ilustracije – oni im proizvode nove utiske na neobičan način. Utisci koji se u zatvoru dobiju preko čitanja ili pak iz sopstvenih razmišljanja, ne deluju neposredno, već preko uobrazilje, zbog čega mozak, koji slabo hrani slabo srce i sa malo krvi, zamori se brzo i gubi energiju. Zato se u zatvoru i oseća takva žedj za spoljašnjim, neposrednim utiscima. \n\nOvom situacijom se vetrovatno objašnjava i začudjujući nedostatak energije, zanesenost radom zatvorenika. Svaki put kad sam u Klervu video zatvorenika koji se lenjo kreće dvorištem u pratnji čuvara koji isto tako lenjo korača za njim, u mislima sam se vraćao u dane moje mladosti, u očevu kuću, medju kmetove. Zatvorenički rad – to je rad roba, i takva vrsta posla ne može oduševljavati čoveka, ne može mu pružiti saznanje o neophodnosti rada i stvaranja. Zatvorenik može da nauči zanat, ali mu je nemoguće razviti ljubav za taj zanat. Naprotiv, u većini slučajeva steći će naviku da se prema svome poslu odnosi sa mržnjom. \n\nNeophodno je podsetiti na još jedan razlog demoralizacije u zatvorima, razlog koji smatram neobično važnim, a zato što je jednak u svim zatvorima i što je njegov koren u samoj činjenici da je čovek lišen slobode. Sva narušavanja ustanovljenih moralnih principa mogu da se svedu na jedan prauzrok – nedostatak čvrste volje. Ećin astanovnika naših zatvora su ljudi koji ne poseduju dovoljno čvrstine da se suprotstave iskušenjima koja ih susreću na životnom putu ili da priguše nagon koji ih je u momentu zgrabio. Ali u zatvoru, isto kao i u manastiru, zatvorenik je odvojen od svih iskušenja spoljašnjeg sveta, dok su njegovi odnosi sa drugim ljudima toliko ograničeni i tako regulisani, da se vrlo retko podvrgava iskušenju jakih strasti. Posledica ovoga je, da on retko ima mogućnost da vežba i učvrsti oslabljenu volju. Pretvoren je u mašinu i kreće se po zauvek ustaljenoj trasi. Oni malobrojni slučajevi kad mu predstoji slobodan izbor tako su retki i ništavni, da se njima ne može razvijati volja.Ceo zatvorenikov život je propisan i unapred rasporedjen; njemu ostaje samo da se preda toj struji, da se slepo povinuje iz straha od žestokih kazni. Uz slične uslove, ako je čak ovladao nekom čvrstinom volje pre osudjivanja, ova iščezava u zatvoru. Zato, gde da nadje snagu karaktera kako bi se suprotstavio iskušenjima koja ga iznenada okruže čim se nadje izvan zatvora? Kako može ugušiti prve impulse strasnog karaktera ako su godinama korišćene sve mere da u njemu ubiju unutrašnju snagu protivljenja kako bi ga pretvorili u poslušno orudje u rukama onih koji njim upravljaju? \n\nNavedena činjenica, po mome mišljenju (i, čini mi se, da o ovome ne mogu postojati dva mišljenja), predstavlja najstrožiju osudu svih sistema zasnovanih na lišenju čoveka slobode. Poreklo naših sistema kažnjavanja, zasnovanih na sistematskom gušenju svih manifestacija individualne volje kod zatvorenika i na ponižavanju ljudi do stupnja mašina lišenih razuma, lako je objasniti. Sistemi su proistekli iz želje da se spreči svako narušavanje discipline i iz težnje da se drže u pokornosti što je moguće više zatvorenika uz što manji broj stražara. Stvarno, nalazimo vrlo bogatu literaturu o zatvorima u kojoj gospoda \'stručnjaci\' s velikim oduševljenjem govore upravo o sistemima kojima se zatvorska disciplina održava uz najmanji broj stražara. Idealan zatvor, po mišljenju ovih stručnjaka, bio bi onaj sa hiljadu zatvorenika koji ustaju i rade, jedu i idu na spavanje vodjeni električnom strujom koju kontroliše jedan ejdini čuvar. Ali, ako naši savrameni, usavršeni zatvori smanjuju, možda, u državnom budžetu neke relativno male troškove, zato su oni glavni vinovnici za taj užasan procenat recidivista kakav danas imaju sve zemlje Evrope. Što su zatvori dalje od ideala koji su stvorili stručnjaci za zatvore, to oni proizvode manje recidivista (U Rusiji, broj recidivista ne prelazi 18% dok u zapadnoj Evropi dostiže 40-50%). Ne treba se čuditi što ljudi, naučeni da budu mašine, nisu u stanju da se prilagode životu u društvu. \n\nObično biva ovako, da odmah po izlasku iz zatvora, zatvorenik se sreće sa svojim bivšim drugovima koji ga čekaju kad izadje. Oni ga bratski prihvataju i odmah po oslobodjenju on je opet u istoj struji koja ga je već jednom dovela do zatvora. Filantropi svih vrsta i \'Društvo za pomoć oslobodjenim zatvorenicima\' u biti malo pomažu zlu. Oni moraju da popravljaju ono što je uradio zatvor, da izbrišu tragove koje je na oslobodjenome ostavio zatvor. Dok bi uticaj poštenih ljudi, koji bi bratsku ljubav pružili p r e nego što čovek stigne do suda, mogao da ga spasi od prestupa koji ga vode u zatvor, sad, kad je isti prošao kroz kurs zatvorske obuke, svi napori filantropa u većini slučajeva ne daju nikakav rezultat. \n\nI, kakva je razlika izmedju bratskoga prijema kojim oslobodjenoga sreću njegovi bivši drugovi i odnosa \'poštenih gradjana\' koji, pod spoljašnjim pokrivačem hrišćanstva, skrivaju svoj farisejski egoizam! Za njih oslobodjeni zatvorenik predstavlja nešto kao zaraženi gubom. Ko će se od njih odlučiti, kako je to mnogo godina radio dr Kempbel u Edinburgu, da ga pozove svojoj kući i kaže mu: \'Evo ti soba; sedi za mojom trpezom i budi članom moje porodice dok ne nadjemo posao?\' Otpušteni iz zatvora više od bilo koga vapi za podrškom, treba mu ispružena bratska ruka, ali društvo koje je upotrebilo sva sredstva da od njega stvori neprijatelja, prišivši mu poroke koje je razvijao zatvor, otkazuje da mu pruži upravo tu bratsku pomoć koja mu je tako neophodna. \n\nHoće li se naći žena koja će se složiti da se uda za čoveka koji je bio u zatvoru? Znamo, da se ćene udaju i sa ciljem da \'spasu čoveka\'; ali, sem malih izuzetaka, čak i takva žene instinktivno izbegavaju ljude sa zatvorskim obrazovanjem. Tako je oslobodjeni zatvorenik prisiljen da traži životnu drugaricu medju onim ženama koje smatramo žalosnim produktom kvarno organizovanog društva, koje su, u većini slučajeva, bile jedan od glavnih uzroka koje su ga i odveli u zatvor. Eto zato većina oslobodjenih zatvorenika ponovo dopada zatvora nakon tek nekoliko meseci provedenih na slobodi. \n\nTeško da će se naći mnogo ljudi koji bi se osmelili da tvrde kako zatvor treba da ima samo zastrašujući uticaj nemajući u vidu i ciljeve moralnoga popravljanja. Šta činimo da bi se ovaj poslednji cilj postigao? Naši zatvori kao da su specijalno uredjeni da bi zauvek ponizili onoga koji je tamo dospeo, da zauvek u njima ugase poslednju iskru samopoštovanja. \n\nSvaki od njih je, naravno, morao da na sebi iskusi uticaj odgovarajuće odeće. Čak se i životinje stide da se pojavljuju medju sebi sličnima ako je njihovoj spoljašnosti dat neobičan, smešan karakter. Mačak, kojeg bi nestašni dečak obojio žutim i crnim prugama, bilo bi stid da se pojavi medju drugim mačkama sa tako komičnim izgledom. Ali ljudi počinju tako, da u odelo glupana obuku onoga kojega tobože žele da podvrgnu moralnome lečenju. Kad sam bio u Lionskom zatvoru, često sam morao da pratim efekat koji na zatvorenike ima zatvorska odeća. Zatvorenici, uglavnom radnici koji su inače siromašno ali pristojno odeveni, prolazili su dvorištem kojim sam šetao, idući ka radionici u kojoj su oni ostavljali svoju odeću i oblačili zatvoreničku. Izlazeći iz radionice obučeni u zatvorsko ruho prekriveno raznobojnim krpama s užasnom okruglom kapom na glavi, oni su se duboko stideli da se pokažu pred ljudima u takvoj odvratnoj odeći. U mnogim zatvorima, naročito u Engleskoj, zatvorenici odeću izradjenu od raznobojnih komadića smatraju sličnijom odeći srednjevekovnih ljudi nego odelu čoveka kojega naši zatvorski filantropi tobože pokušavaju da poprave. \n\nTakav je prvi utisak zatvorenika i, tokom svog daljeg života u zatvoru, on će biti podvrgnut obraćenju koje je proniknuto potpunim prezirom prema ljudskim osećanjima. U Dartmurskom zatvoru, na primer zatvorenike vide kao ljude koji nemaju ni trunke stida. Teraju ih da, potpuno goli, pred upravom zatvora paradiraju u grupama i da u takvom stanju rade gimnastičke vežbe. \'Desnim krilom! Digni obe ruke! Digni levu nogu! Petu leve noge drži desnom rukom!\' itd. \n\nZatvorenik prestaje biti čovekom kme je dozvoljeno bilo kakvo osećanje samopođštovanaj. On se pretvara u stvar, u nekakav broj, i sa njim postupaju kao sa numerisanim predmetom. Čak i životinja, prema kojoj se godinama tak odnose, nepovratno će se izmeniti, a mi se tako odnosimo prema ljudskome biću koje će se kroz nekoliko godina preobratiti u korisnog člana društva. Ako je zatvoreniku dozvoljena šetnja, ona ne liči na šetnju drugih ljudi. Teraju ga da maršira u koloni, gde stražar stoji nasred dvorišta glasno vičući: \'Un-deusse, un-deusse! Arche-fer, arche-fer!\' Ako se zatvorenik poda jednoj od čoveku najsvojstvenijih želja – da sa drugim čovekom razmeni svoje utiske ili misli, on narušava disciplinu. Zato nije čudo što se najkrotkiji zatvorenici ne mogu uzdržati od sličnih grešaka. Do ulaska u zatvor, čovek je mogao da oseća odvratnost prema laži i prevari; ovde prolazi kroz kompletnu obuku toga, te laž i prevara postanu njegovom drugom prirodom. \n\nOn može imati tužan ili veseo, dobar ili odbojan karakter, ali je to svejedno – u zatvoru mu se ne daje prilika da to pokaže. On je numerisana stvar koja mora da se kreće u skladu sa odredjenim pravilima. Može da se guši u suzama, ali ih mora zadržati. Tokom svih godina robijanja, nikada ga neće ostaviti samoga; čak i u osami njegove ćelije, oko čuvara će špijunirati njegove kretnje, pratiće manifestovanje njegovih osećanja, koja inače želi da sakrije, jer ona – ljudska osećanja, nisu dozvoljena u zatvoru. Ako je to sažaljenje prema drugu po mukama, ljubav prema najbližima ili želja da podeli svoju tugu sa nekim, osim onih lica koja su zvanično za to odredjena, ako je to jedno od osećanja koja čoveka čine boljim – svi se slični \'sentimenti\' strogo progone onom grubom snagom koja poriče čoveku pravo da bude čovek. Zatvorenik se osudjuje na životinjski način života, a sve se ljudsko isteruje iz tog života. On ne mora biti čovek – takav je duh zatvorskih pravila. \nOn ne mora imati nikakva ljudska osećanja; i jao njemu, ako se, na nesreću, u njemu probudi osećanje ljudskog ponosa! Teško njemu ako se uznemiri kad inspektor izrazi nevericu u njegove reči; ako smatra ponižavajućim stalno pretraživanje njegove odeće, koje se ponavlja nekoliko puta na dan; ako ne poželi da bude licemer i posećuje zatvorsku crkvu u kojoj za njega nema ništa privlačno; ako rečju ili čak tonom svoga glasa pokaže prezir prema stražaru koji se bavi zatvorskim duvanom i tako zatvorenicima izvlači poslednju paru iz džepa; ako ga osećanje žalosti natera da sa svojim slabijim drugom podeli svoje sledovanje hleba; ako je u njemu ostalo dovoljno ljudskoga dostojanstva da ga uznemiravaju nezasluženi prekor, nezaslužena sumnja, grubo zadirkivanje; ako je dovoljno pošten da ga uznemiravaju intrige i favoritizam čuvara – tak će se zatvor za njega pretvoriti u pravi pakao. Zadaviće ga teškim radom ili će ga poslati da trune u zatvorskoj ćeliji. Najmanje narušavanje discipline, koje se dogodi zatvoreniku što zamuckuje pred čuvarom, skupo će platiti čovek sa koliko toliko nezavisnim karakterom; to će biti shvaćeno kao pokazivanje neposlušnosti i izazvaće surovu kaznu. A svaka će kazna voditi u nove kazne. Sistemom malih pritisaka čovek će biti doveden do ludila i imaće sreće ako uspe da izadje iz zatvora, a da ne bude iznesen u mrtvačkom sanduku. \n\nNema ništa lakše nego u novinama pisati o tome kako zatvorske čuvare treba strogo kontrolisati, kako je neophodno da upravnik zatvora bude pošten čovek. Uopšte, najlakše je stvarati administrativne utopije! A ljudi ostaju ljudi – bili oni čuvari ili zatvorenici. A kad su ljudi na čitav život osudjeni da podržavaju kvarne odnose prema drugim ljudima, oni sami postaju kvarni. Nalazeći se i sami donekle u položaju zatvorenika, čuvari pokazuju sve mane robova. Nigde, sem možda ako se izuzmu manastiri, nisam zapazio takvo sitničavo spletkarenje kao što je kod čuvara i uopšte zatvorske uprave u Klervu. Zatvoreni u svome svetu sitnih interesa, zatvorski činovnici ubrzo padaju pod njihov uticaj. Spletkarenje, izgovorena reč, nečiji gest – to je uobičajeni sadržaj njihovih razgovora. \n\nLjudi ostaju ljudi – ne možete jednome čoveku dati neograničenu vlast nad drugim, a da tog čoveka ne pokvarite. Ljudi počinju da zloupotrebljavaju tu vlast. Ove će zloupotreba biti sve nesavesnije i sve teže za one koji moraju da ih trpe što je ograničeniji i uži taj svet u kome se dogadjaju. Prinudjeni da žive medju prema njima neprijateljski raspoloženim zatvorenicima, čuvari ne mogu biti uzori dobrote i čovečnosti. Savezu zatvorenika suprotstavljen je savez čuvara, i pošto je u rukama čuvara moć, oni je zloupotrebljavaju kao svi koji imaju vlast. Zatvor vrši svoj poguban uticaj na čuvare čineći ih sitničarima, zajedljivim progoniteljima zatvorenika. Stavite na njihovo mesto Pestolacija (ako se uopšte može pretpostaviti da bi se Pestolaci prihvatio ove dužnosti), i on bi se uskoro pretvorio u tipičnoga zatvorskog čuvara. I kada mislim o ovome i kada uzmem u obzir sve okolnosti, sklon sam da kažem, da su ljudi ipak bolji od ustanova. \n\nNeprijateljsko osećanje prema društvu, koje se uvek maćehinski odnosilo prema zatvoreniku, narasta. On se privikava na mržnju, na duboku mržnju prema svim tim \'poštenim\' ljudima koji vrlo energično ubijaju u njemu sva dobra osećanja. Zatvorenik počinje da deli svet na dva dela: jednom pripada on i njegovi drugovi, a drugome – upravnik zatvora, čuvari, preduzimači. Osećanje drugarstva se brzo stvara kod svih stanovnika zatvora, gde se svi koji ne nose zatvoreničku odeću smatraju neprijateljima zatvorenika. Svaka prevata ovih neprijatelja je dopuštena. Ovi \'neprijatelji\' vide zatvorenika kao izopštenika, a u očima zatvorenika, oni su izopštenici. I tako, čim zatvorenik bude oslobodjen, on primenjuje zatvorski moral prema društvu. Pre ulaska u zatvor, on je mogao da učini nešto bez razmišljanja. Zatvorsko obrazovanje će ga naučiti da na društvo gleda kao na neprijatelja; sad on vlada svojevrsnom filozofijom koju je Zola sumirao sledećim rečima: \'Quels gredins les honnetes gens!\' (Kakvi su podlaci ovi pošteni ljudi!) \n\nU svojim stanovnicima zatvor razvija ne samo mržnju prema društvu; on ne samo što u njima ubija svako osećanje samopoštovanja, ljudskoga dostojanstva, saosećanja i ljubavi, već istovremeno razvija suprotna osećanja i navikava ga na najgnusnije poroke. Dobro je poznato kako užasno brzo raste broj prekršaja koji imaju karakter narušavanja polnoga morala, kako na samom kontinentu, tako i u engleskoj. Rast broja ove vrste prestupa objašnjava se mnogim uzrocima, ali je jedan od glavnih zarazni uticaj zatvora. U ovome smislu, štetan uticaj zatvora posebno se jako oseća. \n\nOvde imam u vidu ne samo one nesreće o kojima je već bilo reči – dečake koje sam video u Lionskom zatvoru. Uveravali su me, da je i danju i noću sva atmosfera njihovog života zasićena tim mislima, a duboko sam uveren da bi pravnici koji pišu o prekršajima tzv. \'prestupnih klasa\' trebali da se pre svega pozabave takvim rasadnicima pokvarenosti kakvo je odeljenje za dečake u Senpoljskom zatvoru, a ne zakonitošću nasledja. Ovo isto se može reći i o zatvorima u kojima su samo odrasli. Činjenice koje smo doznali za vreme svog boravka u Klervu prevazilaze sve što može da pretpostavi i najbujnija mašta. Potrebno je da čovek provede mnoge godine u zatvoru, izvan svih blagorodnih uticaja koje pruža njegova lična uobrazilja i rad uobrazilje svih njegovih drugova, pa da tek tada dodje do tog neverovatnog umnog stanja koje se može videti kod nekih zatvorenika. Mislim, da će svi inteligentni i pravedni upravnici zatvora biti na mojoj strani ako kažem, da su zatvori stvarni rasadnici najodvratnijih oblika prestupa protiv polnog morala. (Neke primedbe M. Devita u njegovom \'Leaves from Prison Diary\' pokazuju da stanje u ovom smislu nije bolje ni u engleskim zatvorima) \n\nNe mogu da ulazim u detalje ovoga problema koji je nedavno površno obradila i literatura. Samo ću primetiti, da oni, koji uobražavaju da kao smetnja i prepreka može da posluži polna podela zatvorenika i ćelijski tretman, zapadaju u ozbiljnu grešku. Izopačenost uobrazilje je ozbiljan uzrok svih pojava ove vrste, a ćelijski tretman je sredstvo da toj uobrazilji da bolesno usmerenje. Kako se može dograditi uobrazilja u ovome smeru, to teško da je poznato i najvećim stručnjacima za duševne bolesti; radi ovoga treba boraviti u samici nekoliko meseci i imati puno poverenje zatvorenika u susednim ćelijama, kako se i dogodilo jednome od naših drugova. \n\nUopšte, boravak u samici, za koji se sad zalažu mnogi, ako bi isti bio svuda uveden, predstavljao bi uzaludno mučenje i samo bi doveo do još večeg fizičkog i umnog slabljenja zatvorenika. Iskustva u čitavoj Evropi i ogroman porast slučajeva umnoga rastrojstva, zapažen svuda medju zatvorenicima koji kraće ili duže vreme borave u samicama, jasno pokazuje ispravnost već rečenoga, te nam ostaje samo da se čudimo kako ljude malo interesuju pokazatelji iskustva. Za čoveka zauzetoga poslom koji mu pričinjava izvesno zadovoljstvo i čiji je um bogato izvorište utisaka, za čoveka koji se brine ne o tome šta se dogadja u zidinama zatvora, čiji je porodični život srećan, koji nema misli koje izazivaju umna stradanja – za takvoga čoveka odvajanje ljudi od društva možda i nema fatalni ishod ako to traje samo nekoliko meseci. Ovo vredi za ljude koji ne mogu da žive samo u društvu sopstvenih misli, a naročito za one čiji odnosi sa spoljašnjim svetom nisu naročito glatki i koji su zato stalno ophrvani mračnim mislima; za njih čak i nekoliko meseci boravka u samici predstavlja izuzetno opasno iskušenje. \n\n
\n\n#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]','',0,'147.91.1.41','20040613192659','',0,0,0,0,0.800973402150882,'79959386807340','20040722172606'); INSERT INTO cur VALUES (2110,0,'Међедовић','МЕЂЕДОВИЋ\n\nУ некаквом селу пођу жене у планину да траже дивљега броћа, и тако врљајући по планини, једна од њих зађе и дође пред једну пећину из које изиђе међед те је ухвати и одведе унутра; и онђе живећи с њоме, жена затрудни и роди мушко дете. Пошто дете мало поодрасте, жена се некако украде и утече у село кући својој. Међед је једнако којешта доносио и дете хранио, као му пре и матер. Кад дете нарасте повелико, оно навали да иде из пећине у свет. Међед га стане од тога одвраћати говорећи му да је он још млад и нејак, а у свету има злих зверова који се зову људи,пак ће га убити. И тако се дете мало поумири и остане у пећини. После некога времена дете опет навали да иде у свет, и кад га међед друкчије није могао одвратити, а он га изведе пред пећину под једну букву,па му рече: Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идешу свет, ако ли не можеш, још ваља да седиш код мене.Дете спопадне букву, па повуци тамо повуци амо, али не може да је ишчупа; онда се опет врати с оцем упећину. Кад после некога времена дете опет навали да иде у свет, међед га изведе пред пећину и каже му да огледа може ли сад ишчупати букву из земље. Дете букву спопадне и ишчупа. Међед му онда рече да јој окреше гране, па заметнувши је на раме као кијачу да иде у свет. Дете послуша оца, и идући тако по свету дође у једно поље гдје су се неколике стотине плугова било састало те орали спахији. Кад дође к ратарима, запита их еда би имали што да му дају за јело. Они му одговоре да причека мало, сад ће се њима донети ручак, пашта ручају они онолики, ручаће и он.Док су они још то говорили, а то се помоле кола и коњи и мазге и магарци с ручком. Кад се ручак донесе, Међедовић рече да ће он то све сам појести. Ратари се зачуде и рекну му какоће он појести толико јело што је донесено за толико стотина људи! Он опет рече да хоће, и оклади се с њима: аконе поједе да им да своју кијачу, аколи поједе да они њему дају све што је гвоздено на њиховијем плуговима. Ручак се постави, и Међедовић се наклопи те поједе све, и још да је било.Онда му они скупе с плугова све штоје гвоздено на једну гомилу, а он усуче неколике брезе, па све повеже и натакне на своју кијачу, па заметнувши је на раме отиде некаквоме ковачу ирече му да он од онога гвожђа скује буздован на ону кијачу. Ковач се прими тога посла, али му се учини да јегвожђа много, па га сакрије готово пола, а од осталога буздован слупа којекако. Међедовићу се учини буздован мали према оноликоме гвожђу, а и\' оно штога је, да није начињен као што би требало. Зато, кад буздован насаде на кијачу, Међедовић, да би га огледао јели добар, баци га у небо пак се подањ начетвороножи, те га дочека у леђа.Буздован несрећом ковачевом прсне,онда Међедовић размахне кијачом те ковача убије, па отиде у његову кућу и нађе све сакривено гвожђе, и однесе га са онијем комадима од буздована другоме ковачу, и каже му да му скује буздован на кијачу, али му рече да се нешали него од свега гвожђа добар буздован да скује, ако није рад проћи као и онај пре што гаје ковао. Ковач,чувши још пре шта је било од онога ковача, скупи све своје момке, па оно све гвожђе саставе уједно и скују буздован врло добар колико се игда могло. Кад насаде буздован на кијачу, Међедовић опет да би га огледао, баци га у небо, и начетвороножи се пода њ,али се буздован не разбије него одскочи од леђа. Исправивши се, Међедовић рекне:Сад је буздован добар, па га заметне на раме и пође даље.Идући тако, нађе у пољу једнога човека гдје је упрегао у ралицу два вола те оре, и дошавши к њему, запита га да ли има што за јело. Човек му одговори: Сад ће моја кћи донети мени ручак, па ћемо поделити што је Бог дао. Међедовић му стане казивати како је он појео све што је било приправљено за неколико стотина ратара, „ашта ће сад у једноме ручку бити мени,шта ли ће теби?\" Уто ето ти дјевојке с ручком. Како дјевојка ручак постави,Међедовић се одмах руком хвати да једе, а човјек му не дадне него му рече: Не, док се не прекрстиш овако као и ја!Међедовић, гладан, не имајући куд,прекрсти се, па онда почну јести, и наједу се обојица и још им претече. Међедовић, гледајући у ручконошу, која је била крупна и здрава и лепа дјевојка, омили му, и рече оцу њезину: Хоћеш ли ми дати ову своју кћер да се женим њоме ?Човек му одговори: Ја бих ти је радо дао, али сам јеобрекао Брку.Међедовић на то рекне: Бре шта марим ја за Брка ? Ја ћуБрка овијем буздованом.А човек му рекне:— Бре и Брко је неки: сад ћеш га видети.Уто стане хука с једне стране, док се иза брда помоли један брк и у њему триста и шездесет и пет \'тичијих гнезда. Мало помало помоли се и други брк; ето и Брка. Како дође к њима, аон легне ничице девојци главом на крило, и рече јој да га побиште. Дјевојка га стане бискати, а Међедовић,уставши полагано, распали својијем буздованом Брка у главу; а Брко прстом на оно место говорећи дјевојци: Ето овде ме нешто уједе.А Међедовић опет буздованом надруго место, а Брко опет прстом на оно место: Ево овде ме опет нешто уједе.Кад га удари трећи пут, Брко се опет пипне онде и срдито повиче: Та зар си слепа? Ево овде ме нешто коље.Онда му девојка каже: Некоље тебе ту ништа, него теве човек бије.Кад Брко то чује, он се тргне и скочи на ноге, а Међедовић већ бацио свој буздован, па бежи преко поља, и Брко се натури за њим. Међедовић, полакши, поизмакне пред Брком, али Брко никако неће да га се махне. Међедовић,бежећи тако, дође на једну воду, и нађе код ње људе на гувну где вију \'шеницу, и повиче им: Помагајте, браћо, забога! Ево ме ћера Брко. Шта ћу сад? Како ћу прећи преко ове воде?А један од онијех људи пружи му лопату говорећи: Седи на лопату да те пребацим.Међедовић седне на лопату, а човек размахне њоме и пребаци га на другу страну, а он бежи даље. Мало затим ето ти на гувно и Брка, па запита људе: Прође ли овуда таки и таки човек?А они му кажу да прође. Брко их запита: Како пређе преко ове воде?А они му одговоре: Прескочи.Онда се Брко залети, па хоп преководе на другу страну, па поћерај заМеђедовићем. Међедовић, бјежећи уз једно брдо, врло сустане, а кад изиђе на брдо, нађе човека на узораној њиви који је у торби о врату имао семе,па по једанпут заграби шаком те сеје,а по други пут у уста те једе. Овомечовјеку повиче он:Помагај, брате, забога! Ћера меБрко, и ево га сад ће ме стићи! Него што ћу чинити? Сакриј ме негде!А човек одговори: Богме, Брко, није шала. Али незнам гдје ћу те сакрити; него ходи овде у моју торбу у семе.И тако га узме у торбу. Кад Брко потом дође, и запита га за Међедовића, он му каже да је он одавно онуда прошао, и досад богзна куд је отишао.Онда се Брко врати натраг. Човек онај, сејући жито, заборави за Међедовића, и узме га уједанпут са житом у шаку, те метне у уста. Међедовић се поплаши да га не прогута, те по устима овамо онамо, док срећом нађе један крњав зуб, те се у њему устави и прићути. Кад сијач увече дође кући,он повиче на снахе: Дајдете, децо, оне моје зубне чачкалице, нешто ме жуља у ономе моме поквареном зубу.Снахе донесу два велика гвоздена ражња, па пошто он зине, подувре једна с једне, друга с друге стране, док Међедовић искочи из зуба. Онда га сејач тек опомене, и рекне му: А жље те сакрио! Умало те нисам прождерао!Иза тога, пошто вечерају и стану се о свачему разговарати, запита Међедовић домаћина шта му је било ономе зубу те је онако мимо све остале покварен. А домаћин му стане овако приповедати:„Једном пођемо нас десетак су тридесет коња у Дубровник по со. Идући тако, нађемо једну девојку код оваца,па нас запита куда ћемо, а ми јој кажемо да идемо у Дубровник по со; аона рече: Шта да се мучите тако далеко?Ево има у мојој плетивачи нешто солишто је претекло кад сам мрсила овце,мислим да ће вам свима бити доста.И тако онде погодивши се с њоме,она скине с руке своју плетивачу, а ми с коња своје вреће, па пуни и мери,док напунимо вреће за све тридесет коња. Пошто се онде с њоме намиримо, вратимо се натраг. Ово беше ујесен, и време беше доста лепо;али један дан пред ноћ кад бисмо наврх Чемерна, нешто се наоблачи па окрене снег са севером, да се пометемо и ми и коњи. Уто се још на већу нашу несрећу смркне сасвим, и такотумарајући овамо онамо, док један од нас срећом набаса на једну пећину и повиче: Овамоте, браћо! Ево сухоте!Онда ми један по један онамо, док сви уђемо и уведемо све тридесеторо коња, па коње растоваримо и наложимо ватру, те преноћимо као у кући.Кад сутрадан сване, а то имаш шта видети: ми сви у једној људској глави која стајаше између некаквих винограда. Док се ми томе још чуђасмо и коње товарисмо, не лези враже, етоти пудара од оних винограда, па узме ону главу с нама те метне у праћу, па окренувши је неколико пута себи изнад главе, баци је преко винограда да плаши чворке, и кад паднемо на једноме брду, онда ја покварим овај зуб.\" И на част вам лаж\n\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20041220181539','',0,0,1,0,0.862210424488606,'79958779818460','20041220181539'); INSERT INTO cur VALUES (2111,0,'Михаил_Бакуњин_-_\"Капиталистички_систем\"','#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n\n
[[Image:Bakunjin.jpg|Mihail Bakunjin]]


\n
\n
KAPITALISTIČKI SISTEM

\n(THE CAPITALIST SYSTEM by Michael Bakunin)
\n

\nOvaj pamflet je isečak iz The Knouto-Germanic Empire and the Social Revolution i uključen je u Kompletni radovi Mihaila Bakunjina (The Complete Works of Michael Bakunin) pod naslovom \"Fragment (Fragment).\" Delovi texta su originalni prevodi na engleskom od strane G.P. Maximoff za njegovu antologiju Bakunjinovih dela, ali su delovi koji nedostaju prevedeni od Jeff Stein-a iz španske edicije, Diego Abad de Santillan, trans. (Buenos Aires 1926) vol. III, pp. 181-196.\n\n\nZar je neophodno ovde ponavljati nepobitne argumente socijalizma koje do sada ni jedan buržoaski ekonomista nije uspeo da obori? Šta su imovina i kapital u njihovom današnjem obliku? Za kapitalistu I zemljoposednika oni znače moć I pravo, garantovano od strane države, da žive bez rada. A pošto ni imovina ni kapital ne proizvode ništa dok ih ne oplodi rad – to im znači moć I pravo da žive eksploatišući rad nekog drugog, pravo da eksploatišu rad onih koji ne poseduju ni imovinu ni kapital I koji su zbog toga prisiljeni da prodaju svoju produktivnu snagu srećnim posednicima kapitala I imovine.\n\nMožete primetiti da sam zaboravio da u sve to ubrojim I sledeće pitanje: na koji način su imovina I kapital došli u ruke njihovih sadašnjih posednika? To je pitanje na koje, ako ga predočimo sa istorijskih, logičkih I pravnih aspekata, ne može biti odgovoreno ni na jedan drugi način osim na onaj koji bi služio kao optužba protiv sadašnjih posednika. Zbog toga ću se ograničiti na izjavu da zemljoposednici I kapitalisti, pošto ne žive od sopstvenog produktivnog rada već od uzimanja rente za zemlju, kuće, interesa na kapital, od špekulacije zemljom, zgradama, kapitalom, od komercijalne I industrijske eksploatacije manuelnog rada radnika, svi žive na račun radnika. (Špekulacija I eksploatacija bez sumnje predstavljaju vrstu rada, ali neproduktivnog rada.)\n\nZnam vrlo dobro da je takav načina života visoko poštovan u svim civilizovanim zemljama, da je izričito I brižno štićen od strane svih država, kao I da države, religije I svo pravo, I krivično I gradjansko, I sve političke vlade, monarhije I republike – sa svojim ogromnim pravnim I policijskim aparatima I njihovim stojećim armijama – nemaju drugu ulogu nego da utvrde I zaštite takvu praksu. Uz postojanje tako moćnih I respektabilnih autoriteta ja sebi ne mogu čak ni da dozvolim da pitam da li taj način života legitiman sa gledišta ljudske pravde, slobode, ljudske jednakosti I bratstva. Jednostavno se pitam: da li su, u takvim uslovima, bratstvo I jednakost izmedju eksploatatora I eksploatisanih mogući, da li su pavda I sloboda mogući za eksploatisane?\n\nSamo pretpostavimo, kao što to podržavaju buržoaski eknomisti i sa njima svi advokati, svi obožavaoci I vernici sudskog prava, svi sveštenici gradjanskog I krivičnog zakona – samo pretpostavimo da je taj ekonomski odnos izmedju eksploatatora I eksploatisanog sasvim legitiman, da je neizbežna posledica, proizvod večnog, neuništivog društvenog zakona, još uvek bi bilo istinito da eksploatacija isključuje bratstvo I jednakost. Ne treba ni spominjati da isključuje ekonomsku jednakost. Pretpostavimo da sam ja Vaš radnik I da ste Vi moj poslodavac. Ukoliko ponudim moj rad za najnižu cenu, ukoliko pristanem da Vi živite od mog rada, to zasigurno nije zog odanosti ili bratske ljubavi prema Vama. I ni jedan se buržoaski ekonomista ne sme usuditi da kaže da je to zbog toga, ma koliko idilično I naivno postaje njihovo rezonovanje kada počnu da govore o uzajamnoj naklonjenosti I uzajamnim odnosima koji bi trebalo da postoje medju poslodavcima I zaposlenima. Ne, ja sam to uradio zbog toga što ćemo moja porodica I ja umreti od gladi ukoliko ne radim za poslodavca. Prema tome ja sam prisiljen da Vam prodam svoj rad po najnižoj ceni jer sam na to prisiljen pretnjom gladju.\n\nAli – govore nam ekonomisti – zemljoposednici, kapitalisti I poslodavci su takodje prisiljeni da traže I iznajmljuju rad od radnika. Da, to je tačno, oni su prisiljeni da rade to, ali ne u istoj meri. Da postoji jednakost izmedju onih koji nude svoj rad I onih koji ga iznajmljuju, izmedju neophodnosti da neko proda svoj rad I neophodnosti njegove kupovine, ropstvo I beda radnika ne bi postojali. Ali onda ne bi bilo ni kapitalista, niti zemljoposednika, niti radničke klase, niti bogatih, niti siromašnih: postojali bi samo radnici. Baš zbog toga što takva jednakost ne postoji mi imamo I obavezni smo da imamo eksploatatore.\n\nTa jednakost ne postoji jer u modernom društvu gde se dobra proizvode intervencijom kapitala koji plaća nadnice za rad, porast populacije premašuje porast proizvodnje, što rezultuje da ponuda rada neizbežno nadmašuje potražnju I vodi u relativan pad nivoa nadnica. Ovako ustanovljena proizvodnja, monopolizovana, eksploatisana od strane buržoaskog kapitala, prisiljena je, na jednu stranu, uzajamnim nadmetanjima kapitalista da se koncentriše u rukama sve manjeg broja moćnih kapitalista, ili u rukama deoničarskih kompanija koje su, zahvaljujući ujedinjenju svojih kapitala, moćnije nego najveći izolovani kapitalista. (A I mali I srednji kapitalisti, nesposobni da proizvode po istoj ceni kao I veliki kapitalisti, prirodno podležu u toj borbi na život I smrt.) S druge strane, istim nadmetanjem su sva preduzeća prisiljena da prodaju svoje proizvode po najnižoj mogućoj ceni. On (kapitalistički monopol) može postići taj dvostruki rezultat samo istiskujući stalno narastajući broj malih ili srednjih kapitalista, špekulanata, trgovaca ili industrijalaca iz sveta eksploatatora u svet eksploatisanog proletarijata I, u isto vreme, iscedjujući narastajuće uštedjevine od plata spomenutog proletarijata.\n\nNa drugoj strani, masa proletarijata, koja narasta kao rezultat opšteg porasta populacije (koji, kao što znamo, čak ni beda ne može efikasno da zaustavi), kao I kroz narastajuću proletarizaciju sitne buržoazije, bivših posednika, kapitalista, trgovaca I industrijalaca – narasta, kao što sam rekao, u mnogo bržem stepenu nego produktivni kapaciteti ekonomije koju eksploatiše buržoaski kapital – I ta narastajuća masa proletarijata je smeštena u uslovima u kojima su radnici prisiljeni na porazno nadmetanje jednog protiv drugoga.\n\nPošto ne poseduju ni jedno drugo sredstvo za opstanak osim sopstvenog manuelnog rada, oni su naterani, strahom da ih ne zameni neko drugi, da ga prodaju po najnižoj ceni. Ta tendencija kod radnika, ili pre neophodnost na koju su osudjeni sopstvenom bedom, kombinovana sa tendencijom poslodavaca da prodaju proizvode svojih radnika, I zbog toga kupe rad po najnižoj ceni, neprestano reprodukuje I učvršćuje siromaštvo proletarijata. Pošto se nalazi u siromaštvu, radnik je prisiljen da prodaje svoj rad budzašto, on tone u još veće siromaštvo.\n\nDa, veću bedu, zaista! Pošto u tom robovskom radu produktivna snaga radnika biva zloupotrebljena, surovo eksploatisana, prekomerno traćena I nedovoljno hranjena, brzo biva I potrošena. A kada je jednom potrošena, koja joj vrednost može biti na tržištu, kakve je vrednosti ta jedina roba koju poseduje I na osnovu čije svakodnevne prodaje zavisi njegovo zaradjivanje za život? Ništa! A onda? Onda radniku ne preostaje ništa osim da umre.\n\nŠta je u odredjenoj zemlji, najniža moguća nadnica? To je ona cena koju rednici te zemlje smatraju kao apsolutno neophodnom da bi se održali u životu. Svi se buržoaski ekonomisti slažu u tome. Turgot, koji je smatrao za zgodno da sebe zove ‘moralni ministar’ Luja XVI I koji je stvarno bio iskren čovek, rekao je:\n\n‘Prosti radnik koji ne poseduje ništa više od svojih ruku, nema ništa drugo da proda osim svog rada. On ga prodaje skuplje ili jevtinije; ali ta cena, bila visoka ili niska, ne zavisi od njega: ona zavisi od dogovora sa onim ko će platiti taj rad. Poslodavac plaća što je manje moguće; kada može da bira iz velikog broja radnika, poslodavac preferira onoga ko radi jevtino. Radnici su tako prisiljeni da snize svoje cene u nedmetanju jednog protiv drugog. U svim vrstama posla neizbežno sledi da je plata radnika ograničena na onoliko koliko je potrebno za opstanak.’ (Reflexions sur la formation et la distribution des richesses)\n\nŽ. B. Sej, istinski otac buržoaskih ekonomista u Francuskoj, takodje kaže:\n\n‘Nadnice su mnogo više kada postoji veća potreba za radom nego što je ponuda, a niže su, prema tome, kada je više rada ponudjeno, a manje traženo. Odnos izmedju ponude I potražnje reguliše cenu ove robe zvane radnikov rad, kao što su regulisane sve ostale javne usluge. Kada nadnice malo porastu iznad cene neophodne da se odrze radničke porodice, njihova se deca umnožavaju i veća ponuda se uskoro razvija u proporciji sa većim zahtevima. Kada je, nasuprot, potražnja za radnicima manja nego kvantitet ljudi koji nude rad, njihove zarade opadaju na cenu neophodnu za klasu da se održi na istom broju. Porodice opterećene decom nestaju, od tog trenutka ponuda rada opada, a kada je manje robe ponudjeno, cena raste... Na taj način teško je da nadnica radnika poraste ili padne ispod cene neophodne da se održi klasa (radnici, proletarijat) u potrebnom broju.\'\n\nNakon citiranja Turgota i Ž. B. Seja, Prudon uzvikuje: \'Cena, kada se poredi sa vrednošću (u stvarnoj socijalnoj ekonomiji) je nešto esencijalno pokretno i zbog toga esencijalno promenljivo, i u svojim varijacijama nije regulisano ničim do konkurencijom, a konkurencija, ne zaboravimo ono u čemu se Turgot i Sej slažu, ima neophodan efekat da ne dopusti platama radnika ništa osim golog sprečavanja smrti od gladi i održavanje klase u potrebnom broju.\'ą\n\nTrenutna cena osnovnih potrepština ustanovljava preovladjujući stalni nivo iznad koga radničke nadnice nikada ne mogu porasti za duži period, ali ispod koga često padaju, što neprestano rezultuje ništavnošću, bolešću i smrću, sve dok dovoljan broj radnika ne nestane kako bi se ponovo izjednačili ponuda i potražnja rada. Ono što ekonomisti zovu izjednačena ponuda i potražnja ne predstavlja pravu jednakost izmedju onih koji nude svoj rad na prodaju i onih koji ga iznajmljuju. Pretpostavimo da meni, fabrikantu, treba stotinu radnika i da se na tržištu pojavi tačno stotinu radnika – samo jedna stotina, jer ukoliko ih dodje više, ponuda će prerasti potražnju, što će rezultovati smanjenjem nadnica. Ali pošto se samo jedna stotina pojavila i pošto je meni, fabrikantu, potreban samo taj broj – ni više niti manje – na prvi pogled bi izgledalo da je postignuta kompletna jednakost, ta ponuda i potražnja su jednake u brojevima,a isto tako bi trebale biti jednake u svakom drugom pogledu. Da li to znači da radnici mogu da zahtevaju od mene nadnice i uslove rada koji im obezbedjuju istinski slobodnu, dostojanstvenu i humanu egzistenciju? Ni u kom slučaju! Ukoliko im odobrim te uslove i te nadnice, ja, kapitalista, na taj način neću zaraditi ništa više nego oni. A onda zašto bih se mučio i propadao nudeći im profit mog kapitala? Ukoliko želim da radim kao što radnici rade, uložiću moj kapital negde drugde, bilo gde gde mogu da dobijem najviši interes, i ponudiću moj rad na prodaju nekom kapitalisti kao što to i moji radnici rade.\n\nUkoliko, profitirajući moćnom inicijativom koju mi obezbedjuje moj kapital, upitam tih stotinu radnika da oplode taj kapital svojim radom, to nije zbog mog saosećanja sa njihovim patnjama, niti zbog duha pravednosti, niti zbog ljubavi prema čovečanstvu. Kapitalisti ni u kom sličaju nisu filantropi. Oni bi propali ukoliko bi bili filantropi. To je zbog toga što se nadam da ću iz rada radnika izvući dovoljan profit kako bih mogao da živim komforno, čak i bogato, dok u isto vreme uvećavam svoj kapital – i sve to bez mog rada. Naravno, moraću i ja da radim, ali će moj rad biti sasvim druge vrste i ja ću biti obeštećen u mnogo višem stepenu nego radnici. To neće biti produktivni već administrativni i eksploatativni rad.\n\nAli zar administrativni rad nije i produktivan rad? Bez sumnje jeste jer u nedostatku dobre i inteligentne administracije manuelni rad ne bi proizvodio ništa ili bi proizvodio vrlo malo i vrlo nekvalitetno. Ali sa stanovišta pravde i potreba same proizvodnje, uopšte nije potrebno da taj rad bude u mom monopolu, niti, iznad svega, da ja budem kompenzovan u višem stepenu nego što je to manuelni rad. Kooperativna udruženja su već dokazala da su radnici sasvim sposobni da upravljaju industrijskim preduzećima, da to mogu raditi radnički predstavnici koji primaju istu platu kao i radnici. Stoga ukoliko ja koncentrišem administrativnu vlast u mojim rukama, to nije zbog toga što proizvodnja to zahteva, već da služi mom cilju, cilju eksploatacije. Kao apsolutni šef personala ja za svoj rad dobijam deset ili dvadeset puta više nego što moji radnici dobijaju za svoj rad i to je istina uprkos činjenici da je moj rad neuporedivo bezbolniji nego njihov.\n\nAli kapitalista, vlasnik posla, rizikuje, kažu oni, dok radnik ništa ne rizikuje. To nije tačno, jer kada gledamo sa njegove strane, radnik se nalazi u nepovoljnom položaju. Vlasnik posla može loše da vodi posao, on može biti uništen lošim ugovorima, ili postati žrtva komercijaljne krize, ili neke nepredvidive katastrofe; jednom rečju, može propasti. To je tačno. Ali da li to propadanje sa buržoaske tačke gledišta znači biti sveden na osti nivo bede kao oni koji umiru od gladi, ili da će biti oteran u redove običnih radnika? To se tako retko dogadja, možemo reći skoro nikada. Ipak je retko da kapitalista ne zadrži nešto, uprkos propasti. U današnje vreme svi bankroti su manje ili više varka. Ali i ukoliko apsolutno ništa nije sačuvano, tu su uvek porodične veze i društveni odnosi, koji im, uz pomoć naučenih poslovnih veština koje oni prenose na svoju decu, dozvoljavaju da za sebe i svoju decu zauzmu poziciju u višim rangovima posla, u upravi; da budu državni funkcioneri, da budu izvršni organi u komercijalnim ili industrijskim poslovima, da završe, iako i sami zavisni, kao nadglednici prihoda koje su isplaćivali svojim ranijim radnicima.\n\nRizik radnika je bezgranično veći. Nakon svega, ukoliko preduzeće u kome je zapošljen bankrotira, on će ostati nekoliko dana, a ponekad i nekoliko nedelja, bez posla, a to je za njega više nego propast, to je smrt jer on svaki dan jede ono što zaradi. Uštedjevine radnika su dečije bajke koje su izmislili buržoaski ekonomisti da uljuljkaju svoj slab osećaj za pravdu, pokajanje slučajno probudjeno u nedrima njihove klase. Taj smešni i omrznuti mit nikada neće ublažiti patnje radnika. On zna cenu zadovoljavanja dnevnih potreba njegove velike porodice. Ukoliko ima uštedjevinu, on neće dopustiti da njegovo jadno dete, od šest godina, uvene, da odraste slabo, da bude psihički i moralno ubijano u fabrikama, gde su prisiljeni da rade noć i dan dvanaest ili četrnaest sati.\n\nUkoliko se nekada desi da radnik malo uštedi, to brzo pojedu neizbežni periodi nezaposlenosti koji često surovo prekidaju njegov rad, kao i nepredvidjene nesreće i bolesti koje zadese njegovu porodicu. Nesreće i bolesti koje mu se dese sav rizik poslodavca čine ništavnim u porodjenju sa tim: jer radniku iznurujuća bolest može uništiti njegovu produktivnu sposobnost, njegovu radnu snagu. Iznad svega, duža bolest je najstrašniji bankrot, bankrot koji za njega i njegovu decu znači glad i smrt.\n\nZnam vrlo dobro da u uslovima gde sam ja kapitalista, kome je potrebno sto radnika da mu oplode kapital, zapošljavajući te radnike ja imam sve pogodnosti na mojoj strani, a da su sve smetnje na njihovoj. Ja im predlažem ni manje ni više nego da ih eksploatišem, a ukoliko oni žele da ja budem iskren u tome i obećaju da će me čuvati, ja ću im reći:\n\n\'Gledajte deco, imam neki kapital koji sam po sebi ne može ništa da proizvede, jer mrtva stvar ništa ne proizvodi. Bez rada nemam ništa produktivno, jer trošeći ga ostaću bez ičega. Ali zahvaljujući društvenim i političkim institucijama koje vladaju nama i koje su u moju korist, u postojećoj ekonomiji moj kapital je takodje proizvodjač: on mi dinosi interes. Od koga taj interes mora biti uzet - a mora biti od nekoga, jer u stvarnosti on sam ne proizvodi apsolutno ništa – to se vas ne tiče. Za vas je dovoljno da znate da on donosi interes. Sam taj interes nije dovoljan da pokrije moje troškove. Ja nisam običan čovek kao vi. Ja ne mogu biti, niti to želim, zadovoljan sa malo. Želim da živim, da se uselim u predivnu kuću, da jedem i pijem dobro, da se vozim u fijakeru, da održim dobar izgled, ukratko, da imam sve dobre stvari u životu. Takodje želim da svojoj deci dam dobro obrazovanje, da ih učinim gospodom, da ih pošaljem na studije, a kasnije, kada postanu mnogo obrazovaniji od vas, oni će jednog dana moći da upravljaju vama kao što ja upravljam danas. A pošto samo obrazovanje nije dovoljno, ja želim da im ostavim veliko nasledje, tako da kada ga podele ostanu bogati skoro kao ja.\n\nStoga, pored svih dobrih stvari u životu koje hoću sebi da priuštim, takodje želim i da uvećam svoj kapital. Kako ću to postići? Naoružan tim kapitalom nameravam da vas eksploatišem i predlažem vam da mi to dopustite. Vi ćete raditi, a ja ću sakupljati, prisvajati i prodavati u moju korist proizvod vašeg rada, ne dajući vam veći deo nego što je apsolutno neophodno da vas danas održim da ne umrete od gladi, tako da ćete na kraju sutrašnjeg dana još uvek raditi za mene pod istim uslovima; a kada budete iznureni, izbaciću vas i zameniti drugima. Znajte dobro, davaću vam što manju platu i nametaću vam tako dug radni dan, radne uslove tako oštre, tako despotske, što je moguće gore; ne iz zla - ne zbog mržnje prema vama, niti iz namere da vam naudim – već iz ljubavi prema dobrima i da bih se brzo obogatio; zbog toga što vas ja malo plaćam, a vi više radite, više ću ja zaraditi.\'\n\nTo je ono što prećutno kaže svaki kapitalista, svaki industrijalac, svaki vlasnik posla, svaki poslodavac koji zahteva radnu snagu od radnika koje unajmljuje.\n\nAli pošto su ponuda i potražnja izjednačeni, zašto radnici prihvataju uslove ponudjene od poslodavaca? Ukoliko se kapitalista nalazi u tako velikoj potrebi da zaposli radnike koliko i stotinu radnika da ih on zaposli, zar to ne znači da su obe strane u jednakoj poziciji? Zar se ne sreću na tržištu kao dva ravnopravna trgovca – barem sa pravne tačke gledišta – jedan donosi robu zvanu dnevnica, da je razmeni za dnevni rad radnika na osnovu odredjenog broja sati na dan; a drugi donosi svoj rad kao svoju robu da je razmeni za nadnicu koju nudi kapitalista? Pošto je, u našoj pretpostavci, potražnja za stotinu radnika, a ponuda je isto tako stotinu osoba, može izgledati da su obe strane u istoj poziciji.\n\nNaravno da ništa od toga nije tačno. Šta je to što dovodi kapitalistu na tržište? To je težnja da se obogati, da uveća svoj kapital, da zadovolji svoje ambicije i društvene sujete, da bi bio u mogućnosti da se oda svim zamislivim zadovoljstvima. A šta dovodi radnika na tržište? Glad, potreba da jede danas i sutra. Prema tome, dok su jednaki sa tačke pravničke fikcije, kapitalista i radnik su sve samo ne jednaki sa tačke gledišta ekonomske situacije, koja je prava situacija. Kapitalisti ne preti glad kada dolazi na tržište; on vrlo sobro zna da će ukoliko danas ne nadje radnike koje traži još uvek imati hrane za dosta dugo vreme, zahvaljujući kapitalu čiji je srećni vlasnik. Ukoliko radnici koje sretne na tržištu iznesu zahteve koji mu izgledaju preterani, jer, daleko od toga da će ga onemogućiti da uveća svoje bogatstvo i još više popravi svoju ekonomsku poziciju, ti predlozi i uslovi mogu, ne kažem izjednačiti, ali dovesti ekonomsku poziciju radnika unekoliko bližu njegovoj – šta on radi u tom slučaju? On odbacuje te predloge i čeka. Nakon svega on nije prisiljen hitnom potrebom već željom da poboljša svoju poziciju, koja je, u poredjenju sa onom radnika, već prilično udobna, tako da on može da čeka. I on će čekati, poučen poslovnim iskustvom da otpor radnika koji su, ne posedujući ni kapital niti komfor, niti ikakvu uštedjevinu vrednu spomena, potisnuti nemilosrdnom potrebom, gladju, da taj otpor ne može trajati veoma dugo i da će na kraju moći da nadje stotinu radnika koje traži – tada će oni biti prisiljeni da prihvate uslove koje on smatra za profitabilne. Ukoliko odbiju, doći će drugi koji će biti presrećni da prihvate te uslove. Tako stvari idu svakodnevno sa punim znanjem i pred očima svakoga.\n\nUkoliko, kao posledica odredjenih uslova koji neprestano utiču na tržište, grana industrije u kojoj je kapitalista u početku planirao da angažuje svoj kapital ne ponudi sve prednosti kojima se nadao, onda će on prebaciti svoj kapital drugde; tako buržoaski kapitalista nije vezan prirodom neke odredjene industrije, već teži da investira (kako to nazivaju ekonomisti – a mi bi rekli eksploatiše) ravnomerno u sve moguće industrije. Pretpostavimo, konačno, da naučivši od neke industrijske nesposobnosti ili nesreće, on odluči da ne investira ni u jednu industriju; pa, onda će kupiti deonice i anuitete; i ukoliko mu se interes i dividende učine nedovoljnima, onda će se angažovati u nekom poslu, ili ćemo reći, prodaće svoj rad za jedno vreme, ali pod uslovima mnogo unosnijim nego što su oni koje je on nudio svojim radnicima. Kapitalista tada dolazi na tržište u svojstvu, ukoliko ne apsolutno slobodnog činioca, barem kao bezgranično slobodniji činioc nego radnik. Ono što se dešava na tržištu je susret izmedju želje za dobiti i umiranja od gladi, izmedju gospodara i roba. Pravno, oni su obojica jednaki; ali ekonomski je radnik kmet kapitaliste, čak i pre nego što se zaključi tržišna transakcija putem koje radnik prodaje na odredjeno vreme sebe i svoju slobodu. Radnik je u poziciji kmeta zbog užasne pretnje gladju koja svakodnevno visi nad njegovom i glavama njegove porodice i koja će ga prisiliti da prihvati bilo koje uslove nametnute unosnim kalkulacijama kapitaliste, industrijalca, poslodavca.\n\nA jednom kada je ugovor sklopljen, kmetstvo radnika se udvostručuje; ili preciznije rečeno, pre nego što se sklopi ugovor, podstaknut gladju, on je samo potencijalni kmet; nakon što je sklopljen, on postaje pravi kmet. Jer kakvu robu on prodaje svom poslodavcu? To je njegov rad, lične usluge, produktivne snage njegovog tela, uma i duha koji ima i koji su neodvojivi deo njega – to je stoga on sam. Od tada pa nadalje, poslodavac će ga nadgledati, bilo direktno ili preko nadglednika; svaki dan tokom radnih sati i pod kontrolisanim uslovima, poslodavac će biti vlasnik njegovog rada i njegovih pokreta. Kada mu se kaže: \'Radi to\', radnik je dužan da to uradi, ili ukoliko mu je rečeno: \'Idi tamo\', on mora da ide. Zar to nije ono što se zove kmet?\n\nKarl Marks, čuveni vodja nemačkog komunizma, prikladno je opazio u svom delu Das Kapital, da ukoliko se ugovor slobodno sklopi izmedju trgovaca novcem – u obliku nadnice – i trgovaca sopstvenog rada – to znači, izmedju poslodavca i radnika – gde se isti ne zaključuje na odredjeni i ograničeni vremenski period, već za nečiji ceo život, to ustanovljava pravo ropstvo. Zaključen na odredjeni period, ostavljajući radniku pravo da da otkaz poslodavcu, taj ugovor predstavlja oblik dobrovoljnog i prolaznog kmetstva. Da, prolaznog i dobrovoljnog sa pravne tačke gledišta, ali nikako sa tačke ekonomskih mogućnosti. Radnik uvek ima pravo da da otkaz poslodavcu, ali da li ima sredstava za to? A i ukoliko mu da otkaz, da li je to u nameri da obezbedi slobodnu egzistenciju, u kojoj neće biti gospodara sem njega! Ne, on to radi u nameri da se proda drugom poslodavcu. On je na to nateran istom gladju koja ga je prisilila da se proda prvom poslodavcu. Prema tome, radnička sloboda, tako uzvišena kod ekonomista, pravnika i buržoaskih repubikanaca, samo je teoretska sloboda kojoj nedostaju sredstva za sopstvenu moguću relizaciju i samim tim je samo fiktivna sloboda, potpuna laž. Istina je da je ceo život radnika jednostavno neprekidno porazno nasledstvo raznih oblika kmetstva – dobrovoljnog sa pravne tačke gledišta, ali prinudnog u ekonomskom smislu – prekinuto trenutnim interludijumima slobode pomešane sa gladju; drugim rečima, to je ropstvo.\n\nTo ropstvo se svakodnevno manifestuje na mnogo načina. Pored uznemirenja i ugnjetačkih uslova ugovora koji pretvara radnika u podredjenog, pasivnog i poslušnog slugu, a poslodavca u skoro apsolutnog gospodara – pored svega toga, dobro je poznato da je teško da postoji industrijsko preduzeće u kome vlasnik, pritisnut na jednoj strani od dvostrukog instinkta nepopustljive požude za profitom i apsolutnom vlašću, a na drugoj strani, profitirajući od ekonomske zavisnosti radnika, ne ostavlja po strani ugovorene uslove, a da ne iscedjuje dodatne ustupke u svoju korist. Tada će on zahtevati više sati rada, a to je više nego što je dogovoreno ugovorom; zatim će smanjiti nadnice pod nekim izgovorom; nametnuće proizvoljne finese, ili će se prema radnicima ponašati grubo, neuljudno i drsko.\n\nAli, neko može reći, u tom slučaju radnik može da da otkaz. To je lakše reći nego učiniti. Katkad radnik dobija deo nadnice unapred, ili njegova žena ili dete mogu biti bolesni, ili možda je taj rad siromašno plaćen u celoj odredjenoj industriji. Drugi poslodavci možda plaćaju čak i manje nego njegov, pa možda nakon otkaza čak neće biti ni u mogućnosti da nadje novi posao. A ostati bez posla znači smrt za njega i njegovu porodicu. Još više, postoji rezumevanje medju svim poslodavcima i svi liče jedan na drugoga. Svi su skoro podjednako nepodnošljivi, nepravedni i grubi.\n\nDa li je ovo kleveta? Ne, to je u prirodi stvari i u logici potreba odnosa koji postoje izmedju poslodavaca i njihovih radnika.\n\n_____\n\nZa Kraj mogu samo da napomenem da je Bakunjin ovo pisao u XIX veku. Da li mislite da je sada, posle skoro 150 godina, drugačije?\n\nUkinimo ropstvo! Uzmimo natrag imovinu kapitalista i omogućimo sebi, svojim porodicama i prijateljima, normalan život! Protiv Države i eksploatacije – živeo anarhizam!\n\nAko znate engleski, možete posetiti: http://dwardmac.pitzer.edu/Anarchist_Archives\n
\n\n#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]','',0,'147.91.1.41','20040613192530','',0,0,0,0,0.769139406987596,'79959386807469','20040722172509'); INSERT INTO cur VALUES (2112,0,'Ема_Голдман_-_\"Женско_право_гласа\"','#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n# Povratak na [[EMMA GOLDMAN]]\n\n

Žensko pravo glasa

\n
\nHvalimo se da je ovo doba napretka nauke i progresa. Zar nije onda čudno što još uvek obožavamo fetiše? Današnji fetiši imaju drugi oblik i suštinu, ali moć koju imaju nad ljudskim umom je isto toliko pogubna kao i moć koju su imali i stari fetiši. \n\nUniverzalno pravo glasa je naš moderni fetiš. Oni koji još nisu ostvarili to pravo, vode krvave revolucije da bi ga dobili, a oni koji uživaju u njemu, na oltar ovog svemoćnog božanstva prinose krupne žrtve. Teško onom jeretiku koji se usudi da posumnja u to božanstvo! \n\nŽena je ta koja obožava fetiše više od muškarca i mada se njeni idoli mogu menjati, ona je uvek na kolenima, uvek sa podignutim rukama koje preklinju i uvek slepa na činjenicu da njen bog stoji na staklenim nogama. Može se slobodno reći da je, od pamtiveka, žena bila najveći pristalica svih božanstava. Naravno, morala je i da plati cenu koju samo bogovi mogu da zahtevaju - morala je da plati svojom slobodom, krvlju svoga srca i svojim životom. \n\nPoznata Ničeova izreka, “Kada ideš ženi, ponesi korbač sa sobom”, smatra se veoma brutalnom, ali on je tom rečenicom dobro definisao stav koji žena ima prema svojim bogovima. \n\nReligija, a naročito hrišćanska religija, osudila je ženu na život inferiornog bića, na roba. Ona je ometala njenu prirodu i zarobila njenu dušu, a ipak, hrišćanska vera nema većeg pobornika i većeg privrženika od žene. Šta više, može se slobodno reći da bi religija davno prestala da bude faktor u životu ljudi da je žene ne podržavaju. Najprilježnije crkvene radnice, najneumornije misionarke širom sveta su žene i one uvek prinose žrtve na oltar onih bogova koji su lancima sputali njen duh i zarobili njeno telo. \n\nRat, to nezasito čudovište, krade ženi sve što joj je drago i dragoceno. Rat uzima njenu braću, ljubavnike i sinove, a za uzvrat joj daje život pun usamljenosti i očajanja. Pa ipak žena je najveći pristalica i obožavalac rata. Ona je ta koja svojoj deci usađuje želju za osvajanjem i moći; ona je ta koja deci puni uši pričama o sjaju rata i uspavljuje svoju bebu pesmama sa zvucima truba i pucnjave. Žena je ta koja kruniše pobednika kada se on vraća sa bojnog polja. Da, žena je ta koja plaća najveću cenu ratu, tom nezasitom čudovištu. \n\nA tu je i dom. Kakav je to strašan fetiš - savremeni zatvor sa zlatnim rešetkama! Kako on crpi svu životnu energiju žene. Njegov blistavi deo čini svaku ženu slepom za cenu koju će morati kao supruga, majka i domaćica da plati. Pa ipak, žene se uporno drže doma, sile koja ih drži u okovima. \n\nMoglo bi se reći da upravo zato što je svesna strašne cene koju mora da plati Crkvi, Državi i Domu, žena želi pravo glasa da bi se pomoću njega oslobodila. To je možda istina, ali samo za manjinu; većina sifražetkinja potpuno odbacuje takvo svetogrđe. Naprotiv, one insistiraju da će pravo glasa učiniti da žene postanu bolje hrišćanke i domaćice, lojalne građanke države. Pravo glasa je samo sredstvo za učvršćivanje svemoći onih Bogova kojima žene odvajkada služe. \nI zbog toga nije ni čudo što će ona biti isto toliko privržena, isto toliko revnosna, što će se isto toliko prostirati pred svojim novim idolom, pred ženskim pravom na glas. Ona, sa osmehom na licu, od pamtiveka trpi proganjanje, zatvaranje, mučenje i sve vrste osuda. Kao u starim vremenima, čak i najprosvećenije žene očekuju čudo od božanstva dvadesetog veka - od prava na glas. Život, sreća, radost, sloboda, nezavisnost - sve to i još više od toga proizaći će iz prava na glas. U svojoj slepoj odanosti žena ne vidi ono što su pametni ljudi shvatili još pre pedeset godina: da je pravo na glas zlo; da je ono samo doprinelo da se ljudi pretvore u robove; da ih je upravo to zaslepilo i onemogućilo da vide kako su, na lukav način, naterani da se potčine. \nZahtev žena za jednakim pravom glasa je zasnovan na pretpostavci da žene moraju imati jednaka prava u svim oblastima društva. Da je zahtev za pravom glasa ispravan, niko tome ne bi mogao da se suprostavi. Teško ljudskom umu koji u svom neznanju može da prepozna ispravnu stvar u nečemu što mu se nameće. Ili, zar to ne predstavlja najbrutalnije nametanje kada jedna grupa ljudi donosi zakone koje druga grupa, strahom naterana, mora da poštuje? Pa ipak, žene dižu veliku buku zahtevajući tu “zlatnu mogućnost” koja je čovečanstvu donela mnogo nevolja i oduzela čoveku njegov integritet i sposobnost oslanjanja na sopstvene mogućnosti; nametanje koje je potpuno korumpiralo narod i učinilo da postane potpuna žrtva u rukama beskrupoloznih političara. \n\nJadan, glupi, slobodan američki građanin! On je slobodan da umre od gladi, slobodan da kao klošar skita po autoputevima ove velike zemlje, on ima pravo na glas i zahvaljući tom pravu on je sebi iskovao okove. Nagrada koju dobija je zakon o radnim odnosima, zakon koji zabranjuje pravo na bojkot, na štrajk, u stvari zakon koji zabranjuje sve osim nečijeg prava da opljačka plodove njegovog rada. Pa ipak, žene nisu izvukle nikakve pouke iz katastrofalnih posledica ovog fetiša dvadesetog veka. A stalno nas ubeđuju da će žene biti te koje će učiniti politiku čistom. \n\nNepotrebno je naglašavati da moje protivljenje zahtevu da žena dobije pravo glasa nije bazirano na rasprostranjenom mišljenju da žena nije tome dorasla. I ja ne vidim fizičke, psihološke ili mentalne razloge zbog kojih žena ne bi trebala da ima ista prava na glas kao i muškarci. Ali takav stav me ne može učiniti slepom na apsurdno mišljenje da će žene uspeti tamo gde muškarci nisu uspeli. Ako ona ne može da učini stanje gorim, ona ga svakako ne može učiniti ni boljim. Pretpostaviti da će ona uspeti da očisti nešto što ne podleže čišćenju znači pripisivati joj natprirodne mogućnosti. Pošto je ženina najveća nesreća u tome da se na nju gleda ili kao na anđela ili kao na đavola, njen stvarni spas leži u tome da se ona postavi na zemlju: da bude smatrana ljudskim bićem koje podleže svim ljudskim manama i greškama. Da li mi treba da verujemo da će se dve greške međusobno poništiti i dati ispravno rešenje? Da li mi treba da pretpostavimo da će otrov koji inherentno postoji u politici postati manje otrovan ako žene uđu u političku arenu? Teško da bi i najvatrenija pobornica prava na glas tvrdila takvu glupost. \n\nČinjenica je da su čak i najnapredniji među onima koji proučavaju opšte pravo glasa shvatili da su svi postojeći sistemi političke moći apsurdni i sasvim nepodesni da reše goruće životne probleme. Ovaj stav iznosi i Dr. Helen L. Sumner, osoba koja je i sama vatreni pobornik ženskog prava na glas. U knjizi Jednaka prava na glas, ona kaže: “U Koloradu vidimo da jednako pravo na glas služi samo da bi na najočigledniji način pokazalo suštinsku trulež i ponižavajući karakter postojećeg sistema”. Naravno, Dr. Sumner ima u vidu određeni sistem glasanja, ali to se isto tako može primeniti i na celu mašineriju predstavničkog sistema. Sa takvom osnovom, teško je razumeti kakvu bi korist ženski rod ili čovečanstvo imali od toga da žene postanu politički faktor. \n\nAli, kažu ljudi koji zagovaraju opšte pravo glasa, pogledajte zemlje i države gde žena ima pravo glasa. Pogledajte šta su sve one postigle u Australiji, na Novom Zelandu, u Finskoj, Skandinavskim zemljama i u našim državama Ajdaho, Kolorado, Vajoming i Juta. Udaljenost očarava ili da citiram poljsku izreku - “bolje je tamo gde mi nismo”. Moglo bi se zaključiti da te zemlje i države nisu kao druge države i zemlje, da u njima ima više slobode i ekonomske jednakosti, da te zemlje više cene ljudski život i da tamo ima više razumevanja za velike društvene bitke zajedno sa svim ključnim pitanjima ljudske rase. \n\nŽene u Australiji i na Novom Zelandu imaju pravo glasa i time učestvuju u donošenju zakona. Jesu li uslovi rada radničke klase bolji nego u Engleskoj, gde se sifražetkinje tako herojski bore? Da li su tamo uslovi za materinstvo bolji, da li su deca tamo srećnija i slobodnija nego u Engleskoj? Da li se žena tamo više ne smatra seksualnom robom? Da li se ona emancipovala od puritanskog duplog standarda morala nejednakog za žene i muškarce? Sigurno je da niko osim priglupih žena političara ne bi dao pozitivan odgovor na ova pitanja. Ako je tako, onda je besmisleno ukazati na Australiju i Novi Zeland kao na Meku koja odslikava uspehe jednakih prava na glas. \n\nOnima koji su upoznati sa stvarnim političkim stanjem u Australiji, poznata je činjenica da su tamo upravo političari sputali radničku klasu usvojivši najoštrije zakone, odredivši da štrajk bez odobrenja arbritažnog komiteta postane krivično delo koje je jednako izdaji. \n\nJa ni jednog trenutka ne želim da impliciram da je pravo žena na glas krivo za ovakvo stanje stvari. Ja samo želim da istaknem da ne postoji razlog da se ukazuje na Australiju kao mesto gde su žene postigle čudo, jer ni tamo njihov uticaj nije uspeo da oslobodi radništvo od ropstva političkih šefova. \n\nFinska je dala ženama pravo glasa; čak i pravo da sede u Parlamentu. Da li je to pomoglo da se razvije veći heroizam i intezivniji entuzijazam nego onaj što ga imaju žene u Rusiji? Finska, kao i Rusija, trpi pod strašnim korbačem krvavog Cara. Gde su Finske Perovskaje, Spiridonove, Fingerove, Breškovskavaje? Gde su bezbrojne mlade Finkinje koje veselo odlaze u Sibir zbog svojih uverenja? Finskoj su veoma potrebni herojski oslobodioci. Zašto ih pravo glasa nije proizvelo? Jedini osvetnik finskog naroda nije bila žena nego muškarac, a on je koristio efikasnije oružje od glasačkog listića. \n\nŠto se tiče onih naših država u kojima žene imaju pravo glasa i na koje se stalno ukazuje kao na primere čuda, pitam se šta je to tamo postignuto zahvaljujući pravu na glas - a što žene u drugim Državama već nemaju; ili što one nisu mogle da ostvare kroz energične napore i bez prava na glas? \n\nIstina je da su, u državama u kojima žene imaju pravo glasa, ženama garantovana jednaka prava na imovinu; ali od kakve koristi je to pravo masi žena koje ne poseduju imovinu, hiljadama radnica koji rade za nadnicu, koje žive od danas do sutra? Da jednaka prava glasa nisu i ne mogu uticati na njihovu situaciju, priznala je čak i Dr.Sumner koja je svakako u poziciji da to zna. Pošto je nju, kao vatrenu sifražetkinju, Liga za ednako pravo glasa države Nju Jork poslala u Kolorado da prikupi materijal koji bi govorio u prilog jednakom pravu na glas, ona je poslednja osoba koja bi o tome rekla nešto nepovoljno. Pa ipak, ona nas informiše: “da je jednako pravo na glas vrlo malo uticalo na ekonomski položaj žena. Žene za isti rad ne dobijaju jednaku nadnicu i mada u Koloradu imaju jednaka prava na obrazovanje još od 1876, žene učiteljice su plaćene manje nego u Kaliforniji”. Istovremeno, gospođica Sumner ne objašnjava činjenicu da je pored jednakog prava na obrazovanje, koje žene imaju već četrdeset pet godina i prava glasa od 1894, popis izvršen pre nekoliko meseci samo u Denveru, otkrio činjenicu da postoji petnaest hiljada hendikepirane dece školskog uzrasta. I sve to uglavnom pored žena koje rade u Odeljenju za obrazovanje, a imajući u vidu da su žene u Koloradu usvojile “najoštrije zakone koji štite decu i životinje”. Žene Kolorada “su pokazale veliko zanimanje za državne institucije koje brinu o hendikepiranoj, delikventnoj i napuštenoj deci”. \n\nKakva strašna optužba protiv ženske brige i pažnje ako jedan grad ima petnaest hiljada hendikepirane dece. Gde je tu slava ženskog prava na glas ako je potpuni neuspeh postignut na najvažnijem socijalnom pitanju: na deci? A gde je onaj superiorni osećaj za pravdu koji je trebalo da žene uvedu u politiku? Gde je taj osećaj bio 1903. kada su vlasnici rudnika pokrenuli gerilski rat protiv Zapadnog Rudarskog Sindikata; kada je general Bel uspostavio vladavinu terora; kada su ljudi izvlačeni iz kreveta noću, odvođeni preko granice, bacani u štale sa bikovima, kada je on izjavio “do đavola sa ustavom, motka je ustav”? Gde su tada bile žene političarke i zašto nisu tada iskoristile svoje pravo glasa? U stvari, one su ga iskoristile. One su pomogle da izbore izgubi najliberalniji kandidat, guverner Vejt. On je morao da se skloni sa puta guverneru Pibodiju, čoveku koji je bio samo oruđe u rukama vlasnika rudnika, koji je bio neprijatelj radnika, car Kolorada. …“Sigurno ni muško pravo glasa nije moglo da učini ništa gore”… To je tačno. Pa gde je onda korist koju bi društvo i same žene imali od ženskog prava glasa? Često pominjana tvrdnja da će žene biti te koje će očistiti politiku, je samo mit. To mogu potvrditi ljudi koji poznaju političku situaciju u Ajdahu, Koloradu, Vajomingu i Juti. \n\nŽena, koja je suštinski čistunac po svojoj prirodi, puna je predrasuda i nepopustljiva u svom naporu da druge učini onoliko dobrima, koliko ona misli da treba da budu. Tako je ona u Ajdahu oduzela pravo glasa svojim sestrama koje rade na ulici i proglasila sve žene “razvratnog karaktera” nepodobne da glasaju. Pod terminom “razvratan” one naravno ne podrazumevaju prostituciju koja se odigrava u braku. Ne treba ni reći da su nelegalna prostitucija i kockanje zabranjeni zakonom. Po tom pitanju, za zakon se mora smatrati da je ženskog roda: on uvek zabranjuje. Shodno tome, svi zakoni su odlični. Oni ne idu dalje od toga, ali same zakonske tendencije otvaraju sva vrata paklu. Prostitucija i kockanje nisu nikad tako cvetali kao od trenutka kada su postali protivzakoniti. \n\nU Koloradu je čistunstvo žene došlo do izražaja u još drastičnijem obliku. “Od kako žene imaju pravo glasa, muškarci notorno nečistog života kao i oni za koje se utvrdi da posećuju barove, prognani su iz politke”. Da li bi brat Komstok uradio više? Da li bi svi puritanski oci mogli da urade više od toga? Pitam se koliko žena shvata ozbiljnost ovog nazovi poduhvata? Pitam se da li one shvataju da je to baš ono što je, umesto da uzdigne ženu, nju učinilo političkim špijunom, stvorom koji je zaslužio da bude prezren, osobom koja čeprka po tuđim privatnim životima, i to ne toliko za dobrobit pravedne stvari, već zato što, kako je rekla jedna žena iz Kolorada, “one vole da se uvuku u kuće u koje nisu nikada ušle i da saznaju sve što mogu u političkom i svakom drugom smislu”*. Da, i da se uvuku u ljudsku dušu i njene najskrivenije kutove i pukotine. Ništa ne zadovoljava žudnju većine žena kao što to čini skandal. I kada će ona ikada imati toliko prilike za to ako ne kao političarka? \n\n“Notorno nečisti životi i muškarci koji posećuju barove”. U svakom slučaju, oni koji računaju na glasove žena ne mogu biti optuženi da imaju mnogo osećaja za meru. Čak i kada bi te žene, koje se mešaju u tuđe živote, mogle da odlučuju čiji su životi dovoljno čisti za jednu tako čistu sredinu kao što je politika, da li iz toga sledi da i vlasnici barova spadaju u istu kategoriju? Ili to možda samo američka hipokrizija i netrpeljivost, koja se toliko manifestovala kroz prohibiciju koja sankcioniše širenje alkoholizma među muškarcima i ženama bogate klase, a sa druge strane budno motri nad jedinim mestom koji je preostalo siromašnom čoveku. Ako ni zbog kojeg drugog razloga, ženin uzak i čistunstvom prožet stav prema životu čini je većom opasnošću za slobodu tamo gde ona ima političku moć. Muškarac je davno prevazišao predrasude koje žene još uvek imaju. Na polju ekonomske konkurencije muškarac je bio primoran da bude efikasan, da donosi odluke, da pokazuje sposobnost i kompetenciju. Zbog toga on nije imao ni vremena niti naklonosti da meri svačiju moralnost puritanskim merilima. On ni u svojim političkim aktivnostima nije išao okolo sa povezom na očima. On zna da je kvantitet, a ne kvalitet, ona materija koja se troši u političkom mlinu i, osim ako nije sentimentalni reformator ili stari fosil, on zna da politika nikada ne može biti ništa drugo nego močvara. \nŽene koje su u potpunosti upućene u političke tokove, poznaju prirodu zveri, ali u svojoj samozadovoljnosti i egoizmu one same sebe prisiljavaju da veruju da treba da maze zver i da će ona tako postati pitoma kao jagnje, slatka i čista. Kao da žene nisu prodavale svoje glasove, kao da žene političarke ne mogu biti kupljene! Ako njeno telo može biti kupljeno za materijalnu nadoknadu, zašto to ne bi moglo biti i sa njenim glasom? To što je učinjeno u Koloradu i u drugim državama nisu poricali ni oni koji su bili naklonjeni ženskom pravu glasa. Kao što sam malopre istakla, ta sužena vizura koju žene imaju u odnosu na ljudske poslove nije samo argument protiv nje kao politički superiorne u odnosu na muškarca. Postoje i drugi argumenti. Njen doživotni ekonomski parazitizam je potpuno zamaglio njenu koncepciju značaja jednakosti. Ona galami tražeći jednaka prava sa muškarcima, a eto, mi saznajemo da “malo žena hoće da agituje u nezgodnim delovima grada”. Kako malo ta jednakost za njih znači u poređenju s Ruskinjama koja se suočavaju sa samim paklom boreći se za svoje ideale? \n\nŽena zahteva da ima ista prava kao i muškarac, a uvređena je što ga njeno prisustvo ne obara s nogu: on puši, ne skida šešir i ne skače sa stolice kao lakej. To mogu biti trivijalne stvari ali ipak, one predstavljaju ključ za poimanje prirode američkih sifražetkinja. Budite sigurni, njihove engleske sestre su prerasle ova glupa stanovišta. One su pokazale da su dorasle svemu što se od njihovog karaktera i snage izdržljivosti traži. Svaka čast heroizmu i otpornosti engleskih sifražetkinja. Zahvaljujući njihovim energičnim, agresivnim metodama one su inspirisale neke naše beživotne beskičmene dame. Ali, posle svega, i sifražetkinjama nedostaje sposobnost razlučivanja stvarne jednakosti. Kako drugačije da se računa na ogroman, gigantski napor da se pokrenu hrabri borci za bedan mali zakonski predlog koji treba da koristi šačica imućnih dama bez ikakve vajde za ogromnu masu žena koje rade? Istina, kao političarke one moraju biti oportunisti, moraju preduzimati polumere ako već ne mogu dobiti sve. Ali kao inteligentne i liberalne žene trebalo bi da shvate da, ako je glasački listić oružje, onima koje su razbaštinjene treba više nego ekonomski superiornoj klasi i da ove potonje već uživaju previše moći zahvaljujući svojoj ekonomskoj superiornosti. \n\nBrilijantna predvodnica engleskih sifražetkinja, gospođa Emelin Pankhurst je i sama priznala, na jednom od svojih putovanja po Americi na kojima je držala predavanja, da ne postoji jednakost između politički superiornih i inferiornih. Ako je tako, kako će engleske radnice koje su već inferiorne u odnosu na dame koje su beneficirane Šekltonovim predlogom zakona* biti kadre da rade zajedno sa onima koje su im politički superiorne, ako taj predlog bude prihvaćen? Malo je verovatno da će klasa kojoj pripada Eni Keni i koja je tako puna oduševljenja, odanosti i mučeništva, dovesti sebe u situaciju da mora da nosi na svojim leđima i svoje ženske političke gazde, kao što nosi svoje ekonomske gazde. One bi to ipak morale da čine ako bi jednaka prava glasa za žene i muškarce bila ustanovljena u Engleskoj. Bez obzira šta radnici činili, oni su uvek prisiljeni da plate ceh. Tako da oni koji veruju da pravo na glas donosi moć, pokazuju veoma malo osećaja za pravdu, jer pokazuju najmanju brigu za one kojima će, kao što oni to tvrde, to pravo navodno najviše koristiti. \n\nAmerički sifražetski pokret je do nedavno bio stvar društvene igre, apsolutno odvojen od ekonomskih potreba naroda. Tako Suzana B. Antoni, bez sumnje jedna izuzetna žena, nije bila samo ravnodušna nego i neprijateljski raspoložena prema radništvu; nije oklevala da manifestuje svoj antagonizam kada je 1869. savetovala žene da preuzmu poslove štamparskih radnika koji su u Nju Jorku štrajkovali*. Nije mi poznato da li je do smrti taj svoj odnos promenila. \n\nNaravno postoje neke sifražetkinje koje su se pridružile radnicama - Ženska sindikalna liga (The Women’s Trade Union League) na primer; ali one čine manjinu i njihove aktivnosti su u biti ekonomske prirode. Ostatak gleda na težak rad kao na volju Proviđenja. Šta bi se desilo sa bogatima da nema siromašnih? Šta bi bilo sa ovim lenjim, parazitskim damama koje za jednu nedelju straće više nego što njihove žrtve zarade za godinu dana, šta bi bilo da nema osamdeset miliona radnika nadničara? Jednakost, da li je iko ikada čuo za takvu stvar? \n\nMalo je zemalja u kojima su arogancija i snobizam toliko razvijeni kao u Americi. To je naročito tako sa američkim ženama koje pripadaju srednjoj klasi. One ne samo što smatraju da su jednake sa muškarcima nego i sebe smatraju superiornim, naročito se smatraju superiornim po svojim vrlinama: dobroti i moralnosti. Pravo je čudo da američka sifražetkinja zahteva svoje glasačko pravo, tu najčudesniju moć. U svojoj egzaltiranoj uobrazilji ona ne vidi koliko je zapravo podjarmljena, ne toliko od strane muškaraca koliko zbog svojih glupih pogleda i tradicije. Pravo glasa ne može poboljšati ovu tužnu činjenicu; ono može samo da je istakne, da je naglasi, kao što uistinu i čini. \n\nPoznata američka aktivistkinja u borbi za ženska prava tvrdi da bi žena trebalo da ima pravo na jednaku platu kao i muškarci, pa čak i zakonsko pravo na platu svog supruga. U slučaju da je muž ne izdržava, treba ga osuditi da nosi prugasto osuđeničko odelo, a ono što u zatvoru zaradi, dobijala bi njegova, po pravima jednaka supruga. Zar ne tvrdi druga poznata predvodnica pokreta za ženska prava da će njihov glas ukinuti socijane nevolje protiv kojih su se zajedničkim naporima uzaludno borili najsjajniji umovi celog sveta? Zaista treba žaliti što nam se navodni stvoritelj univerzuma već prikazao sa svojom divnom šemom stvari, inače bi žene kad dobiju pravo glasa bile u situaciji da ga sasvim prevaziđu. \nVeoma je opasno prihvatiti se posla dekonstrukcije fetiša. Doba kada su takve jeresi kažnjavane spaljivanjem je prošlo, mada još uvek nije prevaziđen ograničeni duh onih koji izriču osude drugima samo zato što imaju hrabrosti da se suprostave opšte prihvaćenim pojmovima. Zbog toga ću i ja verovatno biti svrstana u one koji su protiv žena, ali me to ne može pokolebati da razmotrim suštinu problema. Ponavljam ono što sam na početku rekla: ja ne verujem da žena može da učini politiku gorom; ali ne verujem ni da je može učiniti boljom. I onda, ako već ne može da poboljša greške muškaraca, zašto da ih ponavlja? \n\nIstorija može biti sastavljena od laži; ipak, ona sadrži nekoliko istina i one su nam jedini vodič za budućnost. Istorija političkih aktivnosti muškaraca dokazuje da im nije dato ništa što nisu mogli da postignu na direktniji, manje skup i dugotrajniji način. Činjenica je da je svaki napredak koji je postignut, stečen konstantnom borbom, neprestanom borbom za samopotvrđivanjem, a ne pomoću prava glasa. I nema razloga za bilo kakvu pretpostavku da su žene, ili da će žene, u svom usponu ka emancipaciji, biti potpomognute pravom na glas. \n\nU najmračnijoj od svih zemalja, Rusiji, u kojoj vlada apsolutni despotizam, žena je postala jednaka muškarcu ali ne uz pomoć prava na glas nego zahvaljujući njenom nastojanju da bude i da dela. Ona ne samo što je osvojila sve oblasti nauke i zanimanja, ona je stekla poštovanje muškaraca, njihov rešpekt i drugarstvo; čak i više od toga: osvojila je divljenje i poštovanje celog sveta. I to takođe, ne pomoću prava na glas nego zahvaljujući svom divnom heroizmu, duhovnoj snazi, sposobnosti, snazi volje i izdržljivosti u bici za slobodu. Gde su žene iz bilo koje zemlje ili države koje se mogu podičiti takvom pobedom? Ako razmislimo o onom što su žene u Americi postigle, zaključićemo da im je na njihovom putu, za emancipaciju pomoglo nešto dublje i snažnije od prava glasa. \nTačno pre šezdeset i dve godine šačica žena je na konvenciji žena održanoj u Seneka Fols, postavila zahtev da se žene izjednače sa muškarcima u obrazovanju i pristupu raznim profesijama i zanatima. Kakva sjajna dostignuća, kakvi izvanredni trijumfi! Ko bi, sem najvećih ignoranata, mogao reći da je žena običan rob? Ko bi se usudio da sugeriše da ovo ili ono zanimanje ne bi trebalo da joj bude pristupačno? Ona je preko šezdeset godina oblikovala novu atmosferu i gradila sebi novi život. Postala je svetska sila u svakoj oblasti ljudske misli i delatnosti. I sve je to postigla bez prava na glas, bez prava da piše zakone, bez “privilegije” da postane sudija, apsandžija ili dželat. \nDa, mene mogu smatrati neprijateljem žene; ali ako joj pomognem da sagleda istinu, neću žaliti. \n\nNevolja žene nije u tome što ona nije u stanju da radi muški posao, nego u tome što ona traći svoju životnu snagu u nastojanju da prevaziđe muškarca i to radi opterećena tradicijom koja ju je učinila nesposobnom da drži korak s njim. O, ja znam da su neke žene uspele, ali po koju cenu, po kakvu užasnu cenu! Nije bitna vrsta posla koju žena radi, važniji je kvalitet posla kojim se ona bavi. Žena ne može pravu na glas ili glasanju dati novi kvalitet, niti od toga prava može da dobije bilo šta što bi poboljšalo njene kvalitete. Njen razvoj, njena sloboda, njena nezavisnost moraju da budu njeno lično delo koje će proizići iz nje same. Pre svega, time što će se ona potvrditi kao ličnost, a ne kao seksualni objekat. Zatim, što će odbiti da bilo ko polaže pravo na njeno telo; što će odbiti da rađa protiv svoje volje; odbiti da služi Bogu, državi, društvu, mužu, porodici itd; tako će postići da joj život bude jednostavniji, dublji i bogatiji. Znači, pokušaće da spozna smisao i suštinu života u svim njegovim složenostima, oslobodivši se straha od javnog mnjenja i javnih osuda. Samo takav stav, a ne samo pravo na glas, oslobodiće ženu, učiniće da stekne moć, do sada svetu nepoznatu, moć za stvarnu ljubav, moć koja zastupa mir i harmoniju; moć božanskog plamena koji daje život; žena će postati tvorac slobodnih ljudi i žena. \n
\n\n#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n# Povratak na [[EMMA GOLDMAN]]','',0,'147.91.1.45','20040613194106','',0,0,0,0,0.869173550856461,'79959386805893','20040722172713'); INSERT INTO cur VALUES (2113,0,'Ема_Голдман_-_\"Љубав_и_брак\"','#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n# Povratak na [[EMMA GOLDMAN]]\n\n

Ljubav i brak

\n
\nUvreženo je mišljenje da su brak i ljubav sinonimi, da proizilaze iz istih motiva i da pokrivaju iste ljudske potrebe. I ovo, kao većina takvih mišljenja, ne počiva na stvarnosti i činjenicama nego na praznoverju. \n\nBrak i ljubav nemaju ništa zajedničko, udaljeni su jedno od drugoga kao severni i južni pol, u stvari, oni su sušta suprotnost. Nema sumnje da neki brakovi mogu biti rezultat ljubavi. Ne zbog toga što se ljubav može ostvariti jedino u braku, pre će biti da je zato što je vrlo malo onih koji su u stanju da prevaziđu konvenciju. Danas postoji veliki broj muškaraca i žena za koje brak nije ništa drugo nego farsa, ali koji ga prihvataju zbog javnog mnjenja. U svakom slučaju, istina je da su neki brakovi zasnovani na ljubavi i takođe je istina da u nekim slučajevima ljubav nastavlja da postoji u bračnom životu, ali ja tvrdim da je to uprkos bračnom životu, a ne zahvaljujući njemu. \n\nIstovremeno, apsolutno je netačno da ljubav proizlazi iz braka. Možemo ponekad čuti za čudesne slučajeve kada su se supružnici zaljubili jedno u drugo nakon sklapanja braka, ali ako se stvar bolje ispita, utvrdiće se da je to pre stvar navikavanja na neizbežno. Sigurno da je to međusobno navikavanje daleko od spontanosti, intenziteta i lepote ljubavi, a bez toga intimnost braka postaje degradirajuća i za ženu i za muškarca. \n\nBrak je prvenstveno ekonomski aranžman, ugovor o osiguranju. On se razlikuje od običnog životnog osiguranja samo u tome što više obavezuje i više iziskuje. Korist od njega neizmerno je mala u poređenju sa uloženim. Kada uplatimo polisu za životno osiguranje mi plaćamo u dolarima i centima i uvek smo u mogućnosti da prestanemo sa uplatama. Ako je, pak, suprug ženina premija, ona to plaća svojim imenom, privatnošću, svojim samopoštovanjem, samim životom “sve dok ih smrt ne razdvoji”. Šta više, bračno osiguranje nju osuđuje na doživotnu zavisnost, na parazitizam, potpunu beskorisnost, individualnu i društvenu. Muškarac, takođe, plaća svoj deo ali, kako su njegove sfere šire, brak ga ne ograničava toliko kao ženu. On svoje okove oseća više u ekonomskom smislu. \n\nZato ono što je Dante napisao na ulazu u pakao, može u punoj meri da se odnosi i na brak: “Ko ovamo uđe, neka izgubi svaku nadu”. \n\nDa je brak greška niko pametan neće poreći. Potrebno je samo ovlaš pogledati statistike razvoda pa da se shvati koliko je brak strahovita greška. Neće ni stereotipni filistinski argumenti o nedovoljno strogim zakonima u vezi sa razvodom i rastućoj usamljenosti žena opravdati činjenicu da: prvo, svaki dvanaesti brak se završava razvodom; drugo, da je, od 1870. godine, broj razvoda porastao sa 28 na 73 na svakih sto hiljada stanovnika; treće, da je preljuba, od 1867, kao uzrok za razvod braka porasla za 270,8 odsto; četvrto, da je broj muškaraca koji su napustili svoje porodice porastao za 369,8 odsto. \n\nOvim zaprepašćujućim ciframa se može dodati veliki broj dramskih i literarnih dela koja se bave ovom temom. Robert Herik (Robert Herrick) u delu Zajedno (Together); Pintero (Pintero) u Mid-Chanel; Eugen Valter (Eugene Walter) u Potpuno isplaćeno (Paid in Full) i desetine drugih pisaca raspravljaju o jalovosti, monotoniji, jadu i neadekvatnosti braka kao faktoru za harmoniju i razumevanje. \n\nOnaj ko proučava društvo i ko razmišlja neće se zadovoljiti uobičajenim površnim opravdanjem za ovaj fenomen. Moraće da kopa dublje u sam život polova da bi shvatio zbog čega se brak pokazao tako nesrećnom institucijom. \n\nEdvard Karpenter kaže da su obe strane u braku obeležene sredinom iz koje su potekle, svaka je toliko različita da muškarac i žena moraju ostati stranci. Odvojeni nepremostivim zidom sujeverja i navika, ljudi u braku nemaju priliku da upoznaju jedno drugo i da se poštuju, a bez toga je svaka zajednica osuđena na propast. \n\nHenrik Ibsen, koji mrzi društvene obmane, bio je verovatno prvi koji je shvatio ovu veliku istinu. Nora napušta svog supruga - ne kako glupa kritika to želi da prikaže - zbog toga što je umorna od odgovornosti ili oseća potrebu za ženskim pravima, nego zato što je shvatila da je punih osam godina živela sa strancem i sa njim izrodila decu. Može li postojati nešto što je više ponižavajuće i degradirajuće od doživotne bliskosti dva stranca? Nema potrebe da žena zna bilo šta o muškarcu, izuzev - koliki su njegovi prihodi. A šta da se zna o ženi - šta je potrebno znati osim da je prijatne spoljašnosti. Mi još nismo prerasli teološki mit koji smatra da žena nema dušu, da je neka vrsta dodatka muškarcu, načinjena od njegovog rebra samo da bi ugodila gospodinu koji je bio tako snažan da se plašio čak i svoje senke. \n\nMožda je loš materijal od koga je žena načinjena kriv za njenu inferiornost. U svakom slučaju, žena nema dušu - i šta je još potrebno da o njoj znamo? Pored toga, što manje duše ima, to više vredi kao supruga, biće spremnija da se stopi sa svojim suprugom. Zahvaljujući toj robovskoj popustljivosti muškoj superiornosti, institucija braka je tako dugo ostala netaknuta. Sada, kada žena staje na svoje noge, sada kada je postala svesna sebe kao stvora koji ne zavisi od gospodareve milosti, sveta institucija braka postepeno slabi, i nikakva količina sentimentalnog kukanja ne može da ga održi. \n\nProsečnoj devojci se od detinjstva govori da je udaja njen krajnji cilj i zbog toga njena obuka i obrazovanje moraju biti usmereni u tom pravcu. Kao što se beslovesna stoka goji da bi bila zaklana, tako se i ona priprema za brak. A ipak, neobično je to reći, njoj je dopušteno da zna mnogo manje o funkciji supruge i majke, nego što običan zanatlija zna o svom zanatu. Bilo bi nedolično i ružno da pristojna devojka bilo šta zna o bračnim odnosima. \n\nAli šta reći o nedoslednosti poštenja, kome je potrebna bračna zakletva da bi nešto što je prljavo pretvorila u najčistiju i najsvetiju zajednicu, koju onda niko ne sme da dovodi u pitanje ili kritikuje. Pa ipak, to je upravo stav prosečnih branilaca braka. Buduća supruga i majka drži se u totalnom neznanju o onome što predstavlja njen jedini imetak u jakoj tržišnoj konkurenciji - u seksu. I tako ona ulazi u doživotan odnos sa muškarcem samo da bi se našla zbunjena, sa osećanjem odbojnosti i bezmerno izbezumljena nečim što predstavlja najprirodniji zdrav instinkt, a to je seks. Možemo slobodno reći da je veliki postotak njene nesreće, jada, očaja i fizičkih patnji u braku izazvan kriminalnim nepoznavanjem osnovnih činjenica polnih odnosa, a to nepoznavanje se smatra velikom vrlinom. I uopšte nije preterivanje kada kažem da je mnogo brakova rastureno zbog ove žalosne činjenice. \n\nAko je, međutim, žena slobodna i dovoljno zrela da tajne seksa spozna bez blagoslova Države ili Crkve, biće joj izrečena presuda da je potpuno nepodobna da postane supruga “dobrog” čoveka, čije se dobro sastoji od prazne glave i mnogo novaca. Može li postojati išta sramotnije od ideje da odrasla i zdrava žena, puna života i strasti mora da suzbija zahteve prirode, da potčini svoje najintenzivnije žudnje, naruši svoje zdravlje i slama svoj duh, da mora da obuzda svoju maštu, da se odriče veličine i radosti seksualnog iskustva sve dok se ne pojavi “dobar” čovek da je uzme za svoju suprugu? To je prava slika braka. Kako bi se onda takav aranžman mogao završiti sem neuspehom? Ovo je jedan, mada ne malo značajan faktor koji brak razlikuje od ljubavi. \n\nMi živimo u pragmatičnom vremenu. Prošlo je doba kada su, zbog ljubavi, Romeo i Julija rizikovali da se izlože gnevu svojih roditelja, kada se zbog ljubavi Grečen izložila ogovaranju suseda. Ako, u retkim slučajevima, mladi ljudi i dozvole sebi luksuz romanse, njima se pozabave stariji, driluju ih i tucaju u glavu sve dok ne postanu “razumni”. \n\nMoralna pouka ugrađena u devojčinu svest nije o tome da li je muškarac u njoj pobudio ljubav nego - “ koliko novaca on ima?” Važno i jedino božanstvo praktičnog američkog života je: Može li on zaraditi koliko treba? Može li izdržavati suprugu? To je jedina stvar koja opravdava brak. Postepeno, ovo prožima svaku misao devojke, ona više ne sanja mesečinu i poljupce, smeh i suze, ona sanja šoping-ture i prodavnice jeftine robe. Ovo siromaštvo duha i gadost su elementi nerazlučivo vezani sa institucijom braka. Država i Crkva ne priznaju ni jedan drugi ideal jer je kontrola muškaraca i žena jedna od potreba Države i Crkve. \nBez sumnje je da postoje ljudi koji i dalje smatraju da je ljubav iznad dolara i centi. To je naročito istina za onu klasu ljudi koji, iz ekonomskih razloga, moraju sami sebe da izdržavaju. Taj moćni faktor je zaista doveo do ogromne promene položaja žene u društvu i ako imamo u vidu da je žena relativno skoro počela da se zapošljava u industriji, zaista je neverovatno kako se to brzo dogodilo. Šest miliona žena zarađuje, šest miliona žena je izjednačeno sa muškarcima u svom pravu da budu eksploatisane, da budu opljačkane, da štrajkuju, štaviše, imaju pravo da umru od gladi. Želite li još nešto, moj Gospodine? Da, šest miliona zaposlenih žena u svim oblastima privređivanja, od najvišeg intelektualnog posla do najtežeg fizičkog rada u rudnicima i na železnici; da, žene čak rade kao detektivi i policajci. To sigurno pokazuje da je emancipacija kompletna. \n\nPa ipak, bez obzira na sve to, od te velike armije žena radnica, mali je broj onih koje prihvataju svoj rad kao trajno stanje, na isti način kao što to prihvata muškarac. Bez obzira koliko muškarac bio slab, on je naučen da bude nezavisan, da sam sebe izdržava. Ja znam da niko u našoj ekonomiji nije potpuno nezavisan; pa ipak, i najbedniji primerak muškog roda mrzi da bude parazit, ili barem ne voli da se zna da je on to. \nŽena gleda na svoj položaj radnice kao na nešto prolazno, što se odbacuje čim se pojavi neko ko će dati više. Zato je beskrajno teže organizovati žene nego muškarce. “Zašto da postanem član sindikata? Ja ću se udati i imaću svoj dom.” Zar ona od detinjstva nije učena da je to njen konačni cilj? Ne treba da prođe mnogo vremena pa da ona shvati da dom, mada prostorno ne tako velik zatvor kao što je fabrika, ima šipke na prozorima i mnogo solidnija vrata. Da ima čuvara tako lojalnog da niko ne može pobeći iz tog zatvora. Najtragičnije je da dom, zapravo, ne oslobađa radnicu od potrebe da zaradi van kuće, on samo uvećava posao koji ona treba da uradi. \n\nPrema najnovijim statistikama podnetim Komitetu “za rad i nadnice i prenaseljenost populacije”, deset odsto nadničarki u Nju Jorku su udate, pa ipak moraju da nastave da rade na najmanje plaćenim poslovima na svetu. I kada se ovoj činjenici doda argatovanje oko kućnih poslova, šta onda ostaje od zaštite i slave koju sebi pripisuje dom? U stvari, čak ni žena koja potiče iz srednje klase, u braku ne može da govori o svom domu, pošto je muškarac taj koji stvara njenu sferu. Nije važno da li je muškarac nasilnik ili dobar čovek. Ono što ja želim da dokažem je da brak garantuje ženi dom samo zahvaljujući milosti njenog muža. Tada se ona kreće po njegovom domu, godinu za godinom, sve dok njen pogled na svet i ljudsku delatnost ne postane nezanimljiv, sužen i otrcan isto kao što je njeno okruženje. Nije ni čudo što ona postaje gnjavator, što se svađa oko sitnica, što voli da ogovara, što postaje nepodnošljiva i tako tera muškarca od kuće. Ona ne može da ode i kada bi htela - nema gde. Pored toga, kratak period bračnog života dovodi do toga da ona diže ruke od svih svojih potencijala, što prosečnoj ženi potpuno oduzima sposobnost da se snađe u spoljnom svetu. Ona zanemaruje svoj spoljni izgled, postaje nespretna u pokretima, nesposobna da sama donosi odluke, kukavica da proceni situaciju, postaje optrećenje i dosadna svom mužu, a to je ono što većina muškaraca počinje da mrzi i prezire. Baš je to divna atmosfera za rađanje novog života, zar ne? \n\nAli kako zaštititi prava deteta, ako ne u braku? Pa zar to nije ono najvažnije? Sve je to laž i hipokrizija! Brak štiti dete, a hiljade dece su napuštena i bez doma. Brak štiti dete, a sirotišta i ustanove za zbrinjavanje dece su prepuna, Društvo za borbu protiv okrutnosti prema deci ima pune ruke posla spasavajući male žrtve od roditelja koji ih “vole” - da bi ih stavili pod okrilje brižne ljubavi Geri društva. Kakvo je to samo izvrgavanje braka ruglu. \n\nBrak možda ima moć “da dovede konja do reke”, ali da li može da ga natera da pije vodu? Zakon će uhapsiti oca i obući ga u robijaško odelo, ali da li je to ikada nahranilo gladno dete? Ako je roditelj nezaposlen, ili krije svoj identitet, šta tu brak može da pomogne? On se poziva na zakon da bi se muškarac doveo pred “pravdu” i stavio iza rešetaka, na sigurno mesto, a plodovi njegovog rada ne idu detetu, već Državi. Detetu ostaju samo izbledela sećanja na oca u robijaškom odelu. \n\nA što se tiče zaštite žena, tu leži prokletstvo braka. Brak joj zaista ne može pružiti zaštititu, ali sama ideja je toliko odvratna, sramotna i uvreda samog života, tako ponižavajuća za ljudsko dostojanstvo, da takva parazitska institucija zaslužuje da se zauvek osudi. \n\nTo je isto kao i drugi patrijarhalni ugovor - kapitalizam. On čoveku oduzima prava koja stiče rođenjem, onemogućava mu razvoj, truje njegovo telo, drži ga u neznanju, bedi i zavisnosti, a onda osniva humanitarne institucije koje se hrane poslednjim ostacima čovekovog samopoštovanja. \nInstitucija braka od žene čini parazita - nekog ko je potpuno zavisan. Onesposobljuje je za životnu borbu, briše njenu društvenu svest, parališe joj maštu i tako nameće svoju velikodušnu zaštitu, koja je u realnom životu zamka i karikatura ljudskog karaktera. \n\nAko majčinstvo predstavlja najvišu realizaciju ženske prirode, koja druga zaštita je tome potrebna osim ljubavi i slobode? Brak osujećuje, izbezumljuje i korumpira ženina očekivanja. Zar poruka koju brak daje ženi nije: samo kada slediš moje zakone, rodićeš dete? Zar žena nije osuđena na smrt, zar nije osramoćena i ponižena ako odbije da kupi svoje pravo na majčinstvo tako što će prodati svoje telo? Zar nije brak ona institucija koja jedino sankcioniše majčinstvo, mada je dete začeto u mržnji i prisili? Pa ipak, ako se majčinstvo ostvari slobodnom voljom, iz ljubavi, iz ekstaze ili prkosne strasti, zar se onda ne stavlja kruna od trnja na nevinu glavu deteta i krvavim slovima ne upisuje strašan epitaf Kopile? Da brak zaista ima sve one vrline za koje se tvrdi da ima, njegov kriminalni odnos prema majčinstvu bi bio dovoljan da zauvek bude isključen iz carstva ljubavi. \n\nLjubav, najjači i najdublji element u životu, ono što donosi nadu, sreću, ekstazu, ljubav koja se protivi svim zakonima, svim konvencijama, ljubav - najslobodniji i najjači kovač ljudske sudbine, kako tako snažno sveobuhvatno osećanje može da bude izjednačeno sa jadnim malim, od Države i Crkve sankcionisanim, brakom? \n\nSlobodna ljubav? Kao da ljubav može biti išta drugo osim slobodna! Muškarac može da kupi pamet, ali svi milioni na svetu nisu uspeli da kupe ljubav. Muškarac je potčinio sebi tela, ali sva moć ovog sveta ne može da potčini ljubav. Muškarac je potčinio cele narode, ali sve njegove vojske ne mogu da potčine ljubav. Muškarac može da okuje i ograniči duh, ali je potpuno nemoćan pred ljubavlju. Visoko na svom prestolu, sa svim svojim sjajem i pompom koja se zlatom može kupiti, muškarac je ipak samo siromašan i očajan, ako ga mimoiđe ljubav. Ali, ako ljubav postoji, i najsiromašnija kuća sija toplinom, puna je života i boja. Tako ljubav poseduje čarobnu moć da od prosjaka napravi kralja. Da, ljubav je slobodna i ne može da egzistira u nekoj drugoj atmosferi. Kada je slobodna, ona se daje bezrezervno, u velikim količinama i potpuno. Svi zakoni zasnovani na statutima, sve sudnice ovog sveta, ne mogu da je iščupaju iz korena. Ali, ako je tlo sterilno, kako brak može da dâ plodove? To je kao poslednja velika i očajnička bitka prolaznog života protiv smrti. \n\nLjubavi nije potrebna zaštita: ona je sama sebi zaštita. Dokle god je ljubav to što proizvodi decu, ni jedno dete neće biti napušteno, gladno ili očajno zbog nedostatka ljubavi. Ja znam da je ovo istina. Ja znam za žene koje su postale majke u slobodi sa muškarcima koje su volele. Malo je dece u braku koja uživaju takvu pažnju, zaštitu i privrženost svojih majki kao što je uživaju ona deca koja su rođena van braka. \n\nOni koji brane autoritet, plaše se naleta slobodnog majčinstva, jer će ih to lišiti njihovih žrtava. Ko će se boriti u ratovima? Ko će stvarati bogatstvo? Ko će biti policajac, tamničar, ako žene odbiju da nasumice rađaju decu? Ali rasa, rasa, šta će biti sa rasom, viču kralj, predsednik, kapitalista, sveštenik. Rasa treba da bude sačuvana, a žene treba tako degradirati da postanu samo mašine - institucija braka je naša jedina sigurnost protiv opasnog buđenja seksualnosti u ženi. \n\nAli uzaludni su ovi izbezumljeni napori da se održi stanje ropstva. Uzaludni su takođe i svi crkveni edikti, suludi su napadi vladara, čak je uzaludna i ruka zakona. Žena više ne želi da učestvuje u proizvodnji rase bolešljivih, slabih, oronulih i jadnih ljudskih bića, koja nemaju ni snage ni hrabrosti da zbace jaram siromaštva i ropstva. Umesto toga, žena želi manje dece, ali decu koja bi bila bolja, začeta i odgajena u ljubavi i kroz slobodan izbor, a ne kroz obavezu koju nalaže brak. Naši lažni moralisti tek treba da steknu ozbiljan osećaj odgovornosti prema detetu koje je u nedrima žena probudilo ljubav prema slobodi. Radije bi se takva žena zauvek odrekla sjaja i ponosa materinstva, nego što bi na svet donela novi život u atmosferi koja je puna samodestrukcije i smrti. I ako ona postane majka, to je da bi detetu dala najdublje i najbolje što u sebi ima. Da sazreva zajedno sa detetom njen je moto, ona zna da samo na taj način može da doprinese izgradnji istinske muškosti i ženskosti. \n\nIbzen mora da je imao viziju slobodne majke kada je, veštinom majstora, napravio lik Gospođe Alving. Ona je bila idealna majka zato što je prerasla brak i sve njegove strahote, jer se oslobodila svojih okova i pustila svoj duh da se razvija sve dok nije postala obnovljena i jaka ličnost. Na žalost, bilo je prekasno da se spase njen Osvald, sreća njenog života, ali ne suviše kasno da shvati da je ljubav u slobodi jedini uslov za lep život. Oni koji su kao Gospođa Alving, krvlju i suzama platili svoje duhovno buđenje, odbacuju brak kao nešto što se nameće, kao plitku, praznu šalu. Oni znaju da je ljubav jedina osnova koja je kreativni, inspirativni i uzvišeni temelj za novu rasu, za novi svet, bez obzira da li traje neko kratko vreme ili večnost. \n\nU sadašnjem, malom svetu, ljubav je za većinu ljudi stranac. Pošto je ljudi ne razumeju i klone je se, ona se retko začne, ili ako se to i desi, ona brzo uvene i umre. Njeno nežno tkanje ne može da podnese stresove i napor svakodnevnog života. Njena duša je suviše kompleksna da se prilagodi ljigavoj potki naše društvene strukture. Ona kuka, žali i trpi zajedno sa onima koji imaju potrebu za njom, mada im nedostaje sposobnost da se uzdignu na vrh ljubavi. Koja vizija, koja mašta, koji genije poezije, čak i delimično, može da predvidi potencijal takve snage u životu muškarca i žene. Ako se ikada ostvari istinsko drugarstvo i postigne jednakost među polovima, onda će ljubav, a ne brak biti ona snaga koja je dovela to toga. \n
\n\n#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n# Povratak na [[EMMA GOLDMAN]]','',0,'147.91.1.45','20040613194152','',0,0,0,0,0.29307876740869,'79959386805847','20040722172839'); INSERT INTO cur VALUES (2114,0,'Александар_Беркман_-_Да_ли_је_анархија_могућа?','#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]\n

\n\n

21. Da li je anarhija moguća?

\n
\n\n\n\"Mogla bi da bude moguća\", kažeš, \"kada bi mogli da se snađemo bez države. Ali da li smo mi sposobni za tako nešto?\" \n\nMožda je najbolji način da se odgovori na tvoje pitanje da posmatramo tvoj život. \n\nKoju ulogu igra država u tvom životu? Da li ti pomaže da živiš? Da li te hrani, oblači i osigurava ti krov nad glavom? Da li ti ona pomaže pri radu ili igri? Kada si bolestan, da li zoveš doktora ili policajca? Da li ti država može podariti više sposobnosti nego što ti ih je priroda dala? Da li te ona može spasiti od bolesti, starosti ili smrti? \n\nPosmatraj svoj svakodnevni život i videćeš da u njemu država nije nikakav činioc osim kada počne da se meša u tvoje stvari, kada te prisiljava da radiš neke stvari ili ti zabranjuje da radiš neke druge. Tera te, na primer, da plaćaš porez i da je podržavaš, hteo ti to ili ne. Tera te da obučeš uniformu i ideš u vojsku. Obuzima tvoj privatni život, naređuje ti, ograničava te, propisuje ti ponašanje i uopšte radi sa tobom šta god joj odgovara. Govori ti čak u šta moraš da veruješ i kažnjava te ako misliš ili delaš drugačije. Usmerava te šta moraš da jedeš i piješ i baca te u tamnicu ili te ubija zbog neposlušnosti. Naređuje ti i vlada nad svakim korakom u tvom životu. Tretira te kao lošeg dečaka ili kao neodgovorno dete kome treba starateljeva snažna ruka, ali ako ne slušaš smatra te uprkos tome odgovornim. \n\nPromatraćemo posle ove detalje u životu u anarhiji i koji uslovi i institucije će postojati u tom obliku društva, kako će funkcionisati i kakvo će imati dejstvo na čoveka. \n\nZa sada hoćemo prvo da pokažemo da je takva društvena situacija moguća, da je anarhija izvodljiva. \n\nKakav je danas život prosečnog čoveka? Skoro sve vreme on je posvećen zarađivanju za život. Toliko si zauzet zarađivanjem za život da jedva imaš vremena da živiš, da uživaš u životu. Ni novca, ni vremena. Srećan si ako imaš neki izvor zarade, neki posao. Ponekad dođu teška vremena: nezaposlenost i hiljade ljudi su izbačeni sa posla, svako godine, u svakoj zemlji. \n\nTa vremena znače da nema više zarade, nema plate. Posledicu su briga i oskudica, bolesti, očaj i samoubistvo. Ona prouzrokuju siromaštvo i zločin. Da bi olakšali siromaštvo gradimo kuće i domove za siromašne i besplatne bolnice, koje ti sve izdržavaš svojim porezom. Da bi se sprečio zločin i kaznili kriminalci ti opet izdržavaš policajce, detektive, državne snage, sudije, advokate, zatvore, tamničare. Možeš li zamisliti išta besmislenije i neizvodljivije? Zakonodavstvo uvodi zakone, sudije ih tumače, razni zvaničnici ih izvršavaju, policija juri i hapsi kriminalce i konačno zatvorski čuvar pazi na njih. Brojne osobe i institucije su zauzete time da drže nezaposlenog čoveka dalje od krađe i da ga kazne ukoliko proba tako nešto. Onda ga snabdevaju sa potrebštinama za život koje su mu falile i zbog kojih je počinio zločin u prvoj liniji. Onda ga posle duže ili kraće kazne puštaju na slobodu. Ako ne uspe da nađe posao, začarani krug se ponavlja: krađa, hapšenje, suđenje i zatvaranje. \n\nOvo je bez mnogo detalja, ali zato tipična ilustracija glupog karaktera našeg sistema; on je glup i nedelotvoran. Zakon i država podržavaju takav sistem. \n\nZar nije čudno što većina ljudi ne može da zamisli da bi mogli da se snađemo bez države, kada u stvari naš pravi život nema veze sa njom, ona mu ne treba i naš život je samo ometen tamo gde se pojavljuju zakon i država? \n\n\"Ali sigurnost i javni red\", buniš se, \"da li bi toga bilo bez zakona i države? Ko bi nas štitio od kriminalaca?\" \n\nIstina je da je ono što zovemo \"zakonom i redom\" najgori nered, kao što smo videli u prethodnim poglavljima. Ono malo reda i mira što imamo je zbog zdravog razuma i zajedničkih napora ljudi, najčešće uprkos državi. Da li ti treba država da ti kaže da ne istrčiš pred auto? Da li ti ona treba da ne bi skočio sa Bruklinskog mosta ili Ajfelove kule? \n\nČovek je društveno biće: on ne može da postoji sam; on živi u zajednicama ili društvima. Zajedničke potrebe i interesi uzrokuju određene dogovore da bi nam omogućili sigurnost i lagodnost. Takva saradnja je slobodna, dobrovoljna; nema potrebe ni za kakvom prisilom od strane države. Ti se priključuješ sportskom klubu ili horu zato što su to tvoje naklonosti i sarađuješ sa drugim članovima bez da te neko primorava na to. Naučnici, pisci, umetnici i pronalazači tragaju za svojom vrstom inspiracije i međusobnog rada. Njihovi nagoni i potrebe su njihovi najjači motivi: mešanje bilo kakve vlasti ili države može zamo da ometa njihove napore. \n\nSvuda u životu možeš videti da potrebe i naklonosti ljudi vode u udruživanje, zbog međusobne zaštite i pomoći. To je razlika između upravljanja stvarima i vladanja nad ljudima; između rađenja nečega po slobodnom izboru i biti na to primoran. To je razlika između slobode i prinude, između anarhizma i države, jer anarhizam znači dobrovoljnu saradnju umesto prisiljenog učestvovanja. On znači sklad i red namesto ometanja i nereda. \n\n\"Ali ko će nas braniti od zločina i zločinaca?\", pitaš. \n\nBolje se zapitaj da li nas država stvarno štiti od njih. Zar država sama ne stvara i održava uslove koji stvaraju zločin? Zar najezda i nasilje na kojima počiva država ne stvaraju duh netrpeljivosti i proganjanja, mržnje i još više nasilja? Zar se zločin ne povećava sa povećanjem siromaštva i nepravde prouzrokovane državom? Zar sama država nije najveća nepravda i zločin? \n\nZločin je posledica ekonomskih uslova, društvene nejednakosti, zla i loših stvari čiji su roditelji država i monopol. Država i zakon mogu jedino da kazne kriminalca. Oni niti \"leče\" zločin niti mogu da ga spreče. Jedini pravi lek protiv kriminala je da se ukinu njegovi uzroci, a to država nikada neće moći da uradi, pošto je ona tu da održava baš te uzroke. Zločin se može ukinuti jedino ako se ukinu i uslovi koji ga stvaraju. Država to ne može da uradi. \n\nAnarhizam znači ukidanje tih uslova. Zločin koji je posledica države, njenog tlačenja i nepravde, nejednakosti i siromaštva, će nestati u anarhiji. Oni čine do sada najveći procenat zločina. \n\nSigurno će i drugi zločini postojati neko vreme, oni koji se dešavaju iz zavisti, strasti i duha prisile i nasilja koji danas vlada svetom. Oni će, kao deca autoriteta i imovine, postepeno nestajati u uslovima u kojima polako iščežava atmosfera koja ih je proizvela. \n\nAnarhija stoga neće ni gajiti zločin niti mu dozvoliti da se razvije. Na povremena dela protiv društva će se gledati kao na ostatke prošlih bolesnih uslova i stavova i lečiće se više kao nezdravo stanje uma nego kao zločin. \n\nAnarhija će da počne da hrani \"kriminalca\", da mu osigura posao umesto da ga prvo nadgleda, hapsi, sudi mu i zatvara ga i na kraju da ga hrani kao i mnoge druge koji onda moraju da ga čuvaju. Zasigurno čak i ovaj primer pokazuje koliko je život u anarhiji smisleniji i jednostavniji nego danas. \n\nIstina je da je današnji život nepraktičan, zamršen i zbunjujuć, a nezadovoljavajuć iz bilo koje perspektive. To je razlog što ima toliko bede i nezadovoljstva. Radnik nije zadovoljan; a ni gazda nije srećan u svom stalnom strahu od \"loših vremena\" uključujući gubitak imovine i moći. Sablast straha od sutrašnjice prati ukorak i siromašne i bogate [The specter of fear for co-morrow dogs the steps of poor and rich alike.] \n\nRadnik sigurno nema šta da izgubi zamenom države i kapitalzma uslovima bez države, anarhijom. \n\nSrednja klasa ima skoro isto toliko nesigurne živote kao i radnici. Oni su zavisni od dobre volje proizvođača i prodavaca na veliko, velikih industrijskih kombinata i kapitala, a uvek su u opasnosti od bankrota i propasti. \n\nČak i veliki kapitalisti imaju malo šta da izgube zamenom današnjeg poretka sa anarhijom, jer bi u njoj život i komfort bili osigurani; strah od takmičenja bi bio uništen ukidanjem privatnog vlasništva. Svako bi imao potpune i nesputane mogućnosti da živi i uživa u svom životu do najdaljih granica [to the utmost of his capacity]. \n\nTome dodaj i svest o miru i harmoniji; osećaj koji dolazi sa slobodom od finansijskih i materijalnih briga; shvatanje da se nalaziš u prijateljski nastrojenom svetu gde nema zavisti ili poslovnih rivala koji bi mogli da ti ometaju misli; u svetu bratstva, u atmosferi slobode i opšteg blagostanja. \n\nSkoro je nemoguće zamisliti čudesne mogućnosti koje se otvaraju čoveku u društvu komunističkog anarhizma. Naučnik se može potpuno posvetiti svojim voljenim istraživanjima bez da mora da misli kako da zaradi svoj hleb. [The inventor would find every facility at his disposal to benefit humanity by his discoveries and inventions. ] Pisac, pesnik, umetnik - svi oni bi se uzdigli na krilima slobode i društvenog sklada u još veće visine dostignuća. \n\nTek tada bi pravda i pravo došle na svoje. Nemoj da potcenjuješ ulogu ovih osećanja koje one igraju u životima čoveka ili naroda. Mi ne živimo samo od hleba. Tačno je da naše postojanje nije moguće bez mogućnosti da zadovoljimo svoje fizičke potrebe, ali njihovo zadovoljavanje ne čini nikako sav život. Naš trenutni poredak civilizacije je lišavajući milione ljudi nasledstva takoreći stavio trbuh u centar univerzuma, ali u razumnom društvu sa obiljem za svakoga svi uslovi za život i sigurnost življenja bi se smatrali kao nešto što se podrazumeva, kao što je vazduh dostupan svakome. Ljudska samilost, osećanje za pravdu i ispravno imali bi šansu da se razviju, da se zadovolje, da se rašire i rastu. Čak je i danas osećaj za fer-plej i pravdu još uvek živ u ljudskim srcima uprkos vekovima potiskivanja i izokretanja. On nije mogao da bude istrebljen, on ne može da bude istrebljen jer je urođen, prirodan za čoveka, instinkt koji je isto jak kao i onaj za samo-očuvanje i isto toliko bitan kao i naša radost. Ne dolazi sva beda koju imamo u svetu od nedostatka materijalnog blagostanja. Čovek može lakše da izdrži gladovanje nego svest o nepravdi. Svest da se sa tobom nepravedno postupa će te navesti na protest i pobunu isto toliko brzo kao i glad, a možda i brže. Glad može da bude neposredan razlog za svaki ustanak ili pobunu, ali ispod nje je sanjivi otpor [slumbering antagonism] i mržnja masa prema onima od čijih ruku moraju da trpe nepravdu i nedela. Pravda i pravo igraju mnogo veću ulogu u našim životima nego što je većina ljudi toga svesna. Oni koji to poriču znaju veoma malo o ljudskoj prirodi i istoriji. U svakodnevnom životu stalno vidiš ljude koji se rasrde zbog onoga što smatraju nepravdom. \"To nije pravedno\", instinktivan je prigovor čoveka koji oseća da mu je načinjeno nedelo. Naravno, svačije shvatanje ispravnog i pogrešnog zavisi od njegove tradicije, okoline i vaspitanja. Kakvo god bilo to shvatanje, njegov prirudni impuls je da se suprotstavi onome za šta misli da je pogrešno i nepravedno. \n\nU istoriji se da isto to potvrditi. Više pobuna i ratova su bili vođeni zbog ideja o ispravnom i pogrešnom nego zbog materijalnih uslova. Marksisti bi prigovorili da nas\'ei poglede o ispravnom i pogrešnom oblikuju ekonomski uslovi, ali to nikako ne menja činjenicu da je smisao za pravdu i ispravnost večito navodio ljude na heroizam i požrtvovanje za ideale. \n\nHrišćani [Christis - Hristovi?] i Bude svih epoha nisu naišli na odziv zbog njihovih materijalnih razmišljanja već zbog svoje posvećenosti pravdi i ispravnome [The Christs and the Buddhas of all ages were not prompted by material considerations but by their devotion to justice and right.]. Pioniri u svakom ljudskom nastojanju su trpeli klevete, proterivanja, čak i osude na smrt, ne zbog ličnog uzdizanja već zbog vere u ispravnost svog cilja. Džonovi Husi, Luteri, Bruni, Savonarole, Galileji i mnogi drugi religiozni i društveni idealisti borili su se i umirali boreći se za pravdu kako su je oni videli. Slično se dešavalo i na putevima nauke, filozofije, umetnosti, pesništva i obrazovanja - od vremena Sokrata do današnjih dana ljudi su posvećivali svoje živote u korist istine i pravde. Na polju političkog i društvenog napredovanja, počevši sa Mojsiom [Moses] i Spartakom, najplemenitiji ljudi žrtvovali su se za svoje ideale pravde i jednakosti. Ali nije ni ova silovita moć idealizma ograničena samo na izuzetne pojedince. Ona je uvek pokretala mase. Američki rat za nezavisnost, na primer, započeo je sa narodnom mržnjom u kolonijama prema nepravdi zbog poreza bez da mogu da imaju predstavnike. Krstaši su trajali dve stotine godina zbog pokušaja da se osigura hrišćanska sveta zemlja. Ovaj verski ideal je naveo šest miliona ljudi, čak i armije dece, da se suoče sa neizrecivim teškoćama, bolestima i smrću u ime pravde i ispravnog. Čak su se i u poslednjem svetskom ratu, koji je bio kapitalistički u svojim ciljevima i posledicama, borili milioni ljudi iz ubeđenja da se on vodi za ispravan cilj, za demokratiju i kraj svih ratova. \n\nTako je kroz celu istoriju, staru i modernu, osećaj pravde i ispravnog navodio čoveka, pojedinačno i kolektivno, na samopožrtvovanje i posvećivanje i uzdizalo ga mnogo iznad njegove [drabness] svakodnevnog života. Tragično je naravno što se ovaj idealizam izrazio kroz proterivanja, nasilje i pokolj. Nečast i samoživost kralja, sveštenika i gospodara, neznanje i fanatizam su odredile takvu formu. Duh koji ih je ispunjavao je ipak bio duh pravde i poštenja. Sva pređašna iskustva dokazuju da je taj duh još uvek živ i moćan i da je odlučujuć činioc na svakoj lestvici ljudskog života. \n\nUslovi života danas oslabljuju i izopačuju ovu najplemenitiju ljudsku osobinu, izokrenu njeno ispoljavanje i pretvore je u kanale za intoleranciju, proterivanje, mržnju i svađu, ali jednom kada se čovek oslobodi uticaja materijalnih interesa koje ga kvare, kada se okane neznanja i klasnih suprotnosti, njegov urođen duh za pravdu će se pojaviti u novim oblicima, oblicima koji će zajedno težiti još većem bratstvu i blagonaklonosti, ka ličnom miru i društvenoj harmoniji. \n\nJedino u anarhiji može ovakav duh da se u potpunosti razvije. Oslobođeni od ponižavajuće i brutalne borbe za naš svakodnevni hleb, kada svi budu delili rad i blagostanje, najbolje osobine ljudskog srca i uma moći će da rastu i imaće mogućnost da se primene za dobrobit svih. Čovek bi u stvari postao plemenit rad prirode o kojem je do sada samo sanjao. \n\nIz tih razloga je anarhija ideal ne samo za određenu klasu već za celo čovečanstvo, jer bi od nje, u najopštenijem smislu te reči, svi imali koristi. Zato je anarhizam izraz univerzalne i večite žudnje ljudske vrste. \n\nU interesu svake žene i svakog muškarca je da pomognu da se dođe do anarhije. Oni bi to sigurno i radili kada bi shvatili lepotu i pravdu jednog takvog novog života. Svako ljudsko biće koji nije lišen osećaja i razuma teži anarhiji. Svako ko trpi nepravdu i zlo, korupciju i grozote današnjeg života je instintkivno duševno srodan sa anarhijom. Svakome kome srce nije okamenilo [is dead to] na ljubaznost, strast i samilost za svojeg bližnjeg mora biti u interesu da je podrži. Svako ko mora da podnosi siromaštvo i bedu, tiraniju i potlačivanje treba da priželjkuje anarhiju. Svaki slobodoljubiv i pravdoljubiv muškarac i žena treba da pomognu u njenom ostvarivanju. \n\nPre svega i ono što je najbitnije je da je ona u interesu svih potlačenih i potisnutih ovoga sveta. Oni koji grade palate, ali žive u [travels]; koji postavljaju nit života, ali koji ne smeju da učestvuju u obedu; koji stvaraju bogatstvo ovoga sveta i koji su lišeni nasledstva; koji ispunjavaju život radošću i sunčanom svetlošću, a pritom ih preziru u dubinama tmine; Samsoni života lišeni snage od strane straha i neznanja; bespomoćan div rada, proletarijat uma i mišića, industrijske mase i poljoprivrednici - oni treba da sa uživanjem prigrle anarhiju. \n\nZa njih je anarhizam najjača draž; oni su ti koji prvi i poslednji moraju da rade na novom danu koji će im vratiti njihovo nasleđe i doneti slobodu i blagostanje, radost i sunčevu svetlost celom čovečanstvu. \n\n\"Sjajna stvar\", primetićeš, \"ali da li bi to radilo? I kako da do toga dođemo?\"\n
\n\n#Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]','',0,'147.91.1.45','20040613192133','',0,0,0,0,0.186942410829423,'79959386807866','20040722172159'); INSERT INTO cur VALUES (2115,0,'Александар_Беркман_(слика)','\n[[Image:berkman.jpg|Aleksandar Berkman]]

\n\n[[20. ŠTA JE TO ANARHIZAM?]]\n\n[[21. DA LI JE ANARHIJA MOGUĆA?]]

\n\n# Povratak na [[LATINIČNA OPCIJA]]','',0,'147.91.1.41','20040613192856','',0,0,0,0,0.869797091809844,'79959386807143','20040722150752'); INSERT INTO cur VALUES (2116,0,'Ерико_Малатеста:_Анархизам_и_насиље','*Ерико Малатеста \"Анархизам и насиље\"\n\nСви знају да се анархисти противе насиљу. Основни програм анархизма је уклањање насиља из медјуљудских односа. То је живот заснован на слободи појединца, без интервенције жандарма. Из тог разлога, ми смо непријатељи капитализма који зависи од заштите жандара како би приморао раднике да дозволе да их неко експлоатише – или чак да остану незапослени и гладни када није у интересу њихових шефова да их експлоатишу. Због тога смо ми непријатељи државе која је принудна, насилна организација друштва. \n\nАли ако частан човек изјави да верује да је глупо и варварски расправљати са палицом у руци и да је неправедно и зло присиљавати некога на мети пиштоља да слуша вољу другога, није ли можда логично закључити да тај господин намерава да допусти да буде претучен и потчињен вољи другога без да прибегне екстремнијим начинима своје одбране? \n\nНасиље је оправдано само када је нужно бранити себе и друге од насиља. Ту престаје нужност а почиње злочин... \n\nРоб је увек у положају легитимне одбране и, према томе, његово је насиље против шефа, против тлачитеља, увек морално оправдано и треба бити контролисано само таквим разматрањима којима се најбоље и најекономичније користи људски труд и људска патња. (Уманита нова, 25.коловоз 1921) \n\nСигурно постоје други људи, странке и школе мишљења које су мотивисане општим добром колико и најбољи медју нама... али оно што одваја анархисте од свих осталих је заправо њихов страх од насиља, њихова жеља и намера да уклоне физичко насиље из медјуљудских односа... Али зашто су онда, поставља се питање, анархисти у садашњој борби (против фашизма) подржавали и користили насиље, када је оно у супротности са њиховим изричитим циљем? Многи критичари, они добронамерни и сви они који то нису, почињу веровати да је разликовна карактеристика анархизма у бити насиље. Питање се може чинити неугодним, али се на њега може одговорити у неколико речи. Ако двоје људи живи у миру, они обоје морају желети мир; ако један од њих инсистира на употреби силе како би присилио другога да ради за њега и служи му, други ће, ако жели сачувати људско достојанство и не бити подвргнут бедном ропству, упркос својој љубави према миру, бити присиљен да се одупре сили на одговарајући начин. \n\nБорба власти је, према последњим анализама, физичка, материјална. \n\nВласти стварају законе. Они зато морају располагати материјалном силом (полицијом и војском) да би наметнули законе, јер би их иначе слушали само они који би то желели и то више не би били закони већ једноставна група предлога који би се могли слободно прихватити или одбацити. Власти ипак имају ту моћ и користе је кроз законе како би ојачали своју моћ и служили интересима владајућих класа, угњетавајући и експлоатишући раднике. \n\nЈедина граница репресији власти је моћ којом се људи приказују способним да јој се супротставе. \n\nСукоб може бити отворен или скривен; али он увек постоји јер власт не обраћа пажњу на незадовољство и умерен отпор осим ако је суочена са опасношћу побуне. \n\nКада се људи понизно подвргну закону, или су њихови протести слаби и спутани речима, држава пази на свој интерес и игнорише потребе људи, кад су протести пуни живота, енергични, претећи, држава се, зависно од тога је ли више или мање разумна, повлачи или прибегава репресији. Али, побуна се увек враћа, јер ако се држава не повуче, људи ће завршити бунећи се; а ако се повуче, људи добијају поверење сами у себе и подносе све веће захтеве, све до времена кад постане јасно да није могуће удружити слободу и ауторитет, а насилна борба загарантована. \n\nЗато је неопходно бити спреман, морално и материјално, како би људи победоносно изронили када се то догоди. \n\nОва револуција нужно мора бити насилна, иако је насиље само по себи зло. Она мора бити насилна јер би била лудост надати се да ће привилеговане класе препознати неправду њиховог привилегованог статуса и зло проузрокованог њиме, и добровољно га се одрећи. Она мора бити насилна јер је прелазно, револуционарно насиље једини начин да се стане на крај много већем и непрекидном насиљу које држи већину човечанства у ропству. \n\nБуржоазија неће допустити да буде обезвлашћена без борбе, и мораће се прибећи цоуп де форце (насиље-оп.прев.), повреди легалног поретка нелегалним начинима. \n\nМи смо такодје несрећни због ове потребе за насилном борбом. Ми који проповедамо љубав, и који се боримо за стање друштва у којем ће слога и љубав медју људима бити могући, патимо више него ико због нужности са којом смо суочени, да се против насиља владајуће класе морамо бранити насиљем. Ипак одрећи се ослобадјајућег насиља, кад је то једини начин за крај свакодневних патњи и окрутног крвопролића које мучи човечанство, значило би прећутно допустити класна непријатељства која не одобравамо и зло које из њих произилази. \n\nМи не покушавамо било шта да наметнемо силом, нити се желимо покорити насилном наметању. \n\nНамеравамо искористити силу против власти, јер је сила та којом нас власт држи у подложности. \n\nНамеравамо обезвластити оне који поседују иметак, јер је сила та којом задржавају сировине и богатство, које је плод људског рада, и користе је како би присилили друге да раде у њихову корист. \n\nСилом ћемо се одупрети сваком ко би желео силом задржати или повратити средства за наметање своје воље и експлоатисања рада других. \n\nОдупрели бисмо се силом свакој \'диктатури\' или \'властодршцу\' који би покушали да се наметну масама у побуни. И борићемо се против републике као што се боримо против монархије, ако се под републиком подразумева држава која, како год дошла на власт, доноси законе и располаже војском и казненом моћи како би присилила људе да јој се покоравају. \n\nИзузев ових случаја, у којима је употреба силе оправдана као одбрана од силе, ми смо увек против насиља, а за самоодредјење. \n\nХиљаду пута сам поновио да верујем да је не одупрети се \'активно\', примерено и на све могуће начине злу у теорији апсурдно, јер је у супротности са циљем избегавања и уништења зла, а у пракси неморално, јер је то негирање људске солидарности и дужности која му се супротставља да би бранила слабе и угњетаване. Мислим да се режим који је родјен у насиљу и који наставља своје постојање уз помоћ наслиља, не може оборити без одговарајућег и сразмерног насиља, и да онај ко се ослања на законитост кад угњетачи могу променити закон како би одговарао њиховом интересу, мора бити глуп или заведен. Али верујем да је насиље за нас који тежимо миру медју људима, те правди и слободи за све, неугодна нужност, која мора нестати у тренутку кад се постигне ослободјење-тј. када одбрана и сигурност више нису под претњом-или она постаје злочин против човечанства, и гласник нове неправде и угњетавања. \n\nМи смо из принципа против насиља и из тог разлога желимо да се друштвена борба води што је хуманије могуће. Али то не значи да бисмо желели да она буде мање одредјена, мање бескомпромисна; ми заиста мислимо да, на концу, непотпуност само неограничено продужава сукоб, неутрализује га и исто тако подстиче још насиља које се жели избећи. Нити то значи да право на самоодбрану ограничавамо на отпор против постојећег или наилазећег напада. За нас су угњетавани увек у положају легитимне одбране и њихов устанак је сасвим оправдан без да чекају да буду заиста запаљени; такодје смо потпуно свесни да је напад понекад најбоља одбрана... \n\nОсвета, трајна мржња и окрутност према победјенима су разумљиве реакције и чак се могу опростити у јеку борбе онима чије је достојанство било окрутно повредјено и чији су најинтимнији осећаји оскрнављени. Али опростити окрутне нечовечне осећаје и уздићи их до принципа па их бранити као тактику покрета, зло је и контрареволуционарно. \n\nЗа нас, револуција не сме значити замену једног тиранина другим, доминације других нашом доминацијом. Желимо материјално и физичко уздигнуће човека, нестанак сваке разлике измедју победника и победјених; искрено братство читавог човечанства-без којих би историја наставила да буде, као у прошлости, измењивање тлачења/угњетавања и побуне, по цени стварног напретка и, дугорочно, на штету свих, како победника тако и победјених.\n\nСавршено је јасно да је насиље потребно како би се супротставило насиљу непријатеља и ми га морамо заговарати и припремати ако не желимо да се постојећа ситуација маскираног ропства, у којем се већина човечанства налази, настави и погорша. Али насиље у себи садржи опасност трансформације револуције у бруталну борбу без светла идеала и без могућности корисног исхода па се због тога морају нагласити морални циљеви покрета те потреба и дужност задржавања насиља унутар строгих граница нужности. \n\nНе кажемо да је насиље добро када га ми користимо, а штетно када га други користе против нас. Кажемо да је насиље дужност, да је добро и \'морално\' и да га је могуће оправдати кад се користи у одбрану себе и других, а против захтева оних који верују у насиље; оно је зло и \'неморално\' ако служи како би се погазила слобода других...\n\nМи нисмо пацифисти јер мир није могућ ако га не желе обе стране. \n\nСматрамо да је насиље дужност и нужност за одбрану али само за одбрану. И не мислимо само на одбрану од директног, изненадног, физичког напада већ и од свих институција које користе силу како би људе задржале у стању ропства. \n\nМи смо против фашизма и желели бисмо да се ослаби супротстављањем већег насиља његовом насиљу. И, поврх свега, ми смо против власти, која је трајно насиље. \n\nПо мени, ако је насиље могуће оправдати чак и изван потребе самоодбране, онда га је могуће оправдати и када се оно користи против нас, и тада не бисмо имали темељ за протест. \n\nМи не нудимо решење људској неспособности, наведеној као изговор, стављајући себе на место прошлих тиранина. Само слобода или борба за слободу могу бити школа слободе. \n\nАли, рећи ћете, да би се револуција започела и довела до краја, потребна је сила која је такодје и наоружана. И ко то пориче? Али та наоружана сила, или радије многобројне наоружане револуционарне групе, изводиће револуционарне задатке само ако ће ти задаци служити за ослободјење људи и за спречавање поновне појаве ауторитарне власти. Али она ће бити орудје реакције и уништиће своја властита достигнућа ако се покаже спремном да је искористи за наметање одредјене врсте друштвене организације или програма одредјене странке... \n\nРеволуција као, нужношћу ствари, насилна акција, тежи да развије, пре него да уклони, дух насиља. Али револуција, онаквом каквом је схватају анархисти, најмање је насилна од свих и жели да заустави сво насиље чим престане потреба за употребом силе како би се одупрело сили државе и буржоазије. \n\nАнархисти препознају насиље само као начин оправдане одбране и ако га данас оправдавају, то је зато што тврде да су робови увек у положају оправдане одбране. Али анархистички идеал је друштво у којем је фактор насиља елиминисан и њихов идеал служи да обузда, исправи и уништи дух освете који би револуција, као физички акт, тежила развити. \n\nУ сваком случају, лек никад не би била организација и учвршћивање насиља у рукама власти или диктатуре, која се не може темељити ни на чему осим бруталне силе и признавања ауторитета полиције и војске. \n\nАнархистичком покрету прети заблуда супротна од оне коју изазивају терористи. Делом као реакција на злоупотребу насиља последњих година, делом као резултат опстанка хришћанских идеја те изнад свега, као резултат мистичних толстојевих проповедања, која своју популарност и престиж дугују генијалности и високим моралним квалитетима свога аутора, анархисти почињу озбиљно обраћати пажњу на странку пасивног отпора, чије је основно начело да појединац мора радије дозволити да га прогањају и презиру него да нашкоди агресору. То је оно што се зове пасивна анархија. \n\nБудући да има оних који су, збуњени мојом несклоности бескорисном и штетном насиљу, наговештавали да сам разоткрио тенденције толстојанизма, искористићу прилику да кажем да је ова доктрина, по мом мишљењу, колико год се чинила узвишено алтруистичном, заправо негација инстикта и друштвених дужности. Човек може, ако је добар... хришћанин, трпети све врсте провокација без да се брани свим расположивим оружјем и да и даље остане моралан човек. Али не би ли он, у пракси, чак и несвесно, био крајњи егоист ако би допустио да прогањају друге а да не покуша да их одбрани? Ако би на пример више волео да класа буде сведена на кукавну беду, да људи буду погажени од отимача, да људски живот и слобода буду злостављани, него да згњечи месо тиранина?\n\nМоже бити случајева када је пасивни отпор учинковито оружје и тада би то очито било и најбоље оружје, јер би било најекономичније гледе људских патњи. Али много чешће поучавање пасивног отпора служи само како би поновно осигурало угњетаваче против њиховог страха од побуне, и тако издаје добробит потлачених. \n\nЗанимљиво је приметити како и терористи и толстојанисти, зато што су обоје мистици, долазе до практичних резултата који су мање више слични. Први не би оклевали да униште пола човечанства док идеја не победи; потоњи би били спремни радије допустити да читаво човечанство остане под јармом велике патње, него да прекрше начело. \n\nШто се мене тиче, ја бих прекршио свако начело на свету како бих спасио човека, што би заправо било питање поштовања начела, јер, по мом мишљењу, сва морална и социолошка начела могу се свести на ово једно: добро човечанства, добро читавог човечанства.\n\n[Текст \'Анархизам и насиље\' је преузет из Errico Malatesta: Anarchism and Violence; Stormy Petrel/London ACF, Лондон, 1995. (Превод: Николина Мајдак)]','',36,'Милант','20040612174334','',0,0,1,0,0.809645511964006,'79959387825665','20040717202603'); INSERT INTO cur VALUES (2118,0,'Друштвени_поредак','[[Слика:Politicki spektar.jpg|thumb|Друштвени спектар]]\n\nВрсте друштвеног уређења:\n*[[Деспотизам]] (робовласништво)\n*[[племе|Племенско уређење]]\n*[[Монархија|Монархизам]] ([[Краљевина]])\n*[[Олидархија]]\n*[[Република]]\n*[[Анархизам]]\n*[[Марксизам|Комунизам]]\n*[[Фашизам]]\n*[[Капитализам]]\n*[[Технократија]]\n\n[[da:Statsform]]\n[[de:Staatsform]]\n[[en:Form of government]]\n[[es:Forma de gobierno]]\n[[fr:Types de gouvernements]]\n[[it:forma di governo]]\n[[nl:Regeringsvorm]]\n[[sv:Statsskick]]','',0,'24.156.104.110','20041201074815','',0,0,0,0,0.451833499085003,'79958798925184','20041201074815'); INSERT INTO cur VALUES (2119,0,'Latinična_opcija','\'\'Napomena\'\':\'\'\'\'Sledeći tekstovi predstvljaju mišljenje jedne strane i njihova tačnost je dovedena u pitanje\'\'\'\'\n\n\n\'\'Pošto nemaju svi instaliranu ćirilicu na kompjuterima a i ima ljudi koji lakše ili sa više želje čitaju latinicu, ovde će postojati i latinično predstavljanje anarhizma.\'\'\n\n\nZa detaljne informacije o anarhizmu pročitajte sledeće tekstove:\n\n\'\'Napomena\'\':\'\'\'\'Sledeći tekstovi predstvljaju mišljenje jedne strane i njihova tačnost je dovedena u pitanje\'\'\'\'\n\n*[http://anarhija.mahost.org/prikazi_tekst.php?lokacija=tekstovi/anarhizam/malatesta_anarhizam_i_nasilje Anarhizam i nasilje]\n*Berkmanovi radovi: [[Da li je anarhija moguća?]] ; [[\"Pogrešna shvatanja anarhizma\"]]\n\nRadovi na engleskom jeziku:\n\n*[http://dwardmac.pitzer.edu/anarchist_archives/ Anarhist Archive] (ogromna online biblioteka o anarhizmu sa radovima napoznatijih anarhističkih filozofa)\n\n*[http://www.infoshop.org Infoshop] (najobimniji sajt koji postoji sa mnogim linkovima i vestima)\n\nSajtovi na srpskom jeziku:\n\n*[http://belgrade.indymedia.org/ Indymedia Belgrade]\n\n*[http://www.anarchy-serbia.tk/ Anarchy Serbia]\n\n*[http://www.kontra-punkt.info/ Kontra-punkt]\n\nRadove nekih anarhističkih filozofa:\n\n*[http://anarhija.mahost.org/prikazi_tekst.php?lokacija=tekstovi/anarhizam/malatesta_anarhizam_i_nasilje ERRICO MALATESTA]\n\n*[[MIHAIL BAKUNJIN]]\n\n*[[PETAR KROPOTKIN]]\n\n*[[EMMA GOLDMAN]]\n\n*[[ALEKSANDAR BERKMAN]]\n\n\'\'Napomena\'\':\'\'\'\'Sledeći tekstovi predstvljaju mišljenje jedne strane i njihova tačnost je dovedena u pitanje\'\'\'\'','formtiranje i izbacivanje idiotskih recenica (ovo je enciklopedija pobogu-zamislite da citate papirnu enciklopediju u kojoj pise-sada cu vam nesto ispricati); +vredjanje korisnika',133,'Avala','20040722173032','',0,0,0,0,0.607213083288831,'79959277826967','20050218032114'); INSERT INTO cur VALUES (2121,0,'Петар_Кропоткин_-_\"О_смислу_освете:_О_моралном_утицају_затвора_на_затворенике\"','#Povratak na [[Anarhizam]]\n\n

O SMISLU OSVETE

\n\nO MORALNOM UTICAJU ZATVORA NA ZATVORENIKE

\n\n
[[Image:kropotkin.jpg|Petar Kropotkin]]


\n\n
\nKad su mene pitali, kakve se reforme mogu uvesti u zatvore i njima slične institucije, a pritom uslovili da oni ipak ostanu zatvori, mogao bih da navedem samo neka delimična poboljšanja koja bi malom broju ljudi popravili položaj. Istovremeno bih morao otvoreno priznati kako je teško učiniti bilo kakva poboljšanja, čak i najmanja, kad je reč o institucijama zasnovanim na lažnom principu. \n\nJedna od najtežih situacija u sistemu naših kaznenih institucija jeste to, što, čim je čovek jednom bio u zatvoru, on ima šanse tri naspram jedan da, odmah po oslobadjanju, ponovo bude u zatvoru. Naravno, ima dosta izuzetaka od ovog pravila. U svakome zatvoru ćete naći ljude koji su se tamo našli slučajno. Njima se u živoru dogodio tako faralan sticaj okolnosti koji je izazvao burnu reakciju strasti ili slabosti, te su se zato našli iza rešetaka. Mislim, svi će se složiti kad je reč o sličnim licima da, ako ih uopšte ne bi zatvarali, društvo od toga ne bi imalo nikakve štete. Medjutim, njih muče u zatvorima i niko ne može da odgovori zašto. Oni su i sami svesni štetnosti svojih postupaka i, nesumnjivo, ovo bi osećanje u njima bilo još dublje kad ih uopšte ne bi slali u zatvor. \n\nBroj ovakvih osoba uopšte nije mali, kako se obično misli, a nepravednost njihovoga kažnjavanja toliko je očigledna, da se u poslednje vreme čuju mnogi autoritativni glasovi, medju kojima i engleskih sudija, koji insistiraju na neophodnosti da se sudijama da pravo da oslobode takva lica ne odredjujući im nikakvu kaznu. \n\nAli kriminalisti će verovatno reći, kako postoji druga brojna klasa stanovnika zatvora kojima su i namenjene naše kaznene ustanove. I, ovde se postavlja pitanje: koliko zatvori odgovaraju svome cilju u odnosu na ovu vrstu zatvorenika? Koliko ih oni popravljaju? I, koliko uspevaju da zastraše i spreče dalje narušavanje zakona? \n\nNa ovo pitanje ne mogu biti dva odgovora. Cifre nam potpuno jasno ukazuju da mogući dvostruki uticaj zatvora – suzdržavajući i u moralnom pogledu lekoviti – postoji samo u uobrazilji pravnika. Skoro polovina svih lica koje su okružne sudije kaznile u Francuskoj i Engleskoj su recidivisti, koji su već jednom ili dvaput boravili u zatvoru. U Francuskoj, od dve petine do polovine svih privedenih sudiji za prekršaje, već su boravili u zatvoru. Svake se godine hapsi 70 000 do 72 000 recidivista. Od 42-45% svih ubica i 70-72 % lopova koji se osudjuju godišnje – su recidivisti. Ovaj procenat je u velikom gradovima još veći. Od svih zatvorenika u Parizu 1880. godine, više od jedne četvrtine većč su bili kažnjavani tokom poslednje decenije po više od četiri puta. Što s pak tiče centralnih zatvora, od 20-40% svih iz njih otpuštenih u jednoj godini, ponovo se nadje u centralnom zatvoru već tokom prve godine po puštanju, i većina već prvih meseci. Broj recedivista bi bio još veći kad imena i zanimanja mnogih oslobodjenih ne bi iskliznula pažnji policije. Pored toga, mnogi od njih emigriraju ili umru odmah po puštanju iz zatvora (ako se uzmu u obzir oni koji umru odnah posle puštanja iz zatvora i oni koji ostaju neotkriveni, ostaje otvoreno pitanje – nije li broj povratnika jednak ukupnome broju svih puštenih iz zatvora?). \n\nPovratak oslobodjenih nazad, u zatvor, toliko je obična pojava u francuskim centralnim zatvorima, da često možete čuti kako čuvati medju sobom govore: \'Čudna stvar! N. Se još nije vratio u zatvor. Zar je već uspeo da predje u drugi sudski okrug?\' Neki zatvorenici, oslobodivši se zatvora gde su, zahvaljujući svom dobrom ponašanju, imali neku privilegovanu dužnost – npr. Rad u bolnici – obično mole da im se taj posao ostavi kad se ponovo vrate u zatvor. Ovi su jadnici vrlo svesni da se neće moći odupreti iskušenju koje ih očekuje na slobodi; znaju da će ubrzo opet dopasti tamnice, gde će i završiti svoj život. \n\nU Engleskoj, koliko mi je poznato, stanje stvari nije bolje, bez obzira na napore 63 \'društva za pomaganje oslobodjenim zatvorenicima\'. Oko 40% svih osudjenih lica su recidivisti i, po rečima mr Devita, 95% svih koji se nalaze u zatvorima već su ranije stekli zatvorsko obrazovanje, boraveći jednom, a poneko i dvaput u zatvoru. \n\nČak šta više, u čitavoj Evropi je primećeno da, ako je čovek dopao zatvora za neki mali prekršaj, on se obično u njega vraća osudjen za nešto mnogo ozbiljnije. Ako je to kradja, onda je ona perfidnija u osnosu na prethodnu; ako je je ranije bio osudjen za nasilno delovanje, ima mnogo šansi da sledeći put dopadne zatvora u svojstvu ubice. Rečju, recidivizam je pitanje koje se tiče tako velikoga problema kojim se ozbiljno bave evropski autori-kriminalisti i mi vidimo, kako u Francuskoj, pod uticajem izuzetne složenosti ovoga problema, nastaju planovi koji se u biti svode na to, da se svi recidivisti osudjuju na smrt tako da bi umirali u jednoj od najnezdravijih francuskih kolonija (uporedi izvanredne knjige Liard-Curtois \'Souvenir du Bagne\' i \'Apresle Bagne\'. P. 1904-1905, izdanje Tosqussle, zasnovane na ličnom iskustvu). \n\nUpravo u vreme kad sam pisao ovu glavu, u pariskim novinama je objavljena priča o ubistvu koje je izvršilo lice dan ranije otpušteno iz zatvora. Pre nego što je ovaj čovek uhapšen i osudjen na 13 meseci zatvora (za ne tako značajan prekršaj), upoznao se sa ženom koja je imala mali dućan. On je dobro znao način njenog života, i takoreći odmah po izlasku iz zatvora, naveče se uputio kod nje, upravo kad je ova zatvarala radnju, ubio je i hteo da dodje do kase. Jer, zatvorenik je svoj plan u detalje razradio u zatvoru. \n\nSlične epizode uopšte nisu retkost u krivičnoj praksi, mada, naravno, nemaju uvek, kao u ovome slučaju tako senzacionalistički karakter. Najužasniji planovi najzverskijih ubistava u većini slučajeva nastaju u zatvorima i, ako je javno mnjenje uznemireno nekim zaista zverskim postupkom, ovo je uvek direktni ili posredan rezultat zatvorske obuke; to je delo čoveka koji je oslobodjen iz zatvora, ili se pak realizuje po preporuci nekoga od bivših zatvorenika. \n\nBez obzira na sve pokušaje da se razdvoje zatvorenici ili da im se zabrane medjusobni razgovori, zatvori sve dosad ostaju najviše škole za prestupnike. Planovi dobronamernih filantropa koji nameravaju da naše zatvore pretvore u popravne ustanove, pretrpeli su totalni neuspeh. I, mada oficijelna literatura izbegava da se bavi ovim predmetom, direktori zatvora koji su pratili život zatočenika u svoj njegovoj golotinji i koji pretpostavljaju istinu službenoj laži, otvoreno tvrde da zatvor nikoga ne popravlja i da , naprotiv, on manje ili više negativno utiče na one koji su prisiljeni da u njemu provedu po nekoliko godina. \n\nNe može biti drugačije. Moramo priznati, da rezultati moraju biti upravo ovakvi, samo ako pažljivo analiziramo uticaj zatvora na zatvorenike. \n\nPre svega, niko od zatvorenika, uz retke izuzetke, ne priznaje da je pravedno osudjen. Ovo znaju svi, ali se zbog nečega svi prema ovome odnose lako, iako se u ovome priznanju krije osuda ukupnog našeg sudskog sistema. Kinez, kojega je osudio porodični sud \'nedeljne porodice\' na progonstvo, ili Čukvaš, kojega bojkotuje njegovo pleme, ili pak seljak, kojeg je osudio \'Vodeni sud\' (sud koji upravlja navodnjavanjem) u Valensiji ili Turkestanu, skoro redovno priznaju pravednost kazne koju su izrekle sudije. Ali, ništa se slično ne dogadja kod stanovnika naših savremenih zatvora. \n\nUzmite npr. jednog od zatvorskih \'aristokrata\', osudjenoga za \'finansijsku operaciju\', tj. za takav poduhvat, koji je pootpuno bio sračunat na \'lakomosti i neznanju publike\', kako govori jedan od junaka izuzetnih beleški iz zatvorskog života iz pera Mihaila Devita. Pokušajte da takvoga čoveka ubedite da nije postupio pravilno baveći se sličnim poslovima. On će vam verovatno odgovoriti: \'Milostivi gospodine, lopovčići zaista zaglave u zatvoru, ali veliki lopovi, kako vam je poznato, koriste slobodu i vrlo su poštovani od onih istih sudija koje su mene osudile\'. I, odmah za ovim, navešće vam neku kompaniju koja je u londonskom Sitiju osnovana sa namerom da pljačka naivne ljude koji nameravaju da se obogate otvaranjem rudnika zlata u Devonširu, nalazišta olova ispod Temze, itd. Svi znamo za takve kompanije na čijem je čelu u Engleskoj redovno lord, sveštenik i M.R.\' (član parlamenta), svi dobijamo njihova laskava pisma, svi znamo kako se izvlači poslednji groš iz džepova siromaha...Šta možemo da odgovorimo \'zatvorskom aristokrati\'? Ili pak, uzmimo za primer drugoga, koji je io osudjen za ono što se na francuskom jeziku zove manger la grenouille i što mi, Rusi, zovemo \'sklonost prema državnim jaslama\', drugim rečima, osudjen je za trošenje društvenog novca. Ovakav će vam gospodin reći: \'Nisam bio dovoljno vešt, milostivi gospodine. U tome je sva moja krivica\'. Šta mu možete odgovoriti kad divno znate kako veliki komadi društvenog kolača bestraga nestaju u raljama ljubitelja ovoga jela, a da ovi kulinari ne samo što se ne nadju pred sudom, već i uživaju društveno poštovanje. \'Nisam bio dovoljno vešt\' – ponavljaće noseći aristokratsku odeću. I, bilo da se muči u samici ili da isušuje datmursko blato, njegov um će raditi stalno u istome smeru: on će sve više da se srdi na nepravednost društva koje osipa cvećem staze za vešte, a zatvara nevešte. A čim ga puste iz zatvora, pokušaće da se popne na viši stupanj lestvice, da upotrebi sam svoj um kako bi bio \'dovoljno vešt\', da tako odlomi komad kolača, a da ga ne uhvate. \n\nNeću tvrditi da svaki zatvorenik gleda na prestup koji ga je doveo u zatvor kao na nešto vredno pohvale, ali je nesumnjivo da on sebe ne smatra nimalo gorim od onih fabrikanata koji iz repe izdvajaju narandžin džem i prave vino od obojene fuksine vode poboljšane alkoholom, ne gorim od preduzimača koji pljačkaju poverljivu publiku, koji na najraznovrsnije načine špekulišu na \'lakomosti i neznaju publike\' i koji ipak uživaju sveopšte poštovanje. \'Kradi, ali se ne daj uloviti!\' – takva je uobičajena uzrečica u zatvorima celoga sveta, i uzaludno ćemo osporavati njenu mudrost sve dok u svetu poslovnih odnosa pojmovi o časnom i nečasnom budu tako klimavi kao što su danas. \n\nPouke koje zatvorenici dobijaju u zatvoru nisu nimalo gore od onih koje dobijaju iz spoljašnjeg sveta. Već sam u prethodnoj glavi pomenuo skandaloznu trgovinu duvanom koja je u praksi u francuskim zatvorima, ali sam sve donedavno mislio da ovo zlo nije poznato u Engleskoj, dok se u suprotno nisam uverio na osnovu jedne knjige (Five Years Servitude, by One who has endured it. P. 61). Karakteristično je da su čak cifre skoro iste. Tako, od svakih 20 šilinga datih zatvoreniku, 10 mora pripasti čuvaru, a za ostalih 10 on dostavlja duvan i ostalu švercovanu robu po fantastičnim cenama. Takav je poredak u Milbanci. Francuska tarifa – od 50 franaka, 25 čuvaru, a za preostalih 25 se nabavlja duvan i ostalo po pomenutim cenama. Što se pak tiče rada, i po sistemu državnih i ugovornih radova koji su u praksi u velikim zatvorima, izvodi se masa sitnih lopovluka, da sam često u Klervu slušao od zatvorenika: \'Gospodine, pravi lopovi nismo mi, već oni koji nas ovde drže\'. Reći će mi, naravno, kako je administracija obavezna da iskoreni ovo zlo i da je već mnogo učinjeno u tom smislu. Čak sam spreman da priznam ispravnost ove primedbe. Ali, pitanje je u tome, može li se zlo ove vrste potpuno iskoreniti. Već sama činjenica da ovo zlo postoji u većini zatvora u Evropi, govori kako je teško naći nepodmitljivu zatvorsku upravu. \n\nUosalom, pominjući ovaj uzrok demoralizacije, neću ga znatnije naglašavati, i ne zato što ne priznajem njegov štetan uticaj, već jednostavno zato što, ako bi pomenuti uzrok potpuno iščezao iz zatvorskog života, i tad bi u našim kaznenim ustanovama ostalo mnoštvo drugih uzroka od kojih nema spasa sve dok je zatvor zatvor. Njima ću se pozabaviti. \n\nMnogo je pisano o lekovitom uticaju rada – naročito fizičkog, i, naravno, to uopšte neću poricati. Ne dati zatvorenicima nikakve obaveze, kakva je praksa u Rusiji – znači, potpuno ih demoralisati, opterećivati ih nekorisnim kaznama i ubijati u njima poslednju iskru energije čineći ih potpuno nesposobnima za radni život posle zatvora. Ali, postoji rad i rad. Postoji slobodni rad koji uzdiže čoveka, oslobadja mu mozak od grešnih misli i bolesnih ideja – rad koji prisiljava čoveka da se oseti kao čestica života sveta. Ali, postoji takodje i iznudjeni rad, rad roba, koji ponižava čoveka – rad, kojim se bave s odvratnošću, iz straha od kazne, i isto takav zatvorski rad. Ovom prilikom naravno nemam u vidu tako gnusne izume, kakvo je pokretno kolo u engleskim zatvorima koje čovek mora da okreće što jače, mada se pokretačka snaga može dobiti i na drugi način i mnogo jeftinije. Takodje nemam u vidu trljenje konoplje, gde čovek dnevno donosi korist tačno jednu kopejku (drugi oblik \'rada\' koji su smislili u Engleskoj, sastoji se u sledećem: zatvoreniku se daje klupko raznobojnih konaca. On mora za dan da ih razdvoji po bojama. Kad je posao gotov, u samicu ulazi čuvar, ponovo pomeša konce i kaže: \'Ovo ti je posao za sutra!\' Du Cane L.C.c. 176) Zatvorenici su u pravu kad ovakav rad smatraju niskom osvetom društva koje se nije pobrinulo da im u detinjstvu ponudi bolji put ka višem obliku života, dostojnog čoveka, a sad im se za to sveti. Mislim, da nema ničeg tako uznemirujućeg, kao kad te prisiljavaju da radiš nešto, ali ne zato što je taj tvoj rad nekome potreban, već da bi bio kažnjen. Dok celo čovečanstvo radi da bi životu dalo podršku, zatvorenik brtvi ili razdvaja konce, bavi se poslom koji nikome ne treba. On je odbačen. I, ako se ovaj, kad izadje iz zatvora, prema društvu bude odnosio kao otpadnik, nećemo moći za ovo da krivimo nikoga drugog osim sebe. \n\nAli stvar nije ništa bolja ni sa proizvodnim radom u zatvorima. Teško da država može da nastupi u ulozi pravog konkurenta na tržištu gde se trguje priozvodima za onu dobit koja može biti realizovana ovom trgovinom. Kao posledica, može se iznuditi dobit sa ciljem da se posao da zatvorenicima, da se u pomoć dozovu preduzimači. Ali da bi se privukli ovi preduzimači i da bi se podstakli da svoj novac potroše na izgradnju radionica garantujući im istovremeno odredjenu količinu rada za izvestan broj zatvorenika, bez obzira na kolebanje cena na tržištu (gde treba imati u vidu nepovoljne okolnosti zatvora i rad zatvorenika koji nisu obučeni za konkretan zanat) – da bi se privukli ovakvi preduzimači, država mora da prodaje rad zatvorenika u bescenje, a da i ne govorimo o nametima koji takodje utiču na smanjenje cene rada. Na taj način, bez obzira za koga rade zatvorenici, za državnu kasu ili za preduzimače, njihove zarade su ništavne. \n\nU prethodnoj glavi već smo videli da najviša zarada koju preduzimači plaćaju u Klervu retko prelazi 80 kopejki na dan, a u većini slučajeva ona je ispod 40 kopejki za 12 sati rada dnevno, gde polovinu ove zarade, a ponekad i više, zadržava državna kasa. U Puasi zatvoreni zaradjuju kod preduzimača po 12 kopejki dnevno i, još manje, 8 kopejki, kad rade za državnu kasu. (Izlaganje M. Djupon u francuskom parlamentu 18.januara1887). \n\nU Engleskoj, otkad je zatvorska komisija 1863. godine otkrila kako zatvorenici zaradjuju neobično mnogo, njihova se zarada svela skoro na nulu, ako se ne računa neznatno smanjenje kazni za zatvorenike koji marljivo rade. U Engleskim zatvorima, zatvorenicima daju takvu vrstu posla, da tek iskusni radnici mogu da zarade više od 50 kopejki dnevno (obućari, krojači i pletači korpi). Na drugim vrstama rada, zatvorenički rad, preveden na tržišnu vrednost, kreće se izmedju 12 i 40 kopejki dnevno. \n\nNesumnjivo, rad u ovakvim uslovima sam po sebi je lišen svake privlačnosti, jer on ne preokupira mozak zatvorenika, a tako malo plaćen može da se prihvati jedino kao oblik kažnjavanja. Kad sam gledao svoje prijatelje anarhiste u Klervu, koji su pravili ženske korsete ili sedefasta dugmad i zaradjivali po 24 kopejke za deset sati rada dnevno, od čega je po 8 kopejki zadržavala državna blagajna (od zatvorenika kažnjenih za krivično delo uzima se po 12 kopejki ili više), potpuno sam razumeo kakvu je odvratnost morao ovakav rad da izaziva, kod ljudi koji su to morali da rade godinama. Kakvo zadovoljstvo može da pruži ovakav rad? Kakav moralni uticaj može da izvrši ako zatvorenik sam sebi stalno ponavlja da radi samo da bi se preduzimač obogatio? Dobivši 72 kopejke za nedelju dana rada, on i njegov drug jedino mogu da uzviknu: \'Zaista, lopovi nismo mi, već oni koji nas ovde drže!\' \n\nIpak su moji drugovi koje nisu prisiljavali da rade ovaj posao, bavili ovim dobrovoljno, a ponekad, uz velike napore, neki od njih su uspevali da zarade po 40 kopejki dnevno, naročito kad se u poslu zahtevala neka umešnost ili umetnički ukus. Ali, oni su se ovim bavili zato što su tako održavali interesovanje za rad. Oženjeni medju njima su se stalno dopisivali sa ženama koje su teško živele dok su im se muževi nalazili u zatvoru. Stizala su im pisma od kuće i oni su na njih odgovarali. Tako se nisu prekidale veze zatvorenika sa porodicom. Kod samaca i onih bez porodice koju bi morali podržavati, postojao je drugi motiv – ljubav prema nauci, i oni su se grbili nad izradom dugmadi i broševa nadajući se da će krajem meseca moći da dodju do neke odavno željene knjige. \n\nImali su motiv. Ali kakav blagorodan motiv mogu imati krivični zatvorenici, odvojeni od kuće i lišeni svake veze sa spoljnim svetom? Ljudi koji su smislili naš sistem zatvora potrudili su se da nemilosrdno prekinu sve niti koje na neki način povezuju zatvorenika sa društvom. Uništili su sva osećanja koja imaju i zatvorenici kao i svaki drugi čovek. Tako na primer u Engleskoj, žena i deca ne mogu videti zatvorenika češće od jednom u tri meseca; pisma koja mu se dozvoljavaju predstavljaju izrugivanje ljudskih osećanja. Filantropi koji su izmislili englesku zatvorsku disciplinu postigli su takav hladnokrvan prezir čovekove prirode, da zatvorenicima dozvoljavaju samo da potpišu već pripremljena štampana pisma! Ova mera je tim više uznemirujuća, što svaki zatvorenik, ma kako nedovoljno bio razvijen intelektualno, dobro razume sitničavu osvetu koja je diktirala slične mere, ma koliko da se izvinjavaju neophodnošću da se ometu odnosi sa spoljnim svetom. \n\nU francuskim zatvorima – u krajnjem slučaju, u centralnim – dozvoljene su češće posete rodbine, a direktor zatvora u izuzetnim slučajevima ima pravo i da odobri vidjenje u sobama bez onih rešetki koje obično razdvajaju zatvorenika od njegovih posetilaca. Ali, centralni zatvori su daleko od velikih gradova, a upravo oni daju najveći broj zatvorenika, gde osudjenici pripadaju uglavnom najsiromašnijim klasama stanovništva i samo neke od žena imaju neophodna sredstva za putovanje u Klervo da bi nekoliko puta videle svoga muža. \n\nTako ovaj blagorodni uticaj koji bi mogao podobriti zatvorenika, uneti tračak radosti u njegov život, jedini ublažavajući element u njegovom životu – veza sa rodbinom i decom – sistematično se izgoni iz života zatvorenika. Zatvori staroga doba nisu bili tako čisti, u njima je bilo manje reda nego u savremenim, ali su u smislu već rečenoga bili žovečniji. \n\nU sivom zatvoreničkom životu, oslobodjenom od strasti i jakih utisaka, sva najbolja osećanja koja mogu da poprave čovekov karakter ubrzo zamiru. Čak i radnici koji vole svoj posao i u njemu nalaze zadovoljenje svojih estetskih potreba, gube volju za rad. Zatvor pre svega ubija fizičku energiju. Sad se sećam godina provedenih u zatvoru u Rusiji. Pošao sam u zatvor tvrdjave odlučan da se ne predajem. Da bih održao kondiciju, svakodnevno sam imao šetnju od sedam vrsta po zatvoru i dva puta na dan sam radio gimnastičke vežbe sa teškim hrastovim taburetom. Kad mi dozvoliše da koristim pero i mastilo, prihvatio sam se sredjivanja velikog rada, tj. prihvatio sam se sistematičnog pregleda postojećih dokaza postojanja ledničkog perioda. Kasnije, u francuskom zatvoru, prihvatio sam se izrade osnovnih načela onog pogleda na svet koji smatram sistemom nove filozofije – osnovama anarhije. Ali, u oba slučaja sam ubrzo osetio kako me savladava umor. Fizička snaga je postepeno nestajala. Možda je najbolje poredjenje za stanje nekog zatvorenika zimovanje u polarnom kraju. Pročitajte izveštaje o ranijim polarnim ekspedicijama, na primer dobrodušnog Perija ili starijega Rosa. Čitajući ove dnevnike, zapazićete osećanje fizičkog i intelektualnog zamora na svakoj stranici, koja dostiže skoro do očajanja, dok se ponovo ne pojavi sunce na horizontu koje sa sobom donosi svetlost i nadu. U takvom stanju je i zatvorenik. Mozak nema energije da održi pažnju; mislima nedostaje dubina. U jednom prošlogodišnjem američkom izveštaju, kaže se, izmedju ostalog, da, dok zatvorenici uspešno uče jezik, retko koji može da uči matematiku. Ovo je zapažanje apsolutno ispravno. \n\nČini mi se da se ovo gušenje nervne energije najbolje objašnjava nedostatkom utisaka. U svakodnecvnom životu, hiljade zvukova i boja intrigiraju naša čula; hiljade sitnih raznovrsnih činjenica ostaje u našoj svesti i pobudjuje aktivnost mozga. A život zatvorenika je u ovom smislu potpuno nenormalan; njegovi utisci su neverovatno oskudni i stalno jedni te isti. Otuda i žedj zatvorenika za bilo kakvim novostima, trka za svakim novim utiskom. Nikada neću zaboraviti sa kakvom čežnjom sam za vreme svojih šetnji zapažao sve svetlosne promene u dvorištu Trubecke tvrdjave, preliv svetla na pozlaćenom vrhu saborne crkve, koji je bio crvenkast pri zalasku sunca i potpuno plav ujutru; zapažao sam sve nijanse boja koje su se smenjivale u oblačne i vedre dane, ujutru i naveče, zimi i leti. Menjale su se samo boje šiljka na crkvenom tornju; sve ostalo je ostajalo dosasno nepromenjeno. Pojava vrapca u zatvorskom dvorištu je bio krupan dogadjaj; ona je donosila veliki utisak. Obim se verovatno objašnjava i to što zatvorenici tako jako vole crteže i ilustracije – oni im proizvode nove utiske na neobičan način. Utisci koji se u zatvoru dobiju preko čitanja ili pak iz sopstvenih razmišljanja, ne deluju neposredno, već preko uobrazilje, zbog čega mozak, koji slabo hrani slabo srce i sa malo krvi, zamori se brzo i gubi energiju. Zato se u zatvoru i oseća takva žedj za spoljašnjim, neposrednim utiscima. \n\nOvom situacijom se vetrovatno objašnjava i začudjujući nedostatak energije, zanesenost radom zatvorenika. Svaki put kad sam u Klervu video zatvorenika koji se lenjo kreće dvorištem u pratnji čuvara koji isto tako lenjo korača za njim, u mislima sam se vraćao u dane moje mladosti, u očevu kuću, medju kmetove. Zatvorenički rad – to je rad roba, i takva vrsta posla ne može oduševljavati čoveka, ne može mu pružiti saznanje o neophodnosti rada i stvaranja. Zatvorenik može da nauči zanat, ali mu je nemoguće razviti ljubav za taj zanat. Naprotiv, u većini slučajeva steći će naviku da se prema svome poslu odnosi sa mržnjom. \n\nNeophodno je podsetiti na još jedan razlog demoralizacije u zatvorima, razlog koji smatram neobično važnim, a zato što je jednak u svim zatvorima i što je njegov koren u samoj činjenici da je čovek lišen slobode. Sva narušavanja ustanovljenih moralnih principa mogu da se svedu na jedan prauzrok – nedostatak čvrste volje. Ećin astanovnika naših zatvora su ljudi koji ne poseduju dovoljno čvrstine da se suprotstave iskušenjima koja ih susreću na životnom putu ili da priguše nagon koji ih je u momentu zgrabio. Ali u zatvoru, isto kao i u manastiru, zatvorenik je odvojen od svih iskušenja spoljašnjeg sveta, dok su njegovi odnosi sa drugim ljudima toliko ograničeni i tako regulisani, da se vrlo retko podvrgava iskušenju jakih strasti. Posledica ovoga je, da on retko ima mogućnost da vežba i učvrsti oslabljenu volju. Pretvoren je u mašinu i kreće se po zauvek ustaljenoj trasi. Oni malobrojni slučajevi kad mu predstoji slobodan izbor tako su retki i ništavni, da se njima ne može razvijati volja.Ceo zatvorenikov život je propisan i unapred rasporedjen; njemu ostaje samo da se preda toj struji, da se slepo povinuje iz straha od žestokih kazni. Uz slične uslove, ako je čak ovladao nekom čvrstinom volje pre osudjivanja, ova iščezava u zatvoru. Zato, gde da nadje snagu karaktera kako bi se suprotstavio iskušenjima koja ga iznenada okruže čim se nadje izvan zatvora? Kako može ugušiti prve impulse strasnog karaktera ako su godinama korišćene sve mere da u njemu ubiju unutrašnju snagu protivljenja kako bi ga pretvorili u poslušno orudje u rukama onih koji njim upravljaju? \n\nNavedena činjenica, po mome mišljenju (i, čini mi se, da o ovome ne mogu postojati dva mišljenja), predstavlja najstrožiju osudu svih sistema zasnovanih na lišenju čoveka slobode. Poreklo naših sistema kažnjavanja, zasnovanih na sistematskom gušenju svih manifestacija individualne volje kod zatvorenika i na ponižavanju ljudi do stupnja mašina lišenih razuma, lako je objasniti. Sistemi su proistekli iz želje da se spreči svako narušavanje discipline i iz težnje da se drže u pokornosti što je moguće više zatvorenika uz što manji broj stražara. Stvarno, nalazimo vrlo bogatu literaturu o zatvorima u kojoj gospoda \'stručnjaci\' s velikim oduševljenjem govore upravo o sistemima kojima se zatvorska disciplina održava uz najmanji broj stražara. Idealan zatvor, po mišljenju ovih stručnjaka, bio bi onaj sa hiljadu zatvorenika koji ustaju i rade, jedu i idu na spavanje vodjeni električnom strujom koju kontroliše jedan ejdini čuvar. Ali, ako naši savrameni, usavršeni zatvori smanjuju, možda, u državnom budžetu neke relativno male troškove, zato su oni glavni vinovnici za taj užasan procenat recidivista kakav danas imaju sve zemlje Evrope. Što su zatvori dalje od ideala koji su stvorili stručnjaci za zatvore, to oni proizvode manje recidivista (U Rusiji, broj recidivista ne prelazi 18% dok u zapadnoj Evropi dostiže 40-50%). Ne treba se čuditi što ljudi, naučeni da budu mašine, nisu u stanju da se prilagode životu u društvu. \n\nObično biva ovako, da odmah po izlasku iz zatvora, zatvorenik se sreće sa svojim bivšim drugovima koji ga čekaju kad izadje. Oni ga bratski prihvataju i odmah po oslobodjenju on je opet u istoj struji koja ga je već jednom dovela do zatvora. Filantropi svih vrsta i \'Društvo za pomoć oslobodjenim zatvorenicima\' u biti malo pomažu zlu. Oni moraju da popravljaju ono što je uradio zatvor, da izbrišu tragove koje je na oslobodjenome ostavio zatvor. Dok bi uticaj poštenih ljudi, koji bi bratsku ljubav pružili p r e nego što čovek stigne do suda, mogao da ga spasi od prestupa koji ga vode u zatvor, sad, kad je isti prošao kroz kurs zatvorske obuke, svi napori filantropa u većini slučajeva ne daju nikakav rezultat. \n\nI, kakva je razlika izmedju bratskoga prijema kojim oslobodjenoga sreću njegovi bivši drugovi i odnosa \'poštenih gradjana\' koji, pod spoljašnjim pokrivačem hrišćanstva, skrivaju svoj farisejski egoizam! Za njih oslobodjeni zatvorenik predstavlja nešto kao zaraženi gubom. Ko će se od njih odlučiti, kako je to mnogo godina radio dr Kempbel u Edinburgu, da ga pozove svojoj kući i kaže mu: \'Evo ti soba; sedi za mojom trpezom i budi članom moje porodice dok ne nadjemo posao?\' Otpušteni iz zatvora više od bilo koga vapi za podrškom, treba mu ispružena bratska ruka, ali društvo koje je upotrebilo sva sredstva da od njega stvori neprijatelja, prišivši mu poroke koje je razvijao zatvor, otkazuje da mu pruži upravo tu bratsku pomoć koja mu je tako neophodna. \n\nHoće li se naći žena koja će se složiti da se uda za čoveka koji je bio u zatvoru? Znamo, da se ćene udaju i sa ciljem da \'spasu čoveka\'; ali, sem malih izuzetaka, čak i takva žene instinktivno izbegavaju ljude sa zatvorskim obrazovanjem. Tako je oslobodjeni zatvorenik prisiljen da traži životnu drugaricu medju onim ženama koje smatramo žalosnim produktom kvarno organizovanog društva, koje su, u većini slučajeva, bile jedan od glavnih uzroka koje su ga i odveli u zatvor. Eto zato većina oslobodjenih zatvorenika ponovo dopada zatvora nakon tek nekoliko meseci provedenih na slobodi. \n\nTeško da će se naći mnogo ljudi koji bi se osmelili da tvrde kako zatvor treba da ima samo zastrašujući uticaj nemajući u vidu i ciljeve moralnoga popravljanja. Šta činimo da bi se ovaj poslednji cilj postigao? Naši zatvori kao da su specijalno uredjeni da bi zauvek ponizili onoga koji je tamo dospeo, da zauvek u njima ugase poslednju iskru samopoštovanja. \n\nSvaki od njih je, naravno, morao da na sebi iskusi uticaj odgovarajuće odeće. Čak se i životinje stide da se pojavljuju medju sebi sličnima ako je njihovoj spoljašnosti dat neobičan, smešan karakter. Mačak, kojeg bi nestašni dečak obojio žutim i crnim prugama, bilo bi stid da se pojavi medju drugim mačkama sa tako komičnim izgledom. Ali ljudi počinju tako, da u odelo glupana obuku onoga kojega tobože žele da podvrgnu moralnome lečenju. Kad sam bio u Lionskom zatvoru, često sam morao da pratim efekat koji na zatvorenike ima zatvorska odeća. Zatvorenici, uglavnom radnici koji su inače siromašno ali pristojno odeveni, prolazili su dvorištem kojim sam šetao, idući ka radionici u kojoj su oni ostavljali svoju odeću i oblačili zatvoreničku. Izlazeći iz radionice obučeni u zatvorsko ruho prekriveno raznobojnim krpama s užasnom okruglom kapom na glavi, oni su se duboko stideli da se pokažu pred ljudima u takvoj odvratnoj odeći. U mnogim zatvorima, naročito u Engleskoj, zatvorenici odeću izradjenu od raznobojnih komadića smatraju sličnijom odeći srednjevekovnih ljudi nego odelu čoveka kojega naši zatvorski filantropi tobože pokušavaju da poprave. \n\nTakav je prvi utisak zatvorenika i, tokom svog daljeg života u zatvoru, on će biti podvrgnut obraćenju koje je proniknuto potpunim prezirom prema ljudskim osećanjima. U Dartmurskom zatvoru, na primer zatvorenike vide kao ljude koji nemaju ni trunke stida. Teraju ih da, potpuno goli, pred upravom zatvora paradiraju u grupama i da u takvom stanju rade gimnastičke vežbe. \'Desnim krilom! Digni obe ruke! Digni levu nogu! Petu leve noge drži desnom rukom!\' itd. \n\nZatvorenik prestaje biti čovekom kme je dozvoljeno bilo kakvo osećanje samopođštovanaj. On se pretvara u stvar, u nekakav broj, i sa njim postupaju kao sa numerisanim predmetom. Čak i životinja, prema kojoj se godinama tak odnose, nepovratno će se izmeniti, a mi se tako odnosimo prema ljudskome biću koje će se kroz nekoliko godina preobratiti u korisnog člana društva. Ako je zatvoreniku dozvoljena šetnja, ona ne liči na šetnju drugih ljudi. Teraju ga da maršira u koloni, gde stražar stoji nasred dvorišta glasno vičući: \'Un-deusse, un-deusse! Arche-fer, arche-fer!\' Ako se zatvorenik poda jednoj od čoveku najsvojstvenijih želja – da sa drugim čovekom razmeni svoje utiske ili misli, on narušava disciplinu. Zato nije čudo što se najkrotkiji zatvorenici ne mogu uzdržati od sličnih grešaka. Do ulaska u zatvor, čovek je mogao da oseća odvratnost prema laži i prevari; ovde prolazi kroz kompletnu obuku toga, te laž i prevara postanu njegovom drugom prirodom. \n\nOn može imati tužan ili veseo, dobar ili odbojan karakter, ali je to svejedno – u zatvoru mu se ne daje prilika da to pokaže. On je numerisana stvar koja mora da se kreće u skladu sa odredjenim pravilima. Može da se guši u suzama, ali ih mora zadržati. Tokom svih godina robijanja, nikada ga neće ostaviti samoga; čak i u osami njegove ćelije, oko čuvara će špijunirati njegove kretnje, pratiće manifestovanje njegovih osećanja, koja inače želi da sakrije, jer ona – ljudska osećanja, nisu dozvoljena u zatvoru. Ako je to sažaljenje prema drugu po mukama, ljubav prema najbližima ili želja da podeli svoju tugu sa nekim, osim onih lica koja su zvanično za to odredjena, ako je to jedno od osećanja koja čoveka čine boljim – svi se slični \'sentimenti\' strogo progone onom grubom snagom koja poriče čoveku pravo da bude čovek. Zatvorenik se osudjuje na životinjski način života, a sve se ljudsko isteruje iz tog života. On ne mora biti čovek – takav je duh zatvorskih pravila. \nOn ne mora imati nikakva ljudska osećanja; i jao njemu, ako se, na nesreću, u njemu probudi osećanje ljudskog ponosa! Teško njemu ako se uznemiri kad inspektor izrazi nevericu u njegove reči; ako smatra ponižavajućim stalno pretraživanje njegove odeće, koje se ponavlja nekoliko puta na dan; ako ne poželi da bude licemer i posećuje zatvorsku crkvu u kojoj za njega nema ništa privlačno; ako rečju ili čak tonom svoga glasa pokaže prezir prema stražaru koji se bavi zatvorskim duvanom i tako zatvorenicima izvlači poslednju paru iz džepa; ako ga osećanje žalosti natera da sa svojim slabijim drugom podeli svoje sledovanje hleba; ako je u njemu ostalo dovoljno ljudskoga dostojanstva da ga uznemiravaju nezasluženi prekor, nezaslužena sumnja, grubo zadirkivanje; ako je dovoljno pošten da ga uznemiravaju intrige i favoritizam čuvara – tak će se zatvor za njega pretvoriti u pravi pakao. Zadaviće ga teškim radom ili će ga poslati da trune u zatvorskoj ćeliji. Najmanje narušavanje discipline, koje se dogodi zatvoreniku što zamuckuje pred čuvarom, skupo će platiti čovek sa koliko toliko nezavisnim karakterom; to će biti shvaćeno kao pokazivanje neposlušnosti i izazvaće surovu kaznu. A svaka će kazna voditi u nove kazne. Sistemom malih pritisaka čovek će biti doveden do ludila i imaće sreće ako uspe da izadje iz zatvora, a da ne bude iznesen u mrtvačkom sanduku. \n\nNema ništa lakše nego u novinama pisati o tome kako zatvorske čuvare treba strogo kontrolisati, kako je neophodno da upravnik zatvora bude pošten čovek. Uopšte, najlakše je stvarati administrativne utopije! A ljudi ostaju ljudi – bili oni čuvari ili zatvorenici. A kad su ljudi na čitav život osudjeni da podržavaju kvarne odnose prema drugim ljudima, oni sami postaju kvarni. Nalazeći se i sami donekle u položaju zatvorenika, čuvari pokazuju sve mane robova. Nigde, sem možda ako se izuzmu manastiri, nisam zapazio takvo sitničavo spletkarenje kao što je kod čuvara i uopšte zatvorske uprave u Klervu. Zatvoreni u svome svetu sitnih interesa, zatvorski činovnici ubrzo padaju pod njihov uticaj. Spletkarenje, izgovorena reč, nečiji gest – to je uobičajeni sadržaj njihovih razgovora. \n\nLjudi ostaju ljudi – ne možete jednome čoveku dati neograničenu vlast nad drugim, a da tog čoveka ne pokvarite. Ljudi počinju da zloupotrebljavaju tu vlast. Ove će zloupotreba biti sve nesavesnije i sve teže za one koji moraju da ih trpe što je ograničeniji i uži taj svet u kome se dogadjaju. Prinudjeni da žive medju prema njima neprijateljski raspoloženim zatvorenicima, čuvari ne mogu biti uzori dobrote i čovečnosti. Savezu zatvorenika suprotstavljen je savez čuvara, i pošto je u rukama čuvara moć, oni je zloupotrebljavaju kao svi koji imaju vlast. Zatvor vrši svoj poguban uticaj na čuvare čineći ih sitničarima, zajedljivim progoniteljima zatvorenika. Stavite na njihovo mesto Pestolacija (ako se uopšte može pretpostaviti da bi se Pestolaci prihvatio ove dužnosti), i on bi se uskoro pretvorio u tipičnoga zatvorskog čuvara. I kada mislim o ovome i kada uzmem u obzir sve okolnosti, sklon sam da kažem, da su ljudi ipak bolji od ustanova. \n\nNeprijateljsko osećanje prema društvu, koje se uvek maćehinski odnosilo prema zatvoreniku, narasta. On se privikava na mržnju, na duboku mržnju prema svim tim \'poštenim\' ljudima koji vrlo energično ubijaju u njemu sva dobra osećanja. Zatvorenik počinje da deli svet na dva dela: jednom pripada on i njegovi drugovi, a drugome – upravnik zatvora, čuvari, preduzimači. Osećanje drugarstva se brzo stvara kod svih stanovnika zatvora, gde se svi koji ne nose zatvoreničku odeću smatraju neprijateljima zatvorenika. Svaka prevata ovih neprijatelja je dopuštena. Ovi \'neprijatelji\' vide zatvorenika kao izopštenika, a u očima zatvorenika, oni su izopštenici. I tako, čim zatvorenik bude oslobodjen, on primenjuje zatvorski moral prema društvu. Pre ulaska u zatvor, on je mogao da učini nešto bez razmišljanja. Zatvorsko obrazovanje će ga naučiti da na društvo gleda kao na neprijatelja; sad on vlada svojevrsnom filozofijom koju je Zola sumirao sledećim rečima: \'Quels gredins les honnetes gens!\' (Kakvi su podlaci ovi pošteni ljudi!) \n\nU svojim stanovnicima zatvor razvija ne samo mržnju prema društvu; on ne samo što u njima ubija svako osećanje samopoštovanja, ljudskoga dostojanstva, saosećanja i ljubavi, već istovremeno razvija suprotna osećanja i navikava ga na najgnusnije poroke. Dobro je poznato kako užasno brzo raste broj prekršaja koji imaju karakter narušavanja polnoga morala, kako na samom kontinentu, tako i u engleskoj. Rast broja ove vrste prestupa objašnjava se mnogim uzrocima, ali je jedan od glavnih zarazni uticaj zatvora. U ovome smislu, štetan uticaj zatvora posebno se jako oseća. \n\nOvde imam u vidu ne samo one nesreće o kojima je već bilo reči – dečake koje sam video u Lionskom zatvoru. Uveravali su me, da je i danju i noću sva atmosfera njihovog života zasićena tim mislima, a duboko sam uveren da bi pravnici koji pišu o prekršajima tzv. \'prestupnih klasa\' trebali da se pre svega pozabave takvim rasadnicima pokvarenosti kakvo je odeljenje za dečake u Senpoljskom zatvoru, a ne zakonitošću nasledja. Ovo isto se može reći i o zatvorima u kojima su samo odrasli. Činjenice koje smo doznali za vreme svog boravka u Klervu prevazilaze sve što može da pretpostavi i najbujnija mašta. Potrebno je da čovek provede mnoge godine u zatvoru, izvan svih blagorodnih uticaja koje pruža njegova lična uobrazilja i rad uobrazilje svih njegovih drugova, pa da tek tada dodje do tog neverovatnog umnog stanja koje se može videti kod nekih zatvorenika. Mislim, da će svi inteligentni i pravedni upravnici zatvora biti na mojoj strani ako kažem, da su zatvori stvarni rasadnici najodvratnijih oblika prestupa protiv polnog morala. (Neke primedbe M. Devita u njegovom \'Leaves from Prison Diary\' pokazuju da stanje u ovom smislu nije bolje ni u engleskim zatvorima) \n\nNe mogu da ulazim u detalje ovoga problema koji je nedavno površno obradila i literatura. Samo ću primetiti, da oni, koji uobražavaju da kao smetnja i prepreka može da posluži polna podela zatvorenika i ćelijski tretman, zapadaju u ozbiljnu grešku. Izopačenost uobrazilje je ozbiljan uzrok svih pojava ove vrste, a ćelijski tretman je sredstvo da toj uobrazilji da bolesno usmerenje. Kako se može dograditi uobrazilja u ovome smeru, to teško da je poznato i najvećim stručnjacima za duševne bolesti; radi ovoga treba boraviti u samici nekoliko meseci i imati puno poverenje zatvorenika u susednim ćelijama, kako se i dogodilo jednome od naših drugova. \n\nUopšte, boravak u samici, za koji se sad zalažu mnogi, ako bi isti bio svuda uveden, predstavljao bi uzaludno mučenje i samo bi doveo do još večeg fizičkog i umnog slabljenja zatvorenika. Iskustva u čitavoj Evropi i ogroman porast slučajeva umnoga rastrojstva, zapažen svuda medju zatvorenicima koji kraće ili duže vreme borave u samicama, jasno pokazuje ispravnost već rečenoga, te nam ostaje samo da se čudimo kako ljude malo interesuju pokazatelji iskustva. Za čoveka zauzetoga poslom koji mu pričinjava izvesno zadovoljstvo i čiji je um bogato izvorište utisaka, za čoveka koji se brine ne o tome šta se dogadja u zidinama zatvora, čiji je porodični život srećan, koji nema misli koje izazivaju umna stradanja – za takvoga čoveka odvajanje ljudi od društva možda i nema fatalni ishod ako to traje samo nekoliko meseci. Ovo vredi za ljude koji ne mogu da žive samo u društvu sopstvenih misli, a naročito za one čiji odnosi sa spoljašnjim svetom nisu naročito glatki i koji su zato stalno ophrvani mračnim mislima; za njih čak i nekoliko meseci boravka u samici predstavlja izuzetno opasno iskušenje. \n\n
','',114,'Rebelmouse','20040606112551','',0,0,0,0,0.132520084392764,'79959393887448','20040725162601'); INSERT INTO cur VALUES (2123,0,'Немушти_језик','НЕМУШТИ ЈЕЗИК\n\n\nУ некаква човека био један чобан који га је много година верно и поштено служио. Једном, идући за овцама,чује у шуми неку писку, а не знадијаше шта је. На тај глас отиде он у шуму да види шта је. Кад тамо, али се запожарило, па у пожару змија пишти. Кад чобан то види, стане да гледа шта ће змија радити, јер се око ње са свих страна било запожарило, и пожар се једнако к њој примицао. Онда змија повиче из пожара: Чобане, забога, избави ме из ове ватре!Онда јој чобан пружи свој штап преко ватре, а она по штапу изађе, па њему на руку, па по руци домили до врата и савије му се око врата. Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији: Шта је то, у зао час! Ја тебе избавих, а себе погубих.Змија му одговори: Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу. Мој је отац змијињи цар.Онда јој се чобан стане молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: Не брини се нимало за овце; овцама неће бити ништа; само хајде што брже.Онда чобан пође са змијом кроз шуму и најпосле дође на једну капију која је била од самих змија. Кад дођу ту,змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету. Онда змија рече чобану: Кад дођемо у двор моме оцу, он ће теби давати шта год заиштеш: сребра, злата и камења драгога, али ти не узимај ништа, него ишти немушти језик Он ће се дуго затезати, али ће ти најпосле опет дати.Уто дођу у двор к оцу, и отац плачући запита змију: Забога, синко, где си!?А она му каже све по реду како је био опколио пожар и како је чобан избавио. Онда цар змијињи рече чобану: Шта ћеш да ти дам за то што си ми сина избавио?Чобан одговори:Ништа друго нећу, него да ми даш немушти језик.А цар рече: Није то за тебе, јер да ти то дам,па да коме кажеш, ти би одмах умро,него ишти друго шта год хоћеш, даћути.На то му чобан одговори: Ако ћеш ми што дати, дај ми немушти језик, ако ли ми то не даш, а ти збогом остај! Мени друго не треба ништа.Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: Стани! Ходи овамо, кад баш то хоћеш. Зини!Чобан зине, а змијињи му цар пљуне у уста, па му рече: Сада ти пљуни мени у уста.Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: Сад имаш немушти језик. Иди збогом, али за главу своју ником неказуј, јер, ако кажеш комегод, одмах ћеш умрети.Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на свету. Кад дође к овцама и нађе их све на броју и на миру, леже мало да се одмори.Тек што легне, али долете два гавранате падну на једно дрво и почну се разговарати својим језиком говорећи: Кад би знао овај чобан, овде гдележи оно црно шиљеже има у земљи пун подрум сребра и злата.Чобан, кад чује то, отиде своме господару те му каже, а господар дотера кола па откопају врата од подрума и крену благо кући. Овај је господар био поштен човек, па све благо даде чобану говорећи му: Ево, синко, ово је све твоје благо,то је теби Бог дао. Него ти начини себи кућу, па се жени, те живи с тим благом.Чобан узме благо, начини кућу, и оженивши се стане живети, и мало помало изиђе он најбогатији човек несамо у ономе селу него у свој околини није га било. Имао је свога овчара, говедара, коњушара, свињара, многу имовину и велико богатство.Једном лицем на Божић рече он својој жени: Спреми вина и ракије и свега што треба, па ћемо сутра ићи на салаш да носимо пастирима нека се и они провеселе.Жена га послуша и уреди све какоје заповедио. Кад сутрадан отиду на салаш, онда газда увече каже свима пастирима: Сад сви скупите се, па једите и пијте и веселите се, аја ћу бити код стоке сву ноћ.И тако газда отиде и остане код стоке. Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају; курјаци говоре својим језиком: Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама ?А пси одговарају својим језиком: Дођите, да бисмо се и ми најели!Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: Тамо њима то и то! Док су још ова два зуба мени у глави, нећете ви учинити штете моме господару.А то газда све слуша и разуме што они говоре. Кад ујутру сване, онда газда заповеди да све псе потуку, само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити: Забога, господару, штета је!А газда им одговори: Што рекох, то да учините.Па се оправи са женом кући, и пођу на коњима: под њиме бијаше коњ, апод женом кобила. Идући тако, човек измакне напред, а жена заостане. Онда коњ под човеком зарже. Коњ вели кобили: Хајде брже, што си остала!А кобила одговара:Е, ласно је теби, ти носиш једнога господара, аја троје: носим газдарицу,и у њој дете, па у себи ждребе.На то се човек обазре и насмеје, а жена то опази, па брже ободе кобилу и стигне човека па га запита зашто се насмејао. Он јој одговори: Низашто, само онако.Ал жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: Прођи ме се, жено, бог с тобом,што ти је? Не знам ни сам.Али што се он више брањаше, она све више наваљиваше на њ да јој каже зашто се насмејао. Најпосле јој човек рече: Ако ти кажем, ја ћу одмах умрети.Она опет, ни за то не марећи, једнако навали говорећи да друкчије неможе бити него да јој каже. Уто дођу кући. Одседнувши с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук и кад будеготов, метне га пред кућу, па каже жени: Ево, сад ћу лећи у сандук, па да ти кажем зашто сам се насмејао; али како ти кажем одмах ћу умрети.И тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му у чело главе па плаче. Човек, опазивши то, рече жени: Донеси један комад хлеба те подај томе псу.Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас неће ни да гледа, а петао дође и стане кљувати у комад.Онда пас рече петлу: Несрећо несита, теби је до јела,а видиш где газда хоће да умре!А петао му одговори: Па нек умре кад је луд. У мене има сто жена, па их свабим све на једно зрно проје кад где нађем, а кад оне дођу, ја га прождерем; ако ли се која стане срдити, ја је одмах кљуном; аон није вредан једну да умири.Кад то човек чује, он устане из сандука, па узме батину и дозове жену усобу. Ходи, жено, да ти кажем.Па све батином по њој. Ето то је, жено! Ето, то је, жено!И тако се жена смири и никад гавише не запита да јој каже зашто се смејао.\n\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20041220181853','',0,0,1,0,0.826688736515761,'79958779818146','20041220181853'); INSERT INTO cur VALUES (2124,0,'Дјевојка_врза_од_коња','Дјевојка врза од коња\n\nБила некака ђевојка која није рођена од оца и мајке, него је начиниле виле, од снијега извађена из јаме бездања према сунцу Илинскоме, вјетар је оживио, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвијећем накитила и наресила. Она је била бјеља од снијега, руменија од ружице, сјајнија од сунца, да се таке на свијету рађало није нити ће се рађати. Она пусти глас по свијету да ће у тај и тај дан на томе и на томе мјесту бити тркија, па који је младић на коњу претече да ће бити његова. Ово се у мало дана разгласи по свему свијет, те се просаца скупи хиљаде на коњма да не знаш који је од којега бољи. И сам царев син дође на тркију. Дјевојка стане на биљегу и сви просци нареде се на коњима а она између њих без коња него на својијем ногама, па им онда рече: - Ја сам онамо поставила златну јабуку, који најприђе до ње дође и узме је, ја ћу бити његова, а ако ја прва к њој дођем и узмем је приђе вас, знадите да ћете ви сви мртви на оно мјесто остати, него пазите добро што чините. Коњаници сви се погледају и сваки се у себе уздаше да ће задобити ђевојку, па рекоше између себе: - Знамо одиста да неће она ниједноме од нас на ногама одбјећи, него неко од нас, а ко тогај ће Бог и срећа данас помоћи. Те тако кад ђевојка руком о руку пљасну, сви потекоше у један трен. Кад је било на по пута, богме ђевојка одвојила бјеше, јер пусти некака мала крила испод пазуха. У то укори један другога, те прионуше и ободоше коње, и пристигосе ђевојку. Кад она виђе, извади једну длаку из главе, те баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ђе ће ни куда ће, но тамо- амо те за њом, а она опет далеко им одвојила, а они ободи коње и опет је стигоше. А кад ђевојка виђе злу гору, пусти једну сузу, док - букнуше страшне ријеке, те се замало сви не потопише. За ђевојком нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута именом Божјим да стане и она стаде на ономе мјесту на којем се нађе. Онда је он ухвати, те за се на коња врже, и преплива на сухо, па се упути једном планином дома, али када дође у највисочију планину, обазре се - кад ли му ђевојке нема.\n\nПравда и кривда\n\nУ једног краља била два сина; један бјеше лукав и неправедан, а други добар и праведан. Пошто им отац умре, рече неправедни праведноме:- Хајде од мене, нећемо више заједно живљети, и ево ти триста ћекина и један коњ, то ти је дио од свега што нам је од оца остало, више ти нема ништа. Он узме триста ћекина и коња, па пође говорећи: - Хвала Богу, колико ме допаде од цијела краљевства! Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашући оба на коњима. Праведни назва неправедноме: - Помози ти Бог, брате! А онај му одговори: - Јаох ти Бог дао! Шта вазда Бога спомињеш? Сад је боља кривда неголи правда. - Хајде да се окладимо да није боља кривда него правда. И тако се окладише у стотину златнијех ћекина, и рекоше кога најпре срету да им о томе суди. Идући мало напријед, сретоше на коњу ђавола, који се бјеше претворио у калуђера, па га запиташе да им каже али је боља правда али кривда. Ђаво рече: - Кривда! И тако добри изгуби стотину ћекина. Али се опет окладе у другу стотину, пак и у трећу, и по осуди ђавола који се различно претварао и пред њих излазио, изгуби добри све три стотине ћекина, пак потом и коња. Онда рече: - Хвала Богу, већ немам ћекина, али имам своје очи, окладићу се још једном у њих. Тако се оклади и у своје очи да је боља правда неголи кривда. Тада његов брат, и не тражећи другога суда, извади нож па му извади оба ока и рече му: - Сад нека ти помаже правда кад си без очи. Он жалостан захвали Бога и рече: - Ја немам очи за правду Бога, него те молим, брате мој, да ми дадеш воде у какав суд да квасим уста и да умивам ране, и да ме изведеш и оставиш под јелом више извора. Брат га послуша и даде му у суду воде, и изведе га и остави под јелом више врела. Онђе он јадан стојећи чу у неко доба ноћи ђе дођоше виле на извор, и купајући се поче једна другима говорити: - Знате ли, друге, да се огубала у краља ђевојка? Краљ је сазвао све љекаре, али је нико не може излијечити. Али да зна пак да сад узме воде иза нас и да се њоме окупље, у дан и ноћ остала би здрава, и тако и да је ко глух, слијеп, хром, исцијело би се од ове воде. Утом запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добате на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа; потом захвати у суд воде и пође хитро у онога краља што му бјеше шћер губава, пак рече: - Дошао сам да излијечим краљеву шћер, ако ме пусти, у дан и ноћ биће здрава. Кад краљ разумије, пусти га у камару ка ђевоци, а он нареди те је окупљу оном водом. Кад прође дан и ноћ, ђевојка остаде чиста и здрава од губе. Краљ се веома обрадује, и даде му пола краљевства и шћер за жену, и тако он постане краљев зет и први до краља. То се одмах разгласи по свему ономе краљевству, те дође у уши и брату његову, који говораше да је боља кривда него правда. Он помисли да је онај нашао под јелом срећу, па пође и сам да је тражи: најпре узе у суд воде, отиде под јелу, пак извади своје очи. Кад би у неко доба ноћи, дођоше виле да се купљу, и стадоше говорити како се излијечила краљева шћи. - Ваљда нас је - рекоше - неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила. Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети. Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га счепаше за четврти па га растргоше. И тако му, проклетику, поможе кривда!\n\n\n[[Category:За друге Википедије]]','',17,'Bonzo','20041220181929','',0,0,1,0,0.103403116672675,'79958779818070','20041220181929'); INSERT INTO cur VALUES (2125,0,'Есперанто','[[Image:L-esp.gif|thumb|150px|Esperanto flag]]\n\nЕсперанто је међународни језик створен да би омогућио равноправније и лакше споразумевање међу људима разних националности. Више од сто година практичног коришћења направили су од њега живи језик који је способан да изрази било коју мисао.\nНе припада ни једном народу у потпуности, он служи свима који желе њиме да се користе. Неутралан и подједнако отворен за културу великих и малих народа.\n\n\n\n\'\'\'Пажња!\'\'\'\n\nПретходни садржај ове странице је уклоњен због сумње у \'\'Copyright\'\' статус текста.\n\nТекст који је овде био написан идентичан је тексту са следеће странице:\n\n[http://www.yurope.com/org/eos/srpski/main/esperanto.htm#top]\n\nУколико на страници [[Есперанто/привремени]] не буде написан, макар патрљак, у року од недељу дана од тренутка постављања ове напомене, одредница ће бити обрисана.\n\nХвала!\n[[Корисник:Bonzo|bonzo]] 13:13, 26 Нов 2004 (CET) \n\n[[af:Esperanto]]\n[[als:Esperanto]]\n[[ar:إسبرانتو]]\n[[bg:Есперанто]]\n[[ca:Esperanto]]\n[[cs:Esperanto]]\n[[cy:Esperanto]]\n[[da:Esperanto]]\n[[de:Esperanto]]\n[[el:Εσπεράντο]]\n[[en:Esperanto]]\n[[eo:Esperanto]]\n[[es:Esperanto]]\n[[et:Esperanto]]\n[[eu:Esperanto]]\n[[fi:Esperanto]]\n[[fr:Espéranto]]\n[[fy:Esperanto]]\n[[ga:Esperanto]]\n[[gl:Esperanto]]\n[[he:אספרנטו]]\n[[hi:एस्पेरान्तो]]\n[[hr:Esperanto]]\n[[hu:Eszperantó nyelv]]\n[[ia:Esperanto]]\n[[io:Esperanto]]\n[[is:Esperanto]]\n[[it:Esperanto]]\n[[ja:エスペラント]]\n[[ko:에스페란토]]\n[[la:Esperanto]]\n[[lt:Esperanto]]\n[[minnan:Sè-kài-gí]]\n[[nb:Esperanto]]\n[[nds:Esperanto]]\n[[nl:Esperanto]]\n[[nn:Esperanto]]\n[[no:Esperanto]]\n[[oc:Esperanto]]\n[[pl:Esperanto]]\n[[pt:Esperanto]]\n[[ro:Esperanto]]\n[[ru:Эсперанто]]\n[[sk:Esperanto]]\n[[sl:Esperanto]]\n[[sq:Esperanto]]\n[[sv:Esperanto]]\n[[sw:Kiesperanto]]\n[[tokipona:toki Epelanto]]\n[[tr:Esperanto]]\n[[uk:Есперанто]]\n[[vo:Esperanto]]\n[[yi:עספּעראנטאָ]]\n[[zh:世界语]]','',17,'Bonzo','20041126121700','',0,0,0,0,0.492741935414022,'79958873878299','20041126121700'); INSERT INTO cur VALUES (2127,4,'Списак_послова','Овде треба установити шта све треба још урадити. Има пуно текстова које не би требало брисати, али би их требало средити, прилагодити, померити. Да се не бисмо довикивали преко личних страна, најбоље би било да све то овде стоји.\n\nИдеја је да на овом месту стоји укратко опис рада и веза према страници за разговор о датом проблему. Иначе би ова страна убрзо нарасла до великих размера. И иначе ће нарасти у одређеном тренутку, па ћемо је морати на неки начин поделити.\n\n==Рад у току==\n*На овом месту треба да се налазе послови који су у току. Оног тренутка када рад завршите, пребаците текст у \"Урађено\".\n\n*Pomoc potrebna za prevod engleskog teksta o makijaveliju, ima li junaka? \n\nPozdrav :-)\n\n<-- Za Marka Pokrajca--->\n\nIzvini, ali mislio sam da je sav sadrzaj na wikipedii besplatan, slobodan za koristenje kako se nekome svidi ?\nFree content license\nAll original material contributed to Wikipedia is deemed to be free content under the GNU Free Documentation License, meaning that it may be freely used, freely edited, freely copied and freely redistributed subject to the restrictions of that license.\n\nhttp://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Contributing_FAQ#Should_I_translate_pages_across_the_various_Wikipedias.3F\n\nShould I translate pages across the various Wikipedias?\nYes, it\'s a good idea to cross-pollinate. \n\n\n\n===Календари===\n*Рад на календарима је у току. Разговор о њима је померен на: (1) о годишњем (вековном, миленијском итд.) календару [[Разговор:Годишњи календар]], док прича о дневном календару треба бити започета на страници [[Разговор:Дневни календар]]. Кога занима ова тематика, нека се укључи у рад. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:41, 30 Авг 2004 (CEST)\n\n===Категоризација===\nМогу ли се календарске странице убацити у неку категорију? Ако би свака страница календара била категоризована добили би смо јасан списак страница које нису категоризоване. Заправо када се пође на [http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Categories Категорије страница] добију се само странице календара. Проблем је у томе што на том списку уопште нема нових страница. Када списак досегне одређени број Википедија не обнавља списак док се те странице не категоришу. Ово је систем који бе требао да смањи величину \'\'кеша\'\' (надам се да знате шта ово значи).
\nКада/ако категоризујемо (каква ријеч) цијели календар могли бисмо да пређемо на категоризацију свих осталих чланака. Зар није практично да када, на пр. пишете о Филозофији и хоћете да ставите линк ка свим филозофима чије су биографије на Википедији - умјесто да тражите име по име и пола написаних чланака не нађете - само у категорије нађете \"Филозофи\". --[[Корисник:Милант|Милант]] 19:18, 30 Окт 2004 (CEST)\n====Категорија \"Књижевници\"====\nДанас сам сређивао категорију [http://sr.wikipedia.org/wiki/Category:Књижевници Књижевници] и ево да поднесем извештај о том раду. Сортирао сам списак по презименима аутора, јер је тако лакше за претрагу. Повезао сам све ове странице где је требало, тј. додао их у спискове на страни [[Књижевност]], такође извршио сам и постављање интервики линкова. Проблеми на које сам наишао током обраде ових 50 чланака су:\n*Четири чланка су [http://sr.wikipedia.org/wiki/Category:Патрљак патрљци], то су [[Ребека Вест]], [[Војислав Илић]], [[Иво Војновић]] и [[Винстон Черчил]]. Добро би било да неко напише нешто на овим странама. За Ребеку Вест и Винстона Черчила имају текстови на осталим језицима, па се одатле може превести. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 15:33, 9 Нов 2004 (CET)\n*Текст [[Лукијан Мушицки]] је постојао док га [[Корисник:Golija]] није склонио због ауторских права. Добро би било да се овај текст, који је сачуван у историји промена, мало поправи и измени и постави на овој страни. Слично је било и са страном [[Сима Милутиновић]] коју је [[Корисник:Милош|Милош]] изменио и поставио на место обрисаног текста. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 15:33, 9 Нов 2004 (CET)\n*Два текста, [[Ги де Мопасан]] и [[Џорџ Вудкок]] су овде пренети на енглеском језику и треба их превести на српски. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 15:33, 9 Нов 2004 (CET)\n*Текст [[Иван Гундулић]] је овде постојао у једној верзији, која је вероватно пренета из неке књиге, није био повезан ни са једном Википедијом. Пронашао сам затим на енглеској Википедији да и они имају чланак о Ивану Гундулићу који је повезан са истоименим (и сличним) на хрватској Википедији. Поставио сам линкове до њих. Добро би било према овим чланцима унети измене и допуне овог нашег текста. Ја сам додао само датуме рођења и смрти. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 15:33, 9 Нов 2004 (CET)\n*Додао сам слику Бранислава Нушића и бољу слику Милоша Црњанског. Већина писаца је и од раније имала слике. Било би добро додати слике свим писцима који их овде немају. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 15:33, 9 Нов 2004 (CET)\n\nНадам се да ће неко од вас наћи мало воље и времена да поради на овоме. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 15:33, 9 Нов 2004 (CET)\n\n====Категорија \"Дани\" и категорије векова====\nКао што је Милан приметио потребно је извршити категоризацију свих дана из дневног календара и свих година из годишњег календара, да бисмо имали преглед страна које нису категоризоване. Ја сам започео са категоризацијом дана, тако што сам основао нову категорију [http://sr.wikipedia.org/wiki/Category:Дани Дани] и обрадио сам све дане од [[1. јануар|1. јануара]] до [[31. март|31. март]]. Пошто ови дани нису били повезани са осталим Википедијама, ја сам у њима поставио интервики линкове. Такође отишао сам на енглеску и немачку Википедију и тамо поставио линкове до нас. Још остаје да се овако уреди и наредних 9 месеци. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 11:55, 13 Нов 2004 (CET)\n\nМного већи посао је категоризација годишњег календара јер ту само за године има око 4400 страна, које сада и чине већину броја страна на нашој Википедији. Када се све ове стране категоризују онда ћемо тек моћи да имамо преглед осталих страница које нису категоризоване. Погледао сам мало на другим Википедијама и видео отприлике нека решења и одабрао оно које се мени чини најлогичније, а то је да све године из једног века (нпр. 11. век) иду у категорију [http://sr.wikipedia.org/wiki/Category:11._век 11. век]. Да би се извршио леп приказ година унутар странице [http://sr.wikipedia.org/wiki/Category:11._век 11. век] писао сам [[Category:11. век|01003]] за [[1003]]. или [[Category:11. век|71073]] за [[1073]]. итд. Пошто је раније извршено повезивање са другим Википедијама, онда је у сваки текст везан за неку годину потребно додати само по један овакав ред и ништа више. Ја сам овако обрадио све године 11. века. Пошто је ово велики посао најбоље би било да се изделимо и да свако узме по неки век да изврши категоризацију. То је врло једноставно, али обимно зато ако се више нас укључи у рад, урадићемо то раније. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 11:55, 13 Нов 2004 (CET)\n\n:Само да кажем да посао бота треба да буде категоризација година и векова, тј. шаблонски сазнатљивих имена и категорија. Мало сам стао са радом, али ћемо то средити. Направићу и интерфејс на Вебу са кога ће бити могуће његово управљање. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 23:02, 18 Нов 2004 (CET)\n*Ајде јавите и мени како да помогнем.\n[[Корисник:Bonzo|bonzo]] 22:57, 4 Дец 2004 (CET)\n\n==Предлози за рад==\n*На овом месту треба да се налазе предлози за рад. Оног тренутка када одређени рад започнете, предлоге пребаците у део \"Рад у току\".\n===Hitno===\nkod pretrage clanaka, kad nijedan naslov clanka ne odgovara trazenoj reci\ndakle ako trazimo recimo \"vojska\", taj clanak(artikl) ne postoji, jos nije napisan\ntrébalo bi da se pojavi u rezultatima izmedju ostalog i opcija da korisnik napise taj clanak nesto recimo ovako:\nNapisite novi clanak \"vojska\" ili budite prvi i napisite nesto o tome uzgred pogledajte i uputstvo za pisanje novih stranica\nDakle mora da se korisniku da mogucnost tj. da na svakom koraku srece opciju da napravi novi clanak, ali ako trazeni clanak ne postoji, onda obavezno mora da da se korisniku da mogucnost da odmah napravi novi clanak.\npoz nenad 18.02.2005\n\nДобродошао и од мене, видим да се сналазиш, слажем се и ја само пиши, стигао је и бот а ту смо и сви остали. А што се проблема са ћирилицом тиче, неко је овде рекао да је чак и несита ала као Бил своје чедо локализовао на ћирилицу, није ни за кориснике тешко ако хоће да пишу ћирилицом, наравно оних 98 посто који користе Билијево чедо, све се већ налази на неколико кликова миша далеко, за 98 ицу ти нудим да ти покажем да је писање ћирилицом близу и лако за пребацивање у питању је мислим само добра воља и жеља да помери са места. Само ти настави са радом а ако буде проблема решавамо их у ходу. --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 15:19, 18 Феб 2005 (CET)\n\n===Неки предлози===\n\n*Било би добро да главна страна не садржи празне (мртве) линкове, него да се на њој налазе само линкови ка постојећим страницама. Једна могућност би могла да буде да на сваку празну страну која је повезана са главном страном допишемо по бар једну реченицу. Друга могућност је да смањимо број линкова на главној страни. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:20, 8 Нов 2004 (CET)\n\n*Потребна је већа категоризација страница. Код нас постоји врло мало категорија и оне су врло сиромашне. Пожељно би било да свака страница припада својим категоријама. Пожељно би било извршити и хијерархијску организацију категорија. Добро би било исправити неке од постојећих категорија (нпр. из Слободног софтвера, поткатегорије итд.). Када је у питању списак текстова унутар једне биографске категорије, нпр. социолози, пожељно би било да [[Марија Богдановић]] стоји под Б, а не под М. То се може извести тако што у коду стране уместо [[Category:Социолози]] пишемо [[Category:Социолози|Богдановић, Марија]]. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:20, 8 Нов 2004 (CET)\n\n*Потребно је написати много више упутстава за рад на српској Википедији, и добро их повезати међусобно и са главном страном. Можда чак и направити класу Упутства. У њима би требало објаснити многе ствари које смо ми током рада \"проваљивали\" и које су корисне за рад, нпр. прављење садржаја, прављење шаблона, категоризација текстова итд. Како сада ствари стоје већина од тих информација је разбацана по разним странама за разговоре и тешко их је наћи. Добро би било да Википедија постане предусретљивија за кориснике који случајно лутајући интернетом набасају на њу, а ради лакшег и бржег сналажења потребна су ова упутства која су добро организована и повезана. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:20, 8 Нов 2004 (CET)\n\n*Значајна ствар је прављење интервики линкова (ка Википедији на другим језицима). Један од проблема са којима се сусрећемо јесте како на енглеској Википедији направити интервики линк ка српској Википедији користећи ћирилично име. Свако ћирилично слово се онда кодира са 4 цифре, тако је на пример слово \'\'\'а\'\'\' једнако а итд. Добро би било направити и ову листу кодова да би сваки корисник одавде лако могао да постави линк на енглеској Википедији до нас. Зар треба нагласити колико би повећало цитираност (и посећеност) српске Википедије. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:20, 8 Нов 2004 (CET)\n\n*Што се тиче ћирилице и латинице, надајмо се да ће ускоро бити направљен програм који аутоматски преводи ћириличне стране у латиничне. То је непоходно, јер овако нас проналази само мали број ћириличних претраживача, а и код њих мали број корисника поставља ћириличне упите, нарочито када је у питању српски језик. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:20, 8 Нов 2004 (CET)\n\n*Мислим да нам је потребно и више администратора, јер сада практично само два администратора учествују на Википедији. Свако ко жели да се пријави за администратора може то учинити у одговарајућем одељку на страни о [[Википедија:Администратори|администраторима]]. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:20, 8 Нов 2004 (CET)\n\n*\'\'\'Cirilica i latinica\'\'\'
Primetio sam u zadnje vreme da se vise ljudi zalaze za koristenje cirilice na internetu, tj. da se za lokalizaciju interneta i software-a za domace trziste koristi najvise cirilica. Sve je to lepo i ja se slazem ali mora da se nadje neko resenje ili da se radi korak po korak. Konkretno ovde na nasoj wikipediji imamo jedan mali problem :). Nemojte da zaboravite cinjenicu da imate puno nasih ljudio koji koriste internet a ne zive u srbiji. Dakle svi oni tj. vecina njih ima latinicu i ako bi zeleli da pisu cirilicu moraju je instalirati na svom kompjuteri ali i pored toga pisanje cirilice je tada veoma naporno jer nemaju cirilicni tastaturu, sto bi ih nateralo da pamte da je recimo slovo Ü = ћ ili slovo Ö= љ itd... I mislim da ce wikipedia kad se dovoljno procuje naravno biti najvise posecivana od strane nase dijaspore koja kao sto rekoh koristi latinicu. Taj problem sam i ja okusio tj. kao sto vidite moji tekstovi su na latinici, nadam se da to nikom ne smeta. Postoji li ikakvo resenje za problem cirilice i latinice, ili cemo imati ovako mesane postove ? nenad 18.02.2005\n*Решење постоји. Куцај слободно латиницом, а неко ће твој чланак већ ћирилизовати. Колико знам [[Покрајац]] нема ништа против да ћирилизује латинични текст. Само пиши. [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 14:54, 18 Феб 2005 (CET)\n====Милош каже:====\n*(Ставио сам поднаслов због лакше измене.) --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:44, 8 Нов 2004 (CET)\n*Ја се са свим што је Ђорђе рекао -- слажем. Што се мртвих линкова тиче, сматрам да је боље исписати нешто на одговарајућој страни него брисати. Покушаћу поншето што знам (или пронађем) да упишем. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:44, 8 Нов 2004 (CET)\n*Категоризација је, свакако, битна. Штавише, требало би је чак и мало осмишљавати (на посебној страници направити стабло категорија, па размишљати о томе, осмишљавати категорије и сл.). --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:44, 8 Нов 2004 (CET)\n*Покушаћу да и ја напишем неко упуство. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:44, 8 Нов 2004 (CET)\n*Програм за аутоматску транслитерацију ћу ја направити. Није проблем у програму који то ради, већ у имплеметацији тог програма на боту. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:44, 8 Нов 2004 (CET)\n*Одговор за енглеску Википедију је једноставан упис линка ћирилицом, што сам читач Веба транслитерише у секвенцу \"&#n;\", где је \'\'n\'\' неки (декадни) природни број у оквиру ћириличке кодне стране у [[Уникод|Уникоду]] (за друге језике то може бити и други број; и ASCII се може тако представити. Ипак, сам читач Веба ће се снаћи. А неко ко узима линкове са енглеске Википедије, умножиће их са места на ком линк будемо ставили, тако да то није проблем. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:44, 8 Нов 2004 (CET)\n*Да, требају нам администратори. Поготову одговорни администратори. Треба уписати и правило којим се престаје бити администратор (узмимо, ако корисник годину дана није ништа изменио; ако се годину дана није бавио администрацијом; енглеска Википедија је знатно ригорознија, можемо и њу следити; итд. -- свакако, треба да осмислимо то заједнички). --19:44, 8 Нов 2004 (CET)\n\n==Проблеми==\n\nНа овом месту треба да се налазе проблеми на које наилазимо у раду и које треба заједнички решити. Пошто се реше, пребаците их у део \"Решени проблеми\". Било би добро да стављате заглавље три (три пута знак једнако, \"===\") за сваки нови проблем и да проблеме пишете испод овог текста.\n\n===Писање имена у одредницама===\n*Кад пишемо чланак о некој личности, обично као наслов ставимо име па презиме. Тако је природније, али ипак у већини енциклопедија пише прво презиме па име. Ово може да отежа претрагу, па као решење предлажем да наставимо овако, али да направимо и по једну редирект страницу; пример: чланак - \"Иво Андрић\", скретница - \"Андрић Иво\". Реците своје мишљење по овом питању. \'\'Обрадовић Горан\'\'\n**Добра идеја. Мислим да ће то побољшати организацију и претрагу, јер је најбитније да се чланци не дуплирају тј. да не постоје и \"Иво Андрић\" и \"Андрић Иво\" са различитим садржајем. За премештање стране су потребна администраторска права, али за прављење простих редирекција постоји мали трик. Ево овако, направиш нову страницу нпр. [[Кристи Агата]] и онда за њен садржај укуцаш (дословце) #REDIRECT [[Агата Кристи]]. Резлутат овога ће бити да је страница [[Кристи Агата]] директно води (тј. линк) на страницу [[Агата Кристи]]. За то чак не требају ни администраторска прева, чак не мораш бити ни пријављен. То сам лично испробао јер сам малопре направио страницу [[Андрић Иво]] на описани начин. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 12:32, 7 Сеп 2004 (CEST) \n***Везано за имена: Правилно је писати \"Иво Андрић\" или \"Андрић, Иво\" (значи, мора запета после презимена). Енциклопедије обично имају овај други облик због лакше претраге. Ипак, ми имамо софтверску претрагу, па је сасвим прихватљиво оставити \"Иво Андрић\". Што се тиче дуплирања, то се може решити или редирекцијама (Михаило Обреновић треба да има редирекцију са кнез Михаило; Милан Обреновић са краљ Милан; Стефан Урош (не знам који) Милутин са краљ Милутин итд.) Наравно, увек треба гледати у списак страна и исправљати их. Код Његоша треба ставити групну страну, од којих би једна рекла да је то краће име за Петра II Петровића Његоша итд. (Дакле, мало сам допунио оно што је Ђорђе и рекао.) --[[Корисник:Милош|Милош]] 12:58, 7 Сеп 2004 (CEST)\n*Када још мало боље размислим ми стварно не добијамо нешто тиме што ћемо додати линк \"Андрић, Иво\" јер ће софтверска претрага увек наћи и ако пише \"Иво Андрић\". Међутим, гледајући како се ради на другим Википедијама (нпр. bs) видео сам да они имају по бар 4 пречице за сваки биографски текст: име презиме, презиме име, па све то пута два: са нашим словима и без наших слова (ш,ч,ћ,ђ,ж). Код нас је довољно да осим главног чланка постоји и овај \"презиме, име\" линк. Мада и ако нема, не треба се сада око тога много оптерећивати. Око имена владара из династије Немањића, Обреновића и Карађорђевића треба такође ускладити терминологију. Мислим да је много кориснији предлог који је везан са представљањем текстова и на латиници. Ја сам својевремено мислио да би у заглављу сваког текста требало поставити и његов наслов написан на латиници, онда ми је то изгледало половично и недоречено па сам размишљао како би Википедија функционисала упоредо и на ћирилици и на латиници, па сам схватио да и то није могуће због много фактора (људског пре свега, и зато што је ово [[Вики]]). И сада се стварно као спасоносно решење види то да имамо странице насловљене и на латиници које су само линк (пречица, редирекција) до оних на ћирилици. Тако да мој коначни став јесте да је корисније (због претраживача) да имамо пречицу [[Ivo Andrić]] него [[Андрић, Иво]]. А могли бисмо онда и [[Ivo Andric]], па још онда све три написане у форми \"презиме, име\" па да будемо још бољи од Босанаца! :) --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 16:26, 7 Сеп 2004 (CEST)\n\n===Ћирилица и латиница===\n*Знам да ти се ово неће свидети, али сам свакако то морао једном рећи. А ионако изгледа да од администратора још само тебе и мене држи воља за радом овде... (Мада видим да се у последње време одређени број људи пријавио и ради интензивно на Википедији, што је врло лепо.) Што се латинице тиче, [http://mail.wikipedia.org/pipermail/wikipedia-l/2004-August/016470.html имам тумачење од стране руководства Википедије] по ком гласање говори да треба унети латиничке стране у смислу да латиницу жели значајна мањина и да се неувођење латинице може сматрати тиранијом већине. (Можеш погледати и [http://mail.wikipedia.org/pipermail/wikipedia-l/2004-August/thread.html#16427 целокупно стабло размене електронске поште] тим поводом). Да, прикључи се на листу обавезно. Успут, пошаљи ми још једном електронску поруку (нисам сигуран која је твоја адреса) да ти дам позивницу за налог на [http://www.gmail.com Google-овој пошти] која даје 1 GB простора. (Па ћеш ти моћи после да раздељујеш позивнице даље.) --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)\n*Е, сад и пре свега: уопште ми се не жури са увођењем латинице зато што је то поприличан посао ако то треба да радимо ваљано. Пре свега, свако ко хоће писати текст латиницом или ћирилицом а да притом користи неки други језик који се пише ћирилицом за цитате или литературу и сл. -- мора то чинити на посебан начин. А за то треба написати упутство, ставити га на добро место итд. Преко тога, алгоритам уноса страна пошто се преслове на латиницу није једноставан и мораћу да мењам код [http://sourceforge.net/projects/pywikipediabot/ pywikipediabot]-а не бих ли га прилагодио нашим потребама... А онда на све то и потреба да имамо латиничку одредницу без наших слова (која би морала бити заштићена да неко не би брљао по странама које су неупотребљиве за пресловљавање). --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)\n*Па сада и да кажем шта ме је скоро нагнало да интензивније размишљам о овоме, чак и да оставим по страни ма који општи разлог типа: и латиница је део српске културе... Прво и најмање значајно, имаћемо три пута више страна. То нас лако ускоро може увести међу првих десет Википедија, а сличан пример је [[:zh:|кинеска Википедија]] која има напоредо стране на традиционалном и једноставном кинеском. Е, сад долазе озбиљнији разлози који се управо тичу индексираности: Када [http://www.rastko.org.yu/ Пројекат Растко] буде укинуо своје латиничке стране (а и Никола и Страхиња су говорили са позиција на којима је Растко), онда ћемо моћи да покрећемо неку филозофску тему везану за (не)употребу латинице. До тада ствар је јасна: латиничке стране доносе значајно већи и функционалнији степен индексираности. Чак и себе врло често хватам како на [http://www.google.com/ Google]-ту или гдегод другде тражим неки појам на српском чак и без наших латиничких слова и чудим се како ми у одређеном случају не иде (узмимо, кад тражим имена улица на [http://www.planplus.co.yu/ Плану плус] или неки број телефона на [http://www.telekom.yu Телекому]). Значи, људи очекују да на неку претрагу (узмимо, претрага по термину \"књижевник\" која ће моћи да се нађе унутар имена скоро сваког нашег писца) добију одређени број одговора. У случају неког општег појма, а како ти предлажеш, српска Википедија ће дати само општи појам и ништа више. За то време ће сајтови са латиничким странама дати много већи број погодака. И, још једна ствар која се не сме занемарити: пре неки дан сам разговарао са једним пријатељем који живи ван Србије а који ми је рекао да је на Западу ретка појава да неко ко није са ових простора себи инсталира ћирилицу. То доноси неком ко оде да сурфа по неком интернет-кафеу то да му је српска Википедија неупотребљива. А то нам, свакако, није циљ. --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)\n*У сваком случају, ствари нису једноставне и захтевају смислен и пажљив рад. Ајд, па реци шта ти мислиш о свему овом. --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:56, 7 Сеп 2004 (CEST)\n**Добро би било да ћирилица остане прво писмо и да се само на њој мењају и пишу странице на српској Википедији. Видео сам да твој предлог да се постави још један домен (sp) за латиницу није успео да прође, не знам како су решили проблем са кинеским (традиционални и савремени) и са енглеским (обичан и симпл). Ако они мисле да је могуће направити систем тако да се мењају само странице на ћирилици које се даље аутоматски преводе у латиницу и \"симпл\" латиницу онда треба размислити о томе како да се изведе. Можда ово и јесте добро решење јер би тиме ћирилица сачувала своје првенство, а били би задовољни и они који на свом рачунару не могу да читају ћирилицу. Мислим да је циљ сваке информације да дође до што већег броја људи, па тако и циљ ове енциклопедије. Ако би то било овако како сам рекао, онда нисам противник присуства латиничних страна, баш као што их имају и [http://www.rastko.org.yu Пројекат Растко] или сајт [http://www.srpsko-nasledje.co.yu Српског наслеђа]. Међутим постоји бојазан да неће бити све заиста овако. Пре свега ова замисао можда не може тек тако једноставно да се изведе у пракси и за то треба више стручности, људи и времена. Друга ствар што и када се то све овако одради може доћи неко да каже \"а што не могу да се мењају и латиничне стране, када је ово [[Вики]]?\", то је логично питање и онда опет гласање и да не би дошло до \"тираније већине\" морамо и на то пристати, а тиме смо зезнули ствар. Мислим да је то био имлицитан разлог зашто ти нису одобрили нову \"sp\" Википедију са заштићеним страницама на латиници. Ја бих волео када би се у дискусију укључио и Никола зато што је он овде ипак администратор и зато што знам да је довољно стручан и да се бави овом проблематиком (са [http://dp.rastko.net Диструбираних коректора] га виртуелно познајем), а исто тако било би добро питати и остале сараднике Википедије. Не бих волео да овако крупна питања ја и ти решавамо сами. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 10:53, 8 Сеп 2004 (CEST)\n***Оно што свакако можемо да констатујемо јесте да се ASCII-јем не могу писати текстови. (Текстови би се могли писати дуалом или qwyx-ом, али, свакако, нећемо још компликовати ствари. Уосталом, ко нема ни нашу латиницу, може користити [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa Вучка] да пребаци прво текст у ћирилицу, а онда да врати у латиницу.) Е, даље... Што се тиче односа ћирилице и латинице, ту, свакако, сматрам да ту треба следити званичну језичку политику (осим ако не постане суманута у ма ком правцу, у шта сумњам): Ћирилица је прва и то се одражава кроз њено стављање на прво место и кроз коришћење тамо где се не могу користити два писма (данашњи интерфејс Википедије у овом случају). Остало се тиче стварања предуслова за несметано транслитерисање, а пре свега се састоји у минимуму поштовања синтаксе од стране оних који пишу текстове; а то важи и за оне који уносе у текстове изворне облике несрпских ћириличких речи, што мора остати написано ћирилицом. (Написаћу упутство за то.) Тиме бисмо чак и много више добили јер би се нашем раду придружио већи број људи који превасходно пишу латиницом (ја сам пуно образованих људи по Београду видео који не констатују ћирилицу, што је, свакако, њихова мана, али и наш проблем у одређеном смислу јер се неудовољавањем омогућавања условно равноправног коришћења латинице одбијају ти људи од српске Википедије). Какогод, свакако је да нећемо кренути у неку опширнију акцију док не направимо оруђа (а то се мора чим пре!). Е, а кад су кинеска и једноставна енглеска Википедија у питању: овима другима се може да направе и мали милион својих дијалекатских Википедија. Кинезима се не може, па трпају и традиционални и једноставни кинески на исту Википедију. Право да ти кажем, моја је процена да ћемо ми врло скоро достићи око 7.000 чланака. Па, ако је њима прихватљиво да српска Википедија има место 7.000 чланака 21.000 чланака, нека им :) И ми ћемо имати још неке користи од тога. --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:52, 8 Сеп 2004 (CEST)\n\n====Меј деј====\n*Ђорђес горе рече да би волео да ћирилица остане прво писмо, што је било разлог овог мог јављања. Оно што видим да се дешава на ср вики доживљавам као нешто непријатно. Ја бих то назвао латинизацијом српске википедије. могу да сватим Милошова објашњења о практичности, већој доступности многи немају инсталирану ћирилицу), повећању броја страна чиме се високо дижемо по рејтингу у односу на друге википедије. Гледајући краткорочно и дугорочно на развој или још боље на опстанак ћирилице на овој википедији, слика ми је прилично песимистична. Наивно почињање са пребацивањем српских страна на латиничне, због повезивања са другим википедијама (Словенци ће нас лакше читати), наставља се и са латиничним линковањем, односно на унутрашње линковање појмова у неком тексту на латиничне стране. Мислим да се сада и овде појављује критични моменат који указује на опасност опстанка основне идеје српске википедије, а то је Српски језик. (Језик по дефиницији подразумева један говор и једно писмо, све остало је еквилибристика). Следећи корак који видим ка пропасти је почетак линковања са латиничних страна на латиничне стране које немају свој српски превод. Кад се то буде десило, нажалост надам се ускоро, то ће значити суноврат српске википедије. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 09:31, 9 Сеп 2004 (CEST)\n**Немој бити тако забринут. Клима је таква да је останак ћирилице као \"једнакије\" од латинице забетониран. Не постоји значајна политичка снага која се за друго залаже. Све што не може бити урађено дупло, биће урађено ћирилицом. Написаћу и упутство како то чинити. ... Види, током деведесетих година, када је реткост било наћи штампу (књига) ћирилицом, а камоли добру штампу или штогод на Интернету или рачунарима уопште, интензивно сам се борио за то да се српска ћирилица очува. Ипак, чак и ако говоримо од последњих шездесет година (иако су Срби још у 6-7 веку користи латиницу на јадранском пријморју, што значи да је латиница прво писмо које су Срби користили у познатој/општеприхваћеној историји), латиница је део српске културе и и њу треба очувати. То нам даје велику цивилизацијску предност: блиске су нам и западна и источна култура. --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:57, 9 Сеп 2004 (CEST)\n\n====Куда идемо?====\n*Као један од главних разлога за паралелно увођење латинице спомињете то што ће се тако \'\'повећати\'\' број чланака на нашој википедији. Да, писаће да наша википедија има не-знам-ти-ја-колико страница, али ће она квалитативно остати иста (ако узмемо у обзир да свако ко зна српски - зна и ћирилицу, а и ако не зна (а таквих нема), неће му пасти круна са главе да научи - ја сам летос једног пријатеља, Енглеза научио да чита ћирилицу за неких 5 мин.)! Ја сам мислио да се ми овде бавимо неким алтруистичким, просветитељским послом, а не такмичењем у квази-хиперпродукцији чланака (неко је овде мало заменио тезе). Па исто тако можемо да напишемо скрипт који ће да креира наслове страница (типа: ааа, ааб, аав, ..., шшш!) и да за месец дана престигнемо енглеску википедију! Ако мислите да је циљ само што више страница, обевестите ме пошто не желим да имам удела у таквом пројекту - па ви онда преводите српску ћириличну википедију у српску латиничну википедију. А ако је циљ да наша википедија буде најбоља (по садржају), онда предлажем да све снаге сконцентришемо на ћирилицу, јер смо коначно загризли како ваља. [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]]\n**Главни разлог није хиперпродукција, већ: (1) претрага: највећи број људи на претрази куца латиницом (упореди шта ћеш и колико погодака добити ако под наводницима на [http://www.google.com/ Google-ту] откуцаш \"Радоје Домановић\", \"Radoje Domanović\" и \"Radoje Domanovic\"); (2) великом броју људи, а питање је да ли је то чак и већина, латиница је основно електронско писмо. Хиперпродукција је нузпроизвод тога што неће да нам дају нови, латинички пројекат. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:05, 12 Сеп 2004 (CEST)\n*Што се тиче ћирилице и латинице и \"једноставне\" латинице ево још једног додатног коментара. Када сам ја навео пример одреднице \"Радоје Домановић\", њу је Google стављао на прво место у ћириличној претрази. Наравно ниједна латинична претрага није могла да нађе овај чланак на Википедији. Сада међутим примећујем да је неко ову страницу \"одјавио\" са Google-а и он је уопште не налази. Тачније он проналази она места на нашој Википедији где се помиње Радоје Домановић, нпр. у [[списак људи|списку људи]] или на мојој страници, међутим не налази и страну [[Радоје Домановић]]. Друга значајна ствар је то да мислим да сада \'\'\'не треба ручно\'\'\' писати и пребацивати текстове са ћирилице на латиницу, зато што се онда ћирилична и латинична верзија могу свака за себе даље мењати, што није пожељно. Добро би било да се направи неки програм који би омогућавао да странице на латиници буду све заштићене за писање и да се само стране на ћирилици мењају. Када се промени нека ћирилична страна онда приликом снимања требало би да се \'\'\'аутоматски\'\'\' направи и латинична верзија са одговарајућим изменама. Ово би требало урадити веома професионално, тиме би српска Википедија задржала ћирилицу као прво и основно писмо на ком се пишу и мењају текстови. Ко нема инсталирану ћирилицу и не може да чита ћириличне текстове могао би да чита на латиници. Ово је посебно добро и због претраживача јер многи од њих уопште немају подршку за ћирилицу. Оваквим поступком сви само добијамо, а енциклопедија остварује своју мисију јер информације постају доступније и цитираније. А за \"једноставну\" латиницу отом-потом, кажите шта мислите о томе, можда би се исти принципи могли применити и на њу. С тим што би оваква тро-заступљеност вероватно била овде први пут забележена код нас, али кад се ради у две верзије можда неће бити немогуће урадити и у три. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:18, 15 Сеп 2004 (CEST)\n*У неким ранијим својим размишљањима, док још није била прихваћена могућност постојања страница и на латиници, ја сам размишљао да се поставе само латинични наслови одредница који би били само редирекције на ћириличне чланке. Тада за неке чланке који се исто зову на ћирилици и на латиници није било потребе да се праве редирекције. То су на пример године, које и сада чине велику већину чланака на српској Википедији. Међутим сада постаје занимљиво питање како направити тескт нпр. [[2004]] и на ћирилици и на латиници, и која имена им дати. За називе типа [[Иво Андрић]] и [[Ivo Andrić]] овакав проблем не постоји. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:18, 15 Сеп 2004 (CEST)\n\n===Брисање и проблематични текстови===\n*Погледајте страницу [[Википедија:Лог брисања|лог брисања]] на ком ћете наћи странице које сам вратио из статуса обрисаних. Све те странице могу стајати, али их је потребно класификовати. Узмимо, ако имамо текст Еме Голдман \"Љубав и брак\", то би требало стајати под насловом \"Ема Голдман, Љубав и брак\" јер то представља њено виђење ствари, а не општеприхваћено размишљање о љубави и браку. Слично стоји за низ других страница. Неке су писане само великим словима, треба их померити у нормално исписане; неке имају правописне грешке у насловима; неке ово неке оно. Треба се о свему томе побринути. И, наравно, не треба брисати нешто што богати Википедију. --[[Корисник:Милош|Милош]] 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)\n*Пронашао сам неке антисемтиске текстове. То не би смело да се појављује у облику у ком се појављило на страници која је описивала југословенски комунизам а у делу о руској револуцији \"није било Руса, али је свакако било Јевреја\". Лично, немам ништа против објављивања и најлуђих теорија и хипотеза на својим местима (узмимо, неки сајентолог напише текст о идеологији Сајентолошке цркве или нам неки нациста испише о идеологији нацизма), али, у текстовима који описују неке догађаје са некаквог \"објективног\" становишта -- не сме бити политички некоректног говора, изазивање расне, верске и друге нетрпељивости итд. То није моралистичко зановетање, већ цивилизацијска норма. Елем, тај текст сам накнадно обрисао и мрзи ме да га враћам. Преко тога је и крајње неписмен. Никола, можеш га ти вратити, с тим да је потребно поприлично тога исправити у том тексту. --[[Корисник:Милош|Милош]] 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)\n*Верујем да проблематичних текстова има још. С тим што је брисање текстова последња ствар коју треба предузети. Никола и Авала су дали лепе примере исправљајући сексистички и навијачки текст у коректан текст. --[[Корисник:Милош|Милош]] 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)\n*Било је још неких предлога, не могу свих да се сетим. Хајде, па испишите своје предлоге овде па да радимо на њима. --[[Корисник:Милош|Милош]] 23:15, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n*Поздрав момци. Ето ја сам направио узорак како би то могло изгледати. Једноставно у основну ћиричну страну ставиш линк до латинице затим ћирилични текст из опције EDIT ископираш у програм WORD конверзију који можете снимити са везе http://www.cirilica.org/programi/yucnv98e.zip и затим одрадите претварање које убаците у латиничку страницу. Види [[beli luk]] и [[бели лук]].\n Поздрав.--[[Корисник:Jablan|Jablan]] 11:49, 8 Сеп 2004 (CEST)\n*Треба водити мало више рачуна о пресловљавању. Мада је из ћирилице у латиницу знатно лакше, десило се управо оно што сам и претпоставио да ће се десити. На страници [[Srbija]] два пута је написано латиницом \"Република Србија\". То, наравно, није ништа страшно (ја сам већ исправио), али говори о томе да треба пазити како се пресловљавају текстови. Преко тога, и горе сам навео линк, [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa Вучко] је бољи за наше потребе од свих макроа у Ворду. Имаш верзију у програмском језику JavaScript, па ако имаш савремени [http://www.mozilla.org/ Firefox] или Internet Explorer 5 или новији, можеш без проблема да за конвертор користиш читач Веба уместо Ворд. (Само спусти страну \"jsvucko.html\" или је отпакуј из пакета.) --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:32, 8 Сеп 2004 (CEST)\n\n===Есперанто===\n\nПрви проблем са ауторским правима на Википедији појавио се на страници [[Есперанто]]. Тамо сам поставио напомену сличну оној на енглеској Википедији. Нажалост нисам сигуран у статус тог текста јер је само ископиран са другог вебсајта који није званични владин материјал.\n\n[[Корисник:Avala|Авала]] 19:48, 22 Јул 2004 (CEST)\n\n\n\n==Урађено==\n\nЈа сам завршио рад на [[Реализам|реализму у књижевности]]. Остало је још само пар неурађених ствари ([[Ги де Мопасан]] и још пар) али не морам ја све, не мора све сад. Све је врло квалитетно урађено, 100% тачно... Нису додате никакве везе...\n\n*За два дана написао сам три нова чланка: 1. [[Милош Црњански]]; 2. [[Џејмс Џојз]] (Џемс Џојс) и 3. [[Врбица]] - село у Ливањском пољу. Молим вас, све примедбе и сугестије пишите на мојој личној страници. Поздрав, [[Pokrajac]] \n\n==Решени проблеми==\nНадам се да је [[Есперанто]] сад скинут са пописа послова.\nКако да линкујем слику са енглеске странице на нашу?\n[[Корисник:Bonzo|bonzo]] 13:51, 26 Нов 2004 (CET)\n[[Category:списак спискова]]\n*Ево сам и да одговорим. Никако морају да буду у нашем фолдеру.','/* Hitno */',17,'Bonzo','20050218141930','',0,0,0,0,0.482858197988,'79949781858069','20050218141930'); INSERT INTO cur VALUES (2128,0,'Сценске_уметности','*[[опера]]\n*[[балет]]\n*[[драма]]','',49,'Zorba','20040717215027','',0,0,0,1,0.249909545411,'79959282784972','20040717215027'); INSERT INTO cur VALUES (2129,0,'Richard_Stallman','#REDIRECT [[Ричар Сталман]]\n','Richard Stallman moved to Ричар Сталман',133,'Avala','20040718131430','',0,1,0,1,0.818713150749647,'79959281868569','20040718131430'); INSERT INTO cur VALUES (2130,10,'Сјајни','[[image:BANJSKA.JPG|none|190px|Манастир Бањска]]\n\n\'\'\'Манастир Бањска\'\'\' је манастир [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази код Звечана у северном делу [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. \n\nМанастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану саграђен је између [[1313]]. и [[1317]]. године, као задужбина српског [[краљ Милутин|краља Стефана Уроша II Милутина]], једног од најмоћнијих владара из династије [[Немањићи|Немањића]] и једног од најмоћнијих владара на [[Балкан|Балкану]] свога доба. Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после [[Бој на Косову|Косовске битке]] [[1389]]. године његово тело је пренето у [[Трепча|Трепчу]], а потом, 1460. године, у бугарски град [[Софија|Софију]] где се и сада налази.\n\nИ манастир је пратио судбину тела свог ктитора. Монументално здање са црквом, трпезаријом, библиотеком, конацима и „палатом царском“, Бањска је почела да пропада врло рано: почетком 15. века пожар је прогутао књиге, а у другој половини истог века манастир је вероватно запустео. Путописац Курипешић забележио је да је по наредби султана манастир у 16. веку разорен јер су се у њему сакупљали хришћански бегунци из турског ропства. \n\n\'\'\'\'\'[[манастир Бањска|...даље...]]\'\'\'\'\'\n\n\n
\n\'\'\'[[Википедија:Сјајни текстови|остали изабрани чланци ...]]\'\'\'\n
','',170,'Покрајац','20050311115340','',0,0,0,0,0.946911550568,'79949688884659','20050311115340'); INSERT INTO cur VALUES (2131,6,'Bg-grb.gif','','',133,'Avala','20040718162704','',0,0,0,1,0.816876665518504,'79959281837295','20050306222939'); INSERT INTO cur VALUES (2132,0,'Ричар_Сталман','#REDIRECT [[Ричард Сталман]]\n','Ричар Сталман moved to Ричард Сталман',124,'Милош','20040718164703','',0,1,0,1,0.628243906077225,'79959281835296','20040718164703'); INSERT INTO cur VALUES (2134,0,'Први_устанак','#REDIRECT [[Први устанак (опера)]]\n','Први устанак moved to Први устанак (опера)',133,'Avala','20040718172015','',0,1,0,1,0.690589564564256,'79959281827984','20040718172015'); INSERT INTO cur VALUES (2136,0,'Кнез_Иво_од_Семберије','#REDIRECT [[Кнез Иво од Семберије (опера)]]\n','Кнез Иво од Семберије moved to Кнез Иво од Семберије (опера)',133,'Avala','20040718173209','',0,1,0,1,0.769312013657123,'79959281826790','20040718173209'); INSERT INTO cur VALUES (2137,0,'Кнез_од_Зете','#REDIRECT [[Кнез од Зете (драма)]]\n','Кнез од Зете moved to Кнез од Зете (драма)',133,'Avala','20040718173225','',0,1,0,1,0.141911693049513,'79959281826774','20040718173225'); INSERT INTO cur VALUES (2138,0,'Два_Фоскарија','#REDIRECT [[Два Фоскарија (трагедија)]]\n','Два Фоскарија moved to Два Фоскарија (трагедија)',133,'Avala','20040718173313','',0,1,0,1,0.401622455009839,'79959281826686','20040718173313'); INSERT INTO cur VALUES (2139,0,'Алзира','#REDIRECT [[Алзира (трагедија)]]\n','Алзира moved to Алзира (трагедија)',133,'Avala','20040718173337','',0,1,0,1,0.582377226634302,'79959281826662','20040718173337'); INSERT INTO cur VALUES (2140,0,'Ернани','#REDIRECT [[Ернани (драма)]]\n','Ернани moved to Ернани (драма)',133,'Avala','20040718173358','',0,1,0,1,0.70701879887564,'79959281826641','20040718173358'); INSERT INTO cur VALUES (2141,0,'Ломбардијци_у_првом_Крсташком_походу','#REDIRECT [[Ломбардијци у првом Крсташком походу (драма)]]\n','Ломбардијци у првом Крсташком походу moved to Ломбардијци у првом Крсташком походу (драма)',133,'Avala','20040718173417','',0,1,0,1,0.787962345208938,'79959281826582','20040718173417'); INSERT INTO cur VALUES (2142,0,'Набуко','#REDIRECT [[Набуко (драма)]]\n','Набуко moved to Набуко (драма)',133,'Avala','20040718173433','',0,1,0,1,0.818755360151413,'79959281826566','20040718173433'); INSERT INTO cur VALUES (2143,0,'Један_дан_власти,_или_лажни_Станислав','#REDIRECT [[Један дан власти, или лажни Станислав (мелодрама)]]\n','Један дан власти, или лажни Станислав moved to Један дан власти, или лажни Станислав (мелодрама)',133,'Avala','20040718173449','',0,1,0,1,0.729889795863898,'79959281826550','20040718173449'); INSERT INTO cur VALUES (2144,0,'Турандот','#REDIRECT [[Турандот (драма)]]\n','Турандот moved to Турандот (драма)',133,'Avala','20040718173639','',0,1,0,1,0.193182929598897,'79959281826360','20040718173639'); INSERT INTO cur VALUES (2145,0,'Сутон','#REDIRECT [[Сутон (опера)]]\n','Сутон moved to Сутон (опера)',133,'Avala','20040718173835','',0,1,0,1,0.776245291136434,'79959281826164','20040718173835'); INSERT INTO cur VALUES (2146,3,'Милош/Архива1','Hello. Please can you provide your user ID at [[m:requests for permissions]] so you can be made a sysop. You will find this at [[Посебно:Preferences]] where it says \'\'Ваш интерни ИД број је ...\'\'. Thanks. [[Корисник:Angela|Angela]] ([[:en:User:Angela|en]]) 14:36, 6 Јул 2004 (CEST)\n\n==Одговор из Бугарске==\nЗдраво, Милош. Прочитао сам твој предлог у Амбасади бугарске Википедије, али нисам баш схватио о чему се ради:) У ствари, ја радим то, што не може да уради ниједна организација - пишем своје чланке на бугарској Википедији. На жалост, мислим да не знаш бугарски, иначе лепо би било да их погледаш. Списак тих чланака можеш да пронађеш на мојој корисничкој страни. [[bg:Потребител:Harry|Хари]] 13:09, 14 Јул 2004 (CEST)\n\n==Неки предлози==\nМилоше, малопре сам ти послао мејл са неким предлозима\n\n--[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 15:50, 15 Јул 2004 (CEST)\n\n==Захтев за брисање==\nМожеш да обришеш страну [[Страна која не постоји]]? (Да ли бисмо овај поступак требали да направимо јавнијим?) [[Корисник:Никола Смоленски|Никола Смоленски]] 00:30, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nОбриши и [[Гугл]]. [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 02:15, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nZasto menjas clanak o cirilici?\nKakve veze imaju pravoslavni narodi i cirilica? -- Sergivs\n\nNe mogu da pišem ćirilicom. To se protivi mojim političko-moralnim shvatanjima. Razumi me.\nI nije mi problem da menjam svaki put jer clanak ne odgovara istini skroz. Mada sam tek sad video da si popravio dosta. Samo izbaci ono o pravoslavnim narodima i ja sam zadovoljan. Pismo i vera ne idu zajedno. -- Sergivs\n\nTa stranica o cirilici najvise odgovara istini. -- Sergivs\n\n== Прикључење ==\n\nЕво и овде сам се прикључио. Занима ме да ли имамо поруке као у енглеској википедији - {{stub}} и тако то. Такође колико је овде активно страница као што су гласање за \"Featured Article\". Било би добро да имамо анкету за српске називе таквих страница. Како се постаје администратор на српској википедији?\n\nПуно поздрава [[Корисник:Avala|Avala]] 17:18, 16 Јул 2004 (CEST)\n\n== бирократа админ ==\n\nможеш ли ми објаснити мало боље разлику између бирократе и администратора.\n\n[[Корисник:Avala|Avala]] 17:43, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nstub=patrljak prema recniku.\n\n* Бирократа има право да неког корисника учини администратором. Све детаље о бирократи можеш сазнати [http://meta.wikimedia.org/wiki/Bureaucrat на страни на Мети]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:48, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nАко је корисник бирократа да ли је и администратор. Да ли може да нпр. брише непримерене текстове?\n\n[[Корисник:Avala|Avala]] 17:52, 16 Јул 2004 (CEST)\n\n* Да, може. Бирократа је администратор са додатним привилегијама. Мени се чини да тамо на Мети очекују да одлежиш неко време као администратор да би постао потом бирократа. Нисам сигуран да ће мени дати бирократска права (управо сам конкурисао). Једино што може да ме \"вади\" је то да српска Википедија нема бирократу. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:55, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nБио бих ти захвалан када би ми дао тачан линк где могу да се номинујем за Администратора.\n[[Корисник:Avala|Avala]] 18:01, 16 Јул 2004 (CEST)\n\n* Дао сам ти на твојој страни:\n
Немамо доста темплејт страница и треба их направити. Управо сам добио потребу да кренем са тим... Уосталом, имамо пуно тога што треба урадити. За сада се администратор постаје преко преко [http://meta.wikimedia.org/wiki/Requests_for_permissions стране на Мети]. Ја сам једини администратор и нисам бирократа (сматрао сам да још увек нема потребе за тако нечим). Пошто си други који се јавља, очигледно је да нам треба неки бирократа. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:38, 16 Јул 2004 (CEST)
\n\nEvo ja sam se prijavio za administratora na toj adresi. Koja je procedura za dobijanje? Nesto kao glasanje ili kako? Koliko im vremena treba? Gde odgovovaraju od donesenoj odluci? Hvala unapred na odgovorima.\n\n[[Корисник:Avala|Avala]] 18:17, 16 Јул 2004 (CEST)\n\n*Треба им два-три дана. Обично одговарају или на тој страни или на некој од твојих страна (на Мети или овде). Обично нема гласања, него они погледају да ли радиш и тако то. Хвала на препорукама за бирократу :-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:21, 16 Јул 2004 (CEST)\n*Још једно упутсво: прочитај целу страну на Мети. Треба да урадиш одређени ритуал тим поводом да би знали да си то баш ти. Ја то нисам урадио зато што сам већ администратор и зато што би ваљда требало да упамте то. За оне који хоће да буду администратори (те их ови не знају), потребно је да испишу коју реч на својој страни итд. Прочитај упутство. --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:25, 16 Јул 2004 (CEST)\n\n==Превођење интерфејса==\n\nПратите најскорије измене на Википедији овде. Добродошли! Погледајте такође и: Википедија FAQ, Википедијине смернице (посебно правила именовања, неутрална тачка гледишта), и најчешће грешке на Википедији.\n\nАко желите да Википедија успе, веома је важно да не додајете материјал ограничен туђим ауторским правима. Правна одговорност би могла да повреди пројекат, па вас молимо да то не радите. Погледајте такође скорашњу мета дискусију (http://meta.wikipedia.org/wiki/Special:Recentchanges).\n\nJe tekst sa \"Скорашње измене\". Da li je moguce vrsiti izmene u ovom tekstu? Ili bilo kom drugom \"specijalnom\" tekstu?\n\n[[Корисник:Avala|Avala]] 19:03, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nДа и тога се тиче онај апел. То су измене у преводу интерфејса. Имаш линк на насловној страни. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:33, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nЗначи, да нпр. на Расправа о преводу интерфејса, важећи превод, страна 1 ,,,,,,, променим оно што сматрам за погрешно или ако имам неку бољу идеју?\n\n[[Корисник:Avala|Avala]] 20:47, 16 Јул 2004 (CEST)\n\nПојаснио сам на самој страни, коју сам и изменио делимично. Треба мењати у \"предлогу\" а давати коментаре на главној страници. --[[Корисник:Милош|Милош]] 03:20, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n==Bureaucrat==\n\nHello Милош, are now a bureaucrat.\n\nYou can make sysops using the [[Special:makesysop]] page. There are instructions on using this at [[m:Bureaucrat]]. If you have any problems, let me know on my [[:en:user talk:Angela|talk page at en]], or leave a note on [[m:Requests for permissions]]. Good luck. [[Корисник:Angela|Angela]] 00:05, 17 Јул 2004 (CEST)\n\nAccording to [[Посебно:Listusers]], you are a bureaucrat. Try logging off and back on again. Let me know if that doesn\'t help. [[Корисник:Angela|Angela]] 01:41, 17 Јул 2004 (CEST)\n\nSorry, I don\'t know what the problem is. I\'ve relisted you at [[m:Requests for permissions]] so that another steward can try. [[Корисник:Angela|Angela]] 02:00, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n== Честитам! ==\n\nСвака част што си постао Бирократа. Ја сам такође постао Администратор. Нормално већ имам проблем а то је обуздавање корисника Јово. Надам се да нећу ни имати потребу за тим и да зе ВикипедијА радити нормално без вандала.\n\nПоздрав [[Корисник:Avala|Avala]] 13:23, 17 Јул 2004 (CEST)\n:Е, па хвала и честитке и теби :-) Требало би да се посаветујемо са људима на Мети како да се доследније побринемо о спречавању вандала. --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:39, 17 Јул 2004 (CEST)\n\nЈош нешто-Који нам је превод за REDIRECT?\n[[Корисник:Avala|Avala]] 14:15, 17 Јул 2004 (CEST)\n:преусмерење --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:39, 17 Јул 2004 (CEST)\n\nИ још нешто...како правимо категорије?\n[[Корисник:Avala|Avala]] 14:17, 17 Јул 2004 (CEST)\n:Па, специјалне су стране, тако да одеш на [[Категорија:некаква]] и имаш форму за унос. Него, стварно је добро ове расправе изместити са личних страна и ставити их на неко одговарајуће место. Узмимо, на [[Пијаца|пијацу]], па да тамо разврставамо током рада неки FAQ илити НПП. --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:39, 17 Јул 2004 (CEST)\n\nnapravio sam [[Template:Патрљак]]\n[[Корисник:Avala|Avala]] 15:24, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n== дис ==\n\nДа ли да користимо [[Википедија:Пијаца]] или [[пијаца]] или [[Пијаца]]?\n\n[[Корисник:Avala|Avala]] 15:45, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n:Установио сам малопре своју грешку. Значи, користи се страна [[Википедија:Пијаца]], као што и треба. --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:50, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n== блокирање ==\n\nНаравно али мислим да им ипак треба дати неких дан два блокирања да охладе главу. А они који пишу по википедији као да је ово неки форум-е те треба блокирати на јако дуго. Макар док ова википедија не постане мало јача. Мислим да тај корисник треба да схвати да брисање садржаја не долази у обзир. Што се тиче IP адреса верујем да већина провајдера користи фиксни IP макар то видим по EUnetu код кога је адреса увек иста за сваког корисника.\n\nПоздрав [[Корисник:Avala|Avala]] 16:06, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n:На дајал-апу се не користе фиксне ИП адресе, већ динамичке. То важи за све провајдере (јер ако имаш 1.000 ИП адреса а имаш 5.000 корисника логичније ти је да се свих 1.000 ИП адреса дели него да дајеш кориснику по ИП адресу). За то се користи сервис [[en:DHCP|DHCPD]]. Друга је ствар са сталним пословним везама (чак се и сталне приватне везе, што омогућавају ПТТ и Верат у Београду за врло мало новца остварују путем динамичких ИП адреса), али је број пословних корисника јако мали. (Ово ти говорим пошто радим као администратор; а могу те упутити и на литературу која ће ти то појаснити, мислим да су добра објашњења на енглеској Википедији.) --[[Корисник:Милош|Милош]] 16:57, 17 Јул 2004 (CEST)\n\nМислим да би једноставније било да направимо редирект страницу да са пуног имена САД и СССР иде на ове стренице. Мислим брже би ибло него да мануелно мењамо свуда. Јави шта мислиш о томе!\n\nMoja IP adresa na PTT a i na EUnet je UVEK ista!!! Pretpostavljam da to vazi za male mreze o cemu ti pricas. Zao mi je sto sam blokirao celu mrezu jer sam poistovetio s ve mreze sa mojima koje zaista i jesu ogromne pa pretpostavljam da imaju puno IP adresa.\n\n[[Корисник:Avala|Avala]] 01:08, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*Хм. Што се тиче разумевања Интернета и додељивања ИП адреса, предлажем ти да почнеш од [[en:Internet]]. Треба да стекнеш мало ширу слику о томе како све то функционише. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:04, 18 Јул 2004 (CEST)\n\nHvala lepo na toj adresi ali mislim da nisi shvatio o cemu pricam. Trenutno se uvodi IPv6 a u Aziji i neki veci sistemi jer se blizi granica izjednacenja broja korisnika i moguceg broja IP adresa. Na mojoj KDS PTT mrezi svaki korisnik ima svoju IP adresu, to takodje vazi i za dialup a i za EUnet dialup. Kada bi se u krug vrtela jedna te ista adresa to bi izazvalo mnoge probleme-npr. na sajtovima na kojima je zabranjen ulazak dva puta sa iste adrese-npr.ankete. Puno ljudi ne bi moglo da pristupa mnogim stranicama. Zao mi je da poistovecujes ceo internet sa npr. akademskom mrezom koja je i siromasna a ima i malo korisnika. Eunet sam ima nekolika desetina hiljada korisnika.\n\n[[Корисник:Avala|Avala]] 12:49, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*На КДС-у ПТТ-а постоји динамичко додељивање ИП адресе и ако ти није спроведено, ствар је тога што нису још увек активирали софтвер. Цена 256Kbps у Београду је око 200 евра а ти исти проток плаћаш нешо мање од 30 евра зато што си приватан корисник и не очекује се да ћеш имати пуно искоришћење (зато је и јефтиније). Са друге стране, провајдер жели да се осигура да ти на том месту не држиш неки сервер са ког би ишао стални саобраћај. Зато ће ти (ако није) доделити динамичку адресу и мењати је једном дневно.\n*Што се dial up-а и IPv6 протокола тиче, ствари нису тако једноставне. Целокупна инфраструктура наших провајдера је на IPv4 мрежи, тако да би њима било потребно да уложе пуно новца не би ли то понудили. (А што се источне Азије тиче, тамо већ коју годину ради једино 3Г мобилна телефонија, док о њој овде можемо само да сањамо.) Прикачи се десетак пута на Еунет у различитом добу дана, уради на Windows-у \'ipconfig\' иѕ command prompt-а, а са неког од јуникса уради \'ifconfig\' (не податке о маски и не податке о гејтвеју). Видећеш да ће ти се адресе евентуално два-три пута поклопити. IPv6 је у овом тренутку научна фантастика за Србију. Погледај и одредницу [[en:IPv6]] да би се упутио шта је тај протокол, како се примењује и како ће се применити. Иначе, у тест фази у Србији опсег IPv6 адреса има једино Верат. Академска мрежа има преко 100.000 корисника, а због концепције рада сви иду преко једног прокси сервера (можеш погледати одредницу [[en:Proxy server]] да би видео о чему се ради). --[[Корисник:Милош|Милош]] 13:52, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n== Vracanje obrisanih tekstova ==\n\nNije mi jasan potez vracanja tekstova koji su obrisani. Na ovu Vikipediju sam dosao misleci da ih vec nema. \nSledeci tekstovi:\n*[[Умро председник Хрватске Фрањо Туђман]] - tekst kopija Franjo Tudjman clanka sa glupim imenom\n**Овај текст садржи податке из живота Фрање Туђмана. Треба га саставити са одредницом \"Фрањо Туђман\". Покушао сам да га пребацим на \"Фрањо Туђман\", али одредница већ постоји. Дакле, неко то треба да учини, а ако нема текста неће моћи то учинити. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:00, 18 Јул 2004 (CEST)\n***Ovaj tekst je identican tekstu [[Фрањо Туђман]] i ne vidim razlog da ga cuvamo?[[Корисник:Avala|Avala]] 13:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n****Обрисано, у праву си. --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*[[МЕЂЕДОВИЋ]] i sl. - ovo nije Wikisource\n**Кад будемо имали српски Викисорс ову одредницу ћемо пребацити тамо. Сада она постоји овде и нема потребе губити податке због тога што немамо могућности да га поставимо негде. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:00, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*[[Erih_Koš]] - lepo sam objasnio da ima ogromni cirilicni tekst i da je ovo nepotrebno\n**Краћи или дужи, текст је. Може се тражити скраћење, али не и избрисати га. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:00, 18 Јул 2004 (CEST)\n***Postoji tekst [[Ерих Кош]]! Zasto cuvamo [[Erih_Koš]] koji ima jednu recenicu ako je cirilicni pet puta veci i bolji-to stvarno nema smisla i zloupotreba je wikipedije zatrpavanjem duplim tekstovima. Vikipedija je vec i onako spora a mi je samo jos vise gusimo nepotrebnim stvarima[[Корисник:Avala|Avala]] 13:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n****Обрисано, у праву си. --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*[[Есперанто]] - sadrzi npr. recenicu \"Есперанто - језик за Вас!\"! Jel to neka brosura?\n**Есператно је језик и имамо лош текст о њему. То, опет, не значи да одредницу треба брисати, већ је треба мењати. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:00, 18 Јул 2004 (CEST)\n***Ne nego lepo treba da obrisemo pa ponovo, zato sto je ovaj tekst kakav je sad veoma ne-neutralan.\n****Промени садржину, избриши те делове. Овде се не рекламира Нивеин шампон него учење једног језика. Одредница је лоша, али је треба поправити а не -- брисати. Избриши део који говори о томе да је \"есперанто језик за вас\" и сличне глупости; или, још боље, потруди се па преведи са енглеског текст о есперанту, па замени овај лош текст. Иначе, линкови на овој страни су потпуно добри. --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*[[EMMA_GOLDMAN]] - na engleskoj vikipediji momentalno se brisu tekstovi koji su samo slika\n**Постоји њена слика заједно са линковима на њене текстове. Кад неко буде хтео да испише нешто више о њој, имаће могућност. За сада та страна служи као централна за још две. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:00, 18 Јул 2004 (CEST)\n**Opet kazem na engleskoj vikipediji ovakvi tekstovi ne mogu ni da prenoce. Jednom sam napravio tekst sa jednom recenicom i slikom i odamh je stiglo upozorenje da imam vrlo malo vremena pre nego sto tekst bude bio obrisan ako ne dodam jos nesto.[[Корисник:Avala|Avala]] 13:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n***С тим да енглеска Википедија има 300.000 чланака а српска нема ни 1.000. У том смислу, нама толеранција мора бити већа. --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*[[21. DA LI JE ANARHIJA MOGUĆA]] - ovaj tekst je bio vrhunac uzasa hvala bogu iako pise da si ga vratio nema teksta na stranici.\n**Ово је текст (тачније, део књиге) социолога Александра Беркмана. Као такав треба ићи на неки Викисорс, а док таквог нема, добро му је место и овде. Вратио сам га, а ти ниси ставио упитник на крају ([[21. DA LI JE ANARHIJA MOGUĆA?]]). --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:00, 18 Јул 2004 (CEST)\n***Tuzno je sto je pokazatelj broja tekstova na srpskoj vikipediji potpuno pogresan. Ovde ima samo nekolicina dobrih tekstova. Ostalo su ili datumi iz kalendara ili ovakvi glupi tekstovi za koje nisam ni siguran da mozemo da objavljujemo tek tako[[Корисник:Avala|Avala]] 13:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n****Дакле, напиши добре текстове, па ће се однос променити. --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n**Преко свега, највећи проблеми са овим текстовима су: нису исписани ћирилицом, што је у овом тренутку основно писмо српске Википедије (док не пронађемо неке методе по којима би и латиничке стране биле решене), као и врло лоше именовање наслова и неуклопљеност у структуру Википедије. То треба решити а не -- брисати текстове. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:00, 18 Јул 2004 (CEST)\n\nMoje misljenje je da u korenu treba saseci ovakve tekstove i da ne treba biti blag. Zasto si ih vratio sve redom?\n*Људи су нешто урадили. Требало би да научиш да поштујеш туђ рад. Сви имамо поприлично мана, као и сама ова Википедија. Али, надам се да и ти сматраш да сви тежимо и побољшању Википедије и свом личном напретку. Ако говориш о текстовима о анархизму, на енглеској Википедији имаш много већи број много дужих чланака о њему. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:00, 18 Јул 2004 (CEST)\n*Иначе, слажем се у ставу око оног антисемитског текста, с тим да и ту одредницу треба исправити и избацити антисемитизам из ње; а и ићи ка објективности. Опет, мислим да сам и сам погрешио што сам поново обрисао то, али, какогод. Кад будем имао времена, преуредићу ту страну. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:00, 18 Јул 2004 (CEST)\n\nTekstovi o anarhizmu treba da postoje ali kao neutralni i uopsteni a ne kao tekstovi koji je velicaju i gde je svaka recenica zavrsena sa znakom UZVIKA! Procitaj malo tekstove i na engleskoj vikipediji. Pogledaj i kakvi se tamo tekstovi brisu. Mnogo normalniji od ovih. Jednostavno zna se sta je enciklopedija! Za one koji su smislili da brisu i pisu kako im padne na pamet engleska vikipedija nije mesto. Tamo nema mesta anarhiji. Sa druge strane sr viki je utociste za takve ljude koji bi svoju ideju da izguraju kako znaju i umeju. [[Корисник:Avala|Avala]] 13:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*У питању су лоши преводи сасвим солидних текстова (Александар Беркман и Ема Голдман, колико сам могао да видим). Треба их средити, али их нема потребе брисати. Иначе, дефиницију анархизма у Британици дао је анархиста Петар Кропоткин. Тако да не видим зашто ми не бисмо имали дефиниције анархизма од стране (данас мртвих) анархиста. Друго је то што их треба средити, што треба радити на томе и што се то не постиже преко ноћи. --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:03, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n[[Република Српска, туризам]]? Da li je ovaj tekst pribliznog kvaliteta za jednu enciklopediju? [[Корисник:Avala|Avala]] 15:19, 18 Јул 2004 (CEST)\n*Дакле, као и претходно: исправи што ти смета. Видим да је текст \"поетски надахнут\", али говори о нечему. Хајдемо овако: Отворићу страницу са називом типа \"Стратгегија развоја српске Википедије\" на којој ћемо моћи да разговарамо, тематски, о томе шта би требало стављати а шта не на њу. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:05, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*Сматрам, као што сам и рекао претходно, да нисмо толико развијени да можемо бацати текстове тек тако. Узмимо, када будемо имали 15.000 одредница (у које би било укључено и око 3.000 годишњих и дневних), моћи ћемо редиговати став и забранити даље постављање неквалитетних текстова и лоших патрљака. Чак и у том случају, последња ствар коју администратор треба да ради јесте улажење у вредносне судове о одређеним текстовима. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:05, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*Узмимо, ако неко идеје везане за религију нису блиске, он није позван да брише странице које се тичу религијских тема. Може дискутовати, додавати или мењати неке делове ако се не слаже, али искључиво са неког \"објективног\" становишта. Узмимо, има право ако стави примедбу на констатацију \"Бог је створио земљу\", која се износи као истина; али нема право ако се буни против констатације \"хришћанство каже да је Бог створио земљу\". Такође, ако се преноси текст неког теолога и налази место управо као текст теолога, опет, потпуно је бесмислено исправљати речи неког ко је нешто рекао, па макар и стајало \"Бог је створио земљу\". --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:05, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n*А, брисање је стварно последња мера. Ето, онај антисемитски текст представља неки поглед. Лично, да није било тог испада, оставио бих текст уз исту назнаку да га треба исправити. --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:05, 18 Јул 2004 (CEST)\n\n== Београд ==\n\nајде мало акције. Погледај шта сам радио на Београд па ајде и ти мало и сви уопште да се активирамо јер и ово што имамо од текстова 90% су патрљци.Ниси гласао за мене као администратора\n\n[[Корисник:Avala|Avala]] 19:23, 18 Јул 2004 (CEST)','',124,'Милош','20040718222759','',0,0,0,1,0.239126188326,'79959281777240','20050211131318'); INSERT INTO cur VALUES (2147,0,'1960','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]] | \'\'\'[[1960е]]\'\'\' | [[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]]
\n[[1955]] | [[1956]] | [[1957]] | [[1958]] | [[1959]] | \'\'\'1960\'\'\' | [[1961]] | [[1962]] | [[1963]] | [[1964]] | [[1965]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n\n{{1960-10-20-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1960-10-20-1|action=edit}} измена]
\n\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|51960]]\n\n[[af:1960]]\n[[ast:1960]]\n[[bg:1960]]\n[[ca:1960]]\n[[cs:1960]]\n[[cy:1960]]\n[[da:1960]]\n[[de:1960]]\n[[el:1960]]\n[[en:1960]]\n[[eo:1960]]\n[[es:1960]]\n[[et:1960]]\n[[eu:1960]]\n[[fi:1960]]\n[[fr:1960]]\n[[fy:1960]]\n[[gl:1960]]\n[[he:1960]]\n[[hr:1960]]\n[[io:1960]]\n[[is:1960]]\n[[it:1960]]\n[[ja:1960年]]\n[[ko:1960년]]\n[[la:1960]]\n[[nl:1960]]\n[[no:1960]]\n[[pl:1960]]\n[[pt:1960]]\n[[ro:1960]]\n[[ru:1960]]\n[[sl:1960]]\n[[sv:1960]]\n[[tr:1960]]\n[[uk:1960]]\n[[wa:1960]]\n[[zh:1960年]]','',310,'Саша.Стефановић','20050305110034','',0,0,0,0,0.100431915419,'79949694889965','20050305110034'); INSERT INTO cur VALUES (2148,0,'1961','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]] | \'\'\'[[1960е]]\'\'\' | [[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]]
\n[[1956]] | [[1957]] | [[1958]] | [[1959]] | [[1960]] | \'\'\'1961\'\'\' | [[1962]] | [[1963]] | [[1964]] | [[1965]] | [[1966]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Београд]], одржана Прва конференција [[несврстане земље|несврстаних земаља]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|61961]]\n\n[[af:1961]]\n[[ast:1961]]\n[[bg:1961]]\n[[ca:1961]]\n[[cs:1961]]\n[[cy:1961]]\n[[da:1961]]\n[[de:1961]]\n[[el:1961]]\n[[en:1961]]\n[[eo:1961]]\n[[es:1961]]\n[[et:1961]]\n[[eu:1961]]\n[[fi:1961]]\n[[fr:1961]]\n[[fy:1961]]\n[[he:1961]]\n[[hr:1961]]\n[[ia:1961]]\n[[io:1961]]\n[[is:1961]]\n[[it:1961]]\n[[ja:1961年]]\n[[la:1961]]\n[[nl:1961]]\n[[no:1961]]\n[[pl:1961]]\n[[pt:1961]]\n[[ro:1961]]\n[[ru:1961]]\n[[sl:1961]]\n[[sv:1961]]\n[[tr:1961]]\n[[uk:1961]]\n[[wa:1961]]\n[[zh:1961年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091254','',0,0,0,0,0.766063836294,'79958871908745','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2149,0,'1962','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]] | \'\'\'[[1960е]]\'\'\' | [[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]]
\n[[1957]] | [[1958]] | [[1959]] | [[1960]] | [[1961]] | \'\'\'1962\'\'\' | [[1963]] | [[1964]] | [[1965]] | [[1966]] | [[1967]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1962-01-31-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1962-01-31-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1962-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1962-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n \n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|61962]]\n\n[[af:1962]]\n[[ast:1962]]\n[[bg:1962]]\n[[ca:1962]]\n[[cs:1962]]\n[[cy:1962]]\n[[da:1962]]\n[[de:1962]]\n[[el:1962]]\n[[en:1962]]\n[[eo:1962]]\n[[es:1962]]\n[[et:1962]]\n[[eu:1962]]\n[[fi:1962]]\n[[fr:1962]]\n[[fy:1962]]\n[[he:1962]]\n[[hr:1962]]\n[[hu:1962]]\n[[ia:1962]]\n[[io:1962]]\n[[is:1962]]\n[[it:1962]]\n[[ja:1962年]]\n[[la:1962]]\n[[nl:1962]]\n[[no:1962]]\n[[pl:1962]]\n[[pt:1962]]\n[[ro:1962]]\n[[ru:1962]]\n[[sl:1962]]\n[[sv:1962]]\n[[tr:1962]]\n[[uk:1962]]\n[[wa:1962]]\n[[zh:1962年]]','/* Смрти */',124,'Милош','20050111071558','',0,0,0,0,0.517696479576,'79949888928441','20050111071558'); INSERT INTO cur VALUES (2150,0,'1963','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]] | \'\'\'[[1960е]]\'\'\' | [[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]]
\n[[1958]] | [[1959]] | [[1960]] | [[1961]] | [[1962]] | \'\'\'1963\'\'\' | [[1964]] | [[1965]] | [[1966]] | [[1967]] | [[1968]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|61963]]\n\n[[af:1963]]\n[[ast:1963]]\n[[bg:1963]]\n[[ca:1963]]\n[[cs:1963]]\n[[cy:1963]]\n[[da:1963]]\n[[de:1963]]\n[[el:1963]]\n[[en:1963]]\n[[eo:1963]]\n[[es:1963]]\n[[et:1963]]\n[[eu:1963]]\n[[fi:1963]]\n[[fr:1963]]\n[[fy:1963]]\n[[he:1963]]\n[[hr:1963]]\n[[io:1963]]\n[[is:1963]]\n[[it:1963]]\n[[ja:1963年]]\n[[ko:1963년]]\n[[la:1963]]\n[[nl:1963]]\n[[no:1963]]\n[[pl:1963]]\n[[pt:1963]]\n[[ro:1963]]\n[[ru:1963]]\n[[sl:1963]]\n[[sv:1963]]\n[[tr:1963]]\n[[uk:1963]]\n[[wa:1963]]\n[[zh:1963年]]','',108,'Djordjes','20041116210019','',0,0,0,0,0.940835336196,'79958883789980','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2151,0,'1964','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]] | \'\'\'[[1960е]]\'\'\' | [[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]]
\n[[1959]] | [[1960]] | [[1961]] | [[1962]] | [[1963]] | \'\'\'1964\'\'\' | [[1965]] | [[1966]] | [[1967]] | [[1968]] | [[1969]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1964-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1964-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1964-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1964-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|61964]]\n\n[[af:1964]]\n[[bg:1964]]\n[[bs:1964]]\n[[ca:1964]]\n[[cy:1964]]\n[[da:1964]]\n[[de:1964]]\n[[en:1964]]\n[[es:1964]]\n[[eo:1964]]\n[[fr:1964]]\n[[fy:1964]]\n[[hr:1964]]\n[[it:1964]]\n[[ia:1964]]\n[[ko:1964년]]\n[[la:1964]]\n[[hu:1964]]\n[[nl:1964]]\n[[ja:1964年]]\n[[no:1964]]\n[[pl:1964]]\n[[ro:1964]]\n[[ru:1964]]\n[[sl:1964]]\n[[fi:1964]]\n[[sv:1964]]\n[[zh:1964年]]','/* Догађаји */',17,'Bonzo','20050112175406','',0,0,0,0,0.107223303573,'79949887824593','20050214164115'); INSERT INTO cur VALUES (2152,0,'1966','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]] | \'\'\'[[1960е]]\'\'\' | [[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]]
\n[[1961]] | [[1962]] | [[1963]] | [[1964]] | [[1965]] | \'\'\'1966\'\'\' | [[1967]] | [[1968]] | [[1969]] | [[1970]] | [[1971]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|61966]]\n\n[[af:1966]]\n[[ast:1966]]\n[[bg:1966]]\n[[ca:1966]]\n[[cs:1966]]\n[[cy:1966]]\n[[da:1966]]\n[[de:1966]]\n[[el:1966]]\n[[en:1966]]\n[[eo:1966]]\n[[es:1966]]\n[[et:1966]]\n[[eu:1966]]\n[[fi:1966]]\n[[fr:1966]]\n[[fy:1966]]\n[[he:1966]]\n[[hr:1966]]\n[[io:1966]]\n[[is:1966]]\n[[it:1966]]\n[[ja:1966年]]\n[[la:1966]]\n[[nl:1966]]\n[[no:1966]]\n[[pl:1966]]\n[[pt:1966]]\n[[ro:1966]]\n[[ru:1966]]\n[[sl:1966]]\n[[sv:1966]]\n[[tr:1966]]\n[[uk:1966]]\n[[wa:1966]]\n[[zh:1966年]]','',108,'Djordjes','20041116210009','',0,0,0,0,0.09498616033,'79958883789990','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2153,0,'1968','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]] | \'\'\'[[1960е]]\'\'\' | [[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]]
\n[[1963]] | [[1964]] | [[1965]] | [[1966]] | [[1967]] | \'\'\'1968\'\'\' | [[1969]] | [[1970]] | [[1971]] | [[1972]] | [[1973]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Студентске [[демонстрације]] у [[Београд|Београду]].\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1968-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1968-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n \n==Рођења==\n\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|61968]]\n\n[[af:1968]]\n[[bg:1968]]\n[[bs:1968]]\n[[ca:1968]]\n[[cy:1968]]\n[[da:1968]]\n[[de:1968]]\n[[en:1968]]\n[[es:1968]]\n[[eo:1968]]\n[[fr:1968]]\n[[fy:1968]]\n[[hr:1968]]\n[[it:1968]]\n[[ia:1968]]\n[[ko:1968년]]\n[[la:1968]]\n[[hu:1968]]\n[[nl:1968]]\n[[ja:1968年]]\n[[no:1968]]\n[[pl:1968]]\n[[ro:1968]]\n[[ru:1968]]\n[[sl:1968]]\n[[fi:1968]]\n[[sv:1968]]\n[[zh:1968年]]','',17,'Bonzo','20050112181510','',0,0,0,0,0.671547482103,'79949887818489','20050112181510'); INSERT INTO cur VALUES (2154,0,'1969','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]] | \'\'\'[[1960е]]\'\'\' | [[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]]
\n[[1964]] | [[1965]] | [[1966]] | [[1967]] | [[1968]] | \'\'\'1969\'\'\' | [[1970]] | [[1971]] | [[1972]] | [[1973]] | [[1974]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1969-06-27-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1969-06-27-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1969-07-20-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1969-07-20-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1969-07-21-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1969-07-21-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|61969]]\n\n[[af:1969]]\n[[bg:1969]]\n[[bs:1969]]\n[[ca:1969]]\n[[cy:1969]]\n[[da:1969]]\n[[de:1969]]\n[[en:1969]]\n[[es:1969]]\n[[eo:1969]]\n[[fr:1969]]\n[[fy:1969]]\n[[hr:1969]]\n[[it:1969]]\n[[ia:1969]]\n[[ko:1969년]]\n[[la:1969]]\n[[hu:1969]]\n[[nl:1969]]\n[[ja:1969年]]\n[[no:1969]]\n[[pl:1969]]\n[[ro:1969]]\n[[ru:1969]]\n[[sl:1969]]\n[[fi:1969]]\n[[sv:1969]]\n[[zh:1969年]]','/* Догађаји */',172,'Kaster','20050220022826','',0,0,0,0,0.282070772854,'79949779977173','20050220022826'); INSERT INTO cur VALUES (2155,6,'Desanka1.jpg','[[Десанка Максимовић]] (1898-1993), песникиња, фотографију начинио Драгиша Меденица','',108,'Djordjes','20040719112823','',0,0,0,0,0.301677697619123,'79959280887176','20050220012117'); INSERT INTO cur VALUES (2156,0,'Десанка_Максимовић','{{Кутијица_са_биографијом_за_жене |\n име_предмета=Десанка Максимовић |\n слика=[[Image:Desanka1.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Фотографија Десанке Максимовић коју је начинио Драгиша Меденица |\n датум_рођења=[[16. мај]], [[1898]]. |\n место_рођења=Рабровица код [[Ваљево|Ваљева]], [[Србија]] |\n датум_смрти=[[11. фебруар]], [[1993]]. |\n место_смрти=[[Београд]], [[Србија]]\n}}\n\n==Биографија==\n\n\'\'\'Десанка Максимовић\'\'\' (1898-1993), [[поезија|песникиња]], професор [[књижевност|књижевности]], академик [[Српска академија наука и уметности|САНУ]]\n\nДесанка Максимовић је рођена [[16. мај|16. маја]] [[1898]]. у Рабровици\nкод [[Ваљево|Ваљева]] као најстарије дете оца Михаила, учитеља, и мајке Драгиње.\nОдмах после њеног рођења отац добија премештај и одлазе у [[Бранковину|Бранковину]]. У Бранковини је Десанка провела детињство и сматрала је својим правим завичајем. Гимназију је завршила у Ваљеву, а Филозофски факултет у [[Београд|Београду]].\n\nПочетком августа 1933. године удала се за Сергија Сластикова, нису имали\nдеце.\n\nБила је професор српског језика од 1923. до 1953. године у неколико школа. Најпре је била у Обреновачкој гимназији, па у Трећој женској гимназији у Београду. 3. септембра 1925. је премештена у Учитељску школу у [[Дубровник|Дубровнику]] где је била годину дана. После тога радила је у Првој женској гимназији у Београду. Једна од њених најбољих ученица била је [[Мира Алечковић]], која је такође постала песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић.\n\nКада је чула за стрељање ђака у [[Крагујевац|Крагујевцу]] 21. октобра 1941, потрешена овим догађајем написала је „Крваву бајку\", песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Ова песма је тек после рата објављена.\n\nПутовала је широм тадашње Југославије, њена поезија је лако налазила пут до многих срца. Имала је велики број пријатеља међу писцима и песницима, ту се могу убројати [[Милош Црњански]], [[Иво Андрић]], [[Густав Крклец]], [[Исидора Секулић]], [[Бранко Ћопић]]... \n\nЊена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Може се рећи да је српски језик најлепше пропевао у песмама Десанке Максимовић. Неке од најбољих њених песама су: „Предосећање\", „Стрепња\", „Пролећна песма\", „Опомена\", „На бури\", „Тражим помиловање\", „Покошена ливада\" итд.\n\nДобила је велики број књижевних награда, а међу њима и Вукову, Његошеву (1984.) и награду АВНОЈ-а. Изабрана је за почасног грађанина града Ваљева.\n\n1985. године реновирана је основна школа у Бранковини у коју је ишла Десанка Максимовић и где је њен отац био учитељ. Ова школа је названа „Десанкина школа\", како је народ прозвао.\n\nУ Ваљеву је, још за њеног живота, подигнут споменик Десанки Максимовић. Овај споменик је открио [[Матија Бећковић]], 27. октобра 1990. године. Песникиња је мало негодовала због овог чина, али су је убедили да је то песник поезији само са њеним ликом.\n\nЗбог своје поезије непролазне вредности песникиња Десанка Максимовић је 17. децембра 1959. изабрана за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], а 16. децембра 1965. за редовног члана.\n\nУ четвртак, [[11. фебруар|11. фебруара]] [[1993]]. године, у својој 95. години, у [[Београд|Београду]] је преминула Десанка Максимовић. Сахрањена је у Бранковини код Ваљева.\n\nПосле њене смрти основана је [[Задужбина Десанке Максимовић]] која додељује [[награда „Десанка Максимовић\"|награду „Десанка Максимовић\"]].\n\nПоводом стогодишњице рођења, UNESCO-ов словенски пројекат прогласио је Десанку Максимовић за личност културе у 1998. години.\n\n==Књижевна дела==\n\nПесникињу је најбоље упознати кроз њену поезију. Најзначајнија дела Десанке Максимовић су: \n\n\n* Песме (1924.)\n* Врт детињства, песме (1927.)\n* Зелени витез, песме (1930.)\n* Лудило срца, приповетке (1931.)\n* Срце лутке спаваљке и друге приче за децу (1931, 1943)\n* Гозба на ливади, песме (1932.)\n* Како они живе, приче (1935.)\n* Нове песме (1936.)\n* Распеване приче (1938.)\n* Загонетке лаке за прваке ђаке (са Јованком Хрваћанин, 1942.)\n* Шарена торбица, дечје песме (1943.)\n* Ослобођење Цвете Андрић, поема (1945.)\n* Песник и завичај, песме (1945.)\n* Отаџбина у првомајској поворци, поема (1949.)\n* Самогласници А, Е, И, О, У (1949.)\n* Отаџбино, ту сам (1951.)\n* Страшна игра, приче (1950.)\n* Ветрова успаванка (1953.)\n* Отворен прозор, роман (1954.)\n* Пролећни састанак (1954.)\n* Мирис земље, изабране песме (1955.)\n* Бајка о Кратковечној (1957.)\n* Ако је веровати мојој баки, приче (1959.)\n* Заробљеник снова (1960.)\n* Говори тихо, песме (1961.)\n* Пролећни састанак (1961.)\n* Патуљкова тајна, приче (1963.)\n* Птице на чесми, песме (1963.)\n* Тражим помиловање, лирска дискусија с Душановим закоником (1964.)\n* Хоћу да се радујем, приче (1965.)\n* Ђачко срце (1966.)\n* Изволите на изложбу деце сликара (1966.)\n* Прадевојчица, роман (1970.)\n* На шеснаести рођендан, песме (1970.)\n* Празници путовања, путописи (1972.)\n* Немам више времена, песме (1973.)\n* Летопис Перунових потомака, песме (1976.)\n* Песме из Норвешке (1976.)\n* Бајке за децу (1977.)\n* Ничија земља (1979.)\n* Ветрова успаванка, песме за децу (1983.)\n* Међаши сећања, песме (1983.)\n* Слово о љубави, песме (1983.)\n* Памтићу све (1989.)\n* Небески разбој (1991.)\n* Озон завичаја (1991.)\n* Зовина свирала (1992.)\n\n[[Category:Књижевници|Максимовић, Десанка]]','',108,'Djordjes','20041210101230','',0,0,1,0,0.143093432832,'79958789898769','20050310070231'); INSERT INTO cur VALUES (2157,0,'1898','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]] | \'\'\'[[1890е]]\'\'\' | [[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]]
\n[[1893]] | [[1894]] | [[1895]] | [[1896]] | [[1897]] | \'\'\'1898\'\'\' | [[1899]] | [[1900]] | [[1901]] | [[1902]] | [[1903]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Професор Стеван Марковић]] основао прву електроинжењерску лабораторију.\n\n==Рођења==\n* [[16. мај|16. маја]] - [[Десанка Максимовић]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|91898]]\n\n[[af:1898]]\n[[ast:1898]]\n[[bg:1898]]\n[[ca:1898]]\n[[cs:1898]]\n[[cy:1898]]\n[[da:1898]]\n[[de:1898]]\n[[el:1898]]\n[[en:1898]]\n[[eo:1898]]\n[[es:1898]]\n[[et:1898]]\n[[eu:1898]]\n[[fi:1898]]\n[[fr:1898]]\n[[fy:1898]]\n[[he:1898]]\n[[hr:1898]]\n[[ia:1898]]\n[[is:1898]]\n[[it:1898]]\n[[la:1898]]\n[[lb:1898]]\n[[nl:1898]]\n[[no:1898]]\n[[pl:1898]]\n[[pt:1898]]\n[[ro:1898]]\n[[ru:1898]]\n[[sl:1898]]\n[[sv:1898]]\n[[tr:1898]]\n[[uk:1898]]\n[[wa:1898]]\n[[zh:1898年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128234407','',0,0,0,0,0.530751048834,'79958871765592','20041128234407'); INSERT INTO cur VALUES (2158,1,'Ћирилица/Архива1','- Глагољица није никаква \"Црквено-словенска ћирилица\" !!! Молим вас да престанете да је помињете у овом тексту!\n----\n:::::::::::::: .\n== О тзв. \"Ћирилици\", која јесте – Азбука са АЗБоГоМ ==\n:::::::::::::: .\n----\n:::::::::::::: .\n= \"ЋИРИΛИЦА\" _Н_И_Ј_Е_ РАЂЕНА \"...од нуле\" = \n\n----\n\n: 1. Λ. Λ/оГ... \n:: Први, БР!-ВИ, ГоР-ВИ, ГоР-ΙЗ-ΙΛ... \n::: Тео, ΔЕо ( ΔЕ?-о/НултноΔНо...), ΔРо / Тро... \n\n----\n\n== Расејаним Српима /Србима... и осталима не/заинтересованима који баш свашта о свему, па и о срПском/срБском Језику и Писму слушају и читају ==\n\n----\n\n::::::: Ко нема стрпљења и куражи да, ЗАБоГА, \n:::: дословно, Δо-Словно, Δо-ЗΛо/Овно, Δ3-оΛоВНо... АЗБоГА \n::::::: сриче – боље да тражи и стрпљење и кураж, \n:::::::: но да на прескок овакву Азбуку чита! \n\n----\n:::::::::::::: .\n: Помоз\' Бог, Срби!\n: ΛоГоЗ-БоГ, Расејани.\n:::::::::::::: .\nΔа се на сâмом почетку почне са \"шалом\", људском... иако – таква су нас времена спопала – с горчином у грлима оних који, у наваљеним и наваљујућим Изкушењима, с тежком муком настоје да, почев од себе, _с_в_и_м_а_ буду... човек, с образом: \n\nСви сте, наравно, чули за један од темеља нашег срПског такозваног националног идентитета, то јест – срБски речено! – наше србске народне особености и самосвојности која нас чини управо Србима, _а_ _н_е_ Финцима, Λапонцима, Ескимима... или било којим другим народом. \n\nРеч је, опет наравно, о нашем србском језику и његовом савременом, Азбучном писму којим се ова порука управо пише, а којим се сви ми међусобно и на писан начин изражавамо... \n\nА САΔ, да се престане са \"шалом\", људском... \n\nТо наше Писмо – које ка Суштини, Постепеним Путем Првобитног језика ИЗ ΔНА Постања/Постојања/Јестаства, ама баш ништа друго не доказује до само то да – Бисмо... није \"рађено од нуле\" ...(1)... како [http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0 неки], између осталог у свом Незнању _к_а_о_ знању, тако олако и неодговорно тврде, наносећи неописиву штету управо оном шта, ваљда, хоће да као штите: Србима, Србији и Србству. \n\nΔа ли се, међутим, на широком људском... срПском/срБском пољу изпољавања зна зашто нам је ово и овакво _А_з_б_у_ч_н_о_ писмо – из нетачних, боље рећи, \"због Срба за нос вучећих\", тј. преварантских разлога – названо: _ћ_и_р_и_л_и_ч_н_о_? \n\nЧувени Грк монашког имена Кирил, тј. Ћирил, световног имена Константин, познат у науци још и као Константин Филозоф, _н_и_ј_е_ Словенима – као што то такозвана наука понекад лукаво тврди – са рођеним братом Методијем, на основу њиховог, _г_р_ч_к_о_г_ Алфабета, смислио и просветитељски, у 9. веку, поклонио нама такозвану словенску \"Ћирилицу\"... него је смислио управо Глагољицу, коју су у Средњем веку Хрвати, _а_ _н_е_ Срби, користили – а која чак _н_и_ _б_л_а_г_е_ _в_е_з_е_ са словенском \"Ћирилицом\" _н_е_м_а_!... \n\nТо и сâма такозвана наука, опет понекад, признаје... Само \"да се Власи, тј. Срби не сете!\" – врло неупадљиво и стидљиво то признаје!... \n\nА због чега то тако, опако и наопако? \n\nЗбог такозвано Овоземаљских, још такозванијих Животних Циљева – које ама баш по сваку цену хоће да остваре! \n\nА ко то да оствари?\n\nПа, они који воде Овај, људима... (АЗБоГА Азбуке каже: _с_а_м_о_ изкушавајући!) такозвани Свет, а с њим И_ _с_в_е_ Пале Δуше у Пропаст такозваног Новог, Новијег, Најновијег, (а у ствари, врло, врло – од такозваног Искона! – старог) Светског Поредка, којим би да се подчини баш _с_в_е_ шта дође на изкушавајући дохват обседнутих телесних – само собственим замором ограничених! – чула... и незајажљиви домет изопачених таласних, макар и најмањих, невичном оку скоро неприметних! – страсти. \n\nТа такозвана наука – Западом је данас кројена, по мери је _с_а_м_о_ материјалних, тј. телесно-чулних, таласно-страстних, тј. поживотињено/позверено-душевних, тј. пало-људских, Λ-јудских, тј. ΛоГоЗ-БоГ-Сина-издајничких... Западних, ЗА-Падних... дакле, _а_л_и_ _н_е_ _И_ Источних, ИΛ/оΛ-Сточних БРЕ! ГоРЕ! ΙΛ/оГоЗ/Λогос-Сточних... Наших, а задатих Нам, НА-М, Н-АМ/о... _И_ Δуховних циљева који – _ј_е_д_и_н_о_! – човека чине _Ч_о_в_е_к_о_м_, а које Запад, спреман ЗА-Пад... САΔ _Н_Е_М_А_! \n\nНарочито чувена такозвана наука, звана историја, која нам одавно кроји Западну, ЗА-Падну, ЗА-Па-ΔНу, ЗА-Пад-Н-у/В/ΙЗ/Увис... капу... и све остале такозване науке које се непосредно баве такозваним друштвеним питањима... тврде да је _н_а_ј_с_т_а_р_и_ј_е_ писмо на свету такозвано Протосумерско писмо из 31оо. године пре Христа – шта, у ствари, значи да је до данас то \"најстарије светско писмо\" – старо око 51оо година. \n\nСрби, међутим, имају непорециве археолошке доказе – чију су старост многи научни институти на сâмом Западу проценили на 55оо година пре Христа – да је у Винчи, предграђу Београда, постојало познато Винчанско _А_з_б_у_ч_н_о_ писмо...(2)... од _27_ Азбучних (зар \"ћириличних\"?) слова. Писмо, дакле, ΔА!-ГΛЕ!... до данас старо пуних 75оо година! Старије, од научно \"најстаријег\" – скоро 25оо година!... \n\nЗападна наука, међутим – која је сâма одредила старост глинених плочица и грнчарије изписаних том Винчанском Азбуком – сâмо Писмо, на тој глини урезано – као Δушевно-Продуховљену, тј. да се нагласи: Δуховну творевину Човека – _н_е_ _п_р_и_з_н_а_ј_е_! \n\nЋутке прелази преко њега, као да не постоји. \n\nЈер, кад би га признала, то Винчанско Азбучно писмо, онда би се срушила – тј. у пословични прах и пепео пала – читава ЗА-Падна кула од карата звана историја – која, од кад зна за себе, увек једно исто рије... а коју је Запад, због сасвим одређеног алног, алавог, грамзивог, дрчног, похлепног, халапљивог, незајажљивог... _и_з_к_љ_у_ч_и_в_о_ материјалног, тј. телесно-чулног, таласно-страстног, тј. поживотињено/позверено-душевног, тј. демонско-злодуховног, тј. пропало-људског, Λ-јудског, тј. ΛоГоЗ-БоГ-Сина-издајничког... главног свог Историјског Циља, вековима градио. \n\nИ стрпљиво, лукавством (па и преко Вука Караџића) градио... али – кад прилике сазру – градио и нестрпљиво, у крвавим походима (чије последице, у овом покољењу, на пример, управо ми сâми САΔ трпимо). \n\nСрушила би се, та Западна кула од карата, а са њом би се у парампарчад разбила и непорецива Изторијска _Λ_а_ж_ која каже да Срби нису _о_д_ _в_а_ј_к_а_д_а_ ту где јесу, на такозваном Балкану – (кога Ватикан, иначе, у својим документима назива: CATENA MUNDI – шта у преводу на само мало старији србски језик значи: ВЕРИГЕ СВЕТА, тј. НАΔ Паклом, Троструки Носач Света. Јер – _в_е_р_и_г_е_ су онај железно-Λ-купни троножац који НАΔ огњиштем носи казан о ланац обешен...) – него каже да су се Срби на тај као Балкан наводно доселили током 6. или 7. века _п_о_с_л_е_ Христа! \n\nСрбска Азбука – чак и после промене коју је некада, у првој половини 19. века Ватиканизовани Запад преко покатоличеног Вука Стефановића Караџића лукаво Србима подметнуо – има данас чак _22_ слова иста са некадашњом _27_-словном Винчанском Азбуком (за коју католицизмом одстрељени Вук-Преверац није знао, јер је она званично одкривена тек почетком 2о. века)... Грчки Алфабет, Грци и Грчка – по научним изјавама сâмог Запада: \"Колевка европских култура и Западне цивилизације\"! – са своје стране, имају само _12_ слова истих са словима Винчанског писма!... (А из грчке Алфабетне \"колевке\" лукаво измилела латинска Abeceda има још мање: _11_ слова истих са Винчанском Азбуком!)... \n\nА сада, једно просто питање, на које (то срПско И / ΙΛ-Сточно / Поживотињено / Позверено Изкуство сведочи) одговор са демонократског, људско-правног Запада не може да се очекује: ...како само 35оо година стар грчки Алфабет (из око 15оо. године пре Христа) са само _12_ Винчанских слова може Србској Азбуци, из – онда, у доба Свете браће Ћирила и Методија – скоро 65оо година старе прошлости, да \"пренесе и поклони\" нешто шта _н_е_м_а_: _22_ слова Винчанског писма?... \n\nКо је овде у завади са такозваним здравим разумом: Срби?... или свим мастима премазана логика такозване цивилизације Запада? – који је за само неколико задњих векова свог кратког постојања не само стигао да уништи читаву једну људску... црвенокожу расу, опљачка и отме јој! читав континент, него је у својој нељудскости, или, боље: у \"хуманој\", \"демократској\", поживотињено-позвереној, злодуховној људскости – и крволочно, материјално, тј. телесно, биолошки... и душевним изопачењем, тј. таласно, злодуховно – уназадио Човечанство више него _с_в_е_ _з_а_ј_е_д_н_о_ до САΔ и од САΔ људске, Λ-јудске, тј. ΛоГоЗ-БоГ-Сина-издајничке цивилизације, а за које такозвана наука историја – у свој њеној скучености, лажима и преварама таложеном Незнању – ипак _к_а_о_ зна... И онда да то демонско уништавање, у-Ништа-ВАН-јЕ... безсрамно продаје још и под именом – Стваралаштва, Ствар-А-Λажтва, З-Твар-А-ΛАЖ-ΔВА/ΔΙЗА/ΔоЗА... \n\nЗар нам наша здрава, пословична \"сељачка\" логика не говори да је _с_в_е_ супротно од оног у шта ЗА-Падна наука – безброј пута већ доказана као злонамерна! – тако упорно и безобзирно, прљавим лажима и полуистинама хоће не само нас, Србе... него и цео Овај _к_а_о_ Свет да убеди?...\n\nΔа убеди безобзирно, без премишљања, баш _с_в_и_м_, не малим средствима јој! на разполагању – друштвено-политичким, војним, материјално разарајућим, тј. телесно И таласно изкушавајућим и уништавајућим, тј. душевно премучним, БРЕ!-Мучним, ГоРЕ!-ΛΛучним, ГоРЕ!-Λ/оГ-Λучним, Г-оРЕ!-Λ/оГ/оЗ/оЗЗ/Λогос-\"НаСлику-И-Прилику\"-Λ/оГ/оЗ/оЗЗ/Λогос-Учним, ГоРЕ!/оГ/оЗ/оЗЗ/Λогос-Λуч-НИМ/НΙΛΛΛ/НоΛΛΛ... А_ _с_в_е_ то због балавих и саможивих – (само материјалном опремом, тј. изкључиво животињско-поживотињеним и зверско-позвереним, телесно-чулним замором и таласно-страстном презасићеношћу ограничених) – безбројних Животних Циљева оних који је, ту _к_а_о_ науку, с пропало-душевним, _у_в_е_к_ задњим и предзадњим намерама – таквом наручују и плаћају, носе је и_ _с_в_и_м_а_ погубно гурају или је вуку. Као што би и Вук... да нема ЗРБА који бде. \n\nЗар није логичан одговор да су, у ствари, Грци и Грчка и сва та њихова – Западом на сва звона разглашена! – материјална, тј. телесно-чулна, таласно-страстна, тј. поживотињено/позверено-душевна, тј. злодуховно-паганска цивилизација... само бледи отисак оног шта су им Срби пре 35оо година (као \"посредни\" Потомци својих непосредних Предака из Винче) на овај или онај начин, дали?\n\nΔа, _в_а_љ_д_а_ дали, ΔАΛИ, ΔАΛΙΛ!... Или, пре ће бити... да су Грци, Гртси, ГРΔ-Си, ГР-Δ/Но-Си/ЗИ/ЗΙΛ/ЗоΛ... – у такозваним изторијским оквирима доскорашње, али и данашње Изкуство на то упућује! – исто као, на пример, некад и SAD-Хрвати и Шиптари или YU-Go-муслимани...(3)... без питања, насилно, _с_в_е_ то од Срба и Србства, србско узели, присвојили, кривотворили, упропастили – остварујући тиме оно шта су током такозване историје, са уз пех узпехом, _к_а_о_ узпели да остваре, _н_и_к_а_д_а_ _у Суштини, Δуховној, не достигавши опљачкан и_ _с_в_и_м_ разположивим средствима _н_е_п_р_е_к_и_д_н_о_, НЕ!-БРЕ!-Кидно, НЕ!-ГоРЕ!-ГИΔНо... спутаван и порицан Србски Узор: ...да буду \"...колевка Западне цивилизације и њених људских... демонократских култура\". \n:::::::::::::: .\n: Ово је крај 1. Првог ΔЕΛА/Тела... [http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%8B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B0 \"ЋИРИΛИЦА\" _Н_И_Ј_Е_ РАЂЕНА \"...од нуле\"]... Овде се наставља >>> [http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA 2. Δруги ΔЕо] \n:::::::::::::: .\nЗоЗА, 3о3А, ZoZA\n:::::::::::::: .\n----\n:::::::::::::: .\n: (1)... Најблаже речено, олаке и неодговорне изјаве Срба, овакве врсте: \"...ћирилица је рађена \'од нуле\', и...\" – праве више штете Србима и Српству... од не зна се колико ескадрила авиона и крстарећих ракета НАТО-а, заједно. Ово је, на жалост, само један мали, али упечатљив пример општег, такозваног изторијског тока људског... понашања, с којим се – у овом случају, несумњиво из најбољих намера! – прави тежко изправљива штета, већ свуда по свету разширена. У чему се, међутим – по плодовима! – разликују ове и овакве најбоље намере од... \"најбољих намера\" свих оних и онаквих, који су Србе, Србију и Србство довели ту где САΔ јесу: ...на Δно?\n\n: (2)... Српском, људском... ЗА-Пад-у поданичком такозваном науком прогоњен, Радивоје Пешић: ВИНЧАНСКО ПИСМО, Издавачи: \"ПЕШИЋ И СИНОВИ\", Београд, \"DUGAN\", Милано, 1995... Радивоје Пешић: ЗАВЕРА ПОРИЦАЊА, Предавања и записи 1985-1992. Издавач: \"ПЕШИЋ И СИНОВИ\", Београд, 1996. ВЕΛЕСОВА КЊИГА, 1. Δео. Превод и коментари: Радивоје Пешић. Издавач: \"ПЕШИЋ И СИНОВИ\", Београд, 1997. Радивоје Пешић: ОПТУЖУЈЕМ ЋУТАЊЕ, Записи и предавања 1982-1992. Издавач: \"ПЕШИЋ И СИНОВИ\", Београд, 2оо1. (Адреса: ПЕШИЋ И СИНОВИ, 11ооо Броград, Топличин венац 17. Србија... Тел./факс: +381.11/183-74о... Мобтел: +381.63/264-824... е-mail: dimitri@drenik.net ...ИНТЕРНЕТ: http://www.modli.co.yu/pesic&sinovi/ ).\n\n: (3)... Чакавски... и/или – сва остала такозвана наука, која није [http://hr.wikipedia.org/wiki/Štokavsko_narječje хрватском безсрамном похлепом претовљена], посредно или непосредно признаје да не зна тачно! – кајкавски... Хрвати, и _с_в_и_ _у Хрватство током такозване изторије ушли... а који су у (у/В/ΙЗ/Увис) обавезном, оБА-ВЕЗНоМ, оГо/Око/Охо!-Å-ВЕЗ-НоМ... ланцу такозвано Овосветовних _н_е_п_р_е_к_и_д_н_и_х_ Изкушавања погубно прихватили да се, са или без задржке, понашају по Одређеном, ΛоГоЗ-БоГ-у/В/ΙЗ/Увис П∞дређеном... а у Изкушењима самоприхваћеном Образцу хрватског такозвано Овосветовног Изпољавања... _н_е_м_а_ј_у_ чему да се надају! А ваљда је Постепеним Повратним Путем _к_а_ Првобитном/србском/словенском језику _с_в_и_м_а_, па и њима јасно због чега: Хрвати, Крвати, Крв-А-Ти/ΔИ?/ΔΙΛ/ΔоΛ... Крв-Ат-И, Крв/Вати/на тзв.финском: -захтева, -тражи, -изискује, Крв/ВАΔИ, ГР-ВАΔИ, ГРΙЗ-АΔ-И/ΙΛ, ГРоЗ/Кроз-АΔ-И/ΙΛ/оΛ, ГРоЗА-ΔИ?/ΔΙΛ/ΔоΛ... Половином предпрошлог, 19. века, у доба тзв. илиризма, чакавци и/или кајкавци, тј. Хрвати су, дакле, ΔА!-ГΛЕ!... уз несебичну сарадњу и помоћ Вука Стефановића Караџића и Ђуре Поповића – (који се преселио из Београда у Загреб – центар незајажљивог хрватства-без-источних-граница, сакривеног прво под лукаво изабраним именом римско-провинцијалног илиризма, па затим и југослАвенства; 1847. године променио своје презиме у Δаничић; па, као политички подобан Хрватима, постао им први секретар новоосноване ЈугослАвенске академије знаности и умјетности; покренуо затим и штампање \"Рјечника хрватскога или српскога језика\" – узпевши да му пре своје смрти 1882. године, објави прву свеску) – _у_к_р_а_л_и_, у дословном значењу тог појма, од Срба штокавски им језик – прогласивши га одлуком свог, Хрватског Сабора, 1861. године – хрватским службеним језиком, иако је постојао и предлог да се назове илирским... Па тако, са отетим језиком онда – оде отета земља и побијен или протеран народ данас... \n\n: А ако неко неће то и тако да види – тј. те непорециве чињенице да се сети, јер се из оправданих, србождерских разлога, под Крајачићем, Титом, Кардељем и Бакарићем, на путу у Светлу Будућност, \"...није то учило у основној школи, гимназији, нити на факултету, универзитету, а камо ли Свеучилишту\" – ево га данас (кад смо у ту Светлу Будућност коначно приспели да, по Илуминатској Замисли, у њој заувек останемо и нестанемо - са АЗБоГА Азбуке Писмом и срБским језиком, по Одређењу, _ј_о_ш_ _у_в_е_к_ _ж_и_в_и_ Сведоци Првобитног греха људског, Λ-јудског, ΛоГоЗ-БоГ-Сина-издајничког...) исти такав, али свеж пример, још увек згуснут у срБском сећању: ...муслимани, МуЗΛИ-МАНИ/-Замахни/-Батали/-Остави, М-у/В/ΙЗ/Увис-ЗΛИ-МАН/на тзв.енглеском, немачком, шведском...: -човек/-муж/-војник-ИΛΛ... који не само што ИЗРоΔоМ побегоше ИЗ РоΔА им Србског и Православног, него и србски језик им одвајкадан, турцизмима превернички и поданички прошаран, уз несебичну помоћ ранијих ЗА-Падних бегунаца и пробисвета – бошњачким језиком назваше. Па и они, с тим – отетим и преименованим србским језиком! – не само што Србски народ отераше, или га у поданичке издајнике, такозване Бошњаке, преведоше... него – не чекајући као Хрвати, век и по! – и Србску земљу одмах отеше НАТО-ом, ЕУ-ом и, САΔ у БиХ, већ одомаћеним им исламским муџахединима из Азије и Африке, пристиглих и комунистичко-капиталистичким ЗЕТРА-крилима – не да полетно шутирају лопте на спортским такмичењима – него да шутирајући одсечене србске Православне главе ЗЕ-леном ТРАНС-ферзалом, што пре и дубље задру у некада, бар у траговима хришћанску, а САΔ и подпуно пропалу Европу. \n:::::::::::::: .\n----\n:::::::::::::: .\nПрепорука, БРЕ!-Порука, ГоРЕ!-БоРуГА, ГоРЕ!-Б/оГ-о/НултноΔно-Рука, ГоРЕ!-ГооР-у/В/ΙЗ/Увис-ГА/Ка/Ха!... \n:::::::::::::: .\n:::::::::::::: ..\n* Није обавезно, али баците један поглед и на још увек недовршен, 3о3А/ЗоЗА/ZoZA-не/писмен Вапај:... [http://www.nasepismo.net/cgi-bin/nasepismo.pl?action=browse;id=%d0%90%d0%97%d0%91%d0%be%d0%93%d0%90;revision=11 АЗБоГА, ЗАБоГА! - 1. Први ΔЕо...] \n\n* Овде је и >>> [http://www.nasepismo.net/cgi-bin/nasepismo.pl?action=browse;id=DeletedPage;revision=3 ΛоГоЗ-БоЖЕ] - Битна, БИΔНА, БИ-ΔНА, БΙΛ-ΔНА, БоΛ-ΔНА, БоΛΔНА, ГооΛ-ΔНА, ГооΛΔНА, Г∞ΛΔНА... дакле, ΔА!-ГΛЕ!... ЗРБИМА, ЗРБ-ИМА... битно-битан, БИ-ΔНо-БИ-ΔАН... облик, о/НултноΔно-Б/оГ-Λик... Химне, Кимне, ГИМНЕ, ГΙΛМНЕ, ГоΛМНЕ, ГΙΛΛΛНЕ, ГоΛΛΛНЕ... Србсдва, ЗРБ-с-ΔВА, ЗРБ-З-ΔΙЗА, ЗРБ-З/Λо-ΔΙЗА, ЗРБ-З/Три/Тројство/Тродимензионалност-ΔΙЗА, ЗРБ-З/Λо-ΔоЗА, ЗРБ-З/Три/Тројства/Тродимензионалности-ΔоЗА... \n\n.','архивирање',124,'Милош','20040719140949','',0,0,0,1,0.459011699752,'79959280859050','20040719140949'); INSERT INTO cur VALUES (2159,0,'1899','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]] | \'\'\'[[1890е]]\'\'\' | [[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]]
\n[[1894]] | [[1895]] | [[1896]] | [[1897]] | [[1898]] | \'\'\'1899\'\'\' | [[1900]] | [[1901]] | [[1902]] | [[1903]] | [[1904]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|91899]]\n\n[[af:1899]]\n[[ast:1899]]\n[[bg:1899]]\n[[ca:1899]]\n[[cs:1899]]\n[[cy:1899]]\n[[da:1899]]\n[[de:1899]]\n[[el:1899]]\n[[en:1899]]\n[[eo:1899]]\n[[es:1899]]\n[[et:1899]]\n[[eu:1899]]\n[[fi:1899]]\n[[fr:1899]]\n[[fy:1899]]\n[[he:1899]]\n[[hr:1899]]\n[[ia:1899]]\n[[io:1899]]\n[[is:1899]]\n[[it:1899]]\n[[la:1899]]\n[[lb:1899]]\n[[nl:1899]]\n[[no:1899]]\n[[pl:1899]]\n[[pt:1899]]\n[[ro:1899]]\n[[ru:1899]]\n[[simple:1899]]\n[[sl:1899]]\n[[sv:1899]]\n[[tr:1899]]\n[[uk:1899]]\n[[wa:1899]]\n[[zh:1899年]]','',108,'Djordjes','20041116220154','',0,0,0,0,0.34447561593,'79958883779845','20041116220154'); INSERT INTO cur VALUES (2160,0,'1897','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]] | \'\'\'[[1890е]]\'\'\' | [[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]]
\n[[1892]] | [[1893]] | [[1894]] | [[1895]] | [[1896]] | \'\'\'1897\'\'\' | [[1898]] | [[1899]] | [[1900]] | [[1901]] | [[1902]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|91897]]\n\n[[af:1897]]\n[[ast:1897]]\n[[bg:1897]]\n[[ca:1897]]\n[[cs:1897]]\n[[cy:1897]]\n[[da:1897]]\n[[de:1897]]\n[[el:1897]]\n[[en:1897]]\n[[eo:1897]]\n[[es:1897]]\n[[et:1897]]\n[[eu:1897]]\n[[fi:1897]]\n[[fr:1897]]\n[[fy:1897]]\n[[gl:1897]]\n[[he:1897]]\n[[hr:1897]]\n[[ia:1897]]\n[[is:1897]]\n[[it:1897]]\n[[la:1897]]\n[[nl:1897]]\n[[no:1897]]\n[[pl:1897]]\n[[pt:1897]]\n[[ro:1897]]\n[[ru:1897]]\n[[sl:1897]]\n[[sv:1897]]\n[[tr:1897]]\n[[uk:1897]]\n[[wa:1897]]\n[[zh:1897年]]','',108,'Djordjes','20041116220151','',0,0,0,0,0.915249824019,'79958883779848','20041116220151'); INSERT INTO cur VALUES (2161,0,'1896','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]] | \'\'\'[[1890е]]\'\'\' | [[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]]
\n[[1891]] | [[1892]] | [[1893]] | [[1894]] | [[1895]] | \'\'\'1896\'\'\' | [[1897]] | [[1898]] | [[1899]] | [[1900]] | [[1901]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Београд]], одржана прва биоскопска представа у [[кафана Код златног крста|кафану \"Код златног крста\"]] 6. јуна\n\n==Рођења==\n*[[1. јануар|1. јануара]] рођен [[Вукић Мићовић]], српски [[хемија|хемичар]], ректор [[Београдски универзитет|Београдског универизитета]] и академик [[САНУ]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|91896]]\n\n[[af:1896]]\n[[ast:1896]]\n[[be:1896]]\n[[bg:1896]]\n[[ca:1896]]\n[[cs:1896]]\n[[cy:1896]]\n[[da:1896]]\n[[de:1896]]\n[[el:1896]]\n[[en:1896]]\n[[eo:1896]]\n[[es:1896]]\n[[et:1896]]\n[[eu:1896]]\n[[fi:1896]]\n[[fr:1896]]\n[[fy:1896]]\n[[he:1896]]\n[[hr:1896]]\n[[hu:1896]]\n[[ia:1896]]\n[[io:1896]]\n[[is:1896]]\n[[it:1896]]\n[[la:1896]]\n[[nl:1896]]\n[[no:1896]]\n[[pl:1896]]\n[[pt:1896]]\n[[ro:1896]]\n[[ru:1896]]\n[[sl:1896]]\n[[sv:1896]]\n[[tr:1896]]\n[[uk:1896]]\n[[wa:1896]]\n[[zh:1896年]]','/* Догађаји */',0,'81.189.16.137','20041130142407','',0,0,0,0,0.887119044963,'79958869857592','20050310070403'); INSERT INTO cur VALUES (2162,0,'1893','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]] | \'\'\'[[1890е]]\'\'\' | [[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]]
\n[[1888]] | [[1889]] | [[1890]] | [[1891]] | [[1892]] | \'\'\'1893\'\'\' | [[1894]] | [[1895]] | [[1896]] | [[1897]] | [[1898]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|91893]]\n\n[[af:1893]]\n[[ast:1893]]\n[[bg:1893]]\n[[ca:1893]]\n[[cs:1893]]\n[[cy:1893]]\n[[da:1893]]\n[[de:1893]]\n[[el:1893]]\n[[en:1893]]\n[[eo:1893]]\n[[es:1893]]\n[[et:1893]]\n[[eu:1893]]\n[[fi:1893]]\n[[fr:1893]]\n[[fy:1893]]\n[[he:1893]]\n[[hr:1893]]\n[[ia:1893]]\n[[is:1893]]\n[[it:1893]]\n[[la:1893]]\n[[nl:1893]]\n[[no:1893]]\n[[pl:1893]]\n[[pt:1893]]\n[[ro:1893]]\n[[ru:1893]]\n[[sl:1893]]\n[[sv:1893]]\n[[tr:1893]]\n[[uk:1893]]\n[[wa:1893]]\n[[zh:1893年]]','',108,'Djordjes','20041116220141','',0,0,0,0,0.682849504837,'79958883779858','20041116220141'); INSERT INTO cur VALUES (2163,0,'1892','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]] | \'\'\'[[1890е]]\'\'\' | [[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]]
\n[[1887]] | [[1888]] | [[1889]] | [[1890]] | [[1891]] | \'\'\'1892\'\'\' | [[1893]] | [[1894]] | [[1895]] | [[1896]] | [[1897]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n* [[9. октобар|9. октобра]] - [[Иво Андрић]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|91892]]\n\n[[af:1892]]\n[[ast:1892]]\n[[bg:1892]]\n[[ca:1892]]\n[[cs:1892]]\n[[cy:1892]]\n[[da:1892]]\n[[de:1892]]\n[[el:1892]]\n[[en:1892]]\n[[eo:1892]]\n[[es:1892]]\n[[et:1892]]\n[[eu:1892]]\n[[fi:1892]]\n[[fr:1892]]\n[[fy:1892]]\n[[he:1892]]\n[[hr:1892]]\n[[ia:1892]]\n[[is:1892]]\n[[it:1892]]\n[[la:1892]]\n[[nl:1892]]\n[[no:1892]]\n[[pl:1892]]\n[[pt:1892]]\n[[ro:1892]]\n[[ru:1892]]\n[[sl:1892]]\n[[sv:1892]]\n[[tr:1892]]\n[[uk:1892]]\n[[wa:1892]]\n[[zh:1892年]]','',108,'Djordjes','20041116220139','',0,0,0,0,0.259853139641,'79958883779860','20041116220139'); INSERT INTO cur VALUES (2164,0,'1891','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]] | \'\'\'[[1890е]]\'\'\' | [[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]]
\n[[1886]] | [[1887]] | [[1888]] | [[1889]] | [[1890]] | \'\'\'1891\'\'\' | [[1892]] | [[1893]] | [[1894]] | [[1895]] | [[1896]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|91891]]\n\n[[af:1891]]\n[[ast:1891]]\n[[be:1891]]\n[[bg:1891]]\n[[ca:1891]]\n[[cs:1891]]\n[[cy:1891]]\n[[da:1891]]\n[[de:1891]]\n[[el:1891]]\n[[en:1891]]\n[[eo:1891]]\n[[es:1891]]\n[[et:1891]]\n[[eu:1891]]\n[[fi:1891]]\n[[fr:1891]]\n[[fy:1891]]\n[[gl:1891]]\n[[he:1891]]\n[[hr:1891]]\n[[ia:1891]]\n[[is:1891]]\n[[it:1891]]\n[[la:1891]]\n[[nl:1891]]\n[[no:1891]]\n[[pl:1891]]\n[[pt:1891]]\n[[ro:1891]]\n[[ru:1891]]\n[[sl:1891]]\n[[sv:1891]]\n[[tr:1891]]\n[[uk:1891]]\n[[wa:1891]]\n[[zh-cn:1891年]]','',108,'Djordjes','20041116220137','',0,0,0,0,0.177947481246,'79958883779862','20041116220137'); INSERT INTO cur VALUES (2165,0,'1890','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]] | \'\'\'[[1890е]]\'\'\' | [[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]]
\n[[1885]] | [[1886]] | [[1887]] | [[1888]] | [[1889]] | \'\'\'1890\'\'\' | [[1891]] | [[1892]] | [[1893]] | [[1894]] | [[1895]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[15.септембар|15.септембар]] - [[Агата Кристи]], енглеска списатељица\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|81890]]\n\n[[af:1890]]\n[[ast:1890]]\n[[bg:1890]]\n[[ca:1890]]\n[[cs:1890]]\n[[cy:1890]]\n[[da:1890]]\n[[de:1890]]\n[[el:1890]]\n[[en:1890]]\n[[eo:1890]]\n[[es:1890]]\n[[et:1890]]\n[[eu:1890]]\n[[fi:1890]]\n[[fr:1890]]\n[[fy:1890]]\n[[he:1890]]\n[[hr:1890]]\n[[is:1890]]\n[[it:1890]]\n[[la:1890]]\n[[nl:1890]]\n[[no:1890]]\n[[pl:1890]]\n[[pt:1890]]\n[[ro:1890]]\n[[ru:1890]]\n[[sl:1890]]\n[[sv:1890]]\n[[tr:1890]]\n[[uk:1890]]\n[[wa:1890]]\n[[zh:1890年]]','',108,'Djordjes','20041116220127','',0,0,0,0,0.266642967829,'79958883779872','20041116220127'); INSERT INTO cur VALUES (2166,0,'1951','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]] | \'\'\'[[1950е]]\'\'\' | [[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]]
\n[[1946]] | [[1947]] | [[1948]] | [[1949]] | [[1950]] | \'\'\'1951\'\'\' | [[1952]] | [[1953]] | [[1954]] | [[1955]] | [[1956]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|51951]]\n\n[[af:1951]]\n[[ast:1951]]\n[[bg:1951]]\n[[ca:1951]]\n[[cs:1951]]\n[[cy:1951]]\n[[da:1951]]\n[[de:1951]]\n[[el:1951]]\n[[en:1951]]\n[[eo:1951]]\n[[es:1951]]\n[[et:1951]]\n[[eu:1951]]\n[[fi:1951]]\n[[fr:1951]]\n[[fy:1951]]\n[[ga:1951]]\n[[he:1951]]\n[[hr:1951]]\n[[ia:1951]]\n[[io:1951]]\n[[is:1951]]\n[[it:1951]]\n[[ja:1951年]]\n[[la:1951]]\n[[nl:1951]]\n[[no:1951]]\n[[pl:1951]]\n[[pt:1951]]\n[[ro:1951]]\n[[ru:1951]]\n[[sl:1951]]\n[[sv:1951]]\n[[tr:1951]]\n[[uk:1951]]\n[[wa:1951]]\n[[zh:1951年]]','',108,'Djordjes','20041116205827','',0,0,0,0,0.190979347188,'79958883794172','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2167,0,'1952','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]] | \'\'\'[[1950е]]\'\'\' | [[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]]
\n[[1947]] | [[1948]] | [[1949]] | [[1950]] | [[1951]] | \'\'\'1952\'\'\' | [[1953]] | [[1954]] | [[1955]] | [[1956]] | [[1957]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|51952]]\n\n[[af:1952]]\n[[ast:1952]]\n[[bg:1952]]\n[[bs:1952]]\n[[ca:1952]]\n[[cs:1952]]\n[[cy:1952]]\n[[da:1952]]\n[[de:1952]]\n[[el:1952]]\n[[en:1952]]\n[[eo:1952]]\n[[es:1952]]\n[[et:1952]]\n[[eu:1952]]\n[[fi:1952]]\n[[fr:1952]]\n[[fy:1952]]\n[[gl:1952]]\n[[he:1952]]\n[[hr:1952]]\n[[is:1952]]\n[[it:1952]]\n[[ja:1952年]]\n[[la:1952]]\n[[nl:1952]]\n[[no:1952]]\n[[pl:1952]]\n[[pt:1952]]\n[[ro:1952]]\n[[ru:1952]]\n[[sl:1952]]\n[[sv:1952]]\n[[tr:1952]]\n[[uk:1952]]\n[[wa:1952]]\n[[zh:1952年]]','',108,'Djordjes','20041116205831','',0,0,0,0,0.674187350866,'79958883794168','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2168,0,'1953','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]] | \'\'\'[[1950е]]\'\'\' | [[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]]
\n[[1948]] | [[1949]] | [[1950]] | [[1951]] | [[1952]] | \'\'\'1953\'\'\' | [[1954]] | [[1955]] | [[1956]] | [[1957]] | [[1958]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Несреће==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1953-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1953-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|51953]]\n\n[[af:1953]]\n[[ast:1953]]\n[[bg:1953]]\n[[ca:1953]]\n[[cs:1953]]\n[[cy:1953]]\n[[da:1953]]\n[[de:1953]]\n[[el:1953]]\n[[en:1953]]\n[[eo:1953]]\n[[es:1953]]\n[[et:1953]]\n[[eu:1953]]\n[[fi:1953]]\n[[fr:1953]]\n[[fy:1953]]\n[[he:1953]]\n[[hr:1953]]\n[[is:1953]]\n[[it:1953]]\n[[ja:1953年]]\n[[ko:1953년]]\n[[la:1953]]\n[[nl:1953]]\n[[no:1953]]\n[[pl:1953]]\n[[pt:1953]]\n[[ro:1953]]\n[[ru:1953]]\n[[sl:1953]]\n[[sv:1953]]\n[[tr:1953]]\n[[uk:1953]]\n[[wa:1953]]\n[[zh:1953年]]','',124,'Милош','20050109081352','',0,0,0,0,0.191625393085,'79949890918647','20050109081352'); INSERT INTO cur VALUES (2169,0,'1954','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]] | \'\'\'[[1950е]]\'\'\' | [[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]]
\n[[1949]] | [[1950]] | [[1951]] | [[1952]] | [[1953]] | \'\'\'1954\'\'\' | [[1955]] | [[1956]] | [[1957]] | [[1958]] | [[1959]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n \n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|51954]]\n\n[[af:1954]]\n[[ast:1954]]\n[[bg:1954]]\n[[ca:1954]]\n[[cs:1954]]\n[[cy:1954]]\n[[da:1954]]\n[[de:1954]]\n[[el:1954]]\n[[en:1954]]\n[[eo:1954]]\n[[es:1954]]\n[[et:1954]]\n[[eu:1954]]\n[[fi:1954]]\n[[fr:1954]]\n[[fy:1954]]\n[[he:1954]]\n[[hr:1954]]\n[[is:1954]]\n[[it:1954]]\n[[ja:1954年]]\n[[la:1954]]\n[[nl:1954]]\n[[no:1954]]\n[[pl:1954]]\n[[pt:1954]]\n[[ro:1954]]\n[[ru:1954]]\n[[sl:1954]]\n[[sv:1954]]\n[[tr:1954]]\n[[uk:1954]]\n[[vi:1954]]\n[[wa:1954]]\n[[zh:1954年]]','',108,'Djordjes','20041116205903','',0,0,0,0,0.28335986905,'79958883794096','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2170,0,'1955','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]] | \'\'\'[[1950е]]\'\'\' | [[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]]
\n[[1950]] | [[1951]] | [[1952]] | [[1953]] | [[1954]] | \'\'\'1955\'\'\' | [[1956]] | [[1957]] | [[1958]] | [[1959]] | [[1960]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|51955]]\n\n[[af:1955]]\n[[ast:1955]]\n[[bg:1955]]\n[[ca:1955]]\n[[cs:1955]]\n[[cy:1955]]\n[[da:1955]]\n[[de:1955]]\n[[el:1955]]\n[[en:1955]]\n[[eo:1955]]\n[[es:1955]]\n[[et:1955]]\n[[eu:1955]]\n[[fi:1955]]\n[[fr:1955]]\n[[fy:1955]]\n[[gl:1955]]\n[[he:1955]]\n[[hr:1955]]\n[[is:1955]]\n[[it:1955]]\n[[ja:1955年]]\n[[ko:1955년]]\n[[la:1955]]\n[[nl:1955]]\n[[no:1955]]\n[[pl:1955]]\n[[pt:1955]]\n[[ro:1955]]\n[[ru:1955]]\n[[sl:1955]]\n[[sv:1955]]\n[[tr:1955]]\n[[uk:1955]]\n[[wa:1955]]\n[[zh:1955年]]','',108,'Djordjes','20041116205906','',0,0,0,0,0.250057321624,'79958883794093','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (2171,0,'1956','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]] | \'\'\'[[1950е]]\'\'\' | [[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]]
\n[[1951]] | [[1952]] | [[1953]] | [[1954]] | [[1955]] | \'\'\'1956\'\'\' | [[1957]] | [[1958]] | [[1959]] | [[1960]] | [[1961]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1956-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1956-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|51956]]\n\n[[af:1956]]\n[[ar:1956]]\n[[ast:1956]]\n[[be:1956]]\n[[bg:1956]]\n[[ca:1956]]\n[[cs:1956]]\n[[cy:1956]]\n[[da:1956]]\n[[de:1956]]\n[[el:1956]]\n[[en:1956]]\n[[eo:1956]]\n[[es:1956]]\n[[et:1956]]\n[[eu:1956]]\n[[fi:1956]]\n[[fr:1956]]\n[[fy:1956]]\n[[gl:1956]]\n[[he:1956]]\n[[hr:1956]]\n[[io:1956]]\n[[is:1956]]\n[[it:1956]]\n[[ja:1956年]]\n[[la:1956]]\n[[nl:1956]]\n[[no:1956]]\n[[pl:1956]]\n[[pt:1956]]\n[[ro:1956]]\n[[ru:1956]]\n[[sl:1956]]\n[[sv:1956]]\n[[tr:1956]]\n[[uk:1956]]\n[[wa:1956]]\n[[zh:1956年]]','/* Смрти */',124,'Милош','20050111071539','',0,0,0,0,0.806619569569,'79949888928460','20050111071539'); INSERT INTO cur VALUES (2172,0,'1957','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]] | \'\'\'[[1950е]]\'\'\' | [[1960е]] | [[1970е]] | [[1980е]]
\n[[1952]] | [[1953]] | [[1954]] | [[1955]] | [[1956]] | \'\'\'1957\'\'\' | [[1958]] | [[1959]] | [[1960]] | [[1961]] | [[1962]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1957-10-05-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1957-10-05-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|51957]]\n\n[[af:1957]]\n[[ast:1957]]\n[[bg:1957]]\n[[ca:1957]]\n[[cs:1957]]\n[[cy:1957]]\n[[da:1957]]\n[[de:1957]]\n[[el:1957]]\n[[en:1957]]\n[[eo:1957]]\n[[es:1957]]\n[[et:1957]]\n[[eu:1957]]\n[[fi:1957]]\n[[fr:1957]]\n[[fy:1957]]\n[[gl:1957]]\n[[he:1957]]\n[[hr:1957]]\n[[hu:1957]]\n[[ia:1957]]\n[[io:1957]]\n[[is:1957]]\n[[it:1957]]\n[[ja:1957年]]\n[[la:1957]]\n[[nl:1957]]\n[[no:1957]]\n[[pl:1957]]\n[[pt:1957]]\n[[ro:1957]]\n[[ru:1957]]\n[[sl:1957]]\n[[sv:1957]]\n[[tr:1957]]\n[[uk:1957]]\n[[wa:1957]]\n[[zh:1957年]]','/* Смрти */',172,'Kaster','20050109144031','',0,0,0,0,0.962688262091,'79949890855968','20050110011153'); INSERT INTO cur VALUES (2173,0,'1940','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]] | \'\'\'[[1940е]]\'\'\' | [[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]]
\n[[1935]] | [[1936]] | [[1937]] | [[1938]] | [[1939]] | \'\'\'1940\'\'\' | [[1941]] | [[1942]] | [[1943]] | [[1944]] | [[1945]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n \n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|31940]]\n\n[[af:1940]]\n[[ast:1940]]\n[[bg:1940]]\n[[ca:1940]]\n[[cs:1940]]\n[[cy:1940]]\n[[da:1940]]\n[[de:1940]]\n[[el:1940]]\n[[en:1940]]\n[[eo:1940]]\n[[es:1940]]\n[[et:1940]]\n[[eu:1940]]\n[[fi:1940]]\n[[fr:1940]]\n[[fy:1940]]\n[[gl:1940]]\n[[he:1940]]\n[[hr:1940]]\n[[hu:1940]]\n[[ia:1940]]\n[[is:1940]]\n[[it:1940]]\n[[ja:1940年]]\n[[ko:1940년]]\n[[la:1940]]\n[[nl:1940]]\n[[no:1940]]\n[[pl:1940]]\n[[pt:1940]]\n[[ro:1940]]\n[[ru:1940]]\n[[sl:1940]]\n[[sv:1940]]\n[[tr:1940]]\n[[uk:1940]]\n[[wa:1940]]\n[[zh:1940年]]','',108,'Djordjes','20041116205734','',0,0,0,0,0.367007093675,'79958883794265','20041116205734'); INSERT INTO cur VALUES (2174,0,'1942','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]] | \'\'\'[[1940е]]\'\'\' | [[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]]
\n[[1937]] | [[1938]] | [[1939]] | [[1940]] | [[1941]] | \'\'\'1942\'\'\' | [[1943]] | [[1944]] | [[1945]] | [[1946]] | [[1947]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|41942]]\n\n[[af:1942]]\n[[ast:1942]]\n[[be:1942]]\n[[bg:1942]]\n[[ca:1942]]\n[[cs:1942]]\n[[cy:1942]]\n[[da:1942]]\n[[de:1942]]\n[[el:1942]]\n[[en:1942]]\n[[eo:1942]]\n[[es:1942]]\n[[et:1942]]\n[[eu:1942]]\n[[fi:1942]]\n[[fr:1942]]\n[[fy:1942]]\n[[gl:1942]]\n[[he:1942]]\n[[hr:1942]]\n[[io:1942]]\n[[is:1942]]\n[[it:1942]]\n[[ja:1942年]]\n[[ko:1942년]]\n[[la:1942]]\n[[nl:1942]]\n[[no:1942]]\n[[pl:1942]]\n[[pt:1942]]\n[[ro:1942]]\n[[ru:1942]]\n[[sl:1942]]\n[[sv:1942]]\n[[tr:1942]]\n[[uk:1942]]\n[[wa:1942]]\n[[zh:1942年]]','',108,'Djordjes','20041116205738','',0,0,0,0,0.728679753714,'79958883794261','20041116205738'); INSERT INTO cur VALUES (2175,0,'1946','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]] | \'\'\'[[1940е]]\'\'\' | [[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]]
\n[[1941]] | [[1942]] | [[1943]] | [[1944]] | [[1945]] | \'\'\'1946\'\'\' | [[1947]] | [[1948]] | [[1949]] | [[1950]] | [[1951]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1946-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1946-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n*Национализација имовине предратних индустријалаца.\n*Основано електротехничко одељење на [[Београдски универзитет|Универзитету]] у Београду.\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1946-10-20-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1946-10-20-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n\n==Дани сећања==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1946-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1946-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|41946]]\n\n[[af:1946]]\n[[ast:1946]]\n[[bg:1946]]\n[[ca:1946]]\n[[cs:1946]]\n[[cy:1946]]\n[[da:1946]]\n[[de:1946]]\n[[el:1946]]\n[[en:1946]]\n[[eo:1946]]\n[[es:1946]]\n[[et:1946]]\n[[eu:1946]]\n[[fi:1946]]\n[[fr:1946]]\n[[fy:1946]]\n[[ga:1946]]\n[[he:1946]]\n[[hr:1946]]\n[[hu:1946]]\n[[io:1946]]\n[[is:1946]]\n[[it:1946]]\n[[ja:1946年]]\n[[ko:1946년]]\n[[la:1946]]\n[[nl:1946]]\n[[no:1946]]\n[[pl:1946]]\n[[pt:1946]]\n[[ro:1946]]\n[[ru:1946]]\n[[sl:1946]]\n[[sv:1946]]\n[[tr:1946]]\n[[uk:1946]]\n[[wa:1946]]\n[[zh:1946年]]','/* Дани сећања */',124,'Милош','20050111071849','',0,0,0,0,0.618789220983,'79949888928150','20050111071849'); INSERT INTO cur VALUES (2176,0,'1948','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]] | \'\'\'[[1940е]]\'\'\' | [[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]]
\n[[1943]] | [[1944]] | [[1945]] | [[1946]] | [[1947]] | \'\'\'1948\'\'\' | [[1949]] | [[1950]] | [[1951]] | [[1952]] | [[1953]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Због политичког разилажења стаљиниста и титоиста велики број људи ухапшен и осуђен на робију.\n*На [[Београдски универзитет|Београдском униврезитету]] основан Електротехнички факултет са одсецима Енергетика и Телекомуникације.\n\n==Несреће и ратови==\n\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1948-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1948-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1948-01-30-2}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1948-01-30-2|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|41948]]\n\n[[af:1948]]\n[[ar:1948]]\n[[ast:1948]]\n[[bg:1948]]\n[[ca:1948]]\n[[cs:1948]]\n[[cy:1948]]\n[[da:1948]]\n[[de:1948]]\n[[el:1948]]\n[[en:1948]]\n[[eo:1948]]\n[[es:1948]]\n[[et:1948]]\n[[eu:1948]]\n[[fi:1948]]\n[[fr:1948]]\n[[fy:1948]]\n[[gl:1948]]\n[[he:1948]]\n[[hr:1948]]\n[[hu:1948]]\n[[is:1948]]\n[[it:1948]]\n[[ja:1948年]]\n[[ko:1948년]]\n[[la:1948]]\n[[nl:1948]]\n[[no:1948]]\n[[pl:1948]]\n[[pt:1948]]\n[[ro:1948]]\n[[ru:1948]]\n[[sl:1948]]\n[[sv:1948]]\n[[tr:1948]]\n[[uk:1948]]\n[[wa:1948]]\n[[zh:1948年]]','',17,'Bonzo','20050112182452','',0,0,0,0,0.287571033597,'79949887817547','20050112221518'); INSERT INTO cur VALUES (2177,0,'1949','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]] | \'\'\'[[1940е]]\'\'\' | [[1950е]] | [[1960е]] | [[1970е]]
\n[[1944]] | [[1945]] | [[1946]] | [[1947]] | [[1948]] | \'\'\'1949\'\'\' | [[1950]] | [[1951]] | [[1952]] | [[1953]] | [[1954]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|41949]]\n\n[[af:1949]]\n[[ast:1949]]\n[[bg:1949]]\n[[ca:1949]]\n[[cs:1949]]\n[[cy:1949]]\n[[da:1949]]\n[[de:1949]]\n[[el:1949]]\n[[en:1949]]\n[[eo:1949]]\n[[es:1949]]\n[[et:1949]]\n[[eu:1949]]\n[[fi:1949]]\n[[fr:1949]]\n[[fy:1949]]\n[[he:1949]]\n[[hr:1949]]\n[[is:1949]]\n[[it:1949]]\n[[ja:1949年]]\n[[la:1949]]\n[[nl:1949]]\n[[no:1949]]\n[[pl:1949]]\n[[pt:1949]]\n[[ro:1949]]\n[[ru:1949]]\n[[sl:1949]]\n[[sv:1949]]\n[[tr:1949]]\n[[uk:1949]]\n[[wa:1949]]\n[[zh:1949年]]','',108,'Djordjes','20041116205816','',0,0,0,0,0.127061915177,'79958883794183','20041116205816'); INSERT INTO cur VALUES (2178,0,'1930','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]] | \'\'\'[[1930е]]\'\'\' | [[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]]
\n[[1925]] | [[1926]] | [[1927]] | [[1928]] | [[1929]] | \'\'\'1930\'\'\' | [[1931]] | [[1932]] | [[1933]] | [[1934]] | [[1935]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1930-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template: 1930-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|21930]]\n\n[[af:1930]]\n[[ast:1930]]\n[[be:1930]]\n[[bg:1930]]\n[[ca:1930]]\n[[cs:1930]]\n[[cy:1930]]\n[[da:1930]]\n[[de:1930]]\n[[el:1930]]\n[[en:1930]]\n[[eo:1930]]\n[[es:1930]]\n[[et:1930]]\n[[eu:1930]]\n[[fi:1930]]\n[[fr:1930]]\n[[fy:1930]]\n[[he:1930]]\n[[hr:1930]]\n[[hu:1930]]\n[[io:1930]]\n[[is:1930]]\n[[it:1930]]\n[[ja:1930年]]\n[[ko:1930년]]\n[[la:1930]]\n[[nl:1930]]\n[[no:1930]]\n[[pl:1930]]\n[[pt:1930]]\n[[ro:1930]]\n[[ru:1930]]\n[[sl:1930]]\n[[sv:1930]]\n[[tr:1930]]\n[[uk:1930]]\n[[wa:1930]]\n[[zh:1930年]]','/* Догађаји */',124,'Милош','20050111065959','',0,0,0,0,0.505932773233,'79949888934040','20050111065959'); INSERT INTO cur VALUES (2179,0,'1931','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]] | \'\'\'[[1930е]]\'\'\' | [[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]]
\n[[1926]] | [[1927]] | [[1928]] | [[1929]] | [[1930]] | \'\'\'1931\'\'\' | [[1932]] | [[1933]] | [[1934]] | [[1935]] | [[1936]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[Војислав Вељковић]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|31931]]\n\n[[af:1931]]\n[[ast:1931]]\n[[bg:1931]]\n[[ca:1931]]\n[[cs:1931]]\n[[cy:1931]]\n[[da:1931]]\n[[de:1931]]\n[[el:1931]]\n[[en:1931]]\n[[eo:1931]]\n[[es:1931]]\n[[et:1931]]\n[[eu:1931]]\n[[fi:1931]]\n[[fr:1931]]\n[[fy:1931]]\n[[he:1931]]\n[[hr:1931]]\n[[hu:1931]]\n[[is:1931]]\n[[it:1931]]\n[[ja:1931年]]\n[[la:1931]]\n[[nl:1931]]\n[[no:1931]]\n[[pl:1931]]\n[[pt:1931]]\n[[ro:1931]]\n[[ru:1931]]\n[[sl:1931]]\n[[sv:1931]]\n[[tr:1931]]\n[[uk:1931]]\n[[wa:1931]]\n[[zh:1931年]]','',108,'Djordjes','20041116205539','',0,0,0,0,0.474802546424,'79958883794460','20041116205539'); INSERT INTO cur VALUES (2180,0,'1932','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]] | \'\'\'[[1930е]]\'\'\' | [[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]]
\n[[1927]] | [[1928]] | [[1929]] | [[1930]] | [[1931]] | \'\'\'1932\'\'\' | [[1933]] | [[1934]] | [[1935]] | [[1936]] | [[1937]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1992-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1992-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n*[[4. новембар|4. новембра]] - [[Марко Т. Леко]] (*1853), српски [[хемија|хемичар]], ректор [[Велика школа|Велике школе]], академик и председник [[Црвени крст|Црвеног крста]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|31932]]\n\n[[af:1932]]\n[[ast:1932]]\n[[bg:1932]]\n[[ca:1932]]\n[[cs:1932]]\n[[cy:1932]]\n[[da:1932]]\n[[de:1932]]\n[[el:1932]]\n[[en:1932]]\n[[eo:1932]]\n[[es:1932]]\n[[et:1932]]\n[[eu:1932]]\n[[fi:1932]]\n[[fr:1932]]\n[[fy:1932]]\n[[he:1932]]\n[[hr:1932]]\n[[is:1932]]\n[[it:1932]]\n[[ja:1932年]]\n[[ko:1932년]]\n[[la:1932]]\n[[nl:1932]]\n[[no:1932]]\n[[pl:1932]]\n[[pt:1932]]\n[[ro:1932]]\n[[ru:1932]]\n[[sl:1932]]\n[[sv:1932]]\n[[tr:1932]]\n[[uk:1932]]\n[[wa:1932]]\n[[zh:1932年]]','',124,'Милош','20050109083623','',0,0,0,0,0.388270202739,'79949890916376','20050315200713'); INSERT INTO cur VALUES (2181,0,'Војвођански_грб','[[Слика:GRBAPV.jpg|right|125px|]]\nГрб је подељен на три дела, који симболизују три области Војводине, а распоређени су тако да приказују географски однос и положај тих области. Сва три грба потичу из [[Аустро-Угарска|аустро-угарског]] периода и настали су у XVIII веку.\n*\'\'\'Бачка\'\'\' – на плавом пољу са зеленом травом стоји Свети Павле у плавој кошуљи и црвеној тоги и са златним ореолом. У десној руци држи сребрни мач са златном дршком уперен наниже, а у левој Библију. Овај грб је Бачкој ([[мађарски језик|мађарском]] Bács) доделио краљ [[Леополд I]] ([[1657]].-[[1705]].) године [[1699]]. Бачка је подељена између [[Мађарска|Мађарска]] и [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] [[1918]]. године, и мађарски део је утопљен у већу жупанију Бач-Кишкун (Bács-Kiskun), али је овај грб и даље остао грб те жупаније.\n*\'\'\'Банат\'\'\' – златан лав у ходу на црвеном пољу са златном сабљом у руци. Овај грб је грофовији Темеш (\'\'[[мађарски језик|мађ]].\'\' Tеmеs, \'\'[[румунски језик|рум]].\'\'Timiş\'\') доделила царица [[Марија Терезија]] године [[1799]]. на основу грба главног града грофовије, Темишвара (\'\'[[мађарски језик|мађ]].\'\' Tеmеsvár, \'\'[[румунски језик|рум]].\'\' Timişоаrа).\n*\'\'\'Срем\'\'\' – три беле таласасте линије на плавом које симболизују три сремске реке: [[Дунав]], [[Босут]] и [[Сава|Саву]]. Између друге и треће је зелено поље на којем се налази дрво, чемпрес (према најстаријем облику грба, али је касније мењано или у храст или у тополу). Поред дрвета лежи смеђи јелен са златном огрлицом. Овај грб је царица [[Марија Терезија]] године [[1747]]. доделила Срему (\'\'[[мађарски језик|мађ]]. Szеrém, \'\'[[хрватски језик|хр]].\'\' Srijеm), иако је за разлику од претходна два, који су били део мађарске Круне, Срем припадао хрватско-славонској Круни. Данас Вуковарско-Сријемска жупанија (Vukоvаrskо/Srijеmskа župаnijа) у [[Хрватска|Хрватској]] користи исти грб.\n \nГрб [[Војводина|Војводине]] је усвојен на седници Скупштине АПВ, [[2002]]. године.\n\n[[hr:Vojvođanski grb]]\n\n[[Category:Грбови]]','',49,'Zorba','20050313112539','',0,0,1,0,0.383250618066,'79949686887460','20050313112539'); INSERT INTO cur VALUES (2182,0,'1935','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]] | \'\'\'[[1930е]]\'\'\' | [[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]]
\n[[1930]] | [[1931]] | [[1932]] | [[1933]] | [[1934]] | \'\'\'1935\'\'\' | [[1936]] | [[1937]] | [[1938]] | [[1939]] | [[1940]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Београд]], пуштен у саобраћај први мост преко [[река Дунав|Дунава]] - [[Панчевачки мост]].\n*На [[Београдски Универзитет|Београдском Универзитету]] оформљен Машинско-електротехнички одсек.\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1935-03-26-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1935-03-26-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n*[[7. јун|7. јуна]] умро [[Сима Лозанић]], српски [[хемија|хемичар]], председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и први ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|31935]]\n\n[[af:1935]]\n[[ast:1935]]\n[[bg:1935]]\n[[ca:1935]]\n[[cs:1935]]\n[[cy:1935]]\n[[da:1935]]\n[[de:1935]]\n[[el:1935]]\n[[en:1935]]\n[[eo:1935]]\n[[es:1935]]\n[[et:1935]]\n[[eu:1935]]\n[[fi:1935]]\n[[fr:1935]]\n[[fy:1935]]\n[[gl:1935]]\n[[he:1935]]\n[[hr:1935]]\n[[is:1935]]\n[[it:1935]]\n[[ja:1935年]]\n[[la:1935]]\n[[nl:1935]]\n[[no:1935]]\n[[pl:1935]]\n[[pt:1935]]\n[[ro:1935]]\n[[ru:1935]]\n[[sl:1935]]\n[[sv:1935]]\n[[tr:1935]]\n[[uk:1935]]\n[[wa:1935]]\n[[zh:1935年]]','/* Рођења */',172,'Kaster','20050110203900','',0,0,0,0,0.175184189889,'79949889796099','20050110210100'); INSERT INTO cur VALUES (2183,0,'1936','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]] | \'\'\'[[1930е]]\'\'\' | [[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]]
\n[[1931]] | [[1932]] | [[1933]] | [[1934]] | [[1935]] | \'\'\'1936\'\'\' | [[1937]] | [[1938]] | [[1939]] | [[1940]] | [[1941]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Основан [[Београдски Зоолошки врт]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|31936]]\n\n[[af:1936]]\n[[ast:1936]]\n[[bg:1936]]\n[[ca:1936]]\n[[cs:1936]]\n[[cy:1936]]\n[[da:1936]]\n[[de:1936]]\n[[el:1936]]\n[[en:1936]]\n[[eo:1936]]\n[[es:1936]]\n[[et:1936]]\n[[eu:1936]]\n[[fi:1936]]\n[[fr:1936]]\n[[fy:1936]]\n[[gl:1936]]\n[[he:1936]]\n[[hr:1936]]\n[[is:1936]]\n[[it:1936]]\n[[ja:1936年]]\n[[la:1936]]\n[[nl:1936]]\n[[no:1936]]\n[[pl:1936]]\n[[pt:1936]]\n[[ro:1936]]\n[[ru:1936]]\n[[sl:1936]]\n[[sv:1936]]\n[[tr:1936]]\n[[uk:1936]]\n[[wa:1936]]\n[[zh:1936年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041203001927','',0,0,0,0,0.3147322374,'79958796998072','20041203001957'); INSERT INTO cur VALUES (2184,0,'1937','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]] | \'\'\'[[1930е]]\'\'\' | [[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]]
\n[[1932]] | [[1933]] | [[1934]] | [[1935]] | [[1936]] | \'\'\'1937\'\'\' | [[1938]] | [[1939]] | [[1940]] | [[1941]] | [[1942]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Отворен [[Београдски сајам]].\n*[[Београд]], на машинско-електротехничком одсеку оформљени одсеци за енергетику и телекомуникације.\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1937-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1937-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Несреће и ратови==\n*\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1937-01-30-3}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1937-01-30-3|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n*\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|31937]]\n\n[[af:1937]]\n[[ast:1937]]\n[[bg:1937]]\n[[ca:1937]]\n[[cs:1937]]\n[[cy:1937]]\n[[da:1937]]\n[[de:1937]]\n[[el:1937]]\n[[en:1937]]\n[[eo:1937]]\n[[es:1937]]\n[[et:1937]]\n[[eu:1937]]\n[[fi:1937]]\n[[fr:1937]]\n[[fy:1937]]\n[[he:1937]]\n[[hr:1937]]\n[[is:1937]]\n[[it:1937]]\n[[ja:1937年]]\n[[la:1937]]\n[[nl:1937]]\n[[no:1937]]\n[[pl:1937]]\n[[pt:1937]]\n[[ro:1937]]\n[[ru:1937]]\n[[sl:1937]]\n[[sv:1937]]\n[[tr:1937]]\n[[uk:1937]]\n[[wa:1937]]\n[[zh:1937年]]','',17,'Bonzo','20050112182414','',0,0,0,0,0.445997297972,'79949887817585','20050112233227'); INSERT INTO cur VALUES (2185,0,'1938','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1900е]] | [[1910е]] | [[1920е]] | \'\'\'[[1930е]]\'\'\' | [[1940е]] | [[1950е]] | [[1960е]]
\n[[1933]] | [[1934]] | [[1935]] | [[1936]] | [[1937]] | \'\'\'1938\'\'\' | [[1939]] | [[1940]] | [[1941]] | [[1942]] | [[1943]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[5. новембар]] - [[Милован Илић Минимакс]] (+[[2005]]), познати телевизијски и радијски новинар.\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|31938]]\n\n[[af:1938]]\n[[ast:1938]]\n[[bg:1938]]\n[[ca:1938]]\n[[cs:1938]]\n[[cy:1938]]\n[[da:1938]]\n[[de:1938]]\n[[el:1938]]\n[[en:1938]]\n[[eo:1938]]\n[[es:1938]]\n[[et:1938]]\n[[eu:1938]]\n[[fi:1938]]\n[[fr:1938]]\n[[fy:1938]]\n[[gl:1938]]\n[[he:1938]]\n[[hr:1938]]\n[[is:1938]]\n[[it:1938]]\n[[ja:1938年]]\n[[la:1938]]\n[[nl:1938]]\n[[no:1938]]\n[[pl:1938]]\n[[pt:1938]]\n[[ro:1938]]\n[[ru:1938]]\n[[sl:1938]]\n[[sv:1938]]\n[[tr:1938]]\n[[uk:1938]]\n[[wa:1938]]\n[[zh:1938年]]','/* Рођења */ [[Милован Илић Минимакс]]',108,'Djordjes','20050213115114','',0,0,0,0,0.290771428165,'79949786884885','20050213115114'); INSERT INTO cur VALUES (2186,0,'1920','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'[[1920е]]\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1915]] | [[1916]] | [[1917]] | [[1918]] | [[1919]] | \'\'\'1920\'\'\' | [[1921]] | [[1922]] | [[1923]] | [[1924]] | [[1925]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* Раст [[комунизам|комунизма]] после [[Први Светски Рат|Првог Светског Рата]]\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|11920]]\n\n[[af:1920]]\n[[ast:1920]]\n[[bg:1920]]\n[[ca:1920]]\n[[cs:1920]]\n[[cy:1920]]\n[[da:1920]]\n[[de:1920]]\n[[el:1920]]\n[[en:1920]]\n[[eo:1920]]\n[[es:1920]]\n[[et:1920]]\n[[eu:1920]]\n[[fi:1920]]\n[[fr:1920]]\n[[fy:1920]]\n[[gl:1920]]\n[[he:1920]]\n[[hr:1920]]\n[[hu:1920]]\n[[is:1920]]\n[[it:1920]]\n[[ja:1920年]]\n[[la:1920]]\n[[nl:1920]]\n[[no:1920]]\n[[pl:1920]]\n[[pt:1920]]\n[[ro:1920]]\n[[ru:1920]]\n[[sl:1920]]\n[[sv:1920]]\n[[tr:1920]]\n[[uk:1920]]\n[[wa:1920]]\n[[zh:1920年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041129021639','',0,0,0,0,0.77081595304,'79958870978360','20041129021639'); INSERT INTO cur VALUES (2187,0,'1921','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'[[1920е]]\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1916]] | [[1917]] | [[1918]] | [[1919]] | [[1920]] | \'\'\'1921\'\'\' | [[1922]] | [[1923]] | [[1924]] | [[1925]] | [[1926]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|21921]]\n\n[[af:1921]]\n[[ast:1921]]\n[[be:1921]]\n[[bg:1921]]\n[[ca:1921]]\n[[cs:1921]]\n[[cy:1921]]\n[[da:1921]]\n[[de:1921]]\n[[el:1921]]\n[[en:1921]]\n[[eo:1921]]\n[[es:1921]]\n[[et:1921]]\n[[eu:1921]]\n[[fi:1921]]\n[[fr:1921]]\n[[fy:1921]]\n[[gl:1921]]\n[[he:1921]]\n[[hr:1921]]\n[[hu:1921]]\n[[is:1921]]\n[[it:1921]]\n[[ja:1921年]]\n[[la:1921]]\n[[nl:1921]]\n[[no:1921]]\n[[pl:1921]]\n[[pt:1921]]\n[[ro:1921]]\n[[ru:1921]]\n[[sl:1921]]\n[[sv:1921]]\n[[tr:1921]]\n[[uk:1921]]\n[[wa:1921]]\n[[zh:1921年]]','',108,'Djordjes','20041116205451','',0,0,0,0,0.423487774294,'79958883794548','20041116205451'); INSERT INTO cur VALUES (2188,0,'1923','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'[[1920е]]\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1918]] | [[1919]] | [[1920]] | [[1921]] | [[1922]] | \'\'\'1923\'\'\' | [[1924]] | [[1925]] | [[1926]] | [[1927]] | [[1928]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Авионска линија [[Париз]] - [[Будимпешта]] продужена до [[Београд|Београда]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|21923]]\n\n[[af:1923]]\n[[ast:1923]]\n[[bg:1923]]\n[[ca:1923]]\n[[cs:1923]]\n[[cy:1923]]\n[[da:1923]]\n[[de:1923]]\n[[el:1923]]\n[[en:1923]]\n[[eo:1923]]\n[[es:1923]]\n[[et:1923]]\n[[eu:1923]]\n[[fi:1923]]\n[[fr:1923]]\n[[fy:1923]]\n[[gl:1923]]\n[[he:1923]]\n[[hr:1923]]\n[[is:1923]]\n[[it:1923]]\n[[ja:1923年]]\n[[ko:1923년]]\n[[la:1923]]\n[[nl:1923]]\n[[no:1923]]\n[[pl:1923]]\n[[pt:1923]]\n[[ro:1923]]\n[[ru:1923]]\n[[sl:1923]]\n[[sv:1923]]\n[[tr:1923]]\n[[uk:1923]]\n[[wa:1923]]\n[[zh:1923年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127221602','',0,0,0,0,0.936368605558,'79958872778397','20050117010331'); INSERT INTO cur VALUES (2189,0,'1924','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'[[1920е]]\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1919]] | [[1920]] | [[1921]] | [[1922]] | [[1923]] | \'\'\'1924\'\'\' | [[1925]] | [[1926]] | [[1927]] | [[1928]] | [[1929]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|21924]]\n\n[[af:1924]]\n[[ast:1924]]\n[[be:1924]]\n[[bg:1924]]\n[[ca:1924]]\n[[cs:1924]]\n[[cy:1924]]\n[[da:1924]]\n[[de:1924]]\n[[el:1924]]\n[[en:1924]]\n[[eo:1924]]\n[[es:1924]]\n[[et:1924]]\n[[eu:1924]]\n[[fi:1924]]\n[[fr:1924]]\n[[fy:1924]]\n[[gl:1924]]\n[[he:1924]]\n[[hr:1924]]\n[[hu:1924]]\n[[ia:1924]]\n[[io:1924]]\n[[is:1924]]\n[[it:1924]]\n[[ja:1924年]]\n[[la:1924]]\n[[nl:1924]]\n[[no:1924]]\n[[pl:1924]]\n[[pt:1924]]\n[[ro:1924]]\n[[ru:1924]]\n[[simple:1924]]\n[[sl:1924]]\n[[sv:1924]]\n[[tr:1924]]\n[[uk:1924]]\n[[wa:1924]]\n[[zh:1924年]]','',108,'Djordjes','20041116205455','',0,0,0,0,0.017730201603,'79958883794544','20041116205455'); INSERT INTO cur VALUES (2190,0,'1925','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'[[1920е]]\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1920]] | [[1921]] | [[1922]] | [[1923]] | [[1924]] | \'\'\'1925\'\'\' | [[1926]] | [[1927]] | [[1928]] | [[1929]] | [[1930]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n* {{Template:1925-07-29-1}}\n\n==Смрти==\n*[[Стојан Вељковић]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|21925]]\n\n[[af:1925]]\n[[ast:1925]]\n[[bg:1925]]\n[[ca:1925]]\n[[cs:1925]]\n[[cy:1925]]\n[[da:1925]]\n[[de:1925]]\n[[el:1925]]\n[[en:1925]]\n[[eo:1925]]\n[[es:1925]]\n[[et:1925]]\n[[eu:1925]]\n[[fi:1925]]\n[[fr:1925]]\n[[fy:1925]]\n[[he:1925]]\n[[hr:1925]]\n[[is:1925]]\n[[it:1925]]\n[[ja:1925年]]\n[[ko:1925년]]\n[[la:1925]]\n[[nl:1925]]\n[[no:1925]]\n[[pl:1925]]\n[[pt:1925]]\n[[ro:1925]]\n[[ru:1925]]\n[[simple:1925]]\n[[sl:1925]]\n[[sv:1925]]\n[[tr:1925]]\n[[uk:1925]]\n[[wa:1925]]\n[[zh:1925年]]','/* Рођења */',49,'Zorba','20050214224117','',0,0,1,0,0.044658590595,'79949785775882','20050214224117'); INSERT INTO cur VALUES (2191,0,'1926','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'[[1920е]]\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1921]] | [[1922]] | [[1923]] | [[1924]] | [[1925]] | \'\'\'1926\'\'\' | [[1927]] | [[1928]] | [[1929]] | [[1930]] | [[1931]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|21926]]\n\n[[af:1926]]\n[[ast:1926]]\n[[bg:1926]]\n[[ca:1926]]\n[[cs:1926]]\n[[cy:1926]]\n[[da:1926]]\n[[de:1926]]\n[[el:1926]]\n[[en:1926]]\n[[eo:1926]]\n[[es:1926]]\n[[et:1926]]\n[[eu:1926]]\n[[fi:1926]]\n[[fr:1926]]\n[[fy:1926]]\n[[gl:1926]]\n[[he:1926]]\n[[hr:1926]]\n[[hu:1926]]\n[[io:1926]]\n[[is:1926]]\n[[it:1926]]\n[[ja:1926年]]\n[[ko:1926년]]\n[[la:1926]]\n[[nl:1926]]\n[[no:1926]]\n[[pl:1926]]\n[[pt:1926]]\n[[ro:1926]]\n[[ru:1926]]\n[[sl:1926]]\n[[sv:1926]]\n[[tr:1926]]\n[[uk:1926]]\n[[wa:1926]]\n[[zh:1926年]]','',108,'Djordjes','20041116205458','',0,0,0,0,0.808128882576,'79958883794541','20041116205458'); INSERT INTO cur VALUES (2192,0,'1927','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'[[1920е]]\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1922]] | [[1923]] | [[1924]] | [[1925]] | [[1926]] | \'\'\'1927\'\'\' | [[1928]] | [[1929]] | [[1930]] | [[1931]] | [[1932]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1927-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1785-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1927-01-16-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1927-01-16-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|21927]]\n\n[[af:1927]]\n[[ast:1927]]\n[[be:1927]]\n[[bg:1927]]\n[[ca:1927]]\n[[cs:1927]]\n[[cy:1927]]\n[[da:1927]]\n[[de:1927]]\n[[el:1927]]\n[[en:1927]]\n[[eo:1927]]\n[[es:1927]]\n[[et:1927]]\n[[eu:1927]]\n[[fi:1927]]\n[[fr:1927]]\n[[fy:1927]]\n[[he:1927]]\n[[hr:1927]]\n[[is:1927]]\n[[it:1927]]\n[[ja:1927年]]\n[[la:1927]]\n[[nl:1927]]\n[[no:1927]]\n[[pl:1927]]\n[[pt:1927]]\n[[ro:1927]]\n[[ru:1927]]\n[[sl:1927]]\n[[sv:1927]]\n[[tr:1927]]\n[[uk:1927]]\n[[wa:1927]]\n[[zh:1927年]]','сређивање; уклонио непрецизан датум отварања Аеродрома Београд; то накнадно',124,'Милош','20050109082005','',0,0,0,0,0.549627219583,'79949890917994','20050217220514'); INSERT INTO cur VALUES (2193,0,'1928','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]] | \'\'\'[[1920е]]\'\'\' | [[1930е]] | [[1940е]] | [[1950е]]
\n[[1923]] | [[1924]] | [[1925]] | [[1926]] | [[1927]] | \'\'\'1928\'\'\' | [[1929]] | [[1930]] | [[1931]] | [[1932]] | [[1933]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|21928]]\n\n[[af:1928]]\n[[ast:1928]]\n[[bg:1928]]\n[[ca:1928]]\n[[cs:1928]]\n[[cy:1928]]\n[[da:1928]]\n[[de:1928]]\n[[el:1928]]\n[[en:1928]]\n[[eo:1928]]\n[[es:1928]]\n[[et:1928]]\n[[eu:1928]]\n[[fi:1928]]\n[[fr:1928]]\n[[fy:1928]]\n[[he:1928]]\n[[hr:1928]]\n[[io:1928]]\n[[is:1928]]\n[[it:1928]]\n[[ja:1928年]]\n[[ka:1928]]\n[[la:1928]]\n[[nl:1928]]\n[[no:1928]]\n[[pl:1928]]\n[[pt:1928]]\n[[ro:1928]]\n[[ru:1928]]\n[[sl:1928]]\n[[sv:1928]]\n[[tr:1928]]\n[[uk:1928]]\n[[wa:1928]]\n[[zh:1928年]]','',108,'Djordjes','20041116205504','',0,0,0,0,0.155232371835,'79958883794495','20041116205504'); INSERT INTO cur VALUES (2194,1,'Динар','Да ли сте сигурно да је у питању Никола Цвијић на новчаници од 500 динара, можда је у питању Јован Цвијић (1865-1927) чувени географ? \n--[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 23:23, 19 Јул 2004 (CEST)','',108,'Djordjes','20040719212347','',0,0,0,0,0.564757280315,'79959280787652','20040719212347'); INSERT INTO cur VALUES (2195,10,'Ћирилица','\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
[[Ћирилица]]
\'\'\'[[A (Cyrillic)|А
A]]\'\'\'
\'\'\'[[Be (Cyrillic)|Б
Be]]\'\'\'
\'\'\'[[Ve (Cyrillic)|В
Ve]]\'\'\'
\'\'\'[[Ge (Cyrillic)|Г
Ge]]\'\'\'
[[Gje (Cyrillic)|Ѓ
Gje]]
[[Ghe (Cyrillic)|Ґ
Ghe]]
\'\'\'[[De (Cyrillic)|Д
De]]\'\'\'
[[Dje (Cyrillic)|Ђ
Dje]]
\'\'\'[[E (Cyrillic)|Е
E]]\'\'\'
[[Ukranian E (Cyrillic)|Є
Ukranian E]]
[[E with grave (Cyrillic)|Ѐ
E with grave]]
[[Yo (Cyrillic)|Ё
Yo]]
\'\'\'[[Zhe (Cyrillic)|Ж
Zhe]]\'\'\'
[[Dze (Cyrillic)|Ѕ
Dze]]
\'\'\'[[Ze (Cyrillic)|З
Ze]]\'\'\'
\'\'\'[[I (Cyrillic)|И
I]]\'\'\'
\'\'\'[[I short (Cyrillic)|Й
I short]]\'\'\'
[[I with grave (Cyrillic)|Ѝ
I with grave]]
[[Ukrainian I (Cyrillic)|І
Ukrainian I]]
[[Yi (Cyrillic)|Ї
Yi]]
[[Je (Cyrillic)|Ј
Je]]
\'\'\'[[Ka (Cyrillic)|К
Ka]]\'\'\'
[[Kje (Cyrillic)|Ќ
Kje]]
[[Tshe (Cyrillic)|Ћ
Tshe]]
\'\'\'[[El (Cyrillic)|Л
El]]\'\'\'
[[Lje (Cyrillic)|Љ
Lje]]
\'\'\'[[Em (Cyrillic)|М
Em]]\'\'\'
\'\'\'[[En (Cyrillic)|Н
En]]\'\'\'
[[Nje (Cyrillic)|Њ
Nje]]
\'\'\'[[O (Cyrillic)|О
O]]\'\'\'
\'\'\'[[Pe (Cyrillic)|П
Pe]]\'\'\'
\'\'\'[[Er (Cyrillic)|Р
Er]]\'\'\'
\'\'\'[[Es (Cyrillic)|С
Es]]\'\'\'
\'\'\'[[Te (Cyrillic)|Т
Te]]\'\'\'
\'\'[[Ou (Cyrillic)|Ѹ
Ou]]\'\'
\'\'\'[[U (Cyrillic)|У
U]]\'\'\'
[[U short (Cyrillic)|Ў
U short]]
\'\'\'[[Ef (Cyrillic)|Ф
Ef]]\'\'\'
\'\'\'[[Ha (Cyrillic)|Х
Ha]]\'\'\'
\'\'[[Omega (Cyrillic)|Ѡ
Omega Cyrillic]]\'\'
\'\'\'[[Tse (Cyrillic)|Ц
Tse]]\'\'\'
\'\'\'[[Che (Cyrillic)|Ч
Che]]\'\'\'
[[Dzhe|Џ
Dzhe]]
\'\'\'[[Sha|Ш
Sha]]\'\'\'
\'\'\'[[Scha|Щ
Shcha]]\'\'\'
\'\'\'[[Hard sign|Ъ
Hard sign (yer)]]\'\'\'
\'\'\'[[Yery|Ы
Yery]]\'\'\'
\'\'\'[[Soft sign|Ь
Soft sign]]\'\'\'
\'\'[[Yat|Ѣ
Yat]]\'\'
\'\'\'[[E reversed|Э
E reversed]]\'\'\'
\'\'\'[[Yu (Cyrillic)|Ю
Yu]]\'\'\'
\'\'\'[[Ya (Cyrillic)|Я]]
[[Ya (Cyrillic)|Ya]]\'\'\'
\'\'[[A iotified|(not in Unicode)
A iotified]]\'\'
\'\'[[E iotified|Ѥ
E iotified]]\'\'
\'\'[[Yus small|Ѧ
[[Yus]] small]]\'\'
\'\'[[Yus big|Ѫ
[[Yus]] big]]\'\'
\'\'[[Yus small iotified|Ѩ
[[Yus]] small iotified]]\'\'
\'\'[[Yus big iotified|Ѭ
[[Yus]] big iotified]]\'\'
\'\'[[Ksi (Cyrillic)|Ѯ
Ksi Cyrillic]]\'\'
\'\'[[Psi (Cyrillic)|Ѱ
Psi Cyrillic]]\'\'
\'\'[[Fita|Ѳ
Fita]]\'\'
\'\'[[Izhitsa|Ѵ
Izhitsa]]\'\'
\'\'[[Izhitsa with double grave|Ѷ
Izhitsa with double grave]]\'\'
\n\n([[руски језик|руска]] слова су \'\'\'подебљана\'\'\'; стара слова су \'\'курзивна\'\')','темплејт за ћирилицу',124,'Милош','20040719225850','',0,0,0,1,0.888022192702,'79959280774149','20050312163107'); INSERT INTO cur VALUES (2196,0,'Решавање_сукоба','\'\'\'Решавање спора\'\'\' је процес договора између две стране. Он подразумева парницу, арбитражу, медитирање, помирење и многе типове разговора.\n\nУ медитацији трећа страна помаже у измирењу док код помирења завађени корисници сами постижу договор. \n\n=Кораци ка решавању спора=\n\nОбично постоји 5 корака:\n\n==Прекид сукоба==\n\nСастоји се у раздвајању сукобљених страна и онемогућавању наставка спора. Прибегава се \'\'\'заштити\'\'\' странице од измена и привременом \'\'\'блокирању\'\'\' корисника.\n\n\'\'\'Примери напада\'\'\'\n\n*коришћење тешких речи (називање других корисника речима као што је \'\'нациста\'\')\n*прозивање имена (\'\'наципедија\'\')\n*позивање на блокирање другог корисника\n*лагање\n*лични напади (\'\'Да ниси толико глуп схватио би моју тачку гледишта\'\')\n*поређење (поређење противника са Хитлером и сличним)\n\n==Решавање проблема==\n\nОвај корак захтева употребу ума. Медитатор ће покушати да нађе право решење и да постави текст у најбољем могућем облику, који одговара обема странама. Ипак често долази до поновног рата измена након краћег периода, било на истом, било на неком другом тексту.\n\n==Решавање проблема који су довели до сукоба==\n\nУколико је то могуће потребно је не само довести текст у ред већ и људе.\n\n==Опраштање==\n\n==Помирење==\n\n==Смернице за медитатора==\n*Остани миран и пиши у тихом стилу\n*Упитај сукобљене стране зашто су овде\n*Објасни да желиш да чујеш обе стране приче\n*Допусти да се испразне\n*Уколико се ситуација решава на ИРЦ не напуштај разговор осим ако то није преко потребно\n*Не саветуј\n*Не заузимај страну\n*Не осуђуј\n*Не решавај ти спор већ пусти њих да га реше\n*Установи нека правила као нпр. забрану вређања\n\nПитања која можеш да поставиш\n*Обајсни ми историју сукоба и чињенице везане за њ\n**Требало би да буде основано на чињеницама не мишљењима\n*Шта желиш да постигнеш медитацијом\n*Шта се догодило и каквог је то ефекта имало на тебе\n*Шта мислиш да би требало урадити данас\n*Шта ти мислиш, на који начин решити овај сукоб?\n\nПoгледати још:\n*[[Медитација]]\n*[[Шта није медитација]]\n*[[Рат измена]]\n*[[Нецивилизованост]]\n*[[Извор сукоба]]\n*[[Извињење]]','',133,'Avala','20040720112423','',0,0,0,0,0.172238874795,'79959279887576','20041102013135'); INSERT INTO cur VALUES (2197,0,'Решаванње_спорова','#REDIRECT [[Решавање сукоба]]\n','Решаванње спорова moved to Решавање сукоба',133,'Avala','20040720112524','',0,1,0,1,0.17965264541996,'79959279887475','20040720112524'); INSERT INTO cur VALUES (2198,0,'Шта_није_медитација','Медитација је активност у којој трећа страна помаже у решавању сукоба.
\nМеђутим постоје одређене ствари које нису медитација
\n\n=Шта није медитација=\n*Медитација није \'\'\'олакшавање\'\'\' при измени текстова\n*Медитација није \'\'\'арбитража\'\'\'. Медитација служи за миран договор, док је арбитража последња у низу начина за решавање проблема. Након арбитраже поједини корисници могу бити искључени из рада Википедије на неко време.\n*Медитација није \'\'\'интернет форум\'\'\'\n*Медитација није место за \'\'\'тестирање анархије\'\'\'. Енциклопедија ВикипедијА јесте направљена као слободна за свакога али не и за проверу граница анархије\n\n=Шта нису медитатори=\n\n*Медитатори нису \'\'\'поштари\'\'\'. Њихов задатак није да преносе поруке између сукобљених страна које не желе да комуницирају.\n*Медитатори нису \'\'\'истраживачи\'\'\'. Они нити раде за вас, нити морају да истражују чињенице везане за текст. Они су ту само да истраже разлог сукоба.\n*Медитатори нису \'\'\'психолози\'\'\' и \'\'\'социјални радници\'\'\'. Они раде за обе стране, и зато не могу делити савете.\n*Медитатори нису \'\'\'чувари\'\'\'.\n\n\'\'Слободно додајте нове разлоге на ову листу али будите јасни и понудите пример.\'\'\n\n\n*[[Решавање сукоба]]\n*[[Медитација]]\n*[[Рат измена]]\n*[[Нецивилизованост]]\n*[[Извор сукоба]]\n*[[Извињење]]','',133,'Avala','20040720114403','',0,0,0,1,0.184784598735,'79959279885596','20041102013135'); INSERT INTO cur VALUES (2199,0,'ALEKSANDAR_BERKMAN','#REDIRECT [[Aleksandar Berkman (slika)]]\n','ALEKSANDAR BERKMAN moved to Aleksandar Berkman (slika)',133,'Avala','20040720150257','',0,1,0,1,0.993230164976074,'79959279849742','20040720150257'); INSERT INTO cur VALUES (2200,0,'1900','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]] | \'\'\'[[1900е]]\'\'\' | [[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]]
\n[[1895]] | [[1896]] | [[1897]] | [[1898]] | [[1899]] | \'\'\'1900\'\'\' | [[1901]] | [[1902]] | [[1903]] | [[1904]] | [[1905]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|91900]]\n\n[[af:1900]]\n[[ast:1900]]\n[[be:1900]]\n[[bg:1900]]\n[[ca:1900]]\n[[cs:1900]]\n[[cy:1900]]\n[[da:1900]]\n[[de:1900]]\n[[el:1900]]\n[[en:1900]]\n[[eo:1900]]\n[[es:1900]]\n[[et:1900]]\n[[eu:1900]]\n[[fi:1900]]\n[[fr:1900]]\n[[fy:1900]]\n[[gl:1900]]\n[[he:1900]]\n[[hr:1900]]\n[[is:1900]]\n[[it:1900]]\n[[ja:1900年]]\n[[la:1900]]\n[[nl:1900]]\n[[no:1900]]\n[[pl:1900]]\n[[pt:1900]]\n[[ro:1900]]\n[[ru:1900]]\n[[sl:1900]]\n[[sv:1900]]\n[[tr:1900]]\n[[uk:1900]]\n[[wa:1900]]\n[[zh:1900年]]','',108,'Djordjes','20041116220157','',0,0,0,0,0.264456511598,'79958883779842','20041116220157'); INSERT INTO cur VALUES (2201,0,'1905','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]] | \'\'\'[[1900е]]\'\'\' | [[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]]
\n[[1900]] | [[1901]] | [[1902]] | [[1903]] | [[1904]] | \'\'\'1905\'\'\' | [[1906]] | [[1907]] | [[1908]] | [[1909]] | [[1910]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* основан [[Београдски универзитет]]\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - [[Роберт Кох]]\n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] -\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|01905]]\n\n[[af:1905]]\n[[ast:1905]]\n[[bg:1905]]\n[[ca:1905]]\n[[cs:1905]]\n[[cy:1905]]\n[[da:1905]]\n[[de:1905]]\n[[el:1905]]\n[[en:1905]]\n[[eo:1905]]\n[[es:1905]]\n[[et:1905]]\n[[eu:1905]]\n[[fi:1905]]\n[[fr:1905]]\n[[fy:1905]]\n[[gl:1905]]\n[[he:1905]]\n[[hr:1905]]\n[[io:1905]]\n[[is:1905]]\n[[it:1905]]\n[[ja:1905年]]\n[[la:1905]]\n[[nl:1905]]\n[[no:1905]]\n[[pl:1905]]\n[[pt:1905]]\n[[ro:1905]]\n[[ru:1905]]\n[[sl:1905]]\n[[sv:1905]]\n[[tr:1905]]\n[[uk:1905]]\n[[wa:1905]]\n[[zh:1905年]]','',108,'Djordjes','20041116205353','',0,0,0,0,0.972677797066,'79958883794646','20041116205353'); INSERT INTO cur VALUES (2202,0,'1906','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]] | \'\'\'[[1900е]]\'\'\' | [[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]]
\n[[1901]] | [[1902]] | [[1903]] | [[1904]] | [[1905]] | \'\'\'1906\'\'\' | [[1907]] | [[1908]] | [[1909]] | [[1910]] | [[1911]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|01906]]\n\n[[af:1906]]\n[[ast:1906]]\n[[bg:1906]]\n[[ca:1906]]\n[[cs:1906]]\n[[cy:1906]]\n[[da:1906]]\n[[de:1906]]\n[[el:1906]]\n[[en:1906]]\n[[eo:1906]]\n[[es:1906]]\n[[et:1906]]\n[[eu:1906]]\n[[fi:1906]]\n[[fr:1906]]\n[[fy:1906]]\n[[he:1906]]\n[[hr:1906]]\n[[is:1906]]\n[[it:1906]]\n[[ja:1906年]]\n[[ko:1906년]]\n[[la:1906]]\n[[nl:1906]]\n[[no:1906]]\n[[pl:1906]]\n[[pt:1906]]\n[[ro:1906]]\n[[ru:1906]]\n[[sl:1906]]\n[[sv:1906]]\n[[tr:1906]]\n[[uk:1906]]\n[[wa:1906]]\n[[zh:1906年]]','',108,'Djordjes','20041116205432','',0,0,0,0,0.90108914529,'79958883794567','20041116205432'); INSERT INTO cur VALUES (2203,0,'1907','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]] | \'\'\'[[1900е]]\'\'\' | [[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]]
\n[[1902]] | [[1903]] | [[1904]] | [[1905]] | [[1906]] | \'\'\'1907\'\'\' | [[1908]] | [[1909]] | [[1910]] | [[1911]] | [[1912]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|01907]]\n\n[[af:1907]]\n[[ast:1907]]\n[[bg:1907]]\n[[ca:1907]]\n[[cs:1907]]\n[[cy:1907]]\n[[da:1907]]\n[[de:1907]]\n[[el:1907]]\n[[en:1907]]\n[[eo:1907]]\n[[es:1907]]\n[[et:1907]]\n[[eu:1907]]\n[[fi:1907]]\n[[fr:1907]]\n[[fy:1907]]\n[[he:1907]]\n[[hr:1907]]\n[[hu:1907]]\n[[io:1907]]\n[[is:1907]]\n[[it:1907]]\n[[ja:1907年]]\n[[la:1907]]\n[[nl:1907]]\n[[no:1907]]\n[[pl:1907]]\n[[pt:1907]]\n[[ro:1907]]\n[[ru:1907]]\n[[sl:1907]]\n[[sv:1907]]\n[[tr:1907]]\n[[uk:1907]]\n[[wa:1907]]\n[[zh:1907年]]','',108,'Djordjes','20041116205357','',0,0,0,0,0.06998322628,'79958883794642','20041116205357'); INSERT INTO cur VALUES (2204,0,'1909','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]] | \'\'\'[[1900е]]\'\'\' | [[1910е]] | [[1920е]] | [[1930е]]
\n[[1904]] | [[1905]] | [[1906]] | [[1907]] | [[1908]] | \'\'\'1909\'\'\' | [[1910]] | [[1911]] | [[1912]] | [[1913]] | [[1914]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|01909]]\n\n[[af:1909]]\n[[ast:1909]]\n[[bg:1909]]\n[[ca:1909]]\n[[cs:1909]]\n[[cy:1909]]\n[[da:1909]]\n[[de:1909]]\n[[el:1909]]\n[[en:1909]]\n[[eo:1909]]\n[[es:1909]]\n[[et:1909]]\n[[eu:1909]]\n[[fi:1909]]\n[[fr:1909]]\n[[fy:1909]]\n[[he:1909]]\n[[hr:1909]]\n[[hu:1909]]\n[[is:1909]]\n[[it:1909]]\n[[ja:1909年]]\n[[la:1909]]\n[[nl:1909]]\n[[no:1909]]\n[[pl:1909]]\n[[pt:1909]]\n[[ro:1909]]\n[[ru:1909]]\n[[sl:1909]]\n[[sv:1909]]\n[[tr:1909]]\n[[uk:1909]]\n[[wa:1909]]\n[[zh:1909年]]','',108,'Djordjes','20041116205359','',0,0,0,0,0.413957440487,'79958883794640','20041116205359'); INSERT INTO cur VALUES (2205,0,'1910','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]] | \'\'\'[[1910е]]\'\'\' | [[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]]
\n[[1905]] | [[1906]] | [[1907]] | [[1908]] | [[1909]] | \'\'\'1910\'\'\' | [[1911]] | [[1912]] | [[1913]] | [[1914]] | [[1915]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|01910]]\n\n[[af:1910]]\n[[ast:1910]]\n[[bg:1910]]\n[[ca:1910]]\n[[cs:1910]]\n[[cy:1910]]\n[[da:1910]]\n[[de:1910]]\n[[el:1910]]\n[[en:1910]]\n[[eo:1910]]\n[[es:1910]]\n[[et:1910]]\n[[eu:1910]]\n[[fi:1910]]\n[[fr:1910]]\n[[fy:1910]]\n[[he:1910]]\n[[hr:1910]]\n[[hu:1910]]\n[[is:1910]]\n[[it:1910]]\n[[ja:1910年]]\n[[la:1910]]\n[[nl:1910]]\n[[no:1910]]\n[[pl:1910]]\n[[pt:1910]]\n[[ro:1910]]\n[[ru:1910]]\n[[sl:1910]]\n[[sv:1910]]\n[[tr:1910]]\n[[uk:1910]]\n[[wa:1910]]\n[[zh:1910年]]','',108,'Djordjes','20041116205400','',0,0,0,0,0.953327668343,'79958883794599','20041116205400'); INSERT INTO cur VALUES (2206,0,'1911','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]] | \'\'\'[[1910е]]\'\'\' | [[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]]
\n[[1906]] | [[1907]] | [[1908]] | [[1909]] | [[1910]] | \'\'\'1911\'\'\' | [[1912]] | [[1913]] | [[1914]] | [[1915]] | [[1916]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|11911]]\n\n[[af:1911]]\n[[ast:1911]]\n[[bg:1911]]\n[[ca:1911]]\n[[cs:1911]]\n[[cy:1911]]\n[[da:1911]]\n[[de:1911]]\n[[el:1911]]\n[[en:1911]]\n[[eo:1911]]\n[[es:1911]]\n[[et:1911]]\n[[eu:1911]]\n[[fi:1911]]\n[[fr:1911]]\n[[fy:1911]]\n[[gl:1911]]\n[[he:1911]]\n[[hr:1911]]\n[[hu:1911]]\n[[io:1911]]\n[[is:1911]]\n[[it:1911]]\n[[ja:1911年]]\n[[la:1911]]\n[[nl:1911]]\n[[no:1911]]\n[[pl:1911]]\n[[pt:1911]]\n[[ro:1911]]\n[[ru:1911]]\n[[sl:1911]]\n[[sv:1911]]\n[[tr:1911]]\n[[uk:1911]]\n[[wa:1911]]\n[[zh:1911年]]','',108,'Djordjes','20041116205401','',0,0,0,0,0.277386340442,'79958883794598','20041116205401'); INSERT INTO cur VALUES (2207,0,'1916','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]] | \'\'\'[[1910е]]\'\'\' | [[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]]
\n[[1911]] | [[1912]] | [[1913]] | [[1914]] | [[1915]] | \'\'\'1916\'\'\' | [[1917]] | [[1918]] | [[1919]] | [[1920]] | [[1921]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|11916]]\n\n[[af:1916]]\n[[ast:1916]]\n[[bg:1916]]\n[[ca:1916]]\n[[cs:1916]]\n[[cy:1916]]\n[[da:1916]]\n[[de:1916]]\n[[el:1916]]\n[[en:1916]]\n[[eo:1916]]\n[[es:1916]]\n[[et:1916]]\n[[eu:1916]]\n[[fi:1916]]\n[[fr:1916]]\n[[fy:1916]]\n[[he:1916]]\n[[hr:1916]]\n[[is:1916]]\n[[it:1916]]\n[[ja:1916年]]\n[[la:1916]]\n[[nl:1916]]\n[[no:1916]]\n[[pl:1916]]\n[[pt:1916]]\n[[ro:1916]]\n[[ru:1916]]\n[[sl:1916]]\n[[sv:1916]]\n[[tr:1916]]\n[[uk:1916]]\n[[wa:1916]]\n[[zh:1916年]]','',108,'Djordjes','20041116205448','',0,0,0,0,0.168334290929,'79958883794551','20041116205448'); INSERT INTO cur VALUES (2208,0,'1919','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[19. век]] | \'\'\'[[20. век]]\'\'\' | [[21. век]]
\n[[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]] | \'\'\'[[1910е]]\'\'\' | [[1920е]] | [[1930е]] | [[1940е]]
\n[[1914]] | [[1915]] | [[1916]] | [[1917]] | [[1918]] | \'\'\'1919\'\'\' | [[1920]] | [[1921]] | [[1922]] | [[1923]] | [[1924]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:20. век|11919]]\n\n[[af:1919]]\n[[ast:1919]]\n[[bg:1919]]\n[[ca:1919]]\n[[cs:1919]]\n[[cy:1919]]\n[[da:1919]]\n[[de:1919]]\n[[el:1919]]\n[[en:1919]]\n[[eo:1919]]\n[[es:1919]]\n[[et:1919]]\n[[eu:1919]]\n[[fi:1919]]\n[[fr:1919]]\n[[fy:1919]]\n[[he:1919]]\n[[hr:1919]]\n[[hu:1919]]\n[[is:1919]]\n[[it:1919]]\n[[ja:1919年]]\n[[la:1919]]\n[[nl:1919]]\n[[no:1919]]\n[[pl:1919]]\n[[pt:1919]]\n[[ro:1919]]\n[[ru:1919]]\n[[sl:1919]]\n[[sv:1919]]\n[[tr:1919]]\n[[uk:1919]]\n[[wa:1919]]\n[[zh:1919年]]','',108,'Djordjes','20041116205448','',0,0,0,0,0.001576029231,'79958883794551','20041116205448'); INSERT INTO cur VALUES (2209,0,'Гаетано_Доницети','(Gaetano Donizetti)\n\n==Опус==\n===Опере===\n*[[Љубавни напитак (опера)|Љубавни напитак]]\n*[[Лучија од Ламермура (опера)|Лучија од Ламермура]]\n*[[Позоришне згоде и незгоде]] ([[1827]].) [Као \'\'Вива ла Мама\'\' [[1969]].]\n\n[[Category:Композитори|Доницети, Гаетано]]\n\n[[en:Gaetano Donizetti]]\n[[de:Gaetano Donizetti]] \n[[it:Gaetano Donizetti]] [[ja:ガエターノ・ドニゼッティ]]\n[[pl:Gaetano Donizetti]]','',49,'Zorba','20041217224246','',0,0,1,0,0.959667880069,'79958782775753','20041217224246'); INSERT INTO cur VALUES (2210,0,'Позоришне_згоде_и_незгоде','\'\'\'Позоришне згоде и незгоде\'\'\' (\'\'Le Convenienze ed le inconvenienze Teatrali\'\'), комична [[опера]] у два чина [[Гаетано Доницети|Гаетана Доницетија]] коју је прерадио Вито Фраци (Vitto Frazzi) и под насловом \'\'\'Вива ла Мама\'\'\' (\'\'Viva la Mamma\'\') извео у [[Минхен|Минхену]].\n\n==[[Либрето]]==\nАнтонио Зографи (Antonio Sografi) – драматуршка и инструментална обрада као „\'\'Вива ла Мама\'\'” Хорст Гергес (Horst Goegres) и Карлхајнц Гутхајм (Karlheinz Gutheim).\n\n==Праизведба==\n*[[21. новембар]] [[1827]]., [[Напуљ]] у \'\'Teatro Nuovo\'\'.\n*Као „\'\'Вива ла Мама\'\'” – [[25. фебруар]] [[1969]]., [[Минхен]] у \'\'Cuivillès Theater\'\'\n*први пут у [[Србија и Црна Гора|СиЦГ]] – [[28. децембар]] [[1991]]., [[Нови Сад]] у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] (дирг. [[Јанез Говедник]] и [[Имре Топлак]], реж. [[Воја Солдатовић]])\n\n==Ликови и улоге (\'\'Вива ла Мама\'\')==\n\'\'\'Корила Сартинеки\'\'\' (Corilla Sartinecchi), \'\'примадона\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Стефано\'\'\' (Stefano), \'\'њен супруг\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Луиђа Боски\'\'\' (Luigia Boscchi), \'\'млада дебитанткиња\'\' - \'\'\'сопран\'\'\'
\n\'\'\'Агата\'\'\' (Agata), \'\'њена мајка\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Доротеа Качини\'\'\' (Dorotea Caccini), \'\'такође дебитанткиња, али већ у годинама\'\' - \'\'\'мецосопран\'\'\'
\n\'\'\'Гуљелмо Антолстоинолоноф\'\'\' (Guglielmo Antolstoinolonoff), \'\'гостујући певач из Русије\'\' - \'\'\'тенор\'\'\'
\n\'\'\'Винченцо Бискрома\'\'\' (Vincenzo Piscroma), \'\'композитор опере „Ромулус и Ерзилија”\'\' - \'\'\'баритон\'\'\'
\n\'\'\'Орацио Просперо\'\'\' (Orazio Prospero), \'\'песник, либретиста и редитељ дотичне опере\'\' - \'\'\'бас\'\'\'
\n\'\'\'Импресарио\'\'\' (Impressario), \'\'импресарио позоришта\'\' – \'\'баритон\'\'
\n\nинспицијент, суфлер, корепетитор, реквизитери, техничари као и мушки хор и оркестар\n\n==Место и време==\nНека оперска сцена пред премијеру опере „Ромулус и Ерзилија”, било када и било где\n\n==Садржај==\n===I чин===\n[[Слика:Vivalamamma.jpg|thumb|right|Нотни пример - \'\'Вива ла Мама\'\' (клавирски извод)]]\nУ локалном позоришту припрема се извођење нове опере са садржајем из старог Рима. Почиње проба једне сцене са Корилом у улози Ерзилије и Гуљелмом као Ромулусом, у којој су важнији њихови каприци него улога и представа. Пробу води композитор Бискрома и либретиста Просперо, а присуствује и импресарио који финансира оперу. Две солисткиње-дебитанткиње, Доротеа и Луиђа, нервозне због спорог напредоваља у каријери, потпомажу атмосфери нетрпељивости, злобе и ексцеса.
\nУправо када стигну плакати нове опере, долази Агата, мајка младе Луиђе, која се труди да јој на сваки начин помогне каријери. Пошто изгрди све присутне, она саветује композитора какву арију да напише за њену ћерку. Затим изазива Стефана, примадониног мужа, подсећајући га како је до недавно са женом продавао уштипке на тргу. Стефано јој одговара тирадом о међународном успеху своје жене и како он мора свуда да је брани. Свађу наставља и Корила, уз међусобну размену увреда.
\nДолази и композитор са тенором, па пошто је Доротеа напустила пројекат, невољко пристаје да Агати да њену улогу, па она и Гуљелмо пробају дует из опере. Агата више жели него што може и Гуљелмо, након свађе са њом и композитором, напушта пробу. Његову улогу додељују Стефану који је све научио од жене, или бар он то тако каже.
\nАгата добија писмо од пријатеља из суседног места који јој саопштава да импресарио жели да их превари и украде паре. Стефано, Просперо, Бискорма и Корила на наговор Агате и Луиђе одбијају да раде док их не исплате.\n\n===II чин===\nАгата од импресарија жели да измоли хонорар, он то одбија, али она каже да ће заложити свој накит и помоћи представу, ако јој дају неку улогу. Он то прихвата. Корила проба своју арију, али мисли да је досадна и одлучује да на том месту отпева неку која одговара њеном гласу и темпераменту, иако нема везе са радњом опере.
\nПочиње костимска проба. Тријумфална сцена са Стефаном пропада јер он пева испод сваког нивоа. Он такође упропасти сцену жртвовања боговима, када скоро обезглави Агату у глумачком жару, којим покушава да замаскира своје лоше певање. Корила предлаже да се за ту сцену напише и олуја, као и хор који би прекрили Стефаново очајно певање. У то стиже писмо из градске управе да се укидају сва средства због изостанга славних имена. Ипак, Агата ће заложити свој накит и представа је спашена, али она мора певати у њој. Свису одушевљени и весело кличу мама Агати.\n\n==Познате музичке нумере (према \'\'Вива ла Мама\'\' – [[Српско народно позориште|СНП]], [[Нови Сад]])==\n*\'\'E puoi goder, tirrano!\'\' – Арија Ерзилије из „Ромулус и Ерзилије” – Корила и хор (I чин)\n*\'\'Склањај се усрана багро!...Одрпанци! Разметљивци!\'\' – Сцена и Арија мама Агате (I чин)\n*\'\'Чуј мене, ти стара дрољо!\'\' – дует Кориле и Агате (I чин)\n*\'\'Футог, 22. мај овога лета...\'\' – читање писма и финале I чина\n*\'\'Прави уметник не мисли на почетку већ на гажу\'\' – дует Агате и Импресарија (II чин)\n*\'\'Viva il gran Romolo... Son guerriero\'\' – тријумфална сцена и арија из „Ромулуса и Ерзилије” – Стефано и хор (II чин)\n*\'\'Маестро, смем ли ја да молим?... То је комад изванредан...\'\' – финале II чина\n\n[[Category:Опере]]','',49,'Zorba','20041213223725','',0,0,1,0,0.59537211647,'79958786776274','20041213223725'); INSERT INTO cur VALUES (2211,6,'Vivalamamma.jpg','Klavirski izvod - strana 12','Klavirski izvod - strana 12',49,'Zorba','20040720204817','',0,0,0,1,0.427192919354134,'79959279795182','20041213223729'); INSERT INTO cur VALUES (2212,0,'Кнез_од_Зете_(драма)','#REDIRECT [[Кнез од Зете (опера)]]\n','Кнез од Зете (драма) moved to Кнез од Зете (опера)',49,'Zorba','20040720210728','',0,1,0,1,0.156274132576095,'79959279789271','20040720210728'); INSERT INTO cur VALUES (2213,0,'Астрофизика','\'\'\'Астрофизика\'\'\' је дeо [[астрономија|астрономије]] који се првенствено бави [[физика|физиком]] свемира, укључујући [[луминозитет]], [[густина|густину]], [[температура|температуру]] и [[хемија|хемијски]] састав [[звезда]], [[галаксија]] и [[међузвездани простор|међузвезданог простора]].\n\n\'\'Види и:\'\' [[Астрономија]]','',133,'Avala','20040720215857','',0,0,0,1,0.053312627158,'79959279784142','20040721124823'); INSERT INTO cur VALUES (2214,0,'Астрономија_и_астрофизика','#REDIRECT [[Астрономија]]\n','Астрономија и астрофизика moved to Астрономија',133,'Avala','20040720220140','',0,1,0,1,0.499791935551718,'79959279779859','20040720220140'); INSERT INTO cur VALUES (2215,3,'Suisui','Не сумњам у добру намеру, само ми није јасно због чега брисати те линкове ако странице још не постоје. На пример све ове википедије ће кад-тад направити странице за ове године. Исто рецимо као што код нас неке године имају, а неке немају своју страницу, али ће је све добити. Због тога мислим да не треба сада брисати ове линкове па их за шест месеци опет додавати. Наиме, ја сам и повећао списак језика за још неколико и намеравао сам да тај шаблон надаље користим. Мада, може се поставити питање да ли уопште има смисла и потребе за толиким бројем линкова ка другим језицима када су године у питање. Можда је сасвим довољно да на списку буду енглески, руски, немачки, француски и од наших комшија хрватски, босански, македонски, словеначки. Углавном ради се о шаблону и мислим да треба да буде једнак за сваку годину без обзира што неке википедије за неку годину још немају страницу. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 11:47, 21 Јул 2004 (CEST)','',108,'Djordjes','20040721094719','',0,0,0,1,0.517848644181,'79959278905280','20040805172846'); INSERT INTO cur VALUES (2216,0,'Архива/админ','*Ако могу и ја да постанем бирократа. На енглеској Википедији сам активан дуже времена, на српској такође, превео интерфејс, популаризовао их около... [[Корисник:Никола Смоленски|Никола]] 18:18, 17 Јул 2004 (CEST)\n**In English: Nikola was administrating Serbian Wikipedia without admin permissions for a long time. He is fully reliable to become a bureaucrat. --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:58, 17 Јул 2004 (CEST)\n**Како је Никола на Википедији један од корисника са највећим стажом и како је у прошлости и без администраторских права администрирао српску Википедију, сматрам да је његов захтев у потпуности оправдан. Никола је од пре неколико тренутака бирократа на српској Википедији. --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:55, 17 Јул 2004 (CEST)\n\n*Пошто је сада отворена оваква страница и на српској википедији молим бирократе да ми поново дају статус Администратора! [[Корисник:Avala|Avala]] 13:51, 18 Јул 2004 (CEST)\n**Обзиром на следеће услове: (1) ја сам тражио да се [[Корисник:Avala|Авали]] уклоне администраторска права; (2) нисам могао телефоном да добијем другог бирократу, [[Корисник:Никола Смоленски|Николу Смоленског]]; (3) [[Корисник:Avala|Авала]] је обећао да неће више бити тако рестриктиван и да ће се обавезно консултовати са осталим администраторима; (4) [[Корисник:Avala|Авала]] значајно доприноси раду српске Википедије -- На своју руку сам му дао администраторска права. Топло се надам да смо заувек завршили са причом везаном за звање другостепених инстанци у решеавању наших интерних спорова. (Ускоро ћу архивирати све ове захтеве. Гласање за додељивање администраторских права Авали је коментарисано зато што их већ има.) --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:37, 20 Јул 2004 (CEST)\n**In English: According to the next conditions: (1) I asked for removing Avala\'s sysop privileges; (2) I couldn\'t reach (by telephone) another bureaucrat, Nikola Smolenski; (3) Avala promissed that he would not be so restrictive in the future and that he would consult other administrators about various kinds of restrictions; (4) Avala\'s contribution to Serbian Wikipedia is significant -- I gave to Avala admin permissions. I hope that we finished forever with including stewards in our conflicts. (Soon, I\'ll archive those requests. Voting for Avala\'s permissions is commented because he became an admin.)\n\n*На основу [[Корисник:Милош|Милошевог]] позива, ево и ја се предлажем за администратора. Па ако сам био по вољи и довољно конструктиван можда то и постанем :) [[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 16:12, 19 Јул 2004 (CEST)\n**Ђорђе се показао врло корисним за српску Википедију, тако да нема сумње да је заслужио администраторска права. --[[Корисник:Милош|Милош]] 16:53, 19 Јул 2004 (CEST)\n**In English: Djordjes had done a lot of work on Serbian Wikipedia, so he is completly qualified to become a sysop. --[[Корисник:Милош|Милош]] 16:53, 19 Јул 2004 (CEST)\n\n','',133,'Avala','20040721114941','',0,0,0,1,0.866860808743,'79959278885058','20040721114941'); INSERT INTO cur VALUES (2217,6,'PlanetaZemlja-Apollo17.jpg','sa engleske wikipedije','sa engleske wikipedije',133,'Avala','20040721121802','',0,0,0,1,0.0301373107639489,'79959278878197','20050307105104'); INSERT INTO cur VALUES (2218,6,'Slojevi_atmosfere.png','','',133,'Avala','20040721122446','',0,0,0,1,0.651310777898236,'79959278877553','20050307105104'); INSERT INTO cur VALUES (2219,0,'Земља','*[[Држава]] \n*[[Земља (планета)]]\n*[[Тло]]\n*[[Обрадива земља]]\n\n*не знам да ли и како да опишем ону земљу као кад је узмемо у руке:)\n\n{{Вишезначна одредница}}','потребна помоћ при дефинисању нових појмова...',170,'Покрајац','20050312221356','',0,0,0,0,0.79005494378,'79949687778643','20050312221356'); INSERT INTO cur VALUES (2220,0,'Атмосфера','(ваздушни омотач). У ширем смислу назив за гасни омотач око небеских тела, док се у ужем смислу атмосфером назива гасовити омотач око [[Земља|Земље]], у висини (дебљини) од 80 до 500 км. Атмосфера ([[ваздух]]) је смеша [[гас]]ова од којих су неки у врло променљивом саставу: [[азот]]а има 78,08%, [[кисеоник]]а 20,95%, [[аргон]]а 0,93% и у врло малим количинама [[криптон]]а, [[ксенон]]а, [[хелијум]]а, [[неон]]а и др. У променљивим количинама у ваздуху може бити [[водена пара|водене паре]], [[озон]]а, [[угљен диоксид]]а, [[радон]]а и др. Састав атмосфере, односно ваздуха, варира на различитим висинама. При већој висини смањује се садржај кисеоника, а повећава се садржај водоника.
\n\n\'\'\'Атмосфера\'\'\' има више значења:\n\n* [[атмосфера небеског тела]] на пример:\n* [[Земљина атмосфера]]\n* [[Стеларна атмосфера]]\n* као [[јединица]] за [[притисак]]\n* мешавина [[гас|гасова]]\n* [[амбиент]] или угођај','',154,'Jablan','20050128093242','',0,0,0,0,0.52795856424,'79949871906757','20050228221302'); INSERT INTO cur VALUES (2221,0,'Звезда','\'\'\'Звезда\'\'\' је свемирски објект који се састоји од велике количине гаса, већином водоника. Звезда исијава светлост и топлоту који настају у термонуклеарним реакцијама у средишту звезде. \n\nСтабилност звезде зависи о две међусобно супротстављене силе: \n\n* термонуклеарне реакције настоје да распрше материјал звезде у околни простор\n* сила гравитације која се томе супротставља и која настоји задржати масу звезде на окупу \n\nАко превлада сила гравитације, материјал звезде се сажима, па настају звезде у којима је материја сабијена до врло високих густина (неутронске звезде, бели патуљци), а ако је маса звезде већа од одређене критичне границе или [[Хандрасекарова граница]] долази до бесконачног сажимања у физикални сингуларитет из којег више не може побећи чак ни свјетлост [[црна рупа]]. Ако надвлада прва тенденција, звезда може експлодирати у силовитој експлозији и тако настаје нова или супернова. Однос сјаја и величине звезде приказује се [[Херцспрунг-Руселовим дијаграмом]]. Просечна галаксија садржи око стотину милијарди звијезда.','',133,'Avala','20040721124823','',0,0,0,1,0.846441506802,'79959278875176','20040721124823'); INSERT INTO cur VALUES (2222,0,'Свемир','\'\'\'Свемир\'\'\' је читав свет који нас окружује.(ovde je napravljena greska,jer nije trebalo da se kaze da je svemir svet vec da je svemir prostor!!!)\n\nВременски и просторно свемир је [[Колики је свемир|бесконачан]]. Гране наука које проучавају свемир су [[астрономија]] (наука о звездама), затим [[космогонија]] и [[космологија]]. Део свемира који чине Сунце и 9 [[планета]] који круже око њега (укључујући и [[Земља|Земљу]]) зове се [[Сунчев систем]].\n\nПретпоставља се да је свемир стар око 15 милијарди година, те да је настао у [[Велики Прасак|Великом Праску]] (\'\'Big Bang\'\'). Свемир се грубо речено састоји од [[галаксија]] (скупина милона [[звезда]]), празног простора, и међузвездане твари. Галаксије су организоване у [[галактичко јато|галактичка јата и суперјата]].\n\n==Спољне везе==\n\n*[http://www.astronomija.co.yu/ Astronomski magazin]\n*[http://hpd.botanic.hr/ast/osnove.htm Osnove astronomije]\n*[http://www.astronomija.net/ Astronomija NET]\n\n\n[[ca:Univers]]\n[[da:Universet]]\n[[de:Universum]]\n[[en:Universe]]\n[[eo:Universo]]\n[[es:Universo]]\n[[fi:Maailmankaikkeus]]\n[[fr:Univers]]\n[[ja:宇宙]]\n[[ms:Alam Semesta]]\n[[simple:Universe]]\n[[sl:Vesolje]]\n[[sv:Universum]]\n[[zh:宇宙]]','',0,'213.149.107.163','20050121012803','',0,0,0,0,0.509098684187,'79949878987196','20050121224120'); INSERT INTO cur VALUES (2223,0,'Астроном','\'\'\'Астроном\'\'\' или астрофизичар је научник-научница којем је подручје истраживања [[астрономија]] или [[астрофизика]].\n\nЗа разлику од већине других научника, астрономи не могу директно утицати на [[небеско тело|небеска тела]] и већина нихових теза и открића је заснована на опажањима кроз помагала од којих је најважнији [[телескоп]].','',133,'Avala','20040721125616','',0,0,0,1,0.252380284598,'79959278874383','20040721135941'); INSERT INTO cur VALUES (2224,0,'Астрологија','\'\'\'Астрологија\'\'\' реч чији корен произлази из [[грчки|грчког језика]] и она је [[псеудонаука]] која се бави проучавањем људске судбине у односу на положај [[небеско тело|небеских тела]] као што су [[Сунце]], [[Месец]] и осталих [[планета]] у односу на време и место (географски положај) неког догађа као на пример рођење неке особе, стварање државе итд.\n\n\n== Основне форме ==\n\nАстрологија се дели на:\n\n* Западњачку астрологију\n* Кинеску астрологију\n* Ведичку астрологију\n* Кабалистичку астрологију\n\n\n[[en:Astrology]]\n[[bg:Астрология]]\n[[ca:Astrologia]]\n[[cs:Astrologie]]\n[[da:Astrologi]]\n[[de:Astrologie]]\n[[et:Astroloogia]]\n[[es:Astrología]]\n[[eo:Astrologio]]\n[[fr:Astrologie]]\n[[ia:Astrologia]]\n[[it:Astrologia]]\n[[sw:Astrolojia]]\n[[nl:Astrologie]]\n[[ja:占星術]]\n[[ko:점성술]]\n[[no:Astrologi]]\n[[pl:Astrologia]]\n[[pt:Astrologia]]\n[[ro:Astrologie]]\n[[ru:Астрология]]\n[[sa:फलज्योतिषं]]\n[[fi:Astrologia]]\n[[sv:Astrologi]]\n[[sw:Astrolojia]]\n[[zh:占星学]]','',317,'Велики','20050217150413','',0,0,1,0,0.057652519577,'79949782849586','20050217150413'); INSERT INTO cur VALUES (2225,0,'Псеудонаука','\'\'\'Псеудонаука\'\'\' је цео скуп знања и метода које тврде да су засноване на чињеничним сазнањима и науци, или било који скуп знања која су на вишем нивоу, али која нису у сагласности са [[научна метода|научнима методама]].','',133,'Avala','20040721130056','',0,0,0,1,0.17742008631,'79959278869943','20040721130056'); INSERT INTO cur VALUES (2226,0,'Астробиологија','\'\'\'Астробиологија\'\'\' је наука проучава настанак и еволуцију биолошких система у [[свемир]]у. \n\n== Циљеви ==\n\nАстробиологија покушава да објасни настанак живота и њен развој кроз:\n\n* посматрања настанака и развој живота на [[Земља|Земљи]]\n* развијање општих постулата о развоју и организацији живих организама\n* посматрање развоја и еволуције живота на нивоу молекула, организама и екосистема\n* проналажење граница за стварање и одржавање живота - који минимум је потребан да се живот створи и развије\n* проналажење начина за препознавање знака живота на другим световима\n* проналажење живота на небеским телима сунчевог система','',133,'Avala','20040721130344','',0,0,0,1,0.5004410611,'79959278869655','20040721130344'); INSERT INTO cur VALUES (2227,0,'Небеско_тело','Под појмом \'\'\'небеских тела\'\'\' подразумевамо објекте у свемиру: [[звезда|звезде]], [[планета|планете]], [[астероид]]е, [[природни сателит|природне сателите]].','',133,'Avala','20040721130449','',0,0,0,1,0.684610165509,'79959278869550','20040721161746'); INSERT INTO cur VALUES (2228,0,'Млечни_пут','\'\'\'Млечни пут\'\'\' је [[галаксија]] којој припада и [[Сунчев систем]], у којој је [[Земља]] једна од планета. \n\n== Физичка својства ==\n\n\'\'\'Млечни пут\'\'\' је велика [[спирална галаксија]] чија је укупна [[маса]] око трилион пута већа од масе [[Сунце|Сунца]]. У \'\'\'Млечном путу\'\'\' налази се између 200-400 милијарди [[звезда]].\n \n\'\'\'Млечни пут\'\'\' ствара галактички диск који има пречник приближно 100,000 [[светлосна година|светлосних година]]. Удаљеност Сунца од центра галаксије приближно је 27,700 светлосних година. Количина масе унутар Сунчеве орбите око галактичког центра је приближно 9.0 × 1010 MO.\n\nНа основу досадашњих истраживања и сазнања \'\'\'Млечни пут\'\'\' састоји се од четири велика спирална крака и два мања крака. Сви крацо извиру из центра галаксије.\n\n== Етимологија ==\n\n\'\'\'Млечни пут\'\'\' превод је [[латински|латинске]] речи \'\'\'Via Lactea\'\'\', док је корен речи изведен из грчке речи \'\'\'galaxia\'\'\' - (gala, galactos значи млеко). Иначе, по [[Грчка|старогрчком]] миту Млечни пут настао је када се млеко излило из присију богиње [[Хера|Хере]] по небу, приликом тајног дојења [[Херакло|Херакла]], којег је подметнуо [[Зевс]].\n\n\nМлечни пут у српском језику носи и назив \'\'\'Кумова слама\'\'\'. \n\n[[bg:Млечен път]]\n[[da:Mælkevejen]]\n[[de:Milchstraße]]\n[[eo:Lakta Vojo]]\n[[en:Milky Way]]\n[[es:Vía Láctea]]\n[[fr:Voie lactée]]\n[[he:שביל החלב]] \n[[it:Via Lattea]]\n[[ja:銀河系]]\n[[nl:Melkweg]]\n[[pt:Via Láctea]]\n[[sl:naša Galaksija]]\n[[sv:Vintergatan]]\n[[simple:Milky Way]]\n[[zh-cn:银河系]]\n[[zh-tw:銀河系]]','/* Етимологија */ стајало је \"це\", променио у \"се\"',135,'Обрадовић Горан','20040801112145','',0,0,0,0,0.818368798037,'79959198887854','20040801112145'); INSERT INTO cur VALUES (2229,6,'Suncevsistem.jpg','','',133,'Avala','20040721132421','',0,0,0,1,0.166141987932978,'79959278867578','20040821195413'); INSERT INTO cur VALUES (2230,0,'Сунчев_систем','\'\'\'Сунчев систем\'\'\' је подручје у [[свемир]]у које чини барем једна [[звезда]] и објекти који се крећу у одређеној [[орбита|орбити]] око те звезде. \nТи објекти могу бити: [[астероид]]и, [[комета|комете]], [[природни сателит]]и, [[планета|планет]]е и слично.
\nИзраз се обично користи за наш систем, у којем је [[Земља]]. Да се избегне збрка, други сунчеви системи називају се \'\'планетарни системи\'\'.
\nУ већини других језика назив је изведен из речи \'\'\'Sol\'\'\', што је [[латински|латинско]] име за [[Сунце]]. \n\n==Својства Сунчевог система==\n\n=== Небеска тела која чине Сунчев систем ===\n\n[[Сунце]] припада звездама спектралне класе Г2, где 99.86% масе система отпада на [[масу]] звезде.\n\n[[Image:Suncevsistem.jpg|thumb|center|550px|Ова слика илустрира релативну величину планета с обзиром на величину Сунца у Сунчевом систему.]]\n\n*[[Планета|Планете]] су девет тела у Сунчевом систему. Наводимо их према удаљености од Сунца, од најближег до најдаљег: [[Меркур]], [[Венера]], [[Земља]], [[Марс]], [[Јупитер]], [[Сатурн]], [[Уран]], [[Нептун]] и [[Плутон]].\n** Већа тела која круже око планета су [[природни сателити]] или [[месец]]и.\n** [[Прашина]] и друга ситна тела круже око планета, од чега настају [[планетарни прстен]]ови.\n** [[Свемирски отпад]] су комади или тела која су људског порекла и већином се налазе у орбити око планете Земље.\n** [[Планетисимали]]. \n\n*[[Астероид]]и\n\n*[[Комета|Комете]]\n\n*[[Кентаур]]и су ледена небеска тела налик на комете која имају нешто мање ексцентричну орбиту, која им омогућава да се задрже у подручју између Јупитера и Нептуна.\n\n*[[Транс-Нептунско тело|Транс-Нептунска тела]]\n**[[Кајперов појас]] је појас у облику диска који се простире иза планете Нептуна у ширини од 30 АУ до 50 АУ од Сунца. \n**[[Оортов облак]] је хипотетични појас који се простире од 50,000 до 100,000 АУ од Сунца. Верује се да је ова област извор комета с дугим периодима.\n\n\n*[[Зодијачка светлост]]\n\n*[[Свемирска прашина]]\n\n==Извор планетарних система и њихова еволуција==\n\nУобичајено мишљење је да планетарни системи настају приликом стварања звезда као и приликом случајних судара звезданих система. Постоји још једна распрострањена теорија: да планетарни системи настају од звезданих облака или [[небула]].\n\n== Сунчев систем и остали планетарни системи ==\n\n\nКрајем деведесетих година двадесетог века човек је успео да пронађе доказе о постојању планета изван Сунчевог система. Откриће других планетарних система постало је могуће након изградње моћних оптичких [[телескоп]]а на Земљи и развоја посебних електронских направа ([[дигитална камера|дигиталних камера]]), рачунарских техника [[обрада података|обраде података]], и развоја доступних и јефтиних [[рачунарство|рачунарских мрежа]]. Кроз посматрање [[Доплеров ефект|Доплеровог ефекта]] у сјају далеких звезда [[астроном]]и су успели да докажу постојање других планетарних система. При томе су приликом посматрања успели да установе масу као и својства орбите планета изван Сунчевог система.\n\n== Особине главних планета ==\n\nСве особине и мере у доњој таблици су релативне у односу на планету Земљу:\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
ПланетаПречник
екватора
МасаПречник
орбите
ГодинаДан
[[Меркур]]0.3820.060.380.24158.6
[[Венера]]0.9490.820.720.615-243
[[Земља]]1.001.001.001.001.00
[[Марс]]0.530.111.521.881.03
[[Јупитер]]11.23185.2011.860.414
[[Сатурн]]9.41959.5429.460.426
[[Уран]]3.9814.619.2284.010.718
[[Нептун]]3.8117.230.06164.790.671
[[Плутон]]*0.240.001739.5248.56.5
\n\n\n\n*[[Међународни астрономски савез]] сврстао је [[Плутон]] у планете одмах након његовог открића [[1930]]. године, али та класификација је сада доведена у питање због недавних открића. \n\n\n\n[[bg:???????? ???????]]\n[[da:Solsystem]]\n[[de:Sonnensystem]]\n[[en:Solar system]]\n[[eo:Sunsistemo]]\n[[es:Sistema solar]]\n[[et:Päikesesüsteem]]\n[[fr:Système solaire]]\n[[he:????? ????]]\n[[hu:Naprendszer]]\n[[id:Tata Surya]]\n[[it:Sistema Solare]]\n[[ja:???]]\n[[ms:Sistem suria]]\n[[nl:Zonnestelsel]]\n[[no:Solsystem]]\n[[pl:Uk?ad S?oneczny]]\n[[ro:Sistem solar]]\n[[simple:Solar System]]\n[[sv:Solsystem]]\n[[uk:??????? ???????]]\n[[zh-cn:???]]\n[[zh-tw:???]]','Исправљена терминологија и мање стилске измене.',152,'Titanium','20040821195412','',0,0,1,0,0.238463061973,'79959178804587','20040821195412'); INSERT INTO cur VALUES (2231,6,'Sunce_(SOHO_image).jpg','','',133,'Avala','20040721134815','',0,0,0,1,0.876777636703828,'79959278865184','20040721135804'); INSERT INTO cur VALUES (2232,6,'Sunceve_baklje.jpg','','',133,'Avala','20040721135545','',0,0,0,1,0.885462250453851,'79959278864454','20040721135804'); INSERT INTO cur VALUES (2233,6,'Prominencija.jpg','','',133,'Avala','20040721135555','',0,0,0,1,0.796978372891413,'79959278864444','20040721135804'); INSERT INTO cur VALUES (2234,6,'Mond-galileo-farbig-thumb.jpg','','',133,'Avala','20040721135618','',0,0,0,1,0.328505143829161,'79959278864381','20050214213640'); INSERT INTO cur VALUES (2235,0,'Сунце','\'\'\'Сунце\'\'\' је средишња [[звезда]] нашег планетарног система - [[Сунчев систем|сунчевог система]]. Осим [[Земља|Земље]] и других [[планета]], око Сунца круже и [[астероид|астероиди]], [[комет|комети]], [[метеороит|метеороити]], транс-нептунски објекти у [[Куиперов појас|Куиперовом појасу]] и честице прашине.\n\n== Физичке карактеристике ==\n\nСунце је звезда [[главни низ|главног низа]] (погледати [[Хертзспрунг - Русселов дијаграм]]), [[спектрални тип|спектралног типа]] Г2, што значи да је нешто већа и топлија од просечне звезде, но недовољно велика да би припадала тзв. \"дивовима\". Животни век звезда овог спектралног типа је око 10 милијарди година, а будући да је Сунце старо око 5 милијарди година, налази се у средини свог животног циклуса.\n\nУ средишту Сунца у термонуклеарним реакцијама ([[нуклеарна фузија]]) [[водоник]] се претвара у [[хелијум]]. Сваке секунде у нуклеарним реакцијама учествује 3.8 x 1038 [[протон]]а (водоникових језгара). Ослобођена енергија бива израчена са сунчеве површине у облику [[електромагнетно зрачење|електромагнетног зрачења]] и [[неутрон|неутрона]], и мањим делом као кинетичка и топлотна енергија честица [[сунчев ветар|сунчевог ветра]] и енергија сунчевог магнетног поља.\n\nЗбог екстремно високих температура, твар је у облику [[плазма|плазме]]. Последица тога је да Сунце не ротира као чврсто тело. Брзина ротације је већа на екватору, него у близини полова, због чега долази до искривљења силница магнетског поља, ерупција гаса са сунчеве површине и стварања [[сунчеве пеге|сунчевих пега]] и [[Сунце#хромосфера|проминенција]] (протуберанци). Ове појаве називамо сунчевом активношћу.\n\n
\n[[Image:Sunce_(SOHO_image).jpg|thumb|300px|Сунце (снимљено у ултраљубичастом спектру)]]\n
\n\nОсновни подаци:\n\n \n \n \n \n \n
Пречник1 392 000 км
Маса1.9891 x 1030 кг
Просечна густина1.411 г/цм3
Површинска температура5780 К
Време обиласка око средишта галаксије2.2 x 108 година
\n\nХемијски састав:\n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n
[[Водоник]]73.46 %
[[Хелијум]]24.58 %
[[Кисеоник]]0.77 %
[[Угљеник]]0.29 %
[[Гвожђе]]0.16 %
[[Неон]]0.12 %
[[Азот]]0.09 %
[[Силицијум]]0.07 %
[[Магнезијум]]0.05 %
[[Сумпор]]0.04 %
\n\n== Сунчев циклус ==\n\nПромене које опажамо на Сунцу и називамо сунчева активност одвијају се периодично у циклусима просечне дужине 11 година. Циклуси варирају у дужини, између 8 и 15 година. Ове промене обухватају:\n\n* количину израчене енергије\n* бројност и распоред пега\n* бројност сунчевих бакљи\n* облик и величину короне\n\nВременски период највеће активности назива се \'\'\'сунчев максимум\'\'\'. Може трајати неколико година, зависно од активности пега и бакљи. Постоје и дужа периодична раздобља сунчеве активности. У историји је познат \'\'\'Маундеров минимум\'\'\', раздобље у другој половини 17. в. током ког је број сунчевих пега био изузетно мали. Збио се истовремено са периодом хладних година, названог [[мало ледено доба]]. Није сасвим јасно да ли су климатске промене биле узроковане екстремно ниском сунчевом активношћу.\n\n== Састав Сунца ==\n\nСунце делимо на већи број слојева, према условима који у њима владају. Границе међу њима нису јасно оцртане и постоје прелазна подручја. Сунце нема чврсту површину, па се као границу на којој почиње [[атмосфера]] узима највиши слој који је још увек оптички непрозиран.\n\nТакође, Сунце не можемо тачно ограничити јер његов гушћи део прелази у ређу атмосферу, а иза ње се далеко простире подручје у којем делује \'\'сунчев веетар\'\'.\n\n=== Језгро ===\n\nДо четвртине полупречника Сунца простире се језгро, подручје високе температуре, око 15.6 милијуна [[Келвин|К]] и притиска 1016 [[Пасцал|Ра]]. У таквим условима одвија се [[фузија]] водоника у хелијум. Спајањем 4 протона (језгра атома водоника) настаје једно језгро атома хелијума (2 [[протон]]а и 2 [[неутрон]]а), при чему се ослобађају субатомске честице и енергија у облику [[гама зрачење|гама-зрачења]].\n\n=== Фотосфера ===\n\nПривидну површину Сунца називамо још и фотосфером. Овде се температуре крећу око 6000 К. Врући гас извире из унутрашњости на површину, због чега нам се чини да површина има грануласту (зрнацту) структуру. Грануле су пречника око 1000 км, у сталном су покрету (попут врења воде) и време трајања им је неколико минута. Понекада настају тзв. супергрануле пречника 30 000 км и времена живота 24 ч.\n\n
\n[[Image:Prominencija.jpg|thumb|260px|Проминенција у сунчевој хромосфери]]\n\n[[Image:Sunceve_baklje.jpg|thumb|260px|Бакље у сунчевој хромосфери]]\n
\n\n=== Хромосфера ===\n\nХромосфера је нижи слој сунчеве атмосфере, протеже се изнад фотосфере до висине око 10 000 км. Знатно је ређа од фотосфере и неправилног облика. Са Земље се примећује само за време потпуног помрачења Сунца. Порастом висине густина атмосфере опада, али се повећава температура. Ове промене густине и температуре изражене су у прелазном подручју између хромосфере и короне \n\nУ хромосфери се догађају избоји гаса стварајући ефекте које називамо проминенције и бакље.\n\nПроминенције (протуберанце) су облаци или млазови усијаног гаса избаченог у вис. Могу се уздићи до висине 150 000 км изнад фотосфере, кроз хромосферу и корону. Гушће су од околне твари и достижу температуру око 20 000 К. На сличан начин долази до појаве бакљи, млазова гаса који се брзо подижу унутар хромосфере и падају назад. Време трајања једне бакље је око 10 мин.\n\n=== Корона ===\n\nУ вишим слојевима сунчеве атмосфере, корони, температура наставља да расти до 1 000 000 К. Није сасвим јасно због чега се догађа овај пораст температуре. Претпоставка је да га стварају струјања гаса под утицајем магнетног поља.\n\nСпољашњи делови короне стално губе масу у облику сунчевог ветра.\n\n=== Сунчев ветар ===\n\nСунчев (соларни) ветар је струја честица избачених великом брзином из горњих слојева сунчеве атмосфере, углавном електрона и протона. Иако је овај губитак масе Сунца готово безначајан и густина сунчевог ветра мала, честице се крећу великим брзинама и изазивају видљиве учинке на телима у сунчевом система. Познатији учинци сунчевог ветра су [[поларна светлост]] и усмеравање репа комета супротно од Сунца.\n\nУ близини Земље земљино магнетно поље заробљава честице сунчевог ветра и усмерава их према магнетним половима. Будући да се честице сунчевог ветра крећу брзинама од више стотина км/ч, при судару са честицама у земљиној атмосфери долази до јонизирања гаса и појаве светлости. Ова појава се уочава у поларним подручјима, због чега је добила име поларна свеетлост или Aurora Borealis (односно Aurora Australis на јужној земљиној полутци). Уколико је сунчева активност већа, појачано деловање сунчевог ветра може довести до појаве поларне светлости и на мањим географским ширинама. У таквим условима постоји могућност ометања или чак оштећења радио-комуникацијских уређаја на Земљи и вештачким сателитима.\n\nКомете се приликом доласка у близину Сунца загревају, залеђена површина комета испарава и ослобађа облак гаса и честица прашине. Деловањем честица сунчевог ветра, облак се обликује у реп комете. Будући да сунчев ветар долази из смера Сунца, потискује реп комете у супротном смеру.','',133,'Avala','20040721135803','',0,0,0,1,0.085113892837,'79959278864196','20050228221546'); INSERT INTO cur VALUES (2236,0,'Телескоп','\'\'\'Телескоп\'\'\' је један од најважнијих астрономских инструмената. Телескоп је начињен да сакупља и фокусира електромагнетно зрачење тако да далека тела изгледају већа него што заиста јесу. Телескопи се користе у не астрономске сврхе и то у: двогледима, дурбинима, камерема.','',133,'Avala','20040721135940','',0,0,0,1,0.354410133955,'79959278864059','20040721135940'); INSERT INTO cur VALUES (2237,0,'Астро_фотографија','\'\'\'Астро фотографија\'\'\' је фотографисање небеских тела као што су планете, звезде и галаксије. Астро фотографија је јако важна техника за астрономе јер она омогућава откривање небеских тела и детаља на небеским телима које иначе не би било могуће опазити голим оком.','',133,'Avala','20040721140201','',0,0,0,1,0.809651658316,'79959278859798','20040721140201'); INSERT INTO cur VALUES (2238,0,'Спектроскоп','\'\'\'Спектроскоп\'\'\' је иструмент који мери светлосни спектар. Први спектроскопи састојали су се од обичне призме, док модерни спектроскопи користе дифрацијски екран, помични отвор док се спектар мери са фотодетектором или са CCD уређајем. Модерни спектроскопи обично су управљани рачунаром.\n\nСпектроскоп су измисли Густав Роберт Георг Кирхоф и Роберт Вилхелм Бунсен.','',133,'Avala','20040721140506','',0,0,0,0,0.928327810452,'79959278859493','20040721140506'); INSERT INTO cur VALUES (2239,0,'Опсерваторија','\'\'\'Опсерваторија\'\'\' је место које се користи за посматрање догађаја. Одређене научне дисциплине као [[астрономија]], [[климатологија]], [[геологија]], [[метеорологија]] и [[вулканологија]] користе опсерваторије за причвршћивање [[инструмент|инструмената]] којима се врше посматрање. Опсерваторије могу бити привремене или сталне, што зависи од сврхе опсерваторије и локације на којој је установљена.\n\n[[de:Sternwarte]]\n[[en:Observatory]]\n[[ja:天文台]]','',133,'Avala','20040721195843','',0,0,0,0,0.889573932574,'79959278804156','20040721195843'); INSERT INTO cur VALUES (2240,0,'Човек','\'\'\'Човек\'\'\' је живо биће које се битно разликује од свих других бића јер има [[разум]]. Сви људи заједно називају се \'\'човечанство\'\' или \'\'људски род\'\'. \n\n== Биолошка класификација ==\nЦарство: [[животиње]]
\nКолено: [[свитковци]]
\nПодколено: [[краљежњаци]]
\nРазред: [[сисари]]
\nРед: [[примати]]
\nПородица: [[хоминиди]]
\nРод: \'\'\'\'\'хомо\'\'\'\'\'
\nВрста: \'\'\'\'\'сапиенс\'\'\'\'\'
\n\nИме врсте: \'\'\'\'\'Homo sapiens\'\'\'\'\' ([[Linnaeus]], [[1758]].)\n\n==Поријекло==\n\nДанас је најпопуларнија теорија [[еволуција|еволуције]], која каже да се човек развио из [[примати|примата]].
\nМеђутим, то није доказано, па је раширен и [[креационизам]], који каже да је човјек створен одједном.
\n\n== Физичке особине ==\n\n\'\'Подаци за просечног човека:\'\'
\nЧовек има [[пол]], па је или [[жена]] или [[мушкарац]]. За [[дете]] је потребан [[полни однос]] између жене и мушкарца. Жена рађа дете након девет месеци [[трудноћа|трудноће]]. [[Новорођенче]] је тешко 3-4 килограма и високо 50-60 центиметара. Човек расте до 18-21. године, а [[пол]]ну зрелост досеже око 12-15. године. Здрав и добро ухрањен човек у просеку доживи 70-80 година. Одрастао човек је висок између 1,5 и 2 метра, а тежи између 50 и 90 килограма.\n\n== Животни простор ==\n\nДанас на [[Земља|Земљи]] живи више од 6 милијарда људи. \nВећина (61%) живи у [[Азија|Азији]]. Затим следе обе [[Америка|Америке]] (14%), [[Африка]] (13%) и [[Европа]] (12%). Чак 2,5 милијарди људи живи у [[град]]овима.
\nНекад је људски животни простор зависио од воде, животиња и обрадиве земље. Због развоја [[трговина|трговине]], данас људи живе практично по целој планети.\n\n== Хуманистичке науке ==\n\n[[Хуманистичке науке]] су оне науке којима је предмет човек. То су:\n*[[Психологија]]\n*[[Социологија]]\n*[[Антропологија]]\n*[[Лингвистика]]','',133,'Avala','20040721144534','',0,0,0,1,0.607104516405,'79959278855465','20050228221751'); INSERT INTO cur VALUES (2241,0,'Природни_сателит','\'\'\'Природни сателит\'\'\' је [[небеско тело]] које кружи око већег небеског тела, обично [[планета]]. Природне сателите називамо још и месецима или пратиоцима.\n\nУ нашем планетарном систему [[Меркур]] и [[Венера]] немају природних сателита, [[Земља]] има сразмерно велики сателит [[Месец]], а [[Марс]] два мала сателита. Следе [[гасовити див|гасовити дивови]] окружени мноштвом сателита: [[Јупитер]], [[Сатурн]], [[Уран]] и [[Нептун]]. [[Плутон]] и његов пратилац [[Харон]] понекад се наводе као пример [[двојна планета|двојних планета]] због чињенице да је Харон тек нешто мањи од Плутона.\n\nМесеци немају властите природне сателите, због утицаја матичних планета. Гравитационе силе планета чине такве орбите нестабилнима. Међутим, могу имати сапутнике у [[Лагрангеове тачке|Лагрангеовим тачкама]] који се крећу у истој орбити, испред или иза, под углом од 60°.\n\nНедавно је откривено да и [[астероид]]и могу имати своје сателите, када је у орбити око астероида [[Ида]] пронађен сателит назван Дацтyл.\n\n== Настанак природних сателита ==\n\nВећина природних сателита настала је током обликовања планета из [[протопланетарни диск|протопланетарног диска]] при чему је део материјала наставио да кружи око њих. Неки природни сателити настали су сударима већих небеских тела (као што се претпоставља да се догодило у случају Земље и Месеца) или гравитационим привлачењем астероида, стена и крхотина и заробљавањем у орбиту око планета.','',133,'Avala','20040721152051','',0,0,0,1,0.644047082236,'79959278847948','20040721192357'); INSERT INTO cur VALUES (2242,0,'Арктик','\'\'\'Арктик\'\'\' је подручје око [[Северни пол|Северног пола]] [[Земља|Земље]] унутар изотерме од 10°. [[Антарктик]] је [[континент]] на Земљином [[Јужни пол|Јужном полу]]. \'\'\'Арктик\'\'\' укључује делове држава [[Русија]] и [[Канада]], затим подручја [[Аљаска]], [[Гренланд]], [[Лапонија]],[[Свалбард]] и [[Арктички океан]].','',133,'Avala','20040721152535','',0,0,0,1,0.458322275643,'79959278847464','20050225162626'); INSERT INTO cur VALUES (2243,0,'Куиперов_појас','\'\'\'Купиеров\'\'\' појас је област у облику диска који се простире после планета [[Нептун]]а у ширини од 30 [[АУ]] до 50 [[АУ]] удаљено од Сунца. Купиеров појас садрзи много малих тијела насталих од леда. Купиеров појас је извор многих комета с кратким орбитама. Орбите тела унутар Купиеровог појаса под сталним су утицајем великих планета ([[Јупитер]]а, [[Сатурн]]а, [[Уран]]а и [[Нептун]]а), које након поремећаја промене путању према једној од великих планета или су послате према унутрашњем делу Сунчевог система. Иза Купиеровог појаса простире се [[Оортов облак]].','',133,'Avala','20040721155149','',0,0,0,1,0.409509545383,'79959278844850','20040721192221'); INSERT INTO cur VALUES (2244,0,'АУ','АУ (АЈ) - је скраћеница за ([[енглески језик|енглески]]) \'\'Astronomical Unit\'\' или астрономска јединица. АУ (АЈ) је јединица која је једнака просечној удаљености [[Земља|Земље]] од [[Сунце|Сунца]]. Данас прихваћена мера за АУ (АЈ) је 149,597,870,691 [[метар|метара]] (приближно 150 [[милион|милиона]] [[километар|километара]]).\n\nВиди такође: [[Парсек]]','',135,'Обрадовић Горан','20040803004258','',0,0,0,0,0.978708774773,'79959196995741','20041115203454'); INSERT INTO cur VALUES (2245,0,'Астероид','\'\'\'Астероиди\'\'\' или \'\'\'планетоиди\'\'\' су мала чврста тела у [[планетарни систем|планетарним системима]]. У поређењу с [[планета]]ма много су мањи и најчешће неправилног облика. Настали су од остатака протопланетарне материје која се није припојила планетама за време формирања система из [[протопланетарни диск|протопланетарног диска]]. Најчешће круже око матичне звезде властитом путањом или као сателити већих планета. Неке од њих налазимо везане гравитационим силама уз планете, у групама које орбитирају у путањи планета, испред или иза.\n\nИако се до недавно мислило друкчије, откривено је да астероиди могу имати властите сателите.\n\nВећина астероида у сунчевом систему налази се у [[астероидни појас|астероидном појасу]] између [[Марс]]а и [[Јупитер]]а, те у [[Куиперов појас|Куиперовом појасу]]. До сада их је откривено близу 80.000, а око 11.000 их је добило службена имена. Процјењује се да би их у нашем систему могло бити неколико милиона.\n\n== Дефиниција ==\n\nЈош увек не постоји точна дефиниција астероида. Стручњаци се разилазе у мишљењима како на одговарајући начин класификовати астероиде према маси, величини, саставу и положају у планетарном систему.\n\nПредлог је да се астероидима називају тела већа од 50 м у пречнику, мања од планета и каменог или металног састава. Још мања тела, која се попуно распадну и изгоре при уласку у Земљину атмосферу спадала би у категорију [[метеороит]]а, док би астероидима називали она која при удару у Земљу могу допрети до земљине површине.\n\n== Класификација астероида ==\n\nУобичајено је да се астериоди групишу према орбиталним карактеристикама и према фотометријским и спектроскопским својствима, која указују на разлике у структури.\n\n=== Орбиталне групе ===\n\nПрема орбиталним карактеристикама, астероиди су подељени у групе и породице. Обично се групи даје име по астероиду који је у њој први откривен.\n\n=== Спектрална класификација ===\n\nУ почетку су астероиди били подељени у три групе према саставу површинског материјала, односно својствима површине: боји, [[албедо|албеду]] (коефицијенту рефлексије) и спектралном типу. Број група у овој подјели расте с открићима нових астероида и тренутно их има 14.\n\nПрве три групе су:\n* С-тип: силикатни астероиди\n* Ц-тип: карбонски астероиди\n* М-тип: метални астероиди','',133,'Avala','20040721161745','',0,0,0,1,0.797236248756,'79959278838254','20040721191325'); INSERT INTO cur VALUES (2246,0,'Комета','\'\'Комета\'\' је небеско тело која се налази у путањи око [[Сунце|Сунца]]. Комете се састоје од прашине, смрзнутих гасова, камена и леда. Када се комета путања почиње приближавати [[Сунце|Сунца]] због повећања температуре лед и смрзнуте честице почињу да испаравају стварајући облак гаса око комете која се зове кома. Због притска сунчевог ветра и радијације кома (гасови) и тело (прашина и камења) комете приликом распадања претварају се у карактеристични реп који је видљив на небу. Смер репа је обично правцу супротно од [[Сунце|Сунца]].','неке штампарске грешке исправљене',135,'Обрадовић Горан','20040803032438','',0,0,0,0,0.743779667999,'79959196967561','20040803032438'); INSERT INTO cur VALUES (2247,0,'Меркур_(планета)','[[Слика:Merkur.jpg|thumb|Приказ половине планете Меркур]]\n\n\'\'\'Меркур\'\'\' је [[планета]] најближа [[Сунце|Сунцу]] и удаљена од њега просечно 0.387 [[АУ]] или 57,910,000 км. Креће се врло елиптичном орбитом, па се удаљеност од Сунца мења између 46 и 70 милиона км. Пречник Меркура је 4,880 км, а [[маса]] 3.30×1023 кг. Једина летелица која се приближила Меркуру је био [[Маринер 10]] који је током три сусрета снимио око 45% површине. Због близине Сунца, ретко је у повољном положају за посматрање, а и тада је видљив изнад хоризонта само кратко време пре заласка или након изласка Сунца.\n\nМеркур је био римски бог трговине и путовања, гласник богова, којег су [[Грчка|Грци]] звали [[Хермес]].\n\n== Физичка својства ==\n\n=== Атмосфера ===\n\nМеркурова [[атмосфера]] је врло ретка, око 1012 пута ређа од Земљине. Због тога се најчешће сматра да Меркур нема атмосферу. Због високих температура и слабе гравитације, атоми и молекули атмосфере непрестано одлазе с планете. Изгубљена атмосфера обнавља се на следеће начине: честицама сунчевог ветра заробљених меркуровим магнетним пољем, испаравањем поларног леда и испаравањем приликом удара микрометеора.\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Kemijski sastav atmosfere
[[Калијум]]31.7%
[[Натријум]]24.9%
Атомски [[кисеоник]]9.5%
[[Аргон]]7.0%
[[Хелијум]]5.9%
Молекуларни [[кисеоник]]5.6%
[[Азот]]5.2%
[[Угљн-диоксид]]3.6%
[[Вода]]3.4%
[[Водоник]]3.2%
\n\n\n=== Површинска температура ===\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Просечна дневна површинска температура:623 К
Просечна ноћна површинска температура:103 К
Површинска температура\n\n\n\n
минпрос.макс.
90 [[Келвин|K]][[Келвин|440 K]]700 K
\n
\n\n\n=== Рељеф ===\n\nРељеф Меркура је најсличнији [[Месец]]у, прекривен [[кратер]]има и базенима. Најпрепознатљивији облик на Меркуру (од фотографираних детаља) је [[Басен Калорис]] (\'\'\'Caloris Basin\'\'\') \'\'(Planitia Caloris)\'\', ударни кратер пречника око 1350 км. То је уједно и најтоплије место на Меркуру јер се на њему налази [[субсоларна тачка]] у време када је Меркур најближи Сунцу. Удар који је створио \'\'Caloris\'\' оставио је траг и на супротној страни планете: на месту гдје су се спојили ударни таласи налази се брдовит и врло набран терен.\n\nУдарни кратери на Меркуру су добро очувани, због недостатка атмосфере нема [[ерозија|ерозије]] тла. Уз кратере се опажају пукотине и раседи настали у вриеме хлађења и стезања планета. Раседи су високи 2-3 км и пружају се стотинама километара у дaљину.\n\nТло Меркура је размрвљено под ударима метеорита и еродирањем тла због наглих промена температуре.\n\n=== Својства унутрашњости планете ===\n\nМеркурово језгро се састоји од релативно велике [[гвожђе|гвозденог]] језгра (у поређењу с величином језгра [[Земља|Земље]]). Унутрашњост се састоји од 70% [[метал|метала]] и 30% [[силикат|силиката]]. Просечна густина Меркура је 5430 кг/м3, што је нешто мање од просечне густине [[Земља|Земље]]. Разлог зашто Меркур, упркос великој количини гвожђа, има мању густину него Земља је у томе што целокупна маса Земље притиска планету и ствара већу густину. Меркур има масу од само 5.5% масе Земље. Језгро Меркура попуњава 42% планетарног простора (код Земље само 17%). Језгро окружује плашт дебљине 600 км. Меркур нема [[магма|магме]].\n\n\n=== Орбита ===\n\nМеркурова [[орбита]] је ексцентрична и варира од 46-70 милијуна км у полупречнику. Спора прецесија орбите око Сунца нема објашњења у [[Исак Њутн|Њутновој]] класичној механици, дуго се сматрало да постоји једна невидљива планета, названа [[Вулкан]], који утиче на орбиту Меркура. Појавом [[Алберт Ајнштајн|Ајнштајнове]] [[теорија релативности|теорије релативности]] пронађено је објашњење за ова мала одступања. \n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Својства орбите
Просечна удаљеност од Сунца0.387 [[АУ]]
Просечни полупречник[[1 E10 m|57,910,000]] [[километар|км]]
[[Ексцентрицитет]]0.20563069
Дужина орбите87д 23.3с
[[Синодички период]]115.88 дана
Просечна орбитална брзина47.8725 км/ч
[[Нагиб]]7.004°
\n\n=== Ротација ===\n\nМеркур врло споро ротира око властите осе. Некада се сматрало да је због плимних сила синхронизован са Сунцем (увек окренут ка Сунцу истом страном). То би значило да се окрене око себе тачно у истом времену у ком направи један окрет око Сунца - [[резонанција]] 1:1. Међутим, радарска посматрања [[1965]]. г. показала су да је у резонанцији 3:2. Окрене се три пута око властите осе за време два обиласка око Сунца. Ова резонанција је стабилна захваљујући великој ексцентричности Меркурове путање. До првобитног, погрешног закључка астрономи су дошли посматрајући га увек у најповољнијој тачки путање, где је увек показивао исту страну. Разлог томе је што се увек у истој тачки своје 3:2 резонанције налази у најповољнијем положају за посматрање.\n\nОвако спора ротација Меркура има као последицу неке занимљиве ефекте. Посматрач на површини може у одређеним условима видети Сунце како излази, враћа се назад испод обзора ([[ретроградно гибање]]) и поново излази. То се догађа због промена орбиталне брзине, према [[Кеплерови закони|2. Кеплеровом закону]]. Четири дана пре [[перихел]]а орбитална брзина престиже брзину ротације и Сунце се почиње да се привидно гиба уназад. Четири дана након перихела орбитална брзина се довољно смањи, тако да се Сунце наставља да се нормално гиба.\n\n=== Магнетосфера ===\n\nМагнетно поље Меркура је јачине 1% земљиног, што је релативно јака магнетосфера с обзиром на брзину ротације планета и састав језгра и плашта. Извор овако јаког магнетског поља могла би да буду циркулација текућих растаљених материја око језгра планета, но како Меркур није толико врућ у унутрашњости да би се отопили цинк или гвожђе, могуће је да око језгра струје материја које имају нижу температуру топљења као сумпор. Такође се сматра могућим да је меркурово магнетно поље остатак ефекта који је магнетизовао скрутнути материјал.\n\n[[ar:عطارد]]\n[[cs:Merkur (planeta)]]\n[[da:Merkur (planet)]]\n[[de:Merkur (Planet)]]\n[[en:Mercury (planet)]]\n[[eo:Merkuro]]\n[[es:Mercurio (planeta)]]\n[[et:Merkuur]]\n[[fi:Merkurius]]\n[[fr:Mercure (planète)]]\n[[he:כוכב חמה]]\n[[hu:Merkúr (bolygó)]]\n[[it:Mercurio (astronomia)]]\n[[ja:水星]]\n[[la:Mercurius (planeta)]]\n[[ms:Utarid]]\n[[nl:Mercurius (planeet)]]\n[[pl:Merkury (planeta)]]\n[[pt:Mercúrio (planeta)]]\n[[ro:Mercur (planetă)]]\n[[ru:Меркурий (планета)]]\n[[simple:Mercury (planet)]]\n[[sl:Merkur (planet)]]\n[[sv:Merkurius]]\n[[uk:Меркурій (планета)]]\n[[zh:水星]]','',170,'Покрајац','20050204154523','',0,0,0,0,0.713648594317,'79949795845476','20050228215235'); INSERT INTO cur VALUES (2248,0,'Маринер_10','Маринер 10 америчка свемирска летелица из програма Маринер, лансирана [[1973]]. са [[Земља|Земље]].','',133,'Avala','20040721164831','',0,0,0,1,0.923874866648,'79959278835168','20040721164831'); INSERT INTO cur VALUES (2249,0,'Келвин','\'\'\'Келвин\'\'\' је темељна јединица у SI за температуру, која се скраћено означава са \'\'К\'\'.','',133,'Avala','20040721165028','',0,0,0,1,0.163234815543,'79959278834971','20040721165028'); INSERT INTO cur VALUES (2250,6,'PlanetaVenera.jpg','','',133,'Avala','20040721182827','',0,0,0,1,0.251590631205207,'79959278817172','20050115094916'); INSERT INTO cur VALUES (2251,0,'Венера','[[cs:Venuše]]\n[[da:Venus (planet)]]\n[[de:Venus (Planet)]]\n[[en:Venus (planet)]]\n[[eo:Venuso]]\n[[es:Venus (planeta)]]\n[[et:Veenus]]\n[[fr:Vénus (planète)]]\n[[fy:Venus]]\n[[he:נוגה]]\n[[it:Venere (astronomia)]]\n[[ja:金星]]\n[[ku:gelawêj (gerstêrk)]]\n[[ms:Zuhrah]]\n[[nl:Venus (planeet)]]\n[[pl:Wenus (planeta)]]\n[[pt:V%E9nus]]\n[[ru:Венера (планета)]]\n[[simple:Venus (planet)]]\n[[sl:Venera (planet)]]\n[[sv:Venus (planet)]]\n[[fi:Venus]]\n[[uk:Венера (планета)]]\n[[zh:金星]]\n\n[[Image:PlanetaVenera.jpg|thumb|right|250px|Поглед на површину Венере]]\n\n\'\'\'Венера\'\'\' је другa по удаљености [[планета]] од [[Сунце|Сунца]]. Венера је удаљена 0.72 [[АУ]] или 108,200,000 км од Сунца, има пречник 12,103.60 км и масу 4.869×1024 кг. Венера је треће тело по сјају на небу, после [[Сунце|Сунца]] и [[Месец]]а.\n\nВенера је добила име према римској богињи лепоте, коју су [[Грчка|Грци]] звали [[Афродита]]. Позната је и под именом \'\'звијезда Даница\'\' или \'\'јутарња звијезда\'\', јер је видљива пре изласка Сунца на источном небу и одмах након заласка Сунца на западном небу.\n\n== Физичка својства ==\n\n=== Атмосфера ===\n\n[[Атмосфера]] Венере састоји се највећим делом од угљен-диоксида (96%) и азота (3%). Осталих 1% чине сумпор-диоксид, [[вода|водена пара]], угљен-моноксид, аргон, хелијум, неон, угљеников сулфид, хлороводоник и флуороводоник. [[Атмосфера|Атмосферски]] притисак на површини Венере износи 9321.9 кРа, што је 90 пута више од притиска на површини [[Земља|Земље]]. Велика количина угљен-диоксида ствара ефекат стаклене баште, због чега температура на површини достиже и 500°Ц, што је 400°Ц више од очекиваног. Средња вредност температуре на површини износи 464°Ц. Тако је површина Венере топлија од површине Меркура, иако је у поређењу с њим удаљена од Сунца отприлике двоструко и прима четири пута мање светлости. Иако је ротација Венере изузетно спора, захваљујући топлотним струјањима у густој атмосфери нису велике температурне разлике између дневне и ноћне стране. Ветрови у вишим слојевима атмосфере врло брзо обиђу планету и помажу расподели топлоте. Брзина ових ветрова прелази 350 км/ч изнад слоја облака, док су ветрови уз површину знатно спорији.\n\nПовршина Венере није видљива споља због слоја облака који је потпуно окружују. Састоје се од капљица сумпор-диоксида и сулфатне киселине.\n\n=== Рељеф ===\n\nВећину површине чине равнице. Истичу се три подручја прозвана \"континентима\": Ishtar Terra (на сјеверној полулопти), Aphrodite Terra (на јужној полулопти) и Beta Regio (на екватору). Највиша планина Maxwell Montes део је ланца планина које окружују висораван Lakshmi Planum. Између континената простиру се базалт равнице: Atalanta Planitia, Guinevere Planitia и Lavinia Planitia.\nЗбог густе атмосфере већина метеорита јако успоре пад или потпуно изгоре, због чега на површини нема кратера мањих од 3 км у пречнику. Врло мали број кратера и површина покривена базалтом (око 90% површине) доказ су честих изливања лаве. Снимци са сонде Магеллан откривају велик број мањих вулкана (око 100 000), те стотинак великих.\n\n\n=== Својства унутрашњости планета ===\n\nПретпоставља се да је грађа Венера слична Земљи. Жељезо језгра заузима средиште планета и пречника је око 3000 км. Изнад језгра налази се отопљени камени омотач који заузима већину садржаја планете. Према новијим подацима добијеним са сонде Магелан, Венерина кора је дебља и чвршћа него што се раније претпостављало. Сматра се да Венера нема покретне тектонске плоче попут [[Земља|Земље]], него да напрезања у омотачу у правилним размацима избацују [[лава|лаву]] на површину. Због тога је већина површине настала недавно (пре неколико стотина милиона година), док су најстарији делови стари око 800 милиона година. Новија истраживања показују да је Венера вулкански активна у изолираним подручјима.\n\n=== Магнетосфера ===\n\nВенера нема магнетно поље, вероватно због споре ротације, недовољне да би растопљено гвожђе у језгру планете произвело одговарајући учинак. Будући да нема магнетног поља, сунчев ветар делује директно на горње слојеве Венерине атмосфере. Сматра се да је Венера имала велике количине воде, попут Земље, али се водена пара под утицајем сунчева ветра распала на [[водоник]] и [[кисеоник]]. Док се кисеоник везао с другим атомима у спојеве, водоник је, због мале молекуларне масе, лако напустио атмосферу. Пронађени део водониковог изотопа [[деутеријум]]а подупире ову теорију (има већу масу и теже напушта атмосферу).\n\n=== Орбита ===\n\nПутања Венере је готово кружна.\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Својства орбите
Просечна удаљеност од Сунца0.723 [[АУ]]
Просечни полупречник108,208,930 [[километар|км]]
[[Ексцентрицитет]]0.00677323
[[Опходно време]]224.695 дана
[[Синодички период]]583.92 дана
Просечна орбитална брзина35.0214 км/ч
[[Нагиб]]3.39471°
\n\n\n=== Ротација ===\n\nВенера споро [[ретроградно гибање|ретроградно]] ротира, то јест окреће се у смеру од истока према западу, за разлику од већине осталих планета (ретроградну ротацију имају још [[Уран]] и [[Плутон]]).\nНије сасвим сигуран разлог ове појаве, а претпоставља се да је узрок судар са већим телом (могуће [[астероид]]ом) у време формирања планете. Осим ове појаве, периоди ротације Венере и њеног кретања око Сунца синхронизовани су тако да је Венера увек окренута према Земљи истом страном у време када су две планете најближе једна другој. То може бити резултат деловања [[плимна сила|плимних сила]] међу планетама, а можда је само случајност.\n\n----\n\n\'\'\'Венера\'\'\' божица лепоте у Римљана. У грчкој митологији је то [[Афродита]].','божица лепоте',144,'Golija','20050115094914','',0,0,0,0,0.900268590963,'79949884905085','20050210084715'); INSERT INTO cur VALUES (2252,0,'Месец','[[image:mond-galileo-farbig-thumb.jpg|thumb|right|Месец]]\n\n\'\'\'Месец\'\'\' ( лат. \'\'Luna\'\') је [[Земља|Земљин]] [[природни сателит]] и уједно најближе [[небеско тело]], удаљено у просеку 384400 км, тако да светлост с Месеца на Земљу стиже за 1,25 секунде. Месец се креће око Земље по елиптичној стази средњом брзином од 1,02 км/сек, и прелази дневни лук од 13 ступњева и 10 минута. Месечева стаза подлеже јаким температурним вибрацијама које узрокује [[Сунце]], па се нагиб стазе према еклиптици у току 173 дана мења од 5 ступњева до 5 ступњева и 18 минута. Месец је чврсто небеско тело полупречника 3473,3 км, те је по површини 14 пута, по обиму 50 пута, а по маси 80 пута мање од Земље. Убрзање силе теже је на Мјесецу 6 пута мање него на Земљи. Око своје оси се обрне за 27 дана, 7 сати и 11,5 секунда ([[сидерална стаза]]). Због сталног мењања положаја према Сунцу и Земљи различито је осветљен, па се са Земље могу уочити четири фазе:\n\n*Млади\n*Прва четврт (видљив ноћу)\n*Пун Месец\n*Задња четврт (видљив ујутро)\n\nВријеме од 29 дана, 12 сати, 44 минуте и 3 секунде између узастопног понављања Месечевих фаза названо је [[синодички период|синодичким месецом]].\n\nУзајамни положаји Сунца, Месеца и Земље доводе до [[помрачење|помрачења]] Сунца и Месеца. Потпуна помрачења се користе у космичкој геодезији за везивање континенталних тригонометријских мрежа, које помажу у стварању јединственог светског научног система. У исту сврху се користе и појаве окултација [[звезда]] (кад Месец током својег кретања сакрије неке звезде). Привлачна сила Месеца, а у мањој мери и Сунца (\'\'лунисоларни утицај\'\'), узрокује на Земљи [[плима|плиму]] и [[осека|осеку]] [[море|мора]] и [[језеро|језера]], као и \"дисање\" Земљине коре што је 3 пута слабије од плиме и осеке. Утицај месеца на људе и друга бића је још увек неразјашњен, али је сигурно да се [[кукци]] оријентирају помоћу Месеца.\n\nСматра се да је Месец настао прије неких 4,5 милијарда година, након удара [[комета]]. Приликом удара, избачена је велика количина материјала у [[орбита|Земљину орбиту]] која је обликовала Месец. Месец је и рељефно врло занимљиво небеско тијело. Први је цртеж Месеца направио [[Галилео Галилеј]] 1609. године. Најнижа подручја Месеца су огромне сиве површине које се понекад могу запазити и голим оком. Те равнице је Giovanni Riccioli (1598-1671) назвао морима [[1651]]. године, иако у њима нема воде. Ова мора нису једноличне равнице, јер се у њима уочавају набори, који понекад личе на зидове, дугачке по неколико стотина километара, и пукотине, које личе на речна корита. По рубовима равница протежу се велики планински венци, који носе имена планина на Земљи ([[Алппи]], [[Апенини]], [[Пиренеји]], итд.). Највиша тачка Мјесеца налази се на планинама Leibniz, које су на Месечевом јужном полу, где неки врхови досежу и 9000 метара. Осим планинских ланаца, на Месецу се могу видети и кратери или вртаче, који опет носе имена по најпознатијим светским научницима. Најдубљи је Њутонов ([[Исак Њутн]]), око 7250 м. Ти кратери су врло великог пречника (до 300 км). Иако им рубови изгледају стрми, они су врло малог нагиба. То откриће припада Немцу [[Јозефу Хопману]], који је изумео специјалне методе истраживања помоћу дужина сенки. Неких 30 хиљада кратера је откривено на Месецу. Један од њих носи чак и име [[Руђер Бошковић|Руђера Бошковића]]. Код појединих кратера су видљиве и уздужне широке светле пруге ([[Никола Коперник|Коперников]] кратер), за које се сматра да су наслаге пепела или [[вулкан]]ске материје настале у време хлађења Месеца.\n\n[[Сила земљине теже]] је Месец с временом толико успорила да се његова окретна брзина прилагодила његовој временској стази. То значи да се Месец окрене само једанпут око своје оси у току окретања око Земље. Због тога се са Земље може видјети само једна страна Месеца. [[1959]]. године је совјетска летелица/сонда Луник обишла Мјесец и двема фотокамерама га снимила с даљине од 60 хиљада километара. На основу тих фотографија, Совјетска академија наука је саставила и издала први атлас дела Мјесечеве површине који се не види са Земље. Месец такође временски успорава брзину кружења Земље, тако да тај успоравајући утицај продужује годишње дан на Земљи за 20 микросекунда. Притом се енергија кружења Земље претвара у [[топлотна енергија|топлотну енергију]] и [[импулс]] окрета се преноси на Месец, чије се кретање годишње удаљује за 4 центиметра од Земље. Ова појава је утврђена ласерским мерењима [[1995]]. године. \n\n== Својства Месечеве [[атмосфера|атмосфере]] ==\n* [[притисак]] 3 × 10-13 [[паскал|кР]]\n* [[хелијум]] 25%\n* [[неон]] 25%\n* [[водоник]] 23%\n* [[аргон]] 20%\n* трагови [[метан]]а, [[амонијак]]а и [[угљен-диоксид|угљен-диоксида]]\n\n== Састав Месечеве коре ==\n* [[кисеоник]] 43%\n* [[силицијум]] 21%\n* [[алуминијум]] 10%\n* [[калцијум]] 9%\n* [[гвожђе]] 9%\n* [[магнезијум]] 5%\n* [[титанијум]] 2%\n* [[никал]] 0,6%\n* [[натријум]] 0,3%\n* [[хром]] 0,2%\n* [[калијум]] 0,1%\n* [[манган]] 0,1%\n* [[сумпор]] 0,1%\n* [[фосфор]] 500 ппм(делова по милиону)\n* [[угљеник]] 100 ппм\n* [[азот]] 100 ппм\n* водик 50 ппм\n* хелиј 20 ппм\n\n== Власничка права ==\n\n\'\'\'Outer Space Treaty\'\'\' забрањује државама право на поседовање небеских тела као што је [[Месец]]. [[http://www.oosa.unvienna.org/SpaceLaw/moontxt.html Уговор]] [[Уједињене Нације|УН-а]] који је ступио на снагу [[1984]]. године вриједи како за државе тако и за приватне особе. \n\nУспркос томе, Денис М. Хоуп је [[1980]]. године пријавио своја власничка права на Месец у [[Сан Франциско|Сан Франциску]]. Како се нико није успротивио том потезу у времену од осам година, колико је време жалбе, Хоуп је основао \'\'\'Lunar Embassy legal\'\'\', правни уред, који има право продаје парцела на Месецу. УН и [[Међународна астрономска заједница]] сматрају тај његов потез преваром.\n\n[[en:Moon]]','/* Власничка права */',172,'Kaster','20050214213638','',0,0,0,0,0.609146340568,'79949785786361','20050228221546'); INSERT INTO cur VALUES (2253,6,'PlanetaMars.jpg','','',133,'Avala','20040721191114','',0,0,0,1,0.2724377552722,'79959278808885','20040923062738'); INSERT INTO cur VALUES (2254,0,'Марс','[[Слика:PlanetaMars.jpg|thumb|Планета Марс]]\n\n\'\'\'Марс\'\'\' је четвртa [[планета]] [[Сунчев систем|Сунчевог система]]. Марс је удаљен 1.52 [[АУ]] или 227,940,000 км од Сунца, има [[пречник]] 6,794 км и [[маса|масу]] 6.4219е23 кг. Око Марса круже два мала [[месец]]а: [[Фобос]] и [[Деимос]]. Фобос има пречник 11 км и масу 1.08е16 кг, док Деимос има пречник 6 км и масу 1.80е15 кг. Путеве које описују око Марса такође су различити. Мерећи од средишта Марса, Фобос кружи на 9,000 км од средишта Марса, док Деимос кружи на 23,000 км.\n\n\'\'\'Марс\'\'\' је био римски бог рата, којег су [[Грчка|Грци]] звали [[Арес]].\n\nПланета Марс много пута се појавила као место радње или као субјекат у романима и филмовима, као и на радио драмама. Највећи шок доживела је америчка публика [[1938]], када је Орсон Велс извео радио адаптацију новеле [[Рат Светова]] (роман о нападу Ина [[марсоваца]] на Земљу), која је успела да произве масовну панику код публике тог времена.\n\n[[ar:مريخ]]\n[[bg:Марс (планета)]]\n[[cs:Mars]]\n[[cy:Mawrth (planed)]]\n[[da:Mars (planet)]]\n[[en:Mars (planet)]]\n[[eo:Marso]]\n[[es:Marte (planeta)]]\n[[et:Marss (planeet)]]\n[[eu:Marte]]\n[[fr:Mars (planète)]]\n[[he:מאדים]]\n[[hu:Mars (bolygó)]]\n[[it:Marte (astronomia)]]\n[[ja:火星]]\n[[ko:화성]]\n[[ms:Marikh]]\n[[nl:Mars (planeet)]]\n[[no:Mars (planet)]]\n[[pl:Mars (planeta)]]\n[[pt:Marte]]\n[[ro:Marte (planetă)]]\n[[ru:Марс (планета)]]\n[[simple:Mars (planet)]]\n[[sl:Mars (planet)]]\n[[sv:Mars (planet)]]\n[[tr:Mars (gezegen)]]\n[[uk:Марс (планета)]]\n[[zh:火星]]','it:',132,'Renato Caniatti','20040923062735','',0,0,1,0,0.975113071024,'79959076937264','20040923062735'); INSERT INTO cur VALUES (2255,0,'Јупитер','[[Слика:PlanetaJupiter.jpg|thumb|десно|Поглед на Јупитер]]\n\n\'\'\'Јупитер\'\'\' је пета и највећа [[планета]] [[Сунчев систем|Сунчевог система]]. Јупитер је удаљен 5.20 [[АУ]] или 778,330,000 км од Сунца, има пречник 142,984 км и [[маса|масу]] 1.900е27 кг. Досад је примећено 63 тела или [[месец|месеца]] како круже око Јупитера, а овде набрајамо само неке од њих (по удаљености од средишта планета). \n\n[[Јупитерови сателити]] су:[[Метис]], [[Арастеа]], [[Амалтеа]], [[Теба]], [[Ио]], [[Европа (месец)|Европа]], [[Ганимед]], [[Калисто]], [[Леда]], [[Хималија]], [[Лизитеја]], [[Елара]], [[Ананке]], [[Карме]], [[Пасифаја]], [[Синопа]].\n\nЈупитер је четврто најсјајније [[небеско тело]] (након Сунца, [[Месец]]а и [[Венера|Венере]]).\n\n\'\'\'Јупитер\'\'\' отац и господар богова у класичној митологији. Победио је Титане, свргнуо свог оца [[Сатурн]]а, дао [[Нептун]]у море, [[Плутон]]у пакао, а за себе задржао небо и земљу. Име је добио по врховном богу старих [[Римљани|Римљана]], ког су [[стара Грчка|Грци]] звали [[Зевс]].\n[[Category:Астрономија]]\n[[cs:Jupiter]]\n[[cy:Iau (planed)]]\n[[da:Jupiter (planet)]]\n[[de:Jupiter (Planet)]]\n[[en:Jupiter (planet)]]\n[[eo:Jupitero]]\n[[es:Júpiter (planeta)]]\n[[fr:Jupiter (planète)]]\n[[he:צדק (כוכב לכת)]]\n[[it:Giove (astronomia)]]\n[[ja:木星]]\n[[la:Iuppiter (planeta)]]\n[[ms:Musytari]]\n[[nl:Jupiter (planeet)]]\n[[pl:Jowisz (planeta)]]\n[[pt:Júpiter (planeta)]]\n[[ru:Юпитер (планета)]]\n[[simple:Jupiter (planet)]]\n[[sl:Jupiter (planet)]]\n[[sv:Jupiter (planet)]]\n[[uk:Юпітер (планета)]]\n[[zh:木星]]','',17,'Bonzo','20050202135828','',0,0,1,0,0.498130845604,'79949797864171','20050202135828'); INSERT INTO cur VALUES (2256,6,'SR_Serbia_coa.png','','',133,'Avala','20040721191733','',0,0,0,1,0.607416913479023,'79959278808266','20040905160914'); INSERT INTO cur VALUES (2257,0,'Сатурн','[[af:Saturnus (planeet)]]\n[[cs:Saturn]]\n[[cy:Sadwrn (planed)]]\n[[da:Saturn (planet)]]\n[[de:Saturn (Planet)]]\n[[en:Saturn (planet)]]\n[[eo:Saturno]]\n[[es:Saturno (planeta)]]\n[[et:Saturn]]\n[[eu:Saturno]]\n[[fr:Saturne (planète)]]\n[[he:%D7%A9%D7%91%D7%AA%D7%90%D7%99]]\n[[it:Saturno (astronomia)]]\n[[ja:土星]]\n[[la:Saturnus (planeta)]]\n[[lt:Saturnas]]\n[[minnan:Thó·-chheⁿ]]\n[[ms:Zuhal]]\n[[nl:Saturnus (planeet)]]\n[[pl:Saturn (planeta)]]\n[[pt:Saturno (planeta)]]\n[[ru:Сатурн (планета)]]\n[[simple:Saturn (planet)]]\n[[sl:Saturn (planet)]]\n[[sv:Saturnus (planet)]]\n[[uk:Сатурн (планета)]]\n[[zh:土星]]\n\n[[Слика:PlanetaSaturn.jpg|thumb|Поглед на Сатурн]]\n\n\'\'\'Сатурн\'\'\' је шеста [[планета]] у [[Сунчев систем|Сунчевом сустему]]. Сатурн је удаљен 9.54 [[АУ]] или 1,429,400,000 км од [[Сунце|Сунца]], има пречник 120,536 км ([[екватор]]) и [[маса|масу]] 5.68е26 кг. Сатурн је по величини друга планета након [[Јупитер]]а. Карактеристка Сатурна су [[прстен]]ови који га опасавају у 7 појасева, а сваки прстен носи слово абецеде од А до Ф. Размаци између појасева носе имена по астрономима који су их открили (\'\'Cassini\'\', \'\'Guerin\'\', \'\'Huygens\'\', \'\'Maxwell\'\', \'\'Encke\'\'). Као и Јупитер, Сатурн има много [[сателит]]а. Неки од њих (по удаљености од средишта планета):
\nPan, Atlas, Prometej, Pandora, Epimetej, Jan, Mima, Encelad, Tetida, Telesto, Kalipso, Diona, Helena, Rea, Titan, Hiperion, Japet, Feba...
\n\n\'\'\'Сатурн\'\'\' је био отац врховног бога старих Римљана, а [[Грчка|Грци]] су га звали [[Хрон]].','interwiki he',0,'217.231.219.78','20041227162146','',0,0,0,0,0.245329646508,'79958772837853','20041227162146'); INSERT INTO cur VALUES (2258,0,'Уран','[[Слика:Uranus.jpg|thumb|Поглед на Уран]]\n\n\'\'\'Уран\'\'\' је седмa [[планета]] у [[Сунчев систем|Сунчевом систему]] и трећа највећа планета (по пречнику). Уран је удаљен 19.218 [[АУ]] или 2,870,990,000 км од [[Сунце|Сунца]]. Има пречник 51,118 км ([[екватор]]) и [[маса|масу]] 8.683е25 кг. У орбити око Урана до сада је отривено 27 тела, од којих наводимо само нека (по удаљености од средишта планета):\n\nКорделија, Офелија, Бјанка, Кресида, Дездемона, Јулија, Порција, Розалинда, Белинда, Пук, Миранда, Ариел, Умбриел, Титанија, Оберон, Калибан, Степхано, Тринцуло, Сyцораx, Просперо, Сетебос (по ликовима из [[Шекспир]]а)\n\nУран је такође опасан [[прстен]]овима, од којих је до сада откривено 10. Њихова имена су (по удаљености од средишта планета): 1986У2Р, 6, 5, 4, Алфа, Бета, Ета, Гама, Делта, 1986У1Р, Епсилон.\n\n\'\'\'Уран\'\'\' је био бог неба и отац [[Титани|Титана]] у [[Грчка|грчкој]] [[митологија|митологији]].\n\n[[ca:Urà (planeta)]]\n[[cs:Uran (planeta)]]\n[[cy:Wranws]]\n[[da:Uranus (planet)]]\n[[de:Uranus (Planet)]]\n[[en:Uranus (planet)]]\n[[eo:Urano]]\n[[es:Urano (planeta)]]\n[[et:Uraan (planeet)]]\n[[fi:Uranus]]\n[[fr:Uranus (planète)]]\n[[ga:Uránus (pláinéad)]]\n[[hr:Uran]]\n[[it:Urano (astronomia)]]\n[[ja:天王星]]\n[[ko:천왕성]]\n[[la:Uranus (planeta)]]\n[[ms:Uranus]]\n[[nl:Uranus (planeet)]]\n[[no:Uranus]]\n[[pl:Uran (planeta)]]\n[[pt:Urano (planeta)]]\n[[ru:Уран (планета)]]\n[[simple:Uranus (planet)]]\n[[sl:Uran (planet)]]\n[[sv:Uranus (planet)]]\n[[uk:Уран (планета)]]\n[[zh:天王星]]','interwiki',28,'Andre Engels','20041029212203','',0,0,1,0,0.598213019594,'79958970787796','20041029212203'); INSERT INTO cur VALUES (2259,0,'Нептун','[[da:Neptun (planet)]]\n[[de:Neptun (Planet)]]\n[[en:Neptune (planet)]]\n[[eo:Neptuno]]\n[[es:Neptuno (planeta)]]\n[[fr:Neptune (planète)]]\n[[it:Nettuno (astronomia)]]\n[[ja:海王星]]\n[[ms:Neptun]]\n[[nl:Neptunus (planeet)]]\n[[pl:Neptun (planeta)]]\n[[pt:Neptuno (planeta)]]\n[[ru:Нептун (планета)]]\n[[simple:Neptune (planet)]]\n[[uk:Нептун (планета)]]\n[[zh:海王星]]\n\n[[Слика:Neptune.jpg|thumb|Поглед на Нептун]]\n\n\'\'\'Нептун\'\'\' је седма планета у [[Сунчев систем|Сунчевом систему]]. Нептун је удаљен 30.06 [[АУ]] или 4,504,000,000 км од [[Сунце|Сунца]], и има промјер од 49,532 км (екватор) и масу од 1.0247е26 кг. По пречнику Нептун је четврта планета по величини, после: [[Јупитер]]а, [[Сатурн]]а и [[Уран]]а. До сада откривено је 13 сателита, од којих су набројени (по удаљености од средиста планете): Naiad, Thalassa, Despina, Galatea, Larissa, Proteus, Triton, Nereid. Планету Нептун такође опасавају прстенови, њих има 4 (наведени по удаљености од средишта планете до унутрашњег руба прстена): 1989N3R, 1989N2R, 1989N4R, 1989N1R. Нептунови прстенови су слабије изражени него код [[Сатурн]]а или [[Уран]]а.','EN FR ...',0,'66.36.137.123','20040807144234','',0,0,0,0,0.578325244867,'79959192855765','20040807144234'); INSERT INTO cur VALUES (2260,0,'Плутон','[[cs:Pluto]]\n[[da:Pluto (planet)]]\n[[de:Pluto (Planet)]]\n[[en:Pluto (planet)]]\n[[eo:Plutono]]\n[[es:Plutón (planeta)]]\n[[et:Pluuto]]\n[[eu:Pluton]]\n[[fi:Pluto (planeetta)]]\n[[fr:Pluton (planète)]]\n[[he:פלוטו (כוכב לכת)]]\n[[hr:Pluton]]\n[[it:Plutone (astronomia)]]\n[[ja:冥王星]]\n[[la:Pluto (planeta)]]\n[[ms:Pluto]]\n[[nl:Pluto (planeet)]]\n[[no:Pluto (planet)]]\n[[pl:Pluton (planeta)]]\n[[pt:Plutão]]\n[[ro:Pluto (planetă)]]\n[[ru:Плутон (планета)]]\n[[simple:Pluto (planet)]]\n[[sv:Pluto (planet)]]\n[[uk:Плутон (планета)]]\n[[zh:冥王星]]\n\n[[Слика:Pluto.jpg|thumb|Приказ Плутона]]\n\n\'\'\'Плутон\'\'\' је девета планета у [[Сунчев систем|Сунчевом систему]]. Плутон је удаљен 39.5 [[АУ]] или 5,913,520,000 км од [[Сунце|Сунца]] и има пречник од 2,274 км и масу од 1.27е22 кг. У поређењу, Плутон је мањи од седам сателита Сунчевог система (Месеца, Ио-а, Еуропе, Ганyмеаде-а, Калисто-а, Титана и Тритона). Плутонов месец је [[Харон]] који има орбиту од 19,640 км од Плутоновог средиста, пречник од 1,172 км и масу од 1.90е21 кг. С обзиром на коефицијент пречника Плутона и пречник Харона, Харон је највећи сателит који кружи око једне планете у Сунчевом суставу. У научним круговима постоје дилеме о односу између Плутона и Харона. Једни тврде да Плутон и Харон чине двојну планету а свој аргумент граде по опажањма путање Плутона и Харона која је синхрона око једне средишње осе, али овај доказ још није прихваћен и за сада Плутон је за сада најудаљенија планета у Сунчевом систему.\n\n\'\'\'Плутон\'\'\' — бог подземног света, син [[Крон]]ов и [[Реја|Рејин]], брат [[Јупитер]]ов и [[Посејдон]]ов ([[Нептун]]ов), муж [[Прозерпина|Прозерпинин]] (Персефонин); изједначује се са [[Хад]]ом.','',144,'Golija','20050115085905','',0,0,0,0,0.222256130642,'79949884914094','20050115085905'); INSERT INTO cur VALUES (2261,6,'PlanetaJupiter.jpg','','',133,'Avala','20040721193708','',0,0,0,1,0.219771332312162,'79959278806291','20050115090252'); INSERT INTO cur VALUES (2262,0,'Обсерваторија','#REDIRECT [[Опсерваторија]]\n','Обсерваторија moved to Опсерваторија',124,'Милош','20040721194252','',0,1,0,1,0.276605951857386,'79959278805747','20040721194252'); INSERT INTO cur VALUES (2263,6,'PlanetaSaturn.jpg','','',133,'Avala','20040721194418','',0,0,0,1,0.723715793084089,'79959278805581','20041227162147'); INSERT INTO cur VALUES (2264,6,'Uranus.jpg','','',133,'Avala','20040721195605','',0,0,0,1,0.788761140581929,'79959278804394','20041029212203'); INSERT INTO cur VALUES (2265,6,'Neptune.jpg','','',133,'Avala','20040721195909','',0,0,0,1,0.772658354391026,'79959278804090','20040807144236'); INSERT INTO cur VALUES (2266,6,'Pluto.jpg','','',133,'Avala','20040721200352','',0,0,0,1,0.497008380942986,'79959278799647','20050115085907'); INSERT INTO cur VALUES (2267,6,'Merkur.jpg','','',133,'Avala','20040721202443','',0,0,0,1,0.167066872275497,'79959278797556','20041224023912'); INSERT INTO cur VALUES (2268,6,'Mikis.jpg','Mikis Theodorakis','Mikis Theodorakis',49,'Zorba','20040721232122','',0,0,0,1,0.344309249282171,'79959278767877','20050214224121'); INSERT INTO cur VALUES (2269,0,'Имре_Топлак','Имре Топлак (\'\'Imre Toplak\'\'), диригент\n\nЈедан од најзапаженијих југословенских музичких уметника, дугогодишњи диригент [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у [[Нови Сад|Новом Саду]].\n\nОд [[1956]]. до [[1958]]. радио као корепетитор хора Уметничког ансамбла Дома ЈНА. Дипломирао је на Музичкој академији у [[Београд|Београду]] [[1960]]. године у класи професора [[Михајло Вукдраговић|Михајла Вукдраговића]]. Већ следеће године постаје стални диригент опере и балета [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у [[Нови Сад|Новом Саду]].\n\nДириговао је најзначајнија дела [[опера|оперског]], [[балет|балетског]], [[оперета|оперетског]], као и симфонијског репертоара. Између педесет оперских и балетских представа, то су: \n*[[Ђузепе Верди]] - [[Набуко]], [[Аида]], [[Симоне Боканегра]], [[Трубадур]], [[Травијата]]...\n*[[Ђакомо Пучини]] - [[Тоска]], [[Мадам Батерфлај]], [[Боеми]], [[Турандот]]...\n*[[Ђоакино Росини]] - [[Севиљски Берберин]]\n*[[Гаетано Доницети]] - [[Љубавни напитак]], [[Лучија од Ламермура]], [[Дон Пасквале]], [[Позоришне згоде и незгоде|Вива ла Мама]]...\n*[[Амилкаре Поникиели]] - [[Ђоконда]]\n*[[Сергеј Прокофјев]] - [[Ромео и Јулија]]\n*[[Стеван Христић]] - [[Охридска легенда]], [[Сутон]]\n*[[Франц Лехар]] - [[Земља Смешка]]\n*[[Фридрих Калман]] - [[Кнегиња Чардаша]]\n*[[Јохан Штраус мл.]] - [[Слепи миш]], [[Барон циганин]]\n*[[Исидор Бајић]] - [[Кнез Иво од Семберије]]\nи многе друге...\n\nДириговао је и прво извођење [[балет|балета]] [[Адолф Адам|Адолфа Адама]] „[[Жизела]]”\'у СНП-у [[11. март|11. марта]] [[1962]].\n\nНаступао је у земљи и иностранству ([[Египат]], [[Белгија]], [[Луксембург]], [[Чешка]], [[Словачка]], [[Италија]], [[Мађарска]], [[Румунија]], [[Грчка]], [[СССР]], [[Ирак]], [[БЈР Македонија]]...).\n\nДобитник је већег броја награда и признања: Југословенске радио-телевизије, Удружења музичких уметника Војводине (УМУВ), Октобарске награде Новог Сада, Златне медаље СНП-а „Јован Ђорђевић” и Ордена рада са златним венцем.\n\nОд [[1991]]. године се бави и педагошким радом као стални професор на Академији уметности у Новом Саду.\n\n[[Category:Диригенти|Топлак, Имре]]','',49,'Zorba','20041218222803','',0,0,1,0,0.85313172585,'79958781777196','20050214164115'); INSERT INTO cur VALUES (2270,5,'Сјајни_текстови','==Разлози за брисање неких одредница из списка==\nЕво разлога за брисање из сјајних текстова одредница [[Srpski jezik]] и [[Лингвистика]]: [[Лингвистика]] је (мој) превод са енглеске Википедије, [[Srpski jezik]] је текст Павла Ивића (и не сме се више прекуцавати без експлицитне дозволе бар његове жене, Милке Ивић). Чини ми се да им није место ту. Можда да Лингвистици кад буде сређена. За разлику од тога, одредница [[Српски језик]] је потпуно мој текст (за сада) и као такав је оригиналан на Википедији. --[[Корисник:Милош|Милош]] 02:57, 22 Јул 2004 (CEST)\n==Милица Стојадиновић Српкиња==\nПостављено је питање када је рођена [[Милица Стојадиновић Српкиња]]. Ја сам датум њене смрти пронашао на интернету и већ га раније поставио, али датум рођења нисам могао да нађем иако сам упорно тражио (додуше само путем интернета). Мислим да би било добро потражити у неким писаним документима или се обратити некој установи која је везана за њена личност, да бисмо сазнали овај датум за потребе енциклопедије --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:11, 15 Сеп 2004 (CEST)\n\n== Београд ==\n\nда текст о Београду јесте сјајан само што тема није сигурно још завршена, потражио сам писмено од официалне интернет презентације Београда дали могу/жемо смем/о да користимо њихове ствари са сајта за вики педију одговор њихов је позитиван за нас и вики педију да смемо све да користимо до миле воље, ако некоме треба оригинал емаил што сам послао-добио може од мене добити у свако доба.[[Корисник:Никола Прљић|Никола Прљић]]\n\n==Милош Црњански==\n\nПредлажем да већ данас чланак о Милошу Црњанском буде изабрани чланак имајући у виду датум смрти овог славног књижевника. [[Покрајац]]\n*Предлог је прихваћен. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе]] 08:16, 29 Нов 2004 (CET)','додат потпис предлагача...',0,'212.124.168.169','20041129202451','',0,0,0,0,0.682551511416,'79958870797548','20041224230541'); INSERT INTO cur VALUES (2271,0,'Сукоби_Срба_и_Турака_1862._у_Београду','Као први и основни задатак, [[кнез Михаило Обреновић|кнез Михаило]] је сматрао припрему свог народа за рат са Турцима. Због тога су се, одмах по његовом доласку на власт (1860.), односи између [[Србија|Србије]] и [[Турска|Турске]] почели заоштравати. Већ у јануару 1861. године цариградска штампа оштро напада српског кнеза, оптужујући га за нереде на границама Босне. Службене \"Српске новине\" су одговориле истом мером, истичући да Турци у Србији праве нереде, пљачке и убијају недужно становништво.После Преображенске скупштине, на којој је усвојен Закон о устројству народне војске и Закон о Државном савету, српско-турски односи ушли су у акутну фазу. Дошло је до првих инцидената код Сокола и у Ужицу. \n\nЗатегнутост је све више нарастала, и [[15. јун|15. јуна]] [[1862]]. после напада турских низама (редовна турска војска) на једног српског дечака на Чукур-чесми у [[Београд|Београду]], прерасла у жесток окршај који је трајао целу ноћ. Срби су извукли старе пушке, јатагане и ханџаре и на јуриш заузели Варош капију, а Сава-капију и Стамбол-капију порушили. \n\nНа интервенцију страних конзула, тада је закључено примирје, али су га Турци [[17. јун|17.јуна]] прекршили и пуних 5 часова бомбардовали Београд из 56 тврђавских топова. Том приликом погинуло је 50, а рањено 20 лица. Порушено је и оштећено око 380 кућа. Кнез Михаило је прогласио ратно стање у Београду, где се окупило око 15000 војника, међу којима је била и једна бугарска чета формирана ради стварања командног кадра будућег бугарског устанка. Велика узрујаност захватила је целу земљу. \n\nОружани сукоб је спречен интервенцијом великих сила, које су, у јулу 1862, сазвале међународну конференцију у Канлиџи код [[Цариград|Цариграда]] ради решавања српско-турског спора. После дугих преговора конференција је донела ову одлуку: да се Турци иселе из Србије, сем из [[Београд|Београда]], [[Шабац|Шапца]], [[Смедерево|Смедерева]] и [[Кладово|Кладова]]; да се поруше утврђени градови [[Соко град|Соко]] и [[Ужице]] и да српска влада плати Турцима одштету за напуштена имања у Србији. На основу ове одлуке турци су се до краја 1963. иселили из целе Србије осим из [[Мали Зворник|Малог Зворника]] и Сакара на [[Дрина|Дрини]]. \n\n==Литература==\n\nСаво Скоко, Петар Опачић: \"Војвода Степа Степановић у ратовима Србије 1876-1918\", БИГЗ, Београд 1981.','',108,'Djordjes','20040722075341','',0,0,0,0,0.624479040329,'79959277924658','20050305130403'); INSERT INTO cur VALUES (2272,0,'2005','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]] | \'\'\'[[2000е]]\'\'\' | [[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]]
\n[[2000]] | [[2001]] | [[2002]] | [[2003]] | [[2004]] | \'\'\'2005\'\'\' | [[2006]] | [[2007]] | [[2008]] | [[2009]] | [[2010]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[9. фебруар]] - [[Милован Илић Минимакс]] (*[[1938]]), познати телевизијски и радијски новинар.\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:2005]]\n[[bg:2005]]\n[[bs:2005]]\n[[ca:2005]]\n[[cy:2005]]\n[[da:2005]]\n[[de:2005]]\n[[et:2005]]\n[[el:2005]]\n[[en:2005]]\n[[es:2005]]\n[[eo:2005]]\n[[eu:2005]]\n[[fi:2005]]\n[[fr:2005]]\n[[fy:2005]]\n[[he:2005]]\n[[hr:2005]]\n[[hu:2005]]\n[[it:2005]]\n[[ia:2005]]\n[[ja:2005年]]\n[[ko:2005년]]\n[[la:2005]]\n[[mk:2005]]\n[[nl:2005]]\n[[no:2005]]\n[[pl:2005]]\n[[pt:2005]]\n[[ro:2005]]\n[[ru:2005]]\n[[simple:2005]]\n[[sl:2005]]\n[[sv:2005]]\n[[zh:2005年]]','/* Смрти */ [[Милован Илић Минимакс]]',108,'Djordjes','20050213115048','',0,0,0,0,0.548986069648,'79949786884951','20050213115048'); INSERT INTO cur VALUES (2273,0,'20._ŠTA_JE_TO_ANARHIZAM?','#REDIRECT [[Александар Беркман - \"Шта је то анархизам?\"]]\n','20. ŠTA JE TO ANARHIZAM? moved to Александар Беркман - \"Шта је то анархизам?\"',133,'Avala','20040722150726','',0,1,0,1,0.220345660318011,'79959277849273','20040722150726'); INSERT INTO cur VALUES (2274,0,'Aleksandar_Berkman_(slika)','#REDIRECT [[Александар Беркман (слика)]]\n','Aleksandar Berkman (slika) moved to Александар Беркман (слика)',133,'Avala','20040722150752','',0,1,0,1,0.0688005844771867,'79959277849247','20040722150752'); INSERT INTO cur VALUES (2275,0,'21._DA_LI_JE_ANARHIJA_MOGUĆA?','#REDIRECT [[Александар Беркман - \"Да ли је анархија могућа?\"]]\n','21. DA LI JE ANARHIJA MOGUĆA? moved to Александар Беркман - \"Да ли је анархија могућа?\"',133,'Avala','20040722150845','',0,1,0,1,0.682965972165545,'79959277849154','20040722150845'); INSERT INTO cur VALUES (2276,0,'Da_li_je_anarhija_moguća?','#REDIRECT [[Александар Беркман - Да ли је анархија могућа?]]\n','Da li je anarhija moguća? moved to Александар Беркман - Да ли је анархија могућа?',133,'Avala','20040722172159','',0,1,0,1,0.208428138129812,'79959277827840','20040722172159'); INSERT INTO cur VALUES (2278,0,'MIHAIL_BAKUNJIN','#REDIRECT [[Михаил Бакуњин - \"Капиталистички систем\"]]\n','MIHAIL BAKUNJIN moved to Михаил Бакуњин - \"Капиталистички систем\"',133,'Avala','20040722172509','',0,1,0,1,0.34092964077455,'79959277827490','20040722172509'); INSERT INTO cur VALUES (2279,0,'PETAR_KROPOTKIN','#REDIRECT [[Петар Кропоткин (мисли)]]\n','PETAR KROPOTKIN moved to Петар Кропоткин (мисли)',133,'Avala','20040722172606','',0,1,0,1,0.724919819948189,'79959277827393','20040722172606'); INSERT INTO cur VALUES (2280,0,'EMMA_GOLDMAN','#REDIRECT [[Ема Голдман (слика)]]\n','EMMA GOLDMAN moved to Ема Голдман (слика)',133,'Avala','20040722172627','',0,1,0,1,0.60181020815094,'79959277827372','20040722172627'); INSERT INTO cur VALUES (2281,0,'ŽENSKO_PRAVO_GLASA','#REDIRECT [[Ема Голдман - \"Женско право гласа\"]]\n','ŽENSKO PRAVO GLASA moved to Ема Голдман - \"Женско право гласа\"',133,'Avala','20040722172713','',0,1,0,1,0.83429161164378,'79959277827286','20040722172713'); INSERT INTO cur VALUES (2282,0,'ANARHIZAM:_ZA_ŠTA_SE_STVARNO_ZALAŽE','#REDIRECT [[Ема Голдман - \"Анархизам : За шта се стварно залаже\"]]\n','ANARHIZAM: ZA ŠTA SE STVARNO ZALAŽE moved to Ема Голдман - \"Анархизам : За шта се стварно залаже\"',133,'Avala','20040722172807','',0,1,0,1,0.366027464499723,'79959277827192','20040722172807'); INSERT INTO cur VALUES (2283,0,'LJUBAV_I_BRAK','#REDIRECT [[Ема Голдман - \"Љубав и брак\"]]\n','LJUBAV I BRAK moved to Ема Голдман - \"Љубав и брак\"',133,'Avala','20040722172839','',0,1,0,1,0.327262518300919,'79959277827160','20040722172839'); INSERT INTO cur VALUES (2284,0,'LATINIČNA_OPCIJA','#REDIRECT [[Latinična opcija]]\n','LATINIČNA OPCIJA moved to Latinična opcija',133,'Avala','20040722173107','',0,1,0,1,0.538230228739074,'79959277826892','20040722173107'); INSERT INTO cur VALUES (2285,0,'Ретроградно_гибање','Под ретроградним ([[латински]] \'\'ретро\'\' - унатраг, \'\'градус\'\' - корак) гибањем подразумевамо [[орбита|орбитално]] гибање тела у смеру супротном од гибања осталих тела у систему.\n\nУ [[Сунчев систем|сунчевом систему]] већина тела се креће на исти начин: већина планета се окреће око Сунца у смеру обрнутом од казаљке на сату, гледано из смера звезде [[северњача|северњаче]]. Већина планета се на исти начин врти око властите осе. Исто вреди и за орбитална гибања већине природних сателита.\n\nЗа изнимке које одступају од описаног кажемо да се гибају ретроградно. [[Венера]] и [[Уран]] окрећу се око своје оси у смеру казаљке на сату. Неколико мањих сателита који у смеру казаљке на сату обилазе око матичних планета називамо ретроградним сателитима. Ретроградне орбите налазимо и међу кометама и астероидима.','',133,'Avala','20040722175308','',0,0,0,1,0.171194021204,'79959277824691','20040722175356'); INSERT INTO cur VALUES (2286,0,'Орбита','Као појам у физици, \'\'\'орбита\'\'\' је пут које једно тело чини око другог тела док је под утицајем неке силе.','',133,'Avala','20040722175355','',0,0,0,1,0.682697347218,'79959277824644','20040722175355'); INSERT INTO cur VALUES (2287,0,'НЕМУШТИ_ЈЕЗИК','#REDIRECT [[Немушти Језик]]\n','НЕМУШТИ ЈЕЗИК moved to Немушти Језик',133,'Avala','20040722175552','',0,1,0,1,0.709363619526255,'79959277824447','20040722175552'); INSERT INTO cur VALUES (2288,4,'Превод','Овде можете поставити странице које нису на српском језику како била скренута пажња на њих.','',133,'Avala','20040722184427','',0,0,0,1,0.557980829178,'79959277815572','20040722184427'); INSERT INTO cur VALUES (2291,0,'Писмо','*[[Писмо и људски ум]]','',24,'Domatrios','20040722233121','',0,0,0,1,0.413568626816,'79959277766878','20040722233546'); INSERT INTO cur VALUES (2292,0,'Писмо_и_људски_ум','Да бисмо разумели како је писмо могло да делује тако подстицајно на развој човека и његове цивилизације и културе, потребно је да бар у најкраћем размотримо његов учинак на људски ум. Тај учинак има више компоненти. Пре свега, писмо, поред унапређивања комуникације и других функција, служи и као незаменљив ослонац меморији, кроз могућност записивања података за каснију употребу. \n\nПисмо, дакле, отвара приступ информацијама независно од присуства других људских бића. Стога писменост и јесте нешто више од вештине читања и писања: она је истинска вежба ума, упоредљива са јачањем мишића кроз физичке вежбе, једна потпуно нова ,,технологија интелекта\", како је називају неки аутори. Тако је човек, откривајући могућност писања, отворио себи пут у један нови ментални свет.\n\nПисмен човек може да заустави мисао у лету, претварајући је у знаке на папиру, те да је окреће и обрће, понавља, сажима и проширује, тако развијајући способност уочавања и упоређивања, анализе и аргументације. Филозоф Франсис Бекон још давно је рекао да писање ствара егзактног човека. Поред развијања логичког мишљења и бољег разумевања света, тим путем се на виши степен подижу умеће интроспекције и самосвест људске јединке. \n\nНасупрот анонимности оралне традиције, човек се писањем индивидуализује. Уз то, дакако, писменост омогућује упознавање са интелектуалним богатством наталоженим кроз столећа у небројеним писаним текстовима, што између осталог доприноси стварању својеврсног колективног ,,писменог менталитета\", али и духовне средине у којој појединац може у потпуности да развије своје потенцијале за креативно писање. Све ово у великој мери подстиче и критичко мишљење, због чега су писмени људи кроз историју често бивали - а понегде и до данас остали - предмет подозрења, па и прогона. О томе речито говоре разни црквени и световни индекси забрањених књига, као и ритуално спаљивање књига у острашћеној режији тоталитарних режима.\n\nПрема изнетом, писмо нашем уму нуди основни мнемонички оквир, а с друге стране и моћан аналитички принцип. Стога прелажење из усмености у писменост, као и из једне писмености у другу, није само технички корак него и преломна тачка у обрасцима учења и сазнања.\n\nСвој утицај на људску мисао, а тиме и на сав човеков реални и имагинарни свет, писмо увелико остварује делујући и на сам језик. Гледано најпре споља, да тако кажемо, писмо као релативно аутономан језички код открива неочекиване потенцијале графичког израза, можда најупечатљивије у визуелној лепоти и сложености источњачких писама, као и у калиграфији уопште.\nЗатим, и важније од овога за развој цивилизације, писани језик утврђује друштвене норме, регулише правила понашања, при чему та ауторитарна функција утиче и на његову сопствену структуру и еволуцију. \n\nЈапански језик је, на пример, претрпео велике промене откад је почео да се пише кинеским карактерима. Латински се чак угасио као говорни језик, порађајући модерне романске језике, управо када је стекао писмо и тако кодификован почео да окоштава. И кад смо већ поменули латински, додајмо у пролазу да писмо на неки начин обезбеђује језицима загробни живот. Док неписани језици који изгубе своје говорнике неповратно одлазе без икаквог трага, баш као и народи који су њима говорили, један писани језик може и даље да живи у својим сачуваним текстовима - па чак, ако је довољно важан, и да постхумно производи нове текстове религијског или научног садржаја, наравно кроз делатност говорних представника других, живих језика.\n\nА општије узев, захваљујучи моћи писмених елита и престижу писаног језика, конвенције писања у понечему постају образац и за култивисану говорну употребу. Ту је од највечег значаја био настанак ортографија, о чему је већ било речи, и развој стандардних односно књижевних језика, високо цењених у поређењу са другим језичким варијететима. Њиховом угледу допринела је и симболичка вредност коју језику, видели смо, даје стабилизовано визуелно остварење. Све ово подвлачи улогу писма као механизма друштвене контроле. С друге стране, с тим је у вези и улога писмености у изградивању апстрактног језика концептуалне анализе, као и посебних симболичких језика математике, геометрије, физике, хемије, рачунарства и других области. Мењајући тип човеку доступних когнитивних и менталних операција, писање унапређује способност ,,мета-мишљења\" као и употребе метајезика, односно критичку контролу мисаоних процеса и језичких операција.\n\nПовратни утицај писма на језик вероватно је најдубљи у равни перцепције језичких, а преко њих и психичких структура и процеса у свести самих говорника. Ако језик чини свет објектом рефлексије, писмо преобраћа и сам језик у предмет који се може посматрати, отеловљујући га у графичком медијуму; оно уједно пружа и инструменте за његову анализу. Писмо омогућује људима да рашчлањују говорни ток у делове и целине, типове и категорије, те да га реконструишу путем аналитичких и синтетичких \"механизама који су на неки начин, бар латентно, морали постајати у говору али који, освешћени путем писма, повратно делују и на сам говор. На тај начин, писмо не пресликава само већ независно постојећу структуру језика, него му и намеће део структуре, обликујући га онако како то без писма не би било могуће. \n\nАли и обични људи, нестручњаци за језичку проблематику, показују се подложним дубоком утицају писма којим пишу свој матерњи језик, били тога свесни или не. Ако је писмо код којим се исписује свака култура, оно је у исти мах и део интелектуалне опреме сваког њеног описмењеног члана. Ово се показује и у свакодневној комуникацији. Кинези и Јапанци, на пример, могу се наћи у положају да теже схватају шта се говори ако не знају како се дате речи пишу. А дешава се и да се учени кинески саговорници, када употребе неку ређу или изразито вишесмислену реч, испомажу тако што прстима у ваздуху ,,нацртају\" дати карактер, што се одмах разуме!\n\nРазвијајући свест о језику, о јединицама сопственог језика и његовим граматичким могућностима, писмо унапређује поимање језичких појава, али иде и даље и дубље од тога. Да почнемо једним баналним и екстремним примером, изгледа да у неким неписаним језицима западне Африке не постоји реч са значењем \'реч\' - што би ваљда значило да њихови говорници не поседују чак ни појам о овој основној језичкој јединици. Представници писаних језика, пак, по правилу су свесни управо оних њихових јединица које њихово писмо издваја и репрезентује. Тако алфабетска писменост води фонемској сегментацији - или, простије речено, за обичног представника неког алфабетски писаног језика речи су састављене од слова. Насупрот томе, логографска писменост рађа свест о јединицама на нивоу слогова или морфема, у којој нема места за појединачне фонеме, па се у том случају речи аутоматски деле на слогове, односно морфеме. Све се ово одражава у специфичним проблемима учења и подучавања читања и писања на типолошки различитим језицима и писмима, а поменуте интуиције обилато су потврђене у низу експеримената.\n\nПоврх тога, код писаних језика перцепција језичких појава на суптилне начине се стапа са ширим културним обрасцима, системима вредности, па и конвенционалним начинима виђења света изван језика. О овоме постоји много сведочанстава - од етнопсихолошких и културноисторијских до психолингвистичких и неуропсихолошких. \n\nСетимо се само емотивних реакција на сопствено писмо, нарочито када се оно симболички повеже са конфесионалном или националном припадношћу, или налаза да се обележја различитих писаних традиција појединих народа у неким случајевима могу довести у везу са специфичностима система писања у којима су обликоване. (Ово поготово важи за аутохтоне традиције у истраживању самог језика, дакле лингвистичке школе - од старе Грчке до Индије и Кине.)\n\nИдући даље, установићемо да карактер писма којим се нека заједница служи може да утиче - на веома префињене и још неистражене начине - на неке аспекте перцепције анализе и разумевања спољног света од стране њених чланова. Реч је, дакле, о некој врсти графичке релативности, као могућег а раније незапаженог сегмента тзв. језичке релативности - хипотезе по којој специфична структура појединих језика има утицаја на начин на који њихови представници доживљавају свет око себе. Овде је важан и појам графичке интуиције - језичке интуиције условљене системом писања којим располажу чланови неке културе. Будући везане, не за писмо уопште, него за конкретна писма различитих етнојезичких заједница, графичке интуиције доприносе нарочитим језичким перцепцијама асоцираним са одређеним системом писања као средством анализе и интерпретације, па могу да имају и танане когнитивне ефекте - што их управо и доводи у сферу језичке релативности.\n\nИстраживања показују да је за потпуније разумевање феномена писања потребно проучити и објединити низ разнородних чинилаца, међу њима и неуроанатомску базу писмености. Овим се још једном потврђује да за писмене заједнице и појединце, писма нису пука средства пресликавања говорног тока у његову графичку представу, него саставни делови укупних језичких система који се њима служе. Отуда и имају тако дубок утицај на поимање језичких јединица и на општу језичку свест својих корисника. (доматриос)\n\nЛитература:\n\nРанко Бугарски: Писмо','',24,'Domatrios','20040722233545','',0,0,0,1,0.392736786694,'79959277766454','20040724122755'); INSERT INTO cur VALUES (2294,0,'Немушти_Језик','#REDIRECT [[Немушти језик]]\n','Немушти Језик moved to Немушти језик',108,'Djordjes','20040723055308','',0,1,0,1,0.932127442147701,'79959276944691','20040723055308'); INSERT INTO cur VALUES (2296,6,'Boris_Tadic.jpg','','',133,'Avala','20040723103616','',0,0,0,1,0.532546382893386,'79959276896383','20050213130333'); INSERT INTO cur VALUES (2297,0,'Синодички_период','\'\'\'Опходно време\'\'\' је време потребно да [[планета]] или друго [[небеско тело]] направи једну пуну [[орбита|орбиту]] око матичног тела.\n\nЗа објекте који се окрећу око [[Сунце|Сунца]] разликујемо два типа опходних времена:\n* \'\'\'сидерички период\'\'\' или право опходно време је време у којем тело направи пуни окрет око Сунца, релативно у односу на положај [[звезда]].\n\n* \'\'\'синодички период\'\'\' је време потребно да се тело нађе у истој тачки неба, посматрано са [[Земља|Земље]]. Због Земљиног кретања око Сунца сидерички и синодички периоди небеских тела се разликују.\n\n
\nТаблица сидеричких и синодичких периода за планете сунчевог сустава, релативно у односу на Земљу:\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'Планета\'\'\'\'\'\'Сидерички период\'\'\'
(година)
\'\'\'Синодички период\'\'\'
(година)
\'\'\'Синодички период\'\'\'
(дана)
[[Меркур]]0.2410.317115.9
[[Венера]]0.6151.596582.9
[[Земља]]1.000--
[[Марс]]1.8812.135779.9
[[Јупитер]]11.871.092398.9
[[Сатурн]]29.471.035378.1
[[Уран]]84.001.012369.7
[[Нептун]]164.91.006367.5
[[Плутон]]247.71.004366.7
','',133,'Avala','20040723123216','',0,0,0,1,0.377111158509,'79959276876783','20040723123216'); INSERT INTO cur VALUES (2298,0,'Опходно_време','\'\'\'Опходно време\'\'\' је време потребно да [[планета]] или друго [[небеско тело]] направи једну пуну [[орбита|орбиту]] око матичног тела.\n\nЗа објекте који се окрећу око [[Сунце|Сунца]] разликујемо два типа опходних времена:\n* \'\'\'сидерички период\'\'\' или право опходно време је време у којем тело направи пуни окрет око Сунца, релативно у односу на положај [[звезда]].\n\n* \'\'\'синодички период\'\'\' је време потребно да се тело нађе у истој тачки неба, посматрано са [[Земља|Земље]]. Због Земљиног кретања око Сунца сидерички и синодички периоди небеских тела се разликују.\n\n
\nТаблица сидеричких и синодичких периода за планете сунчевог сустава, релативно у односу на Земљу:\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'Планета\'\'\'\'\'\'Сидерички период\'\'\'
(година)
\'\'\'Синодички период\'\'\'
(година)
\'\'\'Синодички период\'\'\'
(дана)
[[Меркур]]0.2410.317115.9
[[Венера]]0.6151.596582.9
[[Земља]]1.000--
[[Марс]]1.8812.135779.9
[[Јупитер]]11.871.092398.9
[[Сатурн]]29.471.035378.1
[[Уран]]84.001.012369.7
[[Нептун]]164.91.006367.5
[[Плутон]]247.71.004366.7
','',133,'Avala','20040723123219','',0,0,0,1,0.509343177317,'79959276876780','20040723123219'); INSERT INTO cur VALUES (2299,6,'Zastava_SiCG.png','','',133,'Avala','20040723131305','',0,0,0,1,0.866349618757469,'79959276868694','20050315213811'); INSERT INTO cur VALUES (2300,6,'Polozaj_SiCG.png','','',133,'Avala','20040723131316','',0,0,0,1,0.734108975840834,'79959276868683','20050315213811'); INSERT INTO cur VALUES (2301,6,'G845_yugoslavia.gif','','',133,'Avala','20040723131344','',0,0,0,1,0.0714960536654071,'79959276868655','20050315213811'); INSERT INTO cur VALUES (2302,0,'Главни_град','\'\'\'Главни град\'\'\' (који се понекад назива и \'\'\'метропола\'\'\') одређује се на следеће начине:\n*Обично је главни град [[држава|државе]] или политичког субјекта онај [[град]] у којем је [[влада]]. \n*Обично се главни град наводи у [[закон|закону]]. \n*Обично је главни град средиште важних делатности. \n*У [[краљевина|краљевини]], главни град је обично место [[краљ|краљевског]] двора (који се може премештати).\n\n[[Држава]] може имати више од једног службеног главног града. Главни град не мора бити седиште [[влада|владе]]. Може се чак селити зависно од доба године. \n\nНа пример, [[Јужна Африка]] има извршни главни град ([[Преторија]]), законодавни главни град ([[Кејп Таун]]) и судски главни град ([[Блумфонтејн]]). До тога је дошло због компромиса између различитих покрајина које су се ујединиле у Јужну Африку 1910. године.\n\nУ [[Чиле]]у, државни [[Конгрес]] се преселио из главног града [[Сантијаго|Сантијага]] у град [[Валпараисо]].\n\n* Види такође: [[Листа држава по главним градовима]]\n\n[[ar:عاصمة]]\n[[bg:Столица]]\n[[ca:Capital]]\n[[cy:Prif Ddinas]]\n[[da:Hovedstad]]\n[[de:Hauptstadt]]\n[[et:Pealinn]]\n[[el:Πρωτεύουσα]]\n[[en:Capital]]\n[[es:Capital]] \n[[eo:Ĉefurbo]]\n[[fr:Capitale]]\n[[ko:수도]]\n[[is:Höfuðborg]]\n[[it:Capitale]]\n[[he:ערי בירה]]\n[[lt:Sostinė]]\n[[nl:Hoofdstad]]\n[[ja:首都]]\n[[nds:Hoofdstadt]]\n[[pl:Stolica]]\n[[ro:Capitală]]\n[[ru:Столица]]\n[[simple:Capital]]\n[[sl:Glavno mesto]]\n[[fi:Pääkaupunki]]\n[[sv:Huvudstad]]\n[[zh:首都]]','',135,'Обрадовић Горан','20040907102636','',0,0,0,0,0.632013126571,'79959092897363','20050312215626'); INSERT INTO cur VALUES (2303,0,'Јон_Јанку','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Јон Јанку
\'\'Ion Iancu\'\'|\n слика=[[Image:Iancu_Ion.jpg|200px|center]]|\n текст_уз_слику=\'\'[[диригент]]\'\'|\n датум_рођења= [[21. септембар]] [[1931]]. |\n место_рођења= Comloşu Mare, [[Румунија]] |\n датум_смрти= – |\n место_смрти= –\n}}\n\n[[Диригент]], рођен у Комлошу Маре (\'\'Comloşu Mare\'\'), округ Тимиш (недалеко од границе са [[Србија и Црна Гора|СЦГ]], код Накова - [[Кикинда]]), у [[Румунија|Румунији]]. Завршио је Музички Конзерваторијум »\'\'Георге Дима\'\'« (\'\'Conservatorul de Muzica “Gheorghe Dima”\'\') у [[Клуж-Напока|Клужу]] (\'\'Cluj-Napoca\'\') у периоду од [[1951]]. до [[1956]]., на одсеку за педагогију и хорско дириговање, паралелно студирајући певање код професора Г. Симионескуа (\'\'G. Simionescu\'\') и Албера Д\'Андреа (\'\'Albert D’Andre\'\').\n\nУ периоду [[1956]].-[[1961]]., је солиста (бас-баритон) у Музичком Театру »Н. Леонард« у Галатију (\'\'Galati\'\'), од [[1963]]. па до [[1983]]. је најпре асистент и диригент хора, а затим и диригент Опере у Клужу (»\'\'Opera Româna Cluj-Napoca\'\'«), након чега прелази у [[Темишвар]] (\'\'Timişoara\'\') где је до [[1990]]. диригент опере (»\'\'Opera Româna Timişoara\'\'«). Следеће две године је диригент и уметнички саветник у [[Сарајево|сарајевској опери]], где у међувремену сарађује са симфонијским оркестром и Сарајевском Филхармонијом. Након избијања рата у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] врађа се у [[Темишвар]], где је генерални директор и диригент Опере. Као дугогодишњи диригент [[Опера Српског народног позоришта|Опере]] [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] из [[Новог Сада]], у којој је поставио и обновио многа дела оперске литературе (»\'\'[[Фауст (опера)|Фауст]]\'\'« [[Шарл Гуно|Шарла Гуноа]], »\'\'[[Риголето (опера)|Риголето]]\'\'« [[Ђузепе Верди|Ђузепеа Вердија]], »\'\'[[Кармен (опера)|Кармен]]\'\'« [[Жорж Бизе|Жоржа Бизеа]] и др.), обављао је и дужност директора Опере СНП-а у [[2003]]. години. Од [[1993]]. године је и професор на Факултету музичких уметности на Универзитету у [[Темишвар|Темишвару]].\n\nМаестро Јанку је дириговао великим делима опере, оперете и балета. Као диригент је радио и гостовао у многим градовима, како [[Румунија|Румуније]] ([[Темишвар]], [[Клуж-Напока|Клуж]], [[Галати]], [[Арад]], [[Орадеа]], [[Сату-Маре]]...), тако и у иностранству ([[Скопље]] – [[Македонија]], [[Кишињев]] – [[Молдавија]], [[Нови Сад]] – [[Србија и Црна Гора]], [[Италија]], [[Данска]], [[Холандија]], [[Пољска]], [[Чехословачка]], [[Украјина]], [[Литванија]], [[Бугарска]], [[Мађарска]]...).\n\n[[Category:Диригенти|Јанку, Јон]]\n\n[[ro:Ion Iancu]]','',49,'Zorba','20041218223141','',0,0,1,0,0.50958184456,'79958781776858','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (2304,6,'Iancu_Ion.jpg','Румунски диригент Јон Јанку (Ion Iancu)','Румунски диригент Јон Јанку (Ion Iancu)',49,'Zorba','20040723230815','',0,0,0,1,0.155153371538178,'79959276769184','20041218223142'); INSERT INTO cur VALUES (2305,0,'Антисемитизам','Антисемитизам је сложено политичко питање које је на велика врата ушло после [[Други светски рат|Другог светског рата]] и [[геноцид|геноцида]] извшеног над [[Јевреји|Јеврејима]] од стране [[Адолф Хитлер|Хитлерове]] [[национал-социјализам|нацистичке]] [[Немачка|Немачке]]. С правом или без, за антисемитизам се обично оптужују народи [[Индоевропљани|индоевропског]] порекла, посебно они из [[Европа|Европе]], а најчешће међу њима [[Немци]].\n\nУ свом основном значењу, антисемитизам не представља мржњу према [[Семити|Семитима]], већ само према једном [[Семити|семтиском]] народу, [[Јевреји|Јеврејима]]. (За мржњу према [[Арапи|Арапима]], такође [[Семити|семитском]] етницитету, рећи ће се да је неко [[расизам|расиста]], али никада да је антисемита.)\n\nЗато је боље ову појаву звати антијеврејством.\n\nДва су основна и врло повезана испољавања одликовала досадашњу историју негативних односа према [[Јевреји|Јеврејима]]. Прво се састоји у означавању [[Јевреји|Јевреја]] кривим за различита злодела и назови-злодела током историје (они су издали Христа, они су измислисли комунизам, они владају светом, они у својим култовима убијају децу итд.). Друго је једноставан производ овог првог, а састоји се у позивању на масовно истребљење [[Јевреји|Јевреја]].\n\nРазличити су и врло сложени разлози за појаву антисемитизма. Вероватно су највише утицала различита злонамерна тумачења [[Нови завет|Новог завета]], основне сакралне књиге [[хришћанство|хришћанства]]. По њима, како су [[Јевреји]] \"криви\" за [[Исус Христ|Христово]] погубљење, они ће морати и да \"плате\" за ту \"кривицу\". Не мали удео у стварању антисемитизма имала је и унутрашња организација [[Јевреја|Јевреја]]: они су живели на различитим местима; а гдегод да су отишли, имали су своје специфичне заједнице у које приступ нису имали нејевреји. Још током [[Средњи век|Средњег века]] [[Јевреји]] су постали вични трговци, захваљујући чему су се обогатили; а наследством то богатсво пренели на потоње генерације.\n\nБило из зависти или из оправданог револта, током векова је мржња према [[Јевреји|Јеврејима]] расла, па су их неке власти још током ренесансе истерале са територија којима су владале. Тако [[Јевреји|Јевреја]] (као староседелаца) више нема ни у [[Шпанија|Шпанији]] ни у [[Уједињено Краљевство|Енглеској]]. Њихов понован долазак у те земље тек је новијег датума (после [[Други светски рат|Другог светског рата]]) и није масован.\n\nМржња одређених народа према [[Јевреји|Јеврејима]] је кулминирала два пута, а данашњи су дани сведоци трећег. Први пут је то било у [[Шпанија|Шпанији]] за време [[инквизиција|инквизиције]], када је добар број [[Јевреји|Јевреја]] уточиште нашао у прекоокеанском насељавању [[Америка|Америке]]. Други и најкрвавији пут се догодило у [[Немачка|Немачкој]] средином прве половине [[20. век|20. века]] и трајао до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]], када је, по званичним подацима, у концентрационим логорима широм окупиране [[Европа|Eвропе]] убијено више од 6,000.000 (шест милиона) [[Јевреји|Јевреја]].\n\nПосле завршетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], захваљујући помоћи сила победница, на подручју своје митске домовине, [[Палестина|Палестине]], [[Јевреји]] су добили могућност да створе своју државу. Нажалост, захваљујући низу међусобних неразумевања, [[Јевреји]] су заратили са околним [[ислам|муслиманским]] народима. Случај је хтео да се убрзо сами [[Јевреји]] нађу у ситуацији јачег, и ту су ситуацију искористили управо на начин на који су током претходних векова силу јачи користили против њих. Цео један народ, [[Палестинци]], постали су жртва рата за територије које су постале императив новонасталој [[Јевреји|јеврејској]] држави [[Израел]]. Захваљујући таквој политичкој ситуацији, преко милијарду [[муслимани|муслимана]] почело је истим очима да гледа на све [[Јевреји|Јевреје]], као што су то [[Немци]] чинили непосредно пред почетак највећег [[20. век|двадесетовековног]] геноцида.\n\nТакође, обичај је да екстремне националистичке и екстремне десничарске снаге, широм простора на ком живе [[Индоевропљани|индоевропски]] народи, користе демагогију о светској [[Јевреји|јеврсјској]] завери за циљеве придобијања присталица страхом. Обично говоре како су [[хришћанство]], [[комунизам]], чак и речи као што су начела [[Француска револуција|француске револуције]] \'\'слобода, једнакост, братство\'\' \"[[Јевреји|јеврејске]] измишљотине\" чији је једини циљ владања светом од стране [[Јевреји|Јевреја]].\n\nСа друге стране, поготову у времену од краја [[Други светски рат|Другог светског рата]], свесни зла које им је нането, сами су [[Јевреји]] често користили (и користе) \"баук антисемитизма\" као свој иметак. Није ретко оптуживање, поготову [[Немци|Немаца]], да не желе да склопе неки пословни договор са неким [[Јевреји|Јеврејом]] само зато што је припадник те етничке групе; није ретко ни оптуживање људи да су антисемите ако разложно критикују политику државе [[Израел]] или то да је често једина улазница у свет великог броја богатих [[Јевреји|Јевреја]] управо прихватање [[јудаизам|јудаизма]] за своју [[религија|религију]] или склапање брака са припадницом или припадником [[Јевреји|јеврејског]] етницитета.\n\nТреба поменути да је велики број људи значајних за људску историју или садашњост управо [[Јевреји|јеврејског]] порекла: [[Исус Христ]], [[Алберт Ајнштајн]], [[Франц Кафка]], [[Карл Маркс]], [[Ноам Чомски]], [[Роман Јакобсон]] итд. Значајан је број [[Јевреји|Јевреја]] и међу великим финансијским магнатима данашњице. Захваљујући својој пословној повезаности и својој раштрканости по свету, они су стекли велико богатство и велики утицај. Та чињеница често уме да изазива подозрење код људи који не припадају том етницитету и нису богати; а то подозрење умеју да користе различити политичари не би ли стигли до власти.\n\nИ, на крају, треба увек разликовати разложну критику [[Јевреји|јеврејских]] заједница, политике власти државе [[Израел]] и понашања крупних капиталиста [[Јевреји|Јевреја]] од праве мржње према [[Јевреји|Јеврејима]] утемељене на полуистинама и неистинама. Уосталом, нису [[Јевреји]] једини наорд који је био или јесте изложен мржњи других и геноциду. Широко распрострањена аналогна реч \'\'антисемитизму\'\' не постоји за мржњу према [[Роми|Ромима]], иако су и они током своје историје били страховито злостављани само зато што су припадници једног номадског народа који живи у цивилизацији, али уједно и ван ње.\n\n*[[Историјат антисемитизма]]\n\n[[da:Antisemitisme]]\n[[de:Antisemitismus]]\n[[en:Anti-Semitism]]\n[[eo:Antisemitismo]]\n[[es:Antisemitismo]]\n[[fi:Antisemitismi]]\n[[fr:Antisémitisme]]\n[[he:אנטישמיות]]\n[[it:Antisemitismo]]\n[[ja:反ユダヤ主義]]\n[[nl:Antisemitisme]]\n[[pl:Antysemityzm]]\n[[pt:Anti-Semitismo]]\n[[ro:Antisemitism]]\n[[sv:Antisemitism]]','',170,'Покрајац','20041228003321','',0,0,1,0,0.799071098119,'79958771996678','20050203214208'); INSERT INTO cur VALUES (2306,0,'Шта_је_био_Југословенски_комунизам','#REDIRECT [[Шта је био југословенски комунизам]]\n','Шта је био Југословенски комунизам moved to Шта је био југословенски комунизам',124,'Милош','20040724121640','',0,1,0,1,0.561278727428316,'79959275878359','20041025161916'); INSERT INTO cur VALUES (2307,3,'Милант/Шта_је_био_југословенски_комунизам','','разговор овде није потребан',124,'Милош','20041025162431','',0,0,0,0,0.138826285088,'79958974837568','20041025162431'); INSERT INTO cur VALUES (2308,1,'Писмо_и_људски_ум','*Једна напомена и једно питање: Мислим да се књига Ранка Бугарског зове \'\'Писма\'\' а не \'\'Писмо\'\'. Да ли је ово оригинални текст или си ти ово препевао? Ако је оригинални, буди опрезан поводом кршења ауторских права. --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:27, 24 Јул 2004 (CEST)','',124,'Милош','20040724122755','',0,0,0,1,0.462459172803,'79959275877244','20040724122755'); INSERT INTO cur VALUES (2309,0,'1880','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1875]] | [[1876]] | [[1877]] | [[1878]] | [[1879]] | \'\'\'1880\'\'\' | [[1881]] | [[1882]] | [[1883]] | [[1884]] | [[1885]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|71880]]\n\n[[af:1880]]\n[[ast:1880]]\n[[bg:1880]]\n[[ca:1880]]\n[[cs:1880]]\n[[cy:1880]]\n[[da:1880]]\n[[de:1880]]\n[[el:1880]]\n[[en:1880]]\n[[eo:1880]]\n[[es:1880]]\n[[et:1880]]\n[[eu:1880]]\n[[fi:1880]]\n[[fr:1880]]\n[[fy:1880]]\n[[gl:1880]]\n[[he:1880]]\n[[hr:1880]]\n[[is:1880]]\n[[it:1880]]\n[[la:1880]]\n[[nl:1880]]\n[[no:1880]]\n[[pl:1880]]\n[[pt:1880]]\n[[ro:1880]]\n[[ru:1880]]\n[[sl:1880]]\n[[sv:1880]]\n[[tr:1880]]\n[[uk:1880]]\n[[wa:1880]]\n[[zh:1880年]]','',108,'Djordjes','20041116220057','',0,0,0,0,0.445253319314,'79958883779942','20041116220057'); INSERT INTO cur VALUES (2310,0,'1881','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1876]] | [[1877]] | [[1878]] | [[1879]] | [[1880]] | \'\'\'1881\'\'\' | [[1882]] | [[1883]] | [[1884]] | [[1885]] | [[1886]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|81881]]\n\n[[af:1881]]\n[[ast:1881]]\n[[bg:1881]]\n[[ca:1881]]\n[[cs:1881]]\n[[cy:1881]]\n[[da:1881]]\n[[de:1881]]\n[[el:1881]]\n[[en:1881]]\n[[eo:1881]]\n[[es:1881]]\n[[et:1881]]\n[[eu:1881]]\n[[fi:1881]]\n[[fr:1881]]\n[[fy:1881]]\n[[he:1881]]\n[[hr:1881]]\n[[is:1881]]\n[[it:1881]]\n[[la:1881]]\n[[nl:1881]]\n[[no:1881]]\n[[pl:1881]]\n[[pt:1881]]\n[[ro:1881]]\n[[ru:1881]]\n[[sl:1881]]\n[[sv:1881]]\n[[tr:1881]]\n[[uk:1881]]\n[[wa:1881]]\n[[zh:1881年]]','',108,'Djordjes','20041116220102','',0,0,0,0,0.85239720198,'79958883779897','20041116220102'); INSERT INTO cur VALUES (2311,0,'1884','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1879]] | [[1880]] | [[1881]] | [[1882]] | [[1883]] | \'\'\'1884\'\'\' | [[1885]] | [[1886]] | [[1887]] | [[1888]] | [[1889]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|81884]]\n\n[[af:1884]]\n[[ast:1884]]\n[[be:1884]]\n[[bg:1884]]\n[[ca:1884]]\n[[cs:1884]]\n[[cy:1884]]\n[[da:1884]]\n[[de:1884]]\n[[el:1884]]\n[[en:1884]]\n[[eo:1884]]\n[[es:1884]]\n[[et:1884]]\n[[eu:1884]]\n[[fi:1884]]\n[[fr:1884]]\n[[fy:1884]]\n[[he:1884]]\n[[hr:1884]]\n[[hu:1884]]\n[[io:1884]]\n[[is:1884]]\n[[it:1884]]\n[[la:1884]]\n[[nl:1884]]\n[[no:1884]]\n[[pl:1884]]\n[[pt:1884]]\n[[ro:1884]]\n[[ru:1884]]\n[[sl:1884]]\n[[sv:1884]]\n[[tr:1884]]\n[[uk:1884]]\n[[wa:1884]]\n[[zh:1884年]]','',108,'Djordjes','20041116220111','',0,0,0,0,0.564958756121,'79958883779888','20041116220111'); INSERT INTO cur VALUES (2312,0,'1886','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1881]] | [[1882]] | [[1883]] | [[1884]] | [[1885]] | \'\'\'1886\'\'\' | [[1887]] | [[1888]] | [[1889]] | [[1890]] | [[1891]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|81886]]\n\n[[af:1886]]\n[[ast:1886]]\n[[bg:1886]]\n[[ca:1886]]\n[[cs:1886]]\n[[cy:1886]]\n[[da:1886]]\n[[de:1886]]\n[[el:1886]]\n[[en:1886]]\n[[eo:1886]]\n[[es:1886]]\n[[et:1886]]\n[[eu:1886]]\n[[fi:1886]]\n[[fr:1886]]\n[[fy:1886]]\n[[he:1886]]\n[[hr:1886]]\n[[is:1886]]\n[[it:1886]]\n[[la:1886]]\n[[nl:1886]]\n[[no:1886]]\n[[pl:1886]]\n[[pt:1886]]\n[[ro:1886]]\n[[ru:1886]]\n[[sl:1886]]\n[[sv:1886]]\n[[tr:1886]]\n[[uk:1886]]\n[[wa:1886]]\n[[zh:1886年]]','',108,'Djordjes','20041116220113','',0,0,0,0,0.452858028679,'79958883779886','20041116220113'); INSERT INTO cur VALUES (2313,0,'1888','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]] | \'\'\'[[1880е]]\'\'\' | [[1890е]] | [[1900е]] | [[1910е]]
\n[[1883]] | [[1884]] | [[1885]] | [[1886]] | [[1887]] | \'\'\'1888\'\'\' | [[1889]] | [[1890]] | [[1891]] | [[1892]] | [[1893]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*Краљ Краљевине Југославије [[Александар Карађорђевић]].\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|81888]]\n\n[[af:1888]]\n[[ast:1888]]\n[[bg:1888]]\n[[ca:1888]]\n[[cs:1888]]\n[[cy:1888]]\n[[da:1888]]\n[[de:1888]]\n[[el:1888]]\n[[en:1888]]\n[[eo:1888]]\n[[es:1888]]\n[[et:1888]]\n[[eu:1888]]\n[[fi:1888]]\n[[fr:1888]]\n[[fy:1888]]\n[[he:1888]]\n[[hr:1888]]\n[[io:1888]]\n[[is:1888]]\n[[it:1888]]\n[[la:1888]]\n[[nl:1888]]\n[[no:1888]]\n[[pl:1888]]\n[[pt:1888]]\n[[ro:1888]]\n[[ru:1888]]\n[[sl:1888]]\n[[sv:1888]]\n[[tr:1888]]\n[[uk:1888]]\n[[wa:1888]]\n[[zh:1888年]]','/* Рођења */',198,'Никола Прљић','20041204104721','',0,0,0,0,0.189213104634,'79958795895278','20041204104721'); INSERT INTO cur VALUES (2314,0,'1870','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]] | \'\'\'[[1870е]]\'\'\' | [[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]]
\n[[1865]] | [[1866]] | [[1867]] | [[1868]] | [[1869]] | \'\'\'1870\'\'\' | [[1871]] | [[1872]] | [[1873]] | [[1874]] | [[1875]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|61870]]\n\n[[af:1870]]\n[[ast:1870]]\n[[bg:1870]]\n[[ca:1870]]\n[[cs:1870]]\n[[cy:1870]]\n[[da:1870]]\n[[de:1870]]\n[[el:1870]]\n[[en:1870]]\n[[eo:1870]]\n[[es:1870]]\n[[et:1870]]\n[[eu:1870]]\n[[fi:1870]]\n[[fr:1870]]\n[[fy:1870]]\n[[he:1870]]\n[[hr:1870]]\n[[is:1870]]\n[[it:1870]]\n[[la:1870]]\n[[nl:1870]]\n[[no:1870]]\n[[pl:1870]]\n[[pt:1870]]\n[[ro:1870]]\n[[ru:1870]]\n[[simple:1870]]\n[[sl:1870]]\n[[sv:1870]]\n[[tr:1870]]\n[[uk:1870]]\n[[wa:1870]]\n[[zh:1870年]]','',108,'Djordjes','20041116220024','',0,0,0,0,0.958912015873,'79958883779975','20041116220024'); INSERT INTO cur VALUES (2315,0,'1871','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]] | \'\'\'[[1870е]]\'\'\' | [[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]]
\n[[1866]] | [[1867]] | [[1868]] | [[1869]] | [[1870]] | \'\'\'1871\'\'\' | [[1872]] | [[1873]] | [[1874]] | [[1875]] | [[1876]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[Мариа Аннунциата]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|71871]]\n\n[[af:1871]]\n[[ast:1871]]\n[[bg:1871]]\n[[ca:1871]]\n[[cs:1871]]\n[[cy:1871]]\n[[da:1871]]\n[[de:1871]]\n[[el:1871]]\n[[en:1871]]\n[[eo:1871]]\n[[es:1871]]\n[[et:1871]]\n[[eu:1871]]\n[[fi:1871]]\n[[fr:1871]]\n[[fy:1871]]\n[[he:1871]]\n[[hr:1871]]\n[[hu:1871]]\n[[is:1871]]\n[[it:1871]]\n[[la:1871]]\n[[nl:1871]]\n[[no:1871]]\n[[pl:1871]]\n[[pt:1871]]\n[[ro:1871]]\n[[ru:1871]]\n[[simple:1871]]\n[[sl:1871]]\n[[sv:1871]]\n[[tr:1871]]\n[[uk:1871]]\n[[wa:1871]]\n[[zh:1871年]]','',108,'Djordjes','20041116220115','',0,0,0,0,0.136383524694,'79958883779884','20041116220115'); INSERT INTO cur VALUES (2316,0,'1872','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]] | \'\'\'[[1870е]]\'\'\' | [[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]]
\n[[1867]] | [[1868]] | [[1869]] | [[1870]] | [[1871]] | \'\'\'1872\'\'\' | [[1873]] | [[1874]] | [[1875]] | [[1876]] | [[1877]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1872-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1872-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n\n*[[18. мај|18. маја]] - [[Бертран Расел]] (+1970)\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|71872]]\n\n[[af:1872]]\n[[ast:1872]]\n[[bg:1872]]\n[[ca:1872]]\n[[cs:1872]]\n[[cy:1872]]\n[[da:1872]]\n[[de:1872]]\n[[el:1872]]\n[[en:1872]]\n[[eo:1872]]\n[[es:1872]]\n[[et:1872]]\n[[eu:1872]]\n[[fi:1872]]\n[[fr:1872]]\n[[fy:1872]]\n[[he:1872]]\n[[hr:1872]]\n[[is:1872]]\n[[it:1872]]\n[[la:1872]]\n[[nl:1872]]\n[[no:1872]]\n[[pl:1872]]\n[[pt:1872]]\n[[ro:1872]]\n[[ru:1872]]\n[[sl:1872]]\n[[sv:1872]]\n[[tr:1872]]\n[[uk:1872]]\n[[wa:1872]]\n[[zh:1872年]]','',124,'Милош','20050109083726','',0,0,0,0,0.112994605262,'79949890916273','20050109083726'); INSERT INTO cur VALUES (2317,0,'1873','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]] | \'\'\'[[1870е]]\'\'\' | [[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]]
\n[[1868]] | [[1869]] | [[1870]] | [[1871]] | [[1872]] | \'\'\'1873\'\'\' | [[1874]] | [[1875]] | [[1876]] | [[1877]] | [[1878]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|71873]]\n\n[[af:1873]]\n[[ast:1873]]\n[[bg:1873]]\n[[ca:1873]]\n[[cs:1873]]\n[[cy:1873]]\n[[da:1873]]\n[[de:1873]]\n[[el:1873]]\n[[en:1873]]\n[[eo:1873]]\n[[es:1873]]\n[[et:1873]]\n[[eu:1873]]\n[[fi:1873]]\n[[fr:1873]]\n[[fy:1873]]\n[[he:1873]]\n[[hr:1873]]\n[[is:1873]]\n[[it:1873]]\n[[la:1873]]\n[[nl:1873]]\n[[no:1873]]\n[[pl:1873]]\n[[pt:1873]]\n[[ro:1873]]\n[[ru:1873]]\n[[sl:1873]]\n[[sv:1873]]\n[[tr:1873]]\n[[uk:1873]]\n[[wa:1873]]\n[[zh:1873年]]','',108,'Djordjes','20041116220039','',0,0,0,0,0.161147915833,'79958883779960','20041116220039'); INSERT INTO cur VALUES (2318,0,'1874','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]] | \'\'\'[[1870е]]\'\'\' | [[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]]
\n[[1869]] | [[1870]] | [[1871]] | [[1872]] | [[1873]] | \'\'\'1874\'\'\' | [[1875]] | [[1876]] | [[1877]] | [[1878]] | [[1879]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|71874]]\n\n[[af:1874]]\n[[ast:1874]]\n[[bg:1874]]\n[[ca:1874]]\n[[cs:1874]]\n[[cy:1874]]\n[[da:1874]]\n[[de:1874]]\n[[el:1874]]\n[[en:1874]]\n[[eo:1874]]\n[[es:1874]]\n[[et:1874]]\n[[eu:1874]]\n[[fi:1874]]\n[[fr:1874]]\n[[fy:1874]]\n[[he:1874]]\n[[hr:1874]]\n[[hu:1874]]\n[[ia:1874]]\n[[is:1874]]\n[[it:1874]]\n[[la:1874]]\n[[nl:1874]]\n[[no:1874]]\n[[pl:1874]]\n[[pt:1874]]\n[[ro:1874]]\n[[ru:1874]]\n[[sl:1874]]\n[[sv:1874]]\n[[tr:1874]]\n[[uk:1874]]\n[[wa:1874]]\n[[zh:1874年]]','',108,'Djordjes','20041116220040','',0,0,0,0,0.734217306475,'79958883779959','20041116220040'); INSERT INTO cur VALUES (2319,0,'1877','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]] | \'\'\'[[1870е]]\'\'\' | [[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]]
\n[[1872]] | [[1873]] | [[1874]] | [[1875]] | [[1876]] | \'\'\'1877\'\'\' | [[1878]] | [[1879]] | [[1880]] | [[1881]] | [[1882]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|71877]]\n\n[[af:1877]]\n[[ast:1877]]\n[[bg:1877]]\n[[ca:1877]]\n[[cs:1877]]\n[[cy:1877]]\n[[da:1877]]\n[[de:1877]]\n[[el:1877]]\n[[en:1877]]\n[[eo:1877]]\n[[es:1877]]\n[[et:1877]]\n[[eu:1877]]\n[[fi:1877]]\n[[fr:1877]]\n[[fy:1877]]\n[[he:1877]]\n[[hr:1877]]\n[[is:1877]]\n[[it:1877]]\n[[la:1877]]\n[[nl:1877]]\n[[no:1877]]\n[[pl:1877]]\n[[pt:1877]]\n[[ro:1877]]\n[[ru:1877]]\n[[sl:1877]]\n[[sv:1877]]\n[[tr:1877]]\n[[uk:1877]]\n[[wa:1877]]\n[[zh:1877年]]','',108,'Djordjes','20041116220046','',0,0,0,0,0.987569221755,'79958883779953','20041116220046'); INSERT INTO cur VALUES (2320,0,'1879','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]] | \'\'\'[[1870е]]\'\'\' | [[1880е]] | [[1890е]] | [[1900е]]
\n[[1874]] | [[1875]] | [[1876]] | [[1877]] | [[1878]] | \'\'\'1879\'\'\' | [[1880]] | [[1881]] | [[1882]] | [[1883]] | [[1884]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|71879]]\n\n[[af:1879]]\n[[ast:1879]]\n[[bg:1879]]\n[[ca:1879]]\n[[cs:1879]]\n[[cy:1879]]\n[[da:1879]]\n[[de:1879]]\n[[el:1879]]\n[[en:1879]]\n[[eo:1879]]\n[[es:1879]]\n[[et:1879]]\n[[eu:1879]]\n[[fi:1879]]\n[[fr:1879]]\n[[fy:1879]]\n[[gl:1879]]\n[[he:1879]]\n[[hr:1879]]\n[[hu:1879]]\n[[is:1879]]\n[[it:1879]]\n[[la:1879]]\n[[nl:1879]]\n[[no:1879]]\n[[pl:1879]]\n[[pt:1879]]\n[[ro:1879]]\n[[ru:1879]]\n[[simple:1879]]\n[[sl:1879]]\n[[sv:1879]]\n[[tr:1879]]\n[[uk:1879]]\n[[wa:1879]]\n[[zh:1879年]]','',108,'Djordjes','20041116220053','',0,0,0,0,0.984643714495,'79958883779946','20041116220053'); INSERT INTO cur VALUES (2321,0,'1860','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]] | \'\'\'[[1860е]]\'\'\' | [[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]]
\n[[1855]] | [[1856]] | [[1857]] | [[1858]] | [[1859]] | \'\'\'1860\'\'\' | [[1861]] | [[1862]] | [[1863]] | [[1864]] | [[1865]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|51860]]\n\n[[af:1860]]\n[[ast:1860]]\n[[bg:1860]]\n[[ca:1860]]\n[[cs:1860]]\n[[cy:1860]]\n[[da:1860]]\n[[de:1860]]\n[[el:1860]]\n[[en:1860]]\n[[eo:1860]]\n[[es:1860]]\n[[et:1860]]\n[[eu:1860]]\n[[fi:1860]]\n[[fr:1860]]\n[[fy:1860]]\n[[he:1860]]\n[[hr:1860]]\n[[hu:1860]]\n[[is:1860]]\n[[it:1860]]\n[[la:1860]]\n[[nl:1860]]\n[[no:1860]]\n[[pl:1860]]\n[[pt:1860]]\n[[ro:1860]]\n[[ru:1860]]\n[[sl:1860]]\n[[sv:1860]]\n[[tr:1860]]\n[[uk:1860]]\n[[wa:1860]]\n[[zh-cn:1860年]]','',108,'Djordjes','20041116215951','',0,0,0,0,0.268512815828,'79958883784048','20041116215951'); INSERT INTO cur VALUES (2322,0,'1861','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]] | \'\'\'[[1860е]]\'\'\' | [[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]]
\n[[1856]] | [[1857]] | [[1858]] | [[1859]] | [[1860]] | \'\'\'1861\'\'\' | [[1862]] | [[1863]] | [[1864]] | [[1865]] | [[1866]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|61861]]\n\n[[af:1861]]\n[[ast:1861]]\n[[bg:1861]]\n[[ca:1861]]\n[[cs:1861]]\n[[cy:1861]]\n[[da:1861]]\n[[de:1861]]\n[[el:1861]]\n[[en:1861]]\n[[eo:1861]]\n[[es:1861]]\n[[et:1861]]\n[[eu:1861]]\n[[fi:1861]]\n[[fr:1861]]\n[[fy:1861]]\n[[gl:1861]]\n[[he:1861]]\n[[hr:1861]]\n[[hu:1861]]\n[[is:1861]]\n[[it:1861]]\n[[la:1861]]\n[[nl:1861]]\n[[no:1861]]\n[[pl:1861]]\n[[pt:1861]]\n[[ro:1861]]\n[[ru:1861]]\n[[sl:1861]]\n[[sv:1861]]\n[[tr:1861]]\n[[uk:1861]]\n[[wa:1861]]\n[[zh-cn:1861年]]','',108,'Djordjes','20041116220013','',0,0,0,0,0.3362018882,'79958883779986','20041116220013'); INSERT INTO cur VALUES (2323,0,'1863','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]] | \'\'\'[[1860е]]\'\'\' | [[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]]
\n[[1858]] | [[1859]] | [[1860]] | [[1861]] | [[1862]] | \'\'\'1863\'\'\' | [[1864]] | [[1865]] | [[1866]] | [[1867]] | [[1868]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|61863]]\n\n[[af:1863]]\n[[ast:1863]]\n[[bg:1863]]\n[[ca:1863]]\n[[cs:1863]]\n[[cy:1863]]\n[[da:1863]]\n[[de:1863]]\n[[el:1863]]\n[[en:1863]]\n[[eo:1863]]\n[[es:1863]]\n[[et:1863]]\n[[eu:1863]]\n[[fi:1863]]\n[[fr:1863]]\n[[fy:1863]]\n[[gl:1863]]\n[[he:1863]]\n[[hr:1863]]\n[[ia:1863]]\n[[io:1863]]\n[[is:1863]]\n[[it:1863]]\n[[la:1863]]\n[[nl:1863]]\n[[no:1863]]\n[[pl:1863]]\n[[pt:1863]]\n[[ro:1863]]\n[[ru:1863]]\n[[sl:1863]]\n[[sv:1863]]\n[[tr:1863]]\n[[uk:1863]]\n[[wa:1863]]\n[[zh-cn:1863年]]','',108,'Djordjes','20041116220021','',0,0,0,0,0.141434928003,'79958883779978','20041116220021'); INSERT INTO cur VALUES (2324,0,'1865','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]] | \'\'\'[[1860е]]\'\'\' | [[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]]
\n[[1860]] | [[1861]] | [[1862]] | [[1863]] | [[1864]] | \'\'\'1865\'\'\' | [[1866]] | [[1867]] | [[1868]] | [[1869]] | [[1870]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[Војислав Вељковић]]\n*[[11. октобар|11. октобра]] рођен је [[Јован Цвијић]], највећи српски географ, председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|61865]]\n\n[[af:1865]]\n[[ast:1865]]\n[[bg:1865]]\n[[ca:1865]]\n[[cs:1865]]\n[[cy:1865]]\n[[da:1865]]\n[[de:1865]]\n[[el:1865]]\n[[en:1865]]\n[[eo:1865]]\n[[es:1865]]\n[[et:1865]]\n[[eu:1865]]\n[[fi:1865]]\n[[fr:1865]]\n[[fy:1865]]\n[[he:1865]]\n[[hr:1865]]\n[[is:1865]]\n[[it:1865]]\n[[la:1865]]\n[[nl:1865]]\n[[no:1865]]\n[[pl:1865]]\n[[pt:1865]]\n[[ro:1865]]\n[[ru:1865]]\n[[sl:1865]]\n[[sv:1865]]\n[[tr:1865]]\n[[uk:1865]]\n[[wa:1865]]\n[[zh-cn:1865年]]','',108,'Djordjes','20041116220022','',0,0,0,0,0.623658646654,'79958883779977','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (2325,0,'1866','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]] | \'\'\'[[1860е]]\'\'\' | [[1870е]] | [[1880е]] | [[1890е]]
\n[[1861]] | [[1862]] | [[1863]] | [[1864]] | [[1865]] | \'\'\'1866\'\'\' | [[1867]] | [[1868]] | [[1869]] | [[1870]] | [[1871]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|61866]]\n\n[[af:1866]]\n[[ast:1866]]\n[[bg:1866]]\n[[ca:1866]]\n[[cs:1866]]\n[[cy:1866]]\n[[da:1866]]\n[[de:1866]]\n[[el:1866]]\n[[en:1866]]\n[[eo:1866]]\n[[es:1866]]\n[[et:1866]]\n[[eu:1866]]\n[[fi:1866]]\n[[fr:1866]]\n[[fy:1866]]\n[[he:1866]]\n[[hr:1866]]\n[[is:1866]]\n[[it:1866]]\n[[la:1866]]\n[[nl:1866]]\n[[no:1866]]\n[[pl:1866]]\n[[pt:1866]]\n[[ro:1866]]\n[[ru:1866]]\n[[sl:1866]]\n[[sv:1866]]\n[[tr:1866]]\n[[uk:1866]]\n[[wa:1866]]\n[[zh-cn:1866年]]','',108,'Djordjes','20041116220022','',0,0,0,0,0.770929893838,'79958883779977','20041116220022'); INSERT INTO cur VALUES (2326,0,'1840','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]] | \'\'\'[[1840е]]\'\'\' | [[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]]
\n[[1835]] | [[1836]] | [[1837]] | [[1838]] | [[1839]] | \'\'\'1840\'\'\' | [[1841]] | [[1842]] | [[1843]] | [[1844]] | [[1845]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|31840]]\n\n[[af:1840]]\n[[ast:1840]]\n[[be:1840]]\n[[bg:1840]]\n[[ca:1840]]\n[[cs:1840]]\n[[cy:1840]]\n[[da:1840]]\n[[de:1840]]\n[[el:1840]]\n[[en:1840]]\n[[eo:1840]]\n[[es:1840]]\n[[et:1840]]\n[[eu:1840]]\n[[fi:1840]]\n[[fr:1840]]\n[[fy:1840]]\n[[he:1840]]\n[[hr:1840]]\n[[hu:1840]]\n[[it:1840]]\n[[la:1840]]\n[[mi:1840]]\n[[nl:1840]]\n[[no:1840]]\n[[pl:1840]]\n[[pt:1840]]\n[[ro:1840]]\n[[ru:1840]]\n[[sl:1840]]\n[[sv:1840]]\n[[tr:1840]]\n[[uk:1840]]\n[[zh:1840年]]','',108,'Djordjes','20041116215813','',0,0,0,0,0.112365350645,'79958883784186','20041116215813'); INSERT INTO cur VALUES (2327,0,'1841','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]] | \'\'\'[[1840е]]\'\'\' | [[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]]
\n[[1836]] | [[1837]] | [[1838]] | [[1839]] | [[1840]] | \'\'\'1841\'\'\' | [[1842]] | [[1843]] | [[1844]] | [[1845]] | [[1846]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1841-11-19-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1841-11-19-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1841-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1841-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|41841]]\n\n[[af:1841]]\n[[ast:1841]]\n[[bg:1841]]\n[[ca:1841]]\n[[cs:1841]]\n[[cy:1841]]\n[[da:1841]]\n[[de:1841]]\n[[el:1841]]\n[[en:1841]]\n[[eo:1841]]\n[[es:1841]]\n[[et:1841]]\n[[eu:1841]]\n[[fi:1841]]\n[[fr:1841]]\n[[fy:1841]]\n[[he:1841]]\n[[hr:1841]]\n[[it:1841]]\n[[la:1841]]\n[[nl:1841]]\n[[no:1841]]\n[[pl:1841]]\n[[pt:1841]]\n[[ro:1841]]\n[[ru:1841]]\n[[sl:1841]]\n[[sv:1841]]\n[[tr:1841]]\n[[uk:1841]]\n[[wa:1841]]\n[[zh:1841年]]','грешка у датуму',301,'Djakon::Goran','20050301224939','',0,0,1,0,0.708884887727,'79949698775060','20050302143511'); INSERT INTO cur VALUES (2328,0,'1842','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]] | \'\'\'[[1840е]]\'\'\' | [[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]]
\n[[1837]] | [[1838]] | [[1839]] | [[1840]] | [[1841]] | \'\'\'1842\'\'\' | [[1843]] | [[1844]] | [[1845]] | [[1846]] | [[1847]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|41842]]\n\n[[af:1842]]\n[[ast:1842]]\n[[bg:1842]]\n[[ca:1842]]\n[[cs:1842]]\n[[cy:1842]]\n[[da:1842]]\n[[de:1842]]\n[[el:1842]]\n[[en:1842]]\n[[eo:1842]]\n[[es:1842]]\n[[et:1842]]\n[[eu:1842]]\n[[fi:1842]]\n[[fr:1842]]\n[[fy:1842]]\n[[he:1842]]\n[[hr:1842]]\n[[hu:1842]]\n[[it:1842]]\n[[la:1842]]\n[[mi:1842]]\n[[nl:1842]]\n[[no:1842]]\n[[pl:1842]]\n[[pt:1842]]\n[[ro:1842]]\n[[ru:1842]]\n[[sl:1842]]\n[[sv:1842]]\n[[tr:1842]]\n[[uk:1842]]\n[[zh:1842年]]','',108,'Djordjes','20041116215839','',0,0,0,0,0.556903188376,'79958883784160','20041116215839'); INSERT INTO cur VALUES (2329,0,'1843','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]] | \'\'\'[[1840е]]\'\'\' | [[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]]
\n[[1838]] | [[1839]] | [[1840]] | [[1841]] | [[1842]] | \'\'\'1843\'\'\' | [[1844]] | [[1845]] | [[1846]] | [[1847]] | [[1848]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[Мариа Аннунциата]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|41843]]\n\n[[af:1843]]\n[[ast:1843]]\n[[bg:1843]]\n[[ca:1843]]\n[[cs:1843]]\n[[cy:1843]]\n[[da:1843]]\n[[de:1843]]\n[[el:1843]]\n[[en:1843]]\n[[eo:1843]]\n[[es:1843]]\n[[et:1843]]\n[[eu:1843]]\n[[fi:1843]]\n[[fr:1843]]\n[[fy:1843]]\n[[he:1843]]\n[[hr:1843]]\n[[it:1843]]\n[[la:1843]]\n[[nl:1843]]\n[[no:1843]]\n[[pl:1843]]\n[[pt:1843]]\n[[ro:1843]]\n[[ru:1843]]\n[[sl:1843]]\n[[sv:1843]]\n[[tr:1843]]\n[[uk:1843]]\n[[zh:1843年]]','',108,'Djordjes','20041116215846','',0,0,0,0,0.791680519838,'79958883784153','20041116215846'); INSERT INTO cur VALUES (2330,0,'1844','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]] | \'\'\'[[1840е]]\'\'\' | [[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]]
\n[[1839]] | [[1840]] | [[1841]] | [[1842]] | [[1843]] | \'\'\'1844\'\'\' | [[1845]] | [[1846]] | [[1847]] | [[1848]] | [[1849]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1844-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1844-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|41844]]\n\n[[af:1844]]\n[[ast:1844]]\n[[bg:1844]]\n[[ca:1844]]\n[[cs:1844]]\n[[cy:1844]]\n[[da:1844]]\n[[de:1844]]\n[[el:1844]]\n[[en:1844]]\n[[eo:1844]]\n[[es:1844]]\n[[et:1844]]\n[[eu:1844]]\n[[fi:1844]]\n[[fr:1844]]\n[[fy:1844]]\n[[he:1844]]\n[[hr:1844]]\n[[hu:1844]]\n[[it:1844]]\n[[la:1844]]\n[[nl:1844]]\n[[no:1844]]\n[[pl:1844]]\n[[pt:1844]]\n[[ro:1844]]\n[[ru:1844]]\n[[simple:1844]]\n[[sl:1844]]\n[[sv:1844]]\n[[tr:1844]]\n[[uk:1844]]\n[[wa:1844]]\n[[zh:1844年]]','',124,'Милош','20050109081124','',0,0,0,0,0.197111686318,'79949890918875','20050219120530'); INSERT INTO cur VALUES (2331,0,'1845','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]] | \'\'\'[[1840е]]\'\'\' | [[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]]
\n[[1840]] | [[1841]] | [[1842]] | [[1843]] | [[1844]] | \'\'\'1845\'\'\' | [[1846]] | [[1847]] | [[1848]] | [[1849]] | [[1850]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|41845]]\n\n[[af:1845]]\n[[ast:1845]]\n[[bg:1845]]\n[[ca:1845]]\n[[cs:1845]]\n[[cy:1845]]\n[[da:1845]]\n[[de:1845]]\n[[el:1845]]\n[[en:1845]]\n[[eo:1845]]\n[[es:1845]]\n[[et:1845]]\n[[eu:1845]]\n[[fi:1845]]\n[[fr:1845]]\n[[fy:1845]]\n[[he:1845]]\n[[hr:1845]]\n[[is:1845]]\n[[it:1845]]\n[[la:1845]]\n[[nl:1845]]\n[[no:1845]]\n[[pl:1845]]\n[[pt:1845]]\n[[ro:1845]]\n[[ru:1845]]\n[[sl:1845]]\n[[sv:1845]]\n[[tr:1845]]\n[[uk:1845]]\n[[wa:1845]]\n[[zh:1845年]]','',108,'Djordjes','20041116215847','',0,0,0,0,0.248612255905,'79958883784152','20041116215847'); INSERT INTO cur VALUES (2332,0,'1846','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]] | \'\'\'[[1840е]]\'\'\' | [[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]]
\n[[1841]] | [[1842]] | [[1843]] | [[1844]] | [[1845]] | \'\'\'1846\'\'\' | [[1847]] | [[1848]] | [[1849]] | [[1850]] | [[1851]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|41846]]\n\n[[af:1846]]\n[[ast:1846]]\n[[bg:1846]]\n[[ca:1846]]\n[[cs:1846]]\n[[cy:1846]]\n[[da:1846]]\n[[de:1846]]\n[[el:1846]]\n[[en:1846]]\n[[eo:1846]]\n[[es:1846]]\n[[et:1846]]\n[[eu:1846]]\n[[fi:1846]]\n[[fr:1846]]\n[[fy:1846]]\n[[he:1846]]\n[[hr:1846]]\n[[io:1846]]\n[[it:1846]]\n[[la:1846]]\n[[nl:1846]]\n[[no:1846]]\n[[pl:1846]]\n[[pt:1846]]\n[[ro:1846]]\n[[ru:1846]]\n[[sl:1846]]\n[[sv:1846]]\n[[tr:1846]]\n[[uk:1846]]\n[[wa:1846]]\n[[zh:1846年]]','',108,'Djordjes','20041116215850','',0,0,0,0,0.828118867161,'79958883784149','20041116215850'); INSERT INTO cur VALUES (2333,0,'1847','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]] | \'\'\'[[1840е]]\'\'\' | [[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]]
\n[[1842]] | [[1843]] | [[1844]] | [[1845]] | [[1846]] | \'\'\'1847\'\'\' | [[1848]] | [[1849]] | [[1850]] | [[1851]] | [[1852]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1847-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1847-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n*[[24. фебруар|24. фебруара]] рођен [[Сима Лозанић]], српски [[хемија|хемичар]], председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] и први ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|41847]]\n\n[[af:1847]]\n[[ast:1847]]\n[[bg:1847]]\n[[ca:1847]]\n[[cs:1847]]\n[[cy:1847]]\n[[da:1847]]\n[[de:1847]]\n[[el:1847]]\n[[en:1847]]\n[[eo:1847]]\n[[es:1847]]\n[[et:1847]]\n[[eu:1847]]\n[[fi:1847]]\n[[fr:1847]]\n[[fy:1847]]\n[[he:1847]]\n[[hr:1847]]\n[[io:1847]]\n[[it:1847]]\n[[la:1847]]\n[[nl:1847]]\n[[no:1847]]\n[[pl:1847]]\n[[pt:1847]]\n[[ro:1847]]\n[[ru:1847]]\n[[sl:1847]]\n[[sv:1847]]\n[[tr:1847]]\n[[uk:1847]]\n[[wa:1847]]\n[[zh:1847年]]','',124,'Милош','20050109083555','',0,0,0,0,0.530079128002,'79949890916444','20050109083555'); INSERT INTO cur VALUES (2334,0,'1848','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]] | \'\'\'[[1840е]]\'\'\' | [[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]]
\n[[1843]] | [[1844]] | [[1845]] | [[1846]] | [[1847]] | \'\'\'1848\'\'\' | [[1849]] | [[1850]] | [[1851]] | [[1852]] | [[1853]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|41848]]\n\n[[af:1848]]\n[[ast:1848]]\n[[bg:1848]]\n[[ca:1848]]\n[[cs:1848]]\n[[cy:1848]]\n[[da:1848]]\n[[de:1848]]\n[[el:1848]]\n[[en:1848]]\n[[eo:1848]]\n[[es:1848]]\n[[et:1848]]\n[[eu:1848]]\n[[fi:1848]]\n[[fr:1848]]\n[[fy:1848]]\n[[he:1848]]\n[[hr:1848]]\n[[io:1848]]\n[[it:1848]]\n[[la:1848]]\n[[mi:1848]]\n[[nl:1848]]\n[[no:1848]]\n[[pl:1848]]\n[[pt:1848]]\n[[ro:1848]]\n[[ru:1848]]\n[[sl:1848]]\n[[sv:1848]]\n[[tr:1848]]\n[[uk:1848]]\n[[wa:1848]]\n[[zh:1848年]]','',108,'Djordjes','20041116215853','',0,0,0,0,0.7056932434,'79958883784146','20041116215853'); INSERT INTO cur VALUES (2335,0,'1849','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]] | \'\'\'[[1840е]]\'\'\' | [[1850е]] | [[1860е]] | [[1870е]]
\n[[1844]] | [[1845]] | [[1846]] | [[1847]] | [[1848]] | \'\'\'1849\'\'\' | [[1850]] | [[1851]] | [[1852]] | [[1853]] | [[1854]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|41849]]\n\n[[af:1849]]\n[[ast:1849]]\n[[bg:1849]]\n[[ca:1849]]\n[[cs:1849]]\n[[cy:1849]]\n[[da:1849]]\n[[de:1849]]\n[[el:1849]]\n[[en:1849]]\n[[eo:1849]]\n[[es:1849]]\n[[et:1849]]\n[[eu:1849]]\n[[fi:1849]]\n[[fr:1849]]\n[[fy:1849]]\n[[he:1849]]\n[[hr:1849]]\n[[io:1849]]\n[[is:1849]]\n[[it:1849]]\n[[la:1849]]\n[[nl:1849]]\n[[no:1849]]\n[[pl:1849]]\n[[pt:1849]]\n[[ro:1849]]\n[[ru:1849]]\n[[sl:1849]]\n[[sv:1849]]\n[[tr:1849]]\n[[uk:1849]]\n[[wa:1849]]\n[[zh:1849年]]','',108,'Djordjes','20041116215931','',0,0,0,0,0.522013835852,'79958883784068','20041116215931'); INSERT INTO cur VALUES (2336,0,'1850','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]] | \'\'\'[[1850е]]\'\'\' | [[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]]
\n[[1845]] | [[1846]] | [[1847]] | [[1848]] | [[1849]] | \'\'\'1850\'\'\' | [[1851]] | [[1852]] | [[1853]] | [[1854]] | [[1855]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|41850]]\n\n[[af:1850]]\n[[ast:1850]]\n[[bg:1850]]\n[[ca:1850]]\n[[cs:1850]]\n[[cy:1850]]\n[[da:1850]]\n[[de:1850]]\n[[el:1850]]\n[[en:1850]]\n[[eo:1850]]\n[[es:1850]]\n[[et:1850]]\n[[eu:1850]]\n[[fi:1850]]\n[[fr:1850]]\n[[fy:1850]]\n[[he:1850]]\n[[hr:1850]]\n[[io:1850]]\n[[it:1850]]\n[[la:1850]]\n[[nl:1850]]\n[[no:1850]]\n[[pl:1850]]\n[[pt:1850]]\n[[ro:1850]]\n[[ru:1850]]\n[[simple:1850]]\n[[sl:1850]]\n[[sv:1850]]\n[[tr:1850]]\n[[uk:1850]]\n[[wa:1850]]\n[[zh:1850年]]','',108,'Djordjes','20041116215857','',0,0,0,0,0.650219401647,'79958883784142','20041116215857'); INSERT INTO cur VALUES (2337,0,'1851','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]] | \'\'\'[[1850е]]\'\'\' | [[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]]
\n[[1846]] | [[1847]] | [[1848]] | [[1849]] | [[1850]] | \'\'\'1851\'\'\' | [[1852]] | [[1853]] | [[1854]] | [[1855]] | [[1856]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|51851]]\n\n[[af:1851]]\n[[ast:1851]]\n[[bg:1851]]\n[[ca:1851]]\n[[cs:1851]]\n[[cy:1851]]\n[[da:1851]]\n[[de:1851]]\n[[el:1851]]\n[[en:1851]]\n[[eo:1851]]\n[[es:1851]]\n[[et:1851]]\n[[eu:1851]]\n[[fi:1851]]\n[[fr:1851]]\n[[fy:1851]]\n[[gl:1851]]\n[[he:1851]]\n[[hr:1851]]\n[[is:1851]]\n[[it:1851]]\n[[la:1851]]\n[[nl:1851]]\n[[no:1851]]\n[[pl:1851]]\n[[pt:1851]]\n[[ro:1851]]\n[[ru:1851]]\n[[sl:1851]]\n[[sv:1851]]\n[[tr:1851]]\n[[uk:1851]]\n[[wa:1851]]\n[[zh:1851年]]','',108,'Djordjes','20041116215941','',0,0,0,0,0.19535997845,'79958883784058','20041116215941'); INSERT INTO cur VALUES (2338,0,'1852','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]] | \'\'\'[[1850е]]\'\'\' | [[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]]
\n[[1847]] | [[1848]] | [[1849]] | [[1850]] | [[1851]] | \'\'\'1852\'\'\' | [[1853]] | [[1854]] | [[1855]] | [[1856]] | [[1857]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|51852]]\n\n[[af:1852]]\n[[ast:1852]]\n[[bg:1852]]\n[[ca:1852]]\n[[cs:1852]]\n[[cy:1852]]\n[[da:1852]]\n[[de:1852]]\n[[el:1852]]\n[[en:1852]]\n[[eo:1852]]\n[[es:1852]]\n[[et:1852]]\n[[eu:1852]]\n[[fi:1852]]\n[[fr:1852]]\n[[fy:1852]]\n[[he:1852]]\n[[hr:1852]]\n[[io:1852]]\n[[it:1852]]\n[[la:1852]]\n[[nl:1852]]\n[[no:1852]]\n[[pl:1852]]\n[[pt:1852]]\n[[ro:1852]]\n[[ru:1852]]\n[[sl:1852]]\n[[sv:1852]]\n[[tr:1852]]\n[[uk:1852]]\n[[wa:1852]]\n[[zh:1852年]]','',108,'Djordjes','20041116215939','',0,0,0,0,0.506735460137,'79958883784060','20041116215939'); INSERT INTO cur VALUES (2339,0,'1853','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]] | \'\'\'[[1850е]]\'\'\' | [[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]]
\n[[1848]] | [[1849]] | [[1850]] | [[1851]] | [[1852]] | \'\'\'1853\'\'\' | [[1854]] | [[1855]] | [[1856]] | [[1857]] | [[1858]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[17. септембар|17. септембра]] - рођен [[Марко Т. Леко]] (+1932), српски [[хемија|хемичар]], ректор [[Велика школа|Велике школе]], академик и председник [[Црвени крст|Црвеног крста]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|51853]]\n\n[[af:1853]]\n[[ast:1853]]\n[[bg:1853]]\n[[ca:1853]]\n[[cs:1853]]\n[[cy:1853]]\n[[da:1853]]\n[[de:1853]]\n[[el:1853]]\n[[en:1853]]\n[[eo:1853]]\n[[es:1853]]\n[[et:1853]]\n[[eu:1853]]\n[[fi:1853]]\n[[fr:1853]]\n[[fy:1853]]\n[[he:1853]]\n[[hr:1853]]\n[[it:1853]]\n[[la:1853]]\n[[nl:1853]]\n[[no:1853]]\n[[pl:1853]]\n[[pt:1853]]\n[[ro:1853]]\n[[ru:1853]]\n[[sl:1853]]\n[[sv:1853]]\n[[tr:1853]]\n[[uk:1853]]\n[[wa:1853]]\n[[zh:1853年]]','',108,'Djordjes','20041116215946','',0,0,0,0,0.438292010426,'79958883784053','20041116215946'); INSERT INTO cur VALUES (2340,0,'1854','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]] | \'\'\'[[1850е]]\'\'\' | [[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]]
\n[[1849]] | [[1850]] | [[1851]] | [[1852]] | [[1853]] | \'\'\'1854\'\'\' | [[1855]] | [[1856]] | [[1857]] | [[1858]] | [[1859]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|51854]]\n\n[[af:1854]]\n[[ast:1854]]\n[[bg:1854]]\n[[ca:1854]]\n[[cs:1854]]\n[[cy:1854]]\n[[da:1854]]\n[[de:1854]]\n[[el:1854]]\n[[en:1854]]\n[[eo:1854]]\n[[es:1854]]\n[[et:1854]]\n[[eu:1854]]\n[[fi:1854]]\n[[fr:1854]]\n[[fy:1854]]\n[[he:1854]]\n[[hr:1854]]\n[[io:1854]]\n[[it:1854]]\n[[la:1854]]\n[[mi:1854]]\n[[nl:1854]]\n[[no:1854]]\n[[pl:1854]]\n[[pt:1854]]\n[[ro:1854]]\n[[ru:1854]]\n[[sl:1854]]\n[[sv:1854]]\n[[tr:1854]]\n[[uk:1854]]\n[[wa:1854]]\n[[zh:1854年]]','',108,'Djordjes','20041116215942','',0,0,0,0,0.917601564395,'79958883784057','20041116215942'); INSERT INTO cur VALUES (2341,0,'1855','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]] | \'\'\'[[1850е]]\'\'\' | [[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]]
\n[[1850]] | [[1851]] | [[1852]] | [[1853]] | [[1854]] | \'\'\'1855\'\'\' | [[1856]] | [[1857]] | [[1858]] | [[1859]] | [[1860]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|51855]]\n\n[[af:1855]]\n[[ast:1855]]\n[[bg:1855]]\n[[ca:1855]]\n[[cs:1855]]\n[[cy:1855]]\n[[da:1855]]\n[[de:1855]]\n[[el:1855]]\n[[en:1855]]\n[[eo:1855]]\n[[es:1855]]\n[[et:1855]]\n[[eu:1855]]\n[[fi:1855]]\n[[fr:1855]]\n[[fy:1855]]\n[[he:1855]]\n[[hr:1855]]\n[[it:1855]]\n[[la:1855]]\n[[nl:1855]]\n[[no:1855]]\n[[pl:1855]]\n[[pt:1855]]\n[[ro:1855]]\n[[ru:1855]]\n[[sl:1855]]\n[[sv:1855]]\n[[tr:1855]]\n[[uk:1855]]\n[[wa:1855]]\n[[zh:1855年]]','',108,'Djordjes','20041116215952','',0,0,0,0,0.646818344782,'79958883784047','20041116215952'); INSERT INTO cur VALUES (2342,0,'1857','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]] | \'\'\'[[1850е]]\'\'\' | [[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]]
\n[[1852]] | [[1853]] | [[1854]] | [[1855]] | [[1856]] | \'\'\'1857\'\'\' | [[1858]] | [[1859]] | [[1860]] | [[1861]] | [[1862]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|51857]]\n\n[[af:1857]]\n[[ast:1857]]\n[[bg:1857]]\n[[ca:1857]]\n[[cs:1857]]\n[[cy:1857]]\n[[da:1857]]\n[[de:1857]]\n[[el:1857]]\n[[en:1857]]\n[[eo:1857]]\n[[es:1857]]\n[[et:1857]]\n[[eu:1857]]\n[[fi:1857]]\n[[fr:1857]]\n[[fy:1857]]\n[[he:1857]]\n[[hr:1857]]\n[[it:1857]]\n[[la:1857]]\n[[nl:1857]]\n[[no:1857]]\n[[pl:1857]]\n[[pt:1857]]\n[[ro:1857]]\n[[ru:1857]]\n[[sl:1857]]\n[[sv:1857]]\n[[tr:1857]]\n[[uk:1857]]\n[[wa:1857]]\n[[zh:1857年]]','',108,'Djordjes','20041116215949','',0,0,0,0,0.323949648218,'79958883784050','20041116215949'); INSERT INTO cur VALUES (2343,0,'1858','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]] | \'\'\'[[1850е]]\'\'\' | [[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]]
\n[[1853]] | [[1854]] | [[1855]] | [[1856]] | [[1857]] | \'\'\'1858\'\'\' | [[1859]] | [[1860]] | [[1861]] | [[1862]] | [[1863]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|51858]]\n\n[[af:1858]]\n[[ast:1858]]\n[[bg:1858]]\n[[ca:1858]]\n[[cs:1858]]\n[[cy:1858]]\n[[da:1858]]\n[[de:1858]]\n[[el:1858]]\n[[en:1858]]\n[[eo:1858]]\n[[es:1858]]\n[[et:1858]]\n[[eu:1858]]\n[[fi:1858]]\n[[fr:1858]]\n[[fy:1858]]\n[[gl:1858]]\n[[he:1858]]\n[[hr:1858]]\n[[it:1858]]\n[[la:1858]]\n[[nl:1858]]\n[[no:1858]]\n[[pl:1858]]\n[[pt:1858]]\n[[ro:1858]]\n[[ru:1858]]\n[[simple:1858]]\n[[sl:1858]]\n[[sv:1858]]\n[[tr:1858]]\n[[uk:1858]]\n[[wa:1858]]\n[[zh:1858年]]','',108,'Djordjes','20041116215948','',0,0,0,0,0.678084462731,'79958883784051','20041116215948'); INSERT INTO cur VALUES (2344,0,'1859','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]] | \'\'\'[[1850е]]\'\'\' | [[1860е]] | [[1870е]] | [[1880е]]
\n[[1854]] | [[1855]] | [[1856]] | [[1857]] | [[1858]] | \'\'\'1859\'\'\' | [[1860]] | [[1861]] | [[1862]] | [[1863]] | [[1864]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|51859]]\n\n[[af:1859]]\n[[ast:1859]]\n[[bg:1859]]\n[[ca:1859]]\n[[cs:1859]]\n[[cy:1859]]\n[[da:1859]]\n[[de:1859]]\n[[el:1859]]\n[[en:1859]]\n[[eo:1859]]\n[[es:1859]]\n[[et:1859]]\n[[eu:1859]]\n[[fi:1859]]\n[[fr:1859]]\n[[fy:1859]]\n[[gl:1859]]\n[[he:1859]]\n[[hr:1859]]\n[[it:1859]]\n[[la:1859]]\n[[nl:1859]]\n[[no:1859]]\n[[pl:1859]]\n[[pt:1859]]\n[[ro:1859]]\n[[ru:1859]]\n[[sl:1859]]\n[[sv:1859]]\n[[tr:1859]]\n[[uk:1859]]\n[[wa:1859]]\n[[zh:1859年]]','',108,'Djordjes','20041116215952','',0,0,0,0,0.089613328264,'79958883784047','20041116215952'); INSERT INTO cur VALUES (2345,0,'ALEKSANDAR_BERKMAN:_ŠTA_JE_TO_KOMUNISTIČKI_ANARHIZAM?','#REDIRECT [[Александар Беркман - \"Шта је то комунистички анархиѕам?\"]]\n','ALEKSANDAR BERKMAN: ŠTA JE TO KOMUNISTIČKI ANARHIZAM? moved to Александар Беркман - \"Шта је то комунистички анархиѕам?\"',133,'Avala','20040725162025','',0,1,0,1,0.340933553260689,'79959274837974','20040725162157'); INSERT INTO cur VALUES (2347,4,'Protection_log','
  • 18:13, 15 Дец 2004 [[Корисник:Покрајац|Покрајац]] protected [[Корисник:Покрајац]] (Страница било код администратора треба бити заштићена)
  • \n
  • 16:24, 25 Јул 2004 [[Корисник:Avala|Avala]] protected [[Корисник:Avala]] (заштита мог userpage-a пошто видим да људи више воле ту да оставе поруку него на дискусији)
  • \n\n
','protected [[Корисник:Покрајац]]: Страница било код администратора треба бити заштићена',170,'Покрајац','20041215181338','sysop',0,0,0,0,0.0208316147521433,'79958784818661','20041215181338'); INSERT INTO cur VALUES (2348,0,'PETAR_KROPOTKIN:_\"O_SMISLU_OSVETE:_O_MORALNOM_UTICAJU_ZATVORA_NA_ZATVORENIKE\"','#REDIRECT [[Петар Кропоткин - \"О смислу освете: О моралном утицају затвора на затворенике\"]]\n','PETAR KROPOTKIN: \"O SMISLU OSVETE: O MORALNOM UTICAJU ZATVORA NA ZATVORENIKE\" moved to Петар Кропоткин - \"О смислу освете: О моралном утицају затвора на затворенике\"',133,'Avala','20040725162601','',0,1,0,1,0.0813574447122938,'79959274837398','20040725162601'); INSERT INTO cur VALUES (2349,2,'Avala/admin','I would like to nominate [[User:Nikola Smolenski]] for an admin. He is the member of the Wikipedia since 18th May 2003, had impressive 3500 edits and wrote 150 new articles. He has uploaded couple of dozens of pictures. Nikola promoted Wikipedia project in Serbia and Bosnia and you can see his speech at IT convention in [[Bijeljina]] in 2003 [http://www.rastko.org.yu/projekti/cirilica2/net-cirilica2003/nsmolenski1-bijeljina2003.html/ here]. He made couple of patches for MediaWiki. His edits are mostly about themes concerning Serbia and the Balkans. He was fighting vandalism strongly since the beginning. He is also administrator and bureaucrat on Serbian wiki. I think he deserved to become an admin long time ago, but it`s never too late.\n\n[[Корисник:Avala|Авала]] 17:51, 26 Јул 2004 (CEST)','споменице за Авалу на погрешном месту',124,'Милош','20050309025503','',0,0,0,0,0.949361165031,'79949690974496','20050309025503'); INSERT INTO cur VALUES (2350,0,'Меша_Селимовић','\'\'\'Меша Селимовић\'\'\' (\'\'бош.: Mehmed Meša Selimović)\'\' ([[26. април]] [[1910]] - [[11. јул]] [[1982]]) је истакнути српски и бошњачки писац, који је стварао у другој половини ХХ века. После прве књиге, збирке приповедака \"Прва четa\" (1950), с темом из НОБ-а, објављује роман \"Тишине\" (1961). Следе књиге, збирка приповедака \"Туђа земља\" (1962) и кратки поетски роман \"Магла и мјесечина\" (1965).\n\n[[Слика:mselimovic.jpg|thumb|left|95px|Меша Селимовић]]\n\n«Дервиш и смрт» (1966), критика је одмах одушевљено поздравила као изузетно дело. Овај роман је написан као реакција на тадашњи титов режим који се врло често обрачунавао са политичким осуђеницима. И сам Мешин брат је био на [[Голи оток|Голом отоку]], што је био додатни мотив. Радња романа збива се у XVIII веку у неком месту у Босни. Главни jунак је Ахмед Нурудин, дервиш мевлевијског реда. То је дело снажне мисаоне концентрације, писано у исповедном тону, монолошки, с изванредним уметничким надахнућем, повезује древну мудрост с модерним мисаоним немирима. Оно почиње од религиозних истина као облика догматског мишљења да би дошло до човекове вечне упитаности пред светом, до спознаје патње и страха као неизбежних пратилаца људског живљења. Књигу је посветио супрузи Дарки,која му је цели живот била верни пратиоц ,пријателј и подршка.\nПисци из Босне и Херцеговине предложили су да се Меша овим романом кандидује за Нобелову награду за књижевност.\n\nРоман «Тврђава» (1970), нас враћа у још дубљу прошлост, у XVII век. «Тврђава» је ту и стварност и симбол, а као симбол она је „сваки човјек, свака заједница, свака идеологија\" затворена у саму себе. Излазак из тврђаве истовремено је улазак у живот, у хаотичну стварност света, почетак индивидуалног развитка, отварање могућности сусрета с другима и упознавања истинских људских вредности. Као и претходни роман, и «Тврђава» је испуњена вером у љубав, која је схваћена као мост што спаја људе, без обзира на различитост уверења, цивилизација и идеологија. \n\nНакон романа «Острво» (1974) који обрађује теме из савременог живота,следe дела: »Дјевојка црвене косе», »Писци, мишљења и разговори», «За и против Вука», «Круг» и «Сјећања» (1976). Ово последнје дело је аутобиографско.У њему Меша С. описује многе важне догађаје и личности које су на његов живот утицале и оставиле неизбрисив траг.\n\nКао члан Председништва Српске академије наука и уметности, оставља Академији свој духовни тестамент у којем, поред осталог, записује: \"...Потичем из муслиманске породице, из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, којем такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика... Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Ива Андрића, а своје најдубље сродство с њима немам потребе да доказујем\". (Рас)\n\n\"Припадам нацији и књижевности Вука, Матавуља,Сремца, Боре Станковића, Кочића, Иве Андрића, и своје најдубље сродство са њима не морам да доказујем\", писао је о себи Меша Селимовић. Ипак, после смрти, његово дело \"киднаповано\" је и, упркос изричитој забрани супруге Дарке, увршћено у сарајевску едицију \"Муслиманска књижевност 20. века\"\n\n\"Ја сам српски писац мухамеданске вере\"\nОво је рекао Меша Селимовић, аутор знаменитих дела као што су \"Тврђава\" и \"Дервиш и смрт\", раних седамдесетих, приликом \"ислеђивања\" на седници Управног одбора Српске књижевне задруге, одговарајући на оптужбе да су тај Одбор и његов председник Добрица Ћосић легло српских националиста. \n\nПоред чињенице да је Меша Селимовић одрастао и да је, као стваралац, добар део живота провео у Тузли и у Сарајеву, у срединама, дакле, у којима је муслимански живаљ чинио добар део од укупног становништва, Меша ће - чак и у тешким годинама тадашње босанске мајоризације, а присећајући се свог прадедовског православног порекла, у свакој прилици па макар она била и више но неугодна и по самога писца, тврдити да је он српски писац, те да као такав, припада корпусу српске културе.\n\nПричаће Селимовић и зашто је инспирацију за своје романе тражио у старим босанским књигама, као што је чувени \"Љетопис Мула Мустафе Бешескије\" или пак, у неким другим догађајима.\n\n\"Мула Мустафа Бешескија је у својој чувеној сарајевској хроници из осамнаестог века бележио свакодневне догађаје о граду на Миљацки, колико животне и обичне, толико блиске нашим данашњим схватањима, да сам се запрепастио над његовом \"савременошћу\". Помислио сам да би био врло речит и сликовит лик доброг човека опаљеног прашумом зла и добра, који има разумевања и за једно и за друго. Тако сам и започео роман, Мула Мустафиним причањем, али онда ми се наметнуо лик Ахмеда Шабе, несналажљивог и неактивног, доброг, незлобног, обичног човека без икаквих изразитих способности, осуђеног на чуђење у прилично бездушном свету. Тако је Шабо постао главни јунак а Мустафа споредни лик. Неке сликовите догађаје и личности узео сам из те хронике, мада сам их стилизовао јер делују сувише егзотично, а већину сам измислио, иако су остали они који делују најактуелније, као да су алузија на наше време, а заиста нису, него се живот понавља.\"\n\nTрећег новембра 1976. године, Селимовић ће се обратити Српској академији наука и уметности, писмом следеће садржине:\n\n\"Још у вријеме када се почело јављати питање којој од југословенских литература припадају појединии писци српскохрватског језика, ја сам у више наврата покушавао да се одупрем сваком упрошћеном разврставању књижевних стваралаца према националном, републичком или чак, покрајинском основу. Чинило ми се да су писци и њихова дела незаштићено изложени ванкњижевним инсистирањима - свеједно да ли нас неко принудно издваја из једне, или накнадно премјешта у другу, територијалну књижевност. У једној прилици био сам принуђен и да лично, написмено, потврдим исправност поступка историчара књижевности који ме је уврстио у своју књигу о послијератној српској књи-жевности.\n\nБило је то, у ствари, излишно, јер је 1972. године, у библиотеци \"Српска књижевност у сто књига\" изашао и мој роман \"Дервиш и смрт\"! У Уређивачком одбору, који је вршио избор писаца за ту заједничку едицију најстаријих и најугледнијих издавача код нас, Матице српске и Српске књижевне задруге - налазиле су се и најпозваније личности да одређују не само естетску вриједност, већ и књижевну припадност једног писца. Био сам веома срећан што сам се, на тај начин, нашао на правом мјесту.\n\nКако у нашим књижевним приликама нагло долази до нових момената и олаких одлука, а ја не мислим мијењати ни своја увјерења, ни стечено мјесто у књижевности којој припадам - може се догодити да ја, или моја породица, и даље будемо излагани непријатностима нечијих упорности и неразумијевања. Да бих заштитио свој лични и књижевни интегритет, ја се обраћам Српској академији наука и уметности, чији сам редовни члан, с молбом да се у њој нађе и сачува ова моја писмена изјава.\n\nПотичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребе да доказујем. Знали су то, уосталом, они чланови Уређивачког одбора едиције \"Српска књижевност у сто књига\", који су такође чланови Српске академије наука и уметности и са мном су заједно у Одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић, Бошко Петровић.\n\nНије, зато, случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности, са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним аутобиографским податком.\n\nС поштовањем и захвалношћу, Меша Селимовић.\n\n(Душан В. Станковић, Српско Наслеђе) (доматриос) \n\n[[Category:Књижевници|Селимовић, Меша]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n\n{{Template:Wikiquote|Меша_Селимовић}}\n\n[[en:Mesa Selimovic]]\n[[bs:Me%C5%A1a_Selimovi%C4%87]]','[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]',108,'Djordjes','20050111133934','',0,0,0,0,0.185514184733,'79949888866065','20050111133934'); INSERT INTO cur VALUES (2351,0,'Бранислав_Нушић','\'\'\'Бранислав Нушић\'\'\' је псеудоним српског писца романа, драма, прича и есеја, зачетника реторике у Србији, Алкибијада Нуше. Нушић је рођен [[8. октобар|8. октобра]] [[1864]]. и умро је [[19. јануар|19. jануара]] [[1938]]. Такође је радио као новинар и државни службеник.\n\n[[image:Nusic.jpg|right|thumb|Бранислав Нушић]]\n\nНушић је рођен у [[Београд|Београду]]. Ђорђе Нуша, његов отац, био је угледни трговац житом, али је убрзо после Нушићевог рођења изгубио богатство. Породица се преселила у [[Смедерево]], где је Нушић провео своје детињство и похађао основну школу и прве две године гимназије. Преселио се у Београд, где је матурирао. Дипломирао је на правном факултету у [[Београд|Београду]] 1884. године. Током студија је провео годину дана у Грацу.\n\nНушић се борио у Српско-бугарском рату 1885. године, који га је затекао на служењу редовног војног рока. Након рата је објавио контроверзну песму \'\'Два раба\'\' у \'\'\'\'\'Дневном листу\'\'\'\'\', због које је осуђен на две године робије. Песма је исмевала српску монархију, а посебно [[краљ Милан|краља Милана]].\n\nДржавну службу Нушић је добио 1889. године. Као званичник Министарства спољњих послова, постављен је за писара конзулата у [[Битољ|Битољу]], где се и оженио 1893. године. На југу Србије и у [[Македонија|Македонији]] провео је целу деценију. Његова последња служба у том периоду било је место вицеконзула у [[Приштина|Приштини]].\n\nГодине 1900. Нушић је постављен за секретара Министарства просвете, а убрзо после тога постао је драматург Народног позоришта у Београду. 1904. године постављен је за управника [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у [[Нови Сад|Новом Саду]]. 1905. године, напустио је ову функцију и преселио се у Београд, где се бавио новинарством. \n\nВратио се 1912. године у [[Битољ]] као државни службеник, а 1913. године основао је позориште у [[Скопље|Скопљу]], где је живео до 1915. Напустио је земљу са војском током [[Први светски рат|Првог светског рата]] и боравио је у [[Италија|Италији]], [[Швајсцарска|Швајцарској]] и [[Француска|Француској]] до краја рата.\n\nПосле рата, Нушић је постављен за првог управника Уметничког одсека министарства за просвету. На овој позицији је остао до 1923. године. После тога је постао управник Народног позоришта у Сарајеву, да би се 1927. године вратио у Београд.\n\nБранислав Нушић је био плодан писац, познат по свом упечатљивом хумору. Писао је о људима и њиховој, често духовитој, природи. Нушићева најпознатија дела укључују:\n\nДраме:\n* \'\'Госпођа министарка\'\'\n* \'\'Народни посланик\'\'\n* \'\'Ожалошћена породица\'\'\n* \'\'Покојник\'\'\n\nРомани:\n* \'\'Аутобиографија\'\'\n* \'\'Општинско дете\'\' (у Сарајеву издато као \'\'Općinsko dijete\'\')\n* \'\'Хајдуци\'\'\n\nПриповетке:\n* \'\'Политички противник\'\'\n* \'\'Посмртно слово\'\'\n* \'\'Класа\'\'\n\nРастраве и уџбеници:\n* \'\'Реторика\'\'\n\n==Види још==\n*[[Нушићева (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n*[[Нушићева (Земун) (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Земуну]]\n\n\n[[Category:Књижевници|Нушић, Бранислав]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n\n[[en:Branislav Nusic]]','мало додатака, да се не заборави да је био зачетник изучавања и поучавања Реторике у Срба.',315,'Ninam','20050220065339','',0,0,1,0,0.260661658021,'79949779934660','20050220065339'); INSERT INTO cur VALUES (2352,0,'Винстон_Черчил','\'\'\'Винстон Леонард Спенсер Черчил\'\'\' ([[30. новембар]] [[1874]] - [[24. јануар]] [[1965]]) био је британски политичар, премијер Уједињеног Краљевства за време II светског рата.\n\nДобитник Нобелове награде за књижевност [[1953]].\n\n{{патрљак}}\n\n[[Category:Књижевници|Черчил, Винстон]]\n[[Category:Нобеловци за књижевност|Черчил, Винстон]]\n\n[[da:Winston Churchill]]\n[[de:Winston Churchill]]\n[[en:Winston Churchill]]\n[[eo:Winston CHURCHILL]]\n[[es:Winston Churchill]]\n[[fi:Winston Churchill]]\n[[fr:Winston Churchill]]\n[[he:וינסטון צ\'רצ\'יל]]\n[[id:Sir Winston Churchill]]\n[[ja:ウィンストン・チャーチル]]\n[[ms:Sir Winston Churchill]]\n[[nl:Winston Churchill]]\n[[no:Winston Churchill]]\n[[pl:Winston Churchill]]\n[[sv:Winston Churchill]]\n[[zh:温斯顿·丘吉尔]]','',108,'Djordjes','20041128204442','',0,0,1,0,0.155884808002,'79958871795557','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (2353,4,'Стратегија','На овом месту би требало расправљати о стратегији рада на нашој и осталим Википедијама. Наслови нису стриктни (направите своје), а циљ ове стране је брејнсторминг из кога би се могла изродити мало повољнија позиција међу Википедијанцима. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:08, 28 Јул 2004 (CEST)\n\n==Администраторска права на енглеској Википедији==\nДанас сам отишао да гласам за Николу и баш сам се запањио. Нисам гласао јер сматрам да је лоше имплицитно се замерити толиком броју људи када се ништа не може преокренути у нашу корист. Има ту нешто наравоученија, па бих нека издвојио. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:08, 28 Јул 2004 (CEST)\n# Не треба се замерати са људима, макар и када се то тиче приче каква је она о Косову. Добијамо ситуацију у којој наш најквалитетнији Википедијанац, Никола (извињавам се другима, нисам видео њихов рад на енглеској Википедији), не може проћи гласање за поверење зато што се или замерио малом милиону људи. То је изузетно контрапродуктивно. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:08, 28 Јул 2004 (CEST)\n# Треба изгладити у што већој мери нетрпељивости које постоје (мислим ту, пре свега, на Авалу, а потом и Николу). --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:08, 28 Јул 2004 (CEST)\n# Не треба стављати прст у око другима. Очигледно је да је Романов савет био пре свега добронамеран према Николи и то није требало пренебрећи. С тим што нисам хтео да се бусам у прса, пошто нисам имао представу какви су анимозитети. А и да не буде да се придружујем деградацији Авале. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:08, 28 Јул 2004 (CEST)\n# Треба неговати добросуседске односе. Они ће нам највише користити. Како ме мрзи да пишем пуно на енглеском, потрудио сам се да попричам са онима који знају српски (хрватски и остале) и добио сам добар пријем (једино ми Бошњаци нису ништа рекли). Треба наставити са тим. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:08, 28 Јул 2004 (CEST)\n# Нама треба бар један администратор на енглеској Википедији. У садашњој ситуацији га нећемо скоро добити, јер је очигледно да су Авала и Никола искључени из номинујућих, а ми, остали, немамо довољан број чланака, исправки и осталог. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:08, 28 Јул 2004 (CEST)\n# Хајде да овакве акције мало усагласимо пре него што кренемо у неку од њих. Добро је и попричати са људима ван српске Википедије о томе шта је најбоље. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:08, 28 Јул 2004 (CEST)','',124,'Милош','20040728200843','',0,0,0,1,0.098819535272,'79959271799156','20040728200843'); INSERT INTO cur VALUES (2354,0,'Турандот_(драма)','#REDIRECT [[Турандот (опера)]]\n','Турандот (драма) moved to Турандот (опера)',49,'Zorba','20040728204312','',0,1,0,1,0.344292410038684,'79959271795687','20040728204312'); INSERT INTO cur VALUES (2355,1,'Турандот_(опера)','==Zorba==\nПреместио сам страницу \'\'\'Турандот (драма)\'\'\' на \'\'\'Турандот (опера)\'\'\' стога што је она заиста то, опера, а није дефинисана тако (као и доста опера из 19. и 20. века) јер сам желео да пише онако како то у нотама (клавирски извод или партитура) стоји. За [[Турандот (опера)|Турандот]] стоји \'\'dramma lirico\'\', јер ју је тако [[Ђакомо Пучини|Пучини]] дефинисао. [[Рихард Вагнер|Вагнер]] је своја највећа дела дефинисао не као опере, већ \'\'gesamtungswerk\'\' - \'\'свеопште сценско дело\'\'.\n\n[[User:Zorba]]\n\n==Possibility of Illustration==\nHi! I added a link to a jpg picture I used on french and italian Wikipedia to illustrate this article.\nMaybe some of you will want to upload it to your own Wikipedia and add it to this page.\n[http://fr.wikipedia.org/user:Cestlogique C’est Logique] 31/10/2004.','Illustration.',0,'83.192.101.167','20041031191550','',0,0,0,0,0.165000722355,'79958968808449','20041031191550'); INSERT INTO cur VALUES (2356,0,'Један_дан_власти,_или_лажни_Станислав_(мелодрама)','#REDIRECT [[Један дан власти, или лажни Станислав (опера)]]\n','Један дан власти, или лажни Станислав (мелодрама) moved to Један дан власти, или лажни Станислав (опера)',49,'Zorba','20040728211407','',0,1,0,1,0.477389746790183,'79959271788592','20040728211407'); INSERT INTO cur VALUES (2357,0,'1830','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]] | \'\'\'[[1830е]]\'\'\' | [[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]]
\n[[1825]] | [[1826]] | [[1827]] | [[1828]] | [[1829]] | \'\'\'1830\'\'\' | [[1831]] | [[1832]] | [[1833]] | [[1834]] | [[1835]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[Стојан Вељковић]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|21830]]\n\n[[af:1830]]\n[[ast:1830]]\n[[bg:1830]]\n[[ca:1830]]\n[[cs:1830]]\n[[cy:1830]]\n[[da:1830]]\n[[de:1830]]\n[[el:1830]]\n[[en:1830]]\n[[eo:1830]]\n[[es:1830]]\n[[et:1830]]\n[[eu:1830]]\n[[fi:1830]]\n[[fr:1830]]\n[[fy:1830]]\n[[he:1830]]\n[[hr:1830]]\n[[hu:1830]]\n[[ia:1830]]\n[[it:1830]]\n[[nl:1830]]\n[[no:1830]]\n[[pl:1830]]\n[[pt:1830]]\n[[ro:1830]]\n[[ru:1830]]\n[[sl:1830]]\n[[sv:1830]]\n[[tr:1830]]\n[[uk:1830]]\n[[zh:1830年]]','',108,'Djordjes','20041116215742','',0,0,0,0,0.467984397182,'79958883784257','20041116215742'); INSERT INTO cur VALUES (2358,0,'1831','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]] | \'\'\'[[1830е]]\'\'\' | [[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]]
\n[[1826]] | [[1827]] | [[1828]] | [[1829]] | [[1830]] | \'\'\'1831\'\'\' | [[1832]] | [[1833]] | [[1834]] | [[1835]] | [[1836]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|31831]]\n\n[[af:1831]]\n[[ast:1831]]\n[[bg:1831]]\n[[ca:1831]]\n[[cs:1831]]\n[[cy:1831]]\n[[da:1831]]\n[[de:1831]]\n[[el:1831]]\n[[en:1831]]\n[[eo:1831]]\n[[es:1831]]\n[[et:1831]]\n[[eu:1831]]\n[[fi:1831]]\n[[fr:1831]]\n[[fy:1831]]\n[[he:1831]]\n[[hr:1831]]\n[[it:1831]]\n[[ja:1831年]]\n[[nl:1831]]\n[[no:1831]]\n[[pl:1831]]\n[[pt:1831]]\n[[ro:1831]]\n[[ru:1831]]\n[[sl:1831]]\n[[sv:1831]]\n[[tr:1831]]\n[[uk:1831]]\n[[zh:1831年]]','',108,'Djordjes','20041116215753','',0,0,0,0,0.605132179617,'79958883784246','20041116215753'); INSERT INTO cur VALUES (2359,0,'1832','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]] | \'\'\'[[1830е]]\'\'\' | [[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]]
\n[[1827]] | [[1828]] | [[1829]] | [[1830]] | [[1831]] | \'\'\'1832\'\'\' | [[1833]] | [[1834]] | [[1835]] | [[1836]] | [[1837]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|31832]]\n\n[[af:1832]]\n[[ast:1832]]\n[[bg:1832]]\n[[bs:1832]]\n[[ca:1832]]\n[[cs:1832]]\n[[cy:1832]]\n[[da:1832]]\n[[de:1832]]\n[[el:1832]]\n[[en:1832]]\n[[eo:1832]]\n[[es:1832]]\n[[et:1832]]\n[[eu:1832]]\n[[fi:1832]]\n[[fr:1832]]\n[[fy:1832]]\n[[gl:1832]]\n[[he:1832]]\n[[hr:1832]]\n[[io:1832]]\n[[it:1832]]\n[[nl:1832]]\n[[no:1832]]\n[[pl:1832]]\n[[pt:1832]]\n[[ro:1832]]\n[[ru:1832]]\n[[sl:1832]]\n[[sv:1832]]\n[[tr:1832]]\n[[uk:1832]]\n[[zh:1832年]]','',108,'Djordjes','20041116215756','',0,0,0,0,0.47049567265,'79958883784243','20041116215756'); INSERT INTO cur VALUES (2360,0,'1834','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]] | \'\'\'[[1830е]]\'\'\' | [[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]]
\n[[1829]] | [[1830]] | [[1831]] | [[1832]] | [[1833]] | \'\'\'1834\'\'\' | [[1835]] | [[1836]] | [[1837]] | [[1838]] | [[1839]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|31834]]\n\n[[af:1834]]\n[[ast:1834]]\n[[bg:1834]]\n[[ca:1834]]\n[[cs:1834]]\n[[cy:1834]]\n[[da:1834]]\n[[de:1834]]\n[[el:1834]]\n[[en:1834]]\n[[eo:1834]]\n[[es:1834]]\n[[et:1834]]\n[[eu:1834]]\n[[fi:1834]]\n[[fr:1834]]\n[[fy:1834]]\n[[he:1834]]\n[[hr:1834]]\n[[it:1834]]\n[[nl:1834]]\n[[no:1834]]\n[[pl:1834]]\n[[pt:1834]]\n[[ro:1834]]\n[[ru:1834]]\n[[sl:1834]]\n[[sv:1834]]\n[[tr:1834]]\n[[uk:1834]]\n[[zh:1834年]]','',108,'Djordjes','20041116215759','',0,0,0,0,0.759804386999,'79958883784240','20041116215759'); INSERT INTO cur VALUES (2361,0,'1835','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]] | \'\'\'[[1830е]]\'\'\' | [[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]]
\n[[1830]] | [[1831]] | [[1832]] | [[1833]] | [[1834]] | \'\'\'1835\'\'\' | [[1836]] | [[1837]] | [[1838]] | [[1839]] | [[1840]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1835-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1835-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Несреће и ратови==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Празници и дани сећања==\n\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|31835]]\n\n[[af:1835]]\n[[ast:1835]]\n[[bg:1835]]\n[[ca:1835]]\n[[cs:1835]]\n[[cy:1835]]\n[[da:1835]]\n[[de:1835]]\n[[el:1835]]\n[[en:1835]]\n[[eo:1835]]\n[[es:1835]]\n[[et:1835]]\n[[eu:1835]]\n[[fi:1835]]\n[[fr:1835]]\n[[fy:1835]]\n[[he:1835]]\n[[hr:1835]]\n[[io:1835]]\n[[it:1835]]\n[[nl:1835]]\n[[no:1835]]\n[[pl:1835]]\n[[pt:1835]]\n[[ro:1835]]\n[[ru:1835]]\n[[sl:1835]]\n[[sv:1835]]\n[[tr:1835]]\n[[uk:1835]]\n[[zh:1835年]]','',17,'Bonzo','20050112175155','',0,0,0,0,0.260020003309,'79949887824844','20050112175155'); INSERT INTO cur VALUES (2362,0,'1836','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]] | \'\'\'[[1830е]]\'\'\' | [[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]]
\n[[1831]] | [[1832]] | [[1833]] | [[1834]] | [[1835]] | \'\'\'1836\'\'\' | [[1837]] | [[1838]] | [[1839]] | [[1840]] | [[1841]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[8. октобар|8. октобра]] - [[Димитрије Нешић]] (+1904), чувени српски [[математика|математичар]], професор [[Велика школа|Велике школе]] и председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]].\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|31836]]\n\n[[af:1836]]\n[[ast:1836]]\n[[bg:1836]]\n[[ca:1836]]\n[[cs:1836]]\n[[cy:1836]]\n[[da:1836]]\n[[de:1836]]\n[[el:1836]]\n[[en:1836]]\n[[eo:1836]]\n[[es:1836]]\n[[et:1836]]\n[[eu:1836]]\n[[fi:1836]]\n[[fr:1836]]\n[[fy:1836]]\n[[gl:1836]]\n[[he:1836]]\n[[hr:1836]]\n[[it:1836]]\n[[nl:1836]]\n[[no:1836]]\n[[pl:1836]]\n[[pt:1836]]\n[[ro:1836]]\n[[ru:1836]]\n[[sl:1836]]\n[[sv:1836]]\n[[tr:1836]]\n[[uk:1836]]\n[[zh:1836年]]','',108,'Djordjes','20041116215803','',0,0,0,0,0.940638304195,'79958883784196','20041118212856'); INSERT INTO cur VALUES (2363,0,'1837','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]] | \'\'\'[[1830е]]\'\'\' | [[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]]
\n[[1832]] | [[1833]] | [[1834]] | [[1835]] | [[1836]] | \'\'\'1837\'\'\' | [[1838]] | [[1839]] | [[1840]] | [[1841]] | [[1842]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|31837]]\n\n[[af:1837]]\n[[ast:1837]]\n[[bg:1837]]\n[[ca:1837]]\n[[cs:1837]]\n[[cy:1837]]\n[[da:1837]]\n[[de:1837]]\n[[el:1837]]\n[[en:1837]]\n[[eo:1837]]\n[[es:1837]]\n[[et:1837]]\n[[eu:1837]]\n[[fi:1837]]\n[[fr:1837]]\n[[fy:1837]]\n[[gl:1837]]\n[[he:1837]]\n[[hr:1837]]\n[[hu:1837]]\n[[it:1837]]\n[[la:1837]]\n[[nl:1837]]\n[[no:1837]]\n[[pl:1837]]\n[[pt:1837]]\n[[ro:1837]]\n[[ru:1837]]\n[[simple:1837]]\n[[sl:1837]]\n[[sv:1837]]\n[[tr:1837]]\n[[uk:1837]]\n[[zh:1837年]]','',108,'Djordjes','20041116215805','',0,0,0,0,0.653609928514,'79958883784194','20041116215805'); INSERT INTO cur VALUES (2364,0,'1838','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]] | \'\'\'[[1830е]]\'\'\' | [[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]]
\n[[1833]] | [[1834]] | [[1835]] | [[1836]] | [[1837]] | \'\'\'1838\'\'\' | [[1839]] | [[1840]] | [[1841]] | [[1842]] | [[1843]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|31838]]\n\n[[af:1838]]\n[[ast:1838]]\n[[be:1838]]\n[[bg:1838]]\n[[ca:1838]]\n[[cs:1838]]\n[[cy:1838]]\n[[da:1838]]\n[[de:1838]]\n[[el:1838]]\n[[en:1838]]\n[[eo:1838]]\n[[es:1838]]\n[[et:1838]]\n[[eu:1838]]\n[[fi:1838]]\n[[fr:1838]]\n[[fy:1838]]\n[[he:1838]]\n[[hr:1838]]\n[[it:1838]]\n[[la:1838]]\n[[nl:1838]]\n[[no:1838]]\n[[pl:1838]]\n[[pt:1838]]\n[[ro:1838]]\n[[ru:1838]]\n[[sl:1838]]\n[[sv:1838]]\n[[tr:1838]]\n[[uk:1838]]\n[[zh:1838年]]','',108,'Djordjes','20041116215810','',0,0,0,0,0.528540538404,'79958883784189','20041116215810'); INSERT INTO cur VALUES (2365,0,'1839','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]] | \'\'\'[[1830е]]\'\'\' | [[1840е]] | [[1850е]] | [[1860е]]
\n[[1834]] | [[1835]] | [[1836]] | [[1837]] | [[1838]] | \'\'\'1839\'\'\' | [[1840]] | [[1841]] | [[1842]] | [[1843]] | [[1844]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|31839]]\n\n[[af:1839]]\n[[ast:1839]]\n[[bg:1839]]\n[[ca:1839]]\n[[cs:1839]]\n[[cy:1839]]\n[[da:1839]]\n[[de:1839]]\n[[el:1839]]\n[[en:1839]]\n[[eo:1839]]\n[[es:1839]]\n[[et:1839]]\n[[eu:1839]]\n[[fi:1839]]\n[[fr:1839]]\n[[fy:1839]]\n[[he:1839]]\n[[hr:1839]]\n[[hu:1839]]\n[[io:1839]]\n[[it:1839]]\n[[la:1839]]\n[[nl:1839]]\n[[no:1839]]\n[[pl:1839]]\n[[pt:1839]]\n[[ro:1839]]\n[[ru:1839]]\n[[sl:1839]]\n[[sv:1839]]\n[[tr:1839]]\n[[uk:1839]]\n[[zh:1839年]]','',108,'Djordjes','20041116215810','',0,0,0,0,0.853258631589,'79958883784189','20041116215810'); INSERT INTO cur VALUES (2366,0,'Главна_страна/Архива','Повратак на [[Главна страна|Главну страну]].\n\n----\n\nОвде се могу наћи подаци који су неко време били на Главној страни, али им је рок истекао.\n\nСтране: [[Главна страна/Архива1|1]], [[Главна страна/Архива2|2]].','досадашња главна страна иде у архиву (2)',124,'Милош','20040731112506','',0,0,0,0,0.203006308155,'79959268887493','20040731112609'); INSERT INTO cur VALUES (2367,0,'Главна_страна/Архива1','Повратак у [[Главна страна/Архива|aрхиву]] [[Главна страна|Главне стране]].\n\n----\n\n===\'\'\'Кандидатура\'\'\'===\n\nОбјављена је кандидатура \'\'\'[[Корисник:Никола Смоленски|Николе Смоленског]]\'\'\' за администатора на енглеској Википедији на \'\'\'[http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Requests_for_adminship#Current_nominations/ овој]\'\'\' страници. Молим све кориснике који су се прикључили енглеској Википедији пре објављивања кандидатуре да гласају јер тренутно немамо ниједног члана који је администратор на обе енциклопедије. Али напомињем да право гласа имају само старији корисници. [[Корисник:Avala|Авала]] 17:11, 27 Јул 2004 (CEST)\n\nТакође сам и ја кандидован али у мом случају не да се гласа против већ и бришу кандидатуру. [[Корисник:Avala|Авала]] 12:24, 28 Јул 2004 (CEST)\n\nZahvaljujem se na glasanju. Nase kandidature se dobile takvu podrsku da nije sacekano ni 24h da budu uklonjene zbog potpune propasti. [[Корисник:Avala|Авала]] 20:12, 28 Јул 2004 (CEST)\n\nОвим поводом отворио сам посебну страну [[Википедија:Стратегија]]. Било би добро да сви активни учесници на српској Википедији узму удела у раду на тој страни. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:47, 28 Јул 2004 (CEST)','',124,'Милош','20040730121844','',0,0,0,0,0.073894343373,'79959269878155','20040730121844'); INSERT INTO cur VALUES (2368,2,'KIZU','','blanked by former user',113,'Aphaia','20040731001204','',0,0,0,0,0.354071534568511,'79959268998795','20040731001204'); INSERT INTO cur VALUES (2369,0,'Српска_Православна_Црква','#REDIRECT [[Српска православна црква]]\n','Српска Православна Црква moved to Српска православна црква',124,'Милош','20040731013723','',0,1,0,1,0.338188463205647,'79959268986276','20040731013723'); INSERT INTO cur VALUES (2370,0,'Нова_главна_страна','Ово је страна на којој можете испитивати свој нови дизајн Главне стране. Било би добро, ипак, [[Википедија:Пијаца|обавестити заједницу]] о својој намери.','Постаје само страна за тестирање нових дизајна...',124,'Милош','20040731123952','',0,0,0,0,0.779416190358,'79959268876047','20040731123952'); INSERT INTO cur VALUES (2371,10,'Наслови_по_темама','{|\n|---- bgcolor=#FC5029\n|
[[Special:Allpages|\'\'\'Азбучни индекс чланака\'\'\']]
\n|---- style=\"border-top:1px solid #ffffff; font: 95% Verdana; color:white\" bgcolor=#3377ff\n|
[[Special:Allpages/А|\'\'\'А\'\'\']] [[Special:Allpages/Б|\'\'\'Б\'\'\']] [[Special:Allpages/В|\'\'\'В\'\'\']] [[Special:Allpages/Г|\'\'\'Г\'\'\']] [[Special:Allpages/Д|\'\'\'Д\'\'\']] [[Special:Allpages/Ђ|\'\'\'Ђ\'\'\']] [[Special:Allpages/Е|\'\'\'Е\'\'\']] [[Special:Allpages/Ж|\'\'\'Ж\'\'\']] [[Special:Allpages/З|\'\'\'З\'\'\']] [[Special:Allpages/И|\'\'\'И\'\'\']] [[Special:Allpages/Ј|\'\'\'Ј\'\'\']] [[Special:Allpages/К|\'\'\'К\'\'\']] [[Special:Allpages/Л|\'\'\'Л\'\'\']] [[Special:Allpages/Љ|\'\'\'Љ\'\'\']] [[Special:Allpages/М|\'\'\'М\'\'\']]
\n|---- bgcolor=#FFFFFF\n|[[Special:Allpages/Н|\'\'\'Н\'\'\']] [[Special:Allpages/Њ|\'\'\'Њ\'\'\']] [[Special:Allpages/О|\'\'\'О\'\'\']] [[Special:Allpages/П|\'\'\'П\'\'\']] [[Special:Allpages/Р|\'\'\'Р\'\'\']] [[Special:Allpages/С|\'\'\'С\'\'\']] [[Special:Allpages/Т|\'\'\'Т\'\'\']] [[Special:Allpages/Ћ|\'\'\'Ћ\'\'\']] [[Special:Allpages/У|\'\'\'У\'\'\']] [[Special:Allpages/Ф|\'\'\'Ф\'\'\']] [[Special:Allpages/Х|\'\'\'Х\'\'\']] [[Special:Allpages/Ц|\'\'\'Ц\'\'\']] [[Special:Allpages/Ч|\'\'\'Ч\'\'\']] [[Special:Allpages/Џ|\'\'\'Џ\'\'\']] [[Special:Allpages/Ш|\'\'\'Ш\'\'\']]\n|}\nИздвајамо из садржаја:\n{| style=\"background-color: #FFCCCC;\"\n| style=\"vertical-align: top; width:50%; color=white\" align=\"left\" |\n\'\'\' Природне и математичке науке \'\'\'
\n[[астрономија и астрофизика]] - [[биологија]] - [[геологија]] - [[екологија]] - [[информатика]] - [[математика]] - [[медицина]] - [[статистика]] - [[физика]] - [[хемија]]\n\n\'\'\' Друштвене науке \'\'\'
\n[[антропологија]] - [[археологија]] - [[библиотекарство]] - [[географија]] - [[историја]] - [[војне науке]] - [[језик]] и [[лингвистика]] - [[когнитивне науке]] - [[музикологија]] - [[образовање]] - [[педагогија]] - [[психологија]] - [[социологија]] -[[филозофија]] - [[дефектологија]]\n\n\'\'\' Политика, право и друштво \'\'\'
\n[[држава]] - [[друштвене заједнице]] - [[Европска унија]] - [[економија]] - [[интернет]] - [[јавни послови]] - [[медији]] - [[политика]] и [[политичке науке]] - [[породица]] - [[право]] - [[предузећа]] - [[природно окружење]] - [[слободни софтвер]] - [[спорт]] - [[трговина]] - [[урбанизам]]\n\n\'\'\' Религија и митологија \'\'\'
\n[[атеизам]] - [[ислам]] - [[јудаизам]] - [[мистицизам]] - [[митологија]] - [[православље]] - [[религија]] - [[спиритуализам]] - [[теологија]] - [[хришћанство]]\n\n\'\'\' Уметности и култура \'\'\'
\n[[архитектура]] - [[вајарство]] - [[дизајн]] - [[књижевност]] - [[култура]] - [[медији]] - [[музика]] - [[народна култура]] - [[народна уметност]] - [[народне приче]] - [[плес]] - [[позориште]] - [[сликарство]] - [[сценске уметности]] - [[уметност]] - [[филм]]\n\n| style=\"vertical-align: top;\" align=\"left\" |\n\'\'\' Српски културни простори \'\'\'
\n[[српски језик]] - [[српска култура]] - [[правопис]] - [[Република Српска]] - [[речник страних речи]] - [[Словени]] - [[Срби]] - [[Србија]] - [[Српска православна црква]] - [[ћирилица]] и [[латиница]] - [[Црна Гора]] - [[Војводина]] - [[Косово и Метохија]] \n\n\'\'\' Примењене науке и технике \'\'\'
\n[[алати]] - [[архитектура]] - [[пољопривреда]] - [[комуникација]] - [[енергетика]] - [[електроника]] - [[индустрија]] - [[информатика]] - [[Интернет|интернет]] - [[инжењеринг]] - [[јавни послови]] - [[менаџмент]] - [[медицина]] - [[слободни софтвер]] - [[софтвер]] - [[технологија]] - [[телекомуникације]] - [[транспорт]] - [[Ваздухопловство]]\n\n\'\'\' Животна свакодневица и слободно време \'\'\'
\n[[енигматика]] - [[забава]] - [[здравље]] - [[интернет]] - [[кухиња]] - [[исхрана]] - [[плес]] - [[људска сексуалност|сексуалност]] - [[спорт]] - [[празник|празници]] - [[туризам]] - [[како да - уради сам]] - [[хоби]]\n\n\'\'\' Спискови \'\'\'
\n[[20. век]] - [[21. век]] - [[биографије]] - [[годишњи календар]] - [[дневни календар]] - [[списак највиших Интернет домена|интернет домени]] - [[списак држава|државе]] - [[куће слободног софтвера]] - [[списак људи|људи]] - [[медијске куће]] - [[разне странице]] - [[слободни софтвер по азбучном реду]] - [[списак календара]] - [[Списак спискова]] - [[Википедија:Списак чланака|списак чланака]] - [[Википедија:списак чланака које све Википедије требају имати|списак чланака које српска Википедија треба имати]]\n\n\'\'\' Разно \'\'\'
\n[[Уникод]] - [[упутства]]\n\n\'\'\' Википедија кроз категорије \'\'\'
\n[[Википедија:Сјајни текстови|изабрани чланци]] -[[Посебно:Categories|категорије]]\n|}','',0,'80.74.162.8','20050316121806','',0,0,0,0,0.086221287533,'79949683878193','20050316121806'); INSERT INTO cur VALUES (2372,10,'Тематски_индекс','#REDIRECT [[Template:Наслови по темама]]\n','Template:Тематски индекс moved to Template:Наслови по темама',124,'Милош','20040731040927','',0,1,0,1,0.628727743056349,'79959268959072','20050316121806'); INSERT INTO cur VALUES (2373,10,'Добродошли_на_Википедију','\'\'\'[[Википедија:Добродошли|Добродошли]]!\'\'\' Ово су странице [[Википедија|Википедије]], слободне енциклопедије, на [[српски језик|српском језику]]. Ако умете да читате и пишете [[српски језик|српски]] онда одмах можете почети са допуњавањем овог дела [[Википедија|Википедије]].\n\n[[Википедија]] је вишејезички пројекат стварања потпуне и тачне бесплатне енциклопедије. Пројекат је почео у [[јануар|јануару]] [[2001]]. и тренутно само на [[енглески језик|енглеском језику]] има преко 450.000 чланака, што је више од садржаја [[Енциклопедија Британика|Енциклопедије Британика]]. Број чланака на [[Срби|српској]] [[Википедија|Википедији]] у овом тренутку је \'\'\'{{NUMBEROFARTICLES}}\'\'\'.\n\nПогледајте [[%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Statistics|Малу статистику сајта.]] и [http://en.wikipedia.org/wikistats/EN/TablesWikipediaSR.htm Велику статистику сајта.]\n\n[[Википедија:Пријатељи Википедије|Овде се налазе линкови ка пријатељима Википедије]]\n\nБило би корисно да се сви заинтересовани укључе у разговор на \'\'\'[[Википедија:Пијаца|Пијаци]]\'\'\', да помогнемо једни другима, да се договоримо, да ова прелепа идеја напредује и на нашем језику. Посетите страницу за [[Википедија:Помоћ|помоћ]] и експериментишите у [[Википедија:Песак|песку]] да бисте научили како \'\'\'Bи\'\'\' можете променити било који чланак.\n\nСви документи у [[Википедија|Википедији]] су заштићени [[ГНУ-ова ЛСД|Лиценцом за слободну документацију ГНУ-а]] и као такве свако може да их мења. Свако сме и да их мења и умножава под условом да наведе извор.\n\nУ случају да сте установили неправилности на [[Википедија|српској Википедији]], обратите се [[Википедија:Администратори|неком од администратора]].','Враћено на последњу измену од корисника Bonzo',17,'Bonzo','20050225162011','',0,0,1,0,0.787997099007,'79949774837988','20050225162011'); INSERT INTO cur VALUES (2374,10,'Актуелности_на_Википедији','
[[архива актуелности на српској Википедији|архива актуелности]]
\n \n\'\'\'Важно: Да бисмо се боље координирали у раду, било би добро свој рад обзнањивати и разговарати о њему на страници [[Википедија:Списак послова|списка послова]].\'\'\'\n\n----\n\n\'\'\'\'\'Најаве\'\'\'\'\'\n\n\'\'\'[[12. март]] [[2005]]. (субота), 18 часова\'\'\': Следеће он-лајн виђање српских Википедијанаца на каналу [irc://irc.freenode.net/wikipedia-sr #wikipedia-sr]. Детаље можете видети у чланку [[Википедија:Ирцање]].\n\n\'\'\'[[13. март]] [[2005]]. (недеља), 18 часова код Вуковог споменика\'\'\': Следеће виђање српских Википедијанаца. Детаље можете погледати у чланку [[Википедија:Уживо]]\n\n----\n\n\'\'\'\'\'Догађаји\'\'\'\'\'\n\n\'\'\'[[9. март]] [[2005]].\'\'\': Отворен је канал на IRC серверу [http://www.freenode.net freenode.net]: [irc://irc.freenode.net/wikipedia-sr #wikipedia-sr]. За техничка упутства погледајте [[:m:IRC channels|чланак на Мети]], а за детаље везане за канал, погледајте чланак [[Википедија:Ирцање]].\n\n\'\'\'[[15. фебруар]] [[2005]].\'\'\': Прво организовано виђање српских Википедијанаца. Више о томе можете погледати у чланку [[Википедија:Уживо]].\n\n\'\'\'[[11. фебруар]] [[2005]].\'\'\': Српска Википедија је добила свој 8000. чланак! За њега смо [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Listusers&limit=500&offset=0 сви заслужни.] Чланак је о [[Сократ]]у и обзнањен је на [http://meta.wikimedia.org/ Мети]: [http://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_News , на страници за новости].\n\n\'\'\'[[12. децембар]] [[2004]].\'\'\': У току је [[Википедија:Амбасада/гласање за амбасадора|гласање за одређени број наших амбасадора]] на другим Википедијама. (У случају да сте српски Википедијанац, а имате везе са неком од култура представљених на Википедији, [[Википедија:Амбасада|пријавите се]] и ви за амбасадора.) Такође, погледајте [[Википедија:Одбор за односе са другим википедијанским заједницама/сарадња са балканским википедијанским заједницама|ову страну]] и изнесите свој став.','још',17,'Bonzo','20050314222005','',0,0,0,0,0.024078310944,'79949685777994','20050314222005'); INSERT INTO cur VALUES (2375,10,'Нови_чланци','
\n*[[Посебно:Newpages|Сви нови чланци]]\'\'\'\n*[[Избори за Одбор Старатеља Викимедија Фондације|Избори за Одбор старатеља Викимедија фондације]]\n
','',124,'Милош','20040731050004','',0,0,0,1,0.720272734631,'79959268949995','20040731050004'); INSERT INTO cur VALUES (2376,10,'Изабрани_чланак','\'\'\'Овонедељни изабрани чланак је: [[Манастир Бањска]].\'\'\' [{{SERVER}}{{localurl:Template:сјајни|action=edit}} измена изабраног чланка]\n\n{{сјајни}}\n\nДођите и \'\'\'[[Википедија:Сјајни текстови|гласајте]]\'\'\' за најбољи чланак за следећу недељу.','у питању је име чланка, зато реч манастир почиње великим словом',170,'Покрајац','20050311115547','',0,0,1,0,0.11074356833,'79949688884452','20050311115547'); INSERT INTO cur VALUES (2377,10,'Поглед_у_прошлост','
[{{SERVER}}{{localurl:Template:догодило се од 11. до 15. септембра, укратко|action=edit}} измена за текуће дане]
\n{{догодило се од 11. до 15. септембра, укратко}}','',198,'Никола Прљић','20041108020842','',0,0,0,0,0.563529820444,'79958891979157','20050303151508'); INSERT INTO cur VALUES (2378,10,'Догодило_се_јула,_укратко','*[[12. јул|12. јула]] [[100. п.н.е.]]. рођен је римски државник, војсковођа и писац, [[Гај Јулије Цезар]]. После победе на својим противницима постао диктатор Рима. У завери заступника републиканског уређења убијен је 15. марта 44. гпне. у Сенату. Иза себе оставио је записе из галских ратова, као и [[јулијански календар|календар]] који и данас користе неке православне цркве, укључујући и [[Српска православна црква|Српску православну цркву]].\n*[[12. јул|12. јула]] [[1536]]. је умро [[Еразмо Ротердамски]], холандски хуманиста, филозоф и флолог. Остао је познат као кртичар папске државе и злоупотребе цркве. За собом је оставио класично дело ренесансне књижевности, [[Еразмо Ротердамски, Похвала лудости|Похвалу лудости]]. Његово дело [[Еразмо Ротердамски, De ratione studii|De ratione studii]] представља први систематски програм хуманистичког образовања.\n*[[12. јул|12. јула]] [[2000]]. умро је у [[Топола|Тополи]] принц [[Томислав Карађорђевић]], син краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I]] и брат [[Петар II Карађорђевић|Петра II]]. Његова сахрана [[16. јул|16. јула]] у породичној гробници на [[Опленац|Опленцу]] окупила је скоро целу породицу [[Карађорђевићи|Карађорђевића]], која је живела у иностранству од [[Други светски рат|Другог светског рата]] када су комунисти, по доласку на власт, забранили краљу и члановима његове породице повратак у земљу. Принц [[Александар II Карађорђевић|Александар Карађорђевић]], син краља [[Петар II Карађорђевић|Петра II]], вратио се с породицом у [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] [[2001]]. године, а одлуком Савезне владе \'\'\'12. јула\'\'\' породици [[Карађорђевићи|Карађорђевић]] је дат на коришћење дворски комплекс на [[Дедиње|Дедињу]].\n*[[13. јул|13. јула]] [[1793]]. једног од вођа [[Француска револуција|Француске револуције]] и лидера \"[[монтањари|монтањара]]\", [[Жан Пол Мара]], убила [[Шарлот Корде]], која је четири дана касније погубљена на гиљотини.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1878]]. завршен је [[Берлински конгрес]]. На њему су [[Европа|европске]] силе ([[Немачка]], [[Аустро-Угарска]], [[Русија]], [[Енглеска]] и [[Француска]]) успоставиле нови однос снага на [[Балкан|Балкану]]. На конгресу је ревидиран [[Санстефански мировни уговор]] закључен између [[Русија|Русије]] и [[Турска|Турске]] [[3. март|3. марта]]. [[Србија]] и [[Црна Гора]] стекле су међународно признање и знатно прошириле своје територије. [[Аустро-Угарска]] је добила право да окупира [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]].\n*[[13. јул|13. јула]] [[1941]]. у [[Црна Гора|Црној Гори]] подигнут устанак против окупатора [[Италија|италијанских]] фашиста.\n*[[13. јул|13. јула]] [[1975]]. лансиран је [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] свемирски брод \"[[Аполо]]\" из [[Кејп Канаверал|Кејп Канаверала]] у [[Флорида|Флориди]]. Овај свемирски брод учествовао је у првој [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетско]]-[[Сједињене Америчке Државе|америчкој]] мисији у свемиру.','',124,'Милош','20040731063309','',0,0,0,1,0.673159988445,'79959268936690','20050227013546'); INSERT INTO cur VALUES (2379,10,'Догодилос_се_јула,_укратко','#REDIRECT [[Template:Догодило се јула, укратко]]\n','Template:Догодилос се јула, укратко moved to Template:Догодило се јула, укратко',124,'Милош','20040731063346','',0,1,0,1,0.12907335639845,'79959268936653','20040731063346'); INSERT INTO cur VALUES (2380,10,'Догађаји','*\'\'\'[[12. март]] [[2005]].\'\'\' - данас се обележава двогодишњица од трагичног убиства првог демократског председника Владе \'\'\'[[Србија|Србије]]\'\'\', \'\'\'др [[Зоран Ђинђић|Зорана Ђинђића]]\'\'\'. [[Слика:Djindjic.jpg|center|140px]]\n----\n*\'\'\'[[27. јануар]] [[2005]].\'\'\' - Затвореници који су преживели \'\'\'[[Холокауст]]\'\'\', бивши припадници \'\'\'[[Црвене армије]]\'\'\' и лидери више од 40 земаља света, окупили су се данас на шездесетогодишњици ослобођења консентрационог логора у \'\'\'[[Аушвиц]]у\'\'\'. [[Слика:Auschwitz_gate_brama_1940s.jpg|center|140px]]','',170,'Покрајац','20050311184822','',0,0,0,0,0.760966278967,'79949688815177','20050311184822'); INSERT INTO cur VALUES (2381,10,'Широм_Интернета','*Најновије вести из Србије можете видети на неком од следећих сајтова: [http://www.b92.net/ Б92], [http://www.politika.co.yu/ Политика], [http://www.inet.co.yu/ Инет]\n*Најпознатији портали на српском језику су: [http://www.serbiancafe.com СербијанКафе], [http://www.krstarica.com Крстарица], [http://www.beocity.com Беосити],[http://www.24casa.com 24 часа]','',0,'212.62.62.207','20050105204446','',0,0,0,0,0.271052624225,'79949894795553','20050105204446'); INSERT INTO cur VALUES (2382,10,'Писање_чланака','[[Википедија:Ауторска права|Ауторска права]]
\n[[Википедија:Како користити ћирилицу|Како користити ћирилицу у Википедији]]
\n[[Википедија:ћирилица и латиница|Ћирилица и латиница]]
\n[[Википедија:Како се мења страна|Како се мења страна]]
\n[[Посебно:Newpages|Нови чланци]]
\n[[Википедија:Правила и смернице|Правила и смернице]]
\n[[Википедија:Упутство за стил|стил]]
\n[[Википедија: сјајне слике|слике]]
\n[[Википедија:јавни и доменски ресурси|јавни домен]]
\n[[Википедија:ВикиПројект|Пројекти]]
','',17,'Bonzo','20050105024311','',0,0,0,0,0.470236720271,'79949894975688','20050105024311'); INSERT INTO cur VALUES (2383,10,'О_подухвату','[[Википедија:О|о Википедији]]
\n[http://meta.wikipedia.org/wiki/Wikimedia_News вести]
\n[[Википедија:НПП|Најчешће постављана питања]]
\n[[Википедија:Википедијанци|Википедијанци]]
\n[[Википедија:помоћна оруђа|помоћна оруђа]]
\n[[Википедија:софтвер|софтвер]]
\n[[Википедија:пријатељи Википедије|пријатељи Википедије]]
\n[[Википедија:штампа|штампа]]
\n[http://wikimediafoundation.org/fundraising добровољни прилози]
\n\nПреузимање Википедије:
\n[[Википедија:преузимање изворног кода у SQL облику|преузимање изворног кода у SQL облику]]
\n[[Википедија:база података Тома Рајдер|База података Тома Рајдер]]
','',17,'Bonzo','20050105023648','',0,0,0,0,0.474562471488,'79949894976351','20050211030327'); INSERT INTO cur VALUES (2384,10,'Помоћ_при_раду','[[Википедија:Помоћ|помоћ]]
\n[[упутства]]
\n[[Википедија:Администратори|Захтеви за дозволе, брисање итд.]]
','',17,'Bonzo','20050105022456','',0,0,0,0,0.868760572685,'79949894977543','20050105022456'); INSERT INTO cur VALUES (2385,10,'Сервисне_информације','[[Википедија:Пијаца|Разговор на Пијаци]]
\n[[Википедија:Уживо|Виђања Википедијанаца]]
\n[[Википедија:Ирцање|Он-лајн виђање Википедијанаца]]
\n[[Википедија:Списак послова|Списак послова]]
\n[[Википедија:Одбор за односе са другим википедијанским заједницама|Односи са другим википедијанским заједницама]]
\n[[Википедија:Стратегија|Стратегија рада на српској Википедији]]
\n[[Главна страна/Архива|Архива Главне стране]]
\n[[Википедија:ћирилица и латиница|Ћирилица и латиница]]
','',124,'Милош','20050309051337','',0,0,1,0,0.652209341364,'79949690948662','20050309051337'); INSERT INTO cur VALUES (2386,10,'Наша_википедијанска_заједница','[[:af:|Afrikaans (африкански)]] – \n[[:ar:|العربية (арапски)]] –\n\'\'\'[[:bg:|Български (бугарски)]]\'\'\' – \n[[:be:|Беларуская (беларуски)]] –\n[[:bn:|বাংলা (бенгалски)]] –\n\'\'\'[[:bs:|Bosanski (бошњачки)]]\'\'\' –\n[[:ca:|Català (каталонски)]] – \n[[:cs:|Česká (чешки)]] – \n[[:csb:|Kaszëbsczi (кашупски)]] – \n[[:cy:|Cymraeg (велшки)]] – \n\'\'\'[[:da:|Dansk (дански)]]\'\'\' – \n\'\'\'[[:de:|Deutsch (немачки)]]\'\'\' – \n[[:el:|Ελληνικά (грчки)]] – \n\'\'\'[[:en:|English (енглески)]]\'\'\' –\n\'\'\'[[:eo:|Esperanto (есперанто)]]\'\'\' – \n\'\'\'[[:es:|Español (шпански)]]\'\'\' – \n[[:et:|Eesti (естонски)]] – \n[[:eu:|Euskara (баскијски)]] – \n[[:fa:|فارسی (персијски)]] – \n[[:fi:|Suomeksi (фински)]] – \n\'\'\'[[:fr:|Français (француски)]]\'\'\' – \n[[:fy:|Frysk (западнофризијски)]] – \n[[:ga:|Gaeilge (ирски)]] – \n[[:gl:|Galego (галицијски)]] – \n[[:gu:|Gujarati (гуџаратски]] –\n[[:he:|עברית (хебрејски)]] – \n[[:hi:|हिन्दी (хинду)]] –\n\'\'\'[[:hr:|Hrvatski (хрватски)]]\'\'\' – \n[[:hu:|Magyar (мађарски)]] – \n[[:ia:|Interlingua (интерлингва)]] – \n[[:id:|Bahasa Indonesia (индонезијски)]] – \n[[:io:|Ido (идотски)]] –\n[[:is:|Íslenska (исландски)]] – \n\'\'\'[[:it:|Italiano (италијански)]]\'\'\' – \n\'\'\'[[:ja:|日本語 (јапански)]]\'\'\' – \n[[:jv:|Bahasa Jawa (јавански)]] – \n[[:ko:|한국어 (корејски)]] – \n[[:ku:|Kurdî (курдски)]] – \n[[:la:|Latina (латински)]] – \n[[:lb:|Lëtzebuergesch (луксембуршки)]] – \n[[:lt:|Lietuvių (литвански)]] – \n[[:minnan:|Hō-ló-oē (јужномински)]] –\n[[:mr:|मराठी (маратијански)]] –\n[[:ms:|Bahasa Melayu (малајски)]] – \n[[:nds:|Plattdüütsch (доњесаксонски)]] – \n\'\'\'[[:nl:|Nederlands (холандски)]]\'\'\' – \n[[:no:|Norsk (норвешки)]] – \n\'\'\'[[:pl:|Polska (пољски)]]\'\'\' – \n\'\'\'[[:pt:|Português (португалски)]]\'\'\' – \n\'\'\'[[:ro:|Română (румунски)]]\'\'\' – \n\'\'\'[[:ru:|Русский (руски)]]\'\'\' – \n[[:simple:|Simple English (једноставни енглески)]] – \n[[:sl:|Slovenščina (словеначки)]] – \n[[:su:|Basa Sunda (судански)]] – \n\'\'\'[[:sv:|Svenska (шведски)]]\'\'\' – \n[[:ta:|தமிழ் (тамилски)]] –\n[[:te:| తెలుగు (елегушки)]] – \n[[:th:|ไทย (тајландски)]] – \n[[:tr:|Türkçe (турски)]] –\n[[:tt:|Tatarça (татарски)]] –\n[[:uk:|Українська (украјински)]] – \n[[:ur:|اردو (урду)]] –\n[[:vi:|Tiếng Việt (вијетнамски)]] –\n[[:wa:|Walon (валонски)]] – \n\'\'\'[[:zh:%E9%A6%96%E9%A0%81|繁體中文 (традиционални кинески)]]\'\'\' – \n\'\'\'[[:zh:%E9%A6%96%E9%A1%B5|简体中文 (упрошћени кинески)]]\'\'\'\n----\n
\n\'\'\'[[m:Complete list of language Wikipedias available|пуна листа језика]]\'\'\' – \n\'\'\'[[:en:Wikipedia:Multilingual coordination|вишејезичка координација]]\'\'\' – \n\'\'\'[[m:How to start a new wikipedia|започињање Википедија на другом језику]]\'\'\'','',170,'Покрајац','20050130182205','',0,0,1,0,0.740759055475,'79949869817794','20050130182205'); INSERT INTO cur VALUES (2392,6,'Radoje_Domanovic.PNG','Радоје Домановић (1873-1908), сатирични приповедач','Радоје Домановић (1873-1908), сатирични приповедач',108,'Djordjes','20040731085346','',0,0,0,1,0.759183583556845,'79959268914653','20050211004949'); INSERT INTO cur VALUES (2394,6,'R_Domanovic.PNG','Радоје Домановић (1873-1908), писац сатиричних приповедака','Радоје Домановић (1873-1908), писац сатиричних приповедака',108,'Djordjes','20040731090623','',0,0,0,1,0.408697879322523,'79959268909376','20041214133523'); INSERT INTO cur VALUES (2395,6,'Wiki-meta.png','wikimeta','wikimeta',124,'Милош','20040731104242','',0,0,0,1,0.765938676675724,'79959268895757','20050308151623'); INSERT INTO cur VALUES (2396,6,'Wiki-textbook.png','wikitextbook','wikitextbook',124,'Милош','20040731104317','',0,0,0,1,0.603599776144698,'79959268895682','20050308151623'); INSERT INTO cur VALUES (2397,6,'Wikiquote.png','wikiquote','wikiquote',124,'Милош','20040731104429','',0,0,0,1,0.720182881429962,'79959268895570','20050308151623'); INSERT INTO cur VALUES (2398,6,'Wiktionary.png','wiktionary','wiktionary',124,'Милош','20040731104518','',0,0,0,1,0.79011510944936,'79959268895481','20050308151623'); INSERT INTO cur VALUES (2399,6,'Sourceberg.jpg','sourceberg','sourceberg',124,'Милош','20040731104552','',0,0,0,1,0.790026933690558,'79959268895447','20050308151623'); INSERT INTO cur VALUES (2400,10,'Братски_пројекти','\n
\n[[Слика:Wiki-meta.png|70px|Мета Вики]] \'\'\'[http://meta.wikimedia.org/ Мета Вики]\'\'\' (\'\'Координација свих Викимедијиних пројеката\'\')                                                                   
\n[[Слика:Wiktionary.png|70px|Викречник]] \'\'\'[http://sr.wiktionary.org/ Викречник]\'\'\' (\'\'Речник и тезарус\'\')
\n[[Слика:Wiki-textbook.png|70px|Викњиге]] \'\'\'[http://sr.wikibooks.org/ Викњиге]\'\'\' (\'\'Слободне књиге и слободна упутства\'\')
\n[[Слика:Wikiquote.png|70px|Викцитати]] \'\'\'[http://sr.wikiquote.org/ Викцитати]\'\'\' (\'\'Сакупљени цитати\'\')
\n[[Image:Commons without text.png|70px|Мултимедијална остава]] \'\'\'[http://commons.wikimedia.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 \'\'\'Мултимедијална остава\'\'\']\'\'\' (\'\'Мултимедијална остава\'\')
\n[[Слика:Sourceberg.jpg|70px|Викизвори]] \'\'\'[http://wikisource.org/wiki/Main_Page:Српски Викизвори]\'\'\' (\'\'Слободни изворни документи\'\')\n
\n[[Image:WikinewsLogoPolarGlobe9T.png|70px|Вики вести]] \'\'\'[http://en.wikinews.org/ \'\'\'Вики вести\'\'\']\'\'\' (\'\'Извор вести\'\')\n
[[Слика:Vikivrste1.png|70px|Викиврсте]]\n\'\'\'[http://species.wikipedia.org/wiki/ Викиврсте]\'\'\' (\'\'Регистар врста\'\')','промењен лого Вики вести који је недавно изгласан на Мети',170,'Покрајац','20050213001448','',0,0,0,0,0.908478235783,'79949786998551','20050213001448'); INSERT INTO cur VALUES (2401,1,'Нова_главна_страна','Свиђа ми се \'Нова главна страна\', и добро би је било што пре поставити за главну страну. Изгледа да је тренутна главна страна непримамљива, јер ја сам на много места остављао линкове и упућивао људе на њу, али их она није довољно привукла. Изгледа да је тренутно спала књига на два слова, тј. на нас двојицу. \n\nИмам и једну примедбу, тиче се изгледа записа броја чланака код тебе тренутно стоји нпр. 1063 чланак(а). Подсетимо се:\n\n1001 чланак\n1002, 1003, 1004 чланка\n1005, ... , 1009, 1010 чланака\n\nИли у процентима 10%, 30%, 60%. Па ако би хтео да објединиш чак 90% онда би требало да стоји члан(а)ка, а не чланак(а) јер то покрива само 70%. Најцрње би било ставити члан(а)к(а) иако то покрива свих 100%. Можда је ипак боље да стоји \'чланака\' јер то покрива 60% случајева и не делује збуњујуће. Мада би наравно најбоље било, мада не знам да ли је то могуће, да се постави опционо: ако број при дељењу са 10 даје остатак 1 да стоји \'чланак\', остатке 2,3,4 \'чланка\', а за остале \'чланака\'. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:25, 31 Јул 2004 (CEST)','потпис',108,'Djordjes','20040731112529','',0,0,1,0,0.619814014817,'79959268887470','20040731112529'); INSERT INTO cur VALUES (2402,0,'Главна_страна/Архива2','\'\'\'Добродошли!\'\'\' Ово су странице слободне енциклопедије на српском језику. Ако говорите српски онда можете почети одмах са допуњавањем овог дела Википедије!\n\n[[Википедија]] је вишејезички пројекат стварања потпуне и тачне слободне енциклопедије. Пројекат је почео у јануару 2001. и тренутно има преко 300.000 чланака - више од пола садржаја Енциклопедије Британике! Српска Википедија за сада има само \'\'\'{{NUMBEROFARTICLES}}\'\'\' чланака.\n\nБило би корисно да се сви заинтересовани укључе у дискусију на [[Википедија:Пијаца|Пијаци (Причајмо)]], да помогнемо једни другима, да се договоримо, да ова прелепа идеја напредује и на нашем језику! Посетите страницу за [[Википедија:Помоћ|помоћ]] и експериментишите у [[Википедија:Песак|песку]] да бисте научили како \'\'\'ви\'\'\' можете да промените било који чланак.\n\nСви документи у Википедији су заштићени [[ГНУ-ова ЛСД|ГНУ-овом лиценцом слободне документације (ГНУ-овом ЛСД)]] и као такве свако може да их мења! Свако сме и да их редистрибуира, под условом да наведе извор.\n\nУ случају да сте установили неправилности на [[Википедија|српској Википедији]], обратите се [[Википедија:Администратори|неком од администратора]].\n\nДанас је [[{{CURRENTDAY}}. {{CURRENTMONTHNAME}}]]\n\n===Актуелности на српској Википедији===\n*Имамо много тога да урадимо. Ако желите, дођите на страницу на којој је [[Википедија:списак послова|списак послова]] и прикључите се неком од њих. И ваши предлози везани за спремање српске Википедије су више него добродошли. Наравно, ако вам више прија да пишете нове чланке, немојте се устручавати да заобиђете ове друштвене обавезе. Мада би, свакако, било лепо да поспремимо ствари у својој кући.\n*Погледајте обавезно [[расправа о преводу интерфејса|расправу о преводу интерфејса]] и прикључите се њој! Трајаће до краја јула.\n**Схватите да је од велике важности да се у расправу о преводу интерфејса укључи што већи број људи са квалитетним предлозима. Српска Википедија још увек није толико нарасла, па се још увек могу правити овакве промене. То ће бити јако тешко када будемо имали неколико хиљада добрих и повезаних чланака!\n*Учестале су примедбе везане за непостојање српске Википедије на [[латиница|латиници]]. Како је неопходно расправити о овом питању и могућностима његовог решења, погледајте страницу [[расправа о писмима на српској Википедији]] и укључите се у расправу.\nСрпска Википедија је добила свој 1000. чланак! За њега је одговоран [[Корисник:Avala|Авала]], а због лоше синхронизације софтвера претпостављамо да је у питању одредница [[Сатурн]] (можда је у питању и одредница [[Нептун]]).\n\n===Сјајни текст===\n*\'\'\'[[Википедија:Сјајни текстови|Сјајни текстови]]\'\'\'. Дођите и гласајте за најбољи текст за следећу недељу.\n*Овонедељни сјајни текст је [[Харфа]].\n{{сјајни}}\n\n
\n
\'\'\'Нови чланци\'\'\'
\n
\n\n\n\n\n
\'\'\'\n*[[Посебно:Newpages|Сви нови чланци]]\'\'\'\n*[[Избори за Одбор Старатеља Викимедија Фондације|Избори за Одбор старатеља Викимедија фондације]] \n\n\n\n
\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n|-\n| [[БДП]]
 - укупно ([[2003]].)
 - BDP по глави становника\n| [[Бруто друштвени производ|1. у свету]]
10,98 милијарди $
37.800$\n|-\n|\'\'\'[[Монета]]\'\'\' || [[Амерички Долар]] ($)\n|-\n
\n\'\'\'Енциклопедија\'\'\'\n \n\'\'\'Заједница\'\'\'\n
\n\n===Природне науке===\n[[астрономија и астрофизика]] - [[биологија]] - [[хемија]] - [[геологија]] - [[медицина]] - [[математика]] - [[информатика]] - [[физика]]\n\n===Примењене науке===\n[[архитектура]] - [[економија]] - [[бизнис и индустриja]] - [[телекомуникације]] - [[екологија]] - [[пољопривреда]] - [[образовање]] - [[инжењеринг]] - [[право]] - [[јавни послови]] - [[софтвер инжењеринг]] - [[технологија]] - [[статистика]]\n\n===Друштвене науке===\n[[археологија]] - [[географија]] - - [[политичке науке]] - [[историја]] - [[митологија]] - [[психологија]] - [[социологија]] - [[филозофија]] - [[језик]] - [[лингвистика]] - [[антропологија]]\n\n===Уметност===\n[[књижевност]] - [[сликарство]] - [[вајарство]] - [[дизајн]] - [[архитектура]] - [[позориште]] - [[сценске уметности]] - [[филм]] - [[музика]]\n\n===Култура и забава===\n[[религија]] - [[туризам]] - [[домаћа радиност]] - [[хоби]] - [[празник|празници]] - [[Интернет]] - [[телевизија]] - [[спорт|спортови]] - [[плес]] - [[игра|игре]] - [[народне приче]]\n\n===Српски културни простори===\n[[српска култура]] - [[српски језик]] - [[ћирилица]] - [[Правопис]] - [[Србија]] - [[Република Српска]] - [[Црна Гора]] - [[Српска православна црква]] - [[речник страних речи]]\n\n===Спискови===\n[[наслови по азбучном реду]] - [[наслови по дисциплинама]] - [[списак људи|људи]] - [[списак држава|државе]] - [[годишњи календар]] - [[дневни календар]] - [[XX век]] - [[XXI век]] - [[списак_највиших_Интернет_домена|Интернет домени]] - [[разне странице]]\n\n===Разно===\n[[Уникод]] - [[упутства]]\n\n\n\n=== Писање чланака ===\n[[Википедија:Добродошли|Добродошли]] - [[Википедија:Правила и смернице|Правила и смернице]] - [[Википедија:Ауторска права|Ауторска права]] - [[Википедија:Како се мења страна|Како се мења страна]] - [[Википедија:Како користити ћирилицу|Како користити ћирилицу у Википедији]] - [[Википедија:Водич за уређивање изгледа страна|Водич за уређивање изгледа страна]] и [[Википедија:Упутство за стил|стил]] - [[Википедија:јавни и доменски ресурси|јавни домен]] и [[Википедија:дељени ресурси|дељени ресурси]] - [[Википедија:тражени чланци|тражени чланци]] и [[Википедија:тражене слике|слике]] - [[Википедија:сјајни текстови|сјајни текстови]] и [[Википедија: сјајне слике|слике]]\n- [[Википедија:референтни приручник|референтни приручник]] - [[Википедија:ВикиПројект|пројекти]]\n\n=== О подухвату ===\n[[Википедија:О|о Википедији]] -\n[[Wikimedia|ВикиМедија]] -\n[[Wikipedia:Announcements|обавештења]] -\n[http://meta.wikipedia.org/wiki/Wikimedia_News вести] - \n[[Wikipedia:FAQ|Најчешће постављана питања]] -\n[[Википедија:Пијаца|Пијаца]] -\n[[Vikipedija:Vikipedisti|википедисти]] -\n[[Wikipedia:IRC channel|ћаскање]] -\n[[Wikipedia:Mailing lists|листе електронске поште]] - \n[[Wikipedia:Utilities|помоћна оруђа]] -\n[[wikipedia:Software|софтвер]] -\n[[Wikipedia:Friends of Wikipedia|пријатељи Википедије]] -\n[[Wikipedia:Press coverage|штампа]] -\n[http://wikimediafoundation.org/fundraising добровољни прилози] - \nПреузимање Википедије: [[Wikipedia:Database download|преузимање изворног кода у SQL облику]] - \n[[Wikipedia:TomeRaider database|TomeRaider формат]]\n\n=== Помоћ при раду ===\n[[помоћ]] -\n[[упутства]] -\n[[Википедија:Администратори|захтеви за дозволе, брисање итд.]]\n\n=== Сервисне информације ===\n[[Википедија:Пијаца|разговор на Пијаци]] -\n[[Википедија:Списак послова|списак послова]] -\n[[Википедија:Стратегија|стратегија рада на српској Википедији]] -\n[[Главна страна/Архива|архива Главне стране]]\n\n=== На другим језицима ===\n\n[[w:Wikipedia:Multilingual coordination|Wikipedia language list]] -\n[http://af.wikipedia.org/ Afrikaans] - [http://als.wikipedia.org Elsässische] - [http://ar.wikipedia.org/ ‮العربية‬ (Araby)] - [http://as.wikipedia.org (Asamiya)] - [http://ast.wikipedia.org Asturian] - [http://hy.wikipedia.org Armena] - [http://ay.wikipedia.org Aymara] -\n[http://az.wikipedia.org Azeri] - [http://ms.wikipedia.org Bahasa Melayu] -\n[http://bg.wikipedia.org Български (Balgarski)] - [http://bs.wikipedia.org Bošnjački] - [http://be.wikipedia.org Belarussian] - [http://ca.wikipedia.org Català] - [http://cs.wikipedia.org Česká] - [http://co.wikipedia.org Corsu] - [http://cy.wikipedia.org Cymraeg] -\n[http://da.wikipedia.org Dansk] - [http://de.wikipedia.org Deutsch] -\n[http://et.wikipedia.org Eesti] - [http://el.wikipedia.org Ελληνικά (Ellenika)] - [http://en.wikipedia.org English] - [http://es.wikipedia.org Español] - [http://eo.wikipedia.org Esperanto] - [http://eu.wikipedia.org Euskara] - [http://fa.wikipedia.org (Farsi)] - [http://fr.wikipedia.org Français] - [http://fy.wikipedia.org Frysk] - [http://ga.wikipedia.org Gaelige] - [http://gl.wikipedia.org Galego] - [http://gn.wikipedia.org Guaraní] - [http://gu.wikipedia.org Gujarati] -\n[http://ko.wikipedia.org 한국어 (Hangukeo)] - [http://hi.wikipedia.org हिन्दी (Hindi)] -[http://hr.wikipedia.org Hrvatski] - [http://ia.wikipedia.org Interlingua] - [http://id.wikipedia.org Indonesia] - [http://is.wikipedia.org Íslenska] - [http://it.wikipedia.org Italiano] - [http://he.wikipedia.org עברית (Ivrit)] - [http://ka.wikipedia.org (Kartuli ena)] - [http://km.wikipedia.org Khmer] - [http://kn.wikipedia.org Kannada] - [http://ks.wikipedia.org Ekspreso] - [http://ku.wikipedia.org Kurdish] - [http://ky.wikipedia.org Ki\'rgh\'iz] - [http://la.wikipedia.org Latina] - [http://ln.wikipedia.org Lingala] - [http://lo.wikipedia.org Lao] - [http://lv.wikipedia.org Latviešu] - [http://lt.wikipedia.org Lietuvių] - [http://hu.wikipedia.org Magyar] - [http://mi.wikipedia.org Mâori] - [http://mk.wikipedia.org (Makedonska)] - [http://ml.wikipedia.org Malayalam] - [http://mt.wikipedia.org Maltin] -\n[http://mr.wikipedia.org Marathi] - [http://mn.wikipedia.org Mongolian] -\n[http://my.wikipedia.org Myanmar] - [http://nah.wikipedia.org Nahuatl] - \n[http://nl.wikipedia.org Nederlands] - [http://ja.wikipedia.org 日本語 (Nihongo)] - [http://no.wikipedia.org Norsk] -\n[http://oc.wikipedia.org Occitan] - [http://uz.wikipedia.org O\'zbek] -\n[http://nds.wikipedia.org Plattdüütsch] - [http://bo.wikipedia.org (Poe-Skey) (Tibetan)] - [http://pl.wikipedia.org Polski] - [http://ps.wikipedia.org Pashto] - [http://pt.wikipedia.org Português] - [http://pa.wikipedia.org Punjabi] - [http://kk.wikipedia.org Qazaq] - [http://qu.wikipedia.org Quechua] -\n[http://ro.wikipedia.org Română] - [http://ru.wikipedia.org Русский (Russkiy)] - [http://simple.wikipedia.org Simple English] - [http://sq.wikipedia.org Shqip] -\n[http://si.wikipedia.org Singhalese] - [http://sk.wikipedia.org Slovenčina] - [http://sl.wikipedia.org Slovensko] - [http://fi.wikipedia.org Suomeksi] - [http://sv.wikipedia.org Svenska] - [http://sw.wikipedia.org Swahili] - [http://ta.wikipedia.org Tamil] - [http://te.wikipedia.org Telugu] - [http://tt.wikipedia.org Tatarça] - [http://tg.wikipedia.org Tajik] - [http://th.wikipedia.org (Thai)] - [http://tk.wikipedia.org Turkmeni] - [http://tl.wikipedia.org Tagalog] - [http://tr.wikipedia.org Türkçe] - [http://uk.wikipedia.org (Ukrayins\'ka)] - [http://ur.wikipedia.org Urdu] - [http://uz.wikipedia.org Uzbek (Özbekçe)] - [http://vi.wikipedia.org Tiếng Việt] - [http://wikipedia.walon.org Walon] - [http://vo.wikipedia.org Volapü\'k] - [http://xh.wikipedia.org Xhosa] - [http://yo.wikipedia.org Yoruba] - [http://za.wikipedia.org Zhuang] - [http://zh.wikipedia.org 中文 (简)] - [http://zh.wikipedia.org/wiki/%E9%A6%96%E9%A0%81 中文 (繁)] - [http://zu.wikipedia.org Zulu]','',124,'Милош','20040731112603','',0,0,0,1,0.492079444459,'79959268887396','20050311115340'); INSERT INTO cur VALUES (2404,0,'Православље','Основна учења православне Цркве су изнета у [[Символ Вере|Символу вере]]\nкоји је усвојен на [[Васељенски сабори|Васељенским саборима]] у првим вековима хришћанства и били су обавезујући за целу Цркву. Касније\nје дошло до промене делова Символа вере од стране западног\nдела Цркве и њене отпадије [[1054]]. године, од тада\nпостоји подела на римокатоличку и православну Цркву.\n\nНајзначајнији аспекти [[хришћанство|хришћанског]] живота јесу\n[[пост]] и [[молитва]]. И пост и молитва имају за циљ да човеку\nпомогну да лакше савлада све тешкоће које пред њега долазе\nи да заслужи Царство Небеско.У православној цркви има седам светих тајни које свака за себе узводи човека ка Богу. То су: [света тајна крштења], [света тајна миропомазања], [света тајна покајања], [света тајна причешћа], [света тајна брака], [света тајна јелеосвећења] и [света тајна свештенства].\n\nЗначајна одлика Цркве јесу [[светитељи]] који су својим животом\nи делима допринели много добробити Цркве. Они су још овде\nна земљи својим усавршавањем у хришћанским врлинама постали\nблиски Богу и заслужили живот вечни и Царство Небеско. Многи од ових\nсветитеља су још за живота чинили чуда, исцељивали тешке болеснике\nи многе утешили и на исправан пут извели. Неки су и после смрти\nчинили чуда преко својих нетрулежних [[мошти|моштију]].\n\nНајважнија улога православних храмова је да служе као место где жива Црква - верници, узносе Богу своје молитве а најважнији део црквеног живота јесте литургија тј. богослужење, које се служи недељом и другим празницима у храмовима. Осим литургије, врше се јутарње и вечерње молитве, часови и бденија, која уједно имају поучни карактер - тзв. катихеза. Литургију служи свештеник уз присуство верног народа, а уз помоћ певнице која није неопходна уколико народ зна да одговара на литургију.\n \nПостоје три степена свештеничке службе: ђакон, свештеник (јереј), епископ. Епископ може да врши све свете тајне осим да поставља другог епископа, за то требају три епископа. Свештеник може да врши скоро све свете тајне, осим што не може да рукополаже друге свештенике, улога ђакона је још мања него свештеника - он је на неки начин помоћник свештенику.\n\nНајзначајније дело на којем се заснива литургија јесте Свето писмо\nкоје чини [[Стари завет|Стари]] и [[Нови завет]], као и Свето предање. За православље је посебно значајан Нови завет који представља живот и учење Господа [[Исус Христос|Исуса Христа]].\n\n* [[Српска православна црква]]\n* [[Најзначајнији црквени празници]]\n* [[Новомученици]]\n\n== Адресар ==\n* [http://www.spc.yu/ Српска Православна Црква]\n* [http://sr.hristianstvo.ru/ Каталог православних ресурса на интернету]\n* [http://www.svetosavlje.org/ Светосавље]\n* [http://www.kosovo.com/ Косово]\n* [http://www.rastko.org.yu/ Растко]\n\n[[da:Ortodoks]]\n[[en:Eastern_Orthodoxy]]\n[[eo:Ortodoksismo]]\n[[fr:Orthodoxie]]\n[[pl:Prawoslawie]]\n[[ru:Православие]]\n[[sl:Pravoslavje]]\n[[ja:東方正教会]]\n[[nl:Orthodoxe kerken]]\n[[sv:Ortodoxa kyrkan]]\n[[zh-cn:东正教]]','typo',315,'Ninam','20050215024555','',0,0,1,0,0.646013974979,'79949784975444','20050215024555'); INSERT INTO cur VALUES (2405,0,'Символ_Вере','\'\'\'Символ Вере\'\'\' у [[православље|православљу]]\n\nВерујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.\n\nИ у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова; Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог; рођеног, а не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;\n\nКоји је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве, и постао човек;\n\nИ Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;\n\nИ Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;\n\nИ Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;\n\nИ Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја.\n\nИ у Духа Светога, Господа, Животворног, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке.\n\nУ једну свету, саборни и апостолску Цркву.\n\nИсповедам једно крштење за опроштење грехова.\n\nЧекам васкрсење мртвих.\n\nИ живот будућег века. Амин!','',108,'Djordjes','20040731150713','',0,0,0,1,0.422575083292,'79959268849286','20040731150713'); INSERT INTO cur VALUES (2406,10,'Догодило_се_од_1._до_10._августа,_укратко','*[[9. август|9. августа]] [[480 п.н.е.]] [[Персијанци]] су под вођством краља [[Ксеркс|Ксеркса]] победили у тродневној бици код [[Термопиле|Термопила]] војску [[Спарта|спартанског]] краља [[Леонида|Леониде]]. Победа је омогућила [[Ксерск|Ксерксу]] освајање [[Атина|Атине]].\n\n*[[9. август|9. августа]] [[378]]. [[Готи]] су тешко поразили [[Римљани|Римљане]] у бици код [[Хадијанопољ|Хадијанопоља]]. Том приликом је погинуо је источноримски цар [[Валент Флавије]].\n\n*[[8. август|8. августа]] [[1217]]. крунисан је први [[Србија|српски]] краљ, [[Стефан Немањић]]. Круну је добио од [[папа|папе]] [[Хорније III|Хонорија III]], а у [[Србија|Србију]] су је донели [[папа|папски]] изасланици.\n\n*[[3. август|3. августа]] [[1492]]. [[Кристофер Колумбо]], [[Шпанија|шпански]] морепловац [[Италија|италијанског]] порекла, испловио је на броду [[Санта Марија, брод|\"Санта Марија\"]] из [[Шпанија|шпанске]] луке [[Палос де ла Фронтера]] на прво путовање према западу на којем је открио [[Америка|Америку]].\n\n*[[10. август|10. августа]] [[1792]]. више од 1.000 људи погинуло је у јуришу масе на краљевску палату [[Тиљерије]] у [[Париз|Паризу]]. Грађани су масакрирали краљеву [[Шварјцарска гарда|Швајцарску гарду]], а краљ [[Луј XVI]] је ухапшен и укинута је [[монархија]].\n\n*[[1. август|1. августа]] [[1793]]. као прва земља у свету, [[Француска]] је увела [[метрички систем мера]].\n\n*[[6. август|6. августа]] [[1796]]. на [[Цетиње|Цетињу]] је Скупштина [[Црна Гора|црногорских]] старешина изгласала \"[[Стега|Стегу]]\", као први писани законски акт у [[Црна Гора|Црној Гори]].\n\n*[[1. август|1. августа]] [[1806]]. [[Срби|српски]] устаници победили [[Турци|Турке]] на [[Мишарско поље|Мишарском пољу]] код [[Шабац|Шапца]], што је била и највћа победа [[Ђорђе Петровић, Карађорђе|Карађорђеве]] војске у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]]. Ова битка је позната као [[Бој на Мишару]]\n\n*[[1. август|1. августа]] [[1834]]. забрањено је ропство у целој [[Уједињено Краљевство|Британској империји]]. Тиме је у британским колонијама ослобођено више од 770.000 робова.\n\n*[[10. август|10. августа]] [[1842]]. [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]] је донела закон којим је женама и деци испод 10 година забрањен рад у подземним коповима рудника.\n\n*[[3. август|3. августа]] [[1904]]. први пут су се емитовали [[радио таласи]] на [[Балкан|Балканском полуострву]] са [[Волујица|Волујице]], брда изнад [[Бар|Бара]]. Ово је означило и прво емитовање [[радио таласи|радио таласа]] у цивилне сврхе. Пуштању у рад радио-телеграфске станице присуствовало је више хиљада гостију и званица из света и целе [[Црна Гора|Црне Горе]], међу којима су били и кнез [[Никола Петровић, црногорски краљ|Никола]] и [[Гуљелмо Маркони]], један од проналазача [[бежична телеграфија|бежичне телеграфије]].\n\n*[[10. август|10. августа]] [[1913]]. потписан је мир између [[Бугарска|Бугарске]] и [[Балкан|балканских]] савезника [[Грчка|Грчке]], [[Румунија|Румуније]], [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]] у [[Букурешт|Букурешту]]. Тиме је окончан [[Други балкански рат]]. [[Букурештански мир|Букурештанским миром]] је [[Македонија]] подељена између [[Бугарска|Бугарске]], [[Грчка|Грчке]] и [[Србија|Србије]], док је [[Румунија]] добила крај [[Добруџа|Добруџе]].\n\n*[[9. август|9. августа]] [[1942]]. [[Уједињено Краљевство|британске]] власти су у [[Бомбај|Бомбају]] ухапсиле [[Индија|индијског]] националног вођу [[Махатма Ганди|Махатму Гандија]] и 50 његових следбеника током кампање \"Напустите Индију\". [[Махатма Ганди|Ганди]] је у затвору 21 дан штрајковао глађу а пуштен је из њега [[1944]]. године под притиском јавности.\n\n*[[4. август|4. августа]] [[1944]]. у скровишту у [[Амстердам|Амстердаму]] [[Гестапо]] је ухапсио породицу Франк и још четворо [[Јевреји|Јевреја]] и депортовао их у концентрациони логор.После рата откривен је дневник 14-годишње девојчице [[Ана Франк|Ане Франк]], који представља један од најпотреснијих докумената о страдању [[Јевреји|Јевреја]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]].\n\n*[[6. август|6. августа]] [[1945]]. први пут у историји [[нуклеарна енергија]] је искоришћена за убијање људи. Учинили су [[САД|Американци]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]], бацивши [[нуклеарна бомба|нуклеарну бомбу]] на [[Јапан|јапански]] град [[Хирошима|Хирошиму]]. Град је разорен, а 13 квадратних километара претворено је у пустош. Погинуло је око 117.000 људи, а од последица бачене бомбе страдало је још 217.137 људи. Жеља за брзим окончањем рата није била разлог за овај злочин, пошто је [[Јапан]] већ одлучио да капитулира због укључења [[СССР|Совјетског Савеза]] у далекоисточни сукоб.\n\n*[[9. август|9. августа]] [[1945]]. [[САД|Американци]] су по други пут искористили нуклеарну енергију за убијање људи. На крају [[Други светски рат|Другог светског рата]] бацили су још једну нуклеарну бомбу која је разрушила више од половине [[Јапан|јапанског]] града [[Нагасаки]]. Погинуло је 73.000 људи а десетине хиљада је страдало од последица радијације. Жеља за брзим окончањем рата није била разлог за овај злочин, пошто је [[Јапан]] већ одлучио да капитулира због укључења [[СССР|Совјетског Савеза]] у далекоисточни сукоб.\n\n*[[3. август|3. августа]] [[1958]]. под командом [[Вилијам Андерсон|Вилијама Андерсона]], [[САД|америчка]] нуклеарна подморница \"[[Наутилус, америчка нуклеарна подморница|Наутилус]]\" је прва прошла испод леда на [[Северни пол|Сверном полу]].\n\n*[[3. август|2. августа]] [[1990]]. [[Ирак|ирачка]] војска је напала [[Кувајт]] и окупирала га за један дан. Овај догађај је био повод за остварење аспирација [[САД]] да путем стварања [[Заливски рат|Заливског рата]] стационирају велики број војника на [[Блиски исток|Блиском истоку]] зарад очувања доминације над производњом и дистрибуцијом [[нафта|нафте]].\n\n*[[6. август|6. августа]] [[1995]]. [[Хрватска|хрватски]] авиони и артиљерија гађали [[Срби|српске]] избеглице које су у колонама напуштале територију [[Хрватска|Хрватске]] после офанзиве [[Хрватска|хрватске]] војске на [[Книнска Крајина|Книнску Крајниу]].','',124,'Милош','20040801092952','',0,0,0,1,0.150022819708,'79959198907047','20050305123811'); INSERT INTO cur VALUES (2407,10,'Вести','
[[архива вести]]
\n\n[[26. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 26. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 26. август 2004.}}\n[[25. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 25. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 25. август 2004.}}\n[[24. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 24. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 24. август 2004.}}\n[[18. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 18. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 18. август 2004.}}','',124,'Милош','20040826231424','',0,0,0,0,0.500470329309,'79959173768575','20040826231424'); INSERT INTO cur VALUES (2408,10,'Изводи_из_вести_за_1._август_2004.','*Нагодили се Микрософт и Lindows ([[вести за 1. август 2004., Нагодили се Микрософт и Lindows|пуна вест]])\n*Бајрам Букоши: Ко влада Косовом ([[вести за 1. август 2004., Бајрам Букоши: Ко влада Косовом|пуна вест]])\n*Терористички напад у Прагу ([[вести за 1. август 2004., Терористички напад у Прагу|пуна вест]])\n*Локални избори у Србији расписани за 19. септембар ([[вести за 1. август 2004., Локални избори у Србији расписани за 19. септембар|пуна вест]])\n*Историјски договор чланица Светске трговинске организације ([[вести за 1. август 2004., Историјски договор чланица Светске трговинске организације|пуна вест]])\n*Фишер одабрао СЦГ за азил ([[вести за 1. август 2004., Фишер одабрао СЦГ за азил|пуна вест]])','',124,'Милош','20040801153342','',0,0,0,0,0.738283667592,'79959198846657','20040801154359'); INSERT INTO cur VALUES (2409,0,'Вести_за_1._август_2004.,_Локални_избори_у_Србији_расписани_за_19._септембар','Извор [http://www.b92.net Б92]\n\n==Локални избори 19. септембра==\nБеоград -- Председник Скупштине Србије Предраг Марковић расписао је локалне изборе у Србији за 19. септембар ове године.\n\nИзбори ће бити одржани по важећем Закону о локалној самоуправи који је усвојен 13. јуна 2002. године. Милош Тодоровић из Цесида каже за Б92 да ће за те изборе бити примењена нова изборна правила, која прописују да се одборници бирају по пропорционалном систему:\n\n\"У питању је пропорционални изборни систем, у коме странке учествују на изборима, као и на парламентарним изборима, са листама кандидата. То значи да су у првом плану странке, а не кандидати, као што је то био случај до сада у већинском систему. Сада се гласа за странке, а странке бирају ко ће са листе бити изабран\".\n\nТодоровић наводи и да је једна од главних новина та што се председници општина бирају непосредно. Градоначелници се бирају на потпуно засебним изборима у односу на изборе за одборнике скупштине општина. \"Не постоји никакав цензист, с обзиром на то да је у питању такав систем у коме нема цензуса. Једини цензус постоји у поступку кандидовања, јер неопходно је прикупити потписе три одсто бирача за општину у којој се кандидује. То је велики број. За градоначелника Београда то ће бити око 40.000, што је за 30.000 више него за избор председника Републике\".\n\nПодсетимо, претходни општи локални избори одржани су 24. септембра 2000. године. Већина странака најавила је да ће самостални изаћи на локалне изборе, али су многе саопштиле да су спремне на постизборне коалиције.','',124,'Милош','20040801120824','',0,0,0,1,0.824342847254,'79959198879175','20040801120824'); INSERT INTO cur VALUES (2410,10,'Изводи_из_вести_за_31._јул_2004.','*Без Фаренхајта 9/11 ([[вести за 31. јул 2004., Без Фаренхајта 9/11|пуна вест]])','',124,'Милош','20040801124415','',0,0,0,0,0.913949214813,'79959198875584','20040801124415'); INSERT INTO cur VALUES (2411,0,'Вести_за_31._јул_2004.,_Без_Фаренхајта_9/11','Извор [http://www.kontra-punkt.info/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=267&topic=3 Контрапункт]\n\n==Без \"Фаренхајта 9/11\"==\n\nДани акције у Београду \"нису пиратизовани\".\n\nНајављена београдска премијера најновијег блок-бастер документарца Мајкла Мура треће вечери \"Дана акције\" у београдском СКЦ, отказана је у последњем тренутку пошто је дистрибутер филма \"Фаренхајт 9/11\" CINEARS д.о.о. запретио организаторима да ће \"одрати\" СКЦ тужбом због јавног приказивања пиратске копије. Иако је за пројекцију филма награђеног Златном палмом у Кану, према речима организатора, добијена писана дозвола самог Мура - пре свега због Треће европске конференције PGA мреже - уредници програма одустали су од пројекције пошто су им, како сазнајемо, савет \"да не праве глупости\" упутили и надлежни из републичких министарстава културе и просвете, на интервенције локалног власника лиценцних права.\n\nАтмосфера каква је у четвртак увече врила од Велике сале до споредних пролаза није виђена у СКЦ још од последњих херојских дана 80-их, када је сведочење макар и просечним изложбама, перформансима и пројекцијама било и социјални и политички императив.\n\nФинално вече \"Дана акције\" посвећено видљивости Треће евроспке конференције мреже Глобална акција народа (People\'s Global Action, PGA) на тренутак је испунило сан уредништва СКЦ да под свој кров окупи публику и изван уског круга непосредно заинтересованих за програме који се овде реализују. Поред бројних учесника Београдске конференције PGA са разних страна света и овдашњих анти и алтерглобалиста, позиву за пројекцију Муровог филма одазвали су се и многи којима идеолошки контекст борбе против корпоративног либерализма не значи ништа. \"У Великој сали сам видео и једног лика који ради у музичкој продукцији Б92. Човек је дошао на пиратску пројекцију, па зар то није сјајно!? Значи нема везе сва та економска коректност куће која вози либерални капитализам, чији се профит од издања и концерата строго контролише - човек је ипак сачувао душу. Другачији свет је можда ипак могућ\", прокоментарисао је један београдски активиста. Мреже и колективи који су организовали Трећу европску конференцију PGA у Београду најавили су могућност приказивања \"Фаренхајта\" на отвореном наредних дана.\n\nИначе, убрзо по уласку последњег Муровог филма у редовну дистрибуцију у биоскопима широм Америке (стартовао је у око 700 дворана), \"Фаренхајт 9/11\" дистрибуиран је и пеер-то-пеер каналима на Мрежи, што је Мајкл Мур поздравио, наглашавајући да је он сам од својих филмова већ пристојно зарадио и да му је важније да остварења погледа што већи број људи, уз услов да поштују тзв. copy left аранжман и не наплаћују паралелну дистрибуцију. Ову жестоку критику администрације актуелног председника САД, који је готово половину свог мандата провео на одмору успевајући ипак да мобилише нацију и усмери буџет за ратовање на другој страни планете, могуће је преузети чак и на сајту огорчених Мурових противника. Сам аутор је у више наврата истакао да се не слаже са законима о копирајту, те да би информације, идеје и уметност требало слободно делити. Овакав став је очекивано изазвао бес званичног Холивуда, посебно када је од прегањања са пиратима на крају одустао и продуцент Муровог филма. У Америци је досад забележено више неауторизованих пројекција овог филма на отвореном, а све је чешћа пракса бесплатних биоскопских приказивања \"Фаренхајта\" под покровитељством анонимних донатора.\n\nУ недостатку премијере, публика у СКЦ је \"Вече видљивости\" провела уз пројекције видео-радова којима су забележене \"директне акције широм света\" (Undercurrents видео-колектив), док је узбудљив самба парти под слоганом \"People: Global Party\" - како забављајући се саботирати капитализам, трајао до дубоко у ноћ.\n\nМ. Јовановић','',124,'Милош','20040801123624','',0,0,0,0,0.188145785214,'79959198876375','20040801123624'); INSERT INTO cur VALUES (2412,0,'Вести_за_1._август_2004.,_Историјски_договор_чланица_Светске_трговинске_организације','Извор [http://www.beta.co.yu/ Бета]/[http://www.b92.net/ Б92]\n\n==Историјски договор чланица СТО==\nЖенева -- Чланице СТО постигле су синоћ у Женеви историјски договор, који би могао да значи спас за пола милијарде сиромашних.\n\nЧланице Светске трговинске организације договориле су укидање милијарди долара пољопривредних субвенција, отварање тржишта за индустријске производе и наставак разговора о либерализацији светске трговине, преносе агенције.\n\nПосле пет дана напорних преговора, 147 чланица СТО-а званично су постигле договор о усвајању оквира којим ће се обновити преговори о либерализацији светске трговине у оквиру Рунде из Дохе, који су запали у кризу након неуспеха пре скоро годину дана на конференцији у мексичком граду Канкуну. \"Ово је историјски тренутак за ову организацију\", рекао је председник СТО-а Супачај Паничпакди, на конференцији за новинаре после званичног усвајања споразума у седишту СТО-а у Женеви.\n\nУсвојеним споразумом се први пут фиксира рок за укидање субвенција за извоз пољопривредних производа које, како се сматра, уништавају пољопривреднике из земаља \"трећег света\".\n\nБогате земље поздравиле су постизање договора којим се обавезују да смање огромне субвенције пољопривредницима, као и да пруже земљама у развоју бољи приступ светским тржиштима. Кључне чалнице СТО-а, међу којима су САД, ЕУ, Бразил и Јапан, договориле су се да укину извозне субвенције, што је дуго био захтев земаља у развоју, као и да се смањи број производа чији се извоз штити високим баријерама.\n\nСтручњаци Светске банке процењују да ће Рунда из Дохе, интензивирањем трговинске размене, допринети да се више од пола милијарде људи извуче из сиромаштва.','',124,'Милош','20040801124818','',0,0,0,1,0.451512519946,'79959198875181','20040801124818'); INSERT INTO cur VALUES (2413,0,'Вести_за_1._август_2004.,_Фишер_одабрао_СЦГ_за_азил','Извор: [http://www.srna.co.yu СРНА]/[http://www.b92.net Б92]\n\n==Фишер азилант у СЦГ==\nБар -- Божидар Ивановић каже да је Боби Фишер од пет земаља које су му понудиле јапанске власти за депортацију изабрао СЦГ.\n\nБившег првака света у шаху Бобија Фишера траже америчке власти, јер је прекршио санкције УН против тадашње СР Југославије, када је на Светом Стефану почетком 90-их играо шаховски меч са Борисом Спаским. \"Боби се није много двоумио и одлучио се за СЦГ\" одбијајући понуде да буде депортован за Русију или Филипине, рекао је председник Шаховског савеза СЦГ Божидар Ивановић новинарима.\n\nИвановић каже да је у контакту са црногорским председником Филипом Вујановићем добио потврду да председник разуме \"случај Фишер\" и да је понудио помоћ. \"Мислим да смо у моралној обавези да помогнемо Фишеру. Уосталом , он је зарадио казну због наше земље. Његова одлука је комплимент, не само у шаховском и спортском смислу за СЦГ. Верујем да не бисмо имали проблема са америчком администрацијом због прихватања легендарног Бобија\", рекао је Ивановић.','',124,'Милош','20040801125510','',0,0,0,1,0.130394147304,'79959198874489','20040801125510'); INSERT INTO cur VALUES (2414,0,'Малдиви','{{патрљак}}','',17,'Bonzo','20041202203236','',0,0,0,0,0.053669697164,'79958797796763','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (2415,0,'Вести_за_1._август_2004.,_Терористички_напад_у_Прагу','Извор [http://www.beta.co.yu Бета]/[http://www.b92.net Б92]\n\n==У Прагу поврђено најмање 18 људи==\nПраг -- Најмање 18 људи, међу којима једно дете, повређено је у бомбашком нападу у главном шопинг-центру у старом делу Прага.\n\nПрема тврдњама очевидаца, бомбу у туристичком делу града је око подне у пролазу бацио младић под \"џип чироки\", а међу повређенима је највише туриста који су седели у баштенској кафани \"Касина ројал\". Већина повређених је, према речима шефа спасилачке службе Марека Ухлиржа, одмах пуштена из болнице.\n\nПрема информацијама чешког Министарства иностраних послова, међу повређенима у овој експлозији нема грађана СЦГ, рекла је конзул СЦГ у Чешкој Славица Кукољ.\n\nПолиција је затворила Улицу на прикопех, прометну прашку пешачку зону, а на место експлозије је дошао и премијер, досадашњи министар унутрашњих послова Стањислав Грос. Он је категорично искључио могућност да је реч о терористичком нападу.\n\nПолиција није искључила могућност да се радило о обрачуну чешког подземља, што не би био први пут. Један полицајац на лицу места рекао је агенцији \"Ројтерс\" да је реч о криминалу, а не терористичком нападу.','',124,'Милош','20040801143221','',0,0,0,1,0.483616571167,'79959198856778','20040801143221'); INSERT INTO cur VALUES (2416,0,'Вести_за_1._август_2004.,_Бајрам_Букоши:_Ко_влада_Косовом','Извор: Шпигл/[http://www.tanjug.co.yu/ Танјуг]/[http://www.politika.co.yu Политика]\n\n==„Шпигл”: Ко влада Косовом==\n\n\'\'\'Мафијашки модел\'\'\'\n\n\'\'Бивши премијер Бујар Букоши напао актуелну власт у покрајини у интервјуу немачком листу\'\'\n\nХАМБУРГ – Бивши премијер Косова Бујар Букоши оштро је, у интервјуу немачком магазину „Шпигл”, напао актуелну косовску владу тврдећи да је заснована на мафијашкој структури. „Наша влада је де факто базирана на [http://www.artel.co.yu/sr/izbor/jugoslavija/2004-10-28.html мафијашкој структури]”, рекао је Букоши у разговору за „Шпигл” који ће се појавити на киосциома у понедељак.\n\nБукоши, лидер Нове партије Косова, је рекао да је партија председника Косова Ибрахима Ругове „прожета корупцијом” до сржи, пренела је агенција ДПА „Све велике партије које чине владу, међу којима и Демократски савез Косова Ибрахима Ругове, имају корумпирану структуру и заснивају се на породичним односима”, тврди Букоши. „Манипулише се владиним уговорима и мерама приватизације, а корупција се показује на сваком углу и у свакој пукотини”, рекао је он.\n\nБукоши тврди да непотизам царује у министарствима и да многе послове расподељује премијерски кабинет. „Када један министар запосли 2.000 чланова своје фамилије у државном апарату, он себи тако осигурава гласачко тело. Свуда се даје мито, посебно за испоруке нафтних деривата”, рекао је Букоши, чије речи цитира Франс прес. „Када би имали функционални правни систем, многи од тих званичника и министара би били приморани да поднесу оставке”, закључио је Букоши .\n\nПрема његовим речима, администрација Уједињених нација на Косову на све то - ћути.\n\nУНМИК ћути, рекао је Букоши, „јер жели мир и неће ништа да ризикује. Али главну одговорност имају наши политичари, неспособни, подељени и корумпирани”.\n\nФранс прес подсећа да је Букоши био један од оснивача Руговине партије и дуго времена „премијер” у егзилу самопрокламоване „Републике Косово”. Он се вратио на Косово у јуну 1999, а априла 2002. је основао сопствену партију.','',198,'Никола Прљић','20041105145110','',0,0,1,0,0.582406170472,'79958894854889','20041105145110'); INSERT INTO cur VALUES (2417,0,'Вести_за_1._август_2004.,_Нагодили_се_Микрософт_и_Lindows','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/Z04073101.shtml Глас јавности]\n\n==Нагодили се Мајкрософт и Lindows: Прозор вредан 20 милиона долара==\n\nСофтверски гигант Мајкрософт успео је да се нагоди са компанијом Lindows. Гејтс ће морати да издвоји 20 милиона долара ако жели да власник те верзије линукса промени име из Линдоwс у Линспире, што је уједно и коначни договор између две компаније.\n\nМајкрософт ће наставити да користи име Windows, као једини власник над правима те робне ознаке, бар што се тиче софтверског тржишта. \"Овај случај је важан за Мајкрософт, зато што је у центру пажње била робна ознака коју та компанија користи од почетка свог рада на графичким оперативним системима. У овој парници смо уложили напор да заштитимо име Wиндоwс у свету софтвера\" рекао је Том Берт саветник у Мајкрософту.\n\nLindows је, а друге стране, по сваку цену желео да избегне дугачку и скупу судску битку. \"Задовољни смо начином на који су наше компаније решиле међусобне проблеме, и надамо се да ћемо наставити тржишну утакмицу\", каже Мајкл Робинсон, директор Lindows-а.\n\nИако је ово успех за Мајкрософт, пукотина у робној ознаци \"Windows\" и даље постоји. Адвокати тог гиганта су забринути због могућих покушаја да и други конкуренти искористе процес са Lindows-ом као преседан. Томе је значајно допринео и доказ који је презентовао Lindows, а који се позива на дефиницију речи \"Windows\" (прозор) у Мајкрософтовом речнику информатичких појмова. Наиме, у том речнику, појам \"Windows\" се не повезује са оперативним системом компаније Мајкрософт.\n\nАналитичари сматрају да ће Мајкрософт реаговати са много мање милости, уколико се слична ствар понови, и претпостављају да би неки будући спор, уместо поравнања или договора имао судски епилог.','',124,'Милош','20040801154359','',0,0,0,1,0.491684031436,'79959198845640','20040801154359'); INSERT INTO cur VALUES (2418,0,'Сједињене_Америчке_Државе','{| border=1 align=right cellpadding=4 cellspacing=0 width=300 style=\"margin: 0 0 1em 1em; background: #f9f9f9; border: 1px #aaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;\"\n|+ \'\'\'United States of America
Сједињене Америчке Државе \'\'\'
\n| align=\"center\" colspan=\"2\"|\n{| border=0 cellpadding=2 cellspacing=0 style=\"background:#f9f9f9; text-align:center;\"\n| width=\"130px\"| [[Слика:SAD.png|135px|Застава САД]]\n| width=\"130px\" rowspan=\"2\" height=\"130px\"| [[Слика:Great_Seal_of_the_US.png|135px|Грб САД]]\n|-\n| width=\"130px\"| ([[Застава САД|Детаљно]])\n|}\n|-\n| align=center colspan=2 style=\"background:#f9f9f9; border-bottom:3px\" solid=\"\"|\n[[Национални мото]]:
1. ([[1776]]-): \'\'[[E Pluribus Unum]]\'\'
([[Латински језик|на латинском:]] \"Од многих, једна\")
2. ([[1956]]-): \'\'[[In God We Trust]]\'\'
([[Енглески језик|на енглеском:]] \"У Бога верујемо\")
\n
\n|-\n| align=center colspan=2 style=\"background:#f9f9f9;\" | [[image:SAD_Lokacija.png|Место Сједињених Држава у свету]]\n|-\n|\'\'\'[[Званични језик]]\'\'\' || не постоји\n|-\n|\'\'\'[[Главни град]]\'\'\' || [[Вашингтон]]\n|-\n|\'\'\'Највећи град\'\'\' || [[Њу Јорк]]\n|-\n|\'\'\'[[Списак председника САД|Председник]]\'\'\': || [[Џорџ В. Буш]]\n|-\n|\'\'\'[[Површина]]\'\'\'
 - укупно
 - % вода
[[Списак држава по површни|3. свету]]
9.631.418 km²
4.875%\n|\n|-\n|\'\'\'[[Популација]]\'\'\'
 - Укупно ([[2002]])
 \n| 3. на свету
293.027.571
32/km²\n|-\n
\'\'\'[[Независност]]\'\'\'\n
 - Проглашена
 - Прихваћена
од [[Велика Британија|Велике Британије]]\n
[[4. јул]] [[1776]].
[[3. септембар]] [[1783]].
\'\'\'[[Временска зона]]\'\'\' [[Koordinirano svjetsko vrijeme|UTC]] -5 do UTC -11\n|-\n| \'\'\'[[Химна]]\'\'\' || \'\'[[The Star-Spangled Banner]]\'\'
(Барјак посут звездицама)\n|-\n
\'\'\'[[Списак највиших Интернет домена|Интернет домен]]и\'\'\' .GOV .EDU .MIL .US .UM\n
\'\'\'[[Позивни телефонски број]]\'\'\'1\n
\n\n\n\n\n\'\'\'Сједињене Америчке Државе\'\'\' су савезна република у централној [[Северна Америка|Северној Америци]], која се простире од [[Атлантски Океан|Атлантског Океана]] на истоку, до [[Велики Тихи Океан|Великог Тихог Океана]] на западу. Има копнене границе са [[Канада|Канадом]] на северу и [[Мексико|Мексиком]] на југу. На мору се граничи са [[Руска Федерација|Руском Федерацијом]] на западу, и има скуп области, територија, и поседа широм света, укључујући државе [[Аљаска|Аљаску]] и [[Хаваји|Хаваје]], као и територије попут [[Порто Рико|Порто Рика]], [[Атол Мидвеј|Атола Мидвеј]], и [[Гуам|Гуама]]. САД имају педесет држава. Грађанин Сједињених Америчких Држава је Американац. \n\nََПрочувани је почетак Америчкој декларације независности био писан са [[Џон Лок|Џона Лока]], енгелског филозофа који је у 18. веку, непосредно пре Америчке револуције, нацртао, у свом Првом разправу о владе, да су сваком савесном човеку одређени \"живот, слобода, и имање\". Кад је Томас Џеферсон тај појам користио, он је променио задњи део - \"имање\" - са речи \"добивање среће\". Тако је стао први амерички државни докуменат, а вероватно и прва практичка кодификација идеја 18. века.\n*Председник САД је [[Џорџ В. Буш]].\n\n*Главни град: [[Вашингтон]]\n\n{{САД}}\n\n{{Template:Северна Америка}}\n\n\n\n[[af:Verenigde State]]\n[[ang:Geánlǽht Underrícu American]]\n[[ar:ولايات متحدة أمريكية]]\n[[ast:Estaos Uníos]]\n[[bg:Съединени американски щати]]\n[[bs:Sjedinjene Američke Države]]\n[[ca:Estats Units]]\n[[chr:ᎠᎺᎢ]]\n[[cs:Spojené státy americké]]\n[[cy:Unol Daleithiau America]]\n[[da:USA]]\n[[de:USA]]\n[[el:Ηνωμένες Πολιτείες]]\n[[en:United States]]\n[[eo:Usono]]\n[[es:Estados Unidos]]\n[[et:Ameerika Ühendriigid]]\n[[fi:Yhdysvallat]]\n[[fr:États-Unis d\'Amérique]]\n[[fy:Feriene Steaten fan Amearika]]\n[[ga:Stáit Aontaithe Mheiriceá]]\n[[gl:Estados Unidos]]\n[[he:ארצות הברית]]\n[[hi:संयुक्त राज्य अमेरिका]]\n[[hr:Sjedinjene Američke Države]]\n[[hu:Amerikai Egyesült Államok]]\n[[ia:Statos Unite de America]]\n[[id:Amerika Serikat]]\n[[io:Usa]]\n[[is:Bandaríkin]]\n[[it:Stati Uniti d\'America]]\n[[ja:アメリカ合衆国]]\n[[ko:미국]]\n[[ks:संयुक्त राज्‍य अमेरिका]]\n[[la:Civitates Americae Unitae]]\n[[lt:JAV]]\n[[minnan:Bí-kok]]\n[[ms:Amerika Syarikat]]\n[[nds:USA]]\n[[nl:Verenigde Staten van Amerika]]\n[[no:Amerikas forente stater]]\n[[nv:Wááshindoon bikéyah ałhidadiidzooígíí]]\n[[pl:Stany Zjednoczone]]\n[[pt:Estados Unidos da América]]\n[[ro:Statele Unite ale Americii]]\n[[ru:Соединённые Штаты Америки]]\n[[sa:संयुक्त राज्‍य अमेरिका]]\n[[simple:United States of America]]\n[[sk:Spojené štáty americké]]\n[[sl:Združene države Amerike]]\n[[sv:USA]]\n[[th:สหรัฐอเมริกา]]\n[[tokipona:ma Mewika]]\n[[tr:Amerika Birleşik Devletleri]]\n[[uk:Сполучені Штати Америки]]\n[[ur:امریکہ]]\n[[vi:Hoa Kỳ]]\n[[zh:美国]]','списак',306,'Вандал Б','20050308072932','',0,0,1,0,0.444779681715,'79949691927067','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (2420,0,'Медији','*[[Телевизија]]\n\n*[[медијске куће]]\n\n{{патрљак}}','',269,'Dzordzm','20050219191443','',0,0,1,0,0.40984906089,'79949780808556','20050219191559'); INSERT INTO cur VALUES (2421,0,'Медијске_куће','== Медијске куће у Србији ==\n\n===Портали===\n*[http://www.b92.net/ Б92]\n*[http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n*[http://www.beograd.com/ beograd.com]\n*[http://www.beocity.com/ Беосити]\n*[http://www.inet.co.yu/ Инет]\n*[http://www.kontra-punkt.info/ Контрапункт]\n*[http://www.krstarica.com/ Крстарица]\n\n===Новинске агенције===\n*[http://www.beta.co.yu/ Бета]\n*[http://www.srna.co.yu/ Срна]\n*[http://www.tanjug.co.yu/ Танјуг]\n*[http://www.tiker.co.yu/ Тикер]\n*[http://www.fonet.co.yu/ Фонет]\n\n===Дневне новине===\n*[http://www.blic.co.yu/ Блиц]\n*[http://www.borba.co.yu/ Борба]\n*[http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n*[http://www.danas.co.yu/ Данас]\n*[http://www.dnevnik.co.yu/ Дневник]\n*[http://www.novosti.co.yu/ Новости]\n*[http://www.politika.co.yu/ Политика]\n\n===Недељне и месечне новине===\n*[http://www.blicnews.com/ Blic News]\n*[http://www.vreme.com/ Време]\n*[http://www.ekonomist.co.yu/ Економист]\n*[http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/ Недељни телеграф]\n*[http://www.svetlost.co.yu/ Независна светлост]\n*[http://www.nin.co.yu/ НИН]\n*[http://www.vranjske.co.yu/ Новине врањске]','Враћено на последњу измену од корисника Милош',108,'Djordjes','20050104082234','',0,0,1,0,0.659649947965,'79949895917765','20050104082234'); INSERT INTO cur VALUES (2422,10,'Изводи_из_вести_за_2._август_2004.','*Суботички проналазак у \"Харли дејвидсону\" ([[вести за 2. август 2004., Суботички проналазак у \"Харли Дејвидсону\"|пуна вест]])\n*Вујановић обећао азил Фишеру ([[вести за 2. август 2004., Вујановић обећао азил Фишеру|пуна вест]])\n*Утврђен предлог нове химне СЦГ ([[вести за 2. август 2004., Утврђен предлог нове химне СЦГ|пуна вест]])\n*Велики број пријава против новинара ([[вести за 2. август 2004., Велики број пријава против новинара|пуна вест]])\n*Бомбардоване цркве у Ираку ([[вести за 2. август 2004., Бомбардоване цркве у Ираку|пуна вест]])\n*Велики број мртвих у пожару у Парагвају ([[вести за 2. август 2004., Велики број мртвих у пожару у Парагвају|пуна вест]])','',124,'Милош','20040802173811','',0,0,0,0,0.075552669855,'79959197826188','20040802173811'); INSERT INTO cur VALUES (2423,0,'Вести_за_2._август_2004.,_Бомбардоване_цркве_у_Ираку','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==Бомбардоване цркве у Ираку==\n\nУ експлозијама испред цркава у Ираку убијено је најмање троје и рањено много више људи.\n\nПрву експлозију изазвао је аутомобил бомба у центру Багдада испред јерменске цркве која је била пуна за недељну мису.\n\nУкратко после тога, друга експлозија се догодила испред сиријске католичке цркве, такође током мисе.\n\nПосле тога су у ирачкој престоници одјекнуле још две експлозије.\n\nУ неким извештајима се каже да је најмање осам људи убијено у једној од нападнутих цркава.\n\nТакође, дошло је до експлозије испред једне цркве у Мосулу, на северу земље.\n\nДописници истичу да је ово први пут да је мала римокатоличка заједница у Ираку на мети нападача.\n\nВатикан је осудио нападе. Портпарол Свете столице је рекао да се чини да је циљ напада подизање напетости између свих социјалних група у Ираку.\n\nЛибански таоци\n\nМинистарство иностраних послова Либана саопштило је да је један од двојице либанских пословних људи, који су отети у Ираку у петак, пуштен на слободу.\n\nОслобођени талац је идентификован као Владимир Дама који је отет у грађевинској фирми којом управља и која америчким снагама у Ираку продаје полуфабриковане куће и зграде.\n\nЗа сада нема вести о судбини другог либанског таоца Антоина Антуна који је такође отет у петак.\n\nУ међувремену, ирашки посредник Хишам Дулајми, који покушава да обезбеди пуштање других седам иностраних талаца изјавио је да су преговори који је он водио прекинути те да су отмичари запретили предузимањем, како су рекли, \"одговарајућих потеза\".\n\nСедморицу отетих странаца чине по тројица Кенијаца и Индијаца и један Египчанин који су возили камионе из Кувајта у Ирак када су отети.','',124,'Милош','20040802091350','',0,0,0,1,0.83338760344,'79959197908649','20040802091350'); INSERT INTO cur VALUES (2424,0,'Вести_за_2._август_2004.,_Велики_број_мртвих_у_пожару_у_Парагвају','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==Велики број мртвих у пожару у Парагвају==\n\nПолиција у главном граду Парагваја, Асунсиону, каже да је више од две стотине људи погинуло у пожару који је избио у једном вишеспратном\nшопинг центру.\n\nПолиција каже да услови у згради отежавају спасилачку операцију и да очекује да ће број жртава бити већи.\n\nНајвећи број погинулих се налазио унутар шопинг центра који је био захваћен пламеном и димом после, какко верују ватрогасци, експлозије гасних инсталација у кухињи. \n\nПриземље центра се потокм урушило у подземни паркинг.\n\nПолиција саслушава власника шопинг центра поводом оптужби да су врата центра закљућана да би се спречила пљачка пошто је пожар избио.\n\nВелики број повређених у пожару је пребаћен у болницу на камионима због недостатка возила хитне помоћи.\n\nСуседна Аргентина је већ послала лекаре и спасилачке екипе да помогну.\n\nПроцењује се да је око седам стотина било у, или око, шопинг центра када је избио пожар.','',124,'Милош','20040802091716','',0,0,0,1,0.505943473664,'79959197908283','20040802091716'); INSERT INTO cur VALUES (2425,0,'1820','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]] | \'\'\'[[1820е]]\'\'\' | [[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]]
\n[[1815]] | [[1816]] | [[1817]] | [[1818]] | [[1819]] | \'\'\'1820\'\'\' | [[1821]] | [[1822]] | [[1823]] | [[1824]] | [[1825]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|11820]]\n\n[[af:1820]]\n[[ast:1820]]\n[[bg:1820]]\n[[ca:1820]]\n[[cy:1820]]\n[[da:1820]]\n[[de:1820]]\n[[el:1820]]\n[[en:1820]]\n[[eo:1820]]\n[[es:1820]]\n[[et:1820]]\n[[eu:1820]]\n[[fi:1820]]\n[[fr:1820]]\n[[fy:1820]]\n[[gl:1820]]\n[[he:1820]]\n[[hr:1820]]\n[[it:1820]]\n[[nl:1820]]\n[[no:1820]]\n[[pl:1820]]\n[[pt:1820]]\n[[ro:1820]]\n[[ru:1820]]\n[[sl:1820]]\n[[sv:1820]]\n[[tr:1820]]\n[[uk:1820]]\n[[zh:1820年]]','',108,'Djordjes','20041116215635','',0,0,0,0,0.873255029727,'79958883784364','20041116215635'); INSERT INTO cur VALUES (2426,0,'1821','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]] | \'\'\'[[1820е]]\'\'\' | [[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]]
\n[[1816]] | [[1817]] | [[1818]] | [[1819]] | [[1820]] | \'\'\'1821\'\'\' | [[1822]] | [[1823]] | [[1824]] | [[1825]] | [[1826]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|21821]]\n\n[[af:1821]]\n[[ast:1821]]\n[[bg:1821]]\n[[ca:1821]]\n[[cy:1821]]\n[[da:1821]]\n[[de:1821]]\n[[el:1821]]\n[[en:1821]]\n[[eo:1821]]\n[[es:1821]]\n[[et:1821]]\n[[eu:1821]]\n[[fi:1821]]\n[[fr:1821]]\n[[fy:1821]]\n[[he:1821]]\n[[hr:1821]]\n[[it:1821]]\n[[nl:1821]]\n[[no:1821]]\n[[pl:1821]]\n[[pt:1821]]\n[[ro:1821]]\n[[ru:1821]]\n[[sl:1821]]\n[[sv:1821]]\n[[tr:1821]]\n[[uk:1821]]\n[[zh:1821年]]','',108,'Djordjes','20041116215707','',0,0,0,0,0.84058858959,'79958883784292','20041116215707'); INSERT INTO cur VALUES (2427,0,'1822','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]] | \'\'\'[[1820е]]\'\'\' | [[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]]
\n[[1817]] | [[1818]] | [[1819]] | [[1820]] | [[1821]] | \'\'\'1822\'\'\' | [[1823]] | [[1824]] | [[1825]] | [[1826]] | [[1827]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|21822]]\n\n[[af:1822]]\n[[ast:1822]]\n[[bg:1822]]\n[[ca:1822]]\n[[cy:1822]]\n[[da:1822]]\n[[de:1822]]\n[[el:1822]]\n[[en:1822]]\n[[eo:1822]]\n[[es:1822]]\n[[et:1822]]\n[[eu:1822]]\n[[fi:1822]]\n[[fr:1822]]\n[[fy:1822]]\n[[gl:1822]]\n[[he:1822]]\n[[hr:1822]]\n[[it:1822]]\n[[nl:1822]]\n[[no:1822]]\n[[pl:1822]]\n[[pt:1822]]\n[[ro:1822]]\n[[ru:1822]]\n[[simple:1822]]\n[[sl:1822]]\n[[sv:1822]]\n[[tr:1822]]\n[[uk:1822]]\n[[zh:1822年]]','',108,'Djordjes','20041116215706','',0,0,0,0,0.165123572184,'79958883784293','20041116215706'); INSERT INTO cur VALUES (2428,0,'1823','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]] | \'\'\'[[1820е]]\'\'\' | [[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]]
\n[[1818]] | [[1819]] | [[1820]] | [[1821]] | [[1822]] | \'\'\'1823\'\'\' | [[1824]] | [[1825]] | [[1826]] | [[1827]] | [[1828]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|21823]]\n\n[[af:1823]]\n[[ast:1823]]\n[[bg:1823]]\n[[ca:1823]]\n[[cy:1823]]\n[[da:1823]]\n[[de:1823]]\n[[el:1823]]\n[[en:1823]]\n[[eo:1823]]\n[[es:1823]]\n[[et:1823]]\n[[eu:1823]]\n[[fi:1823]]\n[[fr:1823]]\n[[fy:1823]]\n[[he:1823]]\n[[hr:1823]]\n[[hu:1823]]\n[[it:1823]]\n[[nl:1823]]\n[[no:1823]]\n[[pl:1823]]\n[[pt:1823]]\n[[ro:1823]]\n[[ru:1823]]\n[[sl:1823]]\n[[sv:1823]]\n[[tr:1823]]\n[[uk:1823]]\n[[zh:1823年]]','',108,'Djordjes','20041116215707','',0,0,0,0,0.924004974274,'79958883784292','20041116215707'); INSERT INTO cur VALUES (2429,0,'1824','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]] | \'\'\'[[1820е]]\'\'\' | [[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]]
\n[[1819]] | [[1820]] | [[1821]] | [[1822]] | [[1823]] | \'\'\'1824\'\'\' | [[1825]] | [[1826]] | [[1827]] | [[1828]] | [[1829]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n* Rodio se [[Јаков Игњатовић]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|21824]]\n\n[[af:1824]]\n[[ast:1824]]\n[[bg:1824]]\n[[ca:1824]]\n[[cy:1824]]\n[[da:1824]]\n[[de:1824]]\n[[el:1824]]\n[[en:1824]]\n[[eo:1824]]\n[[es:1824]]\n[[et:1824]]\n[[eu:1824]]\n[[fi:1824]]\n[[fr:1824]]\n[[fy:1824]]\n[[he:1824]]\n[[hr:1824]]\n[[it:1824]]\n[[nl:1824]]\n[[no:1824]]\n[[pl:1824]]\n[[pt:1824]]\n[[ro:1824]]\n[[ru:1824]]\n[[simple:1824]]\n[[sl:1824]]\n[[sv:1824]]\n[[tr:1824]]\n[[uk:1824]]\n[[zh:1824年]]','/* Рођења */',242,'CONFIQ','20050107205539','',0,0,0,0,0.535094091452,'79949892794460','20050107205539'); INSERT INTO cur VALUES (2430,0,'1825','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]] | \'\'\'[[1820е]]\'\'\' | [[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]]
\n[[1820]] | [[1821]] | [[1822]] | [[1823]] | [[1824]] | \'\'\'1825\'\'\' | [[1826]] | [[1827]] | [[1828]] | [[1829]] | [[1830]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|21825]]\n\n[[af:1825]]\n[[ast:1825]]\n[[bg:1825]]\n[[ca:1825]]\n[[cy:1825]]\n[[da:1825]]\n[[de:1825]]\n[[el:1825]]\n[[en:1825]]\n[[eo:1825]]\n[[es:1825]]\n[[et:1825]]\n[[eu:1825]]\n[[fi:1825]]\n[[fr:1825]]\n[[fy:1825]]\n[[he:1825]]\n[[hr:1825]]\n[[it:1825]]\n[[nl:1825]]\n[[no:1825]]\n[[pl:1825]]\n[[pt:1825]]\n[[ro:1825]]\n[[ru:1825]]\n[[sl:1825]]\n[[sv:1825]]\n[[tr:1825]]\n[[uk:1825]]\n[[zh:1825年]]','',108,'Djordjes','20041116215710','',0,0,0,0,0.063776478667,'79958883784289','20041116215710'); INSERT INTO cur VALUES (2431,0,'1826','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]] | \'\'\'[[1820е]]\'\'\' | [[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]]
\n[[1821]] | [[1822]] | [[1823]] | [[1824]] | [[1825]] | \'\'\'1826\'\'\' | [[1827]] | [[1828]] | [[1829]] | [[1830]] | [[1831]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|21826]]\n\n[[af:1826]]\n[[ast:1826]]\n[[bg:1826]]\n[[ca:1826]]\n[[cy:1826]]\n[[da:1826]]\n[[de:1826]]\n[[el:1826]]\n[[en:1826]]\n[[eo:1826]]\n[[es:1826]]\n[[et:1826]]\n[[eu:1826]]\n[[fi:1826]]\n[[fr:1826]]\n[[fy:1826]]\n[[he:1826]]\n[[hr:1826]]\n[[it:1826]]\n[[nl:1826]]\n[[no:1826]]\n[[pl:1826]]\n[[pt:1826]]\n[[ro:1826]]\n[[ru:1826]]\n[[simple:1826]]\n[[sl:1826]]\n[[sv:1826]]\n[[tr:1826]]\n[[uk:1826]]\n[[zh:1826年]]','',108,'Djordjes','20041116215733','',0,0,0,0,0.917818795851,'79958883784266','20041116215733'); INSERT INTO cur VALUES (2432,0,'1827','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]] | \'\'\'[[1820е]]\'\'\' | [[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]]
\n[[1822]] | [[1823]] | [[1824]] | [[1825]] | [[1826]] | \'\'\'1827\'\'\' | [[1828]] | [[1829]] | [[1830]] | [[1831]] | [[1832]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|21827]]\n\n[[af:1827]]\n[[ast:1827]]\n[[bg:1827]]\n[[ca:1827]]\n[[cy:1827]]\n[[da:1827]]\n[[de:1827]]\n[[el:1827]]\n[[en:1827]]\n[[eo:1827]]\n[[es:1827]]\n[[et:1827]]\n[[eu:1827]]\n[[fi:1827]]\n[[fr:1827]]\n[[fy:1827]]\n[[he:1827]]\n[[hr:1827]]\n[[it:1827]]\n[[nl:1827]]\n[[no:1827]]\n[[pl:1827]]\n[[pt:1827]]\n[[ro:1827]]\n[[ru:1827]]\n[[simple:1827]]\n[[sl:1827]]\n[[sv:1827]]\n[[tr:1827]]\n[[uk:1827]]\n[[zh:1827年]]','',108,'Djordjes','20041116215735','',0,0,0,0,0.299283304857,'79958883784264','20041116215735'); INSERT INTO cur VALUES (2433,0,'1828','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]] | \'\'\'[[1820е]]\'\'\' | [[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]]
\n[[1823]] | [[1824]] | [[1825]] | [[1826]] | [[1827]] | \'\'\'1828\'\'\' | [[1829]] | [[1830]] | [[1831]] | [[1832]] | [[1833]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|21828]]\n\n[[af:1828]]\n[[ast:1828]]\n[[bg:1828]]\n[[ca:1828]]\n[[cy:1828]]\n[[da:1828]]\n[[de:1828]]\n[[el:1828]]\n[[en:1828]]\n[[eo:1828]]\n[[es:1828]]\n[[et:1828]]\n[[eu:1828]]\n[[fi:1828]]\n[[fr:1828]]\n[[fy:1828]]\n[[he:1828]]\n[[hr:1828]]\n[[it:1828]]\n[[nl:1828]]\n[[no:1828]]\n[[pl:1828]]\n[[pt:1828]]\n[[ro:1828]]\n[[ru:1828]]\n[[sl:1828]]\n[[sv:1828]]\n[[tr:1828]]\n[[uk:1828]]\n[[zh:1828年]]','',108,'Djordjes','20041116215737','',0,0,0,0,0.030037541888,'79958883784262','20041116215737'); INSERT INTO cur VALUES (2434,0,'1829','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]] | \'\'\'[[1820е]]\'\'\' | [[1830е]] | [[1840е]] | [[1850е]]
\n[[1824]] | [[1825]] | [[1826]] | [[1827]] | [[1828]] | \'\'\'1829\'\'\' | [[1830]] | [[1831]] | [[1832]] | [[1833]] | [[1834]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|21829]]\n\n[[af:1829]]\n[[ast:1829]]\n[[bg:1829]]\n[[ca:1829]]\n[[cy:1829]]\n[[da:1829]]\n[[de:1829]]\n[[el:1829]]\n[[en:1829]]\n[[eo:1829]]\n[[es:1829]]\n[[et:1829]]\n[[eu:1829]]\n[[fi:1829]]\n[[fr:1829]]\n[[fy:1829]]\n[[he:1829]]\n[[hr:1829]]\n[[it:1829]]\n[[nl:1829]]\n[[no:1829]]\n[[pl:1829]]\n[[pt:1829]]\n[[ro:1829]]\n[[ru:1829]]\n[[sl:1829]]\n[[sv:1829]]\n[[tr:1829]]\n[[uk:1829]]\n[[zh:1829年]]','',108,'Djordjes','20041116215739','',0,0,0,0,0.306159168159,'79958883784260','20041116215739'); INSERT INTO cur VALUES (2435,0,'Вести_за_2._август_2004.,_Вујановић_обећао_азил_Фишеру','Извор: [http://www.b92.net Б92]\n\n==Вујановић обећао азил Фишеру==\nПодгорица -- Председник Црне Горе Филип Вујановић укључио се у посредовање да Роберт Фишер добије азил у СЦГ.\n\nБивши светски првак у шаху, Роберт Фишер, можда ће се трајно настанити у Црној Гори, пошто се црногорски председник Филип Вујановић укључио у посредовање да Фишер добије азил СЦГ.\n\n\"Црна Гора ће имати позитиван однос према захтјеву бившег свјетског првака у шаху, Роберта Фишера, за азил у СЦГ уколико о томе буде постигнут договор између Америке и Јапана\", изјавио је подгоричким \"Вијестима\" Вујановић, из Подгорице извештава Срђан Јанковић.\n\nПредседник Шаховског савеза СЦГ, Божидар Ивановић, о проблему који је проузрокован Фишеровим боравком у СРЈ за време санкција, каже: \"За САД би било боље да Фишер сада живи у Америци пријатељској земљи него у некој другој и мислим да је на нама сада обавеза да дипломатски то ријешимо.\"\n\nС друге стране, Србија и Црна Гора је једина земља у региону која нема закон о азилу, нити специјализовану институцију која би бринула о захтевима особа које не желе да се врате у своје земље. Због тога је УНЦХР на београдском аеродрому недавно отворио канцеларију за азиланте. У случају да путник саопшти полицајцу на аеродрому Београд да не жели да се врати у своју земљу, погранична служба обавиће разговор са њим и проценити да ли случај потпада под Конвенцију УН о избеглицама. Ако је захтев оправдан, канцеларија на аеродому обавештава Високи комесаријат за избеглице.\n\nШеф одељења за правну заштиту избеглица УНХЦР-а, Изабел Михуби, каже да је ово привремено решење док СЦГ не донесе закон који ће регулисати ту област, а што је предуслов да се земља приближи Европи: \"У већини земаља постоји прихватна служба за особе које траже азил. Полицајци у тим земљама на свим, а не смао аеродромским царинама, обавештавају надлежне о лицима која траже међународну заштиту. Задатак надлежних служби је да упознају азиланте са њиховим правима и интеграцијом у друштву.\"\n\nПетко Бошковић, начелник Управе пограничне полиције за странце и управне послове, каже да већ дуже време ниједна особа није затражила азил у Србији и Црној Гори, а када се то и деси, Србиј и Црна Гора је само успутна станица до неке перспективније државе: \"Нисмо ми баш земља која је интересантна за те азиланте, али оно што пролази овде, то су углавном азиланти из афроазијског блока, људи из врло ниског економског сталежа и који углавном беже из те беде, не да се задрже овде, него да наставе пут ка Европи.\"\n\nНацрт националног закона о азилу тренутно је у припреми, а искуства земаља из окружења показују да је доношење тог закона дуг процес.\n\nБоби Фишер је у контакту са властима неколико земаља које би га примиле ако јапанске власти прихвате његов захтев и одбију да га депортују у Сједињене Америчке Државе. То је изјавио председник Одбора за ослобађање Бобија Фишера, канадски новинар српског порекла Џон Боснић. Боснић није могао да потврди наводе да је бивши светски првак у шаху изабрао да убудуће живи у Србији и Црној Гори, изјавивши да још није било никаквих званичних контаката с властима у Београду или у било којој другој земљи. У изјави за агенцију АФП, Боснић је рекао да Фишер воли Србију и Црну Гору и да би му било драго да се настани у њој. Боби Фишер је извесно време, после меча против Бориса Спаског 1992. године живео у Кањижи.\n\nПрема последњим вестима, бивши светски првак у шаху Боби Фишер затражио је азил у Јапану, како би избегао депортацију у САД. Адвокат Масако Сузуки потврдила је да је Фишер затражио азил, и није поменула могућност да бивши светски првак буде депортован у СЦГ, као што се протеклих дана спекулисало.','',124,'Милош','20040802170919','',0,0,0,1,0.443549146151,'79959197829080','20040802170919'); INSERT INTO cur VALUES (2436,0,'Вести_за_2._август_2004.,_Утврђен_предлог_нове_химне_СЦГ','Извор: [http://www.beta.co.yu/ Бета]/[http://www.b92.net/ Б92]\n\n==Утврђен предлог нове химне СЦГ==\nБеоград -- Савет министара Србије и Црне Горе утврдио је Предлог закона о химни државне заједнице и доставиће га парламенту СЦГ.\n\nКако се наводи у саопштењу са седнице Савета министара, предложено је да се тај закон усвоји по хитном поступку. Истовремено, Савет министара је закључио да остали постојећи симболи заједнице и даље буду коришћени као симболи Србије и Црне Горе, о чему ће бити обавештен и парламент заједнице.\n\nЗа нову химну Србије и Црне Горе предложена је компилација званичне црногорске химне \"Ој, свијетла мајска зоро\" и свечане српске песме \"Боже правде\", потврдио је Бети генерални секретар Савета министара државне заједнице Игор Јовичић.','',124,'Милош','20040802171718','',0,0,0,1,0.729578371965,'79959197828281','20040802171718'); INSERT INTO cur VALUES (2437,0,'Вести_за_2._август_2004.,_Велики_број_пријава_против_новинара','Извор: [http://www.b92.net/ Б92]\n\n==Велики број пријава против новинара==\n\nБеоград -- Студија НУНС-а показује раст кривичних пријава против новинара након петооктобарских промена.\n\nФеномен подизања и покретања кривичних и грађанских судских поступака против новинара и медија доживео своју \"еволуцију\" одмах након петооктобарских промена и тренутно се у Србији води близу 300 таквих судских поступака.\n\nТо је показала студија Независног удружења новинара Србије у којем је обухваћен период од фебруара 2001. до маја 2004. године. У НУНС-у истичу да је укидањем тзв. Шешељевог закона о јавном информисању - окончана једна фаза у историји цензуре код нас, али да је после 5. октобра запажен нови феномен: велики број тужби против новинара и медија због клевете, душевног бола или повреде части и угледа.\n\nПредседник НУНС-а Небојша Бугариновић сматра да нисмо много одмакли од периода када су тужбе биле наша свакодневица: \"Разлике су да нема оне тензије каква је била раније, политичке личности се мање јављају као тужиоци него што је то раније био случај, ретко се пресуђује у корист оних који туже, али сама чињеница да постоји оволики број тужби указује да се на неки начин новинарима упућује опомена да не би требало сувише озбиљно да схватају своју струку и да ће сваки покушај да се буде аналитичан, критичан итд, бити јасно осуђен на појављивање пред судовима.\"\n\nДејан Анастасијевић, новинар недељника \"Време\", против кога су у току два активна процеса, указује да он и његове колеге све више времена проводе у судници уместо за компјутером, радећи свој посао. Жељко Бодрожић, уредник \"Кикиндских новина\", против којих се у овом тренутку води десет процеса, навео је да постоје два случаја у којима су \"Кикиндске новине\" заиста криве, али да код нас институција извињења очигледно још увек није заживела: \"У сваком граду у Србији где има смелих и одличних новинара, те редакције су доспеле у жижу јавности зато што су се новинари тих редакција у учмалим срединама, у срединама где влада паланачки дух осмелили да пишу о табу темама и темама о којима нико од новинара није писао, јер у локалу су новинари још већи послушници него у великим центрима.\"\n\nКао основну одлику процеса који се воде против медија и новинара, у НУНС-у наводе чињеницу да поступке ни у једном случају није покренуло јавно тужилаштво, већ да су их редовно покретала лица која су сматрала да су оштећена, а да је кривац је углавном починилац – новинар.','',124,'Милош','20040802172844','',0,0,0,1,0.102322564042,'79959197827155','20040802172844'); INSERT INTO cur VALUES (2438,0,'Вести_за_2._август_2004.,_Суботички_проналазак_у_\"Харли_Дејвидсону\"','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n\n==Суботички проналазак у \"Харли Дејвидсону\"==\n\nСУБОТИЦА (Бета) - Суботичка фирма \"Сич-моторс\" и америчка компанија \"S&S\" потписале су недавно протокол о сарадњи, са циљем да се у моторе за мотобицикле \"Харли Дејвидсон\", које производи ова америчка фабрика, угради суботички проналазак, механичко обртно поље.\n\n- Механичко обртно поље на јединствен начин решава пренос линеарног у ротационо кретање, омогућавајући вишеструко повећање снаге при истим габаритима, односно вишеструко смањење габарита уз задржавање исте снаге мотора - објашњава један од власника суботичке фирме, проналазач механичког обртног поља Тихомир Сич.\n\nОвај проналазак суботичког иноватора наћи ће своју примену не само код мотора са унутрашњим сагоревањем, већ и код компресора и свих преносивих система, свугде где се праволинијско кретање претвара у ротационо, од бицикла до авиона.\n\n- Не знам још ни ја све његове могућности, где год га ставимо, функционише - каже Сич.\n\nУ изјави локалном недељнику \"Суботичке новине\", Сич каже да је проналазак патентиран и код нас и у САД, оцењујући да ће наша земља са њим добити посебан статус у свету у области техничког развоја ове врсте. Ово је, каже Сич, вероватно први технички патент који је из наше земље пласиран у Америку.','',124,'Милош','20040802173707','',0,0,0,0,0.661473156727,'79959197826292','20040802173743'); INSERT INTO cur VALUES (2439,0,'Вести_за_2._август_2004.,_Суботички_проналазак_у_\"Харли_дејвидсону\"','#REDIRECT [[Вести за 2. август 2004., Суботички проналазак у \"Харли Дејвидсону\"]]\n','Вести за 2. август 2004., Суботички проналазак у \"Харли дејвидсону\" moved to Вести за 2. август 2004., Суботички проналазак у \"Харли Дејвидсону\"',124,'Милош','20040802173743','',0,1,0,1,0.579789370838357,'79959197826256','20040802173743'); INSERT INTO cur VALUES (2440,0,'Парсек','Парсек је удаљеност са које се једна астрономска јединица ([[АУ|АЈ]]) види под углом од једне секунде.\n\n[[ca:Pàrsec]]\n[[da:Parsec]]\n[[de:Parsec]]\n[[en:Parsec]]\n[[es:pársec]]\n[[fr:Parsec]]\n[[hu:parszek]]\n[[ja:パーセク]]\n[[nl:parsec]]\n[[pl:parsek]]\n[[sl:parsek]]','',0,'128.174.193.62','20041021205520','',0,0,0,0,0.030169193647,'79958978794479','20041021205520'); INSERT INTO cur VALUES (2441,0,'Шри_Ланка','*Главни град: [[Kоломбо]]','',135,'Обрадовић Горан','20040803030957','',0,0,0,1,0.599007165338,'79959196969042','20040803030957'); INSERT INTO cur VALUES (2442,0,'Швајцарска','{| align=\"right\" width=\"300px\" style=\"margin:1em 0em 1em 1em;\"\n|\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" width=\"100%\" style=\"font-size: small;\"\n| align=\"right\" | [[Немачки језик|Немачки]]:\n| \'\'\'\'\'Schweizerische Eidgenossenschaft\'\'\'\'\'\n|-\n| align=\"right\" | [[Француски језик|Француски]]:\n| \'\'\'\'\'Confédération suisse\'\'\'\'\'\n|-\n| align=\"right\" | [[Италијански језик|Италијански]]:\n| \'\'\'\'\'Confederazione Svizzera\'\'\'\'\'\n|-\n| align=\"right\" | [[Романиш језик|Романиш]]:\n| \'\'\'\'\'Confederaziun Svizra\'\'\'\'\'\n|}\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" style=\"font-size:small;\" width=\"100%\"\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" width=\"100%\"\n|- align=\"center\"\n| [[Image:Svajcarska.png|100px|Застава Швајцарске]]\n| rowspan=\"2\" | [[Image:Svajcarska_grb.png|Грб Швајцарске|]]\n|-\n| align=center | ([[Застава Швајцарске|Умањена]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=\"2\" | \'\'Национални [[мото]]:
Unus pro omnibus omnes pro uno ([[Латински језик|Латински]])
Un pour tous, tous pour un (Француски)
(Превод: Један за све, сви за једног)\'\'
\n|-\n| align=center colspan=2 | [[image:Svajcarska_lokacija.png|Location of Switzerland]]\n|-\n| [[Службени језик|Службени језици]] || [[Немачки језик|Немачки]], [[Француски језик|Француски]], [[Италијански језик|Италијански]], [[Романиш језик|Романиш]]\n|-\n| [[Главни град]] || [[Берн]]\n|-\n| Највећи град || [[Цирих]]\n|-\n| [[Швајцарско Савезно Веће|Савезно Веће]] || \n[[Мориц Леунбергер]] (\'\'Moritz Leuenberger\'\')
\n[[Паскал Кушепин]] (\'\'Pascal Couchepin\'\')
\n[[Јозеф Дајс]] (\'\'Joseph Deiss\'\') (Председник конфедерације у 2004. години)
\n[[Самјуел Шмид]] (\'\'Samuel Schmid\'\') (Подпредседник конфедерације у 2004. години)
\n[[Мишелин Калми-Реј]] (\'\'Micheline Calmy-Rey\'\')
\n[[Кристоф Блохер]] (\'\'Christoph Blocher\'\')
\n[[Ханс-Рудолф Мерц]] (\'\'Hans-Rudolf Merz\'\')\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде\n| [[Листа држава по површини|132. по површини]]
[[1 E10 m²|41,285 km²]]
3.7%\n|-\n| [[Становништво]]
 - Укупно ([[2003]])
 - [[Густина насељености|Густина]]\n| [[Листа држава по броју становника|92. по броју становника]]
7,318,638
184/[[квадратни километар|km²]]\n|-\n| [[БДП]] ([[Листа држава по БДП-у|2003]].)
 - Укупно
 - Укупно
 - БДП\\становник
 - БДП\\становник\n| Ranked [[List of countries by GDP (PPP)|32nd]], [[List of countries by GDP|17th]], [[List of countries by GDP (PPP) per capita|7th]], [[List of countries by GDP (Nominal) per capita|3rd]]
[[US$]]233 милијарде ([[List of countries by GDP|PPP]])
$309 милијарди ([[List of countries by GDP|Nominal]])
$32,000 ([[List of countries by GDP (PPP) per capita|PPP]])
$47,493 ([[List of countries by GDP (Nominal) per capita|Nominal]])\n|-\n| [[Независност]]
 - Проглашена
 - Призната
Савезна држава\n| [[Савезна Повеља из 1291|Савезна Повеља]]
[[1. август|1. августа]], [[1291]].
[[24. октобар|24. октобра]], [[1648]].
[[1848]].\n|-\n| [[Валута]] || [[Швајцарски франак]] ([[ISO 4217|CHF, 756]])\n|-\n| [[Часовна зона]] || \'\'[[UTC]]\'\' +1\n|-\n| [[Државна химна]] || [[Швајцарска химна|Швајцарски Псалм]]\n|-\n| [[Интернет домен]] || \'\'.ch\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]] || +41\n|}\n|}\n\n\n{{Европа}}\n\n[[af:Switserland]]\n[[ar:سويسرا]]\n[[bg:Швейцария]]\n[[ca:Suïssa]]\n[[cs:Švýcarsko]]\n[[cy:Y Swistir]]\n[[da:Schweiz]]\n[[de:Schweiz]]\n[[als:Schweiz]]\n[[et:Šveits]]\n[[en:Switzerland]]\n[[es:Suiza]]\n[[eo:Svislando]]\n[[fr:Suisse]]\n[[ga:An Eilvéis]]\n[[gl:Suiza]]\n[[id:Swiss]]\n[[io:Suisia]]\n[[ia:Suissa]]\n[[is:Sviss]]\n[[it:Svizzera]]\n[[he:שוויץ]]\n[[la:Helvetia]]\n[[lt:Šveicarija]]\n[[hu:Svájc]]\n[[ms:Switzerland]]\n[[minnan:Sūi-se]]\n[[nl:Zwitserland]]\n[[ja:スイス]]\n[[no:Sveits]]\n[[nds:Schweiz]]\n[[pl:Szwajcaria]]\n[[pt:Suíça]]\n[[ro:Elveţia]]\n[[ru:Швейцария]]\n[[simple:Switzerland]]\n[[sl:Švica]]\n[[fi:Sveitsi]]\n[[sv:Schweiz]]\n[[th:ประเทศสวิตเซอร์แลนด์]]\n[[tr:İsviçre]]\n[[uk:Швейцарія]]\n[[zh:瑞士]]\n[[zh-min-nan:Sūi-se]]','додат темплејт Европа',135,'Обрадовић Горан','20041120220810','',0,0,0,0,0.485178537427,'79958879779189','20050225214019'); INSERT INTO cur VALUES (2443,0,'Џибути','*Главни град: [[Џибути]]\n\n\n{{Африка}}','',170,'Покрајац','20050221121254','',0,0,0,0,0.534541367802,'79949778878745','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (2444,0,'Чад','*Главни град: [[Нџамена]]','',135,'Обрадовић Горан','20040803031203','',0,0,0,1,0.351514968719,'79959196968796','20040803031203'); INSERT INTO cur VALUES (2445,0,'Централноафричка_република','*Главни град: [[Банги]]','',135,'Обрадовић Горан','20040803031246','',0,0,0,1,0.845961823056,'79959196968753','20040803031246'); INSERT INTO cur VALUES (2446,0,'Хондурас','*Главни град: [[Тегусигалпа]]\n\n\n{{Северна Америка}}','',170,'Покрајац','20050221120438','',0,0,0,0,0.10353887831,'79949778879561','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (2447,0,'Холандија','{| border=1 cellpadding=2 cellspacing=0 align=right width=285px style=\"margin-left: 0.5em; margin-bottom:0.5em\"\n|+\'\'\'Koninkrijk der Nederlanden\'\'\'\n|-\n| style=background:#efefef; align=center colspan=2 |\n{| border=0 cellpadding=2 cellspacing=0\n|-\n| align=center width=140px | [[Image:Holandija.png|125px|]]\n| align=center width=140px | [[image:Nl-arms.gif|154px|Netherlands Coat of Arms]]\n|-\n| align=center width=140px | ([[Застава Холандије|Умањена]])\n| align=center width=140px | ([[Грб Холандије|Умањен]])\n|}\n|-\n| align=center colspan=2 style=border-bottom:3px solid gray; | \'\'Национални [[мото]]: Je Maintiendrai
([[Француски језик|Француски]], Издржаћу)\'\'
\n|-\n| align=center colspan=2 | [[image:Holandija_lokacija.png]]\n|-\n| Службени [[језик]]\n| [[Холандски језик|Холандски]]
(+[[Фризијски језик|Фризијски]] у [[Фризији]])\n|-\n| [[Главни град]]\n| [[Амстердам]], [[Хаг]] је седиште владе\n|-\n| Највећи град\n| [[Амстердам]]\n|-\n| [[Холандска монархија|Краљица]]\n| [[Краљица Беатрикс од Холандије|Беатрикс]]\n|-\n| [[Премијер Холандије|Премијер]]\n| [[Јан Петер Балкенеде]]\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % веде\n| [[Листа држава по површини|131. по површини]]
[[1 E10 m²|41,526]] [[квадратни километар|km²]]
18.41%\n|-\n| [[Становништво]]
 - Укупно ({{popdateneth}})
 - [[Густина насељености|Густина]]\n| [[Листа држава по броју становника|59. по броју становника]]
{{popneth}}
393/km² ([[Листа држава по густини насељености|ранг]])\n|-\n| style=\"vertical-align: top;\" | [[Независност]]

 - Assumed

 - Проглашена

 - Призната\n| style=\"vertical-align: top;\" | од [[Шпанија|Шпаније]]
\'\'види: [[Осамдесетогодишњи рат]]\'\'
[[23. јануар]], [[1579]]
\'\'види: [[Утрехтска унија]]\'\'
[[26. јул]], [[1581]]
\'\'види: [[Заклетва о одрицању]]\'\'
Шпаније [[30. јануар|30. јануара]] [[1648]]
\'\'види: [[Вестфалски мир]]\'\'\n|-\n| [[Валута]]\n| [[Евро]](€)\'\'\'¹\'\'\', [[Холандски евро новчићи]]\n|-\n| [[Часовна зона]]\n| \'\'[[UTC]]\'\'+1\n|-\n| [[Државна химна]]\n| \'\'[[Холандска химна|Het Wilhelmus]]\'\'\n|-\n| [[Интернет домен]]\n| \'\'.NL\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]\n| 31\n|-\n| colspan=2 | (\'\'\'1\'\'\') Пре [[2001]]: [[Гулден]]\n|}\n\n\n{{државе ЕУ}}\n{{Европа}}\n\n[[af:Nederland]]\n[[ar:هولندا]]\n[[bg:Нидерландия]]\n[[ca:Països Baixos]]\n[[cs:Nizozemsko]]\n[[cy:Yr Iseldiroedd]]\n[[da:Nederland]]\n[[de:Niederlande]]\n[[et:Holland]]\n[[en:Netherlands]]\n[[es:Países Bajos]]\n[[eo:Nederlando]]\n[[fr:Pays-Bas]]\n[[fy:Nederlân]]\n[[io:Nederlando]]\n[[id:Belanda]]\n[[it:Paesi Bassi]]\n[[he:הולנד]]\n[[la:Nederlandia]]\n[[lt:Olandija]]\n[[hu:Hollandia]]\n[[ms:Belanda]]\n[[nl:Nederland]]\n[[ja:オランダ]]\n[[no:Nederland]]\n[[nds:Nederlanne]]\n[[pl:Holandia]]\n[[pt:Países Baixos]]\n[[ro:Olanda]]\n[[ru:Нидерланды]]\n[[simple:Netherlands]]\n[[sl:Nizozemska]]\n[[fi:Alankomaat]]\n[[sv:Nederländerna]]\n[[uk:Нідерланди]]\n[[zh:荷兰]]','',135,'Обрадовић Горан','20041121223911','',0,0,0,0,0.741474775477,'79958878776088','20050311074210'); INSERT INTO cur VALUES (2448,0,'Хаити','*Главни град: [[Порт-о-Пренс]]\n\n\n{{Template:Северна Америка}}\n\n[[id:Haiti]]\n[[ms:Haiti]]\n[[da:Haiti]]\n[[de:Haiti]]\n[[et:Haiti]]\n[[el:Αϊτή]]\n[[en:Haiti]]\n[[es:Haití]]\n[[eo:Haitio]]\n[[fr:Haïti]]\n[[gl:Haití - Haïti]]\n[[ht:Ayiti]]\n[[hr:Haiti]]\n[[it:Haiti]]\n[[lv:Haiti]]\n[[lt:Haitis]]\n[[nl:Haïti]]\n[[ja:ハイチ]]\n[[no:Haiti]]\n[[nds:Haiti]]\n[[pl:Haiti (państwo)]]\n[[pt:Haiti]]\n[[ru:Гаити]]\n[[sk:Haiti]]\n[[sl:Haiti]]\n[[fi:Haiti]]\n[[sv:Haiti]]\n[[tt:Haiti]]\n[[uk:Гаїті]]\n[[zh:海地]]','',170,'Покрајац','20050221120357','',0,0,0,0,0.940076018656,'79949778879642','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (2449,0,'Фиџи','*Главни град: [[Сува]]','',135,'Обрадовић Горан','20040803031536','',0,0,0,1,0.768341974247,'79959196968463','20040803031536'); INSERT INTO cur VALUES (2450,3,'Dcabrilo','==Боје и још понешто==\n# Као што рекох нешто раније, ништа овде није света крава, тако да је све у било које доба подложно мењању. Лично, немам никаквих претензија према томе да умем складно склапати боје. Уредио сам то тако да изгледа као застава Србије. Иначе, било би лепо да баш не копирамо и боје са француске Википедије (смисли нешто мало друкчије), пошто је главна форма наше Википедије доследно примењена форма са француске (Французи нису доследно применили ту форму). Можеш: (1) или сам покушати да направиш нове боје и редизајн на страни за стварање [[Нова главна страна|нове главне стране]] или (2) тако што ћеш ми дати које боје хоћеш да буду на тим местима, па ћу их ја изменити. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:55, 3 Авг 2004 (CEST)\n# Управо ћу средити [[Википедија:списак послова|списак послова]] у смислу класификације, па ћемо имати место где да комуницирамо о темама везаним за рад на српској Википедији. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:55, 3 Авг 2004 (CEST)\n# Ако ниси прочитао до сада, погледај различита упутства за рад на Википедији. Више их је на енглеском него на српском, тако да је боље да кренеш са [http://en.wikipedia.org енглеске Википедије] уместо са српске. Успут би могао и да преведеш које недостајуће упутство :-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:55, 3 Авг 2004 (CEST)\n\n== Одговор и још понешто :) ==\nОк, и даље сам нов са овим. Да ли сада овде одговарам теби или како?\nШто се боја тиче: покушаћу да порадим на томе, али сутра одлазим на летовање, а враћам се тек за пар недеља. Рачунај да ћу тада бити активнији!\n\nХвала! Идем сад да напишем нешто корисно. Студент сам политичких наука, па ћу покушати да порадим на том делу Википедије.--[[Корисник:Dcabrilo|Dcabrilo]] 05:12, 4 Авг 2004 (CEST)\n\n*Ако мени одговараш, најбоље је да то чиниш [[Разговор са корисником:Милош|на мојој страници за разговор]], пошто ћу тако добити обавештење да имам нових порука. За сада није претерано тешко установити да си ми ти нешто овде написао (зато што на [[Посебно:Recentchanges|скорашњим изменама]] могу видети да си ми нешто писао). Ипак, кад још неколико људи буде пунило српску Википедију константно, биће тешко разазнавати то. --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:26, 7 Авг 2004 (CEST)\n*Видим да си схватио да треба да се \"потписујеш\": два пут цртица, четири пута тилда илити други квадратић с десне стране у менију изнад поља за писање. Није лоше то радити ни овако како ја чиним: за сваки пасус, пошто се онда сви моји пасуси дају независно коментарисати без забуне ко је шта писао. --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:26, 7 Авг 2004 (CEST)\n*Када се врнеш с летовања можеш ми само оставити боје у RGB облику (из Photoshop-а извуци боје у облику #rrggbb, где су rrggbb хексадекадне вредности за црвену, зелену и плаву боју). Ако ти то не успе, направи слику, па је [[Посебно:Upload|пошаљи]] на сајт у JPG или PNG формату и реци ми име слике. --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:26, 7 Авг 2004 (CEST)\n*Иначе, лепо што смо добили професионалца у политици, тако да ћемо моћи да избегнемо полемике и ратове на политичке теме. Имаш простор о политици који углавном није попуњен (или је лоше попуњен), па ти је то на располагању. Напиши нешто чим пре о самоуправном социјализму да уклонимо онај антисемитски текст (видим да си га приметио). --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:26, 7 Авг 2004 (CEST)\n\n== Косово и Метохија ==\n\n*Напиши текст па га замени. Мислим да је то најбоље решење. Не мора бити дуг, а може бити препричан из неке енциклопедије са објективним приказом скорашњих догађаја. --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:16, 6 Сеп 2004 (CEST)\n\n== Јувачов... ==\n\n(Претпостављам да је ово место где треба да одговорим, још увек се не сналазим с овим свим).\n\nДа, сигуран сам да је ЈувачОв, а не ЈувачЕв. Исто као што је ГорбачОв, а не ГорбачЕв. Тако се чита на руском, па се тако и транскрибује у српском.\n\nАли у енглеској верзији не треба да мењаш (претпостављам да тамо пише Yuvachev или тако некако), зато што се у енглеском, за разлику од српског, имена не транскрибују, већ се само транслитеришу, па онда \"шта ти бог да\" кад треба да се прочита. Но то је њихов проблем. :)\n\nПоз, Балша\n--[[Корисник:Balša|Balša]] 02:54, 10 Сеп 2004 (CEST)\n\n== Одговори ==\n*Имаш одговор на [[Разговор:Јаков Серски]], поздрав [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 23:47, 3 Јан 2005 (CET)\n\n*Имаш одговор на страни [[Разговор:Јаков Серски]] --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 13:48, 4 Јан 2005 (CET)\n\n== Стање на ср. Википедији ==\n\nDcabrilo,
\nтвоја оцена ср. Википедије је реална и слажем се с њом у већини. Када сам ја дошао овде, у првом тренутку нисам озбиљно схватао овај пројекат, јер сам потпуно случајно налетео на овај сајт. После сам увидео како све функционише и упознао се са интерфејсом. Како то бива, кад упаднеш у неко велико друштво, нађе се неко с ким не можеш наћи заједнички језик. Долази до оштрих вербалних дуела и увреда. Али, убрзо страсти се смире и иде се даље. У међувремену сам постао администратор што је последица помирења са Николом. Ево, добио сам и бирократска овлашћења. И сад постоји [[Корисник:Domatrios|неко]] с ким се не слажем, али не могу због тога да престанем писати чланке и уређивати ову Википедију. Постоји јако много онаквих чланака какве си ми дао за пример, али не може се увидети у стање и једноставно нестати. Потребно је да се проблеми реше уз помоћ свих активних чланова. Постоји Пијаца, дискусиони одељци на корисничим страницама... Размисли, ако би овде писао чланке и преводио их, зар не би можда касније и постао администратор, па би онда лакше решио неке ствари. Не можемо се угледати на тренутно стање и стално га критиковати, требамо га попрвљати и увећавати ср. Википедију. Имамо јако мало чланака (8000), али када би се написао још неколико хиљада правих чланака сутуација би била другачија и надбројали би се неквалитетни чланци. Колико лоших и малих чланака има ен. Википедија. То више није битно јер је она највећа са више од 450000 чланака. Хм, веруј ми, отишао би из ове шугаве земље одмах, баш као и ти, али шта је ту је, овде сам и нема ми друге. Исто тако и с језиком, матерњи ти је српски, и ј... га шта да ти радим! Ето, размисли још једном, сигуран сам да можемо кавлитетно сарађивати. Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 23:38, 13 Феб 2005 (CET)\n\n*Дејане, не знам да ли си приметио, али тебе овде нико не тера да се с неким препиреш. Искерно, посумњао сам у то да си прочитао целу поруку коју сам ти написао... --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 14:33, 14 Феб 2005 (CET)\n\n== [[Марко Покрајац]] ==\n\nДа, и у чему је проблем што постоји тај чланак? Прочитао сам оно што пише на енглеској Википедији где стоји да је врло осетљиво писати биографију о себи. Отприлике пише да су такви чланци међу првима на тапету за брисање уколико се неко побуни. Дакле, ако неко поднесе захтев за брисање чланка, а на гласању се тако одлучи, бићу тај који ће обрисати чланак \'\'Марко Покрајац\'\'. Договорено? Ово правило о ком ти пиешм је на енглеској викоедији и нигде није назначено да се то ради о свим википедијама. Слободно ме демантуј ако је супротно. Размисли, зар не би било боље да си сам превео та правила са енглеске википедије и поставио их овде! --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 16:06, 3 Мар 2005 (CET)\n\n*Kao što napisah, to su kriterijumi na engleskoj vikipediji. Nigde ne pise da se to odnosi i na našu. Ako si zainteresovan za prevod istih i njihovo eventualno usvajanje na srpskoj Vikipediji, ne bi bilo loše da pokreneš neku inicijativu, a ne samo da konstatuješ terenutnu situaciju. Ajde, \"razdramaj se malo\" s predlozima. Pomozi, priloži! --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 21:28, 3 Мар 2005 (CET)\n\n**Članak \'\'Marko Pokrajac\'\' sam obrisao. Pozdrav, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 00:50, 4 Мар 2005 (CET)','',170,'Покрајац','20050303235052','',0,0,0,0,0.949901897903,'79949696764947','20050303235052'); INSERT INTO cur VALUES (2451,0,'Архива_вести','*[[Архива вести за Новембар 2004.]]\n*[[Архива вести за август 2004.]]\n*[[Aрхива вести за јул 2004.]]','',198,'Никола Прљић','20041107010128','',0,0,0,0,0.543032436884,'79958892989871','20041107010658'); INSERT INTO cur VALUES (2452,10,'Архива_вести','#REDIRECT [[Архива вести]]\n','Template:Архива вести moved to Архива вести',124,'Милош','20040803081203','',0,1,0,1,0.528866083853753,'79959196918796','20040803081203'); INSERT INTO cur VALUES (2453,0,'Вести_за_3._август_2004.,_Буш_подржао_увођење_функције_директора_свих_обавештајних_агенција','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==Буш подржао увођење функције директора свих обавештајних агенција==\n\nАмерички председник Буш је изјавио да је од Конгреса затражио увођење функције директора државне обавештајне службе, у складу са предлозима независне комисије која је истражила догађаје од 11. септембра.\n\nБуш је рекао да би то могло да помогне његовој администрацији да формира интегрисани амерички систем обавештавања, како у земљи тако и у иностранству.\n\nНови директор ће координисати рад петнаест различитих агенција за прикупљање обавештајних података.\n\nУ извештају независне агенције се наводи да агенције нису размењивале обавештајне информације пре 11. септембра 2001. године\n\n===Кери тражи расправу у Конгресу===\n\nПредседнички кандидат Демократске странке Џон Кери затражио је да Конгрес буде поново сазван ради расправе о закључцима независне комисије.\n\nГосподин Кери је рекао да је задовољан тиме што ће председник Буш прихватити неке од предлога Комисије мада је додао да сјоро три године после напада од 11. септембра не верује да председник делује довољно брзо.\n\nЏон Кери је рекао да је \"Америка у ратном стању и да је време за акцију сада\".\n\nДемократски председнички кандидат је у недељу обавештен о обновљеној претњи напада Ал Каиде на финансијске институције у Америци укључујући на берзу у Њујорку и седишта Међународног монетарног фонда и Светске банке у Вашингтону.\n\n===\'Високо\' стање приправности у Вашингтону и Њујорку===\n\nСАД су у неким деловима Вашингтона и у Њујорку подигле мере приправности на виши ниво.\n\nМинистар за унутрашњу безбедност Том Риџ рекао је да су власти у поседу \"кредибилних\" информација да Ал Каида планира да нападне поједине зграде у оба града пре председничких избора у новембру.\n\nОн је рекао да би напади могли да буду извршени аутомобил или камион бомбама:\n\n\"Терористи би требало да знају да у овој земљи, овакве инфрмације иако јесу изненађујуће нису и паралишуће. Ово неће ослабити наш дух и ослабити нашу одлучност која је неуништива и чврста.\"\n\nДописник ББЦ-а у Вашингтону каже да је саопштење Тома Риџа поново ставило питање рата против тероризма председника Буша у центар пажње у време када се загрева предизборна кампања у Америци.\n\n===Информације стигле из Пакистана===\n\nИзвештава се да је прошлонедељно хапшење једног наводно високог припадника Ал Каиде, Ахмеда Калфана Гаиланија, у Пакистану извор вечег дела информација о могућим новим нападима Ал Каиде на САД и Британију.\n\nПакистански министар за информације изјавио је да је хапшење резултирало проналаском електронских порука чија је садржина навела америчке власти да уведеу додатне безбедносне мере око зграда које су поменуте као могуће мете напада.\n\n__NOTOC__','',124,'Милош','20040803082656','',0,0,0,0,0.353020096362,'79959196917343','20040803082656'); INSERT INTO cur VALUES (2454,10,'Изводи_из_вести_за_3._август_2004.','*Здраво индоленцијо, збогом послу? ([[вести за 3. август 2004., Здраво индоленцијо, збогом послу?|пуна вест]])\n*Срби спрам глобалне силе ([[вести за 3. август 2004., Срби спрам глобалне силе|пуна вест]])\n*Рачуне на преглед ([[вести за 3. август 2004., Рачуне на преглед|пуна вест]])\n*Пола године Зрењанин без пијаће воде ([[вести за 3. август 2004.,Пола године Зрењанин без пијаће воде |пуна вест]])\n*Без ултиматума и уцена ([[вести за 3. август 2004., Без ултиматума и уцена|пуна вест]])\n*Антиглобалисти би могли да блокирају целу Србију ([[вести за 3. август 2004., Антиглобалисти би могли да блокирају целу Србију|пуна вест]])\n*Буш подржао увођење функције директора свих обавештајних агенција ([[вести за 3. август 2004., Буш подржао увођење функције директора свих обавештајних агенција|пуна вест]])','',124,'Милош','20040803092022','',0,0,0,0,0.715401735024,'79959196907977','20040803092228'); INSERT INTO cur VALUES (2455,0,'Вести_за_3._август_2004.,_Антиглобалисти_би_могли_да_блокирају_целу_Србију','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n\n==Антиглобалисти би могли да блокирају целу Србију==\n\nБЕОГРАД - Информације које у последње време окупирају јавност да иза многобројних протеста по Србији стоје неки политичари и да су синдикати само инструменти у политичким играма и није толико уздрмала јавност, колико вест да штрајкове, у ствари, организују странци, односно међународна Глобална акција народа (PGA).\n\nДок аналитичари разматрају ко стоји иза добро осмишљених и још боље организованих протеста, а синдикалци се бране од оптужби да се понашају као политичке странке, ова интернационална мрежа, како истичу њихове присталице код нас, бори се против глобализације, капитализма и буразерске приватизације и организује протесте широм света, а и земље Србије. Поред учешћа у протестима, ПГА је прошле недеље организовала и међународну конференцију у Јајинцима, којој је присуствовало око 500 представника из 15 земаља света, али и домаћих фирми.\n\n===PGA позната и у свету===\n\nБранислав Чанак, председник Уједињеног гранског синдиката \"Независност\", каже да му нису познати детаљи и особености ове организације, али да није никаква сензација то што је сада откривено ко стоји иза тих протеста, јер је на једном од недавних протеста радника ЕДБ-а видео транспарент на коме је писало име једне од најпознатијих анархистичких синдикалних организација у свету.\n\n- Такве организације су ударна каписла антиглобализма. Њихова делатност је позната широм света, а шта раде код нас, то не знам. Они су се и током ранијих протеста обигравали и око нашег синдиката, али никада им нисмо дозволили да нам се приближе. Очигледно је да их је неко од других синдиката пустио да се умешају и буду организатори ових протеста - каже Чанак и додаје да је реч о веома добро организованим протестима, јер штрајкови који су у току више личе на побуну, него на протесте.\n\nТомислав Нешовановић, председник штрајкачког одбора ЕДБ-а, потврдио је за \"Глас\" тврдње о учешћу активиста Глобалне мреже народа у недавним протестима ове фирме, али је истакао да није тачна тврдња да је на транспаренту стајало име неке стране организације, већ да је на српском писало \"Удружени радници света\".\n\n- Дан пре него што ћемо почети штрајк контактирали су нас активисти ПГА и тог 26. јула смо се састали са њима да видимо ко су они. Тада су нас питали да ли могу да учествују на нашем протесту и ми смо се сложили са тим уколико нам гарантују да ће поштовати јавни ред и мир и да неће никога угрожавати. С обзиром на то да је све протекло у најбољем реду, не видим никакав проблем у томе, јер нормално је да људи којима су угрожена права подржавају једни друге - каже Нешовановић.\n\n===ЕДБ демантује гласине===\n\nПрема његовим речима, апсолутна је неистина да ПГА стоји иза протеста ЕДБ-а, јер су се они тек сада појавили код нас, а како тврди Нешовановић, преговори ЕДБ-а и владе трају већ годину дана.\n\n- Последњи рок за преговоре о појединачном колективном уговору био је 27. март ове године. Крајем прошле године потписан је колективни уговор, а пошто су преговори о појединачном уговору пропали, ми смо 27. јула ступили у штрајк, са којим антиглобалисти, или како их већ називају, немају никакве везе, осим што су хтели да нас подрже - истиче Нешовановић.\n\n__NOTOC__','',124,'Милош','20040803083535','',0,0,0,1,0.007326534953,'79959196916464','20040803083535'); INSERT INTO cur VALUES (2456,0,'Вести_за_3._август_2004.,_Без_ултиматума_и_уцена','Извор: [http://www.danas.co.yu/ Данас]\n\n==Без ултиматума и уцена==\n\nПрохор Пчињски, Београд - У порти манастира Прохор Пчињски јуче су се, поводом годишњице оснивања АСНОМ, састале државне делегације Србије, коју је предводио премијер Војислав Коштуница и Македоније на чијем челу је председник Бранко Црвенковски.\n\nПредседник Македоније положио је венац у капели манастира Свети Прохор Пчињски, код Врања. Црвенковски је на челу македонске делегације која је допутовала поводом обележавања 60. годишњице од проглашења македонске државности и срео се с делегацијом Србије и Црне Горе, коју предводи премијер Србије Војислав Коштуница.\n\nУ капели, направљеној специјално за ову прилику, у дворишту манастира Прохор Пчињски, Бранко Црвенковски је положио венац, а потом су се гости и домаћини упутили у манастир у којем су разговарали 20 минута, јавио је дописник Б92 Радоман Ирић.\n\n- Врло је значајно за наше односе што су наши домаћини без ултиматума и уцена дозволили да данас овде обележимо наш велики празник, где су пре 60 година положени темељи македонске државе - казао је председник Македоније.\n\nПредседник српске владе узвратио је речима:\n\n- Данашњи сусрет је доказ блискости и упућености наших народа, једног на други и то је такође један мали прилог Србије и Македоније европским интеграцијама и доказ како ми те интеграције доживљавамо и разумемо.\n\nПосле разговора у Прохору Пчињском, Коштуница је, на позив Црвенковског, отпутовао у суседно село Пелинце, на македонској страни границе, где је присуствовао свечаном отварању музеја АСНОМ.\n\nПрошле године Српска православна црква није дозволила македонској делегацији да посети манастир Прохор Пчињски. Промени односа ове године претходила су јавна писма патријарха српског Павла и македонског председника. Црвенковски је преко медија затражио од поглавара СПЦ да делегација Македоније присуствује прослави код манастира Прохор Пчињски, а слично писмо је упутио и премијеру Србије Војиславу Коштуници.\n\nРазговорима у Прохору Пчињском присуствовали су и званичници Српске православне цркве, епископ бачки Иринеј, врањски епископ Пахомије и егзарх Охридске архиепископије, митрополит Јован, који су претходно у манастиру дочекали македонску делегацију.\n\nУ делегацији СЦГ су и министар одбране Првослав Давинић и амбасадор СЦГ у Македонији Бисерка Матић Спасојевић. Поред Црвенковског, у делегацији Македоније су и председник Собрања Љупче Јордановски, министар одбране Владо Бучковски и амбасадор Македоније у СЦГ Виктор Димовски.\n\nПосле разговора у Прохору Пчињском, Коштуница је, на позив Црвенковског, посетио суседно село Пелинце на македонској страни границе, где је присуствовао свечаном отварању музеја АСНОМ. Р. Д.','',124,'Милош','20040803084453','',0,0,0,1,0.721132521853,'79959196915546','20040803084453'); INSERT INTO cur VALUES (2457,0,'Вести_за_3._август_2004.,Пола_године_Зрењанин_без_пијаће_воде','Извор: [http://www.dnevnik.co.yu Дневник]\n\n==Пола године Зрењанин без пијаће воде: Министри обећавају, стручњаци оклевају==\n\n\'\'Најскорије би се проблем водоснабдевања могао решити за две године, а технологија пречишћавања и извори воде још увек непознати.\'\'\n\nЗРЕЊАНИН: Приликом прошлонедељне посете Зрењанину, републички министар за капиталне инвестиције Велимир Илић обелоданио је намеру да на подручју средњег Баната покрене низ пројеката, међу којима и изградњу фабрике воде. Илић је рекао да постоји неколико пројеката, али да студије указују да је најквалитетније решење једна заједничка фабрика воде и магистрални водовод кроз цео Банат.\n\nЖелимо да верујемо да је он последњи министар који је Зрењанинцима обећао подршку. Готово сваки ресорни министар дотицао се овог питања, а новинари су били сведоци бројних решења која су помињана као најцелисходнија. Идеја о изградњи фабрике воде у Зрењанину стара је колико и сам градски водовод, изграђен 1960. до 1975. године. На мрежу дугу 273 километара прикључено је 26.000 корисника, којима се сваке године испоручи око десет милиона кубика воде из 34 бунара са изворишта, без икаквог пречишћавања, изузев хлорисања. \n\nЗбог специфичног састава тла у овом делу Баната, вода за пиће је лошег квалитета, са повећаним садржајем органских материја, гвожђа, амонијака и других супстанци, тако да се о њеном пречишћавању размишља већ деценијама. Још 1988. су обезбеђени пројектна документација и земљиште за градњу фабрике воде. Пројекат је урадио Институт „Јарослав Черни” у Београду у сарадњи са француским „Дегремоном”. Тада је расписан самодопринос, формирана је и фабрика воде у оснивању са дебело плаћеним стручњацима, који су пропутовали свет - и ништа нису урадили. Тим пројектом била је предвиђена конвенционална технологија за пречишћавање воде, а коштао би тадашњих 38 милиона марака. Представници „Дегремона” су донели и пилот постројење са мањом количином хемикалија за пречишћавање, склопљени су и уговори са извођачима радова, али је инвестиција стопирана.\n\n„Јарослав Черни” је урадио нови пројекат постројења са новом технологијом, такозваном мембранском филтрацијом, која је настала из поступка пречишћавања воде у свемирским бродовима. Поједностављено, реч је о мембранама одређених величина пора кроз које се вода пречишћава под огромним притисцима и уз велики утрошак електричне енергије. Ова технологија се још не користи у европским градовима и засад је једино заступљена у шпанском туристичком месту Лос Палмос.\nУ сваком случају очекивано је повећање цене воде, па би опала и потрошња. У Бечу је, на пример, после изградње фабрике воде, потрошња смањена готово за трећину. Садашња просечна потрошња воде из градске водоводне мреже је око 18 кубика по домаћинству, а сваки Зрењанинац потроши дневно 200 литара, од чега само две литре за пиће. Када би се изградила фабрика, месечни рачун износио би најмање хиљаду динара, али би се вода несумњиво далеко више штедела, јер би мало ко по економској цени немилице трошио воду из градског водовода за заливање травњака или прање аутомобила.\n\nКад је реч о роковима изградње, први оперативац општинске владе Горан Кнежевић је непосредно после забране воде за пиће, пре пола године, и формирања експертске групе за избор технологије, изјавио да ће фабрика бити завршена за годину дана. Касније је „ретерирао” и продужио рок за још годину, са чиме се слажу и руководиоци Градског водовода. Ипак, стручњаци се још ни о чему конкретно не изјашњавају и засад је неизвесно када ће Зрењанинци добити здраву воду за пиће и колико ће их то задовољство коштати.\n\n===Струја или хемикалије?===\n\nУ Градском водоводу су израчунали да је за класичну прераду воде потребно 80 до 100 тона хемикалија дневно, те да би у том случају поред водовода требало изградити железничку станицу за допремање хемијских препарата! За мембранску филтрацију је потребно неупоредиво мање хемикалија, али је већи утрошак електричне енергије, скупље је одржавање, јер мембране због великог притиска могу да издрже највише две године, а затим морају да се мењају.\n\nСтручњаци Водовода су приклоњенији овом другом решењу, али шири круг експерата тек треба да се определи да ли ће се пречишћавати речна или бунарска вода. У Градском водоводу се, иначе, испробава већ четврто пилот постројење којим се утврђује ефикасност технологије и добија поуздана цена прерађене воде. Тако би, рецимо, постројење за пречишћавање са такозваном мембранском технологијом коштало око 20 милиона евра, а кубик воде грађани би плаћали најмање један евро.\n\n__NOTOC__','',124,'Милош','20040803090619','',0,0,0,0,0.153586836138,'79959196909380','20040803090619'); INSERT INTO cur VALUES (2458,0,'Вести_за_3._август_2004.,_Рачуне_на_преглед','Извор: [http://www.beta.co.yu Бета]/[http://www.novosti.co.yu Новости]\n\n==Рачуне на преглед==\n\nБЕОГРАД - Пореска управа Србије најавила је да ће почети контролу промета преко фискалних каса код обвезника прве групе и позвала грађане да обавезно узимају фискални рачун.\n\nЗа непоштовање Уредбе о начину евидентирања промета преко регистар каса предвиђене су високе новчане казне и забрана обављања делатности, подсећа се у саопштењу Пореске управе.\n\nМера забране обављања делатности, како се истиче, биће изрицане и обвезницима који још немају фискалну касу без обзира на разлог због којег им она није испоручена.','',124,'Милош','20040803091020','',0,0,0,1,0.057045153834,'79959196908979','20040803091020'); INSERT INTO cur VALUES (2459,0,'Вести_за_3._август_2004.,_Срби_спрам_глобалне_силе','Извор: [http://www.politika.co.yu Политка]\n\n==Срби спрам глобалне силе==\n\n\'\'Тешко је замислити да можемо остварити своје интересе ако су у супротности са виталним интересима САД и ако им се оне ради тога одлучно супротстављају.\'\'\n\nВећ такорећи сутрадан показало се да подршка Демократске странке Србије Борису Тадићу и његов избор за председника Србије представља како унутрашњи тако и спољнополитички адут наше земље и народа. Дало се то предосетити већ током мог сведочења пред Поткомитетом за Европу Представничког дома САД 17. марта ове године у Вашингтону, када су следеће речи наишле на изричито одобравање: „Ради те трансформације, а и зато што нас убрзо очекују нови председнички, покрајински и локални избори, најбоље би било да све партије патриотске и истовремено евро-атлантске оријентације, пре свих Демократска странка Србије (председник Војислав Коштуница) и Демократска странка (председник Борис Тадић) заједно иницирају и организују широко Окупљање за демократску Србију (ОДЕС)”. На исти пријем сам наишао и код неколицине високих представника администрације САД с којима сам такође разговарао тих дана. Тај став о потреби широког и дугорочног окупљања партија и других организација патриотске и евро-атлантске оријентације око ДСС-а и ДС-а поновио сам и у тексту објављеном у „Политици” 17. јуна.\n\nУ свету се доста проучава преангажованост која је довела до назадовања, па и пропасти многих великих царстава, држава и нација. Али није довољно познато да неки мали народи, међу њима изразито ми, Срби, делимично својом вољом, а делимично под наметом околности, често преузимају историјску улогу потпуно несразмерну њиховој снази. Зато се јако тешко миримо са чињеницом да смо доиста мали народ и мала земља.\n\nИ у том светлу одлука Бориса Тадића да прво посети САД била је више него оправдана. Нема сумње да су за успешност спољне политике наше земље најважнији односи са том глобалном силом. Истина, једна мала земља не може реалистички очекивати једнакост, па чак ни пуну равноправност у односима са том планетарно доминантном силом. Наравно, то не значи да нема баш никаквих шанси да са успехом отворено и одлучно поставимо питање и наших национално-државних интереса кад настојимо да их што више ускладимо са интересима те најмеродавније и најсилодавније земље. При томе је тешко и замислити да можемо остварити своје интересе ако су у супротности са виталним интересима САД и ако им се оне ради тога одлучно супротстављају. Мало ту може да помогне ослањање на друге моћне државе и њихове асоцијације, као што су Русија, Кина или ЕУ, јер оне такође полазе од својих виталних интереса, у које сигурно не спада сукоб са САД због једне мале земље, чак и кад се сматра врло пријатељском. Дабоме, све оно што не задире у виталне интересе САД може и са наше стране бити ствар државничке анализе, одлучности, мудрости и тестирања, које се, наравно, обавља у пракси, а не може се априорно дедуковати из било какве теоријске или идеолошке концепције.\n\nРади избегавања неспоразума, међутим, ваља одмах указати на то да наши екстремни прагматичари неоправдано потцењују опасност принципијелистичке реакције народа кад снисходљиво претерују с прилагођавањем и попуштањем, поготово кад постоје мање неповољне реалне могућности. Већина наших бирача хоће да се и практично увери да су им политичари испробали и исцрпили све принципијелистичке могућности пре него што се одлуче за прагматичне компромисе и уступке. Само се брукају они јавни посленици који су спремни да пребрзо и преревносно, без икаквог испробавања и отпора, прихвате спољни притисак и уцену. Чак и званична Америка, да о обичним људима и не говоримо, више ће уважавати оне наше политичаре, привреднике, интелектуалце и дипломате који, с правом окрећући нови лист у односима с њом, ипак не заборављају колективно сатанизовање, кажњавање и бомбардовање нашег народа, уз вишегодишње ослањање на личност и режим Слободана Милошевића.\n\nПа ипак, треба стално наглашавати и то да наши лоши односи са САД у претходној деценији стварно чине историјску аномалију. Од 1878. године (када смо поново постали независни) па све до тада, наши односи су били добри, чак и изврсни током савезништва у два светска рата, као и у време кад су нам САД много помогле да се материјално подигнемо и очувамо независност од Стаљина и Варшавског блока, за шта им дугујемо велику захвалност.\n\nВредносни принципијелизам (достојанство, самопоштовање, истинољубивост, праведност…) представља не само моћно морално становиште, него и снажно културно и политичко оруђе за очување националног интереса и идентитета. Зато и наша спољна политика треба да се руководи прагматизмом, али под условом да је он у највећој могућој мери избалансиран с тим принципијелизмом, наравно промишљеним, а не лакомисленим, изгледним, а не безизгледним, животним, а не самоубилачким. При томе стално ваља имати на уму да код нашег народа никакву озбиљнију шансу немају оне партије и политичари који су само евро-атлантски, али не истовремено и патриотски настројени.\n\nКад је већ реч о томе, Американци ће разумети да Срби, исто као и они, у евентуалном сукобу настројености, афинитета, вредности, интереса, претензија, права, предност дају својој земљи над другим земљама. А ако ми, Срби, имамо посла са образованим и напредним Американцима, онда треба да им јасно стављамо до знања да правимо суштинску разлику између демократског и ауторитарног, либералног и репресивног, умереног и екстремног, хуманистичког и шовинистичког, једном речју, бенигног и малигног патриотизма, и да смо само за први, а одлучно против овог другог.\n\nНије од мале важности ни то што ДСС по својој природи може да има боље дугорочне везе са америчком Републиканском странком, а ДС са њеном супарницом, Демократском странком. Поред осталог, и због тога наш однос са том земљом не мора одлучујуће да зависи од исхода председничких и конгресних избора у њој, односно од страначке природе њене администрације. А ако сада поглед вратимо на наш континент, такође ће нам постати јасно колико широк и моћан део страначког спектра земаља и институција Европске уније могу „покрити” те две наше странке под условом да искрено и дугорочно сарађују.\n\nКако се наш демократскореволуционарни преврат 5-6. октобра 2000. временски удаљава, а још више због властитог националноегзистенцијалног шока 11. септембра 2001, а сада и због огромних тешкоћа на Блиском истоку, интересовање САД за нас неминовно ће губити на интензитету. Па ипак, оно неће постати безначајно због новостеченог искуства са исламским фундаментализмом и тероризмом, нашег стратешког положаја и заинтересованости за његову везаност за Запад, али и регионалну стабилност. И да је у неупоредиво бољем стању, привреда нам не може бити значајнији адут спрам америчке гигантоекономије. У праву су они који у том погледу далеко више упућују на Европску Унију, Русију, Кину…\n\nСветозар Стојановић\nпрофесор универзитета и председник\nСрпско-америчког центра у Београду','',124,'Милош','20040803091624','',0,0,0,1,0.24020371411,'79959196908375','20040803091624'); INSERT INTO cur VALUES (2460,0,'Вести_за_3._август_2004.,_Здраво_индоленцијо,_збогом_послу?','Извор: [http://www.guardian.co.uk Гардијан]/[http://www.kontra-punkt.info Контрапункт]\n\n==Здраво индоленцијо, збогом послу?==\n\nОни који посвете свој професионални век забушавању то би требало да ураде дискретно уколико желе да сачувају своје радно место.\n\nТо је један од корисних савета у књизи Здраво лењости - Уметност и важност што је могуће мањег рада на радном месту, анархистичке анти-пословне библије објављена у Француској.\n\nТо је савет који ауторка, Corinne Maier, виша економискиња у Electricité de France, није послушала. Она ће се суочити са дисциплинским саслушањем следећег месеца, због оптужбе да је покушала да \"уништи систем изнутра\".\n\nКњига, Bonjour Paresse (пандан Франсоаз Саганиног романа из 50-их, Bonjour Tristesse или Здраво туго), настоји да објасни зашто је у нашем интересу да радимо што је могуће мање и да вам каже како да нанесете штету систему изнутра \"а да се то не изгледа тако\".\n\nКао противотров недавној епидемији увоза из САД, књига о само-помоћи за унапређење каријере које су написали гуруи менаџмената, она позива против корпоративне културе и заговара филозофију активног неангажовања.\n\nТо је елегантно написан позив на устанак \"нео-робовима\" средњег менаџмента и \"проклетима индустрије услуга\", који су осуђени да се облаче као кловнови читаве недеље и да траће сопствене животе на бесмисленим састанцима.\n\nМаиер наводи недавни талас финансијсих скандала у француском бизнису, и каже да пошто су каријере изложене ризику а пензије под претњом, запослени би требали да стресу своје окове лојалности и да почну са \"блејањем\" током радног времена.\n\nЊен издавач, Editions Michalon, каже да мотив књиге није напад на ЕДФ, те да је њихова хипер-сензитивна реакција једино послужио као потврда тоталитаризма који доминира у великом бизнису.\n\nМајер, која ради скраћено радно време, у ЕДФ-у је већ 12 година. Каже да је написала књигу током слободних дана.\n\nФранцуски синдикати су јуче у знак подршке органзовали протестне скупове, истичући да ЕДФ угрожава слободу говора.\n\n\"Они су навели безначајне прекршаје у писму којим ме позивају на суочавање са дисциплинском комисијом\", рекла је Маиер. \"Прави разлог је тај да им се не свиђа моја књига.\"\n\nЕДФ су одбили да коментаришу \"текућу дисциплинску процедуру\", али су истакли да их љути што се у кљизи спомиње да је Маиер била запослена као обична радница.\n\nАмелија Џентлеман у Паризу\nСреда, 28. јул 2004\nThe Guardian','',124,'Милош','20040803092958','',0,0,0,0,0.972853434259,'79959196907041','20040803092958'); INSERT INTO cur VALUES (2461,0,'Слободни_софтвер','===Дефиниција слободног софтвера===\n\n===Напомене===\n#За изворну верзију дефиниције слободног софтвера погледајте [http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.html/ страницу на пројекту Гну] (на енглеском).\n#Чланак није готов. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:00, 21 Авг 2004 (CEST)\n#Написао сам чланак о [[Mozilla_Firefox|Firefox]] слободном веб читачу. Нисам сигуран како тачно да то убацим овде, зато препуштам теби - [[Корисник:Alek|Alek]]\n\n===Огг Ворбис===\n[[Огг]] је формат паковања звука\n\n===Сродни чланци===\n[[куће слободног софтвера]]\n\n===Стране на Интернету===\n[http://www.php.net PHP]\n[http://www.mysql.com MySQL]\n[http://www.apache.org Apache]\n\n[[Category:Рачунарство]]\n[[Category:Слободни софтвер]]\n\n[[ar:برامج حرة]]\n[[ca:Programari lliure]]\n[[cs:Svobodný software]]\n[[da:Fri software]]\n[[de:Freie Software]]\n[[en:Free software]]\n[[eo:Libera programaro]] \n[[es:Software libre]] \n[[fa:نرم‌افزارهای آزاد]] \n[[fi:Vapaa ohjelmisto]] [[fr:Logiciel libre]] \n[[he:תוכנה חופשית]] \n[[hr:Slobodan softver]] \n[[hu:Szabad szoftver]] \n[[ia:Software libere]] \n[[id:Perangkat lunak bebas]] \n[[it:Software libero]] \n[[is:Frjáls hugbúnaður]] \n[[ja:フリーソフトウェア]] [[ko:자유 소프트웨어]] \n[[ku:Nivîsbariya azad]] \n[[nl:Vrije software]] \n[[no:Fri programvare]] \n[[pl:Wolne oprogramowanie]] \n[[pt:Software livre]] \n[[ro:Software liber]] \n[[ru:Свободное программное обеспечение]] \n[[sl:prosto programje]] \n[[sv:Fri programvara]] \n[[tr:Özgür yazılım]] \n[[zh:自由软件]]','',108,'Djordjes','20050109082107','',0,0,0,0,0.409103810046,'79949890917892','20050109082107'); INSERT INTO cur VALUES (2462,0,'Куће_слободног_софтвера','==Идеје слободног софтвера==\n\n*[http://www.gnu.org Гну]\n*[http://www.opensource.org Покрет софтвера отвореног кода]\n\n==Портали слободног софтвера==\n*[http://savannah.gnu.org Гнуова савана]\n*[http://sourceforge.net Ковачница изворног кода (SourceForge)]\n*[http://www.slashdot.org Кроз тачку (Slash Dot)]\n*[http://freshmeat.net Свеже месо (Freshmeat)]\n\n==Личне стране слободнософтвераша==\n*[http://www.catb.org/~esr Ерик Рејмонд]\n*[http://www.stallman.org/ Ричард Сталман]','Враћено на последњу измену од корисника Милош',108,'Djordjes','20050104082329','',0,0,1,0,0.241980568153,'79949895917670','20050104082329'); INSERT INTO cur VALUES (2463,10,'Вести_из_слободног_софтвера','
[[архива вести из слободног софтвера]]
\n\n[http://freshmeat.net/daily/2004/08/15/ више вести]\n\n[[15. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести из слободног софтвера за 15. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести из слободног софтвера за 15. август 2004.}}\n\n[http://freshmeat.net/daily/2004/08/09/ више вести]\n\n[[9. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести из слободног софтвера за 9. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести из слободног софтвера за 9. август 2004.}}\n\n[http://freshmeat.net/daily/2004/08/08/ више вести]\n\n[[8. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести из слободног софтвера за 8. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести из слободног софтвера за 8. август 2004.}}','',124,'Милош','20040816063621','',0,0,0,0,0.47108232345,'79959183936378','20040816063621'); INSERT INTO cur VALUES (2464,10,'Изводи_из_вести_из_слободног_софтвера_за_3._август_2004.','*\'\'Изашао је нови софтвер:\'\' [[hexedit, слободни софтвер|hexedit-1.2.10]], [[Andutteye Surveillance, слободни софвер|Andutteye Surveillance 1.24]], [[Quantian, слободни софтвер|Quantian 0.5.9.3]], [[GMail Archiver, слободни софтвер|GMail Archiver 1.7]], [[BitTornado, слободни софтвер|BitTornado 0.3.7]]','',124,'Милош','20040805171540','',0,0,0,0,0.885784299991,'79959194828459','20040805171540'); INSERT INTO cur VALUES (2465,0,'Hexedit,_слободни_софтвер','==hexedit==\n\nhexedit приказује, мења и претражује [[фајл|фајлове]] и уређаје и у [[ASCII]] и у [[хексадекадни бројни систем|хексадекадном]] облику. Могућности су му да умножава и снима делове у [[фајл]]. Може скратити и продужити [[фајл|фајлове]] и приказати измене подебљано.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168834/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:систем]]','',124,'Милош','20040803120143','',0,0,0,0,0.282735745554,'79959196879856','20040803120143'); INSERT INTO cur VALUES (2466,0,'Andutteye_Surveillance,_слободни_софвер','==Andutteye Surveillance==\n\nAndytteye је [[софтвер]] за преживљавање за системе [[Гну-Линукс|Гнуа-Линукса]] и друге [[Уникс|Униксе]]. Може бити коришћен за надгледање вашег система, може разазнати локална дешавања и слати [[упозорења, аларми на Униксу|упозорења]] на централну тачку. Може предузети акције опоравка система као што су извршавање [[програм, рачунарски]] програма за опоравак, слање [[елекстронска пошта|електронске поште]], заустављање и поновно покретање сервиса. Такође, има додатак за подршку управљања клијентским подешавањима, преглед и руковање придошлим [[упозорења, аларми на Униксу|упозорењима]]. Има и најчешће постављана питања у вези са добро познатим [[упозорења, аларми на Униксу|упозорењима]]. Може надзирати перформансе и приказивати статистике.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168832/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:мрежа:надзор]]\n[[Category:слободни софтвер:надзор]]\n[[Category:слободни софтвер:системска администрација]]','',124,'Милош','20040803120522','',0,0,0,0,0.329884222397,'79959196879477','20050109082108'); INSERT INTO cur VALUES (2467,0,'Quantian,_слободни_софтвер','==Quantian==\n\nQuantian је самопокретачки, самоконфигуришући систем [[Гну-Линукс|Гнуа-Линукса]] на једном [[CD-ROM]]-у, односно [[DVD]]-у. Заснован је на [[Кнопикс, дистрибуција Гнуа-Линукса|Кнопиксу]] и кластерском [[Кнопикс, дистрибуција Гнуа-Линукса|Кнопиксу]]. Има око 1GB додатног софтвера са фокусом на [[квантитативна математика|квантитативне]], [[нумеричка математика|нумеричке]] и [[наука|научне]] програме. Програмски пакети укључују доста [[софтвер|софтвера]] са сајтова CRAN, BioConductor и Rmetrics; потом Octave, [[питон, програмски језик|програмски језик питон]] (заједно са додацима за Scientific Python, NumPy и BioPython); нешто [[рачунар|рачунарских]] [[алгебра|алгебарских]] система, нешто [[графика, рачунарска|графичких]] и [[визуелизација, рачунарска|визуелизујућих]] пакета, као и велики број других [[наука|научних]] или [[нумеричка математика|нумеричких]] пакета.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168824/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:наука]]','',124,'Милош','20040803120733','',0,0,0,0,0.080216277894,'79959196879266','20050130064411'); INSERT INTO cur VALUES (2468,0,'GMail_Archiver,_слободни_софтвер','==GMail Archiver==\n\nGMail Archiver је оруђе за [[архивирање, рачунарско|архивирање]] [[IMAP]], [[mbox]] и [[Mailman, слободни софтвер|Mailman]] [[архивирање, рачунарско|архива]] на GMail налогу.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168813/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникација:електронска пошта]]\n[[Category:слободни софтвер:оруђа]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:архивирање]]','',124,'Милош','20040803121046','',0,0,0,0,0.149246220546,'79959196878953','20040803121046'); INSERT INTO cur VALUES (2469,0,'BitTornado,_слободни_софтвер','==BitTornado==\n\nBitTornado је клијент за [[Бит Торент]] ([[Peer to Peer]]) мреже за размену података. Представља један од најнапреднијих клијената за ове мреже и има додатне могућности за контролу ваших торента. Ради све што изворни [[bittorent]] ради, као и доста других ствари.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168705/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:Интернет]]','',124,'Милош','20040803121224','',0,0,0,0,0.481223405097,'79959196878775','20040803121224'); INSERT INTO cur VALUES (2470,0,'Слободни_софтвер_по_азбучном_реду','==A==\n*[[Andutteye Surveillance, слободни софвер|Andutteye Surveillance]]\n\n==Б, B==\n*[[BitTornado, слободни софтвер|BitTornado]]\n\n==В, V==\n\n==Г, G==\n*[[GMail Archiver, слободни софтвер|GMail Archiver]]\n\n==Д, D==\n\n==Ђ==\n\n==Е==\n\n==Ж==\n\n==З, Z==\n\n==И, I==\n\n==Ј==\n\n==К, K==\n\n==Л, L==\n\n==Љ==\n\n==М==\n\n==Н, N==\n\n==Њ==\n\n==О==\n\n*[[Огг]]\n\n==П==\n\n==Р, R==\n\n==С, S==\n\n==Т==\n\n==Ћ==\n\n==У, U==\n\n==Ф, F==\n\n==Х, H==\n*[[hexedit, слободни софтвер|hexedit]]\n\n==Ц, C==\n\n==Ч==\n\n==Џ==\n\n==Ш==\n\n==Q==\n*[[Quantian, слободни софтвер|Quantian]]\n\n==W==\n==X==\n==Y==\n\n__NOTOC__\n[[Category:списак спискова]]','Враћено на последњу измену од корисника Bonzo',108,'Djordjes','20050104082128','',0,0,1,0,0.803107766809,'79949895917871','20050104082128'); INSERT INTO cur VALUES (2471,14,'Слободни_софтвер','Више о слободном софтверу можете прочитати на страни [[слободни софтвер]] или на средишту покрета слободност софтвера -- [http://www.gnu.org пројекту Гну]. Следи списак чланака који описују неки од слободног софтвера или сам слободни софтвер.','',124,'Милош','20040803121930','',0,0,0,0,0.841512255297,'79959196878069','20050215223440'); INSERT INTO cur VALUES (2472,14,'Слободни_софтвер:Интернет','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[Интернет|Интернета]].','',124,'Милош','20040803122137','',0,0,0,1,0.913599377458,'79959196877862','20040810014709'); INSERT INTO cur VALUES (2473,14,'Слободни_софтвер:комуникација:електронска_пошта','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[електронска пошта|електронске поште]].','',124,'Милош','20040803122217','',0,0,0,1,0.51264512749,'79959196877782','20040803122217'); INSERT INTO cur VALUES (2474,14,'Слободни_софтвер:мрежа:надзор','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[мрежа, рачунарска|мрежног]] надзора.','',124,'Милош','20040803122242','',0,0,0,1,0.436011654062,'79959196877757','20040803122242'); INSERT INTO cur VALUES (2475,14,'Слободни_софтвер:надзор','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче рачунарског надзора.','',124,'Милош','20040803122315','',0,0,0,1,0.443133812138,'79959196877684','20040803122315'); INSERT INTO cur VALUES (2476,14,'Слободни_софтвер:наука','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[наука|науке]].','',124,'Милош','20040803122316','',0,0,0,1,0.274988128466,'79959196877683','20040810022455'); INSERT INTO cur VALUES (2477,14,'Слободни_софтвер:оруђа','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче корисних програмских (рачунарских) орђа.','',124,'Милош','20040803122350','',0,0,0,0,0.298888086015,'79959196877649','20040816062036'); INSERT INTO cur VALUES (2478,14,'Слободни_софтвер:систем:архивирање','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче системског архивирања.','',124,'Милош','20040803122431','',0,0,0,1,0.1553771748,'79959196877568','20040807035252'); INSERT INTO cur VALUES (2479,14,'Слободни_софтвер:системска_администрација','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче системске администрације.','',124,'Милош','20040803122445','',0,0,0,1,0.313889485464,'79959196877554','20040803122445'); INSERT INTO cur VALUES (2480,14,'Слободни_софтвер:систем','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче система.','',124,'Милош','20040803122503','',0,0,0,1,0.850512757828,'79959196877496','20050121084818'); INSERT INTO cur VALUES (2481,0,'1810','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]] | \'\'\'[[1810е]]\'\'\' | [[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]]
\n[[1805]] | [[1806]] | [[1807]] | [[1808]] | [[1809]] | \'\'\'1810\'\'\' | [[1811]] | [[1812]] | [[1813]] | [[1814]] | [[1815]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|01810]]\n\n[[af:1810]]\n[[ast:1810]]\n[[bg:1810]]\n[[ca:1810]]\n[[cy:1810]]\n[[da:1810]]\n[[de:1810]]\n[[el:1810]]\n[[en:1810]]\n[[eo:1810]]\n[[es:1810]]\n[[et:1810]]\n[[eu:1810]]\n[[fi:1810]]\n[[fr:1810]]\n[[fy:1810]]\n[[he:1810]]\n[[hr:1810]]\n[[is:1810]]\n[[it:1810]]\n[[nl:1810]]\n[[no:1810]]\n[[pl:1810]]\n[[pt:1810]]\n[[ro:1810]]\n[[ru:1810]]\n[[sl:1810]]\n[[sv:1810]]\n[[tr:1810]]\n[[uk:1810]]\n[[zh:1810年]]','',108,'Djordjes','20041116215557','',0,0,0,0,0.22784105373,'79958883784442','20041116215557'); INSERT INTO cur VALUES (2482,0,'1811','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]] | \'\'\'[[1810е]]\'\'\' | [[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]]
\n[[1806]] | [[1807]] | [[1808]] | [[1809]] | [[1810]] | \'\'\'1811\'\'\' | [[1812]] | [[1813]] | [[1814]] | [[1815]] | [[1816]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|11811]]\n\n[[af:1811]]\n[[ast:1811]]\n[[bg:1811]]\n[[ca:1811]]\n[[cs:1811]]\n[[cy:1811]]\n[[da:1811]]\n[[de:1811]]\n[[el:1811]]\n[[en:1811]]\n[[eo:1811]]\n[[es:1811]]\n[[et:1811]]\n[[eu:1811]]\n[[fi:1811]]\n[[fr:1811]]\n[[fy:1811]]\n[[he:1811]]\n[[hr:1811]]\n[[is:1811]]\n[[it:1811]]\n[[nl:1811]]\n[[no:1811]]\n[[pl:1811]]\n[[pt:1811]]\n[[ro:1811]]\n[[ru:1811]]\n[[sl:1811]]\n[[sv:1811]]\n[[tr:1811]]\n[[uk:1811]]\n[[zh:1811年]]','',108,'Djordjes','20041116215613','',0,0,0,0,0.746091691193,'79958883784386','20041116215613'); INSERT INTO cur VALUES (2483,0,'1812','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]] | \'\'\'[[1810е]]\'\'\' | [[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]]
\n[[1807]] | [[1808]] | [[1809]] | [[1810]] | [[1811]] | \'\'\'1812\'\'\' | [[1813]] | [[1814]] | [[1815]] | [[1816]] | [[1817]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|11812]]\n\n[[af:1812]]\n[[ast:1812]]\n[[bg:1812]]\n[[ca:1812]]\n[[cy:1812]]\n[[da:1812]]\n[[de:1812]]\n[[el:1812]]\n[[en:1812]]\n[[eo:1812]]\n[[es:1812]]\n[[et:1812]]\n[[eu:1812]]\n[[fi:1812]]\n[[fr:1812]]\n[[fy:1812]]\n[[he:1812]]\n[[hr:1812]]\n[[it:1812]]\n[[nl:1812]]\n[[no:1812]]\n[[pl:1812]]\n[[pt:1812]]\n[[ro:1812]]\n[[ru:1812]]\n[[sl:1812]]\n[[sv:1812]]\n[[tr:1812]]\n[[uk:1812]]\n[[zh:1812年]]','',108,'Djordjes','20041116215614','',0,0,0,0,0.156948990727,'79958883784385','20041116215614'); INSERT INTO cur VALUES (2484,0,'1813','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]] | \'\'\'[[1810е]]\'\'\' | [[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]]
\n[[1808]] | [[1809]] | [[1810]] | [[1811]] | [[1812]] | \'\'\'1813\'\'\' | [[1814]] | [[1815]] | [[1816]] | [[1817]] | [[1818]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|11813]]\n\n[[af:1813]]\n[[ast:1813]]\n[[bg:1813]]\n[[ca:1813]]\n[[cy:1813]]\n[[da:1813]]\n[[de:1813]]\n[[el:1813]]\n[[en:1813]]\n[[eo:1813]]\n[[es:1813]]\n[[et:1813]]\n[[eu:1813]]\n[[fi:1813]]\n[[fr:1813]]\n[[fy:1813]]\n[[he:1813]]\n[[hr:1813]]\n[[it:1813]]\n[[nl:1813]]\n[[no:1813]]\n[[pl:1813]]\n[[pt:1813]]\n[[ro:1813]]\n[[ru:1813]]\n[[sl:1813]]\n[[sv:1813]]\n[[tr:1813]]\n[[uk:1813]]\n[[zh:1813年]]','',108,'Djordjes','20041116215616','',0,0,0,0,0.41490178854,'79958883784383','20041116215616'); INSERT INTO cur VALUES (2485,0,'1814','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]] | \'\'\'[[1810е]]\'\'\' | [[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]]
\n[[1809]] | [[1810]] | [[1811]] | [[1812]] | [[1813]] | \'\'\'1814\'\'\' | [[1815]] | [[1816]] | [[1817]] | [[1818]] | [[1819]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1814-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1814-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|11814]]\n\n[[af:1814]]\n[[ast:1814]]\n[[bg:1814]]\n[[bs:1814]]\n[[ca:1814]]\n[[cy:1814]]\n[[da:1814]]\n[[de:1814]]\n[[el:1814]]\n[[en:1814]]\n[[eo:1814]]\n[[es:1814]]\n[[et:1814]]\n[[eu:1814]]\n[[fi:1814]]\n[[fr:1814]]\n[[fy:1814]]\n[[he:1814]]\n[[hr:1814]]\n[[it:1814]]\n[[nl:1814]]\n[[no:1814]]\n[[pl:1814]]\n[[pt:1814]]\n[[ro:1814]]\n[[ru:1814]]\n[[sl:1814]]\n[[sv:1814]]\n[[tr:1814]]\n[[uk:1814]]\n[[zh:1814年]]','/* Догађаји */',172,'Kaster','20050305231802','',0,0,0,0,0.797683861944,'79949694768197','20050305231802'); INSERT INTO cur VALUES (2486,0,'1816','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]] | \'\'\'[[1810е]]\'\'\' | [[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]]
\n[[1811]] | [[1812]] | [[1813]] | [[1814]] | [[1815]] | \'\'\'1816\'\'\' | [[1817]] | [[1818]] | [[1819]] | [[1820]] | [[1821]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|11816]]\n\n[[af:1816]]\n[[ast:1816]]\n[[bg:1816]]\n[[ca:1816]]\n[[cy:1816]]\n[[da:1816]]\n[[de:1816]]\n[[el:1816]]\n[[en:1816]]\n[[eo:1816]]\n[[es:1816]]\n[[et:1816]]\n[[eu:1816]]\n[[fi:1816]]\n[[fr:1816]]\n[[fy:1816]]\n[[he:1816]]\n[[hr:1816]]\n[[it:1816]]\n[[nl:1816]]\n[[no:1816]]\n[[pl:1816]]\n[[pt:1816]]\n[[ro:1816]]\n[[ru:1816]]\n[[sl:1816]]\n[[sv:1816]]\n[[tr:1816]]\n[[uk:1816]]\n[[zh:1816年]]','',108,'Djordjes','20041116215628','',0,0,0,0,0.292758576243,'79958883784371','20041116215628'); INSERT INTO cur VALUES (2487,0,'1818','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]] | \'\'\'[[1810е]]\'\'\' | [[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]]
\n[[1813]] | [[1814]] | [[1815]] | [[1816]] | [[1817]] | \'\'\'1818\'\'\' | [[1819]] | [[1820]] | [[1821]] | [[1822]] | [[1823]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|11818]]\n\n[[af:1818]]\n[[ast:1818]]\n[[bg:1818]]\n[[ca:1818]]\n[[cy:1818]]\n[[da:1818]]\n[[de:1818]]\n[[el:1818]]\n[[en:1818]]\n[[eo:1818]]\n[[es:1818]]\n[[et:1818]]\n[[eu:1818]]\n[[fi:1818]]\n[[fr:1818]]\n[[fy:1818]]\n[[gl:1818]]\n[[he:1818]]\n[[hr:1818]]\n[[it:1818]]\n[[nl:1818]]\n[[no:1818]]\n[[pl:1818]]\n[[pt:1818]]\n[[ro:1818]]\n[[ru:1818]]\n[[sl:1818]]\n[[sv:1818]]\n[[tr:1818]]\n[[uk:1818]]\n[[zh:1818年]]','',108,'Djordjes','20041116215634','',0,0,0,0,0.396351766491,'79958883784365','20041116215634'); INSERT INTO cur VALUES (2488,0,'1819','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]] | \'\'\'[[1810е]]\'\'\' | [[1820е]] | [[1830е]] | [[1840е]]
\n[[1814]] | [[1815]] | [[1816]] | [[1817]] | [[1818]] | \'\'\'1819\'\'\' | [[1820]] | [[1821]] | [[1822]] | [[1823]] | [[1824]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|11819]]\n\n[[af:1819]]\n[[ast:1819]]\n[[bg:1819]]\n[[ca:1819]]\n[[cs:1819]]\n[[cy:1819]]\n[[da:1819]]\n[[de:1819]]\n[[el:1819]]\n[[en:1819]]\n[[eo:1819]]\n[[es:1819]]\n[[et:1819]]\n[[eu:1819]]\n[[fi:1819]]\n[[fr:1819]]\n[[fy:1819]]\n[[he:1819]]\n[[hr:1819]]\n[[hu:1819]]\n[[is:1819]]\n[[it:1819]]\n[[nl:1819]]\n[[no:1819]]\n[[pl:1819]]\n[[pt:1819]]\n[[ro:1819]]\n[[ru:1819]]\n[[sk:1819]]\n[[sl:1819]]\n[[sv:1819]]\n[[tr:1819]]\n[[uk:1819]]\n[[zh:1819年]]','robot Adding:tr,cs,is,ast,sk,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs',48,'Robbot','20041222190851','',0,0,1,0,0.04198598072,'79958777809148','20041222190851'); INSERT INTO cur VALUES (2489,0,'Држава','Појам \'\'\'државе\'\'\' се може дефинисати по међународној и унутрашњој улози. На међународном нивоу држава је суверено тело. [[Суверенитет]] чине дефинисане и међународно признате границе и потпуна власт државе на тој територији. Када територија не испуњава те основне услове она постаје [[неуспела држава]]. Пример неуспеле државе је [[Сомалија]], где не постоји власт која има суверентитет над територијом окруженом границама.\n\nДве најзаступљеније теорије на нашим просторима о унутрашњој улози државе су:\n# \'\'Држава је апарат за принуду.\'\' По овој теорији држава постоји да би осигурала да свако испуни своје законске обавезе, као што су исплата дугова, поштовање приватне својине итд.\n# \'\'Држава испуњава принципе друштвеног уговора.\'\' [[Друштвени уговор]] је подразумевани уговор између сваког појединца и државе. Отац овог израза је [[Жан Жак Русо]]. Друштвени уговор се заснива на томе да држава треба да заштити [[природна права]] сваке особе. Природна права су право на живот, право на слободу и право на имовину. У замену за ову заштиту, свака особа мора да испуњава одређене дужности према држави, као што су плаћање пореза. Оваква удеја улоге државе у друштвеном уговору је прихваћена у свим западним демократијама.\n\n\n:Погледајте:\'\'[[Друштвени поредак|Врсте друштвеног уређења]]\'\'','',170,'Покрајац','20050125160337','',0,0,0,0,0.365246566648,'79949874839662','20050125160337'); INSERT INTO cur VALUES (2490,4,'Како_започети_нову_страницу','\'\'\'Кратки курс\'\'\'\n\nПре него што започнете нову страницу проверите да ли та страница већ постоји користећи претрагу. Увек је пожељно да нову страницу започнете пратећи мртав линк (линк који води на празну страну и који је црвен).\n\nДа би започели нову страницу, довољно је да преусмерите интернет браузер на адресу:\nhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Име_нове_странице\n, притиснете enter и затим кликните на опцију edit.\n\nИме_нове_странице замените насловом странице коју желите да направите, с тим да размаке треба да попуните знаком \'\'\'_\'\'\'. Пошто на Википедији користимо ћирилицу, тако је неопходно да и ви користите ћирилицу за име нове странице.\n\nОвај приступ је тестиран на браузерима под Линуксом. Јавите уколико не ради под Виндоузом, па да пронађемо друго решење. Уколико не можете да користите ћирилицу у куцању адреса у Вашем браузеру, унесите име нове странице у претрагу. Карактери између search= и &go= (или краја) представљају пригоднији формат за Ваш браузер. Снимите га у клип-борд (обично Ctrl+C) и копирајте га уместо Име_нове_странице (обично Ctrl+V).\n\nНакон што сте написали нови чланак, потрудите се да га што боље повежете са других страница.\n\n\n\n\n\'\'\'Дужи курс\'\'\'\n\n\n\'\'\'Основни принципи\'\'\'\n\n*Извршите претрагу да би сте видели да ли је неко већ написао исти или сличан чланак какав ви желите написати. \n\n*Препоручујемо да започнете страницу са постојећег линка. (Такозвани \"црвени линкови\" - линкови који се појављују у тексту али још увијек не садрже никакав текст).\'\'погледај испод за више информација\'\'\n\n*Имајте на уму да би на почетку чланка требало стајати објашњење о чему се у том чланку ради. Ако само следите линк са већ постојеће странице и надовезујете се на контекст без претходног јасног увода корисници који на вашу страницу дођу пратећи неки други линк неће знати о чему се ради.\n\n*Трудите се да име странице буде кратко и јасно.\n\n*Имајте на уму да би на почетку чланка требало стајати објашњење о чему се у том чланку ради. Морате имати контекст, тј. написати кратак увод на почетку новог чланка. На примјер, немојте почети чланак ријечима \"Ово је његов трећи роман...\" -- ви сте можда овамо дошли с повезнице на страници славног писца X, али други корисници можда дођу с неке друге странице, па неће знати о коме се ради. Више о тој теми имате на енглеској страници [[w:en:Wikipedia:Establish context|Wikipedia:Establish context]].\n\n* Доле ћете видети да можете створити страницу која нема повезницу, дакле, можете измислити име странице. Постоје ли конвенције за то? Засад само на енглеском: [[w:en:Wikipedia:Naming conventions|Wikipedia:Naming conventions]]. Важно је да паметно изаберете име, јер онда ће други лакше стварати повезнице према вама и нећете морати преименовати страницу.\n\n* Прва реченица мора бити потпуна. Добро је имати прву реченицу у којој је \'\'\'подебљана\'\'\' реч или реченица која је наслов странице.\n\n*Започните страницу потпуном реченицом а не само дефиницијом из речника. Трудите се да кључна реч или фраза буде \'\'\'подебљана\'\'\' на самом почетку чланка или реченица која је наслов странице.\n\n*Трудите се да на самом почетку чланка означите линкове ка другим чланцима , а после по потреби године и слично. \n\n*Написали би сте сами нови чланак а нисте сигурни о чему, погледајте део који се зове категорија Патрљци, ту су отворене нове стране које чекају да их неко попуни, изаберите неку тему кликните на њу и почните, ускоро та стране неће бити патрљак захваљујући вама. \n\n\n== Како отворити нову страницу ==\n\n# Започните страницу са већ постојеће повезнице\n# Отворите страницу директним уписивањем Интернет адресе, или\n# Отворите страницу са странице која се зове [[Википедија:Песак| Песак]]\n\n\n=== Отворите страницу с постојеће повезнице ===\n\nКад гледате чланке у Википедији, видећете повезнице на странице које још нису написане. Такве су повезнице црвене боје и подвучене. Кад кликнете на њих, отвара се страница која каже нешто у смислу:\n\n:Име странице а испод\n: Пратили сте везу ка страници која још на постоји. Да бисте створили страницу, почните да куцате у поље испод....\n\n\nИспод тога је велик простор за уписивање текста. У тај простор упишите свој чланак. Затим обавезно кликните на дугме \"\'\'\'Прикажи предпреглед\'\'\'\", које је испод прозора за измену. То дугме ће вам приказати како ће изгледати нова страница кад је снимите. Ако нисте задовољни, опет можете мењати страницу, а онда опет кликните \"\'\'\'Прикажи предпреглед \'\'\'\". Тек кад сте сигурни да такву страницу желите, кликните на дугме \"\'\'\'Сними страницу\'\'\'\". Страница ће одмах бити снимљена на Википедију.\n\n\n\'\'\'Може и друкчије:\'\'\' ако на некој постојећој страници видите реч или фразу која треба имати своју страницу, претворите ту реч или фразу у повезницу. То се ради овако: на постојећој страници кликните \'\'\'\'\'Измени ову страницу\'\'\'\'\', ставите дотичну реч или фразу у двоструке угласте заграде (овако:[[\'\'име ваше странице\'\']]) и снимите постојећу страницу. Добили сте повезницу. Кликните на повезницу и она ће вас одвести - или на страницу која већ постоји с тим насловом или на празну страницу. То је одличан начин за стварање нових чланака.\n\n===Отворите страницу директним уписивањем Интернет адресе===\n\nЈедан од најлакших начина да створите нову страницу јест да упишете њено име у прозорчић где пише Интернет адреса:\n\n:http://sr.wikipedia.org/wiki/\'\'Име_странице\'\'\n\nТамо где смо написали \'\'Име_странице\'\' требате уписати жељено име. Знак _ мора стајати уместо размака. На пример, ако желите створити страницу по имену \'\'Болести уха, грла и носа\'\', написаћете:\n\n:http://sr.wikipedia.org/wiki/\'\'Болести_уха_грла _и_носа\'\'\n\nПојавиће се страница с тим насловом. Кликните на текст \'\'\'\'\'Измени ову страницу\'\'\'\'\' и упишите чланак. \n\n\'\'\'Међутим\'\'\', кад створите страницу тим начином, лако је могуће да ћете добити \"сироче\" - ниједан други чланак неће имати повезнице на ту страницу. Сироче није добра ствар, па зато додајте повезнице оним страницама које имају везе с вашом темом.\n\n\n\n=== Отворите страницу са странице за вежбање ===\n\nИдите на страницу која се зове [[Википедија:Песак | Песак]], кликните \'\'\'\'\'Измени ову страницу\'\'\'\'\' и упишите повезницу (овако:[[\'\'име ваше странице\'\']]) и снимите страницу на дугме \"\'\'\'Сними страницу\'\'\'\".Приметили сте да само додавањем заграда око имена ваше нове странице оно постаје повезница или линк ка новој страници.\n\n\nАко неможете да нађете заграде на вашој тастатури ни после дужег пробања није проблем да ископирате заграде са неке друге стране и залепите на вашу, то увек ради, за све врсте специјалних знакова.\n* Кликните на повезницу коју сте управо створили и отворит ће се ваша страница у коју ћете уписати текст.\n\n\n\n\n\n\n===Остале информације ===\n\nАко намеравате радити веће измене или писати дужи текст, боље је да прво копирате стари текст странице на свој компијутер (у Ворд, Нотепад или неки други програм), тамо га уредите, а затим коначну верзију ископирате у прозор за измену текста странице. То је корисно и зато што онда можете чувати своје текстове на компјутеру и неправите гужву приликом прегледа скорашњих измена које већина сталних корисника прати редовно и по њима се управља, помаже или саветује нове кориснике, а ако ви снимите више пута један исти чланак са ситним променама број редова на тој страни се повећава драстично и отежава рад.\n\n\n\'\'\'\'\'Пажња: \'\'\'\'\'Википедиjа је енциклопедија отвореног садржаја. Ви доприносите бесплатној, јавности отвореној бази података. Све што објавите на Википедији је аутоматски заштићено ГНУ Слободном Дукументационом Дозволом. Објављивати можете само текстове, слике на које имате ауторска права, односно које сте ви сами написали, створили или који су јавни. \'\'\'Никада не објављујте текстове који су заштићени ауторским правима уколико нисте добили писмену дозволу од власника ауторских права, дозвола би требало да буде додата на страну за разговор артикла на који се односи и обично је соурсе код електронског писма којим вам се дозвољава да објавите нешто\'\'\'\nСмете преводити чланке из Википедија на другим језицима без икаквих устезања или питања, ово јесте \'\'\'Вики\'\'\' принцип.\n\n===Корисне странице===\n\n\n\n\n\n\n[[hr: Uređujete Wikipedia:Kako stvoriti novu stranicu]]\n[[bs: Kako započeti novu stranicu]]\n\n[[da:Wikipedia:Hvordan starter jeg en side]]\n[[de:Wikipedia:Wie ich eine Seite neu anlege]]\n[[en:Wikipedia:How to start a page]]\n[[eo:Vikipedio:Kiel krei pagxon]]\n[[ia:Wikipedia:Como crear paginas]]\n[[id:Memulai halaman baru]] [[ja:Wikipedia:新しいページを作成する方法]] [[nl:Wikipedia:Een_nieuwe_pagina_aanmaken]]\n[[zh:Wikipedia:%E5%A6%82%E4%BD%95%E5%88%9B%E5%BB%BA%E6%96%B0%E9%A1%B5%E9%9D%A2]]','додао и овде ј',17,'Bonzo','20041217215900','',0,0,0,0,0.838639817591,'79958782784099','20041217215900'); INSERT INTO cur VALUES (2491,0,'Неретва','[[Слика:Neretva08.jpg|thumb|Река Неретва]]\n\'\'\'Неретва\'\'\' је река која протиче кроз [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]] и [[Хрватска|Хрватску]] и улива се у [[Јадранско море]]. На Неретви је изграђено више хидроцентрала. Највеће притоке Неретве су Рама, Требизат, Буна и Брегава. Дужина: 225км (203 у [[Херцеговина|Херцеговини]]).\nНеретва тече кроз [[Динариди|Динариде]]. Последњих 30км ове реке се претварају у [[алувијална делта|алувијалну делту]], пре него што се улије у [[Јадранско море]]. \n\nНа свом путу ка ушћу Неретва протиче кроз [[Коњиц]], [[Јабланица|Јабланицу]], [[Мостар]], [[Чапљина|апљину]] и [[Почитељ]]. Највећи град на Неретви је [[Мостар]].\n\n[[Слика:Mostarbridge2004.jpg|thumb|Стари мост у Мостару]]\n\n[[Стари мост]] на Неретви у Мостару је од организације [[УНЕСКО]] проглашен местом светске културне баштине. \n\n\n==Вањски линкови==\n\n*[http://www.ekoneretva.cjb.net ЕКО Неретва]\n\n*[http://www.neretva.rafting.ba Рафтинг на Неретви]\n\n*[http://www.starimost.ba Стари мост]\n\n[[bs:Neretva]]','slike + malo proširen tekst',306,'Вандал Б','20050208083715','',0,0,0,0,0.943262160264,'79949791916284','20050208083715'); INSERT INTO cur VALUES (2492,1,'Србија_или_Рашка?_У_чему_је_разлика?','Чини ми се да у тексту има доста граматичких грешака. Требало би пре објављивања пажљивије прегледати текст.','Граматичке грешке',0,'82.208.192.2','20040804103721','',0,0,0,1,0.525707282836,'79959195896278','20040804103721'); INSERT INTO cur VALUES (2493,0,'Јованка_Орлеанка','#REDIRECT [[Јованка Орлеанка, лирска драма у 3 чина]]\n','Јованка Орлеанка moved to Јованка Орлеанка, лирска драма у 3 чина',108,'Djordjes','20040804111004','',0,1,0,1,0.904962337487342,'79959195888995','20040804111004'); INSERT INTO cur VALUES (2494,0,'Политика','Политика је начин и манир доношења одлука групе људи.\n==Политички систем==\n*[[Појам политике и различито значење речи \"Политика\"]]\n*[[Античко схватање политике и политичке власти]]\n*[[Нововековно схватање политике]]\n*[[Допринос либералне философије схватању политике]]\n*[[Савремени појам политике]]\n\n==Савремене Политичке теорије==\n*[[Либерализам]]\n*[[Савремени модели демократије]]\n*[[Теорија легалне демократије]]\n*[[Елитистичке теорије]]\n*[[Социјализам]]\n*[[Теорија тоталитаризма]]\n==Политичке странке==\n*[[Појам и улога политичких странака]]\n*[[Типологија странака и страначких система]]\n*[[Организација политичких странака]]\n*[[Политичке странке у уставним системима]]\n==Спољне Повезнице==','/* Теорија Политичког система */',198,'Никола Прљић','20041129120454','',0,0,0,0,0.878293970543,'79958870879545','20050112194443'); INSERT INTO cur VALUES (2495,0,'Вести_за_5._август_2004.,_Савет_безбедности_УН_данас_расправља_о_Косову','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==Савет безбедности УН данас расправља о Косову==\n\nЂорђе Влајић\nBBC, Београд\n\nУ Савету безбедности предстоји расправа о Косову.\n\nБеоград у причу о Косову улази ставом да Срби не учествују на предстојећим изборима, тражи се реална оцена мартовског насиља и стварање основних услова за нормалан живот Срба попут безбедности и омогућавања повратка.\n\nРок за пријаву странака за косовске изборе је истекао и за сада нема најава да ће бити продужен.\n\nУчешће Срба на изборима, уз извештај специјалног изасланика генералног секретара Каи Еидеа који ће, како је најављено, предложити измену мандата снага Светске организације на Косову и децентрализацију, биће тема предстојеће седнице Савета безбедности.\n\nБеоград ће представљати министар у влади Србије Зоран Лончар који ће, како је изјавио уочи поласка у Њујорк, пренети став да на Косову нису испуњени основни услови за изборе.\n\nБеоград, упркос неким разликама у изјавама овдашних политичара делује чврсто у ставу да Срби не изадју на изборе.\n\nИпак поставља се питање са колико кредибилитета ће се наступити у Њујорку.\n\nДиректор Форума за етничке односе Душан Јањић сматра да део медјународне администрације и не жели Србе на изборима како би могао да настави наметање решења и њима и Албанцима.\n\nУ сваком случају може се очекивати да се после седнице Савета безбедности наставе притисци на Београд да издејствује учешће Срба на предстојећим косовским изборима за шта се залажу и неки овдашњи политичари који су за сада у мањини.','',124,'Милош','20040805124418','',0,0,0,1,0.100478038239,'79959194875581','20040805124418'); INSERT INTO cur VALUES (2496,0,'Вести_за_4._август_2004.,_Део_радника_ступа_у_штрајк_глађу','Извор: [http://www.b92.net/ Б92]\n\n==Део радника ступа у штрајк глађу==\n\nКостолац -- Део радника предузећа \"Површински копови Костолац\" у четвртак ће почети штрајк глађу испред дирекције предузећа.\n\nУ саопштењу Штрајкачког одбора тог предузећа се наводи да ће штрајк почети у седам сати, као и да ће на тај начин штрајковати 60 радника. Иако су помоћник министра и штрајкачи у уторак увече саопштили да су постигли договор, у среду се испоставило да договора нема.\n\nЧлан штрајкачког одбора радника у Костолцу, Љубиша Лазић, изјавио је за Б92 да су преговори између штрајкача и Владе пропали, барем у овој фази. У среду ујутру је Штрајкачки одбор послао споразум на потписивање Министарству, али је Министарство узвратило својом верзијом споразума коју штрајкачи не признају.\n\n\"Они траже деблокаду и Управне зграде и сепаратора, а за све ћемо да се договоримо у року који није дефинисан. Кажу да ће припремити анекс уговора у року од 60 дана, а не пише да ћемо да га потпишемо. Пише и да су остали захтеви у надлежности пословодства ЕПС-а и да ће бити разматрани, али не пише да ће бити потписан споразум о тим захтевима. Ми решавамо само прву тачку споразума ако потпишемо, али 22 тачке споразума, а у 22-гој се тражи да се утврди криваца за ово стање у Костолцу\", каже Лазић.\n\nТоком посете помоћника министра за рударство и енергетику Саше Стојановића, у уторак, постигнут је договор о споразуму по којем се на 60 дана замрзава реструктурирање пет предузећа до доношења решења везаних за социјални програм, преноси дописник Б92, Радославка Деспотовић.\n\nПреговори с представницима владе биће настављени у четвртак у 10 сати, а долазак у Костолац најавили су генерални директор ЕПС-а Владимир Ђорђевић, помоћник министра Саша Стојановић и директори \"Површинских копова\" и \"Термоелектрана Костолац\" Драгољуб Лаковић и Бојан Живановић.','',124,'Милош','20040805124759','',0,0,0,1,0.419305682378,'79959194875240','20040805130811'); INSERT INTO cur VALUES (2497,10,'Изводи_из_вести_за_4._август_2004.','*Борба за Београд ([[вести за 4. август 2004., Борба за Београд|пуна вест]])\n*Део радника ступа у штрајк глађу ([[вести за 4. август 2004., Део радника ступа у штрајк глађу|пуна вест]])\n*... А министар енергетике на Косову ([[вести за 4. август 2004., ... А министар енергетике на Косову|пуна вест]])\n*Седам америчких војника под истрагом ([[вести за 4. август 2004., Седам америчких војника под истрагом|пуна вест]])\n*Отпуштено 300 радника у Куршумлији ([[вести за 4. август 2004., Отпуштено 300 радника у Куршумлији|пуна вест]])','',124,'Милош','20040805132031','',0,0,0,0,0.223051622614,'79959194867968','20040805132031'); INSERT INTO cur VALUES (2498,0,'Вести_за_5._август_2004.,_Део_радника_ступа_у_штрајк_глађу','#REDIRECT [[Вести за 4. август 2004., Део радника ступа у штрајк глађу]]\n','Вести за 5. август 2004., Део радника ступа у штрајк глађу moved to Вести за 4. август 2004., Део радника ступа у штрајк глађу',124,'Милош','20040805130811','',0,1,0,1,0.938213466609096,'79959194869188','20040805130811'); INSERT INTO cur VALUES (2499,0,'Вести_за_4._август_2004.,_..._А_министар_енергетике_на_Косову','Извор: [http://www.srna.co.yu/ СРНА]/[http://www.b92.net Б92]\n\n==... А министар енергетике на Косову==\n\nГрачаница -- Министар Наумов каже да Закон о енергетици пружа могућност да се, у перспективи, реши проблем радника са Косова.\n\nМинистар рударства и енергетике је рекао у среду да проблем у целини мора бити решен политичким путем. Наумов је нагласио да је део те стратегије план Владе Србије за Косово, у коме је први сегмент енергетика. Он је рекао да су плате радника Електропривреде на Косову исте као у Србији и истакао да ће радници са Косова до даљег остати у саставу ЕПС-а.\n\nИако се министар Радомир Наумов није појављивао на разговорима са радницима делова ЕПС-а, који протестују у Београду, он у среду и четвртак борави на Косову и Метохији, где разговара са тамошњим радницима Електропривреде Косова, који су у веома тешкој ситуацији. Састанку у среду је присуствовао и председник Синдиката ЕПС-а Милан Ковачевић, каже члан председништва Скупштине Косова Оливер Ивановић.\n\n\"Сматрам да је то врло важно, с обзиром на то да око 8.000 радника ЕПС-а, који су раније радили у косовским термоелектранама, сада не знају каква им је судбина ни у наредних неколико недеља, а о дугорочним плановима да не говоримо. Питање њихових плата било је врло често на дневном реду Владе. У неколико наврата је и Влада, па и ЕПС, покушавао да реши то питање тако што ће их, једноставно, прогласити технолошким вишком. Мислим да ће бити много непријатних питања за министра Наумова, нисам сигуран да ће баш бити способасн да у овом тренутку одговори на та питања. У сваком случају, битно је да је овде\", рекао је Оливер Ивановић за Б92.','',124,'Милош','20040805131329','',0,0,0,0,0.398240770864,'79959194868670','20040805131329'); INSERT INTO cur VALUES (2500,0,'Вести_за_4._август_2004.,_Седам_америчких_војника_под_истрагом','Извор: [http://www.ap.org/ AP]/[http://www.beta.co.yu Бета]/[http://www.b92.net Б92]\n\n==Седам америчких војника под истрагом==\n\nПриштина -- Војска САД на Косову саопштава да је против седам Американаца, припадника мировне мисије у покрајини, покренута истрага.\n\nРазлог за покретање истраге је наводно прекорачење овлашћења током потраге за осумњиченима за мартовско насиље. У саопштењу се наводи да против ових војника за сада није покренут кривични поступак, а да је истрага покренута због наводних акција током рације 22. априла у селу Врбовац, око 40 километара југоисточно од Приштине.\n\nКако се наводи, \"наводни прекршаји произилазе из жалби о поступању према два косовска цивила током акције\". Како наводи војска САД, седам војника чија јединица треба да напусти Косово током овог месеца, \"могу бити задржани (у покрајини) док траје истрага поводом њиховог случаја\".','',124,'Милош','20040805131437','',0,0,0,1,0.358278870749,'79959194868562','20040805131437'); INSERT INTO cur VALUES (2501,0,'Вести_за_4._август_2004.,_Борба_за_Београд','Извор: [http://www.politika.co.yu/ Политика]\n\n==Борба за Београд==\n\n\'\'Истраживања већ указују на ране фаворите за градоначелника, али још има времена за изненађења.\'\'\n\nСиноћном кандидатуром Зорана Дракулића (ДСС) за градоначелника Београда познати су готово сви фаворити у трци за првог човека главног града. Озбиљнију улогу може да игра још евентуално кандидат Покрета снаге Србије, а узбуђењу и неизвесности можда допринесу и „изабраници” Грађанског савеза Србије и Српског покрета обнове. Ове партије би требало да одлуче о својим кандидатима за престижну функцију градоначелника Београда у наредним данима.\n\nПрема истраживању агенције „Фактор плус” с краја прошлог месеца, највише шансе да буде на челу престонице у овом тренутку има актуелни председник Извршног одбора града Ненад Богдановић, кога је кандидовао Градски одбор Демократске странке, а готово је извесно да ће Председништво ДС-а ускоро „аминовати” ту одлуку. Кандидат радикала је дефинитивно познат – генерални секретар странке Александар Вучић, који је, према истом истраживању, за петама Богдановићу.\n\nУ истраживање су били укључени, поред „сигурних” кандидата Слободана Вуксановића, лидера НДС-а, Жарка Обрадовића, функционера СПС-а, и Бранке Бошњак из Г17 плус, још и Бојана Лекић, као могући представник Покрета снаге Србије, и Гордана Матијашевић, као један од изгледних представника ДСС-а. Прилике су се, међутим, нешто измениле, па се бизнисмен Зоран Дракулић све чешће помињао као кандидат Демократске странке Србије (накратко су се била „умешала” и имена Милоша Алигрудића и Александра Поповића), а Покрет снаге Србије је размишљао о неколико звучних имена која би га представљала у трци за градоначелника Београда, да би ових дана ушла у „комбинације” и директорка Карић фондације Јасмина Митровић-Марић.\n\nСтога, док не буду дефинитивно познати сви кандидати, оваква истраживања морају се узимати са резервом. А ако узмемо у обзир и значај изборних кампања, могло би се закључити да ће борба за функцију градоначелника Београда бити веома напета и неизвесна до самог краја. Та позиција ће, према новом закону, бити веома утицајна, и све странке би, наравно, волеле да припадне баш њима, па се због тога и труде да учествују са својим најјачим кандидатом.\n\nЗа сада је пријављен и један кандидат групе грађана – Војислав Милошевић, директор Центра за антитероризам и светски мир.\n\nОдлуку, дакле, треба да донесе и ГСС, из чијих је редова актуелна градоначелница Радмила Хрустановић. Она је, кажу у ГСС-у, и један од логичних кандидата те странке (поред, како се прича, самог лидера Горана Свилановића), будући да је и до сада успешно обављала посао председника градске скупштине.\n\nПрема непотврђеним информацијама, о кандидатури на овим изборима интензивно размишља бивши градоначелник и председник Демократске алтернативе Небојша Човић. За доношење одлуке свакако има довољно времена, још читавих месец дана.\n\nПрема изјави потпредседника СПО-а Верољуба Стевановића датој Танјугу, та странка неће журити са одлуком. Тек 15. августа, на седници председништва одлучиће ко ће бити њен кандидат за градоначелника Београда. Раније је из СПО-а речено да су потенцијални кандидати министар за културу Драган Којадиновић, помоћник министра за трговину Влајко Сенић и потпредседник Градског одбора Аврам Израел.\n\nБ. Баковић','',124,'Милош','20040805131801','',0,0,0,1,0.630354125812,'79959194868198','20040805131801'); INSERT INTO cur VALUES (2502,0,'Вести_за_4._август_2004.,_Отпуштено_300_радника_у_Куршумлији','Извор: [http://www.b92.net/ Б92]\n\n==Отпуштено 300 радника у Куршумлији==\n\nКуршумлија -- Власник предузећа модне конфекције из Куршумлије, Богдан Алексић, отпустио је данас преко 300 радника овог предузећа.\n\nРадници су у генералном штрајку, а Алексић их је отпустио са образложењем да су повредили радну обавезу. Радници ове конфекције, који су данас трећи дан у штрајку, затворити фабрику и забранити улазак у њој власнику предузећа и двадесетак радника који нису у штрајку све до доласка представника републичке агенције за приватизацију.\n\nПреко 300 радника модне конфекције \"7. јули\" из Куршумлије који већ трећи дан за редом штрајкују због неисплаћених личних доходака, рано јутрос се окупило испред ове фабрике, али им је улаз у њој био забрањен. На улазу у предузеће истакнуто је решење у коме се наводи да су сви радници који су ступили у генерални штрајк отпуштени због повреде радне обавезе која је предвиђене уговором. \'\'Понашање запослених је такво да због непоштовања радне дисциплине не могу да наставе рад код послодавца од 02. августа ове године\", наводи се у решењу које је потписао власник овог предузећа Богдан Алексић, преноси дописник Б92 Љиљана Даниловић.\n\nУ међувремену, радници овог предузећа су забранили улазак свима у круг фабрике, а на вратима је поред решења власника конфекције истакнуто упозорење да је строго забрањен улазак у фабрику директору и осталима до доласка представника републичке агенције за приватизацију.\n\nЧлан Штрајкачког одбора, Љубинка Тодоровић, каже да је од данас уведено даноноћно дежурство радника овог предузећа и да се у петак очекује долазак представника републичке Агенције за приватизацију. \"Ми немамо поверења у њих и они могу да ураде све и свашта, ићи ћемо до краја. Обавестили су нас из републичке агенције за приватизацију да у петак треба да дођу и да се види право стање, шта је власник купио и колико и шта је наше, а шта његово\", каже Љубинка Тодоровић.\n\nУ овој текстилној фабрици је запослено око 350 радника од којих је у генералном штрајку 330. Власник овог приватизованог предузећа је био недоступан за коментар. Крајем прошле године друштвено предузеће \'\'7. јули\" у Куршумлији откупио је на аукцији републичке Агенције за приватизацију предузетник Богдан Алексић за 31 милион динара.','',124,'Милош','20040805132014','',0,0,0,1,0.787625863584,'79959194867985','20040805132014'); INSERT INTO cur VALUES (2503,0,'Вести_за_5._август_2004.,_BBC_открио_корупцију_у_Олимпијском_комитету?','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==BBC открио корупцију у Олимпијском комитету?==\n\nМеђународни Олимпијски комитет је најмоћнија спортска организација на свету, али суочавана са оптужбама за корупцију.\n\nСкандал који је избио током игара у Солт Лејк Ситију 1998, запретио је читавом олимпјском покрету. Из Комитета су избачена шесторица чланова, а четворица су поднела оставке, након оптужби да су примили мито од тима који је промовисао кандидатуру Солт Лејк Ситија за зимске игре 2002. године.\n\nСада су се појавиле нове тврдње, које ће, по свој прилици уздрмати поверење у прокламовани циљ Олимпијког комитета о потреби фер плеја.\n\nАутори ББЦ-јевог програма \'Панорама\' тврде да су открили нови скандал о подмићивању чланова комитета од стране кандидата за домаћине. Да би ушли у траг корупцији, новинари су основали лажну компанију.\n\n\'Тражили смо начин да уђемо у затворени свет олимпијске породице. Било је јасно да је мрежи посредника које је ангажовао Солт Лејк Сити био омогућен начин да допру до чланова Олимпијског комитета. Можда би ти посредници били спремни да и нама отворе тај пут.\'\n\n===Посредници контактирају чланове Комитета===\n\nАутори програма потом су ступили у контакт са неколико посредника, који су тврдили да могу да утичу да неке од 124 чланова Олимпијског комитета који одлучују где ће игре бити одржане.\n\nЈедан од оних који су тајно снимљени је Мађар Габор Комијати, који је, чини су, сугерисао да може да осигура око двадесет гласова за кандидатуру Лондона.\n\n\'Двадесет гласова је један поштен број, чини ми се... Ти гласови могу бити прикупљени широм планете.\'\n\nГабор Комијати рекао је \"Панорами\" да би сваки глас коштао око 130.000 фунти. Када су му се аутори програма касније супротставили, изјавио је како му је све време било јасно да се ради о новинарима.\n\nИ даље се представљајући као бизнисмени, аутори \'Панораме\' су потом ступили у контакт са високим функционером Међународног олимпијског комитета Иваном Славковим из Бугарске. Према правилима Комитета, он уопште не би требало да ступа у контакт са људима који би могли да утичу на процес избора домаћина игара.\n\n===Улога Горана Такача===\n\nПосредник Горан Такач из Београда, који је уприличио овај састанак, рекао је како би Славков могао да помогне да чланови комитета за надокнаду дају свој глас.\n\n\'Он ће убедити наше најближе пријатеље... Да узму новац. И то је то.\'\n\n\'И ви ћете онда контактирати нас и рећи нам где да донесемо...\'\n\n\'И ја ћу вам онда тачно рећи колико новца и где...\'\n\nОбојица су касније рекла да су пристала на састанак да би разоткрили покушај да се подмите учесници у процесу избора домаћина Олимписјких игара.\n\nО кандидатури Лондона за Олимпијске игре 2012. такође је било речи у програму. Један од агената рекао је да га је контактирао неко из тима који промовише кандидатуру британске престонице. Такође је рекао да је извршни директор тог тима писмено затражио састанак са потпредседником Олимпијског комитета.\n\n===Кандидатура Лондона етички чиста===\n\nПравила би била нарушена једино ако би кандидатура била тема разговора, објаснио је тај посредник ауторима \'Панораме\'.\n\nПредседавајући кампање кандидатуре Лондона, лорд Себастијан Коу, дистанцирао се од открића програма.\n\n\'Нисам видео ту емисију да бих могао да је коментаришем. Али, сваком случају, и ако је видим, могу да кажем само то да то нема везе са Лондоном. Наша кандидатура је у етичком смислу потпуно чиста. Ми смо томе приступили готово религијски од самог почетка и тако ће бити настављено до краја процеса, у складу са смерницама Олимпијског комитета. Не знам зашто би било ко поступао ван њихових оквира.\'\n\nКомисија за етичка питања Међународног олимпијког комитета узела је у разматрање тврдње изнете у ББЦ-јевом програму \'Панорама\'.','',124,'Милош','20040805134907','',0,0,0,1,0.823303083807,'79959194865092','20040805134907'); INSERT INTO cur VALUES (2504,0,'Вести_за_5._август_2004.,_Полицајка_оптужена_за_злостављања','Извор: [http://www.tanjug.co.yu/ Танјуг]/[http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]/[http://www.kontra-punkt.info Контрапункт]\n\n==Полицајка оптужена за злостављања==\n\nФОРТ БРЕГ (Тањуг-спец) - Била је то само забава, вентил за фрустрацију - инсистирали су адвокати одбране на првом саслушању Линди Ингланд, војне америчке полицајке-резервисте, која се у свету \"прославила\" срамним фотографијама из затвора Абу Граиб у Ираку.\n\nСаслушање је почело у уторак војном затвору у Форт Брегу у Северној Каролини и требало би да искристалише одлуку да ли ће се њој уопште судити, а могла би да добије 38 година затвора због завере, малтретирања заробљеника, недоличног понашања, штете нанете америчком поретку, непоштовања наређења..\n\nЛинди Ингланд (21) је једна од шест америчких војника одговорних за скандал из Абу Граиба. Из Ирака је враћена убрзо после обелодањивања афере и пошто је остала трудна у вези са момком с којим се сликала над затвореним Ирачанима. Остали одговорни су остали у Ираку.\n\nЛинди тврди да је \"само следила наредбе\". Тражила је и гомилу сведока о томе како амерички војник слуша наређења, али је њеним адвокатима у старту одбијен захтев да сведоче амерички потпредседник Дик Чејни и секретар за одбрану Доналд Рамсфелд.','',124,'Милош','20040805135235','',0,0,0,0,0.138820995641,'79959194864764','20040805135235'); INSERT INTO cur VALUES (2505,0,'Петар_Кочић','==ПЕТАР КОЧИЋ ([[1877]]—[[1916]])==\n[[Слика:Petar Kocic|left|thumb|]]\n\nКао што је [[Борисав Станковић]] био самоникли и расни песник словенског Југа, као [[Иво Ћипико|Ћипико]] Приморја,тако је Кочић био песник босанских планина и крепког живота свога краја.\n\nРодио се у [[Стричићи|Стричићима]], селу код [[Бања Лука|Бањалуке]]. Основну школу је учио у манастиру [[Гомјеница|Гомјеници]], где му је отац, закалуђеривши се као удовац, био [[игуман]]. Гимназију је почео учити у [[Сарајево|Сарајеву]], али због србовања буде истеран из трећег разреда, па пређе у [[Београд]] и ту сврши гимназију. Филозофију је учио у [[Беч]]у. 1904 дошао је у Србију и кратко време био наставник у [[Скопље|Скопљу]], После две године живи у Сарајеву, као чиновник [[Просвета|„Просвете\"]], али убрзо буде отпуштен због учешћа у радничком штрајку и протеран у Бањалуку, Уочи анексије он креће у Бањалуци лист [[Отаџбина|„Отаџбину\"]] и ствара своју политичку групу, која је проповедала борбу против [[Аустрија|Аустрије]] и нарочито непоштедну борбу против остатака [[феудализам|феудалног]] ропства. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у сељачким масама и код напредне омладине, па је изабран и за посланика [[Босански сабор|Босанског сабора]], у Сарајеву. Аустрија је у њему видела љутог противника, зато га је гонила и хапсила. Уочи светског рата на њему су примећени знаци душевног растројства, те је доведен у Београд на лечење. Умро је у београдској душевној болници за време окупације.\nУ Босни, он је био најсмелији потстрекач народног поноса и проповедник друштвене правде.\n\nКочић је написао три збирке приповедака под насловом \"С планине и испод планине\", једну под насловом [[Јауци са Змијања]] и две политичко-социјалне сатире: [[Јазавац пред судом]] и [[Суданија]] (прва у облику позоришног комада, а друга у облику дијалога).\n\nКочић се одушевљава једноставношћу народног језика и народним животом. Он постаје песник крајишких пејсажа и крајишког живота, сликар модрих планика и тамних старих шума, песник сеоског здравља, примитивне снаге „кршних девојака и жестоких младића\". Моћан дах природе и крепког, природног и примитивног живота oceћa ce y свима његовим приповеткама. Као и Станковић и Ћипико, тако и он љубав схвата као врховни нагон, неодољив и кобан уједно.\nЊегова је велика популарност везана за његов борбени национализам и велику љубав према крајишком кмету. Он је смели и борбени бунтовник не само против туђинског политичког подјармљивања већ против сваког економског ропства. Местимично у својим приповеткама и нарочито у политичко-социјалним [[сатира]]ма, он постаје проповедник слободе и друштвене правде, заштитник убогог босанског сељака. У Давиду Штрпцу у „Јазавцу пред судом\" снажно је и психолошки тачно уобличио тип лукавог и притуљеног босанског сељака, кога вара и пљачка туђинска власт и домаћи зеленаши. Та драматизована сатира доживела је тринаест издања и у доба после анексионе кризе била најпопуларнији спис српске књижевности. „Суданија\" је његова познија сатира, из доба сумрака његова талента, али „Јазавац пред судом\" није само политичка сатира локалног значаја, већ има дубљи социјални смер и прелази границе Босне. Давид Штрбац није само босански сељак, већ сељак уопште, вечно варан и вечно искоришћаван сељак који је свестан свога очајног положаја и тражи правду, Иако је он дат у комичном оквиру, он ипак изазива дубоко саучешће, — сузе кроз смех. Такав хумор могао је дати само прави песник, само онај ко је дубоко саоceћao ca својим јунаком. И публика и књижевна критика још су под утиском политичких алузија на бившу аустроугарску владавину, које данас немају интереса. Зато је „Јазавца пред судом\" тешко данас схватити изван предратног оквира, са ширим и општечовечанскијим смером, који он несумњиво садржи.\n\n(приређено према издању \"Историје југосл. књижевности\", писац Ђорђе Анђелић, 1.1.1938, Београд)\n\n==Види још==\n*[[Петра Кочића (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n*[[Петра Кочића (Земун) (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Земуну]]\n\n==Повезница==\n\n*[http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/kocic/index.html Петар Кочић:САБРАНА ДЈЕЛА I-IV]\n\n[[Category:Књижевници|Кочић, Петар]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n\n[[en:Petar Kocic]]','делом преведено на енглески',135,'Обрадовић Горан','20050219024558','',0,0,0,0,0.460571516985,'79949780975441','20050219024558'); INSERT INTO cur VALUES (2506,0,'Вести_за_5._август_2004.,_Попустили_и_једни_и_други','Извор: [http://www.novosti.co.yu/ Новости]/[http://www.kontra-punkt.info Контрапункт]\n\n==Попустили и једни и други==\n\nПОДГОРИЦА - Центар безбедности је након преговора који су трајали више од пола сата, дозволио радницима подгоричког произвођача грађевинских машина, да на 15 минута блокирају магистралу која из Подгорице води ка Цетињу, чиме су им донекле изашли у сусрет. Радници су и у среду тражили да њихова блокада магистрале траје сат времена, али су након разговора са руководством подгоричке полиције пристали на петнаестоминутну блокаду, уз услов да багер, који је требало да заједно са радницима блокира пут, не сме да пређе фабричку капију.\n\nНакон петнаестоминутне блокаде магистрале, радници су се мирно вратили у круг фабрике, где је одржан збор радника.\n\nЈучерашњем протесту су се придружили и руководство Савеза самосталних синдиката Црне Горе, и целокупно руководство Синдиката металаца, и представници Синдиката „Подгорице.\n\n- Јуче смо се састали са потпредседником Владе и министром полиције Драганом Ђуровићем, са којим смо разговарали о догађајима који су се догодили ових дана. Из МУП-а су нам пренели њихов став да ни у ком случају у време туристичке сезоне, не смемо блокирати магистралне путеве, али да можемо протестовати пред Владом и пред Скупштином Црне Горе. У петак треба да се састанемо и са петочланим преговарачким тимом Владе где ћемо покушати да нађемо коначно решење за статус фабрике - изјавио је јуче за наш лист Драган Мугоша, председник Штрајкачког одбора.\n\nОн је казао да ће се са владиним преговарачким тимом, састати исто толико представника Штрајкачког одбора.\n\n- Ми на улицу нисмо изашли само због 150 евра регреса по раднику. Тражимо да се једном за сва времена реши статус радника „Дакића“, како сутра, када, ако Бог да дођу нови власници, не би било проблема. Тражимо озбиљне сговорнике из Владе, јер сви досадашњи то нису били.\n\nКако је најавио Војо Вујовић, потпредседник Синдиката металаца, и председник Штрајкачког одбора цетињског „Обода“ на ванредној седници Већа Савеза самосталних синдиката Црне Горе, тај синдикат ће предложити организовање генералног штрајка свих радника у Црној Гори.\n\nНА збору радника поново су изнети подаци о дуговањима „Радоју Дакићу“. Овој фирми се дугује скоро пет милиона долара, од чега им сарајевски „Енергоинвест“ дугује више од половине, односно 2,56 милиона долара. Предузеће „Ратко Митровић“ из Београда је „Дакићу“ дужно 263.000 евра, подгоричка „Хипотекарна банка“ 907.000, предузеће „Монтекс“ 700.000, док дуг из Сирије износи близу 1,6 милиона долара. Како тврде, Влада није учинила ништа да та дуговања наплати.','',124,'Милош','20040805135528','',0,0,0,1,0.270090978718,'79959194864471','20040805135528'); INSERT INTO cur VALUES (2507,0,'Вести_за_5._август_2004.,_И_судије_ће_да_заболи_глава','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n\n==И судије ће да заболи глава==\n\n\'\'Хрватска и БиХ за сада одбијају да повуку тужбе пред Међународним судом правде против СРЈ, тако да падају у воду предлози из Београда да СЦГ у исто време повуче тужбу против НАТО\'\'\n\nБЕОГРАД - Према спекулацијама које су у више наврата стизале из Хрватске и БиХ укупна сума коју би на име ратне одштете требало да исплати СЦГ, ако изгуби спорове који се против ње воде пред Међународним судом правде, износи од 150 до 200 милијарди евра.\n\n===Чиста дипломатија===\n\nЗагреб званично никада није изнео суму која стоји иза тужбе, а њихови политичари стално понављају да ће суд, у случају да Хрватска добије процес који води против СРЈ, одлучивати и о правном леку, односно казни. Хрватски председник Стјепан Месић својевремено је у једном интервјуу проценио да је Хрватска претрпела ратну штету од 30 милијарди немачких марака, односно 15 милијарди евра.\n\nМеђутим, чим су га медији оптужили да је прекорачио овлашћења и уплео се у надлежности хрватске владе, Месић је изјаву брже-боље ублажио. После је дуго објашњавао да је то само био одговор српском премијеру. Покојни премијер Зоран Ђинђић наводно је тада испровоцирао Месића изјавом да Србија потражује 150 милијарди евра надокнаде за почињену ратну штету.\n\nУ ову дебату укључио се сада већ бивши хрватски премијер Ивица Рачан само да би поновио: \"Хрватска влада неће се укључивати у јавне расправе о накнади ратне штете СРЈ према Хрватској, већ ће сачекати пресуду Суда\".\n\nЗагребачка штампа објавила је да је у Меморијалу, оптужници Хрватске против СРЈ, \"геноцид из формалних разлога истакнут на прво место, али није и једина оптужба на основу које се може тражити ратна одштета\".\n\n===Одговорност за жртве===\n\nХрватска тужба садржи, подсетио је лист, и тужбу за агресију СРЈ и Србије на Хрватску, одговорност за материјалне последице те агресије, за 10.572 погинула лица, за 1.419 несталих и за опљачкана културна добра.\n\nЗахтев Сарајева за наплату ратне штете од СРЈ далеко прелазилази хрватски. У случају да БиХ добије спор, висина одштетног захтева могла би бити између 150 и 300 милијарди долара. Сарајевска штампа наводи да толико износи цифра директне и индиректне материјалне штете настале због агресије и геноцида који је СРЈ починила у БиХ.\n\nУ тужби коју је СРЈ поднела пред истим Међународним судом правде против неких земаља НАТО које су учествовале у бомбардовању наводи се између осталог да је НАТО прекршио обавезу поштовања \"забране употребе силе против друге државе\" и \"свесно утицао на погоршање животних услова с намером да изазове физичко уништење једне националне групе\", што је заправо дефиниција геноцида.\n\nСтупајући на дужност, шеф дипломатије СЦГ Вук Драшковић изјавио је да би све тужбе пред Међународним судом правде требало да буду повучене. Својеврсно вансудско поравнање о којем је говорио Драшковић укључује и НАТО, а могло би да се реализује кроз политичке преговоре и договоре. У том процесу уступке праве све стране, а диктира их најјача. Експерти ових дана упозоравају да би повлачење тужбе СЦГ против НАТО, са правничког становишта, био лош потез.\n\n===Неће ни да чују===\n\nМада је генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер недавно изјавио да је повлачење тужби Хрватске и БиХ против СЦГ проблем чије \"решење треба тражити на Балкану\", то никако не значи незаинтересованост Алијансе, која би кроз тај процес могла да се реши неугодне тужбе коју је против ње поднела СРЈ. Из Хрватске и БиХ за сада стижу абери да о повлачењу тужби нема говора.\n\nХрвати и Босанци знају да СЦГ нема пара али да би, хипотетички, одштету могла да плаћа концесијама над рудницима, електроенергетским системима, односно јавним добрима. Олакшавајућа околност за СЦГ у овим тешким процесима тренутно је само правило које важи у међународним односима да поред казне мора да постоји и нека врста помоћи за измењено понашање.','',124,'Милош','20040805135835','',0,0,0,1,0.555887195075,'79959194864164','20040805135835'); INSERT INTO cur VALUES (2508,10,'Изводи_из_вести_за_5._август_2004.','*Почели преговори у Костолцу ([[вести за 5. август 2004., Почели преговори у Костолцу|пуна вест]])\n*И судије ће да заболи глава ([[вести за 5. август 2004., И судије ће да заболи глава|пуна вест]])\n*Попустили и једни и други ([[вести за 5. август 2004., Попустили и једни и други|пуна вест]])\n*Полицајка оптужена за злостављања ([[вести за 5. август 2004., Полицајка оптужена за злостављања|пуна вест]])\n*Савет безбедности УН данас расправља о Косову ([[вести за 5. август 2004., Савет безбедности УН данас расправља о Косову|пуна вест]])\n*BBC открио корупцију у Олимпијском комитету? ([[вести за 5. август 2004., BBC открио корупцију у Олимпијском комитету?|пуна вест]])','',124,'Милош','20040805141421','',0,0,0,0,0.542225036091,'79959194858578','20040805141421'); INSERT INTO cur VALUES (2509,0,'Вести_за_5._август_2004.,_Почели_преговори_у_Костолцу','Извор: [http://www.b92.net/ Б92]\n\n==Почели преговори у Костолцу==\n\nКостолац -- Представници запослених у Површинским коповима “Костолац\" почели су преговоре с представницима Владе и ЕПС.\n\nУ разговорима учествују генерални директор Електропривреде Србије Владимир Ђорђевић, заменик министра за енергетику Саша Стојановић и директори Површинских копова и Термоелектрана \"Костолац\" Драгољуб Лаковић и Бојан Живановић.\n\nАко преговори пропадну, око 80 радника су најавили да ће почети штрајк глађу. Њих 42 су се и званично пријавили медицинском центру.','',124,'Милош','20040805140430','',0,0,0,1,0.700075114472,'79959194859569','20040805140430'); INSERT INTO cur VALUES (2510,10,'Изводи_из_вести_за_6._август_2004.','*Шта доноси нови закон о држављанству ([[вести за 6. август 2004., Шта доноси нови закон о држављанству|пуна вест]])\n*Зашто четири године нема социјалног споразума ([[вести за 6. август 2004., Зашто четири године нема социјалног споразума|пуна вест]])\n*Политички успон богаташа: Карићев марш ([[вести за 6. август 2004., Политички успон богаташа: Карићев марш|пуна вест]])\n*Византијска правила ([[вести за 6. август 2004., Византијска правила|пуна вест]])\n*Албанци \"хоће\" и Војводину ([[вести за 6. август 2004., Албанци \"хоће\" и Војводину|пуна вест]])\n*Трпимо данас, због мало сутра? ([[вести за 6. август 2004., Трпимо данас, због мало сутра?|пуна вест]])\n*Кира Чаплин снима филм о Гучи ([[вести за 6. август 2004., Кира Чаплин снима филм о Гучи|пуна вест]])\n*У Ираку борбе још увек трају ([[вести за 6. август 2004., У Ираку борбе још увек трају|пуна вест]])\n*Нема услова за смањење цене струје ([[вести за 6. август 2004., Нема услова за смањење цене струје|пуна вест]])\n*Најпотресније сведочанство људског лудила ([[вести за 6. август 2004., Најпотресније сведочанство људског лудила|пуна вест]])\n*Откривен гроб најславније Српкиње ([[вести за 6. август 2004., Милева Марић-Ајнштајн|пуна вест]])','',124,'Милош','20040807003403','',0,0,0,0,0.168383376286,'79959192996596','20040807040156'); INSERT INTO cur VALUES (2511,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Најпотресније_сведочанство_људског_лудила','Извор: [http://www.danas.co.yu Данас]\n\n==Најпотресније сведочанство људског лудила==\n\nМилован Јауковић\n\nХирошима - У Хирошими у пролеће поново цветају трешње. Трава опет расте у градским парковима, а у водама око оближњег острва Мијађиме и даље се гаје најукусније остриге на свету. Хирошима је данас модеран град од 1,12 милиона становника, широких булевара и модерних архитектонских здања, седиште Чугоку-Шикоку региона. Ране страшне трагедије су зарасле, али Хирошима памти. Шестог августа 2004. навршиће се тачно шест деценија од оног кобног, сунчаног августовског јутра 1945, кад су погодне временске прилике добрим делом одредиле злокобну судбину Хирошиме, да постане једно од најпотреснијих сведочанстава и симбол људског лудила.\n\nПрва атомска бомба употребљена као оружје у историји човечанства експлодирала је изнад Хирошиме и увела људски род у нуклеарну еру, доба непрестане трке у нуклеарном наоружавању, испуњену сталним страхом од могуће катаклизме и нестанка људске цивилизације. У једном трену, град од 350.000 становника престао је да постоји као град. Једна једина бомба изазвала је смрт стотине хиљада људи, смрвила и спржила на хиљаде кућа и зграда. Та реалност трагедије дубоко је укорењена у колективном сећању становника Хирошиме да се отад преноси с колена на колено, с генерације на генерацију, како се такво зло не би поновило било где у свету.\n\nСваког шестог августа, тачно у 8,15 сати, у време кад је бачена бомба огласе се звона мира и градске сирене. Читав град, људи на улицама, у кућама или на радним местима минутом ћутања одају немо поштовање жртвама атомске експлозије и моле се за трајни мир у свету. Сваке године шестог августа у Хирошими се одржава церемонијална меморијална молитва за мир под паролом \"Никад више Хирошима\". Сваки пут градоначелници Хирошиме читају Декларацију мира намењену читавом свету, у којој се тражи уништавање нуклеарног наоружања и трајни мир. И наставиће да је читају и даље, све док постоји нуклеарно оружје на планети, јер је то део завета преживелих становника Хирошиме и њихових потомака да граде свет истинског и трајног мира, да ниједан човек на планети не доживи тако ужасно разарање.\n\nСтојим испред \"Генбаку доме\", зграде на самој обали реке Мотојасу-гаве, у такозваној нултој зони или епицентру експлозије. Њена зидна конструкција је неким чудом одолела бомбардовању, да би данас служила као опомена и подсетник на ужасну разорну моћ атомског оружја. Некада је на овом месту до 8,14 сати шестог августа 1945. био урбани кварт Накађима, који је још у едо периоду (1603-1868) био развијени комерцијални центар, да би у меиђи ери постао административно, политичко и трговачко срце Хирошиме. Проценује се да је у његових седам \"чоу-а\", (неке врсте месних заједница) живело око 6.000 душа. Тог кобног јутра у овом делу града окупило се и на хиљаде добровољаца, војника и мобилизованих студената, да би срушили известан број зграда и кућа и тако створили заштитни појас од могућих пожара.\n\nБомба је активирана изнад ове области на висини од око 580 метара. У тренутку експлозије развијен је огроман притисак од неколико стотина хиљада атмосфера. Околни ваздух је био силовитио потиснут у страну, што је произвело изузетно јак удар. Притисак удара на 500 метара од епицентра достигао је 19 тона по квадратном метру. Истовремено, ослобођена је темепература од неколико милиона степени Целзијуса, која је створила огомну ватрену лопту. У року од једне секунде након детонације ватрена лопта је достигла пречник од 280 метара, док је температура на површини земље износила 5.000 степени Целзијуса. Велики притисак у епицентру експлозије изазвао је ударни талас који је рушио куће и зграде као куле од карата у пречнику од два километра, праћен ватреном олујом која је гутала све пред собом. Зграде су биле смрвљене, људи разнети или једноставно спржени.\n\nЈедан од преживелих оставио је за собом потресно писано сведочанство о тим тренуцима ужаса. \"Било је лепо, сунчано летње јутро. У седам сати огласиле су се сирене и најавиле ваздушну узбуну. У 8,15 сати ново бљештаво сунце засенило је оно старо, природно. Читав град је био обасјан заслепљујућом светлошћу жућкасте боје, која је подсећала на бљесак магнезијума који се користи при фотографисању. Из даљине је допрла потмула експолозија, а онда су прозори и врата излетели из својих лежишта. Удар ваздуха потресао је читаву кућу, зидови су се рушили. Након тридесетак минута уследила је олуја и почела да пада црна киша\". Како ће касније објаснити научници, црна киша која је падала данима садржала је велику концентрацију радиоактивих супстанци створених у нуклеарној фисији.\n\nХирошима је у једном трену практично срављена са земљом, претворена у рушевине и масовну гробницу, како је процењено, 100.000 људи, док је 210.000 рањено. Они који су неким чудом преживели, бауљали су преко рушевина, окрвављени, у ранама, опекотинама, нагорелој одећи претвореној у рите и панично бежали из аветињског града. До краја децембра, од последица експлозије и зрачења умреће полако, у тешким мукама још 40.000. Људи ће и даље умирати и деценијама доцније од леукемије и разних врста канцера изазваних радијацијом.\nНа основу обиља доступног архивског материјала, данас се може готово потпуно верно реконструисати прича о стварним мотивима ондашње владе Сједињених Америчких Држава да употреби атомску бомбу против Јапана и бомбардује Хирошиму и Нагасаки. Американци су желели да принуде Јапан на брзу капитуалцију, како би минимализовали америчке жртве и окупацијом обезбедил наставак империјалног система, пре него што СССР уђе у рат против Земље излазећег сунца. Америка је веровала да би једним ударцем могла да убије две муве: да атомском бомбом може да оконча рат и тако обезбеди америчку доминацију, а једновремено ограничи утицај Совјета, чиме би били оправдани огромни трошкови развоја и цивилне жртве.\nПостојали су, наравно, и одређени, истина врло тривијални, али и цинично практични разлози. Американци су желели да провере моћ прве атомске бомбе у стварном нападу, да би проценили размере и последице њене експлозије и разорну снагу.\n\nПрво је изабрано 17 градова, а онда је списак сведен на четири: Хирошиму, Кокуру, Нигату и Нагасаки. Да би се прецизно проценили ефекти експлозије изабрани су потенцијални циљеви у градовима с урбаним деловима, у пречнику од шест километара. Ваздушни напади на ове градове били су после тога забрањени. Хирошима је одабана као примаран циљ, јер су величина и топографија града одговарали за тестирање деструктивних капацитета атомске бомбе. Осим тога, у граду је постојала и велика концентрација војних трупа и инсталација, а од четири града једино Хирошима није имала логоре са савезничким ратним заробљеницима.\n\nНаређење за напад, тадашњи амерички председник Хари Труман издао је само десет дана након успешне пробе атомске бомбе 16. јула 1945, у пустињи Новог Мексика. Пошто је атомско бомбардовање изискивало визуелно нишањење, амерички пилоти су у међувремену увежбавали технику, бацајући копије атомске бомбе, назване \"бундеве\". Бачено је 49 таквих бомби од који је страдало око 2.000 људи.\nОкупационе власти забраниле су становницима Хирошиме да пишу и говоре о последицама експлозије. Две године доцније у нултој зони одржана је, ипак, прва колективна молитва за мир. Градска скупштина је шестог августа 1949. усвојила закон о претварању Хирошиме у Меморијални град мира, а Никађиме кварта у Меморијални парк мира, као апел свету да се одрекне нуклеарног оружја и оствари трајни мир, опомена и споменик жртвама А-бомбе. Аутор парка који обухвата око 122.000 квадратних метара био је Кензо Танге, професор архитектуре на Универзитету у Токију. Парк је испуњен бројним споменицима попут Гробнице жртава А-бомбе, на којем је уклесано - \"Оставите све душе овде да почивају у миру: зато нећемо поновити зло\", Пламена мира, Дечјег споменика мира и Фонтане молитви.\n\nУ јужном делу парка подигнути су 1955. Меморијални музеј мира и Међународни конгресни центар. Меморијални парк мира УНИЦЕФ је 1996. уврстио на листу светске културне баштине. Меморијални музеј мира састоји се од две зграде: источне и западне, где се чувају сакупљени документи о трагедији без преседана. За обилазак музеја потребни су сати и сати, а посетиоцима је на располагању и аудио водич на 17 светских језика. У Видео театру приказују се документарни филмови \"Хирошима: мајчина молитва\" и \"Нагасаки: жетва нуклеарног рата.\"\nУ источној згради постављена је стална изложба модела, фотопанела и других експоната који причају историју Хирошиме пре и после бомбардовања. У западној згради изложене су личне ствари жртава, фотографије, артефакти и материјали који су дизајнирани на специјалан начин како би веродостојно саопштили чињенице о страхотама које је доживела Хирошима тог шестог августа.\n\nВећину изложених ствари пронашли су преживели чланови породица и рођаци. Сваки од тих предмета и слика оваплоћење је туге, гнева или бола стварних људи. Фигуре ждралова од папира које је направила 12-годишња девојчица Садако Сасаки. Имала је две године кад је експлодирала бомба. Десет година касније ушла је у болницу Црвеног крста, јер је оболела од леукемије. Умрла је осам месеци касније. Људска сенка на камену: камена степеница пронађена 260 метара од епицентра потпуно је избледела од топлотног зрачења, осим места на којем је неко седео у том тренутку. Тај део је таман попут сенке. Часовник који је стао у 8,15 сати.\n\n\"Милиони људи из свих крајева света долазе сваке године да посете музеј и искажу своју приврженост трајном миру у свету. Школска деца у оквиру практичне наставе слушају у музеју и парку сведочење оних који су преживели атомску експлозију\", каже Хауре Морита, мој водич и преводилац.\n\nИако је атомска експолозија претворила Хирошиму у рушевине, живот се показао као много жилавији и упорнији. И поред метежа, тешких и болних искушења која су уследила након бомбардовања и окупације, људи никад нису изгубили наду. Наставили су да се боре и успели да стану на ноге.\n\n\"Много година након трагедије преживели становници Хирошиме и они који су се доселили овамо после рата били су изложени некој врсти дискриминације\", објашњава Харуе Морита. \"Многи грађани из других делова Јапана зазирали су од ступања у брак са становницима Хирошиме, јер су се плашили могућих последица радиоактивног зрачења. Сада је то прошлост\", каже Морита.\n\nХирошима је после рата доживела задивљујући опоравак, што живописно сведочи о виталности јапанског народа и њиховом односу према животу. Град у којем нема зграде старије од 60 година седиште је ауто-гиганта \"Мазде\". Главна градска авенија Аоиои-дори, начичкана елегантним ресторанима и шопинг центрима, и \"Мотамчи кафе\" под отвореним небом на обали реке Мотојасу-гаве, омиљена су места окупљања и становника и посетилаца из других крајева Јапана и света.\nХирошима је и град музеја и јавних галерија. У Музеју уметности изложена су платна Сезана, Ван Гога и Реноара као и једна од најбогатијих колекција дела француских експресиониста. Градски музеј савремене уметности један је од ретких јавних музеја тог типа у свету, а његова колекција обухвата радове најталентованијих јапанских и страних уметника, од Хенрија Мура, пореко Ендија Ворхола до Масуа Икеде.\n\nУ маленој луци острва Мијађима, удаљено неких 200 метара од обале, стоји у мору поносно већ 13 векова шинтоистичко светилиште \"Ицукушима\". Његова градња је започета у шестом веку, да би му данашњу величанствену структуру, која сублимира уметничку лепоту шинден правца у архитектури, усавршио Таира-но Кијомори још 1168. године. До \"Ицукушиме\" се може стићи у сувом стању само у време осеке. Шинтоистичка религија налагала је да се светилиште подигне у води, како се не би нарушила недирнута природна хармонија острва и његових \"минесе\", прастарих шума. \"Ицукушима\" светилиште и острво Мијађима проглашени су светском културном баштином.\n\n===Град замак===\n\nИсторија Хирошиме почиње 1589, кад је Терумото Мори, унук Мотонари Морија и владар већег дела Чугоку региона почео да зида нови замак и град замак на делти Ота-гава реке. Назвао је област Хирошима (у буквалном преводу - широко острво). Током Токугава ере, породица Мори била је приморана да се повуче у Суо и Нагото. Замак Хирошима је накратко прузео Масанори Фукушима, а онда Асано клан који је владао пуних 12 генерација (250 година), све до меиђи рестаурације 1868. Хирошима замак, Шукеиен врт , Фудион и Митаки храмови елоквентно говоре о прошлости града.\n\nПосле меиђи рестаурације у граду је основана школа виског образовања, али је истовремено развијана и велику концентрација војних објеката. Хирошима је стога уживала такозвану дуалну репутацију -\"образовну и војну. Гарнизон из Хирошиме учествовао је у свим империјалним ратовима које је Јапан водио крајем 19. и у 20. веку.\n\n===Радијација===\n\nСпецијална карактеристика атомске бомбе јесте радиоактивна радијација, коју не стварају конвенционална оружја. Гама и неутронски зраци и остале врсте радијација наносе тешка оштећења људском телу. Радијација је утицала на оне који су се затекли у радијусу од једног километра од епицентра и добили дозу која угрожава живот. Већина њих умрла је у року од неколико дана.\n\nАкутне последице су се појавиле одмах након експлозије и манифестовале су се у виду бројних симптома: грознице, мучнине, дијареје, крварења, губитка косе и тешког умора. Накнадне последице су почеле да се јављају две године доцније и у наредних десет година, укључујући келоиде, леукемију и различите канцере.\n\n===\"Литл бој\"===\n\nСједињене Амерчке Државе су почеле да разматрају могућности за израду атмске бомбе одмах по избијању Другог светског рата 1939. У августу 1942, покренут је супертајни програм под именом \"Менхетн пројект\". Тај програм\"обогатитиће\" свет оружјем које користи фисију уранијума и плутонијума, да би ослободила енергију убојитију и разорнију од оне коју је стварао било који дотад познати конвенционални експлозив.\n\nАтомска бомба бачена на Хирошиму била је три метара дугачка и тежила је четири тоне. Њен издужен и танак облик донео јој је надимак \"литл бој\". Бомба је имала 50 килограма уранијума 235, али је тренутна фисија мање од једног килограма створила енергију једнаку 15.000 тона класичног екслпозива. Око 50 одсто енергије ослобођено је у експлозији (ударни талас), а 35 одсто у виду топлотног зрачењу, а 15 одсто у форми радијације.','',124,'Милош','20040805141554','',0,0,0,1,0.095573244661,'79959194858445','20040805141554'); INSERT INTO cur VALUES (2512,0,'Јован_Рајић','\'\'\'ЈОВАН РАЈИЋ\'\'\' (1726—1801)\n\nРођен у Карловцима, Рајић ту изучи „словенску школу\" Емануела Козачинског, а потом, жељан науке, оде у Кијев, где сврши руску духовну академију. По повратку добије место наставника, прво у богословско-учитељској школи у Карловцима, а затим у новосадској богословији. Доцније се закалуђери у манастиру Ковиљу, и ту, као архимандрит, остаде до смрти.\nРајић је највише радио као богословски писац. Написао је „Катихизис\", више хришћанских историја, обредних књига и полемичких богословских списа. Најзначајније му је дело \'\'\'Историја разних народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов.\'\'\' Непосредније у књижевност спадају ови његови радови: \'\'\'Бој змаја с орлови\'\'\', \'\'\'Трагедија цара Уроша\'\'\', прерада с немачког једне средњовековне збирке приповедака и две збирке пригодних и побожних песама (\'\'Во споминанију смерти\'\' и \'\'На господскија праздники\'\').\n\nОбразован у школи Емануела Козачинског и кијевској духовној академији, која је важила као средиште православне сколастике и догматике, Рајић је постао најчувенији теолог код Срба; називан је српским Златоустом, Имајући поглавито на уму опасност српске православне цркве у Војводини од унијаћења, он се нарочито усавршио у питањима која су истицала преимућство православних догми над унијатским. Цео његов богословски рад је или превод или прерада чувених руских теолога, без веће научне вредности и без књижевне вредности иначе.\nРајић је много оригиналнији и много знатнији као историчар. Његова историја је врло обилно дело и први велики и озбиљан покушај да се прошлост Јужних Словена прикаже у целини и упоредо са историјом околних народа. Супротно ранијим хроникама, које почињу црквеном историјом и које догађаје и облике друштвеног уређења тумаче Божјим провиђењем, његова историја почиње ранијом судбином Словена и у приказивању догађаја и државних облика ослања се на писана документа и критичка разматрања. Од ранијих историчара он се обилато служи \'\'Хроником\'\' [[Ђорђе Бранковић|Ђорђа Бранковића]], Даниловим \'\'Животима\'\' и неким страним историчарима ,али му наши најважнији писани извори нису познати. Чуда и калуђерских схватања има и код њега. Према томе, правог научног метода у његовој историји још нема, ма да она несумњиво претставља напредак у развитку наше историографије. Иако он у излагању избегава да каже оно чиме би се, као исправан аустријски грађанин, сгрешио о своју поданичку верност, он ипак увек брани и велича Србе, настоји да им открије њихову славну прошлост и да им разбуди свест о великој традицији. \n\nПоменута трагедија је прерада драме Емануела Козачинског, коју је Рајић као ђак гледао и преписивао, а у старости прерадио и удесио за игру према својим назорима, сасвим у духу и руху средњовековних мистерија и миракула, у којима се, у доба ренесансе, на чудан начин преплеће хришћански морал са грчком митологијом. То је једини моралитет у српској књижевности. — \'\'Бој змаја с орлови\'\' је Рајићево најкњижевније дело. То је алегоријска историјска песма о рату Русије и Аустрије (орлови) противу Турске (змај) 1788—1790. Песма је прожета родољубљем и хришћанским осећањима и писана доста чистим народним језиком.\n\n\nприређено према издању \"Историје југосл. књижевности\", писац Ђорђе Анђелић, 1.1.1938, Београд)','',0,'148.244.150.53','20040805143308','',0,0,0,0,0.504139823608,'79959194856691','20041116214326'); INSERT INTO cur VALUES (2513,0,'Петар_II_Петровић_Његош','==ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ (1813—1851)==\n\n[[Слика:Vladika_Rade.JPG|thumb|Његош]]\n\n[[Слика:Njegoš testament 2.JPG|thumb|Његошев тестамент]]\n\nРођен је на [[Његуши]]ма. Његош је други син [[Тома Марков Петровић|Томе Маркова Петровића]] и [[Ивана Пророковић|Иване Пророковића]]. На крштењу је Његош добио име Радивоје али се тим именом није потписивао, него — Радивој. По завладичењу он се потписивао само својим калуђерским именом — Петар и презименом — Петровић: владика Петар Петровић. Али га народ владиком Петром није ни звао ни запамтио, него - [[владика Раде]]. Владиком Петром народ је називао једино његовог стрица. Његош никада није употребљавао оно II уз Петар, него је то додато касније, као и I уз име његовог стрица, да би их разликовали.\n\nНе зна се тачно због чега је узео додатак Његош, а не Његуш, као што би требало према имену његовог племена и најужег завичаја. Биће да је то преузео од стрица владике Петра, који је каткада уз своје презиме додавао Његош, а не Његуш.\n[[Петар I Петровић Његош|Владика Петар I]], његов стриц, узе га к себи 1825 да га школује и припреми за наследника. Стриц је, раније, за наследника спремао Његошева брата од стрица, који се школовао у Русији, али је овај више волео војску и официрски позив. Традиција је међутим била да владалац [[Црна Гора|Црне Горе]], буде владика, па се и млади Његош, Раде, како је на крштењу назван, спремао за тај позив. Школу је кратко време учио у Боки Которској, а после му је стриц довео за учитеља [[Сима Милутиновић|Симу Милутиновића]]. После стричеве смрти, 1830, Његош се закалуђери врло млад и прими управу над Црном Гором. 1833 путовао је у Петроград, где буде завладичен. Још је једанпут ишао ради државних послова у Петроград и два пута у Беч. Путовао је и по Италији ради разгледања уметничких споменика, а и ради лечења. Зиму 1850 провео је у Напуљу, тешко болестан. Умро је на Цетињу и сахрањен у капели на врху Ловћена, по његовој изричној жељи. Кад су Аустријанци у светском рату освојили Црну Гору, спустили су Његошеве кости на [[Цетиње]], али су по ослобођењу поново пренете на исто место, уз велике свечаности и у присуству краља Александра Ујединитеља. Место старе капеле подигнут је диван маузолеј, дар краљев.\n\nЊегош је био и верски и световни поглавар [[Српски народ|српског народа]] у маленој [[Црна Гора|Црној Гори]], у којој је, истина, била јака национална свест и патријархални морал, али у којој је владала домаћа анархија, племенска суревњивост и крвна освета. Кад је дошао на власт, он је одмах стао да уводи ред и модернизује државу. Он подиже школе, оснива судове, прави путеве, узима поступно сву власт у своје руке и уводи порезу. У једној културно заосталој средини то је ишло тешко, и то је морало болети овог великога родољуба, који је свом душом био предан народу. \'\'Ја сам владар међу варварима, а варварин међу владарима\'\', писао је он. \n\nЊегош се није редовно школовао, нити је прошао кроз више школе. Код бокељских калуђера учио се само основној писмености. После му је учитељ био [[Сима Милутиновић]], који ни сам није прошао кроз редовне школе. Он је код Његоша развио љубав према народној поезији, указивао му на њене лепоте и потстицао га на писање. Он га је вероватно упућивао у митологију и класичну старину уопште. Митолошки речник, наклоност према архаизмима и новим речима, Његош је примио од Милутиновића. На Његоша је утицао и [[Лукијан Мушицки]], који је тридесетих година имао глас великог песника. Класичну грчку поезију читао је на руском, и један део „Илијаде\" превео је са руског на наш језик, у народном десетерцу. Његош је био под утицајем античког класицизма, посредно и више формално, скоро у речнику само. Уколико је више певао и продубљавао своју личност, све више се ослобођавао тога утицаја. Његово најбоља дело, [[Горски вијенац]], узвишеном дикцијом и обликом потсећа на грчку трагедију; па ипак,\'\'\' дело је у потпуности оригинално, најнепосреднији производ народног духа и језика.\'\'\' — Поред руског, Његош је знао и француски и италијански, и на тим језицима читао највеће песнике и мислиоце, Својим честим путовањима по Европи читањем и размишљањем, он се сам образовао.\n\nЊегош почиње да пише још као дечак. То су кратке и безначајне песме, сасвим у духу народне поезије, често испеване уз [[гусле]]. Сима Милутиновић је у своју збирку народних песама унео пет за које тврди да су Његошеве. Доцније, 1834, публиковао је две збирчице песама, где има и неколико песама у којима се већ назире генијални песник [[Луча микрокозма|Луче микрокозма]] и [[Горски вијенац|Горског вијенца]]. Међу песмама у којима превлађује дубок и смео мисаони лиризам нарочито се истичу: \'\'\'Црногорац к свемогућем Богу\'\'\', \'\'\'Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима\'\'\', \'\'\'Ода сунцу\'\'\' и друге. Остале песме певају сувремена јунаштва црногорска, и испеване су сасвим у духу народне песме. Као поглавар покрајине најизразитијег витештва динарског соја и колевке гусала, где се живело од традиције и за њу, Његош је, у време непрекидних бојева с Турцима, занесено волео народне песме, скупљао их и сам стварао нове. Поред песама у поменутим збиркама, штампао је доцније и два краћа спева у истом духу и размеру: \'\'\'Кула Вуришића\'\'\' и \'\'\'Чардак Алексића\'\'\'. 1854 објављена је \'\'\'Слободијада\'\'\', епски спев у десет певања, у коме слави црногорске победе над Турцима и Французима. [[Вук Караџић]] мисли да је и друге песме о новим бојевима црногорским испевао сам Његош. Он је радио и на прикупљању народних песама и издао их у збирци [http://www.rastko.org.yu/rastko-cg/umjetnost/ppnjegos-ogledalo1_c.html Огледало српско.] По сувременим листовима и часописима изишао је знатан број његових краћих песама, пригодног и моралног карактера, као и велики број ода и посланица. — Његош је почео скромно, подражавајући народну поезију или учену и објективну сувремену лирику, какву је пре њега писао [[Лукијан Мушицки]] и његови следбеници. Али се он све више развија, поступно истина, али снажно и сигурно. Читањем и размишљањем, он улази у све теже моралне и филозофске проблеме, све дубље и потпуније улази у коначно ново уобличавање свога уметничког изражаја и последњих седам година живота даје три своја главна дела: [http://www.rastko.org.yu/rastko-cg/umjetnost/njegos-luca_mikrokozma_c.html Луча микрокозма], [http://www.njegos.org/petrovics/gvijenac.htm Горски вијенац] и [http://www.njegos.org/petrovics/scepan.htm Лажног цара Шћепана Малог.]\n\n==Види још==\n*[[Његошева (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n*[[Његошева (Земун) (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Земуну]]\n\n==Повезница==\n\n[http://alas.matf.bg.ac.yu/~mr99164/tekstovi/gv.html ГОРСКІЙ ВІЕНАЦЪ у изворној графији.(препис)]\n\n[[en:Petar Petrovic Njegos]]\n[[et:Petar II Petrović]]\n[[sl:Petar II. Petrović Njegoš]]\n\n[[Category:Књижевници|Његош, Петар II Петровић]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306112713','',0,0,0,0,0.981537204693,'79949693887286','20050306112713'); INSERT INTO cur VALUES (2514,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Милева_Марић-Ајнштајн','Откривен гроб најславније Српкиње\n\nМ. Шмитран\n3/8/2004\n\nНа циришком гробљу у вечном миру почивају многа имена која су у минулом веку задужила цивилизацију својим делима. Међу њима је и Милева Марић-Ајнштајн, рођена Новосађанка, прва жена нобеловца Алберта Ајнштајна.\nЗа вечно почивалиште Милеве Марић-Ајнштајн на гробљу Нордхајм у Цириху шира светска јавност сазнала је тек 23. јуна 2004. године, првенствено захваљујући Петру Стојановићу, оснивачу Меморијалног центра \"Никола Тесла\" из Сент Галена. Букет цвећа на гроб светског научника поред Петра Стојановића су положили: Момирка Маринковић, генерални конзул СЦГ у Цириху, др Ана Пија Маисен, представник Архива града Цириха, Бригита Кнепфел-Портман, аутор књиге о Милеви Марић-Ајнштајн из Сент Галена, Маријане Херолд, шеф канцеларије за умрле града Цириха, Хуго Келер и свештеник Симеун Продановић.\n\nМУКОТРПНА ПОТРАГА\n\nПетар Стојановић је млад човек који је рођен у Аустрији, а његови родитељи су рођени у Параћину. Већ у младости почео је да изучава дела Милеве Марић-Ајнштајн, што је био и највећи разлог да се пре пет година пресели у Швајцарску и почне са истраживачким радом само са жељом да се пронађе и јавност упозна где тачно почива Српкиња која је задужила свет науком, а на неки начин остала у сенци мужа Алберта.\n\nПетар Стојановић се посебно захваљује на помоћи: др Љуби Вујовићу, генералном секретару Меморијалног центра \"Никола Тесла\" из Њујорка, Мирјани Самарџији, Уједињеном Конгресу Срба из Америке, католичкој цркви у Цириху, Симеуну Продановићу, свештенику из Цириха, Момирки Маринковић, генералном конзулу СЦГ у Цириху, Иринију Добријевићу, референту Синода Српске православне цркве и главном уреднику информативне службе у Патријашије у Београду, др Ани Пији Маисен, градски архив Цириха, Бригити Кнепфел-Портман, аутору књиге о Милеви Марић-Ајнштајн из Сент Галена, Маријане Херолд, шефу канцеларије за умрле града Цириха, Хугу Карлу, човек који брине о гробљу Нордхајм у Цириху.\n\n\n- Доласком у Швајцарску, пре пет година, сваки дан сам проучавао литературу о Милеви Марић-Ајнштајн и прошле године после једне самосталне изложбе слика у Цириху, упознао сам представника католичке цркве (који жели остати анониман) коме сам изразио молбу да ми помогне у првим корацима да утврдим где је тачно сахрањена 4. августа 1948. године најпознатија и најславнија Српкиња - прича Стојановић. Наравно, одмах сам ступио у контакт са др Аном Пијом Маисен, која је задужена за Архив града Цириха. Први контакти су били у знаку и њене жеље да ми истински помогне.\n\nЖРТВОВАО ОДМОР\n\nПомоћ од наших Срба, Стојановић је добио од др Љубе Вујовића, генералног секретара Меморијалног центра \"Никола Тесла\" из Њујорка, иначе и члана америчког Конгреса, а на Божић ове године основао је Меморијални центар \"Никола Тесла\" у Сент Галену.\nГосподин Стојановић, описујући свој рад последњих месеци на откривању Милевиног пребивалишта, каже да му је радни дан трајао по 20 часова, а три недеље у јуну морао је да узме одмор у жељи да се све припреме заврше и што пре сазна о гробу научника која је задужила свет. Зашто је журио да се баш ове године открије гроб, Петар појашњава: Следеће године је стогодишњица од открића теорије релативитета, па је то на неки начин и захвалност Милеви Марић-Ајнштајн.\n\nБурна биографија\n\nМилева Марић рођена је 19. децембра 1875. године у Новом Саду. Премда је била дете богатих родитеља, похађала је краљевску гимназију у Шапцу, а матурирала у Загребу. Пошто жене у то време нису могле да студирају у Србији, Милева почиње са студијама ЕТХ универзитету у Цириху где уписује медицину и одмах затим прелази да студира техничке науке, смер математика и физика, и тако улази међу прве четири жене света на ЕТХ које се баве изучавањем техничких наука. Ту упознаје и будућег мужа Алберта Ајнштајна са којим је добила прво ћерку Лизу и тек се после венчала 1902. године. Касније су имали још два сина: Еударда, који је боловао од шизофреније и умро десет година после мајчине смрти у Дому \"Бергхолц\"у Цириху.\nДруги син Ханс Алберт, живео је у Америци, радио је као професор на универзитету и умро је 2001. године, али није уложио много труда да се више сазна о гробу мајке Милеве. Почетком 1919. године Милева и Алберт су се развели у Градском суду у Цириху. Ове године угледни државни телевизијски канал у Аустралији приказао је документарни филм о значају Милеве Марић за дела њеног супруга Алберта. Исти филм видела је јавност и у Америци.\n\n\nПричајући за \"Вести\", Петар Стојановић се пита зашто од 33.000 Срба, колико живи у Цириху и 150.000 у Швајцарској, нико до сада није кренуо његовим путем: да се свет већ много раније упозна са почивалиштем прве жене нобеловца Алберта Ајнштајна.\nЗа крај разговора Петар рече да је веома уморан од великог али часног посла, али и срећан јер је на неки начин оставио траг иза себе и тако помогао да се што пре постави и плоча на гроб са именом жене која се налази у свим светским енциклопедијама међу 100 најпознатијих жена света.\n\n\nМомирка Маринковић, генерални конзул СЦГ у Цириху, истиче да је већ послала захтев швајцарским представницима који воде бригу о тим пословима да се одобри постављање спомен-плоче на неком најближем месту до гробља, јер како сада ствари стоје закон предвиђа да се плоча не може поставити на гробу. Она се захваљује швајцарским институцијама и појединцима који су помогли Петру Стојановићу да се тачно утврди где почивају мошти Милеве Марић-Ајнштајн.\n\nhttp://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=5007\n\n(доматриос)\n\n.','',24,'Domatrios','20040805163018','',0,0,0,1,0.606020399651,'79959194836981','20040807040156'); INSERT INTO cur VALUES (2515,10,'Изводи_из_вести_из_слободног_софтвера_за_4._август_2004.','*\'\'Изашао је нови софтвер:\'\' [[DrScheme, слободни софтвер|DrScheme 208]], [[nut, слободни софтвер|nut 9.20]], [[GNU Gadu 2, слободни софтвер|GNU Gadu 2.0.4]], [[CIPE, слободни софтвер|CIPE 1.6.0]], [[Mars Simulation Project, слободни софтвер|Mars Simulation Project 2.76 (Main)]], [[FreeVMS, слободни софтвер|FreeVMS 0.0.55 (Unstable kernel)]], [[mod_vhs, слободни софтвер|mod_vhs 1.0.2]], [[Openwall Linux kernel patch, слободни софтвер|Openwall Linux kernel patch 2.4.26-ow3 (Linux 2.4)]], [[BitDefender for Postfix, слободни софтвер|BitDefender for Postfix 1.6.0-6]]','',124,'Милош','20040805171629','',0,0,0,1,0.35628210211,'79959194828370','20040805172222'); INSERT INTO cur VALUES (2516,0,'DrScheme,_слободни_софтвер','==DrScheme==\n\nDrScheme је графичко окружење за развој програма користећи се програмским језицима [[програмски језик Scheme|Scheme]], [[програмски језик MzScheme|MzScheme]] и [[програмски језик MrEd|MrEd]]. DrScheme ради под [[оперативни систем|оперативним системима]] MS Windows 95/98/NT, MacOS и под различитим врстама [[оперативни систем|оперативних система]] налик [[Уникс|Униксу]]. Могућности овог пакета укључују означавање синтаксе, грешака које се јављају током извршавања програма, подршку за више нивоа знања [[програмски језик Scheme|програмског језика шема]]: од почетника до напредног корисника. Има подршку библиотечку подршку за графички кориснички систем (GUI), [[објекат, рачунарски|објекте]], [[тредови, рачунарски|тредове]], [[модул, рачунарски|модуле]], изузетке, [[TCP/IP]], [[регуларни изрази|регуларне изразе]] и [[фајл-систем]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169001/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:уређивачи текста:интегрисана развојна окружења]]','',124,'Милош','20040805184222','',0,0,0,0,0.756953050735,'79959194815777','20040805184222'); INSERT INTO cur VALUES (2517,0,'Nut,_слободни_софтвер','==nut==\n\nnut је нутрициони софтвер који бележи шта једете и анализу вашег [[оброк|оброка]] кроз нутрициону композицију. [[база података|База података]] укључује [[База података хранљивих састојака за препоруку стандарда ОПСАД|Базу података хранљивих састојака за препоруку стандарда Одељења за пољопривреду САД]] (USDA Nutrient Database for Standard Reference), издање 16-1, која садржи 6.661 хранљиви производ и 125 нутриента. Ова база података садржи вредности за [[витамини|витамине]], [[минерали|минерале]], [[масти|масти]], [[протеини|протеине]], [[угљени хидрати|угљене хидрате]] итд., а укључује и основне [[незасићене масти]], [[омега-3, незасићена маст|омегу-3]] и [[омега-4, незасићена маст|омегу-4]]. [[хранљива вредност|Хранљива вредност]] је изражена као проценат у односу на сродни стандард за означавање хранљиве вредности у [[САД]], Дневну вредност, али се у потпуности може прилагодити. Храна може бити додата из менија, а хранљива вредност може бити графички представљена. Програм је у потпуности узглобљен у меније, па нема наредби за учење.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168991/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:наука:медицински програми]]','',124,'Милош','20040805184243','',0,0,0,0,0.775440456241,'79959194815756','20040805184243'); INSERT INTO cur VALUES (2518,0,'GNU_Gadu_2,_слободни_софтвер','==GNU Gadu==\n\nGNU Gadu 2 је [[модул, рачунарски|модуларни]] [[клијент, рачунарски|клијент]] за кратке поруке са [[графички кориснички интерфејс|графичким корисничким интерфејсом]] написан помоћу библиотека [[GTK2]]. Тренутно подржава системе за кратке поруке [[Gadu-Gadu, систем за кратке поруке|Gadu-Gadu]], [[Tlen.pl, систем за кратке поруке|Tlen.pl]] и [[Jabber, систем за кратке поруке|Jabber]]. Могуће је учитати скрипте писане у програмском језику перл, доковати га на неколико прозорска управљача, пуштати звукове, причати са осталим програмерима кроз [[Уникс|Униксове]] [[сокет, Униксов|сокете]], слати [[SMS]] поруке [[Пољска|пољским]] [[GSM]] операторима, аутоматски проверити нове додатке и користити [[XOSD]] за приказивање напомена.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169004/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникација]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникација:ћаскање]]\n[[Category:слободни софтвер:Интернет]]','',124,'Милош','20040805184255','',0,0,0,0,0.874925463402,'79959194815744','20040805184255'); INSERT INTO cur VALUES (2519,0,'CIPE,_слободни_софтвер','==CIPE==\n\nCIPE (Crypto [[IP]] Encapsulation; Криптографска [[IP]] енкапсулација) је пројекат за стварање криптованог [[IP]] [[рутер, рачунарски|рутера]]. [[протокол, рачунарски|Протокол]] за коришћење је колико је могуће лак. Осмишљен је за пропуштање [[крипција|криптованих]] [[пакет, рачунарски|пакета]] између претходно припремљених [[рутер, рачунарски|рутера]] у облику [[UDP/IP|UDP]] пакета. CIPE није прилагодљив као што је [[IPSEC, слободни софтвер|IPSEC]], али је довољно прилагодљив за изворну намену: безбедно спајање подмрежа преко пролаза кроз несигурне [[мрежа, рачунарска|мреже]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168986/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:безбедност:криптографија]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:мрежа:фајерволови]]','',124,'Милош','20040805184304','',0,0,0,0,0.068644472895,'79959194815695','20040805184304'); INSERT INTO cur VALUES (2520,0,'Mars_Simulation_Project,_слободни_софтвер','==Mars Simulation Project==\n\nThe Mars Simulation Project је пројекат слободног софтвера писан у [[програмски језик јава|програмском језику јава]] за стварање симулације будућег људског насељавања планете [[Марс]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168985/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:игре:симулација]]\n[[Category:слободни софтвер:наука:вештачка интелигенција]]\n[[Category:слободни софтвер:наука:астрономија]]','',124,'Милош','20040805184319','',0,0,0,0,0.74530933413,'79959194815680','20040805184319'); INSERT INTO cur VALUES (2521,0,'FreeVMS,_слободни_софтвер','==FreeVMS==\n\nFreeVMS је оперативни систем сличан [[OpenVMS, слободни софтвер|OpenVMS]]-у и може се покретати на различитим архитектурама, као што су [[i386, архитектура рачунара|i386]], [[PPC, архитектура рачунара|PPC]], [[Alpha, архитектура рачунара|Alpha]], као и многим другим. Садржи [[POSIX]] језгро и интерпретер наредбене линије [[DCL, рачунарска љуска|DCL]]. Једина до сада подржана архитектура је [[i386, архитектура рачунара|i386]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168967/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:језгра оперативних система]]','',124,'Милош','20040805184331','',0,0,0,0,0.403693505285,'79959194815668','20040805184331'); INSERT INTO cur VALUES (2522,0,'Mod_vhs,_слободни_софтвер','==mod_vhs==\n\nmod_vhs је [[модул, рачунарски|модул]] за [[сервер, рачунарски|сервер]] за [[сервер за Веб|Веб]] [[Апач, слободни софтвер|Апач 2.0]] који омогућава масовно [[виртуелно удомљење, рачунарско|виртуелно удомљавање]] без потребе за намештањем заснованим на [[фајл|фајловима]]. Путање за [[виртуелни хост|виртуелне хостове]] се преводи у задато време из ма које [[база података|базе података]] подржане од стране библиотеке [[libhome, слободни софтвер|libhome]]: [[MySQL, слободни софтвер|MySQL]], [[OpenLDAP, слободни софтвер|LDAP]], [[PAM, слободни софтвер|PAM]] или системски [[фајл]] [[passwd, рачунарски системски фајл|passwd]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168974/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникација]]\n[[Category:слободни софтвер:наука:Интернет]]\n[[Category:слободни софтвер:наука:Интернет:WWW/HTTP]]','',124,'Милош','20040805184340','',0,0,0,0,0.031870106716,'79959194815659','20040805184340'); INSERT INTO cur VALUES (2523,0,'Openwall_Linux_kernel_patch,_слободни_софтвер','==Openwall Linux kernel patch==\n\nThe Openwall [[Линукс|Linux kernel]] [[закрпа, рачунарска|patch]] је скуп безбедносних додатака за [[језгро оперативног система]] [[Линукс]]. Од верзије до верзије, [[закрпа, рачунарска|закрпа]] може садржати различите безбедносне исправке. Безбедносни додаци закрпе не доносе потпуну заштиту, али дају још један ниво безбедности против лаких метода за провалу у систем. Закрпа такође доноси и нешто приватности на систем онемогућавањем приступа деловима [[proc, псеудо-фајл-систем|псеудо-фајл-система /proc]], тако да корисници не могу видети шта други раде.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168973/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:безбедност]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:језгра оперативних система:Линукс]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:системска администрација]]','',124,'Милош','20040805184402','',0,0,0,0,0.075345073862,'79959194815597','20040805184402'); INSERT INTO cur VALUES (2524,0,'BitDefender_for_Postfix,_слободни_софтвер','==BitDefender for Postfix==\n\nBitDefender for [[Postfix, слободни софтвер|Postfix]] је активна заштита за саобраћај порука на нивоу [[сервер за електронску пошту|сервера]] за [[електронска пошта|електронску пошту]] и укида ризик за целу мрежу коју би могао проузроковати неодговорни корисник. Све поруке, и послате и примљене, прегледају се на [[спам]] и [[вирус, рачунарски|вирусе]] у реалном времену; чиме се избегавају могуће [[инфекција, рачунарска|инфекције]] и предупређује ма ког од слања заражених порука. BitDefender гарантује 100% детекције на све вирусе у дивљини (ITW) кроз моћан мотор за преглед.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168941/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:безбедност]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникација:електронска пошта:филтери]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникација:електронска пошта:MTA]]','',124,'Милош','20040805184418','',0,0,0,0,0.367539622526,'79959194815581','20040805184418'); INSERT INTO cur VALUES (2525,2,'Suisui','[[ja:利用者:Suisui]][[m:User:Suisui]]','',3,'Suisui','20040805172846','',0,0,0,1,0.616850116577,'79959194827153','20040805172846'); INSERT INTO cur VALUES (2526,10,'Изводи_из_вести_из_слободног_софтвера_за_5._август_2004.','*\'\'Изашао је нови софтвер:\'\' [[BLAG Linux and GNU, слободни софтвер|BLAG Linux And GNU 19999.00071 (Development)]], [[Hidden Linux, слободни софтвер|Hidden Linux 1.2]], [[CodeWorker, слободни софтвер|CodeWorker 3.7]], [[Flat Assembler, слободни софтвер|Flat Assembler 1.54]]','',124,'Милош','20040805184649','',0,0,0,0,0.111578086909,'79959194815350','20040805184801'); INSERT INTO cur VALUES (2527,0,'BLAG_Linux_and_GNU,_слободни_софтвер','==BLAG Linux And GNU==\n\nBLAG је дистрибуција [[Гну-Линукс|Гнуа-Линукса]] на једном [[CD-ROM]]-у и обезбеђује графику, [[Интернет]], [[звук]], [[видео]], [[канцеларија|канцеларијску]] употребну, као и [[Peer to Peer]] дељење података. Заснована је на софтверу [[Федора, слободни софтвер|Fedora Core]], Dag, Freshrpms итд. Потпуно је компатабилна са [[Федора, слободни софтвер|Федориним]] освежавањима.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169016/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:оперативни систем:дистрибуције Гнуа-Линукса]]','',124,'Милош','20040805184718','',0,0,0,1,0.766211456976,'79959194815281','20040805184718'); INSERT INTO cur VALUES (2528,0,'Hidden_Linux,_слободни_софтвер','==Hidden Linux==\n\nHidden Linux је намењен организацијама које желе да направе безбедну везу са [[Интернет|Интернетом]]. Направљен је за искусне [[администратор, рачунарски|администраторе]] [[Гну-Линукс|Гнуа-Линукса]] и може бити коришћен као сервер за: [[електронска пошта|електронску пошту]], [[Веб]], [[база података|базе података]], [[FTP]], [[штампа, рачунарска|штампу]], [[Самба|Самбу]] ([[PDC, рачунарска скраћеница|PDC]]), [[PPTP]], [[IPSec, слободни софтвер|IPSec]] [[вратар, рачунарски|вратара]] (и [[сервер, рачунарски|сервер]] и [[клијент, рачунарски|клијент]]), [[фајервол]], [[DHCP]], [[proxy]], као и [[временски сервер]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/168702/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:безбедност]]\n[[Category:слободни софтвер:систем]]','',124,'Милош','20040805184737','',0,0,0,1,0.100909636869,'79959194815262','20050130134658'); INSERT INTO cur VALUES (2529,0,'CodeWorker,_слободни_софтвер','==CodeWorker==\n\nCodeWorker је [[програмски језик]] за [[скриптовање]] који производи системе који се могу више пута користити, тејлор, развијајуће и поуздане [[ИТ]] [[систем|системе]] са високим нивоом [[аутоматизација|аутоматизације]]. Проширена [[синтакса BNF]] омогућује дефинисање нових језика специфичних за домен или парсирање постојећих формата. Синтакса заснована на умецима (као код програмских језика [[програмски језик PHP|PHP]] и [[програмски језик JSP|JSP]] омогућава заштићене просторе од ручног уношења кода и нуди разјашњење кода, превођења из једног [[изворни код|изворног кода]] у други [[изворни код]], као и трансформацију [[програм, рачунарски|програма]]. Ови послови се извршавају у равно-напред процесу без качења на друге [[програмски језик|програмске језике]] и без потребе за превођење у конструкциони формат.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169028/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:Интернет:WWW/HTTP]]\n[[Category:слободни софтвер:Интернет:WWW/HTTP:динамички садржај:CGI оруђа и библиотеке]]\n[[Category:слободни софтвер:развој софтвера:генератори кода]]','',124,'Милош','20040805184747','',0,0,0,1,0.536794467148,'79959194815252','20050108233232'); INSERT INTO cur VALUES (2530,0,'Flat_Assembler,_слободни_софтвер','==Flat Assembler==\n\nFlat assembler је ефикасан, самоасемблујући 80x86 [[програмски језик асемблер]] за [[DOS]], [[MS Windows]] и [[Гну-Линукс]] [[оперативни систем|оперативне системе]]. Тренутно подржава све 8086-80486/Pentium инструкције са MMX, SSE, SSE2, SSE3, и 3DNow! додацима. Може произвести бинарни излаз, као и MZ, PE, COFF, или ELF формате. Укључује моћне, али лаке за употребу, макроинструкције и ради вишеструке пролазе за оптимизацију величине кода. Написан је у [[програмски језик асемблер|програмском језику асемблер]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169041/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:образовање]]\n[[Category:слободни софтвер:развој софтвера]]','',124,'Милош','20040805184759','',0,0,0,1,0.199079861491,'79959194815240','20040805184759'); INSERT INTO cur VALUES (2531,14,'Слободни_софтвер:Интернет:WWW/HTTP','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[HTTP]] протокола.','',124,'Милош','20040805185200','',0,0,0,1,0.447812637057,'79959194814799','20040805185200'); INSERT INTO cur VALUES (2532,14,'Слободни_софтвер:Интернет:WWW/HTTP:динамички_садржај:CGI_оруђа_и_библиотеке','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[CGI]] оруђа.','',124,'Милош','20040805185249','',0,0,0,1,0.044610903153,'79959194814750','20040805185249'); INSERT INTO cur VALUES (2533,14,'Слободни_софтвер:безбедност','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[безбедност на слободном софтверу|безбедности]].','',124,'Милош','20040805185339','',0,0,0,1,0.386603584693,'79959194814660','20050108232543'); INSERT INTO cur VALUES (2534,14,'Слободни_софтвер:безбедност:криптографија','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[криптографија|криптографије]].','',124,'Милош','20040805185429','',0,0,0,1,0.764842325712,'79959194814570','20040805185429'); INSERT INTO cur VALUES (2535,14,'Слободни_софтвер:игре:симулација','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[игре-симулације|игара-симулација]].','',124,'Милош','20040805185551','',0,0,0,1,0.259424544992,'79959194814448','20040805185551'); INSERT INTO cur VALUES (2536,14,'Слободни_софтвер:комуникација:електронска_пошта:MTA','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[MTA сервери за електронску пошту|MTA сервера за електронску пошту]].','',124,'Милош','20040805185650','',0,0,0,1,0.564256772662,'79959194814349','20040805185650'); INSERT INTO cur VALUES (2537,14,'Слободни_софтвер:комуникација:електронска_пошта:филтери','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[филтери за електронску пошту|филтера за електронску пошту]].','',124,'Милош','20040805185823','',0,0,0,1,0.682655606271,'79959194814176','20040805185823'); INSERT INTO cur VALUES (2538,14,'Слободни_софтвер:комуникација','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[комуникација|комуникације]].','',124,'Милош','20040805185928','',0,0,0,1,0.54205963879,'79959194814071','20050211124244'); INSERT INTO cur VALUES (2539,14,'Слободни_софтвер:комуникација:ћаскање','На овој страни се налази списак слободног софтвера који се тиче [[ћаскање на Интернету|ћаскања на Интернету]].','',124,'Милош','20040805190013','',0,0,0,1,0.181246504738,'79959194809986','20040807034123'); INSERT INTO cur VALUES (2540,0,'Беси','*Беси (Bessi)— трачки горштаци који су становали северозападно од планине Родопе па до реке Нишаве. Првобитно име било им је [[Сатри]], док је њихов свештенички аристократски род користио име Беси.\nБеси су, према Страбону, \"заузимали већи део планине [[Хемус]]\" – [[Балкан]]а (Strabo VIII, 7). Код [[Јустинијан]]а Трачанин из племена Беса је значајна личност (Procopius, de bеllo gothico, I, 5; II, 26), Иначе, како пише [[епископ Филарет]] (Свеци јужних Словена 1865. године) [[Беси су словенско балканско племе]]. Градови Беса су [[Пловдив]] (Филипопољ), [[Самоков]] (Uscudama), а касније и [[Ремесиана]] ([[Бела Паланка]]) од 280. г. пре н.е. (\"Беси из околине града Ремезијане..\" Историја српског народа I, Београд, 1981, 85.)\n\n[[Херодот]] о [[Ксеркс]]у (Историја, VII, 110-112) каже да он: остави ове приморске хеленске градове са леве стране. А ово су била трачка племена кроз чију је земљу пролазио: [[Пети]], [[Киконци]], [[Бистонци]], [[Сапејци]], [[Дерсејци]], [[Едонци]] и Сатре. И од њих су сви који су становали на морској обали пошли са њим у рат у саставу морнарице, а народи из унутрашњости, које сам споменуо, морали су да се прикључе копненој војсци, и то сви сем Сатра. Сатре пак, колико је мени познато, нису никад признавале ничију власт, него су једини од Трачана који и до данас живе слободно. Живе, наиме, на високим планинама које су обрасле густим шумама и покривене су снегом, и одлични су ратници. То су они исти који су основали [[Дионис]]ово пророчиште. То пророчиште се налази на највишим планинама и у њему свештеничку дужност врши сарејски род Беси, а врховна свештеница објављује двосмислена пророчанства, као и она у [[Делфи]]ма, и ни у чему се не разликује од овога.\nПрошавши кроз поменути предео, прође Ксерксе после тога поред две пијеријске тврђаве од којих се једна звала Фагрет, а друга [[Пергам]]. И ту га је пут водио баш поред самих зидова тврђава, оставивши на десној страни велику и стрму планину [[Пангеј]], у којој се налазе златни и сребрни рудници, а где станују [[Пијеријци]], [[Одоманчани]] и првенствено Сатре.\n\nПретпоставља се да већ током неолита почиње формирање Трачана и њихове религије на простору између Црног мора и реке [[Искер]]а (културе Караново, Веселиново, Марица, Гумелница). Почетком бронзаног доба заједнице те области ступају у непосредан контакт са заједницама насељеним у северозападним областима Мале Азије и заједницама које су се из јужноруских степа спуштале у доње [[Подунавље]]. Вероватно су тада успостављене тесне везе са егејским светом, јер на микенским таблицама исписаним линеарним Б писмом (XIV-XIII век пре нове ере) можда се већ помиње Тракија (tre-ke-wi-ja) и једно од највећих трачких божанстава - Дионис.\n\nНајраније податке о трачкој религији даје [[Хомер]] (VIII век пре нове ере). По [[Илијада|Илијади]], Tрачани су се у Тројанском рату борили уз Тројанце, против Грка, а њихов највећи јунак био је Рес. Име је слично називу имена припадника племена Беса које се помиње хиљаду година касније. Постоји још једна могућност, а то је веза са племеном [[Раси]] (Rasci-a, Раша, [[Рашка]]) \n\nУ десетом певању Илијаде које се зове Песма о Долону, спомиње се трачанин Ејонеј и његов син краљ [[Рес]], те Ресов синовац (братов син) трачки старешина Хипокоонт. Занимљив је опис који доле прилажем.\n\n«Њему на то Долон одговори, Еумедов синак: \n»Ја ћу ти и то све по истини казати правој. \nКрај мора леже [[Карци]] и с луком кривим [[Пеонци]], \nи још [[Лелези]], затим [[Кауконци]] и дивни [[Пелазги]], \nпод градом Тимбром леже [[Ликијци]] и [[Мишани]] љути,\nдобри коњици [[Фризи]], [[Меонци]] на колима борци...\n\nЗанимљиво је овде спомињање града Тимбра (Тимбрај) поред [[Троја|Троје]], који поред [[Хисарлика]] није лоциран. [[Роберт Гревс|Гревс]] спомиње Аполона Тимбрајског и храм посвећен њему у којем је главни свештеник био Лаоконт. Иначе, [[Аполон]] је био на страни Тројанаца. Такође, логоровање балканских војски на обали мора, указује на проблеме са лоцирањем Троје на Хисарлику. Место логоровања би могло да буде северно од Хисарлика на пар километара, док би храм морао бити на некој узвисини. Грчке лађе би тада могле једино да буду јужније, односно испод реке [[Скамандер]], да не би дошло до њиховог директног сукоба, али се тада поставља питање форсирања «вировите» реке, како пише Хомер, чак и са коњима. Ниже ћемо видети да је паметни [[Одисеј]] одустао од узимања запрежних кола натоварених светлим оружјем, вероватно из тог разлога.\n\n:...Него зашто ме све то подробно питате тако?\n:Ако желите баш у тројски да уђете табор,\n:сасвим онде на крају новодошли Трачани стоје, \n:њима краљује сада Рес, Ејонејев синак. \n:У њега видех лепе веома и велике коње, \n:штоно су бељи од снега, у трчању подобни ветру. \n:Украшена су златом и сребром његова кола, \n:носи оружје златно и големо, право је чудо\n:оружје видети то; не приличи борцима смртним \n:да се оружају њим; но бесмртним бозима самим.» \n:Трачани уморни спаху, а лепо оружје крај њих \n:лежаше наслоњено на земљи по лепоме реду \n:у три реда, а крај сваког два у јарму су коња. \n:Рес је у средини спав\'о, а уза њ брзотрки коњи \n:ремењем везани беху за ивицу обруча колног.» \n\nУ логор упадну [[Диомед]] и мудри Одисеј. Диомед је снажно на трачке насрт\'о борце (који су уморни спавали) и дванаест их је убио док је довитљиви Одисеј петљао око коња.\n\n:«А кад Тидејев син (Диомед) на краља наиђе веће, \n:и њему, тринестом, тада он слатки одузме живот; \n:краљ је дисао тешко, над главом грдан му санак: \n:у сну му Енејев унук, јер нареди тако [[Атена]].»\n\nУ међувремену је лукави Одисеј склањао мртва тела јер је бринуо да се коњи не уплаше кад буду преко њих прелазили. Одисеј је, као ванбрачни син и нежељено дете, имао проблема у детињству што се одразило на његово касније понашање. Отац Сизиф га није хтео признати. Обдарен је био лукавством и сналажљивошћу, али му је значајно недостајало части, храбрости и поштења. Иначе цела ова прича о погибији Реса није довољно уверљива, па постоји могућност (будући да су Трачани били вековни непријатељи Хелена) да су је уобличили [[Пизистрат]]ови уредници [[Илијадa|Илијаде]] уз кориштење историјских ликова.\n\nJoш у V веку пне oтaц историје Херодот тврди да становништво «поштује само ова божанства: Aresa, Dionisa и Artemidu.» Дакле и овај [[Арес]] подсећа именом на краља Реса. [[Димитар Попов]] у свом делу Трачка цивилизација спомиње Рес-кинтијске планине, односно Царске планине, па би Рес условно могла да буде и титула. Касније налазимо и име Рас-купорис.\n\nКод Бизалта је Дионис јаком ватром најављивао верницима родну годину. Чувено светилиште трачког Диониса, које се налазило на планини Пангеју, било је у поседу племена Сатра, али су свештеници били из племена Беса.Ту се једна жена бавила прорицањем, слично [[Питијa|Питији]] у Делфима. Друго познато светилиште тога бога налазило се у [[Родопи]]ма, у области трачког племена Беса. То светилиште посетио је 60/59. године пре нове ере и отац цара Августа, који је Дионису принео жртву. Тада је вино, изливено на жртвеник, букнуло до неба. Прича се да је пре њега светилиште посетио и [[Александар Велики]]. По причи коју је [[Сима Тројановић]] (Лапот и проклетије, Бгд., 1898) забележио у околини [[Пирот]]а, у овом крају \"цар Александрија\" је укинуо лапот - приношење људске жртве у виду ритуалног убијања стараца (какав је обичај постојао и код старих Римљана, Германа и др.). [[Фанула Папазоглу]] (Историја хеленизма) спомиње сукоб Александра Великог (330. г. пре н.е.) и бактријског сатрапа [[Бес]]а (види посебан текст). О Бесима [[св. Јероним]] пише: «Зверски Беси... који су некада приносили људску жртву, (на Родопима) изменили су се на славу [[Христ]]ову.» \nПомињу се многе секте чији су припадници водили строг аскетски живот: нису јели месо и хранили су се само млеком, сиром и медом. И Хомер спомиње трачке млекопије. Тада не чуди што су [[Беси]] изнедрили значајне личности међу византијским владарима и најпознатијим хришћанским писцима.\nРелигија Беса проноси веру у вечност душе и обнављање живота. [[Залмоксис]]у (божанство вечито обнављајуће природе, заштитник доброг), Беси су преко весника - крвна жртва - слали жеље и молбе. Кроз оргијастички култ Дионисов (дух вегетације, животног нута, обнављање и плодност живота), миста долази до вере. Култ Диониса-[[Загреус]]а (божанство лутајуће и сведајуће), изражава се као мистерија [[Орфеj|Орфеусова]].\n\n[[Филип V]] је већ 212. године пре нове ере покренуо војску са циљем да покори све градове у Тракији између [[Стримон]]а и [[Херсонес]]а, што му је и пошло за руком 203/202. године пре нове ере. Одриски поглавари, да би се одржали, били су принуђени да са Филипом склопе савез, али како је он у ово време водио ратове са Римљанима, то су\nмакедонског рата са Римом, [[Персеј]], син Филипа V, склопио је савез са одриским краљем [[Котисом II]]. \nГодине 184/193 македонски владар предузео је велики поход против Одриса, Беса и [[Денелати|Денелата]] у унутрашњости земље. \n\nКад су Римљани код [[Пидна|Пидне]] 168. године пре нове ере однели победу, Котис је с победницима склопио примирје и признао њихов суверенитет. Од тога времена трачки краљеви постали су инструменти римске политике која је за циљ имала припајање целог Балканског полуострва римској држави; уз њихову помоћ Римљани су током I века пре нове ере савладали сва слободна племена у Тракији и доњем Подунављу, а заузврат им је римска држава омогућавала да се одрже на власти. \n\nНа [[Летајски споменик|Летајском споменику]], који је вероватно подигнут 106. године у славу [[Марко Минуције Квинт|М. Руфа]], пише да је он победио Скордиске, Трачане и Бесе, који су били непосредни суседи [[Скордиски|Скордиска]]. ([[Јован Тодоровић]], Скордисци) Овде видимо да се Беси одвојено спомињу од Трачана, што није случајно, те да су као непосредни суседи Скордиска имали међусобних културних, религиозних (сахрањивање) и других веза и утицаја. То потврђује и податак да су се Скордиски насељавали на териториј Беса због ратних опасности са севера. \n\nDitt, Ѕyll. 710 CIL III, 14 20323; Dessau, ILS, 8 887; Degrassi, ILLRP I, 337)\nA [Μάαρκον Μι]νύκιον Κο[ίντου υίον cPo]υφον, στρατ[η]-\n[γον άνθύπα]τον cΡωμαί[ων, νική]σαντα τον πρδς\n[Γαλατάς Σ]κορδίστας [και τό]ν προς Βέσσους\n[καί τους λ]οιπούς θραϊ[κας π]όλεμον, ά πόλις 5 \n[των Δελφ]ών άρετας Ινε[κεν] καΐ ευεργεσίας τας\n[εις αύτά]ν Άπόλλωνι.\n\nΒ Μενεκράτης και Σώπατρος Θηβαίοι εποίησαν.\n\nC M. Minucium · Q. f. Rufum imperatorem Galleis Scordisteis · et · Besseis [reliqueisque · Thraecibus]\n[devictei]s [?ob · me]rita [Apollinei] [dedic]avit · populus · Delphius\n\nA. Marka Minucija, Kvintova sina, Rufa, vojskovođu, prokonzula rimskog, pobednika u ratu protiv Gala i Skordiska, kao i u ratu protiv Besa i ostalih Tračana, Građani Delfa, zbog njegovih zasluga i dobročinstava gradu, posvetiše Apolonu.\nB. Tebanci Menekrat i Sopatro izradiše spomenik.\nC. Marka Minucija, Kvintova sina, Rufa, vojskovođu koji je pobedio Gale Skordiste i Bese i ostale Tračane, za zasluge posvetili Apolonu stanovnici Delfa.(Prevod R. Šalabalić)\n\nГај Октавије, отац будућег императора [[Октавијан Аугуст|Октавијана Августа]], дошао је да среди ситуацију. Године 59. пре н.е. он је тражио освету, овог пута против Беса. Без обзира на озбиљно замишљене кампање и достизање чак до чувеног Дионисијевог светилишта, где му је проречена блистава будућност његовог сина, војсковођа није успео да постигне озбиљан резултат и територијално проширење.\n\nГодине 57-55. пре н.е. односи су се драстично заоштрили јер понекад и Римљани баш нису знали шта раде. Тако је, на пример, намесник провинције Македоније [[Луције Калпурније Пизон]] свесно хушкао трачка племена једна против других. Подмићен од стране Одриса, он је одбио савез са владаром Беса [[Рабокент]]ом, секиром је убио њега и друге виђеније људе и њихове главе послао владару Одриса.\n\n[[Гај Јулије Цезар]] у Грађанском рату спомиње [[Дарданци|Дардане]] и Бесе који су се прикључили [[Помпеј]]у.\n\n42. године против Беса кренуо је у поход и [[Брут]], Цезаров убица.\n\nНетрпељивост између Беса и Одриса била је свесно подстицана. У оваквој ситуацији нису били изненађење спонтани устанци Беса. Први је пре свега представљао пипање пулса и увод у оно што је следило. Он није обухватао велику територију и бунт је био угушен. Други устанак својом снагом подсећао је на природну стихију и предводио га је Дионисов свештеник – [[Вологез]]. Због подршке Римљана Одрисима, устаници нису успели да поврате своје чувено светилиште. Због тога су се 15. (13) године пре н.е. упустили у борбу налазећи надахнуће у свом религиозном ентузијазму. Устанак је трајао све до 11. године пре н.е.; обухватао је и суседне територије и имао утицај и на друга локална племена.\n\nУ то време трачким царством владао је [[Реметалк I]] (Роиметалкеса I). Заједно са својим рођаком [[Раскупорис II|Раскупорисом II]], такође постављеником Октавијана Августа, он стаје на страну Римљана. Међутим, ситуација се није развијала у њихову корист. У директном сукобу са Бесима Раскупорис је био убијен, а Реметалк је побегао пред њима све до Трачког Херсонеса где је нашао заштиту код својих покровитеља.\n\nЗбог ширења устанка и због потпуног уништења земље, управник Македоније - Лиције Калпурније Пизон био је принуђен да сачека војну помоћ из Памфилије (Мала Азија). Иако су сукоби били жестоки, он је на крају успео да угуши устанак крвљу и ватром и Роиметалкеса I устоличили за краља. После његове смрти Август је, 12. године нове ере, трачку државу поделио: јужни део дао је на управу Котису а северни Раскупорису III. \n\nНа почетку владавине императора [[Тиберијe|Тиберија]] (14-37. године) створена је провинција [[Мезија]]. Она је представљала нову административну јединицу којој је већи део Беса припао.\n\nСтруктура становништва се постепено мењала: током I—III века број странаца у Тракији је нарастао, док се домородачка популација драстично умањивала због трговине робовима и регрутовања људства најпре за помоћне а касније и за регуларне војне трупе. [[Грчки језик]] је и даље преовлађивао; латински натписи су релативно ретки и\nнајчешће се своде на дедикације императорима или текстове који се односе на царске управнике.\n\nКрајем II века у већим градовима утемељено је и хришћанство. Само су ратоборни и дивљи Беси, настањени у тешко приступачним планинским областима северозападне Тракије, још дуго очували традиционалну веру. Кад су мисионари крајем IV века уз много мука и њих превели у хришћанство, угасио се и последњи светионик трачке духовности и религије. Једино се [[језик Беса]] - lingua Bessorum - одржао дуго до у VI век, а његови трагови се још разазнају у језицима данашњих балканских народа. ([[Драгослав Срејовић]], Илири и Трачани)\n\nПаулин каже да је Никета давао литургију на језику Беса. Ужитију св. Теодосија \"Великог\", Симеон Метафраст у IX поглављу говори, како су у лаври [[Свети Теодосијe|св. Теодосија]] за живота светитељева вршена богослужења поред грчког, јерменског и на језику Беса. Тачност постојања монаха Беса потврђује и [[свети Јероним]]. (\"Bessorum peritas et pellitorum turbo populorum... Stridorem suum in dule crucis pregerunt melos\") Питање св. литургије у Беса важно је и утолико пре што је то и питање њенога творца. Јер св. литургију на народном језику Беса могао је да да (оригиналну или преведену) само онај, који је учврстио Бесе у откривеној Истини, a то je св. Нићета, који је до 400. године христинизирао Бесе и као \"апостол у Беса\" слављен од св. Сабора и [[св. Паулин]]а. Писмени помен о св. литургији (из X стол.) јесте да се на језику Беса служило 529. г. (време [[Јустин]]ија). О св. литургији не знамо ништа. Једини сачувани помен језика Беса јесте натпис (на прстену) који су Српски војници откопали 1912. г. под Једреном. 1923. г. проф. Г. др [[Хенрик Барић]] је прочитао натпис и утврдио да је на језику Трачана. ([[Мирко Јевтић]], Свети Нићета из Ремесиане)\n\nПочев од III века Тракија је била стално на удару варвара, насељених на левој обали Дунава и у понтским областима. Између 235. и 271. године [[Готи]], [[Карпи]] и [[Сармати]] у неколико су махова пустошили Тракију. Тек у време владавине [[Диоклецијан]]а и његових наследника наступила су мирна времена. Почетком IV века образована је трачка дијецеза која је раздељена на шест провинција: Europa, Hoemimontus, Rhodope, Thracia, Moesia II и Scythia. Ова дијецеза je била већа и многољуднија од претходне провинције Тракије, јер је обухватала и територије све до [[Река Дунав|Дунава]], које су насељавали [[Мижани]] и [[Гети]]. Интересовање за ово подручје, испочетка Рима, а касније и Византије је било значајно због богате експлоатације разноврсних руда из којих су се добијали племенити материјали и гвожђе.\n\nОснивањем Константинопоља на [[Босфор]]у, 330. године, стратешки значај Тракије се увећао; [[Константин Велики]] и његови наследници подигли су велики број утврђења са циљем да Тракија постане моћни бедем који ћe зауставити варварске снаге које су угрожавале Римску империју с истока и севера. Због конзервативног начина живота и религије, сачувавши своју популацију постају синоним за све Трачане. Много је познатих личности, које су пореклом биле Беси. Према списима [[Прокопијe|Прокопија]] међу њима је био император Јустин или велики војсковођа из VI века н.е. – [[Велизар]]ије, војсковођа у рату с [[Персијанци]]ма, а затим главни заповедник војске у Италији. Беси, који су живели око Филипопоља (Пловдив), Родопа и Риле, али који су делом насељавали и јужне падине Витоше у провинцији Дакији Медитеранеи у којој је била и ремезијанска област, били су изврсни златари и рудари. Са локације Градац код Јагодине археолошки налази показују да су основна занимања били земљорадња (највише је гајен просо, затим јечам, две врсте пшенице, сочиво, грашак, лан за одевање и добијање уља, зова) и сточарство (највише су гајене овце и козе, затим свиње, говеда, коњи). Ловљени су јелени, срне, дивље свиње, зечеви и птице. Од оруђа су нађени калупи за ливење метала и камени жрвњеви за скидање кошуљице и млевење жита. Од занатства посебно је било развијено лончарство. Од Беса су Римљани преузели једну врсту мине називајући је \"бесијски поткоп\" (cuniculi more Bessorum), и као изврсни војници који су са германским и малоазијским најамницима чинили елитне јединице под Велизаром и другима у доба цара Јустинијана. ([[Живота Јоцић]], Епископија ремезијанска) Бес је такође познати историчар [[Приск]] и многи други магистрати. \n\nОд 364. године отпочињу, међутим, упади Гота, [[Алани|Алана]] и [[Хуни|Хуна]]; у великој бици са Готима код [[Хадријанопољ]]а 378. године погинуо је цар [[Валенс]], а римска војска је била до ногу потучена. Следеће године [[Теодосије I]] протерао је Готе из трачке дијецезе, али су је већ током 391, 395. и 400. године Готи опет опустошили. То је можда један од разлога што [[Паулин из Ноле]] каже, (око 400. г.), да трачки Беси станују у пећинама (in antris viventes). Он пише [[Никетa из Ремезијане|Никети из Ремезијане]] који је био Бес: «И Беси, издржљивији више него ли њихов снег, постадоше овце при теби пастиру, напасајући их у дворишту света, док се речима твојим смирују [[Скити]], украшавајући срца вером у Христа\'. Он је први превео текст св. литургије на народни језик Беса, које су доцније потпуно уништили Словени.»\n\nУ првој половини V века Хуни, предвођени [[Атилa|Атилом]], у неколико су махова прокрстарили Тракијом, а у другој половини V века источни Готи продрли су све до провинције Родопи, да би 483. године - угрозили и сам [[Константинопољ]]. \n\nПочев од 481. године у трачку дијецезу пристижу и бугарске снаге, најпре удружене са Хунима, а касније са Словенима и [[Авари]]ма. Ратови са њима вођени су са променљивом срећом кроз цео VI век. \n\nИзмеђу 540. и 550. године у свих шест провинција трачке дијецезе подигнут је велики број утврђења, али су њихове бедеме варвари већ у наредним деценијама успели да поруше. Цар [[Ираклије]] је успео да за неко време заустави упаде Словена и Бугара, али су после његове смрти Бугари, предвођени [[Аспарух]]ом, у масама прешли на десну обалу Дунава и 679. године коначно запосели целу Тракију. \n\n[[Трачани]] су, а са њима и Беси, престали да постоје знатно раније. Све до IV века, захваљујући својој још живој традиционалној вери, успевали су да очувају етничку самосвест, али кад су се одрекли старих богова и постали [[хришћани]], током V и VI века асимиловали су их новопридошли [[Словени]].\n\nПо историјским изворима, један од питомаца св. Никeте је седео на престолу источне империје; то је [[Лав Велики]], Трачанин родом, а тачније Бес, (Менолог Василија под 6. новембром: \"у последње време имп. Лава Великог, који се назива Бес (грчки текст) небо је покривено облацима\") а Лав је био император 457-473. г.\n\nМи данас према археолошкој грађи одиста можемо претпоставити да су у касној антици Беси живели у ремезијанској области. О томе сведоче топоними [[Бесијана]], [[Бесипара]], а посебно некрополе специфичне форме у којима су, и у касној антици, сахрањивани спаљени покојници. Овај конзервативни вид сахрањивања среће се на широј територији насељеној Бесима, трагачима за златним жицама и вичним рударима.\n\nУ новије време историчар Готфрид Шрам (Почеци албанског хришћанства. Рано преобраћање Беса u његове последиџе; Фрајбург 1994) поново је оживео тезу да Албанци потичу од Трачана, дакле — досељени су. Али, докле год немамо било каквих језичких доказа o Бесима (које Шрам сматра претечама Албанаца) његова теза ће такође бити само још једна хипотеза, као што је и илирско порекло језички такође недоказано. У сваком случају, захваљујући Шраму питање порекла Албанаца је поново постало интересантно.\n\n[[Петер Бартл]]: Албанци, од средњег века до данас. Београд 2001. стр. 18\n\nЈош су многа друга имена Птоломејеве Сарматије чисто словенске творевине, као Савари Σαύαροι, Суари код Равеннаса, Сјевери код Нестора, упореди трачке Сјевере, кад Арапа такође Савари: Булани Βοΰλανες, Пољени, још код Випоа између осталих Болани; Сулани Σούλονες, Суличани, Сабоки Σαβώκοι Санокеи, Пиенгите Πιεγγίται, Пински, Беси Βίεσσι, Бјеси;\n\n[[Aлексaндaр M. Петровић]]: Праисторија Срба, Београд 2001.\n\n„Трачани, у које се убрајају Гети или Дачани, Корали (Korallen), Беси (Bessen), Кровићи (Krowyzen), Мисирци и Македонци, насељавали су земље између Егејског и Црног мора, Дњестра, јужноисточних Карпата, а одатле са оне стране Истера (Ister) и Саве преко Македоније до Илирије, Епира и Грчке\". (Eb.)\n\nBessi (Народ у Тракији 456. пре Христа) [Херод. Полб. Страбон, Фасти ром. Инскр.]; Бјеси, Беси, народ описан од целог средњег века као највећи разбојници, отуда од бъсъ, бесъ што још данас значи код Словена демон (daemon), нечастиви; упореди сарматске Бјесе у Карпатима;\n\n[[Павел Јозеф Шафарик]]: O пореклу Словена, Нови Сад, 1998\n\nБес је, по Енциклопедији Британици, божанство мање важности у старом Египту, представљао је патуљка са великом главом, избеченим очима, изплаженим језиком, кривим ногама, чупавим репом и обично са круном од перја. Име Бес се сада користи да се означи група богова једноставног изгледа са различитим античким именима. Гротескан изглед таквог бога требао је да инспирише радост, ослобађа од боли и туге, његова одвратност је требало да одагна зле духове. Приказиван је на огледалима, глазираним вазама и другим личним предметима. Повезиван је са музиком и рођењем детета и био је представљен у «кући рођења» где је био посвећен култу дечјег бога. Супротно уобичајеном мишљењу како је представљан, Бес је чешће приказиван ан-фас него из профила, док је изглед пуне фигуре био ређе заступљен.\n\nУместо закључка\n\nО народу Беса не можемо са сигурношћу изводити закључке, али навођењем чињеница које су познате, можемо наслућивати праву слику. Из горњег текста (који свакако није дефинитиван) можемо да рекапитулирамо следеће: Прво помињање имена Бес имамо у Египту и његовој религији. Бес је вероватно било име бога које је постепено губило на значају, или се постепено трансформисало на бога мањег значаја, односно, касније, на свештенике који су тог бога служили. Хомер у Илијади повезује Египат са Балканом тако што помиње учествовање у Тројанском рату египатског краља [[Мемнон]]а, који је ту трагично и погинуо. Свештени кадар из Египта, или само религијски обичаји и ритуали, пренети су на Балкан много пре V века пре наше ере (по Херодоту), где су Беси назив свештеног реда који се постепено пренео на народ Сатре у Тракији. Да то није усамљен случај и да му морамо дати већи значај показује налажење Беса у Сарматији, што неке ауторе наводи на закључак да су Беси словенског порекла, односно са народом, или групом народа који су касније названи Словени. У време Александра Великог налазимо једног истакнутог Беса као бактријског сатрапа (Мала Азија).\nЈезик Беса је сачуван до данашњег дана у разним изразима и топонимима од Албаније преко Србије до Бугарске, односно на целом средишњем Балкану. Нови археолошки налази на територији Македоније где су на планинским врховима пронађени трагови специфичног писма са ритуалним садржајем могао би се приписати Бесима. Поред великог броја значајних личности који су припадали Бесима свакако треба издвојити св. Никету из Ремезијане, чији се рад одражава на духовну културу Србије и данас.\n\nДопунски текст: [[Беси по Орбинију]] \n\nдоматриос\n\nоригинални ауторски текст – скица\n\n.','',24,'Domatrios','20050210212916','',0,0,1,0,0.416815945607,'79949789787083','20050228095606'); INSERT INTO cur VALUES (2541,0,'Агата_Кристи','\'\'\'Агата Милер\'\'\' рођена је у [[Торкај|Торкају]], [[Енглеска]] [[15. септембар|15.септембра]] [[1890]]. године. Године [[1914]]. удала се за пуковника Арчибалда Кристија, авијатичара при Краљевским авио трупама. Пре него што су се развели [[1928]], Кристијеви су добили ћерку Росалину.\n \n\'\'\'Агата Мери Клариса Милер Кристи\'\'\' је најпознатији светски писац мистерија и с правом је зову \"краљицом злочина\" Њене књиге су продате у билионском тиражу на енглеском језику, и исто толико на других 45 језика. Једино су Библија и Шекспирова дела доживела већу продају од романа Агате Кристи.\n\nЊена књижевна каријера је трајала више од пола века. У том периоду је написала 79 романа и колекција малих прича. Написала је и десетине позоришних комада, укључујући и \"Мишоловку\", која је премијерно изведена у [[Лондон|Лондону]] [[25. новембар|25. новембра]] [[1952]]. године, и то дело је до сада најдуже непрестано игран комад у историји позоришта.\n\nАгатин први роман, \'\'\'\'\'\' Мистериозна афера у Стајлзу\'\'\'\'\' (1920), такође је био прва екранизација њеног ексцентричног белгијског детектива [[Херкул Поаро|Херкула Поароа]].\n\nСа сигурношћу једна од најпознатијих измишљених крација свих времена, Поароове \"сиве ћелије\" су тријумфовале у борби против опаких злочина у преко 33 романа. \n\nЊен последњи објављени роман, \'\'\'\'\'Успавано убиство\'\'\'\'\'(1976), такође је екранизован, чиме је још један од светских литерарних ликова, госпођица Џејн Марпл, добила своју улогу и на филму. Госпођица марпл се појавила у преко 12 романа, почевш од \'\'\'\'\'Убиства у Викаријату\'\'\'\'\' 1930.\n\nАгата Кристи је такође написала шест романтичних романа под псеудонимом Мери Вестмакот. Написала је и четири аутобиографсе књиге, као и забавнепустоловине на многим археолошким експедицијама које је посећивала са својим другим мужем.\nУ њена 33 романа главни јунак је ексцентрични белгијски детектив, Херкул Поаро, а у преко 12 романа, главну улогу игра госпођица Џејн Марпл.\n\nГодине [[1971]]. добила је највеће национално признање, орден Британског краљевства.\nУмрла је [[12. јануар|12. јануара]] [[1976]]. године.\n\n\n==Библиографија==\n* [[1920]] \'\'[[The Mysterious Affair at Styles]]\'\' (her first book, which introduced Hercule Poirot)\n* [[1922]] \'\'[[The Secret Adversary]]\'\' (introduced [[Tommy and Tuppence]])\n* [[1923]] \'\'[[Murder on the Links]]\'\'\n* [[1924]] \'\'[[The Man in the Brown Suit]]\'\'\n* [[1925]] \'\'[[The Secret of Chimneys]]\'\'\n* [[1926]] \'\'[[The Murder of Roger Ackroyd]]\'\'\n* [[1927]] \'\'[[The Big Four (novel)|The Big Four]]\'\'\n* [[1928]] \'\'[[The Mystery of the Blue Train]]\'\'\n* [[1929]] \'\'[[Partners in Crime]]\'\' (fifteen short stories)\n* [[1929]] \'\'[[The Seven Dials Mystery]]\'\' \n* [[1930]] \'\'[[The Murder at the Vicarage]]\'\' (introduced Jane Marple)\n* [[1930]] \'\'[[The Mysterious Mr Quin]]\'\' (introduced Mr Harley Quin)\n* [[1931]] \'\'[[The Sittaford Mystery]]\'\'\n* [[1932]] \'\'[[Peril at End House]]\'\'\n* [[1933]] \'\'[[The Hound of Baskerville]]\'\' (twelve short mysteries)\n* [[1933]] \'\'[[Lord Edgware Dies]]\'\'\n* [[1934]] \'\'[[Murder on the Orient Express]]\'\'\n* [[1934]] \'\'[[Parker Pyne investigates]]\'\' (twelve short mysteries)\n* [[1934]] \'\'[[The Listerdale mystery]]\'\' (twelve short mysteries)\n* [[1935]] \'\'[[Three Act Tragedy]]\'\'\n* [[1935]] \'\'[[Why Didn\'t They Ask Evans?]]\'\'\n* [[1935]] \'\'[[Death in the Clouds]]\'\' (first published as [[Death in the Air]])\n* [[1936]] \'\'[[The A.B.C. Murders]]\'\'\n* [[1936]] \'\'[[Murder in Mesopotamia]]\'\'\n* [[1936]] \'\'[[Cards on the Table]]\'\'\n* [[1937]] \'\'[[Death on the Nile]]\'\'\n* [[1937]] \'\'[[Dumb Witness]]\'\'\n* [[1938]] \'\'[[Appointment with Death]]\'\'\n* [[1939]] \'\'[[Ten Little Niggers]]\'\' (also known as \'\'And Then There Were None\'\', \'\'Ten Little Indians\'\')\n* [[1939]] \'\'[[Murder is Easy]]\'\'\n* [[1939]] \'\'[[Hercule Poirot\'s Christmas]]\'\'\n* [[1941]] \'\'[[Evil under the Sun]]\'\'\n* [[1941]] \'\'[[N or M?]]\'\'\n* [[1941]] \'\'[[One, Two, Buckle My Shoe]]\'\'\n* [[1942]] \'\'[[The Body in the Library]]\'\'\n* [[1942]] \'\'[[Five Little Pigs]]\'\'\n* [[1942]] \'\'[[The Moving Finger]]\'\'\n* [[1944]] \'\'[[Towards Zero]]\'\'\n* [[1944]] \'\'[[Sparkling Cyanide]]\'\'\n* [[1945]] \'\'[[Death comes as the End]]\'\'\n* [[1946]] \'\'[[The Hollow]]\'\'\n* [[1947]] \'\'[[The Labours of Hercules]]\'\' (twelve short mysteries featuring Hercule Poirot)\n* [[1948]] \'\'[[There is a Tide]]\'\' (also known as \'\'Taken at the Flood\'\')\n* [[1949]] \'\'[[Crooked House]]\'\'\n* [[1950]] \'\'[[A Murder is Announced]]\'\'\n* [[1951]] \'\'[[They Came to Baghdad]]\'\'\n* [[1952]] \'\'[[Mrs McGinty\'s Dead]]\'\'\n* [[1953]] \'\'[[A Pocket Full of Rye]]\'\'\n* [[1953]] \'\'[[After the Funeral]]\'\'\n* [[1955]] \'\'[[Hickory Dickory Dock (book)|Hickory Dickory Dock]]\'\'\n* [[1955]] \'\'[[Destination Unknown (novel)|Destination Unknown]]\'\'\n* [[1956]] \'\'[[Dead Man\'s Folly]]\'\'\n* [[1957]] \'\'[[4.50 from Paddington]]\'\'\n* [[1957]] \'\'[[Ordeal by Innocence]]\'\'\n* [[1959]] \'\'[[Cat Among the Pigeons]]\'\'\n* [[1961]] \'\'[[The Pale Horse]]\'\' (murder by [[thallium]])\n* [[1962]] \'\'[[The Mirror Crack\'d from Side to Side]]\'\'\n* [[1963]] \'\'[[The Clocks]]\'\'\n* [[1964]] \'\'[[A Caribbean Mystery]]\'\'\n* [[1965]] \'\'[[At Bertram\'s Hotel]]\'\'\n* [[1966]] \'\'[[Third Girl]]\'\'\n* [[1967]] \'\'[[Endless Night]]\'\'\n* [[1968]] \'\'[[By the Pricking of my Thumbs]]\'\'\n* [[1969]] \'\'[[Hallowe\'en Party]]\'\'\n* [[1970]] \'\'[[Passenger to Frankfurt]]\'\'\n* [[1971]] \'\'[[Nemesis (Christie)|Nemesis]]\'\'\n* [[1972]] \'\'[[Elephants Can Remember]]\'\'\n* [[1973]] \'\'[[Postern of Fate]]\'\'\n* [[1974]] \'\'[[Poirot\'s Early Cases]]\'\' (eighteen short mysteries)\n* [[1975]] \'\'[[Curtain]]\'\' (Poirot\'s last case, written four decades earlier)\n* [[1976]] \'\'[[Sleeping Murder]]\'\' (Miss Marple\'s last case, written four decades earlier)\n\nКоаутор:\n* [[1931]] \'\'[[The Floating Admiral]]\'\' написала заједно са [[G. K. Chesterton]], [[Dorothy L. Sayers]] и са другим члановима Detection Club-а.\n\nДела написана под именим Мери Вестмакот:\n* [[1930]] \'\'[[Giant\'s Bread]]\'\'\n* [[1934]] \'\'[[Unfinished Portrait]]\'\'\n* [[1947]] \'\'[[The Rose and the Yew Tree]]\'\'\n* [[1952]] \'\'[[A Daughter\'s a Daughter]]\'\'\n* [[1956]] \'\'[[The Burden]]\'\'\n\n[[cy:Agatha Christie]]\n[[da:Agatha Christie]]\n[[de:Agatha Christie]]\n[[en:Agatha Christie]]\n[[es:Agatha Christie]]\n[[eo:Agatha CHRISTIE]]\n[[fr:Agatha Christie]]\n[[id:Agatha Christie]]\n[[it:Agatha Christie]]\n[[he:אגאתה כריסטי]]\n[[nl:Agatha Christie]]\n[[ja:アガサ・クリスティ]]\n[[pl:Agatha Christie]]\n[[fi:Agatha Christie]]\n[[sv:Agatha Christie]]\n[[zh:阿加莎·克里斯蒂]]\n\n\n\n[[Category:Књижевници|Кристи, Агата]]','+interwiki',170,'Покрајац','20050304235148','',0,0,0,0,0.06640947101,'79949695764851','20050304235148'); INSERT INTO cur VALUES (2542,0,'Бес','\nБес – бактријски сатрап\n\nО етничкој повезаности и припадности овог Беса са средњобалканским Бесима постоје веома реалне индиције, али ми литература која се тиме бави тренутно није доступна. Лично име Бес је по мом мишљењу кориштено или су га други користили за означавање порекла. Касније видимо да га је Бес променио када се прогласио царем. \n\nУ пролеће 330. године, [[Александар Велики]] је из [[Персепоље|Персепоља]] кренуо у [[Екбатана|Екбатану]], стару медску престоницу која је служила као летња резиденција персијских царева, где се, како је сазнао, [[Дарије]] склонио после слома код [[Гаугамела|Гаугамеле]]. Све дотле док је персијски цар био на слободи, Александар није могао да сматра да је постигао свој циљ. Дарије није губио наду да ће се одржати у источном делу свог царства. Уздао се у пространство и дивљу природу својих иранских поседа и у помоћ својих скитских савезника. Предах од неколико месеци који му је Александар дао, Дарије је искористио да у Екбатани скупи нову војску и поврати изгубљени ауторитет. Око њега су се окупили источноирански сатрапи одлучни у намери да се супротставе Александру, али несложни у погледу тактике коју треба применити. Једни су саветовали Дарија да сачека Александра у Екбатани, други - међу њима и моћни бактријски сатрап Бес - да се повуче на север пустошећи све иза себе и да на тај начин пресече пут Александру и онемогући му даље надирање.\n\nНајзад, код места [[Хекатонпил]]а, наишли су на Дарија - био је мртав (јул 330. године). Наиме, видећи да се Александар приближава, Бес је наредио де се Дарије убије, а сам је успео да пребегне у [[Бактрија|Бактрију]] и тамо се прогласи за његовог наследника под именом [[Артаксеркс IV|Артаксеркса IV]].\n\nАлександар није одмах кренуо за Бесом. Пошто је одморио војску у Хекатонпилу, он се упутио на север у [[Хирканија|Хирканију]], област која се простирала јужно од Каспијског језера.\n\nРаздобље од 330. до 327. године провео је Александар у североисточним областима Бактрије и Согдијане, где су сатрапи Бес и [[Спитамен]] организовали жесток отпор. То су биле свакако најтеже године у Александровој војној каријери. Земља у којој се борио била је потпуно непозната и туђа, а услови ратовања другачији него до тада. Ове далеке области на ивици Персијског царства имале су дивљу и сурову природу. Високе планине смењују се тамо са пустињама у којима влада неиздржива жега. [[Грци]] су о тим земљама имали сасвим погрешне представе. Они су планину [[Хиндукуш]] сматрали продужетком [[Кавказ]]а, а за реку Јаксарту су држали да је горњи ток [[Танаис|Танаиса]]. Нису знали да ли је [[Каспијско море]] отворено или затворено. Све је било другачије у тим земљама. Тамо није било градова, већ је становништво живело растурено по селима. Против освајача организован је прави герилски рат. Мали, хитри коњанички одреди нису давали мира македонској војсци, а када је она покушавала да нападне, домороци су се повлачили у своја утврђења. \n\nСама чињеница да је три године употребљено на покоравање ових периферних области, Бактрије и [[Согдијана|Согдијане]] - а за четири године извршено је освајање свих земаља Средњег истока -показује како су велики напори морали бити уложени. Свакако, једна од основних карактерних црта македонског освајача јесте била истрајност на постављеном задатку. Није смело бити подухвата који он не би био у стању да изврши. А његова војничка генијалност огледа се у лакоћи са којом је, прилагођавајући се новим условима, мењао и карактер ратовања. Пошто више није могло бити фронталних битака, Александар мења тактику, реорганизује војску стварајући мање одреде, узима у бојне редове [[Персијанци|Персијанце]] и уводи коњаничке стрељачке ескадроне по азијском узору. Бактрија и Согдијана и источноиранске сатрапије биле су за њега бунтовничке области и он с њима тако поступа. \n\nДок је боравио у [[Дрангијана|Дрангијани]] стигле су изјаве покорности сатрапа [[Карманија|Карманије]] и [[Гедрозија|Гедрозије]] (данашњи Белуџистан). [[Арахозија]] је, међутим, и даље пружала отпор. Преко северног дела ове сатрапије Александар се упутио ка долини [[Кабул]]а, старој области Парапамисаде.\nУспут је основао још једну Александрију у подножју Хиндукуша (или Кавказа Парапамиса, како су га Грци звали). На овом делу пута војска је наишла на нове препреке. Планине су биле снегом покривене, пут тежак, снабдевање слабо и војници су гладовали. Прелаз преко Хиндукуша или, тачније, његово заобилажење нижим превојима извршено је, ипак, уз мало жртава. Александар није наишао на Беса, који је држао позицију на излазу из кланца, јер је ишао другим путем, па се Бес повукао с војском даље на север.\nМесто [[Бактра]] на реци [[Оксос]] (Аму-Дарја) освојено је без борбе. Када је прешао реку, Александру стигне гласник од Спитамена, согдијског сатрапа, и јави му да је његов господар заробио Беса и да је спреман да му га преда. Александар пошаље [[Птолемеј]]а да преузме заробљеника. Међутим, Спитамен је побегао не сачекавши га. Бес је ухваћен, везан за срамни стуб, показиван и шибан пред војском, а затим послат у Бактра да му се суди.\n\nЗиму 329/8. године Aлександар је провео у Бактри. Ту су му стигла појачања из Европе и из западних делова царства. У Бактрији је Бес изведен пред суд и осуђен за узурпацију. Казна је била источњачка у правом смислу. Као што су асирски и персијски деспоти поступили са „лажним\" царевима -узурпаторима, тако је и Александар дао да се Бесу одсеку уши и нос. То је једини случај који знамо таквог прилагођавања менталитету његових источних поданика. (доматриос)\n\nЛитература:\n\n*[[Фанула Папазоглу]], Историја хеленизма, Beograd 1995.\n\n.','',24,'Domatrios','20040806085030','',0,0,0,1,0.589068020968,'79959193914969','20050111113229'); INSERT INTO cur VALUES (2543,0,'1790','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]] | \'\'\'[[1790е]]\'\'\' | [[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]]
\n[[1785]] | [[1786]] | [[1787]] | [[1788]] | [[1789]] | \'\'\'1790\'\'\' | [[1791]] | [[1792]] | [[1793]] | [[1794]] | [[1795]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1790]]\n[[ast:1790]]\n[[bg:1790]]\n[[ca:1790]]\n[[cy:1790]]\n[[da:1790]]\n[[de:1790]]\n[[el:1790]]\n[[en:1790]]\n[[eo:1790]]\n[[es:1790]]\n[[et:1790]]\n[[eu:1790]]\n[[fi:1790]]\n[[fr:1790]]\n[[gl:1790]]\n[[he:1790]]\n[[hr:1790]]\n[[is:1790]]\n[[it:1790]]\n[[nl:1790]]\n[[no:1790]]\n[[pl:1790]]\n[[ro:1790]]\n[[ru:1790]]\n[[sl:1790]]\n[[sv:1790]]\n[[tr:1790]]\n[[uk:1790]]\n[[wa:1790]]\n[[zh:1790年]]','Andre Engels - robot Adding:is,gl,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902121131','',0,0,1,0,0.474820875318,'79959097878868','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2544,0,'1791','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]] | \'\'\'[[1790е]]\'\'\' | [[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]]
\n[[1786]] | [[1787]] | [[1788]] | [[1789]] | [[1790]] | \'\'\'1791\'\'\' | [[1792]] | [[1793]] | [[1794]] | [[1795]] | [[1796]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1791]]\n[[ast:1791]]\n[[bg:1791]]\n[[ca:1791]]\n[[cy:1791]]\n[[da:1791]]\n[[de:1791]]\n[[el:1791]]\n[[en:1791]]\n[[eo:1791]]\n[[es:1791]]\n[[et:1791]]\n[[eu:1791]]\n[[fi:1791]]\n[[fr:1791]]\n[[he:1791]]\n[[hr:1791]]\n[[hu:1791]]\n[[io:1791]]\n[[is:1791]]\n[[it:1791]]\n[[nl:1791]]\n[[no:1791]]\n[[pl:1791]]\n[[ro:1791]]\n[[ru:1791]]\n[[sl:1791]]\n[[sv:1791]]\n[[tr:1791]]\n[[uk:1791]]\n[[wa:1791]]\n[[zh:1791年]]','Andre Engels - robot Adding:io,tr,is,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902130844','',0,0,1,0,0.071235184125,'79959097869155','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2545,0,'1792','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]] | \'\'\'[[1790е]]\'\'\' | [[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]]
\n[[1787]] | [[1788]] | [[1789]] | [[1790]] | [[1791]] | \'\'\'1792\'\'\' | [[1793]] | [[1794]] | [[1795]] | [[1796]] | [[1797]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1792]]\n[[ast:1792]]\n[[bg:1792]]\n[[ca:1792]]\n[[cy:1792]]\n[[da:1792]]\n[[de:1792]]\n[[el:1792]]\n[[en:1792]]\n[[eo:1792]]\n[[es:1792]]\n[[et:1792]]\n[[eu:1792]]\n[[fi:1792]]\n[[fr:1792]]\n[[gl:1792]]\n[[he:1792]]\n[[hr:1792]]\n[[is:1792]]\n[[it:1792]]\n[[nl:1792]]\n[[no:1792]]\n[[pl:1792]]\n[[ro:1792]]\n[[ru:1792]]\n[[sl:1792]]\n[[sv:1792]]\n[[tr:1792]]\n[[uk:1792]]\n[[wa:1792]]\n[[zh:1792年]]','Andre Engels - robot Adding:gl,tr,is,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902130744','',0,0,1,0,0.227682831338,'79959097869255','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2546,0,'1793','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]] | \'\'\'[[1790е]]\'\'\' | [[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]]
\n[[1788]] | [[1789]] | [[1790]] | [[1791]] | [[1792]] | \'\'\'1793\'\'\' | [[1794]] | [[1795]] | [[1796]] | [[1797]] | [[1798]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1793]]\n[[ast:1793]]\n[[bg:1793]]\n[[ca:1793]]\n[[cy:1793]]\n[[da:1793]]\n[[de:1793]]\n[[el:1793]]\n[[en:1793]]\n[[eo:1793]]\n[[es:1793]]\n[[et:1793]]\n[[eu:1793]]\n[[fi:1793]]\n[[fr:1793]]\n[[he:1793]]\n[[hr:1793]]\n[[is:1793]]\n[[it:1793]]\n[[nl:1793]]\n[[no:1793]]\n[[pl:1793]]\n[[ro:1793]]\n[[ru:1793]]\n[[sl:1793]]\n[[sv:1793]]\n[[tr:1793]]\n[[uk:1793]]\n[[wa:1793]]\n[[zh:1793年]]','Andre Engels - robot Adding:is,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902130645','',0,0,1,0,0.31649318259,'79959097869354','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2547,0,'1794','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]] | \'\'\'[[1790е]]\'\'\' | [[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]]
\n[[1789]] | [[1790]] | [[1791]] | [[1792]] | [[1793]] | \'\'\'1794\'\'\' | [[1795]] | [[1796]] | [[1797]] | [[1798]] | [[1799]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1794]]\n[[ast:1794]]\n[[bg:1794]]\n[[ca:1794]]\n[[cy:1794]]\n[[da:1794]]\n[[de:1794]]\n[[el:1794]]\n[[en:1794]]\n[[eo:1794]]\n[[es:1794]]\n[[et:1794]]\n[[eu:1794]]\n[[fi:1794]]\n[[fr:1794]]\n[[he:1794]]\n[[hr:1794]]\n[[is:1794]]\n[[it:1794]]\n[[nl:1794]]\n[[no:1794]]\n[[pl:1794]]\n[[ro:1794]]\n[[ru:1794]]\n[[sl:1794]]\n[[sv:1794]]\n[[tr:1794]]\n[[uk:1794]]\n[[wa:1794]]\n[[zh:1794年]]','Andre Engels - robot Adding:is,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902130545','',0,0,1,0,0.151687007002,'79959097869454','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2548,0,'1795','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]] | \'\'\'[[1790е]]\'\'\' | [[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]]
\n[[1790]] | [[1791]] | [[1792]] | [[1793]] | [[1794]] | \'\'\'1795\'\'\' | [[1796]] | [[1797]] | [[1798]] | [[1799]] | [[1800]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1795]]\n[[ast:1795]]\n[[bg:1795]]\n[[ca:1795]]\n[[cy:1795]]\n[[da:1795]]\n[[de:1795]]\n[[el:1795]]\n[[en:1795]]\n[[eo:1795]]\n[[es:1795]]\n[[et:1795]]\n[[eu:1795]]\n[[fi:1795]]\n[[fr:1795]]\n[[hr:1795]]\n[[is:1795]]\n[[it:1795]]\n[[nl:1795]]\n[[no:1795]]\n[[pl:1795]]\n[[ro:1795]]\n[[ru:1795]]\n[[sl:1795]]\n[[sv:1795]]\n[[tr:1795]]\n[[uk:1795]]\n[[wa:1795]]\n[[zh:1795年]]','Andre Engels - robot Adding:is,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040902130445','',0,0,1,0,0.039298310429,'79959097869554','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2549,0,'1796','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]] | \'\'\'[[1790е]]\'\'\' | [[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]]
\n[[1791]] | [[1792]] | [[1793]] | [[1794]] | [[1795]] | \'\'\'1796\'\'\' | [[1797]] | [[1798]] | [[1799]] | [[1800]] | [[1801]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1796]]\n[[ast:1796]]\n[[bg:1796]]\n[[ca:1796]]\n[[cy:1796]]\n[[da:1796]]\n[[de:1796]]\n[[el:1796]]\n[[en:1796]]\n[[eo:1796]]\n[[es:1796]]\n[[et:1796]]\n[[eu:1796]]\n[[fi:1796]]\n[[fr:1796]]\n[[hr:1796]]\n[[is:1796]]\n[[it:1796]]\n[[nl:1796]]\n[[no:1796]]\n[[pl:1796]]\n[[ro:1796]]\n[[ru:1796]]\n[[simple:1796]]\n[[sl:1796]]\n[[sv:1796]]\n[[tr:1796]]\n[[uk:1796]]\n[[wa:1796]]\n[[zh:1796年]]','Andre Engels - robot Adding:is,tr,wa,ast,uk Removing:ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040902130345','',0,0,1,0,0.515809338314,'79959097869654','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2550,0,'1797','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]] | \'\'\'[[1790е]]\'\'\' | [[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]]
\n[[1792]] | [[1793]] | [[1794]] | [[1795]] | [[1796]] | \'\'\'1797\'\'\' | [[1798]] | [[1799]] | [[1800]] | [[1801]] | [[1802]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1797]]\n[[ast:1797]]\n[[bg:1797]]\n[[ca:1797]]\n[[cy:1797]]\n[[da:1797]]\n[[de:1797]]\n[[el:1797]]\n[[en:1797]]\n[[eo:1797]]\n[[es:1797]]\n[[et:1797]]\n[[eu:1797]]\n[[fi:1797]]\n[[fr:1797]]\n[[he:1797]]\n[[hr:1797]]\n[[is:1797]]\n[[it:1797]]\n[[nl:1797]]\n[[no:1797]]\n[[pl:1797]]\n[[pt:1797]]\n[[ro:1797]]\n[[ru:1797]]\n[[sl:1797]]\n[[sv:1797]]\n[[tr:1797]]\n[[uk:1797]]\n[[wa:1797]]\n[[zh:1797年]]','Andre Engels - robot Adding:is,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902130244','',0,0,1,0,0.341034298921,'79959097869755','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2551,0,'1798','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]] | \'\'\'[[1790е]]\'\'\' | [[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]]
\n[[1793]] | [[1794]] | [[1795]] | [[1796]] | [[1797]] | \'\'\'1798\'\'\' | [[1799]] | [[1800]] | [[1801]] | [[1802]] | [[1803]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1798]]\n[[ast:1798]]\n[[bg:1798]]\n[[ca:1798]]\n[[cy:1798]]\n[[da:1798]]\n[[de:1798]]\n[[el:1798]]\n[[en:1798]]\n[[eo:1798]]\n[[es:1798]]\n[[et:1798]]\n[[eu:1798]]\n[[fi:1798]]\n[[fr:1798]]\n[[hr:1798]]\n[[is:1798]]\n[[it:1798]]\n[[nl:1798]]\n[[no:1798]]\n[[pl:1798]]\n[[pt:1798]]\n[[ro:1798]]\n[[ru:1798]]\n[[sl:1798]]\n[[sv:1798]]\n[[tr:1798]]\n[[uk:1798]]\n[[wa:1798]]\n[[zh:1798年]]','Andre Engels - robot Adding:is,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040902130145','',0,0,1,0,0.366972746964,'79959097869854','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2552,0,'1799','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]] | \'\'\'[[1790е]]\'\'\' | [[1800е]] | [[1810е]] | [[1820е]]
\n[[1794]] | [[1795]] | [[1796]] | [[1797]] | [[1798]] | \'\'\'1799\'\'\' | [[1800]] | [[1801]] | [[1802]] | [[1803]] | [[1804]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1799]]\n[[ast:1799]]\n[[bg:1799]]\n[[ca:1799]]\n[[cy:1799]]\n[[da:1799]]\n[[de:1799]]\n[[el:1799]]\n[[en:1799]]\n[[eo:1799]]\n[[es:1799]]\n[[et:1799]]\n[[eu:1799]]\n[[fi:1799]]\n[[fr:1799]]\n[[he:1799]]\n[[hr:1799]]\n[[ia:1799]]\n[[is:1799]]\n[[it:1799]]\n[[nl:1799]]\n[[no:1799]]\n[[pl:1799]]\n[[pt:1799]]\n[[ro:1799]]\n[[ru:1799]]\n[[sl:1799]]\n[[sv:1799]]\n[[tr:1799]]\n[[uk:1799]]\n[[wa:1799]]\n[[zh:1799年]]','Andre Engels - robot Adding:is,tr,wa,ast,uk Removing:simple,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902130044','',0,0,1,0,0.782620835482,'79959097869955','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2553,0,'1800','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]] | \'\'\'[[1800е]]\'\'\' | [[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]]
\n[[1795]] | [[1796]] | [[1797]] | [[1798]] | [[1799]] | \'\'\'1800\'\'\' | [[1801]] | [[1802]] | [[1803]] | [[1804]] | [[1805]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1800]]\n[[ast:1800]]\n[[bg:1800]]\n[[ca:1800]]\n[[cy:1800]]\n[[da:1800]]\n[[de:1800]]\n[[el:1800]]\n[[en:1800]]\n[[eo:1800]]\n[[es:1800]]\n[[et:1800]]\n[[eu:1800]]\n[[fi:1800]]\n[[fr:1800]]\n[[he:1800]]\n[[hr:1800]]\n[[is:1800]]\n[[it:1800]]\n[[nl:1800]]\n[[no:1800]]\n[[pl:1800]]\n[[pt:1800]]\n[[ro:1800]]\n[[ru:1800]]\n[[sl:1800]]\n[[sv:1800]]\n[[tr:1800]]\n[[uk:1800]]\n[[wa:1800]]\n[[zh:1800年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,is,wa,ast,uk Removing:simple,ia,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902125944','',0,0,1,0,0.832849508539,'79959097874055','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2554,0,'1801','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]] | \'\'\'[[1800е]]\'\'\' | [[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]]
\n[[1796]] | [[1797]] | [[1798]] | [[1799]] | [[1800]] | \'\'\'1801\'\'\' | [[1802]] | [[1803]] | [[1804]] | [[1805]] | [[1806]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|01801]]\n\n[[af:1801]]\n[[ast:1801]]\n[[bg:1801]]\n[[ca:1801]]\n[[cy:1801]]\n[[da:1801]]\n[[de:1801]]\n[[el:1801]]\n[[en:1801]]\n[[eo:1801]]\n[[es:1801]]\n[[et:1801]]\n[[eu:1801]]\n[[fi:1801]]\n[[fr:1801]]\n[[he:1801]]\n[[hr:1801]]\n[[is:1801]]\n[[it:1801]]\n[[nl:1801]]\n[[no:1801]]\n[[pl:1801]]\n[[pt:1801]]\n[[ro:1801]]\n[[ru:1801]]\n[[sl:1801]]\n[[sv:1801]]\n[[tr:1801]]\n[[uk:1801]]\n[[wa:1801]]\n[[zh-cn:1801年]]','категорија',108,'Djordjes','20041116213435','',0,0,0,0,0.895404624704,'79958883786564','20041116213435'); INSERT INTO cur VALUES (2555,0,'1802','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]] | \'\'\'[[1800е]]\'\'\' | [[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]]
\n[[1797]] | [[1798]] | [[1799]] | [[1800]] | [[1801]] | \'\'\'1802\'\'\' | [[1803]] | [[1804]] | [[1805]] | [[1806]] | [[1807]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|01802]]\n\n[[af:1802]]\n[[ast:1802]]\n[[bg:1802]]\n[[ca:1802]]\n[[cy:1802]]\n[[da:1802]]\n[[de:1802]]\n[[el:1802]]\n[[en:1802]]\n[[eo:1802]]\n[[es:1802]]\n[[et:1802]]\n[[eu:1802]]\n[[fi:1802]]\n[[fr:1802]]\n[[he:1802]]\n[[hr:1802]]\n[[hu:1802]]\n[[io:1802]]\n[[is:1802]]\n[[it:1802]]\n[[nl:1802]]\n[[no:1802]]\n[[pl:1802]]\n[[pt:1802]]\n[[ro:1802]]\n[[ru:1802]]\n[[sl:1802]]\n[[sv:1802]]\n[[tr:1802]]\n[[uk:1802]]\n[[wa:1802]]\n[[zh:1802年]]','категорија',108,'Djordjes','20041116215530','',0,0,0,0,0.850114981108,'79958883784469','20041116215530'); INSERT INTO cur VALUES (2556,0,'1803','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]] | \'\'\'[[1800е]]\'\'\' | [[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]]
\n[[1798]] | [[1799]] | [[1800]] | [[1801]] | [[1802]] | \'\'\'1803\'\'\' | [[1804]] | [[1805]] | [[1806]] | [[1807]] | [[1808]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|01803]]\n\n[[af:1803]]\n[[ast:1803]]\n[[bg:1803]]\n[[ca:1803]]\n[[cy:1803]]\n[[da:1803]]\n[[de:1803]]\n[[el:1803]]\n[[en:1803]]\n[[eo:1803]]\n[[es:1803]]\n[[et:1803]]\n[[eu:1803]]\n[[fi:1803]]\n[[fr:1803]]\n[[he:1803]]\n[[hr:1803]]\n[[hu:1803]]\n[[is:1803]]\n[[it:1803]]\n[[nl:1803]]\n[[no:1803]]\n[[pl:1803]]\n[[ro:1803]]\n[[ru:1803]]\n[[sl:1803]]\n[[sv:1803]]\n[[tr:1803]]\n[[uk:1803]]\n[[wa:1803]]\n[[zh:1803年]]','',108,'Djordjes','20041116215534','',0,0,0,0,0.120822905153,'79958883784465','20041116215534'); INSERT INTO cur VALUES (2557,0,'1805','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]] | \'\'\'[[1800е]]\'\'\' | [[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]]
\n[[1800]] | [[1801]] | [[1802]] | [[1803]] | [[1804]] | \'\'\'1805\'\'\' | [[1806]] | [[1807]] | [[1808]] | [[1809]] | [[1810]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|01805]]\n\n[[af:1805]]\n[[ast:1805]]\n[[bg:1805]]\n[[ca:1805]]\n[[cy:1805]]\n[[da:1805]]\n[[de:1805]]\n[[el:1805]]\n[[en:1805]]\n[[eo:1805]]\n[[es:1805]]\n[[et:1805]]\n[[eu:1805]]\n[[fi:1805]]\n[[fr:1805]]\n[[he:1805]]\n[[hr:1805]]\n[[ia:1805]]\n[[is:1805]]\n[[it:1805]]\n[[nl:1805]]\n[[no:1805]]\n[[pl:1805]]\n[[ro:1805]]\n[[ru:1805]]\n[[sl:1805]]\n[[sv:1805]]\n[[tr:1805]]\n[[uk:1805]]\n[[wa:1805]]\n[[zh:1805年]]','',108,'Djordjes','20041116215539','',0,0,0,0,0.77514983936,'79958883784460','20041116215539'); INSERT INTO cur VALUES (2558,0,'1806','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]] | \'\'\'[[1800е]]\'\'\' | [[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]]
\n[[1801]] | [[1802]] | [[1803]] | [[1804]] | [[1805]] | \'\'\'1806\'\'\' | [[1807]] | [[1808]] | [[1809]] | [[1810]] | [[1811]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|01806]]\n\n[[af:1806]]\n[[ast:1806]]\n[[bg:1806]]\n[[ca:1806]]\n[[cy:1806]]\n[[da:1806]]\n[[de:1806]]\n[[el:1806]]\n[[en:1806]]\n[[eo:1806]]\n[[es:1806]]\n[[et:1806]]\n[[eu:1806]]\n[[fi:1806]]\n[[fr:1806]]\n[[he:1806]]\n[[hr:1806]]\n[[is:1806]]\n[[it:1806]]\n[[nl:1806]]\n[[no:1806]]\n[[pl:1806]]\n[[ro:1806]]\n[[ru:1806]]\n[[sl:1806]]\n[[sv:1806]]\n[[tr:1806]]\n[[uk:1806]]\n[[wa:1806]]\n[[zh:1806年]]','',108,'Djordjes','20041116215540','',0,0,0,0,0.069619929916,'79958883784459','20041116215540'); INSERT INTO cur VALUES (2559,0,'1807','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]] | \'\'\'[[1800е]]\'\'\' | [[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]]
\n[[1802]] | [[1803]] | [[1804]] | [[1805]] | [[1806]] | \'\'\'1807\'\'\' | [[1808]] | [[1809]] | [[1810]] | [[1811]] | [[1812]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1807-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1807-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|01807]]\n\n[[af:1807]]\n[[ast:1807]]\n[[be:1807]]\n[[bg:1807]]\n[[ca:1807]]\n[[cy:1807]]\n[[da:1807]]\n[[de:1807]]\n[[el:1807]]\n[[en:1807]]\n[[eo:1807]]\n[[es:1807]]\n[[et:1807]]\n[[eu:1807]]\n[[fi:1807]]\n[[fr:1807]]\n[[he:1807]]\n[[hr:1807]]\n[[hu:1807]]\n[[is:1807]]\n[[it:1807]]\n[[ko:1807년]]\n[[nl:1807]]\n[[no:1807]]\n[[pl:1807]]\n[[pt:1807]]\n[[ro:1807]]\n[[ru:1807]]\n[[simple:1807]]\n[[sl:1807]]\n[[sv:1807]]\n[[tr:1807]]\n[[uk:1807]]\n[[wa:1807]]\n[[zh-cn:1807年]]','',124,'Милош','20050109081452','',0,0,0,0,0.694009707167,'79949890918547','20050109081452'); INSERT INTO cur VALUES (2560,0,'1808','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]] | \'\'\'[[1800е]]\'\'\' | [[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]]
\n[[1803]] | [[1804]] | [[1805]] | [[1806]] | [[1807]] | \'\'\'1808\'\'\' | [[1809]] | [[1810]] | [[1811]] | [[1812]] | [[1813]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1808-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1808-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|01808]]\n\n[[af:1808]]\n[[ast:1808]]\n[[be:1808]]\n[[bg:1808]]\n[[ca:1808]]\n[[cy:1808]]\n[[da:1808]]\n[[de:1808]]\n[[el:1808]]\n[[en:1808]]\n[[eo:1808]]\n[[es:1808]]\n[[et:1808]]\n[[eu:1808]]\n[[fi:1808]]\n[[fr:1808]]\n[[gl:1808]]\n[[he:1808]]\n[[hr:1808]]\n[[hu:1808]]\n[[is:1808]]\n[[it:1808]]\n[[nl:1808]]\n[[no:1808]]\n[[pl:1808]]\n[[ro:1808]]\n[[ru:1808]]\n[[sl:1808]]\n[[sv:1808]]\n[[tr:1808]]\n[[uk:1808]]\n[[wa:1808]]\n[[zh:1808年]]','/* Догађаји */',124,'Милош','20050111065848','',0,0,0,0,0.637207742146,'79949888934151','20050126201249'); INSERT INTO cur VALUES (2561,0,'1809','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[18. век]] | \'\'\'[[19. век]]\'\'\' | [[20. век]]
\n[[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]] | \'\'\'[[1800е]]\'\'\' | [[1810е]] | [[1820е]] | [[1830е]]
\n[[1804]] | [[1805]] | [[1806]] | [[1807]] | [[1808]] | \'\'\'1809\'\'\' | [[1810]] | [[1811]] | [[1812]] | [[1813]] | [[1814]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[Category:19. век|01809]]\n\n[[af:1809]]\n[[ast:1809]]\n[[bg:1809]]\n[[ca:1809]]\n[[cy:1809]]\n[[da:1809]]\n[[de:1809]]\n[[el:1809]]\n[[en:1809]]\n[[eo:1809]]\n[[es:1809]]\n[[et:1809]]\n[[eu:1809]]\n[[fi:1809]]\n[[fr:1809]]\n[[he:1809]]\n[[hr:1809]]\n[[io:1809]]\n[[is:1809]]\n[[it:1809]]\n[[la:1809]]\n[[nl:1809]]\n[[no:1809]]\n[[pl:1809]]\n[[ro:1809]]\n[[ru:1809]]\n[[sl:1809]]\n[[sv:1809]]\n[[tr:1809]]\n[[uk:1809]]\n[[wa:1809]]\n[[zh:1809年]]','',108,'Djordjes','20041116215555','',0,0,0,0,0.33679903128,'79958883784444','20041116215555'); INSERT INTO cur VALUES (2562,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Нема_услова_за_смањење_цене_струје','Извор: [http://www.b92.net Б92]\n\n==Нема услова за смањење цене струје==\n\nБеоград -- Струја је поскупела више од планираног, али појефтињења неће бити, порука је ЕПС-а.\n\nРаст цене струје у јулу је око 12,6 одсто, а ЕПС сматра да нема услова за смањење цена. Према речима заменика генералног директора ЕПС-а Драгојла Бажалаца, разлика између процената јулског поскупљења струје које су изнели Завод од 14,9 и ЕПС од 10,7 - последица је тарифног система, попуста за одређене категорије и различите потрошње.\n\nБажалац, међутим, подсећа да је Влада то имала у виду и приликом одобрења последњег поскупљења. \"Ми смо све елементе дали Влади и она је имала избор – или да не дозволи попусте или да дозволи да попусти буду примењени, а да се одобри та цена виша за 10 одсто. Одлука је таква какву је донела Влада – цена је виша за 10 одсто. Влада има и могућност да донесе одлуку да смањи цену, али и да укине попусте. Влада за то има могућности, али ја не видим да ће то урадити\", рекао је он.\n\nБажалац је рекао и да ЕПС, због губитака нема услова за смањење цена, већ само за повећање. “Ипак, и поред такве цене, ЕПС има осам милијарди губитка. По нашој анализи, не постоји никаква могућност да било какво реструктурирање може смањити толики губитак.\n\nСамо да напоменем да ЕПС има и акумулирани губитак од 205 милијарди динара. Све то оптерећује текуће пословање. Према томе, и то је узрок да цена неће моћи да се смањује, него ће се сигурно повећавати”, каже Бажалац.\n\nСа друге стране, заменик директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић каже да разлике у целокупној ценовној политици нису посебно значајне, јер нису ван планираног раста за ову годину. И он сматра да је сада на Влади да се одреди према ценовној политици.\n\n“Не видим велики проблем око питања корекције цена струје у јулу. Рецимо, имам једну идеју, Влада најпре мора да одлучи да ли попусте рачуна у део ценовне политике или не. Кад је у питању методологија цена, попусти нису део политике цена, али из угла ЕПС-а, то свакако јесте питање цена. Јасно је да тај терет разлике пада на ЕПС. Из тог угла, то може да се определи или не определи као део цене”, каже Ковачевић.','',124,'Милош','20040806235615','',0,0,0,1,0.875974444615,'79959193764384','20040806235615'); INSERT INTO cur VALUES (2563,0,'Вести_за_6._август_2004.,_У_Ираку_борбе_још_увек_трају','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==У Ираку борбе још увек трају==\n\n\'\'Из ирачког града Наџафа је јављено да још увек трају борбе између припадника шиитских милиција и америчких трупа.\'\'\n\nАмерички хеликоптери су испалили ракете на наоружане шиитске борце који су се налазили на локалном гробљу, док су се изнад самог Наџафа видели стубови црног дима.\n\nАмерички званичници тврде да је око 300 припадника шиитске милиције погинуло током борби у последња два дана.\n\nМеђутим, портпарол радикалног шиитског клерика Моктаде Ал Садра је изјавио да је 36 његових присталица укупно убијено у сукобима широм Ирака.\n\nИз болнице у Наџафу тврде да је најмање десет особа погинуло, док су Американци потврдили да су два маринца погинула у четвртак.\n\nЈављено је и да је Наџаф остао без струје и да телефонске линије не раде.\n\nДо сукоба је дошло дан након што је радикални исламски клерик Моктада Ал Садр, позвао да обустава ватре која је иначе договорена у јуну након жестоких борби између његових и америчких снага, поново ступи на снагу.\n\nМеђутим, ББЦ-јев дописник из Багдада тврди да има мало наде да ће се окршаји одмах окончати, пошто обе сукобљене стране осуђују једна другу да је започела сукоб.\n\nЈављено је и да је дошло до пушкарања у Насирији, Самари и Садр Ситију, иначе предграђу ирачке престонице.\n\nЈедан од становника Садр Ситија је поводом обрачуна у том делу Багдада изјавио:\n\n\"Кунем се Богом да овдашња џамија није складиште оружја или муниције. Овде је јуче било право бојно поље. Јел\' ово демократија коју су нам Американци донели? Јел\' то та слобода и напредак?\", изјавио је један мештанин Садр Ситија.','',124,'Милош','20040806235836','',0,0,0,1,0.764491248766,'79959193764163','20040806235836'); INSERT INTO cur VALUES (2564,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Кира_Чаплин_снима_филм_о_Гучи','Извор: [http://www.blic.co.yu/ Блиц]\n\n==Кира Чаплин снима филм о Гучи==\n\n\'\'Унука Чарлија промотер наших трубача\'\'\n\nАко за неког може да се каже да има педигре, онда је то сигурно Кира Чаплин, унука Чарлија Чаплина, праунука славног Јуџина О’Нила и ћерка Џералдине Чаплин.\n\nКира ће бити светски промотерка Сабора у Гучи и, док смо разговарали на Калемегдану, она нам је признала да не зна шта да очекује када данас оде у Гучу, мада су јој објаснили да је чека јединствен музички доживљај.\n\nДвадесетчетворогодишња Кира се бави глумом, макенством, има своју продуцентску кућу, чак је и била копродуцент нашег филма „Професионалац“. Кира очигледно прати модне трендове јер смо приметили две тетоваже на којима су исцртане лобање у низу и Бетмен, а има и пирсинг на левој дојци. Рођена је у Швајцарској, тренутно живи у Лос Анђелесу, среће много познатих људи, дружи се са Парис и Ники Хилтон, али објашњава да тамошње журке нису толико занимљиве колико се прича. Чак је убеђена да је ноћни живот у Београду занимљивији него у Америци...\n\n- Као продуцент намеравам да снимим документарни филм о Гучи, који ћемо касније приказивати у свету. Чула сам много лепих ствари о Сабору и имам утисак да се ради о догађају на који долази велики број људи и на коме има поzitivne енергије.\n\nНисам слушала ту врсту музике, али се надам да ћу се сјајно провести - прича Кира за „Блиц“.\n\nУ Београду је пробала мешано месо, чији назив никако није могла да изговори и признаје да је одушевљена нашом храном.\n\nПо њеним речима, глумачки гени су веома јаки у њеној породици. Не само деда, већ се и њен прадеда бавио глумом. Али Кира се пре глуме окушала у манекенском бизнису. Била је промотер Пирелијевих календара, радила је ревије за „Роко Бароко“, „Армани“ и за све престижне светске креатора, а онда је тек мало закорачила у филмске воде, али као продуцент, а ускоро ће постати и глумица. Много ради, али тврди да воли и добру забаву.\n\n- У Лос Анђелесу срећете познате људе свуда. Мада, разликују се припадници џет-сета, који су углавном аристократе, и људи са филма и забављачи. Много су занимљивији људи из шоу-бизниса. Знате, у Лос Анђелесу сви много раде, а већина ноћних клубова се затвара у два ујутру, тако да није све то гламурозно како се прича. Осим тога, сигурна сам да ви у Београду имате сто пута занимљивији ноћни живот него ми у ЛА! Знам много људи у Холивуду, дружим се са Ники и Парис Хилтон, али једноставно неке од тих фаца волим, а неке не. Ценим људе који много раде, као и ја, док имате и људе којима је смисао живота да се шетају од забаве до забаве и не раде ништа друго. Има их свакаквих, неки су нормални, а неки су глупи и размажени - испричала је Кира Чаплин.','',124,'Милош','20040807000423','',0,0,0,1,0.92553681318,'79959192999576','20040807000423'); INSERT INTO cur VALUES (2565,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Трпимо_данас,_због_мало_сутра?','Извор: [http://www.dnevnik.co.yu/ Дневник]\n\n==Трпимо данас, због мало сутра?==\n\n\'\'Чари транзиције: Да ли је могућ пакт државе са сиромашнима?\'\'\n\nРобин Худ је, према саксонском предању, отимао неправедним богаташима да би делио праведним сиромасима. У условима транзиције, „отимати” може само држава и само она може равномерно делити сиромасима да би сви стигли до... бољег сутра.\n\nУ Србији има преко 900 хиљада незапослених , али и око 200 хиљада запослених који не примају плату, 130 хиљада људи добија плату мању од минималне, више од 65 хиљада пензионера прима пензију мању од 3.000 динара, а 214 хиљада њих у распону од 3.000 до 6.000 динара. Такође, 68.000 породица добија социјалну помоћ а 75 хиљада људи надокнаду за незапослене преко тржишта рада. Овим бројкама треба додати и неколико стотина хиљада избеглих и расељених. \n\nОвде се дух предузетништва огледа у великом броју кафића, ресторана и хотела-мотела, складишта и приватних фабричица, радионица са углавном енглеским називима. Бензина и аутомобила где год се окренеш. Неки у тањиру имају купус, неки месо, али старом српском магијом то се претвара у сарму. Они који су некада били у средини данас су или богатији, „захваљујући” патриотским заслугама, законским мањкавостима, монополу на тржишту, нелегалном увозу нафте, цигарета и пића, или сиромашнији јер им је предузеће пропало, немају посла, добијају социјалну помоћ, или пак раде у сивој економији. Сиромаштво је у Србији главни проблем. Иако је оно неминовно у земљама у транзицији ипак постоје начини, тврде стручњаци, да се сведе на мању меру.\n\nНикада више друштво не може очекивати да ће сви имати исто јер је нормално да онај ко више ради више и заради, да постоје разлике у примањима, као и то да има оних који су сиромашнији од других, каже др Миросинка Динкић, директор Одељења за социјалну политику Института Г 17.\n\n- Систем социјалне заштите мора неспособнима за рад, сиромашнима, онима који имају мале плате и пензије да обезбеди додатна средства за пристојан живот. У демократским друштвима социјалну политику води држава, она утврђује порезе и прави прву расподелу: од богатијих узима порезе и распоређује сиромашнима кроз систем социјалне заштите - истиче др Миросинка Динкић.\n\nПретходна ДОС-ова влада изјаснила се да ће слепо поштовати препоруке ММФ-а и концепцију тржишног фундаментализма и да ће штитити богате и приватне предузетнике и тиме показала недостатак било какве воље да заштити интересе сиромашних, оцењује Небојша Медојевић, директор Центра за транзицију.\n\n- Јасно је стављено на знање да их трошак социјалне транзиције који углавном плаћају они који то најмање и могу, а то су радници, професори, лекари, учитељи. Такво идеолошко опредељење у економским реформама претходне владе резултирало је ових дана кад стиже рачун за погрешно изабран модел: огромно незадовољство армије незапослених, сиромашних, нарастајуће незадовољство домаћих произвођача. Зато је сада Србија дошла у веома компликовану ситуацију да се ова влада суочава са грешкама претходне – каже Медојевић.\n\n- И ова влада се више провизорно обрачунава са неким српским тајкунима док друге фаворизује, опет се све своди на неке личне обрачуне, на враћање дугова и све је то далеко од озбиљне државне политике и концепта социјалног дијалога и социјалног договора. Социјални договор би морао бити договор између политичке и пословне елите и грађана и у њему се морају успоставити параметри срског њу дила у ком би свако морао да преузме део транзиције према сопственим могућностима. Сада они који имају економску моћ имају и политичку и онда утичу на Владу тако да она њихову позицију чини још бољом а на штету сиромашних којима је живот скоро неиздржив – указује Медојевић.\n\nБез договора са сиромашнима не може се ићи даље, односно сваки даљи пут биће поплочан протестима, штрајковима, маршевима гладних.\n\n===„Видим сукоб богатих и сиромашних”===\n\n- Не видим на српској политичкој сцени било какву најаву неопходног социјалног пакта, нити идеју како да се то уради. Синдикати у Србији су крајње неефикасни и збуњени и од њих се не може ништа велико очекивати. Не може се рачунати ни на политичку елиту, јер Србија нема снажне социјалдемократске партије које би требало да буду креатори таквог социјалног пакта и договора. Друштвена елита у Србији је још увек националистички оријентисана и окренута прошлости. Видим само да ће доћи до великог класног и социјалног сукоба између сиромашних и богатих. За очекивати је да се социјални конфликти повећавају и да ово што се сада протествује и штрајкује у Србије није ништа наспрам онога што нас очекује, а да ће то опет појачати политичке тензије - сматра Небојша Медојевић.\n\n===Може то и хуманије===\n\nПредседник Економског форума Европског покрета Горан Цетинић је један од економиста који сматрају да реформе могу бити и мало хуманије. Претерано стезање каиша по његовом мишљењу не мора да буде једини пут економског развоја. Верује да је проналажење хуманијег модела економских реформи важније и од приватизације. Са овако високим бројем сиромашних људи нигде се не може стићи, сматра Цетинић.\n\nЉубинка Малешевић','',124,'Милош','20040807000851','',0,0,0,1,0.307547958245,'79959192999148','20040807000851'); INSERT INTO cur VALUES (2566,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Албанци_\"хоће\"_и_Војводину','==Албанци \"хоће\" и Војводину==\n\nБЕОГРАД - Амерички сенатор Џорџ Војиновић открио је представницима српске дијаспоре како Албанци покушавају да активирају проблем Војводине, пошто губе подршку за независност Косова.\n\nУ томе им у Вашингтону помажу конгресмени Лантош и Хајд, каже за \"Новости\" Јасмина Вујић, професор Берклија и секретар Америчко-српског конгреса, организације у којој су се пре две године, коначно, ујединиле све струје српске дијаспоре у САД.\n\n- Албанци би сад да покажу како Срби, ето, све злостављају - објашњава професорка Вујић, напомињући да је Србија овакве сценарије већ осетила на својој кожи.\n\nТако је било с \"Рудером и Фином\". Њихов директор нам је рекао како су му Хрвати рекли да су Срби пола комунисти, пола фашисти, и он је на то играо. Прво су приказани \"конц-логори\", затим су кренуле приче о силовању, па дневник мале Стане из Сарајева (као Ана Франк), на крају је стигао и Нирнбершки процес, овог пута у Хагу.\n\nСудбина ове земље решава се у Вашингтону, а ту, пре свега, додаје она, може да помогне - дијаспора.\n\n- Писмо кандидата за председника Керија српској заједници у Питсбургу ваљда довољно говори да српска дијаспора постоји - објашњава Вујићева.\n\n- Ми смо потпуно променили политику. Покушали смо да направимо спискове наших људи и да им онда пошаљемо адресе њихових конгресмена, њихове бројеве телефона. Да кажемо зовите их, причајте им шта вас занима. Када су неки сазнали да имају по 15.000 гласача Срба и једва 800 Албанаца, били су шокирани - наставља Јасмина Вујић.\n\nЗато је ваљда и стигла резолуција Сената о етничком чишћењу на Косову, прва која Србији даје подршку после много времена. Ивана Церовић, из канцеларије Конгреса српскеог уједињења у Вашингтону објашњава како је до тога дошло.\n\n- Текст резолуције направио је Џорџ Војиновић, пришао му је Бајден, који је пре само годину дана тражио резолуцију о независном Косову, а затим и други најутицајнији сенатори: Либерман, Сорбејнс. На крају су је створили једногласно, што није био случај у Конгресу где су све зауставили албански лобисти.\n\nЈасмина Вујић, ипак, напомиње да је сада најважније да власти у Србији једногласно наступају.\n\n- Ако смо ми успели да се сложимо, које је Удба деценијама свађала, чак и цркве раздвојила, онда и политичари овде морају да престану са ситним страначким интересима - прича она.\n\n- Ако могу Хрвати сви да стану иза једног циља, ако могу Албанци, онда морају и овде да се знају национални интереси - наставља Вујићева, која тврди да су они успели да помире три генерације досељеника у САД - стару дијаспору у Кливленду, четничку у Чикагу и новију у Калифорнији.\n\n===Хоће кући===\nУ анкети који је Америчко-српски конгрес направио међу младим људима на најпрестижнијим универзитетима у САД, осамдесет одсто рекло је да би се вратило у земљу под одређеним условима. Они ту нису мислили на велике америчке плате, открива нам Јасмина Вујић, већ, пре свега, на комплетан стандард живота.\n- Ми имамо око 100.000 младих стручњака у свету, и уколико бар десет одсто не успемо да вратимо, ова земља нема будућност - тврди Јасмина Вујић, редован професор на Берклију.\n\nВ. Лалић','/* Хоће кући */',124,'Милош','20040807001211','',0,0,0,0,0.582624099023,'79959192998788','20040807001211'); INSERT INTO cur VALUES (2567,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Византијска_правила','Извор: [http://www.nin.co.yu/ НИН]\n\n==Византијска правила==\n\n\'\'Да ли ће преднацрт закона о верским заједницама у Србији проћи у Скупштини, а ако прође тамо, да ли ће и у Европи?\'\'\n\nУ време комунизма, верска питања била су занемарена и скрајнута. Увођење демократије и жарка жеља за улазак у Европу вратили су ова питања на дневни ред друштва и власти. Међутим, у земљи која је у транзицији и има крхку демократију ништа, па ни решавање ових проблема, не иде једноставно.\n\nПроблем односа државе и Цркве поново је покренут и актуелизован преднацртом закона о слободи вере, црквама, верским заједницама и верским удружењима који је недавно на јавну расправу упутило Министарство вера. Правна празнина која у регулисању ове области постоји од 1993, када је ван снаге стављен Закон о верским заједницама из 1977, попуњена је предлогом који је изазвао бројне контроверзе и поделио верске заједнице у Србији на два табора. Подела је извршена по линији традиционалне - нетрадиционалне, то јест оне остале. Један табор чине Српска православна црква и још шест верских заједница којима је преднацртом признат статус традиционалних цркава и верских заједница. У други табор сврстале су се протестантске цркве којима је по преднацрту статус редукован, и које сматрају да овакав преднацрт не би смео да постане закон.\n\nКритеријум “традиционалности” одређен је успостављањем континуитета са законодавством Краљевине Југославије из ове области, тако да све оне заједнице одређене као традиционалне свој правни субјективитет црпе из докумената Краљевине. То су осим СПЦ још Исламска заједница, Католичка црква, Јеврејска заједница, и три протестантске цркве - Словачка евангелистичка црква, Хришћанска реформатска црква и Евангелистичка хришћанска црква. Верским заједницама “каснијег датума” најпре је предвиђено сврставање у верска удружења и нова верска удружења, да би се по последњим информацијама из министарства подела преформулисала на цркве и традиционалне верске заједнице, верске заједнице и нове верске заједнице. Да ли оваква подела говори о мањку осећаја за демократију у држави, или пак о добром осећају за демократско вагање различитости?\n\nПрве замерке појавиле су се из осам протестантских цркава (Хришћанска адвентистичка црква, Хришћанска баптистичка црква, Христова духовна црква, Христова црква, Реформни покрет адвентиста седмог дана, Слободна црква, Црква еванђеоских хришћана, Еванђеоски савез Србије и невладина организација Удружење за верске слободе) које су у саопштењу за јавност истакле да је преднацрт неуставан, мањкав, непрецизан, да обилује нејасноћама и недефинисаним терминима. На њихово саопштење одмах су реаговале три протестантске цркве које су преднацртом признате као традиционалне. Оне су се оградиле од оних који се буне и саопштиле да је закон у суштини добар.\n\nАлександар Бирвиш, председник баптиста и председник Удружења за верске слободе, каже да се те цркве издвајају, јер желе да задрже своје привилегије, иако овакав закон у суштини ником не одговара. “Овим преднацртом примењују се византијска правила - не трпи се опозиција, поштује се правило чија територија, тога је и религија, и тражи се непријатељ који је увек присутан. Комесаре са петокраком заменили су комесари са крстом, а потребно је укинути комесарски начин мишљења и дозволити различитости” - каже он. Према бившем бискупу Бирвишу, закон је прављен како би ишао у корист Српске православне цркве, али не иде у корист чак ни њој - овлашћења за изградњу храмова дата су локалној самоуправи, па се СПЦ може суочити са проблемом на Косову или у Санџаку. У мањкавости преднацрта спада и неадекватна терминологија. Тако се помињу монахиње, не и свештенице, што се може тумачити и као вид дискриминације према женама. \n\nИз овог табора сматрају да преднацрт одговара само оним верским заједницама које су једнонационалне. У члану 65. преднацрта се предвиђа да оснивачи верских заједница могу да буду само држављани Србије, што Бирвиш сматра непримереним, јер се верска питања не би смела везивати за држављанство.\n\nГоран Зарубица, старешина Христове цркве, истиче да његовој заједници између осталог највише смета сврставање у верска удружења. Тиме су, како он каже, сведени на удружења грађана као што су риболовци и хокејаши.\n\nМиодраг Живановић, председник Хришћанске адвентистичке цркве се са тим слаже: “Цео закон је прављен тако да на први поглед нема разлике између верских заједница и верских удружења, али та разлика постоји. Ако неке друге цркве имају право на континуитет, зашто га ми не бисмо имали. Колико дуго црква треба да постоји па да јој нико не одузме право да се назива црквом.” Живановић истиче и да преднацрт није у складу са Уставом и Повељом о људским и мањинским правима и грађанским слободама коју је Народна скупштина Републике Србије усвојила фебруара 2003.године. “Према Повељи су сви грађани равноправни без обзира на вероисповест, а овим преднацртом праве се категорије међу верницима тако што се праве међу њиховим црквама” - каже он. Представници незадовољних протестантских цркава истичу и да се овим преднацртом држава меша у верска питања и црквену догму. “Верске заједнице су, према Уставу, одвојене од државе, а неки чланови закона (на пример одредба да је време богослужења свето време) мешање су у верска питања чиме се крши Устав”, каже Александар Бирвиш.\n\nКритикама упућеним на рачун преднацрта придружио се и социолог Мирко Ђорђевић. У тексту под називом “Нема мира међу мантијама” Ђорђевић каже како је нови закон показатељ да се структуре власти понашају као да су спојени судови са Српском православном црквом. “Не зна се је ли Војислав Коштуница члан Светог Синода и да ли је неки владика члан владе. Ту се Министар уплео - члан 5. његовог нацрта даје привилегију једној цркви”, каже Ђорђевић. Спорни члан прописује да све цркве, верске заједнице и верска удружења имају исти правни положај и једнаке услове за остваривање слобода, али је Српска православна црква “једнакија” од других тиме што јој се признаје статус примус интер парес, то јест прве међу једнакима. (Александар Бирвиш приметио је да СПЦ није примус, већ прима, јер је женског рода).\n\nТај статус она заслужује тиме што има “изузетну државотворну и културоносну улогу у историји”. Преднацрт предвиђа да јој такав статус признају “све цркве, верске заједнице и верска удружења”, што се није испоставило као сасвим тачно. Муфтија санџачки Муамер Зукорлић, председник Мешихата Исламске заједнице Санџака, оценио је да је за Исламску заједницу Санџака неприхватљиво јасно преферирање посебног статуса и утицаја Српске православне цркве, као и посебно истицање неких верских културних вредности попут манастира чиме друге верске заједнице остају у другоразредном значају. Ђорђевић такође критикује члан преднацрта којим се прописује да је време богослужења свето време. “То цркве, ето, не знају већ хиљадама година.”\n\nСрпска православна црква није се службено огласила. Међутим, др Љубивоје Стојановић, главни уредник “Православља” и руководилац Радне групе за праћење верске наставе сматра да је овој држави могуће веровати. “С једне стране имамо добронамерног предлагача, а с друге злонамерности неких које су њихово право. Свако жели да буде црква. Проблем је са верским заједницама што траже идентитет тамо где га нема. Идентитет је у оснивачу.” Верска удружења пореди са странкама које нису парламентарне и не учествују у одлучивањима, али их нико не гуши.\n\nМогло би се рећи да је поверење које Стојановић има у законодавца оправдано, јер министар вера Милан Радуловић наглашава да држава која хоће озбиљно да се уреди мора да склопи неку врсту социјалног пакта са Црквом. “Овај закон констатује да је Црква присутна у друштву и да је вера позитивна оријентација која може да ради на унапређењу друштва”-каже он. Министарство ће размотрити све замерке које се упућују преднацрту, али он већ сада многе од њих сматра преувеличаним. Како министар Радуловић каже, поделу верских заједница на традиционалне и оне остале није направио закон, већ живот и историја: “Традиционалне цркве делују већ четристо година, и оне се међусобно као такве признају. Светски савет цркава у Женеви не прихвата хришћанске цркве настале у деветнаестом и двадесетом веку, а не ми.” Према његовим речима, иако се неким верским заједницама редукује статус и не улазе у оквир традиционалних цркава, положај пред законом им је потпуно исти. Гарантује им се настављање начина на који су деловали, и ниједан члан закона не даје неком више права него другима. “Српска православна црква је прва међу једнакима јер је најстарија на овим просторима, државотворна је и има највише припадника. Она као таква има више обавеза него сви остали, мора да штити и права других и буде гарант њихових верских слобода”, каже министар Радуловић. Како тврди министар, демократија није изједначавање различитости већ њихово признавање и законско потврђивање. Замерке које долазе од стране побуњених протестантских цркава министар сматра неоправданим јер, према његовом мишљењу, те цркве желе да уласком у национално законодавство врше притисак на Светски савет цркава да их призна. “Многи од њих проглашени су сектама и отпадницима, и то је у суштини њихов проблем”, изричит је министар.\n\nЧлан преднацрта који је највише узнемирио духовна лица је онај о имунитету свештенослужитеља. Најпре је било предвиђено да свештенослужитељи уживају имунитет попут народних посланика и судија, који може да укине само Врховни суд Србије. Тај члан је убрзо преформулисан и имунитет је сведен на обављање богослужбене делатности. Међутим, и као такав трпи критике, јер је нејасно да ли свештена лица могу да одговарају уколико користе говор мржње током проповеди. Министар Радуловић тврди да ни то није проблем јер је тај члан подређен члану који каже да цркве и верске заједнице не смеју да шире предрасуде и верску нетрпељивост.\n\nОвај закон је један од предуслова за улазак у Европску унију. Иако министар тврди да се преднацрт не разликује од закона који су на снази у европским земљама, опоненти тврде да нам са оваквим законом нема уласка у Европу. Миодраг Живановић, председник Хришћанске адвентистичке цркве каже да су и хрватски и словеначки закони много бољи од нашег. Хрватски закон не прави разлику између цркава, верских заједница и верских удружења већ почиње речима “црква или вјерска заједница друкчијег назива”. У Словенији је још увек на снази закон из времена комунизма, и са таквим законом је она примљена у Европу. “Овај закон је добар за оне који петнаест година нису ишли ван Југославије”, каже Горан Зарубица из Христове цркве.\n\nМирко Ђорђевић, социолог, каже: “Овај преднацрт не иде, ако буде обликован у закон затвориће нам врата за Европу.”\n\nДа ли нам то треба?\n\nТатјана Ристић,\nТамара Милић','',124,'Милош','20040807001506','',0,0,0,0,0.296617821928,'79959192998493','20040807001506'); INSERT INTO cur VALUES (2568,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Политички_успон_богаташа:_Карићев_марш','Извор: [http://www.vreme.com/ Време]\n\n==Политички успон богаташа: Карићев марш==\n\n\'\'Странка расте и спрема листе кандидата за градоначелнике и одборнике у целој Србији. Расту и Карићеве политичке амбиције и рејтинг у истраживањима јавног мњења. Ко ће владати Србијом?\'\'\n\nКада је, пре мање од четири месеца, најавио кандидатуру за председника Србије, Богољуба Карића нико није превише озбиљно схватио. Чак је изгледало да ни сам себе тада није много узимао за озбиљно, јер је, упркос обећању да ће пре или касније постати председник Србије, у почетку кампање говорио да му је амбиција да освоји пет до шест одсто гласова. Конкуренти, али и медији, доживљавали су га као релативно забавног аутсајдера, чијим се минулим радом и начином богаћења нико није превише бавио. Изненађење великим успехом политичког дебитанта зато је било потпуно. А судећи према резултатима неколико истраживања јавног мњења објављених прошлог месеца – не може се објаснити само тренутним расположењем разочараних грађана и њиховом жељом да васпитно казне \"праве\" политичаре.\n\nПосле председничких избора, на којима се, са освојених близу 600.000, односно око 18 одсто гласова, пласирао на треће место, боље од кандидата владајуће коалиције Драгана Маршићанина, Карић је добио титулу човека који је започео рушење владе Војислава Коштунице. У гомили одушевљених постизборних коментара, чак је проглашен и \"моралним победником\" председничких избора. Након свега тога, и упркос поново започетој наплати пореза на екстрапрофит и неповољним проценама о проценту власништва над његовом вероватно главном \"златном коком\" – компанијом Мобтел, најистакнутији тајкун из ере Слободана Милошевића данас делује моћније него икад.\n\nПрема речима Драгана Миленковића, портпарола Карићеве странке Покрет Снага Србије (ПСС), регистроване у време председничких избора, захваљујући подели приступница за учлањење у ПСС преко штампе (поштарина плаћена), до понедељка је своју жељу да се учлани у најмлађу српску релевантну странку исказало око 80.000 људи. Странка спрема спискове кандидата за градоначелнике и одборнике у свим општинама у Србији, а њен портпарол не скрива задовољство због резултата истраживања јавног мњења, који, уз све ограде проистекле из специфичности локалних избора, најављују могућност постизања солидног резултата и у предстојећој борби за локалну власт.\n\nСва досад објављења истраживања, наиме, сврставају Карићев ПСС на треће место по популарности у Србији (испред су недавно ојачане демократе Бориса Тадића и одавно снажни радикали). А с обзиром на Карићеву биографију, односно начин стицања енормног богатства и блиске везе са породицом Милошевић–Марковић, са акцентом на, у Србији углавном врло омражену, Миру Марковић, посебно су занимљиви детаљи тих истраживања.\n\nУПОМОЋ: Само два месеца након мајске анкете Центра за проучавање алтернатива, у коме је најчешће описиван као неоспорно способан, али лош говорник, непоштен, човек који не улива поверење и не уме да се понаша, Богољуб Карић је у очима енормног броја грађана дошао на врх листе оних за које се верује да би најбоље решили економске проблеме у Србији. Готово трећина бирача, према неким подацима, поверовала је у Карићеву кључну тезу из председничке кампање: \"помогао сам себи, помоћи ћу и вама\", и у аутентичном представнику крупног капитала видела најбољег заштитника сиротиње?!\n\nДве агенције које су имале најбоље прогнозе уочи председничких избора – Фактор плус и Мартен борд – дошле су до врло сличних података. Према Мартен борду, тако, на питање (постављено изме – у 7. и 15. јула) ко би у највећој мери допринео напретку Србије, за свежег изборног победника Бориса Тадића изјаснило се 30,3 одсто испитаника, док је Карић пласиран на друго место, са 24,8 одсто. Трећи је, са 24,5 одсто, радикал Томислав Николић, а актуелни премијер Коштуница је тек на четвртом месту (9,1 одсто). Вук Драшковић и Мирољуб Лабус дају (економску) наду истом проценту испитаника Мартен борда – 2,9.\n\nКарићева странка, иако вероватно ниједан од испитаника не би могао да наведе име неког од њених функционера, према истраживању МБ-а, у случају да сада буду расписани парламентарни избори, освојила би треће место (17,6 одсто гласова), иза ДС-а (29,2) и СРС-а (28,7), а испред Коштуничиног ДСС-а (10,1), коалиције СПО–НС (6,1) и Г17 плус (4,5).\n\nРађено неколико дана касније, истраживање агенције Фактор плус детектовало је чак 30,8 одсто испитаника који верују да би Карић најбоље решио економске проблеме (који су у свим истраживањима означени као кључни проблеми Србије). Председник Србије Борис Тадић, према тој агенцији, налази се Карићу за петама (29,5), трећи је опет Томислав Николић (24,3), премијер Коштуница је тек четврти (6,1) а вицепремијер Лабус пети (4,3). Фактор плус је нашао да би у овом тренутку само четири политичке партије на парламентарним изборима прешле цензус – пре свега ДС (27,1 одсто рекли су да би гласали за ту странку), потом радикали (26,5), ПСС (17,7) и ДСС (11 одсто). Испод црте остали би Карићев најљући противник – Г17 плус (3 одсто), затим СПС (2,8) и коалиција СПО–НС (2,9).\n\nКОНКУРС: Из свега тога се, међутим, не може извући директна прогноза резултата локалних избора. Упркос чињеници да на локалним изборима, према новом закону који предвиђа пропорционални систем, грађани гласају за странке а не за кандидате (странка има право да, у складу са изборним резултатом, сама одлучи које ће личности у њено име ући у одборничке клупе), тешко да ће бирачи моћи да сасвим потисну личне симпатије или анимозитете према комшијама чија ће имена бити на изборним листама. То ће нарочито важити код избора председника општина и градоначелника, којима су, према новом закону, припала огромна овлашћења, захваљујући чему ће се странке нарочито трудити да понуде јаке кандидате. А велико је питање колико је по Србији остало угледних, досад неопредељених људи, спремних да се политички ангажују и то баш у дресу Карићеве странке. У понедељак, када је припреман овај број \"Времена\", портпарол ПСС-а рекао је да још није донета коначна одлука ни о кандидатима странке, па тако ни о претенденту за најзанимљивију функцију – градоначелника Београда. Било је разних спекулација: помињана је, најпре, Бојана Лекић, главни уредник БК ТВ (која је изјавом \"читам и ја новине\" више демантовала него потврдила такве наводе). Говорило се и о неком од чланова бројне породице Карић (свакако не млађани изданак фамилије, коме је, планираним рођењем у Америци, створена шанса да се, једног дана, кандидује за председника САД). Помињан је и легендарни Драган Џајић, али је портпарол ПСС-а Миленковић остао неумољив: тек кад странка, за неколико дана, донесе коначну одлуку, она ће бити саопштена, до тад нема никаквог давања назнака за решење мистерије.\n\nТек када све странке изађу са именима кандидата за трећу по снази функцију у Србији, и агенције ће моћи да направе релевантне прогнозе. До тада, није незанимљив податак до кога је дошао Фактор плус, тестирајући шансе кандидата који су у време анкетирања грађана (од 16. до 25. јула) најчешче помињани: према тим резултатима, најбоље би прошао Ненад Богдановић (ДС) за кога би гласало 24,6 одсто испитаника Фактора плус, други би био радикал Александар Вучић (22,1) док би Бојани Лекић припало треће место (17 одсто).\n\nЧИЈИ СИ ТИ, МАЛИ: Према речима Владимира Пејића, генералног директора агенције Фактор плус, истраживачи су дошли и до других занимљивих података: на јунским председничким изборима, Карић је, наиме, \"покупио\" гласове досадашњих симпатизера различитих опција, осим ДС-а. За њега је, према подацима из истраживања, гласало највише бивших гласача СПС-а и људи који су се последњих година изјашњавали као неопредељени. Међу 600.000 људи који су у јуну поклонили глас некадашњем љубитељу Џимија Хендрикса из Пећи, било је и децембарских бирача Г17 плус, коалиције Српског покрета обнове и Нове Србије и нешто мање Коштуничиног ДСС-а. Према Пејићевом мишљењу, трагови Карићевог јунског успеха осетиће се и на локалним и будућим парламентарним изборима. Пејић сматра да, ако уђе у структуре власти, као што тврди да хоће (Карић већ увелико најављује коалицију ДС–ДСС–ПСС, коју би, према истраживању ФП-а, подржало чак 68,3 одсто бирача!?), власник БК империје ће показати да ли заиста може да испуни обећања, и тиме задржи бираче. А на примеру Г17 плус већ се показало колико су бирачи осетљиви на обећања из економске области – према истраживањима, та партија сада не би била у стању да пређе изборни цензус и докопа се парламента.\n\nБирачима који Карића виде као човека који је новцем стеченим захваљујући блискости са фамилијом Милошевић након 5. октобра \"куповао\" сваког ко му је био потребан и наплаћивао дугове због ранијих улагања у Милошевићеву опозицију, можда ће пријати теорија према којој пећко-дедињски богаташ нема шанси да на парламентарним изборима понови јунски успех. И то из два кључна разлога: зато што нема много изгледа да направи тим са харизмом каквом је лично обдарен, и зато што ће добар део симпатизера странака чланица владајуће коалиције, који нису били задовољни избором кандидата за председника Србије, бити поново у могућности да директно гласа за оне којима верује.\n\nУколико се та прогноза не покаже као тачна, за бираче који нису пали на Карићев народски шарм постоји и резервна утеха: према неким мишљењима, заправо је боље да ствари постану јасне и да најспособнији од четворице браће улаже у себе, него, као до сада, у разне политичке опције (добро је упамћена остала прошлогодишња изјава Горана Свилановића, тада министра спољних послова, према којој Карић контролише повелики број посланика у Скупштини). Ипак, шта ако ПСС на будућим парламентарним изборима, кад год да буду, освоји треће место, као што анкете сада показују, а Карић, у складу са својим нараслим политичким амбицијама и љубави према традицији, сачува сопствену традицију куповине туђих посланика? Ко би могао да влада Србијом?\n\n===Да ли Карић подрива владу?===\n\nДео аналитичара верује да је Карићу сада потребно да успех на председничким изборима претвори у реалну политичку моћ и да му због тога одговара превремено расписивање парламентарних избора. Други мисле да не би требало да се излаже том ризику, већ да му је паметније да што дуже ужива у заштити коју 600.000 јунских гласова пружа његовој пословној империји. Министар финансија Србије Млађан Динкић, који најозбиљније угрожава ту империју, склон је првој теорији. Као аргумент за то уверење, Динкић често тврди да Карић добрим делом стоји иза таласа штрајкова и да у томе користи и националну фреквенцију, преко које емитује програм своје телевизије. Карић то, наравно, демантује, као што демантује и тврдње да контролише велики број медија – из његовог угла гледано, управо је он жртва медијских напада.\n\nДа је Динкић имао основа да стекне поменути утисак, показало је једновечерње праћење ударних дневника (од 18:55 до 19:30). Наравно, без озбиљне анализе и дуготрајног праћења, то остаје само утисак.\n\nУ вестима БК, наиме, у понедељак у 18:55 прва, кратка вест тицала се симбола државне заједнице, а онда је уследио блок од шест детаљно обрађених економских вести (штрајк у Костолцу; најава да би малинари могли поново блокирати путеве ако...; незадовољни произвођачи купина просули убрано воће; инфлација би могла бити већа а на Зелењаку се појавили дилери; наплата есктрапореза од Мобтела; прича о контроли промета преко фискалних каса). Осма је била прича о детаљима везаним за локалне изборе, на девето место пласирао се СДП који је ставио венац на споменик Димитрију Туцовићу и нешто саопштио, потом су емитоване две вести везане за Хаг (пуштање шесторице босанских Хрвата до суђења и долазак генерала Блашкића у Загреб), а тек на 12 месту био је прилог о прослави Дана државности Македоније (а на његовом крају прича о сусрету Коштунице и Црвенковског).\n\nИсте вечери, за РТС и Б92 главна вест је био сусрет Црвенковски–Коштуница и прича о односима двеју земаља након прошлогодишњег сукоба српске и македонске цркве. Вести у 19:15 на Б92 имале су и госта који је говорио о тој проблематици, а настављене су хашким блоком (Блашкић, изјава Предрага Симића, тврдња ИWПР-а о планираном хапшењу Младића, јавно мњење о сарадњи са Трибуналом). Шеста вест односила се на Костолац, а пре блока страних вести следиле су још две економске приче – Мобтел и прилог о ПДВ-у.\n\nУдарни дневник РТС-а настављен је информацијом о државним симболима, прилогом који се бави косовским изборима, причом о стању у ратном ваздухопловству због празника тог рода, потом су на ред дошле три хашке вести (ИWПР, Блашкић, шест босанских Хрвата) и онда блок од четири економске вести – Костолац, ефекти договора СТО-а о укидању субвенција на пољопривредне субвенције, употреба фискалних каса и Мобтел).\n\n===Коалиција===\n\nПотврду тезе да Карић руши владу Србије многи су видели у недавном формирању коалиције ПСС-а, Српског покрета отпора Момчила Трајковића и НС-а Велимира Илића за косовске октобарске изборе. Према Миленковићевим речима, ниједног тренутка није постојала одлука о сигурном изласку на изборе – пре него што је Влада Србије препоручила Србима да не излазе на те изборе, каже портпарол ПСС-а на конференцији за новинаре те коалиције, оцењено је да нема услова за учешће на изборима и најављен састанак у Влади Србије, коме је присуствовао Трајковић и након кога је саопштена званична препорука.\n\n===Хлеб и грожђе===\n\nОсим, према неким мишљењима, намерне употребе јужњачког акцента и језика лишеног елементарних граматичких правила, ради стварања \"народског имиџа\", Карић има још једну специфичност у наступу. Обдарен је, наиме, невероватним талентом да на крају реченице демантује оно што је рекао на њеном почетку и да тиме ни најмање не угрози свој углед код оних који му верују.\n\nТако је, рецимо, у интервјуу \"Блицу\" у недељу тврдио да има само две куће, једну у Београду и једну у Тивту, један аутомобил и да све друго припада компанији. Онда је признао да има месечну плату од 200.000 евра (према неким новинским написима, укупна примања чланова породице запослених у компанији износе пет милиона евра годишње). А после је објаснио да нема потребе да много троши, већ новац улаже у некретнине. \"Купујем станове, куће, локале...\"\n\nНеколико дана раније, у гостовању на сопственој ТВ, тврдио је да ће компанија због наплате екстрапореза сигурно пропасти, па се онда надовезао на самог себе и рекао да компанија неће бити уништена, већ ће само запослени овог месеца примити пола плате.\n\nПотом је демонстрирао и таленат да сам управља интервјуом, без обзира на постављено питање: тако је, рецимо, на питање постављено оштрим тоном да ли, кад покушава да се представи као заштитник сиромашних, уопште зна како они живе и да ли му је, на пример, позната цена хлеба – евоцирао успомене о дечачким данима у Пећи и мирису свежег хлеба који је јео у комбинацији са грожђем...\n\nВера Дидановић','',124,'Милош','20040807001831','',0,0,0,0,0.262745571445,'79959192998168','20040807001831'); INSERT INTO cur VALUES (2569,0,'Вести_за_7._август_2004.,_Неимари_пројектују_врућу_јесен','Извор: [http://www.danas.co.yu/ Данас]\n\n==Неимари пројектују врућу јесен==\n\n\'\'УГС \"Независност\" и Самостални синдикат обележили Дан грађевинара Србије.\'\'\n\nБеоград - Министарство за капиталне инвестиције и грађевину и Влада Србије мало су учинили да поправе тренутно катастрофално стање у грађевинарству и уколико се нешто убрзо не промени, можда већ на састанку са представницима ресорног министарства следеће недеље Србија може да очекује генерални штрајк - рекао је секретар Гранског синдиката грађевинарства \"Независност\" Ранко Дрљевић, на прес конференцији приликом обележавања 6. августа - Дана грађевинара.\n\nЗаустављена приватизација, све већа незапосленост и све мања безбедност радника, према речима Дрљевића, довели су 50.000 запослених у 150 предузећа до ивице опстанка.\n\nДан грађевинара Србије обележио је и Синдикат радника грађевинарства и ИГМ Србије. Отварајући свечану седницу, која је почела минутом ћутања за све погинуле раднике током протекле године, председник тог синдиката Душко Вуковић истакао је тешку ситуацију у овој привредној грани. Вуковић је истакао да пажњу јавности у Србији, пре свега, морају привући све чешћа трагична дешавања на градилиштима, која указују да је грађевинарство једна од најризичнијих делатности.\n\n===ДАНАС: Зашто синдикати не славе заједно?===\n\nНовинар Данаса је челнике два синдиката питао - зашто синдикати грађевинара УГС \"Независност\" и СССС свој дан не обележавају заједно, већ свако понаособ.\nДушко Вуковић је рекао да Самостални синдикат обележава 6. август неколико година уназад. \"Недавно смо добили телеграм у ком су нас из Независности обавестили да не могу да присуствују заједничкој прослави, али сад од вас чујем да су и они обележили Дан грађевинара\".\n\nСекретар Гранског синдиката грађевинарства УГС \"Независност\" Ранко Дрљевић рекао нам је да они не желе да прослављају Дан грађевинара, јер \"ово никако није тренутак за славље, већ за кукање и плакање и да је заиста несхватљиво да СССС прославља Дан пред гладним радницима.\"\n\nЉ. Буквић','',124,'Милош','20040807002144','',0,0,0,1,0.215086707014,'79959192997855','20040807002512'); INSERT INTO cur VALUES (2570,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Неимари_пројектују_врућу_јесен','#REDIRECT [[Вести за 7. август 2004., Неимари пројектују врућу јесен]]\n','Вести за 6. август 2004., Неимари пројектују врућу јесен moved to Вести за 7. август 2004., Неимари пројектују врућу јесен',124,'Милош','20040807002512','',0,1,0,1,0.976180351317097,'79959192997487','20040807002512'); INSERT INTO cur VALUES (2571,0,'Вести_за_7._август_2004.,_У_Перуу_откривене_две_опсерваторије_из_доба_Инка','Извор: АФП/[http://www.beta.co.yu Бета]/[http://www.danas.co.yu/ Данас]\n\n==У Перуу откривене две опсерваторије из доба Инка==\n\nЛима - Група перуанских и америчких археолога саопштила је да је на локалитету Ла Унион, у центру Перуа, открила две камене астрономске опсерваторије, из доба цивилизације Инка. Откриће две опсерваторије, названих Ушну и Инкаваси, од којих је једна највећа икада откривена, плод је петогодишњег рада на локалитету Уануко. Перуански археолог Хуан Луис Пино је изјавио да је опсерваторија Ушну већа од оне у Куску, која је до сада била највећа позната. Та опсерваторија је платформа дугачка 48 метара, широка 32, а висока четири метра. Њена главна функција је била одабир локација за градњу различитих здања, у складу са положајем Сунца или Месеца. Уз јужни бок су степенице, а у унутрашњости се налази десет седишта исклесаних у камену, навео је Пино.','',124,'Милош','20040807002720','',0,0,0,1,0.327303440928,'79959192997279','20040807002720'); INSERT INTO cur VALUES (2572,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Зашто_четири_године_нема_социјалног_споразума','Извор: [http://www.politika.co.yu/ Политика]/[http://www.kontra-punkt.info Контрапункт]\n\n==Зашто четири године нема социјалног споразума==\n\nЧетири су разлога због којих већ четири године политичка власт, синдикати и послодавци не могу да постигну минимални национални социјални споразум о томе како да спрече економско, социјално и морално пропадање друштва, оцењује стручњак индустријских односа у земљама транзиције и професор „Мегатренд” универзитета Дарко Маринковић.\n\nАнализирајући тренутно изузетно тешку социјалну ситуацију у Србији захваћеној масовним протестима, штрајковима и блокадама путева, Маринковић стрепи од још већег економског и социјалног хаоса у земљи који може да се отргне политичкој контроли, будући да долазе дани пуне неизвесности.\n\n„Велику одговорност за тешко социјално стање у Србији сноси влада која је, као и претходна, убеђена да сама може да реши проблеме, пошто сматра да је социјални партнери попут синдиката и послодаваца оптерећују и ометају у раду”, каже овај експерт индустријских односа, наводећи први од четири разлога због чега у Србији не може да се зачне социјални дијалог.\n\n===Тапкање у месту===\n\nПодсетивши на чињеницу да управо то што већ четири године причамо о истим проблемима значи да нисмо кренули напред, Маринковић је истакао да је то што није развијен друштвени механизам којим се постиже дијалог други разлог нашег тапкања у месту.\n\n„Трећи разлог је тај што није дефинисана стратегија економског и социјалног развоја друштва. И као четврти разлог навео бих то што није утврђена репрезентативност социјалних партнера, синдиката и послодаваца који никако не могу да договоре о томе”, каже он.\n\nПо Маринковићевим речима, уместо да се ради на постизању минималног националног консензуса, влада умирује штрајкаче од случаја до случаја, пошто нема јединствену стратегију како да створи услове за инвестирање у привреду и отварање нових радних места. Тако имамо ситуацију „вруће - хладно”, (не)успешне преговоре владе и штрајкача, блокаде аутопутева, нарастање конфликата и стварања нових неуралгичних „рупа” у друштву, пошто смо све сиромашнији, констатује наш саговорник.\n\nИстражујући протесте у земљама транзиције, Маринковић је проценио да се сваког дана у Србији организује од 70 до 80 штрајкова и да је интензитет социјалног незадовољства све јачи.\n\nУ тако напетој социјалној ситуацији председник Самосталних синдиката Србије Миленко Смиљанић је изашао у јавност са некаквим текстом Споразума о спречавању социјалног конфликта који треба да понуди влади.\n\n„Смиљанићев потез није реалан. Не знам о чему се ту ради: или је манипулација или ограничено виђење проблема. Не може само један синдикат правити социјални пакт са владом. То је неозбиљно”, изричит је Маринковић.\n\n===Стратегија развоја===\n\nНаш саговорник сматра да је крајње време да влада, синдикати и послодавци седну и да се договоре о стратегији развоја друштва, имајући при томе на уму искуства других транзицијских друштава која су социјалним дијалогом успела да изађу из тешке економске и социјалне кризе у којој се данас налази српско друштво. То је био случај са Немачком после Другог светског рата, која се налазила у сличној ситуацији као Србија сада.\n\n„Уместо да се уозбиље и да почну да раде на постизању минималног националног социјалног консензуса, политичка власт, синдикати и послодавци користе социјални дијалог за манипулацију, трговину и као изговор за све проблеме који се не решавају, већ се „забија глава у песак”. Социјалног дијалога се сете пред изборе или кад почну протести и блокаде путева, као овог лета, па политичари, синдикални лидери и послодавци говоре о социјалном дијалогу као лековитом средству да би умирили незадовољне раднике. Али све остаје само прича, без суштинског и јасног договора о економском и социјалном развоју друштва”, закључује Дарко Маринковић.','',124,'Милош','20040807003043','',0,0,0,1,0.886434435792,'79959192996956','20040807003043'); INSERT INTO cur VALUES (2573,0,'Вести_за_6._август_2004.,_Шта_доноси_нови_закон_о_држављанству','Извор: [http://www.politika.co.yu/ Политика]/[http://www.kontra-punkt.info/ Контрапункт]\n\n==Шта доноси нови закон о држављанству==\n\nУколико надлежно Министарство унутрашњих послова испуни обећање свог челника, дато ових дана једној делегацији Конгреса српског уједињења из САД поводом бржег и једноставнијег добијања држављанства, Србија би од јесени могла број својих поданика да – удвостручи!\n\nПредлог новог Закона о држављанству, који је у договору са дијаспором још пре скоро пола године упутило надлежнима најмлађе министарство задужено за расејање, требало би – према уверавањима Драгана Јочића – већ за десетак дана да се нађе на дневном реду владе, уђе у скупштинску процедуру и на првом заседању, било оно редовно или ванредно, буде усвојен.\n\n===Крај одуговлачењима===\n\n– Ако МУП не уради ово у најкраћем времену, учиниће то посланички клуб Српског покрета обнове – каже резигнирано др Војислав Вукчевић, министар за дијаспору, подсећајући да је последња верзија текста закона отишла где треба још пре два месеца. Ништа се није догодило. Уместо да закон уђе у процедуру, Вукчевић је добио „бирократски углађен одговор” да се „на томе ради”.\n\nПри томе, отварају се нове странице овог питања које наговештавају да се потенцијални број српских поданика широм света не закључује бројком од 2,5 до три милиона, колико броји српска дијаспора.\n\nДржављанство је на Балкану камен спотицања у новоствореним државама, што се потврдило и у разговорима које је министар Вукчевић водио са поглаварима СПЦ и Католичке цркве у Србији и Црној Гори, патријархом Павлом и надбикупом Станиславом Хочеваром, па је утолико нервоза што се са регулисањем тога одуговлачи разумљивија.\n\n– Посетио сам, или ћу то учинити, представнике све три најбројније конфесије у Србији, чији су верници такође део наше дијаспоре. Будући да је наш принцип „све што министарство чини, ради у договору са дијаспором”, сматрао сам упутним да чујем и глас оног дела дијаспоре који до сада нисмо чули – објашњава наш саговорник стратегију својих сусрета и намеру да Србија око себе окупи сву своју расељену децу, без обзира на верску или националну припадност.\n\nЗахваљујући таквом приступу на помолу је решење проблема словеначког држављанства за око 15 хиљада Срба у бившој југословенској републици, који га још нису стекли, а изгубили су југословенско и сада су – апатриди. Наиме, према обећањима надбискупа Хочевара, који је родом из Долењске, он ће заложити сав свој углед и ауторитет да се тај проблем реши.\n\n– Тиме би се, истовремено, Католичка црква овде легитимисала као неко ко има разумевања за Србе и њихове проблеме – истиче министар.\n\n===Дијаспора у Турској===\n\nЗанимљиво је да из нашег Конзулата у Истанбулу на адресу министарства за дијаспору долази већ други допис у коме се истиче да у Турској има више од два милиона људи рођених у Србији, или њихових потомака.\n\n– Добар део њих је свестан те чињенице, они траже везу са Србијом, записе о свом крају, књиге на српском језику који сматрају својим, једном речју, желе да буду третирани као и други у дијаспори – подвлачи Вукчевић.\n\nНајава за 4. септембар ове године великог скупа у Футогу подунавских Немаца родом из Војводине, или њихових потомака, осветљава до сада непознату страницу наше дијаспоре. Руководећи се ненаметљивим и добронамерним саветом помињаног надбискупа Хочевара и принципом да тим људима треба прићи, с њима разговарати и саслушати шта они желе и траже, може се очекивати да такав скуп поздрави и министар за дијаспору. Тим пре што је међу овим људима, рецимо, један од најутицајнијих црквених великодостојника са врха Бискупске конференције, који је рођен у Србији.\n\n– Такве и друге важне људе треба окупљати око себе. Морамо да прекинемо праксу у којој једни друге гледамо и доживљавамо као непријатеље из прошлости. Чињеница да су овде рођени већ је довољан разлог за то – вели министар Вукчевић.\n\nИзносећи ове примере, наш саговорник хаглашава колико је важно законско регулисање што једноставнијег и бржег стицања држављанства за све оне који су рођени у Србији, или су потомци овдашњих држављана.\n\n– И међу нашим Муслиманима у Турској и међу подунавским Немцима нашло би се људи који би хтели држављанство Србије. Ко зна колико би таквих било, који о томе сада и не размишљају, да за тако нешто постоји законска могућност. Тако нешто, као малом народу и држави, само може да нам користи. Престанимо да губимо тамо где не морамо, уместо да тражимо разлоге и објашњења зашто нешто нисмо учинили – закључује Вукчевић.\n\n===Све је почело на углу Ресавске и Крунске===\n\nБудући да се ове године навршава девет деценија од почетка Првог светског рата, министар Вукчевић је скренуо пажњу јавности на једну историјски значајну дестинацију, о којој се мало зна, а на коју му је указао надбискуп Хочевар приликом њиховог сусрета. Реч је о здању у Улици Ресавској у коме је смештено седиште католичког верског поглавара у Србији и које је заједничким двориштем повезано са Црквом Светог Спаса у Крунској улици.\n\nПре 90 година у тој згради била је амбасада Аустро-Угарске монархије и у њој је 29. јула 1914. године тадашњем министру Лази Пачуу, који је мењао одсутног председника владе, уручен аустроугарски ултиматум. Тиме је овде практично започео Први светски рат, а на истом месту је пала и његова прва жртва. Амабасадор царске Русије, узбуђен развојем догађаја, напуштајући зграду амбасаде пао је мртав, а његови посмртни остаци сахрањени су на Новом гробљу у Београду.\n\n– Место овако значајно за историју Србије и света, јер је овде почела да се кроји нова политичка карта, морало би да уђе у списак незаобилазних историјских и туристичких дестинација – сугерише министар Вукчевић.','',124,'Милош','20040807003333','',0,0,0,0,0.242179540099,'79959192996666','20040807003333'); INSERT INTO cur VALUES (2574,0,'Вести_за_7._август_2004.,_Перформанс_на_БЕЛЕФ-у:_Огледало_примитивизма','Извор: [http://www.danas.co.yu/ Данас]\n\n==Огледало примитивизма==\n\n\'\'\"Свадба у Срба\", летњи перформанс Истер театра.\'\'\n\nСвадбе су у моди. За 48 сати се можете други, трећи а, можда, чак и први пут венчати на РТС, а кума, који није дугме, гледате до у бескрај у реклами за \"Лав\" пиво. Стога није изненађујућа ни \"Свадба\" а у Срба Истер театра, у продукцији овогодишњег Белефа, изведена на Тргу прве даме нашег позоришта Мире Траиловић. Овај ауторски пројекат као кореографи потписују Анђелија Тодоровић (Свекрва), Јелена Јовић и Даница Араповић (бабице), Бојана Младеновић (Млада) и Душан Мурић (Младожења), који су поред осталих, веома ангажованих свадбара, тумачили важне улоге, а уз асистенцију драматурга Дамира Вијука, композитора Ненада Јелића и филма Љубомира Тодоровића, који се једва видео на платну које су још осветљавали зраци залазећег Сунца. Сви они су уложили много позитивне енергије да бројној малој и великој публици приреде разбарушени и динамичан спектакл. Било је ту и музицирања гудачког квартета, па оркестра са веома добром певачицом (њено име није, нажалост, наведено у програму), спретне акробатике, буклије и осталих мањих и већих посуда са пићем и, разуме се, реш печено прасе постављено на средини свадбарске трпезе.\n\nАутори овог приказања су као своје основно надахнуће навели запис пр. др Сава Кујунџића из \"Мемоара\" штампаних у Бечу тачно пре једног столећа, о свадби као \"традиционалном обреду, који је дубоко уткан у генетски код и егзистира у метафизичком миљеу српског народа, те самим тим чини суштину и срж његовог бића\". Према приказаном, аутори су се очигледно колебали између оног што је остало као традиционални етнос и савременог огледала примитивности, које је било одлично \"скинуто\". Незаинтерсована Млада у скафандру за свемирски лет, презирала је све актере свадбе укључујући и Младожењу у кратким панталонома, са титовком и пионирском марамом са обележјима Европске уније, до кума улицканог као да је дошао из Трифковићевих, Стеријиних или Нушићевих комедија и наратора, који је водио спектакл, посебно импресивно у изношењу података о утрошку јела и пића приликом истог. Нешто мало колца и, наравно, уједначене, професионалне игре целог ансамбла Истер театра и гостију, једну од централних улога је, ипак, имало горе поменуто прасе, које је примамило неке бакице из публике да се и оне омрсе. Иначе током свадбеног весеља Свекрва се трудила да буде грађански достојанствена, а девери, шураци, деверуше, тетке, шурњаје, после погађања о младином миразу, такмичили су се са пријатељима из расејања у показивању своје скоројевићке расипности и бахатости.\n\nНа крају, све се распало, осим тешког Младиног букета са зрелим шљивама и уобичајеног групног портрета уз луди камен на који су младенци како-тако стали. Није ту много остало од етнолошко-филозофских разматрања др Кујунџића, али је било слика наших садашњих нарави и иобичаја, што је истини за вољу, увесељавало околни народ, али је могло бити режијски прикладније осмишљено.\n\nМилица Зајцев','/* Огледало примитивизма */',124,'Милош','20040807003728','',0,0,0,0,0.652753309185,'79959192996271','20040807003728'); INSERT INTO cur VALUES (2575,0,'Вести_за_7._август_2004.,_Без_милион_евра_нико_нема_шансе_у_Београду','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n\n==Без милион евра нико нема шансе у Београду==\n\n\'\'У кампањи ће се користити и пикантерије из полицијских и политичких досијеа. Мафија ће покушати да финансира и контролише прве људе, како би добила уносне послове. Новац се у кампањама неће видети, пошто он људима \"боде очи\"\'\'\n\nБЕОГРАД - Трка за место градоначелника Београда неће се водити само на пољу политике и програма који нуде кандидати и њихове странке, већ ће у трци доминирати оружје еконономске и финансијске и моћни. Странке ће у кампању за градоначелника уложити више новаца него за парламентарне изборе, пошто ће, фактички, градоначелник Београда бити трећи човек у Србији. Аналитичари предвиђају да странка или кандидат, који не уложе скоро милион евра, немају шанси за јаку кампању са победничким исходом.\n\n- Условно речено, три су кључне личности за градоначелника Београда, Ненад Богдановић политичар и бизнисмен из ДС, Зоран Дракулић, бизнисмен и финансијер ДСС, и Александар Вучић из СРС, што значи да ће се између политичара и бизнисмена водити велика битка. У Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу треба очекивати праве мале политичке ратове, у којима ће се користити разне пикантерије о кандидатима и разне информације преузете из полицијских и политичких досијеа - предвиђа Томислав Кресовић, политички аналитичар.\n\nОн каже да је свима јасно да онај ко буде \"држао\" Београд битно ће одлучивати о политичкој и економској моћи политичких партија и олигархија.\nКресовић објашњава да су локални избори велики изазов за демократске институције, јер ће мафија покушати да кроз поре градоначелника или председника општина уђе у политику, контролишући их или уцењујући их, како би добили врло уносне послове.\n\n- Мафија се у политички живот може укључити на више начина, од финансирања кандидата, па преко добијања повољних јавних и комуналних послова... Рецимо, италијанска мафија у Њујорку већ деценијама држи послове на изношењу смећа - навео је само један пример Кресовић.\n\nКресовић тврди да ће исход локаланих избора довести до новог распореда на политичкој сцени и да ће у значајној мери умањити снагу републичке владе, јер \"онај ко буде држао велике градове у Србији биће или партнер или конкурент политици и моћи Владе Србије\".\n\nИ Зоран Стојиљковић, професор политичке социологије са Факултета политичких наука, наводи да ће за локалне изборе у великом градовима у Србији главни акценат бити стављен на привреду, а не на политику.\n\n- Сада је битно да странке обезбеде кандидате који могу својим ангажовањем да покрену привредне капацитете. Кампања ће бити пресонализована и лоцирана на јавно комуналне послове - наводи Стојиљковић. Он каже да се у кампањама не може очекивати да у првом плану буде видљиво превелико присуство новца, јер \"људима то боде очи\", али свакако да ће га бити, јер је, према његовим речима, победа на локалним изборима итекако важна и веома значајна за Београд.','',124,'Милош','20040807003932','',0,0,0,1,0.976761118498,'79959192996067','20040807003932'); INSERT INTO cur VALUES (2576,0,'Вести_за_7._август_2004.,_Завађени_радници_зором_освајају_фабрику_на_препад','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n\n==Завађени радници зором освајају фабрику на препад==\n\n\'\'Тренутно су унутра војиновићевци, без струје и гаса, а напољу лукићевци вребају и чекају грешку супарника.\'\'\n\nКАЊИЖА - У двомесечној борби за превласт у Фабрици керамичких плочица \"Керамика\" АД у Кањижи, некада једној од најпрофитабилнијих фабрика у Србији, не зна се исход, а извесно је једино да испаштају - радници.\nСпор је настао када је близу две трећине запослених посумњало у добре намере највећег појединачног акционара, Милана Лукића, власника београдске фирме \"Керамика металкооп\".\n\nОн има око 45 одсто акција и са неколико мањих акционара је имао превласт у управљању \"Керамиком\" у Кањижи. Онда је поверење радника добио Живорад Војиновић из Шапца, који поседује око 42 одсто акција. Радници су одржали ванредну скупштину и 9. јуна изабрали за новог в. д. директора Миклоша Абела кога је Трговински суд прогласио овлашћеним лицем.\n\nВојиновићеви људи су одмах наредног дана у зору \"освојили\" фабрику. Неколико дана касније, под окриљем ноћи и уз логистичку подршку новог обезбеђења из Новог Сада, у фабрику су ушли Милан Лукић, чланови управе и радници које је супарничка страна сменила и није им дозвољавала приступ у фабрику.\n\n===Краљ керамике===\n\n- Одлуком УО ангажовали смо нову службу обезбеђења да уклони булдожере и рампу испред фабрике. Управу, која је уз помоћ булдожера заузела фабрику, ми сматрамо нелегитимном и на Управном одбору 30. јуна одлучили смо да сменимо в.д. директора Абел Миклоша. Од Трговинског суда Суботице затражили смо да се у судски регистар упише директор Миклош Бата.\n\nСвим радницима и акционарима омогућен је приступ у фабрику, изузев петорице или шесторице људи, против којих смо поднели кривичне пријаве због почињених фалсификата и других кривичних дела. Позвали смо и Миклоша Абела, званично уписаног за заступање предузећа у Трговинском суду, када год жели да дође и обавља дужност у складу са овлашћењима, обавезама и потписаним уговорима, све до правоснажне пресуде. Абел је то одбио - изјавио је Лукић.\n\nМилан Лукић, који за себе воли да каже да је \"краљ керамике\", уверава да је овом акцијом омогућено да он уђе у свој посед, јер је власник скоро 46 одсто акција. Он је рекао да ће претходном обезбеђењу платити све трошкове и да ће почети уредно снабдевање домаћим и увозним сировинама.\n\n===Иста тактика===\n\n- Радницима омогућавамо нормално да раде, а њихов је избор коме ће продати своје акције. Онима који су нелегално примали новац за акције мимо званичног трговања на берзи саветујемо да паре врате и чекају понуду за јавно преузимање акција по почетној цени од 20.000 динара по акцији, што је понуда \"Керамике металкоопа\". Ко понуди више пара, биће његове акције и већински пакет. Нећемо више дозволити булдожере, претње и уцене, а из фабрике се нећемо померати све до правоснажних судских пресуда - рекао је Лукић.\n\nИстом тактиком послужио се и Војиновић и у зору 3. јула, опет као и Лукић, \"на јуриш\" преузео фабрику. И једна и друга страна фабрику су освајале у зору.\n- Ситуација у вези пословања \"Керамике\" је врло озбиљна због тога што је Лукић почео да чини неке пакости, као да нису довољни проблеми које већ имамо. Лукићеве фирме имају дуг \"Керамици\" 330 милиона динара, који се не плаћа, а сада је почео да иде по банкама и да их подстиче да по сваку цену за дугове на име кредита који доспевају крајем године, блокирају рачун предузећа - рекао је на конференцији за новинаре Војиновић.\n\nВојиновић и његови следбеници тренутно \"држе\" фабрику али су им, због великих дугова, искључени струја и гас. Присталице Лукића багерима и другим возилима \"чувају\" фабрику са улице и чекају грешку супарника па да заузму фабрику.\n\nВ. Костадинов','',124,'Милош','20040807004221','',0,0,0,0,0.187136248307,'79959192995778','20040807004221'); INSERT INTO cur VALUES (2577,10,'Изводи_из_вести_за_7._август_2004.','*Завађени радници зором освајају фабрику на препад ([[вести за 7. август 2004., Завађени радници зором освајају фабрику на препад|пуна вест]])\n*Без милион евра нико нема шансе у Београду ([[вести за 7. август 2004., Без милион евра нико нема шансе у Београду|пуна вест]])\n*Перформанс на БЕЛЕФ-у: Огледало примитивизма ([[вести за 7. август 2004., Перформанс на БЕЛЕФ-у: Огледало примитивизма|пуна вест]])\n*Неимари пројектују врућу јесен ([[вести за 7. август 2004., Неимари пројектују врућу јесен|пуна вест]])\n*У Перуу откривене две опсерваторије из доба Инка ([[вести за 7. август 2004., У Перуу откривене две опсерваторије из доба Инка|пуна вест]])','',124,'Милош','20040809141348','',0,0,0,0,0.616229655974,'79959190858651','20040809141348'); INSERT INTO cur VALUES (2579,0,'Политички_коментари_Ричарда_Сталмана','Оснивач [http://www.gnu.org/gnu/thegnuproject.html пројекта Гну] и један од неколицине оснивача [[слободни софтвер|слободног софтвера]], поред тога што је створио сјајне програме, као што су [[уређивач текста]] [[Емакс]] и више од деценије неприкосновени [[преводилац, рачунарски|преводилац]] из изворног кода у бинарни (тзв. компајлер) -- [[GCC]]; већ се дуже време за бољу будућност бори и тако што покреће јавност [http://www.stallman.org/archives/polnotes.html политичким коментарима] на [http://www.stallman.org свом сајту].\n\nКоментари имају друкчију организацију него на његовом сајту, укључујући и виклинкове.\n\nПрвобитна намера је била да се политички коментари Ричарда Сталмана постављају на Википедији. Ипак, његова жеља је била да се коментари не објављују под [[ГНУ-ова ЛСД|Лиценцом за слободну документацију Гнуа]], пошто би онда текст са његовим ставововима свако могао мењати. Зато се овде налазе само везе ка другом сајту који садржи преводе његових коментара.\n\n----\n\n====[http://www.zbrka.org/tiki-read_article.php?articleId=17 26. август 2004.]====\n====[http://www.zbrka.org/tiki-read_article.php?articleId=10 25. август 2004.]====\n====[http://www.zbrka.org/tiki-read_article.php?articleId=4 24. август 2004.]====\n====[http://www.zbrka.org/tiki-read_article.php?articleId=7 23. август 2004.]====\n====[http://www.zbrka.org/tiki-read_article.php?articleId=13 22. август 2004.]====\n====[http://www.zbrka.org/tiki-read_article.php?articleId=20 21. август 2004.]====\n\n====[http://www.zbrka.org/tiki-read_article.php?articleId=1 6. август 2004.]====\n\n__NOTOC__','/* [http://www.zbrka.org/tiki-read_article.php?articleId */',124,'Милош','20040826231402','',0,0,0,0,0.919451962188,'79959173768597','20040826231402'); INSERT INTO cur VALUES (2580,10,'Изводи_из_вести_из_слободног_софтвера_за_6._август_2004.','*\'\'Изашао је нови софтвер:\'\' [[nut, слободни софтвер|nut 10.0]], [[SMB Web Client, слободни софтвер|SMB Web Client 2.0.3]], [[Gaim, слободни софтвер|Gaim 0.81 (Stable)]], [[mod_auth_any, слободни софтвер|mod_auth_any 1.4]], [[getmail, слободни софтвер|getmail 4.0.8 (Stable)]], [[Feather Linux, слободни софтвер|Feather Linux 0.5.6]], [[cdtool, слободни софтвер|cdtool 2.1.7]], [[Gnoppix, слободни софтвер|Gnoppix 0.7]], [[KDevelop, слободни софтвер|KDevelop 3.1 beta2 (Development)]], [[MyKnowledgeQuest, слободни софтвер|MyKnowledgeQuest 2.6]], [[The Gimp, слободни софтвер|The Gimp 2.1.3 (Development)]], [[Perl Snapshot Is Not Incremental Backup, слободни софтвер|Perl Snapshot Is Not Incremental Backup 0.9]], [[Type1 URW fonts with Cyrillics, слободни софтвер|Type1 URW fonts with Cyrillics 1.0.7pre34]], [[CILib, слободни софтвер|CILib 0.4.2]]','',124,'Милош','20040807033737','',0,0,0,1,0.421806612248,'79959192966262','20040807035357'); INSERT INTO cur VALUES (2581,0,'SMB_Web_Client,_слободни_софтвер','==SMB Web Client==\n\n[[SMB протокол|SMB]] Web Client је једноставна скрипта написана у програмском језику PHP, која дозвољава корисницима приступ MS Windows мрежама помоћу читача Веба (коришћењем [[Самба, слободни софтвер|Самбиних]] оруђа).\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/smbwebclient на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникација:дељење података]]\n[[Category:слободни софтвер:систем]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:фајл-системи]]','/* SMB Web Client */',0,'80.58.6.42','20050121084818','',0,0,0,0,0.310011053137,'79949878915181','20050121084818'); INSERT INTO cur VALUES (2582,0,'Gaim,_слободни_софтвер','==Gaim==\n\nGaim је програм за слање кратких порука заснован на библиотеци [[GTK, слободни софтвер|GTK2]]. Подржава више протокола кроз модуле, укључујући: [[AIM, систем за кратке поруке|AIM]], [[ICA, систем за кратке поруке|ICQ]], [[Yahoo!, систем за кратке поруке|Yahoo!]], [[MSN, систем за кратке поруке|MSN]], [[Jabber, систем за кратке поруке|Jabber]], [[IRC]], [[Napster]], [[Gadu-Gadu, систем за кратке поруке|Gadu-Gadu]] and [[Zerphyr, систем за кратке поруке|Zephyr]]. Има доста уобичајених особина нађених у другим клијентима, као и неке самосвојне особине. Gaim није произведен у сарадњи са AOL TimeWarner-ом, Микрософтом, или Yahoo-ом.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169162/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникација:ћаскање]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникација:ћаскање:AOL]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникација:ћаскање:ICQ]]','',124,'Милош','20040807034123','',0,0,0,1,0.499241535784,'79959192965876','20040807034123'); INSERT INTO cur VALUES (2583,0,'Mod_auth_any,_слободни_софтвер','==mod_auth_any==\n\nmod_auth_any је [[Апач, слободни софтвер|Апачев]] динамички дељени објекат (DSO) који омогућава изборне механизме за пријаву. Омогућава корисницима да одреде програм који се може покренути из наредбене линије за [[Апач, слободни софтвер|Апачеву]] основну серверску безбедоносну пријаву.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169161/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:безбедност]]','',124,'Милош','20040807034243','',0,0,0,1,0.712159766682,'79959192965756','20040807034243'); INSERT INTO cur VALUES (2584,0,'Getmail,_слободни_софтвер','==getmail==\n\ngetmail је осмишљен као једноставна, безбедна и поуздана замена за програм [[fetchmail, слободни софтвер|fetchmail]]. Он узима [[електронска пошта|електронску пошту]] (било све поруке, било само непрочитане) са једног или више [[POP3]], [[SPDS]] или [[IMAP]] сервера (са или без [[SSL]]-а) за један или више налога и поуздано проследђује у [[Maildir]] формату, [[mboxrd]] фајловима или кроз екстерне [[MDA]]-ове наредбе за испоруку одређене у зависности од налога. getmail такође има изузетну подршку за доменску ([[multidrop]]) сандучад ([[mailbox]]), укључујући испоруку порука различитим корисницима или одредиштима заснованим на рашлањивању адресе примаоца.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169153/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:електронска пошта]]\n[[Category:слободни софтвер:електронска пошта:MUA]]\n[[Category:слободни софтвер:електронска пошта:филтери]]','',124,'Милош','20040807034458','',0,0,0,1,0.613433115004,'79959192965541','20040807034458'); INSERT INTO cur VALUES (2585,0,'Feather_Linux,_слободни_софтвер','==Feather Linux==\n\nFeather Linux је дистрибуција [[Гну-Линукс|Гнуа-Линукса]] заснована на дистрибуцији [[Кнопикс, слободни софтвер|Кнопикс 3.4]]. Стаје на један [[мали CD-ROM]] или на 64 MB [[USB]] складишта. Жеља је да има широк спектар апликација за радну површину, поправку и администрацију.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169149/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:оперативни системи:дистрибуције Гнуа-Линукса:засноване на CD-у]]','',124,'Милош','20040807034605','',0,0,0,1,0.117969275041,'79959192965394','20040807034605'); INSERT INTO cur VALUES (2586,0,'Cdtool,_слободни_софтвер','==cdtool==\n\nCDTOOL је пакет који омогућава кориснику контролу [[аудио]] функција на закаченом [[CD-ROM]] уређају кроз [[наредбена линија|наредбену линију]]. Његове могућности подржавају различите наредбе.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169143/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:мултимедија:звук:аудио CD]]\n[[Category:слободни софтвер:мултимедија:звук:аудио CD:пуштање CD-а]]\n[[Category:слободни софтвер:мултимедија:збук:пуштачи]]','',124,'Милош','20040807034646','',0,0,0,1,0.248861602623,'79959192965353','20040807034646'); INSERT INTO cur VALUES (2587,0,'Gnoppix,_слободни_софтвер','==Gnoppix==\n\nGnoppix је \"жив\" [[Гну-Линукс]] [[CD-ROM]] заснован на [[Дебијан|Дебијановом]] [[Гну-Линукс|Гнуу-Линуксу]]. Може се поредити са [[Кнопикс, слободни софтвер|Кнопиксом]], али користи [[Гном, слободни софтвер|Гном]] као радно окружење. Има графичко инсталационо оруђе и чини инсталацију [[Гну-Линук|Гнуа-Линукса]] са радним окружењем [[Гном, слободни софтвер|Гном]] што је једноставније могућим.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169128/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:радно окружење:Гном]]','',124,'Милош','20040807034822','',0,0,0,1,0.772158631018,'79959192965177','20040807034822'); INSERT INTO cur VALUES (2588,0,'KDevelop,_слободни_софтвер','==KDevelop==\n\nKDevelop је [[интегрисано развојно окружење]] које чини лакшим стварање и развој [[Гнуове стандардне апликације|Гнуових стандардних апликација]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169141/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:радно окружење:КДЕ]]\n[[Category:слободни софтвер:развој софтвера]]\n[[Category:слободни софтвер:уређивачи текста:интегрисана развојна окружења]]','',124,'Милош','20040807034902','',0,0,0,1,0.398846618086,'79959192965097','20040807034902'); INSERT INTO cur VALUES (2589,0,'MyKnowledgeQuest,_слободни_софтвер','==MyKnowledgeQuest==\n\nMyKnowledgeQuest је софтвер за стварање [[база знања|базе знања]] на сајту на [[Веб|Вебу]]. [[софтвер|Софтвер]] омогућава ауторима објављивање форматираних чланака, укључујући и додатке у облику фајлова. Омогућава менаџерима да одобре или одбаце чланке који би требало да буду објављени за крајње кориснике. Крајњи корисници могу претраживати базу знања на одређени број различитих начина. Особина му је и чаробњак који омогућава лаку инсталацију. Ово оруђе је направљено за ма који сајт на [[Веб|Вебу]] или унутаркомпанијског интранета.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169135/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:управљање информацијама:управљање записима]]','',124,'Милош','20040807035001','',0,0,0,1,0.781128035756,'79959192964998','20050109082108'); INSERT INTO cur VALUES (2590,0,'The_Gimp,_слободни_софтвер','==The Gimp==\n\nGIMP је [[Гну|Гнуов]] програм за манипулацију [[слика|сликама]] (GNU Image Manipulation Program). То је парче софтвера које се слободно може дистрибуирати а згодно је за задатке као што су обрада [[фотографија|фотографије]] и композиција [[слика|слике]]. Може бити коришћен као једноставан програм за [[сликање]], изузетно квалитетна [[фотографија|фотографско]] оруђе, систем за процесирање обраде [[слика|слика]] у позадини, програм за масовну производњу рендеринга [[слика]], конвертор формата слика итд.\n\nЗанимљиво је да су библиотеке овог програма ([[GTK, слободни софтвер|GTK]]) биле основа за стварање радног окружења [[Гном, слободни софтвер]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169129/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:мултимедија:графика:уређивачи:засновани на растеру]]','',124,'Милош','20040807035159','',0,0,0,1,0.677268352675,'79959192964840','20040807035159'); INSERT INTO cur VALUES (2591,0,'Perl_Snapshot_Is_Not_Incremental_Backup,_слободни_софтвер','==Perl Snapshot Is Not Incremental Backup==\n\nPerl Snapshot Is Not Incremental Backup бекапује [[Самба, слободни софтвер|Самбине]] (или MS Windows) дељења на централни простор на диску коришћењем [[LinNeighborhood, слободни софтвер|LinNeighborhood]] скрипта као конфигурационих фајлова.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169126/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:пословне апликације]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:архивирање]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:архивирање:бекап]]','',124,'Милош','20040807035252','',0,0,0,1,0.714201992245,'79959192964747','20040807035252'); INSERT INTO cur VALUES (2592,0,'Type1_URW_fonts_with_Cyrillics,_слободни_софтвер','==Type1 URW fonts with Cyrillics==\n\nType1 URW fonts with Cyrillics је скуп познат као urw-fonts или gnu-gs-fonts са додатком [[ћирилица|ћириличких]] знакова.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169116/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:радна окружења:фонтови]]\n[[Category:слободни софтвер:штампање]]\n[[Category:слободни софтвер:обрада текста:фонтови]]','',124,'Милош','20040807035321','',0,0,0,1,0.250139128999,'79959192964678','20040807035321'); INSERT INTO cur VALUES (2593,0,'CILib,_слободни_софтвер','==CILib==\n\nCILib је окружење за развој алгоритама [[рачунска интелигенција|рачунске интелигенције]], као што су particle swarms, [[еволутивни алгоритми]], [[неуронске мреже]] итд.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169111/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:наука:вештачка интелигенција]]','',124,'Милош','20040807035357','',0,0,0,1,0.179587361486,'79959192964642','20040807035357'); INSERT INTO cur VALUES (2594,0,'Архива_вести_из_слободног_софтвера','[http://freshmeat.net/daily/2004/08/09/ више вести]\n\n[[9. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести из слободног софтвера за 9. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести из слободног софтвера за 9. август 2004.}}\n\n[http://freshmeat.net/daily/2004/08/08/ више вести]\n\n[[8. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести из слободног софтвера за 8. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести из слободног софтвера за 8. август 2004.}}\n\n[http://freshmeat.net/daily/2004/08/07/ више вести]\n\n[[7. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести из слободног софтвера за 7. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести из слободног софтвера за 7. август 2004.}}\n\n[http://freshmeat.net/daily/2004/08/06/ више вести]\n\n[[6. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести из слободног софтвера за 6. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести из слободног софтвера за 6. август 2004.}}\n\n[http://freshmeat.net/daily/2004/08/05/ више вести]\n\n[[5. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести из слободног софтвера за 5. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести из слободног софтвера за 5. август 2004.}}\n\n[http://freshmeat.net/daily/2004/08/04/ више вести]\n\n[[4. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести из слободног софтвера за 4. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести из слободног софтвера за 4. август 2004.}}\n\n[http://freshmeat.net/daily/2004/08/03/ више вести]\n\n[[3. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести из слободног софтвера за 3. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести из слободног софтвера за 3. август 2004.}}','',124,'Милош','20040818065625','',0,0,0,0,0.897508796257,'79959181934374','20040818065625'); INSERT INTO cur VALUES (2595,0,'Милева_Марић-Ајнштајн','\'\'\'Милева Марић-Ајштајн\'\'\' ([[19. децембар]] [[1875]], [[Тител]], [[Србија]] - [[4. август]] [[1948]], [[Цирих]], [[Швајцарска]]), српска математичарка, прва жена [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]], једног од најгенијалнијих људи [[20. век|20. века]]\n\n*Погледајте [[Вести за 6. август 2004., Милева Марић-Ајнштајн|чланак]] о проналаску гроба Милеве Марић-Ајнштајн.\n\n==Спољне везе==\n\n[http://www.pbs.org/opb/einsteinswife/ Сајт посвећенен Милеви Марић-Ајнштајн]\n\n[[Category:Физичари|Марић-Ајнштајн, Милева]]\n[[Category:Математичари|Марић-Ајнштајн, Милева]]\n[[Category:Инжењери|Марић-Ајнштајн, Милева]]\n\n[[de:Mileva Maric]]\n[[en:Mileva Maric]]\n[[fi:Mileva Marić]]','категорије, интервики',108,'Djordjes','20041119162246','',0,0,0,0,0.0662613874918422,'79958880837753','20041119162246'); INSERT INTO cur VALUES (2596,0,'1770','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]] | \'\'\'[[1770е]]\'\'\' | [[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]]
\n[[1765]] | [[1766]] | [[1767]] | [[1768]] | [[1769]] | \'\'\'1770\'\'\' | [[1771]] | [[1772]] | [[1773]] | [[1774]] | [[1775]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1770]]\n[[ast:1770]]\n[[bg:1770]]\n[[ca:1770]]\n[[cy:1770]]\n[[da:1770]]\n[[de:1770]]\n[[el:1770]]\n[[en:1770]]\n[[eo:1770]]\n[[es:1770]]\n[[et:1770]]\n[[eu:1770]]\n[[fi:1770]]\n[[fr:1770]]\n[[he:1770]]\n[[hr:1770]]\n[[it:1770]]\n[[nl:1770]]\n[[no:1770]]\n[[pl:1770]]\n[[ro:1770]]\n[[ru:1770]]\n[[sl:1770]]\n[[sv:1770]]\n[[tr:1770]]\n[[uk:1770]]\n[[wa:1770]]\n[[zh:1770年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902115533','',0,0,1,0,0.831418394498,'79959097884466','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2597,0,'1771','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]] | \'\'\'[[1770е]]\'\'\' | [[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]]
\n[[1766]] | [[1767]] | [[1768]] | [[1769]] | [[1770]] | \'\'\'1771\'\'\' | [[1772]] | [[1773]] | [[1774]] | [[1775]] | [[1776]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1771]]\n[[ast:1771]]\n[[bg:1771]]\n[[ca:1771]]\n[[cy:1771]]\n[[da:1771]]\n[[de:1771]]\n[[el:1771]]\n[[en:1771]]\n[[eo:1771]]\n[[es:1771]]\n[[et:1771]]\n[[eu:1771]]\n[[fi:1771]]\n[[fr:1771]]\n[[hr:1771]]\n[[it:1771]]\n[[nl:1771]]\n[[no:1771]]\n[[pl:1771]]\n[[ro:1771]]\n[[ru:1771]]\n[[sl:1771]]\n[[sv:1771]]\n[[tr:1771]]\n[[uk:1771]]\n[[wa:1771]]\n[[zh:1771年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040902115432','',0,0,1,0,0.086352576076,'79959097884567','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2599,0,'1772','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]] | \'\'\'[[1770е]]\'\'\' | [[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]]
\n[[1767]] | [[1768]] | [[1769]] | [[1770]] | [[1771]] | \'\'\'1772\'\'\' | [[1773]] | [[1774]] | [[1775]] | [[1776]] | [[1777]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1772]]\n[[ast:1772]]\n[[bg:1772]]\n[[ca:1772]]\n[[cy:1772]]\n[[da:1772]]\n[[de:1772]]\n[[el:1772]]\n[[en:1772]]\n[[eo:1772]]\n[[es:1772]]\n[[et:1772]]\n[[eu:1772]]\n[[fi:1772]]\n[[fr:1772]]\n[[he:1772]]\n[[hr:1772]]\n[[it:1772]]\n[[nl:1772]]\n[[no:1772]]\n[[pl:1772]]\n[[ro:1772]]\n[[ru:1772]]\n[[sl:1772]]\n[[sv:1772]]\n[[tr:1772]]\n[[uk:1772]]\n[[wa:1772]]\n[[zh:1772年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902115330','',0,0,1,0,0.315185115354,'79959097884669','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2600,0,'1773','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]] | \'\'\'[[1770е]]\'\'\' | [[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]]
\n[[1768]] | [[1769]] | [[1770]] | [[1771]] | [[1772]] | \'\'\'1773\'\'\' | [[1774]] | [[1775]] | [[1776]] | [[1777]] | [[1778]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1773]]\n[[ast:1773]]\n[[bg:1773]]\n[[ca:1773]]\n[[cy:1773]]\n[[da:1773]]\n[[de:1773]]\n[[el:1773]]\n[[en:1773]]\n[[eo:1773]]\n[[es:1773]]\n[[et:1773]]\n[[eu:1773]]\n[[fi:1773]]\n[[fr:1773]]\n[[he:1773]]\n[[hr:1773]]\n[[it:1773]]\n[[nl:1773]]\n[[no:1773]]\n[[pl:1773]]\n[[ro:1773]]\n[[ru:1773]]\n[[sl:1773]]\n[[sv:1773]]\n[[tr:1773]]\n[[uk:1773]]\n[[wa:1773]]\n[[zh:1773年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902122831','',0,0,1,0,0.58034308794,'79959097877168','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2601,0,'1774','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]] | \'\'\'[[1770е]]\'\'\' | [[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]]
\n[[1769]] | [[1770]] | [[1771]] | [[1772]] | [[1773]] | \'\'\'1774\'\'\' | [[1775]] | [[1776]] | [[1777]] | [[1778]] | [[1779]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1774]]\n[[ast:1774]]\n[[bg:1774]]\n[[ca:1774]]\n[[cy:1774]]\n[[da:1774]]\n[[de:1774]]\n[[el:1774]]\n[[en:1774]]\n[[eo:1774]]\n[[es:1774]]\n[[et:1774]]\n[[eu:1774]]\n[[fi:1774]]\n[[fr:1774]]\n[[he:1774]]\n[[hr:1774]]\n[[hu:1774]]\n[[it:1774]]\n[[nl:1774]]\n[[no:1774]]\n[[pl:1774]]\n[[ro:1774]]\n[[ru:1774]]\n[[sl:1774]]\n[[sv:1774]]\n[[tr:1774]]\n[[uk:1774]]\n[[wa:1774]]\n[[zh:1774年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902122730','',0,0,1,0,0.359152991026,'79959097877269','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2602,0,'1775','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]] | \'\'\'[[1770е]]\'\'\' | [[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]]
\n[[1770]] | [[1771]] | [[1772]] | [[1773]] | [[1774]] | \'\'\'1775\'\'\' | [[1776]] | [[1777]] | [[1778]] | [[1779]] | [[1780]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1775]]\n[[ast:1775]]\n[[bg:1775]]\n[[ca:1775]]\n[[cy:1775]]\n[[da:1775]]\n[[de:1775]]\n[[el:1775]]\n[[en:1775]]\n[[eo:1775]]\n[[es:1775]]\n[[et:1775]]\n[[eu:1775]]\n[[fi:1775]]\n[[fr:1775]]\n[[gl:1775]]\n[[he:1775]]\n[[hr:1775]]\n[[it:1775]]\n[[nl:1775]]\n[[no:1775]]\n[[pl:1775]]\n[[ro:1775]]\n[[ru:1775]]\n[[sl:1775]]\n[[sv:1775]]\n[[tr:1775]]\n[[uk:1775]]\n[[wa:1775]]\n[[zh:1775年]]','Andre Engels - robot Adding:gl,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902122631','',0,0,1,0,0.801114437543,'79959097877368','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2603,0,'1776','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]] | \'\'\'[[1770е]]\'\'\' | [[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]]
\n[[1771]] | [[1772]] | [[1773]] | [[1774]] | [[1775]] | \'\'\'1776\'\'\' | [[1777]] | [[1778]] | [[1779]] | [[1780]] | [[1781]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1776]]\n[[ast:1776]]\n[[bg:1776]]\n[[ca:1776]]\n[[cy:1776]]\n[[da:1776]]\n[[de:1776]]\n[[el:1776]]\n[[en:1776]]\n[[eo:1776]]\n[[es:1776]]\n[[et:1776]]\n[[eu:1776]]\n[[fi:1776]]\n[[fr:1776]]\n[[he:1776]]\n[[hr:1776]]\n[[it:1776]]\n[[nl:1776]]\n[[no:1776]]\n[[pl:1776]]\n[[pt:1776]]\n[[ro:1776]]\n[[ru:1776]]\n[[sl:1776]]\n[[sv:1776]]\n[[tr:1776]]\n[[uk:1776]]\n[[wa:1776]]\n[[zh:1776年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902122530','',0,0,1,0,0.185040589508,'79959097877469','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2604,0,'1777','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]] | \'\'\'[[1770е]]\'\'\' | [[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]]
\n[[1772]] | [[1773]] | [[1774]] | [[1775]] | [[1776]] | \'\'\'1777\'\'\' | [[1778]] | [[1779]] | [[1780]] | [[1781]] | [[1782]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1777]]\n[[ast:1777]]\n[[bg:1777]]\n[[ca:1777]]\n[[cy:1777]]\n[[da:1777]]\n[[de:1777]]\n[[el:1777]]\n[[en:1777]]\n[[eo:1777]]\n[[es:1777]]\n[[et:1777]]\n[[eu:1777]]\n[[fi:1777]]\n[[fr:1777]]\n[[gl:1777]]\n[[he:1777]]\n[[hr:1777]]\n[[it:1777]]\n[[nl:1777]]\n[[no:1777]]\n[[pl:1777]]\n[[pt:1777]]\n[[ro:1777]]\n[[ru:1777]]\n[[sl:1777]]\n[[sv:1777]]\n[[tr:1777]]\n[[uk:1777]]\n[[wa:1777]]\n[[zh:1777年]]','Andre Engels - robot Adding:gl,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902122430','',0,0,1,0,0.834847166126,'79959097877569','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2605,0,'1778','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]] | \'\'\'[[1770е]]\'\'\' | [[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]]
\n[[1773]] | [[1774]] | [[1775]] | [[1776]] | [[1777]] | \'\'\'1778\'\'\' | [[1779]] | [[1780]] | [[1781]] | [[1782]] | [[1783]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1778]]\n[[ast:1778]]\n[[bg:1778]]\n[[ca:1778]]\n[[cy:1778]]\n[[da:1778]]\n[[de:1778]]\n[[el:1778]]\n[[en:1778]]\n[[eo:1778]]\n[[es:1778]]\n[[et:1778]]\n[[eu:1778]]\n[[fi:1778]]\n[[fr:1778]]\n[[gl:1778]]\n[[he:1778]]\n[[hr:1778]]\n[[io:1778]]\n[[it:1778]]\n[[nl:1778]]\n[[no:1778]]\n[[pl:1778]]\n[[ro:1778]]\n[[ru:1778]]\n[[sl:1778]]\n[[sv:1778]]\n[[tr:1778]]\n[[uk:1778]]\n[[wa:1778]]\n[[zh:1778年]]','Andre Engels - robot Adding:io,gl,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902122330','',0,0,1,0,0.622501351229,'79959097877669','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2606,0,'1779','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]] | \'\'\'[[1770е]]\'\'\' | [[1780е]] | [[1790е]] | [[1800е]]
\n[[1774]] | [[1775]] | [[1776]] | [[1777]] | [[1778]] | \'\'\'1779\'\'\' | [[1780]] | [[1781]] | [[1782]] | [[1783]] | [[1784]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1779]]\n[[ast:1779]]\n[[bg:1779]]\n[[ca:1779]]\n[[cy:1779]]\n[[da:1779]]\n[[de:1779]]\n[[el:1779]]\n[[en:1779]]\n[[eo:1779]]\n[[es:1779]]\n[[et:1779]]\n[[eu:1779]]\n[[fi:1779]]\n[[fr:1779]]\n[[he:1779]]\n[[hr:1779]]\n[[hu:1779]]\n[[io:1779]]\n[[it:1779]]\n[[nl:1779]]\n[[no:1779]]\n[[pl:1779]]\n[[ro:1779]]\n[[ru:1779]]\n[[sl:1779]]\n[[sv:1779]]\n[[tr:1779]]\n[[uk:1779]]\n[[wa:1779]]\n[[zh:1779年]]','Andre Engels - robot Adding:io,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902122230','',0,0,1,0,0.690949427751,'79959097877769','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2607,0,'1780','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]] | \'\'\'[[1780е]]\'\'\' | [[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]]
\n[[1775]] | [[1776]] | [[1777]] | [[1778]] | [[1779]] | \'\'\'1780\'\'\' | [[1781]] | [[1782]] | [[1783]] | [[1784]] | [[1785]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1780]]\n[[ast:1780]]\n[[bg:1780]]\n[[ca:1780]]\n[[cy:1780]]\n[[da:1780]]\n[[de:1780]]\n[[el:1780]]\n[[en:1780]]\n[[eo:1780]]\n[[es:1780]]\n[[et:1780]]\n[[eu:1780]]\n[[fi:1780]]\n[[fr:1780]]\n[[he:1780]]\n[[hr:1780]]\n[[it:1780]]\n[[nl:1780]]\n[[no:1780]]\n[[pl:1780]]\n[[pt:1780]]\n[[ro:1780]]\n[[ru:1780]]\n[[sl:1780]]\n[[sv:1780]]\n[[tr:1780]]\n[[uk:1780]]\n[[wa:1780]]\n[[zh:1780年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902122130','',0,0,1,0,0.445861009623,'79959097877869','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2608,0,'1781','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]] | \'\'\'[[1780е]]\'\'\' | [[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]]
\n[[1776]] | [[1777]] | [[1778]] | [[1779]] | [[1780]] | \'\'\'1781\'\'\' | [[1782]] | [[1783]] | [[1784]] | [[1785]] | [[1786]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1781]]\n[[ast:1781]]\n[[bg:1781]]\n[[ca:1781]]\n[[cy:1781]]\n[[da:1781]]\n[[de:1781]]\n[[el:1781]]\n[[en:1781]]\n[[eo:1781]]\n[[es:1781]]\n[[et:1781]]\n[[eu:1781]]\n[[fi:1781]]\n[[fr:1781]]\n[[he:1781]]\n[[hr:1781]]\n[[it:1781]]\n[[nl:1781]]\n[[no:1781]]\n[[pl:1781]]\n[[pt:1781]]\n[[ro:1781]]\n[[ru:1781]]\n[[sl:1781]]\n[[sv:1781]]\n[[tr:1781]]\n[[uk:1781]]\n[[wa:1781]]\n[[zh:1781年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902122030','',0,0,1,0,0.889230289445,'79959097877969','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2609,0,'1782','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]] | \'\'\'[[1780е]]\'\'\' | [[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]]
\n[[1777]] | [[1778]] | [[1779]] | [[1780]] | [[1781]] | \'\'\'1782\'\'\' | [[1783]] | [[1784]] | [[1785]] | [[1786]] | [[1787]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1782]]\n[[ast:1782]]\n[[bg:1782]]\n[[ca:1782]]\n[[cy:1782]]\n[[da:1782]]\n[[de:1782]]\n[[el:1782]]\n[[en:1782]]\n[[eo:1782]]\n[[es:1782]]\n[[et:1782]]\n[[eu:1782]]\n[[fi:1782]]\n[[fr:1782]]\n[[he:1782]]\n[[hr:1782]]\n[[it:1782]]\n[[nl:1782]]\n[[no:1782]]\n[[pl:1782]]\n[[pt:1782]]\n[[ro:1782]]\n[[ru:1782]]\n[[sl:1782]]\n[[sv:1782]]\n[[tr:1782]]\n[[uk:1782]]\n[[wa:1782]]\n[[zh:1782年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902121930','',0,0,1,0,0.38447834383,'79959097878069','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2613,0,'1783','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]] | \'\'\'[[1780е]]\'\'\' | [[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]]
\n[[1778]] | [[1779]] | [[1780]] | [[1781]] | [[1782]] | \'\'\'1783\'\'\' | [[1784]] | [[1785]] | [[1786]] | [[1787]] | [[1788]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1783]]\n[[ast:1783]]\n[[bg:1783]]\n[[ca:1783]]\n[[cs:1783]]\n[[cy:1783]]\n[[da:1783]]\n[[de:1783]]\n[[el:1783]]\n[[en:1783]]\n[[eo:1783]]\n[[es:1783]]\n[[et:1783]]\n[[eu:1783]]\n[[fi:1783]]\n[[fr:1783]]\n[[he:1783]]\n[[hr:1783]]\n[[is:1783]]\n[[it:1783]]\n[[nl:1783]]\n[[no:1783]]\n[[pl:1783]]\n[[pt:1783]]\n[[ro:1783]]\n[[ru:1783]]\n[[sl:1783]]\n[[sv:1783]]\n[[tr:1783]]\n[[uk:1783]]\n[[wa:1783]]\n[[zh:1783年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,is,wa,ast,uk Removing:simple,ia,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902121830','',0,0,1,0,0.365959223065,'79959097878169','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2614,6,'K_Lorenc.PNG','Конрад Лоренц (1903-1989), природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. године','Конрад Лоренц (1903-1989), природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. године',108,'Djordjes','20040807134215','',0,0,0,1,0.402765914241565,'79959192865784','20040807141303'); INSERT INTO cur VALUES (2615,0,'1784','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]] | \'\'\'[[1780е]]\'\'\' | [[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]]
\n[[1779]] | [[1780]] | [[1781]] | [[1782]] | [[1783]] | \'\'\'1784\'\'\' | [[1785]] | [[1786]] | [[1787]] | [[1788]] | [[1789]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1784]]\n[[ast:1784]]\n[[bg:1784]]\n[[ca:1784]]\n[[cy:1784]]\n[[da:1784]]\n[[de:1784]]\n[[el:1784]]\n[[en:1784]]\n[[eo:1784]]\n[[es:1784]]\n[[et:1784]]\n[[eu:1784]]\n[[fi:1784]]\n[[fr:1784]]\n[[he:1784]]\n[[hr:1784]]\n[[is:1784]]\n[[it:1784]]\n[[nl:1784]]\n[[no:1784]]\n[[pl:1784]]\n[[ro:1784]]\n[[ru:1784]]\n[[sl:1784]]\n[[sv:1784]]\n[[tr:1784]]\n[[uk:1784]]\n[[wa:1784]]\n[[zh:1784年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,is,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902121730','',0,0,1,0,0.218749950276,'79959097878269','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2616,0,'1785','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]] | \'\'\'[[1780е]]\'\'\' | [[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]]
\n[[1780]] | [[1781]] | [[1782]] | [[1783]] | [[1784]] | \'\'\'1785\'\'\' | [[1786]] | [[1787]] | [[1788]] | [[1789]] | [[1790]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1785-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1785-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1785]]\n[[ast:1785]]\n[[bg:1785]]\n[[ca:1785]]\n[[cy:1785]]\n[[da:1785]]\n[[de:1785]]\n[[el:1785]]\n[[en:1785]]\n[[eo:1785]]\n[[es:1785]]\n[[et:1785]]\n[[eu:1785]]\n[[fi:1785]]\n[[fr:1785]]\n[[he:1785]]\n[[hr:1785]]\n[[hu:1785]]\n[[is:1785]]\n[[it:1785]]\n[[nl:1785]]\n[[no:1785]]\n[[pl:1785]]\n[[ro:1785]]\n[[ru:1785]]\n[[sl:1785]]\n[[sv:1785]]\n[[tr:1785]]\n[[uk:1785]]\n[[wa:1785]]\n[[zh:1785年]]','',124,'Милош','20050109080941','',0,0,0,0,0.321944538188,'79949890919058','20050109080941'); INSERT INTO cur VALUES (2617,6,'Konrad_Lorenc.PNG','Конрад Лоренц (1903-1989), природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. године. На овој слици је заједно са својим чувеним гускама са којима је вршио експерименте.','Конрад Лоренц (1903-1989), природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. године. На овој слици је заједно са својим чувеним гускама са кој',108,'Djordjes','20040807134519','',0,0,0,1,0.815045439465945,'79959192865480','20040807141534'); INSERT INTO cur VALUES (2618,0,'1786','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]] | \'\'\'[[1780е]]\'\'\' | [[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]]
\n[[1781]] | [[1782]] | [[1783]] | [[1784]] | [[1785]] | \'\'\'1786\'\'\' | [[1787]] | [[1788]] | [[1789]] | [[1790]] | [[1791]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1786]]\n[[ast:1786]]\n[[bg:1786]]\n[[ca:1786]]\n[[cy:1786]]\n[[da:1786]]\n[[de:1786]]\n[[el:1786]]\n[[en:1786]]\n[[eo:1786]]\n[[es:1786]]\n[[et:1786]]\n[[eu:1786]]\n[[fi:1786]]\n[[fr:1786]]\n[[he:1786]]\n[[hr:1786]]\n[[is:1786]]\n[[it:1786]]\n[[nl:1786]]\n[[no:1786]]\n[[pl:1786]]\n[[pt:1786]]\n[[ro:1786]]\n[[ru:1786]]\n[[sl:1786]]\n[[sv:1786]]\n[[tr:1786]]\n[[uk:1786]]\n[[wa:1786]]\n[[zh:1786年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,is,wa,ast,uk Removing:simple,ia,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902121530','',0,0,1,0,0.753204243608,'79959097878469','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2619,0,'1788','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]] | \'\'\'[[1780е]]\'\'\' | [[1790е]] | [[1800е]] | [[1810е]]
\n[[1783]] | [[1784]] | [[1785]] | [[1786]] | [[1787]] | \'\'\'1788\'\'\' | [[1789]] | [[1790]] | [[1791]] | [[1792]] | [[1793]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1788]]\n[[ast:1788]]\n[[bg:1788]]\n[[ca:1788]]\n[[cy:1788]]\n[[da:1788]]\n[[de:1788]]\n[[el:1788]]\n[[en:1788]]\n[[eo:1788]]\n[[es:1788]]\n[[et:1788]]\n[[eu:1788]]\n[[fi:1788]]\n[[fr:1788]]\n[[he:1788]]\n[[hr:1788]]\n[[is:1788]]\n[[it:1788]]\n[[nl:1788]]\n[[no:1788]]\n[[pl:1788]]\n[[pt:1788]]\n[[ro:1788]]\n[[ru:1788]]\n[[simple:1788]]\n[[sl:1788]]\n[[sv:1788]]\n[[tr:1788]]\n[[uk:1788]]\n[[wa:1788]]\n[[zh:1788年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,is,wa,ast,uk Removing:ia,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902121331','',0,0,1,0,0.326866035502,'79959097878668','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2620,0,'Конрад_Лоренц','[[image:K_Lorenc1.PNG|thumb|right|120px|Конрад Лоренц]]\n\n\'\'\'Конрад Лоренц\'\'\' (1903-1989), био је један од најистакнутијих природњака двадесетог века. \n\nРођен је [[7. новембар|7. новембра]] [[1903]]. године у [[Беч|Бечу]], где је 1928. успешно завршио студије медицине. После тога је почео да студира природне науке и 1933. је дипломирао на бечком Филозофском факултету [[зоологија|зоологију]] са [[палеонтологија|палеонтологијом]] и [[психологија|психологијом]].\n\nСа неколико научних радова, Лоренц је постао пионир у истраживању понашања [[птице|птица]], а убрзо и научник светског гласа. Вршећи бројне опите са животињама, пре свега птицама, Конрад Лоренц отпочиње проучавање понашања животиња и човека. Докторирао је 1937. године на Филозофском факултету у Бечу, радом „Упоредна анатомија и психологија животиња“, а после [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је професор на Универзитету у [[Минхен|Минхену]]. Године [[1973]]. добио је [[Нобелова награда|Нобелову награду]] за медицину у знак признања за плодоносно научно истраживање корена људског понашања.\n\n[[image:Konrad_Lorenc1.PNG|thumb|right|Конрад Лоренц и његове гуске]]\n\nПоред великог броја стручних радова, Лоренц је писао и научно-популарне књиге које су преведене на многе светске језике. Његово најпознатије такво дело је књига „Говорио је са животињама“, преведена и на српски језик и штампана у издању „[[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]]“.\n\nУмро је [[27. фебруар|27. фебруара]] [[1989]]. године.\n\n== Спољне везе ==\n\n[http://www.nobel.se/medicine/laureates/1973/lorenz-autobio.html Његова аутобиографија, на сајту посвећеном добитницима Нобелове награде]\n\n[http://www.peoples.ru/science/naturalist/lorentc/index.html Биографија на руском]\n\n[[de:Konrad Lorenz]]\n[[en:Konrad Lorenz]]\n[[es:Konrad Lorenz]]\n[[fr:Konrad Lorenz]]\n[[it:Konrad Lorenz]]\n[[pl:Konrad Lorenz]]\n\n[[Category:Физиологија|Лоренц, Конрад]]\n[[Category:Зоологија|Лоренц, Конрад]]\n[[Category:Медицина|Лоренц, Конрад]]\n[[Category:Нобеловци|Лоренц, Конрад]]','',144,'Golija','20050207190730','',0,0,0,0,0.159401153289,'79949792809269','20050207190730'); INSERT INTO cur VALUES (2621,6,'K_Lorenc1.PNG','Конрад Лоренц (1903-1989), природњак и добитник Нобелове награде за медицину 1973.\n\nОва слика се може видети и у већој димензији:\n\n[[Слика:K_Lorenc.PNG]]','',108,'Djordjes','20040807141303','',0,0,0,0,0.866929485338674,'79959192858696','20050207190731'); INSERT INTO cur VALUES (2622,6,'Konrad_Lorenc1.PNG','Конрад Лоренц (1903-1989), природњак, добитник Нобелове награде за медицину 1973. На овој слици је са својим чувеним гускама са којима је изводио експерименте.\n\nОва слика се може видети и у већој димензији:\n\n[[Слика:Konrad_Lorenc.PNG]]','',108,'Djordjes','20040807141534','',0,0,0,0,0.889511139029182,'79959192858465','20050207190731'); INSERT INTO cur VALUES (2623,0,'Екологија','\'\'\'Екологија\'\'\' је наука о заштити животне средине. Име науке потиче од [[грчки језик|грчких]] речи \'\'oikos\'\' - дом, и \'\'logia\'\' - наука.\n{{патрљак}}\n\n[[als:Écologie]]\n[[bg:Екология]]\n[[ca:Ecologia]]\n[[cy:Ecoleg]]\n[[da:Økologi]]\n[[de:Ökologie]]\n[[en:Ecology]]\n[[es:Ecología]]\n[[eo:Ekologio]]\n[[fr:Écologie]]\n[[ko:생물환경학]]\n[[it:Ecologia]]\n[[ia:Ecologia]]\n[[lt:Ekologija]]\n[[hu:Ökológia]]\n[[ms:Ekologi]]\n[[nl:Ecologie]]\n[[ja:生態学]]\n[[pl:Ekologia]]\n[[pt:Ecologia]]\n[[ro:Ecologie]]\n[[simple:Ecology]]\n[[tr:Ekoloji]]\n[[uk:Екологія]]','',17,'Bonzo','20050215010903','',0,0,0,0,0.690016718437,'79949784989096','20050215010903'); INSERT INTO cur VALUES (2624,0,'Марко_Краљевић','[[Слика:Marko Kraljevic.JPG|thumb|Краљевић Марко, Кембриџ, 1922]]\n
\n\nУ временима пре и мало после Косова живео је и Краљевић Марко, односно краљ Марко (владао 1371-1394), највећа загонетка нашег народног епоса. У Марку се слегло вековно историјско искуство народа, на њега су прешле улоге и судбине многих епских јунака како оних о којима се певало пре њега тако и оних о којима се певало после њега. Откуда толика привлачност Маркова лика? Како објаснити противуречност између релативно безначајне појаве историјског краља Марка и огромности епске улоге што му је дата у песми? На та питања не могу се дати поуздани одговори зато што се о Марку и као краљевићу и као краљу мало зна. Из оскудних података пажњу привлаче два сведочанства, која нам, на готово неочекиван начин, приближавају Марка и то више као човека него као владара.\n\nПрво сведочанство говори о једној Марковој љубавној афери. У запису на једној књизи неки дијак Добре безазлено саопштава да ју је преписао у време када благоверни краљ Марко „одаде Тодору, Гргурову жену, Хлапену, а узе своју првовенчану жену Јелену, Хлапенову кћер\" (ориг. текст ЗИН, I, 1902, бр. 189). \n\nДруга вест тиче се Маркова учешћа у битки на Ровинама, у којој је он, борећи се на турској страни, погинуо. Четрдесетак година касније [[Константин Философ]] (в. 1989, 90) у свом житију деспота Стефана пише да је Марко уочи битке рекао Константину Дејановићу: „Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату.\"\n\nПрво сведочанство коришћено је у научној литератури као објашњење позадине песме о Марковим неприликама са женама. У другом случају дошла је до изражаја противречност Маркова историјског положаја као ратника који је принуђен да се бори на страни непријатеља свога народа, противречност која чини једну од главних полуга читаве марковске епике. Анегдота коју је испричао Константин Философ показује да је историјски краљ Марко био свестан те противречности – он жели победу оних против којих се мора борити. Исту свест изражавају многе песме о Марку.\n\nПостоји, међутим, и једна дубља, структурална подударност између Марка из ових записа и Марка из епских песама забележених неколико стотина година касније. У оба случаја пада у очи велики унутарњи распон Маркова моралног лика. Марко из записа дијака Добре и Марко из анегдоте Константина Философа појављују се у тако различитој светлости да се за та два лика једва могу схватити да припадају истом човеку. Први је име у скандалозној хроници друштва, а други трагични јунак доведен у ситуацију да своју личну судбину одмерава према колективној судбини света којем стварно припада, иако је принуђен да се против њега бори. Разлика између та два лика или између две ситуације у којима су дошле до изражаја две дијаметрално супротне стране Маркове личности може се упоредити с разликом која постоји између Маркова епског лика из песама какве су Сестра Леке капетана, Марко Краљевић и кћи краља Арапскога, Марко пије уз рамазан вино и сличне, на једној, и његовог лика из песама Урош и Мрњавчевићи, Марко Краљевић укида свадбарину, Марко Краљевић и соко и њима блиских, на другој страни.\n\nДва наведена сведочанства о Марку, онај из записа дијака Добре и онај из књиге Константина Философа, показују да је он био личност која је још за живота ушла у причу и да су се приче о њему памтиле дуго после његове смрти. Константин Философ на посредан начин указује на усмени извор анегдоте о Марковим речима уочи битке на Ровинама, он ту анегдоту уводи у текст глаголом „кажу\", тј. прича се. Сувремени писци не саопштавају ништа о томе да ли се о Марку певало, али из оног што је о њему речено види се да се о њему причало, да је он био личност за причу. А природно је да приче о ратницима у земљи где постоји епска традиција најчешће добијају облик јуначких песама.\n\nУ животу историјског краља Марка јасно се издвајају два периода, до Маричке битке и после ње. У првом је Марков животни пут у сталном успону, само што то није био његов лични успон него успон његове породице. У доба цара Уроша Мрњавчевићи избијају на прво место међу обласним господарима: Марков отац Вукашин крунисан је за краља и постао Урошев савладар, а стриц му Угљеша добио је титулу деспота и постао господар велике серске области. Све до Маричке битке, у којој су Мрњавчевићи неславно завршили, Марко се налазио у сенци свог оца. Очевом а не својом заслугом он је доспео на највиши положај у држави: постао је „млади краљ\" што је у политичком систему немањићке Србије значило да је одређен за престолонаследника, а с обзиром на то да је Вукашин био Урошев савладар и да Урош није имао наследника, он је постао и престолонаследник царства. Али од те сјајне каријере није било ништа. Управо у тренутку када је настао преломни час у његовом животу, када је био пред почетком самосталног пута, Марко је у својој политичкој каријери (опет не својом кривицом!) доживео неславан обрт. Његова владавина, започевши „српском погибијом\" на Марици, у целини је текла у знаку тог пораза. \n\nУместо да постане законити владар српског царства, постао је краљ вазалне области и подложник турског цара, а није могао да сачува ни оно што су му Турци оставили. Грабљиви суседи отимали су му део по део теориторија тако да је, на крају, од простране државе краља Вукашина остала мала област око Прилепа. Марко је највећи губитник међу владарима и великашима у том времену, и иначе карактеристичном по великим националним поразима.\n\nЊегова епска судбина кореспондира и уједно контрастира његовој политичкој биографији. Он се као јунак појављује у обе наведене епохе, до Маричке битке и после ње, и на том глобалном плану својом песничком биографијом налази се у сагласности с историјом. Међутим, епски Марко, за разлику од историјског, ни у једној ни у другој епоси, ни у времену српског ни у времену турског царства, не игра споредну и безначајну улогу. Песма га је извукла из историјске сенке и учинила главним јунаком свог доба што је он у дубљем, песничком смислу заиста и био. (доматриос)\n\nЛитература:\n\nЈован Деретић: Српска народна епика, Београд 2000.\n\n---\n\n\'\'\'\'\'Марко Краљевић: ИСТОРИЈА · МИТ · ЛЕГЕНДА\'\'\'\'\'\n\n\nМарко Краљевић, син краља [[краљ Вукашин Мрњавчевић|Вукашина Мрњавчевића]] и синовац [[деспот Јован Угљеша|деспота Јована Угљеше]] , појавио се на историјској позорници у зла и смутна времена, у седмој деценији четрнаестога века.\n\nНакон изненадне смрти [[цар Стефан Душан|цара Стефана Душана]] 20. децембра 1355. године на српски престо je ступио Душанов син [[цар Стефан Урош|Урош]]. Способног оца сменио je млади, у много чему нејаки син. Стари хроничари, летописци, упамтили су га као високог, лепог мушкарца, детињег ума и разума (\'\'младог духом\'\'). У првом тренутку младост (Урош има осамнаест година), a потом и свакојаку немоћ новога владара искористили су многи великаши како би се осамосталили у областима које су им од цара (Душана или Уроша) биле додељене на управу. Царску власт су признавали само када им je и колико то одговарало. Августа или септембра 1365. године Урош je разделио и властиту царску власт. Краљевску круну, a ca њом и право на савладарство, даровао je Вукашину Мрњавчевићу. Вукашинов брат, Јован Угљеша je добио или једноставно узурпирао титулу деспота и завладао областима које су иначе биле под управом [[царица Јелена|царице Јелене]], Душанове супруге, односно Урошеве мајке. Некоји историјски извори, попут хронике [[Константин Михаиловић|Константина Михаиловића Јаничара]] , писане крајем петнаестог или у првим годинама четрнаестог века, истичу како се Урош тужио на бахато понашање браће. Покушавао je накнадно да сузбије њихово самовлашће и да им наметне врховну царску власт. Вукашин и Угљеша су му, пише Јаничар, одговорили:\n\'\'Дао си нам црвене чизме које нам нећеш брзо и лако свући.\'\'\n\nПрви помен Марков јесте можда у натпису изнад јужних врата [[Дреновска црква|Дреновске цркве]], саграђене у близини Тиквешког језера, недалеко од [[Велес]]а. Натпис казује да je црква живописана 1356. године \'\'при државе\'\' Николе z Марка, a \'\'пo смрти светороднаго цара Стефана\'\'. Тога Марка неки научници поистовећују са Вукашиновим сином.\n\nПрви несумњиви помен Марка Краљевића у историјским документима потиче из 1361. године. Списи [[Дубровачка република|Дубровачке републике]] показују да je те године Марко дошао у [[Дубровник]] на челу српскога посланства да преговара o прекиду непријатељстава започетих још 1359. године. Марко je тада већ био у годинама које су му допуштале ауторитативан наступ. Мада у мировним преговорима царско посланство није имало знатнијег успеха, сам Марко je успео за време боравка у Дубровнику да подигне сребро које je његова породица ту депоновала, a успешно je интервенисао код власти Дубровачке републике у корист неких призренских трговаца. Марково предвођење царског посланства у мировним преговорима са Дубровником сведочи o томе да je био Урошев човек од поверења. Уистину, Марка Краљевића народни певач није безразложно прогласио за Урошевог заштитника. То потврђује , на особен начин и натпис на [[црква Свете недеље у Призрену|цркви Свете недеље у Призрену]]. Натпис je откривен, односно откопан случајно септембра 1966. године у дворишту једне приватне куће. у предграђу старе призренске тврђаве, у простору тзв. \'\'Поткаљаје\'\'. Натпис казује да je реч o [[црква Пречисте Богородице|цркви Пречисте Богородице]]. Црква je била посвећена [[Ваведење|Ваведењу]]. Натпис вели даље да je црква била сазидана и живописана (пописана) \'\'повеленијем и откупом господина младаго краља Марка\'\' 6879. године од створења света. Наведена година подразумева раздобље од 1. септембра 1370. до 31. августа 1371. године.\n\nУ нашој историјској науци влада уверење да je \'\'y српској држави савладар носио титулу краља, док je установа младог краља задржала своју ранију, основну функцију - обезбеђење наследства\'\'. Титулу [[млади краљ]] носили су за живота својих очева: Драгутин, Душан и Урош. Међутим, случај младог краља Μарка чини се битно другачији. [[цар Стефан Урош|Стефан Урош]] je законити цар, [[краљ Вукашин Мрњавчевић|краљ Вукашин]] законити савладар, a Марко, пак, није млади краљ оцу Вукашину (само савладару царевом), већ цару Урошу. Функција титуле млади краљ јесте у обезбеђивању наследства, али реч je o наслеђивању правог, основног носиоца владарске моћи, a не његовог сурогата. Цар Урош je очигледно именовао поверљивог човека за најближег сарадника и наследника.\n\n0 Марковом краљевању зна се мало. Времена су била зла, метежна. После погибије краља Вукашина и смрти цара Уроша земље које je Марко наследио једноставно су \"очерупане\". Осиони обласни господари, попут [[Вук Бранковић|Вука Бранковића]], на пример, искористили су новонастале прилике. Непосредно после [[Маричка битка|Маричке битке]] и Урошеве смрти, краљ Марко je изгубио градове [[Скопље]] и [[Призрен]]. У тим годинама амбициозни Вук Бранковић исказује се као најозбиљнији и најтемељнији уништитељ Душановог и Урошевог царства и издајник легитимног Урошевог наследника - краља Марка. После судбоносних догађаја који су се збили у последњем тромесечју 1371. године, краљ Марко je био принуђен да призна врховну власт турског султана. У Косовскоме боју вероватно није учествовао, али je турска војска морала прећи и преко његове области на путу према [[Косово|Косову]].\n\nАко je мало поузданих података ο Марковом животу, нешто их je више (мада не можда поузданих) ο данима који претходе његовој погибији. У [[битка на Ровинама|битки на Ровинама]] Марко се борио на турској страни против [[влашки војвода Мирче|влашког војводе Мирче]]. На истој страни борили су се \"и против своје воље\", поред Марка, и [[деспот Стефан Лазаревић|Стефан Лазаревић]] и [[Константин Дејановић]]. Стефанов биограф [[Константин Филозоф]] пише како je Марко пред битку рекао Константину: \'\'... молим Господа да буде хришћанима помоћник, a ja нека будем први међу мртвима у овом рату\'\'. Жеља му се испунила. Хришћани су победили, a Марко je, заједно са [[Константин Драгаш|Константином Драгашом]] (Дејановићем) погинуо 17. маја 1395. године.\n\n==Види још==\n*[[Краљевића Марка (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n\n#[[Циклус_песама_о_Марку_Краљевићу]]\n\n[[Category:Борци за слободу]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306112527','',0,0,0,0,0.565539954494,'79949693887472','20050306112527'); INSERT INTO cur VALUES (2625,0,'1740','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]] | \'\'\'[[1740е]]\'\'\' | [[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]]
\n[[1735]] | [[1736]] | [[1737]] | [[1738]] | [[1739]] | \'\'\'1740\'\'\' | [[1741]] | [[1742]] | [[1743]] | [[1744]] | [[1745]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Повратак [[Турци|Турака]] у [[Београд|Београду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1740]]\n[[ast:1740]]\n[[bg:1740]]\n[[ca:1740]]\n[[cy:1740]]\n[[da:1740]]\n[[de:1740]]\n[[el:1740]]\n[[en:1740]]\n[[eo:1740]]\n[[es:1740]]\n[[eu:1740]]\n[[fi:1740]]\n[[fr:1740]]\n[[he:1740]]\n[[hr:1740]]\n[[it:1740]]\n[[nl:1740]]\n[[no:1740]]\n[[pl:1740]]\n[[ro:1740]]\n[[ru:1740]]\n[[sl:1740]]\n[[sv:1740]]\n[[tr:1740]]\n[[uk:1740]]\n[[wa:1740]]\n[[zh:1740年]]','/* Догађаји */',0,'81.189.17.86','20041203000524','',0,0,0,0,0.059753607055,'79958796999475','20041203000524'); INSERT INTO cur VALUES (2626,0,'1741','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]] | \'\'\'[[1740е]]\'\'\' | [[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]]
\n[[1736]] | [[1737]] | [[1738]] | [[1739]] | [[1740]] | \'\'\'1741\'\'\' | [[1742]] | [[1743]] | [[1744]] | [[1745]] | [[1746]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1741]]\n[[ast:1741]]\n[[bg:1741]]\n[[ca:1741]]\n[[cy:1741]]\n[[da:1741]]\n[[de:1741]]\n[[el:1741]]\n[[en:1741]]\n[[eo:1741]]\n[[es:1741]]\n[[eu:1741]]\n[[fi:1741]]\n[[fr:1741]]\n[[he:1741]]\n[[hr:1741]]\n[[it:1741]]\n[[nl:1741]]\n[[no:1741]]\n[[pl:1741]]\n[[ro:1741]]\n[[ru:1741]]\n[[sl:1741]]\n[[sv:1741]]\n[[tr:1741]]\n[[uk:1741]]\n[[wa:1741]]\n[[zh:1741年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902120931','',0,0,1,0,0.056775083326,'79959097879068','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2627,0,'1742','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]] | \'\'\'[[1740е]]\'\'\' | [[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]]
\n[[1737]] | [[1738]] | [[1739]] | [[1740]] | [[1741]] | \'\'\'1742\'\'\' | [[1743]] | [[1744]] | [[1745]] | [[1746]] | [[1747]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1742]]\n[[ast:1742]]\n[[bg:1742]]\n[[ca:1742]]\n[[cy:1742]]\n[[da:1742]]\n[[de:1742]]\n[[el:1742]]\n[[en:1742]]\n[[eo:1742]]\n[[es:1742]]\n[[eu:1742]]\n[[fi:1742]]\n[[fr:1742]]\n[[gl:1742]]\n[[he:1742]]\n[[hr:1742]]\n[[it:1742]]\n[[nl:1742]]\n[[no:1742]]\n[[pl:1742]]\n[[ro:1742]]\n[[ru:1742]]\n[[sl:1742]]\n[[sv:1742]]\n[[tr:1742]]\n[[uk:1742]]\n[[zh:1742年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902114330','',0,0,1,0,0.709457213855,'79959097885669','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2628,0,'1743','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]] | \'\'\'[[1740е]]\'\'\' | [[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]]
\n[[1738]] | [[1739]] | [[1740]] | [[1741]] | [[1742]] | \'\'\'1743\'\'\' | [[1744]] | [[1745]] | [[1746]] | [[1747]] | [[1748]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1743]]\n[[ast:1743]]\n[[bg:1743]]\n[[ca:1743]]\n[[cy:1743]]\n[[da:1743]]\n[[de:1743]]\n[[el:1743]]\n[[en:1743]]\n[[eo:1743]]\n[[es:1743]]\n[[eu:1743]]\n[[fi:1743]]\n[[fr:1743]]\n[[he:1743]]\n[[hr:1743]]\n[[hu:1743]]\n[[it:1743]]\n[[nl:1743]]\n[[no:1743]]\n[[pl:1743]]\n[[ro:1743]]\n[[ru:1743]]\n[[sl:1743]]\n[[sv:1743]]\n[[tr:1743]]\n[[uk:1743]]\n[[zh:1743年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902114230','',0,0,1,0,0.157951403948,'79959097885769','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2629,0,'1744','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]] | \'\'\'[[1740е]]\'\'\' | [[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]]
\n[[1739]] | [[1740]] | [[1741]] | [[1742]] | [[1743]] | \'\'\'1744\'\'\' | [[1745]] | [[1746]] | [[1747]] | [[1748]] | [[1749]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1744]]\n[[ast:1744]]\n[[bg:1744]]\n[[ca:1744]]\n[[cy:1744]]\n[[da:1744]]\n[[de:1744]]\n[[el:1744]]\n[[en:1744]]\n[[eo:1744]]\n[[es:1744]]\n[[eu:1744]]\n[[fi:1744]]\n[[fr:1744]]\n[[he:1744]]\n[[hr:1744]]\n[[it:1744]]\n[[nl:1744]]\n[[no:1744]]\n[[pl:1744]]\n[[ro:1744]]\n[[ru:1744]]\n[[sl:1744]]\n[[sv:1744]]\n[[tr:1744]]\n[[uk:1744]]\n[[zh:1744年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902114132','',0,0,1,0,0.919277063999,'79959097885867','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2630,0,'1745','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]] | \'\'\'[[1740е]]\'\'\' | [[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]]
\n[[1740]] | [[1741]] | [[1742]] | [[1743]] | [[1744]] | \'\'\'1745\'\'\' | [[1746]] | [[1747]] | [[1748]] | [[1749]] | [[1750]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1745]]\n[[ast:1745]]\n[[bg:1745]]\n[[ca:1745]]\n[[cy:1745]]\n[[da:1745]]\n[[de:1745]]\n[[el:1745]]\n[[en:1745]]\n[[eo:1745]]\n[[es:1745]]\n[[eu:1745]]\n[[fi:1745]]\n[[fr:1745]]\n[[he:1745]]\n[[hr:1745]]\n[[it:1745]]\n[[nl:1745]]\n[[no:1745]]\n[[pl:1745]]\n[[ro:1745]]\n[[ru:1745]]\n[[sl:1745]]\n[[sv:1745]]\n[[tr:1745]]\n[[uk:1745]]\n[[zh:1745年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902114030','',0,0,1,0,0.623267742164,'79959097885969','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2631,0,'1746','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]] | \'\'\'[[1740е]]\'\'\' | [[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]]
\n[[1741]] | [[1742]] | [[1743]] | [[1744]] | [[1745]] | \'\'\'1746\'\'\' | [[1747]] | [[1748]] | [[1749]] | [[1750]] | [[1751]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1746]]\n[[ast:1746]]\n[[bg:1746]]\n[[ca:1746]]\n[[cy:1746]]\n[[da:1746]]\n[[de:1746]]\n[[el:1746]]\n[[en:1746]]\n[[eo:1746]]\n[[es:1746]]\n[[eu:1746]]\n[[fi:1746]]\n[[fr:1746]]\n[[he:1746]]\n[[hr:1746]]\n[[it:1746]]\n[[nl:1746]]\n[[no:1746]]\n[[pl:1746]]\n[[ro:1746]]\n[[ru:1746]]\n[[sl:1746]]\n[[sv:1746]]\n[[tr:1746]]\n[[uk:1746]]\n[[zh:1746年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902113931','',0,0,1,0,0.170918811192,'79959097886068','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2632,0,'1747','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]] | \'\'\'[[1740е]]\'\'\' | [[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]]
\n[[1742]] | [[1743]] | [[1744]] | [[1745]] | [[1746]] | \'\'\'1747\'\'\' | [[1748]] | [[1749]] | [[1750]] | [[1751]] | [[1752]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1747-01-31-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1747-01-31-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1747]]\n[[ast:1747]]\n[[bg:1747]]\n[[ca:1747]]\n[[cy:1747]]\n[[da:1747]]\n[[de:1747]]\n[[el:1747]]\n[[en:1747]]\n[[eo:1747]]\n[[es:1747]]\n[[eu:1747]]\n[[fi:1747]]\n[[fr:1747]]\n[[he:1747]]\n[[hr:1747]]\n[[it:1747]]\n[[nl:1747]]\n[[no:1747]]\n[[pl:1747]]\n[[ro:1747]]\n[[ru:1747]]\n[[sl:1747]]\n[[sv:1747]]\n[[tr:1747]]\n[[uk:1747]]\n[[zh:1747年]]','/* Догађаји */',124,'Милош','20050111065822','',0,0,0,0,0.499781514751,'79949888934177','20050111065822'); INSERT INTO cur VALUES (2633,0,'1748','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]] | \'\'\'[[1740е]]\'\'\' | [[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]]
\n[[1743]] | [[1744]] | [[1745]] | [[1746]] | [[1747]] | \'\'\'1748\'\'\' | [[1749]] | [[1750]] | [[1751]] | [[1752]] | [[1753]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1748]]\n[[ast:1748]]\n[[bg:1748]]\n[[ca:1748]]\n[[cy:1748]]\n[[da:1748]]\n[[de:1748]]\n[[el:1748]]\n[[en:1748]]\n[[eo:1748]]\n[[es:1748]]\n[[eu:1748]]\n[[fi:1748]]\n[[fr:1748]]\n[[he:1748]]\n[[hr:1748]]\n[[it:1748]]\n[[nl:1748]]\n[[no:1748]]\n[[pl:1748]]\n[[ro:1748]]\n[[ru:1748]]\n[[sl:1748]]\n[[sv:1748]]\n[[tr:1748]]\n[[uk:1748]]\n[[zh:1748年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902113729','',0,0,1,0,0.55153621526,'79959097886270','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2634,0,'1749','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]] | \'\'\'[[1740е]]\'\'\' | [[1750е]] | [[1760е]] | [[1770е]]
\n[[1744]] | [[1745]] | [[1746]] | [[1747]] | [[1748]] | \'\'\'1749\'\'\' | [[1750]] | [[1751]] | [[1752]] | [[1753]] | [[1754]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1749]]\n[[ast:1749]]\n[[bg:1749]]\n[[ca:1749]]\n[[cy:1749]]\n[[da:1749]]\n[[de:1749]]\n[[el:1749]]\n[[en:1749]]\n[[eo:1749]]\n[[es:1749]]\n[[eu:1749]]\n[[fi:1749]]\n[[fr:1749]]\n[[he:1749]]\n[[hr:1749]]\n[[io:1749]]\n[[it:1749]]\n[[nl:1749]]\n[[no:1749]]\n[[pl:1749]]\n[[ro:1749]]\n[[ru:1749]]\n[[sl:1749]]\n[[sv:1749]]\n[[tr:1749]]\n[[uk:1749]]\n[[zh:1749年]]','Andre Engels - robot Adding:io,tr,ast',48,'Robbot','20040902113630','',0,0,1,0,0.985021194436,'79959097886369','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2635,0,'1750','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]] | \'\'\'[[1750е]]\'\'\' | [[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]]
\n[[1745]] | [[1746]] | [[1747]] | [[1748]] | [[1749]] | \'\'\'1750\'\'\' | [[1751]] | [[1752]] | [[1753]] | [[1754]] | [[1755]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1750]]\n[[ast:1750]]\n[[bg:1750]]\n[[ca:1750]]\n[[cy:1750]]\n[[da:1750]]\n[[de:1750]]\n[[el:1750]]\n[[en:1750]]\n[[eo:1750]]\n[[es:1750]]\n[[eu:1750]]\n[[fi:1750]]\n[[fr:1750]]\n[[he:1750]]\n[[hr:1750]]\n[[it:1750]]\n[[lb:1750]]\n[[nl:1750]]\n[[no:1750]]\n[[pl:1750]]\n[[pt:1750]]\n[[ro:1750]]\n[[ru:1750]]\n[[sl:1750]]\n[[sv:1750]]\n[[tr:1750]]\n[[uk:1750]]\n[[wa:1750]]\n[[zh:1750年]]','Andre Engels - robot Adding:lb,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902120830','',0,0,1,0,0.607153686512,'79959097879169','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2636,0,'1751','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]] | \'\'\'[[1750е]]\'\'\' | [[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]]
\n[[1746]] | [[1747]] | [[1748]] | [[1749]] | [[1750]] | \'\'\'1751\'\'\' | [[1752]] | [[1753]] | [[1754]] | [[1755]] | [[1756]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1751]]\n[[ast:1751]]\n[[bg:1751]]\n[[ca:1751]]\n[[cy:1751]]\n[[da:1751]]\n[[de:1751]]\n[[el:1751]]\n[[en:1751]]\n[[eo:1751]]\n[[es:1751]]\n[[eu:1751]]\n[[fi:1751]]\n[[fr:1751]]\n[[he:1751]]\n[[hr:1751]]\n[[hu:1751]]\n[[it:1751]]\n[[nl:1751]]\n[[no:1751]]\n[[pl:1751]]\n[[ro:1751]]\n[[ru:1751]]\n[[sl:1751]]\n[[sv:1751]]\n[[tr:1751]]\n[[uk:1751]]\n[[zh:1751年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902113529','',0,0,1,0,0.858144491845,'79959097886470','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2637,0,'1752','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]] | \'\'\'[[1750е]]\'\'\' | [[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]]
\n[[1747]] | [[1748]] | [[1749]] | [[1750]] | [[1751]] | \'\'\'1752\'\'\' | [[1753]] | [[1754]] | [[1755]] | [[1756]] | [[1757]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1752]]\n[[ast:1752]]\n[[bg:1752]]\n[[ca:1752]]\n[[cy:1752]]\n[[da:1752]]\n[[de:1752]]\n[[el:1752]]\n[[en:1752]]\n[[eo:1752]]\n[[es:1752]]\n[[eu:1752]]\n[[fi:1752]]\n[[fr:1752]]\n[[he:1752]]\n[[hr:1752]]\n[[it:1752]]\n[[nl:1752]]\n[[no:1752]]\n[[pl:1752]]\n[[ro:1752]]\n[[ru:1752]]\n[[sl:1752]]\n[[sv:1752]]\n[[tr:1752]]\n[[uk:1752]]\n[[zh:1752年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902113429','',0,0,1,0,0.659117785589,'79959097886570','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2638,0,'1753','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]] | \'\'\'[[1750е]]\'\'\' | [[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]]
\n[[1748]] | [[1749]] | [[1750]] | [[1751]] | [[1752]] | \'\'\'1753\'\'\' | [[1754]] | [[1755]] | [[1756]] | [[1757]] | [[1758]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1753]]\n[[ast:1753]]\n[[bg:1753]]\n[[ca:1753]]\n[[cy:1753]]\n[[da:1753]]\n[[de:1753]]\n[[el:1753]]\n[[en:1753]]\n[[eo:1753]]\n[[es:1753]]\n[[eu:1753]]\n[[fi:1753]]\n[[fr:1753]]\n[[he:1753]]\n[[hr:1753]]\n[[it:1753]]\n[[nl:1753]]\n[[no:1753]]\n[[pl:1753]]\n[[ro:1753]]\n[[ru:1753]]\n[[sl:1753]]\n[[sv:1753]]\n[[tr:1753]]\n[[uk:1753]]\n[[zh:1753年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902113330','',0,0,1,0,0.912944344297,'79959097886669','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2639,0,'1754','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]] | \'\'\'[[1750е]]\'\'\' | [[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]]
\n[[1749]] | [[1750]] | [[1751]] | [[1752]] | [[1753]] | \'\'\'1754\'\'\' | [[1755]] | [[1756]] | [[1757]] | [[1758]] | [[1759]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1754]]\n[[ast:1754]]\n[[bg:1754]]\n[[ca:1754]]\n[[cy:1754]]\n[[da:1754]]\n[[de:1754]]\n[[el:1754]]\n[[en:1754]]\n[[eo:1754]]\n[[es:1754]]\n[[eu:1754]]\n[[fi:1754]]\n[[fr:1754]]\n[[he:1754]]\n[[hr:1754]]\n[[hu:1754]]\n[[it:1754]]\n[[nl:1754]]\n[[no:1754]]\n[[pl:1754]]\n[[ro:1754]]\n[[ru:1754]]\n[[sl:1754]]\n[[sv:1754]]\n[[tr:1754]]\n[[uk:1754]]\n[[zh:1754年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902113229','',0,0,1,0,0.382320062435,'79959097886770','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2640,0,'1755','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]] | \'\'\'[[1750е]]\'\'\' | [[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]]
\n[[1750]] | [[1751]] | [[1752]] | [[1753]] | [[1754]] | \'\'\'1755\'\'\' | [[1756]] | [[1757]] | [[1758]] | [[1759]] | [[1760]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1755]]\n[[ast:1755]]\n[[bg:1755]]\n[[ca:1755]]\n[[cy:1755]]\n[[da:1755]]\n[[de:1755]]\n[[el:1755]]\n[[en:1755]]\n[[eo:1755]]\n[[es:1755]]\n[[eu:1755]]\n[[fi:1755]]\n[[fr:1755]]\n[[he:1755]]\n[[hr:1755]]\n[[it:1755]]\n[[nl:1755]]\n[[no:1755]]\n[[pl:1755]]\n[[pt:1755]]\n[[ro:1755]]\n[[ru:1755]]\n[[sl:1755]]\n[[sv:1755]]\n[[tr:1755]]\n[[uk:1755]]\n[[zh:1755年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902113129','',0,0,1,0,0.285063352103,'79959097886870','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2641,0,'1756','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]] | \'\'\'[[1750е]]\'\'\' | [[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]]
\n[[1751]] | [[1752]] | [[1753]] | [[1754]] | [[1755]] | \'\'\'1756\'\'\' | [[1757]] | [[1758]] | [[1759]] | [[1760]] | [[1761]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1756]]\n[[ast:1756]]\n[[bg:1756]]\n[[ca:1756]]\n[[cy:1756]]\n[[da:1756]]\n[[de:1756]]\n[[el:1756]]\n[[en:1756]]\n[[eo:1756]]\n[[es:1756]]\n[[eu:1756]]\n[[fi:1756]]\n[[fr:1756]]\n[[he:1756]]\n[[hr:1756]]\n[[it:1756]]\n[[nl:1756]]\n[[no:1756]]\n[[pl:1756]]\n[[ro:1756]]\n[[ru:1756]]\n[[sl:1756]]\n[[sv:1756]]\n[[tr:1756]]\n[[uk:1756]]\n[[zh:1756年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902113031','',0,0,1,0,0.743397531446,'79959097886968','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2642,0,'1757','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]] | \'\'\'[[1750е]]\'\'\' | [[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]]
\n[[1752]] | [[1753]] | [[1754]] | [[1755]] | [[1756]] | \'\'\'1757\'\'\' | [[1758]] | [[1759]] | [[1760]] | [[1761]] | [[1762]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1757]]\n[[ast:1757]]\n[[bg:1757]]\n[[ca:1757]]\n[[cs:1757]]\n[[cy:1757]]\n[[da:1757]]\n[[de:1757]]\n[[el:1757]]\n[[en:1757]]\n[[eo:1757]]\n[[es:1757]]\n[[et:1757]]\n[[eu:1757]]\n[[fi:1757]]\n[[fr:1757]]\n[[gl:1757]]\n[[he:1757]]\n[[hr:1757]]\n[[hu:1757]]\n[[is:1757]]\n[[it:1757]]\n[[nl:1757]]\n[[nn:1757]]\n[[no:1757]]\n[[pl:1757]]\n[[pt:1757]]\n[[ro:1757]]\n[[ru:1757]]\n[[sl:1757]]\n[[sv:1757]]\n[[tr:1757]]\n[[uk:1757]]\n[[wa:1757]]\n[[zh:1757年]]','robot Adding:cs,nn,pt,gl,et,is',0,'81.70.91.207','20041215173616','',0,0,0,0,0.55424437232,'79958784826383','20041215173616'); INSERT INTO cur VALUES (2643,0,'1758','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]] | \'\'\'[[1750е]]\'\'\' | [[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]]
\n[[1753]] | [[1754]] | [[1755]] | [[1756]] | [[1757]] | \'\'\'1758\'\'\' | [[1759]] | [[1760]] | [[1761]] | [[1762]] | [[1763]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1758]]\n[[ast:1758]]\n[[bg:1758]]\n[[ca:1758]]\n[[cy:1758]]\n[[da:1758]]\n[[de:1758]]\n[[el:1758]]\n[[en:1758]]\n[[eo:1758]]\n[[es:1758]]\n[[eu:1758]]\n[[fi:1758]]\n[[fr:1758]]\n[[he:1758]]\n[[hr:1758]]\n[[it:1758]]\n[[nl:1758]]\n[[no:1758]]\n[[pl:1758]]\n[[pt:1758]]\n[[ro:1758]]\n[[ru:1758]]\n[[sl:1758]]\n[[sv:1758]]\n[[tr:1758]]\n[[uk:1758]]\n[[wa:1758]]\n[[zh:1758年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902112929','',0,0,1,0,0.994422600602,'79959097887070','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2644,0,'1759','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]] | \'\'\'[[1750е]]\'\'\' | [[1760е]] | [[1770е]] | [[1780е]]
\n[[1754]] | [[1755]] | [[1756]] | [[1757]] | [[1758]] | \'\'\'1759\'\'\' | [[1760]] | [[1761]] | [[1762]] | [[1763]] | [[1764]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1759]]\n[[ast:1759]]\n[[bg:1759]]\n[[ca:1759]]\n[[cy:1759]]\n[[da:1759]]\n[[de:1759]]\n[[el:1759]]\n[[en:1759]]\n[[eo:1759]]\n[[es:1759]]\n[[eu:1759]]\n[[fi:1759]]\n[[fr:1759]]\n[[he:1759]]\n[[hr:1759]]\n[[it:1759]]\n[[nl:1759]]\n[[no:1759]]\n[[pl:1759]]\n[[pt:1759]]\n[[ro:1759]]\n[[ru:1759]]\n[[sl:1759]]\n[[sv:1759]]\n[[tr:1759]]\n[[uk:1759]]\n[[wa:1759]]\n[[zh:1759年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902120631','',0,0,1,0,0.907648790119,'79959097879368','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2645,0,'1760','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]] | \'\'\'[[1760е]]\'\'\' | [[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]]
\n[[1755]] | [[1756]] | [[1757]] | [[1758]] | [[1759]] | \'\'\'1760\'\'\' | [[1761]] | [[1762]] | [[1763]] | [[1764]] | [[1765]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1760]]\n[[ast:1760]]\n[[bg:1760]]\n[[ca:1760]]\n[[cy:1760]]\n[[da:1760]]\n[[de:1760]]\n[[el:1760]]\n[[en:1760]]\n[[eo:1760]]\n[[es:1760]]\n[[eu:1760]]\n[[fi:1760]]\n[[fr:1760]]\n[[he:1760]]\n[[hr:1760]]\n[[it:1760]]\n[[nl:1760]]\n[[no:1760]]\n[[pl:1760]]\n[[pt:1760]]\n[[ro:1760]]\n[[ru:1760]]\n[[sl:1760]]\n[[sv:1760]]\n[[tr:1760]]\n[[uk:1760]]\n[[wa:1760]]\n[[zh:1760年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902120530','',0,0,1,0,0.275817248633,'79959097879469','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2646,0,'1761','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]] | \'\'\'[[1760е]]\'\'\' | [[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]]
\n[[1756]] | [[1757]] | [[1758]] | [[1759]] | [[1760]] | \'\'\'1761\'\'\' | [[1762]] | [[1763]] | [[1764]] | [[1765]] | [[1766]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1761]]\n[[ast:1761]]\n[[bg:1761]]\n[[ca:1761]]\n[[cy:1761]]\n[[da:1761]]\n[[de:1761]]\n[[el:1761]]\n[[en:1761]]\n[[eo:1761]]\n[[es:1761]]\n[[eu:1761]]\n[[fi:1761]]\n[[fr:1761]]\n[[he:1761]]\n[[hr:1761]]\n[[hu:1761]]\n[[it:1761]]\n[[ko:1761년]]\n[[nl:1761]]\n[[no:1761]]\n[[pl:1761]]\n[[pt:1761]]\n[[ro:1761]]\n[[ru:1761]]\n[[sl:1761]]\n[[sv:1761]]\n[[tr:1761]]\n[[uk:1761]]\n[[wa:1761]]\n[[zh:1761年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,et,la,fy,bs,ja,mk',48,'Robbot','20040902120430','',0,0,1,0,0.903880029872,'79959097879569','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2647,0,'1762','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]] | \'\'\'[[1760е]]\'\'\' | [[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]]
\n[[1757]] | [[1758]] | [[1759]] | [[1760]] | [[1761]] | \'\'\'1762\'\'\' | [[1763]] | [[1764]] | [[1765]] | [[1766]] | [[1767]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1762]]\n[[ast:1762]]\n[[bg:1762]]\n[[ca:1762]]\n[[cy:1762]]\n[[da:1762]]\n[[de:1762]]\n[[el:1762]]\n[[en:1762]]\n[[eo:1762]]\n[[es:1762]]\n[[eu:1762]]\n[[fi:1762]]\n[[fr:1762]]\n[[he:1762]]\n[[hr:1762]]\n[[it:1762]]\n[[nl:1762]]\n[[no:1762]]\n[[pl:1762]]\n[[ro:1762]]\n[[ru:1762]]\n[[sl:1762]]\n[[sv:1762]]\n[[tr:1762]]\n[[uk:1762]]\n[[wa:1762]]\n[[zh:1762年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902120331','',0,0,1,0,0.002708592453,'79959097879668','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2648,0,'1763','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]] | \'\'\'[[1760е]]\'\'\' | [[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]]
\n[[1758]] | [[1759]] | [[1760]] | [[1761]] | [[1762]] | \'\'\'1763\'\'\' | [[1764]] | [[1765]] | [[1766]] | [[1767]] | [[1768]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1763]]\n[[ast:1763]]\n[[bg:1763]]\n[[ca:1763]]\n[[cy:1763]]\n[[da:1763]]\n[[de:1763]]\n[[el:1763]]\n[[en:1763]]\n[[eo:1763]]\n[[es:1763]]\n[[eu:1763]]\n[[fi:1763]]\n[[fr:1763]]\n[[he:1763]]\n[[hr:1763]]\n[[it:1763]]\n[[nl:1763]]\n[[no:1763]]\n[[pl:1763]]\n[[ro:1763]]\n[[ru:1763]]\n[[sl:1763]]\n[[sv:1763]]\n[[tr:1763]]\n[[uk:1763]]\n[[wa:1763]]\n[[zh:1763年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902120232','',0,0,1,0,0.781029060847,'79959097879767','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2649,0,'1764','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]] | \'\'\'[[1760е]]\'\'\' | [[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]]
\n[[1759]] | [[1760]] | [[1761]] | [[1762]] | [[1763]] | \'\'\'1764\'\'\' | [[1765]] | [[1766]] | [[1767]] | [[1768]] | [[1769]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1764]]\n[[ast:1764]]\n[[bg:1764]]\n[[ca:1764]]\n[[cy:1764]]\n[[da:1764]]\n[[de:1764]]\n[[el:1764]]\n[[en:1764]]\n[[eo:1764]]\n[[es:1764]]\n[[eu:1764]]\n[[fi:1764]]\n[[fr:1764]]\n[[hr:1764]]\n[[it:1764]]\n[[nl:1764]]\n[[no:1764]]\n[[pl:1764]]\n[[pt:1764]]\n[[ro:1764]]\n[[ru:1764]]\n[[sl:1764]]\n[[sv:1764]]\n[[tr:1764]]\n[[uk:1764]]\n[[wa:1764]]\n[[zh:1764年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040902120131','',0,0,1,0,0.830350926067,'79959097879868','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2650,0,'1765','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]] | \'\'\'[[1760е]]\'\'\' | [[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]]
\n[[1760]] | [[1761]] | [[1762]] | [[1763]] | [[1764]] | \'\'\'1765\'\'\' | [[1766]] | [[1767]] | [[1768]] | [[1769]] | [[1770]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1765]]\n[[ast:1765]]\n[[bg:1765]]\n[[ca:1765]]\n[[cy:1765]]\n[[da:1765]]\n[[de:1765]]\n[[el:1765]]\n[[en:1765]]\n[[eo:1765]]\n[[es:1765]]\n[[et:1765]]\n[[eu:1765]]\n[[fi:1765]]\n[[fr:1765]]\n[[hr:1765]]\n[[it:1765]]\n[[nl:1765]]\n[[no:1765]]\n[[pl:1765]]\n[[ro:1765]]\n[[ru:1765]]\n[[sl:1765]]\n[[sv:1765]]\n[[tr:1765]]\n[[uk:1765]]\n[[wa:1765]]\n[[zh:1765年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040902120032','',0,0,1,0,0.384559644565,'79959097879967','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2651,0,'1766','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]] | \'\'\'[[1760е]]\'\'\' | [[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]]
\n[[1761]] | [[1762]] | [[1763]] | [[1764]] | [[1765]] | \'\'\'1766\'\'\' | [[1767]] | [[1768]] | [[1769]] | [[1770]] | [[1771]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1766]]\n[[ast:1766]]\n[[bg:1766]]\n[[ca:1766]]\n[[cy:1766]]\n[[da:1766]]\n[[de:1766]]\n[[el:1766]]\n[[en:1766]]\n[[eo:1766]]\n[[es:1766]]\n[[eu:1766]]\n[[fi:1766]]\n[[fr:1766]]\n[[gl:1766]]\n[[hr:1766]]\n[[it:1766]]\n[[nl:1766]]\n[[no:1766]]\n[[pl:1766]]\n[[ro:1766]]\n[[ru:1766]]\n[[sl:1766]]\n[[sv:1766]]\n[[tr:1766]]\n[[uk:1766]]\n[[wa:1766]]\n[[zh:1766年]]','Andre Engels - robot Adding:gl,tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040902115931','',0,0,1,0,0.048783632018,'79959097884068','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2652,0,'1767','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]] | \'\'\'[[1760е]]\'\'\' | [[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]]
\n[[1762]] | [[1763]] | [[1764]] | [[1765]] | [[1766]] | \'\'\'1767\'\'\' | [[1768]] | [[1769]] | [[1770]] | [[1771]] | [[1772]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1767-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1767-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1767]]\n[[ast:1767]]\n[[bg:1767]]\n[[ca:1767]]\n[[cy:1767]]\n[[da:1767]]\n[[de:1767]]\n[[el:1767]]\n[[en:1767]]\n[[eo:1767]]\n[[es:1767]]\n[[eu:1767]]\n[[fi:1767]]\n[[fr:1767]]\n[[hr:1767]]\n[[it:1767]]\n[[nl:1767]]\n[[no:1767]]\n[[pl:1767]]\n[[pt:1767]]\n[[ro:1767]]\n[[ru:1767]]\n[[sl:1767]]\n[[sv:1767]]\n[[tr:1767]]\n[[uk:1767]]\n[[wa:1767]]\n[[zh:1767年]]','/* Догађаји */',301,'Djakon::Goran','20050301192551','',0,0,0,0,0.161400107276,'79949698807448','20050301192551'); INSERT INTO cur VALUES (2653,0,'1768','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]] | \'\'\'[[1760е]]\'\'\' | [[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]]
\n[[1763]] | [[1764]] | [[1765]] | [[1766]] | [[1767]] | \'\'\'1768\'\'\' | [[1769]] | [[1770]] | [[1771]] | [[1772]] | [[1773]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1768]]\n[[ast:1768]]\n[[bg:1768]]\n[[ca:1768]]\n[[cy:1768]]\n[[da:1768]]\n[[de:1768]]\n[[el:1768]]\n[[en:1768]]\n[[eo:1768]]\n[[es:1768]]\n[[et:1768]]\n[[eu:1768]]\n[[fi:1768]]\n[[fr:1768]]\n[[he:1768]]\n[[hr:1768]]\n[[it:1768]]\n[[nl:1768]]\n[[no:1768]]\n[[pl:1768]]\n[[ro:1768]]\n[[ru:1768]]\n[[sl:1768]]\n[[sv:1768]]\n[[tr:1768]]\n[[uk:1768]]\n[[wa:1768]]\n[[zh:1768年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902115731','',0,0,1,0,0.820167324422,'79959097884268','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2654,0,'1769','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]] | \'\'\'[[1760е]]\'\'\' | [[1770е]] | [[1780е]] | [[1790е]]
\n[[1764]] | [[1765]] | [[1766]] | [[1767]] | [[1768]] | \'\'\'1769\'\'\' | [[1770]] | [[1771]] | [[1772]] | [[1773]] | [[1774]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1769]]\n[[ast:1769]]\n[[bg:1769]]\n[[ca:1769]]\n[[cy:1769]]\n[[da:1769]]\n[[de:1769]]\n[[el:1769]]\n[[en:1769]]\n[[eo:1769]]\n[[es:1769]]\n[[et:1769]]\n[[eu:1769]]\n[[fi:1769]]\n[[fr:1769]]\n[[he:1769]]\n[[hr:1769]]\n[[it:1769]]\n[[nl:1769]]\n[[no:1769]]\n[[pl:1769]]\n[[ro:1769]]\n[[ru:1769]]\n[[simple:1769]]\n[[sl:1769]]\n[[sv:1769]]\n[[tr:1769]]\n[[uk:1769]]\n[[wa:1769]]\n[[zh:1769年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,wa,ast,uk Removing:ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040902115631','',0,0,1,0,0.201158083138,'79959097884368','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2655,0,'Хорације','Хорације - Quintus Horatius Flaccus\n\n===1. БИОГРАФИЈА===\n\nХорације је рођен у децембру 65. пне у Венусији, Италија, умро је 27. новембра 8. пне у Риму. Његов отац је био роб који је стекао слободу пре Хорацијевог рођења. Могло би се претпоставити да је у ропсво пао за време [[Помпеј]]а, односно након [[Спартак]]овог устанка. Свог сина је одвео у једну од најпознатијих школа познатог Сабелијанца по имену [[Орбилус]] (који је по Хорацију био присталица телесног кажњавања). 46. г. пне Хорације посећује предавања на Атинској Академији где прве стихове почиње да пише на грчком. Кад је Брут у Атени прикупљао војску против Октавијана и Антонија, заједно са синовима Цицерона и Катона, у њу ступа и Хорације. Међутим у битки код Филипа поражена је република, а и трибунус милитиум Хорације. Након тога се Хорације враћа у Рим и посвећује песништву. 38. г. пне је доведен код [[Гај Меценa|Мецене]] ученог човека из [[Етрурија|Етрурије]] из централне Италије, који је био главни политички саветник [[Октавијан Август|Аугуста]]. Мецена је Хорација увео у песнички књижевни круг а уз то му поклонио и луксузну вилу. По изгледу Хорације је био низак и дебео, поседео пре времена, лако би се изнервирао али брзо и смирио. \n\n\n===2. ХОРАЦИЈЕВ CARMEN (III 13)===\nИли: Хорације наше (Црне) Горе лист.\n\nОва лепа песмица Хорацијева гласи овако: \n\n\nO fons Bandusiae, splendidior vitro,\n \ndulci digne mero non sine floribus, \n\ncras donaberis haedo \n\ncui frons turgida cornibus \n\nprimis et Venerem et proelia destinat \n\nfrustra, nam gelidos inficiet tibi \n\nrubro sanguine rivos \n\nlascivi suboles gregis. \n\nte flagrantis atrox hora caniculae \n\nnescit tangere, tu frigus amabile \n\nfessis vomere tauris \n\npraebes et pecori vago. \n\nfies nobilium tu quoque fontium \n\nme dicente cavis inpositam ilicem \n\nsaxis, unde loquaces \n\nlymphae desiliunt tuae. \n\n\nПрва строфа, овако интерпунгирана, значила би: \n\"О изворе Бандузијо, који си сјајнији од стакла, и који си достојан слатког вина с цвећем, сутра ћеш добити на поклон јаре\". Други стих се обично овако интерпунгира и овако тумачи. Међутим могла би се запета с краја, иза речи флорибус, пребацит испред нон и онда бисмо имали сасвим друго значење: \n\n-Dulci digne mero, non sine floribus cras donaberis haedo, \n\nтј. сутра ћеш добити цвећа и јаре. Који је од ова два смисла вероватнији и коју интерпункцију треба претпоставити? Ми мислимо да треба ставити запету иза меро, а не иза флорибус. Разлози би били за то ови: \nСервије у својим коментарима ка [[Вергилије]]вој Енејиди (III 525) упознаје нас с обичајем старих да ките своје пехаре вина венцима од цвећа: \n\n-Antiqui coronabant pocula et sic libabant. \n\nСличан случај имамо и код Вергилија на другом месту (Аен. III 525), где се говори о Анхизу који хоће да излије жртву: \n\n-Magnum cratera corona induit implevitque mero, divosque vocavit. \n\nНапослетку, може бити исти песник мисли на тај обичај и у Енејиди I 724, где читамо: \n\n-Crateras magnos statuunt et vina coronant (мада можда овде реч coronant има и други смисао). \n\nПрема овоме што смо рекли било би сасвим могуће да Хорације у горњој песмици и споменутом стиху каже да ће његов пехар сутра бити окићен цвећем. Сасвим је могуће да ће он сутра излити (libare) вина у свој извор. Жртва његова би се онда састојала у вину и јарету. Текст допушта овако тумачење: \n\n-dignus haedo, dignus mero, cras donabitur mero, floribus et haedo. \n\nМеђутим, dulci digne mero значи и \"ти си достојан слатког вина\", у смислу: \"вредиш колико и добро вино\"; \"твоја вода не заостаје иза вина по укусу.\" У том случају наравно не би се могло мислити и на везивање dignus са haedo. То није ни иначе ни најмаае потребно, да не кажемо да нема правог смисла. Извору ће се принети на жртву јаре не зато што је он достојан тога, него јамачно што је он свет, неко божанство коме се приносе жртве. \n\nКако би се интерпункција коју ми предлажемо могла образложити? Другим речима, на основу чега би се тим стиховима дао други смисао, различит од онога који им се обично даје? \n\nМи знамо из [[Варон]]а (de lingua latina VI 22) да су Римљани на празник Фонтиналиа (13 октобар) бацали у изворе венце од цвећа: \n\n-in fontes coronas iaciunt (et puteos coronant) \n\n( Varro, De lingua latina VI 22 : \n-Fontinalia a fonte, quod in dies feriae eius; \nab eo (ideo) tum et in fontes coronas iaciunt et puteos coronant.) \n\nХорације не каже да је \"сутра\" тај празник. Али ми имамо право да мислимо на то. Јер зашто би он ту жртву принео \"сутра\"? То је јамачно један празник, кад се изворима приносе жртве ( Сви коментатори деле мишљење да \"сутра\" код Хорација значи \"на сутрашњи празник Фонтиналиа\". Међутим, мора се приметити да то није несумњиво. Као што су се на тај празник приносиле жртве изворима, могло се њима жртвовати и у друге дане.) \n\nДа ли су се на тај празник приносили од животиња на жртву јарци? Ми налазимо у нашим старим изворима на неколико места помена о крвним жртвама које су приношене на дан Фонтиналиа. У Acta fratrum Arvalium на три места спомињу се по два овна; код [[Марцијал]]а VI 47 видимо прасицу, а код [[Овидијe|Овидија]], Fasti III 300, овцу. Као што се, дакле, види, јаре би било жртвовано само по Хорацију. Због тога би се могло претпоставити да наш песник коље свом извору јаре, и зато што то обичај тражи. Он има избор између више животиња; и ако је изабрао јаре, то је можда зато што он нарочито воли месо те животиње. \n\nЗато имамо разлога да доведемо ову песму у везу са скаскама у Црној Гори у којима се прича да је [[Црнојевића Ријека]] потекла у тренутку кад су неки ловци убили дивљег јарца или да се Нова Вода (код Добрског села) појавила кад су неки људи ухватили јарца па му отсекли уво. По једном мишљењу, ове приче биле би одјек некадашњег приношења крвних жртава изворима. У вези с тим прастарим обичајем, по том мишљењу, био би и обичај да [[Црногорци]] у Црној Гори данас, кад се копа бунар или изводи вода из неког извора или кад се нађе извор, приносе крвне жртве. У свим тим случајевима \nили се коље животиња на жртву или се крвљу из палца окрвави вода (пуштање крви из палца могла би бити замена за људску жртву). \n\nНа први поглед види се да између жртве на римски празник Фонтиналиа и ових аналогија из Црне Горе постоји велика разлика. Пре свега, ми не видимо да се у Црној Гори коље искључиво јаре. Затим из црногорских прича и обичаја не излази да се изворима приноси крвна жртва на известан дан. Зато доиста није лако довести Хорација у везу с Црном Гором. \n\nВеза би, међутим, по мом мишљењу, требало да буде још у једном. Хорације је био родом из једног илирског краја у Италији ([[Апулија]], [[Венузија]]). У Црној Гори у античко време живели су такође [[Илири]]. Обичај који налазимо код Хорација оставио би био трага у споменутим скаскама и у обичају Црне Горе. \n\nСад, у једном нашем крају недалеко од Црне Горе, близу [[Бишће|Бишћа]], код извора [[Привилица|Привилице]], нађено је једно светилиште из римског доба и ту неколико натписа посвећених богу [[Биндус]]-у. Како се овај Биндус овде идентификује с [[Нептун]]ом, то нема сумње да је Бинд бог извора Привилице. Исто тако не може бити сумње да је то илирско божанство, јер није ни римско ни грчко, а у старо доба и у овом крају (као и у Црној Гори) живели су Илири. Оно што је за нас особито важно, \nто је да су на месту овог светилишта код извора Привилице нађени рогови јарећи. Свакако су то остаци од жртвава Бинду. Другим речима, овде бисмо имали исти обичај који налазимо код Хорација: и у Сабинској земљи и недалеко од Бишћа приноси се изворима на жртву јаре. \n\nСамо да ли се из тога може извести закључак да је овде по среди један илирски обичај? Ми смо јасно видели да се на Фонтиналиа приносила крвна жртва не само у илирским крајевима Италије него и иначе у Италији. Требало би доказати да је чисто илирски обичај приносити јарца, а у другим италијанским областима да су клане друге животиње (овца, прасе, ован). То ми, међутим, не можемо доказати, као што је горе споменуто. Може се, дакле, говорити само о једном прастаром обичају који се налазио и на Апенинском и на Балканском Полуострву. Можда је он био раширен и по другим крајевима, изван ова два полуострва, и добро би било потражити га и изван Италије и Балкана. \n\nУосталом, питање је и то да ли ми смемо тврдити да је у родном крају Хорацијевом доиста постојао тај обичај жртвовања јаради изворима. Песник зове свој извор fons Bandusiae. Тај се извор налази у сабинској земљи, где Хорације има имање, дакле далеко од Венузије. С друге стране, према једној папској були из 1103 год., налазила се једна црква in Bandusino fonte apud Venusiam (помиње се и један castellum Bandusii). Један писац из средине 18 в. локализира овај фонс овако: \n\nManifesto arguitur (fontem) eundem fuisse, qui prope DD. Gervasii et Protasii aedes nunc est, atque a Venusia quingentum et quinque millia passum Palatium versus distat. \n\nПрема овоме Хорације је име једног извора који се налазио у његовом родном крају дао другом извору у сабинској земљи, где је после живео. \nНикола Вулић: Један Carmen Хорацијев (Приказано на I скупу Академије друштвених наука од 20 новембра 1942) \n\n\n===3. ИТАЛИЈАНИ И ПЕКИЋ О ХОРАЦИЈУ===\nБило је много говора о Хорацију и о овој песми. На једном веома занимљивом сајту\n\nhttp://www.lucaniaonline.it/Fons%20Bandusiae.htm \n \nмогу се сазнати многи нови детаљи. Ипак је Вулић онај текст писао пре 60 година. Проблем је што нисам нашао наше ауторе да пишу о овој теми. Разлог је прилично једноставан. Нашим новокомпоновано-нордијско-антинационалним историчарима никако не одговара да Хорација преко паганских обичаја повезују са староседиоцима Балкана, јер би то изазвало питања на која они нису спремни да одговарају. \n\nИако изгледа пресмело, али је и врло логично да Хорације вуче директно порекло из наших крајева: рецимо Црна Гора или Херцеговина, или евентуално, како је на овом сајту за који је потребно знати италијански, споменуто, из подручја од Босне до Епира. Није лако доказати, али се може претпоставити сличност начина доласка Хорацијевог оца са Спартаком у Рим.\n\nDuemila anni prima dell\'era cristiana ondate di popoli balcanici si erano riversate sulle tre penisole adiacenti, l\'Italia, la Grecia, l\'Asia Minore. La loro cultura e la stessa: ma quella italica \"e rimasta\", scriveva un mio maestro (12), \"allo stato \'tracio\', allo stato della steppa, senza interferenze razionalistiche e nobilitanti\", \"esclusa dal \'miracolo\' ellenico\". Dall\' Illiria,(...) o ur-Grecia, vennero pure gli uomini-lupo, i Lucani, (за ове Лукане види сродност са народом [[Ликијци]]) e si insediarono, per difendersi meglio, sulle cime delle montagne dell\'odierna Basilicata, e le restarono a lungo in condizioni primitive; parlavano \"un greco allo stato \'pelasgico\' \", finché, venuti in contatto con gli Oski, non ne assimilarono la lingua. Poi Roma livelle loro, come gli altri popoli italici (13). \n\nNel 1895 fu scoperto in Bosnia presso Bihać, non lontano da una sorgente, un luogo di culto giapodico o nordillirico dedicato al dio Bindus Neptunus: are votive recano accanto alla dedica la raffigurazione di capri. In uno studio linguistico complesso e affascinante, Anton Mayer (14) ha sostenuto la tesi che il nome Bandusia sia da collegare a questo Bindo-Nettuno primigenio, anteriore alla sua promozione a dio del mare (Il lavoro di Mayer ? sostanzialmente ignorato dai latinisti. Fanno eccezione LISE e PIERRE BRIND\'AMOUR, \"La fontaine de Bandusie, la canicule, \net les Neptunalia\", \"Phoenix\", XXVII (1973), pp. 276-282, che lo usano per sostenere una loro tesi secondo la quale la festa che occasiona il sacrificio non ? quella ottobrina dei Fontinalia, bens? quella dei Neptunalia che, cadendo a fine luglio, spiegherebbe la calura. Ma il ragionamento non ? stringente: Orazio non dice che al momento della festa c\'e la canicola, bense che \"quando\" c\'e la canicola, il fons offre ristoro.). A suo avviso Bandusia e un part. perf. att. di un verbo illirico *bend- ,\'scorrere\'(протицати), \'fluire\'(тећи), con suffisso femm. al grado zero. L\'illirico Bandusia, egli conclude, significa dunque precisamente \'fonte\' o \'sorgente\'. (извор или врело) Per Mayer la fonte Bandusia non puo essere che lucana; come non-latina la tradisce il mancato rotacismo. Ma anche lui ritiene che Orazio abbia dato a una sua fonte sabina il nome della fonte lucana. \n\nОво се поклапа са Вулићевим мишљењем. Овде би било на месту навести једну примедбу [[Борислав Пекић| Борислава Пекића]] (У трагању за Златним руном) који каже: \n»(…) Хорације (…) није схватио да су кентаури, силени, сатири, и њима слицни били обицни Пелазги, пиктографски тако означени због свог припадништва тотемском братству Коња, Јарца или ма којег другог. (…) \n\nОво становиште да је реч о припадању тотемском братству Коња, Јарца итд. јесте становиште и Ноемисово, пре него што спозна у радјању Кентаура праву сустину - наиме, да је пиктографска истина у ствари права истина, и да прича о тотемском братству поставља једну људску рационализацију како би се та виса стварност могла приблизити људској стварности да је не би оптеретила нецим сто она мозда није могла да схвати.« \n\n\n===4. ВУЛИЋ О ПЕСНИКУ ХОРАЦИЈУ===\n\nУ нашој историографији нису довољно објашњене илирско-илирске везе, односно етничке и културне везе јужноталијанских и Балканских Илира пре римске експанзије на [[Балкан]]. Кад знамо да су талијански Илири имали за северне суседе Етрурце, са којима су по археолошким налазима имали много сличности, исто као и са балканским Илирима, наговештај (а можда и више од тога) о сличности језика те три етничке целине се намеће сам по себи. Карика или капа која све то повезује су [[Венети]] који су северни суседи и Етрурцима и Илирима. Та и буквално заокружена целина почиње видљивије да се цепа у време [[Гај Јулије Цезар|Цезара]] и грађанских ратова те систематским уништавањем културних тековина и Венета и Етрураца и Илира. Та уништавања су истовремено и предзнак будуће пропасти Римског царства, о чему пише и Хорације гледајући из своје перспективе. Доле преносим до сада непревазиђене коментаре Николе Вулића о песнику Хорацију.\n\n\"Подигао сам споменик трајнији и виши од царских пирамида, споменик који неће моћи уништити ни [[киша]] ни бесни ветар ни бескрајни низ година и зуб времена. Нећу сав умрети и великим делом избећи ћу смрт. Остаћу увек млад и моја ће слава с временом непрестано расти, све дотле док се првосвештеник буде пео на Капитол и с њим ћутљива Весталка...\'\' \n\nВекови који су прохујали показали су да се Хорације у овом своме предсказању није преварио. Истина, римски \nсе првосвештеник не пење више на Капитол ни с њиме тиха девица Весталка; али, ако је римско царство пропало, неповратно пропало, римски песник Ода и Епода, Сашира и Епистула још увек живи и живеће вечито. Прошло је две хиљаде година од када је он певао, а он је и данас онако исто свеж као што је онда био. Поколења која су долазила увек су му се подједнако дивила. А данас је Хорације несумњиво најчитанији од свих римских песника. Он је, као што је био и у Августово доба, љубимац свих оних који истински воле добре стихове и имају укуса за праву песничку уметност. У римско доба читали су га само Римљани; сад је он читан широм целог света. \n\nПесник је и то наслутио. У једној другој својој песми он каже, да ће за њега чути \"хучне обале [[Босфор]]a, \nСирте и [[Гетулија]], и хиперборејска поља, [[Колхида]] и [[Дакија]], и [[Гелони]] на крају света, [[Иберија]] и народ који пије воду на ушћу Роне\". \n\nХорације није песник осећаја. Он махом не пева из узбурканих груди и усталасане душе, из срца које трепери, \nври и кипи. Њему се не дешава често да падне у занос, да се заборави. На против, он не пушта по правилу узде \nсвојим осећајима него их уздржава. Први је услов каже он, ако хоћеш да пишеш добро -да пишеш трезвен.\" \nОн не робује својим осећајима, бар у својим песмама не. За севдах он не зна. Његова душа не запламти, \nњегово грло не дави грч, на око му не навиру сузе. Зато и вама кад га читате неће задрхтати сви дамари, \nнеће вас жмарци подузети, неће вам се све биће из темеља узмутити. Хорације зацело није песник с којим се \nлију горке сузе ни у очајању крше руке. Његова поезија нема мађијску моћ да читаоца опије и у екстазу баци. \n\nНајмање је Хорације песник љубави. Изгледа да жена у његовом животу није запремала велико место. \nИстина, он помиње по неки пут љубав. \"Не презири - каже једанпут - слатку љубав догод ти коса не побели.\" \nПоименце он говори о више жена, које можда нису биле за њега равнодушне. [[Лалага]] му се допада зато \n\"што се слатко смеје и што слатко говори\". Пира има плаву косу а Лидијине пољупце, зачинила је [[Венера]] својим нектаром. Сјајна лепота [[Глицерa|Глицере]], \"која се сјаји више него парски мрамор\", сажиже га. Али то је све тако \nузгредно и тако далеко од оног што налазимо код Једног [[Катул]]а или код Проперција и [[Тибул]]а. \n\nОви песници мисле само на своју драгу, они само о њој певају, њихова драга је испунила њихов живот и за њих само она постоји. Они проводе живот у служби Венере и Амора. Краљеви нису срећнији од њих кад је њихова [[Лезбија]], [[Цинтија]], [[Делија]] поред њих. Они воле страсно, махнито, до лудила, или је њихова љубав мека као месечева светлост и нежна као роса. То је код њих дубоко осећање, страст која је обузела све нити њихове душе, ватра која прождире бесно или из тиха. Сад сам небеса дохватио!\" кличе Проперције у љубавном заносу. \n\"Мрзим и љубим!\" славне су речи пламеног Катула, који воли драгу и кад га је изневерила. \n\nХорације нема своју Лезбију или Лауру. Он не опева љубавно блаженство, ону слатку срећу којом љубав \nиспуњава, нити муке на које та иста слатка страст распиње; он нигде не говори о љубавној бури која бесни у \nсрцу, ни о нежној радости којом љубав обузме душу, ни о мекој сети која умили, у најскривеније кутке нашег \nбића, ни о бледој меланхолији која рађа грозне и опет тако слатке мисли на смрт. Наш песник се не заноси \nзаводљивим чарима драгане које нема ниједна друга жена: њеним очима које сијају као два сунца, црна или \nплава, тим рујним устима која садрже рај, косом која расипа опојне мирисе, \"снежном\" ножицом која одузима \nсвест. Он као да не зна за непроспаване ноћи проведене у љубавној грозници, за незаборавне тренутке \nпроведене у двоје на тајанственој месечини, у којима се наша душа приближава небу. Његове песме нису \nдрхтаји заљубљеног срца, уздисаји неуслишаног љубавника, нису јецаји за изгубљеном драгом, ни кликтања \nсрећног драгана, триумфи задовољене страсти. Њему жена није небеско биће, без ичега земаљског. \n\nКод Хорација нећемо наћи ништа налик на оне славне [[Сапфа|Сафине]] стихове: \"Изгледа ми Богу раван, драга, онај \nкоји седи поред тебе и из близа слуша твој слатки глас и твој умилни смех, од кога ми срце заигра у недрима. \nЧим те видим, ја занемим, језик ми се укочи, тиха ватра проструји ми по телу, очима не видим ништа, у ушима ми зазуји... Обамрем.\" Али Хорације није песник без срца. Он који је Вергилија тако нежно волео да га назива \n\"половином своје душе\", умео је дубоко да осећа. Хорације може да се узбуди одушеви, може да задрхти \nсвим својим бићем. Онда се његов лиризам уздигне до ретке висине. \n\nТакав патос какав има наш песник у тим тренуцима својствен је само великим песницима. И такви његови стихови спадају у најлепше које је он написао. Они су прожети дубоким поетским дахом, то су хучни и бујни изливи једне снажне песничке душе. \n\nХорације се узбуђује особито онда кад помисли на сјајну римску прошлост и кад му изиђе пред очи сва поквареност његових савременика. Он је јединствен родољуб. Некадашња слава и величина његовог народа испуњава га највећим поносом. Он говори о славним прецима и њиховим сјајним делима са жаром, с побожношћу. Те су његове песме помпезне, свечане, испуњене племенитим и узвишеним осећањем. А искварена садашњица коју упоређује са старим златним добом испуњава га огорчењем и тешким болом и измамљује му снажне и речите стихове који потичу из рањене душе. \n\n\"Ево већ, јадикује он, друго поколење које пропада у грађанским ратовима. И сам Рим пропада, Рим који нису могли уништити ни његови суседи [[Марси]], ни етрурска војска страшног [[Порзене]], ни напори завидљиве Капуе, ни бесни Спартак и неверни [[Алоброг]], Рим који није савладала ни [[Германија]] са својом плавокосом децом, ни [[Ханибал]] мрзак нашим прецима. Тај Рим хоћемо да упропастимо ми, безбожничко поколење, крв проклета. На месту где се он диже опет ће живети дивљи зверови. Авај, победник газиће ногама по пепелу наших предака и његов ће коњ копитом ударати по рушевинама Града. О да страшна призора! својим безбожним рукама варварин ће бестидно расипати кости [[Ромул]]ове, које данас гробница чува од ватре и од сунца.\" \n\nНа другом месту, у једној силној оди, он грми: \"Римљанине, ( под римљанином Хорације подразумева градски или друштвени статус. Нисам у његовим текстовима пронашао недвосмислене податке о његовом националном пореклу. Вероватно је идентификација са припадником Царства потискивала локално национално) ти ћеш, и ако невин, испаштати грехове својих отаца, догод поново не подигнеш порушене храмове и светилишта... Ти си господар света зато што се покораваш боговима... Кад си увредио богове, они су учинили Италији велико зло и бацили су је у велику жалост. Већ су двапут [[Парћани]] одбили наше нападе, јер нас не штите ауспиције, и они ликују од радости што су украсили своје бедне огрлице нашим пленом. [[Дачани]]н и [[Етиопљани]]н готово су уништили Рим, који раздиру унутрашње буне... \n\nНаш век, плодан у злочинима, најпре је оскрнавио бракове, римски сој и породицу; зло које је потекло из тог извора раширило се по отаџбини и народу. Девојке, још сасвим младе, уче разблудне [[Јоњани|јонске игре]]... Оне још од детињства сањају о грешној љубави. Наскоро затим, за столом свог мужа оне ће тражити млађе љубавнике, и неће тражити кришом коме ће се грешно подати, него устају на очиглед мужу и полазе за љубавником коме су дале знак. Нису то потомци оних јунака који су обојили море руменом крвљу картагинском и који су смождили [[Пир]]а, силног [[Антиох]]а и страшног Ханибала. Наши преци били су деца сељачких војника, они су радили земљу и носили дрва из шуме кад би им то наредила њихова строга мајка... Али шта зуб времена не исквари? Наши су очеви били гори од њихових дедова, ми смо гори од наших очева, а наша ће деца бити гора од нас.\" \n\nНа ову тему Хорације се често враћа. Њега стално тишти поквареност његових савременика. Морал је ниско пао. Грађански ратови раздиру земљу. Брат гледа у брату непријатеља и немилостиво пролива његову крв. Кад не би знали из ког времена је Хорације, помислили би да је “модеран” писац. \n\n\"Куда јурите, узвикује песник, куда, грешници? Зашто оружате десницу опет мачем који сте тек били оставили? Зар је мало латинске крви проливено по равницама и на мору, не зато да Римљанин попали тврђаве мрске [[Картагинa|Картагине]] (мржња према Картагини је свакако резултат политичке демагогије И полета експанзионизма) ни зато да Британац, који досад није побеђен, прође Светом Улицом окован у ланце, него зато да би Рим пропао, како то жели Парћанин, од своје рођене руке. То што ви радите, то не раде ни курјаци, ни лавови, који нападају само друге зверове. Гони ли вас на то неко слепо лудило, или нека виша сила, или ваши злочини? Одговорите! Ћуте; смртно бледило расуло им се по лицу, а срца им обузео ужасан страх. Доиста, свирепа судбина гони Римљане откако је злочиначка братска рука пролила по земљи крв невиног Рима.\" \n\nТешко је песнику гледати изопачене нарави римске. Та га мора стално притискује. Душу му обузима неисказан бол. Тужне мисли роје му се у глави. Такве покварености за њега нигде нема. “Римљани, господари света, морају да позавиде дивљим народима.\" \"Срећнији су у својим равницама [[Скити|Скићани]] који лутају по свету вукући своје куће на колима. Срећније живе снажни [[Гети]]. Њихове њиве нису подељене него су заједничке и они их обрађују по годину дана, па их онда предају другима. Тамо маћеха негује пасторке који су остали без мајке, а жена која донесе мираз не господари својим мужом и не вара га с другим. Добар мираз, то је честитост родитеља, то је брачна верност која се боји \nсваког другог човека осим мужа. Тамо је неверност злочин и кажњава се смрћу.\" \n\nХорације, рекли смо, пева само изузетно из срца. Он је песник сасвим другог рода него [[Тиртеј]], који својим ватреним стиховима соколи ратнике за јуначки крвави бој, или Мимнермо, који опева носталгију младости, \\\"жал за младост\\\", или Сафа, Катул, Проперције. Место из срца, Хорације обично пева из разума. Оставимо на страну његове позиве пријатељима на ручак, изјаве саучешћа, честитке, комплименте, славопојке, посланице. Пригодне песме, које тешко да могу коме донети славу и којима зацело нема Хорације да захвали за своју бесмртност. Један велики део његове поезије расправља философска друштвена и књижевна питања. То су чисто као неки научни трактати. Хорације нам у својим стиховима не прича о својим боловима и својим чежњама, о својим надама и својим сновима, он нам у њима не открива своју душу, не говори о откуцајима свог срца. Место тога, он нам даје своје мисли, своје назоре о човеку, своје погледе на свет, своја размишљања о књижевности. \n\nПесници тог кова нису особито омиљени. Они изгледају хладни и сухопарни. Мисаоне песме не дирају, не изазивају осећања. А читалац хоће да га песник узбуди, занесе, одушеви, да га гане, троне, разнежи, да га уздигне, оплемени, или смути, испуни горчином... Он радо чита стихове пуне бола и туге, радости и среће, топле, који извиру из тајанствених кутова људске душе. Песник који вас потресе до сржи у костима, који вам узбурка цело биће, који вам измами сузе, горке као чемер и слатке као мед, с којим дубоко саосећате, чији се осећаји косну вашег срца, то је ваш љубимац. Песме које не опчине, не очарају, које се не утисну у душу, без дражи су и не привлаче. А да би песник, како каже сам Хорације, изазвао код читаоца осећање, треба сам да осети. Песник мисли хладан је па и читаоца оставља хладним. Његове рефлексије, његови савети, његове поуке, могу бити изврсни; али у њима нема пламена, недостаје им искра која ће загрејати, запалити, сагорети, У таквој поезији ужива само један узан круг читалаца. То су они који, као и песник, имају мање топло срце а више наклоности ка рефлексији. \n\nХорације је један од ретких изузетака међу песницима те врсте. Иако песник мислилац, он је симпатија свих читалаца који имају правог књижевног укуса. Сјајне особине његове поезије не могу да оставе равнодушном ниједну душу пријемчиву за лепоте истинске уметности. Његово песничко дело има дражи великих уметничких творевина, и у садржини и у форми. Хорације је песник и уметник високог реда. Он у нашој души изорава дубоку бразду. Из његових бриљантних стихова, мајсторски искованих, звучних као метал, зрачи танани и тајанствени флуид богом даних талената, који се невидљиво и нечујно упија у нас, да у скривеним дубинама наших груди остане. \n\nЉуди стављају за богатство на коцку све што имају, па и саму част. А шта им оно, по песнику, доноси? Само бриге. Ми сматрамо да су нам чула дата да њима и уживамо: у лепотама којима природа тако раскошно изобилује, У чаробном жубору кристалног поточића и тајанственом шуштању лиснате шуме, у опојним мирисима шареног цвећа. Теорија која тражи да ми та драгоцена чула уништимо свакако је један занимљив нихилизам. Само, изгледа да наш песник не мисли увек овако. Њему често лебди пред очима пролазност овог живота. \n\n\\\"Ко зна да ли ће богови додати броју досадашњих дана и сутрашњи?\\\" \\\"Авај, Постуме, Постуме - пише он једном пријатељу - измичу хитро године. Ни побожност није у стању да задржи боре на лицу, ни старост која се примиче, ни смрт непобедну. Не, ни онда кад би ти сваки дан приносио на жртву три стотине бикова [[Плутон]]у, богу неумољивом. Узалуд ћемо избећи крвави рат; узалуд бурне и промукле таласе Јадранског Мора: морамо посетити мрачни Кокит и проклето колено [[Данај]]а и [[Сизиф|Сисифа]]... Мораћеш оставити земљу и кућу, и своју нежну жену, и ниједно од тих дрвета што их негујеш неће поћи с тобом, осим мрског чемпреса. Твој наследник попиће вино које чуваш под сто кључева и поквасиће твој дивни патос славном малвасијом какве ни калуђери немају.\\\" \n\nПа кад је људски век тако кратак и кад му је крај неизвестан, шта треба онда радити? пита се песник. Зар онда није најприродније да оно мало времена што нам је суђено да проведемо на овом свету проживимо у уживању. Хорације нам не даје баш исти савет који нам даје грчки филозоф: \"Једи, пиј и љуби; све је друго ништа.\" Али у главном и он нам то каже. \"Сваки дан сматрај као да ти је последњи. Тако ће ти сваки час коме се ниси надао изгледати мио и драг.\" Оставимо бриге па се веселимо. \"Што мучиш себе -пита он - вечитим бригама које премашају твој ум? Зар није боље да пијемо испружени под овим бором или под каквим високим јабланом, с мирисним ружама у белој коси и намрисани асирским мирисима?\" \n\nАли Хорације није живео сам по свом рецепту који нама преписује. То је његова теорија, а у пракси он има друге идеале. Истина, он се не граби за богатство нити се отима за титуле и части и положаје, али није тежио ни за атараxиа (апсолутно спокојство душе) ни за животом који зна само за уживање. Он претпоставља златну средину. Његов је идеал особито да живи далеко од људске вреве, на неком мирном сељачком добру, где се може сав одати својим мислима и својој Музи. У кругу неколико добрих пријатеља, или у друштву убогих сељака, жуљевитих дланова али непокварене душе, или апослетку, сасвим сам човек на селу може проводити дивно дане. Сеоски начин живота, то је природан начин живота. \n\nЧари сеоског живота опевао је Хорације особито лепо у једној идили. На селу нема послова који кидају нерве ни који су скопчани с опасностима, нема ни антишамбрирања које понижава. Ту човек проводи пријатне часове или на њиви за плугом, или у воћњаку и винограду, или у кованлуку усред роја пчела или у тору поред свилоруног стада. На селу не мораш ништа куповати: све ти даје твоје имање. Особито су пријатна на селу пријатељска посела, на којима се после скромног обеда воде разговори не о фриволним безделицама него о филозофским и друштвеним питањима. \n\n\"Благо ономе који далеко од послова и брига због камате обрађује са својим воловима њиве које му је оставио отац, као што су некад радили наши стари. Њега не буди убојна труба као војника нити га хвата страх од побеснелог мора. Он не мора да иде на форум и да обија прагове охолих патрона. Он час прислања младу лозу на дрво уз које ће се она пети, одсеца српом гранчице које су непотребне и калеми друге, а час посматра стадо које лута блејући по усамљеној долини. Један пут сипа у земљани суд мед који је исцедио из саћа, други пут стриже своје нежне овце. Кад Јесен уздигне у пољу своју главу окићену зрелим воћем, како се он радује берући јабуке које је сам накалемио или грожђе које у боји не уступа ни самом пурпуру и које ти приноси, Пријапе, и теби, Силване, чувару међа на имањима. \n\nПрохте ли му се да отпочине у сенци каквог старог храста или где на густој трави, све га мами на лаки сан, и реке које теку између својих дубоких обала, и тице које цвркућу по шумама, и извори из којих вода извире жуборећи. А кад громовник у зиму пусти кише и снегове, он праћен многобројним керовима нагна са свих страна у своје замке бесне дивље вепрове, или разапне на глатким прутићима мреже са широким рупицама, у које хвата прождрљиве дроздове, или лови плашљивог зеца и ждрала на пролазу. Ко не би, заузет оваквим забавама, заборавио на љубавне јаде? У исто време његова честита домаћица води бригу о кући и чува нежну децу, ложи на огњишту ватру од сувих дрва пре него што муж дође, затвара у тор ограђен тарабом и помузе весело стадо с пуним вименима и, пошто је наточила из бачве слатког шилера, готови ручак не од острица, не од ретких морских риба које бесна бура може да догна с далеког истока, него све јела од онога што њихово имање даје: маслина обрана с најплодније гране, кисељак из ливаде и лековити слез, јагње или јаре отето курјачким зубима. Сва та јела пријају му боље него афрички пилићи и јонски фазани. Како је то пријатно гледати за време ручка овце, сите, где се журе кући, или уморне волове како вуку о малаксалом врату изврнути плуг, или слуге што се греју око ватре која блиста!\" \n\nДок се наш песник одушевљава сеоским животом, дотле му је варошки живот одвратан. У селу се живи безбрижно, спокојно и мирно; у вароши човек нема ни тренутка мира. У Риму је песник стално растрзан пословима и обавезама. А после, каква врева, каква галама, каква гужва у улицама Рима! \"О село, кад ћу те опет видети? Кад ћу моћи заборавити овај одвратни живот, час с каквим старим писцем у руци, час у слатком сну, а час у доколици? Кад ћу видети на столу боб и друго поврће спремљено са сланином? О вечери и божанске вечере! У вече ја и моји пријатељи једемо пред мојим огњиштем, а моје се слуге, угурсузи, часте јелима која ми готово нисмо ни окусили. Ослобођен глупих закона етикеције, сваки гост бира чашу по својој вољи, велику или малу, и један храбро испија огромни пехар, док други претпоставља да срче у малим гутљајима. Затим отпочне разговор не о туђим имањима и кућама, ни о том да ли Лепос добро игра или не, него о питањима која нас више занимају и које је срамота не знати: да ли срећу доноси злато или врлина, да ли треба тражити пријатеље ради користи или из поштовања, шта је добро, у чему лежи највећа срећа.\" \n\nЧиталац је већ приметио да наш песник воли шалу. Он је озбиљан писац, али има и много хумора. Кад му је једанпут прекипело слушајући приговоре неког глупака, он ће му рећи: \n\"О већа будало, поштеди мене мању будалу.\" За осредње песнике каже он духовито да њих не трпе ни богови ни људи ни књижари. Хвалећи вино, он примећује у шали да апстиненти нису у стању испевати песму која ће се допасти и која ће дуго живети. Други пут нам каже како ми не треба да се бунимо на мане својих пријатеља као што се родитељи не буне на мане своје деце. Јер ако је дете разроко, отац каже да је жмираво. Ако је мало као недоношче, он га зове пиленце. А ако су му ноге криве као гудала, за њега оно мало рамље. Хорације радо прича шаљиве басне и приче, као нпр. ону о мршавом мишићу који не може да се врати из сандука кроз исту рупу, јер се најео па му је набрекнуо трбушчић, или ону другу о калабријском сељаку који нуди госта: \n\"Једи, молим те. - Не могу више. - Онда понеси колико хоћеш. - Хвала. - Твоја ће се дечица обрадовати поклону. - Захваљујем ти; понуђен као и почашћен.\" А кад га гост тако одбије, он каже: \"Е па ништа, појешће свиње што ниси узео.\" \n\nС пуно хумора прича Хорације какве има неприлике због тога што је пријатељ Меценин (Августов секретар – Етрурац). \"Ускоро ће бити осам година како ме је Мецена уврстио у своје пријатеље једино зато да би имао друштва кад на колима иде некуда у шетњу и да би имао коме да говори којекакве ситнице, као нпр.: \n\"Колико је сати? Да ли је гладиатор Галина раван Сиру? Јутра су већ хладна и могу да нашкоде ако се ко не чува.\" И друге сличне ствари које се могу поверити сваком уху. Од то доба, из дана у дан, завист према мени расте. Ако ме виде у позоришту поред Мецене, или да сам на [[Марсово Пољe|Марсовом Пољу]] играо лопте с њим, одмах сви повичу: \"То је право чедо среће.\" Пронесе ли се каква рђава новост по вароши, сви који ме сретну, питају ме: \"Пријатељу, ви морате то звати, јер сте тако близу боговима. Јесте ли чули штогод о [[Дачани]]ма? - Ја ништа. - Увек се шалите. - Ама нека ме сви богови казне ако знам штогод. - А земљу коју је цар обећао војницима, хоће ли је дати у Сицилији или у Италији?\" Ја се кунем да не знам ништа а свет ме гледа као какво чудо, као најзакопчанијег човека на свету.\" \n\nПоред филозофских, Хорације се у својој поезији радо бави литерарним питањима. Он је одушевљено волео поезију и о њеном значају пише с пуно љубави: \"Песник образује нежна дечја уста кад почну изговардти прве речи, он одвраћа деци уши од грубих израза а у исто време спрема им срце за врлину пријатељским саветима, исправљајући у њему грубост, мржњу и гњев. Он опева добра дела; он храбри нова поколења славним примерима; он теши несрећнога и тужнога. Како би млада девојка која још не зна за мужа научила побожне песме с невиним младићима, да Муза није рородила песника? Хор се моли боговима за помоћ, он се моли за кишу с неба, он одвраћа од људи болести и уклања страшне опасности, он задобива мир и богату летину; његовим стиховима ублажују се богови на небу, а исто тако и богови у доњем свету.” \n\nОстаје нам да бацимо још један поглед на форму Хорацијеве поезије. У стилу је Хорације уметник првог реда. Он се једини у римској књижевности може мерити као стилиста с великим Цицероном. Његов је стил изаткан од лепоте и грације. Он има богат речник. Стихови су му, као и Вергилијеви, пуни метафора и других фигура; од тих украса у њима кипи и ври. Дивне су његове персонификације, алегорије, упоређеља. Хорације гради своје стихове с вештином великог мајстора: ваја их, глача, глади. Он познаје све вештине реторике. Уме да изабере место речи. \n\nХорације је диван писац; он је диван у својим помпезним одама, кад расправља филозофска и литерарна питања, кад мудрује и кад се шали, кад ћаска и прича, кад хвали и куди, кад описује људе и природу. Он је уман човек који је темељно проучио оно о чему говори. Он није фантаста, занесењак, усијана глава, него посматра ствари реално. Његова је природа уравнотежена. С његовим песмама у руци човек се осећа у друштву мисаоног, духовно зрелог човека, који се уздигао над страстима, кад друштвеним конвенцијама, над људским предрасудама. Хорације је љубак, мио, пријатан писац. Он уме сјајно да ћаска, живо, просто и природно, да слика рељефно и пластично и да карактерише фино. Своје слатко причање он често прекида занимљивим и пригодним баснама и духовитим анегдотама и причама. Хорације није никад баналан ни вулгаран, никад досадан. Његова је поезија зачињена правом атичком сољу. Здрава поука, чист морал, широка хуманост која провејава кроз њу, његова животна мудрост, дубоки патриотизам, племенитост и узвишеност мисли, његов аристократски став, спојени с изврсним хумором, здравом шалом, благом сатиром и иронијом, задобијају и опчињују. Можда још у већем степену осваја Хорације својом савршеном формом: звучним, елегантним, једрим стиховима и уметнички састављеним строфама. \n\n(Превод са латинског и књижевни коментари из књиге [[Никола Вулић]]: Хорације) \n\nдоматриос\n\n===Литература:===\n\n.\n\n[[de:Horaz]]\n[[en:Horace]]\n[[la:Quintus Horatius Flaccus]]\n[[nl:Horatius]]\n[[pl:Horacy (poeta)]]\n[[sv:Horatius]]\n[[ru:Квинт Гораций Флакк]]','',0,'24.24.146.206','20050218093301','',0,0,0,0,0.877468508146,'79949781906698','20050305163633'); INSERT INTO cur VALUES (2656,0,'Вести_за_8._август_2004.,_УН_траже_прекид_насиља_у_Наџафу','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==УН траже прекид насиља у Наџафу==\n\n\'\'Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан истакао је да је изузетно забринут због борби које се између америчких снага и следбеника шиитског свештеника Моктаде Ал Садра воде у Наџафу.\'\'\n\nАнан је, путем свог портпарола, понудио добре услуге Светске организације како би се криза разрешила или барем успоставио прекид ватре.\n\nПредставник за штампу генералног секретара пренео је да је Кофи Анан посебно забринут великим бројем ирачких жртава.\n\nНешто раније, ирачки премијер Ијад Алави прогласио је тридесетодневну амнестију за починиоце мањих кривичних дела попут поседовања експлозива и оружја мањег калибра, као и за особе које су доказано помагале устаницима.\n\nТај потез се оцењује као покушај да се стабилизује безбедносна ситуација у Ираку, а део побуњеника наведе на повратак цивилном животу.\n\nИрачка влада наредила је арапској телевизијској станици Ал Џазири да затвори своје канцеларије у Багдаду на месец дана.\n\nМинистар унутрашњих послова Фалах Ал Накиб рекао је ће тридесетодневни прекид рада дати Ал Џазири прилику да унесе измене у своју уређивачку политику, која, како каже, подстиче криминалце и гангстере на разне незаконите радње у Ираку.\n\nРаније ове недеље, министар ал Накиб је рекао да арапске сателитске станице охрабрују отмице, приказујући снимке талаца којима се прети смрћу.\n\nПоследњи такав видео снимак, на којем се наводно види одрубљивање главе једном Американцу у Ираку, испоставио се као лажан.\n\nГлавни уредник Ал Џазире Ахмед Шеик изразио је негодовање поводом одлуке ирачке владе.\n\nНисмо добили никакво конкретно објашњење ове несрећне одлуке ирачке владе. Они наводе исте разлоге као и у прошлости - да се противе начину на који извештавамо о Ираку, али не износе ништа конкретно.\n\nОружани сукоби у ирачком граду Наџафу, између америчких снага и шиитских милиција настављени су и у суботу.\n\nСукоби представљају најозбиљније кршење примирја, договореног пре шест недеља у том делу Ирака.','',124,'Милош','20040808125337','',0,0,0,1,0.199117132555,'79959191874662','20040808125337'); INSERT INTO cur VALUES (2657,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Иван_Славков_суспендован_из_МОК-а','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==Иван Славков суспендован из МОК-а==\n\n\'\'Учешће у документарној емисији ББЦ-ја \"Панорама\", посвећеној корупцији у Међународном олимпијском комитету коштало је суспензије бугарског представника у том телу Ивана Славкова.\'\'\n\nНаиме, у разговору са ББЦ-јевим новинаром, београђанин Горан Такач обећао је да ће, као Славковљев заступник, обезбедити и до двадесет гласова подршке кандидатури Лондона за Олимпијске игре 2012. године - у замену за новац.\n\nОдговор Међународног олимпијског комитета на открића ББЦ-јевих новинара био је муњевит.\n\nКомисија за етику се састала по хитном поступку, а њене закључке јавности је изнела директор за комуникације Жизел Дејвис.\n\n\"Извршни одбор једногласно је усвојио препоруке комисије за етику и одлучио да, све док је истрага у току, Ивану Славкову привремено одузме сва права, обавезе и функције које произилазе из његовог чланства у МОК-у. Повучена је и његова акредитација за Олимпијске игре и та одлука одмах ступа на снагу\", оценила је Жизел Дејвис.\n\nИван Славков не само што је председник Бугарског олимпијског комитета, већ и тамошњег фудбалског савеза, те је извесно да ће истрага, коју је МОК покренуо, оставити трага на спорт у тој земљи.\n\nПоред тога, четири посредника, укључујући Горана Такача, проглашена су за персона нон грата у Међународном олимпијском комитету. \n\nАналитичари истичу да је овакав скандал последње што је МОК-у требало непосредно пред почетак Игара у Атини и тиме делимично објашњавају његову брзу реакцију.\n\nНо, постоји и други разлог за хитно покретање истраге.\n\nНаиме, крајем деведесетих откривена је корупција приликом одлучивања коме ће припасти Зимске олимпијске игре, које су на крају додељене Солт Лејк Ситију.\n\nТа афера је замало довела до оставке тадашњег првог човека МОК-а Хуана Антониа Самарана и у том контексту не чуди оштра реакција актуелног председника те организације Жака Рога.\n\n\"Пред вама стоји љут човек. Љут сам, је понашање неких каља углед овог предивног покрета, који чине заљубљеници у спорт. Није довољно рећи да сам разочаран. Ја сам више него разочаран - љут сам\", истакао је председник МОК-а Жак Рог.','',124,'Милош','20040808125827','',0,0,0,0,0.363257595973,'79959191874172','20040808125827'); INSERT INTO cur VALUES (2658,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Шпијунирање_планете','Извор: [http://www.kontra-punkt.info Контрапункт]\n\n==Шпијунирање планете==\n\n\'\'Одломак из књиге \"Rougue State\" Вилијама Блума.\'\'\n\n\'\'\"Било који звук који је Винстон испустио, изнад нивоа тихог шапата, био би ухваћен... Свакако, није било начина да знате да ли сте надзирани у било ком тренутку... Морали сте да живите - живели сте, од навике која је постала инстинкт - под претпоставком да сваки звук који испустите неко чује, и, осим у тами, сваки тренутак надгледан.\"\'\'\nЏорџ Орвел, 1984.\n\nЏорџ није баш био у праву по питању таме. Night-vision технологија је све мање научна фантастика чак и у моменту док читате ово. А он је писао о једној земљи, Океанији. Великој земљи свакако, али сигурно не о целом свету. Да ли је могао да замисли како би све било само 16 година даље у будућности?\n\nМогу ли људи у 2000. години да замисле веће нарушавање приватности на читавој Земљи, у целој историји?\n\nПопут мамутског усисивача на небу, Национална генција за безбедност (NSA) усисава све: факсове, телефонске разговоре (фиксних и мобилних телефона), емаил, телексе... Сателитсе преносе, влакнасто-оптички комуникациони саобраћај, микроталасне везе... Глас, текст, слике... Ако нешто ради на електромагнетну енергију, NSA је ту, са високом, високом технологијом. Седам дана у недељи. Двадесет четири часа дневно. Можда су милијарде порука усисане свакодневно. Ко зна колико? Нико не може да побегне. Ни председници, премијери, генерални секретар УН, папа, краљица, управни одбори транснационалних корпорација, пријатељи, непријатељи, твоја тетка Лена... Ако Бог има телефон, и њега прислушкују... Можда ваш пас није озвучен. Ни океани вас неће заштитити. Америчке подморнице већ деценијама постављају прислушне уређаје на дубинске каблове.\n\nПод системом чији је кодирани назив ECHELON - лансиран 70-их да би шпијунирао совјетске сателитске комуникације - НСА и њени (веома) млађи партнери из Британије, Аустралије, Новог Зеланда и Канаде оперишу мрежом масивних, високо аутоматизованих станица за прислушкивање, које покривају планету која се налази између њих. На разне начине, свака од земаља је укључена у кршење сопствених закона, закона других земаља и међународног права - изостанак судских налога који дозвољавају надгледање именованих појединаца, само је један пример. Али ко може да их спречи?\n\n1999, Обавештајни комитет дома Конгреса САД затражио је интерна документа NSA о вези са њеним поштовањем закона који забрањује намерно шпијунирање Американаца, у земљи и у иностранству, сем уколико Агенција не установи постојање узрока за основану сумњу да се ради о агентима страних влада које шпијунирају друге земље. НСА је опструирала рад комитета. (1)\n\nЗа разлику од посебно циљаних појединаца и институција, систем ECHELON шпијунира све без разлике и надгледа веома велику количину комуникација и користи компјутере за идентификацију и издвајање порука од интереса од масе нежељених. Свака ухваћена порука - сви каблови абасада, пословни споразуми, сексуални разговори, рођенданске чеситке - претражују се у потрази за кључним речима, које могу бити било шта што претраживачи мисле да би могло да буде интересантно. Компјутери могу да \"слушају\" телефонске разговоре и да препознају када су изговорене кључне речи. Ти позиви се издвајају и снимају одвојено, да би их људи преслушали у потпуности. (2) Листа одређених тема у било којем треутку је несумњиво веома широка, у појединим моментима укључује и ствари попут Amnesty International-а и Chirstian Aid-а. (3)\n\nИпак, људи који управљају ECHELON-ом нису надљуди: они признају да имају озбиљне техничке проблеме; они не могу увек да надгеладају Интернет тако лако као што би волели; пренос путем влакнасто-оптичких каблова (које омогућавају пренос огромне количине дигиталних података у виду тока светлости) представљају још веће тешкоће; а број прикупљених података стално расте експоненцијално, неумољиво - сортирање и анализирање насумичних комуникација на смислен начин представља огроман изазов.\n\nСа друге стране, експерт за екрипцију, Whitfield Diffie, из Sun Microsystems, сугерише да та узнемиреност коју је испољила NSA може да буде лукавство инспирисано сопственим интересима. \"Оно што агеција жели да ми мислимо - они су били велики, али данас имају проблема са читањем новина, Интернет је сувише компликован за њих, саобраћај је сувише густ и не могу да пронађу оно што желе. То може бити тачно, али то је оно што \"говоре\" годинама. NSA одговара да своје мете држи у веровању да се налази у невољи. То не значи да није у невољи, али то није разлог да са скептицизмом погледамо оно што кажу сабласни унутрашњи информатори.\" (4)\n\nМогли бисмо да додамо да дизање такве буке такође помаже код одређивања висине буџета.\n\nECHELON оперише без званичног признања његовог постојања, и без било каквог демократског претреса или легислативне дебате о томе да ли он служи хуманој сврси. Што нас доводи до питања: Шта даје САД право да ради ово? Када чланови парламента у Великој Британији поставе питање о активностима НСА и њеној вечито растућој бази на Menwith Hill-у, Северни Yорксхире, влада константно одбија да да било какву информацију.\n\nОва база у Енглеској је сада највећа испостава NSA за прислушкивање на свету. Протеже се на 560 јутара, има операциони центар и град на терену, укључујући и куће, продавнице, капелу, спортски центар и своје независно напајање електричном енергијом. (5)\n\nПространост ECHELON-ове глобалне мреже је производ деценија интензивних хладноратовских активности. Ипак, са завршетком Хладног рата, његов бужет - уместо да буде значајно смањен - повећан је, а мреже су нарасле и у моћи и у досегу; што је још један доказ за то да Хладни рат није био битка против нечега што се зове \"комунзам\".\n\nЕвропски парламент се у блиској прошлости будио пред уплитањем у ствари овог континента. Парламентарни комитет за грађанске слободе поднео извештај, који је објављен 1998. године у коме препоручује разне мере које се тичу растуће моћи технологије за надзирање. У њему се отворено саветује: \"Европски парламент би требао да одбаци сугестије САД да треба приватне поруке које путују глобалном комуникационом мрежом (Интернетом) учинити доступним обавештајним агенцијама САД.\" Извештај се залаже за фундаментални преглед уплетеност NSA у Европи, који предлаже да активности Агенције буду пропорционално смањене, или да буду отвореније и одговорне. Он такође денунцира улогу Британије као дуплог агента, који шпијунира европске партнере. (6)\n\n\"То је шокирајуће и требало би да изазове опште негодовање\", Jean-Pierre Millen, француски адвокат спцијализован за компјутерски криминал, рекао је француском листу Le Figaro. \"Европски партнери Британије имају право да буду бесни али (Британци) неће да напусте њихов споразум са САД.\" (7)\n\nТаква забринутост је приватно изражена од стране влада и чланова Европског парламента још од краја Хладног рата, али САД су наставиле да шире надзирање ECHELON-ом у Европи, првенствено због повећаног интересовања за комерцијализацију шпијунаже - с циљем откривања индустријских информација које ће обезбедити анеричким корпорацијама предност над страним ривалима.\n\nНемачки експерти за безбедност су открили да је ECHELON ангажован у тешкој комерцијалној шпијунажи у Европи. У жртве спадају и такве немачке фирме какав је произвођач генератора на погон ветра Енерцон. 1998. Енерцон је развио оно за шта су сматрали да је тајни проналазак, који омогућава генерисање електричне енергије од снаге ветра по знатно јефтинијој цени од претходне. Ипак, када је компанија покушала да избаци свој производ на тржиште САД, супротставио јој се амерички ривал, Кенетецх, који је објавио да је већ патентирао готово исти проналазак. Кенетецх је потом подигао судски налог против Енерцона којим се забрањује продаја њиховог производа на територији САД. У ретким јавним обелодањивањима, службеник NSA, који је одбио да се представи, пристао је да се као силуета појави на немачкој телевизији да би открио како је украо Енерцонове тајне. Он је рекао да је употребио сателитске информације да би прислушкивао телефонске и компјутерске линије које су функционисале између Енерконове истраживачке лабораторије и њихове производне јединице удаљене неких 12 миља. Детаљни планови компанијиног проналаска су потом пренети Kenetechy. (8)\n\n1994. Thomson SA, лоциран у Паризу, и Airbus Industrie, са седиштем у Blagnac-у, Француска, такође су изгубили уносне уговоре, приграбљене од стране америчких ривала које су помогли тајно прикупљеним информацијама NSA и CIA. (9)\n\nИсте агенције су таође шпијунирале јапанске представнике током преговора са САД 1995. године у вези са трговином ауто делова. (10)\n\nНемачка индустрија се жали да је у изразито рањивој позицији зато што влада забрањује њиховим безбедносним службама да спроводе сличну индустријску шпијунажу. (11)\n\n1999. Немачка је захтевала од САД да опозову три оперативца CIA-е због њихових активности у Немачкој које укључуу економску шпијунажу. У извештајима у вестима се истиче да су Немци \"дуго били сумњичави према шпијунским могућностима огромног радара САД и комуникацијског комплекса у Бад Аиблингу, поред Минхена\", који је у ствари НСА-ина станица за пислушкивање. \"Американци нам кажу да се користи једино за надгледање комуникација потенцијалних непријатеља, али како можемо бити сасвим сигурни да они не купе информације које сматрамо да би требале да остану тајне?\", упитао је виши немачки званичник. (12) Јапанским званичницима је највероватније речена слична прича од стране Вашингтона у вези са више десетина обавештајних база везе за које је Јапан дао дозволу да буду лоциране на његовој територији. (13)\n\n===Европска Унија и FBI===\n\nУпркос свим горе поменутим сумњама, Савет (или Савет Министара) европске Уније блиско је сарађивао са FBI још од раних 90-их да би развили систем за надгледање телекомуникација у њеним земљама чланицама с цијем да послуже \"заједници за спровођење закона\" (полицији, имиграционом, цариницима и међународној безбедонсти). ECHELON-ом се, насупрот томе, управља и служи \"војно-обавештајна заједница\".\n\nПознат као ЕУ-FBI телекомуникациони систем за надгледање (понекад називан и ENFOPOL), требао би да уздигне надгледање Интернета на нови ниво. Специјализовани софтвер би требао да буде инсталиран код Интернет сервис провајдера (ISP) који би даљински (\"виртуелно\") били контролисани од стране агенција за спровођење закона. Ефекат би био да се аутоматизује пресретање порука. Колико је ово технички изводљиво, остаје ускоро да видимо.\n\nДаље, ако ISP-ови обезбеде \"шифрирање, компресију или енкрипцију\" једном од својих корисника, они ће морати да обезбеде EN CLAIR (дешифровану) копију за агенције за спровођење закона. ISP-овима и мрежним оператерима (на пример мреже сателитских комуникација) не би била издата нова или продужена стара дозвола за рад на националном нивоу уколико се не повинују.\n\nКао и већина захтева у споразуму ЕУ-FBI, ови захтеви су постављени од стране FBI. То је нешто што Биро не би могао да прогура код куће. Дошло је до снажног отпора неких телекомуникационих компанија у Европи такође, али са реализацијом мастер плана се наставља без посртања, истичући препоруке за амандмане на националне законе да би \"осигурали да ће надгледање бити могуће у оквиру нових система\". Планови укључују проширење система на земље изван Европске Уније.\n\nДо краја 1999. крајњи нацрт споразума још увек није био спреман за подношење државама ЕУ на ратификацију; један од разлога за одлагање био је тај што су разне службе безбедности вршиле пуне судске притиске да максимизирају извештавање о надгледању и минимизирају контролу и одговорност. (14)\n\n===Енкрипција===\n\nУ свом настојању да остваре приступ све већем броју приватних информација, NSA, FBI и други чиниоци естаблишмента националне безбедности САД, годинама су били ангажовани на кампањи захтевања од произвођача америчких телекомуникација и система преноса да своју опрему и мреже дизајнирају тако да буду оптимизовани за прислушкивање од стране власти, и да наметну национални цивилни криптографски стандард уобличен тако да допушта властима да декодирају шифриране комуникације по сопственом нахођењу. Моћ давања или блокирања одобрења за извоз ових компанија била је једна од алатки типа штапа-и-шаргарепе које је користио безбедносни естаблишмент. Неки од људи из индустрије кажу да верују да неке од машина из САД које су добиле дозволу за извоз садрже NSA-ин \'back door\' (такође називан и \'trap door\').\n\nСАД су покушале да убеде земље ЕУ такође да им дозволе \'back door\' приступ енкрипционим програмима, тврдећи да ће на тај начин помоћи потребама агенција за спровођење закона. Ипак, извештај који је објавио Европски парламент маја 1999. истиче да планови Вашингтона за контролу енкрипцоног софтвера у Европи немају ништа са спровођењем закона а имају све са индустријском шпијунажом САД.\nNSA је такође послала агенте ФБИ на мисије инфилтрације с циљем да приграбе књиге са кодовима страних постројења у САД, и официре CIA да регрутују стране продавце комуникационих уређаја и купе њихове кодне тајне, судећи по ономе што кажу ветерани обавештајне службе. (15)\n\n===И још дозвола?===\n\nМинистарство правосуђа САД је такође вршило притисак на Конгрес да олакша извршним властима добијање претресних налога за тајно улажење у домове или пословне просторије и онемогућавање безбедности на персоналним компјутерима дознавањем шифара и инсталирањем уређаја који ће рушити енкрипционе програме, а све ово као прелудиј за прислушкивање и даље претраживање. (16)\n\nУ међувремену, федералне агенције руководе \"Анонимним преусмеравачима поште\" (анонyмоус ремаилрес), Интернет ентитетима који људима дозвољавају да шаљу емаилове без откривања њихове праве емаил адресе. Корисници широм света ових особених ремаилинг сервиса немају појма да је њихов партнер у заштити приватности нека врста духа америчке владе. Ово би уствари могло да створи проблеме неким од корисника, у које спадају дисиденти и активисти који се боре за људска права у земљама са репресивним владама, они који издају тајне компанија или владиних агенција, оне који би желели да известе о злочинима и ратним зверствима, и геј wеб сурфери који анонимно четују у оквиру онлајн заједница без страха од одмазде од стране суседа или послодаваца. Поред тога, NSA је наводно закључила споразуме пре неколико година са Лотусом, Микрософтом и Нетскејпом чији је циљ превенција стварања других анонимних емаил; нпр. нешто од онога што је ван NSA-ине контроле. Овим компанијама се још више савија кичма под притиском њихових влада да потајно убацују \'back door\' у своје софтвере које продају ван земје да би се супротставили криптографским методама. У Лотусу су приyнали да су радили ово. (19)\n\n===Microsoft Windows===\n\nNSA је урадила нешто слично и са компјутерима. Септембра 1999. водећи европски истраживачки новинар Дунцан Цампбелл је открио да је NSA у договору са Микрософтом убацила специјалне \"кључеве\" у Windows-ов софтвер, у свим верзијама од 95-OSR2 па на даље. Амерички компјутерски научник, Andrew Fernandez из Cryptonym-а у Северној Каролини, је раставио делове Windows-овог инструкцијског кода и пронашао необорив доказ - Микрософтови програмери су пропустили да уклоне симболе програма за отклањање грешака коришћене током тестирања овог софтвера пре пуштања у продају. Унутар кода су се налазиле ознаке за два кључа. Један се звао \"KEY\" (кључ). Други се звао \"NSAKEY\" (NSA кључ). Фернандез је презентирао своје проналаске на конференцији на којој су неки од Wиндоwсових инжењера такође били присутни. Они нису порекли да је NSA кључ уграђен у њихов софтвер, али су одбили да говоре о томе шта тај кључ ради, или зашто је стављен тамо без знања корисника. Фернандез каже да NSA-ин \'back-door\' у најупотребљиванијем оперативном систему на свету чини \"утолико лакшим за владу САД да приступи вашем компјутеру.\" (20)\n\nУ фебруару 2000. објављено је да је \"Делегација за стетешке односе\" (DAS), обавештајна рука француског министарства одбране, припремила извештај за 1999. који је такође тврди да је НСА помогла инсталацију тајних програма и Мицрософтов софтвер. Судећи по ДАС-овом извештају, \"чини се да је стварање Мицрософта доста помогнуто, не само финансијски, од стране NSA, и да је IBM натеран од стране исте администрације да прихвати оперативни систем (Микрософт) MS-DOS. \"У извештају се наводи да је било \'изражене сумње у мањак безбедности након сталних гласина о постојању шпијунских програма код Мицрософта, и по присуству НСА-иног особља у развојним тимовима Била Гејца.\" Пентагон је, каже се даље у извештају, био највећи Мицрософтов клијент на свету. (21)\n\n===Напомене===\n\n# Washington Post, 13. новембар 1999.\n# Опште дискусије о ECHELON-у и односне теме:\n## Nicku Hager, Тајна Моћ: Улога Новог Зеланда у међународној шпијунској мрежи (Craig Potton Publishing, Nelson, НЗ, 1996.), passim;\n## Извештај Европске Уније, \"An Appraisal of the Technologies of Political Control\", септембар 1998. у посебном одељку 7.4, може се прочитати на http://cryptome.org/stoa-atcp.htm;\n## Извештај Европског парламента, \"Interception Capabilities 2000\", април 1999, Duncan Campbell, може се прочитати на http://www.intvreports.mcmail.com/interception_capabilities_2000.htm -- Campbell (Сажетак, параграф 7) пише да ово \'хватање речи\' још увек није могуће са телефонским позивима, али да системи за препознавање гласа -- у пракси, \'voiceprints\' -- су развијени и и направљени да препознају говор циљаних појединаца када је у питању међународни разговор. У сваком слуцају, Wayne Madsen, који је био аналитичар комункационе безбедности у оквиру NSA и тренутно је виши сарадник у Информативном центру електронске приватности, у Вашингтону, DC, информисао је аутора да је хватање речи када су у питању телефонски позиви коришћено од стране NSA већ годинама.\n# The Observer (Лондон), 28. јун 1992. стр.4\n# Seymour M. Hersh, \"Како је дигитално доба оставило наше шпијуне у леденом (хладном)\" The New Yorker, 6. децембар, 1999. стр. 58-76\n# Synday Times (Лондон), 31. Мај 1998, стр. 11\n# The Telepraph (Лондон), 16. децембар 1997.\n# The Independent (Лондон), 11. април 1998\n# Electronic Telegraph (Лондон), 11. април 1999.\n# Washington Post, 26. фебруар, 1995. стр 1\n# Ибид., 17. Октобар1995.\n# Electronic Telegraph (Лондон), 11. април, 1999.\n# Washington Post, 30. септембар, 1999. стр 20\n# Hager, оп. цит, стр. 94\n# ЕУ-FBI: Statewatch magazin (Лондон), vol. 7, бројеви 1, 4, и 5 (1997.); vol 8, бројеви 5 и 6 (1998.), vol. 9, бројеви 2, 3 и 6 (1999.). Нешто од материјала се може прочитати онлајн на http://www.statewatch.org\n# \"Радни документа за Scientific and Technological Options Assessment\" (STOA) панел\" 14. мај 1999, извештај Technology News Site, 18. мај, 1999; STOA је агенција Европског парламента; Baltimore Sun, 10. децембар, 1995., чланак поциње на стр. 1\n# Washington Post, 20. август 1999. стр. 1\n# Симпозијум у Харвардској правној школи, 28-30. јануар, 1996: говорници Paul Strassman из Универзитета националне безбедности и William Marlowe из \'Science Application International Corporation\' обојица изјавили да бројним анонимним интернет ремаилерима у САД управљају владине агенције, укључујући и CIA. Marlowe је рекао да владине агенције у Немачкој, Француској и другде раде сличне ствари. За изводе из Марловљевог говора, погледајте: http://ksgwww.harvard.edu/iip/GIIconf/gii2note.html, сајт посећен децембра 1999.); такође погледајте New York Times од 19. априла 1999. стр. C4; Lotus at all: Wayne Madsen, Computer Fraud & Security Bulletin (Oxford, УК), јун 1995 \"Interceptions Capabilities 2000\" (погледајте белешку 2) Технички анекс, одељци 42-44\n# USA Today, 9. октобар, 1998, стр. 10; Washington Post, 29. јануар, 1999, стр. 23, 13. фебруар 1999, стр. 27 (Nat Hentoff)\n# Baltimore Sun, 10. и 15. децембар 1995, део серијала у сест делова о NSA; Wayne Madsen, \"Crypto AG: The NSA\'s Trojan Whore?\" Covert Action Quarterlu (Washington, DC), #63, зима 1998, стр. 36-42; Der Spiegel (Hamburg, Germany), 2. септембар, 1996. стр. 206-11\n# Чланак Дунцана Цампбелла од 3. септембра 1999. је доступан на сајту TechWeb-а: http://www.techweb.com/wire/story/TWB19990903С0014\n# Агенце Франце Прессе, 18. и 21 фебруар 2000. Микрософт је категорично порекао све оптужбе а француско министарство одбране је изјавило да нужно не стоји иза извештаја, који је написан од стране \"спољњих експерата\"','/* Шпијунирање планете */',124,'Милош','20040808134028','',0,0,0,0,0.392314974401,'79959191865971','20040808134028'); INSERT INTO cur VALUES (2659,10,'Изводи_из_вести_за_8._август_2004.','*Балкан поново у центру пажње САД ([[вести за 8. август 2004., Балкан поново у центру пажње САД|пуна вест]])\n*Српске звезде чувају косу ([[вести за 8. август 2004., Српске звезде чувају косу|пуна вест]])\n*Опсада Балкана ([[вести за 8. август 2004., Опсада Балкана|пуна вест]])\n*Север и југ мењају места ([[вести за 8. август 2004., Север и југ мењају места|пуна вест]])\n*Локални избори и кохабитација: Одскочна даска за пут до врха? ([[вести за 8. август 2004., Локални избори и кохабитација: Одскочна даска за пут до врха?|пуна вест]])\n*Одбијена листа Г17 Плус ([[вести за 8. август 2004., Одбијена листа Г17 Плус|пуна вест]])\n*Шпијунирање планете ([[вести за 8. август 2004., Шпијунирање планете|пуна вест]])\n*Иван Славков суспендован из МОК-а ([[вести за 8. август 2004., Иван Славков суспендован из МОК-а|пуна вест]])\n*УН траже прекид насиља у Наџафу ([[вести за 8. август 2004., УН траже прекид насиља у Наџафу|пуна вест]])','',124,'Милош','20040808143052','',0,0,0,0,0.286950450059,'79959191856947','20040808143052'); INSERT INTO cur VALUES (2660,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Одбијена_листа_Г17_Плус','Извор: [http://www.beta.co.yu/ Бета]/[http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n\n==Одбијена листа Г17 Плус==\n\nБЕОГРАД (Бета) - Градска изборна комисија одбила је листу кандидата за градске одборнике Г17 Плус због, како наводи, недовољног броја потписа за подршку листи. У саопштењу секретаријата за информисање Скупштине града наводи се да је ова одлука донета због законске одредбе која налаже да сваки кандидат за одборника треба да има 30 потписа.\n\nГ17 Плус је комисији поднела укупно 261 потпис, \"од чега је исправно њих 200\", наводи секретаријат и додаје да подношење 200 потписа не ослобађа странку \"обавезе да обезбеди 30 потписа за сваког кандидата понаособ\".','',124,'Милош','20040808140804','',0,0,0,1,0.637966443616,'79959191859195','20040808140804'); INSERT INTO cur VALUES (2661,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Локални_избори_и_кохабитација:_Одскочна_даска_за_пут_до_врха?','Извор: [http://www.dnevnik.co.yu/ Дневник]\n\n==Локални избори и кохабидатација: Одскочна даска за пут до врха?==\n\nПо правилу, владајуће странке на тим изборима не пролазе сјајно и зато су они увек нека врста опомене за власт. Али нити владе падају због тога, нити пораз на локалном нивоу директно значи пад централне власти, каже Ђорђе Вукадиновић. Треба очекивати да ће се у случају слабог резултата владајуће коалиције и овако не баш висок степен унутрашње кохеренције међу странакама још више смањити и да ће се искристалисати уверење да они просто нису добитна комбинације, сматра Дејан Вук Станковић. Свакако да ДС неће лоше проћи на локалним изборима па отуда и питање да ли се њој исплати да даје подршку владајућој коалицији и буде замена за подршку СПС, закључује Срђан Богосављевић\n\nПредстојећи локални избори показаће ко заправо има поверење грађана, непосредно зависних од локалне самоуправе, да у наредне четири године брине о њиховим животима. Показаће уједно и ко су они који могу рачунати и на више нивое власти јер ће локални избори представљати одскочну даску за пут до врха. Они ће заљуљати владу Војислава Коштунице али неће директно утицати на њен опстанак и расписивање ванредних парламентарних избора, тврде аналитичари.\n\n===Локални избори као индикатор популарности===\n\n- Због важности локалних избора и власти “на локалу” могуће је да они посредно угрозе садашњу кохабитација па и републичку владу – тврди Ђорђе Вукадиновић, уредник “Нове српске политичке мисли”, али додаје да треба раздвојити две ствари, а то је да резултати локалних избора не утичу директно на судбину владе већ су више нека врста анкете јавног мњења о рејтингу владајуће коалиције. – Свуда се локални избори обично одржавају између циклуса парламентарних избора и увек су нека врста индикатора популарности политичких странака и власте. По правилу, владајуће странке на тим изборима не пролазе сјајно и зато су они увек нека врста опомене за власт. Али нити владе падају због тога нити пораз на локалном нивоу директно значи пад централне власти. Пошто се наши локални избори одржавају само пола године након избора владе Србије и свега неколико месеци након председничких избора који су показали да је владајући кандидат за председника веома лоше прошао, онда ће, уколико се такав резултат понови на локалним изборима, то бити непријатан индикатор за владајућу коалицији и други ударац за кратко време који говори о ниском рејтингу владајуће странке.\n\nПошто су све странке владајуће коалиције одлучиле да самостално изађу на локалне изборе не значи и да ће све једнако добро или лоше проћи, напомиње Вукадиновић уз констатацију да би евентуални неуспех тих странака показао да власт лоше стоји и да нема подршку јавности што би је аутоматски учинило рањивијом и слабијом у унело нервозу унутар њих самих а онда посредно и у односе међу коалиционим партнерима.\n\n- Ништа ту још није сасвим извесно. Кампања која нас чека, с обзиром на важност локалних избора, биће жестока и у њој ће, као уосталом и свакој другој, падати оштре речи тако да се може очекивати пораст политичке температуре на релацији власт-опозиција. Те тешке и оштре речи могу да се рефлектују не само на кохабитацију са ДС него и унутар саме владајуће већине. Све странке које сада чине владу имаће своје кандидате за градоначелнике и сви ће водити оштру трку не бирајући средства а све то ће бити медијски праћено тако да ће заоштравати односе унутар странака. Једна од последица предстојећих избора може бити и та да ДС, са ветром у леђа након победе Бориса Тадића на председничким изборима, уколико постигне добре резултате, затражи већи део колача. Ако би владајућа коалиција доживела неуспех ДС би могла тражити не само већи део колача у власти него би могла проценити и да је дошао тренутак да се иде на ванредне парламентарне изборе да би на неки начин капитализовала свој тренутни рејтинг. То је додатни фактор који може угрозити кохабитацију а и то ће се видети кроз кампању. С друге стране евентуални успех ДС на локалним изборима значио би и да је она стабилизована и спремна за повратак на власт и самим тим да је мање заинтересована за кохабитацију него сада. Не верујем да ће ДС, што из међународних, што из унутарстраначких и унутарполитичких разлога, брзо кренути у ту акцију просто и због чињенице да су локални избори ипак нешто друго и да ће резултат варирати од средине до средине и од кандидата до кандидата и да ће ДС генерално проћи боље него што је прошла на парламентарним изборима а владајућа коалиција горе, али не верујем ни да ће и једни и други проћи тако како сада предвиђају анкете. Више верујем да ће се Влада Србије сама урушити него што ће је неко срушити у парламенту ускраћивањем подршке – закључује Вукадиновић.\n\n===Исход локалних избора (не)потврђује кредибилитет Владе===\n\nКроз локалне изборе се у Србији преламају важна политичка питања која се тичу с једне стране легитимитета актуелне владе и с друге стране исхода политичких борби и сукоба који у овом тренутку постоје у нашем друштву, сматра политички аналитичар Дејан Вук Станковић.\n\n- Исход локалних избора је повезан са кредибилитетом српске владе. Уколико владајућа коалиција на овим изборима оствари резултат који би био сличан оном који је остварио Драган Маршићанин на председничким изборима онда ће то бити још једна порука бирачког тела да садашња влада ужива мали степен поверења и то само по себи отвара питање демократског легитимитета те владе а самим тим и одржавање на постојећим позицијама. Треба очекивати да ће у случају слабог резултата владајуће коалиције и овако не баш висок степен унутрашње кохеренције међу странакама које је чине бити још више смањен и да ће се искристалисати уверење да они просто нису добитна комбинације и да се морају разилазити и свако за себе тражити нови простор за заступање сопственог политичког програма зарад опстанка на политичкој сцени - каже Дејан Вук Станковић.\nСлаб резултат на локалним изборима сам по себи не подразумева да пада влада нити да ће бити расписани ванредни парламентарни избори, али садашњи политички аранжман који почива на некој прећутној кохабитацији између ДС и владајуће коалиције може бити угрожен, тврди Станковић.\n\n- Уколико ДС буде освојила значајан део гласова и буде потврдила висок рејтинг како партије тако и њеног лидера Бориса Тадића, онда њима неће бити политички профитабилно да подржавају владајућу коалицију која би због лошег изборног резултата постала политичка опција без неког нарочитог утемељења. Подржавати такву владу ће бити отворено политичко питање и у том случају ће се кренути у процес политичког договарања и преговарања око датума и правила по којима ће бити одржавни ванредни парламентарни избори. Уколико до тога дође онда владајућа коалиција неће више моћи да диктира дневно политичке проблеме него ће напросто политика бити креирана у некој врсти договора ДС и ДСС и осталих чланова владајуће коалиције – закључује Дејан Вук Станковић.\n\n===Ка ванредним парламентарним изборима?===\n\nАналитичар Срђан Богосављевић истиче да су локални избори велики тест за све политичке странке у Србији и да ће се на њима видети која је колико важна за грађане.\n\n- Код нас је изузетно нестабилна политичка ситуација. Од убиства премијера када је била експлозија популарности ДС, затим њен нагли пад и успон Г 17 плус па онда раст ДСС и даљи пад ДС да бисмо после парламентарних избора добили владу која нема подршку парламента и која ће изгубити и ову сада танку подршку СПС са нужношћу коперације са Хагом. Након избора за председника Републике где је владајућа коалиција доживела додатни неуспех а опоравила се ДС, имамо нови тест на којем ћемо имати, ако се потврди оно што се десило на председничким избора, вероватно ванредне парламентарне изборе. Зато су локални избори важни са свих аспеката: радикали ће први пут озбиљно ући у локалну власт, ДС су важни јер ће њима, уколико им успе да освоје значајне гласове, потврдити своју лидерску позицију коју су стекли победом Бориса Тадића, странци владајуће коалиције је важно да заустави пад рејтинга који је вртоглаво кренуо за неке од њих. Како год да се окрене и са аспекта потврде рејтинга и са аспекта његовог очувања, локални избори су одлучујући тест – каже Богосављевић.\n\nВладајућа коалиција ће у случају лоших резултата на локалним изборима бити стављена на тешка искушења. Она не мора, јер ниједан закон је на то не обавезује, да поднесе оставку све док обезбеђује какву такву парламентарну већину, истиче Богосављевић, али неуспех са моралног и политичког аспекта намеће питање треба ли да остане на месту на којем је сада.\n\n- Колики је интерес ДС да и даље остаје у кохабитацији са владајућом коалицијом знају само они. Демократска странка неће добити онолико гласова на локалним изборима колико је добио Борис Тадић напросто зато што је он остао сам против радикала и добио гласове које ДС као појединачна странка неће добити. Поред тога на локалу људи гласају за конкретне функционере странке, а пошто је ДС већ сада у великом броју у општинама на власти, онда ће она бити критикована за конкретне ствари које јесте или није учинила па ће и то утицати да има мањи рејтинг у локалу него што би имала да су сада парламентарни избори. Свакако да ДС неће лоше проћи на локалним изборима па отуда и питање да ли се њој исплати да даје подршку владајућој коалицији и буде замена за подршку СПС. Могу напросту да дају подршку од закона до закона и тиме владајућу коалицију учине крајње нестабилном. При свему овоме не треба заборавити да је у ДС дошло до велике кадровске смене њене политичке елите и да им треба неко време за консолидацију што може значити да неће журити са захтевом за новим изборима – закључује Богосављевић.\n\nЉубинка Малешевић','',124,'Милош','20040808141454','',0,0,0,1,0.743675680246,'79959191858545','20040808143040'); INSERT INTO cur VALUES (2662,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Север_и_југ_мењају_места','Извор: [http://www.novosti.co.yu/ Новости]\n\n==Север и југ мењају места==\n\nКОЛАПС магнетног поља Земље, који штити планету и наводи многа жива бића током њихових миграција, изгледа да је озбиљно започео пре око 150 година. Јачина поља већ је ослабила од 10 до 15 одсто, а пропадање се у последње време убрзало, што је повећало дебату међу научницима о томе да ли нам предстоји обртање магнетних полова Земље.\n\nТоком овог процеса, главно магнетно поље слаби, скоро до нестајања, а потом се поново појављује, али са обрнутим поларитетом. Након тога, бусоле ће показивати на југ, уместо на север, а многе друге ствари на планети биће другачије.\nУ случају обртања полова, може доћи и до хаварија на далеководима, кварова на сателитима, ширења озонских рупа, појаве поларних светлости на екватору, дезоријентације птица селица, риба и свих других животиња које се за своју навигацију ослањају на магнетно поље.\n\nПрошлог месеца Евопска свемирска агенција (ЕСА), као део плана за изучавање овог феномена, одобрила је слање у свемир три идентична сателита, под називом \"Рој\", који ће пратити распад магнетног поља и помоћи научницима да предвиде све могуће исходе. Сателити ће бити избачени у орбиту 2009. године и снимати магнетно поље све до 2015. године.\n\n- Желимо да сазнамо нешто више како ће се ситуација развијати у будућности - каже др Готије Ило, француски гео-физичар, који ради на пројекту сателита. Међутим, без обзира на могућа открића, научници сматрају да нема места паници. Јер, чак и да је \"преокрет\" полова неизбежан, проћи ће око 2.000 година док се он не догоди. Претходни \"обрт\" на Земљи се одиграо пре 780.000 година.\nТеоријски ће овај преокрет, ипак, знатно утицати на жива бића на земљи. Морске корњаче користе невидљива магнетна поља за навигацију по Атлантском океану. Исто тако магнетне линије користе птице селице, лососи, китови, пчеле, и друге животиње.\n\nШто се тиче саме планете, магнетно поље, или магнетосфера, штити Земљу од Сунчевих олуја и смртоносног космичког зрачења. Магнетосфера обухвата простор од 60.000 километара око наше планете и оставља иза себе реп налик комети. Ослабљено магнетно поље, тврде научници, могло би да доведе до повећане радијације на земљи, услед чега би се додатно ослабио озонски омотач, који нас штити од штетног ултраљубичастог зрачења.\n\nТренутно слабљење магнетног поља открили су француски научник Ило и његове данске колеге и објавили су своја сазнања априла 2002. године у часопису \"Природа\". Поређењем података са америчког сателита \"Магсат\" из 1979. и 1980. године и мерењима са данског сателита \"Ерстед\" из 1999. године, открили су тачку изнад северног пола, и изнад Јужне Африке, где је магнетно поље било изузетно слабо.\n\nПоједини сателити су, током прелета изнад тих тачака, бивали знатно оштећени Сунчевим зрачењем и због тога је пројекат Европске свемирске агенције (ЕСА) од изузетног значаја, не само за будућа свемирска истраживања, већ и због заштите живота на нашој планети.\n\n===НИКО НЕ ЗНА ЗАШТО===\n\nМАГНЕТНО поље Земље настаје дубоко у Земљиној кори због обртања течног језгра, које је сачињено од метала и ова механичка енергија се претвара у електро-магнетизам. На сличном принципу ради генератор у аутомобилу, који претвара механичку енергију у електричну.\n\nНико не зна због чега се периодично магнетни полови на Земљи обрћу, али научници сматрају да узроке треба тражити у турбулентним кретањима течног гвожђа у Земљином језгру.\n\nР. ПЕТРОВСКИ','',124,'Милош','20040808141745','',0,0,0,1,0.498938033124,'79959191858254','20040808141745'); INSERT INTO cur VALUES (2663,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Опсада_Балкана','Извор: [http://www.tanjug.co.yu/ Танјуг]/[http://www.politika.co.yu/ Политика]\n\n==Опсада Балкана==\n\n\'\'На пословима безбедности ангажовали су се, поред Грчке, све суседне земље, Европска унија, САД и НАТО.\'\'\n\nСОЛУН, СКОПЉЕ – Балканске границе никад досад нису биле под толиком контролом као што су сада, уочи почетка Олимпијских игара у Атини, пошто се у Грчкој страхује од терористичких напада. „Ми смо у мобилном стању. Усвојили смо нову процедуру и набавили нову опрему за проверу пасоша и аутомобила, како би се обезбедила ефикасна контрола и бржи пролазак границе”, преносе агенције изјаву полицијског официра у Ђевђелији Блажа Иванова.\n\nБалкан је под својеврсном опсадом. На пословима безбедности око Олимпијаде ангажовали су се, поред домаћина Грчке, све суседне земље, Европска унија, САД, НАТО. Међународна заједница је одвојила огромна средства, опрему и људе како би се осујетили евентуални напада терориста, пре свега припадника Ал каиде, поготово што се сумња да она има своје јатаке у региону, пре свега Босни, на Косову и Турској.\n\nНеколико бомбашких напада, који су се десили протеклих седмица, потврђују да не мирују ни локалне мање екстремистичке групе, мада власти у Атини тврде да су обезглавиле најопаснију од њих која је убијала годинама – „17. новембар”.\n\nОлимпијске игре су први прави тест за пројекте за повећање безбедности на балканским границама, за које је ЕУ одвојила 117 милиона евра .\n\nСАД су обезбедиле стручњаке, као и опрему за откривање радијације јер се страхује и од употребе „прљавих бомби”. Гранична полиција је већ прошла кроз посебну обуку, који су обавили амерички стручњаци.\n\nНАТО, такође, има своју улогу у обезбеђивању игара: седам ратних бродова је, како јављају агенције, већ у водама око Грчке, где ће бити усидрени до краја августа.\n\nРаспад бивше југословенске федерације довео је до стварања нових држава и пет хиљада километара нових граница. Већи део њих је недовољно обезбеђен, што због недостатка људи и опреме, што због неприступачних терена.То потврђује веома распрострањено кријумчарење људи, дроге и оружја.\n\nГрчко Министарство одбране је од полиције преузело контролу северних граница. Ништа се не препушта случају. Више од 40 хиљада војника сада чува планинске гудуре према Албанији, Македонији и Бугарској.\n\nПрема новинским извештајима из Солуна, та блокада државних међа озбиљно је уздрмала грчке сељаке, којима је Олимпијаде већ преко главе, иако још није ни почела. Локална полиција, заправо, више не толерише, као ранијих година, илегални долазак сезонских радника из суседних земаља, који су редовно били ангажовани на брању воћа и поврћа. Суочили су се са мањком од 20 хиљада радника.\n\nЗванична Атина је пооштрила процедуру за издавање грчких виза у амбасадама у балканским земљама, поготово што се страхује да би са стране могли да стигну непожељни гости.\n\nУ Грчку ће овог месеца, како се процењује, ући око 300 хиљада аутомобила - готово двоструко више него 2003.\n\nУ Атини се, међутим, међу припадницима служби безбедности страхује да би успех словеначких, хрватских или спортиста из СЦГ могао да изазове додатни лом на грчким границама, у случају да њихови ватерполисти или фудбалери уђу у финале.','',124,'Милош','20040808142008','',0,0,0,1,0.55100351784,'79959191857991','20040808142008'); INSERT INTO cur VALUES (2664,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Српске_звезде_чувају_косу','Извор: [http://www.blicnews.com/ Blic News]\n\n==Српске звезде чувају косу==\n\n\'\'Балканска верзија холивидског изума.\'\'\n\nАко вам у џепу месечно претекне најмање два и по евра, можете стати раме уз раме с највећим светским звездама шоу-бизниса које улажу силне милионе у осигурање дугих ногу, бујног попрсја, заносних задњица, генијалних мозгова, златних прстију, савршених силуета. Агенти који се баве овом врстом „чувања људског блага“ најзад су се одлепили од Холивуда и запатили и у Србији. Сходно овдашњем стандарду, и полисе се закључују на знатно скромније суме, међутим, оно што најпримамљивије звучи нацији која је до сада хиљаду пута преварена јесте чињеница да новац који уложи не може да буде обезвређен.\n\nКолико се осигурање усталило међу људима широм света, најбоље показује податак да је у развијеним земљама готово 60 одсто становништва животно осигурано. Примера ради, сваки Немац има једну полису, а сваки Американац чак по две. Иако је животно осигурање било изузетно популарно у нашој земљи све до деведесетих година прошлог века, данас је код нас број осигураног становништва знатно мањи и креће се од 0,8 до један одсто. Стручњаци наглу осеку интересовања домаћег грађанства за осигурањем објашњавају нестабилном економском политиком, која је била главна одлика нашег подручја протеклих петнаест година, али и распадом бивше Југославије, који је умногоме осујетио развој у овом домену. Тако је до деведесетих година Дунав осигурање имало око 1.300.000 осигураника, да би данас тај број био десет пута мањи. Према најавама иностраних стручњака, свест о важности осигурања мораће убрзо да стекне и наше становништво, јер интегрисање у европске системе условљава да најмање 2,5 одсто становништва поседује животну полису.\n\n- Људи се могу животно осигурати најмање на пет, а најдуже на 25 година. Када прође тај период, осигуравач је у обавези да исплати суму која је унапред договорена. То је најбољи облик штедње - објашњава за Блиц Неwс Соња Марић, маркетинг менаџер Цептер осигурања.\n\nОсигурање је, како наглашава Јованка Јовановић, директор дирекције за осигурање лица у оквиру Дунав осигурања, улагање у личну финансијску сигурност, али и у сигурност породице. Уложен новац увећан за одређену камату добија особа која је и уплатила полису. У случају да се деси нешто непредвиђено (смрт, тешко обољење или хендикеп), новац се исплаћује брачном другу, деци, родитељима, старатељима, блиским пријатељима, па чак и драгим комшијама или некадашњим љубавницима, чија имена осигураници унапред заветују у полиси.\n\nПроцес осигурања није компликован. Први корак је обраћање специјализованим кућама, а остатак је чиста папирологија. Клијент је дужан да попуни обрасце у којима би требало да наведе личне податке, постојање обољења (попут анемије, високог крвног притиска, дијабетеса, ангине пекторис, карцинома, АИДС...) и определи се на колико година жели да обезбеди полису и коју суму је у стању да издвоји. И ту се поступак завршава.\n\nПредрасуде да је овај вид заштите мисаона именица за буџет „обичних смртника“, тврде стручњаци, највећа је препрека у афирмацији осигурања у нашој земљи.\n\nСлавна Тина Тарнер, дама која је осигурала своје ноге на позамашну суму, овим потезом направила је преседан у понудама многих светских осигуравајућих кућа. Латиноамеричка певачица Џенифер Лопез је своју заносну задњицу осигурала на 300.000 долара, а цело тело на фантастичних милион зелених новчаница, што је, тврде многи, био веома добро осмишљен маркетиншки потез. Једна од наших најатрактивнијих певачица Ксенија Пајчин такође је спремна да следи светске трендове и у овом смислу, стога би, како каже, без размишљања осигурала своју задњицу.\n\n- Осигурала бих гузу, јер се о њој највише прича - каже за Блиц Неwс Ксенија. - Пошто живим у Србији, не би требало да маштам о жестоким цифрама. Узимајући све у обзир, полиса на гузу износила би 200.000 евра. За почетак!\n\nСвојевремено се шушкало да је фолк певачица Снежана Бабић Снеки осигурала своје 123 центиметра дугачке ноге код бечког осигуравајућег друштва на 100.000 долара. Недавно се испоставило да је информација била лажна, али је музичкој Барбики она савршено послужила у маркетиншке сврхе.\n\nМеђу топ-моделима на Западу постало је популарно осигуравати и „чаробну фигуру“. Ако манекен или манекенка „зараде“ који килограм више, осигуравајуће друштво дужно је да им исплати „кеш“ као сатисфакцију, али само ако се докаже да је до тога дошло неким случајем на који они нису могли да утичу. Од исплате нема ништа ако се утврди да су килограми последица намерног прекомерног уживања у храни. Овом виду заштите прибегла је и Клаудија Шифер, познати немачки топ-модел, чије тело „кошта“ невероватних пет милиона долара, док је сарајевска манекенка Андреа Лукић осигурала груди на 15.000 евра, а ноге и стомак на 10.000. Међу осигураницима најјачих домаћих осигуравајућих кућа нема, међутим, ниједног домаћег модела. Наша најуспешнија манекенка Даница Првуловић каже да су примања наших модела мала да би себи приуштили ову врсту осигурања.\n\n- Када се овде нешто промени, вероватно ћу осигурати тело на завидну суму - додаје Даница.\n\nУ Цептер осигурању кажу да последњих месеци добијају све више захтева јавних личности које желе да осигурају косу. Међутим, за формирање осигурања појединачног дела тела неопходно је да се појави бар 500 клијената са истим захтевом, како би то било исплативо за осигуравача.\n\n- Размишљамо и о тој врсти понуде, јер сматрамо да је то врло занимљив део осигурања, чиме бисмо многима олакшали реалност. Рецимо, оперски певачи директно зависе од стања својих гласних жица и ако им се деси нешто непредвиђено, они ће бити на губитку - каже менаџер Соња Марић.\n\nОсигуравајуће куће су спремне да изађу у сусрет чак и онима који желе да осигурају своје силиконске имплантате.\n\nОсигурање појединих делова тела има посебне, не тако ниске тарифе, које себи могу да приуште само они који се убрајају у џет-сет. Како нам је сликовито објаснио ПР једне бечке осигуравајуће куће, осигурање делова тела функционише по принципу чистог интереса. Ако фудбалер који на тржишту кошта много жели да осигура своје ноге, за такав подухват мора да издвоји велику своту новца, јер му од тога све зависи. То важи и за остале професије. Значи, у зависности од тога колико одређени део тела утиче на месечна примања неке особе, формира се и износ полисе који треба уплатити, а ако дође до повреде осигураног дела тела, осигуравач је дужан да исплати обрачунату суму и тиме обезбеди осигураном лицу опоравак без новчаног губитка.\n\nГруди, гуза, ноге... нису једини делови који се могу осигурати. Кит Ричардс, члан популарног бенда Ролинг Стонес, свој „златни кажипрст“ чува „под цифром“ од 1,6 милиона долара, док се луцидни Стивен Спилберг, познати режисер, тренутно налази у чудноватој потрази за агенцијом која би његову генијалност осигурала на 1,2 милијарде америчких долара.\n\nКларинетиста Боки Милошевић осигурао је руке својих ћерки, такође афирмисаних у музичком свету.\n\n- Ја сам већ зашао у године, али зато сам своје ћерке осигурао. Већ четири године уплаћујем им осигурање за њихове руке на 1.000 евра.\n\nДомаћи спортисти су „пионири“ овакве врсте осигурања у Србији. Наши златни кошаркашки репрезентативци укупно су осигурани на 100.000 долара по једном европском или светском првенству, а само Пеђа Стојаковић „вреди“ 40.000 зеленбаћа.\n\nРедитељи америчких филмова својски су се потрудили да опишу све начине на које би се могло обогатити преваром осигуравајућих кућа. Знајући да је Србија међу првима на листи најкорумпиранијих земаља, могло се очекивати да ће домаћи „мајстори“ наћи начина да доскоче закону и у овом смислу. Али, како истичу саговорници Блиц Неwса, у нашој земљи нису забележени слични примери, осим оних који се односе на намерне саобраћајне незгоде или намерно изазване кварове, јер је осигурање кола једино и популарно код нас. Многи верују да се разлог крије у малобројности оних који су осигурани.\n\n- Код нас је мали број људи осигуран на енормно високе суме - каже Јовановићева. - То су углавном озбиљни пословни људи. Њихова имена и „тежина“ уговора су, наравно, тајна. Када је реч о таквим полисама, неопходан је и лекарски преглед којим се установљава здравствено стање осигураника. Тако се елиминишу могуће злоупотребе.\n\nУ иностранству је осигуравање појединих делова тела, од којих осигураницима директно зависе месечна или годишња примања, устаљена пракса. У домаћој пракси није забележен сличан пример, али стручњаци очекују да ће се већ до краја године ствари и у том смислу знатно променити.\n\nКатарина Сретеновић','',124,'Милош','20040808142421','',0,0,0,1,0.567116687804,'79959191857578','20040808142421'); INSERT INTO cur VALUES (2665,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Балкан_поново_у_центру_пажње_САД','Извор: [http://www.b92.net/ Б92]\n\n==Балкан поново у центру пажње САД==\n\nБеоград, Вашингтон -- Према неким анализама, Балкан би могао поново да буде у центру пажње америчке администарције.\n\nУ САД следе председнички избори, а - после неколико година у којима је наш регион био у сенци ратова које је Вашингтон водио на Блиском истоку, наслућује се да би Балкан могао поново бити на дневном реду званичне политике Стејт департмента и Беле куће, поготову ако се зна да једног од кандидата за председника, Џона Керија, саветују Медлин Олбрајт, Ричард Холбрук, Џејмс Рубин, и сенатор Џозеф Бајден.\n\nАналитичар америчке спољне политике и односа Вашингтона према Београду Обрад Кесић сматра да су најаве да би промена на челу САД значила и покретање питања статуса Косова и излажење у сусрет захтевима лидера косовских Албанаца, део председничке кампање.\n\n\"Сад је у току кампања и многи ставови, који се у току кампање донесу, уопште се не остваре када се кампања заврши. Морамо бити свесни да је циљ сваког кандидата да придобије што већи број гласова, поготово ове године, када ће избор између Керија и Буша да буде баш тесан\", каже Кесић.\n\nГоворећи о разликама два главна претендента за место председника САД, Џорџа Буша и Џона Керија, Кесић каже: \"Битна разлика је у томе што је Кери рекао да он тражи брже решење коначног статуса Косова. Бушова администрација је прихватила и она је архитект садашњег плана за Косово, по коме иду прво стандарди, а онда статус. То је једна од разлика. Лично мислим да спољна политика према Балкану и према Србији неће много да се мења, без обзира на то ко победи на предстојећим председничким изборима у САД. Морамо да будемо свесни и да би Балкан спао у други ред интереса\".','',124,'Милош','20040808142730','',0,0,0,1,0.360865954943,'79959191857269','20040808142730'); INSERT INTO cur VALUES (2666,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Локални_избори_и_кохабидатација:_Одскочна_даска_за_пут_до_врха?','#REDIRECT [[Вести за 8. август 2004., Локални избори и кохабитација: Одскочна даска за пут до врха?]]\n','Вести за 8. август 2004., Локални избори и кохабидатација: Одскочна даска за пут до врха? moved to Вести за 8. август 2004., Локални избори и кохабитаци',124,'Милош','20040808143040','',0,1,0,1,0.84676726986353,'79959191856959','20040808143040'); INSERT INTO cur VALUES (2667,0,'Алберт_Ајнштајн','[[image:Ајn-car2.jpg|thumb|left|Карикатура Алберта Ајнштајна]]\n\n\n===АЈНШТАЈНОВ МОЗАК===\n\nЧовек не мора да буде Ајнштајн да би схватио да се мозак Алберта Ајнштајна битно разликовао од мозга обичног смртника. Сива маса смештена у тој рашчупаној глави успела је да унесе револуцију у нашу концепцију времена, простора, кретања - самих темеља физичке реалности - не само једном, већ неколико пута у својој запањујућој каријери. Међутим, иако је Ајнштајнов мозак морао по нечему да буде изузетан, патолог који га је извадио из лобање великог физичара после смрти, саопштио је да тај орган по свом спољашњем изгледу спада у потпуно нормалне - није ништа већи, нити тежи од просечног. Међутим, анализа Ајнштај новог мозга коју су недавно извршили канадски научници, показала је да ипак постоји једна физичка специфичност. Део мозга који управља математичким способностима и просторним расуђивањем - два кључна елемента Ајнштајнове генијалности - био је знатно већи од просека и поседовао је далеко бројније везе између ћелија, што је вероватно доприносило њиховом ефикаснијем функционисању. Мада тај закључак ни из далека није дефинитивно доказан, каже др Франсин Бенес, директор Лабораторије за структуралну неурологију Болнице „Меклејн\" из Бостона, „реч је о фасцинантном открићу\". \nНеобична прича о томе како је мозак уопште доспео на канадски Универзитет „Мекмастер\" у Хамилтону, у Онтарију, подједнако је фасцинантна. Када је Ајнштајн умро од прскања артерије у трбушној дупљи 1955, у 76. години, патолог који је обавио аутопсију у болници у Принстону, др Томас Харви, извадио је мозак, ставио га у теглу с формалином - и задржао. Харви није био стручњак за неурологију, а његово присвајање Ајнштајновог мозга без ичијег претходног одобрења изазвало је гнев и револт бројних научника. Међутим, тај чин му је само ишао у прилог. Породица му је, када јој се обратио, допустила да задржи орган ради даљег научног испитивања. Међутим, у наредној деценији Харви, који данас живи у Лоренсу, у држави Канзас, није учинио ништа у смислу објављивања закључака својих истраживања, нити је делиће мозга дао другима на испитивање. Прича се да је теглу држао иза фрижидера у својој лабораторији.\nНајзад 1996, Харви је своје податке и знатан део ткива дао докторки Сандри Вајтелсон, неурологу, која држи „банку мозгова\" на Универзитету „Мекмастер\", у циљу упоредног проучавања мождане структуре и функције. Ти нормални, здрави мозгови, које су науци оставили људи чија је интелигенција брижљиво изрнерена пре смрти, обезбедили су Вајтелсоновој солидан скуп реперних вредности са којима је могла да упореди центар Ајнштајнове генијалности. Да би компарација бија што валиднија, она и њен тим су упоредили Ајнштајново ткиво са ткивом мушкараца његових година. Открили су да је у погледу величине Ајнштајнов мозак сасвим просечан, али да је област, која се стручно назива „доњи паријетални режањ\", око 15 одсто шира од нормалне. „Визуелно-просторна спознаја, математичко размишљање и сагледавање кретања\", написала је Вајтелсонова са својим сарадницима, „битно се ослањају на ову област.\" А као што се зна, Ајнштајнове импресивне идеје потицале су из визуелних слика које је интуитивно замишљао, а онда преводио на језик математике (теорија релативитета, на пример, резултат је његовог размишљања о томе како би изгледало путовање кроз космос на зраку светлости).\n\nТо је, дакле, основно објашњење истраживача. И мада је оно сасвим уверљиво, пошто се слаже са постојећом неуролошком теоријом, не мора да значи да је тачно. Ми знамо да је Ајнштајн био геније, знамо такође да је његов мозак био физички другачији од просечног. Али, то још увек није доказ за узрочно-последичну везу у прилог његовој генијалности. Оно што научници треба да ураде јесте да испитају мозгове неколико математичких генија да би видели постоје ли и код њих исте абнормалности. Чак и ако се покаже да постоје, можда је гломазнији паријетални режањ резултат напорне менталне „гимнастике\", а не урођено обележје које доводи до генијалности. Све у свему, можемо да закључимо следеће: још не знамо да ли је Ајнштајн рођен са изузетним умом или га је стекао, развијајући његове способности са сваком новом бриљантном идејом. (Блиц, 23. септембар 1999.) (доматриос)\n\n[[image:Мозак2.jpg|thumb|left|Мозак Алберт Ајнштајна]]\n\n===АЈНШТАЈН РУСКИ ШПИЈУН?===\n\nБио је нешто попут рок звезде у свету науке. Жене су та прогањале, славне личности су желеле да буду у његовом друштву, политичари су му се улагивали, а новинари су га пратили улицама. Но, Алберт Ајнштајн је добро знао да му је све то време за петама била и једна далеко мрачнија сила. Годинама га је Федерални истражни биро (ФБИ), заједно са многим дрјугим организацијама, пратио, на основу магловитих сумњи да је руски шпијун, за јавност узнемиравајућих чињеница да је отворено подржавао социјалистичке идеје, борбу за грађанска прав и пацифизам и данас смеших оцтужби, да је радио на смртоносном ласерском оружју, као и да је био на челу комунистичке завере чији је циљ био да преузме Холивуд.\n\nОва прича је у грубим цртама обелодањена 1983. када је др Ричард Ален Шварц. професор енглеског на универзитету у Флориди, успео да добије цензурисану верзију Ајнштајновог ФБИ досијеа од 1.425 страна и о њему објавио чланак у часопису \"Нејшн\". На страницама књиге \"Ајнштајнов досије: Рат Едгара Џеј Хувера против најславнијег иаучника света\", пред очи јавности излазе потпуно нови детаљи. Аутор, Фред Џером је, уз подршку Групе за судску помоћ јавним грађанским парницама, тужио владу, са захтевом да му се на увид да мање цензурисана верзија овог досијеа. Књига ће бити објављена овог месеца.\n\nУ новом материјалу је до детаља објашњено како је Биро надзиравао Ајнштајна и његове сараднике и чак се наводе и идентитети извора који су га оптужили за шпијунажу. Агенти су предано пречешљавали канте са ђубретом, пошту и преслушавали телефонске разговоре. Истрага није открила ништа но, без обзира, ФБИ је наставио да Ајнштајна прати у стопу, све до његове смрти 1955. укључивши у истрагу чак и Службу за имиграцију и натурализацију, не би ли се размотрила могућност депортације. Како Џером објашњава, прави Ајнштајн је био далеко од популарне слике разбарушеног идеалисте, каквим га обично сматрају. Политички проницљив, овај јединствени ум, био је предузимљив заштитник обесправљених и врло промишљен у пружању подршке одређеним организацијама.\n\nАјнштајнови политички проблеми почели су врло рано. Када је избио Први светски рат, још као млад, отворено је осудио мнлитаризам и био један од четири нетакнута интелектуалца који су потписали антиратни манифест у коме се подвлачи потреба за јединством Европе.Већ 1919. његово име постаје светски познато у области науке, али се све чешће и отвореније појављује у вези са организацијама и скуповима посвећеним борби за мир и разоружање.\nСредином 1933. по Хитлеровом доласку на власт, Ајнштајн полази у Америку, на универзитет Принстон.\nПрестрављен атомском бомбом, после Другог светског рата, Ајнштаји је јавно говорио у прилог светске владе, и мада се плашио тираније такве институције, како је рекао, још више је зазирао да се ближи један нови \"рат над ратовима\".\n\n[[image:Ајнштајн.jpg|thumb|left|Алберт Ајнштајн]]\n\nПедесетих је јавно иступао, тражећи милост за Розенберга, осуђеног на смрт због оптутужбе за шпијунажу а због подршке грађанима да не сведоче пред подкомитетом сенатора Макартија. За Ајнштајна се заинтересовао лично Џ. Е. Хувер, шеф ФБИ, јер како се сматрало, либерализам рализам је био тек корак до комунизма. После рата, власт је живела у страху да губи пропагандни рат са Совјетским Савезном, док, су величине попут Пикаса, Чаплина и Ајнштајна отворено и оштро критички иступале против америчке политике.\nПротив оваквог једног духа се није могло отворено деловати и сам материјал нам више говори о ставу Вироа и јавности према научном генију уопште, него према самом научнику о коме је реч.\nИзмеђу осталог, Биро је забележио да се АЈНштајн сусрео са Павелом Михајловим, совјетским вицеконзулом у Њујорку, а да је састанак уговорила Маргарита Конењкова, руска емигранткиња, за коју се иначе верује да је била шпијун. По писмима која су се 1998. појавила на Сотбијевој аукцији, Конењкова је била и Ајнштајнова љубавница. ФБИ је то изгледа, превидео, или није знао.\nПосле Стаљинове смрти 1953. и пошто је попустила антикмунистичка хистерија која је пратила Макартијеву кампању, политичка позадина хајке над Ајнштајном изгубила је на актуелности. (А. Грујић, Новости, 12. мај 2002.)\n\n[[ar:اينشتاين]]\n[[da:Albert Einstein]]\n[[de:Albert Einstein]]\n[[el:Άλμπερτ Αϊνστάιν]]\n[[en:Albert Einstein]]\n[[eo:Albert EINSTEIN]]\n[[es:Albert Einstein]]\n[[fa:آلبرت اینشتین]]\n[[fi:Albert Einstein]]\n[[fr:Albert Einstein]]\n[[gl:Albert Einstein]]\n[[he:אלברט איינשטיין]]\n[[it:Albert Einstein]]\n[[ja:アルベルト・アインシュタイン]]\n[[ko:알베르트 아인슈타인]]\n[[lv:Alberts Einšteins]]\n[[nl:Albert Einstein]]\n[[no:Albert Einstein]]\n[[pl:Albert Einstein]]\n[[pt:Albert Einstein]]\n[[ro:Albert Einstein]]\n[[ru:Эйнштейн, Альберт]]\n[[simple:Albert Einstein]]\n[[sl:Albert Einstein]]\n[[sv:Albert Einstein]]\n[[th:อัลเบิร์ต ไอน์สไตน์]]\n[[tr:Albert Einstein]]\n[[zh:阿尔伯特·爱因斯坦]]','Враћено на последњу измену од корисника Djordjes',108,'Djordjes','20050102104623','',0,0,1,0,0.500947340159,'79949897895376','20050102104623'); INSERT INTO cur VALUES (2668,6,'Ајнштајн.jpg','Ајнштајн','Ајнштајн',24,'Domatrios','20040808201101','',0,0,0,1,0.565302962963751,'79959191798898','20050102104630'); INSERT INTO cur VALUES (2669,6,'Ајn-car2.jpg','','',24,'Domatrios','20040808205414','',0,0,0,1,0.286213035961811,'79959191794585','20050102104630'); INSERT INTO cur VALUES (2670,6,'Мозак2.jpg','','',24,'Domatrios','20040808205459','',0,0,0,1,0.735156321651448,'79959191794540','20050102104630'); INSERT INTO cur VALUES (2671,0,'Aрхива_вести_за_јул_2004.','[[31. јул]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 31. јул 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 31. јул 2004.}}','',124,'Милош','20040809123243','',0,0,0,0,0.379438328268,'79959190876756','20040809123243'); INSERT INTO cur VALUES (2672,0,'Архива_вести_за_август_2004.','[[17. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 17. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 17. август 2004.}}\n[[16. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 16. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 16. август 2004.}}\n[[15. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 15. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 15. август 2004.}}\n[[10. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 10. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 10. август 2004.}}\n[[9. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 9. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 9. август 2004.}}\n[[8. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 8. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 8. август 2004.}}\n[[7. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 7. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 7. август 2004.}}\n[[6. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 6. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 6. август 2004.}}\n[[5. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 5. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 5. август 2004.}}\n[[4. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 4. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 4. август 2004.}}\n[[3. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 3. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 3. август 2004.}}\n[[2. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 2. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 2. август 2004.}}\n[[1. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 1. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n{{изводи из вести за 1. август 2004.}}','',124,'Милош','20040826231140','',0,0,0,0,0.922091194858,'79959173768859','20040826231140'); INSERT INTO cur VALUES (2673,0,'Вести_за_9._август_2004.,_Еврокорп_преузео_комаду_у_Авганистану','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==Еврокорп преузео комаду у Авганистану==\n\n\'\'Војна јединица састављена од војника из пет европских земаља чланица НАТО преузела је команду над медјународним безбедносним снагама у Авганистану.\'\'\n\nЕвропска војна јединица налази се под водјством Француске и Немачке, а у њеном саставу су још и војници Белгије, Луксембурга и Шпаније.\n\nЗадатак у Авганистану је први ван Европе коју спроводи јединица под називом Европски корпус. Она замењује канадске официре и предводиће медјународне снаге у наредних шест месеци.\n\nОвај прелаз поклапа се са растућим критикама да је број безбедносних снага у Авганистану ограничен.\n\nBBC-јев дописник каже да је број упошљених војника недовољан да помогне у обезбедјивању безбедности за изборе у октобру, посебно изван Кабула.','',124,'Милош','20040809123753','',0,0,0,0,0.645392630084,'79959190876246','20040809224725'); INSERT INTO cur VALUES (2674,0,'Вести_за_9._август_2004.,_Ирански_дипломата_у_Ираку_безбедан','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==Ирански дипломата у Ираку безбедан==\n\n\'\'Ирански министар иностраних послова Камал Харази саопштио је да је ирански дипломата који је нестао у Ираку и за кога се веровало да је отет, жив и здрав.\'\'\n\nМинистар Харази је, у обраћању новинарима у Техерану, рекао да иранска влада интензивно ради на овом случају, али је одбио да изнесе појединости.\n\nДипломата Фереидун Јахани нестао је у среду, током путовања од Багдада до углавно шиитима насељеног града Карбале, у којем је требао да ступи на функцију иранског конзула.\n\nГрупа која себе назива Исламска армија у Ираку, објавила је видео снимак на којем је Јаханијев пасош и текст у којем се он оптужује да је покушавао да подстакне секташтво и раздор.\n\nПрошлог месеца, ирачки министар одбране Хазем Ал Шалан оптужио је Иран за мешање у унутрашње ствари Ирака. Иранско министарство иностраних послова упорно негира ове оптужбе тврдњама да Иран једино жели да види више стабилности и безбедности у Ираку.\n\n===Налог за хапшење Садамовог судије===\n\nУ Ираку је иначе главна вест налог за хапшење двојице истакнутих политичара и родјака - Салема и Ахмеда Чалабија. Салем Чалаби је на челу специјалног трибунала који суди бившем ирачком председнику Садаму Хусеину.\n\nСудија је саопштио да је Чалаби осумњичен за умешаност у убиство генералног директора ирачког Министарства финансија Хаитама Фадела у јуну ове године. Његов ујак Ахмад Чалаби је оптужен за наводно фалсификовање.\n\nНиједан од двојице оптужених није у Ираку, мада су изјавили да ће се вратити да одговоре на све оптужбе.\n\n===Ахмад Чалаби у немилости Американаца===\n\nСалем Чалаби у изјави за ББЦ рекао је да су оптужбе против њега смешне и додао:\n\n\'Управо сам усред преговора о овом проблему, у чије су решавање укључени премијер и председника Ирака. Обојица су ми пружила уверавања да ће настојати да што брже разреше ову ситуацију. Желим да сперем љагу са свог имена. Ово је лудост. Желео сам одмах да се вратим у Багдад, али ми је запрећено затвором,\' каже Салем Чалаби.\n\nАхмад Чалаби, који је важио за озбиљног кандидата за лидера Ирака док није пао у немилост Американаца, сада тврди да је ова истрага против њега политички мотивисана.\n\n===Ал Садр не напушта Наџаф===\n\nРадикални шиитски верски водја Моктада Ал Садр одбио је последњи позив власти у Багдаду да са својим борцима напусти Наџаф у којем су настављени сукоби са америчким снагама и ирачком полицијом.\n\nАл Садр је на прес конференцији у главном светилишту у Наџафу, џамији Имам Али, рекао да ће остати и бранити град до последње капи крви.\n\nМоктада Ал Садр обратио се дан након посете ирачког премијера Ијада Алавија Наџафу где је позвао екстремисте да положе оружје.\n\nОсим наставка сукоба у Наџафу, извештава се и о експлозији аутомобила бомбе близу Бакубе у којој је, како је званично саопштено, погинуло најмање 6 особа. Полицијски званичници су рекли да тај бомбашки напад изгледа ако покушај убиства заменика гувернера Дијала области. Западно од Багдада погинуо је један амерички маринац.','',124,'Милош','20040809124242','',0,0,0,0,0.386442931549,'79959190875757','20040809224713'); INSERT INTO cur VALUES (2675,0,'Вести_за_9._август_2004.,_Страдање_Срба_у_\'Олуји\'','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==Страдање Срба у \'Олуји\'==\n \n\'\'Ратко Гајица, члан водства Самосталне демократске српске странке и њен заступник у Хрватском сабору, отворио је у Хрватској занимљиву полемику о томе да ли се у Хрватској на прави начин обиљежава годишњица операције \"Олуја\".\'\'\n\nОн је замјерио хрватским властима да се нигдје тијеком обиљежавања догађаја из 1995. године нису спомињале и српске жртве у тој операцији.\n\nРатко Гајица направио је ове године значајну гесту, јер се - као једини од српских представника - појавио на обиљежавању девете годишњице \"Олује\" у Книну, те је присуствовао свечаном полагању вијенаца на книнском гробљу, чему је присуствовало цијело хрватском руководство с предсједником стипом Месићем и премијером Ивом санадером на челу.\n\n===Коме венци у Книну?===\n\nОн је касније објаснио да је дошао на ту свечаност јер је добио позив. Рекао је да је био на полагању вијенаца у Книну с циљем да ода почаст жртвама рата. \n\nНо, изјавио је да му је жао што је та свечаност била одавање почасти само погинулима хрватске националности. Исто тако, по његову мишљењу говори и поруке били су упућени само Хрватима, за Србе се није нашло мјеста, осим на начин да се на њих указивало прстом пријекора.\n\nОн је напоменуо: \"Неки можда мисле да би Срби тај дан требали остати у кући и не излазити. Мени се чини да прослава овакве врсте, ако на њој има мјеста само за Хрвате, заправо и није државна прослава.\"\n\n===Када долазе на ред српске жртве?===\n\nДошавши у Книн он је поступио у складу са садашњом политиком вођа српске заједнице у Хрватској да судјелују у одавању почасти палима хрватске националности, што је већ урађено у Вуковару и на неким другим мјестима.\n\nНо, напоменуо је Гајица, да се нада да ће доћи на ред и признаваје стварних жртава које су у акцији Олуја имали и Срби, и одавање поштовања и тим жртвама.\n\nТа је његова изјава изазвала реакције у политичким круговима у Хрватској. Мишљење предсједника Либералне странке Златка Крамарића јесте да нитко обиљежавањем обљетнице Олује не доводи у питање жртве српске националности.\n\n===Дан победе и интеграције===\n\nПотпредсједница најјаче опорбене странке Социјалдемократске партије, бивша министрица обране Жељка Антуновић каже да није спорно да је тијеком акције \"Олуја\" било и пуно жртава на српској страни, али - како она каже - \"5. коловоз није дан обиљежавања жртава него дан обиљежавања побједе и коначног почетка интеграције Хрватске\".\n\nПредсједнички кандидат десне Хрватске странке права Славен Летица изјавио је да је одавање почасти свим жртвама логичан приједлог, али је напоменуо: \"\'Олуја\' је била велика војна побједа Хрватске војске, и као таква се треба славити. А за одавање почасти свим жртвама рата може се одабрати неки други датум.\"\n\nМароје Миховиловић\nДописник ББЦ из Загреба','',124,'Милош','20040809124505','',0,0,0,1,0.127534260567,'79959190875494','20040809224702'); INSERT INTO cur VALUES (2676,0,'Вести_за_9._август_2004.,_Барбалићима_враћен_стан','Извор: [http://www.b92.net Б92]\n\n==Барбалићима враћен стан==\n\nЗемун -- После седам година маратонског процеса и низа извршних пресуда, породици Барбалић је враћен стан у Земуну.\n\nЧетврти општински суд у Београду наложио је да се некадашња секретарица лидера Српске радикалне странке Љиљана Мијоковић-Михајловић исели из стана у Земуну, који је после седам година враћен породици Барбалић.\n\nИван Барбалић изјавио је за Б92 да је за њега и његову породицу била очекивана одлука суда да се Љиљана-Мијоковић Михајловић исели из њиховог стана у Земуну: \"Таква одлука је била једино могућа да се донесе на основу свих папира и докумената који постоје у том случају. Било је само питање времена када ће да се донесе таква одлука. Сатисфакција постоји од првог дана јер је суд донео одлуку почетком јула, кад су они ушли у стан, и све време суд је доносио одлуку у нашу корист, једино што имам утисак да је ова последња некако оштрије срочена, мало ултимативнија, не само што се тиче напуштања стана него и око трошкова.\"\n\nПородица Барбалић остала је 1997. године без смештаја, личних ствари и докумената и након две године подстанарског стажа у Земуну, одселили су се на Крк. Барбалићи су остали без стана док је на власти у Земуну била СРС. Тај стан, у влашниству општине, обијен је док су били на одмору у Хрватској. Љиљани Мијоковић је касније дозвољен и откуп стана. Судска одлука из 1997, којом се као хитна мера налаже њено исељење није реализована, јер су приликом сваког покушаја судских извршитеља присталице СРС опкољавале зграду у којој се стан налази, а полиција није интервенисала.','',124,'Милош','20040809124830','',0,0,0,1,0.230784681267,'79959190875169','20040809224652'); INSERT INTO cur VALUES (2677,0,'Вести_за_9._август_2004.,_Костолац:_Настављају_се_преговори','Извор: [http://www.b92.net Б92]\n\n==Костолац: Настављају се преговори==\n\nПожаревац -- У понедељак ће бити настављени преговори костолачких рудара са пословодством ЕПС-а и представницима Владе.\n\nШтрајк око 1.200 радника делова Јавног предузећа \"Површински копови Костолац\" замрзнут је до даљег, а преговори штрајкача са пословодством Електропривреде Србије и представницима Министарства рударства и енергетике настављени су у понедељак у 10 сати.\n\nЧлан Штрајкачког одбора Милан Јосић каже да још није усаглашена нова систематизација радних места, да није усвојен захтев да се радници, који раде преко Омладинске задруге приме у стални радни однос, а није донета ни одлука о смењивању директора \"Површинских копова\" и \"Термоелектране\" Драгољуба Лаковића и Бојана Живановића. \n\nЧлан штрајкачког одбора Љубиша Лазић објашњава за Б92 шта штрајкачи очекују од састанка са директором ЕПС-а Владимиром Ђорђевићем. \"Ми нисмо страни плаћеници, нисмо плаћеници интересних група. Очекујемо, првенствено, да господин Ђорђевић смени оне који су довели до ове ситуације. Значи, ако се директор одрекао 1.250 радника као радника, није могао да их се одрекне као људи. Ипак смо ми грађани ове државе, гласали смо за ову Владу и живећеамо у овој држави\", рекао је Лазић.\n\nУправни одбор Електропривреде Србије именовао је нове чланове УО јавних предузећа \"Површински копови Костолац\" и \"Термоелектране Костолац\", наводи се у најновијем броју костолачког фабричког листа \"Глас произвођача\". За председника УО \"Површински копови\" именован је Мирослав Игњатијевић, саветник у Удружењу за енергетику и енергетско рударство Привредне коморе Србије.\n\nНа челу УО \"Термоелектрана Костолац\" налази се председник Окружног одбора Г17 плус Славко Живковић, а у саставу овог тела су републички посланик ДСС Славољуб Матић, председник Општинског одбора СПС из Петровца на Млави Радиша Драгојевић и председник Синдиката \"Термоелектрана Костолац\" Угљеша Цветковић.','',124,'Милош','20040809125031','',0,0,0,1,0.08031068746,'79959190874968','20040809224643'); INSERT INTO cur VALUES (2678,0,'Вести_за_9._август_2004.,_Гуча_је_постала_светски_фестивал','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n\n==Гуча је постала светски фестивал==\n\n\'\'Уз Словенце и Македонце, у Драгачеву је било Аустријанаца, Немаца, Швајцараца, Швеђана, Француза...\'\'\n\nГУЧА - После четири дана и четири ноћи жестоког урнебеса, током којих је, процењују смели организатори, кроз Гучу прошло више од 300.000 људи, а од њих је сваки стоти био - Словенац, неки кажу да је било и свих четири стотине хиљада гостију, Сабор је ноћас, у ствари рано јутрос, завршен.\n\nЈуче касно поподне, на стадиону поред реке Белице одржано је и завршно трубачко такмичење, за титуле најбољих трубача Србије и за \"карту\" која гарантује улазак у трубачку историју и бесмртност, надметало се 20 дувачких оркестара који су у престоницу трубе стигли после предтакмичења у Бољевцу, Котражи, Сурдулици и на Златибору.\n\nВече раније на такмичењу младих дувачких оркестара Србије титула најбољег припала је трубачима оркестра \"Етно арт\" из Коштунића, а најбољи трубач јуниорског финала је Бојан Крстић из Владичиног Хана.\n\nУ ноћи између суботе и недеље, када је број посетилаца обарао све досадашње рекорде, Гуча и сви њени гости били су сведоци истинског спектакла, до сада невиђеног на Сабору. На градском стадиону, на поноћном концерту, са србијанским трубачким мајсторима, у трансу, веселило се и уживало барем 50.000 људи - Дејан Петровић, Вељко Остојић, Дејан Лазаревић, Радиша Витезовић и остали трубачки асови скоро три сата изазивали су праву ерупцију радости, емоција, уживања уз звуке трубе. Тачно у поноћ над градом је био ватромет, Сабор је замирисао светски, а свирка на стадиону продужила се до раних јутарњих сати.\n\nУ исто време улицама града, са свих стана просто је куљала маса сабораша, од још 100.000 људи, који су опседали кафане, окупирали шатре у којима слободне столице није било ни за лек.\n\nНа градском тргу, оркестар из немачког града Ланцута, састављен од чистих Немаца свирао је Видовдан, Словенци \"Месечину\", Македонци \"Моравац\"...\n\nНеосетно, оно што је прошле године било тек назнака, ове године постало је очигледно - Гуча је постала светски фестивал. Уз поменуте Словенце који су преплавили варошицу, ове године на све стране по Драгачеву било је Аустријанаца, Немаца, Швајцараца, Швеђана, Француза...\n\n===Младић избоден на смрт===\n\nУ недељу око 1.30 сати, испред једног од кафића близу стадиона у Гучи, ножем је на смрт избоден младић чије име истражни органи током јучерашњег дана нису саопштили. Јуче није било могуће доћи ни до других детаља трагичног догађаја који није запамћен на досадашња 43 Драгачевска сабора трубача. Незванично, нападач је Чачанин, и јуче ујутру је приведен. Претпрошле ноћи, по незваничним сазнањима повређен је још један сабораш, који је са моста на реци Белици скочио у воду, и то на главу. У помоћ су му прискочили други сабораши и, на срећу, живог га извукли из воде.\n\n===Победник===\n\nВељко Остојић из села Злакуса код Ужица прва је труба и победник овогодишњег 44-тог Драгачевског сабора трубача који је синоћ завршен у Гучи. Друга труба сабора је Дејан Лазаревић из Пожеге, а трећа Елвис Ајдиновић. Жири публике \"Златну трубу Драгачевског сабора\" доделио је Срђану Азировићу. Награду за најбољи оркестар добио је оркестар Сејата Сејдића из Бојника, други је оркестар Дамира Сејдића, такође из Бојника, а трећи оркестар Ненада Младеновића из Врања. Награду за најизводније музицирање добио је оркестар Радета Славковића, награду за најлепше одсвирано коло оркестар Дејана Лазаревића, а за песму, оркестар Сејата Сејдића.\n\nИначе, такмичење је због јаког пљуска око 19 сати било прекинуто на сат времена. Киша је већину сабораша отерала са стадиона, остало је пар стотина најватренијих обожавалаца трубе који су по пљуску од стадиона направили прави диско-подијум.\n\n===Тадић: Сабор је мисија добре воље===\n\nПредседник Србије Борис Тадић јуче нешто пре 17 сати стигао је у Гучу на Драгачевски сабор трубача. Тадић је прошетао препуним улицама Гуче, руковао се и разговарао са саборашима, био понуђен кикирикијем, а затим је присуствовао финалном такмичењу трубачких оркестара на стадиону поред реке Белице.\n- Сабор је мисија добре воље. Овде видите радосне људе. Србија треба да покаже своју радост свету, упркос проблемима у којима се налази - рекао је Тадић, откривајући да је његова најомиљенија трубачка песма \"Са Овчара и Каблара\".\n- Сабор не би требало да буде само манифестација радости музике и весеља, него и прилика за грађење боље слике Србије у свету. Овде је, чуо сам, 5.000 Словенаца, овде су Швајцарци, Аустријанци, Немци, то је веома важно, то помаже развоју, продаји производа и лепшој слици Србије у свету - рекао је Тадић.\n\nЗ. Шапоњић','',124,'Милош','20040809125527','',0,0,0,1,0.150798523403,'79959190874472','20040809224633'); INSERT INTO cur VALUES (2679,0,'Вести_за_9._август_2004.,_Ковач:_Мађарска_адекватно_реагује','Извор: [http://www.beta.co.yu/ Бета]/[http://www.danas.co.yu/ Данас]\n\n==Ковач: Мађарска адекватно реагује==\n\nБудимпешта - Шеф мађарске дипломатије Ласло Ковач изјавио је да нису тачне тврдње да је Мађарска \"слабо одреаговала\" на последње случајеве међуетничких сукоба у Војводини. У осврту на изјаву лидера ДСВМ Андраша Агоштона да се \"мађарска политичка елита слабије држи према мађарским мањинама у окружењу\", Ковач је запитао какво оштрије држање се очекује од мађарских званичника и изразио наду да Агоштон не сматра да би Мађарска требало да има насилан приступ. \"Ако Агоштон мисли на то, онда се ја не слажем са њим\", рекао је он. Говорећи о иницијативама мађарске дипломатије у том контексту, Ковач је навео да је упутио писмо српском премијеру Војиславу Коштуници, да се то питање у већој мери разматра на разним форумима Европске уније, као и да је америчким званичницима указано на ситуацију у Војводини. Ковач је позвао странке војвођанских Мађара да, уместо међусобних свађа, наступе заједнички у изношењу својих захтева властима у Београду и указао да могу да добију подршку председника Србије Бориса Тадића.','',124,'Милош','20040809125739','',0,0,0,1,0.629647349766,'79959190874260','20040809224623'); INSERT INTO cur VALUES (2680,0,'Вести_за_9._август_2004.,_Безвизна_Европа_ни_на_видику','Извор: [http://www.dnevnik.co.yu/ Дневник]\n\n==Безвизна Европа ни на видику==\n\n\'\'На територији државне заједнице имамо два визна система, у Србији један, у Црној Гори други. А Брисел тражи државу са јединственим визним системом.\'\'\n\n- Наше политичко лобирање да се нађемо на “белом Шенгену” нема резултата без испуњавања стручно- техничких услова на терену.Притом је поверење ЕУ у наше институције, полицију и правосуђе далеко испод оног које уживају Бугарска и Румунија и зато ће наши грађани још дуго време проводити у редовима за европске визе-изјавио је за “Дневник” Милан Пајевић, спољнополитички саветник вицепремијера Мирољуба Лабуса и доскора амбасадор “ад хок” у МИП.\n\nПајевић открива да у нашој дипломатији више не постоји комисијско бављење Шенгеном, европским системом који представља огромну базу података, са седиштем у Стразбру, и мрежом у чланицама ЕУ под “шенгенским кишобраном”. Тим за “белу листу”, безвизни улазак у ЕУ, предводила је бивша Свилановићева помоћница Александра Јоксимовић.\n\n- Обећања тадашње ДОС гарнитуре да ћемо се 2005. године наћи на “белој листи” ЕУ било је једно у низу којих смо се наслушали у циљу страначких и личних промоција.Сетите се само тврдње да ћемо 2007. године ући у ЕУ, а изговарали су је људи који су у мају прошле године обећавали студију изводљивости на солунском самиту,а да нису знали ни шта она значи - каже Пајевић, који је човек од поверења и за специјалне задатке вицепремијера Србије.\n\nМеђу европске стандарде које нисмо испунили он наводи контролу лица и преласка границе,техничке процедуре и методе рада унутрашњих послова и правосуђа у ЕУ. Додатни проблем, по Пајевићу, јесте пропустљивост наших граница, а посебно административа према Косову и Метохији и она према Албанији.\n\n- Лако тече шверц оружја, дроге и трговина људима - упозорава Пајевић и закључује да је долазак на “Шенген листу” мешавина политичких и техничких питања које држава мора да испуни.\n\n- А ми смо још увек далеко од тога. Ни Бугари, ни Румуни нису све идеално урадили, али је ЕУ уверена да иду добрим путем. Ми на територији такозване државне заједнице имамо два визна система, у Црној Гори један, у Србији други. Брисел очекује да се реши управо ово најважније политичко питање, јер тражи државу са јединственим визним системом - наглашава Лабусов саветник и додаје да зато и стојимо у месту у процесу придруживања Европи, јер смо једна држава на папиру.\n\nЈедан државни функционер који је тражио анонимност, коментаришући наше удаљавање од “беле листе”, сличног је мишљења.\n\n- Ми смо ту “пукли”, јер је 2003. године постојала могућност да се направи нови пасош, а без њега нема “беле Шенген листе”, која тражи да држава има пасош по европским стандардима, који не може да се фалсификује. Други захтев је био да немамо популациону експлозију и да нећемо преплавити европске државе. А , на жалост, ми смо са Бугарима и Румунима у тој демографској групи. И све се, дакле, свело на нефункционисање државне заједнице, која није могла да донес законе о симболима и нови грб на пасошу - каже наш саговорник и указује на још један проблем с којим је СЦГ суочена, а то је потпуни правни неред када је реч о списковима наших грађана на Космету.\n\nДраган Миливојевић','',124,'Милош','20040809125958','',0,0,0,1,0.176433703013,'79959190874041','20040809224612'); INSERT INTO cur VALUES (2681,0,'Вести_за_9._август_2004.,_Не_лети_се_без_горива','Извор: [http://www.novosti.co.yu/ Новости]\n\n==Не лети се без горива==\n\nБЕОГРАД - Генерал потпуковник Радољуб Масић пре месец дана постављен је на дужност заменика начелника Генералштаба Војске СЦГ за Ратно ваздухопловство и противваздушну одбрану. Припада генерацији пилота нашег ратног ваздухпловства, који дуго лете на млазним авионима.\n\nНа питање како оцењује тренутно стање у Ратном ваздухопловству, генерал Масић каже:\n\n- Укупним стањем нисмо задовољни. Али, иако имамо доста великих проблема у извршавању задатака, наша борбена готовост није битно умањена. Извршили смо одређене модернизације и модификације у РВО и ПВО. Тако су урађене неке модификације на авиону \"супер галеб 4\", као и на хеликоптерској и транспортној авијацији. Делимично смо модернизовали и систем \"нева\", као и један број радара. Све је то урађено нашим напорима и памећу.\n\nКоји су главни проблеми са којима се данас суочава Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана?\n\n- Један од њих је застарелост средстава ратне технике авијације и артиљеријско-ракетних јединица противваздушне одбране и ваздушног осматрања и јављања. Посебно се то односи на авијацију. Тако су наши најновији авиони МиГ 29 набављени 1987. године, али су сада сви приземљени. Чекају да се обезбеде средства за њихов ремонт.\n\n===Други одмичу===\n\nКОЛИКО овај род наше војске технолошки заостаје у односу на друге земље?\n\n- Не можемо, наравно, да се поредимо са светским силама. Али, могу да кажем да готово нема земље у региону која није нешто урадила на иновацији и увођењу савремених средстава ратне технике у последњих 15 година као што је случај са СЦГ. Реч је о нашем великом технолошком закашњењу, посебно у авијацији. МиГ 29, који ми користимо, припада трећој генерацији. Код развијених земаља у употреби су авиони пете генерације. И у противваздушној одбрани имамо прилично застарело оруђе, ракетне системе из седамдесетих година.\n\nДа ли је на видику решавање проблема ремонта МиГ-ова 29?\n- Засада је то неизвесно. Било је неких најава да ће руска страна на име дугова извршити у својим заводима ремонт тих авиона, али је изгледа све стало на томе. Зашто се стало - не знам. Знамо само да новац за модернизацију РВ и ПВО не може да се обезбеди из редовног буџета. Остаје да се надамо да ћемо део средстава добити из Фонда за реформу Војске СЦГ.\nКада би, којим случајем, добили потребна средства, шта би прво набавили у РВ и ПВО?\n\n- Жеља свих наших пилота је да добију савремене ваздухоплове, вишенаменске авионе. Био би то мањи број апарата него сада, али свакако модернијих. Потребно је, такође, модернизовати и \"супер галеб 4\", јер му за неколико година истиче рок, затим борбене и транспортне хеликоптере као и завршити са пројектом школског авиона \"ласта 95\". Морамо уложити средства и у модернизацију ракетно-артиљеријских јединица.\n\nСве чешће се говори и о тешкоћама у летачкој обуци пилота?\n- Истина је да и ту имамо проблема. Последњих година добијамо свега десет процената од потребне количине горива. То је изузетено мало. Мање количине горива смањују борбене могућности авијације. Смањена је и обука у РВ. Пилоти у дужем периоду имају смањен налет.\n\n===Скромна примања===\n\nКАКО се материјална оскудица у Војсци одражава на пилоте РВ?\n\n- Не знам како би пилоти РВ могли да буду задовољни када лете на застарелим апаратима, а уз то имају скромна примања. Просечна плата пилота није већа од 35.000 динара, а више од половине њих нема решено стамбено питање. Ето, и ја, као генерал на високој дужности у Београду, немам стан, већ живим у службеном од 30 квадрата. Слична је ситуација и са другима. Генерално речено: матерјална оскудица и неизвесна перспектива негативно се одражавају на психофизичко стање пилота и њихову обуку.\n\nПотребно је, значи, веће улагање и у пилоте?\n\n- Наравно. Свака држава треба да брине о својим пилотима. Реч је о кадру који се мукотрпно ствара. За то је потребно много средстава и времена. Ако се овако настави, бојим се да ћемо тешко сачувати и не само пилоте, већ и инжењере и друго техничко особље. Искусни пилоти све чешће одлазе у пензију, а сваке године све је мањи број пријављених кандидата за наше ваздухопловне академије. А пилоти не траже посебне привилегије нити нагињу елитизму. Они захтевају само оно што је непоходно да успешно извршавају задатке.\n\nГовори се да је авијација прескупа, да нам не прети опасност и да је треба укинути?!\n\n- Те опције заступају они који би хтели да се укине Војска. Неки то говоре зато што не разумеју улогу оружане силе у одбрани земље. Шта стоји иза мотива других - то они најбоље знају.\n\n===Промена назива===\n\n- ПРЕДЛОЖЕНО је да се досадашњи назив Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана, промени у Ваздухопловне снаге и противваздушна одбрана. То ће бити ускоро урађено, у складу са светским трендовима и у склопу реформе и реорганизације Војске СЦГ - каже генерал Масић.\n\n===Наши пилоти на Ф16===\n\n- ПОКРЕНУТА је иницијатива за обуку наших пилота за савремене ваздухоплове, посебно за Ф16 - каже генерал Масић. - Ти разговори су у току и верујем да ће бити успешно завршени. Надам се да ће и група наших ракеташа отићи у иностранство на специјалистичку обуку у руковању савременим ракетним системима. Пилоти РВ редовно учествују на значајним аеромитинзима у свету као и на вежби \"Плави пут\", која је одржана код Ђердапа. Неки пилоти налазе се и мировним мисијама у Источном Тимору и Либерији.\n\n===Промена===\n\nПредложено је да се досадашњи назив РВ ПВО промени у ваздухопловнме снаге и противваздyушну одбрану.То је у складу са светским трендовима и процеса траснформације и ерфофми Војске СЦГ.\n\nМиљан ВУКСАНОВИЋ','',124,'Милош','20040809130341','',0,0,0,1,0.073212137014,'79959190869658','20040809224602'); INSERT INTO cur VALUES (2682,10,'Изводи_из_вести_за_9._август_2004.','*Aмеричка одмеравања: Узбуне и забуне ([[вести за 9. август 2004., Америчка одмеравања: Узбуне и забуне|пуна вест]])\n*Не лети се без горива ([[вести за 9. август 2004., Не лети се без горива|пуна вест]])\n*Безвизна Европа ни на видику ([[вести за 9. август 2004., Безвизна Европа ни на видику|пуна вест]])\n*Ковач: Мађарска адекватно реагује ([[вести за 9. август 2004., Ковач: Мађарска адекватно реагује|пуна вест]])\n*Гуча је постала светски фестивал ([[вести за 9. август 2004., Гуча је постала светски фестивал|пуна вест]])\n*Костолац: Настављају се преговори ([[вести за 9. август 2004., Костолац: Настављају се преговори|пуна вест]])\n*Барбалићима враћен стан ([[вести за 9. август 2004., Барбалићима враћен стан|пуна вест]])\n*Страдање Срба у \'Олуји\' ([[вести за 9. август 2004., Страдање Срба у \'Олуји\'|пуна вест]])\n*Ирански дипломата у Ираку безбедан ([[вести за 9. август 2004., Ирански дипломата у Ираку безбедан|пуна вест]])\n*Еврокорп преузео комаду у Авганистану ([[вести за 9. август 2004., Еврокорп преузео комаду у Авганистану|пуна вест]])','',124,'Милош','20040809224738','',0,0,0,0,0.143044787991,'79959190775261','20040809224738'); INSERT INTO cur VALUES (2683,0,'Вести_за_9._август_2004.,_Америчка_одмеравања:_Узбуне_и_забуне','Извор: [http://www.politika.co.yu/ Политика]\n\n==Америчка одмеравања: Узбуне и забуне==\n\n\'\'Нова открића о терористичким претњама изборном процесу, уз местимичне противречне епизоде.\'\'\n\n(Од нашег сталног дописника)\n\nВАШИНГТОН, 8.августа - Ванредни амерички антитерористички напори стигли су до тачке кад се непрестана узбуњивања преплићу с учесталим охрабривањима и повременим збуњивањима јавности.\n\nРизици се испостављају као све стварнији, одбрана као све ефикаснија али се местимично открива и да је реалност варљива, бар толико да упућује публику да се запита – да ли је све што до ње допире баш тако како јој се представља.\n\nУправо је, тако, овде објављено да су истражни органи у Британији и Пакистану открили да су поједина лица, која су тамо недавно ухапсили, била умешана како у планирање напада на финансијске центре у Вашингтону, Њујорку и Њуарку, тако и пројекат атентата с циљем да се поремети текућа предизборна кампања у Америци. Таквим открићима, сугерише се, наносе се досад можда најачи ударци ал Каиди и доказује да су садашње ванредне мере безбедности у Америци биле оправдане.\n\n===Потрага за „јатацима”===\n\nКао главни „плен” у том смислу помиње се у Британији ухваћени Еса ал Хинди, познат и као Еса ал Британи уз још сијасет илегалних имена, а као главни извор пакистански компјутериста Мухамед Нур Кан. Сходно информацијама добијеним њиховим саслушавањима, америчка полиција шири потрагу за терористичким „јатацима”.\n\nОвдашње власти месецима већ говоре о могућности да терористи диверзијама угрозе активности за избор председника САД, а недавно је то као непосредну опасност обзнанио министер домовинске безбедности Том Риџ. Исти функционер је прошлог 1. августа објавио да терористи припремају атентате на пет великих финансијских институција, због чега су појачане мере безбедности не само око тих „мета” него и око највиших политичких институција, које су и даље на снази.\n\nУ међувремену су се појавиле и слутње да се у свему донекле претерује из политичких разлога, како би се издејствовало збијење националних редова око председника Џорџа Буша, чија је популарност, по анкетама, нешто мања од оне које ужива његов изазивач Џон Кери. Такве претпоставке, шеф Беле куће деманутје и понавља да је једини циљ нових мера – заштита од тероризма, против кога је прогласио и глобални рат.\n\nУ полемичком жару председнику се омакла језичка омашка, коју су поједини медији прогласили „његовим досад највећим лапусом”. Износећи прошлог четвртка разлоге због којих годишњи буџет за одбрану повећава на 417 милијарди долара, он је, уз остало рекао и ово: „Наши непријатељи су иноватори и довитљиви, али смо то и ми. Они никад неће престати да смишљају нове путеве да повреде нашу земљу, али нећемо ни ми”. Хтео је да каже, како ће власт зауставити непријатеља, а изречено је зазвучало „збунљиво”, као и неки други искази који су у јавности названи „бушизми”.\n\nДо извесне „забуне” дошло је и на релацији Вашингтон – Лондон. Британске власти негодују што америчке колеге објављују детаље о поверљивим операцијама, напоње „Њујорк тајмс”. Постоји разлика између упозорења јавности на конкретну опасност и непотребног узбуњивања јавности неселективним информацијама – преносе се, као критичке, речи функционера из Лондона.\n\nПристигли су, уједно, и извештаји по којима је поменути Нур Кан, досад означаван као ухапшсени ал Каидин важни повереник, у ствари човек који подуже тајно доставља податке пакистанским органима о Бин Ладеновој организацији. Њујоршки дневних сматра да би, ако су наводи тачни, то знатно умањили вредност исказа који су од тог компјутеристе добијени. Лист напомиње да вест да се евентуално ради о „кртици” или двоструком агенту, нема подршку у званичним круговима који за Нур Кана и даље тврде да је извор „података од огромне важности”.\n\n===Позив посматрачима===\n\nПротивречне епизоде не могу засад, чини се, да „скрену с пута” ни антитерористичку ни изборну кампању у САД. Власти су решене да изборни процес заштите од диверзија, какве су потресле Шпанију прошлог марта, па усавршавају додатне мере предострожности за конвенцију Републиканске партије, која треба да почне 30. августа у Њујорку. Безбедност, истовремено, остаје један од главних фактора који ће бирачи узети у обзир приликом изјашњавања о двојици кандидата за председника. Према најновијим истраживањима, од ње је за грађане једино важнија економска ситуација, у којој се многи осећају несигурно.\n\nА да би избори били регуларни, помоћ је затражена и од – међународних посматрача. Управо је, наиме, објављено да су на америчке председничке изборе позвани „монитори” из земаља Организације за европску безбедност и сарадњу. Њихова мисија, процењује се, треба да смањи могућности репризе „збрке”, која је пре четири године довела до спора и дугог „добројавања” гласова.\n\nМомчило Пантелић','',124,'Милош','20040809130700','',0,0,0,1,0.543276244562,'79959190869299','20040809224526'); INSERT INTO cur VALUES (2684,6,'Живко_Микић.jpg','Живко Микић','Живко Микић',24,'Domatrios','20040809182145','',0,0,0,1,0.81714253110545,'79959190817854','20040809204457'); INSERT INTO cur VALUES (2685,6,'Антрополошки_материјал.jpg','','',24,'Domatrios','20040809182310','',0,0,0,1,0.880243721306551,'79959190817689','20040809204457'); INSERT INTO cur VALUES (2686,0,'Антропологија','*[[Живко Микић]] Антрополог','',24,'Domatrios','20040809182528','',0,0,0,1,0.84880201139,'79959190817471','20040809201739'); INSERT INTO cur VALUES (2687,0,'Живко_Микић','[[image:Живко Микић.jpg|thumb|centered|Живко Микић]]\n\n===1. МИ СМО ПОТОМЦИ ДИНАРИДА===\n\nНиједан научник на свету не може вам са сигурношћу рећи зашто је неко висок, а неко низак. Односно, зашто је нека нација, генерално, виша од друге.Холандски антроплог Лерој, међутим, недавно је спектакуларно објавио истраживање којим тврди да су неке нације генерално више, а друге ниже, те да су Холанђани највиши људи у Европи -јер пију највише млека- и тога се придржавају хиљадама година уназад. Он, такође, каже да нижи људи генерално дуже живе, за разлику од високих!\n- То је прича некога ко са 35 година жели да добије Нобелову награду, али то није истина. Висина зависи од више фактора, у питању су гени, исхрана, то је сигурно; међутим, како ће се то поларизовати, шта ће ту превагнути, хоће ли се утицај неког фактора манифестовати баш на телесни раст или на мишићну масу, никад се не зна - каже Живко Микић, професор биофизичке антропологије, ђак Гутенберговог универзитета у Мајнцу, где је и докторирао.\n\nОвај професор антропологјје на Београдском универзитету привео је крају рад који је трајао готово исто колико и његов радни век. Он је реконструисао прошлост као мозаик. Прегледао је око 30.000 скелета који датирају од преисторије до данас, а са тла су Србије. На овај начин професор Микић је пратио кретање висине људи са овог подручја за последњих 10.000 година.\n\n-По медијима се раније често говорило о неким статистичким подацима према којима су Црногорци пре неколико година били једни од највиших људи Европе. Питање је зашто је нека популација виша од друге.Очигледно је да су неки народи генерално виши, други нижи, али ви то не можете на садашњем степену истражености да објашњавате како. То све би нас одвукло у један паклени расизам.\n\n-Али, имате, на пример области Кине где су Кинези изразито високи. Не можа се рећи да су Црногорци међу највишима у Европи, јер, гледајте, Дурмиторци су виши од Зећана. Значи, има их и високих, има их и ниских. Исто је са Холанђанима, не може једна нација бити генерално висока. Узети Викинге за пример не можете, јер да би неко имао одважности да крене на такво путовање веслима и једрима, у не знам које неистражене пределе, морао је сигурно имати физичку снагу, и нико не би у један такав брод примио неког кепеца. Као свака регрутна комисија они су поставили неке стандарде како треба да изгледају. Погледајте грчке јунаке како су их описали, како су они изгледали. Увек морате додати и ту компоненту практичности, чињенично стање - каже професор Микић док покушава да измери висину неког кога нема, некога из преисторије. Он спушта на под јединствену конструкцију коју назива милиметарска даска, узима из картонске кутије која је у пластичној кеси једну повећу кост и каже:\n\n-Људски скелет саткан је по одређеном модалитету, односу, величини. Краћа рука одговара нижем човеку, дужа вишем, људско тело подлеже одређеној пропорцији и не може баш много од ње да одступа. Ово што сада меримо је женска потколеница дуга 340 милиметара. Та дужина потоколенице даје висину од 156 центиметара телесног раста. Комбинацијом података долазимо до просечне висине популације. И тако сазнајемо како је осцилирала висина људи који су живели на територији Србије у последњих двадесетак милиона година. \n\n-Већ хомо сапиенс је достигао висину између 160 и 165 центиметара. Око 8000. године пре нове ере, од кад имамо најстарије скелете (из Лепенског вира), просечна висина за мушкарце била је 170 центиметара, а код жена 160. Три хиљаде година касније висина је нагло пала, за читавих десет центиметара. Једноставно, десио се један метаболички шок код преисторијског становништва, јер тад је пронађена грнчања, човек се завукао у земунице, престао је да једе само печено месо четвороножаца и прешао на кувану храну богату витаминима и минералима из житарица и млека, иако је то квалитетна исхрана, човек као екосензибилно биће одмах је реаговао. Био је то шок за његов метаболизам који се одразио на пад раста. У римском периоду је опет био изузетно висок, пење се на 171 центиметар, али скелети из тог периода на нашем тлу углавном припадају римском војницима који су морали да задовоље критеријум да би постали то што јесу. Видите, код жене је мања разлика у расту.\n\nУ раном средњем веку када је дошло до миграције Словена, Германа и азијских народа у Панонску низију кривуља раста је почела поново да опада. Дошло је до прилива новог становништва, оно које је дошло било је ниже и мешањем снижење раст Од средњег века раст се констатно пење, конослидовало се становништво, дошло је до дужег задржавања на једном терену и то је уз побољшање социокултуролошких услова утицало на „пораст висине\".\nУ сваком случају, у време Турака коинтинуитет раста није прекинут, што значи да је локално становништво изашло у једну предоминацију. Ми смо потомци најтипичнијих динарида, који су живели на много ширем подручју но што је Динарски масив и чији развој није успела да поколеба велика сеоба народа, почетком средњег века, окупација после Косовске битке...\n\nКакве су имали носеве и обрве то је већ мало теже за антропологију. Али видело се да је било много више трауматских повреда, падова, рањавања и да је то било понекад санирано, чешће са смртним исходом. Видите лобању где је пробушена рупа да би се извадила циста, било је то у средњем веку -показује професор Микић и наставља: - Веома лоше стање било је код вилице и зуба, туберкулоза, проблеми са зглобовима, кичменим стубом. Сама смртност је била изразито висока код деце, углавном старе до три године. У средњем веку живели су у просеку 40-45 година.\n\n(Тања Николић Ђаковић, Блиц, 13. април 2001.)\n\n\n===2. ЛЕПЕНСКИ ВИР===\n\nАнтрополошки остаци, који су откривени у самом насељу Лепенског Вира, јер некропола није утврђена, пружили су могућност да се протонеолитска култура и њена трансформација до типичног неолита испита са више аспеката. Међутим, највећа потешкоћа за антрополошку реконструкцију на Лепенском Виру лежи у чињеници да су само поједине индивидуе сахрањене у оквиру насеља, тако да нам недостаје потпуни антрополошки пресек његовог становништва. Постоји могућност да је већина становника сахрањена на неком другом месту, или да уопште није сахрањена у класичном смислу.\n\nПроцес неолитизације, свакако и на антрополошком плану, могао је почети крајем млађег дела класичне фазе (Лепенски Вир И), јер је већ тада почео да се мења однос човека и његове средине. Он је свакако био завршен са почетком слоја раног неолита (Лепенски Вир ИИИ/а). Сасвим је јасно да новонастали антрополошки типови, за разлику од старијих који нису или су само делимично били стимулисани за даљу егзистенцију, постају носиоци културе: они показују њен директан антрополошки резултат, а не импулс миграције, тако да се може сагледати антрополошка промена као примарна последица неолитске културе и измењеног начина живота.\n\n(Живко Микић (Београд): Лепенски Вир и проблем неолитизације у антропологији)\n\n\n===3. РАЗВОЈ АНТРОПОЛОГИЈЕ===\n\nАко поделу антропологије као обухватне науке о човеку прихватимо на њен социокултурни и биофизички део, видећемо да археологија учествује својим сегментима истраживања у обе половине. У оквиру социокултурне антропологије једно од основних поља истраживања је еволуција културе. У њему археологија и антропологија имају свој дијалог. - С друге стране, у оквиру физичке антропологије једно од основних истраживачких поља је еволуција човека. У њему археологија и антропологија опет имају свој специфичан дијалог, односно интердисциплинарно условљену сарадњу. Колико су археологија и биофизичка антропологија нпр. приликом ископавања неке некрополе или тумула упућене једна на другу - није потребно дискутовати. Свакако је антропологија једна од наука која је највише присутна у археологији, тако да јој у том смислу треба указивати потребно поверење.\n\nКада се ради о развоју антропологије у нашој средини, потребан је један краћи преглед.\nДескриптивна фаза у антропологији у Србији и Југославији је трајала читаво једно столеће - од средине XИX до средине XX века. У том смислу морају се поменути имена и рад људи који сви нису били антрополози, али се антропологија врло аргументована нашла у њиховом опусу.\n\n[[Вук Стефановић Караџић]] (1787–1864)\n\n[[Јован Жујовић]] (1856–1936)\n\n[[Сима Тројановић]] (1862–1935)\n\n[[Јован Цвијић]] (1865–1927)\n\n[[Тихомир Ђорђевић]] (1866–1944)\n\n[[Јован Ердељановић]] (1874–1944)\n\n[[Владимир Дворниковић]] (1888–1950)\n\n[[Бранко Шљивић]] (1895–1963)\n\n[[Нико Жупанић]] (1897–1961)\n\n===4. ФИЗИЧКА АНТРОПОЛОГИЈА И АРХЕОЛОГИЈА===\n\nФизичка антропологија - за коју можемо рећи да је археологији најближа - није у нас непосредно после ИИ светског рата била негована, шо се односи и на антропологију у целини. Разлог томе су најмање две ствари. - Прва. Да је антропологија наводно највећим делом довела до развоја расистичких теорија у нацистичкој Немачкој. Друга. Игнорантски однос према прошлости, односно историји - посебно српској, као став марксистичке идеологије.\n\nИстина је да је 1959. године основано Антрополошко друштво Југославије, али је ресорно министарство \"дало до знања\" да се од антропологије очекује да прикупља грађу за израду норматива и величина за потребе војске, здравства, школства, затим спорта, итд. Отуда је антропологија дуги низ година остала изједначена са антропометријом, што најбоље илуструју чланци објављени у Гласнику Антрополошког друштва Југославије (Гласник Антрополошког друштва Југославије, бројеви од 1 до 30, Београд 1964–1994). Уз ово - требало би поменути - да је словеначка антропологија давала основни тон антропологији у СФРЈ, а Б. Шкерљ је био синоним југословенске антропологије.\n\n[[image:Антрополошки материјал.jpg|thumb|left|Антрополошки материјал]]\n\nМала материјална и садржајна подршка развоју антропологије је основна друштвена одлика везана за ову науку у бившој Југославији. Кадрови су се могли школовати само у Љубљани, касније и у Загребу, а остали заинтересовани и мотивисани млади људи су ишли или у иностранство или су учили код старијих колега, који су опет били страни ђаци. Тако долазимо до констатације да теоријска антропологија и није могла бити развијена као ствар једне опште иницијативе, него је остала само на иницијативи и покушајима појединаца.\n\nКада је у питању практична страна овакве ситуације, довољно је поменути да су стручњаци из Мађарске долазили да обрађују коштане остатке човека потеклих са археолошких налазишта13, а стручњаци из Хрватске су обрађивали рецентно становништво на тлу Србије (Влаховић, П., Јанићијевић, Б., Кушец, В., Миличић, Ј., Перановић, М., Рудан, П., Смолеј–Неранчић, Н., Сујолџић, А., Шимић, Д.: Биоантрополошка истраживања ђердапског подручја, Етноантрополошки проблеми - монографије, књига 2, Београд - Загреб 1988.) - Наших стручњака у том тренутку није било, али се таква ситуација, нажалост - само делимично изменила. - Проблем и кадрова и школе и даље остаје.\n\nКада се најдиректније ради о физичкој антропологији у нашој средини, треба нагласити да је она предмет професионалног бављења свега неколицине појединаца. Њена институционализација је практично у почетној фази. - Српско антрополошко друштво је тек недавно формирано. Антрополошка лабораторија са једним запосленим стручњаком постоји при Анатомском институту Медицинског факултета у Београду, а такође нешто слично и у Новом Саду. На Филозофском факултету у Београду физичка антропологија се као помоћни предмет предаје студентима археологије три семестра и студентима етнологије два семестра.\n\nЖивко Микић: О интердисциплинарности у српској археологији са посебним освртом на физичку антропологију. // Пројекат Растко / Археологија //\n\nдоматриос\n\n.','/* 3. РАЗВОЈ АНТРОПОЛОГИЈЕ */',24,'Domatrios','20040809204456','',0,0,0,0,0.602426800226,'79959190795543','20040809204456'); INSERT INTO cur VALUES (2688,0,'Јован_Жујовић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Јован Жујовић |\n слика=[[Image:Jovan zujovic.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=портрет насликао [[Урош Предић]] |\n датум_рођења=[[18. октобар]], [[1856]]. |\n место_рођења=[[Брусница]], [[Србија]] |\n датум_смрти=[[1936]]. |\n место_смрти=[[Београд]], [[Србија]]\n}}\n\n\'\'\'Јован Жујовић\'\'\' ([[1856]] – [[1936]]) оснивач [[геологија|геолошке]] науке у [[Србија|Србији]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]], преседник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] \n\nГимназију је завршио у [[Београд|Београду]], а затим Природно-математички одсек [[Велика школа|Велике школе]] (1877). После тога је завршио Факултет наука - природњачки одсек у [[Париз|Паризу]], студирао је и на Антрополошкој школи у Паризу.\n\nКао први школовани [[геологија|геолог]] у [[Србија|Србији]], изабран је 1880. године за суплента на Катедри за минералогију са геологијом на Великој школи у Београду. Овим је зачета савремена геолошка школа у Србији. Осим [[минералогија|минералогије]] и геологије, почео је и предавања из [[палеонтологије|палеонтологије]]. Из Париза је донео први поларизациони микроскоп и увео микроскопска испитивања наших стена. Редовни професор Велике школе постао је 1883. За релативно кратко време (1880-1900) израдио је геолошку карту Србије и написао основне уџбенике из геологије. Основао је Геолошки завод Велике школе (1889), покренуо први геолошки часопис у Србији \"Геолошки анали Балканскога полуострва\" (1889), основао [[Српско геолошко друштво]] (1891). И све што је тада Жујовић основао постоји и данас. Он је један од оснивача Музеја српске земље (данашњи Природњачки музеј у Београду). Увео је [[агрогеологија|агрогеологију]] на Пољопривредном факултету, за чије оснивање је такође веома заслужан. Предавао је примењену геологију на Техничком факултету после [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Своје научне радове штампао је у многим иностраним и домаћим публикацијама.\n\nАктивно се бавио политиком. Био је члан Сената (1901). Министар просвете и црквених дела био је у два наврата, од 16. маја до 30. јула 1905. и 11. октобра 1909. до 12. септембра 1910. Министар спољних послова Србије био је од 30. јула до 2. децембра 1905. (тада се то звало министар иностраних дела). \n\nПриликом оснивања [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] краља Милан Обреновић је [[5. април|5. априла]] [[1887]]. указом именовао првих 16 чланова академије. Међу њима је био Јован Жујовић, као најмлађи. Према тадашњим обичајима постао је секретар академије. После смрти [[Стојан Новаковић|Стојана Новаковића]] постао је [[2. април|2. априла]] [[1915]]. председник Српске краљевске академије. Ову функцију је обављао шест година, до [[1921]].\n\n[[Слика:prvi_profesori.jpg|left|thumb|Првих осам редовних професора Београдског универзитета]]\n\nПриликом оснивања [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] [[1905]]. изабран је редовног професора, једног од осам који су затим бирали цео остали наставни кадар универзитета. Такође, приликом свечаног отварања универзитета, држао је говор у име Српске краљевске академије.\n\nБио је специјални изасланик српске владе у Паризу за време [[Први светски рат|Првог светског рата]] у мисији организовања српских школа за избегле ђаке и скупљање помоћи.\n\nУмро је [[1936]]. у [[Београд|Београду]].\n\nМеђу његова најзначајнија дела убрајају се:\n*Geologische Uebersicht des Knigreiches Serbien, 1886, Wien;\n*Петрографска минералогија, 1887;\n*Петрографија I-III, 1889, 1895;\n*Основи за геологију Краљевине Србије, 1889;\n*Sur les roches éruptives de la Serbie, 1893, Paris;\n*Sur les terrains sédimentaires de la Serbie, 1893, Paris;\n*Геологија Србије I-II, 1893, 1900; \n*Геолошка грађа околине села Бољетина, 1921; \n*Поуке из геологије, 1922;\n*Општа геологија, 1923;\n*Les roches eruptives de la Serbie, 1924;\n*Постање земље и наше домовине I-II, 1927, 1929;\n*Снабдевање села водом. Извори и бунари, 1931. \n\nЊегово дело \"Камено доба\" осим свог значаја које је до сада имало, добило је на важности тиме што је постало прва књига на [[српски језик|српском језику]] која је у електронском облику постављена на пројекат Гутенберг. Ову књигу можете погледати и преузети на [http://www.gutenberg.org/dirs/1/1/2/9/11291/11291-0.txt овој адреси].\n\n== Радови из антропологије ==\nУз чланке о геологији и палеонтологији, познати су и његови радови из области антропологије. У свом делу \"Камено доба\", које је објављено [[1893]]. године, цитирајући претежно француске научнике, дао је преглед оновремених најсавременијих знања и из палеоантропологије од најстаријих почетака до краја неолитске епохе. Нешто касније, између [[1927]]. и [[1929]]. године, у делу \"Постање Земље и наше домовине (I - II)\", обрађена је и биолошка прошлост Земље почев од раздобља у ком је настао прачовек. - У овом делу је значајно његово велико интересовање за простор Балканског полуострва.\n(Жујовић, Ј.: Постање земље и наше домовине, I–II, Београд 1927–1929.)\nОвај део текста је веза са одредницом [[Живко Микић]]. (доматриос)\n\n==Види још==\n*[[Јована Жујовића (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n\n==Спољне везе==\n*[http://www.gutenberg.org/dirs/1/1/2/9/11291/11291-0.txt Књига \"Камено доба\"]\n*[http://www.gutenberg.org/catalog/world/authrec?fk_authors=3924 Страна Јована Жујовића на Пројекту Гутенберг]\n*[http://www.archives.org.yu/fjz.htm Фонд Јована Жујовића у Архиву Србије]\n\n[[Category:Геолози|Жујовић, Јован]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n\n[[en:Jovan Zujovic]]','',17,'Bonzo','20050209161740','',0,0,1,0,0.983041744671,'79949790838259','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (2689,0,'Сима_Тројановић','\nСима Тројановић (1862–1935) је први српски школовани антрополог, који је cвоју докторску дисертацију одбранио на Универзитету у Хајделбергу 1885. године, на групи за биологију са антропологијом. У српској антропологији није нажалост оставио пуно трага, пошто је у оквиру својих широких интересовања приоритет дао етнологији. Међутим, његови антрополошки радови се по садржају могу поделити у неколико група: Чланци и расправе о телесним карактеристикама људи на преласку прошлог у овај век, као и о биоантрополошким процесима становништва (брахикранизација нпр.), о остацима фосилног човека, вештачком обликовања главе, о трепанацијама код Срба и Црногораца. Затим следе радови о народној медицини као и о исхрани народа (Тројановић, С.: Старинска српска јела и пића, Етнографски зборник Српске краљевске академије, II, Београд 1896.) Свакако да радови о улози ватре, о погребним и жртвеним обичајима спадају у посебну групу и не излазе из оквира етнологије, односно културне антропологије (Тројановић, С.: Ватра у животу и обичајима српског народа, Етнографски зборник Српске краљевске академије, 19, Београд 1930.) - Коначно, на овом месту треба поновити констатацију, да радови Симе Тројановића за српску антропологију имају трајну вредност.\nОвај део текста је веза са одредницом [[Живко Микић]] (доматриос)','',24,'Domatrios','20040809202758','',0,0,0,1,0.040186443385,'79959190797241','20040809202758'); INSERT INTO cur VALUES (2690,0,'Јован_Цвијић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Јован Цвијић |\n слика=[[Image:Jovan Cvijic.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Портрет Јована Цвијића који је насликао [[Урош Предић]] |\n датум_рођења=[[11. октобар]], [[1865]]. |\n место_рођења=[[Лозница]], [[Србија]] |\n датум_смрти=[[16. јануар]], [[1927]]. |\n место_смрти=[[Београд]], [[Србија]]\n}}\n\n\'\'\'Јован Цвијић\'\'\' (1865-1927), највећи српски географ, председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]], ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\nЈован Цвијић је рођен [[11. октобар|11. октобра]] ([[29. септембар|29. септембра]] по старом календару) [[1865]]. године у [[Лозница|Лозници]]. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, рођена Аврамовић, из Корените, села у области [[Јадар]], што се налази близу [[манастир Троноша|манастира Троноше]] и [[Тршић|Тршића]] родног села [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и [[Шабац|Шапцу]]. Вишу гимназију је завршио у [[Београд|Београду]], у [[Прва београдска гимназија|Првој београдској гимназији]].\n\nПо завршетку гимназије, 1884. године, хтео је да студира медицину у иностранству, међутим лозничка општина није могла да стипендира његово школовање у иностранству. Тада му је његов професор из шабачке гимназије [[Владимир Карић]], предложио да слуша студије географије на [[Велика школа|Великој школи]] у Београду. Цвијић га је послушао и исте године уписао Природно-математички одсек Велике школе у Београду. Ове студије је завршио 1888. године. Једну школску годину 1888/89. је радио као предавач у [[Друга београдска гимназија|Другој београдској гимназији]]. Потом је 1889. уписао студије [[физичка географија|физичке географије]] и [[геологија|геологије]] на [[Бечки универзитет|Бечком универзитету]] као државни питомац. Студије у [[Беч|Бечу]] је завршио 1892. а већ [[1893]]. године је докторирао на истом универзитету са тезом „Das Karstphänomen“.\n\nМарта 1893. постао је редовни професор [[Филозофски факултет|Филозофског факултета]] Велике школе у Београду. У прво време предавао је физичку географију и [[етнографију|етнографију]], а затим само [[географија|географију]]. \n\nНауком се почео бавити још као студент Велике школе и тада је настао његов рад „Прилог географској терминологији нашој“, а наставио као средњошколски професор и бечки студент проучавајући крашке појаве у источној [[Србија|Србији]], [[Истра|Истри]] и [[Јадранско приморје|Јадранском приморју]] и на основу тога објавио више радова и своју дисертацију. Читав живот посветио је проучавању Србије и [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], путујући скоро сваке године по [[Балкан|Балкану]].\n\nОсим чисто географских проучавања, бавио се и [[геологија|геологијом]] (геоморфологијом, тектоником, палеогеографијом, неотектоником). Његова монографија о карсту изазвала је веома повољне оцене у европским научним круговима, а приступна академска беседа о структури и подели планина Балканског полуострва на основу геолошко-тектонске грађе прославила га је као првог јужнословенског геотектоничара. И у географским делима Цвијић је увек укључивао геологију. Двотомна „Геоморфологија“ ни данас није изгубила актуелност и представља изванредну полазну основу у савременим проучавањима. Бавио се проучавањем балканских психолошких типова.\n\nПриликом оснивања [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] 1905. био је међу првих осам редовних професора који су затим бирали цео остали наставни кадар, јер тада су сви професори и сарадници укинуте Велике школе стављени на располагање. \n\nОсновао је Географски завод Филозофског факултета 1893. године и био његов управник од оснивања до 1927. године. Заједно са групом географа и природњака основао је [[Српско географско друштво]] 1910. у Београду. Био је председник овог друштва од оснивања до своје смрти. Био је два пута [[ректори Београдског универзитета|ректор Београдског универзитета]] 1906/07 и 1919/20. \n\nПостао је научник светског гласа и добио је многа признања. Дописни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] постао је 5. фебруара 1896, а редовни члан 4. фебруара 1899. Постављен је указом за председника Српске краљевске академије, [[12. април|12. априла]] [[1921]]. На овом положају био је до своје смрти 1927. године. Осим тога био је дописни члан Академије наука СССР, [[Југословенска академија знаности и умјетности|Југославенске академије знаности и умјетности]], Ученог друштва Парнасос ([[Атина]]), почасни доктор [[Сорбона|Сорбоне]] и Чешког универзитета ([[Праг]]). Био је почасни члан многих географских, етнографских, природњачких и других друштава широм света ([[Петроград]], [[Будимпешта]], [[Букурешт]], ...). Био је носилац енглеске, француске и америчке медаље за научне радове.\n\nЗа тридесет и неколико година интензивног научног рада објавио је многа значајна дела. Једно од најважнијих дела је „Балканско полуострво“. \n\nВажнија дела (везана за геологију): \n*Географска испитивања у области Кучаја у ист. Србији, 1893;\n*Das Karstphänomen, 1893, Wien;\n*Карст, 1895;\n*Структура и подела планина Балканског полуострва, 1902;\n*Die Tektonik der Balkanhalbinsel mit besonderer Berückichtigung der neueren Fortschritte in der Kenntnis der Geologie von Bulgarien, Serbien und Mazedonien, 1904, Wien;\n*Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије I-III, 1906-1911;\n*Grundlinien der Geographie und Geologie von Mazedonien und Alt-Serbien. Nebst Beobachtungen in Thrazien, Thessalien, Epirus und Nordalbanien, 1908, Gotha;\n*Језерска пластика Шумадије, 1909; \n*Геоморфологија I-II, 1924, 1926.\n\nПреко тридесет година је путовао кроз наше крајеве, што је резултирало бројним радовима и утемељењем \"антропогеографске школе\".\nОно што карактерише његов научни рад, јесте утицај климе и рељефа на грађу (морфологију човека, наглашавајући практично међу првима да је човек екосензибилно биће. Кад се ради о формирању антрополошких типова, Цвијић у примарне факторе убраја социјалну структуру, односно занимање, ендогамију и егзогамију, као и миграције. Посебно је наглашено деловање географске средине на етнопсихолошке карактеристике становништва. - Основну концепцију оваквог става је дао у раду Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, што је проширено у Балканском полуострву и јужнословенским земљама (Цвијић, Ј.: Балканско полуострво и јужнословенске земље, II, Београд 1931.) Овај рад је најпре објављен на француском језику, а потом 1922. године знатно проширен и штампан на српском језику. - Етнопсихолошка типизација и одела балканског становништва коју је дао у овим делима, после II светског рата у нашој средини је претрпела оштру идеолошку осуду. Потом је уследило игнорисање и покушај истискивања из фондова научних сазнања. - Недавно се појавило репринт издање Цвијићевог Балканског полуострва, што свакако представља значајан помак у тумачењу антропологије и рада у антропологији у нашој средини.\nОвај део текста је веза са одредницом [[Живко Микић]] (доматриос)\n\nУмро је [[16. јануар|16. јануара]] [[1927]]. у [[Београд|Београду]] у 62. години.\n\n21. и 22. новембра 2002. у организацији [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] одржан је [http://www.sanu.ac.yu/ciril/skupovi/cvijic.htm научни скуп „Друштвено-политичка делатност Јована Цвијића“]\n\nПостоји и [http://www.mgb.org.yu/srp/pmuz/cvijic/cvijic.htm Меморијални музеј Јована Цвијића] који се налази у Цвијићевој породичној кући у Београду (улица Јелене Ћетковић бр. 5). Ова кућа је зидана 1905. и од 1963. је под заштитом државе. У њој се налази легат Јована Цвијића који има 1463 предмета.\n\nУ Београду постоји географски институт „Јован Цвијић“, велики број основних школа и улица носи његово име. Ушао је и једну песму [[Ђорђе Балашевић|Ђорђа Балашевића]] (Неки нови клинци: „А у улици Јована Цвијића расту друга деца...“). Без икакве сумње може се рећи да је Јован Цвијић највећи и најзначајнији српски географ. Његови ученици су настави започето дело, шесторица од њих су касније постали академици. Били су то:\n[[Павле Вујевић]], [[Боривоје Ж. Милојевић]], ..., [[Милисав Лутовац]].\n\nЊегов живот је нарочито проучавао географ [[Милорад Васовић]] који је написао књигу „Јован Цвијић - научник, јавни радник, државник“ на 454. стране, 1994. године. \n\n[[17. септембар|17. септембра]], [[2004]], [[НБС|Народна Банка Србије]] је пустила у оптицај новчаницу од 500 [[динар]]а са ликом Јована Цвијића\n\n== Дела Јована Цвијића на Интернету == \n*[http://www.rastko.org.yu/antropologija/cvijic/govori-clanci/jcvijic-iseljavanje_c.html О исељавању босанских мухамеданаца]\n*[http://www.rastko.org.yu/antropologija/cvijic/govori-clanci/jcvijic-aneksija_c.html Анексија Босне и Херцеговине и српско питање]\n*[http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1998/10/article-3.html Јован Цвијић о националном раду] \n\n==Види још==\n*[[Цвијићева (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n*[[Цвијићева (Земун) (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Земуну]]\n== Спољне везе ==\n*[http://www.loznica.com/licnosti/cvijic.html Биографија на сајту Лознице]\n*[http://www.sanu.ac.yu/ciril/recnik/Biografije/CvijicJovan.htm Биографија на сајту САНУ]\n*[http://www.mgb.org.yu/srp/pmuz/cvijic/cvijic.htm Музеј Јована Цвијића]\n\n[[Category:Географи|Цвијић, Јован]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]\n\n[[bg:Йован Цвиич]]\n[[en:Jovan Cvijic]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315173043','',0,0,0,0,0.566871190242,'79949684826956','20050315173043'); INSERT INTO cur VALUES (2691,0,'Тихомир_Ђорђевић','\nТихомир Ђорђевић (1866–1944) се практично није бавио антропологијом, али је био први научник у нас који је експлицитно указао на значај палеоантропологије за историју и етнологију. Године 1908. је кроз рад Незнано гробље у Жагубици, показао да су стара гробља (некрополе - извор примарних података за многе науке (Ђорђевић, Т.: Незнано гробље у Жагубици, Старинар за 1908, Београд 1909.) Подвлачи да заправо подаци, до којих се долази изучавањем скелета и гробних прилога, практично представљају једини извор елемената о грађи, изгледу и начину живота људи у одређеном периоду прошлости.\nОвај део текста је веза са одредницом [[Живко Микић]] (доматриос)','',24,'Domatrios','20040809203029','',0,0,0,1,0.065551021167,'79959190796970','20040809203029'); INSERT INTO cur VALUES (2692,0,'Јован_Ердељановић','\nЈован Ердељановић (1874–1944) је у етнологији био присутан више од пола века. Поред тога што је оснивач научне етнологије у Срба, он је и први професор који је студентима Универзитета у Београду први држао циклус предавања из физичке антропологије, коју је дефинисао као \"науку о телесним особинама људског рода, тј. о морфолошким особинама и о свим другим појавама које су с телесним животом у непосредној вези\".\nВажно је овом приликом још поновити, да је у његовим упутствима за скупљање грађе о народном животу, која су штампана 1911, 1925. и 1938. године, тражио да се прикажу и морфолошке одлике тела, наталитет и морталитет, итд. - У његовим радовима, у којима се бавио етничком структуром становништва Балкана, присутна је важност природне средине и адаптације човека на њу, што се може сматрати и утицајем Ј. Цвијића, чији је савременик и био Ј. Ердељановић.\n(Ердељановић, Ј.: Упутства за испитивања народа и народног живота, Српски етнографски зборник, XVI, Београд 1911.)\nОвај део текста је веза са одредницом [[Живко Микић]] (доматриос)','',24,'Domatrios','20040809203138','',0,0,0,1,0.369287426755,'79959190796861','20040809203138'); INSERT INTO cur VALUES (2693,0,'Владимир_Дворниковић','\nВладимир Дворниковић (1888–1950) - универзитетски професор у Загребу и Београду, по образовању је био филозоф, антрополог и етнопсихолог. године 1939. је објавио дело Карактерологија Југословена (Дворниковић, В.: Карактерологија Југословена, Космос, Београд 1939.) у намери да истакне примарне одлике колективног карактера како југословенских народа тако и етничких група. У поређењу са сличном студијом Ј. Цвијића В. Дворниковић иде и даље, јер сматра да поред рељефа и климе на формирање етнопсихолошких категорија утичу још и антрополошки, психолошки и историјски фактори. Сматра да је динарски антрополошки тип репрезентативан за \"југословенског човека\". Важно је напоменути да се служио кранилогијом, која свакако не стоји у никаквој корелацији са менталним карактеристикама становништва. Међутим, најтежи напади на ово дело су уследили после II светског рата. Оно је проглашено безвредном компилацијом која је штетна по својим тумачењима југословенским народима. - Са променом искључиво марксистичког приступа у анализи научног стваралаштва, у догледно време могла би се очекивати и нова верификација овог дела В. Дворниковића.\nОвај део текста је веза са одредницом [[Живко Микић]] (доматриос)','',24,'Domatrios','20040809203246','',0,0,0,1,0.028597256648,'79959190796753','20040809203246'); INSERT INTO cur VALUES (2694,0,'Бранко_Шљивић','\nБранко Шљивић (1895–1963) је био професор анатомије на Медицинском факултету у Београду. Убраја се у пионире наше антропологије, јер се као анатом први бавио антрополошком обрадом људских остатака потеклих са археолошких ископавања. Конкретно - на позив Н. Вулића - који је руководио истраживачким радовима на Требеништу, обради је људске кости из девастираних гробница и дошао до закључака о непотпуној фунерацији, о појединим болестима, дужини живота, итд. - Пошто се то догађало 1933. године, у методолошком и садржајном смислу одсликава ток развоја физичке антропологије у нашој средини.\n(Sljivic, B.: Knochenfunde in einem prehistorischen Grab bei Trebenischte, Z. Morph. Antrop. XXXVII/2, Stuttgart 1935.)\nОвај део текста је веза са одредницом [[Живко Микић]] (доматриос)','',24,'Domatrios','20040809203343','',0,0,0,1,0.18385950112,'79959190796656','20040809203343'); INSERT INTO cur VALUES (2695,0,'Нико_Жупанић','\nНико Жупанић (1897–1961) је практично најмлађи у низу наведених појединаца који су се на одређен начин бавили антропологијом до ИИ светског рата, односно до средине овог века. Студирао је у Бечу поред осталих дисциплина и антропологију, а докторирао је 1903. године. На позив Ј. Цвијића 1907. године долази у Београд, где 1914. постаје кустос Етнографског музеја. Од 1923. године је директор Етнографског музеја у Љубљани.\nНајзначајније дело му је Етногенеза Југословена, објављено 1920. године у Загребу и посвећено оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Интересантно је поменути да је написано за време И светског рата и да је ово дело првобитно било намењено енглеској читалачкој публици.\n(Жупанић, Н.: Етногенеза Југословена, Рад ЈАЗУ, 222, Загреб 1920.) \nОвај део текста је веза са одредницом [[Живко Микић]] (доматриос)','',24,'Domatrios','20040809203436','',0,0,0,1,0.032518271838,'79959190796563','20040809203436'); INSERT INTO cur VALUES (2696,0,'Српске_народне_песме','==Српске народне песме==\n\n===Списак српских народних песама – по Вуку===\n\n[[Анђелко Вуковић и Синан кесеџија]] \n\n[[Бајо Пивљанин и бег Љубовић]]\n\n[[Бан Милутин и Дука Херцеговац]] \n\n[[Бановић Секула и Јован Косовац]]\n\n[[Бановић Страхиња]]\n\n[[Бијелић Игњатије]]\n\n[[Бог ником дужан не остаје]] \n\n[[Болани Дојчин]]\n\n[[Бој Арађана с Комадинцима]] \n\n[[Бој на Делиграду]]\n\n[[Бој на Кукутници]]\n\n[[Бој на Лозници]]\n\n[[Бој на Мишару]]\n\n[[Бој на Салашу]]\n\n[[Бој на Чачку]]\n\n[[Бој на Чокешини]]\n\n[[Бошњаци на Москову]]\n\n[[Браћа и сестра]]\n\n[[Будимски краљ и краљица]]\n\n[[Вишњић Јован и Војин трговац]]\n\n[[Вјереница Комјена Јагњиловића]]\n\n[[Влашић Млађењ]]\n\n[[Влашчићу Павлу побјеже вила]]\n\n[[Војвода Радосав Сиверински и Влатко Удински]]\n\n[[Вук Јеринић и Зукан барјактар]]\n\n[[Гавран харамбаша и Лимо]]\n\n[[Груица и Арапин]]\n\n[[Груица и паша од Загорја]]\n\n[[Девојка надмудрила Марка]] \n\n[[Дијете Јован и мати му]]\n\n[[Диоба Јакшића]]\n\n[[Драшко Поповић и Гришац Осман-ага]]\n\n[[Дружина Михата Томића]]\n\n[[Ђакон Стефан и два анђела]]\n\n[[Ђурђева Јерина]]\n\n[[Жалосна пјесанца племените Асан-агинице]]\n\n[[Женидба Влашића Радула]]\n\n[[Женидба Груице Новаковића]]\n\n[[Женидба Душанова]]\n\n[[Женидба Ћурђа Смедеревца]] \n\n[[Женидба Ђурђа Чарнојевића]]\n\n[[Женидба Змај-Деспота Вука]]\n\n[[Женидба Ива Гологрба]]\n\n[[Женидба Ива Сењаиина]]\n\n[[Женидба Јова Сарајлије]]\n\n[[Женидба Јове Будимлије]]\n\n[[Женидба кнеза Лазара]]\n\n[[Женидба краља Вукашина]]\n\n[[Женидба Максима Црнојевића]] \n\n[[Женидба Марка Краљевића]]\n\n[[Женидба Милић барјактара]]\n\n[[Женидба од Задра Тодора]]\n\n[[Женидба Плетшосе Павла]]\n\n[[Женидба Поповић Стојана]]\n\n[[Женидба Стојана Јанковића]]\n\n[[Женидба Тодора Јакшића]]\n\n[[Женидба Тодора од Сталаћа]]\n\n[[Зашто Бајо оде у хајдуке]]\n\n[[Зидање Раванице]]\n\n[[Зидање Скадра]]\n\n[[Змија младожења]]\n\n[[Иван Николин]]\n\n[[Иво Сенковић и ага од Рибника]]\n\n[[Јакшићи кушају љубе]]\n\n[[Јакшићима двори похарани]] \n\n[[Јанко Лакетић и Петар Бошковић]] \n\n[[Јанко од Котара и Мујин Алил]] \n\n[[Јован и дивски старјешина]] \n\n[[Јуришић Јанко]]\n\n[[Како се крсно име служи]] \n\n[[Кнежева клетва]]\n\n[[Кнез Иван Кнежевић]]\n\n[[Ко крсно име слави оном и помаже]]\n\n[[Комади из различнијех косовскијех пјесама]]\n\n[[Косовка девојка]]\n\n[[Костреш харамбаша]]\n\n[[Кунина Златија]]\n\n[[Лазар Мутап и Арапин]] \n\n[[Лазар Пециреп]] \n\n[[Лов Марков с Турцима]] \n\n[[Луко Лазаревић и Пјезо]]\n\n[[Љуба Богатог Гавана]]\n\n[[Љуба хајдук-Вукосава]]\n\n[[Љутица Богдан и војвода Драгија]]\n\n[[Мајка Маргарита]]\n\n[[Мали Радојица]]\n\n[[Маргита дјевојка и Рајко војвода]]\n\n[[Марко Краљевић и Алил-ага]]\n\n[[Марко Краљевић и Арапин]]\n\n[[Марко Краљевић и бег Костадин]] \n\n[[Марко Краљевић и брат му Андријаш]]\n\n[[Марко Краљевић и вила]]\n\n[[Марко Краљевић и Вуча џенерал]] \n\n[[Марко Краљевић и 12 Арапа]]\n\n[[Марко Краљевић и Ђемо Брђанин]] \n\n[[Марко Краљевић и кћи краља Арапскога]] \n\n[[Марко Краљевић и Љутица Богдан]]\n\n[[Марко Краљевић и Мина од Костура]] \n\n[[Марко Краљевић и Муса Кесеција]]\n\n[[Марко Краљевић и орао]]\n\n[[Марко Краљевић и соко]]\n\n[[Марко Краљевић и Филип Мацарин]] \n\n[[Марко Краљевић познаје очину сабљу]] \n\n[[Марко Краљевић у азачкој тамници]]\n\n[[Марко Краљевић укида свадбарину]]\n\n[[Марко пије уз рамазан вино]]\n\n[[Милош Војновић и бан од Котора]]\n\n[[Милош Стоићевић и Мехо Оругцић]] \n\n[[Милош у Латинима]]\n\n[[Михат Томић и паша од Требиња]] \n\n[[Молитва дјевојачка, 212 Мујо и Алија]] \n\n[[Мусић Стефан]]\n\n[[Наход Момир]]\n\n[[Наход Симеун]]\n\n[[Невјера љубе Груичине]]\n\n[[Новак и Радивој продају Груицу]]\n\n[[Облак Радосав]]\n\n[[Обретеније главе кнеза Лазара]]\n\n[[Овце Никца од Ровина]]\n\n[[Огњена Марија у паклу]]\n\n[[Опет Женидба Стојана Јанковића]]\n\n[[Опет Зидање Раванице]]\n\n[[Орање Марка Краљевића]]\n\n[[Освета Перовића Батрића]]\n\n[[Перовић Батрић]]\n\n[[Петар Бошковић и Гавран Барјактар]]\n\n[[Пипери и Тахир-паша]]\n\n[[Пипери и Црнчани]]\n\n[[Погибија Вука Мићуновића]]\n\n[[Поп Црногорац и Вук Копривица]]\n\n[[Попевка од Свилојевића]]\n\n[[Попијевка о Косовском боју]]\n\n[[Попијевка Радића Вукојевића]]\n\n[[Порча од Авале и Змајогњени Вук]]\n\n[[Почетак буне против дахија]]\n\n[[Предраг и Ненад]]\n\n[[Пропаст царства Српскога]]\n\n[[Радул-бег и Бугарски краљ Шишман]] \n\n[[Ришњанин хација и Лимун трговац]]\n\n[[Ропство и женидба Јакшића Шћепана]] \n\n[[Ропство Јанковић Стојана]]\n\n[[Свети Саво]]\n\n[[Свети Саво и Хасан-паша]]\n\n[[Свеци благо дијеле]]\n\n[[Секула и вила]]\n\n[[Секула се у змију прстворио]]\n\n[[Сењанин Тадија]] \n\n[[Сестра Ђурковић-сердара]]\n\n[[Сестра Леке капетана]]\n\n[[Синовица попа Милутина]]\n\n[[Скопљак војшти на Шумадију]]\n\n[[Смрт Алај-бега Ченгића]]\n\n[[Смрт војводе Кајице]]\n\n[[Смрт војводе Пријезде]]\n\n[[Смрт деспота Вука]]\n\n[[Смрт Душанова]]\n\n[[Смрт Јова Деспотовића]] \n\n[[Смрт мајке Југовића]]\n\n[[Смрт Марка Краљевића]]\n\n[[Смрт Милоша Драгиловића]]\n\n[[Смрт Сењанина Ива]]\n\n[[Српски Бадњи вечер]]\n\n[[Станић Станојло]]\n\n[[Стари Вујадин]]\n\n[[Старина Новак и дели Радивоје]]\n\n[[Старина Новак и кнез Богосав]]\n\n[[Султана Прездша]]\n\n[[Султаније робиње]]\n\n[[Сунчева сестра и паша тиранин]]\n\n[[Три сужња]]\n\n[[Турско војевање на Беч]] \n\n[[Турци у Марка на слави]]\n\n[[Ћелошевић Перо]]\n\n[[Удар на овце кнеза Вујадина]]\n\n[[Узимање Ужица]]\n\n[[Урош И мрњавчевићи]] \n\n[[Устанак кнеза Милоша на Турке]]\n\n[[Фоча и Фочанке]]\n\n[[Хајка Атлагића и Јован Бећар]] \n\n[[Хасанагиница]]\n\n[[Хвала Чупићева]]\n\n[[Цар Дуклијан и Крститељ Јован]] \n\n[[Цар Лазар и царица Милица]]\n\n[[Цар Константин и ђаче самоуче]] \n\n[[Цар Сулејман и Саво патријар]]\n\n[[Царица Милица и Владета војвода]] \n\n[[Царица Милица и Змај од Јастрепца]]\n\n[[Часни крсти]]\n\n[[Четири ускока]]\n\n[[Човјек-паша и Михат чобанин]]\n\n[[Шта освета чини]]\n\n(доматриос)\n\n===[[Јакоб Грим|Гримов]] приказ српске народне књижевности ===\n\n\"Ова српска природна поезија заслужује у сваком погледу опште интересовање... Од времена [[Хомер]]ових спевова нема заправо у целој Европи појаве која би нам тако као она могла објаснити суштину и природу [[еп]]а... Племенитог понашања и говорења никада не мањка...\"','',144,'Golija','20040902174909','',0,0,0,0,0.112685170543,'79959097825090','20050301215735'); INSERT INTO cur VALUES (2697,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Америчка_одмеравања:_Узбуне_и_забуне','#REDIRECT [[Вести за 9. август 2004., Америчка одмеравања: Узбуне и забуне]]\n','Вести за 8. август 2004., Америчка одмеравања: Узбуне и забуне moved to Вести за 9. август 2004., Америчка одмеравања: Узбуне и забуне',124,'Милош','20040809224526','',0,1,0,1,0.94979104395005,'79959190775473','20040809224526'); INSERT INTO cur VALUES (2698,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Не_лети_се_без_горива','#REDIRECT [[Вести за 9. август 2004., Не лети се без горива]]\n','Вести за 8. август 2004., Не лети се без горива moved to Вести за 9. август 2004., Не лети се без горива',124,'Милош','20040809224602','',0,1,0,1,0.108224086564243,'79959190775397','20040809224602'); INSERT INTO cur VALUES (2699,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Безвизна_Европа_ни_на_видику','#REDIRECT [[Вести за 9. август 2004., Безвизна Европа ни на видику]]\n','Вести за 8. август 2004., Безвизна Европа ни на видику moved to Вести за 9. август 2004., Безвизна Европа ни на видику',124,'Милош','20040809224612','',0,1,0,1,0.691747331704709,'79959190775387','20040809224612'); INSERT INTO cur VALUES (2700,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Ковач:_Мађарска_адекватно_реагује','#REDIRECT [[Вести за 9. август 2004., Ковач: Мађарска адекватно реагује]]\n','Вести за 8. август 2004., Ковач: Мађарска адекватно реагује moved to Вести за 9. август 2004., Ковач: Мађарска адекватно реагује',124,'Милош','20040809224623','',0,1,0,1,0.134064429564462,'79959190775376','20040809224623'); INSERT INTO cur VALUES (2701,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Гуча_је_постала_светски_фестивал','#REDIRECT [[Вести за 9. август 2004., Гуча је постала светски фестивал]]\n','Вести за 8. август 2004., Гуча је постала светски фестивал moved to Вести за 9. август 2004., Гуча је постала светски фестивал',124,'Милош','20040809224633','',0,1,0,1,0.595080183441825,'79959190775366','20040809224633'); INSERT INTO cur VALUES (2702,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Костолац:_Настављају_се_преговори','#REDIRECT [[Вести за 9. август 2004., Костолац: Настављају се преговори]]\n','Вести за 8. август 2004., Костолац: Настављају се преговори moved to Вести за 9. август 2004., Костолац: Настављају се преговори',124,'Милош','20040809224643','',0,1,0,1,0.573207659249387,'79959190775356','20040809224643'); INSERT INTO cur VALUES (2703,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Барбалићима_враћен_стан','#REDIRECT [[Вести за 9. август 2004., Барбалићима враћен стан]]\n','Вести за 8. август 2004., Барбалићима враћен стан moved to Вести за 9. август 2004., Барбалићима враћен стан',124,'Милош','20040809224652','',0,1,0,1,0.0807977766551057,'79959190775347','20040809224652'); INSERT INTO cur VALUES (2704,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Страдање_Срба_у_\'Олуји\'','#REDIRECT [[Вести за 9. август 2004., Страдање Срба у \'Олуји\']]\n','Вести за 8. август 2004., Страдање Срба у \'Олуји\' moved to Вести за 9. август 2004., Страдање Срба у \'Олуји\'',124,'Милош','20040809224702','',0,1,0,1,0.684365936261011,'79959190775297','20040809224702'); INSERT INTO cur VALUES (2705,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Ирански_дипломата_у_Ираку_безбедан','#REDIRECT [[Вести за 9. август 2004., Ирански дипломата у Ираку безбедан]]\n','Вести за 8. август 2004., Ирански дипломата у Ираку безбедан moved to Вести за 9. август 2004., Ирански дипломата у Ираку безбедан',124,'Милош','20040809224713','',0,1,0,1,0.179436382073384,'79959190775286','20040809224713'); INSERT INTO cur VALUES (2706,0,'Вести_за_8._август_2004.,_Еврокорп_преузео_комаду_у_Авганистану','#REDIRECT [[Вести за 9. август 2004., Еврокорп преузео комаду у Авганистану]]\n','Вести за 8. август 2004., Еврокорп преузео комаду у Авганистану moved to Вести за 9. август 2004., Еврокорп преузео комаду у Авганистану',124,'Милош','20040809224725','',0,1,0,1,0.844084132317532,'79959190775274','20040809224725'); INSERT INTO cur VALUES (2707,0,'Вести_за_10._август_2004.,_Бели_магови_преплавили_Србију','Извор: [http://www.blic.co.yu/ Блиц]\n\n==Бели магови преплавили Србију==\n\n\'\'Надрилекари на туђој муци и болестима зарађују богатство.\'\'\n\nОпштинско јавно тужилаштво је смедеревском истражном судији Окружног суда наложило спровођење истраге против Босиљке Станковић зване Свемоћна Соња (41) из Банатске Дубице, са пребивалиштем у Смедереву, због постојања основане сумње да је починила кривично дело надрилекарства.\n\nЗванични документи кажу да постоји основана сумња да се Соња од почетка 2001. до јула 2004. године без прописане стручне спреме бавила лечењем из користољубља. Преко Радија „Фар“ у Алибунару дала је оглас да је свемоћна и да биоенергијом помаже у лечењу разних болести. Заинтересованима је савете за лечење давала у телефонском контакту, а на кућну адресу слала им је освештане амајлије, папире са исписаним молитвама, босиљак и тамјан.\n\n===Сведок или признаница===\n\nТо је наплаћивала 300 динара, а незадовољне таквим третманом лечила је биоенергијом код куће и наплаћивала им 600 динара. Новац, који су јој „пацијенти“ слали поштом, стизао је на адресу њене пријатељице Љиљане Крстић (40) из Смедерева, за коју се основано сумња да је починила кривично дело надрилекарства помагањем.\n\nУ изјави за „Блиц“ Босиљка Станковић каже да не мисли да је чинила кривично дело и тврди да је својим рукама излечила многе у Србији.\n\nНовине у Србији свакодневно су преплављене огласима самозваних исцелитеља, белих магова који наводно лече и најтеже болести, скидају чини црних магова... На овом терену и закон често остаје исмејан.\n\n- Надрилекарство и преваре такозваних белих магова спадају у кривична дела која су веома тешка за доказивање, јер тужилац треба да увери суд да су учињена са умишљајем и намером - каже за „Блиц“ Александар Милосављевић, заменик окружног тужиоца у Београду.\n\n- Основ тих кривичних дела је превара и тужилац при томе наилази на тешкоће. Прво, он мора да докаже да се неко бавио надрилекарством или црном магијом да би узео новац. Затим, таква његова настојања често минирају оштећени. Они су често некооперативни. Повлаче своје раније изјаве, кажу да им је надрилекар или бели маг помогао и да се не осећају превареним - објашњава Милосављевић.\n\nКада не може да се докаже кривична одговорност надрилекара и белих магова, грађани могу да покрену парницу, односно поднесу тужбу за накнаду штете. Али изгледи на успех су им мали уколико нису водили рачуна о начину на који су дали новац. Сведок или признаница су решење, јер ако преварени нема доказ, парницу ће изгубити.\n\n- Тој популацији псеудостручњака и надрилекара обраћају се нижеобразовани људи, чланови породица тешко оболелих особа, па и оне саме - каже за „Блиц“ психијатар-психотерапеут др Владимир Милошевић из Института за ментално здравље у Београду и додаје да у унутрашњем, руралном делу Србије та појава има ниво фолклорног ритуала.\n\n===Неповерење у класичну медицину===\n\n- У таквим срединама људи се обраћају за помоћ исцелитељима из неповерења у класичну медицину и када се исцрпу сва друга медицинска средства - сматра Милошевић.\n\nУ случајевима „потврђених исцељења“, Милошевић сматра да је реч о различитим интерпретацијама одређених стања пацијената, односно да људи препознају оно што желе или очекују да виде.\n\n- Они који иду код таквих „стручњака“, очекују чудо. Моћ сугестије јесте велика и човек може да добије велику потпору да предузме одређене кораке, али њоме се не могу излечити од најтеже болести - закључује Милошевић.\n\nСлично мишљење има и нуклеарни физичар у пензији проф. др Владимир Ајдачић, који је 25 година радио у Институту „Винча“.\n\n- Не верујем у постојање биоенергије, већ бих пре рекао да је у случају таквих исцељења у питању психолошки ефекат. Биоенергију, да постоји, ухватили бисмо инструментима. Ако већ можемо да хватамо атомске честице, зашто не бисмо могли и биоенергију? А поред свега тога постоји и процедура Светске здравствене организације којом се може утврдити лековитост неке методе - закључује др\nАјдачић.\n\nЕкипа Блица','',124,'Милош','20040809225756','',0,0,0,1,0.134168386056,'79959190774243','20040809225756'); INSERT INTO cur VALUES (2708,0,'Вести_за_10._август_2004.,_Нова_химна_пролази','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n\n==Нова химна пролази==\n\n\'\'Радикали разрешили дилему око усвајања химне Државне заједнице СЦГ.\'\'\n\nБЕОГРАД - Шефови посланичких група парламента СЦГ, како \"Глас\" сазнаје, одржаће данас састанак на коме би требало да усагласе ставове о будућој химни СЦГ, уочи сутрашње седнице парламента. На дневном реду тог заседања наћи ће се предлог химне Савета министара СЦГ, која се нова свечана песма састоји од компилације две песме \"Боже правде\" и \"Ој, свијетла мајска зоро\".\n\nПроблем поводом усвајања химне настао је јер су посланици Г17 плус најавили да неће подржати тај предлог химне. И док је само дан пред заседање Скупштине СЦГ било неизвесно да ли ће химна проћи, дилему су разрешили радикали. Томислав Николић, заменик председника СРС-а, најавио је јуче да ће његова странка гласати за предлог нове химне СЦГ.\n\n- Ако од српских радикала зависи хоће ли химна бити усвојена или не, помоћи ћемо да буде усвојена - изјавио је Николић јагодинској телевизији \"Палма плус\". Према његовим речима, Србија ће на тај начин показати да јој је стало до заједничке државе.\n\nИ док је код српске стране постојао проблем, посланици из Црне Горе су обезбедили већину која ће гласати за поменути предлог, иако су црногорске опозиционе партије саопштиле да ће бити против. Од укупно 35 посланика, владајуће ДПС и СДП, имају 19 посланика, што је довољно да Црна Гора да \"зелено светло\" за предлог Савета министара.\n\nДушан Бајатовић из СПС-а није прецизирао да ли ће подржати химну. Парламент СЦГ има 126 посланика, и то 91 из Србије и 35 из Црне Горе, а да би одлука била важећа потребно је да је подржи најмање половина посланика и из Србије и из Црне Горе. Како сада изгледа, нашим спортистима на Олимпијади ће, ипак, бити интонирана нова химна, уместо \"Хеј, Словени\".','',124,'Милош','20040809225941','',0,0,0,1,0.093146199404,'79959190774058','20040809225941'); INSERT INTO cur VALUES (2709,0,'Вести_за_10._август_2004.,_Скандал_у_храму_правде','Извор: [http://www.danas.co.yu/ Данас]\n\n==Скандал у храму правде==\n\n\'\'Специјалне награде \"специјалним судијама\" Врховног суда Србије.\'\'\n\nПрема чл. 102. ст. 2. Устава РС, Врховни суд Србије је највиши суд у Републици Србији. Шта се то десило, да се ових дана о њему говори као о лихварски похлепном леглу самовоље, безакоња, па и назирућег, иако тешко верујућег криминала? Наравно, реч је о специјалним платама судија Кривичног одељења овог суда. Због чега су и на основу чега толике, изазивачки иритирајуће и баснословно високе (као четири плате судије окружног суда)? Чијом одлуком је цело Кривично одељење Врховног суда постало специјално? На основу чега такве специјалне судије одлучују у обичним, земаљски редовним кривичним предметима?\n\nФормирањем специјалних тужилаштава за организовани криминал и ратне злочине те истоврсних посебних одељења Окружног суда у Београду, пружена је могућност да специјални тужиоци и \"специјалне судије\" буду и специјално награђени како по ознашки убрзаном стажу, највишим правосудним функцијама, тако и по специјалним утрострученим платама. Веома брзо су обични и специјални тужиоци и судије престали да говоре истим језиком и да примењују исто право. Параноично успаниченом одлуком бивше владе, створена је бројна преторијанска гарда, у ствари нова турбо каста која се заверенички дисциплиновано мрестила у хладовини препуњених силоса насталих после термопилски фанатичне акције \"Сабља\", фобично се клонећи било каквих иступа у јавности, заштићена законском тајновитошћу, одсуством било какве контроле, више него заслуженим, законски омогућеним и плаћеним ленствовањем, театралном мистификацијом своје мисије, чије се трајање по сваку, па и на силу продужава, мисије која ће ваљда исцелити овај палеолитски рецидив генетски модитификоване и до савршенства наоштрене, свеуништавајуће емпатије.\n\nПошто апелациони судови нису на време устројени, као другостепени суд у предметима организованог криминала и ратних злочина, појављује се Врховни суд Србије у којем су формирана специјална другостепена већа за поменуте области криминала. Да не би много заостали за платама својих специјалнх колега, све судије Кривичног одељења тог суда, уз медвеђи благослов бивше председнице и садашњег в.д. председника Врховног суда, благонаклоно и на своју воденицу наводећи спорну владину уредбу, увећали су своје плате до законског максимума, као да су и сами део тог специјалног правосудног тима иако је очигледно било да нису. Тако би само један тренутак слабости изазван традиционалном, вишедеценијском судијском немаштином, многим часним и честитим људима тог суда могао доћи главе.\n\nНе би то било баш толико страшно, да се не ради о судијама највишег суда у држави, да такву, противзакониту плату нису примале судије које су као чланови Великог персоналног већа или Високог савета правосуђа одлучивали о судбинама својих колега, судија и јавних тужилаца због грехова који су истоврсно тешки али и минорнији у односу на овај њихов који са веома опасном злурадошћу, још увек кафански одјекује у анархично вазда приправној, паланачкој јавности.\nВрховни суд Србије, као највиша судска инстанца у држави, подразумева највиши могући степен достојанства, честитости, професионалне храбрости, части и поштења својих судија, један искушенички узгајан и монашки дисциплинован професионални и лични став према правном систему, свету у коме живимо и према различитим искушењима и изазовима којима смо непрестано подвргнути, посебно према среброљубљу и лихварској грамзивости, као једним од највећих судијских грехова. Код судија таквог суда није могло бити дилеме да ли пристати на многозначну и сумњиву правну норму, пригрлити и обрлатити драгоцену правну празнину, продати свој професионални дигнитет за ситне паре, да ли бити судија у властитом спору и обогатити се без правног основа. На крају крајева, сваки од тих врхунских кривично правних стручњака је толико пута досад у својој савршеној професионалној биографији и за далеко безазленије суме и животне ситуације, на стотине људи оглашавао кривим због режимски најомиљенијег али и најнеодређенијег кривичног дела злоупотребе службеног положаја, које се некима од њих ђаволски церека и осветнички прети.\n\nДа зло буде веће и у Републичком јавном тужилаштву Србије су донедавно делили некакве специјалне додатке заменицима јавних тужилаца који су давали мишљење о жалбама на притворска решења у покренутим поступцима организованог криминала и ратних злочина. Ко год је дотакао прстима такав један предмет, добио је позамашну своту новца. Не заборавимо да управо ти људи иницирају кривично гоњење стотина и хиљада несрећника због сличних \"пристајања\" и прибављања имовинске користи, ма колико она била багателна или само формално противправна.\nПоставља се питање, да ли су судије Врховног суда и заменици републичког јавног тужиоца изван и изнад закона? Да ли су бар у купатилу посумњали у правну ваљаност својих повисоких примања? Да ли је могуће да им је тај новац одузео и отупео онај годинама изоштраван професионални њух, али и параноични опрез када су у питању сумњиве новчане трансакције? Да ли уопште прави људи носе та угледна али и захтевна професионална звања? У једној замишљеној хијерархији часних позива, судије Врховног суда би требало да буду у рангу епископа, а председник тог суда би по праведности, подвижничкој скромности, уздржаности и поштењу морао бар мало да личи на српског патријарха. Личе ли вам судије Врховног суда на највише црквене великодостојнике?\n\nДа ли је сад тренутак да се запитамо ко су ти људи, ко стоји као јемац њиховог моралног и професионалног кредибилитета, дигнитета, преузвишености, натпросечности, изузетности, наднаравности? По каквим се критеријумима, ако их уопште има, долази у Врховни суд? Да ли је за то довољна смелост или дрскост да се започне режимски значајан судски предмет, донесе осуђујућа пресуда која по правилу бива укинута због незнањем и глупошћу изазваних процесних и правних мањкавости, а да награда због тога буде неумољиво апсурдна у виду скока у Врховни суд? Да ли је оно понављајуће и подржавајуће, павловљевски условљено и изазивано \"пристајање\" на режимска или револуционарна очекивања, озакоњење линча, акцијашку изборну кампању, једини могући критеријум да би се крочило у тај најсветији храм правде? И коначно, да ли ће све те специјалне судије и тужиоци баснословно плаћени, награђивани и неговани бити исто толико пута објективнији, самостланији, независнији, непристраснији, непоткупљивији, продуктивнији али и отпорнији и неприступачнији према било каквом покушају, па и помисли утицаја режима на њихов рад, режима који их управо због тога тако каваљерски галантно плаћа или ће, што ми делује логичније и убедљивије, настојати да му угоде и оправдају тај отровни, фаустовско проклети и прескупи новац раздора, сумњи и мефистофелског искушавања среброљубивих душа које чуче у сваком од нас, а коме не може свако одолети, па ни гранитно стамени и непоткупљиви судија или тужилац највишег ранга.\n\nАутор је заменик окружног јавног тужиоца у Београду\n\nМилија Миловановић','',124,'Милош','20040809230312','',0,0,0,1,0.217805628766,'79959190769687','20040809230312'); INSERT INTO cur VALUES (2710,0,'Вести_за_10._август_2004.,_Корупција_и_приватизација:_Мит,_или_истина?','Извор: [http://www.dnevnik.co.yu/ Дневник]\n\n==Корупција и приватизација: Мит, или истина?==\n\n===Тресла се јавност, родило се - ништа===\n\n\'\'Владимир Гоати упозорава да су они који су махали ревизијом приватизације, и поред тога што су се сада ућутали, зауставили потенцијалне инвеститоре. - Онај ко сматра да прописи могу да се крше без казни, тај је у ствари против приватизације, изричита је Верица Бараћ.\'\'\n\nЈедан од главних адута коришћених у кампањи на последњим парламентарним изборима била је најава да ће нова влада раскринкати све афере које су искомпромитовале приватизацију, у којој се, како се могло чути, дубоко загазило у малверзације и корупцију. Међутим, ни после пет месеци од формирања нове власти из грма није истеран чак ни зец, јер не само да није уследила ревизија, која је обећавана између редова, већ готово да и нема крупнијих уговора у којима је пронађено нешто противзаконито.\n\nОрганизација Транспарентност Србије, у оквиру трогодишњег пројекта који финансира финска влада, анализирала је резултате приватизације у Србији. Тако је аналитичар др Владимир Гоати упозорио да су они који су махали ревизијом приватизације по медијима и поред тога што су се сада ућутали, произвели негативан ефекат зауставивши потенцијалне инвеститоре. Гоати је предочио да је од приватизације прикупљено 1,3 милијарде, а да је књиговодствена вредност тог капитала процењена на нешто више од милијарду евра и да такав податак демантује тврдње о распродаји у бесцење.\n\n===Као код зубара...===\n\nУ готово истом правцу иду и налази ресорног одбора Скупштине Србије, који је одређене мањкавости уочио код педесетак уговора, што се сматра занемарљивом цифром, ако се има у виду да је у Србији продато око 1200 фирми.\n\nСтога, скупштински стручњаци, али и новоизабрани директор Агенције за приватизацију Миодраг Ђорђевић сматрају да модел промене власништва не треба мењати, већ процес убрзати. Јер, како упозорава члан Одбора за приватизацију Никола Новаковић ( Г17 плус) са транзицијом и приватизацијом је исти случај као када морате да одете код зубара- не може вам бити боље ако зуб не извадите, зато то учините што пре.\n\nПредседник Савета за борбу против корупције Верица Бараћ у изјави за Дневник истиче да није било размимоилажења у оценама које је износио Савет и ставова Одбора за приватизацију, па и министарства привреде, па су у том првом ’налету’ начињени веома добри помаци у сузбијању корупције, нарочито док је на челу Агенције за приватизацију био сада већ смењени Бранко Павловић.\n\n- Очигледно, да управо то сузбијање корупције у процесу приватизације није наишло на одобравање и таква ситуација налаже опсежну анализу, сматра Верица Бараћ, уз опаску да за проблем корупције у приватизацији нија најважније шта каже министарство финансија, јер је поступак пред правосудним органима надзора у рукама министарства привреде. Охрабрујуће је што новоизабрани директор Агенције за приватизацију оцењује да је стање у овој служби редовно и да ће он наставити да ради све оно што је до сада започето, напомиње Верица Бараћ.Нико није против приватизације, већ само захтевамо да се она одвија уз поштовање прописа. Онај ко сматра да могу да се прописи крше без казни, тај је у ствари против приватизације- изричита је Верица Бараћ.\n\n===Већа је штета мењати закон===\n\nПрема уверењу Данијела Цвјетићанина, садашња влада је извукла поуку из праксе свог претходника да не треба мењати закон, да је и најгори закон добар, ако се не мења довољно дуго. У сваком случају, већа је штета променити закон, него покушати да се процес некако укалупи. Постоје начини да се у оквиру постојећег прописа, кроз неке измене као што су веће могућности за бесплатну поделу акција, јавне понуде, дође до ефикасније приватизације.Цвјетићанин се не слаже са предлогом радне групе Одбора за финансије да Комисија за хартије од вредности, постане контролор процеса приватизације, указујући да је спровођење обавеза из приватизационих уговора ствар суда и извршне власти. ’То би било исто као када бисте се питали која ће вам комисија обезбедити да уђете у посед куће коју сте купили и за коју имате легалан уговор’, појашњава Цвјетићанин.','',124,'Милош','20040809230800','',0,0,0,1,0.100688376045,'79959190769199','20040809230800'); INSERT INTO cur VALUES (2711,0,'Вести_за_10._август_2004.,_Цео_шаржер_у_џип','Извор: [http://www.novosti.co.yu Новости]\n\n==Цео шаржер у џип==\n\nПОДГОРИЦА - Хици из пиштоља запарали су подгоричку ноћ, између суботе и недеље, у самом центру града: полицајац Миломир Вујковић (30), из непознатих разлога, испалио је из свог службеног пиштоља ЦЗ 99, цео шаржер метака у џип \"ранџ-ровер\" (ПГ-12-89), власништво Горана - Сита Ракочевића, некадашњег директора државне телевизије, а тренутно саветника председника Црне Горе Филипа Вујановића.\n\nЏип је био паркиран иза зграде у којој се налази Вујановићева канцеларија, у улици Карађорђевој 18. Пошто је, негде око 2.15 сати иза поноћи, на возило испалио све метке из пиштоља, наставио је да дршком удара по џипу, ломећи ветробранска стакла. Тако се и повредио, па је одмах после инцидента смештен у болницу...\n\nПосле пуцњаве, Вујковић се мирно предао колегама из полиције. Он се и јуче налазио у подгоричком Клиничком центру.\n\n- Не знам да ли је и ухапшен - каже за \"Новости\" судија Бранка Бошковић, која је обавила увиђај на месту несвакидашњег догађаја. - Ни кривична пријава ми још није стигла, па не могу да кажем више детаља.\n\nОстаје да се нагађа зашто је Вујковићу \"пао мрак на очи\". Неке његове колеге кажу да се ради о добром момку и савесном полицајцу, али и да се у последње време примећивало да је прилично депресиван, због више смртних случајева у породици. Прича се и да је Вујковић, у тренутку када је изрешетао возило Горана Ракочевића, узвикнуо:\n\n- Нека га други чува, ја за 200 евра нећу!\n\nПрема свему што смо јуче сазнали, иза овог инцидента не стоји нека дубља позадина, па се претпоставља да је тренутно растројство, или кулминација личног незадовољства једини мотив Вујковићевог \"обрачуна\" са луксузним статусним симболом председниковог саветника.\n\nРеволтирани полицајац је, иначе, отац једног детета и са породицом живи као подстанар.\n\n===Изгубљена нада===\n\nПОДГОРИЦА - Психијатар Борислав Митрић оценио је да би случајеви деструктивног понашања, попут најновијег када је полицајац Миломир Вујковић пуцао у аутомобил саветника црногорског председника, могли постати свакодневица у Црној Гори због губитка \"наде у будућност\".\n\n- Тај полицајац треба да буде у болници, јер је очигледно био у афекту. Агресију је усмерио на ауто, који је вероватно био један од бољих на паркингу, а могао је да је усмери и ка себи - рекао је Митрић агенцији Бета, коментаришући инцидент који се десио пре две ноћи испред Председништва Црне Горе.\n\nЧ. П. - Д. Ш.','',124,'Милош','20040809231030','',0,0,0,1,0.322954059729,'79959190768969','20040809231030'); INSERT INTO cur VALUES (2712,10,'Изводи_из_вести_за_10._август_2004.','*Кукуруз од 3,5 метара ([[вести за 10. август 2004., Кукуруз од 3,5 метара|пуна вест]])\n*Цео шаржер у џип ([[вести за 10. август 2004., Цео шаржер у џип|пуна вест]])\n*Корупција и приватизација: Мит, или истина? ([[вести за 10. август 2004., Корупција и приватизација: Мит, или истина?|пуна вест]])\n*Скандал у храму правде ([[вести за 10. август 2004., Скандал у храму правде|пуна вест]])\n*Нова химна пролази ([[вести за 10. август 2004., Нова химна пролази|пуна вест]])\n*Бели магови преплавили Србију ([[вести за 10. август 2004., Бели магови преплавили Србију|пуна вест]])','',124,'Милош','20040809231112','',0,0,0,1,0.63910100406,'79959190768887','20040809231206'); INSERT INTO cur VALUES (2713,0,'Вести_за_10._август_2004.,_Кукуруз_од_3,5_метара','Извор: [http://www.politika.co.yu/ Политика]\n\n==Кукуруз од 3,5 метара==\n\nПосле обилних киша у целој Србији кукуруз, који је и ове године краљ наших поља, јер се „разбашкарио” на око 1.250.000 хектара, обећава изузетно добар и квалитетан род. Судећи по стању усева у пољима Подгорине, за брање зрелих клипова биће потребне мердевине или тракторске приколице, јер су стабљике на појединим парцелама и преко три и по метра.\n\nС. К.','',124,'Милош','20040809231203','',0,0,0,1,0.479837581273,'79959190768796','20040809231203'); INSERT INTO cur VALUES (2714,10,'Изводи_из_вести_из_слободног_софтвера_за_8._август_2004.','*Изашао је нови софтвер: [[grsecurity, слободни софтвер|grsecurity 2.0.1 (Stable)]], [[MRTG, слободни софтвер|MRTG 2.10.15]], [[DokuWiki, слободни софтвер|DokuWiki 2004-08-08]], [[Debian GNU/Linux, слободни софтвер|Debian GNU/Linux RC 1 (Sarge)]], [[libmng, слободни софтвер|libmng 1.0.8]]','',124,'Милош','20040809235542','',0,0,0,1,0.563017883135,'79959190764457','20040810000004'); INSERT INTO cur VALUES (2715,0,'Grsecurity,_слободни_софтвер','==grsecurity==\n\ngrsecurity је потпуни безбедности систем за стабло језгра [[Линукс]] 2.4. Имплементира проналазак, предупређивање и садржајну стратегију. Предупређује највећи број измена у адресном простору, оверава програме кроз свој \"Role-Based Access Control\" систем, ојачава системске позиве, даје могућност посматрања са свим могућностима и имплементира многе псеудослучајне особине [[OpenBSD]]-а. Писано је за добре перформансе, лако коришћење и безбедност. RBAC систем има могућност за стање интелигентног учења које могу генерисати политику привилегија за цео систем без конфигурације. Цео grsecurity подржава могућност логовања [[IP адресе|IP адреса]] нападача, а могу се видети и/или чути и у облику писаног упозорења и у облику звучног упозорења.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169271/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:безбедност]]\n[[Category:слободни софтвер:безбедности:криптографија]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:логовање]]','',124,'Милош','20040810014315','',0,0,0,0,0.451926610643,'79959189985684','20050127211835'); INSERT INTO cur VALUES (2716,0,'MRTG,_слободни_софтвер','==MRTG==\n\nThe Multi Router Traffic Grapher (MRTG) је оруђе за надгледање саобраћаја на мрежним линковима. MRTG ствара стране у [[HTML]]-у које садрже [[GIF]]/[[PNG]] слике које омогућавају визуелно представљање саобраћаја уживо.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169266/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:мрежа:надгледање]]','',124,'Милош','20040810014418','',0,0,0,0,0.580297626825,'79959189985581','20040810014418'); INSERT INTO cur VALUES (2717,0,'DokuWiki,_слободни_софтвер','==DokuWiki==\n\nDokuWiki је [[Вики]] лак за коришћење намењен документационим потребама малих компанија. Ради са чистим текстом и зато му није потребна [[база података]]. Има једноставну али моћну [[синтакса, рачунарска|синтаксу]] која осигурава читљивост [[фајл|фајлова]] ван [[Вики|Викија]]. У оквиру програма прилагођен је [[ГНУ|Гнуов]] [[grep, слободни софтвер|grep]] за брзу претрагу [[текст|текста]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169263/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:документација]]\n[[Category:слободни софтвер:информациони менаџмент]]\n[[Category:слободни софтвер:информациони менаџмент:складиштење докумената]]','',124,'Милош','20040810014429','',0,0,0,0,0.839676754474,'79959189985570','20040810014429'); INSERT INTO cur VALUES (2718,0,'Debian_GNU/Linux,_слободни_софтвер','==Debian GNU/Linux==\n\nDebian је [[оперативини систем]] за ваш [[рачунар]] који садржи само [[слободни софтвер]]. Користи кернел [[Линукс]] а велики део основних оруђа који попуњава [[оперативни систем]] дошао је од [[ГНУ|Гнуа]], који је такође [[слободни софтвер|слободан]]. Дебијан долази за хиљадама пакета.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169259/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:оперативни систем]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:оперативни систем:дистрибуције Гнуа-Линукса]]','',124,'Милош','20040810014449','',0,0,0,0,0.640687146988,'79959189985550','20040810014449'); INSERT INTO cur VALUES (2719,0,'Libmng,_слободни_софтвер','==libmng==\n\nlibmng је референтна библиотека за [[MNG]], [[анимација|анимациону]] екстензију за популарни [[PNG]] формат. Доноси моћне [[анимација|анимационе]] могућности које су уклопљене са робусношћу [[PNG]]-а и [[слободни софтвер|слободом]] од [[патент|патената]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169258/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:мултимедија:графика]]\n[[Category:слободни софтвер:мултимедија:графика:уређивачи]]\n[[Category:слободни софтвер:мултимедија:графика:презентација]]','',124,'Милош','20040810014605','',0,0,0,0,0.510442379168,'79959189985394','20040810014605'); INSERT INTO cur VALUES (2720,10,'Изводи_из_вести_из_слободног_софтвера_за_7._август_2004.','*Изашао је нови софтвер: [[GNU SASL, слободни софтвер|GNU SASL 0.1.4]], [[cvsd, слободни софтвер|cvsd 1.0.3]], [[eGroupWare, слободни софтвер|eGroupWare 1.0]], [[bastion-firewall, слободни софтвер|bastion-firewall 1.0]], [[Argh!, слободни софтвер|Argh! 0.2.3]], [[MediaWiki, слободни софтвер|MediaWiki 1.3.0beta6 (Development)]]','',124,'Милош','20040810020505','',0,0,0,0,0.331070497786,'79959189979494','20040810020505'); INSERT INTO cur VALUES (2721,0,'GNU_SASL,_слободни_софтвер','==GNU SASL==\n\nGNU SASL је имплементација окружења Једноставног носача за аутентификацију и безбедност (Simple Authentication and Security Layer) заједно са неколико уобичајених [[SASL]] механизама. SASL користе мрежни сервери као што су [[IMAP]] и [[SMTP]] за упите о аутентичности клијената и за клијентско аутентификовање на серверима. Библиотека укључује подршку за [[SASL]] окружење (са аутентификационим функцијама, апликационим подацима за приватност и интегрисаним функцијама) и бар делимичну подршку за пријавне механизме [[CRAM-MD5]], [[EXTERNAL]], [[GSSAPI]], [[ANONYMOUS]], [[PLAIN]], [[SECURID]], [[DIGEST-MD5]], [[LOGIN]], [[NTLM]] и [[KERBEROS_V5]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169241/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникације]]\n[[Category:слободни софтвер:Интернет]]\n[[Category:слободни софтвер:безбедност]]','',124,'Милош','20040810014708','',0,0,0,0,0.194498721135,'79959189985291','20040810014708'); INSERT INTO cur VALUES (2722,0,'Cvsd,_слободни_софтвер','==cvsd==\n\ncvsd је програм-омотач за [[CVS]] у [[pserver]] моду. Он покреће наредбу \'cvs pserver\' под посебним [[UID]]-ом/[[GID]]-ом у промењеном коренском ([[chroot]]) \"затворском\" окружењу. cvsd се покреће као демон а контролише се кроз конфигурациони [[фајл]]. Лако се намешта и пружа оруђа за постављање промењеног коренског затворског окружења и управљање репозиторијима.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169236/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:развој софтвера:контрола верзија]]\n[[Category:слободни софтвер:развој софтвера:контрола верзија:CVS]]','',124,'Милош','20040810014759','',0,0,0,0,0.313232748449,'79959189985240','20040810014759'); INSERT INTO cur VALUES (2723,0,'EGroupWare,_слободни_софтвер','==eGroupWare==\n\neGroupWare је средство за групни рад засновано на [[Веб|Вебу]]. Проистекао је из пројекта [[phpGroupWare, слободни софтвер|phpGroupWare]]. Садржи бројне модуле, укључујући календар (лични календар и групни, обавештања и аларми), електронску пошту ([[IMAP]] и [[POP3]]), систем за [[управљање садржајем]], као и још неке модуле за групни рад.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169234/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникације:електронска пошта:именик]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникације:електронска пошта:MUA]]\n[[Category:слободни софтвер:комуникације:дељење података]]','',124,'Милош','20040810015256','',0,0,0,1,0.307588685447,'79959189984743','20040810015256'); INSERT INTO cur VALUES (2724,0,'Bastion-firewall,_слободни_софтвер','==bastion-firewall==\n\nbastion-firewall је [[фајервол]] заснован на [[netfilter, слободни софтвер|netfilter]]-у са конфигурационим [[фајл|фајловима]] за обичан [[фајервол]] или за скриптски генератор [[фајервол|фајервола]]. Може генерисати графичке статистике свих правила саобраћаја помоћу [[RRDtool, слободни софтвер|RRDTool]]-а. Интегрисан је са софтвером Snort Inline IPS.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169216/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\nSystem :: Networking :: Firewalls\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:мултимедија:графика]]\n[[Category:слободни софтвер:мултимедија:графика:уређивачи]]\n[[Category:слободни софтвер:мултимедија:графика:презентација]]','',124,'Милош','20040810015701','',0,0,0,1,0.768097459231,'79959189984298','20040810015701'); INSERT INTO cur VALUES (2725,0,'Argh!,_слободни_софтвер','==Argh!==\n\nArgh! је езотеричан [[програмски језик]] у духу програмских језика [[програмски језик Befunge|Befunge]], [[програмски језик Brainfuck|Brainfuck]] и пријатеља. Ове језике одликује екстремна једноставност синтаксе која доноси много главобоље приликом покушаја да се штогод њима испрограмира.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169225/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:игре]]\n[[Category:слободни софтвер:развој софтвера:интерпретери]]','',124,'Милош','20040810020019','',0,0,0,1,0.616120226502,'79959189979980','20040810020019'); INSERT INTO cur VALUES (2726,0,'MediaWiki,_слободни_софтвер','==MediaWiki==\n\nMediaWiki је софтвер за заједничко мењање окружења изворно саграђено за [[Википедија|Википедију]], слободну енциклопедију. Саграђен је тако да може подржати велики број корисника и страна. За његов рад су неопходни [[PHP, слободни софтвер|PHP]] и [[MySQL, слободни софтвер|MySQL]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169180/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:Интернет:WWW/HTTP:динамички садржај]]','',124,'Милош','20040810020418','',0,0,0,0,0.073056723957,'79959189979581','20040810020418'); INSERT INTO cur VALUES (2727,10,'Изводи_из_вести_из_слободног_софтвера_за_9._август_2004.','*Изашао је нови софтвер: [[php_cgi, слободни софтвер|php_cgi 1.5]], [[GNU TeXmacs, слободни софтвер|GNU TeXmacs 1.0.4.1]], [[phpMyAdmin, слободни софтвер|phpMyAdmin 2.6.0-rc1 (Development)]]','',124,'Милош','20040810023149','',0,0,0,0,0.289412746806,'79959189976850','20040810023149'); INSERT INTO cur VALUES (2728,0,'Php_cgi,_слободни_софтвер','==php_cgi==\n\nphp_cgi омогућава постављање [[UID]]/[[GID]] дозвола на [[PHP]] скриптама, док се чини да су оне процесиране кроз [[mod_php, слободни софтвер|mod_php]]. Корисно је са [[Апач, слободни софтвер|Апачем]] у окружењу [[виртуелни хост|виртуелних хостова]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169387/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:Интернет:WWW/HTTP:динамички садржај:CGI]]\n[[Category:слободни софтвер:безбедност]]','',242,'CONFIQ','20050108232539','',0,0,0,0,0.161213333794,'79949891767460','20050108232539'); INSERT INTO cur VALUES (2729,0,'GNU_TeXmacs,_слободни_софтвер','==GNU TeXmacs==\n\nGNU TeXmacs је научни [[уређивач текста]] који је инспирисан [[TeX, слободни софтвер|TeX]]-ом и [[Гнуов Емакс, слободни софтвер|Гнуовим Емаксом]]. Програм има моћна оруђа и алгоритме за приказ фонтова и научних формула. Поседује и [[програмски језик Guile|Guile]]/[[програмски језик Шема|Шема]] додатни језик, који омогућава прилагођавање интерфејса посебним потребама корисника, па чак и надограђивање уређивача.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169371/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:Интернет:WWW/HTTP:гледачи]]\n[[Category:слободни софтвер:канцеларија:канцеларијска радна окружења]]\n[[Category:слободни софтвер:наука]]','',124,'Милош','20040810022454','',0,0,0,1,0.756781488078,'79959189977545','20040810022454'); INSERT INTO cur VALUES (2730,0,'PhpMyAdmin,_слободни_софтвер','==phpMyAdmin==\n\nphpMyAdmin је оруђе писано у [[програмски језик PHP|програмском језику PHP]] за потребе администрације система базе података [[MySQL, слободни софтвер|MySQL]]-а путем [[Веб|Веба]]. Тренутно може да створи и уклони [[база података|базу података]], врши операције над табелама и пољима, извршава [[програмски језик SQL|SQL]] упите, управља кључевима поља, ствара излазе из табела и база података, увози и извози податке из [[CVS, слободни софтвер|CVS]]-а и аминистрира један или више [[MySQL, слободни софтвер|MySQL]] сервер.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169338/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:база података:кориснички програми]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:системска администрација]]\n[[Category:PHP, Програми]]','',17,'Bonzo','20050215151317','',0,0,1,0,0.440338422749,'79949784848682','20050215151317'); INSERT INTO cur VALUES (2731,0,'Филип_Вишњић','==Филип Вишњић (1767-1834)==\n[[Слика:Filip Visnjic.JPG|left|thumb|Филип Вишњић]]\n\n\nРођен у [[Семберија|Семберији]], у селу [[Трнава|Трнави]], ослепевши као дете од великих богиња, Вишњић је постао професионални певач. С [[гусле|гуслама]] у рукама путовао по је читавом босанском пашалуку па и даље, све до [[Скадaр|Скадра]]. По селима и на манастирским саборима певао је хришћанској раји, а пролазећи кроз градове, певао је на дворовима турских првака. Две публике тражиле су различите песме тако да је Вишњић имао два различита репертоара, један за своје хришћанске а други за муслиманске слушаоце, један за рају, други за аге и бегове. Његове песме о [[Свети Сава|Светом Сави]] карактеристичне су за манастирски, хагиографски репертоар слепих певача.\n\nОн није само редактор старих песама већ је и творац или, како је Вук говорио, „спјевалац\" нових песама. Од њега потиче класична песма [[Смрт Марка Краљевића]], једна од најбољих међу песмама о најпопуларнијем јунаку нашег епоса, затим две песме хагиографског карактера, о Светом Сави, и једна хајдучка, о [[мегдан]]у [[Бајо Пивљанин|Баја Пивљанина]] и бега Љубовића. По досад набројаним песмама он не би добио високо место међу певачима које му, иначе, неспорно припада. Његова репутација великог певача, и народног песника, темељи се првенствено на тринаест песма „из Карађорђина времена\" које је сам испевао и које, заједно с још неколико мање значајних песама од других певача, чине последњи, устанички циклус нашег народног епоса. Нове песме о новим догађајима стварали су и други Вукови певачи, међу њима и један од највећих, [[Старац Рашко]]. Оне све заостају за њиховим песмама о старим временима. Само се Филип Вишњић уздигао међу прве управо новим песмама.\n\nКакве је песме певао турским беговима није познато, но морале су то свакако бити муслиманске песме, о подвизима чувених босанских јунака. Извесне појединости у песмама с хришћанском тематиком посредно упућују на његово познавање муслиманске епике као и живота и схватања исламског света. На пример, у песми [[Смрт Марка Краљевића]] постоји посебан однос између јунака и његовог коња. Шарац плаче предосећајући да ће му господар умрети, а Марко га, пре смрти, убија и сахрањује („боље Шарца, нег брата Андрију\"). Обе појединости, као што је показао [[Владан Недић]] (1981, 27), потичу од Турака, јер само у нашим муслиманским песмама коњи плачу због растанка с господарима и само су исламски ратници неговали обичај „захвалног сахрањивања коња\". И многи други детаљи у Вишњићевим песмама могу се схватити само ако се има у виду то његово познавање муслиманског света изблиза, познавање које је у појединим тренуцима прелазило у својеврсну песничку идентификацију с тим светом. Вишњић није само дао ликове турских насилника, Фочић Мехмед-аге, Кулин капетана и др., већ је сликао и ликове добрих [[Турци|Турака]], какви су [[цар Мурат]] или старац Фочо који се очински брину о раји („него паз\'те рају ко синове\" - тај необични политички савет даје цар Мурат својим везирима, на Косову, после извојеване победе). Неки моменти говоре да је наш певач имао слуха и за духовну културу исламског света. У песмама Старца Рашка тајне минулих и будућих времена читају се из „књига староставних\". Код Филипа Вишњића исту улогу имају муслиманске свете књиге, „књиге инџијеле\", како их песник назива. Понекад та склоност према туђем свету добија елегични призвук, као нпр. у дистиху „друмови ће пожељет Турака, а Турака ниђе бити неће,\" у којима је у визију будућег ослобођења унесена носталгична перспектива пораженог непријатеља.\n\nНајважнији моменат у животу Филипа Вишњића био је његов прелазак у Србију [[1809]]. године. До тада он није саставио ниједне нове песме. Непосредан додир с устаничким збивањима био је тренутак његовог рађања као песника. Некада је лутао по земљи, певајући песме од старине, а сада се налазио на месту где се стварала историја, дружио се с устаничким војводама, добијао награде и признања. Живео је највише у близини дринског бојишта, понекад би се нашао у ватри окршаја, био је нпр. у опседнутој Лозници, међу њеним браниоцима, о чему пева [[Сима Милутиновић]] у својој „Сербијанки\" (песма „Дика слијепаца\").\n\nПосле пропасти Устанка прешао је у [[Срем]] и настанио се у селу Грку, данашњем [[Вишњићевo|Вишњићеву]]. Живео је на сличан начин као и пре устанка, иако у сасвим друкчијим приликама: ишао је по селима и градовима широм Срема, Славоније, Бачке, Баната, певајући песме. Али сада је његов репертоар био сасвим различит. У њему су главно место заузимале песме о српској буни које је сам испевао. Вук се с њим нашао у [[манастир Шишатовaц|манастиру Шишатовцу]] [[1815]]. и од њега записао седамнаест песама, четири старе и тринаест нових, устаничких. У Шишатовцу је и касније Филип Вишњић често бивао гост код тадашњег водећег српског песника [[Лукијан Мушицки|Лукијана Мушицког]]. Тим сусретима српског [[Хомер]]а и српског [[Хорацијe|Хорација]] дугујемо неколико података о Вишњићевом животу и начину рада. Мушицком је испричао како је стварао песме: питао је ратнике, када су се враћали с бојишта, „ко је предводио\", где су се тукли, „ко је погинуо, против кога су ишли\" (в. Недић, стр. 29).\n\nВишњићева устаничка епика стварана је у ватри ратних збивања, по логорима на дринском бојишту, непосредно после битака или мањих групних окршаја. Тако су настале песме о догађајима који су се десили после Вишњићевог доласка у Србију. Песме о почетку устанка и о ранијим бојевима настајале су према причањима непосредних учесника или на основу традиције која је почела да се уобличава. Према томе, Вишњићеве устаничке песме могу се поделити у две\nскупине. У првој групи, између песама о ранијим догађајима, најважније су: [[Почетак буне против дахија]], [[Бој на Чокешини]], [[Бој на Салашу]], [[Бој на Мишару]], а у другој групи, у којој су песме о догађајима којима је сам био сведок, издвајају се: [[Бој на Лозници]],[[Кнез Иван Кнежевић]], [[Милош Стоићевић и Мехо Оругџић]], [[Хвала Чупићева]] и др. Уметнички су дограђеније песме из прве скупине, пре свега Почетак буне... и први део песме Бој на Мишару, док се у другој скупини истиче песма особене вредности и значаја о кнезу Иви Кнежевићу.\n\nСвојим ослободилачким полетом Вишњић је најсличнији [[Петер Петровић Његош|Његошу]], с којим га иначе везује и низ других заједничких црта. Иако је стварао у традиционалним оквирима народне епике и служио се стандардним формулама и клишеима, Вишњић је умногоме прерастао те оквире и у најбољим својим тренуцима дао епику новог типа, устаничку, ослободилачку, револуционарну песму, са снажним индивидуалним обележјима. Он стоји на прелазу између усменог и књижевног стваралаштва, између народне песме и Његоша. (доматриос)\n\n==Види још==\n*[[Филипа Вишњића (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Земуну]]\n\nЛитература:\n\n[[Јован Деретић]]: Српска народна епика, Београд 2000.\n
\n----\n
[[Filip Višnjić|Латиница]]
\n\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]','',17,'Bonzo','20050211005256','',0,0,1,0,0.695375238869,'79949788994743','20050313141631'); INSERT INTO cur VALUES (2732,6,'Aleksa_Santic.png','Алекса Шантић','Алекса Шантић',108,'Djordjes','20040810100628','',0,0,0,1,0.682111546101152,'79959189899371','20050215142448'); INSERT INTO cur VALUES (2733,0,'Алекса_Шантић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Алекса Шантић |\n слика=[[Image:Aleksa Santic.png|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Фотографија Алексе Шантића |\n датум_рођења= [[1868]] |\n место_рођења=[[Мостар]], [[Босна и Херцеговина]] |\n датум_смрти=[[2. фебруар]], [[1924]]. |\n место_смрти=[[Мостар]], [[Босна и Херцеговина]]\n}}\n\n\'\'\'Алекса Шантић\'\'\', један од највећих српских песника, рођен је [[1868]]. године у [[Мостар|Мостару]]. Отац му је умро док је био мали, тако да је већи део младости провео у породици стрица. Имао је два брата и једну сестру. Пошто је живео у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у [[Трст|Трсту]] и [[Љубљана|Љубљани]] и потом се вратио у Мостар. \n\nНајвећа дела стварао је на крају XIX и почетком XX века. Узори су му били српски писци [[Војислав Илић]] и [[Јован Јовановић Змај]], а од страних је највише поштовао [[Хајнрих Хајне|Хајнриха Хајнеа]]. Његове песме пуне су емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ. \n\nОн је био оснивач културног листа \"Зора\" и председник Српског певачког друштва \"Гусле\". Током живота је објавио огроман број песама, а од дела се издвајају: \"Хасанагиница\", \"На старим огњиштима\", \"Анђелија\", \"Немања\" и \"Под маглом\". \n\nНајпознатије његове песме су: \"Емина\" (1903), \"Не вјеруј\" (1905), \"Остајте овдје\" (1896), \"Претпразничко вече\" (1910), \"Што те нема?\" (1897), \"Вече на шкољу\" (1904), \"О класје моје\" (1910), \"Моја отџбина\" (1908).\n\nПознати песник умро је од туберколозе у [[Мостар|Мостару]] [[2. фебруар|2. фебруара]] [[1924]]. године.\n\n\n== Песме ==\n\nПесма [[Бока]].\n\n== Спољне везе ==\n\n[http://www.aleksasantic.com/ Сајт посвећен Алекси Шантићу]\n\n[http://www.beotel.yu/~mirkom/santic.htm Велики број његових песама]\n\n[http://orwell.ru/library/others/Aleksa_Shantich/ Изабране песме Алексе Шантића]\n\n[[Category:Књижевници|Шантић, Алекса]]','',306,'Вандал Б','20050215142447','',0,0,1,0,0.29201065716,'79949784857552','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (2735,0,'Моника_Селеш','{{Кутијица_са_биографијом_за_жене |\n име_предмета=Моника Селеш |\n слика=[[Image:Monika.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику= Моника Селеш |\n датум_рођења=[[2. децембар]], [[1973]]. |\n место_рођења=[[Нови Сад]], [[Србија]] |\n датум_смрти= |\n место_смрти=\n}}\n\nСвојевремено \"чудо од детета\", \'\'\'Моника Селеш\'\'\' рођена је [[2. децембар|2. децембра]] [[1973]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Већ са пет година почела је да тренира [[тенис]], а променила је неколико тениских клубова у Југославији. Са 15 година преселила се са породицом у Америку и наставила са тренинзима на [[Флорида|Флориди]]. \n\nПрве турнире освајала је већ са 15 година, али прави успех и светску славу у тенису стекла је победом на [[Гренд слем турнир|Гренд слем турниру]] у [[Француска|Француској]] [[1990]]. године. Победом на том турниру постала је најмлађа тенисерка у историји која је освојила један Гренд слем турнир у сингл конкуренцији. Тада је имала само 16 година. \n\nТакође, постала је и најмлађа тенисерка која је освојила Australian Open турнир у сингл конкуренцији. Пре него што је напунила 18 година, она је освојила три од четири Гренд слем турнира у конкуренцији синглова. Сви ови успеси су је, наравно, веома брзо довели на прво место светске ATP листе, на ком се задржала више од две године. \n\nВелики прекид у њеној каријери десио се после инцидента на тениском терену, када ју је душевно оболели обожавалац [[Штефи Граф]] гађао и погодио ножем у леђа. После тога, Моника Селеш је паузирала више од годину дана. После повратка на терен, имала је најпре запажене успехе, али касније јој опада кондиција и постепено пада са врха светске листе тенисерки. \n\nИпак, и данас је у врху листе најбољих тенисерки, али игра под америчком заставом, јер је [[1994]]. године узела држављанство [[САД]].\n\n[[Category:Тенисери|Селеш, Моника]]\n\n[[bg:Моника Селеш]]\n[[de:Monica Seles]]\n[[en:Monica Seles]]\n[[fr:Monica Seles]]\n[[nl:Monica Seles]]\n[[ja:モニカ・セレシュ]]','',310,'Саша.Стефановић','20050228155613','',0,0,1,0,0.358414356298,'79949771844386','20050228155613'); INSERT INTO cur VALUES (2736,0,'Тенис','За сада на овој страни нема текста, посављен је само линк до текста:\n\n[[Моника Селеш]]\n{{патрљак}}\n[[Category:Спортови]]','',0,'82.117.192.129','20041203183131','',0,0,0,0,0.979917960698,'79958796816868','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (2737,0,'1720','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]] | \'\'\'[[1720е]]\'\'\' | [[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]]
\n[[1715]] | [[1716]] | [[1717]] | [[1718]] | [[1719]] | \'\'\'1720\'\'\' | [[1721]] | [[1722]] | [[1723]] | [[1724]] | [[1725]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1720]]\n[[bg:1720]]\n[[ca:1720]]\n[[cy:1720]]\n[[da:1720]]\n[[de:1720]]\n[[el:1720]]\n[[en:1720]]\n[[eo:1720]]\n[[es:1720]]\n[[eu:1720]]\n[[fi:1720]]\n[[fr:1720]]\n[[he:1720]]\n[[hr:1720]]\n[[it:1720]]\n[[nl:1720]]\n[[no:1720]]\n[[pl:1720]]\n[[ro:1720]]\n[[ru:1720]]\n[[sl:1720]]\n[[sv:1720]]\n[[tr:1720]]\n[[uk:1720]]\n[[zh:1720年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901165844','',0,0,1,0,0.741815991579,'79959098834155','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2738,0,'1721','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]] | \'\'\'[[1720е]]\'\'\' | [[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]]
\n[[1716]] | [[1717]] | [[1718]] | [[1719]] | [[1720]] | \'\'\'1721\'\'\' | [[1722]] | [[1723]] | [[1724]] | [[1725]] | [[1726]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1721]]\n[[bg:1721]]\n[[ca:1721]]\n[[cy:1721]]\n[[da:1721]]\n[[de:1721]]\n[[el:1721]]\n[[en:1721]]\n[[eo:1721]]\n[[es:1721]]\n[[eu:1721]]\n[[fi:1721]]\n[[fr:1721]]\n[[he:1721]]\n[[hr:1721]]\n[[hu:1721]]\n[[it:1721]]\n[[nl:1721]]\n[[no:1721]]\n[[pl:1721]]\n[[ro:1721]]\n[[ru:1721]]\n[[sl:1721]]\n[[sv:1721]]\n[[tr:1721]]\n[[uk:1721]]\n[[zh:1721年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,hu',48,'Robbot','20040901165744','',0,0,1,0,0.732964378657,'79959098834255','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2739,0,'1722','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]] | \'\'\'[[1720е]]\'\'\' | [[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]]
\n[[1717]] | [[1718]] | [[1719]] | [[1720]] | [[1721]] | \'\'\'1722\'\'\' | [[1723]] | [[1724]] | [[1725]] | [[1726]] | [[1727]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1722]]\n[[bg:1722]]\n[[ca:1722]]\n[[cy:1722]]\n[[da:1722]]\n[[de:1722]]\n[[el:1722]]\n[[en:1722]]\n[[eo:1722]]\n[[es:1722]]\n[[eu:1722]]\n[[fi:1722]]\n[[fr:1722]]\n[[he:1722]]\n[[hr:1722]]\n[[it:1722]]\n[[nl:1722]]\n[[no:1722]]\n[[pl:1722]]\n[[ro:1722]]\n[[ru:1722]]\n[[sl:1722]]\n[[sv:1722]]\n[[tr:1722]]\n[[uk:1722]]\n[[zh:1722年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901165644','',0,0,1,0,0.814804477065,'79959098834355','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2740,0,'1723','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]] | \'\'\'[[1720е]]\'\'\' | [[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]]
\n[[1718]] | [[1719]] | [[1720]] | [[1721]] | [[1722]] | \'\'\'1723\'\'\' | [[1724]] | [[1725]] | [[1726]] | [[1727]] | [[1728]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1723]]\n[[bg:1723]]\n[[ca:1723]]\n[[cy:1723]]\n[[da:1723]]\n[[de:1723]]\n[[el:1723]]\n[[en:1723]]\n[[eo:1723]]\n[[es:1723]]\n[[eu:1723]]\n[[fi:1723]]\n[[fr:1723]]\n[[he:1723]]\n[[hr:1723]]\n[[hu:1723]]\n[[it:1723]]\n[[nl:1723]]\n[[no:1723]]\n[[pl:1723]]\n[[ro:1723]]\n[[ru:1723]]\n[[sl:1723]]\n[[sv:1723]]\n[[tr:1723]]\n[[uk:1723]]\n[[zh:1723年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901165545','',0,0,1,0,0.125031491334,'79959098834454','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2741,0,'1724','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]] | \'\'\'[[1720е]]\'\'\' | [[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]]
\n[[1719]] | [[1720]] | [[1721]] | [[1722]] | [[1723]] | \'\'\'1724\'\'\' | [[1725]] | [[1726]] | [[1727]] | [[1728]] | [[1729]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1724]]\n[[bg:1724]]\n[[ca:1724]]\n[[cy:1724]]\n[[da:1724]]\n[[de:1724]]\n[[el:1724]]\n[[en:1724]]\n[[eo:1724]]\n[[es:1724]]\n[[eu:1724]]\n[[fi:1724]]\n[[fr:1724]]\n[[he:1724]]\n[[hr:1724]]\n[[it:1724]]\n[[nl:1724]]\n[[no:1724]]\n[[pl:1724]]\n[[ro:1724]]\n[[ru:1724]]\n[[sl:1724]]\n[[sv:1724]]\n[[tr:1724]]\n[[uk:1724]]\n[[zh:1724年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901221703','',0,0,1,0,0.175149320241,'79959098778296','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2742,0,'1725','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]] | \'\'\'[[1720е]]\'\'\' | [[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]]
\n[[1720]] | [[1721]] | [[1722]] | [[1723]] | [[1724]] | \'\'\'1725\'\'\' | [[1726]] | [[1727]] | [[1728]] | [[1729]] | [[1730]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1725]]\n[[bg:1725]]\n[[ca:1725]]\n[[cy:1725]]\n[[da:1725]]\n[[de:1725]]\n[[el:1725]]\n[[en:1725]]\n[[eo:1725]]\n[[es:1725]]\n[[eu:1725]]\n[[fi:1725]]\n[[fr:1725]]\n[[he:1725]]\n[[hr:1725]]\n[[hu:1725]]\n[[it:1725]]\n[[nl:1725]]\n[[no:1725]]\n[[pl:1725]]\n[[ro:1725]]\n[[ru:1725]]\n[[sl:1725]]\n[[sv:1725]]\n[[tr:1725]]\n[[uk:1725]]\n[[zh:1725年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901165444','',0,0,1,0,0.796720578241,'79959098834555','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2743,0,'1726','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]] | \'\'\'[[1720е]]\'\'\' | [[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]]
\n[[1721]] | [[1722]] | [[1723]] | [[1724]] | [[1725]] | \'\'\'1726\'\'\' | [[1727]] | [[1728]] | [[1729]] | [[1730]] | [[1731]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1726]]\n[[bg:1726]]\n[[ca:1726]]\n[[cy:1726]]\n[[da:1726]]\n[[de:1726]]\n[[el:1726]]\n[[en:1726]]\n[[eo:1726]]\n[[es:1726]]\n[[eu:1726]]\n[[fi:1726]]\n[[fr:1726]]\n[[he:1726]]\n[[hr:1726]]\n[[hu:1726]]\n[[it:1726]]\n[[nl:1726]]\n[[no:1726]]\n[[pl:1726]]\n[[ro:1726]]\n[[ru:1726]]\n[[sl:1726]]\n[[sv:1726]]\n[[tr:1726]]\n[[uk:1726]]\n[[zh:1726年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901165344','',0,0,1,0,0.808761716731,'79959098834655','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2744,0,'1727','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]] | \'\'\'[[1720е]]\'\'\' | [[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]]
\n[[1722]] | [[1723]] | [[1724]] | [[1725]] | [[1726]] | \'\'\'1727\'\'\' | [[1728]] | [[1729]] | [[1730]] | [[1731]] | [[1732]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[31. март|31. марта]] - [[Исак Њутн]] (*1643)\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1727]]\n[[bg:1727]]\n[[ca:1727]]\n[[cy:1727]]\n[[da:1727]]\n[[de:1727]]\n[[el:1727]]\n[[en:1727]]\n[[eo:1727]]\n[[es:1727]]\n[[eu:1727]]\n[[fi:1727]]\n[[fr:1727]]\n[[gl:1727]]\n[[he:1727]]\n[[hr:1727]]\n[[it:1727]]\n[[nl:1727]]\n[[no:1727]]\n[[pl:1727]]\n[[ro:1727]]\n[[ru:1727]]\n[[sl:1727]]\n[[sv:1727]]\n[[tr:1727]]\n[[uk:1727]]\n[[zh:1727年]]','/* Смрти */ [[Исак Њутн]] (*1643)',108,'Djordjes','20040904061649','',0,0,0,0,0.020239311746,'79959095938350','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2745,0,'1728','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]] | \'\'\'[[1720е]]\'\'\' | [[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]]
\n[[1723]] | [[1724]] | [[1725]] | [[1726]] | [[1727]] | \'\'\'1728\'\'\' | [[1729]] | [[1730]] | [[1731]] | [[1732]] | [[1733]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1728]]\n[[bg:1728]]\n[[ca:1728]]\n[[cy:1728]]\n[[da:1728]]\n[[de:1728]]\n[[el:1728]]\n[[en:1728]]\n[[eo:1728]]\n[[es:1728]]\n[[eu:1728]]\n[[fi:1728]]\n[[fr:1728]]\n[[he:1728]]\n[[hr:1728]]\n[[io:1728]]\n[[it:1728]]\n[[nl:1728]]\n[[no:1728]]\n[[pl:1728]]\n[[ro:1728]]\n[[ru:1728]]\n[[sl:1728]]\n[[sv:1728]]\n[[tr:1728]]\n[[uk:1728]]\n[[zh:1728年]]','Andre Engels - robot Adding:io,tr',48,'Robbot','20040901171244','',0,0,1,0,0.441546925549,'79959098828755','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2746,0,'1729','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]] | \'\'\'[[1720е]]\'\'\' | [[1730е]] | [[1740е]] | [[1750е]]
\n[[1724]] | [[1725]] | [[1726]] | [[1727]] | [[1728]] | \'\'\'1729\'\'\' | [[1730]] | [[1731]] | [[1732]] | [[1733]] | [[1734]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1729]]\n[[bg:1729]]\n[[ca:1729]]\n[[cy:1729]]\n[[da:1729]]\n[[de:1729]]\n[[el:1729]]\n[[en:1729]]\n[[eo:1729]]\n[[es:1729]]\n[[eu:1729]]\n[[fi:1729]]\n[[fr:1729]]\n[[he:1729]]\n[[hr:1729]]\n[[it:1729]]\n[[nl:1729]]\n[[no:1729]]\n[[pl:1729]]\n[[ro:1729]]\n[[ru:1729]]\n[[sl:1729]]\n[[sv:1729]]\n[[tr:1729]]\n[[uk:1729]]\n[[zh:1729年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901171345','',0,0,1,0,0.858497506873,'79959098828654','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2747,0,'1730','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]] | \'\'\'[[1730е]]\'\'\' | [[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]]
\n[[1725]] | [[1726]] | [[1727]] | [[1728]] | [[1729]] | \'\'\'1730\'\'\' | [[1731]] | [[1732]] | [[1733]] | [[1734]] | [[1735]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1730]]\n[[bg:1730]]\n[[ca:1730]]\n[[cy:1730]]\n[[da:1730]]\n[[de:1730]]\n[[el:1730]]\n[[en:1730]]\n[[eo:1730]]\n[[es:1730]]\n[[et:1730]]\n[[eu:1730]]\n[[fi:1730]]\n[[fr:1730]]\n[[he:1730]]\n[[hr:1730]]\n[[hu:1730]]\n[[it:1730]]\n[[nl:1730]]\n[[no:1730]]\n[[pl:1730]]\n[[ro:1730]]\n[[ru:1730]]\n[[sl:1730]]\n[[sv:1730]]\n[[tr:1730]]\n[[uk:1730]]\n[[zh:1730年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901222042','',0,0,1,0,0.273148353804,'79959098777957','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2748,0,'1731','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]] | \'\'\'[[1730е]]\'\'\' | [[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]]
\n[[1726]] | [[1727]] | [[1728]] | [[1729]] | [[1730]] | \'\'\'1731\'\'\' | [[1732]] | [[1733]] | [[1734]] | [[1735]] | [[1736]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1731]]\n[[ast:1731]]\n[[bg:1731]]\n[[ca:1731]]\n[[cy:1731]]\n[[da:1731]]\n[[de:1731]]\n[[el:1731]]\n[[en:1731]]\n[[eo:1731]]\n[[es:1731]]\n[[eu:1731]]\n[[fi:1731]]\n[[fr:1731]]\n[[he:1731]]\n[[hr:1731]]\n[[it:1731]]\n[[nl:1731]]\n[[no:1731]]\n[[pl:1731]]\n[[ro:1731]]\n[[ru:1731]]\n[[sl:1731]]\n[[sv:1731]]\n[[tr:1731]]\n[[uk:1731]]\n[[zh:1731年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902115230','',0,0,1,0,0.250133688678,'79959097884769','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2749,0,'1732','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]] | \'\'\'[[1730е]]\'\'\' | [[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]]
\n[[1727]] | [[1728]] | [[1729]] | [[1730]] | [[1731]] | \'\'\'1732\'\'\' | [[1733]] | [[1734]] | [[1735]] | [[1736]] | [[1737]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1732]]\n[[ast:1732]]\n[[bg:1732]]\n[[ca:1732]]\n[[cy:1732]]\n[[da:1732]]\n[[de:1732]]\n[[el:1732]]\n[[en:1732]]\n[[eo:1732]]\n[[es:1732]]\n[[eu:1732]]\n[[fi:1732]]\n[[fr:1732]]\n[[he:1732]]\n[[hr:1732]]\n[[it:1732]]\n[[nl:1732]]\n[[no:1732]]\n[[pl:1732]]\n[[ro:1732]]\n[[ru:1732]]\n[[sl:1732]]\n[[sv:1732]]\n[[tr:1732]]\n[[uk:1732]]\n[[zh:1732年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902115130','',0,0,1,0,0.580663930895,'79959097884869','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2750,0,'1733','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]] | \'\'\'[[1730е]]\'\'\' | [[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]]
\n[[1728]] | [[1729]] | [[1730]] | [[1731]] | [[1732]] | \'\'\'1733\'\'\' | [[1734]] | [[1735]] | [[1736]] | [[1737]] | [[1738]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1733]]\n[[ast:1733]]\n[[bg:1733]]\n[[ca:1733]]\n[[cy:1733]]\n[[da:1733]]\n[[de:1733]]\n[[el:1733]]\n[[en:1733]]\n[[eo:1733]]\n[[es:1733]]\n[[eu:1733]]\n[[fi:1733]]\n[[fr:1733]]\n[[he:1733]]\n[[hr:1733]]\n[[it:1733]]\n[[nl:1733]]\n[[no:1733]]\n[[pl:1733]]\n[[ro:1733]]\n[[ru:1733]]\n[[sl:1733]]\n[[sv:1733]]\n[[tr:1733]]\n[[uk:1733]]\n[[zh:1733年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902115030','',0,0,1,0,0.346762836607,'79959097884969','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2751,0,'1734','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]] | \'\'\'[[1730е]]\'\'\' | [[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]]
\n[[1729]] | [[1730]] | [[1731]] | [[1732]] | [[1733]] | \'\'\'1734\'\'\' | [[1735]] | [[1736]] | [[1737]] | [[1738]] | [[1739]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1734]]\n[[ast:1734]]\n[[bg:1734]]\n[[ca:1734]]\n[[cy:1734]]\n[[da:1734]]\n[[de:1734]]\n[[el:1734]]\n[[en:1734]]\n[[eo:1734]]\n[[es:1734]]\n[[eu:1734]]\n[[fi:1734]]\n[[fr:1734]]\n[[he:1734]]\n[[hr:1734]]\n[[it:1734]]\n[[nl:1734]]\n[[no:1734]]\n[[pl:1734]]\n[[pt:1734]]\n[[ro:1734]]\n[[ru:1734]]\n[[sl:1734]]\n[[sv:1734]]\n[[tr:1734]]\n[[uk:1734]]\n[[zh:1734年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902114931','',0,0,1,0,0.165718805122,'79959097885068','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2752,0,'1735','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]] | \'\'\'[[1730е]]\'\'\' | [[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]]
\n[[1730]] | [[1731]] | [[1732]] | [[1733]] | [[1734]] | \'\'\'1735\'\'\' | [[1736]] | [[1737]] | [[1738]] | [[1739]] | [[1740]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1735]]\n[[ast:1735]]\n[[bg:1735]]\n[[ca:1735]]\n[[cy:1735]]\n[[da:1735]]\n[[de:1735]]\n[[el:1735]]\n[[en:1735]]\n[[eo:1735]]\n[[es:1735]]\n[[eu:1735]]\n[[fi:1735]]\n[[fr:1735]]\n[[he:1735]]\n[[hr:1735]]\n[[hu:1735]]\n[[it:1735]]\n[[nl:1735]]\n[[no:1735]]\n[[pl:1735]]\n[[ro:1735]]\n[[ru:1735]]\n[[sl:1735]]\n[[sv:1735]]\n[[tr:1735]]\n[[uk:1735]]\n[[zh:1735年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902114830','',0,0,1,0,0.967171955838,'79959097885169','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2753,0,'1736','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]] | \'\'\'[[1730е]]\'\'\' | [[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]]
\n[[1731]] | [[1732]] | [[1733]] | [[1734]] | [[1735]] | \'\'\'1736\'\'\' | [[1737]] | [[1738]] | [[1739]] | [[1740]] | [[1741]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1736]]\n[[ast:1736]]\n[[bg:1736]]\n[[ca:1736]]\n[[cy:1736]]\n[[da:1736]]\n[[de:1736]]\n[[el:1736]]\n[[en:1736]]\n[[eo:1736]]\n[[es:1736]]\n[[eu:1736]]\n[[fi:1736]]\n[[fr:1736]]\n[[he:1736]]\n[[hr:1736]]\n[[hu:1736]]\n[[it:1736]]\n[[nl:1736]]\n[[no:1736]]\n[[pl:1736]]\n[[ro:1736]]\n[[ru:1736]]\n[[sl:1736]]\n[[sv:1736]]\n[[tr:1736]]\n[[uk:1736]]\n[[zh:1736年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902114729','',0,0,1,0,0.3174201354,'79959097885270','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2754,0,'1737','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]] | \'\'\'[[1730е]]\'\'\' | [[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]]
\n[[1732]] | [[1733]] | [[1734]] | [[1735]] | [[1736]] | \'\'\'1737\'\'\' | [[1738]] | [[1739]] | [[1740]] | [[1741]] | [[1742]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1737]]\n[[ast:1737]]\n[[bg:1737]]\n[[ca:1737]]\n[[cy:1737]]\n[[da:1737]]\n[[de:1737]]\n[[el:1737]]\n[[en:1737]]\n[[eo:1737]]\n[[es:1737]]\n[[eu:1737]]\n[[fi:1737]]\n[[fr:1737]]\n[[he:1737]]\n[[hr:1737]]\n[[it:1737]]\n[[nl:1737]]\n[[no:1737]]\n[[pl:1737]]\n[[ro:1737]]\n[[ru:1737]]\n[[sl:1737]]\n[[sv:1737]]\n[[tr:1737]]\n[[uk:1737]]\n[[zh:1737年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902114629','',0,0,1,0,0.457365562421,'79959097885370','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2755,0,'1738','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]] | \'\'\'[[1730е]]\'\'\' | [[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]]
\n[[1733]] | [[1734]] | [[1735]] | [[1736]] | [[1737]] | \'\'\'1738\'\'\' | [[1739]] | [[1740]] | [[1741]] | [[1742]] | [[1743]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1738]]\n[[ast:1738]]\n[[bg:1738]]\n[[ca:1738]]\n[[cy:1738]]\n[[da:1738]]\n[[de:1738]]\n[[el:1738]]\n[[en:1738]]\n[[eo:1738]]\n[[es:1738]]\n[[eu:1738]]\n[[fi:1738]]\n[[fr:1738]]\n[[he:1738]]\n[[hr:1738]]\n[[it:1738]]\n[[nl:1738]]\n[[no:1738]]\n[[pl:1738]]\n[[ro:1738]]\n[[ru:1738]]\n[[sl:1738]]\n[[sv:1738]]\n[[tr:1738]]\n[[uk:1738]]\n[[zh:1738年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,ast',48,'Robbot','20040902114530','',0,0,1,0,0.745750912347,'79959097885469','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2756,0,'1739','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]] | \'\'\'[[1730е]]\'\'\' | [[1740е]] | [[1750е]] | [[1760е]]
\n[[1734]] | [[1735]] | [[1736]] | [[1737]] | [[1738]] | \'\'\'1739\'\'\' | [[1740]] | [[1741]] | [[1742]] | [[1743]] | [[1744]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1739]]\n[[ast:1739]]\n[[bg:1739]]\n[[ca:1739]]\n[[cy:1739]]\n[[da:1739]]\n[[de:1739]]\n[[el:1739]]\n[[en:1739]]\n[[eo:1739]]\n[[es:1739]]\n[[eu:1739]]\n[[fi:1739]]\n[[fr:1739]]\n[[he:1739]]\n[[hr:1739]]\n[[hu:1739]]\n[[is:1739]]\n[[it:1739]]\n[[nl:1739]]\n[[no:1739]]\n[[pl:1739]]\n[[ro:1739]]\n[[ru:1739]]\n[[sl:1739]]\n[[sv:1739]]\n[[tr:1739]]\n[[uk:1739]]\n[[zh:1739年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,is,ast',48,'Robbot','20040902114430','',0,0,1,0,0.068277936926,'79959097885569','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2757,0,'Списак_домаћих_филмова','Страница посвећена домаћем [[Филм|филму]].\n\n== 1910-1919 ==\n===[[1911]]===\n*[[Карађорђе (филм домаћи)]]\n== 1920-1929 ==\n===[[1922]]===\n*[[Трагедија наше деце (филм домаћи)]]\n===[[1927]]===\n*[[Краљ Чарлстона (филм домаћи)]]\n===[[1929]]===\n*[[Кроз буру и огањ (филм домаћи)]]\n== 1930-1939 ==\n===[[1930]]===\n*[[Грешнице (филм домаћи)]]\n*[[Грешница без греха (филм домаћи)]]\n===[[1931]]===\n*[[Са вером у Бога (филм домаћи)]]\n== 1940-1949 ==\n===[[1944]]===\n*[[Лисински (филм домаћи)]]\n===[[1947]]===\n*[[Живјеће овај народ (филм домаћи)]]\n*[[Славица (филм домаћи)]]\n===[[1948]]===\n*[[На своји земљи (филм домаћи)]]\n*[[Бесмртна младост (филм домаћи)]]\n*[[Живот је наш (филм домаћи)]]\n*[[Софка (филм домаћи)]]\n===[[1949]]===\n*[[Застава (филм домаћи)]]\n*[[Барба Жване (филм домаћи)]]\n*[[Прича о фабрици (филм домаћи)]]\n== 1950-1959 ==\n===[[1950]]===\n*[[Плави 9 (филм домаћи)]]\n*[[Језеро (филм домаћи)]]\n*[[Чудотворни мач (филм домаћи)]]\n*[[Црвени цвет (филм домаћи)]]\n===[[1951]]===\n*[[Бакоња фра Брне (филм домаћи)]]\n*[[Мајор Баук (филм домаћи)]]\n*[[Кекец (филм домаћи)]]\n*[[Последњи дан (филм домаћи)]]\n*[[Дечак Мита (филм домаћи)]]\n===[[1952]]===\n*[[Фросина (филм домаћи)]]\n*[[У олуји (филм домаћи)]]\n*[[Цигули Мигули (филм домаћи)]]\n*[[Хоја! Леро! (филм домаћи)]]\n*[[Сви на море (филм домаћи)]]\n===[[1953]]===\n*[[Камени хоризонти (филм домаћи)]]\n*[[Сињи галеб (филм домаћи)]]\n*[[Весна (филм домаћи)]]\n*[[Општинско дете (филм домаћи)]]\n*[[Невјера (филм домаћи)]]\n*[[Јара господа (Скоројевићи) (филм домаћи)]]\n*[[Циганка (филм домаћи)]]\n*[[Била сам јача (филм домаћи)]]\n*[[Далеко је сунце (филм домаћи)]]\n===[[1954]]===\n*[[Стојан Мутикаша (филм домаћи)]]\n*[[Концерт (филм домаћи)]]\n*[[Сумњиво лице (филм домаћи)]]\n*[[Последњи мост (филм домаћи)]]\n*[[Аникина времена (филм домаћи)]]\n===[[1955]]===\n*[[Јубилеј господина Икла (филм домаћи)]]\n*[[Ханка (филм домаћи)]]\n*[[Лажни цар (филм домаћи)]]\n*[[Волча нок (Вучја ноћ) (филм домаћи)]]\n*[[Девојка и храст (филм домаћи)]]\n*[[Милиони на отоку (филм домаћи)]]\n*[[Шолаја (филм домаћи)]]\n*[[Крвави пут (филм домаћи)]]\n*[[Ешалон доктора М. (филм домаћи)]]\n*[[Њих двојица (филм домаћи)]]\n*[[Два зрна грожђа (филм домаћи)]]\n*[[Кала (филм домаћи)]]\n*[[Песма са Кумбаре (филм домаћи)]]\n===[[1956]]===\n*[[У мрежи (филм домаћи)]]\n*[[Зле паре (филм домаћи)]]\n*[[Опсада (филм домаћи)]]\n*[[Не окрећи се сине (филм домаћи)]]\n*[[Путници са Сплендида (филм домаћи)]]\n*[[Потрага (филм домаћи)]]\n*[[Последњи колосек (филм домаћи)]]\n*[[Велики и мали (филм домаћи)]]\n*[[Ципелице на асфалту (филм домаћи)]]\n===[[1957]]===\n*[[Вратићу се (филм домаћи)]]\n*[[Наши се путови разилазе (филм домаћи)]]\n*[[Свога тела господар (филм домаћи)]]\n*[[Крвава кошуља (филм домаћи)]]\n*[[Није било узалуд (филм домаћи)]]\n*[[Мали човек (филм домаћи)]]\n*[[Само људи (филм домаћи)]]\n*[[Туђа земља (филм домаћи)]]\n*[[Зеница (филм домаћи)]]\n*[[Поп Ћира И поп Спира (филм домаћи)]]\n*[[Суботом увече (филм домаћи)]]\n*[[Потражи Ванду Кос (филм домаћи)]]\n===[[1958]]===\n*[[Добро морје (филм домаћи)]]\n*[[Три корака у празно (филм домаћи)]]\n*[[Мисс Стон (филм домаћи)]]\n*[[Црни бисери (филм домаћи)]]\n*[[Х - 8 (филм домаћи)]]\n*[[Рафал у небо (филм домаћи)]]\n*[[Алекса Дундић (филм домаћи)]]\n*[[Четири километра на сат (филм домаћи)]]\n*[[Те ноћи (филм домаћи)]]\n*[[Једини излаз (филм домаћи)]]\n*[[Кроз грање небо (филм домаћи)]]\n*[[Госпођа министарка (филм домаћи)]]\n*[[Погон Б (филм домаћи)]]\n===[[1959]]===\n*[[Врата остају отворена (филм домаћи)]]\n*[[Влак без возног реда (филм домаћи)]]\n*[[Виза зла (филм домаћи)]]\n*[[Три четртине сонца (Три четвртине сунца) (филм домаћи)]]\n*[[Три Ане (филм домаћи)]]\n*[[Пукотина раја (филм домаћи)]]\n*[[Пико (филм домаћи)]]\n*[[Јурњава за мотором (филм домаћи)]]\n*[[Ноћи и јутра (филм домаћи)]]\n*[[Пет минута раја (филм домаћи)]]\n*[[Сам (филм домаћи)]]\n*[[Осма врата (филм домаћи)]]\n*[[Цампо Мамула (филм домаћи)]]\n*[[Ветар је стао пред зору (филм домаћи)]]\n== 1960-1969 ==\n===[[1960]]===\n*[[Акција (филм домаћи)]]\n*[[Сигнали над градом (филм домаћи)]]\n*[[Рат (филм домаћи)]]\n*[[Кота 905 (филм домаћи)]]\n*[[X - 25 јавља (филм домаћи)]]\n*[[Девети круг (филм домаћи)]]\n*[[Дан четрнаести (филм домаћи)]]\n*[[Дилижанса снова (филм домаћи)]]\n*[[Капетан Леши (филм домаћи)]]\n*[[Друг председник центарфор (филм домаћи)]]\n*[[Партизанске приче (филм домаћи)]]\n*[[Веселица (филм домаћи)]]\n*[[Љубав и мода (филм домаћи)]]\n*[[Заједнички стан (филм домаћи)]]\n*[[Боље је умети (филм домаћи)]]\n===[[1961]]===\n*[[Плес в дежју (филм домаћи)]]\n*[[Потрага за змајем (филм домаћи)]]\n*[[Абецеда страха (филм домаћи)]]\n*[[Солунски атентатори (филм домаћи)]]\n*[[Парче плавог неба (филм домаћи)]]\n*[[Игре на скелама (филм домаћи)]]\n*[[Пустолов пред вратима (филм домаћи)]]\n*[[Небески одред (филм домаћи)]]\n*[[Не дирај у срећу (филм домаћи)]]\n*[[Велика турнеја (филм домаћи)]]\n*[[Велико суђење (филм домаћи)]]\n*[[Царево ново рухо (филм домаћи)]]\n*[[Срећа долази у 9 (филм домаћи)]]\n*[[Мирно лето (филм домаћи)]]\n*[[Мартин у облацима (филм домаћи)]]\n*[[Судар на паралелама (филм домаћи)]]\n*[[Први грађанин мале вароши (филм домаћи)]]\n*[[Каролина Ријечка (филм домаћи)]]\n*[[Нема малих богова (филм домаћи)]]\n*[[Балада о тробенти ин облаку (Балада о труби и облаку) (филм домаћи)]]\n*[[Узаврели град (филм домаћи)]]\n*[[Двоје (филм домаћи)]]\n*[[Песма (филм домаћи)]]\n*[[Срећа у торби (филм домаћи)]]\n*[[Избирачица (филм домаћи)]]\n*[[Лето је криво за све (филм домаћи)]]\n*[[Степенице храбрости (филм домаћи)]]\n===[[1962]]===\n*[[Пешчани град (филм домаћи)]]\n*[[Шеки снима, пази се (филм домаћи)]]\n*[[Срешћемо се вечерас (филм домаћи)]]\n*[[Мачак под шљемом (филм домаћи)]]\n*[[Наш авто (Наша кола) (филм домаћи)]]\n*[[Крст Ракоч (филм домаћи)]]\n*[[Сјенка славе (филм домаћи)]]\n*[[Капи, воде, ратници (филм домаћи)]]\n*[[Да ли је умро добар човјек? (филм домаћи)]]\n*[[Рана јесен (филм домаћи)]]\n*[[Сибирска леди Магбет (филм домаћи)]]\n*[[Прозван је и В-3 (филм домаћи)]]\n*[[Прекобројна (филм домаћи)]]\n*[[Чудна девојка (филм домаћи)]]\n*[[Медаљон са три срца (филм домаћи)]]\n*[[Др (филм домаћи)]]\n*[[Звиждук у осам (филм домаћи)]]\n*[[Саша (филм домаћи)]]\n*[[Тистега лепега дне (Тог лепог дана) (филм домаћи)]]\n*[[Обрачун (филм домаћи)]]\n===[[1963]]===\n*[[Мушкарци (филм домаћи)]]\n*[[Лицем у лице (филм домаћи)]]\n*[[Срећно Кекец (филм домаћи)]]\n*[[Опасни пут (филм домаћи)]]\n*[[Човек са фотографије (филм домаћи)]]\n*[[Невесињска пушка (филм домаћи)]]\n*[[Двоструки обруч (филм домаћи)]]\n*[[У сукобу (филм домаћи)]]\n*[[Козара (филм домаћи)]]\n*[[Земљаци (филм домаћи)]]\n*[[Дани (филм домаћи)]]\n*[[Острва (Verführung am Meer) (филм домаћи)]]\n*[[Човек и звер (Der Mensch und die Bestie) (филм домаћи)]]\n*[[Десант на Дрвар (филм домаћи)]]\n*[[Радопоље (филм домаћи)]]\n*[[Две ноћи у једном дану (филм домаћи)]]\n*[[Операција Тицијан (филм домаћи)]]\n===[[1964]]===\n*[[Под истим небом (филм домаћи)]]\n*[[Вртлог (филм домаћи)]]\n*[[Свануће (филм домаћи)]]\n*[[Не јочи, Петер (Не плачи, Петре) (филм домаћи)]]\n*[[Прометеј с отока Вишевице (филм домаћи)]]\n*[[Право стање ствари (филм домаћи)]]\n*[[Зарота (Завера) (филм домаћи)]]\n*[[Добра коб (филм домаћи)]]\n*[[Николетина Бурсаћ (филм домаћи)]]\n*[[Народни посланик (филм домаћи)]]\n*[[На место грађанине покорни (филм домаћи)]]\n*[[Човек из храстове шуме (филм домаћи)]]\n*[[Мушки излет (филм домаћи)]]\n*[[Лито виловито (филм домаћи)]]\n*[[Службени положај (филм домаћи)]]\n*[[Пут око света (филм домаћи)]]\n*[[Издајник (филм домаћи)]]\n*[[Марш на Дрину (филм домаћи)]]\n===[[1965]]===\n*[[Гласам за љубав (филм домаћи)]]\n*[[Лажљивица (филм домаћи)]]\n*[[Убица на одсуству (филм домаћи)]]\n*[[Мртвима улаз забрањен (филм домаћи)]]\n*[[Проверено нема мина (филм домаћи)]]\n*[[Човик од свита (филм домаћи)]]\n*[[Истим путем се не враћај (филм домаћи)]]\n*[[Дани искушења (филм домаћи)]]\n*[[Непријатељи (филм домаћи)]]\n*[[Кључ (филм домаћи)]]\n*[[Друга страна медаље (филм домаћи)]]\n*[[Три (филм домаћи)]]\n*[[Човек није тица (филм домаћи)]]\n*[[Луција (филм домаћи)]]\n*[[Доћи и остати (филм домаћи)]]\n*[[Девојка (филм домаћи)]]\n*[[Клаксон (филм домаћи)]]\n*[[Ко пуца отвориће му се (филм домаћи)]]\n*[[Горки део реке (филм домаћи)]]\n*[[Инспектор (филм домаћи)]]\n===[[1966]]===\n*[[Амандус (филм домаћи)]]\n*[[Рондо (филм домаћи)]]\n*[[Глинени голуб (филм домаћи)]]\n*[[Сретни умиру двапут (филм домаћи)]]\n*[[Понедељак или уторак (филм домаћи)]]\n*[[До победе и даље (филм домаћи)]]\n*[[Поглед у зјеницу сунца (филм домаћи)]]\n*[[Коњух планином (филм домаћи)]]\n*[[Седми континент (филм домаћи)]]\n*[[Горке траве (Bittere Kräuter) (филм домаћи)]]\n*[[Орлови рано лете (филм домаћи)]]\n*[[Рој (филм домаћи)]]\n*[[Штићеник (филм домаћи)]]\n*[[Време љубави (филм домаћи)]]\n*[[Повратак (филм домаћи)]]\n*[[Сан (филм домаћи)]]\n*[[Пре рата (филм домаћи)]]\n*[[Топле године (филм домаћи)]]\n*[[Војник (The Soldier) (филм домаћи)]]\n*[[Како су се волели Ромео и Јулија (филм домаћи)]]\n===[[1967]]===\n*[[Мементо (филм домаћи)]]\n*[[Грајски бики (филм домаћи)]]\n*[[Протест (филм домаћи)]]\n*[[Невидљиви батаљон (филм домаћи)]]\n*[[Згодба ки је ни (Прича које нема) (филм домаћи)]]\n*[[Златна праћка (филм домаћи)]]\n*[[На папирнатих авионих (филм домаћи)]]\n*[[Мали војници (филм домаћи)]]\n*[[Четврти сапутник (филм домаћи)]]\n*[[Црне птице (филм домаћи)]]\n*[[Диверзанти (филм домаћи)]]\n*[[Македонска крвава свадба (филм домаћи)]]\n*[[Куда после кише (филм домаћи)]]\n*[[Каја, убит ћу те! (филм домаћи)]]\n*[[Илузија (филм домаћи)]]\n*[[Бреза (филм домаћи)]]\n*[[Буђење пацова (филм домаћи)]]\n*[[Пошаљи човека у пола два (филм домаћи)]]\n*[[Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (филм домаћи)]]\n*[[Немирни (филм домаћи)]]\n*[[Скупљачи перја (филм домаћи)]]\n*[[Нож (филм домаћи)]]\n*[[Празник (филм домаћи)]]\n*[[Кораци кроз маглу (филм домаћи)]]\n*[[Деца војводе Шмита (филм домаћи)]]\n*[[Палма међу палмама (филм домаћи)]]\n*[[Јутро (филм домаћи)]]\n*[[Хасанагиница (филм домаћи)]]\n*[[Боксери иду у рај (филм домаћи)]]\n*[[Бомба у десет и десет (филм домаћи)]]\n*[[Дим (филм домаћи)]]\n*[[Соледад (Fruits Amers - Soledad) (филм домаћи)]]\n*[[Добар ветар \"Плава птицо\" (филм домаћи)]]\n*[[Дивље сенке (филм домаћи)]]\n*[[Кад будем мртав и бео (филм домаћи)]]\n===[[1968]]===\n*[[Три сата за љубав (филм домаћи)]]\n*[[Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата (филм домаћи)]]\n*[[Голи човик (филм домаћи)]]\n*[[Опатица и комесар (филм домаћи)]]\n*[[Уђи, ако хоћеш (филм домаћи)]]\n*[[Имам двије маме и два тате (филм домаћи)]]\n*[[Qуо вадис Живораде (филм домаћи)]]\n*[[Сунце туђег неба (филм домаћи)]]\n*[[Планина гнева (филм домаћи)]]\n*[[Рам за слику моје мајке (филм домаћи)]]\n*[[Сирота Марија (филм домаћи)]]\n*[[Вук са Проклетија (Uka i bjeshkave te nemuna) (филм домаћи)]]\n*[[У раскораку (филм домаћи)]]\n*[[Пусти снови (филм домаћи)]]\n*[[Брат доктора Хомера (филм домаћи)]]\n*[[Поход (филм домаћи)]]\n*[[Лелејска гора (филм домаћи)]]\n*[[Невиност без заштите (филм домаћи)]]\n*[[Подне (филм домаћи)]]\n*[[Свети песак (филм домаћи)]]\n*[[Делије (филм домаћи)]]\n*[[Пре истине (филм домаћи)]]\n*[[Кад голубови полете (филм домаћи)]]\n*[[Узрок смрти не помињати (филм домаћи)]]\n*[[Има љубави, нема љубави (филм домаћи)]]\n*[[Вишња на Ташмајдану (филм домаћи)]]\n*[[Бекства (филм домаћи)]]\n*[[Операција \"Београд\" (филм домаћи)]]\n*[[Биће скоро пропаст света (Il pleut dans mon village) (филм домаћи)]]\n*[[Сарајевски атентат (филм домаћи)]]\n===[[1969]]===\n*[[Срамно лето (филм домаћи)]]\n*[[Случајни живот (филм домаћи)]]\n*[[Република у пламену (филм домаћи)]]\n*[[Нека далека свјетлост (филм домаћи)]]\n*[[Недјеља (филм домаћи)]]\n*[[Мост (филм домаћи)]]\n*[[Моја страна света (филм домаћи)]]\n*[[Дивљи анђели (филм домаћи)]]\n*[[Љубав и понека псовка (филм домаћи)]]\n*[[Догађај (филм домаћи)]]\n*[[Хороскоп (филм домаћи)]]\n*[[Кад чујеш звона (филм домаћи)]]\n*[[Госпођица доктор - шпијунка без имена (филм домаћи)]]\n*[[Седмина (филм домаћи)]]\n*[[Рани радови (филм домаћи)]]\n*[[Осека (филм домаћи)]]\n*[[Вране (филм домаћи)]]\n*[[Време без рата (филм домаћи)]]\n*[[Заседа (филм домаћи)]]\n*[[Бог је умро узалуд (филм домаћи)]]\n*[[Зазидани (филм домаћи)]]\n*[[Низводно од Сунца (филм домаћи)]]\n*[[Cross Country (филм домаћи)]]\n*[[Велики дан (филм домаћи)]]\n*[[Битка на Неретви (филм домаћи)]]\n*[[Крвава бајка (филм домаћи)]]\n*[[Силом отац (филм домаћи)]]\n*[[Убиство на подмукао и свиреп начин и из ниских побуда (филм домаћи)]]\n== 1970-1979 ==\n===[[1970]]===\n*[[Бабље лето (филм домаћи)]]\n*[[Пут у рај (филм домаћи)]]\n*[[Лисице (филм домаћи)]]\n*[[Једанаеста заповијед (филм домаћи)]]\n*[[Иду дани (филм домаћи)]]\n*[[Тко пјева зло не мисли (филм домаћи)]]\n*[[Храњеник (филм домаћи)]]\n*[[Дружба Пере Квржице (филм домаћи)]]\n*[[Цена града (филм домаћи)]]\n*[[Живот је масовна појава (филм домаћи)]]\n*[[Драга Ирена! (филм домаћи)]]\n*[[Сирома сам ал\' сам бесан (филм домаћи)]]\n*[[Лилика (филм домаћи)]]\n*[[Лепа парада (филм домаћи)]]\n*[[Оксиген (филм домаћи)]]\n*[[Бициклисти (филм домаћи)]]\n*[[Бурдуш (филм домаћи)]]\n*[[Бубе у глави (филм домаћи)]]\n*[[Природна граница (филм домаћи)]]\n*[[Са друге стране (филм домаћи)]]\n*[[Реквијем (филм домаћи)]]\n*[[Прва љубав (филм домаћи)]]\n*[[Жарки (филм домаћи)]]\n*[[Црвено класје (филм домаћи)]]\n===[[1971]]===\n*[[Жеђ (филм домаћи)]]\n*[[19 дјевојака и морнар (филм домаћи)]]\n*[[Клопка за генерала (филм домаћи)]]\n*[[Путовање на мјесто несреће (филм домаћи)]]\n*[[Овчар (филм домаћи)]]\n*[[Улога моје породице у свјетској револуцији (филм домаћи)]]\n*[[Мириси, злато и тамјан (филм домаћи)]]\n*[[Маскарада (филм домаћи)]]\n*[[У гори расте зелен бор (филм домаћи)]]\n*[[Си те вдисет (филм домаћи)]]\n*[[Нокаут (филм домаћи)]]\n*[[На кланцу (филм домаћи)]]\n*[[Опклада (филм домаћи)]]\n*[[W.R. Мистерије организма (филм домаћи)]]\n*[[Балада о свирепом (филм домаћи)]]\n*[[Моја луда глава (филм домаћи)]]\n*[[Млад и здрав као ружа (филм домаћи)]]\n*[[Доручак са ђаволом (филм домаћи)]]\n*[[Бубашинтер (филм домаћи)]]\n*[[Последња станица (филм домаћи)]]\n===[[1972]]===\n*[[Лов на јелене (филм домаћи)]]\n*[[Први сплитски одред (филм домаћи)]]\n*[[Вук самотњак (филм домаћи)]]\n*[[Ко приде лев (Кад дође лав) (филм домаћи)]]\n*[[Послијеподне једног фазана (филм домаћи)]]\n*[[Валтер брани Сарајево (филм домаћи)]]\n*[[Девојка са Космаја (филм домаћи)]]\n*[[Звезде су очи ратника (филм домаћи)]]\n*[[Како умрети (филм домаћи)]]\n*[[И Бог створи кафанску певачицу (филм домаћи)]]\n*[[Трагови црне девојке (филм домаћи)]]\n*[[Бреме (филм домаћи)]]\n*[[Пуковниковица (филм домаћи)]]\n*[[Друштвена игра (филм домаћи)]]\n*[[Мајстор и Маргарита (филм домаћи)]]\n*[[Киша (филм домаћи)]]\n===[[1973]]===\n*[[Живјети од љубави (филм домаћи)]]\n*[[Кужиш стари мој (филм домаћи)]]\n*[[Свадба (филм домаћи)]]\n*[[Кроника једног злочина (филм домаћи)]]\n*[[Размеђа (филм домаћи)]]\n*[[Сутјеска (филм домаћи)]]\n*[[Тимон (филм домаћи)]]\n*[[Пастирци (Чобанчићи) (филм домаћи)]]\n*[[Љубезен на одру (Љубав на одру) (филм домаћи)]]\n*[[Жута (филм домаћи)]]\n*[[Бегунац (филм домаћи)]]\n*[[Самртно пролеће (филм домаћи)]]\n*[[Уклети смо, Ирина (филм домаћи)]]\n*[[Паја и Јаре - камионџије (филм домаћи)]]\n*[[Бомбаши (филм домаћи)]]\n*[[Цветје в јесени (Јесење цвеће) (филм домаћи)]]\n*[[Мирко и Славко (филм домаћи)]]\n*[[Протува (филм домаћи)]]\n===[[1974]]===\n*[[Депс (филм домаћи)]]\n*[[Куд пукло да пукло (филм домаћи)]]\n*[[Страх (филм домаћи)]]\n*[[Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња (филм домаћи)]]\n*[[Капетан Микула Мали (филм домаћи)]]\n*[[СБ затвара круг (филм домаћи)]]\n*[[Против Кинга (филм домаћи)]]\n*[[Отписани (филм домаћи)]]\n*[[Ужичка Република (филм домаћи)]]\n*[[Парлог (филм домаћи)]]\n*[[Дервиш и смрт (филм домаћи)]]\n*[[Кошава (филм домаћи)]]\n*[[Партизани (филм домаћи)]]\n*[[Црвени удар (филм домаћи)]]\n===[[1975]]===\n*[[Муке по Мати (филм домаћи)]]\n*[[Сарајевскy атентат (филм домаћи)]]\n*[[Хитлер из нашег сокака (филм домаћи)]]\n*[[Кућа (филм домаћи)]]\n*[[Доктор Младен (филм домаћи)]]\n*[[Дечак и виолина (филм домаћи)]]\n*[[Кичма (филм домаћи)]]\n*[[Тестамент (филм домаћи)]]\n*[[Повест о добрих људех (филм домаћи)]]\n*[[Црвена земља (филм домаћи)]]\n*[[Павле Павловић (филм домаћи)]]\n*[[Зимовање у Јакобсфелду (филм домаћи)]]\n*[[Познајете ли Павла Плеша (филм домаћи)]]\n*[[Атентат у Сарајеву (филм домаћи)]]\n*[[Сељачка буна 1573 (филм домаћи)]]\n*[[Мед страхом ин должностјо (филм домаћи)]]\n*[[Наивко (филм домаћи)]]\n===[[1976]]===\n*[[Вдовство Каролине Заслер (филм домаћи)]]\n*[[Идеалист (филм домаћи)]]\n*[[Влак у снијегу (филм домаћи)]]\n*[[Избавитељ (филм домаћи)]]\n*[[Девојачки мост (филм домаћи)]]\n*[[Вагон ли (филм домаћи)]]\n*[[Салаш у малом риту (филм домаћи)]]\n*[[Четири дана до смрти (филм домаћи)]]\n*[[Чувар плаже у зимском периоду (филм домаћи)]]\n*[[Врхови Зеленгоре (филм домаћи)]]\n*[[Војникова љубав (филм домаћи)]]\n*[[Повратак отписаних (филм домаћи)]]\n===[[1977]]===\n*[[Не нагињи се ван (филм домаћи)]]\n*[[Среца на врвици (филм домаћи)]]\n*[[Пуцањ (филм домаћи)]]\n*[[Летачи великог неба (филм домаћи)]]\n*[[Хајдучка времена (филм домаћи)]]\n*[[Луди дани (филм домаћи)]]\n*[[Мећава (филм домаћи)]]\n*[[Лептиров облак (филм домаћи)]]\n*[[Специјално васпитање (филм домаћи)]]\n*[[Љубавни живот Будимира Трајковића (филм домаћи)]]\n*[[Бештије (филм домаћи)]]\n*[[Хајка (филм домаћи)]]\n*[[Акција \"Стадион\" (филм домаћи)]]\n*[[Пас који је волео возове (филм домаћи)]]\n*[[Луде године (филм домаћи)]]\n*[[Мирис пољског цвећа (филм домаћи)]]\n===[[1978]]===\n*[[Браво маестро (филм домаћи)]]\n*[[Окупација у 26 слика (филм домаћи)]]\n*[[Поглед у ноћ (филм домаћи)]]\n*[[Последњи подвиг диверзанта Облака (филм домаћи)]]\n*[[Љубав и бијес (филм домаћи)]]\n*[[Пријеки суд (филм домаћи)]]\n*[[Љубица (филм домаћи)]]\n*[[Није него (филм домаћи)]]\n*[[Aller retour (Тамо и натраг) (филм домаћи)]]\n*[[Мирис земље (филм домаћи)]]\n*[[Павиљон ВИ (филм домаћи)]]\n*[[Тренер (филм домаћи)]]\n*[[Тигар (филм домаћи)]]\n*[[Двобој за јужну пругу (филм домаћи)]]\n*[[Стићи пре свитања (филм домаћи)]]\n*[[Судбине (филм домаћи)]]\n*[[Трен (филм домаћи)]]\n*[[Бошко Буха (филм домаћи)]]\n*[[Квар (филм домаћи)]]\n===[[1979]]===\n*[[Човјек кога треба убити (филм домаћи)]]\n*[[Дај што даш (филм домаћи)]]\n*[[Успорено кретање (филм домаћи)]]\n*[[Годишња доба Жељке, Вишње и Бранке (филм домаћи)]]\n*[[Живи били па видјели (филм домаћи)]]\n*[[Прико сињег мора (филм домаћи)]]\n*[[Новинар (филм домаћи)]]\n*[[Паклени оток (филм домаћи)]]\n*[[Партизанска ескадрила (филм домаћи)]]\n*[[Повратак (филм домаћи)]]\n*[[Национална класа (филм домаћи)]]\n*[[Последња трка (филм домаћи)]]\n*[[Пјевам дању пјевам ноћу (филм домаћи)]]\n*[[Радио Вихор зове Анђелију (филм домаћи)]]\n*[[Личне ствари (филм домаћи)]]\n*[[Земаљски дани теку (филм домаћи)]]\n*[[Трофеј (филм домаћи)]]\n*[[Освајање слободе (филм домаћи)]]\n*[[Другарчине (филм домаћи)]]\n*[[Ветар и храст (филм домаћи)]]\n*[[Јована Лукина (филм домаћи)]]\n*[[Усијање (филм домаћи)]]\n*[[Кад пролеће касни (филм домаћи)]]\n*[[Искања (филм домаћи)]]\n== 1980-1989 ==\n===[[1980]]===\n*[[Тајна Николе Тесле (филм домаћи)]]\n*[[Изгубљени завичај (филм домаћи)]]\n*[[Луда кућа (филм домаћи)]]\n*[[Позоришна веза (филм домаћи)]]\n*[[Посебан третман (филм домаћи)]]\n*[[Дошло доба да се љубав проба (филм домаћи)]]\n*[[Осам кила среће (филм домаћи)]]\n*[[Дани од снова (филм домаћи)]]\n*[[Петријин венац (филм домаћи)]]\n*[[Срећна породица (филм домаћи)]]\n*[[Хајдук (филм домаћи)]]\n*[[Светозар Марковић (филм домаћи)]]\n*[[Авантуре Боривоја Шурдиловића (филм домаћи)]]\n*[[Рад на одређено време (филм домаћи)]]\n*[[Снови, живот, смрт Филипа Филиповића (филм домаћи)]]\n*[[Ко то тамо пева (филм домаћи)]]\n*[[Бели трагови (филм домаћи)]]\n*[[Сплав медузе (филм домаћи)]]\n*[[Мајстори, мајстори (филм домаћи)]]\n===[[1981]]===\n*[[Само једном се љуби (филм домаћи)]]\n*[[Високи напон (филм домаћи)]]\n*[[Снађи се друже (филм домаћи)]]\n*[[Гости из Галаксије (филм домаћи)]]\n*[[Сјећаш ли се Доллy Белл? (филм домаћи)]]\n*[[Влаком према југу (филм домаћи)]]\n*[[Нека друга жена (филм домаћи)]]\n*[[Дечко који обећава (филм домаћи)]]\n*[[Ерогена зона (филм домаћи)]]\n*[[Љуби, љуби, ал\' главу не губи (филм домаћи)]]\n*[[Широко је лишће (филм домаћи)]]\n*[[Сок од шљива (филм домаћи)]]\n*[[Доротеј (филм домаћи)]]\n*[[Берлин капутт (филм домаћи)]]\n*[[Сезона мира у Паризу (филм домаћи)]]\n*[[Ритам злочина (филм домаћи)]]\n*[[Шеста брзина (филм домаћи)]]\n*[[Лаф у срцу (филм домаћи)]]\n*[[Пад Италије (филм домаћи)]]\n*[[Пикник у Тополи (филм домаћи)]]\n*[[Кризно раздобље (филм домаћи)]]\n*[[Бановић Страхиња (филм домаћи)]]\n*[[Краљевски воз (филм домаћи)]]\n*[[Лов у мутном (филм домаћи)]]\n===[[1982]]===\n*[[Бој на позиралнику (Борба са вртачом) (филм домаћи)]]\n*[[Десети брат (филм домаћи)]]\n*[[13. јул (филм домаћи)]]\n*[[Мирис дуња (филм домаћи)]]\n*[[Злочин у школи (филм домаћи)]]\n*[[Хоћу живјети (филм домаћи)]]\n*[[Рдечи боогие (Црвени буги) (филм домаћи)]]\n*[[Учна лета изумитеља Полжа (Ђачке године изумитеља Полжа) (филм домаћи)]]\n*[[Киклоп (филм домаћи)]]\n*[[Немир (филм домаћи)]]\n*[[Сервантес из Малог Миста (филм домаћи)]]\n*[[Идемо даље (филм домаћи)]]\n*[[Маратонци трче почасни круг (филм домаћи)]]\n*[[Недељни ручак (филм домаћи)]]\n*[[Савамала (филм домаћи)]]\n*[[Смрт господина Голуже (филм домаћи)]]\n*[[Зец са пет ногу (филм домаћи)]]\n*[[Далеко небо (филм домаћи)]]\n*[[Залазак сунца (филм домаћи)]]\n*[[Прогон (филм домаћи)]]\n*[[Вариола вера (филм домаћи)]]\n*[[Директан пренос (филм домаћи)]]\n*[[Живети као сав нормалан свет (филм домаћи)]]\n*[[Тесна кожа (филм домаћи)]]\n*[[Мој тата на одређено време (филм домаћи)]]\n*[[Саблазан (филм домаћи)]]\n*[[Сутон (филм домаћи)]]\n*[[Нешто између (филм домаћи)]]\n===[[1983]]===\n*[[С.П.У.К. (филм домаћи)]]\n*[[Медени мјесец (филм домаћи)]]\n*[[Писмо глава (филм домаћи)]]\n*[[Балкан експрес (филм домаћи)]]\n*[[Какав деда такав унук (филм домаћи)]]\n*[[Задах тела (филм домаћи)]]\n*[[Човек са четири ноге (филм домаћи)]]\n*[[Трећи кључ (филм домаћи)]]\n*[[Набујала река (филм домаћи)]]\n*[[Степенице за небо (филм домаћи)]]\n*[[Хало таxи (филм домаћи)]]\n*[[Још овај пут (филм домаћи)]]\n*[[Маховина на асфалту (филм домаћи)]]\n*[[Игмански марш (филм домаћи)]]\n*[[Друга генерација (филм домаћи)]]\n*[[Велики транспорт (филм домаћи)]]\n*[[Тимочка буна (филм домаћи)]]\n*[[Како сам систематски уништен од идиота (филм домаћи)]]\n*[[Иди ми, дођи ми (филм домаћи)]]\n*[[Шећерна водица (Zuckerwasser) (филм домаћи)]]\n===[[1984]]===\n*[[Амбасадор (филм домаћи)]]\n*[[Мала пљачка влака (филм домаћи)]]\n*[[Тајна старог тавана (филм домаћи)]]\n*[[Ујед анђела (филм домаћи)]]\n*[[Задарски мементо (филм домаћи)]]\n*[[Пази шта радиш (Матуранти) (филм домаћи)]]\n*[[Пејзажи у магли (филм домаћи)]]\n*[[Чудо невиђено (филм домаћи)]]\n*[[Варљиво лето \'68 (филм домаћи)]]\n*[[Балкански шпијун (филм домаћи)]]\n*[[У раљама живота (филм домаћи)]]\n*[[Мољац (филм домаћи)]]\n*[[Камионџије опет возе (филм домаћи)]]\n*[[Лазар (филм домаћи)]]\n*[[Рани снег у Минхену (филм домаћи)]]\n*[[Опасни траг (филм домаћи)]]\n*[[Давитељ против давитеља (филм домаћи)]]\n*[[Грозница љубави (филм домаћи)]]\n*[[О покојнику све најлепше (филм домаћи)]]\n*[[Шта је с тобом, Нина (филм домаћи)]]\n*[[Војници (филм домаћи)]]\n*[[Шта се згоди кад се љубав роди (филм домаћи)]]\n*[[Јагуаров скок (филм домаћи)]]\n*[[Крај рата (филм домаћи)]]\n*[[Нема проблема (филм домаћи)]]\n*[[Човек од земље (филм домаћи)]]\n*[[Уна (филм домаћи)]]\n===[[1985]]===\n*[[Одбојник (Butnskala) (филм домаћи)]]\n*[[Антицасанова (филм домаћи)]]\n*[[Ада (филм домаћи)]]\n*[[Хорватов избор (филм домаћи)]]\n*[[Од петка до петка (филм домаћи)]]\n*[[На истарски начин (филм домаћи)]]\n*[[Љубавна писма с предумишљајем (филм домаћи)]]\n*[[Кућа на пијеску (филм домаћи)]]\n*[[Наш чловек (Наш човек) (филм домаћи)]]\n*[[Црвени и црни (филм домаћи)]]\n*[[Отац на службеном путу (филм домаћи)]]\n*[[Ћао, инспекторе (филм домаћи)]]\n*[[Није лако с мушкарцима (филм домаћи)]]\n*[[Оркестар једне младости (филм домаћи)]]\n*[[Тајванска канаста (филм домаћи)]]\n*[[И то ће проћи (филм домаћи)]]\n*[[Индијанско огледало (филм домаћи)]]\n*[[Живот је леп (филм домаћи)]]\n*[[Дебели и мршави (филм домаћи)]]\n*[[Држање за ваздух (филм домаћи)]]\n*[[Време леопарда (филм домаћи)]]\n*[[Прока (филм домаћи)]]\n*[[Јагоде у грлу (филм домаћи)]]\n*[[Шест дана јуна (филм домаћи)]]\n*[[У затвору (филм домаћи)]]\n*[[Christophoros (филм домаћи)]]\n*[[Бал на води (филм домаћи)]]\n*[[Жикина династија (филм домаћи)]]\n*[[За срећу је потребно троје (филм домаћи)]]\n===[[1986]]===\n*[[Вечерња звона (филм домаћи)]]\n*[[Обећана земља (филм домаћи)]]\n*[[Лепота порока (филм домаћи)]]\n*[[Дивљи ветар (филм домаћи)]]\n*[[Шмекер (филм домаћи)]]\n*[[Протестни албум (филм домаћи)]]\n*[[Од злата јабука (филм домаћи)]]\n*[[Освета (филм домаћи)]]\n*[[Сан о ружи (филм домаћи)]]\n*[[Лијепе жене пролазе кроз град (филм домаћи)]]\n*[[Секула и његове жене (филм домаћи)]]\n*[[Развод на одређено време (филм домаћи)]]\n*[[Добровољци (филм домаћи)]]\n*[[Шпадијер - један живот (филм домаћи)]]\n*[[Црна Марија (филм домаћи)]]\n*[[Мисс (филм домаћи)]]\n*[[Срећна нова \'49 (филм домаћи)]]\n*[[Излет (филм домаћи)]]\n*[[Друга Жикина династија (филм домаћи)]]\n*[[Мајстор и шампита (филм домаћи)]]\n===[[1987]]===\n*[[Осуђени (филм домаћи)]]\n*[[Увек спремне жене (филм домаћи)]]\n*[[Октоберфест (филм домаћи)]]\n*[[Анђео чувар (филм домаћи)]]\n*[[У име народа (филм домаћи)]]\n*[[На путу за Катангу (филм домаћи)]]\n*[[Краљева завршница (филм домаћи)]]\n*[[Заљубљени (филм домаћи)]]\n*[[Већ виђено (филм домаћи)]]\n*[[Догодило се на данашњи дан (филм домаћи)]]\n*[[Официр с ружом (филм домаћи)]]\n*[[Марјуча или смрт (филм домаћи)]]\n*[[Лагер Ниш (филм домаћи)]]\n*[[Луталица (филм домаћи)]]\n*[[Био једном један Снешко (филм домаћи)]]\n*[[Злочинци (филм домаћи)]]\n*[[Тесна кожа 2 (филм домаћи)]]\n*[[Хајде да се волимо (филм домаћи)]]\n===[[1988]]===\n*[[Сокол га није волио (филм домаћи)]]\n*[[У средини мојих дана (филм домаћи)]]\n*[[Ванбрачна путовања (филм домаћи)]]\n*[[Халоа - празник курви (филм домаћи)]]\n*[[За сада без доброг наслова (филм домаћи)]]\n*[[Случај Хармс (филм домаћи)]]\n*[[Једног лепог дана (филм домаћи)]]\n*[[Ортаци (филм домаћи)]]\n*[[Вила Орхидеја (филм домаћи)]]\n*[[Живот са стрицем (филм домаћи)]]\n*[[Чавка (филм домаћи)]]\n*[[Пут на југ (филм домаћи)]]\n*[[Кућа поред пруге (филм домаћи)]]\n*[[Сунцокрети (филм домаћи)]]\n*[[Чувари магле (филм домаћи)]]\n*[[Тајна манастирске ракије (филм домаћи)]]\n*[[Нека чудна земља (филм домаћи)]]\n*[[Заборављени (филм домаћи)]]\n*[[Клопка (филм домаћи)]]\n*[[Шта радиш вечерас (филм домаћи)]]\n*[[Браћа по матери (филм домаћи)]]\n*[[Тако се калио челик (филм домаћи)]]\n*[[Тесна кожа 3 (филм домаћи)]]\n*[[Шпијун на штиклама (филм домаћи)]]\n*[[Сулуде године (филм домаћи)]]\n*[[Ремингтон (филм домаћи)]]\n*[[Други човек (филм домаћи)]]\n===[[1989]]===\n*[[Глембајеви (филм домаћи)]]\n*[[Диплома за смрт (филм домаћи)]]\n*[[Ђавољи рај (филм домаћи)]]\n*[[Човјек који је волио спроводе (филм домаћи)]]\n*[[Донатор (филм домаћи)]]\n*[[Повратак Катарине Кожул (филм домаћи)]]\n*[[Каварна Асториа (Кафана Асторија) (филм домаћи)]]\n*[[Најбољи (филм домаћи)]]\n*[[Борис Годунов (филм домаћи)]]\n*[[Прљави филм (филм домаћи)]]\n*[[Балкан експрес 2 (филм домаћи)]]\n*[[Атоски вртови - преображење (филм домаћи)]]\n*[[Бој на Косову (филм домаћи)]]\n*[[Искушавање ђавола (филм домаћи)]]\n*[[Како је пропао рокенрол (филм домаћи)]]\n*[[Сабирни центар (филм домаћи)]]\n*[[Полтрон (филм домаћи)]]\n*[[Жена с крајоликом (филм домаћи)]]\n*[[Урош Блесави (филм домаћи)]]\n*[[Панонски врх (филм домаћи)]]\n*[[Кудуз (филм домаћи)]]\n*[[Хамбург-Алтона (филм домаћи)]]\n*[[Хаппy Енд (филм домаћи)]]\n*[[Хајде да се волимо 2 (филм домаћи)]]\n*[[Дом за вешање (филм домаћи)]]\n*[[Бољи живот (филм домаћи)]]\n*[[Вампири су међу нама (филм домаћи)]]\n*[[Др бр. 1: масмедиологија на Балкану (филм домаћи)]]\n*[[Време чуда (филм домаћи)]]\n*[[Последњи круг у Монци (филм домаћи)]]\n== 1990-1999 ==\n===[[1990]]===\n*[[Карневал, анђео и прах (филм домаћи)]]\n*[[Љето за сјећање (филм домаћи)]]\n*[[Орао (филм домаћи)]]\n*[[Чудесан сан Џиге Вертова (филм домаћи)]]\n*[[Почетни ударац (филм домаћи)]]\n*[[Глуви барут (филм домаћи)]]\n*[[Цубок (филм домаћи)]]\n*[[Сломљена младост (филм домаћи)]]\n*[[Стела (филм домаћи)]]\n*[[Станица обичних возова (филм домаћи)]]\n*[[Ово мало душе (филм домаћи)]]\n*[[Возови без осмеха (филм домаћи)]]\n*[[Чудна ноћ (филм домаћи)]]\n*[[Граница (филм домаћи)]]\n*[[Сеx - партијски непријатељ бр. 1 (филм домаћи)]]\n*[[Свето место (филм домаћи)]]\n*[[Др бр. 2: балканска перестројка (филм домаћи)]]\n*[[Хајде да се волимо 3 (филм домаћи)]]\n*[[Пластични Исус (филм домаћи)]]\n===[[1991]]===\n*[[Празник у Сарајеву (филм домаћи)]]\n*[[Чаруга (филм домаћи)]]\n*[[Ђука Беговић (филм домаћи)]]\n*[[Крхотине (филм домаћи)]]\n*[[Вријеме ратника (филм домаћи)]]\n*[[Прича из Хрватске (филм домаћи)]]\n*[[Stand by (филм домаћи)]]\n*[[Оригинал фалсификата (филм домаћи)]]\n*[[Вирџина (филм домаћи)]]\n*[[Ноћ у кући моје мајке (филм домаћи)]]\n*[[Мој брат Алекса (филм домаћи)]]\n*[[Мала (филм домаћи)]]\n*[[Свемирци су криви за све (филм домаћи)]]\n*[[Тесна кожа 4 (филм домаћи)]]\n*[[Срчна дама (дама Херц) (филм домаћи)]]\n===[[1992]]===\n*[[Златне године (филм домаћи)]]\n*[[Лука (филм домаћи)]]\n*[[Дама која убија (филм домаћи)]]\n*[[Каменита врата (филм домаћи)]]\n*[[Нехај (филм домаћи)]]\n*[[Танго аргентино (филм домаћи)]]\n*[[Полицајац са Петловог Брда (филм домаћи)]]\n*[[Проклета је Америка (филм домаћи)]]\n*[[Тито и ја (филм домаћи)]]\n*[[Велика фрка (филм домаћи)]]\n*[[Ми нисмо анђели (филм домаћи)]]\n*[[Црни бомбардер (филм домаћи)]]\n*[[Дезертер (филм домаћи)]]\n*[[Булевар Револуције (филм домаћи)]]\n*[[Увод у други живот (филм домаћи)]]\n*[[Јевреји долазе (филм домаћи)]]\n===[[1993]]===\n*[[Контеса Дора (филм домаћи)]]\n*[[Вријеме за... (филм домаћи)]]\n*[[Arizona dream (филм домаћи)]]\n*[[Горила се купа у подне (филм домаћи)]]\n*[[Три карте за Холивуд (филм домаћи)]]\n*[[Кажи зашто ме остави (филм домаћи)]]\n*[[Пун месец над Београдом (филм домаћи)]]\n*[[Боље од бекства (филм домаћи)]]\n*[[Византијско плаво (филм домаћи)]]\n*[[Мрав пешадинац (филм домаћи)]]\n===[[1994]]===\n*[[Магареће године (филм домаћи)]]\n*[[Цијена живота (филм домаћи)]]\n*[[Морана (филм домаћи)]]\n*[[Вуковар се враћа кући (филм домаћи)]]\n*[[Биће боље (филм домаћи)]]\n*[[Сеобе (филм домаћи)]]\n*[[Слатко од снова (филм домаћи)]]\n*[[Дневник увреда 1993. (филм домаћи)]]\n*[[Ни на небу ни на земљи (филм домаћи)]]\n*[[Вуковар - једна прича (филм домаћи)]]\n*[[Скерцо (филм домаћи)]]\n*[[Пред дождот (Пре кише) (филм домаћи)]]\n*[[Рођен као ратник (филм домаћи)]]\n===[[1995]]===\n*[[Гарциа (филм домаћи)]]\n*[[Ноћ за слушање (филм домаћи)]]\n*[[Рбљева фреска (филм домаћи)]]\n*[[Marble Ass (филм домаћи)]]\n*[[Пакет аранжман (филм домаћи)]]\n*[[Тераса на крову (филм домаћи)]]\n*[[Подземље - underground (филм домаћи)]]\n*[[Туђа Америка (филм домаћи)]]\n*[[Одисејев поглед (филм домаћи)]]\n*[[Урнебесна трагедија (филм домаћи)]]\n*[[Тамна је ноћ (филм домаћи)]]\n*[[Трећа срећа (филм домаћи)]]\n*[[Испрани (филм домаћи)]]\n*[[Госпа (филм домаћи)]]\n*[[Убиство с предумишљајем (филм домаћи)]]\n===[[1996]]===\n*[[Како је почео рат на мом отоку (филм домаћи)]]\n*[[Седма кроника (филм домаћи)]]\n*[[Савршени круг (филм домаћи)]]\n*[[Нечиста крв (филм домаћи)]]\n*[[Довиђења у Чикагу (филм домаћи)]]\n*[[Лепа села лепо горе (филм домаћи)]]\n*[[Путовање тамном полутком (филм домаћи)]]\n*[[Анђеле мој драги (филм домаћи)]]\n===[[1997]]===\n*[[Танго је тужна мисао која се плеше (филм домаћи)]]\n*[[Божић у Бечу (филм домаћи)]]\n*[[Три летња дана (филм домаћи)]]\n*[[Птице које не полете (филм домаћи)]]\n*[[Рођени сјутра (филм домаћи)]]\n*[[Ангели на отпад (филм домаћи)]]\n*[[Аутсајдер (филм домаћи)]]\n*[[Балканска правила (филм домаћи)]]\n*[[Преку езеро (Преко језера) (филм домаћи)]]\n*[[Циганска магија (филм домаћи)]]\n===[[1998]]===\n*[[Збогум на двадесетиот век (Збогом 20ти век) (филм домаћи)]]\n*[[Агонија (филм домаћи)]]\n*[[Повратак лопова (филм домаћи)]]\n*[[Купи ми Елиота (филм домаћи)]]\n*[[До коске (филм домаћи)]]\n*[[Лајање на звезде (филм домаћи)]]\n*[[Црна мачка бели мачор (филм домаћи)]]\n*[[Стршљен (филм домаћи)]]\n*[[Три палме за две битанге и рибицу (филм домаћи)]]\n*[[Југофилм (филм домаћи)]]\n*[[Спаситељ (Savior) (филм домаћи)]]\n*[[Ране (филм домаћи)]]\n*[[Буре барута (филм домаћи)]]\n===[[1999]]===\n*[[Богородица (филм домаћи)]]\n*[[У име оца и сина (филм домаћи)]]\n*[[Четвероред (филм домаћи)]]\n*[[Рањена земља (филм домаћи)]]\n*[[Маршал (филм домаћи)]]\n*[[Дубровачки сутон (филм домаћи)]]\n*[[Кад мртви запјевају (филм домаћи)]]\n*[[Нож (филм домаћи)]]\n*[[Бело одело (филм домаћи)]]\n*[[Точкови (филм домаћи)]]\n*[[В леру (филм домаћи)]]\n*[[Црвена прашина (филм домаћи)]]\n*[[Куд плови овај брод (филм домаћи)]]\n*[[Небеска удица (филм домаћи)]]\n== 2000-2001 ==\n===[[2000]]===\n*[[Дорћол-Менхетн (филм домаћи)]]\n*[[Дуг из Баден-Бадена (филм домаћи)]]\n*[[You\'re Free. Decide (Слободан си. Одлучи) (филм домаћи)]]\n*[[Тајна породичног блага (филм домаћи)]]\n*[[Тунел (филм домаћи)]]\n*[[Сенке успомена (филм домаћи)]]\n*[[Порно филм (филм домаћи)]]\n*[[Благајница хоће ићи на море (филм домаћи)]]\n*[[Механизам (филм домаћи)]]\n*[[Држава мртвих (филм домаћи)]]\n*[[Земља истине, љубави и слободе (филм домаћи)]]\n*[[Рат уживо (филм домаћи)]]\n*[[Је ли јасно пријатељу (филм домаћи)]]\n*[[Млијечни пут (филм домаћи)]]\n===[[2001]]===\n*[[Сељаци (филм домаћи)]]\n*[[Нормални људи (филм домаћи)]]\n*[[Муње (филм домаћи)]]\n*[[Наташа (филм домаћи)]]\n*[[Ничија земља (филм домаћи)]]\n*[[Мртав Хладан (филм домаћи)]]\n*[[Бумеранг (филм домаћи)]]\n*[[Све је за људе (филм домаћи)]]\n*[[Апсолутних 100 (филм домаћи)]]\n*[[Виртуална стварност (филм домаћи)]]\n*[[Она воли Звезду (филм домаћи)]]\n\n===[[2002]]===\n===[[2003]]===\n===[[2004]]===\n*[[Живот је чудо (филм домаћи)]]\n*[[Сан зимске ноћи (филм домаћи)]]\n*[[Сиви камион црвене боје (филм домаћи)]]\n*[[Јесен стиже, дуњо моја (филм домаћи)]]\n\n===[[2005]]===\n*[[Ми нисмо анђели 2 (филм домаћи)]]\n===[[2006]]===\n\n\n[[Category:Списак спискова]]\n[[Category:Филм|*]]\n[[Category:Филм домаћи|*]]','/* [[2004]] */',310,'Саша.Стефановић','20050306012056','',0,0,0,0,0.425162220106,'79949693987943','20050306013643'); INSERT INTO cur VALUES (2758,1,'Шта_није_медитација','\nМислим да се овде не користе одговарајући појмови за оно на шта се односе.\nБуквално превођење са енглеског на српски није увек и најсрећније решење.\nКоришћењем латинских израза долазимо до много ближег одређивања појма.\n\nРади се о речима: медитатор и медитација у случају сукоба међу корисницима.\n\nЕнглеска реч \'meditate\' и \'meditation\' значи размишљати односно размишљање или разматрање. Медитација је врста размишљања у којој се неко окреће себи и тим процесом не утиче на друге.\n\nМеђутим речи: \'mediate\', \'mediator\', \'mediation\' значе посредовати, мирити посредовањем; посредник или миритељ; посредовање, мирење; респективно. \n\nСматрам да је ово моје објашњење логично, па предлажем да се наведени појмови замене у циљу бољег разумевања. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 16:15, 11 Авг 2004 (CEST)','предлог за замену појмова',24,'Domatrios','20040811141538','',0,0,0,1,0.227331685939,'79959188858461','20040811141538'); INSERT INTO cur VALUES (2759,0,'Константин_Филозоф','#REDIRECT [[Константин Философ]]\n','Константин Филозоф moved to Константин Философ',24,'Domatrios','20040811143853','',0,1,0,1,0.345192213864245,'79959188856146','20040811143853'); INSERT INTO cur VALUES (2760,1,'Константин_Философ','Реаговао сам на Милошову примедбу у вези са овом страницом. Не могу да се сетим где је то било. \n\nТекст стране је имао само неколико редова, који су били пренети са сајта који је наведен на дну стране, а који сам оставио и на новој страни. Адресу тог сајта сам задржао, тако да се ти подаци могу лако наћи, али сматрам да они нису толико важни јер их мој текст увелико превазилази. Разлог што сам га задржао био је и у томе да се на њему могу наћи неки допунски текстови.\n\nСтрану сам пребацио у Историју српског народа, јер сматрам да тамо више одговара, а и повезаћу га са сродним текстовима.\n\nИме стране сам променио толико да сам променио једно слово: `з` у `с`.\nРазлог је практичан: у литератури се име (углавном) тако наводи.\n\nНа почетку стране сам указао на преусмерење стране за Константина Философа Солунског у страну коју сам назвао Свети Ћирило.\nНије ми била намера да Ћирилу придајем нека светачка обележја која он у литератури има, већ је разлог био практичност: он је много популарнији под тим именом, уз то се избегавају исти називи. То не спречава писце текстова да Ђирила називају Константином у конкретном тексту, јер му је то право име.\n\nБило какве коментаре напишите овде. Ако је нешто спорно да решимо. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 17:55, 11 Авг 2004 (CEST)','анализа интервенције',24,'Domatrios','20040811155536','',0,0,0,1,0.846730094797,'79959188844463','20040811155536'); INSERT INTO cur VALUES (2761,0,'Свети_Ћирило','Најстарија уметничка проза на старословенском, — Житије светог Ћирила од непознатог писца, које обухвата и најпотпуније излагање о спору са тријезичницима, — позната је у шест текстолошки врло поузданих српских преписа. Од четири преписа Прогласа Јеванђеља [[Константин Преславски|Константина Преславског]] — три су српска и један руски. Неколике похвале и службе Ћирилу и Методију познате су у више српских преписа. Друга редакција Климентове Похвале светом Ћирилу, рецимо, најизворнији облик је сачувала у српским преписима.\n\nПоред читалачке и преписивачке традиције најстарије словенске књижевности, у старој српској књижевности се чува спомен на Константина-Ђирила Философа као састављача прве словенске азбуке. О томе најречитије сведоче родослови (крај XIV века) и летописи (XV век). У Пејатовићевом родослову, на пример, за Ћирила се неодређено вели да је саставио „наша слова\": „Ва лето 6360 (852) написаше се наша словеса Ђирилом философом и учитељем чловечаским\". У заметку, пак, летописа, који је 1416. године саставио познати преписивач Данилац, читамо да се управо „преведе србска књига Ћирилом\". Традиција најстаријих дела на старословенском и друга помени Ћириловог имена, међутим, живо сведоче да се Ћирило схватао као „створитељ\" слова првог словенског књижевног језика. Такво схватање се рано јавља и у најстаријим српским штампаним књигама. Штампар Божидар Горажданин објавио је заметак летописа уз своје издање Псалтира с последовањем (Горажде 1521).\n\nУ кратком и пробраном заметку Ђирило, састављач словенске азбуке, два пута се јавља као граничник у одређивању хронологије светске и домаће историје: „От Константина цара до Ћирила Философа, створшаго слова језиху словенскому, и Методија епископа, брата јего — лет 542\" и „От Ћирила Философа до светаго Сави, прваго архијепископа, учитеља и просветитеља србскаго, новаго по истине апостола, и брата јего Стефана, првовенчанаго краља србскаго — лет 280\". (доматриос)\n\n.\n\n[[Category:Светитељи]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315152209','',0,0,0,0,0.246987595338,'79949684847790','20050315152209'); INSERT INTO cur VALUES (2762,0,'1700','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]] | \'\'\'[[1700е]]\'\'\' | [[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]]
\n[[1695]] | [[1696]] | [[1697]] | [[1698]] | [[1699]] | \'\'\'1700\'\'\' | [[1701]] | [[1702]] | [[1703]] | [[1704]] | [[1705]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1700]]\n[[bg:1700]]\n[[ca:1700]]\n[[cy:1700]]\n[[da:1700]]\n[[de:1700]]\n[[el:1700]]\n[[en:1700]]\n[[eo:1700]]\n[[es:1700]]\n[[eu:1700]]\n[[fi:1700]]\n[[fr:1700]]\n[[hr:1700]]\n[[it:1700]]\n[[nl:1700]]\n[[no:1700]]\n[[pl:1700]]\n[[ro:1700]]\n[[ru:1700]]\n[[sl:1700]]\n[[sv:1700]]\n[[tr:1700]]\n[[uk:1700]]\n[[zh:1700年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040826065809','',0,0,1,0,0.110914831567,'79959173934190','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2763,0,'1701','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]] | \'\'\'[[1700е]]\'\'\' | [[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]]
\n[[1696]] | [[1697]] | [[1698]] | [[1699]] | [[1700]] | \'\'\'1701\'\'\' | [[1702]] | [[1703]] | [[1704]] | [[1705]] | [[1706]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1701]]\n[[bg:1701]]\n[[ca:1701]]\n[[cy:1701]]\n[[da:1701]]\n[[de:1701]]\n[[el:1701]]\n[[en:1701]]\n[[eo:1701]]\n[[es:1701]]\n[[eu:1701]]\n[[fi:1701]]\n[[fr:1701]]\n[[hr:1701]]\n[[it:1701]]\n[[nl:1701]]\n[[no:1701]]\n[[pl:1701]]\n[[ro:1701]]\n[[ru:1701]]\n[[sl:1701]]\n[[sv:1701]]\n[[tr:1701]]\n[[uk:1701]]\n[[zh-cn:1701年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,zh-cn,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk Modifying:zh',48,'Robbot','20040826065827','',0,0,1,0,0.218724740305,'79959173934172','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2764,0,'1702','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]] | \'\'\'[[1700е]]\'\'\' | [[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]]
\n[[1697]] | [[1698]] | [[1699]] | [[1700]] | [[1701]] | \'\'\'1702\'\'\' | [[1703]] | [[1704]] | [[1705]] | [[1706]] | [[1707]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1702]]\n[[bg:1702]]\n[[ca:1702]]\n[[cy:1702]]\n[[da:1702]]\n[[de:1702]]\n[[el:1702]]\n[[en:1702]]\n[[eo:1702]]\n[[es:1702]]\n[[eu:1702]]\n[[fi:1702]]\n[[fr:1702]]\n[[hr:1702]]\n[[it:1702]]\n[[nl:1702]]\n[[no:1702]]\n[[pl:1702]]\n[[ro:1702]]\n[[ru:1702]]\n[[sl:1702]]\n[[sv:1702]]\n[[tr:1702]]\n[[uk:1702]]\n[[zh:1702年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040826065748','',0,0,1,0,0.476115945017,'79959173934251','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2765,0,'1703','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]] | \'\'\'[[1700е]]\'\'\' | [[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]]
\n[[1698]] | [[1699]] | [[1700]] | [[1701]] | [[1702]] | \'\'\'1703\'\'\' | [[1704]] | [[1705]] | [[1706]] | [[1707]] | [[1708]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1703]]\n[[bg:1703]]\n[[ca:1703]]\n[[cy:1703]]\n[[da:1703]]\n[[de:1703]]\n[[el:1703]]\n[[en:1703]]\n[[eo:1703]]\n[[es:1703]]\n[[eu:1703]]\n[[fi:1703]]\n[[fr:1703]]\n[[hr:1703]]\n[[hu:1703]]\n[[it:1703]]\n[[nl:1703]]\n[[no:1703]]\n[[pl:1703]]\n[[pt:1703]]\n[[ro:1703]]\n[[ru:1703]]\n[[sl:1703]]\n[[sv:1703]]\n[[tr:1703]]\n[[uk:1703]]\n[[zh:1703年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040826065727','',0,0,1,0,0.962208559253,'79959173934272','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2766,0,'1704','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]] | \'\'\'[[1700е]]\'\'\' | [[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]]
\n[[1699]] | [[1700]] | [[1701]] | [[1702]] | [[1703]] | \'\'\'1704\'\'\' | [[1705]] | [[1706]] | [[1707]] | [[1708]] | [[1709]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1704]]\n[[bg:1704]]\n[[ca:1704]]\n[[cy:1704]]\n[[da:1704]]\n[[de:1704]]\n[[el:1704]]\n[[en:1704]]\n[[eo:1704]]\n[[es:1704]]\n[[eu:1704]]\n[[fi:1704]]\n[[fr:1704]]\n[[hr:1704]]\n[[hu:1704]]\n[[io:1704]]\n[[it:1704]]\n[[nl:1704]]\n[[no:1704]]\n[[pl:1704]]\n[[ro:1704]]\n[[ru:1704]]\n[[sl:1704]]\n[[sv:1704]]\n[[tr:1704]]\n[[uk:1704]]\n[[zh:1704年]]','Andre Engels - robot Adding:io,tr',48,'Robbot','20040901165144','',0,0,1,0,0.342220489095,'79959098834855','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2767,0,'1705','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]] | \'\'\'[[1700е]]\'\'\' | [[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]]
\n[[1700]] | [[1701]] | [[1702]] | [[1703]] | [[1704]] | \'\'\'1705\'\'\' | [[1706]] | [[1707]] | [[1708]] | [[1709]] | [[1710]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1705]]\n[[bg:1705]]\n[[ca:1705]]\n[[cy:1705]]\n[[da:1705]]\n[[de:1705]]\n[[el:1705]]\n[[en:1705]]\n[[eo:1705]]\n[[es:1705]]\n[[eu:1705]]\n[[fi:1705]]\n[[fr:1705]]\n[[hr:1705]]\n[[hu:1705]]\n[[it:1705]]\n[[nl:1705]]\n[[no:1705]]\n[[pl:1705]]\n[[ro:1705]]\n[[ru:1705]]\n[[sl:1705]]\n[[sv:1705]]\n[[tr:1705]]\n[[uk:1705]]\n[[zh:1705年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901165044','',0,0,1,0,0.45773771054,'79959098834955','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2768,0,'1706','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]] | \'\'\'[[1700е]]\'\'\' | [[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]]
\n[[1701]] | [[1702]] | [[1703]] | [[1704]] | [[1705]] | \'\'\'1706\'\'\' | [[1707]] | [[1708]] | [[1709]] | [[1710]] | [[1711]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1706]]\n[[bg:1706]]\n[[ca:1706]]\n[[cy:1706]]\n[[da:1706]]\n[[de:1706]]\n[[el:1706]]\n[[en:1706]]\n[[eo:1706]]\n[[es:1706]]\n[[eu:1706]]\n[[fi:1706]]\n[[fr:1706]]\n[[gl:1706]]\n[[hr:1706]]\n[[it:1706]]\n[[nl:1706]]\n[[no:1706]]\n[[pl:1706]]\n[[ro:1706]]\n[[ru:1706]]\n[[sl:1706]]\n[[sv:1706]]\n[[tr:1706]]\n[[uk:1706]]\n[[zh:1706年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901171144','',0,0,1,0,0.829136841851,'79959098828855','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2769,0,'1707','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]] | \'\'\'[[1700е]]\'\'\' | [[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]]
\n[[1702]] | [[1703]] | [[1704]] | [[1705]] | [[1706]] | \'\'\'1707\'\'\' | [[1708]] | [[1709]] | [[1710]] | [[1711]] | [[1712]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1707]]\n[[bg:1707]]\n[[ca:1707]]\n[[cy:1707]]\n[[da:1707]]\n[[de:1707]]\n[[el:1707]]\n[[en:1707]]\n[[eo:1707]]\n[[es:1707]]\n[[eu:1707]]\n[[fi:1707]]\n[[fr:1707]]\n[[hr:1707]]\n[[hu:1707]]\n[[it:1707]]\n[[nl:1707]]\n[[no:1707]]\n[[pl:1707]]\n[[pt:1707]]\n[[ro:1707]]\n[[ru:1707]]\n[[sl:1707]]\n[[sv:1707]]\n[[tr:1707]]\n[[uk:1707]]\n[[zh:1707年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901171045','',0,0,1,0,0.888371824235,'79959098828954','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2770,0,'1708','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]] | \'\'\'[[1700е]]\'\'\' | [[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]]
\n[[1703]] | [[1704]] | [[1705]] | [[1706]] | [[1707]] | \'\'\'1708\'\'\' | [[1709]] | [[1710]] | [[1711]] | [[1712]] | [[1713]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1708]]\n[[bg:1708]]\n[[ca:1708]]\n[[cy:1708]]\n[[da:1708]]\n[[de:1708]]\n[[el:1708]]\n[[en:1708]]\n[[eo:1708]]\n[[es:1708]]\n[[eu:1708]]\n[[fi:1708]]\n[[fr:1708]]\n[[hr:1708]]\n[[hu:1708]]\n[[it:1708]]\n[[nl:1708]]\n[[no:1708]]\n[[pl:1708]]\n[[ro:1708]]\n[[ru:1708]]\n[[sl:1708]]\n[[sv:1708]]\n[[tr:1708]]\n[[uk:1708]]\n[[zh:1708年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901170945','',0,0,1,0,0.128766961456,'79959098829054','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2771,0,'1709','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]] | \'\'\'[[1700е]]\'\'\' | [[1710е]] | [[1720е]] | [[1730е]]
\n[[1704]] | [[1705]] | [[1706]] | [[1707]] | [[1708]] | \'\'\'1709\'\'\' | [[1710]] | [[1711]] | [[1712]] | [[1713]] | [[1714]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1709]]\n[[bg:1709]]\n[[ca:1709]]\n[[cy:1709]]\n[[da:1709]]\n[[de:1709]]\n[[el:1709]]\n[[en:1709]]\n[[eo:1709]]\n[[es:1709]]\n[[eu:1709]]\n[[fi:1709]]\n[[fr:1709]]\n[[hr:1709]]\n[[hu:1709]]\n[[it:1709]]\n[[nl:1709]]\n[[no:1709]]\n[[pl:1709]]\n[[pt:1709]]\n[[ro:1709]]\n[[ru:1709]]\n[[sl:1709]]\n[[sv:1709]]\n[[tr:1709]]\n[[uk:1709]]\n[[zh:1709年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901170845','',0,0,1,0,0.645689109175,'79959098829154','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2772,0,'1710','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]] | \'\'\'[[1710е]]\'\'\' | [[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]]
\n[[1705]] | [[1706]] | [[1707]] | [[1708]] | [[1709]] | \'\'\'1710\'\'\' | [[1711]] | [[1712]] | [[1713]] | [[1714]] | [[1715]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1710]]\n[[bg:1710]]\n[[ca:1710]]\n[[cy:1710]]\n[[da:1710]]\n[[de:1710]]\n[[el:1710]]\n[[en:1710]]\n[[eo:1710]]\n[[es:1710]]\n[[eu:1710]]\n[[fi:1710]]\n[[fr:1710]]\n[[hr:1710]]\n[[hu:1710]]\n[[it:1710]]\n[[nl:1710]]\n[[no:1710]]\n[[pl:1710]]\n[[ro:1710]]\n[[ru:1710]]\n[[sl:1710]]\n[[sv:1710]]\n[[tr:1710]]\n[[uk:1710]]\n[[zh:1710年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901170744','',0,0,1,0,0.043288981096,'79959098829255','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2773,0,'1711','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]] | \'\'\'[[1710е]]\'\'\' | [[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]]
\n[[1706]] | [[1707]] | [[1708]] | [[1709]] | [[1710]] | \'\'\'1711\'\'\' | [[1712]] | [[1713]] | [[1714]] | [[1715]] | [[1716]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[18. мај|18. маја]] - [[Руђер Бошковић]] (+1787)\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1711]]\n[[bg:1711]]\n[[ca:1711]]\n[[cy:1711]]\n[[da:1711]]\n[[de:1711]]\n[[el:1711]]\n[[en:1711]]\n[[eo:1711]]\n[[es:1711]]\n[[eu:1711]]\n[[fi:1711]]\n[[fr:1711]]\n[[he:1711]]\n[[hr:1711]]\n[[hu:1711]]\n[[it:1711]]\n[[nl:1711]]\n[[no:1711]]\n[[pl:1711]]\n[[ro:1711]]\n[[ru:1711]]\n[[sl:1711]]\n[[sv:1711]]\n[[tr:1711]]\n[[uk:1711]]\n[[zh:1711年]]','[[Руђер Бошковић]] (+1787)',108,'Djordjes','20040904060504','',0,0,0,0,0.370947424961,'79959095939495','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2774,0,'1712','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]] | \'\'\'[[1710е]]\'\'\' | [[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]]
\n[[1707]] | [[1708]] | [[1709]] | [[1710]] | [[1711]] | \'\'\'1712\'\'\' | [[1713]] | [[1714]] | [[1715]] | [[1716]] | [[1717]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1712]]\n[[bg:1712]]\n[[ca:1712]]\n[[cy:1712]]\n[[da:1712]]\n[[de:1712]]\n[[el:1712]]\n[[en:1712]]\n[[eo:1712]]\n[[es:1712]]\n[[eu:1712]]\n[[fi:1712]]\n[[fr:1712]]\n[[he:1712]]\n[[hr:1712]]\n[[hu:1712]]\n[[it:1712]]\n[[nl:1712]]\n[[no:1712]]\n[[pl:1712]]\n[[ro:1712]]\n[[ru:1712]]\n[[sl:1712]]\n[[sv:1712]]\n[[tr:1712]]\n[[uk:1712]]\n[[zh:1712年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901170644','',0,0,1,0,0.703509221181,'79959098829355','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2775,0,'1713','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]] | \'\'\'[[1710е]]\'\'\' | [[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]]
\n[[1708]] | [[1709]] | [[1710]] | [[1711]] | [[1712]] | \'\'\'1713\'\'\' | [[1714]] | [[1715]] | [[1716]] | [[1717]] | [[1718]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1713]]\n[[bg:1713]]\n[[ca:1713]]\n[[cy:1713]]\n[[da:1713]]\n[[de:1713]]\n[[el:1713]]\n[[en:1713]]\n[[eo:1713]]\n[[es:1713]]\n[[eu:1713]]\n[[fi:1713]]\n[[fr:1713]]\n[[he:1713]]\n[[hr:1713]]\n[[hu:1713]]\n[[it:1713]]\n[[nl:1713]]\n[[no:1713]]\n[[pl:1713]]\n[[pt:1713]]\n[[ro:1713]]\n[[ru:1713]]\n[[sl:1713]]\n[[sv:1713]]\n[[tr:1713]]\n[[uk:1713]]\n[[zh:1713年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901170545','',0,0,1,0,0.921494255737,'79959098829454','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2776,0,'1714','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]] | \'\'\'[[1710е]]\'\'\' | [[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]]
\n[[1709]] | [[1710]] | [[1711]] | [[1712]] | [[1713]] | \'\'\'1714\'\'\' | [[1715]] | [[1716]] | [[1717]] | [[1718]] | [[1719]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1714]]\n[[bg:1714]]\n[[ca:1714]]\n[[cy:1714]]\n[[da:1714]]\n[[de:1714]]\n[[el:1714]]\n[[en:1714]]\n[[eo:1714]]\n[[es:1714]]\n[[eu:1714]]\n[[fi:1714]]\n[[fr:1714]]\n[[gl:1714]]\n[[he:1714]]\n[[hr:1714]]\n[[it:1714]]\n[[nl:1714]]\n[[no:1714]]\n[[pl:1714]]\n[[pt:1714]]\n[[ro:1714]]\n[[ru:1714]]\n[[sl:1714]]\n[[sv:1714]]\n[[tr:1714]]\n[[uk:1714]]\n[[zh:1714年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901170444','',0,0,1,0,0.499640498077,'79959098829555','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2777,0,'1715','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]] | \'\'\'[[1710е]]\'\'\' | [[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]]
\n[[1710]] | [[1711]] | [[1712]] | [[1713]] | [[1714]] | \'\'\'1715\'\'\' | [[1716]] | [[1717]] | [[1718]] | [[1719]] | [[1720]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1715]]\n[[bg:1715]]\n[[ca:1715]]\n[[cy:1715]]\n[[da:1715]]\n[[de:1715]]\n[[el:1715]]\n[[en:1715]]\n[[eo:1715]]\n[[es:1715]]\n[[eu:1715]]\n[[fi:1715]]\n[[fr:1715]]\n[[he:1715]]\n[[hr:1715]]\n[[hu:1715]]\n[[it:1715]]\n[[nl:1715]]\n[[no:1715]]\n[[pl:1715]]\n[[ro:1715]]\n[[ru:1715]]\n[[sl:1715]]\n[[sv:1715]]\n[[tr:1715]]\n[[uk:1715]]\n[[zh:1715年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901170344','',0,0,1,0,0.695785734661,'79959098829655','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2778,0,'1716','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]] | \'\'\'[[1710е]]\'\'\' | [[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]]
\n[[1711]] | [[1712]] | [[1713]] | [[1714]] | [[1715]] | \'\'\'1716\'\'\' | [[1717]] | [[1718]] | [[1719]] | [[1720]] | [[1721]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1716]]\n[[bg:1716]]\n[[ca:1716]]\n[[cy:1716]]\n[[da:1716]]\n[[de:1716]]\n[[el:1716]]\n[[en:1716]]\n[[eo:1716]]\n[[es:1716]]\n[[eu:1716]]\n[[fi:1716]]\n[[fr:1716]]\n[[he:1716]]\n[[hr:1716]]\n[[hu:1716]]\n[[it:1716]]\n[[nl:1716]]\n[[no:1716]]\n[[pl:1716]]\n[[ro:1716]]\n[[ru:1716]]\n[[sl:1716]]\n[[sv:1716]]\n[[tr:1716]]\n[[uk:1716]]\n[[zh:1716年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901170244','',0,0,1,0,0.174449307925,'79959098829755','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2779,0,'1717','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]] | \'\'\'[[1710е]]\'\'\' | [[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]]
\n[[1712]] | [[1713]] | [[1714]] | [[1715]] | [[1716]] | \'\'\'1717\'\'\' | [[1718]] | [[1719]] | [[1720]] | [[1721]] | [[1722]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1717]]\n[[bg:1717]]\n[[ca:1717]]\n[[cy:1717]]\n[[da:1717]]\n[[de:1717]]\n[[el:1717]]\n[[en:1717]]\n[[eo:1717]]\n[[es:1717]]\n[[eu:1717]]\n[[fi:1717]]\n[[fr:1717]]\n[[he:1717]]\n[[hr:1717]]\n[[hu:1717]]\n[[it:1717]]\n[[nl:1717]]\n[[no:1717]]\n[[pl:1717]]\n[[pt:1717]]\n[[ro:1717]]\n[[ru:1717]]\n[[sl:1717]]\n[[sv:1717]]\n[[tr:1717]]\n[[uk:1717]]\n[[zh:1717年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901170144','',0,0,1,0,0.2362941486,'79959098829855','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2780,0,'1718','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]] | \'\'\'[[1710е]]\'\'\' | [[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]]
\n[[1713]] | [[1714]] | [[1715]] | [[1716]] | [[1717]] | \'\'\'1718\'\'\' | [[1719]] | [[1720]] | [[1721]] | [[1722]] | [[1723]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1718]]\n[[bg:1718]]\n[[ca:1718]]\n[[cy:1718]]\n[[da:1718]]\n[[de:1718]]\n[[el:1718]]\n[[en:1718]]\n[[eo:1718]]\n[[es:1718]]\n[[eu:1718]]\n[[fi:1718]]\n[[fr:1718]]\n[[gl:1718]]\n[[he:1718]]\n[[hr:1718]]\n[[hu:1718]]\n[[it:1718]]\n[[nl:1718]]\n[[no:1718]]\n[[pl:1718]]\n[[ro:1718]]\n[[ru:1718]]\n[[sl:1718]]\n[[sv:1718]]\n[[tr:1718]]\n[[uk:1718]]\n[[zh:1718年]]','Andre Engels - robot Adding:gl,tr',48,'Robbot','20040901170044','',0,0,1,0,0.046639972388,'79959098829955','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2781,0,'1719','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[17. век]] | \'\'\'[[18. век]]\'\'\' | [[19. век]]
\n[[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]] | \'\'\'[[1710е]]\'\'\' | [[1720е]] | [[1730е]] | [[1740е]]
\n[[1714]] | [[1715]] | [[1716]] | [[1717]] | [[1718]] | \'\'\'1719\'\'\' | [[1720]] | [[1721]] | [[1722]] | [[1723]] | [[1724]] \n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1719]]\n[[bg:1719]]\n[[ca:1719]]\n[[cy:1719]]\n[[da:1719]]\n[[de:1719]]\n[[el:1719]]\n[[en:1719]]\n[[eo:1719]]\n[[es:1719]]\n[[eu:1719]]\n[[fi:1719]]\n[[fr:1719]]\n[[he:1719]]\n[[hr:1719]]\n[[it:1719]]\n[[nl:1719]]\n[[no:1719]]\n[[pl:1719]]\n[[ro:1719]]\n[[ru:1719]]\n[[sl:1719]]\n[[sv:1719]]\n[[tr:1719]]\n[[uk:1719]]\n[[zh:1719年]]','Andre Engels - robot Adding:tr',48,'Robbot','20040901165944','',0,0,1,0,0.200813317765,'79959098834055','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2782,0,'1680','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]] | \'\'\'[[1680е]]\'\'\' | [[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]]
\n[[1675]] | [[1676]] | [[1677]] | [[1678]] | [[1679]] | \'\'\'1680\'\'\' | [[1681]] | [[1682]] | [[1683]] | [[1684]] | [[1685]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1680]]\n[[bg:1680]]\n[[ca:1680]]\n[[cy:1680]]\n[[da:1680]]\n[[de:1680]]\n[[el:1680]]\n[[en:1680]]\n[[eo:1680]]\n[[es:1680]]\n[[eu:1680]]\n[[fi:1680]]\n[[fr:1680]]\n[[hr:1680]]\n[[hu:1680]]\n[[it:1680]]\n[[nl:1680]]\n[[no:1680]]\n[[pl:1680]]\n[[ro:1680]]\n[[ru:1680]]\n[[sl:1680]]\n[[sv:1680]]\n[[tr:1680]]\n[[uk:1680]]\n[[zh:1680年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901164245','',0,0,1,0,0.082310030741,'79959098835754','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2783,0,'1681','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]] | \'\'\'[[1680е]]\'\'\' | [[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]]
\n[[1676]] | [[1677]] | [[1678]] | [[1679]] | [[1680]] | \'\'\'1681\'\'\' | [[1682]] | [[1683]] | [[1684]] | [[1685]] | [[1686]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1681]]\n[[bg:1681]]\n[[ca:1681]]\n[[cy:1681]]\n[[da:1681]]\n[[de:1681]]\n[[el:1681]]\n[[en:1681]]\n[[eo:1681]]\n[[es:1681]]\n[[eu:1681]]\n[[fi:1681]]\n[[fr:1681]]\n[[hr:1681]]\n[[it:1681]]\n[[nl:1681]]\n[[no:1681]]\n[[pl:1681]]\n[[ro:1681]]\n[[ru:1681]]\n[[sl:1681]]\n[[sv:1681]]\n[[tr:1681]]\n[[uk:1681]]\n[[zh:1681年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901164144','',0,0,1,0,0.515475428438,'79959098835855','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2784,0,'1682','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]] | \'\'\'[[1680е]]\'\'\' | [[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]]
\n[[1677]] | [[1678]] | [[1679]] | [[1680]] | [[1681]] | \'\'\'1682\'\'\' | [[1683]] | [[1684]] | [[1685]] | [[1686]] | [[1687]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1682]]\n[[bg:1682]]\n[[ca:1682]]\n[[cy:1682]]\n[[da:1682]]\n[[de:1682]]\n[[el:1682]]\n[[en:1682]]\n[[eo:1682]]\n[[es:1682]]\n[[eu:1682]]\n[[fi:1682]]\n[[fr:1682]]\n[[hr:1682]]\n[[it:1682]]\n[[nl:1682]]\n[[no:1682]]\n[[pl:1682]]\n[[ro:1682]]\n[[ru:1682]]\n[[sl:1682]]\n[[sv:1682]]\n[[tr:1682]]\n[[uk:1682]]\n[[zh:1682年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901164045','',0,0,1,0,0.302462169576,'79959098835954','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2785,0,'1683','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]] | \'\'\'[[1680е]]\'\'\' | [[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]]
\n[[1678]] | [[1679]] | [[1680]] | [[1681]] | [[1682]] | \'\'\'1683\'\'\' | [[1684]] | [[1685]] | [[1686]] | [[1687]] | [[1688]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1683]]\n[[bg:1683]]\n[[ca:1683]]\n[[cy:1683]]\n[[da:1683]]\n[[de:1683]]\n[[el:1683]]\n[[en:1683]]\n[[eo:1683]]\n[[es:1683]]\n[[eu:1683]]\n[[fi:1683]]\n[[fr:1683]]\n[[hr:1683]]\n[[it:1683]]\n[[nl:1683]]\n[[no:1683]]\n[[pl:1683]]\n[[ro:1683]]\n[[ru:1683]]\n[[sl:1683]]\n[[sv:1683]]\n[[tr:1683]]\n[[uk:1683]]\n[[zh:1683年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901163945','',0,0,1,0,0.067498348685,'79959098836054','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2786,0,'1684','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]] | \'\'\'[[1680е]]\'\'\' | [[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]]
\n[[1679]] | [[1680]] | [[1681]] | [[1682]] | [[1683]] | \'\'\'1684\'\'\' | [[1685]] | [[1686]] | [[1687]] | [[1688]] | [[1689]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1684]]\n[[bg:1684]]\n[[ca:1684]]\n[[cy:1684]]\n[[da:1684]]\n[[de:1684]]\n[[el:1684]]\n[[en:1684]]\n[[eo:1684]]\n[[es:1684]]\n[[eu:1684]]\n[[fi:1684]]\n[[fr:1684]]\n[[hr:1684]]\n[[it:1684]]\n[[nl:1684]]\n[[no:1684]]\n[[pl:1684]]\n[[ro:1684]]\n[[ru:1684]]\n[[sl:1684]]\n[[sv:1684]]\n[[tr:1684]]\n[[uk:1684]]\n[[zh:1684年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901163844','',0,0,1,0,0.262854429084,'79959098836155','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2787,0,'1685','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]] | \'\'\'[[1680е]]\'\'\' | [[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]]
\n[[1680]] | [[1681]] | [[1682]] | [[1683]] | [[1684]] | \'\'\'1685\'\'\' | [[1686]] | [[1687]] | [[1688]] | [[1689]] | [[1690]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1685]]\n[[bg:1685]]\n[[ca:1685]]\n[[cy:1685]]\n[[da:1685]]\n[[de:1685]]\n[[el:1685]]\n[[en:1685]]\n[[eo:1685]]\n[[es:1685]]\n[[eu:1685]]\n[[fi:1685]]\n[[fr:1685]]\n[[gl:1685]]\n[[hr:1685]]\n[[it:1685]]\n[[lb:1685]]\n[[nl:1685]]\n[[no:1685]]\n[[pl:1685]]\n[[ro:1685]]\n[[ru:1685]]\n[[sl:1685]]\n[[sv:1685]]\n[[tr:1685]]\n[[uk:1685]]\n[[zh:1685年]]','Andre Engels - robot Adding:gl,lb,tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901163744','',0,0,1,0,0.646848867949,'79959098836255','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2788,0,'1686','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]] | \'\'\'[[1680е]]\'\'\' | [[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]]
\n[[1681]] | [[1682]] | [[1683]] | [[1684]] | [[1685]] | \'\'\'1686\'\'\' | [[1687]] | [[1688]] | [[1689]] | [[1690]] | [[1691]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1686]]\n[[bg:1686]]\n[[ca:1686]]\n[[cy:1686]]\n[[da:1686]]\n[[de:1686]]\n[[el:1686]]\n[[en:1686]]\n[[eo:1686]]\n[[es:1686]]\n[[eu:1686]]\n[[fi:1686]]\n[[fr:1686]]\n[[hr:1686]]\n[[it:1686]]\n[[nl:1686]]\n[[no:1686]]\n[[pl:1686]]\n[[ro:1686]]\n[[ru:1686]]\n[[sl:1686]]\n[[sv:1686]]\n[[tr:1686]]\n[[uk:1686]]\n[[zh:1686年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901163644','',0,0,1,0,0.25161048642,'79959098836355','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2789,0,'1687','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]] | \'\'\'[[1680е]]\'\'\' | [[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]]
\n[[1682]] | [[1683]] | [[1684]] | [[1685]] | [[1686]] | \'\'\'1687\'\'\' | [[1688]] | [[1689]] | [[1690]] | [[1691]] | [[1692]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1687]]\n[[bg:1687]]\n[[ca:1687]]\n[[cy:1687]]\n[[da:1687]]\n[[de:1687]]\n[[el:1687]]\n[[en:1687]]\n[[eo:1687]]\n[[es:1687]]\n[[eu:1687]]\n[[fi:1687]]\n[[fr:1687]]\n[[he:1687]]\n[[hr:1687]]\n[[hu:1687]]\n[[it:1687]]\n[[nl:1687]]\n[[no:1687]]\n[[pl:1687]]\n[[ro:1687]]\n[[ru:1687]]\n[[simple:1687]]\n[[sl:1687]]\n[[sv:1687]]\n[[tr:1687]]\n[[uk:1687]]\n[[zh:1687年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:ia,et,pt,la,fy,bs,ja,ko,mk',48,'Robbot','20040901163544','',0,0,1,0,0.445354594125,'79959098836455','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2790,0,'1688','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]] | \'\'\'[[1680е]]\'\'\' | [[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]]
\n[[1683]] | [[1684]] | [[1685]] | [[1686]] | [[1687]] | \'\'\'1688\'\'\' | [[1689]] | [[1690]] | [[1691]] | [[1692]] | [[1693]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1688]]\n[[bg:1688]]\n[[ca:1688]]\n[[cy:1688]]\n[[da:1688]]\n[[de:1688]]\n[[el:1688]]\n[[en:1688]]\n[[eo:1688]]\n[[es:1688]]\n[[eu:1688]]\n[[fi:1688]]\n[[fr:1688]]\n[[hr:1688]]\n[[hu:1688]]\n[[it:1688]]\n[[nl:1688]]\n[[no:1688]]\n[[pl:1688]]\n[[ro:1688]]\n[[ru:1688]]\n[[sl:1688]]\n[[sv:1688]]\n[[tr:1688]]\n[[uk:1688]]\n[[zh:1688年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901163445','',0,0,1,0,0.797530265431,'79959098836554','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2791,0,'1689','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]] | \'\'\'[[1680е]]\'\'\' | [[1690е]] | [[1700е]] | [[1710е]]
\n[[1684]] | [[1685]] | [[1686]] | [[1687]] | [[1688]] | \'\'\'1689\'\'\' | [[1690]] | [[1691]] | [[1692]] | [[1693]] | [[1694]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1689]]\n[[bg:1689]]\n[[ca:1689]]\n[[cy:1689]]\n[[da:1689]]\n[[de:1689]]\n[[el:1689]]\n[[en:1689]]\n[[eo:1689]]\n[[es:1689]]\n[[eu:1689]]\n[[fi:1689]]\n[[fr:1689]]\n[[hr:1689]]\n[[it:1689]]\n[[nl:1689]]\n[[no:1689]]\n[[pl:1689]]\n[[pt:1689]]\n[[ro:1689]]\n[[ru:1689]]\n[[sl:1689]]\n[[sv:1689]]\n[[tr:1689]]\n[[uk:1689]]\n[[zh:1689年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901163344','',0,0,1,0,0.194326016677,'79959098836655','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2792,0,'1690','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]] | \'\'\'[[1690е]]\'\'\' | [[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]]
\n[[1685]] | [[1686]] | [[1687]] | [[1688]] | [[1689]] | \'\'\'1690\'\'\' | [[1691]] | [[1692]] | [[1693]] | [[1694]] | [[1695]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1690]]\n[[bg:1690]]\n[[bs:1690]]\n[[ca:1690]]\n[[cy:1690]]\n[[da:1690]]\n[[de:1690]]\n[[el:1690]]\n[[en:1690]]\n[[eo:1690]]\n[[es:1690]]\n[[eu:1690]]\n[[fi:1690]]\n[[fr:1690]]\n[[hr:1690]]\n[[hu:1690]]\n[[it:1690]]\n[[nl:1690]]\n[[no:1690]]\n[[pl:1690]]\n[[ro:1690]]\n[[ru:1690]]\n[[sl:1690]]\n[[sv:1690]]\n[[tr:1690]]\n[[uk:1690]]\n[[zh:1690年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901163244','',0,0,1,0,0.929273104262,'79959098836755','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2793,0,'1691','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]] | \'\'\'[[1690е]]\'\'\' | [[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]]
\n[[1686]] | [[1687]] | [[1688]] | [[1689]] | [[1690]] | \'\'\'1691\'\'\' | [[1692]] | [[1693]] | [[1694]] | [[1695]] | [[1696]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1691]]\n[[bg:1691]]\n[[ca:1691]]\n[[cy:1691]]\n[[da:1691]]\n[[de:1691]]\n[[el:1691]]\n[[en:1691]]\n[[eo:1691]]\n[[es:1691]]\n[[eu:1691]]\n[[fi:1691]]\n[[fr:1691]]\n[[hr:1691]]\n[[hu:1691]]\n[[it:1691]]\n[[nl:1691]]\n[[no:1691]]\n[[pl:1691]]\n[[ro:1691]]\n[[ru:1691]]\n[[sl:1691]]\n[[sv:1691]]\n[[tr:1691]]\n[[uk:1691]]\n[[zh:1691年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901163145','',0,0,1,0,0.947316975308,'79959098836854','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2794,0,'1692','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]] | \'\'\'[[1690е]]\'\'\' | [[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]]
\n[[1687]] | [[1688]] | [[1689]] | [[1690]] | [[1691]] | \'\'\'1692\'\'\' | [[1693]] | [[1694]] | [[1695]] | [[1696]] | [[1697]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1692]]\n[[bg:1692]]\n[[ca:1692]]\n[[cy:1692]]\n[[da:1692]]\n[[de:1692]]\n[[el:1692]]\n[[en:1692]]\n[[eo:1692]]\n[[es:1692]]\n[[eu:1692]]\n[[fi:1692]]\n[[fr:1692]]\n[[hr:1692]]\n[[it:1692]]\n[[nl:1692]]\n[[no:1692]]\n[[pl:1692]]\n[[ro:1692]]\n[[ru:1692]]\n[[sl:1692]]\n[[sv:1692]]\n[[tr:1692]]\n[[uk:1692]]\n[[zh:1692年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901163044','',0,0,1,0,0.14421757457,'79959098836955','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2795,0,'1693','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]] | \'\'\'[[1690е]]\'\'\' | [[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]]
\n[[1688]] | [[1689]] | [[1690]] | [[1691]] | [[1692]] | \'\'\'1693\'\'\' | [[1694]] | [[1695]] | [[1696]] | [[1697]] | [[1698]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1693]]\n[[bg:1693]]\n[[ca:1693]]\n[[cy:1693]]\n[[da:1693]]\n[[de:1693]]\n[[el:1693]]\n[[en:1693]]\n[[eo:1693]]\n[[es:1693]]\n[[eu:1693]]\n[[fi:1693]]\n[[fr:1693]]\n[[hr:1693]]\n[[hu:1693]]\n[[it:1693]]\n[[nl:1693]]\n[[no:1693]]\n[[pl:1693]]\n[[ro:1693]]\n[[ru:1693]]\n[[sl:1693]]\n[[sv:1693]]\n[[tr:1693]]\n[[uk:1693]]\n[[zh:1693年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901162945','',0,0,1,0,0.147230691811,'79959098837054','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2796,0,'1694','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]] | \'\'\'[[1690е]]\'\'\' | [[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]]
\n[[1689]] | [[1690]] | [[1691]] | [[1692]] | [[1693]] | \'\'\'1694\'\'\' | [[1695]] | [[1696]] | [[1697]] | [[1698]] | [[1699]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1694]]\n[[bg:1694]]\n[[ca:1694]]\n[[cy:1694]]\n[[da:1694]]\n[[de:1694]]\n[[el:1694]]\n[[en:1694]]\n[[eo:1694]]\n[[es:1694]]\n[[eu:1694]]\n[[fi:1694]]\n[[fr:1694]]\n[[hr:1694]]\n[[it:1694]]\n[[nl:1694]]\n[[no:1694]]\n[[pl:1694]]\n[[ro:1694]]\n[[ru:1694]]\n[[sl:1694]]\n[[sv:1694]]\n[[tr:1694]]\n[[uk:1694]]\n[[zh:1694年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901162844','',0,0,1,0,0.918528829663,'79959098837155','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2797,0,'1695','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]] | \'\'\'[[1690е]]\'\'\' | [[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]]
\n[[1690]] | [[1691]] | [[1692]] | [[1693]] | [[1694]] | \'\'\'1695\'\'\' | [[1696]] | [[1697]] | [[1698]] | [[1699]] | [[1700]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1695]]\n[[bg:1695]]\n[[ca:1695]]\n[[cy:1695]]\n[[da:1695]]\n[[de:1695]]\n[[el:1695]]\n[[en:1695]]\n[[eo:1695]]\n[[es:1695]]\n[[eu:1695]]\n[[fi:1695]]\n[[fr:1695]]\n[[hr:1695]]\n[[hu:1695]]\n[[it:1695]]\n[[nl:1695]]\n[[no:1695]]\n[[pl:1695]]\n[[ro:1695]]\n[[ru:1695]]\n[[sl:1695]]\n[[sv:1695]]\n[[tr:1695]]\n[[uk:1695]]\n[[zh:1695年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901162744','',0,0,1,0,0.587162665365,'79959098837255','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2798,0,'1696','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]] | \'\'\'[[1690е]]\'\'\' | [[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]]
\n[[1691]] | [[1692]] | [[1693]] | [[1694]] | [[1695]] | \'\'\'1696\'\'\' | [[1697]] | [[1698]] | [[1699]] | [[1700]] | [[1701]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1696]]\n[[bg:1696]]\n[[ca:1696]]\n[[cy:1696]]\n[[da:1696]]\n[[de:1696]]\n[[el:1696]]\n[[en:1696]]\n[[eo:1696]]\n[[es:1696]]\n[[et:1696]]\n[[eu:1696]]\n[[fi:1696]]\n[[fr:1696]]\n[[hr:1696]]\n[[hu:1696]]\n[[io:1696]]\n[[it:1696]]\n[[nl:1696]]\n[[no:1696]]\n[[pl:1696]]\n[[ro:1696]]\n[[ru:1696]]\n[[sl:1696]]\n[[sv:1696]]\n[[tr:1696]]\n[[uk:1696]]\n[[zh:1696年]]','Andre Engels - robot Adding:io,tr,uk Removing:simple,ia,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901162644','',0,0,1,0,0.479624489546,'79959098837355','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2799,0,'1697','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]] | \'\'\'[[1690е]]\'\'\' | [[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]]
\n[[1692]] | [[1693]] | [[1694]] | [[1695]] | [[1696]] | \'\'\'1697\'\'\' | [[1698]] | [[1699]] | [[1700]] | [[1701]] | [[1702]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1697]]\n[[bg:1697]]\n[[bs:1697]]\n[[ca:1697]]\n[[cy:1697]]\n[[da:1697]]\n[[de:1697]]\n[[el:1697]]\n[[en:1697]]\n[[eo:1697]]\n[[es:1697]]\n[[eu:1697]]\n[[fi:1697]]\n[[fr:1697]]\n[[hr:1697]]\n[[hu:1697]]\n[[it:1697]]\n[[nl:1697]]\n[[no:1697]]\n[[pl:1697]]\n[[ro:1697]]\n[[ru:1697]]\n[[sl:1697]]\n[[sv:1697]]\n[[tr:1697]]\n[[uk:1697]]\n[[zh:1697年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901162545','',0,0,1,0,0.982148003756,'79959098837454','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2800,0,'1698','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]] | \'\'\'[[1690е]]\'\'\' | [[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]]
\n[[1693]] | [[1694]] | [[1695]] | [[1696]] | [[1697]] | \'\'\'1698\'\'\' | [[1699]] | [[1700]] | [[1701]] | [[1702]] | [[1703]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1698]]\n[[bg:1698]]\n[[ca:1698]]\n[[cy:1698]]\n[[da:1698]]\n[[de:1698]]\n[[el:1698]]\n[[en:1698]]\n[[eo:1698]]\n[[es:1698]]\n[[eu:1698]]\n[[fi:1698]]\n[[fr:1698]]\n[[hr:1698]]\n[[it:1698]]\n[[nl:1698]]\n[[no:1698]]\n[[pl:1698]]\n[[ro:1698]]\n[[ru:1698]]\n[[sl:1698]]\n[[sv:1698]]\n[[tr:1698]]\n[[uk:1698]]\n[[zh:1698年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901162445','',0,0,1,0,0.57676997668,'79959098837554','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2801,0,'1699','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]] | \'\'\'[[1690е]]\'\'\' | [[1700е]] | [[1710е]] | [[1720е]]
\n[[1694]] | [[1695]] | [[1696]] | [[1697]] | [[1698]] | \'\'\'1699\'\'\' | [[1700]] | [[1701]] | [[1702]] | [[1703]] | [[1704]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1699]]\n[[bg:1699]]\n[[ca:1699]]\n[[cy:1699]]\n[[da:1699]]\n[[de:1699]]\n[[el:1699]]\n[[en:1699]]\n[[eo:1699]]\n[[es:1699]]\n[[eu:1699]]\n[[fi:1699]]\n[[fr:1699]]\n[[hr:1699]]\n[[hu:1699]]\n[[ia:1699]]\n[[it:1699]]\n[[nl:1699]]\n[[no:1699]]\n[[pl:1699]]\n[[pt:1699]]\n[[ro:1699]]\n[[ru:1699]]\n[[sl:1699]]\n[[sv:1699]]\n[[tr:1699]]\n[[uk:1699]]\n[[zh:1699年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,et,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901162344','',0,0,1,0,0.89592856909,'79959098837655','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2802,0,'Немањићи','\'\'\'Родослов династије Немањић:\'\'\'\n\nВелики Конста роди три сина, Константина, Костантија, и Консту и кћер Константију, коју велики Константин даде Ликинију за жену, и коме одели грчку чест царства, да га послуша и помогне у мучном разрушавању. Овај Ликиније беше далматински господар, родом Србин, и роди од Константије сина Бела Уроша, Бела Урош роди Техомила, Техомил роди светога Симеона, а свети Симеон роди са супругом три сина: Стефана првовенчаног Краља и Вукана великога кнеза и Растка, доцније нареченога Саву, првог архиепископа српског. Овај исти венча свога брата Стефана на Краљевство. Стефан краљ роди четири сина: Радослава, Владислава, Стефана, Предислава. И Стефан би наречен Урош по имену прадеда свога, и њега назваше храпави краљ. Он роди два сина: Стефана и Милутина бањског (краља). Милутин роди Константина и Стефана Дечанског, Дечански роди два сина Душмана и Душана. Овај Душан преступи пределе отаца својих и постави се самовласно за цара. И роди сина Уроша, а Урош не имађаше деце, и оста та лоза без потомака.\n\n(16). \'\'\'\'\'Друга глава родослова.\'\'\'\'\' Вукан други син светога Симеона, брат светога Саве, велики кнез, роди сина жупана Дмитра, у иночком светом образу Давида. Овај Давид роди Вратислава кнеза. Вратислав роди Вратка кнеза. Вратко роди кђер Милицу. Ова постаде супруга великог кнеза Лазара и роди три сина: великоименог овога о коме говорим деспота Стефана, и Вука и Добровоја. И много та лоза процвета.\n\n[[Слика:Genealogija Nemanjica.jpg|thumb|right|300px|\'\'Лоза династије Немањића\'\']]\n\n\n\n\'\'\'Владарски родослов династије Немањић:\'\'\'\n\n*[[1168]] – [[1196]] Велики жупан [[Стефан Немања]] \n*[[1196]] – [[1228]] Велики жупан [[Стефан Првовенчани]], краљ од [[1217]]. године \n*[[1228]] – [[1234]] Краљ [[Стефан Радослав]] \n*[[1234]] – [[1243]] Краљ [[Стефан Владислав]]\n*[[1243]] – [[1276]] Краљ [[Стефан Урош I]]\n*[[1276]] – [[1282]] Краљ [[Стефан Драгутин]]\n*[[1282]] – [[1321]] Краљ [[Стефан Урош II Милутин]]\n*[[1321]] – [[1331]] Краљ [[Стефан Урош III Дечански]]\n*[[1331]] – [[1355]] Краљ [[Стефан Душан|Стефан Урош IV Душан]], цар од [[1346]]. године\n*[[1355]] – [[1371]] Краљ [[Стефан Урош V]]\n\n\n[[en:Nemanjic]]\n[[zh:尼曼雅王朝]]\n\n[[Category:Српска историја]]\n[[Category:Немањићи]]','категорија',108,'Djordjes','20050316102057','',0,0,0,0,0.147280472399,'79949683897942','20050316102057'); INSERT INTO cur VALUES (2803,0,'Беси_су_словенско_балканско_племе','У књизи Демонологија в древнерусској литературе (1915) Рјазановски насловима глава Беси-мучители, Беси-искусители истиче два типа демонских бића и њихових активности које се, наравно, срећу и у књижевностима других народа. Демони као бића која улазе у тело човека имају власт над њим све док не буду истерани. Света лица из житија, као Лаврентије затворник печерски, попут Христа у Јеванђељима, на чудесан начин исцељују опседнуте демонима. Касније се те моћи проширују и на чудотворне земне остатке, тако да мошти светаца у српским средњевековним житијима Симеона мироточивог и светог Саве истерују бесне.\n\nhttp://www.rastko.org.yu/knjizevnost/nauka_knjiz/dajdacic_demoni.html\n\nСартри и Беси узимамо иако има мало везе са Враком, но, можда преко њих може да се објасни предање о \"Цркви на Румији\". Према Петру Гагулићу \"Беси\" су из планине древне Ремесијане у Понишављу; градили су паганске храмове по врховима планина отворене за издимљавање људске жртве коју су приносили уз велико оргијање, да су се са њима кретапи и живјели сродни \"Сартри\", да су их уништили Словени у надирању.\n\nhttp://www.rastko.org.yu/rastko-al/zbornik1990/bmarkovic-vraka_l.php','',0,'192.115.106.236','20040812150722','',0,0,0,1,0.397592190373,'79959187849277','20040817102642'); INSERT INTO cur VALUES (2804,0,'Симо_Матавуљ','\'\'\'\'\'СИМО МАТАВУЉ ([[14. септембар]] [[1852]] — [[20. фебруар]] [[1908]])\'\'\'\'\'\n\nРођен је у [[Шибеник|Шибенику]]. У месту рођења је свршио италијанску и православну, српску основну школу и нижу гимназију. Затим оде у [[манастир Крупа|манастир Крупу]] код свога стрица игумана, но изгубивши вољу за манастирски живот, оде у задарску учитељску школу, коју заврши 1871. До прелаза у Црну Гору, 1881, он је учитељ у разним далматинским селима и наставник поморске школе у Херцег Новом. У Црној Гори је био наставник гимназије, надзорник школа, уредник службених новина и наставник кнежеве деце. Путовао је у Милано и Париз као вођ једне групе црногорских младићa који су одлазили на школовање. Том приликом је у Паризу остао неколико месеци. 1887 пређе у Србију, где живи као наставник гимназије и чиновник презбироа. У Црну Гору одлази још једанпут за учитеља [[кнез Данило|кнежевима Данилу]] и [[кнез Мирко |Мирку]], али се убрзо враћа у Србију, Умро је у Београду.\n\nМатавуљ се у књижевности први пут јавља на Цетињу у службеним црногорским новинама са једном историјском причом, коју је написао поводом веридбе кнеза [[Петар Карађорђевић|Петра Карађорђевића]] са [[кнегиња Зорка|кнегињом Зорком]], а на потстицај и према казивању самога [[кнез Никола|кнеза Николе]]. Затим је прешао на оригинално стварање и до смрти радио врло живо на приповеци и роману. Написао је око седамдесет приповедака и новела, махом објављених у засебним збиркама, као: \'\'\'Из Црне Горе и Приморја\'\'\', \'\'\'Из приморског живота\'\'\', \'\'\'Из београдског живота\'\'\', \'\'\'Из разнијех крајева\'\'\', \'\'\'С мора и с планине\'\'\', \'\'\'Са Јадрана\'\'\', \'\'\'Приморска обличја\'\'\', \'\'\'Београдске приче\'\'\', \'\'\'Живот и Немирне душе\'\'\', поред још неколико приповедака објављених у посебним издањима. Написао је и два романа: \'\'\'Ускок\'\'\' и \'\'\'Бакоња фра Брне\'\'\'. Поред тога, Матавуљ је оставио и неколико свезака путописа, успомена и књижевних чланака разне садржине (\'\'\'Бока и Бокељи\'\'\', \'\'\'Десет година у Мавританији\'\'\' итд.). Најзначајније му је дело из те области \'\'\'Биљешке једног писца\'\'\', врста аутобиографије, писана живим, пластичним стилом и проницљивим посматрачким даром. Матавуљ је још написао и две драме: \'\'\'3авјет\'\'\' и \'\'\'На слави\'\'\', — прва са предметом из дубровачког, а друга из београдског живота. Он је и преводио са страних језика, највише са француског: \'\'\'На води\'\'\' од Мопасана, \'\'\'Сан\'\'\' од Золе, \'\'\'Пучанин као властелин\'\'\' и \'\'\'Мизантроп\'\'\' од Молиера, \'\'\'Зимске приче\'\'\' од Вогиеа.\n\nПо природи трезвен и опрезан дух, Матавуљ је почео да пише тек у зрелијим годинама. Он је поступно али енергично изграђивао свој талент, трудећи се да недостатке свога ускок школовања надокнади личним усавршавањем. Он чита не само француске и италијанске књижевнике већ и научнике и мислиоце. Поред великог књижевног образовања, којим је надмашио све раније приповедаче, он стиче и широко познавање историје и филозофије. Уколико се више ширио видик његова сазнања и његово животно искуство, утолико је пуштао маха своме таленту. У своје време, Матавуљ је био један од најобразованијих и „најевропскијих\" српских писаца.\n\nДо Матавуља, наши писци се развијају поглавито под утицајем руске, немачке и мађарске књижевности; од њега почиње и сасвим превлађује романски утмцај, нарочито француски. Матавуљ је највише читао и преводио француске реалисте и натуралисте; на њиховим делима је развио укус и учио вештину писања. Нарочито је волео и читао [[Емиле Зола|Золу]] и [[Гиј де Мопасан]]а, и по њиховим узорима почео и сам писати. Он је од француских натуралиста научио да оштро, објективно и савесно посматра живот и потом уноси у дело, У својим \'\'\'Биљешкама\'\'\' он то изрично вели и објашњава како он схвата француски књижевни реализам, \'\'који се не састоји у грубом копирању живота, већ је писцу дозвољено да преиначи детаље и складно повеже према вишем уметничком циљу у границама стварности\'\'. До њега, наши се писци нигда нису сасвим отргли од романтичарских склоности; тек је Матавуљ потпун и чист реалиста. Он је у приповеци доследно спровео идеје европског књижевног реализма, трудећи се да хладно и објективно описује живот, без узбуђења и тенденција, увек на основи образаца из стварног живота. Тако је Матавуљ створио најбогатију и најразноврснију галерију националних типова, оштро и тачно извајаних према животу. Док су остали српски приповедачи приказивали живот само у уском видику свога краја, Матавуљ описује разне српске крајеве и људе из разних друштвених слојева. Он описује Далмацију као и Црну Гору и Београд, сељаке и морнаре као и грађане и интелектуалце. Најбоља су му дела \'\'\'Ускок\'\'\' и \'\'\'Бакоња фра Брне\'\'\'. У првом слика патријархални морал и витештво горштака из црногорског крша, а у другом приморске сељаке и фрањевце једног католичког манастира из Приморја, на основи личних утисака и успомена из свога ђаковања у манастиру. \'\'\'Бакоња фра Брне\'\'\' је писан ведрим и добродушним хумором, са дискретном подругљивошћу према \'\'светим људима\'\', но без сарказма и тенденција, слично поступку Анатола Франса, чија је дела ценио и кога је и лично познавао. То је његово најбоље дело, препуно хумора, живописности и проницљиве психологије. То је, уједно, и један од најбољих романа српске књижевности.\n\nМатавуљ се одликује оштрим и трезвеним посматрањем живота, способношћу да запази и одабере карактеристике лица и ситуација, да то каже занимљиво, неусиљено и једноставно. Он не измишља ни фабулу ни епизоде, нити их развија према сопственим афектима и расположењима. Лица и догађаје тражи у животу, управо у спољном животу, у ономе што је доступно чулним опажањима, и догађаје развија у границама животних могућности. Он је од француских натуралиста примио оно што се могло технички савладати и примити разумом, али код њега нема ни Золине трагике ни Мопасанова артизма. Због тога у његовим новелама нема поезије и дубљег и сложенијег унутарњег живота, нема правог уметничког склада у целинама. Његовим делима оскудева машта и лиризам. Те своје недостатке, који су му сметали да постане писац шире публике, надокнадио је својим великим књижевним образовањем, које га је учинило популарним код књижевно образоване публике. \n\n==Види још==\n*[[Матавуљева (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n\n\n[[Category:Књижевници|Матавуљ, Симо]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]','',17,'Bonzo','20050211010447','',0,0,1,0,0.635139825118,'79949788989552','20050211010447'); INSERT INTO cur VALUES (2805,0,'Сима_Матавуљ','#REDIRECT [[Симо Матавуљ]]\n','Сима Матавуљ moved to Симо Матавуљ',108,'Djordjes','20040814140003','',0,1,0,1,0.0910450071944343,'79959185859996','20040814140003'); INSERT INTO cur VALUES (2806,0,'1660','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]] | \'\'\'[[1660е]]\'\'\' | [[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]]
\n[[1655]] | [[1656]] | [[1657]] | [[1658]] | [[1659]] | \'\'\'1660\'\'\' | [[1661]] | [[1662]] | [[1663]] | [[1664]] | [[1665]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1660]]\n[[bg:1660]]\n[[ca:1660]]\n[[cs:1660]]\n[[cy:1660]]\n[[da:1660]]\n[[de:1660]]\n[[en:1660]]\n[[eo:1660]]\n[[es:1660]]\n[[eu:1660]]\n[[fi:1660]]\n[[fr:1660]]\n[[hr:1660]]\n[[hu:1660]]\n[[it:1660]]\n[[nl:1660]]\n[[no:1660]]\n[[pl:1660]]\n[[ro:1660]]\n[[ru:1660]]\n[[sl:1660]]\n[[sv:1660]]\n[[tr:1660]]\n[[uk:1660]]\n[[zh:1660年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901153330','',0,0,1,0,0.36158980446,'79959098846669','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2807,0,'1661','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]] | \'\'\'[[1660е]]\'\'\' | [[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]]
\n[[1656]] | [[1657]] | [[1658]] | [[1659]] | [[1660]] | \'\'\'1661\'\'\' | [[1662]] | [[1663]] | [[1664]] | [[1665]] | [[1666]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1661]]\n[[bg:1661]]\n[[ca:1661]]\n[[cs:1661]]\n[[cy:1661]]\n[[da:1661]]\n[[de:1661]]\n[[en:1661]]\n[[eo:1661]]\n[[es:1661]]\n[[eu:1661]]\n[[fi:1661]]\n[[fr:1661]]\n[[hr:1661]]\n[[hu:1661]]\n[[it:1661]]\n[[nl:1661]]\n[[no:1661]]\n[[pl:1661]]\n[[ro:1661]]\n[[ru:1661]]\n[[sl:1661]]\n[[sv:1661]]\n[[tr:1661]]\n[[uk:1661]]\n[[zh:1661年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901153230','',0,0,1,0,0.935951382358,'79959098846769','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2808,0,'1662','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]] | \'\'\'[[1660е]]\'\'\' | [[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]]
\n[[1657]] | [[1658]] | [[1659]] | [[1660]] | [[1661]] | \'\'\'1662\'\'\' | [[1663]] | [[1664]] | [[1665]] | [[1666]] | [[1667]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1662]]\n[[bg:1662]]\n[[ca:1662]]\n[[cs:1662]]\n[[cy:1662]]\n[[da:1662]]\n[[de:1662]]\n[[en:1662]]\n[[eo:1662]]\n[[es:1662]]\n[[eu:1662]]\n[[fi:1662]]\n[[fr:1662]]\n[[hr:1662]]\n[[hu:1662]]\n[[it:1662]]\n[[nl:1662]]\n[[no:1662]]\n[[pl:1662]]\n[[ro:1662]]\n[[ru:1662]]\n[[sl:1662]]\n[[sv:1662]]\n[[tr:1662]]\n[[uk:1662]]\n[[zh:1662年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901153130','',0,0,1,0,0.942184181391,'79959098846869','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2809,0,'1663','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]] | \'\'\'[[1660е]]\'\'\' | [[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]]
\n[[1658]] | [[1659]] | [[1660]] | [[1661]] | [[1662]] | \'\'\'1663\'\'\' | [[1664]] | [[1665]] | [[1666]] | [[1667]] | [[1668]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1663]]\n[[bg:1663]]\n[[ca:1663]]\n[[cs:1663]]\n[[cy:1663]]\n[[da:1663]]\n[[de:1663]]\n[[en:1663]]\n[[eo:1663]]\n[[es:1663]]\n[[eu:1663]]\n[[fi:1663]]\n[[fr:1663]]\n[[hr:1663]]\n[[hu:1663]]\n[[it:1663]]\n[[nl:1663]]\n[[no:1663]]\n[[pl:1663]]\n[[ro:1663]]\n[[ru:1663]]\n[[sl:1663]]\n[[sv:1663]]\n[[tr:1663]]\n[[uk:1663]]\n[[zh:1663年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901153030','',0,0,1,0,0.090831696564,'79959098846969','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2810,0,'1664','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]] | \'\'\'[[1660е]]\'\'\' | [[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]]
\n[[1659]] | [[1660]] | [[1661]] | [[1662]] | [[1663]] | \'\'\'1664\'\'\' | [[1665]] | [[1666]] | [[1667]] | [[1668]] | [[1669]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1664]]\n[[bg:1664]]\n[[ca:1664]]\n[[cs:1664]]\n[[cy:1664]]\n[[da:1664]]\n[[de:1664]]\n[[en:1664]]\n[[eo:1664]]\n[[es:1664]]\n[[eu:1664]]\n[[fi:1664]]\n[[fr:1664]]\n[[hr:1664]]\n[[hu:1664]]\n[[it:1664]]\n[[nl:1664]]\n[[no:1664]]\n[[pl:1664]]\n[[ro:1664]]\n[[ru:1664]]\n[[sl:1664]]\n[[sv:1664]]\n[[tr:1664]]\n[[uk:1664]]\n[[zh:1664年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901152930','',0,0,1,0,0.6592086701,'79959098847069','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2811,0,'1665','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]] | \'\'\'[[1660е]]\'\'\' | [[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]]
\n[[1660]] | [[1661]] | [[1662]] | [[1663]] | [[1664]] | \'\'\'1665\'\'\' | [[1666]] | [[1667]] | [[1668]] | [[1669]] | [[1670]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[12. јануар|12. јануара]] - француски математичар [[Пјер Ферма]]\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1665]]\n[[bg:1665]]\n[[ca:1665]]\n[[cs:1665]]\n[[cy:1665]]\n[[da:1665]]\n[[de:1665]]\n[[en:1665]]\n[[eo:1665]]\n[[es:1665]]\n[[eu:1665]]\n[[fi:1665]]\n[[fr:1665]]\n[[hr:1665]]\n[[it:1665]]\n[[nl:1665]]\n[[no:1665]]\n[[pl:1665]]\n[[pt:1665]]\n[[ro:1665]]\n[[ru:1665]]\n[[sl:1665]]\n[[sv:1665]]\n[[tr:1665]]\n[[uk:1665]]\n[[zh:1665年]]','/* Смрти */ енглеска списатељица',108,'Djordjes','20041012133000','',0,0,0,0,0.946753122819,'79958987866999','20041012133000'); INSERT INTO cur VALUES (2812,0,'1666','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]] | \'\'\'[[1660е]]\'\'\' | [[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]]
\n[[1661]] | [[1662]] | [[1663]] | [[1664]] | [[1665]] | \'\'\'1666\'\'\' | [[1667]] | [[1668]] | [[1669]] | [[1670]] | [[1671]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1666]]\n[[bg:1666]]\n[[ca:1666]]\n[[cs:1666]]\n[[cy:1666]]\n[[da:1666]]\n[[de:1666]]\n[[en:1666]]\n[[eo:1666]]\n[[es:1666]]\n[[eu:1666]]\n[[fi:1666]]\n[[fr:1666]]\n[[hr:1666]]\n[[hu:1666]]\n[[it:1666]]\n[[nl:1666]]\n[[no:1666]]\n[[pl:1666]]\n[[pt:1666]]\n[[ro:1666]]\n[[ru:1666]]\n[[sl:1666]]\n[[sv:1666]]\n[[tr:1666]]\n[[uk:1666]]\n[[zh:1666年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901152733','',0,0,1,0,0.643944669815,'79959098847266','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2813,0,'1667','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]] | \'\'\'[[1660е]]\'\'\' | [[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]]
\n[[1662]] | [[1663]] | [[1664]] | [[1665]] | [[1666]] | \'\'\'1667\'\'\' | [[1668]] | [[1669]] | [[1670]] | [[1671]] | [[1672]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1667]]\n[[bg:1667]]\n[[ca:1667]]\n[[cs:1667]]\n[[cy:1667]]\n[[da:1667]]\n[[de:1667]]\n[[en:1667]]\n[[eo:1667]]\n[[es:1667]]\n[[eu:1667]]\n[[fi:1667]]\n[[fr:1667]]\n[[hr:1667]]\n[[hu:1667]]\n[[it:1667]]\n[[nl:1667]]\n[[no:1667]]\n[[pl:1667]]\n[[ro:1667]]\n[[ru:1667]]\n[[sl:1667]]\n[[sv:1667]]\n[[tr:1667]]\n[[uk:1667]]\n[[zh:1667年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901152630','',0,0,1,0,0.004302447198,'79959098847369','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2814,0,'1668','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]] | \'\'\'[[1660е]]\'\'\' | [[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]]
\n[[1663]] | [[1664]] | [[1665]] | [[1666]] | [[1667]] | \'\'\'1668\'\'\' | [[1669]] | [[1670]] | [[1671]] | [[1672]] | [[1673]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1668]]\n[[bg:1668]]\n[[ca:1668]]\n[[cs:1668]]\n[[cy:1668]]\n[[da:1668]]\n[[de:1668]]\n[[en:1668]]\n[[eo:1668]]\n[[es:1668]]\n[[eu:1668]]\n[[fi:1668]]\n[[fr:1668]]\n[[hr:1668]]\n[[hu:1668]]\n[[it:1668]]\n[[nl:1668]]\n[[no:1668]]\n[[pl:1668]]\n[[pt:1668]]\n[[ro:1668]]\n[[ru:1668]]\n[[sl:1668]]\n[[sv:1668]]\n[[tr:1668]]\n[[uk:1668]]\n[[zh:1668年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901152529','',0,0,1,0,0.990989056412,'79959098847470','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2815,0,'1669','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]] | \'\'\'[[1660е]]\'\'\' | [[1670е]] | [[1680е]] | [[1690е]]
\n[[1664]] | [[1665]] | [[1666]] | [[1667]] | [[1668]] | \'\'\'1669\'\'\' | [[1670]] | [[1671]] | [[1672]] | [[1673]] | [[1674]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1669]]\n[[bg:1669]]\n[[ca:1669]]\n[[cs:1669]]\n[[cy:1669]]\n[[da:1669]]\n[[de:1669]]\n[[en:1669]]\n[[eo:1669]]\n[[es:1669]]\n[[eu:1669]]\n[[fi:1669]]\n[[fr:1669]]\n[[hr:1669]]\n[[it:1669]]\n[[nl:1669]]\n[[no:1669]]\n[[pl:1669]]\n[[ro:1669]]\n[[ru:1669]]\n[[sl:1669]]\n[[sv:1669]]\n[[tr:1669]]\n[[uk:1669]]\n[[zh:1669年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901155130','',0,0,1,0,0.413606557722,'79959098844869','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2816,0,'1670','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]] | \'\'\'[[1670е]]\'\'\' | [[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]]
\n[[1665]] | [[1666]] | [[1667]] | [[1668]] | [[1669]] | \'\'\'1670\'\'\' | [[1671]] | [[1672]] | [[1673]] | [[1674]] | [[1675]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1670]]\n[[bg:1670]]\n[[ca:1670]]\n[[cs:1670]]\n[[cy:1670]]\n[[da:1670]]\n[[de:1670]]\n[[en:1670]]\n[[eo:1670]]\n[[es:1670]]\n[[eu:1670]]\n[[fi:1670]]\n[[fr:1670]]\n[[hr:1670]]\n[[hu:1670]]\n[[it:1670]]\n[[nl:1670]]\n[[no:1670]]\n[[pl:1670]]\n[[ro:1670]]\n[[ru:1670]]\n[[sl:1670]]\n[[sv:1670]]\n[[tr:1670]]\n[[uk:1670]]\n[[zh:1670年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901160200','',0,0,1,0,0.765127485509,'79959098839799','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2817,0,'1671','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]] | \'\'\'[[1670е]]\'\'\' | [[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]]
\n[[1666]] | [[1667]] | [[1668]] | [[1669]] | [[1670]] | \'\'\'1671\'\'\' | [[1672]] | [[1673]] | [[1674]] | [[1675]] | [[1676]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1671]]\n[[bg:1671]]\n[[ca:1671]]\n[[cs:1671]]\n[[cy:1671]]\n[[da:1671]]\n[[de:1671]]\n[[en:1671]]\n[[eo:1671]]\n[[es:1671]]\n[[eu:1671]]\n[[fi:1671]]\n[[fr:1671]]\n[[hr:1671]]\n[[hu:1671]]\n[[it:1671]]\n[[nl:1671]]\n[[no:1671]]\n[[pl:1671]]\n[[ro:1671]]\n[[ru:1671]]\n[[sl:1671]]\n[[sv:1671]]\n[[tr:1671]]\n[[uk:1671]]\n[[zh:1671年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901162244','',0,0,1,0,0.535491615318,'79959098837755','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2818,0,'1672','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]] | \'\'\'[[1670е]]\'\'\' | [[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]]
\n[[1667]] | [[1668]] | [[1669]] | [[1670]] | [[1671]] | \'\'\'1672\'\'\' | [[1673]] | [[1674]] | [[1675]] | [[1676]] | [[1677]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1672]]\n[[bg:1672]]\n[[ca:1672]]\n[[cs:1672]]\n[[cy:1672]]\n[[da:1672]]\n[[de:1672]]\n[[en:1672]]\n[[eo:1672]]\n[[es:1672]]\n[[eu:1672]]\n[[fi:1672]]\n[[fr:1672]]\n[[hr:1672]]\n[[hu:1672]]\n[[it:1672]]\n[[nl:1672]]\n[[no:1672]]\n[[pl:1672]]\n[[ro:1672]]\n[[ru:1672]]\n[[sl:1672]]\n[[sv:1672]]\n[[tr:1672]]\n[[uk:1672]]\n[[zh:1672年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901162145','',0,0,1,0,0.044543846997,'79959098837854','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2819,0,'1673','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]] | \'\'\'[[1670е]]\'\'\' | [[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]]
\n[[1668]] | [[1669]] | [[1670]] | [[1671]] | [[1672]] | \'\'\'1673\'\'\' | [[1674]] | [[1675]] | [[1676]] | [[1677]] | [[1678]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1673]]\n[[bg:1673]]\n[[ca:1673]]\n[[cs:1673]]\n[[cy:1673]]\n[[da:1673]]\n[[de:1673]]\n[[el:1673]]\n[[en:1673]]\n[[eo:1673]]\n[[es:1673]]\n[[eu:1673]]\n[[fi:1673]]\n[[fr:1673]]\n[[hr:1673]]\n[[hu:1673]]\n[[it:1673]]\n[[nl:1673]]\n[[no:1673]]\n[[pl:1673]]\n[[ro:1673]]\n[[ru:1673]]\n[[sl:1673]]\n[[sv:1673]]\n[[tr:1673]]\n[[uk:1673]]\n[[zh:1673年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901164944','',0,0,1,0,0.337232100934,'79959098835055','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2820,0,'1674','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]] | \'\'\'[[1670е]]\'\'\' | [[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]]
\n[[1669]] | [[1670]] | [[1671]] | [[1672]] | [[1673]] | \'\'\'1674\'\'\' | [[1675]] | [[1676]] | [[1677]] | [[1678]] | [[1679]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1674]]\n[[bg:1674]]\n[[ca:1674]]\n[[cs:1674]]\n[[cy:1674]]\n[[da:1674]]\n[[de:1674]]\n[[el:1674]]\n[[en:1674]]\n[[eo:1674]]\n[[es:1674]]\n[[eu:1674]]\n[[fi:1674]]\n[[fr:1674]]\n[[hr:1674]]\n[[hu:1674]]\n[[it:1674]]\n[[nl:1674]]\n[[no:1674]]\n[[pl:1674]]\n[[ro:1674]]\n[[ru:1674]]\n[[sl:1674]]\n[[sv:1674]]\n[[tr:1674]]\n[[uk:1674]]\n[[zh:1674年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901164844','',0,0,1,0,0.797606166824,'79959098835155','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2821,0,'1675','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]] | \'\'\'[[1670е]]\'\'\' | [[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]]
\n[[1670]] | [[1671]] | [[1672]] | [[1673]] | [[1674]] | \'\'\'1675\'\'\' | [[1676]] | [[1677]] | [[1678]] | [[1679]] | [[1680]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1675]]\n[[bg:1675]]\n[[ca:1675]]\n[[cs:1675]]\n[[cy:1675]]\n[[da:1675]]\n[[de:1675]]\n[[el:1675]]\n[[en:1675]]\n[[eo:1675]]\n[[es:1675]]\n[[eu:1675]]\n[[fi:1675]]\n[[fr:1675]]\n[[hr:1675]]\n[[hu:1675]]\n[[it:1675]]\n[[nl:1675]]\n[[no:1675]]\n[[pl:1675]]\n[[pt:1675]]\n[[ro:1675]]\n[[ru:1675]]\n[[sl:1675]]\n[[sv:1675]]\n[[tr:1675]]\n[[uk:1675]]\n[[zh:1675年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:simple,ia,et,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901164744','',0,0,1,0,0.745069408205,'79959098835255','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2822,0,'1676','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]] | \'\'\'[[1670е]]\'\'\' | [[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]]
\n[[1671]] | [[1672]] | [[1673]] | [[1674]] | [[1675]] | \'\'\'1676\'\'\' | [[1677]] | [[1678]] | [[1679]] | [[1680]] | [[1681]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1676]]\n[[bg:1676]]\n[[ca:1676]]\n[[cy:1676]]\n[[da:1676]]\n[[de:1676]]\n[[el:1676]]\n[[en:1676]]\n[[eo:1676]]\n[[es:1676]]\n[[eu:1676]]\n[[fi:1676]]\n[[fr:1676]]\n[[gl:1676]]\n[[hr:1676]]\n[[hu:1676]]\n[[it:1676]]\n[[nl:1676]]\n[[no:1676]]\n[[pl:1676]]\n[[ro:1676]]\n[[ru:1676]]\n[[sl:1676]]\n[[sv:1676]]\n[[tr:1676]]\n[[uk:1676]]\n[[zh:1676年]]','Andre Engels - robot Adding:gl,tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901164644','',0,0,1,0,0.006390014666,'79959098835355','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2823,0,'1677','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]] | \'\'\'[[1670е]]\'\'\' | [[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]]
\n[[1672]] | [[1673]] | [[1674]] | [[1675]] | [[1676]] | \'\'\'1677\'\'\' | [[1678]] | [[1679]] | [[1680]] | [[1681]] | [[1682]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1677]]\n[[bg:1677]]\n[[ca:1677]]\n[[cy:1677]]\n[[da:1677]]\n[[de:1677]]\n[[el:1677]]\n[[en:1677]]\n[[eo:1677]]\n[[es:1677]]\n[[eu:1677]]\n[[fi:1677]]\n[[fr:1677]]\n[[hr:1677]]\n[[hu:1677]]\n[[it:1677]]\n[[nl:1677]]\n[[no:1677]]\n[[pl:1677]]\n[[ro:1677]]\n[[ru:1677]]\n[[sl:1677]]\n[[sv:1677]]\n[[tr:1677]]\n[[uk:1677]]\n[[zh:1677年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901164544','',0,0,1,0,0.601329481509,'79959098835455','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2824,0,'1678','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]] | \'\'\'[[1670е]]\'\'\' | [[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]]
\n[[1673]] | [[1674]] | [[1675]] | [[1676]] | [[1677]] | \'\'\'1678\'\'\' | [[1679]] | [[1680]] | [[1681]] | [[1682]] | [[1683]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1678]]\n[[bg:1678]]\n[[ca:1678]]\n[[cy:1678]]\n[[da:1678]]\n[[de:1678]]\n[[el:1678]]\n[[en:1678]]\n[[eo:1678]]\n[[es:1678]]\n[[eu:1678]]\n[[fi:1678]]\n[[fr:1678]]\n[[hr:1678]]\n[[hu:1678]]\n[[it:1678]]\n[[nl:1678]]\n[[no:1678]]\n[[pl:1678]]\n[[ro:1678]]\n[[ru:1678]]\n[[sl:1678]]\n[[sv:1678]]\n[[tr:1678]]\n[[uk:1678]]\n[[zh:1678年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901164444','',0,0,1,0,0.420125274183,'79959098835555','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2825,0,'1679','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]] | \'\'\'[[1670е]]\'\'\' | [[1680е]] | [[1690е]] | [[1700е]]
\n[[1674]] | [[1675]] | [[1676]] | [[1677]] | [[1678]] | \'\'\'1679\'\'\' | [[1680]] | [[1681]] | [[1682]] | [[1683]] | [[1684]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1679]]\n[[bg:1679]]\n[[ca:1679]]\n[[cy:1679]]\n[[da:1679]]\n[[de:1679]]\n[[el:1679]]\n[[en:1679]]\n[[eo:1679]]\n[[es:1679]]\n[[eu:1679]]\n[[fi:1679]]\n[[fr:1679]]\n[[hr:1679]]\n[[it:1679]]\n[[nl:1679]]\n[[no:1679]]\n[[pl:1679]]\n[[ro:1679]]\n[[ru:1679]]\n[[sl:1679]]\n[[sv:1679]]\n[[tr:1679]]\n[[uk:1679]]\n[[zh:1679年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,uk Removing:simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901164344','',0,0,1,0,0.98034239932,'79959098835655','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2826,3,'80.51.185.237','Поуздан извор (ИЈК) наводи име СИМА Матавуљ а не СИМО, види и http://www.rastko.org.yu/rastko-bo/umetnost/knjizevnost/szivkovic/szivkovic-stub_l.html\n\nитд\n\nУ Србији сада многи говоре Сима уместо Симо, Ива уместо Иво и слично, то су две варијанте имена. Међутим мислим да нема смисла човека прекрштавати када се он звао \'\'\'Симо\'\'\' Матавуљ и тако потписивао на свим својим књигама. Ту нема никакве дилеме. Такође Јован Деретић у историји српске књижевности има подужи текст под називом \'Симо Матавуљ\'. Можеш погледати и http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/proza/smatavulj-pripovetke/index_c.html као и http://www.rastko.org.yu/rastko-bo/zemlja/smatavulj-boka_l.html. На свакој његовој књизи у библиотеци или књижари видећеш да пише \'\'\'Симо\'\'\' Матавуљ. Заиста ми није јасно откуд некоме право да га прекрштава у \'\'\'Сима\'\'\'. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 00:20, 15 Авг 2004 (CEST)\n\n\n\n\n\nОдговор Djordjesu (studentu)\n\nНа основу чега дозвољавате себи да ме оклевечете на тако арогантан, бахат и спахисјки охол начин тј. да ми приписујете тобож неко \"преправљање\" (??!) кад сам вам НАГЛАСИО да Анђелић у \"Историји југосл. књижевности\" из 1938 г. наводи име СИМА !! Дакле не ради се о некаквом \"помодарству\" како би ви то хтели приказати, цитирам: \"У Србији сада многи говоре Сима...\"\n\nПрво размисли па тек онда напиши !!!\n\nДобављено из \"http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80:%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%83%D1%99\"\n\nА то што се је тако , цитирам: \"потписивао на свим својим књигама\" не објашњава пуно пошто се је и природословац ЈосиП Панчић (Буњевац) на књигама потписивао као ЈосиФ.','',0,'80.51.185.237','20040815180700','',0,0,0,0,0.817264788699,'79959184819299','20040815180700'); INSERT INTO cur VALUES (2827,1,'Симо_Матавуљ','Поуздан извор (ИЈК) наводи име СИМА Матавуљ а не СИМО, види и http://www.rastko.org.yu/rastko-bo/umetnost/knjizevnost/szivkovic/szivkovic-stub_l.html\n\nитд\n\nУ Србији сада многи говоре Сима уместо Симо, Ива уместо Иво и слично, то су две варијанте имена. Међутим мислим да нема смисла човека прекрштавати када се он звао \'\'\'Симо\'\'\' Матавуљ и тако потписивао на свим својим књигама. Ту нема никакве дилеме. Такође Јован Деретић у историји српске књижевности има подужи текст под називом \'Симо Матавуљ\'. Можеш погледати и http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/proza/smatavulj-pripovetke/index_c.html као и http://www.rastko.org.yu/rastko-bo/zemlja/smatavulj-boka_l.html. На свакој његовој књизи у библиотеци или књижари видећеш да пише \'\'\'Симо\'\'\' Матавуљ. Заиста ми није јасно откуд некоме право да га прекрштава у \'\'\'Сима\'\'\'. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 00:20, 15 Авг 2004 (CEST)\n\n\nОдговор Djorjesu (studentu)\n\nНа основу чега дозвољавате себи да ме оклевечете на тако арогантан, бахат и спахисјки охол тј. да ми приписујете тобож неко \"преправљање\" (??!) кад сам вам НАГЛАСИО да Анђелић у \"Историји југосл. књижевности\" из 1938 г. наводи име СИМА !! \nДакле не ради се о некаквом \"помодарству\" како би ви то хтели приказати, цитирам: \"У Србији сада многи говоре Сима...\"\n\nПрво размисли па тек онда напиши !!!','',0,'80.51.185.237','20040815110430','',0,0,0,0,0.461025327659,'79959184889569','20040815110430'); INSERT INTO cur VALUES (2828,0,'1640','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]] | \'\'\'[[1640е]]\'\'\' | [[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]]
\n[[1635]] | [[1636]] | [[1637]] | [[1638]] | [[1639]] | \'\'\'1640\'\'\' | [[1641]] | [[1642]] | [[1643]] | [[1644]] | [[1645]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1640]]\n[[bg:1640]]\n[[ca:1640]]\n[[cs:1640]]\n[[cy:1640]]\n[[da:1640]]\n[[de:1640]]\n[[en:1640]]\n[[eo:1640]]\n[[es:1640]]\n[[eu:1640]]\n[[fi:1640]]\n[[fr:1640]]\n[[hr:1640]]\n[[hu:1640]]\n[[it:1640]]\n[[nl:1640]]\n[[no:1640]]\n[[pl:1640]]\n[[pt:1640]]\n[[ro:1640]]\n[[ru:1640]]\n[[sl:1640]]\n[[sv:1640]]\n[[tr:1640]]\n[[uk:1640]]\n[[zh:1640年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901145729','',0,0,1,0,0.006940773226,'79959098854270','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2829,0,'1641','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]] | \'\'\'[[1640е]]\'\'\' | [[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]]
\n[[1636]] | [[1637]] | [[1638]] | [[1639]] | [[1640]] | \'\'\'1641\'\'\' | [[1642]] | [[1643]] | [[1644]] | [[1645]] | [[1646]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1641]]\n[[bg:1641]]\n[[ca:1641]]\n[[cs:1641]]\n[[cy:1641]]\n[[da:1641]]\n[[de:1641]]\n[[en:1641]]\n[[eo:1641]]\n[[es:1641]]\n[[eu:1641]]\n[[fi:1641]]\n[[fr:1641]]\n[[hr:1641]]\n[[it:1641]]\n[[nl:1641]]\n[[no:1641]]\n[[pl:1641]]\n[[ro:1641]]\n[[ru:1641]]\n[[sl:1641]]\n[[sv:1641]]\n[[tr:1641]]\n[[uk:1641]]\n[[zh:1641年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901145629','',0,0,1,0,0.8926058765,'79959098854370','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2830,0,'1642','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]] | \'\'\'[[1640е]]\'\'\' | [[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]]
\n[[1637]] | [[1638]] | [[1639]] | [[1640]] | [[1641]] | \'\'\'1642\'\'\' | [[1643]] | [[1644]] | [[1645]] | [[1646]] | [[1647]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1642]]\n[[bg:1642]]\n[[ca:1642]]\n[[cs:1642]]\n[[cy:1642]]\n[[da:1642]]\n[[de:1642]]\n[[en:1642]]\n[[eo:1642]]\n[[es:1642]]\n[[eu:1642]]\n[[fi:1642]]\n[[fr:1642]]\n[[gl:1642]]\n[[hr:1642]]\n[[hu:1642]]\n[[it:1642]]\n[[nl:1642]]\n[[no:1642]]\n[[pl:1642]]\n[[ro:1642]]\n[[ru:1642]]\n[[sl:1642]]\n[[sv:1642]]\n[[tr:1642]]\n[[uk:1642]]\n[[zh:1642年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,gl,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901145529','',0,0,1,0,0.462512805808,'79959098854470','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2831,0,'1643','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]] | \'\'\'[[1640е]]\'\'\' | [[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]]
\n[[1638]] | [[1639]] | [[1640]] | [[1641]] | [[1642]] | \'\'\'1643\'\'\' | [[1644]] | [[1645]] | [[1646]] | [[1647]] | [[1648]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[4. јануар|4. јануара]] - [[Исак Њутн]] (+1727)\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1643-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1643-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1643]]\n[[bg:1643]]\n[[ca:1643]]\n[[cs:1643]]\n[[cy:1643]]\n[[da:1643]]\n[[de:1643]]\n[[en:1643]]\n[[eo:1643]]\n[[es:1643]]\n[[eu:1643]]\n[[fi:1643]]\n[[fr:1643]]\n[[hr:1643]]\n[[hu:1643]]\n[[it:1643]]\n[[ko:1643년]]\n[[nl:1643]]\n[[no:1643]]\n[[pl:1643]]\n[[pt:1643]]\n[[ro:1643]]\n[[ru:1643]]\n[[sl:1643]]\n[[sv:1643]]\n[[tr:1643]]\n[[uk:1643]]\n[[zh:1643年]]','исправка',301,'Djakon::Goran','20050301183848','',0,0,1,0,0.860143769933,'79949698816151','20050306033707'); INSERT INTO cur VALUES (2832,0,'1644','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]] | \'\'\'[[1640е]]\'\'\' | [[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]]
\n[[1639]] | [[1640]] | [[1641]] | [[1642]] | [[1643]] | \'\'\'1644\'\'\' | [[1645]] | [[1646]] | [[1647]] | [[1648]] | [[1649]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1644]]\n[[bg:1644]]\n[[ca:1644]]\n[[cs:1644]]\n[[cy:1644]]\n[[da:1644]]\n[[de:1644]]\n[[en:1644]]\n[[eo:1644]]\n[[es:1644]]\n[[eu:1644]]\n[[fi:1644]]\n[[fr:1644]]\n[[hr:1644]]\n[[it:1644]]\n[[nl:1644]]\n[[no:1644]]\n[[pl:1644]]\n[[ro:1644]]\n[[ru:1644]]\n[[sl:1644]]\n[[sv:1644]]\n[[tr:1644]]\n[[uk:1644]]\n[[zh:1644年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901154838','',0,0,1,0,0.210883207717,'79959098845161','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2833,0,'1645','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]] | \'\'\'[[1640е]]\'\'\' | [[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]]
\n[[1640]] | [[1641]] | [[1642]] | [[1643]] | [[1644]] | \'\'\'1645\'\'\' | [[1646]] | [[1647]] | [[1648]] | [[1649]] | [[1650]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1645]]\n[[bg:1645]]\n[[ca:1645]]\n[[cs:1645]]\n[[cy:1645]]\n[[da:1645]]\n[[de:1645]]\n[[en:1645]]\n[[eo:1645]]\n[[es:1645]]\n[[eu:1645]]\n[[fi:1645]]\n[[fr:1645]]\n[[hr:1645]]\n[[it:1645]]\n[[nl:1645]]\n[[no:1645]]\n[[pl:1645]]\n[[ro:1645]]\n[[ru:1645]]\n[[sl:1645]]\n[[sv:1645]]\n[[tr:1645]]\n[[uk:1645]]\n[[zh:1645年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901154729','',0,0,1,0,0.509816001872,'79959098845270','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2834,0,'1646','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]] | \'\'\'[[1640е]]\'\'\' | [[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]]
\n[[1641]] | [[1642]] | [[1643]] | [[1644]] | [[1645]] | \'\'\'1646\'\'\' | [[1647]] | [[1648]] | [[1649]] | [[1650]] | [[1651]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1646]]\n[[bg:1646]]\n[[ca:1646]]\n[[cs:1646]]\n[[cy:1646]]\n[[da:1646]]\n[[de:1646]]\n[[en:1646]]\n[[eo:1646]]\n[[es:1646]]\n[[eu:1646]]\n[[fi:1646]]\n[[fr:1646]]\n[[hr:1646]]\n[[it:1646]]\n[[nl:1646]]\n[[no:1646]]\n[[pl:1646]]\n[[pt:1646]]\n[[ro:1646]]\n[[ru:1646]]\n[[sl:1646]]\n[[sv:1646]]\n[[tr:1646]]\n[[uk:1646]]\n[[zh:1646年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901154630','',0,0,1,0,0.006050818137,'79959098845369','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2835,0,'1647','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]] | \'\'\'[[1640е]]\'\'\' | [[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]]
\n[[1642]] | [[1643]] | [[1644]] | [[1645]] | [[1646]] | \'\'\'1647\'\'\' | [[1648]] | [[1649]] | [[1650]] | [[1651]] | [[1652]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1647]]\n[[bg:1647]]\n[[ca:1647]]\n[[cs:1647]]\n[[cy:1647]]\n[[da:1647]]\n[[de:1647]]\n[[en:1647]]\n[[eo:1647]]\n[[es:1647]]\n[[eu:1647]]\n[[fi:1647]]\n[[fr:1647]]\n[[hr:1647]]\n[[it:1647]]\n[[nl:1647]]\n[[no:1647]]\n[[pl:1647]]\n[[ro:1647]]\n[[ru:1647]]\n[[sl:1647]]\n[[sv:1647]]\n[[tr:1647]]\n[[uk:1647]]\n[[zh:1647年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901154530','',0,0,1,0,0.901422892651,'79959098845469','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2836,0,'1648','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]] | \'\'\'[[1640е]]\'\'\' | [[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]]
\n[[1643]] | [[1644]] | [[1645]] | [[1646]] | [[1647]] | \'\'\'1648\'\'\' | [[1649]] | [[1650]] | [[1651]] | [[1652]] | [[1653]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1648-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1648-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Несреће и ратови==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n\n*\n==Празници и дани сећања==\n\n*\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1648]]\n[[bg:1648]]\n[[ca:1648]]\n[[cs:1648]]\n[[cy:1648]]\n[[da:1648]]\n[[de:1648]]\n[[en:1648]]\n[[eo:1648]]\n[[es:1648]]\n[[eu:1648]]\n[[fi:1648]]\n[[fr:1648]]\n[[hr:1648]]\n[[hu:1648]]\n[[it:1648]]\n[[nl:1648]]\n[[no:1648]]\n[[pl:1648]]\n[[ro:1648]]\n[[ru:1648]]\n[[sl:1648]]\n[[sv:1648]]\n[[tr:1648]]\n[[uk:1648]]\n[[zh:1648年]]','',17,'Bonzo','20050112174342','',0,0,0,0,0.508036164803,'79949887825657','20050112174342'); INSERT INTO cur VALUES (2837,0,'1649','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]] | \'\'\'[[1640е]]\'\'\' | [[1650е]] | [[1660е]] | [[1670е]]
\n[[1644]] | [[1645]] | [[1646]] | [[1647]] | [[1648]] | \'\'\'1649\'\'\' | [[1650]] | [[1651]] | [[1652]] | [[1653]] | [[1654]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Несреће и ратови==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1649-01-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1649-01-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Празници и дани сећања==\n*\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n\n==Литература==\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1649]]\n[[bg:1649]]\n[[ca:1649]]\n[[cs:1649]]\n[[cy:1649]]\n[[da:1649]]\n[[de:1649]]\n[[en:1649]]\n[[eo:1649]]\n[[es:1649]]\n[[eu:1649]]\n[[fi:1649]]\n[[fr:1649]]\n[[hr:1649]]\n[[it:1649]]\n[[nl:1649]]\n[[no:1649]]\n[[pl:1649]]\n[[ro:1649]]\n[[ru:1649]]\n[[sl:1649]]\n[[sv:1649]]\n[[tr:1649]]\n[[uk:1649]]\n[[zh:1649年]]','',17,'Bonzo','20050112181004','',0,0,0,0,0.266902707176,'79949887818995','20050115031254'); INSERT INTO cur VALUES (2838,0,'1650','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]] | \'\'\'[[1650е]]\'\'\' | [[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]]
\n[[1645]] | [[1646]] | [[1647]] | [[1648]] | [[1649]] | \'\'\'1650\'\'\' | [[1651]] | [[1652]] | [[1653]] | [[1654]] | [[1655]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1650]]\n[[bg:1650]]\n[[ca:1650]]\n[[cs:1650]]\n[[cy:1650]]\n[[da:1650]]\n[[de:1650]]\n[[en:1650]]\n[[eo:1650]]\n[[es:1650]]\n[[eu:1650]]\n[[fi:1650]]\n[[fr:1650]]\n[[hr:1650]]\n[[it:1650]]\n[[nl:1650]]\n[[no:1650]]\n[[pl:1650]]\n[[pt:1650]]\n[[ro:1650]]\n[[ru:1650]]\n[[sl:1650]]\n[[sv:1650]]\n[[tr:1650]]\n[[uk:1650]]\n[[zh:1650年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901154230','',0,0,1,0,0.628264691508,'79959098845769','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2839,0,'1651','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]] | \'\'\'[[1650е]]\'\'\' | [[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]]
\n[[1646]] | [[1647]] | [[1648]] | [[1649]] | [[1650]] | \'\'\'1651\'\'\' | [[1652]] | [[1653]] | [[1654]] | [[1655]] | [[1656]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1651]]\n[[bg:1651]]\n[[ca:1651]]\n[[cs:1651]]\n[[cy:1651]]\n[[da:1651]]\n[[de:1651]]\n[[en:1651]]\n[[eo:1651]]\n[[es:1651]]\n[[eu:1651]]\n[[fi:1651]]\n[[fr:1651]]\n[[hr:1651]]\n[[it:1651]]\n[[nl:1651]]\n[[no:1651]]\n[[pl:1651]]\n[[ro:1651]]\n[[ru:1651]]\n[[sl:1651]]\n[[sv:1651]]\n[[tr:1651]]\n[[uk:1651]]\n[[zh:1651年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901155030','',0,0,1,0,0.910885583102,'79959098844969','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2840,0,'1652','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]] | \'\'\'[[1650е]]\'\'\' | [[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]]
\n[[1647]] | [[1648]] | [[1649]] | [[1650]] | [[1651]] | \'\'\'1652\'\'\' | [[1653]] | [[1654]] | [[1655]] | [[1656]] | [[1657]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1652]]\n[[bg:1652]]\n[[ca:1652]]\n[[cs:1652]]\n[[cy:1652]]\n[[da:1652]]\n[[de:1652]]\n[[en:1652]]\n[[eo:1652]]\n[[es:1652]]\n[[eu:1652]]\n[[fi:1652]]\n[[fr:1652]]\n[[hr:1652]]\n[[it:1652]]\n[[nl:1652]]\n[[no:1652]]\n[[pl:1652]]\n[[ro:1652]]\n[[ru:1652]]\n[[sl:1652]]\n[[sv:1652]]\n[[tr:1652]]\n[[uk:1652]]\n[[zh:1652年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901154130','',0,0,1,0,0.416680842832,'79959098845869','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2841,0,'1653','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]] | \'\'\'[[1650е]]\'\'\' | [[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]]
\n[[1648]] | [[1649]] | [[1650]] | [[1651]] | [[1652]] | \'\'\'1653\'\'\' | [[1654]] | [[1655]] | [[1656]] | [[1657]] | [[1658]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1653]]\n[[bg:1653]]\n[[ca:1653]]\n[[cs:1653]]\n[[cy:1653]]\n[[da:1653]]\n[[de:1653]]\n[[en:1653]]\n[[eo:1653]]\n[[es:1653]]\n[[eu:1653]]\n[[fi:1653]]\n[[fr:1653]]\n[[hr:1653]]\n[[ia:1653]]\n[[it:1653]]\n[[nl:1653]]\n[[no:1653]]\n[[pl:1653]]\n[[ro:1653]]\n[[ru:1653]]\n[[sl:1653]]\n[[sv:1653]]\n[[tr:1653]]\n[[uk:1653]]\n[[zh:1653年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,cs,uk Removing:el,simple,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901154030','',0,0,1,0,0.245640564824,'79959098845969','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2842,0,'1654','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]] | \'\'\'[[1650е]]\'\'\' | [[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]]
\n[[1649]] | [[1650]] | [[1651]] | [[1652]] | [[1653]] | \'\'\'1654\'\'\' | [[1655]] | [[1656]] | [[1657]] | [[1658]] | [[1659]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1654]]\n[[bg:1654]]\n[[ca:1654]]\n[[cs:1654]]\n[[cy:1654]]\n[[da:1654]]\n[[de:1654]]\n[[en:1654]]\n[[eo:1654]]\n[[es:1654]]\n[[eu:1654]]\n[[fi:1654]]\n[[fr:1654]]\n[[hr:1654]]\n[[it:1654]]\n[[nl:1654]]\n[[no:1654]]\n[[pl:1654]]\n[[pt:1654]]\n[[ro:1654]]\n[[ru:1654]]\n[[sl:1654]]\n[[sv:1654]]\n[[tr:1654]]\n[[uk:1654]]\n[[zh:1654年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901153930','',0,0,1,0,0.757994108721,'79959098846069','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2843,0,'1655','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]] | \'\'\'[[1650е]]\'\'\' | [[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]]
\n[[1650]] | [[1651]] | [[1652]] | [[1653]] | [[1654]] | \'\'\'1655\'\'\' | [[1656]] | [[1657]] | [[1658]] | [[1659]] | [[1660]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1655]]\n[[bg:1655]]\n[[ca:1655]]\n[[cs:1655]]\n[[cy:1655]]\n[[da:1655]]\n[[de:1655]]\n[[en:1655]]\n[[eo:1655]]\n[[es:1655]]\n[[eu:1655]]\n[[fi:1655]]\n[[fr:1655]]\n[[hr:1655]]\n[[hu:1655]]\n[[it:1655]]\n[[nl:1655]]\n[[no:1655]]\n[[pl:1655]]\n[[ro:1655]]\n[[ru:1655]]\n[[sl:1655]]\n[[sv:1655]]\n[[tr:1655]]\n[[uk:1655]]\n[[zh:1655年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901153833','',0,0,1,0,0.505414002345,'79959098846166','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2844,0,'1656','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]] | \'\'\'[[1650е]]\'\'\' | [[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]]
\n[[1651]] | [[1652]] | [[1653]] | [[1654]] | [[1655]] | \'\'\'1656\'\'\' | [[1657]] | [[1658]] | [[1659]] | [[1660]] | [[1661]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1656]]\n[[bg:1656]]\n[[ca:1656]]\n[[cs:1656]]\n[[cy:1656]]\n[[da:1656]]\n[[de:1656]]\n[[en:1656]]\n[[eo:1656]]\n[[es:1656]]\n[[eu:1656]]\n[[fi:1656]]\n[[fr:1656]]\n[[gl:1656]]\n[[hr:1656]]\n[[it:1656]]\n[[nl:1656]]\n[[no:1656]]\n[[pl:1656]]\n[[pt:1656]]\n[[ro:1656]]\n[[ru:1656]]\n[[sl:1656]]\n[[sv:1656]]\n[[tr:1656]]\n[[uk:1656]]\n[[zh:1656年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,gl,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901153730','',0,0,1,0,0.062844756554,'79959098846269','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2845,0,'1657','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]] | \'\'\'[[1650е]]\'\'\' | [[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]]
\n[[1652]] | [[1653]] | [[1654]] | [[1655]] | [[1656]] | \'\'\'1657\'\'\' | [[1658]] | [[1659]] | [[1660]] | [[1661]] | [[1662]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1657]]\n[[bg:1657]]\n[[ca:1657]]\n[[cs:1657]]\n[[cy:1657]]\n[[da:1657]]\n[[de:1657]]\n[[en:1657]]\n[[eo:1657]]\n[[es:1657]]\n[[eu:1657]]\n[[fi:1657]]\n[[fr:1657]]\n[[hr:1657]]\n[[hu:1657]]\n[[it:1657]]\n[[nl:1657]]\n[[no:1657]]\n[[pl:1657]]\n[[ro:1657]]\n[[ru:1657]]\n[[sl:1657]]\n[[sv:1657]]\n[[tr:1657]]\n[[uk:1657]]\n[[zh:1657年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901153630','',0,0,1,0,0.709310828107,'79959098846369','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2846,0,'1658','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]] | \'\'\'[[1650е]]\'\'\' | [[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]]
\n[[1653]] | [[1654]] | [[1655]] | [[1656]] | [[1657]] | \'\'\'1658\'\'\' | [[1659]] | [[1660]] | [[1661]] | [[1662]] | [[1663]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1658]]\n[[bg:1658]]\n[[ca:1658]]\n[[cs:1658]]\n[[cy:1658]]\n[[da:1658]]\n[[de:1658]]\n[[en:1658]]\n[[eo:1658]]\n[[es:1658]]\n[[eu:1658]]\n[[fi:1658]]\n[[fr:1658]]\n[[hr:1658]]\n[[hu:1658]]\n[[it:1658]]\n[[nl:1658]]\n[[no:1658]]\n[[pl:1658]]\n[[ro:1658]]\n[[ru:1658]]\n[[sl:1658]]\n[[sv:1658]]\n[[tr:1658]]\n[[uk:1658]]\n[[zh:1658年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901153530','',0,0,1,0,0.783092914979,'79959098846469','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2847,0,'1659','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]] | \'\'\'[[1650е]]\'\'\' | [[1660е]] | [[1670е]] | [[1680е]]
\n[[1654]] | [[1655]] | [[1656]] | [[1657]] | [[1658]] | \'\'\'1659\'\'\' | [[1660]] | [[1661]] | [[1662]] | [[1663]] | [[1664]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1659]]\n[[bg:1659]]\n[[ca:1659]]\n[[cs:1659]]\n[[cy:1659]]\n[[da:1659]]\n[[de:1659]]\n[[en:1659]]\n[[eo:1659]]\n[[es:1659]]\n[[eu:1659]]\n[[fi:1659]]\n[[fr:1659]]\n[[hr:1659]]\n[[it:1659]]\n[[nl:1659]]\n[[no:1659]]\n[[pl:1659]]\n[[pt:1659]]\n[[ro:1659]]\n[[ru:1659]]\n[[sl:1659]]\n[[sv:1659]]\n[[tr:1659]]\n[[uk:1659]]\n[[zh:1659年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901153430','',0,0,1,0,0.746824503293,'79959098846569','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2848,0,'Вести_за_16._август_2004.,_Јасна_погодила_сребро!','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n\n==Јасна погодила сребро!==\n\n\'\'Државна заједница Србија и Црна Гора прву олимпијску медаљу у трећем миленијуму освојила преко нишана.\'\'\n\nСрећна сам, јер само ми знамо колико су лоши услови припрема у Србији - изјавила легенда светског стрељаштва, којој је ово пето олимпијско одличје у каријери\n\nНајпрецизнија рука Србије и Црне Горе донела је нашој земљи прву олимпијску медаљу у овом миленијуму: Јасна Шекарић је у дисциплини ваздушни пиштољ, 10 метара, погодила сребро, другог такмичарског дана на Олимпијским играма у Атини.\n\n- Сметало ми је светло на ватреној линији, али сам се поправила у последњих пет хитаца. Не могу да кажем да сам незадовољна што нисам освојила злато, иако је можда и била прилика. Срећна сам и са сребром, јер само ми знамо колико су лоши услови припрема у Србији - изјавила је Јасна Шекарић, којој је Атина пето учешће на олимпијским играма у каријери.\n\nЈасна је у финале дошла са најбољим резултатом из квалификација и предношћу од једног круга. Рука, међутим, није била најмирнија између треће и шесте серије, али је у финишу успела да се врати и упусти у борбу за злато. Украјинка Олена Костевич погодила је 9,4, Јасна 9,2 и злато је отишло у некадашњу руску републику.\n\n- Ово је изванредан успех за наше стрељаштво и спорт у целини. По традицији, наши стрелци још од Сеула 1998. освајају медаље и надам се да ће и остали наши спортисти следити Јасну - изјавио је селектор стрељачке репрезентације Србије и Црне Горе Горан Максимовић.\n\nСа атинским сребром Јасна Шекарић је постала власник пете олимпијске медаље у каријери и најтрофејнија спортискиња Србије и Црне Горе.\n\n===Коштуница: Наша нација дугује јој више од захвалности===\n\nПостоје тренуци када појединци постигну таква дела која читавој нацији удахну осећај среће и националног поноса. Постоје појединци који таква дела чине увек када то нација очекује од њих и којима њихова земља дугује више од захвалности, поштовања и искреног дивљења - поручио је премијер Србије Војислав Коштуница у честитки Јасни Шекарић на олимпијском сребру.\n\n- Јасна, желим да Вам овим путем захвалим у своје име и име Владе Србије, што сте поново учинили да се сви осећамо поносним што смо грађани наше земље. Поново сте своје име уврстили међу јунаке са Олимпа и поново сте име своје земље уврстили међу нације које, Вашом медаљом, улазе у ред оних које имају привилегију да буду на листи освајача највреднијих спортских одличја. Уз изразе најискренијег дивљења, честитам Вам још једном на резултату којим сте себе учврстили међу највећа имена олимпијског спорта свих времена - пише у премијеровој поруци.\n\n===Јаснине медаље===\n\n*ОИ Сеул 1988 - злато у дисциплини ваздушни пиштољ, бронза у дисциплини малокалибарски пиштољ\n*ОИ Барселона 1992 - сребро, ваздушни пиштољ\n*ОИ Сиднеј 2000 - сребро, ваздушни пиштољ\n*ОИ Атина 2004 - сребро, ваздушни пиштољ','',124,'Милош','20040816054022','',0,0,0,1,0.627044204449,'79959183945977','20040816054022'); INSERT INTO cur VALUES (2849,0,'Вести_за_16._август_2004.,_Пред_бираче_19._септембра','Извор: [http://www.danas.co.yu/ Данас]\n\n==Пред бираче 19. септембра==\n\n\'\'Ненад Чанак, председник Скупштине АПВ, данас расписује покрајинске изборе.\'\'\n\nНови Сад - Председник Скупштине АП Војводине Ненад Чанак данас ће саопштити када ће бити одржани избори за нови покрајински парламент. Како је раније најављивано, избори би требало да буду одржани 19. септембра када ће бирачи гласати и о представницима локалних власти.\n\nСкупштина Војводине усвојила је прошле недеље Одлуку о изборима за покрајинске посланике као и Одлуку о изборним јединицама, а у петак одредила и састав Покрајинске изборне комисије, као и изборни буџет од око 95 милиона динара. По 60 покрајинских посланика бираће се по већинском и пропорционалном систему.\nНа једном листићу биће имена кандидата за које се гласа по већинском систему, при чему, уколико нико не добије више од половине гласова, два првопласирана кандидата иду у други круг, док ће на другом листићу бити називи страначких листа са којих се посланици бирају по пропорционалном моделу. За листе мањинских заједница не важи цензус од пет посто већ ће оне учестовати у расподели мандата и ако освоје мање од тог броја, али бар толико гласова колико буде потребно за избор најмање једног посланика.\n\nКада Чанак саопшти одлуку о датуму одржавања избора, почеће да теку изборне радње, а ПИК треба да саопшти када ће моћи да се преузму обрасци и прикупљају потписи за кандидатуре. По већинском систему кандидати за посланике треба да прикупе најмање 200 потписа бирача из своје изборне јединице, док листе за избор по пропорционалном систему морају да добију подршку шест, оносно три хиљаде бирача за листе мањинских заједница.\n\nР. Балаћ','',124,'Милош','20040816054359','',0,0,0,1,0.922339536213,'79959183945640','20040816054359'); INSERT INTO cur VALUES (2850,0,'Вести_за_16._август_2004.,_Барбика_у_трци_за_Белу_кућу','Извор: [http://www.tanjug.co.yu/ Танјуг]/[http://www.dnevnik.co.yu/ Дневник]\n\n==Барбика у трци за Белу кућу==\n\nЊУЈОРК: Џорџ Буш и Џон Кери добили су новог противника у трци за Белу кућу. Амерички произвођач играчака, Мател, одлучио је, наиме, да на тржиште изнесе Барбику која ће као кандидат Партије девојчица учествовати на председничким изборима у новембру, пренела је америчка новинска агенција Асошијетид прес (АП). Барбика као и сваки озбиљан председнички кандидат има свој програм, а он садржи залагање за успостављање мира у свету, помоћ сиромашнима и бескућницима и, једну од тачака програма која се подразумева, бригу о животињама. Девојчице из свих крајева САД гласале су на Барбикином интернет сајту управо за овакав програм лутке председничког кандидата. Програм је иначе ових дана представљен у једној великој робној кући за играчке на Тајмс скверу у Њујорку. Председница удружења “Програм Бела кућа” које се залаже за постављање жена на одговорна радна места, Мари Вилсон, изјавила је да Барбика председнички кандидат показује девојчицама да и оне могу да претендују на највише функције, укључујући и функцију председника државе.','',124,'Милош','20040816054749','',0,0,0,1,0.968464625985,'79959183945250','20040816054749'); INSERT INTO cur VALUES (2851,0,'Вести_за_16._август_2004.,_Дете_маска_за_шверц','Извор: [http://www.novosti.co.yu/ Новости]\n\n==Дете маска за шверц==\n\nГРАДИНА, ПИРОТ - Истражном судији Окружног суда у Пироту Свети Манчићу, полиција је привела турског држављанина, власника “пежоа 605”, у чијим су колима у суботу увече на улазној страни граничног прелаза Градина, полиција и царина, откриле 116 килограма хероина. Дрога вредна најмање три милиона евра, била је упакована у 224 стандардна пакетића, скривена у три бункера. Вредност је вишеструко већа када се ова количина измеша с кафетином или шећером, односно \"ефедрином\" или \"амфетамином\".\nУ интересу истраге, Манчић јуче није могао да саопшти име кријумчара, којем је одређен притвор и који је саслушаван током целе претходне ноћи. У аутомобилу са Турчином биле су још три особе, међу којима једно дете, али и жена са срспким пасошем из Санџака. Они су после саслушања пуштени, а данас ће, како сазнајемо, бити поднет захтев за истрагу, против турског држављанина, који одлично говори српски.\n\n“Пежо 605” тамнозелене боје из правца Бугарске ушао је на нашу територију прекјуче касно после подне. После рутинске контроле, полицајац и царник на Градини упутили су га у гаражу ради детаљнијег прегледа. Први бункер са 40 пакета откривен је код браника. Када је дрога стављена на вагу испоставило се да је тешка двадесет килограма. Следећих шест килограма у 12 пакета пронађено је у десним вратима, док је главни товар од 90 килограма спакованих у 180 пакета, био иза задњег седишта - у приручном бункеру.\n\nИстрага и даљи поступак утврдиће коме је дрога била намењена, али је несумњиво да је пукао још један нарко-ланац на Балканском путу дроге од Блиског истока и Турске ка западноевропским земљама. Такође санаће се и да ли је упашени кријумчар имао јатаке у нашој земљи и какве су његове везе са Санџаком, односно женом која је са дететом очигледно била маска.\nНа Градини је, иначе, за нешто више од месец дана откривено 165 килограма дроге. Кријумчари ваљда рачунају да је попустила будност, односно на благонаклонији однос полиције и царине приликом прегледа аутомобила, како се не би стварале гужве због Олимпијаде у Грчкој.\n\nЗбог истог кривичног дела чами и чека суђење Ирачанин Хамид Азиз. Он је, испод седишта на којем је био његов деветогодишњи син, поушао да прокријумчари 1.500 таблета \"екстазија\". Дете је враћено мајци, као и у садашњем случају.\n\n===Два случаја===\n\nПАСОШИ двојице Бугара - браће Ивајла и Кирила Николова из Софије, у чијем аутомобилу је недавно окткривено 49 килограма хероина, још су на нашој страни. После рутинског прегледа њихов аутомобил се нашао у гаражи. У тренутку када је видео да ће дрога бити откривена, Ивајло је стартовао ауто, буквално излетео из гараже, направио полукруг и преко излазног терминала побегао на међупростор. Неколико сати били су ни на српској ни на бугарској страни, а онда су одлучили да се предају бугарској полицији, коју су обавестиле колеге са ове стране.\n\nВитомир ЋИРИЋ','',124,'Милош','20040816055026','',0,0,0,1,0.088157274801,'79959183944973','20040816055026'); INSERT INTO cur VALUES (2852,10,'Изводи_из_вести_за_16._август_2004.','*Мање трупа САД у свету ([[вести за 16. август 2004., Мање трупа САД у свету|пуна вест]])\n*Дете маска за шверц ([[вести за 16. август 2004., Дете маска за шверц|пуна вест]])\n*Барбика у трци за Белу кућу ([[вести за 16. август 2004., Барбика у трци за Белу кућу|пуна вест]])\n*Пред бираче 19. септембра ([[вести за 16. август 2004., Пред бираче 19. септембра|пуна вест]])\n*Јасна погодила сребро! ([[вести за 16. август 2004., Јасна погодила сребро!|пуна вест]])','',124,'Милош','20040816055114','',0,0,0,1,0.957520115169,'79959183944885','20040816055228'); INSERT INTO cur VALUES (2853,0,'Вести_за_16._август_2004.,_Мање_трупа_САД_у_свету','Извор: [http://www.politika.co.yu/ Политика]\n\n==Мање трупа САД у свету==\n\n\'\'Усред изборне кампање, најава масовног повлачења војника.\'\'\n\n(Од нашег сталног дописника)\n\nВАШИНГТОН, 15.августа - Шеф Беле куће Џорџ Буш планира да за 70.000 смањи садашњи број америчких војника у Европи и Азији, где их је тренутно укупно око 200.000.\n\nМедијима су ово предочили његови сарадници, рекавши да ће детаље председник лично обелоданити сутра на конвенцији ветерана ратова вођених у иностранству, која се одржава у Синсинатију, Охајо.\n\nЗасад је наговештено да би повлачење било најосетније у Немачкој и Јужној Кореји али да се број војника у Ираку и Авганистану не би смањивао. Смисао најављеног захвата види се у тежњи САД, како је недавно рекао министар одбране Доналд Рамсфелд, да своје снаге по свету учини покретљивијим, у новим околностима кад „више нема непријатељских армија и кад се треба суочити са асиметричном терористичком претњом”.\n\nПрема доступним информацијама, смањивање трупа по свету извело би се у наредне три - четири године, што Бушов план сврстава у део текуће изборне кампање. Прилично је, наиме, неизвесно ко ће победити на председничким изборима у САД, заказаним за 2. новембар. Демократски ривал, сенатор Џон Кери, каже да би он, као национални лидер, у првих шест месеци мандата битно смањио америчке трупе- у Ираку, и да би у један од приоритета било поправљање односа са савезницима, прилично поремећених поводом војне интервенције у тој земљи.\n\nПитања рата и мира, као и националне безбедности у целини, могли би да- према истраживањима јавног мњења- први пут после дужег времена буду једна од најважнијих инспирација за опредељење бирача. Наравно, уз економску ситуацију, која је традиционално одлучујући изборни фактор.\n\nМ. П.','',124,'Милош','20040816055228','',0,0,0,1,0.37682942598,'79959183944771','20040816055228'); INSERT INTO cur VALUES (2854,10,'Изводи_из_вести_из_слободног_софтвера_за_15._август_2004.','*Изашао је нови софтвер: [[RTF to HTML convertor, слободни софтвер|RTF to HTML convertor 3.2 (Default)]], [[nail, слободни софтвер|nail 11.2 (Default)]], [[DokuWiki, слободни софтвер|DokuWiki 2004-08-15 (Default)]], [[Gnoppix, слободни софтвер|Gnoppix 0.8 (Default)]], [[PostgreSQL, слободни софтвер|PostgreSQL 8.0beta (Development)]], [[QoS and Netfilter patchset, слободни софтвер|QoS and Netfilter patchset 2.6.8-qnet1 (Default)]]','',124,'Милош','20040816060745','',0,0,0,0,0.913879072254,'79959183939254','20040816063552'); INSERT INTO cur VALUES (2855,0,'RTF_to_HTML_convertor,_слободни_софтвер','==RTF to HTML convertor==\n\nRTF to HTML convertor конвертује [[RTF]] [[фајл|фајлове]] (у кодном распореду [[Windows-1250]]) у [[HTML]] [[фајл]] file (у кодном распореду [[ISO-8859-2]]).\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169986/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:обрада текста]]\n[[Category:слободни софтвер:оруђа]]','',124,'Милош','20040816062035','',0,0,0,1,0.377550453589,'79959183937964','20040816062035'); INSERT INTO cur VALUES (2856,0,'Nail,_слободни_софтвер','==nail==\n\nNail је кориснички програм развијен из [[Универзитет Беркли|Берклијевом]] програму [[Mail, слободни софтвер|Mail 8.1]]. Намера је да пружи функционалност наредбе \'mail\' писане по [[POSIX|POSIX]] стандарду са подршком за [[MIME]] поруке, [[IMAP]] (укључујући операције узимања и завршавања везе), [[POP3]] и [[SMTP]]. Nail нуди пуни сет наредби и за инетарктивно коришћење и за позадинско коришћење, а посебно је користан за слања додатака на поруку помоћу скрипти или читање електронске поште кроз споре везе или са лоших терминала. На савременим системским окружењима nail има могућности да чита и пише поруке које корите [[Уникод]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169981/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:електронска пошта]]\n[[Category:слободни софтвер:електронска пошта:MUA]]\n[[Category:слободни софтвер:електронска пошта:поштанско сандуче:IMAP]]','',124,'Милош','20040816062653','',0,0,0,1,0.48676378582,'79959183937346','20040816062653'); INSERT INTO cur VALUES (2857,0,'PostgreSQL,_слободни_софтвер','==PostgreSQL 8.0beta (Development)==\n\nPostgreSQL је робустан, објектно-релациони систем за управљање базама података (објектно-релацион DBMS или ORDBMS), произведен на основу [[Универзитет Беркли|Берклијевог]] система за управљање базама података [[Postgres, слободни софтвер|Postgres]]. PostgreSQL садржи моћан објектно-релациони модел података, богат избор врста података, лаку надоградивост, као и надограђени сет наредби [[SQL]] језика.\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169958/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\nDatabase :: Database Engines/Servers\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:базе података:сервери база података]]','',124,'Милош','20040816063232','',0,0,0,1,0.441350720563,'79959183936767','20040816063232'); INSERT INTO cur VALUES (2858,0,'QoS_and_Netfilter_patchset,_слободни_софтвер','==QoS and Netfilter patchset==\n\nQoS and Netfilter patchset је намењен углавном [[рутер|рутерима]] заснованим на језгру [[Линукс]]. Садржи: [[patch-o-matic-ng, слободни софтвер|patch-o-matic-ng]], [[iptables-p2p, слободни софтвер|iptables-p2p]], [[Layer-7 Packet Classifier, слободни софтвер|Layer-7 Packet Classifier]], [[IMQ, слободни софтвер|IMQ]], [[esfq, слободни софтвер|esfq]] и [[wrr, слободни софтвер|wrr]].\n\nВише о програму можете видети [http://freshmeat.net/releases/169937/ на његовој страници на Freshmeat-у].\n\n[[Category:слободни софтвер]]\n[[Category:слободни софтвер:систем:језгра оперативних система:Линукс]]','',124,'Милош','20040816063551','',0,0,0,1,0.517639510575,'79959183936448','20040816063551'); INSERT INTO cur VALUES (2859,0,'Српско_народно_позориште','[[Слика:Logo_-_SNP_3.jpg|right|амблем СНП-а]]\nСрпско народно позориште је најстарији професионални театар у [[Срби|Срба]]. Основано је [[1861]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]] и од онда непрестано функционише.\n\n==Историјат==\nКрајем [[1860]]. године, у \'\'Српском дневнику\'\', [[Јован Ђорђевић]] почиње да објављује своје познате чланке у прилог оснивања Српског народног позоришта у [[Нови Сад|Новом Саду]], тада центру српске културе у [[Аустро-Угарска|Аустро-Угаркој монархији]]. У то време, на територији бивше Југославије, није деловало ни једно позориште на језицима југословенских народа. Годину дана касније, [[28. јул|28. јула]] (16. јула по старом календару) [[1861]]., на седници \'\'Српске читаонице\'\' у [[Нови Сад|Новом Саду]], којом је председавао [[Светозар Милетић]], основан је први професионални театар под именом \'\'Српско народно позориште\'\', са задатком да:
\n\n:»...\'\'позоришну уметност у нашем народу подиже, њен опстанак и развитак стално утврђује и на свагда обезбеђује, да народној драми, а с њоме и народној књижевности нов полет даје, да школу и семениште установљава за оне рода нашег синове и кћери, који се овој племенитој вештини посветити желе, да позоришну струку, трудом и оскуством вештих, образованих и одушевљених мужева на онај степен висине и савршенства узноси, са којих ће нам позориште за цео народ постати школом морала, узором и обрасцем доброг укуса, носиоцем просвете и изображености, будилником народне свести, чуваром народног духа и језика, огледалом сјајне и тужне прошлости и благовесником сретније будућности наше.\'\'«
\n\nЗа првог управника СНП-а је постављен [[Јован Ђорђевић]], а налазило се у згради коју је тзв. »позоришту Дунђерских« у дворишту садашњег хотела »Војводина« у центру [[Нови Сад|Новог Сада]]. Ту се налазило до [[1928]]., када зграда страда у пожару.\n\nГодине [[1868]]., СНП гостује у [[Београд]]. [[Кнез Михајло Обреновић|Кнез Михајло]], одушевљен новосадским глумцима, позива [[Јован Ђорђевић|Јована Ђорђевића]] да и у [[Србија|Србији]] оснује стално позориште. Прихватајући позив као част и изазов, управник са собом одводи и половину новосадског ансамбла и седам година после настанка СНП-а, у [[Београд|Београду]] се оснива [[Народно позориште]].\n\nСрпско народно позориште се одржало јер је заиста било народно. Његови глумци нису били само уметници, него и културни мисионари који су сампорегорно и постојано, животном речју са позорнице битно утицали на свест народа. У позоришту је, у првим данима свога рада, највећи део времена проводило на гостовањима, израсла група великана глумишта: [[Димитрије Ружић]], [[Драгиња Ружић]], [[Лаза Телечки]], [[Миша Димитријевић]], [[Илија Станојевић]], [[Димитрије Спасић]], [[Драга Спасић]], [[Милка Гргурова]], а међу њима и највећи уметник српског глумишта, чаробњак који је на позорници могао све, [[Пера Добриновић]], чији се и споменик, уз споменик [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]], налази испред нове зграде СНП-а. То је први споменик који је подигнут једном глумцу у бившој Југославији.\n\nНакон што је »позориште Дунђерског« изгорело, позориште се сели у тадашњи »Меморијални Дом краља Александра«, касније »Дом културе« и данашње »Позориште младих« у улици Игњата Павласа. У периоду од настанка до Другог светског рата, позориште је мењало своје име: »Летеће дилетантско позориште«, »Новосадско-осјечко позориште«, »Дунђерско позориште«, »Народно позориште Дунавске бановине«. \n\nНакон Другог светског рата, у позориште добија име »Војвођанско народно позориште«. У њему се оснивају нове уметничке јединице, [[Опера Српског народног позоришта|Опера]] и [[балет Српског народног позоришта|Балет]]. Од новембра [[1951]]., враћа му се првобитно име, а од [[1956]]. се у њему одиграва и [[Стеријино позорје]], фестивал домађег драмског стваралаштва, које је основано на иницијативу која је потекла из СНП-а.\n\nТоком своје историје, након [[Јован Ђорђевић|Јована Ђорђевића]], позориште су водили многи управници, међу којима је најзначајнији [[Милош Хаџић]], чији се период назива и »златним периодом СНП-а«.\n\nГодине [[1981]]., у 120. сезони, позориште добија нову зграду у коју је ушло [[28. март|28. марта]] и тај дан је установљен као »Дан СНП-а« када се сумирају једногодишњи уметнички резултати и награђују најбоља индивидуална и колективна уметничка остварења.\n\n==Нова зграда СНП-а==\n[[Слика:ZgradaSNP.jpg|frame|Нова зграда СНП-а]]\n\nНова зграда, бело мермерно здање у центру [[Нови Сад|Новог Сада]], на Позоришном Тргу, се простире на преко 20 000 квадратних метара и има највећу позоришну сцену у [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]]. Поседује три сцене, Велику сцену »Јован Ђорђевић« са 940 места, Малоу сцену »Пера Добриновић« са 373 места и Камерну сцену. Опремљена је са пробним салама за хор и оркестар, балетском салом и великим бројем сценских и техничких радионица.\n\n==Уметничке јединице и управа==\n\nСадашњи управник Српског народног позоришта је [[Миливоје Млађеновић]].\n\nДиректор УЈ [[Опера Српског народног позоришта|Опера]] је оперски певач [[Марина Павловић-Бараћ]]. У оквиру опере раде и Хор и Оркестар СНП-а.\n\nДиректор УЈ [[Балет Српског народног позоришта|Балет]] је великан наше балетске сцене [[Ерика Марјаш]].\n\nДиректор УЈ [[Драма Српскиог народног позоришта|Драма]] је првак драме, глумица [[Лидија Стевановић]].\n\nОве три уметничке јединице опслужују Радне јединице Техника, Маркетинг, као и заједничке службе.\n\n==Уметници СНП-а==\n===Глумци===\n===Певачи===\n*[[Милица Стојадиновић]] - [[сопран]]\n*[[Данијела Јовановић]] - [[сопран]]\n*[[Валентина Миленковић]] - [[сопран]]\n*[[Свитлана Декар]] - [[сопран]]\n*[[Санела Митровић]] - [[сопран]]\n*[[Сенка Солдатовић]] - [[сопран]]\n*[[Весна Петровић]] - [[сопран]]\n*[[Марина Павловић-Бараћ]] - [[мецосопран]]-[[алт]]\n*[[Јелена Штулић]] - [[мецосопран]]\n*[[Виолета Срећковић]] - [[мецосопран]]\n*[[Славољуб Коцић]] - [[тенор]]\n*[[Саша Штулић]] - [[тенор]]\n*[[Александар Манојловић]] - [[тенор]]\n*[[Саша Петровић]] - [[тенор]]\n*[[Ненад Маринковић]] - [[тенор]]\n*[[Игор Ксионжик]] - [[тенор]]\n*[[Миодраг Милановић]] - [[баритон]]\n*[[Бранислав Вукасовић]] - [[баритон]]\n*[[Васа Стајкић]] - [[баритон]]\n*[[Бранислав Јатић]] - [[бас]]\n*[[Никола Николић]] - [[бас]]\n*[[Владимир Зорјан]] - [[бас]]\n\n===Играчи===\n\n===Диригенти===\n*[[Имре Топлак]] (\'\'Imre Toplak\'\')\n*[[Јон Јанку]] (\'\'Ion Iancu\'\')\n*[[Жељка Милановић]]\n*[[Младен Јагушт]]\n*[[Борис Швара]]\n*[[Зорица Митев-Војновић]]\n*[[Весна Кесић-Крсмановић]] [диригент хора]\n\n===Редитељи===\n*[[Воја Солдатовић]]\n*[[Егон Савин]]\n*[[Дарјан Михајловић]]\n*[[Младен Сабљић]]\n\n==Линкови==\n* [http://www.snp.org.yu званични сајт СНП-а]\n\n\nНапомена – Већи део текста и слике преузети са сајта СНП-а\n\n[[hr:Srpsko narodno pozorište]]','/* Певачи */',49,'Zorba','20050218214744','',0,0,1,0,0.60250204364,'79949781785255','20050307163114'); INSERT INTO cur VALUES (2860,6,'Logo_-_SNP_3.jpg','Грб СНП-а','Грб СНП-а',49,'Zorba','20040816135207','',0,0,0,1,0.419648425113082,'79959183864792','20050219121621'); INSERT INTO cur VALUES (2861,6,'ZgradaSNP.jpg','Нова зграда СНП-а','Нова зграда СНП-а',49,'Zorba','20040816135346','',0,0,0,1,0.825107134715754,'79959183864653','20050218214745'); INSERT INTO cur VALUES (2862,10,'Изводи_из_вести_за_15._август_2004.','*Освештан обновљени манастир Бањска ([[вести за 15. август 2004., Освештан обновљени манастир Бањска|пуна вест]]]','',108,'Djordjes','20040816142956','',0,0,0,1,0.449714841065,'79959183857043','20040816143621'); INSERT INTO cur VALUES (2863,0,'Вести_за_15._август_2004.,_Освештан_обновљени_манастир_Бањска','Извор: [http://www.beta.co.yu Бета]\n\n==Освештан обновљени манастир Бањска==\n\nКОСОВСКА МИТРОВИЦА, 15. августа 2004.\n\nПосле 520 година, у [[манастир Бањска|манастиру Бањска]], код [[Звечан|Звечана]] на северу [[Косово и Метохија|Косова]], српски [[патријарх Павле]] служио је свету архијерејску [[литургија|литургију]] уз саслужење архијереја [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] (СПЦ).\n\nПоред више хиљада грађана из целе земље и дијаспоре, свечаности су присуствовали гости из [[Грчка|Грчке]], игуман [[Света Гора|светогорског]] манастира Ксиропотам са монасима, министар вера [[Србија|Србије]] Милан Радуловић и представници Координационог центра за Косово.\n\nПрисутни су били и чланови породице [[Карађорђевићи|Карађорђевић]], који су помогли обнови Бањске.\n\nУ Манастиру Бањска, задужбини [[краљ Милутин|краља Милутина]], подигнутој почетком 14. века, 520 година није било монаштва, нити је служена литургија; само је народ обилазио зидине.\n\nУ манастир је сада дошло братство од четири монаха, на челу са протосинђелом Симеоном, као старешином манастира. Они су прво обновили конаке, и ту се уселили, а након тога је кренула и обнова манастира, који је данас освештан.\n\nПатријарх Павле је рекао да ова, као и остале цркве, опомињу српски народ на време кроз које је пролазио.\n\n„Треба да дорастемо времену у коме живимо и радимо оно што можемо,као што су то радили наши преци, који су се одржали за време петовековног ропства“, казао је патријарх и благословио монаштво и српски народ.\n\nВладика рашко-призренски Артемије казао је да је ово „велики дан, када је васкрсла задужбина краља Милутина“ и додао да је манастир „сведок православне вере и путоказ српском народу у живот вечни“.\n\n„Косово је земља сваког [[Срби|Србина]] и земља свачија“, рекао је [[владика Артемије]].\n\nМинистар Радуловић је казао да „вера и памћење не могу да се оскрнаве, а манастири који су уништени могу да се обнове“.\n\nОн је изразио уверење да ће сви манастири порушени током мартовског насиља на Косову, бити обновљени, јер „манастири имају чудну енергију, нису обичне грађевине, већ изгледају као да су спуштени са неба“.\n\nТачно у подне у порти манастира одржана је свечана академија, на којој су поред хора и монаха [[манастир Дечани|манастира Дечани]] учествовали, у улози беседника, песници Слободан Ракитић и Милан Михајловић, драмски уметници Весна Павловић и Момир Брадић, и група за изворну народну музику „Бело платно“.\n\nСве путеве ка Бањској додатно су контролисале снаге Кфора, УНМИК-а и Косовске полицијске службе, а био је постављен посебан контролни пункт на путу [[Косовска Митровица]]-[[Рашка]] у близини манастира.\n\nТоком светковине није било инцидената.','стилске промене према Милошевом упутству',108,'Djordjes','20040818143227','',0,0,1,0,0.962552997266,'79959181856772','20050217084412'); INSERT INTO cur VALUES (2864,6,'BANJSKA.JPG','манастир Бањска','манастир Бањска',108,'Djordjes','20040816144044','',0,0,0,1,0.866590428973167,'79959183855955','20050315193420'); INSERT INTO cur VALUES (2865,6,'BANJSKA2.JPG','Манастир Бањска','Манастир Бањска',108,'Djordjes','20040816144329','',0,0,0,1,0.857630771452217,'79959183855670','20050311031718'); INSERT INTO cur VALUES (2866,0,'Манастир_Бањска','[[image:BANJSKA.JPG|thumb|left|Манастир Бањска]]\n\n\'\'\'Манастир Бањска\'\'\' је манастир [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази код Звечана у северном делу [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. \n\nМанастир Бањска са црквом посвећеном Светом Стефану саграђен је између [[1313]]. и [[1317]]. године, као задужбина српског [[краљ Милутин|краља Стефана Уроша II Милутина]], једног од најмоћнијих владара из династије [[Немањићи|Немањића]] и једног од најмоћнијих владара на [[Балкан|Балкану]] свога доба. Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен. Међутим, после [[Бој на Косову|Косовске битке]] [[1389]]. године његово тело је пренето у [[Трепча|Трепчу]], а потом, 1460. године, у бугарски град [[Софија|Софију]] где се и сада налази.\n\nИ манастир је пратио судбину тела свог ктитора. Монументално здање са црквом, трпезаријом, библиотеком, конацима и „палатом царском“, Бањска је почела да пропада врло рано: почетком 15. века пожар је прогутао књиге, а у другој половини истог века манастир је вероватно запустео. Путописац Курипешић забележио је да је по наредби султана манастир у 16. веку разорен јер су се у њему сакупљали хришћански бегунци из турског ропства. \n\nВећ скоро сасвим срушена црква Светог Стефана је у 19. веку адаптирана и претворена у џамију и, као таква, служила је до [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Црква је први пут конзервирана [[1939]]. године, а други пут [[1990]]. године када је учињена делимична реконструкција. \n\nМанастир Бањска је један од ретких манастира са очуваном оснивачком повељом. Из ње се види да је приликом оснивања манастиру приложено огромно властелинство од 75 села и 8 катуна, са рибњацима, воденицама и пчелињацима. \n\nКако је грађевина била предвиђена за краљевску гробницу, укинута је епископија и манастир је проглашен за ставропигион - Царску Лавру, четврту по рангу у држави (иза [[Студеница|Студенице]], [[Милешева|Милешеве]] и [[Сопоћани|Сопоћана]]). Градњом је руководио Данило II, тадашњи бањски игуман а каснији српски архиепископ, иначе близак краљев сарадник и повереник, књижевник, човек великог знања и изграђеног укуса. \nПо средњовековним изворима и народној традицији, Бањска је била на гласу као један од најлепших српских манастира. Израђена је у чистој рашкој градитељској концепцији која је обавезно примењивана приликом градње краљевских маузолеја од манастира Студенице Стефана Немање до манастира [[манастир Свети Арханђели|Светих Арханђела]] [[цар Душан|цара Душана]]. \n\n[[image:BANJSKA2.JPG|thumb|left|Манастир Бањска]]\n\nПо изричитој жељи краља Милутина, Бањска је грађена по угледу на манастир Студеницу. Тако храм има облик једнобродне базилике са слепом куполом. Источна апсида је полукружна и изразито монументална. У поткуполном простору су бочни певнички простори исте висине као главни брод и само мало иступају из главне масе зида. Улаз у цркву са западне стране био је, такође по рашком начину, наглашен двема монументалним кулама.\n\nГлавни украс екстеријера представљао је разнобојни тесани камен у жућкатој, руменој и сивој боји, којим су биле обложене фасаде. Разнобојни тесани квадери, распоређени као шаховска поља, стварали су утисак засићене полихромије. У традицији романичке стилизације украс фасада је комбинован са архитектонском пластиком, којом су били украшени довратници, допрозорници и тимпанон изнад портала. Тимпанон је некада красила монументална седећа фигура Богородице са малим Христом на крилу, израђена на начин на који су рашки уметници интерпретирали западне уметничке стилове - романику и готику. Ова Богородица се данас чува у цркви Соколици, недалеко од манастира Бањске, док се делови каменог украса манастирских фасада налазе у Народном музеју у [[Београд|Београду]], Археолошком музеју у [[Скопље|Скопљу]], а нешто је уграђено у објекте села око Бањске.\n\nГлавни понос Бањске било је чувено „бањско злато“, опевано у народној песми и описано у оновременим путописима. чинили су га танки златни листићи којима је облагана позадина фресака, такође по узору на маузолеје преходних владара - манастире Студеницу, Милешеву и Сопоћане. Данас је од тог живописа очувано само неколико избледелих фрагмената. \n\nОд осталог блага - икона, рукописа, сребрних, позлаћених и златних свећњака, кандила, кадионица, хороса, којима је, по казивању краљевог биографа Данила II, штедри краљ обдарио своју задужбину, није сачувано ништа. Једини налази скупоценог накита ископани су случајно, за време Првог светског рата 1915. године, из гроба [[краљица Теодора|краљице Теодоре]], прве жене [[свети краљ Стефана Дечански|краља Стефана Дечанског]] и мајке [[цар Душан|цара Душана]]. То су два златна прстена: први је украшен античком камејом, а на глави другог је представа двоглавог орла и натпис: „Ко га носи, помози му Бог“. Први прстен се данас налази у поседу породице познатог колекционара Љубомира Недељковића, а други се чува у Народном музеју у Београду.\n\nМанастир Бањска је 520 година провео у рушевинама, само је народ обилазио зидине. Поново је обновљен 2004. године када је у њега дошло монаштво и почела први пут после толико година да се служи света литургија. Погледајте вест о томе:\n\n[[вести за 15. август 2004., Освештан обновљени манастир Бањска]]\n\n[[Category:Српски манастири|Бањска, Манастир]] [[Category:Вере]]','',351,'Горан Анђелковић','20050311031717','',0,0,1,0,0.697704373252,'79949688968282','20050311031717'); INSERT INTO cur VALUES (2867,1,'Беси_су_словенско_балканско_племе','Колега, захваљујем ти се на овом прилоду о Бесима. То ме упутило да осим осим ових нађем и друге занимљиве податке о Бесима којима сам обогатио свој текст.\n:[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 12:26, 17 Авг 2004 (CEST)\n\n\nХвала и теби колега Доматриосе. Одличан ти је прилог.\nКао што знаш Беси су били старо-словенски свештеници а то је податак који представља одличну допуну твом оригиналном ауторском прилогу о Трачким Бесима одн. свештенству трачких Сатира.\n\nПоздрав !\n\nХвала теби колега на лепим речима.\nДакле: Сатри = Сатири.\nВеома логично, поготово кад се то успореди са египатским Бесом. Признајем нисам се тога сетио. Ауууф! Сад си ме ставио на муке! :)\n:[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 18:02, 17 Авг 2004 (CEST)','Сатри = Сатири',24,'Domatrios','20040817160224','',0,0,0,0,0.119102774709,'79959182839775','20040817160224'); INSERT INTO cur VALUES (2868,0,'Теслина_голубица','Најупадљивија спољашња особина Теслиног живота била је његова склоност да храни голубове на јавним местима. За пролазнике у Петој авенији у Њујорку Тесла (Прометеј Треће Европе) је био позната појава на тргу Јавне библиотеке у 42-ој улици и на тргу пред катедралом св. Патрика у 50-ој улици. Кад би се појавио и тихо звизнуо, појавила би се са свих страна јата са плавим, мрким и белим перјем, покрила би тле пред њим, па чак би слетела и на њега, а он би бацао семе на све стране или би их пустио да једу из његове руке.\n\nУ току последње три деценије његова живота, вероватно да ниједан од оних десетина хиљада људи који су га видели том приликом нису знали ко је он. Његова слава била се угасила, а генерација која га је добро познавала изумрла је. Чак и када би новине, једном годишње, крупним словима поменуле Теслу и његова најновија прорицања о будућим чудима науке, нико није помислио да је реч о оном врло високом, врло мршавом човеку, одевеном у одело једног прошлог доба, који се скоро сваког дана појављује да нахрани своје пернате пријатеље. Он је био само један од оних чудних људи каквих је много, и разноврсних, међу становништвом велике метрополе.\n\nУ Теслиној канцеларији постојао је пропис да једна од његових секретарица, у одређени дан сваке недеље, оде у град и купи по три фунте семена репице, конопље, и семена за птице. Онда би све то помешали у његовој канцеларији, па је он сваког дана узимао кесицу од хартије, напунио је семењем, и одлазио да храни птице.\n\nЈеднога дана, 1921, Тесла се озбиљно разболео у својој канцеларији у 40-ој улици. Није могао да ради и лежао је на каучу. Како су симптоми постајали све озбиљнији, те је изгледало да неће моћи да се врати у своју собу у хотелу Сент-Реџис, позвао је своју секретарицу да јој саопшти једну \"важну\" поруку. Док је казивао ту важну поруку, захтевао је да секретарица понови са њим сваку реченицу, да би се уверио да не може бити учињена грешка. Овакво понављање било је његов уобичајени поступак: али овога пута он је био толико болестан-лежао је тако рећи непомично-да је изгледало да једва има снаге да изусти поруку бар једанпут.\n\n\"Госпођице\", шаптао је. \"позовите хотел Сент-Реџис\"\n\n\"Да, господине.\" одговорила је она, \"позваћу хотел Сент-Реџис\"\n\n\"Потражите собарицу на четрнаестом спрату\"\n\n\"Потражићу собарицу на четрнаестом спрату\"\n\n\"Реците јој да оде у собу г. Тесле\"\n\n\" Рећи ћу јој да оде у собу г. Тесле\"\n\n\"И да данас нахрани голубицу\"\n\n\"И да данас нахрани голубицу\"\n\n\"Белу женку са крилима бледо сиве боје\"\n\n\"Белу женку са крилима бледо сиве боје\" \n\n\"И да и даље тако ради\" \n\n\"И да и даље тако ради\"\n\n\"До моје даље наредбе\"\n\n\"До ваше даље наредбе\"\n\n\"У соби г. Тесле има обиље хране\"\n\n\"У соби г. Тесле има обиље хране\"\n\n\n\"Госпођице\", замолио је, \"ово је врло важно. Хоћете ли да ми поновите целу поруку, да бих се уверио да сте тачно упамтили,\"\n\n\"Позваћу хотел Сент-Реџис: потражичу собарицу на четрнаестом спрату; рећи ћу јој да оде у собу г. Тесле и да данас нахрани голубицу, белу женку са крилима бледо сиве боје и да тако ради до ваше даље наредбе. У соби г. Тесле има обиље хране.\"\n\"Да. да.\" казао је Тесла, а очи су му постале светлије док је говорио, \"бела голубица са крилима бледо сиве боје. 1 ако не будем сутра дошао, ви ћете поновити ову поруку, и тако ћете радити сваког дана до моје даље наредбе. Учините то одмах, госпођице-то је врло важно.\"\n\nТеслине наредбе увек су биле дословно извршаване, а ова нарочито, пошто ју је он тако нагласио. Његова секретарица и остало особље осећали су да је његова болест зацело тежа него стоје то изгледало, јер у време када је био заузет многим врло озбиљним проблемима и када се чинило да је ситуација врло критична, он је потпуно заборављао много хитније ствари и једино је мислио на голубицу.\n(Аутор ?)(доматриос)','',24,'Domatrios','20040817161801','',0,0,0,0,0.782115425813,'79959182838198','20040817161801'); INSERT INTO cur VALUES (2869,0,'Вести_за_17._август_2004.,_Србија_у_21._век_уз_крст,_круну_и_Бога','Извор: [http://www.b92.net/ Б92]\n\n==Србија у 21. век уз крст, круну и Бога==\n\nБеоград -- Грађани Србије добили су у уторак нове државне симболе.\n\nЗа Предлог препоруке о коришћењу грба, заставе и химне гласала су 183 посланика Скупштине Србије, док су три била уздржана. До усвајања новог устава химна ће бити песма \"Боже, правде\", застава црвено-плаво-бела тробојка са грбом, а грб - грб Краљевине Србије из 1882. Дефинисане су и свечане заставе председника Републике и председника Скупштине.\n\nПредлагач Препоруке Милош Алигрудић изјавио је после седнице да је било време да се идеолошки симболи замене традиционалим обележјима државе, прецизирајући да је одлука о симболима привременог карактера, све док се не донесе нови Устав Србије. Алигрудић је додао да остаје да се види да ли ће грађани прихватити ову препоруку која нема снагу правног акта, није обавезујућа и не постоје санкције за њено непримењивање.\n\nБојан Пајтић је новинарима рекао да иако су посланици Демократске странке, гласали за симболе, нису задовољни целим поступком: \"Ми смо гласали за промену државних симбола и то је јасан политички став – државни симболи морају да одговарају историјском тренутку, али смо веома незадовољни чињеницом да се ништа не ради на новом уставу. Нисмо задовољни што се државни симболи мењају на непримерен начин, али изражавамо политички став да они морају бити примењени.\"\n\nУ гласању нису учествовали посланици две бошњачке партије са Санџака, Бајрам Омерагић и Есад Џуџевић, који су изабрани на листи Демократске странке. Омерагић је оценио да је препорука усвојена због кампање за локалне изборе и да странке биле за јер није добро да буду против националних симбола. Он је реако да се у химни \"Боже правде\" помиње само српски народ, а да у Уставу пише да је Србија држава свих народа који у њој живе.\n\nЗадовољство због усвајања препоруке о државним симболима Републике Србије изразио је и принц Александар Карађорђевић, наводећи да би задовољство било потпуније да малим интервенцијама у тексту химне није донекле нарушен њен историјски контекст.','',124,'Милош','20040817200730','',0,0,0,1,0.878486659321,'79959182799269','20040817200730'); INSERT INTO cur VALUES (2870,0,'Вести_за_17._август_2004.,_Опозиција_не_прихвата_исход_референдума_у_Венецуели','Извор: [http://www.bbcserbian.com/ BBC на српском]\n\n==Опозиција не прихвата исход референдума у Венецуели==\n\n\'\'Не по први пут председник Венецуеле Уго Чавез преживео покушај збацивања са власти. Опозиције се уздала у референдум о његовом вођству који је очекивала да ће добити. На крају су, међутим, славили присталице председника Чавеза који затражио од опозиције да поштује резултат гласања.\'\'\n\nПосле пребројавања скоро свих гласова, изборна комисија Венецуеле је саопштила да је г.Чавез у убедљивом вођству са 58 освојених гласова.\n\nПротивници председника Венецуеле Уга Чавеза одбацили су резултат референдума. Опозициони лидери су објављени резултат назвали великом преваром и организовали уличне протесте у главном граду Каракасу.\n\n===Страни посматрачи: нема преваре===\n\nРеферендум о Чавезовој политичкој будућности је организован на захтев опозиционих странака које су се надале да ће га тако сменити са положаја.\n\nВести говоре да је најмање једно лице убијено, док их је више рањено у инциденту током демонстрација у којем је коришћено ватрено оружје.\n\nБивши амерички председник Џими Картер, један од међународних посматрача који су пратили ток референдума, рекао је да је Уго Чавез победио поштено.\n\nШеф Организације америчких држава Цезар Гавириа је рекао да посматрачи ове организације нису установили да постоје елементи преваре на референдуму.\n\n===Позив на јединство===\n\nХуго Чавез ужива огромну подршку сиромашних житеља Венецуеле, али богатији слојеви не могу да га смисле - замерају му да је диктатор и да је економски упропастио земљу.\n\nУз помоћ Вашингтона, опозиција већ годинама покушава да сруши Чавеза, успела је да изнуди референдум, али, судећи по резултатима, не и промену власти.\n\nПредседник је у ноћи између недеље и понедељка позвао народ Венецуеле да се уједини и да разлике остави по страни: \'Устав је испоштован. Позивам све житеље Венецуеле, мушкарце и жене да то признају. Ради се о врховном закону којим се народ Венецуеле мора руководити да бисмо живели у миру и демократији, као браћа и сестре,\' рекао је председник Чавез.\n\nОпозициони лидери тврде међутим да су резултати по којима је 58 одсто бирача на питање да ли Чавез треба сместа да напусти власт одговорило са НЕ лажирани.\n\n\'Могу вам рећи да је то огромна, џиновска крадја воље народа. Наши подаци говоре супротно. Све анкете на изласку са биралишта говориле су да је Чавез изгубио и одједном у 4 сата ујутро изборна комисија објављује ове невероватне резултате,\' каже МарухаТарех из хришћанско-демократске партије.\n\n===Реаговања у региону===\n\nМедју првима, исход референдума поздравила је Куба, чија влада тесно сарадјује са Чавезом.\n\nГласило комунистичке партије Гранма на насловној страни објављује да је Чавез убедљиво победио, док кубанска новинска агенција извештава о колосалној народној победи.\n\nФидел Кастро је у сиромашне крајеве Венецуеле, као помоћ упутио хиљаде лекара, зубара и медицинских сестара. Заузврат, Чавез Куби по повољним ценама испоручује нафту.\n\n===ЕУ: гласање протекло у реду===\n\nЕвропска комисија је оценила да је гласање протекло у реду и миру и да је то победа демократије.\n\nОчигледно је медјутим да ни ово изјашњавање неће залечити дубоке поделе у венецуеланском друштву.\n\nНа жалост, референдум је још више удаљио две стране.\n\nДа би се постигло било какво помирење потребно је да и једни и други прихвате резултат, јер је то једини начин да се нађе излаз из ћорсокака.\n\n===\'Оптужбе бесмислене\'===\n\nПоводом оптужби опозиције и људи блиских америчкој влади да председник Чавез гуши грађанске слободе у земљи, и да је референдум одржан у нефер условима, ББЦ је питао америчког аналитичара Марка Вајсброта да ли је то тачно?\n\n\"Уопште није реч гушењу грађанских слобода. Треба знати да је Венецуела демократска земља, по свим мерилима. Оптужбе за ауторитарну и диктаторску владавину увек су зато биле бесмислене.\n\nСетите се само да је Венецуела преживела 64 дана дуги штајк нафтног сектора који је смањио бруто друштвени производ земље за десет одсто, дакле деловао је разорно, и десило се да нико није ни ухапшен због тога.\n\nУ САД би лидери штрајка били у затвору. Венецуела омогућава чак и опозив председника на референдуму и у њој влада поптуна слобода говора и окупљања,\" оцена је америчког аналитичара Марка Вајсброта, поводом оптужби о наводно диктаторској владавини председника Венецуеле Чавеза.\n\nЏими Мендес\nBBC-јев извештач из Каракаса','',124,'Милош','20040817202132','',0,0,0,0,0.34567648887,'79959182797867','20040817202132'); INSERT INTO cur VALUES (2871,0,'Вести_за_17._август_2004.,_Откриће_археолога_у_Израелу','Извор: [http://www.tanjug.co.yu/ Танјуг]/[http://www.blic.co.yu/ Блиц]\n\n==Откриће археолога у Израелу==\n\nТЕЛ АВИВ - Британски археолози саопштили су да су у Јудејским брдима, јужно од Јерусалима, пронашли пећину у којој је, како верују, Јован Крститељ крстио многе своје следбенике.\n\nПећина води до, наводно, најстаријег до сада откривеног места крштења - велике водене цистерне с уклесаним зидним декорацијама.\n\nБритански археолог Шимон Гибсон провео је пет година ископавајући предмете који су очито служили у древним ритуалима прочишћења. На зиду је, између осталог, уклесан лик човека налик на Јована Крститеља, који је, како Библија пише, крстио Исуса Христа. Поједини познаваоци Библије су, међутим, истакли да нема доказа да је Јован Крститељ икада крочио у ту пећину.\n\nПећина, дубока 24 метра, налази се данас у кибицу Цуба, удаљеном око четири километра од родног места Јована Крститеља Еин Керема.\n\nАрхеолошка екипа је пронашла 250.000 делића керамике за које верује да су коришћени као посуде за воду у ритуалу крштења. Најстарији делићи потичу из средине 2. века пре нове ере. Џејмс Табор, професор верских студија на Универзитету Нова Каролина, који је помагао у спонзорисању ископавања, изјавио је да нису пронађени никакви натписи, али је ипак највероватније да је на зиду цистерне уклесан лик Јована Крститеља.\n\nЧланови кибуца Цева одвели су Гибсона до пећине још 1999. где је он открио декорације на зидовима. Цртежи који потичу из 4. или 5. века нове ере означавају симболе повезане с Јованом Крститељем, укључујући његов лик, одсечену главу, руку.','',124,'Милош','20040817202325','',0,0,0,1,0.558196719064,'79959182797674','20040817202325'); INSERT INTO cur VALUES (2872,0,'Вести_за_17._август_2004.,_Кајманска_фирма_би_јефтино_\"Књаза\"','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]/[http://www.beta.co.yu/ Бета]\n\n==Кајманска фирма би јефтино \"Књаза\"==\n\n\'\'Компанију ФПП БАЛКАН ЛИМИТЕД откуп 40 одсто акција коштао би око 20 милиона евра, а Дивца докапитализација око 70 милиона.\'\'\n\nБЕОГРАД - Приватизација аранђеловачке компаније \"Књаз Милош\", заслугом Комисије за хартије од вредности, напрасно је доведена до усијања. Добросав Миловановић, председник те Комисије, тешко да може избећи судбину Бранка Павловића који је због ометања приватизације смењен са места директора Агенције за приватизацију.\n\nЗа Миловановића је у јавности незванично наговештено да би место требало да уступи кадру из Г-17, а после регистрације понуде компаније са Кајманских острва ФПП БАЛКАН ЛИМИТЕД за преузимање \"Књаза Милоша\" готово је сигурно да ће место уступити наследнику. Разлог више за сумњу је и што се Миловановић јуче није јављао на телефон да објасни, како је кајманска фирма, неколико дана по потписивању Меморандума са Владом Дивцем за докапитализацију, регистровала јавну понуду о преузимању код те комисије.\n\nМиловановић је, истина, понуду регистровао по закону, али је, како кажу представници власти пре тога требало да обавести државу и Агенцију за приватизацију да је стигла понуда и тада би сазнао да је је шест дана раније потписан Меморандум о разумевању са компанијом кошаркаша Владе Дивца ЛЛЦ -12 о докапитализацији. Држава је Дивцу дала рок од 30 дана да донесе коначну одлуку и обећала му да за то време неће нудити државне акције на продају.\n\nОсим тога, ово је сматрају стручњаци, досад незабележен случај да се због несмотрености паралелно одвијају два процеса докапитализација и преузимање јавном понудом.\n\nДивац је кажу шокиран. Пут да постане власник \"Књаза Милоша\" је далеко компликованији и скупљи. Према грубој рачуници њега би откуп акција, инвестиције и социјални програм за аранђеловачку фабрику коштао око 70 милиона евра. Ако Кајманска фирма успе да анимира акционаре код којих је већински пакет акција од око 60 одсто ценом од 9.000 динара за акцију и они продају пакет од 25 до 40 одсто, ова компанија ће постати већински власник.\n\nДржава поседује 40 одсто капитала \"Књаза\", али нема право управљања. То практично значи да би откупом пакета акција до 40 одсто кајманска фирма могла да управља предузећем и да о докапитализацији коју је наговестила сама одлучује, односно о висини инвестиција и социјалном програму. Цела трансакција кажу економисти кајманску фирму може да кошта далеко мање него Дивца, односно 18, а навише 20 милиона евра.\n\n===Недопустива продаја акција===\n\nБЕОГРАД (Бета) - Генерални директор фабрике \"Књаз Милош\" из Аранђеловца Раденко Марјановић изјавио је да очекује да Влада Србије реагује поводом најављене берзанске трговине акцијама те компаније. \"Необјашњива је одлука Комисије за хартије од вредности да се одобри понуда лондонске компаније ФПП \"Балкан лимитед\" о откупу акција \"Књаз Милоша\" у тренутку кад је уговорена докапитализација тог предузећа\", рекао је Марјановић.\n\n===Предраг Бубало: Комисија је погрешила у регистрацији===\n\nМиодраг Ђорђевић, директор Агенције за приватизацију каже да је Дивцу Агенција као ауторитативна институција обећала да неће покретати питање стратешког партнера 30 дана и да је преко ноћи у цео пројекат улетела оф шор компанија са Кајманских острва. \"Процедура је обављена по скраћеном поступку који је трајао три уместо десетак дана\", каже Ђорђевић. Предраг Бубало, министар за економске односе са иностранством и координатор у Министарству за привреду тврди да држава неће одустати од Меморандума са Дивцем, и да би Комисија за хартије од вредности требало да нађе решење које не би срушило Меморандум. Економисти тврде да Комисија има механизме да исправи \"грешку\".','',124,'Милош','20040817202703','',0,0,0,1,0.246909071341,'79959182797296','20040817202703'); INSERT INTO cur VALUES (2873,0,'Вести_за_17._август_2004.,_Кентаур_у_циркусу','Извор: [http://www.danas.co.yu/ Данас]\n\n==Кентаур у циркусу==\n\nУ свакодневне \"српске\" и \"СЦГ\" приче са политичко-религиозним темама, ових дана ушла још једна митска фигура. Што је ОК, јер ми читаву деценију преживесмо \"једући\" немањићким златним кашикама, пијући рујно вино са Марком и Шарцем и беседећи са Косовком девојком. Са слушањем \"партизанке Ма(и)ре\" и \"курира Јовице\".\n\nАли се сада, ничим изазван, ушуњао уљез. Право из старогрчке митологије. Јесте Олимпијада, јесу Атина и Сократ \"ин\", али ми своје митове и легенде не дамо. Све ћемо дати, и младо и старо, и гору и воду, само нам митове не дирајте. Док не постанемо \"небески народ\". Што је финални циљ нашег великог пројекта.\nЕлем, у наше епске и лирске митове, утрчао \"кентаур\". Шта је то, \"мајку му божију\", како би рекао један из галерије митова.\n\nУ Вујаклијином Лексикону пише овако: \"Кентаур(грчки Кентаурос) - биће са људским попрсјем и коњским трупом; претпоставља се да су у старим временима Грци на тај начин представљали староседелачка племена, чији су припадници били вешти коњаници\".\n\nДакле, патријарх наш српски и помало црногорски, свети човек господин Павле, назва нашу несуђену химну, кентауром. Дан уочи заседања Парламента. Таман се \"два ока\" договорила и сложила, кад докаса патријархов кентаур и све поквари. Истина, одавно многи музички зналци, новинари и остали \"докони Београђани\", исмејавају нову химну. Те је \"безвредни сурогат\", \"шкарт\", \"вештак\", \"музички фалш\". Узалуд, ко пита стручњаке и јавно мњење. Ништа не би вредело, данас бисмо имали нову химну, у тој истој Атени бисмо слушали нову \"лепу нашу\" ако се неко попне на олимпијски престо, да не би изненадног црквеног кентаура. Ма и од њега не би било вајде, да не би социјалистичких \"ђетића\". Који се прекрстише и послушаше савет \"црквеног оца\". За разлику од браће Србијанаца, који \"ладно\" пречуше патријархову посланицу.\n\nБоже опрости, све се измешало и изокренуло. Као да нам је професорка Мира и даље официјелни дворски идеолог. Па не дамо да \"Словени\" уступе место \"богу и правди\". И то ко - божји изасланик, патријарх. Због тамо неке сепаратистичке \"свијетле мајске зоре\". Коју опет, такву сецесионистичку, певају и пјевају и одрасли и деца, дјеца и ђеца. Ђе смо до сада били, и шта смо пјевали. Да би у завршном чину парламентарне циркуске представе, ону половину кентаура -\"мајку нашу Црну Гору\" оборили црногорски социјалисти-комунисти. Поред свих српско-црногорских православаца, монархиста, конзервативаца, богомољаца.\n\nУ ствари, право питање баш и јесте зашто се црква меша у државна и политичка питања. Ако се није (довољно) мешала када је требало, а требало је и те како у Милошевићевим \"вуненим\" временима, што \"тренира етику\" сада, и то још на периферним стварима. Теме које живот значе, просто се надмећу.\n\nЛако је за химну, ако је добра држава. А наша је од самог почетка кентаур. И то раздвојени. Ни помирљиви Свето никако да нас састави. Па то никоме не смета. Нити се пишу апели, резолуције и посланице.\n\nСело гори а баба се чешља. Ухватили се за химну. Колико је (нама) важна, показује искуство \"Хеј Словена\". Сви \"Словени и Словенци\" се одавно разбежали, само Сораби никако да крену из \"клисурина\". Укопали се, па ни макац.\nТако нам за Атину, непланирано, због тамо неког кентаура, остаде стара химна. Како је кренуло, изгледа да нам ни она неће требати.\n\nДраган Вујадиновић','',124,'Милош','20040817202938','',0,0,0,1,0.653505979876,'79959182797061','20040817202938'); INSERT INTO cur VALUES (2874,0,'Вести_за_17._август_2004.,_Коме_„кључ_у_руке”?','Извор: [http://www.dnevnik.co.yu/ Дневник]\n\n==Коме „кључ у руке”?==\n\n\'\'Тендер за санацију старог моста отворен до 7. септембра, а за пројектовање и изградњу новог биће објављен током ове недеље.\'\'\n\nРепубличка дирекција за путеве објавила је тендер (оглас) за израду главног пројекта санације, техничке контроле и стручног надзора моста преко Дунава код Бешке. Рок за подношење понуда је 7. септембар, а одлука о додели уговора треба да буде донета 15 дана од отварања коверата, односно до краја недеље.\nКако прогнозирају у Дирекцији, до 1. јануара следеће године биће готов пројекат и изабран извођач радова.\n\nСанација, вредна око 6 милиона евра, почеће следеће грађевинске сезоне. Ове године на мосту су обављене најосновније поправке. С обзиром на то да вредност санације прелази 2 милиона евра, у Дирекцији напомињу да оглас за избор извођача радова мора да буде међународни.\n\nТоком ове недеље биће објављен и оглас за израду идејног и главног грађевинског пројекта и извођење радова за нови будући мост преко Дунава код Бешке, по систему “кључ у руке”. То значи да ће фирма која буде изабрана радити све ове фазе - од пројектовања до изградње моста.\n\nУ Републичкој дирекцији кажу да ће се на међународном тендеру заинтересоване фирме за изградњу новог бешчанског моста најпре претквалификовати, а Дирекција и Европска инвестициона банка ће након тога изабрати оне које имају тражене услове. Оне ће се затим поново такмичити за коначан избор најбољег понуђача, с којим ће се потписати уговор. Процењена вредност изградње новог моста је око 53 милиона евра, а новац је обезбеђен из кредита Европске банке за реконструкцију и развој.\n\nЗа изградњу овог моста Дирекција за путеве је још у мају 2002. године расписала конкурс за израду проширеног генералног пројекта, на који је стигло 12 понуда, од којих су три рада награђена и три откупљена. Много речи изговорено је протекле две године поводом овог конкурса, јер су били незадовољни сви од трећег места па надаље, јер се као с коначним решењем калкулисало с прва два награђена рада, по којима би требало да се уз садашњи мост гради нови мост - близанац.\n\nКомисија за реализацију програма „Мост Бешка” послала је почетком августа позив свим ауторима награђених и откупљених радова на конкурсу за израду проширеног генералног пројекта новог моста да Дирекцији за путеве доставе своје конкурсне радове на ЦД-у, који представљају “информациону основу претходних фаза, а служе као основа за израду идејног пројекта моста”.С тим у вези председник Комисије Драган Милошевић каже за наш лист да је оваквом одлуком свима обезбеђен исти третман, посебно стога што су многи били незадовољни, а има и тужби. Међутим, појашњава Милошевић, наградни конкурс из 2002. није обавезујући.\n\nУ Дирекцији подсећају да најпре треба обезбедити дозволу за генерални пројекат - што је постигнуто претходним конкурсом, на основу кога се ради идејни пројекат моста. Штета је што се поново понавља стара пракса да се главна грађевинска сезона користи за припреме изградње, уместо да се то ради зими, а лети да се гради. Овако се стално хвата корак с временом, па више причамо о томе како ћемо и шта градити него што радимо. Најбољи пример је обећање о комплетирању саобраћајног Коридора 10 до Олимпијаде, у шта су се заклињали многи министри, док данас још увек не знамо ко ће градити деоницу од Новог Сада до Бешке. А о пуном профилу аутопута до Суботице, или новом друмско-железничком мосту преко Дунава у Новом Саду на месту Жежељевог - ни спомена, осим новинарских јадиковки и одговора министра Велимира Илића новинару „Дневника” како се “нико из Војводине није јавио док је било новца на хрпи”.\n\n===Најоптималније решење===\n\nКада је почетком фебруара прошле године отворена изложба конкурсних радова за нови друмски мост преко Дунава код Бешке у организацији Савеза грађевинских инжењера и техничара Србије, одржана је јавна расправа којој су присуствовали представници стручних тимова награђених и откупљених радова и други. У записнику, који је потписао председник Савеза Милан Ђоковић, наводи се да би инвеститор требало да уради студију која би показала да ли је оптимално градити други мост поред постојећег због проблема у фундирању, у решавање проблема укључити све, а не само грађевинске стручњаке, да инвеститор треба да уради идејне пројекте за сва три награђена решења и на бази свих важних параметара дође до најоптималнијег које ће ићи у коначну реализацију.','',124,'Милош','20040817203239','',0,0,0,1,0.771551128836,'79959182796760','20040817203239'); INSERT INTO cur VALUES (2875,0,'Вести_за_17._август_2004.,_Војска_вежба_у_позоришту','Извор: [http://www.novosti.co.yu/ Новости]\n\n==Војска вежба у позоришту==\n\nПРИЛАГОЂАВАЊЕ европским стандардима и реформа војске Србије и Црне Горе увели су могућност приговора савести, односно служења војног рока без оружја.\n\nПраво да на тај начин служи отаџбини од 37.000 регрута у нашој земљи, до сада је искористило 3.000 младића.\n\nСтатистике Европског бироа за приговор савести, огранка међународне мреже који се бави цивилном службом, наговештавају да би тај број до децембра могао да нарасте на 5.000 људи. На телефоне њиховог Инфо центра јавља се и до шездесет људи дневно, а у локалним војним одсецима све је већи број противника оружја, који би војску служили “код куће”. По правилу војник - цивил добија задужења у месту трајног боравка.\n\nВитешки дух и племенитост регрути тако оштре и радећи друштвено корисне послове. У Србији постоји 370 различитих установа које су са Министарством одбране склопиле уговор за пријем регрута. У Црној Гори тај број износи 196. Места су понудиле здравствене установе, центри за социјални рад, геронтолошки центри, образовне институције... У њима “приговарачи” углавном обављају послове за које су се школовали. У 180 болница и домова здравља у Србији, као и у 121 центру за социјални рад војници раде све послове, од испомоћи лекарским службама преко администрације и обезбеђења.\n\nУ Црној Гори највише места су понудиле основне школе. За послове помоћних професора, педагога и разне административне послове на располагању су 152 школе.\n\nУ Београду се војни рок, служи и у позоришту на Теразијама, београдској филхармонији, Друштву Црвеног крста, задужбини Светог манастира Хиландара, Студентском културном центру, Народној и Градској библиотеци. Београдским момцима најмилије је да војничку дужност обављају у Народном позоришту и Гинеколошко-акушерској клиници “Народни фронт”. У кући са даскам које живот значе тренутно их има око 90, а међу гинеколозима и акушерима око 80.\n\nЗанимљиво је да у Бјелој војник - цивил може да служи војни рок и у Центру за обуку ронилаца и помоћ на мору, док су места у ватрогасним службама отворена широм Црне Горе. Иако се чини да места за “приговараче” има на претек у ЕБЦО Балкан, тврде супротно. Постоји велики проблем око процедуре примања институција у систем цивилне службе. Универзитет у Београду и неке хуманитарне невладине организације већ шест месеци чекају на пријем. Проблем постоји и око плата, плаћања превоза и топлог оброка. Тако, за војнике из Ниша који су у цивилној служби у психијатријској установи у Горњој Топоници постоји организован превоз и редовна војничка плата од 309 динара месечно, док момци у Народном позоришту од марта нису добили ни динара, а трошкове превоза сносе сами. Ипак, и једни и други су задовољни организацијом цивилне службе. Ради се у две смене, посао није напоран, а после радне обавезе времена има на претек за све.\n\n===Није за ловце===\n\n- У цивилној служби не може се служити рок само уколико је младић члан ловачког и стрељачког друштва, носилац дозволе за ношење оружја, уколико је радио на пројектима за војску или осуђиван за акте насиља. У свакој другој варијанти, особа има право да као цивил служи војни рок. - објашњава Петар Милићевић, председник EBCO BALKAN.\n\n===Обука===\n\nСлужење војног рока у цивилу траје тринаест месеци. Постоји четири класе годишње, али се оне не поклапају са редовним војничким класама. Регрути првих месец дана пролазе кроз систем обуке у које су између осталог укључене разне кондиционе вежбе.\n\nЈ. ПЕТКОВИЋ','',124,'Милош','20040817203621','',0,0,0,1,0.110824069991,'79959182796378','20040817203621'); INSERT INTO cur VALUES (2876,10,'Изводи_из_вести_за_17._август_2004.','*Србија у 21. век уз крст, круну и Бога ([[вести за 17. август 2004., Србија у 21. век уз крст, круну и Бога|пуна вест]])\n*Биолошка картотека грађана? ([[вести за 17. август 2004., Биолошка картотека грађана?|пуна вест]])\n*Војска вежба у позоришту ([[вести за 17. август 2004., Војска вежба у позоришту|пуна вест]])\n*Коме „кључ у руке”? ([[вести за 17. август 2004., Коме „кључ у руке”?|пуна вест]])\n*Кентаур у циркусу ([[вести за 17. август 2004., Кентаур у циркусу|пуна вест]])\n*Кајманска фирма би јефтино \"Књаза\" ([[вести за 17. август 2004., Кајманска фирма би јефтино \"Књаза\"|пуна вест]])\n*Откриће археолога у Израелу ([[вести за 17. август 2004., Откриће археолога у Израелу|пуна вест]])\n*Опозиција не прихвата исход референдума у Венецуели ([[вести за 17. август 2004., Опозиција не прихвата исход референдума у Венецуели|пуна вест]])','',124,'Милош','20040817203837','',0,0,0,1,0.953558300135,'79959182796162','20040916145745'); INSERT INTO cur VALUES (2877,0,'Вести_за_17._август_2004.,_Биолошка_картотека_грађана?','Извор: [http://www.politika.co.yu/ Политика]\n\n==Биолошка картотека грађана?==\n\n\'\'Оваква база података била би драгоцена у случајевима сумње око замене деце у породилишту или приликом решавања случајева несталих, односно страдалих.\'\'\n\nИако су ДНК анализе и у свету и код нас увелико примењују, како у медицини тако и другим областима, ипак је у делу јавности са сумњом ако не и зебњом, примљена вест да се у Србији припрема посебан закон о националном ДНК регистру. Да ли ће се грађанима за потребе такве банке података узимати крв или је, можда, довољна и длака косе? А кад се поменути тестови и ураде, чему добијени налази треба да послуже?\n\nУпитани шта би могло да се крије иза регистра који претендује да буде и национални, поједини правни стручњаци били су затечени и уздржани. И док су други закони из истог пакета (који ускоро иде на јавну расправу) мање или више познати јавности, о поменутом се се углавном нагађа.\n\nДа ли држава уводи нову „биолошку” картотеку грађана? Бранислав Бјелица, заменик републичког министра правде негира такву намеру.\n\n===Под контролом државе===\n\n– О томе нема ни говора, нити је у питању прописивање обавезе да се ствара национални ДНК регистар свих грађана. Замишљен је као база података која би се пунила од случаја до случаја и сигурно не подразумева обавезу да, рецимо, сви грађани дају крв или узорак неког другог биолошког материјала како би била урађена ДНК анализа – категоричан је Бјелица.\n\nОсновна намера је била да се формира база података са ДНК профилима добијеним анализом биолошких трагова у централној форензичкој ДНК лабораторији. Идеја је да се рад једне такве лабораторије, која би имала својство правног лица и пословала у складу са прописима о јавним службама, уреди законом. Практично, била би под контролом државе, а закон би предвидео и одговарајуће поступке заштите прикупљених података.\n\nЛабораторија би, према предлогу, била у саставу Института за судску медицину.\n\nПоједностављено речено, на једном месту би се сабирали подаци о свим материјалним траговима, који су анализирани у разним судским поступцима, а служили би за формирање националне базе података. То значи да би се подаци ове врсте практично сакупљали у регистру у зависности од случајева у којима се ДНК анализа користи.\n\nМеђутим, заменик министра правде не крије да око неких предложених решења постоје и озбиљне дилеме. На пример, да се у поменутом регистру, сем налаза коришћених у разном врстама поступака пред судом, паралелно установи и ДНК збирка узорака узетих од осуђених за одређена кривична дела. Да ли такву обавезу треба прописати и законом?\n\nПо тој сугестији, били би обухваћени ДНК записи починилаца одређених кривичних дела као што су дела против живота и тела, дакле најтежи облици убистава, затим силовања, блудне радње, али и случајеви тортуре, разбојничких крађа с тешким последицама...\n\nСем врсте учињеног дела, други неопходан услов да се нечији ДНК налаз нађе у регистру био би да је лице осуђено на безусловну казну затвора дужу од једне године. Око обавезе „пописа” ове категорије лица у ДНК регистар постоје резерве, посебно из угла заштите права личности. Да ли ће се такве одредбе и наћи у закону – зависи од предстојеће јавне расправе, односно мишљења стручњака.\n\n===Утврђивање идентитета===\n\nДруги случајеви на које би се примењивао исти закон нису спорни. Поменута база података била би драгоцена приликом решавања случајева несталих, односно страдалих на Косову, у Босни и на другим подручјима и њихове далеко брже идентификације. Наиме, ту се подразумева сарадња родбине која би добровољним ДНК тестовима помогла напоре да се утврди идентитет у случајевима када се нађу остаци непознатих жртава.\n\n– Око валидности ДКН анализа као доказног средства нема спора и то је и у свету прихваћено као најпоузданији доказ идентификације, јер свако има свој јединствен ДНК запис. Нема дилема ни око формирања националног ДНК регистра кад се пронађу материјални трагови на лицу места, значи и жртава и НН починилаца. Намене су заиста многоструке – објашњава Бранислав Бјелица.\n\nСлучајеви у којима би оваква база података била драгоцена и омогућила решавање непознаница су и, рецимо, сумње око замене деце у породилишту, али и приликом утврђивања очинства (што баш нису ретке ситуације).\n\nНаравно, када се у случајевима разбојништава или убистава на лицу места пронађу биолошки трагови у том часу непознатих починилаца, ДНК запис сам по себи не значи много, све док се у даљем поступку не пронађе осумњичени. Степен сумње, подсећа саговорник, мора бити толики, да против такве особе буде покренут кривични поступак, односно судија донесе решење о спровођењу истраге и у склопу тога – решење о вештачењу.\n\nЈедна од тражених анализа може бити и она о вештачењу ДНК узорака. У том случају, анализа се ради по законском аутоматизму. Могуће је, међутим, каже Бјелица, да се такав тест обави и у преткривичном поступку када полиција има практично само индиције о могућем извршиоцу. У тој фази поступка било би нужно да се осумњичени сагласи да му се уради ДНК анализа.\n\nМарија Петрић','',124,'Милош','20040817204038','',0,0,0,1,0.658008945947,'79959182795961','20040817204038'); INSERT INTO cur VALUES (2878,0,'Џон_о_Нил_(John_O\'Neill):_Ненадмашни_геније','[http://www.teslaworld.com/english/2-Tesla.html John O\'Neill - TESLA]\n\n\nИзузетан приказ његове личности потпуно по укусу деведесетих година, налази се у чланку који је објавио Френклин Честер (Franklin Chester) 22 августа 1897. године у Цитизену. Он је овог научника окарактерисао следећим речима: \n\n\nШто се тиће саме његове појаве, нико га не може погледати, а да при томе не осети његову моћ. Он је висок 180 цм, а осим тога и врло витак. А ипак поседује огромну телесну снагу. Његове руке су врло велике, а његови прсти необицно дугачки, што указује на високу интелигенцију. Равну црну косу (готово да се не мозе замислити тамнија и сјајнија црна коса) носи зачешљану строго уназад, што још више наглашава обрисе његовог лица. Јагодичне кости су високе и изражене, што је карактеристика Словена. Кожа му има тон мрамора који након много година поприма прву нијансу жуте боје. Његове упале очи су плаве и сјаје попут ватре. Чини се да у њима светлуцају исте оне необићне искре које светле из његових уређаја. Његова енергична глава сужава се према бради, а брада изгледа готово само као тачка. \n\nНикада нити један човек није био испуњен вишим идеалима. Никада нити један човек није радио тако истрајно, тако озбиљно и тако несебићно за добробит целог људског рода. Новац му ништа не знаћи. Да је одлучио да поступи као Едисон, данас би вероватно био најбогатији човек на овом свету, а тек му је 40 година. Оно што код њега највише упада у очи је његова озбиљност. Тесла је несумњиво најозбиљнији човек у Неw Yорку. А ипак има изострен смисао за хумор и дивне манире. У неисквареној скромности нико га не може надмашити. Непознат му је сваки облик љубоморе. Никада достигнуча других људи није сматрао малима, никада није шкртарио са похвалама. Када говори, човек мозе само да слуша. И онај ко не зна о ћему говори, слуша га са одушевљењем. Чак и онај ко не схвата значење његових речи, мора предосечати њихово знаћење. Говори енглеским језиком високообразованог странца, без нагласка и без грешке. Осим тога, савладао је још осам других језика. Од када је тај човек стигао у Нјујорк, готово да се ништа није променило у његовом свакодневном животу. Станује у Герлаху, врло мирном мањем хотелу у 27 . Улици измедју Бродвеја и Шесте авеније. Свако јутро у девет сати појављује се у својој лабораторији, где проводи цео дан у свом необичном и тајанственом свету у потрази за новим сазнањима и новим енергијама. Док ради не трпи посматраће. Нико ништа не зна о његовим асистентима. С времена на време приреди јавну изложбу својих експеримената, а многи би људи дали све на свету да могу присуствовати једном таквом догађају. Он обићно ради до шест сати, али се може догодити да се у лабораторији задржи и дуже. За њега тама не представља препреку. Он производи своје сопствено дневно светло. Тачно у осам сати долази у беспрекорној вечерњој гардероби у Валдорф. Зими уместо већерњег сакоа носи капут са фраком. Таћно у десет сати диже се од стола и одлази у свој хотел, где се удубљује у своје проучавање, или поново одлази у лабораторију где проводи целу ноћ радећи.','',0,'62.243.199.166','20040817223414','',0,0,0,1,0.664145362873,'79959182776585','20040817223414'); INSERT INTO cur VALUES (2879,0,'Рес','Источни огранак [[Карпати|Карпата]] преко [[Стара планина|Старе планине]] у Источној Србији ствара Балкански планински систем Хема (Άιμα, хајма-крв, рођак, човек уопште, снага, живот). У митологији, [[Хем]] је син бога Северног Ветра [[Бореј]]е (βορεας, бореас-север, северни ветар). Хем је био ожењен Родопом (ков. од речи: ροδεος, ροδον родеос, родон-ружа, ружичаст, роса и речи: ωψ, ωπος опс, опос-лице, око, наликује), која му је родила сина [[Хеброс|Хебра]] (ков.од речи: \'ηβος, \'ηβη хебос, хебе-млад, зрелост, напон и речи: ρεω рео-струја, вода, река), данашња река [[Марица]]. Највећи врхови Родопа су [[Рила]] (ков. од речи: ριον рион-планински врх и речи: λα, λαας, ла, лаас-камен, хрид, прастар) висине 2925 м и [[Пирин]] (πυρ, πυρά пир, пира-огњиште, ватра, гроб, или πυρην пирен-језгро). Синоним Родопа је острво [[Родос]] код Додеканеза.\n\nЗа Родопске планине везан је и мит о трачком краљу Ресу, Ејонејевом сину. Рес (ρήσος, ресос, од ρηγνυμι регними-ломити, ударати; интересантно је овај појам успоредити са каснијим латинским rex, regis) је са оружјем и својим коњима ловио по [[Родопи]]ма, а дивље животиње су саме приступале његовом жртвенику.\nРес је као силни јунак, у последњој години тројанског рата, дошао са [[Трачани]]ма наоружан златним оружјем и са коњима бељим од снега, да помогне краљу [[Пријам]]у. Међутим, у борбама са [[Хелени]]ма, Рес је истог дана убијен, а његови остаци су враћени у родну Тракију и сахрањени у некој пећини. О начину на који је убијен oпширније сам писао на страни [[Беси]].\n\nРес је постао трачко божанство, сродан Трачком коњанику, који лови по шумама и планинама и као полубог борави у пећинама сребром богате Тракије. Ο Ресу је славни трагичар Еурипид (485-406) из Саламине, написао трагедију. Ресов култ [[трачки коњаник|трачког хероја коњаника]] и подунавског јахача, преноси се из мита у средњи век, све до светог Ђорђа и [[Краљевић Марко|Краљевића Марка]]. Недавно је у пећинама источне Србије пронађено пећинско сликарство, цртежи коња и јахача, који су настали у периоду између XV-VIII в. пне. (доматриос)','',0,'216.126.204.32','20040818190815','',0,0,0,0,0.296822678902,'79959181809184','20040818193725'); INSERT INTO cur VALUES (2880,0,'Вести_за_18._август_2004.,_Држава_дигла_руке_од_тешких_болесника','Извор: [http://www.blic.co.yu/ Блиц]\n\n==Држава дигла руке од тешких болесника==\n\n\'\'Зашто осигураници Фонда за здравство морају да скупљају прилоге за лечење?\'\'\n\nМедији у Србији су пуни молби људи који скупљају прилоге за операције у иностраним, али и домаћим болницама, као и новац за лекове и медицинска помагала. Углавном је реч о деци, која су уз то здравствено осигурана, али су њихови родитељи ипак од надлежних добили одговор да им држава не може помоћи.- Родитељи који нам се обраћају да помогнемо њиховој болесној деци, да сакупимо паре за неопходно лечење, јесу људи који су остали без икакве помоћи. Све те операције постају све скупље и скупље... И то је оно што ме брине - каже Ђоко Вјештица, који годинама води добротворне акције прикупљања помоћи за малишане којима су разне, често врло скупе операције у иностранству неопходне како би преживели.\n\nШеснаестогодишњој Ивани Гојковић из Нове Пазове неопходна је трансплантација јетре. До сада је у добротворној акцији прикупљено 45.000 од неопходних 110.000 евра за најјефтинију операцију ове врсте која се ради у Италији. Отац Љубомир Гојковић каже да је „покушао преко државе, али да није успео“.\n\n- Отишао сам у социјално, оно главно у Немањиној улици, и рекли су ми да само за децу до 14 година трошкове сноси држава. Њој је та дијагноза још од пре шест година, али су лекари са Инситута за мајку и дете одуговлачили. Мислим намерно. Говорили да ће се средити - каже Љубомир.\n\n- Осећао сам се никако када су ми рекли да не могу да плате. Мада знао сам да нема шансе. Такав је закон. Требало би да изгласају макар да деца до 18 година имају право на социјалне трошкове. То би била права ствар - тврди отац болесне девојчице.\n\n===Прерано пунолетство===\n\n- Од 1992. године фигурира та несрећна одредба о старосној граници. Требало би је померити бар на 18 година, али за то је потребна промена закона - каже за „Блиц“ Велимир Марјановић, директор сектора за инострано осигурање Фонда.\n\nОн за „Блиц“ каже да у складу са тренутно важећим законом држава финансира лечење у иностранству деце до навршених 15 година. Други услов јесте да се ради о обољењу које се не може успешно лечити у земљи, а постоји могућност за успех у иностранству.\n\nМарјановић објашњава да при доношењу одлуке да ли неком детету треба одобрити новац за лечење у иностранству није пресудно колико операција кошта, већ је једино релевантна одлука стручног колегијума.\n\n- Нико код нас не може да направи ниједну трансплантацију. Мени је несхватљиво да толико деце иде на операцију очију у Русију. За бар десеторо деце смо прикупљали новац за ту клинику „Фјодоров“. Мислим да би се овој земљи исплатило да пошаље неколико младих стручњака у Русију на специјализацију. Изненађује ме да тако банална ствар не може у земљи да се уради - каже Вјештица.\n\nАли да не скупљају људи новац само за операције у иностранству, сведочи прича Јелице Рудић, која уместо својих глувонемих рођака, родитеља сада петнаестогодишње Ане Марки, која је парализована, завршава послове са администрацијом.\n\n- Ана ће бити оперисана до краја месеца у приватном „Медикал центру“ у Београду. Ишли смо код нас у Суботици, у Завод за социјално. Рекли су: „Ми можемо само да вам обезбедимо у државним болницама, а код нас то нико не ради“. Међутим, Ани је пре четири године на Бањици оперисана десни кук. И тада је доктор рекао да не може. Али је њена мајка, не желим да доктору помињем име, позајмила паре и дала му. Оперисана је у року од пет дана. Позајмила је онда 1.000 марака које ни до данас није вратила. Да смо после тога имали за леви кук, она би данас била добро - каже Рудићева.\n\n===Свемоћна комисија===\n\nКако за „Блиц“ каже заменик директора Фонда за здравствено осигурање Рада Луковац-Марушка, у плану мреже здравствених установа који се финансирају из средстава завода је 266 различитих здравствених установа које одређује Влада Србије. Она истиче да је за одобравање средстава за операције како у земљи, тако и у иностранству пресудно мишљење стручног лекарског колегијума. Додаје да се Фонд не упушта „у медицинске одредбе“, тако да ако неком детету нису одобрена средства, „то нема везе са Фондом“.\n\n- Има превише прича и нетачних информација. Постоји правилник о условима и начину остваривања права здравственог осигурања од 14. априла ове године, који је донело Министарство здравља. Прописано је да здравствена установа, уколико оцени да је потребно, може да уведе листе чекања. Редослед се утврђује према томе који је пацијент ургентан. Листа која се формира везана је за медицинске критеријуме. Најчешће се то ради за резонанцу, коронографију, магнетну резонанцу, за скенер, операцију кукова, кардиохирургију. Постоји и правило за саму листу чекања. А ако пацијент осигураник тражи да буде оперисан пре него што дође на ред на листи чекања, он то може учинити. Али тада трошкове, на пример уградње материјала за кук сам сноси, а трошкове операције и све друге сноси Фонд - каже Луковац-Марушка.\n\nТо значи да пацијенти не чекају на операције због презапослености лекара, већ зато што Фонд нема новца да одмах плати материјал.\n\n===Не вреди ни препорука лекара===\n\nАли и болесници којима није неопходна операција имају проблема са здравственом администрацијом, чак и ако имају само три и по године. Трогодишњи Драган Марковић касни у психичком развоју и једини спас му је лечење у установи на Кипру. За тај пут му недостаје још преко хиљаду евра.\n\n- Нисмо се ни обраћали Фонду јер од државе не може ништа да се добије. Лекари су предложили да иде преко Завода за социјално на море јер има и тежак бронхитис, па су ми и то одбили. Два пута. Лекари су предложили, али када немаш тамо никога... Када је Драган имао четири, пет месеци, упутили су ме на магнетну резонанцу. По препоруци лекара. Али и то сам на крају платио из свог џепа у Тиршовој јер ме је и у ту Завод одбио. Ето, у таквој смо држави. Коме год у држави да се обратиш, сви кажу: „А што сте дошли код нас и ко вас је послао?“ - прича Драганов отац Владан, радник са платом од око 10.000 динара.\n\nЖељка Јевтић','',124,'Милош','20040818030141','',0,0,0,1,0.406065960604,'79959181969858','20040818030744'); INSERT INTO cur VALUES (2881,0,'Вести_за_18._август_2004.,_Обезбеђење_опет_упало_у_фабрику','Извор: [http://www.glas-javnosti.co.yu/ Глас јавности]\n\n==Обезбеђење опет упало у фабрику==\n\n\'\'Инспекција рада утврђује да ли је тај потез законит, генерални директор каже да већински власник није имао избора, а штрајкачи поручују да је у питању скандал.\'\'\n\nЗРЕЊАНИН - Након што је стотинак припадника приватног београдског обезбеђења \"ГПС Плус\", у понедељак, око 20 часова, ушло у Фабрику лекова \"Југоремедија\", јуче је у овој фармацеутској индустрији боравила инспекција рада, како би установила да ли је одлука актуелног руководства и већинског власника, македонске компаније \"Јака 80\" из Радовиша, о ангажовању \"ГПС плус\" била у складу са законом.\n\nГенерални директор \"Југоремедије\" Александар Радовановић каже да већински власник није имао другог начина да у предузеће уведе легално фабричко обезбеђење, којем штрајкачи, и након постигнутог договора, нису дозвољавали улазак у круг.\n\n===Изашао само један камион===\n\n- Иако је установљен минимум процеса рада и започета производња медикамената, штрајкачи нису дозвољавали да камиони са робом изађу из фабрике. Дозволили су да се из \"Југоремедије\" један контингент лекова, чија се вредност процењује на свега 70.000 динара, запути ка Суботици и то је било све - казао је Радовановић.\n\nОн је додао да штрајкачи нису именовали своје представнике, који би убудуће представљали половину легалног фабричког обезбеђења, како је, иначе, предложио менаџмент \"Југоремедије\". Очигледно је да, што се штрајкача тиче, не постоји воља да се стање у предузећу коначно нормализује - оценио је Радовановић.\n\n===Очекивала се стабилизација===\n\nСтеван Будишин, председник Штрајкачког одбора, каже да се у понедељак увече у фабрици појавила полиција како би спречила могуће инциденте између радника и припадника приватног обезбеђења. Будишин је рекао да су штрајкачи очекивали неки инцидент, пошто \"Радовановић увек предузима неке непредвиђене кораке у тренуцима када се преговори приведу крају\". Ово је скандал - напоменуо је Будишин.\n\nПрипадници обезбеђења \"ГПС Плус\", и раније су, односно неколико дана од почетка генералног штрајка, упали у касним ноћним сатима у \"Југоремедију\" и тада је дошло до краћег физичког сукоба са радницима, који је окончан интервенцијом полиције. Од тада су се интензивирали преговори око започињања производње, али су увек завршавани без договора. Када је републичко Министарство за рад и запошљавање наложило директору Радовановићу да обезбеди минималну производњу створени су реални услови да се ситуација у \"Југоремедији\", у којој три месеца није било производње, коначно стабилизује.\n\nТо се ипак није догодило јер су, према Радовановићевим речима, штрајкачи у почетку онемогућавали директоровим најближим сарадницима улазак у \"Југоремедију\", а касније су саопштили да не дозвољавају да се припадници фабричког обезбеђења појаве на својим радним местима.\n\nСтеван Будишин, председник Штрајкачког одбора, каже да се у понедељак увече у фабрици појавила полиција како би спречила могуће инциденте између радника и припадника приватног обезбеђења. Будишин је рекао да су штрајкачи очекивали неки инцидент, пошто \"Радовановић увек предузима неке непредвиђене кораке у тренуцима када се преговори приведу крају\". Ово је скандал - напоменуо је Будишин.\n\nПрипадници обезбеђења \"ГПС Плус\", и раније су, односно неколико дана од почетка генералног штрајка, упали у касним ноћним сатима у \"Југоремедију\" и тада је дошло до краћег физичког сукоба са радницима, који је окончан интервенцијом полиције. Од тада су се интензивирали преговори око започињања производње, али су увек завршавани без договора. Када је републичко Министарство за рад и запошљавање наложило директору Радовановићу да обезбеди минималну производњу створени су реални услови да се ситуација у \"Југоремедији\", у којој три месеца није било производње, коначно стабилизује.\n\nТо се ипак није догодило јер су, према Радовановићевим речима, штрајкачи у почетку онемогућавали директоровим најближим сарадницима улазак у \"Југоремедију\", а касније су саопштили да не дозвољавају да се припадници фабричког обезбеђења појаве на својим радним местима.\n\n===Инспекторка рада заробљена јер су блокирани сви излази===\n\nПрема речима Живке Ђурић, помоћника министра за рад и запошљавање, ситуација у \"Југоремедији\" већ превазилази надлежости и могућности инспекције рада, јер се више не зна шта је камен спотицања.\n\n- Пресудом Трговинског суда докапитализација предузећа је легално завршена, тако да ово што се тренутно дешава у зрењанинској фабрици лекова превазилази могућности Инспекције рада, која је досад урадила све што је у њеној моћи - објашњава Ђурићева. Она је додала да би у овај проблем требало да се укључе и друге државне институције и да је инспекторка још затворена у фабрици јер су штрајкачи затворили све улазе у фабрику.','',124,'Милош','20040818030448','',0,0,0,1,0.964781149274,'79959181969551','20040818030757'); INSERT INTO cur VALUES (2882,0,'Вести_за_17._август_2004.,_Држава_дигла_руке_од_тешких_болесника','#REDIRECT [[Вести за 18. август 2004., Држава дигла руке од тешких болесника]]\n','Вести за 17. август 2004., Држава дигла руке од тешких болесника moved to Вести за 18. август 2004., Држава дигла руке од тешких болесника',124,'Милош','20040818030744','',0,1,0,1,0.688382601075231,'79959181969255','20040818030744'); INSERT INTO cur VALUES (2883,0,'Вести_за_17._август_2004.,_Обезбеђење_опет_упало_у_фабрику','#REDIRECT [[Вести за 18. август 2004., Обезбеђење опет упало у фабрику]]\n','Вести за 17. август 2004., Обезбеђење опет упало у фабрику moved to Вести за 18. август 2004., Обезбеђење опет упало у фабрику',124,'Милош','20040818030757','',0,1,0,1,0.869020721753147,'79959181969242','20040818030757'); INSERT INTO cur VALUES (2884,0,'Вести_за_18._август_2004.,_Просјачка_опера','Извор: [http://www.ekonomist.co.yu/ Економист]/[http://www.danas.co.yu/ Данас]\n\n==Просјачка опера==\n\nАко неко, као што народ каже, стоји на мосту или испред цркве, дакле проси, има бар четири опције. Под А, Б, Ц и Д (а није скеч из Монти Пајтона о шпанској инквизицији). Прво, може само да испружи руку и узда се у разумевање пролазника. Друго, може да тражи одређену суму новца, углавном са отрцаном причом о лековима и болници. Треће, ако прима и у натури, најупутније је поменути глад, хлеб и млеко. Четврто, може отворено да пита за пакло цигарета или \"унуче\" било чега. Колико год ова последња варијанта изгледала безобразно, и с њом су већи изгледи на успех него што је вероватноћа да ће добити тражену суму новца.\n\nЗашто је ова мала лекција из просјачке социологије важна и за државу? Зато што је истовремено и лекција из основа економске науке. Порези, доприноси, акцизе, разни други намети и харачи, увек се лакше и издашније наплаћују у мањем износу од више обвезника, под усовом да ономе ко плаћа не оптерете претерано џеп. Озбиљнијим економским речником препричано, ако се ради о привреди и предузетницима, пореском политиком треба их стимулисати да што више зараде. Кад зараде више, и са нижим пореским стопама ће бити више новца у буџету. Када су грађани у питању, са нижим стопама ће ређе избегавати да плате обавезе према држави.\n\nБила би све ово празна, или бар општа и уџбеничка прича да јавност прошлих дана није узнемирена најавом о поскупљењу кафе, страних алкохолних пића и цигарета, због знатно увећаних акциза. Људи који се баве увозом тврде да шверц поново постаје масовна делатност. Добро, званично је демантовано да поскупљење цигарета има икакве везе са акцизама. Али, проблем је и у ономе - кога змија једном уједе... Новинари су се, а лето је па је мање дешавања и саговорника, увелико расписали и распричали о овој теми. По кафанама ће једино Олимпијске игре бити препрека за овај психолошки удар на стабилност економије. Да ли се то некоме привиђа или не, али много их је који тврде да су \"својим очима\" видели уличне продавце цигарета и кафе, да \"на оном ћошку\" стоји човек са пластичним флашама бензина, да су и сами јутрос морали да промене 50 евра код уличног дилера јер у мењачницама и банкама није било новца. Неки љубитељи природе тврде да се хијене и лешинари сакупљају пре него што лавица и помисли да крене у лов на ручак. Тако се и код тзв. обичног грађанина и на најмањи наговештај склапа цела слика онога што је одгледао и проживео током читаве једне деценије. Инфлација, празне радње, дилери...\n\nПроблем ове државе свакако је то што је, за сопствене способности и финансијску моћ, преузела превелике обавезе. Јесте кренула приватизација и отпуштање нерационално и непотребно запослених, али \"са људским ликом\". Пензионерима више нису смеле да касне пензије, социјална давања су надокнађена за више месеци или година, почело и да се гради, да се чисте и сређују улице, да се помаже култури. Само \"диамондс аре форевер\", али не и донације из иностранства. Новца јесте било више него пре, грађани баш и нису исказали адекватну захвалност на извесном бољитку, али економија није функционисала ништа боље него пре.\n\nЗашто? Зато што је у потпуности задржана концепција државе и извршне власти као свеопштег предузетника. Министри су остали директори целе привреде, гувернери су директори свих банака. Недостајао им је још само онај некада замишљени велики компјутер у Владивостоку, у који би се сабирале све информације, па би се тачно знало колико ексера, и по којој цени, треба железници, фабрици намештаја или произвођачима ципела. Још када је на све то скрпљена некомпетентна влада, која није у стању да организује ни сопствени приватни живот, а камоли комплетан привредни живот, ствари су морале да се заоштре и искомпликују. А, као у оном вицу када човек стално добија батине зато што га добронамерник брани од силеџије изазивајући овог другог да га поново удари - требало би свима рећи: \"Молим те, немој више да ме браниш\", Црква брине о душама и државним симболима, политичари о националним интересима, они што се у власти баве економијом о сваком предузећу понаособ. Нека брину, али то не значи да су власници ни душа, ни државних и националних интереса, ни профита сваког предузећа и џепа сваког грађанина. Секундарни посао им је да прерасподељују оно што су други створили, па и то само у складу са општом вољом. Примарни је да свакоме обезбеде услове да нешто створи.','',124,'Милош','20040818030837','',0,0,0,1,0.595445571745,'79959181969162','20040818030837'); INSERT INTO cur VALUES (2885,0,'Вести_за_18._август_2004.,_„Банат”_(ни)је_„Хемофармов”','Извор: [http://www.dnevnik.co.yu/ Дневник]\n\n==„Банат” (ни)је „Хемофармов”==\n\n\'\'Реаговање вршачке телевизије.\'\'\n\nВРШАЦ: Поводом захтева дванаест политичких странака које делују у Вршцу да им се на Телевизији „Банат” обезбеди равноправан третман у праћењу предизборних активности, како се то чини за листу „Вршачка регија - европска регија”, огласила се главна и одговорна уредница, в.д. директора „Баната” Весна Сретеновић.\n\n„Хемофарм” није иницијатор и носилац идеје оснивања Покрета „Вршачка регија - европска регија”, већ председник Концерна „Хемофарм” Миодраг Бабић, а 12 представника странака потписало је допис у коме је изнета та нетачна констатација. Миодраг Бабић има право да иницира оснивање покрета и удружења, снагом свог ауторитета окупљајући људе око својих идеја, не кријући се иза величине фирме, наводи се у допису Весне Сретеновић.\n\nТелевизија „Банат”, каже се даље у допису, није „Хемофармова”. Највећи акционар ТВ „Банат” је Фондација „Хемофарм”, која није кћеринска кућа Концерна. „Хемофарм” јесте најзаслужнији што је Вршац добио прелепу спортску халу „Миленијум”, али није њен власник, већ један од акционара. Осврћући се на наводе нашег текста - „Банат” фаворизује једну листу?, Весна Сретеновић о кандидату Покрета „Вршачка регија - европска регија” за градоначелника Вршца каже: „Јовица Заркула није шеф одборничког клуба Социјалистичке партије Србије, мада није спорно да је то био. Покрет „Вршачка регија - европска регија” окупља људе око идеје развоја Вршца и регије без обзира на страначке, верске, националне и било које друге различитости”.\n\n„На захтев странака за објективним и равноправним информисањем јасно сам прецизирала да ће у информативним емисијама о активностима странака, удружења и кандидата свима бити посвећено исто време. При том сам напоменула и цену сата закупљеног термина, јер ми не радимо ништа што није у духу професије и праксе других медија”, наводи Весна Сретеновић.\n\nУредница „Баната” негативно реагује и на новинарску констатацију да је из градског буџета прошле године уложено поприлично новца у ову медијску кућу, па би сходно томе она морала бити у служби свих странака и грађана.\n\nХ. В.','',124,'Милош','20040818031155','',0,0,0,1,0.860917015402,'79959181968844','20040818031155'); INSERT INTO cur VALUES (2886,10,'Изводи_из_вести_за_18._август_2004.','*Нужно осавремењавање наставе ([[вести за 18. август 2004., Нужно осавремењавање наставе|пуна вест]])\n*Немачка: Страх од сиромаштва ([[вести за 18. август 2004., Немачка: Страх од сиромаштва|пуна вест]])\n*„Банат” (ни)је „Хемофармов” ([[вести за 18. август 2004., „Банат” (ни)је „Хемофармов”|пуна вест]])\n*Просјачка опера ([[вести за 18. август 2004., Просјачка опера|пуна вест]])\n*Обезбеђење опет упало у фабрику ([[вести за 18. август 2004., Обезбеђење опет упало у фабрику|пуна вест]])\n*Држава дигла руке од тешких болесника ([[вести за 18. август 2004., Држава дигла руке од тешких болесника|пуна вест]])','',124,'Милош','20040818031350','',0,0,0,1,0.807799260974,'79959181968649','20040818031527'); INSERT INTO cur VALUES (2887,0,'Вести_за_18._август_2004.,_Немачка:_Страх_од_сиромаштва','Извор: [http://www.novosti.co.yu/ Новости]\n\n==Немачка: Страх од сиромаштва==\n\n(Од сталног дописника.)\n\nОД ПОЧЕТКА седмице су поново широм Немачке, али претежно у источним покрајинама, одржане масовне демонстрације против социјалних реформи које спроводи влада Социјалдемократске партије и Зелених. Подаци о броју демонстраната су различити, али је непобитно да су протести забележени у равно стотину градова. Сада и у Хамбургу, Каселу, Бохуму, Сарбрикену и другим местима у западној Немачкој.\n\nПрви пут одржане су и у Берлину, и то испред седишта СПД и задужбине Вилија Бранта, демонстрације против пакета закона “Харц 4”, којима се знатно смањује помоћ незапосленима, окупиле су око 20.000 људи. У Лајпцигу, исходишту организованих протеста, пред Николајевском црквом окупило се двадесетак хиљада демонстраната. То место и главна парола демонстраната “Ми смо народ!”, сасвим по рецепту из 1999, с почетка рушења ДДР, највише пече канцелара Шредера и његове сараднике, а аналитичаре наводи на закључак да је ђаво однео шалу и да ће се протести све више ширити. Први пут се у послератној Немачкој догађа да база жестоко демонстрира против социјалиста, оптужујући их да раде против интереса радника.\n\nЗаиста, канцелар Герхард Шредер почиње да личи на неку врсту “Горбачова из Хановера”, јер ради оно што би требало да буде посао грађанске опозиције и капитала. Послодавци га са задовољством подржавају, а опозиција ЦДУ/ЦСУ убира поене. Највише вајде има, међутим, партија бивших источнонемачких комуниста ПДС, која у неким источним покрајинама већ постаје најјача. Ипак, политиколози упозоравају да се револт лако може окренути у корист крајње деснице, што је немачка “традиција”.\n\nКанцелар Шредер је, иначе, већ оптужио ПДС и ЦДУ/ЦСУ за “популизам”, те да стварају “народни фронт” против његове владе. То, и чињеница да ће огромна већина међу незапослених 4,4 милиона Немаца практично бити изједначена с клошарима и “професионалним” стално незапосленима, појачава револт.\n\n===Крива глобализација===\n\nНезапослени коштају Немачку око 72 милијарде евра годишње. Без обзира колико то изгледало невероватно много, толико ова земља месечно заради од извоза. Такозвани мали човек осећа да се иза “Харц 4” крије интерес капитала и глобализација, па се све више буни.\n\nД. СЕКУЛИЋ','',124,'Милош','20040818031453','',0,0,0,1,0.289907830902,'79959181968546','20040818031453'); INSERT INTO cur VALUES (2888,0,'Вести_за_18._август_2004.,_Нужно_осавремењавање_наставе','==Нужно осавремењавање наставе==\n\n\'\'Да реформа не буде промашај.\'\'\n\nАко се не варам наше ново министарство просвете ће, при реформисању школске реформе коју је започело претходно министарство, поклањати пажњу првенствено (а можда и једино) организацији школског система, наставним садржајима (наставним плановима и програмима) и наставним средствима (уџбеницима и училима), одгађајући осавремењавање и рационализацију начина обављања наставе за ко зна када. Тиме ће направити велику грешку.\n\nМного шта у реформским идејама и остварењима претходног министарства просвете збиља није било прихватљиво, али за инсистирање на модернизацији и усавршавању начина остваривања наставне делатности свакако му се мора одати дужно признање. Мада су многе од мера које су у том правцу предузимане представљале педагошке промашаје, за похвалу је то што је указивано на чињеницу да нам већина наставника (углавном не својом кривицом) поучава ученике на застарео и недовољно ефикасан начин и што се покушавало (нажалост обично импровизаторски) да се то промени.\n\nРазуме се, и те како је важно да школски систем буде организован у складу с реалним и потребама и могућностима друштва и његових чланова; да наставни планови обухвате предмете који обезбеђују образованост од које ће и ђаци и читава заједница имати највише користи а наставни програми све оно, и само оно, што је у одговарајућим научним, уметничким односно техничким дисциплинама најосновније и најважније; да уџбеници буду стручно и педагошки беспрекорни и да школе располажу најмодернијим училима. Све то, међутим, мало вреди ако начини обављања наставе остану онакви какви су сада.\n\nЗамислимо да нам је нечији чаробни штапић поклонио идеалну организацију школског система, идеалне наставне планове, наставне програме и уџбенике и идеална учила. Замислимо уз то и да се у тиме побољшаним школама и даље ради на уобичајени начин: да ученици више-мање само слушају и посматрају оно што им наставници казују и показују у готовом виду и настоје да саслушано и виђено што потпуније (најчешће механички) меморишу (да би га умели што буквалније репродуковати) – уместо да им се омогућује да што самосталније, сопственом мисаоном активношћу, долазе до одговарајућих знања.\n\nРезултати који би се постизали у таквој школи не би били много бољи од резултата наших постојећих школа. То би дискредитовало и иновирану организацију школског система, и усавршене наставне планове и програме, и модернизоване уџбенике и учила.\n\nШкола која се добија осавремењавањем и рационализацијом само организације школског система, наставних садржаја и наставних средстава (уз занемаривање иновирања начина обављања наставе) личи на фабрику која располаже лепом новом зградом, добрим производним плановима, свим потребним сировинама и савременим машинама, али се у њој ипак ради онако како се у фабрикама радило пре, рецимо, стотинак година.\n\nЗнам да се с реченим не могу сложити они који сматрају да су резултати наших школа задовољавајући (што би значило да су задовољавајући и начини рада који до таквих резултата доводе). Сви који су у то уверени позивају се на чињеницу да многи наши људи постижу широм света запажене професионалне успехе, па из тога закључују да су битније промене у нашем школству излишне.\n\nПодсетио бих их, међутим, на то да се у свет већ годинама отискују већином најобразованији и најспособнији млади људи (који су, неретко, темељно образовани не захваљујући школи, већ упркос њој) и да су универзитетски наставници с разлогом све незадовољнији образованошћу својих нових студената. Тиме не желим да оцрним наше школство, већ да укажем на неодрживост схватања да су непотребне суштинске промене у дидактичкој делатности наших наставника.\n\nВерујем да се ново министарство просвете одлучило за реформисање школске реформе, која је већ била у току, у уверењу да она не задовољава и да је стога треба кориговати. Међутим, ако се при том не заложи за замењивање предавачко-испитивачке наставе активном и креативном наставом – та реформа реформе представљаће промашај.\n\nДа до тога не би дошло, министарство просвете би иновирању начина наставног рада морало посветити посебну пажњу.\n\nМилан Баковљев\nПрофесор Универзитета','',124,'Милош','20040818031526','',0,0,0,1,0.153059223272,'79959181968473','20040818031526'); INSERT INTO cur VALUES (2889,0,'Упутство_за_постављање_вести','==Упутство за постављање вести на српској Википедији==\n\n===Зашто вести?===\n[[Википедија]] је [[медиј]]. И то не обичан, већ надасве динамичан. Само један човек може одржавати вести и то тако што томе посвети пола часа свог времена дневно. Сматрам да се оваквим радом може створити [[медиј]] који неће бити ни од кога зависан, чиме ће моћи доносити тачне информације без длаке на језику. И то на [[српски језик|српском језичком простору]], где такав [[медиј]] још увек не постоји.\n\nУ тренутку када српска [[Википедија]] буде имала десетак и више активних корисника, постављање вести биће поприлично рутински. Тада бисмо се могли организовати тако да свако понаособ покрива одређени део вести, што би допринело квалитетнијем одабиру вести. У овом тренутку ([[август]] [[2004]].) вести махом постављам ја, тако да сам се сузио на по једну вест из одређеног броја наших медија који имају своје сајтове на [[Интернет|Интернету]]. Списак се може наћи на страници [[медијске куће|списка медијских кућа]]. И ту страницу би требало временом допуњавати. Сада се на њој налазе само странице на [[српски језик|српском језику]].\n\n===Поступак додавања вести===\n#Отворите [[Главна страна|Главну страну]].\n#У новим прозорима или новим картицама (нови табулатори) отворите стране: [[архива вести]] и [{{SERVER}}{{localurl:Template:Вести|action=edit}} измена].\n#Са странице [[архрива вести|за архиву вести]] отидите на одговарајући месец (у овом случају, то је [[архива вести за август 2004.]]), па на њој кликните на измену, односно \"edit\".\n#У овом тренутку довољно је да стоје вести за три дана. У случају да има више вести, биће потребно оставити можда и само један дан, а у случају да су вести врло динамичке, вероватно ће се морати правити нови [[Посебно:Templates|темплејт]] који би садржао само изводе за текући дан, док би се пуне вести (тачније, њихов списак) могле читати на некој посебној страни.\n#Изводе из вести за последњи дан са странице [{{SERVER}}{{localurl:Template:Вести|action=edit}} за измену вести] пребаците на врх архиве: Означите тај текст на страници [{{SERVER}}{{localurl:Template:Вести|action=edit}} за измену вести], учините акцију \"исеци\", тј. \"Cut\" (обично је у питању комбинација тастера Ctrl+X), па на страници [{{SERVER}}{{localurl:Архива вести за август 2004.|action=edit}} за измену архиве вести] за одговарајући месец на врху учините акцију \"уметни\", тј. \"Paste\" (обично је у питању комбинација тастера Ctrl+V).\n#Снимите архиву вести. Овај прозор (или ова картица) вам више неће требати, тако да је можете угасити.\n#На страници [{{SERVER}}{{localurl:Template:Вести|action=edit}} за измену вести] додајте аналогно горе линију која ће бити веза ка измену темплејта за текући дан. (Узимам да је текући дан [[19. август]] [[2004]].) Садржај те линије треба да изгледа:\n#:[[19. август]] [[2004]]. [{{SERVER}}{{localurl:Template:изводи из вести за 19. август 2004.|action=edit}} измена вести]\n#:{{изводи из вести за 19. август 2004.}}\n#:*Приметите да на три места морате променити датум!\n#Немојте ову страницу снимати, пошто ће се измена одмах одразити на насловну страну. Кликните само на \"Прикажи претпреглед\".\n#Црвеним означено појавиће вам се (лоше форматирана) веза чије ће име бити \"Template:Изводи из вести за 19. август 2004.\" Нека вас то не брине. Отворите ову страну у новом табулатору или новом прозору; чиме ћете добити празну страну за унос нових вести. Прекопирајте следећу линију и поставите одговарајући датум:\n#:* ([[вести за 19. август 2004., |пуна вест]])\n#Ове линије умножите онај број пута колико ћете имати нових вести (једном, два пута, више пута). Наслов вести убаците одмах иза звездице једном и непосредно испред знака \"|\" други пут.\n#*Ја обично у овом случају притискам дугме \"Прикажи претпреглед\" пошто убацујем вест по вест, па ми је потребно да и у следећем кораку могу опет да мењам ту страну. Ако ви, пак, снимате једну вест или имате унапред припремљене све вести које желите поставити, можете слободно притиснути дугме \"Сними страницу\".\n#Отворите у новом прозору или новом табулатору везу која се црвени а име јој је \"пуна вест\" поред сваког наслова који сте унели.\n#У новим прозорима или табулаторима унесите одговарајуће вести, а потом снимите страницу.\n#Не заборавите да на крају снимите стране [[Template:Вести]] и страну вести за одговарајући дан!\n#Проверите на [[Главна страна|Главној страни]] како изгледају сада вести.\n\n===Напомене===\n\n====Техничке напомене====\n#У случају да додајете вест за већ створени дан, имајте на уму да (очигледно због грешке у софтверу) морате отићи и на страницу [{{SERVER}}{{localurl:Template:Вести|action=edit}} за измену вести] и снимити је без измена, не би ли се на насловној страни појавила ваша нова вест.\n#Чак и они дневни, недељни или месечни листови који излазе ћирилицом, обично имају своју страницу на [[Интернет|Интернету]] латиницом. За превођење из латинице у ћирилицу препоручујем вам једноставан али изузетно ефикасан програм који је написао [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa/ Александар Веселиновић], а цео посао обавља у [[програмски језик JavaScript|програмском језику JavaScript]]. У питању је [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa/jsvucko.html JavaScript верзија програма Вучко].\n#За пример вести можете узети [[вести за 18. август 2004., Немачка: Страх од сиромаштва|ову вест]]. (Дакако, може и нека друга, ово је само пример за вест коју сам поставио данас.\n\n====Стилске напомене====\n#Било би добро када би унутар сваке вести постојали [[виклинк|виклинкови]]. У питању су унутрашње или спољашње везе према објашњењу појмова и оно што је једна од главних особености софтвера на коме лежи [[Википедија]]. У овом тренутку ја то не чиним, пошто би ми требало знатно више времена ако бих означавао сваку вест. У будућности, када више људи буде радило на вестима, када свако дода по једну вест, биће могуће означавати сваку од њих.\n#Водите рачуна о односу броја вести према величини левог потпоља у црвеном пољу. Ако је број вести премали, десно потпоље ће много штрчати на доле; ако је број вести превелик, лево поље ће много штрчати. Није неопходно да се поља у милиметар слажу, али је потребно да одступања не буду превелика.\n#Како покушавамо саградити медиј, морамо и радити као медиј. Неопходно је увек наводити извор вести. Ја то чиним тако што изнад наслова унутар стране унесем текст аналоган овом (узмимо да је Политика извор):\n#:Извор [http://www.politika.co.yu/ Политика]\n#*У случају да се Политика, узмимо, позива на Танјуг, тада би требало уписати следеће:\n#*:Извор [http://www.tanjug.co.yu/ Танјуг]/[http://www.politika.co.yu/ Политика]\n#*Када су у питању два или више извора, уписују се оним редом одакле иде извор информација. Ако је Бета преузела вест од Срне, а Б92 од Бете, онда се иде редом: Срна/Бета/Б92.\n#Наслов вести почиње заглављем два. Ово се заглавље означава са два знака једнако (==) на почетку и на крају реда у коме се налази заглавље. Тако наслови у унутрашњем делу вести требају почињати од степена три (===).\n#Обично не бележим наднаслов ако има поднаслова или га покушам убацити у наслов. У случају да вест нема поднаслов, наднаслов долази на његово место. Ово и није неко најсрећније решење, али ко се јави са бољом идејом за изглед стране, нека слободно овде то напише, па да то почнемо користити.\n\n===Остале напомене===\n#Ова страна није готова, али сам је овакву написао, пошто је неопходно постојање технологије за унос вести и експлицитно, иако иоле искусном [[Википедијанци|Википедијанцу]] неће бити тешко да схвати структуру вести. Требало би да испишем и неке назнаке о могућим правцима развоја вести на српској [[Википедија|Википедији]], као и упуство за постављање вести из слободног софтвера.\n\n===Верзије===\n#([[18. август]] [[2004]].) Технологија постављања вести је специфична за српску Википедију. Иницијални процес направио сам ја, [[Корисник:Милош|Милош Ранчић]], па ме слободно кудите ако нешто не ваља; а ако желите нешто да мењате, био бих вам захвалан ако бисте ми то јавили [[Разговор са корисником:Милош|путем моје стране за разговор]], иако би главна расправа о овој проблематици требало да се налази на [[Разговор:Упутство за постављање вести|подстраници за разговор ове стране]]. (Наравно, ово се односи на технологију, а не на постављање конкретне вести; то радите по свом разуму.) Такође, ако неко нешто мења у процесу, било би добро да се упише, као и да упиште испод које су разлике између претходне верзије и његове/њене.','Враћено на последњу измену од корисника Милош',108,'Djordjes','20050104081930','',0,0,1,0,0.029292358099,'79949895918069','20050104081930'); INSERT INTO cur VALUES (2890,0,'Архива_актуелности_на_српској_Википедији','\'\'\'[[25. јануар]] [[2005]].\'\'\': Српска Википедија је добила свој 7000. чланак! За њега је највероватније одговоран [[Корисник:Golija|Golija]], због његовог вредног рада на чланцима последњих дана. (7000. чланак је обзнањен на [http://meta.wikimedia.org/ Мети]: [http://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_News на страници за новости]).\n\n\'\'\'[[16. новембар]] [[2004]].\'\'\': \'\'\'16. новембар 2004. године је историјски датум. [[Википедија]] је постала највећа енциклопедија у западном свету.\'\'\' Ако на простору [[Русија|Русије]] и [[Народна Република Кина|Кине]] (или гдегод другде) има већих енциклопедија, несумњиво је да ће ускоро и оне бити достигнуте. Од сада су ствари јасне: [[Енциклопедија Британика]] је сада само статусни симбол. Информације се траже на [[Википедија|Википедији]]. Погледајте [http://slashdot.org/comments.pl?sid=129854&threshold=0&commentsort=3&tid=95&tid=1&mode=thread&cid=10836303 чланак на Слешдоту].\n\n\n\'\'\'[[14. септембар]] [[2004]].\'\'\': [http://www.goethe.de/kug/mui/int/thm/en162039.htm Гетеов институт] о [[Википедија|Википедији]].\n\n\n\'\'\'[[10. септембар]] [[2004]].\'\'\': Ко од [[Википедија:Википедијанци|Википедијанаца]] жели налог на [http://www.gmail.com Gmail]-у, нека се пријави на (привременој) страни [[Википедија:налог на Gmail-у|за причу о налогу на Gmail-у]]\n\n\'\'\'[[6. септембар]] [[2004]].\'\'\': О [[Википедија|Википедији]] на [http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/3624384.stm BBC-ју]!\n\n\'\'\'[[1. септембар]] [[2004]].\'\'\': У току протеклих месец дана српска [[Википедија]] се [[:en:Wikipedia:Multilingual_statistics|попела за петнаест места]] и званично се налазимо на 26. месту; иза [[:hr:|хрватске]], а испред [[:ko:|корејске]]. За собом смо оставили Википедије иза којих стоји много више и/или много богатији људи: [[:wa:|валонска]], [[:id:|индонезијска]], [[:ms:|малајска (малезијска)]], [[:cs:|чешка]], [[:la:|латинска]], [[:hu:|мађарска]], [[:tr:|турска]], [[:el:|грчка]], [[:is:|исландска]]... Ако наставимо овом брзином да радимо, ући ћемо међу првих петнаест, остављајући за собом и такве Википедије, као што су [[:ru:|руска]], [[:sl:|словеначка]], [[:et:|естонска]], [[:ro:|румунска]], [[:uk:|украјинска]], [[:ca:|каталонска]], [[:bg:|бугарска]], [[:no:|норвешка]], [[:fi:|финска]] и [[:he:|хебрејска]].\n\n\'\'\'[[18. август]] [[2004]].\'\'\': Написано је [[упутство за постављање вести]] на српској [[Википедија|Википедији]]. Прочитајте га и придружите се ако вас занима ова врста медијског рада.\n\n\'\'\'[[1. август]] [[2004]].\'\'\': Објављени су битни догађаји са српске Википедије (са малим закашњењем) на [http://meta.wikimedia.org/ Мети]: (1) јубиларни 1000. чланак ([http://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Announcements#Number_of_article_milestones на страници за јубиларне чланке] и [http://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_News#Aug_1_2004 на страници за новости]) и (2) нови дизајн ([http://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_News#Aug_1_2004 на страници за новости]).\n\n\'\'\'[[31. јул]] [[2004]].\'\'\': Српска Википедија има нови дизајн. Ваше сугестије, примедбе и похвале добродошле су на [[Разговор:Главна страна|страници за разгвор]].\n\n\'\'\'[[21. јул]] [[2004]].\'\'\': Српска Википедија је добила свој 1000. чланак! За њега је одговоран [[Корисник:Avala|Авала]], а због лоше синхронизације софтвера претпостављамо да је у питању одредница [[Сатурн]] (можда је у питању и одредница [[Нептун]]).\n\n\'\'\'[[17. јул]] [[2004]].\'\'\': Имамо много тога да урадимо. Ако желите, дођите на страницу на којој је [[Википедија:списак послова|списак послова]] и прикључите се неком од њих. И ваши предлози везани за спремање српске Википедије су више него добродошли. Наравно, ако вам више прија да пишете нове чланке, немојте се устручавати да заобиђете ове друштвене обавезе. Мада би, свакако, било лепо да поспремимо ствари у својој кући.\n\n\'\'\'[[13. јул]] [[2004]].\'\'\': Учестале су примедбе везане за непостојање српске Википедије на [[латиница|латиници]]. Како је неопходно расправити о овом питању и могућностима његовог решења, погледајте страницу [[расправа о писмима на српској Википедији]] и укључите се у расправу.\n\n\'\'\'[[12. јул]] [[2004]].\'\'\': Погледајте обавезно [[расправа о преводу интерфејса|расправу о преводу интерфејса]] и прикључите се њој! Трајаће до краја јула.\n\nСхватите да је од велике важности да се у расправу о преводу интерфејса укључи што већи број људи са квалитетним предлозима. Српска Википедија још увек није толико нарасла, па се још увек могу правити овакве промене. То ће бити јако тешко када будемо имали неколико хиљада добрих и повезаних чланака!','',170,'Покрајац','20050303172939','',0,0,0,0,0.963293722814,'79949696827060','20050303172939'); INSERT INTO cur VALUES (2891,10,'Изводи_из_вести_из_слободног_софтвера_за_16._август_2004.','Изашао је нови софтвер: [[Syslinux, слободни софтвер|Syslinux 2.11 (Default)]], [[Roxen WebServer, слободни софтвер|Roxen WebServer 4.0.141 (Default)]], [[AbiWord, слободни софтвер|AbiWord 2.0.10 (Default)]], [[BusyBox, слободни софтвер|BusyBox 1.0.0-rc3 (Default)]], [[amavisd-new, слободни софтвер|amavisd-new 2.1.0 (20040815) (Default)]]','',124,'Милош','20040818072254','',0,0,0,1,0.10542784869,'79959181927745','20040818072254'); INSERT INTO cur VALUES (2892,6,'Српскословенски1.jpg','','',24,'Domatrios','20040818102004','',0,0,0,1,0.279955836273689,'79959181897995','20040818110011'); INSERT INTO cur VALUES (2893,6,'Српскословенски2.jpg','','',24,'Domatrios','20040818102052','',0,0,0,1,0.792717046842647,'79959181897947','20040818110011'); INSERT INTO cur VALUES (2894,0,'Српскословенски_језик','*[[Преписивање књига]]\n\n[[hr:Slavenosrpski jezik]]','+hr:',21,'Romanm','20040820172004','',0,0,1,0,0.438736488316,'79959179827995','20040820172004'); INSERT INTO cur VALUES (2895,0,'Преписивање_књига','Преписивање књига је био тежак и напоран посао, о чему нам сведоче многи записи преписивача. Хартију, коју смо, углавном, добављали из Италије, преписивачи су морали прво да припреме за писање. Пошто би претходно од великих табака начинили свешчице жељене величине, шиљком („хараксом\") би „шпартали\" странице: две усправне паралелне линије повезиване су равномерно распоређеним попречним. Тиме је био одређен простор за писање. Писац је писао треком или пером. Речи је скраћивао, означивши то посебним, надредним знаком („титлом\"). Писац није писао по правописним правилима којих се данас држимо. Реченица у савременом значењу није постојала, већ су речи логички груписане у извесне целине, које су се окончавале тачком, зарезом или неким другим знаком. Највећи део текста је писан мрким мастилом, а извесне главе или одељци најчешће су почињали већим црвеним словом. Уместо ових слова преписивачи или живописци су, понекад, радили сложене вишебојне иницијале. Овако исписане свешчице („тетраде\") су се прошивале и стављале у дрвене корице пресвучене кожом.\n\nСредњовековни писци су употребљавали више слова него ми данас. После промена у најстаријем словенском књижевном језику, када су Срби са особинама свога језика почели да изговарају старословенски, стари ерпски књижевни језик (српскословенски) чинили су гласови који се и данас налазе у савременом ерпскохрватском језику. Тако је писање било традиционално и етимолошко, а изговор као у живом језику. „Танко јер\" (ь) или „дебело јер\" (ъ), на пример, у јаком положају се вокализовало и изговарало се А. Слова су са надредним знаком („титлом\") имала и бројну вредност.\n\n[[Слика:Српскословенски1.jpg|Српскословенска азбука]]\n\nДанас се, приликом издавања, стари текстови „разрешују\": скраћене речи се доносе у потпуном облику и ставља се најчешће савремена интерпункција. Према томе, почетак Натписа на косовском стубу, који доносимо према препису са краја XVI века, није овако изворно изгледао у рукопису.\n\n[[Слика:Српскословенски2.jpg|Српскословенски текст]]\n\nЗабележено савременим писмом, наведени текст би се овако читао:\n\n„Чловече иже Српскије земље ступаје, пришлац ли јеси или сушти ту, кто јеси и что си, јегда придеши на поље сије, јеже глагољет се Косово, и по всему узриши плно костиј мртвих, таже и с њими камено јестатство, мене кретоваображена и знаменана, посреде зриши просто стојешта. Да не преминеши и да не презрипш јакоже что туње и сујетно, н мољу те, приди и приближи се, о љубими, и расмотри словеса јаже приношу ти\".\n\nПренос на савремени језик није много далеко од српскословенског оригинала:\n\n„Човече који Српском земљом ступаш, било да си допыьак или овдашњи, ма ко да си и ма шта да си, када дођеш на поље ово, које се зове Косово, по свему ћеш угледати пуно костију мртвих, те са њима и камену природу, мене кретозначног и као стег, видећеш како посред поља усправно стојим. Да не проминеш и да не превидиш као нешто залудно и ништавно, но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими, и размотри речи које ти приносим\".\n\nКао што се види, већина речи је остало и у савременом језику, наравно, у другом морфолошком и гла-совном облику. Поред слагања у врстама речи, српско-словенски се од савременог језика разликује великом употребом и улогом партиципа.\n\nПартицип садашњег времена. Активни: стоупаiε („који ступа\"), стоупаюшта („која ступа\"), стоупаiε („које ступи\"). Остали наставци: -ы, -оушта, -ы/-ε, -ешта, -ε (соушти је партицип од выти). Пасивни: любимь („који је вољен\"), любима (која је вољена\"), любимо („које је вољено\"). Остали наставци: -iεмь, -iεма, -iεмо / -омь, -ома, -омо.\n\nПартицип прошлог времена. Активни I: глаголавь („који је говорио\"), глаголавьша („која је говорила\"), глаголамь, (,,које је говорило\"). Активни II: прiносиль (,,приносио\"), приносила („приносила\"), приносило („приносило\"). Пасивни: знаменань, знаменана, знаменано. Остали наставци: -ть, -та, -то. Пошто су партиципи били придеви, могли су имати одређени вид и мењати се кроз падеже.\n\nСрпскословенски је имао глаголских облика колико и у савременом језику (презент, аорист, имперфект, перфект, плусквамперфект, футур П, императив, инфинитив, супин). Посебан облик за футур I није постојао, већ је код тренутних глагола ту улогу имао презент (оузρыши), а код трајних се градио од облика помоћног глагола и инфинитива. Промена глагола се, понекад, уочљиво разликује од савремене. Презент, на пример, 1. л. ј. стоупаю, 2. л. ј. стоупаεш, 3. л. ј. стоупаεть, 1. л. м. стоупаεмь, 2. л. м. стоупаεтε, 3. л. м. стоупають.\n\nПромене српскословенских заменица разликују се од данашњих. Поред тога, има заменица које се не налазе више у савременом језику: кто („ко\"), что („шта\"), син (\"овај\"), сиia („ова\"), сиiε („ово\"), ижε („који\"), iажε („која\"), iεже („које\"). Лична заменица „ја\", на пример овако се мења: азь, мене, мьнѣ, мене, мьною, мьнѣ.\n\nСрпскословенски је богат и непроменљивим речима, чија су се значења данас изгубила: iакожε, („као\"), аштε („ако\"), εгда („када\"), идεже („где\"), жε („пак\"), бо („јер\"), оубо („дакле\").\n\nИсторијски развој облика старога језика приказао је на изворној грађи Ћуро Даничић („Историја облика српскога или хрватскога језика до свршетка XVII вијека\", Београд, 1874). ([[Ђорђе Трифуновић]]) (доматриос)','напокон!',24,'Domatrios','20040818110008','',0,0,0,0,0.011974152649,'79959181889991','20040818110008'); INSERT INTO cur VALUES (2896,0,'1620','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]] | \'\'\'[[1620е]]\'\'\' | [[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]]
\n[[1615]] | [[1616]] | [[1617]] | [[1618]] | [[1619]] | \'\'\'1620\'\'\' | [[1621]] | [[1622]] | [[1623]] | [[1624]] | [[1625]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1620]]\n[[ast:1620]]\n[[be:1620]]\n[[bg:1620]]\n[[ca:1620]]\n[[cs:1620]]\n[[cy:1620]]\n[[da:1620]]\n[[de:1620]]\n[[el:1620]]\n[[en:1620]]\n[[eo:1620]]\n[[es:1620]]\n[[eu:1620]]\n[[fi:1620]]\n[[fr:1620]]\n[[he:1620]]\n[[hr:1620]]\n[[hu:1620]]\n[[it:1620]]\n[[nl:1620]]\n[[nn:1620]]\n[[no:1620]]\n[[pl:1620]]\n[[pt:1620]]\n[[ro:1620]]\n[[ru:1620]]\n[[sl:1620]]\n[[sv:1620]]\n[[tr:1620]]\n[[uk:1620]]\n[[zh:1620年]]','robot Adding:nn,pt,el,ast,he,be',0,'81.70.91.207','20041215162001','',0,0,0,0,0.785142797411,'79958784837998','20041215162001'); INSERT INTO cur VALUES (2897,0,'1621','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]] | \'\'\'[[1620е]]\'\'\' | [[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]]
\n[[1616]] | [[1617]] | [[1618]] | [[1619]] | [[1620]] | \'\'\'1621\'\'\' | [[1622]] | [[1623]] | [[1624]] | [[1625]] | [[1626]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1621]]\n[[bg:1621]]\n[[ca:1621]]\n[[cs:1621]]\n[[cy:1621]]\n[[da:1621]]\n[[de:1621]]\n[[en:1621]]\n[[eo:1621]]\n[[es:1621]]\n[[eu:1621]]\n[[fi:1621]]\n[[fr:1621]]\n[[hr:1621]]\n[[hu:1621]]\n[[it:1621]]\n[[nl:1621]]\n[[no:1621]]\n[[pl:1621]]\n[[pt:1621]]\n[[ro:1621]]\n[[ru:1621]]\n[[simple:1621]]\n[[sl:1621]]\n[[sv:1621]]\n[[tr:1621]]\n[[uk:1621]]\n[[zh:1621年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,ia,et,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901151530','',0,0,1,0,0.823436378419,'79959098848469','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2898,0,'1622','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]] | \'\'\'[[1620е]]\'\'\' | [[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]]
\n[[1617]] | [[1618]] | [[1619]] | [[1620]] | [[1621]] | \'\'\'1622\'\'\' | [[1623]] | [[1624]] | [[1625]] | [[1626]] | [[1627]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1622]]\n[[bg:1622]]\n[[ca:1622]]\n[[cs:1622]]\n[[cy:1622]]\n[[da:1622]]\n[[de:1622]]\n[[en:1622]]\n[[eo:1622]]\n[[es:1622]]\n[[eu:1622]]\n[[fi:1622]]\n[[fr:1622]]\n[[hr:1622]]\n[[hu:1622]]\n[[it:1622]]\n[[nl:1622]]\n[[no:1622]]\n[[pl:1622]]\n[[ro:1622]]\n[[ru:1622]]\n[[sl:1622]]\n[[sv:1622]]\n[[tr:1622]]\n[[uk:1622]]\n[[zh:1622年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901151430','',0,0,1,0,0.157220611888,'79959098848569','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2899,0,'1623','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]] | \'\'\'[[1620е]]\'\'\' | [[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]]
\n[[1618]] | [[1619]] | [[1620]] | [[1621]] | [[1622]] | \'\'\'1623\'\'\' | [[1624]] | [[1625]] | [[1626]] | [[1627]] | [[1628]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1623]]\n[[bg:1623]]\n[[ca:1623]]\n[[cs:1623]]\n[[cy:1623]]\n[[da:1623]]\n[[de:1623]]\n[[en:1623]]\n[[eo:1623]]\n[[es:1623]]\n[[eu:1623]]\n[[fi:1623]]\n[[fr:1623]]\n[[hr:1623]]\n[[hu:1623]]\n[[io:1623]]\n[[it:1623]]\n[[nl:1623]]\n[[no:1623]]\n[[pl:1623]]\n[[ro:1623]]\n[[ru:1623]]\n[[sl:1623]]\n[[sv:1623]]\n[[tr:1623]]\n[[uk:1623]]\n[[zh:1623年]]','Andre Engels - robot Adding:io,cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901151330','',0,0,1,0,0.92206488872,'79959098848669','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2900,0,'1624','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]] | \'\'\'[[1620е]]\'\'\' | [[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]]
\n[[1619]] | [[1620]] | [[1621]] | [[1622]] | [[1623]] | \'\'\'1624\'\'\' | [[1625]] | [[1626]] | [[1627]] | [[1628]] | [[1629]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1624]]\n[[bg:1624]]\n[[ca:1624]]\n[[cs:1624]]\n[[cy:1624]]\n[[da:1624]]\n[[de:1624]]\n[[en:1624]]\n[[eo:1624]]\n[[es:1624]]\n[[eu:1624]]\n[[fi:1624]]\n[[fr:1624]]\n[[hr:1624]]\n[[it:1624]]\n[[ko:1624년]]\n[[nl:1624]]\n[[no:1624]]\n[[pl:1624]]\n[[ro:1624]]\n[[ru:1624]]\n[[sl:1624]]\n[[sv:1624]]\n[[tr:1624]]\n[[uk:1624]]\n[[zh:1624年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040901151230','',0,0,1,0,0.425912471686,'79959098848769','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2901,0,'1625','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]] | \'\'\'[[1620е]]\'\'\' | [[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]]
\n[[1620]] | [[1621]] | [[1622]] | [[1623]] | [[1624]] | \'\'\'1625\'\'\' | [[1626]] | [[1627]] | [[1628]] | [[1629]] | [[1630]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1625]]\n[[bg:1625]]\n[[ca:1625]]\n[[cs:1625]]\n[[cy:1625]]\n[[da:1625]]\n[[de:1625]]\n[[en:1625]]\n[[eo:1625]]\n[[es:1625]]\n[[eu:1625]]\n[[fi:1625]]\n[[fr:1625]]\n[[gl:1625]]\n[[hr:1625]]\n[[it:1625]]\n[[nl:1625]]\n[[no:1625]]\n[[pl:1625]]\n[[ro:1625]]\n[[ru:1625]]\n[[sl:1625]]\n[[sv:1625]]\n[[tr:1625]]\n[[uk:1625]]\n[[zh:1625年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,gl,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901151130','',0,0,1,0,0.93071538393,'79959098848869','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2902,0,'1626','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]] | \'\'\'[[1620е]]\'\'\' | [[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]]
\n[[1621]] | [[1622]] | [[1623]] | [[1624]] | [[1625]] | \'\'\'1626\'\'\' | [[1627]] | [[1628]] | [[1629]] | [[1630]] | [[1631]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1626]]\n[[bg:1626]]\n[[ca:1626]]\n[[cs:1626]]\n[[cy:1626]]\n[[da:1626]]\n[[de:1626]]\n[[en:1626]]\n[[eo:1626]]\n[[es:1626]]\n[[eu:1626]]\n[[fi:1626]]\n[[fr:1626]]\n[[hr:1626]]\n[[it:1626]]\n[[nl:1626]]\n[[no:1626]]\n[[pl:1626]]\n[[ro:1626]]\n[[ru:1626]]\n[[sl:1626]]\n[[sv:1626]]\n[[tr:1626]]\n[[uk:1626]]\n[[zh:1626年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901151029','',0,0,1,0,0.577052098502,'79959098848970','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2903,0,'1627','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]] | \'\'\'[[1620е]]\'\'\' | [[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]]
\n[[1622]] | [[1623]] | [[1624]] | [[1625]] | [[1626]] | \'\'\'1627\'\'\' | [[1628]] | [[1629]] | [[1630]] | [[1631]] | [[1632]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1627]]\n[[bg:1627]]\n[[ca:1627]]\n[[cs:1627]]\n[[cy:1627]]\n[[da:1627]]\n[[de:1627]]\n[[en:1627]]\n[[eo:1627]]\n[[es:1627]]\n[[eu:1627]]\n[[fi:1627]]\n[[fr:1627]]\n[[hr:1627]]\n[[it:1627]]\n[[nl:1627]]\n[[no:1627]]\n[[pl:1627]]\n[[ro:1627]]\n[[ru:1627]]\n[[sl:1627]]\n[[sv:1627]]\n[[tr:1627]]\n[[uk:1627]]\n[[zh:1627年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901150930','',0,0,1,0,0.137725845975,'79959098849069','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2904,0,'1628','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]] | \'\'\'[[1620е]]\'\'\' | [[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]]
\n[[1623]] | [[1624]] | [[1625]] | [[1626]] | [[1627]] | \'\'\'1628\'\'\' | [[1629]] | [[1630]] | [[1631]] | [[1632]] | [[1633]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1628]]\n[[bg:1628]]\n[[ca:1628]]\n[[cs:1628]]\n[[cy:1628]]\n[[da:1628]]\n[[de:1628]]\n[[en:1628]]\n[[eo:1628]]\n[[es:1628]]\n[[eu:1628]]\n[[fi:1628]]\n[[fr:1628]]\n[[gl:1628]]\n[[hr:1628]]\n[[it:1628]]\n[[nl:1628]]\n[[no:1628]]\n[[pl:1628]]\n[[ro:1628]]\n[[ru:1628]]\n[[sl:1628]]\n[[sv:1628]]\n[[tr:1628]]\n[[uk:1628]]\n[[zh:1628年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,gl,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901150829','',0,0,1,0,0.830420974097,'79959098849170','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2905,0,'1629','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]] | \'\'\'[[1620е]]\'\'\' | [[1630е]] | [[1640е]] | [[1650е]]
\n[[1624]] | [[1625]] | [[1626]] | [[1627]] | [[1628]] | \'\'\'1629\'\'\' | [[1630]] | [[1631]] | [[1632]] | [[1633]] | [[1634]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1629]]\n[[bg:1629]]\n[[ca:1629]]\n[[cs:1629]]\n[[cy:1629]]\n[[da:1629]]\n[[de:1629]]\n[[en:1629]]\n[[eo:1629]]\n[[es:1629]]\n[[eu:1629]]\n[[fi:1629]]\n[[fr:1629]]\n[[hr:1629]]\n[[hu:1629]]\n[[it:1629]]\n[[nl:1629]]\n[[no:1629]]\n[[pl:1629]]\n[[ro:1629]]\n[[ru:1629]]\n[[sl:1629]]\n[[sv:1629]]\n[[tr:1629]]\n[[uk:1629]]\n[[zh:1629年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901150730','',0,0,1,0,0.207013466957,'79959098849269','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2906,0,'1630','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]] | \'\'\'[[1630е]]\'\'\' | [[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]]
\n[[1625]] | [[1626]] | [[1627]] | [[1628]] | [[1629]] | \'\'\'1630\'\'\' | [[1631]] | [[1632]] | [[1633]] | [[1634]] | [[1635]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1630]]\n[[bg:1630]]\n[[ca:1630]]\n[[cs:1630]]\n[[cy:1630]]\n[[da:1630]]\n[[de:1630]]\n[[en:1630]]\n[[eo:1630]]\n[[es:1630]]\n[[eu:1630]]\n[[fi:1630]]\n[[fr:1630]]\n[[gl:1630]]\n[[hr:1630]]\n[[hu:1630]]\n[[it:1630]]\n[[nl:1630]]\n[[no:1630]]\n[[pl:1630]]\n[[ro:1630]]\n[[ru:1630]]\n[[sl:1630]]\n[[sv:1630]]\n[[tr:1630]]\n[[uk:1630]]\n[[zh:1630年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,gl,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901150629','',0,0,1,0,0.324907039909,'79959098849370','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2907,0,'1631','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]] | \'\'\'[[1630е]]\'\'\' | [[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]]
\n[[1626]] | [[1627]] | [[1628]] | [[1629]] | [[1630]] | \'\'\'1631\'\'\' | [[1632]] | [[1633]] | [[1634]] | [[1635]] | [[1636]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1631]]\n[[bg:1631]]\n[[ca:1631]]\n[[cs:1631]]\n[[cy:1631]]\n[[da:1631]]\n[[de:1631]]\n[[en:1631]]\n[[eo:1631]]\n[[es:1631]]\n[[eu:1631]]\n[[fi:1631]]\n[[fr:1631]]\n[[hr:1631]]\n[[it:1631]]\n[[nl:1631]]\n[[no:1631]]\n[[pl:1631]]\n[[ro:1631]]\n[[ru:1631]]\n[[sl:1631]]\n[[sv:1631]]\n[[tr:1631]]\n[[uk:1631]]\n[[zh:1631年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901150529','',0,0,1,0,0.886561367142,'79959098849470','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2908,0,'1632','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]] | \'\'\'[[1630е]]\'\'\' | [[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]]
\n[[1627]] | [[1628]] | [[1629]] | [[1630]] | [[1631]] | \'\'\'1632\'\'\' | [[1633]] | [[1634]] | [[1635]] | [[1636]] | [[1637]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1632]]\n[[bg:1632]]\n[[ca:1632]]\n[[cs:1632]]\n[[cy:1632]]\n[[da:1632]]\n[[de:1632]]\n[[en:1632]]\n[[eo:1632]]\n[[es:1632]]\n[[eu:1632]]\n[[fi:1632]]\n[[fr:1632]]\n[[hr:1632]]\n[[hu:1632]]\n[[it:1632]]\n[[nl:1632]]\n[[no:1632]]\n[[pl:1632]]\n[[pt:1632]]\n[[ro:1632]]\n[[ru:1632]]\n[[sl:1632]]\n[[sv:1632]]\n[[tr:1632]]\n[[uk:1632]]\n[[zh:1632年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040823184318','',0,0,1,0,0.112122014683,'79959176815681','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2909,0,'1633','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]] | \'\'\'[[1630е]]\'\'\' | [[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]]
\n[[1628]] | [[1629]] | [[1630]] | [[1631]] | [[1632]] | \'\'\'1633\'\'\' | [[1634]] | [[1635]] | [[1636]] | [[1637]] | [[1638]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1633]]\n[[bg:1633]]\n[[ca:1633]]\n[[cs:1633]]\n[[cy:1633]]\n[[da:1633]]\n[[de:1633]]\n[[en:1633]]\n[[eo:1633]]\n[[es:1633]]\n[[eu:1633]]\n[[fi:1633]]\n[[fr:1633]]\n[[hr:1633]]\n[[it:1633]]\n[[nl:1633]]\n[[no:1633]]\n[[pl:1633]]\n[[ro:1633]]\n[[ru:1633]]\n[[sl:1633]]\n[[sv:1633]]\n[[tr:1633]]\n[[uk:1633]]\n[[zh:1633年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901150429','',0,0,1,0,0.089516544291,'79959098849570','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2910,0,'1634','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]] | \'\'\'[[1630е]]\'\'\' | [[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]]
\n[[1629]] | [[1630]] | [[1631]] | [[1632]] | [[1633]] | \'\'\'1634\'\'\' | [[1635]] | [[1636]] | [[1637]] | [[1638]] | [[1639]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1634]]\n[[bg:1634]]\n[[ca:1634]]\n[[cs:1634]]\n[[cy:1634]]\n[[da:1634]]\n[[de:1634]]\n[[en:1634]]\n[[eo:1634]]\n[[es:1634]]\n[[eu:1634]]\n[[fi:1634]]\n[[fr:1634]]\n[[hr:1634]]\n[[it:1634]]\n[[nl:1634]]\n[[no:1634]]\n[[pl:1634]]\n[[ro:1634]]\n[[ru:1634]]\n[[sl:1634]]\n[[sv:1634]]\n[[tr:1634]]\n[[uk:1634]]\n[[zh:1634年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901150329','',0,0,1,0,0.474793095363,'79959098849670','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2911,0,'1635','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]] | \'\'\'[[1630е]]\'\'\' | [[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]]
\n[[1630]] | [[1631]] | [[1632]] | [[1633]] | [[1634]] | \'\'\'1635\'\'\' | [[1636]] | [[1637]] | [[1638]] | [[1639]] | [[1640]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1635]]\n[[bg:1635]]\n[[ca:1635]]\n[[cs:1635]]\n[[cy:1635]]\n[[da:1635]]\n[[de:1635]]\n[[en:1635]]\n[[eo:1635]]\n[[es:1635]]\n[[eu:1635]]\n[[fi:1635]]\n[[fr:1635]]\n[[hr:1635]]\n[[it:1635]]\n[[nl:1635]]\n[[no:1635]]\n[[pl:1635]]\n[[pt:1635]]\n[[ro:1635]]\n[[ru:1635]]\n[[sl:1635]]\n[[sv:1635]]\n[[tr:1635]]\n[[uk:1635]]\n[[zh:1635年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901150231','',0,0,1,0,0.111263155058,'79959098849768','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2912,0,'1636','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]] | \'\'\'[[1630е]]\'\'\' | [[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]]
\n[[1631]] | [[1632]] | [[1633]] | [[1634]] | [[1635]] | \'\'\'1636\'\'\' | [[1637]] | [[1638]] | [[1639]] | [[1640]] | [[1641]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1636]]\n[[bg:1636]]\n[[ca:1636]]\n[[cs:1636]]\n[[cy:1636]]\n[[da:1636]]\n[[de:1636]]\n[[en:1636]]\n[[eo:1636]]\n[[es:1636]]\n[[eu:1636]]\n[[fi:1636]]\n[[fr:1636]]\n[[hr:1636]]\n[[it:1636]]\n[[ko:1636년]]\n[[nl:1636]]\n[[no:1636]]\n[[pl:1636]]\n[[ro:1636]]\n[[ru:1636]]\n[[sl:1636]]\n[[sv:1636]]\n[[tr:1636]]\n[[uk:1636]]\n[[zh:1636年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040901150129','',0,0,1,0,0.315639529059,'79959098849870','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2913,0,'1637','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]] | \'\'\'[[1630е]]\'\'\' | [[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]]
\n[[1632]] | [[1633]] | [[1634]] | [[1635]] | [[1636]] | \'\'\'1637\'\'\' | [[1638]] | [[1639]] | [[1640]] | [[1641]] | [[1642]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1637]]\n[[bg:1637]]\n[[ca:1637]]\n[[cs:1637]]\n[[cy:1637]]\n[[da:1637]]\n[[de:1637]]\n[[en:1637]]\n[[eo:1637]]\n[[es:1637]]\n[[eu:1637]]\n[[fi:1637]]\n[[fr:1637]]\n[[hr:1637]]\n[[it:1637]]\n[[nl:1637]]\n[[no:1637]]\n[[pl:1637]]\n[[ro:1637]]\n[[ru:1637]]\n[[sl:1637]]\n[[sv:1637]]\n[[tr:1637]]\n[[uk:1637]]\n[[zh:1637年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901150029','',0,0,1,0,0.834349393767,'79959098849970','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2914,0,'1638','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]] | \'\'\'[[1630е]]\'\'\' | [[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]]
\n[[1633]] | [[1634]] | [[1635]] | [[1636]] | [[1637]] | \'\'\'1638\'\'\' | [[1639]] | [[1640]] | [[1641]] | [[1642]] | [[1643]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1638]]\n[[bg:1638]]\n[[ca:1638]]\n[[cs:1638]]\n[[cy:1638]]\n[[da:1638]]\n[[de:1638]]\n[[en:1638]]\n[[eo:1638]]\n[[es:1638]]\n[[eu:1638]]\n[[fi:1638]]\n[[fr:1638]]\n[[hr:1638]]\n[[it:1638]]\n[[nl:1638]]\n[[no:1638]]\n[[pl:1638]]\n[[ro:1638]]\n[[ru:1638]]\n[[sl:1638]]\n[[sv:1638]]\n[[tr:1638]]\n[[uk:1638]]\n[[zh:1638年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901145929','',0,0,1,0,0.279071798678,'79959098854070','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2915,0,'1639','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]] | \'\'\'[[1630е]]\'\'\' | [[1640е]] | [[1650е]] | [[1660е]]
\n[[1634]] | [[1635]] | [[1636]] | [[1637]] | [[1638]] | \'\'\'1639\'\'\' | [[1640]] | [[1641]] | [[1642]] | [[1643]] | [[1644]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1639]]\n[[bg:1639]]\n[[ca:1639]]\n[[cs:1639]]\n[[cy:1639]]\n[[da:1639]]\n[[de:1639]]\n[[en:1639]]\n[[eo:1639]]\n[[es:1639]]\n[[eu:1639]]\n[[fi:1639]]\n[[fr:1639]]\n[[hr:1639]]\n[[hu:1639]]\n[[it:1639]]\n[[nl:1639]]\n[[no:1639]]\n[[pl:1639]]\n[[ro:1639]]\n[[ru:1639]]\n[[sl:1639]]\n[[sv:1639]]\n[[tr:1639]]\n[[uk:1639]]\n[[zh:1639年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901145829','',0,0,1,0,0.005230656827,'79959098854170','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2916,1,'Дејан_Ристановић','== Veliki majstori računarstva ==\n\nDa uzvratim dobru volju i šaljem jedan mali doprinos o velikim majstorima računarstva iz područja bivše SFRJ ili \'\'stranice o računarstvu koje mora imati svaka Wikipedija\'\' na lošem srpsko(hrvatskom), pa ako ga ko ispravi i sredi, može ga upotrebiti na vašoj cenjenoj slobodnoj enciklopediji. Uz to se izvinjavam zbog lošeg jezika //nikad nisam i učio striktno srpski, pa i zato//:-) (\'\'Malo smijanja nikome ne škoduje\'\'). \n\n[http://en.wikipedia.org/wiki/Egon_Zakrajsek Egon Zakrajšek], slovenački matematičar i stručnjak na području računarstva, rođen [[7. јул|7. jula]] [[1941]] u [[Љубљана|Ljubljani]], [[Југославија|Jugoslavija]] (sada [[Словенија|Slovenija]]), umro septembra [[2002]].\n\n----\nZakrajšek je postao sirota (?) još prije je počeo pohađat školu. Osnovnu školu i gimnaziju je pohađao u Jesenicama. Bio je dobar đak i već rano je pokazao svoj talenat i svoje mogučnosti. Diplomirao je iz područja [[Математика|tehničke matematike]] na Odjelku za matematiku i fiziku tadašnje Fakultete za prirodne nauke in tehnologiju (FNT) Univerziteta v Ljubljani. Magistrirao je na Univerzitetu u Zagrebu sa radom \'\'Numerička realizacija Ritzovog procesa\'\' (\'\'Numerična realizacija Ritzovega procesa\'\'), stupanj doktorskog nazvanja je postigao godine [[1978]] u Ljubljani sa dizertacijom \'\'O invariantnoj ?? (engl. embedding, sloven. vložitev) kod rešavanja diferencialnih jednačina\'\' (\'\'O invariantni vložitvi pri reševanju diferencialnih enačb\'\').\n\nProfesor Zakrajšek je bio jedan od pionira [[Рачунарство|računarstva]] u Sloveniji. ... {\'\'dalje može se videti na engleskoj stranici...\'\'}\n\nZanimjivo, članak o Dejanu pisan je latinicom - kako se onda prave unutrašnji linkovi - na stranice sa cirilicom (nekoliko sam jih pokušao - ali ne znam vaš pravi pristup. Da li sve stranice, pisane u latinici, prevodite u cirilicu?\n\nLep pozdrav iz [[Словенија|СВН(SVN)]], (za ambasadu i pokoje pitanje, sugestiju, ... možete videti [http://sl.wikipedia.org/wiki/Wikipedija:Veleposlaništvo Veleposlaništvo])\n--[[Корисник:193.189.177.177|XJam]] 16:55, 18 Авг 2004 (CEST)','/* Veliki majstori računarstva */ Ispravak grešaka',0,'193.189.177.177','20040818150820','',0,0,0,0,0.341567502516,'79959181849179','20041104135942'); INSERT INTO cur VALUES (2917,0,'Ваведење','Ваведење je један од дванаест великих хришћанских празника, означава улазак св. Богородице у храм. Празнује се 21. новембра по старом, односно 4. децембра по новом календару. Ваведење je претежно женски празник. \n\n(Миле Недељковић, Годишњи обичаји у Срба, Београд, 1990, 45).','',0,'216.126.204.32','20040818190346','',0,0,0,1,0.287636459939,'79959181809653','20040818190346'); INSERT INTO cur VALUES (2918,0,'Трачки_коњаник','== Митолошки слој легенде о Краљевићу Марку као трачком коњанику== \n\nЛегенда o [[Краљевић Марко|Марку]] поседује у почетку све препознатљиве одлике савремене витешке епике. Марков епски лик подсећа на [[Ролан]]а из [[Песма o Ролану|Песме o Ролану]], на [[Ахил]]а из [[Роман o Tpojи|Романа o Tpojи]], на самог [[Александар Велики|Александра Великог]] из [[Александрида|Александриде]], на Дигениса Акриту византијске епике. Марко се јавља као витез ослободилац (ослобађа робље, заробљене пријатеље -витезове, даме у невољи), затим као витез - царски вазал - \"слуга\". Поседује коња и оружје достојне витеза. Обилато једе и још обилније пије, како то већ доликује средњовековним идеалима витеза, правилима и захтевима витешког понашања. Ова епска витешка легенда o Краљевићу Марку била је најразвијенија и најпопуларнија у средишњим областима Маркове државе. Међутим, управо на томе простору (крајњи југ Србије, Македонија, најзападнији делови Бугарске) изузетно је била жива митолошка традиција. \n\nКраљевић Марко, познато име витешке епике, \'\'\'последњи законити српски владар-наследник државе Немањића\'\'\' у \"живим\" песмама o подвизима митских богова - преузима њихову улогу. У песмама у којима је заменио старо балканска божанства, Марко се појављује у улогама сличним онима које има у витешкој легенди. Пажљивијим ишчитавањем песама несумњива разлика постаје уочљива и очигледна. Појављује се као бог-коњаник-спасилац. Преузима улогу бога спасиоца на белом коњу, \'\'\'трачког коњаника\'\'\', потом и хришћанског светитеља - ратника, [[свети Ђорђе|светог Ђорђа]]. Када служи султана, Марко није више ни витез који двори сизерена, нити побеђени ратник који понизно слуша победника. \nБог Марко служи по казни изреченој од Богова - горег од себе, смртника. Пре њега то су морали да чине и [[Аполон]] и [[Херкул|Херакле]] (односно Херкул). Султан, Марков господар, свестан је природе (привремености и ограничености) властите надмоћи. Он жели да понижава бога који му служи, али чим је суочен са Марковим гневом (када је дотеран \"до дувара\") - повлачи се у страху, нудећи мито. У својству бога и са атрибутима соларног бога, Марко се бори против хтоничних божанстава ( на пример, против [[Муса Кесеџија|Мусе Кесеџије]] са \"три срца јуначка\").\nМарков митски помагач јесте небеска вила облакиња; никако не хтонична вила бродарица, нити вила језеркиња. Да би стигао у чудесне пределе, у подземни свет, бог-Марко поткива Шарца сребрним потковицама. To je једини начин да се ступи у подземље. Из истих разлога се у нас вековима стављао поред мртваца, или мртвацу у уста, комад сребрног новца. Само тако се могао платити превоз преко сребрне реке, или мостарина за прелаз и улаз у свет мртвих.\nМарково оружје и Марков коњ добивени су на натприродан начин и изузетни су. Основно Марково оружје јесте оружје бога громовника - буздован. Оно наликује Херакловој батини, чекићу бога [[Top]]a итд. Песме o Марку митолошки обележене другачије осветљавају иначе познате витешке мотиве. Маркови поступци нису узроковани жељом витеза да се спере нанета увреда, исправи неправда, нити да се заштите слаби и немоћни. Они происходе из срџбе бога Марка (као и [[Ахил]]ове у [[Илијада|Илијади]], или [[Зевс]]ове небројено пута) и зависти бога-Марка (убија нећака који је бољи јунак од њега). По угледу на старе богове плодности, Марко је и пијаница и кавгаџија.\n\nНије нимало случајно што Марко замењује и смењује старог трачког и античког коњаника. Још мање је случајна Маркова наметљива сличност са Хераклом. Једно од највећих познатих Хераклових светилишта [[Хераклеја]] налази се на подручју Маркове државе.\n\n(литература: Ненад Љубимковић: Краљевић Марко, Историја-Мит-Легенда)','',0,'61.30.47.22','20040819143424','',0,0,0,0,0.403066111451,'79959180856575','20050114203409'); INSERT INTO cur VALUES (2919,6,'Rasel.jpg','Бертран Расел','Бертран Расел',108,'Djordjes','20040818195441','',0,0,0,1,0.123717756125813,'79959181804558','20050310164409'); INSERT INTO cur VALUES (2920,0,'1600','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]] | \'\'\'[[1600е]]\'\'\' | [[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]]
\n[[1595]] | [[1596]] | [[1597]] | [[1598]] | [[1599]] | \'\'\'1600\'\'\' | [[1601]] | [[1602]] | [[1603]] | [[1604]] | [[1605]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1600]]\n[[bg:1600]]\n[[ca:1600]]\n[[cs:1600]]\n[[cy:1600]]\n[[da:1600]]\n[[de:1600]]\n[[en:1600]]\n[[eo:1600]]\n[[es:1600]]\n[[eu:1600]]\n[[fi:1600]]\n[[fr:1600]]\n[[hr:1600]]\n[[it:1600]]\n[[nl:1600]]\n[[no:1600]]\n[[pl:1600]]\n[[ro:1600]]\n[[ru:1600]]\n[[sl:1600]]\n[[sv:1600]]\n[[tr:1600]]\n[[uk:1600]]\n[[zh:1600年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901141559','',0,0,1,0,0.529465409708,'79959098858440','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (2921,0,'1601','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]] | \'\'\'[[1600е]]\'\'\' | [[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]]
\n[[1596]] | [[1597]] | [[1598]] | [[1599]] | [[1600]] | \'\'\'1601\'\'\' | [[1602]] | [[1603]] | [[1604]] | [[1605]] | [[1606]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*[[17. август|17. августа]] - рођен француски математичар [[Пјер Ферма]]\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1601]]\n[[bg:1601]]\n[[ca:1601]]\n[[cs:1601]]\n[[cy:1601]]\n[[da:1601]]\n[[de:1601]]\n[[en:1601]]\n[[eo:1601]]\n[[es:1601]]\n[[eu:1601]]\n[[fi:1601]]\n[[fr:1601]]\n[[hr:1601]]\n[[it:1601]]\n[[nl:1601]]\n[[no:1601]]\n[[pl:1601]]\n[[ro:1601]]\n[[ru:1601]]\n[[sl:1601]]\n[[sv:1601]]\n[[tr:1601]]\n[[uk:1601]]\n[[zh:1601年]]','/* Рођења */ [[Пјер Ферма]]',108,'Djordjes','20041012132932','',0,0,0,0,0.336617199861,'79958987867067','20041012132932'); INSERT INTO cur VALUES (2922,0,'1603','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]] | \'\'\'[[1600е]]\'\'\' | [[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]]
\n[[1598]] | [[1599]] | [[1600]] | [[1601]] | [[1602]] | \'\'\'1603\'\'\' | [[1604]] | [[1605]] | [[1606]] | [[1607]] | [[1608]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1603]]\n[[ast:1603]]\n[[bg:1603]]\n[[ca:1603]]\n[[cs:1603]]\n[[cy:1603]]\n[[da:1603]]\n[[de:1603]]\n[[el:1603]]\n[[en:1603]]\n[[eo:1603]]\n[[es:1603]]\n[[eu:1603]]\n[[fi:1603]]\n[[fr:1603]]\n[[fy:1603]]\n[[gl:1603]]\n[[he:1603]]\n[[hr:1603]]\n[[hu:1603]]\n[[it:1603]]\n[[nl:1603]]\n[[no:1603]]\n[[pl:1603]]\n[[pt:1603]]\n[[ro:1603]]\n[[ru:1603]]\n[[simple:1603]]\n[[sl:1603]]\n[[sv:1603]]\n[[tr:1603]]\n[[uk:1603]]\n[[zh:1603年]]','robot Adding:el,ast,he,fy',48,'Robbot','20041221103159','',0,0,1,0,0.568617636137,'79958778896840','20041221103159'); INSERT INTO cur VALUES (2923,0,'1604','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]] | \'\'\'[[1600е]]\'\'\' | [[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]]
\n[[1599]] | [[1600]] | [[1601]] | [[1602]] | [[1603]] | \'\'\'1604\'\'\' | [[1605]] | [[1606]] | [[1607]] | [[1608]] | [[1609]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1604]]\n[[bg:1604]]\n[[ca:1604]]\n[[cs:1604]]\n[[cy:1604]]\n[[da:1604]]\n[[de:1604]]\n[[en:1604]]\n[[eo:1604]]\n[[es:1604]]\n[[eu:1604]]\n[[fi:1604]]\n[[fr:1604]]\n[[hr:1604]]\n[[hu:1604]]\n[[it:1604]]\n[[nl:1604]]\n[[no:1604]]\n[[pl:1604]]\n[[ro:1604]]\n[[ru:1604]]\n[[sl:1604]]\n[[sv:1604]]\n[[tr:1604]]\n[[uk:1604]]\n[[zh:1604年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901141202','',0,0,1,0,0.560665815864,'79959098858797','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2924,0,'1605','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]] | \'\'\'[[1600е]]\'\'\' | [[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]]
\n[[1600]] | [[1601]] | [[1602]] | [[1603]] | [[1604]] | \'\'\'1605\'\'\' | [[1606]] | [[1607]] | [[1608]] | [[1609]] | [[1610]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1605-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1605-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1605]]\n[[ast:1605]]\n[[bg:1605]]\n[[ca:1605]]\n[[cs:1605]]\n[[cy:1605]]\n[[da:1605]]\n[[de:1605]]\n[[el:1605]]\n[[en:1605]]\n[[eo:1605]]\n[[es:1605]]\n[[eu:1605]]\n[[fi:1605]]\n[[fr:1605]]\n[[hr:1605]]\n[[hu:1605]]\n[[is:1605]]\n[[it:1605]]\n[[nl:1605]]\n[[no:1605]]\n[[pl:1605]]\n[[pt:1605]]\n[[ro:1605]]\n[[ru:1605]]\n[[sl:1605]]\n[[sv:1605]]\n[[tr:1605]]\n[[uk:1605]]\n[[zh:1605年]]','/* Догађаји */',172,'Kaster','20050304004302','',0,0,0,0,0.373844330839,'79949695995697','20050304004302'); INSERT INTO cur VALUES (2925,0,'1606','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]] | \'\'\'[[1600е]]\'\'\' | [[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]]
\n[[1601]] | [[1602]] | [[1603]] | [[1604]] | [[1605]] | \'\'\'1606\'\'\' | [[1607]] | [[1608]] | [[1609]] | [[1610]] | [[1611]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1606]]\n[[bg:1606]]\n[[ca:1606]]\n[[cs:1606]]\n[[cy:1606]]\n[[da:1606]]\n[[de:1606]]\n[[en:1606]]\n[[eo:1606]]\n[[es:1606]]\n[[eu:1606]]\n[[fi:1606]]\n[[fr:1606]]\n[[hr:1606]]\n[[hu:1606]]\n[[it:1606]]\n[[nl:1606]]\n[[no:1606]]\n[[pl:1606]]\n[[ro:1606]]\n[[ru:1606]]\n[[sl:1606]]\n[[sv:1606]]\n[[tr:1606]]\n[[uk:1606]]\n[[zh:1606年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901140959','',0,0,1,0,0.4863237373,'79959098859040','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2926,0,'1607','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]] | \'\'\'[[1600е]]\'\'\' | [[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]]
\n[[1602]] | [[1603]] | [[1604]] | [[1605]] | [[1606]] | \'\'\'1607\'\'\' | [[1608]] | [[1609]] | [[1610]] | [[1611]] | [[1612]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1607]]\n[[bg:1607]]\n[[ca:1607]]\n[[cs:1607]]\n[[cy:1607]]\n[[da:1607]]\n[[de:1607]]\n[[en:1607]]\n[[eo:1607]]\n[[es:1607]]\n[[eu:1607]]\n[[fi:1607]]\n[[fr:1607]]\n[[hr:1607]]\n[[hu:1607]]\n[[it:1607]]\n[[ko:1607년]]\n[[nl:1607]]\n[[no:1607]]\n[[pl:1607]]\n[[ro:1607]]\n[[ru:1607]]\n[[sl:1607]]\n[[sv:1607]]\n[[tr:1607]]\n[[uk:1607]]\n[[zh:1607年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,mk',48,'Robbot','20040901140859','',0,0,1,0,0.243350015135,'79959098859140','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2927,0,'1608','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]] | \'\'\'[[1600е]]\'\'\' | [[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]]
\n[[1603]] | [[1604]] | [[1605]] | [[1606]] | [[1607]] | \'\'\'1608\'\'\' | [[1609]] | [[1610]] | [[1611]] | [[1612]] | [[1613]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1608]]\n[[bg:1608]]\n[[ca:1608]]\n[[cs:1608]]\n[[cy:1608]]\n[[da:1608]]\n[[de:1608]]\n[[en:1608]]\n[[eo:1608]]\n[[es:1608]]\n[[eu:1608]]\n[[fi:1608]]\n[[fr:1608]]\n[[hr:1608]]\n[[hu:1608]]\n[[it:1608]]\n[[nl:1608]]\n[[no:1608]]\n[[pl:1608]]\n[[ro:1608]]\n[[ru:1608]]\n[[sl:1608]]\n[[sv:1608]]\n[[tr:1608]]\n[[uk:1608]]\n[[zh:1608年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901140800','',0,0,1,0,0.249602087424,'79959098859199','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2928,0,'1609','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]] | \'\'\'[[1600е]]\'\'\' | [[1610е]] | [[1620е]] | [[1630е]]
\n[[1604]] | [[1605]] | [[1606]] | [[1607]] | [[1608]] | \'\'\'1609\'\'\' | [[1610]] | [[1611]] | [[1612]] | [[1613]] | [[1614]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1609]]\n[[bg:1609]]\n[[ca:1609]]\n[[cs:1609]]\n[[cy:1609]]\n[[da:1609]]\n[[de:1609]]\n[[en:1609]]\n[[eo:1609]]\n[[es:1609]]\n[[eu:1609]]\n[[fi:1609]]\n[[fr:1609]]\n[[hr:1609]]\n[[hu:1609]]\n[[it:1609]]\n[[nl:1609]]\n[[no:1609]]\n[[pl:1609]]\n[[ro:1609]]\n[[ru:1609]]\n[[sl:1609]]\n[[sv:1609]]\n[[tr:1609]]\n[[uk:1609]]\n[[zh:1609年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901140659','',0,0,1,0,0.938384808571,'79959098859340','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2929,0,'1610','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]] | \'\'\'[[1610е]]\'\'\' | [[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]]
\n[[1605]] | [[1606]] | [[1607]] | [[1608]] | [[1609]] | \'\'\'1610\'\'\' | [[1611]] | [[1612]] | [[1613]] | [[1614]] | [[1615]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1610-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1610-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1610]]\n[[bg:1610]]\n[[ca:1610]]\n[[cs:1610]]\n[[cy:1610]]\n[[da:1610]]\n[[de:1610]]\n[[en:1610]]\n[[eo:1610]]\n[[es:1610]]\n[[eu:1610]]\n[[fi:1610]]\n[[fr:1610]]\n[[gl:1610]]\n[[hr:1610]]\n[[hu:1610]]\n[[it:1610]]\n[[nl:1610]]\n[[no:1610]]\n[[pl:1610]]\n[[ro:1610]]\n[[ru:1610]]\n[[sl:1610]]\n[[sv:1610]]\n[[tr:1610]]\n[[uk:1610]]\n[[zh:1610年]]','',124,'Милош','20050109081436','',0,0,0,0,0.05813500381,'79949890918563','20050110015612'); INSERT INTO cur VALUES (2930,0,'1611','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]] | \'\'\'[[1610е]]\'\'\' | [[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]]
\n[[1606]] | [[1607]] | [[1608]] | [[1609]] | [[1610]] | \'\'\'1611\'\'\' | [[1612]] | [[1613]] | [[1614]] | [[1615]] | [[1616]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1611]]\n[[bg:1611]]\n[[ca:1611]]\n[[cs:1611]]\n[[cy:1611]]\n[[da:1611]]\n[[de:1611]]\n[[en:1611]]\n[[eo:1611]]\n[[es:1611]]\n[[eu:1611]]\n[[fi:1611]]\n[[fr:1611]]\n[[gl:1611]]\n[[hr:1611]]\n[[it:1611]]\n[[nl:1611]]\n[[no:1611]]\n[[pl:1611]]\n[[ro:1611]]\n[[ru:1611]]\n[[sl:1611]]\n[[sv:1611]]\n[[tr:1611]]\n[[uk:1611]]\n[[zh:1611年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,gl,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901145429','',0,0,1,0,0.424879688036,'79959098854570','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2931,0,'1612','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]] | \'\'\'[[1610е]]\'\'\' | [[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]]
\n[[1607]] | [[1608]] | [[1609]] | [[1610]] | [[1611]] | \'\'\'1612\'\'\' | [[1613]] | [[1614]] | [[1615]] | [[1616]] | [[1617]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1612]]\n[[bg:1612]]\n[[ca:1612]]\n[[cs:1612]]\n[[cy:1612]]\n[[da:1612]]\n[[de:1612]]\n[[en:1612]]\n[[eo:1612]]\n[[es:1612]]\n[[eu:1612]]\n[[fi:1612]]\n[[fr:1612]]\n[[hr:1612]]\n[[hu:1612]]\n[[it:1612]]\n[[nl:1612]]\n[[no:1612]]\n[[pl:1612]]\n[[ro:1612]]\n[[ru:1612]]\n[[sl:1612]]\n[[sv:1612]]\n[[tr:1612]]\n[[uk:1612]]\n[[zh:1612年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901152430','',0,0,1,0,0.439156613517,'79959098847569','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2932,0,'1613','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]] | \'\'\'[[1610е]]\'\'\' | [[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]]
\n[[1608]] | [[1609]] | [[1610]] | [[1611]] | [[1612]] | \'\'\'1613\'\'\' | [[1614]] | [[1615]] | [[1616]] | [[1617]] | [[1618]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1613]]\n[[bg:1613]]\n[[ca:1613]]\n[[cs:1613]]\n[[cy:1613]]\n[[da:1613]]\n[[de:1613]]\n[[en:1613]]\n[[eo:1613]]\n[[es:1613]]\n[[eu:1613]]\n[[fi:1613]]\n[[fr:1613]]\n[[hr:1613]]\n[[hu:1613]]\n[[io:1613]]\n[[it:1613]]\n[[nl:1613]]\n[[no:1613]]\n[[pl:1613]]\n[[ro:1613]]\n[[ru:1613]]\n[[sl:1613]]\n[[sv:1613]]\n[[tr:1613]]\n[[uk:1613]]\n[[zh:1613年]]','Andre Engels - robot Adding:io,cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901152329','',0,0,1,0,0.764937651234,'79959098847670','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2933,0,'1614','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]] | \'\'\'[[1610е]]\'\'\' | [[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]]
\n[[1609]] | [[1610]] | [[1611]] | [[1612]] | [[1613]] | \'\'\'1614\'\'\' | [[1615]] | [[1616]] | [[1617]] | [[1618]] | [[1619]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1614]]\n[[bg:1614]]\n[[ca:1614]]\n[[cs:1614]]\n[[cy:1614]]\n[[da:1614]]\n[[de:1614]]\n[[en:1614]]\n[[eo:1614]]\n[[es:1614]]\n[[eu:1614]]\n[[fi:1614]]\n[[fr:1614]]\n[[hr:1614]]\n[[it:1614]]\n[[nl:1614]]\n[[no:1614]]\n[[pl:1614]]\n[[ro:1614]]\n[[ru:1614]]\n[[sl:1614]]\n[[sv:1614]]\n[[tr:1614]]\n[[uk:1614]]\n[[zh:1614年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901152229','',0,0,1,0,0.588451108238,'79959098847770','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2934,0,'1615','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]] | \'\'\'[[1610е]]\'\'\' | [[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]]
\n[[1610]] | [[1611]] | [[1612]] | [[1613]] | [[1614]] | \'\'\'1615\'\'\' | [[1616]] | [[1617]] | [[1618]] | [[1619]] | [[1620]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1615]]\n[[bg:1615]]\n[[ca:1615]]\n[[cs:1615]]\n[[cy:1615]]\n[[da:1615]]\n[[de:1615]]\n[[en:1615]]\n[[eo:1615]]\n[[es:1615]]\n[[eu:1615]]\n[[fi:1615]]\n[[fr:1615]]\n[[hr:1615]]\n[[hu:1615]]\n[[it:1615]]\n[[nl:1615]]\n[[no:1615]]\n[[pl:1615]]\n[[ro:1615]]\n[[ru:1615]]\n[[sl:1615]]\n[[sv:1615]]\n[[tr:1615]]\n[[uk:1615]]\n[[zh:1615年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901152130','',0,0,1,0,0.596043125073,'79959098847869','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2935,0,'1616','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]] | \'\'\'[[1610е]]\'\'\' | [[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]]
\n[[1611]] | [[1612]] | [[1613]] | [[1614]] | [[1615]] | \'\'\'1616\'\'\' | [[1617]] | [[1618]] | [[1619]] | [[1620]] | [[1621]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1616]]\n[[bg:1616]]\n[[ca:1616]]\n[[cs:1616]]\n[[cy:1616]]\n[[da:1616]]\n[[de:1616]]\n[[en:1616]]\n[[eo:1616]]\n[[es:1616]]\n[[eu:1616]]\n[[fi:1616]]\n[[fr:1616]]\n[[hr:1616]]\n[[it:1616]]\n[[nl:1616]]\n[[no:1616]]\n[[pl:1616]]\n[[ro:1616]]\n[[ru:1616]]\n[[sl:1616]]\n[[sv:1616]]\n[[tr:1616]]\n[[uk:1616]]\n[[zh:1616年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901152029','',0,0,1,0,0.035664755402,'79959098847970','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2936,0,'1617','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]] | \'\'\'[[1610е]]\'\'\' | [[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]]
\n[[1612]] | [[1613]] | [[1614]] | [[1615]] | [[1616]] | \'\'\'1617\'\'\' | [[1618]] | [[1619]] | [[1620]] | [[1621]] | [[1622]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1617]]\n[[bg:1617]]\n[[ca:1617]]\n[[cs:1617]]\n[[cy:1617]]\n[[da:1617]]\n[[de:1617]]\n[[en:1617]]\n[[eo:1617]]\n[[es:1617]]\n[[eu:1617]]\n[[fi:1617]]\n[[fr:1617]]\n[[hr:1617]]\n[[hu:1617]]\n[[it:1617]]\n[[ko:1617년]]\n[[nl:1617]]\n[[no:1617]]\n[[pl:1617]]\n[[ro:1617]]\n[[ru:1617]]\n[[sl:1617]]\n[[sv:1617]]\n[[tr:1617]]\n[[uk:1617]]\n[[zh:1617年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,mk',48,'Robbot','20040901151930','',0,0,1,0,0.954944292528,'79959098848069','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2937,0,'1618','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]] | \'\'\'[[1610е]]\'\'\' | [[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]]
\n[[1613]] | [[1614]] | [[1615]] | [[1616]] | [[1617]] | \'\'\'1618\'\'\' | [[1619]] | [[1620]] | [[1621]] | [[1622]] | [[1623]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1618]]\n[[bg:1618]]\n[[ca:1618]]\n[[cs:1618]]\n[[cy:1618]]\n[[da:1618]]\n[[de:1618]]\n[[en:1618]]\n[[eo:1618]]\n[[es:1618]]\n[[eu:1618]]\n[[fi:1618]]\n[[fr:1618]]\n[[hr:1618]]\n[[hu:1618]]\n[[it:1618]]\n[[nl:1618]]\n[[no:1618]]\n[[pl:1618]]\n[[ro:1618]]\n[[ru:1618]]\n[[sl:1618]]\n[[sv:1618]]\n[[tr:1618]]\n[[uk:1618]]\n[[zh:1618年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901151829','',0,0,1,0,0.872755996358,'79959098848170','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2938,0,'1619','
\n[[Дневни календар|Дани]] - [[Годишњи календар|Године]]
\n[[16. век]] | \'\'\'[[17. век]]\'\'\' | [[18. век]]
\n[[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]] | \'\'\'[[1610е]]\'\'\' | [[1620е]] | [[1630е]] | [[1640е]]
\n[[1614]] | [[1615]] | [[1616]] | [[1617]] | [[1618]] | \'\'\'1619\'\'\' | [[1620]] | [[1621]] | [[1622]] | [[1623]] | [[1624]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар]] - [[Дневни календар]]
\n\n[[af:1619]]\n[[bg:1619]]\n[[ca:1619]]\n[[cs:1619]]\n[[cy:1619]]\n[[da:1619]]\n[[de:1619]]\n[[en:1619]]\n[[eo:1619]]\n[[es:1619]]\n[[eu:1619]]\n[[fi:1619]]\n[[fr:1619]]\n[[hr:1619]]\n[[it:1619]]\n[[nl:1619]]\n[[no:1619]]\n[[pl:1619]]\n[[ro:1619]]\n[[ru:1619]]\n[[simple:1619]]\n[[sl:1619]]\n[[sv:1619]]\n[[tr:1619]]\n[[uk:1619]]\n[[zh:1619年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901151729','',0,0,1,0,0.721901206636,'79959098848270','20040905115435'); INSERT INTO cur VALUES (2939,1,'Српска_математичка_школа','== Tatomir Anđelić ==\n\nDa li se može na ovaj spisak umjestiti i poznati »[[физичар|fizičar]]« i speciajalist absolutno diferencialnog računa Tatomir Anđelić. Ja, mislim, da može. \n\nZa sličan spisak slovenačkih matematičara možete vidjeti [http://sl.wikipedia.org/wiki/seznam_slovenskih_matematikov seznam slovenskih matematikov]. Izvinjavam se zbog lošeg jezika. Lep pozdrav --[[Корисник:XJamRastafire|XJam]] 16:25, 19 Авг 2004 (CEST)\n\nПре свега да те по први пут поздравим на српској Википедији и да ти пожелим добродошлицу! Овај списак људи је најмањи могући, јер су у њега укључени највећи и најзначајнији српски математичари и плус Милутин Миланковић који био више астроном и астрофизичар. Татомир Анђелић (1903-1993) се сматра пре свега стручњаком за механику, иако је и он као и Миланковић, радни век провео на ПМФ-у Београдског универзитета и то на групи која је касније прерасла у Математички факултет. У плану је да се овај списак прошири новим именима, и ту ће свакако бити место и Татомиру Анђелићу. Поздрав! --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 16:48, 19 Авг 2004 (CEST)\n\n: Hvala za objašnjenje, Djordjes! Baš i zbog, recimo, Milankovića sam smatrao, da se može Anđelić uvsrtiti i na ovakav, kako ti kažeš, najmanji mogući spisak. Znao sam, da je ovo najmanji moguči spisak - kako ne. I po zdravoj logici, sadašnji slovenački (isto približno najmanji mogoći) je veći nego srpski, ali to ne može, jer znamo kakva je razmera (?) između broja Slovenaca i Srba - pa zašto bi bilo manje srpskih matematičara od slovenačkih. Da, mehanik - isto su, recimo, Gauss i Lagrange bili mehaničari -- ali pre svega su bili jedni od največih svetskih matematičara svih vremena - pa sam zato isto mislio na pokojnog Anđelića. Meni osobno je veoma prirastao srcu zbog svojeg načina lakog prihvatljivog pisanja ali najtežih mogučih tekstova. Sličan Anđeliću je moguče naš, isto pokojni, France Križanič, koji je pored toga, da je bio jedan od \'najjačih\' slovenačkih matematičara (barem koliko znam ja), dobro poznavao i fiziku i mnogo o tome i napisao. Hvala isto na dobrodošlici! --[[Корисник:XJamRastafire|XJamRastafire]] 17:04, 19 Авг 2004 (CEST)','/* tatomir Anđelić == Pravi potpis|Hvala za informaciju Djordjes',149,'XJamRastafire','20040819150430','',0,0,0,0,0.690322600627,'79959180849569','20040819150430'); INSERT INTO cur VALUES (2940,2,'XJamRastafire','{{Савети за новог корисника}}\n\n{{user en-3}}{{user ru-1}}{{user sl}}{{user sr-3}}\n\nPozdrav svima na vašoj cjenjenoj Wikipediji. Poštovao bi pisanje cirilicom, ali zbog poteškoća sa nepoznavanjem rada tastarurom u ovakvim slučajevima, pišem latinicom.\n\nUglavnom ču postavljati linkove iw, i slično, i ponekad postaviti koje pitanje .. hm a, i možda odgovor, ako ga znam. Izvinjavam se zbog lošeg srpsko(hrvatskog) (moram moje znanje tako zvati - na žalost - ali znat ćete na šta mislim). Pored razumjevanja srpskog, poluaktivno govorim ruski, aktivno engleski i naravno materni, slovenački. Pa pomalo i jezik cifara :-)\n\nPa, recimo, obradio bi članak o \'\'[[Научна књига|Naučnoj knjizi]]\'\', jednoj od najjačih založbi na području nekadašnje SFRJ, koje izdanja pravih univerzitetskih učbenika mogla su se dobiti i sjeverno od Beograda. Sigurno prvo je potrebno i pravilno napisati ime samog članka. A i možda sam pogodio! Rado ću, ako bude vreme dozvolilo, napisati sve (ili barem nešto) o pokojem srpskom matematičaru, fizičaru ili astronomu na slovenačkoj wikipediji, pa možda i na engleskoj, iz pokoje vaše liste.\n\n==XJamRastafire је носилац следећих српских википедијанских споменица:==\n{|\n![[image:Spomenica-2003-godine.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-50.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-100.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-200.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-300.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-500.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-1000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-2000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-3000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-5000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-10000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-20000.png]]\n![[image:Spomenica-za-izmene-30000.png]]\n|} \n[[Category:Српска википедијанска споменица 2003. године|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 50. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 100. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 200. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 300. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 500. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 1000. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 2000. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 3000. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 5000. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 10000. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 20000. измене|X]] [[Category:Српска википедијанска споменица 30000. измене|X]]\n{{Страни Википедијанци који учествују у раду српске Википедије|име=XJamRastafire}}\n[[en:user:XJamRastafire]]\n[[sl:uporabnik:XJamRastafire]]\n[[ru:Участник:XJamRastafire]]','Language abilities',149,'XJamRastafire','20050315135111','',0,0,1,0,0.474663885066,'79949684864888','20050315142025'); INSERT INTO cur VALUES (2941,0,'Александрида','===Роман о Александру Великом===\n\nРоман о Александру Великом је прерада историје његових ратова, али прерада у којој је од иначе легендарне личности маћедонског краља направљена фантастична фигура. Роман је био преведен на наш језик у XIV веку и налази се у три верзије, у глагољској, ћирилској и у [[босанска ћирилица|босанској ћирилици]]. Роман је веома дуг, износи преко сто страна.\n\nУ хрватској средњовјековној књижевности сачувана су два пријевода романа. Писани су [[босанска ћирилица|босанчицом]], један на [[чакавско нарјечe|чакавском нарјечју]] (из половине XVI ст.), други, млађи, на [[штокавски|штокавском]]. Оба су пријеводи црквенославенско-српског изворника који је у Русији добио назив \'\'српске Александрије\'\'. Језик се у том изворнику називао [[српски језик|српским]], па су тај назив задржали и хрватски преводиоци.\n\nИ [[дубровачка књижевност|дубровачки пјесници]] спомињу [[Лесандро Србљанин|Лесандра Србљанина]], а Александрову повељу, којом је он Славенима подијелио нарочите повластице а на коју се Чеси и Пољаци позивају већ у XIII стољећу, спомињу с нарочитим поносом повјесничар [[Мавро Орбини]] и [[Андрија Качић-Миошић]] у [http://www.ffzg.hr/infoz/dzs/html/Kacic.htm Разговору угодном]. \n\nСвојим карактером пучке књиге роман је био близак народној психи па је дјеловао и на народну усмену књижевност. Неке од трагова у нашој народној књижевности забиљежио је [[Стојан Новаковић]] у споменутој књизи. Тако епизоду с путовањем војске „тамним вилајетом\" по ситном камењу које се касније показало као драго камење биљежи Вук у Рјечнику уз натукницу „Тама\", а другу варијанту те згоде забиљежио је Н. Дучић у Црној Гори. Исто тако често се јавља епизода с бесмртном (живом) водом, па она о [[Дарије|Дарију]] и Пору. У [[Свадбa Душановa|Свадби Душановој]] његова се изабраница зове [[Роксанда]], име зацијело преузето из романа о Александру.\n\nЗбог дифузног стања традиције романа неке епизоде нису у рукописима посве јасне. Занимљиво је да често наши стари пријеводи дају објашњења за нејасноће у грчким текстовима. Тако није баш разумљиво због чега Александар убија свог оца [[Нектанеб]]а гурнувши га у провалију док му овај тумачи небеске појаве. Објашњење које се понекад наводи да га убија зато што Нектанеб не зна земаљско а тежи дознати небеско није баш прихватљиво. Код Стојана Новаковића налазимо посве друго и много логичније објашњење које не баца тако ружну слику на Александра. Александар пита Нектанеба да ли зна од кога ће умријети. Овај одговори да ће умријети од свог чеда. Да би га утјерао у лаж, Александар гурне старца у провалију и тиме се, дакако, на помало [[едип]]овски начин пророштво испуња. На гозби код [[Дарије|Дарија]]. Александар сaкрива у њедра златне чаше у којима се наздравља. У грчким се рукописима не види смисао овог типично фолклорног мотива, али се он открива у нашим рукописима: на бијегу из Даријева града Александар тим чашама поткупљује стражаре на улазним вратима и тако успијева умаћи потјери.\n\nМи доносимо одломке из верзије [[босанска ћирилица|босанске ћирилице]] која је најближа чистом народном језику:[http://www.freewebs.com/omorika/srednji-vek/lesandro.htm Роман о Александру Великом (Serbian Alexandria)].','',0,'61.30.47.22','20040819160504','',0,0,0,0,0.949220393295,'79959180839495','20041117105937'); INSERT INTO cur VALUES (2942,0,'Босанска_ћирилица','И православни и католици и муслимани писали су у читавој Босни и Херцеговини само ћирилицом, која је добила извесне локалне особине (босанска ћирилица, босанчица). Фра Лука Карагић је 1737. једним расписом чак изрично забрањивао фрањевцима употребу латинице. Тек пред крај XVIII века, у тешњим везама са Далмацијом и Хрватском, фрањевци све више усвајају латиницу, да је од XIX века потпуно приме: [http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/bih/vcorovic-bih-knjizevnost.html Владимир Ћоровић: Књижевност у Босни и Херцеговини]\n\n\n[[bg:Босанчица]]\n[[sl:bošnjaška cirilica]] ','[[bg:User:Borislav|bg:Borislav]]: Adding [[bg:Босанчица|bg:]]',174,'Bgbot','20041031223221','',0,0,1,0,0.512401429244,'79958968776778','20041031223221'); INSERT INTO cur VALUES (2943,0,'Мавро_Орбини','Знаменити дубровачки историчар XVI века, свештеник тога града и писац познатог историјског дела \'\'\'Краљевство Словена\'\'\' (Regno degli Slavi, Pesaro 1601). Папа је то дело забранио због Орбинијева назора да се Словени не могу политички и културно подвајати због подвојености црквене, а руски цар је наредио да се то дело у изводу преведе на руски.\n\nМавро Орбини писао је да су Словени, пореклом од [[Јафет]]а, сина Нојева, насељавали две стотине покрајина од Азије преко Европе. Његова књига \"Краљевство Словена\" преведена је на српски тек 1968. године и то без превода првог дела од 248 страница.','',0,'61.30.47.21','20040819190418','',0,0,0,0,0.859984669769,'79959180809581','20040819190418'); INSERT INTO cur VALUES (2944,0,'Лесандро_Србљанин','Мит о Александру Великом, пореклом од српског рода, сачувао се кроз векове и миленијуме и дошао је и до великог дубровачког песника [[Иван Гундулић|Ивана Гундулића]]. У свом чувеном делу \"Осман\", Гундулић вели: \n\n\n\"Од Лесандра Србљанина,\n\nод свег цара цара славна,\n\nАлександро то свидочи,\n\nкраљ велики свега свита\".','',0,'61.30.47.22','20040819161747','',0,0,0,1,0.032814993538,'79959180838252','20040819194458'); INSERT INTO cur VALUES (2945,6,'125px-Albania_flag_large.png','застава Албаније','застава Албаније',135,'Обрадовић Горан','20040819171137','',0,0,0,1,0.24043767083477,'79959180828862','20040819171137'); INSERT INTO cur VALUES (2946,0,'Иван_Гундулић','==Иван Џиво Гундулић (1589—1638)==\n\nРођен у [[Дубровник]]у у властеоској породици, Гундулић је несумњиво био добро васпитан и школован. Век је провео као чиновник републике, скоро на свима положајима, али кнез није био нигда. Имао је три сина, од којих је један био песник, а један маршал аустријске војске. Највећи епичар старог Дубровника Џиво Гундулић у свом словенском родољубљу полази, с једне стране, од успомена на стару славу Србије, а с друге, од скорашњих победа Пољака над Турцима.\n\nНајважнија су његова дела: еп [[Осман]], побожни спев \'\'\'Сузе сина разметнога\'\'\' и пастирска игра (пасторала) \'\'\'Дубравка\'\'\'. Написао је велики број митолошких драма. Сачуване су кратке драмске сцене \'\'\'Диана и Армида\'\'\', прерада \'\'\'Просерпина уграбљена\'\'\' и превод \'\'\'Аријадна\'\'\'. Остале су изгубљене. Поред тога, преводио је и \'\'\'псалме Давидове\'\'\', седам на броју. Њих је штампао заједно са побожном песмом \'\'\'Од величанства Божијех\'\'\'. Има и неколико безначајних љубавних и пригодних песама. Живео је од [[9. јануар|9. јануара]] [[1589]]. до [[8. децембар|8. децембра]] [[1638]]. \n\nПобожна песма [http://www.knjigice.com/dl.php?t=lektira&file=473.zip Сузе сина разметнога], рађена према „Сузама светога Петра\" од италијанског песника Тансила, можда је његово најбоље дело, иако није највеће. Мотив је позната библијска прича о блудном сину, приказана у монологу, снажном песничком инспирацијом и у раскошном руху ренесансне поетике. Песма је епска само по дужини, у ствари ту нема епске радње и причања догађаја, већ је цела песма болна и лична исповест младићких грехова, сазнања и покајања. Вероватно да му је библијска личност послужила као згодна [[алегорија]] за исказ сопствених проживљавања. Песма је сва у лирском заносу, проткана филозофским опажањима о ништавилу телесног задовољства и пролазности среће. Стил је веома раскошан, пун лепих [[антитеза]] и [[метафора]]. [[Дикција]] је крепка и узвишена, у складу са предметом. Са чисто формалне стране Гундулић је унео једну новину: строфу од шест стихова осмерца. Као сва Гундуливева дела, тако и ово има известан етички значај, наиме да живот почива на скромности и да је духовно задовољство изнад чулног и пролазног.\n\n„Дубравка\" је пастирска игра, испевана под утицајем италијанске пасторалне поезије. Тасов „Аминта\" и „Вијерни пастијер\" Гваринијев су права ремек дела у томе роду. Они су несумњиво узор Гундулићев. У овој пасторали Гундулић слави брак из љубави, поштење и честитост. Та етичка мисао је овде претстављена у алегоричној форми. Гундулић је предмет поставио на националну основу, јер се радња одиграва у Дубровнику. Он је Дубровчане приказао симболично: као виле и пастире. На дан [[св. Влах]]а, заштитника Дубровника, обичај је био да најлепши момак узме најлепшу девојку. Пастир Миљенко је тај момак, а девојка пастирица Дубравка. Судије буду поткупљене и Дубравку доделе ружном и старом Грдану, али због срџбе Божије то буде на време откривено и Дубравка полази за Миљенка. У почетку пасторале хор пастира и вила слави слободу и једнакост „дубраве\" (Дубровника), а на крају пастири славе тријумф чисте љубави и поштења над материјалним богатством.\n\nКад се десила [[Xоћимска битка]], 1621, између Пољака и Турака, Гундулић је радио на преводу Тасова епа „Ослобођени Јерусалим\". Због тога што је био сузбијен код Хоћима, [[цар Осман]] је спремао освету [[јаничари]]ма, но ови се побуне, свргну га с престола и убију 1622. На неколико година после хоћимске битке краљевић Владислав био је у Италији, где се јамачно много говорило о хоћимској битки. Као хришћанин и Словен, Гундулић је у храбром држању Пољака код [[Хоћим]]а видео тријумф хришћанства над исламом, Словена над Турцима, правде над грубом силом. У хоћимском боју и трагичној судбини Османовој песник је видео грађу за свој велики [[еп Осман]]. Дело је постављено на нациоиалну и словенску основу, прожето племенитом хришћанском мишљу. Гундулићев херојски култ је благ и племенит ,дакле словенски, нимало крволочан и груб. Претставник тога јунаштва је [[краљевић Владислав]], победник код Хоћима, сушта супротност Осману, охолом насилнику. Гундулић помиње [[Милош Обилић|Обилића]], [[Краљевић Марко|Краљевића Марка]], и друге јунаке [[српска народна песма|српске народне песме]]. Гундулићево барокно „словинство\" налазило је инспирацију у историји два словенска народа, Пољака и Срба. Ако су му савремени хоризонити обасјани скорашњом славом Пољске, поглед на прошлост испуњен је носталгичним сећањем на стару српску славу. На више места јављају се реминисценције из прошлости Србије, спомињу се Немањићи, говори се о цару Душану, деспоту Ђурђу, деспоту Лазару, херцегу Стјепану, слави се „Лесандар Србљанин\" ([[Александар Македонски]]). Радња VIII певања збива се у Смедереву, њену основицу чини прича о Љубдрагу, тобожњем потомку деспота Ђурђа, и о његовој лепој кћери Сунчаници. Његово дело је несумњиво највиши узлет дубровачког песничког генија. У њему има безброј дубоких и узвишених мисли и осећања, пластичних описа, добро извајаних личности. Премда је историјска грађа претрпана романтичним и пасторалним епизодима, она је у основи верна и стварна.\n\n==Види још==\n*[[Гундулићев венац (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n*[[Гундулићева (Земун) (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Земуну]]\n\n==Спољне везе==\n*[http://www.ffzg.hr/infoz/dzs/html/Gunduli1.htm Осман]\n*[http://www.ffzg.hr/infoz/dzs/html/Gunduli2.htm Сузе сина разметнога]\n\n[[Category:Књижевници|Гундулић, Иван]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n\n[[en:Ivan Gundulic]]\n[[hr:Ivan Gundulić]]','',24,'Domatrios','20050304233900','',0,0,0,0,0.869954037885,'79949695766099','20050304233900'); INSERT INTO cur VALUES (2947,0,'Осман','Предмет епа Осман је историја, која је изложена овако:\n\nУ I и II певању Осман се договара, после отступања, са својим саветницима, Дилавером и Кизларагом. Решава се да прикупи нову војску и казни [[јаничари|јаничаре]]. Саветници му кажу да закључи мир с Пољском, да се ожени девојком племенита рода, да убије збаченог султана Мустафу, који је у тамници, и да боље припази на заробљеног витеза Коревског. \nУ III и IV певању описује се [[Али-паша|Али-пашин]] пут за Пољску. Он одлази ради мира и пролази преко лањског бојишта. Сада се ретроспективно говори о хоћимском боју. \nУ V и VI певању приказан је Али-пашин сусрет са јунакињом Крунославом, женом витеза Коревског, и са Соколицом, која чезне за Османом. \nУ VII и VIII певању [[Кизлар-ага]] тражи девојке за харем. Долази [[Троја|при мору управ српскијех страна]] и Гундулић описује пропаст старе грчке државе и културе. Кизлар-ага долази у [[Смедерево]], да отме Сунчаницу за царев харем. Она је Српкиња, потомак [[деспот Ђурађ Бранковић|лозе Бранковића]],ћерка старог и слепог Љубдрага. Овде је диван опис пастирске идиле и много [[реминисценција]] на негдашњу српску славу и јунаштво. Коло пастира пева песме о [[херцег Стјепан|херцегу Стјепану]] и [[деспот Ђурађ Бранковић|деспоту Ђурђу]]. У IX, X и XI певању приказани су догађаји у Пољској. Слави се годишњица [[хоћимска битка|хоћимске битке]] и победе. Соколица зароби пољске госпође, али их ослободи Владислав. Ту се описује купање Соколице и њених другарица, слично купању нимфи код Таса. Даље се приказује закључење мира и одлазак Соколице у [[Цариград]]. У XII певању је доста наивна и романтична сцена у којој је изложено како Крунослава, преобучена у витеза, тражи свог мужа у цариградском затвору. На превару и она доспе у тамницу. У XIII певању паклени духови решавају да покваре мир с Пољском и да побуне турске чете. XIV и XV певање недостају. У XVI певању се слика побуна јаничара. Они траже главу царева саветника Дилавера. У XVII и XVIII певању приказана је завера Мустафине мајке и Даута противу Османа. У XIX и XX певању наставља се опис побуне: завереници убијају преобученог Дилавера у бекству, јаничарског вођу Али-агу и везира Хусеина. Поделивши између себе плен, изводе из тамнице бившег цара Мустафу и прокламују га за цара. Османа свргну и изведу на суђење пред Мустафу. Бедна и скрушена, воде га на кљусету ка Једикули на тамновање, али га на путу један Црнац скине, веже му мараму око врата и једним замахом удави. Спев се завршава [[апотеоза|апотеозом]] правди и хришћанству, као што је почео.\n\nКомпозиција и стил потсећају на романтично-херојски еп Торквата Таса, који је Гундулић преводио и иначе се на њега угледао. Читаве сцене се или сасвим подударају са сличним сценама у „Ослобођеном Јерусалиму\" (купању Соколице и њених другарица одговара купање нимфи код Таса) или су израђене према овима. Као и Тасов еп, тако је и Гундулићев препун пасторалних и романтичних епизода, Напослетку, Гундуличев еп нема строгог јединства нити су епизоди опет сасвим неповезани и самостални као код Ариоста, И ту се Гундулић повео за Тасом, који је у своме делу нашао средње решење, тј. више главних јунака и епизода дати у јединственој и складној целини. Али у свему другом Гундулић је потпуно оригиналан.','',0,'61.30.47.21','20040819202619','',0,0,0,0,0.32548093485,'79959180797380','20050217172032'); INSERT INTO cur VALUES (2948,0,'При_мору_управ_српскијех_страна','\nДубровцанин [[Иван Гундулић]] певао је о славној [[Троја|Троји]]:\n\nПри мору управ српски\'ех страна,у пржинах пуста жала Лежи Троја укопана,\nод грцкога огња пала;славна Троја,ка је свиме нјегда Истоком господила,...','',0,'61.30.47.21','20040819202123','',0,0,0,1,0.212201113911,'79959180797876','20040819202358'); INSERT INTO cur VALUES (2949,0,'Троја','Будући оквирни садржај теме: \n\n*О имену Троје\n*Локализација Троје\n*Открића о Троји\n*[[Теорије о Троји]]\n*[[Хајнрих Шлиман]]\n*[[Tројанско благо]]\n*Хомерова Троја\n*Разни писци о Троји\n*Тројански рат\n*Разарање Троје\n*Литература о Троји\n*...\n\nЈедна од локализација знамените Троје је око [[Хелеспонт]]а или [[Дарданели|Дарданела]] прозваних по [[Дарданци]]ма, оснивачима Троје (за Хелеспонт уосталом такође постоји неколико суштински различитих локација). Управо зато је [[Xајнрих Шлиман]] дао нађеном граду име \"Троја\". Осим тога, у традиционалној верзији се сматра да је Троја била дефинитивно разрушена у ХП-ХШ веку пне. [Е. Бикерман: Хронологија старе ере, 1975]. Али у Средњем веку је заслужену славу имала позната италијанска Троја, која постоји до наших дана [Ф. Грегоровијус: Историја града Рима у средњем веку, 1912]. To je чувени средњовековни град, моћна тврђава, која је играла важну улогу у многим средњовековним италијанским ратовима, а особито у чувеном рату у XIII веку. Фотографије раскошних тројанских храмова (и данас активних) дате су на пример у [Грегоровијус]. \n\nСем тога, о Троји као о постојећем средњовековном граду говоре и византијски историчари: \n*[[Никита Хонијат]] [Никита Хонијат: Историја владавине Јана Комнина (1186-1206) 1862, том 5, стр. 360], \n*[[Никифор Григора]] [Римска историја до пада Константинопоља, 1862]. \n*[[Тит Ливије]] прича, да су се \"преживели [[Тројанци]] ускоро после пада Троје искрцали у Италији и место где су се они први пут искрцали назива се Троја, а одатле и област носи име Тројанска... Енеја... је био одбачен на Сицилију, а после Сицилије пристао је са својим бродовима у Лоранској области. И то се место такође зове Троја\" [Римска историја од оснивања града, т. 1, књ. 1, бр. 1, ]. \n\nНеки средњовековни историчари су идентификовали Троју са Јерусалимом, например [Роман о Александру Великом, [[Александрида]], Стара српска књижевност, стр. 88, 235, 162, 207]. To наравно збуњује савремене коментаторе: \"Сама Хомерова књига се мало неочекивано претворила (у средњовековном тексту приликом описа доласка Александра у Троју )... у књигу \'о разарању Јерусалима од почетка до краја\' \"[Александрида]. [[Ана Комнина]], говорећи о Итаки, постојбини Хомеровог [[Одисеј]]а, неочекивано за нас изјављује: \"Видите ово острво Итаку: на њему je y давнини био изграђен древни град, назван [[Јерусалим]]...\" [О Алексеју Комнину]. У вези са тим подсетимо да је други назив Троје [[Илион]], а други назив Јерусалима - Елиа-Капитолина. Дакле, у називима оба града присутан је исти термин Илион - Елиа. \n*[[Јевсевије Кесаријски]] Памфил: \"Невелике фригијске градове Петузу и Тимион називао је он (Монтан ) Јерусалимом (!)...\". To означава да је термин \"јерусалим\" (један од његових превода - град мира - ) термин примењиван за разне градове.\n\nБ. Низе: \"Сматрало се да су Рим, као и многе италске градове, основали грчки и тројански хероји, долутали овамо после рушења Троје, о чему су постојала врло разнолика предања. По најстаријем од њих, које се појавило још почетком IV века пре Христа код Геланика и Дамаста, а касније код Аристотела, град су основали [[Енеј]] и Одисеј, и назвали га по имену Тројанке Роме... По другом предању, град је добио име по Рому, сину Одисеја и Кирке\" [Преглед римске историје и источника, 1908]. Ова се верзија за око 500 година разилази од данас прихваћене. (доматриос)\n\n\n\n\n\n\n\'\'\'Дубровчанин [[Иван Гундулић]] певао је о славној Троји:\'\'\'\n\nПри мору управ српски\'ех страна,у пржинах пуста жала лежи Троја укопана,\n\nод грцкога огња пала;славна Троја,ка је свиме нјегда Истоком господила,...','',144,'Golija','20050219223246','',0,0,0,0,0.451839175286,'79949780776753','20050219223246'); INSERT INTO cur VALUES (2950,0,'Еп_Осман','Предмет епа Осман је историја, која је изложена овако:\n\nУ I и II певању Осман се договара, после отступања, са својим саветницима, Дилавером и Кизларагом. Решава се да прикупи нову војску и казни [[јаничари|јаничаре]]. Саветници му кажу да закључи мир с Пољском, да се ожени девојком племенита рода, да убије збаченог султана Мустафу, који је у тамници, и да боље припази на заробљеног витеза Коревског. \nУ III и IV певању описује се [[Али-паша|Али-пашин]] пут за Пољску. Он одлази ради мира и пролази преко лањског бојишта. Сада се ретроспективно говори о хоћимском боју. \nУ V и VI певању приказан је Али-пашин сусрет са јунакињом Крунославом, женом витеза Коревског, и са Соколицом, која чезне за Османом. \nУ VII и VIII певању [[Кизлар-ага]] тражи девојке за харем. Долази [[Троја|при мору управ српскијех страна]] и Гундулић описује пропаст старе грчке државе и културе. Кизлар-ага долази у [[Смедерево]], да отме Сунчаницу за царев харем. Она је Српкиња, потомак [[деспот Ђурађ Бранковић|лозе Бранковића]],ћерка старог и слепог Љубдрага. Овде је диван опис пастирске идиле и много [[реминисценција]] на негдашњу српску славу и јунаштво. Коло пастира пева песме о [[херцег Стјепан|херцегу Стјепану]] и [[деспот Ђурађ Бранковић|деспоту Ђурђу]]. У IX, X и XI певању приказани су догађаји у Пољској. Слави се годишњица [[хоћимска битка|хоћимске битке]] и победе. Соколица зароби пољске госпође, али их ослободи Владислав. Ту се описује купање Соколице и њених другарица, слично купању нимфи код Таса. Даље се приказује закључење мира и одлазак Соколице у [[Цариград]]. У XII певању је доста наивна и романтична сцена у којој је изложено како Крунослава, преобучена у витеза, тражи свог мужа у цариградском затвору. На превару и она доспе у тамницу. У XIII певању паклени духови решавају да покваре мир с Пољском и да побуне турске чете. XIV и XV певање недостају. У XVI певању се слика побуна јаничара. Они траже главу царева саветника Дилавера. У XVII и XVIII певању приказана је завера Мустафине мајке и Даута противу Османа. У XIX и XX певању наставља се опис побуне: завереници убијају преобученог Дилавера у бекству, јаничарског вођу Али-агу и везира Хусеина. Поделивши између себе плен, изводе из тамнице бившег цара Мустафу и прокламују га за цара. Османа свргну и изведу на суђење пред Мустафу. Бедна и скрушена, воде га на кљусету ка Једикули на тамновање, али га на путу један Црнац скине, веже му мараму око врата и једним замахом удави. Спев се завршава [[апотеоза|апотеозом]] правди и хришћанству, као што је почео.\n\nКомпозиција и стил потсећају на романтично-херојски еп Торквата Таса, који је Гундулић преводио и иначе се на њега угледао. Читаве сцене се или сасвим подударају са сличним сценама у „Ослобођеном Јерусалиму\" (купању Соколице и њених другарица одговара купање нимфи код Таса) или су израђене према овима. Као и Тасов еп, тако је и Гундулићев препун пасторалних и романтичних епизода, Напослетку, Гундуличев еп нема строгог јединства нити су епизоди опет сасвим неповезани и самостални као код Ариоста, И ту се Гундулић повео за Тасом, који је у своме делу нашао средње решење, тј. више главних јунака и епизода дати у јединственој и складној целини. Али у свему другом Гундулић је потпуно оригиналан.','',0,'61.30.47.21','20040819203105','',0,0,0,1,0.8484694659,'79959180796894','20050217172032'); INSERT INTO cur VALUES (2951,6,'Dimitrije_nesic.jpg','Димитрије Нешић','Димитрије Нешић',108,'Djordjes','20040820080139','',0,0,0,1,0.831035116530056,'79959179919860','20040820142701'); INSERT INTO cur VALUES (2952,0,'Димитрије_Нешић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Димитрије Нешић |\n слика=[[Image:dimitrije_nesic.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Фотографија Димитрија Нешића |\n датум_рођења=[[8. октобар]], [[1836]]. |\n место_рођења=[[Београд]], [[Србија]] |\n датум_смрти=[[26. април]], [[1904]]. |\n место_смрти=[[Београд]], [[Србија]]\n}}\n\n\'\'\'Димитрије Нешић\'\'\' (1836-1904) [[математика|математичар]], професор [[Велика школа|Велике школе]], председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]]\n\nДимитрије Нешић је рођен [[8. октобар|8. октобра]] [[1836]]. године у [[Београд|Београду]]. Био је најстарије дете Стојана Нешића, занатлије, и Савке, домаћице. После завршене шесторазредне гимназије, 1854. уписује студије на [[Београдски Лицеј|Лицеју]]. Студије наставља од 1855. на Великој техничкој школи у [[Беч|Бечу]] и ту остаје до 1858. Затим је од 1858. до 1862. студирао у [[Карлсруе|Карлсруеу]] на Политехници.\n\nУказом [[кнез Михаило Обреновић|кнеза Михаила Обреновића]] постављен је [[1. новембар|1. новембра]] [[1862]]. за суплента на катедри за математику, која је тада била упражњена одласком [[Емилијан Јосимовић|Емилијана Јосимовића]] за професора у Артиљеријској школи.\nЗаконом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. Лицеј је прерастао у [[Велика школа|Велику школу]]. Димитрије Нешић је био професор на Великој школи од њеног оснивања до одласка у пензију 20. јануара 1894.\n\nЊегов рад на Великој школи био је од пресудног значаја за образовање великог броја математичара који су потом чинили „Београдску школу“ математике. Поменимо да је Нешић од 1862. па до 1887. сам предавао све математичке предмете на београдској Великој школи. Тек 1887. доласком [[Богдан Гавриловић|Богдана Гавриловића]] на Велику школу долази до поделе послова. Повукао се у пензију да би катедру математике предао свом обдареном ђаку и тада већ светски признатом научнику [[Михаило Петровић Алас|Михаилу Петровићу]].\n\nПредавао је еуклидску геометрију, тригонометрију, аналитичку геометрију, комбинаторику, алгебру, диференцијални и интегрални рачун. Модерну наставу увео је управо преко својих уџбеника, јер је сматрао за своју најпречу дужност снабдевање својих студената добрим уџбеницима. Његови уџбеници били су:\n\n*Тригонометрија, Београд 1875. (496 стр. + XIV)\n*Наука о комбинацијама, Београд 1883. (132 + VIII)\n*Алгебарска анализа, I део; Београд 1883. (582 + X)\n*Алгебарска анализа, II део; Београд 1883. (670 + XII)\n\nШтампао је 13 научних радова у „Гласнику Српског ученог друштва“ и у „Гласу Српске краљевске академије“.\n\nЗа потребе кнежевине [[Србија|Србије]] 1872. је путовао у Беч, Вирцбург, Келн, Брисел са циљем да проучи њихове системе мера и да то знање употреби у Србији. Резултат овог рада био је доношење новог Закона о метарским мерама, који је изгласан у скупштини [[1. децембар|1. децембра]] [[1873]]. Осим тескта Закона о метарским мерама, Димитрије Нешић написао је и књигу „Метарске мере“. Ова књига одиграла је огромну просветитељску улогу у области мерења и мера у Србији тога времена. Прво издање штампано је 1874. а друго, допуњено и поправљено, 1877. године.\n\nДимитрије Нешић је био ректор Велике школе у два мандата 1882-1884 и 1893-1894. За редовног члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] изабран је 25. јануара 1870. У раду Друштва учествовао је све до његовог спајања са Српском краљевском академијом 1892. године. Када је основана [[Српска краљевска академија]] 1. новембра 1886. године, првих шеснаест академика постављено је указом [[краљ Милан Обреновић|краља Милана Обреновића]], без поступка о избору. Међу њима је и Димитрије Нешић. Следеће чланове Академије бирали су сами академици. Димитрије Нешић је био трећи по реду председник Српске краљевске академије изабран 18. новембра 1892, на том положају је био до 31. децембра 1895. Поменимо и то да је 4. децембра 1890. изабран за дописног члана [[Југословенска академија знаности и умјетности|Југословенске академије знаности и умјетности]] у [[Загреб|Загребу]].\n\nОдликован је Орденом св Саве II степена 22. фебруара 1883. године. Поводом тридесетогодишљег рада, 1. новембра 1892. одликован је Орденом св. Саве I реда, а орденом Белих орлова IV реда 2. августа 1893. године.\n\nДимитрије Нешић, научник, математичар, просветитељ, културни радник, умро је у својој кућу у Београду [[26. април|26. априла]] [[1904]]. године у улици Југ Богдановој бр. 5, од срчаног удара. Сахрањен је на Новом гробљу са свим почастима, које су му указали [[Српска краљевска академија]], [[Београдски универзитет]] и многобројни поштоваоци.\n\n----\n\nЛитература:\n*Јеленка Петковић, [[Бошко Јовановић]]: „Димитрије Нешић (1836-1904)“ стр. 1-30. у књизи „Живот и дело српских научника“, књига 3, Београд 1998.\n\n[[Category:Математичари]]','',108,'Djordjes','20040915143702','',0,0,1,0,0.078584113195,'79959084856297','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (2953,0,'Милева_Марић','#REDIRECT [[Милева Марић-Ајнштајн]]','редирекција Милева Марић-Ајнштајн',108,'Djordjes','20040820081327','',0,1,0,1,0.172503586473,'79959179918672','20040820081327'); INSERT INTO cur VALUES (2954,0,'Балкан','==Географија Балкана==\n\nБалкан је полуострво које се налази на југо-истоку [[Европа|Европе]]. Ово полуострво окружено је [[Јадранско море|Јадранским]], [[Јонско море|Јонским]], [[Егејско море|Егејским]], [[Мраморно море|Мраморним]] и [[Црно море|Црним морем]]. Простире се између 35° и 46°53\' северне географске ширине и 13°23\' и 30° источне географске дужине.\n[[Слика:Balkan_satelit.jpg|thumb|right|Балканско полуострво. Слика снимљена са Насиног сателита]]\nДревни назив за Балкан је [[Хем]] (Haimos) по планини на северу [[Тракија|Тракије]]. Према једној легенди, планина Хем је названа по трачком тиранину Хему, кога је у двобоју убио Посејдонов син [[Бизант]], који се сматра оснивачем истоименог града на [[Босфор]]у. По другом казивању, Хем је син бога Северног Ветра [[Бореј]]е, најјачег од свих ветрова и персонификација трачке планине. Био је ожењен [[Родопи|Родопом]], која му је родила сина Хебра ([[река Марица]] или [[Хебар]]). Због свађе са боговима, они су претворени у планине. Назив \"Балкан\" је каснијег датума по старом италском богу ватре [[Vulcanus]]-у, првенствено богу вулканске ватре, а касније и богу ковачке вештине. Овај назив односи се на планину Хем и читаво полуострво. Погрешно се сматра да је турског порекла. Наука о Балкану је [[балканологија]], која је основана у XVIII веку, ради изучавања друштвено-политичких, културно-историјских, филозофских, фолклорних и других особености Балкана.\n\nГеографске границе Балкана су: на северу [[рeka Дунав]] и [[река Сава]], на југу [[Средоземно море]], на истоку и југоистоку [[Црно море|Црно]], [[Мраморно море|Мраморно]] и [[Егејско море]], на западу [[Јонско море|Јонско]] и [[Јадранско море]]. Његове јужне обале су јако разуђене. Полуострво пресецају велики планински системи са севера према југу и југоистоку, који теже да се од [[Алпи|Алпа]], преко [[Егејска острва|Егејских острва]] споје са планинским системом [[Мала Азија|Мале Азије]]. То су Динарско-Шарско-Пиндски, Карпатски, Балкански и Родопски системи, са планинским висовима до 3000 м. ([[Рила]] 2925 м, [[Олимп]] 2918 м, [[Пинд]] 2914 м, [[Кораб]] 2764 м, [[Шара]] 2748 м, [[Проклетије]] 2694 м, [[Дурмитор]] 2522 м итд.). Још у античко доба описане су и опеване многе планине Балкана, највише свакако Олимп, затим Хем и Родопи, али и Пинд, [[Тајгет]], [[Парнас]] и друге. Филозоф и географ [[Страбон]] (66. г. п. н. е-19. г. н. е.) Шар планину (Skardus) назива \"Веригом света\" ([[Catena mundi]]). Доласком [[Словени|Словена]] на то подручје, добила је садашњи назив-Шара.\n\nМеђу рекама доминирају Дунав, Сава, [[река Морава]], [[река Дрина]], [[река Дрим]], [[река Тимок]], [[река Ибар]], [[река Неретва]], [[река Бојана]], [[река Вардар]], [[река Бистрица]], [[река Струма]], [[река Марица]], [[река Пинеј]] и др. Језера су [[Охридско језеро]], [[Преспанско језеро]], [[Скадарско језеро]], [[Острвско језеро]], [[Костурско језеро]] итд.\n\nУ унутрашњости полуострва клима је умерено континентална, са високим температурама на југу до 40° у току лета и сушом, и планинска са високим снежним падавинама. У приморју клима је медитеранска. Погодни климатски и плодолошки услови пружају добре услове за развој пољопривреде, сточарства, рибарства и др.\n\nИзмеђу планина формиране су мање или веће широке равнице, од којих је највећа Панонска низија у сливу Дунава, Саве, Драве, [[река Тиса|Тисе]] и Мораве. Она представља најнижи део земљишта у Панонском базену, између Алпа, Карпата, Динарских и Родопских планина. Настала је повлачењем и отицањем [[Панонског језера]] (мора) кроз [[Ђердап]]ску клисуру. Језеро је било највеће за време плиоценске геолошке епохе, а постепено је отекло крајем плеиоцена и почетком холоцена, када се завршава последње глацијално [[Ледено доба]] на Балкану око 10000. г. п. н. е. За то време биле су под ледом многе планине, као што су Олимп, Пинд, Шар-планина, Пирин, Рила, [[Јакупица]], Проклетије, Дурмитор, [[Прењ]] и др.\n[[Слика:Balkan_politicka.png|thumb|left|120px|Политичка карта Балкана.]]\nОстале низије у [[Србија|Србији]], [[Босна|Босни]], [[Хрватска|Хрватској]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Македонија|Македонији]], [[Тесалија|Тесалији]], [[Пелопонез]]у и др. износе око 29% укупне површине земљишта. Претежно на југу и западу Балкана, између стрмих планина, равнице се међусобно спајају једино преко уских прелаза-обично клисура. Оваква конфигурација земљишта утицала је у прошлости на обликовање мањих људских заједница, које су касније прерастале у мање етничке групе по систему полис-држава.\n\nРазуђене обале Балканског полуострва, многе реке, равнице и превоји, пружале су погодне услове раног насељавања са југа према северу и са истока према западу, дуж великих река и плодних равница.\nСвојим географским положајем Балканско полуострво је од памтивека било мост и главна саобраћајница између [[Азија|Азије]] и Европе, Истока и Запада, што је допринело мултиетничком саставу, разноврсности културних и политичких утицаја и немирима у историји. То убедљиво потврђују археолошки налази разних древних култура. Ни мањег простора ни више историје. Поимање Балкана, Европе и света у целини у античко доба најбоље је описао [[Херодот]] (IV, 36), \"отац историје\", који наглашава, да се човек мора смејати како су многи научници нацртали земљу. Они су приказали да је земља округла као круг, да око ње теку океани и да постоје свега три континента: Европа, Азија и [[Либија]] ([[Африка]]), који су међусобно спојени.\n\nПо том схватању Европа је највећа и најдужа, те отуда и њен назив од кованице еврис-широк, простран и опс, опос-веома је налик, лице, око, тј. Европа. Њу окружује [[Северно море]]; Европа није имала име, а сада се тако зове по Кадмовој сестри из Феникије (Либан) по имену Европа. Међутим, према [[Хесиод]]у (између 800.-700. г. п. н. е.) у Теогонији (357) о стварању света и митовима о боговима [[Европа]] је Океанова и Тетина кћи, сестра Тракије, Азије и Либије. [[Зевс]]у је родила сина [[Додон]]а, епонимног хероја Додоне, првог храма на Балкану. Најсевернији народи Европе били су у почетку Бореји, који су становали у Тракији и у долини [[Стримон]]а, а касније [[Хиперборејци]], који су живели на крајњем северу, са оне стране Северног Ветра, тј. Хема. Херодот даље износи да је највећа река Европе [[Истар]] ([[Данубиус]]) и да је окружују океани, како на истоку, тако и на западу.\n\nУ географском погледу [[Подунавље]] је велика област која повезује Источну и Западну Европу, Црноморске регије и [[Медитеран]], преко својих притока и северне делове континента са централним областима Балкана. Гигантски Алпски и Карпатски планински системи деле Подунавље на Алпски или западни, Панонски или средишњи и Понтски или источни део. [[Река Дунав]] такође дели Средње Подунавље на Западни део који гравитира [[Динариди]]ма, Јадранском мору и Апенинском полуострву и на велики Панонски базен на истоку. Ова низијска област, која представља најмаркантнију црту рељефа Европе, оивичена је са источне стране лучно планинским системом Карпата, [[Трансилванских Алпа]] и [[Старом планином.]]\n\nУ пределу Јужних Карпата, Дунав пролази кроз Ђердапску клисуру и тиме спаја Панонску и Влашко-Понтску низију. Ђердап је највећа клисура у Европи, дуга око 100 км, између [[Голупца]] и [[Кладова]]. Дели се на мали и велики Ђердап. Најужи део Ђердапа је код [[Казан]]а, где у дужини од 9 км има ширину 150-170 м и дубину од 20-50 м, а највећа дубина му је 74 м. У Ђердапској клисури Дунав има велики пад, укупно око 30 м, брзину до 3 м/с, са просечном количином протицања воде око 5800-6000 м3/с. Клисурске стране издижу се око 600-700 м изнад речног тока. У овом делу Дунав је веома богат разноврсном рибом, а пре свега моруном, која икру баца у пролеће.\n\nИначе, Карпатски лук припада групи Алпског орогеног система, са висинама до 2500 м. Он је обезбеђен збијеним наборима, који се састоје од разноврсних петролошких материјала, као што су креда, глиновито-песковитих шкриљаца итд., који представљају саставне делове камена у виду облутака у речним долинама. Они ће бити главни материјали за алатке и уметничка остварења најстарије културе Средњег Подунавља каменог доба. (доматриос)\n\n[[Category:Географија]]\n\n[[de:Balkan]]\n[[et:Balkani poolsaar]]\n[[es:Balcanes]]\n[[en:Balkans]]\n[[eo:Balkana Duoninsulo]]\n[[fr:Balkans]]\n[[hr:Balkan]]\n[[la:Balcania]]\n[[nl:Balkan]]\n[[ja:バルカン半島]]\n[[no:Balkan]]\n[[pl:Półwysep Bałkański]]\n[[pt:Bálcãs]]\n[[ro:Balcani]]\n[[sl:Balkan]]\n[[fi:Balkan]]\n[[sv:Balkan]]\n[[zh:巴尔干半岛]]','',170,'Покрајац','20050305133653','',0,0,1,0,0.093314487065,'79949694866346','20050305133653'); INSERT INTO cur VALUES (2955,0,'Јован_Дучић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Јован Дучић |\n слика=[[Image:ducic.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Фотографија Јована Дучића |\n датум_рођења=[[17. фебруар]], [[1871]], [[1872]] или [[1874]]. |\n место_рођења=[[Требиње]], [[Босна и Херцеговина]] |\n датум_смрти=[[7. април]], [[1943]]. |\n место_смрти=[[Гери]], [[Сједињене Америчке Државе]]\n}}\n\nЗа сада није утврђен тачан датум Дучићевог рођења, углавном се за датум рођења узима [[17. фебруар]] (или [[5. фебруар]] по старом календару) [[1871]], [[1872]] или [[1874]]. године.\n\nРођен је у [[Требиње|Требињу]], Основну школу учио је у месту рођења, а нижу гимназију и учитељску школу у [[Мостар]]у и [[Сомбор]]у. Учитељевао је кратко време по разним местима, а затим долази у Мостар, где је у друштву са [[Алекса Шантић|Шантићем]] створио књижевни круг и покренуо часопис [[часопис 3ора|3ору]]. Потом је провео скоро десет година на страни, највише у [[Женева|Женеви]] и [[Париз]]у . На женевском универзитету је свршио права и потом се вратио у Србију. Од 1910 непрекидно је у дипломатској служби. Сада је посланик наше државе на страни.\n\nПрву збирку песама објавио је у Мостару 1901, затим другу у Београду 1912. Писао је доста и у [[проза|прози]]: неколико литерарних [[есеј]]а и студија о писцима, [[Благо цара Радована]] и песничка писма из Швајцарске, Грчке, Шпаније итд. \n\nКао и Шантић, Дучић је у почетку свога песничког стварања био под утицајем [[Војислав Илић|Војислава Илића]]; али кад је отишао на страну, он се тога утицаја сасвим ослободио и изградио своју индивидуалну [[лирика|лирику]] према узорима француских парнасоваца, декадената и нарочито симболиста. У доба општег култа према моди са Запада, његова је поезија одиста значила новину и освежење, и у мотивима и у изражају. Место снова, патњи, чежњи и дражи на свом тлу, у идеалима своје расе, он чудном и сјајном гипкошћу узима туђи, западни и латински идеал лепоте и живота, западни естетизам, отмен и виртуозан али хладан, лишен дубоких заноса и узвишене етике. Он открива сасвим нове мотиве у нашој поезији, дотле неслућене, ретка осећања, бизарна, префињена. Чак и лична расположења, своју еротику на пример, он неће рећи једноставно нити ћe дозволити да изгледа обична. Он има двоструки страх: од вулгарности мисли и осећања и вулгарности израза. Снага и лепота његове поезије је у изражају. Он је песника схватио као „кабинетског радника и ученог занатлију на тешком послу риме и ритма\". Наћи најсавршенији изражај, то је врховно начело његове поезије. У обради, он је одиста надмашио све што је до њега стварано у нашој лирици, толико је он јак у изразу, — отмен, дискретан, духовит и љубак. Његова поезија блешти сликовитошћу и мелодичним ритмом. Она је толико неодољива својим обликом и толико је суверено владала, да су се најмлађи песници почели бунити против ње, осећајући и сами њен чар и њен притисак уједно.\n\n[[image:Jovan Ducic.jpg|right|thumb|Јован Дучић као амбасадор]]\n\n(приредио Голија према петом издању \"Историје југосл. књижевности\", Ђорђе Анђелић, 1938 г.)\n\nУмро је [[7. април|7. априла]] [[1943]]. и био сахрањен у манастиру Светог Саве у [[Либертвил|Либертвилу]] ([[САД]]). Његова жеља је била да га сахране у његовом родном Требињу. Ова последња жеља Јована Дучића испуњена је [[22. октобар|22. октобра]] [[2000]]. \n\n==Види још==\n*[[Јована Дучића (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n\n\n[[Category:Књижевници|Дучић, Јован]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n\n[[en:Jovan Ducic]]\n\n{{Template:Wikiquote|Јован_Дучић}}','или још, или увек - За сада...',315,'Ninam','20050220062737','',0,0,1,0,0.889555108216,'79949779937262','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (2956,6,'Jovan_cvijic.jpg','Јован Цвијић, слика је дело [[Урош Предића|Уроша Предића]]','Јован Цвијић, слика је дело [[Урош Предића|Уроша Предића]]',108,'Djordjes','20040820140738','',0,0,0,1,0.433862600879616,'79959179859261','20050209164040'); INSERT INTO cur VALUES (2957,0,'Раселов_парадокс','[[Георг Кантор|Канторова]] теорија скупова са краја [[19. век|19. века]] није била заснована аксиоматски па се зато називала [[наивна теорија скупова]]. Међутим она је имплицитно у себи садржала неколико аксиома од којих је једна била да за свако својство можемо формирати скуп свих елемената који имају то својство.\n\nПолазећи од ове аксиоме [[Бертран Расел]] је [[1903]]. конструисао парадокс, по њему назван \'\'\'Раселов парадокс\'\'\' који је оборио наивну теорију скупова. Тај парадокс се може исказати на више начина и у више форми а суштина је следећа:\n\nАко за свако својство постоји [[скуп]] свих објеката који задовољавају то својство онда то исто важи и за својство „скуп не припада сам себи“. Ово својство је врло природно јер је врло тешко наћи скуп који припада сам себи. Означимо са X скуп објеката за које важи ово својство. Да ли X припада сам себи? Ако припада онда значи да задовољава својство „скуп не припада сам себи“ што је контрадикција. Ако пак не припада сам себи онда ће да задовољи тражено својство па ће баш да припада себи, што је опет контрадикција.\n\nДо појаве овог парадокса веровало се у непобитност математичке истине и непротивуречност Канторове теорије скупова. После Раселовог парадокса уследила је и серија других парадокса од којих посебно издвајамо [[Ришаров парадокс]]. Њиховом појавом математичка грађевина је била озбиљно уздрмана до самих темеља и претила је опасност да се сруши. Криза математике је решавана појавом нових праваца (Расел - логицизам, [[Лујцен Брауер|Брауер]] - интуиционализам, [[Дејвид Хилберт|Хилберт]] - формализам).\n\nЈедна варијанта исказивања Раселовог парадокса је: Постоје каталози књига из библиотеке. Ти каталози се такође сматрају за књиге. Неки каталози садрже себе, а неки не (у каталогу). Можемо посматрати један нови каталог у који су пописани сви каталози који не садрже себе. Да ли овај каталог садржи сам себе? Поново ће оба случаја анализирања довести до контрадикције.\n\nЈедно од могућих превазилажења Раселовог парадокса је да се скуп свих скупова не сматра за скуп, него за класу (класа је овде уопштење појма скупа). \n\n[[de:Russellsche Antinomie]]\n[[en:Russell\'s_paradox]]\n[[es:paradoja de Russell]]\n[[it:paradosso di Russell]]\n[[ja:ラッセルのパラドックス]] \n[[nl:Russell paradox]]\n[[pl:Paradoks zbioru wszystkich zbiorów]]\n[[ko:러셀의 역설]]\n[[it:paradosso di Russel]]\n\n[[Category:Парадокси]]','категорија : парадокси',108,'Djordjes','20040823073730','',0,0,1,0,0.913385238924,'79959176926269','20040823073730'); INSERT INTO cur VALUES (2958,0,'Најзначајнији_црквени_празници','Најзначајнији црквени празници су:\n\n*[[Божић|Рождество Христово - \'\'\'Божић\'\'\']]\n*[[Обрезање Господа Исуса Христа]]\n*[[свети Василије Велики]], Нова година\n*[[Богојављење]]\n*[[Јовањдан|Сабор светог Јована Крститеља - Јовањдан]]\n*[[Свети Сава]]\n*[[Света три јерарха]]\n*[[Сретење Господње]]\n*[[Благовести]]\n*[[Васкрс|Васкрсење Господа Исуса Христа - \'\'\'Васкрс\'\'\']]\n*[[Ђурђевдан|свети великомученик Георгије - Ђурђевдан]]\n*[[свети Василије Острошки|свети Василије Острошки Чудотворац]]\n*[[свети Кирило и Методије]]\n*[[свети цар Константин и царица Јелена]]\n*[[Спасовдан|Вазнесење Господње - Спасовдан]]\n*[[Тројице|Силазак Светога Духа на апостоле - Тројице]]\n*[[Видовдан| Свети цар Лазар Видовдан]] \n*[[Ивањдан|Рођење светог Јована Претече - Ивањдан]]\n*[[Петровдан|свети апостоли Петар и Павле - Петровдан]]\n*[[Илиндан|свети пророк Илија - Илиндан]]\n*[[Преображење Господње]]\n*[[Велика Госпојина|Успеније Пресвете Богородице - Велика Госпојина]]\n*[[Усекованије главе светог Јована Крститеља]]\n*[[Мала Госпојина|Рождество Пресвете Богородице - Мала Госпојина]]\n*[[Крстовдан|Воздвижење Часног Крста - Крстовдан]]\n*[[света Петка]]\n*[[Митровдан|свети великомученик Димитрије - Митровдан]]\n*[[Аранђеловдан|Сабор светог архангела Михаила - Аранђеловдан]]\n*[[Ваведење|Ваведење Пресвете Богородице]]\n*[[Никољдан|свети Никола - Никољдан]]','',198,'Никола Прљић','20041126163354','',0,0,0,0,0.20689149909,'79958873836645','20050310201445'); INSERT INTO cur VALUES (2959,2,'Greudin','Salut,\n\nI am an interwiki user.\n\nG.\n\n[[fr:utilisateur:Greudin]]\n[[en:user:Greudin]]','\\o/',138,'Greudin','20040820205255','',0,0,1,1,0.560830651112,'79959179794744','20040820205255'); INSERT INTO cur VALUES (2960,0,'Урош_Кнежевић','==УРОШ КНЕЖЕВИЋ==\n\nУрош Кнежевић припада оној плејади српских сликара који су поставили темељ сликарству у Србији. Његова личност и његово дело тесно су повезани са културном историјом Србије у XIX веку. У еволуцији кроз коју је пролазило ново српско друштво уметност је имала своју улогу, у почетку незнатну a после све већу. Урош Кнежевић је био један од ретких сликара из Аустроугарске који су остали у Србији. Он је тиме у неку руку везао своју личну судбину за судбину нове српске државе. Да Србија у то време није била погодан терен за уметност и уметнике види се по томе што се мали број сликара у њој задржао. И сам Кнежевић имао је тешких дана. Па ипак он се навикао на ту нову средину, снашао се у њој и заволео је. Од 1834 он је пратио развој србијанског грађанског друштва са којим се при крају и идентификовао. Због тога он заузима засебно место међу сликарима тога времена.\n\nИако је Кнежевић провео у Србији скоро цео свој живот, ипак су подаци o њему веома штури. Ми смо недавно пронашли неке појединости o његовом првом боравку у Србији, али o последњим годинама не зна се скоро ништа.\n\nКнежевић се родио у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] 2 јануара 1811 године. Отац му се звао Теодор, a мати Јулијана. Обоје су били становници карловачки. O његовој младости има нешто података. Он сам овако говори o своме школовању: „Ја сам се тој красној уметности (цртању) још из детињства мог посветио и непрестано је до данас (1849) за пуне 22 године, које практично које теорично, упражњавао и то: у гимназији карловачкој, као месту мога рођења, учио сам се у школи рисовања четири целе године. Господин биргермајстор карловачки Арутиновић, човек у рисовању вешт из чисте склоности тој красној уметности, изволео ме читаву годину дана рисовању учити. Толико је воље и склоности према тој красној уметности јоште онда у мени примјечавао.\" Године 1825 Кнежевић је као ученик IV разреда гимназије похађао цртачку школу, коју је при гимназији основао [[митрополит Стефан Стратимировић|митрополит Стратимировић]] уз сарадњу сликара [[Арса Теодоровић|Арсе Теодоровића]]. У Патријаршиској архиви сачуван је и један цртеж Кнежевићев из тог времена. \n\nКнежевић овако каже o своме уделу у обнови сликарства у Србији: „У Србију пређем јулија месеца 1834, и био сам тако срећан да сам први био који сам народ српски са вкусом изображавања упознао и омилио гди сам до 1844 обилату практику имао.\" Кнежевић није био први сликар који је прешао у Србију, али од свих оних који су дотле били прешли он се у њој најдуже задржао. 27 јула 1837 године молио је [[кнез Милош|кнеза Милоша]] за помоћ за време од три године колико је намеравао да проведе у Академији уметности у Бечу. Није познат одговор кнеза Милоша, али по томе што је Кнежевић и даље остао у [[Крагујевац|Крагујевцу]] може се претпоставити да му је молба била одбијена. У то време он је био веома запослен. O томе сведоче портрети Нинића (1834), [[Јаков Живановић|Јакова Живановића]] (1836), [[Јован Обреновић|Јована Обреновића]] (1836), [[Милета Радојковић|Милете Радојковића]] (1837), [[Стефан Стефановић-Тенка|Стефана Стефановића-Тенке]] (1837), [[Димитрије Давидовић|Димитрија Давидовића]] (1837), као и два портрета кнеза Милоша o којима Кнежевић говори у својој молби. Број портрета из тога времена несумњиво је много већи, али хонорар ни из далека није био довољан за остварење Кнежевићевих планова за пут у [[Беч]]. Taj хонорар често није био ни исплаћен. Године 1838 он се поново обратио кнезу Милошу за „рукопомоћ\", но ни та молба није уважена. Кнежевићев положај у тадашњем [[Србијанци|србијанском]] друштву лепо се види из једног писма [[Тимотеј Кнежевић|Тимотеја Кнежевића]], начелника кнежевске канцеларије, који препоручује Кнежевића [[Јован Здравковић|Јовану Здравковићу]], књажевском [[Татари|татарину]], и вели за њега „молер (скитница)\", a мало даље: „Немојте молера Кнежевићем звати да ми презиме не осрамоти.\" To je ваљда дало повода Јовану Здравковићу, татарину, да му не исплати уговорену цену за два портрета (тринаест [[аршин]]а цица и подвоз до [[Београд]]а или [[Смедерево|Смедерева]] — или 7 талира). Разочаран, Кнежевић је из [[Крагујевац|Крагујевца]] отпутовао у Београд крајем 1838 или почетком 1839 године, али ни тамо није био боље среће. На његово тражење (1840) да му се исплати 43 дуката за послове израђене кнезу Милошу, одговорено му је да се обрати „оному који му је исте наручивао\". 1842 године поднео је молбу следеће садржине књажевској канцеларији: „Урош Кнежевић . . . наводећи како је за Апелациони суд Кнежевине Србије грб израдио, и да је отличја ради нужно да се за сва надлежатељства Србије такови грбови израде, моли књаза да се исти њему на испословаије даду, које би на велику помоћ к оконченију академических наука, чега ради у Беч ићи намерава, служило.\" Али ни овај његов предлог није примљен.\n\nТек 1844 испунила му се жеља коју је гајио десет година. Ево шта o томе каже сам Кнежевић: „Потпомогнут послом, који сам (посао) за цркву београдску и то целивајуће иконе радио, горе наведене године одем у Беч, гди сам се у Царској академији до 1847 бавио, и толико сам срећан био, да се мој посао чести: у Кунстауштелунгу бечком 1846 изложен бити, удостојио.\"\nЗанимљиво је да у архиви бечке Сликарске академије није нађено и Кнежевићево име. O Кнежевићевом: боравку у Бечу не знамо много. Кукуљевић-Сакцински вели да је 1846 сликао портрете [[Вук Караџић|Вука Караџића]], његове жене и [[Мина Караџић Вукомановић|ћерке]], a Медаковић спомиње и један портрет [[Његош]]а.\n\n(приредио Голија према чланку [[Павле Васић|Павла Васића]] )\n\n\n==linkovi==\n\nhttp://muzej-mpek.org.yu/radovi/uros_knezevic_je_roden_u_sremskiuros_knezevic.htm','',144,'Golija','20040820212208','',0,0,0,0,0.666585430813,'79959179787791','20050210163805'); INSERT INTO cur VALUES (2961,0,'Монах_Јевтимије','== монах Јевтимије ==\n\n=== Стихови у рукопису светогорског монаха Јевтимија из 1642/43 год. ===\n\nМеђу сачуваним старим српским рукописним књигама, које су по библиотекама или још увек у манастирима, налази се једна са старим српским стиховима, али правим, иначе тако ретким код нас у старој књижевности. Имамо много црквених песама са текстом само прилагођеним за певање. Оне су у (ако су оригиналне), или у октоисима, месечницима и другим литургичним књигама (ако су преведене). Ту их је сакупљено на стотине. И поред њихове једноличности, садрже и праве поезије. Наше књижевно наслеђе обухвата и саставе, нажалост не многобројне, који су несумњиво песнички, али више по садржини но по облику. Стихова у правом смислу остало нам је веома мало.\n\nКњига o којој говоримо малог је формата. Писана је на хартији. Величине је 15x10,5 см. Претставља готово патуљка међу нашим често дивовским књигама. Прилично је дебела. Има 242 листа, одн. 484 стране. Kao обично, корице су од дасака, преко којих је превучена кожа. Кад се књига прелиста, долази се до закључка да је уствари састављена из два рукописа. Други је мањи, са свега дванаест листова. То би био адлигат, по данашњој терминологији. Први већи део књиге писан је малим словима (од свега 2 мм), тзв. полууставом, код кога се у облику слова почиње да осећа извесна слобода потеза. На једној страни има по 20 редова. У адлигату је употребљен брзопис, код кога је још већа живост у облицима слова. Сасвим смо ту близу курзива, повезаног писма којим се данас служимо при писању. Број редова је у адлигату мало већи, 21.\n\nПо садржини главни део књиге претставља зборник, што значи да обухвата разне саставе. Први листови књиге нису сачувани. Књига је преповезивана, a листови нису били нумерисани. Обележавани су само табаци (кватерниони). На крају 153 листа сада се завршава 20 табак. Сваки табак треба да има по 8 листова, што чини укупно 160. Излази да је нестало 7 листова. Сада књига почиње екзегетичним омилијама [[Јован Златоусти|Јована Златоустог]] o псалмима, a затим долази његова проповед o побожном животу и o молитви оче наш. Иза тих проповеди преписивач је написао своје име и забележио годину писања рукописа. У калуђерској скромности потписао се тајном азбуком. Употребио је најобичнију врсту те азбуке, код које се слова c бројном вредношћу замењују словима c допунском вредношћу до 10, 100 или 1000 (нпр. в = 2 замењује се са и=8, о=70 са л = 30, х=600 са у=400). Ту врсту тајне азбуке прва је 1371 год. применила [[деспотица Јелена]], добро позната као [[монахиња Јефимија]], прва српска књижевница и славна везиља. Кад се разреши [[криптограм]] (тајно писмо), добија се „Јевтимије монах\". Година је, по тадашњем обичају, написана словима c бројном вредношћу, и то по византиској ери — од стварања света: зрна = 7151. Како је по тој ери свет створен 5508 год. пре Христа, и како се година почињала 1 септембра a завршавала 31 августа (пре нашег почетка, одн. свршетка године), монах Јевтимије је писао ову књигу негде између 1 септембра 1642 и 31 августа 1643 год.\n\nПосле проповеди Јована Златоустог у књигу је унето све што је потребно за обред причешћивања, a онда се нижу разни литургични чинови, службе, [[канон]]и и [[акатисти]]. [[Адлигат]] садржи опис неког „страшног чуда\" које се десило у [[Цариград]]у 6 августа 1607 год, за време [[султан Ахмет|султана Ахмета]] и [[патријарх Рафаило|патријарха Рафаила]]. И од [[адлигат]]а недостају или су оштећени неки листови, и то крајњи.\n\nОбред причешћивања обухвата и молитве, па међу њима и молитву „по стихом\" [[Симеон Метафраст|Симеона Метафраста]] (из друге половине X века). Ta je молитва и данас у употреби. Она није дуга. Заузима једва једну штампану страницу малога формата. У нашој књизи та је молитва прерађена у стихове. Нажалост, сви стихови нису објављени, већ само ови, које доносимо исписане данашњим словима и правописом:\n\n\n
Н\'подал јеси покајанија образи
\nИ мне гнусному u оскврњеному,
\nМне лукавому u окаљаному,
\nМне тмному u омраченому.
\nИ бо безаконовах древних множаје,
\nПрогневах те u раздражих зело.
\nПаче числа бесчислних звезд,
\nПаче морскаго песка сгреших ти.
\n\n\nН\'мољеније твору твојеј благости,
\nН\'молбу приношу твојему незлобију,
\nН\'мољу твоје крајњеје благоутробије,
\nH\'впиjу ти: оцести u cnacu ме,
\nОстави множаства мојих прегрешенији,
\nОстави љутаја мојих длгов,
\nОстави многаја моји оскврњенији,
\nОстави вса мојих мрзостеј,
\nИ да не скрушиши ме сгрехи,
\nИ да не умориши ме сбезакони.

\n\n\nПрво слово у сваком стиху написано је црвено. Нижу се стихови један за другим, a растављају их крупне црвене тачке. Разумљиви су и за данашњег читаоца. Треба само објаснити реч „благоутробије\", која је у данашњем подругљивом говору добила друго значење. Она значи: милосрђе, доброта, срдачност.\nЖелело се очевидно да стихови буду [[дванаестерац|дванаестерци]] са цезуром после петог слога. У томе се није увек успевало. Већ први стих који се наводи има 13 слогова, и то ако се слогови броје како се изговарају (ако се л са полугласом не рачуна као посебан слог).\nЈевтимије би могао бити обичан преписивач ових стихова, али ће пре бити да их је он и саставио. Другде их, бар за сада, не налазимо. Ако, под разумљивом резервом, узмемо да је Јевтимије њихов писац, треба o њему да потражимо још података, да видимо где је живео и шта је све радио на старој српској писмености и књижевности. Уосталом, он би нас интересовао и као преписивач.\nТреба га свакако идентификовати c „многогрешним и худим в иноцех Јевтимијем расодером\", који је 1664 год. преписао Извод из [[Доментијан]]овог [[Живот Симеона Немање|Живота Симеона Немање]], и то на [[Св.Гора|Св. Гори]], у Светопавловском скиту, у ћелији званој Сотир. Taj сe Извод налази у [[Хиландар]]у у једном рукопису из 1642/43 год., који је писао [[јеромонах Антоније]] у скиту [[Св. Ана|Св. Ане]] на Св. Гори. Јевтимијев преписивачки рад можемо да пратимо од априла 1643 год. Тада, у тој ћелији Сотир, преписује један [[псалтир]]. У запису за себе каже: „в пустињи телом пребиваје, в мире (свету) же мудрованијем\". Можда би требало обратити пажњу на чињеницу да је Јевтимије узео да преписује псалтир, збирку песама. И други рукопис за који знамо да је плод Јевтимијеве преписивачке делатности такође је песничке садржине. To je [[пентикостар]] (цветни триод), који је јула 1646 год. Јевтимије преписивао [[Спасеније|„на спасеније]]... и ползу душевнују, c усрдијем и теплсју љубовију прочитајуштим\". Увек у истој ћелији, 1663/64 год. ради пролог, a у децембру 1667 год. апостол.\nПостоји [[манастир св. Павла]] на Св. Гори, данас грчки, раније у српским рукама. Ту се радило на српској књизи, као што сведоче записи o преписивању „књиге зовом Златоуст\" (слова његова и других). Први део те књиге, који је имао поговор у стиховима, преписан је у Св. Павлу пре 1600—1 год., a други део њен само је ту започет, док је завршен у скиту св. Ане наведених година. У Св. Павлу преписана је 1624 год. [[Савина биографија]] (доцније доспела у [[Њамецки манастир]] у [[Молдавија|Молдавији]] ). Јевтимије је радио у Светопавловском скиту, a то значи у скиту који је посвећен [[св. Павле|св. Павлу]]. Taj „скит св. Павла\" имао је 1676 год. ћелију звану Претеча која је била „близ монастира\" (не каже се кога). [[Скитови]] су монашке заједнице које зависе од неког манастира, a ћелије су најмање заједнице калуђера.\n\nСедамнаести век старе српске књижевности има мало књижевника који су по имену познати. Сем [[патријарх Пајсије|патријарха Пајсија]], постојао је [[Пајсије Грабовачки]] (умро 1603), који је започео [[Грабовачки летопис]]. [[Монах Петроније]] је у Хопову 1675 год., „списао\" [[Служба Стефану Штиљановићу|Службу Стефану Штиљановићу]]. Свето-горски [[јеромонах Самуило Бакачић]], [[Русини|Русин]] по народности, преводио је [[српски језик|на језик србски]], c руског и грчког, и то углавном у скиту св. Ане (у другој половини XVII века). Њима можда треба придружити и монаха Јевтимија.
\n\n\n(приредио Голија према чланку [[Ђорђе Сп. Радојичић|Ђорђа Сп. Радојичић-а]] )','',17,'Bonzo','20050104234553','',0,0,0,0,0.216609272275,'79949895765446','20050119210007'); INSERT INTO cur VALUES (2962,2,'Марко','Можете ми писати на markotasic на серверу mail.ru','',150,'Марко','20040820233421','',0,0,1,1,0.614648302372,'79959179766578','20040820233421'); INSERT INTO cur VALUES (2963,0,'1','
[[1 (latinica)|latinica]] - [[1 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[5. пне.]] | [[4. пне.]] | [[3. пне.]] | [[2. пне.]] | [[1. пне.]] | \'\'\'1\'\'\' | [[2]] | [[3]] | [[4]] | [[5]] | [[6]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1]]\n[[ast:1]]\n[[bg:1]]\n[[bs:1]]\n[[ca:1]]\n[[da:1]]\n[[de:1]]\n[[en:1]]\n[[eo:1]]\n[[es:1]]\n[[et:1]]\n[[eu:1]]\n[[fi:1]]\n[[fr:1]]\n[[hr:1]]\n[[it:1]]\n[[ko:1년]]\n[[lb:1]]\n[[nl:1]]\n[[no:1]]\n[[pl:1]]\n[[pt:1]]\n[[ro:1]]\n[[ru:1]]\n[[sl:1]]\n[[sv:1]]\n[[uk:1]]\n[[zh:1年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218040621','',0,0,1,0,0.554115434901,'79949781959378','20050218040654'); INSERT INTO cur VALUES (2964,0,'2','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[4. пне.]] | [[3. пне.]] | [[2. пне.]] | [[1. пне.]] | [[1]] | \'\'\'2\'\'\' | [[3]] | [[4]] | [[5]] | [[6]] | [[7]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:2]]\n[[ast:2]]\n[[bg:2]]\n[[bs:2]]\n[[ca:2]]\n[[da:2]]\n[[de:2]]\n[[en:2]]\n[[eo:2]]\n[[es:2]]\n[[et:2]]\n[[eu:2]]\n[[fi:2]]\n[[fr:2]]\n[[hr:2]]\n[[it:2]]\n[[ko:2년]]\n[[lb:2]]\n[[nl:2]]\n[[no:2]]\n[[pl:2]]\n[[pt:2]]\n[[ro:2]]\n[[ru:2]]\n[[sl:2]]\n[[sv:2]]\n[[uk:2]]\n[[zh:2年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bg',0,'81.70.91.207','20041216113334','',0,0,0,0,0.133587201654,'79958783886665','20041216113334'); INSERT INTO cur VALUES (2965,0,'3','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[3. пне.]] | [[2. пне.]] | [[1. пне.]] | [[1]] | [[2]] | \'\'\'3\'\'\' | [[4]] | [[5]] | [[6]] | [[7]] | [[8]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:3]]\n[[ast:3]]\n[[bg:3]]\n[[bs:3]]\n[[ca:3]]\n[[da:3]]\n[[de:3]]\n[[en:3]]\n[[eo:3]]\n[[es:3]]\n[[et:3]]\n[[eu:3]]\n[[fi:3]]\n[[fr:3]]\n[[hr:3]]\n[[it:3]]\n[[ko:3년]]\n[[lb:3]]\n[[nl:3]]\n[[no:3]]\n[[pl:3]]\n[[pt:3]]\n[[ro:3]]\n[[ru:3]]\n[[sl:3]]\n[[sv:3]]\n[[uk:3]]\n[[zh:3年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bg,fi',0,'81.70.91.207','20041216113233','',0,0,0,0,0.341858004845,'79958783886766','20041216113233'); INSERT INTO cur VALUES (2966,0,'4','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[2. пне.]] | [[1. пне.]] | [[1]] | [[2]] | [[3]] | \'\'\'4\'\'\' | [[5]] | [[6]] | [[7]] | [[8]] | [[9]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:4]]\n[[ast:4]]\n[[bg:4]]\n[[bs:4]]\n[[ca:4]]\n[[da:4]]\n[[de:4]]\n[[en:4]]\n[[eo:4]]\n[[es:4]]\n[[et:4]]\n[[eu:4]]\n[[fi:4]]\n[[fr:4]]\n[[hr:4]]\n[[it:4]]\n[[ko:4년]]\n[[lb:4]]\n[[nl:4]]\n[[no:4]]\n[[pl:4]]\n[[pt:4]]\n[[ro:4]]\n[[ru:4]]\n[[sl:4]]\n[[sv:4]]\n[[uk:4]]\n[[zh:4年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi',0,'81.70.91.207','20041216113134','',0,0,0,0,0.140158788366,'79958783886865','20041216113134'); INSERT INTO cur VALUES (2967,0,'5','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[1. пне.]] | [[1]] | [[2]] | [[3]] | [[4]] | \'\'\'5\'\'\' | [[6]] | [[7]] | [[8]] | [[9]] | [[10]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:5]]\n[[bg:5]]\n[[bs:5]]\n[[ca:5]]\n[[da:5]]\n[[de:5]]\n[[en:5]]\n[[eo:5]]\n[[es:5]]\n[[et:5]]\n[[eu:5]]\n[[fi:5]]\n[[fr:5]]\n[[hr:5]]\n[[it:5]]\n[[ko:5년]]\n[[lb:5]]\n[[nl:5]]\n[[no:5]]\n[[pl:5]]\n[[pt:5]]\n[[ro:5]]\n[[ru:5]]\n[[sl:5]]\n[[sv:5]]\n[[uk:5]]\n[[zh:5年]]','robot Adding:pt,lb,sv,bg,fi',0,'81.70.91.207','20041216125330','',0,0,0,0,0.0914181611,'79958783874669','20041216125330'); INSERT INTO cur VALUES (2968,0,'6','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[1]] | [[2]] | [[3]] | [[4]] | [[5]] | \'\'\'6\'\'\' | [[7]] | [[8]] | [[9]] | [[10]] | [[11]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:6]]\n[[bs:6]]\n[[ca:6]]\n[[da:6]]\n[[de:6]]\n[[en:6]]\n[[eo:6]]\n[[es:6]]\n[[et:6]]\n[[eu:6]]\n[[fr:6]]\n[[hr:6]]\n[[it:6]]\n[[ko:6년]]\n[[nl:6]]\n[[no:6]]\n[[pl:6]]\n[[ro:6]]\n[[ru:6]]\n[[sl:6]]\n[[sv:6]]\n[[uk:6]]\n[[zh:6年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,pt,la,bg,fy,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826082518','',0,0,1,0,0.70184046994,'79959173917481','20040905115026'); INSERT INTO cur VALUES (2969,0,'7','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[2]] | [[3]] | [[4]] | [[5]] | [[6]] | \'\'\'7\'\'\' | [[8]] | [[9]] | [[10]] | [[11]] | [[12]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:7]]\n[[bg:7]]\n[[bs:7]]\n[[ca:7]]\n[[da:7]]\n[[de:7]]\n[[en:7]]\n[[eo:7]]\n[[es:7]]\n[[et:7]]\n[[eu:7]]\n[[fi:7]]\n[[fr:7]]\n[[hr:7]]\n[[it:7]]\n[[ko:7년]]\n[[lb:7]]\n[[nl:7]]\n[[no:7]]\n[[pl:7]]\n[[pt:7]]\n[[ro:7]]\n[[ru:7]]\n[[sl:7]]\n[[sv:7]]\n[[uk:7]]\n[[zh:7年]]','robot Adding:pt,lb,fi',0,'81.70.91.207','20041216125422','',0,0,0,0,0.847577550843,'79958783874577','20041216125422'); INSERT INTO cur VALUES (2970,0,'8','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[3]] | [[4]] | [[5]] | [[6]] | [[7]] | \'\'\'8\'\'\' | [[9]] | [[10]] | [[11]] | [[12]] | [[13]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:8]]\n[[ast:8]]\n[[bg:8]]\n[[bs:8]]\n[[ca:8]]\n[[da:8]]\n[[de:8]]\n[[en:8]]\n[[eo:8]]\n[[es:8]]\n[[et:8]]\n[[eu:8]]\n[[fi:8]]\n[[fr:8]]\n[[hr:8]]\n[[it:8]]\n[[ko:8년]]\n[[lb:8]]\n[[nl:8]]\n[[no:8]]\n[[pl:8]]\n[[pt:8]]\n[[ro:8]]\n[[ru:8]]\n[[sl:8]]\n[[sv:8]]\n[[uk:8]]\n[[zh:8年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi,bg',0,'81.70.91.207','20041216113034','',0,0,0,0,0.720068530049,'79958783886965','20041216113034'); INSERT INTO cur VALUES (2971,0,'9','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[4]] | [[5]] | [[6]] | [[7]] | [[8]] | \'\'\'9\'\'\' | [[10]] | [[11]] | [[12]] | [[13]] | [[14]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:9]]\n[[bg:9]]\n[[bs:9]]\n[[ca:9]]\n[[da:9]]\n[[de:9]]\n[[en:9]]\n[[eo:9]]\n[[es:9]]\n[[et:9]]\n[[eu:9]]\n[[fi:9]]\n[[fr:9]]\n[[hr:9]]\n[[it:9]]\n[[ko:9년]]\n[[lb:9]]\n[[nl:9]]\n[[no:9]]\n[[pl:9]]\n[[pt:9]]\n[[ro:9]]\n[[ru:9]]\n[[sl:9]]\n[[sv:9]]\n[[uk:9]]\n[[zh:9年]]','robot Adding:pt,lb,fi',0,'81.70.91.207','20041216125456','',0,0,0,0,0.690757466336,'79958783874543','20041216125456'); INSERT INTO cur VALUES (2972,0,'10','
[[10 (latinica)|latinica]] - [[10 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[10е]]\'\'\' | [[20е]] | [[30е]] | [[40е]]
\n[[5]] | [[6]] | [[7]] | [[8]] | [[9]] | \'\'\'10\'\'\' | [[11]] | [[12]] | [[13]] | [[14]] | [[15]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:10]]\n[[ast:10]]\n[[bg:10]]\n[[bs:10]]\n[[ca:10]]\n[[da:10]]\n[[de:10]]\n[[en:10]]\n[[eo:10]]\n[[es:10]]\n[[eu:10]]\n[[fi:10]]\n[[fr:10]]\n[[hr:10]]\n[[ia:10]]\n[[it:10]]\n[[ko:10년]]\n[[lb:10]]\n[[nl:10]]\n[[no:10]]\n[[pl:10]]\n[[pt:10]]\n[[ro:10]]\n[[ru:10]]\n[[sl:10]]\n[[sv:10]]\n[[uk:10]]\n[[zh:10年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218044219','',0,0,1,0,0.977511066002,'79949781955780','20050218044310'); INSERT INTO cur VALUES (2973,0,'11','
[[11 (latinica)|latinica]] - [[11 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[10е]]\'\'\' | [[20е]] | [[30е]] | [[40е]]
\n[[6]] | [[7]] | [[8]] | [[9]] | [[10]] | \'\'\'11\'\'\' | [[12]] | [[13]] | [[14]] | [[15]] | [[16]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:11]]\n[[bg:11]]\n[[bs:11]]\n[[ca:11]]\n[[da:11]]\n[[de:11]]\n[[en:11]]\n[[eo:11]]\n[[es:11]]\n[[eu:11]]\n[[fr:11]]\n[[hr:11]]\n[[it:11]]\n[[ko:11년]]\n[[lb:11]]\n[[nl:11]]\n[[no:11]]\n[[pl:11]]\n[[pt:11]]\n[[ro:11]]\n[[ru:11]]\n[[sl:11]]\n[[sv:11]]\n[[uk:11]]\n[[zh:11年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218141052','',0,0,1,0,0.379762796862,'79949781858947','20050218141213'); INSERT INTO cur VALUES (2974,0,'12','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[10е]]\'\'\' | [[20е]] | [[30е]] | [[40е]]
\n[[7]] | [[8]] | [[9]] | [[10]] | [[11]] | \'\'\'12\'\'\' | [[13]] | [[14]] | [[15]] | [[16]] | [[17]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:12]]\n[[ast:12]]\n[[bg:12]]\n[[bs:12]]\n[[ca:12]]\n[[da:12]]\n[[de:12]]\n[[en:12]]\n[[eo:12]]\n[[es:12]]\n[[eu:12]]\n[[fr:12]]\n[[hr:12]]\n[[it:12]]\n[[ko:12년]]\n[[lb:12]]\n[[nl:12]]\n[[no:12]]\n[[pl:12]]\n[[pt:12]]\n[[ro:12]]\n[[ru:12]]\n[[sl:12]]\n[[sv:12]]\n[[uk:12]]\n[[zh:12年]]','robot Adding:ast',0,'81.70.91.207','20041216112834','',0,0,0,0,0.020373411486,'79958783887165','20041216112834'); INSERT INTO cur VALUES (2975,0,'13','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[10е]]\'\'\' | [[20е]] | [[30е]] | [[40е]]
\n[[8]] | [[9]] | [[10]] | [[11]] | [[12]] | \'\'\'13\'\'\' | [[14]] | [[15]] | [[16]] | [[17]] | [[18]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:13]]\n[[ast:13]]\n[[bg:13]]\n[[bs:13]]\n[[ca:13]]\n[[da:13]]\n[[de:13]]\n[[en:13]]\n[[eo:13]]\n[[es:13]]\n[[eu:13]]\n[[fr:13]]\n[[hr:13]]\n[[it:13]]\n[[ko:13년]]\n[[lb:13]]\n[[nl:13]]\n[[no:13]]\n[[pl:13]]\n[[pt:13]]\n[[ro:13]]\n[[ru:13]]\n[[sl:13]]\n[[sv:13]]\n[[uk:13]]\n[[zh:13年]]','interwiki',28,'Andre Engels','20041222163016','',0,0,1,0,0.557340244091,'79958777836983','20041222163016'); INSERT INTO cur VALUES (2976,0,'14','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[10е]]\'\'\' | [[20е]] | [[30е]] | [[40е]]
\n[[9]] | [[10]] | [[11]] | [[12]] | [[13]] | \'\'\'14\'\'\' | [[15]] | [[16]] | [[17]] | [[18]] | [[19]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:14]]\n[[ast:14]]\n[[bg:14]]\n[[bs:14]]\n[[ca:14]]\n[[da:14]]\n[[de:14]]\n[[en:14]]\n[[eo:14]]\n[[es:14]]\n[[eu:14]]\n[[fi:14]]\n[[fr:14]]\n[[hr:14]]\n[[it:14]]\n[[ko:14년]]\n[[lb:14]]\n[[nl:14]]\n[[no:14]]\n[[pl:14]]\n[[pt:14]]\n[[ro:14]]\n[[ru:14]]\n[[sl:14]]\n[[sv:14]]\n[[uk:14]]\n[[zh:14年]]','robot Adding:lb,ast,bs,fi,bg',0,'81.70.91.207','20041216112639','',0,0,0,0,0.520404101592,'79958783887360','20041216112639'); INSERT INTO cur VALUES (2977,0,'15','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[10е]]\'\'\' | [[20е]] | [[30е]] | [[40е]]
\n[[10]] | [[11]] | [[12]] | [[13]] | [[14]] | \'\'\'15\'\'\' | [[16]] | [[17]] | [[18]] | [[19]] | [[20]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:15]]\n[[ast:15]]\n[[bg:15]]\n[[bs:15]]\n[[ca:15]]\n[[da:15]]\n[[de:15]]\n[[en:15]]\n[[eo:15]]\n[[es:15]]\n[[eu:15]]\n[[fr:15]]\n[[hr:15]]\n[[it:15]]\n[[ko:15년]]\n[[lb:15]]\n[[nl:15]]\n[[no:15]]\n[[pl:15]]\n[[pt:15]]\n[[ro:15]]\n[[ru:15]]\n[[sl:15]]\n[[sv:15]]\n[[uk:15]]\n[[zh:15年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216112534','',0,0,0,0,0.337311362539,'79958783887465','20041216112534'); INSERT INTO cur VALUES (2978,0,'16','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[10е]]\'\'\' | [[20е]] | [[30е]] | [[40е]]
\n[[11]] | [[12]] | [[13]] | [[14]] | [[15]] | \'\'\'16\'\'\' | [[17]] | [[18]] | [[19]] | [[20]] | [[21]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:16]]\n[[ast:16]]\n[[bg:16]]\n[[bs:16]]\n[[ca:16]]\n[[da:16]]\n[[de:16]]\n[[en:16]]\n[[eo:16]]\n[[es:16]]\n[[eu:16]]\n[[fr:16]]\n[[hr:16]]\n[[it:16]]\n[[ko:16년]]\n[[lb:16]]\n[[nl:16]]\n[[no:16]]\n[[pl:16]]\n[[pt:16]]\n[[ro:16]]\n[[ru:16]]\n[[sl:16]]\n[[uk:16]]\n[[zh:16年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216112434','',0,0,0,0,0.851162896422,'79958783887565','20041216112434'); INSERT INTO cur VALUES (2979,0,'17','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[10е]]\'\'\' | [[20е]] | [[30е]] | [[40е]]
\n[[12]] | [[13]] | [[14]] | [[15]] | [[16]] | \'\'\'17\'\'\' | [[18]] | [[19]] | [[20]] | [[21]] | [[22]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:17]]\n[[ast:17]]\n[[bg:17]]\n[[bs:17]]\n[[ca:17]]\n[[da:17]]\n[[de:17]]\n[[en:17]]\n[[eo:17]]\n[[es:17]]\n[[eu:17]]\n[[fr:17]]\n[[hr:17]]\n[[it:17]]\n[[ko:17년]]\n[[lb:17]]\n[[nl:17]]\n[[no:17]]\n[[pl:17]]\n[[pt:17]]\n[[ro:17]]\n[[ru:17]]\n[[sl:17]]\n[[sv:17]]\n[[uk:17]]\n[[zh:17年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216112334','',0,0,0,0,0.508296886696,'79958783887665','20041216112334'); INSERT INTO cur VALUES (2980,0,'18','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[10е]]\'\'\' | [[20е]] | [[30е]] | [[40е]]
\n[[13]] | [[14]] | [[15]] | [[16]] | [[17]] | \'\'\'18\'\'\' | [[19]] | [[20]] | [[21]] | [[22]] | [[23]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:18]]\n[[ast:18]]\n[[bg:18]]\n[[bs:18]]\n[[ca:18]]\n[[da:18]]\n[[de:18]]\n[[en:18]]\n[[eo:18]]\n[[es:18]]\n[[eu:18]]\n[[fr:18]]\n[[hr:18]]\n[[it:18]]\n[[ko:18년]]\n[[lb:18]]\n[[nl:18]]\n[[no:18]]\n[[pl:18]]\n[[pt:18]]\n[[ro:18]]\n[[ru:18]]\n[[sl:18]]\n[[sv:18]]\n[[uk:18]]\n[[zh:18年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216112233','',0,0,0,0,0.929117210176,'79958783887766','20041216112233'); INSERT INTO cur VALUES (2981,0,'19','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[10е]]\'\'\' | [[20е]] | [[30е]] | [[40е]]
\n[[14]] | [[15]] | [[16]] | [[17]] | [[18]] | \'\'\'19\'\'\' | [[20]] | [[21]] | [[22]] | [[23]] | [[24]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:19]]\n[[ast:19]]\n[[bg:19]]\n[[bs:19]]\n[[ca:19]]\n[[da:19]]\n[[de:19]]\n[[en:19]]\n[[eo:19]]\n[[es:19]]\n[[eu:19]]\n[[fr:19]]\n[[hr:19]]\n[[it:19]]\n[[ko:19년]]\n[[la:19]]\n[[lb:19]]\n[[nl:19]]\n[[no:19]]\n[[pl:19]]\n[[pt:19]]\n[[ro:19]]\n[[ru:19]]\n[[sl:19]]\n[[uk:19]]\n[[zh:19年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216112135','',0,0,0,0,0.204018706085,'79958783887864','20041216112135'); INSERT INTO cur VALUES (2982,0,'20','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е пне.]] | [[10е]] | [[10е]] | \'\'\'[[20е]]\'\'\' | [[30е]] | [[40е]] | [[50е]]
\n[[15]] | [[16]] | [[17]] | [[18]] | [[19]] | \'\'\'20\'\'\' | [[21]] | [[22]] | [[23]] | [[24]] | [[25]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:20]]\n[[ast:20]]\n[[bg:20]]\n[[bs:20]]\n[[ca:20]]\n[[da:20]]\n[[de:20]]\n[[en:20]]\n[[eo:20]]\n[[es:20]]\n[[eu:20]]\n[[fi:20]]\n[[fr:20]]\n[[hr:20]]\n[[it:20]]\n[[ko:20년]]\n[[la:20]]\n[[lb:20]]\n[[nl:20]]\n[[no:20]]\n[[pl:20]]\n[[pt:20]]\n[[ro:20]]\n[[ru:20]]\n[[sl:20]]\n[[uk:20]]\n[[zh:20年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi',0,'81.70.91.207','20041216112037','',0,0,0,0,0.342533807895,'79958783887962','20041216112037'); INSERT INTO cur VALUES (2983,0,'21','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е пне.]] | [[10е]] | [[10е]] | \'\'\'[[20е]]\'\'\' | [[30е]] | [[40е]] | [[50е]]
\n[[16]] | [[17]] | [[18]] | [[19]] | [[20]] | \'\'\'21\'\'\' | [[22]] | [[23]] | [[24]] | [[25]] | [[26]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:21]]\n[[ast:21]]\n[[bg:21]]\n[[bs:21]]\n[[ca:21]]\n[[da:21]]\n[[de:21]]\n[[en:21]]\n[[eo:21]]\n[[es:21]]\n[[eu:21]]\n[[fr:21]]\n[[he:21]]\n[[hr:21]]\n[[it:21]]\n[[ko:21년]]\n[[la:21]]\n[[lb:21]]\n[[nl:21]]\n[[no:21]]\n[[pl:21]]\n[[pt:21]]\n[[ro:21]]\n[[ru:21]]\n[[sl:21]]\n[[uk:21]]\n[[zh:21年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,he',0,'81.70.91.207','20041216111934','',0,0,0,0,0.471036458607,'79958783888065','20041216111934'); INSERT INTO cur VALUES (2984,0,'22','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е пне.]] | [[10е]] | [[10е]] | \'\'\'[[20е]]\'\'\' | [[30е]] | [[40е]] | [[50е]]
\n[[17]] | [[18]] | [[19]] | [[20]] | [[21]] | \'\'\'22\'\'\' | [[23]] | [[24]] | [[25]] | [[26]] | [[27]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:22]]\n[[ast:22]]\n[[bg:22]]\n[[bs:22]]\n[[ca:22]]\n[[da:22]]\n[[de:22]]\n[[en:22]]\n[[eo:22]]\n[[es:22]]\n[[eu:22]]\n[[fr:22]]\n[[hr:22]]\n[[it:22]]\n[[ko:22년]]\n[[la:22]]\n[[lb:22]]\n[[nl:22]]\n[[no:22]]\n[[pl:22]]\n[[pt:22]]\n[[ro:22]]\n[[ru:22]]\n[[sl:22]]\n[[uk:22]]\n[[zh:22年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216111834','',0,0,0,0,0.217183625892,'79958783888165','20041216111834'); INSERT INTO cur VALUES (2985,0,'23','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е пне.]] | [[10е]] | [[10е]] | \'\'\'[[20е]]\'\'\' | [[30е]] | [[40е]] | [[50е]]
\n[[18]] | [[19]] | [[20]] | [[21]] | [[22]] | \'\'\'23\'\'\' | [[24]] | [[25]] | [[26]] | [[27]] | [[28]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:23]]\n[[ast:23]]\n[[bg:23]]\n[[bs:23]]\n[[ca:23]]\n[[da:23]]\n[[de:23]]\n[[en:23]]\n[[eo:23]]\n[[es:23]]\n[[eu:23]]\n[[fr:23]]\n[[hr:23]]\n[[it:23]]\n[[ko:23년]]\n[[lb:23]]\n[[nl:23]]\n[[no:23]]\n[[pl:23]]\n[[pt:23]]\n[[ro:23]]\n[[ru:23]]\n[[sl:23]]\n[[sv:23]]\n[[uk:23]]\n[[zh:23年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216111737','',0,0,0,0,0.835221888421,'79958783888262','20041216111737'); INSERT INTO cur VALUES (2986,0,'24','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е пне.]] | [[10е]] | [[10е]] | \'\'\'[[20е]]\'\'\' | [[30е]] | [[40е]] | [[50е]]
\n[[19]] | [[20]] | [[21]] | [[22]] | [[23]] | \'\'\'24\'\'\' | [[25]] | [[26]] | [[27]] | [[28]] | [[29]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:24]]\n[[ast:24]]\n[[bg:24]]\n[[bs:24]]\n[[ca:24]]\n[[da:24]]\n[[de:24]]\n[[en:24]]\n[[eo:24]]\n[[es:24]]\n[[eu:24]]\n[[fi:24]]\n[[fr:24]]\n[[hr:24]]\n[[it:24]]\n[[ko:24년]]\n[[lb:24]]\n[[nl:24]]\n[[no:24]]\n[[pl:24]]\n[[pt:24]]\n[[ro:24]]\n[[ru:24]]\n[[sk:24]]\n[[sl:24]]\n[[sv:24]]\n[[uk:24]]\n[[zh:24年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sk,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216111635','',0,0,0,0,0.116567500921,'79958783888364','20041216111635'); INSERT INTO cur VALUES (2987,0,'25','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е пне.]] | [[10е]] | [[10е]] | \'\'\'[[20е]]\'\'\' | [[30е]] | [[40е]] | [[50е]]
\n[[20]] | [[21]] | [[22]] | [[23]] | [[24]] | \'\'\'25\'\'\' | [[26]] | [[27]] | [[28]] | [[29]] | [[30]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:25]]\n[[ast:25]]\n[[bg:25]]\n[[bs:25]]\n[[ca:25]]\n[[da:25]]\n[[de:25]]\n[[en:25]]\n[[eo:25]]\n[[es:25]]\n[[eu:25]]\n[[fi:25]]\n[[fr:25]]\n[[hr:25]]\n[[it:25]]\n[[ko:25년]]\n[[lb:25]]\n[[nl:25]]\n[[no:25]]\n[[pl:25]]\n[[pt:25]]\n[[ro:25]]\n[[ru:25]]\n[[sl:25]]\n[[uk:25]]\n[[zh:25年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216111537','',0,0,0,0,0.883349908461,'79958783888462','20041216111537'); INSERT INTO cur VALUES (2988,0,'26','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е пне.]] | [[10е]] | [[10е]] | \'\'\'[[20е]]\'\'\' | [[30е]] | [[40е]] | [[50е]]
\n[[21]] | [[22]] | [[23]] | [[24]] | [[25]] | \'\'\'26\'\'\' | [[27]] | [[28]] | [[29]] | [[30]] | [[31]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:26]]\n[[ast:26]]\n[[bg:26]]\n[[bs:26]]\n[[ca:26]]\n[[da:26]]\n[[de:26]]\n[[en:26]]\n[[eo:26]]\n[[es:26]]\n[[eu:26]]\n[[fr:26]]\n[[hr:26]]\n[[it:26]]\n[[ko:26년]]\n[[lb:26]]\n[[nl:26]]\n[[no:26]]\n[[pl:26]]\n[[pt:26]]\n[[ro:26]]\n[[ru:26]]\n[[sl:26]]\n[[uk:26]]\n[[zh:26年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216111433','',0,0,0,0,0.131844847059,'79958783888566','20041216111433'); INSERT INTO cur VALUES (2989,0,'27','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е пне.]] | [[10е]] | [[10е]] | \'\'\'[[20е]]\'\'\' | [[30е]] | [[40е]] | [[50е]]
\n[[22]] | [[23]] | [[24]] | [[25]] | [[26]] | \'\'\'27\'\'\' | [[28]] | [[29]] | [[30]] | [[31]] | [[32]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:27]]\n[[ast:27]]\n[[bg:27]]\n[[bs:27]]\n[[ca:27]]\n[[da:27]]\n[[de:27]]\n[[en:27]]\n[[eo:27]]\n[[es:27]]\n[[eu:27]]\n[[fr:27]]\n[[hr:27]]\n[[it:27]]\n[[ko:27년]]\n[[lb:27]]\n[[nl:27]]\n[[no:27]]\n[[pl:27]]\n[[pt:27]]\n[[ro:27]]\n[[ru:27]]\n[[sl:27]]\n[[uk:27]]\n[[zh:27年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216111335','',0,0,0,0,0.608644684594,'79958783888664','20041216111335'); INSERT INTO cur VALUES (2990,0,'28','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е пне.]] | [[10е]] | [[10е]] | \'\'\'[[20е]]\'\'\' | [[30е]] | [[40е]] | [[50е]]
\n[[23]] | [[24]] | [[25]] | [[26]] | [[27]] | \'\'\'28\'\'\' | [[29]] | [[30]] | [[31]] | [[32]] | [[33]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:28]]\n[[ast:28]]\n[[bg:28]]\n[[bs:28]]\n[[ca:28]]\n[[da:28]]\n[[de:28]]\n[[en:28]]\n[[eo:28]]\n[[es:28]]\n[[eu:28]]\n[[fr:28]]\n[[hr:28]]\n[[it:28]]\n[[ko:28년]]\n[[lb:28]]\n[[nl:28]]\n[[no:28]]\n[[pl:28]]\n[[pt:28]]\n[[ro:28]]\n[[ru:28]]\n[[sl:28]]\n[[sv:28]]\n[[uk:28]]\n[[zh:28年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216111234','',0,0,0,0,0.996580446137,'79958783888765','20041216111234'); INSERT INTO cur VALUES (2991,0,'29','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е пне.]] | [[10е]] | [[10е]] | \'\'\'[[20е]]\'\'\' | [[30е]] | [[40е]] | [[50е]]
\n[[24]] | [[25]] | [[26]] | [[27]] | [[28]] | \'\'\'29\'\'\' | [[30]] | [[31]] | [[32]] | [[33]] | [[34]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:29]]\n[[ast:29]]\n[[bg:29]]\n[[bs:29]]\n[[ca:29]]\n[[da:29]]\n[[de:29]]\n[[en:29]]\n[[eo:29]]\n[[es:29]]\n[[eu:29]]\n[[fr:29]]\n[[hr:29]]\n[[it:29]]\n[[ko:29년]]\n[[lb:29]]\n[[nl:29]]\n[[no:29]]\n[[pl:29]]\n[[pt:29]]\n[[ro:29]]\n[[ru:29]]\n[[sl:29]]\n[[sv:29]]\n[[uk:29]]\n[[zh:29年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216111134','',0,0,0,0,0.181152547794,'79958783888865','20041216111134'); INSERT INTO cur VALUES (2992,0,'30','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]] | \'\'\'[[30е]]\'\'\' | [[40е]] | [[50е]] | [[60е]]
\n[[25]] | [[26]] | [[27]] | [[28]] | [[29]] | \'\'\'30\'\'\' | [[31]] | [[32]] | [[33]] | [[34]] | [[35]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:30]]\n[[ast:30]]\n[[bg:30]]\n[[bs:30]]\n[[ca:30]]\n[[da:30]]\n[[de:30]]\n[[en:30]]\n[[eo:30]]\n[[es:30]]\n[[eu:30]]\n[[fi:30]]\n[[fr:30]]\n[[hr:30]]\n[[it:30]]\n[[ko:30년]]\n[[la:30]]\n[[lb:30]]\n[[nl:30]]\n[[no:30]]\n[[pl:30]]\n[[pt:30]]\n[[ro:30]]\n[[ru:30]]\n[[sl:30]]\n[[sv:30]]\n[[uk:30]]\n[[zh:30年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,fi,bg',0,'81.70.91.207','20041216111105','',0,0,0,0,0.666969983683,'79958783888894','20041216111105'); INSERT INTO cur VALUES (2993,0,'31','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]] | \'\'\'[[30е]]\'\'\' | [[40е]] | [[50е]] | [[60е]]
\n[[26]] | [[27]] | [[28]] | [[29]] | [[30]] | \'\'\'31\'\'\' | [[32]] | [[33]] | [[34]] | [[35]] | [[36]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:31]]\n[[ast:31]]\n[[bg:31]]\n[[bs:31]]\n[[ca:31]]\n[[da:31]]\n[[de:31]]\n[[en:31]]\n[[eo:31]]\n[[es:31]]\n[[eu:31]]\n[[fr:31]]\n[[hr:31]]\n[[it:31]]\n[[ko:31년]]\n[[lb:31]]\n[[nl:31]]\n[[no:31]]\n[[pl:31]]\n[[pt:31]]\n[[ro:31]]\n[[ru:31]]\n[[sl:31]]\n[[uk:31]]\n[[zh:31年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216110941','',0,0,0,0,0.761552497168,'79958783889058','20041216110941'); INSERT INTO cur VALUES (2994,0,'32','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]] | \'\'\'[[30е]]\'\'\' | [[40е]] | [[50е]] | [[60е]]
\n[[27]] | [[28]] | [[29]] | [[30]] | [[31]] | \'\'\'32\'\'\' | [[33]] | [[34]] | [[35]] | [[36]] | [[37]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:32]]\n[[ast:32]]\n[[bg:32]]\n[[bs:32]]\n[[ca:32]]\n[[da:32]]\n[[de:32]]\n[[en:32]]\n[[eo:32]]\n[[es:32]]\n[[eu:32]]\n[[fr:32]]\n[[hr:32]]\n[[it:32]]\n[[ko:32년]]\n[[lb:32]]\n[[nl:32]]\n[[no:32]]\n[[pl:32]]\n[[pt:32]]\n[[ro:32]]\n[[ru:32]]\n[[sl:32]]\n[[sv:32]]\n[[uk:32]]\n[[zh:32年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216110833','',0,0,0,0,0.380429591695,'79958783889166','20041216110833'); INSERT INTO cur VALUES (2995,0,'33','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]] | \'\'\'[[30е]]\'\'\' | [[40е]] | [[50е]] | [[60е]]
\n[[28]] | [[29]] | [[30]] | [[31]] | [[32]] | \'\'\'33\'\'\' | [[34]] | [[35]] | [[36]] | [[37]] | [[38]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:33]]\n[[ast:33]]\n[[bg:33]]\n[[bs:33]]\n[[ca:33]]\n[[da:33]]\n[[de:33]]\n[[en:33]]\n[[eo:33]]\n[[es:33]]\n[[eu:33]]\n[[fr:33]]\n[[hr:33]]\n[[it:33]]\n[[ko:33년]]\n[[lb:33]]\n[[nl:33]]\n[[no:33]]\n[[pl:33]]\n[[pt:33]]\n[[ro:33]]\n[[ru:33]]\n[[sl:33]]\n[[uk:33]]\n[[zh:33年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216110732','',0,0,0,0,0.200115480088,'79958783889267','20041216110732'); INSERT INTO cur VALUES (2996,0,'34','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]] | \'\'\'[[30е]]\'\'\' | [[40е]] | [[50е]] | [[60е]]
\n[[29]] | [[30]] | [[31]] | [[32]] | [[33]] | \'\'\'34\'\'\' | [[35]] | [[36]] | [[37]] | [[38]] | [[39]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:34]]\n[[ast:34]]\n[[bg:34]]\n[[bs:34]]\n[[ca:34]]\n[[da:34]]\n[[de:34]]\n[[en:34]]\n[[eo:34]]\n[[es:34]]\n[[eu:34]]\n[[fr:34]]\n[[hr:34]]\n[[it:34]]\n[[ko:34년]]\n[[lb:34]]\n[[nl:34]]\n[[no:34]]\n[[pl:34]]\n[[pt:34]]\n[[ro:34]]\n[[ru:34]]\n[[sl:34]]\n[[uk:34]]\n[[zh:34年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216110632','',0,0,0,0,0.717820725272,'79958783889367','20041216110632'); INSERT INTO cur VALUES (2997,0,'35','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]] | \'\'\'[[30е]]\'\'\' | [[40е]] | [[50е]] | [[60е]]
\n[[30]] | [[31]] | [[32]] | [[33]] | [[34]] | \'\'\'35\'\'\' | [[36]] | [[37]] | [[38]] | [[39]] | [[40]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:35]]\n[[ast:35]]\n[[bg:35]]\n[[bs:35]]\n[[ca:35]]\n[[da:35]]\n[[de:35]]\n[[en:35]]\n[[eo:35]]\n[[es:35]]\n[[eu:35]]\n[[fr:35]]\n[[hr:35]]\n[[it:35]]\n[[ko:35년]]\n[[lb:35]]\n[[nl:35]]\n[[no:35]]\n[[pl:35]]\n[[pt:35]]\n[[ro:35]]\n[[ru:35]]\n[[sk:35]]\n[[sl:35]]\n[[uk:35]]\n[[zh:35年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sk,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216110532','',0,0,0,0,0.692305062754,'79958783889467','20041216110532'); INSERT INTO cur VALUES (2998,0,'36','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]] | \'\'\'[[30е]]\'\'\' | [[40е]] | [[50е]] | [[60е]]
\n[[31]] | [[32]] | [[33]] | [[34]] | [[35]] | \'\'\'36\'\'\' | [[37]] | [[38]] | [[39]] | [[40]] | [[41]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:36]]\n[[ast:36]]\n[[bg:36]]\n[[bs:36]]\n[[ca:36]]\n[[da:36]]\n[[de:36]]\n[[en:36]]\n[[eo:36]]\n[[es:36]]\n[[eu:36]]\n[[fr:36]]\n[[hr:36]]\n[[it:36]]\n[[ko:36년]]\n[[lb:36]]\n[[nl:36]]\n[[no:36]]\n[[pl:36]]\n[[pt:36]]\n[[ro:36]]\n[[ru:36]]\n[[sl:36]]\n[[uk:36]]\n[[zh:36年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216110434','',0,0,0,0,0.673423988127,'79958783889565','20041216110434'); INSERT INTO cur VALUES (2999,0,'37','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]] | \'\'\'[[30е]]\'\'\' | [[40е]] | [[50е]] | [[60е]]
\n[[32]] | [[33]] | [[34]] | [[35]] | [[36]] | \'\'\'37\'\'\' | [[38]] | [[39]] | [[40]] | [[41]] | [[42]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:37]]\n[[ast:37]]\n[[bg:37]]\n[[bs:37]]\n[[ca:37]]\n[[da:37]]\n[[de:37]]\n[[en:37]]\n[[eo:37]]\n[[es:37]]\n[[eu:37]]\n[[fr:37]]\n[[he:37]]\n[[hr:37]]\n[[it:37]]\n[[ko:37년]]\n[[lb:37]]\n[[nl:37]]\n[[no:37]]\n[[pl:37]]\n[[pt:37]]\n[[ro:37]]\n[[ru:37]]\n[[sl:37]]\n[[sv:37]]\n[[uk:37]]\n[[zh:37年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216110332','',0,0,0,0,0.830611135266,'79958783889667','20041216110332'); INSERT INTO cur VALUES (3000,0,'38','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]] | \'\'\'[[30е]]\'\'\' | [[40е]] | [[50е]] | [[60е]]
\n[[33]] | [[34]] | [[35]] | [[36]] | [[37]] | \'\'\'38\'\'\' | [[39]] | [[40]] | [[41]] | [[42]] | [[43]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:38]]\n[[ast:38]]\n[[bg:38]]\n[[bs:38]]\n[[ca:38]]\n[[da:38]]\n[[de:38]]\n[[en:38]]\n[[eo:38]]\n[[es:38]]\n[[eu:38]]\n[[fr:38]]\n[[hr:38]]\n[[it:38]]\n[[ko:38년]]\n[[lb:38]]\n[[nl:38]]\n[[no:38]]\n[[pl:38]]\n[[pt:38]]\n[[ro:38]]\n[[ru:38]]\n[[sl:38]]\n[[uk:38]]\n[[zh:38年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216110233','',0,0,0,0,0.269492962989,'79958783889766','20041216110233'); INSERT INTO cur VALUES (3001,0,'39','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]] | \'\'\'[[30е]]\'\'\' | [[40е]] | [[50е]] | [[60е]]
\n[[34]] | [[35]] | [[36]] | [[37]] | [[38]] | \'\'\'39\'\'\' | [[40]] | [[41]] | [[42]] | [[43]] | [[44]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:39]]\n[[ast:39]]\n[[bg:39]]\n[[bs:39]]\n[[ca:39]]\n[[da:39]]\n[[de:39]]\n[[en:39]]\n[[eo:39]]\n[[es:39]]\n[[eu:39]]\n[[fr:39]]\n[[hr:39]]\n[[it:39]]\n[[ko:39년]]\n[[lb:39]]\n[[nl:39]]\n[[no:39]]\n[[pl:39]]\n[[pt:39]]\n[[ro:39]]\n[[ru:39]]\n[[sl:39]]\n[[sv:39]]\n[[uk:39]]\n[[zh:39年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216110132','',0,0,0,0,0.06251387301,'79958783889867','20041216110132'); INSERT INTO cur VALUES (3002,0,'40','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е]] | [[20е]] | [[30е]] | \'\'\'[[40е]]\'\'\' | [[50е]] | [[60е]] | [[70е]]
\n[[35]] | [[36]] | [[37]] | [[38]] | [[39]] | \'\'\'40\'\'\' | [[41]] | [[42]] | [[43]] | [[44]] | [[45]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:40]]\n[[ast:40]]\n[[bg:40]]\n[[bs:40]]\n[[ca:40]]\n[[da:40]]\n[[de:40]]\n[[en:40]]\n[[eo:40]]\n[[es:40]]\n[[eu:40]]\n[[fi:40]]\n[[fr:40]]\n[[hr:40]]\n[[it:40]]\n[[ko:40년]]\n[[la:40]]\n[[lb:40]]\n[[nl:40]]\n[[no:40]]\n[[pl:40]]\n[[pt:40]]\n[[ro:40]]\n[[ru:40]]\n[[sl:40]]\n[[uk:40]]\n[[zh:40年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,fi,bg',0,'81.70.91.207','20041216110034','',0,0,0,0,0.92102351781,'79958783889965','20041216110034'); INSERT INTO cur VALUES (3003,0,'41','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е]] | [[20е]] | [[30е]] | \'\'\'[[40е]]\'\'\' | [[50е]] | [[60е]] | [[70е]]
\n[[36]] | [[37]] | [[38]] | [[39]] | [[40]] | \'\'\'41\'\'\' | [[42]] | [[43]] | [[44]] | [[45]] | [[46]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:41]]\n[[ast:41]]\n[[bg:41]]\n[[bs:41]]\n[[ca:41]]\n[[da:41]]\n[[de:41]]\n[[en:41]]\n[[eo:41]]\n[[es:41]]\n[[eu:41]]\n[[fr:41]]\n[[he:41]]\n[[hr:41]]\n[[it:41]]\n[[ko:41년]]\n[[lb:41]]\n[[nl:41]]\n[[no:41]]\n[[pl:41]]\n[[pt:41]]\n[[ro:41]]\n[[ru:41]]\n[[sl:41]]\n[[sv:41]]\n[[uk:41]]\n[[zh:41年]]','robot Adding:lb,ast,bs,he',0,'81.70.91.207','20041216105933','',0,0,0,0,0.064057074517,'79958783894066','20041216105933'); INSERT INTO cur VALUES (3004,0,'42','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е]] | [[20е]] | [[30е]] | \'\'\'[[40е]]\'\'\' | [[50е]] | [[60е]] | [[70е]]
\n[[37]] | [[38]] | [[39]] | [[40]] | [[41]] | \'\'\'42\'\'\' | [[43]] | [[44]] | [[45]] | [[46]] | [[47]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:42]]\n[[ast:42]]\n[[bg:42]]\n[[bs:42]]\n[[ca:42]]\n[[da:42]]\n[[de:42]]\n[[en:42]]\n[[eo:42]]\n[[es:42]]\n[[eu:42]]\n[[fi:42]]\n[[fr:42]]\n[[hr:42]]\n[[hu:42]]\n[[it:42]]\n[[ko:42년]]\n[[lb:42]]\n[[nl:42]]\n[[no:42]]\n[[pl:42]]\n[[pt:42]]\n[[ro:42]]\n[[ru:42]]\n[[sl:42]]\n[[sv:42]]\n[[uk:42]]\n[[zh:42年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216105832','',0,0,0,0,0.298106254217,'79958783894167','20041216105832'); INSERT INTO cur VALUES (3005,0,'43','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е]] | [[20е]] | [[30е]] | \'\'\'[[40е]]\'\'\' | [[50е]] | [[60е]] | [[70е]]
\n[[38]] | [[39]] | [[40]] | [[41]] | [[42]] | \'\'\'43\'\'\' | [[44]] | [[45]] | [[46]] | [[47]] | [[48]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:43]]\n[[ast:43]]\n[[bg:43]]\n[[bs:43]]\n[[ca:43]]\n[[da:43]]\n[[de:43]]\n[[en:43]]\n[[eo:43]]\n[[es:43]]\n[[eu:43]]\n[[fr:43]]\n[[hr:43]]\n[[it:43]]\n[[ko:43년]]\n[[lb:43]]\n[[nl:43]]\n[[no:43]]\n[[pl:43]]\n[[pt:43]]\n[[ro:43]]\n[[ru:43]]\n[[sl:43]]\n[[uk:43]]\n[[zh:43年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216105732','',0,0,0,0,0.887718111224,'79958783894267','20041216105732'); INSERT INTO cur VALUES (3006,0,'44','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е]] | [[20е]] | [[30е]] | \'\'\'[[40е]]\'\'\' | [[50е]] | [[60е]] | [[70е]]
\n[[39]] | [[40]] | [[41]] | [[42]] | [[43]] | \'\'\'44\'\'\' | [[45]] | [[46]] | [[47]] | [[48]] | [[49]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:44]]\n[[ast:44]]\n[[bg:44]]\n[[bs:44]]\n[[ca:44]]\n[[da:44]]\n[[de:44]]\n[[en:44]]\n[[eo:44]]\n[[es:44]]\n[[eu:44]]\n[[fr:44]]\n[[hr:44]]\n[[it:44]]\n[[ko:44년]]\n[[lb:44]]\n[[nl:44]]\n[[no:44]]\n[[pl:44]]\n[[pt:44]]\n[[ro:44]]\n[[ru:44]]\n[[sl:44]]\n[[uk:44]]\n[[zh:44年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216105633','',0,0,0,0,0.802698000242,'79958783894366','20041216105633'); INSERT INTO cur VALUES (3007,0,'45','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е]] | [[20е]] | [[30е]] | \'\'\'[[40е]]\'\'\' | [[50е]] | [[60е]] | [[70е]]
\n[[40]] | [[41]] | [[42]] | [[43]] | [[44]] | \'\'\'45\'\'\' | [[46]] | [[47]] | [[48]] | [[49]] | [[50]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:45]]\n[[ast:45]]\n[[bg:45]]\n[[bs:45]]\n[[ca:45]]\n[[da:45]]\n[[de:45]]\n[[en:45]]\n[[eo:45]]\n[[es:45]]\n[[eu:45]]\n[[fr:45]]\n[[hr:45]]\n[[it:45]]\n[[ko:45년]]\n[[lb:45]]\n[[nl:45]]\n[[no:45]]\n[[pl:45]]\n[[pt:45]]\n[[ro:45]]\n[[ru:45]]\n[[sl:45]]\n[[uk:45]]\n[[zh:45年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216105532','',0,0,0,0,0.366817587692,'79958783894467','20041216105532'); INSERT INTO cur VALUES (3008,0,'46','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е]] | [[20е]] | [[30е]] | \'\'\'[[40е]]\'\'\' | [[50е]] | [[60е]] | [[70е]]
\n[[41]] | [[42]] | [[43]] | [[44]] | [[45]] | \'\'\'46\'\'\' | [[47]] | [[48]] | [[49]] | [[50]] | [[51]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:46]]\n[[ast:46]]\n[[bg:46]]\n[[bs:46]]\n[[ca:46]]\n[[da:46]]\n[[de:46]]\n[[en:46]]\n[[eo:46]]\n[[es:46]]\n[[eu:46]]\n[[fr:46]]\n[[hr:46]]\n[[it:46]]\n[[ko:46년]]\n[[lb:46]]\n[[nl:46]]\n[[no:46]]\n[[pl:46]]\n[[pt:46]]\n[[ro:46]]\n[[ru:46]]\n[[sl:46]]\n[[uk:46]]\n[[zh:46年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216105432','',0,0,0,0,0.678731799442,'79958783894567','20041216105432'); INSERT INTO cur VALUES (3009,0,'47','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е]] | [[20е]] | [[30е]] | \'\'\'[[40е]]\'\'\' | [[50е]] | [[60е]] | [[70е]]
\n[[42]] | [[43]] | [[44]] | [[45]] | [[46]] | \'\'\'47\'\'\' | [[48]] | [[49]] | [[50]] | [[51]] | [[52]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:47]]\n[[ast:47]]\n[[bg:47]]\n[[bs:47]]\n[[ca:47]]\n[[da:47]]\n[[de:47]]\n[[en:47]]\n[[eo:47]]\n[[es:47]]\n[[eu:47]]\n[[fr:47]]\n[[hr:47]]\n[[it:47]]\n[[ko:47년]]\n[[lb:47]]\n[[nl:47]]\n[[no:47]]\n[[pl:47]]\n[[pt:47]]\n[[ro:47]]\n[[ru:47]]\n[[sl:47]]\n[[uk:47]]\n[[zh:47年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216105334','',0,0,0,0,0.452513892414,'79958783894665','20041216105334'); INSERT INTO cur VALUES (3010,0,'48','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е]] | [[20е]] | [[30е]] | \'\'\'[[40е]]\'\'\' | [[50е]] | [[60е]] | [[70е]]
\n[[43]] | [[44]] | [[45]] | [[46]] | [[47]] | \'\'\'48\'\'\' | [[49]] | [[50]] | [[51]] | [[52]] | [[53]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:48]]\n[[ast:48]]\n[[bg:48]]\n[[bs:48]]\n[[ca:48]]\n[[da:48]]\n[[de:48]]\n[[en:48]]\n[[eo:48]]\n[[es:48]]\n[[eu:48]]\n[[fr:48]]\n[[hr:48]]\n[[it:48]]\n[[ko:48년]]\n[[lb:48]]\n[[nl:48]]\n[[no:48]]\n[[pl:48]]\n[[pt:48]]\n[[ro:48]]\n[[ru:48]]\n[[sl:48]]\n[[sv:48]]\n[[uk:48]]\n[[zh:48年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216105232','',0,0,0,0,0.383109331309,'79958783894767','20041216105232'); INSERT INTO cur VALUES (3011,0,'49','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[10е]] | [[20е]] | [[30е]] | \'\'\'[[40е]]\'\'\' | [[50е]] | [[60е]] | [[70е]]
\n[[44]] | [[45]] | [[46]] | [[47]] | [[48]] | \'\'\'49\'\'\' | [[50]] | [[51]] | [[52]] | [[53]] | [[54]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:49]]\n[[ast:49]]\n[[bg:49]]\n[[bs:49]]\n[[ca:49]]\n[[da:49]]\n[[de:49]]\n[[en:49]]\n[[eo:49]]\n[[es:49]]\n[[eu:49]]\n[[fr:49]]\n[[hr:49]]\n[[it:49]]\n[[ko:49년]]\n[[lb:49]]\n[[nl:49]]\n[[no:49]]\n[[pl:49]]\n[[pt:49]]\n[[ro:49]]\n[[ru:49]]\n[[sl:49]]\n[[uk:49]]\n[[zh:49年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216105133','',0,0,0,0,0.805716478175,'79958783894866','20041216105133'); INSERT INTO cur VALUES (3012,0,'50','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е]] | [[30е]] | [[40е]] | \'\'\'[[50е]]\'\'\' | [[60е]] | [[70е]] | [[80е]]
\n[[45]] | [[46]] | [[47]] | [[48]] | [[49]] | \'\'\'50\'\'\' | [[51]] | [[52]] | [[53]] | [[54]] | [[55]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:50]]\n[[ast:50]]\n[[bg:50]]\n[[bs:50]]\n[[ca:50]]\n[[da:50]]\n[[de:50]]\n[[en:50]]\n[[eo:50]]\n[[es:50]]\n[[eu:50]]\n[[fi:50]]\n[[fr:50]]\n[[hr:50]]\n[[it:50]]\n[[ko:50년]]\n[[la:50]]\n[[lb:50]]\n[[nl:50]]\n[[no:50]]\n[[pl:50]]\n[[pt:50]]\n[[ro:50]]\n[[ru:50]]\n[[sl:50]]\n[[sv:50]]\n[[uk:50]]\n[[zh:50年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi',0,'81.70.91.207','20041216105033','',0,0,0,0,0.785739397065,'79958783894966','20041216105033'); INSERT INTO cur VALUES (3013,0,'51','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е]] | [[30е]] | [[40е]] | \'\'\'[[50е]]\'\'\' | [[60е]] | [[70е]] | [[80е]]
\n[[46]] | [[47]] | [[48]] | [[49]] | [[50]] | \'\'\'51\'\'\' | [[52]] | [[53]] | [[54]] | [[55]] | [[56]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:51]]\n[[ast:51]]\n[[bg:51]]\n[[bs:51]]\n[[ca:51]]\n[[da:51]]\n[[de:51]]\n[[en:51]]\n[[eo:51]]\n[[es:51]]\n[[eu:51]]\n[[fi:51]]\n[[fr:51]]\n[[hr:51]]\n[[it:51]]\n[[ko:51년]]\n[[lb:51]]\n[[nl:51]]\n[[no:51]]\n[[pl:51]]\n[[pt:51]]\n[[ro:51]]\n[[ru:51]]\n[[sl:51]]\n[[sv:51]]\n[[uk:51]]\n[[zh:51年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi',0,'81.70.91.207','20041216104932','',0,0,0,0,0.175063800148,'79958783895067','20041216104932'); INSERT INTO cur VALUES (3014,0,'52','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е]] | [[30е]] | [[40е]] | \'\'\'[[50е]]\'\'\' | [[60е]] | [[70е]] | [[80е]]
\n[[47]] | [[48]] | [[49]] | [[50]] | [[51]] | \'\'\'52\'\'\' | [[53]] | [[54]] | [[55]] | [[56]] | [[57]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:52]]\n[[ast:52]]\n[[bg:52]]\n[[bs:52]]\n[[ca:52]]\n[[da:52]]\n[[de:52]]\n[[en:52]]\n[[eo:52]]\n[[es:52]]\n[[eu:52]]\n[[fi:52]]\n[[fr:52]]\n[[hr:52]]\n[[it:52]]\n[[ko:52년]]\n[[lb:52]]\n[[nl:52]]\n[[no:52]]\n[[pl:52]]\n[[pt:52]]\n[[ro:52]]\n[[ru:52]]\n[[sl:52]]\n[[uk:52]]\n[[zh:52年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,fi,bg',0,'81.70.91.207','20041216104833','',0,0,0,0,0.444426823614,'79958783895166','20041216104833'); INSERT INTO cur VALUES (3015,0,'53','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е]] | [[30е]] | [[40е]] | \'\'\'[[50е]]\'\'\' | [[60е]] | [[70е]] | [[80е]]
\n[[48]] | [[49]] | [[50]] | [[51]] | [[52]] | \'\'\'53\'\'\' | [[54]] | [[55]] | [[56]] | [[57]] | [[58]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:53]]\n[[ast:53]]\n[[bg:53]]\n[[bs:53]]\n[[ca:53]]\n[[da:53]]\n[[de:53]]\n[[en:53]]\n[[eo:53]]\n[[es:53]]\n[[eu:53]]\n[[fi:53]]\n[[fr:53]]\n[[hr:53]]\n[[it:53]]\n[[ko:53년]]\n[[lb:53]]\n[[nl:53]]\n[[no:53]]\n[[pl:53]]\n[[pt:53]]\n[[ro:53]]\n[[ru:53]]\n[[sk:53]]\n[[sl:53]]\n[[uk:53]]\n[[zh:53年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sk,bs,bg,fi',0,'81.70.91.207','20041216104732','',0,0,0,0,0.825301869691,'79958783895267','20041216104732'); INSERT INTO cur VALUES (3016,0,'54','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е]] | [[30е]] | [[40е]] | \'\'\'[[50е]]\'\'\' | [[60е]] | [[70е]] | [[80е]]
\n[[49]] | [[50]] | [[51]] | [[52]] | [[53]] | \'\'\'54\'\'\' | [[55]] | [[56]] | [[57]] | [[58]] | [[59]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:54]]\n[[ast:54]]\n[[bg:54]]\n[[bs:54]]\n[[ca:54]]\n[[da:54]]\n[[de:54]]\n[[en:54]]\n[[eo:54]]\n[[es:54]]\n[[eu:54]]\n[[fi:54]]\n[[fr:54]]\n[[hr:54]]\n[[it:54]]\n[[ko:54년]]\n[[lb:54]]\n[[nl:54]]\n[[no:54]]\n[[pl:54]]\n[[pt:54]]\n[[ro:54]]\n[[ru:54]]\n[[sl:54]]\n[[sv:54]]\n[[uk:54]]\n[[zh:54年]]','robot Adding:lb,ast,bs,fi,bg',0,'81.70.91.207','20041216104632','',0,0,0,0,0.756628294828,'79958783895367','20041216104632'); INSERT INTO cur VALUES (3017,0,'55','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е]] | [[30е]] | [[40е]] | \'\'\'[[50е]]\'\'\' | [[60е]] | [[70е]] | [[80е]]
\n[[50]] | [[51]] | [[52]] | [[53]] | [[54]] | \'\'\'55\'\'\' | [[56]] | [[57]] | [[58]] | [[59]] | [[60]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:55]]\n[[ast:55]]\n[[bg:55]]\n[[bs:55]]\n[[ca:55]]\n[[da:55]]\n[[de:55]]\n[[en:55]]\n[[eo:55]]\n[[es:55]]\n[[eu:55]]\n[[fr:55]]\n[[hr:55]]\n[[it:55]]\n[[ko:55년]]\n[[lb:55]]\n[[nl:55]]\n[[no:55]]\n[[pl:55]]\n[[pt:55]]\n[[ro:55]]\n[[ru:55]]\n[[sl:55]]\n[[uk:55]]\n[[zh:55年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216104525','',0,0,0,0,0.617302225259,'79958783895474','20041216104525'); INSERT INTO cur VALUES (3018,0,'56','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е]] | [[30е]] | [[40е]] | \'\'\'[[50е]]\'\'\' | [[60е]] | [[70е]] | [[80е]]
\n[[51]] | [[52]] | [[53]] | [[54]] | [[55]] | \'\'\'56\'\'\' | [[57]] | [[58]] | [[59]] | [[60]] | [[61]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:56]]\n[[ast:56]]\n[[bg:56]]\n[[bs:56]]\n[[ca:56]]\n[[da:56]]\n[[de:56]]\n[[en:56]]\n[[eo:56]]\n[[es:56]]\n[[eu:56]]\n[[fr:56]]\n[[hr:56]]\n[[it:56]]\n[[ko:56년]]\n[[lb:56]]\n[[nl:56]]\n[[no:56]]\n[[pl:56]]\n[[pt:56]]\n[[ro:56]]\n[[ru:56]]\n[[sl:56]]\n[[uk:56]]\n[[zh:56年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216104427','',0,0,0,0,0.827045610094,'79958783895572','20041216104427'); INSERT INTO cur VALUES (3019,0,'57','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е]] | [[30е]] | [[40е]] | \'\'\'[[50е]]\'\'\' | [[60е]] | [[70е]] | [[80е]]
\n[[52]] | [[53]] | [[54]] | [[55]] | [[56]] | \'\'\'57\'\'\' | [[58]] | [[59]] | [[60]] | [[61]] | [[62]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:57]]\n[[ast:57]]\n[[bg:57]]\n[[bs:57]]\n[[ca:57]]\n[[da:57]]\n[[de:57]]\n[[en:57]]\n[[eo:57]]\n[[es:57]]\n[[eu:57]]\n[[fr:57]]\n[[hr:57]]\n[[it:57]]\n[[ko:57년]]\n[[lb:57]]\n[[nl:57]]\n[[no:57]]\n[[pl:57]]\n[[pt:57]]\n[[ro:57]]\n[[ru:57]]\n[[sl:57]]\n[[uk:57]]\n[[zh:57年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216104325','',0,0,0,0,0.297614275151,'79958783895674','20041216104325'); INSERT INTO cur VALUES (3020,0,'58','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е]] | [[30е]] | [[40е]] | \'\'\'[[50е]]\'\'\' | [[60е]] | [[70е]] | [[80е]]
\n[[53]] | [[54]] | [[55]] | [[56]] | [[57]] | \'\'\'58\'\'\' | [[59]] | [[60]] | [[61]] | [[62]] | [[63]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:58]]\n[[ast:58]]\n[[bg:58]]\n[[bs:58]]\n[[ca:58]]\n[[da:58]]\n[[de:58]]\n[[en:58]]\n[[eo:58]]\n[[es:58]]\n[[eu:58]]\n[[fr:58]]\n[[hr:58]]\n[[it:58]]\n[[ko:58년]]\n[[lb:58]]\n[[nl:58]]\n[[no:58]]\n[[pl:58]]\n[[pt:58]]\n[[ro:58]]\n[[ru:58]]\n[[sl:58]]\n[[sv:58]]\n[[uk:58]]\n[[zh:58年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216104225','',0,0,0,0,0.600822746102,'79958783895774','20041216104225'); INSERT INTO cur VALUES (3021,0,'59','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[20е]] | [[30е]] | [[40е]] | \'\'\'[[50е]]\'\'\' | [[60е]] | [[70е]] | [[80е]]
\n[[54]] | [[55]] | [[56]] | [[57]] | [[58]] | \'\'\'59\'\'\' | [[60]] | [[61]] | [[62]] | [[63]] | [[64]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:59]]\n[[ast:59]]\n[[bg:59]]\n[[bs:59]]\n[[ca:59]]\n[[da:59]]\n[[de:59]]\n[[en:59]]\n[[eo:59]]\n[[es:59]]\n[[eu:59]]\n[[fr:59]]\n[[hr:59]]\n[[it:59]]\n[[ko:59년]]\n[[lb:59]]\n[[nl:59]]\n[[no:59]]\n[[pl:59]]\n[[pt:59]]\n[[ro:59]]\n[[ru:59]]\n[[sl:59]]\n[[uk:59]]\n[[zh:59年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',0,'81.70.91.207','20041216104126','',0,0,0,0,0.0370065286,'79958783895873','20041216104126'); INSERT INTO cur VALUES (3022,0,'60','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е]] | [[40е]] | [[50е]] | \'\'\'[[60е]]\'\'\' | [[70е]] | [[80е]] | [[90е]]
\n[[55]] | [[56]] | [[57]] | [[58]] | [[59]] | \'\'\'60\'\'\' | [[61]] | [[62]] | [[63]] | [[64]] | [[65]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:60]]\n[[ast:60]]\n[[bg:60]]\n[[bs:60]]\n[[ca:60]]\n[[da:60]]\n[[de:60]]\n[[en:60]]\n[[eo:60]]\n[[es:60]]\n[[eu:60]]\n[[fi:60]]\n[[fr:60]]\n[[hr:60]]\n[[it:60]]\n[[ko:60년]]\n[[la:60]]\n[[nl:60]]\n[[no:60]]\n[[pl:60]]\n[[pt:60]]\n[[ro:60]]\n[[ru:60]]\n[[sl:60]]\n[[uk:60]]\n[[zh:60年]]','robot Removing:ja',48,'Robbot','20041216132039','',0,0,1,0,0.057129672289,'79958783867960','20041216132039'); INSERT INTO cur VALUES (3023,0,'61','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е]] | [[40е]] | [[50е]] | \'\'\'[[60е]]\'\'\' | [[70е]] | [[80е]] | [[90е]]
\n[[56]] | [[57]] | [[58]] | [[59]] | [[60]] | \'\'\'61\'\'\' | [[62]] | [[63]] | [[64]] | [[65]] | [[66]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:61]]\n[[ast:61]]\n[[bg:61]]\n[[bs:61]]\n[[ca:61]]\n[[da:61]]\n[[de:61]]\n[[en:61]]\n[[eo:61]]\n[[es:61]]\n[[eu:61]]\n[[fr:61]]\n[[hr:61]]\n[[it:61]]\n[[ko:61년]]\n[[lb:61]]\n[[nl:61]]\n[[no:61]]\n[[pl:61]]\n[[pt:61]]\n[[ro:61]]\n[[ru:61]]\n[[sl:61]]\n[[uk:61]]\n[[zh:61年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216135339','',0,0,1,0,0.484872245456,'79958783864660','20041216135339'); INSERT INTO cur VALUES (3024,0,'62','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е]] | [[40е]] | [[50е]] | \'\'\'[[60е]]\'\'\' | [[70е]] | [[80е]] | [[90е]]
\n[[57]] | [[58]] | [[59]] | [[60]] | [[61]] | \'\'\'62\'\'\' | [[63]] | [[64]] | [[65]] | [[66]] | [[67]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:62]]\n[[ast:62]]\n[[bg:62]]\n[[bs:62]]\n[[ca:62]]\n[[da:62]]\n[[de:62]]\n[[en:62]]\n[[eo:62]]\n[[es:62]]\n[[eu:62]]\n[[fr:62]]\n[[hr:62]]\n[[it:62]]\n[[ko:62년]]\n[[lb:62]]\n[[nl:62]]\n[[no:62]]\n[[pl:62]]\n[[pt:62]]\n[[ro:62]]\n[[ru:62]]\n[[sl:62]]\n[[uk:62]]\n[[zh:62年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216135239','',0,0,1,0,0.576923544787,'79958783864760','20041216135239'); INSERT INTO cur VALUES (3025,0,'63','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е]] | [[40е]] | [[50е]] | \'\'\'[[60е]]\'\'\' | [[70е]] | [[80е]] | [[90е]]
\n[[58]] | [[59]] | [[60]] | [[61]] | [[62]] | \'\'\'63\'\'\' | [[64]] | [[65]] | [[66]] | [[67]] | [[68]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:63]]\n[[ast:63]]\n[[bg:63]]\n[[bs:63]]\n[[ca:63]]\n[[da:63]]\n[[de:63]]\n[[en:63]]\n[[eo:63]]\n[[es:63]]\n[[eu:63]]\n[[fr:63]]\n[[hr:63]]\n[[it:63]]\n[[ko:63년]]\n[[lb:63]]\n[[nl:63]]\n[[no:63]]\n[[pl:63]]\n[[pt:63]]\n[[ro:63]]\n[[ru:63]]\n[[sl:63]]\n[[uk:63]]\n[[zh:63年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216135140','',0,0,1,0,0.387582633359,'79958783864859','20041216135140'); INSERT INTO cur VALUES (3026,0,'64','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е]] | [[40е]] | [[50е]] | \'\'\'[[60е]]\'\'\' | [[70е]] | [[80е]] | [[90е]]
\n[[59]] | [[60]] | [[61]] | [[62]] | [[63]] | \'\'\'64\'\'\' | [[65]] | [[66]] | [[67]] | [[68]] | [[69]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:64]]\n[[ast:64]]\n[[bg:64]]\n[[bs:64]]\n[[ca:64]]\n[[da:64]]\n[[de:64]]\n[[en:64]]\n[[eo:64]]\n[[es:64]]\n[[eu:64]]\n[[fr:64]]\n[[hr:64]]\n[[it:64]]\n[[ko:64년]]\n[[lb:64]]\n[[nl:64]]\n[[no:64]]\n[[pl:64]]\n[[pt:64]]\n[[ro:64]]\n[[ru:64]]\n[[sl:64]]\n[[sv:64]]\n[[uk:64]]\n[[zh:64年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216135042','',0,0,1,0,0.552957361356,'79958783864957','20041216135042'); INSERT INTO cur VALUES (3027,0,'65','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е]] | [[40е]] | [[50е]] | \'\'\'[[60е]]\'\'\' | [[70е]] | [[80е]] | [[90е]]
\n[[60]] | [[61]] | [[62]] | [[63]] | [[64]] | \'\'\'65\'\'\' | [[66]] | [[67]] | [[68]] | [[69]] | [[70]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:65]]\n[[ast:65]]\n[[bg:65]]\n[[bs:65]]\n[[ca:65]]\n[[da:65]]\n[[de:65]]\n[[en:65]]\n[[eo:65]]\n[[es:65]]\n[[eu:65]]\n[[fr:65]]\n[[hr:65]]\n[[it:65]]\n[[ko:65년]]\n[[lb:65]]\n[[nl:65]]\n[[no:65]]\n[[pl:65]]\n[[pt:65]]\n[[ro:65]]\n[[ru:65]]\n[[sk:65]]\n[[sl:65]]\n[[sv:65]]\n[[uk:65]]\n[[zh:65年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sk,bs,bg',48,'Robbot','20041216135539','',0,0,1,0,0.030946127619,'79958783864460','20041216135539'); INSERT INTO cur VALUES (3028,0,'66','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е]] | [[40е]] | [[50е]] | \'\'\'[[60е]]\'\'\' | [[70е]] | [[80е]] | [[90е]]
\n[[61]] | [[62]] | [[63]] | [[64]] | [[65]] | \'\'\'66\'\'\' | [[67]] | [[68]] | [[69]] | [[70]] | [[71]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:66]]\n[[ast:66]]\n[[bg:66]]\n[[bs:66]]\n[[ca:66]]\n[[da:66]]\n[[de:66]]\n[[en:66]]\n[[eo:66]]\n[[es:66]]\n[[eu:66]]\n[[fr:66]]\n[[hr:66]]\n[[it:66]]\n[[ko:66년]]\n[[lb:66]]\n[[nl:66]]\n[[no:66]]\n[[pl:66]]\n[[pt:66]]\n[[ro:66]]\n[[ru:66]]\n[[sl:66]]\n[[sv:66]]\n[[uk:66]]\n[[zh:66年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216134939','',0,0,1,0,0.305124368661,'79958783865060','20041216134939'); INSERT INTO cur VALUES (3029,0,'67','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е]] | [[40е]] | [[50е]] | \'\'\'[[60е]]\'\'\' | [[70е]] | [[80е]] | [[90е]]
\n[[62]] | [[63]] | [[64]] | [[65]] | [[66]] | \'\'\'67\'\'\' | [[68]] | [[69]] | [[70]] | [[71]] | [[72]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:67]]\n[[ast:67]]\n[[bg:67]]\n[[bs:67]]\n[[ca:67]]\n[[da:67]]\n[[de:67]]\n[[en:67]]\n[[eo:67]]\n[[es:67]]\n[[eu:67]]\n[[fr:67]]\n[[hr:67]]\n[[it:67]]\n[[ko:67년]]\n[[lb:67]]\n[[nl:67]]\n[[no:67]]\n[[pl:67]]\n[[pt:67]]\n[[ro:67]]\n[[ru:67]]\n[[sl:67]]\n[[uk:67]]\n[[zh:67年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216134839','',0,0,1,0,0.250485485071,'79958783865160','20041216134839'); INSERT INTO cur VALUES (3030,0,'68','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е]] | [[40е]] | [[50е]] | \'\'\'[[60е]]\'\'\' | [[70е]] | [[80е]] | [[90е]]
\n[[63]] | [[64]] | [[65]] | [[66]] | [[67]] | \'\'\'68\'\'\' | [[69]] | [[70]] | [[71]] | [[72]] | [[73]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:68]]\n[[ast:68]]\n[[bg:68]]\n[[bs:68]]\n[[ca:68]]\n[[da:68]]\n[[de:68]]\n[[en:68]]\n[[eo:68]]\n[[es:68]]\n[[eu:68]]\n[[fi:68]]\n[[fr:68]]\n[[hr:68]]\n[[it:68]]\n[[ko:68년]]\n[[lb:68]]\n[[nl:68]]\n[[no:68]]\n[[pl:68]]\n[[pt:68]]\n[[ro:68]]\n[[ru:68]]\n[[sl:68]]\n[[sv:68]]\n[[uk:68]]\n[[zh:68年]]','robot Adding:lb,ast,bs,fi,bg',48,'Robbot','20041216134739','',0,0,1,0,0.052597704368,'79958783865260','20041216134739'); INSERT INTO cur VALUES (3031,0,'69','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[30е]] | [[40е]] | [[50е]] | \'\'\'[[60е]]\'\'\' | [[70е]] | [[80е]] | [[90е]]
\n[[64]] | [[65]] | [[66]] | [[67]] | [[68]] | \'\'\'69\'\'\' | [[70]] | [[71]] | [[72]] | [[73]] | [[74]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:69]]\n[[ast:69]]\n[[bg:69]]\n[[bs:69]]\n[[ca:69]]\n[[da:69]]\n[[de:69]]\n[[en:69]]\n[[eo:69]]\n[[es:69]]\n[[eu:69]]\n[[fr:69]]\n[[hr:69]]\n[[it:69]]\n[[ko:69년]]\n[[lb:69]]\n[[nl:69]]\n[[no:69]]\n[[pl:69]]\n[[pt:69]]\n[[ro:69]]\n[[ru:69]]\n[[sl:69]]\n[[sv:69]]\n[[uk:69]]\n[[zh:69年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216134639','',0,0,1,0,0.79073704816,'79958783865360','20041216134639'); INSERT INTO cur VALUES (3032,0,'70','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[40е]] | [[50е]] | [[60е]] | \'\'\'[[70е]]\'\'\' | [[80е]] | [[90е]] | [[100е]]
\n[[65]] | [[66]] | [[67]] | [[68]] | [[69]] | \'\'\'70\'\'\' | [[71]] | [[72]] | [[73]] | [[74]] | [[75]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:70]]\n[[ast:70]]\n[[bg:70]]\n[[bs:70]]\n[[ca:70]]\n[[da:70]]\n[[de:70]]\n[[en:70]]\n[[eo:70]]\n[[es:70]]\n[[eu:70]]\n[[fi:70]]\n[[fr:70]]\n[[hr:70]]\n[[it:70]]\n[[ko:70년]]\n[[la:70]]\n[[lb:70]]\n[[nl:70]]\n[[no:70]]\n[[pl:70]]\n[[pt:70]]\n[[ro:70]]\n[[ru:70]]\n[[sl:70]]\n[[sv:70]]\n[[uk:70]]\n[[zh:70年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi',48,'Robbot','20041216134539','',0,0,1,0,0.150381926517,'79958783865460','20041216134539'); INSERT INTO cur VALUES (3033,0,'71','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[40е]] | [[50е]] | [[60е]] | \'\'\'[[70е]]\'\'\' | [[80е]] | [[90е]] | [[100е]]
\n[[66]] | [[67]] | [[68]] | [[69]] | [[70]] | \'\'\'71\'\'\' | [[72]] | [[73]] | [[74]] | [[75]] | [[76]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:71]]\n[[ast:71]]\n[[bg:71]]\n[[bs:71]]\n[[ca:71]]\n[[da:71]]\n[[de:71]]\n[[en:71]]\n[[eo:71]]\n[[es:71]]\n[[eu:71]]\n[[fr:71]]\n[[hr:71]]\n[[it:71]]\n[[ko:71년]]\n[[lb:71]]\n[[nl:71]]\n[[no:71]]\n[[pl:71]]\n[[pt:71]]\n[[ro:71]]\n[[ru:71]]\n[[sl:71]]\n[[uk:71]]\n[[zh:71年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216134439','',0,0,1,0,0.145813580205,'79958783865560','20041216134439'); INSERT INTO cur VALUES (3034,0,'72','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[40е]] | [[50е]] | [[60е]] | \'\'\'[[70е]]\'\'\' | [[80е]] | [[90е]] | [[100е]]
\n[[67]] | [[68]] | [[69]] | [[70]] | [[71]] | \'\'\'72\'\'\' | [[73]] | [[74]] | [[75]] | [[76]] | [[77]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:72]]\n[[ast:72]]\n[[bg:72]]\n[[bs:72]]\n[[ca:72]]\n[[da:72]]\n[[de:72]]\n[[en:72]]\n[[eo:72]]\n[[es:72]]\n[[eu:72]]\n[[fr:72]]\n[[hr:72]]\n[[it:72]]\n[[ko:72년]]\n[[lb:72]]\n[[nl:72]]\n[[no:72]]\n[[pl:72]]\n[[pt:72]]\n[[ro:72]]\n[[ru:72]]\n[[sl:72]]\n[[uk:72]]\n[[zh:72年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216134344','',0,0,1,0,0.29961031829,'79958783865655','20041216134344'); INSERT INTO cur VALUES (3035,0,'73','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[40е]] | [[50е]] | [[60е]] | \'\'\'[[70е]]\'\'\' | [[80е]] | [[90е]] | [[100е]]
\n[[68]] | [[69]] | [[70]] | [[71]] | [[72]] | \'\'\'73\'\'\' | [[74]] | [[75]] | [[76]] | [[77]] | [[78]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:73]]\n[[ast:73]]\n[[bg:73]]\n[[bs:73]]\n[[ca:73]]\n[[da:73]]\n[[de:73]]\n[[en:73]]\n[[eo:73]]\n[[es:73]]\n[[eu:73]]\n[[fr:73]]\n[[hr:73]]\n[[it:73]]\n[[ko:73년]]\n[[lb:73]]\n[[nl:73]]\n[[no:73]]\n[[pl:73]]\n[[pt:73]]\n[[ro:73]]\n[[ru:73]]\n[[sl:73]]\n[[uk:73]]\n[[zh:73年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216134239','',0,0,1,0,0.170823041895,'79958783865760','20041216134239'); INSERT INTO cur VALUES (3036,0,'74','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[40е]] | [[50е]] | [[60е]] | \'\'\'[[70е]]\'\'\' | [[80е]] | [[90е]] | [[100е]]
\n[[69]] | [[70]] | [[71]] | [[72]] | [[73]] | \'\'\'74\'\'\' | [[75]] | [[76]] | [[77]] | [[78]] | [[79]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:74]]\n[[ast:74]]\n[[bg:74]]\n[[bs:74]]\n[[ca:74]]\n[[da:74]]\n[[de:74]]\n[[en:74]]\n[[eo:74]]\n[[es:74]]\n[[eu:74]]\n[[fr:74]]\n[[hr:74]]\n[[it:74]]\n[[ko:74년]]\n[[lb:74]]\n[[nl:74]]\n[[no:74]]\n[[pl:74]]\n[[pt:74]]\n[[ro:74]]\n[[ru:74]]\n[[sl:74]]\n[[uk:74]]\n[[zh:74年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216134138','',0,0,1,0,0.79990356965,'79958783865861','20041216134138'); INSERT INTO cur VALUES (3037,0,'75','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[40е]] | [[50е]] | [[60е]] | \'\'\'[[70е]]\'\'\' | [[80е]] | [[90е]] | [[100е]]
\n[[70]] | [[71]] | [[72]] | [[73]] | [[74]] | \'\'\'75\'\'\' | [[76]] | [[77]] | [[78]] | [[79]] | [[80]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:75]]\n[[ast:75]]\n[[bg:75]]\n[[bs:75]]\n[[ca:75]]\n[[da:75]]\n[[de:75]]\n[[en:75]]\n[[eo:75]]\n[[es:75]]\n[[eu:75]]\n[[fr:75]]\n[[hr:75]]\n[[it:75]]\n[[ko:75년]]\n[[lb:75]]\n[[nl:75]]\n[[no:75]]\n[[pl:75]]\n[[pt:75]]\n[[ro:75]]\n[[ru:75]]\n[[sl:75]]\n[[uk:75]]\n[[zh:75年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216134112','',0,0,1,0,0.302037382173,'79958783865887','20041216134112'); INSERT INTO cur VALUES (3038,0,'76','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[40е]] | [[50е]] | [[60е]] | \'\'\'[[70е]]\'\'\' | [[80е]] | [[90е]] | [[100е]]
\n[[71]] | [[72]] | [[73]] | [[74]] | [[75]] | \'\'\'76\'\'\' | [[77]] | [[78]] | [[79]] | [[80]] | [[81]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:76]]\n[[ast:76]]\n[[bg:76]]\n[[bs:76]]\n[[ca:76]]\n[[da:76]]\n[[de:76]]\n[[en:76]]\n[[eo:76]]\n[[es:76]]\n[[eu:76]]\n[[fr:76]]\n[[hr:76]]\n[[it:76]]\n[[ko:76년]]\n[[lb:76]]\n[[nl:76]]\n[[no:76]]\n[[pl:76]]\n[[pt:76]]\n[[ro:76]]\n[[ru:76]]\n[[sl:76]]\n[[sv:76]]\n[[uk:76]]\n[[zh:76年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216133939','',0,0,1,0,0.196917909755,'79958783866060','20041216133939'); INSERT INTO cur VALUES (3039,0,'77','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[40е]] | [[50е]] | [[60е]] | \'\'\'[[70е]]\'\'\' | [[80е]] | [[90е]] | [[100е]]
\n[[72]] | [[73]] | [[74]] | [[75]] | [[76]] | \'\'\'77\'\'\' | [[78]] | [[79]] | [[80]] | [[81]] | [[82]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:77]]\n[[ast:77]]\n[[bg:77]]\n[[bs:77]]\n[[ca:77]]\n[[da:77]]\n[[de:77]]\n[[en:77]]\n[[eo:77]]\n[[es:77]]\n[[eu:77]]\n[[fr:77]]\n[[hr:77]]\n[[it:77]]\n[[ko:77년]]\n[[lb:77]]\n[[nl:77]]\n[[no:77]]\n[[pl:77]]\n[[pt:77]]\n[[ro:77]]\n[[ru:77]]\n[[sl:77]]\n[[uk:77]]\n[[zh:77年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216133840','',0,0,1,0,0.849137060274,'79958783866159','20041216133840'); INSERT INTO cur VALUES (3040,0,'78','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[40е]] | [[50е]] | [[60е]] | \'\'\'[[70е]]\'\'\' | [[80е]] | [[90е]] | [[100е]]
\n[[73]] | [[74]] | [[75]] | [[76]] | [[77]] | \'\'\'78\'\'\' | [[79]] | [[80]] | [[81]] | [[82]] | [[83]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:78]]\n[[ast:78]]\n[[bg:78]]\n[[bs:78]]\n[[ca:78]]\n[[da:78]]\n[[de:78]]\n[[en:78]]\n[[eo:78]]\n[[es:78]]\n[[eu:78]]\n[[fr:78]]\n[[hr:78]]\n[[it:78]]\n[[ko:78년]]\n[[lb:78]]\n[[nl:78]]\n[[no:78]]\n[[pl:78]]\n[[pt:78]]\n[[ro:78]]\n[[ru:78]]\n[[sl:78]]\n[[sv:78]]\n[[uk:78]]\n[[zh:78年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216133739','',0,0,1,0,0.971985309837,'79958783866260','20041216133739'); INSERT INTO cur VALUES (3041,0,'79','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[40е]] | [[50е]] | [[60е]] | \'\'\'[[70е]]\'\'\' | [[80е]] | [[90е]] | [[100е]]
\n[[74]] | [[75]] | [[76]] | [[77]] | [[78]] | \'\'\'79\'\'\' | [[80]] | [[81]] | [[82]] | [[83]] | [[84]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:79]]\n[[ast:79]]\n[[bg:79]]\n[[bs:79]]\n[[ca:79]]\n[[da:79]]\n[[de:79]]\n[[en:79]]\n[[eo:79]]\n[[es:79]]\n[[eu:79]]\n[[fr:79]]\n[[hr:79]]\n[[io:79]]\n[[it:79]]\n[[ko:79년]]\n[[lb:79]]\n[[nl:79]]\n[[no:79]]\n[[pl:79]]\n[[pt:79]]\n[[ro:79]]\n[[ru:79]]\n[[sl:79]]\n[[sv:79]]\n[[uk:79]]\n[[zh:79年]]','robot Adding:pt,lb,io,ast,bg',48,'Robbot','20041216135639','',0,0,1,0,0.701809597528,'79958783864360','20041216135639'); INSERT INTO cur VALUES (3042,0,'80','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[50е]] | [[60е]] | [[70е]] | \'\'\'[[80е]]\'\'\' | [[90е]] | [[100е]] | [[110е]]
\n[[75]] | [[76]] | [[77]] | [[78]] | [[79]] | \'\'\'80\'\'\' | [[81]] | [[82]] | [[83]] | [[84]] | [[85]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:80]]\n[[ast:80]]\n[[bg:80]]\n[[bs:80]]\n[[ca:80]]\n[[da:80]]\n[[de:80]]\n[[en:80]]\n[[eo:80]]\n[[es:80]]\n[[eu:80]]\n[[fi:80]]\n[[fr:80]]\n[[hr:80]]\n[[it:80]]\n[[ko:80년]]\n[[lb:80]]\n[[nl:80]]\n[[no:80]]\n[[pl:80]]\n[[pt:80]]\n[[ro:80]]\n[[ru:80]]\n[[sl:80]]\n[[uk:80]]\n[[zh:80年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,fi,bg',48,'Robbot','20041216133641','',0,0,1,0,0.438004574942,'79958783866358','20041216133641'); INSERT INTO cur VALUES (3043,0,'81','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[50е]] | [[60е]] | [[70е]] | \'\'\'[[80е]]\'\'\' | [[90е]] | [[100е]] | [[110е]]
\n[[76]] | [[77]] | [[78]] | [[79]] | [[80]] | \'\'\'81\'\'\' | [[82]] | [[83]] | [[84]] | [[85]] | [[86]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:81]]\n[[ast:81]]\n[[bg:81]]\n[[bs:81]]\n[[ca:81]]\n[[da:81]]\n[[de:81]]\n[[en:81]]\n[[eo:81]]\n[[es:81]]\n[[eu:81]]\n[[fr:81]]\n[[hr:81]]\n[[it:81]]\n[[ko:81년]]\n[[lb:81]]\n[[nl:81]]\n[[no:81]]\n[[pl:81]]\n[[pt:81]]\n[[ro:81]]\n[[ru:81]]\n[[sl:81]]\n[[sv:81]]\n[[uk:81]]\n[[zh:81年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216133539','',0,0,1,0,0.865053680197,'79958783866460','20041216133539'); INSERT INTO cur VALUES (3044,0,'82','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[50е]] | [[60е]] | [[70е]] | \'\'\'[[80е]]\'\'\' | [[90е]] | [[100е]] | [[110е]]
\n[[77]] | [[78]] | [[79]] | [[80]] | [[81]] | \'\'\'82\'\'\' | [[83]] | [[84]] | [[85]] | [[86]] | [[87]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:82]]\n[[ast:82]]\n[[bg:82]]\n[[bs:82]]\n[[ca:82]]\n[[da:82]]\n[[de:82]]\n[[en:82]]\n[[eo:82]]\n[[es:82]]\n[[eu:82]]\n[[fr:82]]\n[[hr:82]]\n[[it:82]]\n[[ko:82년]]\n[[lb:82]]\n[[nl:82]]\n[[no:82]]\n[[pl:82]]\n[[pt:82]]\n[[ro:82]]\n[[ru:82]]\n[[sl:82]]\n[[uk:82]]\n[[zh:82年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216133438','',0,0,1,0,0.917709505147,'79958783866561','20041216133438'); INSERT INTO cur VALUES (3045,0,'83','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[50е]] | [[60е]] | [[70е]] | \'\'\'[[80е]]\'\'\' | [[90е]] | [[100е]] | [[110е]]
\n[[78]] | [[79]] | [[80]] | [[81]] | [[82]] | \'\'\'83\'\'\' | [[84]] | [[85]] | [[86]] | [[87]] | [[88]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:83]]\n[[ast:83]]\n[[bg:83]]\n[[bs:83]]\n[[ca:83]]\n[[da:83]]\n[[de:83]]\n[[en:83]]\n[[eo:83]]\n[[es:83]]\n[[eu:83]]\n[[fr:83]]\n[[hr:83]]\n[[it:83]]\n[[ko:83년]]\n[[lb:83]]\n[[nl:83]]\n[[no:83]]\n[[pl:83]]\n[[pt:83]]\n[[ro:83]]\n[[ru:83]]\n[[sl:83]]\n[[uk:83]]\n[[zh:83年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216133339','',0,0,1,0,0.433662818015,'79958783866660','20041216133339'); INSERT INTO cur VALUES (3046,0,'84','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[50е]] | [[60е]] | [[70е]] | \'\'\'[[80е]]\'\'\' | [[90е]] | [[100е]] | [[110е]]
\n[[79]] | [[80]] | [[81]] | [[82]] | [[83]] | \'\'\'84\'\'\' | [[85]] | [[86]] | [[87]] | [[88]] | [[89]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:84]]\n[[ast:84]]\n[[bg:84]]\n[[bs:84]]\n[[ca:84]]\n[[da:84]]\n[[de:84]]\n[[en:84]]\n[[eo:84]]\n[[es:84]]\n[[eu:84]]\n[[fr:84]]\n[[hr:84]]\n[[it:84]]\n[[ko:84년]]\n[[lb:84]]\n[[nl:84]]\n[[no:84]]\n[[pl:84]]\n[[pt:84]]\n[[ro:84]]\n[[ru:84]]\n[[sl:84]]\n[[uk:84]]\n[[zh:84年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216133239','',0,0,1,0,0.087860050652,'79958783866760','20041216133239'); INSERT INTO cur VALUES (3047,0,'85','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[50е]] | [[60е]] | [[70е]] | \'\'\'[[80е]]\'\'\' | [[90е]] | [[100е]] | [[110е]]
\n[[80]] | [[81]] | [[82]] | [[83]] | [[84]] | \'\'\'85\'\'\' | [[86]] | [[87]] | [[88]] | [[89]] | [[90]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:85]]\n[[ast:85]]\n[[bg:85]]\n[[bs:85]]\n[[ca:85]]\n[[da:85]]\n[[de:85]]\n[[en:85]]\n[[eo:85]]\n[[es:85]]\n[[eu:85]]\n[[fr:85]]\n[[hr:85]]\n[[it:85]]\n[[ko:85년]]\n[[lb:85]]\n[[nl:85]]\n[[no:85]]\n[[pl:85]]\n[[pt:85]]\n[[ro:85]]\n[[ru:85]]\n[[sl:85]]\n[[uk:85]]\n[[zh:85年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216133138','',0,0,1,0,0.800016432442,'79958783866861','20041216133138'); INSERT INTO cur VALUES (3048,0,'86','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[50е]] | [[60е]] | [[70е]] | \'\'\'[[80е]]\'\'\' | [[90е]] | [[100е]] | [[110е]]
\n[[81]] | [[82]] | [[83]] | [[84]] | [[85]] | \'\'\'86\'\'\' | [[87]] | [[88]] | [[89]] | [[90]] | [[91]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:86]]\n[[ast:86]]\n[[bg:86]]\n[[ca:86]]\n[[da:86]]\n[[de:86]]\n[[en:86]]\n[[eo:86]]\n[[es:86]]\n[[eu:86]]\n[[fr:86]]\n[[hr:86]]\n[[it:86]]\n[[ko:86년]]\n[[lb:86]]\n[[nl:86]]\n[[no:86]]\n[[pl:86]]\n[[pt:86]]\n[[ro:86]]\n[[ru:86]]\n[[sl:86]]\n[[sv:86]]\n[[uk:86]]\n[[zh:86年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bg Modifying:zh',0,'81.70.91.207','20041214144040','',0,0,0,0,0.153706529249,'79958785855959','20041214144040'); INSERT INTO cur VALUES (3049,0,'87','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[50е]] | [[60е]] | [[70е]] | \'\'\'[[80е]]\'\'\' | [[90е]] | [[100е]] | [[110е]]
\n[[82]] | [[83]] | [[84]] | [[85]] | [[86]] | \'\'\'87\'\'\' | [[88]] | [[89]] | [[90]] | [[91]] | [[92]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:87]]\n[[ast:87]]\n[[bg:87]]\n[[bs:87]]\n[[ca:87]]\n[[da:87]]\n[[de:87]]\n[[en:87]]\n[[eo:87]]\n[[es:87]]\n[[eu:87]]\n[[fr:87]]\n[[hr:87]]\n[[it:87]]\n[[ko:87년]]\n[[lb:87]]\n[[nl:87]]\n[[no:87]]\n[[pl:87]]\n[[pt:87]]\n[[ro:87]]\n[[ru:87]]\n[[sl:87]]\n[[uk:87]]\n[[zh:87年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216133038','',0,0,1,0,0.863170861668,'79958783866961','20041216133038'); INSERT INTO cur VALUES (3050,0,'88','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[50е]] | [[60е]] | [[70е]] | \'\'\'[[80е]]\'\'\' | [[90е]] | [[100е]] | [[110е]]
\n[[83]] | [[84]] | [[85]] | [[86]] | [[87]] | \'\'\'88\'\'\' | [[89]] | [[90]] | [[91]] | [[92]] | [[93]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:88]]\n[[ast:88]]\n[[bg:88]]\n[[bs:88]]\n[[ca:88]]\n[[da:88]]\n[[de:88]]\n[[en:88]]\n[[eo:88]]\n[[es:88]]\n[[eu:88]]\n[[fr:88]]\n[[hr:88]]\n[[it:88]]\n[[ko:88년]]\n[[lb:88]]\n[[nl:88]]\n[[no:88]]\n[[pl:88]]\n[[pt:88]]\n[[ro:88]]\n[[ru:88]]\n[[sl:88]]\n[[sv:88]]\n[[uk:88]]\n[[zh:88年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216132939','',0,0,1,0,0.158846990279,'79958783867060','20041216132939'); INSERT INTO cur VALUES (3051,0,'89','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[50е]] | [[60е]] | [[70е]] | \'\'\'[[80е]]\'\'\' | [[90е]] | [[100е]] | [[110е]]
\n[[84]] | [[85]] | [[86]] | [[87]] | [[88]] | \'\'\'89\'\'\' | [[90]] | [[91]] | [[92]] | [[93]] | [[94]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:89]]\n[[ast:89]]\n[[bg:89]]\n[[bs:89]]\n[[ca:89]]\n[[da:89]]\n[[de:89]]\n[[en:89]]\n[[eo:89]]\n[[es:89]]\n[[eu:89]]\n[[fr:89]]\n[[hr:89]]\n[[it:89]]\n[[ko:89년]]\n[[lb:89]]\n[[nl:89]]\n[[no:89]]\n[[pl:89]]\n[[pt:89]]\n[[ro:89]]\n[[ru:89]]\n[[sl:89]]\n[[uk:89]]\n[[zh:89年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216132838','',0,0,1,0,0.418925880184,'79958783867161','20041216132838'); INSERT INTO cur VALUES (3052,0,'90','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[60е]] | [[70е]] | [[80е]] | \'\'\'[[90е]]\'\'\' | [[100е]] | [[110е]] | [[120е]]
\n[[85]] | [[86]] | [[87]] | [[88]] | [[89]] | \'\'\'90\'\'\' | [[91]] | [[92]] | [[93]] | [[94]] | [[95]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:90]]\n[[ast:90]]\n[[bg:90]]\n[[bs:90]]\n[[ca:90]]\n[[da:90]]\n[[de:90]]\n[[en:90]]\n[[eo:90]]\n[[es:90]]\n[[eu:90]]\n[[fi:90]]\n[[fr:90]]\n[[hr:90]]\n[[it:90]]\n[[ko:90년]]\n[[la:90]]\n[[lb:90]]\n[[nl:90]]\n[[no:90]]\n[[pl:90]]\n[[pt:90]]\n[[ro:90]]\n[[ru:90]]\n[[sl:90]]\n[[uk:90]]\n[[zh:90年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,fi,bg',48,'Robbot','20041216142841','',0,0,1,0,0.068924597497,'79958783857158','20041216142841'); INSERT INTO cur VALUES (3053,0,'91','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[60е]] | [[70е]] | [[80е]] | \'\'\'[[90е]]\'\'\' | [[100е]] | [[110е]] | [[120е]]
\n[[86]] | [[87]] | [[88]] | [[89]] | [[90]] | \'\'\'91\'\'\' | [[92]] | [[93]] | [[94]] | [[95]] | [[96]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Сингидунум]] је римски војни логор са IV Флавијевом легијом.\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:91]]\n[[ast:91]]\n[[bg:91]]\n[[bs:91]]\n[[ca:91]]\n[[da:91]]\n[[de:91]]\n[[en:91]]\n[[eo:91]]\n[[es:91]]\n[[eu:91]]\n[[fr:91]]\n[[hr:91]]\n[[it:91]]\n[[ko:91년]]\n[[lb:91]]\n[[nl:91]]\n[[no:91]]\n[[pl:91]]\n[[pt:91]]\n[[ro:91]]\n[[ru:91]]\n[[sl:91]]\n[[uk:91]]\n[[zh:91年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216132739','',0,0,1,0,0.480346174669,'79958783867260','20041216132739'); INSERT INTO cur VALUES (3054,0,'92','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[60е]] | [[70е]] | [[80е]] | \'\'\'[[90е]]\'\'\' | [[100е]] | [[110е]] | [[120е]]
\n[[87]] | [[88]] | [[89]] | [[90]] | [[91]] | \'\'\'92\'\'\' | [[93]] | [[94]] | [[95]] | [[96]] | [[97]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:92]]\n[[ast:92]]\n[[bg:92]]\n[[bs:92]]\n[[ca:92]]\n[[da:92]]\n[[de:92]]\n[[en:92]]\n[[eo:92]]\n[[es:92]]\n[[eu:92]]\n[[fr:92]]\n[[hr:92]]\n[[it:92]]\n[[ko:92년]]\n[[lb:92]]\n[[nl:92]]\n[[no:92]]\n[[pl:92]]\n[[pt:92]]\n[[ro:92]]\n[[ru:92]]\n[[sl:92]]\n[[uk:92]]\n[[zh:92年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216132639','',0,0,1,0,0.136721193854,'79958783867360','20041216132639'); INSERT INTO cur VALUES (3055,0,'93','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[60е]] | [[70е]] | [[80е]] | \'\'\'[[90е]]\'\'\' | [[100е]] | [[110е]] | [[120е]]
\n[[88]] | [[89]] | [[90]] | [[91]] | [[92]] | \'\'\'93\'\'\' | [[94]] | [[95]] | [[96]] | [[97]] | [[98]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:93]]\n[[ast:93]]\n[[bg:93]]\n[[bs:93]]\n[[ca:93]]\n[[da:93]]\n[[de:93]]\n[[en:93]]\n[[eo:93]]\n[[es:93]]\n[[eu:93]]\n[[fr:93]]\n[[hr:93]]\n[[it:93]]\n[[ko:93년]]\n[[lb:93]]\n[[nl:93]]\n[[no:93]]\n[[pl:93]]\n[[pt:93]]\n[[ro:93]]\n[[ru:93]]\n[[sl:93]]\n[[uk:93]]\n[[zh:93年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216132538','',0,0,1,0,0.30534173609,'79958783867461','20041216132538'); INSERT INTO cur VALUES (3056,0,'94','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[60е]] | [[70е]] | [[80е]] | \'\'\'[[90е]]\'\'\' | [[100е]] | [[110е]] | [[120е]]
\n[[89]] | [[90]] | [[91]] | [[92]] | [[93]] | \'\'\'94\'\'\' | [[95]] | [[96]] | [[97]] | [[98]] | [[99]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:94]]\n[[ca:94]]\n[[da:94]]\n[[de:94]]\n[[en:94]]\n[[eo:94]]\n[[es:94]]\n[[eu:94]]\n[[fr:94]]\n[[hr:94]]\n[[it:94]]\n[[ko:94년]]\n[[nl:94]]\n[[no:94]]\n[[pl:94]]\n[[ro:94]]\n[[ru:94]]\n[[sl:94]]\n[[uk:94]]\n[[zh:94年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827095527','',0,0,1,0,0.039241019189,'79959172904472','20040905115026'); INSERT INTO cur VALUES (3057,0,'95','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[60е]] | [[70е]] | [[80е]] | \'\'\'[[90е]]\'\'\' | [[100е]] | [[110е]] | [[120е]]
\n[[90]] | [[91]] | [[92]] | [[93]] | [[94]] | \'\'\'95\'\'\' | [[96]] | [[97]] | [[98]] | [[99]] | [[100]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:95]]\n[[ast:95]]\n[[bg:95]]\n[[bs:95]]\n[[ca:95]]\n[[da:95]]\n[[de:95]]\n[[en:95]]\n[[eo:95]]\n[[es:95]]\n[[eu:95]]\n[[fr:95]]\n[[hr:95]]\n[[it:95]]\n[[ko:95년]]\n[[lb:95]]\n[[nl:95]]\n[[no:95]]\n[[pl:95]]\n[[pt:95]]\n[[ro:95]]\n[[ru:95]]\n[[sl:95]]\n[[sv:95]]\n[[uk:95]]\n[[zh:95年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216132442','',0,0,1,0,0.35906696476,'79958783867557','20041216132442'); INSERT INTO cur VALUES (3058,0,'96','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[60е]] | [[70е]] | [[80е]] | \'\'\'[[90е]]\'\'\' | [[100е]] | [[110е]] | [[120е]]
\n[[91]] | [[92]] | [[93]] | [[94]] | [[95]] | \'\'\'96\'\'\' | [[97]] | [[98]] | [[99]] | [[100]] | [[101]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:96]]\n[[ast:96]]\n[[bg:96]]\n[[bs:96]]\n[[ca:96]]\n[[da:96]]\n[[de:96]]\n[[en:96]]\n[[eo:96]]\n[[es:96]]\n[[eu:96]]\n[[fr:96]]\n[[hr:96]]\n[[it:96]]\n[[ko:96년]]\n[[lb:96]]\n[[nl:96]]\n[[no:96]]\n[[pl:96]]\n[[pt:96]]\n[[ro:96]]\n[[ru:96]]\n[[sl:96]]\n[[sv:96]]\n[[uk:96]]\n[[zh:96年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216132339','',0,0,1,0,0.002685712186,'79958783867660','20041216132339'); INSERT INTO cur VALUES (3059,0,'97','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[60е]] | [[70е]] | [[80е]] | \'\'\'[[90е]]\'\'\' | [[100е]] | [[110е]] | [[120е]]
\n[[92]] | [[93]] | [[94]] | [[95]] | [[96]] | \'\'\'97\'\'\' | [[98]] | [[99]] | [[100]] | [[101]] | [[102]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:97]]\n[[ast:97]]\n[[bg:97]]\n[[bs:97]]\n[[ca:97]]\n[[da:97]]\n[[de:97]]\n[[en:97]]\n[[eo:97]]\n[[es:97]]\n[[eu:97]]\n[[fr:97]]\n[[hr:97]]\n[[it:97]]\n[[ko:97년]]\n[[lb:97]]\n[[nl:97]]\n[[no:97]]\n[[pl:97]]\n[[pt:97]]\n[[ro:97]]\n[[ru:97]]\n[[sl:97]]\n[[uk:97]]\n[[zh:97年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216132239','',0,0,1,0,0.378124251672,'79958783867760','20041216132239'); INSERT INTO cur VALUES (3060,0,'98','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[60е]] | [[70е]] | [[80е]] | \'\'\'[[90е]]\'\'\' | [[100е]] | [[110е]] | [[120е]]
\n[[93]] | [[94]] | [[95]] | [[96]] | [[97]] | \'\'\'98\'\'\' | [[99]] | [[100]] | [[101]] | [[102]] | [[103]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:98]]\n[[ast:98]]\n[[bg:98]]\n[[bs:98]]\n[[ca:98]]\n[[da:98]]\n[[de:98]]\n[[en:98]]\n[[eo:98]]\n[[es:98]]\n[[eu:98]]\n[[fr:98]]\n[[hr:98]]\n[[it:98]]\n[[ko:98년]]\n[[lb:98]]\n[[nl:98]]\n[[no:98]]\n[[pl:98]]\n[[pt:98]]\n[[ro:98]]\n[[ru:98]]\n[[sk:98]]\n[[sl:98]]\n[[sv:98]]\n[[uk:98]]\n[[zh:98年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sk,bs,bg',48,'Robbot','20041216135439','',0,0,1,0,0.267765834121,'79958783864560','20041216135439'); INSERT INTO cur VALUES (3061,0,'99','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[60е]] | [[70е]] | [[80е]] | \'\'\'[[90е]]\'\'\' | [[100е]] | [[110е]] | [[120е]]
\n[[94]] | [[95]] | [[96]] | [[97]] | [[98]] | \'\'\'99\'\'\' | [[100]] | [[101]] | [[102]] | [[103]] | [[104]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:99]]\n[[ast:99]]\n[[bg:99]]\n[[bs:99]]\n[[ca:99]]\n[[da:99]]\n[[de:99]]\n[[en:99]]\n[[eo:99]]\n[[es:99]]\n[[eu:99]]\n[[fr:99]]\n[[hr:99]]\n[[it:99]]\n[[ko:99년]]\n[[lb:99]]\n[[nl:99]]\n[[no:99]]\n[[pl:99]]\n[[pt:99]]\n[[ro:99]]\n[[ru:99]]\n[[sl:99]]\n[[uk:99]]\n[[zh:99年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216132139','',0,0,1,0,0.614330021019,'79958783867860','20041216132139'); INSERT INTO cur VALUES (3062,0,'100','
[[100 (latinica)|latinica]] - [[100 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век пне.]] | \'\'\'[[1. век]]\'\'\' | [[2. век]]
\n[[70е]] | [[80е]] | [[90е]] | \'\'\'[[100е]]\'\'\' | [[110е]] | [[120е]] | [[130е]]
\n[[95]] | [[96]] | [[97]] | [[98]] | [[99]] | \'\'\'100\'\'\' | [[101]] | [[102]] | [[103]] | [[104]] | [[105]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:100]]\n[[ast:100]]\n[[bg:100]]\n[[bs:100]]\n[[ca:100]]\n[[da:100]]\n[[de:100]]\n[[en:100]]\n[[eo:100]]\n[[es:100]]\n[[eu:100]]\n[[fi:100]]\n[[fr:100]]\n[[gl:100]]\n[[hr:100]]\n[[it:100]]\n[[ko:100년]]\n[[lb:100]]\n[[nl:100]]\n[[no:100]]\n[[pl:100]]\n[[pt:100]]\n[[ro:100]]\n[[ru:100]]\n[[sl:100]]\n[[sv:100]]\n[[uk:100]]\n[[zh:100年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218051522','',0,0,1,0,0.36057581909,'79949781948477','20050218051641'); INSERT INTO cur VALUES (3063,0,'101','
[[101 (latinica)|latinica]] - [[101 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[70е]] | [[80е]] | [[90е]] | \'\'\'[[100е]]\'\'\' | [[110е]] | [[120е]] | [[130е]]
\n[[96]] | [[97]] | [[98]] | [[99]] | [[100]] | \'\'\'101\'\'\' | [[102]] | [[103]] | [[104]] | [[105]] | [[106]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:101]]\n[[ast:101]]\n[[bg:101]]\n[[bs:101]]\n[[ca:101]]\n[[da:101]]\n[[de:101]]\n[[en:101]]\n[[eo:101]]\n[[es:101]]\n[[eu:101]]\n[[fr:101]]\n[[hr:101]]\n[[it:101]]\n[[ko:101년]]\n[[lb:101]]\n[[nl:101]]\n[[no:101]]\n[[pl:101]]\n[[pt:101]]\n[[ro:101]]\n[[ru:101]]\n[[sl:101]]\n[[uk:101]]\n[[zh:101年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218063251','',0,0,1,0,0.808650579214,'79949781936748','20050218063338'); INSERT INTO cur VALUES (3064,0,'102','
[[102 (latinica)|latinica]] - [[102 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[70е]] | [[80е]] | [[90е]] | \'\'\'[[100е]]\'\'\' | [[110е]] | [[120е]] | [[130е]]
\n[[97]] | [[98]] | [[99]] | [[100]] | [[101]] | \'\'\'102\'\'\' | [[103]] | [[104]] | [[105]] | [[106]] | [[107]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:102]]\n[[ast:102]]\n[[bg:102]]\n[[bs:102]]\n[[ca:102]]\n[[da:102]]\n[[de:102]]\n[[en:102]]\n[[eo:102]]\n[[es:102]]\n[[eu:102]]\n[[fr:102]]\n[[hr:102]]\n[[it:102]]\n[[ko:102년]]\n[[lb:102]]\n[[nl:102]]\n[[no:102]]\n[[pl:102]]\n[[pt:102]]\n[[ro:102]]\n[[ru:102]]\n[[sl:102]]\n[[uk:102]]\n[[zh:102年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218071940','',0,0,1,0,0.87281854957,'79949781928059','20050218072014'); INSERT INTO cur VALUES (3065,0,'103','
[[103 (latinica)|latinica]] - [[103 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[70е]] | [[80е]] | [[90е]] | \'\'\'[[100е]]\'\'\' | [[110е]] | [[120е]] | [[130е]]
\n[[98]] | [[99]] | [[100]] | [[101]] | [[102]] | \'\'\'103\'\'\' | [[104]] | [[105]] | [[106]] | [[107]] | [[108]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:103]]\n[[ast:103]]\n[[bg:103]]\n[[bs:103]]\n[[ca:103]]\n[[da:103]]\n[[de:103]]\n[[en:103]]\n[[eo:103]]\n[[es:103]]\n[[eu:103]]\n[[fr:103]]\n[[hr:103]]\n[[it:103]]\n[[ko:103년]]\n[[lb:103]]\n[[nl:103]]\n[[no:103]]\n[[pl:103]]\n[[pt:103]]\n[[ro:103]]\n[[ru:103]]\n[[sl:103]]\n[[uk:103]]\n[[zh:103年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218081102','',0,0,1,0,0.395730830913,'79949781918897','20050218081158'); INSERT INTO cur VALUES (3066,0,'104','
[[104 (latinica)|latinica]] - [[104 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[70е]] | [[80е]] | [[90е]] | \'\'\'[[100е]]\'\'\' | [[110е]] | [[120е]] | [[130е]]
\n[[99]] | [[100]] | [[101]] | [[102]] | [[103]] | \'\'\'104\'\'\' | [[105]] | [[106]] | [[107]] | [[108]] | [[109]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:104]]\n[[ast:104]]\n[[bg:104]]\n[[bs:104]]\n[[ca:104]]\n[[da:104]]\n[[de:104]]\n[[en:104]]\n[[eo:104]]\n[[es:104]]\n[[eu:104]]\n[[fr:104]]\n[[hr:104]]\n[[it:104]]\n[[ko:104년]]\n[[lb:104]]\n[[nl:104]]\n[[no:104]]\n[[pl:104]]\n[[pt:104]]\n[[ro:104]]\n[[ru:104]]\n[[sl:104]]\n[[uk:104]]\n[[zh:104年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218090342','',0,0,1,0,0.015845096212,'79949781909657','20050218090358'); INSERT INTO cur VALUES (3067,0,'105','
[[105 (latinica)|latinica]] - [[105 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[70е]] | [[80е]] | [[90е]] | \'\'\'[[100е]]\'\'\' | [[110е]] | [[120е]] | [[130е]]
\n[[100]] | [[101]] | [[102]] | [[103]] | [[104]] | \'\'\'105\'\'\' | [[106]] | [[107]] | [[108]] | [[109]] | [[110]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:105]]\n[[ast:105]]\n[[bg:105]]\n[[bs:105]]\n[[ca:105]]\n[[da:105]]\n[[de:105]]\n[[en:105]]\n[[eo:105]]\n[[es:105]]\n[[eu:105]]\n[[fr:105]]\n[[hr:105]]\n[[it:105]]\n[[ko:105년]]\n[[lb:105]]\n[[nl:105]]\n[[no:105]]\n[[pl:105]]\n[[pt:105]]\n[[ro:105]]\n[[ru:105]]\n[[sl:105]]\n[[sv:105]]\n[[uk:105]]\n[[zh:105年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218095503','',0,0,1,0,0.72915392077,'79949781904496','20050218095550'); INSERT INTO cur VALUES (3068,0,'107','
[[107 (latinica)|latinica]] - [[107 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[70е]] | [[80е]] | [[90е]] | \'\'\'[[100е]]\'\'\' | [[110е]] | [[120е]] | [[130е]]
\n[[102]] | [[103]] | [[104]] | [[105]] | [[106]] | \'\'\'107\'\'\' | [[108]] | [[109]] | [[110]] | [[111]] | [[112]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:107]]\n[[ast:107]]\n[[bg:107]]\n[[bs:107]]\n[[ca:107]]\n[[da:107]]\n[[de:107]]\n[[en:107]]\n[[eo:107]]\n[[es:107]]\n[[eu:107]]\n[[fr:107]]\n[[hr:107]]\n[[it:107]]\n[[ko:107년]]\n[[lb:107]]\n[[nl:107]]\n[[no:107]]\n[[pl:107]]\n[[pt:107]]\n[[ro:107]]\n[[ru:107]]\n[[sl:107]]\n[[uk:107]]\n[[zh:107年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218113756','',0,0,1,0,0.829798509753,'79949781886243','20050218113842'); INSERT INTO cur VALUES (3069,0,'106','
[[106 (latinica)|latinica]] - [[106 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[70е]] | [[80е]] | [[90е]] | \'\'\'[[100е]]\'\'\' | [[110е]] | [[120е]] | [[130е]]
\n[[101]] | [[102]] | [[103]] | [[104]] | [[105]] | \'\'\'106\'\'\' | [[107]] | [[108]] | [[109]] | [[110]] | [[111]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:106]]\n[[ast:106]]\n[[bg:106]]\n[[bs:106]]\n[[ca:106]]\n[[da:106]]\n[[de:106]]\n[[en:106]]\n[[eo:106]]\n[[es:106]]\n[[eu:106]]\n[[fr:106]]\n[[hr:106]]\n[[it:106]]\n[[ko:106년]]\n[[lb:106]]\n[[nl:106]]\n[[no:106]]\n[[pl:106]]\n[[pt:106]]\n[[ro:106]]\n[[ru:106]]\n[[sl:106]]\n[[uk:106]]\n[[zh:106年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218104934','',0,0,1,0,0.384162690669,'79949781895065','20050218105027'); INSERT INTO cur VALUES (3070,0,'108','
[[108 (latinica)|latinica]] - [[108 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[70е]] | [[80е]] | [[90е]] | \'\'\'[[100е]]\'\'\' | [[110е]] | [[120е]] | [[130е]]
\n[[103]] | [[104]] | [[105]] | [[106]] | [[107]] | \'\'\'108\'\'\' | [[109]] | [[110]] | [[111]] | [[112]] | [[113]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:108]]\n[[bg:108]]\n[[bs:108]]\n[[ca:108]]\n[[da:108]]\n[[de:108]]\n[[en:108]]\n[[eo:108]]\n[[es:108]]\n[[eu:108]]\n[[fr:108]]\n[[hr:108]]\n[[it:108]]\n[[ko:108년]]\n[[lb:108]]\n[[nl:108]]\n[[no:108]]\n[[pl:108]]\n[[pt:108]]\n[[ro:108]]\n[[ru:108]]\n[[sl:108]]\n[[uk:108]]\n[[zh:108年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218122501','',0,0,1,0,0.031021411079,'79949781877498','20050218122548'); INSERT INTO cur VALUES (3071,0,'109','
[[109 (latinica)|latinica]] - [[109 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[70е]] | [[80е]] | [[90е]] | \'\'\'[[100е]]\'\'\' | [[110е]] | [[120е]] | [[130е]]
\n[[104]] | [[105]] | [[106]] | [[107]] | [[108]] | \'\'\'109\'\'\' | [[110]] | [[111]] | [[112]] | [[113]] | [[114]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:109]]\n[[ast:109]]\n[[bg:109]]\n[[bs:109]]\n[[ca:109]]\n[[da:109]]\n[[de:109]]\n[[en:109]]\n[[eo:109]]\n[[es:109]]\n[[eu:109]]\n[[fr:109]]\n[[hr:109]]\n[[it:109]]\n[[ko:109년]]\n[[lb:109]]\n[[nl:109]]\n[[no:109]]\n[[pl:109]]\n[[pt:109]]\n[[ro:109]]\n[[ru:109]]\n[[sl:109]]\n[[uk:109]]\n[[zh:109年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218131349','',0,0,1,0,0.168865455393,'79949781868650','20050218131443'); INSERT INTO cur VALUES (3072,0,'110','
[[110 (latinica)|latinica]] - [[110 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[80е]] | [[90е]] | [[100е]] | \'\'\'[[110е]]\'\'\' | [[120е]] | [[130е]] | [[140е]]
\n[[105]] | [[106]] | [[107]] | [[108]] | [[109]] | \'\'\'110\'\'\' | [[111]] | [[112]] | [[113]] | [[114]] | [[115]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:110]]\n[[ast:110]]\n[[bg:110]]\n[[bs:110]]\n[[ca:110]]\n[[da:110]]\n[[de:110]]\n[[en:110]]\n[[eo:110]]\n[[es:110]]\n[[eu:110]]\n[[fi:110]]\n[[fr:110]]\n[[hr:110]]\n[[it:110]]\n[[ko:110년]]\n[[lb:110]]\n[[nl:110]]\n[[no:110]]\n[[pl:110]]\n[[pt:110]]\n[[ro:110]]\n[[ru:110]]\n[[sl:110]]\n[[uk:110]]\n[[zh:110年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218145232','',0,0,1,0,0.039526188299,'79949781854767','20050218145247'); INSERT INTO cur VALUES (3073,0,'111','
[[111 (latinica)|latinica]] - [[111 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[80е]] | [[90е]] | [[100е]] | \'\'\'[[110е]]\'\'\' | [[120е]] | [[130е]] | [[140е]]
\n[[106]] | [[107]] | [[108]] | [[109]] | [[110]] | \'\'\'111\'\'\' | [[112]] | [[113]] | [[114]] | [[115]] | [[116]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:111]]\n[[ast:111]]\n[[bg:111]]\n[[bs:111]]\n[[ca:111]]\n[[da:111]]\n[[de:111]]\n[[en:111]]\n[[eo:111]]\n[[es:111]]\n[[eu:111]]\n[[fr:111]]\n[[hr:111]]\n[[it:111]]\n[[ko:111년]]\n[[lb:111]]\n[[nl:111]]\n[[no:111]]\n[[pl:111]]\n[[pt:111]]\n[[ro:111]]\n[[ru:111]]\n[[sl:111]]\n[[uk:111]]\n[[zh:111年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218154624','',0,0,1,0,0.572446573327,'79949781845375','20050218154715'); INSERT INTO cur VALUES (3074,0,'112','
[[112 (latinica)|latinica]] - [[112 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[80е]] | [[90е]] | [[100е]] | \'\'\'[[110е]]\'\'\' | [[120е]] | [[130е]] | [[140е]]
\n[[107]] | [[108]] | [[109]] | [[110]] | [[111]] | \'\'\'112\'\'\' | [[113]] | [[114]] | [[115]] | [[116]] | [[117]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:112]]\n[[ast:112]]\n[[bg:112]]\n[[bs:112]]\n[[ca:112]]\n[[da:112]]\n[[de:112]]\n[[en:112]]\n[[eo:112]]\n[[es:112]]\n[[eu:112]]\n[[fr:112]]\n[[hr:112]]\n[[it:112]]\n[[ko:112년]]\n[[lb:112]]\n[[nl:112]]\n[[no:112]]\n[[pl:112]]\n[[pt:112]]\n[[ro:112]]\n[[ru:112]]\n[[sl:112]]\n[[uk:112]]\n[[zh:112年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218164242','',0,0,1,0,0.118330661728,'79949781835757','20050218164429'); INSERT INTO cur VALUES (3075,0,'113','
[[113 (latinica)|latinica]] - [[113 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[80е]] | [[90е]] | [[100е]] | \'\'\'[[110е]]\'\'\' | [[120е]] | [[130е]] | [[140е]]
\n[[108]] | [[109]] | [[110]] | [[111]] | [[112]] | \'\'\'113\'\'\' | [[114]] | [[115]] | [[116]] | [[117]] | [[118]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:113]]\n[[ast:113]]\n[[bg:113]]\n[[bs:113]]\n[[ca:113]]\n[[da:113]]\n[[de:113]]\n[[en:113]]\n[[eo:113]]\n[[es:113]]\n[[eu:113]]\n[[fr:113]]\n[[hr:113]]\n[[it:113]]\n[[ko:113년]]\n[[lb:113]]\n[[nl:113]]\n[[no:113]]\n[[pl:113]]\n[[pt:113]]\n[[ro:113]]\n[[ru:113]]\n[[sl:113]]\n[[uk:113]]\n[[zh:113年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218174357','',0,0,1,0,0.076248297038,'79949781825642','20050218174447'); INSERT INTO cur VALUES (3076,0,'114','
[[114 (latinica)|latinica]] - [[114 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[80е]] | [[90е]] | [[100е]] | \'\'\'[[110е]]\'\'\' | [[120е]] | [[130е]] | [[140е]]
\n[[109]] | [[110]] | [[111]] | [[112]] | [[113]] | \'\'\'114\'\'\' | [[115]] | [[116]] | [[117]] | [[118]] | [[119]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:114]]\n[[ast:114]]\n[[bg:114]]\n[[bs:114]]\n[[ca:114]]\n[[da:114]]\n[[de:114]]\n[[en:114]]\n[[eo:114]]\n[[es:114]]\n[[eu:114]]\n[[fr:114]]\n[[hr:114]]\n[[it:114]]\n[[ko:114년]]\n[[lb:114]]\n[[nl:114]]\n[[no:114]]\n[[pl:114]]\n[[pt:114]]\n[[ro:114]]\n[[ru:114]]\n[[sl:114]]\n[[uk:114]]\n[[zh:114年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218185712','',0,0,1,0,0.886622320808,'79949781814287','20050218185919'); INSERT INTO cur VALUES (3077,0,'115','
[[115 (latinica)|latinica]] - [[115 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[80е]] | [[90е]] | [[100е]] | \'\'\'[[110е]]\'\'\' | [[120е]] | [[130е]] | [[140е]]
\n[[110]] | [[111]] | [[112]] | [[113]] | [[114]] | \'\'\'115\'\'\' | [[116]] | [[117]] | [[118]] | [[119]] | [[120]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:115]]\n[[ast:115]]\n[[bg:115]]\n[[bs:115]]\n[[ca:115]]\n[[da:115]]\n[[de:115]]\n[[en:115]]\n[[eo:115]]\n[[es:115]]\n[[eu:115]]\n[[fr:115]]\n[[hr:115]]\n[[it:115]]\n[[ko:115년]]\n[[lb:115]]\n[[nl:115]]\n[[no:115]]\n[[pl:115]]\n[[pt:115]]\n[[ro:115]]\n[[ru:115]]\n[[sl:115]]\n[[uk:115]]\n[[zh:115年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218194745','',0,0,1,0,0.760567583964,'79949781805254','20050218195046'); INSERT INTO cur VALUES (3078,0,'116','
[[116 (latinica)|latinica]] - [[116 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[80е]] | [[90е]] | [[100е]] | \'\'\'[[110е]]\'\'\' | [[120е]] | [[130е]] | [[140е]]
\n[[111]] | [[112]] | [[113]] | [[114]] | [[115]] | \'\'\'116\'\'\' | [[117]] | [[118]] | [[119]] | [[120]] | [[121]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:116]]\n[[ast:116]]\n[[bg:116]]\n[[bs:116]]\n[[ca:116]]\n[[da:116]]\n[[de:116]]\n[[en:116]]\n[[eo:116]]\n[[es:116]]\n[[eu:116]]\n[[fr:116]]\n[[hr:116]]\n[[it:116]]\n[[ko:116년]]\n[[lb:116]]\n[[nl:116]]\n[[no:116]]\n[[pl:116]]\n[[pt:116]]\n[[ro:116]]\n[[ru:116]]\n[[sl:116]]\n[[uk:116]]\n[[zh:116年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218204331','',0,0,1,0,0.674901523942,'79949781795668','20050218204411'); INSERT INTO cur VALUES (3079,0,'117','
[[117 (latinica)|latinica]] - [[117 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[80е]] | [[90е]] | [[100е]] | \'\'\'[[110е]]\'\'\' | [[120е]] | [[130е]] | [[140е]]
\n[[112]] | [[113]] | [[114]] | [[115]] | [[116]] | \'\'\'117\'\'\' | [[118]] | [[119]] | [[120]] | [[121]] | [[122]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:117]]\n[[ast:117]]\n[[bg:117]]\n[[bs:117]]\n[[ca:117]]\n[[da:117]]\n[[de:117]]\n[[en:117]]\n[[eo:117]]\n[[es:117]]\n[[eu:117]]\n[[fr:117]]\n[[hr:117]]\n[[it:117]]\n[[ko:117년]]\n[[lb:117]]\n[[nl:117]]\n[[no:117]]\n[[pl:117]]\n[[pt:117]]\n[[ro:117]]\n[[ru:117]]\n[[sk:117]]\n[[sl:117]]\n[[sv:117]]\n[[uk:117]]\n[[zh:117年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218213304','',0,0,1,0,0.494046323231,'79949781786695','20050218213318'); INSERT INTO cur VALUES (3080,0,'118','
[[118 (latinica)|latinica]] - [[118 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[80е]] | [[90е]] | [[100е]] | \'\'\'[[110е]]\'\'\' | [[120е]] | [[130е]] | [[140е]]
\n[[113]] | [[114]] | [[115]] | [[116]] | [[117]] | \'\'\'118\'\'\' | [[119]] | [[120]] | [[121]] | [[122]] | [[123]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:118]]\n[[ast:118]]\n[[bg:118]]\n[[bs:118]]\n[[ca:118]]\n[[da:118]]\n[[de:118]]\n[[en:118]]\n[[eo:118]]\n[[es:118]]\n[[eu:118]]\n[[fr:118]]\n[[hr:118]]\n[[it:118]]\n[[ko:118년]]\n[[lb:118]]\n[[nl:118]]\n[[no:118]]\n[[pl:118]]\n[[pt:118]]\n[[ro:118]]\n[[ru:118]]\n[[sl:118]]\n[[uk:118]]\n[[zh:118年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218222126','',0,0,1,0,0.63944989752,'79949781777873','20050218222213'); INSERT INTO cur VALUES (3081,0,'119','
[[119 (latinica)|latinica]] - [[119 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[80е]] | [[90е]] | [[100е]] | \'\'\'[[110е]]\'\'\' | [[120е]] | [[130е]] | [[140е]]
\n[[114]] | [[115]] | [[116]] | [[117]] | [[118]] | \'\'\'119\'\'\' | [[120]] | [[121]] | [[122]] | [[123]] | [[124]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:119]]\n[[ast:119]]\n[[bg:119]]\n[[bs:119]]\n[[ca:119]]\n[[da:119]]\n[[de:119]]\n[[en:119]]\n[[eo:119]]\n[[es:119]]\n[[eu:119]]\n[[fr:119]]\n[[hr:119]]\n[[it:119]]\n[[ko:119년]]\n[[lb:119]]\n[[nl:119]]\n[[no:119]]\n[[pl:119]]\n[[pt:119]]\n[[ro:119]]\n[[ru:119]]\n[[sl:119]]\n[[uk:119]]\n[[zh:119年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218230833','',0,0,1,0,0.383455576554,'79949781769166','20050218230918'); INSERT INTO cur VALUES (3082,0,'120','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[90е]] | [[100е]] | [[110е]] | \'\'\'[[120е]]\'\'\' | [[130е]] | [[140е]] | [[150е]]
\n[[115]] | [[116]] | [[117]] | [[118]] | [[119]] | \'\'\'120\'\'\' | [[121]] | [[122]] | [[123]] | [[124]] | [[125]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:120]]\n[[ast:120]]\n[[bg:120]]\n[[bs:120]]\n[[ca:120]]\n[[da:120]]\n[[de:120]]\n[[en:120]]\n[[eo:120]]\n[[es:120]]\n[[eu:120]]\n[[fi:120]]\n[[fr:120]]\n[[hr:120]]\n[[it:120]]\n[[ko:120년]]\n[[lb:120]]\n[[nl:120]]\n[[no:120]]\n[[pl:120]]\n[[pt:120]]\n[[ro:120]]\n[[ru:120]]\n[[sl:120]]\n[[uk:120]]\n[[zh:120年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi',48,'Robbot','20041216140212','',0,0,1,0,0.023229566414,'79958783859787','20041216140212'); INSERT INTO cur VALUES (3083,0,'121','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[90е]] | [[100е]] | [[110е]] | \'\'\'[[120е]]\'\'\' | [[130е]] | [[140е]] | [[150е]]
\n[[116]] | [[117]] | [[118]] | [[119]] | [[120]] | \'\'\'121\'\'\' | [[122]] | [[123]] | [[124]] | [[125]] | [[126]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:121]]\n[[ast:121]]\n[[bg:121]]\n[[bs:121]]\n[[ca:121]]\n[[da:121]]\n[[de:121]]\n[[en:121]]\n[[eo:121]]\n[[es:121]]\n[[eu:121]]\n[[fr:121]]\n[[hr:121]]\n[[it:121]]\n[[ko:121년]]\n[[lb:121]]\n[[nl:121]]\n[[no:121]]\n[[pl:121]]\n[[pt:121]]\n[[ro:121]]\n[[ru:121]]\n[[sk:121]]\n[[sl:121]]\n[[sv:121]]\n[[uk:121]]\n[[zh:121年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sk,bs,bg',48,'Robbot','20041216140112','',0,0,1,0,0.090290518985,'79958783859887','20041216140112'); INSERT INTO cur VALUES (3084,0,'122','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[90е]] | [[100е]] | [[110е]] | \'\'\'[[120е]]\'\'\' | [[130е]] | [[140е]] | [[150е]]
\n[[117]] | [[118]] | [[119]] | [[120]] | [[121]] | \'\'\'122\'\'\' | [[123]] | [[124]] | [[125]] | [[126]] | [[127]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:122]]\n[[ast:122]]\n[[bg:122]]\n[[bs:122]]\n[[ca:122]]\n[[da:122]]\n[[de:122]]\n[[en:122]]\n[[eo:122]]\n[[es:122]]\n[[eu:122]]\n[[fr:122]]\n[[hr:122]]\n[[it:122]]\n[[ko:122년]]\n[[lb:122]]\n[[nl:122]]\n[[no:122]]\n[[pl:122]]\n[[pt:122]]\n[[ro:122]]\n[[ru:122]]\n[[sl:122]]\n[[uk:122]]\n[[zh:122年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216163019','',0,0,1,0,0.120222750176,'79958783836980','20041216163019'); INSERT INTO cur VALUES (3085,0,'123','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[90е]] | [[100е]] | [[110е]] | \'\'\'[[120е]]\'\'\' | [[130е]] | [[140е]] | [[150е]]
\n[[118]] | [[119]] | [[120]] | [[121]] | [[122]] | \'\'\'123\'\'\' | [[124]] | [[125]] | [[126]] | [[127]] | [[128]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:123]]\n[[ast:123]]\n[[bg:123]]\n[[bs:123]]\n[[ca:123]]\n[[da:123]]\n[[de:123]]\n[[en:123]]\n[[eo:123]]\n[[es:123]]\n[[eu:123]]\n[[fr:123]]\n[[hr:123]]\n[[it:123]]\n[[ko:123년]]\n[[lb:123]]\n[[nl:123]]\n[[no:123]]\n[[pl:123]]\n[[pt:123]]\n[[ro:123]]\n[[ru:123]]\n[[sl:123]]\n[[uk:123]]\n[[zh:123年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216162920','',0,0,1,0,0.920184488371,'79958783837079','20041216162920'); INSERT INTO cur VALUES (3086,0,'124','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[90е]] | [[100е]] | [[110е]] | \'\'\'[[120е]]\'\'\' | [[130е]] | [[140е]] | [[150е]]
\n[[119]] | [[120]] | [[121]] | [[122]] | [[123]] | \'\'\'124\'\'\' | [[125]] | [[126]] | [[127]] | [[128]] | [[129]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:124]]\n[[ast:124]]\n[[bg:124]]\n[[bs:124]]\n[[ca:124]]\n[[da:124]]\n[[de:124]]\n[[en:124]]\n[[eo:124]]\n[[es:124]]\n[[eu:124]]\n[[fr:124]]\n[[hr:124]]\n[[it:124]]\n[[ko:124년]]\n[[lb:124]]\n[[nl:124]]\n[[no:124]]\n[[pl:124]]\n[[pt:124]]\n[[ro:124]]\n[[ru:124]]\n[[sl:124]]\n[[uk:124]]\n[[zh:124年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216162820','',0,0,1,0,0.684238362445,'79958783837179','20041216162820'); INSERT INTO cur VALUES (3087,0,'125','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[90е]] | [[100е]] | [[110е]] | \'\'\'[[120е]]\'\'\' | [[130е]] | [[140е]] | [[150е]]
\n[[120]] | [[121]] | [[122]] | [[123]] | [[124]] | \'\'\'125\'\'\' | [[126]] | [[127]] | [[128]] | [[129]] | [[130]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:125]]\n[[ast:125]]\n[[bg:125]]\n[[bs:125]]\n[[ca:125]]\n[[da:125]]\n[[de:125]]\n[[en:125]]\n[[eo:125]]\n[[es:125]]\n[[eu:125]]\n[[fr:125]]\n[[hr:125]]\n[[it:125]]\n[[ko:125년]]\n[[lb:125]]\n[[nl:125]]\n[[no:125]]\n[[pl:125]]\n[[pt:125]]\n[[ro:125]]\n[[ru:125]]\n[[sl:125]]\n[[uk:125]]\n[[zh:125年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216162720','',0,0,1,0,0.024973477714,'79958783837279','20041216162720'); INSERT INTO cur VALUES (3088,0,'126','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[90е]] | [[100е]] | [[110е]] | \'\'\'[[120е]]\'\'\' | [[130е]] | [[140е]] | [[150е]]
\n[[121]] | [[122]] | [[123]] | [[124]] | [[125]] | \'\'\'126\'\'\' | [[127]] | [[128]] | [[129]] | [[130]] | [[131]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:126]]\n[[ast:126]]\n[[bg:126]]\n[[bs:126]]\n[[ca:126]]\n[[da:126]]\n[[de:126]]\n[[en:126]]\n[[eo:126]]\n[[es:126]]\n[[eu:126]]\n[[fr:126]]\n[[hr:126]]\n[[it:126]]\n[[ko:126년]]\n[[lb:126]]\n[[nl:126]]\n[[no:126]]\n[[pl:126]]\n[[pt:126]]\n[[ro:126]]\n[[ru:126]]\n[[sl:126]]\n[[sv:126]]\n[[uk:126]]\n[[zh:126年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216162620','',0,0,1,0,0.882954858189,'79958783837379','20041216162620'); INSERT INTO cur VALUES (3089,0,'127','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[90е]] | [[100е]] | [[110е]] | \'\'\'[[120е]]\'\'\' | [[130е]] | [[140е]] | [[150е]]
\n[[122]] | [[123]] | [[124]] | [[125]] | [[126]] | \'\'\'127\'\'\' | [[128]] | [[129]] | [[130]] | [[131]] | [[132]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:127]]\n[[ast:127]]\n[[bg:127]]\n[[bs:127]]\n[[ca:127]]\n[[da:127]]\n[[de:127]]\n[[en:127]]\n[[eo:127]]\n[[es:127]]\n[[eu:127]]\n[[fr:127]]\n[[hr:127]]\n[[it:127]]\n[[ko:127년]]\n[[lb:127]]\n[[nl:127]]\n[[no:127]]\n[[pl:127]]\n[[pt:127]]\n[[ro:127]]\n[[ru:127]]\n[[sl:127]]\n[[uk:127]]\n[[zh:127年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216162520','',0,0,1,0,0.151932698745,'79958783837479','20041216162520'); INSERT INTO cur VALUES (3090,0,'128','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[90е]] | [[100е]] | [[110е]] | \'\'\'[[120е]]\'\'\' | [[130е]] | [[140е]] | [[150е]]
\n[[123]] | [[124]] | [[125]] | [[126]] | [[127]] | \'\'\'128\'\'\' | [[129]] | [[130]] | [[131]] | [[132]] | [[133]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:128]]\n[[ast:128]]\n[[bg:128]]\n[[bs:128]]\n[[ca:128]]\n[[da:128]]\n[[de:128]]\n[[en:128]]\n[[eo:128]]\n[[es:128]]\n[[eu:128]]\n[[fr:128]]\n[[hr:128]]\n[[it:128]]\n[[ko:128년]]\n[[lb:128]]\n[[nl:128]]\n[[no:128]]\n[[pl:128]]\n[[pt:128]]\n[[ro:128]]\n[[ru:128]]\n[[sl:128]]\n[[uk:128]]\n[[zh:128年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216162424','',0,0,1,0,0.979796609366,'79958783837575','20041216162424'); INSERT INTO cur VALUES (3091,0,'129','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[90е]] | [[100е]] | [[110е]] | \'\'\'[[120е]]\'\'\' | [[130е]] | [[140е]] | [[150е]]
\n[[124]] | [[125]] | [[126]] | [[127]] | [[128]] | \'\'\'129\'\'\' | [[130]] | [[131]] | [[132]] | [[133]] | [[134]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:129]]\n[[ast:129]]\n[[bg:129]]\n[[bs:129]]\n[[ca:129]]\n[[da:129]]\n[[de:129]]\n[[en:129]]\n[[eo:129]]\n[[es:129]]\n[[eu:129]]\n[[fr:129]]\n[[hr:129]]\n[[it:129]]\n[[ko:129년]]\n[[lb:129]]\n[[nl:129]]\n[[no:129]]\n[[pl:129]]\n[[pt:129]]\n[[ro:129]]\n[[ru:129]]\n[[sl:129]]\n[[uk:129]]\n[[zh:129年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216162321','',0,0,1,0,0.760607703943,'79958783837678','20041216162321'); INSERT INTO cur VALUES (3092,0,'130','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[100е]] | [[110е]] | [[120е]] | \'\'\'[[130е]]\'\'\' | [[140е]] | [[150е]] | [[160е]]
\n[[125]] | [[126]] | [[127]] | [[128]] | [[129]] | \'\'\'130\'\'\' | [[131]] | [[132]] | [[133]] | [[134]] | [[135]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:130]]\n[[ast:130]]\n[[bg:130]]\n[[bs:130]]\n[[ca:130]]\n[[da:130]]\n[[de:130]]\n[[en:130]]\n[[eo:130]]\n[[es:130]]\n[[eu:130]]\n[[fi:130]]\n[[fr:130]]\n[[hr:130]]\n[[it:130]]\n[[ko:130년]]\n[[lb:130]]\n[[nl:130]]\n[[no:130]]\n[[pl:130]]\n[[pt:130]]\n[[ro:130]]\n[[ru:130]]\n[[sl:130]]\n[[sv:130]]\n[[uk:130]]\n[[zh:130年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi',48,'Robbot','20041216162220','',0,0,1,0,0.944001222935,'79958783837779','20041216162220'); INSERT INTO cur VALUES (3093,0,'131','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[100е]] | [[110е]] | [[120е]] | \'\'\'[[130е]]\'\'\' | [[140е]] | [[150е]] | [[160е]]
\n[[126]] | [[127]] | [[128]] | [[129]] | [[130]] | \'\'\'131\'\'\' | [[132]] | [[133]] | [[134]] | [[135]] | [[136]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:131]]\n[[ast:131]]\n[[bg:131]]\n[[bs:131]]\n[[ca:131]]\n[[da:131]]\n[[de:131]]\n[[en:131]]\n[[eo:131]]\n[[es:131]]\n[[eu:131]]\n[[fr:131]]\n[[hr:131]]\n[[it:131]]\n[[ko:131년]]\n[[lb:131]]\n[[nl:131]]\n[[no:131]]\n[[pl:131]]\n[[pt:131]]\n[[ro:131]]\n[[ru:131]]\n[[sl:131]]\n[[uk:131]]\n[[zh:131年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216162215','',0,0,1,0,0.659800096722,'79958783837784','20041216162215'); INSERT INTO cur VALUES (3094,0,'132','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[100е]] | [[110е]] | [[120е]] | \'\'\'[[130е]]\'\'\' | [[140е]] | [[150е]] | [[160е]]
\n[[127]] | [[128]] | [[129]] | [[130]] | [[131]] | \'\'\'132\'\'\' | [[133]] | [[134]] | [[135]] | [[136]] | [[137]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:132]]\n[[ast:132]]\n[[bg:132]]\n[[bs:132]]\n[[ca:132]]\n[[da:132]]\n[[de:132]]\n[[en:132]]\n[[eo:132]]\n[[es:132]]\n[[eu:132]]\n[[fr:132]]\n[[hr:132]]\n[[it:132]]\n[[ko:132년]]\n[[lb:132]]\n[[nl:132]]\n[[no:132]]\n[[pl:132]]\n[[pt:132]]\n[[ro:132]]\n[[ru:132]]\n[[sl:132]]\n[[uk:132]]\n[[zh:132年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216162014','',0,0,1,0,0.323053916135,'79958783837985','20041216162014'); INSERT INTO cur VALUES (3095,0,'133','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[100е]] | [[110е]] | [[120е]] | \'\'\'[[130е]]\'\'\' | [[140е]] | [[150е]] | [[160е]]
\n[[128]] | [[129]] | [[130]] | [[131]] | [[132]] | \'\'\'133\'\'\' | [[134]] | [[135]] | [[136]] | [[137]] | [[138]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:133]]\n[[ast:133]]\n[[bg:133]]\n[[bs:133]]\n[[ca:133]]\n[[da:133]]\n[[de:133]]\n[[en:133]]\n[[eo:133]]\n[[es:133]]\n[[eu:133]]\n[[fr:133]]\n[[hr:133]]\n[[it:133]]\n[[ko:133년]]\n[[lb:133]]\n[[nl:133]]\n[[no:133]]\n[[pl:133]]\n[[pt:133]]\n[[ro:133]]\n[[ru:133]]\n[[sl:133]]\n[[uk:133]]\n[[zh:133年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216161914','',0,0,1,0,0.493751365456,'79958783838085','20041216161914'); INSERT INTO cur VALUES (3096,0,'134','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[100е]] | [[110е]] | [[120е]] | \'\'\'[[130е]]\'\'\' | [[140е]] | [[150е]] | [[160е]]
\n[[129]] | [[130]] | [[131]] | [[132]] | [[133]] | \'\'\'134\'\'\' | [[135]] | [[136]] | [[137]] | [[138]] | [[139]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:134]]\n[[ast:134]]\n[[bg:134]]\n[[bs:134]]\n[[ca:134]]\n[[da:134]]\n[[de:134]]\n[[en:134]]\n[[eo:134]]\n[[es:134]]\n[[eu:134]]\n[[fr:134]]\n[[hr:134]]\n[[it:134]]\n[[ko:134년]]\n[[lb:134]]\n[[nl:134]]\n[[no:134]]\n[[pl:134]]\n[[pt:134]]\n[[ro:134]]\n[[ru:134]]\n[[sl:134]]\n[[uk:134]]\n[[zh:134年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216161815','',0,0,1,0,0.605126982837,'79958783838184','20041216161815'); INSERT INTO cur VALUES (3097,0,'135','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[100е]] | [[110е]] | [[120е]] | \'\'\'[[130е]]\'\'\' | [[140е]] | [[150е]] | [[160е]]
\n[[130]] | [[131]] | [[132]] | [[133]] | [[134]] | \'\'\'135\'\'\' | [[136]] | [[137]] | [[138]] | [[139]] | [[140]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:135]]\n[[ast:135]]\n[[bg:135]]\n[[bs:135]]\n[[ca:135]]\n[[da:135]]\n[[de:135]]\n[[en:135]]\n[[eo:135]]\n[[es:135]]\n[[eu:135]]\n[[fr:135]]\n[[hr:135]]\n[[it:135]]\n[[ja:135]]\n[[ko:135년]]\n[[lb:135]]\n[[nl:135]]\n[[no:135]]\n[[pl:135]]\n[[pt:135]]\n[[ro:135]]\n[[ru:135]]\n[[sl:135]]\n[[uk:135]]\n[[zh:135年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216163249','',0,0,1,0,0.256312691726,'79958783836750','20041216163249'); INSERT INTO cur VALUES (3098,0,'136','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[100е]] | [[110е]] | [[120е]] | \'\'\'[[130е]]\'\'\' | [[140е]] | [[150е]] | [[160е]]
\n[[131]] | [[132]] | [[133]] | [[134]] | [[135]] | \'\'\'136\'\'\' | [[137]] | [[138]] | [[139]] | [[140]] | [[141]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:136]]\n[[ast:136]]\n[[bg:136]]\n[[bs:136]]\n[[ca:136]]\n[[da:136]]\n[[de:136]]\n[[en:136]]\n[[eo:136]]\n[[es:136]]\n[[eu:136]]\n[[fr:136]]\n[[hr:136]]\n[[it:136]]\n[[ko:136년]]\n[[lb:136]]\n[[nl:136]]\n[[no:136]]\n[[pl:136]]\n[[pt:136]]\n[[ro:136]]\n[[ru:136]]\n[[sl:136]]\n[[uk:136]]\n[[zh:136年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216151059','',0,0,1,0,0.739466822119,'79958783848940','20041216151059'); INSERT INTO cur VALUES (3099,0,'137','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[100е]] | [[110е]] | [[120е]] | \'\'\'[[130е]]\'\'\' | [[140е]] | [[150е]] | [[160е]]
\n[[132]] | [[133]] | [[134]] | [[135]] | [[136]] | \'\'\'137\'\'\' | [[138]] | [[139]] | [[140]] | [[141]] | [[142]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:137]]\n[[ast:137]]\n[[bg:137]]\n[[bs:137]]\n[[ca:137]]\n[[da:137]]\n[[de:137]]\n[[en:137]]\n[[eo:137]]\n[[es:137]]\n[[eu:137]]\n[[fr:137]]\n[[hr:137]]\n[[it:137]]\n[[ko:137년]]\n[[lb:137]]\n[[nl:137]]\n[[no:137]]\n[[pl:137]]\n[[pt:137]]\n[[ro:137]]\n[[ru:137]]\n[[sl:137]]\n[[uk:137]]\n[[zh:137年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216161753','',0,0,1,0,0.240096486751,'79958783838246','20041216161753'); INSERT INTO cur VALUES (3100,0,'138','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[100е]] | [[110е]] | [[120е]] | \'\'\'[[130е]]\'\'\' | [[140е]] | [[150е]] | [[160е]]
\n[[133]] | [[134]] | [[135]] | [[136]] | [[137]] | \'\'\'138\'\'\' | [[139]] | [[140]] | [[141]] | [[142]] | [[143]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:138]]\n[[ast:138]]\n[[bg:138]]\n[[bs:138]]\n[[ca:138]]\n[[da:138]]\n[[de:138]]\n[[en:138]]\n[[eo:138]]\n[[es:138]]\n[[eu:138]]\n[[fr:138]]\n[[hr:138]]\n[[io:138]]\n[[it:138]]\n[[ko:138년]]\n[[lb:138]]\n[[nl:138]]\n[[no:138]]\n[[pl:138]]\n[[pt:138]]\n[[ro:138]]\n[[ru:138]]\n[[sl:138]]\n[[sv:138]]\n[[uk:138]]\n[[zh:138年]]','robot Adding:pt,lb,io,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216163320','',0,0,1,0,0.152061234299,'79958783836679','20041216163320'); INSERT INTO cur VALUES (3101,0,'139','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[100е]] | [[110е]] | [[120е]] | \'\'\'[[130е]]\'\'\' | [[140е]] | [[150е]] | [[160е]]
\n[[134]] | [[135]] | [[136]] | [[137]] | [[138]] | \'\'\'139\'\'\' | [[140]] | [[141]] | [[142]] | [[143]] | [[144]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:139]]\n[[ast:139]]\n[[bg:139]]\n[[bs:139]]\n[[ca:139]]\n[[da:139]]\n[[de:139]]\n[[en:139]]\n[[eo:139]]\n[[es:139]]\n[[eu:139]]\n[[fr:139]]\n[[hr:139]]\n[[it:139]]\n[[ko:139년]]\n[[lb:139]]\n[[nl:139]]\n[[no:139]]\n[[pl:139]]\n[[pt:139]]\n[[ro:139]]\n[[ru:139]]\n[[sl:139]]\n[[uk:139]]\n[[zh:139年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216161614','',0,0,1,0,0.867582012372,'79958783838385','20041216161614'); INSERT INTO cur VALUES (3102,0,'140','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[110е]] | [[120е]] | [[130е]] | \'\'\'[[140е]]\'\'\' | [[150е]] | [[160е]] | [[170е]]
\n[[135]] | [[136]] | [[137]] | [[138]] | [[139]] | \'\'\'140\'\'\' | [[141]] | [[142]] | [[143]] | [[144]] | [[145]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:140]]\n[[ast:140]]\n[[bg:140]]\n[[bs:140]]\n[[ca:140]]\n[[da:140]]\n[[de:140]]\n[[en:140]]\n[[eo:140]]\n[[es:140]]\n[[eu:140]]\n[[fi:140]]\n[[fr:140]]\n[[hr:140]]\n[[it:140]]\n[[ko:140년]]\n[[lb:140]]\n[[nl:140]]\n[[no:140]]\n[[pl:140]]\n[[pt:140]]\n[[ro:140]]\n[[ru:140]]\n[[sl:140]]\n[[uk:140]]\n[[zh:140年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,fi,bg',48,'Robbot','20041216161515','',0,0,1,0,0.837511150556,'79958783838484','20041216161515'); INSERT INTO cur VALUES (3103,0,'141','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[110е]] | [[120е]] | [[130е]] | \'\'\'[[140е]]\'\'\' | [[150е]] | [[160е]] | [[170е]]
\n[[136]] | [[137]] | [[138]] | [[139]] | [[140]] | \'\'\'141\'\'\' | [[142]] | [[143]] | [[144]] | [[145]] | [[146]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:141]]\n[[ast:141]]\n[[bg:141]]\n[[bs:141]]\n[[ca:141]]\n[[da:141]]\n[[de:141]]\n[[en:141]]\n[[eo:141]]\n[[es:141]]\n[[eu:141]]\n[[fr:141]]\n[[hr:141]]\n[[it:141]]\n[[ko:141년]]\n[[lb:141]]\n[[nl:141]]\n[[no:141]]\n[[pl:141]]\n[[pt:141]]\n[[ro:141]]\n[[ru:141]]\n[[sl:141]]\n[[uk:141]]\n[[zh:141年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216161415','',0,0,1,0,0.816757863302,'79958783838584','20041216161415'); INSERT INTO cur VALUES (3104,0,'142','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[110е]] | [[120е]] | [[130е]] | \'\'\'[[140е]]\'\'\' | [[150е]] | [[160е]] | [[170е]]
\n[[137]] | [[138]] | [[139]] | [[140]] | [[141]] | \'\'\'142\'\'\' | [[143]] | [[144]] | [[145]] | [[146]] | [[147]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:142]]\n[[ast:142]]\n[[bg:142]]\n[[bs:142]]\n[[ca:142]]\n[[da:142]]\n[[de:142]]\n[[en:142]]\n[[eo:142]]\n[[es:142]]\n[[eu:142]]\n[[fr:142]]\n[[hr:142]]\n[[it:142]]\n[[ko:142년]]\n[[lb:142]]\n[[nl:142]]\n[[no:142]]\n[[pl:142]]\n[[pt:142]]\n[[ro:142]]\n[[ru:142]]\n[[sl:142]]\n[[uk:142]]\n[[zh:142年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216161314','',0,0,1,0,0.195341944785,'79958783838685','20041216161314'); INSERT INTO cur VALUES (3105,0,'143','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[110е]] | [[120е]] | [[130е]] | \'\'\'[[140е]]\'\'\' | [[150е]] | [[160е]] | [[170е]]
\n[[138]] | [[139]] | [[140]] | [[141]] | [[142]] | \'\'\'143\'\'\' | [[144]] | [[145]] | [[146]] | [[147]] | [[148]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:143]]\n[[ast:143]]\n[[bg:143]]\n[[bs:143]]\n[[ca:143]]\n[[da:143]]\n[[de:143]]\n[[en:143]]\n[[eo:143]]\n[[es:143]]\n[[eu:143]]\n[[fr:143]]\n[[hr:143]]\n[[it:143]]\n[[ko:143년]]\n[[lb:143]]\n[[nl:143]]\n[[no:143]]\n[[pl:143]]\n[[pt:143]]\n[[ro:143]]\n[[ru:143]]\n[[sl:143]]\n[[uk:143]]\n[[zh:143年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216161214','',0,0,1,0,0.842795366348,'79958783838785','20041216161214'); INSERT INTO cur VALUES (3106,0,'144','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[110е]] | [[120е]] | [[130е]] | \'\'\'[[140е]]\'\'\' | [[150е]] | [[160е]] | [[170е]]
\n[[139]] | [[140]] | [[141]] | [[142]] | [[143]] | \'\'\'144\'\'\' | [[145]] | [[146]] | [[147]] | [[148]] | [[149]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:144]]\n[[ast:144]]\n[[bg:144]]\n[[bs:144]]\n[[ca:144]]\n[[da:144]]\n[[de:144]]\n[[en:144]]\n[[eo:144]]\n[[es:144]]\n[[eu:144]]\n[[fr:144]]\n[[hr:144]]\n[[it:144]]\n[[ko:144년]]\n[[lb:144]]\n[[nl:144]]\n[[no:144]]\n[[pl:144]]\n[[pt:144]]\n[[ro:144]]\n[[ru:144]]\n[[sl:144]]\n[[uk:144]]\n[[zh:144年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216161114','',0,0,1,0,0.045825415778,'79958783838885','20041216161114'); INSERT INTO cur VALUES (3107,0,'145','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[110е]] | [[120е]] | [[130е]] | \'\'\'[[140е]]\'\'\' | [[150е]] | [[160е]] | [[170е]]
\n[[140]] | [[141]] | [[142]] | [[143]] | [[144]] | \'\'\'145\'\'\' | [[146]] | [[147]] | [[148]] | [[149]] | [[150]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:145]]\n[[ast:145]]\n[[bg:145]]\n[[bs:145]]\n[[ca:145]]\n[[da:145]]\n[[de:145]]\n[[en:145]]\n[[eo:145]]\n[[es:145]]\n[[eu:145]]\n[[fr:145]]\n[[hr:145]]\n[[it:145]]\n[[ko:145년]]\n[[lb:145]]\n[[nl:145]]\n[[no:145]]\n[[pl:145]]\n[[pt:145]]\n[[ro:145]]\n[[ru:145]]\n[[sl:145]]\n[[sv:145]]\n[[uk:145]]\n[[zh:145年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216161058','',0,0,1,0,0.309731623302,'79958783838941','20041216161058'); INSERT INTO cur VALUES (3108,0,'146','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[110е]] | [[120е]] | [[130е]] | \'\'\'[[140е]]\'\'\' | [[150е]] | [[160е]] | [[170е]]
\n[[141]] | [[142]] | [[143]] | [[144]] | [[145]] | \'\'\'146\'\'\' | [[147]] | [[148]] | [[149]] | [[150]] | [[151]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:146]]\n[[ast:146]]\n[[bg:146]]\n[[bs:146]]\n[[ca:146]]\n[[da:146]]\n[[de:146]]\n[[en:146]]\n[[eo:146]]\n[[es:146]]\n[[eu:146]]\n[[fr:146]]\n[[he:146]]\n[[hr:146]]\n[[it:146]]\n[[ko:146년]]\n[[lb:146]]\n[[nl:146]]\n[[no:146]]\n[[pl:146]]\n[[pt:146]]\n[[ro:146]]\n[[ru:146]]\n[[sl:146]]\n[[uk:146]]\n[[zh:146年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216160914','',0,0,1,0,0.545670871877,'79958783839085','20041216160914'); INSERT INTO cur VALUES (3109,0,'147','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[110е]] | [[120е]] | [[130е]] | \'\'\'[[140е]]\'\'\' | [[150е]] | [[160е]] | [[170е]]
\n[[142]] | [[143]] | [[144]] | [[145]] | [[146]] | \'\'\'147\'\'\' | [[148]] | [[149]] | [[150]] | [[151]] | [[152]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:147]]\n[[ast:147]]\n[[bg:147]]\n[[bs:147]]\n[[ca:147]]\n[[da:147]]\n[[de:147]]\n[[en:147]]\n[[eo:147]]\n[[es:147]]\n[[eu:147]]\n[[fr:147]]\n[[hr:147]]\n[[it:147]]\n[[ko:147년]]\n[[lb:147]]\n[[nl:147]]\n[[no:147]]\n[[pl:147]]\n[[pt:147]]\n[[ro:147]]\n[[ru:147]]\n[[sl:147]]\n[[uk:147]]\n[[zh:147年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216160815','',0,0,1,0,0.501216734527,'79958783839184','20041216160815'); INSERT INTO cur VALUES (3110,0,'148','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[110е]] | [[120е]] | [[130е]] | \'\'\'[[140е]]\'\'\' | [[150е]] | [[160е]] | [[170е]]
\n[[143]] | [[144]] | [[145]] | [[146]] | [[147]] | \'\'\'148\'\'\' | [[149]] | [[150]] | [[151]] | [[152]] | [[153]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:148]]\n[[ast:148]]\n[[bg:148]]\n[[bs:148]]\n[[ca:148]]\n[[da:148]]\n[[de:148]]\n[[en:148]]\n[[eo:148]]\n[[es:148]]\n[[eu:148]]\n[[fr:148]]\n[[hr:148]]\n[[it:148]]\n[[ko:148년]]\n[[lb:148]]\n[[nl:148]]\n[[no:148]]\n[[pl:148]]\n[[pt:148]]\n[[ro:148]]\n[[ru:148]]\n[[sl:148]]\n[[uk:148]]\n[[zh:148年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216160714','',0,0,1,0,0.271168267015,'79958783839285','20041216160714'); INSERT INTO cur VALUES (3111,0,'149','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[110е]] | [[120е]] | [[130е]] | \'\'\'[[140е]]\'\'\' | [[150е]] | [[160е]] | [[170е]]
\n[[144]] | [[145]] | [[146]] | [[147]] | [[148]] | \'\'\'149\'\'\' | [[150]] | [[151]] | [[152]] | [[153]] | [[154]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:149]]\n[[ast:149]]\n[[bg:149]]\n[[bs:149]]\n[[ca:149]]\n[[da:149]]\n[[de:149]]\n[[en:149]]\n[[eo:149]]\n[[es:149]]\n[[eu:149]]\n[[fr:149]]\n[[hr:149]]\n[[it:149]]\n[[ko:149년]]\n[[lb:149]]\n[[nl:149]]\n[[no:149]]\n[[pl:149]]\n[[pt:149]]\n[[ro:149]]\n[[ru:149]]\n[[sl:149]]\n[[uk:149]]\n[[zh:149年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216160624','',0,0,1,0,0.91502277456,'79958783839375','20041216160624'); INSERT INTO cur VALUES (3112,0,'150','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[120е]] | [[130е]] | [[140е]] | \'\'\'[[150е]]\'\'\' | [[160е]] | [[170е]] | [[180е]]
\n[[145]] | [[146]] | [[147]] | [[148]] | [[149]] | \'\'\'150\'\'\' | [[151]] | [[152]] | [[153]] | [[154]] | [[155]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:150]]\n[[ast:150]]\n[[bg:150]]\n[[ca:150]]\n[[da:150]]\n[[de:150]]\n[[en:150]]\n[[eo:150]]\n[[es:150]]\n[[eu:150]]\n[[fi:150]]\n[[fr:150]]\n[[hr:150]]\n[[it:150]]\n[[ko:150년]]\n[[lb:150]]\n[[nl:150]]\n[[no:150]]\n[[pl:150]]\n[[pt:150]]\n[[ro:150]]\n[[ru:150]]\n[[sl:150]]\n[[uk:150]]\n[[zh:150年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041216151200','',0,0,1,0,0.666092324846,'79958783848799','20041216151200'); INSERT INTO cur VALUES (3113,0,'151','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[120е]] | [[130е]] | [[140е]] | \'\'\'[[150е]]\'\'\' | [[160е]] | [[170е]] | [[180е]]
\n[[146]] | [[147]] | [[148]] | [[149]] | [[150]] | \'\'\'151\'\'\' | [[152]] | [[153]] | [[154]] | [[155]] | [[156]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:151]]\n[[ast:151]]\n[[bg:151]]\n[[bs:151]]\n[[ca:151]]\n[[da:151]]\n[[de:151]]\n[[en:151]]\n[[eo:151]]\n[[es:151]]\n[[eu:151]]\n[[fr:151]]\n[[hr:151]]\n[[it:151]]\n[[ko:151년]]\n[[lb:151]]\n[[nl:151]]\n[[no:151]]\n[[pl:151]]\n[[pt:151]]\n[[ro:151]]\n[[ru:151]]\n[[sl:151]]\n[[uk:151]]\n[[zh:151年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216160514','',0,0,1,0,0.382692222196,'79958783839485','20041216160514'); INSERT INTO cur VALUES (3114,0,'152','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[120е]] | [[130е]] | [[140е]] | \'\'\'[[150е]]\'\'\' | [[160е]] | [[170е]] | [[180е]]
\n[[147]] | [[148]] | [[149]] | [[150]] | [[151]] | \'\'\'152\'\'\' | [[153]] | [[154]] | [[155]] | [[156]] | [[157]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:152]]\n[[ast:152]]\n[[bg:152]]\n[[bs:152]]\n[[ca:152]]\n[[da:152]]\n[[de:152]]\n[[en:152]]\n[[eo:152]]\n[[es:152]]\n[[eu:152]]\n[[fr:152]]\n[[hr:152]]\n[[it:152]]\n[[ko:152년]]\n[[lb:152]]\n[[nl:152]]\n[[no:152]]\n[[pl:152]]\n[[pt:152]]\n[[ro:152]]\n[[ru:152]]\n[[sl:152]]\n[[uk:152]]\n[[zh:152年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216160451','',0,0,1,0,0.847665738709,'79958783839548','20041216160451'); INSERT INTO cur VALUES (3115,0,'153','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[120е]] | [[130е]] | [[140е]] | \'\'\'[[150е]]\'\'\' | [[160е]] | [[170е]] | [[180е]]
\n[[148]] | [[149]] | [[150]] | [[151]] | [[152]] | \'\'\'153\'\'\' | [[154]] | [[155]] | [[156]] | [[157]] | [[158]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:153]]\n[[ast:153]]\n[[bg:153]]\n[[bs:153]]\n[[ca:153]]\n[[da:153]]\n[[de:153]]\n[[en:153]]\n[[eo:153]]\n[[es:153]]\n[[eu:153]]\n[[fr:153]]\n[[hr:153]]\n[[it:153]]\n[[ko:153년]]\n[[lb:153]]\n[[nl:153]]\n[[no:153]]\n[[pl:153]]\n[[pt:153]]\n[[ro:153]]\n[[ru:153]]\n[[sl:153]]\n[[uk:153]]\n[[zh:153年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216160314','',0,0,1,0,0.383479601416,'79958783839685','20041216160314'); INSERT INTO cur VALUES (3116,0,'154','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[120е]] | [[130е]] | [[140е]] | \'\'\'[[150е]]\'\'\' | [[160е]] | [[170е]] | [[180е]]
\n[[149]] | [[150]] | [[151]] | [[152]] | [[153]] | \'\'\'154\'\'\' | [[155]] | [[156]] | [[157]] | [[158]] | [[159]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:154]]\n[[ast:154]]\n[[bg:154]]\n[[bs:154]]\n[[ca:154]]\n[[da:154]]\n[[de:154]]\n[[en:154]]\n[[eo:154]]\n[[es:154]]\n[[eu:154]]\n[[fr:154]]\n[[hr:154]]\n[[it:154]]\n[[ko:154년]]\n[[lb:154]]\n[[nl:154]]\n[[no:154]]\n[[pl:154]]\n[[pt:154]]\n[[ro:154]]\n[[ru:154]]\n[[sl:154]]\n[[uk:154]]\n[[zh:154年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216160214','',0,0,1,0,0.974272353097,'79958783839785','20041216160214'); INSERT INTO cur VALUES (3117,0,'155','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[120е]] | [[130е]] | [[140е]] | \'\'\'[[150е]]\'\'\' | [[160е]] | [[170е]] | [[180е]]
\n[[150]] | [[151]] | [[152]] | [[153]] | [[154]] | \'\'\'155\'\'\' | [[156]] | [[157]] | [[158]] | [[159]] | [[160]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:155]]\n[[ast:155]]\n[[bg:155]]\n[[bs:155]]\n[[ca:155]]\n[[da:155]]\n[[de:155]]\n[[en:155]]\n[[eo:155]]\n[[es:155]]\n[[eu:155]]\n[[fr:155]]\n[[hr:155]]\n[[it:155]]\n[[ko:155년]]\n[[lb:155]]\n[[nl:155]]\n[[no:155]]\n[[pl:155]]\n[[pt:155]]\n[[ro:155]]\n[[ru:155]]\n[[sl:155]]\n[[uk:155]]\n[[zh:155年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216160118','',0,0,1,0,0.239021061565,'79958783839881','20041216160118'); INSERT INTO cur VALUES (3118,0,'156','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[120е]] | [[130е]] | [[140е]] | \'\'\'[[150е]]\'\'\' | [[160е]] | [[170е]] | [[180е]]
\n[[151]] | [[152]] | [[153]] | [[154]] | [[155]] | \'\'\'156\'\'\' | [[157]] | [[158]] | [[159]] | [[160]] | [[161]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:156]]\n[[ast:156]]\n[[bg:156]]\n[[bs:156]]\n[[ca:156]]\n[[da:156]]\n[[de:156]]\n[[en:156]]\n[[eo:156]]\n[[es:156]]\n[[eu:156]]\n[[fr:156]]\n[[hr:156]]\n[[it:156]]\n[[ko:156년]]\n[[lb:156]]\n[[nl:156]]\n[[no:156]]\n[[pl:156]]\n[[pt:156]]\n[[ro:156]]\n[[ru:156]]\n[[sl:156]]\n[[uk:156]]\n[[zh:156年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216160014','',0,0,1,0,0.836482564843,'79958783839985','20041216160014'); INSERT INTO cur VALUES (3119,0,'157','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[120е]] | [[130е]] | [[140е]] | \'\'\'[[150е]]\'\'\' | [[160е]] | [[170е]] | [[180е]]
\n[[152]] | [[153]] | [[154]] | [[155]] | [[156]] | \'\'\'157\'\'\' | [[158]] | [[159]] | [[160]] | [[161]] | [[162]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:157]]\n[[ast:157]]\n[[bg:157]]\n[[bs:157]]\n[[ca:157]]\n[[da:157]]\n[[de:157]]\n[[en:157]]\n[[eo:157]]\n[[es:157]]\n[[eu:157]]\n[[fr:157]]\n[[hr:157]]\n[[it:157]]\n[[ko:157년]]\n[[lb:157]]\n[[nl:157]]\n[[no:157]]\n[[pl:157]]\n[[pt:157]]\n[[ro:157]]\n[[ru:157]]\n[[sl:157]]\n[[uk:157]]\n[[zh:157年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216155935','',0,0,1,0,0.819145197896,'79958783844064','20041216155935'); INSERT INTO cur VALUES (3120,0,'158','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[120е]] | [[130е]] | [[140е]] | \'\'\'[[150е]]\'\'\' | [[160е]] | [[170е]] | [[180е]]
\n[[153]] | [[154]] | [[155]] | [[156]] | [[157]] | \'\'\'158\'\'\' | [[159]] | [[160]] | [[161]] | [[162]] | [[163]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:158]]\n[[ast:158]]\n[[bg:158]]\n[[bs:158]]\n[[ca:158]]\n[[da:158]]\n[[de:158]]\n[[en:158]]\n[[eo:158]]\n[[es:158]]\n[[eu:158]]\n[[fr:158]]\n[[hr:158]]\n[[it:158]]\n[[ko:158년]]\n[[lb:158]]\n[[nl:158]]\n[[no:158]]\n[[pl:158]]\n[[pt:158]]\n[[ro:158]]\n[[ru:158]]\n[[sl:158]]\n[[uk:158]]\n[[zh:158年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216155814','',0,0,1,0,0.870584669928,'79958783844185','20041216155814'); INSERT INTO cur VALUES (3121,0,'159','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[120е]] | [[130е]] | [[140е]] | \'\'\'[[150е]]\'\'\' | [[160е]] | [[170е]] | [[180е]]
\n[[154]] | [[155]] | [[156]] | [[157]] | [[158]] | \'\'\'159\'\'\' | [[160]] | [[161]] | [[162]] | [[163]] | [[164]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:159]]\n[[ast:159]]\n[[bg:159]]\n[[bs:159]]\n[[ca:159]]\n[[da:159]]\n[[de:159]]\n[[en:159]]\n[[eo:159]]\n[[es:159]]\n[[eu:159]]\n[[fr:159]]\n[[hr:159]]\n[[it:159]]\n[[ko:159년]]\n[[lb:159]]\n[[nl:159]]\n[[no:159]]\n[[pl:159]]\n[[pt:159]]\n[[ro:159]]\n[[ru:159]]\n[[sl:159]]\n[[uk:159]]\n[[zh:159年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216155739','',0,0,1,0,0.61259564553,'79958783844260','20041216155739'); INSERT INTO cur VALUES (3122,0,'160','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[130е]] | [[140е]] | [[150е]] | \'\'\'[[160е]]\'\'\' | [[170е]] | [[180е]] | [[190е]]
\n[[155]] | [[156]] | [[157]] | [[158]] | [[159]] | \'\'\'160\'\'\' | [[161]] | [[162]] | [[163]] | [[164]] | [[165]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:160]]\n[[ast:160]]\n[[bg:160]]\n[[bs:160]]\n[[ca:160]]\n[[da:160]]\n[[de:160]]\n[[en:160]]\n[[eo:160]]\n[[es:160]]\n[[eu:160]]\n[[fi:160]]\n[[fr:160]]\n[[hr:160]]\n[[it:160]]\n[[ko:160년]]\n[[la:160]]\n[[lb:160]]\n[[nl:160]]\n[[no:160]]\n[[pl:160]]\n[[pt:160]]\n[[ro:160]]\n[[ru:160]]\n[[sl:160]]\n[[uk:160]]\n[[zh:160年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi',48,'Robbot','20041216155623','',0,0,1,0,0.070945876218,'79958783844376','20041216155623'); INSERT INTO cur VALUES (3123,0,'161','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[130е]] | [[140е]] | [[150е]] | \'\'\'[[160е]]\'\'\' | [[170е]] | [[180е]] | [[190е]]
\n[[156]] | [[157]] | [[158]] | [[159]] | [[160]] | \'\'\'161\'\'\' | [[162]] | [[163]] | [[164]] | [[165]] | [[166]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:161]]\n[[ast:161]]\n[[bg:161]]\n[[bs:161]]\n[[ca:161]]\n[[da:161]]\n[[de:161]]\n[[en:161]]\n[[eo:161]]\n[[es:161]]\n[[eu:161]]\n[[fr:161]]\n[[hr:161]]\n[[it:161]]\n[[ko:161년]]\n[[lb:161]]\n[[nl:161]]\n[[no:161]]\n[[pl:161]]\n[[pt:161]]\n[[ro:161]]\n[[ru:161]]\n[[sl:161]]\n[[sv:161]]\n[[uk:161]]\n[[zh:161年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216155443','',0,0,1,0,0.130332604111,'79958783844556','20041216155443'); INSERT INTO cur VALUES (3124,0,'162','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[130е]] | [[140е]] | [[150е]] | \'\'\'[[160е]]\'\'\' | [[170е]] | [[180е]] | [[190е]]
\n[[157]] | [[158]] | [[159]] | [[160]] | [[161]] | \'\'\'162\'\'\' | [[163]] | [[164]] | [[165]] | [[166]] | [[167]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:162]]\n[[ast:162]]\n[[bg:162]]\n[[bs:162]]\n[[ca:162]]\n[[da:162]]\n[[de:162]]\n[[en:162]]\n[[eo:162]]\n[[es:162]]\n[[eu:162]]\n[[fr:162]]\n[[hr:162]]\n[[it:162]]\n[[ko:162년]]\n[[lb:162]]\n[[nl:162]]\n[[no:162]]\n[[pl:162]]\n[[pt:162]]\n[[ro:162]]\n[[ru:162]]\n[[sl:162]]\n[[uk:162]]\n[[zh:162年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216155343','',0,0,1,0,0.119782500025,'79958783844656','20041216155343'); INSERT INTO cur VALUES (3125,0,'163','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[130е]] | [[140е]] | [[150е]] | \'\'\'[[160е]]\'\'\' | [[170е]] | [[180е]] | [[190е]]
\n[[158]] | [[159]] | [[160]] | [[161]] | [[162]] | \'\'\'163\'\'\' | [[164]] | [[165]] | [[166]] | [[167]] | [[168]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:163]]\n[[ast:163]]\n[[bg:163]]\n[[bs:163]]\n[[ca:163]]\n[[da:163]]\n[[de:163]]\n[[en:163]]\n[[eo:163]]\n[[es:163]]\n[[eu:163]]\n[[fr:163]]\n[[hr:163]]\n[[it:163]]\n[[ko:163년]]\n[[lb:163]]\n[[nl:163]]\n[[no:163]]\n[[pl:163]]\n[[pt:163]]\n[[ro:163]]\n[[ru:163]]\n[[sl:163]]\n[[uk:163]]\n[[zh:163年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216155243','',0,0,1,0,0.155336154697,'79958783844756','20041216155243'); INSERT INTO cur VALUES (3126,0,'164','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[130е]] | [[140е]] | [[150е]] | \'\'\'[[160е]]\'\'\' | [[170е]] | [[180е]] | [[190е]]
\n[[158]] | [[159]] | [[160]] | [[161]] | [[162]] | \'\'\'163\'\'\' | [[164]] | [[165]] | [[166]] | [[167]] | [[168]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:164]]\n[[ast:164]]\n[[bg:164]]\n[[ca:164]]\n[[da:164]]\n[[de:164]]\n[[en:164]]\n[[eo:164]]\n[[es:164]]\n[[eu:164]]\n[[fr:164]]\n[[hr:164]]\n[[it:164]]\n[[lb:164]]\n[[nl:164]]\n[[no:164]]\n[[pl:164]]\n[[pt:164]]\n[[ro:164]]\n[[ru:164]]\n[[sl:164]]\n[[uk:164]]\n[[zh:164年]]','robot Adding:lb,ast,uk Removing:ja,la,cy,el,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,hu,he,fi,fy Modifying:ro,pl,no,nl,pt,ru,zh,en,eo,af,es,eu,ca,it,sl,bg,fr,de,hr,da',0,'81.70.91.207','20041210205401','',0,0,0,0,0.238916425611,'79958789794598','20041210205401'); INSERT INTO cur VALUES (3127,0,'165','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[130е]] | [[140е]] | [[150е]] | \'\'\'[[160е]]\'\'\' | [[170е]] | [[180е]] | [[190е]]
\n[[160]] | [[161]] | [[162]] | [[163]] | [[164]] | \'\'\'165\'\'\' | [[166]] | [[167]] | [[168]] | [[169]] | [[170]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:165]]\n[[ast:165]]\n[[bg:165]]\n[[bs:165]]\n[[ca:165]]\n[[da:165]]\n[[de:165]]\n[[en:165]]\n[[eo:165]]\n[[es:165]]\n[[eu:165]]\n[[fr:165]]\n[[hr:165]]\n[[it:165]]\n[[ko:165년]]\n[[lb:165]]\n[[nl:165]]\n[[no:165]]\n[[pl:165]]\n[[pt:165]]\n[[ro:165]]\n[[ru:165]]\n[[sl:165]]\n[[uk:165]]\n[[zh:165年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216163119','',0,0,1,0,0.30077303215,'79958783836880','20041216163119'); INSERT INTO cur VALUES (3128,0,'166','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[130е]] | [[140е]] | [[150е]] | \'\'\'[[160е]]\'\'\' | [[170е]] | [[180е]] | [[190е]]
\n[[161]] | [[162]] | [[163]] | [[164]] | [[165]] | \'\'\'166\'\'\' | [[167]] | [[168]] | [[169]] | [[170]] | [[171]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:166]]\n[[ca:166]]\n[[da:166]]\n[[de:166]]\n[[en:166]]\n[[eo:166]]\n[[es:166]]\n[[eu:166]]\n[[fr:166]]\n[[hr:166]]\n[[it:166]]\n[[ko:166년]]\n[[nl:166]]\n[[no:166]]\n[[pl:166]]\n[[ro:166]]\n[[ru:166]]\n[[sl:166]]\n[[uk:166]]\n[[zh:166年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827160557','',0,0,1,0,0.740067325411,'79959172839442','20040905115052'); INSERT INTO cur VALUES (3129,0,'167','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[130е]] | [[140е]] | [[150е]] | \'\'\'[[160е]]\'\'\' | [[170е]] | [[180е]] | [[190е]]
\n[[162]] | [[163]] | [[164]] | [[165]] | [[166]] | \'\'\'167\'\'\' | [[168]] | [[169]] | [[170]] | [[171]] | [[172]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:167]]\n[[ast:167]]\n[[bg:167]]\n[[bs:167]]\n[[ca:167]]\n[[da:167]]\n[[de:167]]\n[[en:167]]\n[[eo:167]]\n[[es:167]]\n[[eu:167]]\n[[fr:167]]\n[[hr:167]]\n[[it:167]]\n[[ko:167년]]\n[[lb:167]]\n[[nl:167]]\n[[no:167]]\n[[pl:167]]\n[[pt:167]]\n[[ro:167]]\n[[ru:167]]\n[[sl:167]]\n[[uk:167]]\n[[zh:167年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216154734','',0,0,1,0,0.915112596431,'79958783845265','20041216154734'); INSERT INTO cur VALUES (3130,0,'168','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[130е]] | [[140е]] | [[150е]] | \'\'\'[[160е]]\'\'\' | [[170е]] | [[180е]] | [[190е]]
\n[[163]] | [[164]] | [[165]] | [[166]] | [[167]] | \'\'\'168\'\'\' | [[169]] | [[170]] | [[171]] | [[172]] | [[173]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:168]]\n[[ast:168]]\n[[bg:168]]\n[[bs:168]]\n[[ca:168]]\n[[da:168]]\n[[de:168]]\n[[en:168]]\n[[eo:168]]\n[[es:168]]\n[[eu:168]]\n[[fr:168]]\n[[hr:168]]\n[[it:168]]\n[[ko:168년]]\n[[lb:168]]\n[[nl:168]]\n[[no:168]]\n[[pl:168]]\n[[pt:168]]\n[[ro:168]]\n[[ru:168]]\n[[sl:168]]\n[[uk:168]]\n[[zh:168年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216154721','',0,0,1,0,0.054032037991,'79958783845278','20041216154721'); INSERT INTO cur VALUES (3131,0,'169','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[130е]] | [[140е]] | [[150е]] | \'\'\'[[160е]]\'\'\' | [[170е]] | [[180е]] | [[190е]]
\n[[164]] | [[165]] | [[166]] | [[167]] | [[168]] | \'\'\'169\'\'\' | [[170]] | [[171]] | [[172]] | [[173]] | [[174]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:169]]\n[[ast:169]]\n[[bg:169]]\n[[bs:169]]\n[[ca:169]]\n[[da:169]]\n[[de:169]]\n[[en:169]]\n[[eo:169]]\n[[es:169]]\n[[eu:169]]\n[[fr:169]]\n[[hr:169]]\n[[it:169]]\n[[ko:169년]]\n[[lb:169]]\n[[nl:169]]\n[[no:169]]\n[[pl:169]]\n[[pt:169]]\n[[ro:169]]\n[[ru:169]]\n[[sl:169]]\n[[sv:169]]\n[[uk:169]]\n[[zh:169年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216154525','',0,0,1,0,0.795140812078,'79958783845474','20041216154525'); INSERT INTO cur VALUES (3132,0,'170','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[140е]] | [[150е]] | [[160е]] | \'\'\'[[170е]]\'\'\' | [[180е]] | [[190е]] | [[200е]]
\n[[165]] | [[166]] | [[167]] | [[168]] | [[169]] | \'\'\'170\'\'\' | [[171]] | [[172]] | [[173]] | [[174]] | [[175]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:170]]\n[[ast:170]]\n[[bg:170]]\n[[bs:170]]\n[[ca:170]]\n[[da:170]]\n[[de:170]]\n[[en:170]]\n[[eo:170]]\n[[es:170]]\n[[eu:170]]\n[[fi:170]]\n[[fr:170]]\n[[gl:170]]\n[[hr:170]]\n[[it:170]]\n[[ko:170년]]\n[[lb:170]]\n[[nl:170]]\n[[no:170]]\n[[pl:170]]\n[[pt:170]]\n[[ro:170]]\n[[ru:170]]\n[[sl:170]]\n[[uk:170]]\n[[zh:170年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi',48,'Robbot','20041216163420','',0,0,1,0,0.255767431695,'79958783836579','20041216163420'); INSERT INTO cur VALUES (3133,0,'171','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[140е]] | [[150е]] | [[160е]] | \'\'\'[[170е]]\'\'\' | [[180е]] | [[190е]] | [[200е]]
\n[[166]] | [[167]] | [[168]] | [[169]] | [[170]] | \'\'\'171\'\'\' | [[172]] | [[173]] | [[174]] | [[175]] | [[176]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:171]]\n[[ast:171]]\n[[bg:171]]\n[[bs:171]]\n[[ca:171]]\n[[da:171]]\n[[de:171]]\n[[en:171]]\n[[eo:171]]\n[[es:171]]\n[[eu:171]]\n[[fr:171]]\n[[hr:171]]\n[[it:171]]\n[[ko:171년]]\n[[lb:171]]\n[[nl:171]]\n[[no:171]]\n[[pl:171]]\n[[pt:171]]\n[[ro:171]]\n[[ru:171]]\n[[sl:171]]\n[[uk:171]]\n[[zh:171年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216154444','',0,0,1,0,0.804346773217,'79958783845555','20041216154444'); INSERT INTO cur VALUES (3134,0,'172','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[140е]] | [[150е]] | [[160е]] | \'\'\'[[170е]]\'\'\' | [[180е]] | [[190е]] | [[200е]]
\n[[167]] | [[168]] | [[169]] | [[170]] | [[171]] | \'\'\'172\'\'\' | [[173]] | [[174]] | [[175]] | [[176]] | [[177]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:172]]\n[[ast:172]]\n[[bg:172]]\n[[bs:172]]\n[[ca:172]]\n[[da:172]]\n[[de:172]]\n[[en:172]]\n[[eo:172]]\n[[es:172]]\n[[eu:172]]\n[[fr:172]]\n[[hr:172]]\n[[it:172]]\n[[ko:172년]]\n[[lb:172]]\n[[nl:172]]\n[[no:172]]\n[[pl:172]]\n[[pt:172]]\n[[ro:172]]\n[[ru:172]]\n[[sl:172]]\n[[uk:172]]\n[[zh:172年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216152455','',0,0,1,0,0.408949367892,'79958783847544','20041216152455'); INSERT INTO cur VALUES (3135,0,'173','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[140е]] | [[150е]] | [[160е]] | \'\'\'[[170е]]\'\'\' | [[180е]] | [[190е]] | [[200е]]
\n[[168]] | [[169]] | [[170]] | [[171]] | [[172]] | \'\'\'173\'\'\' | [[174]] | [[175]] | [[176]] | [[177]] | [[178]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:173]]\n[[ast:173]]\n[[bg:173]]\n[[bs:173]]\n[[ca:173]]\n[[da:173]]\n[[de:173]]\n[[en:173]]\n[[eo:173]]\n[[es:173]]\n[[eu:173]]\n[[fr:173]]\n[[hr:173]]\n[[it:173]]\n[[ko:173년]]\n[[lb:173]]\n[[nl:173]]\n[[no:173]]\n[[pl:173]]\n[[pt:173]]\n[[ro:173]]\n[[ru:173]]\n[[sl:173]]\n[[uk:173]]\n[[zh:173年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216152352','',0,0,1,0,0.346207973708,'79958783847647','20041216152352'); INSERT INTO cur VALUES (3136,0,'174','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[140е]] | [[150е]] | [[160е]] | \'\'\'[[170е]]\'\'\' | [[180е]] | [[190е]] | [[200е]]
\n[[169]] | [[170]] | [[171]] | [[172]] | [[173]] | \'\'\'174\'\'\' | [[175]] | [[176]] | [[177]] | [[178]] | [[179]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:174]]\n[[ast:174]]\n[[bg:174]]\n[[bs:174]]\n[[ca:174]]\n[[da:174]]\n[[de:174]]\n[[en:174]]\n[[eo:174]]\n[[es:174]]\n[[eu:174]]\n[[fr:174]]\n[[hr:174]]\n[[it:174]]\n[[ko:174년]]\n[[lb:174]]\n[[nl:174]]\n[[no:174]]\n[[pl:174]]\n[[pt:174]]\n[[ro:174]]\n[[ru:174]]\n[[sl:174]]\n[[uk:174]]\n[[zh:174年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216152254','',0,0,1,0,0.581919458034,'79958783847745','20041216152254'); INSERT INTO cur VALUES (3137,0,'175','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[140е]] | [[150е]] | [[160е]] | \'\'\'[[170е]]\'\'\' | [[180е]] | [[190е]] | [[200е]]
\n[[170]] | [[171]] | [[172]] | [[173]] | [[174]] | \'\'\'175\'\'\' | [[176]] | [[177]] | [[178]] | [[179]] | [[180]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:175]]\n[[ast:175]]\n[[bg:175]]\n[[bs:175]]\n[[ca:175]]\n[[da:175]]\n[[de:175]]\n[[en:175]]\n[[eo:175]]\n[[es:175]]\n[[eu:175]]\n[[fr:175]]\n[[hr:175]]\n[[it:175]]\n[[ko:175년]]\n[[lb:175]]\n[[nl:175]]\n[[no:175]]\n[[pl:175]]\n[[pt:175]]\n[[ro:175]]\n[[ru:175]]\n[[sl:175]]\n[[uk:175]]\n[[zh:175年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216152152','',0,0,1,0,0.301933172765,'79958783847847','20041216152152'); INSERT INTO cur VALUES (3138,0,'176','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[140е]] | [[150е]] | [[160е]] | \'\'\'[[170е]]\'\'\' | [[180е]] | [[190е]] | [[200е]]
\n[[171]] | [[172]] | [[173]] | [[174]] | [[175]] | \'\'\'176\'\'\' | [[177]] | [[178]] | [[179]] | [[180]] | [[181]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:176]]\n[[ast:176]]\n[[bg:176]]\n[[bs:176]]\n[[ca:176]]\n[[da:176]]\n[[de:176]]\n[[en:176]]\n[[eo:176]]\n[[es:176]]\n[[eu:176]]\n[[fr:176]]\n[[hr:176]]\n[[it:176]]\n[[ko:176년]]\n[[lb:176]]\n[[nl:176]]\n[[no:176]]\n[[pl:176]]\n[[pt:176]]\n[[ro:176]]\n[[ru:176]]\n[[sl:176]]\n[[sv:176]]\n[[uk:176]]\n[[zh:176年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216152049','',0,0,1,0,0.485747761319,'79958783847950','20041216152049'); INSERT INTO cur VALUES (3139,0,'177','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[140е]] | [[150е]] | [[160е]] | \'\'\'[[170е]]\'\'\' | [[180е]] | [[190е]] | [[200е]]
\n[[172]] | [[173]] | [[174]] | [[175]] | [[176]] | \'\'\'177\'\'\' | [[178]] | [[179]] | [[180]] | [[181]] | [[182]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:177]]\n[[ast:177]]\n[[bg:177]]\n[[bs:177]]\n[[ca:177]]\n[[da:177]]\n[[de:177]]\n[[en:177]]\n[[eo:177]]\n[[es:177]]\n[[eu:177]]\n[[fr:177]]\n[[hr:177]]\n[[it:177]]\n[[ko:177년]]\n[[lb:177]]\n[[nl:177]]\n[[no:177]]\n[[pl:177]]\n[[pt:177]]\n[[ro:177]]\n[[ru:177]]\n[[sl:177]]\n[[uk:177]]\n[[zh:177年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216151948','',0,0,1,0,0.549066755711,'79958783848051','20041216151948'); INSERT INTO cur VALUES (3140,0,'178','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[140е]] | [[150е]] | [[160е]] | \'\'\'[[170е]]\'\'\' | [[180е]] | [[190е]] | [[200е]]
\n[[173]] | [[174]] | [[175]] | [[176]] | [[177]] | \'\'\'178\'\'\' | [[179]] | [[180]] | [[181]] | [[182]] | [[183]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:178]]\n[[ast:178]]\n[[bg:178]]\n[[bs:178]]\n[[ca:178]]\n[[da:178]]\n[[de:178]]\n[[en:178]]\n[[eo:178]]\n[[es:178]]\n[[eu:178]]\n[[fr:178]]\n[[hr:178]]\n[[it:178]]\n[[ko:178년]]\n[[lb:178]]\n[[nl:178]]\n[[no:178]]\n[[pl:178]]\n[[pt:178]]\n[[ro:178]]\n[[ru:178]]\n[[sl:178]]\n[[uk:178]]\n[[zh:178年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216151848','',0,0,1,0,0.405800867549,'79958783848151','20041216151848'); INSERT INTO cur VALUES (3141,0,'179','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[140е]] | [[150е]] | [[160е]] | \'\'\'[[170е]]\'\'\' | [[180е]] | [[190е]] | [[200е]]
\n[[174]] | [[175]] | [[176]] | [[177]] | [[178]] | \'\'\'179\'\'\' | [[180]] | [[181]] | [[182]] | [[183]] | [[184]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:179]]\n[[ast:179]]\n[[bg:179]]\n[[bs:179]]\n[[ca:179]]\n[[da:179]]\n[[de:179]]\n[[en:179]]\n[[eo:179]]\n[[es:179]]\n[[eu:179]]\n[[fr:179]]\n[[hr:179]]\n[[it:179]]\n[[ko:179년]]\n[[lb:179]]\n[[nl:179]]\n[[no:179]]\n[[pl:179]]\n[[pt:179]]\n[[ro:179]]\n[[ru:179]]\n[[sl:179]]\n[[uk:179]]\n[[zh:179年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216151745','',0,0,1,0,0.282296350357,'79958783848254','20041216151745'); INSERT INTO cur VALUES (3142,0,'180','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[150е]] | [[160е]] | [[170е]] | \'\'\'[[180е]]\'\'\' | [[190е]] | [[200е]] | [[210е]]
\n[[175]] | [[176]] | [[177]] | [[178]] | [[179]] | \'\'\'180\'\'\' | [[181]] | [[182]] | [[183]] | [[184]] | [[185]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:180]]\n[[ast:180]]\n[[bg:180]]\n[[bs:180]]\n[[ca:180]]\n[[da:180]]\n[[de:180]]\n[[en:180]]\n[[eo:180]]\n[[es:180]]\n[[eu:180]]\n[[fi:180]]\n[[fr:180]]\n[[hr:180]]\n[[it:180]]\n[[ko:180년]]\n[[lb:180]]\n[[nl:180]]\n[[no:180]]\n[[pl:180]]\n[[pt:180]]\n[[ro:180]]\n[[ru:180]]\n[[sk:180]]\n[[sl:180]]\n[[sv:180]]\n[[uk:180]]\n[[zh:180年]]','robot Adding:lb,ast,sk,bs,bg,fi',48,'Robbot','20041216163530','',0,0,1,0,0.074897336343,'79958783836469','20041216163530'); INSERT INTO cur VALUES (3143,0,'181','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[150е]] | [[160е]] | [[170е]] | \'\'\'[[180е]]\'\'\' | [[190е]] | [[200е]] | [[210е]]
\n[[176]] | [[177]] | [[178]] | [[179]] | [[180]] | \'\'\'181\'\'\' | [[182]] | [[183]] | [[184]] | [[185]] | [[186]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:181]]\n[[ast:181]]\n[[bg:181]]\n[[bs:181]]\n[[ca:181]]\n[[da:181]]\n[[de:181]]\n[[en:181]]\n[[eo:181]]\n[[es:181]]\n[[eu:181]]\n[[fr:181]]\n[[hr:181]]\n[[it:181]]\n[[ko:181년]]\n[[lb:181]]\n[[nl:181]]\n[[no:181]]\n[[pl:181]]\n[[pt:181]]\n[[ro:181]]\n[[ru:181]]\n[[sl:181]]\n[[uk:181]]\n[[zh:181年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216151647','',0,0,1,0,0.953412915093,'79958783848352','20041216151647'); INSERT INTO cur VALUES (3144,0,'182','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[150е]] | [[160е]] | [[170е]] | \'\'\'[[180е]]\'\'\' | [[190е]] | [[200е]] | [[210е]]
\n[[177]] | [[178]] | [[179]] | [[180]] | [[181]] | \'\'\'182\'\'\' | [[183]] | [[184]] | [[185]] | [[186]] | [[187]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:182]]\n[[ast:182]]\n[[bg:182]]\n[[bs:182]]\n[[ca:182]]\n[[da:182]]\n[[de:182]]\n[[en:182]]\n[[eo:182]]\n[[es:182]]\n[[eu:182]]\n[[fr:182]]\n[[hr:182]]\n[[it:182]]\n[[ko:182년]]\n[[lb:182]]\n[[nl:182]]\n[[no:182]]\n[[pl:182]]\n[[pt:182]]\n[[ro:182]]\n[[ru:182]]\n[[sl:182]]\n[[uk:182]]\n[[zh:182年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216172341','',0,0,1,0,0.23277287848,'79958783827658','20041216172341'); INSERT INTO cur VALUES (3145,0,'183','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[150е]] | [[160е]] | [[170е]] | \'\'\'[[180е]]\'\'\' | [[190е]] | [[200е]] | [[210е]]
\n[[178]] | [[179]] | [[180]] | [[181]] | [[182]] | \'\'\'183\'\'\' | [[184]] | [[185]] | [[186]] | [[187]] | [[188]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:183]]\n[[ast:183]]\n[[bg:183]]\n[[bs:183]]\n[[ca:183]]\n[[da:183]]\n[[de:183]]\n[[en:183]]\n[[eo:183]]\n[[es:183]]\n[[eu:183]]\n[[fr:183]]\n[[hr:183]]\n[[it:183]]\n[[ko:183년]]\n[[lb:183]]\n[[nl:183]]\n[[no:183]]\n[[pl:183]]\n[[pt:183]]\n[[ro:183]]\n[[ru:183]]\n[[sl:183]]\n[[uk:183]]\n[[zh:183年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216180803','',0,0,1,0,0.651449376555,'79958783819196','20041216180803'); INSERT INTO cur VALUES (3146,0,'184','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[150е]] | [[160е]] | [[170е]] | \'\'\'[[180е]]\'\'\' | [[190е]] | [[200е]] | [[210е]]
\n[[179]] | [[180]] | [[181]] | [[182]] | [[183]] | \'\'\'184\'\'\' | [[185]] | [[186]] | [[187]] | [[188]] | [[189]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:184]]\n[[ca:184]]\n[[da:184]]\n[[de:184]]\n[[en:184]]\n[[eo:184]]\n[[es:184]]\n[[eu:184]]\n[[fr:184]]\n[[hr:184]]\n[[it:184]]\n[[ko:184년]]\n[[nl:184]]\n[[no:184]]\n[[pl:184]]\n[[ro:184]]\n[[ru:184]]\n[[sl:184]]\n[[uk:184]]\n[[zh:184年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827154857','',0,0,1,0,0.448351349425,'79959172845142','20040905115052'); INSERT INTO cur VALUES (3147,0,'185','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[150е]] | [[160е]] | [[170е]] | \'\'\'[[180е]]\'\'\' | [[190е]] | [[200е]] | [[210е]]
\n[[180]] | [[181]] | [[182]] | [[183]] | [[184]] | \'\'\'185\'\'\' | [[186]] | [[187]] | [[188]] | [[189]] | [[190]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:185]]\n[[ast:185]]\n[[bg:185]]\n[[bs:185]]\n[[ca:185]]\n[[da:185]]\n[[de:185]]\n[[en:185]]\n[[eo:185]]\n[[es:185]]\n[[eu:185]]\n[[fr:185]]\n[[gl:185]]\n[[hr:185]]\n[[it:185]]\n[[ko:185년]]\n[[lb:185]]\n[[nl:185]]\n[[no:185]]\n[[pl:185]]\n[[pt:185]]\n[[ro:185]]\n[[ru:185]]\n[[sl:185]]\n[[uk:185]]\n[[zh:185年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216180340','',0,0,1,0,0.819041995247,'79958783819659','20041216180340'); INSERT INTO cur VALUES (3148,0,'186','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[150е]] | [[160е]] | [[170е]] | \'\'\'[[180е]]\'\'\' | [[190е]] | [[200е]] | [[210е]]
\n[[181]] | [[182]] | [[183]] | [[184]] | [[185]] | \'\'\'186\'\'\' | [[187]] | [[188]] | [[189]] | [[190]] | [[191]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:186]]\n[[ast:186]]\n[[bg:186]]\n[[bs:186]]\n[[ca:186]]\n[[da:186]]\n[[de:186]]\n[[en:186]]\n[[eo:186]]\n[[es:186]]\n[[eu:186]]\n[[fr:186]]\n[[hr:186]]\n[[it:186]]\n[[ko:186년]]\n[[lb:186]]\n[[nl:186]]\n[[no:186]]\n[[pl:186]]\n[[pt:186]]\n[[ro:186]]\n[[ru:186]]\n[[sl:186]]\n[[sv:186]]\n[[uk:186]]\n[[zh:186年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216180241','',0,0,1,0,0.237344903516,'79958783819758','20041216180241'); INSERT INTO cur VALUES (3149,0,'187','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[150е]] | [[160е]] | [[170е]] | \'\'\'[[180е]]\'\'\' | [[190е]] | [[200е]] | [[210е]]
\n[[182]] | [[183]] | [[184]] | [[185]] | [[186]] | \'\'\'187\'\'\' | [[188]] | [[189]] | [[190]] | [[191]] | [[192]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:187]]\n[[ast:187]]\n[[bg:187]]\n[[bs:187]]\n[[ca:187]]\n[[da:187]]\n[[de:187]]\n[[en:187]]\n[[eo:187]]\n[[es:187]]\n[[eu:187]]\n[[fr:187]]\n[[hr:187]]\n[[it:187]]\n[[ko:187년]]\n[[lb:187]]\n[[nl:187]]\n[[no:187]]\n[[pl:187]]\n[[pt:187]]\n[[ro:187]]\n[[ru:187]]\n[[sl:187]]\n[[uk:187]]\n[[zh:187年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216180141','',0,0,1,0,0.511875630595,'79958783819858','20041216180141'); INSERT INTO cur VALUES (3150,0,'188','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[150е]] | [[160е]] | [[170е]] | \'\'\'[[180е]]\'\'\' | [[190е]] | [[200е]] | [[210е]]
\n[[183]] | [[184]] | [[185]] | [[186]] | [[187]] | \'\'\'188\'\'\' | [[189]] | [[190]] | [[191]] | [[192]] | [[193]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:188]]\n[[ast:188]]\n[[bg:188]]\n[[bs:188]]\n[[ca:188]]\n[[da:188]]\n[[de:188]]\n[[en:188]]\n[[eo:188]]\n[[es:188]]\n[[eu:188]]\n[[fr:188]]\n[[hr:188]]\n[[it:188]]\n[[ko:188년]]\n[[lb:188]]\n[[nl:188]]\n[[no:188]]\n[[pl:188]]\n[[pt:188]]\n[[ro:188]]\n[[ru:188]]\n[[sl:188]]\n[[uk:188]]\n[[zh:188年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216180040','',0,0,1,0,0.347571571054,'79958783819959','20041216180040'); INSERT INTO cur VALUES (3151,0,'189','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[150е]] | [[160е]] | [[170е]] | \'\'\'[[180е]]\'\'\' | [[190е]] | [[200е]] | [[210е]]
\n[[184]] | [[185]] | [[186]] | [[187]] | [[188]] | \'\'\'189\'\'\' | [[190]] | [[191]] | [[192]] | [[193]] | [[194]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:189]]\n[[ast:189]]\n[[bg:189]]\n[[bs:189]]\n[[ca:189]]\n[[da:189]]\n[[de:189]]\n[[en:189]]\n[[eo:189]]\n[[es:189]]\n[[eu:189]]\n[[fr:189]]\n[[hr:189]]\n[[it:189]]\n[[ko:189년]]\n[[lb:189]]\n[[nl:189]]\n[[no:189]]\n[[pl:189]]\n[[pt:189]]\n[[ro:189]]\n[[ru:189]]\n[[sl:189]]\n[[sv:189]]\n[[uk:189]]\n[[zh:189年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216175941','',0,0,1,0,0.013260897721,'79958783824058','20041216175941'); INSERT INTO cur VALUES (3152,0,'190','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[160е]] | [[170е]] | [[180е]] | \'\'\'[[190е]]\'\'\' | [[200е]] | [[210е]] | [[220е]]
\n[[185]] | [[186]] | [[187]] | [[188]] | [[189]] | \'\'\'190\'\'\' | [[191]] | [[192]] | [[193]] | [[194]] | [[195]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:190]]\n[[ast:190]]\n[[bg:190]]\n[[bs:190]]\n[[ca:190]]\n[[da:190]]\n[[de:190]]\n[[en:190]]\n[[eo:190]]\n[[es:190]]\n[[eu:190]]\n[[fi:190]]\n[[fr:190]]\n[[hr:190]]\n[[it:190]]\n[[ko:190년]]\n[[lb:190]]\n[[nl:190]]\n[[no:190]]\n[[pl:190]]\n[[pt:190]]\n[[ro:190]]\n[[ru:190]]\n[[sl:190]]\n[[uk:190]]\n[[zh:190年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,fi,bg',48,'Robbot','20041216175841','',0,0,1,0,0.332844812112,'79958783824158','20041216175841'); INSERT INTO cur VALUES (3153,0,'191','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[160е]] | [[170е]] | [[180е]] | \'\'\'[[190е]]\'\'\' | [[200е]] | [[210е]] | [[220е]]
\n[[186]] | [[187]] | [[188]] | [[189]] | [[190]] | \'\'\'191\'\'\' | [[192]] | [[193]] | [[194]] | [[195]] | [[196]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:191]]\n[[ast:191]]\n[[bg:191]]\n[[bs:191]]\n[[ca:191]]\n[[da:191]]\n[[de:191]]\n[[en:191]]\n[[eo:191]]\n[[es:191]]\n[[eu:191]]\n[[fr:191]]\n[[hr:191]]\n[[it:191]]\n[[ko:191년]]\n[[lb:191]]\n[[nl:191]]\n[[no:191]]\n[[pl:191]]\n[[pt:191]]\n[[ro:191]]\n[[ru:191]]\n[[sl:191]]\n[[uk:191]]\n[[zh:191年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216175744','',0,0,1,0,0.844654285742,'79958783824255','20041216175744'); INSERT INTO cur VALUES (3154,0,'192','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[160е]] | [[170е]] | [[180е]] | \'\'\'[[190е]]\'\'\' | [[200е]] | [[210е]] | [[220е]]
\n[[187]] | [[188]] | [[189]] | [[190]] | [[191]] | \'\'\'192\'\'\' | [[193]] | [[194]] | [[195]] | [[196]] | [[197]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:192]]\n[[ast:192]]\n[[bg:192]]\n[[bs:192]]\n[[ca:192]]\n[[da:192]]\n[[de:192]]\n[[en:192]]\n[[eo:192]]\n[[es:192]]\n[[eu:192]]\n[[fr:192]]\n[[hr:192]]\n[[it:192]]\n[[ko:192년]]\n[[lb:192]]\n[[nl:192]]\n[[no:192]]\n[[pl:192]]\n[[pt:192]]\n[[ro:192]]\n[[ru:192]]\n[[sl:192]]\n[[sv:192]]\n[[uk:192]]\n[[zh:192年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216175641','',0,0,1,0,0.595480698904,'79958783824358','20041216175641'); INSERT INTO cur VALUES (3155,0,'194','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[160е]] | [[170е]] | [[180е]] | \'\'\'[[190е]]\'\'\' | [[200е]] | [[210е]] | [[220е]]
\n[[189]] | [[190]] | [[191]] | [[192]] | [[193]] | \'\'\'194\'\'\' | [[195]] | [[196]] | [[197]] | [[198]] | [[199]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:194]]\n[[ast:194]]\n[[bg:194]]\n[[bs:194]]\n[[ca:194]]\n[[da:194]]\n[[de:194]]\n[[en:194]]\n[[eo:194]]\n[[es:194]]\n[[eu:194]]\n[[fr:194]]\n[[hr:194]]\n[[it:194]]\n[[ko:194년]]\n[[lb:194]]\n[[nl:194]]\n[[no:194]]\n[[pl:194]]\n[[pt:194]]\n[[ro:194]]\n[[ru:194]]\n[[sl:194]]\n[[uk:194]]\n[[zh:194年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216175446','',0,0,1,0,0.036569217237,'79958783824553','20041216175446'); INSERT INTO cur VALUES (3156,0,'193','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[160е]] | [[170е]] | [[180е]] | \'\'\'[[190е]]\'\'\' | [[200е]] | [[210е]] | [[220е]]
\n[[188]] | [[189]] | [[190]] | [[191]] | [[192]] | \'\'\'193\'\'\' | [[194]] | [[195]] | [[196]] | [[197]] | [[198]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:193]]\n[[ast:193]]\n[[bg:193]]\n[[bs:193]]\n[[ca:193]]\n[[da:193]]\n[[de:193]]\n[[en:193]]\n[[eo:193]]\n[[es:193]]\n[[eu:193]]\n[[fr:193]]\n[[hr:193]]\n[[it:193]]\n[[ko:193년]]\n[[lb:193]]\n[[nl:193]]\n[[no:193]]\n[[pl:193]]\n[[pt:193]]\n[[ro:193]]\n[[ru:193]]\n[[sl:193]]\n[[sv:193]]\n[[uk:193]]\n[[zh:193年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216175541','',0,0,1,0,0.72717821306,'79958783824458','20041216175541'); INSERT INTO cur VALUES (3157,0,'195','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[160е]] | [[170е]] | [[180е]] | \'\'\'[[190е]]\'\'\' | [[200е]] | [[210е]] | [[220е]]
\n[[190]] | [[191]] | [[192]] | [[193]] | [[194]] | \'\'\'195\'\'\' | [[196]] | [[197]] | [[198]] | [[199]] | [[200]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:195]]\n[[ast:195]]\n[[bg:195]]\n[[bs:195]]\n[[ca:195]]\n[[da:195]]\n[[de:195]]\n[[en:195]]\n[[eo:195]]\n[[es:195]]\n[[eu:195]]\n[[fr:195]]\n[[hr:195]]\n[[it:195]]\n[[ko:195년]]\n[[lb:195]]\n[[nl:195]]\n[[no:195]]\n[[pl:195]]\n[[pt:195]]\n[[ro:195]]\n[[ru:195]]\n[[sl:195]]\n[[uk:195]]\n[[zh:195年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216175342','',0,0,1,0,0.35769921977,'79958783824657','20041216175342'); INSERT INTO cur VALUES (3158,0,'196','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[160е]] | [[170е]] | [[180е]] | \'\'\'[[190е]]\'\'\' | [[200е]] | [[210е]] | [[220е]]
\n[[191]] | [[192]] | [[193]] | [[194]] | [[195]] | \'\'\'196\'\'\' | [[197]] | [[198]] | [[199]] | [[200]] | [[201]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:196]]\n[[ast:196]]\n[[bg:196]]\n[[bs:196]]\n[[ca:196]]\n[[da:196]]\n[[de:196]]\n[[en:196]]\n[[eo:196]]\n[[es:196]]\n[[eu:196]]\n[[fr:196]]\n[[hr:196]]\n[[it:196]]\n[[ko:196년]]\n[[lb:196]]\n[[nl:196]]\n[[no:196]]\n[[pl:196]]\n[[pt:196]]\n[[ro:196]]\n[[ru:196]]\n[[sl:196]]\n[[uk:196]]\n[[zh:196年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216175240','',0,0,1,0,0.082861664278,'79958783824759','20041216175240'); INSERT INTO cur VALUES (3159,0,'197','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[160е]] | [[170е]] | [[180е]] | \'\'\'[[190е]]\'\'\' | [[200е]] | [[210е]] | [[220е]]
\n[[192]] | [[193]] | [[194]] | [[195]] | [[196]] | \'\'\'197\'\'\' | [[198]] | [[199]] | [[200]] | [[201]] | [[202]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:197]]\n[[ast:197]]\n[[bg:197]]\n[[bs:197]]\n[[ca:197]]\n[[da:197]]\n[[de:197]]\n[[en:197]]\n[[eo:197]]\n[[es:197]]\n[[eu:197]]\n[[fr:197]]\n[[hr:197]]\n[[it:197]]\n[[ko:197년]]\n[[lb:197]]\n[[nl:197]]\n[[no:197]]\n[[pl:197]]\n[[pt:197]]\n[[ro:197]]\n[[ru:197]]\n[[sl:197]]\n[[uk:197]]\n[[zh:197年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216175141','',0,0,1,0,0.975976488076,'79958783824858','20041216175141'); INSERT INTO cur VALUES (3160,0,'198','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[160е]] | [[170е]] | [[180е]] | \'\'\'[[190е]]\'\'\' | [[200е]] | [[210е]] | [[220е]]
\n[[193]] | [[194]] | [[195]] | [[196]] | [[197]] | \'\'\'198\'\'\' | [[199]] | [[200]] | [[201]] | [[202]] | [[203]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:198]]\n[[ast:198]]\n[[bg:198]]\n[[bs:198]]\n[[ca:198]]\n[[da:198]]\n[[de:198]]\n[[en:198]]\n[[eo:198]]\n[[es:198]]\n[[eu:198]]\n[[fr:198]]\n[[hr:198]]\n[[it:198]]\n[[ko:198년]]\n[[lb:198]]\n[[nl:198]]\n[[no:198]]\n[[pl:198]]\n[[pt:198]]\n[[ro:198]]\n[[ru:198]]\n[[sl:198]]\n[[sv:198]]\n[[uk:198]]\n[[zh:198年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216175041','',0,0,1,0,0.961767134239,'79958783824958','20041216175041'); INSERT INTO cur VALUES (3161,0,'199','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[160е]] | [[170е]] | [[180е]] | \'\'\'[[190е]]\'\'\' | [[200е]] | [[210е]] | [[220е]]
\n[[194]] | [[195]] | [[196]] | [[197]] | [[198]] | \'\'\'199\'\'\' | [[200]] | [[201]] | [[202]] | [[203]] | [[204]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:199]]\n[[ast:199]]\n[[bg:199]]\n[[bs:199]]\n[[ca:199]]\n[[da:199]]\n[[de:199]]\n[[en:199]]\n[[eo:199]]\n[[es:199]]\n[[eu:199]]\n[[fr:199]]\n[[hr:199]]\n[[it:199]]\n[[ko:199년]]\n[[lb:199]]\n[[nl:199]]\n[[no:199]]\n[[pl:199]]\n[[pt:199]]\n[[ro:199]]\n[[ru:199]]\n[[sl:199]]\n[[uk:199]]\n[[zh:199年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216174941','',0,0,1,0,0.925860788173,'79958783825058','20041216174941'); INSERT INTO cur VALUES (3162,0,'200','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[1. век]] | \'\'\'[[2. век]]\'\'\' | [[3. век]]
\n[[170е]] | [[180е]] | [[190е]] | \'\'\'[[200е]]\'\'\' | [[210е]] | [[220е]] | [[230е]]
\n[[195]] | [[196]] | [[197]] | [[198]] | [[199]] | \'\'\'200\'\'\' | [[201]] | [[202]] | [[203]] | [[204]] | [[205]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:200]]\n[[ast:200]]\n[[bg:200]]\n[[bs:200]]\n[[ca:200]]\n[[da:200]]\n[[de:200]]\n[[en:200]]\n[[eo:200]]\n[[es:200]]\n[[eu:200]]\n[[fi:200]]\n[[fr:200]]\n[[hr:200]]\n[[it:200]]\n[[ko:200년]]\n[[la:200]]\n[[lb:200]]\n[[nl:200]]\n[[no:200]]\n[[pl:200]]\n[[pt:200]]\n[[ro:200]]\n[[ru:200]]\n[[sl:200]]\n[[sv:200]]\n[[uk:200]]\n[[zh:200年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi',48,'Robbot','20041216174844','',0,0,1,0,0.448996009049,'79958783825155','20041216174844'); INSERT INTO cur VALUES (3163,0,'201','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[170е]] | [[180е]] | [[190е]] | \'\'\'[[200е]]\'\'\' | [[210е]] | [[220е]] | [[230е]]
\n[[196]] | [[197]] | [[198]] | [[199]] | [[200]] | \'\'\'201\'\'\' | [[202]] | [[203]] | [[204]] | [[205]] | [[206]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:201]]\n[[ast:201]]\n[[bg:201]]\n[[bs:201]]\n[[ca:201]]\n[[da:201]]\n[[de:201]]\n[[en:201]]\n[[eo:201]]\n[[es:201]]\n[[eu:201]]\n[[fr:201]]\n[[hr:201]]\n[[it:201]]\n[[ko:201년]]\n[[lb:201]]\n[[nl:201]]\n[[no:201]]\n[[pl:201]]\n[[pt:201]]\n[[ro:201]]\n[[ru:201]]\n[[sl:201]]\n[[uk:201]]\n[[zh:201年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216174741','',0,0,1,0,0.446633864868,'79958783825258','20041216174741'); INSERT INTO cur VALUES (3164,0,'202','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[170е]] | [[180е]] | [[190е]] | \'\'\'[[200е]]\'\'\' | [[210е]] | [[220е]] | [[230е]]
\n[[197]] | [[198]] | [[199]] | [[200]] | [[201]] | \'\'\'202\'\'\' | [[203]] | [[204]] | [[205]] | [[206]] | [[207]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:202]]\n[[ast:202]]\n[[bg:202]]\n[[bs:202]]\n[[ca:202]]\n[[da:202]]\n[[de:202]]\n[[en:202]]\n[[eo:202]]\n[[es:202]]\n[[eu:202]]\n[[fr:202]]\n[[hr:202]]\n[[it:202]]\n[[ko:202년]]\n[[lb:202]]\n[[nl:202]]\n[[no:202]]\n[[pl:202]]\n[[pt:202]]\n[[ro:202]]\n[[ru:202]]\n[[sl:202]]\n[[uk:202]]\n[[zh:202年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216174641','',0,0,1,0,0.760373540111,'79958783825358','20041216174641'); INSERT INTO cur VALUES (3165,0,'203','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[170е]] | [[180е]] | [[190е]] | \'\'\'[[200е]]\'\'\' | [[210е]] | [[220е]] | [[230е]]
\n[[198]] | [[199]] | [[200]] | [[201]] | [[202]] | \'\'\'203\'\'\' | [[204]] | [[205]] | [[206]] | [[207]] | [[208]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:203]]\n[[ast:203]]\n[[bg:203]]\n[[bs:203]]\n[[ca:203]]\n[[da:203]]\n[[de:203]]\n[[en:203]]\n[[eo:203]]\n[[es:203]]\n[[eu:203]]\n[[fr:203]]\n[[hr:203]]\n[[it:203]]\n[[ko:203년]]\n[[lb:203]]\n[[nl:203]]\n[[no:203]]\n[[pl:203]]\n[[pt:203]]\n[[ro:203]]\n[[ru:203]]\n[[sl:203]]\n[[uk:203]]\n[[zh:203年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216174540','',0,0,1,0,0.387768197985,'79958783825459','20041216174540'); INSERT INTO cur VALUES (3166,0,'204','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[170е]] | [[180е]] | [[190е]] | \'\'\'[[200е]]\'\'\' | [[210е]] | [[220е]] | [[230е]]
\n[[199]] | [[200]] | [[201]] | [[202]] | [[203]] | \'\'\'204\'\'\' | [[205]] | [[206]] | [[207]] | [[208]] | [[209]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:204]]\n[[ast:204]]\n[[bg:204]]\n[[bs:204]]\n[[ca:204]]\n[[da:204]]\n[[de:204]]\n[[en:204]]\n[[eo:204]]\n[[es:204]]\n[[eu:204]]\n[[fr:204]]\n[[hr:204]]\n[[it:204]]\n[[ko:204년]]\n[[lb:204]]\n[[nl:204]]\n[[no:204]]\n[[pl:204]]\n[[pt:204]]\n[[ro:204]]\n[[ru:204]]\n[[sl:204]]\n[[uk:204]]\n[[zh:204年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216174441','',0,0,1,0,0.570887482991,'79958783825558','20041216174441'); INSERT INTO cur VALUES (3167,0,'205','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[170е]] | [[180е]] | [[190е]] | \'\'\'[[200е]]\'\'\' | [[210е]] | [[220е]] | [[230е]]
\n[[200]] | [[201]] | [[202]] | [[203]] | [[204]] | \'\'\'205\'\'\' | [[206]] | [[207]] | [[208]] | [[209]] | [[210]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:205]]\n[[ast:205]]\n[[bg:205]]\n[[bs:205]]\n[[ca:205]]\n[[da:205]]\n[[de:205]]\n[[en:205]]\n[[eo:205]]\n[[es:205]]\n[[eu:205]]\n[[fr:205]]\n[[hr:205]]\n[[it:205]]\n[[ko:205년]]\n[[lb:205]]\n[[nl:205]]\n[[no:205]]\n[[pl:205]]\n[[pt:205]]\n[[ro:205]]\n[[ru:205]]\n[[sl:205]]\n[[uk:205]]\n[[zh:205年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216174341','',0,0,1,0,0.584456861757,'79958783825658','20041216174341'); INSERT INTO cur VALUES (3168,0,'206','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[170е]] | [[180е]] | [[190е]] | \'\'\'[[200е]]\'\'\' | [[210е]] | [[220е]] | [[230е]]
\n[[201]] | [[202]] | [[203]] | [[204]] | [[205]] | \'\'\'206\'\'\' | [[207]] | [[208]] | [[209]] | [[210]] | [[211]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:206]]\n[[ast:206]]\n[[bg:206]]\n[[bs:206]]\n[[ca:206]]\n[[da:206]]\n[[de:206]]\n[[en:206]]\n[[eo:206]]\n[[es:206]]\n[[eu:206]]\n[[fr:206]]\n[[hr:206]]\n[[it:206]]\n[[ko:206년]]\n[[lb:206]]\n[[nl:206]]\n[[no:206]]\n[[pl:206]]\n[[pt:206]]\n[[ro:206]]\n[[ru:206]]\n[[sl:206]]\n[[uk:206]]\n[[zh:206年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216174242','',0,0,1,0,0.422241309854,'79958783825757','20041216174242'); INSERT INTO cur VALUES (3169,0,'207','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[170е]] | [[180е]] | [[190е]] | \'\'\'[[200е]]\'\'\' | [[210е]] | [[220е]] | [[230е]]
\n[[202]] | [[203]] | [[204]] | [[205]] | [[206]] | \'\'\'207\'\'\' | [[208]] | [[209]] | [[210]] | [[211]] | [[212]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:207]]\n[[ast:207]]\n[[bg:207]]\n[[bs:207]]\n[[ca:207]]\n[[da:207]]\n[[de:207]]\n[[en:207]]\n[[eo:207]]\n[[es:207]]\n[[eu:207]]\n[[fr:207]]\n[[hr:207]]\n[[it:207]]\n[[ko:207년]]\n[[lb:207]]\n[[nl:207]]\n[[no:207]]\n[[pl:207]]\n[[pt:207]]\n[[ro:207]]\n[[ru:207]]\n[[sl:207]]\n[[uk:207]]\n[[zh:207年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216174141','',0,0,1,0,0.067061374927,'79958783825858','20041216174141'); INSERT INTO cur VALUES (3170,0,'208','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[170е]] | [[180е]] | [[190е]] | \'\'\'[[200е]]\'\'\' | [[210е]] | [[220е]] | [[230е]]
\n[[203]] | [[204]] | [[205]] | [[206]] | [[207]] | \'\'\'208\'\'\' | [[209]] | [[210]] | [[211]] | [[212]] | [[213]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:208]]\n[[ast:208]]\n[[bg:208]]\n[[bs:208]]\n[[ca:208]]\n[[da:208]]\n[[de:208]]\n[[en:208]]\n[[eo:208]]\n[[es:208]]\n[[eu:208]]\n[[fr:208]]\n[[hr:208]]\n[[it:208]]\n[[ko:208년]]\n[[lb:208]]\n[[nl:208]]\n[[no:208]]\n[[pl:208]]\n[[pt:208]]\n[[ro:208]]\n[[ru:208]]\n[[sl:208]]\n[[uk:208]]\n[[zh:208年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216174040','',0,0,1,0,0.981988492413,'79958783825959','20041216174040'); INSERT INTO cur VALUES (3171,0,'209','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[170е]] | [[180е]] | [[190е]] | \'\'\'[[200е]]\'\'\' | [[210е]] | [[220е]] | [[230е]]
\n[[204]] | [[205]] | [[206]] | [[207]] | [[208]] | \'\'\'209\'\'\' | [[210]] | [[211]] | [[212]] | [[213]] | [[214]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:209]]\n[[ast:209]]\n[[bg:209]]\n[[bs:209]]\n[[ca:209]]\n[[da:209]]\n[[de:209]]\n[[en:209]]\n[[eo:209]]\n[[es:209]]\n[[eu:209]]\n[[fr:209]]\n[[hr:209]]\n[[it:209]]\n[[ko:209년]]\n[[lb:209]]\n[[nl:209]]\n[[no:209]]\n[[pl:209]]\n[[pt:209]]\n[[ro:209]]\n[[ru:209]]\n[[sl:209]]\n[[uk:209]]\n[[zh:209年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216173954','',0,0,1,0,0.160182584617,'79958783826045','20041216173954'); INSERT INTO cur VALUES (3172,0,'210','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[180е]] | [[190е]] | [[200е]] | \'\'\'[[210е]]\'\'\' | [[220е]] | [[230е]] | [[240е]]
\n[[205]] | [[206]] | [[207]] | [[208]] | [[209]] | \'\'\'210\'\'\' | [[211]] | [[212]] | [[213]] | [[214]] | [[215]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:210]]\n[[ast:210]]\n[[bg:210]]\n[[bs:210]]\n[[ca:210]]\n[[da:210]]\n[[de:210]]\n[[en:210]]\n[[eo:210]]\n[[es:210]]\n[[eu:210]]\n[[fi:210]]\n[[fr:210]]\n[[hr:210]]\n[[it:210]]\n[[ko:210년]]\n[[lb:210]]\n[[nl:210]]\n[[no:210]]\n[[pl:210]]\n[[pt:210]]\n[[ro:210]]\n[[ru:210]]\n[[sl:210]]\n[[uk:210]]\n[[zh:210年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi',48,'Robbot','20041216173841','',0,0,1,0,0.326684974752,'79958783826158','20041216173841'); INSERT INTO cur VALUES (3173,0,'211','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[180е]] | [[190е]] | [[200е]] | \'\'\'[[210е]]\'\'\' | [[220е]] | [[230е]] | [[240е]]
\n[[206]] | [[207]] | [[208]] | [[209]] | [[210]] | \'\'\'211\'\'\' | [[212]] | [[213]] | [[214]] | [[215]] | [[216]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:211]]\n[[ast:211]]\n[[bg:211]]\n[[bs:211]]\n[[ca:211]]\n[[da:211]]\n[[de:211]]\n[[en:211]]\n[[eo:211]]\n[[es:211]]\n[[eu:211]]\n[[fr:211]]\n[[hr:211]]\n[[it:211]]\n[[ko:211년]]\n[[lb:211]]\n[[nl:211]]\n[[no:211]]\n[[pl:211]]\n[[pt:211]]\n[[ro:211]]\n[[ru:211]]\n[[sl:211]]\n[[sv:211]]\n[[uk:211]]\n[[zh:211年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216173742','',0,0,1,0,0.832796346784,'79958783826257','20041216173742'); INSERT INTO cur VALUES (3174,0,'212','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[180е]] | [[190е]] | [[200е]] | \'\'\'[[210е]]\'\'\' | [[220е]] | [[230е]] | [[240е]]
\n[[207]] | [[208]] | [[209]] | [[210]] | [[211]] | \'\'\'212\'\'\' | [[213]] | [[214]] | [[215]] | [[216]] | [[217]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:212]]\n[[ast:212]]\n[[bg:212]]\n[[bs:212]]\n[[ca:212]]\n[[da:212]]\n[[de:212]]\n[[en:212]]\n[[eo:212]]\n[[es:212]]\n[[eu:212]]\n[[fr:212]]\n[[hr:212]]\n[[it:212]]\n[[ko:212년]]\n[[lb:212]]\n[[nl:212]]\n[[no:212]]\n[[pl:212]]\n[[pt:212]]\n[[ro:212]]\n[[ru:212]]\n[[sl:212]]\n[[sv:212]]\n[[uk:212]]\n[[zh:212年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216173648','',0,0,1,0,0.447313604619,'79958783826351','20041216173648'); INSERT INTO cur VALUES (3175,0,'213','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[180е]] | [[190е]] | [[200е]] | \'\'\'[[210е]]\'\'\' | [[220е]] | [[230е]] | [[240е]]
\n[[208]] | [[209]] | [[210]] | [[211]] | [[212]] | \'\'\'213\'\'\' | [[214]] | [[215]] | [[216]] | [[217]] | [[218]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:213]]\n[[ast:213]]\n[[bg:213]]\n[[bs:213]]\n[[ca:213]]\n[[da:213]]\n[[de:213]]\n[[en:213]]\n[[eo:213]]\n[[es:213]]\n[[eu:213]]\n[[fr:213]]\n[[hr:213]]\n[[it:213]]\n[[ko:213년]]\n[[lb:213]]\n[[nl:213]]\n[[no:213]]\n[[pl:213]]\n[[pt:213]]\n[[ro:213]]\n[[ru:213]]\n[[sl:213]]\n[[sv:213]]\n[[uk:213]]\n[[zh:213年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216173542','',0,0,1,0,0.819384514736,'79958783826457','20041216173542'); INSERT INTO cur VALUES (3176,0,'214','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[180е]] | [[190е]] | [[200е]] | \'\'\'[[210е]]\'\'\' | [[220е]] | [[230е]] | [[240е]]
\n[[209]] | [[210]] | [[211]] | [[212]] | [[213]] | \'\'\'214\'\'\' | [[215]] | [[216]] | [[217]] | [[218]] | [[219]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:214]]\n[[ast:214]]\n[[bg:214]]\n[[bs:214]]\n[[ca:214]]\n[[da:214]]\n[[de:214]]\n[[en:214]]\n[[eo:214]]\n[[es:214]]\n[[eu:214]]\n[[fr:214]]\n[[hr:214]]\n[[it:214]]\n[[ko:214년]]\n[[lb:214]]\n[[nl:214]]\n[[no:214]]\n[[pl:214]]\n[[pt:214]]\n[[ro:214]]\n[[ru:214]]\n[[sl:214]]\n[[sv:214]]\n[[uk:214]]\n[[zh:214年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216173441','',0,0,1,0,0.547128240367,'79958783826558','20041216173441'); INSERT INTO cur VALUES (3177,0,'215','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[180е]] | [[190е]] | [[200е]] | \'\'\'[[210е]]\'\'\' | [[220е]] | [[230е]] | [[240е]]
\n[[210]] | [[211]] | [[212]] | [[213]] | [[214]] | \'\'\'215\'\'\' | [[216]] | [[217]] | [[218]] | [[219]] | [[220]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:215]]\n[[ast:215]]\n[[bg:215]]\n[[bs:215]]\n[[ca:215]]\n[[da:215]]\n[[de:215]]\n[[en:215]]\n[[eo:215]]\n[[es:215]]\n[[eu:215]]\n[[fr:215]]\n[[hr:215]]\n[[it:215]]\n[[ko:215년]]\n[[lb:215]]\n[[nl:215]]\n[[no:215]]\n[[pl:215]]\n[[pt:215]]\n[[ro:215]]\n[[ru:215]]\n[[sl:215]]\n[[uk:215]]\n[[zh:215年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216173341','',0,0,1,0,0.383434269756,'79958783826658','20041216173341'); INSERT INTO cur VALUES (3178,0,'216','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[180е]] | [[190е]] | [[200е]] | \'\'\'[[210е]]\'\'\' | [[220е]] | [[230е]] | [[240е]]
\n[[211]] | [[212]] | [[213]] | [[214]] | [[215]] | \'\'\'216\'\'\' | [[217]] | [[218]] | [[219]] | [[220]] | [[221]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:216]]\n[[ast:216]]\n[[bg:216]]\n[[bs:216]]\n[[ca:216]]\n[[da:216]]\n[[de:216]]\n[[en:216]]\n[[eo:216]]\n[[es:216]]\n[[eu:216]]\n[[fr:216]]\n[[hr:216]]\n[[it:216]]\n[[ko:216년]]\n[[lb:216]]\n[[nl:216]]\n[[no:216]]\n[[pl:216]]\n[[pt:216]]\n[[ro:216]]\n[[ru:216]]\n[[sl:216]]\n[[uk:216]]\n[[zh:216年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216173240','',0,0,1,0,0.132243524833,'79958783826759','20041216173240'); INSERT INTO cur VALUES (3179,0,'217','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[180е]] | [[190е]] | [[200е]] | \'\'\'[[210е]]\'\'\' | [[220е]] | [[230е]] | [[240е]]
\n[[212]] | [[213]] | [[214]] | [[215]] | [[216]] | \'\'\'217\'\'\' | [[218]] | [[219]] | [[220]] | [[221]] | [[222]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:217]]\n[[ast:217]]\n[[bg:217]]\n[[bs:217]]\n[[ca:217]]\n[[da:217]]\n[[de:217]]\n[[en:217]]\n[[eo:217]]\n[[es:217]]\n[[eu:217]]\n[[fr:217]]\n[[hr:217]]\n[[it:217]]\n[[ko:217년]]\n[[lb:217]]\n[[nl:217]]\n[[no:217]]\n[[pl:217]]\n[[pt:217]]\n[[ro:217]]\n[[ru:217]]\n[[sl:217]]\n[[sv:217]]\n[[uk:217]]\n[[zh:217年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216173141','',0,0,1,0,0.186077117541,'79958783826858','20041216173141'); INSERT INTO cur VALUES (3180,0,'218','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[180е]] | [[190е]] | [[200е]] | \'\'\'[[210е]]\'\'\' | [[220е]] | [[230е]] | [[240е]]
\n[[213]] | [[214]] | [[215]] | [[216]] | [[217]] | \'\'\'218\'\'\' | [[219]] | [[220]] | [[221]] | [[222]] | [[223]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:218]]\n[[ast:218]]\n[[bg:218]]\n[[bs:218]]\n[[ca:218]]\n[[da:218]]\n[[de:218]]\n[[en:218]]\n[[eo:218]]\n[[es:218]]\n[[eu:218]]\n[[fr:218]]\n[[hr:218]]\n[[it:218]]\n[[ko:218년]]\n[[lb:218]]\n[[nl:218]]\n[[no:218]]\n[[pl:218]]\n[[pt:218]]\n[[ro:218]]\n[[ru:218]]\n[[sl:218]]\n[[sv:218]]\n[[uk:218]]\n[[zh:218年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216173041','',0,0,1,0,0.810649851715,'79958783826958','20041216173041'); INSERT INTO cur VALUES (3181,0,'219','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[180е]] | [[190е]] | [[200е]] | \'\'\'[[210е]]\'\'\' | [[220е]] | [[230е]] | [[240е]]
\n[[214]] | [[215]] | [[216]] | [[217]] | [[218]] | \'\'\'219\'\'\' | [[220]] | [[221]] | [[222]] | [[223]] | [[224]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:219]]\n[[ast:219]]\n[[bg:219]]\n[[bs:219]]\n[[ca:219]]\n[[da:219]]\n[[de:219]]\n[[en:219]]\n[[eo:219]]\n[[es:219]]\n[[eu:219]]\n[[fr:219]]\n[[hr:219]]\n[[it:219]]\n[[ko:219년]]\n[[lb:219]]\n[[nl:219]]\n[[no:219]]\n[[pl:219]]\n[[pt:219]]\n[[ro:219]]\n[[ru:219]]\n[[sl:219]]\n[[uk:219]]\n[[zh:219年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216172941','',0,0,1,0,0.635209983511,'79958783827058','20041216172941'); INSERT INTO cur VALUES (3182,0,'220','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[190е]] | [[200е]] | [[210е]] | \'\'\'[[220е]]\'\'\' | [[230е]] | [[240е]] | [[250е]]
\n[[215]] | [[216]] | [[217]] | [[218]] | [[219]] | \'\'\'220\'\'\' | [[221]] | [[222]] | [[223]] | [[224]] | [[225]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:220]]\n[[ast:220]]\n[[bg:220]]\n[[bs:220]]\n[[ca:220]]\n[[da:220]]\n[[de:220]]\n[[en:220]]\n[[eo:220]]\n[[es:220]]\n[[eu:220]]\n[[fi:220]]\n[[fr:220]]\n[[hr:220]]\n[[it:220]]\n[[ko:220년]]\n[[lb:220]]\n[[nl:220]]\n[[no:220]]\n[[pl:220]]\n[[pt:220]]\n[[ro:220]]\n[[ru:220]]\n[[sl:220]]\n[[uk:220]]\n[[zh:220年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216172841','',0,0,1,0,0.11177422484,'79958783827158','20041216172841'); INSERT INTO cur VALUES (3183,0,'221','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[190е]] | [[200е]] | [[210е]] | \'\'\'[[220е]]\'\'\' | [[230е]] | [[240е]] | [[250е]]
\n[[216]] | [[217]] | [[218]] | [[219]] | [[220]] | \'\'\'221\'\'\' | [[222]] | [[223]] | [[224]] | [[225]] | [[226]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:221]]\n[[ast:221]]\n[[bg:221]]\n[[bs:221]]\n[[ca:221]]\n[[da:221]]\n[[de:221]]\n[[en:221]]\n[[eo:221]]\n[[es:221]]\n[[eu:221]]\n[[fi:221]]\n[[fr:221]]\n[[hr:221]]\n[[it:221]]\n[[ko:221년]]\n[[lb:221]]\n[[nl:221]]\n[[no:221]]\n[[pl:221]]\n[[pt:221]]\n[[ro:221]]\n[[ru:221]]\n[[sl:221]]\n[[uk:221]]\n[[zh:221年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216172741','',0,0,1,0,0.631192163858,'79958783827258','20041216172741'); INSERT INTO cur VALUES (3184,0,'222','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[190е]] | [[200е]] | [[210е]] | \'\'\'[[220е]]\'\'\' | [[230е]] | [[240е]] | [[250е]]
\n[[217]] | [[218]] | [[219]] | [[220]] | [[221]] | \'\'\'222\'\'\' | [[223]] | [[224]] | [[225]] | [[226]] | [[227]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:222]]\n[[ast:222]]\n[[bg:222]]\n[[bs:222]]\n[[ca:222]]\n[[da:222]]\n[[de:222]]\n[[en:222]]\n[[eo:222]]\n[[es:222]]\n[[eu:222]]\n[[fi:222]]\n[[fr:222]]\n[[hr:222]]\n[[it:222]]\n[[ko:222년]]\n[[lb:222]]\n[[nl:222]]\n[[no:222]]\n[[pl:222]]\n[[pt:222]]\n[[ro:222]]\n[[ru:222]]\n[[sl:222]]\n[[sv:222]]\n[[uk:222]]\n[[zh:222年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216172642','',0,0,1,0,0.300575601543,'79958783827357','20041216172642'); INSERT INTO cur VALUES (3185,0,'223','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[190е]] | [[200е]] | [[210е]] | \'\'\'[[220е]]\'\'\' | [[230е]] | [[240е]] | [[250е]]
\n[[218]] | [[219]] | [[220]] | [[221]] | [[222]] | \'\'\'223\'\'\' | [[224]] | [[225]] | [[226]] | [[227]] | [[228]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:223]]\n[[ast:223]]\n[[bg:223]]\n[[bs:223]]\n[[ca:223]]\n[[da:223]]\n[[de:223]]\n[[en:223]]\n[[eo:223]]\n[[es:223]]\n[[eu:223]]\n[[fr:223]]\n[[hr:223]]\n[[it:223]]\n[[ko:223년]]\n[[lb:223]]\n[[nl:223]]\n[[no:223]]\n[[pl:223]]\n[[pt:223]]\n[[ro:223]]\n[[ru:223]]\n[[sl:223]]\n[[uk:223]]\n[[zh:223年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216172541','',0,0,1,0,0.874126816575,'79958783827458','20041216172541'); INSERT INTO cur VALUES (3186,0,'224','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[190е]] | [[200е]] | [[210е]] | \'\'\'[[220е]]\'\'\' | [[230е]] | [[240е]] | [[250е]]
\n[[219]] | [[220]] | [[221]] | [[222]] | [[223]] | \'\'\'224\'\'\' | [[225]] | [[226]] | [[227]] | [[228]] | [[229]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:224]]\n[[ast:224]]\n[[bg:224]]\n[[bs:224]]\n[[ca:224]]\n[[da:224]]\n[[de:224]]\n[[en:224]]\n[[eo:224]]\n[[es:224]]\n[[eu:224]]\n[[fr:224]]\n[[hr:224]]\n[[it:224]]\n[[ko:224년]]\n[[lb:224]]\n[[nl:224]]\n[[no:224]]\n[[pl:224]]\n[[pt:224]]\n[[ro:224]]\n[[ru:224]]\n[[sl:224]]\n[[uk:224]]\n[[zh:224年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216182718','',0,0,1,0,0.984687777229,'79958783817281','20041216182718'); INSERT INTO cur VALUES (3187,0,'225','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[190е]] | [[200е]] | [[210е]] | \'\'\'[[220е]]\'\'\' | [[230е]] | [[240е]] | [[250е]]
\n[[220]] | [[221]] | [[222]] | [[223]] | [[224]] | \'\'\'225\'\'\' | [[226]] | [[227]] | [[228]] | [[229]] | [[230]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:225]]\n[[ast:225]]\n[[bg:225]]\n[[bs:225]]\n[[ca:225]]\n[[da:225]]\n[[de:225]]\n[[en:225]]\n[[eo:225]]\n[[es:225]]\n[[eu:225]]\n[[fr:225]]\n[[hr:225]]\n[[it:225]]\n[[ko:225년]]\n[[lb:225]]\n[[nl:225]]\n[[no:225]]\n[[pl:225]]\n[[pt:225]]\n[[ro:225]]\n[[ru:225]]\n[[sl:225]]\n[[sv:225]]\n[[uk:225]]\n[[zh:225年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216172452','',0,0,1,0,0.649696840742,'79958783827547','20041216172452'); INSERT INTO cur VALUES (3188,0,'226','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[190е]] | [[200е]] | [[210е]] | \'\'\'[[220е]]\'\'\' | [[230е]] | [[240е]] | [[250е]]
\n[[221]] | [[222]] | [[223]] | [[224]] | [[225]] | \'\'\'226\'\'\' | [[227]] | [[228]] | [[229]] | [[230]] | [[231]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:226]]\n[[ast:226]]\n[[bg:226]]\n[[bs:226]]\n[[ca:226]]\n[[da:226]]\n[[de:226]]\n[[en:226]]\n[[eo:226]]\n[[es:226]]\n[[eu:226]]\n[[fr:226]]\n[[hr:226]]\n[[it:226]]\n[[ko:226년]]\n[[lb:226]]\n[[nl:226]]\n[[no:226]]\n[[pl:226]]\n[[pt:226]]\n[[ro:226]]\n[[ru:226]]\n[[sl:226]]\n[[uk:226]]\n[[zh:226年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216182618','',0,0,1,0,0.125067235029,'79958783817381','20041216182618'); INSERT INTO cur VALUES (3189,0,'227','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[190е]] | [[200е]] | [[210е]] | \'\'\'[[220е]]\'\'\' | [[230е]] | [[240е]] | [[250е]]
\n[[222]] | [[223]] | [[224]] | [[225]] | [[226]] | \'\'\'227\'\'\' | [[228]] | [[229]] | [[230]] | [[231]] | [[232]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:227]]\n[[ast:227]]\n[[bg:227]]\n[[bs:227]]\n[[ca:227]]\n[[da:227]]\n[[de:227]]\n[[en:227]]\n[[eo:227]]\n[[es:227]]\n[[eu:227]]\n[[fr:227]]\n[[hr:227]]\n[[it:227]]\n[[ko:227년]]\n[[lb:227]]\n[[nl:227]]\n[[no:227]]\n[[pl:227]]\n[[pt:227]]\n[[ro:227]]\n[[ru:227]]\n[[sl:227]]\n[[uk:227]]\n[[zh:227年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216182527','',0,0,1,0,0.862326685741,'79958783817472','20041216182527'); INSERT INTO cur VALUES (3190,0,'228','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[190е]] | [[200е]] | [[210е]] | \'\'\'[[220е]]\'\'\' | [[230е]] | [[240е]] | [[250е]]
\n[[223]] | [[224]] | [[225]] | [[226]] | [[227]] | \'\'\'228\'\'\' | [[229]] | [[230]] | [[231]] | [[232]] | [[233]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:228]]\n[[ast:228]]\n[[bg:228]]\n[[bs:228]]\n[[ca:228]]\n[[da:228]]\n[[de:228]]\n[[en:228]]\n[[eo:228]]\n[[es:228]]\n[[eu:228]]\n[[fr:228]]\n[[hr:228]]\n[[it:228]]\n[[ko:228년]]\n[[lb:228]]\n[[nl:228]]\n[[no:228]]\n[[pl:228]]\n[[pt:228]]\n[[ro:228]]\n[[ru:228]]\n[[sl:228]]\n[[uk:228]]\n[[zh:228年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216182427','',0,0,1,0,0.391334688939,'79958783817572','20041216182427'); INSERT INTO cur VALUES (3191,0,'229','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[190е]] | [[200е]] | [[210е]] | \'\'\'[[220е]]\'\'\' | [[230е]] | [[240е]] | [[250е]]
\n[[224]] | [[225]] | [[226]] | [[227]] | [[228]] | \'\'\'229\'\'\' | [[230]] | [[231]] | [[232]] | [[233]] | [[234]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:229]]\n[[ast:229]]\n[[bg:229]]\n[[bs:229]]\n[[ca:229]]\n[[da:229]]\n[[de:229]]\n[[en:229]]\n[[eo:229]]\n[[es:229]]\n[[eu:229]]\n[[fr:229]]\n[[hr:229]]\n[[it:229]]\n[[ko:229년]]\n[[lb:229]]\n[[nl:229]]\n[[no:229]]\n[[pl:229]]\n[[pt:229]]\n[[ro:229]]\n[[ru:229]]\n[[sl:229]]\n[[uk:229]]\n[[zh:229年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216182120','',0,0,1,0,0.4124575669,'79958783817879','20041216182120'); INSERT INTO cur VALUES (3192,0,'230','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[200е]] | [[210е]] | [[220е]] | \'\'\'[[230е]]\'\'\' | [[240е]] | [[250е]] | [[260е]]
\n[[225]] | [[226]] | [[227]] | [[228]] | [[229]] | \'\'\'230\'\'\' | [[231]] | [[232]] | [[233]] | [[234]] | [[235]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:230]]\n[[ast:230]]\n[[bg:230]]\n[[bs:230]]\n[[ca:230]]\n[[da:230]]\n[[de:230]]\n[[en:230]]\n[[eo:230]]\n[[es:230]]\n[[eu:230]]\n[[fi:230]]\n[[fr:230]]\n[[hr:230]]\n[[it:230]]\n[[ko:230년]]\n[[lb:230]]\n[[nl:230]]\n[[no:230]]\n[[pl:230]]\n[[pt:230]]\n[[ro:230]]\n[[ru:230]]\n[[sl:230]]\n[[uk:230]]\n[[zh:230年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,fi,bg',48,'Robbot','20041216182003','',0,0,1,0,0.238565404079,'79958783817996','20041216182003'); INSERT INTO cur VALUES (3193,0,'231','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[200е]] | [[210е]] | [[220е]] | \'\'\'[[230е]]\'\'\' | [[240е]] | [[250е]] | [[260е]]
\n[[226]] | [[227]] | [[228]] | [[229]] | [[230]] | \'\'\'231\'\'\' | [[232]] | [[233]] | [[234]] | [[235]] | [[236]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:231]]\n[[ast:231]]\n[[bg:231]]\n[[bs:231]]\n[[ca:231]]\n[[da:231]]\n[[de:231]]\n[[en:231]]\n[[eo:231]]\n[[es:231]]\n[[eu:231]]\n[[fr:231]]\n[[hr:231]]\n[[it:231]]\n[[ko:231년]]\n[[lb:231]]\n[[nl:231]]\n[[no:231]]\n[[pl:231]]\n[[pt:231]]\n[[ro:231]]\n[[ru:231]]\n[[sl:231]]\n[[uk:231]]\n[[zh:231年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216181903','',0,0,1,0,0.810376959765,'79958783818096','20041216181903'); INSERT INTO cur VALUES (3194,0,'232','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[200е]] | [[210е]] | [[220е]] | \'\'\'[[230е]]\'\'\' | [[240е]] | [[250е]] | [[260е]]
\n[[227]] | [[228]] | [[229]] | [[230]] | [[231]] | \'\'\'232\'\'\' | [[233]] | [[234]] | [[235]] | [[236]] | [[237]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:232]]\n[[ast:232]]\n[[bg:232]]\n[[bs:232]]\n[[ca:232]]\n[[da:232]]\n[[de:232]]\n[[en:232]]\n[[eo:232]]\n[[es:232]]\n[[eu:232]]\n[[fr:232]]\n[[hr:232]]\n[[it:232]]\n[[ko:232년]]\n[[lb:232]]\n[[nl:232]]\n[[no:232]]\n[[pl:232]]\n[[pt:232]]\n[[ro:232]]\n[[ru:232]]\n[[sl:232]]\n[[uk:232]]\n[[zh:232年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216181803','',0,0,1,0,0.047020488441,'79958783818196','20041216181803'); INSERT INTO cur VALUES (3195,0,'233','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[200е]] | [[210е]] | [[220е]] | \'\'\'[[230е]]\'\'\' | [[240е]] | [[250е]] | [[260е]]
\n[[228]] | [[229]] | [[230]] | [[231]] | [[232]] | \'\'\'233\'\'\' | [[234]] | [[235]] | [[236]] | [[237]] | [[238]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:233]]\n[[ast:233]]\n[[bg:233]]\n[[bs:233]]\n[[ca:233]]\n[[da:233]]\n[[de:233]]\n[[en:233]]\n[[eo:233]]\n[[es:233]]\n[[eu:233]]\n[[fr:233]]\n[[hr:233]]\n[[it:233]]\n[[ko:233년]]\n[[lb:233]]\n[[nl:233]]\n[[no:233]]\n[[pl:233]]\n[[pt:233]]\n[[ro:233]]\n[[ru:233]]\n[[sl:233]]\n[[sv:233]]\n[[uk:233]]\n[[zh:233年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216181709','',0,0,1,0,0.263885441825,'79958783818290','20041216181709'); INSERT INTO cur VALUES (3196,0,'234','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[200е]] | [[210е]] | [[220е]] | \'\'\'[[230е]]\'\'\' | [[240е]] | [[250е]] | [[260е]]
\n[[229]] | [[230]] | [[231]] | [[232]] | [[233]] | \'\'\'234\'\'\' | [[235]] | [[236]] | [[237]] | [[238]] | [[239]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:234]]\n[[ast:234]]\n[[bg:234]]\n[[bs:234]]\n[[ca:234]]\n[[da:234]]\n[[de:234]]\n[[en:234]]\n[[eo:234]]\n[[es:234]]\n[[eu:234]]\n[[fr:234]]\n[[hr:234]]\n[[it:234]]\n[[ko:234년]]\n[[lb:234]]\n[[nl:234]]\n[[no:234]]\n[[pl:234]]\n[[pt:234]]\n[[ro:234]]\n[[ru:234]]\n[[sl:234]]\n[[uk:234]]\n[[zh:234年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216181604','',0,0,1,0,0.89233745583,'79958783818395','20041216181604'); INSERT INTO cur VALUES (3197,0,'235','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[200е]] | [[210е]] | [[220е]] | \'\'\'[[230е]]\'\'\' | [[240е]] | [[250е]] | [[260е]]
\n[[230]] | [[231]] | [[232]] | [[233]] | [[234]] | \'\'\'235\'\'\' | [[236]] | [[237]] | [[238]] | [[239]] | [[240]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:235]]\n[[ast:235]]\n[[bg:235]]\n[[bs:235]]\n[[ca:235]]\n[[da:235]]\n[[de:235]]\n[[en:235]]\n[[eo:235]]\n[[es:235]]\n[[eu:235]]\n[[fr:235]]\n[[hr:235]]\n[[it:235]]\n[[ko:235년]]\n[[lb:235]]\n[[nl:235]]\n[[no:235]]\n[[pl:235]]\n[[pt:235]]\n[[ro:235]]\n[[ru:235]]\n[[sl:235]]\n[[sv:235]]\n[[uk:235]]\n[[zh:235年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216181503','',0,0,1,0,0.238246881048,'79958783818496','20041216181503'); INSERT INTO cur VALUES (3198,0,'236','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[200е]] | [[210е]] | [[220е]] | \'\'\'[[230е]]\'\'\' | [[240е]] | [[250е]] | [[260е]]
\n[[231]] | [[232]] | [[233]] | [[234]] | [[235]] | \'\'\'236\'\'\' | [[237]] | [[238]] | [[239]] | [[240]] | [[241]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:236]]\n[[ast:236]]\n[[bg:236]]\n[[bs:236]]\n[[ca:236]]\n[[da:236]]\n[[de:236]]\n[[en:236]]\n[[eo:236]]\n[[es:236]]\n[[eu:236]]\n[[fr:236]]\n[[hr:236]]\n[[it:236]]\n[[ko:236년]]\n[[lb:236]]\n[[nl:236]]\n[[no:236]]\n[[pl:236]]\n[[pt:236]]\n[[ro:236]]\n[[ru:236]]\n[[sl:236]]\n[[uk:236]]\n[[zh:236年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216181404','',0,0,1,0,0.450363566377,'79958783818595','20041216181404'); INSERT INTO cur VALUES (3199,0,'237','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[200е]] | [[210е]] | [[220е]] | \'\'\'[[230е]]\'\'\' | [[240е]] | [[250е]] | [[260е]]
\n[[232]] | [[233]] | [[234]] | [[235]] | [[236]] | \'\'\'237\'\'\' | [[238]] | [[239]] | [[240]] | [[241]] | [[242]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:237]]\n[[ast:237]]\n[[bg:237]]\n[[bs:237]]\n[[ca:237]]\n[[da:237]]\n[[de:237]]\n[[en:237]]\n[[eo:237]]\n[[es:237]]\n[[eu:237]]\n[[fr:237]]\n[[hr:237]]\n[[it:237]]\n[[ko:237년]]\n[[lb:237]]\n[[nl:237]]\n[[no:237]]\n[[pl:237]]\n[[pt:237]]\n[[ro:237]]\n[[ru:237]]\n[[sl:237]]\n[[uk:237]]\n[[zh:237年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216181303','',0,0,1,0,0.089459728957,'79958783818696','20041216181303'); INSERT INTO cur VALUES (3200,0,'238','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[200е]] | [[210е]] | [[220е]] | \'\'\'[[230е]]\'\'\' | [[240е]] | [[250е]] | [[260е]]
\n[[233]] | [[234]] | [[235]] | [[236]] | [[237]] | \'\'\'238\'\'\' | [[239]] | [[240]] | [[241]] | [[242]] | [[243]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:238]]\n[[ast:238]]\n[[bg:238]]\n[[bs:238]]\n[[ca:238]]\n[[da:238]]\n[[de:238]]\n[[en:238]]\n[[eo:238]]\n[[es:238]]\n[[eu:238]]\n[[fr:238]]\n[[hr:238]]\n[[it:238]]\n[[ko:238년]]\n[[lb:238]]\n[[nl:238]]\n[[no:238]]\n[[pl:238]]\n[[pt:238]]\n[[ro:238]]\n[[ru:238]]\n[[sl:238]]\n[[sv:238]]\n[[uk:238]]\n[[zh:238年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216181203','',0,0,1,0,0.105123747655,'79958783818796','20041216181203'); INSERT INTO cur VALUES (3201,0,'239','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[200е]] | [[210е]] | [[220е]] | \'\'\'[[230е]]\'\'\' | [[240е]] | [[250е]] | [[260е]]
\n[[234]] | [[235]] | [[236]] | [[237]] | [[238]] | \'\'\'239\'\'\' | [[240]] | [[241]] | [[242]] | [[243]] | [[244]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:239]]\n[[ast:239]]\n[[bg:239]]\n[[bs:239]]\n[[ca:239]]\n[[da:239]]\n[[de:239]]\n[[en:239]]\n[[eo:239]]\n[[es:239]]\n[[eu:239]]\n[[fr:239]]\n[[hr:239]]\n[[it:239]]\n[[ko:239년]]\n[[lb:239]]\n[[nl:239]]\n[[no:239]]\n[[pl:239]]\n[[pt:239]]\n[[ro:239]]\n[[ru:239]]\n[[sl:239]]\n[[uk:239]]\n[[zh:239年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216181103','',0,0,1,0,0.100629494572,'79958783818896','20041216181103'); INSERT INTO cur VALUES (3202,0,'240','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[210е]] | [[220е]] | [[230е]] | \'\'\'[[240е]]\'\'\' | [[250е]] | [[260е]] | [[270е]]
\n[[235]] | [[236]] | [[237]] | [[238]] | [[239]] | \'\'\'240\'\'\' | [[241]] | [[242]] | [[243]] | [[244]] | [[245]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:240]]\n[[ast:240]]\n[[bg:240]]\n[[bs:240]]\n[[ca:240]]\n[[da:240]]\n[[de:240]]\n[[en:240]]\n[[eo:240]]\n[[es:240]]\n[[eu:240]]\n[[fi:240]]\n[[fr:240]]\n[[hr:240]]\n[[it:240]]\n[[ko:240년]]\n[[lb:240]]\n[[nl:240]]\n[[no:240]]\n[[pl:240]]\n[[pt:240]]\n[[ro:240]]\n[[ru:240]]\n[[sl:240]]\n[[uk:240]]\n[[zh:240年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi,da',48,'Robbot','20041216181003','',0,0,1,0,0.082309535277,'79958783818996','20041216181003'); INSERT INTO cur VALUES (3203,0,'241','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[210е]] | [[220е]] | [[230е]] | \'\'\'[[240е]]\'\'\' | [[250е]] | [[260е]] | [[270е]]
\n[[236]] | [[237]] | [[238]] | [[239]] | [[240]] | \'\'\'241\'\'\' | [[242]] | [[243]] | [[244]] | [[245]] | [[246]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:241]]\n[[ast:241]]\n[[bg:241]]\n[[bs:241]]\n[[ca:241]]\n[[da:241]]\n[[de:241]]\n[[en:241]]\n[[eo:241]]\n[[es:241]]\n[[eu:241]]\n[[fr:241]]\n[[hr:241]]\n[[it:241]]\n[[ko:241년]]\n[[lb:241]]\n[[nl:241]]\n[[no:241]]\n[[pl:241]]\n[[pt:241]]\n[[ro:241]]\n[[ru:241]]\n[[sl:241]]\n[[uk:241]]\n[[zh:241年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216180903','',0,0,1,0,0.15273412557,'79958783819096','20041216180903'); INSERT INTO cur VALUES (3204,0,'242','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[210е]] | [[220е]] | [[230е]] | \'\'\'[[240е]]\'\'\' | [[250е]] | [[260е]] | [[270е]]
\n[[237]] | [[238]] | [[239]] | [[240]] | [[241]] | \'\'\'242\'\'\' | [[243]] | [[244]] | [[245]] | [[246]] | [[247]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:242]]\n[[ast:242]]\n[[bg:242]]\n[[bs:242]]\n[[ca:242]]\n[[da:242]]\n[[de:242]]\n[[en:242]]\n[[eo:242]]\n[[es:242]]\n[[eu:242]]\n[[fr:242]]\n[[hr:242]]\n[[it:242]]\n[[ko:242년]]\n[[lb:242]]\n[[nl:242]]\n[[no:242]]\n[[pl:242]]\n[[pt:242]]\n[[ro:242]]\n[[ru:242]]\n[[sl:242]]\n[[uk:242]]\n[[zh:242年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216185926','',0,0,1,0,0.742808695763,'79958783814073','20041216185926'); INSERT INTO cur VALUES (3205,0,'243','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[210е]] | [[220е]] | [[230е]] | \'\'\'[[240е]]\'\'\' | [[250е]] | [[260е]] | [[270е]]
\n[[238]] | [[239]] | [[240]] | [[241]] | [[242]] | \'\'\'243\'\'\' | [[244]] | [[245]] | [[246]] | [[247]] | [[248]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:243]]\n[[ast:243]]\n[[bg:243]]\n[[bs:243]]\n[[ca:243]]\n[[da:243]]\n[[de:243]]\n[[en:243]]\n[[eo:243]]\n[[es:243]]\n[[eu:243]]\n[[fr:243]]\n[[hr:243]]\n[[it:243]]\n[[ko:243년]]\n[[lb:243]]\n[[nl:243]]\n[[no:243]]\n[[pl:243]]\n[[pt:243]]\n[[ro:243]]\n[[ru:243]]\n[[sl:243]]\n[[uk:243]]\n[[zh:243年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216192530','',0,0,1,0,0.193634726663,'79958783807469','20041216192530'); INSERT INTO cur VALUES (3206,0,'244','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[210е]] | [[220е]] | [[230е]] | \'\'\'[[240е]]\'\'\' | [[250е]] | [[260е]] | [[270е]]
\n[[239]] | [[240]] | [[241]] | [[242]] | [[243]] | \'\'\'244\'\'\' | [[245]] | [[246]] | [[247]] | [[248]] | [[249]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:244]]\n[[ast:244]]\n[[bg:244]]\n[[bs:244]]\n[[ca:244]]\n[[da:244]]\n[[de:244]]\n[[en:244]]\n[[eo:244]]\n[[es:244]]\n[[eu:244]]\n[[fr:244]]\n[[hr:244]]\n[[it:244]]\n[[ko:244년]]\n[[lb:244]]\n[[nl:244]]\n[[no:244]]\n[[pl:244]]\n[[pt:244]]\n[[ro:244]]\n[[ru:244]]\n[[sl:244]]\n[[sv:244]]\n[[uk:244]]\n[[zh:244年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216192426','',0,0,1,0,0.053004305369,'79958783807573','20041216192426'); INSERT INTO cur VALUES (3207,0,'245','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[210е]] | [[220е]] | [[230е]] | \'\'\'[[240е]]\'\'\' | [[250е]] | [[260е]] | [[270е]]
\n[[240]] | [[241]] | [[242]] | [[243]] | [[244]] | \'\'\'245\'\'\' | [[246]] | [[247]] | [[248]] | [[249]] | [[250]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:245]]\n[[ast:245]]\n[[bg:245]]\n[[bs:245]]\n[[ca:245]]\n[[da:245]]\n[[de:245]]\n[[en:245]]\n[[eo:245]]\n[[es:245]]\n[[eu:245]]\n[[fr:245]]\n[[hr:245]]\n[[it:245]]\n[[ko:245년]]\n[[lb:245]]\n[[nl:245]]\n[[no:245]]\n[[pl:245]]\n[[pt:245]]\n[[ro:245]]\n[[ru:245]]\n[[sl:245]]\n[[sv:245]]\n[[uk:245]]\n[[zh:245年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216192338','',0,0,1,0,0.409792365697,'79958783807661','20041216192338'); INSERT INTO cur VALUES (3208,0,'246','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[210е]] | [[220е]] | [[230е]] | \'\'\'[[240е]]\'\'\' | [[250е]] | [[260е]] | [[270е]]
\n[[241]] | [[242]] | [[243]] | [[244]] | [[245]] | \'\'\'246\'\'\' | [[247]] | [[248]] | [[249]] | [[250]] | [[251]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:246]]\n[[ast:246]]\n[[bg:246]]\n[[bs:246]]\n[[ca:246]]\n[[da:246]]\n[[de:246]]\n[[en:246]]\n[[eo:246]]\n[[es:246]]\n[[eu:246]]\n[[fr:246]]\n[[hr:246]]\n[[it:246]]\n[[ko:246년]]\n[[lb:246]]\n[[nl:246]]\n[[no:246]]\n[[pl:246]]\n[[pt:246]]\n[[ro:246]]\n[[ru:246]]\n[[sl:246]]\n[[uk:246]]\n[[zh:246年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216192226','',0,0,1,0,0.627113171679,'79958783807773','20041216192226'); INSERT INTO cur VALUES (3209,0,'247','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[210е]] | [[220е]] | [[230е]] | \'\'\'[[240е]]\'\'\' | [[250е]] | [[260е]] | [[270е]]
\n[[242]] | [[243]] | [[244]] | [[245]] | [[246]] | \'\'\'247\'\'\' | [[248]] | [[249]] | [[250]] | [[251]] | [[252]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:247]]\n[[ast:247]]\n[[bg:247]]\n[[bs:247]]\n[[ca:247]]\n[[da:247]]\n[[de:247]]\n[[en:247]]\n[[eo:247]]\n[[es:247]]\n[[eu:247]]\n[[fr:247]]\n[[hr:247]]\n[[it:247]]\n[[ko:247년]]\n[[lb:247]]\n[[nl:247]]\n[[no:247]]\n[[pl:247]]\n[[pt:247]]\n[[ro:247]]\n[[ru:247]]\n[[sl:247]]\n[[uk:247]]\n[[zh:247年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216192126','',0,0,1,0,0.662592256285,'79958783807873','20041216192126'); INSERT INTO cur VALUES (3210,0,'248','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[210е]] | [[220е]] | [[230е]] | \'\'\'[[240е]]\'\'\' | [[250е]] | [[260е]] | [[270е]]
\n[[243]] | [[244]] | [[245]] | [[246]] | [[247]] | \'\'\'248\'\'\' | [[249]] | [[250]] | [[251]] | [[252]] | [[253]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:248]]\n[[ast:248]]\n[[bg:248]]\n[[bs:248]]\n[[ca:248]]\n[[da:248]]\n[[de:248]]\n[[en:248]]\n[[eo:248]]\n[[es:248]]\n[[eu:248]]\n[[fr:248]]\n[[hr:248]]\n[[it:248]]\n[[ko:248년]]\n[[lb:248]]\n[[nl:248]]\n[[no:248]]\n[[pl:248]]\n[[pt:248]]\n[[ro:248]]\n[[ru:248]]\n[[sl:248]]\n[[uk:248]]\n[[zh:248年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216192027','',0,0,1,0,0.037947332504,'79958783807972','20041216192027'); INSERT INTO cur VALUES (3211,0,'249','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[210е]] | [[220е]] | [[230е]] | \'\'\'[[240е]]\'\'\' | [[250е]] | [[260е]] | [[270е]]
\n[[244]] | [[245]] | [[246]] | [[247]] | [[248]] | \'\'\'249\'\'\' | [[250]] | [[251]] | [[252]] | [[253]] | [[254]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:249]]\n[[ast:249]]\n[[bg:249]]\n[[bs:249]]\n[[ca:249]]\n[[da:249]]\n[[de:249]]\n[[en:249]]\n[[eo:249]]\n[[es:249]]\n[[eu:249]]\n[[fr:249]]\n[[hr:249]]\n[[it:249]]\n[[ko:249년]]\n[[lb:249]]\n[[nl:249]]\n[[no:249]]\n[[pl:249]]\n[[pt:249]]\n[[ro:249]]\n[[ru:249]]\n[[sl:249]]\n[[sv:249]]\n[[uk:249]]\n[[zh:249年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216191927','',0,0,1,0,0.975314799219,'79958783808072','20041216191927'); INSERT INTO cur VALUES (3212,0,'250','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[220е]] | [[230е]] | [[240е]] | \'\'\'[[250е]]\'\'\' | [[260е]] | [[270е]] | [[280е]]
\n[[245]] | [[246]] | [[247]] | [[248]] | [[249]] | \'\'\'250\'\'\' | [[251]] | [[252]] | [[253]] | [[254]] | [[255]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:250]]\n[[ast:250]]\n[[bg:250]]\n[[bs:250]]\n[[ca:250]]\n[[da:250]]\n[[de:250]]\n[[en:250]]\n[[eo:250]]\n[[es:250]]\n[[eu:250]]\n[[fi:250]]\n[[fr:250]]\n[[hr:250]]\n[[it:250]]\n[[ko:250년]]\n[[la:250]]\n[[lb:250]]\n[[nl:250]]\n[[no:250]]\n[[pl:250]]\n[[pt:250]]\n[[ro:250]]\n[[ru:250]]\n[[sl:250]]\n[[sv:250]]\n[[uk:250]]\n[[zh:250年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,fi,bg',48,'Robbot','20041216191832','',0,0,1,0,0.093131761576,'79958783808167','20041216191832'); INSERT INTO cur VALUES (3213,0,'251','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[220е]] | [[230е]] | [[240е]] | \'\'\'[[250е]]\'\'\' | [[260е]] | [[270е]] | [[280е]]
\n[[246]] | [[247]] | [[248]] | [[249]] | [[250]] | \'\'\'251\'\'\' | [[252]] | [[253]] | [[254]] | [[255]] | [[256]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:251]]\n[[ast:251]]\n[[bg:251]]\n[[bs:251]]\n[[ca:251]]\n[[da:251]]\n[[de:251]]\n[[en:251]]\n[[eo:251]]\n[[es:251]]\n[[eu:251]]\n[[fr:251]]\n[[hr:251]]\n[[it:251]]\n[[ko:251년]]\n[[lb:251]]\n[[nl:251]]\n[[no:251]]\n[[pl:251]]\n[[pt:251]]\n[[ro:251]]\n[[ru:251]]\n[[sl:251]]\n[[uk:251]]\n[[zh:251年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216191726','',0,0,1,0,0.736954105895,'79958783808273','20041216191726'); INSERT INTO cur VALUES (3214,0,'252','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[220е]] | [[230е]] | [[240е]] | \'\'\'[[250е]]\'\'\' | [[260е]] | [[270е]] | [[280е]]
\n[[247]] | [[248]] | [[249]] | [[250]] | [[251]] | \'\'\'252\'\'\' | [[253]] | [[254]] | [[255]] | [[256]] | [[257]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:252]]\n[[ast:252]]\n[[bg:252]]\n[[bs:252]]\n[[ca:252]]\n[[da:252]]\n[[de:252]]\n[[en:252]]\n[[eo:252]]\n[[es:252]]\n[[eu:252]]\n[[fr:252]]\n[[hr:252]]\n[[it:252]]\n[[ko:252년]]\n[[lb:252]]\n[[nl:252]]\n[[no:252]]\n[[pl:252]]\n[[pt:252]]\n[[ro:252]]\n[[ru:252]]\n[[sl:252]]\n[[uk:252]]\n[[zh:252年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216191626','',0,0,1,0,0.341644727784,'79958783808373','20041216191626'); INSERT INTO cur VALUES (3215,0,'253','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[220е]] | [[230е]] | [[240е]] | \'\'\'[[250е]]\'\'\' | [[260е]] | [[270е]] | [[280е]]
\n[[248]] | [[249]] | [[250]] | [[251]] | [[252]] | \'\'\'253\'\'\' | [[254]] | [[255]] | [[256]] | [[257]] | [[258]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:253]]\n[[ast:253]]\n[[bg:253]]\n[[bs:253]]\n[[ca:253]]\n[[da:253]]\n[[de:253]]\n[[en:253]]\n[[eo:253]]\n[[es:253]]\n[[eu:253]]\n[[fr:253]]\n[[hr:253]]\n[[it:253]]\n[[ko:253년]]\n[[lb:253]]\n[[nl:253]]\n[[no:253]]\n[[pl:253]]\n[[pt:253]]\n[[ro:253]]\n[[ru:253]]\n[[sl:253]]\n[[sv:253]]\n[[uk:253]]\n[[zh:253年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216191526','',0,0,1,0,0.223204727389,'79958783808473','20041216191526'); INSERT INTO cur VALUES (3216,0,'254','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[220е]] | [[230е]] | [[240е]] | \'\'\'[[250е]]\'\'\' | [[260е]] | [[270е]] | [[280е]]
\n[[249]] | [[250]] | [[251]] | [[252]] | [[253]] | \'\'\'254\'\'\' | [[255]] | [[256]] | [[257]] | [[258]] | [[259]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:254]]\n[[ast:254]]\n[[bg:254]]\n[[bs:254]]\n[[ca:254]]\n[[da:254]]\n[[de:254]]\n[[en:254]]\n[[eo:254]]\n[[es:254]]\n[[eu:254]]\n[[fr:254]]\n[[hr:254]]\n[[it:254]]\n[[ko:254년]]\n[[lb:254]]\n[[nl:254]]\n[[no:254]]\n[[pl:254]]\n[[pt:254]]\n[[ro:254]]\n[[ru:254]]\n[[sl:254]]\n[[sv:254]]\n[[uk:254]]\n[[zh:254年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216191426','',0,0,1,0,0.439221521113,'79958783808573','20041216191426'); INSERT INTO cur VALUES (3217,0,'255','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[220е]] | [[230е]] | [[240е]] | \'\'\'[[250е]]\'\'\' | [[260е]] | [[270е]] | [[280е]]
\n[[250]] | [[251]] | [[252]] | [[253]] | [[254]] | \'\'\'255\'\'\' | [[256]] | [[257]] | [[258]] | [[259]] | [[260]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:255]]\n[[ast:255]]\n[[bg:255]]\n[[bs:255]]\n[[ca:255]]\n[[da:255]]\n[[de:255]]\n[[en:255]]\n[[eo:255]]\n[[es:255]]\n[[eu:255]]\n[[fr:255]]\n[[hr:255]]\n[[it:255]]\n[[ko:255년]]\n[[lb:255]]\n[[nl:255]]\n[[no:255]]\n[[pl:255]]\n[[pt:255]]\n[[ro:255]]\n[[ru:255]]\n[[sl:255]]\n[[uk:255]]\n[[zh:255年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216191326','',0,0,1,0,0.35015488572,'79958783808673','20041216191326'); INSERT INTO cur VALUES (3218,0,'256','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[220е]] | [[230е]] | [[240е]] | \'\'\'[[250е]]\'\'\' | [[260е]] | [[270е]] | [[280е]]
\n[[251]] | [[252]] | [[253]] | [[254]] | [[255]] | \'\'\'256\'\'\' | [[257]] | [[258]] | [[259]] | [[260]] | [[261]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:256]]\n[[ast:256]]\n[[bg:256]]\n[[bs:256]]\n[[ca:256]]\n[[da:256]]\n[[de:256]]\n[[en:256]]\n[[eo:256]]\n[[es:256]]\n[[eu:256]]\n[[fr:256]]\n[[hr:256]]\n[[it:256]]\n[[ko:256년]]\n[[lb:256]]\n[[nl:256]]\n[[no:256]]\n[[pl:256]]\n[[pt:256]]\n[[ro:256]]\n[[ru:256]]\n[[sl:256]]\n[[uk:256]]\n[[zh:256年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216191226','',0,0,1,0,0.078488389532,'79958783808773','20041216191226'); INSERT INTO cur VALUES (3219,0,'257','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[220е]] | [[230е]] | [[240е]] | \'\'\'[[250е]]\'\'\' | [[260е]] | [[270е]] | [[280е]]
\n[[252]] | [[253]] | [[254]] | [[255]] | [[256]] | \'\'\'257\'\'\' | [[258]] | [[259]] | [[260]] | [[261]] | [[262]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:257]]\n[[ast:257]]\n[[bg:257]]\n[[bs:257]]\n[[ca:257]]\n[[da:257]]\n[[de:257]]\n[[en:257]]\n[[eo:257]]\n[[es:257]]\n[[eu:257]]\n[[fr:257]]\n[[hr:257]]\n[[it:257]]\n[[ko:257년]]\n[[lb:257]]\n[[nl:257]]\n[[no:257]]\n[[pl:257]]\n[[pt:257]]\n[[ro:257]]\n[[ru:257]]\n[[sl:257]]\n[[sv:257]]\n[[uk:257]]\n[[zh:257年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216191135','',0,0,1,0,0.763849437127,'79958783808864','20041216191135'); INSERT INTO cur VALUES (3220,0,'258','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[220е]] | [[230е]] | [[240е]] | \'\'\'[[250е]]\'\'\' | [[260е]] | [[270е]] | [[280е]]
\n[[253]] | [[254]] | [[255]] | [[256]] | [[257]] | \'\'\'258\'\'\' | [[259]] | [[260]] | [[261]] | [[262]] | [[263]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:258]]\n[[ast:258]]\n[[bg:258]]\n[[bs:258]]\n[[ca:258]]\n[[da:258]]\n[[de:258]]\n[[en:258]]\n[[eo:258]]\n[[es:258]]\n[[eu:258]]\n[[fr:258]]\n[[hr:258]]\n[[it:258]]\n[[ko:258년]]\n[[lb:258]]\n[[nl:258]]\n[[no:258]]\n[[pl:258]]\n[[pt:258]]\n[[ro:258]]\n[[ru:258]]\n[[sl:258]]\n[[sv:258]]\n[[uk:258]]\n[[zh:258年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216191029','',0,0,1,0,0.139360862383,'79958783808970','20041216191029'); INSERT INTO cur VALUES (3221,0,'259','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[220е]] | [[230е]] | [[240е]] | \'\'\'[[250е]]\'\'\' | [[260е]] | [[270е]] | [[280е]]
\n[[254]] | [[255]] | [[256]] | [[257]] | [[258]] | \'\'\'259\'\'\' | [[260]] | [[261]] | [[262]] | [[263]] | [[264]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:259]]\n[[ast:259]]\n[[bg:259]]\n[[bs:259]]\n[[ca:259]]\n[[da:259]]\n[[de:259]]\n[[en:259]]\n[[eo:259]]\n[[es:259]]\n[[eu:259]]\n[[fr:259]]\n[[hr:259]]\n[[it:259]]\n[[ko:259년]]\n[[lb:259]]\n[[nl:259]]\n[[no:259]]\n[[pl:259]]\n[[pt:259]]\n[[ro:259]]\n[[ru:259]]\n[[sl:259]]\n[[uk:259]]\n[[zh:259年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216190927','',0,0,1,0,0.286371889658,'79958783809072','20041216190927'); INSERT INTO cur VALUES (3222,0,'260','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[230е]] | [[240е]] | [[250е]] | \'\'\'[[260е]]\'\'\' | [[270е]] | [[280е]] | [[290е]]
\n[[255]] | [[256]] | [[257]] | [[258]] | [[259]] | \'\'\'260\'\'\' | [[261]] | [[262]] | [[263]] | [[264]] | [[265]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:260]]\n[[ast:260]]\n[[bg:260]]\n[[bs:260]]\n[[ca:260]]\n[[da:260]]\n[[de:260]]\n[[en:260]]\n[[eo:260]]\n[[es:260]]\n[[eu:260]]\n[[fi:260]]\n[[fr:260]]\n[[hr:260]]\n[[it:260]]\n[[ko:260년]]\n[[lb:260]]\n[[nl:260]]\n[[no:260]]\n[[pl:260]]\n[[pt:260]]\n[[ro:260]]\n[[ru:260]]\n[[sl:260]]\n[[uk:260]]\n[[zh:260年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi,da',48,'Robbot','20041216190829','',0,0,1,0,0.555360256022,'79958783809170','20041216190829'); INSERT INTO cur VALUES (3223,0,'261','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[230е]] | [[240е]] | [[250е]] | \'\'\'[[260е]]\'\'\' | [[270е]] | [[280е]] | [[290е]]
\n[[256]] | [[257]] | [[258]] | [[259]] | [[260]] | \'\'\'261\'\'\' | [[262]] | [[263]] | [[264]] | [[265]] | [[266]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:261]]\n[[ast:261]]\n[[bg:261]]\n[[bs:261]]\n[[ca:261]]\n[[da:261]]\n[[de:261]]\n[[en:261]]\n[[eo:261]]\n[[es:261]]\n[[eu:261]]\n[[fr:261]]\n[[hr:261]]\n[[it:261]]\n[[ko:261년]]\n[[lb:261]]\n[[nl:261]]\n[[no:261]]\n[[pl:261]]\n[[pt:261]]\n[[ro:261]]\n[[ru:261]]\n[[sl:261]]\n[[uk:261]]\n[[zh:261年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216190726','',0,0,1,0,0.258892225222,'79958783809273','20041216190726'); INSERT INTO cur VALUES (3224,0,'262','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[230е]] | [[240е]] | [[250е]] | \'\'\'[[260е]]\'\'\' | [[270е]] | [[280е]] | [[290е]]
\n[[257]] | [[258]] | [[259]] | [[260]] | [[261]] | \'\'\'262\'\'\' | [[263]] | [[264]] | [[265]] | [[266]] | [[267]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:262]]\n[[ast:262]]\n[[bg:262]]\n[[bs:262]]\n[[ca:262]]\n[[da:262]]\n[[de:262]]\n[[en:262]]\n[[eo:262]]\n[[es:262]]\n[[eu:262]]\n[[fr:262]]\n[[hr:262]]\n[[it:262]]\n[[ko:262년]]\n[[lb:262]]\n[[nl:262]]\n[[no:262]]\n[[pl:262]]\n[[pt:262]]\n[[ro:262]]\n[[ru:262]]\n[[sl:262]]\n[[sv:262]]\n[[uk:262]]\n[[zh:262年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216190625','',0,0,1,0,0.999794418923,'79958783809374','20041216190625'); INSERT INTO cur VALUES (3225,0,'263','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[230е]] | [[240е]] | [[250е]] | \'\'\'[[260е]]\'\'\' | [[270е]] | [[280е]] | [[290е]]
\n[[258]] | [[259]] | [[260]] | [[261]] | [[262]] | \'\'\'263\'\'\' | [[264]] | [[265]] | [[266]] | [[267]] | [[268]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:263]]\n[[ast:263]]\n[[bg:263]]\n[[bs:263]]\n[[ca:263]]\n[[da:263]]\n[[de:263]]\n[[en:263]]\n[[eo:263]]\n[[es:263]]\n[[eu:263]]\n[[fi:263]]\n[[fr:263]]\n[[hr:263]]\n[[it:263]]\n[[ko:263년]]\n[[lb:263]]\n[[nl:263]]\n[[no:263]]\n[[pl:263]]\n[[pt:263]]\n[[ro:263]]\n[[ru:263]]\n[[sl:263]]\n[[uk:263]]\n[[zh:263年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216190525','',0,0,1,0,0.10495733754,'79958783809474','20041216190525'); INSERT INTO cur VALUES (3226,0,'264','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[230е]] | [[240е]] | [[250е]] | \'\'\'[[260е]]\'\'\' | [[270е]] | [[280е]] | [[290е]]
\n[[259]] | [[260]] | [[261]] | [[262]] | [[263]] | \'\'\'264\'\'\' | [[265]] | [[266]] | [[267]] | [[268]] | [[269]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:264]]\n[[ast:264]]\n[[bg:264]]\n[[bs:264]]\n[[ca:264]]\n[[da:264]]\n[[de:264]]\n[[en:264]]\n[[eo:264]]\n[[es:264]]\n[[eu:264]]\n[[fr:264]]\n[[gl:264]]\n[[hr:264]]\n[[it:264]]\n[[ko:264년]]\n[[lb:264]]\n[[nl:264]]\n[[no:264]]\n[[pl:264]]\n[[pt:264]]\n[[ro:264]]\n[[ru:264]]\n[[sl:264]]\n[[uk:264]]\n[[zh:264年]]','robot Adding:pt,lb,gl,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216192636','',0,0,1,0,0.534194376568,'79958783807363','20041216192636'); INSERT INTO cur VALUES (3227,0,'265','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[230е]] | [[240е]] | [[250е]] | \'\'\'[[260е]]\'\'\' | [[270е]] | [[280е]] | [[290е]]
\n[[260]] | [[261]] | [[262]] | [[263]] | [[264]] | \'\'\'265\'\'\' | [[266]] | [[267]] | [[268]] | [[269]] | [[270]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:265]]\n[[ast:265]]\n[[bg:265]]\n[[bs:265]]\n[[ca:265]]\n[[da:265]]\n[[de:265]]\n[[en:265]]\n[[eo:265]]\n[[es:265]]\n[[eu:265]]\n[[fi:265]]\n[[fr:265]]\n[[hr:265]]\n[[it:265]]\n[[ko:265년]]\n[[lb:265]]\n[[nl:265]]\n[[no:265]]\n[[pl:265]]\n[[pt:265]]\n[[ro:265]]\n[[ru:265]]\n[[sl:265]]\n[[uk:265]]\n[[zh:265年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216190429','',0,0,1,0,0.852427447612,'79958783809570','20041216190429'); INSERT INTO cur VALUES (3228,0,'266','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[230е]] | [[240е]] | [[250е]] | \'\'\'[[260е]]\'\'\' | [[270е]] | [[280е]] | [[290е]]
\n[[261]] | [[262]] | [[263]] | [[264]] | [[265]] | \'\'\'266\'\'\' | [[267]] | [[268]] | [[269]] | [[270]] | [[271]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:266]]\n[[ast:266]]\n[[bg:266]]\n[[bs:266]]\n[[ca:266]]\n[[da:266]]\n[[de:266]]\n[[en:266]]\n[[eo:266]]\n[[es:266]]\n[[eu:266]]\n[[fr:266]]\n[[hr:266]]\n[[it:266]]\n[[ko:266년]]\n[[lb:266]]\n[[nl:266]]\n[[no:266]]\n[[pl:266]]\n[[pt:266]]\n[[ro:266]]\n[[ru:266]]\n[[sl:266]]\n[[uk:266]]\n[[zh:266年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216190326','',0,0,1,0,0.515451353283,'79958783809673','20041216190326'); INSERT INTO cur VALUES (3229,0,'267','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[230е]] | [[240е]] | [[250е]] | \'\'\'[[260е]]\'\'\' | [[270е]] | [[280е]] | [[290е]]
\n[[262]] | [[263]] | [[264]] | [[265]] | [[266]] | \'\'\'267\'\'\' | [[268]] | [[269]] | [[270]] | [[271]] | [[272]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:267]]\n[[ast:267]]\n[[bg:267]]\n[[bs:267]]\n[[ca:267]]\n[[da:267]]\n[[de:267]]\n[[en:267]]\n[[eo:267]]\n[[es:267]]\n[[eu:267]]\n[[fr:267]]\n[[hr:267]]\n[[it:267]]\n[[ko:267년]]\n[[lb:267]]\n[[nl:267]]\n[[no:267]]\n[[pl:267]]\n[[pt:267]]\n[[ro:267]]\n[[ru:267]]\n[[sl:267]]\n[[uk:267]]\n[[zh:267年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216200012','',0,0,1,0,0.784847869438,'79958783799987','20041216200012'); INSERT INTO cur VALUES (3230,0,'268','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[230е]] | [[240е]] | [[250е]] | \'\'\'[[260е]]\'\'\' | [[270е]] | [[280е]] | [[290е]]
\n[[263]] | [[264]] | [[265]] | [[266]] | [[267]] | \'\'\'268\'\'\' | [[269]] | [[270]] | [[271]] | [[272]] | [[273]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:268]]\n[[ast:268]]\n[[bg:268]]\n[[bs:268]]\n[[ca:268]]\n[[da:268]]\n[[de:268]]\n[[en:268]]\n[[eo:268]]\n[[es:268]]\n[[eu:268]]\n[[fr:268]]\n[[hr:268]]\n[[it:268]]\n[[ko:268년]]\n[[lb:268]]\n[[nl:268]]\n[[no:268]]\n[[pl:268]]\n[[pt:268]]\n[[ro:268]]\n[[ru:268]]\n[[sl:268]]\n[[sv:268]]\n[[uk:268]]\n[[zh:268年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216195912','',0,0,1,0,0.467853093738,'79958783804087','20041216195912'); INSERT INTO cur VALUES (3231,0,'269','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[230е]] | [[240е]] | [[250е]] | \'\'\'[[260е]]\'\'\' | [[270е]] | [[280е]] | [[290е]]
\n[[264]] | [[265]] | [[266]] | [[267]] | [[268]] | \'\'\'269\'\'\' | [[270]] | [[271]] | [[272]] | [[273]] | [[274]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:269]]\n[[ast:269]]\n[[bg:269]]\n[[bs:269]]\n[[ca:269]]\n[[da:269]]\n[[de:269]]\n[[en:269]]\n[[eo:269]]\n[[es:269]]\n[[eu:269]]\n[[fr:269]]\n[[hr:269]]\n[[it:269]]\n[[ko:269년]]\n[[lb:269]]\n[[nl:269]]\n[[no:269]]\n[[pl:269]]\n[[pt:269]]\n[[ro:269]]\n[[ru:269]]\n[[sl:269]]\n[[sv:269]]\n[[uk:269]]\n[[zh:269年]]','robot Adding:lb,ast,sv,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216195812','',0,0,1,0,0.610430487716,'79958783804187','20041216195812'); INSERT INTO cur VALUES (3232,0,'270','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[240е]] | [[250е]] | [[260е]] | \'\'\'[[270е]]\'\'\' | [[280е]] | [[290е]] | [[300е]]
\n[[265]] | [[266]] | [[267]] | [[268]] | [[269]] | \'\'\'270\'\'\' | [[271]] | [[272]] | [[273]] | [[274]] | [[275]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:270]]\n[[ast:270]]\n[[bg:270]]\n[[bs:270]]\n[[ca:270]]\n[[da:270]]\n[[de:270]]\n[[en:270]]\n[[eo:270]]\n[[es:270]]\n[[eu:270]]\n[[fi:270]]\n[[fr:270]]\n[[hr:270]]\n[[it:270]]\n[[ko:270년]]\n[[lb:270]]\n[[nl:270]]\n[[no:270]]\n[[pl:270]]\n[[pt:270]]\n[[ro:270]]\n[[ru:270]]\n[[sl:270]]\n[[sv:270]]\n[[uk:270]]\n[[zh:270年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,fi,da',48,'Robbot','20041216195712','',0,0,1,0,0.279981889892,'79958783804287','20041216195712'); INSERT INTO cur VALUES (3233,0,'271','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[240е]] | [[250е]] | [[260е]] | \'\'\'[[270е]]\'\'\' | [[280е]] | [[290е]] | [[300е]]
\n[[266]] | [[267]] | [[268]] | [[269]] | [[270]] | \'\'\'271\'\'\' | [[272]] | [[273]] | [[274]] | [[275]] | [[276]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:271]]\n[[ast:271]]\n[[bg:271]]\n[[bs:271]]\n[[ca:271]]\n[[da:271]]\n[[de:271]]\n[[en:271]]\n[[eo:271]]\n[[es:271]]\n[[eu:271]]\n[[fr:271]]\n[[hr:271]]\n[[it:271]]\n[[ko:271년]]\n[[lb:271]]\n[[nl:271]]\n[[no:271]]\n[[pl:271]]\n[[pt:271]]\n[[ro:271]]\n[[ru:271]]\n[[sl:271]]\n[[uk:271]]\n[[zh:271年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216195612','',0,0,1,0,0.698940943321,'79958783804387','20041216195612'); INSERT INTO cur VALUES (3234,0,'272','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[240е]] | [[250е]] | [[260е]] | \'\'\'[[270е]]\'\'\' | [[280е]] | [[290е]] | [[300е]]
\n[[267]] | [[268]] | [[269]] | [[270]] | [[271]] | \'\'\'272\'\'\' | [[273]] | [[274]] | [[275]] | [[276]] | [[277]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:272]]\n[[ast:272]]\n[[bg:272]]\n[[bs:272]]\n[[ca:272]]\n[[da:272]]\n[[de:272]]\n[[en:272]]\n[[eo:272]]\n[[es:272]]\n[[eu:272]]\n[[fr:272]]\n[[hr:272]]\n[[it:272]]\n[[ko:272년]]\n[[lb:272]]\n[[nl:272]]\n[[no:272]]\n[[pl:272]]\n[[pt:272]]\n[[ro:272]]\n[[ru:272]]\n[[sl:272]]\n[[uk:272]]\n[[zh:272年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216195520','',0,0,1,0,0.73291942232,'79958783804479','20041216195520'); INSERT INTO cur VALUES (3235,0,'273','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[240е]] | [[250е]] | [[260е]] | \'\'\'[[270е]]\'\'\' | [[280е]] | [[290е]] | [[300е]]
\n[[268]] | [[269]] | [[270]] | [[271]] | [[272]] | \'\'\'273\'\'\' | [[274]] | [[275]] | [[276]] | [[277]] | [[278]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:273]]\n[[ast:273]]\n[[bg:273]]\n[[bs:273]]\n[[ca:273]]\n[[da:273]]\n[[de:273]]\n[[en:273]]\n[[eo:273]]\n[[es:273]]\n[[eu:273]]\n[[fr:273]]\n[[hr:273]]\n[[it:273]]\n[[ko:273년]]\n[[lb:273]]\n[[nl:273]]\n[[no:273]]\n[[pl:273]]\n[[pt:273]]\n[[ro:273]]\n[[ru:273]]\n[[sl:273]]\n[[uk:273]]\n[[zh:273年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216195412','',0,0,1,0,0.184583425608,'79958783804587','20041216195412'); INSERT INTO cur VALUES (3236,0,'274','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[240е]] | [[250е]] | [[260е]] | \'\'\'[[270е]]\'\'\' | [[280е]] | [[290е]] | [[300е]]
\n[[269]] | [[270]] | [[271]] | [[272]] | [[273]] | \'\'\'274\'\'\' | [[275]] | [[276]] | [[277]] | [[278]] | [[279]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:274]]\n[[ast:274]]\n[[bg:274]]\n[[bs:274]]\n[[ca:274]]\n[[da:274]]\n[[de:274]]\n[[en:274]]\n[[eo:274]]\n[[es:274]]\n[[eu:274]]\n[[fr:274]]\n[[hr:274]]\n[[it:274]]\n[[ko:274년]]\n[[lb:274]]\n[[nl:274]]\n[[no:274]]\n[[pl:274]]\n[[pt:274]]\n[[ro:274]]\n[[ru:274]]\n[[sl:274]]\n[[sv:274]]\n[[uk:274]]\n[[zh:274年]]','robot Adding:lb,ast,sv,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216195312','',0,0,1,0,0.390779130343,'79958783804687','20041216195312'); INSERT INTO cur VALUES (3237,0,'275','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[240е]] | [[250е]] | [[260е]] | \'\'\'[[270е]]\'\'\' | [[280е]] | [[290е]] | [[300е]]
\n[[270]] | [[271]] | [[272]] | [[273]] | [[274]] | \'\'\'275\'\'\' | [[276]] | [[277]] | [[278]] | [[279]] | [[280]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:275]]\n[[ast:275]]\n[[bg:275]]\n[[bs:275]]\n[[ca:275]]\n[[da:275]]\n[[de:275]]\n[[en:275]]\n[[eo:275]]\n[[es:275]]\n[[eu:275]]\n[[fr:275]]\n[[hr:275]]\n[[it:275]]\n[[ko:275년]]\n[[lb:275]]\n[[nl:275]]\n[[no:275]]\n[[pl:275]]\n[[pt:275]]\n[[ro:275]]\n[[ru:275]]\n[[sl:275]]\n[[sv:275]]\n[[uk:275]]\n[[zh:275年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216195212','',0,0,1,0,0.305907040977,'79958783804787','20041216195212'); INSERT INTO cur VALUES (3238,0,'276','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[240е]] | [[250е]] | [[260е]] | \'\'\'[[270е]]\'\'\' | [[280е]] | [[290е]] | [[300е]]
\n[[271]] | [[272]] | [[273]] | [[274]] | [[275]] | \'\'\'276\'\'\' | [[277]] | [[278]] | [[279]] | [[280]] | [[281]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:276]]\n[[ast:276]]\n[[bg:276]]\n[[bs:276]]\n[[ca:276]]\n[[da:276]]\n[[de:276]]\n[[en:276]]\n[[eo:276]]\n[[es:276]]\n[[eu:276]]\n[[fr:276]]\n[[hr:276]]\n[[it:276]]\n[[ko:276년]]\n[[lb:276]]\n[[nl:276]]\n[[no:276]]\n[[pl:276]]\n[[pt:276]]\n[[ro:276]]\n[[ru:276]]\n[[sl:276]]\n[[sv:276]]\n[[uk:276]]\n[[zh:276年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216195112','',0,0,1,0,0.217067745615,'79958783804887','20041216195112'); INSERT INTO cur VALUES (3239,0,'277','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[240е]] | [[250е]] | [[260е]] | \'\'\'[[270е]]\'\'\' | [[280е]] | [[290е]] | [[300е]]
\n[[272]] | [[273]] | [[274]] | [[275]] | [[276]] | \'\'\'277\'\'\' | [[278]] | [[279]] | [[280]] | [[281]] | [[282]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:277]]\n[[ast:277]]\n[[bg:277]]\n[[bs:277]]\n[[ca:277]]\n[[da:277]]\n[[de:277]]\n[[en:277]]\n[[eo:277]]\n[[es:277]]\n[[eu:277]]\n[[fr:277]]\n[[hr:277]]\n[[it:277]]\n[[ko:277년]]\n[[lb:277]]\n[[nl:277]]\n[[no:277]]\n[[pl:277]]\n[[pt:277]]\n[[ro:277]]\n[[ru:277]]\n[[sl:277]]\n[[uk:277]]\n[[zh:277年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216195013','',0,0,1,0,0.745184496858,'79958783804986','20041216195013'); INSERT INTO cur VALUES (3240,0,'278','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[240е]] | [[250е]] | [[260е]] | \'\'\'[[270е]]\'\'\' | [[280е]] | [[290е]] | [[300е]]
\n[[273]] | [[274]] | [[275]] | [[276]] | [[277]] | \'\'\'278\'\'\' | [[279]] | [[280]] | [[281]] | [[282]] | [[283]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:278]]\n[[ast:278]]\n[[bg:278]]\n[[bs:278]]\n[[ca:278]]\n[[da:278]]\n[[de:278]]\n[[en:278]]\n[[eo:278]]\n[[es:278]]\n[[eu:278]]\n[[fr:278]]\n[[hr:278]]\n[[it:278]]\n[[ko:278년]]\n[[lb:278]]\n[[nl:278]]\n[[no:278]]\n[[pl:278]]\n[[pt:278]]\n[[ro:278]]\n[[ru:278]]\n[[sl:278]]\n[[uk:278]]\n[[zh:278年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216190226','',0,0,1,0,0.05075945661,'79958783809773','20041216190226'); INSERT INTO cur VALUES (3241,0,'279','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[240е]] | [[250е]] | [[260е]] | \'\'\'[[270е]]\'\'\' | [[280е]] | [[290е]] | [[300е]]
\n[[274]] | [[275]] | [[276]] | [[277]] | [[278]] | \'\'\'279\'\'\' | [[280]] | [[281]] | [[282]] | [[283]] | [[284]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:279]]\n[[ast:279]]\n[[bg:279]]\n[[bs:279]]\n[[ca:279]]\n[[da:279]]\n[[de:279]]\n[[en:279]]\n[[eo:279]]\n[[es:279]]\n[[eu:279]]\n[[fr:279]]\n[[hr:279]]\n[[it:279]]\n[[ko:279년]]\n[[lb:279]]\n[[nl:279]]\n[[no:279]]\n[[pl:279]]\n[[pt:279]]\n[[ro:279]]\n[[ru:279]]\n[[sl:279]]\n[[uk:279]]\n[[zh:279年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216190125','',0,0,1,0,0.945605796271,'79958783809874','20041216190125'); INSERT INTO cur VALUES (3242,0,'280','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[250е]] | [[260е]] | [[270е]] | \'\'\'[[280е]]\'\'\' | [[290е]] | [[300е]] | [[310е]]
\n[[275]] | [[276]] | [[277]] | [[278]] | [[279]] | \'\'\'280\'\'\' | [[281]] | [[282]] | [[283]] | [[284]] | [[285]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:280]]\n[[ast:280]]\n[[bg:280]]\n[[bs:280]]\n[[ca:280]]\n[[da:280]]\n[[de:280]]\n[[en:280]]\n[[eo:280]]\n[[es:280]]\n[[eu:280]]\n[[fi:280]]\n[[fr:280]]\n[[hr:280]]\n[[it:280]]\n[[ko:280년]]\n[[lb:280]]\n[[nl:280]]\n[[no:280]]\n[[pl:280]]\n[[pt:280]]\n[[ro:280]]\n[[ru:280]]\n[[sl:280]]\n[[uk:280]]\n[[zh:280年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216194912','',0,0,1,0,0.156161588224,'79958783805087','20041216194912'); INSERT INTO cur VALUES (3243,0,'281','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[250е]] | [[260е]] | [[270е]] | \'\'\'[[280е]]\'\'\' | [[290е]] | [[300е]] | [[310е]]
\n[[276]] | [[277]] | [[278]] | [[279]] | [[280]] | \'\'\'281\'\'\' | [[282]] | [[283]] | [[284]] | [[285]] | [[286]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:281]]\n[[ast:281]]\n[[bg:281]]\n[[bs:281]]\n[[ca:281]]\n[[da:281]]\n[[de:281]]\n[[en:281]]\n[[eo:281]]\n[[es:281]]\n[[eu:281]]\n[[fr:281]]\n[[hr:281]]\n[[it:281]]\n[[ko:281년]]\n[[lb:281]]\n[[nl:281]]\n[[no:281]]\n[[pl:281]]\n[[pt:281]]\n[[ro:281]]\n[[ru:281]]\n[[sl:281]]\n[[uk:281]]\n[[zh:281年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216190025','',0,0,1,0,0.327892189532,'79958783809974','20041216190025'); INSERT INTO cur VALUES (3244,0,'282','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[250е]] | [[260е]] | [[270е]] | \'\'\'[[280е]]\'\'\' | [[290е]] | [[300е]] | [[310е]]
\n[[277]] | [[278]] | [[279]] | [[280]] | [[281]] | \'\'\'282\'\'\' | [[283]] | [[284]] | [[285]] | [[286]] | [[287]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:282]]\n[[ast:282]]\n[[bg:282]]\n[[bs:282]]\n[[ca:282]]\n[[da:282]]\n[[de:282]]\n[[en:282]]\n[[eo:282]]\n[[es:282]]\n[[eu:282]]\n[[fr:282]]\n[[hr:282]]\n[[it:282]]\n[[ko:282년]]\n[[lb:282]]\n[[nl:282]]\n[[no:282]]\n[[pl:282]]\n[[pt:282]]\n[[ro:282]]\n[[ru:282]]\n[[sl:282]]\n[[sv:282]]\n[[uk:282]]\n[[zh:282年]]','robot Adding:lb,ast,sv,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216194812','',0,0,1,0,0.776339548536,'79958783805187','20041216194812'); INSERT INTO cur VALUES (3245,0,'283','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[250е]] | [[260е]] | [[270е]] | \'\'\'[[280е]]\'\'\' | [[290е]] | [[300е]] | [[310е]]
\n[[278]] | [[279]] | [[280]] | [[281]] | [[282]] | \'\'\'283\'\'\' | [[284]] | [[285]] | [[286]] | [[287]] | [[288]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:283]]\n[[ast:283]]\n[[bg:283]]\n[[bs:283]]\n[[ca:283]]\n[[da:283]]\n[[de:283]]\n[[en:283]]\n[[eo:283]]\n[[es:283]]\n[[eu:283]]\n[[fr:283]]\n[[hr:283]]\n[[it:283]]\n[[ko:283년]]\n[[lb:283]]\n[[nl:283]]\n[[no:283]]\n[[pl:283]]\n[[pt:283]]\n[[ro:283]]\n[[ru:283]]\n[[sl:283]]\n[[sv:283]]\n[[uk:283]]\n[[zh:283年]]','robot Adding:lb,ast,sv,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216194713','',0,0,1,0,0.774894961051,'79958783805286','20041216194713'); INSERT INTO cur VALUES (3246,0,'284','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[250е]] | [[260е]] | [[270е]] | \'\'\'[[280е]]\'\'\' | [[290е]] | [[300е]] | [[310е]]
\n[[279]] | [[280]] | [[281]] | [[282]] | [[283]] | \'\'\'284\'\'\' | [[285]] | [[286]] | [[287]] | [[288]] | [[289]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:284]]\n[[ast:284]]\n[[bg:284]]\n[[bs:284]]\n[[ca:284]]\n[[da:284]]\n[[de:284]]\n[[en:284]]\n[[eo:284]]\n[[es:284]]\n[[eu:284]]\n[[fi:284]]\n[[fr:284]]\n[[hr:284]]\n[[it:284]]\n[[ko:284년]]\n[[lb:284]]\n[[nl:284]]\n[[no:284]]\n[[pl:284]]\n[[pt:284]]\n[[ro:284]]\n[[ru:284]]\n[[sl:284]]\n[[sv:284]]\n[[uk:284]]\n[[zh:284年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,fi,bg',48,'Robbot','20041216194612','',0,0,1,0,0.935019683994,'79958783805387','20041216194612'); INSERT INTO cur VALUES (3247,0,'285','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[250е]] | [[260е]] | [[270е]] | \'\'\'[[280е]]\'\'\' | [[290е]] | [[300е]] | [[310е]]
\n[[280]] | [[281]] | [[282]] | [[283]] | [[284]] | \'\'\'285\'\'\' | [[286]] | [[287]] | [[288]] | [[289]] | [[290]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:285]]\n[[ast:285]]\n[[bg:285]]\n[[bs:285]]\n[[ca:285]]\n[[da:285]]\n[[de:285]]\n[[en:285]]\n[[eo:285]]\n[[es:285]]\n[[eu:285]]\n[[fr:285]]\n[[hr:285]]\n[[it:285]]\n[[ko:285년]]\n[[lb:285]]\n[[nl:285]]\n[[no:285]]\n[[pl:285]]\n[[pt:285]]\n[[ro:285]]\n[[ru:285]]\n[[sl:285]]\n[[uk:285]]\n[[zh:285年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216194526','',0,0,1,0,0.993768767451,'79958783805473','20041216194526'); INSERT INTO cur VALUES (3248,0,'286','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[250е]] | [[260е]] | [[270е]] | \'\'\'[[280е]]\'\'\' | [[290е]] | [[300е]] | [[310е]]
\n[[281]] | [[282]] | [[283]] | [[284]] | [[285]] | \'\'\'286\'\'\' | [[287]] | [[288]] | [[289]] | [[290]] | [[291]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:286]]\n[[ast:286]]\n[[bg:286]]\n[[bs:286]]\n[[ca:286]]\n[[da:286]]\n[[de:286]]\n[[en:286]]\n[[eo:286]]\n[[es:286]]\n[[eu:286]]\n[[fr:286]]\n[[hr:286]]\n[[it:286]]\n[[ko:286년]]\n[[lb:286]]\n[[nl:286]]\n[[no:286]]\n[[pl:286]]\n[[pt:286]]\n[[ro:286]]\n[[ru:286]]\n[[sl:286]]\n[[uk:286]]\n[[zh:286年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216194412','',0,0,1,0,0.14350247157,'79958783805587','20041216194412'); INSERT INTO cur VALUES (3249,0,'287','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[250е]] | [[260е]] | [[270е]] | \'\'\'[[280е]]\'\'\' | [[290е]] | [[300е]] | [[310е]]
\n[[282]] | [[283]] | [[284]] | [[285]] | [[286]] | \'\'\'287\'\'\' | [[288]] | [[289]] | [[290]] | [[291]] | [[292]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:287]]\n[[ast:287]]\n[[bg:287]]\n[[bs:287]]\n[[ca:287]]\n[[da:287]]\n[[de:287]]\n[[en:287]]\n[[eo:287]]\n[[es:287]]\n[[eu:287]]\n[[fr:287]]\n[[hr:287]]\n[[it:287]]\n[[ko:287년]]\n[[lb:287]]\n[[nl:287]]\n[[no:287]]\n[[pl:287]]\n[[pt:287]]\n[[ro:287]]\n[[ru:287]]\n[[sl:287]]\n[[uk:287]]\n[[zh:287年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216194312','',0,0,1,0,0.423785252228,'79958783805687','20041216194312'); INSERT INTO cur VALUES (3250,0,'288','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[250е]] | [[260е]] | [[270е]] | \'\'\'[[280е]]\'\'\' | [[290е]] | [[300е]] | [[310е]]
\n[[283]] | [[284]] | [[285]] | [[286]] | [[287]] | \'\'\'288\'\'\' | [[289]] | [[290]] | [[291]] | [[292]] | [[293]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:288]]\n[[ast:288]]\n[[bg:288]]\n[[bs:288]]\n[[ca:288]]\n[[da:288]]\n[[de:288]]\n[[en:288]]\n[[eo:288]]\n[[es:288]]\n[[eu:288]]\n[[fr:288]]\n[[hr:288]]\n[[it:288]]\n[[ko:288년]]\n[[lb:288]]\n[[nl:288]]\n[[no:288]]\n[[pl:288]]\n[[pt:288]]\n[[ro:288]]\n[[ru:288]]\n[[sl:288]]\n[[uk:288]]\n[[zh:288年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216194212','',0,0,1,0,0.241659583636,'79958783805787','20041216194212'); INSERT INTO cur VALUES (3251,0,'289','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[250е]] | [[260е]] | [[270е]] | \'\'\'[[280е]]\'\'\' | [[290е]] | [[300е]] | [[310е]]
\n[[284]] | [[285]] | [[286]] | [[287]] | [[288]] | \'\'\'289\'\'\' | [[290]] | [[291]] | [[292]] | [[293]] | [[294]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:289]]\n[[ast:289]]\n[[bg:289]]\n[[bs:289]]\n[[ca:289]]\n[[da:289]]\n[[de:289]]\n[[en:289]]\n[[eo:289]]\n[[es:289]]\n[[eu:289]]\n[[fr:289]]\n[[hr:289]]\n[[it:289]]\n[[ko:289년]]\n[[lb:289]]\n[[nl:289]]\n[[no:289]]\n[[pl:289]]\n[[pt:289]]\n[[ro:289]]\n[[ru:289]]\n[[sl:289]]\n[[uk:289]]\n[[zh:289年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216194112','',0,0,1,0,0.376201520849,'79958783805887','20041216194112'); INSERT INTO cur VALUES (3252,0,'290','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[260е]] | [[270е]] | [[280е]] | \'\'\'[[290е]]\'\'\' | [[300е]] | [[310е]] | [[320е]]
\n[[285]] | [[286]] | [[287]] | [[288]] | [[289]] | \'\'\'290\'\'\' | [[291]] | [[292]] | [[293]] | [[294]] | [[295]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:290]]\n[[ast:290]]\n[[bg:290]]\n[[bs:290]]\n[[ca:290]]\n[[da:290]]\n[[de:290]]\n[[en:290]]\n[[eo:290]]\n[[es:290]]\n[[eu:290]]\n[[fi:290]]\n[[fr:290]]\n[[hr:290]]\n[[it:290]]\n[[ko:290년]]\n[[lb:290]]\n[[nl:290]]\n[[no:290]]\n[[pl:290]]\n[[pt:290]]\n[[ro:290]]\n[[ru:290]]\n[[sl:290]]\n[[uk:290]]\n[[zh:290年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,fi,bg',48,'Robbot','20041216194012','',0,0,1,0,0.398600320517,'79958783805987','20041216194012'); INSERT INTO cur VALUES (3253,0,'291','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[260е]] | [[270е]] | [[280е]] | \'\'\'[[290е]]\'\'\' | [[300е]] | [[310е]] | [[320е]]
\n[[286]] | [[287]] | [[288]] | [[289]] | [[290]] | \'\'\'291\'\'\' | [[292]] | [[293]] | [[294]] | [[295]] | [[296]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:291]]\n[[ast:291]]\n[[bg:291]]\n[[bs:291]]\n[[ca:291]]\n[[da:291]]\n[[de:291]]\n[[en:291]]\n[[eo:291]]\n[[es:291]]\n[[eu:291]]\n[[fr:291]]\n[[hr:291]]\n[[it:291]]\n[[ko:291년]]\n[[lb:291]]\n[[nl:291]]\n[[no:291]]\n[[pl:291]]\n[[pt:291]]\n[[ro:291]]\n[[ru:291]]\n[[sl:291]]\n[[uk:291]]\n[[zh:291年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216193913','',0,0,1,0,0.185943049,'79958783806086','20041216193913'); INSERT INTO cur VALUES (3254,0,'292','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[260е]] | [[270е]] | [[280е]] | \'\'\'[[290е]]\'\'\' | [[300е]] | [[310е]] | [[320е]]
\n[[287]] | [[288]] | [[289]] | [[290]] | [[291]] | \'\'\'292\'\'\' | [[293]] | [[294]] | [[295]] | [[296]] | [[297]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:292]]\n[[ast:292]]\n[[bg:292]]\n[[bs:292]]\n[[ca:292]]\n[[da:292]]\n[[de:292]]\n[[en:292]]\n[[eo:292]]\n[[es:292]]\n[[eu:292]]\n[[fr:292]]\n[[hr:292]]\n[[it:292]]\n[[ko:292년]]\n[[lb:292]]\n[[nl:292]]\n[[no:292]]\n[[pl:292]]\n[[pt:292]]\n[[ro:292]]\n[[ru:292]]\n[[sl:292]]\n[[uk:292]]\n[[zh:292年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216193812','',0,0,1,0,0.227783629311,'79958783806187','20041216193812'); INSERT INTO cur VALUES (3255,0,'293','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[260е]] | [[270е]] | [[280е]] | \'\'\'[[290е]]\'\'\' | [[300е]] | [[310е]] | [[320е]]
\n[[288]] | [[289]] | [[290]] | [[291]] | [[292]] | \'\'\'293\'\'\' | [[294]] | [[295]] | [[296]] | [[297]] | [[298]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{293-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:293-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:293]]\n[[ast:293]]\n[[bg:293]]\n[[bs:293]]\n[[ca:293]]\n[[da:293]]\n[[de:293]]\n[[en:293]]\n[[eo:293]]\n[[es:293]]\n[[eu:293]]\n[[fr:293]]\n[[hr:293]]\n[[it:293]]\n[[ko:293년]]\n[[lb:293]]\n[[nl:293]]\n[[no:293]]\n[[pl:293]]\n[[pt:293]]\n[[ro:293]]\n[[ru:293]]\n[[sl:293]]\n[[sv:293]]\n[[uk:293]]\n[[zh:293年]]','/* Догађаји */',301,'Djakon::Goran','20050301125836','',0,0,0,0,0.614930555045,'79949698874163','20050301125836'); INSERT INTO cur VALUES (3256,0,'294','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[260е]] | [[270е]] | [[280е]] | \'\'\'[[290е]]\'\'\' | [[300е]] | [[310е]] | [[320е]]
\n[[289]] | [[290]] | [[291]] | [[292]] | [[293]] | \'\'\'294\'\'\' | [[295]] | [[296]] | [[297]] | [[298]] | [[299]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:294]]\n[[ast:294]]\n[[bg:294]]\n[[bs:294]]\n[[ca:294]]\n[[da:294]]\n[[de:294]]\n[[en:294]]\n[[eo:294]]\n[[es:294]]\n[[eu:294]]\n[[fr:294]]\n[[hr:294]]\n[[it:294]]\n[[ko:294년]]\n[[lb:294]]\n[[nl:294]]\n[[no:294]]\n[[pl:294]]\n[[pt:294]]\n[[ro:294]]\n[[ru:294]]\n[[sl:294]]\n[[uk:294]]\n[[zh:294年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216193611','',0,0,1,0,0.536976481107,'79958783806388','20041216193611'); INSERT INTO cur VALUES (3257,0,'295','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[260е]] | [[270е]] | [[280е]] | \'\'\'[[290е]]\'\'\' | [[300е]] | [[310е]] | [[320е]]
\n[[290]] | [[291]] | [[292]] | [[293]] | [[294]] | \'\'\'295\'\'\' | [[296]] | [[297]] | [[298]] | [[299]] | [[300]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:295]]\n[[ast:295]]\n[[bg:295]]\n[[bs:295]]\n[[ca:295]]\n[[da:295]]\n[[de:295]]\n[[en:295]]\n[[eo:295]]\n[[es:295]]\n[[eu:295]]\n[[fr:295]]\n[[hr:295]]\n[[it:295]]\n[[ko:295년]]\n[[lb:295]]\n[[nl:295]]\n[[no:295]]\n[[pl:295]]\n[[pt:295]]\n[[ro:295]]\n[[ru:295]]\n[[sl:295]]\n[[uk:295]]\n[[zh:295年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216193236','',0,0,1,0,0.087620631832,'79958783806763','20041216193236'); INSERT INTO cur VALUES (3258,0,'296','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[260е]] | [[270е]] | [[280е]] | \'\'\'[[290е]]\'\'\' | [[300е]] | [[310е]] | [[320е]]
\n[[291]] | [[292]] | [[293]] | [[294]] | [[295]] | \'\'\'296\'\'\' | [[297]] | [[298]] | [[299]] | [[300]] | [[301]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:296]]\n[[ast:296]]\n[[bg:296]]\n[[bs:296]]\n[[ca:296]]\n[[da:296]]\n[[de:296]]\n[[en:296]]\n[[eo:296]]\n[[es:296]]\n[[eu:296]]\n[[fr:296]]\n[[hr:296]]\n[[it:296]]\n[[ko:296년]]\n[[lb:296]]\n[[nl:296]]\n[[no:296]]\n[[pl:296]]\n[[pt:296]]\n[[ro:296]]\n[[ru:296]]\n[[sl:296]]\n[[sv:296]]\n[[uk:296]]\n[[zh:296年]]','robot Adding:lb,ast,sv,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216193126','',0,0,1,0,0.685287540166,'79958783806873','20041216193126'); INSERT INTO cur VALUES (3259,0,'297','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[260е]] | [[270е]] | [[280е]] | \'\'\'[[290е]]\'\'\' | [[300е]] | [[310е]] | [[320е]]
\n[[292]] | [[293]] | [[294]] | [[295]] | [[296]] | \'\'\'297\'\'\' | [[298]] | [[299]] | [[300]] | [[301]] | [[302]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:297]]\n[[ast:297]]\n[[bg:297]]\n[[bs:297]]\n[[ca:297]]\n[[da:297]]\n[[de:297]]\n[[en:297]]\n[[eo:297]]\n[[es:297]]\n[[eu:297]]\n[[fr:297]]\n[[hr:297]]\n[[it:297]]\n[[ko:297년]]\n[[lb:297]]\n[[nl:297]]\n[[no:297]]\n[[pl:297]]\n[[pt:297]]\n[[ro:297]]\n[[ru:297]]\n[[sl:297]]\n[[uk:297]]\n[[zh:297年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216193026','',0,0,1,0,0.122341377252,'79958783806973','20041216193026'); INSERT INTO cur VALUES (3260,0,'298','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[260е]] | [[270е]] | [[280е]] | \'\'\'[[290е]]\'\'\' | [[300е]] | [[310е]] | [[320е]]
\n[[293]] | [[294]] | [[295]] | [[296]] | [[297]] | \'\'\'298\'\'\' | [[299]] | [[300]] | [[301]] | [[302]] | [[303]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:298]]\n[[ast:298]]\n[[bg:298]]\n[[bs:298]]\n[[ca:298]]\n[[da:298]]\n[[de:298]]\n[[en:298]]\n[[eo:298]]\n[[es:298]]\n[[eu:298]]\n[[fr:298]]\n[[hr:298]]\n[[it:298]]\n[[ko:298년]]\n[[lb:298]]\n[[nl:298]]\n[[no:298]]\n[[pl:298]]\n[[pt:298]]\n[[ro:298]]\n[[ru:298]]\n[[sl:298]]\n[[uk:298]]\n[[zh:298年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216192926','',0,0,1,0,0.583549192447,'79958783807073','20041216192926'); INSERT INTO cur VALUES (3261,0,'299','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[260е]] | [[270е]] | [[280е]] | \'\'\'[[290е]]\'\'\' | [[300е]] | [[310е]] | [[320е]]
\n[[294]] | [[295]] | [[296]] | [[297]] | [[298]] | \'\'\'299\'\'\' | [[300]] | [[301]] | [[302]] | [[303]] | [[304]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:299]]\n[[ast:299]]\n[[bg:299]]\n[[bs:299]]\n[[ca:299]]\n[[da:299]]\n[[de:299]]\n[[en:299]]\n[[eo:299]]\n[[es:299]]\n[[eu:299]]\n[[fr:299]]\n[[hr:299]]\n[[it:299]]\n[[ko:299년]]\n[[lb:299]]\n[[nl:299]]\n[[no:299]]\n[[pl:299]]\n[[pt:299]]\n[[ro:299]]\n[[ru:299]]\n[[sl:299]]\n[[uk:299]]\n[[zh:299年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216192828','',0,0,1,0,0.908508359412,'79958783807171','20041216192828'); INSERT INTO cur VALUES (3262,0,'300','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век]] | \'\'\'[[3. век]]\'\'\' | [[4. век]]
\n[[270е]] | [[280е]] | [[290е]] | \'\'\'[[300е]]\'\'\' | [[310е]] | [[320е]] | [[330е]]
\n[[295]] | [[296]] | [[297]] | [[298]] | [[299]] | \'\'\'300\'\'\' | [[301]] | [[302]] | [[303]] | [[304]] | [[305]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:300]]\n[[ast:300]]\n[[bg:300]]\n[[bs:300]]\n[[ca:300]]\n[[da:300]]\n[[de:300]]\n[[en:300]]\n[[eo:300]]\n[[es:300]]\n[[eu:300]]\n[[fi:300]]\n[[fr:300]]\n[[hr:300]]\n[[it:300]]\n[[ko:300년]]\n[[la:300]]\n[[lb:300]]\n[[nl:300]]\n[[no:300]]\n[[pl:300]]\n[[pt:300]]\n[[ro:300]]\n[[ru:300]]\n[[sl:300]]\n[[sv:300]]\n[[uk:300]]\n[[zh:300年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,fi,da',48,'Robbot','20041216192725','',0,0,1,0,0.944338248551,'79958783807274','20041216192725'); INSERT INTO cur VALUES (3263,0,'301','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[270е]] | [[280е]] | [[290е]] | \'\'\'[[300е]]\'\'\' | [[310е]] | [[320е]] | [[330е]]
\n[[296]] | [[297]] | [[298]] | [[299]] | [[300]] | \'\'\'301\'\'\' | [[302]] | [[303]] | [[304]] | [[305]] | [[306]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:301]]\n[[ast:301]]\n[[bg:301]]\n[[bs:301]]\n[[ca:301]]\n[[da:301]]\n[[de:301]]\n[[en:301]]\n[[eo:301]]\n[[es:301]]\n[[eu:301]]\n[[fr:301]]\n[[hr:301]]\n[[it:301]]\n[[ko:301년]]\n[[lb:301]]\n[[nl:301]]\n[[no:301]]\n[[pl:301]]\n[[pt:301]]\n[[ro:301]]\n[[ru:301]]\n[[sl:301]]\n[[uk:301]]\n[[zh:301年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216200112','',0,0,1,0,0.922667984349,'79958783799887','20041216200112'); INSERT INTO cur VALUES (3264,0,'302','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[270е]] | [[280е]] | [[290е]] | \'\'\'[[300е]]\'\'\' | [[310е]] | [[320е]] | [[330е]]
\n[[297]] | [[298]] | [[299]] | [[300]] | [[301]] | \'\'\'302\'\'\' | [[303]] | [[304]] | [[305]] | [[306]] | [[307]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:302]]\n[[ast:302]]\n[[bg:302]]\n[[bs:302]]\n[[ca:302]]\n[[da:302]]\n[[de:302]]\n[[en:302]]\n[[eo:302]]\n[[es:302]]\n[[eu:302]]\n[[fr:302]]\n[[hr:302]]\n[[it:302]]\n[[ko:302년]]\n[[lb:302]]\n[[nl:302]]\n[[no:302]]\n[[pl:302]]\n[[pt:302]]\n[[ro:302]]\n[[ru:302]]\n[[sl:302]]\n[[uk:302]]\n[[zh:302年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216202117','',0,0,1,0,0.021262569363,'79958783797882','20041216202117'); INSERT INTO cur VALUES (3265,0,'303','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[270е]] | [[280е]] | [[290е]] | \'\'\'[[300е]]\'\'\' | [[310е]] | [[320е]] | [[330е]]
\n[[298]] | [[299]] | [[300]] | [[301]] | [[302]] | \'\'\'303\'\'\' | [[304]] | [[305]] | [[306]] | [[307]] | [[308]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:303]]\n[[ast:303]]\n[[bg:303]]\n[[bs:303]]\n[[ca:303]]\n[[da:303]]\n[[de:303]]\n[[en:303]]\n[[eo:303]]\n[[es:303]]\n[[eu:303]]\n[[fr:303]]\n[[hr:303]]\n[[it:303]]\n[[ko:303년]]\n[[lb:303]]\n[[nl:303]]\n[[no:303]]\n[[pl:303]]\n[[pt:303]]\n[[ro:303]]\n[[ru:303]]\n[[sl:303]]\n[[uk:303]]\n[[zh:303年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216204318','',0,0,1,0,0.432459621892,'79958783795681','20041216204318'); INSERT INTO cur VALUES (3266,0,'304','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[270е]] | [[280е]] | [[290е]] | \'\'\'[[300е]]\'\'\' | [[310е]] | [[320е]] | [[330е]]
\n[[299]] | [[300]] | [[301]] | [[302]] | [[303]] | \'\'\'304\'\'\' | [[305]] | [[306]] | [[307]] | [[308]] | [[309]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:304]]\n[[ast:304]]\n[[bg:304]]\n[[bs:304]]\n[[ca:304]]\n[[da:304]]\n[[de:304]]\n[[en:304]]\n[[eo:304]]\n[[es:304]]\n[[eu:304]]\n[[fr:304]]\n[[hr:304]]\n[[it:304]]\n[[ko:304년]]\n[[lb:304]]\n[[nl:304]]\n[[no:304]]\n[[pl:304]]\n[[pt:304]]\n[[ro:304]]\n[[ru:304]]\n[[sl:304]]\n[[sv:304]]\n[[uk:304]]\n[[zh:304年]]','robot Adding:lb,ast,sv,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216204219','',0,0,1,0,0.581937369696,'79958783795780','20041216204219'); INSERT INTO cur VALUES (3267,0,'305','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[270е]] | [[280е]] | [[290е]] | \'\'\'[[300е]]\'\'\' | [[310е]] | [[320е]] | [[330е]]
\n[[300]] | [[301]] | [[302]] | [[303]] | [[304]] | \'\'\'305\'\'\' | [[306]] | [[307]] | [[308]] | [[309]] | [[310]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:305]]\n[[ast:305]]\n[[bg:305]]\n[[bs:305]]\n[[ca:305]]\n[[da:305]]\n[[de:305]]\n[[en:305]]\n[[eo:305]]\n[[es:305]]\n[[eu:305]]\n[[fi:305]]\n[[fr:305]]\n[[hr:305]]\n[[it:305]]\n[[ko:305년]]\n[[lb:305]]\n[[nl:305]]\n[[no:305]]\n[[pl:305]]\n[[pt:305]]\n[[ro:305]]\n[[ru:305]]\n[[sl:305]]\n[[sv:305]]\n[[uk:305]]\n[[zh:305年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,fi,bg',48,'Robbot','20041216204118','',0,0,1,0,0.606440002381,'79958783795881','20041216204118'); INSERT INTO cur VALUES (3268,0,'306','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[270е]] | [[280е]] | [[290е]] | \'\'\'[[300е]]\'\'\' | [[310е]] | [[320е]] | [[330е]]
\n[[301]] | [[302]] | [[303]] | [[304]] | [[305]] | \'\'\'306\'\'\' | [[307]] | [[308]] | [[309]] | [[310]] | [[311]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:306]]\n[[ast:306]]\n[[bg:306]]\n[[bs:306]]\n[[ca:306]]\n[[da:306]]\n[[de:306]]\n[[en:306]]\n[[eo:306]]\n[[es:306]]\n[[eu:306]]\n[[fi:306]]\n[[fr:306]]\n[[hr:306]]\n[[it:306]]\n[[ko:306년]]\n[[lb:306]]\n[[nl:306]]\n[[no:306]]\n[[pl:306]]\n[[pt:306]]\n[[ro:306]]\n[[ru:306]]\n[[sl:306]]\n[[sv:306]]\n[[uk:306]]\n[[zh:306年]]','robot Adding:lb,ast,sv,bs,bg,fi,da',48,'Robbot','20041216204018','',0,0,1,0,0.249590938096,'79958783795981','20041216204018'); INSERT INTO cur VALUES (3269,0,'307','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[270е]] | [[280е]] | [[290е]] | \'\'\'[[300е]]\'\'\' | [[310е]] | [[320е]] | [[330е]]
\n[[302]] | [[303]] | [[304]] | [[305]] | [[306]] | \'\'\'307\'\'\' | [[308]] | [[309]] | [[310]] | [[311]] | [[312]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:307]]\n[[ast:307]]\n[[bg:307]]\n[[bs:307]]\n[[ca:307]]\n[[da:307]]\n[[de:307]]\n[[en:307]]\n[[eo:307]]\n[[es:307]]\n[[eu:307]]\n[[fr:307]]\n[[hr:307]]\n[[it:307]]\n[[ko:307년]]\n[[lb:307]]\n[[nl:307]]\n[[no:307]]\n[[pl:307]]\n[[pt:307]]\n[[ro:307]]\n[[ru:307]]\n[[sl:307]]\n[[uk:307]]\n[[zh:307年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216203919','',0,0,1,0,0.3472352267,'79958783796080','20041216203919'); INSERT INTO cur VALUES (3270,0,'308','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[270е]] | [[280е]] | [[290е]] | \'\'\'[[300е]]\'\'\' | [[310е]] | [[320е]] | [[330е]]
\n[[303]] | [[304]] | [[305]] | [[306]] | [[307]] | \'\'\'308\'\'\' | [[309]] | [[310]] | [[311]] | [[312]] | [[313]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:308]]\n[[ast:308]]\n[[bg:308]]\n[[bs:308]]\n[[ca:308]]\n[[da:308]]\n[[de:308]]\n[[en:308]]\n[[eo:308]]\n[[es:308]]\n[[eu:308]]\n[[fr:308]]\n[[hr:308]]\n[[it:308]]\n[[ko:308년]]\n[[lb:308]]\n[[nl:308]]\n[[no:308]]\n[[pl:308]]\n[[pt:308]]\n[[ro:308]]\n[[ru:308]]\n[[sl:308]]\n[[uk:308]]\n[[zh:308年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216203818','',0,0,1,0,0.676529600134,'79958783796181','20041216203818'); INSERT INTO cur VALUES (3271,0,'309','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[270е]] | [[280е]] | [[290е]] | \'\'\'[[300е]]\'\'\' | [[310е]] | [[320е]] | [[330е]]
\n[[304]] | [[305]] | [[306]] | [[307]] | [[308]] | \'\'\'309\'\'\' | [[310]] | [[311]] | [[312]] | [[313]] | [[314]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:309]]\n[[ast:309]]\n[[bg:309]]\n[[bs:309]]\n[[ca:309]]\n[[da:309]]\n[[de:309]]\n[[en:309]]\n[[eo:309]]\n[[es:309]]\n[[eu:309]]\n[[fr:309]]\n[[hr:309]]\n[[it:309]]\n[[ko:309년]]\n[[lb:309]]\n[[nl:309]]\n[[no:309]]\n[[pl:309]]\n[[pt:309]]\n[[ro:309]]\n[[ru:309]]\n[[sl:309]]\n[[sv:309]]\n[[uk:309]]\n[[zh:309年]]','robot Adding:lb,ast,sv,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216203719','',0,0,1,0,0.125927409681,'79958783796280','20041216203719'); INSERT INTO cur VALUES (3272,0,'310','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[280е]] | [[290е]] | [[300е]] | \'\'\'[[310е]]\'\'\' | [[320е]] | [[330е]] | [[340е]]
\n[[305]] | [[306]] | [[307]] | [[308]] | [[309]] | \'\'\'310\'\'\' | [[311]] | [[312]] | [[313]] | [[314]] | [[315]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:310]]\n[[ast:310]]\n[[bg:310]]\n[[bs:310]]\n[[ca:310]]\n[[da:310]]\n[[de:310]]\n[[en:310]]\n[[eo:310]]\n[[es:310]]\n[[eu:310]]\n[[fi:310]]\n[[fr:310]]\n[[hr:310]]\n[[it:310]]\n[[ko:310년]]\n[[lb:310]]\n[[nl:310]]\n[[no:310]]\n[[pl:310]]\n[[pt:310]]\n[[ro:310]]\n[[ru:310]]\n[[sl:310]]\n[[uk:310]]\n[[zh:310年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,fi,bg',48,'Robbot','20041216203618','',0,0,1,0,0.578008362827,'79958783796381','20041216203618'); INSERT INTO cur VALUES (3273,0,'311','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[280е]] | [[290е]] | [[300е]] | \'\'\'[[310е]]\'\'\' | [[320е]] | [[330е]] | [[340е]]
\n[[306]] | [[307]] | [[308]] | [[309]] | [[310]] | \'\'\'311\'\'\' | [[312]] | [[313]] | [[314]] | [[315]] | [[316]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:311]]\n[[ast:311]]\n[[bg:311]]\n[[bs:311]]\n[[ca:311]]\n[[da:311]]\n[[de:311]]\n[[en:311]]\n[[eo:311]]\n[[es:311]]\n[[eu:311]]\n[[fi:311]]\n[[fr:311]]\n[[hr:311]]\n[[it:311]]\n[[ko:311년]]\n[[lb:311]]\n[[nl:311]]\n[[no:311]]\n[[pl:311]]\n[[pt:311]]\n[[ro:311]]\n[[ru:311]]\n[[sl:311]]\n[[uk:311]]\n[[zh:311年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,fi,bg',48,'Robbot','20041216203526','',0,0,1,0,0.904367799826,'79958783796473','20041216203526'); INSERT INTO cur VALUES (3274,0,'312','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[280е]] | [[290е]] | [[300е]] | \'\'\'[[310е]]\'\'\' | [[320е]] | [[330е]] | [[340е]]
\n[[307]] | [[308]] | [[309]] | [[310]] | [[311]] | \'\'\'312\'\'\' | [[313]] | [[314]] | [[315]] | [[316]] | [[317]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:312]]\n[[ast:312]]\n[[bg:312]]\n[[bs:312]]\n[[ca:312]]\n[[da:312]]\n[[de:312]]\n[[en:312]]\n[[eo:312]]\n[[es:312]]\n[[eu:312]]\n[[fi:312]]\n[[fr:312]]\n[[hr:312]]\n[[it:312]]\n[[ko:312년]]\n[[lb:312]]\n[[nl:312]]\n[[no:312]]\n[[pl:312]]\n[[pt:312]]\n[[ro:312]]\n[[ru:312]]\n[[sl:312]]\n[[sv:312]]\n[[uk:312]]\n[[zh:312年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,fi,da',48,'Robbot','20041216203418','',0,0,1,0,0.043812565526,'79958783796581','20041216203418'); INSERT INTO cur VALUES (3275,0,'313','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[280е]] | [[290е]] | [[300е]] | \'\'\'[[310е]]\'\'\' | [[320е]] | [[330е]] | [[340е]]
\n[[308]] | [[309]] | [[310]] | [[311]] | [[312]] | \'\'\'313\'\'\' | [[314]] | [[315]] | [[316]] | [[317]] | [[318]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:313]]\n[[ast:313]]\n[[bg:313]]\n[[bs:313]]\n[[ca:313]]\n[[da:313]]\n[[de:313]]\n[[en:313]]\n[[eo:313]]\n[[es:313]]\n[[eu:313]]\n[[fi:313]]\n[[fr:313]]\n[[hr:313]]\n[[it:313]]\n[[ko:313년]]\n[[lb:313]]\n[[nl:313]]\n[[no:313]]\n[[pl:313]]\n[[pt:313]]\n[[ro:313]]\n[[ru:313]]\n[[sl:313]]\n[[sv:313]]\n[[uk:313]]\n[[zh:313年]]','robot Adding:lb,ast,sv,bs,da,fi,bg',48,'Robbot','20041216203316','',0,0,1,0,0.604451187236,'79958783796683','20041216203316'); INSERT INTO cur VALUES (3276,0,'314','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[280е]] | [[290е]] | [[300е]] | \'\'\'[[310е]]\'\'\' | [[320е]] | [[330е]] | [[340е]]
\n[[309]] | [[310]] | [[311]] | [[312]] | [[313]] | \'\'\'314\'\'\' | [[315]] | [[316]] | [[317]] | [[318]] | [[319]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:314]]\n[[ast:314]]\n[[bg:314]]\n[[bs:314]]\n[[ca:314]]\n[[da:314]]\n[[de:314]]\n[[en:314]]\n[[eo:314]]\n[[es:314]]\n[[eu:314]]\n[[fr:314]]\n[[hr:314]]\n[[it:314]]\n[[ko:314년]]\n[[lb:314]]\n[[nl:314]]\n[[no:314]]\n[[pl:314]]\n[[pt:314]]\n[[ro:314]]\n[[ru:314]]\n[[sl:314]]\n[[uk:314]]\n[[zh:314年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216203216','',0,0,1,0,0.586580255342,'79958783796783','20041216203216'); INSERT INTO cur VALUES (3277,0,'315','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[280е]] | [[290е]] | [[300е]] | \'\'\'[[310е]]\'\'\' | [[320е]] | [[330е]] | [[340е]]
\n[[310]] | [[311]] | [[312]] | [[313]] | [[314]] | \'\'\'315\'\'\' | [[316]] | [[317]] | [[318]] | [[319]] | [[320]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:315]]\n[[ast:315]]\n[[bg:315]]\n[[bs:315]]\n[[ca:315]]\n[[da:315]]\n[[de:315]]\n[[en:315]]\n[[eo:315]]\n[[es:315]]\n[[eu:315]]\n[[fr:315]]\n[[hr:315]]\n[[it:315]]\n[[ko:315년]]\n[[lb:315]]\n[[nl:315]]\n[[no:315]]\n[[pl:315]]\n[[pt:315]]\n[[ro:315]]\n[[ru:315]]\n[[sl:315]]\n[[sv:315]]\n[[uk:315]]\n[[zh:315年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216203117','',0,0,1,0,0.51311807824,'79958783796882','20041216203117'); INSERT INTO cur VALUES (3278,0,'316','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[280е]] | [[290е]] | [[300е]] | \'\'\'[[310е]]\'\'\' | [[320е]] | [[330е]] | [[340е]]
\n[[311]] | [[312]] | [[313]] | [[314]] | [[315]] | \'\'\'316\'\'\' | [[317]] | [[318]] | [[319]] | [[320]] | [[321]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:316]]\n[[ast:316]]\n[[bg:316]]\n[[bs:316]]\n[[ca:316]]\n[[da:316]]\n[[de:316]]\n[[en:316]]\n[[eo:316]]\n[[es:316]]\n[[eu:316]]\n[[fi:316]]\n[[fr:316]]\n[[hr:316]]\n[[it:316]]\n[[ko:316년]]\n[[lb:316]]\n[[nl:316]]\n[[no:316]]\n[[pl:316]]\n[[pt:316]]\n[[ro:316]]\n[[ru:316]]\n[[sl:316]]\n[[sv:316]]\n[[uk:316]]\n[[zh:316年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216203016','',0,0,1,0,0.190351481638,'79958783796983','20041216203016'); INSERT INTO cur VALUES (3279,0,'317','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[280е]] | [[290е]] | [[300е]] | \'\'\'[[310е]]\'\'\' | [[320е]] | [[330е]] | [[340е]]
\n[[312]] | [[313]] | [[314]] | [[315]] | [[316]] | \'\'\'317\'\'\' | [[318]] | [[319]] | [[320]] | [[321]] | [[322]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:317]]\n[[ast:317]]\n[[bg:317]]\n[[bs:317]]\n[[ca:317]]\n[[da:317]]\n[[de:317]]\n[[en:317]]\n[[eo:317]]\n[[es:317]]\n[[eu:317]]\n[[fi:317]]\n[[fr:317]]\n[[hr:317]]\n[[it:317]]\n[[ko:317년]]\n[[lb:317]]\n[[nl:317]]\n[[no:317]]\n[[pl:317]]\n[[pt:317]]\n[[ro:317]]\n[[ru:317]]\n[[sl:317]]\n[[uk:317]]\n[[zh:317年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216202917','',0,0,1,0,0.234990331454,'79958783797082','20041216202917'); INSERT INTO cur VALUES (3280,0,'318','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[280е]] | [[290е]] | [[300е]] | \'\'\'[[310е]]\'\'\' | [[320е]] | [[330е]] | [[340е]]
\n[[313]] | [[314]] | [[315]] | [[316]] | [[317]] | \'\'\'318\'\'\' | [[319]] | [[320]] | [[321]] | [[322]] | [[323]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:318]]\n[[ast:318]]\n[[bg:318]]\n[[bs:318]]\n[[ca:318]]\n[[da:318]]\n[[de:318]]\n[[en:318]]\n[[eo:318]]\n[[es:318]]\n[[eu:318]]\n[[fr:318]]\n[[hr:318]]\n[[it:318]]\n[[ko:318년]]\n[[lb:318]]\n[[nl:318]]\n[[no:318]]\n[[pl:318]]\n[[pt:318]]\n[[ro:318]]\n[[ru:318]]\n[[sl:318]]\n[[uk:318]]\n[[zh:318年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216202817','',0,0,1,0,0.552114567511,'79958783797182','20041216202817'); INSERT INTO cur VALUES (3281,0,'319','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[280е]] | [[290е]] | [[300е]] | \'\'\'[[310е]]\'\'\' | [[320е]] | [[330е]] | [[340е]]
\n[[314]] | [[315]] | [[316]] | [[317]] | [[318]] | \'\'\'319\'\'\' | [[320]] | [[321]] | [[322]] | [[323]] | [[324]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:319]]\n[[ast:319]]\n[[bg:319]]\n[[bs:319]]\n[[ca:319]]\n[[da:319]]\n[[de:319]]\n[[en:319]]\n[[eo:319]]\n[[es:319]]\n[[eu:319]]\n[[fr:319]]\n[[hr:319]]\n[[it:319]]\n[[ko:319년]]\n[[lb:319]]\n[[nl:319]]\n[[no:319]]\n[[pl:319]]\n[[pt:319]]\n[[ro:319]]\n[[ru:319]]\n[[sl:319]]\n[[uk:319]]\n[[zh:319年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216202717','',0,0,1,0,0.898501038504,'79958783797282','20041216202717'); INSERT INTO cur VALUES (3282,0,'320','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[290е]] | [[300е]] | [[310е]] | \'\'\'[[320е]]\'\'\' | [[330е]] | [[340е]] | [[350е]]
\n[[315]] | [[316]] | [[317]] | [[318]] | [[319]] | \'\'\'320\'\'\' | [[321]] | [[322]] | [[323]] | [[324]] | [[325]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:320]]\n[[ast:320]]\n[[bg:320]]\n[[bs:320]]\n[[ca:320]]\n[[da:320]]\n[[de:320]]\n[[en:320]]\n[[eo:320]]\n[[es:320]]\n[[eu:320]]\n[[fi:320]]\n[[fr:320]]\n[[hr:320]]\n[[it:320]]\n[[ko:320년]]\n[[lb:320]]\n[[nl:320]]\n[[no:320]]\n[[pl:320]]\n[[pt:320]]\n[[ro:320]]\n[[ru:320]]\n[[sl:320]]\n[[sv:320]]\n[[uk:320]]\n[[zh:320年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,fi,da',48,'Robbot','20041216202617','',0,0,1,0,0.708725799205,'79958783797382','20041216202617'); INSERT INTO cur VALUES (3283,0,'321','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[290е]] | [[300е]] | [[310е]] | \'\'\'[[320е]]\'\'\' | [[330е]] | [[340е]] | [[350е]]
\n[[316]] | [[317]] | [[318]] | [[319]] | [[320]] | \'\'\'321\'\'\' | [[322]] | [[323]] | [[324]] | [[325]] | [[326]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:321]]\n[[ast:321]]\n[[bg:321]]\n[[bs:321]]\n[[ca:321]]\n[[da:321]]\n[[de:321]]\n[[en:321]]\n[[eo:321]]\n[[es:321]]\n[[eu:321]]\n[[fr:321]]\n[[hr:321]]\n[[it:321]]\n[[ko:321년]]\n[[lb:321]]\n[[nl:321]]\n[[no:321]]\n[[pl:321]]\n[[pt:321]]\n[[ro:321]]\n[[ru:321]]\n[[sl:321]]\n[[sv:321]]\n[[uk:321]]\n[[zh:321年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216202521','',0,0,1,0,0.352539659176,'79958783797478','20041216202521'); INSERT INTO cur VALUES (3284,0,'322','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[290е]] | [[300е]] | [[310е]] | \'\'\'[[320е]]\'\'\' | [[330е]] | [[340е]] | [[350е]]
\n[[317]] | [[318]] | [[319]] | [[320]] | [[321]] | \'\'\'322\'\'\' | [[323]] | [[324]] | [[325]] | [[326]] | [[327]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:322]]\n[[ast:322]]\n[[bg:322]]\n[[bs:322]]\n[[ca:322]]\n[[da:322]]\n[[de:322]]\n[[en:322]]\n[[eo:322]]\n[[es:322]]\n[[eu:322]]\n[[fr:322]]\n[[hr:322]]\n[[it:322]]\n[[ko:322년]]\n[[lb:322]]\n[[nl:322]]\n[[no:322]]\n[[pl:322]]\n[[pt:322]]\n[[ro:322]]\n[[ru:322]]\n[[sl:322]]\n[[uk:322]]\n[[zh:322年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216210258','',0,0,1,0,0.124330287391,'79958783789741','20041216210258'); INSERT INTO cur VALUES (3285,0,'323','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[290е]] | [[300е]] | [[310е]] | \'\'\'[[320е]]\'\'\' | [[330е]] | [[340е]] | [[350е]]
\n[[318]] | [[319]] | [[320]] | [[321]] | [[322]] | \'\'\'323\'\'\' | [[324]] | [[325]] | [[326]] | [[327]] | [[328]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:323]]\n[[ast:323]]\n[[bg:323]]\n[[bs:323]]\n[[ca:323]]\n[[da:323]]\n[[de:323]]\n[[en:323]]\n[[eo:323]]\n[[es:323]]\n[[eu:323]]\n[[fr:323]]\n[[hr:323]]\n[[it:323]]\n[[ko:323년]]\n[[lb:323]]\n[[nl:323]]\n[[no:323]]\n[[pl:323]]\n[[pt:323]]\n[[ro:323]]\n[[ru:323]]\n[[sl:323]]\n[[uk:323]]\n[[zh:323年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216202431','',0,0,1,0,0.401646684577,'79958783797568','20041216202431'); INSERT INTO cur VALUES (3286,0,'324','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[290е]] | [[300е]] | [[310е]] | \'\'\'[[320е]]\'\'\' | [[330е]] | [[340е]] | [[350е]]
\n[[319]] | [[320]] | [[321]] | [[322]] | [[323]] | \'\'\'324\'\'\' | [[325]] | [[326]] | [[327]] | [[328]] | [[329]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:324]]\n[[ast:324]]\n[[bg:324]]\n[[bs:324]]\n[[ca:324]]\n[[da:324]]\n[[de:324]]\n[[en:324]]\n[[eo:324]]\n[[es:324]]\n[[eu:324]]\n[[fr:324]]\n[[hr:324]]\n[[it:324]]\n[[ko:324년]]\n[[lb:324]]\n[[nl:324]]\n[[no:324]]\n[[pl:324]]\n[[pt:324]]\n[[ro:324]]\n[[ru:324]]\n[[sl:324]]\n[[uk:324]]\n[[zh:324年]]','robot Adding:lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216202317','',0,0,1,0,0.683578077091,'79958783797682','20041216202317'); INSERT INTO cur VALUES (3287,0,'325','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[290е]] | [[300е]] | [[310е]] | \'\'\'[[320е]]\'\'\' | [[330е]] | [[340е]] | [[350е]]
\n[[320]] | [[321]] | [[322]] | [[323]] | [[324]] | \'\'\'325\'\'\' | [[326]] | [[327]] | [[328]] | [[329]] | [[330]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:325]]\n[[ast:325]]\n[[bg:325]]\n[[bs:325]]\n[[ca:325]]\n[[da:325]]\n[[de:325]]\n[[en:325]]\n[[eo:325]]\n[[es:325]]\n[[eu:325]]\n[[fr:325]]\n[[hr:325]]\n[[it:325]]\n[[ja:325年]]\n[[ko:325년]]\n[[lb:325]]\n[[nl:325]]\n[[no:325]]\n[[pl:325]]\n[[pt:325]]\n[[ro:325]]\n[[ru:325]]\n[[sl:325]]\n[[sv:325]]\n[[uk:325]]\n[[zh:325年]]','robot Adding:lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216202217','',0,0,1,0,0.127441801656,'79958783797782','20041216202217'); INSERT INTO cur VALUES (3288,0,'326','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[290е]] | [[300е]] | [[310е]] | \'\'\'[[320е]]\'\'\' | [[330е]] | [[340е]] | [[350е]]
\n[[321]] | [[322]] | [[323]] | [[324]] | [[325]] | \'\'\'326\'\'\' | [[327]] | [[328]] | [[329]] | [[330]] | [[331]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:326]]\n[[ast:326]]\n[[bg:326]]\n[[bs:326]]\n[[ca:326]]\n[[da:326]]\n[[de:326]]\n[[en:326]]\n[[eo:326]]\n[[es:326]]\n[[eu:326]]\n[[fr:326]]\n[[hr:326]]\n[[it:326]]\n[[ko:326년]]\n[[lb:326]]\n[[nl:326]]\n[[no:326]]\n[[pl:326]]\n[[pt:326]]\n[[ro:326]]\n[[ru:326]]\n[[sl:326]]\n[[uk:326]]\n[[zh:326年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216210157','',0,0,1,0,0.213812173444,'79958783789842','20041216210157'); INSERT INTO cur VALUES (3289,0,'327','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[290е]] | [[300е]] | [[310е]] | \'\'\'[[320е]]\'\'\' | [[330е]] | [[340е]] | [[350е]]
\n[[322]] | [[323]] | [[324]] | [[325]] | [[326]] | \'\'\'327\'\'\' | [[328]] | [[329]] | [[330]] | [[331]] | [[332]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:327]]\n[[ast:327]]\n[[bg:327]]\n[[bs:327]]\n[[ca:327]]\n[[da:327]]\n[[de:327]]\n[[en:327]]\n[[eo:327]]\n[[es:327]]\n[[eu:327]]\n[[fr:327]]\n[[hr:327]]\n[[it:327]]\n[[ko:327년]]\n[[lb:327]]\n[[nl:327]]\n[[no:327]]\n[[pl:327]]\n[[pt:327]]\n[[ro:327]]\n[[ru:327]]\n[[sl:327]]\n[[uk:327]]\n[[zh:327年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216210057','',0,0,1,0,0.471201047055,'79958783789942','20041216210057'); INSERT INTO cur VALUES (3290,0,'328','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[290е]] | [[300е]] | [[310е]] | \'\'\'[[320е]]\'\'\' | [[330е]] | [[340е]] | [[350е]]
\n[[323]] | [[324]] | [[325]] | [[326]] | [[327]] | \'\'\'328\'\'\' | [[329]] | [[330]] | [[331]] | [[332]] | [[333]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:328]]\n[[ast:328]]\n[[bg:328]]\n[[bs:328]]\n[[ca:328]]\n[[da:328]]\n[[de:328]]\n[[en:328]]\n[[eo:328]]\n[[es:328]]\n[[eu:328]]\n[[fr:328]]\n[[hr:328]]\n[[it:328]]\n[[ko:328년]]\n[[lb:328]]\n[[nl:328]]\n[[no:328]]\n[[pl:328]]\n[[pt:328]]\n[[ro:328]]\n[[ru:328]]\n[[sl:328]]\n[[uk:328]]\n[[zh:328年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216205958','',0,0,1,0,0.061566342628,'79958783794041','20041216205958'); INSERT INTO cur VALUES (3291,0,'329','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[290е]] | [[300е]] | [[310е]] | \'\'\'[[320е]]\'\'\' | [[330е]] | [[340е]] | [[350е]]
\n[[324]] | [[325]] | [[326]] | [[327]] | [[328]] | \'\'\'329\'\'\' | [[330]] | [[331]] | [[332]] | [[333]] | [[334]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:329]]\n[[ast:329]]\n[[bg:329]]\n[[bs:329]]\n[[ca:329]]\n[[da:329]]\n[[de:329]]\n[[en:329]]\n[[eo:329]]\n[[es:329]]\n[[eu:329]]\n[[fr:329]]\n[[hr:329]]\n[[it:329]]\n[[ko:329년]]\n[[lb:329]]\n[[nl:329]]\n[[no:329]]\n[[pl:329]]\n[[pt:329]]\n[[ro:329]]\n[[ru:329]]\n[[sl:329]]\n[[uk:329]]\n[[zh:329年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216205858','',0,0,1,0,0.93301718027,'79958783794141','20041216205858'); INSERT INTO cur VALUES (3292,0,'330','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[300е]] | [[310е]] | [[320е]] | \'\'\'[[330е]]\'\'\' | [[340е]] | [[350е]] | [[360е]]
\n[[325]] | [[326]] | [[327]] | [[328]] | [[329]] | \'\'\'330\'\'\' | [[331]] | [[332]] | [[333]] | [[334]] | [[335]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:330]]\n[[ast:330]]\n[[bg:330]]\n[[bs:330]]\n[[ca:330]]\n[[da:330]]\n[[de:330]]\n[[en:330]]\n[[eo:330]]\n[[es:330]]\n[[eu:330]]\n[[fi:330]]\n[[fr:330]]\n[[hr:330]]\n[[hu:330]]\n[[it:330]]\n[[ko:330년]]\n[[lb:330]]\n[[nl:330]]\n[[no:330]]\n[[pl:330]]\n[[pt:330]]\n[[ro:330]]\n[[ru:330]]\n[[sl:330]]\n[[sv:330]]\n[[uk:330]]\n[[zh:330年]]','robot Adding:pt,lb,da,ast,sv,bs,fi',48,'Robbot','20041216210358','',0,0,1,0,0.498166561824,'79958783789641','20041216210358'); INSERT INTO cur VALUES (3293,0,'331','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[300е]] | [[310е]] | [[320е]] | \'\'\'[[330е]]\'\'\' | [[340е]] | [[350е]] | [[360е]]
\n[[326]] | [[327]] | [[328]] | [[329]] | [[330]] | \'\'\'331\'\'\' | [[332]] | [[333]] | [[334]] | [[335]] | [[336]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:331]]\n[[ast:331]]\n[[bg:331]]\n[[bs:331]]\n[[ca:331]]\n[[da:331]]\n[[de:331]]\n[[en:331]]\n[[eo:331]]\n[[es:331]]\n[[eu:331]]\n[[fr:331]]\n[[hr:331]]\n[[it:331]]\n[[ko:331년]]\n[[lb:331]]\n[[nl:331]]\n[[no:331]]\n[[pl:331]]\n[[pt:331]]\n[[ro:331]]\n[[ru:331]]\n[[sl:331]]\n[[sv:331]]\n[[uk:331]]\n[[zh:331年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216205800','',0,0,1,0,0.618472094004,'79958783794199','20041216205800'); INSERT INTO cur VALUES (3294,0,'332','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[300е]] | [[310е]] | [[320е]] | \'\'\'[[330е]]\'\'\' | [[340е]] | [[350е]] | [[360е]]
\n[[327]] | [[328]] | [[329]] | [[330]] | [[331]] | \'\'\'332\'\'\' | [[333]] | [[334]] | [[335]] | [[336]] | [[337]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:332]]\n[[ast:332]]\n[[bg:332]]\n[[bs:332]]\n[[ca:332]]\n[[da:332]]\n[[de:332]]\n[[en:332]]\n[[eo:332]]\n[[es:332]]\n[[eu:332]]\n[[fr:332]]\n[[hr:332]]\n[[it:332]]\n[[ko:332년]]\n[[lb:332]]\n[[nl:332]]\n[[no:332]]\n[[pl:332]]\n[[pt:332]]\n[[ro:332]]\n[[ru:332]]\n[[sl:332]]\n[[uk:332]]\n[[zh:332年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216205658','',0,0,1,0,0.554179318507,'79958783794341','20041216205658'); INSERT INTO cur VALUES (3295,0,'333','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[300е]] | [[310е]] | [[320е]] | \'\'\'[[330е]]\'\'\' | [[340е]] | [[350е]] | [[360е]]
\n[[328]] | [[329]] | [[330]] | [[331]] | [[332]] | \'\'\'333\'\'\' | [[334]] | [[335]] | [[336]] | [[337]] | [[338]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:333]]\n[[ast:333]]\n[[bg:333]]\n[[bs:333]]\n[[ca:333]]\n[[da:333]]\n[[de:333]]\n[[en:333]]\n[[eo:333]]\n[[es:333]]\n[[eu:333]]\n[[fr:333]]\n[[hr:333]]\n[[it:333]]\n[[ko:333년]]\n[[lb:333]]\n[[nl:333]]\n[[no:333]]\n[[pl:333]]\n[[pt:333]]\n[[ro:333]]\n[[ru:333]]\n[[sl:333]]\n[[uk:333]]\n[[zh:333年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216205557','',0,0,1,0,0.394800540709,'79958783794442','20041216205557'); INSERT INTO cur VALUES (3296,0,'334','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[300е]] | [[310е]] | [[320е]] | \'\'\'[[330е]]\'\'\' | [[340е]] | [[350е]] | [[360е]]
\n[[329]] | [[330]] | [[331]] | [[332]] | [[333]] | \'\'\'334\'\'\' | [[335]] | [[336]] | [[337]] | [[338]] | [[339]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:334]]\n[[ast:334]]\n[[bg:334]]\n[[bs:334]]\n[[ca:334]]\n[[da:334]]\n[[de:334]]\n[[en:334]]\n[[eo:334]]\n[[es:334]]\n[[eu:334]]\n[[fr:334]]\n[[hr:334]]\n[[it:334]]\n[[ko:334년]]\n[[lb:334]]\n[[nl:334]]\n[[no:334]]\n[[pl:334]]\n[[pt:334]]\n[[ro:334]]\n[[ru:334]]\n[[sl:334]]\n[[uk:334]]\n[[zh:334年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216205457','',0,0,1,0,0.850385910296,'79958783794542','20041216205457'); INSERT INTO cur VALUES (3297,0,'335','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[300е]] | [[310е]] | [[320е]] | \'\'\'[[330е]]\'\'\' | [[340е]] | [[350е]] | [[360е]]
\n[[330]] | [[331]] | [[332]] | [[333]] | [[334]] | \'\'\'335\'\'\' | [[336]] | [[337]] | [[338]] | [[339]] | [[340]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:335]]\n[[ast:335]]\n[[bg:335]]\n[[bs:335]]\n[[ca:335]]\n[[da:335]]\n[[de:335]]\n[[en:335]]\n[[eo:335]]\n[[es:335]]\n[[eu:335]]\n[[fr:335]]\n[[hr:335]]\n[[it:335]]\n[[ko:335년]]\n[[lb:335]]\n[[nl:335]]\n[[no:335]]\n[[pl:335]]\n[[pt:335]]\n[[ro:335]]\n[[ru:335]]\n[[sl:335]]\n[[uk:335]]\n[[zh:335年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216205358','',0,0,1,0,0.757974735814,'79958783794641','20041216205358'); INSERT INTO cur VALUES (3298,0,'336','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[300е]] | [[310е]] | [[320е]] | \'\'\'[[330е]]\'\'\' | [[340е]] | [[350е]] | [[360е]]
\n[[331]] | [[332]] | [[333]] | [[334]] | [[335]] | \'\'\'336\'\'\' | [[337]] | [[338]] | [[339]] | [[340]] | [[341]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:336]]\n[[ast:336]]\n[[bg:336]]\n[[bs:336]]\n[[ca:336]]\n[[da:336]]\n[[de:336]]\n[[en:336]]\n[[eo:336]]\n[[es:336]]\n[[eu:336]]\n[[fr:336]]\n[[hr:336]]\n[[it:336]]\n[[ko:336년]]\n[[lb:336]]\n[[nl:336]]\n[[no:336]]\n[[pl:336]]\n[[pt:336]]\n[[ro:336]]\n[[ru:336]]\n[[sl:336]]\n[[uk:336]]\n[[zh:336年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216205258','',0,0,1,0,0.674378964433,'79958783794741','20041216205258'); INSERT INTO cur VALUES (3299,0,'337','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[300е]] | [[310е]] | [[320е]] | \'\'\'[[330е]]\'\'\' | [[340е]] | [[350е]] | [[360е]]
\n[[332]] | [[333]] | [[334]] | [[335]] | [[336]] | \'\'\'337\'\'\' | [[338]] | [[339]] | [[340]] | [[341]] | [[342]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:337]]\n[[ast:337]]\n[[bg:337]]\n[[bs:337]]\n[[ca:337]]\n[[da:337]]\n[[de:337]]\n[[en:337]]\n[[eo:337]]\n[[es:337]]\n[[eu:337]]\n[[fr:337]]\n[[hr:337]]\n[[it:337]]\n[[ko:337년]]\n[[lb:337]]\n[[nl:337]]\n[[no:337]]\n[[pl:337]]\n[[pt:337]]\n[[ro:337]]\n[[ru:337]]\n[[sl:337]]\n[[sv:337]]\n[[uk:337]]\n[[zh:337年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216205159','',0,0,1,0,0.122583482937,'79958783794840','20041216205159'); INSERT INTO cur VALUES (3300,0,'338','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[300е]] | [[310е]] | [[320е]] | \'\'\'[[330е]]\'\'\' | [[340е]] | [[350е]] | [[360е]]
\n[[333]] | [[334]] | [[335]] | [[336]] | [[337]] | \'\'\'338\'\'\' | [[339]] | [[340]] | [[341]] | [[342]] | [[343]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:338]]\n[[ast:338]]\n[[bg:338]]\n[[bs:338]]\n[[ca:338]]\n[[da:338]]\n[[de:338]]\n[[en:338]]\n[[eo:338]]\n[[es:338]]\n[[eu:338]]\n[[fr:338]]\n[[hr:338]]\n[[it:338]]\n[[ko:338년]]\n[[lb:338]]\n[[nl:338]]\n[[no:338]]\n[[pl:338]]\n[[pt:338]]\n[[ro:338]]\n[[ru:338]]\n[[sl:338]]\n[[uk:338]]\n[[zh:338年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,da',48,'Robbot','20041216205058','',0,0,1,0,0.556879179346,'79958783794941','20041216205058'); INSERT INTO cur VALUES (3301,0,'339','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[300е]] | [[310е]] | [[320е]] | \'\'\'[[330е]]\'\'\' | [[340е]] | [[350е]] | [[360е]]
\n[[334]] | [[335]] | [[336]] | [[337]] | [[338]] | \'\'\'339\'\'\' | [[340]] | [[341]] | [[342]] | [[343]] | [[344]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:339]]\n[[ast:339]]\n[[bg:339]]\n[[bs:339]]\n[[ca:339]]\n[[da:339]]\n[[de:339]]\n[[en:339]]\n[[eo:339]]\n[[es:339]]\n[[eu:339]]\n[[fr:339]]\n[[hr:339]]\n[[it:339]]\n[[ko:339년]]\n[[lb:339]]\n[[nl:339]]\n[[no:339]]\n[[pl:339]]\n[[pt:339]]\n[[ro:339]]\n[[ru:339]]\n[[sl:339]]\n[[uk:339]]\n[[zh:339年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,da,bg',48,'Robbot','20041216204846','',0,0,1,0,0.997708420734,'79958783795153','20041216204846'); INSERT INTO cur VALUES (3302,0,'340','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[310е]] | [[320е]] | [[330е]] | \'\'\'[[340е]]\'\'\' | [[350е]] | [[360е]] | [[370е]]
\n[[335]] | [[336]] | [[337]] | [[338]] | [[339]] | \'\'\'340\'\'\' | [[341]] | [[342]] | [[343]] | [[344]] | [[345]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:340]]\n[[ast:340]]\n[[bg:340]]\n[[bs:340]]\n[[ca:340]]\n[[da:340]]\n[[de:340]]\n[[en:340]]\n[[eo:340]]\n[[es:340]]\n[[eu:340]]\n[[fi:340]]\n[[fr:340]]\n[[hr:340]]\n[[it:340]]\n[[ko:340년]]\n[[lb:340]]\n[[nl:340]]\n[[no:340]]\n[[pl:340]]\n[[pt:340]]\n[[ro:340]]\n[[ru:340]]\n[[sl:340]]\n[[uk:340]]\n[[zh:340年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg,fi,da',48,'Robbot','20041216212358','',0,0,1,0,0.169594156635,'79958783787641','20041216212358'); INSERT INTO cur VALUES (3303,0,'341','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[310е]] | [[320е]] | [[330е]] | \'\'\'[[340е]]\'\'\' | [[350е]] | [[360е]] | [[370е]]
\n[[336]] | [[337]] | [[338]] | [[339]] | [[340]] | \'\'\'341\'\'\' | [[342]] | [[343]] | [[344]] | [[345]] | [[346]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:341]]\n[[ast:341]]\n[[bg:341]]\n[[bs:341]]\n[[ca:341]]\n[[de:341]]\n[[en:341]]\n[[eo:341]]\n[[es:341]]\n[[eu:341]]\n[[fr:341]]\n[[hr:341]]\n[[it:341]]\n[[ko:341년]]\n[[lb:341]]\n[[nl:341]]\n[[no:341]]\n[[pl:341]]\n[[pt:341]]\n[[ro:341]]\n[[ru:341]]\n[[sl:341]]\n[[uk:341]]\n[[zh:341年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216212257','',0,0,1,0,0.783550840236,'79958783787742','20041216212257'); INSERT INTO cur VALUES (3304,0,'342','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[310е]] | [[320е]] | [[330е]] | \'\'\'[[340е]]\'\'\' | [[350е]] | [[360е]] | [[370е]]
\n[[337]] | [[338]] | [[339]] | [[340]] | [[341]] | \'\'\'342\'\'\' | [[343]] | [[344]] | [[345]] | [[346]] | [[347]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:342]]\n[[ast:342]]\n[[bg:342]]\n[[bs:342]]\n[[ca:342]]\n[[de:342]]\n[[en:342]]\n[[eo:342]]\n[[es:342]]\n[[eu:342]]\n[[fr:342]]\n[[hr:342]]\n[[it:342]]\n[[ko:342년]]\n[[lb:342]]\n[[nl:342]]\n[[no:342]]\n[[pl:342]]\n[[pt:342]]\n[[ro:342]]\n[[ru:342]]\n[[sl:342]]\n[[uk:342]]\n[[zh:342年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216212157','',0,0,1,0,0.407884891801,'79958783787842','20041216212157'); INSERT INTO cur VALUES (3305,0,'343','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[310е]] | [[320е]] | [[330е]] | \'\'\'[[340е]]\'\'\' | [[350е]] | [[360е]] | [[370е]]
\n[[338]] | [[339]] | [[340]] | [[341]] | [[342]] | \'\'\'343\'\'\' | [[344]] | [[345]] | [[346]] | [[347]] | [[348]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:343]]\n[[ast:343]]\n[[bg:343]]\n[[bs:343]]\n[[ca:343]]\n[[de:343]]\n[[en:343]]\n[[eo:343]]\n[[es:343]]\n[[eu:343]]\n[[fr:343]]\n[[hr:343]]\n[[it:343]]\n[[ko:343년]]\n[[lb:343]]\n[[nl:343]]\n[[no:343]]\n[[pl:343]]\n[[pt:343]]\n[[ro:343]]\n[[ru:343]]\n[[sl:343]]\n[[uk:343]]\n[[zh:343年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216212058','',0,0,1,0,0.032328672256,'79958783787941','20041216212058'); INSERT INTO cur VALUES (3306,0,'344','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[310е]] | [[320е]] | [[330е]] | \'\'\'[[340е]]\'\'\' | [[350е]] | [[360е]] | [[370е]]
\n[[339]] | [[340]] | [[341]] | [[342]] | [[343]] | \'\'\'344\'\'\' | [[345]] | [[346]] | [[347]] | [[348]] | [[349]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:344]]\n[[ast:344]]\n[[bg:344]]\n[[bs:344]]\n[[ca:344]]\n[[de:344]]\n[[en:344]]\n[[eo:344]]\n[[es:344]]\n[[eu:344]]\n[[fr:344]]\n[[hr:344]]\n[[it:344]]\n[[ko:344년]]\n[[lb:344]]\n[[nl:344]]\n[[no:344]]\n[[pl:344]]\n[[pt:344]]\n[[ro:344]]\n[[ru:344]]\n[[sl:344]]\n[[uk:344]]\n[[zh:344年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216211957','',0,0,1,0,0.38511175168,'79958783788042','20041216211957'); INSERT INTO cur VALUES (3307,0,'345','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[310е]] | [[320е]] | [[330е]] | \'\'\'[[340е]]\'\'\' | [[350е]] | [[360е]] | [[370е]]
\n[[340]] | [[341]] | [[342]] | [[343]] | [[344]] | \'\'\'345\'\'\' | [[346]] | [[347]] | [[348]] | [[349]] | [[350]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:345]]\n[[ast:345]]\n[[bg:345]]\n[[bs:345]]\n[[ca:345]]\n[[de:345]]\n[[en:345]]\n[[eo:345]]\n[[es:345]]\n[[eu:345]]\n[[fr:345]]\n[[hr:345]]\n[[it:345]]\n[[ko:345년]]\n[[lb:345]]\n[[nl:345]]\n[[no:345]]\n[[pl:345]]\n[[pt:345]]\n[[ro:345]]\n[[ru:345]]\n[[sl:345]]\n[[uk:345]]\n[[zh:345年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216211857','',0,0,1,0,0.080832386427,'79958783788142','20041216211857'); INSERT INTO cur VALUES (3308,0,'346','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[310е]] | [[320е]] | [[330е]] | \'\'\'[[340е]]\'\'\' | [[350е]] | [[360е]] | [[370е]]
\n[[341]] | [[342]] | [[343]] | [[344]] | [[345]] | \'\'\'346\'\'\' | [[347]] | [[348]] | [[349]] | [[350]] | [[351]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:346]]\n[[ast:346]]\n[[bg:346]]\n[[bs:346]]\n[[ca:346]]\n[[de:346]]\n[[en:346]]\n[[eo:346]]\n[[es:346]]\n[[eu:346]]\n[[fr:346]]\n[[hr:346]]\n[[it:346]]\n[[ko:346년]]\n[[lb:346]]\n[[nl:346]]\n[[no:346]]\n[[pl:346]]\n[[pt:346]]\n[[ro:346]]\n[[ru:346]]\n[[sl:346]]\n[[sv:346]]\n[[uk:346]]\n[[zh:346年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216211757','',0,0,1,0,0.012056807062,'79958783788242','20041216211757'); INSERT INTO cur VALUES (3309,0,'347','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[310е]] | [[320е]] | [[330е]] | \'\'\'[[340е]]\'\'\' | [[350е]] | [[360е]] | [[370е]]
\n[[342]] | [[343]] | [[344]] | [[345]] | [[346]] | \'\'\'347\'\'\' | [[348]] | [[349]] | [[350]] | [[351]] | [[352]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:347]]\n[[ast:347]]\n[[bg:347]]\n[[bs:347]]\n[[ca:347]]\n[[de:347]]\n[[en:347]]\n[[eo:347]]\n[[es:347]]\n[[eu:347]]\n[[fr:347]]\n[[hr:347]]\n[[it:347]]\n[[ko:347년]]\n[[lb:347]]\n[[nl:347]]\n[[no:347]]\n[[pl:347]]\n[[pt:347]]\n[[ro:347]]\n[[ru:347]]\n[[sl:347]]\n[[sv:347]]\n[[uk:347]]\n[[zh:347年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216211658','',0,0,1,0,0.470317096668,'79958783788341','20041216211658'); INSERT INTO cur VALUES (3310,0,'348','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[310е]] | [[320е]] | [[330е]] | \'\'\'[[340е]]\'\'\' | [[350е]] | [[360е]] | [[370е]]
\n[[343]] | [[344]] | [[345]] | [[346]] | [[347]] | \'\'\'348\'\'\' | [[349]] | [[350]] | [[351]] | [[352]] | [[353]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:348]]\n[[ast:348]]\n[[bg:348]]\n[[bs:348]]\n[[ca:348]]\n[[de:348]]\n[[en:348]]\n[[eo:348]]\n[[es:348]]\n[[eu:348]]\n[[fr:348]]\n[[hr:348]]\n[[it:348]]\n[[ko:348년]]\n[[lb:348]]\n[[nl:348]]\n[[no:348]]\n[[pl:348]]\n[[pt:348]]\n[[ro:348]]\n[[ru:348]]\n[[sl:348]]\n[[uk:348]]\n[[zh:348年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216211558','',0,0,1,0,0.953872193561,'79958783788441','20041216211558'); INSERT INTO cur VALUES (3311,0,'349','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[310е]] | [[320е]] | [[330е]] | \'\'\'[[340е]]\'\'\' | [[350е]] | [[360е]] | [[370е]]
\n[[344]] | [[345]] | [[346]] | [[347]] | [[348]] | \'\'\'349\'\'\' | [[350]] | [[351]] | [[352]] | [[353]] | [[354]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:349]]\n[[ast:349]]\n[[bg:349]]\n[[bs:349]]\n[[ca:349]]\n[[de:349]]\n[[en:349]]\n[[eo:349]]\n[[es:349]]\n[[eu:349]]\n[[fr:349]]\n[[hr:349]]\n[[it:349]]\n[[ko:349년]]\n[[lb:349]]\n[[nl:349]]\n[[no:349]]\n[[pl:349]]\n[[pt:349]]\n[[ro:349]]\n[[ru:349]]\n[[sl:349]]\n[[uk:349]]\n[[zh:349年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216211459','',0,0,1,0,0.427387668485,'79958783788540','20041216211459'); INSERT INTO cur VALUES (3312,0,'350','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[320е]] | [[330е]] | [[340е]] | \'\'\'[[350е]]\'\'\' | [[360е]] | [[370е]] | [[380е]]
\n[[345]] | [[346]] | [[347]] | [[348]] | [[349]] | \'\'\'350\'\'\' | [[351]] | [[352]] | [[353]] | [[354]] | [[355]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:350]]\n[[ast:350]]\n[[bg:350]]\n[[bs:350]]\n[[ca:350]]\n[[de:350]]\n[[en:350]]\n[[eo:350]]\n[[es:350]]\n[[eu:350]]\n[[fi:350]]\n[[fr:350]]\n[[hr:350]]\n[[it:350]]\n[[ko:350년]]\n[[lb:350]]\n[[nl:350]]\n[[nn:350]]\n[[no:350]]\n[[pl:350]]\n[[pt:350]]\n[[ro:350]]\n[[ru:350]]\n[[sl:350]]\n[[sv:350]]\n[[uk:350]]\n[[zh:350年]]','robot Adding:nn,pt,lb,ast,bs,fi,bg',48,'Robbot','20041216212458','',0,0,1,0,0.081075213887,'79958783787541','20041216212458'); INSERT INTO cur VALUES (3313,0,'351','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[320е]] | [[330е]] | [[340е]] | \'\'\'[[350е]]\'\'\' | [[360е]] | [[370е]] | [[380е]]
\n[[346]] | [[347]] | [[348]] | [[349]] | [[350]] | \'\'\'351\'\'\' | [[352]] | [[353]] | [[354]] | [[355]] | [[356]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:351]]\n[[ast:351]]\n[[bg:351]]\n[[bs:351]]\n[[ca:351]]\n[[de:351]]\n[[en:351]]\n[[eo:351]]\n[[es:351]]\n[[eu:351]]\n[[fr:351]]\n[[hr:351]]\n[[it:351]]\n[[ko:351년]]\n[[lb:351]]\n[[nl:351]]\n[[no:351]]\n[[pl:351]]\n[[pt:351]]\n[[ro:351]]\n[[ru:351]]\n[[sl:351]]\n[[uk:351]]\n[[zh:351年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216211357','',0,0,1,0,0.549211194994,'79958783788642','20041216211357'); INSERT INTO cur VALUES (3314,0,'352','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[320е]] | [[330е]] | [[340е]] | \'\'\'[[350е]]\'\'\' | [[360е]] | [[370е]] | [[380е]]
\n[[347]] | [[348]] | [[349]] | [[350]] | [[351]] | \'\'\'352\'\'\' | [[353]] | [[354]] | [[355]] | [[356]] | [[357]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:352]]\n[[ast:352]]\n[[bg:352]]\n[[bs:352]]\n[[ca:352]]\n[[de:352]]\n[[en:352]]\n[[eo:352]]\n[[es:352]]\n[[eu:352]]\n[[fr:352]]\n[[hr:352]]\n[[it:352]]\n[[ko:352년]]\n[[lb:352]]\n[[nl:352]]\n[[no:352]]\n[[pl:352]]\n[[pt:352]]\n[[ro:352]]\n[[ru:352]]\n[[sl:352]]\n[[uk:352]]\n[[zh:352年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216211258','',0,0,1,0,0.273321293422,'79958783788741','20041216211258'); INSERT INTO cur VALUES (3315,0,'353','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[320е]] | [[330е]] | [[340е]] | \'\'\'[[350е]]\'\'\' | [[360е]] | [[370е]] | [[380е]]
\n[[348]] | [[349]] | [[350]] | [[351]] | [[352]] | \'\'\'353\'\'\' | [[354]] | [[355]] | [[356]] | [[357]] | [[358]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:353]]\n[[ast:353]]\n[[bg:353]]\n[[bs:353]]\n[[ca:353]]\n[[de:353]]\n[[en:353]]\n[[eo:353]]\n[[es:353]]\n[[eu:353]]\n[[fr:353]]\n[[hr:353]]\n[[it:353]]\n[[ko:353년]]\n[[lb:353]]\n[[nl:353]]\n[[no:353]]\n[[pl:353]]\n[[pt:353]]\n[[ro:353]]\n[[ru:353]]\n[[sl:353]]\n[[uk:353]]\n[[zh:353年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216211158','',0,0,1,0,0.786054283747,'79958783788841','20041216211158'); INSERT INTO cur VALUES (3316,0,'354','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[320е]] | [[330е]] | [[340е]] | \'\'\'[[350е]]\'\'\' | [[360е]] | [[370е]] | [[380е]]
\n[[349]] | [[350]] | [[351]] | [[352]] | [[353]] | \'\'\'354\'\'\' | [[355]] | [[356]] | [[357]] | [[358]] | [[359]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:354]]\n[[ast:354]]\n[[bg:354]]\n[[bs:354]]\n[[ca:354]]\n[[de:354]]\n[[en:354]]\n[[eo:354]]\n[[es:354]]\n[[eu:354]]\n[[fi:354]]\n[[fr:354]]\n[[hr:354]]\n[[io:354]]\n[[it:354]]\n[[ko:354년]]\n[[lb:354]]\n[[nl:354]]\n[[no:354]]\n[[pl:354]]\n[[pt:354]]\n[[ro:354]]\n[[ru:354]]\n[[sl:354]]\n[[sv:354]]\n[[uk:354]]\n[[zh:354年]]','robot Adding:pt,lb,io,ast,sv,bs,fi,bg',48,'Robbot','20041216212603','',0,0,1,0,0.517231108862,'79958783787396','20041216212603'); INSERT INTO cur VALUES (3317,0,'355','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[320е]] | [[330е]] | [[340е]] | \'\'\'[[350е]]\'\'\' | [[360е]] | [[370е]] | [[380е]]
\n[[350]] | [[351]] | [[352]] | [[353]] | [[354]] | \'\'\'355\'\'\' | [[356]] | [[357]] | [[358]] | [[359]] | [[360]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:355]]\n[[ast:355]]\n[[bg:355]]\n[[bs:355]]\n[[ca:355]]\n[[de:355]]\n[[en:355]]\n[[eo:355]]\n[[es:355]]\n[[eu:355]]\n[[fr:355]]\n[[hr:355]]\n[[it:355]]\n[[ko:355년]]\n[[lb:355]]\n[[nl:355]]\n[[no:355]]\n[[pl:355]]\n[[pt:355]]\n[[ro:355]]\n[[ru:355]]\n[[sl:355]]\n[[uk:355]]\n[[zh:355年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216211058','',0,0,1,0,0.475773613656,'79958783788941','20041216211058'); INSERT INTO cur VALUES (3318,0,'356','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[320е]] | [[330е]] | [[340е]] | \'\'\'[[350е]]\'\'\' | [[360е]] | [[370е]] | [[380е]]
\n[[351]] | [[352]] | [[353]] | [[354]] | [[355]] | \'\'\'356\'\'\' | [[357]] | [[358]] | [[359]] | [[360]] | [[361]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:356]]\n[[ast:356]]\n[[bg:356]]\n[[bs:356]]\n[[ca:356]]\n[[de:356]]\n[[en:356]]\n[[eo:356]]\n[[es:356]]\n[[eu:356]]\n[[fr:356]]\n[[hr:356]]\n[[it:356]]\n[[ko:356년]]\n[[lb:356]]\n[[nl:356]]\n[[no:356]]\n[[pl:356]]\n[[pt:356]]\n[[ro:356]]\n[[ru:356]]\n[[sl:356]]\n[[uk:356]]\n[[zh:356年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216210957','',0,0,1,0,0.136877183866,'79958783789042','20041216210957'); INSERT INTO cur VALUES (3319,0,'357','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[320е]] | [[330е]] | [[340е]] | \'\'\'[[350е]]\'\'\' | [[360е]] | [[370е]] | [[380е]]
\n[[352]] | [[353]] | [[354]] | [[355]] | [[356]] | \'\'\'357\'\'\' | [[358]] | [[359]] | [[360]] | [[361]] | [[362]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:357]]\n[[ast:357]]\n[[bg:357]]\n[[bs:357]]\n[[ca:357]]\n[[de:357]]\n[[en:357]]\n[[eo:357]]\n[[es:357]]\n[[eu:357]]\n[[fr:357]]\n[[hr:357]]\n[[it:357]]\n[[ko:357년]]\n[[lb:357]]\n[[nl:357]]\n[[no:357]]\n[[pl:357]]\n[[pt:357]]\n[[ro:357]]\n[[ru:357]]\n[[sl:357]]\n[[uk:357]]\n[[zh:357年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216210858','',0,0,1,0,0.772728996246,'79958783789141','20041216210858'); INSERT INTO cur VALUES (3320,0,'358','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[320е]] | [[330е]] | [[340е]] | \'\'\'[[350е]]\'\'\' | [[360е]] | [[370е]] | [[380е]]
\n[[353]] | [[354]] | [[355]] | [[356]] | [[357]] | \'\'\'358\'\'\' | [[359]] | [[360]] | [[361]] | [[362]] | [[363]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:358]]\n[[ast:358]]\n[[bg:358]]\n[[bs:358]]\n[[ca:358]]\n[[de:358]]\n[[en:358]]\n[[eo:358]]\n[[es:358]]\n[[eu:358]]\n[[fr:358]]\n[[hr:358]]\n[[it:358]]\n[[ko:358년]]\n[[lb:358]]\n[[nl:358]]\n[[no:358]]\n[[pl:358]]\n[[pt:358]]\n[[ro:358]]\n[[ru:358]]\n[[sl:358]]\n[[uk:358]]\n[[zh:358年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216210758','',0,0,1,0,0.817964053628,'79958783789241','20041216210758'); INSERT INTO cur VALUES (3321,0,'359','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[320е]] | [[330е]] | [[340е]] | \'\'\'[[350е]]\'\'\' | [[360е]] | [[370е]] | [[380е]]
\n[[354]] | [[355]] | [[356]] | [[357]] | [[358]] | \'\'\'359\'\'\' | [[360]] | [[361]] | [[362]] | [[363]] | [[364]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:359]]\n[[ast:359]]\n[[bg:359]]\n[[bs:359]]\n[[ca:359]]\n[[de:359]]\n[[en:359]]\n[[eo:359]]\n[[es:359]]\n[[eu:359]]\n[[fr:359]]\n[[hr:359]]\n[[it:359]]\n[[ko:359년]]\n[[lb:359]]\n[[nl:359]]\n[[no:359]]\n[[pl:359]]\n[[pt:359]]\n[[ro:359]]\n[[ru:359]]\n[[sl:359]]\n[[uk:359]]\n[[zh:359年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,bg',48,'Robbot','20041216210657','',0,0,1,0,0.12705701968,'79958783789342','20041216210657'); INSERT INTO cur VALUES (3322,0,'360','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[330е]] | [[340е]] | [[350е]] | \'\'\'[[360е]]\'\'\' | [[370е]] | [[380е]] | [[390е]]
\n[[355]] | [[356]] | [[357]] | [[358]] | [[359]] | \'\'\'360\'\'\' | [[361]] | [[362]] | [[363]] | [[364]] | [[365]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:360]]\n[[ast:360]]\n[[bg:360]]\n[[bs:360]]\n[[ca:360]]\n[[de:360]]\n[[en:360]]\n[[eo:360]]\n[[es:360]]\n[[eu:360]]\n[[fi:360]]\n[[fr:360]]\n[[hr:360]]\n[[it:360]]\n[[ko:360년]]\n[[lb:360]]\n[[nl:360]]\n[[no:360]]\n[[pl:360]]\n[[pt:360]]\n[[ro:360]]\n[[ru:360]]\n[[sl:360]]\n[[uk:360]]\n[[zh:360年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bs,fi,bg',48,'Robbot','20041216210558','',0,0,1,0,0.80347766299,'79958783789441','20041216210558'); INSERT INTO cur VALUES (3323,0,'361','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[330е]] | [[340е]] | [[350е]] | \'\'\'[[360е]]\'\'\' | [[370е]] | [[380е]] | [[390е]]
\n[[356]] | [[357]] | [[358]] | [[359]] | [[360]] | \'\'\'361\'\'\' | [[362]] | [[363]] | [[364]] | [[365]] | [[366]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:361]]\n[[ast:361]]\n[[bg:361]]\n[[bs:361]]\n[[ca:361]]\n[[de:361]]\n[[en:361]]\n[[eo:361]]\n[[es:361]]\n[[eu:361]]\n[[fr:361]]\n[[hr:361]]\n[[it:361]]\n[[ko:361년]]\n[[lb:361]]\n[[nl:361]]\n[[no:361]]\n[[pl:361]]\n[[pt:361]]\n[[ro:361]]\n[[ru:361]]\n[[sl:361]]\n[[sv:361]]\n[[uk:361]]\n[[zh:361年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bs,bg',48,'Robbot','20041216210458','',0,0,1,0,0.738408007537,'79958783789541','20041216210458'); INSERT INTO cur VALUES (3324,0,'362','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[330е]] | [[340е]] | [[350е]] | \'\'\'[[360е]]\'\'\' | [[370е]] | [[380е]] | [[390е]]
\n[[357]] | [[358]] | [[359]] | [[360]] | [[361]] | \'\'\'362\'\'\' | [[363]] | [[364]] | [[365]] | [[366]] | [[367]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:362]]\n[[ca:362]]\n[[de:362]]\n[[en:362]]\n[[eo:362]]\n[[es:362]]\n[[eu:362]]\n[[fr:362]]\n[[hr:362]]\n[[it:362]]\n[[ko:362년]]\n[[nl:362]]\n[[no:362]]\n[[pl:362]]\n[[ro:362]]\n[[ru:362]]\n[[sl:362]]\n[[uk:362]]\n[[zh:362年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826152706','',0,0,1,0,0.747263437951,'79959173847293','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3325,0,'363','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[330е]] | [[340е]] | [[350е]] | \'\'\'[[360е]]\'\'\' | [[370е]] | [[380е]] | [[390е]]
\n[[358]] | [[359]] | [[360]] | [[361]] | [[362]] | \'\'\'363\'\'\' | [[364]] | [[365]] | [[366]] | [[367]] | [[368]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:363]]\n[[ca:363]]\n[[de:363]]\n[[en:363]]\n[[eo:363]]\n[[es:363]]\n[[eu:363]]\n[[fr:363]]\n[[hr:363]]\n[[it:363]]\n[[ko:363년]]\n[[nl:363]]\n[[no:363]]\n[[pl:363]]\n[[ro:363]]\n[[ru:363]]\n[[sl:363]]\n[[uk:363]]\n[[zh:363年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826152605','',0,0,1,0,0.985047766466,'79959173847394','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3326,0,'364','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[330е]] | [[340е]] | [[350е]] | \'\'\'[[360е]]\'\'\' | [[370е]] | [[380е]] | [[390е]]
\n[[359]] | [[360]] | [[361]] | [[362]] | [[363]] | \'\'\'364\'\'\' | [[365]] | [[366]] | [[367]] | [[368]] | [[369]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:364]]\n[[ca:364]]\n[[de:364]]\n[[en:364]]\n[[eo:364]]\n[[es:364]]\n[[eu:364]]\n[[fr:364]]\n[[hr:364]]\n[[it:364]]\n[[ko:364년]]\n[[nl:364]]\n[[no:364]]\n[[pl:364]]\n[[ro:364]]\n[[ru:364]]\n[[sl:364]]\n[[sv:364]]\n[[uk:364]]\n[[zh:364年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826152506','',0,0,1,0,0.934995554357,'79959173847493','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3327,0,'365','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[330е]] | [[340е]] | [[350е]] | \'\'\'[[360е]]\'\'\' | [[370е]] | [[380е]] | [[390е]]
\n[[360]] | [[361]] | [[362]] | [[363]] | [[364]] | \'\'\'365\'\'\' | [[366]] | [[367]] | [[368]] | [[369]] | [[370]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:365]]\n[[ca:365]]\n[[de:365]]\n[[en:365]]\n[[eo:365]]\n[[es:365]]\n[[eu:365]]\n[[fr:365]]\n[[hr:365]]\n[[it:365]]\n[[ko:365년]]\n[[nl:365]]\n[[no:365]]\n[[pl:365]]\n[[ro:365]]\n[[ru:365]]\n[[sl:365]]\n[[uk:365]]\n[[zh:365年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826152407','',0,0,1,0,0.957415743711,'79959173847592','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3328,0,'366','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[330е]] | [[340е]] | [[350е]] | \'\'\'[[360е]]\'\'\' | [[370е]] | [[380е]] | [[390е]]
\n[[361]] | [[362]] | [[363]] | [[364]] | [[365]] | \'\'\'366\'\'\' | [[367]] | [[368]] | [[369]] | [[370]] | [[371]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:366]]\n[[ca:366]]\n[[de:366]]\n[[en:366]]\n[[eo:366]]\n[[es:366]]\n[[eu:366]]\n[[fr:366]]\n[[hr:366]]\n[[it:366]]\n[[ko:366년]]\n[[nl:366]]\n[[no:366]]\n[[pl:366]]\n[[ro:366]]\n[[ru:366]]\n[[sl:366]]\n[[sv:366]]\n[[uk:366]]\n[[zh:366年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826152305','',0,0,1,0,0.811966848938,'79959173847694','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3329,0,'367','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[330е]] | [[340е]] | [[350е]] | \'\'\'[[360е]]\'\'\' | [[370е]] | [[380е]] | [[390е]]
\n[[362]] | [[363]] | [[364]] | [[365]] | [[366]] | \'\'\'367\'\'\' | [[368]] | [[369]] | [[370]] | [[371]] | [[372]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:367]]\n[[ca:367]]\n[[de:367]]\n[[en:367]]\n[[eo:367]]\n[[es:367]]\n[[eu:367]]\n[[fr:367]]\n[[hr:367]]\n[[it:367]]\n[[ko:367년]]\n[[nl:367]]\n[[no:367]]\n[[pl:367]]\n[[ro:367]]\n[[ru:367]]\n[[sl:367]]\n[[uk:367]]\n[[zh:367年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826152206','',0,0,1,0,0.569403185774,'79959173847793','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3330,0,'368','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[330е]] | [[340е]] | [[350е]] | \'\'\'[[360е]]\'\'\' | [[370е]] | [[380е]] | [[390е]]
\n[[363]] | [[364]] | [[365]] | [[366]] | [[367]] | \'\'\'368\'\'\' | [[369]] | [[370]] | [[371]] | [[372]] | [[373]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:368]]\n[[ca:368]]\n[[de:368]]\n[[en:368]]\n[[eo:368]]\n[[es:368]]\n[[eu:368]]\n[[fr:368]]\n[[hr:368]]\n[[it:368]]\n[[ko:368년]]\n[[nl:368]]\n[[no:368]]\n[[pl:368]]\n[[ro:368]]\n[[ru:368]]\n[[sl:368]]\n[[uk:368]]\n[[zh:368年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826152106','',0,0,1,0,0.111801502347,'79959173847893','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3331,0,'369','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[330е]] | [[340е]] | [[350е]] | \'\'\'[[360е]]\'\'\' | [[370е]] | [[380е]] | [[390е]]
\n[[364]] | [[365]] | [[366]] | [[367]] | [[368]] | \'\'\'369\'\'\' | [[370]] | [[371]] | [[372]] | [[373]] | [[374]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:369]]\n[[ca:369]]\n[[de:369]]\n[[en:369]]\n[[eo:369]]\n[[es:369]]\n[[eu:369]]\n[[fr:369]]\n[[hr:369]]\n[[it:369]]\n[[ko:369년]]\n[[nl:369]]\n[[no:369]]\n[[pl:369]]\n[[ro:369]]\n[[ru:369]]\n[[sl:369]]\n[[uk:369]]\n[[zh:369年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826152007','',0,0,1,0,0.993635859803,'79959173847992','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3332,0,'370','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[340е]] | [[350е]] | [[360е]] | \'\'\'[[370е]]\'\'\' | [[380е]] | [[390е]] | [[400е]]
\n[[365]] | [[366]] | [[367]] | [[368]] | [[369]] | \'\'\'370\'\'\' | [[371]] | [[372]] | [[373]] | [[374]] | [[375]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:370]]\n[[ca:370]]\n[[de:370]]\n[[en:370]]\n[[eo:370]]\n[[es:370]]\n[[eu:370]]\n[[fr:370]]\n[[hr:370]]\n[[it:370]]\n[[ko:370년]]\n[[nl:370]]\n[[no:370]]\n[[pl:370]]\n[[ro:370]]\n[[ru:370]]\n[[sl:370]]\n[[uk:370]]\n[[zh:370年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826151905','',0,0,1,0,0.547453936444,'79959173848094','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3333,0,'371','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[340е]] | [[350е]] | [[360е]] | \'\'\'[[370е]]\'\'\' | [[380е]] | [[390е]] | [[400е]]
\n[[366]] | [[367]] | [[368]] | [[369]] | [[370]] | \'\'\'371\'\'\' | [[372]] | [[373]] | [[374]] | [[375]] | [[376]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:371]]\n[[ca:371]]\n[[de:371]]\n[[en:371]]\n[[eo:371]]\n[[es:371]]\n[[eu:371]]\n[[fr:371]]\n[[hr:371]]\n[[it:371]]\n[[ko:371년]]\n[[nl:371]]\n[[no:371]]\n[[pl:371]]\n[[ro:371]]\n[[ru:371]]\n[[sl:371]]\n[[uk:371]]\n[[zh:371年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826151805','',0,0,1,0,0.406326084587,'79959173848194','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3334,0,'372','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[340е]] | [[350е]] | [[360е]] | \'\'\'[[370е]]\'\'\' | [[380е]] | [[390е]] | [[400е]]
\n[[367]] | [[368]] | [[369]] | [[370]] | [[371]] | \'\'\'372\'\'\' | [[373]] | [[374]] | [[375]] | [[376]] | [[377]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:372]]\n[[ca:372]]\n[[de:372]]\n[[en:372]]\n[[eo:372]]\n[[es:372]]\n[[eu:372]]\n[[fr:372]]\n[[hr:372]]\n[[it:372]]\n[[ko:372년]]\n[[nl:372]]\n[[no:372]]\n[[pl:372]]\n[[ro:372]]\n[[ru:372]]\n[[sl:372]]\n[[uk:372]]\n[[zh:372年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826151705','',0,0,1,0,0.467867977204,'79959173848294','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3335,0,'373','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[340е]] | [[350е]] | [[360е]] | \'\'\'[[370е]]\'\'\' | [[380е]] | [[390е]] | [[400е]]
\n[[368]] | [[369]] | [[370]] | [[371]] | [[372]] | \'\'\'373\'\'\' | [[374]] | [[375]] | [[376]] | [[377]] | [[378]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:373]]\n[[ca:373]]\n[[de:373]]\n[[en:373]]\n[[eo:373]]\n[[es:373]]\n[[eu:373]]\n[[fr:373]]\n[[hr:373]]\n[[it:373]]\n[[ko:373년]]\n[[nl:373]]\n[[no:373]]\n[[pl:373]]\n[[ro:373]]\n[[ru:373]]\n[[sl:373]]\n[[uk:373]]\n[[zh:373年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826151606','',0,0,1,0,0.115447017418,'79959173848393','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3336,0,'374','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[340е]] | [[350е]] | [[360е]] | \'\'\'[[370е]]\'\'\' | [[380е]] | [[390е]] | [[400е]]
\n[[369]] | [[370]] | [[371]] | [[372]] | [[373]] | \'\'\'374\'\'\' | [[375]] | [[376]] | [[377]] | [[378]] | [[379]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:374]]\n[[ca:374]]\n[[de:374]]\n[[en:374]]\n[[eo:374]]\n[[es:374]]\n[[eu:374]]\n[[fr:374]]\n[[hr:374]]\n[[it:374]]\n[[ko:374년]]\n[[nl:374]]\n[[no:374]]\n[[pl:374]]\n[[ro:374]]\n[[ru:374]]\n[[sl:374]]\n[[uk:374]]\n[[zh:374年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826151506','',0,0,1,0,0.218565833391,'79959173848493','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3337,0,'375','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[340е]] | [[350е]] | [[360е]] | \'\'\'[[370е]]\'\'\' | [[380е]] | [[390е]] | [[400е]]
\n[[370]] | [[371]] | [[372]] | [[373]] | [[374]] | \'\'\'375\'\'\' | [[376]] | [[377]] | [[378]] | [[379]] | [[380]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:375]]\n[[ca:375]]\n[[de:375]]\n[[en:375]]\n[[eo:375]]\n[[es:375]]\n[[eu:375]]\n[[fr:375]]\n[[hr:375]]\n[[it:375]]\n[[ko:375년]]\n[[nl:375]]\n[[no:375]]\n[[pl:375]]\n[[ro:375]]\n[[ru:375]]\n[[sl:375]]\n[[uk:375]]\n[[zh:375年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826151406','',0,0,1,0,0.846668943226,'79959173848593','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3338,0,'376','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[340е]] | [[350е]] | [[360е]] | \'\'\'[[370е]]\'\'\' | [[380е]] | [[390е]] | [[400е]]
\n[[371]] | [[372]] | [[373]] | [[374]] | [[375]] | \'\'\'376\'\'\' | [[377]] | [[378]] | [[379]] | [[380]] | [[381]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:376]]\n[[ca:376]]\n[[de:376]]\n[[en:376]]\n[[eo:376]]\n[[es:376]]\n[[eu:376]]\n[[fr:376]]\n[[hr:376]]\n[[it:376]]\n[[ko:376년]]\n[[nl:376]]\n[[no:376]]\n[[pl:376]]\n[[ro:376]]\n[[ru:376]]\n[[sl:376]]\n[[uk:376]]\n[[zh:376年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826151306','',0,0,1,0,0.316545965763,'79959173848693','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3339,0,'377','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[340е]] | [[350е]] | [[360е]] | \'\'\'[[370е]]\'\'\' | [[380е]] | [[390е]] | [[400е]]
\n[[372]] | [[373]] | [[374]] | [[375]] | [[376]] | \'\'\'377\'\'\' | [[378]] | [[379]] | [[380]] | [[381]] | [[382]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:377]]\n[[ca:377]]\n[[de:377]]\n[[en:377]]\n[[eo:377]]\n[[es:377]]\n[[eu:377]]\n[[fr:377]]\n[[hr:377]]\n[[it:377]]\n[[ko:377년]]\n[[nl:377]]\n[[no:377]]\n[[pl:377]]\n[[ro:377]]\n[[ru:377]]\n[[sl:377]]\n[[uk:377]]\n[[zh:377年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826151206','',0,0,1,0,0.98358862241,'79959173848793','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3340,0,'378','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[340е]] | [[350е]] | [[360е]] | \'\'\'[[370е]]\'\'\' | [[380е]] | [[390е]] | [[400е]]
\n[[373]] | [[374]] | [[375]] | [[376]] | [[377]] | \'\'\'378\'\'\' | [[379]] | [[380]] | [[381]] | [[382]] | [[383]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:378]]\n[[ca:378]]\n[[de:378]]\n[[en:378]]\n[[eo:378]]\n[[es:378]]\n[[eu:378]]\n[[fr:378]]\n[[hr:378]]\n[[it:378]]\n[[ko:378년]]\n[[nl:378]]\n[[no:378]]\n[[pl:378]]\n[[ro:378]]\n[[ru:378]]\n[[sl:378]]\n[[sv:378]]\n[[uk:378]]\n[[zh:378年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826151107','',0,0,1,0,0.551854233049,'79959173848892','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3341,0,'379','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[340е]] | [[350е]] | [[360е]] | \'\'\'[[370е]]\'\'\' | [[380е]] | [[390е]] | [[400е]]
\n[[374]] | [[375]] | [[376]] | [[377]] | [[378]] | \'\'\'379\'\'\' | [[380]] | [[381]] | [[382]] | [[383]] | [[384]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:379]]\n[[ca:379]]\n[[de:379]]\n[[en:379]]\n[[eo:379]]\n[[es:379]]\n[[eu:379]]\n[[fr:379]]\n[[hr:379]]\n[[it:379]]\n[[ko:379년]]\n[[nl:379]]\n[[no:379]]\n[[pl:379]]\n[[ro:379]]\n[[ru:379]]\n[[sl:379]]\n[[sv:379]]\n[[uk:379]]\n[[zh:379年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826151007','',0,0,1,0,0.670510011106,'79959173848992','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3342,0,'380','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[350е]] | [[360е]] | [[370е]] | \'\'\'[[380е]]\'\'\' | [[390е]] | [[400е]] | [[410е]]
\n[[375]] | [[376]] | [[377]] | [[378]] | [[379]] | \'\'\'380\'\'\' | [[381]] | [[382]] | [[383]] | [[384]] | [[385]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:380]]\n[[ca:380]]\n[[de:380]]\n[[en:380]]\n[[eo:380]]\n[[es:380]]\n[[eu:380]]\n[[fr:380]]\n[[hr:380]]\n[[it:380]]\n[[ko:380년]]\n[[nl:380]]\n[[no:380]]\n[[pl:380]]\n[[ro:380]]\n[[ru:380]]\n[[sl:380]]\n[[uk:380]]\n[[zh:380年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826150905','',0,0,1,0,0.015768576886,'79959173849094','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3343,0,'381','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[350е]] | [[360е]] | [[370е]] | \'\'\'[[380е]]\'\'\' | [[390е]] | [[400е]] | [[410е]]
\n[[376]] | [[377]] | [[378]] | [[379]] | [[380]] | \'\'\'381\'\'\' | [[382]] | [[383]] | [[384]] | [[385]] | [[386]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:381]]\n[[ca:381]]\n[[de:381]]\n[[en:381]]\n[[eo:381]]\n[[es:381]]\n[[eu:381]]\n[[fr:381]]\n[[hr:381]]\n[[it:381]]\n[[ko:381년]]\n[[nl:381]]\n[[no:381]]\n[[pl:381]]\n[[ro:381]]\n[[ru:381]]\n[[sl:381]]\n[[uk:381]]\n[[zh:381年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826150805','',0,0,1,0,0.611269702488,'79959173849194','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3344,0,'382','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[350е]] | [[360е]] | [[370е]] | \'\'\'[[380е]]\'\'\' | [[390е]] | [[400е]] | [[410е]]
\n[[377]] | [[378]] | [[379]] | [[380]] | [[381]] | \'\'\'382\'\'\' | [[383]] | [[384]] | [[385]] | [[386]] | [[387]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:382]]\n[[ca:382]]\n[[de:382]]\n[[en:382]]\n[[eo:382]]\n[[es:382]]\n[[eu:382]]\n[[fr:382]]\n[[hr:382]]\n[[it:382]]\n[[ko:382년]]\n[[nl:382]]\n[[no:382]]\n[[pl:382]]\n[[ro:382]]\n[[ru:382]]\n[[sl:382]]\n[[uk:382]]\n[[zh:382年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826150705','',0,0,1,0,0.08594251009,'79959173849294','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3345,0,'383','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[350е]] | [[360е]] | [[370е]] | \'\'\'[[380е]]\'\'\' | [[390е]] | [[400е]] | [[410е]]
\n[[378]] | [[379]] | [[380]] | [[381]] | [[382]] | \'\'\'383\'\'\' | [[384]] | [[385]] | [[386]] | [[387]] | [[388]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:383]]\n[[ca:383]]\n[[de:383]]\n[[en:383]]\n[[eo:383]]\n[[es:383]]\n[[eu:383]]\n[[fr:383]]\n[[hr:383]]\n[[it:383]]\n[[ko:383년]]\n[[nl:383]]\n[[no:383]]\n[[pl:383]]\n[[ro:383]]\n[[ru:383]]\n[[sl:383]]\n[[uk:383]]\n[[zh:383年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826150605','',0,0,1,0,0.315627817677,'79959173849394','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3346,0,'384','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[350е]] | [[360е]] | [[370е]] | \'\'\'[[380е]]\'\'\' | [[390е]] | [[400е]] | [[410е]]
\n[[379]] | [[380]] | [[381]] | [[382]] | [[383]] | \'\'\'384\'\'\' | [[385]] | [[386]] | [[387]] | [[388]] | [[389]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:384]]\n[[ca:384]]\n[[de:384]]\n[[en:384]]\n[[eo:384]]\n[[es:384]]\n[[eu:384]]\n[[fr:384]]\n[[hr:384]]\n[[it:384]]\n[[ko:384년]]\n[[nl:384]]\n[[no:384]]\n[[pl:384]]\n[[ro:384]]\n[[ru:384]]\n[[sl:384]]\n[[sv:384]]\n[[uk:384]]\n[[zh:384年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826150505','',0,0,1,0,0.246534132513,'79959173849494','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3347,0,'385','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[350е]] | [[360е]] | [[370е]] | \'\'\'[[380е]]\'\'\' | [[390е]] | [[400е]] | [[410е]]
\n[[380]] | [[381]] | [[382]] | [[383]] | [[384]] | \'\'\'385\'\'\' | [[386]] | [[387]] | [[388]] | [[389]] | [[390]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:385]]\n[[ca:385]]\n[[de:385]]\n[[en:385]]\n[[eo:385]]\n[[es:385]]\n[[eu:385]]\n[[fr:385]]\n[[hr:385]]\n[[it:385]]\n[[ko:385년]]\n[[nl:385]]\n[[no:385]]\n[[pl:385]]\n[[ro:385]]\n[[ru:385]]\n[[sl:385]]\n[[uk:385]]\n[[zh:385年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826150405','',0,0,1,0,0.230153185423,'79959173849594','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3348,0,'386','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[350е]] | [[360е]] | [[370е]] | \'\'\'[[380е]]\'\'\' | [[390е]] | [[400е]] | [[410е]]
\n[[381]] | [[382]] | [[383]] | [[384]] | [[385]] | \'\'\'386\'\'\' | [[387]] | [[388]] | [[389]] | [[390]] | [[391]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:386]]\n[[ca:386]]\n[[de:386]]\n[[en:386]]\n[[eo:386]]\n[[es:386]]\n[[eu:386]]\n[[fi:386]]\n[[fr:386]]\n[[hr:386]]\n[[it:386]]\n[[ko:386년]]\n[[nl:386]]\n[[no:386]]\n[[pl:386]]\n[[ro:386]]\n[[ru:386]]\n[[sl:386]]\n[[uk:386]]\n[[zh:386年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826150305','',0,0,1,0,0.715708371585,'79959173849694','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3349,0,'387','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[350е]] | [[360е]] | [[370е]] | \'\'\'[[380е]]\'\'\' | [[390е]] | [[400е]] | [[410е]]
\n[[382]] | [[383]] | [[384]] | [[385]] | [[386]] | \'\'\'387\'\'\' | [[388]] | [[389]] | [[390]] | [[391]] | [[392]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:387]]\n[[ca:387]]\n[[de:387]]\n[[en:387]]\n[[eo:387]]\n[[es:387]]\n[[eu:387]]\n[[fr:387]]\n[[hr:387]]\n[[it:387]]\n[[ko:387년]]\n[[nl:387]]\n[[no:387]]\n[[pl:387]]\n[[ro:387]]\n[[ru:387]]\n[[sl:387]]\n[[uk:387]]\n[[zh:387年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826150205','',0,0,1,0,0.860960610146,'79959173849794','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3350,0,'388','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[350е]] | [[360е]] | [[370е]] | \'\'\'[[380е]]\'\'\' | [[390е]] | [[400е]] | [[410е]]
\n[[383]] | [[384]] | [[385]] | [[386]] | [[387]] | \'\'\'388\'\'\' | [[389]] | [[390]] | [[391]] | [[392]] | [[393]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:388]]\n[[ca:388]]\n[[de:388]]\n[[en:388]]\n[[eo:388]]\n[[es:388]]\n[[eu:388]]\n[[fr:388]]\n[[hr:388]]\n[[it:388]]\n[[ko:388년]]\n[[nl:388]]\n[[no:388]]\n[[pl:388]]\n[[ro:388]]\n[[ru:388]]\n[[sl:388]]\n[[uk:388]]\n[[zh:388年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826150105','',0,0,1,0,0.04866216334,'79959173849894','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3351,0,'389','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[350е]] | [[360е]] | [[370е]] | \'\'\'[[380е]]\'\'\' | [[390е]] | [[400е]] | [[410е]]
\n[[384]] | [[385]] | [[386]] | [[387]] | [[388]] | \'\'\'389\'\'\' | [[390]] | [[391]] | [[392]] | [[393]] | [[394]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:389]]\n[[ca:389]]\n[[de:389]]\n[[en:389]]\n[[eo:389]]\n[[es:389]]\n[[eu:389]]\n[[fr:389]]\n[[hr:389]]\n[[it:389]]\n[[ko:389년]]\n[[nl:389]]\n[[no:389]]\n[[pl:389]]\n[[ro:389]]\n[[ru:389]]\n[[sl:389]]\n[[uk:389]]\n[[zh:389年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826150005','',0,0,1,0,0.640765759461,'79959173849994','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3352,0,'390','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[360е]] | [[370е]] | [[380е]] | \'\'\'[[390е]]\'\'\' | [[400е]] | [[410е]] | [[420е]]
\n[[385]] | [[386]] | [[387]] | [[388]] | [[389]] | \'\'\'390\'\'\' | [[391]] | [[392]] | [[393]] | [[394]] | [[395]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:390]]\n[[ca:390]]\n[[de:390]]\n[[en:390]]\n[[eo:390]]\n[[es:390]]\n[[eu:390]]\n[[fr:390]]\n[[hr:390]]\n[[it:390]]\n[[ko:390년]]\n[[nl:390]]\n[[no:390]]\n[[pl:390]]\n[[ro:390]]\n[[ru:390]]\n[[sl:390]]\n[[sv:390]]\n[[uk:390]]\n[[zh:390年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826145905','',0,0,1,0,0.277734593152,'79959173854094','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3353,0,'391','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[360е]] | [[370е]] | [[380е]] | \'\'\'[[390е]]\'\'\' | [[400е]] | [[410е]] | [[420е]]
\n[[386]] | [[387]] | [[388]] | [[389]] | [[390]] | \'\'\'391\'\'\' | [[392]] | [[393]] | [[394]] | [[395]] | [[396]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:391]]\n[[ca:391]]\n[[de:391]]\n[[en:391]]\n[[eo:391]]\n[[es:391]]\n[[eu:391]]\n[[fr:391]]\n[[hr:391]]\n[[it:391]]\n[[ko:391년]]\n[[nl:391]]\n[[no:391]]\n[[pl:391]]\n[[ro:391]]\n[[ru:391]]\n[[sl:391]]\n[[uk:391]]\n[[zh:391年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826145806','',0,0,1,0,0.772053850709,'79959173854193','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3354,0,'392','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[360е]] | [[370е]] | [[380е]] | \'\'\'[[390е]]\'\'\' | [[400е]] | [[410е]] | [[420е]]
\n[[387]] | [[388]] | [[389]] | [[390]] | [[391]] | \'\'\'392\'\'\' | [[393]] | [[394]] | [[395]] | [[396]] | [[397]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:392]]\n[[ca:392]]\n[[de:392]]\n[[en:392]]\n[[eo:392]]\n[[es:392]]\n[[eu:392]]\n[[fr:392]]\n[[hr:392]]\n[[it:392]]\n[[ko:392년]]\n[[nl:392]]\n[[no:392]]\n[[pl:392]]\n[[ro:392]]\n[[ru:392]]\n[[sl:392]]\n[[sv:392]]\n[[uk:392]]\n[[zh:392年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826145706','',0,0,1,0,0.941976584467,'79959173854293','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3355,0,'394','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[360е]] | [[370е]] | [[380е]] | \'\'\'[[390е]]\'\'\' | [[400е]] | [[410е]] | [[420е]]
\n[[389]] | [[390]] | [[391]] | [[392]] | [[393]] | \'\'\'394\'\'\' | [[395]] | [[396]] | [[397]] | [[398]] | [[399]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:394]]\n[[ca:394]]\n[[de:394]]\n[[en:394]]\n[[eo:394]]\n[[es:394]]\n[[eu:394]]\n[[fr:394]]\n[[hr:394]]\n[[it:394]]\n[[ko:394년]]\n[[nl:394]]\n[[no:394]]\n[[pl:394]]\n[[ro:394]]\n[[ru:394]]\n[[sl:394]]\n[[sv:394]]\n[[uk:394]]\n[[zh:394年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826145505','',0,0,1,0,0.196615542842,'79959173854494','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3356,0,'393','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[360е]] | [[370е]] | [[380е]] | \'\'\'[[390е]]\'\'\' | [[400е]] | [[410е]] | [[420е]]
\n[[388]] | [[389]] | [[390]] | [[391]] | [[392]] | \'\'\'393\'\'\' | [[394]] | [[395]] | [[396]] | [[397]] | [[398]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:393]]\n[[ca:393]]\n[[de:393]]\n[[en:393]]\n[[eo:393]]\n[[es:393]]\n[[eu:393]]\n[[fr:393]]\n[[hr:393]]\n[[it:393]]\n[[ko:393년]]\n[[nl:393]]\n[[no:393]]\n[[pl:393]]\n[[ro:393]]\n[[ru:393]]\n[[sl:393]]\n[[uk:393]]\n[[zh:393年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826145605','',0,0,1,0,0.325585436228,'79959173854394','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3357,0,'395','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[360е]] | [[370е]] | [[380е]] | \'\'\'[[390е]]\'\'\' | [[400е]] | [[410е]] | [[420е]]
\n[[390]] | [[391]] | [[392]] | [[393]] | [[394]] | \'\'\'395\'\'\' | [[396]] | [[397]] | [[398]] | [[399]] | [[400]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:395]]\n[[ca:395]]\n[[de:395]]\n[[en:395]]\n[[eo:395]]\n[[es:395]]\n[[eu:395]]\n[[fr:395]]\n[[hr:395]]\n[[it:395]]\n[[ko:395년]]\n[[nds:395]]\n[[nl:395]]\n[[no:395]]\n[[pl:395]]\n[[ro:395]]\n[[ru:395]]\n[[sl:395]]\n[[sv:395]]\n[[uk:395]]\n[[zh:395年]]','Andre Engels - robot Adding:uk,nds Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826145405','',0,0,1,0,0.526265579055,'79959173854594','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3358,0,'396','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[360е]] | [[370е]] | [[380е]] | \'\'\'[[390е]]\'\'\' | [[400е]] | [[410е]] | [[420е]]
\n[[391]] | [[392]] | [[393]] | [[394]] | [[395]] | \'\'\'396\'\'\' | [[397]] | [[398]] | [[399]] | [[400]] | [[401]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:396]]\n[[ca:396]]\n[[de:396]]\n[[en:396]]\n[[eo:396]]\n[[es:396]]\n[[eu:396]]\n[[fr:396]]\n[[hr:396]]\n[[it:396]]\n[[ko:396년]]\n[[nl:396]]\n[[no:396]]\n[[pl:396]]\n[[ro:396]]\n[[ru:396]]\n[[sl:396]]\n[[uk:396]]\n[[zh:396年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826145305','',0,0,1,0,0.311418206576,'79959173854694','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3359,0,'397','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[360е]] | [[370е]] | [[380е]] | \'\'\'[[390е]]\'\'\' | [[400е]] | [[410е]] | [[420е]]
\n[[392]] | [[393]] | [[394]] | [[395]] | [[396]] | \'\'\'397\'\'\' | [[398]] | [[399]] | [[400]] | [[401]] | [[402]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:397]]\n[[ca:397]]\n[[da:397]]\n[[de:397]]\n[[en:397]]\n[[eo:397]]\n[[es:397]]\n[[eu:397]]\n[[fr:397]]\n[[hr:397]]\n[[it:397]]\n[[ko:397년]]\n[[nl:397]]\n[[no:397]]\n[[pl:397]]\n[[ro:397]]\n[[ru:397]]\n[[sl:397]]\n[[uk:397]]\n[[zh:397年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826145205','',0,0,1,0,0.962418890075,'79959173854794','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3360,0,'398','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[360е]] | [[370е]] | [[380е]] | \'\'\'[[390е]]\'\'\' | [[400е]] | [[410е]] | [[420е]]
\n[[393]] | [[394]] | [[395]] | [[396]] | [[397]] | \'\'\'398\'\'\' | [[399]] | [[400]] | [[401]] | [[402]] | [[403]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:398]]\n[[ca:398]]\n[[de:398]]\n[[en:398]]\n[[eo:398]]\n[[es:398]]\n[[eu:398]]\n[[fr:398]]\n[[hr:398]]\n[[it:398]]\n[[ko:398년]]\n[[nl:398]]\n[[no:398]]\n[[pl:398]]\n[[ro:398]]\n[[ru:398]]\n[[sl:398]]\n[[uk:398]]\n[[zh:398年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826145105','',0,0,1,0,0.803085924035,'79959173854894','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3361,0,'399','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[360е]] | [[370е]] | [[380е]] | \'\'\'[[390е]]\'\'\' | [[400е]] | [[410е]] | [[420е]]
\n[[394]] | [[395]] | [[396]] | [[397]] | [[398]] | \'\'\'399\'\'\' | [[400]] | [[401]] | [[402]] | [[403]] | [[404]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:399]]\n[[ca:399]]\n[[de:399]]\n[[en:399]]\n[[eo:399]]\n[[es:399]]\n[[eu:399]]\n[[fr:399]]\n[[hr:399]]\n[[it:399]]\n[[ko:399년]]\n[[nl:399]]\n[[no:399]]\n[[pl:399]]\n[[ro:399]]\n[[ru:399]]\n[[sl:399]]\n[[uk:399]]\n[[zh:399年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826145005','',0,0,1,0,0.408668854464,'79959173854994','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3362,0,'400','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век]] | \'\'\'[[4. век]]\'\'\' | [[5. век]]
\n[[370е]] | [[380е]] | [[390е]] | \'\'\'[[400е]]\'\'\' | [[410е]] | [[420е]] | [[430е]]
\n[[395]] | [[396]] | [[397]] | [[398]] | [[399]] | \'\'\'400\'\'\' | [[401]] | [[402]] | [[403]] | [[404]] | [[405]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:400]]\n[[ca:400]]\n[[de:400]]\n[[en:400]]\n[[eo:400]]\n[[es:400]]\n[[eu:400]]\n[[fr:400]]\n[[hr:400]]\n[[it:400]]\n[[ko:400년]]\n[[la:400]]\n[[nl:400]]\n[[no:400]]\n[[pl:400]]\n[[ro:400]]\n[[ru:400]]\n[[sl:400]]\n[[sv:400]]\n[[uk:400]]\n[[zh:400年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826144905','',0,0,1,0,0.079179966393,'79959173855094','20040905115108'); INSERT INTO cur VALUES (3363,6,'Војислав_Илић1_.jpg','','',24,'Domatrios','20040822140133','',0,0,0,1,0.676207685541555,'79959177859866','20050209194835'); INSERT INTO cur VALUES (3364,6,'Војислав_Илић2.jpg','','',24,'Domatrios','20040822140308','',0,0,0,1,0.0794506558025728,'79959177859691','20050209194835'); INSERT INTO cur VALUES (3365,0,'Војислав_Илић','[[Слика:Војислав_Илић1_.jpg|right|thumb|Војислав Илић]]\n\n[[Слика:Војислав_Илић2.jpg|right|thumb|Војислав Илић]]\n\n\'\'\'Војислав Илић\'\'\' ([[1862]]-[[1894]]), песник\n\nПо Јовану Деретићу Илић је у српском песништву извршио оно што је десетак година раније захтевао С. Марковић: одлучан раскид с романтизмом. Међутим, његове књижевне тежње само се делимично поклапају с Марковићевим програмом и с реалистичком поетиком. У неким песмама он је био гласник напредних идеја свог доба, оштар критичар друштвених и политичких изопачености. Али, његова поезија, гледана у целини, супротна је духу тенденциозне, прагматичне књижевности за коју се залагао програмски реализам. Својим естетизомом и формализмом Илић је отворио пут друкчијој поезији, поезији којој је подједнако страна оријентација реалиста на обичну стварност и захтеви идеолога за укључивање књижевности у друштвене и политичке борбе, поезији у којој је најважнији моменат брига за саму себе, за своје властито уметничко биће.\n\nБеограђанин, син песника Јована Илића, Војислав је проживео кратак и тежак живот. Болешљив још од детињства, он је слабо марио за учење. Школу је напустио после трећег разреда гимназије због слабог успеха. Касније је на своју руку похађао предавања у Великој школи, активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. У животу у многоме је делио судбину других писаца свог времена: често је мењао намештења у Београду и унутрашњости, живео у оскудици, велики део времена проводио у кафани и неуредним, боемским животом још више погоршао своје ионако слабо здравље, због политичких уверења бивао прогањан од власти, и умро млад. Иако је писао кратко време, свега петнаестак година, оставио је обимно и разноврсно дело. За живота је објавио три збирке песама (1887, 1889, 1892), којима треба додати велики број песама расутих по часописима и заосталих у рукопису. Неколико слабих прозних покушаја показују да је Војислав, слично Бранку и Змају, био првенствено песник, да је умео добро писати само у стиху. (Следи још текста: напр. Илићево предавање у Ада Калеу. Послаћу га када га припремим. доматриос) \n\n==Види још==\n*[[Војислава Илића (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n\n==Спољне везе==\n[http://www.beotel.yu/~mirkom/vis.htm неколико изабраних песама]\n\n[[Category:Књижевници|Илић, Војислав]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]','',17,'Bonzo','20050209194830','',0,0,1,0,0.030485652867,'79949790805169','20050209194830'); INSERT INTO cur VALUES (3366,0,'Ришаров_парадокс','Ришаров парадокс је настао [[1905]]. године и добио је име по свом творцу математичару Ришару.\n\nПосматрајмо скуп [[природни бројеви|природних бројева]] и на њему све особине дужине један. Ове особине затим поређамо у један низ и нумеришемо их, нпр. овако:\n\n# број је дељив са 2\n# број је прост\n# број је једнак 5\n# број је квадрат простог броја\n# број је дељив са 5\n# ...\n\nПриметимо да у неким случајевима број има својство које кодира, а у неким случајевима нема. Зато уведимо дефиницију: \'\'\'Број је Ришаров ако нема својство које кодира.\'\'\' Видимо да у горњем примеру бројеви 2, 4, 5 јесу Ришарови, а 1 и 3 нису. \n\nОсобина \'\'\'број је Ришаров\'\'\' је такође једна особина дужине један на скупу природних бројева па ће се и она наћи у овом низу особина под неким бројем, нека је то број m. Да ли је број Ришаров? Ако јесте, онда нема својство које кодира, а то значи да није Ришаров број, што је парадокс. Ако број није Ришаров онда нема својство које кодира што по дефиницији значи да јесте Ришаров, па је и ово немогуће.\n\nРишаров парадокс је тесно повезан са [[Раселов парадокс|Раселовим парадоксом]] и са другим парадоксима који су се јављали почетком [[20. век|20. века]] у [[наивна теорија скупова|наивној теорији скупова]] математичара [[Георг Кантор|Кантора]]. Ови парадокси су озбиљно пољуљали темеље тадашње [[математика|математичке науке]].\n\n[[en:Richard\'s paradox]]\n[[Category:Парадокси]]','типо',135,'Обрадовић Горан','20050308010924','',0,0,1,0,0.358625774439,'79949691989075','20050308010924'); INSERT INTO cur VALUES (3367,14,'Парадокси','Овде је списак свих текстова који се баве логичким, филозофским и математичким парадоксима.','',108,'Djordjes','20040823073819','',0,0,0,1,0.202124464885,'79959176926180','20050308010949'); INSERT INTO cur VALUES (3368,0,'1500','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]] | \'\'\'[[1500е]]\'\'\' | [[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]]
\n[[1495]] | [[1496]] | [[1497]] | [[1498]] | [[1499]] | \'\'\'1500\'\'\' | [[1501]] | [[1502]] | [[1503]] | [[1504]] | [[1505]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1500]]\n[[ast:1500]]\n[[bg:1500]]\n[[ca:1500]]\n[[cs:1500]]\n[[cy:1500]]\n[[da:1500]]\n[[de:1500]]\n[[el:1500]]\n[[en:1500]]\n[[eo:1500]]\n[[es:1500]]\n[[eu:1500]]\n[[fi:1500]]\n[[fr:1500]]\n[[gl:1500]]\n[[hr:1500]]\n[[hu:1500]]\n[[io:1500]]\n[[it:1500]]\n[[nl:1500]]\n[[no:1500]]\n[[pl:1500]]\n[[pt:1500]]\n[[ro:1500]]\n[[ru:1500]]\n[[sl:1500]]\n[[sv:1500]]\n[[tr:1500]]\n[[uk:1500]]\n[[zh:1500年]]','robot Adding:io,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221100711','',0,0,1,0,0.955810757333,'79958778899288','20041221100711'); INSERT INTO cur VALUES (3369,0,'1501','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]] | \'\'\'[[1500е]]\'\'\' | [[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]]
\n[[1496]] | [[1497]] | [[1498]] | [[1499]] | [[1500]] | \'\'\'1501\'\'\' | [[1502]] | [[1503]] | [[1504]] | [[1505]] | [[1506]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1501]]\n[[ast:1501]]\n[[bg:1501]]\n[[ca:1501]]\n[[cs:1501]]\n[[cy:1501]]\n[[da:1501]]\n[[de:1501]]\n[[el:1501]]\n[[en:1501]]\n[[eo:1501]]\n[[es:1501]]\n[[eu:1501]]\n[[fi:1501]]\n[[fr:1501]]\n[[hr:1501]]\n[[hu:1501]]\n[[it:1501]]\n[[nl:1501]]\n[[no:1501]]\n[[pl:1501]]\n[[pt:1501]]\n[[ro:1501]]\n[[ru:1501]]\n[[sl:1501]]\n[[sv:1501]]\n[[tr:1501]]\n[[uk:1501]]\n[[zh:1501年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095926','',0,0,1,0,0.861627009633,'79958778904073','20041221095926'); INSERT INTO cur VALUES (3370,0,'1502','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]] | \'\'\'[[1500е]]\'\'\' | [[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]]
\n[[1497]] | [[1498]] | [[1499]] | [[1500]] | [[1501]] | \'\'\'1502\'\'\' | [[1503]] | [[1504]] | [[1505]] | [[1506]] | [[1507]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1502]]\n[[ast:1502]]\n[[bg:1502]]\n[[ca:1502]]\n[[cs:1502]]\n[[cy:1502]]\n[[da:1502]]\n[[de:1502]]\n[[el:1502]]\n[[en:1502]]\n[[eo:1502]]\n[[es:1502]]\n[[eu:1502]]\n[[fi:1502]]\n[[fr:1502]]\n[[hr:1502]]\n[[hu:1502]]\n[[it:1502]]\n[[nl:1502]]\n[[no:1502]]\n[[pl:1502]]\n[[pt:1502]]\n[[ro:1502]]\n[[ru:1502]]\n[[sl:1502]]\n[[sv:1502]]\n[[tr:1502]]\n[[uk:1502]]\n[[zh:1502年]]','robot Adding:el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095908','',0,0,1,0,0.552223234229,'79958778904091','20041221095908'); INSERT INTO cur VALUES (3371,0,'1503','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]] | \'\'\'[[1500е]]\'\'\' | [[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]]
\n[[1498]] | [[1499]] | [[1500]] | [[1501]] | [[1502]] | \'\'\'1503\'\'\' | [[1504]] | [[1505]] | [[1506]] | [[1507]] | [[1508]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1503]]\n[[ast:1503]]\n[[bg:1503]]\n[[ca:1503]]\n[[cs:1503]]\n[[cy:1503]]\n[[da:1503]]\n[[de:1503]]\n[[el:1503]]\n[[en:1503]]\n[[eo:1503]]\n[[es:1503]]\n[[et:1503]]\n[[eu:1503]]\n[[fi:1503]]\n[[fr:1503]]\n[[hr:1503]]\n[[hu:1503]]\n[[it:1503]]\n[[nl:1503]]\n[[no:1503]]\n[[pl:1503]]\n[[pt:1503]]\n[[ro:1503]]\n[[ru:1503]]\n[[sl:1503]]\n[[sv:1503]]\n[[tr:1503]]\n[[uk:1503]]\n[[zh:1503年]]','robot Adding:pt,el,et,ast,hu',48,'Robbot','20041221095848','',0,0,1,0,0.817998254587,'79958778904151','20041221095848'); INSERT INTO cur VALUES (3372,0,'1504','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]] | \'\'\'[[1500е]]\'\'\' | [[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]]
\n[[1499]] | [[1500]] | [[1501]] | [[1502]] | [[1503]] | \'\'\'1504\'\'\' | [[1505]] | [[1506]] | [[1507]] | [[1508]] | [[1509]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1504]]\n[[ast:1504]]\n[[bg:1504]]\n[[ca:1504]]\n[[cs:1504]]\n[[cy:1504]]\n[[da:1504]]\n[[de:1504]]\n[[el:1504]]\n[[en:1504]]\n[[eo:1504]]\n[[es:1504]]\n[[eu:1504]]\n[[fi:1504]]\n[[fr:1504]]\n[[hr:1504]]\n[[hu:1504]]\n[[it:1504]]\n[[nl:1504]]\n[[no:1504]]\n[[pl:1504]]\n[[pt:1504]]\n[[ro:1504]]\n[[ru:1504]]\n[[sl:1504]]\n[[sv:1504]]\n[[tr:1504]]\n[[uk:1504]]\n[[zh:1504年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095827','',0,0,1,0,0.202445069422,'79958778904172','20041221095827'); INSERT INTO cur VALUES (3373,0,'1505','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]] | \'\'\'[[1500е]]\'\'\' | [[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]]
\n[[1500]] | [[1501]] | [[1502]] | [[1503]] | [[1504]] | \'\'\'1505\'\'\' | [[1506]] | [[1507]] | [[1508]] | [[1509]] | [[1510]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1505]]\n[[ast:1505]]\n[[bg:1505]]\n[[ca:1505]]\n[[cs:1505]]\n[[cy:1505]]\n[[da:1505]]\n[[de:1505]]\n[[el:1505]]\n[[en:1505]]\n[[eo:1505]]\n[[es:1505]]\n[[eu:1505]]\n[[fi:1505]]\n[[fr:1505]]\n[[hr:1505]]\n[[it:1505]]\n[[nl:1505]]\n[[no:1505]]\n[[pl:1505]]\n[[pt:1505]]\n[[ro:1505]]\n[[ru:1505]]\n[[sl:1505]]\n[[sv:1505]]\n[[tr:1505]]\n[[uk:1505]]\n[[zh:1505年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221095807','',0,0,1,0,0.50624651206,'79958778904192','20041221095807'); INSERT INTO cur VALUES (3374,0,'1506','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]] | \'\'\'[[1500е]]\'\'\' | [[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]]
\n[[1501]] | [[1502]] | [[1503]] | [[1504]] | [[1505]] | \'\'\'1506\'\'\' | [[1507]] | [[1508]] | [[1509]] | [[1510]] | [[1511]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1506]]\n[[ast:1506]]\n[[bg:1506]]\n[[ca:1506]]\n[[cs:1506]]\n[[cy:1506]]\n[[da:1506]]\n[[de:1506]]\n[[el:1506]]\n[[en:1506]]\n[[eo:1506]]\n[[es:1506]]\n[[eu:1506]]\n[[fi:1506]]\n[[fr:1506]]\n[[hr:1506]]\n[[io:1506]]\n[[it:1506]]\n[[nl:1506]]\n[[no:1506]]\n[[pl:1506]]\n[[pt:1506]]\n[[ro:1506]]\n[[ru:1506]]\n[[sl:1506]]\n[[sv:1506]]\n[[tr:1506]]\n[[uk:1506]]\n[[zh:1506年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221095747','',0,0,1,0,0.934819515764,'79958778904252','20041221095747'); INSERT INTO cur VALUES (3375,0,'1507','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]] | \'\'\'[[1500е]]\'\'\' | [[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]]
\n[[1502]] | [[1503]] | [[1504]] | [[1505]] | [[1506]] | \'\'\'1507\'\'\' | [[1508]] | [[1509]] | [[1510]] | [[1511]] | [[1512]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1507]]\n[[ast:1507]]\n[[bg:1507]]\n[[ca:1507]]\n[[cs:1507]]\n[[cy:1507]]\n[[da:1507]]\n[[de:1507]]\n[[el:1507]]\n[[en:1507]]\n[[eo:1507]]\n[[es:1507]]\n[[eu:1507]]\n[[fi:1507]]\n[[fr:1507]]\n[[hr:1507]]\n[[hu:1507]]\n[[it:1507]]\n[[nl:1507]]\n[[no:1507]]\n[[pl:1507]]\n[[pt:1507]]\n[[ro:1507]]\n[[ru:1507]]\n[[sl:1507]]\n[[sv:1507]]\n[[tr:1507]]\n[[uk:1507]]\n[[zh:1507年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095727','',0,0,1,0,0.785756432352,'79958778904272','20041221095727'); INSERT INTO cur VALUES (3376,0,'1508','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]] | \'\'\'[[1500е]]\'\'\' | [[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]]
\n[[1503]] | [[1504]] | [[1505]] | [[1506]] | [[1507]] | \'\'\'1508\'\'\' | [[1509]] | [[1510]] | [[1511]] | [[1512]] | [[1513]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1508]]\n[[ast:1508]]\n[[bg:1508]]\n[[ca:1508]]\n[[cs:1508]]\n[[cy:1508]]\n[[da:1508]]\n[[de:1508]]\n[[el:1508]]\n[[en:1508]]\n[[eo:1508]]\n[[es:1508]]\n[[eu:1508]]\n[[fi:1508]]\n[[fr:1508]]\n[[hr:1508]]\n[[hu:1508]]\n[[ia:1508]]\n[[it:1508]]\n[[nl:1508]]\n[[no:1508]]\n[[pl:1508]]\n[[pt:1508]]\n[[ro:1508]]\n[[ru:1508]]\n[[sl:1508]]\n[[sv:1508]]\n[[tr:1508]]\n[[uk:1508]]\n[[zh:1508年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095707','',0,0,1,0,0.313795454946,'79958778904292','20041221095707'); INSERT INTO cur VALUES (3377,0,'1509','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]] | \'\'\'[[1500е]]\'\'\' | [[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]]
\n[[1504]] | [[1505]] | [[1506]] | [[1507]] | [[1508]] | \'\'\'1509\'\'\' | [[1510]] | [[1511]] | [[1512]] | [[1513]] | [[1514]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1509]]\n[[ast:1509]]\n[[bg:1509]]\n[[ca:1509]]\n[[cs:1509]]\n[[cy:1509]]\n[[da:1509]]\n[[de:1509]]\n[[el:1509]]\n[[en:1509]]\n[[eo:1509]]\n[[es:1509]]\n[[eu:1509]]\n[[fi:1509]]\n[[fr:1509]]\n[[hr:1509]]\n[[it:1509]]\n[[nl:1509]]\n[[no:1509]]\n[[pl:1509]]\n[[pt:1509]]\n[[ro:1509]]\n[[ru:1509]]\n[[sl:1509]]\n[[sv:1509]]\n[[tr:1509]]\n[[uk:1509]]\n[[zh:1509年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221095646','',0,0,1,0,0.008373053283,'79958778904353','20041221095646'); INSERT INTO cur VALUES (3378,0,'1510','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]] | \'\'\'[[1510е]]\'\'\' | [[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]]
\n[[1505]] | [[1506]] | [[1507]] | [[1508]] | [[1509]] | \'\'\'1510\'\'\' | [[1511]] | [[1512]] | [[1513]] | [[1514]] | [[1515]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1510]]\n[[ast:1510]]\n[[bg:1510]]\n[[ca:1510]]\n[[cs:1510]]\n[[cy:1510]]\n[[da:1510]]\n[[de:1510]]\n[[el:1510]]\n[[en:1510]]\n[[eo:1510]]\n[[es:1510]]\n[[eu:1510]]\n[[fi:1510]]\n[[fr:1510]]\n[[hr:1510]]\n[[io:1510]]\n[[it:1510]]\n[[nl:1510]]\n[[no:1510]]\n[[pl:1510]]\n[[pt:1510]]\n[[ro:1510]]\n[[ru:1510]]\n[[sl:1510]]\n[[sv:1510]]\n[[tr:1510]]\n[[uk:1510]]\n[[zh:1510年]]','robot Adding:el,ast,io',48,'Robbot','20041221100651','',0,0,1,0,0.582487263522,'79958778899348','20041221100651'); INSERT INTO cur VALUES (3379,0,'1511','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]] | \'\'\'[[1510е]]\'\'\' | [[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]]
\n[[1506]] | [[1507]] | [[1508]] | [[1509]] | [[1510]] | \'\'\'1511\'\'\' | [[1512]] | [[1513]] | [[1514]] | [[1515]] | [[1516]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1511]]\n[[ast:1511]]\n[[bg:1511]]\n[[ca:1511]]\n[[cs:1511]]\n[[cy:1511]]\n[[da:1511]]\n[[de:1511]]\n[[el:1511]]\n[[en:1511]]\n[[eo:1511]]\n[[es:1511]]\n[[eu:1511]]\n[[fi:1511]]\n[[fr:1511]]\n[[hr:1511]]\n[[hu:1511]]\n[[it:1511]]\n[[nl:1511]]\n[[no:1511]]\n[[pl:1511]]\n[[pt:1511]]\n[[ro:1511]]\n[[ru:1511]]\n[[sl:1511]]\n[[sv:1511]]\n[[tr:1511]]\n[[uk:1511]]\n[[zh:1511年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095627','',0,0,1,0,0.888164658513,'79958778904372','20041221095627'); INSERT INTO cur VALUES (3380,0,'1512','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]] | \'\'\'[[1510е]]\'\'\' | [[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]]
\n[[1507]] | [[1508]] | [[1509]] | [[1510]] | [[1511]] | \'\'\'1512\'\'\' | [[1513]] | [[1514]] | [[1515]] | [[1516]] | [[1517]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1512]]\n[[ast:1512]]\n[[bg:1512]]\n[[ca:1512]]\n[[cs:1512]]\n[[cy:1512]]\n[[da:1512]]\n[[de:1512]]\n[[el:1512]]\n[[en:1512]]\n[[eo:1512]]\n[[es:1512]]\n[[eu:1512]]\n[[fi:1512]]\n[[fr:1512]]\n[[hr:1512]]\n[[hu:1512]]\n[[it:1512]]\n[[nl:1512]]\n[[no:1512]]\n[[pl:1512]]\n[[pt:1512]]\n[[ro:1512]]\n[[ru:1512]]\n[[sl:1512]]\n[[sv:1512]]\n[[tr:1512]]\n[[uk:1512]]\n[[zh:1512年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221095606','',0,0,1,0,0.221899645972,'79958778904393','20041221095606'); INSERT INTO cur VALUES (3381,0,'1513','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]] | \'\'\'[[1510е]]\'\'\' | [[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]]
\n[[1508]] | [[1509]] | [[1510]] | [[1511]] | [[1512]] | \'\'\'1513\'\'\' | [[1514]] | [[1515]] | [[1516]] | [[1517]] | [[1518]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1513]]\n[[ast:1513]]\n[[bg:1513]]\n[[ca:1513]]\n[[cs:1513]]\n[[cy:1513]]\n[[da:1513]]\n[[de:1513]]\n[[el:1513]]\n[[en:1513]]\n[[eo:1513]]\n[[es:1513]]\n[[eu:1513]]\n[[fi:1513]]\n[[fr:1513]]\n[[hr:1513]]\n[[hu:1513]]\n[[io:1513]]\n[[it:1513]]\n[[nl:1513]]\n[[no:1513]]\n[[pl:1513]]\n[[pt:1513]]\n[[ro:1513]]\n[[ru:1513]]\n[[sl:1513]]\n[[sv:1513]]\n[[tr:1513]]\n[[uk:1513]]\n[[zh:1513年]]','robot Adding:pt,el,ast,io,hu',48,'Robbot','20041221100631','',0,0,1,0,0.925576007425,'79958778899368','20041221100631'); INSERT INTO cur VALUES (3382,0,'1514','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]] | \'\'\'[[1510е]]\'\'\' | [[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]]
\n[[1509]] | [[1510]] | [[1511]] | [[1512]] | [[1513]] | \'\'\'1514\'\'\' | [[1515]] | [[1516]] | [[1517]] | [[1518]] | [[1519]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1514]]\n[[ast:1514]]\n[[be:1514]]\n[[bg:1514]]\n[[ca:1514]]\n[[cs:1514]]\n[[cy:1514]]\n[[da:1514]]\n[[de:1514]]\n[[el:1514]]\n[[en:1514]]\n[[eo:1514]]\n[[es:1514]]\n[[eu:1514]]\n[[fi:1514]]\n[[fr:1514]]\n[[hr:1514]]\n[[hu:1514]]\n[[it:1514]]\n[[nl:1514]]\n[[no:1514]]\n[[pl:1514]]\n[[pt:1514]]\n[[ro:1514]]\n[[ru:1514]]\n[[sl:1514]]\n[[sv:1514]]\n[[tr:1514]]\n[[uk:1514]]\n[[zh:1514年]]','robot Adding:el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095547','',0,0,1,0,0.670227868329,'79958778904452','20041221095547'); INSERT INTO cur VALUES (3383,0,'1515','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]] | \'\'\'[[1510е]]\'\'\' | [[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]]
\n[[1510]] | [[1511]] | [[1512]] | [[1513]] | [[1514]] | \'\'\'1515\'\'\' | [[1516]] | [[1517]] | [[1518]] | [[1519]] | [[1520]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n* [[Ђорђе Кратовац|Ђорђа Кратовца]], су Турци живог спалили у Софији.\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1515]]\n[[ast:1515]]\n[[bg:1515]]\n[[ca:1515]]\n[[cs:1515]]\n[[cy:1515]]\n[[da:1515]]\n[[de:1515]]\n[[el:1515]]\n[[en:1515]]\n[[eo:1515]]\n[[es:1515]]\n[[eu:1515]]\n[[fi:1515]]\n[[fr:1515]]\n[[hr:1515]]\n[[hu:1515]]\n[[it:1515]]\n[[lb:1515]]\n[[nl:1515]]\n[[no:1515]]\n[[pl:1515]]\n[[pt:1515]]\n[[ro:1515]]\n[[ru:1515]]\n[[sl:1515]]\n[[sv:1515]]\n[[tr:1515]]\n[[uk:1515]]\n[[zh:1515年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221100831','',0,0,1,0,0.053343957781,'79958778899168','20041221100831'); INSERT INTO cur VALUES (3384,0,'1516','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]] | \'\'\'[[1510е]]\'\'\' | [[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]]
\n[[1511]] | [[1512]] | [[1513]] | [[1514]] | [[1515]] | \'\'\'1516\'\'\' | [[1517]] | [[1518]] | [[1519]] | [[1520]] | [[1521]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1516]]\n[[ast:1516]]\n[[bg:1516]]\n[[ca:1516]]\n[[cs:1516]]\n[[cy:1516]]\n[[da:1516]]\n[[de:1516]]\n[[el:1516]]\n[[en:1516]]\n[[eo:1516]]\n[[es:1516]]\n[[eu:1516]]\n[[fi:1516]]\n[[fr:1516]]\n[[hr:1516]]\n[[hu:1516]]\n[[it:1516]]\n[[nl:1516]]\n[[no:1516]]\n[[pl:1516]]\n[[pt:1516]]\n[[ro:1516]]\n[[ru:1516]]\n[[sl:1516]]\n[[sv:1516]]\n[[tr:1516]]\n[[uk:1516]]\n[[zh:1516年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095527','',0,0,1,0,0.940004131263,'79958778904472','20041221095527'); INSERT INTO cur VALUES (3385,0,'1517','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]] | \'\'\'[[1510е]]\'\'\' | [[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]]
\n[[1512]] | [[1513]] | [[1514]] | [[1515]] | [[1516]] | \'\'\'1517\'\'\' | [[1518]] | [[1519]] | [[1520]] | [[1521]] | [[1522]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1517]]\n[[ast:1517]]\n[[be:1517]]\n[[bg:1517]]\n[[ca:1517]]\n[[cs:1517]]\n[[cy:1517]]\n[[da:1517]]\n[[de:1517]]\n[[el:1517]]\n[[en:1517]]\n[[eo:1517]]\n[[es:1517]]\n[[eu:1517]]\n[[fi:1517]]\n[[fr:1517]]\n[[hr:1517]]\n[[hu:1517]]\n[[it:1517]]\n[[nl:1517]]\n[[no:1517]]\n[[pl:1517]]\n[[pt:1517]]\n[[ro:1517]]\n[[ru:1517]]\n[[sl:1517]]\n[[sv:1517]]\n[[tr:1517]]\n[[uk:1517]]\n[[zh:1517年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095507','',0,0,1,0,0.452226374043,'79958778904492','20041221095507'); INSERT INTO cur VALUES (3386,0,'1518','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]] | \'\'\'[[1510е]]\'\'\' | [[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]]
\n[[1513]] | [[1514]] | [[1515]] | [[1516]] | [[1517]] | \'\'\'1518\'\'\' | [[1519]] | [[1520]] | [[1521]] | [[1522]] | [[1523]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1518]]\n[[ast:1518]]\n[[bg:1518]]\n[[ca:1518]]\n[[cs:1518]]\n[[cy:1518]]\n[[da:1518]]\n[[de:1518]]\n[[el:1518]]\n[[en:1518]]\n[[eo:1518]]\n[[es:1518]]\n[[eu:1518]]\n[[fi:1518]]\n[[fr:1518]]\n[[hr:1518]]\n[[hu:1518]]\n[[it:1518]]\n[[nl:1518]]\n[[no:1518]]\n[[pl:1518]]\n[[pt:1518]]\n[[ro:1518]]\n[[ru:1518]]\n[[sl:1518]]\n[[sv:1518]]\n[[tr:1518]]\n[[uk:1518]]\n[[zh:1518年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095447','',0,0,1,0,0.53393593921,'79958778904552','20041221095447'); INSERT INTO cur VALUES (3387,0,'1519','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]] | \'\'\'[[1510е]]\'\'\' | [[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]]
\n[[1514]] | [[1515]] | [[1516]] | [[1517]] | [[1518]] | \'\'\'1519\'\'\' | [[1520]] | [[1521]] | [[1522]] | [[1523]] | [[1524]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1519]]\n[[ast:1519]]\n[[bg:1519]]\n[[ca:1519]]\n[[cs:1519]]\n[[cy:1519]]\n[[da:1519]]\n[[de:1519]]\n[[el:1519]]\n[[en:1519]]\n[[eo:1519]]\n[[es:1519]]\n[[eu:1519]]\n[[fi:1519]]\n[[fr:1519]]\n[[hr:1519]]\n[[hu:1519]]\n[[it:1519]]\n[[nl:1519]]\n[[no:1519]]\n[[pl:1519]]\n[[pt:1519]]\n[[ro:1519]]\n[[ru:1519]]\n[[sl:1519]]\n[[sv:1519]]\n[[tr:1519]]\n[[uk:1519]]\n[[zh:1519年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095427','',0,0,1,0,0.540317222728,'79958778904572','20041221095427'); INSERT INTO cur VALUES (3388,0,'1520','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]] | \'\'\'[[1520е]]\'\'\' | [[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]]
\n[[1515]] | [[1516]] | [[1517]] | [[1518]] | [[1519]] | \'\'\'1520\'\'\' | [[1521]] | [[1522]] | [[1523]] | [[1524]] | [[1525]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1520]]\n[[ast:1520]]\n[[be:1520]]\n[[bg:1520]]\n[[ca:1520]]\n[[cs:1520]]\n[[cy:1520]]\n[[da:1520]]\n[[de:1520]]\n[[el:1520]]\n[[en:1520]]\n[[eo:1520]]\n[[es:1520]]\n[[eu:1520]]\n[[fi:1520]]\n[[fr:1520]]\n[[hr:1520]]\n[[hu:1520]]\n[[it:1520]]\n[[nl:1520]]\n[[no:1520]]\n[[pl:1520]]\n[[pt:1520]]\n[[ro:1520]]\n[[ru:1520]]\n[[sl:1520]]\n[[sv:1520]]\n[[tr:1520]]\n[[uk:1520]]\n[[zh:1520年]]','robot Adding:pt,el,ast,be',48,'Robbot','20041221100550','',0,0,1,0,0.456770830535,'79958778899449','20041221100550'); INSERT INTO cur VALUES (3389,0,'1521','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]] | \'\'\'[[1520е]]\'\'\' | [[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]]
\n[[1516]] | [[1517]] | [[1518]] | [[1519]] | [[1520]] | \'\'\'1521\'\'\' | [[1522]] | [[1523]] | [[1524]] | [[1525]] | [[1526]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1521]]\n[[ast:1521]]\n[[bg:1521]]\n[[ca:1521]]\n[[cs:1521]]\n[[cy:1521]]\n[[da:1521]]\n[[de:1521]]\n[[el:1521]]\n[[en:1521]]\n[[eo:1521]]\n[[es:1521]]\n[[eu:1521]]\n[[fi:1521]]\n[[fr:1521]]\n[[hr:1521]]\n[[hu:1521]]\n[[io:1521]]\n[[it:1521]]\n[[nl:1521]]\n[[no:1521]]\n[[pl:1521]]\n[[pt:1521]]\n[[ro:1521]]\n[[ru:1521]]\n[[sl:1521]]\n[[sv:1521]]\n[[tr:1521]]\n[[uk:1521]]\n[[zh:1521年]]','robot Adding:el,hu',48,'Robbot','20041221095407','',0,0,1,0,0.777426991974,'79958778904592','20041221095407'); INSERT INTO cur VALUES (3390,0,'1522','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]] | \'\'\'[[1520е]]\'\'\' | [[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]]
\n[[1517]] | [[1518]] | [[1519]] | [[1520]] | [[1521]] | \'\'\'1522\'\'\' | [[1523]] | [[1524]] | [[1525]] | [[1526]] | [[1527]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1522]]\n[[ast:1522]]\n[[bg:1522]]\n[[ca:1522]]\n[[cs:1522]]\n[[cy:1522]]\n[[da:1522]]\n[[de:1522]]\n[[el:1522]]\n[[en:1522]]\n[[eo:1522]]\n[[es:1522]]\n[[eu:1522]]\n[[fi:1522]]\n[[fr:1522]]\n[[hr:1522]]\n[[hu:1522]]\n[[it:1522]]\n[[nl:1522]]\n[[no:1522]]\n[[pl:1522]]\n[[pt:1522]]\n[[ro:1522]]\n[[ru:1522]]\n[[sk:1522]]\n[[sl:1522]]\n[[sv:1522]]\n[[tr:1522]]\n[[uk:1522]]\n[[zh:1522年]]','robot Adding:pt,el,ast,sk,hu',48,'Robbot','20041221100855','',0,0,1,0,0.966778759829,'79958778899144','20041221100855'); INSERT INTO cur VALUES (3391,0,'1523','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]] | \'\'\'[[1520е]]\'\'\' | [[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]]
\n[[1518]] | [[1519]] | [[1520]] | [[1521]] | [[1522]] | \'\'\'1523\'\'\' | [[1524]] | [[1525]] | [[1526]] | [[1527]] | [[1528]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1523]]\n[[ast:1523]]\n[[bg:1523]]\n[[ca:1523]]\n[[cs:1523]]\n[[cy:1523]]\n[[da:1523]]\n[[de:1523]]\n[[el:1523]]\n[[en:1523]]\n[[eo:1523]]\n[[es:1523]]\n[[eu:1523]]\n[[fi:1523]]\n[[fr:1523]]\n[[hr:1523]]\n[[hu:1523]]\n[[it:1523]]\n[[nl:1523]]\n[[no:1523]]\n[[pl:1523]]\n[[pt:1523]]\n[[ro:1523]]\n[[ru:1523]]\n[[sl:1523]]\n[[sv:1523]]\n[[tr:1523]]\n[[uk:1523]]\n[[zh:1523年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095347','',0,0,1,0,0.672746998571,'79958778904652','20041221095347'); INSERT INTO cur VALUES (3392,0,'1524','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]] | \'\'\'[[1520е]]\'\'\' | [[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]]
\n[[1519]] | [[1520]] | [[1521]] | [[1522]] | [[1523]] | \'\'\'1524\'\'\' | [[1525]] | [[1526]] | [[1527]] | [[1528]] | [[1529]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1524]]\n[[ast:1524]]\n[[bg:1524]]\n[[ca:1524]]\n[[cs:1524]]\n[[cy:1524]]\n[[da:1524]]\n[[de:1524]]\n[[el:1524]]\n[[en:1524]]\n[[eo:1524]]\n[[es:1524]]\n[[eu:1524]]\n[[fi:1524]]\n[[fr:1524]]\n[[hr:1524]]\n[[hu:1524]]\n[[it:1524]]\n[[nl:1524]]\n[[no:1524]]\n[[pl:1524]]\n[[pt:1524]]\n[[ro:1524]]\n[[ru:1524]]\n[[sl:1524]]\n[[sv:1524]]\n[[tr:1524]]\n[[uk:1524]]\n[[zh:1524年]]','robot Adding:pt,el,ast',48,'Robbot','20041221095327','',0,0,1,0,0.954484114402,'79958778904672','20041221095327'); INSERT INTO cur VALUES (3393,0,'1525','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]] | \'\'\'[[1520е]]\'\'\' | [[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]]
\n[[1520]] | [[1521]] | [[1522]] | [[1523]] | [[1524]] | \'\'\'1525\'\'\' | [[1526]] | [[1527]] | [[1528]] | [[1529]] | [[1530]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1525]]\n[[ast:1525]]\n[[bg:1525]]\n[[ca:1525]]\n[[cs:1525]]\n[[cy:1525]]\n[[da:1525]]\n[[de:1525]]\n[[el:1525]]\n[[en:1525]]\n[[eo:1525]]\n[[es:1525]]\n[[eu:1525]]\n[[fi:1525]]\n[[fr:1525]]\n[[hr:1525]]\n[[hu:1525]]\n[[it:1525]]\n[[nl:1525]]\n[[no:1525]]\n[[pl:1525]]\n[[pt:1525]]\n[[ro:1525]]\n[[ru:1525]]\n[[sl:1525]]\n[[sv:1525]]\n[[tr:1525]]\n[[uk:1525]]\n[[zh:1525年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095307','',0,0,1,0,0.124237417301,'79958778904692','20041221095307'); INSERT INTO cur VALUES (3394,0,'1526','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]] | \'\'\'[[1520е]]\'\'\' | [[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]]
\n[[1521]] | [[1522]] | [[1523]] | [[1524]] | [[1525]] | \'\'\'1526\'\'\' | [[1527]] | [[1528]] | [[1529]] | [[1530]] | [[1531]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1526]]\n[[ast:1526]]\n[[bg:1526]]\n[[ca:1526]]\n[[cs:1526]]\n[[cy:1526]]\n[[da:1526]]\n[[de:1526]]\n[[el:1526]]\n[[en:1526]]\n[[eo:1526]]\n[[es:1526]]\n[[eu:1526]]\n[[fi:1526]]\n[[fr:1526]]\n[[hr:1526]]\n[[hu:1526]]\n[[it:1526]]\n[[nl:1526]]\n[[no:1526]]\n[[pl:1526]]\n[[pt:1526]]\n[[ro:1526]]\n[[ru:1526]]\n[[sl:1526]]\n[[sv:1526]]\n[[tr:1526]]\n[[uk:1526]]\n[[zh:1526年]]','robot Adding:pt,el,ast',48,'Robbot','20041221095247','',0,0,1,0,0.326092774666,'79958778904752','20041221095247'); INSERT INTO cur VALUES (3395,0,'1527','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]] | \'\'\'[[1520е]]\'\'\' | [[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]]
\n[[1522]] | [[1523]] | [[1524]] | [[1525]] | [[1526]] | \'\'\'1527\'\'\' | [[1528]] | [[1529]] | [[1530]] | [[1531]] | [[1532]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1527]]\n[[ast:1527]]\n[[bg:1527]]\n[[ca:1527]]\n[[cs:1527]]\n[[cy:1527]]\n[[da:1527]]\n[[de:1527]]\n[[el:1527]]\n[[en:1527]]\n[[eo:1527]]\n[[es:1527]]\n[[eu:1527]]\n[[fi:1527]]\n[[fr:1527]]\n[[hr:1527]]\n[[hu:1527]]\n[[it:1527]]\n[[nl:1527]]\n[[no:1527]]\n[[pl:1527]]\n[[pt:1527]]\n[[ro:1527]]\n[[ru:1527]]\n[[sl:1527]]\n[[sv:1527]]\n[[tr:1527]]\n[[uk:1527]]\n[[zh:1527年]]','robot Adding:el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095227','',0,0,1,0,0.349731401703,'79958778904772','20041221095227'); INSERT INTO cur VALUES (3396,0,'1528','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]] | \'\'\'[[1520е]]\'\'\' | [[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]]
\n[[1523]] | [[1524]] | [[1525]] | [[1526]] | [[1527]] | \'\'\'1528\'\'\' | [[1529]] | [[1530]] | [[1531]] | [[1532]] | [[1533]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1528]]\n[[ast:1528]]\n[[bg:1528]]\n[[ca:1528]]\n[[cs:1528]]\n[[cy:1528]]\n[[da:1528]]\n[[de:1528]]\n[[el:1528]]\n[[en:1528]]\n[[eo:1528]]\n[[es:1528]]\n[[eu:1528]]\n[[fi:1528]]\n[[fr:1528]]\n[[hr:1528]]\n[[hu:1528]]\n[[it:1528]]\n[[nl:1528]]\n[[no:1528]]\n[[pl:1528]]\n[[pt:1528]]\n[[ro:1528]]\n[[ru:1528]]\n[[sl:1528]]\n[[sv:1528]]\n[[tr:1528]]\n[[uk:1528]]\n[[zh:1528年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095207','',0,0,1,0,0.18775775432,'79958778904792','20041221095207'); INSERT INTO cur VALUES (3397,0,'1529','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]] | \'\'\'[[1520е]]\'\'\' | [[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]]
\n[[1524]] | [[1525]] | [[1526]] | [[1527]] | [[1528]] | \'\'\'1529\'\'\' | [[1530]] | [[1531]] | [[1532]] | [[1533]] | [[1534]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1529]]\n[[ast:1529]]\n[[bg:1529]]\n[[ca:1529]]\n[[cs:1529]]\n[[cy:1529]]\n[[da:1529]]\n[[de:1529]]\n[[el:1529]]\n[[en:1529]]\n[[eo:1529]]\n[[es:1529]]\n[[eu:1529]]\n[[fi:1529]]\n[[fr:1529]]\n[[hr:1529]]\n[[hu:1529]]\n[[it:1529]]\n[[nl:1529]]\n[[no:1529]]\n[[pl:1529]]\n[[pt:1529]]\n[[ro:1529]]\n[[ru:1529]]\n[[sl:1529]]\n[[sv:1529]]\n[[tr:1529]]\n[[uk:1529]]\n[[zh:1529年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095147','',0,0,1,0,0.816937805534,'79958778904852','20041221095147'); INSERT INTO cur VALUES (3398,0,'1530','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]] | \'\'\'[[1530е]]\'\'\' | [[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]]
\n[[1525]] | [[1526]] | [[1527]] | [[1528]] | [[1529]] | \'\'\'1530\'\'\' | [[1531]] | [[1532]] | [[1533]] | [[1534]] | [[1535]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1530]]\n[[ast:1530]]\n[[bg:1530]]\n[[ca:1530]]\n[[cs:1530]]\n[[cy:1530]]\n[[da:1530]]\n[[de:1530]]\n[[el:1530]]\n[[en:1530]]\n[[eo:1530]]\n[[es:1530]]\n[[eu:1530]]\n[[fi:1530]]\n[[fr:1530]]\n[[hr:1530]]\n[[it:1530]]\n[[nl:1530]]\n[[no:1530]]\n[[pl:1530]]\n[[pt:1530]]\n[[ro:1530]]\n[[ru:1530]]\n[[sl:1530]]\n[[sv:1530]]\n[[tr:1530]]\n[[uk:1530]]\n[[zh:1530年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221095126','',0,0,1,0,0.006903394129,'79958778904873','20041221095126'); INSERT INTO cur VALUES (3399,0,'1531','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]] | \'\'\'[[1530е]]\'\'\' | [[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]]
\n[[1526]] | [[1527]] | [[1528]] | [[1529]] | [[1530]] | \'\'\'1531\'\'\' | [[1532]] | [[1533]] | [[1534]] | [[1535]] | [[1536]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1531]]\n[[ast:1531]]\n[[bg:1531]]\n[[ca:1531]]\n[[cs:1531]]\n[[cy:1531]]\n[[da:1531]]\n[[de:1531]]\n[[el:1531]]\n[[en:1531]]\n[[eo:1531]]\n[[es:1531]]\n[[eu:1531]]\n[[fi:1531]]\n[[fr:1531]]\n[[hr:1531]]\n[[hu:1531]]\n[[it:1531]]\n[[nl:1531]]\n[[no:1531]]\n[[pl:1531]]\n[[pt:1531]]\n[[ro:1531]]\n[[ru:1531]]\n[[sl:1531]]\n[[sv:1531]]\n[[tr:1531]]\n[[uk:1531]]\n[[zh:1531年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221100750','',0,0,1,0,0.412659639685,'79958778899249','20041221100750'); INSERT INTO cur VALUES (3400,0,'1532','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]] | \'\'\'[[1530е]]\'\'\' | [[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]]
\n[[1527]] | [[1528]] | [[1529]] | [[1530]] | [[1531]] | \'\'\'1532\'\'\' | [[1533]] | [[1534]] | [[1535]] | [[1536]] | [[1537]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1532]]\n[[ast:1532]]\n[[bg:1532]]\n[[ca:1532]]\n[[cs:1532]]\n[[cy:1532]]\n[[da:1532]]\n[[de:1532]]\n[[el:1532]]\n[[en:1532]]\n[[eo:1532]]\n[[es:1532]]\n[[eu:1532]]\n[[fi:1532]]\n[[fr:1532]]\n[[hr:1532]]\n[[hu:1532]]\n[[it:1532]]\n[[nl:1532]]\n[[no:1532]]\n[[pl:1532]]\n[[pt:1532]]\n[[ro:1532]]\n[[ru:1532]]\n[[sl:1532]]\n[[sv:1532]]\n[[tr:1532]]\n[[uk:1532]]\n[[zh:1532年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095107','',0,0,1,0,0.588355728233,'79958778904892','20041221095107'); INSERT INTO cur VALUES (3401,0,'1533','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]] | \'\'\'[[1530е]]\'\'\' | [[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]]
\n[[1528]] | [[1529]] | [[1530]] | [[1531]] | [[1532]] | \'\'\'1533\'\'\' | [[1534]] | [[1535]] | [[1536]] | [[1537]] | [[1538]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1533]]\n[[ast:1533]]\n[[be:1533]]\n[[bg:1533]]\n[[ca:1533]]\n[[cs:1533]]\n[[cy:1533]]\n[[da:1533]]\n[[de:1533]]\n[[el:1533]]\n[[en:1533]]\n[[eo:1533]]\n[[es:1533]]\n[[eu:1533]]\n[[fi:1533]]\n[[fr:1533]]\n[[hr:1533]]\n[[hu:1533]]\n[[it:1533]]\n[[nl:1533]]\n[[no:1533]]\n[[pl:1533]]\n[[pt:1533]]\n[[ro:1533]]\n[[ru:1533]]\n[[sl:1533]]\n[[sv:1533]]\n[[tr:1533]]\n[[uk:1533]]\n[[zh:1533年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu,be',48,'Robbot','20041221100530','',0,0,1,0,0.4555045713,'79958778899469','20041221100530'); INSERT INTO cur VALUES (3402,0,'1534','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]] | \'\'\'[[1530е]]\'\'\' | [[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]]
\n[[1529]] | [[1530]] | [[1531]] | [[1532]] | [[1533]] | \'\'\'1534\'\'\' | [[1535]] | [[1536]] | [[1537]] | [[1538]] | [[1539]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1534]]\n[[ast:1534]]\n[[bg:1534]]\n[[ca:1534]]\n[[cs:1534]]\n[[cy:1534]]\n[[da:1534]]\n[[de:1534]]\n[[el:1534]]\n[[en:1534]]\n[[eo:1534]]\n[[es:1534]]\n[[eu:1534]]\n[[fi:1534]]\n[[fr:1534]]\n[[hr:1534]]\n[[it:1534]]\n[[nl:1534]]\n[[no:1534]]\n[[pl:1534]]\n[[pt:1534]]\n[[ro:1534]]\n[[ru:1534]]\n[[sl:1534]]\n[[sv:1534]]\n[[tr:1534]]\n[[uk:1534]]\n[[zh:1534年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221095047','',0,0,1,0,0.50095693837,'79958778904952','20041221095047'); INSERT INTO cur VALUES (3403,0,'1535','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]] | \'\'\'[[1530е]]\'\'\' | [[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]]
\n[[1530]] | [[1531]] | [[1532]] | [[1533]] | [[1534]] | \'\'\'1535\'\'\' | [[1536]] | [[1537]] | [[1538]] | [[1539]] | [[1540]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1535]]\n[[ast:1535]]\n[[bg:1535]]\n[[ca:1535]]\n[[cs:1535]]\n[[cy:1535]]\n[[da:1535]]\n[[de:1535]]\n[[el:1535]]\n[[en:1535]]\n[[eo:1535]]\n[[es:1535]]\n[[eu:1535]]\n[[fi:1535]]\n[[fr:1535]]\n[[gl:1535]]\n[[hr:1535]]\n[[it:1535]]\n[[nl:1535]]\n[[no:1535]]\n[[pl:1535]]\n[[pt:1535]]\n[[ro:1535]]\n[[ru:1535]]\n[[sl:1535]]\n[[sv:1535]]\n[[tr:1535]]\n[[uk:1535]]\n[[zh:1535年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221095027','',0,0,1,0,0.198702047206,'79958778904972','20041221095027'); INSERT INTO cur VALUES (3404,0,'1536','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]] | \'\'\'[[1530е]]\'\'\' | [[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]]
\n[[1531]] | [[1532]] | [[1533]] | [[1534]] | [[1535]] | \'\'\'1536\'\'\' | [[1537]] | [[1538]] | [[1539]] | [[1540]] | [[1541]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1536-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1536-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1536]]\n[[ast:1536]]\n[[bg:1536]]\n[[ca:1536]]\n[[cs:1536]]\n[[cy:1536]]\n[[da:1536]]\n[[de:1536]]\n[[el:1536]]\n[[en:1536]]\n[[eo:1536]]\n[[es:1536]]\n[[eu:1536]]\n[[fi:1536]]\n[[fr:1536]]\n[[hr:1536]]\n[[it:1536]]\n[[la:1536]]\n[[nl:1536]]\n[[no:1536]]\n[[pl:1536]]\n[[pt:1536]]\n[[ro:1536]]\n[[ru:1536]]\n[[sl:1536]]\n[[sv:1536]]\n[[tr:1536]]\n[[uk:1536]]\n[[zh:1536年]]','',124,'Милош','20050109081033','',0,0,0,0,0.044829763493,'79949890918966','20050115031254'); INSERT INTO cur VALUES (3405,0,'1537','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]] | \'\'\'[[1530е]]\'\'\' | [[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]]
\n[[1532]] | [[1533]] | [[1534]] | [[1535]] | [[1536]] | \'\'\'1537\'\'\' | [[1538]] | [[1539]] | [[1540]] | [[1541]] | [[1542]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1537]]\n[[ast:1537]]\n[[bg:1537]]\n[[ca:1537]]\n[[cs:1537]]\n[[cy:1537]]\n[[da:1537]]\n[[de:1537]]\n[[el:1537]]\n[[en:1537]]\n[[eo:1537]]\n[[es:1537]]\n[[eu:1537]]\n[[fi:1537]]\n[[fr:1537]]\n[[hr:1537]]\n[[it:1537]]\n[[nl:1537]]\n[[no:1537]]\n[[pl:1537]]\n[[pt:1537]]\n[[ro:1537]]\n[[ru:1537]]\n[[sl:1537]]\n[[sv:1537]]\n[[tr:1537]]\n[[uk:1537]]\n[[zh:1537年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221094946','',0,0,1,0,0.781142926673,'79958778905053','20041221094946'); INSERT INTO cur VALUES (3406,0,'1538','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]] | \'\'\'[[1530е]]\'\'\' | [[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]]
\n[[1533]] | [[1534]] | [[1535]] | [[1536]] | [[1537]] | \'\'\'1538\'\'\' | [[1539]] | [[1540]] | [[1541]] | [[1542]] | [[1543]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1538]]\n[[ast:1538]]\n[[bg:1538]]\n[[ca:1538]]\n[[cs:1538]]\n[[cy:1538]]\n[[da:1538]]\n[[de:1538]]\n[[el:1538]]\n[[en:1538]]\n[[eo:1538]]\n[[es:1538]]\n[[eu:1538]]\n[[fi:1538]]\n[[fr:1538]]\n[[hr:1538]]\n[[hu:1538]]\n[[it:1538]]\n[[nl:1538]]\n[[no:1538]]\n[[pl:1538]]\n[[pt:1538]]\n[[ro:1538]]\n[[ru:1538]]\n[[sl:1538]]\n[[sv:1538]]\n[[tr:1538]]\n[[uk:1538]]\n[[zh:1538年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221100430','',0,0,1,0,0.324158411158,'79958778899569','20041221100430'); INSERT INTO cur VALUES (3407,0,'1539','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]] | \'\'\'[[1530е]]\'\'\' | [[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]]
\n[[1534]] | [[1535]] | [[1536]] | [[1537]] | [[1538]] | \'\'\'1539\'\'\' | [[1540]] | [[1541]] | [[1542]] | [[1543]] | [[1544]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1539]]\n[[ast:1539]]\n[[bg:1539]]\n[[ca:1539]]\n[[cs:1539]]\n[[cy:1539]]\n[[da:1539]]\n[[de:1539]]\n[[el:1539]]\n[[en:1539]]\n[[eo:1539]]\n[[es:1539]]\n[[eu:1539]]\n[[fi:1539]]\n[[fr:1539]]\n[[hr:1539]]\n[[hu:1539]]\n[[it:1539]]\n[[nl:1539]]\n[[no:1539]]\n[[pl:1539]]\n[[pt:1539]]\n[[ro:1539]]\n[[ru:1539]]\n[[sl:1539]]\n[[sv:1539]]\n[[tr:1539]]\n[[uk:1539]]\n[[zh:1539年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221100410','',0,0,1,0,0.373980187519,'79958778899589','20041221100410'); INSERT INTO cur VALUES (3408,0,'1540','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]] | \'\'\'[[1540е]]\'\'\' | [[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]]
\n[[1535]] | [[1536]] | [[1537]] | [[1538]] | [[1539]] | \'\'\'1540\'\'\' | [[1541]] | [[1542]] | [[1543]] | [[1544]] | [[1545]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1540]]\n[[ast:1540]]\n[[bg:1540]]\n[[ca:1540]]\n[[cs:1540]]\n[[cy:1540]]\n[[da:1540]]\n[[de:1540]]\n[[el:1540]]\n[[en:1540]]\n[[eo:1540]]\n[[es:1540]]\n[[eu:1540]]\n[[fi:1540]]\n[[fr:1540]]\n[[hr:1540]]\n[[hu:1540]]\n[[it:1540]]\n[[nl:1540]]\n[[no:1540]]\n[[pl:1540]]\n[[pt:1540]]\n[[ro:1540]]\n[[ru:1540]]\n[[sl:1540]]\n[[sv:1540]]\n[[tr:1540]]\n[[uk:1540]]\n[[zh:1540年]]','robot Adding:pt,el,ast',48,'Robbot','20041221100351','',0,0,1,0,0.406500036552,'79958778899648','20041221100351'); INSERT INTO cur VALUES (3409,0,'1541','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]] | \'\'\'[[1540е]]\'\'\' | [[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]]
\n[[1536]] | [[1537]] | [[1538]] | [[1539]] | [[1540]] | \'\'\'1541\'\'\' | [[1542]] | [[1543]] | [[1544]] | [[1545]] | [[1546]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1541]]\n[[ast:1541]]\n[[bg:1541]]\n[[ca:1541]]\n[[cs:1541]]\n[[cy:1541]]\n[[da:1541]]\n[[de:1541]]\n[[el:1541]]\n[[en:1541]]\n[[eo:1541]]\n[[es:1541]]\n[[eu:1541]]\n[[fi:1541]]\n[[fr:1541]]\n[[hr:1541]]\n[[hu:1541]]\n[[it:1541]]\n[[nl:1541]]\n[[no:1541]]\n[[pl:1541]]\n[[pt:1541]]\n[[ro:1541]]\n[[ru:1541]]\n[[sl:1541]]\n[[sv:1541]]\n[[tr:1541]]\n[[uk:1541]]\n[[zh:1541年]]','robot Adding:pt,el,ast',48,'Robbot','20041221100331','',0,0,1,0,0.943117617137,'79958778899668','20041221100331'); INSERT INTO cur VALUES (3410,0,'1542','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]] | \'\'\'[[1540е]]\'\'\' | [[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]]
\n[[1537]] | [[1538]] | [[1539]] | [[1540]] | [[1541]] | \'\'\'1542\'\'\' | [[1543]] | [[1544]] | [[1545]] | [[1546]] | [[1547]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1542]]\n[[ast:1542]]\n[[bg:1542]]\n[[ca:1542]]\n[[cs:1542]]\n[[cy:1542]]\n[[da:1542]]\n[[de:1542]]\n[[el:1542]]\n[[en:1542]]\n[[eo:1542]]\n[[es:1542]]\n[[et:1542]]\n[[eu:1542]]\n[[fi:1542]]\n[[fr:1542]]\n[[hr:1542]]\n[[hu:1542]]\n[[it:1542]]\n[[nl:1542]]\n[[no:1542]]\n[[pl:1542]]\n[[pt:1542]]\n[[ro:1542]]\n[[ru:1542]]\n[[simple:1542]]\n[[sl:1542]]\n[[sv:1542]]\n[[tr:1542]]\n[[uk:1542]]\n[[zh:1542年]]','robot Adding:pt,el,et,ast,hu',48,'Robbot','20041221100311','',0,0,1,0,0.395378289928,'79958778899688','20041221100311'); INSERT INTO cur VALUES (3411,0,'1543','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]] | \'\'\'[[1540е]]\'\'\' | [[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]]
\n[[1538]] | [[1539]] | [[1540]] | [[1541]] | [[1542]] | \'\'\'1543\'\'\' | [[1544]] | [[1545]] | [[1546]] | [[1547]] | [[1548]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1543]]\n[[ast:1543]]\n[[be:1543]]\n[[bg:1543]]\n[[ca:1543]]\n[[cs:1543]]\n[[cy:1543]]\n[[da:1543]]\n[[de:1543]]\n[[el:1543]]\n[[en:1543]]\n[[eo:1543]]\n[[es:1543]]\n[[eu:1543]]\n[[fi:1543]]\n[[fr:1543]]\n[[gl:1543]]\n[[hr:1543]]\n[[hu:1543]]\n[[it:1543]]\n[[nl:1543]]\n[[no:1543]]\n[[pl:1543]]\n[[pt:1543]]\n[[ro:1543]]\n[[ru:1543]]\n[[sl:1543]]\n[[sv:1543]]\n[[tr:1543]]\n[[uk:1543]]\n[[zh:1543年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu,be',48,'Robbot','20041221100511','',0,0,1,0,0.69685363476,'79958778899488','20041221100511'); INSERT INTO cur VALUES (3412,0,'1544','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]] | \'\'\'[[1540е]]\'\'\' | [[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]]
\n[[1539]] | [[1540]] | [[1541]] | [[1542]] | [[1543]] | \'\'\'1544\'\'\' | [[1545]] | [[1546]] | [[1547]] | [[1548]] | [[1549]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1544]]\n[[ast:1544]]\n[[bg:1544]]\n[[ca:1544]]\n[[cs:1544]]\n[[cy:1544]]\n[[da:1544]]\n[[de:1544]]\n[[el:1544]]\n[[en:1544]]\n[[eo:1544]]\n[[es:1544]]\n[[eu:1544]]\n[[fi:1544]]\n[[fr:1544]]\n[[gl:1544]]\n[[hr:1544]]\n[[hu:1544]]\n[[it:1544]]\n[[nl:1544]]\n[[no:1544]]\n[[pl:1544]]\n[[pt:1544]]\n[[ro:1544]]\n[[ru:1544]]\n[[sl:1544]]\n[[sv:1544]]\n[[tr:1544]]\n[[uk:1544]]\n[[zh:1544年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221100251','',0,0,1,0,0.194286975169,'79958778899748','20041221100251'); INSERT INTO cur VALUES (3413,0,'1545','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]] | \'\'\'[[1540е]]\'\'\' | [[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]]
\n[[1540]] | [[1541]] | [[1542]] | [[1543]] | [[1544]] | \'\'\'1545\'\'\' | [[1546]] | [[1547]] | [[1548]] | [[1549]] | [[1550]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1545]]\n[[ast:1545]]\n[[bg:1545]]\n[[ca:1545]]\n[[cs:1545]]\n[[cy:1545]]\n[[da:1545]]\n[[de:1545]]\n[[el:1545]]\n[[en:1545]]\n[[eo:1545]]\n[[es:1545]]\n[[eu:1545]]\n[[fi:1545]]\n[[fr:1545]]\n[[hr:1545]]\n[[hu:1545]]\n[[it:1545]]\n[[nl:1545]]\n[[no:1545]]\n[[pl:1545]]\n[[pt:1545]]\n[[ro:1545]]\n[[ru:1545]]\n[[sl:1545]]\n[[sv:1545]]\n[[tr:1545]]\n[[uk:1545]]\n[[zh:1545年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221100231','',0,0,1,0,0.872121045772,'79958778899768','20041221100231'); INSERT INTO cur VALUES (3414,0,'1546','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]] | \'\'\'[[1540е]]\'\'\' | [[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]]
\n[[1541]] | [[1542]] | [[1543]] | [[1544]] | [[1545]] | \'\'\'1546\'\'\' | [[1547]] | [[1548]] | [[1549]] | [[1550]] | [[1551]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1546]]\n[[ast:1546]]\n[[be:1546]]\n[[bg:1546]]\n[[ca:1546]]\n[[cs:1546]]\n[[cy:1546]]\n[[da:1546]]\n[[de:1546]]\n[[el:1546]]\n[[en:1546]]\n[[eo:1546]]\n[[es:1546]]\n[[et:1546]]\n[[eu:1546]]\n[[fi:1546]]\n[[fr:1546]]\n[[hr:1546]]\n[[hu:1546]]\n[[it:1546]]\n[[nl:1546]]\n[[no:1546]]\n[[pl:1546]]\n[[pt:1546]]\n[[ro:1546]]\n[[ru:1546]]\n[[sl:1546]]\n[[sv:1546]]\n[[tr:1546]]\n[[uk:1546]]\n[[zh:1546年]]','robot Adding:pt,el,et,ast,be',48,'Robbot','20041221100929','',0,0,1,0,0.20009638425,'79958778899070','20041221100929'); INSERT INTO cur VALUES (3415,0,'1547','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]] | \'\'\'[[1540е]]\'\'\' | [[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]]
\n[[1542]] | [[1543]] | [[1544]] | [[1545]] | [[1546]] | \'\'\'1547\'\'\' | [[1548]] | [[1549]] | [[1550]] | [[1551]] | [[1552]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1547]]\n[[bg:1547]]\n[[ca:1547]]\n[[cs:1547]]\n[[cy:1547]]\n[[da:1547]]\n[[de:1547]]\n[[en:1547]]\n[[eo:1547]]\n[[es:1547]]\n[[eu:1547]]\n[[fi:1547]]\n[[fr:1547]]\n[[hr:1547]]\n[[it:1547]]\n[[nl:1547]]\n[[no:1547]]\n[[pl:1547]]\n[[ro:1547]]\n[[ru:1547]]\n[[sl:1547]]\n[[sv:1547]]\n[[tr:1547]]\n[[uk:1547]]\n[[zh:1547年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901122443','',0,0,1,0,0.116465573719,'79959098877556','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3416,0,'1548','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]] | \'\'\'[[1540е]]\'\'\' | [[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]]
\n[[1543]] | [[1544]] | [[1545]] | [[1546]] | [[1547]] | \'\'\'1548\'\'\' | [[1549]] | [[1550]] | [[1551]] | [[1552]] | [[1553]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1548]]\n[[bg:1548]]\n[[ca:1548]]\n[[cs:1548]]\n[[cy:1548]]\n[[da:1548]]\n[[de:1548]]\n[[en:1548]]\n[[eo:1548]]\n[[es:1548]]\n[[eu:1548]]\n[[fi:1548]]\n[[fr:1548]]\n[[hr:1548]]\n[[ia:1548]]\n[[it:1548]]\n[[nl:1548]]\n[[no:1548]]\n[[pl:1548]]\n[[ro:1548]]\n[[ru:1548]]\n[[sl:1548]]\n[[sv:1548]]\n[[tr:1548]]\n[[uk:1548]]\n[[zh:1548年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901122343','',0,0,1,0,0.006925362631,'79959098877656','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3417,0,'1549','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1510е]] | [[1520е]] | [[1530е]] | \'\'\'[[1540е]]\'\'\' | [[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]]
\n[[1544]] | [[1545]] | [[1546]] | [[1547]] | [[1548]] | \'\'\'1549\'\'\' | [[1550]] | [[1551]] | [[1552]] | [[1553]] | [[1554]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1549]]\n[[bg:1549]]\n[[ca:1549]]\n[[cs:1549]]\n[[cy:1549]]\n[[da:1549]]\n[[de:1549]]\n[[en:1549]]\n[[eo:1549]]\n[[es:1549]]\n[[eu:1549]]\n[[fi:1549]]\n[[fr:1549]]\n[[hr:1549]]\n[[it:1549]]\n[[nl:1549]]\n[[no:1549]]\n[[pl:1549]]\n[[ro:1549]]\n[[ru:1549]]\n[[sl:1549]]\n[[sv:1549]]\n[[tr:1549]]\n[[uk:1549]]\n[[zh:1549年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901122246','',0,0,1,0,0.564333245887,'79959098877753','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3418,0,'1550','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]] | \'\'\'[[1550е]]\'\'\' | [[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]]
\n[[1545]] | [[1546]] | [[1547]] | [[1548]] | [[1549]] | \'\'\'1550\'\'\' | [[1551]] | [[1552]] | [[1553]] | [[1554]] | [[1555]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1550]]\n[[bg:1550]]\n[[ca:1550]]\n[[cs:1550]]\n[[cy:1550]]\n[[da:1550]]\n[[de:1550]]\n[[en:1550]]\n[[eo:1550]]\n[[es:1550]]\n[[eu:1550]]\n[[fi:1550]]\n[[fr:1550]]\n[[hr:1550]]\n[[io:1550]]\n[[it:1550]]\n[[nl:1550]]\n[[no:1550]]\n[[pl:1550]]\n[[ro:1550]]\n[[ru:1550]]\n[[sl:1550]]\n[[sv:1550]]\n[[tr:1550]]\n[[uk:1550]]\n[[zh:1550年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,io,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901122144','',0,0,1,0,0.167974669099,'79959098877855','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3419,0,'1551','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]] | \'\'\'[[1550е]]\'\'\' | [[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]]
\n[[1546]] | [[1547]] | [[1548]] | [[1549]] | [[1550]] | \'\'\'1551\'\'\' | [[1552]] | [[1553]] | [[1554]] | [[1555]] | [[1556]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1551]]\n[[bg:1551]]\n[[ca:1551]]\n[[cs:1551]]\n[[cy:1551]]\n[[da:1551]]\n[[de:1551]]\n[[en:1551]]\n[[eo:1551]]\n[[es:1551]]\n[[eu:1551]]\n[[fi:1551]]\n[[fr:1551]]\n[[hr:1551]]\n[[hu:1551]]\n[[it:1551]]\n[[nl:1551]]\n[[no:1551]]\n[[pl:1551]]\n[[ro:1551]]\n[[ru:1551]]\n[[sl:1551]]\n[[sv:1551]]\n[[tr:1551]]\n[[uk:1551]]\n[[zh:1551年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901132055','',0,0,1,0,0.843569942677,'79959098867944','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3420,0,'1552','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]] | \'\'\'[[1550е]]\'\'\' | [[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]]
\n[[1547]] | [[1548]] | [[1549]] | [[1550]] | [[1551]] | \'\'\'1552\'\'\' | [[1553]] | [[1554]] | [[1555]] | [[1556]] | [[1557]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1552]]\n[[bg:1552]]\n[[ca:1552]]\n[[cs:1552]]\n[[cy:1552]]\n[[da:1552]]\n[[de:1552]]\n[[en:1552]]\n[[eo:1552]]\n[[es:1552]]\n[[eu:1552]]\n[[fi:1552]]\n[[fr:1552]]\n[[hr:1552]]\n[[it:1552]]\n[[nl:1552]]\n[[no:1552]]\n[[pl:1552]]\n[[ro:1552]]\n[[ru:1552]]\n[[sl:1552]]\n[[sv:1552]]\n[[tr:1552]]\n[[uk:1552]]\n[[zh:1552年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901134955','',0,0,1,0,0.838555138017,'79959098865044','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3421,0,'1553','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]] | \'\'\'[[1550е]]\'\'\' | [[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]]
\n[[1548]] | [[1549]] | [[1550]] | [[1551]] | [[1552]] | \'\'\'1553\'\'\' | [[1554]] | [[1555]] | [[1556]] | [[1557]] | [[1558]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1553]]\n[[bg:1553]]\n[[ca:1553]]\n[[cs:1553]]\n[[cy:1553]]\n[[da:1553]]\n[[de:1553]]\n[[en:1553]]\n[[eo:1553]]\n[[es:1553]]\n[[eu:1553]]\n[[fi:1553]]\n[[fr:1553]]\n[[hr:1553]]\n[[it:1553]]\n[[nl:1553]]\n[[no:1553]]\n[[pl:1553]]\n[[pt:1553]]\n[[ro:1553]]\n[[ru:1553]]\n[[sl:1553]]\n[[sv:1553]]\n[[tr:1553]]\n[[uk:1553]]\n[[zh:1553年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901134855','',0,0,1,0,0.383684641395,'79959098865144','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3422,0,'1554','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]] | \'\'\'[[1550е]]\'\'\' | [[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]]
\n[[1549]] | [[1550]] | [[1551]] | [[1552]] | [[1553]] | \'\'\'1554\'\'\' | [[1555]] | [[1556]] | [[1557]] | [[1558]] | [[1559]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1554]]\n[[bg:1554]]\n[[ca:1554]]\n[[cs:1554]]\n[[cy:1554]]\n[[da:1554]]\n[[de:1554]]\n[[en:1554]]\n[[eo:1554]]\n[[es:1554]]\n[[eu:1554]]\n[[fi:1554]]\n[[fr:1554]]\n[[hr:1554]]\n[[it:1554]]\n[[nl:1554]]\n[[no:1554]]\n[[pl:1554]]\n[[pt:1554]]\n[[ro:1554]]\n[[ru:1554]]\n[[sl:1554]]\n[[sv:1554]]\n[[tr:1554]]\n[[uk:1554]]\n[[zh:1554年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901134755','',0,0,1,0,0.422633830655,'79959098865244','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3423,0,'1555','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]] | \'\'\'[[1550е]]\'\'\' | [[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]]
\n[[1550]] | [[1551]] | [[1552]] | [[1553]] | [[1554]] | \'\'\'1555\'\'\' | [[1556]] | [[1557]] | [[1558]] | [[1559]] | [[1560]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1555]]\n[[bg:1555]]\n[[ca:1555]]\n[[cs:1555]]\n[[cy:1555]]\n[[da:1555]]\n[[de:1555]]\n[[en:1555]]\n[[eo:1555]]\n[[es:1555]]\n[[eu:1555]]\n[[fi:1555]]\n[[fr:1555]]\n[[hr:1555]]\n[[it:1555]]\n[[nl:1555]]\n[[no:1555]]\n[[pl:1555]]\n[[ro:1555]]\n[[ru:1555]]\n[[sl:1555]]\n[[sv:1555]]\n[[tr:1555]]\n[[uk:1555]]\n[[zh:1555年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901134655','',0,0,1,0,0.418493974217,'79959098865344','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3424,0,'1556','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]] | \'\'\'[[1550е]]\'\'\' | [[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]]
\n[[1551]] | [[1552]] | [[1553]] | [[1554]] | [[1555]] | \'\'\'1556\'\'\' | [[1557]] | [[1558]] | [[1559]] | [[1560]] | [[1561]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1556]]\n[[bg:1556]]\n[[ca:1556]]\n[[cs:1556]]\n[[cy:1556]]\n[[da:1556]]\n[[de:1556]]\n[[en:1556]]\n[[eo:1556]]\n[[es:1556]]\n[[eu:1556]]\n[[fi:1556]]\n[[fr:1556]]\n[[hr:1556]]\n[[hu:1556]]\n[[it:1556]]\n[[nl:1556]]\n[[no:1556]]\n[[pl:1556]]\n[[ro:1556]]\n[[ru:1556]]\n[[sl:1556]]\n[[sv:1556]]\n[[tr:1556]]\n[[uk:1556]]\n[[zh:1556年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901134555','',0,0,1,0,0.371219148567,'79959098865444','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3425,0,'1557','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]] | \'\'\'[[1550е]]\'\'\' | [[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]]
\n[[1552]] | [[1553]] | [[1554]] | [[1555]] | [[1556]] | \'\'\'1557\'\'\' | [[1558]] | [[1559]] | [[1560]] | [[1561]] | [[1562]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1557]]\n[[bg:1557]]\n[[ca:1557]]\n[[cs:1557]]\n[[cy:1557]]\n[[da:1557]]\n[[de:1557]]\n[[en:1557]]\n[[eo:1557]]\n[[es:1557]]\n[[eu:1557]]\n[[fi:1557]]\n[[fr:1557]]\n[[hr:1557]]\n[[it:1557]]\n[[nl:1557]]\n[[no:1557]]\n[[pl:1557]]\n[[pt:1557]]\n[[ro:1557]]\n[[ru:1557]]\n[[sl:1557]]\n[[sv:1557]]\n[[tr:1557]]\n[[uk:1557]]\n[[zh:1557年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901134455','',0,0,1,0,0.681866817494,'79959098865544','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3426,0,'1558','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]] | \'\'\'[[1550е]]\'\'\' | [[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]]
\n[[1553]] | [[1554]] | [[1555]] | [[1556]] | [[1557]] | \'\'\'1558\'\'\' | [[1559]] | [[1560]] | [[1561]] | [[1562]] | [[1563]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1558]]\n[[bg:1558]]\n[[ca:1558]]\n[[cs:1558]]\n[[cy:1558]]\n[[da:1558]]\n[[de:1558]]\n[[en:1558]]\n[[eo:1558]]\n[[es:1558]]\n[[eu:1558]]\n[[fi:1558]]\n[[fr:1558]]\n[[hr:1558]]\n[[hu:1558]]\n[[it:1558]]\n[[nl:1558]]\n[[no:1558]]\n[[pl:1558]]\n[[ro:1558]]\n[[ru:1558]]\n[[sl:1558]]\n[[sv:1558]]\n[[tr:1558]]\n[[uk:1558]]\n[[zh:1558年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901134355','',0,0,1,0,0.250588443713,'79959098865644','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3427,0,'1559','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1520е]] | [[1530е]] | [[1540е]] | \'\'\'[[1550е]]\'\'\' | [[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]]
\n[[1554]] | [[1555]] | [[1556]] | [[1557]] | [[1558]] | \'\'\'1559\'\'\' | [[1560]] | [[1561]] | [[1562]] | [[1563]] | [[1564]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1559]]\n[[bg:1559]]\n[[ca:1559]]\n[[cs:1559]]\n[[cy:1559]]\n[[da:1559]]\n[[de:1559]]\n[[en:1559]]\n[[eo:1559]]\n[[es:1559]]\n[[et:1559]]\n[[eu:1559]]\n[[fi:1559]]\n[[fr:1559]]\n[[hr:1559]]\n[[hu:1559]]\n[[it:1559]]\n[[la:1559]]\n[[nl:1559]]\n[[no:1559]]\n[[pl:1559]]\n[[ro:1559]]\n[[ru:1559]]\n[[sl:1559]]\n[[sv:1559]]\n[[tr:1559]]\n[[uk:1559]]\n[[zh:1559年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,pt,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901134255','',0,0,1,0,0.543789298527,'79959098865744','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3428,0,'1560','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]] | \'\'\'[[1560е]]\'\'\' | [[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]]
\n[[1555]] | [[1556]] | [[1557]] | [[1558]] | [[1559]] | \'\'\'1560\'\'\' | [[1561]] | [[1562]] | [[1563]] | [[1564]] | [[1565]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1560]]\n[[bg:1560]]\n[[ca:1560]]\n[[cs:1560]]\n[[cy:1560]]\n[[da:1560]]\n[[de:1560]]\n[[en:1560]]\n[[eo:1560]]\n[[es:1560]]\n[[eu:1560]]\n[[fi:1560]]\n[[fr:1560]]\n[[hr:1560]]\n[[it:1560]]\n[[nl:1560]]\n[[no:1560]]\n[[pl:1560]]\n[[ro:1560]]\n[[ru:1560]]\n[[sl:1560]]\n[[sv:1560]]\n[[tr:1560]]\n[[uk:1560]]\n[[zh:1560年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901134155','',0,0,1,0,0.195175822915,'79959098865844','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3429,0,'1561','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]] | \'\'\'[[1560е]]\'\'\' | [[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]]
\n[[1556]] | [[1557]] | [[1558]] | [[1559]] | [[1560]] | \'\'\'1561\'\'\' | [[1562]] | [[1563]] | [[1564]] | [[1565]] | [[1566]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1561]]\n[[bg:1561]]\n[[ca:1561]]\n[[cs:1561]]\n[[cy:1561]]\n[[da:1561]]\n[[de:1561]]\n[[en:1561]]\n[[eo:1561]]\n[[es:1561]]\n[[eu:1561]]\n[[fi:1561]]\n[[fr:1561]]\n[[hr:1561]]\n[[it:1561]]\n[[nl:1561]]\n[[no:1561]]\n[[pl:1561]]\n[[ro:1561]]\n[[ru:1561]]\n[[sl:1561]]\n[[sv:1561]]\n[[tr:1561]]\n[[uk:1561]]\n[[zh:1561年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901134055','',0,0,1,0,0.455053823746,'79959098865944','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3430,0,'1562','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]] | \'\'\'[[1560е]]\'\'\' | [[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]]
\n[[1557]] | [[1558]] | [[1559]] | [[1560]] | [[1561]] | \'\'\'1562\'\'\' | [[1563]] | [[1564]] | [[1565]] | [[1566]] | [[1567]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1562-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1562-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1562]]\n[[bg:1562]]\n[[ca:1562]]\n[[cs:1562]]\n[[cy:1562]]\n[[da:1562]]\n[[de:1562]]\n[[en:1562]]\n[[eo:1562]]\n[[es:1562]]\n[[eu:1562]]\n[[fi:1562]]\n[[fr:1562]]\n[[hr:1562]]\n[[it:1562]]\n[[nl:1562]]\n[[no:1562]]\n[[pl:1562]]\n[[ro:1562]]\n[[ru:1562]]\n[[sl:1562]]\n[[sv:1562]]\n[[tr:1562]]\n[[uk:1562]]\n[[zh:1562年]]','/* Догађаји */',301,'Djakon::Goran','20050301125723','',0,0,0,0,0.739677724307,'79949698874276','20050301175129'); INSERT INTO cur VALUES (3431,0,'1563','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]] | \'\'\'[[1560е]]\'\'\' | [[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]]
\n[[1558]] | [[1559]] | [[1560]] | [[1561]] | [[1562]] | \'\'\'1563\'\'\' | [[1564]] | [[1565]] | [[1566]] | [[1567]] | [[1568]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1563]]\n[[bg:1563]]\n[[ca:1563]]\n[[cs:1563]]\n[[cy:1563]]\n[[da:1563]]\n[[de:1563]]\n[[en:1563]]\n[[eo:1563]]\n[[es:1563]]\n[[eu:1563]]\n[[fi:1563]]\n[[fr:1563]]\n[[hr:1563]]\n[[it:1563]]\n[[nl:1563]]\n[[no:1563]]\n[[pl:1563]]\n[[ro:1563]]\n[[ru:1563]]\n[[sl:1563]]\n[[sv:1563]]\n[[tr:1563]]\n[[uk:1563]]\n[[zh:1563年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901133855','',0,0,1,0,0.54478748075,'79959098866144','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3432,0,'1564','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]] | \'\'\'[[1560е]]\'\'\' | [[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]]
\n[[1559]] | [[1560]] | [[1561]] | [[1562]] | [[1563]] | \'\'\'1564\'\'\' | [[1565]] | [[1566]] | [[1567]] | [[1568]] | [[1569]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1564]]\n[[bg:1564]]\n[[ca:1564]]\n[[cs:1564]]\n[[cy:1564]]\n[[da:1564]]\n[[de:1564]]\n[[en:1564]]\n[[eo:1564]]\n[[es:1564]]\n[[eu:1564]]\n[[fi:1564]]\n[[fr:1564]]\n[[gl:1564]]\n[[hr:1564]]\n[[it:1564]]\n[[nl:1564]]\n[[no:1564]]\n[[pl:1564]]\n[[ro:1564]]\n[[ru:1564]]\n[[sl:1564]]\n[[sv:1564]]\n[[tr:1564]]\n[[uk:1564]]\n[[zh:1564年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,gl,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901140559','',0,0,1,0,0.817834387914,'79959098859440','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3433,0,'1565','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]] | \'\'\'[[1560е]]\'\'\' | [[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]]
\n[[1560]] | [[1561]] | [[1562]] | [[1563]] | [[1564]] | \'\'\'1565\'\'\' | [[1566]] | [[1567]] | [[1568]] | [[1569]] | [[1570]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1565-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1565-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1565]]\n[[bg:1565]]\n[[ca:1565]]\n[[cs:1565]]\n[[cy:1565]]\n[[da:1565]]\n[[de:1565]]\n[[en:1565]]\n[[eo:1565]]\n[[es:1565]]\n[[eu:1565]]\n[[fi:1565]]\n[[fr:1565]]\n[[gl:1565]]\n[[hr:1565]]\n[[it:1565]]\n[[nl:1565]]\n[[no:1565]]\n[[pl:1565]]\n[[pt:1565]]\n[[ro:1565]]\n[[ru:1565]]\n[[sl:1565]]\n[[sv:1565]]\n[[tr:1565]]\n[[uk:1565]]\n[[zh:1565年]]','/* Догађаји */',301,'Djakon::Goran','20050301130007','',0,0,0,0,0.157405668012,'79949698869992','20050301130007'); INSERT INTO cur VALUES (3434,0,'1566','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]] | \'\'\'[[1560е]]\'\'\' | [[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]]
\n[[1561]] | [[1562]] | [[1563]] | [[1564]] | [[1565]] | \'\'\'1566\'\'\' | [[1567]] | [[1568]] | [[1569]] | [[1570]] | [[1571]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1566]]\n[[bg:1566]]\n[[ca:1566]]\n[[cs:1566]]\n[[cy:1566]]\n[[da:1566]]\n[[de:1566]]\n[[en:1566]]\n[[eo:1566]]\n[[es:1566]]\n[[eu:1566]]\n[[fi:1566]]\n[[fr:1566]]\n[[hr:1566]]\n[[hu:1566]]\n[[it:1566]]\n[[nl:1566]]\n[[no:1566]]\n[[pl:1566]]\n[[ro:1566]]\n[[ru:1566]]\n[[sl:1566]]\n[[sv:1566]]\n[[tr:1566]]\n[[uk:1566]]\n[[zh:1566年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901133655','',0,0,1,0,0.552211396653,'79959098866344','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3435,0,'1567','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]] | \'\'\'[[1560е]]\'\'\' | [[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]]
\n[[1562]] | [[1563]] | [[1564]] | [[1565]] | [[1566]] | \'\'\'1567\'\'\' | [[1568]] | [[1569]] | [[1570]] | [[1571]] | [[1572]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1567]]\n[[bg:1567]]\n[[ca:1567]]\n[[cs:1567]]\n[[cy:1567]]\n[[da:1567]]\n[[de:1567]]\n[[en:1567]]\n[[eo:1567]]\n[[es:1567]]\n[[eu:1567]]\n[[fi:1567]]\n[[fr:1567]]\n[[hr:1567]]\n[[it:1567]]\n[[la:1567]]\n[[nl:1567]]\n[[no:1567]]\n[[pl:1567]]\n[[ro:1567]]\n[[ru:1567]]\n[[sl:1567]]\n[[sv:1567]]\n[[tr:1567]]\n[[uk:1567]]\n[[zh:1567年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901133555','',0,0,1,0,0.860292247431,'79959098866444','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3436,0,'1568','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]] | \'\'\'[[1560е]]\'\'\' | [[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]]
\n[[1563]] | [[1564]] | [[1565]] | [[1566]] | [[1567]] | \'\'\'1568\'\'\' | [[1569]] | [[1570]] | [[1571]] | [[1572]] | [[1573]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1568]]\n[[bg:1568]]\n[[ca:1568]]\n[[cs:1568]]\n[[cy:1568]]\n[[da:1568]]\n[[de:1568]]\n[[en:1568]]\n[[eo:1568]]\n[[es:1568]]\n[[eu:1568]]\n[[fi:1568]]\n[[fr:1568]]\n[[hr:1568]]\n[[hu:1568]]\n[[it:1568]]\n[[nl:1568]]\n[[no:1568]]\n[[pl:1568]]\n[[ro:1568]]\n[[ru:1568]]\n[[sl:1568]]\n[[sv:1568]]\n[[tr:1568]]\n[[uk:1568]]\n[[zh:1568年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901133455','',0,0,1,0,0.696785403274,'79959098866544','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3437,0,'1569','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1530е]] | [[1540е]] | [[1550е]] | \'\'\'[[1560е]]\'\'\' | [[1570е]] | [[1580е]] | [[1590е]]
\n[[1564]] | [[1565]] | [[1566]] | [[1567]] | [[1568]] | \'\'\'1569\'\'\' | [[1570]] | [[1571]] | [[1572]] | [[1573]] | [[1574]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1569]]\n[[bg:1569]]\n[[ca:1569]]\n[[cs:1569]]\n[[cy:1569]]\n[[da:1569]]\n[[de:1569]]\n[[en:1569]]\n[[eo:1569]]\n[[es:1569]]\n[[eu:1569]]\n[[fi:1569]]\n[[fr:1569]]\n[[hr:1569]]\n[[it:1569]]\n[[nl:1569]]\n[[no:1569]]\n[[pl:1569]]\n[[ro:1569]]\n[[ru:1569]]\n[[sl:1569]]\n[[sv:1569]]\n[[tr:1569]]\n[[uk:1569]]\n[[zh:1569年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901133355','',0,0,1,0,0.406609020851,'79959098866644','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3438,0,'1570','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]] | \'\'\'[[1570е]]\'\'\' | [[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]]
\n[[1565]] | [[1566]] | [[1567]] | [[1568]] | [[1569]] | \'\'\'1570\'\'\' | [[1571]] | [[1572]] | [[1573]] | [[1574]] | [[1575]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1570]]\n[[bg:1570]]\n[[ca:1570]]\n[[cs:1570]]\n[[cy:1570]]\n[[da:1570]]\n[[de:1570]]\n[[en:1570]]\n[[eo:1570]]\n[[es:1570]]\n[[eu:1570]]\n[[fi:1570]]\n[[fr:1570]]\n[[hr:1570]]\n[[it:1570]]\n[[nl:1570]]\n[[no:1570]]\n[[pl:1570]]\n[[ro:1570]]\n[[ru:1570]]\n[[sl:1570]]\n[[sv:1570]]\n[[tr:1570]]\n[[uk:1570]]\n[[zh:1570年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901133255','',0,0,1,0,0.139963857429,'79959098866744','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3439,0,'1571','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]] | \'\'\'[[1570е]]\'\'\' | [[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]]
\n[[1566]] | [[1567]] | [[1568]] | [[1569]] | [[1570]] | \'\'\'1571\'\'\' | [[1572]] | [[1573]] | [[1574]] | [[1575]] | [[1576]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1571]]\n[[bg:1571]]\n[[ca:1571]]\n[[cs:1571]]\n[[cy:1571]]\n[[da:1571]]\n[[de:1571]]\n[[en:1571]]\n[[eo:1571]]\n[[es:1571]]\n[[eu:1571]]\n[[fi:1571]]\n[[fr:1571]]\n[[gl:1571]]\n[[hr:1571]]\n[[hu:1571]]\n[[it:1571]]\n[[nl:1571]]\n[[no:1571]]\n[[pl:1571]]\n[[ro:1571]]\n[[ru:1571]]\n[[sl:1571]]\n[[sv:1571]]\n[[tr:1571]]\n[[uk:1571]]\n[[zh:1571年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,gl,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901133155','',0,0,1,0,0.55961706981,'79959098866844','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3440,0,'1572','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]] | \'\'\'[[1570е]]\'\'\' | [[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]]
\n[[1567]] | [[1568]] | [[1569]] | [[1570]] | [[1571]] | \'\'\'1572\'\'\' | [[1573]] | [[1574]] | [[1575]] | [[1576]] | [[1577]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1572]]\n[[bg:1572]]\n[[ca:1572]]\n[[cs:1572]]\n[[cy:1572]]\n[[da:1572]]\n[[de:1572]]\n[[en:1572]]\n[[eo:1572]]\n[[es:1572]]\n[[eu:1572]]\n[[fi:1572]]\n[[fr:1572]]\n[[gl:1572]]\n[[hr:1572]]\n[[it:1572]]\n[[nl:1572]]\n[[no:1572]]\n[[pl:1572]]\n[[pt:1572]]\n[[ro:1572]]\n[[ru:1572]]\n[[sl:1572]]\n[[sv:1572]]\n[[tr:1572]]\n[[uk:1572]]\n[[zh:1572年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,gl,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901133055','',0,0,1,0,0.883679887691,'79959098866944','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3441,0,'1573','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]] | \'\'\'[[1570е]]\'\'\' | [[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]]
\n[[1568]] | [[1569]] | [[1570]] | [[1571]] | [[1572]] | \'\'\'1573\'\'\' | [[1574]] | [[1575]] | [[1576]] | [[1577]] | [[1578]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1573]]\n[[bg:1573]]\n[[ca:1573]]\n[[cs:1573]]\n[[cy:1573]]\n[[da:1573]]\n[[de:1573]]\n[[en:1573]]\n[[eo:1573]]\n[[es:1573]]\n[[eu:1573]]\n[[fi:1573]]\n[[fr:1573]]\n[[hr:1573]]\n[[it:1573]]\n[[nl:1573]]\n[[no:1573]]\n[[pl:1573]]\n[[ro:1573]]\n[[ru:1573]]\n[[sl:1573]]\n[[sv:1573]]\n[[tr:1573]]\n[[uk:1573]]\n[[zh:1573年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901132955','',0,0,1,0,0.58857187889,'79959098867044','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3442,0,'1574','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]] | \'\'\'[[1570е]]\'\'\' | [[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]]
\n[[1569]] | [[1570]] | [[1571]] | [[1572]] | [[1573]] | \'\'\'1574\'\'\' | [[1575]] | [[1576]] | [[1577]] | [[1578]] | [[1579]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1574]]\n[[bg:1574]]\n[[ca:1574]]\n[[cs:1574]]\n[[cy:1574]]\n[[da:1574]]\n[[de:1574]]\n[[en:1574]]\n[[eo:1574]]\n[[es:1574]]\n[[eu:1574]]\n[[fi:1574]]\n[[fr:1574]]\n[[hr:1574]]\n[[hu:1574]]\n[[it:1574]]\n[[nl:1574]]\n[[no:1574]]\n[[pl:1574]]\n[[ro:1574]]\n[[ru:1574]]\n[[sl:1574]]\n[[sv:1574]]\n[[tr:1574]]\n[[uk:1574]]\n[[zh:1574年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901132855','',0,0,1,0,0.741351052067,'79959098867144','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3443,0,'1575','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]] | \'\'\'[[1570е]]\'\'\' | [[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]]
\n[[1570]] | [[1571]] | [[1572]] | [[1573]] | [[1574]] | \'\'\'1575\'\'\' | [[1576]] | [[1577]] | [[1578]] | [[1579]] | [[1580]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1575]]\n[[bg:1575]]\n[[ca:1575]]\n[[cs:1575]]\n[[cy:1575]]\n[[da:1575]]\n[[de:1575]]\n[[en:1575]]\n[[eo:1575]]\n[[es:1575]]\n[[eu:1575]]\n[[fi:1575]]\n[[fr:1575]]\n[[hr:1575]]\n[[it:1575]]\n[[nl:1575]]\n[[no:1575]]\n[[pl:1575]]\n[[ro:1575]]\n[[ru:1575]]\n[[sl:1575]]\n[[sv:1575]]\n[[tr:1575]]\n[[uk:1575]]\n[[zh:1575年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901132756','',0,0,1,0,0.601398775168,'79959098867243','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3444,0,'1576','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]] | \'\'\'[[1570е]]\'\'\' | [[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]]
\n[[1571]] | [[1572]] | [[1573]] | [[1574]] | [[1575]] | \'\'\'1576\'\'\' | [[1577]] | [[1578]] | [[1579]] | [[1580]] | [[1581]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1576]]\n[[bg:1576]]\n[[ca:1576]]\n[[cs:1576]]\n[[cy:1576]]\n[[da:1576]]\n[[de:1576]]\n[[en:1576]]\n[[eo:1576]]\n[[es:1576]]\n[[eu:1576]]\n[[fi:1576]]\n[[fr:1576]]\n[[hr:1576]]\n[[it:1576]]\n[[nl:1576]]\n[[no:1576]]\n[[pl:1576]]\n[[ro:1576]]\n[[ru:1576]]\n[[sl:1576]]\n[[sv:1576]]\n[[tr:1576]]\n[[uk:1576]]\n[[zh:1576年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901132655','',0,0,1,0,0.897024866611,'79959098867344','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3445,0,'1577','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]] | \'\'\'[[1570е]]\'\'\' | [[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]]
\n[[1572]] | [[1573]] | [[1574]] | [[1575]] | [[1576]] | \'\'\'1577\'\'\' | [[1578]] | [[1579]] | [[1580]] | [[1581]] | [[1582]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1577]]\n[[bg:1577]]\n[[ca:1577]]\n[[cs:1577]]\n[[cy:1577]]\n[[da:1577]]\n[[de:1577]]\n[[en:1577]]\n[[eo:1577]]\n[[es:1577]]\n[[eu:1577]]\n[[fi:1577]]\n[[fr:1577]]\n[[hr:1577]]\n[[it:1577]]\n[[nl:1577]]\n[[no:1577]]\n[[pl:1577]]\n[[ro:1577]]\n[[ru:1577]]\n[[sl:1577]]\n[[sv:1577]]\n[[tr:1577]]\n[[uk:1577]]\n[[zh:1577年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901132556','',0,0,1,0,0.889411278949,'79959098867443','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3446,0,'1578','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]] | \'\'\'[[1570е]]\'\'\' | [[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]]
\n[[1573]] | [[1574]] | [[1575]] | [[1576]] | [[1577]] | \'\'\'1578\'\'\' | [[1579]] | [[1580]] | [[1581]] | [[1582]] | [[1583]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1578]]\n[[bg:1578]]\n[[ca:1578]]\n[[cs:1578]]\n[[cy:1578]]\n[[da:1578]]\n[[de:1578]]\n[[en:1578]]\n[[eo:1578]]\n[[es:1578]]\n[[eu:1578]]\n[[fi:1578]]\n[[fr:1578]]\n[[hr:1578]]\n[[it:1578]]\n[[nl:1578]]\n[[no:1578]]\n[[pl:1578]]\n[[pt:1578]]\n[[ro:1578]]\n[[ru:1578]]\n[[sl:1578]]\n[[sv:1578]]\n[[tr:1578]]\n[[uk:1578]]\n[[zh:1578年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901132455','',0,0,1,0,0.02548583505,'79959098867544','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3447,0,'1579','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1540е]] | [[1550е]] | [[1560е]] | \'\'\'[[1570е]]\'\'\' | [[1580е]] | [[1590е]] | [[1600е]]
\n[[1574]] | [[1575]] | [[1576]] | [[1577]] | [[1578]] | \'\'\'1579\'\'\' | [[1580]] | [[1581]] | [[1582]] | [[1583]] | [[1584]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1579]]\n[[bg:1579]]\n[[ca:1579]]\n[[cs:1579]]\n[[cy:1579]]\n[[da:1579]]\n[[de:1579]]\n[[en:1579]]\n[[eo:1579]]\n[[es:1579]]\n[[eu:1579]]\n[[fi:1579]]\n[[fr:1579]]\n[[hr:1579]]\n[[it:1579]]\n[[nl:1579]]\n[[no:1579]]\n[[pl:1579]]\n[[ro:1579]]\n[[ru:1579]]\n[[sl:1579]]\n[[sv:1579]]\n[[tr:1579]]\n[[uk:1579]]\n[[zh:1579年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901132355','',0,0,1,0,0.827586607927,'79959098867644','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3448,0,'1580','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]] | \'\'\'[[1580е]]\'\'\' | [[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]]
\n[[1575]] | [[1576]] | [[1577]] | [[1578]] | [[1579]] | \'\'\'1580\'\'\' | [[1581]] | [[1582]] | [[1583]] | [[1584]] | [[1585]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1580]]\n[[bg:1580]]\n[[ca:1580]]\n[[cs:1580]]\n[[cy:1580]]\n[[da:1580]]\n[[de:1580]]\n[[en:1580]]\n[[eo:1580]]\n[[es:1580]]\n[[eu:1580]]\n[[fi:1580]]\n[[fr:1580]]\n[[hr:1580]]\n[[it:1580]]\n[[nl:1580]]\n[[no:1580]]\n[[pl:1580]]\n[[pt:1580]]\n[[ro:1580]]\n[[ru:1580]]\n[[sl:1580]]\n[[sv:1580]]\n[[tr:1580]]\n[[uk:1580]]\n[[zh:1580年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901132255','',0,0,1,0,0.928323073745,'79959098867744','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3449,0,'1581','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]] | \'\'\'[[1580е]]\'\'\' | [[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]]
\n[[1576]] | [[1577]] | [[1578]] | [[1579]] | [[1580]] | \'\'\'1581\'\'\' | [[1582]] | [[1583]] | [[1584]] | [[1585]] | [[1586]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1581]]\n[[bg:1581]]\n[[ca:1581]]\n[[cs:1581]]\n[[cy:1581]]\n[[da:1581]]\n[[de:1581]]\n[[en:1581]]\n[[eo:1581]]\n[[es:1581]]\n[[eu:1581]]\n[[fi:1581]]\n[[fr:1581]]\n[[hr:1581]]\n[[hu:1581]]\n[[it:1581]]\n[[nl:1581]]\n[[no:1581]]\n[[pl:1581]]\n[[ro:1581]]\n[[ru:1581]]\n[[sl:1581]]\n[[sv:1581]]\n[[tr:1581]]\n[[uk:1581]]\n[[zh:1581年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901132155','',0,0,1,0,0.998393401037,'79959098867844','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3450,0,'1582','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]] | \'\'\'[[1580е]]\'\'\' | [[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]]
\n[[1577]] | [[1578]] | [[1579]] | [[1580]] | [[1581]] | \'\'\'1582\'\'\' | [[1583]] | [[1584]] | [[1585]] | [[1586]] | [[1587]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1582]]\n[[bg:1582]]\n[[bs:1582]]\n[[ca:1582]]\n[[cs:1582]]\n[[cy:1582]]\n[[da:1582]]\n[[de:1582]]\n[[en:1582]]\n[[eo:1582]]\n[[es:1582]]\n[[eu:1582]]\n[[fi:1582]]\n[[fr:1582]]\n[[gl:1582]]\n[[hr:1582]]\n[[it:1582]]\n[[nl:1582]]\n[[no:1582]]\n[[pl:1582]]\n[[ro:1582]]\n[[ru:1582]]\n[[sl:1582]]\n[[sv:1582]]\n[[tr:1582]]\n[[uk:1582]]\n[[zh:1582年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,gl,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901143359','',0,0,1,0,0.540405005003,'79959098856640','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3451,0,'1583','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]] | \'\'\'[[1580е]]\'\'\' | [[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]]
\n[[1578]] | [[1579]] | [[1580]] | [[1581]] | [[1582]] | \'\'\'1583\'\'\' | [[1584]] | [[1585]] | [[1586]] | [[1587]] | [[1588]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1583]]\n[[bg:1583]]\n[[ca:1583]]\n[[cs:1583]]\n[[cy:1583]]\n[[da:1583]]\n[[de:1583]]\n[[en:1583]]\n[[eo:1583]]\n[[es:1583]]\n[[et:1583]]\n[[eu:1583]]\n[[fi:1583]]\n[[fr:1583]]\n[[hr:1583]]\n[[it:1583]]\n[[nl:1583]]\n[[no:1583]]\n[[pl:1583]]\n[[ro:1583]]\n[[ru:1583]]\n[[sl:1583]]\n[[sv:1583]]\n[[tr:1583]]\n[[uk:1583]]\n[[zh:1583年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901143300','',0,0,1,0,0.113841617533,'79959098856699','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3452,0,'1584','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]] | \'\'\'[[1580е]]\'\'\' | [[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]]
\n[[1579]] | [[1580]] | [[1581]] | [[1582]] | [[1583]] | \'\'\'1584\'\'\' | [[1585]] | [[1586]] | [[1587]] | [[1588]] | [[1589]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1584]]\n[[bg:1584]]\n[[ca:1584]]\n[[cs:1584]]\n[[cy:1584]]\n[[da:1584]]\n[[de:1584]]\n[[en:1584]]\n[[eo:1584]]\n[[es:1584]]\n[[eu:1584]]\n[[fi:1584]]\n[[fr:1584]]\n[[hr:1584]]\n[[it:1584]]\n[[lb:1584]]\n[[nl:1584]]\n[[no:1584]]\n[[pl:1584]]\n[[ro:1584]]\n[[ru:1584]]\n[[sl:1584]]\n[[sv:1584]]\n[[tr:1584]]\n[[uk:1584]]\n[[zh:1584年]]','+lb',0,'195.46.251.227','20050313232424','',0,0,0,0,0.453355977989,'79949686767575','20050313232424'); INSERT INTO cur VALUES (3453,0,'1585','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]] | \'\'\'[[1580е]]\'\'\' | [[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]]
\n[[1580]] | [[1581]] | [[1582]] | [[1583]] | [[1584]] | \'\'\'1585\'\'\' | [[1586]] | [[1587]] | [[1588]] | [[1589]] | [[1590]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1585]]\n[[bg:1585]]\n[[ca:1585]]\n[[cs:1585]]\n[[cy:1585]]\n[[da:1585]]\n[[de:1585]]\n[[en:1585]]\n[[eo:1585]]\n[[es:1585]]\n[[et:1585]]\n[[eu:1585]]\n[[fi:1585]]\n[[fr:1585]]\n[[hr:1585]]\n[[it:1585]]\n[[nl:1585]]\n[[no:1585]]\n[[pl:1585]]\n[[ro:1585]]\n[[ru:1585]]\n[[sl:1585]]\n[[sv:1585]]\n[[tr:1585]]\n[[uk:1585]]\n[[zh:1585年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901143059','',0,0,1,0,0.57140627204,'79959098856940','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3454,0,'1586','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]] | \'\'\'[[1580е]]\'\'\' | [[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]]
\n[[1581]] | [[1582]] | [[1583]] | [[1584]] | [[1585]] | \'\'\'1586\'\'\' | [[1587]] | [[1588]] | [[1589]] | [[1590]] | [[1591]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1586]]\n[[bg:1586]]\n[[ca:1586]]\n[[cs:1586]]\n[[cy:1586]]\n[[da:1586]]\n[[de:1586]]\n[[en:1586]]\n[[eo:1586]]\n[[es:1586]]\n[[eu:1586]]\n[[fi:1586]]\n[[fr:1586]]\n[[hr:1586]]\n[[hu:1586]]\n[[ia:1586]]\n[[it:1586]]\n[[nl:1586]]\n[[no:1586]]\n[[pl:1586]]\n[[ro:1586]]\n[[ru:1586]]\n[[sl:1586]]\n[[sv:1586]]\n[[tr:1586]]\n[[uk:1586]]\n[[zh:1586年]]','Andre Engels - robot Adding:tr,cs,uk Removing:el,simple,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901142959','',0,0,1,0,0.799107009917,'79959098857040','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3457,0,'1588','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]] | \'\'\'[[1580е]]\'\'\' | [[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]]
\n[[1583]] | [[1584]] | [[1585]] | [[1586]] | [[1587]] | \'\'\'1588\'\'\' | [[1589]] | [[1590]] | [[1591]] | [[1592]] | [[1593]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1588]]\n[[bg:1588]]\n[[bs:1588]]\n[[ca:1588]]\n[[cy:1588]]\n[[da:1588]]\n[[de:1588]]\n[[et:1588]]\n[[el:1588]]\n[[en:1588]]\n[[es:1588]]\n[[eo:1588]]\n[[eu:1588]]\n[[fi:1588]]\n[[fr:1588]]\n[[fy:1588]]\n[[he:1588]]\n[[hr:1588]]\n[[hu:1588]]\n[[it:1588]]\n[[ia:1588]]\n[[ko:1588년]]\n[[la:1588]]\n[[mk:1588]]\n[[nl:1588]]\n[[no:1588]]\n[[pl:1588]]\n[[pt:1588]]\n[[ro:1588]]\n[[ru:1588]]\n[[simple:1588]]\n[[sl:1588]]\n[[sv:1588]]\n[[zh:1588年]]','-ja: incorrect interwiki',0,'62.45.143.19','20050315062615','',0,0,0,0,0.46232652546,'79949684937384','20050315062615'); INSERT INTO cur VALUES (3459,0,'1587','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]] | \'\'\'[[1580е]]\'\'\' | [[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]]
\n[[1582]] | [[1583]] | [[1584]] | [[1585]] | [[1586]] | \'\'\'1587\'\'\' | [[1588]] | [[1589]] | [[1590]] | [[1591]] | [[1592]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1587]]\n[[bg:1587]]\n[[ca:1587]]\n[[cs:1587]]\n[[cy:1587]]\n[[da:1587]]\n[[de:1587]]\n[[en:1587]]\n[[eo:1587]]\n[[es:1587]]\n[[eu:1587]]\n[[fi:1587]]\n[[fr:1587]]\n[[hr:1587]]\n[[it:1587]]\n[[nl:1587]]\n[[no:1587]]\n[[pl:1587]]\n[[ro:1587]]\n[[ru:1587]]\n[[sl:1587]]\n[[sv:1587]]\n[[tr:1587]]\n[[uk:1587]]\n[[zh:1587年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901142859','',0,0,1,0,0.106595390992,'79959098857140','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3460,0,'1589','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1550е]] | [[1560е]] | [[1570е]] | \'\'\'[[1580е]]\'\'\' | [[1590е]] | [[1600е]] | [[1610е]]
\n[[1584]] | [[1585]] | [[1586]] | [[1587]] | [[1588]] | \'\'\'1589\'\'\' | [[1590]] | [[1591]] | [[1592]] | [[1593]] | [[1594]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1589]]\n[[bg:1589]]\n[[ca:1589]]\n[[cs:1589]]\n[[cy:1589]]\n[[da:1589]]\n[[de:1589]]\n[[en:1589]]\n[[eo:1589]]\n[[es:1589]]\n[[eu:1589]]\n[[fi:1589]]\n[[fr:1589]]\n[[hr:1589]]\n[[it:1589]]\n[[nl:1589]]\n[[no:1589]]\n[[pl:1589]]\n[[ro:1589]]\n[[ru:1589]]\n[[sl:1589]]\n[[sv:1589]]\n[[tr:1589]]\n[[uk:1589]]\n[[zh:1589年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901142700','',0,0,1,0,0.003447488883,'79959098857299','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3461,0,'1590','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]] | \'\'\'[[1590е]]\'\'\' | [[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]]
\n[[1585]] | [[1586]] | [[1587]] | [[1588]] | [[1589]] | \'\'\'1590\'\'\' | [[1591]] | [[1592]] | [[1593]] | [[1594]] | [[1595]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1590]]\n[[bg:1590]]\n[[ca:1590]]\n[[cs:1590]]\n[[cy:1590]]\n[[da:1590]]\n[[de:1590]]\n[[en:1590]]\n[[eo:1590]]\n[[es:1590]]\n[[eu:1590]]\n[[fi:1590]]\n[[fr:1590]]\n[[hr:1590]]\n[[hu:1590]]\n[[it:1590]]\n[[nl:1590]]\n[[no:1590]]\n[[pl:1590]]\n[[ro:1590]]\n[[ru:1590]]\n[[sl:1590]]\n[[sv:1590]]\n[[tr:1590]]\n[[uk:1590]]\n[[zh:1590年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901142559','',0,0,1,0,0.615208749015,'79959098857440','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3462,0,'1591','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]] | \'\'\'[[1590е]]\'\'\' | [[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]]
\n[[1586]] | [[1587]] | [[1588]] | [[1589]] | [[1590]] | \'\'\'1591\'\'\' | [[1592]] | [[1593]] | [[1594]] | [[1595]] | [[1596]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1591]]\n[[bg:1591]]\n[[ca:1591]]\n[[cs:1591]]\n[[cy:1591]]\n[[da:1591]]\n[[de:1591]]\n[[en:1591]]\n[[eo:1591]]\n[[es:1591]]\n[[eu:1591]]\n[[fi:1591]]\n[[fr:1591]]\n[[hr:1591]]\n[[it:1591]]\n[[nl:1591]]\n[[no:1591]]\n[[pl:1591]]\n[[ro:1591]]\n[[ru:1591]]\n[[sl:1591]]\n[[sv:1591]]\n[[tr:1591]]\n[[uk:1591]]\n[[zh:1591年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901142459','',0,0,1,0,0.318809560183,'79959098857540','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3463,0,'1592','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]] | \'\'\'[[1590е]]\'\'\' | [[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]]
\n[[1587]] | [[1588]] | [[1589]] | [[1590]] | [[1591]] | \'\'\'1592\'\'\' | [[1593]] | [[1594]] | [[1595]] | [[1596]] | [[1597]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1592]]\n[[bg:1592]]\n[[ca:1592]]\n[[cs:1592]]\n[[cy:1592]]\n[[da:1592]]\n[[de:1592]]\n[[en:1592]]\n[[eo:1592]]\n[[es:1592]]\n[[eu:1592]]\n[[fi:1592]]\n[[fr:1592]]\n[[hr:1592]]\n[[it:1592]]\n[[nl:1592]]\n[[no:1592]]\n[[pl:1592]]\n[[ro:1592]]\n[[ru:1592]]\n[[sl:1592]]\n[[sv:1592]]\n[[tr:1592]]\n[[uk:1592]]\n[[zh:1592年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901142400','',0,0,1,0,0.424369587761,'79959098857599','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3464,0,'1593','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]] | \'\'\'[[1590е]]\'\'\' | [[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]]
\n[[1588]] | [[1589]] | [[1590]] | [[1591]] | [[1592]] | \'\'\'1593\'\'\' | [[1594]] | [[1595]] | [[1596]] | [[1597]] | [[1598]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1593]]\n[[bg:1593]]\n[[ca:1593]]\n[[cs:1593]]\n[[cy:1593]]\n[[da:1593]]\n[[de:1593]]\n[[en:1593]]\n[[eo:1593]]\n[[es:1593]]\n[[eu:1593]]\n[[fi:1593]]\n[[fr:1593]]\n[[hr:1593]]\n[[hu:1593]]\n[[it:1593]]\n[[nl:1593]]\n[[no:1593]]\n[[pl:1593]]\n[[ro:1593]]\n[[ru:1593]]\n[[sl:1593]]\n[[sv:1593]]\n[[tr:1593]]\n[[uk:1593]]\n[[zh:1593年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901142259','',0,0,1,0,0.225992451527,'79959098857740','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3465,0,'1594','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]] | \'\'\'[[1590е]]\'\'\' | [[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]]
\n[[1589]] | [[1590]] | [[1591]] | [[1592]] | [[1593]] | \'\'\'1594\'\'\' | [[1595]] | [[1596]] | [[1597]] | [[1598]] | [[1599]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1594]]\n[[bg:1594]]\n[[ca:1594]]\n[[cs:1594]]\n[[cy:1594]]\n[[da:1594]]\n[[de:1594]]\n[[en:1594]]\n[[eo:1594]]\n[[es:1594]]\n[[eu:1594]]\n[[fi:1594]]\n[[fr:1594]]\n[[hr:1594]]\n[[it:1594]]\n[[nl:1594]]\n[[no:1594]]\n[[pl:1594]]\n[[ro:1594]]\n[[ru:1594]]\n[[sl:1594]]\n[[sv:1594]]\n[[tr:1594]]\n[[uk:1594]]\n[[zh:1594年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901142159','',0,0,1,0,0.785704801691,'79959098857840','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3466,0,'1595','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]] | \'\'\'[[1590е]]\'\'\' | [[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]]
\n[[1590]] | [[1591]] | [[1592]] | [[1593]] | [[1594]] | \'\'\'1595\'\'\' | [[1596]] | [[1597]] | [[1598]] | [[1599]] | [[1600]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1595]]\n[[bg:1595]]\n[[ca:1595]]\n[[cs:1595]]\n[[cy:1595]]\n[[da:1595]]\n[[de:1595]]\n[[en:1595]]\n[[eo:1595]]\n[[es:1595]]\n[[eu:1595]]\n[[fi:1595]]\n[[fr:1595]]\n[[hr:1595]]\n[[hu:1595]]\n[[it:1595]]\n[[nl:1595]]\n[[no:1595]]\n[[pl:1595]]\n[[ro:1595]]\n[[ru:1595]]\n[[sl:1595]]\n[[sv:1595]]\n[[tr:1595]]\n[[uk:1595]]\n[[zh:1595年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901142100','',0,0,1,0,0.321093171053,'79959098857899','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3467,0,'1596','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]] | \'\'\'[[1590е]]\'\'\' | [[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]]
\n[[1591]] | [[1592]] | [[1593]] | [[1594]] | [[1595]] | \'\'\'1596\'\'\' | [[1597]] | [[1598]] | [[1599]] | [[1600]] | [[1601]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1596]]\n[[bg:1596]]\n[[ca:1596]]\n[[cs:1596]]\n[[cy:1596]]\n[[da:1596]]\n[[de:1596]]\n[[en:1596]]\n[[eo:1596]]\n[[es:1596]]\n[[eu:1596]]\n[[fi:1596]]\n[[fr:1596]]\n[[hr:1596]]\n[[hu:1596]]\n[[it:1596]]\n[[nl:1596]]\n[[no:1596]]\n[[pl:1596]]\n[[ro:1596]]\n[[ru:1596]]\n[[sl:1596]]\n[[sv:1596]]\n[[tr:1596]]\n[[uk:1596]]\n[[zh:1596年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901141959','',0,0,1,0,0.526602324344,'79959098858040','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3468,0,'1597','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]] | \'\'\'[[1590е]]\'\'\' | [[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]]
\n[[1592]] | [[1593]] | [[1594]] | [[1595]] | [[1596]] | \'\'\'1597\'\'\' | [[1598]] | [[1599]] | [[1600]] | [[1601]] | [[1602]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1597]]\n[[bg:1597]]\n[[ca:1597]]\n[[cs:1597]]\n[[cy:1597]]\n[[da:1597]]\n[[de:1597]]\n[[en:1597]]\n[[eo:1597]]\n[[es:1597]]\n[[eu:1597]]\n[[fi:1597]]\n[[fr:1597]]\n[[hr:1597]]\n[[io:1597]]\n[[it:1597]]\n[[nl:1597]]\n[[no:1597]]\n[[pl:1597]]\n[[ro:1597]]\n[[ru:1597]]\n[[sl:1597]]\n[[sv:1597]]\n[[tr:1597]]\n[[uk:1597]]\n[[zh:1597年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,io,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,hu,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901141859','',0,0,1,0,0.830941350586,'79959098858140','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3469,0,'1598','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]] | \'\'\'[[1590е]]\'\'\' | [[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]]
\n[[1593]] | [[1594]] | [[1595]] | [[1596]] | [[1597]] | \'\'\'1598\'\'\' | [[1599]] | [[1600]] | [[1601]] | [[1602]] | [[1603]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1598-01-07-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1598-01-07-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Несреће==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1598]]\n[[ast:1598]]\n[[bg:1598]]\n[[ca:1598]]\n[[cs:1598]]\n[[cy:1598]]\n[[da:1598]]\n[[de:1598]]\n[[el:1598]]\n[[en:1598]]\n[[eo:1598]]\n[[es:1598]]\n[[eu:1598]]\n[[fi:1598]]\n[[fr:1598]]\n[[hr:1598]]\n[[hu:1598]]\n[[it:1598]]\n[[nl:1598]]\n[[no:1598]]\n[[pl:1598]]\n[[pt:1598]]\n[[ro:1598]]\n[[ru:1598]]\n[[sl:1598]]\n[[sv:1598]]\n[[tr:1598]]\n[[uk:1598]]\n[[zh:1598年]]','',124,'Милош','20050109075715','',0,0,0,0,0.593905344882,'79949890924284','20050109075715'); INSERT INTO cur VALUES (3470,0,'1599','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век]] | \'\'\'[[16. век]]\'\'\' | [[17. век]]
\n[[1560е]] | [[1570е]] | [[1580е]] | \'\'\'[[1590е]]\'\'\' | [[1600е]] | [[1610е]] | [[1620е]]
\n[[1594]] | [[1595]] | [[1596]] | [[1597]] | [[1598]] | \'\'\'1599\'\'\' | [[1600]] | [[1601]] | [[1602]] | [[1603]] | [[1604]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1599]]\n[[bg:1599]]\n[[ca:1599]]\n[[cs:1599]]\n[[cy:1599]]\n[[da:1599]]\n[[de:1599]]\n[[en:1599]]\n[[eo:1599]]\n[[es:1599]]\n[[eu:1599]]\n[[fi:1599]]\n[[fr:1599]]\n[[hr:1599]]\n[[hu:1599]]\n[[it:1599]]\n[[nl:1599]]\n[[no:1599]]\n[[pl:1599]]\n[[ro:1599]]\n[[ru:1599]]\n[[sl:1599]]\n[[sv:1599]]\n[[tr:1599]]\n[[uk:1599]]\n[[zh:1599年]]','Andre Engels - robot Adding:cs,tr,uk Removing:el,simple,ia,et,pt,la,fy,bs,ja,he,ko,mk',48,'Robbot','20040901141659','',0,0,1,0,0.507950027244,'79959098858340','20040905115411'); INSERT INTO cur VALUES (3471,0,'Џ.Р.Р._Толкин','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Џон Роналд Руел Толкин
John Ronald Ruel Tolkien|\n слика=[[Image:Tolkien_ridas.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=\'\'књижевник\'\'|\n датум_рођења=[[3. јануар]], [[1892]]. |\n место_рођења=[[Блумфонтејн]], данас [[Јужноафричка република]] |\n датум_смрти=[[2. септембар]], [[1973]] |\n место_смрти=[[Оксфорд]], [[Велика Британија]]\n}}\n\n\'\'\'Џон Роналд Руел Толкин\'\'\' [често \'\'\'J.R.R Tolkien\'\'\', односно, \'\'\'Џ.Р.Р. Толкин\'\'\'] ([[3. јануар]] [[1892]]. – [[2. септембар]] [[1973]].), професор [[англо-саксонски језик|англо-саксонског језика]] на [[Оксфордски Универзитет|Оксфордском Универзитету]] у периоду од [[1925]]. до [[1945]]. године, као и професор [[енглески језик|енглеског језика]] и [[књижевност|књижевности]], такође на Оксфорду, од [[1945]]. до [[1959]]. године. Такође, бавио се писањем [[фантастика|фантастике]] и [[поезија|поезије]] током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу.\n\nВан научних кругова, најпознатији је као аутор романа „\'\'[[Господар прстенова]]\'\'”, затим његовог претходника, „\'\'[[Хобит (роман)|Хобита]]\'\'”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог [[Арда (Толкин)|Арда]], највише једног њеног континента, [[Средња Земља (Толкин)|Средње Земље]], где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа. Велика популарност и утицај ових дела су устоличила Толкина као оца [[жанр|жанра]] модерне [[висока фантастика|високе фантастике]] (High-fantasy).\nШто се тиче научних кругова, био је високо уважени [[лексикографер]] и експерт за [[англо-саксонски језик|англо-саксонски]] и [[старо-нордијски језик]]. Припадао је књижевној дискусионој групи \'\'The Inklings\'\' и био је близак пријатељ са К.С. Луисом (\'\'C.S. Lewis\'\').\n\n==Биографија==\nТолкин је рођен у Блумфонтејну (\'\'Bloemfontein\'\') у данашњој [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]], као син Артура Толкина (\'\'Arthur Tolkien\'\'), енглеског банкара који је био у Африци као заступник фирме и Мејбл Толкин, рођене Сафилд (\'\'Mabel Tolkien, neé Suffield\'\'). Већина Толкинових предака по оцу, колико је познато, су били занатлије. Породица Толкин потиче из [[Саксонија|Саксоније]] у [[Немачка|Немачкој]], али живи у [[Енглеска|Енглеској]] од [[18. век|XVIII века]]. Презиме \'\'Толкин\'\' је англицирано \'\'Tollkiehn\'\' од немачког \'\'tollkühn\'\', \'\'лудо одважан\'\'. Лик под именом Професор Рашболд (\'\'Professor Rushbold\'\') u \'\'The Notion Club Papers\'\' је алузија на ово име. Толкин је имао само једног брата, Хиларија Артура Руела Толкина (\'\'Hillary Arthur Reuel Tolkien\'\'), рођеног [[17. фебруар|17. фебруара]] [[1894]]. године.\n\nТолкин је са својом мајком, која се тешко носила са афричком климом, вратио у Енглеску у трећој години – отац му је умро у Јужној Африци од тешког крварења у мозгу пре него што им се могао придружити. Пошто је он био једини члан породице који је био запослен, живели су са Мејблиним родитељима у [[Бирмингем|Бирмингему]] (\'\'Birmingham\'\') неко време, али су ускоро, већ [[1896]]., прешли у Серхол (\'\'Sarehole\'\'), тада село у Ворвикширу (\'\'Warwickshire\'\'), а данас део Бирмингема. \n\nМејбл је подучавала своја два сина и Џон је био предани ученик. Научила га је много о [[ботаника|ботаници]], али највише су га занимали језици – мајка га је научила основама [[латински језик|латинског]] врло рано. Научио је да чита у четвртој години, а убрзо је знао и добро да пише. Похађао је \'\'Школу Краља Едварда\'\' (\'\'King Edward’s School\'\'), \'\'Академију Краља Филипа\'\' (\'\'King Phillip’s Academy\'\') и студирао је на \'\'Егзетер Колеџу\'\' у Оксфорду (\'\'Exeter College, Oxford\'\').\n\nЊегова мајка је прешла у [[Католичанство|римокатоличку веру]], упркос оштрим протестима њене породице. Умрла је од [[дијабетес|дијабетеса]] [[1904]]., када је Толкину било дванаест година и цео живот је веровао да је постала мученик за своју веру, осећање које ће имати велики утицај на његова католичка уверења. Толкинова предана вера је била значајни фактор у превођењу К.С. Луиса у [[хришћанство]], а његова дела садрже доста хришћанске симболике и вредности.\n\nБудући сироче, одгајио га је Отац Френсис Морган (\'\'Father Francis Morgan\'\') из Бирмингемског Ораторијума, у делу Бирмингема званом Едгбастон (\'\'Edgbaston\'\'), где је даље и одрастао.\n\nТамо је упознао и заљубио се у Едит Брат (\'\'Edith Bratt\'\') (која ће касније послужити као модел за [[Лутјена (Толкин)|Лутијену]]). Упркос многим препрекама, он успева да се ожени са њом, својом првом и најискренијом љубави у животу.\n\nТолкиен се прикључио британској војсци током [[I Светски рат|I Светског рата]]. У том периоду је видео многе садругове, од којих су неки били његови најближи пријатељи, како гину, а он сам је ускоро завршио у болници због рововске грознице. Током опоравка, почиње да бише серију [[бајка|бајки]], заснованих на проучавању митологије и фолклора, које назива „\'\'Књига изгубљених Прича\'\'” (\'\'The Book of Lost Tales\'\'). Прочаваоци његових дела кажу да је рат утицао на његово писање и то тако што је кроз фантазију налазио пут да побегне од окрутне реалности фабрика, машина, пушака и бомби [[XX век|XX века]].\n\nЊегово прво цивилно запослење након рата је било на \'\'Оксфордском речнику енглеског језика\'\' (\'\'Oxford English Dictionary\'\'), у којем је, међу многим другима, реч \'\'морж\'\' (енг. \'\'walrus\'\') његов унос. [[1920]]. године постаје доцент за [[енглески језик]] на Универзитету у Лидсу (\'\'University of Leeds\'\'), али се [[1925]]. враћа у [[Оксфорд]] као професор [[англо-саксонски језик|англо-саксонског језика]]. [[1945]]. године прелази на оксфордски Мертон Колеџ (\'\'Merton College, Oxford\'\'), где постаје професор енглеског језика и књижевности, што остаје све до пензионисања [[1959]]. године.\n\nЏон и Едит Толкин имају четворо деце: Џона Франсиса Руела [\'\'John Francis Reuel\'\'] ([[1917]].), Мајкла Хиларија Руела [\'\'Michael Hilary Reuel\'\'] ([[1920]].), [[Кристофер Толкин|Кристофера Реуела]] [\'\'Christopher Reruel\'\'] ([[1924]].) и Присилу Ану Руел [\'\'Priscilla Anne Reuel\'\'] ([[1929]].).\n\nТолкин је умро у [[Оксфорд|Оксфорду]] [[1973]]. године, и сахрањен је на гробљу Волверкот (\'\'Wolvercote Cemetery\'\') крај своје жене Едит, а на надгробном споменику су уз њихова имена уклесана и имена [[Берен (Толкин)|Берена]] и [[Лутјена (Толкин)|Лутјене]], упоређујући њихову љубав са највећом љубавном причом Средње Земље.\n\n==Писање==\nТолкин је уживао у измишљању прича да би забавио децу. Сваке године је за њих писао писма од [[Божић Бата|Божић Бате]] и слао их им за [[Божић]]. Она су сакупљена и издата у књизи под именом „\'\'Писма Божић Бате\'\'” (\'\'The Father Christmass Letters\'\').\n\nТолкин никада није очекивао да ће његове приче постати популарне. На наговор бившег студента, издао је књигу коју је написао за своју децу под насловом „\'\'[[Хобит (роман)|Хобит]]\'\'” (\'\'The Hobbit\'\') [[1937]]. године. Иако намењена деци, постала је популарна и код одрасле читалачке публике, и то довољно популарна да издавачка кућа „Allen & Unwin” затражи од Толкина да напише наставак. Ово је резултирало његовим најпознатијим делом које ће постати тротомни роман „\'\'[[Господар прстенова]]\'\'” (\'\'The Lord of the Rings\'\') (издат у периоду [[1954]].-[[1955]].). Толкину је требало скоро десет година да напише његову сагу, током којих је имао свесрдну подршку пријатеља из \'\'The Inklings\'\', посебно К.С. Луиса, аутора познате серије књига о земљи Нарнији.\n\n„\'\'[[Господар прстенова]]\'\'” је убрзо постао веома популарна књига код млађе популације 1960-тих, и до данас је остао у врху читаности као једно од најпопуларнијих дела фантастике XX века, и према продаји и према испитивањима читатеља. Толкин је у почетку намеравао да исприча дечију причу сличну „\'\'[[Хобит (роман)|Хобиту]]\'\'”, али она је убрзо прерасла у мрачније и озбиљније дело. Иако директан наставак „\'\'[[Хобит (роман)|Хобита]]\'\'”, обраћа се старијој публици, описујући много дубљу и већу историју Средње Земље, чија ће се величина и сјај показати тек у постхумно скупљеним рукописима издатим у књизи „\'\'[[Силмарилион]]\'\'” (\'\'The Silmarillion\'\') и другим књигама. \n\nТолкин је био професионални филолог и језици и митологије које је проучавао су оставили велики траг у његовим делима. Тако су имена Патуљака из „\'\'[[Хобит (роман)|Хобита]]\'\'” потичу из митова \'\'Волуспа\'\' (\'\'Völuspá\'\') и \'\'Еда\'\' (\'\'Edda\'\'), док су неки заплети (нпр. крађа пехара из змајевог легла) узетаи из епа „\'\'Беовулф\'\'” (\'\'Beowulf\'\').\n\nТолкин је наставио да се бави историјом Средње Земље до свој смрти. Његов син [[Кристофер Толкин]] је уз помоћ писца фантастике Гаја Гавриела Кеја (\'\'Guy Gavriel Kay\'\') средио део тог материјала и издао га у једном делу под именом „\'\'[[Силмарилион]]\'\'” [[1977]]. године. Кристофер је наставио да сређује и издаје материјал везан за настанак Средње Земље, односно, дела као што су „\'\'Историја Средље Земље\'\'” (\'\'The History of Middle-earth\'\') у дванаест томова и „\'\'Недовршене приче\'\'” (\'\'Unfinished Tales\'\') садрже недовршене, напуштене, алтернативне и често контрадикторне верзије прича на којима је Толкин радио деценијама, често их прерађујући, преписујући и проширујући. Само је „\'\'[[Силмарилион]]\'\'”у складу са претходно издатим романима, и то само захваљујући Кристоферовој преради – иако и он сам каже да и даље остају неке несугласице. Чак је и „ \'\'[[Хобит (роман)|Хобит]]\'\'” остао делимично неусаглашен са „\'\'[[Господар прстенова|Господаром прстенова]]\'\'” након његовог издавања, иако је много тога измењено и чак једно цело поглавње је прерађено у другом издању из [[1951]].\n\nУ Маркет Универзитету (\'\'Marquette University\'\') у [[Милвоки|Милвокију]], [[Висконсин]], [[Сједињене америчке државе|САД]] (\'\'Milwaukee, Wisconsin, USA\'\') се чувају оригинални рукописи „\'\'[[Господар прстенова|Господара прстенова]]\'\'” и „\'\'[[Хобит (роман)|Хобита]]\'\'”, док су у Оксфорду рукопис „\'\'[[Силмарилион|Силмарилиона]]\'\'” и Толкинових научних радова (међу којима и најбољи превод епа „\'\'Беовулф\'\'” на енглески језик, који је нађен тек недавно, али је већ обавезна литература за студенте енглеског језика и књижевности у Оксфорду).\n\n==Библиографија==\nИмена дела су дата у оригиналу, уз наслов на српском језику, ако је дело преведено и издато на њему.\n\n===Научни радови===\n* \'\'A Middle-English Vocabulary\'\' ([[1922]].) \n* \'\'Sir Gawain and the Green Knight\'\' ([[1924]].) – са Е.В. Гордоном, анонимно ремек-дело средње-енглеске књижевности \n* \'\'Some Contributions to Middle-English Lexicography\'\' ([[1925]].)\n* \'\'The Devil’s Coach Horses\'\' ([[1925]].)\n* \'\'Anacrene Wisse and Hali Meiohad\'\' ([[1929]].)\n* \'\'Sigelwara Land – I & II\'\' ([[1932]]./[[1935]].)\n* \'\'The Reeve’s Tale\'\' ([[1934]].)\n* \'\'The Monsters and the Critics ([[1936]].) – предавање, револуционарна савремена критика „\'\'Беовулфа\'\'”\n* \'\'Songs for the Philologistis\'\' ([[1936]].)\n* \'\'On Fairy-Stories\'\' ([[1939]].)\n* \'\'Sir Orfeo\'\' ([[1944]].) – издање средњевековне песме\n* \'\'On Fairy-Stories\'\' ([[1947]].) – есеј\n* \'\'Ofermod\'\' ([[1953]].) – уз песму \'\'The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm’s Son\'\'\n* \'\'Ancrene Wisse: The English Text of Ancrene Riwle\'\' ([[1962]].)\n* \'\'English and Welsh\'\' ([[1963]].)\n* \'\'Jerusalem Bible\'\' ([[1966]].) – помоћни преводилац и лексикограф\n\n===Проза===\n* \'\'The Hobbit or There and Back Again\'\' ([[1937]].) – \'\'[[Хобит (роман)|Хобит]] или Тамо и Опет Натраг\'\'\n* \'\'The Leaf by Niggle\'\' ([[1945]].) – \'\'Шкрабалов Лист\'\' – кратка прича\n* \'\'Farmer Giles of Ham\'\' ([[1949]].) – \'\'Фармер Гил од Бута\'\'\n* \'\'The Lord of the Rings\'\' - \'\'[[Господар прстенова]]\'\'\n** \'\'The Fellowship of the Ring\'\' ([[1954]].) – \'\'Дружина Прстена\'\'\n** \'\'The Two Towers\'\' ([[1954]].) – \'\'Две Куле\'\'\n** \'\'The Return of the King\'\' ([[1955]].) – \'\'Повратак Краља\'\'\n* \'\'Tree and Leaf\'\' ([[1964]].) – \'\'Дрво и Лист\'\' (\'\'О Вилинским причама\'\' и \'\'Шкрабалов Лист\'\' уз песму \'\'Митопеја\'\')\n* \'\'Tolkien on Tolkien\'\' ([[1966]].) – аутобиографија\n* \'\'Smith of Wotton Major\'\' ([[1967]].) – \'\'Ковач од Великог Вутона\'\'\n\n===Поезија===\nГодине означавају време настанка, осим ако није другачије напоменуто\n\n* \'\'The Battle of the Eastern Field\'\' ([[1911]].)\n* \'\'From the many-willow\'d margin of the immemorial Thames\'\' ([[1913]].)\n* \'\'Goblin Feet\'\' ([[1915]].)\n* \'\'The Happy Mariners\'\' ([[1920]].)\n* \'\'The Clerke\'s Compleinte\'\' ([[1920]].)\n* \'\'Iumonna Gold Galdre Bewunden\'\' ([[1923]].) \n* \'\'The City of the Gods\'\' ([[1923]].) \n* \'\'The Eadigan Saelidan\'\' ([[1923]].) \n* \'\'Why the Man in the Moon Came Down Too Soon\'\' ([[1923]].) \n* \'\'Enigmala Saxonic - a Nuper Inventa Duo\'\' ([[1923]].)\n* \'\'The Cat and the Fiddle: A Nursery-Rhyme Undone and its Scandalous secret Unlocked\'\' ([[1923]].)\n* \'\'An Evening in Tavrobel\'\' ([[1924]].) \n* \'\'The Lonely Isle\'\' ([[1924]].) \n* \'\'The Princess Ni\'\' ([[1924]].) \n* \'\'Light as Leaf on Lindentree\'\' ([[1925]].) \n* \'\'The Nameless Land\'\' ([[1926]].)\n* \'\'Adventures in Unnatural History and Medieval Metres, being the Freaks of Fisiologus\'\' ([[1927]].) \n* \'\'Progress in Bimble Town\'\' ([[1931]].)\n* \'\'Errantry\'\' ([[1933]].) \n* \'\'Fíriel\'\' ([[1934]].) \n* \'\'The Adventures of Tom Bombadil\'\' ([[1934]].) \n* \'\'Songs for the Philologists\'\' са Е.В. Гордоном и др., издато [[1936]].\n* \'\'The Dragon\'s Visit\'\' ([[1937]].)\n* \'\'Knocking at the Door: Lines induced by sensations when waiting for an answer a the door of an Exalted Academic Person\'\' ([[1937]].) \n* \'\'The Lay of Aotrou and Itroun\'\' ([[1945]].) \n* \'\'The Homecoming of Beorhtnoth, Beorhthelm\'s Son\'\' ([[1953]].)\n* \'\'Imram\'\' ([[1955]].) \n* Збирка \'\'The Adventures of Tom Bombadil\' and Other Verses from the Red Book\'\' – \'\'Авантуре Тома Бомбадила и други стихови из Црвене књиге\'\' ([[1962]].) \n* \'\'Bilbo\'s Last Song\'\' ([[1966]].) \n* Збирка \'\'The Road Goes Ever On\'\' издата ([[1967]].) \n* \'\'Once upon a time\'\' ([[1965]].)\n* \'\'For W. H. A.\'\' ([[1967]].)\n* \'\'Lay of the Children of Húrin\'\' – штампана у \'\'The Lays of Beleriand\'\' ([[1985]].)\n* \'\'The Lay of Leithian\'\' – штампана у \'\'The Lays of Beleriand\'\' ([[1985]].)\n\n===Постхумно издата дела===\n\n* Преводи песама \'\'Pearl\'\' и \'\'Sir Orfeo\'\' ([[1975]].)\n* \'\'The Father Christmas Letters\'\' ([[1976]].)\n* \'\'The Silmarillion\'\' – \'\'Силмарилион\'\' ([[1977]].)\n* \'\'Pictures by J. R. R. Tolkien\'\' ([[1979]].)\n* \'\'Unfinished Tales of Númenor and Middle-earth\'\' – \'\'Недовршене приче Нуменора и Средњег света\'\' ([[1980]].)\n* \'\'The Letters of J.R.R. Tolkien\'\' (приредили Кристофер Толкин и Хамфри Карпентер [Humphrey Carpenter]) ([[1981]].)\n* \'\'The Old English Exodus Text\'\' ([[1981]].)\n* \'\'Finn and Hengest: The Fragment and the Episode\'\' ([[1981]].) \n* \'\'Mr. Bliss\'\' ([[1982]].)\n* \'\'The Monsters and the Critics\'\' – збирка есеја ([[1983]].)\n* \'\'The History of Middle-Earth\'\': ([[1983]]. – [[1996]].)\n** I. \'\'The Book of Lost Tales 1\'\' ([[1983]].) \n** II. \'\'The Book of Lost Tales 2\'\' ([[1984]].) \n** III. \'\'The Lays of Beleriand\'\' ([[1985]].)\n** IV. \'\'The Shaping of Middle-earth\'\' ([[1986]].) \n** V. \'\'The Lost Road and Other Writings\'\' ([[1987]].)\n** VI. \'\'The Return of the Shadow (The History of The Lord of the Rings vol. 1)\'\' ([[1988]].)\n** VII. \'\'The Treason of Isengard (The History of The Lord of the Rings vol. 2)\'\' ([[1989]].)\n** VIII. \'\'The War of the Ring (The History of The Lord of the Rings vol. 3)\'\' ([[1990]].) \n** IX. \'\'Sauron Defeated (The History of The Lord of the Rings vol. 4)\'\' ([[1992]].) \n** X. \'\'Morgoth\'s Ring (The Later Silmarillion vol. 1)\'\' ([[1993]].) \n** XI. \'\'The War of the Jewels (The Later Silmarillion vol. 2)\'\' ([[1994]].)\n** XII. \'\'The Peoples of Middle-earth\'\' ([[1996]].) \n** \'\'Index\'\' ([[2002]].) \n* \'\'J. R. R. Tolkien: Artist and Illustrator\'\' – збирка Толкинове уметности ([[1995]].)\n* \'\'Roverandom\'\' – \'\'[?]\'\' ([[1998]].)\n\n==Језици==\n\n[[Филологија]], наука о језицима, је остала Толкинова највећа љубав током целог живота. Будући [[лингвистика|лингвиста]], створио је чак петнаест [[вештаччки језици|вештачких језика]], од којих су напознатија два [[Виловњаци (Толкин)|виловњачка]] из „\'\'[[Господар прстенова|Господара прстенова]]\'\'” : [[квенија]] и [[синдарин]]. Касније је развио читаву [[космогонија|космогонију]] и [[историја|историју]] [[Средња земља|Средње земље]] као позадину за те језике. Уз огромно познавање [[англо-саксонски језик|англо-саксонског]] и [[древни норвешки језик|древног норвешког језика]], Толкин је говорио или разумео доста европских језика, од [[велшки језик|вешког]] и [[гелски језик|гелског]] до [[романски језици|романских]] ([[француски језик|француски]], [[шпански језик|шпански]] и [[италијански језик|италијанског]]), [[германски језици|германских]] (рани облици [[немачки језик|немачког]] и [[холандски језик|холандског]] као што је [[стари саксонски језик|стари саксонски]]) и [[балтички језици|балтичких]] и [[словенски језици]] (као што су [[литвански језик|литвански]], [[руски језик|руски]] и чак је са разумевањем читао и [[српски језик|српски]]). Од свих језика које је знао је највише волео [[фински језик|фински]], који је научио да би у оригиналу могао прочитати фински еп \'\'[[Калевала]]\'\' (\'\'Kalevala\'\') и говорио је да му звук финског највише прија.\n\n===Види још и...===\n\n* [[Језици Средње земље]]\n* [[Квенија]]\n* [[Синдарин]]\n* [[Тенгвар]]\n\n==Књиге о Толкину и његовом свету==\nМали избор од књига које су написане о Џ.Р.Р.Толкину и његовом свету:\n\n*\'\'\'\'\'J. R. R. Tolkien - A Biography\'\'\'\'\' – биографија аутора Хамфрија Карпентера [\'\'Humphrey Carpenter\'\'] ([[1977]].)\n*\'\'\'\'\'The Complete Guide to Middle-earth\'\'\'\'\' – енциклопедијска књига Роберта Фостера [\'\'Robert Foster\'\'] ([[1978]].)\n*\'\'\'\'\'Journeys of Frodo\'\'\'\'\' – атлас „\'\'[[Господар прстенова|Господара прстенова]]\'\'” аутора Барбаре Стречи [\'\'Barbara Strachey\'\'] ([[1981]].)\n*\'\'\'\'\'The Atlas of Middle-earth\'\'\'\'\' – атлас „\'\'[[Господар прстенова|Господара прстенова]]\'\'”, „\'\'[[Хобит (роман)|Хобита]]\'\'”, „\'\'[[Силмарилион|Силмарилиона]]\'\'” и „\'\'[[Недовршене приче|Недовршених прича]]\'\'” аутора Керен Вин Фонстад [\'\'Karen Wynn Fonstad\'\'] ([[1991]].)\n*\'\'\'\'\'J. R. R. Tolkien - Author of the Century\'\'\'\'\' – Т.А. Шипи [\'\'T. A. Shippey\'\'] ([[2000]].)\n*\'\'\'\'\'The Complete Tolkien Companion - 3rd edition\'\'\'\'\' – енциклопедијска књига, која покрива „\'\'[[Господар прстенова|Господара прстенова]]\'\'”, „\'\'[[Хобит (роман)|Хобита]]\'\'”, „\'\'[[Силмарилион|Силмарилион]]\'\'” и „\'\'[[Недовршене приче]]\'\'”, знатно допуњено издање од претходна два, аутора Џ.Е.А. Тајлер [\'\'J. E. A. Tyler\'\']\n\n==Филмови засновани на Толкиновим књигама==\n* „\'\'[[Господар прстенова]]\'\'” је адаптиран у [[Господар прстенова (филм)|филм]] из три дела (2001, 2002 и 2003) које је режирао новозеландски редитељ [[Питер Џексон]] [\'\'Peter Jackson\'\'].\n* [[1978]]. године је Ралф Бакши [\'\'Ralph Bakshi\'\'] режирао анимирани фил (сниман у ротоскоп техници) који покрива отприлике половину романа, а чији наставак није никада снимљен. [[1980]]. је други редитељ, Ранкин-Бас [\'\'Rankin-Bass\'\'], снимио дечији анимирани филм који се угрубо наставља на Бакшијев, под називом \'\'Повратак Краља\'\', а исти редитељ је нешто раније ([[1977]].) снимио и анимирани ТВ филм према „Хобиту”. \n\nТолкин је права за филм, сцену и робу „Хобита” и „Господара прстенова” продао фирми \'\'United Artists\'\' [[1968]]. године, али они никада нису снимили филм, тако да су [[1976]]. продали права фирми \'\'Tolkien Enterprises\'\'. Права за „Силмарилиона” и даље припадају фирми \'\'The J.R.R. Tolkien Estate Ltd.\'\' која припада његовим потомцима.\n\n==Уметници==\nУметници који су инспирацију нашли у Толкиновим делима, као и уметници који су осликали издања његових дела на српском језику:\n\n* Полина Бејнс [\'\'Pauline Bayens\'\'] – Толкинова омиљена уметница\n* Ингер Еделфелд [\'\'Inger Edelfeldt\'\']\n* Роџер Гарланд [\'\'Roger Garland\'\']\n* Мајкл Хејг [\'\'Michael Hague\'\']\n* Тим и Грег Хилдебрант [\'\'Tim and Greg Hildebrant\'\']\n* Џон Хау [\'\'John Howe\'\'] – учествовао у визуелном обликовању Џексоновог „\'\'Господара прстенова\'\'”\n* Алан Ли [\'\'Alan Lee\'\'] – учествовао у визуелном обликовању Џексоновог „\'\'Господара прстенова\'\'”\n* Ангус МекБрајд [\'\'Angus McBride\'\']\n* Тед Насмит [\'\'Ted Nasmith\'\']\n\n* Добросав Боб Живковић\n* Влада Весовић\n\n[[Category:Књижевници|Толкин, Џ.Р.Р.]]\n\n[[bg:Джон Роналд Руел Толкин]]\n[[af:J.R.R. Tolkien]]\n[[ca:JRR Tolkien]]\n[[da:John Ronald Reuel Tolkien]]\n[[de:J. R. R. Tolkien]]\n[[en:J. R. R. Tolkien]]\n[[es:John Ronald Reuel Tolkien]]\n[[eo:J.R.R. TOLKIEN]]\n[[fr:John Ronald Reuel Tolkien]]\n[[gl:J.R.R. Tolkien]]\n[[ko:톨킨]]\n[[ia:J. R. R. Tolkien]]\n[[it:John Ronald Reuel Tolkien]]\n[[he:ג\'ון רונלד רעואל טולקין]]\n[[lt:Tolkinas]]\n[[hu:J. R. R. Tolkien]]\n[[nl:J.R.R. Tolkien]]\n[[ja:J・R・R・トールキン]]\n[[no:J. R. R. Tolkien]]\n[[pl:John Ronald Reuel Tolkien]]\n[[pt:J.R.R. Tolkien]]\n[[ru:Толкин, Джон Рональд Руэл]]\n[[sk:John Ronald Reuel Tolkien]]\n[[fi:John Ronald Reuel Tolkien]]\n[[sv:J.R.R. Tolkien]]\n[[zh:约翰·罗纳德·瑞尔·托尔金]]','',49,'Zorba','20050307220240','',0,0,1,0,0.052737965739,'79949692779759','20050312163107'); INSERT INTO cur VALUES (3472,6,'Tolkien_ridas.jpg','Џон Роналд Руел Толкин','Џон Роналд Руел Толкин',49,'Zorba','20040823151452','',0,0,0,1,0.368630253121844,'79959176848547','20050307220916'); INSERT INTO cur VALUES (3473,0,'501','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[470е]] | [[480е]] | [[490е]] | \'\'\'[[500е]]\'\'\' | [[510е]] | [[520е]] | [[530е]]
\n[[496]] | [[497]] | [[498]] | [[499]] | [[500]] | \'\'\'501\'\'\' | [[502]] | [[503]] | [[504]] | [[505]] | [[506]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:501]]\n[[ast:501]]\n[[bg:501]]\n[[ca:501]]\n[[de:501]]\n[[en:501]]\n[[eo:501]]\n[[es:501]]\n[[eu:501]]\n[[fi:501]]\n[[fr:501]]\n[[hr:501]]\n[[it:501]]\n[[ko:501년]]\n[[lb:501]]\n[[nl:501]]\n[[no:501]]\n[[pl:501]]\n[[pt:501]]\n[[ro:501]]\n[[ru:501]]\n[[sl:501]]\n[[sr:501]]\n[[sv:501]]\n[[uk:501]]\n[[zh:501年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217132021','',0,0,1,0,0.067905598817,'79958782867978','20041217132021'); INSERT INTO cur VALUES (3474,0,'502','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[470е]] | [[480е]] | [[490е]] | \'\'\'[[500е]]\'\'\' | [[510е]] | [[520е]] | [[530е]]
\n[[497]] | [[498]] | [[499]] | [[500]] | [[501]] | \'\'\'502\'\'\' | [[503]] | [[504]] | [[505]] | [[506]] | [[507]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:502]]\n[[ast:502]]\n[[bg:502]]\n[[ca:502]]\n[[de:502]]\n[[en:502]]\n[[eo:502]]\n[[es:502]]\n[[eu:502]]\n[[fi:502]]\n[[fr:502]]\n[[hr:502]]\n[[it:502]]\n[[ko:502년]]\n[[lb:502]]\n[[nl:502]]\n[[no:502]]\n[[pl:502]]\n[[pt:502]]\n[[ro:502]]\n[[ru:502]]\n[[sl:502]]\n[[sr:502]]\n[[uk:502]]\n[[zh:502年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217132001','',0,0,1,0,0.595772147456,'79958782867998','20041217132001'); INSERT INTO cur VALUES (3475,0,'503','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[470е]] | [[480е]] | [[490е]] | \'\'\'[[500е]]\'\'\' | [[510е]] | [[520е]] | [[530е]]
\n[[498]] | [[499]] | [[500]] | [[501]] | [[502]] | \'\'\'503\'\'\' | [[504]] | [[505]] | [[506]] | [[507]] | [[508]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:503]]\n[[ast:503]]\n[[bg:503]]\n[[ca:503]]\n[[de:503]]\n[[en:503]]\n[[eo:503]]\n[[es:503]]\n[[eu:503]]\n[[fr:503]]\n[[hr:503]]\n[[it:503]]\n[[ko:503년]]\n[[lb:503]]\n[[nl:503]]\n[[no:503]]\n[[pl:503]]\n[[pt:503]]\n[[ro:503]]\n[[ru:503]]\n[[sl:503]]\n[[sr:503]]\n[[uk:503]]\n[[zh:503年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131941','',0,0,1,0,0.236375354806,'79958782868058','20041217131941'); INSERT INTO cur VALUES (3476,0,'504','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[470е]] | [[480е]] | [[490е]] | \'\'\'[[500е]]\'\'\' | [[510е]] | [[520е]] | [[530е]]
\n[[499]] | [[500]] | [[501]] | [[502]] | [[503]] | \'\'\'504\'\'\' | [[505]] | [[506]] | [[507]] | [[508]] | [[509]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Готи]] заузимају [[Сингидунум]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:504]]\n[[ast:504]]\n[[bg:504]]\n[[ca:504]]\n[[de:504]]\n[[en:504]]\n[[eo:504]]\n[[es:504]]\n[[eu:504]]\n[[fr:504]]\n[[hr:504]]\n[[it:504]]\n[[ko:504년]]\n[[lb:504]]\n[[nl:504]]\n[[no:504]]\n[[pl:504]]\n[[pt:504]]\n[[ro:504]]\n[[ru:504]]\n[[sl:504]]\n[[sr:504]]\n[[uk:504]]\n[[zh:504年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131921','',0,0,1,0,0.933839501317,'79958782868078','20041217131921'); INSERT INTO cur VALUES (3477,0,'505','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[470е]] | [[480е]] | [[490е]] | \'\'\'[[500е]]\'\'\' | [[510е]] | [[520е]] | [[530е]]
\n[[500]] | [[501]] | [[502]] | [[503]] | [[504]] | \'\'\'505\'\'\' | [[506]] | [[507]] | [[508]] | [[509]] | [[510]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:505]]\n[[ast:505]]\n[[bg:505]]\n[[ca:505]]\n[[de:505]]\n[[en:505]]\n[[eo:505]]\n[[es:505]]\n[[eu:505]]\n[[fr:505]]\n[[hr:505]]\n[[it:505]]\n[[ko:505년]]\n[[lb:505]]\n[[nl:505]]\n[[no:505]]\n[[pl:505]]\n[[pt:505]]\n[[ro:505]]\n[[ru:505]]\n[[sl:505]]\n[[sr:505]]\n[[uk:505]]\n[[zh:505年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131901','',0,0,1,0,0.21995046,'79958782868098','20041217131901'); INSERT INTO cur VALUES (3478,0,'506','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[470е]] | [[480е]] | [[490е]] | \'\'\'[[500е]]\'\'\' | [[510е]] | [[520е]] | [[530е]]
\n[[501]] | [[502]] | [[503]] | [[504]] | [[505]] | \'\'\'506\'\'\' | [[507]] | [[508]] | [[509]] | [[510]] | [[511]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:506]]\n[[ast:506]]\n[[bg:506]]\n[[ca:506]]\n[[de:506]]\n[[en:506]]\n[[eo:506]]\n[[es:506]]\n[[eu:506]]\n[[fr:506]]\n[[hr:506]]\n[[it:506]]\n[[ko:506년]]\n[[lb:506]]\n[[nl:506]]\n[[no:506]]\n[[pl:506]]\n[[pt:506]]\n[[ro:506]]\n[[ru:506]]\n[[sl:506]]\n[[sr:506]]\n[[uk:506]]\n[[zh:506年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131841','',0,0,1,0,0.232140223138,'79958782868158','20041217131841'); INSERT INTO cur VALUES (3479,0,'507','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[470е]] | [[480е]] | [[490е]] | \'\'\'[[500е]]\'\'\' | [[510е]] | [[520е]] | [[530е]]
\n[[502]] | [[503]] | [[504]] | [[505]] | [[506]] | \'\'\'507\'\'\' | [[508]] | [[509]] | [[510]] | [[511]] | [[512]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:507]]\n[[ast:507]]\n[[bg:507]]\n[[ca:507]]\n[[de:507]]\n[[en:507]]\n[[eo:507]]\n[[es:507]]\n[[eu:507]]\n[[fr:507]]\n[[hr:507]]\n[[it:507]]\n[[ko:507년]]\n[[lb:507]]\n[[nl:507]]\n[[no:507]]\n[[pl:507]]\n[[pt:507]]\n[[ro:507]]\n[[ru:507]]\n[[sl:507]]\n[[sr:507]]\n[[sv:507]]\n[[uk:507]]\n[[zh:507年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131821','',0,0,1,0,0.823165905114,'79958782868178','20041217131821'); INSERT INTO cur VALUES (3480,0,'508','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[470е]] | [[480е]] | [[490е]] | \'\'\'[[500е]]\'\'\' | [[510е]] | [[520е]] | [[530е]]
\n[[503]] | [[504]] | [[505]] | [[506]] | [[507]] | \'\'\'508\'\'\' | [[509]] | [[510]] | [[511]] | [[512]] | [[513]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:508]]\n[[ast:508]]\n[[bg:508]]\n[[ca:508]]\n[[de:508]]\n[[en:508]]\n[[eo:508]]\n[[es:508]]\n[[eu:508]]\n[[fr:508]]\n[[hr:508]]\n[[it:508]]\n[[ko:508년]]\n[[lb:508]]\n[[nl:508]]\n[[no:508]]\n[[pl:508]]\n[[pt:508]]\n[[ro:508]]\n[[ru:508]]\n[[sl:508]]\n[[sr:508]]\n[[uk:508]]\n[[zh:508年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131801','',0,0,1,0,0.38348678983,'79958782868198','20041217131801'); INSERT INTO cur VALUES (3481,0,'509','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[470е]] | [[480е]] | [[490е]] | \'\'\'[[500е]]\'\'\' | [[510е]] | [[520е]] | [[530е]]
\n[[504]] | [[505]] | [[506]] | [[507]] | [[508]] | \'\'\'509\'\'\' | [[510]] | [[511]] | [[512]] | [[513]] | [[514]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:509]]\n[[ast:509]]\n[[bg:509]]\n[[ca:509]]\n[[de:509]]\n[[en:509]]\n[[eo:509]]\n[[es:509]]\n[[eu:509]]\n[[fr:509]]\n[[hr:509]]\n[[it:509]]\n[[ko:509년]]\n[[lb:509]]\n[[nl:509]]\n[[no:509]]\n[[pl:509]]\n[[pt:509]]\n[[ro:509]]\n[[ru:509]]\n[[sl:509]]\n[[sr:509]]\n[[uk:509]]\n[[zh:509年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131741','',0,0,1,0,0.872333381266,'79958782868258','20041217131741'); INSERT INTO cur VALUES (3482,0,'510','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[480е]] | [[490е]] | [[500е]] | \'\'\'[[510е]]\'\'\' | [[520е]] | [[530е]] | [[540е]]
\n[[505]] | [[506]] | [[507]] | [[508]] | [[509]] | \'\'\'510\'\'\' | [[511]] | [[512]] | [[513]] | [[514]] | [[515]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Мировним уговором [[Сингидунум]] припао [[Византија|Византији]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:510]]\n[[ast:510]]\n[[bg:510]]\n[[ca:510]]\n[[de:510]]\n[[en:510]]\n[[eo:510]]\n[[es:510]]\n[[eu:510]]\n[[fi:510]]\n[[fr:510]]\n[[hr:510]]\n[[it:510]]\n[[ko:510년]]\n[[lb:510]]\n[[nl:510]]\n[[no:510]]\n[[pl:510]]\n[[pt:510]]\n[[ro:510]]\n[[ru:510]]\n[[sl:510]]\n[[sr:510]]\n[[sv:510]]\n[[uk:510]]\n[[zh:510年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131721','',0,0,1,0,0.129180468213,'79958782868278','20041217131721'); INSERT INTO cur VALUES (3483,0,'511','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[480е]] | [[490е]] | [[500е]] | \'\'\'[[510е]]\'\'\' | [[520е]] | [[530е]] | [[540е]]
\n[[505]] | [[506]] | [[507]] | [[508]] | [[509]] | \'\'\'510\'\'\' | [[511]] | [[512]] | [[513]] | [[514]] | [[515]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:511]]\n[[ast:511]]\n[[bg:511]]\n[[ca:511]]\n[[de:511]]\n[[en:511]]\n[[eo:511]]\n[[es:511]]\n[[eu:511]]\n[[fr:511]]\n[[hr:511]]\n[[it:511]]\n[[ko:511년]]\n[[lb:511]]\n[[nl:511]]\n[[no:511]]\n[[pl:511]]\n[[pt:511]]\n[[ro:511]]\n[[ru:511]]\n[[sl:511]]\n[[sr:511]]\n[[sv:511]]\n[[uk:511]]\n[[zh:511年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217132041','',0,0,1,0,0.280068832114,'79958782867958','20041217132041'); INSERT INTO cur VALUES (3484,0,'512','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[480е]] | [[490е]] | [[500е]] | \'\'\'[[510е]]\'\'\' | [[520е]] | [[530е]] | [[540е]]
\n[[507]] | [[508]] | [[509]] | [[510]] | [[511]] | \'\'\'512\'\'\' | [[513]] | [[514]] | [[515]] | [[516]] | [[517]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:512]]\n[[ast:512]]\n[[bg:512]]\n[[ca:512]]\n[[de:512]]\n[[en:512]]\n[[eo:512]]\n[[es:512]]\n[[eu:512]]\n[[fr:512]]\n[[hr:512]]\n[[it:512]]\n[[ko:512년]]\n[[nl:512]]\n[[no:512]]\n[[pl:512]]\n[[pt:512]]\n[[ro:512]]\n[[ru:512]]\n[[sl:512]]\n[[sr:512]]\n[[uk:512]]\n[[zh:512年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130931','',0,0,1,0,0.28751401896,'79958782869068','20041217130931'); INSERT INTO cur VALUES (3485,0,'513','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[480е]] | [[490е]] | [[500е]] | \'\'\'[[510е]]\'\'\' | [[520е]] | [[530е]] | [[540е]]
\n[[508]] | [[509]] | [[510]] | [[511]] | [[512]] | \'\'\'513\'\'\' | [[514]] | [[515]] | [[516]] | [[517]] | [[518]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:513]]\n[[ast:513]]\n[[bg:513]]\n[[ca:513]]\n[[de:513]]\n[[en:513]]\n[[eo:513]]\n[[es:513]]\n[[eu:513]]\n[[fr:513]]\n[[hr:513]]\n[[it:513]]\n[[ko:513년]]\n[[lb:513]]\n[[nl:513]]\n[[no:513]]\n[[pl:513]]\n[[pt:513]]\n[[ro:513]]\n[[ru:513]]\n[[sl:513]]\n[[sr:513]]\n[[uk:513]]\n[[zh:513年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131701','',0,0,1,0,0.977447815229,'79958782868298','20041217131701'); INSERT INTO cur VALUES (3486,0,'514','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[480е]] | [[490е]] | [[500е]] | \'\'\'[[510е]]\'\'\' | [[520е]] | [[530е]] | [[540е]]
\n[[509]] | [[510]] | [[511]] | [[512]] | [[513]] | \'\'\'514\'\'\' | [[515]] | [[516]] | [[517]] | [[518]] | [[519]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:514]]\n[[ast:514]]\n[[bg:514]]\n[[ca:514]]\n[[de:514]]\n[[en:514]]\n[[eo:514]]\n[[es:514]]\n[[eu:514]]\n[[fr:514]]\n[[hr:514]]\n[[it:514]]\n[[ko:514년]]\n[[nl:514]]\n[[no:514]]\n[[pl:514]]\n[[pt:514]]\n[[ro:514]]\n[[ru:514]]\n[[sl:514]]\n[[sr:514]]\n[[uk:514]]\n[[zh:514年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130902','',0,0,1,0,0.931444808343,'79958782869097','20041217130902'); INSERT INTO cur VALUES (3487,0,'515','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[480е]] | [[490е]] | [[500е]] | \'\'\'[[510е]]\'\'\' | [[520е]] | [[530е]] | [[540е]]
\n[[510]] | [[511]] | [[512]] | [[513]] | [[514]] | \'\'\'515\'\'\' | [[516]] | [[517]] | [[518]] | [[519]] | [[520]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:515]]\n[[ast:515]]\n[[bg:515]]\n[[ca:515]]\n[[de:515]]\n[[en:515]]\n[[eo:515]]\n[[es:515]]\n[[eu:515]]\n[[fi:515]]\n[[fr:515]]\n[[hr:515]]\n[[it:515]]\n[[ko:515년]]\n[[nl:515]]\n[[no:515]]\n[[pl:515]]\n[[pt:515]]\n[[ro:515]]\n[[ru:515]]\n[[sl:515]]\n[[sr:515]]\n[[uk:515]]\n[[zh:515年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130841','',0,0,1,0,0.15265024833,'79958782869158','20041217130841'); INSERT INTO cur VALUES (3488,0,'516','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[480е]] | [[490е]] | [[500е]] | \'\'\'[[510е]]\'\'\' | [[520е]] | [[530е]] | [[540е]]
\n[[511]] | [[512]] | [[513]] | [[514]] | [[515]] | \'\'\'516\'\'\' | [[517]] | [[518]] | [[519]] | [[520]] | [[521]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:516]]\n[[ast:516]]\n[[bg:516]]\n[[ca:516]]\n[[de:516]]\n[[en:516]]\n[[eo:516]]\n[[es:516]]\n[[eu:516]]\n[[fi:516]]\n[[fr:516]]\n[[hr:516]]\n[[it:516]]\n[[ko:516년]]\n[[nl:516]]\n[[no:516]]\n[[pl:516]]\n[[pt:516]]\n[[ro:516]]\n[[ru:516]]\n[[sl:516]]\n[[sr:516]]\n[[sv:516]]\n[[uk:516]]\n[[zh:516年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130822','',0,0,1,0,0.124671692087,'79958782869177','20041217130822'); INSERT INTO cur VALUES (3489,0,'517','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[480е]] | [[490е]] | [[500е]] | \'\'\'[[510е]]\'\'\' | [[520е]] | [[530е]] | [[540е]]
\n[[512]] | [[513]] | [[514]] | [[515]] | [[516]] | \'\'\'517\'\'\' | [[518]] | [[519]] | [[520]] | [[521]] | [[522]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:517]]\n[[ast:517]]\n[[bg:517]]\n[[ca:517]]\n[[de:517]]\n[[en:517]]\n[[eo:517]]\n[[es:517]]\n[[eu:517]]\n[[fi:517]]\n[[fr:517]]\n[[hr:517]]\n[[it:517]]\n[[ko:517년]]\n[[nl:517]]\n[[no:517]]\n[[pl:517]]\n[[pt:517]]\n[[ro:517]]\n[[ru:517]]\n[[sl:517]]\n[[sr:517]]\n[[sv:517]]\n[[uk:517]]\n[[zh:517年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130800','',0,0,1,0,0.472221545629,'79958782869199','20041217130800'); INSERT INTO cur VALUES (3490,0,'518','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[480е]] | [[490е]] | [[500е]] | \'\'\'[[510е]]\'\'\' | [[520е]] | [[530е]] | [[540е]]
\n[[513]] | [[514]] | [[515]] | [[516]] | [[517]] | \'\'\'518\'\'\' | [[519]] | [[520]] | [[521]] | [[522]] | [[523]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:518]]\n[[ast:518]]\n[[bg:518]]\n[[ca:518]]\n[[de:518]]\n[[en:518]]\n[[eo:518]]\n[[es:518]]\n[[eu:518]]\n[[fi:518]]\n[[fr:518]]\n[[hr:518]]\n[[it:518]]\n[[ko:518년]]\n[[nl:518]]\n[[no:518]]\n[[pl:518]]\n[[pt:518]]\n[[ro:518]]\n[[ru:518]]\n[[sl:518]]\n[[sr:518]]\n[[uk:518]]\n[[zh:518年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130741','',0,0,1,0,0.907217638058,'79958782869258','20041217130741'); INSERT INTO cur VALUES (3491,0,'519','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[480е]] | [[490е]] | [[500е]] | \'\'\'[[510е]]\'\'\' | [[520е]] | [[530е]] | [[540е]]
\n[[514]] | [[515]] | [[516]] | [[517]] | [[518]] | \'\'\'519\'\'\' | [[520]] | [[521]] | [[522]] | [[523]] | [[524]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:519]]\n[[ast:519]]\n[[bg:519]]\n[[ca:519]]\n[[de:519]]\n[[en:519]]\n[[eo:519]]\n[[es:519]]\n[[eu:519]]\n[[fi:519]]\n[[fr:519]]\n[[hr:519]]\n[[it:519]]\n[[ko:519년]]\n[[nl:519]]\n[[no:519]]\n[[pl:519]]\n[[pt:519]]\n[[ro:519]]\n[[ru:519]]\n[[sl:519]]\n[[sr:519]]\n[[uk:519]]\n[[zh:519年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130720','',0,0,1,0,0.395186807213,'79958782869279','20041217130720'); INSERT INTO cur VALUES (3492,0,'520','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[490е]] | [[500е]] | [[510е]] | \'\'\'[[520е]]\'\'\' | [[530е]] | [[540е]] | [[550е]]
\n[[515]] | [[516]] | [[517]] | [[518]] | [[519]] | \'\'\'520\'\'\' | [[521]] | [[522]] | [[523]] | [[524]] | [[525]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:520]]\n[[ast:520]]\n[[bg:520]]\n[[ca:520]]\n[[de:520]]\n[[en:520]]\n[[eo:520]]\n[[es:520]]\n[[eu:520]]\n[[fi:520]]\n[[fr:520]]\n[[hr:520]]\n[[it:520]]\n[[ko:520년]]\n[[nl:520]]\n[[no:520]]\n[[pl:520]]\n[[pt:520]]\n[[ro:520]]\n[[ru:520]]\n[[sl:520]]\n[[sr:520]]\n[[uk:520]]\n[[zh:520年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130701','',0,0,1,0,0.671929058,'79958782869298','20041217130701'); INSERT INTO cur VALUES (3493,0,'521','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[490е]] | [[500е]] | [[510е]] | \'\'\'[[520е]]\'\'\' | [[530е]] | [[540е]] | [[550е]]
\n[[516]] | [[517]] | [[518]] | [[519]] | [[520]] | \'\'\'521\'\'\' | [[522]] | [[523]] | [[524]] | [[525]] | [[526]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:521]]\n[[ast:521]]\n[[bg:521]]\n[[ca:521]]\n[[de:521]]\n[[en:521]]\n[[eo:521]]\n[[es:521]]\n[[eu:521]]\n[[fi:521]]\n[[fr:521]]\n[[hr:521]]\n[[it:521]]\n[[ko:521년]]\n[[nl:521]]\n[[no:521]]\n[[pl:521]]\n[[pt:521]]\n[[ro:521]]\n[[ru:521]]\n[[sl:521]]\n[[sr:521]]\n[[sv:521]]\n[[uk:521]]\n[[zh:521年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130641','',0,0,1,0,0.037466555851,'79958782869358','20041217130641'); INSERT INTO cur VALUES (3494,0,'522','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[490е]] | [[500е]] | [[510е]] | \'\'\'[[520е]]\'\'\' | [[530е]] | [[540е]] | [[550е]]
\n[[517]] | [[518]] | [[519]] | [[520]] | [[521]] | \'\'\'522\'\'\' | [[523]] | [[524]] | [[525]] | [[526]] | [[527]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:522]]\n[[ast:522]]\n[[bg:522]]\n[[ca:522]]\n[[de:522]]\n[[en:522]]\n[[eo:522]]\n[[es:522]]\n[[eu:522]]\n[[fi:522]]\n[[fr:522]]\n[[hr:522]]\n[[it:522]]\n[[ko:522년]]\n[[nl:522]]\n[[no:522]]\n[[pl:522]]\n[[pt:522]]\n[[ro:522]]\n[[ru:522]]\n[[sl:522]]\n[[sr:522]]\n[[uk:522]]\n[[zh:522年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130620','',0,0,1,0,0.875165602134,'79958782869379','20041217130620'); INSERT INTO cur VALUES (3495,0,'523','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[490е]] | [[500е]] | [[510е]] | \'\'\'[[520е]]\'\'\' | [[530е]] | [[540е]] | [[550е]]
\n[[518]] | [[519]] | [[520]] | [[521]] | [[522]] | \'\'\'523\'\'\' | [[524]] | [[525]] | [[526]] | [[527]] | [[528]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:523]]\n[[ast:523]]\n[[bg:523]]\n[[ca:523]]\n[[de:523]]\n[[en:523]]\n[[eo:523]]\n[[es:523]]\n[[eu:523]]\n[[fi:523]]\n[[fr:523]]\n[[hr:523]]\n[[it:523]]\n[[ko:523년]]\n[[nl:523]]\n[[no:523]]\n[[pl:523]]\n[[pt:523]]\n[[ro:523]]\n[[ru:523]]\n[[sl:523]]\n[[sr:523]]\n[[sv:523]]\n[[uk:523]]\n[[zh:523年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130600','',0,0,1,0,0.314348105953,'79958782869399','20041217130600'); INSERT INTO cur VALUES (3496,0,'524','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[490е]] | [[500е]] | [[510е]] | \'\'\'[[520е]]\'\'\' | [[530е]] | [[540е]] | [[550е]]
\n[[519]] | [[520]] | [[521]] | [[522]] | [[523]] | \'\'\'524\'\'\' | [[525]] | [[526]] | [[527]] | [[528]] | [[529]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:524]]\n[[ast:524]]\n[[bg:524]]\n[[ca:524]]\n[[de:524]]\n[[en:524]]\n[[eo:524]]\n[[es:524]]\n[[eu:524]]\n[[fi:524]]\n[[fr:524]]\n[[hr:524]]\n[[it:524]]\n[[ko:524년]]\n[[nl:524]]\n[[no:524]]\n[[pl:524]]\n[[pt:524]]\n[[ro:524]]\n[[ru:524]]\n[[sl:524]]\n[[sr:524]]\n[[sv:524]]\n[[uk:524]]\n[[zh:524年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130540','',0,0,1,0,0.040017277952,'79958782869459','20041217130540'); INSERT INTO cur VALUES (3497,0,'525','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[490е]] | [[500е]] | [[510е]] | \'\'\'[[520е]]\'\'\' | [[530е]] | [[540е]] | [[550е]]
\n[[520]] | [[521]] | [[522]] | [[523]] | [[524]] | \'\'\'525\'\'\' | [[526]] | [[527]] | [[528]] | [[529]] | [[530]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:525]]\n[[ast:525]]\n[[bg:525]]\n[[ca:525]]\n[[de:525]]\n[[en:525]]\n[[eo:525]]\n[[es:525]]\n[[eu:525]]\n[[fi:525]]\n[[fr:525]]\n[[hr:525]]\n[[it:525]]\n[[ko:525년]]\n[[nl:525]]\n[[no:525]]\n[[pl:525]]\n[[pt:525]]\n[[ro:525]]\n[[ru:525]]\n[[sl:525]]\n[[sr:525]]\n[[uk:525]]\n[[zh:525年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130526','',0,0,1,0,0.363014018332,'79958782869473','20041217130526'); INSERT INTO cur VALUES (3498,0,'526','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[490е]] | [[500е]] | [[510е]] | \'\'\'[[520е]]\'\'\' | [[530е]] | [[540е]] | [[550е]]
\n[[521]] | [[522]] | [[523]] | [[524]] | [[525]] | \'\'\'526\'\'\' | [[527]] | [[528]] | [[529]] | [[530]] | [[531]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:526]]\n[[ast:526]]\n[[bg:526]]\n[[ca:526]]\n[[de:526]]\n[[en:526]]\n[[eo:526]]\n[[es:526]]\n[[eu:526]]\n[[fi:526]]\n[[fr:526]]\n[[hr:526]]\n[[it:526]]\n[[ko:526년]]\n[[nl:526]]\n[[no:526]]\n[[pl:526]]\n[[pt:526]]\n[[ro:526]]\n[[ru:526]]\n[[sl:526]]\n[[sr:526]]\n[[sv:526]]\n[[uk:526]]\n[[zh:526年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130500','',0,0,1,0,0.542782666414,'79958782869499','20041217130500'); INSERT INTO cur VALUES (3499,0,'527','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[490е]] | [[500е]] | [[510е]] | \'\'\'[[520е]]\'\'\' | [[530е]] | [[540е]] | [[550е]]
\n[[522]] | [[523]] | [[524]] | [[525]] | [[526]] | \'\'\'527\'\'\' | [[528]] | [[529]] | [[530]] | [[531]] | [[532]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{527-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:527-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:527]]\n[[ast:527]]\n[[bg:527]]\n[[ca:527]]\n[[da:527]]\n[[de:527]]\n[[en:527]]\n[[eo:527]]\n[[es:527]]\n[[eu:527]]\n[[fi:527]]\n[[fr:527]]\n[[hr:527]]\n[[it:527]]\n[[ko:527년]]\n[[lb:527]]\n[[nl:527]]\n[[no:527]]\n[[pl:527]]\n[[pt:527]]\n[[ro:527]]\n[[ru:527]]\n[[sl:527]]\n[[uk:527]]\n[[zh:527年]]','',172,'Kaster','20050304004509','',0,0,1,0,0.522187768259,'79949695995490','20050304004509'); INSERT INTO cur VALUES (3500,0,'528','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[490е]] | [[500е]] | [[510е]] | \'\'\'[[520е]]\'\'\' | [[530е]] | [[540е]] | [[550е]]
\n[[523]] | [[524]] | [[525]] | [[526]] | [[527]] | \'\'\'528\'\'\' | [[529]] | [[530]] | [[531]] | [[532]] | [[533]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:528]]\n[[ast:528]]\n[[bg:528]]\n[[ca:528]]\n[[de:528]]\n[[en:528]]\n[[eo:528]]\n[[es:528]]\n[[eu:528]]\n[[fi:528]]\n[[fr:528]]\n[[hr:528]]\n[[it:528]]\n[[ko:528년]]\n[[lb:528]]\n[[nl:528]]\n[[no:528]]\n[[pl:528]]\n[[pt:528]]\n[[ro:528]]\n[[ru:528]]\n[[sl:528]]\n[[sr:528]]\n[[sv:528]]\n[[uk:528]]\n[[zh:528年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131621','',0,0,1,0,0.758835712335,'79958782868378','20041217131621'); INSERT INTO cur VALUES (3501,0,'529','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[490е]] | [[500е]] | [[510е]] | \'\'\'[[520е]]\'\'\' | [[530е]] | [[540е]] | [[550е]]
\n[[524]] | [[525]] | [[526]] | [[527]] | [[528]] | \'\'\'529\'\'\' | [[530]] | [[531]] | [[532]] | [[533]] | [[534]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:529]]\n[[ast:529]]\n[[bg:529]]\n[[ca:529]]\n[[da:529]]\n[[de:529]]\n[[en:529]]\n[[eo:529]]\n[[es:529]]\n[[eu:529]]\n[[fi:529]]\n[[fr:529]]\n[[hr:529]]\n[[it:529]]\n[[ko:529년]]\n[[lb:529]]\n[[nl:529]]\n[[no:529]]\n[[pl:529]]\n[[pt:529]]\n[[ro:529]]\n[[ru:529]]\n[[sl:529]]\n[[sr:529]]\n[[uk:529]]\n[[zh:529年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131601','',0,0,1,0,0.022096161275,'79958782868398','20041217131601'); INSERT INTO cur VALUES (3502,0,'530','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[500е]] | [[510е]] | [[520е]] | \'\'\'[[530е]]\'\'\' | [[540е]] | [[550е]] | [[560е]]
\n[[525]] | [[526]] | [[527]] | [[528]] | [[529]] | \'\'\'530\'\'\' | [[531]] | [[532]] | [[533]] | [[534]] | [[535]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:530]]\n[[ast:530]]\n[[bg:530]]\n[[ca:530]]\n[[de:530]]\n[[en:530]]\n[[eo:530]]\n[[es:530]]\n[[eu:530]]\n[[fi:530]]\n[[fr:530]]\n[[hr:530]]\n[[it:530]]\n[[ko:530년]]\n[[lb:530]]\n[[nl:530]]\n[[no:530]]\n[[pl:530]]\n[[pt:530]]\n[[ro:530]]\n[[ru:530]]\n[[sl:530]]\n[[sr:530]]\n[[sv:530]]\n[[uk:530]]\n[[zh:530年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131541','',0,0,1,0,0.160185939241,'79958782868458','20041217131541'); INSERT INTO cur VALUES (3503,0,'531','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[500е]] | [[510е]] | [[520е]] | \'\'\'[[530е]]\'\'\' | [[540е]] | [[550е]] | [[560е]]
\n[[526]] | [[527]] | [[528]] | [[529]] | [[530]] | \'\'\'531\'\'\' | [[532]] | [[533]] | [[534]] | [[535]] | [[536]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:531]]\n[[ast:531]]\n[[bg:531]]\n[[ca:531]]\n[[de:531]]\n[[en:531]]\n[[eo:531]]\n[[es:531]]\n[[eu:531]]\n[[fi:531]]\n[[fr:531]]\n[[hr:531]]\n[[it:531]]\n[[ko:531년]]\n[[nl:531]]\n[[no:531]]\n[[pl:531]]\n[[pt:531]]\n[[ro:531]]\n[[ru:531]]\n[[sl:531]]\n[[sr:531]]\n[[sv:531]]\n[[uk:531]]\n[[zh:531年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130441','',0,0,1,0,0.57221090634,'79958782869558','20041217130441'); INSERT INTO cur VALUES (3504,0,'532','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[500е]] | [[510е]] | [[520е]] | \'\'\'[[530е]]\'\'\' | [[540е]] | [[550е]] | [[560е]]
\n[[527]] | [[528]] | [[529]] | [[530]] | [[531]] | \'\'\'532\'\'\' | [[533]] | [[534]] | [[535]] | [[536]] | [[537]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:532]]\n[[ast:532]]\n[[bg:532]]\n[[ca:532]]\n[[de:532]]\n[[en:532]]\n[[eo:532]]\n[[es:532]]\n[[eu:532]]\n[[fi:532]]\n[[fr:532]]\n[[hr:532]]\n[[hu:532]]\n[[it:532]]\n[[ko:532년]]\n[[lb:532]]\n[[nl:532]]\n[[no:532]]\n[[pl:532]]\n[[pt:532]]\n[[ro:532]]\n[[ru:532]]\n[[sl:532]]\n[[sr:532]]\n[[sv:532]]\n[[uk:532]]\n[[zh:532年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131521','',0,0,1,0,0.773399752459,'79958782868478','20041217131521'); INSERT INTO cur VALUES (3505,0,'533','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[500е]] | [[510е]] | [[520е]] | \'\'\'[[530е]]\'\'\' | [[540е]] | [[550е]] | [[560е]]
\n[[528]] | [[529]] | [[530]] | [[531]] | [[532]] | \'\'\'533\'\'\' | [[534]] | [[535]] | [[536]] | [[537]] | [[538]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:533]]\n[[ast:533]]\n[[bg:533]]\n[[ca:533]]\n[[de:533]]\n[[en:533]]\n[[eo:533]]\n[[es:533]]\n[[eu:533]]\n[[fi:533]]\n[[fr:533]]\n[[hr:533]]\n[[it:533]]\n[[ko:533년]]\n[[lb:533]]\n[[nl:533]]\n[[no:533]]\n[[pl:533]]\n[[pt:533]]\n[[ro:533]]\n[[ru:533]]\n[[sl:533]]\n[[sr:533]]\n[[uk:533]]\n[[zh:533年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131501','',0,0,1,0,0.495418940901,'79958782868498','20041217131501'); INSERT INTO cur VALUES (3506,0,'534','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[500е]] | [[510е]] | [[520е]] | \'\'\'[[530е]]\'\'\' | [[540е]] | [[550е]] | [[560е]]
\n[[529]] | [[530]] | [[531]] | [[532]] | [[533]] | \'\'\'534\'\'\' | [[535]] | [[536]] | [[537]] | [[538]] | [[539]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:534]]\n[[ast:534]]\n[[bg:534]]\n[[ca:534]]\n[[de:534]]\n[[en:534]]\n[[eo:534]]\n[[es:534]]\n[[eu:534]]\n[[fi:534]]\n[[fr:534]]\n[[hr:534]]\n[[it:534]]\n[[ko:534년]]\n[[lb:534]]\n[[nl:534]]\n[[no:534]]\n[[pl:534]]\n[[pt:534]]\n[[ro:534]]\n[[ru:534]]\n[[sl:534]]\n[[sr:534]]\n[[sv:534]]\n[[uk:534]]\n[[zh:534年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131441','',0,0,1,0,0.74124614277,'79958782868558','20041217131441'); INSERT INTO cur VALUES (3507,0,'535','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[500е]] | [[510е]] | [[520е]] | \'\'\'[[530е]]\'\'\' | [[540е]] | [[550е]] | [[560е]]
\n[[530]] | [[531]] | [[532]] | [[533]] | [[534]] | \'\'\'535\'\'\' | [[536]] | [[537]] | [[538]] | [[539]] | [[540]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Византијски [[цар Јустинијан]] обнавља [[Сингидунум]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:535]]\n[[ast:535]]\n[[bg:535]]\n[[ca:535]]\n[[de:535]]\n[[en:535]]\n[[eo:535]]\n[[es:535]]\n[[eu:535]]\n[[fi:535]]\n[[fr:535]]\n[[hr:535]]\n[[it:535]]\n[[ko:535년]]\n[[lb:535]]\n[[nl:535]]\n[[no:535]]\n[[pl:535]]\n[[pt:535]]\n[[ro:535]]\n[[ru:535]]\n[[sl:535]]\n[[sr:535]]\n[[sv:535]]\n[[uk:535]]\n[[zh:535年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131421','',0,0,1,0,0.661842841032,'79958782868578','20041217131421'); INSERT INTO cur VALUES (3508,0,'536','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[500е]] | [[510е]] | [[520е]] | \'\'\'[[530е]]\'\'\' | [[540е]] | [[550е]] | [[560е]]
\n[[531]] | [[532]] | [[533]] | [[534]] | [[535]] | \'\'\'536\'\'\' | [[537]] | [[538]] | [[539]] | [[540]] | [[541]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:536]]\n[[ast:536]]\n[[bg:536]]\n[[ca:536]]\n[[da:536]]\n[[de:536]]\n[[en:536]]\n[[eo:536]]\n[[es:536]]\n[[eu:536]]\n[[fi:536]]\n[[fr:536]]\n[[hr:536]]\n[[it:536]]\n[[ko:536년]]\n[[nl:536]]\n[[no:536]]\n[[pl:536]]\n[[pt:536]]\n[[ro:536]]\n[[ru:536]]\n[[sl:536]]\n[[sr:536]]\n[[sv:536]]\n[[uk:536]]\n[[zh:536年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130420','',0,0,1,0,0.520729758088,'79958782869579','20041217130420'); INSERT INTO cur VALUES (3509,0,'537','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[500е]] | [[510е]] | [[520е]] | \'\'\'[[530е]]\'\'\' | [[540е]] | [[550е]] | [[560е]]
\n[[532]] | [[533]] | [[534]] | [[535]] | [[536]] | \'\'\'537\'\'\' | [[538]] | [[539]] | [[540]] | [[541]] | [[542]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:537]]\n[[ast:537]]\n[[bg:537]]\n[[ca:537]]\n[[de:537]]\n[[en:537]]\n[[eo:537]]\n[[es:537]]\n[[eu:537]]\n[[fi:537]]\n[[fr:537]]\n[[hr:537]]\n[[it:537]]\n[[ko:537년]]\n[[lb:537]]\n[[nl:537]]\n[[no:537]]\n[[pl:537]]\n[[pt:537]]\n[[ro:537]]\n[[ru:537]]\n[[sl:537]]\n[[sr:537]]\n[[sv:537]]\n[[uk:537]]\n[[zh:537年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131401','',0,0,1,0,0.062137352332,'79958782868598','20041217131401'); INSERT INTO cur VALUES (3510,0,'538','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[500е]] | [[510е]] | [[520е]] | \'\'\'[[530е]]\'\'\' | [[540е]] | [[550е]] | [[560е]]
\n[[533]] | [[534]] | [[535]] | [[536]] | [[537]] | \'\'\'538\'\'\' | [[539]] | [[540]] | [[541]] | [[542]] | [[543]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:538]]\n[[ast:538]]\n[[bg:538]]\n[[ca:538]]\n[[de:538]]\n[[en:538]]\n[[eo:538]]\n[[es:538]]\n[[eu:538]]\n[[fi:538]]\n[[fr:538]]\n[[hr:538]]\n[[it:538]]\n[[ko:538년]]\n[[lb:538]]\n[[nl:538]]\n[[no:538]]\n[[pl:538]]\n[[pt:538]]\n[[ro:538]]\n[[ru:538]]\n[[sl:538]]\n[[sr:538]]\n[[uk:538]]\n[[zh:538年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131341','',0,0,1,0,0.572303378755,'79958782868658','20041217131341'); INSERT INTO cur VALUES (3511,0,'539','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[500е]] | [[510е]] | [[520е]] | \'\'\'[[530е]]\'\'\' | [[540е]] | [[550е]] | [[560е]]
\n[[534]] | [[535]] | [[536]] | [[537]] | [[538]] | \'\'\'539\'\'\' | [[540]] | [[541]] | [[542]] | [[543]] | [[544]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:539]]\n[[ast:539]]\n[[bg:539]]\n[[ca:539]]\n[[de:539]]\n[[en:539]]\n[[eo:539]]\n[[es:539]]\n[[eu:539]]\n[[fi:539]]\n[[fr:539]]\n[[hr:539]]\n[[it:539]]\n[[ko:539년]]\n[[lb:539]]\n[[nl:539]]\n[[no:539]]\n[[pl:539]]\n[[pt:539]]\n[[ro:539]]\n[[ru:539]]\n[[sl:539]]\n[[sr:539]]\n[[sv:539]]\n[[uk:539]]\n[[zh:539年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131321','',0,0,1,0,0.692099605078,'79958782868678','20041217131321'); INSERT INTO cur VALUES (3512,0,'540','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[510е]] | [[520е]] | [[530е]] | \'\'\'[[540е]]\'\'\' | [[550е]] | [[560е]] | [[570е]]
\n[[535]] | [[536]] | [[537]] | [[538]] | [[539]] | \'\'\'540\'\'\' | [[541]] | [[542]] | [[543]] | [[544]] | [[545]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Византија|Византијски]] генерал [[Белисариус]] освојио [[Милано]] и [[Острогот]]ску престоницу [[Равена|Равену]].\n*Остроготски краљ [[Илдибад]] наслиједио краља [[Витигес]]а.\n*[[Папа Вигилије]] у писмима императору [[Јустинијан]]у и [[Патријарх Мена|Патријарху Мени]] цариградском одбацио монофизитизам.\n*[[Сасандис]] напао [[Дара|Дару]] и освојио [[Антиох]].\n\n==Рођења==\n*[[Папа Георгије I]] (приближан датум)\n*[[Миридин Вилт]], познат као дивлји човјек из шуме и вјероватно извор за [[Мерлин (чаробњак)| чаробњака Мерлина]] (приближан датум).\n\n==Смрти==\n*[[Витигес]], Остроготски краљ\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:540]]\n[[ast:540]]\n[[bg:540]]\n[[ca:540]]\n[[de:540]]\n[[en:540]]\n[[eo:540]]\n[[es:540]]\n[[eu:540]]\n[[fi:540]]\n[[fr:540]]\n[[hr:540]]\n[[it:540]]\n[[ko:540년]]\n[[lb:540]]\n[[nl:540]]\n[[no:540]]\n[[pl:540]]\n[[pt:540]]\n[[ro:540]]\n[[ru:540]]\n[[sl:540]]\n[[sv:540]]\n[[uk:540]]\n[[zh:540年]]','',135,'Обрадовић Горан','20041217203642','',0,0,0,0,0.096667402469,'79958782796357','20041217203642'); INSERT INTO cur VALUES (3513,0,'541','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[510е]] | [[520е]] | [[530е]] | \'\'\'[[540е]]\'\'\' | [[550е]] | [[560е]] | [[570е]]
\n[[536]] | [[537]] | [[538]] | [[539]] | [[540]] | \'\'\'541\'\'\' | [[542]] | [[543]] | [[544]] | [[545]] | [[546]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:541]]\n[[ast:541]]\n[[bg:541]]\n[[ca:541]]\n[[de:541]]\n[[en:541]]\n[[eo:541]]\n[[es:541]]\n[[eu:541]]\n[[fi:541]]\n[[fr:541]]\n[[hr:541]]\n[[it:541]]\n[[ko:541년]]\n[[lb:541]]\n[[nl:541]]\n[[no:541]]\n[[pl:541]]\n[[pt:541]]\n[[ro:541]]\n[[ru:541]]\n[[sl:541]]\n[[sr:541]]\n[[uk:541]]\n[[zh:541年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131241','',0,0,1,0,0.551573291212,'79958782868758','20041217131241'); INSERT INTO cur VALUES (3514,0,'542','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[510е]] | [[520е]] | [[530е]] | \'\'\'[[540е]]\'\'\' | [[550е]] | [[560е]] | [[570е]]
\n[[537]] | [[538]] | [[539]] | [[540]] | [[541]] | \'\'\'542\'\'\' | [[543]] | [[544]] | [[545]] | [[546]] | [[547]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:542]]\n[[ast:542]]\n[[bg:542]]\n[[ca:542]]\n[[de:542]]\n[[en:542]]\n[[eo:542]]\n[[es:542]]\n[[eu:542]]\n[[fi:542]]\n[[fr:542]]\n[[hr:542]]\n[[it:542]]\n[[ko:542년]]\n[[lb:542]]\n[[nl:542]]\n[[no:542]]\n[[pl:542]]\n[[pt:542]]\n[[ro:542]]\n[[ru:542]]\n[[sl:542]]\n[[sr:542]]\n[[sv:542]]\n[[uk:542]]\n[[zh:542年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131221','',0,0,1,0,0.963792668639,'79958782868778','20041217131221'); INSERT INTO cur VALUES (3515,0,'543','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[510е]] | [[520е]] | [[530е]] | \'\'\'[[540е]]\'\'\' | [[550е]] | [[560е]] | [[570е]]
\n[[538]] | [[539]] | [[540]] | [[541]] | [[542]] | \'\'\'543\'\'\' | [[544]] | [[545]] | [[546]] | [[547]] | [[548]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:543]]\n[[ast:543]]\n[[bg:543]]\n[[ca:543]]\n[[de:543]]\n[[en:543]]\n[[eo:543]]\n[[es:543]]\n[[eu:543]]\n[[fi:543]]\n[[fr:543]]\n[[hr:543]]\n[[it:543]]\n[[ko:543년]]\n[[lb:543]]\n[[nl:543]]\n[[no:543]]\n[[pl:543]]\n[[pt:543]]\n[[ro:543]]\n[[ru:543]]\n[[sl:543]]\n[[sr:543]]\n[[uk:543]]\n[[zh:543年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131200','',0,0,1,0,0.593122153353,'79958782868799','20041217131200'); INSERT INTO cur VALUES (3516,0,'544','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[510е]] | [[520е]] | [[530е]] | \'\'\'[[540е]]\'\'\' | [[550е]] | [[560е]] | [[570е]]
\n[[539]] | [[540]] | [[541]] | [[542]] | [[543]] | \'\'\'544\'\'\' | [[545]] | [[546]] | [[547]] | [[548]] | [[549]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:544]]\n[[ast:544]]\n[[bg:544]]\n[[ca:544]]\n[[de:544]]\n[[en:544]]\n[[eo:544]]\n[[es:544]]\n[[eu:544]]\n[[fi:544]]\n[[fr:544]]\n[[hr:544]]\n[[it:544]]\n[[ko:544년]]\n[[nl:544]]\n[[no:544]]\n[[pl:544]]\n[[pt:544]]\n[[ro:544]]\n[[ru:544]]\n[[sl:544]]\n[[sr:544]]\n[[uk:544]]\n[[zh:544年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130400','',0,0,1,0,0.178626599339,'79958782869599','20041217130400'); INSERT INTO cur VALUES (3517,0,'545','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[510е]] | [[520е]] | [[530е]] | \'\'\'[[540е]]\'\'\' | [[550е]] | [[560е]] | [[570е]]
\n[[540]] | [[541]] | [[542]] | [[543]] | [[544]] | \'\'\'545\'\'\' | [[546]] | [[547]] | [[548]] | [[549]] | [[550]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:545]]\n[[ast:545]]\n[[bg:545]]\n[[ca:545]]\n[[de:545]]\n[[en:545]]\n[[eo:545]]\n[[es:545]]\n[[eu:545]]\n[[fi:545]]\n[[fr:545]]\n[[hr:545]]\n[[it:545]]\n[[ko:545년]]\n[[nl:545]]\n[[no:545]]\n[[pl:545]]\n[[pt:545]]\n[[ro:545]]\n[[ru:545]]\n[[sl:545]]\n[[sr:545]]\n[[sv:545]]\n[[uk:545]]\n[[zh:545年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130340','',0,0,1,0,0.790012678034,'79958782869659','20041217130340'); INSERT INTO cur VALUES (3518,0,'546','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[510е]] | [[520е]] | [[530е]] | \'\'\'[[540е]]\'\'\' | [[550е]] | [[560е]] | [[570е]]
\n[[541]] | [[542]] | [[543]] | [[544]] | [[545]] | \'\'\'546\'\'\' | [[547]] | [[548]] | [[549]] | [[550]] | [[551]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:546]]\n[[ast:546]]\n[[bg:546]]\n[[ca:546]]\n[[de:546]]\n[[en:546]]\n[[eo:546]]\n[[es:546]]\n[[eu:546]]\n[[fi:546]]\n[[fr:546]]\n[[hr:546]]\n[[it:546]]\n[[ko:546년]]\n[[nl:546]]\n[[no:546]]\n[[pl:546]]\n[[pt:546]]\n[[ro:546]]\n[[ru:546]]\n[[sl:546]]\n[[sr:546]]\n[[uk:546]]\n[[zh:546年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130320','',0,0,1,0,0.664997328382,'79958782869679','20041217130320'); INSERT INTO cur VALUES (3519,0,'547','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[510е]] | [[520е]] | [[530е]] | \'\'\'[[540е]]\'\'\' | [[550е]] | [[560е]] | [[570е]]
\n[[542]] | [[543]] | [[544]] | [[545]] | [[546]] | \'\'\'547\'\'\' | [[548]] | [[549]] | [[550]] | [[551]] | [[552]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:547]]\n[[ast:547]]\n[[bg:547]]\n[[ca:547]]\n[[de:547]]\n[[en:547]]\n[[eo:547]]\n[[es:547]]\n[[eu:547]]\n[[fi:547]]\n[[fr:547]]\n[[hr:547]]\n[[it:547]]\n[[ko:547년]]\n[[nl:547]]\n[[no:547]]\n[[pl:547]]\n[[pt:547]]\n[[ro:547]]\n[[ru:547]]\n[[sl:547]]\n[[sr:547]]\n[[uk:547]]\n[[zh:547年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130302','',0,0,1,0,0.415785232752,'79958782869697','20041217130302'); INSERT INTO cur VALUES (3520,0,'548','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[510е]] | [[520е]] | [[530е]] | \'\'\'[[540е]]\'\'\' | [[550е]] | [[560е]] | [[570е]]
\n[[543]] | [[544]] | [[545]] | [[546]] | [[547]] | \'\'\'548\'\'\' | [[549]] | [[550]] | [[551]] | [[552]] | [[553]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:548]]\n[[ast:548]]\n[[bg:548]]\n[[ca:548]]\n[[de:548]]\n[[en:548]]\n[[eo:548]]\n[[es:548]]\n[[eu:548]]\n[[fi:548]]\n[[fr:548]]\n[[hr:548]]\n[[it:548]]\n[[ko:548년]]\n[[nl:548]]\n[[no:548]]\n[[pl:548]]\n[[pt:548]]\n[[ro:548]]\n[[ru:548]]\n[[sl:548]]\n[[sr:548]]\n[[sv:548]]\n[[uk:548]]\n[[zh:548年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130241','',0,0,1,0,0.652079753416,'79958782869758','20041217130241'); INSERT INTO cur VALUES (3521,0,'549','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[510е]] | [[520е]] | [[530е]] | \'\'\'[[540е]]\'\'\' | [[550е]] | [[560е]] | [[570е]]
\n[[544]] | [[545]] | [[546]] | [[547]] | [[548]] | \'\'\'549\'\'\' | [[550]] | [[551]] | [[552]] | [[553]] | [[554]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:549]]\n[[ast:549]]\n[[bg:549]]\n[[ca:549]]\n[[de:549]]\n[[en:549]]\n[[eo:549]]\n[[es:549]]\n[[eu:549]]\n[[fi:549]]\n[[fr:549]]\n[[hr:549]]\n[[it:549]]\n[[ko:549년]]\n[[nl:549]]\n[[no:549]]\n[[pl:549]]\n[[pt:549]]\n[[ro:549]]\n[[ru:549]]\n[[sl:549]]\n[[sr:549]]\n[[uk:549]]\n[[zh:549年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130220','',0,0,1,0,0.684361046964,'79958782869779','20041217130220'); INSERT INTO cur VALUES (3522,0,'550','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[520е]] | [[530е]] | [[540е]] | \'\'\'[[550е]]\'\'\' | [[560е]] | [[570е]] | [[580е]]
\n[[545]] | [[546]] | [[547]] | [[548]] | [[549]] | \'\'\'550\'\'\' | [[551]] | [[552]] | [[553]] | [[554]] | [[555]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:550]]\n[[ast:550]]\n[[bg:550]]\n[[ca:550]]\n[[de:550]]\n[[en:550]]\n[[eo:550]]\n[[es:550]]\n[[eu:550]]\n[[fi:550]]\n[[fr:550]]\n[[hr:550]]\n[[it:550]]\n[[ko:550년]]\n[[lb:550]]\n[[nl:550]]\n[[no:550]]\n[[pl:550]]\n[[pt:550]]\n[[ro:550]]\n[[ru:550]]\n[[sl:550]]\n[[sr:550]]\n[[sv:550]]\n[[uk:550]]\n[[zh:550年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217132101','',0,0,1,0,0.983875215046,'79958782867898','20041217132101'); INSERT INTO cur VALUES (3523,0,'551','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[520е]] | [[530е]] | [[540е]] | \'\'\'[[550е]]\'\'\' | [[560е]] | [[570е]] | [[580е]]
\n[[546]] | [[547]] | [[548]] | [[549]] | [[550]] | \'\'\'551\'\'\' | [[552]] | [[553]] | [[554]] | [[555]] | [[556]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:551]]\n[[ast:551]]\n[[bg:551]]\n[[ca:551]]\n[[de:551]]\n[[en:551]]\n[[eo:551]]\n[[es:551]]\n[[eu:551]]\n[[fi:551]]\n[[fr:551]]\n[[hr:551]]\n[[it:551]]\n[[ko:551년]]\n[[lb:551]]\n[[nl:551]]\n[[no:551]]\n[[pl:551]]\n[[pt:551]]\n[[ro:551]]\n[[ru:551]]\n[[sl:551]]\n[[sr:551]]\n[[uk:551]]\n[[zh:551年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131141','',0,0,1,0,0.196206688041,'79958782868858','20041217131141'); INSERT INTO cur VALUES (3524,0,'552','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[520е]] | [[530е]] | [[540е]] | \'\'\'[[550е]]\'\'\' | [[560е]] | [[570е]] | [[580е]]
\n[[547]] | [[548]] | [[549]] | [[550]] | [[551]] | \'\'\'552\'\'\' | [[553]] | [[554]] | [[555]] | [[556]] | [[557]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:552]]\n[[ast:552]]\n[[bg:552]]\n[[ca:552]]\n[[de:552]]\n[[en:552]]\n[[eo:552]]\n[[es:552]]\n[[eu:552]]\n[[fi:552]]\n[[fr:552]]\n[[hr:552]]\n[[it:552]]\n[[ko:552년]]\n[[lb:552]]\n[[nl:552]]\n[[no:552]]\n[[pl:552]]\n[[pt:552]]\n[[ro:552]]\n[[ru:552]]\n[[sl:552]]\n[[sr:552]]\n[[sv:552]]\n[[uk:552]]\n[[zh:552年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131121','',0,0,1,0,0.519911201913,'79958782868878','20041217131121'); INSERT INTO cur VALUES (3525,0,'553','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[520е]] | [[530е]] | [[540е]] | \'\'\'[[550е]]\'\'\' | [[560е]] | [[570е]] | [[580е]]
\n[[548]] | [[549]] | [[550]] | [[551]] | [[552]] | \'\'\'553\'\'\' | [[554]] | [[555]] | [[556]] | [[557]] | [[558]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:553]]\n[[ast:553]]\n[[bg:553]]\n[[ca:553]]\n[[de:553]]\n[[en:553]]\n[[eo:553]]\n[[es:553]]\n[[eu:553]]\n[[fi:553]]\n[[fr:553]]\n[[hr:553]]\n[[it:553]]\n[[ko:553년]]\n[[nl:553]]\n[[no:553]]\n[[pl:553]]\n[[pt:553]]\n[[ro:553]]\n[[ru:553]]\n[[sl:553]]\n[[sr:553]]\n[[uk:553]]\n[[zh:553年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130200','',0,0,1,0,0.06356202814,'79958782869799','20041217130200'); INSERT INTO cur VALUES (3526,0,'554','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[520е]] | [[530е]] | [[540е]] | \'\'\'[[550е]]\'\'\' | [[560е]] | [[570е]] | [[580е]]
\n[[549]] | [[550]] | [[551]] | [[552]] | [[553]] | \'\'\'554\'\'\' | [[555]] | [[556]] | [[557]] | [[558]] | [[559]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:554]]\n[[ast:554]]\n[[bg:554]]\n[[ca:554]]\n[[de:554]]\n[[en:554]]\n[[eo:554]]\n[[es:554]]\n[[eu:554]]\n[[fi:554]]\n[[fr:554]]\n[[hr:554]]\n[[it:554]]\n[[ko:554년]]\n[[lb:554]]\n[[nl:554]]\n[[no:554]]\n[[pl:554]]\n[[pt:554]]\n[[ro:554]]\n[[ru:554]]\n[[sl:554]]\n[[sr:554]]\n[[uk:554]]\n[[zh:554年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131101','',0,0,1,0,0.848094086092,'79958782868898','20041217131101'); INSERT INTO cur VALUES (3527,0,'555','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[520е]] | [[530е]] | [[540е]] | \'\'\'[[550е]]\'\'\' | [[560е]] | [[570е]] | [[580е]]
\n[[550]] | [[551]] | [[552]] | [[553]] | [[554]] | \'\'\'555\'\'\' | [[556]] | [[557]] | [[558]] | [[559]] | [[560]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:555]]\n[[ast:555]]\n[[bg:555]]\n[[ca:555]]\n[[de:555]]\n[[en:555]]\n[[eo:555]]\n[[es:555]]\n[[eu:555]]\n[[fi:555]]\n[[fr:555]]\n[[hr:555]]\n[[it:555]]\n[[ko:555년]]\n[[nl:555]]\n[[no:555]]\n[[pl:555]]\n[[pt:555]]\n[[ro:555]]\n[[ru:555]]\n[[sl:555]]\n[[sr:555]]\n[[sv:555]]\n[[uk:555]]\n[[zh:555年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130140','',0,0,1,0,0.57343876016,'79958782869859','20041217130140'); INSERT INTO cur VALUES (3528,0,'556','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[520е]] | [[530е]] | [[540е]] | \'\'\'[[550е]]\'\'\' | [[560е]] | [[570е]] | [[580е]]
\n[[551]] | [[552]] | [[553]] | [[554]] | [[555]] | \'\'\'556\'\'\' | [[557]] | [[558]] | [[559]] | [[560]] | [[561]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:556]]\n[[ast:556]]\n[[bg:556]]\n[[ca:556]]\n[[de:556]]\n[[en:556]]\n[[eo:556]]\n[[es:556]]\n[[eu:556]]\n[[fi:556]]\n[[fr:556]]\n[[hr:556]]\n[[it:556]]\n[[ko:556년]]\n[[lb:556]]\n[[nl:556]]\n[[no:556]]\n[[pl:556]]\n[[pt:556]]\n[[ro:556]]\n[[ru:556]]\n[[sl:556]]\n[[sr:556]]\n[[uk:556]]\n[[zh:556年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131040','',0,0,1,0,0.30793154254,'79958782868959','20041217131040'); INSERT INTO cur VALUES (3529,0,'557','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[520е]] | [[530е]] | [[540е]] | \'\'\'[[550е]]\'\'\' | [[560е]] | [[570е]] | [[580е]]
\n[[552]] | [[553]] | [[554]] | [[555]] | [[556]] | \'\'\'557\'\'\' | [[558]] | [[559]] | [[560]] | [[561]] | [[562]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:557]]\n[[ast:557]]\n[[bg:557]]\n[[ca:557]]\n[[de:557]]\n[[en:557]]\n[[eo:557]]\n[[es:557]]\n[[eu:557]]\n[[fi:557]]\n[[fr:557]]\n[[hr:557]]\n[[it:557]]\n[[ko:557년]]\n[[lb:557]]\n[[nl:557]]\n[[no:557]]\n[[pl:557]]\n[[pt:557]]\n[[ro:557]]\n[[ru:557]]\n[[sl:557]]\n[[sr:557]]\n[[uk:557]]\n[[zh:557年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131021','',0,0,1,0,0.521620400027,'79958782868978','20041217131021'); INSERT INTO cur VALUES (3530,0,'558','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[520е]] | [[530е]] | [[540е]] | \'\'\'[[550е]]\'\'\' | [[560е]] | [[570е]] | [[580е]]
\n[[553]] | [[554]] | [[555]] | [[556]] | [[557]] | \'\'\'558\'\'\' | [[559]] | [[560]] | [[561]] | [[562]] | [[563]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:558]]\n[[ast:558]]\n[[bg:558]]\n[[ca:558]]\n[[de:558]]\n[[en:558]]\n[[eo:558]]\n[[es:558]]\n[[eu:558]]\n[[fi:558]]\n[[fr:558]]\n[[hr:558]]\n[[it:558]]\n[[ko:558년]]\n[[nl:558]]\n[[no:558]]\n[[pl:558]]\n[[pt:558]]\n[[ro:558]]\n[[ru:558]]\n[[sl:558]]\n[[sr:558]]\n[[sv:558]]\n[[uk:558]]\n[[zh:558年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130120','',0,0,1,0,0.095986366782,'79958782869879','20041217130120'); INSERT INTO cur VALUES (3531,0,'559','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[520е]] | [[530е]] | [[540е]] | \'\'\'[[550е]]\'\'\' | [[560е]] | [[570е]] | [[580е]]
\n[[554]] | [[555]] | [[556]] | [[557]] | [[558]] | \'\'\'559\'\'\' | [[560]] | [[561]] | [[562]] | [[563]] | [[564]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:559]]\n[[ast:559]]\n[[bg:559]]\n[[ca:559]]\n[[de:559]]\n[[en:559]]\n[[eo:559]]\n[[es:559]]\n[[eu:559]]\n[[fi:559]]\n[[fr:559]]\n[[hr:559]]\n[[it:559]]\n[[ko:559년]]\n[[lb:559]]\n[[nl:559]]\n[[no:559]]\n[[pl:559]]\n[[pt:559]]\n[[ro:559]]\n[[ru:559]]\n[[sl:559]]\n[[sr:559]]\n[[uk:559]]\n[[zh:559年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217131001','',0,0,1,0,0.459922213322,'79958782868998','20041217131001'); INSERT INTO cur VALUES (3532,0,'560','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[530е]] | [[540е]] | [[550е]] | \'\'\'[[560е]]\'\'\' | [[570е]] | [[580е]] | [[590е]]
\n[[555]] | [[556]] | [[557]] | [[558]] | [[559]] | \'\'\'560\'\'\' | [[561]] | [[562]] | [[563]] | [[564]] | [[565]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:560]]\n[[ast:560]]\n[[bg:560]]\n[[ca:560]]\n[[de:560]]\n[[en:560]]\n[[eo:560]]\n[[es:560]]\n[[eu:560]]\n[[fi:560]]\n[[fr:560]]\n[[hr:560]]\n[[it:560]]\n[[ko:560년]]\n[[nl:560]]\n[[no:560]]\n[[pl:560]]\n[[pt:560]]\n[[ro:560]]\n[[ru:560]]\n[[sl:560]]\n[[uk:560]]\n[[zh:560年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217142628','',0,0,1,0,0.370026084767,'79958782857371','20041217142628'); INSERT INTO cur VALUES (3533,0,'561','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[530е]] | [[540е]] | [[550е]] | \'\'\'[[560е]]\'\'\' | [[570е]] | [[580е]] | [[590е]]
\n[[556]] | [[557]] | [[558]] | [[559]] | [[560]] | \'\'\'561\'\'\' | [[562]] | [[563]] | [[564]] | [[565]] | [[566]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:561]]\n[[ast:561]]\n[[bg:561]]\n[[ca:561]]\n[[de:561]]\n[[en:561]]\n[[eo:561]]\n[[es:561]]\n[[eu:561]]\n[[fi:561]]\n[[fr:561]]\n[[hr:561]]\n[[it:561]]\n[[ko:561년]]\n[[nl:561]]\n[[no:561]]\n[[pl:561]]\n[[pt:561]]\n[[ro:561]]\n[[ru:561]]\n[[sl:561]]\n[[sv:561]]\n[[uk:561]]\n[[zh:561年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217142521','',0,0,1,0,0.395826275179,'79958782857478','20041217142521'); INSERT INTO cur VALUES (3534,0,'562','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[530е]] | [[540е]] | [[550е]] | \'\'\'[[560е]]\'\'\' | [[570е]] | [[580е]] | [[590е]]
\n[[557]] | [[558]] | [[559]] | [[560]] | [[561]] | \'\'\'562\'\'\' | [[563]] | [[564]] | [[565]] | [[566]] | [[567]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:562]]\n[[ast:562]]\n[[bg:562]]\n[[ca:562]]\n[[de:562]]\n[[en:562]]\n[[eo:562]]\n[[es:562]]\n[[eu:562]]\n[[fi:562]]\n[[fr:562]]\n[[hr:562]]\n[[it:562]]\n[[ko:562년]]\n[[lb:562]]\n[[nl:562]]\n[[no:562]]\n[[pl:562]]\n[[pt:562]]\n[[ro:562]]\n[[ru:562]]\n[[sl:562]]\n[[sv:562]]\n[[uk:562]]\n[[zh:562年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217120725','',0,0,1,0,0.301638929314,'79958782879274','20041217120725'); INSERT INTO cur VALUES (3535,0,'563','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[530е]] | [[540е]] | [[550е]] | \'\'\'[[560е]]\'\'\' | [[570е]] | [[580е]] | [[590е]]
\n[[558]] | [[559]] | [[560]] | [[561]] | [[562]] | \'\'\'563\'\'\' | [[564]] | [[565]] | [[566]] | [[567]] | [[568]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:563]]\n[[ast:563]]\n[[bg:563]]\n[[ca:563]]\n[[de:563]]\n[[en:563]]\n[[eo:563]]\n[[es:563]]\n[[eu:563]]\n[[fi:563]]\n[[fr:563]]\n[[hr:563]]\n[[it:563]]\n[[ko:563년]]\n[[lb:563]]\n[[nl:563]]\n[[no:563]]\n[[pl:563]]\n[[pt:563]]\n[[ro:563]]\n[[ru:563]]\n[[sl:563]]\n[[uk:563]]\n[[zh:563年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bg',48,'Robbot','20041217120625','',0,0,1,0,0.760077173244,'79958782879374','20041217120625'); INSERT INTO cur VALUES (3536,0,'564','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[530е]] | [[540е]] | [[550е]] | \'\'\'[[560е]]\'\'\' | [[570е]] | [[580е]] | [[590е]]
\n[[559]] | [[560]] | [[561]] | [[562]] | [[563]] | \'\'\'564\'\'\' | [[565]] | [[566]] | [[567]] | [[568]] | [[569]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:564]]\n[[ast:564]]\n[[bg:564]]\n[[ca:564]]\n[[de:564]]\n[[en:564]]\n[[eo:564]]\n[[es:564]]\n[[eu:564]]\n[[fi:564]]\n[[fr:564]]\n[[hr:564]]\n[[it:564]]\n[[ko:564년]]\n[[lb:564]]\n[[nl:564]]\n[[no:564]]\n[[pl:564]]\n[[pt:564]]\n[[ro:564]]\n[[ru:564]]\n[[sl:564]]\n[[uk:564]]\n[[zh:564年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bg',48,'Robbot','20041217120525','',0,0,1,0,0.305299825643,'79958782879474','20041217120525'); INSERT INTO cur VALUES (3537,0,'565','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[530е]] | [[540е]] | [[550е]] | \'\'\'[[560е]]\'\'\' | [[570е]] | [[580е]] | [[590е]]
\n[[560]] | [[561]] | [[562]] | [[563]] | [[564]] | \'\'\'565\'\'\' | [[566]] | [[567]] | [[568]] | [[569]] | [[570]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:565]]\n[[ast:565]]\n[[bg:565]]\n[[ca:565]]\n[[de:565]]\n[[en:565]]\n[[eo:565]]\n[[es:565]]\n[[eu:565]]\n[[fi:565]]\n[[fr:565]]\n[[hr:565]]\n[[it:565]]\n[[ko:565년]]\n[[lb:565]]\n[[nl:565]]\n[[no:565]]\n[[pl:565]]\n[[pt:565]]\n[[ro:565]]\n[[ru:565]]\n[[sl:565]]\n[[sv:565]]\n[[uk:565]]\n[[zh:565年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bg',48,'Robbot','20041217120425','',0,0,1,0,0.711689981963,'79958782879574','20041217120425'); INSERT INTO cur VALUES (3538,0,'566','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[530е]] | [[540е]] | [[550е]] | \'\'\'[[560е]]\'\'\' | [[570е]] | [[580е]] | [[590е]]
\n[[561]] | [[562]] | [[563]] | [[564]] | [[565]] | \'\'\'566\'\'\' | [[567]] | [[568]] | [[569]] | [[570]] | [[571]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:566]]\n[[ast:566]]\n[[bg:566]]\n[[ca:566]]\n[[de:566]]\n[[en:566]]\n[[eo:566]]\n[[es:566]]\n[[eu:566]]\n[[fi:566]]\n[[fr:566]]\n[[hr:566]]\n[[it:566]]\n[[ko:566년]]\n[[lb:566]]\n[[nl:566]]\n[[no:566]]\n[[pl:566]]\n[[pt:566]]\n[[ro:566]]\n[[ru:566]]\n[[sl:566]]\n[[uk:566]]\n[[zh:566年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bg',48,'Robbot','20041217120329','',0,0,1,0,0.529143506907,'79958782879670','20041217120329'); INSERT INTO cur VALUES (3539,0,'567','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[530е]] | [[540е]] | [[550е]] | \'\'\'[[560е]]\'\'\' | [[570е]] | [[580е]] | [[590е]]
\n[[562]] | [[563]] | [[564]] | [[565]] | [[566]] | \'\'\'567\'\'\' | [[568]] | [[569]] | [[570]] | [[571]] | [[572]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:567]]\n[[ast:567]]\n[[bg:567]]\n[[ca:567]]\n[[de:567]]\n[[en:567]]\n[[eo:567]]\n[[es:567]]\n[[eu:567]]\n[[fi:567]]\n[[fr:567]]\n[[hr:567]]\n[[it:567]]\n[[ko:567년]]\n[[lb:567]]\n[[nl:567]]\n[[no:567]]\n[[pl:567]]\n[[pt:567]]\n[[ro:567]]\n[[ru:567]]\n[[sl:567]]\n[[sv:567]]\n[[uk:567]]\n[[zh:567年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217120225','',0,0,1,0,0.009103420195,'79958782879774','20041217120225'); INSERT INTO cur VALUES (3540,0,'568','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[530е]] | [[540е]] | [[550е]] | \'\'\'[[560е]]\'\'\' | [[570е]] | [[580е]] | [[590е]]
\n[[563]] | [[564]] | [[565]] | [[566]] | [[567]] | \'\'\'568\'\'\' | [[569]] | [[570]] | [[571]] | [[572]] | [[573]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:568]]\n[[ast:568]]\n[[bg:568]]\n[[ca:568]]\n[[da:568]]\n[[de:568]]\n[[en:568]]\n[[eo:568]]\n[[es:568]]\n[[eu:568]]\n[[fi:568]]\n[[fr:568]]\n[[hr:568]]\n[[it:568]]\n[[ko:568년]]\n[[lb:568]]\n[[nl:568]]\n[[no:568]]\n[[pl:568]]\n[[pt:568]]\n[[ro:568]]\n[[ru:568]]\n[[sl:568]]\n[[sv:568]]\n[[uk:568]]\n[[zh:568年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bg,da',48,'Robbot','20041217120125','',0,0,1,0,0.151308996208,'79958782879874','20041217120125'); INSERT INTO cur VALUES (3541,0,'569','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[530е]] | [[540е]] | [[550е]] | \'\'\'[[560е]]\'\'\' | [[570е]] | [[580е]] | [[590е]]
\n[[564]] | [[565]] | [[566]] | [[567]] | [[568]] | \'\'\'569\'\'\' | [[570]] | [[571]] | [[572]] | [[573]] | [[574]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:569]]\n[[ast:569]]\n[[bg:569]]\n[[ca:569]]\n[[de:569]]\n[[en:569]]\n[[eo:569]]\n[[es:569]]\n[[eu:569]]\n[[fi:569]]\n[[fr:569]]\n[[hr:569]]\n[[it:569]]\n[[ko:569년]]\n[[lb:569]]\n[[nl:569]]\n[[no:569]]\n[[pl:569]]\n[[pt:569]]\n[[ro:569]]\n[[ru:569]]\n[[sl:569]]\n[[uk:569]]\n[[zh:569年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bg',48,'Robbot','20041217120027','',0,0,1,0,0.706383129911,'79958782879972','20041217120027'); INSERT INTO cur VALUES (3542,0,'570','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[540е]] | [[550е]] | [[560е]] | \'\'\'[[570е]]\'\'\' | [[580е]] | [[590е]] | [[600е]]
\n[[565]] | [[566]] | [[567]] | [[568]] | [[569]] | \'\'\'570\'\'\' | [[571]] | [[572]] | [[573]] | [[574]] | [[575]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:570]]\n[[ast:570]]\n[[bg:570]]\n[[ca:570]]\n[[da:570]]\n[[de:570]]\n[[en:570]]\n[[eo:570]]\n[[es:570]]\n[[eu:570]]\n[[fi:570]]\n[[fr:570]]\n[[hr:570]]\n[[it:570]]\n[[ko:570년]]\n[[lb:570]]\n[[nl:570]]\n[[no:570]]\n[[pl:570]]\n[[pt:570]]\n[[ro:570]]\n[[ru:570]]\n[[sl:570]]\n[[sv:570]]\n[[uk:570]]\n[[zh:570年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217115925','',0,0,1,0,0.4019433802,'79958782884074','20041217115925'); INSERT INTO cur VALUES (3543,0,'571','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[540е]] | [[550е]] | [[560е]] | \'\'\'[[570е]]\'\'\' | [[580е]] | [[590е]] | [[600е]]
\n[[566]] | [[567]] | [[568]] | [[569]] | [[570]] | \'\'\'571\'\'\' | [[572]] | [[573]] | [[574]] | [[575]] | [[576]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:571]]\n[[ast:571]]\n[[bg:571]]\n[[ca:571]]\n[[de:571]]\n[[en:571]]\n[[eo:571]]\n[[es:571]]\n[[eu:571]]\n[[fi:571]]\n[[fr:571]]\n[[hr:571]]\n[[it:571]]\n[[ko:571년]]\n[[lb:571]]\n[[nl:571]]\n[[no:571]]\n[[pl:571]]\n[[pt:571]]\n[[ro:571]]\n[[ru:571]]\n[[sl:571]]\n[[uk:571]]\n[[zh:571年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217115825','',0,0,1,0,0.483975712435,'79958782884174','20041217115825'); INSERT INTO cur VALUES (3544,0,'572','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[540е]] | [[550е]] | [[560е]] | \'\'\'[[570е]]\'\'\' | [[580е]] | [[590е]] | [[600е]]
\n[[567]] | [[568]] | [[569]] | [[570]] | [[571]] | \'\'\'572\'\'\' | [[573]] | [[574]] | [[575]] | [[576]] | [[577]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:572]]\n[[ast:572]]\n[[bg:572]]\n[[ca:572]]\n[[de:572]]\n[[en:572]]\n[[eo:572]]\n[[es:572]]\n[[eu:572]]\n[[fi:572]]\n[[fr:572]]\n[[hr:572]]\n[[it:572]]\n[[ko:572년]]\n[[lb:572]]\n[[nl:572]]\n[[no:572]]\n[[pl:572]]\n[[pt:572]]\n[[ro:572]]\n[[ru:572]]\n[[sl:572]]\n[[uk:572]]\n[[zh:572年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217115725','',0,0,1,0,0.57931146332,'79958782884274','20041217115725'); INSERT INTO cur VALUES (3545,0,'573','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[540е]] | [[550е]] | [[560е]] | \'\'\'[[570е]]\'\'\' | [[580е]] | [[590е]] | [[600е]]
\n[[568]] | [[569]] | [[570]] | [[571]] | [[572]] | \'\'\'573\'\'\' | [[574]] | [[575]] | [[576]] | [[577]] | [[578]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:573]]\n[[ast:573]]\n[[bg:573]]\n[[ca:573]]\n[[de:573]]\n[[en:573]]\n[[eo:573]]\n[[es:573]]\n[[eu:573]]\n[[fi:573]]\n[[fr:573]]\n[[hr:573]]\n[[it:573]]\n[[ko:573년]]\n[[lb:573]]\n[[nl:573]]\n[[no:573]]\n[[pl:573]]\n[[pt:573]]\n[[ro:573]]\n[[ru:573]]\n[[sl:573]]\n[[uk:573]]\n[[zh:573年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217115625','',0,0,1,0,0.564157950023,'79958782884374','20041217115625'); INSERT INTO cur VALUES (3546,0,'574','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[540е]] | [[550е]] | [[560е]] | \'\'\'[[570е]]\'\'\' | [[580е]] | [[590е]] | [[600е]]
\n[[569]] | [[570]] | [[571]] | [[572]] | [[573]] | \'\'\'574\'\'\' | [[575]] | [[576]] | [[577]] | [[578]] | [[579]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:574]]\n[[ast:574]]\n[[bg:574]]\n[[ca:574]]\n[[de:574]]\n[[en:574]]\n[[eo:574]]\n[[es:574]]\n[[eu:574]]\n[[fi:574]]\n[[fr:574]]\n[[hr:574]]\n[[it:574]]\n[[ko:574년]]\n[[lb:574]]\n[[nl:574]]\n[[no:574]]\n[[pl:574]]\n[[pt:574]]\n[[ro:574]]\n[[ru:574]]\n[[sl:574]]\n[[uk:574]]\n[[zh:574年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217115525','',0,0,1,0,0.536248269741,'79958782884474','20041217115525'); INSERT INTO cur VALUES (3547,0,'575','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[540е]] | [[550е]] | [[560е]] | \'\'\'[[570е]]\'\'\' | [[580е]] | [[590е]] | [[600е]]
\n[[570]] | [[571]] | [[572]] | [[573]] | [[574]] | \'\'\'575\'\'\' | [[576]] | [[577]] | [[578]] | [[579]] | [[580]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:575]]\n[[ast:575]]\n[[bg:575]]\n[[ca:575]]\n[[de:575]]\n[[en:575]]\n[[eo:575]]\n[[es:575]]\n[[eu:575]]\n[[fi:575]]\n[[fr:575]]\n[[hr:575]]\n[[it:575]]\n[[ko:575년]]\n[[lb:575]]\n[[nl:575]]\n[[no:575]]\n[[pl:575]]\n[[pt:575]]\n[[ro:575]]\n[[ru:575]]\n[[sl:575]]\n[[sv:575]]\n[[uk:575]]\n[[zh:575年]]','robot Adding:pt,lb,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217115425','',0,0,1,0,0.68139009256,'79958782884574','20041217115425'); INSERT INTO cur VALUES (3548,0,'576','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[540е]] | [[550е]] | [[560е]] | \'\'\'[[570е]]\'\'\' | [[580е]] | [[590е]] | [[600е]]
\n[[571]] | [[572]] | [[573]] | [[574]] | [[575]] | \'\'\'576\'\'\' | [[577]] | [[578]] | [[579]] | [[580]] | [[581]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:576]]\n[[ast:576]]\n[[bg:576]]\n[[ca:576]]\n[[de:576]]\n[[en:576]]\n[[eo:576]]\n[[es:576]]\n[[eu:576]]\n[[fi:576]]\n[[fr:576]]\n[[hr:576]]\n[[it:576]]\n[[ko:576년]]\n[[lb:576]]\n[[nl:576]]\n[[no:576]]\n[[pl:576]]\n[[pt:576]]\n[[ro:576]]\n[[ru:576]]\n[[sl:576]]\n[[uk:576]]\n[[zh:576年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217115325','',0,0,1,0,0.892378278492,'79958782884674','20041217115325'); INSERT INTO cur VALUES (3549,0,'577','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[540е]] | [[550е]] | [[560е]] | \'\'\'[[570е]]\'\'\' | [[580е]] | [[590е]] | [[600е]]
\n[[572]] | [[573]] | [[574]] | [[575]] | [[576]] | \'\'\'577\'\'\' | [[578]] | [[579]] | [[580]] | [[581]] | [[582]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:577]]\n[[ast:577]]\n[[bg:577]]\n[[ca:577]]\n[[de:577]]\n[[en:577]]\n[[eo:577]]\n[[es:577]]\n[[eu:577]]\n[[fi:577]]\n[[fr:577]]\n[[hr:577]]\n[[it:577]]\n[[ko:577년]]\n[[lb:577]]\n[[nl:577]]\n[[no:577]]\n[[pl:577]]\n[[pt:577]]\n[[ro:577]]\n[[ru:577]]\n[[sl:577]]\n[[uk:577]]\n[[zh:577年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bg',48,'Robbot','20041217115226','',0,0,1,0,0.603348729016,'79958782884773','20041217115226'); INSERT INTO cur VALUES (3550,0,'578','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[540е]] | [[550е]] | [[560е]] | \'\'\'[[570е]]\'\'\' | [[580е]] | [[590е]] | [[600е]]
\n[[573]] | [[574]] | [[575]] | [[576]] | [[577]] | \'\'\'578\'\'\' | [[579]] | [[580]] | [[581]] | [[582]] | [[583]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:578]]\n[[ast:578]]\n[[bg:578]]\n[[ca:578]]\n[[de:578]]\n[[en:578]]\n[[eo:578]]\n[[es:578]]\n[[eu:578]]\n[[fi:578]]\n[[fr:578]]\n[[hr:578]]\n[[it:578]]\n[[ko:578년]]\n[[lb:578]]\n[[nl:578]]\n[[no:578]]\n[[pl:578]]\n[[pt:578]]\n[[ro:578]]\n[[ru:578]]\n[[sl:578]]\n[[uk:578]]\n[[zh:578年]]','robot Adding:pt,lb,ast,bg',48,'Robbot','20041217115126','',0,0,1,0,0.512157550786,'79958782884873','20041217115126'); INSERT INTO cur VALUES (3551,0,'579','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[540е]] | [[550е]] | [[560е]] | \'\'\'[[570е]]\'\'\' | [[580е]] | [[590е]] | [[600е]]
\n[[574]] | [[575]] | [[576]] | [[577]] | [[578]] | \'\'\'579\'\'\' | [[580]] | [[581]] | [[582]] | [[583]] | [[584]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:579]]\n[[ast:579]]\n[[bg:579]]\n[[ca:579]]\n[[de:579]]\n[[en:579]]\n[[eo:579]]\n[[es:579]]\n[[eu:579]]\n[[fi:579]]\n[[fr:579]]\n[[hr:579]]\n[[it:579]]\n[[ko:579년]]\n[[lb:579]]\n[[nl:579]]\n[[no:579]]\n[[pl:579]]\n[[pt:579]]\n[[ro:579]]\n[[ru:579]]\n[[sl:579]]\n[[uk:579]]\n[[zh:579年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217115026','',0,0,1,0,0.598821901064,'79958782884973','20041217115026'); INSERT INTO cur VALUES (3552,0,'580','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[550е]] | [[560е]] | [[570е]] | \'\'\'[[580е]]\'\'\' | [[590е]] | [[600е]] | [[610е]]
\n[[575]] | [[576]] | [[577]] | [[578]] | [[579]] | \'\'\'580\'\'\' | [[581]] | [[582]] | [[583]] | [[584]] | [[585]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:580]]\n[[ast:580]]\n[[bg:580]]\n[[ca:580]]\n[[de:580]]\n[[en:580]]\n[[eo:580]]\n[[es:580]]\n[[eu:580]]\n[[fi:580]]\n[[fr:580]]\n[[hr:580]]\n[[it:580]]\n[[ko:580년]]\n[[lb:580]]\n[[nl:580]]\n[[no:580]]\n[[pl:580]]\n[[pt:580]]\n[[ro:580]]\n[[ru:580]]\n[[sl:580]]\n[[uk:580]]\n[[zh:580年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217114925','',0,0,1,0,0.735877966385,'79958782885074','20041217114925'); INSERT INTO cur VALUES (3553,0,'581','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[550е]] | [[560е]] | [[570е]] | \'\'\'[[580е]]\'\'\' | [[590е]] | [[600е]] | [[610е]]
\n[[576]] | [[577]] | [[578]] | [[579]] | [[580]] | \'\'\'581\'\'\' | [[582]] | [[583]] | [[584]] | [[585]] | [[586]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:581]]\n[[ast:581]]\n[[bg:581]]\n[[ca:581]]\n[[de:581]]\n[[en:581]]\n[[eo:581]]\n[[es:581]]\n[[eu:581]]\n[[fi:581]]\n[[fr:581]]\n[[hr:581]]\n[[it:581]]\n[[ko:581년]]\n[[lb:581]]\n[[nl:581]]\n[[no:581]]\n[[pl:581]]\n[[pt:581]]\n[[ro:581]]\n[[ru:581]]\n[[sl:581]]\n[[uk:581]]\n[[zh:581年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217150028','',0,0,1,0,0.472777999692,'79958782849971','20041217150028'); INSERT INTO cur VALUES (3554,0,'582','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[550е]] | [[560е]] | [[570е]] | \'\'\'[[580е]]\'\'\' | [[590е]] | [[600е]] | [[610е]]
\n[[577]] | [[578]] | [[579]] | [[580]] | [[581]] | \'\'\'582\'\'\' | [[583]] | [[584]] | [[585]] | [[586]] | [[587]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:582]]\n[[ast:582]]\n[[bg:582]]\n[[ca:582]]\n[[de:582]]\n[[en:582]]\n[[eo:582]]\n[[es:582]]\n[[eu:582]]\n[[fi:582]]\n[[fr:582]]\n[[hr:582]]\n[[it:582]]\n[[ko:582년]]\n[[lb:582]]\n[[nl:582]]\n[[no:582]]\n[[pl:582]]\n[[pt:582]]\n[[ro:582]]\n[[ru:582]]\n[[sl:582]]\n[[sv:582]]\n[[uk:582]]\n[[zh:582年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217145928','',0,0,1,0,0.496461016357,'79958782854071','20041217145928'); INSERT INTO cur VALUES (3555,0,'583','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[550е]] | [[560е]] | [[570е]] | \'\'\'[[580е]]\'\'\' | [[590е]] | [[600е]] | [[610е]]
\n[[578]] | [[579]] | [[580]] | [[581]] | [[582]] | \'\'\'583\'\'\' | [[584]] | [[585]] | [[586]] | [[587]] | [[588]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:583]]\n[[ast:583]]\n[[bg:583]]\n[[ca:583]]\n[[de:583]]\n[[en:583]]\n[[eo:583]]\n[[es:583]]\n[[eu:583]]\n[[fi:583]]\n[[fr:583]]\n[[hr:583]]\n[[it:583]]\n[[ko:583년]]\n[[lb:583]]\n[[nl:583]]\n[[no:583]]\n[[pl:583]]\n[[pt:583]]\n[[ro:583]]\n[[ru:583]]\n[[sl:583]]\n[[uk:583]]\n[[zh:583年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217145828','',0,0,1,0,0.396295715774,'79958782854171','20041217145828'); INSERT INTO cur VALUES (3556,0,'584','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[550е]] | [[560е]] | [[570е]] | \'\'\'[[580е]]\'\'\' | [[590е]] | [[600е]] | [[610е]]
\n[[579]] | [[580]] | [[581]] | [[582]] | [[583]] | \'\'\'584\'\'\' | [[585]] | [[586]] | [[587]] | [[588]] | [[589]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Авари]] освајају и разарају антички [[Сингидунум]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:584]]\n[[ast:584]]\n[[bg:584]]\n[[ca:584]]\n[[de:584]]\n[[en:584]]\n[[eo:584]]\n[[es:584]]\n[[eu:584]]\n[[fi:584]]\n[[fr:584]]\n[[hr:584]]\n[[it:584]]\n[[ko:584년]]\n[[lb:584]]\n[[nl:584]]\n[[no:584]]\n[[pl:584]]\n[[pt:584]]\n[[ro:584]]\n[[ru:584]]\n[[sl:584]]\n[[sv:584]]\n[[uk:584]]\n[[zh:584年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217145728','',0,0,1,0,0.365663660395,'79958782854271','20041217145728'); INSERT INTO cur VALUES (3557,0,'585','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[550е]] | [[560е]] | [[570е]] | \'\'\'[[580е]]\'\'\' | [[590е]] | [[600е]] | [[610е]]
\n[[580]] | [[581]] | [[582]] | [[583]] | [[584]] | \'\'\'585\'\'\' | [[586]] | [[587]] | [[588]] | [[589]] | [[590]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:585]]\n[[ast:585]]\n[[bg:585]]\n[[ca:585]]\n[[de:585]]\n[[en:585]]\n[[eo:585]]\n[[es:585]]\n[[eu:585]]\n[[fi:585]]\n[[fr:585]]\n[[gl:585]]\n[[hr:585]]\n[[it:585]]\n[[ko:585년]]\n[[lb:585]]\n[[nl:585]]\n[[no:585]]\n[[pl:585]]\n[[pt:585]]\n[[ro:585]]\n[[ru:585]]\n[[sl:585]]\n[[uk:585]]\n[[zh:585年]]','robot Adding:pt,lb,gl,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217120925','',0,0,1,0,0.713191687927,'79958782879074','20041217120925'); INSERT INTO cur VALUES (3558,0,'586','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[550е]] | [[560е]] | [[570е]] | \'\'\'[[580е]]\'\'\' | [[590е]] | [[600е]] | [[610е]]
\n[[581]] | [[582]] | [[583]] | [[584]] | [[585]] | \'\'\'586\'\'\' | [[587]] | [[588]] | [[589]] | [[590]] | [[591]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:586]]\n[[ast:586]]\n[[bg:586]]\n[[ca:586]]\n[[de:586]]\n[[en:586]]\n[[eo:586]]\n[[es:586]]\n[[eu:586]]\n[[fi:586]]\n[[fr:586]]\n[[hr:586]]\n[[it:586]]\n[[ko:586년]]\n[[lb:586]]\n[[nl:586]]\n[[no:586]]\n[[pl:586]]\n[[pt:586]]\n[[ro:586]]\n[[ru:586]]\n[[sl:586]]\n[[sv:586]]\n[[uk:586]]\n[[zh:586年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217145629','',0,0,1,0,0.400353864022,'79958782854370','20041217145629'); INSERT INTO cur VALUES (3559,0,'587','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[550е]] | [[560е]] | [[570е]] | \'\'\'[[580е]]\'\'\' | [[590е]] | [[600е]] | [[610е]]
\n[[582]] | [[583]] | [[584]] | [[585]] | [[586]] | \'\'\'587\'\'\' | [[588]] | [[589]] | [[590]] | [[591]] | [[592]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:587]]\n[[ast:587]]\n[[bg:587]]\n[[ca:587]]\n[[de:587]]\n[[en:587]]\n[[eo:587]]\n[[es:587]]\n[[eu:587]]\n[[fi:587]]\n[[fr:587]]\n[[gl:587]]\n[[hr:587]]\n[[it:587]]\n[[ko:587년]]\n[[lb:587]]\n[[nl:587]]\n[[no:587]]\n[[pl:587]]\n[[pt:587]]\n[[ro:587]]\n[[ru:587]]\n[[sl:587]]\n[[uk:587]]\n[[zh:587年]]','robot Adding:pt,lb,gl,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217120825','',0,0,1,0,0.560924774297,'79958782879174','20041217120825'); INSERT INTO cur VALUES (3560,0,'588','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[550е]] | [[560е]] | [[570е]] | \'\'\'[[580е]]\'\'\' | [[590е]] | [[600е]] | [[610е]]
\n[[583]] | [[584]] | [[585]] | [[586]] | [[587]] | \'\'\'588\'\'\' | [[589]] | [[590]] | [[591]] | [[592]] | [[593]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:588]]\n[[ast:588]]\n[[bg:588]]\n[[ca:588]]\n[[de:588]]\n[[en:588]]\n[[eo:588]]\n[[es:588]]\n[[eu:588]]\n[[fi:588]]\n[[fr:588]]\n[[hr:588]]\n[[it:588]]\n[[ko:588년]]\n[[lb:588]]\n[[nl:588]]\n[[no:588]]\n[[pl:588]]\n[[pt:588]]\n[[ro:588]]\n[[ru:588]]\n[[sl:588]]\n[[uk:588]]\n[[zh:588年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217145529','',0,0,1,0,0.92732872438,'79958782854470','20041217145529'); INSERT INTO cur VALUES (3561,0,'589','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[550е]] | [[560е]] | [[570е]] | \'\'\'[[580е]]\'\'\' | [[590е]] | [[600е]] | [[610е]]
\n[[584]] | [[585]] | [[586]] | [[587]] | [[588]] | \'\'\'589\'\'\' | [[590]] | [[591]] | [[592]] | [[593]] | [[594]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:589]]\n[[ast:589]]\n[[bg:589]]\n[[ca:589]]\n[[de:589]]\n[[en:589]]\n[[eo:589]]\n[[es:589]]\n[[eu:589]]\n[[fi:589]]\n[[fr:589]]\n[[hr:589]]\n[[it:589]]\n[[ko:589년]]\n[[lb:589]]\n[[nl:589]]\n[[no:589]]\n[[pl:589]]\n[[pt:589]]\n[[ro:589]]\n[[ru:589]]\n[[sl:589]]\n[[uk:589]]\n[[zh:589年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217145437','',0,0,1,0,0.011355238506,'79958782854562','20041217145437'); INSERT INTO cur VALUES (3562,0,'590','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[560е]] | [[570е]] | [[580е]] | \'\'\'[[590е]]\'\'\' | [[600е]] | [[610е]] | [[620е]]
\n[[585]] | [[586]] | [[587]] | [[588]] | [[589]] | \'\'\'590\'\'\' | [[591]] | [[592]] | [[593]] | [[594]] | [[595]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:590]]\n[[ast:590]]\n[[bg:590]]\n[[ca:590]]\n[[de:590]]\n[[en:590]]\n[[eo:590]]\n[[es:590]]\n[[eu:590]]\n[[fi:590]]\n[[fr:590]]\n[[hr:590]]\n[[it:590]]\n[[ko:590년]]\n[[lb:590]]\n[[nl:590]]\n[[no:590]]\n[[pl:590]]\n[[pt:590]]\n[[ro:590]]\n[[ru:590]]\n[[sl:590]]\n[[sv:590]]\n[[uk:590]]\n[[zh:590年]]','robot Adding:lb,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217121544','',0,0,1,0,0.463945652574,'79958782878455','20041217121544'); INSERT INTO cur VALUES (3563,0,'591','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[560е]] | [[570е]] | [[580е]] | \'\'\'[[590е]]\'\'\' | [[600е]] | [[610е]] | [[620е]]
\n[[586]] | [[587]] | [[588]] | [[589]] | [[590]] | \'\'\'591\'\'\' | [[592]] | [[593]] | [[594]] | [[595]] | [[596]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:591]]\n[[ast:591]]\n[[bg:591]]\n[[ca:591]]\n[[de:591]]\n[[en:591]]\n[[eo:591]]\n[[es:591]]\n[[eu:591]]\n[[fi:591]]\n[[fr:591]]\n[[hr:591]]\n[[it:591]]\n[[ko:591년]]\n[[nl:591]]\n[[no:591]]\n[[pl:591]]\n[[pt:591]]\n[[ro:591]]\n[[ru:591]]\n[[sl:591]]\n[[uk:591]]\n[[zh:591年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217142419','',0,0,1,0,0.513016778749,'79958782857580','20041217142419'); INSERT INTO cur VALUES (3564,0,'592','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[560е]] | [[570е]] | [[580е]] | \'\'\'[[590е]]\'\'\' | [[600е]] | [[610е]] | [[620е]]
\n[[587]] | [[588]] | [[589]] | [[590]] | [[591]] | \'\'\'592\'\'\' | [[593]] | [[594]] | [[595]] | [[596]] | [[597]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:592]]\n[[ast:592]]\n[[bg:592]]\n[[ca:592]]\n[[de:592]]\n[[en:592]]\n[[eo:592]]\n[[es:592]]\n[[eu:592]]\n[[fi:592]]\n[[fr:592]]\n[[hr:592]]\n[[it:592]]\n[[ko:592년]]\n[[lb:592]]\n[[nl:592]]\n[[no:592]]\n[[pl:592]]\n[[pt:592]]\n[[ro:592]]\n[[ru:592]]\n[[sl:592]]\n[[sv:592]]\n[[uk:592]]\n[[zh:592年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217145328','',0,0,1,0,0.727761254053,'79958782854671','20041217145328'); INSERT INTO cur VALUES (3565,0,'593','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[560е]] | [[570е]] | [[580е]] | \'\'\'[[590е]]\'\'\' | [[600е]] | [[610е]] | [[620е]]
\n[[588]] | [[589]] | [[590]] | [[591]] | [[592]] | \'\'\'593\'\'\' | [[594]] | [[595]] | [[596]] | [[597]] | [[598]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:593]]\n[[ast:593]]\n[[bg:593]]\n[[ca:593]]\n[[de:593]]\n[[en:593]]\n[[eo:593]]\n[[es:593]]\n[[eu:593]]\n[[fi:593]]\n[[fr:593]]\n[[hr:593]]\n[[it:593]]\n[[ko:593년]]\n[[lb:593]]\n[[nl:593]]\n[[no:593]]\n[[pl:593]]\n[[pt:593]]\n[[ro:593]]\n[[ru:593]]\n[[sl:593]]\n[[uk:593]]\n[[zh:593年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217145228','',0,0,1,0,0.258060639844,'79958782854771','20041217145228'); INSERT INTO cur VALUES (3566,0,'594','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[560е]] | [[570е]] | [[580е]] | \'\'\'[[590е]]\'\'\' | [[600е]] | [[610е]] | [[620е]]
\n[[589]] | [[590]] | [[591]] | [[592]] | [[593]] | \'\'\'594\'\'\' | [[595]] | [[596]] | [[597]] | [[598]] | [[599]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:594]]\n[[ast:594]]\n[[bg:594]]\n[[ca:594]]\n[[de:594]]\n[[en:594]]\n[[eo:594]]\n[[es:594]]\n[[eu:594]]\n[[fi:594]]\n[[fr:594]]\n[[hr:594]]\n[[it:594]]\n[[ko:594년]]\n[[lb:594]]\n[[nl:594]]\n[[no:594]]\n[[pl:594]]\n[[pt:594]]\n[[ro:594]]\n[[ru:594]]\n[[sl:594]]\n[[uk:594]]\n[[zh:594年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217145128','',0,0,1,0,0.089358880226,'79958782854871','20041217145128'); INSERT INTO cur VALUES (3567,0,'595','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[560е]] | [[570е]] | [[580е]] | \'\'\'[[590е]]\'\'\' | [[600е]] | [[610е]] | [[620е]]
\n[[590]] | [[591]] | [[592]] | [[593]] | [[594]] | \'\'\'595\'\'\' | [[596]] | [[597]] | [[598]] | [[599]] | [[600]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:595]]\n[[ast:595]]\n[[bg:595]]\n[[ca:595]]\n[[de:595]]\n[[en:595]]\n[[eo:595]]\n[[es:595]]\n[[eu:595]]\n[[fi:595]]\n[[fr:595]]\n[[hr:595]]\n[[it:595]]\n[[ko:595년]]\n[[lb:595]]\n[[nl:595]]\n[[no:595]]\n[[pl:595]]\n[[pt:595]]\n[[ro:595]]\n[[ru:595]]\n[[sl:595]]\n[[sv:595]]\n[[uk:595]]\n[[zh:595年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217145028','',0,0,1,0,0.818676966158,'79958782854971','20041217145028'); INSERT INTO cur VALUES (3568,0,'596','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[560е]] | [[570е]] | [[580е]] | \'\'\'[[590е]]\'\'\' | [[600е]] | [[610е]] | [[620е]]
\n[[591]] | [[592]] | [[593]] | [[594]] | [[595]] | \'\'\'596\'\'\' | [[597]] | [[598]] | [[599]] | [[600]] | [[601]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:596]]\n[[ast:596]]\n[[bg:596]]\n[[ca:596]]\n[[de:596]]\n[[en:596]]\n[[eo:596]]\n[[es:596]]\n[[eu:596]]\n[[fi:596]]\n[[fr:596]]\n[[hr:596]]\n[[it:596]]\n[[ko:596년]]\n[[lb:596]]\n[[nds:596]]\n[[nl:596]]\n[[no:596]]\n[[pl:596]]\n[[pt:596]]\n[[ro:596]]\n[[ru:596]]\n[[sl:596]]\n[[uk:596]]\n[[zh:596年]]','robot Adding:pt,lb,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217121634','',0,0,1,0,0.685801045357,'79958782878365','20041217121634'); INSERT INTO cur VALUES (3569,0,'597','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[560е]] | [[570е]] | [[580е]] | \'\'\'[[590е]]\'\'\' | [[600е]] | [[610е]] | [[620е]]
\n[[592]] | [[593]] | [[594]] | [[595]] | [[596]] | \'\'\'597\'\'\' | [[598]] | [[599]] | [[600]] | [[601]] | [[602]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:597]]\n[[ast:597]]\n[[bg:597]]\n[[ca:597]]\n[[de:597]]\n[[en:597]]\n[[eo:597]]\n[[es:597]]\n[[eu:597]]\n[[fi:597]]\n[[fr:597]]\n[[hr:597]]\n[[it:597]]\n[[ko:597년]]\n[[lb:597]]\n[[nl:597]]\n[[no:597]]\n[[pl:597]]\n[[pt:597]]\n[[ro:597]]\n[[ru:597]]\n[[sl:597]]\n[[sv:597]]\n[[uk:597]]\n[[zh:597年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217144928','',0,0,1,0,0.520291964766,'79958782855071','20041217144928'); INSERT INTO cur VALUES (3570,0,'598','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[560е]] | [[570е]] | [[580е]] | \'\'\'[[590е]]\'\'\' | [[600е]] | [[610е]] | [[620е]]
\n[[593]] | [[594]] | [[595]] | [[596]] | [[597]] | \'\'\'598\'\'\' | [[599]] | [[600]] | [[601]] | [[602]] | [[603]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:598]]\n[[ast:598]]\n[[bg:598]]\n[[ca:598]]\n[[de:598]]\n[[en:598]]\n[[eo:598]]\n[[es:598]]\n[[eu:598]]\n[[fi:598]]\n[[fr:598]]\n[[hr:598]]\n[[it:598]]\n[[ko:598년]]\n[[lb:598]]\n[[nl:598]]\n[[no:598]]\n[[pl:598]]\n[[pt:598]]\n[[ro:598]]\n[[ru:598]]\n[[sl:598]]\n[[uk:598]]\n[[zh:598年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217144828','',0,0,1,0,0.369316230234,'79958782855171','20041217144828'); INSERT INTO cur VALUES (3571,0,'599','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[560е]] | [[570е]] | [[580е]] | \'\'\'[[590е]]\'\'\' | [[600е]] | [[610е]] | [[620е]]
\n[[594]] | [[595]] | [[596]] | [[597]] | [[598]] | \'\'\'599\'\'\' | [[600]] | [[601]] | [[602]] | [[603]] | [[604]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:599]]\n[[ast:599]]\n[[bg:599]]\n[[ca:599]]\n[[de:599]]\n[[en:599]]\n[[eo:599]]\n[[es:599]]\n[[eu:599]]\n[[fi:599]]\n[[fr:599]]\n[[hr:599]]\n[[it:599]]\n[[ko:599년]]\n[[lb:599]]\n[[nl:599]]\n[[no:599]]\n[[pl:599]]\n[[pt:599]]\n[[ro:599]]\n[[ru:599]]\n[[sl:599]]\n[[uk:599]]\n[[zh:599年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217144728','',0,0,1,0,0.175964389544,'79958782855271','20041217144728'); INSERT INTO cur VALUES (3572,0,'600','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век]] | \'\'\'[[6. век]]\'\'\' | [[7. век]]
\n[[570е]] | [[580е]] | [[590е]] | \'\'\'[[600е]]\'\'\' | [[610е]] | [[620е]] | [[630е]]
\n[[595]] | [[596]] | [[597]] | [[598]] | [[599]] | \'\'\'600\'\'\' | [[601]] | [[602]] | [[603]] | [[604]] | [[605]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:600]]\n[[ast:600]]\n[[bg:600]]\n[[ca:600]]\n[[de:600]]\n[[el:600]]\n[[en:600]]\n[[eo:600]]\n[[es:600]]\n[[eu:600]]\n[[fi:600]]\n[[fr:600]]\n[[hr:600]]\n[[it:600]]\n[[ko:600년]]\n[[la:600]]\n[[lb:600]]\n[[nl:600]]\n[[no:600]]\n[[pl:600]]\n[[pt:600]]\n[[ro:600]]\n[[ru:600]]\n[[sl:600]]\n[[sv:600]]\n[[uk:600]]\n[[zh:600年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217144628','',0,0,1,0,0.864349231992,'79958782855371','20041217144628'); INSERT INTO cur VALUES (3573,0,'401','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[370е]] | [[380е]] | [[390е]] | \'\'\'[[400е]]\'\'\' | [[410е]] | [[420е]] | [[430е]]
\n[[396]] | [[397]] | [[398]] | [[399]] | [[400]] | \'\'\'401\'\'\' | [[402]] | [[403]] | [[404]] | [[405]] | [[406]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:401]]\n[[ca:401]]\n[[de:401]]\n[[en:401]]\n[[eo:401]]\n[[es:401]]\n[[eu:401]]\n[[fr:401]]\n[[hr:401]]\n[[it:401]]\n[[ko:401년]]\n[[nl:401]]\n[[no:401]]\n[[pl:401]]\n[[ro:401]]\n[[ru:401]]\n[[sl:401]]\n[[uk:401]]\n[[zh:401年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826144805','',0,0,1,0,0.720487858039,'79959173855194','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3574,0,'402','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[370е]] | [[380е]] | [[390е]] | \'\'\'[[400е]]\'\'\' | [[410е]] | [[420е]] | [[430е]]
\n[[397]] | [[398]] | [[399]] | [[400]] | [[401]] | \'\'\'402\'\'\' | [[403]] | [[404]] | [[405]] | [[406]] | [[407]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:402]]\n[[ca:402]]\n[[de:402]]\n[[en:402]]\n[[eo:402]]\n[[es:402]]\n[[eu:402]]\n[[fr:402]]\n[[hr:402]]\n[[it:402]]\n[[ko:402년]]\n[[nl:402]]\n[[no:402]]\n[[pl:402]]\n[[ro:402]]\n[[ru:402]]\n[[sl:402]]\n[[uk:402]]\n[[zh:402年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826144705','',0,0,1,0,0.556548396385,'79959173855294','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3575,0,'403','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[370е]] | [[380е]] | [[390е]] | \'\'\'[[400е]]\'\'\' | [[410е]] | [[420е]] | [[430е]]
\n[[398]] | [[399]] | [[400]] | [[401]] | [[402]] | \'\'\'403\'\'\' | [[404]] | [[405]] | [[406]] | [[407]] | [[408]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:403]]\n[[ca:403]]\n[[de:403]]\n[[en:403]]\n[[eo:403]]\n[[es:403]]\n[[eu:403]]\n[[fr:403]]\n[[hr:403]]\n[[it:403]]\n[[ko:403년]]\n[[nl:403]]\n[[no:403]]\n[[pl:403]]\n[[ro:403]]\n[[ru:403]]\n[[sl:403]]\n[[uk:403]]\n[[zh:403年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826144605','',0,0,1,0,0.948420552513,'79959173855394','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3576,0,'404','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[370е]] | [[380е]] | [[390е]] | \'\'\'[[400е]]\'\'\' | [[410е]] | [[420е]] | [[430е]]
\n[[399]] | [[400]] | [[401]] | [[402]] | [[403]] | \'\'\'404\'\'\' | [[405]] | [[406]] | [[407]] | [[408]] | [[409]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:404]]\n[[ca:404]]\n[[da:404]]\n[[de:404]]\n[[en:404]]\n[[eo:404]]\n[[es:404]]\n[[eu:404]]\n[[fr:404]]\n[[hr:404]]\n[[it:404]]\n[[ko:404년]]\n[[nl:404]]\n[[no:404]]\n[[pl:404]]\n[[ro:404]]\n[[ru:404]]\n[[sl:404]]\n[[sv:404]]\n[[uk:404]]\n[[zh:404年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826144505','',0,0,1,0,0.198526147845,'79959173855494','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3577,0,'405','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[370е]] | [[380е]] | [[390е]] | \'\'\'[[400е]]\'\'\' | [[410е]] | [[420е]] | [[430е]]
\n[[400]] | [[401]] | [[402]] | [[403]] | [[404]] | \'\'\'405\'\'\' | [[406]] | [[407]] | [[408]] | [[409]] | [[410]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:405]]\n[[ca:405]]\n[[de:405]]\n[[en:405]]\n[[eo:405]]\n[[es:405]]\n[[eu:405]]\n[[fr:405]]\n[[hr:405]]\n[[it:405]]\n[[ko:405년]]\n[[nl:405]]\n[[no:405]]\n[[pl:405]]\n[[ro:405]]\n[[ru:405]]\n[[sl:405]]\n[[uk:405]]\n[[zh:405年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826144405','',0,0,1,0,0.11637161305,'79959173855594','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3578,0,'406','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[370е]] | [[380е]] | [[390е]] | \'\'\'[[400е]]\'\'\' | [[410е]] | [[420е]] | [[430е]]
\n[[401]] | [[402]] | [[403]] | [[404]] | [[405]] | \'\'\'406\'\'\' | [[407]] | [[408]] | [[409]] | [[410]] | [[411]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:406]]\n[[ca:406]]\n[[de:406]]\n[[en:406]]\n[[eo:406]]\n[[es:406]]\n[[eu:406]]\n[[fr:406]]\n[[hr:406]]\n[[it:406]]\n[[ko:406년]]\n[[nl:406]]\n[[no:406]]\n[[pl:406]]\n[[ro:406]]\n[[ru:406]]\n[[sl:406]]\n[[uk:406]]\n[[zh:406年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826144305','',0,0,1,0,0.176623741713,'79959173855694','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3579,0,'407','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[370е]] | [[380е]] | [[390е]] | \'\'\'[[400е]]\'\'\' | [[410е]] | [[420е]] | [[430е]]
\n[[402]] | [[403]] | [[404]] | [[405]] | [[406]] | \'\'\'407\'\'\' | [[408]] | [[409]] | [[410]] | [[411]] | [[412]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:407]]\n[[ca:407]]\n[[da:407]]\n[[de:407]]\n[[en:407]]\n[[eo:407]]\n[[es:407]]\n[[eu:407]]\n[[fr:407]]\n[[hr:407]]\n[[it:407]]\n[[ko:407년]]\n[[nl:407]]\n[[no:407]]\n[[pl:407]]\n[[ro:407]]\n[[ru:407]]\n[[sl:407]]\n[[uk:407]]\n[[zh:407年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826144205','',0,0,1,0,0.31267251508,'79959173855794','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3580,0,'408','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[370е]] | [[380е]] | [[390е]] | \'\'\'[[400е]]\'\'\' | [[410е]] | [[420е]] | [[430е]]
\n[[403]] | [[404]] | [[405]] | [[406]] | [[407]] | \'\'\'408\'\'\' | [[409]] | [[410]] | [[411]] | [[412]] | [[413]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:408]]\n[[ca:408]]\n[[de:408]]\n[[en:408]]\n[[eo:408]]\n[[es:408]]\n[[eu:408]]\n[[fr:408]]\n[[hr:408]]\n[[it:408]]\n[[ko:408년]]\n[[nl:408]]\n[[no:408]]\n[[pl:408]]\n[[ro:408]]\n[[ru:408]]\n[[sl:408]]\n[[uk:408]]\n[[zh:408年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826144105','',0,0,1,0,0.909488839986,'79959173855894','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3581,0,'409','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[370е]] | [[380е]] | [[390е]] | \'\'\'[[400е]]\'\'\' | [[410е]] | [[420е]] | [[430е]]
\n[[404]] | [[405]] | [[406]] | [[407]] | [[408]] | \'\'\'409\'\'\' | [[410]] | [[411]] | [[412]] | [[413]] | [[414]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:409]]\n[[ca:409]]\n[[de:409]]\n[[en:409]]\n[[eo:409]]\n[[es:409]]\n[[eu:409]]\n[[fr:409]]\n[[hr:409]]\n[[it:409]]\n[[ko:409년]]\n[[nl:409]]\n[[no:409]]\n[[pl:409]]\n[[ro:409]]\n[[ru:409]]\n[[sl:409]]\n[[uk:409]]\n[[zh:409年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826144005','',0,0,1,0,0.02212038451,'79959173855994','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3582,0,'410','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[380е]] | [[390е]] | [[400е]] | \'\'\'[[410е]]\'\'\' | [[420е]] | [[430е]] | [[440е]]
\n[[405]] | [[406]] | [[407]] | [[408]] | [[409]] | \'\'\'410\'\'\' | [[411]] | [[412]] | [[413]] | [[414]] | [[415]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:410]]\n[[bs:410]]\n[[ca:410]]\n[[de:410]]\n[[en:410]]\n[[eo:410]]\n[[es:410]]\n[[eu:410]]\n[[fr:410]]\n[[hr:410]]\n[[it:410]]\n[[ko:410년]]\n[[nl:410]]\n[[no:410]]\n[[pl:410]]\n[[ro:410]]\n[[ru:410]]\n[[sl:410]]\n[[sv:410]]\n[[uk:410]]\n[[zh:410年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826143905','',0,0,1,0,0.958362753484,'79959173856094','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3583,0,'411','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[380е]] | [[390е]] | [[400е]] | \'\'\'[[410е]]\'\'\' | [[420е]] | [[430е]] | [[440е]]
\n[[406]] | [[407]] | [[408]] | [[409]] | [[410]] | \'\'\'411\'\'\' | [[412]] | [[413]] | [[414]] | [[415]] | [[416]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:411]]\n[[ca:411]]\n[[de:411]]\n[[en:411]]\n[[eo:411]]\n[[es:411]]\n[[eu:411]]\n[[fr:411]]\n[[hr:411]]\n[[it:411]]\n[[ko:411년]]\n[[nl:411]]\n[[no:411]]\n[[pl:411]]\n[[ro:411]]\n[[ru:411]]\n[[sl:411]]\n[[uk:411]]\n[[zh:411年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826143805','',0,0,1,0,0.326646165143,'79959173856194','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3584,0,'412','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[380е]] | [[390е]] | [[400е]] | \'\'\'[[410е]]\'\'\' | [[420е]] | [[430е]] | [[440е]]
\n[[407]] | [[408]] | [[409]] | [[410]] | [[411]] | \'\'\'412\'\'\' | [[413]] | [[414]] | [[415]] | [[416]] | [[417]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:412]]\n[[ca:412]]\n[[de:412]]\n[[en:412]]\n[[eo:412]]\n[[es:412]]\n[[eu:412]]\n[[fr:412]]\n[[hr:412]]\n[[it:412]]\n[[ko:412년]]\n[[nl:412]]\n[[no:412]]\n[[pl:412]]\n[[ro:412]]\n[[ru:412]]\n[[sl:412]]\n[[uk:412]]\n[[zh:412年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826143705','',0,0,1,0,0.909080821978,'79959173856294','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3585,0,'413','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[380е]] | [[390е]] | [[400е]] | \'\'\'[[410е]]\'\'\' | [[420е]] | [[430е]] | [[440е]]
\n[[408]] | [[409]] | [[410]] | [[411]] | [[412]] | \'\'\'413\'\'\' | [[414]] | [[415]] | [[416]] | [[417]] | [[418]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:413]]\n[[ca:413]]\n[[de:413]]\n[[en:413]]\n[[eo:413]]\n[[es:413]]\n[[eu:413]]\n[[fr:413]]\n[[hr:413]]\n[[it:413]]\n[[ja:413年]]\n[[ko:413년]]\n[[nl:413]]\n[[no:413]]\n[[pl:413]]\n[[ro:413]]\n[[ru:413]]\n[[sl:413]]\n[[uk:413]]\n[[zh:413年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826143605','',0,0,1,0,0.51160020405,'79959173856394','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3586,0,'414','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[380е]] | [[390е]] | [[400е]] | \'\'\'[[410е]]\'\'\' | [[420е]] | [[430е]] | [[440е]]
\n[[409]] | [[410]] | [[411]] | [[412]] | [[413]] | \'\'\'414\'\'\' | [[415]] | [[416]] | [[417]] | [[418]] | [[419]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:414]]\n[[ca:414]]\n[[de:414]]\n[[en:414]]\n[[eo:414]]\n[[es:414]]\n[[eu:414]]\n[[fr:414]]\n[[hr:414]]\n[[it:414]]\n[[ko:414년]]\n[[nl:414]]\n[[no:414]]\n[[pl:414]]\n[[ro:414]]\n[[ru:414]]\n[[sl:414]]\n[[uk:414]]\n[[zh:414年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826143505','',0,0,1,0,0.082288703454,'79959173856494','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3587,0,'415','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[380е]] | [[390е]] | [[400е]] | \'\'\'[[410е]]\'\'\' | [[420е]] | [[430е]] | [[440е]]
\n[[410]] | [[411]] | [[412]] | [[413]] | [[414]] | \'\'\'415\'\'\' | [[416]] | [[417]] | [[418]] | [[419]] | [[420]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:415]]\n[[ca:415]]\n[[de:415]]\n[[en:415]]\n[[eo:415]]\n[[es:415]]\n[[eu:415]]\n[[fr:415]]\n[[hr:415]]\n[[it:415]]\n[[ko:415년]]\n[[nl:415]]\n[[no:415]]\n[[pl:415]]\n[[ro:415]]\n[[ru:415]]\n[[sl:415]]\n[[sv:415]]\n[[uk:415]]\n[[zh:415年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826143405','',0,0,1,0,0.033892634806,'79959173856594','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3588,0,'416','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[380е]] | [[390е]] | [[400е]] | \'\'\'[[410е]]\'\'\' | [[420е]] | [[430е]] | [[440е]]
\n[[411]] | [[412]] | [[413]] | [[414]] | [[415]] | \'\'\'416\'\'\' | [[417]] | [[418]] | [[419]] | [[420]] | [[421]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:416]]\n[[ca:416]]\n[[de:416]]\n[[en:416]]\n[[eo:416]]\n[[es:416]]\n[[eu:416]]\n[[fr:416]]\n[[hr:416]]\n[[it:416]]\n[[ko:416년]]\n[[nl:416]]\n[[no:416]]\n[[pl:416]]\n[[ro:416]]\n[[ru:416]]\n[[sl:416]]\n[[uk:416]]\n[[zh:416年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826143305','',0,0,1,0,0.558553447276,'79959173856694','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3589,0,'417','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[380е]] | [[390е]] | [[400е]] | \'\'\'[[410е]]\'\'\' | [[420е]] | [[430е]] | [[440е]]
\n[[412]] | [[413]] | [[414]] | [[415]] | [[416]] | \'\'\'417\'\'\' | [[418]] | [[419]] | [[420]] | [[421]] | [[422]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:417]]\n[[ca:417]]\n[[de:417]]\n[[en:417]]\n[[eo:417]]\n[[es:417]]\n[[eu:417]]\n[[fr:417]]\n[[hr:417]]\n[[it:417]]\n[[ko:417년]]\n[[nl:417]]\n[[no:417]]\n[[pl:417]]\n[[ro:417]]\n[[ru:417]]\n[[sl:417]]\n[[uk:417]]\n[[zh:417年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826143208','',0,0,1,0,0.152760105744,'79959173856791','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3590,0,'418','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[380е]] | [[390е]] | [[400е]] | \'\'\'[[410е]]\'\'\' | [[420е]] | [[430е]] | [[440е]]
\n[[413]] | [[414]] | [[415]] | [[416]] | [[417]] | \'\'\'418\'\'\' | [[419]] | [[420]] | [[421]] | [[422]] | [[423]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:418]]\n[[ca:418]]\n[[de:418]]\n[[en:418]]\n[[eo:418]]\n[[es:418]]\n[[eu:418]]\n[[fr:418]]\n[[hr:418]]\n[[it:418]]\n[[ko:418년]]\n[[nl:418]]\n[[no:418]]\n[[pl:418]]\n[[ro:418]]\n[[ru:418]]\n[[sl:418]]\n[[sv:418]]\n[[uk:418]]\n[[zh:418年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826221323','',0,0,1,0,0.339148011216,'79959173778676','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3591,0,'419','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[380е]] | [[390е]] | [[400е]] | \'\'\'[[410е]]\'\'\' | [[420е]] | [[430е]] | [[440е]]
\n[[414]] | [[415]] | [[416]] | [[417]] | [[418]] | \'\'\'419\'\'\' | [[420]] | [[421]] | [[422]] | [[423]] | [[424]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:419]]\n[[ca:419]]\n[[de:419]]\n[[en:419]]\n[[eo:419]]\n[[es:419]]\n[[eu:419]]\n[[fr:419]]\n[[hr:419]]\n[[it:419]]\n[[ko:419년]]\n[[nl:419]]\n[[no:419]]\n[[pl:419]]\n[[ro:419]]\n[[ru:419]]\n[[sl:419]]\n[[uk:419]]\n[[zh:419年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827174856','',0,0,1,0,0.298775214841,'79959172825143','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3592,0,'420','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[390е]] | [[400е]] | [[410е]] | \'\'\'[[420е]]\'\'\' | [[430е]] | [[440е]] | [[450е]]
\n[[415]] | [[416]] | [[417]] | [[418]] | [[419]] | \'\'\'420\'\'\' | [[421]] | [[422]] | [[423]] | [[424]] | [[425]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:420]]\n[[ca:420]]\n[[de:420]]\n[[en:420]]\n[[eo:420]]\n[[es:420]]\n[[eu:420]]\n[[fi:420]]\n[[fr:420]]\n[[hr:420]]\n[[it:420]]\n[[ko:420년]]\n[[nl:420]]\n[[no:420]]\n[[pl:420]]\n[[ro:420]]\n[[ru:420]]\n[[sl:420]]\n[[sv:420]]\n[[uk:420]]\n[[zh:420年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827174756','',0,0,1,0,0.069861455387,'79959172825243','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3593,0,'421','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[390е]] | [[400е]] | [[410е]] | \'\'\'[[420е]]\'\'\' | [[430е]] | [[440е]] | [[450е]]
\n[[416]] | [[417]] | [[418]] | [[419]] | [[420]] | \'\'\'421\'\'\' | [[422]] | [[423]] | [[424]] | [[425]] | [[426]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:421]]\n[[ca:421]]\n[[de:421]]\n[[en:421]]\n[[eo:421]]\n[[es:421]]\n[[eu:421]]\n[[fr:421]]\n[[hr:421]]\n[[it:421]]\n[[ko:421년]]\n[[nl:421]]\n[[no:421]]\n[[pl:421]]\n[[ro:421]]\n[[ru:421]]\n[[sl:421]]\n[[uk:421]]\n[[zh:421年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827174656','',0,0,1,0,0.584471855585,'79959172825343','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3594,0,'422','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[390е]] | [[400е]] | [[410е]] | \'\'\'[[420е]]\'\'\' | [[430е]] | [[440е]] | [[450е]]
\n[[417]] | [[418]] | [[419]] | [[420]] | [[421]] | \'\'\'422\'\'\' | [[423]] | [[424]] | [[425]] | [[426]] | [[427]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:422]]\n[[ca:422]]\n[[de:422]]\n[[en:422]]\n[[eo:422]]\n[[es:422]]\n[[eu:422]]\n[[fr:422]]\n[[hr:422]]\n[[it:422]]\n[[ko:422년]]\n[[nl:422]]\n[[no:422]]\n[[pl:422]]\n[[ro:422]]\n[[ru:422]]\n[[sl:422]]\n[[sv:422]]\n[[uk:422]]\n[[zh:422年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827174556','',0,0,1,0,0.362606823613,'79959172825443','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3595,0,'423','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[390е]] | [[400е]] | [[410е]] | \'\'\'[[420е]]\'\'\' | [[430е]] | [[440е]] | [[450е]]
\n[[418]] | [[419]] | [[420]] | [[421]] | [[422]] | \'\'\'423\'\'\' | [[424]] | [[425]] | [[426]] | [[427]] | [[428]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:423]]\n[[ca:423]]\n[[de:423]]\n[[en:423]]\n[[eo:423]]\n[[es:423]]\n[[eu:423]]\n[[fr:423]]\n[[hr:423]]\n[[it:423]]\n[[ko:423년]]\n[[nl:423]]\n[[no:423]]\n[[pl:423]]\n[[ro:423]]\n[[ru:423]]\n[[sl:423]]\n[[uk:423]]\n[[zh:423年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827174456','',0,0,1,0,0.667076131174,'79959172825543','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3596,0,'424','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[390е]] | [[400е]] | [[410е]] | \'\'\'[[420е]]\'\'\' | [[430е]] | [[440е]] | [[450е]]
\n[[419]] | [[420]] | [[421]] | [[422]] | [[423]] | \'\'\'424\'\'\' | [[425]] | [[426]] | [[427]] | [[428]] | [[429]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:424]]\n[[ca:424]]\n[[de:424]]\n[[en:424]]\n[[eo:424]]\n[[es:424]]\n[[eu:424]]\n[[fr:424]]\n[[hr:424]]\n[[it:424]]\n[[ko:424년]]\n[[nl:424]]\n[[no:424]]\n[[pl:424]]\n[[ro:424]]\n[[ru:424]]\n[[sl:424]]\n[[uk:424]]\n[[zh:424年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827174356','',0,0,1,0,0.701173833898,'79959172825643','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3597,0,'425','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[390е]] | [[400е]] | [[410е]] | \'\'\'[[420е]]\'\'\' | [[430е]] | [[440е]] | [[450е]]
\n[[420]] | [[421]] | [[422]] | [[423]] | [[424]] | \'\'\'425\'\'\' | [[426]] | [[427]] | [[428]] | [[429]] | [[430]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:425]]\n[[ca:425]]\n[[de:425]]\n[[en:425]]\n[[eo:425]]\n[[es:425]]\n[[eu:425]]\n[[fr:425]]\n[[hr:425]]\n[[it:425]]\n[[ko:425년]]\n[[nl:425]]\n[[no:425]]\n[[pl:425]]\n[[ro:425]]\n[[ru:425]]\n[[sl:425]]\n[[uk:425]]\n[[zh:425年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827174308','',0,0,1,0,0.415672796972,'79959172825691','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3598,0,'426','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[390е]] | [[400е]] | [[410е]] | \'\'\'[[420е]]\'\'\' | [[430е]] | [[440е]] | [[450е]]
\n[[421]] | [[422]] | [[423]] | [[424]] | [[425]] | \'\'\'426\'\'\' | [[427]] | [[428]] | [[429]] | [[430]] | [[431]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:426]]\n[[ca:426]]\n[[de:426]]\n[[en:426]]\n[[eo:426]]\n[[es:426]]\n[[eu:426]]\n[[fr:426]]\n[[hr:426]]\n[[it:426]]\n[[ko:426년]]\n[[nl:426]]\n[[no:426]]\n[[pl:426]]\n[[ro:426]]\n[[ru:426]]\n[[sl:426]]\n[[uk:426]]\n[[zh:426年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827174156','',0,0,1,0,0.563196996955,'79959172825843','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3599,0,'427','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[390е]] | [[400е]] | [[410е]] | \'\'\'[[420е]]\'\'\' | [[430е]] | [[440е]] | [[450е]]
\n[[422]] | [[423]] | [[424]] | [[425]] | [[426]] | \'\'\'427\'\'\' | [[428]] | [[429]] | [[430]] | [[431]] | [[432]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:427]]\n[[ca:427]]\n[[de:427]]\n[[en:427]]\n[[eo:427]]\n[[es:427]]\n[[eu:427]]\n[[fr:427]]\n[[hr:427]]\n[[it:427]]\n[[ko:427년]]\n[[nl:427]]\n[[no:427]]\n[[pl:427]]\n[[ro:427]]\n[[ru:427]]\n[[sl:427]]\n[[uk:427]]\n[[zh:427年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827174056','',0,0,1,0,0.185736007144,'79959172825943','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3600,0,'428','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[390е]] | [[400е]] | [[410е]] | \'\'\'[[420е]]\'\'\' | [[430е]] | [[440е]] | [[450е]]
\n[[423]] | [[424]] | [[425]] | [[426]] | [[427]] | \'\'\'428\'\'\' | [[429]] | [[430]] | [[431]] | [[432]] | [[433]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:428]]\n[[ca:428]]\n[[de:428]]\n[[en:428]]\n[[eo:428]]\n[[es:428]]\n[[eu:428]]\n[[fr:428]]\n[[hr:428]]\n[[it:428]]\n[[ko:428년]]\n[[nl:428]]\n[[no:428]]\n[[pl:428]]\n[[ro:428]]\n[[ru:428]]\n[[sl:428]]\n[[uk:428]]\n[[zh:428年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827181656','',0,0,1,0,0.792537188061,'79959172818343','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3601,0,'429','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[390е]] | [[400е]] | [[410е]] | \'\'\'[[420е]]\'\'\' | [[430е]] | [[440е]] | [[450е]]
\n[[424]] | [[425]] | [[426]] | [[427]] | [[428]] | \'\'\'429\'\'\' | [[430]] | [[431]] | [[432]] | [[433]] | [[434]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:429]]\n[[ca:429]]\n[[de:429]]\n[[en:429]]\n[[eo:429]]\n[[es:429]]\n[[eu:429]]\n[[fr:429]]\n[[hr:429]]\n[[it:429]]\n[[ko:429년]]\n[[nl:429]]\n[[no:429]]\n[[pl:429]]\n[[ro:429]]\n[[ru:429]]\n[[sl:429]]\n[[uk:429]]\n[[zh:429年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827182156','',0,0,1,0,0.313176924043,'79959172817843','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3602,0,'430','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[400е]] | [[410е]] | [[420е]] | \'\'\'[[430е]]\'\'\' | [[440е]] | [[450е]] | [[460е]]
\n[[425]] | [[426]] | [[427]] | [[428]] | [[429]] | \'\'\'430\'\'\' | [[431]] | [[432]] | [[433]] | [[434]] | [[435]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:430]]\n[[ca:430]]\n[[de:430]]\n[[en:430]]\n[[eo:430]]\n[[es:430]]\n[[eu:430]]\n[[fr:430]]\n[[hr:430]]\n[[it:430]]\n[[ko:430년]]\n[[nl:430]]\n[[no:430]]\n[[pl:430]]\n[[ro:430]]\n[[ru:430]]\n[[sl:430]]\n[[sv:430]]\n[[uk:430]]\n[[zh:430年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827210101','',0,0,1,0,0.953616613501,'79959172789898','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3603,0,'431','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[400е]] | [[410е]] | [[420е]] | \'\'\'[[430е]]\'\'\' | [[440е]] | [[450е]] | [[460е]]
\n[[426]] | [[427]] | [[428]] | [[429]] | [[430]] | \'\'\'431\'\'\' | [[432]] | [[433]] | [[434]] | [[435]] | [[436]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:431]]\n[[ca:431]]\n[[de:431]]\n[[en:431]]\n[[eo:431]]\n[[es:431]]\n[[eu:431]]\n[[fr:431]]\n[[hr:431]]\n[[it:431]]\n[[ko:431년]]\n[[nl:431]]\n[[no:431]]\n[[pl:431]]\n[[ro:431]]\n[[ru:431]]\n[[sl:431]]\n[[sv:431]]\n[[uk:431]]\n[[zh:431年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827182057','',0,0,1,0,0.865228190024,'79959172817942','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3604,0,'432','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[400е]] | [[410е]] | [[420е]] | \'\'\'[[430е]]\'\'\' | [[440е]] | [[450е]] | [[460е]]
\n[[427]] | [[428]] | [[429]] | [[430]] | [[431]] | \'\'\'432\'\'\' | [[433]] | [[434]] | [[435]] | [[436]] | [[437]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:432]]\n[[ca:432]]\n[[de:432]]\n[[en:432]]\n[[eo:432]]\n[[es:432]]\n[[eu:432]]\n[[fr:432]]\n[[hr:432]]\n[[it:432]]\n[[ko:432년]]\n[[nl:432]]\n[[no:432]]\n[[pl:432]]\n[[ro:432]]\n[[ru:432]]\n[[sl:432]]\n[[uk:432]]\n[[zh:432年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827181956','',0,0,1,0,0.782650085065,'79959172818043','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3605,0,'433','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[400е]] | [[410е]] | [[420е]] | \'\'\'[[430е]]\'\'\' | [[440е]] | [[450е]] | [[460е]]
\n[[428]] | [[429]] | [[430]] | [[431]] | [[432]] | \'\'\'433\'\'\' | [[434]] | [[435]] | [[436]] | [[437]] | [[438]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:433]]\n[[ca:433]]\n[[de:433]]\n[[en:433]]\n[[eo:433]]\n[[es:433]]\n[[eu:433]]\n[[fr:433]]\n[[hr:433]]\n[[it:433]]\n[[ko:433년]]\n[[nl:433]]\n[[no:433]]\n[[pl:433]]\n[[ro:433]]\n[[ru:433]]\n[[sl:433]]\n[[uk:433]]\n[[zh:433年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827181856','',0,0,1,0,0.159021469838,'79959172818143','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3606,0,'434','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[400е]] | [[410е]] | [[420е]] | \'\'\'[[430е]]\'\'\' | [[440е]] | [[450е]] | [[460е]]
\n[[429]] | [[430]] | [[431]] | [[432]] | [[433]] | \'\'\'434\'\'\' | [[435]] | [[436]] | [[437]] | [[438]] | [[439]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:434]]\n[[ca:434]]\n[[de:434]]\n[[en:434]]\n[[eo:434]]\n[[es:434]]\n[[eu:434]]\n[[fr:434]]\n[[hr:434]]\n[[it:434]]\n[[ko:434년]]\n[[nl:434]]\n[[no:434]]\n[[pl:434]]\n[[ro:434]]\n[[ru:434]]\n[[sl:434]]\n[[uk:434]]\n[[zh:434年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827181756','',0,0,1,0,0.036970660108,'79959172818243','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3607,0,'435','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[400е]] | [[410е]] | [[420е]] | \'\'\'[[430е]]\'\'\' | [[440е]] | [[450е]] | [[460е]]
\n[[430]] | [[431]] | [[432]] | [[433]] | [[434]] | \'\'\'435\'\'\' | [[436]] | [[437]] | [[438]] | [[439]] | [[440]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:435]]\n[[ca:435]]\n[[de:435]]\n[[en:435]]\n[[eo:435]]\n[[es:435]]\n[[eu:435]]\n[[fr:435]]\n[[hr:435]]\n[[it:435]]\n[[ko:435년]]\n[[nl:435]]\n[[no:435]]\n[[pl:435]]\n[[ro:435]]\n[[ru:435]]\n[[sl:435]]\n[[uk:435]]\n[[zh:435年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827182735','',0,0,1,0,0.211110966844,'79959172817264','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3608,0,'436','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[400е]] | [[410е]] | [[420е]] | \'\'\'[[430е]]\'\'\' | [[440е]] | [[450е]] | [[460е]]
\n[[431]] | [[432]] | [[433]] | [[434]] | [[435]] | \'\'\'436\'\'\' | [[437]] | [[438]] | [[439]] | [[440]] | [[441]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:436]]\n[[ca:436]]\n[[de:436]]\n[[en:436]]\n[[eo:436]]\n[[es:436]]\n[[eu:436]]\n[[fr:436]]\n[[hr:436]]\n[[it:436]]\n[[ko:436년]]\n[[nl:436]]\n[[no:436]]\n[[pl:436]]\n[[ro:436]]\n[[ru:436]]\n[[sl:436]]\n[[uk:436]]\n[[zh:436年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827182635','',0,0,1,0,0.261892884626,'79959172817364','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3609,0,'437','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[400е]] | [[410е]] | [[420е]] | \'\'\'[[430е]]\'\'\' | [[440е]] | [[450е]] | [[460е]]
\n[[432]] | [[433]] | [[434]] | [[435]] | [[436]] | \'\'\'437\'\'\' | [[438]] | [[439]] | [[440]] | [[441]] | [[442]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:437]]\n[[ca:437]]\n[[de:437]]\n[[en:437]]\n[[eo:437]]\n[[es:437]]\n[[eu:437]]\n[[fr:437]]\n[[hr:437]]\n[[it:437]]\n[[ko:437년]]\n[[nl:437]]\n[[no:437]]\n[[pl:437]]\n[[ro:437]]\n[[ru:437]]\n[[sl:437]]\n[[uk:437]]\n[[zh:437年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827182535','',0,0,1,0,0.167899721846,'79959172817464','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3610,0,'438','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[400е]] | [[410е]] | [[420е]] | \'\'\'[[430е]]\'\'\' | [[440е]] | [[450е]] | [[460е]]
\n[[433]] | [[434]] | [[435]] | [[436]] | [[437]] | \'\'\'438\'\'\' | [[439]] | [[440]] | [[441]] | [[442]] | [[443]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:438]]\n[[ca:438]]\n[[de:438]]\n[[en:438]]\n[[eo:438]]\n[[es:438]]\n[[eu:438]]\n[[fr:438]]\n[[hr:438]]\n[[it:438]]\n[[ko:438년]]\n[[nl:438]]\n[[no:438]]\n[[pl:438]]\n[[ro:438]]\n[[ru:438]]\n[[sl:438]]\n[[uk:438]]\n[[zh:438年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827182435','',0,0,1,0,0.589415142121,'79959172817564','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3611,0,'439','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[400е]] | [[410е]] | [[420е]] | \'\'\'[[430е]]\'\'\' | [[440е]] | [[450е]] | [[460е]]
\n[[434]] | [[435]] | [[436]] | [[437]] | [[438]] | \'\'\'439\'\'\' | [[440]] | [[441]] | [[442]] | [[443]] | [[444]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:439]]\n[[ca:439]]\n[[de:439]]\n[[en:439]]\n[[eo:439]]\n[[es:439]]\n[[eu:439]]\n[[fr:439]]\n[[hr:439]]\n[[it:439]]\n[[ko:439년]]\n[[nl:439]]\n[[no:439]]\n[[pl:439]]\n[[ro:439]]\n[[ru:439]]\n[[sl:439]]\n[[uk:439]]\n[[zh:439年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827182335','',0,0,1,0,0.178740549916,'79959172817664','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3612,0,'440','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[410е]] | [[420е]] | [[430е]] | \'\'\'[[440е]]\'\'\' | [[450е]] | [[460е]] | [[470е]]
\n[[435]] | [[436]] | [[437]] | [[438]] | [[439]] | \'\'\'440\'\'\' | [[441]] | [[442]] | [[443]] | [[444]] | [[445]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:440]]\n[[ca:440]]\n[[de:440]]\n[[en:440]]\n[[eo:440]]\n[[es:440]]\n[[eu:440]]\n[[fr:440]]\n[[hr:440]]\n[[it:440]]\n[[ko:440년]]\n[[nl:440]]\n[[no:440]]\n[[pl:440]]\n[[ro:440]]\n[[ru:440]]\n[[sl:440]]\n[[uk:440]]\n[[zh:440年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827183335','',0,0,1,0,0.111551817093,'79959172816664','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3613,0,'441','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[410е]] | [[420е]] | [[430е]] | \'\'\'[[440е]]\'\'\' | [[450е]] | [[460е]] | [[470е]]
\n[[436]] | [[437]] | [[438]] | [[439]] | [[440]] | \'\'\'441\'\'\' | [[442]] | [[443]] | [[444]] | [[445]] | [[446]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Хуни]] срушили [[Београд]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:441]]\n[[ca:441]]\n[[de:441]]\n[[en:441]]\n[[eo:441]]\n[[es:441]]\n[[eu:441]]\n[[fr:441]]\n[[hr:441]]\n[[it:441]]\n[[ko:441년]]\n[[nl:441]]\n[[no:441]]\n[[pl:441]]\n[[ro:441]]\n[[ru:441]]\n[[sl:441]]\n[[uk:441]]\n[[zh:441年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128122303','',0,0,0,0,0.359869206026,'79958871877696','20041128122303'); INSERT INTO cur VALUES (3614,0,'442','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[410е]] | [[420е]] | [[430е]] | \'\'\'[[440е]]\'\'\' | [[450е]] | [[460е]] | [[470е]]
\n[[437]] | [[438]] | [[439]] | [[440]] | [[441]] | \'\'\'442\'\'\' | [[443]] | [[444]] | [[445]] | [[446]] | [[447]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:442]]\n[[ca:442]]\n[[de:442]]\n[[en:442]]\n[[eo:442]]\n[[es:442]]\n[[eu:442]]\n[[fr:442]]\n[[hr:442]]\n[[it:442]]\n[[ko:442년]]\n[[nl:442]]\n[[no:442]]\n[[pl:442]]\n[[ro:442]]\n[[ru:442]]\n[[sl:442]]\n[[uk:442]]\n[[zh:442年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827183135','',0,0,1,0,0.637926283124,'79959172816864','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3615,0,'443','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[410е]] | [[420е]] | [[430е]] | \'\'\'[[440е]]\'\'\' | [[450е]] | [[460е]] | [[470е]]
\n[[438]] | [[439]] | [[440]] | [[441]] | [[442]] | \'\'\'443\'\'\' | [[444]] | [[445]] | [[446]] | [[447]] | [[448]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:443]]\n[[ca:443]]\n[[de:443]]\n[[en:443]]\n[[eo:443]]\n[[es:443]]\n[[eu:443]]\n[[fr:443]]\n[[hr:443]]\n[[it:443]]\n[[ko:443년]]\n[[nl:443]]\n[[no:443]]\n[[pl:443]]\n[[ro:443]]\n[[ru:443]]\n[[sl:443]]\n[[uk:443]]\n[[zh:443年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827183035','',0,0,1,0,0.397806136123,'79959172816964','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3616,0,'444','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[410е]] | [[420е]] | [[430е]] | \'\'\'[[440е]]\'\'\' | [[450е]] | [[460е]] | [[470е]]
\n[[439]] | [[440]] | [[441]] | [[442]] | [[443]] | \'\'\'444\'\'\' | [[445]] | [[446]] | [[447]] | [[448]] | [[449]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:444]]\n[[ca:444]]\n[[de:444]]\n[[en:444]]\n[[eo:444]]\n[[es:444]]\n[[eu:444]]\n[[fr:444]]\n[[hr:444]]\n[[it:444]]\n[[ko:444년]]\n[[nl:444]]\n[[no:444]]\n[[pl:444]]\n[[ro:444]]\n[[ru:444]]\n[[sl:444]]\n[[uk:444]]\n[[zh:444年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827182935','',0,0,1,0,0.177030985792,'79959172817064','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3617,0,'445','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[410е]] | [[420е]] | [[430е]] | \'\'\'[[440е]]\'\'\' | [[450е]] | [[460е]] | [[470е]]
\n[[440]] | [[441]] | [[442]] | [[443]] | [[444]] | \'\'\'445\'\'\' | [[446]] | [[447]] | [[448]] | [[449]] | [[450]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:445]]\n[[ca:445]]\n[[de:445]]\n[[en:445]]\n[[eo:445]]\n[[es:445]]\n[[eu:445]]\n[[fr:445]]\n[[hr:445]]\n[[it:445]]\n[[ko:445년]]\n[[nl:445]]\n[[no:445]]\n[[pl:445]]\n[[ro:445]]\n[[ru:445]]\n[[sl:445]]\n[[uk:445]]\n[[zh:445年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827182835','',0,0,1,0,0.26205813245,'79959172817164','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3618,0,'446','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[410е]] | [[420е]] | [[430е]] | \'\'\'[[440е]]\'\'\' | [[450е]] | [[460е]] | [[470е]]
\n[[441]] | [[442]] | [[443]] | [[444]] | [[445]] | \'\'\'446\'\'\' | [[447]] | [[448]] | [[449]] | [[450]] | [[451]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:446]]\n[[ca:446]]\n[[de:446]]\n[[en:446]]\n[[eo:446]]\n[[es:446]]\n[[eu:446]]\n[[fr:446]]\n[[hr:446]]\n[[it:446]]\n[[ko:446년]]\n[[nl:446]]\n[[no:446]]\n[[pl:446]]\n[[ro:446]]\n[[ru:446]]\n[[sl:446]]\n[[uk:446]]\n[[zh:446年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826230709','',0,0,1,0,0.748821852612,'79959173769290','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3619,0,'447','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[410е]] | [[420е]] | [[430е]] | \'\'\'[[440е]]\'\'\' | [[450е]] | [[460е]] | [[470е]]
\n[[442]] | [[443]] | [[444]] | [[445]] | [[446]] | \'\'\'447\'\'\' | [[448]] | [[449]] | [[450]] | [[451]] | [[452]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:447]]\n[[ca:447]]\n[[de:447]]\n[[en:447]]\n[[eo:447]]\n[[es:447]]\n[[eu:447]]\n[[fr:447]]\n[[hr:447]]\n[[it:447]]\n[[ko:447년]]\n[[nl:447]]\n[[no:447]]\n[[pl:447]]\n[[ro:447]]\n[[ru:447]]\n[[sl:447]]\n[[uk:447]]\n[[zh:447年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826230609','',0,0,1,0,0.058101873872,'79959173769390','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3620,0,'448','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[410е]] | [[420е]] | [[430е]] | \'\'\'[[440е]]\'\'\' | [[450е]] | [[460е]] | [[470е]]
\n[[443]] | [[444]] | [[445]] | [[446]] | [[447]] | \'\'\'448\'\'\' | [[449]] | [[450]] | [[451]] | [[452]] | [[453]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Гепиди]] освојили [[Сингидунум]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:448]]\n[[ca:448]]\n[[de:448]]\n[[en:448]]\n[[eo:448]]\n[[es:448]]\n[[eu:448]]\n[[fr:448]]\n[[hr:448]]\n[[it:448]]\n[[ko:448년]]\n[[nl:448]]\n[[no:448]]\n[[pl:448]]\n[[ro:448]]\n[[ru:448]]\n[[sl:448]]\n[[uk:448]]\n[[zh:448年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128122857','',0,0,0,0,0.28328862427,'79958871877142','20041128122857'); INSERT INTO cur VALUES (3621,0,'449','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[410е]] | [[420е]] | [[430е]] | \'\'\'[[440е]]\'\'\' | [[450е]] | [[460е]] | [[470е]]
\n[[444]] | [[445]] | [[446]] | [[447]] | [[448]] | \'\'\'449\'\'\' | [[450]] | [[451]] | [[452]] | [[453]] | [[454]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:449]]\n[[ca:449]]\n[[de:449]]\n[[en:449]]\n[[eo:449]]\n[[es:449]]\n[[eu:449]]\n[[fr:449]]\n[[hr:449]]\n[[it:449]]\n[[ko:449년]]\n[[nl:449]]\n[[no:449]]\n[[pl:449]]\n[[ro:449]]\n[[ru:449]]\n[[sl:449]]\n[[uk:449]]\n[[zh:449年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826230409','',0,0,1,0,0.271790131122,'79959173769590','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3622,0,'450','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[420е]] | [[430е]] | [[440е]] | \'\'\'[[450е]]\'\'\' | [[460е]] | [[470е]] | [[480е]]
\n[[445]] | [[446]] | [[447]] | [[448]] | [[449]] | \'\'\'450\'\'\' | [[451]] | [[452]] | [[453]] | [[454]] | [[455]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Сингидунум]] под влашћу [[Сармат|Сармата]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:450]]\n[[ca:450]]\n[[de:450]]\n[[en:450]]\n[[eo:450]]\n[[es:450]]\n[[eu:450]]\n[[fr:450]]\n[[hr:450]]\n[[it:450]]\n[[ko:450년]]\n[[nl:450]]\n[[no:450]]\n[[pl:450]]\n[[ro:450]]\n[[ru:450]]\n[[sl:450]]\n[[sv:450]]\n[[uk:450]]\n[[zh:450年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128122428','',0,0,0,0,0.258070512795,'79958871877571','20041128122428'); INSERT INTO cur VALUES (3623,0,'451','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[420е]] | [[430е]] | [[440е]] | \'\'\'[[450е]]\'\'\' | [[460е]] | [[470е]] | [[480е]]
\n[[446]] | [[447]] | [[448]] | [[449]] | [[450]] | \'\'\'451\'\'\' | [[452]] | [[453]] | [[454]] | [[455]] | [[456]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:451]]\n[[ca:451]]\n[[de:451]]\n[[en:451]]\n[[eo:451]]\n[[es:451]]\n[[eu:451]]\n[[fr:451]]\n[[gl:451]]\n[[hr:451]]\n[[it:451]]\n[[ko:451년]]\n[[nl:451]]\n[[no:451]]\n[[pl:451]]\n[[ro:451]]\n[[ru:451]]\n[[sl:451]]\n[[sv:451]]\n[[uk:451]]\n[[zh:451年]]','Andre Engels - robot Adding:uk,gl Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827183435','',0,0,1,0,0.896254539907,'79959172816564','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3624,0,'452','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[420е]] | [[430е]] | [[440е]] | \'\'\'[[450е]]\'\'\' | [[460е]] | [[470е]] | [[480е]]
\n[[447]] | [[448]] | [[449]] | [[450]] | [[451]] | \'\'\'452\'\'\' | [[453]] | [[454]] | [[455]] | [[456]] | [[457]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:452]]\n[[ca:452]]\n[[de:452]]\n[[en:452]]\n[[eo:452]]\n[[es:452]]\n[[eu:452]]\n[[fr:452]]\n[[hr:452]]\n[[it:452]]\n[[ko:452년]]\n[[nl:452]]\n[[no:452]]\n[[pl:452]]\n[[ro:452]]\n[[ru:452]]\n[[sl:452]]\n[[uk:452]]\n[[zh:452年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826230209','',0,0,1,0,0.116467857788,'79959173769790','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3625,0,'453','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[420е]] | [[430е]] | [[440е]] | \'\'\'[[450е]]\'\'\' | [[460е]] | [[470е]] | [[480е]]
\n[[448]] | [[449]] | [[450]] | [[451]] | [[452]] | \'\'\'453\'\'\' | [[454]] | [[455]] | [[456]] | [[457]] | [[458]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:453]]\n[[ca:453]]\n[[de:453]]\n[[en:453]]\n[[eo:453]]\n[[es:453]]\n[[eu:453]]\n[[fr:453]]\n[[gl:453]]\n[[hr:453]]\n[[it:453]]\n[[ko:453년]]\n[[nl:453]]\n[[no:453]]\n[[pl:453]]\n[[ro:453]]\n[[ru:453]]\n[[sl:453]]\n[[uk:453]]\n[[zh:453年]]','Andre Engels - robot Adding:uk,gl Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827205719','',0,0,1,0,0.994579184332,'79959172794280','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3626,0,'454','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[420е]] | [[430е]] | [[440е]] | \'\'\'[[450е]]\'\'\' | [[460е]] | [[470е]] | [[480е]]
\n[[449]] | [[450]] | [[451]] | [[452]] | [[453]] | \'\'\'454\'\'\' | [[455]] | [[456]] | [[457]] | [[458]] | [[459]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:454]]\n[[ca:454]]\n[[de:454]]\n[[en:454]]\n[[eo:454]]\n[[es:454]]\n[[eu:454]]\n[[fr:454]]\n[[gl:454]]\n[[hr:454]]\n[[it:454]]\n[[ko:454년]]\n[[nl:454]]\n[[no:454]]\n[[pl:454]]\n[[ro:454]]\n[[ru:454]]\n[[sl:454]]\n[[uk:454]]\n[[zh:454年]]','Andre Engels - robot Adding:uk,gl Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827205619','',0,0,1,0,0.712974314444,'79959172794380','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3627,0,'455','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[420е]] | [[430е]] | [[440е]] | \'\'\'[[450е]]\'\'\' | [[460е]] | [[470е]] | [[480е]]
\n[[450]] | [[451]] | [[452]] | [[453]] | [[454]] | \'\'\'455\'\'\' | [[456]] | [[457]] | [[458]] | [[459]] | [[460]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:455]]\n[[ca:455]]\n[[de:455]]\n[[en:455]]\n[[eo:455]]\n[[es:455]]\n[[eu:455]]\n[[fr:455]]\n[[gl:455]]\n[[hr:455]]\n[[it:455]]\n[[ko:455년]]\n[[nl:455]]\n[[no:455]]\n[[pl:455]]\n[[ro:455]]\n[[ru:455]]\n[[sl:455]]\n[[sv:455]]\n[[uk:455]]\n[[zh:455年]]','Andre Engels - robot Adding:uk,gl Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827205519','',0,0,1,0,0.660406539524,'79959172794480','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3628,0,'456','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[420е]] | [[430е]] | [[440е]] | \'\'\'[[450е]]\'\'\' | [[460е]] | [[470е]] | [[480е]]
\n[[451]] | [[452]] | [[453]] | [[454]] | [[455]] | \'\'\'456\'\'\' | [[457]] | [[458]] | [[459]] | [[460]] | [[461]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:456]]\n[[ca:456]]\n[[de:456]]\n[[en:456]]\n[[eo:456]]\n[[es:456]]\n[[eu:456]]\n[[fr:456]]\n[[hr:456]]\n[[it:456]]\n[[ko:456년]]\n[[nl:456]]\n[[no:456]]\n[[pl:456]]\n[[ro:456]]\n[[ru:456]]\n[[sl:456]]\n[[uk:456]]\n[[zh:456年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826230109','',0,0,1,0,0.391418801337,'79959173769890','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3629,0,'457','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[420е]] | [[430е]] | [[440е]] | \'\'\'[[450е]]\'\'\' | [[460е]] | [[470е]] | [[480е]]
\n[[452]] | [[453]] | [[454]] | [[455]] | [[456]] | \'\'\'457\'\'\' | [[458]] | [[459]] | [[460]] | [[461]] | [[462]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{457-04-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:457-04-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:457]]\n[[ca:457]]\n[[de:457]]\n[[en:457]]\n[[eo:457]]\n[[es:457]]\n[[eu:457]]\n[[fr:457]]\n[[hr:457]]\n[[it:457]]\n[[ko:457년]]\n[[nl:457]]\n[[no:457]]\n[[pl:457]]\n[[ro:457]]\n[[ru:457]]\n[[sl:457]]\n[[uk:457]]\n[[zh:457年]]','/* Догађаји */',172,'Kaster','20050304003956','',0,0,0,0,0.712605012913,'79949695996043','20050304003956'); INSERT INTO cur VALUES (3630,0,'458','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[420е]] | [[430е]] | [[440е]] | \'\'\'[[450е]]\'\'\' | [[460е]] | [[470е]] | [[480е]]
\n[[453]] | [[454]] | [[455]] | [[456]] | [[457]] | \'\'\'458\'\'\' | [[459]] | [[460]] | [[461]] | [[462]] | [[463]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:458]]\n[[ca:458]]\n[[de:458]]\n[[en:458]]\n[[eo:458]]\n[[es:458]]\n[[eu:458]]\n[[fr:458]]\n[[hr:458]]\n[[it:458]]\n[[ko:458년]]\n[[nl:458]]\n[[no:458]]\n[[pl:458]]\n[[ro:458]]\n[[ru:458]]\n[[sl:458]]\n[[uk:458]]\n[[zh:458年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826225909','',0,0,1,0,0.229666805933,'79959173774090','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3631,0,'459','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[420е]] | [[430е]] | [[440е]] | \'\'\'[[450е]]\'\'\' | [[460е]] | [[470е]] | [[480е]]
\n[[454]] | [[455]] | [[456]] | [[457]] | [[458]] | \'\'\'459\'\'\' | [[460]] | [[461]] | [[462]] | [[463]] | [[464]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:459]]\n[[ca:459]]\n[[de:459]]\n[[en:459]]\n[[eo:459]]\n[[es:459]]\n[[eu:459]]\n[[fr:459]]\n[[hr:459]]\n[[it:459]]\n[[ko:459년]]\n[[nl:459]]\n[[no:459]]\n[[pl:459]]\n[[ro:459]]\n[[ru:459]]\n[[sl:459]]\n[[uk:459]]\n[[zh:459年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826225809','',0,0,1,0,0.562531332747,'79959173774190','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3632,0,'460','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[430е]] | [[440е]] | [[450е]] | \'\'\'[[460е]]\'\'\' | [[470е]] | [[480е]] | [[490е]]
\n[[455]] | [[456]] | [[457]] | [[458]] | [[459]] | \'\'\'460\'\'\' | [[461]] | [[462]] | [[463]] | [[464]] | [[465]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:460]]\n[[ca:460]]\n[[de:460]]\n[[en:460]]\n[[eo:460]]\n[[es:460]]\n[[eu:460]]\n[[fr:460]]\n[[hr:460]]\n[[it:460]]\n[[ko:460년]]\n[[nl:460]]\n[[no:460]]\n[[pl:460]]\n[[ro:460]]\n[[ru:460]]\n[[sl:460]]\n[[uk:460]]\n[[zh:460年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826225709','',0,0,1,0,0.947817951882,'79959173774290','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3633,0,'461','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[430е]] | [[440е]] | [[450е]] | \'\'\'[[460е]]\'\'\' | [[470е]] | [[480е]] | [[490е]]
\n[[456]] | [[457]] | [[458]] | [[459]] | [[460]] | \'\'\'461\'\'\' | [[462]] | [[463]] | [[464]] | [[465]] | [[466]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:461]]\n[[ca:461]]\n[[de:461]]\n[[en:461]]\n[[eo:461]]\n[[es:461]]\n[[eu:461]]\n[[fr:461]]\n[[hr:461]]\n[[it:461]]\n[[ko:461년]]\n[[nl:461]]\n[[no:461]]\n[[pl:461]]\n[[ro:461]]\n[[ru:461]]\n[[sl:461]]\n[[uk:461]]\n[[zh:461年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826225609','',0,0,1,0,0.077135691455,'79959173774390','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3634,0,'462','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[430е]] | [[440е]] | [[450е]] | \'\'\'[[460е]]\'\'\' | [[470е]] | [[480е]] | [[490е]]
\n[[457]] | [[458]] | [[459]] | [[460]] | [[461]] | \'\'\'462\'\'\' | [[463]] | [[464]] | [[465]] | [[466]] | [[467]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:462]]\n[[ca:462]]\n[[de:462]]\n[[en:462]]\n[[eo:462]]\n[[es:462]]\n[[eu:462]]\n[[fr:462]]\n[[hr:462]]\n[[it:462]]\n[[ko:462년]]\n[[nl:462]]\n[[no:462]]\n[[pl:462]]\n[[ro:462]]\n[[ru:462]]\n[[sl:462]]\n[[uk:462]]\n[[zh:462年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826225509','',0,0,1,0,0.756359771712,'79959173774490','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3635,0,'463','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[430е]] | [[440е]] | [[450е]] | \'\'\'[[460е]]\'\'\' | [[470е]] | [[480е]] | [[490е]]
\n[[458]] | [[459]] | [[460]] | [[461]] | [[462]] | \'\'\'463\'\'\' | [[464]] | [[465]] | [[466]] | [[467]] | [[468]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:463]]\n[[ca:463]]\n[[de:463]]\n[[en:463]]\n[[eo:463]]\n[[es:463]]\n[[eu:463]]\n[[fr:463]]\n[[hr:463]]\n[[it:463]]\n[[ko:463년]]\n[[nl:463]]\n[[no:463]]\n[[pl:463]]\n[[ro:463]]\n[[ru:463]]\n[[sl:463]]\n[[uk:463]]\n[[zh:463年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826225409','',0,0,1,0,0.3735986526,'79959173774590','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3636,0,'464','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[430е]] | [[440е]] | [[450е]] | \'\'\'[[460е]]\'\'\' | [[470е]] | [[480е]] | [[490е]]
\n[[459]] | [[460]] | [[461]] | [[462]] | [[463]] | \'\'\'464\'\'\' | [[465]] | [[466]] | [[467]] | [[468]] | [[469]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:464]]\n[[ca:464]]\n[[de:464]]\n[[en:464]]\n[[eo:464]]\n[[es:464]]\n[[eu:464]]\n[[fr:464]]\n[[hr:464]]\n[[it:464]]\n[[ko:464년]]\n[[nl:464]]\n[[no:464]]\n[[pl:464]]\n[[ro:464]]\n[[ru:464]]\n[[sl:464]]\n[[uk:464]]\n[[zh:464年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826225309','',0,0,1,0,0.318186293039,'79959173774690','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3637,0,'465','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[430е]] | [[440е]] | [[450е]] | \'\'\'[[460е]]\'\'\' | [[470е]] | [[480е]] | [[490е]]
\n[[460]] | [[461]] | [[462]] | [[463]] | [[464]] | \'\'\'465\'\'\' | [[466]] | [[467]] | [[468]] | [[469]] | [[470]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:465]]\n[[ca:465]]\n[[de:465]]\n[[en:465]]\n[[eo:465]]\n[[es:465]]\n[[eu:465]]\n[[fr:465]]\n[[hr:465]]\n[[it:465]]\n[[ko:465년]]\n[[nl:465]]\n[[no:465]]\n[[pl:465]]\n[[ro:465]]\n[[ru:465]]\n[[sl:465]]\n[[uk:465]]\n[[zh:465年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826225209','',0,0,1,0,0.569518212029,'79959173774790','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3638,0,'466','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[430е]] | [[440е]] | [[450е]] | \'\'\'[[460е]]\'\'\' | [[470е]] | [[480е]] | [[490е]]
\n[[461]] | [[462]] | [[463]] | [[464]] | [[465]] | \'\'\'466\'\'\' | [[467]] | [[468]] | [[469]] | [[470]] | [[471]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:466]]\n[[ca:466]]\n[[de:466]]\n[[en:466]]\n[[eo:466]]\n[[es:466]]\n[[eu:466]]\n[[fr:466]]\n[[hr:466]]\n[[it:466]]\n[[ko:466년]]\n[[nl:466]]\n[[no:466]]\n[[pl:466]]\n[[ro:466]]\n[[ru:466]]\n[[sl:466]]\n[[sv:466]]\n[[uk:466]]\n[[zh:466年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040826225109','',0,0,1,0,0.767029016636,'79959173774890','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3639,0,'467','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[430е]] | [[440е]] | [[450е]] | \'\'\'[[460е]]\'\'\' | [[470е]] | [[480е]] | [[490е]]
\n[[462]] | [[463]] | [[464]] | [[465]] | [[466]] | \'\'\'467\'\'\' | [[468]] | [[469]] | [[470]] | [[471]] | [[472]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:467]]\n[[ca:467]]\n[[de:467]]\n[[en:467]]\n[[eo:467]]\n[[es:467]]\n[[eu:467]]\n[[fr:467]]\n[[hr:467]]\n[[it:467]]\n[[ko:467년]]\n[[nl:467]]\n[[no:467]]\n[[pl:467]]\n[[ro:467]]\n[[ru:467]]\n[[sl:467]]\n[[uk:467]]\n[[zh:467年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826225009','',0,0,1,0,0.004907111174,'79959173774990','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3640,0,'468','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[430е]] | [[440е]] | [[450е]] | \'\'\'[[460е]]\'\'\' | [[470е]] | [[480е]] | [[490е]]
\n[[463]] | [[464]] | [[465]] | [[466]] | [[467]] | \'\'\'468\'\'\' | [[469]] | [[470]] | [[471]] | [[472]] | [[473]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:468]]\n[[ca:468]]\n[[de:468]]\n[[en:468]]\n[[eo:468]]\n[[es:468]]\n[[eu:468]]\n[[fr:468]]\n[[hr:468]]\n[[it:468]]\n[[ko:468년]]\n[[nl:468]]\n[[no:468]]\n[[pl:468]]\n[[ro:468]]\n[[ru:468]]\n[[sl:468]]\n[[uk:468]]\n[[zh:468年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826224909','',0,0,1,0,0.724158640357,'79959173775090','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3641,0,'469','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[430е]] | [[440е]] | [[450е]] | \'\'\'[[460е]]\'\'\' | [[470е]] | [[480е]] | [[490е]]
\n[[464]] | [[465]] | [[466]] | [[467]] | [[468]] | \'\'\'469\'\'\' | [[470]] | [[471]] | [[472]] | [[473]] | [[474]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:469]]\n[[ca:469]]\n[[de:469]]\n[[en:469]]\n[[eo:469]]\n[[es:469]]\n[[eu:469]]\n[[fr:469]]\n[[hr:469]]\n[[it:469]]\n[[ko:469년]]\n[[nl:469]]\n[[no:469]]\n[[pl:469]]\n[[ro:469]]\n[[ru:469]]\n[[sl:469]]\n[[uk:469]]\n[[zh:469年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826224809','',0,0,1,0,0.127552849766,'79959173775190','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3642,0,'470','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[440е]] | [[450е]] | [[460е]] | \'\'\'[[470е]]\'\'\' | [[480е]] | [[490е]] | [[500е]]
\n[[465]] | [[466]] | [[467]] | [[468]] | [[469]] | \'\'\'470\'\'\' | [[471]] | [[472]] | [[473]] | [[474]] | [[475]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[Источни Готи]] протерали [[Сармат|Сармате]] из [[Сингидунум]] (стари назив [[Београд|Београда]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:470]]\n[[ca:470]]\n[[de:470]]\n[[en:470]]\n[[eo:470]]\n[[es:470]]\n[[eu:470]]\n[[fr:470]]\n[[hr:470]]\n[[it:470]]\n[[ko:470년]]\n[[nl:470]]\n[[no:470]]\n[[pl:470]]\n[[ro:470]]\n[[ru:470]]\n[[sl:470]]\n[[uk:470]]\n[[zh:470年]]','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128122753','',0,0,0,0,0.594756703169,'79958871877246','20041128122753'); INSERT INTO cur VALUES (3643,0,'471','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[440е]] | [[450е]] | [[460е]] | \'\'\'[[470е]]\'\'\' | [[480е]] | [[490е]] | [[500е]]
\n[[466]] | [[467]] | [[468]] | [[469]] | [[470]] | \'\'\'471\'\'\' | [[472]] | [[473]] | [[474]] | [[475]] | [[476]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:471]]\n[[ca:471]]\n[[de:471]]\n[[en:471]]\n[[eo:471]]\n[[es:471]]\n[[eu:471]]\n[[fr:471]]\n[[hr:471]]\n[[it:471]]\n[[ko:471년]]\n[[nl:471]]\n[[no:471]]\n[[pl:471]]\n[[ro:471]]\n[[ru:471]]\n[[sl:471]]\n[[uk:471]]\n[[zh:471年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826224609','',0,0,1,0,0.609241684717,'79959173775390','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3644,0,'472','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[440е]] | [[450е]] | [[460е]] | \'\'\'[[470е]]\'\'\' | [[480е]] | [[490е]] | [[500е]]
\n[[467]] | [[468]] | [[469]] | [[470]] | [[471]] | \'\'\'472\'\'\' | [[473]] | [[474]] | [[475]] | [[476]] | [[477]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:472]]\n[[ca:472]]\n[[de:472]]\n[[en:472]]\n[[eo:472]]\n[[es:472]]\n[[eu:472]]\n[[fr:472]]\n[[hr:472]]\n[[it:472]]\n[[ko:472년]]\n[[nl:472]]\n[[no:472]]\n[[pl:472]]\n[[ro:472]]\n[[ru:472]]\n[[sl:472]]\n[[uk:472]]\n[[zh:472年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826224509','',0,0,1,0,0.370514621199,'79959173775490','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3645,0,'473','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[440е]] | [[450е]] | [[460е]] | \'\'\'[[470е]]\'\'\' | [[480е]] | [[490е]] | [[500е]]
\n[[468]] | [[469]] | [[470]] | [[471]] | [[472]] | \'\'\'473\'\'\' | [[474]] | [[475]] | [[476]] | [[477]] | [[478]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:473]]\n[[ca:473]]\n[[de:473]]\n[[en:473]]\n[[eo:473]]\n[[es:473]]\n[[eu:473]]\n[[fr:473]]\n[[hr:473]]\n[[it:473]]\n[[ko:473년]]\n[[nl:473]]\n[[no:473]]\n[[pl:473]]\n[[ro:473]]\n[[ru:473]]\n[[sl:473]]\n[[uk:473]]\n[[zh:473年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826224409','',0,0,1,0,0.999665046111,'79959173775590','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3646,0,'474','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[440е]] | [[450е]] | [[460е]] | \'\'\'[[470е]]\'\'\' | [[480е]] | [[490е]] | [[500е]]
\n[[469]] | [[470]] | [[471]] | [[472]] | [[473]] | \'\'\'474\'\'\' | [[475]] | [[476]] | [[477]] | [[478]] | [[479]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:474]]\n[[ca:474]]\n[[de:474]]\n[[en:474]]\n[[eo:474]]\n[[es:474]]\n[[eu:474]]\n[[fr:474]]\n[[hr:474]]\n[[it:474]]\n[[ko:474년]]\n[[nl:474]]\n[[no:474]]\n[[pl:474]]\n[[ro:474]]\n[[ru:474]]\n[[sl:474]]\n[[uk:474]]\n[[zh:474年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826224311','',0,0,1,0,0.715558150185,'79959173775688','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3647,0,'475','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[440е]] | [[450е]] | [[460е]] | \'\'\'[[470е]]\'\'\' | [[480е]] | [[490е]] | [[500е]]
\n[[470]] | [[471]] | [[472]] | [[473]] | [[474]] | \'\'\'475\'\'\' | [[476]] | [[477]] | [[478]] | [[479]] | [[480]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:475]]\n[[ca:475]]\n[[de:475]]\n[[en:475]]\n[[eo:475]]\n[[es:475]]\n[[eu:475]]\n[[fr:475]]\n[[hr:475]]\n[[it:475]]\n[[ko:475년]]\n[[nl:475]]\n[[no:475]]\n[[pl:475]]\n[[ro:475]]\n[[ru:475]]\n[[sl:475]]\n[[uk:475]]\n[[zh:475年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826224209','',0,0,1,0,0.431195266746,'79959173775790','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3648,0,'476','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[440е]] | [[450е]] | [[460е]] | \'\'\'[[470е]]\'\'\' | [[480е]] | [[490е]] | [[500е]]
\n[[471]] | [[472]] | [[473]] | [[474]] | [[475]] | \'\'\'476\'\'\' | [[477]] | [[478]] | [[479]] | [[480]] | [[481]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:476]]\n[[ca:476]]\n[[de:476]]\n[[en:476]]\n[[eo:476]]\n[[es:476]]\n[[eu:476]]\n[[fi:476]]\n[[fr:476]]\n[[hr:476]]\n[[it:476]]\n[[ko:476년]]\n[[la:476]]\n[[nds:476]]\n[[nl:476]]\n[[no:476]]\n[[pl:476]]\n[[ro:476]]\n[[ru:476]]\n[[sl:476]]\n[[sv:476]]\n[[uk:476]]\n[[zh:476年]]','Andre Engels - robot Adding:uk,nds Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,bg,fy,da,bs,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827205418','',0,0,1,0,0.074424561613,'79959172794581','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3649,0,'477','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[440е]] | [[450е]] | [[460е]] | \'\'\'[[470е]]\'\'\' | [[480е]] | [[490е]] | [[500е]]
\n[[472]] | [[473]] | [[474]] | [[475]] | [[476]] | \'\'\'477\'\'\' | [[478]] | [[479]] | [[480]] | [[481]] | [[482]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:477]]\n[[ca:477]]\n[[de:477]]\n[[en:477]]\n[[eo:477]]\n[[es:477]]\n[[eu:477]]\n[[fr:477]]\n[[hr:477]]\n[[it:477]]\n[[ko:477년]]\n[[nl:477]]\n[[no:477]]\n[[pl:477]]\n[[ro:477]]\n[[ru:477]]\n[[sl:477]]\n[[uk:477]]\n[[zh:477年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040826224109','',0,0,1,0,0.709642193145,'79959173775890','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3650,0,'478','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[440е]] | [[450е]] | [[460е]] | \'\'\'[[470е]]\'\'\' | [[480е]] | [[490е]] | [[500е]]
\n[[473]] | [[474]] | [[475]] | [[476]] | [[477]] | \'\'\'478\'\'\' | [[479]] | [[480]] | [[481]] | [[482]] | [[483]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:478]]\n[[ca:478]]\n[[de:478]]\n[[en:478]]\n[[eo:478]]\n[[es:478]]\n[[eu:478]]\n[[fr:478]]\n[[hr:478]]\n[[it:478]]\n[[ko:478년]]\n[[nl:478]]\n[[no:478]]\n[[pl:478]]\n[[ro:478]]\n[[ru:478]]\n[[sl:478]]\n[[uk:478]]\n[[zh:478年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827205318','',0,0,1,0,0.788208310394,'79959172794681','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3651,0,'479','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[440е]] | [[450е]] | [[460е]] | \'\'\'[[470е]]\'\'\' | [[480е]] | [[490е]] | [[500е]]
\n[[474]] | [[475]] | [[476]] | [[477]] | [[478]] | \'\'\'479\'\'\' | [[480]] | [[481]] | [[482]] | [[483]] | [[484]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:479]]\n[[ca:479]]\n[[de:479]]\n[[en:479]]\n[[eo:479]]\n[[es:479]]\n[[eu:479]]\n[[fi:479]]\n[[fr:479]]\n[[hr:479]]\n[[it:479]]\n[[ko:479년]]\n[[nl:479]]\n[[no:479]]\n[[pl:479]]\n[[ro:479]]\n[[ru:479]]\n[[sl:479]]\n[[uk:479]]\n[[zh:479年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827205218','',0,0,1,0,0.459727097517,'79959172794781','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3652,0,'480','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[450е]] | [[460е]] | [[470е]] | \'\'\'[[480е]]\'\'\' | [[490е]] | [[500е]] | [[510е]]
\n[[475]] | [[476]] | [[477]] | [[478]] | [[479]] | \'\'\'480\'\'\' | [[481]] | [[482]] | [[483]] | [[484]] | [[485]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:480]]\n[[ca:480]]\n[[de:480]]\n[[en:480]]\n[[eo:480]]\n[[es:480]]\n[[eu:480]]\n[[fr:480]]\n[[hr:480]]\n[[it:480]]\n[[ko:480년]]\n[[nl:480]]\n[[no:480]]\n[[pl:480]]\n[[ro:480]]\n[[ru:480]]\n[[sl:480]]\n[[uk:480]]\n[[zh:480年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827205118','',0,0,1,0,0.803212223483,'79959172794881','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3653,0,'481','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[450е]] | [[460е]] | [[470е]] | \'\'\'[[480е]]\'\'\' | [[490е]] | [[500е]] | [[510е]]
\n[[476]] | [[477]] | [[478]] | [[479]] | [[480]] | \'\'\'481\'\'\' | [[482]] | [[483]] | [[484]] | [[485]] | [[486]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:481]]\n[[ca:481]]\n[[de:481]]\n[[en:481]]\n[[eo:481]]\n[[es:481]]\n[[eu:481]]\n[[fr:481]]\n[[hr:481]]\n[[it:481]]\n[[ko:481년]]\n[[nl:481]]\n[[no:481]]\n[[pl:481]]\n[[ro:481]]\n[[ru:481]]\n[[sl:481]]\n[[uk:481]]\n[[zh:481年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827205019','',0,0,1,0,0.994374471248,'79959172794980','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3654,0,'482','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[450е]] | [[460е]] | [[470е]] | \'\'\'[[480е]]\'\'\' | [[490е]] | [[500е]] | [[510е]]
\n[[477]] | [[478]] | [[479]] | [[480]] | [[481]] | \'\'\'482\'\'\' | [[483]] | [[484]] | [[485]] | [[486]] | [[487]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:482]]\n[[ca:482]]\n[[de:482]]\n[[en:482]]\n[[eo:482]]\n[[es:482]]\n[[eu:482]]\n[[fr:482]]\n[[hr:482]]\n[[it:482]]\n[[ko:482년]]\n[[nl:482]]\n[[no:482]]\n[[pl:482]]\n[[ro:482]]\n[[ru:482]]\n[[sl:482]]\n[[uk:482]]\n[[zh:482年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827204918','',0,0,1,0,0.907942196777,'79959172795081','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3655,0,'483','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[450е]] | [[460е]] | [[470е]] | \'\'\'[[480е]]\'\'\' | [[490е]] | [[500е]] | [[510е]]
\n[[478]] | [[479]] | [[480]] | [[481]] | [[482]] | \'\'\'483\'\'\' | [[484]] | [[485]] | [[486]] | [[487]] | [[488]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:483]]\n[[ca:483]]\n[[de:483]]\n[[en:483]]\n[[eo:483]]\n[[es:483]]\n[[eu:483]]\n[[fr:483]]\n[[hr:483]]\n[[it:483]]\n[[ko:483년]]\n[[nl:483]]\n[[no:483]]\n[[pl:483]]\n[[ro:483]]\n[[ru:483]]\n[[sl:483]]\n[[uk:483]]\n[[zh:483年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827204818','',0,0,1,0,0.052412141139,'79959172795181','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3656,0,'484','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[450е]] | [[460е]] | [[470е]] | \'\'\'[[480е]]\'\'\' | [[490е]] | [[500е]] | [[510е]]
\n[[479]] | [[480]] | [[481]] | [[482]] | [[483]] | \'\'\'484\'\'\' | [[485]] | [[486]] | [[487]] | [[488]] | [[489]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:484]]\n[[ca:484]]\n[[de:484]]\n[[en:484]]\n[[eo:484]]\n[[es:484]]\n[[eu:484]]\n[[fr:484]]\n[[hr:484]]\n[[it:484]]\n[[ko:484년]]\n[[nl:484]]\n[[no:484]]\n[[pl:484]]\n[[ro:484]]\n[[ru:484]]\n[[sl:484]]\n[[sv:484]]\n[[uk:484]]\n[[zh:484年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827204718','',0,0,1,0,0.672071721252,'79959172795281','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3657,0,'485','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[450е]] | [[460е]] | [[470е]] | \'\'\'[[480е]]\'\'\' | [[490е]] | [[500е]] | [[510е]]
\n[[480]] | [[481]] | [[482]] | [[483]] | [[484]] | \'\'\'485\'\'\' | [[486]] | [[487]] | [[488]] | [[489]] | [[490]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:485]]\n[[ca:485]]\n[[de:485]]\n[[en:485]]\n[[eo:485]]\n[[es:485]]\n[[eu:485]]\n[[fr:485]]\n[[hr:485]]\n[[it:485]]\n[[ko:485년]]\n[[nl:485]]\n[[no:485]]\n[[pl:485]]\n[[ro:485]]\n[[ru:485]]\n[[sl:485]]\n[[uk:485]]\n[[zh:485年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827204618','',0,0,1,0,0.836595585494,'79959172795381','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3658,0,'486','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[450е]] | [[460е]] | [[470е]] | \'\'\'[[480е]]\'\'\' | [[490е]] | [[500е]] | [[510е]]
\n[[481]] | [[482]] | [[483]] | [[484]] | [[485]] | \'\'\'486\'\'\' | [[487]] | [[488]] | [[489]] | [[490]] | [[491]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:486]]\n[[ca:486]]\n[[de:486]]\n[[en:486]]\n[[eo:486]]\n[[es:486]]\n[[eu:486]]\n[[fr:486]]\n[[hr:486]]\n[[it:486]]\n[[ko:486년]]\n[[nl:486]]\n[[no:486]]\n[[pl:486]]\n[[ro:486]]\n[[ru:486]]\n[[sl:486]]\n[[uk:486]]\n[[zh:486年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827204518','',0,0,1,0,0.324909703957,'79959172795481','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3659,0,'487','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[450е]] | [[460е]] | [[470е]] | \'\'\'[[480е]]\'\'\' | [[490е]] | [[500е]] | [[510е]]
\n[[482]] | [[483]] | [[484]] | [[485]] | [[486]] | \'\'\'487\'\'\' | [[488]] | [[489]] | [[490]] | [[491]] | [[492]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:487]]\n[[ca:487]]\n[[de:487]]\n[[en:487]]\n[[eo:487]]\n[[es:487]]\n[[eu:487]]\n[[fr:487]]\n[[hr:487]]\n[[it:487]]\n[[ko:487년]]\n[[nl:487]]\n[[no:487]]\n[[pl:487]]\n[[ro:487]]\n[[ru:487]]\n[[sl:487]]\n[[uk:487]]\n[[zh:487年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827204418','',0,0,1,0,0.611926970823,'79959172795581','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3660,0,'488','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[450е]] | [[460е]] | [[470е]] | \'\'\'[[480е]]\'\'\' | [[490е]] | [[500е]] | [[510е]]
\n[[483]] | [[484]] | [[485]] | [[486]] | [[487]] | \'\'\'488\'\'\' | [[489]] | [[490]] | [[491]] | [[492]] | [[493]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:488]]\n[[ca:488]]\n[[de:488]]\n[[en:488]]\n[[eo:488]]\n[[es:488]]\n[[eu:488]]\n[[fr:488]]\n[[hr:488]]\n[[it:488]]\n[[ko:488년]]\n[[nl:488]]\n[[no:488]]\n[[pl:488]]\n[[ro:488]]\n[[ru:488]]\n[[sl:488]]\n[[uk:488]]\n[[zh:488年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827204318','',0,0,1,0,0.515406497994,'79959172795681','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3661,0,'489','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[450е]] | [[460е]] | [[470е]] | \'\'\'[[480е]]\'\'\' | [[490е]] | [[500е]] | [[510е]]
\n[[484]] | [[485]] | [[486]] | [[487]] | [[488]] | \'\'\'489\'\'\' | [[490]] | [[491]] | [[492]] | [[493]] | [[494]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:489]]\n[[ca:489]]\n[[de:489]]\n[[en:489]]\n[[eo:489]]\n[[es:489]]\n[[eu:489]]\n[[fr:489]]\n[[hr:489]]\n[[it:489]]\n[[ko:489년]]\n[[nl:489]]\n[[no:489]]\n[[pl:489]]\n[[ro:489]]\n[[ru:489]]\n[[sl:489]]\n[[uk:489]]\n[[zh:489年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827204218','',0,0,1,0,0.158772842567,'79959172795781','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3662,0,'490','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[460е]] | [[470е]] | [[480е]] | \'\'\'[[490е]]\'\'\' | [[500е]] | [[510е]] | [[520е]]
\n[[485]] | [[486]] | [[487]] | [[488]] | [[489]] | \'\'\'490\'\'\' | [[491]] | [[492]] | [[493]] | [[494]] | [[495]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:490]]\n[[ca:490]]\n[[de:490]]\n[[en:490]]\n[[eo:490]]\n[[es:490]]\n[[eu:490]]\n[[fr:490]]\n[[hr:490]]\n[[it:490]]\n[[ko:490년]]\n[[nl:490]]\n[[no:490]]\n[[pl:490]]\n[[ro:490]]\n[[ru:490]]\n[[sl:490]]\n[[uk:490]]\n[[zh:490年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827204119','',0,0,1,0,0.051009548386,'79959172795880','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3663,0,'491','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[460е]] | [[470е]] | [[480е]] | \'\'\'[[490е]]\'\'\' | [[500е]] | [[510е]] | [[520е]]
\n[[486]] | [[487]] | [[488]] | [[489]] | [[490]] | \'\'\'491\'\'\' | [[492]] | [[493]] | [[494]] | [[495]] | [[496]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:491]]\n[[ca:491]]\n[[de:491]]\n[[en:491]]\n[[eo:491]]\n[[es:491]]\n[[eu:491]]\n[[fr:491]]\n[[hr:491]]\n[[it:491]]\n[[ko:491년]]\n[[nl:491]]\n[[no:491]]\n[[pl:491]]\n[[ro:491]]\n[[ru:491]]\n[[sl:491]]\n[[uk:491]]\n[[zh:491年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827204018','',0,0,1,0,0.746357136288,'79959172795981','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3664,0,'492','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[460е]] | [[470е]] | [[480е]] | \'\'\'[[490е]]\'\'\' | [[500е]] | [[510е]] | [[520е]]
\n[[487]] | [[488]] | [[489]] | [[490]] | [[491]] | \'\'\'492\'\'\' | [[493]] | [[494]] | [[495]] | [[496]] | [[497]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:492]]\n[[ca:492]]\n[[de:492]]\n[[en:492]]\n[[eo:492]]\n[[es:492]]\n[[eu:492]]\n[[fi:492]]\n[[fr:492]]\n[[hr:492]]\n[[it:492]]\n[[ko:492년]]\n[[nl:492]]\n[[no:492]]\n[[pl:492]]\n[[ro:492]]\n[[ru:492]]\n[[sl:492]]\n[[sv:492]]\n[[uk:492]]\n[[zh:492年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827203919','',0,0,1,0,0.197324420883,'79959172796080','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3665,0,'493','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[460е]] | [[470е]] | [[480е]] | \'\'\'[[490е]]\'\'\' | [[500е]] | [[510е]] | [[520е]]
\n[[488]] | [[489]] | [[490]] | [[491]] | [[492]] | \'\'\'493\'\'\' | [[494]] | [[495]] | [[496]] | [[497]] | [[498]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:493]]\n[[ca:493]]\n[[de:493]]\n[[en:493]]\n[[eo:493]]\n[[es:493]]\n[[eu:493]]\n[[fr:493]]\n[[hr:493]]\n[[it:493]]\n[[ko:493년]]\n[[nl:493]]\n[[no:493]]\n[[pl:493]]\n[[ro:493]]\n[[ru:493]]\n[[sl:493]]\n[[uk:493]]\n[[zh:493年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827203818','',0,0,1,0,0.796802181656,'79959172796181','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3666,0,'494','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[460е]] | [[470е]] | [[480е]] | \'\'\'[[490е]]\'\'\' | [[500е]] | [[510е]] | [[520е]]
\n[[489]] | [[490]] | [[491]] | [[492]] | [[493]] | \'\'\'494\'\'\' | [[495]] | [[496]] | [[497]] | [[498]] | [[499]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:494]]\n[[ca:494]]\n[[de:494]]\n[[en:494]]\n[[eo:494]]\n[[es:494]]\n[[eu:494]]\n[[fr:494]]\n[[hr:494]]\n[[it:494]]\n[[ko:494년]]\n[[nl:494]]\n[[no:494]]\n[[pl:494]]\n[[ro:494]]\n[[ru:494]]\n[[sl:494]]\n[[uk:494]]\n[[zh:494年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827203719','',0,0,1,0,0.567884969789,'79959172796280','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3667,0,'495','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[460е]] | [[470е]] | [[480е]] | \'\'\'[[490е]]\'\'\' | [[500е]] | [[510е]] | [[520е]]
\n[[490]] | [[491]] | [[492]] | [[493]] | [[494]] | \'\'\'495\'\'\' | [[496]] | [[497]] | [[498]] | [[499]] | [[500]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:495]]\n[[ca:495]]\n[[de:495]]\n[[en:495]]\n[[eo:495]]\n[[es:495]]\n[[eu:495]]\n[[fr:495]]\n[[hr:495]]\n[[it:495]]\n[[ko:495년]]\n[[nl:495]]\n[[no:495]]\n[[pl:495]]\n[[ro:495]]\n[[ru:495]]\n[[sl:495]]\n[[uk:495]]\n[[zh:495年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827203619','',0,0,1,0,0.436513524706,'79959172796380','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3668,0,'496','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[460е]] | [[470е]] | [[480е]] | \'\'\'[[490е]]\'\'\' | [[500е]] | [[510е]] | [[520е]]
\n[[491]] | [[492]] | [[493]] | [[494]] | [[495]] | \'\'\'496\'\'\' | [[497]] | [[498]] | [[499]] | [[500]] | [[501]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:496]]\n[[ca:496]]\n[[de:496]]\n[[en:496]]\n[[eo:496]]\n[[es:496]]\n[[eu:496]]\n[[fi:496]]\n[[fr:496]]\n[[hr:496]]\n[[it:496]]\n[[ko:496년]]\n[[nl:496]]\n[[no:496]]\n[[pl:496]]\n[[ro:496]]\n[[ru:496]]\n[[sl:496]]\n[[sv:496]]\n[[uk:496]]\n[[zh:496年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827203518','',0,0,1,0,0.290019870405,'79959172796481','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3669,0,'497','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[460е]] | [[470е]] | [[480е]] | \'\'\'[[490е]]\'\'\' | [[500е]] | [[510е]] | [[520е]]
\n[[492]] | [[493]] | [[494]] | [[495]] | [[496]] | \'\'\'497\'\'\' | [[498]] | [[499]] | [[500]] | [[501]] | [[502]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:497]]\n[[ca:497]]\n[[de:497]]\n[[en:497]]\n[[eo:497]]\n[[es:497]]\n[[eu:497]]\n[[fr:497]]\n[[hr:497]]\n[[it:497]]\n[[ko:497년]]\n[[nl:497]]\n[[no:497]]\n[[pl:497]]\n[[ro:497]]\n[[ru:497]]\n[[sl:497]]\n[[uk:497]]\n[[zh:497年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827203418','',0,0,1,0,0.659503069082,'79959172796581','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3670,0,'498','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[460е]] | [[470е]] | [[480е]] | \'\'\'[[490е]]\'\'\' | [[500е]] | [[510е]] | [[520е]]
\n[[493]] | [[494]] | [[495]] | [[496]] | [[497]] | \'\'\'498\'\'\' | [[499]] | [[500]] | [[501]] | [[502]] | [[503]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:498]]\n[[ca:498]]\n[[de:498]]\n[[en:498]]\n[[eo:498]]\n[[es:498]]\n[[eu:498]]\n[[fr:498]]\n[[hr:498]]\n[[it:498]]\n[[ko:498년]]\n[[nl:498]]\n[[no:498]]\n[[pl:498]]\n[[ro:498]]\n[[ru:498]]\n[[sl:498]]\n[[uk:498]]\n[[zh:498年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,sv,mk',48,'Robbot','20040827203318','',0,0,1,0,0.63024392474,'79959172796681','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3671,0,'499','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[460е]] | [[470е]] | [[480е]] | \'\'\'[[490е]]\'\'\' | [[500е]] | [[510е]] | [[520е]]
\n[[494]] | [[495]] | [[496]] | [[497]] | [[498]] | \'\'\'499\'\'\' | [[500]] | [[501]] | [[502]] | [[503]] | [[504]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:499]]\n[[ca:499]]\n[[de:499]]\n[[en:499]]\n[[eo:499]]\n[[es:499]]\n[[eu:499]]\n[[fr:499]]\n[[hr:499]]\n[[it:499]]\n[[ko:499년]]\n[[nl:499]]\n[[no:499]]\n[[pl:499]]\n[[ro:499]]\n[[ru:499]]\n[[sl:499]]\n[[sv:499]]\n[[uk:499]]\n[[zh:499年]]','Andre Engels - robot Adding:uk Removing:el,simple,cy,ia,et,pt,la,bg,fy,da,bs,fi,hu,ja,he,mk',48,'Robbot','20040827203218','',0,0,1,0,0.444030955641,'79959172796781','20040905115125'); INSERT INTO cur VALUES (3672,0,'500','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век]] | \'\'\'[[5. век]]\'\'\' | [[6. век]]
\n[[470е]] | [[480е]] | [[490е]] | \'\'\'[[500е]]\'\'\' | [[510е]] | [[520е]] | [[530е]]
\n[[495]] | [[496]] | [[497]] | [[498]] | [[499]] | \'\'\'500\'\'\' | [[501]] | [[502]] | [[503]] | [[504]] | [[505]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:500]]\n[[ast:500]]\n[[bg:500]]\n[[ca:500]]\n[[da:500]]\n[[de:500]]\n[[en:500]]\n[[eo:500]]\n[[es:500]]\n[[eu:500]]\n[[fi:500]]\n[[fr:500]]\n[[hr:500]]\n[[it:500]]\n[[ko:500년]]\n[[la:500]]\n[[lb:500]]\n[[nl:500]]\n[[no:500]]\n[[pl:500]]\n[[pt:500]]\n[[ro:500]]\n[[ru:500]]\n[[sl:500]]\n[[sr:500]]\n[[sv:500]]\n[[uk:500]]\n[[zh:500年]]','robot Adding:sr',48,'Robbot','20041217130941','',0,0,1,0,0.661616746179,'79958782869058','20041217130941'); INSERT INTO cur VALUES (3673,0,'Даскал_Висарион','===ДАСКАЛ ВИСАРИОН, ЈЕДАН ОД ПОСЛЕДЊИХ ПЕСНИКА СТАРЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ===\n\nКолико је данас познато, даскал Висарион је био претпоследњи од песника који су писали на [[српскословенски|српскословенском]]. Доцније од њега, [[1735]]. год., пише српскословенске стихове архиђакон Јован као ,,својинствени служитељ\" патријарха Арсенија IV. \n\nЗа [[даскал]]а Висариона не знамо које му је било световно име. Презивао се Павловић,. Рођен је 1670. или нешто после те године. У диптиху бачке епархије c почетка [[XIX век]]а пише да је „родом из [[Сент-Андреја|Сент-Андреје\"]], али то је речено свакако због тога што је Висарион после [[Велика сеоба|Велике сеобе]]. имао ближих веза c тим местом (ту је живео његов зет [[Мишко Готовановић]] ). Замонашио се у [[Крушедол]]у [[1705]]. год. и ту више година провео. На [[Св. гора|Св. гори]] га налазимо [[1720]]. год. као [[даскал]]а. Живи у Хиландару, за који ће доцније рећи да је „всех... нас Сербославенов красота, слава же и хвала\". Исте године, [[1720]], одлази c још једним калуђером у [[Пећка патријаршија|Пећку патријаршију]], патријарху [[Мојсије Рајовић|Мојсију Рајовићу]] (1712—1726), да се пожале како [[Хиландар]]ци „мучно и прискрбно [[житије]] имеју... и тешки длг подпали, и насилованије много од иних имеју\". [[Патријарх]]у се допао Висарион, па га је задржао код себе „заради наученија ... служешчим\" (оних који су код њега на служби). Са патријархом Висарион обилази српске крајеве, a и сам путује црквеним послом. Неколико месеци после Висарионовог преласка у Пећку патријаршију, [[патријарх Мојсије]] одлази у [[Сарајево]] (крајем [[1720]]). Можда је са собом повео и Висариона. Тада или нешто доцније Висарион је без сумње био у Сарајеву, лепо је тамо дочекан и он се [[1722]]. год. Сарајлијама захвалио песмом, коју им је послао по некој прилици. Песма се Сарајлијама очевидно допала, па су је преписали у један од црквених [[тефтер]]а. И данас се чува у старој сарајевској цркви. У Пећкој патријаршији Висарион је веома уважена личност и [[1723]]. год. он је „всечастниј протосингел велицеј цркви\". Око [[1730]]. год. постао је [[архимандрит]] крушедолски, a од 1731. год. па све до смрти, до 24. октобра [[1755]], он је епископ бачки, „архи-јереј и пастир [[Нови Сад|Новаго Сада]], [[Шанац петроварадински|Шанца петроварадинскаго]] и пределов јего\" (његових).\n\nУ [[диптих]]у [[бачка епархија|бачке епархије]] се тврди да Висарион „не бист високим ученијем обдарен\", али се истина додаје: ..јакоже (као) во времена онаја ни прочи (остали) сверстни (вршњаци) јего (његови) биша\". Стекао је, по тврђењу у диптиху, само „некоје [[словенски језик|славенскаго јазика]] и церковнаго практическаго ученија вежество\" (знање). Неће бити баш тако. Не само да је Висарион био даскал у Хиландару, већ га је и патријарх узео за даскала. A 1739. год. као епископ бачки Висарион пише руском Синоду, жали се што „в здешнеј стране (у овдашњем крају) идеже (где) [[српски народ|сербскиј народ]] живет ... типографији и књиг не малаја скудост (оскудица) и лишеније\", и шаље ,,мали рејестр\" (списак) књига које су му потребне. У том списку су [[Дионисије Ареопагит]], [[Златоуст]], Августин, Јероним и др., затим „књига [[аритметика|аритметическа]] јa на славенском јазице\". И на крају: „И аште (ако) кија (које) јеште (још) су историческија књиги в ново на славенски јазик преведени\". Од руског Синода Висарион још моли да пошаље „јединаго совершенаго на славенском јазице граматиста монаха, коториј всја четири части граматики словенскија во училишчи тамошњем изпрактицирал и окончал јест\". Пре те молбе руском Синоду, можда још прве године свога епископовања ([[1731]]), Висарион је у Новом Саду основао [[српска гимназија|српску гимназију]] под именом Латинско-славенске школе, која је постојала све до [[1789]]. год. Новосадске „славенскије школи магистер\" био је и [[Захарија Орфелин]] ([[1752]]), a у њој је предавао и [[Јован Рајић]] (1763— 1767). Једно време је тај „Павловически вертоград\" имао и карактер академије (предавала се филозофија и теологија).\n\nЕнергичан и преке нарави, Висарион је митрополиту карловачком [[Исаија Антоновић|Исаији Антоновићу]] (1748—1749) упутио допис, у коме је „вес (сав) сабор глупим нарекал, бојем претил, и јеште (још), что честним ушесам срамно слишати, много менше (мање) изговорити моштно (могуће), за фруштук непогодна давал\". Кад се завадио c митрополитом [[Вићентије Јовановић|Вићентијем Јовановићем]] (1731—1737), Висарион му је, како сам каже. „скомпоновао [[епитаф]], који се још није чуо под овим хоризонтом, и дуго после смрти његове „в трагедијских имнах он будетсја пети\"\" (певати). To je, колико знамо, једини траг Висарионовог познијег рада на састављашу стихова.\n\nУскоро по доласку на епископски положај Висарион је почео да се понаша не само као црквени поглавар у [[Бачка|Бачкој]], већ и као световни и војни. Тврдио је да му је сам [[аустроуграски цар|цар]] дао такву власт и показивао је документ писан златним словима и снабдевен великим [[царски печат|царским печатом]]. Мију из Паланке је поставио за потпуковника, a неке друге Србе за капетане. Мађарско намесничко веће у Пожуну (данашњој [[Братислава|Братислави]] ) је тражило да се Висарион смени и да се чак окује и оптужи за велеиздају, али у [[Беч]]у у томе није успело.','',17,'Bonzo','20050104234543','',0,0,0,0,0.240114873853,'79949895765456','20050313141748'); INSERT INTO cur VALUES (3674,0,'Апел','Споменућу анегдоту која је веома карактеристична за развитак сликарства после Полигнота. Сликар Апел, који је био родом из Колофона, а добио грађанско право у Ефесу (Strab. 642; Luc. De cal. 2), где je учио сликарску уметност код [[Ефор]]а, надметао се једаред насликаним коњем. Кад је чуо да су његови такмаци подмитили судије и да ћe само зато добити првенство, доведе он пред изложене слике живе коње, и ови су само пред његовом сликом зарзали: тако су сви чули неподмићен суд (Plin. XXXV 95).\n\nИнтересантна је била утакмица Апелова са Протогеном из града Кауна у Карији. Протогена је старина веома ценила. Дуго није могао изићи на глас док га Апел није открио. Ο њиховој утакмици оставио нам је Плиније податак који изванредно представља Апелову грациозност и виртуозност у повлачењу црта. Кад је Апел пошао на острво Род да се упозна с Протогеном, који је ту стално боравио, не нађе колегу код куће него само некакву бабу, која је чувала даску већ приређену за рад. Пошто га је баба упитала ко је, да би домаћину умела рећи име посетиочево, Апел одговори овако: узме кичицу и бојом преко даске повуче веома танану црту и, показујући баби ту црту, рече: „Ја сам овај\" и оде. По свом повратку, Протоген је по тананости црте, по финоћи и сигурности којом је повучена, одмах закључио да га је тражио Апел, па је другом бојом, средином Апелове црте повукао другу још тању црту и баби наредио нека Апелу, кад поново дође, покаже ту црту и каже: „Овога си тражио.\" Α кад је Апел поново дошао и видео Протогенову црту, финију и бољу од његове, он, да га Протоген не би победио, узме кичицу и трећом бојом преко обеју црта повуче трећу црту, још финију и тако танану да се друга финија и тања није могла више повући. Тада је Протоген признао да је надмашен и одмах похитао да нађе славнога госта. Α овај га је могао надмашити, јер се, како [[Плиније]] казује, свакодневно вежбао у цртању, и отуда је настала пословица: nulla dies sine linea (= ниједан дан без црте). Апелову и Протогенову заједничку слику, празну даску са цртама које се једва примећиваху, видео је Плиније у царском двору у [[Рим]]у, где је она обраћала на се пажњу свих посетилаца (XXXV 81-84). Вреди додати да се Протоген, као и сликар Полигнот, бавио вајарством, те је у бронзи стварао атлете, што је чинио и као сликар (Plin. XXXIV 91, XXXV 106).\n\nАпел је сам знао и истицао своје уметничке врлине, али није био охол, него је и другима радо признавао њихове сликарске способности. Нарочито се дивио Протогенову Ијалису, слици која је рађена седам година (Ael. XII 4, Plut. Dem. 22), а приказивала је оснивача града Ијалиса на Роду као ловца са псом. Чак је говорио да је Протоген у свему њему једнак, можда и бољи, само је и њему и свима осталим сликарима замерао да им сликама недостаје дражест, милина (venustas, gratia, χάρις, Plut. Dem. 22, Plin. XXXV 79). Иначе су и један и други били не само веома угледни сликари него и уметнички теоретичари: Протоген је писао ο сликарству и облицима (Suid. s. ν.), а Апел је за својега ученика Персеја написао уџбеник ο сликарству у више свезака (Plin. XXXV 79, 111).\n\nКад је реч ο агонистичком духу хеленскога сликарства, онда ο Апелу треба изнети још и ово. Једна од најзнаменитијих његових слика била је слика Афродите Анадиомене, оне која излази из мора и отире морску пену с косе. Апел ју је првобитно израдио за храм [[Асклепија]], бога лекара, на острву Косу, а на томе је острву радио и умро (Plin. XXXV 79). Доцније је цар Аугуст ту слику пренео у [[Рим]], у храм Цезаров, јер су [[Цезар]] и [[Аугуст]] као Јулијевци гледали у Афродити своју прамајку. То је зато што је Цезар тврдио да је Дарданац (на келтском језику значи храст) и да потиче од [[Енеја|Енеје]] којег је родила [[Афродита]]. Кад се доњи део слике оштетио, нико се није усудио да на слици изврши поправке, а то је само увећало уметничку славу Апелову. За владавине Неронове слика је сасвим иструлела, па ју је, по наређењу Неронову, пресликао сликар Доротеј (Plin. XXXV 91). По једним изворима модел за ту слику била је Панкаспа или [[Панкаста]], милосница [[Александар Велики|Александра Великога]], на чији је двор Апел дошао јамачно заузимањем Македонца Памфила из Амфипоља, с којим је заједно радио у Сикиону. Ту је имао много посла, и само њему је Александар допустио да га слика као што је само [[Лисип]]у допустио да му прави кипове. Александар је желео да Апел наслика и Панкасту, јер је била лепа; при сликању Апел се у њу заљубио, а краљ му је поклони под условом да слику доцније заврши (Plin. XXXV 86, Ael. Var. hist. XII 34). \n\nПо другим изворима, модел је уметнику била Мнесарета из Тепсије у Беотији, чувена јавна лепотица, коју су због бледоће звали Фрина, а [[Беоћанке]] су и иначе, по Дикеархову сведочанству, од свих жена у Хелади носиле првенство у лепоти стаса, хода и ритма. Фрина се одликовала красним телом, али га нису могли сви да виде, јер се она тако одевала, а није посећивала јавна купалишта. Али ο Посидонијама, великом празнику у Елеусини, Фрина је скинула хаљине, расплела косу и, пред народом који се ο том празнику скупио из целе Хеладе, нага зашла у море, и тако празник празнован у част богу [[Посejдон]]у претворила у тријумф својих телесних чари и милина. Ту се налазио и сликар Апел, и он је према таквој Фрини насликао Афродиту Анадиомену, а вајар [[Праксител]] извајао чувену Афродиту Книдску (Athen. 590 F, 591 Α). Поред Афродите Анадиомене, Апел је радио и другу слику Афродите на Косу којом је хтео надмашити прву, али је није довршио због своје смрти. Израђена је била само глава и горњи део груди, али се нико није усуђивао да је доврши према већ готову нацрту.\n\nОва последња слика показује да се хеленски сликари нису надметали само једни с другима, са својим савременицима и претходницима, него су се надметали и сами са собом. (доматриос)\n\n\n*Литература:\n\nМилош Н. Ђурић: Из хеленских ризница, Београд 1959.','',24,'Domatrios','20040824094845','',0,0,0,1,0.837208575028,'79959175905154','20050111113229'); INSERT INTO cur VALUES (3675,0,'Зеуксид','Од [[Плиније|Плинија Старијега]] дознајемо да је Зеуксид из града Хераклије у јужној Италији насликао атлета, с натписом да ће лакше бити ту слику кудити неголи је подражавати (XXXV 63). Додаћемо још да је [[Αристид]] из Тебе, родоначелник целе династије сликара, насликао кола са четири коња у трку (XXXV 99), а његов син Никомах Нику који таква кола води у ваздух.\n\nХеленски сликари нису само приказивали агонске победнике него су се и сами међу собом надметали.\nУ време Панена, брата или рођака вајара [[Фидије]], одржавани су сликарски агони у [[Коринт]]у и [[Делфи]]ма, и једаред, за време игара у Делфима, Панена је победио Тимагора из Хелкиде (Plin. XXXV 58).\n\nПозната је анегдота ο Зеуксиду и Парасију сликару из Ефеса, који су се надметали за првенство у подражавању природе. Ако уметник слика карактере као Полигнот, он прелази у поезију. Полигнот се угледа на [[Хомер]]а, и његове фреске нису друго него насликане епопеје: свака слика му је многочлана, тј. приказује људске односе, а из њих се види шта насликани људи хоће или неће. Њихови радови не баве се појединим човеком, да би посматрач из његова лица разумео душевне покрете или из облика тела упознао покрете телесне. Али с временом су сликари схватили свој прави задатак и пронашли за то подесна средства. Један од највећих унапређивача сликарске уметности био је Зеуксид, за чију су уметност карактеристичне ове речи [[Аристотел]]ове:\n\n„Уопште, оно што је немогуће треба правдати разлозима уметности или оним што је боље или општим мишљењем. Јер, са гледишта уметности више важи оно што је вероватно а немогуће неголи оно што је могуће а невероватно, па, ако и није могуће да стварно има онаквих људи како их је сликао Зеуксид, ипак се може одговорити да је боље приказивати их тако, јер идеал треба да надмашује стварност\" (Poet. 1461 б 10-15).\n\nКао сликар, Зеуксид је савршенији од Полигнота, јер се боље умео служити бојама, а усавршио је и употребу светлости и сенке: „luminum umbrarumque invenisse rationem traditur\", каже Квинтилијан (XII 10, 4). Располажући таквим техничким могућностима, Зеуксид је насликао грожђе тако верно да су птице долетеле и хтеле га зобати. Тим успехом много се хвалио пред Парасијем. Овај, који се нарочито одликовао финоћом линије, донесе Зеуксиду слику с платненом завесом: Зеуксид хтеде завесу одмаћи да види слику под њом, а када тамо, завеса је била само насликана. Тако је Зеуксид преварио само птице, а Парасије Зеуксида (Plin. XXXV 65).\n\nЗабележен је један случај и Парасијева пораза. У једној утакмици на острву Саму учествовао је и Парасије са Тимантом из Сикиона, и том приликом победио га је Тимант, који се нарочито прославио сликом Жртвовање Ифигеније. Надметали су се сликом која је приказивала надметање Ајанта и Одисеја за оружје Ахилејево (Plin. XXXV 71). Дакле, један сликарски нагон за првенство у сликању једног херојског агона! Пријатељима који су се жалостили због његова пораза, он је духовито одговорио да га неуспех нимало не узрујава, само му је жао што је Ајант још једаред побеђен (Athen. XII 543 Ε). (доматриос)\n\n\n*Литература:\n\nМилош Н. Ђурић: Из хеленских ризница, Београд 1959.','',24,'Domatrios','20040824095044','',0,0,0,1,0.177892197472,'79959175904955','20040828221700'); INSERT INTO cur VALUES (3676,6,'Stihi_tikarevi.JPG','стихи тикареви\n\nфотографски снимак добијен је из Прага, од управе Народног музеја.','',144,'Golija','20040824175240','',0,0,0,0,0.604799328935146,'79959175824759','20050104234548'); INSERT INTO cur VALUES (3677,0,'Тикара,_инок_од_Цариграда','[[Слика:Stihi_tikarevi.JPG|thumb|СТИХИ ТИКАРЕВИ]]\n
\n\nC Тикаревим стиховима нема тешкоћа као c песмама посвећеним Ахилију. Познато је да су преведени са грчког. Садрже их два грчка рукописа на [[Св. гора|Св. гори]]. Кад се упореди превод c оригиналом, види се да није ропски и [проза|прозни]], већ стваран са жељом да буде у стиху. За разлику од оригинала, превод је са сликовима. Питање je ко je Тикара, кад је живео и стварао, и кад је превођен код нас.\n\nУ [[Хиландар]]у има седам српских рукописа с Тикаревим делима. [[Сава Хиландарац]] их све ставља у XVII век. Један рукопис је, судећи по воденим знаковима из друге половине XVI или са самог почетка XVII века (бр. 495). У њему је и Молитва c умиљенијем [[Димитрије Кантакузин|Димитрија Кантакузина]]. Други рукопис (бр. 492) садржи занимљиве пророчанске белешке за године 1690—1700, c напоменом да се „сије (ово) обрете в (у) тимелиону (треба темелиону, темељу), књиги арапскије, истолкована (протумачена) на језик френски, круг слнцу 2 a луни (месеца) 16\".\n\nТе су белешке биле и у српскословенском рукопису [[Народна библиотека|Народне библиотеке у Београду]] бр. 1225 из XVIII века (из збирке [[Љубомир Ковачевић|Љуб. Ковачевића]], изгорео [[1941]]. год.). Тамо су имале овај насловни текст: „Писаније, сиреч (то јест) слова (речи) арапскаја что се обретоше у темелиону височајшаго (највишег) стлпа (стуба, куле) в (у) цркви светаго Дионисија Ареопатитскато. Истлкована «а језик латински повељенијем (по наредби) господина френскаго. Беху же (пак) написана на једином (једном) мермеру, иже (који) имеше длготу 12 педиј, ширину же 8 педиј, и сије (ово) бе написано\".Белешке казују да 1690. год. „хоштет (хоће) да бије Френца Јеглетера [[Енглеска|(Енглеске)]], вса (сва) Аламанија ([[Немачка]]) и хоштет оскудети ... ери (почетак речи нечитак или оштећен) Христови\"; да 1691. год. „бран (рат) велик хоштет бити по всој (целој) земљи, глад крепак и разореније градовом, жупел (сумпор) и град будет\"; да 1692. год. „гнев хоштет бити по всему (свему) миру\" (свету); да 1693. год. „помалу хоштет Христос познати се\"; да 1694. год. „велик трус (земљотрес) хоштет бити по в\'селенеј\" (васељени); да 1695. год. „Барбарија хоштет запалити се от неб (небеса) гневом божјим и реки их (њихове) исплнет се крви\"; да 1696. год. „велик чловек хоштет встати и јавити се в мире\" (у свету); да 1697. год. „запад и всток и В\'рварија хоштет опустети и погибнути от глада\"; да 1698. год. „једина (једна) вера хоштет познати јединого бога трисначнаго\" (ваљда: трислнч\'наго); да 1700. год. „огњ от мира (света) погибнет и будут уједи ного (?) пастира пасома вса\" (текст очевидно није добар). Ако су ове пророчанске белешке биле познате код нашег света у доба Велике сеобе, морале су велики страх задавати.\n\nНародна библиотека у Београду купила је 1926/27. год. и чувала све до своје пропасти 1941. год. рукопис c Тикаревим списима (бр. 1217), који је [[јеромонах Јевтимије]] препиcao [[1646]]. год. на Св. гори, у скиту светопавловском, у ћелији званој Сотир. Јевтимије, који је изгледа и сам био песник (њему приписујемо српски препев из [[Симеон Метафраст|Симеона Метафраста]]), у своме запису бележи да је „књига глагољемаја Тикара\" „светаја и бож\'ствнај,а и високих богословиј\". Рукопис је наручио дупнички [[митрополит Висарион]] (из Западне Бугарске). После митрополитове смрти рукопис је узео [[патријарх Максим|патријарх лећки Максим]] и приложио га манастиру [[Пећка патријаршија|Пећкој патријаршији]]. ([[1671]]). Судећи по записима, рукопис је све до [[1821]]. год. био у том манастиру. У рукопису је био [[Тикарев Часослов]], a такође и спис Митрофана инока.\n\nТикареве Молитве сабране од божаственог писанија, највише од [[св. Јефрем]]а, налазе се у српским рукописима XV—XVII века. Хиландарски рукопис бр. 364 из XVII века бележи са стране поред почетка тих Молитава: „творекије Димитрија Катанкузина\". Што се тиче грчког текста Тикаревог Часослова, тврди се да се он среће у рукописима почевши од XII века. Грчки текст „књиге зване Тикара\" штампан је у Венецији 1643. и 1683. год. A у Вилни је 1620. год. штампан „Вертоград душевни, сиреч (то јест) Собраније и сочиненије молитв исповедателних и благодарствених блаженија памјати иноком Фикареју Свјатогорцем\", за који се у наслову каже: „Тисненијем (штампањем) же типографским ниње (сада) первије напечатасја\". У Хиландару се налазе два примерка те књиге.\n\nКод Л. Мирковића (1918) стоји да се Тома Текара из Солуна, магистар и дворски оратор за време византијског [[цар Андроник|цара Андроника]]. II (1282—1328), као монах звао Теодул, a да је „под именом монаха Текара саставио за монахе збирку молитава и песама, које је делом сам саставио, делом изабрао из књига старих аутора\".\nИ Ханс Георг Бек (1959) мисли да се [[Тома Магистар]] крије под монашким именима Теодула и Текаре. Написао је као монах многе црквене песме, a за неке од њих је и мелодије саставио.
\n(приредио Голија према чланку [[Ћорђе Сп. Радојичић|Ћорђа Сп. Радојичића]])
\n\n\n

СТИХИ ТИКАРЕВИ
\nПјеније с\'чињено богод\'хновено,
\nрачително, светлостно u пребож\'ствно
\nТројици богоначелнеј от умиљепаго\'
\nв иноцех Тикари, грехом смеренаго.
\nСија убо пријемше, o преподобни,
\nмолите се вси o мне, друзи љубовни\n
','',17,'Bonzo','20050104234547','',0,0,0,0,0.855895503357,'79949895765452','20050115031254'); INSERT INTO cur VALUES (3678,0,'Тома_Магистар','Тома Магистар је, како излаже [http://www.well.com/user/aquarius/guilland-eunuques.htm R. Guilland] (Rodolphe Guilland) (1927), [[византијa|византијски]] [[филологija|филолог]] XIV века, чији нам живот и рад није добро познат. Рођен је у Солуну крајем XIII века и ту је провео цео свој живот. Kao монах је добио име Теодул. Између 1314. и 1316. год. био је у [[Цариград]]у. Умро је око [[1330]]. год. у [[Солун]]у. У младости се бавио филологијом, a после монашења реториком и теологијом.\n\nАко заиста има грчких рукописа из XII века c Тикаревим списима (ваља проверити њихово датирање), онда Тикару несумњиво не треба изједначавати c Томом Магистром. Треба додати да два грчка рукописа из светогорске Лавре [[Тикара, инок од Цариграда|Тикару]] називajу Јованом. У спису [[инок Митрофан|Митрофана инока]] говори сe o Тикари и o Теодулу као o два различита лица. Како је Тикару наговарао Теодул, значи да су они били савременици. Одатле даље излази да ни Теодул не може бити исто лице c Tомом Магистром. Уосталом за ту идентификацију постоји још једна сметња: Тикара је „инок от Цариграда\", a Тома Магистар је рођен, живео и умро у Солуну.\n\n(приредио Голија према чланку [[Ћорђе Сп. Радојичић|Ћорђа Сп. Радојичића]])','',144,'Golija','20040824171552','',0,0,0,0,0.765716111644,'79959175828447','20040828095742'); INSERT INTO cur VALUES (3679,3,'Golija','страна [[Разговор са корисником:Golija-1|1]]\n== [[Википедија:Уживо]] ==\n\nПогледај [[Википедија:Уживо]] --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:03, 19 Феб 2005 (CET)\n\n== Босна, Херцеговина, Босна и Херцеговина.... ==\n\n*Хајде ми објасни по ком критеријуму стављаш ове категорије у чланке. Негде је Босна, негде је Босна и Херцеговина, негде је и једно и друго, негде је Херцеговина... Када гледам тако чланке понаособ, није ми јасан твој критеријум по ком постављаш те категорије. И само још да додам, Ливно није у Херцеговини. Пре би се рекло да је у Босни, мада и то није толико тачно, јер се налази на специфичној локацији, негде на тромеђи Босне, Херцеговине и Далмације. Управо је далматински менталитет тај који преовлађује међу ливањским становништвом... И тако даље, сад да те не смарам са тим... --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 00:40, 20 Феб 2005 (CET)\n\n\n*Да, има и категорија \'\'Федерација Босне и Херцеговине\'\'! Толико категорија око државе Босне и Херцеговине је претерано. Можда и није, ако се реално и рационално реасподеле по чланцима... --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 01:11, 20 Феб 2005 (CET)\n\n**Шта се љутиш одмах...:)) па Ливно и јесте у Херцеговини, па сам стога и променуо у чланку Ливно категорију у \"Херцеговина\". Федерација БиХ & Република Српска представљају политичку поделу док Босна одн. Херцеговина чине географску поделу и донекле етничку (Босанац/Херцеговац). Поздрав од Голије и комплименти на чланку Евровизија.\n\n***Чекај, Гоги, стани, полако... Прво, ја се нисам наљутио, него сам приметио читаву збрку појмова у оквиру Босне и Херцеговине. Помешао си географске и политичке поделе по чланцима. Друго, Ливно припада Босни и то је чињеница. Имам много аргумената за то, почевши од тога да су ми оба родитеља одатле, па до оцене из географије у школи (шала). Дакле оно што си ПРОМЕНИО у чланку Ливно, није релевантно! Друго, надам се да си имао најбоље намере, али ја нисам написао чланак о Евровизији... Успут, она песма што је победила на Беовизији је очајна, не капирам је баш! Шта ти мислиш? П.С. одговори ми на мојој страници за разговор како би видео кад си ми одговорио. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 11:26, 20 Феб 2005 (CET)\n\n****Полако...смањи доживљај.\n*Као прво, нисам ја за тебе \"Гоги\". Мангупирај се кући а не овде.\n*Друго, што се БиХ тиће ја не видим никакву збрку. Вероватно се не слажемо у дефиницији збрке. Ја бих то пре назвао методологија / систематика.\n*Можда Ливно и припада Босни пошто кажеш да си сигуран у то. Имаш ли можда неки извор ? Ја сам се користио мрежом: \"Meu brojnim podacima i planovima grada zanimljivo je da se spominje Livno kao utvreni grad u Hercegovini...\" ( [http://www.hbzup.com/livno/povijest|Livno-povijest]). \n*Што се чланка о Евровизији тиће ја сам доиста сматрао да си га ти написао одн. превео. Вероватно си направио неку измену па сам стога сматрао да си ти аутор. Голија\n\n*Зашто све тако негативно примаш к срцу? Покушавам шалом да комуницирамо, а то код тебе очигледно није могуће. Иначе, ја ти све ово пишем од куће, у којој ћу се мангупирати колико ми је воља! --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 14:10, 20 Феб 2005 (CET)\n\n**Негативно примам к срцу ? Па, не знам пријатељу....можда теби прија и забавља те ако тебе неко назива папагајским именима али ја то не сматрам за шалу - и ја нисам ти. И не треба мене да саветујеш шта има то да ми се допада или не јер то је у најмању руку непознавање бонтона. Нашао си мене да фолираш...\nДобро је што си нас упозорио на Ливно и што је то решено али ипак ниси требао око тога да дижеш толику галаму. А Википедиа није твоја кућа ако баш морамо у детаље. (Голија) \n\n*ОК. Џајац, Јајац, Крајац, Поки, Покито, Марко-Чмарко! бирај... Зови ме како хоћеш, не смета ми... Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 21:57, 20 Феб 2005 (CET)\n\n**Па нема потребе, нисам баш толико феменизиран да иког осим жена ословљавам умањеницама... а и то све ређе пошто је еминаципација узела маха :))... \n\n\n[[Слика:Hercegovina.jpg|frame|Ипак да резимирамо ову помало неприајатну расправу са мапом... --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 20:42, 20 Феб 2005 (CET)]]\n\n== Фреске, цркве и остало ==\n\nИмаш материјал који слободно користити на http://blago.serbianunity.net/ (у случају да не знаш за тај сајт). --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 13:02, 20 Феб 2005 (CET)\n\n*Захваљујем. Голија\n\n==\"Привилегија\"==\n\n*Голија, Голија... Око свега у чему смо се спорили, иницијална каписла је опалила с твоје стране. Заиста ми нису јасни твоји аргументи окренути према мени. Спреман сам сваку критику прихватити, као и признати грешку коју сам евентуално урадио. То уосталом и пише под принципима мог деловања на Википедији. \n*Што се тиче слова П(Б), морам ти признати да према томе имам специфичан став. Отачаствени покрет ОБРАЗ, као једна клерофашистичка организација се \"свим срцем\" залаже за писање придева \'\'српски\'\' као \'\'србски\'\'... Дакле, управо због такве врсте грађења идеологије преко једног слова, имам неку врсту параноје кад видим да се пише \'\'србски\'\' уместо \'\'српски\'\'. Написао си да сам приликом разговора с Кастером написао да су овлашћења које имам \"привилегија(е)\". \n\nДакле:\n\n\'\'=,=Екавица/Ијекавица=,=\'\'
\n\'\'--Ма нема спора. Ја сам само хтео да екавизујем тај чланчић, јер ми је боло очи оно \"Њ\", али су ми изгледа промакле неке речи... Не знам, можда је то због тога што сам аутор чланка о [[Немачка|Немачкој]] па није \'\'њ\'\' него \'\'н\'\', ал` ок :). Ијекавица је равноправна са екавицом, и с тим немам никакав проблем. Напротив! Цео живот ијекавица ми пролази кроз уши... Да, збрзао сам оно са категоријом, јер сам у том тренутку то стављао и на чланак о [[Берлин]]у, па реко`, дај да и то успут урадим. Али, док се не направе чланци о Франкфуртима, нека остане (уосталом, како хоћеш). Ништа злонамерно, поздрав, --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 22:22, 15 Феб 2005 (CET)\'\'\n\n...је једино што се налази на одељку за дискусију корисника Кастер што сам ја написао. Ако ти ту видиш оно што тврдиш, саветујем ти да се вратиш у основну школу, и поново научиш слова.\n\n*Увек се трудим да избегнем \"личне ратове\", како ти кажеш, али код људи као што си ти, то врло тешко пролази... Толико и од мене. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 23:22, 25 Феб 2005 (CET)\n\n----\nМилсим затрпао си ми корисн.страницу буквално гомилом ђубрета - све у маниру праксе гебелса и скојеваца који су се у недостатку аргум. и приликом обрачуна са неистомошљ. користили етикетама и сл. методама. Твоје параноје овде нису релевантне. Тим твојим инсуниацијама и клеветањем покушаваш да ме осцрниш кроз контекст «клерофашисте» што је доиста јадно и превасходно говори о теби него а не о мени. И не залажем се ја за употребу придева «срБски» уместо «срПски» то је твоја измишљотиња или плод твојих халуцинација пошто тако нешто од мене ниси могао да чујеш. Србкиња у Милице је име а не придев. Србкиња је писао и «клерофашиста» Јован Скерлић. \n\nРазумем да си заборавио шта си то написао Кастеру пошто си врло активан члан али бих те ипак подсетио на то поводом твојих шала: [[http://sr.wiktionary.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80_%D1%81%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC:Kaster Ма, привилегије ти нису на одмет]].\n\nНемам ништа против коректног «ратовања» али изживљавање над сликама под кринком «правописних промена» итд. то свакако није.\n\n----\n\nОвај закључак у виду Гебелса (са малим \"г\") и скојеваца је будалаштина и плод твоје неителигенције приликом смишљања ваљаног аргумента. Ако је по теби јадно то што се гнушам над фашизмом, онда је то доиста твој проблем... Да ли сам променио садржај слике у билом ком контексту па је то за тебе \"изживљавање\"? Мица је остала иста...:)\n\nДакле, могао сам и предпоставити да се ради о твојој параноји љубоморе. Очигледно је да ти се не свиђа то што сам корисник са привилегијама (администратор)! Да ја, као и сви остали администратори поседујем одређене привилегије које други корисници немају. Те опције, које имам можеш назвати и као: додатне опције, администраторске опције... Али, оне су и привилегије, јер, признаћеш, не можеш да бришеш страницу, не можеш да дајеш другим корисницима привилегије и бирократска овлашћења и на крају, не можеш \"закључати\" одређену страницу као што то администратори могу.\n\nУместо да си мирољубивим речником толеранције с којим би долазили до објективних разлога комуницирао са мном, ти овде просипаш своје фрустрације не сам корисницима с привилегијама, већ и сарадницима с других Википедија; у овом случају Мир Харвену. У складу с мојим принципима деловања на Википедији, ово је последњи пут да ти се обраћам. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 18:54, 26 Феб 2005 (CET)\n\n----\n\nПа ти из поруке у поруку гомилаш неистине како би прикрио старе. Дај сабери се и размили шта пишеш. Није ти било довољно што си ми у маниру гебелса прилепио етиктету \"клерофашисте\", што си у том контексту инсуинирао како се залажем за писање придева\"срБски\" што наравно није истина, такође си тврдио како ниси написао оно у вези привилегија, а сад измишљаш како је мени \"јадно што се ти гнушаш над фашизмом\" што је неистина. Мислим ово је стварно премашило сваку меру... За тако тешке клевете ти би сносио одговорност да је ово нека друга википедија. И не буди смешан, ја па љубоморан на твоју функцију хаха...већ само не подносим кад неко покушава да ме обмањује. И после свега још имаш дрскости да ме частиш том плитком и шупљом фразеологијом типа \"мирољубиви речник...\" Голија','/* \"Привилегија\" */',144,'Golija','20050226193236','',0,0,0,0,0.266370110803,'79949773806763','20050226193236'); INSERT INTO cur VALUES (3680,0,'601','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[570е]] | [[580е]] | [[590е]] | \'\'\'[[600е]]\'\'\' | [[610е]] | [[620е]] | [[630е]]
\n[[596]] | [[597]] | [[598]] | [[599]] | [[600]] | \'\'\'601\'\'\' | [[602]] | [[603]] | [[604]] | [[605]] | [[606]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:601]]\n[[ast:601]]\n[[bg:601]]\n[[ca:601]]\n[[de:601]]\n[[el:601]]\n[[en:601]]\n[[eo:601]]\n[[es:601]]\n[[eu:601]]\n[[fr:601]]\n[[hr:601]]\n[[it:601]]\n[[ko:601년]]\n[[lb:601]]\n[[nl:601]]\n[[no:601]]\n[[pl:601]]\n[[pt:601]]\n[[ro:601]]\n[[ru:601]]\n[[sl:601]]\n[[sv:601]]\n[[uk:601]]\n[[zh:601年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217144528','',0,0,1,0,0.201207517274,'79958782855471','20041217144528'); INSERT INTO cur VALUES (3681,0,'602','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[570е]] | [[580е]] | [[590е]] | \'\'\'[[600е]]\'\'\' | [[610е]] | [[620е]] | [[630е]]
\n[[597]] | [[598]] | [[599]] | [[600]] | [[601]] | \'\'\'602\'\'\' | [[603]] | [[604]] | [[605]] | [[606]] | [[607]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:602]]\n[[ast:602]]\n[[bg:602]]\n[[ca:602]]\n[[de:602]]\n[[el:602]]\n[[en:602]]\n[[eo:602]]\n[[es:602]]\n[[eu:602]]\n[[fi:602]]\n[[fr:602]]\n[[hr:602]]\n[[it:602]]\n[[ko:602년]]\n[[lb:602]]\n[[nl:602]]\n[[no:602]]\n[[pl:602]]\n[[pt:602]]\n[[ro:602]]\n[[ru:602]]\n[[sl:602]]\n[[sv:602]]\n[[uk:602]]\n[[zh:602年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217144430','',0,0,1,0,0.371150357822,'79958782855569','20041217144430'); INSERT INTO cur VALUES (3682,0,'603','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[570е]] | [[580е]] | [[590е]] | \'\'\'[[600е]]\'\'\' | [[610е]] | [[620е]] | [[630е]]
\n[[598]] | [[599]] | [[600]] | [[601]] | [[602]] | \'\'\'603\'\'\' | [[604]] | [[605]] | [[606]] | [[607]] | [[608]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:603]]\n[[ast:603]]\n[[bg:603]]\n[[ca:603]]\n[[de:603]]\n[[el:603]]\n[[en:603]]\n[[eo:603]]\n[[es:603]]\n[[eu:603]]\n[[fr:603]]\n[[hr:603]]\n[[it:603]]\n[[ko:603년]]\n[[lb:603]]\n[[nl:603]]\n[[no:603]]\n[[pl:603]]\n[[pt:603]]\n[[ro:603]]\n[[ru:603]]\n[[sl:603]]\n[[sv:603]]\n[[uk:603]]\n[[zh:603年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217144328','',0,0,1,0,0.728321395688,'79958782855671','20041217144328'); INSERT INTO cur VALUES (3683,0,'604','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[570е]] | [[580е]] | [[590е]] | \'\'\'[[600е]]\'\'\' | [[610е]] | [[620е]] | [[630е]]
\n[[599]] | [[600]] | [[601]] | [[602]] | [[603]] | \'\'\'604\'\'\' | [[605]] | [[606]] | [[607]] | [[608]] | [[609]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:604]]\n[[ast:604]]\n[[bg:604]]\n[[ca:604]]\n[[de:604]]\n[[el:604]]\n[[en:604]]\n[[eo:604]]\n[[es:604]]\n[[eu:604]]\n[[fr:604]]\n[[hr:604]]\n[[it:604]]\n[[ko:604년]]\n[[lb:604]]\n[[nl:604]]\n[[no:604]]\n[[pl:604]]\n[[pt:604]]\n[[ro:604]]\n[[ru:604]]\n[[sl:604]]\n[[sv:604]]\n[[uk:604]]\n[[zh:604年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217144228','',0,0,1,0,0.790196419596,'79958782855771','20041217144228'); INSERT INTO cur VALUES (3684,0,'605','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[570е]] | [[580е]] | [[590е]] | \'\'\'[[600е]]\'\'\' | [[610е]] | [[620е]] | [[630е]]
\n[[600]] | [[601]] | [[602]] | [[603]] | [[604]] | \'\'\'605\'\'\' | [[606]] | [[607]] | [[608]] | [[609]] | [[610]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:605]]\n[[ast:605]]\n[[bg:605]]\n[[ca:605]]\n[[de:605]]\n[[el:605]]\n[[en:605]]\n[[eo:605]]\n[[es:605]]\n[[eu:605]]\n[[fr:605]]\n[[hr:605]]\n[[it:605]]\n[[ko:605년]]\n[[lb:605]]\n[[nl:605]]\n[[no:605]]\n[[pl:605]]\n[[pt:605]]\n[[ro:605]]\n[[ru:605]]\n[[sl:605]]\n[[uk:605]]\n[[zh:605年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217144128','',0,0,1,0,0.861595924414,'79958782855871','20041217144128'); INSERT INTO cur VALUES (3685,0,'606','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[570е]] | [[580е]] | [[590е]] | \'\'\'[[600е]]\'\'\' | [[610е]] | [[620е]] | [[630е]]
\n[[601]] | [[602]] | [[603]] | [[604]] | [[605]] | \'\'\'606\'\'\' | [[607]] | [[608]] | [[609]] | [[610]] | [[611]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:606]]\n[[ast:606]]\n[[bg:606]]\n[[ca:606]]\n[[de:606]]\n[[el:606]]\n[[en:606]]\n[[eo:606]]\n[[es:606]]\n[[eu:606]]\n[[fr:606]]\n[[hr:606]]\n[[it:606]]\n[[ko:606년]]\n[[lb:606]]\n[[nl:606]]\n[[no:606]]\n[[pl:606]]\n[[pt:606]]\n[[ro:606]]\n[[ru:606]]\n[[sl:606]]\n[[uk:606]]\n[[zh:606年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217144034','',0,0,1,0,0.454885153777,'79958782855965','20041217144034'); INSERT INTO cur VALUES (3686,0,'607','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[570е]] | [[580е]] | [[590е]] | \'\'\'[[600е]]\'\'\' | [[610е]] | [[620е]] | [[630е]]
\n[[602]] | [[603]] | [[604]] | [[605]] | [[606]] | \'\'\'607\'\'\' | [[608]] | [[609]] | [[610]] | [[611]] | [[612]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:607]]\n[[ast:607]]\n[[bg:607]]\n[[ca:607]]\n[[de:607]]\n[[el:607]]\n[[en:607]]\n[[eo:607]]\n[[es:607]]\n[[eu:607]]\n[[fr:607]]\n[[hr:607]]\n[[it:607]]\n[[ko:607년]]\n[[lb:607]]\n[[nl:607]]\n[[no:607]]\n[[pl:607]]\n[[pt:607]]\n[[ro:607]]\n[[ru:607]]\n[[sl:607]]\n[[sv:607]]\n[[uk:607]]\n[[zh:607年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217143928','',0,0,1,0,0.565335890076,'79958782856071','20041217143928'); INSERT INTO cur VALUES (3687,0,'608','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[570е]] | [[580е]] | [[590е]] | \'\'\'[[600е]]\'\'\' | [[610е]] | [[620е]] | [[630е]]
\n[[603]] | [[604]] | [[605]] | [[606]] | [[607]] | \'\'\'608\'\'\' | [[609]] | [[610]] | [[611]] | [[612]] | [[613]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:608]]\n[[ast:608]]\n[[bg:608]]\n[[ca:608]]\n[[de:608]]\n[[el:608]]\n[[en:608]]\n[[eo:608]]\n[[es:608]]\n[[eu:608]]\n[[fr:608]]\n[[hr:608]]\n[[it:608]]\n[[ko:608년]]\n[[lb:608]]\n[[nl:608]]\n[[no:608]]\n[[pl:608]]\n[[pt:608]]\n[[ro:608]]\n[[ru:608]]\n[[sl:608]]\n[[sv:608]]\n[[uk:608]]\n[[zh:608年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217143828','',0,0,1,0,0.644212561959,'79958782856171','20041217143828'); INSERT INTO cur VALUES (3688,0,'609','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[570е]] | [[580е]] | [[590е]] | \'\'\'[[600е]]\'\'\' | [[610е]] | [[620е]] | [[630е]]
\n[[604]] | [[605]] | [[606]] | [[607]] | [[608]] | \'\'\'609\'\'\' | [[610]] | [[611]] | [[612]] | [[613]] | [[614]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:609]]\n[[ast:609]]\n[[bg:609]]\n[[ca:609]]\n[[de:609]]\n[[el:609]]\n[[en:609]]\n[[eo:609]]\n[[es:609]]\n[[eu:609]]\n[[fr:609]]\n[[hr:609]]\n[[it:609]]\n[[ko:609년]]\n[[lb:609]]\n[[nl:609]]\n[[no:609]]\n[[pl:609]]\n[[pt:609]]\n[[ro:609]]\n[[ru:609]]\n[[sl:609]]\n[[uk:609]]\n[[zh:609年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217143728','',0,0,1,0,0.131742558038,'79958782856271','20041217143728'); INSERT INTO cur VALUES (3689,0,'610','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[580е]] | [[590е]] | [[600е]] | \'\'\'[[610е]]\'\'\' | [[620е]] | [[630е]] | [[640е]]
\n[[605]] | [[606]] | [[607]] | [[608]] | [[609]] | \'\'\'610\'\'\' | [[611]] | [[612]] | [[613]] | [[614]] | [[615]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:610]]\n[[ast:610]]\n[[bg:610]]\n[[ca:610]]\n[[de:610]]\n[[el:610]]\n[[en:610]]\n[[eo:610]]\n[[es:610]]\n[[eu:610]]\n[[fi:610]]\n[[fr:610]]\n[[hr:610]]\n[[it:610]]\n[[ko:610년]]\n[[lb:610]]\n[[nl:610]]\n[[no:610]]\n[[pl:610]]\n[[pt:610]]\n[[ro:610]]\n[[ru:610]]\n[[sl:610]]\n[[uk:610]]\n[[zh:610年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217143628','',0,0,1,0,0.31631833609,'79958782856371','20041217143628'); INSERT INTO cur VALUES (3690,0,'611','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[580е]] | [[590е]] | [[600е]] | \'\'\'[[610е]]\'\'\' | [[620е]] | [[630е]] | [[640е]]
\n[[606]] | [[607]] | [[608]] | [[609]] | [[610]] | \'\'\'611\'\'\' | [[612]] | [[613]] | [[614]] | [[615]] | [[616]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:611]]\n[[ast:611]]\n[[bg:611]]\n[[ca:611]]\n[[de:611]]\n[[el:611]]\n[[en:611]]\n[[eo:611]]\n[[es:611]]\n[[eu:611]]\n[[fr:611]]\n[[hr:611]]\n[[it:611]]\n[[ko:611년]]\n[[lb:611]]\n[[nl:611]]\n[[no:611]]\n[[pl:611]]\n[[pt:611]]\n[[ro:611]]\n[[ru:611]]\n[[sl:611]]\n[[uk:611]]\n[[zh:611年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217143528','',0,0,1,0,0.045224528781,'79958782856471','20041217143528'); INSERT INTO cur VALUES (3691,0,'612','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[580е]] | [[590е]] | [[600е]] | \'\'\'[[610е]]\'\'\' | [[620е]] | [[630е]] | [[640е]]
\n[[607]] | [[608]] | [[609]] | [[610]] | [[611]] | \'\'\'612\'\'\' | [[613]] | [[614]] | [[615]] | [[616]] | [[617]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:612]]\n[[ast:612]]\n[[bg:612]]\n[[ca:612]]\n[[de:612]]\n[[el:612]]\n[[en:612]]\n[[eo:612]]\n[[es:612]]\n[[eu:612]]\n[[fr:612]]\n[[hr:612]]\n[[it:612]]\n[[ko:612년]]\n[[lb:612]]\n[[nl:612]]\n[[no:612]]\n[[pl:612]]\n[[pt:612]]\n[[ro:612]]\n[[ru:612]]\n[[sl:612]]\n[[sv:612]]\n[[uk:612]]\n[[zh:612年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217143428','',0,0,1,0,0.292732245425,'79958782856571','20041217143428'); INSERT INTO cur VALUES (3692,0,'613','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[580е]] | [[590е]] | [[600е]] | \'\'\'[[610е]]\'\'\' | [[620е]] | [[630е]] | [[640е]]
\n[[608]] | [[609]] | [[610]] | [[611]] | [[612]] | \'\'\'613\'\'\' | [[614]] | [[615]] | [[616]] | [[617]] | [[618]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:613]]\n[[ast:613]]\n[[bg:613]]\n[[ca:613]]\n[[de:613]]\n[[el:613]]\n[[en:613]]\n[[eo:613]]\n[[es:613]]\n[[eu:613]]\n[[fr:613]]\n[[hr:613]]\n[[it:613]]\n[[ko:613년]]\n[[lb:613]]\n[[nl:613]]\n[[no:613]]\n[[pl:613]]\n[[pt:613]]\n[[ro:613]]\n[[ru:613]]\n[[sl:613]]\n[[sv:613]]\n[[uk:613]]\n[[zh:613年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217143328','',0,0,1,0,0.600902912021,'79958782856671','20041217143328'); INSERT INTO cur VALUES (3693,0,'614','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[580е]] | [[590е]] | [[600е]] | \'\'\'[[610е]]\'\'\' | [[620е]] | [[630е]] | [[640е]]
\n[[609]] | [[610]] | [[611]] | [[612]] | [[613]] | \'\'\'614\'\'\' | [[615]] | [[616]] | [[617]] | [[618]] | [[619]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:614]]\n[[ast:614]]\n[[bg:614]]\n[[ca:614]]\n[[de:614]]\n[[el:614]]\n[[en:614]]\n[[eo:614]]\n[[es:614]]\n[[eu:614]]\n[[fr:614]]\n[[hr:614]]\n[[it:614]]\n[[ko:614년]]\n[[lb:614]]\n[[nl:614]]\n[[no:614]]\n[[pl:614]]\n[[pt:614]]\n[[ro:614]]\n[[ru:614]]\n[[sl:614]]\n[[uk:614]]\n[[zh:614年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217143228','',0,0,1,0,0.132640349275,'79958782856771','20041217143228'); INSERT INTO cur VALUES (3694,0,'615','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[580е]] | [[590е]] | [[600е]] | \'\'\'[[610е]]\'\'\' | [[620е]] | [[630е]] | [[640е]]
\n[[610]] | [[611]] | [[612]] | [[613]] | [[614]] | \'\'\'615\'\'\' | [[616]] | [[617]] | [[618]] | [[619]] | [[620]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:615]]\n[[ast:615]]\n[[bg:615]]\n[[ca:615]]\n[[de:615]]\n[[el:615]]\n[[en:615]]\n[[eo:615]]\n[[es:615]]\n[[eu:615]]\n[[fr:615]]\n[[hr:615]]\n[[it:615]]\n[[ko:615년]]\n[[lb:615]]\n[[nl:615]]\n[[no:615]]\n[[pl:615]]\n[[pt:615]]\n[[ro:615]]\n[[ru:615]]\n[[sl:615]]\n[[sv:615]]\n[[uk:615]]\n[[zh:615年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217143128','',0,0,1,0,0.369778230959,'79958782856871','20041217143128'); INSERT INTO cur VALUES (3695,0,'616','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[580е]] | [[590е]] | [[600е]] | \'\'\'[[610е]]\'\'\' | [[620е]] | [[630е]] | [[640е]]
\n[[611]] | [[612]] | [[613]] | [[614]] | [[615]] | \'\'\'616\'\'\' | [[617]] | [[618]] | [[619]] | [[620]] | [[621]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:616]]\n[[ast:616]]\n[[bg:616]]\n[[ca:616]]\n[[de:616]]\n[[el:616]]\n[[en:616]]\n[[eo:616]]\n[[es:616]]\n[[eu:616]]\n[[fr:616]]\n[[hr:616]]\n[[it:616]]\n[[ko:616년]]\n[[lb:616]]\n[[nl:616]]\n[[no:616]]\n[[pl:616]]\n[[pt:616]]\n[[ro:616]]\n[[ru:616]]\n[[sl:616]]\n[[uk:616]]\n[[zh:616年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217143028','',0,0,1,0,0.31952855099,'79958782856971','20041217143028'); INSERT INTO cur VALUES (3696,0,'617','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[580е]] | [[590е]] | [[600е]] | \'\'\'[[610е]]\'\'\' | [[620е]] | [[630е]] | [[640е]]
\n[[612]] | [[613]] | [[614]] | [[615]] | [[616]] | \'\'\'617\'\'\' | [[618]] | [[619]] | [[620]] | [[621]] | [[622]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:617]]\n[[ast:617]]\n[[bg:617]]\n[[ca:617]]\n[[de:617]]\n[[el:617]]\n[[en:617]]\n[[eo:617]]\n[[es:617]]\n[[eu:617]]\n[[fr:617]]\n[[hr:617]]\n[[it:617]]\n[[ko:617년]]\n[[lb:617]]\n[[nl:617]]\n[[no:617]]\n[[pl:617]]\n[[pt:617]]\n[[ro:617]]\n[[ru:617]]\n[[sl:617]]\n[[uk:617]]\n[[zh:617年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217142928','',0,0,1,0,0.993079387114,'79958782857071','20041217142928'); INSERT INTO cur VALUES (3697,0,'618','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[580е]] | [[590е]] | [[600е]] | \'\'\'[[610е]]\'\'\' | [[620е]] | [[630е]] | [[640е]]
\n[[613]] | [[614]] | [[615]] | [[616]] | [[617]] | \'\'\'618\'\'\' | [[619]] | [[620]] | [[621]] | [[622]] | [[623]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:618]]\n[[ast:618]]\n[[bg:618]]\n[[ca:618]]\n[[de:618]]\n[[el:618]]\n[[en:618]]\n[[eo:618]]\n[[es:618]]\n[[eu:618]]\n[[fi:618]]\n[[fr:618]]\n[[hr:618]]\n[[it:618]]\n[[ko:618년]]\n[[lb:618]]\n[[nl:618]]\n[[no:618]]\n[[pl:618]]\n[[pt:618]]\n[[ro:618]]\n[[ru:618]]\n[[sl:618]]\n[[sv:618]]\n[[uk:618]]\n[[zh:618年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217142828','',0,0,1,0,0.456096236806,'79958782857171','20041217142828'); INSERT INTO cur VALUES (3698,0,'619','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[580е]] | [[590е]] | [[600е]] | \'\'\'[[610е]]\'\'\' | [[620е]] | [[630е]] | [[640е]]
\n[[614]] | [[615]] | [[616]] | [[617]] | [[618]] | \'\'\'619\'\'\' | [[620]] | [[621]] | [[622]] | [[623]] | [[624]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:619]]\n[[ast:619]]\n[[bg:619]]\n[[ca:619]]\n[[de:619]]\n[[el:619]]\n[[en:619]]\n[[eo:619]]\n[[es:619]]\n[[eu:619]]\n[[fr:619]]\n[[hr:619]]\n[[it:619]]\n[[ko:619년]]\n[[lb:619]]\n[[nl:619]]\n[[no:619]]\n[[pl:619]]\n[[pt:619]]\n[[ro:619]]\n[[ru:619]]\n[[sl:619]]\n[[sv:619]]\n[[uk:619]]\n[[zh:619年]]','robot Removing:sr',48,'Robbot','20041217142728','',0,0,1,0,0.987264092074,'79958782857271','20041217142728'); INSERT INTO cur VALUES (3699,0,'620','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[590е]] | [[600е]] | [[610е]] | \'\'\'[[620е]]\'\'\' | [[630е]] | [[640е]] | [[650е]]
\n[[615]] | [[616]] | [[617]] | [[618]] | [[619]] | \'\'\'620\'\'\' | [[621]] | [[622]] | [[623]] | [[624]] | [[625]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:620]]\n[[ast:620]]\n[[bg:620]]\n[[ca:620]]\n[[de:620]]\n[[el:620]]\n[[en:620]]\n[[eo:620]]\n[[es:620]]\n[[eu:620]]\n[[fi:620]]\n[[fr:620]]\n[[hr:620]]\n[[it:620]]\n[[ko:620년]]\n[[lb:620]]\n[[nl:620]]\n[[no:620]]\n[[pl:620]]\n[[pt:620]]\n[[ro:620]]\n[[ru:620]]\n[[sl:620]]\n[[uk:620]]\n[[zh:620年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217133609','',0,0,1,0,0.776162444975,'79958782866390','20041217133609'); INSERT INTO cur VALUES (3700,0,'621','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[590е]] | [[600е]] | [[610е]] | \'\'\'[[620е]]\'\'\' | [[630е]] | [[640е]] | [[650е]]
\n[[616]] | [[617]] | [[618]] | [[619]] | [[620]] | \'\'\'621\'\'\' | [[622]] | [[623]] | [[624]] | [[625]] | [[626]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:621]]\n[[ast:621]]\n[[bg:621]]\n[[ca:621]]\n[[de:621]]\n[[el:621]]\n[[en:621]]\n[[eo:621]]\n[[es:621]]\n[[eu:621]]\n[[fr:621]]\n[[hr:621]]\n[[it:621]]\n[[ko:621년]]\n[[lb:621]]\n[[nl:621]]\n[[no:621]]\n[[pl:621]]\n[[pt:621]]\n[[ro:621]]\n[[ru:621]]\n[[sl:621]]\n[[uk:621]]\n[[zh:621年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217133507','',0,0,1,0,0.344393369902,'79958782866492','20041217133507'); INSERT INTO cur VALUES (3701,0,'622','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[590е]] | [[600е]] | [[610е]] | \'\'\'[[620е]]\'\'\' | [[630е]] | [[640е]] | [[650е]]
\n[[617]] | [[618]] | [[619]] | [[620]] | [[621]] | \'\'\'622\'\'\' | [[623]] | [[624]] | [[625]] | [[626]] | [[627]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:622]]\n[[ast:622]]\n[[bg:622]]\n[[ca:622]]\n[[da:622]]\n[[de:622]]\n[[el:622]]\n[[en:622]]\n[[eo:622]]\n[[es:622]]\n[[eu:622]]\n[[fr:622]]\n[[hr:622]]\n[[id:622]]\n[[it:622]]\n[[ko:622년]]\n[[lb:622]]\n[[nl:622]]\n[[no:622]]\n[[pl:622]]\n[[pt:622]]\n[[ro:622]]\n[[ru:622]]\n[[sl:622]]\n[[uk:622]]\n[[zh:622年]]','robot Adding:pt,lb,id,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217133707','',0,0,1,0,0.386155120743,'79958782866292','20041217133707'); INSERT INTO cur VALUES (3702,0,'623','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[590е]] | [[600е]] | [[610е]] | \'\'\'[[620е]]\'\'\' | [[630е]] | [[640е]] | [[650е]]
\n[[618]] | [[619]] | [[620]] | [[621]] | [[622]] | \'\'\'623\'\'\' | [[624]] | [[625]] | [[626]] | [[627]] | [[628]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:623]]\n[[ast:623]]\n[[bg:623]]\n[[ca:623]]\n[[da:623]]\n[[de:623]]\n[[el:623]]\n[[en:623]]\n[[eo:623]]\n[[es:623]]\n[[eu:623]]\n[[fr:623]]\n[[hr:623]]\n[[it:623]]\n[[ko:623년]]\n[[lb:623]]\n[[nl:623]]\n[[no:623]]\n[[pl:623]]\n[[pt:623]]\n[[ro:623]]\n[[ru:623]]\n[[sl:623]]\n[[sv:623]]\n[[uk:623]]\n[[zh:623年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217133413','',0,0,1,0,0.71644905336,'79958782866586','20041217133413'); INSERT INTO cur VALUES (3703,0,'624','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[590е]] | [[600е]] | [[610е]] | \'\'\'[[620е]]\'\'\' | [[630е]] | [[640е]] | [[650е]]
\n[[619]] | [[620]] | [[621]] | [[622]] | [[623]] | \'\'\'624\'\'\' | [[625]] | [[626]] | [[627]] | [[628]] | [[629]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:624]]\n[[ast:624]]\n[[bg:624]]\n[[ca:624]]\n[[de:624]]\n[[el:624]]\n[[en:624]]\n[[eo:624]]\n[[es:624]]\n[[eu:624]]\n[[fr:624]]\n[[hr:624]]\n[[hu:624]]\n[[it:624]]\n[[ko:624년]]\n[[lb:624]]\n[[nl:624]]\n[[no:624]]\n[[pl:624]]\n[[pt:624]]\n[[ro:624]]\n[[ru:624]]\n[[sl:624]]\n[[uk:624]]\n[[zh:624年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg,hu',48,'Robbot','20041217133307','',0,0,1,0,0.582781651794,'79958782866692','20041217133307'); INSERT INTO cur VALUES (3704,0,'625','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[590е]] | [[600е]] | [[610е]] | \'\'\'[[620е]]\'\'\' | [[630е]] | [[640е]] | [[650е]]
\n[[620]] | [[621]] | [[622]] | [[623]] | [[624]] | \'\'\'625\'\'\' | [[626]] | [[627]] | [[628]] | [[629]] | [[630]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:625]]\n[[ast:625]]\n[[bg:625]]\n[[ca:625]]\n[[de:625]]\n[[el:625]]\n[[en:625]]\n[[eo:625]]\n[[es:625]]\n[[eu:625]]\n[[fr:625]]\n[[hr:625]]\n[[it:625]]\n[[ko:625년]]\n[[lb:625]]\n[[nl:625]]\n[[no:625]]\n[[pl:625]]\n[[pt:625]]\n[[ro:625]]\n[[ru:625]]\n[[sl:625]]\n[[sv:625]]\n[[uk:625]]\n[[zh:625年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217133207','',0,0,1,0,0.94914557503,'79958782866792','20041217133207'); INSERT INTO cur VALUES (3705,0,'626','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[590е]] | [[600е]] | [[610е]] | \'\'\'[[620е]]\'\'\' | [[630е]] | [[640е]] | [[650е]]
\n[[621]] | [[622]] | [[623]] | [[624]] | [[625]] | \'\'\'626\'\'\' | [[627]] | [[628]] | [[629]] | [[630]] | [[631]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:626]]\n[[ast:626]]\n[[bg:626]]\n[[ca:626]]\n[[de:626]]\n[[el:626]]\n[[en:626]]\n[[eo:626]]\n[[es:626]]\n[[eu:626]]\n[[fr:626]]\n[[hr:626]]\n[[it:626]]\n[[ko:626년]]\n[[lb:626]]\n[[nl:626]]\n[[no:626]]\n[[pl:626]]\n[[pt:626]]\n[[ro:626]]\n[[ru:626]]\n[[sl:626]]\n[[uk:626]]\n[[zh:626年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217133107','',0,0,1,0,0.885990328568,'79958782866892','20041217133107'); INSERT INTO cur VALUES (3706,0,'627','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[590е]] | [[600е]] | [[610е]] | \'\'\'[[620е]]\'\'\' | [[630е]] | [[640е]] | [[650е]]
\n[[622]] | [[623]] | [[624]] | [[625]] | [[626]] | \'\'\'627\'\'\' | [[628]] | [[629]] | [[630]] | [[631]] | [[632]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:627]]\n[[ast:627]]\n[[bg:627]]\n[[ca:627]]\n[[de:627]]\n[[el:627]]\n[[en:627]]\n[[eo:627]]\n[[es:627]]\n[[eu:627]]\n[[fr:627]]\n[[hr:627]]\n[[it:627]]\n[[ko:627년]]\n[[lb:627]]\n[[nl:627]]\n[[no:627]]\n[[pl:627]]\n[[pt:627]]\n[[ro:627]]\n[[ru:627]]\n[[sl:627]]\n[[sv:627]]\n[[uk:627]]\n[[zh:627年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217133007','',0,0,1,0,0.787479187263,'79958782866992','20041217133007'); INSERT INTO cur VALUES (3707,0,'628','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[590е]] | [[600е]] | [[610е]] | \'\'\'[[620е]]\'\'\' | [[630е]] | [[640е]] | [[650е]]
\n[[623]] | [[624]] | [[625]] | [[626]] | [[627]] | \'\'\'628\'\'\' | [[629]] | [[630]] | [[631]] | [[632]] | [[633]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:628]]\n[[ast:628]]\n[[bg:628]]\n[[ca:628]]\n[[de:628]]\n[[el:628]]\n[[en:628]]\n[[eo:628]]\n[[es:628]]\n[[eu:628]]\n[[fr:628]]\n[[hr:628]]\n[[it:628]]\n[[ko:628년]]\n[[lb:628]]\n[[nl:628]]\n[[no:628]]\n[[pl:628]]\n[[pt:628]]\n[[ro:628]]\n[[ru:628]]\n[[sl:628]]\n[[uk:628]]\n[[zh:628年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217132907','',0,0,1,0,0.172786981879,'79958782867092','20041217132907'); INSERT INTO cur VALUES (3708,0,'629','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[590е]] | [[600е]] | [[610е]] | \'\'\'[[620е]]\'\'\' | [[630е]] | [[640е]] | [[650е]]
\n[[624]] | [[625]] | [[626]] | [[627]] | [[628]] | \'\'\'629\'\'\' | [[630]] | [[631]] | [[632]] | [[633]] | [[634]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:629]]\n[[ast:629]]\n[[bg:629]]\n[[ca:629]]\n[[de:629]]\n[[el:629]]\n[[en:629]]\n[[eo:629]]\n[[es:629]]\n[[eu:629]]\n[[fr:629]]\n[[hr:629]]\n[[it:629]]\n[[ko:629년]]\n[[lb:629]]\n[[nl:629]]\n[[no:629]]\n[[pl:629]]\n[[pt:629]]\n[[ro:629]]\n[[ru:629]]\n[[sl:629]]\n[[sv:629]]\n[[uk:629]]\n[[zh:629年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217132807','',0,0,1,0,0.52795545502,'79958782867192','20041217132807'); INSERT INTO cur VALUES (3709,0,'630','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[600е]] | [[610е]] | [[620е]] | \'\'\'[[630е]]\'\'\' | [[640е]] | [[650е]] | [[660е]]
\n[[625]] | [[626]] | [[627]] | [[628]] | [[629]] | \'\'\'630\'\'\' | [[631]] | [[632]] | [[633]] | [[634]] | [[635]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:630]]\n[[ast:630]]\n[[bg:630]]\n[[bs:630]]\n[[ca:630]]\n[[da:630]]\n[[de:630]]\n[[el:630]]\n[[en:630]]\n[[eo:630]]\n[[es:630]]\n[[eu:630]]\n[[fi:630]]\n[[fr:630]]\n[[hr:630]]\n[[it:630]]\n[[ko:630년]]\n[[lb:630]]\n[[nl:630]]\n[[no:630]]\n[[pl:630]]\n[[pt:630]]\n[[ro:630]]\n[[ru:630]]\n[[sl:630]]\n[[sv:630]]\n[[uk:630]]\n[[zh:630年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,sv,da,fi,bg',48,'Robbot','20041217132707','',0,0,1,0,0.50605518115,'79958782867292','20041217132707'); INSERT INTO cur VALUES (3710,0,'631','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[600е]] | [[610е]] | [[620е]] | \'\'\'[[630е]]\'\'\' | [[640е]] | [[650е]] | [[660е]]
\n[[626]] | [[627]] | [[628]] | [[629]] | [[630]] | \'\'\'631\'\'\' | [[632]] | [[633]] | [[634]] | [[635]] | [[636]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:631]]\n[[ast:631]]\n[[bg:631]]\n[[ca:631]]\n[[de:631]]\n[[el:631]]\n[[en:631]]\n[[eo:631]]\n[[es:631]]\n[[eu:631]]\n[[fi:631]]\n[[fr:631]]\n[[hr:631]]\n[[it:631]]\n[[ko:631년]]\n[[lb:631]]\n[[nl:631]]\n[[no:631]]\n[[pl:631]]\n[[pt:631]]\n[[ro:631]]\n[[ru:631]]\n[[sl:631]]\n[[sv:631]]\n[[uk:631]]\n[[zh:631年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217132607','',0,0,1,0,0.701262781257,'79958782867392','20041217132607'); INSERT INTO cur VALUES (3711,0,'632','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[600е]] | [[610е]] | [[620е]] | \'\'\'[[630е]]\'\'\' | [[640е]] | [[650е]] | [[660е]]
\n[[627]] | [[628]] | [[629]] | [[630]] | [[631]] | \'\'\'632\'\'\' | [[633]] | [[634]] | [[635]] | [[636]] | [[637]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:632]]\n[[ast:632]]\n[[bg:632]]\n[[ca:632]]\n[[da:632]]\n[[de:632]]\n[[el:632]]\n[[en:632]]\n[[eo:632]]\n[[es:632]]\n[[eu:632]]\n[[fi:632]]\n[[fr:632]]\n[[hr:632]]\n[[it:632]]\n[[ko:632년]]\n[[lb:632]]\n[[nl:632]]\n[[nn:632]]\n[[no:632]]\n[[pl:632]]\n[[pt:632]]\n[[ro:632]]\n[[ru:632]]\n[[sl:632]]\n[[sv:632]]\n[[uk:632]]\n[[zh:632年]]','robot Adding:nn,pt,lb,el,ast,sv,da,fi,bg',48,'Robbot','20041217133807','',0,0,1,0,0.558306918739,'79958782866192','20041217133807'); INSERT INTO cur VALUES (3712,0,'633','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[600е]] | [[610е]] | [[620е]] | \'\'\'[[630е]]\'\'\' | [[640е]] | [[650е]] | [[660е]]
\n[[628]] | [[629]] | [[630]] | [[631]] | [[632]] | \'\'\'633\'\'\' | [[634]] | [[635]] | [[636]] | [[637]] | [[638]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:633]]\n[[ast:633]]\n[[bg:633]]\n[[ca:633]]\n[[da:633]]\n[[de:633]]\n[[el:633]]\n[[en:633]]\n[[eo:633]]\n[[es:633]]\n[[eu:633]]\n[[fi:633]]\n[[fr:633]]\n[[gl:633]]\n[[hr:633]]\n[[it:633]]\n[[ko:633년]]\n[[lb:633]]\n[[nl:633]]\n[[no:633]]\n[[pl:633]]\n[[pt:633]]\n[[ro:633]]\n[[ru:633]]\n[[sl:633]]\n[[uk:633]]\n[[zh:633年]]','robot Adding:pt,lb,gl,el,ast,da,fi,bg',48,'Robbot','20041217133907','',0,0,1,0,0.738228525845,'79958782866092','20041217133907'); INSERT INTO cur VALUES (3713,0,'634','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[600е]] | [[610е]] | [[620е]] | \'\'\'[[630е]]\'\'\' | [[640е]] | [[650е]] | [[660е]]
\n[[629]] | [[630]] | [[631]] | [[632]] | [[633]] | \'\'\'634\'\'\' | [[635]] | [[636]] | [[637]] | [[638]] | [[639]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:634]]\n[[ast:634]]\n[[bg:634]]\n[[ca:634]]\n[[de:634]]\n[[el:634]]\n[[en:634]]\n[[eo:634]]\n[[es:634]]\n[[eu:634]]\n[[fi:634]]\n[[fr:634]]\n[[hr:634]]\n[[it:634]]\n[[ko:634년]]\n[[lb:634]]\n[[nl:634]]\n[[no:634]]\n[[pl:634]]\n[[pt:634]]\n[[ro:634]]\n[[ru:634]]\n[[sl:634]]\n[[sv:634]]\n[[uk:634]]\n[[zh:634年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217132507','',0,0,1,0,0.814312505449,'79958782867492','20041217132507'); INSERT INTO cur VALUES (3714,0,'635','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[600е]] | [[610е]] | [[620е]] | \'\'\'[[630е]]\'\'\' | [[640е]] | [[650е]] | [[660е]]
\n[[630]] | [[631]] | [[632]] | [[633]] | [[634]] | \'\'\'635\'\'\' | [[636]] | [[637]] | [[638]] | [[639]] | [[640]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:635]]\n[[ast:635]]\n[[bg:635]]\n[[ca:635]]\n[[de:635]]\n[[el:635]]\n[[en:635]]\n[[eo:635]]\n[[es:635]]\n[[eu:635]]\n[[fi:635]]\n[[fr:635]]\n[[hr:635]]\n[[it:635]]\n[[ko:635년]]\n[[lb:635]]\n[[nl:635]]\n[[no:635]]\n[[pl:635]]\n[[pt:635]]\n[[ro:635]]\n[[ru:635]]\n[[sl:635]]\n[[uk:635]]\n[[zh:635年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217132407','',0,0,1,0,0.802093853151,'79958782867592','20041217132407'); INSERT INTO cur VALUES (3715,0,'636','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[600е]] | [[610е]] | [[620е]] | \'\'\'[[630е]]\'\'\' | [[640е]] | [[650е]] | [[660е]]
\n[[631]] | [[632]] | [[633]] | [[634]] | [[635]] | \'\'\'636\'\'\' | [[637]] | [[638]] | [[639]] | [[640]] | [[641]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:636]]\n[[ast:636]]\n[[bg:636]]\n[[ca:636]]\n[[de:636]]\n[[el:636]]\n[[en:636]]\n[[eo:636]]\n[[es:636]]\n[[eu:636]]\n[[fi:636]]\n[[fr:636]]\n[[hr:636]]\n[[it:636]]\n[[ko:636년]]\n[[lb:636]]\n[[nl:636]]\n[[no:636]]\n[[pl:636]]\n[[pt:636]]\n[[ro:636]]\n[[ru:636]]\n[[sl:636]]\n[[uk:636]]\n[[zh:636年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217132307','',0,0,1,0,0.778083864962,'79958782867692','20041217132307'); INSERT INTO cur VALUES (3716,0,'637','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[600е]] | [[610е]] | [[620е]] | \'\'\'[[630е]]\'\'\' | [[640е]] | [[650е]] | [[660е]]
\n[[632]] | [[633]] | [[634]] | [[635]] | [[636]] | \'\'\'637\'\'\' | [[638]] | [[639]] | [[640]] | [[641]] | [[642]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:637]]\n[[ast:637]]\n[[bg:637]]\n[[ca:637]]\n[[de:637]]\n[[el:637]]\n[[en:637]]\n[[eo:637]]\n[[es:637]]\n[[eu:637]]\n[[fi:637]]\n[[fr:637]]\n[[hr:637]]\n[[it:637]]\n[[ko:637년]]\n[[lb:637]]\n[[nl:637]]\n[[no:637]]\n[[pl:637]]\n[[pt:637]]\n[[ro:637]]\n[[ru:637]]\n[[sl:637]]\n[[uk:637]]\n[[zh:637年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217134007','',0,0,1,0,0.36414233193,'79958782865992','20041217134007'); INSERT INTO cur VALUES (3717,0,'638','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[600е]] | [[610е]] | [[620е]] | \'\'\'[[630е]]\'\'\' | [[640е]] | [[650е]] | [[660е]]
\n[[633]] | [[634]] | [[635]] | [[636]] | [[637]] | \'\'\'638\'\'\' | [[639]] | [[640]] | [[641]] | [[642]] | [[643]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:638]]\n[[ast:638]]\n[[bg:638]]\n[[ca:638]]\n[[de:638]]\n[[el:638]]\n[[en:638]]\n[[eo:638]]\n[[es:638]]\n[[eu:638]]\n[[fi:638]]\n[[fr:638]]\n[[hr:638]]\n[[it:638]]\n[[ko:638년]]\n[[lb:638]]\n[[nl:638]]\n[[no:638]]\n[[pl:638]]\n[[pt:638]]\n[[ro:638]]\n[[ru:638]]\n[[sl:638]]\n[[sv:638]]\n[[uk:638]]\n[[zh:638年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217132208','',0,0,1,0,0.017663463493,'79958782867791','20041217132208'); INSERT INTO cur VALUES (3718,0,'639','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[600е]] | [[610е]] | [[620е]] | \'\'\'[[630е]]\'\'\' | [[640е]] | [[650е]] | [[660е]]
\n[[634]] | [[635]] | [[636]] | [[637]] | [[638]] | \'\'\'639\'\'\' | [[640]] | [[641]] | [[642]] | [[643]] | [[644]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:639]]\n[[ast:639]]\n[[bg:639]]\n[[ca:639]]\n[[de:639]]\n[[el:639]]\n[[en:639]]\n[[eo:639]]\n[[es:639]]\n[[eu:639]]\n[[fi:639]]\n[[fr:639]]\n[[hr:639]]\n[[it:639]]\n[[ko:639년]]\n[[lb:639]]\n[[nl:639]]\n[[no:639]]\n[[pl:639]]\n[[pt:639]]\n[[ro:639]]\n[[ru:639]]\n[[sl:639]]\n[[sv:639]]\n[[uk:639]]\n[[zh:639年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217132107','',0,0,1,0,0.936494755529,'79958782867892','20041217132107'); INSERT INTO cur VALUES (3719,0,'640','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[610е]] | [[620е]] | [[630е]] | \'\'\'[[640е]]\'\'\' | [[650е]] | [[660е]] | [[670е]]
\n[[635]] | [[636]] | [[637]] | [[638]] | [[639]] | \'\'\'640\'\'\' | [[641]] | [[642]] | [[643]] | [[644]] | [[645]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:640]]\n[[ast:640]]\n[[bg:640]]\n[[ca:640]]\n[[de:640]]\n[[el:640]]\n[[en:640]]\n[[eo:640]]\n[[es:640]]\n[[eu:640]]\n[[fi:640]]\n[[fr:640]]\n[[hr:640]]\n[[it:640]]\n[[ko:640년]]\n[[lb:640]]\n[[nl:640]]\n[[no:640]]\n[[pl:640]]\n[[pt:640]]\n[[ro:640]]\n[[ru:640]]\n[[sl:640]]\n[[sv:640]]\n[[uk:640]]\n[[zh:640年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217132007','',0,0,1,0,0.039646549634,'79958782867992','20041217132007'); INSERT INTO cur VALUES (3720,0,'641','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[610е]] | [[620е]] | [[630е]] | \'\'\'[[640е]]\'\'\' | [[650е]] | [[660е]] | [[670е]]
\n[[636]] | [[637]] | [[638]] | [[639]] | [[640]] | \'\'\'641\'\'\' | [[642]] | [[643]] | [[644]] | [[645]] | [[646]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:641]]\n[[ast:641]]\n[[bg:641]]\n[[ca:641]]\n[[de:641]]\n[[el:641]]\n[[en:641]]\n[[eo:641]]\n[[es:641]]\n[[eu:641]]\n[[fi:641]]\n[[fr:641]]\n[[hr:641]]\n[[it:641]]\n[[ko:641년]]\n[[lb:641]]\n[[nl:641]]\n[[no:641]]\n[[pl:641]]\n[[pt:641]]\n[[ro:641]]\n[[ru:641]]\n[[sl:641]]\n[[uk:641]]\n[[zh:641年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217131907','',0,0,1,0,0.161712350865,'79958782868092','20041217131907'); INSERT INTO cur VALUES (3721,0,'642','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[610е]] | [[620е]] | [[630е]] | \'\'\'[[640е]]\'\'\' | [[650е]] | [[660е]] | [[670е]]
\n[[637]] | [[638]] | [[639]] | [[640]] | [[641]] | \'\'\'642\'\'\' | [[643]] | [[644]] | [[645]] | [[646]] | [[647]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*[[5. август]] - У [[Битка код Масерфилда|бици код Масерфилда]], [[Пенда]] краљ [[Мерсије]] поразио и убио [[Освалд]]а, краља [[Берниција|Берниције]].\n*[[24. новембар]] - [[Папа Теодор I]] наслиједио папу Јована IV .\n*[[Битка код Нехавара]]: Арапи освојили [[Персија|Персију]].\n*[[Когиоку]] прузео власт у [[Јапан]]у.\n*[[Батбајан]] наслиједио [[Кубрат]]а као владар [[Бугарска|Бугарске]] (приближан датум).\n*Основано монашко насеље у [[Хемпшир]]у, Енглеска, од којег је касније настала [[Винчестерска катедрала]].\n*[[Јеон Гесомун]] преузео команду у краљевству Гогурији и поставио [[краљ Бојанг|краља Бојанга]] на трон.\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*[[5. август]] - [[Освалд]], краљ Берниције и [[Бретвалд|Бретвалда]]\n*[[12. октобар]] - [[папа Јован IV]]\n*[[Калин бин Валид]], арапски генерал, освајач [[Дамаск]]а и [[Сирија|Сирије]]\n\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:642]]\n[[ast:642]]\n[[bg:642]]\n[[ca:642]]\n[[de:642]]\n[[el:642]]\n[[en:642]]\n[[eo:642]]\n[[es:642]]\n[[eu:642]]\n[[fr:642]]\n[[hr:642]]\n[[it:642]]\n[[ko:642년]]\n[[lb:642]]\n[[nl:642]]\n[[no:642]]\n[[pl:642]]\n[[pt:642]]\n[[ro:642]]\n[[ru:642]]\n[[sl:642]]\n[[uk:642]]\n[[zh:642年]]','',239,'Владоборо','20041217141142','',0,0,0,0,0.629062434951,'79958782858857','20041217141142'); INSERT INTO cur VALUES (3722,0,'643','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[610е]] | [[620е]] | [[630е]] | \'\'\'[[640е]]\'\'\' | [[650е]] | [[660е]] | [[670е]]
\n[[638]] | [[639]] | [[640]] | [[641]] | [[642]] | \'\'\'643\'\'\' | [[644]] | [[645]] | [[646]] | [[647]] | [[648]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:643]]\n[[ast:643]]\n[[bg:643]]\n[[ca:643]]\n[[de:643]]\n[[el:643]]\n[[en:643]]\n[[eo:643]]\n[[es:643]]\n[[eu:643]]\n[[fr:643]]\n[[hr:643]]\n[[it:643]]\n[[ko:643년]]\n[[lb:643]]\n[[nl:643]]\n[[no:643]]\n[[pl:643]]\n[[pt:643]]\n[[ro:643]]\n[[ru:643]]\n[[sl:643]]\n[[uk:643]]\n[[zh:643年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217131707','',0,0,1,0,0.301785055223,'79958782868292','20041217131707'); INSERT INTO cur VALUES (3723,0,'644','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[610е]] | [[620е]] | [[630е]] | \'\'\'[[640е]]\'\'\' | [[650е]] | [[660е]] | [[670е]]
\n[[639]] | [[640]] | [[641]] | [[642]] | [[643]] | \'\'\'644\'\'\' | [[645]] | [[646]] | [[647]] | [[648]] | [[649]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:644]]\n[[ast:644]]\n[[bg:644]]\n[[ca:644]]\n[[de:644]]\n[[el:644]]\n[[en:644]]\n[[eo:644]]\n[[es:644]]\n[[eu:644]]\n[[fr:644]]\n[[hr:644]]\n[[it:644]]\n[[ko:644년]]\n[[lb:644]]\n[[nl:644]]\n[[no:644]]\n[[pl:644]]\n[[pt:644]]\n[[ro:644]]\n[[ru:644]]\n[[sl:644]]\n[[uk:644]]\n[[zh:644年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217131607','',0,0,1,0,0.812758650544,'79958782868392','20041217131607'); INSERT INTO cur VALUES (3724,0,'645','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[610е]] | [[620е]] | [[630е]] | \'\'\'[[640е]]\'\'\' | [[650е]] | [[660е]] | [[670е]]
\n[[640]] | [[641]] | [[642]] | [[643]] | [[644]] | \'\'\'645\'\'\' | [[646]] | [[647]] | [[648]] | [[649]] | [[650]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:645]]\n[[ast:645]]\n[[bg:645]]\n[[ca:645]]\n[[de:645]]\n[[el:645]]\n[[en:645]]\n[[eo:645]]\n[[es:645]]\n[[eu:645]]\n[[fr:645]]\n[[hr:645]]\n[[it:645]]\n[[ko:645년]]\n[[lb:645]]\n[[nl:645]]\n[[no:645]]\n[[pl:645]]\n[[pt:645]]\n[[ro:645]]\n[[ru:645]]\n[[sl:645]]\n[[uk:645]]\n[[zh:645年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217131506','',0,0,1,0,0.400130663719,'79958782868493','20041217131506'); INSERT INTO cur VALUES (3725,0,'646','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[610е]] | [[620е]] | [[630е]] | \'\'\'[[640е]]\'\'\' | [[650е]] | [[660е]] | [[670е]]
\n[[641]] | [[642]] | [[643]] | [[644]] | [[645]] | \'\'\'646\'\'\' | [[647]] | [[648]] | [[649]] | [[650]] | [[651]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:646]]\n[[ast:646]]\n[[bg:646]]\n[[ca:646]]\n[[de:646]]\n[[el:646]]\n[[en:646]]\n[[eo:646]]\n[[es:646]]\n[[eu:646]]\n[[fr:646]]\n[[hr:646]]\n[[it:646]]\n[[ko:646년]]\n[[lb:646]]\n[[nl:646]]\n[[no:646]]\n[[pl:646]]\n[[pt:646]]\n[[ro:646]]\n[[ru:646]]\n[[sl:646]]\n[[uk:646]]\n[[zh:646年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217131407','',0,0,1,0,0.619769360693,'79958782868592','20041217131407'); INSERT INTO cur VALUES (3726,0,'647','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[610е]] | [[620е]] | [[630е]] | \'\'\'[[640е]]\'\'\' | [[650е]] | [[660е]] | [[670е]]
\n[[642]] | [[643]] | [[644]] | [[645]] | [[646]] | \'\'\'647\'\'\' | [[648]] | [[649]] | [[650]] | [[651]] | [[652]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:647]]\n[[ast:647]]\n[[bg:647]]\n[[ca:647]]\n[[de:647]]\n[[el:647]]\n[[en:647]]\n[[eo:647]]\n[[es:647]]\n[[eu:647]]\n[[fr:647]]\n[[hr:647]]\n[[it:647]]\n[[ko:647년]]\n[[lb:647]]\n[[nl:647]]\n[[no:647]]\n[[pl:647]]\n[[pt:647]]\n[[ro:647]]\n[[ru:647]]\n[[sl:647]]\n[[uk:647]]\n[[zh:647年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217131307','',0,0,1,0,0.094259757592,'79958782868692','20041217131307'); INSERT INTO cur VALUES (3727,0,'648','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[610е]] | [[620е]] | [[630е]] | \'\'\'[[640е]]\'\'\' | [[650е]] | [[660е]] | [[670е]]
\n[[643]] | [[644]] | [[645]] | [[646]] | [[647]] | \'\'\'648\'\'\' | [[649]] | [[650]] | [[651]] | [[652]] | [[653]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:648]]\n[[ast:648]]\n[[bg:648]]\n[[ca:648]]\n[[de:648]]\n[[el:648]]\n[[en:648]]\n[[eo:648]]\n[[es:648]]\n[[eu:648]]\n[[fr:648]]\n[[hr:648]]\n[[it:648]]\n[[ko:648년]]\n[[lb:648]]\n[[nl:648]]\n[[no:648]]\n[[pl:648]]\n[[pt:648]]\n[[ro:648]]\n[[ru:648]]\n[[sl:648]]\n[[uk:648]]\n[[zh:648年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217131207','',0,0,1,0,0.334178207132,'79958782868792','20041217131207'); INSERT INTO cur VALUES (3728,0,'649','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[610е]] | [[620е]] | [[630е]] | \'\'\'[[640е]]\'\'\' | [[650е]] | [[660е]] | [[670е]]
\n[[644]] | [[645]] | [[646]] | [[647]] | [[648]] | \'\'\'649\'\'\' | [[650]] | [[651]] | [[652]] | [[653]] | [[654]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:649]]\n[[ast:649]]\n[[bg:649]]\n[[ca:649]]\n[[de:649]]\n[[el:649]]\n[[en:649]]\n[[eo:649]]\n[[es:649]]\n[[eu:649]]\n[[fr:649]]\n[[hr:649]]\n[[it:649]]\n[[ko:649년]]\n[[lb:649]]\n[[nl:649]]\n[[no:649]]\n[[pl:649]]\n[[pt:649]]\n[[ro:649]]\n[[ru:649]]\n[[sl:649]]\n[[sv:649]]\n[[uk:649]]\n[[zh:649年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217131107','',0,0,1,0,0.621093897904,'79958782868892','20041217131107'); INSERT INTO cur VALUES (3729,0,'650','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[620е]] | [[630е]] | [[640е]] | \'\'\'[[650е]]\'\'\' | [[660е]] | [[670е]] | [[680е]]
\n[[645]] | [[646]] | [[647]] | [[648]] | [[649]] | \'\'\'650\'\'\' | [[651]] | [[652]] | [[653]] | [[654]] | [[655]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:650]]\n[[ast:650]]\n[[bg:650]]\n[[ca:650]]\n[[de:650]]\n[[el:650]]\n[[en:650]]\n[[eo:650]]\n[[es:650]]\n[[eu:650]]\n[[fi:650]]\n[[fr:650]]\n[[hr:650]]\n[[it:650]]\n[[ko:650년]]\n[[lb:650]]\n[[nl:650]]\n[[no:650]]\n[[pl:650]]\n[[pt:650]]\n[[ro:650]]\n[[ru:650]]\n[[sl:650]]\n[[sv:650]]\n[[uk:650]]\n[[zh:650年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217131007','',0,0,1,0,0.767785888523,'79958782868992','20041217131007'); INSERT INTO cur VALUES (3730,0,'651','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[620е]] | [[630е]] | [[640е]] | \'\'\'[[650е]]\'\'\' | [[660е]] | [[670е]] | [[680е]]
\n[[646]] | [[647]] | [[648]] | [[649]] | [[650]] | \'\'\'651\'\'\' | [[652]] | [[653]] | [[654]] | [[655]] | [[656]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:651]]\n[[ast:651]]\n[[bg:651]]\n[[ca:651]]\n[[de:651]]\n[[el:651]]\n[[en:651]]\n[[eo:651]]\n[[es:651]]\n[[eu:651]]\n[[fr:651]]\n[[hr:651]]\n[[it:651]]\n[[ko:651년]]\n[[lb:651]]\n[[nl:651]]\n[[no:651]]\n[[pl:651]]\n[[pt:651]]\n[[ro:651]]\n[[ru:651]]\n[[sl:651]]\n[[uk:651]]\n[[zh:651年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217130907','',0,0,1,0,0.720025306903,'79958782869092','20041217130907'); INSERT INTO cur VALUES (3731,0,'652','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[620е]] | [[630е]] | [[640е]] | \'\'\'[[650е]]\'\'\' | [[660е]] | [[670е]] | [[680е]]
\n[[647]] | [[648]] | [[649]] | [[650]] | [[651]] | \'\'\'652\'\'\' | [[653]] | [[654]] | [[655]] | [[656]] | [[657]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:652]]\n[[ast:652]]\n[[bg:652]]\n[[ca:652]]\n[[de:652]]\n[[el:652]]\n[[en:652]]\n[[eo:652]]\n[[es:652]]\n[[eu:652]]\n[[fr:652]]\n[[hr:652]]\n[[it:652]]\n[[ko:652년]]\n[[lb:652]]\n[[nl:652]]\n[[no:652]]\n[[pl:652]]\n[[pt:652]]\n[[ro:652]]\n[[ru:652]]\n[[sl:652]]\n[[sv:652]]\n[[uk:652]]\n[[zh:652年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217130807','',0,0,1,0,0.675552857889,'79958782869192','20041217130807'); INSERT INTO cur VALUES (3732,0,'653','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[620е]] | [[630е]] | [[640е]] | \'\'\'[[650е]]\'\'\' | [[660е]] | [[670е]] | [[680е]]
\n[[648]] | [[649]] | [[650]] | [[651]] | [[652]] | \'\'\'653\'\'\' | [[654]] | [[655]] | [[656]] | [[657]] | [[658]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:653]]\n[[ast:653]]\n[[bg:653]]\n[[ca:653]]\n[[de:653]]\n[[el:653]]\n[[en:653]]\n[[eo:653]]\n[[es:653]]\n[[eu:653]]\n[[fr:653]]\n[[hr:653]]\n[[it:653]]\n[[ko:653년]]\n[[lb:653]]\n[[nl:653]]\n[[no:653]]\n[[pl:653]]\n[[pt:653]]\n[[ro:653]]\n[[ru:653]]\n[[sl:653]]\n[[sv:653]]\n[[uk:653]]\n[[zh:653年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217130707','',0,0,1,0,0.516770636438,'79958782869292','20041217130707'); INSERT INTO cur VALUES (3733,0,'654','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[620е]] | [[630е]] | [[640е]] | \'\'\'[[650е]]\'\'\' | [[660е]] | [[670е]] | [[680е]]
\n[[649]] | [[650]] | [[651]] | [[652]] | [[653]] | \'\'\'654\'\'\' | [[655]] | [[656]] | [[657]] | [[658]] | [[659]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:654]]\n[[ast:654]]\n[[bg:654]]\n[[ca:654]]\n[[de:654]]\n[[el:654]]\n[[en:654]]\n[[eo:654]]\n[[es:654]]\n[[eu:654]]\n[[fr:654]]\n[[hr:654]]\n[[it:654]]\n[[ko:654년]]\n[[lb:654]]\n[[nl:654]]\n[[no:654]]\n[[pl:654]]\n[[pt:654]]\n[[ro:654]]\n[[ru:654]]\n[[sl:654]]\n[[uk:654]]\n[[zh:654年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217130606','',0,0,1,0,0.383932026748,'79958782869393','20041217130606'); INSERT INTO cur VALUES (3734,0,'655','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[620е]] | [[630е]] | [[640е]] | \'\'\'[[650е]]\'\'\' | [[660е]] | [[670е]] | [[680е]]
\n[[650]] | [[651]] | [[652]] | [[653]] | [[654]] | \'\'\'655\'\'\' | [[656]] | [[657]] | [[658]] | [[659]] | [[660]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:655]]\n[[ast:655]]\n[[bg:655]]\n[[ca:655]]\n[[de:655]]\n[[el:655]]\n[[en:655]]\n[[eo:655]]\n[[es:655]]\n[[eu:655]]\n[[fr:655]]\n[[hr:655]]\n[[it:655]]\n[[ko:655년]]\n[[lb:655]]\n[[nl:655]]\n[[no:655]]\n[[pl:655]]\n[[pt:655]]\n[[ro:655]]\n[[ru:655]]\n[[sl:655]]\n[[sv:655]]\n[[uk:655]]\n[[zh:655年]]','robot Adding:pt,lb,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217130507','',0,0,1,0,0.537592369382,'79958782869492','20041217130507'); INSERT INTO cur VALUES (3735,0,'656','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[620е]] | [[630е]] | [[640е]] | \'\'\'[[650е]]\'\'\' | [[660е]] | [[670е]] | [[680е]]
\n[[651]] | [[652]] | [[653]] | [[654]] | [[655]] | \'\'\'656\'\'\' | [[657]] | [[658]] | [[659]] | [[660]] | [[661]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:656]]\n[[ast:656]]\n[[bg:656]]\n[[ca:656]]\n[[de:656]]\n[[el:656]]\n[[en:656]]\n[[eo:656]]\n[[es:656]]\n[[eu:656]]\n[[fr:656]]\n[[hr:656]]\n[[it:656]]\n[[ko:656년]]\n[[nl:656]]\n[[no:656]]\n[[pl:656]]\n[[pt:656]]\n[[ro:656]]\n[[ru:656]]\n[[sl:656]]\n[[sv:656]]\n[[uk:656]]\n[[zh:656年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217130407','',0,0,1,0,0.743642536804,'79958782869592','20041217130407'); INSERT INTO cur VALUES (3736,0,'657','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[620е]] | [[630е]] | [[640е]] | \'\'\'[[650е]]\'\'\' | [[660е]] | [[670е]] | [[680е]]
\n[[652]] | [[653]] | [[654]] | [[655]] | [[656]] | \'\'\'657\'\'\' | [[658]] | [[659]] | [[660]] | [[661]] | [[662]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:657]]\n[[ast:657]]\n[[bg:657]]\n[[ca:657]]\n[[de:657]]\n[[el:657]]\n[[en:657]]\n[[eo:657]]\n[[es:657]]\n[[eu:657]]\n[[fr:657]]\n[[hr:657]]\n[[it:657]]\n[[ko:657년]]\n[[nl:657]]\n[[no:657]]\n[[pl:657]]\n[[pt:657]]\n[[ro:657]]\n[[ru:657]]\n[[sl:657]]\n[[sv:657]]\n[[uk:657]]\n[[zh:657年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217130307','',0,0,1,0,0.1240155595,'79958782869692','20041217130307'); INSERT INTO cur VALUES (3737,0,'658','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[620е]] | [[630е]] | [[640е]] | \'\'\'[[650е]]\'\'\' | [[660е]] | [[670е]] | [[680е]]
\n[[653]] | [[654]] | [[655]] | [[656]] | [[657]] | \'\'\'658\'\'\' | [[659]] | [[660]] | [[661]] | [[662]] | [[663]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:658]]\n[[ast:658]]\n[[bg:658]]\n[[ca:658]]\n[[de:658]]\n[[el:658]]\n[[en:658]]\n[[eo:658]]\n[[es:658]]\n[[eu:658]]\n[[fr:658]]\n[[hr:658]]\n[[it:658]]\n[[ko:658년]]\n[[nl:658]]\n[[no:658]]\n[[pl:658]]\n[[pt:658]]\n[[ro:658]]\n[[ru:658]]\n[[sl:658]]\n[[uk:658]]\n[[zh:658年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217130207','',0,0,1,0,0.509135938021,'79958782869792','20041217130207'); INSERT INTO cur VALUES (3738,0,'659','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[620е]] | [[630е]] | [[640е]] | \'\'\'[[650е]]\'\'\' | [[660е]] | [[670е]] | [[680е]]
\n[[654]] | [[655]] | [[656]] | [[657]] | [[658]] | \'\'\'659\'\'\' | [[660]] | [[661]] | [[662]] | [[663]] | [[664]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:659]]\n[[ast:659]]\n[[bg:659]]\n[[ca:659]]\n[[de:659]]\n[[el:659]]\n[[en:659]]\n[[eo:659]]\n[[es:659]]\n[[eu:659]]\n[[fr:659]]\n[[hr:659]]\n[[it:659]]\n[[ko:659년]]\n[[nl:659]]\n[[no:659]]\n[[pl:659]]\n[[pt:659]]\n[[ro:659]]\n[[ru:659]]\n[[sl:659]]\n[[uk:659]]\n[[zh:659年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217130106','',0,0,1,0,0.535075220063,'79958782869893','20041217130106'); INSERT INTO cur VALUES (3739,0,'660','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[630е]] | [[640е]] | [[650е]] | \'\'\'[[660е]]\'\'\' | [[670е]] | [[680е]] | [[690е]]
\n[[655]] | [[656]] | [[657]] | [[658]] | [[659]] | \'\'\'660\'\'\' | [[661]] | [[662]] | [[663]] | [[664]] | [[665]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:660]]\n[[ast:660]]\n[[bg:660]]\n[[ca:660]]\n[[de:660]]\n[[el:660]]\n[[en:660]]\n[[eo:660]]\n[[es:660]]\n[[eu:660]]\n[[fi:660]]\n[[fr:660]]\n[[hr:660]]\n[[it:660]]\n[[ko:660년]]\n[[nl:660]]\n[[no:660]]\n[[pl:660]]\n[[pt:660]]\n[[ro:660]]\n[[ru:660]]\n[[sl:660]]\n[[uk:660]]\n[[zh:660年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217130006','',0,0,1,0,0.518431490994,'79958782869993','20041217130006'); INSERT INTO cur VALUES (3740,0,'661','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[630е]] | [[640е]] | [[650е]] | \'\'\'[[660е]]\'\'\' | [[670е]] | [[680е]] | [[690е]]
\n[[656]] | [[657]] | [[658]] | [[659]] | [[660]] | \'\'\'661\'\'\' | [[662]] | [[663]] | [[664]] | [[665]] | [[666]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:661]]\n[[ast:661]]\n[[bg:661]]\n[[ca:661]]\n[[de:661]]\n[[el:661]]\n[[en:661]]\n[[eo:661]]\n[[es:661]]\n[[eu:661]]\n[[fr:661]]\n[[hr:661]]\n[[it:661]]\n[[ko:661년]]\n[[nl:661]]\n[[no:661]]\n[[pl:661]]\n[[pt:661]]\n[[ro:661]]\n[[ru:661]]\n[[sl:661]]\n[[uk:661]]\n[[zh:661年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217125907','',0,0,1,0,0.477658103443,'79958782874092','20041217125907'); INSERT INTO cur VALUES (3741,0,'662','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[630е]] | [[640е]] | [[650е]] | \'\'\'[[660е]]\'\'\' | [[670е]] | [[680е]] | [[690е]]
\n[[657]] | [[658]] | [[659]] | [[660]] | [[661]] | \'\'\'662\'\'\' | [[663]] | [[664]] | [[665]] | [[666]] | [[667]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:662]]\n[[ast:662]]\n[[bg:662]]\n[[ca:662]]\n[[de:662]]\n[[el:662]]\n[[en:662]]\n[[eo:662]]\n[[es:662]]\n[[eu:662]]\n[[fr:662]]\n[[hr:662]]\n[[it:662]]\n[[ko:662년]]\n[[nl:662]]\n[[no:662]]\n[[pl:662]]\n[[pt:662]]\n[[ro:662]]\n[[ru:662]]\n[[sl:662]]\n[[sv:662]]\n[[uk:662]]\n[[zh:662年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217125807','',0,0,1,0,0.988393366797,'79958782874192','20041217125807'); INSERT INTO cur VALUES (3742,0,'663','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[630е]] | [[640е]] | [[650е]] | \'\'\'[[660е]]\'\'\' | [[670е]] | [[680е]] | [[690е]]
\n[[658]] | [[659]] | [[660]] | [[661]] | [[662]] | \'\'\'663\'\'\' | [[664]] | [[665]] | [[666]] | [[667]] | [[668]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:663]]\n[[ast:663]]\n[[bg:663]]\n[[ca:663]]\n[[de:663]]\n[[el:663]]\n[[en:663]]\n[[eo:663]]\n[[es:663]]\n[[eu:663]]\n[[fr:663]]\n[[hr:663]]\n[[it:663]]\n[[ko:663년]]\n[[nl:663]]\n[[no:663]]\n[[pl:663]]\n[[pt:663]]\n[[ro:663]]\n[[ru:663]]\n[[sl:663]]\n[[sv:663]]\n[[uk:663]]\n[[zh:663年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217125706','',0,0,1,0,0.573078202816,'79958782874293','20041217125706'); INSERT INTO cur VALUES (3743,0,'664','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[630е]] | [[640е]] | [[650е]] | \'\'\'[[660е]]\'\'\' | [[670е]] | [[680е]] | [[690е]]
\n[[659]] | [[660]] | [[661]] | [[662]] | [[663]] | \'\'\'664\'\'\' | [[665]] | [[666]] | [[667]] | [[668]] | [[669]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:664]]\n[[ast:664]]\n[[bg:664]]\n[[ca:664]]\n[[de:664]]\n[[el:664]]\n[[en:664]]\n[[eo:664]]\n[[es:664]]\n[[eu:664]]\n[[fr:664]]\n[[hr:664]]\n[[it:664]]\n[[ko:664년]]\n[[nl:664]]\n[[no:664]]\n[[pl:664]]\n[[pt:664]]\n[[ro:664]]\n[[ru:664]]\n[[sl:664]]\n[[uk:664]]\n[[zh:664年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,fi,da,fy',48,'Robbot','20041217125607','',0,0,1,0,0.319359937366,'79958782874392','20041217125607'); INSERT INTO cur VALUES (3744,0,'665','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[630е]] | [[640е]] | [[650е]] | \'\'\'[[660е]]\'\'\' | [[670е]] | [[680е]] | [[690е]]
\n[[660]] | [[661]] | [[662]] | [[663]] | [[664]] | \'\'\'665\'\'\' | [[666]] | [[667]] | [[668]] | [[669]] | [[670]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:665]]\n[[ast:665]]\n[[bg:665]]\n[[ca:665]]\n[[de:665]]\n[[el:665]]\n[[en:665]]\n[[eo:665]]\n[[es:665]]\n[[eu:665]]\n[[fr:665]]\n[[hr:665]]\n[[it:665]]\n[[ko:665년]]\n[[nl:665]]\n[[no:665]]\n[[pl:665]]\n[[pt:665]]\n[[ro:665]]\n[[ru:665]]\n[[sl:665]]\n[[uk:665]]\n[[zh:665年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217125508','',0,0,1,0,0.722646822092,'79958782874491','20041217125508'); INSERT INTO cur VALUES (3745,0,'666','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[630е]] | [[640е]] | [[650е]] | \'\'\'[[660е]]\'\'\' | [[670е]] | [[680е]] | [[690е]]
\n[[661]] | [[662]] | [[663]] | [[664]] | [[665]] | \'\'\'666\'\'\' | [[667]] | [[668]] | [[669]] | [[670]] | [[671]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:666]]\n[[ast:666]]\n[[bg:666]]\n[[ca:666]]\n[[da:666]]\n[[de:666]]\n[[el:666]]\n[[en:666]]\n[[eo:666]]\n[[es:666]]\n[[eu:666]]\n[[fr:666]]\n[[hr:666]]\n[[hu:666]]\n[[it:666]]\n[[ko:666년]]\n[[nl:666]]\n[[no:666]]\n[[pl:666]]\n[[pt:666]]\n[[ro:666]]\n[[ru:666]]\n[[sl:666]]\n[[uk:666]]\n[[zh:666年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217125407','',0,0,1,0,0.691240705406,'79958782874592','20041217125407'); INSERT INTO cur VALUES (3746,0,'667','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[630е]] | [[640е]] | [[650е]] | \'\'\'[[660е]]\'\'\' | [[670е]] | [[680е]] | [[690е]]
\n[[662]] | [[663]] | [[664]] | [[665]] | [[666]] | \'\'\'667\'\'\' | [[668]] | [[669]] | [[670]] | [[671]] | [[672]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:667]]\n[[ast:667]]\n[[bg:667]]\n[[ca:667]]\n[[de:667]]\n[[el:667]]\n[[en:667]]\n[[eo:667]]\n[[es:667]]\n[[eu:667]]\n[[fr:667]]\n[[hr:667]]\n[[it:667]]\n[[ko:667년]]\n[[nl:667]]\n[[no:667]]\n[[pl:667]]\n[[pt:667]]\n[[ro:667]]\n[[ru:667]]\n[[sl:667]]\n[[uk:667]]\n[[zh:667年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217125307','',0,0,1,0,0.333246292702,'79958782874692','20041217125307'); INSERT INTO cur VALUES (3747,0,'668','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[630е]] | [[640е]] | [[650е]] | \'\'\'[[660е]]\'\'\' | [[670е]] | [[680е]] | [[690е]]
\n[[663]] | [[664]] | [[665]] | [[666]] | [[667]] | \'\'\'668\'\'\' | [[669]] | [[670]] | [[671]] | [[672]] | [[673]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:668]]\n[[ast:668]]\n[[bg:668]]\n[[ca:668]]\n[[de:668]]\n[[el:668]]\n[[en:668]]\n[[eo:668]]\n[[es:668]]\n[[eu:668]]\n[[fi:668]]\n[[fr:668]]\n[[hr:668]]\n[[it:668]]\n[[ko:668년]]\n[[nl:668]]\n[[no:668]]\n[[pl:668]]\n[[pt:668]]\n[[ro:668]]\n[[ru:668]]\n[[sl:668]]\n[[uk:668]]\n[[zh:668年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217125206','',0,0,1,0,0.731249914845,'79958782874793','20041217125206'); INSERT INTO cur VALUES (3748,0,'669','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[630е]] | [[640е]] | [[650е]] | \'\'\'[[660е]]\'\'\' | [[670е]] | [[680е]] | [[690е]]
\n[[664]] | [[665]] | [[666]] | [[667]] | [[668]] | \'\'\'669\'\'\' | [[670]] | [[671]] | [[672]] | [[673]] | [[674]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:669]]\n[[ast:669]]\n[[bg:669]]\n[[ca:669]]\n[[de:669]]\n[[el:669]]\n[[en:669]]\n[[eo:669]]\n[[es:669]]\n[[eu:669]]\n[[fr:669]]\n[[hr:669]]\n[[it:669]]\n[[ko:669년]]\n[[nl:669]]\n[[no:669]]\n[[pl:669]]\n[[pt:669]]\n[[ro:669]]\n[[ru:669]]\n[[sl:669]]\n[[uk:669]]\n[[zh:669年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217125106','',0,0,1,0,0.257403668602,'79958782874893','20041217125106'); INSERT INTO cur VALUES (3749,0,'670','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[640е]] | [[650е]] | [[660е]] | \'\'\'[[670е]]\'\'\' | [[680е]] | [[690е]] | [[700е]]
\n[[665]] | [[666]] | [[667]] | [[668]] | [[669]] | \'\'\'670\'\'\' | [[671]] | [[672]] | [[673]] | [[674]] | [[675]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:670]]\n[[ast:670]]\n[[bg:670]]\n[[ca:670]]\n[[de:670]]\n[[el:670]]\n[[en:670]]\n[[eo:670]]\n[[es:670]]\n[[eu:670]]\n[[fi:670]]\n[[fr:670]]\n[[hr:670]]\n[[it:670]]\n[[ko:670년]]\n[[nl:670]]\n[[no:670]]\n[[pl:670]]\n[[pt:670]]\n[[ro:670]]\n[[ru:670]]\n[[sl:670]]\n[[sv:670]]\n[[uk:670]]\n[[zh:670年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217125007','',0,0,1,0,0.717787760178,'79958782874992','20041217125007'); INSERT INTO cur VALUES (3750,0,'671','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[640е]] | [[650е]] | [[660е]] | \'\'\'[[670е]]\'\'\' | [[680е]] | [[690е]] | [[700е]]
\n[[666]] | [[667]] | [[668]] | [[669]] | [[670]] | \'\'\'671\'\'\' | [[672]] | [[673]] | [[674]] | [[675]] | [[676]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:671]]\n[[ast:671]]\n[[bg:671]]\n[[ca:671]]\n[[de:671]]\n[[el:671]]\n[[en:671]]\n[[eo:671]]\n[[es:671]]\n[[eu:671]]\n[[fr:671]]\n[[hr:671]]\n[[it:671]]\n[[ko:671년]]\n[[nl:671]]\n[[no:671]]\n[[pl:671]]\n[[pt:671]]\n[[ro:671]]\n[[ru:671]]\n[[sl:671]]\n[[uk:671]]\n[[zh:671年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217124907','',0,0,1,0,0.822880266152,'79958782875092','20041217124907'); INSERT INTO cur VALUES (3751,0,'672','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[640е]] | [[650е]] | [[660е]] | \'\'\'[[670е]]\'\'\' | [[680е]] | [[690е]] | [[700е]]
\n[[667]] | [[668]] | [[669]] | [[670]] | [[671]] | \'\'\'672\'\'\' | [[673]] | [[674]] | [[675]] | [[676]] | [[677]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:672]]\n[[ast:672]]\n[[bg:672]]\n[[ca:672]]\n[[de:672]]\n[[el:672]]\n[[en:672]]\n[[eo:672]]\n[[es:672]]\n[[eu:672]]\n[[fr:672]]\n[[hr:672]]\n[[it:672]]\n[[ko:672년]]\n[[nl:672]]\n[[no:672]]\n[[pl:672]]\n[[pt:672]]\n[[ro:672]]\n[[ru:672]]\n[[sl:672]]\n[[uk:672]]\n[[zh:672年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217124806','',0,0,1,0,0.393884706494,'79958782875193','20041217124806'); INSERT INTO cur VALUES (3752,0,'673','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[640е]] | [[650е]] | [[660е]] | \'\'\'[[670е]]\'\'\' | [[680е]] | [[690е]] | [[700е]]
\n[[668]] | [[669]] | [[670]] | [[671]] | [[672]] | \'\'\'673\'\'\' | [[674]] | [[675]] | [[676]] | [[677]] | [[678]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:673]]\n[[ast:673]]\n[[bg:673]]\n[[ca:673]]\n[[de:673]]\n[[el:673]]\n[[en:673]]\n[[eo:673]]\n[[es:673]]\n[[eu:673]]\n[[fr:673]]\n[[hr:673]]\n[[it:673]]\n[[ko:673년]]\n[[nl:673]]\n[[no:673]]\n[[pl:673]]\n[[pt:673]]\n[[ro:673]]\n[[ru:673]]\n[[sl:673]]\n[[sv:673]]\n[[uk:673]]\n[[zh:673年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217124706','',0,0,1,0,0.23197979584,'79958782875293','20041217124706'); INSERT INTO cur VALUES (3753,0,'674','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[640е]] | [[650е]] | [[660е]] | \'\'\'[[670е]]\'\'\' | [[680е]] | [[690е]] | [[700е]]
\n[[669]] | [[670]] | [[671]] | [[672]] | [[673]] | \'\'\'674\'\'\' | [[675]] | [[676]] | [[677]] | [[678]] | [[679]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:674]]\n[[ast:674]]\n[[bg:674]]\n[[ca:674]]\n[[de:674]]\n[[el:674]]\n[[en:674]]\n[[eo:674]]\n[[es:674]]\n[[eu:674]]\n[[fr:674]]\n[[hr:674]]\n[[it:674]]\n[[ko:674년]]\n[[nl:674]]\n[[no:674]]\n[[pl:674]]\n[[pt:674]]\n[[ro:674]]\n[[ru:674]]\n[[sl:674]]\n[[uk:674]]\n[[zh:674年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217124606','',0,0,1,0,0.154996038952,'79958782875393','20041217124606'); INSERT INTO cur VALUES (3754,0,'675','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[640е]] | [[650е]] | [[660е]] | \'\'\'[[670е]]\'\'\' | [[680е]] | [[690е]] | [[700е]]
\n[[670]] | [[671]] | [[672]] | [[673]] | [[674]] | \'\'\'675\'\'\' | [[676]] | [[677]] | [[678]] | [[679]] | [[680]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:675]]\n[[ast:675]]\n[[bg:675]]\n[[ca:675]]\n[[de:675]]\n[[el:675]]\n[[en:675]]\n[[eo:675]]\n[[es:675]]\n[[eu:675]]\n[[fr:675]]\n[[hr:675]]\n[[it:675]]\n[[ko:675년]]\n[[nl:675]]\n[[no:675]]\n[[pl:675]]\n[[pt:675]]\n[[ro:675]]\n[[ru:675]]\n[[sl:675]]\n[[sv:675]]\n[[uk:675]]\n[[zh:675年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217124507','',0,0,1,0,0.818820448508,'79958782875492','20041217124507'); INSERT INTO cur VALUES (3755,0,'676','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[640е]] | [[650е]] | [[660е]] | \'\'\'[[670е]]\'\'\' | [[680е]] | [[690е]] | [[700е]]
\n[[671]] | [[672]] | [[673]] | [[674]] | [[675]] | \'\'\'676\'\'\' | [[677]] | [[678]] | [[679]] | [[680]] | [[681]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:676]]\n[[ast:676]]\n[[bg:676]]\n[[ca:676]]\n[[de:676]]\n[[el:676]]\n[[en:676]]\n[[eo:676]]\n[[es:676]]\n[[eu:676]]\n[[fr:676]]\n[[hr:676]]\n[[it:676]]\n[[ko:676년]]\n[[nl:676]]\n[[no:676]]\n[[pl:676]]\n[[pt:676]]\n[[ro:676]]\n[[ru:676]]\n[[sl:676]]\n[[sv:676]]\n[[uk:676]]\n[[zh:676年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217124406','',0,0,1,0,0.278982789386,'79958782875593','20041217124406'); INSERT INTO cur VALUES (3756,0,'677','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[640е]] | [[650е]] | [[660е]] | \'\'\'[[670е]]\'\'\' | [[680е]] | [[690е]] | [[700е]]
\n[[672]] | [[673]] | [[674]] | [[675]] | [[676]] | \'\'\'677\'\'\' | [[678]] | [[679]] | [[680]] | [[681]] | [[682]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:677]]\n[[ast:677]]\n[[bg:677]]\n[[ca:677]]\n[[de:677]]\n[[el:677]]\n[[en:677]]\n[[eo:677]]\n[[es:677]]\n[[eu:677]]\n[[fr:677]]\n[[hr:677]]\n[[it:677]]\n[[ko:677년]]\n[[nl:677]]\n[[no:677]]\n[[pl:677]]\n[[pt:677]]\n[[ro:677]]\n[[ru:677]]\n[[sl:677]]\n[[uk:677]]\n[[zh:677年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217124306','',0,0,1,0,0.67186325261,'79958782875693','20041217124306'); INSERT INTO cur VALUES (3757,0,'678','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[640е]] | [[650е]] | [[660е]] | \'\'\'[[670е]]\'\'\' | [[680е]] | [[690е]] | [[700е]]
\n[[673]] | [[674]] | [[675]] | [[676]] | [[677]] | \'\'\'678\'\'\' | [[679]] | [[680]] | [[681]] | [[682]] | [[683]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:678]]\n[[ast:678]]\n[[bg:678]]\n[[ca:678]]\n[[de:678]]\n[[el:678]]\n[[en:678]]\n[[eo:678]]\n[[es:678]]\n[[eu:678]]\n[[fr:678]]\n[[hr:678]]\n[[it:678]]\n[[ko:678년]]\n[[nl:678]]\n[[no:678]]\n[[pl:678]]\n[[pt:678]]\n[[ro:678]]\n[[ru:678]]\n[[sl:678]]\n[[uk:678]]\n[[zh:678年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217124206','',0,0,1,0,0.206406630206,'79958782875793','20041217124206'); INSERT INTO cur VALUES (3758,0,'679','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[640е]] | [[650е]] | [[660е]] | \'\'\'[[670е]]\'\'\' | [[680е]] | [[690е]] | [[700е]]
\n[[674]] | [[675]] | [[676]] | [[677]] | [[678]] | \'\'\'679\'\'\' | [[680]] | [[681]] | [[682]] | [[683]] | [[684]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:679]]\n[[ast:679]]\n[[bg:679]]\n[[ca:679]]\n[[de:679]]\n[[el:679]]\n[[en:679]]\n[[eo:679]]\n[[es:679]]\n[[eu:679]]\n[[fr:679]]\n[[hr:679]]\n[[it:679]]\n[[ko:679년]]\n[[nl:679]]\n[[no:679]]\n[[pl:679]]\n[[pt:679]]\n[[ro:679]]\n[[ru:679]]\n[[sl:679]]\n[[sv:679]]\n[[uk:679]]\n[[zh:679年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217134107','',0,0,1,0,0.49092827248,'79958782865892','20041217134107'); INSERT INTO cur VALUES (3759,0,'680','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[650е]] | [[660е]] | [[670е]] | \'\'\'[[680е]]\'\'\' | [[690е]] | [[700е]] | [[710е]]
\n[[675]] | [[676]] | [[677]] | [[678]] | [[679]] | \'\'\'680\'\'\' | [[681]] | [[682]] | [[683]] | [[684]] | [[685]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:680]]\n[[ast:680]]\n[[bg:680]]\n[[ca:680]]\n[[de:680]]\n[[el:680]]\n[[en:680]]\n[[eo:680]]\n[[es:680]]\n[[eu:680]]\n[[fi:680]]\n[[fr:680]]\n[[hr:680]]\n[[it:680]]\n[[ko:680년]]\n[[nl:680]]\n[[no:680]]\n[[pl:680]]\n[[pt:680]]\n[[ro:680]]\n[[ru:680]]\n[[sl:680]]\n[[sv:680]]\n[[uk:680]]\n[[zh:680年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217164517','',0,0,1,0,0.101744940552,'79958782835482','20041217164517'); INSERT INTO cur VALUES (3760,0,'681','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[650е]] | [[660е]] | [[670е]] | \'\'\'[[680е]]\'\'\' | [[690е]] | [[700е]] | [[710е]]
\n[[676]] | [[677]] | [[678]] | [[679]] | [[680]] | \'\'\'681\'\'\' | [[682]] | [[683]] | [[684]] | [[685]] | [[686]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:681]]\n[[ast:681]]\n[[bg:681]]\n[[ca:681]]\n[[de:681]]\n[[el:681]]\n[[en:681]]\n[[eo:681]]\n[[es:681]]\n[[eu:681]]\n[[fr:681]]\n[[hr:681]]\n[[it:681]]\n[[ko:681년]]\n[[nl:681]]\n[[no:681]]\n[[pl:681]]\n[[pt:681]]\n[[ro:681]]\n[[ru:681]]\n[[sl:681]]\n[[uk:681]]\n[[zh:681年]]','robot Adding:pt,el,ast Modifying:bg',48,'Robbot','20041217164416','',0,0,1,0,0.985880606801,'79958782835583','20041217164416'); INSERT INTO cur VALUES (3761,0,'682','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[650е]] | [[660е]] | [[670е]] | \'\'\'[[680е]]\'\'\' | [[690е]] | [[700е]] | [[710е]]
\n[[677]] | [[678]] | [[679]] | [[680]] | [[681]] | \'\'\'682\'\'\' | [[683]] | [[684]] | [[685]] | [[686]] | [[687]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:682]]\n[[ast:682]]\n[[bg:682]]\n[[ca:682]]\n[[de:682]]\n[[el:682]]\n[[en:682]]\n[[eo:682]]\n[[es:682]]\n[[eu:682]]\n[[fr:682]]\n[[hr:682]]\n[[it:682]]\n[[ko:682년]]\n[[nl:682]]\n[[no:682]]\n[[pl:682]]\n[[pt:682]]\n[[ro:682]]\n[[ru:682]]\n[[sl:682]]\n[[sv:682]]\n[[uk:682]]\n[[zh:682年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217164317','',0,0,1,0,0.787477515073,'79958782835682','20041217164317'); INSERT INTO cur VALUES (3762,0,'683','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[650е]] | [[660е]] | [[670е]] | \'\'\'[[680е]]\'\'\' | [[690е]] | [[700е]] | [[710е]]
\n[[678]] | [[679]] | [[680]] | [[681]] | [[682]] | \'\'\'683\'\'\' | [[684]] | [[685]] | [[686]] | [[687]] | [[688]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:683]]\n[[ast:683]]\n[[bg:683]]\n[[ca:683]]\n[[de:683]]\n[[el:683]]\n[[en:683]]\n[[eo:683]]\n[[es:683]]\n[[eu:683]]\n[[fr:683]]\n[[hr:683]]\n[[it:683]]\n[[ko:683년]]\n[[nl:683]]\n[[no:683]]\n[[pl:683]]\n[[pt:683]]\n[[ro:683]]\n[[ru:683]]\n[[sl:683]]\n[[uk:683]]\n[[zh:683年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217164217','',0,0,1,0,0.395308262853,'79958782835782','20041217164217'); INSERT INTO cur VALUES (3763,0,'684','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[650е]] | [[660е]] | [[670е]] | \'\'\'[[680е]]\'\'\' | [[690е]] | [[700е]] | [[710е]]
\n[[679]] | [[680]] | [[681]] | [[682]] | [[683]] | \'\'\'684\'\'\' | [[685]] | [[686]] | [[687]] | [[688]] | [[689]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:684]]\n[[ast:684]]\n[[bg:684]]\n[[ca:684]]\n[[de:684]]\n[[el:684]]\n[[en:684]]\n[[eo:684]]\n[[es:684]]\n[[eu:684]]\n[[fr:684]]\n[[hr:684]]\n[[it:684]]\n[[ko:684년]]\n[[nl:684]]\n[[no:684]]\n[[pl:684]]\n[[pt:684]]\n[[ro:684]]\n[[ru:684]]\n[[sl:684]]\n[[uk:684]]\n[[zh:684年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217164118','',0,0,1,0,0.176092737436,'79958782835881','20041217164118'); INSERT INTO cur VALUES (3764,0,'685','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[650е]] | [[660е]] | [[670е]] | \'\'\'[[680е]]\'\'\' | [[690е]] | [[700е]] | [[710е]]
\n[[680]] | [[681]] | [[682]] | [[683]] | [[684]] | \'\'\'685\'\'\' | [[686]] | [[687]] | [[688]] | [[689]] | [[690]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:685]]\n[[ast:685]]\n[[bg:685]]\n[[ca:685]]\n[[de:685]]\n[[el:685]]\n[[en:685]]\n[[eo:685]]\n[[es:685]]\n[[eu:685]]\n[[fr:685]]\n[[hr:685]]\n[[it:685]]\n[[ko:685년]]\n[[nl:685]]\n[[no:685]]\n[[pl:685]]\n[[pt:685]]\n[[ro:685]]\n[[ru:685]]\n[[sl:685]]\n[[uk:685]]\n[[zh:685年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217164017','',0,0,1,0,0.753172181897,'79958782835982','20041217164017'); INSERT INTO cur VALUES (3765,0,'686','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[650е]] | [[660е]] | [[670е]] | \'\'\'[[680е]]\'\'\' | [[690е]] | [[700е]] | [[710е]]
\n[[681]] | [[682]] | [[683]] | [[684]] | [[685]] | \'\'\'686\'\'\' | [[687]] | [[688]] | [[689]] | [[690]] | [[691]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:686]]\n[[ast:686]]\n[[bg:686]]\n[[ca:686]]\n[[de:686]]\n[[el:686]]\n[[en:686]]\n[[eo:686]]\n[[es:686]]\n[[eu:686]]\n[[fr:686]]\n[[hr:686]]\n[[it:686]]\n[[ko:686년]]\n[[nl:686]]\n[[no:686]]\n[[pl:686]]\n[[pt:686]]\n[[ro:686]]\n[[ru:686]]\n[[sl:686]]\n[[uk:686]]\n[[zh:686年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217163924','',0,0,1,0,0.466001708278,'79958782836075','20041217163924'); INSERT INTO cur VALUES (3766,0,'687','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[650е]] | [[660е]] | [[670е]] | \'\'\'[[680е]]\'\'\' | [[690е]] | [[700е]] | [[710е]]
\n[[682]] | [[683]] | [[684]] | [[685]] | [[686]] | \'\'\'687\'\'\' | [[688]] | [[689]] | [[690]] | [[691]] | [[692]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:687]]\n[[ast:687]]\n[[bg:687]]\n[[ca:687]]\n[[de:687]]\n[[el:687]]\n[[en:687]]\n[[eo:687]]\n[[es:687]]\n[[eu:687]]\n[[fr:687]]\n[[hr:687]]\n[[it:687]]\n[[ko:687년]]\n[[nl:687]]\n[[no:687]]\n[[pl:687]]\n[[pt:687]]\n[[ro:687]]\n[[ru:687]]\n[[sl:687]]\n[[sv:687]]\n[[uk:687]]\n[[zh:687年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217163817','',0,0,1,0,0.28107518157,'79958782836182','20041217163817'); INSERT INTO cur VALUES (3767,0,'688','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[650е]] | [[660е]] | [[670е]] | \'\'\'[[680е]]\'\'\' | [[690е]] | [[700е]] | [[710е]]
\n[[683]] | [[684]] | [[685]] | [[686]] | [[687]] | \'\'\'688\'\'\' | [[689]] | [[690]] | [[691]] | [[692]] | [[693]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:688]]\n[[ast:688]]\n[[bg:688]]\n[[ca:688]]\n[[de:688]]\n[[el:688]]\n[[en:688]]\n[[eo:688]]\n[[es:688]]\n[[eu:688]]\n[[fr:688]]\n[[hr:688]]\n[[it:688]]\n[[ko:688년]]\n[[nl:688]]\n[[no:688]]\n[[pl:688]]\n[[pt:688]]\n[[ro:688]]\n[[ru:688]]\n[[sl:688]]\n[[uk:688]]\n[[zh:688年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217163717','',0,0,1,0,0.128523441557,'79958782836282','20041217163717'); INSERT INTO cur VALUES (3768,0,'689','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[650е]] | [[660е]] | [[670е]] | \'\'\'[[680е]]\'\'\' | [[690е]] | [[700е]] | [[710е]]
\n[[684]] | [[685]] | [[686]] | [[687]] | [[688]] | \'\'\'689\'\'\' | [[690]] | [[691]] | [[692]] | [[693]] | [[694]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:689]]\n[[ast:689]]\n[[bg:689]]\n[[ca:689]]\n[[de:689]]\n[[el:689]]\n[[en:689]]\n[[eo:689]]\n[[es:689]]\n[[eu:689]]\n[[fr:689]]\n[[hr:689]]\n[[it:689]]\n[[ko:689년]]\n[[nl:689]]\n[[no:689]]\n[[pl:689]]\n[[pt:689]]\n[[ro:689]]\n[[ru:689]]\n[[sl:689]]\n[[uk:689]]\n[[zh:689年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217163627','',0,0,1,0,0.168058745641,'79958782836372','20041217163627'); INSERT INTO cur VALUES (3769,0,'690','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[660е]] | [[670е]] | [[680е]] | \'\'\'[[690е]]\'\'\' | [[700е]] | [[710е]] | [[720е]]
\n[[685]] | [[686]] | [[687]] | [[688]] | [[689]] | \'\'\'690\'\'\' | [[691]] | [[692]] | [[693]] | [[694]] | [[695]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:690]]\n[[ast:690]]\n[[bg:690]]\n[[ca:690]]\n[[de:690]]\n[[el:690]]\n[[en:690]]\n[[eo:690]]\n[[es:690]]\n[[eu:690]]\n[[fi:690]]\n[[fr:690]]\n[[hr:690]]\n[[it:690]]\n[[ko:690년]]\n[[nl:690]]\n[[no:690]]\n[[pl:690]]\n[[pt:690]]\n[[ro:690]]\n[[ru:690]]\n[[sl:690]]\n[[uk:690]]\n[[zh:690年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217163520','',0,0,1,0,0.690858044518,'79958782836479','20041217163520'); INSERT INTO cur VALUES (3770,0,'691','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[660е]] | [[670е]] | [[680е]] | \'\'\'[[690е]]\'\'\' | [[700е]] | [[710е]] | [[720е]]
\n[[686]] | [[687]] | [[688]] | [[689]] | [[690]] | \'\'\'691\'\'\' | [[692]] | [[693]] | [[694]] | [[695]] | [[696]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:691]]\n[[ast:691]]\n[[bg:691]]\n[[ca:691]]\n[[de:691]]\n[[el:691]]\n[[en:691]]\n[[eo:691]]\n[[es:691]]\n[[eu:691]]\n[[fr:691]]\n[[hr:691]]\n[[it:691]]\n[[ko:691년]]\n[[nl:691]]\n[[no:691]]\n[[pl:691]]\n[[pt:691]]\n[[ro:691]]\n[[ru:691]]\n[[sl:691]]\n[[sv:691]]\n[[uk:691]]\n[[zh:691年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217163417','',0,0,1,0,0.780197530883,'79958782836582','20041217163417'); INSERT INTO cur VALUES (3771,0,'692','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[660е]] | [[670е]] | [[680е]] | \'\'\'[[690е]]\'\'\' | [[700е]] | [[710е]] | [[720е]]
\n[[687]] | [[688]] | [[689]] | [[690]] | [[691]] | \'\'\'692\'\'\' | [[693]] | [[694]] | [[695]] | [[696]] | [[697]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:692]]\n[[ast:692]]\n[[bg:692]]\n[[ca:692]]\n[[de:692]]\n[[el:692]]\n[[en:692]]\n[[eo:692]]\n[[es:692]]\n[[eu:692]]\n[[fr:692]]\n[[hr:692]]\n[[hu:692]]\n[[it:692]]\n[[ko:692년]]\n[[nl:692]]\n[[no:692]]\n[[pl:692]]\n[[pt:692]]\n[[ro:692]]\n[[ru:692]]\n[[sl:692]]\n[[uk:692]]\n[[zh:692年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg,hu',48,'Robbot','20041217163317','',0,0,1,0,0.132189761443,'79958782836682','20041217163317'); INSERT INTO cur VALUES (3772,0,'693','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[660е]] | [[670е]] | [[680е]] | \'\'\'[[690е]]\'\'\' | [[700е]] | [[710е]] | [[720е]]
\n[[688]] | [[689]] | [[690]] | [[691]] | [[692]] | \'\'\'693\'\'\' | [[694]] | [[695]] | [[696]] | [[697]] | [[698]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:693]]\n[[ast:693]]\n[[bg:693]]\n[[ca:693]]\n[[de:693]]\n[[el:693]]\n[[en:693]]\n[[eo:693]]\n[[es:693]]\n[[eu:693]]\n[[fr:693]]\n[[hr:693]]\n[[it:693]]\n[[ko:693년]]\n[[nl:693]]\n[[no:693]]\n[[pl:693]]\n[[pt:693]]\n[[ro:693]]\n[[ru:693]]\n[[sl:693]]\n[[uk:693]]\n[[zh:693年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217163216','',0,0,1,0,0.575024974335,'79958782836783','20041217163216'); INSERT INTO cur VALUES (3773,0,'694','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[660е]] | [[670е]] | [[680е]] | \'\'\'[[690е]]\'\'\' | [[700е]] | [[710е]] | [[720е]]
\n[[689]] | [[690]] | [[691]] | [[692]] | [[693]] | \'\'\'694\'\'\' | [[695]] | [[696]] | [[697]] | [[698]] | [[699]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:694]]\n[[ast:694]]\n[[bg:694]]\n[[ca:694]]\n[[de:694]]\n[[el:694]]\n[[en:694]]\n[[eo:694]]\n[[es:694]]\n[[eu:694]]\n[[fr:694]]\n[[hr:694]]\n[[it:694]]\n[[ko:694년]]\n[[nl:694]]\n[[no:694]]\n[[pl:694]]\n[[pt:694]]\n[[ro:694]]\n[[ru:694]]\n[[sl:694]]\n[[uk:694]]\n[[zh:694年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217163117','',0,0,1,0,0.260426125145,'79958782836882','20041217163117'); INSERT INTO cur VALUES (3774,0,'695','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[660е]] | [[670е]] | [[680е]] | \'\'\'[[690е]]\'\'\' | [[700е]] | [[710е]] | [[720е]]
\n[[690]] | [[691]] | [[692]] | [[693]] | [[694]] | \'\'\'695\'\'\' | [[696]] | [[697]] | [[698]] | [[699]] | [[700]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:695]]\n[[ast:695]]\n[[bg:695]]\n[[ca:695]]\n[[de:695]]\n[[el:695]]\n[[en:695]]\n[[eo:695]]\n[[es:695]]\n[[eu:695]]\n[[fr:695]]\n[[hr:695]]\n[[it:695]]\n[[ko:695년]]\n[[nl:695]]\n[[no:695]]\n[[pl:695]]\n[[pt:695]]\n[[ro:695]]\n[[ru:695]]\n[[sl:695]]\n[[sv:695]]\n[[uk:695]]\n[[zh:695年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217163016','',0,0,1,0,0.437692997715,'79958782836983','20041217163016'); INSERT INTO cur VALUES (3775,0,'696','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[660е]] | [[670е]] | [[680е]] | \'\'\'[[690е]]\'\'\' | [[700е]] | [[710е]] | [[720е]]
\n[[691]] | [[692]] | [[693]] | [[694]] | [[695]] | \'\'\'696\'\'\' | [[697]] | [[698]] | [[699]] | [[700]] | [[701]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:696]]\n[[ast:696]]\n[[bg:696]]\n[[ca:696]]\n[[de:696]]\n[[el:696]]\n[[en:696]]\n[[eo:696]]\n[[es:696]]\n[[eu:696]]\n[[fr:696]]\n[[hr:696]]\n[[it:696]]\n[[ko:696년]]\n[[nl:696]]\n[[no:696]]\n[[pl:696]]\n[[pt:696]]\n[[ro:696]]\n[[ru:696]]\n[[sl:696]]\n[[uk:696]]\n[[zh:696年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217162917','',0,0,1,0,0.117884737029,'79958782837082','20041217162917'); INSERT INTO cur VALUES (3776,0,'697','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[660е]] | [[670е]] | [[680е]] | \'\'\'[[690е]]\'\'\' | [[700е]] | [[710е]] | [[720е]]
\n[[692]] | [[693]] | [[694]] | [[695]] | [[696]] | \'\'\'697\'\'\' | [[698]] | [[699]] | [[700]] | [[701]] | [[702]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:697]]\n[[ast:697]]\n[[bg:697]]\n[[ca:697]]\n[[de:697]]\n[[el:697]]\n[[en:697]]\n[[eo:697]]\n[[es:697]]\n[[eu:697]]\n[[fr:697]]\n[[hr:697]]\n[[it:697]]\n[[ko:697년]]\n[[nl:697]]\n[[no:697]]\n[[pl:697]]\n[[pt:697]]\n[[ro:697]]\n[[ru:697]]\n[[sl:697]]\n[[uk:697]]\n[[zh:697年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217162816','',0,0,1,0,0.001587914304,'79958782837183','20041217162816'); INSERT INTO cur VALUES (3777,0,'698','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[660е]] | [[670е]] | [[680е]] | \'\'\'[[690е]]\'\'\' | [[700е]] | [[710е]] | [[720е]]
\n[[693]] | [[694]] | [[695]] | [[696]] | [[697]] | \'\'\'698\'\'\' | [[699]] | [[700]] | [[701]] | [[702]] | [[703]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:698]]\n[[ast:698]]\n[[bg:698]]\n[[ca:698]]\n[[de:698]]\n[[el:698]]\n[[en:698]]\n[[eo:698]]\n[[es:698]]\n[[eu:698]]\n[[fi:698]]\n[[fr:698]]\n[[hr:698]]\n[[it:698]]\n[[ko:698년]]\n[[nl:698]]\n[[no:698]]\n[[pl:698]]\n[[pt:698]]\n[[ro:698]]\n[[ru:698]]\n[[sl:698]]\n[[uk:698]]\n[[zh:698年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217162717','',0,0,1,0,0.321585509145,'79958782837282','20041217162717'); INSERT INTO cur VALUES (3778,0,'699','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[660е]] | [[670е]] | [[680е]] | \'\'\'[[690е]]\'\'\' | [[700е]] | [[710е]] | [[720е]]
\n[[694]] | [[695]] | [[696]] | [[697]] | [[698]] | \'\'\'699\'\'\' | [[700]] | [[701]] | [[702]] | [[703]] | [[704]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:699]]\n[[ast:699]]\n[[bg:699]]\n[[ca:699]]\n[[de:699]]\n[[el:699]]\n[[en:699]]\n[[eo:699]]\n[[es:699]]\n[[eu:699]]\n[[fr:699]]\n[[hr:699]]\n[[it:699]]\n[[ko:699년]]\n[[nl:699]]\n[[nn:699]]\n[[no:699]]\n[[pl:699]]\n[[pt:699]]\n[[ro:699]]\n[[ru:699]]\n[[sl:699]]\n[[sv:699]]\n[[uk:699]]\n[[zh:699年]]','robot Adding:nn,pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217164617','',0,0,1,0,0.07988265207,'79958782835382','20041217164617'); INSERT INTO cur VALUES (3779,0,'700','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век]] | \'\'\'[[7. век]]\'\'\' | [[8. век]]
\n[[670е]] | [[680е]] | [[690е]] | \'\'\'[[700е]]\'\'\' | [[710е]] | [[720е]] | [[730е]]
\n[[695]] | [[696]] | [[697]] | [[698]] | [[699]] | \'\'\'700\'\'\' | [[701]] | [[702]] | [[703]] | [[704]] | [[705]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:700]]\n[[ast:700]]\n[[bg:700]]\n[[ca:700]]\n[[de:700]]\n[[el:700]]\n[[en:700]]\n[[eo:700]]\n[[es:700]]\n[[eu:700]]\n[[fi:700]]\n[[fr:700]]\n[[hr:700]]\n[[it:700]]\n[[ko:700년]]\n[[la:700]]\n[[nl:700]]\n[[nn:700]]\n[[no:700]]\n[[pl:700]]\n[[pt:700]]\n[[ro:700]]\n[[ru:700]]\n[[sl:700]]\n[[uk:700]]\n[[zh:700年]]','robot Adding:nn,pt,el,ast,fi',48,'Robbot','20041217164717','',0,0,1,0,0.329920998462,'79958782835282','20041217164717'); INSERT INTO cur VALUES (3780,10,'Изводи_из_вести_за_24._август_2004.','*Политички коментари Ричарда Сталмана за 24. август 2004. ([[Политички коментари Ричарда Сталмана#24. август 2004.|пуна вест]])\n*Политички коментари Ричарда Сталмана за 23. август 2004. ([[Политички коментари Ричарда Сталмана#23. август 2004.|пуна вест]])\n*Политички коментари Ричарда Сталмана за 6. август 2004. ([[Политички коментари Ричарда Сталмана#6. август 2004.|пуна вест]])','',124,'Милош','20040824192949','',0,0,0,0,0.389576880908,'79959175807050','20040824192949'); INSERT INTO cur VALUES (3781,6,'Stihovi_jovana_cerskog.JPG','стихови Јована Церског','стихови Јована Церског',144,'Golija','20040824194819','',0,0,0,1,0.918105916043842,'79959175805180','20050104234603'); INSERT INTO cur VALUES (3782,0,'Јаков_Серски','JAKOB СЕРСКИ - КЊИГОЉУБАЦ И ПЕСНИК СРПСКИ XIV BEKA
\n\n[[Слика:Mitropolit serski jakov.JPG|thumb|митрополит Серски Јаков]]\n\n[[Слика:Stihovi jovana cerskog.JPG|thumb|Запис са стиховима Јакова Серског]]\nИз генерације краља [[Стефан Душан|Стефана Душана]], тако отприлике, Јаков је уживао краљево поверење. A и краљичино, што је било веома важно после преброђене кризе у краљевској породици. Краљ се, поред живе жене, није оженио немачком принцезом (1336); краљица је родила престолонаследника (1337); тешку болест, из које је једва било наде да ће се извући, краљ је преболео (1340) и обновио је свoј пољуљани престиж међу феудалцима, a краљица је, уз пomоћ цркве. завладала краљем.\nКад је краљ извршио „постављеније камена\" [[манастир св.Арханђела|Арханђеловог манастира]] код [[Призрен]]а, Јакова је поставио за првог [[игуман]]а манастирског (1343). Тиме је Јаков стекао угледно место у српском феудалном друштву, па последично и у државном сабору (збору српском), где је био заједно c игуманима светостефанским (бањским) и Пантократоровим (дечанским) за посебним столом („трпезом\"), за којим су били и „игумани забрдски\".\n\nЗа „седиште и препокојиште\" (почивалиште) игумана, док се не сазида манастир, краљ је одредио манастирски [[метох]] (имање) нову цркву [[Петар Коришки|Петра Коришког]], коју је у околини призренској, код села [[Корише]], старац хиландарски [[Григорије]] сазидао, живописао, снабдео свим што је потребно, нарочито стлпом всем књижним (збирком свих нужних књига), [[Старац Григорије]] је добио као лично властелинство стару цркву Петра Коришког, која је била у призренском Подгору, високо у планини, a била је раније [[хиландар]]ски метох (од времена Стефана Уроша II Милутина).\n\nПре проглашења царства (крајем 1345) краљ Стефан Душан је „начео здати\" манастир, али су га догађаји ометали и његову пажњу упућивали на другу страну. Јаков је цело време на градилишту и надгледа припремне радове, који су морали бити велики и дуготрајни. Није лако било предвидети све што је потребно за грађевину за коју ће Београђанин c почетка XV века, можда сам [[деспот Стефан Лазаревић]], написати да њој слично под сунцем не мислим да је ишта, да она „добротом и уметношћу превазилази Дечанску цркву изузев мрамора, и величином боља Дечанска\".\n\nСрпска феудална држава се нагло ближи своме највећем успону и, ускоро после освајања [[Сер]]а (24. септембра [[1345]]. год.), постала је царство. Јаков је, можда одмах a свакако не много касније, доведен за митрополита серског. Знао је добро грчки, na je био погодан ,за тај положај.\nKao митрополит серски, или као игуман Арханђеловог манастира (ако тада још није прешао у Сер), Јаков је свакако узео учешћа у проглашењу српске патријаршије и крунисању Стефана Душана за цара (1346).\n\nИдуће године цар поново мисли на зидање манастира, долази у Призрен због тога, али настаје [[куга]], „црна смрт\", која ће захватити целу Европу. Код Срба у средњем веку такве несреће су биле веома честе, па ова, иако већих размера, није ни забележена. „Смртоносна куга\" је походила и „дивни град\" [[Фиренца|Фиренцу]] . Њеним описом почиње Бокачов [[Декамерон]], који је писан одмах после догађаја.\n\nЗа време куге, преко зиме 1347/48. год., царска породица се склонила на Св. Гору. Вероватно је и Јаков био c њом. У априлу [[1348]]. год. постављени су темељи манастирски, a у марту [[1349]]. год. већ се мисли на покривање оловом манастирске цркве. На вајарској орнаментици рађено је још [[1351]]. год.\n\nO освећешу манастира држан је државни сабор, на коме је објављена и хрисовуља Арханђеловог манастира. Без сумње то је онај исти [[мајски сабор]] [[1349]]. год. који је донео први део [[Душанов Законик|Законика цара Стефана Душана]]. Чланови сабора су из [[Скопље|Скопља]] прешли у Призрен. Међу њима је неоспорно био и Јаков. Присуствовао је поуздано и сабору од [[1353]]. год., који је употпунио Законик. Kao зналац грчког језика, Јаков је био међу онима који су најпозванији да редигују поједине законске чланове.\n\nУ Серу је митрополит био окружен многим Грцима, који су били непоуздани поданици српскога царства [[Кантанузин]] прича да су му у јесен 1350. и почетком 1351. год. тајно долазила изасланства из најглавнијих градова (раније грчких), па чак и из Скопља, и позивали га да их ослободи Срба. За Скопљанце је цар Стефан Душан сазнао и - ставио их под суд због велеиздаје. [[Митрополит Јаков]] је помишљао на „пресељеније вољно a или нуждно\" и тражио је за сваку евентуалност „прибежиште и покојиште\" од цара Стефана Душана и [[царица Јелена|царице Јелене]]. Добио је 1352/53. год. [[храм св. Николе]] на Пшињи под Кожљем, „порушен и властели насилајем (над њим насиље извршено од властеле), или истеје решти (тачније рећи) померопшен\", коме тек што је царица Јелена постала „втори хтитор\". Одређено је да после митрополитове смрти припадне Арханђеловом манастиру.\n\nC Јаковом је био у Серу [[кефалија Нестег]], кога је цар Стефан Душан 1354. год. слао [[Папа|папи]] у [[Авињон]], заједно са дворским судијом Божидаром и Дамјаном из [[Котор]]а. Из породице [[Дука Нестонг|Дуке Нестонга]], вероватно словенског порекла, Нестег је 1360. год. у Серу члан суда „раб господина цара Уроша\". Био је тада „велики папија\", управник двора (наравно царице Јелене) и врховни чувар дворских капија. Од њега је позната једна скраћена хроника од постанка света до његових времена, која се некада чувала у библиотеци [[Колбер|Колбера]], славнога министра [[Луја XIV|Луја XIV]] . Могла би бити од значаја и за нашу историју.\n\nДруги српски [[патријарх Сава]] изабран је у јесен [[1354]]. год. на државном сабору у Серу, у седишту митрополита Јакова. Тако су без сумње митрополитови гости били сам цар, царица, престолонаследник и сви српски световни и црквени феудалци.\nУскоро, после смрти цара Стефана Душана (1355), царица Јелена ([[монахиња Јелисавета]]) је из Сера управљала својим поседима. Митрополит Јаков је био њен саветодавац, на кога се, као на свог старог и оданог пријатеља, могла увек ослонити.\nУ византијском црквеном песништву забележено је име митрополита Јакова као писца једног канона ноћног, али на црквеним документима, писаним грчки, потписивао се српски (1357, 1359).\nЗа царевања „в нас\" (код нас, у српској феудалној држави) цара Стефана Уроша и матере његове монахиње Јелисавете, 1359/60. год. „серски Јаков митрополит посла сије (ове) књиги в Синају и приложи је (их) Пречистеј деве матери (манастиру [[Богородица Синајска|Богородици Синајској]]), јеже (које) и по имени писана бише зде (овде): сугуб\'н трипесн\'ц (двострук триод, посни и цветни), и часослов\'ц, псалтир и чтеније [[Златоуст]]ово\".\n\nОба триода чувају се данас у манастиру св. Катарине на [[Синај]]у. На хартији су; писани су рецензијом c носним самогласницима. И на једном и на другом триоду је исти српскословенски запис митрополита Јакова, само та два текста не потичу од исте руке. На Посном триоду пише „Стефану Уресу\", док је на Цветном правилно „Урошу\". \nСтихови митрополита Јакова су на почетку записа у оба триода. Цветни триод има тај запис и на грчком језику, али без стихова. Грчки текст садржи прецизније хронолошке податке: 6868. год., месеца септембра 22, што значи [[1359]]. год.\n[[Цветни триод]] је писао „убоги Гаврил\", који је на крају рукописа пожелео да „почине ... от великаго труда\". И у току писања Гаврил је стављао своје узгредне записе: „Ох тебе, убоги Гавриле, докле да починем\", „Свети отци никејсти, помозите ми сије (ове) 7. и 8. нед(еље) кончити\" (завршити).\nСнимци рукописа из манастира св. Катарине на Синају постоје у Библиотеци Конгреса у Вашингтону.\nТреба још рећи да је последњи помен митрополита Јакова из новембра [[1360]]. год. Августа [[1365]]. год. помиње се његов наследник митрополит Сава.\n
\n(приредио Голија према чланку [[Ђорђе Сп. Радојичић|Ђорђа Сп. Радојичића]])\n
\n
\n
O СИНА(ЈУ)!
\n\nO [[Синај|Сина]], o света мојего сијаније,
\no Сина, o силно моје к тебе желаније,
\nиже в огњи иеопалимаја\' с\'бљуде се,
\nс\'бљуди ме от огња вечнујуштаго.
\n
\nЈаков Серски (1359)
\n

','',17,'Bonzo','20050104234602','',0,0,0,0,0.072685951867,'79949895765397','20050207174713'); INSERT INTO cur VALUES (3783,0,'Старац_Григорије','Познато је да је Григорије, коме је старац била манастирска титула, умро пре 1355. год. Како је он, као истакнута црквена личност и као феудалац из околине [[манастир св. Арханђела|Арханђеловог манастира]], долазио у дотицај c [[Јаков Серски|Јаковом]], треба поменути да је то онај „отац и брат Григорије\" који је „бедио\" старог српског књижевника [[Теодосије|Теодосија]] да дође са [[Св. Гора|Св. Горе]] и напише [[Живот Петра Коришког]], a свакако и песме у славу његову, Службу (око 1310. год.). Да старац Григорије не буде исто лице c Даниловим учеником и биографом, c оним необично даровитим писцем, непознатог имена, коме имамо да захвалимо и за [[Зборник живота краљева и архиепископа српских]], за прву редакцију његову из 1337—1340. год.?\n[[Гроф Ђорђе Бранковић]] у својим Славено-српским хроникама наводи причање Даниловог ученика из биографије краља [[Стефан Душан|Стефана Душана]], па казује да то пише „словенски... историк Григорије Игумен Дечански\" ([[Григорије Цамблак|Цамблак]]).\n\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050308213500','',0,0,0,0,0.014454224154,'79949691786499','20050308213500'); INSERT INTO cur VALUES (3784,6,'Mitropolit_serski_jakov.JPG','По наредби митрополита Јакова, расодар Калист је у саборној цркви светих Теодора у Серу првих дана септембра 1354. год. преписао једно Четворојеванђеље на пергаменту, које је 1857. год. Роберт Карсон нашао у светогорском манастиру св. Павла и које је лејди Зеч поклонила Британском музеју у Лондону, где се и сада налази (у Одељењу за рукописе под бр. 39626). На крају тог Четворо-јеванђеља насликан је лик митрополита Јакова .','',144,'Golija','20040824204527','',0,0,0,0,0.776131624147419,'79959175795472','20050104234603'); INSERT INTO cur VALUES (3785,4,'Списак_чланака','*[[Википедија:Списак чланака:Стране које почињу бројем|Стране које почињу бројем]]\n*[[Википедија:Списак чланака:Стране које почињу словом ћирилице|Стране које почињу словом ћирилице]]\n*[[Википедија:Списак чланака:Стране које почињу словом латинице|Стране које почињу словом латинице]]\n*[[Википедија:Списак уметака|Списак уметака]]\n[[Category:списак спискова]]','',124,'Милош','20050219084700','',0,0,0,0,0.079194243569,'79949780915299','20050219085519'); INSERT INTO cur VALUES (3786,4,'Списак_чланака:Стране_које_почињу_бројем','*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=! Стране чланака који почињу узвичником]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=0 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 0)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=11 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 11)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=12 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 12)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=13 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 13)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=14 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 14)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=15 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 15)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=16 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 16)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=17 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 17)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=18 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 18)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=19 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 19)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=20 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 20)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=21 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 21)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=22 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 22)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=23 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 23)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=24 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 24)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=25 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 25)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=26 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 26)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=27 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 27)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=28 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 28)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=29 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 29)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=30 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 30)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=31 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 31)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=32 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 32)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=33 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 33)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=34 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 34)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=35 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 35)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=36 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 36)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=37 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 37)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=38 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 38)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=39 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 39)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=40 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 40)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=41 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 41)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=42 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 42)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=43 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 43)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=44 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 44)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=45 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 45)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=46 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 46)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=47 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 47)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=48 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 48)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=49 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 49)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=50 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 50)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=51 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 51)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=52 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 52)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=53 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 53)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=54 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 54)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=55 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 55)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=56 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 56)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=57 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 57)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=58 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 58)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=59 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 59)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=60 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 60)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=61 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 61)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=62 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 62)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=63 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 63)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=64 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 64)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=65 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 65)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=66 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 66)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=67 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 67)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=68 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 68)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=69 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 69)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=70 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 70)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=71 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 71)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=72 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 72)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=73 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 73)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=74 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 74)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=75 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 75)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=76 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 76)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=77 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 77)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=78 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 78)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=79 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 79)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=80 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 80)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=81 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 81)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=82 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 82)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=83 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 83)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=84 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 84)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=85 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 85)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=86 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 86)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=87 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 87)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=88 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 88)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=89 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 89)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=90 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 90)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=91 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 91)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=92 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 92)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=93 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 93)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=94 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 94)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=95 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 95)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=96 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 96)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=97 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 97)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=98 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 98)]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=99 Стране чланака који почињу бројем (азбучно од 99)]\n\n\n\n\n[[Category:Списак спискова]]','',124,'Милош','20050218031942','',0,0,1,0,0.339821239626,'79949781968057','20050218031942'); INSERT INTO cur VALUES (3787,4,'Списак_чланака:Стране_које_почињу_словом_ћирилице','*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=А Стране које почињу словом ћирилице, почев од А]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Б Стране које почињу словом ћирилице, почев од Б]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=В Стране које почињу словом ћирилице, почев од В]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Г Стране које почињу словом ћирилице, почев од Г]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Д Стране које почињу словом ћирилице, почев од Д]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Ђ Стране које почињу словом ћирилице, почев од Ђ]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Е Стране које почињу словом ћирилице, почев од Е]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Ж Стране које почињу словом ћирилице, почев од Ж]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=З Стране које почињу словом ћирилице, почев од З]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=И Стране које почињу словом ћирилице, почев од И]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Ј Стране које почињу словом ћирилице, почев од Ј]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=К Стране које почињу словом ћирилице, почев од К]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Л Стране које почињу словом ћирилице, почев од Л]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Љ Стране које почињу словом ћирилице, почев од Љ]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=М Стране које почињу словом ћирилице, почев од М]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Н Стране које почињу словом ћирилице, почев од Н]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Њ Стране које почињу словом ћирилице, почев од Њ]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=О Стране које почињу словом ћирилице, почев од О]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=П Стране које почињу словом ћирилице, почев од П]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Р Стране које почињу словом ћирилице, почев од Р]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=С Стране које почињу словом ћирилице, почев од С]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Т Стране које почињу словом ћирилице, почев од Т]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Ћ Стране које почињу словом ћирилице, почев од Ћ]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=У Стране које почињу словом ћирилице, почев од У]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Ф Стране које почињу словом ћирилице, почев од Ф]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Х Стране које почињу словом ћирилице, почев од Х]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Ц Стране које почињу словом ћирилице, почев од Ц]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Ч Стране које почињу словом ћирилице, почев од Ч]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Џ Стране које почињу словом ћирилице, почев од Џ]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Ш Стране које почињу словом ћирилице, почев од Ш]\n\n\n\n[[Category:Списак спискова]]','Category:Списак спискова]]\n\n[[Category:Списак спискова]]',17,'Bonzo','20050122181905','',0,0,1,0,0.843319255786,'79949877818094','20050122181905'); INSERT INTO cur VALUES (3788,4,'Списак_чланака:Стране_које_почињу_словом_латинице','*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=A Стране које почињу словом ћирилице, почев од A]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=B Стране које почињу словом ћирилице, почев од B]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=C Стране које почињу словом ћирилице, почев од C]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=D Стране које почињу словом ћирилице, почев од D]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=E Стране које почињу словом ћирилице, почев од E]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=F Стране које почињу словом ћирилице, почев од F]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=G Стране које почињу словом ћирилице, почев од G]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=H Стране које почињу словом ћирилице, почев од H]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=I Стране које почињу словом ћирилице, почев од I]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=J Стране које почињу словом ћирилице, почев од J]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=K Стране које почињу словом ћирилице, почев од K]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=L Стране које почињу словом ћирилице, почев од L]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=M Стране које почињу словом ћирилице, почев од M]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=N Стране које почињу словом ћирилице, почев од N]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=O Стране које почињу словом ћирилице, почев од O]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=P Стране које почињу словом ћирилице, почев од P]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Q Стране које почињу словом ћирилице, почев од Q]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=R Стране које почињу словом ћирилице, почев од R]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=S Стране које почињу словом ћирилице, почев од S]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=T Стране које почињу словом ћирилице, почев од T]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=U Стране које почињу словом ћирилице, почев од U]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=V Стране које почињу словом ћирилице, почев од V]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=W Стране које почињу словом ћирилице, почев од W]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=X Стране које почињу словом ћирилице, почев од X]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Y Стране које почињу словом ћирилице, почев од Y]\n*[http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=Посебно:Allpages&from=Z Стране које почињу словом ћирилице, почев од Z]\n\n\n\n[[Category:Списак спискова]]','Category:Списак спискова]]',17,'Bonzo','20050122181845','',0,0,1,0,0.32024192173,'79949877818154','20050122181845'); INSERT INTO cur VALUES (3789,0,'Алжир','\'\'\'Народна Демократска Република Алжир\'\'\' је држава у северној [[Африка|Африци]]. Излази на [[Медитеранско море]] на северу, гранићи се са [[Тунис|Тунисом]] на североистоку, [[Либија|Либијом]] на истоку, [[Нигер|Нигером]] на југоистоку, [[Мали|Малијем]] и [[Мауританија|Мауританијом]] на југозападу, и [[Мароко|Мароком]] на западу (мароканска граница је затворена [http://www.sahara-overland.com/routes/]).\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n \n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'Al Jumhūrīyah al Jazā\'irīyah
ad Dīmuqrāţīyah ash Sha\'bīyah\'\'\'
\'\'\'الجمهوريّة الجزائرية\'\'\'
\n\n\n\n\n\n
[[Image:Algeria_flag_large.png|125px|Застава Алжира]][[Image:Algeria_coa.png]]
([[Застава Алжира|Умањена]])([[Грб Алжира|Пуна величина]])
\'\'Национални мото: Не постоји\'\'
[[image:LocationAlgeria.png]]
[[Службени језик]] [[Арапски језик|Арапски]]
[[Главни град]] [[Алжир]] (\'\'Algiers\'\')
[[Председник Алжира|Председник]][[Абделазиз Боутефлика]]
[[Премијер Алжира|Премијер]][[Ахмед Оујахиа]]
[[Површина]]
 - Укупно
 - % вода
[[Листа земаља по површини|11. по површини]]
2,381,740 [[квадратни километар|km²]]
занемарљиво
[[Становништво]] \n
 - Укупно ([[2002]].) \n
 - [[Густина насељености|Густина]]
[[Листа земаља по броју становника|34. по броју становника]]\n
32,818,500 \n
13.3/km²
[[Дан независности]] Независност стекао од [[Француска|Француске]]\n
[[5. јули]], [[1962]].
[[Валута]] [[Алжирски динар]]
[[Временска зона]] [[Coordinated Universal Time|UTC]] +1
[[Национална химна]] [[Касаман]] (\'\'Kassaman\'\')
[[Интернет домен]] .DZ
[[List_of_country_calling_codes|Позивни број]]213
\n\n== Историја ==\n\'\'Главни чланак: [[Историја Алжира]]\'\'\n\nДомородачко [[Бербери|Берберско]] становништво Алжира је било под влашћу страних окупатора 3000 година. [[Феничани]] ([[1000]]. пне) и Рим ([[200]]. пне) су били најзначајнији окупатори, све до доласка [[Арапи|Арапа]] у осмом веку. Ипак, освајања нису била једносмерна; у средњем веку берберска Фатмид династија, пореклом из Алжира, преузела је власт над [[Египат|Египтом]], мада је убрзо напустила [[Северна Африка|Северну Африку]].\n\nАлжир су у [[Отоманска Империја|Отоманску Империју]] уврстили [[Каир ад Дин]] и његов брат [[Аруј]] који су Алжирску обалу користили као базу за пиратске походе. Њихова пиратерија је врхунац достигла 1600-тих година, а после се центар активности помера у [[Триполи]], [[Либија]]. Под изговором увреде њиховог конзула, [[Француска|Французи]] су извршили инвазију на Алжир (\'\'Algiers\'\') [[1830]]; ипак, жесток отпор од људи као што је [[Емир Абделкадер]] успорили су освајање Алжира које је технички комплетирано тек почетком 20. века. \n\nИпак, у међувремену су Французи уврстили Алжир у саставни део метрополске Француске, и тај статус је трајао до колапса [[четврта република|четврте републике]]. Десетине хиљада досељеника из Француске, [[Италија|Италије]], [[Шпанија|Шпаније]], и са [[Малте|Малта]] је дошло у Алжирску приморску равницу где су оснивали фарме и заузимали најбоље делове Алжирских градова, користећи француску владавину и њену конфискацију јавног земљишта. Људи европског порекла у Алжиру (такозвани \'\'pied-noir\'\'), алжирски староседеоци-Јевреји су били пуноправни држављани Француске почев од краја 19. века - за разлику од велике већине алжирских Муслимана који су остали изван француског закона, и нису имали ни француско држављанство ни право \nгласа. Algeria\'s social fabric was stretched to breaking point during this period: literacy dropped massively, while land confiscation uprooted much of the population.\n\n[[1954]], [[Национални Фронт за Ослобођење]](\'\'FLN\'\') је започео [[герила|герилски]] [[Алжирски рат за независност]]; после готово деценије урбаног и руралног ратовања, успели су да изгурају Французе [[1962]]. Већина од 1,025,000 \'\'pieds-noirs\'\', као и 91,000 \'\'harkis\'\' (про-француских Алжираца муслимана), или око 10% становништва Алжира је 1962, побегло из Алжира у Француску, за само неколико месеци.\n\nПрви алжирски председник, вођа ФЛН-а, [[Ахмед Бен Бела]], је био збачен од стране свог некадашњег савезника, и министра одбране, [[Хуари Бумедиен|Хуарија Бумедиена]], [[1965]]. Алжир је потом био релативно стабилан наредних скоро 25 година, под једнопартијским социјализмом Бумедиена и његових наследника. \n\nТоком 1990-тих, Алжир је запао у крвави грађански рат, пошто је војска спречила исламистичку политичку партију, [[Исламски Фронт Спаса]], да преузме власт, после првих вишепартијских избора. више од 100,000 људи је побијено, често у ничим изазваним масакрима цивила, од стране герилских група попут [[Оружана Исламска Група|Оружане Исламске Групе]].\n\n\'\'Напомена: текст је у потпуности преузет са енглеске Википедије.\'\'\n\n== Политика ==\n\'\'Главни чланак: [[Политика Алжира]]\'\'\n\nНа челу државе је председник републике, чији мандат траје 5 година, и може бити реизабран једанпут. Алжир има универзално право гласа. Председник је на челу Савета Министара, и Високог Безбедносног Савета. Он поставља Премијера, који је на челу владе. Премијер Поставља Савет Министара.\n\nАлжирски [[парламент]] је дводомни, састављен од доњег дома, Националног Народног Већа (\'\'APN\'\'), са 380 чланова и горњег дома, Националног Савета, са 144 члана. \'\'APN\'\' се бира на сваких 5 година.\n\n== Покрајине ==\n\'\'Главни чланак: [[Покрајине Алжира]]\'\'\n\n
[[Image:Ag-map.png|Map of Algeria with cities]]
\n\nАлжир је подељен у 48 \'\'wilayas\'\', или покрајина:\n\n\n
\n*[[Адрар]] (\'\'Adrar\'\')\n*[[Аин Дефла]] (\'\'Ain Defla\'\')\n*[[Аин Темучент]] (\'\'Ain Temouchent\'\')\n*[[Алгер]] (\'\'Alger\'\')\n*[[Анаба]] (\'\'Annaba\'\')\n*[[Батна]] (\'\'Batna\'\')\n*[[Бечар]] (\'\'Bechar\'\')\n*[[Беџаја]] (\'\'Bejaia\'\')\n*[[Бискра]] (\'\'Biskra\'\')\n*[[Блида]] (\'\'Blida\'\')\n*[[Борж Боу Арериђ]] (\'\'Bordj Bou Arreridj\'\')\n*[[Буира]] (\'\'Bouira\'\')\n*[[Бумердес]] (\'\'Boumerdes\'\')\n*[[Члеф]] (\'\'Chlef\'\')\n*[[Константин, Алжир|Константин]] (\'\'Constantine\'\')\n*[[Џелфа]] (\'\'Djelfa\'\')\n*[[Ел Бајад]] (\'\'El Bayadh\'\')\n*[[Ел Уед]] (\'\'El Oued\'\')\n*[[Ел Тарф]] (\'\'El Tarf\'\')\n*[[Гардаја]] (\'\'Ghardaia\'\')\n*[[Гуелма]] (\'\'Guelma\'\')\n*[[Илизи]] (\'\'Illizi\'\')\n*[[Џијел]] (\'\'Jijel\'\')\n*[[Кенчела]] (\'\'Khenchela\'\')\n\n*[[Лагуат]] (\'\'Laghouat\'\')\n*[[Муаскар]] (\'\'Muaskar\'\')\n*[[Медеа, Алжир|Медеа]] (\'\'Medea\'\')\n*[[Мила, Алжир|Мила]] (\'\'Mila\'\')\n*[[Мостаганем]] (\'\'Mostaganem\'\')\n*[[Мсила]] (\'\'M\'Sila\'\')\n*[[Наама]] (\'\'Naama\'\')\n*[[Оран, Алжир|Оран]] (\'\'Oran\'\')\n*[[Уаргла]] (\'\'Ouargla\'\')\n*[[Ум ел Буаги]] (\'\'Oum el Bouaghi\'\')\n*[[Релизане]] (\'\'Relizane\'\')\n*[[Саида]] (\'\'Saida\'\')\n*[[Сетиф]] (\'\'Setif\'\')\n*[[Сиди Бел Абес]] (\'\'Sidi Bel Abbes\'\')\n*[[Скикда]] (\'\'Skikda\'\')\n*[[Сук Ахрас]] (\'\'Souk Ahras\'\')\n*[[Тамангасет]] (\'\'Tamanghasset\'\')\n*[[Тебеса]] (\'\'Tebessa\'\')\n*[[Тиарет]] (\'\'Tiaret\'\')\n*[[Тиндуф]] (\'\'Tindouf\'\')\n*[[Типаза]] (\'\'Tipaza\'\')\n*[[Тисемсилт]] (\'\'Tissemsilt\'\')\n*[[Тизи Узоу]] (\'\'Tizi Ouzou\'\')\n*[[Тлемкен]] (\'\'Tlemcen\'\')\n
\n\n== Географија ==\n\'\'Главни чланак: [[Географија Алжира]]\'\'\n\nВећина обалског појаса је брдовита, понегде чак планинска, и има неколико (мало) добрих лука. Територија јужно од обале, [[Тел]], је плодна. Даље на југу се протеже [[Планина Атлас]], и пустиња [[Сахара]]. Алжир (\'\'Algiers\'\'), [[Оран]], и [[Константин, Алжир|Константин]] су највећи градови.\n\n[[Клима]] Алжира је сува и врућа, мада је обалска клима блага, а зиме у планинским пределима могу бити оштре.\n\n== Економија ==\n\'\'Главни чланак: [[Економија Алжира]]\'\'\n\nThe [[hydrocarbons]] sector is the backbone of the economy, accounting for roughly 60% of budget revenues, 30% of [[Gross domestic product|GDP]], and over 95% of export earnings. Algeria has the fifth-largest reserves of [[natural gas]] in the world and is the second largest gas exporter; it ranks 14th in [[oil]] reserves. \n\nАлжир има велике спољне дугове. Финансијски и економски индикатори су се поправили средином 1990-тих, делом због политике реформи подржаних од стране [[ММФ]]-а, и репрограма дуга [[Париски Клуб|Париском Клубу]]. Алжирске финансије су имале користи током [[2000]]. и [[2001]]. од привременог скока цена нафте, и чврсте државне фискалне политике, што је довело до великог раста трговинског суфицита, рекордно високих девизних резерви, и редукције спољног дуга. Константни владини напори да развије разноврсност економије привлачењем страних и домаћих инвестиција изван енергетског сектора су имали малог успеха у смањивању високе незапослености, и унапређењу животног стандарда. [[2001]], влада је потписала споразум са [[Европска Унија|Европском Унијом]], који би требало да снизи таксе, и повећа трговину.\n\n== Демографија ==\n\'\'Главни чланак: [[Демографија Алжира]]\'\'\n\nОко 90% Алжирца живи у северним, приобалним деловима Алжира, али око 1,5 милиона [[Бедуин|Бедуина]] живи на југу у [[Пустиња|пустињи]]. Мешана [[Бербери|берберска]] и [[Арапи|арапска]] популација је углавном [[Ислам|исламске]] вероисповести (99%); остале религије су заступљене само у екстремно малим групама, углавном сачињеним од странаца. \n\nЗванични језик је [[Арапски језик|Арапски]], матерњи језик за око 80% популације, која користи дијалекатску форму \"Дарџа\" (\"\'\'Darja\'\'\"); осталих отприлике 20% говори берберске језике попут [[Кабиле|Кабиле]], (\'\'Kabyle\'\'), [[Чауиа]] (\'\'Chaouia\'\'), [[Тамахак|Тамахака]] (\'\'Tamahaq\'\') (осим једне оазе, [[Табелбала]], где се говори дијалекат језика [[Сонгај језик|Сонгај]] (\'\'Songhay\'\').) Доста људи говори [[Француски језик|француски]], али то је језик који се махом учи у школама, а врло ретко је матерњи језик.\n\n== Култура ==\n\'\'Главни чланак: [[Култура Алжира]]\'\'\n\n[[Раи]], локално развијена форма поп музике, је врло популарна у Алжиру, а ужива и популарност у иностранству,махом у Француској где живи велики број Алжираца. Традиционалније форме укључују [[Чааби музика|Чааби музику]] (\'\'Chaabi music\'\') (алжирска [[фолк музика]]), и [[Андалузијска музика|Андалузијску музику]] (\'\'Andalusi music\'\'), \"класичну\" музику Алжира, descended from the courtly tradition of Moorish Spain.\n\nВиди Такође: [[Музика Алжира]], [[Листа афричких писаца (по државама)#Алжир|Листа алжирских писаца]]\n\n== Разне теме ==\n\n* [[Комуникације у Алжиру]]\n* [[Превоз у Алжиру]]\n* [[Војска Алжира]]\n* [[Спољни односи Алжира]]\n* [[Археологија Алжира]]\n* [[Листа градова у Алжиру]]\n\n== Спољне повезнице ==\n* [http://www.cia.gov/cia/publications/factbook/geos/ag.html CIA - The World Factbook -- Algeria] - [[CIA]]\'s Factbook on Algeria\n* [http://www.loc.gov/rr/international/amed/algeria/algeria.html Library of Congress Portals to the World - Algeria]\n* [http://world-history-blog.blogspot.com/2004/07/history-of-algeria.html World History Blog - History of Algeria]\n* [http://www.travelconsumer.com/countries/algeria.htm Travel guide to Algeria]\n\n==Званични државни вебсајтови==\n* [http://www.el-mouradia.dz El Mouradia] - Official presidential site (in French and Arabic)\n* [http://www.apn-dz.org/apn/english/index.htm National People\'s Assembly] - Official parliamentary site\n\n{{Африка}}\n\n\n\n\n\n\n\n[[af:Algerië]]\n[[ar:الجزائر]]\n[[bs:Alžir]]\n[[ca:Algèria]]\n[[cy:Algeria]]\n[[da:Algeriet]]\n[[de:Algerien]]\n[[et:Alžeeria]]\n[[el:Αλγερία]]\n[[en:Algeria]]\n[[es:Argelia]]\n[[eo:Alĝerio]]\n[[fa:الجزایر]]\n[[fr:Algérie]]\n[[gl:Alxeria]]\n[[ia:Algeria]]\n[[it:Algeria]]\n[[la:Algeria]]\n[[lt:Alžyras]]\n[[ms:Algeria]]\n[[nl:Algerije]]\n[[ja:アルジェリア]]\n[[no:Algerie]]\n[[pl:Algieria]]\n[[pt:Argélia]]\n[[ro:Algeria]]\n[[ru:Алжир]]\n[[sl:Alžirija]]\n[[fi:Algeria]]\n[[sv:Algeriet]]\n[[ur:الجزائر]]\n[[tr:Cezayir]]\n[[zh:阿尔及利亚]]\n[[wa:Aldjereye]]','',170,'Покрајац','20050221120526','',0,0,0,0,0.613871424279,'79949778879473','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (3790,6,'Marko_Kraljevic.JPG','Краљевић Марко, Кембриџ, 1922','',144,'Golija','20040825131424','',0,0,0,0,0.126340403339211,'79959174868575','20050306112542'); INSERT INTO cur VALUES (3791,3,'80.225.253.189','Промена извршена на основу убациванја слике Марка Краљевића. Промену извео корисник Голија.\n\nпс. не знам зашто се водим под ИП адресом пошто сам се уредно пријавио док сам приликом набациванја слике ажуриран као Голија.\n\n\nДоматриосе, стандардизоивао сам назив трачког коњаника према твоме термину, дакле у \"Марко Краљевић\" па сам стога на повезници \"Краљевић Марко\" направио везу ка твом прилогу који се води под \"Марко Крањевић\". Такођер сам пренео и цео прилог.\n\nИмаш ли коментаре или примедбе у вези мог поступка ?\n\nПоздрав. Голија\n\n*Свакако да имам! Захваљујем на постављању изванредне фотографије. Штета ако није била у боји. Већ сам разговарао са Милошом о имену стране: слажем се са њим да прво треба да иде име па презиме, па би било добро да се сви тога држимо. Има ту и проблема напр. кад се појављују имена страна само са презименом или само са именом, евентуално надимком (Пироћанац), па онда са индексирањем таквих назива: хоћемо ли вука водити под Вук или Караџић итд, али се све то да уредно средити. Уколико имаш дигиталног материјала који би размењивао јави ми се се на емајл. Поздрав. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 23:21, 25 Авг 2004 (CEST)\n\n*Захваљујем на одговору. Слика је нажалост ЦБ и такву сам је и пренео. Имам и рад Мине Караџић Вукомановић тј, њезину слику Марка К. али и та је нажалост ЦБ. У вези градива - нашло би се можда понешто. Јављам ти се данас-сутра.\n\nПоздрав. Голија\n\n*Повезница до поменуте слике:\n\nhttp://www.snaga.org.yu/Ilustrovana_istorija_srba/tekst/srpski/04/02/slika-16-1.html','',0,'80.225.253.189','20040825214624','',0,0,0,0,0.066893450481,'79959174785375','20040825214624'); INSERT INTO cur VALUES (3792,0,'Милица_Стојадиновић_Српкиња','==Милица Стојадиновић Српкиња (Србкиња) (1830-1878)==\n\n
\n[[Слика:Милица Стојадиновић Српкиња.jpg|left]]\n\n„Српска певачица Милица“, „песмотворка и списатељка српска“, како су је називали њени романтичарски сувременици, рођена је у [[Срем|сремском]] селу Буковцу и била је једна од најзнатнијих личности у српском народу. [[Вук Стефановић Караџић]] је волео као своје дете и називао је „моја кћи из Фрушке“. [[Петар II Петровић Његош |Његош]] је говорио o тој лепој и младој девојци; „Ја појета, она појета, да нијесам калуђер, ето кнегиње [[Црна Гора|Црној Гори]]!“ [[Кнез Михаило]] био joj je више но заштитник: одан пријатељ. Када је долазила у [[Београд]], београдски књижевници су је дочекали како се ниједан српски писац дотле није био дочекао. [[Љубомир Ненадовић|Љубомир П. Ненадовић]] величао је у својим стиховима, славио њене „лепе песме“ и „чуства права“. [[Ђорђе Рајковић]] joj je посвећивао своје стихове. [[Иван Мажуранић]], прослављени песник Смрти Смаил-аге Ченгића, долазио је да је види. [[Јован Суботић]] силазио је са своје висине славом овенчанога песника и говорио са њом као једнак са једнаким. И ван скромних граница српске књижевности било се чуло име ове необичне девојке: [[Јохан Габриел Сајдл]] посветио joj једну ласкаву пријатељску песму; са [[Лудвиг Аугуст Франкл|Лудвигом Аугустом Франклом]] била је у великој преписци, и у својој старости песник је сачувао верну и нежну успомену на пријатељицу из младих дана; чешка приповедачица [[Божана Њемцова]] њена је пријатељица са којом се дописује. Листови су доносили њене слике, по свима крајевима причало сe o песникињи из [[Фрушка Гора|Фрушке Горе]], људи су долазили да је виде.\n\nКао даровито дете сеоског попа у [[Врдник|Врднику]] објављивала је већ у својој тринаестој години. 1847 изишла је у [[Сербски народни лист|Сербском народном листу]] њена прва песма. Она је била жарки родољуб („жарка родољубица“) и поздравила је пламен који је 1848 г. био захватио целу стару Европу као прву светлост младе слободе српске. Она је певала „славенске липе“, сађене у Срему као „дрвеће слободе“ у Француској, [[Книћанин|Книћанина]] и његове добровољце са [[фес|фесовима]] и са кубурлијама за појасом, [[војвода Стеван Шупљикац|војводу Стевана Шупљикца]], за којега су се толике наде везивале, све јунаке трагичне и крваве Буне. У оделу од три народне боје, она је ишла пред народним поворкама које су из Фрушке Горе стизале у [[Вуковар]]. Када су се ствари окренуле рђаво по Србе, када су се са висина Фрушке Горе могла видети [[Бачка|бачкa]] села у пламену, и када се сваки час очекивао прелаз [[Мађари|Мађара]] у [[Срем]], осамнаестогодишња девојка, која је читала [[Шилер|Шилерову]] Јованку Орлеанку, заветовала се да ће са гитаром у руци отићи у српски логор и песмом распаљивати гнев и храброст српских бораца.\n\nИ од [[1848]]. њено име се сусреће у српским листовима и часописима онога доба, у [[Војвођанка|Војвођанци]], [[Седмица|Седмици]], [[Шумадинка|Шумадинци]], [[Фрушкогорка|Фрушкогорци]], доцније у [[Даница|Даници]], и безимено у [[Путник|Путнику]] и [[Комарац|Комарцу]]. Њене песме изилазе у три маха [[1850]], [[1855]], и [[1869]]. године, и она се поздравља, не само као лепа нада но као украс и понос целе српске поезије.\n\nЈаким националним осећањем својим она је имала пуно право да своме имену дода и реч „Србкиња“. Кад је говорила o старој слави српској, вели Франкл, „глас би joj звучао некако свечано-елегично“. Своју учитељицу, одрођену Српкињу, која joj je била рекла: „ти си врло даровита; штета што си од [[Раци|рацке породице]]\", Милица је тако загрејала, да су обе проводиле ноћи, читајући јуначке песме српске, историју српску, и плакале над пропалом старом славом српском. \n\nСвоме пријатељу Франклу пише она o српском народу: „Он заслужује да буде у страном свету уздигнут, ма да није достигао онај врхунац образовања који су срећни народи давно достигли, јер ми је народ столећима био опкољен тамом несреће, која још притискује понеки лепи део српскога народа“. „Српкост“ и „љубав к роду“, то је главна, ако не и једина жица њене лире. Kao и сви који су певали у њено доба, она велича спомене старе славе и сјаја, [[Стефан Душан Немањић|Душана]] и његове походе и победе; она тужи над гробовима где су покопане наде српске, лије сузе над [[Косово|Косовом]], над мртвом главом честитога Кнеза и плахога [[Милош Обилић|Милоша Обилића]]. Она велича ускрс народа српског, [[Карађорђе|Карађорђа]], [[Хајдук Вељко|Хајдук-Вељка]], [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]].\n\nОна је била једна од оних врло ретких наших песника тога доба који су имали симпатија за [[Србија|Србију]]. Наши романтичари, чак и [[Љубомир Ненадовић|Љубомир П. Ненадовић]], унук и син хероја из борбе за ослобођење, имали су љубави и песама само за кршеве [[Црна Гора|Црне Горе]] и њене јунаке, a [[Србија]] им је изгледала обична, земаљска, недостојна да се њени истрајни напори и прозаично напредовање опевају на једној романтичарској лири. Милица Стојадиновић је волела [[Србија|Србију]], „моју праву отаџбину“, вели у једном писму, то „мало число у слободи“, тај „одлом од великог царства“, драгу земљу где „слободе дрво цвета“, драгоцену залогу боље будућности народне. \n\nКада је [[Сукоби Срба и Турака 1862. у Београду|1862. отпочело бомбардовање Београда]], она је као на крилима долетела у [[Београд]], и из вароши по којој су лежала мртва телеса и где је ваздух мирисао на барут, она пише своме пријатељу [[Ђорђе Рајковић|Ђорђу Рајковићу]]: „Нисам могла срцу одолети да не видим војнике србске, и не могу вам речима представити, како ми је било кад сам их видела. На свакој барикади по њих 50, у сваком видим јунаке из војевања [[Карађорђе|Ђорђевог]] и [[Милош Обреновић|Милошевог]], тако сваком из очију говори одушевљење и жеља ударити се што пре са косовским врагом. Ја сам цео дан у [[Београд|Београду]] била, и провела сам га само у обилажењу барикада и у гледању ратника они\'! Кад сам у вече полазила, чисто би\' плакала, што одлазити морам“.\n\nСва је њезина поезија родољубива, општа, поучна и пригодна. Она сасвим припада старијем нашем песничком нараштају, оном који је певао четрдесетих година 19. века. Она цени Његоша и хвали [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]], али га жали као жена, његову младост, оне сузе и венац Вукове кћери на гробу у Марксовом Гробљу. Песници које она чита и уздиже то су код Немаца Хердер, Клопшток и Геснер, поред Гетеа и Шилера, a од српскнх [[Јован Ст. Поповић]], [[Ђорђе Малетић]], [[Никола Боројевић]], [[Јован Суботић]]. У њеком дневнику „У [[Фрушка Гора|Фрушкој Гори]]“ сама је описала једну наивну, готово детињасту романтичарску сцену. Дошао joj je у походе Суботић са својом младом женом. „Песникова љуба“ вели своме мужу: „Станите, певче, да вам ваш венац прочитам\", и чита му стихове које му је Милица посветила. Он, увек свечан, затегнут и сујетан, пружа joj руку, и са олимпијске висине говори: „Ја се радујем и поносим што ми га је ваша рука исплела“. A она му одговара: „Жао ми је што нисам тој дичној глави умела лепши савити венац“. \n\nОна је јако, необично, за наше прилике и за наше жене, јединствено волела књижевност. Из љубави за поезију, она је промашила цео свој живот, и била жртва књига и једног књижевног вишег сна живота. Поезија њена је сувише пригодна и „објективна“. Добра „песмотворка“ имала је осећања али се брижљиво чувала да оном што је интимно, лично, њено, даде израза. Врло су ретки колико толико топлији и бољи стихови у њезиној ладној стихованој прози. И ретке оазе су њене песме као она \'\'\'На смрт једној лепој сеоској девојци умрлој 2 марта 1855\'\'\'.\n\nМожда једина добра родољубива песма њена то је \'\'\'Србско Војводство\'\'\', испевана 1867:
\n
\nУ Фрушкој Гори близу код Сиона
\nУ задужбини мајке Ангелине,
\nТу мрачног гроба отварају с\' врата
\n[[Деспот Ђурађ|Деспота Ђурђа]] сужнога да приме.
\nТу лежи деспот; име, власт деспотску
\nЗаједно с њиме покри земља црна.
\n\n[[Слика:Stojadinović- Srbkinja, Milica.gif|left|thumb|Милица Стојадиновић Српкиња - У Фрушкој Гори 1854]]\nМилица Стојадиновић оставила је трајнији спомен својим песничким дневником У Фрушкој Гори, писаним од 3 маја до 22 септембра 1854, и изданим у три свеске, прва [[1861]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], друга [[1862]] у [[Земун|Земуну]], и трећа [[1866]] опет у Новом Саду.\nДању заузета домаћим пословима, читањем или девојачким сањаријама, она је у вече, у тишини, у својој мирисној соби девојачкој, бележила утиске које је дан оставио на њену осетљиву душу, уносила своја писма Љубомиру П. Ненадовићу, Вуку Караџићу, преводе из Франкла или Балзака, народне песме и приповетке, рефлексије о садањем васпитању младих девојака, цео један млад, свеж живот, сву своју осетљиву и књигама загрејану душу.\nТај живот младе песникиње има поезије, поред свега прозаичнога оквира у коме се креће. Она је кћи сеоскога попа, сама живи сеоским животом и хвали се својом „селском простотом.“ Она шије кошуље, плете чарапе, тка на разбоју, пере рубље, меси хлеб, надгледа како се виноград окопава и трава плеви. Она се добро осећа у тој сеоској атмосфери, у мирису планинскога ветра и босиљка из мале баште. У јутру крупним очима својим она гледа буђење живота на селу који су сеоски петлови огласили, слуша блејање оваца, рикање волова, пуцање бичева, песме копача ранилаца. Она воли тај прост свет и има топлих симпатија за сељака, „на кога труде Бог благу росу и плодну кишу шаље.“ Она обилази болеснике, учи сеоске девојке женским радовима, пише молбе онима који имају посла са судом, родитељска писма момцима у „солдачији,“ а када прође селом, голуждрава сеоска деца лете јој у сусрет и у наручја.\n\nСлободне часове она проводи у страсним читањима, и никад не може да се нажали што нема времена да се сва преда сновима и илузијама које књиге дају, да подигне свој вазда отворени дух, и да испуни своју немирну девојачку душу. Она заборавља на своју ситну егзистенцију кћери сеоскога свештеника, читајући Гетеа, „евангелиста нашег столећа,“ мрачног и поетичног, „са раздробљеним срцем“ Бајрона, осећајнога [[Жан-Жак Русо]]а и патетичнога Шилера.\n\nУ њеном дневнику љубав према народу и љубав према простом животу и природи сливају се у складну целину. Она је задахнута идејама Жан-Жак Русоа. Свршила је „обершул“ у [[Варадин|Варадину]], била на „изображењу“ код једне „васпитатељке, пореклом Мађаркиње и благороднице,“ научила је немачки и свира у гитар, али она не воли то помодно, туђинско „воспитаније,“ сав тај „отров западне цивилизације.“ Она хоће да српска девојка у првом реду буде Српкиња, родољубива, побожна, скромна и радна, да воли свој матерњи језик, своју прадедовску веру, природан живот, благе нарави. Она се поноси тиме што у кући ради као и обична сеоска девојка која књигу није у руци имала. „Мало прије, вели она, да је дошао тко, би зачуђено погледао кад ми мама рече: „Иди умеси једну питу за ручак“. „Јер то свету није познато, да ја и сем писања што радим и радити умем, већ ме праве да сам слепа код обадва моја лепа бистра србска ока“.\n\nОна сматра за велику несрећу народну што „учена и отмена класа\" упада у „ништедржање“ вере и цркве и што се за мерило образовања почиње узимати неверовање. „Ја се срдим, вели она, на нашег великог песника Његоша, што је казао, да се не пита како се ко крсти, већ чија му крвца греје прси. Нема од тога ништа: ко се како крсти, онако му дишу и прси, то нас бар искуство учи“.\n\nБила је сарадница многих листова и \'\'\'прва је жена ратни извештач\'\'\'. Пред крај живота, напустивши Врдник, прелази у [[Београд]], где је и умрла [[25. јул|25. јула]] [[1878]]. године, \'\'\'потпуно заборављена у крајњој беди\'\'\'. Сахрањена је у дворишту манастира сремске Раванице, који се налази на улазу у Врдник. Савремена критика Милицу сматра предводницом плејаде уклетих српских песника. Њена лирика се сматра „основом српског сентиментализма“ и везом српског песништва са [[Европа|Европом]] тога доба. \n\n(приређено према чланку Јована Скерлића)\n\nПосле строгих оцена [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]], њена рехабилитација долази 1965. са појавом антологија [[Младен Лесковац|Младена Лесковца]] и [[Миодраг Павловић|Миодрага Павловића]], као и новим издавањем дневника „У Фрушкој гори“, 1985. (приређивач Радмила Гикић Петровић) и издавањем њених изабраних стихова под насловом „Песме“ [[1995]]. Била је то прва њена књига песама објављена у [[20. век|20. веку]], прилагођена [[Вук Стефановић Караџић|Вуковој]] ортографији. Њена антологијска песма је била „[[Милица Стојадиновић Српкиња: Кад се небо мути|Кад се небо мути]]“. \n\nУ новијем делу [[Нови Сад|Новог Сада]], на [[Лиман|Лиману]], постоји улица са њеним именом. Постоји и монодрама „Милица Стојадиновић Српкиња“, чији је аутор Звонимир Костић, редитељ Божидар Ђуровић, а изводила је глумица Снежана Бећаревић (нпр. ова монодрама је била актуелна 2002.). У Врднику данас постоји основна школа са њеним именом, а у Буковцу културно уметничко друштво са истим именом. [[Милица Мићић Димовска]] је написала роман „Последњи заноси МСС“ ([[1996]]), то је њена романсирана биографија са извесном дозом критике и ироније према њеном тада нестандардном животном избору, са тужним крајем. \n\n==„Милици у походе“ и књижевна награда „Милица Стојадиновић Српкиња“==\n[[image:m_s_srpkinja.jpg|right|thumb|Милица Стојадиновић Српкиња]]\nСваког октобра, Милици у част, одржава се песничка манифестација „Милици у походе“ ([[2003]]. је била 27. пут). Ова манифестација се одржава неколико дана и има програме у [[Нови Сад|Новом Саду]], Буковцу (њена родна кућа) и Врднику (месту где је живела). У оквиру програма додељује се и престижна књижевна награда за поезију „Милица Стојадиновић Српкиња“, њу додељује Просветна заједница [[Војводина|Војводине]] за комплетан књижевни опус. \n\n\'\'\'Добитници\'\'\' ове награде у периоду [[1994]]-[[2003]] су:\n*[[1994]] - [[Флорика Штефан]]\n*[[1995]] - [[Мира Алечковић]]\n*[[1996]] - [[Јара Рибникар]]\n*[[1997]] - [[Танасије Младеновић]]\n*[[1998]] - [[Даринка Јеврић]]\n*[[1999]] - [[Бошко Петровић]]\n*[[2000]] - [[Матија Бећковић]]\n*[[2001]] - [[Даница Вујков]]\n*[[2002]] - [[Вера Србиновић]]\n*[[2003]] - [[Јован Зивлак]]\n\n\n==Повезница==\n\n[http://www.dicens.org.yu/Mapa/zene.htm Знамените Новосађанке]\n\n[http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1999/01/article-9.html Знамените Српкиње]\n\n[http://www.nastrag.org.yu/trag1/garonja-zenski%20likovi.htm Неки женски ликови у српској књижевности, укључујући и Милицу Стојадиновић Српкињу]\n\n[[Category:Књижевници|Српкиња, Милица Стојадиновић]]\n[[Category:Срби|Српкиња, Милица Стојадиновић]]','',144,'Golija','20050224233515','',0,0,0,0,0.740666944413,'79949775766484','20050313141748'); INSERT INTO cur VALUES (3793,0,'Раци','Назив за [[Срби|Србе]] и [[Буњевци|Буњевце]] према области која је некада била прва српска држава. Звала се држава [[Рашка]] и [[Мађари]] су према имену државе Рашке Србе називали Раци.','',0,'80.225.253.189','20040825152141','',0,0,0,1,0.416928400014,'79959174847858','20040918211103'); INSERT INTO cur VALUES (3794,0,'Милица_Стојадиновић_Србкиња','#REDIRECT [[Милица Стојадиновић Српкиња]]\n','Милица Стојадиновић Србкиња moved to Милица Стојадиновић Српкиња',124,'Милош','20040825171846','',0,1,0,1,0.303307174987446,'79959174828153','20040825171846'); INSERT INTO cur VALUES (3795,1,'Милица_Стојадиновић_Српкиња','**Ко год да је ово радио, лепо је што је унео садржајан текст. Проблем са текстом је изразита неписменост. Што се тиче њеног имена \"Србкиња\", може се погледати веза ка [http://www.maticasrpska.org.yu/pages/odeljenja/rukopisno.htm Рукописном одељењу Матице српске] и видети како се исправно пише њено име. Око осталог, корисно је школско издање Правописа Матице српске из 1993. године (има новијих издања). --[[Корисник:Милош|Милош]] 19:21, 25 Авг 2004 (CEST)\n\n\n\n////Проблем са текстом је изразита неписменост.///\n\nКао прво: ПРИЧАШ ГЛУПОСТИ !\n\n???!! Просто не могу да верујем да си се усудио тако нешти изјавити ? Какав неопевани ПРИМИТИВИЗАМ,... да не кажем нешто горе. Ја сам једноставно шокиран пошто је то по реду већ друга груба примитивна увреда коју сам доживео на српској википедии и уколико се тако нешто понови још једном овај пројекат убудуће остаје без мог доприноса ! \n\nДакле ! Јован Скерлић чијим сам се радом и служио приликом састављања чланка (ваљда знаш ко и шпта је Скерлић био) наводи је под именом СрБкиња па стога твоја опаска о мојој \"ИЗРАЗИТОЈ неписмености\", драги наш неупучени и самозвани цензору није оправдана. \n\n\nГолија\n\n:Да ли знаш: (1) Којим се правописом користио Скерлић, а којим се ми данас користимо? (2) Да је Скерлић имао (језичко-)политичке погледе који нису били у складу са званичном језичком политиком Србије. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)\n:Правопис не доноси неки теоретичар или критичар, ма како он значајан био, већ одређена институција. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)\n:Успут, ни по једном правопису српског језика се не пише \"србски\", нити се писало тако. Писало се у славеносрпском \"сербски\" (као и у црквенословенском), док данашња норма, заједно са оном коју је установио и Свети Сава, кажу да се пише \"српски\". --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)\n:Потом, приметио сам да пишеш \"КараЂорђе\", што јесте неписмено. Придев (\"српска\") у наводу без јасно наведеног извора пишеш великим почетним словом. На основу тога, могу закључити да не знаш правила писања малог и великог слова, као ни то да се у одређеним околностима у српском језику догађа једначење сугласника по звучности. То је писменост која се учи у основној школи. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)\n:Даље, лоши су ти линкови. Његош није само \"Петар Петровић Његош\", већ Петар II Петровић Његош. Постојао је и Петар I Петровић Његош. Вук Караџић има одредницу [[Вук Стефановић Караџић]]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)\n:Преко тога, углавном прилажеш радове непријављен, што је лоше. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)\n:Видим да си изузетно сујетан. Против личне сујете немам ништа, ако не угрожава ваљаност оног што не радиш само ти, већ и други људи. Дао сам ти везу према сајту Матице српске (иначе, установе која стандардизује српски језик) на ком лепо пише да није \"Србкиња\" него \"Српкиња\". Ако мислиш да боље знаш Правопис од оних који су га правили, свака ти част. --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)\n:Чланак који си написао је добар; много бољи од већине чланака на српској Википедији. У том смислу ћеш сигурно начинити значајан допринос нашем заједничком пројекту. Ипак, чланци \'\'\'морају\'\'\' бити написани по Правопису Матице српске из 1993. године све док је то правопис званичан у свим државама у којима је српски језик званичан (Србија, Република Српска и Црна Гора). Ако га буде заменио неки други, писаћемо по том; ако буде више правописа у оптицају, моћи ћемо да размислимо који ћемо поштовати (или ће свако чинити како му се дуне). --[[Корисник:Милош|Милош]] 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)\n\n
\n\nБЕЗ КОМЕНТАРА:\n\n[[Слика:Skerlic-nepismen.JPG|thumb|СРБКИЊА]]\n
\n\nголија\n\n== Писменост и неписменост ==\n\n(Пренето са [[Разговор са корисником:Golija]].)\n\n*Како се мени чини, у Скерлићево време није постојала јасна правописна норма, већ је то било пре у неким цртицама и препорукама. Скерлић се залагао за један начин писања, који није усвојен у потоњим временима. Преко тога, правописи се мењају. У овом веку смо имали четири или пет. Тако је пре 1960. године било писмено написати \"претседник\", а после \"председник\". Обрнуто је било неписмено. Ти не живиш у време када је Скерлић живео, већ данас, када важи Правопис МС из 1993. године. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:50, 25 Авг 2004 (CEST)\n*Сем тога, није ово била једина ствар за коју сам ти рекао да је неписмена. И то \'\'\'сада\'\'\' а не \'\'\'пре сто година\'\'\'. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:50, 25 Авг 2004 (CEST)\n*И, замолио бих те да прелисташ Правопис МС из 1993. Решићеш себи недоумице. Ако је Скерлић писао некако, није то света крава. Било је и других писаца који су мање или више одступали од оне стриктне норме. А ово није критичко дело (дакле, врста уметничког дела, јер уметност не можеш критиковати ничим до уметношћу), већ енциклопедија. Постоји битна разлика у стрикности која важи у једном, а која важи у другом случају. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:50, 25 Авг 2004 (CEST)\n\n== == Његош == ==\n\nМилош вели: \"Његош није само \"Петар Петровић Његош\", већ Петар II Петровић Његош\"\n\nНије ваљда... па стварно ти хвала на том откровљењу просветитељу мој.\n\nЗаборави си или не знаш да је био познат и као ВЛАДИКА РАДЕ, крштен као РАДИВОЈ !\n\nУпркос свим потешкочама у вези стандардизације требало је према томе да стоји (ако желимо по правилу, онако академски - како ти то налажеш мени) \n\nРАДИВОЈ ВЛАДИКА РАДЕ ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ\n\n\nСмешно !\n\nГолија\n\n*Преко Правописа, било би добро да бациш поглед и на то како су енциклопедије уређене. Недостаје ти, преко писмености, и општа култура. --[[Корисник:Милош|Милош]] 23:06, 25 Авг 2004 (CEST)\n\n== општа култура ?! ==\n\nТешим се ипак кад знам ко ми то каже...- џелати се одједном претварају у жртве (стара пракса). \n\nГолија\n\n*Дајте dećki смирите се мало. Милошу, не слажем се са твојим приступом у решавању овог проблема. То нема везе са навијањем за тебе или Голију. Неке ствари које вреде за Голију вреде и за мене. Дакле, аке се не слажеш са било чим у нашим текстовима, немој се понашати као запета пушка само што није окинула, или спринтер на 100 метара на стартној позицији. Регистрованим и конструктивним члановима (онима који вредно раде) упути у вези онога са чим се не слажеш један \"службени\" допис, па да се на миру то дискутује. Нису људи толико неразумни на неће прихватити ако је нешто оправдано. И тако ће се све лепо решити. Супротно понашање од тога је добро описао један мој пријатељ рекавши: \"Ударила му сперма у главу!\" :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 23:50, 25 Авг 2004 (CEST)\n\n*ПРИСТУП - добро си погодио Доматриосе. Уз сво дужно поштовање, мене новајлије, спрам трудбеника и ветерана Милоша ја сам му замерио само на лошем и осионом ОДНОСУ. Вероватно ствар непромишљености. \n\nМало више дипломације и рафинираности, молио бих !\n\nМогао ми је то да изведе на ХХ наћина...\nОднос је СРЖ.\n\nЛЕПА РЕЧ ЛЕПО МЕСТО ПРОНАЛАЗИ.\n\nПоздрав. Голија\n\n*Прво, поздрављам то што си се, Доматриосе, на овај начин укључио. Завукли смо се у ћор-сокак и требало је да нас неко из њега извади. Како ми уопште не пада на памет да изигравам полицајца, следеће што сам хтео да кажем овим поводом било је да Голија може да ради шта хоће и да ме то све не интересује. --[[Корисник:Милош|Милош]] 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Да, био сам изнервиран појавом \"б\" у придеву \"српски\" зато што је то обично израз елементарног непознавања српске језичке историје и ... мрзи ме да псујем. Накнадно сам схватио да код Голије то није у питању, већ да је у питању придржавање оног што је Скерлић писао. --[[Корисник:Милош|Милош]] 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)\n*А Скерлић је, преко тога што је био ваљан књижевни историчар свог доба, политички био имбецил. Био је један од апсурдних ликова кавих на овим просторима имамо подоста -- био је традиционалиста (хтео је да имамо морфолошки правопис) а залагао да Срби пишу латиницом. Са онима који желе из традиционалистичких разлога да пишемо морфолошким правописом или онима који из неког помодарства желе да пишемо само латиницом, још и могу да сучељавам аргументе. Али, ови квази-традиционалисти (а један нас и посећује на Википедији) су комична сорта. --[[Корисник:Милош|Милош]] 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Какогод, кад сам напомињао да је Голији потребно да узме Правопис, нисам то чинио набијајући му нешто на нос, већ из добре жеље. Потребно је знати правила важећег Правописа и знати устројство једне енциклопедије да би се на енциклопедији радило. --[[Корисник:Милош|Милош]] 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Јако је тешко пратити некога ко пише дугачке чланке и проверавати му правопис. Колико видим, овде сам једини лингвистичке струке, а бавим се, преко тога, многим другим стварима на Википедији. Зато је неопходно да онај ко ради, то ради квалитетно. Чак и да се препричава (или преписује) неки научник који није имао тако проблематичне језичко-политичке и политичке ставове као што је то Скерлић имао, мора се водити рачуна о \'\'\'важећем Правопису\'\'\', а не о томе како се некада писало. Зато је јако битно имати га при руци и ишчитати. Напомињем, неопходно је ново издање Правописа, не оно из 1960. године, мада се не разликују претерано. --[[Корисник:Милош|Милош]] 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Још једном, признајем да сам бахато реаговао због разлога из друге тачке. Надам се да ћеш, Голија, уважити моје добронамерне примедбе и учинити велик допринос нашој Википедији. Претпостављам да ти није потребно назначавати да само она дела чији су писци умрли пре 50 и више година смеју да се прекуцавају, пошто припадају јавном добру. За остала дела се мора тражити одобрење. --[[Корисник:Милош|Милош]] 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)\n\n*Mилошу, изгледа да си осетљив по питању правописа. Надам се да смо овај проблем оставили иза себе. За себе могу да кажем да сам естета (тежиште ми је на формату текста, а ту википедија није баш идеална, још нисам савладао како да пренесем песмицу, можда са неким другим едитором осим ворда у коме пишем?), али нисам максималиста, као што сам некад био. Дакле мој би био савет, не теби него другима, да треба тежити лепом и правилном писању. А ти немој претерано и пребрзо захтевати. Википедија је нови медиј за многе, не прилагођавају се сви једнаком брзином. Мени је лакше, почео сам још 1992 на ББС-у Сезама, кад су ми налазили спојено не-знам и спојено да-ли у недостатку аргумената у дискусијама. Не трба ићи на масовност по сваку цену, али ће бити тешко довести само стручњаке, поготово ако буде све празно. Какве везе има Скерлић и његово писање, ништа није забетонирано, све се да мењати, било кад. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] (Део текста је пренесен на страну [[Разговор:Ауторско право]]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:01, 27 Авг 2004 (CEST))\n**Пренео сам текст о ауторским правима на [[Разговор:Ауторско право]], а овде ћу о остатку. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:01, 27 Авг 2004 (CEST)\n**Нисам претерано осетљив по питању правописа и граматике јер је једна од главних ствари коју научиш на Филолошком факултету у Београду то да је језичка норма релативна и да мора следити језичку праксу. Осетљив сам на приучене ксенофобе којима је \"српскије\" да пишу \"србски\". Иако је и Свети Сава писао \"српски\". Како ми није пало на памет (тек сам после превртео по сећању) да је Скерлић био још гори имбецил (навео сам горе зашто), био сам убеђен да је Голија један од описаних. Али, ето, признајем, погрешио сам. Да сам одмах имао на уму оно што сад имам, сигурно је да бих мало друкчије реаговао. Правопис се мора поштовати јер је ово енциклопедија а не форум, али ништа није неизмењиво, па коме сметају правописне и граматичке грешке (као што мени сметају у енциклопедијским чланцима, не у неформалној комуникацији, наравно), нека их мења сам. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:01, 27 Авг 2004 (CEST)\n\n** - Милоше, ствар је твоје (по моме мишљењу) (не)културе и (не)образованости узимати себи за право неког означити за ИМЕБЕЦИЛА - па \"макар\" то био \"неки тамо\" Јован Скерлић. ?! \n\n\n\n1). Жао ми је што ти још није јасно да се овде не ради никаквом придеву како ти то наивно покушаваш да прикажеш?! Није ваљда да не знаш да је СРБИКИЊА би нјезин надимак, робна марка (трејд марк) а не придев. Да се ради о придеву гласило би \"србкиња Милица С.\"\n\nРазумеш ? Без обзира што је изведено из придева који више не подлеже \"важећем правопису\" оно остаје њезино ИМЕ. Србкиња !\n\n2). Није се само славеносрпском писало \"сербски\" пошто, чуда великога, и сам реформатор српског књижевног језика у свом писму на народном језику користи придев \"СРБСКИ језик\".\n\nЦитирам његово писмо ерудити Мушицком: \" У Рјечнику ће србском бити описани скоро сви обичаји србски\". Уколико не верујеш могу објавити и докуменат.\n\nМушцки : \"...србски, Србкиња мора остати. И Немци кажу Хабсбург, и ми љубко а не љупко...Да знам да ћете печатити Српски речник, а не Србски, расписивао бих на све стране и викао из петних жила да вам не дају ни крајцаре.\"\n\nГолија\n*Дакле, не вреди с тобом причати. Ради шта хоћеш, а ја ћу, заједно са другима исправљати оно што је недопустиво. Помери сам Петра Петровића Његоша у Петра II Петровића Његоша или ћу то ја учинити. --[[Корисник:Милош|Милош]] 03:20, 28 Авг 2004 (CEST)\n\n*Ви сте смешни, а рат се изгледа наставља. Зар не би било лакше да буде само Његош. За то постоје два начина: редирекција и на самој страни споменути све могуће Његоше који су постојали. Таквих птимера на енглеској вики има доста.\n\nМилоше\n*Само сам се аргументовано осврнуо на твоје неправилности а ти би опет по старом...некултурно и осионо вређаш кад те неко погуби или се не слаже с твојим размишљањима. Упамти да Србкиња у Милице није придев већ део ИМЕНА. То би барем требао да знаш пошто си писмен за разлику од мене. И помери сам молио бих Петра Петровића Његоша у Петра II Петровића Његоша. Хвала на пажњи. Пријатно. Ваш Голија.\n**Нема на чему, ти, што си писменији од људи из Матице српске. Да поновим везу ка [http://www.maticasrpska.org.yu/pages/odeljenja/rukopisno.htm Рукописном одељењу Матице српске]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:27, 28 Авг 2004 (CEST)\n\n*Само се ти Милоше клањај и моли \"важећи правописима\". Кад ће оно сутра да промене Сарајево у Сафајево ти ћеш поново неког нападати и називати неписменим пошто неправилно пише име књижевника Милутиновића Сарајлјие, требало би наиме \"Сафајлија\" - према \"важећем правопису\".\nИзгледа да ти мене и ниси баш разумео. Слажем се ја с тобом да си у праву по питању важеће стандардизације али покушај ипак бити мало умеренији у својој хајци тј. крсташком походу на \"невернике\" кад чак покушаваш њезино ИМЕ (Србкиња) да прикажеш као ПРИДЕВ ? То су ниски и недопустиви ударци. Једноставно не волим кад покушава неко од мене да направи глупака.\n(питам се само откуд ЛЕГИТИМИТЕТ тим институцијама па да мењају имена књижевника ? (Зар нису Срби већ довољно подељени па да се још крве око тога да ли је Милица Србкиња или Српкиња ?! Па оскрнавили су и гроб Његошев у име наводне \"уметности\"...)\nСамо толико. Поздрав. Голија\n*Лепо је што си променио тон, хајде да тако наставимо. Јесте то део имена, али је очигледно потекло од имена за женску припадницу српског етницитета. У том смислу су је називали \"Србкиња\" када је двојни облик био могућ услед недостатка изричите норме (треба видети да ли су је \'\'\'сви\'\'\' тако звали, тј., како је њено име писано на другим местима у то доба), а када је норма уведена, наставили су је звати по норми. Друга је ствар са тим да се код презимена као што је \"Зубац\" у падежу не мења \"б\" у \"п\" (правилно је \"Зубца\" а не \"Зупца\"). Што се Хабсбурговаца и Вашингтона тиче, то су нелогичности у нашој транскрипцији којих има мало: доследно треба Хабзбурговци и Вашинктон. Уосталом, прво ћеш име изузетно тешко изговорити ако се трудиш да задржиш \"с\", а друго ћеш изговорити или са \"к\" или без \"г\" али са задњонепчаним \"н\" (управо како Енглези изговарају). И, хајде да се вратимо на неразјашњене теме, пошто видим да си заинтересован за разговор: --[[Корисник:Милош|Милош]] 10:25, 28 Авг 2004 (CEST)\n**Имбецил у мом говору и неформалном писању (какво је ово овде) означава будалу, кретена, човека са врло лошим ставовима, човека са поремећајем у просуђивању итд., а не човека са \"правим\" менталним поремећајем. То мислим да је очигледно из употребе. На истоветан начин бих могао квалификовати тако и Хитлера, али и људе који су својим интелектуалним радом нанели много штете човечанству: То могу бити филозофи-нихилисти или филозофи-егзистенцијалисти, али и други. Политички ставови Скерлића су (опет ћу се изразити неформално) недојебани. А објаснио сам због чега. То што је Скерлић познати историчар књижевности у Србији не одузима ми право да га критикујем на начин на који сматрам да је примерен. --[[Корисник:Милош|Милош]] 10:25, 28 Авг 2004 (CEST)\n**Што се тиче клањања, нека ти буде... --[[Корисник:Милош|Милош]] 10:25, 28 Авг 2004 (CEST)\n**Што се тиче умерености, покушао сам да искористим прилику када се Доматриос умешао и рекао да није требало да онако реагујем и објаснио сам због чега сам тако поступио. Објаснио сам и много тога још. Ти си био тај који је наставио истим тоном. Ево, опет покушавам исто, с тим да више ни речи нећу рећи ако ти наставиш опет по старом. --[[Корисник:Милош|Милош]] 10:25, 28 Авг 2004 (CEST)\n*И да поновим: Како ћеш ти писати на неком форуму на Интернету или у оквиру разговора о неким темама овде на Википедији, уопште ме се не тиче. То је твоје право. Овде покушавамо да направимо енциклопедију, која \'\'\'мора бити писмена\'\'\'. А писменост не прописујемо ни ти ни ја него, у случају српског језика, Матица српска (наравно, у сарадњи са осталим релевантним институцијама). Ако мислиш да нисам довољно свестан свих значења нормирања језика, вараш се. Лингвист сам по струци и више ми је него многима јасно и да је језичка норма наметнута (од стране државе) и да се језичком нормом често баве људи који немају довољно слуха за језик (иако су лингвисти)... Али, да макар какве језичке норме нема, ускоро једни друге не бисмо разумели. А ово, да поновим, није неформални говор у коме је свашта дозвољено, него енциклопедијски језик, који мора поштовати језичку норму. А и теби да предложим да се видимо негде на пиву кад следећи пут будеш дошао у Београд (видим да живиш у Великој Британији), па да расправимо нејасноће мало опуштеније. --[[Корисник:Милош|Милош]] 10:25, 28 Авг 2004 (CEST)\n\n==Август==\nДруго, мене занима мој проблем. Како ћемо третирати Августа. Можда је боље овако кратко, па онда горњи систем који сам објаснио. Или да га водимо под његовим пуним именом: ГАЈ ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР ОКТАВИЈАН АУГУСТ.\nКад будем писао текст ако ми се то име појави у генитиву, а треба да га линкујем, има да се убијем! :[[Корисник:Domatrios|domatrios]]\n*Прво, ми кажемо Август а не Аугуст. Одредница треба бити пуна, с тим што би се на одредници Август поставило да то има два основна значења: Римског цара и месец у години. Када линкаш у генитиву, напишеш [[Гај Јулије Цезар Октавијан Август|Августа]]. Можда као решење дође да се крађе идетификује као Октавијан Август. --[[Корисник:Милош|Милош]] 04:55, 28 Авг 2004 (CEST)\n*Потом, не може бити Његош, пошто је то име племена, а и владика Петар I Петровић Његош је исто био Његош. Под Његош треба написати да је то име црногорског племена, а и краће име Петра II Петровића Његоша. --[[Корисник:Милош|Милош]] 04:55, 28 Авг 2004 (CEST)\n\n*Милоше грешиш. Његош, није име племена, већ Њјегуш-и ! Није познато тбог чега додатак Његош а не Његуш као што би то требало према имену његовог племена. Биће да је то преузео од стрица владике Петра, ваљда да би се разликовали од осталих Њјегуша. \n\nКако год - племе се зове ЊЕГУШ а не Његош. --[[Корисник:Golija|Голија]]\n\n==Изабрани чланак==\n\nЛепо је што сте издвојили Милицу Србкињу за чланак недеље. И доликује што јој повратисте барем делић старе славе а и ред је да се макар мало одужимо за нанету јој кривицу. \n\nПоздрав. Голија','',0,'80.225.253.189','20040830202909','',0,0,0,0,0.580354979998,'79959169797090','20050127203215'); INSERT INTO cur VALUES (3796,10,'Изводи_из_вести_за_25._август_2004.','*Политички коментари Ричарда Сталмана за 25. август 2004. ([[Политички коментари Ричарда Сталмана#25. август 2004.|пуна вест]])','',124,'Милош','20040825192442','',0,0,0,1,0.104063371711,'79959174807557','20040825192442'); INSERT INTO cur VALUES (3797,0,'701','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[670е]] | [[680е]] | [[690е]] | \'\'\'[[700е]]\'\'\' | [[710е]] | [[720е]] | [[730е]]
\n[[696]] | [[697]] | [[698]] | [[699]] | [[700]] | \'\'\'701\'\'\' | [[702]] | [[703]] | [[704]] | [[705]] | [[706]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:701]]\n[[ast:701]]\n[[bg:701]]\n[[ca:701]]\n[[de:701]]\n[[el:701]]\n[[en:701]]\n[[eo:701]]\n[[es:701]]\n[[eu:701]]\n[[fr:701]]\n[[hr:701]]\n[[it:701]]\n[[ko:701년]]\n[[nl:701]]\n[[no:701]]\n[[pl:701]]\n[[pt:701]]\n[[ro:701]]\n[[ru:701]]\n[[sl:701]]\n[[uk:701]]\n[[zh:701年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217162617','',0,0,1,0,0.466561553286,'79958782837382','20041217162617'); INSERT INTO cur VALUES (3798,0,'702','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[670е]] | [[680е]] | [[690е]] | \'\'\'[[700е]]\'\'\' | [[710е]] | [[720е]] | [[730е]]
\n[[697]] | [[698]] | [[699]] | [[700]] | [[701]] | \'\'\'702\'\'\' | [[703]] | [[704]] | [[705]] | [[706]] | [[707]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:702]]\n[[ast:702]]\n[[bg:702]]\n[[ca:702]]\n[[de:702]]\n[[el:702]]\n[[en:702]]\n[[eo:702]]\n[[es:702]]\n[[eu:702]]\n[[fr:702]]\n[[hr:702]]\n[[it:702]]\n[[ko:702년]]\n[[nl:702]]\n[[no:702]]\n[[pl:702]]\n[[pt:702]]\n[[ro:702]]\n[[ru:702]]\n[[sl:702]]\n[[uk:702]]\n[[zh:702年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217162517','',0,0,1,0,0.589171082521,'79958782837482','20041217162517'); INSERT INTO cur VALUES (3799,0,'703','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[670е]] | [[680е]] | [[690е]] | \'\'\'[[700е]]\'\'\' | [[710е]] | [[720е]] | [[730е]]
\n[[698]] | [[699]] | [[700]] | [[701]] | [[702]] | \'\'\'703\'\'\' | [[704]] | [[705]] | [[706]] | [[707]] | [[708]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:703]]\n[[ast:703]]\n[[bg:703]]\n[[ca:703]]\n[[de:703]]\n[[el:703]]\n[[en:703]]\n[[eo:703]]\n[[es:703]]\n[[eu:703]]\n[[fr:703]]\n[[hr:703]]\n[[it:703]]\n[[ko:703년]]\n[[nl:703]]\n[[no:703]]\n[[pl:703]]\n[[pt:703]]\n[[ro:703]]\n[[ru:703]]\n[[sl:703]]\n[[uk:703]]\n[[zh:703年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217162417','',0,0,1,0,0.657800054484,'79958782837582','20041217162417'); INSERT INTO cur VALUES (3800,0,'704','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[670е]] | [[680е]] | [[690е]] | \'\'\'[[700е]]\'\'\' | [[710е]] | [[720е]] | [[730е]]
\n[[699]] | [[700]] | [[701]] | [[702]] | [[703]] | \'\'\'704\'\'\' | [[705]] | [[706]] | [[707]] | [[708]] | [[709]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:704]]\n[[ast:704]]\n[[bg:704]]\n[[ca:704]]\n[[de:704]]\n[[el:704]]\n[[en:704]]\n[[eo:704]]\n[[es:704]]\n[[eu:704]]\n[[fr:704]]\n[[hr:704]]\n[[it:704]]\n[[ko:704년]]\n[[nl:704]]\n[[no:704]]\n[[pl:704]]\n[[pt:704]]\n[[ro:704]]\n[[ru:704]]\n[[sl:704]]\n[[uk:704]]\n[[zh:704年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217162317','',0,0,1,0,0.921149393041,'79958782837682','20041217162317'); INSERT INTO cur VALUES (3801,0,'705','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[670е]] | [[680е]] | [[690е]] | \'\'\'[[700е]]\'\'\' | [[710е]] | [[720е]] | [[730е]]
\n[[700]] | [[701]] | [[702]] | [[703]] | [[704]] | \'\'\'705\'\'\' | [[706]] | [[707]] | [[708]] | [[709]] | [[710]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:705]]\n[[ast:705]]\n[[bg:705]]\n[[ca:705]]\n[[de:705]]\n[[el:705]]\n[[en:705]]\n[[eo:705]]\n[[es:705]]\n[[eu:705]]\n[[fi:705]]\n[[fr:705]]\n[[hr:705]]\n[[it:705]]\n[[ko:705년]]\n[[nl:705]]\n[[no:705]]\n[[pl:705]]\n[[pt:705]]\n[[ro:705]]\n[[ru:705]]\n[[sl:705]]\n[[uk:705]]\n[[zh:705年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217162217','',0,0,1,0,0.866295558338,'79958782837782','20041217162217'); INSERT INTO cur VALUES (3802,0,'706','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[670е]] | [[680е]] | [[690е]] | \'\'\'[[700е]]\'\'\' | [[710е]] | [[720е]] | [[730е]]
\n[[701]] | [[702]] | [[703]] | [[704]] | [[705]] | \'\'\'706\'\'\' | [[707]] | [[708]] | [[709]] | [[710]] | [[711]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:706]]\n[[ast:706]]\n[[bg:706]]\n[[ca:706]]\n[[de:706]]\n[[el:706]]\n[[en:706]]\n[[eo:706]]\n[[es:706]]\n[[eu:706]]\n[[fr:706]]\n[[hr:706]]\n[[it:706]]\n[[ko:706년]]\n[[nl:706]]\n[[no:706]]\n[[pl:706]]\n[[pt:706]]\n[[ro:706]]\n[[ru:706]]\n[[sl:706]]\n[[uk:706]]\n[[zh:706年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217162117','',0,0,1,0,0.780757474611,'79958782837882','20041217162117'); INSERT INTO cur VALUES (3803,0,'707','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[670е]] | [[680е]] | [[690е]] | \'\'\'[[700е]]\'\'\' | [[710е]] | [[720е]] | [[730е]]
\n[[702]] | [[703]] | [[704]] | [[705]] | [[706]] | \'\'\'707\'\'\' | [[708]] | [[709]] | [[710]] | [[711]] | [[712]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:707]]\n[[ast:707]]\n[[bg:707]]\n[[ca:707]]\n[[de:707]]\n[[el:707]]\n[[en:707]]\n[[eo:707]]\n[[es:707]]\n[[eu:707]]\n[[fr:707]]\n[[hr:707]]\n[[it:707]]\n[[ko:707년]]\n[[nl:707]]\n[[no:707]]\n[[pl:707]]\n[[pt:707]]\n[[ro:707]]\n[[ru:707]]\n[[sl:707]]\n[[uk:707]]\n[[zh:707年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217162016','',0,0,1,0,0.720329584424,'79958782837983','20041217162016'); INSERT INTO cur VALUES (3804,0,'708','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[670е]] | [[680е]] | [[690е]] | \'\'\'[[700е]]\'\'\' | [[710е]] | [[720е]] | [[730е]]
\n[[703]] | [[704]] | [[705]] | [[706]] | [[707]] | \'\'\'708\'\'\' | [[709]] | [[710]] | [[711]] | [[712]] | [[713]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:708]]\n[[ast:708]]\n[[bg:708]]\n[[ca:708]]\n[[de:708]]\n[[el:708]]\n[[en:708]]\n[[eo:708]]\n[[es:708]]\n[[eu:708]]\n[[fr:708]]\n[[hr:708]]\n[[it:708]]\n[[ko:708년]]\n[[nl:708]]\n[[no:708]]\n[[pl:708]]\n[[pt:708]]\n[[ro:708]]\n[[ru:708]]\n[[sl:708]]\n[[uk:708]]\n[[zh:708年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217161916','',0,0,1,0,0.685219415783,'79958782838083','20041217161916'); INSERT INTO cur VALUES (3805,0,'709','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[670е]] | [[680е]] | [[690е]] | \'\'\'[[700е]]\'\'\' | [[710е]] | [[720е]] | [[730е]]
\n[[704]] | [[705]] | [[706]] | [[707]] | [[708]] | \'\'\'709\'\'\' | [[710]] | [[711]] | [[712]] | [[713]] | [[714]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:709]]\n[[ast:709]]\n[[bg:709]]\n[[ca:709]]\n[[de:709]]\n[[el:709]]\n[[en:709]]\n[[eo:709]]\n[[es:709]]\n[[eu:709]]\n[[fr:709]]\n[[hr:709]]\n[[it:709]]\n[[ko:709년]]\n[[nl:709]]\n[[no:709]]\n[[pl:709]]\n[[pt:709]]\n[[ro:709]]\n[[ru:709]]\n[[sl:709]]\n[[uk:709]]\n[[zh:709年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217161817','',0,0,1,0,0.471287944574,'79958782838182','20041217161817'); INSERT INTO cur VALUES (3806,0,'710','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[680е]] | [[690е]] | [[700е]] | \'\'\'[[710е]]\'\'\' | [[720е]] | [[730е]] | [[740е]]
\n[[705]] | [[706]] | [[707]] | [[708]] | [[709]] | \'\'\'710\'\'\' | [[711]] | [[712]] | [[713]] | [[714]] | [[715]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:710]]\n[[ast:710]]\n[[bg:710]]\n[[ca:710]]\n[[de:710]]\n[[el:710]]\n[[en:710]]\n[[eo:710]]\n[[es:710]]\n[[eu:710]]\n[[fi:710]]\n[[fr:710]]\n[[hr:710]]\n[[it:710]]\n[[ko:710년]]\n[[nl:710]]\n[[no:710]]\n[[pl:710]]\n[[pt:710]]\n[[ro:710]]\n[[ru:710]]\n[[sl:710]]\n[[uk:710]]\n[[zh:710年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217161717','',0,0,1,0,0.740616282793,'79958782838282','20041217161717'); INSERT INTO cur VALUES (3807,0,'711','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[680е]] | [[690е]] | [[700е]] | \'\'\'[[710е]]\'\'\' | [[720е]] | [[730е]] | [[740е]]
\n[[706]] | [[707]] | [[708]] | [[709]] | [[710]] | \'\'\'711\'\'\' | [[712]] | [[713]] | [[714]] | [[715]] | [[716]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:711]]\n[[ast:711]]\n[[bg:711]]\n[[ca:711]]\n[[de:711]]\n[[el:711]]\n[[en:711]]\n[[eo:711]]\n[[es:711]]\n[[eu:711]]\n[[fi:711]]\n[[fr:711]]\n[[gl:711]]\n[[hr:711]]\n[[it:711]]\n[[ko:711년]]\n[[nl:711]]\n[[nn:711]]\n[[no:711]]\n[[pl:711]]\n[[pt:711]]\n[[ro:711]]\n[[ru:711]]\n[[sl:711]]\n[[sv:711]]\n[[uk:711]]\n[[zh:711年]]','robot Adding:nn,gl,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217165440','',0,0,1,0,0.3043677934,'79958782834559','20041217165440'); INSERT INTO cur VALUES (3808,0,'712','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[680е]] | [[690е]] | [[700е]] | \'\'\'[[710е]]\'\'\' | [[720е]] | [[730е]] | [[740е]]
\n[[707]] | [[708]] | [[709]] | [[710]] | [[711]] | \'\'\'712\'\'\' | [[713]] | [[714]] | [[715]] | [[716]] | [[717]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:712]]\n[[ast:712]]\n[[bg:712]]\n[[ca:712]]\n[[de:712]]\n[[el:712]]\n[[en:712]]\n[[eo:712]]\n[[es:712]]\n[[eu:712]]\n[[fr:712]]\n[[hr:712]]\n[[it:712]]\n[[ko:712년]]\n[[nl:712]]\n[[no:712]]\n[[pl:712]]\n[[pt:712]]\n[[ro:712]]\n[[ru:712]]\n[[sl:712]]\n[[uk:712]]\n[[zh:712年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217161617','',0,0,1,0,0.162403394544,'79958782838382','20041217161617'); INSERT INTO cur VALUES (3809,0,'713','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[680е]] | [[690е]] | [[700е]] | \'\'\'[[710е]]\'\'\' | [[720е]] | [[730е]] | [[740е]]
\n[[708]] | [[709]] | [[710]] | [[711]] | [[712]] | \'\'\'713\'\'\' | [[714]] | [[715]] | [[716]] | [[717]] | [[718]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:713]]\n[[ast:713]]\n[[bg:713]]\n[[ca:713]]\n[[de:713]]\n[[el:713]]\n[[en:713]]\n[[eo:713]]\n[[es:713]]\n[[eu:713]]\n[[fr:713]]\n[[hr:713]]\n[[it:713]]\n[[ko:713년]]\n[[nl:713]]\n[[no:713]]\n[[pl:713]]\n[[pt:713]]\n[[ro:713]]\n[[ru:713]]\n[[sl:713]]\n[[sv:713]]\n[[uk:713]]\n[[zh:713年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217161520','',0,0,1,0,0.802279515566,'79958782838479','20041217161520'); INSERT INTO cur VALUES (3810,0,'714','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[680е]] | [[690е]] | [[700е]] | \'\'\'[[710е]]\'\'\' | [[720е]] | [[730е]] | [[740е]]
\n[[709]] | [[710]] | [[711]] | [[712]] | [[713]] | \'\'\'714\'\'\' | [[715]] | [[716]] | [[717]] | [[718]] | [[719]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:714]]\n[[ast:714]]\n[[bg:714]]\n[[ca:714]]\n[[de:714]]\n[[el:714]]\n[[en:714]]\n[[eo:714]]\n[[es:714]]\n[[eu:714]]\n[[fr:714]]\n[[hr:714]]\n[[it:714]]\n[[ko:714년]]\n[[nl:714]]\n[[no:714]]\n[[pl:714]]\n[[pt:714]]\n[[ro:714]]\n[[ru:714]]\n[[sl:714]]\n[[sv:714]]\n[[uk:714]]\n[[zh:714年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217161416','',0,0,1,0,0.654420388702,'79958782838583','20041217161416'); INSERT INTO cur VALUES (3811,0,'715','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[680е]] | [[690е]] | [[700е]] | \'\'\'[[710е]]\'\'\' | [[720е]] | [[730е]] | [[740е]]
\n[[710]] | [[711]] | [[712]] | [[713]] | [[714]] | \'\'\'715\'\'\' | [[716]] | [[717]] | [[718]] | [[719]] | [[720]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:715]]\n[[ast:715]]\n[[bg:715]]\n[[ca:715]]\n[[da:715]]\n[[de:715]]\n[[el:715]]\n[[en:715]]\n[[eo:715]]\n[[es:715]]\n[[eu:715]]\n[[fr:715]]\n[[hr:715]]\n[[it:715]]\n[[ko:715년]]\n[[nl:715]]\n[[no:715]]\n[[pl:715]]\n[[pt:715]]\n[[ro:715]]\n[[ru:715]]\n[[sl:715]]\n[[sv:715]]\n[[uk:715]]\n[[zh:715年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,da,bg',48,'Robbot','20041217161317','',0,0,1,0,0.05950466034,'79958782838682','20041217161317'); INSERT INTO cur VALUES (3812,0,'716','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[680е]] | [[690е]] | [[700е]] | \'\'\'[[710е]]\'\'\' | [[720е]] | [[730е]] | [[740е]]
\n[[711]] | [[712]] | [[713]] | [[714]] | [[715]] | \'\'\'716\'\'\' | [[717]] | [[718]] | [[719]] | [[720]] | [[721]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:716]]\n[[ast:716]]\n[[bg:716]]\n[[ca:716]]\n[[de:716]]\n[[el:716]]\n[[en:716]]\n[[eo:716]]\n[[es:716]]\n[[eu:716]]\n[[fr:716]]\n[[hr:716]]\n[[it:716]]\n[[ko:716년]]\n[[nl:716]]\n[[no:716]]\n[[pl:716]]\n[[pt:716]]\n[[ro:716]]\n[[ru:716]]\n[[sl:716]]\n[[uk:716]]\n[[zh:716年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,fi,da,fy',48,'Robbot','20041217165540','',0,0,1,0,0.770448511825,'79958782834459','20041217165540'); INSERT INTO cur VALUES (3813,0,'717','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[680е]] | [[690е]] | [[700е]] | \'\'\'[[710е]]\'\'\' | [[720е]] | [[730е]] | [[740е]]
\n[[712]] | [[713]] | [[714]] | [[715]] | [[716]] | \'\'\'717\'\'\' | [[718]] | [[719]] | [[720]] | [[721]] | [[722]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:717]]\n[[ast:717]]\n[[bg:717]]\n[[ca:717]]\n[[de:717]]\n[[el:717]]\n[[en:717]]\n[[eo:717]]\n[[es:717]]\n[[eu:717]]\n[[fr:717]]\n[[hr:717]]\n[[it:717]]\n[[ko:717년]]\n[[nl:717]]\n[[no:717]]\n[[pl:717]]\n[[pt:717]]\n[[ro:717]]\n[[ru:717]]\n[[sl:717]]\n[[uk:717]]\n[[zh:717年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217161216','',0,0,1,0,0.441186420825,'79958782838783','20041217161216'); INSERT INTO cur VALUES (3814,0,'718','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[680е]] | [[690е]] | [[700е]] | \'\'\'[[710е]]\'\'\' | [[720е]] | [[730е]] | [[740е]]
\n[[713]] | [[714]] | [[715]] | [[716]] | [[717]] | \'\'\'718\'\'\' | [[719]] | [[720]] | [[721]] | [[722]] | [[723]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:718]]\n[[ast:718]]\n[[bg:718]]\n[[ca:718]]\n[[de:718]]\n[[el:718]]\n[[en:718]]\n[[eo:718]]\n[[es:718]]\n[[eu:718]]\n[[fr:718]]\n[[gl:718]]\n[[hr:718]]\n[[it:718]]\n[[ko:718년]]\n[[nds:718]]\n[[nl:718]]\n[[no:718]]\n[[pl:718]]\n[[pt:718]]\n[[ro:718]]\n[[ru:718]]\n[[sl:718]]\n[[uk:718]]\n[[zh:718年]]','robot Adding:pt,gl,el,ast',48,'Robbot','20041217165340','',0,0,1,0,0.773698932852,'79958782834659','20041217165340'); INSERT INTO cur VALUES (3815,0,'719','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[680е]] | [[690е]] | [[700е]] | \'\'\'[[710е]]\'\'\' | [[720е]] | [[730е]] | [[740е]]
\n[[714]] | [[715]] | [[716]] | [[717]] | [[718]] | \'\'\'719\'\'\' | [[720]] | [[721]] | [[722]] | [[723]] | [[724]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:719]]\n[[ast:719]]\n[[bg:719]]\n[[ca:719]]\n[[de:719]]\n[[el:719]]\n[[en:719]]\n[[eo:719]]\n[[es:719]]\n[[eu:719]]\n[[fr:719]]\n[[hr:719]]\n[[it:719]]\n[[ko:719년]]\n[[nl:719]]\n[[no:719]]\n[[pl:719]]\n[[pt:719]]\n[[ro:719]]\n[[ru:719]]\n[[sl:719]]\n[[uk:719]]\n[[zh:719年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217161117','',0,0,1,0,0.309628021116,'79958782838882','20041217161117'); INSERT INTO cur VALUES (3816,0,'720','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[690е]] | [[700е]] | [[710е]] | \'\'\'[[720е]]\'\'\' | [[730е]] | [[740е]] | [[750е]]
\n[[715]] | [[716]] | [[717]] | [[718]] | [[719]] | \'\'\'720\'\'\' | [[721]] | [[722]] | [[723]] | [[724]] | [[725]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:720]]\n[[ast:720]]\n[[bg:720]]\n[[ca:720]]\n[[de:720]]\n[[el:720]]\n[[en:720]]\n[[eo:720]]\n[[es:720]]\n[[eu:720]]\n[[fi:720]]\n[[fr:720]]\n[[hr:720]]\n[[it:720]]\n[[ko:720년]]\n[[nl:720]]\n[[no:720]]\n[[pl:720]]\n[[pt:720]]\n[[ro:720]]\n[[ru:720]]\n[[sl:720]]\n[[sv:720]]\n[[uk:720]]\n[[zh:720年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217161017','',0,0,1,0,0.68839955362,'79958782838982','20041217161017'); INSERT INTO cur VALUES (3817,6,'Stojadinović-_Srbkinja,_Milica.gif','','',144,'Golija','20040825200704','',0,0,0,1,0.13751469565324,'79959174799295','20050224233600'); INSERT INTO cur VALUES (3818,0,'721','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[690е]] | [[700е]] | [[710е]] | \'\'\'[[720е]]\'\'\' | [[730е]] | [[740е]] | [[750е]]
\n[[716]] | [[717]] | [[718]] | [[719]] | [[720]] | \'\'\'721\'\'\' | [[722]] | [[723]] | [[724]] | [[725]] | [[726]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:721]]\n[[ast:721]]\n[[bg:721]]\n[[ca:721]]\n[[de:721]]\n[[el:721]]\n[[en:721]]\n[[eo:721]]\n[[es:721]]\n[[eu:721]]\n[[fr:721]]\n[[hr:721]]\n[[it:721]]\n[[ko:721년]]\n[[nl:721]]\n[[no:721]]\n[[pl:721]]\n[[pt:721]]\n[[ro:721]]\n[[ru:721]]\n[[sl:721]]\n[[sv:721]]\n[[uk:721]]\n[[zh:721年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv',48,'Robbot','20041217160916','',0,0,1,0,0.979649355626,'79958782839083','20041217160916'); INSERT INTO cur VALUES (3819,0,'722','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[690е]] | [[700е]] | [[710е]] | \'\'\'[[720е]]\'\'\' | [[730е]] | [[740е]] | [[750е]]
\n[[717]] | [[718]] | [[719]] | [[720]] | [[721]] | \'\'\'722\'\'\' | [[723]] | [[724]] | [[725]] | [[726]] | [[727]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:722]]\n[[ast:722]]\n[[bg:722]]\n[[ca:722]]\n[[da:722]]\n[[de:722]]\n[[el:722]]\n[[en:722]]\n[[eo:722]]\n[[es:722]]\n[[eu:722]]\n[[fr:722]]\n[[hr:722]]\n[[it:722]]\n[[ko:722년]]\n[[nl:722]]\n[[no:722]]\n[[pl:722]]\n[[pt:722]]\n[[ro:722]]\n[[ru:722]]\n[[sl:722]]\n[[uk:722]]\n[[zh:722年]]','robot Adding:pt,el,ast,da,bg',48,'Robbot','20041217160817','',0,0,1,0,0.647312964614,'79958782839182','20041217160817'); INSERT INTO cur VALUES (3820,0,'723','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[690е]] | [[700е]] | [[710е]] | \'\'\'[[720е]]\'\'\' | [[730е]] | [[740е]] | [[750е]]
\n[[718]] | [[719]] | [[720]] | [[721]] | [[722]] | \'\'\'723\'\'\' | [[724]] | [[725]] | [[726]] | [[727]] | [[728]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:723]]\n[[ast:723]]\n[[bg:723]]\n[[ca:723]]\n[[de:723]]\n[[el:723]]\n[[en:723]]\n[[eo:723]]\n[[es:723]]\n[[eu:723]]\n[[fr:723]]\n[[hr:723]]\n[[it:723]]\n[[ko:723년]]\n[[nl:723]]\n[[no:723]]\n[[pl:723]]\n[[pt:723]]\n[[ro:723]]\n[[ru:723]]\n[[sl:723]]\n[[sv:723]]\n[[uk:723]]\n[[zh:723年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217160718','',0,0,1,0,0.330666760137,'79958782839281','20041217160718'); INSERT INTO cur VALUES (3821,0,'724','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[690е]] | [[700е]] | [[710е]] | \'\'\'[[720е]]\'\'\' | [[730е]] | [[740е]] | [[750е]]
\n[[719]] | [[720]] | [[721]] | [[722]] | [[723]] | \'\'\'724\'\'\' | [[725]] | [[726]] | [[727]] | [[728]] | [[729]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:724]]\n[[ast:724]]\n[[bg:724]]\n[[ca:724]]\n[[de:724]]\n[[el:724]]\n[[en:724]]\n[[eo:724]]\n[[es:724]]\n[[eu:724]]\n[[fr:724]]\n[[hr:724]]\n[[it:724]]\n[[ko:724년]]\n[[nl:724]]\n[[no:724]]\n[[pl:724]]\n[[pt:724]]\n[[ro:724]]\n[[ru:724]]\n[[sl:724]]\n[[uk:724]]\n[[zh:724年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217160616','',0,0,1,0,0.741949782121,'79958782839383','20041217160616'); INSERT INTO cur VALUES (3822,0,'725','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[690е]] | [[700е]] | [[710е]] | \'\'\'[[720е]]\'\'\' | [[730е]] | [[740е]] | [[750е]]
\n[[720]] | [[721]] | [[722]] | [[723]] | [[724]] | \'\'\'725\'\'\' | [[726]] | [[727]] | [[728]] | [[729]] | [[730]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:725]]\n[[ast:725]]\n[[bg:725]]\n[[ca:725]]\n[[da:725]]\n[[de:725]]\n[[el:725]]\n[[en:725]]\n[[eo:725]]\n[[es:725]]\n[[eu:725]]\n[[fr:725]]\n[[hr:725]]\n[[it:725]]\n[[ko:725년]]\n[[nl:725]]\n[[no:725]]\n[[pl:725]]\n[[pt:725]]\n[[ro:725]]\n[[ru:725]]\n[[sl:725]]\n[[uk:725]]\n[[zh:725年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217160517','',0,0,1,0,0.589783733985,'79958782839482','20041217160517'); INSERT INTO cur VALUES (3823,0,'726','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[690е]] | [[700е]] | [[710е]] | \'\'\'[[720е]]\'\'\' | [[730е]] | [[740е]] | [[750е]]
\n[[721]] | [[722]] | [[723]] | [[724]] | [[725]] | \'\'\'726\'\'\' | [[727]] | [[728]] | [[729]] | [[730]] | [[731]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:726]]\n[[ast:726]]\n[[bg:726]]\n[[ca:726]]\n[[da:726]]\n[[de:726]]\n[[el:726]]\n[[en:726]]\n[[eo:726]]\n[[es:726]]\n[[eu:726]]\n[[fr:726]]\n[[hr:726]]\n[[it:726]]\n[[ko:726년]]\n[[nl:726]]\n[[no:726]]\n[[pl:726]]\n[[pt:726]]\n[[ro:726]]\n[[ru:726]]\n[[sl:726]]\n[[uk:726]]\n[[zh:726年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217160417','',0,0,1,0,0.228297194572,'79958782839582','20041217160417'); INSERT INTO cur VALUES (3824,0,'727','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[690е]] | [[700е]] | [[710е]] | \'\'\'[[720е]]\'\'\' | [[730е]] | [[740е]] | [[750е]]
\n[[722]] | [[723]] | [[724]] | [[725]] | [[726]] | \'\'\'727\'\'\' | [[728]] | [[729]] | [[730]] | [[731]] | [[732]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:727]]\n[[ast:727]]\n[[bg:727]]\n[[ca:727]]\n[[da:727]]\n[[de:727]]\n[[el:727]]\n[[en:727]]\n[[eo:727]]\n[[es:727]]\n[[eu:727]]\n[[fr:727]]\n[[hr:727]]\n[[it:727]]\n[[ko:727년]]\n[[nl:727]]\n[[no:727]]\n[[pl:727]]\n[[pt:727]]\n[[ro:727]]\n[[ru:727]]\n[[sl:727]]\n[[uk:727]]\n[[zh:727年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217160317','',0,0,1,0,0.277429122141,'79958782839682','20041217160317'); INSERT INTO cur VALUES (3825,0,'728','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[690е]] | [[700е]] | [[710е]] | \'\'\'[[720е]]\'\'\' | [[730е]] | [[740е]] | [[750е]]
\n[[723]] | [[724]] | [[725]] | [[726]] | [[727]] | \'\'\'728\'\'\' | [[729]] | [[730]] | [[731]] | [[732]] | [[733]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:728]]\n[[ast:728]]\n[[bg:728]]\n[[ca:728]]\n[[da:728]]\n[[de:728]]\n[[el:728]]\n[[en:728]]\n[[eo:728]]\n[[es:728]]\n[[eu:728]]\n[[fr:728]]\n[[hr:728]]\n[[it:728]]\n[[ko:728년]]\n[[nl:728]]\n[[no:728]]\n[[pl:728]]\n[[pt:728]]\n[[ro:728]]\n[[ru:728]]\n[[sl:728]]\n[[uk:728]]\n[[zh:728年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217160217','',0,0,1,0,0.061137058801,'79958782839782','20041217160217'); INSERT INTO cur VALUES (3826,0,'729','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[690е]] | [[700е]] | [[710е]] | \'\'\'[[720е]]\'\'\' | [[730е]] | [[740е]] | [[750е]]
\n[[724]] | [[725]] | [[726]] | [[727]] | [[728]] | \'\'\'729\'\'\' | [[730]] | [[731]] | [[732]] | [[733]] | [[734]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:729]]\n[[ast:729]]\n[[bg:729]]\n[[ca:729]]\n[[de:729]]\n[[el:729]]\n[[en:729]]\n[[eo:729]]\n[[es:729]]\n[[eu:729]]\n[[fr:729]]\n[[hr:729]]\n[[it:729]]\n[[ko:729년]]\n[[nl:729]]\n[[no:729]]\n[[pl:729]]\n[[pt:729]]\n[[ro:729]]\n[[ru:729]]\n[[sl:729]]\n[[uk:729]]\n[[zh:729年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217160117','',0,0,1,0,0.340393659817,'79958782839882','20041217160117'); INSERT INTO cur VALUES (3827,0,'730','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[700е]] | [[710е]] | [[720е]] | \'\'\'[[730е]]\'\'\' | [[740е]] | [[750е]] | [[760е]]
\n[[725]] | [[726]] | [[727]] | [[728]] | [[729]] | \'\'\'730\'\'\' | [[731]] | [[732]] | [[733]] | [[734]] | [[735]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:730]]\n[[ast:730]]\n[[bg:730]]\n[[ca:730]]\n[[de:730]]\n[[el:730]]\n[[en:730]]\n[[eo:730]]\n[[es:730]]\n[[eu:730]]\n[[fi:730]]\n[[fr:730]]\n[[hr:730]]\n[[it:730]]\n[[ko:730년]]\n[[nl:730]]\n[[no:730]]\n[[pl:730]]\n[[pt:730]]\n[[ro:730]]\n[[ru:730]]\n[[sl:730]]\n[[uk:730]]\n[[zh:730年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217160017','',0,0,1,0,0.795706810335,'79958782839982','20041217160017'); INSERT INTO cur VALUES (3828,0,'731','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[700е]] | [[710е]] | [[720е]] | \'\'\'[[730е]]\'\'\' | [[740е]] | [[750е]] | [[760е]]
\n[[726]] | [[727]] | [[728]] | [[729]] | [[730]] | \'\'\'731\'\'\' | [[732]] | [[733]] | [[734]] | [[735]] | [[736]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:731]]\n[[ast:731]]\n[[bg:731]]\n[[ca:731]]\n[[de:731]]\n[[el:731]]\n[[en:731]]\n[[eo:731]]\n[[es:731]]\n[[eu:731]]\n[[fr:731]]\n[[hr:731]]\n[[it:731]]\n[[ko:731년]]\n[[nl:731]]\n[[no:731]]\n[[pl:731]]\n[[pt:731]]\n[[ro:731]]\n[[ru:731]]\n[[sl:731]]\n[[uk:731]]\n[[zh:731年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217155920','',0,0,1,0,0.733312903779,'79958782844079','20041217155920'); INSERT INTO cur VALUES (3829,0,'732','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[700е]] | [[710е]] | [[720е]] | \'\'\'[[730е]]\'\'\' | [[740е]] | [[750е]] | [[760е]]
\n[[727]] | [[728]] | [[729]] | [[730]] | [[731]] | \'\'\'732\'\'\' | [[733]] | [[734]] | [[735]] | [[736]] | [[737]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:732]]\n[[ast:732]]\n[[bg:732]]\n[[ca:732]]\n[[da:732]]\n[[de:732]]\n[[el:732]]\n[[en:732]]\n[[eo:732]]\n[[es:732]]\n[[eu:732]]\n[[fr:732]]\n[[hr:732]]\n[[it:732]]\n[[ko:732년]]\n[[la:732]]\n[[nl:732]]\n[[no:732]]\n[[pl:732]]\n[[pt:732]]\n[[ro:732]]\n[[ru:732]]\n[[sl:732]]\n[[sv:732]]\n[[uk:732]]\n[[zh:732年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217155817','',0,0,1,0,0.087166029535,'79958782844182','20041217155817'); INSERT INTO cur VALUES (3830,0,'733','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[700е]] | [[710е]] | [[720е]] | \'\'\'[[730е]]\'\'\' | [[740е]] | [[750е]] | [[760е]]
\n[[728]] | [[729]] | [[730]] | [[731]] | [[732]] | \'\'\'733\'\'\' | [[734]] | [[735]] | [[736]] | [[737]] | [[738]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:733]]\n[[ast:733]]\n[[bg:733]]\n[[ca:733]]\n[[de:733]]\n[[el:733]]\n[[en:733]]\n[[eo:733]]\n[[es:733]]\n[[eu:733]]\n[[fr:733]]\n[[hr:733]]\n[[it:733]]\n[[ko:733년]]\n[[nl:733]]\n[[no:733]]\n[[pl:733]]\n[[pt:733]]\n[[ro:733]]\n[[ru:733]]\n[[sl:733]]\n[[uk:733]]\n[[zh:733年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217155716','',0,0,1,0,0.788775408076,'79958782844283','20041217155716'); INSERT INTO cur VALUES (3831,0,'734','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[700е]] | [[710е]] | [[720е]] | \'\'\'[[730е]]\'\'\' | [[740е]] | [[750е]] | [[760е]]
\n[[729]] | [[730]] | [[731]] | [[732]] | [[733]] | \'\'\'734\'\'\' | [[735]] | [[736]] | [[737]] | [[738]] | [[739]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:734]]\n[[ast:734]]\n[[bg:734]]\n[[ca:734]]\n[[de:734]]\n[[el:734]]\n[[en:734]]\n[[eo:734]]\n[[es:734]]\n[[eu:734]]\n[[fr:734]]\n[[hr:734]]\n[[it:734]]\n[[ko:734년]]\n[[nl:734]]\n[[no:734]]\n[[pl:734]]\n[[pt:734]]\n[[ro:734]]\n[[ru:734]]\n[[sl:734]]\n[[uk:734]]\n[[zh:734年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217155617','',0,0,1,0,0.618926747059,'79958782844382','20041217155617'); INSERT INTO cur VALUES (3832,0,'735','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[700е]] | [[710е]] | [[720е]] | \'\'\'[[730е]]\'\'\' | [[740е]] | [[750е]] | [[760е]]
\n[[730]] | [[731]] | [[732]] | [[733]] | [[734]] | \'\'\'735\'\'\' | [[736]] | [[737]] | [[738]] | [[739]] | [[740]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:735]]\n[[ast:735]]\n[[bg:735]]\n[[ca:735]]\n[[de:735]]\n[[el:735]]\n[[en:735]]\n[[eo:735]]\n[[es:735]]\n[[eu:735]]\n[[fr:735]]\n[[hr:735]]\n[[it:735]]\n[[ko:735년]]\n[[nl:735]]\n[[no:735]]\n[[pl:735]]\n[[pt:735]]\n[[ro:735]]\n[[ru:735]]\n[[sk:735]]\n[[sl:735]]\n[[uk:735]]\n[[zh:735年]]','robot Adding:pt,el,ast,sk,bg',48,'Robbot','20041217165640','',0,0,1,0,0.956537334228,'79958782834359','20041217165640'); INSERT INTO cur VALUES (3833,0,'736','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[700е]] | [[710е]] | [[720е]] | \'\'\'[[730е]]\'\'\' | [[740е]] | [[750е]] | [[760е]]
\n[[731]] | [[732]] | [[733]] | [[734]] | [[735]] | \'\'\'736\'\'\' | [[737]] | [[738]] | [[739]] | [[740]] | [[741]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:736]]\n[[ast:736]]\n[[bg:736]]\n[[ca:736]]\n[[de:736]]\n[[el:736]]\n[[en:736]]\n[[eo:736]]\n[[es:736]]\n[[eu:736]]\n[[fr:736]]\n[[hr:736]]\n[[it:736]]\n[[ko:736년]]\n[[nl:736]]\n[[no:736]]\n[[pl:736]]\n[[pt:736]]\n[[ro:736]]\n[[ru:736]]\n[[sl:736]]\n[[uk:736]]\n[[zh:736年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217155520','',0,0,1,0,0.055357923291,'79958782844479','20041217155520'); INSERT INTO cur VALUES (3834,0,'737','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[700е]] | [[710е]] | [[720е]] | \'\'\'[[730е]]\'\'\' | [[740е]] | [[750е]] | [[760е]]
\n[[732]] | [[733]] | [[734]] | [[735]] | [[736]] | \'\'\'737\'\'\' | [[738]] | [[739]] | [[740]] | [[741]] | [[742]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:737]]\n[[ast:737]]\n[[bg:737]]\n[[ca:737]]\n[[da:737]]\n[[de:737]]\n[[el:737]]\n[[en:737]]\n[[eo:737]]\n[[es:737]]\n[[eu:737]]\n[[fr:737]]\n[[hr:737]]\n[[it:737]]\n[[ko:737년]]\n[[nl:737]]\n[[no:737]]\n[[pl:737]]\n[[pt:737]]\n[[ro:737]]\n[[ru:737]]\n[[sl:737]]\n[[sv:737]]\n[[uk:737]]\n[[zh:737年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217155417','',0,0,1,0,0.821212041574,'79958782844582','20041217155417'); INSERT INTO cur VALUES (3835,0,'738','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[700е]] | [[710е]] | [[720е]] | \'\'\'[[730е]]\'\'\' | [[740е]] | [[750е]] | [[760е]]
\n[[733]] | [[734]] | [[735]] | [[736]] | [[737]] | \'\'\'738\'\'\' | [[739]] | [[740]] | [[741]] | [[742]] | [[743]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:738]]\n[[ast:738]]\n[[bg:738]]\n[[ca:738]]\n[[de:738]]\n[[el:738]]\n[[en:738]]\n[[eo:738]]\n[[es:738]]\n[[eu:738]]\n[[fr:738]]\n[[hr:738]]\n[[it:738]]\n[[ko:738년]]\n[[nl:738]]\n[[no:738]]\n[[pl:738]]\n[[pt:738]]\n[[ro:738]]\n[[ru:738]]\n[[sl:738]]\n[[uk:738]]\n[[zh:738年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217155317','',0,0,1,0,0.42148730551,'79958782844682','20041217155317'); INSERT INTO cur VALUES (3836,0,'739','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[700е]] | [[710е]] | [[720е]] | \'\'\'[[730е]]\'\'\' | [[740е]] | [[750е]] | [[760е]]
\n[[734]] | [[735]] | [[736]] | [[737]] | [[738]] | \'\'\'739\'\'\' | [[740]] | [[741]] | [[742]] | [[743]] | [[744]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:739]]\n[[ast:739]]\n[[bg:739]]\n[[ca:739]]\n[[de:739]]\n[[el:739]]\n[[en:739]]\n[[eo:739]]\n[[es:739]]\n[[eu:739]]\n[[fr:739]]\n[[hr:739]]\n[[it:739]]\n[[ko:739년]]\n[[nl:739]]\n[[no:739]]\n[[pl:739]]\n[[pt:739]]\n[[ro:739]]\n[[ru:739]]\n[[sl:739]]\n[[uk:739]]\n[[zh:739年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217165740','',0,0,1,0,0.018810470132,'79958782834259','20041217165740'); INSERT INTO cur VALUES (3837,0,'740','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[710е]] | [[720е]] | [[730е]] | \'\'\'[[740е]]\'\'\' | [[750е]] | [[760е]] | [[770е]]
\n[[735]] | [[736]] | [[737]] | [[738]] | [[739]] | \'\'\'740\'\'\' | [[741]] | [[742]] | [[743]] | [[744]] | [[745]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:740]]\n[[ast:740]]\n[[bg:740]]\n[[ca:740]]\n[[de:740]]\n[[el:740]]\n[[en:740]]\n[[eo:740]]\n[[es:740]]\n[[eu:740]]\n[[fi:740]]\n[[fr:740]]\n[[hr:740]]\n[[it:740]]\n[[ko:740년]]\n[[nl:740]]\n[[no:740]]\n[[pl:740]]\n[[pt:740]]\n[[ro:740]]\n[[ru:740]]\n[[sl:740]]\n[[uk:740]]\n[[zh:740年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217183205','',0,0,1,0,0.220662572058,'79958782816794','20041217183205'); INSERT INTO cur VALUES (3838,0,'741','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[710е]] | [[720е]] | [[730е]] | \'\'\'[[740е]]\'\'\' | [[750е]] | [[760е]] | [[770е]]
\n[[736]] | [[737]] | [[738]] | [[739]] | [[740]] | \'\'\'741\'\'\' | [[742]] | [[743]] | [[744]] | [[745]] | [[746]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:741]]\n[[ast:741]]\n[[bg:741]]\n[[ca:741]]\n[[de:741]]\n[[el:741]]\n[[en:741]]\n[[eo:741]]\n[[es:741]]\n[[eu:741]]\n[[fi:741]]\n[[fr:741]]\n[[hr:741]]\n[[it:741]]\n[[ko:741년]]\n[[nl:741]]\n[[no:741]]\n[[pl:741]]\n[[pt:741]]\n[[ro:741]]\n[[ru:741]]\n[[sl:741]]\n[[sv:741]]\n[[uk:741]]\n[[zh:741年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217183100','',0,0,1,0,0.037079812045,'79958782816899','20041217183100'); INSERT INTO cur VALUES (3839,0,'742','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[710е]] | [[720е]] | [[730е]] | \'\'\'[[740е]]\'\'\' | [[750е]] | [[760е]] | [[770е]]
\n[[737]] | [[738]] | [[739]] | [[740]] | [[741]] | \'\'\'742\'\'\' | [[743]] | [[744]] | [[745]] | [[746]] | [[747]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:742]]\n[[ast:742]]\n[[bg:742]]\n[[ca:742]]\n[[da:742]]\n[[de:742]]\n[[el:742]]\n[[en:742]]\n[[eo:742]]\n[[es:742]]\n[[eu:742]]\n[[fi:742]]\n[[fr:742]]\n[[hr:742]]\n[[it:742]]\n[[ko:742년]]\n[[nl:742]]\n[[no:742]]\n[[pl:742]]\n[[pt:742]]\n[[ro:742]]\n[[ru:742]]\n[[sl:742]]\n[[sv:742]]\n[[uk:742]]\n[[zh:742年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217182959','',0,0,1,0,0.661935412633,'79958782817040','20041217182959'); INSERT INTO cur VALUES (3840,0,'743','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[710е]] | [[720е]] | [[730е]] | \'\'\'[[740е]]\'\'\' | [[750е]] | [[760е]] | [[770е]]
\n[[738]] | [[739]] | [[740]] | [[741]] | [[742]] | \'\'\'743\'\'\' | [[744]] | [[745]] | [[746]] | [[747]] | [[748]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:743]]\n[[ast:743]]\n[[bg:743]]\n[[ca:743]]\n[[de:743]]\n[[el:743]]\n[[en:743]]\n[[eo:743]]\n[[es:743]]\n[[eu:743]]\n[[fi:743]]\n[[fr:743]]\n[[hr:743]]\n[[it:743]]\n[[ko:743년]]\n[[nds:743]]\n[[nl:743]]\n[[no:743]]\n[[pl:743]]\n[[pt:743]]\n[[ro:743]]\n[[ru:743]]\n[[sl:743]]\n[[sv:743]]\n[[uk:743]]\n[[zh:743年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217183659','',0,0,1,0,0.407361869424,'79958782816340','20041217183659'); INSERT INTO cur VALUES (3841,0,'744','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[710е]] | [[720е]] | [[730е]] | \'\'\'[[740е]]\'\'\' | [[750е]] | [[760е]] | [[770е]]
\n[[739]] | [[740]] | [[741]] | [[742]] | [[743]] | \'\'\'744\'\'\' | [[745]] | [[746]] | [[747]] | [[748]] | [[749]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:744]]\n[[ast:744]]\n[[bg:744]]\n[[ca:744]]\n[[de:744]]\n[[el:744]]\n[[en:744]]\n[[eo:744]]\n[[es:744]]\n[[eu:744]]\n[[fi:744]]\n[[fr:744]]\n[[hr:744]]\n[[it:744]]\n[[ko:744년]]\n[[nl:744]]\n[[no:744]]\n[[pl:744]]\n[[pt:744]]\n[[ro:744]]\n[[ru:744]]\n[[sl:744]]\n[[uk:744]]\n[[zh:744年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217182859','',0,0,1,0,0.759087312854,'79958782817140','20041217182859'); INSERT INTO cur VALUES (3842,0,'745','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[710е]] | [[720е]] | [[730е]] | \'\'\'[[740е]]\'\'\' | [[750е]] | [[760е]] | [[770е]]
\n[[740]] | [[741]] | [[742]] | [[743]] | [[744]] | \'\'\'745\'\'\' | [[746]] | [[747]] | [[748]] | [[749]] | [[750]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:745]]\n[[ast:745]]\n[[bg:745]]\n[[ca:745]]\n[[de:745]]\n[[el:745]]\n[[en:745]]\n[[eo:745]]\n[[es:745]]\n[[eu:745]]\n[[fi:745]]\n[[fr:745]]\n[[hr:745]]\n[[it:745]]\n[[ko:745년]]\n[[nl:745]]\n[[no:745]]\n[[pl:745]]\n[[pt:745]]\n[[ro:745]]\n[[ru:745]]\n[[sl:745]]\n[[uk:745]]\n[[zh:745年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217182759','',0,0,1,0,0.103986775551,'79958782817240','20041217182759'); INSERT INTO cur VALUES (3843,0,'746','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[710е]] | [[720е]] | [[730е]] | \'\'\'[[740е]]\'\'\' | [[750е]] | [[760е]] | [[770е]]
\n[[741]] | [[742]] | [[743]] | [[744]] | [[745]] | \'\'\'746\'\'\' | [[747]] | [[748]] | [[749]] | [[750]] | [[751]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:746]]\n[[ast:746]]\n[[bg:746]]\n[[ca:746]]\n[[de:746]]\n[[el:746]]\n[[en:746]]\n[[eo:746]]\n[[es:746]]\n[[eu:746]]\n[[fi:746]]\n[[fr:746]]\n[[hr:746]]\n[[it:746]]\n[[ko:746년]]\n[[nl:746]]\n[[no:746]]\n[[pl:746]]\n[[pt:746]]\n[[ro:746]]\n[[ru:746]]\n[[sl:746]]\n[[sv:746]]\n[[uk:746]]\n[[zh:746年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217182700','',0,0,1,0,0.72231677767,'79958782817299','20041217182700'); INSERT INTO cur VALUES (3844,0,'747','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[710е]] | [[720е]] | [[730е]] | \'\'\'[[740е]]\'\'\' | [[750е]] | [[760е]] | [[770е]]
\n[[742]] | [[743]] | [[744]] | [[745]] | [[746]] | \'\'\'747\'\'\' | [[748]] | [[749]] | [[750]] | [[751]] | [[752]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:747]]\n[[ast:747]]\n[[bg:747]]\n[[ca:747]]\n[[de:747]]\n[[el:747]]\n[[en:747]]\n[[eo:747]]\n[[es:747]]\n[[eu:747]]\n[[fi:747]]\n[[fr:747]]\n[[hr:747]]\n[[it:747]]\n[[ko:747년]]\n[[nl:747]]\n[[no:747]]\n[[pl:747]]\n[[pt:747]]\n[[ro:747]]\n[[ru:747]]\n[[sl:747]]\n[[sv:747]]\n[[uk:747]]\n[[zh:747年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217182600','',0,0,1,0,0.953828158301,'79958782817399','20041217182600'); INSERT INTO cur VALUES (3845,0,'748','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[710е]] | [[720е]] | [[730е]] | \'\'\'[[740е]]\'\'\' | [[750е]] | [[760е]] | [[770е]]
\n[[743]] | [[744]] | [[745]] | [[746]] | [[747]] | \'\'\'748\'\'\' | [[749]] | [[750]] | [[751]] | [[752]] | [[753]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:748]]\n[[ast:748]]\n[[bg:748]]\n[[ca:748]]\n[[de:748]]\n[[el:748]]\n[[en:748]]\n[[eo:748]]\n[[es:748]]\n[[eu:748]]\n[[fi:748]]\n[[fr:748]]\n[[hr:748]]\n[[it:748]]\n[[ko:748년]]\n[[nl:748]]\n[[no:748]]\n[[pl:748]]\n[[pt:748]]\n[[ro:748]]\n[[ru:748]]\n[[sl:748]]\n[[uk:748]]\n[[zh:748年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217182459','',0,0,1,0,0.886801134742,'79958782817540','20041217182459'); INSERT INTO cur VALUES (3846,0,'749','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[710е]] | [[720е]] | [[730е]] | \'\'\'[[740е]]\'\'\' | [[750е]] | [[760е]] | [[770е]]
\n[[744]] | [[745]] | [[746]] | [[747]] | [[748]] | \'\'\'749\'\'\' | [[750]] | [[751]] | [[752]] | [[753]] | [[754]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:749]]\n[[ast:749]]\n[[bg:749]]\n[[ca:749]]\n[[de:749]]\n[[el:749]]\n[[en:749]]\n[[eo:749]]\n[[es:749]]\n[[eu:749]]\n[[fi:749]]\n[[fr:749]]\n[[hr:749]]\n[[it:749]]\n[[ko:749년]]\n[[nl:749]]\n[[no:749]]\n[[pl:749]]\n[[pt:749]]\n[[ro:749]]\n[[ru:749]]\n[[sl:749]]\n[[uk:749]]\n[[zh:749年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217182359','',0,0,1,0,0.807688000988,'79958782817640','20041217182359'); INSERT INTO cur VALUES (3847,0,'750','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[720е]] | [[730е]] | [[740е]] | \'\'\'[[750е]]\'\'\' | [[760е]] | [[770е]] | [[780е]]
\n[[745]] | [[746]] | [[747]] | [[748]] | [[749]] | \'\'\'750\'\'\' | [[751]] | [[752]] | [[753]] | [[754]] | [[755]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Почетак владавине династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:750]]\n[[ast:750]]\n[[bg:750]]\n[[ca:750]]\n[[de:750]]\n[[el:750]]\n[[en:750]]\n[[eo:750]]\n[[es:750]]\n[[eu:750]]\n[[fi:750]]\n[[fr:750]]\n[[hr:750]]\n[[it:750]]\n[[ko:750년]]\n[[nl:750]]\n[[no:750]]\n[[pl:750]]\n[[pt:750]]\n[[ro:750]]\n[[ru:750]]\n[[sl:750]]\n[[uk:750]]\n[[zh:750年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217182306','',0,0,1,0,0.395208778975,'79958782817693','20041217182306'); INSERT INTO cur VALUES (3848,0,'751','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[720е]] | [[730е]] | [[740е]] | \'\'\'[[750е]]\'\'\' | [[760е]] | [[770е]] | [[780е]]
\n[[746]] | [[747]] | [[748]] | [[749]] | [[750]] | \'\'\'751\'\'\' | [[752]] | [[753]] | [[754]] | [[755]] | [[756]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:751]]\n[[ast:751]]\n[[bg:751]]\n[[ca:751]]\n[[da:751]]\n[[de:751]]\n[[el:751]]\n[[en:751]]\n[[eo:751]]\n[[es:751]]\n[[eu:751]]\n[[fr:751]]\n[[hr:751]]\n[[it:751]]\n[[ko:751년]]\n[[nl:751]]\n[[no:751]]\n[[pl:751]]\n[[pt:751]]\n[[ro:751]]\n[[ru:751]]\n[[sl:751]]\n[[sv:751]]\n[[uk:751]]\n[[zh:751年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217182159','',0,0,1,0,0.105709626854,'79958782817840','20041217182159'); INSERT INTO cur VALUES (3849,0,'752','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[720е]] | [[730е]] | [[740е]] | \'\'\'[[750е]]\'\'\' | [[760е]] | [[770е]] | [[780е]]
\n[[747]] | [[748]] | [[749]] | [[750]] | [[751]] | \'\'\'752\'\'\' | [[753]] | [[754]] | [[755]] | [[756]] | [[757]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:752]]\n[[ast:752]]\n[[bg:752]]\n[[ca:752]]\n[[de:752]]\n[[el:752]]\n[[en:752]]\n[[eo:752]]\n[[es:752]]\n[[eu:752]]\n[[fr:752]]\n[[hr:752]]\n[[it:752]]\n[[ko:752년]]\n[[nl:752]]\n[[no:752]]\n[[pl:752]]\n[[pt:752]]\n[[ro:752]]\n[[ru:752]]\n[[sl:752]]\n[[uk:752]]\n[[zh:752年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217182059','',0,0,1,0,0.221131134881,'79958782817940','20041217182059'); INSERT INTO cur VALUES (3850,0,'753','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[720е]] | [[730е]] | [[740е]] | \'\'\'[[750е]]\'\'\' | [[760е]] | [[770е]] | [[780е]]
\n[[748]] | [[749]] | [[750]] | [[751]] | [[752]] | \'\'\'753\'\'\' | [[754]] | [[755]] | [[756]] | [[757]] | [[758]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:753]]\n[[ast:753]]\n[[bg:753]]\n[[ca:753]]\n[[de:753]]\n[[el:753]]\n[[en:753]]\n[[eo:753]]\n[[es:753]]\n[[eu:753]]\n[[fr:753]]\n[[hr:753]]\n[[it:753]]\n[[ko:753년]]\n[[nl:753]]\n[[no:753]]\n[[pl:753]]\n[[pt:753]]\n[[ro:753]]\n[[ru:753]]\n[[sl:753]]\n[[uk:753]]\n[[zh:753年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217181959','',0,0,1,0,0.169602092434,'79958782818040','20041217181959'); INSERT INTO cur VALUES (3851,0,'754','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[720е]] | [[730е]] | [[740е]] | \'\'\'[[750е]]\'\'\' | [[760е]] | [[770е]] | [[780е]]
\n[[749]] | [[750]] | [[751]] | [[752]] | [[753]] | \'\'\'754\'\'\' | [[755]] | [[756]] | [[757]] | [[758]] | [[759]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:754]]\n[[ast:754]]\n[[bg:754]]\n[[ca:754]]\n[[de:754]]\n[[el:754]]\n[[en:754]]\n[[eo:754]]\n[[es:754]]\n[[eu:754]]\n[[fr:754]]\n[[hr:754]]\n[[it:754]]\n[[ko:754년]]\n[[nl:754]]\n[[no:754]]\n[[pl:754]]\n[[pt:754]]\n[[ro:754]]\n[[ru:754]]\n[[sl:754]]\n[[sv:754]]\n[[uk:754]]\n[[zh:754年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217181859','',0,0,1,0,0.537907233712,'79958782818140','20041217181859'); INSERT INTO cur VALUES (3852,0,'755','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[720е]] | [[730е]] | [[740е]] | \'\'\'[[750е]]\'\'\' | [[760е]] | [[770е]] | [[780е]]
\n[[750]] | [[751]] | [[752]] | [[753]] | [[754]] | \'\'\'755\'\'\' | [[756]] | [[757]] | [[758]] | [[759]] | [[760]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:755]]\n[[ast:755]]\n[[bg:755]]\n[[ca:755]]\n[[de:755]]\n[[el:755]]\n[[en:755]]\n[[eo:755]]\n[[es:755]]\n[[eu:755]]\n[[fi:755]]\n[[fr:755]]\n[[hr:755]]\n[[it:755]]\n[[ko:755년]]\n[[nl:755]]\n[[no:755]]\n[[pl:755]]\n[[pt:755]]\n[[ro:755]]\n[[ru:755]]\n[[sl:755]]\n[[uk:755]]\n[[zh:755年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217181759','',0,0,1,0,0.112329625577,'79958782818240','20041217181759'); INSERT INTO cur VALUES (3853,0,'756','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[720е]] | [[730е]] | [[740е]] | \'\'\'[[750е]]\'\'\' | [[760е]] | [[770е]] | [[780е]]
\n[[751]] | [[752]] | [[753]] | [[754]] | [[755]] | \'\'\'756\'\'\' | [[757]] | [[758]] | [[759]] | [[760]] | [[761]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:756]]\n[[ast:756]]\n[[bg:756]]\n[[ca:756]]\n[[de:756]]\n[[el:756]]\n[[en:756]]\n[[eo:756]]\n[[es:756]]\n[[eu:756]]\n[[fr:756]]\n[[hr:756]]\n[[it:756]]\n[[ko:756년]]\n[[nl:756]]\n[[no:756]]\n[[pl:756]]\n[[pt:756]]\n[[ro:756]]\n[[ru:756]]\n[[sl:756]]\n[[sv:756]]\n[[uk:756]]\n[[zh:756年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217181659','',0,0,1,0,0.841731205509,'79958782818340','20041217181659'); INSERT INTO cur VALUES (3854,0,'757','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[720е]] | [[730е]] | [[740е]] | \'\'\'[[750е]]\'\'\' | [[760е]] | [[770е]] | [[780е]]
\n[[752]] | [[753]] | [[754]] | [[755]] | [[756]] | \'\'\'757\'\'\' | [[758]] | [[759]] | [[760]] | [[761]] | [[762]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:757]]\n[[ast:757]]\n[[bg:757]]\n[[ca:757]]\n[[de:757]]\n[[el:757]]\n[[en:757]]\n[[eo:757]]\n[[es:757]]\n[[eu:757]]\n[[fr:757]]\n[[hr:757]]\n[[it:757]]\n[[ko:757년]]\n[[nl:757]]\n[[no:757]]\n[[pl:757]]\n[[pt:757]]\n[[ro:757]]\n[[ru:757]]\n[[sl:757]]\n[[sv:757]]\n[[uk:757]]\n[[zh:757年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217181610','',0,0,1,0,0.924632308038,'79958782818389','20041217181610'); INSERT INTO cur VALUES (3855,0,'758','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[720е]] | [[730е]] | [[740е]] | \'\'\'[[750е]]\'\'\' | [[760е]] | [[770е]] | [[780е]]
\n[[753]] | [[754]] | [[755]] | [[756]] | [[757]] | \'\'\'758\'\'\' | [[759]] | [[760]] | [[761]] | [[762]] | [[763]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:758]]\n[[ast:758]]\n[[bg:758]]\n[[ca:758]]\n[[de:758]]\n[[el:758]]\n[[en:758]]\n[[eo:758]]\n[[es:758]]\n[[eu:758]]\n[[fr:758]]\n[[hr:758]]\n[[it:758]]\n[[ko:758년]]\n[[nl:758]]\n[[no:758]]\n[[pl:758]]\n[[pt:758]]\n[[ro:758]]\n[[ru:758]]\n[[sl:758]]\n[[uk:758]]\n[[zh:758年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217181459','',0,0,1,0,0.739597529517,'79958782818540','20041217181459'); INSERT INTO cur VALUES (3856,0,'759','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[720е]] | [[730е]] | [[740е]] | \'\'\'[[750е]]\'\'\' | [[760е]] | [[770е]] | [[780е]]
\n[[754]] | [[755]] | [[756]] | [[757]] | [[758]] | \'\'\'759\'\'\' | [[760]] | [[761]] | [[762]] | [[763]] | [[764]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:759]]\n[[ast:759]]\n[[bg:759]]\n[[ca:759]]\n[[de:759]]\n[[el:759]]\n[[en:759]]\n[[eo:759]]\n[[es:759]]\n[[eu:759]]\n[[fr:759]]\n[[hr:759]]\n[[it:759]]\n[[ko:759년]]\n[[nl:759]]\n[[no:759]]\n[[pl:759]]\n[[pt:759]]\n[[ro:759]]\n[[ru:759]]\n[[sl:759]]\n[[uk:759]]\n[[zh:759年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217181400','',0,0,1,0,0.578569408776,'79958782818599','20041217181400'); INSERT INTO cur VALUES (3857,0,'760','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[730е]] | [[740е]] | [[750е]] | \'\'\'[[760е]]\'\'\' | [[770е]] | [[780е]] | [[790е]]
\n[[755]] | [[756]] | [[757]] | [[758]] | [[759]] | \'\'\'760\'\'\' | [[761]] | [[762]] | [[763]] | [[764]] | [[765]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:760]]\n[[ast:760]]\n[[bg:760]]\n[[ca:760]]\n[[de:760]]\n[[el:760]]\n[[en:760]]\n[[eo:760]]\n[[es:760]]\n[[eu:760]]\n[[fi:760]]\n[[fr:760]]\n[[hr:760]]\n[[it:760]]\n[[ko:760년]]\n[[nl:760]]\n[[no:760]]\n[[pl:760]]\n[[pt:760]]\n[[ro:760]]\n[[ru:760]]\n[[sl:760]]\n[[uk:760]]\n[[zh:760年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217181259','',0,0,1,0,0.171177948905,'79958782818740','20041217181259'); INSERT INTO cur VALUES (3858,0,'761','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[730е]] | [[740е]] | [[750е]] | \'\'\'[[760е]]\'\'\' | [[770е]] | [[780е]] | [[790е]]
\n[[756]] | [[757]] | [[758]] | [[759]] | [[760]] | \'\'\'761\'\'\' | [[762]] | [[763]] | [[764]] | [[765]] | [[766]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:761]]\n[[ast:761]]\n[[bg:761]]\n[[ca:761]]\n[[de:761]]\n[[el:761]]\n[[en:761]]\n[[eo:761]]\n[[es:761]]\n[[eu:761]]\n[[fr:761]]\n[[hr:761]]\n[[it:761]]\n[[ko:761년]]\n[[nl:761]]\n[[no:761]]\n[[pl:761]]\n[[pt:761]]\n[[ro:761]]\n[[ru:761]]\n[[sl:761]]\n[[uk:761]]\n[[zh:761年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217181200','',0,0,1,0,0.610776740876,'79958782818799','20041217181200'); INSERT INTO cur VALUES (3859,0,'762','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[730е]] | [[740е]] | [[750е]] | \'\'\'[[760е]]\'\'\' | [[770е]] | [[780е]] | [[790е]]
\n[[757]] | [[758]] | [[759]] | [[760]] | [[761]] | \'\'\'762\'\'\' | [[763]] | [[764]] | [[765]] | [[766]] | [[767]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:762]]\n[[ast:762]]\n[[bg:762]]\n[[ca:762]]\n[[de:762]]\n[[el:762]]\n[[en:762]]\n[[eo:762]]\n[[es:762]]\n[[eu:762]]\n[[fr:762]]\n[[hr:762]]\n[[it:762]]\n[[ko:762년]]\n[[nl:762]]\n[[no:762]]\n[[pl:762]]\n[[pt:762]]\n[[ro:762]]\n[[ru:762]]\n[[sl:762]]\n[[sv:762]]\n[[uk:762]]\n[[zh:762年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217181059','',0,0,1,0,0.642738554926,'79958782818940','20041217181059'); INSERT INTO cur VALUES (3860,0,'763','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[730е]] | [[740е]] | [[750е]] | \'\'\'[[760е]]\'\'\' | [[770е]] | [[780е]] | [[790е]]
\n[[758]] | [[759]] | [[760]] | [[761]] | [[762]] | \'\'\'763\'\'\' | [[764]] | [[765]] | [[766]] | [[767]] | [[768]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:763]]\n[[ast:763]]\n[[bg:763]]\n[[ca:763]]\n[[de:763]]\n[[el:763]]\n[[en:763]]\n[[eo:763]]\n[[es:763]]\n[[eu:763]]\n[[fr:763]]\n[[hr:763]]\n[[it:763]]\n[[ko:763년]]\n[[nl:763]]\n[[no:763]]\n[[pl:763]]\n[[pt:763]]\n[[ro:763]]\n[[ru:763]]\n[[sl:763]]\n[[uk:763]]\n[[zh:763年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217180959','',0,0,1,0,0.253005816719,'79958782819040','20041217180959'); INSERT INTO cur VALUES (3861,0,'764','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[730е]] | [[740е]] | [[750е]] | \'\'\'[[760е]]\'\'\' | [[770е]] | [[780е]] | [[790е]]
\n[[759]] | [[760]] | [[761]] | [[762]] | [[763]] | \'\'\'764\'\'\' | [[765]] | [[766]] | [[767]] | [[768]] | [[769]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:764]]\n[[ast:764]]\n[[bg:764]]\n[[ca:764]]\n[[de:764]]\n[[el:764]]\n[[en:764]]\n[[eo:764]]\n[[es:764]]\n[[eu:764]]\n[[fr:764]]\n[[hr:764]]\n[[it:764]]\n[[ko:764년]]\n[[nl:764]]\n[[no:764]]\n[[pl:764]]\n[[pt:764]]\n[[ro:764]]\n[[ru:764]]\n[[sl:764]]\n[[uk:764]]\n[[zh:764年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217180859','',0,0,1,0,0.010436972142,'79958782819140','20041217180859'); INSERT INTO cur VALUES (3862,0,'765','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[730е]] | [[740е]] | [[750е]] | \'\'\'[[760е]]\'\'\' | [[770е]] | [[780е]] | [[790е]]
\n[[760]] | [[761]] | [[762]] | [[763]] | [[764]] | \'\'\'765\'\'\' | [[766]] | [[767]] | [[768]] | [[769]] | [[770]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:765]]\n[[ast:765]]\n[[bg:765]]\n[[ca:765]]\n[[de:765]]\n[[el:765]]\n[[en:765]]\n[[eo:765]]\n[[es:765]]\n[[eu:765]]\n[[fr:765]]\n[[hr:765]]\n[[it:765]]\n[[ko:765년]]\n[[nl:765]]\n[[no:765]]\n[[pl:765]]\n[[pt:765]]\n[[ro:765]]\n[[ru:765]]\n[[sl:765]]\n[[uk:765]]\n[[zh:765年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217180759','',0,0,1,0,0.919484515171,'79958782819240','20041217180759'); INSERT INTO cur VALUES (3863,0,'766','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[730е]] | [[740е]] | [[750е]] | \'\'\'[[760е]]\'\'\' | [[770е]] | [[780е]] | [[790е]]
\n[[761]] | [[762]] | [[763]] | [[764]] | [[765]] | \'\'\'766\'\'\' | [[767]] | [[768]] | [[769]] | [[770]] | [[771]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:766]]\n[[ast:766]]\n[[bg:766]]\n[[ca:766]]\n[[de:766]]\n[[el:766]]\n[[en:766]]\n[[eo:766]]\n[[es:766]]\n[[eu:766]]\n[[fr:766]]\n[[hr:766]]\n[[it:766]]\n[[ko:766년]]\n[[nl:766]]\n[[no:766]]\n[[pl:766]]\n[[pt:766]]\n[[ro:766]]\n[[ru:766]]\n[[sl:766]]\n[[uk:766]]\n[[zh:766年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217180659','',0,0,1,0,0.352684976232,'79958782819340','20041217180659'); INSERT INTO cur VALUES (3864,0,'767','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[730е]] | [[740е]] | [[750е]] | \'\'\'[[760е]]\'\'\' | [[770е]] | [[780е]] | [[790е]]
\n[[762]] | [[763]] | [[764]] | [[765]] | [[766]] | \'\'\'767\'\'\' | [[768]] | [[769]] | [[770]] | [[771]] | [[772]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:767]]\n[[ast:767]]\n[[bg:767]]\n[[ca:767]]\n[[de:767]]\n[[el:767]]\n[[en:767]]\n[[eo:767]]\n[[es:767]]\n[[eu:767]]\n[[fr:767]]\n[[hr:767]]\n[[it:767]]\n[[ko:767년]]\n[[nl:767]]\n[[no:767]]\n[[pl:767]]\n[[pt:767]]\n[[ro:767]]\n[[ru:767]]\n[[sl:767]]\n[[sv:767]]\n[[uk:767]]\n[[zh:767年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,bg',48,'Robbot','20041217180559','',0,0,1,0,0.119370338097,'79958782819440','20041217180559'); INSERT INTO cur VALUES (3865,0,'768','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[730е]] | [[740е]] | [[750е]] | \'\'\'[[760е]]\'\'\' | [[770е]] | [[780е]] | [[790е]]
\n[[763]] | [[764]] | [[765]] | [[766]] | [[767]] | \'\'\'768\'\'\' | [[769]] | [[770]] | [[771]] | [[772]] | [[773]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:768]]\n[[ast:768]]\n[[bg:768]]\n[[ca:768]]\n[[de:768]]\n[[el:768]]\n[[en:768]]\n[[eo:768]]\n[[es:768]]\n[[eu:768]]\n[[fr:768]]\n[[hr:768]]\n[[it:768]]\n[[ko:768년]]\n[[nl:768]]\n[[no:768]]\n[[pl:768]]\n[[pt:768]]\n[[ro:768]]\n[[ru:768]]\n[[sl:768]]\n[[sv:768]]\n[[uk:768]]\n[[zh:768年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217180459','',0,0,1,0,0.903886108149,'79958782819540','20041217180459'); INSERT INTO cur VALUES (3866,0,'769','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[730е]] | [[740е]] | [[750е]] | \'\'\'[[760е]]\'\'\' | [[770е]] | [[780е]] | [[790е]]
\n[[764]] | [[765]] | [[766]] | [[767]] | [[768]] | \'\'\'769\'\'\' | [[770]] | [[771]] | [[772]] | [[773]] | [[774]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:769]]\n[[ast:769]]\n[[bg:769]]\n[[ca:769]]\n[[de:769]]\n[[el:769]]\n[[en:769]]\n[[eo:769]]\n[[es:769]]\n[[eu:769]]\n[[fr:769]]\n[[hr:769]]\n[[it:769]]\n[[ko:769년]]\n[[nl:769]]\n[[no:769]]\n[[pl:769]]\n[[pt:769]]\n[[ro:769]]\n[[ru:769]]\n[[sl:769]]\n[[uk:769]]\n[[zh:769年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217180359','',0,0,1,0,0.348464513825,'79958782819640','20041217180359'); INSERT INTO cur VALUES (3867,0,'770','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[740е]] | [[750е]] | [[760е]] | \'\'\'[[770е]]\'\'\' | [[780е]] | [[790е]] | [[800е]]
\n[[765]] | [[766]] | [[767]] | [[768]] | [[769]] | \'\'\'770\'\'\' | [[771]] | [[772]] | [[773]] | [[774]] | [[775]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:770]]\n[[ast:770]]\n[[bg:770]]\n[[ca:770]]\n[[de:770]]\n[[el:770]]\n[[en:770]]\n[[eo:770]]\n[[es:770]]\n[[eu:770]]\n[[fi:770]]\n[[fr:770]]\n[[hr:770]]\n[[it:770]]\n[[ko:770년]]\n[[nl:770]]\n[[no:770]]\n[[pl:770]]\n[[pt:770]]\n[[ro:770]]\n[[ru:770]]\n[[sl:770]]\n[[uk:770]]\n[[zh:770年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217180259','',0,0,1,0,0.924090605194,'79958782819740','20041217180259'); INSERT INTO cur VALUES (3868,0,'771','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[740е]] | [[750е]] | [[760е]] | \'\'\'[[770е]]\'\'\' | [[780е]] | [[790е]] | [[800е]]
\n[[766]] | [[767]] | [[768]] | [[769]] | [[770]] | \'\'\'771\'\'\' | [[772]] | [[773]] | [[774]] | [[775]] | [[776]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:771]]\n[[ast:771]]\n[[bg:771]]\n[[ca:771]]\n[[da:771]]\n[[de:771]]\n[[el:771]]\n[[en:771]]\n[[eo:771]]\n[[es:771]]\n[[eu:771]]\n[[fi:771]]\n[[fr:771]]\n[[hr:771]]\n[[it:771]]\n[[ko:771년]]\n[[nl:771]]\n[[no:771]]\n[[pl:771]]\n[[pt:771]]\n[[ro:771]]\n[[ru:771]]\n[[sl:771]]\n[[sv:771]]\n[[uk:771]]\n[[zh:771年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg,fi,da',48,'Robbot','20041217183559','',0,0,1,0,0.604137040025,'79958782816440','20041217183559'); INSERT INTO cur VALUES (3869,0,'772','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[740е]] | [[750е]] | [[760е]] | \'\'\'[[770е]]\'\'\' | [[780е]] | [[790е]] | [[800е]]
\n[[767]] | [[768]] | [[769]] | [[770]] | [[771]] | \'\'\'772\'\'\' | [[773]] | [[774]] | [[775]] | [[776]] | [[777]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:772]]\n[[ast:772]]\n[[bg:772]]\n[[ca:772]]\n[[da:772]]\n[[de:772]]\n[[el:772]]\n[[en:772]]\n[[eo:772]]\n[[es:772]]\n[[eu:772]]\n[[fi:772]]\n[[fr:772]]\n[[hr:772]]\n[[it:772]]\n[[ko:772년]]\n[[nds:772]]\n[[nl:772]]\n[[no:772]]\n[[pl:772]]\n[[pt:772]]\n[[ro:772]]\n[[ru:772]]\n[[sl:772]]\n[[sv:772]]\n[[uk:772]]\n[[zh:772年]]','robot Adding:pt,el,ast,da,fi,bg',48,'Robbot','20041217183459','',0,0,1,0,0.290460542911,'79958782816540','20041217183459'); INSERT INTO cur VALUES (3870,0,'773','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[740е]] | [[750е]] | [[760е]] | \'\'\'[[770е]]\'\'\' | [[780е]] | [[790е]] | [[800е]]
\n[[768]] | [[769]] | [[770]] | [[771]] | [[772]] | \'\'\'773\'\'\' | [[774]] | [[775]] | [[776]] | [[777]] | [[778]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:773]]\n[[ast:773]]\n[[bg:773]]\n[[ca:773]]\n[[de:773]]\n[[el:773]]\n[[en:773]]\n[[eo:773]]\n[[es:773]]\n[[eu:773]]\n[[fi:773]]\n[[fr:773]]\n[[hr:773]]\n[[it:773]]\n[[ko:773년]]\n[[nds:773]]\n[[nl:773]]\n[[no:773]]\n[[pl:773]]\n[[pt:773]]\n[[ro:773]]\n[[ru:773]]\n[[sl:773]]\n[[uk:773]]\n[[zh:773年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217183400','',0,0,1,0,0.702822403378,'79958782816599','20041217183400'); INSERT INTO cur VALUES (3871,0,'774','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[740е]] | [[750е]] | [[760е]] | \'\'\'[[770е]]\'\'\' | [[780е]] | [[790е]] | [[800е]]
\n[[769]] | [[770]] | [[771]] | [[772]] | [[773]] | \'\'\'774\'\'\' | [[775]] | [[776]] | [[777]] | [[778]] | [[779]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:774]]\n[[ast:774]]\n[[bg:774]]\n[[ca:774]]\n[[da:774]]\n[[de:774]]\n[[el:774]]\n[[en:774]]\n[[eo:774]]\n[[es:774]]\n[[eu:774]]\n[[fi:774]]\n[[fr:774]]\n[[hr:774]]\n[[it:774]]\n[[ko:774년]]\n[[nl:774]]\n[[no:774]]\n[[pl:774]]\n[[pt:774]]\n[[ro:774]]\n[[ru:774]]\n[[sl:774]]\n[[uk:774]]\n[[zh:774年]]','robot Adding:pt,el,ast,da,fi,bg',48,'Robbot','20041217180159','',0,0,1,0,0.853792866158,'79958782819840','20041217180159'); INSERT INTO cur VALUES (3872,0,'775','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[740е]] | [[750е]] | [[760е]] | \'\'\'[[770е]]\'\'\' | [[780е]] | [[790е]] | [[800е]]
\n[[770]] | [[771]] | [[772]] | [[773]] | [[774]] | \'\'\'775\'\'\' | [[776]] | [[777]] | [[778]] | [[779]] | [[780]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:775]]\n[[ast:775]]\n[[bg:775]]\n[[ca:775]]\n[[de:775]]\n[[el:775]]\n[[en:775]]\n[[eo:775]]\n[[es:775]]\n[[eu:775]]\n[[fi:775]]\n[[fr:775]]\n[[hr:775]]\n[[it:775]]\n[[ko:775년]]\n[[nl:775]]\n[[no:775]]\n[[pl:775]]\n[[pt:775]]\n[[ro:775]]\n[[ru:775]]\n[[sl:775]]\n[[uk:775]]\n[[zh:775年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217180059','',0,0,1,0,0.331625767207,'79958782819940','20041217180059'); INSERT INTO cur VALUES (3873,0,'776','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[740е]] | [[750е]] | [[760е]] | \'\'\'[[770е]]\'\'\' | [[780е]] | [[790е]] | [[800е]]
\n[[771]] | [[772]] | [[773]] | [[774]] | [[775]] | \'\'\'776\'\'\' | [[777]] | [[778]] | [[779]] | [[780]] | [[781]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:776]]\n[[ast:776]]\n[[bg:776]]\n[[ca:776]]\n[[de:776]]\n[[el:776]]\n[[en:776]]\n[[eo:776]]\n[[es:776]]\n[[eu:776]]\n[[fi:776]]\n[[fr:776]]\n[[hr:776]]\n[[it:776]]\n[[ko:776년]]\n[[nds:776]]\n[[nl:776]]\n[[no:776]]\n[[pl:776]]\n[[pt:776]]\n[[ro:776]]\n[[ru:776]]\n[[sl:776]]\n[[uk:776]]\n[[zh:776年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217183259','',0,0,1,0,0.876186236216,'79958782816740','20041217183259'); INSERT INTO cur VALUES (3874,0,'777','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[740е]] | [[750е]] | [[760е]] | \'\'\'[[770е]]\'\'\' | [[780е]] | [[790е]] | [[800е]]
\n[[772]] | [[773]] | [[774]] | [[775]] | [[776]] | \'\'\'777\'\'\' | [[778]] | [[779]] | [[780]] | [[781]] | [[782]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:777]]\n[[ast:777]]\n[[bg:777]]\n[[ca:777]]\n[[de:777]]\n[[el:777]]\n[[en:777]]\n[[eo:777]]\n[[es:777]]\n[[eu:777]]\n[[fi:777]]\n[[fr:777]]\n[[hr:777]]\n[[it:777]]\n[[ko:777년]]\n[[nl:777]]\n[[no:777]]\n[[pl:777]]\n[[pt:777]]\n[[ro:777]]\n[[ru:777]]\n[[sl:777]]\n[[uk:777]]\n[[zh:777年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217175959','',0,0,1,0,0.720561817624,'79958782824040','20041217175959'); INSERT INTO cur VALUES (3875,0,'778','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[740е]] | [[750е]] | [[760е]] | \'\'\'[[770е]]\'\'\' | [[780е]] | [[790е]] | [[800е]]
\n[[773]] | [[774]] | [[775]] | [[776]] | [[777]] | \'\'\'778\'\'\' | [[779]] | [[780]] | [[781]] | [[782]] | [[783]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:778]]\n[[ast:778]]\n[[bg:778]]\n[[ca:778]]\n[[da:778]]\n[[de:778]]\n[[el:778]]\n[[en:778]]\n[[eo:778]]\n[[es:778]]\n[[eu:778]]\n[[fi:778]]\n[[fr:778]]\n[[hr:778]]\n[[it:778]]\n[[ko:778년]]\n[[nl:778]]\n[[no:778]]\n[[pl:778]]\n[[pt:778]]\n[[ro:778]]\n[[ru:778]]\n[[sl:778]]\n[[sv:778]]\n[[uk:778]]\n[[zh:778年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg,fi,da',48,'Robbot','20041217175859','',0,0,1,0,0.106742711322,'79958782824140','20041217175859'); INSERT INTO cur VALUES (3876,0,'779','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[740е]] | [[750е]] | [[760е]] | \'\'\'[[770е]]\'\'\' | [[780е]] | [[790е]] | [[800е]]
\n[[774]] | [[775]] | [[776]] | [[777]] | [[778]] | \'\'\'779\'\'\' | [[780]] | [[781]] | [[782]] | [[783]] | [[784]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:779]]\n[[ast:779]]\n[[bg:779]]\n[[ca:779]]\n[[de:779]]\n[[el:779]]\n[[en:779]]\n[[eo:779]]\n[[es:779]]\n[[eu:779]]\n[[fi:779]]\n[[fr:779]]\n[[hr:779]]\n[[it:779]]\n[[ko:779년]]\n[[nl:779]]\n[[no:779]]\n[[pl:779]]\n[[pt:779]]\n[[ro:779]]\n[[ru:779]]\n[[sl:779]]\n[[uk:779]]\n[[zh:779年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217175801','',0,0,1,0,0.065684939765,'79958782824198','20041217175801'); INSERT INTO cur VALUES (3877,0,'780','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[750е]] | [[760е]] | [[770е]] | \'\'\'[[780е]]\'\'\' | [[790е]] | [[800е]] | [[810е]]
\n[[775]] | [[776]] | [[777]] | [[778]] | [[779]] | \'\'\'780\'\'\' | [[781]] | [[782]] | [[783]] | [[784]] | [[785]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:780]]\n[[ast:780]]\n[[bg:780]]\n[[ca:780]]\n[[de:780]]\n[[el:780]]\n[[en:780]]\n[[eo:780]]\n[[es:780]]\n[[eu:780]]\n[[fi:780]]\n[[fr:780]]\n[[hr:780]]\n[[it:780]]\n[[ko:780년]]\n[[nl:780]]\n[[no:780]]\n[[pl:780]]\n[[pt:780]]\n[[ro:780]]\n[[ru:780]]\n[[sl:780]]\n[[sv:780]]\n[[uk:780]]\n[[zh:780年]]','robot Adding:pt,el,ast,sv,fi,bg',48,'Robbot','20041217175659','',0,0,1,0,0.662589352886,'79958782824340','20041217175659'); INSERT INTO cur VALUES (3878,0,'781','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[750е]] | [[760е]] | [[770е]] | \'\'\'[[780е]]\'\'\' | [[790е]] | [[800е]] | [[810е]]
\n[[776]] | [[777]] | [[778]] | [[779]] | [[780]] | \'\'\'781\'\'\' | [[782]] | [[783]] | [[784]] | [[785]] | [[786]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:781]]\n[[ast:781]]\n[[bg:781]]\n[[ca:781]]\n[[de:781]]\n[[el:781]]\n[[en:781]]\n[[eo:781]]\n[[es:781]]\n[[eu:781]]\n[[fi:781]]\n[[fr:781]]\n[[hr:781]]\n[[it:781]]\n[[ko:781년]]\n[[nl:781]]\n[[no:781]]\n[[pl:781]]\n[[pt:781]]\n[[ro:781]]\n[[ru:781]]\n[[sl:781]]\n[[uk:781]]\n[[zh:781年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217175559','',0,0,1,0,0.089084374294,'79958782824440','20041217175559'); INSERT INTO cur VALUES (3879,0,'782','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[750е]] | [[760е]] | [[770е]] | \'\'\'[[780е]]\'\'\' | [[790е]] | [[800е]] | [[810е]]
\n[[777]] | [[778]] | [[779]] | [[780]] | [[781]] | \'\'\'782\'\'\' | [[783]] | [[784]] | [[785]] | [[786]] | [[787]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:782]]\n[[ast:782]]\n[[bg:782]]\n[[ca:782]]\n[[de:782]]\n[[el:782]]\n[[en:782]]\n[[eo:782]]\n[[es:782]]\n[[eu:782]]\n[[fi:782]]\n[[fr:782]]\n[[hr:782]]\n[[it:782]]\n[[ko:782년]]\n[[nl:782]]\n[[no:782]]\n[[pl:782]]\n[[pt:782]]\n[[ro:782]]\n[[ru:782]]\n[[sl:782]]\n[[uk:782]]\n[[zh:782年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217175459','',0,0,1,0,0.396541421952,'79958782824540','20041217175459'); INSERT INTO cur VALUES (3880,0,'783','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[750е]] | [[760е]] | [[770е]] | \'\'\'[[780е]]\'\'\' | [[790е]] | [[800е]] | [[810е]]
\n[[778]] | [[779]] | [[780]] | [[781]] | [[782]] | \'\'\'783\'\'\' | [[784]] | [[785]] | [[786]] | [[787]] | [[788]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:783]]\n[[ast:783]]\n[[bg:783]]\n[[ca:783]]\n[[de:783]]\n[[el:783]]\n[[en:783]]\n[[eo:783]]\n[[es:783]]\n[[eu:783]]\n[[fi:783]]\n[[fr:783]]\n[[hr:783]]\n[[it:783]]\n[[ko:783년]]\n[[nl:783]]\n[[no:783]]\n[[pl:783]]\n[[pt:783]]\n[[ro:783]]\n[[ru:783]]\n[[sl:783]]\n[[uk:783]]\n[[zh:783年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217175359','',0,0,1,0,0.173178058198,'79958782824640','20041217175359'); INSERT INTO cur VALUES (3881,0,'784','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[750е]] | [[760е]] | [[770е]] | \'\'\'[[780е]]\'\'\' | [[790е]] | [[800е]] | [[810е]]
\n[[779]] | [[780]] | [[781]] | [[782]] | [[783]] | \'\'\'784\'\'\' | [[785]] | [[786]] | [[787]] | [[788]] | [[789]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:784]]\n[[ast:784]]\n[[bg:784]]\n[[ca:784]]\n[[de:784]]\n[[el:784]]\n[[en:784]]\n[[eo:784]]\n[[es:784]]\n[[eu:784]]\n[[fi:784]]\n[[fr:784]]\n[[hr:784]]\n[[it:784]]\n[[ko:784년]]\n[[nl:784]]\n[[no:784]]\n[[pl:784]]\n[[pt:784]]\n[[ro:784]]\n[[ru:784]]\n[[sl:784]]\n[[uk:784]]\n[[zh:784年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217175259','',0,0,1,0,0.425317043171,'79958782824740','20041217175259'); INSERT INTO cur VALUES (3882,0,'785','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[750е]] | [[760е]] | [[770е]] | \'\'\'[[780е]]\'\'\' | [[790е]] | [[800е]] | [[810е]]
\n[[780]] | [[781]] | [[782]] | [[783]] | [[784]] | \'\'\'785\'\'\' | [[786]] | [[787]] | [[788]] | [[789]] | [[790]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:785]]\n[[ast:785]]\n[[bg:785]]\n[[ca:785]]\n[[de:785]]\n[[el:785]]\n[[en:785]]\n[[eo:785]]\n[[es:785]]\n[[eu:785]]\n[[fi:785]]\n[[fr:785]]\n[[hr:785]]\n[[it:785]]\n[[ko:785년]]\n[[nl:785]]\n[[no:785]]\n[[pl:785]]\n[[pt:785]]\n[[ro:785]]\n[[ru:785]]\n[[sl:785]]\n[[uk:785]]\n[[zh:785年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217175159','',0,0,1,0,0.484415802865,'79958782824840','20041217175159'); INSERT INTO cur VALUES (3883,0,'786','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[750е]] | [[760е]] | [[770е]] | \'\'\'[[780е]]\'\'\' | [[790е]] | [[800е]] | [[810е]]
\n[[781]] | [[782]] | [[783]] | [[784]] | [[785]] | \'\'\'786\'\'\' | [[787]] | [[788]] | [[789]] | [[790]] | [[791]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:786]]\n[[ast:786]]\n[[bg:786]]\n[[ca:786]]\n[[de:786]]\n[[el:786]]\n[[en:786]]\n[[eo:786]]\n[[es:786]]\n[[eu:786]]\n[[fi:786]]\n[[fr:786]]\n[[hr:786]]\n[[it:786]]\n[[ko:786년]]\n[[nl:786]]\n[[no:786]]\n[[pl:786]]\n[[pt:786]]\n[[ro:786]]\n[[ru:786]]\n[[sl:786]]\n[[uk:786]]\n[[zh:786年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217175059','',0,0,1,0,0.838738066069,'79958782824940','20041217175059'); INSERT INTO cur VALUES (3884,0,'787','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[750е]] | [[760е]] | [[770е]] | \'\'\'[[780е]]\'\'\' | [[790е]] | [[800е]] | [[810е]]
\n[[782]] | [[783]] | [[784]] | [[785]] | [[786]] | \'\'\'787\'\'\' | [[788]] | [[789]] | [[790]] | [[791]] | [[792]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:787]]\n[[ast:787]]\n[[bg:787]]\n[[ca:787]]\n[[de:787]]\n[[el:787]]\n[[en:787]]\n[[eo:787]]\n[[es:787]]\n[[eu:787]]\n[[fi:787]]\n[[fr:787]]\n[[hr:787]]\n[[it:787]]\n[[ko:787년]]\n[[nl:787]]\n[[no:787]]\n[[pl:787]]\n[[pt:787]]\n[[ro:787]]\n[[ru:787]]\n[[sl:787]]\n[[uk:787]]\n[[zh:787年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217174959','',0,0,1,0,0.677346983774,'79958782825040','20041217174959'); INSERT INTO cur VALUES (3885,0,'788','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[750е]] | [[760е]] | [[770е]] | \'\'\'[[780е]]\'\'\' | [[790е]] | [[800е]] | [[810е]]
\n[[783]] | [[784]] | [[785]] | [[786]] | [[787]] | \'\'\'788\'\'\' | [[789]] | [[790]] | [[791]] | [[792]] | [[793]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:788]]\n[[ast:788]]\n[[bg:788]]\n[[ca:788]]\n[[de:788]]\n[[el:788]]\n[[en:788]]\n[[eo:788]]\n[[es:788]]\n[[eu:788]]\n[[fi:788]]\n[[fr:788]]\n[[hr:788]]\n[[it:788]]\n[[ko:788년]]\n[[nl:788]]\n[[no:788]]\n[[pl:788]]\n[[pt:788]]\n[[ro:788]]\n[[ru:788]]\n[[sl:788]]\n[[uk:788]]\n[[zh:788年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217174859','',0,0,1,0,0.562306219508,'79958782825140','20041217174859'); INSERT INTO cur VALUES (3886,0,'789','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[750е]] | [[760е]] | [[770е]] | \'\'\'[[780е]]\'\'\' | [[790е]] | [[800е]] | [[810е]]
\n[[784]] | [[785]] | [[786]] | [[787]] | [[788]] | \'\'\'789\'\'\' | [[790]] | [[791]] | [[792]] | [[793]] | [[794]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:789]]\n[[ast:789]]\n[[bg:789]]\n[[ca:789]]\n[[de:789]]\n[[el:789]]\n[[en:789]]\n[[eo:789]]\n[[es:789]]\n[[eu:789]]\n[[fi:789]]\n[[fr:789]]\n[[hr:789]]\n[[it:789]]\n[[ko:789년]]\n[[nl:789]]\n[[no:789]]\n[[pl:789]]\n[[pt:789]]\n[[ro:789]]\n[[ru:789]]\n[[sl:789]]\n[[uk:789]]\n[[zh:789年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217174759','',0,0,1,0,0.784732045506,'79958782825240','20041217174759'); INSERT INTO cur VALUES (3887,0,'790','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[760е]] | [[770е]] | [[780е]] | \'\'\'[[790е]]\'\'\' | [[800е]] | [[810е]] | [[820е]]
\n[[785]] | [[786]] | [[787]] | [[788]] | [[789]] | \'\'\'790\'\'\' | [[791]] | [[792]] | [[793]] | [[794]] | [[795]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:790]]\n[[ast:790]]\n[[bg:790]]\n[[ca:790]]\n[[de:790]]\n[[el:790]]\n[[en:790]]\n[[eo:790]]\n[[es:790]]\n[[eu:790]]\n[[fi:790]]\n[[fr:790]]\n[[hr:790]]\n[[it:790]]\n[[ko:790년]]\n[[nl:790]]\n[[no:790]]\n[[pl:790]]\n[[pt:790]]\n[[ro:790]]\n[[ru:790]]\n[[sl:790]]\n[[uk:790]]\n[[zh:790年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217174659','',0,0,1,0,0.57292286799,'79958782825340','20041217174659'); INSERT INTO cur VALUES (3888,0,'791','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[760е]] | [[770е]] | [[780е]] | \'\'\'[[790е]]\'\'\' | [[800е]] | [[810е]] | [[820е]]
\n[[786]] | [[787]] | [[788]] | [[789]] | [[790]] | \'\'\'791\'\'\' | [[792]] | [[793]] | [[794]] | [[795]] | [[796]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:791]]\n[[ast:791]]\n[[bg:791]]\n[[ca:791]]\n[[de:791]]\n[[el:791]]\n[[en:791]]\n[[eo:791]]\n[[es:791]]\n[[eu:791]]\n[[fi:791]]\n[[fr:791]]\n[[hr:791]]\n[[it:791]]\n[[ko:791년]]\n[[nl:791]]\n[[no:791]]\n[[pl:791]]\n[[pt:791]]\n[[ro:791]]\n[[ru:791]]\n[[sl:791]]\n[[uk:791]]\n[[zh:791年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217174559','',0,0,1,0,0.686862148664,'79958782825440','20041217174559'); INSERT INTO cur VALUES (3889,0,'792','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[760е]] | [[770е]] | [[780е]] | \'\'\'[[790е]]\'\'\' | [[800е]] | [[810е]] | [[820е]]
\n[[787]] | [[788]] | [[789]] | [[790]] | [[791]] | \'\'\'792\'\'\' | [[793]] | [[794]] | [[795]] | [[796]] | [[797]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:792]]\n[[ast:792]]\n[[bg:792]]\n[[ca:792]]\n[[de:792]]\n[[el:792]]\n[[en:792]]\n[[eo:792]]\n[[es:792]]\n[[eu:792]]\n[[fi:792]]\n[[fr:792]]\n[[hr:792]]\n[[it:792]]\n[[ko:792년]]\n[[nl:792]]\n[[no:792]]\n[[pl:792]]\n[[pt:792]]\n[[ro:792]]\n[[ru:792]]\n[[sl:792]]\n[[uk:792]]\n[[zh:792年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217174500','',0,0,1,0,0.429599264371,'79958782825499','20041217174500'); INSERT INTO cur VALUES (3890,0,'793','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[760е]] | [[770е]] | [[780е]] | \'\'\'[[790е]]\'\'\' | [[800е]] | [[810е]] | [[820е]]
\n[[788]] | [[789]] | [[790]] | [[791]] | [[792]] | \'\'\'793\'\'\' | [[794]] | [[795]] | [[796]] | [[797]] | [[798]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:793]]\n[[ast:793]]\n[[bg:793]]\n[[ca:793]]\n[[da:793]]\n[[de:793]]\n[[el:793]]\n[[en:793]]\n[[eo:793]]\n[[es:793]]\n[[eu:793]]\n[[fi:793]]\n[[fr:793]]\n[[hr:793]]\n[[io:793]]\n[[it:793]]\n[[ko:793년]]\n[[nl:793]]\n[[no:793]]\n[[pl:793]]\n[[pt:793]]\n[[ro:793]]\n[[ru:793]]\n[[sl:793]]\n[[uk:793]]\n[[zh:793年]]','robot Adding:pt,io,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217183800','',0,0,1,0,0.871858123165,'79958782816199','20041217183800'); INSERT INTO cur VALUES (3891,0,'794','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[760е]] | [[770е]] | [[780е]] | \'\'\'[[790е]]\'\'\' | [[800е]] | [[810е]] | [[820е]]
\n[[789]] | [[790]] | [[791]] | [[792]] | [[793]] | \'\'\'794\'\'\' | [[795]] | [[796]] | [[797]] | [[798]] | [[799]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:794]]\n[[ast:794]]\n[[bg:794]]\n[[ca:794]]\n[[de:794]]\n[[el:794]]\n[[en:794]]\n[[eo:794]]\n[[es:794]]\n[[eu:794]]\n[[fi:794]]\n[[fr:794]]\n[[hr:794]]\n[[it:794]]\n[[ko:794년]]\n[[nl:794]]\n[[no:794]]\n[[pl:794]]\n[[pt:794]]\n[[ro:794]]\n[[ru:794]]\n[[sl:794]]\n[[uk:794]]\n[[zh:794年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217174359','',0,0,1,0,0.803373507132,'79958782825640','20041217174359'); INSERT INTO cur VALUES (3892,0,'795','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[760е]] | [[770е]] | [[780е]] | \'\'\'[[790е]]\'\'\' | [[800е]] | [[810е]] | [[820е]]
\n[[790]] | [[791]] | [[792]] | [[793]] | [[794]] | \'\'\'795\'\'\' | [[796]] | [[797]] | [[798]] | [[799]] | [[800]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:795]]\n[[ast:795]]\n[[bg:795]]\n[[ca:795]]\n[[da:795]]\n[[de:795]]\n[[el:795]]\n[[en:795]]\n[[eo:795]]\n[[es:795]]\n[[eu:795]]\n[[fi:795]]\n[[fr:795]]\n[[hr:795]]\n[[it:795]]\n[[ko:795년]]\n[[nl:795]]\n[[no:795]]\n[[pl:795]]\n[[pt:795]]\n[[ro:795]]\n[[ru:795]]\n[[sl:795]]\n[[sv:795]]\n[[uk:795]]\n[[zh:795年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg,fi,da',48,'Robbot','20041217174259','',0,0,1,0,0.638691239822,'79958782825740','20041217174259'); INSERT INTO cur VALUES (3893,0,'796','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[760е]] | [[770е]] | [[780е]] | \'\'\'[[790е]]\'\'\' | [[800е]] | [[810е]] | [[820е]]
\n[[791]] | [[792]] | [[793]] | [[794]] | [[795]] | \'\'\'796\'\'\' | [[797]] | [[798]] | [[799]] | [[800]] | [[801]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:796]]\n[[ast:796]]\n[[bg:796]]\n[[ca:796]]\n[[de:796]]\n[[el:796]]\n[[en:796]]\n[[eo:796]]\n[[es:796]]\n[[eu:796]]\n[[fi:796]]\n[[fr:796]]\n[[hr:796]]\n[[it:796]]\n[[ko:796년]]\n[[nl:796]]\n[[no:796]]\n[[pl:796]]\n[[pt:796]]\n[[ro:796]]\n[[ru:796]]\n[[sl:796]]\n[[uk:796]]\n[[zh:796年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217174159','',0,0,1,0,0.213319339889,'79958782825840','20041217174159'); INSERT INTO cur VALUES (3894,0,'797','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[760е]] | [[770е]] | [[780е]] | \'\'\'[[790е]]\'\'\' | [[800е]] | [[810е]] | [[820е]]
\n[[792]] | [[793]] | [[794]] | [[795]] | [[796]] | \'\'\'797\'\'\' | [[798]] | [[799]] | [[800]] | [[801]] | [[802]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:797]]\n[[ast:797]]\n[[bg:797]]\n[[ca:797]]\n[[de:797]]\n[[el:797]]\n[[en:797]]\n[[eo:797]]\n[[es:797]]\n[[eu:797]]\n[[fi:797]]\n[[fr:797]]\n[[hr:797]]\n[[it:797]]\n[[ko:797년]]\n[[nl:797]]\n[[no:797]]\n[[pl:797]]\n[[pt:797]]\n[[ro:797]]\n[[ru:797]]\n[[sl:797]]\n[[uk:797]]\n[[zh:797年]]','robot Adding:pt,el,ast,bg',48,'Robbot','20041217174059','',0,0,1,0,0.109902038756,'79958782825940','20041217174059'); INSERT INTO cur VALUES (3895,0,'798','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[760е]] | [[770е]] | [[780е]] | \'\'\'[[790е]]\'\'\' | [[800е]] | [[810е]] | [[820е]]
\n[[793]] | [[794]] | [[795]] | [[796]] | [[797]] | \'\'\'798\'\'\' | [[799]] | [[800]] | [[801]] | [[802]] | [[803]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:798]]\n[[ast:798]]\n[[bg:798]]\n[[ca:798]]\n[[de:798]]\n[[el:798]]\n[[en:798]]\n[[eo:798]]\n[[es:798]]\n[[eu:798]]\n[[fi:798]]\n[[fr:798]]\n[[hr:798]]\n[[it:798]]\n[[ko:798년]]\n[[nl:798]]\n[[no:798]]\n[[pl:798]]\n[[pt:798]]\n[[ro:798]]\n[[ru:798]]\n[[sl:798]]\n[[sv:798]]\n[[uk:798]]\n[[zh:798年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217173958','',0,0,1,0,0.737016612076,'79958782826041','20041217173958'); INSERT INTO cur VALUES (3896,0,'799','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[760е]] | [[770е]] | [[780е]] | \'\'\'[[790е]]\'\'\' | [[800е]] | [[810е]] | [[820е]]
\n[[794]] | [[795]] | [[796]] | [[797]] | [[798]] | \'\'\'799\'\'\' | [[800]] | [[801]] | [[802]] | [[803]] | [[804]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:799]]\n[[ast:799]]\n[[bg:799]]\n[[ca:799]]\n[[de:799]]\n[[el:799]]\n[[en:799]]\n[[eo:799]]\n[[es:799]]\n[[eu:799]]\n[[fi:799]]\n[[fr:799]]\n[[hr:799]]\n[[it:799]]\n[[ko:799년]]\n[[nl:799]]\n[[no:799]]\n[[pl:799]]\n[[pt:799]]\n[[ro:799]]\n[[ru:799]]\n[[sl:799]]\n[[sv:799]]\n[[uk:799]]\n[[zh:799年]]','robot Adding:pt,el,ast,fi,bg',48,'Robbot','20041217173858','',0,0,1,0,0.693440710052,'79958782826141','20041217173858'); INSERT INTO cur VALUES (3897,0,'800','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век]] | \'\'\'[[8. век]]\'\'\' | [[9. век]]
\n[[770е]] | [[780е]] | [[790е]] | \'\'\'[[800е]]\'\'\' | [[810е]] | [[820е]] | [[830е]]
\n[[795]] | [[796]] | [[797]] | [[798]] | [[799]] | \'\'\'800\'\'\' | [[801]] | [[802]] | [[803]] | [[804]] | [[805]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:800]]\n[[ast:800]]\n[[bg:800]]\n[[ca:800]]\n[[da:800]]\n[[de:800]]\n[[el:800]]\n[[en:800]]\n[[eo:800]]\n[[es:800]]\n[[et:800]]\n[[eu:800]]\n[[fi:800]]\n[[fr:800]]\n[[hr:800]]\n[[it:800]]\n[[ko:800년]]\n[[la:800]]\n[[nl:800]]\n[[no:800]]\n[[pl:800]]\n[[pt:800]]\n[[ro:800]]\n[[ru:800]]\n[[sl:800]]\n[[sv:800]]\n[[uk:800]]\n[[zh:800年]]','robot Adding:pt,el,et,ast,bg',48,'Robbot','20041217190203','',0,0,1,0,0.087303675286,'79958782809796','20041217190203'); INSERT INTO cur VALUES (3898,6,'Skerlic-nepismen.JPG','','',144,'Golija','20040825204202','',0,0,0,1,0.777651984037507,'79959174795797','20040830202912'); INSERT INTO cur VALUES (3899,6,'Ovid.jpg','цртеж','цртеж',24,'Domatrios','20040825210208','',0,0,0,1,0.475715863961462,'79959174789791','20050309232010'); INSERT INTO cur VALUES (3900,3,'I_ristic','Ја појма немам шта радим овде ... За сада.\nХоће ли ми неко помоћи?\n\nСОС СОС СОС СОС\n\nАли ми се свиђа идеја.\n\n== Стиже помоћ :) ==\n\n*Добродошао на српску Википедију. Најбоље је да почнеш са читањем документације на [[en:Wikipedia:Help|енглеској Википедији]], пошто на нашој нема довољно преведене документације. Потом, почни да се играш [[Википедија:Песак|у песку]] и тако провераваш своје знање гледе писања вики кода. Можеш овде слати своја питања, па ћу ја (или неко други) одговарати на њих. --[[Корисник:Милош|Милош]] 16:00, 26 Авг 2004 (CEST)','',124,'Милош','20040826141619','',0,0,0,0,0.824141775176,'79959173858380','20040826141619'); INSERT INTO cur VALUES (3901,0,'Овидије','===1. Увод===\n\nPublius Ovidius Naso, рођен је 20 марта 43. године старе ере у Сулмони стотињак километара од Рима, умро је 17. године нове ере.\n\nМеђу тројицом најпознатијих песника [[Август]]овог доба, поред Хорација и Вергилија, налази се Овидије који је српског порекла са Балкана. Иза овакве тврдње, или боље рећи снажне претпоставке, треба стајати одговарајућим чињеницама. Ту је на првом месту тумачење његовог дела и резултати науке која се бави овом проблематиком. Он је себе сматрао козмополитом, припадником римског царства, док га ми видимо и као наше горе лист, као уосталом и Хорација и неке друге значајне личности тог доба. \n\n[[Слика:Ovid.jpg|thumb|left|Овидије]]\n\n===2. О песнику===\n\nОвидије је савршен версификатор, са добром реторичком спремом. У формалном погледу Овидије је прави виртуоз и одличан представник лаке и неисцрпне романске речитости. \n\nАвгуст га је са непознатих разлога интернирао у једно местанце на Црном Мору. Од љубавних песама треба споменути Amores, у којима је лака љубавна лирика зачињена вешто убаченим моралним максимама.\n\nHeroides ili Epistulae, су реторичке исповеди напуштених жена ([[Пенелопа|Пенелопе]], [[Медеја|Медеје]] [[Сапфа|Сапфе]] и других).\n\nArs amatoria (у три књиге) i Remedium amoris показују Овидија као стручњака у замршеним питањима љубавне стратегије и психологије. Није се либио да пише и о козметици у стиховима (Меdicamina faciei), са тачним рецептима.\n\nНајбоље и највеће дело су му Metamorphoses u 15 књига. Овај низ етиолошких легенди, који почињо оријенталним и грчким мотивима и завршава апотеозом Јулија [[Цезар]]а, даје према узору александриског песника [[Калимах]]а, објашњења преображајима разних митских личности. Таквих скаски о преображењима налазимо код свих народа, али су им александриски учени песници посветили нарочиту пажњу. Овидију је пошло за руком да и у композицији целине, и у обради детаља даде — може се рећи — савршено песничко дело, проткано једном идејом. Епску опширност освежавају разне епизоде, описане богатим и окретним стилом искусног ретора и песника, какав је био Овидије. \n\nНа етиолошкој основи рађени су и Fasti у шест књига, римски календар за прву половину године са описом светковина и обичаја. На овом делу радио је Овидије и у прогнанству, али га није завршио. \n\nTristia, у пет књига, и Либри еx Понто, у четири књиге, приказују слом и беду остарелог галантног Римљанина, који до последњег часа моли и чезне за Римом, чамећи у монотонији понтског приморја.\nИзгубљена нам је трагедија Medeja, коју је професор реторике Квинтилијан много ценио.\n\nЗа [[Сенекa|Сенеку]] Овидије није само declamator bonus него би био и poetarum ingeniosissimus ni tantum impetum ingenii et materiae ad pucriles ineptias reduxisset.\n\nОвидије је, као рођени песник особене виртуозности и блиставе фразе, много утицао на романске и европске књижевности. Дубровачки песници [[Динко Златарић]], [[Јуније Палмотић]], [[Игњат Ђурђевић]] и [[Џиво Бунић]] преводе и користе Овидија. [[Петар Хекторовић]] превео је Remedium amoris: \"Од лика љувенога« (О лечењу љубави), а у новије доба преводили су Овидија Ф. Милер и Т. Маретић.\n\nМетаморфозе су неисцрпан извор за европске сликаре и вајаре. [[Виљам Шекспир]] у фантастичној игри »Сан летње ноћи« користио је исти извор. ([[Милан Будимир]])\n\nМесто Sulmo налази се на око 50 км од западне обале Јадранског мора, мало јужније од места Corfinium који се налазио на познатој Via Valeria која је водила до Рима.\n\nРодио у угледној породици римских витезова. Већ као дечак показује интерес за песништво, у школи чувеног римског ретора Аурелија Фуска. Ускоро се одриче државне службе да би се ставио у службу муза. Пријатељује са песницима Марком, Проперцијем (Sextus Propertius), Понтиком и Басом (Bassus). [[Тибул]] га упознаје са покровитељем песника Месалом (Marcus Valerius Messalla). Са двадесет година Овидије издаје на свет збирку песама Љубавне песме (Amores), а неколико година касније и другу, под насловом Хероине (Неroides). По Т. Маретићу, \"ова се збирка састоји од 21 посланице, што их тобоже жене давних митичких времена пишу својим мужевима или љубавницима, који су далеко у туђини, или су их паче изневјерили\". Широку популарност Овидију доноси књига песама Љубавна вештина (Аrs amatoria), која представља љубавни приручиик и саветник за жене и мушкарце, са пуно животно кориспих, али и распусних танчина. Том књигом песиик себи прибавља и рђав глас човека склоног повреди јавног морала. Као зрео човек објављује своје обимом највеће дело, еп Метаморфозе, где обрађује низ митова који за тему имају преображај обличја. Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловоров цвет, о љубави Пирама и Тизбе, о [[Јасон]]у и Медеји, о Ниоби, [[Дедал]]у и [[Икар]]у, идилична новела о Филемону и Баукиди, те мит о [[Орфеј]]у и [[Еуридика|Еуридици]]. У то време Овидије већ важи и за једног од најбољих, ако не и најбољег мајстора стиха. Трећа женидба, са младом удовицом Фабијом, доноси му и везе на двору. С њом је имао ћерку Перилу. Међутим, у јеку највеће славе, стиже га императорова немилост. Године 8. после Христа, Овидије бива изгнан у Томе, невелику утврду на обали Црног мора. Разлог изгнанства до данас није разјашњен. Могуће да је песник лануо нешто што се пије смело, или да је прећутао нешто што је био дужан пријавити (можда прељубу Августове унуке Јулије са Децимом Силамом — будући да је Јулија била изгнана у исто време кад и Овидије). Било како било, основно питање остаје питање слободе. Император је мора ограничавати, а песнику је потребиа као ваздух. (Владимир Јагличић)\n\nУ Овидијеве пријатеље били су укључени и граматичар Хигин (Hyginus) и подразумева се Хорације (65. до 8. пне) који је вероватно утицао на Овидијеве родитеље да пошаљу сина његовим путем: најпре на школовање у Грчку, па на Сицилију и тако даље. И док је за свог спонзора Овидије имао Месалу, Хорације је имао Етрурца Мецену – Августовог саветника и «министра» за културу.\n\nВаља рећи да је раздобље Августове владавине раздобље највећег процвата Рима, после којег се вечни град могао запутити једино у опадање. Корозивно начело промене је превладало. Већ је Августов наследник Тиберије при крају своје владавипе показао да је постао слуга својих изопачених страсти, а не слуга Латина и богова. Неки од каснијих царева, примерице Нерон, Калигула, или Домицијан, биће звери у људском облику. Рим је бесповратпо ступао на стазу пропасти. Предаси под [[Трајан]]ом, [[Хадријан]]ом, или [[Марком Аурелије|Марком Аурелијем]] нису се могли одупрети срозавању.\nОвидије је, више својим животом, неголи песништвом, постао пророк те пропасти.\n\nПублије Овидије Назо, очито, и без своје воље, морао јс бити извесни корозивни елемент. Наивно упућеп на промену и на земаљске ужитке, није случајно да је баш он исписао епос који за тему има несталност. У то време он је најчитанији римски песник, а омиљеност у народу не може се стећи писањем на узвишене теме. Напротив, потребно је извесно подударање са интересовањима светине. Овидије свакако није био поданик по Цезаревом укусу. Онај ко је, као Октавијап Август, на самрти могао гордо да каже: \"Наследио сам Рим од цигала, а остављам вам га у мрамору!\", морао је спадати у градитеље и тумаче врховних захтевности трајања. У Овидију он је могао видети тек несвесног противиика, некога ко грађанство, а тиме и масе, може навести на сасвим друкчији, не пут обнове, већ на пут раздрузгавања свега вековима грађеног.\nТако гледано, изгнанство песниково може се учинити логичнијим.\n\n===3. Повратак исконима===\n\n*\"Чини ми се да латински више не знам\n*И да већ говорим сарматски и гетски.\" \n*Из Тужних песама (Tristie)\n\nСтрана у изради – наставак следи (доматриос)','doterana slika,',315,'Ninam','20050309231036','',0,0,1,0,0.76171658177,'79949690768963','20050309231036'); INSERT INTO cur VALUES (3902,0,'801','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[770е]] | [[780е]] | [[790е]] | \'\'\'[[800е]]\'\'\' | [[810е]] | [[820е]] | [[830е]]
\n[[796]] | [[797]] | [[798]] | [[799]] | [[800]] | \'\'\'801\'\'\' | [[802]] | [[803]] | [[804]] | [[805]] | [[806]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:801]]\n[[ast:801]]\n[[bg:801]]\n[[ca:801]]\n[[de:801]]\n[[el:801]]\n[[en:801]]\n[[eo:801]]\n[[es:801]]\n[[eu:801]]\n[[fi:801]]\n[[fr:801]]\n[[hr:801]]\n[[it:801]]\n[[ko:801년]]\n[[nl:801]]\n[[no:801]]\n[[pl:801]]\n[[pt:801]]\n[[ro:801]]\n[[ru:801]]\n[[sl:801]]\n[[uk:801]]\n[[zh:801年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217195732','',0,0,1,0,0.454904346939,'79958782804267','20041217195732'); INSERT INTO cur VALUES (3903,0,'802','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[770е]] | [[780е]] | [[790е]] | \'\'\'[[800е]]\'\'\' | [[810е]] | [[820е]] | [[830е]]
\n[[797]] | [[798]] | [[799]] | [[800]] | [[801]] | \'\'\'802\'\'\' | [[803]] | [[804]] | [[805]] | [[806]] | [[807]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:802]]\n[[ast:802]]\n[[bg:802]]\n[[ca:802]]\n[[de:802]]\n[[el:802]]\n[[en:802]]\n[[eo:802]]\n[[es:802]]\n[[eu:802]]\n[[fi:802]]\n[[fr:802]]\n[[hr:802]]\n[[it:802]]\n[[ko:802년]]\n[[nl:802]]\n[[no:802]]\n[[pl:802]]\n[[pt:802]]\n[[ro:802]]\n[[ru:802]]\n[[sl:802]]\n[[sv:802]]\n[[uk:802]]\n[[zh:802年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217195632','',0,0,1,0,0.535021414298,'79958782804367','20041217195632'); INSERT INTO cur VALUES (3904,0,'803','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[770е]] | [[780е]] | [[790е]] | \'\'\'[[800е]]\'\'\' | [[810е]] | [[820е]] | [[830е]]
\n[[798]] | [[799]] | [[800]] | [[801]] | [[802]] | \'\'\'803\'\'\' | [[804]] | [[805]] | [[806]] | [[807]] | [[808]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:803]]\n[[ast:803]]\n[[bg:803]]\n[[ca:803]]\n[[de:803]]\n[[el:803]]\n[[en:803]]\n[[eo:803]]\n[[es:803]]\n[[eu:803]]\n[[fi:803]]\n[[fr:803]]\n[[hr:803]]\n[[it:803]]\n[[ko:803년]]\n[[nl:803]]\n[[no:803]]\n[[pl:803]]\n[[pt:803]]\n[[ro:803]]\n[[ru:803]]\n[[sl:803]]\n[[uk:803]]\n[[zh:803年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217195532','',0,0,1,0,0.395287014728,'79958782804467','20041217195532'); INSERT INTO cur VALUES (3905,0,'804','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[770е]] | [[780е]] | [[790е]] | \'\'\'[[800е]]\'\'\' | [[810е]] | [[820е]] | [[830е]]
\n[[799]] | [[800]] | [[801]] | [[802]] | [[803]] | \'\'\'804\'\'\' | [[805]] | [[806]] | [[807]] | [[808]] | [[809]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:804]]\n[[ast:804]]\n[[bg:804]]\n[[ca:804]]\n[[de:804]]\n[[el:804]]\n[[en:804]]\n[[eo:804]]\n[[es:804]]\n[[eu:804]]\n[[fi:804]]\n[[fr:804]]\n[[hr:804]]\n[[id:804]]\n[[it:804]]\n[[ko:804년]]\n[[nl:804]]\n[[no:804]]\n[[pl:804]]\n[[pt:804]]\n[[ro:804]]\n[[ru:804]]\n[[sl:804]]\n[[uk:804]]\n[[zh:804年]]','robot Adding:id,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217195832','',0,0,1,0,0.095275892455,'79958782804167','20041217195832'); INSERT INTO cur VALUES (3906,0,'805','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[770е]] | [[780е]] | [[790е]] | \'\'\'[[800е]]\'\'\' | [[810е]] | [[820е]] | [[830е]]
\n[[800]] | [[801]] | [[802]] | [[803]] | [[804]] | \'\'\'805\'\'\' | [[806]] | [[807]] | [[808]] | [[809]] | [[810]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:805]]\n[[ast:805]]\n[[bg:805]]\n[[ca:805]]\n[[de:805]]\n[[el:805]]\n[[en:805]]\n[[eo:805]]\n[[es:805]]\n[[eu:805]]\n[[fi:805]]\n[[fr:805]]\n[[hr:805]]\n[[it:805]]\n[[ko:805년]]\n[[nl:805]]\n[[no:805]]\n[[pl:805]]\n[[pt:805]]\n[[ro:805]]\n[[ru:805]]\n[[sl:805]]\n[[uk:805]]\n[[zh:805年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217195432','',0,0,1,0,0.618748802049,'79958782804567','20041217195432'); INSERT INTO cur VALUES (3907,0,'806','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[770е]] | [[780е]] | [[790е]] | \'\'\'[[800е]]\'\'\' | [[810е]] | [[820е]] | [[830е]]
\n[[801]] | [[802]] | [[803]] | [[804]] | [[805]] | \'\'\'806\'\'\' | [[807]] | [[808]] | [[809]] | [[810]] | [[811]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:806]]\n[[ast:806]]\n[[bg:806]]\n[[ca:806]]\n[[de:806]]\n[[el:806]]\n[[en:806]]\n[[eo:806]]\n[[es:806]]\n[[eu:806]]\n[[fi:806]]\n[[fr:806]]\n[[hr:806]]\n[[it:806]]\n[[ko:806년]]\n[[nl:806]]\n[[no:806]]\n[[pl:806]]\n[[pt:806]]\n[[ro:806]]\n[[ru:806]]\n[[sl:806]]\n[[sv:806]]\n[[uk:806]]\n[[zh:806年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217195332','',0,0,1,0,0.485407925903,'79958782804667','20041217195332'); INSERT INTO cur VALUES (3908,0,'807','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[770е]] | [[780е]] | [[790е]] | \'\'\'[[800е]]\'\'\' | [[810е]] | [[820е]] | [[830е]]
\n[[802]] | [[803]] | [[804]] | [[805]] | [[806]] | \'\'\'807\'\'\' | [[808]] | [[809]] | [[810]] | [[811]] | [[812]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:807]]\n[[ast:807]]\n[[bg:807]]\n[[ca:807]]\n[[de:807]]\n[[el:807]]\n[[en:807]]\n[[eo:807]]\n[[es:807]]\n[[eu:807]]\n[[fi:807]]\n[[fr:807]]\n[[hr:807]]\n[[it:807]]\n[[ko:807년]]\n[[nl:807]]\n[[no:807]]\n[[pl:807]]\n[[pt:807]]\n[[ro:807]]\n[[ru:807]]\n[[sl:807]]\n[[uk:807]]\n[[zh:807年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217195232','',0,0,1,0,0.085010125341,'79958782804767','20041217195232'); INSERT INTO cur VALUES (3909,0,'808','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[770е]] | [[780е]] | [[790е]] | \'\'\'[[800е]]\'\'\' | [[810е]] | [[820е]] | [[830е]]
\n[[803]] | [[804]] | [[805]] | [[806]] | [[807]] | \'\'\'808\'\'\' | [[809]] | [[810]] | [[811]] | [[812]] | [[813]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:808]]\n[[ast:808]]\n[[bg:808]]\n[[ca:808]]\n[[de:808]]\n[[el:808]]\n[[en:808]]\n[[eo:808]]\n[[es:808]]\n[[eu:808]]\n[[fi:808]]\n[[fr:808]]\n[[hr:808]]\n[[it:808]]\n[[ko:808년]]\n[[nl:808]]\n[[no:808]]\n[[pl:808]]\n[[pt:808]]\n[[ro:808]]\n[[ru:808]]\n[[sl:808]]\n[[uk:808]]\n[[zh:808年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217195132','',0,0,1,0,0.932176903324,'79958782804867','20041217195132'); INSERT INTO cur VALUES (3910,0,'809','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[770е]] | [[780е]] | [[790е]] | \'\'\'[[800е]]\'\'\' | [[810е]] | [[820е]] | [[830е]]
\n[[804]] | [[805]] | [[806]] | [[807]] | [[808]] | \'\'\'809\'\'\' | [[810]] | [[811]] | [[812]] | [[813]] | [[814]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:809]]\n[[ast:809]]\n[[bg:809]]\n[[ca:809]]\n[[de:809]]\n[[el:809]]\n[[en:809]]\n[[eo:809]]\n[[es:809]]\n[[eu:809]]\n[[fi:809]]\n[[fr:809]]\n[[hr:809]]\n[[it:809]]\n[[ko:809년]]\n[[nl:809]]\n[[no:809]]\n[[pl:809]]\n[[pt:809]]\n[[ro:809]]\n[[ru:809]]\n[[sl:809]]\n[[uk:809]]\n[[zh:809年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217195032','',0,0,1,0,0.683199912162,'79958782804967','20041217195032'); INSERT INTO cur VALUES (3911,0,'810','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[780е]] | [[790е]] | [[800е]] | \'\'\'[[810е]]\'\'\' | [[820е]] | [[830е]] | [[840е]]
\n[[805]] | [[806]] | [[807]] | [[808]] | [[809]] | \'\'\'810\'\'\' | [[811]] | [[812]] | [[813]] | [[814]] | [[815]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:810]]\n[[ast:810]]\n[[bg:810]]\n[[ca:810]]\n[[de:810]]\n[[el:810]]\n[[en:810]]\n[[eo:810]]\n[[es:810]]\n[[eu:810]]\n[[fi:810]]\n[[fr:810]]\n[[hr:810]]\n[[it:810]]\n[[ko:810년]]\n[[nl:810]]\n[[no:810]]\n[[pl:810]]\n[[pt:810]]\n[[ro:810]]\n[[ru:810]]\n[[sl:810]]\n[[uk:810]]\n[[zh:810年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217194932','',0,0,1,0,0.108981236866,'79958782805067','20041217194932'); INSERT INTO cur VALUES (3912,0,'811','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[780е]] | [[790е]] | [[800е]] | \'\'\'[[810е]]\'\'\' | [[820е]] | [[830е]] | [[840е]]
\n[[806]] | [[807]] | [[808]] | [[809]] | [[810]] | \'\'\'811\'\'\' | [[812]] | [[813]] | [[814]] | [[815]] | [[816]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:811]]\n[[ast:811]]\n[[bg:811]]\n[[ca:811]]\n[[de:811]]\n[[el:811]]\n[[en:811]]\n[[eo:811]]\n[[es:811]]\n[[eu:811]]\n[[fi:811]]\n[[fr:811]]\n[[hr:811]]\n[[it:811]]\n[[ko:811년]]\n[[nl:811]]\n[[no:811]]\n[[pl:811]]\n[[pt:811]]\n[[ro:811]]\n[[ru:811]]\n[[sl:811]]\n[[uk:811]]\n[[zh:811年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217194832','',0,0,1,0,0.859854371687,'79958782805167','20041217194832'); INSERT INTO cur VALUES (3913,0,'812','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[780е]] | [[790е]] | [[800е]] | \'\'\'[[810е]]\'\'\' | [[820е]] | [[830е]] | [[840е]]
\n[[807]] | [[808]] | [[809]] | [[810]] | [[811]] | \'\'\'812\'\'\' | [[813]] | [[814]] | [[815]] | [[816]] | [[817]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:812]]\n[[ast:812]]\n[[bg:812]]\n[[ca:812]]\n[[de:812]]\n[[el:812]]\n[[en:812]]\n[[eo:812]]\n[[es:812]]\n[[eu:812]]\n[[fi:812]]\n[[fr:812]]\n[[hr:812]]\n[[it:812]]\n[[ko:812년]]\n[[nl:812]]\n[[no:812]]\n[[pl:812]]\n[[pt:812]]\n[[ro:812]]\n[[ru:812]]\n[[sl:812]]\n[[uk:812]]\n[[zh:812年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217194732','',0,0,1,0,0.960598134883,'79958782805267','20041217194732'); INSERT INTO cur VALUES (3914,0,'813','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[780е]] | [[790е]] | [[800е]] | \'\'\'[[810е]]\'\'\' | [[820е]] | [[830е]] | [[840е]]
\n[[808]] | [[809]] | [[810]] | [[811]] | [[812]] | \'\'\'813\'\'\' | [[814]] | [[815]] | [[816]] | [[817]] | [[818]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:813]]\n[[ast:813]]\n[[bg:813]]\n[[ca:813]]\n[[de:813]]\n[[el:813]]\n[[en:813]]\n[[eo:813]]\n[[es:813]]\n[[eu:813]]\n[[fi:813]]\n[[fr:813]]\n[[hr:813]]\n[[it:813]]\n[[ko:813년]]\n[[nl:813]]\n[[no:813]]\n[[pl:813]]\n[[pt:813]]\n[[ro:813]]\n[[ru:813]]\n[[sl:813]]\n[[sv:813]]\n[[uk:813]]\n[[zh:813年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217194632','',0,0,1,0,0.16697984476,'79958782805367','20041217194632'); INSERT INTO cur VALUES (3915,0,'814','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[780е]] | [[790е]] | [[800е]] | \'\'\'[[810е]]\'\'\' | [[820е]] | [[830е]] | [[840е]]
\n[[809]] | [[810]] | [[811]] | [[812]] | [[813]] | \'\'\'814\'\'\' | [[815]] | [[816]] | [[817]] | [[818]] | [[819]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:814]]\n[[ast:814]]\n[[bg:814]]\n[[ca:814]]\n[[da:814]]\n[[de:814]]\n[[el:814]]\n[[en:814]]\n[[eo:814]]\n[[es:814]]\n[[eu:814]]\n[[fi:814]]\n[[fr:814]]\n[[hr:814]]\n[[it:814]]\n[[ko:814년]]\n[[nl:814]]\n[[no:814]]\n[[pl:814]]\n[[pt:814]]\n[[ro:814]]\n[[ru:814]]\n[[sl:814]]\n[[sv:814]]\n[[uk:814]]\n[[zh:814年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,fy',48,'Robbot','20041217194532','',0,0,1,0,0.711223681789,'79958782805467','20041217194532'); INSERT INTO cur VALUES (3916,0,'815','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[780е]] | [[790е]] | [[800е]] | \'\'\'[[810е]]\'\'\' | [[820е]] | [[830е]] | [[840е]]
\n[[810]] | [[811]] | [[812]] | [[813]] | [[814]] | \'\'\'815\'\'\' | [[816]] | [[817]] | [[818]] | [[819]] | [[820]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:815]]\n[[ast:815]]\n[[bg:815]]\n[[ca:815]]\n[[de:815]]\n[[el:815]]\n[[en:815]]\n[[eo:815]]\n[[es:815]]\n[[eu:815]]\n[[fi:815]]\n[[fr:815]]\n[[hr:815]]\n[[it:815]]\n[[ko:815년]]\n[[nl:815]]\n[[no:815]]\n[[pl:815]]\n[[pt:815]]\n[[ro:815]]\n[[ru:815]]\n[[sl:815]]\n[[uk:815]]\n[[zh:815年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217194432','',0,0,1,0,0.990457250267,'79958782805567','20041217194432'); INSERT INTO cur VALUES (3917,0,'816','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[780е]] | [[790е]] | [[800е]] | \'\'\'[[810е]]\'\'\' | [[820е]] | [[830е]] | [[840е]]
\n[[811]] | [[812]] | [[813]] | [[814]] | [[815]] | \'\'\'816\'\'\' | [[817]] | [[818]] | [[819]] | [[820]] | [[821]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:816]]\n[[ast:816]]\n[[bg:816]]\n[[ca:816]]\n[[de:816]]\n[[el:816]]\n[[en:816]]\n[[eo:816]]\n[[es:816]]\n[[eu:816]]\n[[fi:816]]\n[[fr:816]]\n[[hr:816]]\n[[it:816]]\n[[ko:816년]]\n[[nl:816]]\n[[no:816]]\n[[pl:816]]\n[[pt:816]]\n[[ro:816]]\n[[ru:816]]\n[[sl:816]]\n[[sv:816]]\n[[uk:816]]\n[[zh:816年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217194332','',0,0,1,0,0.761156843398,'79958782805667','20041217194332'); INSERT INTO cur VALUES (3918,0,'817','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[780е]] | [[790е]] | [[800е]] | \'\'\'[[810е]]\'\'\' | [[820е]] | [[830е]] | [[840е]]
\n[[812]] | [[813]] | [[814]] | [[815]] | [[816]] | \'\'\'817\'\'\' | [[818]] | [[819]] | [[820]] | [[821]] | [[822]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:817]]\n[[ast:817]]\n[[bg:817]]\n[[ca:817]]\n[[de:817]]\n[[el:817]]\n[[en:817]]\n[[eo:817]]\n[[es:817]]\n[[eu:817]]\n[[fi:817]]\n[[fr:817]]\n[[hr:817]]\n[[it:817]]\n[[ko:817년]]\n[[nl:817]]\n[[no:817]]\n[[pl:817]]\n[[pt:817]]\n[[ro:817]]\n[[ru:817]]\n[[sl:817]]\n[[uk:817]]\n[[zh:817年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217194232','',0,0,1,0,0.389838793962,'79958782805767','20041217194232'); INSERT INTO cur VALUES (3919,0,'818','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[780е]] | [[790е]] | [[800е]] | \'\'\'[[810е]]\'\'\' | [[820е]] | [[830е]] | [[840е]]
\n[[813]] | [[814]] | [[815]] | [[816]] | [[817]] | \'\'\'818\'\'\' | [[819]] | [[820]] | [[821]] | [[822]] | [[823]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:818]]\n[[ast:818]]\n[[bg:818]]\n[[ca:818]]\n[[de:818]]\n[[el:818]]\n[[en:818]]\n[[eo:818]]\n[[es:818]]\n[[eu:818]]\n[[fi:818]]\n[[fr:818]]\n[[hr:818]]\n[[it:818]]\n[[ko:818년]]\n[[nl:818]]\n[[no:818]]\n[[pl:818]]\n[[pt:818]]\n[[ro:818]]\n[[ru:818]]\n[[sl:818]]\n[[uk:818]]\n[[zh:818年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217194132','',0,0,1,0,0.565034100118,'79958782805867','20041217194132'); INSERT INTO cur VALUES (3920,0,'819','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[780е]] | [[790е]] | [[800е]] | \'\'\'[[810е]]\'\'\' | [[820е]] | [[830е]] | [[840е]]
\n[[814]] | [[815]] | [[816]] | [[817]] | [[818]] | \'\'\'819\'\'\' | [[820]] | [[821]] | [[822]] | [[823]] | [[824]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:819]]\n[[ast:819]]\n[[bg:819]]\n[[ca:819]]\n[[de:819]]\n[[el:819]]\n[[en:819]]\n[[eo:819]]\n[[es:819]]\n[[eu:819]]\n[[fi:819]]\n[[fr:819]]\n[[hr:819]]\n[[it:819]]\n[[ko:819년]]\n[[nl:819]]\n[[no:819]]\n[[pl:819]]\n[[pt:819]]\n[[ro:819]]\n[[ru:819]]\n[[sl:819]]\n[[uk:819]]\n[[zh:819年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217194032','',0,0,1,0,0.91478546472,'79958782805967','20041217194032'); INSERT INTO cur VALUES (3921,0,'820','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[790е]] | [[800е]] | [[810е]] | \'\'\'[[820е]]\'\'\' | [[830е]] | [[840е]] | [[850е]]
\n[[815]] | [[816]] | [[817]] | [[818]] | [[819]] | \'\'\'820\'\'\' | [[821]] | [[822]] | [[823]] | [[824]] | [[825]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:820]]\n[[ast:820]]\n[[bg:820]]\n[[ca:820]]\n[[de:820]]\n[[el:820]]\n[[en:820]]\n[[eo:820]]\n[[es:820]]\n[[eu:820]]\n[[fi:820]]\n[[fr:820]]\n[[hr:820]]\n[[it:820]]\n[[ko:820년]]\n[[nl:820]]\n[[no:820]]\n[[pl:820]]\n[[pt:820]]\n[[ro:820]]\n[[ru:820]]\n[[sl:820]]\n[[uk:820]]\n[[zh:820年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217193932','',0,0,1,0,0.400476001855,'79958782806067','20041217193932'); INSERT INTO cur VALUES (3922,0,'821','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[790е]] | [[800е]] | [[810е]] | \'\'\'[[820е]]\'\'\' | [[830е]] | [[840е]] | [[850е]]
\n[[816]] | [[817]] | [[818]] | [[819]] | [[820]] | \'\'\'821\'\'\' | [[822]] | [[823]] | [[824]] | [[825]] | [[826]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:821]]\n[[ast:821]]\n[[bg:821]]\n[[ca:821]]\n[[de:821]]\n[[el:821]]\n[[en:821]]\n[[eo:821]]\n[[es:821]]\n[[eu:821]]\n[[fi:821]]\n[[fr:821]]\n[[hr:821]]\n[[it:821]]\n[[ko:821년]]\n[[nl:821]]\n[[no:821]]\n[[pl:821]]\n[[pt:821]]\n[[ro:821]]\n[[ru:821]]\n[[sl:821]]\n[[sv:821]]\n[[uk:821]]\n[[zh:821年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',0,'81.70.91.207','20041215141310','',0,0,0,0,0.922841421293,'79958784858689','20041215141310'); INSERT INTO cur VALUES (3923,0,'822','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[790е]] | [[800е]] | [[810е]] | \'\'\'[[820е]]\'\'\' | [[830е]] | [[840е]] | [[850е]]
\n[[817]] | [[818]] | [[819]] | [[820]] | [[821]] | \'\'\'822\'\'\' | [[823]] | [[824]] | [[825]] | [[826]] | [[827]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:822]]\n[[ast:822]]\n[[bg:822]]\n[[ca:822]]\n[[de:822]]\n[[el:822]]\n[[en:822]]\n[[eo:822]]\n[[es:822]]\n[[eu:822]]\n[[fi:822]]\n[[fr:822]]\n[[hr:822]]\n[[it:822]]\n[[ko:822년]]\n[[nl:822]]\n[[no:822]]\n[[pl:822]]\n[[pt:822]]\n[[ro:822]]\n[[ru:822]]\n[[sl:822]]\n[[uk:822]]\n[[zh:822年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217193832','',0,0,1,0,0.81117709857,'79958782806167','20041217193832'); INSERT INTO cur VALUES (3924,0,'823','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[790е]] | [[800е]] | [[810е]] | \'\'\'[[820е]]\'\'\' | [[830е]] | [[840е]] | [[850е]]
\n[[818]] | [[819]] | [[820]] | [[821]] | [[822]] | \'\'\'823\'\'\' | [[824]] | [[825]] | [[826]] | [[827]] | [[828]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:823]]\n[[ast:823]]\n[[bg:823]]\n[[ca:823]]\n[[de:823]]\n[[el:823]]\n[[en:823]]\n[[eo:823]]\n[[es:823]]\n[[eu:823]]\n[[fi:823]]\n[[fr:823]]\n[[hr:823]]\n[[it:823]]\n[[ko:823년]]\n[[nl:823]]\n[[no:823]]\n[[pl:823]]\n[[pt:823]]\n[[ro:823]]\n[[ru:823]]\n[[sl:823]]\n[[sv:823]]\n[[uk:823]]\n[[zh:823年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217193732','',0,0,1,0,0.040909833759,'79958782806267','20041217193732'); INSERT INTO cur VALUES (3925,0,'824','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[790е]] | [[800е]] | [[810е]] | \'\'\'[[820е]]\'\'\' | [[830е]] | [[840е]] | [[850е]]
\n[[819]] | [[820]] | [[821]] | [[822]] | [[823]] | \'\'\'824\'\'\' | [[825]] | [[826]] | [[827]] | [[828]] | [[829]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:824]]\n[[ast:824]]\n[[bg:824]]\n[[ca:824]]\n[[de:824]]\n[[el:824]]\n[[en:824]]\n[[eo:824]]\n[[es:824]]\n[[eu:824]]\n[[fi:824]]\n[[fr:824]]\n[[hr:824]]\n[[it:824]]\n[[ko:824년]]\n[[nl:824]]\n[[no:824]]\n[[pl:824]]\n[[pt:824]]\n[[ro:824]]\n[[ru:824]]\n[[sl:824]]\n[[uk:824]]\n[[zh:824年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217193632','',0,0,1,0,0.982331839382,'79958782806367','20041217193632'); INSERT INTO cur VALUES (3926,0,'825','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[790е]] | [[800е]] | [[810е]] | \'\'\'[[820е]]\'\'\' | [[830е]] | [[840е]] | [[850е]]
\n[[820]] | [[821]] | [[822]] | [[823]] | [[824]] | \'\'\'825\'\'\' | [[826]] | [[827]] | [[828]] | [[829]] | [[830]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:825]]\n[[ast:825]]\n[[bg:825]]\n[[ca:825]]\n[[de:825]]\n[[el:825]]\n[[en:825]]\n[[eo:825]]\n[[es:825]]\n[[eu:825]]\n[[fi:825]]\n[[fr:825]]\n[[hr:825]]\n[[it:825]]\n[[ko:825년]]\n[[nl:825]]\n[[no:825]]\n[[pl:825]]\n[[pt:825]]\n[[ro:825]]\n[[ru:825]]\n[[sl:825]]\n[[uk:825]]\n[[zh:825年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217193541','',0,0,1,0,0.669300650558,'79958782806458','20041217193541'); INSERT INTO cur VALUES (3927,0,'826','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[790е]] | [[800е]] | [[810е]] | \'\'\'[[820е]]\'\'\' | [[830е]] | [[840е]] | [[850е]]
\n[[821]] | [[822]] | [[823]] | [[824]] | [[825]] | \'\'\'826\'\'\' | [[827]] | [[828]] | [[829]] | [[830]] | [[831]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:826]]\n[[ast:826]]\n[[bg:826]]\n[[ca:826]]\n[[de:826]]\n[[el:826]]\n[[en:826]]\n[[eo:826]]\n[[es:826]]\n[[eu:826]]\n[[fi:826]]\n[[fr:826]]\n[[hr:826]]\n[[it:826]]\n[[ko:826년]]\n[[nl:826]]\n[[no:826]]\n[[pl:826]]\n[[pt:826]]\n[[ro:826]]\n[[ru:826]]\n[[sl:826]]\n[[uk:826]]\n[[zh:826年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217193432','',0,0,1,0,0.936384304863,'79958782806567','20041217193432'); INSERT INTO cur VALUES (3928,0,'827','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[790е]] | [[800е]] | [[810е]] | \'\'\'[[820е]]\'\'\' | [[830е]] | [[840е]] | [[850е]]
\n[[822]] | [[823]] | [[824]] | [[825]] | [[826]] | \'\'\'827\'\'\' | [[828]] | [[829]] | [[830]] | [[831]] | [[832]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:827]]\n[[ast:827]]\n[[bg:827]]\n[[ca:827]]\n[[de:827]]\n[[el:827]]\n[[en:827]]\n[[eo:827]]\n[[es:827]]\n[[eu:827]]\n[[fi:827]]\n[[fr:827]]\n[[hr:827]]\n[[it:827]]\n[[ko:827년]]\n[[nl:827]]\n[[no:827]]\n[[pl:827]]\n[[pt:827]]\n[[ro:827]]\n[[ru:827]]\n[[sk:827]]\n[[sl:827]]\n[[uk:827]]\n[[zh:827年]]','robot Adding:ast,sk,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217195932','',0,0,1,0,0.448284093034,'79958782804067','20041217195932'); INSERT INTO cur VALUES (3929,0,'828','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[790е]] | [[800е]] | [[810е]] | \'\'\'[[820е]]\'\'\' | [[830е]] | [[840е]] | [[850е]]
\n[[823]] | [[824]] | [[825]] | [[826]] | [[827]] | \'\'\'828\'\'\' | [[829]] | [[830]] | [[831]] | [[832]] | [[833]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:828]]\n[[ast:828]]\n[[bg:828]]\n[[ca:828]]\n[[de:828]]\n[[el:828]]\n[[en:828]]\n[[eo:828]]\n[[es:828]]\n[[eu:828]]\n[[fi:828]]\n[[fr:828]]\n[[hr:828]]\n[[it:828]]\n[[ko:828년]]\n[[nl:828]]\n[[no:828]]\n[[pl:828]]\n[[pt:828]]\n[[ro:828]]\n[[ru:828]]\n[[sl:828]]\n[[uk:828]]\n[[zh:828年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217193332','',0,0,1,0,0.04419575168,'79958782806667','20041217193332'); INSERT INTO cur VALUES (3930,0,'829','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[790е]] | [[800е]] | [[810е]] | \'\'\'[[820е]]\'\'\' | [[830е]] | [[840е]] | [[850е]]
\n[[824]] | [[825]] | [[826]] | [[827]] | [[828]] | \'\'\'829\'\'\' | [[830]] | [[831]] | [[832]] | [[833]] | [[834]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:829]]\n[[ast:829]]\n[[bg:829]]\n[[ca:829]]\n[[de:829]]\n[[el:829]]\n[[en:829]]\n[[eo:829]]\n[[es:829]]\n[[eu:829]]\n[[fi:829]]\n[[fr:829]]\n[[hr:829]]\n[[it:829]]\n[[ko:829년]]\n[[nl:829]]\n[[no:829]]\n[[pl:829]]\n[[pt:829]]\n[[ro:829]]\n[[ru:829]]\n[[sl:829]]\n[[uk:829]]\n[[zh:829年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217193232','',0,0,1,0,0.24091810558,'79958782806767','20041217193232'); INSERT INTO cur VALUES (3931,0,'830','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[800е]] | [[810е]] | [[820е]] | \'\'\'[[830е]]\'\'\' | [[840е]] | [[850е]] | [[860е]]
\n[[825]] | [[826]] | [[827]] | [[828]] | [[829]] | \'\'\'830\'\'\' | [[831]] | [[832]] | [[833]] | [[834]] | [[835]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:830]]\n[[ast:830]]\n[[bg:830]]\n[[ca:830]]\n[[de:830]]\n[[el:830]]\n[[en:830]]\n[[eo:830]]\n[[es:830]]\n[[eu:830]]\n[[fi:830]]\n[[fr:830]]\n[[hr:830]]\n[[it:830]]\n[[ko:830년]]\n[[nl:830]]\n[[no:830]]\n[[pl:830]]\n[[pt:830]]\n[[ro:830]]\n[[ru:830]]\n[[sl:830]]\n[[uk:830]]\n[[zh:830年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217193132','',0,0,1,0,0.228495528097,'79958782806867','20041217193132'); INSERT INTO cur VALUES (3932,0,'831','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[800е]] | [[810е]] | [[820е]] | \'\'\'[[830е]]\'\'\' | [[840е]] | [[850е]] | [[860е]]
\n[[826]] | [[827]] | [[828]] | [[829]] | [[830]] | \'\'\'831\'\'\' | [[832]] | [[833]] | [[834]] | [[835]] | [[836]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:831]]\n[[ast:831]]\n[[bg:831]]\n[[ca:831]]\n[[de:831]]\n[[el:831]]\n[[en:831]]\n[[eo:831]]\n[[es:831]]\n[[eu:831]]\n[[fi:831]]\n[[fr:831]]\n[[hr:831]]\n[[it:831]]\n[[ko:831년]]\n[[nl:831]]\n[[no:831]]\n[[pl:831]]\n[[pt:831]]\n[[ro:831]]\n[[ru:831]]\n[[sl:831]]\n[[uk:831]]\n[[zh:831年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217193032','',0,0,1,0,0.844398740607,'79958782806967','20041217193032'); INSERT INTO cur VALUES (3933,0,'832','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[800е]] | [[810е]] | [[820е]] | \'\'\'[[830е]]\'\'\' | [[840е]] | [[850е]] | [[860е]]
\n[[827]] | [[828]] | [[829]] | [[830]] | [[831]] | \'\'\'832\'\'\' | [[833]] | [[834]] | [[835]] | [[836]] | [[837]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:832]]\n[[ast:832]]\n[[bg:832]]\n[[ca:832]]\n[[de:832]]\n[[el:832]]\n[[en:832]]\n[[eo:832]]\n[[es:832]]\n[[eu:832]]\n[[fi:832]]\n[[fr:832]]\n[[hr:832]]\n[[it:832]]\n[[ko:832년]]\n[[nl:832]]\n[[no:832]]\n[[pl:832]]\n[[pt:832]]\n[[ro:832]]\n[[ru:832]]\n[[sl:832]]\n[[uk:832]]\n[[zh:832年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217192932','',0,0,1,0,0.105922543027,'79958782807067','20041217192932'); INSERT INTO cur VALUES (3934,0,'833','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[800е]] | [[810е]] | [[820е]] | \'\'\'[[830е]]\'\'\' | [[840е]] | [[850е]] | [[860е]]
\n[[828]] | [[829]] | [[830]] | [[831]] | [[832]] | \'\'\'833\'\'\' | [[834]] | [[835]] | [[836]] | [[837]] | [[838]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:833]]\n[[ast:833]]\n[[bg:833]]\n[[ca:833]]\n[[de:833]]\n[[el:833]]\n[[en:833]]\n[[eo:833]]\n[[es:833]]\n[[eu:833]]\n[[fi:833]]\n[[fr:833]]\n[[hr:833]]\n[[it:833]]\n[[ko:833년]]\n[[nl:833]]\n[[no:833]]\n[[pl:833]]\n[[pt:833]]\n[[ro:833]]\n[[ru:833]]\n[[sl:833]]\n[[uk:833]]\n[[zh:833年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217192832','',0,0,1,0,0.203861290684,'79958782807167','20041217192832'); INSERT INTO cur VALUES (3935,0,'834','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[800е]] | [[810е]] | [[820е]] | \'\'\'[[830е]]\'\'\' | [[840е]] | [[850е]] | [[860е]]
\n[[829]] | [[830]] | [[831]] | [[832]] | [[833]] | \'\'\'834\'\'\' | [[835]] | [[836]] | [[837]] | [[838]] | [[839]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:834]]\n[[ast:834]]\n[[bg:834]]\n[[ca:834]]\n[[de:834]]\n[[el:834]]\n[[en:834]]\n[[eo:834]]\n[[es:834]]\n[[eu:834]]\n[[fi:834]]\n[[fr:834]]\n[[hr:834]]\n[[it:834]]\n[[ko:834년]]\n[[nl:834]]\n[[no:834]]\n[[pl:834]]\n[[pt:834]]\n[[ro:834]]\n[[ru:834]]\n[[sl:834]]\n[[uk:834]]\n[[zh:834年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217192732','',0,0,1,0,0.471025956548,'79958782807267','20041217192732'); INSERT INTO cur VALUES (3936,0,'835','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[800е]] | [[810е]] | [[820е]] | \'\'\'[[830е]]\'\'\' | [[840е]] | [[850е]] | [[860е]]
\n[[830]] | [[831]] | [[832]] | [[833]] | [[834]] | \'\'\'835\'\'\' | [[836]] | [[837]] | [[838]] | [[839]] | [[840]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:835]]\n[[ast:835]]\n[[bg:835]]\n[[ca:835]]\n[[de:835]]\n[[el:835]]\n[[en:835]]\n[[eo:835]]\n[[es:835]]\n[[eu:835]]\n[[fi:835]]\n[[fr:835]]\n[[hr:835]]\n[[it:835]]\n[[ko:835년]]\n[[nl:835]]\n[[no:835]]\n[[pl:835]]\n[[pt:835]]\n[[ro:835]]\n[[ru:835]]\n[[sl:835]]\n[[uk:835]]\n[[zh:835年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217192632','',0,0,1,0,0.133983196287,'79958782807367','20041217192632'); INSERT INTO cur VALUES (3937,0,'836','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[800е]] | [[810е]] | [[820е]] | \'\'\'[[830е]]\'\'\' | [[840е]] | [[850е]] | [[860е]]
\n[[831]] | [[832]] | [[833]] | [[834]] | [[835]] | \'\'\'836\'\'\' | [[837]] | [[838]] | [[839]] | [[840]] | [[841]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:836]]\n[[ast:836]]\n[[bg:836]]\n[[ca:836]]\n[[de:836]]\n[[el:836]]\n[[en:836]]\n[[eo:836]]\n[[es:836]]\n[[eu:836]]\n[[fi:836]]\n[[fr:836]]\n[[hr:836]]\n[[it:836]]\n[[ko:836년]]\n[[nl:836]]\n[[no:836]]\n[[pl:836]]\n[[pt:836]]\n[[ro:836]]\n[[ru:836]]\n[[sl:836]]\n[[uk:836]]\n[[zh:836年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217192532','',0,0,1,0,0.699733197549,'79958782807467','20041217192532'); INSERT INTO cur VALUES (3938,0,'837','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[800е]] | [[810е]] | [[820е]] | \'\'\'[[830е]]\'\'\' | [[840е]] | [[850е]] | [[860е]]
\n[[832]] | [[833]] | [[834]] | [[835]] | [[836]] | \'\'\'837\'\'\' | [[838]] | [[839]] | [[840]] | [[841]] | [[842]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:837]]\n[[ast:837]]\n[[bg:837]]\n[[ca:837]]\n[[de:837]]\n[[el:837]]\n[[en:837]]\n[[eo:837]]\n[[es:837]]\n[[eu:837]]\n[[fi:837]]\n[[fr:837]]\n[[hr:837]]\n[[it:837]]\n[[ko:837년]]\n[[nl:837]]\n[[no:837]]\n[[pl:837]]\n[[pt:837]]\n[[ro:837]]\n[[ru:837]]\n[[sl:837]]\n[[uk:837]]\n[[zh:837年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217192432','',0,0,1,0,0.715369849799,'79958782807567','20041217192432'); INSERT INTO cur VALUES (3939,0,'838','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[800е]] | [[810е]] | [[820е]] | \'\'\'[[830е]]\'\'\' | [[840е]] | [[850е]] | [[860е]]
\n[[833]] | [[834]] | [[835]] | [[836]] | [[837]] | \'\'\'838\'\'\' | [[839]] | [[840]] | [[841]] | [[842]] | [[843]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:838]]\n[[ast:838]]\n[[bg:838]]\n[[ca:838]]\n[[de:838]]\n[[el:838]]\n[[en:838]]\n[[eo:838]]\n[[es:838]]\n[[eu:838]]\n[[fi:838]]\n[[fr:838]]\n[[hr:838]]\n[[it:838]]\n[[ko:838년]]\n[[nl:838]]\n[[no:838]]\n[[pl:838]]\n[[pt:838]]\n[[ro:838]]\n[[ru:838]]\n[[sl:838]]\n[[uk:838]]\n[[zh:838年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217192332','',0,0,1,0,0.958569642603,'79958782807667','20041217192332'); INSERT INTO cur VALUES (3940,0,'839','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[800е]] | [[810е]] | [[820е]] | \'\'\'[[830е]]\'\'\' | [[840е]] | [[850е]] | [[860е]]
\n[[834]] | [[835]] | [[836]] | [[837]] | [[838]] | \'\'\'839\'\'\' | [[840]] | [[841]] | [[842]] | [[843]] | [[844]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:839]]\n[[ast:839]]\n[[bg:839]]\n[[ca:839]]\n[[de:839]]\n[[el:839]]\n[[en:839]]\n[[eo:839]]\n[[es:839]]\n[[eu:839]]\n[[fi:839]]\n[[fr:839]]\n[[hr:839]]\n[[it:839]]\n[[ko:839년]]\n[[nl:839]]\n[[no:839]]\n[[pl:839]]\n[[pt:839]]\n[[ro:839]]\n[[ru:839]]\n[[sl:839]]\n[[uk:839]]\n[[zh:839年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217192232','',0,0,1,0,0.844320883436,'79958782807767','20041217192232'); INSERT INTO cur VALUES (3941,0,'840','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[810е]] | [[820е]] | [[830е]] | \'\'\'[[840е]]\'\'\' | [[850е]] | [[860е]] | [[870е]]
\n[[835]] | [[836]] | [[837]] | [[838]] | [[839]] | \'\'\'840\'\'\' | [[841]] | [[842]] | [[843]] | [[844]] | [[845]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:840]]\n[[ast:840]]\n[[bg:840]]\n[[ca:840]]\n[[de:840]]\n[[el:840]]\n[[en:840]]\n[[eo:840]]\n[[es:840]]\n[[eu:840]]\n[[fi:840]]\n[[fr:840]]\n[[hr:840]]\n[[it:840]]\n[[ko:840년]]\n[[nl:840]]\n[[no:840]]\n[[pl:840]]\n[[pt:840]]\n[[ro:840]]\n[[ru:840]]\n[[sl:840]]\n[[sv:840]]\n[[uk:840]]\n[[zh:840年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217192132','',0,0,1,0,0.506675709741,'79958782807867','20041217192132'); INSERT INTO cur VALUES (3942,0,'841','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[810е]] | [[820е]] | [[830е]] | \'\'\'[[840е]]\'\'\' | [[850е]] | [[860е]] | [[870е]]
\n[[836]] | [[837]] | [[838]] | [[839]] | [[840]] | \'\'\'841\'\'\' | [[842]] | [[843]] | [[844]] | [[845]] | [[846]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:841]]\n[[ast:841]]\n[[bg:841]]\n[[ca:841]]\n[[de:841]]\n[[el:841]]\n[[en:841]]\n[[eo:841]]\n[[es:841]]\n[[eu:841]]\n[[fi:841]]\n[[fr:841]]\n[[hr:841]]\n[[it:841]]\n[[ko:841년]]\n[[nl:841]]\n[[no:841]]\n[[pl:841]]\n[[pt:841]]\n[[ro:841]]\n[[ru:841]]\n[[sl:841]]\n[[sv:841]]\n[[uk:841]]\n[[zh:841年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217192032','',0,0,1,0,0.271130741234,'79958782807967','20041217192032'); INSERT INTO cur VALUES (3943,0,'842','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[810е]] | [[820е]] | [[830е]] | \'\'\'[[840е]]\'\'\' | [[850е]] | [[860е]] | [[870е]]
\n[[837]] | [[838]] | [[839]] | [[840]] | [[841]] | \'\'\'842\'\'\' | [[843]] | [[844]] | [[845]] | [[846]] | [[847]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:842]]\n[[ast:842]]\n[[bg:842]]\n[[ca:842]]\n[[de:842]]\n[[el:842]]\n[[en:842]]\n[[eo:842]]\n[[es:842]]\n[[eu:842]]\n[[fi:842]]\n[[fr:842]]\n[[hr:842]]\n[[it:842]]\n[[ko:842년]]\n[[nl:842]]\n[[no:842]]\n[[pl:842]]\n[[pt:842]]\n[[ro:842]]\n[[ru:842]]\n[[sl:842]]\n[[sv:842]]\n[[uk:842]]\n[[zh:842年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217191932','',0,0,1,0,0.429245526171,'79958782808067','20041217191932'); INSERT INTO cur VALUES (3944,0,'843','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[810е]] | [[820е]] | [[830е]] | \'\'\'[[840е]]\'\'\' | [[850е]] | [[860е]] | [[870е]]
\n[[838]] | [[839]] | [[840]] | [[841]] | [[842]] | \'\'\'843\'\'\' | [[844]] | [[845]] | [[846]] | [[847]] | [[848]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:843]]\n[[ast:843]]\n[[bg:843]]\n[[ca:843]]\n[[da:843]]\n[[de:843]]\n[[el:843]]\n[[en:843]]\n[[eo:843]]\n[[es:843]]\n[[eu:843]]\n[[fi:843]]\n[[fr:843]]\n[[hr:843]]\n[[it:843]]\n[[ko:843년]]\n[[nl:843]]\n[[no:843]]\n[[pl:843]]\n[[pt:843]]\n[[ro:843]]\n[[ru:843]]\n[[sl:843]]\n[[sv:843]]\n[[uk:843]]\n[[zh:843年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,fy',48,'Robbot','20041217191832','',0,0,1,0,0.324788147735,'79958782808167','20041217191832'); INSERT INTO cur VALUES (3945,0,'844','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[810е]] | [[820е]] | [[830е]] | \'\'\'[[840е]]\'\'\' | [[850е]] | [[860е]] | [[870е]]
\n[[839]] | [[840]] | [[841]] | [[842]] | [[843]] | \'\'\'844\'\'\' | [[845]] | [[846]] | [[847]] | [[848]] | [[849]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:844]]\n[[ast:844]]\n[[bg:844]]\n[[ca:844]]\n[[de:844]]\n[[el:844]]\n[[en:844]]\n[[eo:844]]\n[[es:844]]\n[[eu:844]]\n[[fi:844]]\n[[fr:844]]\n[[hr:844]]\n[[it:844]]\n[[ko:844년]]\n[[nl:844]]\n[[no:844]]\n[[pl:844]]\n[[pt:844]]\n[[ro:844]]\n[[ru:844]]\n[[sl:844]]\n[[sv:844]]\n[[uk:844]]\n[[zh:844年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217191739','',0,0,1,0,0.680997410641,'79958782808260','20041217191739'); INSERT INTO cur VALUES (3946,0,'845','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[810е]] | [[820е]] | [[830е]] | \'\'\'[[840е]]\'\'\' | [[850е]] | [[860е]] | [[870е]]
\n[[840]] | [[841]] | [[842]] | [[843]] | [[844]] | \'\'\'845\'\'\' | [[846]] | [[847]] | [[848]] | [[849]] | [[850]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:845]]\n[[ast:845]]\n[[bg:845]]\n[[ca:845]]\n[[de:845]]\n[[el:845]]\n[[en:845]]\n[[eo:845]]\n[[es:845]]\n[[eu:845]]\n[[fi:845]]\n[[fr:845]]\n[[hr:845]]\n[[it:845]]\n[[ko:845년]]\n[[nl:845]]\n[[no:845]]\n[[pl:845]]\n[[pt:845]]\n[[ro:845]]\n[[ru:845]]\n[[sl:845]]\n[[uk:845]]\n[[zh:845年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217191632','',0,0,1,0,0.358474610075,'79958782808367','20041217191632'); INSERT INTO cur VALUES (3947,0,'846','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[810е]] | [[820е]] | [[830е]] | \'\'\'[[840е]]\'\'\' | [[850е]] | [[860е]] | [[870е]]
\n[[841]] | [[842]] | [[843]] | [[844]] | [[845]] | \'\'\'846\'\'\' | [[847]] | [[848]] | [[849]] | [[850]] | [[851]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:846]]\n[[ast:846]]\n[[bg:846]]\n[[ca:846]]\n[[de:846]]\n[[el:846]]\n[[en:846]]\n[[eo:846]]\n[[es:846]]\n[[eu:846]]\n[[fi:846]]\n[[fr:846]]\n[[hr:846]]\n[[it:846]]\n[[ko:846년]]\n[[nl:846]]\n[[no:846]]\n[[pl:846]]\n[[pt:846]]\n[[ro:846]]\n[[ru:846]]\n[[sl:846]]\n[[sv:846]]\n[[uk:846]]\n[[zh:846年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217191532','',0,0,1,0,0.716094589194,'79958782808467','20041217191532'); INSERT INTO cur VALUES (3948,0,'847','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[810е]] | [[820е]] | [[830е]] | \'\'\'[[840е]]\'\'\' | [[850е]] | [[860е]] | [[870е]]
\n[[842]] | [[843]] | [[844]] | [[845]] | [[846]] | \'\'\'847\'\'\' | [[848]] | [[849]] | [[850]] | [[851]] | [[852]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:847]]\n[[ast:847]]\n[[bg:847]]\n[[ca:847]]\n[[de:847]]\n[[el:847]]\n[[en:847]]\n[[eo:847]]\n[[es:847]]\n[[eu:847]]\n[[fi:847]]\n[[fr:847]]\n[[hr:847]]\n[[it:847]]\n[[ko:847년]]\n[[nl:847]]\n[[no:847]]\n[[pl:847]]\n[[pt:847]]\n[[ro:847]]\n[[ru:847]]\n[[sl:847]]\n[[uk:847]]\n[[zh:847年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217191432','',0,0,1,0,0.900838039769,'79958782808567','20041217191432'); INSERT INTO cur VALUES (3949,0,'848','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[810е]] | [[820е]] | [[830е]] | \'\'\'[[840е]]\'\'\' | [[850е]] | [[860е]] | [[870е]]
\n[[843]] | [[844]] | [[845]] | [[846]] | [[847]] | \'\'\'848\'\'\' | [[849]] | [[850]] | [[851]] | [[852]] | [[853]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:848]]\n[[ast:848]]\n[[bg:848]]\n[[ca:848]]\n[[de:848]]\n[[el:848]]\n[[en:848]]\n[[eo:848]]\n[[es:848]]\n[[eu:848]]\n[[fi:848]]\n[[fr:848]]\n[[hr:848]]\n[[it:848]]\n[[ko:848년]]\n[[nl:848]]\n[[no:848]]\n[[pl:848]]\n[[pt:848]]\n[[ro:848]]\n[[ru:848]]\n[[sl:848]]\n[[sv:848]]\n[[uk:848]]\n[[zh:848年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217191332','',0,0,1,0,0.269252117849,'79958782808667','20041217191332'); INSERT INTO cur VALUES (3950,0,'849','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[810е]] | [[820е]] | [[830е]] | \'\'\'[[840е]]\'\'\' | [[850е]] | [[860е]] | [[870е]]
\n[[844]] | [[845]] | [[846]] | [[847]] | [[848]] | \'\'\'849\'\'\' | [[850]] | [[851]] | [[852]] | [[853]] | [[854]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:849]]\n[[ast:849]]\n[[bg:849]]\n[[ca:849]]\n[[de:849]]\n[[el:849]]\n[[en:849]]\n[[eo:849]]\n[[es:849]]\n[[eu:849]]\n[[fi:849]]\n[[fr:849]]\n[[hr:849]]\n[[it:849]]\n[[ko:849년]]\n[[nl:849]]\n[[no:849]]\n[[pl:849]]\n[[pt:849]]\n[[ro:849]]\n[[ru:849]]\n[[sl:849]]\n[[sv:849]]\n[[uk:849]]\n[[zh:849年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217191232','',0,0,1,0,0.628354124552,'79958782808767','20041217191232'); INSERT INTO cur VALUES (3951,0,'850','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[820е]] | [[830е]] | [[840е]] | \'\'\'[[850е]]\'\'\' | [[860е]] | [[870е]] | [[880е]]
\n[[845]] | [[846]] | [[847]] | [[848]] | [[849]] | \'\'\'850\'\'\' | [[851]] | [[852]] | [[853]] | [[854]] | [[855]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:850]]\n[[ast:850]]\n[[bg:850]]\n[[ca:850]]\n[[de:850]]\n[[el:850]]\n[[en:850]]\n[[eo:850]]\n[[es:850]]\n[[eu:850]]\n[[fi:850]]\n[[fr:850]]\n[[hr:850]]\n[[it:850]]\n[[ko:850년]]\n[[nl:850]]\n[[no:850]]\n[[pl:850]]\n[[pt:850]]\n[[ro:850]]\n[[ru:850]]\n[[sl:850]]\n[[sv:850]]\n[[uk:850]]\n[[zh:850年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217191132','',0,0,1,0,0.280461289585,'79958782808867','20041217191132'); INSERT INTO cur VALUES (3952,0,'851','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[820е]] | [[830е]] | [[840е]] | \'\'\'[[850е]]\'\'\' | [[860е]] | [[870е]] | [[880е]]
\n[[846]] | [[847]] | [[848]] | [[849]] | [[850]] | \'\'\'851\'\'\' | [[852]] | [[853]] | [[854]] | [[855]] | [[856]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:851]]\n[[ast:851]]\n[[bg:851]]\n[[ca:851]]\n[[de:851]]\n[[el:851]]\n[[en:851]]\n[[eo:851]]\n[[es:851]]\n[[eu:851]]\n[[fi:851]]\n[[fr:851]]\n[[hr:851]]\n[[it:851]]\n[[ko:851년]]\n[[nl:851]]\n[[no:851]]\n[[pl:851]]\n[[pt:851]]\n[[ro:851]]\n[[ru:851]]\n[[sl:851]]\n[[uk:851]]\n[[zh:851年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217191032','',0,0,1,0,0.486639104544,'79958782808967','20041217191032'); INSERT INTO cur VALUES (3953,0,'852','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[820е]] | [[830е]] | [[840е]] | \'\'\'[[850е]]\'\'\' | [[860е]] | [[870е]] | [[880е]]
\n[[847]] | [[848]] | [[849]] | [[850]] | [[851]] | \'\'\'852\'\'\' | [[853]] | [[854]] | [[855]] | [[856]] | [[857]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:852]]\n[[ast:852]]\n[[bg:852]]\n[[ca:852]]\n[[de:852]]\n[[el:852]]\n[[en:852]]\n[[eo:852]]\n[[es:852]]\n[[eu:852]]\n[[fi:852]]\n[[fr:852]]\n[[hr:852]]\n[[it:852]]\n[[ko:852년]]\n[[nl:852]]\n[[no:852]]\n[[pl:852]]\n[[pt:852]]\n[[ro:852]]\n[[ru:852]]\n[[sl:852]]\n[[sv:852]]\n[[uk:852]]\n[[zh:852年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217190932','',0,0,1,0,0.357208965513,'79958782809067','20041217190932'); INSERT INTO cur VALUES (3954,0,'853','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[820е]] | [[830е]] | [[840е]] | \'\'\'[[850е]]\'\'\' | [[860е]] | [[870е]] | [[880е]]
\n[[848]] | [[849]] | [[850]] | [[851]] | [[852]] | \'\'\'853\'\'\' | [[854]] | [[855]] | [[856]] | [[857]] | [[858]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:853]]\n[[ast:853]]\n[[bg:853]]\n[[ca:853]]\n[[de:853]]\n[[el:853]]\n[[en:853]]\n[[eo:853]]\n[[es:853]]\n[[eu:853]]\n[[fi:853]]\n[[fr:853]]\n[[hr:853]]\n[[it:853]]\n[[ko:853년]]\n[[nl:853]]\n[[no:853]]\n[[pl:853]]\n[[pt:853]]\n[[ro:853]]\n[[ru:853]]\n[[sl:853]]\n[[uk:853]]\n[[zh:853年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217190836','',0,0,1,0,0.734581091318,'79958782809163','20041217190836'); INSERT INTO cur VALUES (3955,0,'854','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[820е]] | [[830е]] | [[840е]] | \'\'\'[[850е]]\'\'\' | [[860е]] | [[870е]] | [[880е]]
\n[[849]] | [[850]] | [[851]] | [[852]] | [[853]] | \'\'\'854\'\'\' | [[855]] | [[856]] | [[857]] | [[858]] | [[859]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:854]]\n[[ast:854]]\n[[bg:854]]\n[[ca:854]]\n[[da:854]]\n[[de:854]]\n[[el:854]]\n[[en:854]]\n[[eo:854]]\n[[es:854]]\n[[eu:854]]\n[[fi:854]]\n[[fr:854]]\n[[hr:854]]\n[[it:854]]\n[[ko:854년]]\n[[nl:854]]\n[[no:854]]\n[[pl:854]]\n[[pt:854]]\n[[ro:854]]\n[[ru:854]]\n[[sl:854]]\n[[uk:854]]\n[[zh:854年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,fy',48,'Robbot','20041217190732','',0,0,1,0,0.804571848737,'79958782809267','20041217190732'); INSERT INTO cur VALUES (3956,0,'855','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[820е]] | [[830е]] | [[840е]] | \'\'\'[[850е]]\'\'\' | [[860е]] | [[870е]] | [[880е]]
\n[[850]] | [[851]] | [[852]] | [[853]] | [[854]] | \'\'\'855\'\'\' | [[856]] | [[857]] | [[858]] | [[859]] | [[860]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:855]]\n[[ast:855]]\n[[bg:855]]\n[[ca:855]]\n[[da:855]]\n[[de:855]]\n[[el:855]]\n[[en:855]]\n[[eo:855]]\n[[es:855]]\n[[eu:855]]\n[[fi:855]]\n[[fr:855]]\n[[hr:855]]\n[[it:855]]\n[[ko:855년]]\n[[nl:855]]\n[[no:855]]\n[[pl:855]]\n[[pt:855]]\n[[ro:855]]\n[[ru:855]]\n[[sl:855]]\n[[sv:855]]\n[[uk:855]]\n[[zh:855年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,fy',48,'Robbot','20041217190632','',0,0,1,0,0.225418028992,'79958782809367','20041217190632'); INSERT INTO cur VALUES (3957,0,'856','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[820е]] | [[830е]] | [[840е]] | \'\'\'[[850е]]\'\'\' | [[860е]] | [[870е]] | [[880е]]
\n[[851]] | [[852]] | [[853]] | [[854]] | [[855]] | \'\'\'856\'\'\' | [[857]] | [[858]] | [[859]] | [[860]] | [[861]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:856]]\n[[ast:856]]\n[[bg:856]]\n[[ca:856]]\n[[de:856]]\n[[el:856]]\n[[en:856]]\n[[eo:856]]\n[[es:856]]\n[[eu:856]]\n[[fi:856]]\n[[fr:856]]\n[[hr:856]]\n[[it:856]]\n[[ko:856년]]\n[[nl:856]]\n[[no:856]]\n[[pl:856]]\n[[pt:856]]\n[[ro:856]]\n[[ru:856]]\n[[sl:856]]\n[[uk:856]]\n[[zh:856年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217190532','',0,0,1,0,0.614164561319,'79958782809467','20041217190532'); INSERT INTO cur VALUES (3958,0,'857','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[820е]] | [[830е]] | [[840е]] | \'\'\'[[850е]]\'\'\' | [[860е]] | [[870е]] | [[880е]]
\n[[852]] | [[853]] | [[854]] | [[855]] | [[856]] | \'\'\'857\'\'\' | [[858]] | [[859]] | [[860]] | [[861]] | [[862]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:857]]\n[[ast:857]]\n[[bg:857]]\n[[ca:857]]\n[[de:857]]\n[[el:857]]\n[[en:857]]\n[[eo:857]]\n[[es:857]]\n[[eu:857]]\n[[fi:857]]\n[[fr:857]]\n[[hr:857]]\n[[it:857]]\n[[ko:857년]]\n[[nl:857]]\n[[no:857]]\n[[pl:857]]\n[[pt:857]]\n[[ro:857]]\n[[ru:857]]\n[[sl:857]]\n[[uk:857]]\n[[zh:857年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217190432','',0,0,1,0,0.518018107171,'79958782809567','20041217190432'); INSERT INTO cur VALUES (3959,0,'858','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[820е]] | [[830е]] | [[840е]] | \'\'\'[[850е]]\'\'\' | [[860е]] | [[870е]] | [[880е]]
\n[[853]] | [[854]] | [[855]] | [[856]] | [[857]] | \'\'\'858\'\'\' | [[859]] | [[860]] | [[861]] | [[862]] | [[863]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:858]]\n[[ast:858]]\n[[bg:858]]\n[[ca:858]]\n[[de:858]]\n[[el:858]]\n[[en:858]]\n[[eo:858]]\n[[es:858]]\n[[eu:858]]\n[[fi:858]]\n[[fr:858]]\n[[hr:858]]\n[[it:858]]\n[[ko:858년]]\n[[nl:858]]\n[[no:858]]\n[[pl:858]]\n[[pt:858]]\n[[ro:858]]\n[[ru:858]]\n[[sl:858]]\n[[uk:858]]\n[[zh:858年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217190332','',0,0,1,0,0.0048970636,'79958782809667','20041217190332'); INSERT INTO cur VALUES (3960,0,'859','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[820е]] | [[830е]] | [[840е]] | \'\'\'[[850е]]\'\'\' | [[860е]] | [[870е]] | [[880е]]
\n[[854]] | [[855]] | [[856]] | [[857]] | [[858]] | \'\'\'859\'\'\' | [[860]] | [[861]] | [[862]] | [[863]] | [[864]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:859]]\n[[ast:859]]\n[[bg:859]]\n[[ca:859]]\n[[de:859]]\n[[el:859]]\n[[en:859]]\n[[eo:859]]\n[[es:859]]\n[[eu:859]]\n[[fi:859]]\n[[fr:859]]\n[[hr:859]]\n[[it:859]]\n[[ko:859년]]\n[[nl:859]]\n[[no:859]]\n[[pl:859]]\n[[pt:859]]\n[[ro:859]]\n[[ru:859]]\n[[sl:859]]\n[[uk:859]]\n[[zh:859年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217200032','',0,0,1,0,0.467985048177,'79958782799967','20041217200032'); INSERT INTO cur VALUES (3961,0,'860','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[830е]] | [[840е]] | [[850е]] | \'\'\'[[860е]]\'\'\' | [[870е]] | [[880е]] | [[890е]]
\n[[855]] | [[856]] | [[857]] | [[858]] | [[859]] | \'\'\'860\'\'\' | [[861]] | [[862]] | [[863]] | [[864]] | [[865]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:860]]\n[[ast:860]]\n[[bg:860]]\n[[ca:860]]\n[[de:860]]\n[[el:860]]\n[[en:860]]\n[[eo:860]]\n[[es:860]]\n[[eu:860]]\n[[fi:860]]\n[[fr:860]]\n[[hr:860]]\n[[it:860]]\n[[ko:860년]]\n[[nl:860]]\n[[no:860]]\n[[pl:860]]\n[[pt:860]]\n[[ro:860]]\n[[ru:860]]\n[[sl:860]]\n[[uk:860]]\n[[zh:860年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217204133','',0,0,1,0,0.265121436336,'79958782795866','20041217204133'); INSERT INTO cur VALUES (3962,0,'861','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[830е]] | [[840е]] | [[850е]] | \'\'\'[[860е]]\'\'\' | [[870е]] | [[880е]] | [[890е]]
\n[[856]] | [[857]] | [[858]] | [[859]] | [[860]] | \'\'\'861\'\'\' | [[862]] | [[863]] | [[864]] | [[865]] | [[866]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:861]]\n[[ast:861]]\n[[bg:861]]\n[[ca:861]]\n[[de:861]]\n[[el:861]]\n[[en:861]]\n[[eo:861]]\n[[es:861]]\n[[eu:861]]\n[[fi:861]]\n[[fr:861]]\n[[hr:861]]\n[[it:861]]\n[[ko:861년]]\n[[nl:861]]\n[[no:861]]\n[[pl:861]]\n[[pt:861]]\n[[ro:861]]\n[[ru:861]]\n[[sl:861]]\n[[uk:861]]\n[[zh:861年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217204034','',0,0,1,0,0.299972371804,'79958782795965','20041217204034'); INSERT INTO cur VALUES (3963,0,'862','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[830е]] | [[840е]] | [[850е]] | \'\'\'[[860е]]\'\'\' | [[870е]] | [[880е]] | [[890е]]
\n[[857]] | [[858]] | [[859]] | [[860]] | [[861]] | \'\'\'862\'\'\' | [[863]] | [[864]] | [[865]] | [[866]] | [[867]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:862]]\n[[ast:862]]\n[[bg:862]]\n[[ca:862]]\n[[de:862]]\n[[el:862]]\n[[en:862]]\n[[eo:862]]\n[[es:862]]\n[[eu:862]]\n[[fi:862]]\n[[fr:862]]\n[[hr:862]]\n[[io:862]]\n[[it:862]]\n[[ko:862년]]\n[[nl:862]]\n[[no:862]]\n[[pl:862]]\n[[pt:862]]\n[[ro:862]]\n[[ru:862]]\n[[sl:862]]\n[[uk:862]]\n[[zh:862年]]','robot Adding:io,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217204333','',0,0,1,0,0.030272288262,'79958782795666','20041217204333'); INSERT INTO cur VALUES (3964,0,'863','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[830е]] | [[840е]] | [[850е]] | \'\'\'[[860е]]\'\'\' | [[870е]] | [[880е]] | [[890е]]
\n[[858]] | [[859]] | [[860]] | [[861]] | [[862]] | \'\'\'863\'\'\' | [[864]] | [[865]] | [[866]] | [[867]] | [[868]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:863]]\n[[ast:863]]\n[[bg:863]]\n[[ca:863]]\n[[de:863]]\n[[el:863]]\n[[en:863]]\n[[eo:863]]\n[[es:863]]\n[[eu:863]]\n[[fi:863]]\n[[fr:863]]\n[[hr:863]]\n[[it:863]]\n[[ko:863년]]\n[[nl:863]]\n[[no:863]]\n[[pl:863]]\n[[pt:863]]\n[[ro:863]]\n[[ru:863]]\n[[sl:863]]\n[[uk:863]]\n[[zh:863年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217204233','',0,0,1,0,0.904058664061,'79958782795766','20041217204233'); INSERT INTO cur VALUES (3965,0,'864','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[830е]] | [[840е]] | [[850е]] | \'\'\'[[860е]]\'\'\' | [[870е]] | [[880е]] | [[890е]]
\n[[859]] | [[860]] | [[861]] | [[862]] | [[863]] | \'\'\'864\'\'\' | [[865]] | [[866]] | [[867]] | [[868]] | [[869]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:864]]\n[[ast:864]]\n[[bg:864]]\n[[ca:864]]\n[[de:864]]\n[[el:864]]\n[[en:864]]\n[[eo:864]]\n[[es:864]]\n[[eu:864]]\n[[fi:864]]\n[[fr:864]]\n[[hr:864]]\n[[it:864]]\n[[ko:864년]]\n[[nl:864]]\n[[no:864]]\n[[pl:864]]\n[[pt:864]]\n[[ro:864]]\n[[ru:864]]\n[[sl:864]]\n[[uk:864]]\n[[zh:864年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217212339','',0,0,1,0,0.009744718675,'79958782787660','20041217212339'); INSERT INTO cur VALUES (3966,0,'865','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[830е]] | [[840е]] | [[850е]] | \'\'\'[[860е]]\'\'\' | [[870е]] | [[880е]] | [[890е]]
\n[[860]] | [[861]] | [[862]] | [[863]] | [[864]] | \'\'\'865\'\'\' | [[866]] | [[867]] | [[868]] | [[869]] | [[870]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:865]]\n[[ast:865]]\n[[bg:865]]\n[[ca:865]]\n[[da:865]]\n[[de:865]]\n[[el:865]]\n[[en:865]]\n[[eo:865]]\n[[es:865]]\n[[eu:865]]\n[[fi:865]]\n[[fr:865]]\n[[hr:865]]\n[[it:865]]\n[[ko:865년]]\n[[nl:865]]\n[[no:865]]\n[[pl:865]]\n[[pt:865]]\n[[ro:865]]\n[[ru:865]]\n[[sl:865]]\n[[uk:865]]\n[[zh:865年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,fy',48,'Robbot','20041217212240','',0,0,1,0,0.129482538034,'79958782787759','20041217212240'); INSERT INTO cur VALUES (3967,0,'866','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[830е]] | [[840е]] | [[850е]] | \'\'\'[[860е]]\'\'\' | [[870е]] | [[880е]] | [[890е]]
\n[[861]] | [[862]] | [[863]] | [[864]] | [[865]] | \'\'\'866\'\'\' | [[867]] | [[868]] | [[869]] | [[870]] | [[871]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:866]]\n[[ast:866]]\n[[bg:866]]\n[[ca:866]]\n[[de:866]]\n[[el:866]]\n[[en:866]]\n[[eo:866]]\n[[es:866]]\n[[eu:866]]\n[[fi:866]]\n[[fr:866]]\n[[hr:866]]\n[[it:866]]\n[[ko:866년]]\n[[nl:866]]\n[[no:866]]\n[[pl:866]]\n[[pt:866]]\n[[ro:866]]\n[[ru:866]]\n[[sl:866]]\n[[sv:866]]\n[[uk:866]]\n[[zh:866年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217212139','',0,0,1,0,0.909261847338,'79958782787860','20041217212139'); INSERT INTO cur VALUES (3968,0,'867','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[830е]] | [[840е]] | [[850е]] | \'\'\'[[860е]]\'\'\' | [[870е]] | [[880е]] | [[890е]]
\n[[862]] | [[863]] | [[864]] | [[865]] | [[866]] | \'\'\'867\'\'\' | [[868]] | [[869]] | [[870]] | [[871]] | [[872]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:867]]\n[[ast:867]]\n[[bg:867]]\n[[ca:867]]\n[[de:867]]\n[[el:867]]\n[[en:867]]\n[[eo:867]]\n[[es:867]]\n[[eu:867]]\n[[fi:867]]\n[[fr:867]]\n[[hr:867]]\n[[it:867]]\n[[ko:867년]]\n[[nl:867]]\n[[no:867]]\n[[pl:867]]\n[[pt:867]]\n[[ro:867]]\n[[ru:867]]\n[[sl:867]]\n[[uk:867]]\n[[zh:867年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217212039','',0,0,1,0,0.070922166608,'79958782787960','20041217212039'); INSERT INTO cur VALUES (3969,0,'868','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[830е]] | [[840е]] | [[850е]] | \'\'\'[[860е]]\'\'\' | [[870е]] | [[880е]] | [[890е]]
\n[[863]] | [[864]] | [[865]] | [[866]] | [[867]] | \'\'\'868\'\'\' | [[869]] | [[870]] | [[871]] | [[872]] | [[873]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:868]]\n[[ast:868]]\n[[bg:868]]\n[[ca:868]]\n[[de:868]]\n[[el:868]]\n[[en:868]]\n[[eo:868]]\n[[es:868]]\n[[eu:868]]\n[[fi:868]]\n[[fr:868]]\n[[hr:868]]\n[[it:868]]\n[[ko:868년]]\n[[nl:868]]\n[[no:868]]\n[[pl:868]]\n[[pt:868]]\n[[ro:868]]\n[[ru:868]]\n[[sl:868]]\n[[uk:868]]\n[[zh:868年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217211939','',0,0,1,0,0.609056336623,'79958782788060','20041217211939'); INSERT INTO cur VALUES (3970,0,'869','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[830е]] | [[840е]] | [[850е]] | \'\'\'[[860е]]\'\'\' | [[870е]] | [[880е]] | [[890е]]
\n[[864]] | [[865]] | [[866]] | [[867]] | [[868]] | \'\'\'869\'\'\' | [[870]] | [[871]] | [[872]] | [[873]] | [[874]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:869]]\n[[ast:869]]\n[[bg:869]]\n[[ca:869]]\n[[de:869]]\n[[el:869]]\n[[en:869]]\n[[eo:869]]\n[[es:869]]\n[[eu:869]]\n[[fi:869]]\n[[fr:869]]\n[[hr:869]]\n[[it:869]]\n[[ko:869년]]\n[[nl:869]]\n[[no:869]]\n[[pl:869]]\n[[pt:869]]\n[[ro:869]]\n[[ru:869]]\n[[sk:869]]\n[[sl:869]]\n[[sv:869]]\n[[uk:869]]\n[[zh:869年]]','robot Adding:ast,sk,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217212439','',0,0,1,0,0.581451898711,'79958782787560','20041217212439'); INSERT INTO cur VALUES (3971,0,'870','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[840е]] | [[850е]] | [[860е]] | \'\'\'[[870е]]\'\'\' | [[880е]] | [[890е]] | [[900е]]
\n[[865]] | [[866]] | [[867]] | [[868]] | [[869]] | \'\'\'870\'\'\' | [[871]] | [[872]] | [[873]] | [[874]] | [[875]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:870]]\n[[ast:870]]\n[[bg:870]]\n[[ca:870]]\n[[de:870]]\n[[el:870]]\n[[en:870]]\n[[eo:870]]\n[[es:870]]\n[[eu:870]]\n[[fi:870]]\n[[fr:870]]\n[[hr:870]]\n[[is:870]]\n[[it:870]]\n[[ko:870년]]\n[[nl:870]]\n[[no:870]]\n[[pl:870]]\n[[pt:870]]\n[[ro:870]]\n[[ru:870]]\n[[sl:870]]\n[[uk:870]]\n[[zh:870年]]','robot Adding:is,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',0,'81.70.91.207','20041215183212','',0,0,0,0,0.805795932564,'79958784816787','20041215183212'); INSERT INTO cur VALUES (3972,0,'871','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[840е]] | [[850е]] | [[860е]] | \'\'\'[[870е]]\'\'\' | [[880е]] | [[890е]] | [[900е]]
\n[[866]] | [[867]] | [[868]] | [[869]] | [[870]] | \'\'\'871\'\'\' | [[872]] | [[873]] | [[874]] | [[875]] | [[876]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:871]]\n[[ast:871]]\n[[bg:871]]\n[[ca:871]]\n[[de:871]]\n[[el:871]]\n[[en:871]]\n[[eo:871]]\n[[es:871]]\n[[eu:871]]\n[[fi:871]]\n[[fr:871]]\n[[hr:871]]\n[[it:871]]\n[[ko:871년]]\n[[nl:871]]\n[[no:871]]\n[[pl:871]]\n[[pt:871]]\n[[ro:871]]\n[[ru:871]]\n[[sl:871]]\n[[sv:871]]\n[[uk:871]]\n[[zh:871年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',0,'81.70.91.207','20041215180744','',0,0,0,0,0.524064918293,'79958784819255','20041215180744'); INSERT INTO cur VALUES (3973,0,'872','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[840е]] | [[850е]] | [[860е]] | \'\'\'[[870е]]\'\'\' | [[880е]] | [[890е]] | [[900е]]
\n[[867]] | [[868]] | [[869]] | [[870]] | [[871]] | \'\'\'872\'\'\' | [[873]] | [[874]] | [[875]] | [[876]] | [[877]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:872]]\n[[ast:872]]\n[[bg:872]]\n[[ca:872]]\n[[de:872]]\n[[el:872]]\n[[en:872]]\n[[eo:872]]\n[[es:872]]\n[[eu:872]]\n[[fi:872]]\n[[fr:872]]\n[[hr:872]]\n[[it:872]]\n[[ko:872년]]\n[[nl:872]]\n[[no:872]]\n[[pl:872]]\n[[pt:872]]\n[[ro:872]]\n[[ru:872]]\n[[sl:872]]\n[[uk:872]]\n[[zh:872年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',0,'81.70.91.207','20041215183153','',0,0,0,0,0.081528931428,'79958784816846','20041215183153'); INSERT INTO cur VALUES (3974,0,'873','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[840е]] | [[850е]] | [[860е]] | \'\'\'[[870е]]\'\'\' | [[880е]] | [[890е]] | [[900е]]
\n[[868]] | [[869]] | [[870]] | [[871]] | [[872]] | \'\'\'873\'\'\' | [[874]] | [[875]] | [[876]] | [[877]] | [[878]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:873]]\n[[ast:873]]\n[[bg:873]]\n[[ca:873]]\n[[de:873]]\n[[el:873]]\n[[en:873]]\n[[eo:873]]\n[[es:873]]\n[[eu:873]]\n[[fi:873]]\n[[fr:873]]\n[[hr:873]]\n[[it:873]]\n[[ko:873년]]\n[[nl:873]]\n[[no:873]]\n[[pl:873]]\n[[pt:873]]\n[[ro:873]]\n[[ru:873]]\n[[sl:873]]\n[[uk:873]]\n[[zh:873年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',0,'81.70.91.207','20041215181840','',0,0,0,0,0.912288151641,'79958784818159','20041215181840'); INSERT INTO cur VALUES (3975,0,'874','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[840е]] | [[850е]] | [[860е]] | \'\'\'[[870е]]\'\'\' | [[880е]] | [[890е]] | [[900е]]
\n[[869]] | [[870]] | [[871]] | [[872]] | [[873]] | \'\'\'874\'\'\' | [[875]] | [[876]] | [[877]] | [[878]] | [[879]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:874]]\n[[ast:874]]\n[[bg:874]]\n[[ca:874]]\n[[de:874]]\n[[el:874]]\n[[en:874]]\n[[eo:874]]\n[[es:874]]\n[[eu:874]]\n[[fi:874]]\n[[fr:874]]\n[[hr:874]]\n[[is:874]]\n[[it:874]]\n[[ko:874년]]\n[[nl:874]]\n[[no:874]]\n[[pl:874]]\n[[pt:874]]\n[[ro:874]]\n[[ru:874]]\n[[sl:874]]\n[[sv:874]]\n[[uk:874]]\n[[zh:874年]]','robot Adding:is,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',0,'81.70.91.207','20041215181309','',0,0,0,0,0.759838663395,'79958784818690','20041215181309'); INSERT INTO cur VALUES (3976,0,'875','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[840е]] | [[850е]] | [[860е]] | \'\'\'[[870е]]\'\'\' | [[880е]] | [[890е]] | [[900е]]
\n[[870]] | [[871]] | [[872]] | [[873]] | [[874]] | \'\'\'875\'\'\' | [[876]] | [[877]] | [[878]] | [[879]] | [[880]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:875]]\n[[ast:875]]\n[[bg:875]]\n[[ca:875]]\n[[de:875]]\n[[el:875]]\n[[en:875]]\n[[eo:875]]\n[[es:875]]\n[[eu:875]]\n[[fi:875]]\n[[fr:875]]\n[[hr:875]]\n[[it:875]]\n[[ko:875년]]\n[[nds:875]]\n[[nl:875]]\n[[no:875]]\n[[pl:875]]\n[[pt:875]]\n[[ro:875]]\n[[ru:875]]\n[[sl:875]]\n[[sv:875]]\n[[uk:875]]\n[[zh:875年]]','robot Adding:ast,uk,nds Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',0,'81.70.91.207','20041215183239','',0,0,0,0,0.533114925741,'79958784816760','20041215183239'); INSERT INTO cur VALUES (3977,0,'876','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[840е]] | [[850е]] | [[860е]] | \'\'\'[[870е]]\'\'\' | [[880е]] | [[890е]] | [[900е]]
\n[[871]] | [[872]] | [[873]] | [[874]] | [[875]] | \'\'\'876\'\'\' | [[877]] | [[878]] | [[879]] | [[880]] | [[881]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:876]]\n[[ast:876]]\n[[bg:876]]\n[[ca:876]]\n[[da:876]]\n[[de:876]]\n[[el:876]]\n[[en:876]]\n[[eo:876]]\n[[es:876]]\n[[eu:876]]\n[[fi:876]]\n[[fr:876]]\n[[hr:876]]\n[[it:876]]\n[[ko:876년]]\n[[nl:876]]\n[[no:876]]\n[[pl:876]]\n[[pt:876]]\n[[ro:876]]\n[[ru:876]]\n[[sl:876]]\n[[sv:876]]\n[[uk:876]]\n[[zh:876年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,fy',0,'81.70.91.207','20041215181249','',0,0,0,0,0.963724928891,'79958784818750','20041215181249'); INSERT INTO cur VALUES (3978,0,'877','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[840е]] | [[850е]] | [[860е]] | \'\'\'[[870е]]\'\'\' | [[880е]] | [[890е]] | [[900е]]
\n[[872]] | [[873]] | [[874]] | [[875]] | [[876]] | \'\'\'877\'\'\' | [[878]] | [[879]] | [[880]] | [[881]] | [[882]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:877]]\n[[ast:877]]\n[[bg:877]]\n[[ca:877]]\n[[de:877]]\n[[el:877]]\n[[en:877]]\n[[eo:877]]\n[[es:877]]\n[[eu:877]]\n[[fi:877]]\n[[fr:877]]\n[[hr:877]]\n[[it:877]]\n[[ko:877년]]\n[[nl:877]]\n[[no:877]]\n[[pl:877]]\n[[pt:877]]\n[[ro:877]]\n[[ru:877]]\n[[sl:877]]\n[[sv:877]]\n[[uk:877]]\n[[zh:877年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',0,'81.70.91.207','20041215180953','',0,0,0,0,9.5958822e-05,'79958784819046','20041215180953'); INSERT INTO cur VALUES (3979,0,'878','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[840е]] | [[850е]] | [[860е]] | \'\'\'[[870е]]\'\'\' | [[880е]] | [[890е]] | [[900е]]
\n[[873]] | [[874]] | [[875]] | [[876]] | [[877]] | \'\'\'878\'\'\' | [[879]] | [[880]] | [[881]] | [[882]] | [[883]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n*Први писани помен имена словенског имена [[Београд]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:878]]\n[[ast:878]]\n[[bg:878]]\n[[ca:878]]\n[[de:878]]\n[[el:878]]\n[[en:878]]\n[[eo:878]]\n[[es:878]]\n[[eu:878]]\n[[fi:878]]\n[[fr:878]]\n[[hr:878]]\n[[it:878]]\n[[ko:878년]]\n[[nl:878]]\n[[no:878]]\n[[pl:878]]\n[[pt:878]]\n[[ro:878]]\n[[ru:878]]\n[[sl:878]]\n[[sv:878]]\n[[uk:878]]\n[[zh:878年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',0,'81.70.91.207','20041215180933','',0,0,0,0,0.871564259693,'79958784819066','20041215180933'); INSERT INTO cur VALUES (3980,0,'879','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[840е]] | [[850е]] | [[860е]] | \'\'\'[[870е]]\'\'\' | [[880е]] | [[890е]] | [[900е]]
\n[[874]] | [[875]] | [[876]] | [[877]] | [[878]] | \'\'\'879\'\'\' | [[880]] | [[881]] | [[882]] | [[883]] | [[884]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:879]]\n[[ast:879]]\n[[bg:879]]\n[[ca:879]]\n[[de:879]]\n[[el:879]]\n[[en:879]]\n[[eo:879]]\n[[es:879]]\n[[eu:879]]\n[[fi:879]]\n[[fr:879]]\n[[hr:879]]\n[[it:879]]\n[[ko:879년]]\n[[nl:879]]\n[[no:879]]\n[[pl:879]]\n[[pt:879]]\n[[ro:879]]\n[[ru:879]]\n[[sl:879]]\n[[sv:879]]\n[[uk:879]]\n[[zh:879年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',0,'81.70.91.207','20041215180914','',0,0,0,0,0.155379946416,'79958784819085','20041215180914'); INSERT INTO cur VALUES (3981,0,'880','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[850е]] | [[860е]] | [[870е]] | \'\'\'[[880е]]\'\'\' | [[890е]] | [[900е]] | [[910е]]
\n[[875]] | [[876]] | [[877]] | [[878]] | [[879]] | \'\'\'880\'\'\' | [[881]] | [[882]] | [[883]] | [[884]] | [[885]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:880]]\n[[ast:880]]\n[[bg:880]]\n[[ca:880]]\n[[de:880]]\n[[el:880]]\n[[en:880]]\n[[eo:880]]\n[[es:880]]\n[[eu:880]]\n[[fi:880]]\n[[fr:880]]\n[[hr:880]]\n[[it:880]]\n[[ko:880년]]\n[[nl:880]]\n[[no:880]]\n[[pl:880]]\n[[pt:880]]\n[[ro:880]]\n[[ru:880]]\n[[sl:880]]\n[[uk:880]]\n[[zh:880年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217211839','',0,0,1,0,0.712213524018,'79958782788160','20041217211839'); INSERT INTO cur VALUES (3982,0,'881','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[850е]] | [[860е]] | [[870е]] | \'\'\'[[880е]]\'\'\' | [[890е]] | [[900е]] | [[910е]]
\n[[876]] | [[877]] | [[878]] | [[879]] | [[880]] | \'\'\'881\'\'\' | [[882]] | [[883]] | [[884]] | [[885]] | [[886]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:881]]\n[[ast:881]]\n[[bg:881]]\n[[ca:881]]\n[[de:881]]\n[[el:881]]\n[[en:881]]\n[[eo:881]]\n[[es:881]]\n[[eu:881]]\n[[fi:881]]\n[[fr:881]]\n[[hr:881]]\n[[it:881]]\n[[ko:881년]]\n[[nl:881]]\n[[no:881]]\n[[pl:881]]\n[[pt:881]]\n[[ro:881]]\n[[ru:881]]\n[[sl:881]]\n[[sv:881]]\n[[uk:881]]\n[[zh:881年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217211739','',0,0,1,0,0.915682376323,'79958782788260','20041217211739'); INSERT INTO cur VALUES (3983,0,'882','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[850е]] | [[860е]] | [[870е]] | \'\'\'[[880е]]\'\'\' | [[890е]] | [[900е]] | [[910е]]
\n[[877]] | [[878]] | [[879]] | [[880]] | [[881]] | \'\'\'882\'\'\' | [[883]] | [[884]] | [[885]] | [[886]] | [[887]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:882]]\n[[ast:882]]\n[[bg:882]]\n[[ca:882]]\n[[de:882]]\n[[el:882]]\n[[en:882]]\n[[eo:882]]\n[[es:882]]\n[[eu:882]]\n[[fi:882]]\n[[fr:882]]\n[[hr:882]]\n[[it:882]]\n[[ko:882년]]\n[[nl:882]]\n[[no:882]]\n[[pl:882]]\n[[pt:882]]\n[[ro:882]]\n[[ru:882]]\n[[sl:882]]\n[[sv:882]]\n[[uk:882]]\n[[zh:882年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217211639','',0,0,1,0,0.442169876044,'79958782788360','20041217211639'); INSERT INTO cur VALUES (3984,0,'883','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[850е]] | [[860е]] | [[870е]] | \'\'\'[[880е]]\'\'\' | [[890е]] | [[900е]] | [[910е]]
\n[[878]] | [[879]] | [[880]] | [[881]] | [[882]] | \'\'\'883\'\'\' | [[884]] | [[885]] | [[886]] | [[887]] | [[888]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:883]]\n[[ast:883]]\n[[bg:883]]\n[[ca:883]]\n[[de:883]]\n[[el:883]]\n[[en:883]]\n[[eo:883]]\n[[es:883]]\n[[eu:883]]\n[[fi:883]]\n[[fr:883]]\n[[hr:883]]\n[[it:883]]\n[[ko:883년]]\n[[nl:883]]\n[[no:883]]\n[[pl:883]]\n[[pt:883]]\n[[ro:883]]\n[[ru:883]]\n[[sl:883]]\n[[uk:883]]\n[[zh:883年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217211539','',0,0,1,0,0.650429575076,'79958782788460','20041217211539'); INSERT INTO cur VALUES (3985,0,'884','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[850е]] | [[860е]] | [[870е]] | \'\'\'[[880е]]\'\'\' | [[890е]] | [[900е]] | [[910е]]
\n[[879]] | [[880]] | [[881]] | [[882]] | [[883]] | \'\'\'884\'\'\' | [[885]] | [[886]] | [[887]] | [[888]] | [[889]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:884]]\n[[ast:884]]\n[[bg:884]]\n[[ca:884]]\n[[de:884]]\n[[el:884]]\n[[en:884]]\n[[eo:884]]\n[[es:884]]\n[[eu:884]]\n[[fi:884]]\n[[fr:884]]\n[[hr:884]]\n[[it:884]]\n[[ko:884년]]\n[[nl:884]]\n[[no:884]]\n[[pl:884]]\n[[pt:884]]\n[[ro:884]]\n[[ru:884]]\n[[sl:884]]\n[[uk:884]]\n[[zh:884年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217211438','',0,0,1,0,0.980666116802,'79958782788561','20041217211438'); INSERT INTO cur VALUES (3986,0,'885','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[850е]] | [[860е]] | [[870е]] | \'\'\'[[880е]]\'\'\' | [[890е]] | [[900е]] | [[910е]]
\n[[880]] | [[881]] | [[882]] | [[883]] | [[884]] | \'\'\'885\'\'\' | [[886]] | [[887]] | [[888]] | [[889]] | [[890]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:885]]\n[[ast:885]]\n[[bg:885]]\n[[ca:885]]\n[[de:885]]\n[[el:885]]\n[[en:885]]\n[[eo:885]]\n[[es:885]]\n[[eu:885]]\n[[fi:885]]\n[[fr:885]]\n[[hr:885]]\n[[it:885]]\n[[ko:885년]]\n[[nl:885]]\n[[no:885]]\n[[pl:885]]\n[[pt:885]]\n[[ro:885]]\n[[ru:885]]\n[[sl:885]]\n[[sv:885]]\n[[uk:885]]\n[[zh:885年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217211339','',0,0,1,0,0.121797800586,'79958782788660','20041217211339'); INSERT INTO cur VALUES (3987,0,'886','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[850е]] | [[860е]] | [[870е]] | \'\'\'[[880е]]\'\'\' | [[890е]] | [[900е]] | [[910е]]
\n[[881]] | [[882]] | [[883]] | [[884]] | [[885]] | \'\'\'886\'\'\' | [[887]] | [[888]] | [[889]] | [[890]] | [[891]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:886]]\n[[ast:886]]\n[[bg:886]]\n[[ca:886]]\n[[de:886]]\n[[el:886]]\n[[en:886]]\n[[eo:886]]\n[[es:886]]\n[[eu:886]]\n[[fi:886]]\n[[fr:886]]\n[[hr:886]]\n[[it:886]]\n[[ko:886년]]\n[[nl:886]]\n[[no:886]]\n[[pl:886]]\n[[pt:886]]\n[[ro:886]]\n[[ru:886]]\n[[sl:886]]\n[[sv:886]]\n[[uk:886]]\n[[zh:886年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217211239','',0,0,1,0,0.196032355631,'79958782788760','20041217211239'); INSERT INTO cur VALUES (3988,0,'887','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[850е]] | [[860е]] | [[870е]] | \'\'\'[[880е]]\'\'\' | [[890е]] | [[900е]] | [[910е]]
\n[[882]] | [[883]] | [[884]] | [[885]] | [[886]] | \'\'\'887\'\'\' | [[888]] | [[889]] | [[890]] | [[891]] | [[892]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:887]]\n[[ast:887]]\n[[bg:887]]\n[[ca:887]]\n[[de:887]]\n[[el:887]]\n[[en:887]]\n[[eo:887]]\n[[es:887]]\n[[eu:887]]\n[[fi:887]]\n[[fr:887]]\n[[hr:887]]\n[[it:887]]\n[[ko:887년]]\n[[nl:887]]\n[[no:887]]\n[[pl:887]]\n[[pt:887]]\n[[ro:887]]\n[[ru:887]]\n[[sl:887]]\n[[uk:887]]\n[[zh:887年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217211059','',0,0,1,0,0.228711132067,'79958782788940','20041217211059'); INSERT INTO cur VALUES (3989,0,'888','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[850е]] | [[860е]] | [[870е]] | \'\'\'[[880е]]\'\'\' | [[890е]] | [[900е]] | [[910е]]
\n[[883]] | [[884]] | [[885]] | [[886]] | [[887]] | \'\'\'888\'\'\' | [[889]] | [[890]] | [[891]] | [[892]] | [[893]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:888]]\n[[ast:888]]\n[[bg:888]]\n[[ca:888]]\n[[de:888]]\n[[el:888]]\n[[en:888]]\n[[eo:888]]\n[[es:888]]\n[[eu:888]]\n[[fi:888]]\n[[fr:888]]\n[[hr:888]]\n[[it:888]]\n[[ko:888년]]\n[[nl:888]]\n[[no:888]]\n[[pl:888]]\n[[pt:888]]\n[[ro:888]]\n[[ru:888]]\n[[sl:888]]\n[[sv:888]]\n[[uk:888]]\n[[zh:888年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217210936','',0,0,1,0,0.747075867721,'79958782789063','20041217210936'); INSERT INTO cur VALUES (3990,0,'889','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[850е]] | [[860е]] | [[870е]] | \'\'\'[[880е]]\'\'\' | [[890е]] | [[900е]] | [[910е]]
\n[[884]] | [[885]] | [[886]] | [[887]] | [[888]] | \'\'\'889\'\'\' | [[890]] | [[891]] | [[892]] | [[893]] | [[894]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:889]]\n[[ast:889]]\n[[bg:889]]\n[[ca:889]]\n[[de:889]]\n[[el:889]]\n[[en:889]]\n[[eo:889]]\n[[es:889]]\n[[eu:889]]\n[[fi:889]]\n[[fr:889]]\n[[hr:889]]\n[[it:889]]\n[[ko:889년]]\n[[nl:889]]\n[[no:889]]\n[[pl:889]]\n[[pt:889]]\n[[ro:889]]\n[[ru:889]]\n[[sl:889]]\n[[sv:889]]\n[[uk:889]]\n[[zh:889年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217210836','',0,0,1,0,0.25607486314,'79958782789163','20041217210836'); INSERT INTO cur VALUES (3991,0,'890','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[860е]] | [[870е]] | [[880е]] | \'\'\'[[890е]]\'\'\' | [[900е]] | [[910е]] | [[920е]]
\n[[885]] | [[886]] | [[887]] | [[888]] | [[889]] | \'\'\'890\'\'\' | [[891]] | [[892]] | [[893]] | [[894]] | [[895]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:890]]\n[[ast:890]]\n[[bg:890]]\n[[ca:890]]\n[[de:890]]\n[[el:890]]\n[[en:890]]\n[[eo:890]]\n[[es:890]]\n[[eu:890]]\n[[fi:890]]\n[[fr:890]]\n[[hr:890]]\n[[it:890]]\n[[ko:890년]]\n[[nl:890]]\n[[no:890]]\n[[pl:890]]\n[[pt:890]]\n[[ro:890]]\n[[ru:890]]\n[[sl:890]]\n[[sv:890]]\n[[uk:890]]\n[[zh:890年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217210736','',0,0,1,0,0.822466550312,'79958782789263','20041217210736'); INSERT INTO cur VALUES (3992,0,'891','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[860е]] | [[870е]] | [[880е]] | \'\'\'[[890е]]\'\'\' | [[900е]] | [[910е]] | [[920е]]
\n[[886]] | [[887]] | [[888]] | [[889]] | [[890]] | \'\'\'891\'\'\' | [[892]] | [[893]] | [[894]] | [[895]] | [[896]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:891]]\n[[ast:891]]\n[[bg:891]]\n[[ca:891]]\n[[de:891]]\n[[el:891]]\n[[en:891]]\n[[eo:891]]\n[[es:891]]\n[[eu:891]]\n[[fi:891]]\n[[fr:891]]\n[[hr:891]]\n[[it:891]]\n[[ko:891년]]\n[[nl:891]]\n[[no:891]]\n[[pl:891]]\n[[pt:891]]\n[[ro:891]]\n[[ru:891]]\n[[sl:891]]\n[[uk:891]]\n[[zh:891年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217210636','',0,0,1,0,0.912546435796,'79958782789363','20041217210636'); INSERT INTO cur VALUES (3993,0,'892','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[860е]] | [[870е]] | [[880е]] | \'\'\'[[890е]]\'\'\' | [[900е]] | [[910е]] | [[920е]]
\n[[887]] | [[888]] | [[889]] | [[890]] | [[891]] | \'\'\'892\'\'\' | [[893]] | [[894]] | [[895]] | [[896]] | [[897]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:892]]\n[[ast:892]]\n[[bg:892]]\n[[ca:892]]\n[[de:892]]\n[[el:892]]\n[[en:892]]\n[[eo:892]]\n[[es:892]]\n[[eu:892]]\n[[fi:892]]\n[[fr:892]]\n[[hr:892]]\n[[it:892]]\n[[ko:892년]]\n[[nl:892]]\n[[no:892]]\n[[pl:892]]\n[[pt:892]]\n[[ro:892]]\n[[ru:892]]\n[[sl:892]]\n[[uk:892]]\n[[zh:892年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217210536','',0,0,1,0,0.592172619697,'79958782789463','20041217210536'); INSERT INTO cur VALUES (3994,0,'893','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[860е]] | [[870е]] | [[880е]] | \'\'\'[[890е]]\'\'\' | [[900е]] | [[910е]] | [[920е]]
\n[[888]] | [[889]] | [[890]] | [[891]] | [[892]] | \'\'\'893\'\'\' | [[894]] | [[895]] | [[896]] | [[897]] | [[898]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:893]]\n[[ast:893]]\n[[bg:893]]\n[[ca:893]]\n[[de:893]]\n[[el:893]]\n[[en:893]]\n[[eo:893]]\n[[es:893]]\n[[eu:893]]\n[[fi:893]]\n[[fr:893]]\n[[hr:893]]\n[[it:893]]\n[[ko:893년]]\n[[nl:893]]\n[[no:893]]\n[[pl:893]]\n[[pt:893]]\n[[ro:893]]\n[[ru:893]]\n[[sl:893]]\n[[uk:893]]\n[[zh:893年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217210436','',0,0,1,0,0.449366819323,'79958782789563','20041217210436'); INSERT INTO cur VALUES (3995,0,'894','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[860е]] | [[870е]] | [[880е]] | \'\'\'[[890е]]\'\'\' | [[900е]] | [[910е]] | [[920е]]
\n[[889]] | [[890]] | [[891]] | [[892]] | [[893]] | \'\'\'894\'\'\' | [[895]] | [[896]] | [[897]] | [[898]] | [[899]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:894]]\n[[ast:894]]\n[[bg:894]]\n[[ca:894]]\n[[cs:894]]\n[[de:894]]\n[[el:894]]\n[[en:894]]\n[[eo:894]]\n[[es:894]]\n[[eu:894]]\n[[fi:894]]\n[[fr:894]]\n[[hr:894]]\n[[it:894]]\n[[ko:894년]]\n[[nl:894]]\n[[no:894]]\n[[pl:894]]\n[[pt:894]]\n[[ro:894]]\n[[ru:894]]\n[[sl:894]]\n[[uk:894]]\n[[zh:894年]]','robot Adding:cs,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217210349','',0,0,1,0,0.324267062975,'79958782789650','20041217210349'); INSERT INTO cur VALUES (3996,0,'895','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[860е]] | [[870е]] | [[880е]] | \'\'\'[[890е]]\'\'\' | [[900е]] | [[910е]] | [[920е]]
\n[[890]] | [[891]] | [[892]] | [[893]] | [[894]] | \'\'\'895\'\'\' | [[896]] | [[897]] | [[898]] | [[899]] | [[900]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:895]]\n[[ast:895]]\n[[bg:895]]\n[[ca:895]]\n[[de:895]]\n[[el:895]]\n[[en:895]]\n[[eo:895]]\n[[es:895]]\n[[eu:895]]\n[[fi:895]]\n[[fr:895]]\n[[hr:895]]\n[[it:895]]\n[[ko:895년]]\n[[nl:895]]\n[[no:895]]\n[[pl:895]]\n[[pt:895]]\n[[ro:895]]\n[[ru:895]]\n[[sl:895]]\n[[uk:895]]\n[[zh:895年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217210235','',0,0,1,0,0.278642865493,'79958782789764','20041217210235'); INSERT INTO cur VALUES (3997,0,'896','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[860е]] | [[870е]] | [[880е]] | \'\'\'[[890е]]\'\'\' | [[900е]] | [[910е]] | [[920е]]
\n[[891]] | [[892]] | [[893]] | [[894]] | [[895]] | \'\'\'896\'\'\' | [[897]] | [[898]] | [[899]] | [[900]] | [[901]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:896]]\n[[ast:896]]\n[[bg:896]]\n[[ca:896]]\n[[de:896]]\n[[el:896]]\n[[en:896]]\n[[eo:896]]\n[[es:896]]\n[[eu:896]]\n[[fi:896]]\n[[fr:896]]\n[[hr:896]]\n[[it:896]]\n[[ko:896년]]\n[[nl:896]]\n[[no:896]]\n[[pl:896]]\n[[pt:896]]\n[[ro:896]]\n[[ru:896]]\n[[sl:896]]\n[[sv:896]]\n[[uk:896]]\n[[zh:896年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217210136','',0,0,1,0,0.525980195741,'79958782789863','20041217210136'); INSERT INTO cur VALUES (3998,0,'897','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[860е]] | [[870е]] | [[880е]] | \'\'\'[[890е]]\'\'\' | [[900е]] | [[910е]] | [[920е]]
\n[[892]] | [[893]] | [[894]] | [[895]] | [[896]] | \'\'\'897\'\'\' | [[898]] | [[899]] | [[900]] | [[901]] | [[902]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:897]]\n[[ast:897]]\n[[bg:897]]\n[[ca:897]]\n[[de:897]]\n[[el:897]]\n[[en:897]]\n[[eo:897]]\n[[es:897]]\n[[eu:897]]\n[[fi:897]]\n[[fr:897]]\n[[hr:897]]\n[[it:897]]\n[[ko:897년]]\n[[nl:897]]\n[[no:897]]\n[[pl:897]]\n[[pt:897]]\n[[ro:897]]\n[[ru:897]]\n[[sl:897]]\n[[uk:897]]\n[[zh:897年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217210036','',0,0,1,0,0.708810768886,'79958782789963','20041217210036'); INSERT INTO cur VALUES (3999,0,'898','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[860е]] | [[870е]] | [[880е]] | \'\'\'[[890е]]\'\'\' | [[900е]] | [[910е]] | [[920е]]
\n[[893]] | [[894]] | [[895]] | [[896]] | [[897]] | \'\'\'898\'\'\' | [[899]] | [[900]] | [[901]] | [[902]] | [[903]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:898]]\n[[ast:898]]\n[[bg:898]]\n[[ca:898]]\n[[de:898]]\n[[el:898]]\n[[en:898]]\n[[eo:898]]\n[[es:898]]\n[[eu:898]]\n[[fi:898]]\n[[fr:898]]\n[[gl:898]]\n[[hr:898]]\n[[it:898]]\n[[ko:898년]]\n[[nl:898]]\n[[no:898]]\n[[pl:898]]\n[[pt:898]]\n[[ro:898]]\n[[ru:898]]\n[[sl:898]]\n[[sv:898]]\n[[uk:898]]\n[[zh:898年]]','robot Adding:gl,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217213758','',0,0,1,0,0.711622685991,'79958782786241','20041217213758'); INSERT INTO cur VALUES (4000,0,'899','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[860е]] | [[870е]] | [[880е]] | \'\'\'[[890е]]\'\'\' | [[900е]] | [[910е]] | [[920е]]
\n[[894]] | [[895]] | [[896]] | [[897]] | [[898]] | \'\'\'899\'\'\' | [[900]] | [[901]] | [[902]] | [[903]] | [[904]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:899]]\n[[ast:899]]\n[[bg:899]]\n[[ca:899]]\n[[de:899]]\n[[el:899]]\n[[en:899]]\n[[eo:899]]\n[[es:899]]\n[[eu:899]]\n[[fi:899]]\n[[fr:899]]\n[[gl:899]]\n[[hr:899]]\n[[it:899]]\n[[ko:899년]]\n[[nl:899]]\n[[no:899]]\n[[pl:899]]\n[[pt:899]]\n[[ro:899]]\n[[ru:899]]\n[[sl:899]]\n[[sv:899]]\n[[uk:899]]\n[[zh:899年]]','robot Adding:gl,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217213909','',0,0,1,0,0.131872615838,'79958782786090','20041217213909'); INSERT INTO cur VALUES (4001,0,'900','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век]] | \'\'\'[[9. век]]\'\'\' | [[10. век]]
\n[[870е]] | [[880е]] | [[890е]] | \'\'\'[[900е]]\'\'\' | [[910е]] | [[920е]] | [[930е]]
\n[[895]] | [[896]] | [[897]] | [[898]] | [[899]] | \'\'\'900\'\'\' | [[901]] | [[902]] | [[903]] | [[904]] | [[905]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина династије [[Абасиди|Абасида]] у [[Багдад|Багдаду]].\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:900]]\n[[ast:900]]\n[[bg:900]]\n[[ca:900]]\n[[de:900]]\n[[el:900]]\n[[en:900]]\n[[eo:900]]\n[[es:900]]\n[[eu:900]]\n[[fi:900]]\n[[fr:900]]\n[[gl:900]]\n[[hr:900]]\n[[it:900]]\n[[ko:900년]]\n[[la:900]]\n[[nl:900]]\n[[no:900]]\n[[pl:900]]\n[[pt:900]]\n[[ro:900]]\n[[ru:900]]\n[[sl:900]]\n[[sv:900]]\n[[uk:900]]\n[[zh:900年]]','robot Adding:gl,ast,uk Removing:ja,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217213658','',0,0,1,0,0.178828105414,'79958782786341','20041217213658'); INSERT INTO cur VALUES (4002,11,'Наша_википедијанска_заједница','Hi, there\'s a problem with the horizontal bar when there\'s a link to the Arabic Wikipedia. That\'s why I removed it - now every [[en:Opera (browser)|Opera]] user will be able to browse the main page without any problems. --[[Корисник:Webkid|Webkid]] 00:47, 27 Авг 2004 (CEST)','problem with the Arabic - fixed',76,'Webkid','20040826224719','',0,0,0,1,0.012572564191,'79959173775280','20040826224719'); INSERT INTO cur VALUES (4003,10,'Изводи_из_вести_за_26._август_2004.','*Политички коментари Ричарда Сталмана за 26. август 2004. ([[Политички коментари Ричарда Сталмана#26. август 2004.|пуна вест]])','',124,'Милош','20040826231337','',0,0,0,1,0.852883088334,'79959173768662','20040826231337'); INSERT INTO cur VALUES (4004,0,'Листа_земаља_по_површини','#REDIRECT [[Листа држава по површини]]','',135,'Обрадовић Горан','20041103121714','',0,1,0,0,0.627872989805,'79958896878285','20041103121714'); INSERT INTO cur VALUES (4005,0,'Римска_кнјижевност','==О РИМСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ==\nРимска, или латинска, књижевност постала је и развијала се под утицајем грчке књижевности. Стога је вредност римске књижевности двострука. У њој се не огледа само развитак римског друштва, него нам је она сачувала и нека дела грчке књижевности, у преводима и прерадама. У многим књижевним родовима Римљани су достигли своје грчке учитеље, а у сатири их чак и надмашили. Треба истаћи да је већина латинских писаца родом изван Рима, штавише један од оснивача римске књижевности, Квинт Еније, припада илирским досељеницима са [[Балкан]]а.\n\nУ римској књижевности имамо тако Грка Ливија Андроника, Африканца Теренција, Гале Цецилија и Корнелија, Публилија из Сирије, Сенеку из Шпаније, и друге.\nРимска књижевност може се разделити у три епохе: \n\n*I. Прекласично доба: од почетака до 80 год. ст. ере.\n*II. Класично доба: од 80 год. ст. ере до 120 год. н. е.\n*III. Покласично доба: од 120 год. н. е. до почетка ВИ века.\n\nМада је латински и данас службени језик ватиканске државе и њене интернационале, римска књижевност, као претставник хеленистичко-римске културе, престаје коначном победом хришћанства и досељењем нових народа на Средоземље (Словена, Арапа, Германа).\n\nЗаједничка црта, која обележава све три епохе римске књижевности, није толико отпор римске реакције против више грчке културе и њених напредних идеја, него пре свега борба између плебејаца и патриција, затим између робова и господара — борба за бољи живот.\n\nКњижевни латински језик, којим су се служили разнородни писци, стварали су римске судије и војсковође. У праву Римљани су бесумње пружили највише доказа своје оригиналности, па стога код римских правника налазимо чисти извор класичне латинштине.\n\nРимска књижевност почиње, према томе, Законом на дванаест плоча, а завршава [[Јустинијан]]овим Corpus iuris civilis Romani, обухватајући тако период од близу хиљаду година (од средине В века ст. е. до средине ВИ века н. е.). Овај законик је најстарији споменик римске књижевности и главни школски уџбеник старог Рима за неколико векова. И он показује трагове грчког утицаја. Јусиинијанов Corpus објављен је у Новоме Риму, кад су свеза словенска племена већ заузела велики део Балканског Полуострва и кад су се на обалама Средоземља почеле образовати нове државе. То је био крај Римске Империје и робовласничке културе, јер је тили година затворена у Атини Платонова Академија, видан доказ пуне победе хришћанства.\n\nВећ најстарије дело римске књижевности, Законик на дванаест плоча, резултат је борбе народних маса против патриција: народ је коначно приморао господу да се напису и објаве прописи обичајног права, по којем су патрицији судили плебејцима. Али требало је затим више од подруг века да чувени Апије Клаудије (око 300 г. ст. е.) пређе на страну народа и учини да се објави први римски календар, из којег је народ сазнао дане када раде патрициски судови. Борба против патриција трајала је даље преко 200 година, док није диктатор [[Сула]], користећи [[Марије]]ву реформу о увођењу професионалне војске, око 80-те год., обезбедио искључиву власт сената, обеснажио народ и његове трибуне, извршио покољ демократских бораца и вода и савладао у Грчкој устанак, припремајући разбијањем републиканског државног апарата пут принципату и монархији. После Сулине диктатуре и у гушења [[Спартак]]ове буне нема више римске »Републике«.\n\nДругу епоху обележавају имена Цицерона и Цезара, Лукреција и Катула, Августа и [[Мецена|Мецене]], Вергилија и Хорација, Сенеке и Тацита. Док Лукреције разбија верске окове и слави Епикура и његово материјалистичко учење као спаситеља човечанства, Вергилије слави римски империјализам и »Августов мир«, а Сенека проповеда братство и јединство свих људи и свих народа. Ипак, у овој епоси владари бар привидно деле власт са сенатом и патрицијима, ослањајући се на војску и чиновнике. Овој епоси припадају најважнија дела римске књижевности у стиху и прози, па се стога зове \'К л а с и ч н о м _ е п о х о м\'. \n\nТрећу, покласичну епоху, почиње филхелен самодржац [[Хадријан]], који потискује сенат, погодујући колонату на штету робовласничких латифундија, и отвара широм врата културнијем Истоку, где се све чешће јављају знаци отпора против Римске Империје. У тој епоси хришћанство чини претходницу поробљених маса у борби против Рима. Оно покреће робове, нарочито у источном делу Царства. Али и овог пута, као под Сулом, борба се завршава поразом напредних снага: хришћанство седа на царски престо, а народне масе траже нове, поузданије спаситеље. Почиње Средњи век и неограничена власт хришћанске цркве, нарочито на романско-германском западу где је она главни претставник феудализма. Балкански [[Словени]] први су у тадашњој Европи који, рушећи повлашћени положај грчког и латинског језика, органа хришћанства, стварају свој књижевни језик и на тај начин постају весници нове демократије. Латински Рим одупире се још и данас увођењу словенског народног језика у католичку цркву. Та борба траје већ преко хиљаду година.\n\n==I ПРЕКЛАСИЧНО ДОБА РИМСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ== \n(Од почетака до 80 год. ст. е.)\n\nРечено је већ да су римски песници пореклом претежно изван Рима. Друга је чудна појава да латински језик нема свога назива за позив песника: реч ‘p o e t a’ је узета из грчког језика, са југа Италије, а ‘v a t e s’ из келтског, са севера.\nУ томе смислу треба разумети и Квинтилијанове речи (Instit. or. XII 10, 33): tanto est sermo Graecus Latino iucundior, ut nostri poetae, quotiens dulce carmen esse voluerunt, illorum id nominibus exornent. Ипак се не може рећи да римски земљорадник није знао за песму. Имамо остатака разних басми и верских песмица, званих c a r m i n a. Али у најстаријој верској песми, званој carmen fratrum arvalium, опажамо грчки утицај, који се још више јавља у најстаријој римској прози у Законику на 12 плоча, из средине V века ст. е. Стога се римска књижевност не може правилно разумети нити оценити без везе са грчком књижевношћу.\nВећ у прекласичној и класичној епоси образују се у књижевности две основне струје римског друштва: националистичка и филхеленска. Крај прекласичне и почетак класичне епохе, обележен тешким унутрашњим борбама, чини прелаз од републике ка принципату (Сула, Цезар, Август), а крај класичне епохе чини прелаз од принципата ка монархији (Домицијан и Трајан).\n\n\n*[[ЛИВИЈЕ АНДРОНИК]] (Livius Andronicus, око 240 год.)\n*[[ГНЕЈ НЕВИЈЕ]] (Gnaeus Naevius, умро око 200 год). \n*[[КВИНТ ЕНИЈЕ]] (Quintus Ennius, 240—170) \n*[[ПЛАУТ]] (Titus Maccius Plautus, 254—184)\n*[[ТЕРЕНЦИЈЕ]] (Publius Terentius Afer, 190-159) \n*[[ЦЕЦИЛИЈЕ]] (Caecilius Statius, oko 220—168) \n*[[ТЕРЕНЦИЈЕ]] \n*[[МАРКО ПАКУВИЈЕ]] (Marcus Pacuvius, 220—130) \n*[[КАТОН]] (Marcus Porcius Cato Maior, 234—149) \n*[[ГАЈ СЕМПРОНИЈЕ ГРАХ]] (Gaius Sempronius Gracchus. 154—121) \n*[[АКЦИЈЕ]] (Lucius Accius, oko 170—90) \n*[[ЛУЦИЛИЈЕ]] (Gaius Lucilius, 180—102) \n*[[AUCTOR AD HERENNIUM]] \n*[[ВАРОН]] (Marcus Terentius Varro Reatinus, 116—27) \n*[[ЛАБЕРИЈЕ]] (Decimus Laberius, 106-43) \n*[[ПУБЛИЛИЈЕ]] (Publilius Syrus) \n\n\n\n==II КЛАСИЧНО ДОБА==\nОд Суле до Трајана (Од 80 год. ст. е. до 120 год. н. е.)\nСасвим је разумљиво што на почетку и на крају класичне епохе стоје одлични прозаичан: аристократа Цезар и скоројевић (хомо новус) Цицерон, па Шпанац Сенека и аристократа Тацит, код којих преовлађује политички интерес. Али код писаца Августова времена тај се политички интерес потпуно повукао пред ауторитетом Августове рестаурације и националистичке реакције, у којој паx Романа изазива код писаца регресивну љубав према римској самосвојности и римској старини.\n\nВреме од Сулине диктатуре до Августове смрти зову златним веком римске књижевности, стога што формално најлепша дела потичу из тог времена. Дели се на два доба: Цицероново (80—31) и Августово (31 ст. е. до 14 н. е.).\nЦицероново доба чини 50 година прелаза између републике и принципата када су се разбуктале последње политичке борбе и грађански ратови између племства и народа односно њихових вођа који су хтели да приграбе сву власт у држави. Римски империјализам одузео је слободу не само покореним варварима и римљанима. Република је мирно живела последње дане и обе странке, аристрократска као и »демеократска«, бориле су се на живот и смрт. Из тих крвавих борби чије су жртве међу осталим, били Цезар и Цицерон, изашао је као коначни победилац Октавијан који је (27 год. ст. е.) прозван Аugustus.\nБорило се не само мачем и огњем него и живом и писаном речи. Стога је Цицероново доба дало најбоље прозаике: Цезара, Цицерона и Салустија, великог песника-философа Лукреција и највећег лиричара Катула.\n\nРим се све више пунио Грчићима (Graeculi) који су као кућни учитељи или као секретари све више јачали утицај грчке културе и књижевности. Богатији Римљани путују на Исток (у Атину, на Род, у Малу Азију). Из покорених градова преносе се целе библиотеке, те тако у Риму постају приватне и јавне књижнице, у којима су грчка дела чинила главнину. Грчком утицају био је подједнако приступачан вод нобилитета, крволочни Сула, као и Јулије Цезар, предводник »народњака«. Стога и песници и прозаици стоје под јаким утицајем грчких узора.\n\nГоворничку трибину на форуму и у сенату, на којој се у доба републике развијало беседништво, замениле су дворане моћног принципа и богатих достојанственика. Ту су се сада читала пред одабраном публиком књижевна дела, већином песме. Последице Августове реакције и »Августова мира«, који је претсказао и опевао Вергилије у својој чувеној четвртој еклози, знатно су измениле књижевни живот у царском Риму. Буре и борбе последњег републиканског века оставиле су дубок траг не само у прози Цицероновој и Салустијевој него и у Луцилијевој сатири, Лукрецијеву епу и Катуловој лирици. Али у Августово доба и песници описују благодети спољњег и унутарњег мира. У вези са тим опева се тихи сеоски живот и давна прошлост, у којој је римски земљорадник уживао у примитивној једноставности. Тако је Августово доба, својом рестаурацијом и враћањем на старо, нека врста римске националне романтике, док је књижевност Цицеронова и Лукрецијева доба реална слика класне борбе римског друштва.\n\nУ Риму се стварају књижевни кружоци, меду којима су, осим оног око Августа, најважнији они око Мецене, Месале Корвина и Азинија Полиона. У тишини и без свакодневних брига писци Августова времена предају се потпуно и искључиво књижевном раду, па стварају дела обележена формалним савршенством и класичном уравнотеженошћу. Стога песници Августовог времена као Вергилије, Хорације, Проперције, Тибул и Овидије, у својим делима често понављају мотиве о тихој срећи и блаженству повученог човека на селу и у граду. Поред њих историчар Ливије износи светле примере из римске прошлости који треба да оживе старе врлине.\n\nПосле смрти принципа Августа, који је вешто руковао и народним масама и амбициозним сенаторима, Заоштравају се све јаче супротности између владара и сената. Августов заменик Тиберије, образован и својеглав старац, сузбија сенат и брине се за масе и за провинције. Он је допуштао у јавности писане шале и нападе на своју личност, говорећи да у слободној држави мисао и језик морају бити слободни (in civitate libera linguam meniemque liberam esse debere). После чудног филолога Гаја Клаудија и многоструког виртуоза [[Нерон]]а, васпитаника популарног моралисте и одличног стилисте Сенеке, владају римском царевином строги флавијевци: [[Веспазијан]] и [[Домицијан]], који спутавају књижевни рад, па чак и протерују неке писце и философе из Рима. Тек предузимљиви Трајан, први провинцијалац на римском престолу и његов посинак Хадријан завршавају дуготрајну борбу између владара и сената у корист апсолутне монархије. Тако је Тацит последњи претставник класичног аристократског Рима. Његови Анали су свакако најлепши споменик латинске прозе, проткане трагичном поезијом. После њега друштвено-политички правац у римској књижевности преузимају борбени хришћански писци, кратковеки весници боље будућности.\n\n*[[Цицерон|МАРКО ТУЛИЈЕ ЦИЦЕРОН]] (Marcus Tullius Cicero, 106—43) \n*[[Цезар|ГАЈ ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР]] (Gaius Julius Caesar, 100—44) \n*[[ТИТ ЛУКРЕЦИЈЕ КАР]] (Titus Lucretius Carus, 98—55) \n*[[ГАЈ ВАЛЕРИЈЕ КАТУЛ]] (Gaius Valerius Catullus, 87—54)\n*[[КОРНЕЛИЈЕ НЕПОТ]] (Cornclius Nepos, 100—25)\n*[[ГАЈ САЛУСТИЈЕ КРИСП]] (Gaius Sallustius Crispus, 86—35)\n*[[Вергилије|ПУБЛИЈЕ ВЕРГИЛИЈЕ МАРОН]] (Publius Vergilius Maro, 70—19)\n*[[Хорације|КВИНТ ХОРАЦИЈЕ ФЛАК]] (Quintus Horatius Flaccus, 65—8 st. e.) \n*[[Август|ГАЈ ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР ОКТАВИЈАН АВГУСТ]] (Gaius Iulius Caesar Octavianus Augustus, 63 st. e. — 14 n. e.). \n*[[ТИТ ЛИВИЈЕ]] (Titus Livius) (60 st.e. — 16 n. e.). \n*[[АЛБИЈЕ ТИБУЛ]] (Albius Tibullus, 54—19 god. st. e.)\n*[[СУЛПИЦИЈА]] песникиња\n*[[СЕКСТ ПРОПЕРЦИЈЕ]] (Sextus Propertius, 50—15 ст.е.) \n*[[Овидије]] (P. Ovidius Naso, 43 г. ст. ере — 17 н. е.)\n*[[Витрувије|ВИТРУВИЈЕ ПОЛИОН]] (Vitruvius Pollio) \n*[[ЈУЛИЈЕ ФЕДАР]] (Iulius Phaedrus, око 20 год. н. е.)\n*[[ВЕЛЕЈ ПАТЕРКУЛ]] (Velleius Paterculus, почетак првог века н. е.)\n*[[МАНИЛИЈЕ]] (Marcus Manilius, oko 30 н. е.) \n*[[ПОМПЕЈ ТРОГ]] (Pompeius Trogus)\n*[[ВАЛЕР1ЈЕ МАКСИМ]] (Valerius Maximus, из средине првог века)\n*[[АУЛ КОРНЕЛИЈЕ ЦЕЛЗ]] (A. Cornelius Celsus, око 30 год. н. е.) \n*[[КОЛУМЕЛА]] (Lucius Iunius Moderatus Columella, I в. н. е.)\n*[[КУРЦИЈЕ РУФ]] (Quintus Curtius Rufus, око 50 н. е.)\n*[[ПОМПОНИЈЕ МЕЛА]] (Pomponius Mela, око 50 год. н. е.) \n*[[ПЕРСИЈЕ ФЛАК]] (A. Persius Flaccus, 34—62 н.е.) \n*[[МАРКО АНЕЈ ЛУКАН]] (M. Annaeus Lucanus, 39—65 н. е.)\n*[[ГАЈ ПЛИН1ЈЕ СТАРИЈИ]] (Gaius Plinius Secundus, 23—79 год. н. е.)\n*[[ЈУЛИЈЕ ФРОНТИН]] (Sextus Iulius Frontinus 30—103 н.е.) \n*[[Сенека|ЛУЦИЈЕ АНЕЈ СЕНЕКА]] (L. Annaeus Seneca, 14 ст. е. — 65 н. е.) \n*[[ПЕТРОНИЈЕ]] (Gaius Petronius Arbiter)\n*[[КВИНТ1ЛИЈАН]] (Marcus Fabius Quintilianus, 35—95 г. н. е.)\n*[[МАРЦИЈАЛ]] (Marcus Valerius Martialis, 40—102 год. н. е.)\n*[[СТАЦИЈЕ]] (P. Papinius Statius, oko 40—96 год. н. е.)\n*[[Тацит|ПУБЛИЈЕ КОРНЕЛИЈЕ ТАЦИТ]] (Publius Cornelius Tacitus, 55—120 год. н.е)\n*[[ГАЈ ПЛИН1ЈЕ МЛАЂИ]] (Gaius Plinius Secundus, 62—113 год. н. е.) \n*[[ЈУВЕНАЛ]] (Decimus Iunius Iuvenalis, 60—140 год. н. е.)\n\n\n==III ПОКЛАСИЧНО ДОБА== \nОд Хадријана до Јустинијана\n (Од 120 год. н. е. до средине VI века н. е.)\nПоследњу епоху римске историје и римске књижевности обележавају ове чињенице: све чешће буне потлачених маса и јачање колоната на рачун латифундија, утврђење апсолутне монархије, [[Хадријан]]ов филхеленизам и победоносно надирање хришћанства. За књижевност је најважнија друга чињеница: филхеленизам Хадријана, оснивача апсолутне монархије, значи уствари победу грчког Истока над римским Западом. Грчки језик постаје равноправан са латинским и многи писци већ на почетку ове епохе, као Светоније и Апулеј, пишу и грчки и латински. Ова културна капитулација Рима под Хадријаном доводи доцније и до политичке капитулације. [[Константин Велики]] спроводи у дело стари план Јулија Цезара о оснивању Новог Рима на обалама евразиског мореуза, као престонице хеленистичке теократске и војничко-чиновничке монархије. Дејство хришћанства примећује се поступно током ове епохе: морало је проћи 400 година од Хадријана до Јулијана, кад је затворена у Атини [[Платон]]ова Академија, последња паганска школа.\n\nРегресивност ове епохе и пад римског књижевног генија показује њен архаизам на тај начин што се писци овог времена враћају главним претставницима прекласићне епохе: Енију, Плауту и старом Катону. Архаизам и филхеленизам чине да Цицерон и Вергилије престају бити интересантни, а да и не говоримо о Катулу и Хорацију. Сада су у моди школске импровизације о безначајним темама, а песници се такмиче јавно у реторичкој патетици, са њеним краткотрајним праскавим ефектима. Тим такмичењима претседава сам император, који као и његови књижевници нема разумевања за стварности савременог живота. Књижевност тако губи везу са стварношћу, а добар латински језик сада негују претежно филолози и антиквари, правници и други стручњаци. Хадријанов секретар Светоније, пишући своје царске биографије, мисли да се такмичи са Тацитовим царским трагедијама на тај начин што пред нас износи цареве као интересантне појединце, са свим детаљима приватног живота. Тек доцније Амијан Марцелин наставља Тацитов рад и непосредно приказује Јулијана Апостату. Хришћанска књижевност подиже језик широких маса на књижевни ниво и тако припрема пут стварнијем књижевном раду. У поезији се класични ритам квантитета замењује ритмом нагласка.\n\n*[[СВЕТОНИЈЕ]] (Gaius Suetonius Tranquillus 75—150 г. н. е. ) \n*[[ГЕЛИЈЕ]] (Aulus Geluus, око 125—175 г. н. е.) \n*[[АПУЛЕЈ]] (Apuleius, рођен око 125 год. н. е.)\n*[[ФЛОР]] (Lucius Annaeus Florus, око 120 год. н. е.) \n*[[ХИГИН]] (Hyginus,) \n*[[ЈУСТ1Н]] (Iunianus Iustinus, писац са почетка III века)\n*[[ДИОКЛЕЦИЈАН]] (Gaius Valerius Aurelius Diocletianus) \n*[[ЕУТРОПИЈЕ]] (Eutropius, средина ИВ века)\n*[[МАРЦЕЛИН]] (Ammianus Marcellinus, IV век)\n*[[АУРЕЛИЈЕ ВИКТОР]] (Sentus Aurelius Victor, IV в. н. е.) \n*[[АУСОНИЈЕ]] (Decimus Magnus Ausonius, око 310—393г.)\n*[[КЛАУДИЈАН]] (Claudius Claudianus, око 400 год.) \n*[[МАКРОБИЈЕ]] (Ambrosius Theodosius Macrobius, око 400 г.) \n*[[ХИЈЕРОНИМ]] (Eusebius Sophronius Hieronymus, око 350—420 г.) \n*[[Паулин]]\n*[[АВГУСТИН]] (Aurelius Augustinus, 354—430 г.) \n*[[Никета из Ремезијане]]\n*[[БОЕТИЈЕ]] (Anicius Severinus Boethius, 480—524 г.) \n*[[ЦАР ЈУСТИНИЈАН]] (Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus, царује 527-565 г.)\n([[Милан Будимир]]) (доматриос)','',24,'Domatrios','20040827015652','',0,0,0,1,0.568733459603,'79959172984347','20050309224341'); INSERT INTO cur VALUES (4006,1,'Ауторско_право','*Друго, већ сам негде овде писао о ауторским правима, па не бих понављао све. Оно што је онај наш на српском написао о ауторским правима уопште се не односи на ово како ми овде пишемо. Ја бих стварно волео да прецизно знам шта су ауторска права, али не само теоретски него и практично. Знам случајеве кад је неко преписао нечију докторску дисертацију па докторирао. Кад се открило нико му није одузео докторат. Претпостављам да си ти оних 50 година одвалио офрље. Какве везе има временска дистанца са нечијом смрћу? Потпуно ми је јасно, али то треба да буде и другима, да је пожељно ускладити (не)поштовање права у Србији са истим таквим на википедији. Шта је кршење, кад те неко пријави, или треба радити на самоцензури? Ја сам можда до сада кршио та права (а можда и нисам) али ми се нико до сада није јавио и поред тога што се свуда потписујем. Да ли да покушам са тестирањем са што већим кршењем док ме неко не упозори, па да онда смањим? Чуо сам за аферу са Авалом на енглеској вики, не знам о чему се ради, искрено, и не занима ме, јер сам тамо престао (до даљњег) да пишем, а занима ме само шта се дешава на овој нашој. Горак је туђи хлеб. Да нисам тврдоглав, показује следеће: затражио сам и добио права да пренесам неке текстове са једног домаћег сајта, али искључиво на српској википедији. То су ауторски текстови и требаће их сачувати да их неко не мења. мислим да то неће бити проблем, увек је могуће направити линк према вани па тамо дискутовати. Зато је пожељно да корисници буду регистровани. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]]\n\n== Општи моменти у ауторском праву везаном за Википедију ==\n\n*Сви текстови на Википедији су написани под Лиценцом за слободну документацију Гнуа. Лиценца на енглеском се може наћи [http://www.gnu.org/licenses/fdl.html овде]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Ова лиценца, отприлике, говори о томе да се текст који је под њом лиценциран може мењати до миле воље све док задовољава два услова: (1) да постоји забелешка о томе ко је направио текст и ко га је и како мењао и (2) да сваки производ и даље буде лиценциран под истим условима. Преко тога, ова лиценца даје право свима да текст умножавају док год поштују претходна два правила. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Википедија, тачније, софтвер Вики решава то тако што постоје белешке о верзијама одређеног текста. А назнаком да се не сме стављати текст који има неко друго ауторско право, као и тим да се експлицитно захтева да сваки текст који је овде приложен буде објављен под Лиценцом за слободну документацију -- решавају се проблеми који могу настати кршењем нечијег ауторског права. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Нешто ниже ћу објаснити детаљније о предностима и манама ове лиценце и импликацијама на српској Википедији. Претходно ћу одговорити на твоја питања. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Нисам офрље рекао 50 година од смрти аутора. То је правна чињеница кад је у питању важеће (позитивно) право у Србији. Све до тог времена, осим ако друкчије није речено у опоруци или аутор нема наследнике ни рођаке, корист од ауторског права имају његови наследници. Тако ће тек нешто после 2020. године бити могуће слободно умножавати дела Иве андрића, тек нешто после 2040. године дела Борислава Пекића. Али, Јован Скерлић је умро пре скоро 100 година (како ми се чини, или има више?), па је његова дела могуће умножавати без последица. После тог периода дела постају \'\'\'јавно добро\'\'\'. То значи да не постоји никакво ограничење у њиховом коришћењу. Чак није неопходно ни наводити извор. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Кршење ауторског права је мало сложеније. На Западу је врло развијено различито пријављивање овог и оног због кршења ауторског права. Код нас то никад није било у некој значајнијој мери, али су се, узмимо, издавачи увек трудили да не штампају књиге без одобрења аутора. Е, сад. Када неко пријави да је на српској Википедији чланак којим се крши ауторско право, то онда представља проблем за Википедију и њене правне осниваче. Крајња консеквенца тако нечег може бити велика одштета коју би правни оснивачи Википедије морали да плате. Зато се и захтева стриктно поштовање ауторских права. Наравно, проћи ће године и године док се код нас не досете да тако могу стицати велике новце. У том смислу смо у поприличној предности, јер недостатке који се тичу кршења ауторског права можемо исправити у ходу. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Лиценца за слободну документацију Гнуа омогућава несметан пренос информација кроз стварни или виртуелни простор. У томе је њена главна снага и то њу чини једном од најбитнијих окосница развоја наше цивилизације. Мане би се могле састојати у томе да не можеш зарадити велике новце само на основу продавања својих права неком да објави твој текст. Али, увек се да наћи нека мера у којој ћеш на основу донација, економског улагања неке компаније у твој рад који ће бити објављиван под овом лиценцом или потенцијално врло доброг посла моћи материјално искористити оно што си урадио. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Опет, ми се налазимо на рубу Википедије. Чак и да имамо чланака колико енглеска Википедија, опет ћемо бити на рубу, јер има мало људи који знају читати и писати српским. У том смислу се увек може условно излазити у сусрет неким посебним жељама људи који би дали свој текст само српској Википедији и то под одређеним условима. Ипак, то није неко најсјајније решење. Колико год ја имао добре воље, не значи да ће нека друга администраторска постава (у којој и ти можеш бити) имати већински такво разумевање. Још ако се у то уплету и стјуарди, онда тек неће бити места за такву врсту заштите. Толико добро знам какве бих одговоре добио кад би на листи или на неком месту на енглеској Википедији поставио неко такво питање (\"Да ли бисмо ми могли направити неки изузетак...?\") -- да ми се свакако и не поставља. Никакви ми аргументи не би помогли. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Видео сам да сте се ти и Ђорђе расправљали око потписивања докумената. Како ми не смета да неко себе потпише испод свог текста, нисам хтео да се мешам. Ипак, дао бих ти савет како ћеш моћи да експлицитно оставиш траг да си ти тај који је написао тачно одређени документ: Прво, напиши у напоменама да си то ти урадио и да би, пошто те та тематика занима, хтео да те контактира онај ко жели мењати твој текст. Потом, напиши на својој страни да си ти написао тај текст, али немој стављати везу према чланку, него према одговарајућој верзији. Узмимо, везу према свом чланку о Хорацију не би означио са [[Хорације]], већ са [http://sr.wikipedia.org/w/wiki.phtml?title=%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&oldid=4675 Хорације]. Копираш из историје чланка линк на време и годину. (У овом случају, то је \"20:52, 8 Авг 2004\".) Па тај линк убациш у текст не као интерни (између дуплих угластих заграда) већ као екстерни (између једноструких угластих заграда). У случају да се догоде неке мале промене (какву је у овом случају направио Romanm додајући, вероватно, везу ка словеначком чланку), своју везу освежиш. Слично томе би могао чинити и са чланцима које ти други људи дају да их поставиш на српској Википедији. Ипак, ако хоћеш бити у потпуности искрен, мораш им рећи да се постављањем чланка на српској Википедији дај чланак објављује под Лиценцом за слободну документацију Гнуа, са свим последицама. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)\n*Надам се да сам био довољно опширан и да сам ти решио недоумице поводом ауторског права. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:48, 27 Авг 2004 (CEST)\n\n===Доматриосов одговор===\n##Надам се да сам био довољно опширан и да сам ти решио недоумице поводом ауторског права\nБио си опширан, али мени ниси решио недоумице. Можда је теби јасно, јер твој начин гледања покрива подручје којим се бавиш. Имао сам прилике да о овоме разговарам на другој страни, па је и тамо приметна доза неразумевања. Проблем лежи вероватно у томе што је појам ауторског права прилично растегљив, односно онолико сужен колико се на њега гледа. Да би се решио овај проблем, потрбно му је прићи са две стране: теоретске и практичне. Даље би проблем требало поставити у одређене категорије, напр.:\n*1. Ауторско право и појам власништва\n*2. Ауторско право у односу на шервер.\n*3. Кршење ауторског права и последице\n*4. Начини заобилажења ауторског права\n*5. Ауторско право за специфицирани случај\n*6. Дијалектика или промењивост појма А.П. у времену.\n*7. Законска регулатива у теорији и пракси.\n*8. Ауторско право и виши интереси (алтруизам, родољубље итд)\nДа не би превише ширили тему и отишли у филозофију, треба сузити дискусију првенствено на тачку 5. Ми ништа не крадемо, злоупотребљавамо, носимо кући, угрожавамо, не богатимо се (материјално), не подцењујемо, већ само обрађујемо и прилагођавамо информације у сажетом облику који је примерен енциклопедији. Неки су моји текстови ауторски у већој или мањој мери, а неки нису, али је за сваки текст било потребно уложити одговарајући интелектуални рад: наћи књигу, прочитати, изабрати занимљив део, преписати га, прилагодити га и послати на википедију. Колико је то тешко или није, мање је важно, али заслужује да се вреднује. Зато сам Ђорђесу написао да се википедија непоштено односи према својим члановима. На неком праведном суду (каквог нема) за такво робовласничко понашање које она сматра добровољношћу и демократијом – парницу би изгубила. Несумњиво је да постоје обострани интереси, али то не негира злоупотребу. Познато ти је да западне фирме у неким неразвијеним земљама плаћају домородачке раднике за дан рада само један долар. И то се може звати обострани интерес, а може и другачије.\n##(1) да постоји забелешка о томе ко је направио текст и ко га је и како мењао и...\nСпоменуо сам мој случај на енглеској вики. Мој текст је неповратно избрисан. Не осећам потребу за реваншизмом, већ ми је тај случај само мало боље отворио очи.\n##људи који би дали свој текст само српској Википедији и то под одређеним условима.\nМој последњи текст Римска књижевност је нека врста уобличавања материјала из књиге Литере латине од Милана Будимира (којег ја изузетно ценим). На тексту нисам много интервенисао. Међутим што се тиче садржаја под одређеним писцем ствари постају занимљиве. У писању користим сву могућу литературу која ми је доступна. Неприкосновени узор у писању ми је Енциклопедија Британика која ми је на хард диску (4 CD-а) и њу користим само као усмеривач у трагању. Са ње не преводим за википедију. Ако се сећаш, превео сам онај мали текст о споредном египатском божанству Бесу. Дакле опис писаца сам хтео да допуним текстовима Мирославе Мирковић из њене најновије књиге која је тек издата. Будући да је њена књига свежија, ауторско право би требало да буде снажније.\n##...корист од ауторског права имају његови наследници.\nДа оставимо Мирковићеву по страни. Рецимо да ме Будимирова породица тужи за кршење права које она има. Што да не. Међутим, и Будимир и Мирковићева су копирали, позајмили, украли велик број текстова од Машкина који је написао Историју старог Рима. Дакле, Будимирову породицу би се могло тужити за кршење ауторских права (није прошло 50 година од смрти Машкина). Ако породица преузима нека наследна права, по закону преузима и обавезе, или то у овом случају – пуј-пике више не важи? \nЗахваљујем на објашњењу како да експлицитно оставим трага на својим текстовима. Уместо да се потписујем треба да користим (за мене) прилично компликовану методу скривеног означавања текста. Размислићу шта ми је једноставније. Да ли ме утисак вара или не, изгледа ми као да мој потпис неког угрожава. Мени туђи потпис чак и на мом тексту не би сметао. Да нема то неке везе са враџбинама?\n\nХтео сам да кажем раније, али је можда и ово добра прилика. Желим да похвалим твој рад на српској википедији и мислим да нисам једини који то цени. Да нема твог доприноса википедија би била много сиромашнија и изгледом и садржајем, него што је данас. Само напред! :[[Корисник:Domatrios|domatrios]]\n\n===Милошев одговор===\n*(Изделио сам разговор због лакшег сналажења.) --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:26, 28 Авг 2004 (CEST)\n*Укратко, то о чему причаш није кршење ауторског права. Да издаш књигу која би по садржају била само мало испреметана туђа књига, не би кршио ауторско право, већ би то био плагијат. А једина консеквенца тако нечег је морална осуда, а не и правна. Са друге стране, енциклопедије се углавном и састоје од кратких црта нечијег става, тако да су у ширем смислу готово све енциклопедијске одреднице плагијати. Наравно, треба ово условно узети, пошто, нпр., Британика запошљава врхунске стручњаке из различитих области. Па, опет, и на њима је да квалитетно препричају туђе ставове. Јер, обично не говоре о неким својим, већ о туђим ставовима. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:26, 28 Авг 2004 (CEST)\n*Што се потписивања тиче, објаснио сам ти шта би било \"коректно\" са становишта Википедије. Мени апсолутно не смета ма чији потпис; а имамо исти став да нам не би сметао ни туђи потпис испод нашег рада: Нико ми неће наудити тиме што оно што сам ја рекао присваја себи. Штавише, показало би се да је мој став тиме \"исправнији\". --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:26, 28 Авг 2004 (CEST)\n*Хвала на похвалама. И мени је увек драго да видим да неко жели да пише на оваквим местима. Стицајем околности, имам мало више искуства у раду на оваквим пројектима, па мој рад долази до већег изражаја. Верујем да ће тако бити и са тобом и са сваким ко дуже време проведе на Википедији. И ја сам хтео дуже време да предложим нешто сваком од српских Википедијанаца који живе у Београду: Хајде да се видимо. Мој број телефона је 064 1902980, па ме позови. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:26, 28 Авг 2004 (CEST)','/* Општи моменти у ауторском праву везаном за Википедију */',124,'Милош','20040828032622','',0,0,0,0,0.906875822184,'79959171967377','20040828032622'); INSERT INTO cur VALUES (4007,0,'901','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[870е]] | [[880е]] | [[890е]] | \'\'\'[[900е]]\'\'\' | [[910е]] | [[920е]] | [[930е]]
\n[[896]] | [[897]] | [[898]] | [[899]] | [[900]] | \'\'\'901\'\'\' | [[902]] | [[903]] | [[904]] | [[905]] | [[906]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:901]]\n[[ast:901]]\n[[bg:901]]\n[[ca:901]]\n[[cs:901]]\n[[de:901]]\n[[el:901]]\n[[en:901]]\n[[eo:901]]\n[[es:901]]\n[[eu:901]]\n[[fi:901]]\n[[fr:901]]\n[[gl:901]]\n[[hr:901]]\n[[it:901]]\n[[ko:901년]]\n[[lb:901]]\n[[nl:901]]\n[[no:901]]\n[[pl:901]]\n[[pt:901]]\n[[ro:901]]\n[[ru:901]]\n[[sl:901]]\n[[uk:901]]\n[[zh:901年]]','robot Adding:lb,gl,cs,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20050121214335','',0,0,1,0,0.648575991694,'79949878785664','20050121214335'); INSERT INTO cur VALUES (4008,0,'902','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[870е]] | [[880е]] | [[890е]] | \'\'\'[[900е]]\'\'\' | [[910е]] | [[920е]] | [[930е]]
\n[[897]] | [[898]] | [[899]] | [[900]] | [[901]] | \'\'\'902\'\'\' | [[903]] | [[904]] | [[905]] | [[906]] | [[907]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:902]]\n[[ast:902]]\n[[bg:902]]\n[[ca:902]]\n[[de:902]]\n[[el:902]]\n[[en:902]]\n[[eo:902]]\n[[es:902]]\n[[eu:902]]\n[[fi:902]]\n[[fr:902]]\n[[gl:902]]\n[[hr:902]]\n[[it:902]]\n[[ko:902년]]\n[[nl:902]]\n[[no:902]]\n[[pl:902]]\n[[pt:902]]\n[[ro:902]]\n[[ru:902]]\n[[sl:902]]\n[[uk:902]]\n[[zh:902年]]','robot Adding:gl,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217213234','',0,0,1,0,0.448250482068,'79958782786765','20041217213234'); INSERT INTO cur VALUES (4009,0,'903','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[870е]] | [[880е]] | [[890е]] | \'\'\'[[900е]]\'\'\' | [[910е]] | [[920е]] | [[930е]]
\n[[898]] | [[899]] | [[900]] | [[901]] | [[902]] | \'\'\'903\'\'\' | [[904]] | [[905]] | [[906]] | [[907]] | [[908]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:903]]\n[[ast:903]]\n[[bg:903]]\n[[ca:903]]\n[[de:903]]\n[[el:903]]\n[[en:903]]\n[[eo:903]]\n[[es:903]]\n[[eu:903]]\n[[fi:903]]\n[[fr:903]]\n[[gl:903]]\n[[hr:903]]\n[[it:903]]\n[[ko:903년]]\n[[nl:903]]\n[[no:903]]\n[[pl:903]]\n[[pt:903]]\n[[ro:903]]\n[[ru:903]]\n[[sl:903]]\n[[uk:903]]\n[[zh:903年]]','robot Adding:gl,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217213134','',0,0,1,0,0.836607968824,'79958782786865','20041217213134'); INSERT INTO cur VALUES (4010,0,'904','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[870е]] | [[880е]] | [[890е]] | \'\'\'[[900е]]\'\'\' | [[910е]] | [[920е]] | [[930е]]
\n[[899]] | [[900]] | [[901]] | [[902]] | [[903]] | \'\'\'904\'\'\' | [[905]] | [[906]] | [[907]] | [[908]] | [[909]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:904]]\n[[ast:904]]\n[[bg:904]]\n[[ca:904]]\n[[de:904]]\n[[el:904]]\n[[en:904]]\n[[eo:904]]\n[[es:904]]\n[[eu:904]]\n[[fi:904]]\n[[fr:904]]\n[[hr:904]]\n[[it:904]]\n[[ko:904년]]\n[[nl:904]]\n[[no:904]]\n[[pl:904]]\n[[pt:904]]\n[[ro:904]]\n[[ru:904]]\n[[sl:904]]\n[[uk:904]]\n[[zh:904年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217205936','',0,0,1,0,0.385151850705,'79958782794063','20041217205936'); INSERT INTO cur VALUES (4011,0,'905','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[870е]] | [[880е]] | [[890е]] | \'\'\'[[900е]]\'\'\' | [[910е]] | [[920е]] | [[930е]]
\n[[900]] | [[901]] | [[902]] | [[903]] | [[904]] | \'\'\'905\'\'\' | [[906]] | [[907]] | [[908]] | [[909]] | [[910]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:905]]\n[[ast:905]]\n[[bg:905]]\n[[ca:905]]\n[[de:905]]\n[[el:905]]\n[[en:905]]\n[[eo:905]]\n[[es:905]]\n[[eu:905]]\n[[fi:905]]\n[[fr:905]]\n[[hr:905]]\n[[it:905]]\n[[ko:905년]]\n[[nl:905]]\n[[no:905]]\n[[pl:905]]\n[[pt:905]]\n[[ro:905]]\n[[ru:905]]\n[[sl:905]]\n[[uk:905]]\n[[zh:905年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217205836','',0,0,1,0,0.995674746575,'79958782794163','20041217205836'); INSERT INTO cur VALUES (4012,0,'906','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[870е]] | [[880е]] | [[890е]] | \'\'\'[[900е]]\'\'\' | [[910е]] | [[920е]] | [[930е]]
\n[[901]] | [[902]] | [[903]] | [[904]] | [[905]] | \'\'\'906\'\'\' | [[907]] | [[908]] | [[909]] | [[910]] | [[911]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:906]]\n[[ast:906]]\n[[bg:906]]\n[[ca:906]]\n[[de:906]]\n[[el:906]]\n[[en:906]]\n[[eo:906]]\n[[es:906]]\n[[eu:906]]\n[[fi:906]]\n[[fr:906]]\n[[hr:906]]\n[[it:906]]\n[[ko:906년]]\n[[nl:906]]\n[[no:906]]\n[[pl:906]]\n[[pt:906]]\n[[ro:906]]\n[[ru:906]]\n[[sl:906]]\n[[uk:906]]\n[[zh:906年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217205736','',0,0,1,0,0.623161819122,'79958782794263','20041217205736'); INSERT INTO cur VALUES (4013,0,'907','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[870е]] | [[880е]] | [[890е]] | \'\'\'[[900е]]\'\'\' | [[910е]] | [[920е]] | [[930е]]
\n[[902]] | [[903]] | [[904]] | [[905]] | [[906]] | \'\'\'907\'\'\' | [[908]] | [[909]] | [[910]] | [[911]] | [[912]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:907]]\n[[ast:907]]\n[[bg:907]]\n[[ca:907]]\n[[cs:907]]\n[[de:907]]\n[[el:907]]\n[[en:907]]\n[[eo:907]]\n[[es:907]]\n[[eu:907]]\n[[fi:907]]\n[[fr:907]]\n[[hr:907]]\n[[it:907]]\n[[ko:907년]]\n[[nl:907]]\n[[no:907]]\n[[pl:907]]\n[[pt:907]]\n[[ro:907]]\n[[ru:907]]\n[[sl:907]]\n[[sv:907]]\n[[uk:907]]\n[[zh:907年]]','robot Adding:cs,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217205633','',0,0,1,0,0.218415144933,'79958782794366','20041217205633'); INSERT INTO cur VALUES (4014,0,'908','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[870е]] | [[880е]] | [[890е]] | \'\'\'[[900е]]\'\'\' | [[910е]] | [[920е]] | [[930е]]
\n[[903]] | [[904]] | [[905]] | [[906]] | [[907]] | \'\'\'908\'\'\' | [[909]] | [[910]] | [[911]] | [[912]] | [[913]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:908]]\n[[ast:908]]\n[[bg:908]]\n[[ca:908]]\n[[de:908]]\n[[el:908]]\n[[en:908]]\n[[eo:908]]\n[[es:908]]\n[[eu:908]]\n[[fi:908]]\n[[fr:908]]\n[[hr:908]]\n[[it:908]]\n[[ko:908년]]\n[[nl:908]]\n[[no:908]]\n[[pl:908]]\n[[pt:908]]\n[[ro:908]]\n[[ru:908]]\n[[sl:908]]\n[[uk:908]]\n[[zh:908年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217205533','',0,0,1,0,0.727685959417,'79958782794466','20041217205533'); INSERT INTO cur VALUES (4015,0,'909','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[870е]] | [[880е]] | [[890е]] | \'\'\'[[900е]]\'\'\' | [[910е]] | [[920е]] | [[930е]]
\n[[904]] | [[905]] | [[906]] | [[907]] | [[908]] | \'\'\'909\'\'\' | [[910]] | [[911]] | [[912]] | [[913]] | [[914]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:909]]\n[[ast:909]]\n[[bg:909]]\n[[ca:909]]\n[[de:909]]\n[[el:909]]\n[[en:909]]\n[[eo:909]]\n[[es:909]]\n[[eu:909]]\n[[fi:909]]\n[[fr:909]]\n[[hr:909]]\n[[it:909]]\n[[ko:909년]]\n[[nl:909]]\n[[no:909]]\n[[pl:909]]\n[[pt:909]]\n[[ro:909]]\n[[ru:909]]\n[[sl:909]]\n[[sv:909]]\n[[uk:909]]\n[[zh:909年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217205433','',0,0,1,0,0.118167012985,'79958782794566','20041217205433'); INSERT INTO cur VALUES (4016,0,'910','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[880е]] | [[890е]] | [[900е]] | \'\'\'[[910е]]\'\'\' | [[920е]] | [[930е]] | [[940е]]
\n[[905]] | [[906]] | [[907]] | [[908]] | [[909]] | \'\'\'910\'\'\' | [[911]] | [[912]] | [[913]] | [[914]] | [[915]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:910]]\n[[ast:910]]\n[[bg:910]]\n[[ca:910]]\n[[de:910]]\n[[el:910]]\n[[en:910]]\n[[eo:910]]\n[[es:910]]\n[[eu:910]]\n[[fi:910]]\n[[fr:910]]\n[[hr:910]]\n[[it:910]]\n[[ko:910년]]\n[[nl:910]]\n[[no:910]]\n[[pl:910]]\n[[pt:910]]\n[[ro:910]]\n[[ru:910]]\n[[sl:910]]\n[[sv:910]]\n[[uk:910]]\n[[zh:910年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217205333','',0,0,1,0,0.377359319188,'79958782794666','20041217205333'); INSERT INTO cur VALUES (4017,0,'911','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[880е]] | [[890е]] | [[900е]] | \'\'\'[[910е]]\'\'\' | [[920е]] | [[930е]] | [[940е]]
\n[[906]] | [[907]] | [[908]] | [[909]] | [[910]] | \'\'\'911\'\'\' | [[912]] | [[913]] | [[914]] | [[915]] | [[916]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:911]]\n[[ast:911]]\n[[bg:911]]\n[[ca:911]]\n[[de:911]]\n[[el:911]]\n[[en:911]]\n[[eo:911]]\n[[es:911]]\n[[eu:911]]\n[[fi:911]]\n[[fr:911]]\n[[hr:911]]\n[[it:911]]\n[[ko:911년]]\n[[nl:911]]\n[[no:911]]\n[[pl:911]]\n[[pt:911]]\n[[ro:911]]\n[[ru:911]]\n[[sl:911]]\n[[sv:911]]\n[[uk:911]]\n[[zh:911年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217205233','',0,0,1,0,0.904558924448,'79958782794766','20041217205233'); INSERT INTO cur VALUES (4018,0,'912','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[880е]] | [[890е]] | [[900е]] | \'\'\'[[910е]]\'\'\' | [[920е]] | [[930е]] | [[940е]]
\n[[907]] | [[908]] | [[909]] | [[910]] | [[911]] | \'\'\'912\'\'\' | [[913]] | [[914]] | [[915]] | [[916]] | [[917]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:912]]\n[[ast:912]]\n[[bg:912]]\n[[ca:912]]\n[[de:912]]\n[[el:912]]\n[[en:912]]\n[[eo:912]]\n[[es:912]]\n[[eu:912]]\n[[fi:912]]\n[[fr:912]]\n[[hr:912]]\n[[it:912]]\n[[ko:912년]]\n[[nl:912]]\n[[no:912]]\n[[pl:912]]\n[[pt:912]]\n[[ro:912]]\n[[ru:912]]\n[[sl:912]]\n[[sv:912]]\n[[uk:912]]\n[[zh:912年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217205133','',0,0,1,0,0.8972380226,'79958782794866','20041217205133'); INSERT INTO cur VALUES (4019,0,'913','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[880е]] | [[890е]] | [[900е]] | \'\'\'[[910е]]\'\'\' | [[920е]] | [[930е]] | [[940е]]
\n[[908]] | [[909]] | [[910]] | [[911]] | [[912]] | \'\'\'913\'\'\' | [[914]] | [[915]] | [[916]] | [[917]] | [[918]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:913]]\n[[ast:913]]\n[[bg:913]]\n[[ca:913]]\n[[de:913]]\n[[el:913]]\n[[en:913]]\n[[eo:913]]\n[[es:913]]\n[[eu:913]]\n[[fi:913]]\n[[fr:913]]\n[[hr:913]]\n[[it:913]]\n[[ko:913년]]\n[[nl:913]]\n[[no:913]]\n[[pl:913]]\n[[pt:913]]\n[[ro:913]]\n[[ru:913]]\n[[sl:913]]\n[[uk:913]]\n[[zh:913年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217205034','',0,0,1,0,0.028245739186,'79958782794965','20041217205034'); INSERT INTO cur VALUES (4020,0,'914','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[880е]] | [[890е]] | [[900е]] | \'\'\'[[910е]]\'\'\' | [[920е]] | [[930е]] | [[940е]]
\n[[909]] | [[910]] | [[911]] | [[912]] | [[913]] | \'\'\'914\'\'\' | [[915]] | [[916]] | [[917]] | [[918]] | [[919]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:914]]\n[[ast:914]]\n[[bg:914]]\n[[ca:914]]\n[[de:914]]\n[[el:914]]\n[[en:914]]\n[[eo:914]]\n[[es:914]]\n[[eu:914]]\n[[fi:914]]\n[[fr:914]]\n[[hr:914]]\n[[it:914]]\n[[ko:914년]]\n[[nl:914]]\n[[no:914]]\n[[pl:914]]\n[[pt:914]]\n[[ro:914]]\n[[ru:914]]\n[[sl:914]]\n[[uk:914]]\n[[zh:914年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217204933','',0,0,1,0,0.653818777135,'79958782795066','20041217204933'); INSERT INTO cur VALUES (4021,0,'915','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[880е]] | [[890е]] | [[900е]] | \'\'\'[[910е]]\'\'\' | [[920е]] | [[930е]] | [[940е]]
\n[[910]] | [[911]] | [[912]] | [[913]] | [[914]] | \'\'\'915\'\'\' | [[916]] | [[917]] | [[918]] | [[919]] | [[920]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:915]]\n[[ast:915]]\n[[bg:915]]\n[[ca:915]]\n[[de:915]]\n[[el:915]]\n[[en:915]]\n[[eo:915]]\n[[es:915]]\n[[eu:915]]\n[[fi:915]]\n[[fr:915]]\n[[hr:915]]\n[[it:915]]\n[[ko:915년]]\n[[nl:915]]\n[[no:915]]\n[[pl:915]]\n[[pt:915]]\n[[ro:915]]\n[[ru:915]]\n[[sl:915]]\n[[uk:915]]\n[[zh:915年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217204833','',0,0,1,0,0.203598188797,'79958782795166','20041217204833'); INSERT INTO cur VALUES (4022,0,'916','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[880е]] | [[890е]] | [[900е]] | \'\'\'[[910е]]\'\'\' | [[920е]] | [[930е]] | [[940е]]
\n[[911]] | [[912]] | [[913]] | [[914]] | [[915]] | \'\'\'916\'\'\' | [[917]] | [[918]] | [[919]] | [[920]] | [[921]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:916]]\n[[ast:916]]\n[[bg:916]]\n[[ca:916]]\n[[de:916]]\n[[el:916]]\n[[en:916]]\n[[eo:916]]\n[[es:916]]\n[[eu:916]]\n[[fi:916]]\n[[fr:916]]\n[[hr:916]]\n[[it:916]]\n[[ko:916년]]\n[[nl:916]]\n[[no:916]]\n[[pl:916]]\n[[pt:916]]\n[[ro:916]]\n[[ru:916]]\n[[sl:916]]\n[[uk:916]]\n[[zh:916年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217204733','',0,0,1,0,0.492324761344,'79958782795266','20041217204733'); INSERT INTO cur VALUES (4023,0,'917','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[880е]] | [[890е]] | [[900е]] | \'\'\'[[910е]]\'\'\' | [[920е]] | [[930е]] | [[940е]]
\n[[912]] | [[913]] | [[914]] | [[915]] | [[916]] | \'\'\'917\'\'\' | [[918]] | [[919]] | [[920]] | [[921]] | [[922]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:917]]\n[[ast:917]]\n[[bg:917]]\n[[ca:917]]\n[[de:917]]\n[[el:917]]\n[[en:917]]\n[[eo:917]]\n[[es:917]]\n[[eu:917]]\n[[fi:917]]\n[[fr:917]]\n[[hr:917]]\n[[it:917]]\n[[ko:917년]]\n[[nl:917]]\n[[no:917]]\n[[pl:917]]\n[[pt:917]]\n[[ro:917]]\n[[ru:917]]\n[[sl:917]]\n[[uk:917]]\n[[zh:917年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217204633','',0,0,1,0,0.515005292611,'79958782795366','20041217204633'); INSERT INTO cur VALUES (4024,0,'918','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[880е]] | [[890е]] | [[900е]] | \'\'\'[[910е]]\'\'\' | [[920е]] | [[930е]] | [[940е]]
\n[[913]] | [[914]] | [[915]] | [[916]] | [[917]] | \'\'\'918\'\'\' | [[919]] | [[920]] | [[921]] | [[922]] | [[923]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:918]]\n[[ast:918]]\n[[bg:918]]\n[[ca:918]]\n[[de:918]]\n[[el:918]]\n[[en:918]]\n[[eo:918]]\n[[es:918]]\n[[eu:918]]\n[[fi:918]]\n[[fr:918]]\n[[hr:918]]\n[[it:918]]\n[[ko:918년]]\n[[nl:918]]\n[[no:918]]\n[[pl:918]]\n[[pt:918]]\n[[ro:918]]\n[[ru:918]]\n[[sl:918]]\n[[sv:918]]\n[[uk:918]]\n[[zh:918年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217204533','',0,0,1,0,0.555383990777,'79958782795466','20041217204533'); INSERT INTO cur VALUES (4025,0,'919','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[880е]] | [[890е]] | [[900е]] | \'\'\'[[910е]]\'\'\' | [[920е]] | [[930е]] | [[940е]]
\n[[914]] | [[915]] | [[916]] | [[917]] | [[918]] | \'\'\'919\'\'\' | [[920]] | [[921]] | [[922]] | [[923]] | [[924]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:919]]\n[[ast:919]]\n[[bg:919]]\n[[ca:919]]\n[[de:919]]\n[[el:919]]\n[[en:919]]\n[[eo:919]]\n[[es:919]]\n[[eu:919]]\n[[fi:919]]\n[[fr:919]]\n[[hr:919]]\n[[it:919]]\n[[ko:919년]]\n[[nl:919]]\n[[no:919]]\n[[pl:919]]\n[[pt:919]]\n[[ro:919]]\n[[ru:919]]\n[[sl:919]]\n[[sv:919]]\n[[uk:919]]\n[[zh:919年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217204434','',0,0,1,0,0.128804673501,'79958782795565','20041217204434'); INSERT INTO cur VALUES (4026,0,'920','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[890е]] | [[900е]] | [[910е]] | \'\'\'[[920е]]\'\'\' | [[930е]] | [[940е]] | [[950е]]
\n[[915]] | [[916]] | [[917]] | [[918]] | [[919]] | \'\'\'920\'\'\' | [[921]] | [[922]] | [[923]] | [[924]] | [[925]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:920]]\n[[ast:920]]\n[[bg:920]]\n[[ca:920]]\n[[de:920]]\n[[el:920]]\n[[en:920]]\n[[eo:920]]\n[[es:920]]\n[[eu:920]]\n[[fi:920]]\n[[fr:920]]\n[[hr:920]]\n[[it:920]]\n[[ko:920년]]\n[[nl:920]]\n[[no:920]]\n[[pl:920]]\n[[pt:920]]\n[[ro:920]]\n[[ru:920]]\n[[sl:920]]\n[[sv:920]]\n[[uk:920]]\n[[zh:920年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217215525','',0,0,1,0,0.466566641567,'79958782784474','20041217215525'); INSERT INTO cur VALUES (4027,0,'921','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[890е]] | [[900е]] | [[910е]] | \'\'\'[[920е]]\'\'\' | [[930е]] | [[940е]] | [[950е]]
\n[[916]] | [[917]] | [[918]] | [[919]] | [[920]] | \'\'\'921\'\'\' | [[922]] | [[923]] | [[924]] | [[925]] | [[926]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:921]]\n[[ast:921]]\n[[bg:921]]\n[[ca:921]]\n[[de:921]]\n[[el:921]]\n[[en:921]]\n[[eo:921]]\n[[es:921]]\n[[eu:921]]\n[[fi:921]]\n[[fr:921]]\n[[hr:921]]\n[[it:921]]\n[[ko:921년]]\n[[nl:921]]\n[[no:921]]\n[[pl:921]]\n[[pt:921]]\n[[ro:921]]\n[[ru:921]]\n[[sl:921]]\n[[uk:921]]\n[[zh:921年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217220751','',0,0,1,0,0.715514477676,'79958782779248','20041217220751'); INSERT INTO cur VALUES (4028,0,'922','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[890е]] | [[900е]] | [[910е]] | \'\'\'[[920е]]\'\'\' | [[930е]] | [[940е]] | [[950е]]
\n[[917]] | [[918]] | [[919]] | [[920]] | [[921]] | \'\'\'922\'\'\' | [[923]] | [[924]] | [[925]] | [[926]] | [[927]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:922]]\n[[ast:922]]\n[[bg:922]]\n[[ca:922]]\n[[de:922]]\n[[el:922]]\n[[en:922]]\n[[eo:922]]\n[[es:922]]\n[[eu:922]]\n[[fi:922]]\n[[fr:922]]\n[[hr:922]]\n[[it:922]]\n[[ko:922년]]\n[[nl:922]]\n[[no:922]]\n[[pl:922]]\n[[pt:922]]\n[[ro:922]]\n[[ru:922]]\n[[sl:922]]\n[[sv:922]]\n[[uk:922]]\n[[zh:922年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217220651','',0,0,1,0,0.405575378987,'79958782779348','20041217220651'); INSERT INTO cur VALUES (4029,0,'923','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[890е]] | [[900е]] | [[910е]] | \'\'\'[[920е]]\'\'\' | [[930е]] | [[940е]] | [[950е]]
\n[[918]] | [[919]] | [[920]] | [[921]] | [[922]] | \'\'\'923\'\'\' | [[924]] | [[925]] | [[926]] | [[927]] | [[928]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:923]]\n[[ast:923]]\n[[bg:923]]\n[[ca:923]]\n[[de:923]]\n[[el:923]]\n[[en:923]]\n[[eo:923]]\n[[es:923]]\n[[eu:923]]\n[[fi:923]]\n[[fr:923]]\n[[hr:923]]\n[[it:923]]\n[[ko:923년]]\n[[nl:923]]\n[[no:923]]\n[[pl:923]]\n[[pt:923]]\n[[ro:923]]\n[[ru:923]]\n[[sl:923]]\n[[sv:923]]\n[[uk:923]]\n[[zh:923年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217220551','',0,0,1,0,0.690210131318,'79958782779448','20041217220551'); INSERT INTO cur VALUES (4030,0,'924','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[890е]] | [[900е]] | [[910е]] | \'\'\'[[920е]]\'\'\' | [[930е]] | [[940е]] | [[950е]]
\n[[919]] | [[920]] | [[921]] | [[922]] | [[923]] | \'\'\'924\'\'\' | [[925]] | [[926]] | [[927]] | [[928]] | [[929]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:924]]\n[[ast:924]]\n[[bg:924]]\n[[ca:924]]\n[[de:924]]\n[[el:924]]\n[[en:924]]\n[[eo:924]]\n[[es:924]]\n[[eu:924]]\n[[fi:924]]\n[[fr:924]]\n[[hr:924]]\n[[it:924]]\n[[ko:924년]]\n[[nl:924]]\n[[no:924]]\n[[pl:924]]\n[[pt:924]]\n[[ro:924]]\n[[ru:924]]\n[[sl:924]]\n[[sv:924]]\n[[uk:924]]\n[[zh:924年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217220451','',0,0,1,0,0.171636322127,'79958782779548','20041217220451'); INSERT INTO cur VALUES (4031,0,'925','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[890е]] | [[900е]] | [[910е]] | \'\'\'[[920е]]\'\'\' | [[930е]] | [[940е]] | [[950е]]
\n[[920]] | [[921]] | [[922]] | [[923]] | [[924]] | \'\'\'925\'\'\' | [[926]] | [[927]] | [[928]] | [[929]] | [[930]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:925]]\n[[ast:925]]\n[[bg:925]]\n[[ca:925]]\n[[de:925]]\n[[el:925]]\n[[en:925]]\n[[eo:925]]\n[[es:925]]\n[[eu:925]]\n[[fi:925]]\n[[fr:925]]\n[[hr:925]]\n[[it:925]]\n[[ko:925년]]\n[[nl:925]]\n[[no:925]]\n[[pl:925]]\n[[pt:925]]\n[[ro:925]]\n[[ru:925]]\n[[sl:925]]\n[[uk:925]]\n[[zh:925年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217220351','',0,0,1,0,0.085809338412,'79958782779648','20041217220351'); INSERT INTO cur VALUES (4032,0,'926','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[890е]] | [[900е]] | [[910е]] | \'\'\'[[920е]]\'\'\' | [[930е]] | [[940е]] | [[950е]]
\n[[921]] | [[922]] | [[923]] | [[924]] | [[925]] | \'\'\'926\'\'\' | [[927]] | [[928]] | [[929]] | [[930]] | [[931]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:926]]\n[[ast:926]]\n[[bg:926]]\n[[ca:926]]\n[[de:926]]\n[[el:926]]\n[[en:926]]\n[[eo:926]]\n[[es:926]]\n[[eu:926]]\n[[fi:926]]\n[[fr:926]]\n[[hr:926]]\n[[it:926]]\n[[ko:926년]]\n[[nl:926]]\n[[no:926]]\n[[pl:926]]\n[[pt:926]]\n[[ro:926]]\n[[ru:926]]\n[[sl:926]]\n[[uk:926]]\n[[zh:926年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217220251','',0,0,1,0,0.209628094085,'79958782779748','20041217220251'); INSERT INTO cur VALUES (4033,0,'927','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[890е]] | [[900е]] | [[910е]] | \'\'\'[[920е]]\'\'\' | [[930е]] | [[940е]] | [[950е]]
\n[[922]] | [[923]] | [[924]] | [[925]] | [[926]] | \'\'\'927\'\'\' | [[928]] | [[929]] | [[930]] | [[931]] | [[932]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:927]]\n[[ast:927]]\n[[bg:927]]\n[[ca:927]]\n[[de:927]]\n[[el:927]]\n[[en:927]]\n[[eo:927]]\n[[es:927]]\n[[eu:927]]\n[[fi:927]]\n[[fr:927]]\n[[hr:927]]\n[[it:927]]\n[[ko:927년]]\n[[nl:927]]\n[[no:927]]\n[[pl:927]]\n[[pt:927]]\n[[ro:927]]\n[[ru:927]]\n[[sl:927]]\n[[uk:927]]\n[[zh:927年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217220151','',0,0,1,0,0.795119218433,'79958782779848','20041217220151'); INSERT INTO cur VALUES (4034,0,'928','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[890е]] | [[900е]] | [[910е]] | \'\'\'[[920е]]\'\'\' | [[930е]] | [[940е]] | [[950е]]
\n[[923]] | [[924]] | [[925]] | [[926]] | [[927]] | \'\'\'928\'\'\' | [[929]] | [[930]] | [[931]] | [[932]] | [[933]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:928]]\n[[ast:928]]\n[[bg:928]]\n[[ca:928]]\n[[de:928]]\n[[el:928]]\n[[en:928]]\n[[eo:928]]\n[[es:928]]\n[[eu:928]]\n[[fi:928]]\n[[fr:928]]\n[[hr:928]]\n[[it:928]]\n[[ko:928년]]\n[[nl:928]]\n[[no:928]]\n[[pl:928]]\n[[pt:928]]\n[[ro:928]]\n[[ru:928]]\n[[sl:928]]\n[[uk:928]]\n[[zh:928年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217220058','',0,0,1,0,0.48115822183,'79958782779941','20041217220058'); INSERT INTO cur VALUES (4035,0,'929','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[890е]] | [[900е]] | [[910е]] | \'\'\'[[920е]]\'\'\' | [[930е]] | [[940е]] | [[950е]]
\n[[924]] | [[925]] | [[926]] | [[927]] | [[928]] | \'\'\'929\'\'\' | [[930]] | [[931]] | [[932]] | [[933]] | [[934]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:929]]\n[[ast:929]]\n[[bg:929]]\n[[ca:929]]\n[[de:929]]\n[[el:929]]\n[[en:929]]\n[[eo:929]]\n[[es:929]]\n[[eu:929]]\n[[fi:929]]\n[[fr:929]]\n[[hr:929]]\n[[it:929]]\n[[ko:929년]]\n[[nl:929]]\n[[no:929]]\n[[pl:929]]\n[[pt:929]]\n[[ro:929]]\n[[ru:929]]\n[[sl:929]]\n[[sv:929]]\n[[uk:929]]\n[[zh:929年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217215951','',0,0,1,0,0.304515028049,'79958782784048','20041217215951'); INSERT INTO cur VALUES (4036,0,'930','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[900е]] | [[910е]] | [[920е]] | \'\'\'[[930е]]\'\'\' | [[940е]] | [[950е]] | [[960е]]
\n[[925]] | [[926]] | [[927]] | [[928]] | [[929]] | \'\'\'930\'\'\' | [[931]] | [[932]] | [[933]] | [[934]] | [[935]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:930]]\n[[ast:930]]\n[[bg:930]]\n[[ca:930]]\n[[de:930]]\n[[el:930]]\n[[en:930]]\n[[eo:930]]\n[[es:930]]\n[[eu:930]]\n[[fi:930]]\n[[fr:930]]\n[[hr:930]]\n[[hu:930]]\n[[is:930]]\n[[it:930]]\n[[ko:930년]]\n[[nl:930]]\n[[no:930]]\n[[pl:930]]\n[[pt:930]]\n[[ro:930]]\n[[ru:930]]\n[[sl:930]]\n[[sv:930]]\n[[uk:930]]\n[[zh:930年]]','robot Adding:is,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217215851','',0,0,1,0,0.203552374245,'79958782784148','20041217215851'); INSERT INTO cur VALUES (4037,0,'931','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[900е]] | [[910е]] | [[920е]] | \'\'\'[[930е]]\'\'\' | [[940е]] | [[950е]] | [[960е]]
\n[[926]] | [[927]] | [[928]] | [[929]] | [[930]] | \'\'\'931\'\'\' | [[932]] | [[933]] | [[934]] | [[935]] | [[936]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:931]]\n[[ast:931]]\n[[bg:931]]\n[[ca:931]]\n[[de:931]]\n[[el:931]]\n[[en:931]]\n[[eo:931]]\n[[es:931]]\n[[eu:931]]\n[[fi:931]]\n[[fr:931]]\n[[hr:931]]\n[[it:931]]\n[[ko:931년]]\n[[nl:931]]\n[[no:931]]\n[[pl:931]]\n[[pt:931]]\n[[ro:931]]\n[[ru:931]]\n[[sl:931]]\n[[uk:931]]\n[[zh:931年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217215751','',0,0,1,0,0.193161910955,'79958782784248','20041217215751'); INSERT INTO cur VALUES (4038,0,'932','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[900е]] | [[910е]] | [[920е]] | \'\'\'[[930е]]\'\'\' | [[940е]] | [[950е]] | [[960е]]
\n[[927]] | [[928]] | [[929]] | [[930]] | [[931]] | \'\'\'932\'\'\' | [[933]] | [[934]] | [[935]] | [[936]] | [[937]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:932]]\n[[ast:932]]\n[[bg:932]]\n[[ca:932]]\n[[de:932]]\n[[el:932]]\n[[en:932]]\n[[eo:932]]\n[[es:932]]\n[[eu:932]]\n[[fi:932]]\n[[fr:932]]\n[[hr:932]]\n[[it:932]]\n[[ko:932년]]\n[[nl:932]]\n[[no:932]]\n[[pl:932]]\n[[pt:932]]\n[[ro:932]]\n[[ru:932]]\n[[sl:932]]\n[[uk:932]]\n[[zh:932年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217230254','',0,0,1,0,0.725644928741,'79958782769745','20041217230254'); INSERT INTO cur VALUES (4039,0,'933','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[900е]] | [[910е]] | [[920е]] | \'\'\'[[930е]]\'\'\' | [[940е]] | [[950е]] | [[960е]]
\n[[928]] | [[929]] | [[930]] | [[931]] | [[932]] | \'\'\'933\'\'\' | [[934]] | [[935]] | [[936]] | [[937]] | [[938]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:933]]\n[[ast:933]]\n[[bg:933]]\n[[ca:933]]\n[[de:933]]\n[[el:933]]\n[[en:933]]\n[[eo:933]]\n[[es:933]]\n[[eu:933]]\n[[fi:933]]\n[[fr:933]]\n[[hr:933]]\n[[it:933]]\n[[ko:933년]]\n[[nl:933]]\n[[no:933]]\n[[pl:933]]\n[[pt:933]]\n[[ro:933]]\n[[ru:933]]\n[[sl:933]]\n[[uk:933]]\n[[zh:933年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217230154','',0,0,1,0,0.571493914617,'79958782769845','20041217230154'); INSERT INTO cur VALUES (4040,0,'934','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[900е]] | [[910е]] | [[920е]] | \'\'\'[[930е]]\'\'\' | [[940е]] | [[950е]] | [[960е]]
\n[[929]] | [[930]] | [[931]] | [[932]] | [[933]] | \'\'\'934\'\'\' | [[935]] | [[936]] | [[937]] | [[938]] | [[939]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:934]]\n[[ast:934]]\n[[bg:934]]\n[[ca:934]]\n[[da:934]]\n[[de:934]]\n[[el:934]]\n[[en:934]]\n[[eo:934]]\n[[es:934]]\n[[eu:934]]\n[[fi:934]]\n[[fr:934]]\n[[hr:934]]\n[[hu:934]]\n[[it:934]]\n[[ko:934년]]\n[[nl:934]]\n[[no:934]]\n[[pl:934]]\n[[pt:934]]\n[[ro:934]]\n[[ru:934]]\n[[sl:934]]\n[[uk:934]]\n[[zh:934年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217231454','',0,0,1,0,0.709243893022,'79958782768545','20041217231454'); INSERT INTO cur VALUES (4041,0,'935','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[900е]] | [[910е]] | [[920е]] | \'\'\'[[930е]]\'\'\' | [[940е]] | [[950е]] | [[960е]]
\n[[930]] | [[931]] | [[932]] | [[933]] | [[934]] | \'\'\'935\'\'\' | [[936]] | [[937]] | [[938]] | [[939]] | [[940]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:935]]\n[[ast:935]]\n[[bg:935]]\n[[ca:935]]\n[[cs:935]]\n[[de:935]]\n[[el:935]]\n[[en:935]]\n[[eo:935]]\n[[es:935]]\n[[eu:935]]\n[[fi:935]]\n[[fr:935]]\n[[hr:935]]\n[[it:935]]\n[[ko:935년]]\n[[nl:935]]\n[[no:935]]\n[[pl:935]]\n[[pt:935]]\n[[ro:935]]\n[[ru:935]]\n[[sl:935]]\n[[uk:935]]\n[[zh:935年]]','robot Adding:cs,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217230054','',0,0,1,0,0.821003854191,'79958782769945','20041217230054'); INSERT INTO cur VALUES (4042,0,'936','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[900е]] | [[910е]] | [[920е]] | \'\'\'[[930е]]\'\'\' | [[940е]] | [[950е]] | [[960е]]
\n[[931]] | [[932]] | [[933]] | [[934]] | [[935]] | \'\'\'936\'\'\' | [[937]] | [[938]] | [[939]] | [[940]] | [[941]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:936]]\n[[ast:936]]\n[[bg:936]]\n[[ca:936]]\n[[da:936]]\n[[de:936]]\n[[el:936]]\n[[en:936]]\n[[eo:936]]\n[[es:936]]\n[[eu:936]]\n[[fi:936]]\n[[fr:936]]\n[[hr:936]]\n[[hu:936]]\n[[it:936]]\n[[ko:936년]]\n[[nl:936]]\n[[no:936]]\n[[pl:936]]\n[[pt:936]]\n[[ro:936]]\n[[ru:936]]\n[[sl:936]]\n[[sv:936]]\n[[uk:936]]\n[[zh:936年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217231354','',0,0,1,0,0.131118260851,'79958782768645','20041217231354'); INSERT INTO cur VALUES (4043,0,'937','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[900е]] | [[910е]] | [[920е]] | \'\'\'[[930е]]\'\'\' | [[940е]] | [[950е]] | [[960е]]
\n[[932]] | [[933]] | [[934]] | [[935]] | [[936]] | \'\'\'937\'\'\' | [[938]] | [[939]] | [[940]] | [[941]] | [[942]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:937]]\n[[ast:937]]\n[[bg:937]]\n[[ca:937]]\n[[de:937]]\n[[el:937]]\n[[en:937]]\n[[eo:937]]\n[[es:937]]\n[[eu:937]]\n[[fi:937]]\n[[fr:937]]\n[[hr:937]]\n[[it:937]]\n[[nl:937]]\n[[no:937]]\n[[pl:937]]\n[[pt:937]]\n[[ro:937]]\n[[ru:937]]\n[[sl:937]]\n[[uk:937]]\n[[zh:937年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217225959','',0,0,1,0,0.510967952437,'79958782774040','20041217225959'); INSERT INTO cur VALUES (4044,0,'938','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[900е]] | [[910е]] | [[920е]] | \'\'\'[[930е]]\'\'\' | [[940е]] | [[950е]] | [[960е]]
\n[[933]] | [[934]] | [[935]] | [[936]] | [[937]] | \'\'\'938\'\'\' | [[939]] | [[940]] | [[941]] | [[942]] | [[943]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:938]]\n[[ast:938]]\n[[bg:938]]\n[[ca:938]]\n[[de:938]]\n[[el:938]]\n[[en:938]]\n[[eo:938]]\n[[es:938]]\n[[eu:938]]\n[[fi:938]]\n[[fr:938]]\n[[hr:938]]\n[[it:938]]\n[[nl:938]]\n[[no:938]]\n[[pl:938]]\n[[pt:938]]\n[[ro:938]]\n[[ru:938]]\n[[sl:938]]\n[[uk:938]]\n[[zh:938年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217225854','',0,0,1,0,0.379528314052,'79958782774145','20041217225854'); INSERT INTO cur VALUES (4045,0,'939','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[900е]] | [[910е]] | [[920е]] | \'\'\'[[930е]]\'\'\' | [[940е]] | [[950е]] | [[960е]]
\n[[934]] | [[935]] | [[936]] | [[937]] | [[938]] | \'\'\'939\'\'\' | [[940]] | [[941]] | [[942]] | [[943]] | [[944]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:939]]\n[[ast:939]]\n[[bg:939]]\n[[ca:939]]\n[[de:939]]\n[[el:939]]\n[[en:939]]\n[[eo:939]]\n[[es:939]]\n[[eu:939]]\n[[fi:939]]\n[[fr:939]]\n[[hr:939]]\n[[hu:939]]\n[[it:939]]\n[[nl:939]]\n[[no:939]]\n[[pl:939]]\n[[pt:939]]\n[[ro:939]]\n[[ru:939]]\n[[sl:939]]\n[[sv:939]]\n[[uk:939]]\n[[zh:939年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217225754','',0,0,1,0,0.35329778928,'79958782774245','20041217225754'); INSERT INTO cur VALUES (4046,0,'940','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[910е]] | [[920е]] | [[930е]] | \'\'\'[[940е]]\'\'\' | [[950е]] | [[960е]] | [[970е]]
\n[[935]] | [[936]] | [[937]] | [[938]] | [[939]] | \'\'\'940\'\'\' | [[941]] | [[942]] | [[943]] | [[944]] | [[945]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:940]]\n[[ast:940]]\n[[bg:940]]\n[[ca:940]]\n[[de:940]]\n[[el:940]]\n[[en:940]]\n[[eo:940]]\n[[es:940]]\n[[eu:940]]\n[[fi:940]]\n[[fr:940]]\n[[hr:940]]\n[[it:940]]\n[[nl:940]]\n[[no:940]]\n[[pl:940]]\n[[pt:940]]\n[[ro:940]]\n[[ru:940]]\n[[sl:940]]\n[[uk:940]]\n[[zh:940年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217225654','',0,0,1,0,0.256294509515,'79958782774345','20041217225654'); INSERT INTO cur VALUES (4047,0,'941','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[910е]] | [[920е]] | [[930е]] | \'\'\'[[940е]]\'\'\' | [[950е]] | [[960е]] | [[970е]]
\n[[936]] | [[937]] | [[938]] | [[939]] | [[940]] | \'\'\'941\'\'\' | [[942]] | [[943]] | [[944]] | [[945]] | [[946]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:941]]\n[[ast:941]]\n[[bg:941]]\n[[ca:941]]\n[[de:941]]\n[[el:941]]\n[[en:941]]\n[[eo:941]]\n[[es:941]]\n[[eu:941]]\n[[fi:941]]\n[[fr:941]]\n[[hr:941]]\n[[it:941]]\n[[nl:941]]\n[[no:941]]\n[[pl:941]]\n[[pt:941]]\n[[ro:941]]\n[[ru:941]]\n[[sl:941]]\n[[uk:941]]\n[[zh:941年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217225554','',0,0,1,0,0.249385573552,'79958782774445','20041217225554'); INSERT INTO cur VALUES (4048,0,'942','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[910е]] | [[920е]] | [[930е]] | \'\'\'[[940е]]\'\'\' | [[950е]] | [[960е]] | [[970е]]
\n[[937]] | [[938]] | [[939]] | [[940]] | [[941]] | \'\'\'942\'\'\' | [[943]] | [[944]] | [[945]] | [[946]] | [[947]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:942]]\n[[ast:942]]\n[[bg:942]]\n[[ca:942]]\n[[de:942]]\n[[el:942]]\n[[en:942]]\n[[eo:942]]\n[[es:942]]\n[[eu:942]]\n[[fi:942]]\n[[fr:942]]\n[[hr:942]]\n[[it:942]]\n[[nl:942]]\n[[no:942]]\n[[pl:942]]\n[[pt:942]]\n[[ro:942]]\n[[ru:942]]\n[[sl:942]]\n[[uk:942]]\n[[zh:942年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217225453','',0,0,1,0,0.422470843616,'79958782774546','20041217225453'); INSERT INTO cur VALUES (4049,0,'943','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[910е]] | [[920е]] | [[930е]] | \'\'\'[[940е]]\'\'\' | [[950е]] | [[960е]] | [[970е]]
\n[[938]] | [[939]] | [[940]] | [[941]] | [[942]] | \'\'\'943\'\'\' | [[944]] | [[945]] | [[946]] | [[947]] | [[948]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:943]]\n[[ast:943]]\n[[bg:943]]\n[[ca:943]]\n[[de:943]]\n[[el:943]]\n[[en:943]]\n[[eo:943]]\n[[es:943]]\n[[eu:943]]\n[[fi:943]]\n[[fr:943]]\n[[hr:943]]\n[[it:943]]\n[[nl:943]]\n[[no:943]]\n[[pl:943]]\n[[pt:943]]\n[[ro:943]]\n[[ru:943]]\n[[sl:943]]\n[[uk:943]]\n[[zh:943年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217225354','',0,0,1,0,0.82822981981,'79958782774645','20041217225354'); INSERT INTO cur VALUES (4050,0,'944','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[910е]] | [[920е]] | [[930е]] | \'\'\'[[940е]]\'\'\' | [[950е]] | [[960е]] | [[970е]]
\n[[939]] | [[940]] | [[941]] | [[942]] | [[943]] | \'\'\'944\'\'\' | [[945]] | [[946]] | [[947]] | [[948]] | [[949]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:944]]\n[[ast:944]]\n[[bg:944]]\n[[ca:944]]\n[[de:944]]\n[[el:944]]\n[[en:944]]\n[[eo:944]]\n[[es:944]]\n[[eu:944]]\n[[fi:944]]\n[[fr:944]]\n[[hr:944]]\n[[it:944]]\n[[nl:944]]\n[[no:944]]\n[[pl:944]]\n[[pt:944]]\n[[ro:944]]\n[[ru:944]]\n[[sl:944]]\n[[uk:944]]\n[[zh:944年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,hu,he,da,fy',48,'Robbot','20041217225254','',0,0,1,0,0.145099830881,'79958782774745','20041217225254'); INSERT INTO cur VALUES (4051,0,'945','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[910е]] | [[920е]] | [[930е]] | \'\'\'[[940е]]\'\'\' | [[950е]] | [[960е]] | [[970е]]
\n[[940]] | [[941]] | [[942]] | [[943]] | [[944]] | \'\'\'945\'\'\' | [[946]] | [[947]] | [[948]] | [[949]] | [[950]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:945]]\n[[ast:945]]\n[[bg:945]]\n[[ca:945]]\n[[de:945]]\n[[el:945]]\n[[en:945]]\n[[eo:945]]\n[[es:945]]\n[[eu:945]]\n[[fi:945]]\n[[fr:945]]\n[[hr:945]]\n[[hu:945]]\n[[it:945]]\n[[nl:945]]\n[[no:945]]\n[[pl:945]]\n[[pt:945]]\n[[ro:945]]\n[[ru:945]]\n[[sl:945]]\n[[uk:945]]\n[[zh:945年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217225154','',0,0,1,0,0.52044520272,'79958782774845','20041217225154'); INSERT INTO cur VALUES (4052,0,'946','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[910е]] | [[920е]] | [[930е]] | \'\'\'[[940е]]\'\'\' | [[950е]] | [[960е]] | [[970е]]
\n[[941]] | [[942]] | [[943]] | [[944]] | [[945]] | \'\'\'946\'\'\' | [[947]] | [[948]] | [[949]] | [[950]] | [[951]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:946]]\n[[ast:946]]\n[[bg:946]]\n[[ca:946]]\n[[de:946]]\n[[el:946]]\n[[en:946]]\n[[eo:946]]\n[[es:946]]\n[[eu:946]]\n[[fi:946]]\n[[fr:946]]\n[[hr:946]]\n[[hu:946]]\n[[it:946]]\n[[nl:946]]\n[[no:946]]\n[[pl:946]]\n[[pt:946]]\n[[ro:946]]\n[[ru:946]]\n[[sl:946]]\n[[uk:946]]\n[[zh:946年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217225053','',0,0,1,0,0.936689779599,'79958782774946','20041217225053'); INSERT INTO cur VALUES (4053,0,'947','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[910е]] | [[920е]] | [[930е]] | \'\'\'[[940е]]\'\'\' | [[950е]] | [[960е]] | [[970е]]
\n[[942]] | [[943]] | [[944]] | [[945]] | [[946]] | \'\'\'947\'\'\' | [[948]] | [[949]] | [[950]] | [[951]] | [[952]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:947]]\n[[ast:947]]\n[[bg:947]]\n[[ca:947]]\n[[de:947]]\n[[el:947]]\n[[en:947]]\n[[eo:947]]\n[[es:947]]\n[[eu:947]]\n[[fi:947]]\n[[fr:947]]\n[[hr:947]]\n[[hu:947]]\n[[it:947]]\n[[nl:947]]\n[[no:947]]\n[[pl:947]]\n[[pt:947]]\n[[ro:947]]\n[[ru:947]]\n[[sl:947]]\n[[uk:947]]\n[[zh:947年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217224954','',0,0,1,0,0.629368755328,'79958782775045','20041217224954'); INSERT INTO cur VALUES (4054,0,'948','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[910е]] | [[920е]] | [[930е]] | \'\'\'[[940е]]\'\'\' | [[950е]] | [[960е]] | [[970е]]
\n[[943]] | [[944]] | [[945]] | [[946]] | [[947]] | \'\'\'948\'\'\' | [[949]] | [[950]] | [[951]] | [[952]] | [[953]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:948]]\n[[ast:948]]\n[[bg:948]]\n[[ca:948]]\n[[da:948]]\n[[de:948]]\n[[el:948]]\n[[en:948]]\n[[eo:948]]\n[[es:948]]\n[[eu:948]]\n[[fi:948]]\n[[fr:948]]\n[[hr:948]]\n[[hu:948]]\n[[it:948]]\n[[nl:948]]\n[[no:948]]\n[[pl:948]]\n[[pt:948]]\n[[ro:948]]\n[[ru:948]]\n[[sl:948]]\n[[uk:948]]\n[[zh:948年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217224854','',0,0,1,0,0.230192271634,'79958782775145','20041217224854'); INSERT INTO cur VALUES (4055,0,'949','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[910е]] | [[920е]] | [[930е]] | \'\'\'[[940е]]\'\'\' | [[950е]] | [[960е]] | [[970е]]
\n[[944]] | [[945]] | [[946]] | [[947]] | [[948]] | \'\'\'949\'\'\' | [[950]] | [[951]] | [[952]] | [[953]] | [[954]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:949]]\n[[ast:949]]\n[[bg:949]]\n[[ca:949]]\n[[de:949]]\n[[el:949]]\n[[en:949]]\n[[eo:949]]\n[[es:949]]\n[[eu:949]]\n[[fi:949]]\n[[fr:949]]\n[[hr:949]]\n[[hu:949]]\n[[it:949]]\n[[nl:949]]\n[[no:949]]\n[[pl:949]]\n[[pt:949]]\n[[ro:949]]\n[[ru:949]]\n[[sl:949]]\n[[uk:949]]\n[[zh:949年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217224753','',0,0,1,0,0.445062001909,'79958782775246','20041217224753'); INSERT INTO cur VALUES (4056,0,'950','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[920е]] | [[930е]] | [[940е]] | \'\'\'[[950е]]\'\'\' | [[960е]] | [[970е]] | [[980е]]
\n[[945]] | [[946]] | [[947]] | [[948]] | [[949]] | \'\'\'950\'\'\' | [[951]] | [[952]] | [[953]] | [[954]] | [[955]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:950]]\n[[ast:950]]\n[[bg:950]]\n[[ca:950]]\n[[de:950]]\n[[el:950]]\n[[en:950]]\n[[eo:950]]\n[[es:950]]\n[[eu:950]]\n[[fi:950]]\n[[fr:950]]\n[[hr:950]]\n[[hu:950]]\n[[it:950]]\n[[nl:950]]\n[[no:950]]\n[[pl:950]]\n[[pt:950]]\n[[ro:950]]\n[[ru:950]]\n[[sl:950]]\n[[sv:950]]\n[[uk:950]]\n[[zh:950年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217224653','',0,0,1,0,0.070483288761,'79958782775346','20041217224653'); INSERT INTO cur VALUES (4057,0,'951','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[920е]] | [[930е]] | [[940е]] | \'\'\'[[950е]]\'\'\' | [[960е]] | [[970е]] | [[980е]]
\n[[946]] | [[947]] | [[948]] | [[949]] | [[950]] | \'\'\'951\'\'\' | [[952]] | [[953]] | [[954]] | [[955]] | [[956]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:951]]\n[[ast:951]]\n[[bg:951]]\n[[ca:951]]\n[[de:951]]\n[[el:951]]\n[[en:951]]\n[[eo:951]]\n[[es:951]]\n[[eu:951]]\n[[fi:951]]\n[[fr:951]]\n[[hr:951]]\n[[hu:951]]\n[[it:951]]\n[[nl:951]]\n[[no:951]]\n[[pl:951]]\n[[pt:951]]\n[[ro:951]]\n[[ru:951]]\n[[sl:951]]\n[[uk:951]]\n[[zh:951年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217224554','',0,0,1,0,0.624692209822,'79958782775445','20041217224554'); INSERT INTO cur VALUES (4058,0,'952','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[920е]] | [[930е]] | [[940е]] | \'\'\'[[950е]]\'\'\' | [[960е]] | [[970е]] | [[980е]]
\n[[947]] | [[948]] | [[949]] | [[950]] | [[951]] | \'\'\'952\'\'\' | [[953]] | [[954]] | [[955]] | [[956]] | [[957]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:952]]\n[[ast:952]]\n[[bg:952]]\n[[ca:952]]\n[[de:952]]\n[[el:952]]\n[[en:952]]\n[[eo:952]]\n[[es:952]]\n[[eu:952]]\n[[fi:952]]\n[[fr:952]]\n[[hr:952]]\n[[hu:952]]\n[[it:952]]\n[[nl:952]]\n[[no:952]]\n[[pl:952]]\n[[pt:952]]\n[[ro:952]]\n[[ru:952]]\n[[sl:952]]\n[[uk:952]]\n[[zh:952年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217221251','',0,0,1,0,0.444100252094,'79958782778748','20041217221251'); INSERT INTO cur VALUES (4059,0,'953','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[920е]] | [[930е]] | [[940е]] | \'\'\'[[950е]]\'\'\' | [[960е]] | [[970е]] | [[980е]]
\n[[948]] | [[949]] | [[950]] | [[951]] | [[952]] | \'\'\'953\'\'\' | [[954]] | [[955]] | [[956]] | [[957]] | [[958]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:953]]\n[[ast:953]]\n[[bg:953]]\n[[ca:953]]\n[[de:953]]\n[[el:953]]\n[[en:953]]\n[[eo:953]]\n[[es:953]]\n[[eu:953]]\n[[fi:953]]\n[[fr:953]]\n[[hr:953]]\n[[hu:953]]\n[[it:953]]\n[[nl:953]]\n[[no:953]]\n[[pl:953]]\n[[pt:953]]\n[[ro:953]]\n[[ru:953]]\n[[sl:953]]\n[[uk:953]]\n[[zh:953年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217221151','',0,0,1,0,0.281233093367,'79958782778848','20041217221151'); INSERT INTO cur VALUES (4060,0,'954','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[920е]] | [[930е]] | [[940е]] | \'\'\'[[950е]]\'\'\' | [[960е]] | [[970е]] | [[980е]]
\n[[949]] | [[950]] | [[951]] | [[952]] | [[953]] | \'\'\'954\'\'\' | [[955]] | [[956]] | [[957]] | [[958]] | [[959]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:954]]\n[[ast:954]]\n[[bg:954]]\n[[ca:954]]\n[[de:954]]\n[[el:954]]\n[[en:954]]\n[[eo:954]]\n[[es:954]]\n[[eu:954]]\n[[fi:954]]\n[[fr:954]]\n[[hr:954]]\n[[hu:954]]\n[[it:954]]\n[[nl:954]]\n[[no:954]]\n[[pl:954]]\n[[pt:954]]\n[[ro:954]]\n[[ru:954]]\n[[sl:954]]\n[[sv:954]]\n[[uk:954]]\n[[zh:954年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217221051','',0,0,1,0,0.952663742915,'79958782778948','20041217221051'); INSERT INTO cur VALUES (4061,0,'955','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[920е]] | [[930е]] | [[940е]] | \'\'\'[[950е]]\'\'\' | [[960е]] | [[970е]] | [[980е]]
\n[[950]] | [[951]] | [[952]] | [[953]] | [[954]] | \'\'\'955\'\'\' | [[956]] | [[957]] | [[958]] | [[959]] | [[960]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:955]]\n[[ast:955]]\n[[bg:955]]\n[[ca:955]]\n[[de:955]]\n[[el:955]]\n[[en:955]]\n[[eo:955]]\n[[es:955]]\n[[eu:955]]\n[[fi:955]]\n[[fr:955]]\n[[hr:955]]\n[[hu:955]]\n[[it:955]]\n[[nl:955]]\n[[no:955]]\n[[pl:955]]\n[[pt:955]]\n[[ro:955]]\n[[ru:955]]\n[[sl:955]]\n[[sv:955]]\n[[uk:955]]\n[[zh:955年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217220951','',0,0,1,0,0.567709857397,'79958782779048','20041217220951'); INSERT INTO cur VALUES (4062,0,'956','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[920е]] | [[930е]] | [[940е]] | \'\'\'[[950е]]\'\'\' | [[960е]] | [[970е]] | [[980е]]
\n[[951]] | [[952]] | [[953]] | [[954]] | [[955]] | \'\'\'956\'\'\' | [[957]] | [[958]] | [[959]] | [[960]] | [[961]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:956]]\n[[ast:956]]\n[[bg:956]]\n[[ca:956]]\n[[de:956]]\n[[el:956]]\n[[en:956]]\n[[eo:956]]\n[[es:956]]\n[[eu:956]]\n[[fi:956]]\n[[fr:956]]\n[[hr:956]]\n[[hu:956]]\n[[it:956]]\n[[nl:956]]\n[[no:956]]\n[[pl:956]]\n[[pt:956]]\n[[ro:956]]\n[[ru:956]]\n[[sl:956]]\n[[uk:956]]\n[[zh:956年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217220851','',0,0,1,0,0.41510069669,'79958782779148','20041217220851'); INSERT INTO cur VALUES (4063,0,'957','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[920е]] | [[930е]] | [[940е]] | \'\'\'[[950е]]\'\'\' | [[960е]] | [[970е]] | [[980е]]
\n[[952]] | [[953]] | [[954]] | [[955]] | [[956]] | \'\'\'957\'\'\' | [[958]] | [[959]] | [[960]] | [[961]] | [[962]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:957]]\n[[ast:957]]\n[[bg:957]]\n[[ca:957]]\n[[de:957]]\n[[el:957]]\n[[en:957]]\n[[eo:957]]\n[[es:957]]\n[[eu:957]]\n[[fi:957]]\n[[fr:957]]\n[[hr:957]]\n[[hu:957]]\n[[it:957]]\n[[nl:957]]\n[[no:957]]\n[[pl:957]]\n[[pt:957]]\n[[ro:957]]\n[[ru:957]]\n[[sl:957]]\n[[uk:957]]\n[[zh:957年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217224454','',0,0,1,0,0.093038553415,'79958782775545','20041217224454'); INSERT INTO cur VALUES (4064,0,'958','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[920е]] | [[930е]] | [[940е]] | \'\'\'[[950е]]\'\'\' | [[960е]] | [[970е]] | [[980е]]
\n[[953]] | [[954]] | [[955]] | [[956]] | [[957]] | \'\'\'958\'\'\' | [[959]] | [[960]] | [[961]] | [[962]] | [[963]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:958]]\n[[ast:958]]\n[[bg:958]]\n[[ca:958]]\n[[de:958]]\n[[el:958]]\n[[en:958]]\n[[eo:958]]\n[[es:958]]\n[[eu:958]]\n[[fi:958]]\n[[fr:958]]\n[[hr:958]]\n[[hu:958]]\n[[it:958]]\n[[nl:958]]\n[[no:958]]\n[[pl:958]]\n[[pt:958]]\n[[ro:958]]\n[[ru:958]]\n[[sl:958]]\n[[uk:958]]\n[[zh:958年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217224354','',0,0,1,0,0.649993695156,'79958782775645','20041217224354'); INSERT INTO cur VALUES (4065,0,'959','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[920е]] | [[930е]] | [[940е]] | \'\'\'[[950е]]\'\'\' | [[960е]] | [[970е]] | [[980е]]
\n[[954]] | [[955]] | [[956]] | [[957]] | [[958]] | \'\'\'959\'\'\' | [[960]] | [[961]] | [[962]] | [[963]] | [[964]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:959]]\n[[ast:959]]\n[[bg:959]]\n[[ca:959]]\n[[de:959]]\n[[el:959]]\n[[en:959]]\n[[eo:959]]\n[[es:959]]\n[[eu:959]]\n[[fi:959]]\n[[fr:959]]\n[[hr:959]]\n[[hu:959]]\n[[it:959]]\n[[nl:959]]\n[[no:959]]\n[[pl:959]]\n[[pt:959]]\n[[ro:959]]\n[[ru:959]]\n[[sl:959]]\n[[uk:959]]\n[[zh:959年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217224253','',0,0,1,0,0.480831769053,'79958782775746','20041217224253'); INSERT INTO cur VALUES (4066,0,'960','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[930е]] | [[940е]] | [[950е]] | \'\'\'[[960е]]\'\'\' | [[970е]] | [[980е]] | [[990е]]
\n[[955]] | [[956]] | [[957]] | [[958]] | [[959]] | \'\'\'960\'\'\' | [[961]] | [[962]] | [[963]] | [[964]] | [[965]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:960]]\n[[ast:960]]\n[[bg:960]]\n[[ca:960]]\n[[da:960]]\n[[de:960]]\n[[el:960]]\n[[en:960]]\n[[eo:960]]\n[[es:960]]\n[[eu:960]]\n[[fi:960]]\n[[fr:960]]\n[[hr:960]]\n[[hu:960]]\n[[it:960]]\n[[nl:960]]\n[[no:960]]\n[[pl:960]]\n[[pt:960]]\n[[ro:960]]\n[[ru:960]]\n[[sl:960]]\n[[uk:960]]\n[[zh:960年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217231254','',0,0,1,0,0.240623045359,'79958782768745','20041217231254'); INSERT INTO cur VALUES (4067,0,'961','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[930е]] | [[940е]] | [[950е]] | \'\'\'[[960е]]\'\'\' | [[970е]] | [[980е]] | [[990е]]
\n[[956]] | [[957]] | [[958]] | [[959]] | [[960]] | \'\'\'961\'\'\' | [[962]] | [[963]] | [[964]] | [[965]] | [[966]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:961]]\n[[ast:961]]\n[[bg:961]]\n[[ca:961]]\n[[de:961]]\n[[el:961]]\n[[en:961]]\n[[eo:961]]\n[[es:961]]\n[[eu:961]]\n[[fi:961]]\n[[fr:961]]\n[[hr:961]]\n[[hu:961]]\n[[it:961]]\n[[nl:961]]\n[[no:961]]\n[[pl:961]]\n[[pt:961]]\n[[ro:961]]\n[[ru:961]]\n[[sl:961]]\n[[sv:961]]\n[[uk:961]]\n[[zh:961年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217231154','',0,0,1,0,0.093135197225,'79958782768845','20041217231154'); INSERT INTO cur VALUES (4068,0,'962','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[930е]] | [[940е]] | [[950е]] | \'\'\'[[960е]]\'\'\' | [[970е]] | [[980е]] | [[990е]]
\n[[957]] | [[958]] | [[959]] | [[960]] | [[961]] | \'\'\'962\'\'\' | [[963]] | [[964]] | [[965]] | [[966]] | [[967]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:962]]\n[[ast:962]]\n[[bg:962]]\n[[ca:962]]\n[[da:962]]\n[[de:962]]\n[[el:962]]\n[[en:962]]\n[[eo:962]]\n[[es:962]]\n[[eu:962]]\n[[fi:962]]\n[[fr:962]]\n[[hr:962]]\n[[hu:962]]\n[[it:962]]\n[[nl:962]]\n[[no:962]]\n[[pl:962]]\n[[pt:962]]\n[[ro:962]]\n[[ru:962]]\n[[sl:962]]\n[[sv:962]]\n[[uk:962]]\n[[zh:962年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217224153','',0,0,1,0,0.862524045102,'79958782775846','20041217224153'); INSERT INTO cur VALUES (4069,0,'963','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[930е]] | [[940е]] | [[950е]] | \'\'\'[[960е]]\'\'\' | [[970е]] | [[980е]] | [[990е]]
\n[[958]] | [[959]] | [[960]] | [[961]] | [[962]] | \'\'\'963\'\'\' | [[964]] | [[965]] | [[966]] | [[967]] | [[968]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:963]]\n[[ast:963]]\n[[bg:963]]\n[[ca:963]]\n[[de:963]]\n[[el:963]]\n[[en:963]]\n[[eo:963]]\n[[es:963]]\n[[eu:963]]\n[[fi:963]]\n[[fr:963]]\n[[hr:963]]\n[[hu:963]]\n[[it:963]]\n[[nl:963]]\n[[no:963]]\n[[pl:963]]\n[[pt:963]]\n[[ro:963]]\n[[ru:963]]\n[[sl:963]]\n[[uk:963]]\n[[zh:963年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217231054','',0,0,1,0,0.847835259907,'79958782768945','20041217231054'); INSERT INTO cur VALUES (4070,0,'964','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[930е]] | [[940е]] | [[950е]] | \'\'\'[[960е]]\'\'\' | [[970е]] | [[980е]] | [[990е]]
\n[[959]] | [[960]] | [[961]] | [[962]] | [[963]] | \'\'\'964\'\'\' | [[965]] | [[966]] | [[967]] | [[968]] | [[969]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:964]]\n[[ast:964]]\n[[bg:964]]\n[[ca:964]]\n[[de:964]]\n[[el:964]]\n[[en:964]]\n[[eo:964]]\n[[es:964]]\n[[eu:964]]\n[[fi:964]]\n[[fr:964]]\n[[hr:964]]\n[[hu:964]]\n[[it:964]]\n[[nl:964]]\n[[no:964]]\n[[pl:964]]\n[[pt:964]]\n[[ro:964]]\n[[ru:964]]\n[[sl:964]]\n[[uk:964]]\n[[zh:964年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217230954','',0,0,1,0,0.429106156542,'79958782769045','20041217230954'); INSERT INTO cur VALUES (4071,0,'965','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[930е]] | [[940е]] | [[950е]] | \'\'\'[[960е]]\'\'\' | [[970е]] | [[980е]] | [[990е]]
\n[[960]] | [[961]] | [[962]] | [[963]] | [[964]] | \'\'\'965\'\'\' | [[966]] | [[967]] | [[968]] | [[969]] | [[970]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:965]]\n[[ast:965]]\n[[bg:965]]\n[[ca:965]]\n[[da:965]]\n[[de:965]]\n[[el:965]]\n[[en:965]]\n[[eo:965]]\n[[es:965]]\n[[eu:965]]\n[[fi:965]]\n[[fr:965]]\n[[hr:965]]\n[[hu:965]]\n[[it:965]]\n[[nl:965]]\n[[no:965]]\n[[pl:965]]\n[[pt:965]]\n[[ro:965]]\n[[ru:965]]\n[[sl:965]]\n[[sv:965]]\n[[uk:965]]\n[[zh:965年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217224054','',0,0,1,0,0.479056162517,'79958782775945','20041217224054'); INSERT INTO cur VALUES (4072,0,'966','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[930е]] | [[940е]] | [[950е]] | \'\'\'[[960е]]\'\'\' | [[970е]] | [[980е]] | [[990е]]
\n[[961]] | [[962]] | [[963]] | [[964]] | [[965]] | \'\'\'966\'\'\' | [[967]] | [[968]] | [[969]] | [[970]] | [[971]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:966]]\n[[ast:966]]\n[[bg:966]]\n[[ca:966]]\n[[da:966]]\n[[de:966]]\n[[el:966]]\n[[en:966]]\n[[eo:966]]\n[[es:966]]\n[[eu:966]]\n[[fi:966]]\n[[fr:966]]\n[[hr:966]]\n[[hu:966]]\n[[it:966]]\n[[nl:966]]\n[[no:966]]\n[[pl:966]]\n[[pt:966]]\n[[ro:966]]\n[[ru:966]]\n[[sl:966]]\n[[uk:966]]\n[[zh:966年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217230854','',0,0,1,0,0.886441035609,'79958782769145','20041217230854'); INSERT INTO cur VALUES (4073,0,'967','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[930е]] | [[940е]] | [[950е]] | \'\'\'[[960е]]\'\'\' | [[970е]] | [[980е]] | [[990е]]
\n[[962]] | [[963]] | [[964]] | [[965]] | [[966]] | \'\'\'967\'\'\' | [[968]] | [[969]] | [[970]] | [[971]] | [[972]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:967]]\n[[ast:967]]\n[[bg:967]]\n[[ca:967]]\n[[de:967]]\n[[el:967]]\n[[en:967]]\n[[eo:967]]\n[[es:967]]\n[[eu:967]]\n[[fi:967]]\n[[fr:967]]\n[[hr:967]]\n[[hu:967]]\n[[it:967]]\n[[nl:967]]\n[[no:967]]\n[[pl:967]]\n[[pt:967]]\n[[ro:967]]\n[[ru:967]]\n[[sl:967]]\n[[sv:967]]\n[[uk:967]]\n[[zh:967年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217230754','',0,0,1,0,0.166107471178,'79958782769245','20041217230754'); INSERT INTO cur VALUES (4074,0,'968','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[930е]] | [[940е]] | [[950е]] | \'\'\'[[960е]]\'\'\' | [[970е]] | [[980е]] | [[990е]]
\n[[963]] | [[964]] | [[965]] | [[966]] | [[967]] | \'\'\'968\'\'\' | [[969]] | [[970]] | [[971]] | [[972]] | [[973]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:968]]\n[[ast:968]]\n[[bg:968]]\n[[ca:968]]\n[[da:968]]\n[[de:968]]\n[[el:968]]\n[[en:968]]\n[[eo:968]]\n[[es:968]]\n[[eu:968]]\n[[fi:968]]\n[[fr:968]]\n[[hr:968]]\n[[hu:968]]\n[[it:968]]\n[[nl:968]]\n[[no:968]]\n[[pl:968]]\n[[pt:968]]\n[[ro:968]]\n[[ru:968]]\n[[sl:968]]\n[[uk:968]]\n[[zh:968年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217223953','',0,0,1,0,0.735813200351,'79958782776046','20041217223953'); INSERT INTO cur VALUES (4075,0,'969','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[930е]] | [[940е]] | [[950е]] | \'\'\'[[960е]]\'\'\' | [[970е]] | [[980е]] | [[990е]]
\n[[964]] | [[965]] | [[966]] | [[967]] | [[968]] | \'\'\'969\'\'\' | [[970]] | [[971]] | [[972]] | [[973]] | [[974]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:969]]\n[[ast:969]]\n[[bg:969]]\n[[ca:969]]\n[[de:969]]\n[[el:969]]\n[[en:969]]\n[[eo:969]]\n[[es:969]]\n[[eu:969]]\n[[fi:969]]\n[[fr:969]]\n[[hr:969]]\n[[hu:969]]\n[[it:969]]\n[[nl:969]]\n[[no:969]]\n[[pl:969]]\n[[pt:969]]\n[[ro:969]]\n[[ru:969]]\n[[sl:969]]\n[[sv:969]]\n[[uk:969]]\n[[zh:969年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217230654','',0,0,1,0,0.667654016366,'79958782769345','20041217230654'); INSERT INTO cur VALUES (4076,0,'970','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[940е]] | [[950е]] | [[960е]] | \'\'\'[[970е]]\'\'\' | [[980е]] | [[990е]] | [[1000е]]
\n[[965]] | [[966]] | [[967]] | [[968]] | [[969]] | \'\'\'970\'\'\' | [[971]] | [[972]] | [[973]] | [[974]] | [[975]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:970]]\n[[ast:970]]\n[[bg:970]]\n[[ca:970]]\n[[de:970]]\n[[el:970]]\n[[en:970]]\n[[eo:970]]\n[[es:970]]\n[[eu:970]]\n[[fi:970]]\n[[fr:970]]\n[[hr:970]]\n[[hu:970]]\n[[it:970]]\n[[nl:970]]\n[[no:970]]\n[[pl:970]]\n[[pt:970]]\n[[ro:970]]\n[[ru:970]]\n[[sl:970]]\n[[sv:970]]\n[[uk:970]]\n[[zh:970年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217230554','',0,0,1,0,0.602687215713,'79958782769445','20041217230554'); INSERT INTO cur VALUES (4077,0,'971','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[940е]] | [[950е]] | [[960е]] | \'\'\'[[970е]]\'\'\' | [[980е]] | [[990е]] | [[1000е]]
\n[[966]] | [[967]] | [[968]] | [[969]] | [[970]] | \'\'\'971\'\'\' | [[972]] | [[973]] | [[974]] | [[975]] | [[976]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:971]]\n[[ast:971]]\n[[bg:971]]\n[[ca:971]]\n[[de:971]]\n[[el:971]]\n[[en:971]]\n[[eo:971]]\n[[es:971]]\n[[eu:971]]\n[[fi:971]]\n[[fr:971]]\n[[hr:971]]\n[[hu:971]]\n[[it:971]]\n[[nl:971]]\n[[no:971]]\n[[pl:971]]\n[[pt:971]]\n[[ro:971]]\n[[ru:971]]\n[[sl:971]]\n[[uk:971]]\n[[zh:971年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217230454','',0,0,1,0,0.199103572033,'79958782769545','20041217230454'); INSERT INTO cur VALUES (4078,0,'972','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[940е]] | [[950е]] | [[960е]] | \'\'\'[[970е]]\'\'\' | [[980е]] | [[990е]] | [[1000е]]
\n[[967]] | [[968]] | [[969]] | [[970]] | [[971]] | \'\'\'972\'\'\' | [[973]] | [[974]] | [[975]] | [[976]] | [[977]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:972]]\n[[ast:972]]\n[[bg:972]]\n[[ca:972]]\n[[de:972]]\n[[el:972]]\n[[en:972]]\n[[eo:972]]\n[[es:972]]\n[[eu:972]]\n[[fi:972]]\n[[fr:972]]\n[[hr:972]]\n[[hu:972]]\n[[it:972]]\n[[nl:972]]\n[[no:972]]\n[[pl:972]]\n[[pt:972]]\n[[ro:972]]\n[[ru:972]]\n[[sl:972]]\n[[sv:972]]\n[[uk:972]]\n[[zh:972年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217230354','',0,0,1,0,0.143471804049,'79958782769645','20041217230354'); INSERT INTO cur VALUES (4079,0,'973','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[940е]] | [[950е]] | [[960е]] | \'\'\'[[970е]]\'\'\' | [[980е]] | [[990е]] | [[1000е]]
\n[[968]] | [[969]] | [[970]] | [[971]] | [[972]] | \'\'\'973\'\'\' | [[974]] | [[975]] | [[976]] | [[977]] | [[978]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:973]]\n[[ast:973]]\n[[bg:973]]\n[[ca:973]]\n[[da:973]]\n[[de:973]]\n[[el:973]]\n[[en:973]]\n[[eo:973]]\n[[es:973]]\n[[eu:973]]\n[[fi:973]]\n[[fr:973]]\n[[hr:973]]\n[[hu:973]]\n[[it:973]]\n[[nds:973]]\n[[nl:973]]\n[[no:973]]\n[[pl:973]]\n[[pt:973]]\n[[ro:973]]\n[[ru:973]]\n[[sl:973]]\n[[sv:973]]\n[[uk:973]]\n[[zh:973年]]','robot Adding:ast,uk,nds Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217231554','',0,0,1,0,0.7187047958,'79958782768445','20041217231554'); INSERT INTO cur VALUES (4080,0,'974','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[940е]] | [[950е]] | [[960е]] | \'\'\'[[970е]]\'\'\' | [[980е]] | [[990е]] | [[1000е]]
\n[[969]] | [[970]] | [[971]] | [[972]] | [[973]] | \'\'\'974\'\'\' | [[975]] | [[976]] | [[977]] | [[978]] | [[979]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:974]]\n[[ast:974]]\n[[bg:974]]\n[[ca:974]]\n[[da:974]]\n[[de:974]]\n[[el:974]]\n[[en:974]]\n[[eo:974]]\n[[es:974]]\n[[eu:974]]\n[[fi:974]]\n[[fr:974]]\n[[hr:974]]\n[[hu:974]]\n[[it:974]]\n[[nl:974]]\n[[no:974]]\n[[pl:974]]\n[[pt:974]]\n[[ro:974]]\n[[ru:974]]\n[[sl:974]]\n[[uk:974]]\n[[zh:974年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217233754','',0,0,1,0,0.675796208752,'79958782766245','20041217233754'); INSERT INTO cur VALUES (4081,0,'975','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[940е]] | [[950е]] | [[960е]] | \'\'\'[[970е]]\'\'\' | [[980е]] | [[990е]] | [[1000е]]
\n[[970]] | [[971]] | [[972]] | [[973]] | [[974]] | \'\'\'975\'\'\' | [[976]] | [[977]] | [[978]] | [[979]] | [[980]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:975]]\n[[ast:975]]\n[[bg:975]]\n[[ca:975]]\n[[de:975]]\n[[el:975]]\n[[en:975]]\n[[eo:975]]\n[[es:975]]\n[[eu:975]]\n[[fi:975]]\n[[fr:975]]\n[[hr:975]]\n[[hu:975]]\n[[it:975]]\n[[nl:975]]\n[[no:975]]\n[[pl:975]]\n[[pt:975]]\n[[ro:975]]\n[[ru:975]]\n[[sl:975]]\n[[uk:975]]\n[[zh:975年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217233654','',0,0,1,0,0.746628778403,'79958782766345','20041217233654'); INSERT INTO cur VALUES (4082,0,'976','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[940е]] | [[950е]] | [[960е]] | \'\'\'[[970е]]\'\'\' | [[980е]] | [[990е]] | [[1000е]]
\n[[971]] | [[972]] | [[973]] | [[974]] | [[975]] | \'\'\'976\'\'\' | [[977]] | [[978]] | [[979]] | [[980]] | [[981]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:976]]\n[[ast:976]]\n[[bg:976]]\n[[ca:976]]\n[[de:976]]\n[[el:976]]\n[[en:976]]\n[[eo:976]]\n[[es:976]]\n[[eu:976]]\n[[fi:976]]\n[[fr:976]]\n[[hr:976]]\n[[hu:976]]\n[[it:976]]\n[[nl:976]]\n[[no:976]]\n[[pl:976]]\n[[pt:976]]\n[[ro:976]]\n[[ru:976]]\n[[sl:976]]\n[[sv:976]]\n[[uk:976]]\n[[zh:976年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217233555','',0,0,1,0,0.116804917863,'79958782766444','20041217233555'); INSERT INTO cur VALUES (4083,0,'977','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[940е]] | [[950е]] | [[960е]] | \'\'\'[[970е]]\'\'\' | [[980е]] | [[990е]] | [[1000е]]
\n[[972]] | [[973]] | [[974]] | [[975]] | [[976]] | \'\'\'977\'\'\' | [[978]] | [[979]] | [[980]] | [[981]] | [[982]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:977]]\n[[ast:977]]\n[[bg:977]]\n[[ca:977]]\n[[de:977]]\n[[el:977]]\n[[en:977]]\n[[eo:977]]\n[[es:977]]\n[[eu:977]]\n[[fi:977]]\n[[fr:977]]\n[[hr:977]]\n[[hu:977]]\n[[it:977]]\n[[nl:977]]\n[[no:977]]\n[[pl:977]]\n[[pt:977]]\n[[ro:977]]\n[[ru:977]]\n[[sl:977]]\n[[sv:977]]\n[[uk:977]]\n[[zh:977年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217233454','',0,0,1,0,0.431141222562,'79958782766545','20041217233454'); INSERT INTO cur VALUES (4084,0,'978','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[940е]] | [[950е]] | [[960е]] | \'\'\'[[970е]]\'\'\' | [[980е]] | [[990е]] | [[1000е]]
\n[[973]] | [[974]] | [[975]] | [[976]] | [[977]] | \'\'\'978\'\'\' | [[979]] | [[980]] | [[981]] | [[982]] | [[983]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:978]]\n[[ast:978]]\n[[bg:978]]\n[[ca:978]]\n[[de:978]]\n[[el:978]]\n[[en:978]]\n[[eo:978]]\n[[es:978]]\n[[eu:978]]\n[[fi:978]]\n[[fr:978]]\n[[hr:978]]\n[[hu:978]]\n[[it:978]]\n[[nl:978]]\n[[no:978]]\n[[pl:978]]\n[[pt:978]]\n[[ro:978]]\n[[ru:978]]\n[[sl:978]]\n[[sv:978]]\n[[uk:978]]\n[[zh:978年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217233354','',0,0,1,0,0.284483308105,'79958782766645','20041217233354'); INSERT INTO cur VALUES (4085,0,'979','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[940е]] | [[950е]] | [[960е]] | \'\'\'[[970е]]\'\'\' | [[980е]] | [[990е]] | [[1000е]]
\n[[974]] | [[975]] | [[976]] | [[977]] | [[978]] | \'\'\'979\'\'\' | [[980]] | [[981]] | [[982]] | [[983]] | [[984]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:979]]\n[[ast:979]]\n[[bg:979]]\n[[ca:979]]\n[[de:979]]\n[[el:979]]\n[[en:979]]\n[[eo:979]]\n[[es:979]]\n[[eu:979]]\n[[fi:979]]\n[[fr:979]]\n[[hr:979]]\n[[hu:979]]\n[[it:979]]\n[[nl:979]]\n[[no:979]]\n[[pl:979]]\n[[pt:979]]\n[[ro:979]]\n[[ru:979]]\n[[sl:979]]\n[[uk:979]]\n[[zh:979年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217233254','',0,0,1,0,0.351836388163,'79958782766745','20041217233254'); INSERT INTO cur VALUES (4086,0,'980','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[950е]] | [[960е]] | [[970е]] | \'\'\'[[980е]]\'\'\' | [[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]]
\n[[975]] | [[976]] | [[977]] | [[978]] | [[979]] | \'\'\'980\'\'\' | [[981]] | [[982]] | [[983]] | [[984]] | [[985]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:980]]\n[[ast:980]]\n[[bg:980]]\n[[ca:980]]\n[[da:980]]\n[[de:980]]\n[[el:980]]\n[[en:980]]\n[[eo:980]]\n[[es:980]]\n[[eu:980]]\n[[fi:980]]\n[[fr:980]]\n[[hr:980]]\n[[hu:980]]\n[[it:980]]\n[[nl:980]]\n[[no:980]]\n[[pl:980]]\n[[pt:980]]\n[[ro:980]]\n[[ru:980]]\n[[sl:980]]\n[[sv:980]]\n[[uk:980]]\n[[zh:980年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217233154','',0,0,1,0,0.023843424406,'79958782766845','20041217233154'); INSERT INTO cur VALUES (4087,0,'981','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[950е]] | [[960е]] | [[970е]] | \'\'\'[[980е]]\'\'\' | [[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]]
\n[[976]] | [[977]] | [[978]] | [[979]] | [[980]] | \'\'\'981\'\'\' | [[982]] | [[983]] | [[984]] | [[985]] | [[986]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:981]]\n[[ast:981]]\n[[bg:981]]\n[[ca:981]]\n[[de:981]]\n[[el:981]]\n[[en:981]]\n[[eo:981]]\n[[es:981]]\n[[eu:981]]\n[[fi:981]]\n[[fr:981]]\n[[hr:981]]\n[[hu:981]]\n[[it:981]]\n[[nl:981]]\n[[no:981]]\n[[pl:981]]\n[[pt:981]]\n[[ro:981]]\n[[ru:981]]\n[[sl:981]]\n[[uk:981]]\n[[zh:981年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217233054','',0,0,1,0,0.965076931736,'79958782766945','20041217233054'); INSERT INTO cur VALUES (4088,0,'982','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[950е]] | [[960е]] | [[970е]] | \'\'\'[[980е]]\'\'\' | [[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]]
\n[[977]] | [[978]] | [[979]] | [[980]] | [[981]] | \'\'\'982\'\'\' | [[983]] | [[984]] | [[985]] | [[986]] | [[987]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:982]]\n[[ast:982]]\n[[bg:982]]\n[[ca:982]]\n[[da:982]]\n[[de:982]]\n[[el:982]]\n[[en:982]]\n[[eo:982]]\n[[es:982]]\n[[eu:982]]\n[[fi:982]]\n[[fr:982]]\n[[hr:982]]\n[[hu:982]]\n[[it:982]]\n[[nl:982]]\n[[no:982]]\n[[pl:982]]\n[[pt:982]]\n[[ro:982]]\n[[ru:982]]\n[[sl:982]]\n[[uk:982]]\n[[zh:982年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217232954','',0,0,1,0,0.90187495337,'79958782767045','20041217232954'); INSERT INTO cur VALUES (4089,0,'983','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[950е]] | [[960е]] | [[970е]] | \'\'\'[[980е]]\'\'\' | [[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]]
\n[[978]] | [[979]] | [[980]] | [[981]] | [[982]] | \'\'\'983\'\'\' | [[984]] | [[985]] | [[986]] | [[987]] | [[988]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:983]]\n[[ast:983]]\n[[bg:983]]\n[[ca:983]]\n[[da:983]]\n[[de:983]]\n[[el:983]]\n[[en:983]]\n[[eo:983]]\n[[es:983]]\n[[eu:983]]\n[[fi:983]]\n[[fr:983]]\n[[hr:983]]\n[[hu:983]]\n[[it:983]]\n[[nl:983]]\n[[no:983]]\n[[pl:983]]\n[[pt:983]]\n[[ro:983]]\n[[ru:983]]\n[[sl:983]]\n[[sv:983]]\n[[uk:983]]\n[[zh:983年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217232855','',0,0,1,0,0.34225289493,'79958782767144','20041217232855'); INSERT INTO cur VALUES (4090,0,'984','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[950е]] | [[960е]] | [[970е]] | \'\'\'[[980е]]\'\'\' | [[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]]
\n[[979]] | [[980]] | [[981]] | [[982]] | [[983]] | \'\'\'984\'\'\' | [[985]] | [[986]] | [[987]] | [[988]] | [[989]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:984]]\n[[ast:984]]\n[[bg:984]]\n[[ca:984]]\n[[da:984]]\n[[de:984]]\n[[el:984]]\n[[en:984]]\n[[eo:984]]\n[[es:984]]\n[[eu:984]]\n[[fi:984]]\n[[fr:984]]\n[[hr:984]]\n[[hu:984]]\n[[it:984]]\n[[nl:984]]\n[[no:984]]\n[[pl:984]]\n[[pt:984]]\n[[ro:984]]\n[[ru:984]]\n[[sl:984]]\n[[uk:984]]\n[[zh:984年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217232757','',0,0,1,0,0.65445909959,'79958782767242','20041217232757'); INSERT INTO cur VALUES (4091,0,'985','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[950е]] | [[960е]] | [[970е]] | \'\'\'[[980е]]\'\'\' | [[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]]
\n[[980]] | [[981]] | [[982]] | [[983]] | [[984]] | \'\'\'985\'\'\' | [[986]] | [[987]] | [[988]] | [[989]] | [[990]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:985]]\n[[ast:985]]\n[[bg:985]]\n[[ca:985]]\n[[da:985]]\n[[de:985]]\n[[el:985]]\n[[en:985]]\n[[eo:985]]\n[[es:985]]\n[[eu:985]]\n[[fi:985]]\n[[fr:985]]\n[[hr:985]]\n[[hu:985]]\n[[it:985]]\n[[nl:985]]\n[[no:985]]\n[[pl:985]]\n[[pt:985]]\n[[ro:985]]\n[[ru:985]]\n[[sl:985]]\n[[sv:985]]\n[[uk:985]]\n[[zh:985年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217232654','',0,0,1,0,0.45547601369,'79958782767345','20041217232654'); INSERT INTO cur VALUES (4092,0,'986','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[950е]] | [[960е]] | [[970е]] | \'\'\'[[980е]]\'\'\' | [[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]]
\n[[981]] | [[982]] | [[983]] | [[984]] | [[985]] | \'\'\'986\'\'\' | [[987]] | [[988]] | [[989]] | [[990]] | [[991]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:986]]\n[[ast:986]]\n[[bg:986]]\n[[ca:986]]\n[[de:986]]\n[[el:986]]\n[[en:986]]\n[[eo:986]]\n[[es:986]]\n[[eu:986]]\n[[fi:986]]\n[[fr:986]]\n[[hr:986]]\n[[hu:986]]\n[[it:986]]\n[[nl:986]]\n[[no:986]]\n[[pl:986]]\n[[pt:986]]\n[[ro:986]]\n[[ru:986]]\n[[sl:986]]\n[[sv:986]]\n[[uk:986]]\n[[zh:986年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217232554','',0,0,1,0,0.934170003018,'79958782767445','20041217232554'); INSERT INTO cur VALUES (4093,0,'987','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[950е]] | [[960е]] | [[970е]] | \'\'\'[[980е]]\'\'\' | [[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]]
\n[[982]] | [[983]] | [[984]] | [[985]] | [[986]] | \'\'\'987\'\'\' | [[988]] | [[989]] | [[990]] | [[991]] | [[992]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:987]]\n[[ast:987]]\n[[bg:987]]\n[[ca:987]]\n[[de:987]]\n[[el:987]]\n[[en:987]]\n[[eo:987]]\n[[es:987]]\n[[eu:987]]\n[[fi:987]]\n[[fr:987]]\n[[hr:987]]\n[[hu:987]]\n[[it:987]]\n[[nl:987]]\n[[no:987]]\n[[pl:987]]\n[[pt:987]]\n[[ro:987]]\n[[ru:987]]\n[[sl:987]]\n[[sv:987]]\n[[uk:987]]\n[[zh:987年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041218002316','',0,0,1,0,0.828211126303,'79958781997683','20041218002316'); INSERT INTO cur VALUES (4094,0,'988','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[950е]] | [[960е]] | [[970е]] | \'\'\'[[980е]]\'\'\' | [[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]]
\n[[983]] | [[984]] | [[985]] | [[986]] | [[987]] | \'\'\'988\'\'\' | [[989]] | [[990]] | [[991]] | [[992]] | [[993]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:988]]\n[[ast:988]]\n[[bg:988]]\n[[ca:988]]\n[[de:988]]\n[[el:988]]\n[[en:988]]\n[[eo:988]]\n[[es:988]]\n[[eu:988]]\n[[fi:988]]\n[[fr:988]]\n[[gl:988]]\n[[hr:988]]\n[[hu:988]]\n[[it:988]]\n[[nl:988]]\n[[no:988]]\n[[pl:988]]\n[[pt:988]]\n[[ro:988]]\n[[ru:988]]\n[[sl:988]]\n[[uk:988]]\n[[zh:988年]]','robot Adding:gl,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217232454','',0,0,1,0,0.314383748134,'79958782767545','20041217232454'); INSERT INTO cur VALUES (4095,0,'989','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[950е]] | [[960е]] | [[970е]] | \'\'\'[[980е]]\'\'\' | [[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]]
\n[[984]] | [[985]] | [[986]] | [[987]] | [[988]] | \'\'\'989\'\'\' | [[990]] | [[991]] | [[992]] | [[993]] | [[994]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:989]]\n[[ast:989]]\n[[bg:989]]\n[[ca:989]]\n[[de:989]]\n[[el:989]]\n[[en:989]]\n[[eo:989]]\n[[es:989]]\n[[eu:989]]\n[[fi:989]]\n[[fr:989]]\n[[hr:989]]\n[[hu:989]]\n[[it:989]]\n[[nl:989]]\n[[no:989]]\n[[pl:989]]\n[[pt:989]]\n[[ro:989]]\n[[ru:989]]\n[[sl:989]]\n[[uk:989]]\n[[zh:989年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217232354','',0,0,1,0,0.222094000886,'79958782767645','20041217232354'); INSERT INTO cur VALUES (4096,0,'990','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[960е]] | [[970е]] | [[980е]] | \'\'\'[[990е]]\'\'\' | [[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]]
\n[[985]] | [[986]] | [[987]] | [[988]] | [[989]] | \'\'\'990\'\'\' | [[991]] | [[992]] | [[993]] | [[994]] | [[995]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:990]]\n[[ast:990]]\n[[bg:990]]\n[[ca:990]]\n[[da:990]]\n[[de:990]]\n[[el:990]]\n[[en:990]]\n[[eo:990]]\n[[es:990]]\n[[eu:990]]\n[[fi:990]]\n[[fr:990]]\n[[hr:990]]\n[[hu:990]]\n[[it:990]]\n[[nl:990]]\n[[no:990]]\n[[pl:990]]\n[[pt:990]]\n[[ro:990]]\n[[ru:990]]\n[[sl:990]]\n[[uk:990]]\n[[zh:990年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041217232254','',0,0,1,0,0.755362331288,'79958782767745','20041217232254'); INSERT INTO cur VALUES (4097,0,'991','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[960е]] | [[970е]] | [[980е]] | \'\'\'[[990е]]\'\'\' | [[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]]
\n[[986]] | [[987]] | [[988]] | [[989]] | [[990]] | \'\'\'991\'\'\' | [[992]] | [[993]] | [[994]] | [[995]] | [[996]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:991]]\n[[ast:991]]\n[[bg:991]]\n[[ca:991]]\n[[de:991]]\n[[el:991]]\n[[en:991]]\n[[eo:991]]\n[[es:991]]\n[[eu:991]]\n[[fi:991]]\n[[fr:991]]\n[[hr:991]]\n[[hu:991]]\n[[it:991]]\n[[nl:991]]\n[[no:991]]\n[[pl:991]]\n[[pt:991]]\n[[ro:991]]\n[[ru:991]]\n[[sl:991]]\n[[uk:991]]\n[[zh:991年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217232154','',0,0,1,0,0.979622968463,'79958782767845','20041217232154'); INSERT INTO cur VALUES (4098,0,'992','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[960е]] | [[970е]] | [[980е]] | \'\'\'[[990е]]\'\'\' | [[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]]
\n[[987]] | [[988]] | [[989]] | [[990]] | [[991]] | \'\'\'992\'\'\' | [[993]] | [[994]] | [[995]] | [[996]] | [[997]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:992]]\n[[ast:992]]\n[[bg:992]]\n[[ca:992]]\n[[de:992]]\n[[el:992]]\n[[en:992]]\n[[eo:992]]\n[[es:992]]\n[[eu:992]]\n[[fi:992]]\n[[fr:992]]\n[[hr:992]]\n[[hu:992]]\n[[it:992]]\n[[nl:992]]\n[[no:992]]\n[[pl:992]]\n[[pt:992]]\n[[ro:992]]\n[[ru:992]]\n[[sl:992]]\n[[uk:992]]\n[[zh:992年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217232054','',0,0,1,0,0.213036527491,'79958782767945','20041217232054'); INSERT INTO cur VALUES (4099,0,'993','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[960е]] | [[970е]] | [[980е]] | \'\'\'[[990е]]\'\'\' | [[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]]
\n[[988]] | [[989]] | [[990]] | [[991]] | [[992]] | \'\'\'993\'\'\' | [[994]] | [[995]] | [[996]] | [[997]] | [[998]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:993]]\n[[ast:993]]\n[[bg:993]]\n[[ca:993]]\n[[de:993]]\n[[el:993]]\n[[en:993]]\n[[eo:993]]\n[[es:993]]\n[[eu:993]]\n[[fi:993]]\n[[fr:993]]\n[[hr:993]]\n[[hu:993]]\n[[it:993]]\n[[nl:993]]\n[[no:993]]\n[[pl:993]]\n[[pt:993]]\n[[ro:993]]\n[[ru:993]]\n[[sl:993]]\n[[sv:993]]\n[[uk:993]]\n[[zh:993年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217231954','',0,0,1,0,0.773221243067,'79958782768045','20041217231954'); INSERT INTO cur VALUES (4100,0,'994','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[960е]] | [[970е]] | [[980е]] | \'\'\'[[990е]]\'\'\' | [[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]]
\n[[989]] | [[990]] | [[991]] | [[992]] | [[993]] | \'\'\'994\'\'\' | [[995]] | [[996]] | [[997]] | [[998]] | [[999]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:994]]\n[[ast:994]]\n[[bg:994]]\n[[ca:994]]\n[[de:994]]\n[[el:994]]\n[[en:994]]\n[[eo:994]]\n[[es:994]]\n[[eu:994]]\n[[fi:994]]\n[[fr:994]]\n[[hr:994]]\n[[hu:994]]\n[[it:994]]\n[[nl:994]]\n[[no:994]]\n[[pl:994]]\n[[pt:994]]\n[[ro:994]]\n[[ru:994]]\n[[sl:994]]\n[[sv:994]]\n[[uk:994]]\n[[zh:994年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217231854','',0,0,1,0,0.973213524545,'79958782768145','20041217231854'); INSERT INTO cur VALUES (4101,0,'995','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[960е]] | [[970е]] | [[980е]] | \'\'\'[[990е]]\'\'\' | [[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]]
\n[[990]] | [[991]] | [[992]] | [[993]] | [[994]] | \'\'\'995\'\'\' | [[996]] | [[997]] | [[998]] | [[999]] | [[1000]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:995]]\n[[ast:995]]\n[[bg:995]]\n[[ca:995]]\n[[de:995]]\n[[el:995]]\n[[en:995]]\n[[eo:995]]\n[[es:995]]\n[[eu:995]]\n[[fi:995]]\n[[fr:995]]\n[[hr:995]]\n[[hu:995]]\n[[it:995]]\n[[nl:995]]\n[[no:995]]\n[[pl:995]]\n[[pt:995]]\n[[ro:995]]\n[[ru:995]]\n[[sl:995]]\n[[sv:995]]\n[[uk:995]]\n[[zh:995年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217231754','',0,0,1,0,0.278148493393,'79958782768245','20041217231754'); INSERT INTO cur VALUES (4102,0,'996','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[960е]] | [[970е]] | [[980е]] | \'\'\'[[990е]]\'\'\' | [[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]]
\n[[991]] | [[992]] | [[993]] | [[994]] | [[995]] | \'\'\'996\'\'\' | [[997]] | [[998]] | [[999]] | [[1000]] | [[1001]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:996]]\n[[ast:996]]\n[[bg:996]]\n[[ca:996]]\n[[de:996]]\n[[el:996]]\n[[en:996]]\n[[eo:996]]\n[[es:996]]\n[[eu:996]]\n[[fi:996]]\n[[fr:996]]\n[[hr:996]]\n[[hu:996]]\n[[it:996]]\n[[nl:996]]\n[[no:996]]\n[[pl:996]]\n[[pt:996]]\n[[ro:996]]\n[[ru:996]]\n[[sl:996]]\n[[sv:996]]\n[[uk:996]]\n[[zh:996年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041217231654','',0,0,1,0,0.6454409159,'79958782768345','20041217231654'); INSERT INTO cur VALUES (4103,0,'997','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[960е]] | [[970е]] | [[980е]] | \'\'\'[[990е]]\'\'\' | [[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]]
\n[[992]] | [[993]] | [[994]] | [[995]] | [[996]] | \'\'\'997\'\'\' | [[998]] | [[999]] | [[1000]] | [[1001]] | [[1002]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:997]]\n[[ast:997]]\n[[bg:997]]\n[[ca:997]]\n[[de:997]]\n[[el:997]]\n[[en:997]]\n[[eo:997]]\n[[es:997]]\n[[eu:997]]\n[[fi:997]]\n[[fr:997]]\n[[hr:997]]\n[[hu:997]]\n[[it:997]]\n[[nl:997]]\n[[no:997]]\n[[pl:997]]\n[[pt:997]]\n[[ro:997]]\n[[ru:997]]\n[[sl:997]]\n[[uk:997]]\n[[zh:997年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,sv,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041218002525','',0,0,1,0,0.369213688825,'79958781997474','20041218002525'); INSERT INTO cur VALUES (4104,0,'998','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[960е]] | [[970е]] | [[980е]] | \'\'\'[[990е]]\'\'\' | [[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]]
\n[[993]] | [[994]] | [[995]] | [[996]] | [[997]] | \'\'\'998\'\'\' | [[999]] | [[1000]] | [[1001]] | [[1002]] | [[1003]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:998]]\n[[ast:998]]\n[[bg:998]]\n[[ca:998]]\n[[de:998]]\n[[el:998]]\n[[en:998]]\n[[eo:998]]\n[[es:998]]\n[[eu:998]]\n[[fi:998]]\n[[fr:998]]\n[[hr:998]]\n[[hu:998]]\n[[it:998]]\n[[nl:998]]\n[[no:998]]\n[[pl:998]]\n[[pt:998]]\n[[ro:998]]\n[[ru:998]]\n[[sl:998]]\n[[sv:998]]\n[[uk:998]]\n[[zh:998年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,da,fy',48,'Robbot','20041218002425','',0,0,1,0,0.471855191734,'79958781997574','20041218002425'); INSERT INTO cur VALUES (4105,0,'999','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[960е]] | [[970е]] | [[980е]] | \'\'\'[[990е]]\'\'\' | [[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]]
\n[[994]] | [[995]] | [[996]] | [[997]] | [[998]] | \'\'\'999\'\'\' | [[1000]] | [[1001]] | [[1002]] | [[1003]] | [[1004]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:999]]\n[[ast:999]]\n[[bg:999]]\n[[ca:999]]\n[[da:999]]\n[[de:999]]\n[[el:999]]\n[[en:999]]\n[[eo:999]]\n[[es:999]]\n[[eu:999]]\n[[fi:999]]\n[[fr:999]]\n[[gl:999]]\n[[hr:999]]\n[[hu:999]]\n[[it:999]]\n[[nl:999]]\n[[no:999]]\n[[pl:999]]\n[[pt:999]]\n[[ro:999]]\n[[ru:999]]\n[[sl:999]]\n[[sv:999]]\n[[uk:999]]\n[[zh:999年]]','robot Adding:gl,ast,uk Removing:ja,la,cy,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041218103009','',0,0,1,0,0.302877977631,'79958781896990','20041218103009'); INSERT INTO cur VALUES (4106,0,'1000','
[[1000 (latinica)|latinica]] - [[1000 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век]] | \'\'\'[[10. век]]\'\'\' | [[11. век]]
\n[[970е]] | [[980е]] | [[990е]] | \'\'\'[[1000е]]\'\'\' | [[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]]
\n[[995]] | [[996]] | [[997]] | [[998]] | [[999]] | \'\'\'1000\'\'\' | [[1001]] | [[1002]] | [[1003]] | [[1004]] | [[1005]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1000]]\n[[ast:1000]]\n[[bg:1000]]\n[[ca:1000]]\n[[cy:1000]]\n[[da:1000]]\n[[de:1000]]\n[[el:1000]]\n[[en:1000]]\n[[eo:1000]]\n[[es:1000]]\n[[eu:1000]]\n[[fi:1000]]\n[[fr:1000]]\n[[gl:1000]]\n[[hr:1000]]\n[[hu:1000]]\n[[io:1000]]\n[[it:1000]]\n[[la:1000]]\n[[nl:1000]]\n[[nn:1000]]\n[[no:1000]]\n[[pl:1000]]\n[[pt:1000]]\n[[ro:1000]]\n[[ru:1000]]\n[[sl:1000]]\n[[sv:1000]]\n[[uk:1000]]\n[[zh:1000年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218052206','',0,0,1,0,0.893916950046,'79949781947793','20050218052253'); INSERT INTO cur VALUES (4107,0,'Мохамед_Фарах_Аидид','\n\n
\n
\n[[Image:Mohammed Farrah Aidid head photo brown filter.jpg|Мохамед Фарах Аидид]]
\nМохамед Фарах Аидид
\nUSASOC Photo
\n\n\'\'\'Датум рођења\'\'\'
\n
\n
\n1934\n
\n\n\'\'\'Место рођења\'\'\'
\n
\n
\n[[Сомалија]], [[Африка]]\n
\n\n\'\'\'Време смрти\'\'\'
\n
\nАвгуст 1, [[1996]] (Последица рањавања)\n
\n\n\'\'\'Мјесто Рођења\'\'\'
\n
\nСомалија\n
\n\n\n\'\'\'Занимање\'\'\'
\n
\n[[Војна обавјештајна служба]]\n
\n\n\'\'\'Војно образовање\'\'\'\n
\nСколован у [[Рим]]у и [[Москва|Москви]].
\n\n\'\'\'Учествовао у ратовима\'\'\'\n
\n[[Рат Етијопије против сомалије]]
\n[[Сомалијски државни удар]]
\n[[Сомалијски грађански рат]]\n
\n\n\'\'\'Примедбе\'\'\'\n
\n\nОфицир најодговорнији за свргавање [[Сиад Баре]].\n\nОптужен за [[геноцид]] изазивањем глади (1992-1993).\n\nПружао отпор хуманитарним напорима Уједињених нација и САД у [[Операцији Обезбеди наду]], тврдећи да је он легитимни владар Сомалије.\nЈедан од циљева операције [[Operation Restore Hope]].\n\nГлавни циљ [[Operation Gothic Serpent]] операције.\n\nЊегов син [[Хусеин Мохамед Фарах]] је бивши маринац Сједињених Америцких Држава.\n
\n\n
\n\n\'\'\'Мохамед Фарах Аидид\'\'\' ([[Сомали лангуаге|Сомали]]: \'\'\'Maxamed Faarax Caydiid\'\'\') ([[1934]] - 1 Август, [[1996]]) је био [[Сомалија|Сомалијски]] политичар и вођа Хабр Гидр клана, који се противио међународним покушајима за спречавање глади у Сомалији током раних деведесетих година и својим активностима постаје препрека присуству трупа Уједињених нација и САД у Сомалији. Аидид је био једна од главних мета операције [[Операција Обнови наду]], заједничке операције Уједињених нација и војске Сједињених Држава да би обезбедиле хуманитарну помоћ и прекид војне опсаде у Сомалији.\n\n== Биографија ==\n\nАидид је школован у [[Рим]]у и [[Москва|Москви]] и служио је у влади [[Мохамед Сиад Баре]] на више положаја; на крају као шеф војне обавештајне службе. Баре га је осумњичио за планирање држзавног удара и бива осуђен на казну затвора од шест година. Godine [[1991]], the clan of Aidid did indeed overthrow Barre, and Aidid emerged as a major force in the ensuing [[цивилни рат]]\n\nАидид је спречавао међународне пошиљке са храном и напао је снаге У.Н. [[1992]] године. Због овога, САД су расписале награду од $25,000 долара за његову главу и покушали су да га заробе. У Октобру 3, [[1993]] снаге У.С. Армy Рангерс и [[Делта Форссе]] су кренуле у акцију да заробе више званичника Аидидове милиције у једном делу Сомалијског главног града [[Могадиш]]у, који је био контролисан од стране Аидида и његових снага. Операција није ишла по плану, и 19 америчких војника, као и стотине сомалијаца, (тачан број непознат) је погинуло. Ови догађаји су познати као [[Битка за Могадиш]].\n\nНакон овога Америка је убрзо повукла своје снаге, и уједињене нације су напустиле Сомалију [[1995]] године. Аидид након овога проглашава сам себе председником Сомалије, са владом која није била међународно призната.\n\nАидид је умро 1 Аугуста 1996, вероватно као последица рањавања које је задобио у борби са супарничким фракцијама. Дан касније, амерички генерал Вилиам Гарисон, који је био одговоран за неуспелу операцију 1993 године, је поднео оставку.\n\n== Наследник ==\n\n[[Хусеин Мохамед Фарах]] који је Аидидов син, емигрирао је у Сједињене Државе када је био 14 година стар. У САД је боравио 16 година, где постаје [[натурализован грађанин]], и касније припадник поморске пешадије (маринац) у америчкој армији. Два дана касније након смрти свог оца, Хабр Гидр клан га изабира да постане председник Аидидове само-проглашене републике. Хусеин Мохамед Фарах је сматран од стране запада као шанса за побољшање односа са Сомалијом. Упитан у за своје дане у маринцима, одговорио је : \"Једном маринац, увиек маринац.\"\n\n== Спољне повезнице ==\n\n# Binney, Michael. [http://theses.nps.navy.mil/03Jun_Binney.pdf Joint Close Air Support in the Low Intensity Conflict] (thesis). Monterey, California: \'\'Naval Postgraduate School\'\'. June 2003.\n# Lutz, David. Hannover Institute of Philosophical Research. [http://www.usafa.af.mil/jscope/JSCOPE00/Lutz00.html The Ethics of American Military Policy in Africa] (research paper). Front Royal, Virginia: \'\'Joint Services Conference on Professional Ethics\'\'. 2000.\n# Bowden, Mark. [http://inquirer.philly.com/packages/somalia/ Black Hawk Down: A Story of Modern War]. Berkeley, California: \'\'Atlantic Monthly Press\'\'. March 1999.\n# McKinley, James. How a U.S. Marine Became a Warlord in Somalia. New York: \'\'The New York Times\'\'. August 16, 1996.\n# CNN, AP & Reuters. [http://www.cnn.com/WORLD/9608/02/aideed/ Somali faction leader Aidid dies]. United States of America: \'\'Cable News Network\'\'. August 2, 1996.\n\n[[de:Mohammed Farah Aidid]]\n[[en:Mohamed Farrah Aidid]]','',17,'Bonzo','20041226191557','',0,0,0,0,0.17531901187,'79958773808442','20050105080109'); INSERT INTO cur VALUES (4108,3,'Jablan','здраво. како да направим нову страницу одн. нов наслов који би требао да гласи ПЕРШУН. хвала.\n\nјаблан\n\nнаиме код опсије edit не могу да променим текст \"Име нове странице\" у име које би желео тј. у ПЕРПШУН ?!\n\n\nУСПЕЛО ЈЕ ! ИПАК...\n\n== Добродошао ==\n\n*Осим ако ниси неки старији члан, да ти пожелим добродошлицу на српску Википедију. Видим да се добро сналазиш. Ако ти је нешто потребно, имаш неку недоумицу и сл., можеш ми се обратити преко [[Разговор са корисником:Милош|моје странице за разговор]]. --[[Корисник:Милош|Милош]] 09:51, 30 Авг 2004 (CEST)\n\n*Милоше, захваљујем на срдачном пријему и комплиментима у вези мог пристојног сналажења што је последица пажљивог читња упуства. Потрошим и овде код вас понеки слободан минут на волунтесрком раду. Пријатно и корисно уједно. Хвала.Рачунам на твоју помоћ прилоком недоумица. Да ли се слажеш да се дода чланак Iris germanica што је важећа међународна терминологија за разлику од Iris germanika коју сам преузео из домаће енциклопедије ? Поздрав. Јаблан\n*Прво да ти кажем да не треба да користиш \"код вас\" него \"код нас\". Википедија је \"наша\" за сваког ко ради на њој. Када би сви читали пажљиво упутства као ти, били бисмо на коњу :-) Како до сада нисмо установили да пишемо латиницом, ако преносиш неки научни (технички, технолошки) термин, онда је добро да стоји у изворном облику. Када погрешиш са насловом, па је потребно обрисати страну и направити нову, учини следеће: На страни коју хоћеш да обришеш остави назнаку \"Страну треба обрисати због тога и тога\", а онда на страници [[Википедија:Администратори]] тражи да неко од администратора обрише ту страну. И још нешто о обичајима на Википедији (ништа обавезно): (1) Други квадратић с десне стране горе приликом мењања/стварања чланака ти је тзв. \"потпис\". Он се састоји од две цртице и четири тилде (--~~~~, погледај како сам написао потпис тако да не буде обрађен у Викију). (2) Када неком одговориш на својој страни за разговор, добро је оставити му напомену на његовој страни за разговор у облику (\"Одговорио сам ти [[Разговор са корисником:Jablan|на својој страни за разговор]].\" (Погледај код.)). Иако је у овом тренутку могуће снаћи се праћењем [[Посебно:Recentchanges|скорашњих измена]], већ је сада то постало поприлично напорно. Назнаком на страни саговорника он добија поруку да има нових порука, као што си већ и видео.) Обично се приликом додавања коментара на страницама за разговор користи тзв. \"додај\" или знак плус (\"+\") поред картице \"edit\" на врху стране. --[[Корисник:Милош|Милош]] 11:12, 30 Авг 2004 (CEST)\n\n*Милоше, занима ме зашто неће да повеже годину 114. пне кад већ постоји у календару?!--[[Корисник:Jablan|Jablan]] 12:39, 3 Сеп 2004 (CEST)\n**Мораш ставити тачку на крају (погледај како сам написао код): [[114. пне.]] --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:18, 3 Сеп 2004 (CEST)\n***А сад сам схватио да још увек нисам унео други век... --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:19, 3 Сеп 2004 (CEST)\n****Унео сам други век пре нове ере, тако да ће сада постојати везе. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:15, 3 Сеп 2004 (CEST)\n\n== Хемијски елементи ==\n\n*Имам две ствари да ти кажем: (1) Направио сам (тј., преуредио енглеску верзију) [[Периодни систем елемената|периодног система елемената]], па имаш основу ако желиш да уносиш податке из те области. Замолио бих те да још и провериш да ли сам све добро превео на српски. (2) Ознаке хемијских елемената (и ту једна напомена: користи израз \"хемијски елемент\"; треба да дефинишеш да је у питању хемијски, јер може бити и некакав други, обичније је у савременом језику писање \"елемент\" а не \"елеменАт\") су општи договор, а не договор који се установљује у зависности од прилике (као што су ознаке у математици, где променљиву можеш написати како ти је драго), тј., ознаке за хемијске елемнте, физичке силе и константе и сл., се пишу онако како је на нивоу научног (међународног) језика то установљено. У овом случају, то су латиничка слова. Ово, свакако, додатно компликује како ће се одредница за латиничко \"Б\" писати и ћирилицом и латиницом, али пусти то мени да измозгам. У овом тренутку, на латиничким одредницама \"B\", \"He\", \"Pt\", \"Ag\" и сл. иде ћирилички текст (ја сам померио твоје странице и мало средио твој текст за скраћенице елемената које си описао). Такође, води рачуна о томе да је \"B\" уједно и друго слово латинице и сл. Ето, па јави шта мислиш ти. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:02, 17 Сеп 2004 (CEST)\n\n* \"обичније је у савременом језику писање \"елемент\" а не \"елеменАт\") су општи договор\": Одговор: Користио сам Хемијски лексикон из 80-тих и јако ми је жао што није писан на како кажеш савременом језику. Јаблан.\n\n== Стандардизација Википедије ==\n\nСад сам чито твој текст Ангелика и мислим да би се у писању чланака требали придржавати неких стандарда које је већ наметнула \"старија сестра из Енглеске\". Ево линка који води на чланак у елглеској Википедији. http://en.wikipedia.org/wiki/Angelica_archangelica Радо бих сам поставио твој чланак у такав облик, али ми је тематика потпуно непозната тако да ћу то да оставим неком стручнијем. И слике су ту па не би било лоше да се убаце. Напиши ми шта мислиш о мом предлогу. Поѕдрав.\n[[Корисник:Владоборо|владоборо]] 10:43, 5 Јан 2005 (CET)\n\n*Владобро, хвала ти на предлогу. Сматрам да је наш чланак сасвим у реду, шта више он је бољи и сажетији од енглеског уз неке недостатке. Можда грешим али нисам присталица бескруполозног копирања иако се потпуно слажем с тобом у вези потребе по усвајању неких стандарда па би сходно томе могли интегрисати одн. преузети ону табелу научне класификације биља. А што се тиће оног списка врсти анђелике - могао би такође да се пренесе, наравно, уз мањак домаћих имена...Поздрав од Јаблана','/* Стандардизација Википедије */',154,'Jablan','20050105115132','',0,0,0,0,0.671522265147,'79949894884867','20050128111629'); INSERT INTO cur VALUES (4109,0,'Першун','Першун (Petroselinum crispum), двогодишња биљка пријатног мириса из фам. Umbelliferae; гаји се у вртовима као биљка за [[зачин]], а расте и као дивља. Употребљава се плод, корен и листови. Першун појачава [[апетит]] и повољно утиче на рад [[бубрег]]а; першуново уље делује повољно код [[грчеви|грчева]].\n\n[[bg:Магданоз]]\n[[de:Petersilie]]\n[[en:Parsley]]\n[[eo:Petroselo]]\n[[es:Perejil]]\n[[fr:Persil]]\n[[ja:パセリ]]\n[[nl:Peterselie]]\n[[pl:Pietruszka zwyczajna]]\n[[sl:peteršilj]]\n[[sv:Persilja]]','+sl:',21,'Romanm','20050213192612','',0,0,1,0,0.40114267096,'79949786807387','20050213192612'); INSERT INTO cur VALUES (4110,0,'Перцепција','Перцепција (лат.), примање; опажање; у [[психологија|психологији]]: назив за све душевне процесе изазване чулним надражајима; у [[право|праву]]: наплачивање, купљење, примање (прихода, новца, плодова итд.). \'\'Перципирати\'\', примити, опажати. Супротно: [[аперцепција]].','',154,'Jablan','20040827112638','',0,0,0,1,0.310787127032,'79959172887361','20041026221204'); INSERT INTO cur VALUES (4111,0,'Перуђа','Перуђа (Perugia, антички назив Perusia), град у средњој [[Италија|Италији]], између [[Тибар|Тибра]], [[Тразименско језеро|Тразименског Језера]], универзитет (осн.1320), стари грађевински споменици, индустрија свиле, алкохолних пића, маслиновог улја и др.','',154,'Jablan','20040827115853','',0,0,0,1,0.420056913709,'79959172884146','20040827115853'); INSERT INTO cur VALUES (4112,0,'Рајко_Перушек','ПЕРУШЕК Рајко (1851-1917) словеначки књижевник, филолог и преводилац; први превео [[Горски вијенац]] на [[словеначки језик]].','',154,'Jablan','20040827115927','',0,0,0,1,0.826156360482,'79959172884072','20050220204541'); INSERT INTO cur VALUES (4113,0,'Перут','Ситне љускице настале љуштењем коже главе покривене [[коса|косом]], а каткад и на другим деловима главе. У неким кожним обољењима (као што су напр. [[себорични екцем]]и) перут може бити обилна и праћена [[свраб]]ом.','',154,'Jablan','20040827120024','',0,0,0,1,0.539260314097,'79959172879975','20040827120024'); INSERT INTO cur VALUES (4114,0,'Перфекат','Перфекат (лат.), у граматици [[прошло време]]; гради се, у српском језику, од краћих облика садашњег времена [[глагол]]а \'\'јесам\'\' и радног глаголског придева: \'\'радио сам\'\' или \'\'ја сам радио\'\', \'\'радио си\'\' или \'\'ти си радио\'\' итд.','',154,'Jablan','20040827135110','',0,0,0,1,0.339274020092,'79959172864889','20040827135110'); INSERT INTO cur VALUES (4115,0,'1400','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]] | \'\'\'[[1400е]]\'\'\' | [[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]]
\n[[1395]] | [[1396]] | [[1397]] | [[1398]] | [[1399]] | \'\'\'1400\'\'\' | [[1401]] | [[1402]] | [[1403]] | [[1404]] | [[1405]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|91400]]\n\n[[af:1400]]\n[[be:1400]]\n[[bg:1400]]\n[[ca:1400]]\n[[cy:1400]]\n[[da:1400]]\n[[de:1400]]\n[[el:1400]]\n[[en:1400]]\n[[eo:1400]]\n[[es:1400]]\n[[eu:1400]]\n[[fi:1400]]\n[[fr:1400]]\n[[hr:1400]]\n[[hu:1400]]\n[[it:1400]]\n[[nl:1400]]\n[[no:1400]]\n[[pl:1400]]\n[[pt:1400]]\n[[ro:1400]]\n[[ru:1400]]\n[[sl:1400]]\n[[sv:1400]]\n[[tr:1400]]\n[[uk:1400]]\n[[zh:1400年]]','robot Adding:tr,uk,be Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220230947','',0,0,1,0,0.919507336765,'79958779769052','20041220230947'); INSERT INTO cur VALUES (4116,0,'1401','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]] | \'\'\'[[1400е]]\'\'\' | [[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]]
\n[[1396]] | [[1397]] | [[1398]] | [[1399]] | [[1400]] | \'\'\'1401\'\'\' | [[1402]] | [[1403]] | [[1404]] | [[1405]] | [[1406]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1401]]\n[[bg:1401]]\n[[ca:1401]]\n[[cs:1401]]\n[[cy:1401]]\n[[da:1401]]\n[[de:1401]]\n[[el:1401]]\n[[en:1401]]\n[[eo:1401]]\n[[es:1401]]\n[[eu:1401]]\n[[fi:1401]]\n[[fr:1401]]\n[[hr:1401]]\n[[hu:1401]]\n[[it:1401]]\n[[nl:1401]]\n[[no:1401]]\n[[pl:1401]]\n[[pt:1401]]\n[[ro:1401]]\n[[ru:1401]]\n[[sl:1401]]\n[[sv:1401]]\n[[tr:1401]]\n[[uk:1401]]\n[[zh:1401年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220224044','',0,0,1,0,0.69334743763,'79958779775955','20041220224044'); INSERT INTO cur VALUES (4117,0,'1402','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]] | \'\'\'[[1400е]]\'\'\' | [[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]]
\n[[1397]] | [[1398]] | [[1399]] | [[1400]] | [[1401]] | \'\'\'1402\'\'\' | [[1403]] | [[1404]] | [[1405]] | [[1406]] | [[1407]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1402]]\n[[bg:1402]]\n[[ca:1402]]\n[[cs:1402]]\n[[cy:1402]]\n[[da:1402]]\n[[de:1402]]\n[[el:1402]]\n[[en:1402]]\n[[eo:1402]]\n[[es:1402]]\n[[eu:1402]]\n[[fi:1402]]\n[[fr:1402]]\n[[hr:1402]]\n[[hu:1402]]\n[[it:1402]]\n[[nl:1402]]\n[[no:1402]]\n[[pl:1402]]\n[[pt:1402]]\n[[ro:1402]]\n[[ru:1402]]\n[[sl:1402]]\n[[sv:1402]]\n[[tr:1402]]\n[[uk:1402]]\n[[zh:1402年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220223944','',0,0,1,0,0.014703740373,'79958779776055','20041220223944'); INSERT INTO cur VALUES (4118,0,'1403','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]] | \'\'\'[[1400е]]\'\'\' | [[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]]
\n[[1398]] | [[1399]] | [[1400]] | [[1401]] | [[1402]] | \'\'\'1403\'\'\' | [[1404]] | [[1405]] | [[1406]] | [[1407]] | [[1408]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1403]]\n[[ast:1403]]\n[[bg:1403]]\n[[ca:1403]]\n[[cs:1403]]\n[[cy:1403]]\n[[da:1403]]\n[[de:1403]]\n[[el:1403]]\n[[en:1403]]\n[[eo:1403]]\n[[es:1403]]\n[[eu:1403]]\n[[fi:1403]]\n[[fr:1403]]\n[[hr:1403]]\n[[hu:1403]]\n[[it:1403]]\n[[nl:1403]]\n[[no:1403]]\n[[pl:1403]]\n[[pt:1403]]\n[[ro:1403]]\n[[ru:1403]]\n[[sl:1403]]\n[[sv:1403]]\n[[tr:1403]]\n[[uk:1403]]\n[[zh:1403年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220223845','',0,0,1,0,0.716155900488,'79958779776154','20041220223845'); INSERT INTO cur VALUES (4119,0,'1404','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]] | \'\'\'[[1400е]]\'\'\' | [[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]]
\n[[1399]] | [[1400]] | [[1401]] | [[1402]] | [[1403]] | \'\'\'1404\'\'\' | [[1405]] | [[1406]] | [[1407]] | [[1408]] | [[1409]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1404]]\n[[bg:1404]]\n[[ca:1404]]\n[[cs:1404]]\n[[cy:1404]]\n[[da:1404]]\n[[de:1404]]\n[[el:1404]]\n[[en:1404]]\n[[eo:1404]]\n[[es:1404]]\n[[eu:1404]]\n[[fi:1404]]\n[[fr:1404]]\n[[hr:1404]]\n[[hu:1404]]\n[[it:1404]]\n[[nl:1404]]\n[[no:1404]]\n[[pl:1404]]\n[[pt:1404]]\n[[ro:1404]]\n[[ru:1404]]\n[[sl:1404]]\n[[sv:1404]]\n[[tr:1404]]\n[[uk:1404]]\n[[zh:1404年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220223743','',0,0,1,0,0.990291329562,'79958779776256','20041220223743'); INSERT INTO cur VALUES (4120,0,'1405','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]] | \'\'\'[[1400е]]\'\'\' | [[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]]
\n[[1400]] | [[1401]] | [[1402]] | [[1403]] | [[1404]] | \'\'\'1405\'\'\' | [[1406]] | [[1407]] | [[1408]] | [[1409]] | [[1410]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1405]]\n[[bg:1405]]\n[[ca:1405]]\n[[cs:1405]]\n[[cy:1405]]\n[[da:1405]]\n[[de:1405]]\n[[el:1405]]\n[[en:1405]]\n[[eo:1405]]\n[[es:1405]]\n[[eu:1405]]\n[[fi:1405]]\n[[fr:1405]]\n[[hr:1405]]\n[[hu:1405]]\n[[it:1405]]\n[[nl:1405]]\n[[no:1405]]\n[[pl:1405]]\n[[pt:1405]]\n[[ro:1405]]\n[[ru:1405]]\n[[sl:1405]]\n[[sv:1405]]\n[[tr:1405]]\n[[uk:1405]]\n[[zh:1405年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220223644','',0,0,1,0,0.392439244963,'79958779776355','20041220223644'); INSERT INTO cur VALUES (4121,0,'1406','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]] | \'\'\'[[1400е]]\'\'\' | [[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]]
\n[[1401]] | [[1402]] | [[1403]] | [[1404]] | [[1405]] | \'\'\'1406\'\'\' | [[1407]] | [[1408]] | [[1409]] | [[1410]] | [[1411]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1406]]\n[[bg:1406]]\n[[ca:1406]]\n[[cs:1406]]\n[[cy:1406]]\n[[da:1406]]\n[[de:1406]]\n[[el:1406]]\n[[en:1406]]\n[[eo:1406]]\n[[es:1406]]\n[[eu:1406]]\n[[fi:1406]]\n[[fr:1406]]\n[[hr:1406]]\n[[hu:1406]]\n[[it:1406]]\n[[nl:1406]]\n[[no:1406]]\n[[pl:1406]]\n[[pt:1406]]\n[[ro:1406]]\n[[ru:1406]]\n[[sl:1406]]\n[[sv:1406]]\n[[tr:1406]]\n[[uk:1406]]\n[[zh:1406年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220223544','',0,0,1,0,0.263285808388,'79958779776455','20041220223544'); INSERT INTO cur VALUES (4122,0,'1407','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]] | \'\'\'[[1400е]]\'\'\' | [[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]]
\n[[1402]] | [[1403]] | [[1404]] | [[1405]] | [[1406]] | \'\'\'1407\'\'\' | [[1408]] | [[1409]] | [[1410]] | [[1411]] | [[1412]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1407]]\n[[bg:1407]]\n[[ca:1407]]\n[[cs:1407]]\n[[cy:1407]]\n[[da:1407]]\n[[de:1407]]\n[[el:1407]]\n[[en:1407]]\n[[eo:1407]]\n[[es:1407]]\n[[eu:1407]]\n[[fi:1407]]\n[[fr:1407]]\n[[hr:1407]]\n[[hu:1407]]\n[[it:1407]]\n[[nl:1407]]\n[[no:1407]]\n[[pl:1407]]\n[[pt:1407]]\n[[ro:1407]]\n[[ru:1407]]\n[[sl:1407]]\n[[sv:1407]]\n[[tr:1407]]\n[[uk:1407]]\n[[zh:1407年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220223444','',0,0,1,0,0.537725202058,'79958779776555','20041220223444'); INSERT INTO cur VALUES (4123,0,'1408','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]] | \'\'\'[[1400е]]\'\'\' | [[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]]
\n[[1403]] | [[1404]] | [[1405]] | [[1406]] | [[1407]] | \'\'\'1408\'\'\' | [[1409]] | [[1410]] | [[1411]] | [[1412]] | [[1413]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1408]]\n[[bg:1408]]\n[[ca:1408]]\n[[cs:1408]]\n[[cy:1408]]\n[[da:1408]]\n[[de:1408]]\n[[el:1408]]\n[[en:1408]]\n[[eo:1408]]\n[[es:1408]]\n[[eu:1408]]\n[[fi:1408]]\n[[fr:1408]]\n[[hr:1408]]\n[[hu:1408]]\n[[it:1408]]\n[[nl:1408]]\n[[no:1408]]\n[[pl:1408]]\n[[pt:1408]]\n[[ro:1408]]\n[[ru:1408]]\n[[sl:1408]]\n[[sv:1408]]\n[[tr:1408]]\n[[uk:1408]]\n[[zh:1408年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220223344','',0,0,1,0,0.689757895977,'79958779776655','20041220223344'); INSERT INTO cur VALUES (4124,0,'1409','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]] | \'\'\'[[1400е]]\'\'\' | [[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]]
\n[[1404]] | [[1405]] | [[1406]] | [[1407]] | [[1408]] | \'\'\'1409\'\'\' | [[1410]] | [[1411]] | [[1412]] | [[1413]] | [[1414]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1409]]\n[[bg:1409]]\n[[ca:1409]]\n[[cs:1409]]\n[[cy:1409]]\n[[da:1409]]\n[[de:1409]]\n[[el:1409]]\n[[en:1409]]\n[[eo:1409]]\n[[es:1409]]\n[[eu:1409]]\n[[fi:1409]]\n[[fr:1409]]\n[[hr:1409]]\n[[hu:1409]]\n[[it:1409]]\n[[nl:1409]]\n[[no:1409]]\n[[pl:1409]]\n[[pt:1409]]\n[[ro:1409]]\n[[ru:1409]]\n[[sl:1409]]\n[[sv:1409]]\n[[tr:1409]]\n[[uk:1409]]\n[[zh:1409年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220223244','',0,0,1,0,0.135622888401,'79958779776755','20041220223244'); INSERT INTO cur VALUES (4125,0,'1410','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]] | \'\'\'[[1410е]]\'\'\' | [[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]]
\n[[1405]] | [[1406]] | [[1407]] | [[1408]] | [[1409]] | \'\'\'1410\'\'\' | [[1411]] | [[1412]] | [[1413]] | [[1414]] | [[1415]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1410]]\n[[bg:1410]]\n[[ca:1410]]\n[[cy:1410]]\n[[da:1410]]\n[[de:1410]]\n[[el:1410]]\n[[en:1410]]\n[[eo:1410]]\n[[es:1410]]\n[[eu:1410]]\n[[fi:1410]]\n[[fr:1410]]\n[[hr:1410]]\n[[hu:1410]]\n[[it:1410]]\n[[nl:1410]]\n[[no:1410]]\n[[pl:1410]]\n[[pt:1410]]\n[[ro:1410]]\n[[ru:1410]]\n[[sl:1410]]\n[[sv:1410]]\n[[tr:1410]]\n[[uk:1410]]\n[[zh:1410年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220223144','',0,0,1,0,0.530112770633,'79958779776855','20041220223144'); INSERT INTO cur VALUES (4126,0,'1411','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]] | \'\'\'[[1410е]]\'\'\' | [[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]]
\n[[1406]] | [[1407]] | [[1408]] | [[1409]] | [[1410]] | \'\'\'1411\'\'\' | [[1412]] | [[1413]] | [[1414]] | [[1415]] | [[1416]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1411]]\n[[bg:1411]]\n[[ca:1411]]\n[[cs:1411]]\n[[cy:1411]]\n[[da:1411]]\n[[de:1411]]\n[[el:1411]]\n[[en:1411]]\n[[eo:1411]]\n[[es:1411]]\n[[eu:1411]]\n[[fi:1411]]\n[[fr:1411]]\n[[hr:1411]]\n[[hu:1411]]\n[[it:1411]]\n[[nl:1411]]\n[[no:1411]]\n[[pl:1411]]\n[[pt:1411]]\n[[ro:1411]]\n[[ru:1411]]\n[[sl:1411]]\n[[sv:1411]]\n[[tr:1411]]\n[[uk:1411]]\n[[zh:1411年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220223044','',0,0,1,0,0.276591082232,'79958779776955','20041220223044'); INSERT INTO cur VALUES (4127,0,'1412','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]] | \'\'\'[[1410е]]\'\'\' | [[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]]
\n[[1407]] | [[1408]] | [[1409]] | [[1410]] | [[1411]] | \'\'\'1412\'\'\' | [[1413]] | [[1414]] | [[1415]] | [[1416]] | [[1417]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1412]]\n[[bg:1412]]\n[[ca:1412]]\n[[cs:1412]]\n[[cy:1412]]\n[[da:1412]]\n[[de:1412]]\n[[el:1412]]\n[[en:1412]]\n[[eo:1412]]\n[[es:1412]]\n[[eu:1412]]\n[[fi:1412]]\n[[fr:1412]]\n[[hr:1412]]\n[[hu:1412]]\n[[it:1412]]\n[[nl:1412]]\n[[no:1412]]\n[[pl:1412]]\n[[pt:1412]]\n[[ro:1412]]\n[[ru:1412]]\n[[sl:1412]]\n[[sv:1412]]\n[[tr:1412]]\n[[uk:1412]]\n[[zh:1412年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220231046','',0,0,1,0,0.01817836753,'79958779768953','20041220231046'); INSERT INTO cur VALUES (4128,0,'1413','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]] | \'\'\'[[1410е]]\'\'\' | [[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]]
\n[[1408]] | [[1409]] | [[1410]] | [[1411]] | [[1412]] | \'\'\'1413\'\'\' | [[1414]] | [[1415]] | [[1416]] | [[1417]] | [[1418]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1413]]\n[[ast:1413]]\n[[bg:1413]]\n[[ca:1413]]\n[[cs:1413]]\n[[cy:1413]]\n[[da:1413]]\n[[de:1413]]\n[[el:1413]]\n[[en:1413]]\n[[eo:1413]]\n[[es:1413]]\n[[eu:1413]]\n[[fi:1413]]\n[[fr:1413]]\n[[hr:1413]]\n[[hu:1413]]\n[[it:1413]]\n[[nl:1413]]\n[[no:1413]]\n[[pl:1413]]\n[[pt:1413]]\n[[ro:1413]]\n[[ru:1413]]\n[[sl:1413]]\n[[sv:1413]]\n[[tr:1413]]\n[[uk:1413]]\n[[zh:1413年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220232438','',0,0,1,0,0.905466406096,'79958779767561','20041220232438'); INSERT INTO cur VALUES (4129,0,'1414','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]] | \'\'\'[[1410е]]\'\'\' | [[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]]
\n[[1409]] | [[1410]] | [[1411]] | [[1412]] | [[1413]] | \'\'\'1414\'\'\' | [[1415]] | [[1416]] | [[1417]] | [[1418]] | [[1419]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1414]]\n[[bg:1414]]\n[[ca:1414]]\n[[cs:1414]]\n[[cy:1414]]\n[[da:1414]]\n[[de:1414]]\n[[el:1414]]\n[[en:1414]]\n[[eo:1414]]\n[[es:1414]]\n[[eu:1414]]\n[[fi:1414]]\n[[fr:1414]]\n[[hr:1414]]\n[[hu:1414]]\n[[it:1414]]\n[[nl:1414]]\n[[no:1414]]\n[[pl:1414]]\n[[pt:1414]]\n[[ro:1414]]\n[[ru:1414]]\n[[sl:1414]]\n[[sv:1414]]\n[[tr:1414]]\n[[uk:1414]]\n[[zh:1414年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220232540','',0,0,1,0,0.373468345205,'79958779767459','20041220232540'); INSERT INTO cur VALUES (4130,0,'1415','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]] | \'\'\'[[1410е]]\'\'\' | [[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]]
\n[[1410]] | [[1411]] | [[1412]] | [[1413]] | [[1414]] | \'\'\'1415\'\'\' | [[1416]] | [[1417]] | [[1418]] | [[1419]] | [[1420]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1415]]\n[[bg:1415]]\n[[ca:1415]]\n[[cs:1415]]\n[[cy:1415]]\n[[da:1415]]\n[[de:1415]]\n[[el:1415]]\n[[en:1415]]\n[[eo:1415]]\n[[es:1415]]\n[[eu:1415]]\n[[fi:1415]]\n[[fr:1415]]\n[[hr:1415]]\n[[hu:1415]]\n[[it:1415]]\n[[nl:1415]]\n[[no:1415]]\n[[pl:1415]]\n[[pt:1415]]\n[[ro:1415]]\n[[ru:1415]]\n[[sk:1415]]\n[[sl:1415]]\n[[sv:1415]]\n[[tr:1415]]\n[[uk:1415]]\n[[zh:1415年]]','robot Adding:cs,tr,sk,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220233240','',0,0,1,0,0.544006326489,'79958779766759','20041220233240'); INSERT INTO cur VALUES (4131,0,'1416','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]] | \'\'\'[[1410е]]\'\'\' | [[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]]
\n[[1411]] | [[1412]] | [[1413]] | [[1414]] | [[1415]] | \'\'\'1416\'\'\' | [[1417]] | [[1418]] | [[1419]] | [[1420]] | [[1421]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1416]]\n[[bg:1416]]\n[[ca:1416]]\n[[cs:1416]]\n[[cy:1416]]\n[[da:1416]]\n[[de:1416]]\n[[el:1416]]\n[[en:1416]]\n[[eo:1416]]\n[[es:1416]]\n[[eu:1416]]\n[[fi:1416]]\n[[fr:1416]]\n[[hr:1416]]\n[[hu:1416]]\n[[it:1416]]\n[[nl:1416]]\n[[no:1416]]\n[[pl:1416]]\n[[pt:1416]]\n[[ro:1416]]\n[[ru:1416]]\n[[sl:1416]]\n[[sv:1416]]\n[[tr:1416]]\n[[uk:1416]]\n[[zh:1416年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220234221','',0,0,1,0,0.41472312967,'79958779765778','20041220234221'); INSERT INTO cur VALUES (4132,0,'1417','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]] | \'\'\'[[1410е]]\'\'\' | [[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]]
\n[[1412]] | [[1413]] | [[1414]] | [[1415]] | [[1416]] | \'\'\'1417\'\'\' | [[1418]] | [[1419]] | [[1420]] | [[1421]] | [[1422]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1417]]\n[[bg:1417]]\n[[ca:1417]]\n[[cs:1417]]\n[[cy:1417]]\n[[da:1417]]\n[[de:1417]]\n[[el:1417]]\n[[en:1417]]\n[[eo:1417]]\n[[es:1417]]\n[[eu:1417]]\n[[fi:1417]]\n[[fr:1417]]\n[[hr:1417]]\n[[hu:1417]]\n[[it:1417]]\n[[nl:1417]]\n[[no:1417]]\n[[pl:1417]]\n[[pt:1417]]\n[[ro:1417]]\n[[ru:1417]]\n[[sl:1417]]\n[[sv:1417]]\n[[tr:1417]]\n[[uk:1417]]\n[[zh:1417年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220234121','',0,0,1,0,0.927823262721,'79958779765878','20041220234121'); INSERT INTO cur VALUES (4133,0,'1418','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]] | \'\'\'[[1410е]]\'\'\' | [[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]]
\n[[1413]] | [[1414]] | [[1415]] | [[1416]] | [[1417]] | \'\'\'1418\'\'\' | [[1419]] | [[1420]] | [[1421]] | [[1422]] | [[1423]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1418]]\n[[bg:1418]]\n[[ca:1418]]\n[[cs:1418]]\n[[cy:1418]]\n[[da:1418]]\n[[de:1418]]\n[[el:1418]]\n[[en:1418]]\n[[eo:1418]]\n[[es:1418]]\n[[eu:1418]]\n[[fi:1418]]\n[[fr:1418]]\n[[hr:1418]]\n[[hu:1418]]\n[[it:1418]]\n[[nl:1418]]\n[[no:1418]]\n[[pl:1418]]\n[[pt:1418]]\n[[ro:1418]]\n[[ru:1418]]\n[[sl:1418]]\n[[sv:1418]]\n[[tr:1418]]\n[[uk:1418]]\n[[zh:1418年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220234021','',0,0,1,0,0.51071068808,'79958779765978','20041220234021'); INSERT INTO cur VALUES (4134,0,'1419','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]] | \'\'\'[[1410е]]\'\'\' | [[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]]
\n[[1414]] | [[1415]] | [[1416]] | [[1417]] | [[1418]] | \'\'\'1419\'\'\' | [[1420]] | [[1421]] | [[1422]] | [[1423]] | [[1424]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1419]]\n[[bg:1419]]\n[[ca:1419]]\n[[cs:1419]]\n[[cy:1419]]\n[[da:1419]]\n[[de:1419]]\n[[el:1419]]\n[[en:1419]]\n[[eo:1419]]\n[[es:1419]]\n[[eu:1419]]\n[[fi:1419]]\n[[fr:1419]]\n[[gl:1419]]\n[[hr:1419]]\n[[hu:1419]]\n[[it:1419]]\n[[nl:1419]]\n[[no:1419]]\n[[pl:1419]]\n[[pt:1419]]\n[[ro:1419]]\n[[ru:1419]]\n[[sl:1419]]\n[[sv:1419]]\n[[tr:1419]]\n[[uk:1419]]\n[[zh:1419年]]','robot Adding:cs,tr,gl,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220234321','',0,0,1,0,0.845201880133,'79958779765678','20041220234321'); INSERT INTO cur VALUES (4135,0,'1420','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]] | \'\'\'[[1420е]]\'\'\' | [[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]]
\n[[1415]] | [[1416]] | [[1417]] | [[1418]] | [[1419]] | \'\'\'1420\'\'\' | [[1421]] | [[1422]] | [[1423]] | [[1424]] | [[1425]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1420]]\n[[bg:1420]]\n[[ca:1420]]\n[[cs:1420]]\n[[cy:1420]]\n[[da:1420]]\n[[de:1420]]\n[[el:1420]]\n[[en:1420]]\n[[eo:1420]]\n[[es:1420]]\n[[eu:1420]]\n[[fi:1420]]\n[[fr:1420]]\n[[hr:1420]]\n[[hu:1420]]\n[[it:1420]]\n[[nl:1420]]\n[[no:1420]]\n[[pl:1420]]\n[[pt:1420]]\n[[ro:1420]]\n[[ru:1420]]\n[[sl:1420]]\n[[sv:1420]]\n[[tr:1420]]\n[[uk:1420]]\n[[zh:1420年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220233921','',0,0,1,0,0.901245565573,'79958779766078','20041220233921'); INSERT INTO cur VALUES (4136,0,'1421','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]] | \'\'\'[[1420е]]\'\'\' | [[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]]
\n[[1416]] | [[1417]] | [[1418]] | [[1419]] | [[1420]] | \'\'\'1421\'\'\' | [[1422]] | [[1423]] | [[1424]] | [[1425]] | [[1426]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1421]]\n[[bg:1421]]\n[[ca:1421]]\n[[cs:1421]]\n[[cy:1421]]\n[[da:1421]]\n[[de:1421]]\n[[el:1421]]\n[[en:1421]]\n[[eo:1421]]\n[[es:1421]]\n[[eu:1421]]\n[[fi:1421]]\n[[fr:1421]]\n[[hr:1421]]\n[[hu:1421]]\n[[it:1421]]\n[[nl:1421]]\n[[no:1421]]\n[[pl:1421]]\n[[pt:1421]]\n[[ro:1421]]\n[[ru:1421]]\n[[sl:1421]]\n[[sv:1421]]\n[[tr:1421]]\n[[uk:1421]]\n[[zh:1421年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220233821','',0,0,1,0,0.671680456806,'79958779766178','20041220233821'); INSERT INTO cur VALUES (4137,0,'1422','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]] | \'\'\'[[1420е]]\'\'\' | [[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]]
\n[[1417]] | [[1418]] | [[1419]] | [[1420]] | [[1421]] | \'\'\'1422\'\'\' | [[1423]] | [[1424]] | [[1425]] | [[1426]] | [[1427]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1422]]\n[[bg:1422]]\n[[ca:1422]]\n[[cs:1422]]\n[[cy:1422]]\n[[da:1422]]\n[[de:1422]]\n[[el:1422]]\n[[en:1422]]\n[[eo:1422]]\n[[es:1422]]\n[[eu:1422]]\n[[fi:1422]]\n[[fr:1422]]\n[[hr:1422]]\n[[hu:1422]]\n[[it:1422]]\n[[nl:1422]]\n[[no:1422]]\n[[pl:1422]]\n[[pt:1422]]\n[[ro:1422]]\n[[ru:1422]]\n[[sl:1422]]\n[[sv:1422]]\n[[tr:1422]]\n[[uk:1422]]\n[[zh:1422年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220233721','',0,0,1,0,0.94550320457,'79958779766278','20041220233721'); INSERT INTO cur VALUES (4138,0,'1423','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]] | \'\'\'[[1420е]]\'\'\' | [[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]]
\n[[1418]] | [[1419]] | [[1420]] | [[1421]] | [[1422]] | \'\'\'1423\'\'\' | [[1424]] | [[1425]] | [[1426]] | [[1427]] | [[1428]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1423]]\n[[bg:1423]]\n[[ca:1423]]\n[[cs:1423]]\n[[cy:1423]]\n[[da:1423]]\n[[de:1423]]\n[[el:1423]]\n[[en:1423]]\n[[eo:1423]]\n[[es:1423]]\n[[eu:1423]]\n[[fi:1423]]\n[[fr:1423]]\n[[hr:1423]]\n[[hu:1423]]\n[[it:1423]]\n[[nl:1423]]\n[[no:1423]]\n[[pl:1423]]\n[[pt:1423]]\n[[ro:1423]]\n[[ru:1423]]\n[[sl:1423]]\n[[sv:1423]]\n[[tr:1423]]\n[[uk:1423]]\n[[zh:1423年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220233621','',0,0,1,0,0.199937570002,'79958779766378','20041220233621'); INSERT INTO cur VALUES (4139,0,'1424','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]] | \'\'\'[[1420е]]\'\'\' | [[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]]
\n[[1419]] | [[1420]] | [[1421]] | [[1422]] | [[1423]] | \'\'\'1424\'\'\' | [[1425]] | [[1426]] | [[1427]] | [[1428]] | [[1429]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1424]]\n[[bg:1424]]\n[[ca:1424]]\n[[cs:1424]]\n[[cy:1424]]\n[[da:1424]]\n[[de:1424]]\n[[el:1424]]\n[[en:1424]]\n[[eo:1424]]\n[[es:1424]]\n[[eu:1424]]\n[[fi:1424]]\n[[fr:1424]]\n[[hr:1424]]\n[[hu:1424]]\n[[it:1424]]\n[[nl:1424]]\n[[no:1424]]\n[[pl:1424]]\n[[pt:1424]]\n[[ro:1424]]\n[[ru:1424]]\n[[sl:1424]]\n[[sv:1424]]\n[[tr:1424]]\n[[uk:1424]]\n[[zh:1424年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220233521','',0,0,1,0,0.986920900171,'79958779766478','20041220233521'); INSERT INTO cur VALUES (4140,0,'1425','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]] | \'\'\'[[1420е]]\'\'\' | [[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]]
\n[[1420]] | [[1421]] | [[1422]] | [[1423]] | [[1424]] | \'\'\'1425\'\'\' | [[1426]] | [[1427]] | [[1428]] | [[1429]] | [[1430]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1425]]\n[[bg:1425]]\n[[ca:1425]]\n[[cs:1425]]\n[[cy:1425]]\n[[da:1425]]\n[[de:1425]]\n[[el:1425]]\n[[en:1425]]\n[[eo:1425]]\n[[es:1425]]\n[[eu:1425]]\n[[fi:1425]]\n[[fr:1425]]\n[[hr:1425]]\n[[hu:1425]]\n[[ia:1425]]\n[[it:1425]]\n[[nl:1425]]\n[[no:1425]]\n[[pl:1425]]\n[[pt:1425]]\n[[ro:1425]]\n[[ru:1425]]\n[[sl:1425]]\n[[sv:1425]]\n[[tr:1425]]\n[[uk:1425]]\n[[zh:1425年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220233421','',0,0,1,0,0.65792340909,'79958779766578','20041220233421'); INSERT INTO cur VALUES (4141,0,'1426','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]] | \'\'\'[[1420е]]\'\'\' | [[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]]
\n[[1421]] | [[1422]] | [[1423]] | [[1424]] | [[1425]] | \'\'\'1426\'\'\' | [[1427]] | [[1428]] | [[1429]] | [[1430]] | [[1431]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1426]]\n[[ast:1426]]\n[[bg:1426]]\n[[ca:1426]]\n[[cs:1426]]\n[[cy:1426]]\n[[da:1426]]\n[[de:1426]]\n[[el:1426]]\n[[en:1426]]\n[[eo:1426]]\n[[es:1426]]\n[[eu:1426]]\n[[fi:1426]]\n[[fr:1426]]\n[[hr:1426]]\n[[hu:1426]]\n[[it:1426]]\n[[nl:1426]]\n[[no:1426]]\n[[pl:1426]]\n[[pt:1426]]\n[[ro:1426]]\n[[ru:1426]]\n[[sl:1426]]\n[[sv:1426]]\n[[tr:1426]]\n[[uk:1426]]\n[[zh:1426年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091758','',0,0,1,0,0.030360615826,'79958778908241','20041221091758'); INSERT INTO cur VALUES (4142,0,'1427','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]] | \'\'\'[[1420е]]\'\'\' | [[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]]
\n[[1422]] | [[1423]] | [[1424]] | [[1425]] | [[1426]] | \'\'\'1427\'\'\' | [[1428]] | [[1429]] | [[1430]] | [[1431]] | [[1432]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1427]]\n[[bg:1427]]\n[[ca:1427]]\n[[cs:1427]]\n[[cy:1427]]\n[[da:1427]]\n[[de:1427]]\n[[el:1427]]\n[[en:1427]]\n[[eo:1427]]\n[[es:1427]]\n[[eu:1427]]\n[[fi:1427]]\n[[fr:1427]]\n[[hr:1427]]\n[[hu:1427]]\n[[it:1427]]\n[[nl:1427]]\n[[no:1427]]\n[[pl:1427]]\n[[pt:1427]]\n[[ro:1427]]\n[[ru:1427]]\n[[sl:1427]]\n[[sv:1427]]\n[[tr:1427]]\n[[uk:1427]]\n[[zh:1427年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041222152638','',0,0,1,0,0.281008526348,'79958777847361','20041222152638'); INSERT INTO cur VALUES (4143,0,'1428','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]] | \'\'\'[[1420е]]\'\'\' | [[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]]
\n[[1423]] | [[1424]] | [[1425]] | [[1426]] | [[1427]] | \'\'\'1428\'\'\' | [[1429]] | [[1430]] | [[1431]] | [[1432]] | [[1433]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1428]]\n[[ast:1428]]\n[[bg:1428]]\n[[ca:1428]]\n[[cs:1428]]\n[[cy:1428]]\n[[da:1428]]\n[[de:1428]]\n[[el:1428]]\n[[en:1428]]\n[[eo:1428]]\n[[es:1428]]\n[[eu:1428]]\n[[fi:1428]]\n[[fr:1428]]\n[[hr:1428]]\n[[hu:1428]]\n[[it:1428]]\n[[nl:1428]]\n[[no:1428]]\n[[pl:1428]]\n[[pt:1428]]\n[[ro:1428]]\n[[ru:1428]]\n[[sl:1428]]\n[[sv:1428]]\n[[tr:1428]]\n[[uk:1428]]\n[[zh:1428年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091415','',0,0,1,0,0.549583107023,'79958778908584','20041221091415'); INSERT INTO cur VALUES (4144,0,'1429','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]] | \'\'\'[[1420е]]\'\'\' | [[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]]
\n[[1424]] | [[1425]] | [[1426]] | [[1427]] | [[1428]] | \'\'\'1429\'\'\' | [[1430]] | [[1431]] | [[1432]] | [[1433]] | [[1434]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1429]]\n[[ast:1429]]\n[[bg:1429]]\n[[ca:1429]]\n[[cs:1429]]\n[[cy:1429]]\n[[da:1429]]\n[[de:1429]]\n[[el:1429]]\n[[en:1429]]\n[[eo:1429]]\n[[es:1429]]\n[[eu:1429]]\n[[fi:1429]]\n[[fr:1429]]\n[[hr:1429]]\n[[hu:1429]]\n[[it:1429]]\n[[nl:1429]]\n[[no:1429]]\n[[pl:1429]]\n[[pt:1429]]\n[[ro:1429]]\n[[ru:1429]]\n[[sl:1429]]\n[[sv:1429]]\n[[tr:1429]]\n[[uk:1429]]\n[[zh:1429年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091355','',0,0,1,0,0.766572092085,'79958778908644','20041221091355'); INSERT INTO cur VALUES (4145,0,'1430','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]] | \'\'\'[[1430е]]\'\'\' | [[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]]
\n[[1425]] | [[1426]] | [[1427]] | [[1428]] | [[1429]] | \'\'\'1430\'\'\' | [[1431]] | [[1432]] | [[1433]] | [[1434]] | [[1435]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1430]]\n[[ast:1430]]\n[[bg:1430]]\n[[ca:1430]]\n[[cs:1430]]\n[[cy:1430]]\n[[da:1430]]\n[[de:1430]]\n[[el:1430]]\n[[en:1430]]\n[[eo:1430]]\n[[es:1430]]\n[[eu:1430]]\n[[fi:1430]]\n[[fr:1430]]\n[[hr:1430]]\n[[hu:1430]]\n[[it:1430]]\n[[nl:1430]]\n[[no:1430]]\n[[pl:1430]]\n[[pt:1430]]\n[[ro:1430]]\n[[ru:1430]]\n[[sl:1430]]\n[[sv:1430]]\n[[tr:1430]]\n[[uk:1430]]\n[[zh:1430年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091335','',0,0,1,0,0.22689845377,'79958778908664','20041221091335'); INSERT INTO cur VALUES (4146,0,'1431','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]] | \'\'\'[[1430е]]\'\'\' | [[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]]
\n[[1426]] | [[1427]] | [[1428]] | [[1429]] | [[1430]] | \'\'\'1431\'\'\' | [[1432]] | [[1433]] | [[1434]] | [[1435]] | [[1436]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1431]]\n[[ast:1431]]\n[[bg:1431]]\n[[ca:1431]]\n[[cs:1431]]\n[[cy:1431]]\n[[da:1431]]\n[[de:1431]]\n[[el:1431]]\n[[en:1431]]\n[[eo:1431]]\n[[es:1431]]\n[[eu:1431]]\n[[fi:1431]]\n[[fr:1431]]\n[[hr:1431]]\n[[hu:1431]]\n[[it:1431]]\n[[nl:1431]]\n[[no:1431]]\n[[pl:1431]]\n[[pt:1431]]\n[[ro:1431]]\n[[ru:1431]]\n[[sl:1431]]\n[[sv:1431]]\n[[tr:1431]]\n[[uk:1431]]\n[[zh:1431年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091315','',0,0,1,0,0.848015429381,'79958778908684','20041221091315'); INSERT INTO cur VALUES (4147,0,'1432','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]] | \'\'\'[[1430е]]\'\'\' | [[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]]
\n[[1427]] | [[1428]] | [[1429]] | [[1430]] | [[1431]] | \'\'\'1432\'\'\' | [[1433]] | [[1434]] | [[1435]] | [[1436]] | [[1437]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1432]]\n[[ast:1432]]\n[[bg:1432]]\n[[ca:1432]]\n[[cs:1432]]\n[[cy:1432]]\n[[da:1432]]\n[[de:1432]]\n[[el:1432]]\n[[en:1432]]\n[[eo:1432]]\n[[es:1432]]\n[[eu:1432]]\n[[fi:1432]]\n[[fr:1432]]\n[[hr:1432]]\n[[hu:1432]]\n[[it:1432]]\n[[nl:1432]]\n[[no:1432]]\n[[pl:1432]]\n[[pt:1432]]\n[[ro:1432]]\n[[ru:1432]]\n[[sl:1432]]\n[[sv:1432]]\n[[tr:1432]]\n[[uk:1432]]\n[[zh:1432年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091255','',0,0,1,0,0.537985667837,'79958778908744','20041221091255'); INSERT INTO cur VALUES (4148,0,'1433','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]] | \'\'\'[[1430е]]\'\'\' | [[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]]
\n[[1428]] | [[1429]] | [[1430]] | [[1431]] | [[1432]] | \'\'\'1433\'\'\' | [[1434]] | [[1435]] | [[1436]] | [[1437]] | [[1438]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1433]]\n[[ast:1433]]\n[[bg:1433]]\n[[ca:1433]]\n[[cs:1433]]\n[[cy:1433]]\n[[da:1433]]\n[[de:1433]]\n[[el:1433]]\n[[en:1433]]\n[[eo:1433]]\n[[es:1433]]\n[[eu:1433]]\n[[fi:1433]]\n[[fr:1433]]\n[[hr:1433]]\n[[hu:1433]]\n[[it:1433]]\n[[nl:1433]]\n[[no:1433]]\n[[pl:1433]]\n[[pt:1433]]\n[[ro:1433]]\n[[ru:1433]]\n[[sl:1433]]\n[[sv:1433]]\n[[tr:1433]]\n[[uk:1433]]\n[[zh:1433年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092438','',0,0,1,0,0.512330500182,'79958778907561','20041221092438'); INSERT INTO cur VALUES (4149,0,'1434','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]] | \'\'\'[[1430е]]\'\'\' | [[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]]
\n[[1429]] | [[1430]] | [[1431]] | [[1432]] | [[1433]] | \'\'\'1434\'\'\' | [[1435]] | [[1436]] | [[1437]] | [[1438]] | [[1439]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1434]]\n[[ast:1434]]\n[[bg:1434]]\n[[ca:1434]]\n[[cs:1434]]\n[[cy:1434]]\n[[da:1434]]\n[[de:1434]]\n[[el:1434]]\n[[en:1434]]\n[[eo:1434]]\n[[es:1434]]\n[[eu:1434]]\n[[fi:1434]]\n[[fr:1434]]\n[[hr:1434]]\n[[hu:1434]]\n[[it:1434]]\n[[nl:1434]]\n[[no:1434]]\n[[pl:1434]]\n[[pt:1434]]\n[[ro:1434]]\n[[ru:1434]]\n[[sl:1434]]\n[[sv:1434]]\n[[tr:1434]]\n[[uk:1434]]\n[[zh:1434年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091234','',0,0,1,0,0.046569788385,'79958778908765','20041221091234'); INSERT INTO cur VALUES (4150,0,'1435','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]] | \'\'\'[[1430е]]\'\'\' | [[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]]
\n[[1430]] | [[1431]] | [[1432]] | [[1433]] | [[1434]] | \'\'\'1435\'\'\' | [[1436]] | [[1437]] | [[1438]] | [[1439]] | [[1440]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1435]]\n[[ast:1435]]\n[[bg:1435]]\n[[ca:1435]]\n[[cs:1435]]\n[[cy:1435]]\n[[da:1435]]\n[[de:1435]]\n[[el:1435]]\n[[en:1435]]\n[[eo:1435]]\n[[es:1435]]\n[[eu:1435]]\n[[fi:1435]]\n[[fr:1435]]\n[[hr:1435]]\n[[hu:1435]]\n[[it:1435]]\n[[nl:1435]]\n[[no:1435]]\n[[pl:1435]]\n[[pt:1435]]\n[[ro:1435]]\n[[ru:1435]]\n[[sl:1435]]\n[[sv:1435]]\n[[tr:1435]]\n[[uk:1435]]\n[[zh:1435年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091215','',0,0,1,0,0.885629360976,'79958778908784','20041221091215'); INSERT INTO cur VALUES (4151,0,'1436','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]] | \'\'\'[[1430е]]\'\'\' | [[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]]
\n[[1431]] | [[1432]] | [[1433]] | [[1434]] | [[1435]] | \'\'\'1436\'\'\' | [[1437]] | [[1438]] | [[1439]] | [[1440]] | [[1441]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1436]]\n[[ast:1436]]\n[[bg:1436]]\n[[ca:1436]]\n[[cs:1436]]\n[[cy:1436]]\n[[da:1436]]\n[[de:1436]]\n[[el:1436]]\n[[en:1436]]\n[[eo:1436]]\n[[es:1436]]\n[[eu:1436]]\n[[fi:1436]]\n[[fr:1436]]\n[[hr:1436]]\n[[hu:1436]]\n[[it:1436]]\n[[nl:1436]]\n[[no:1436]]\n[[pl:1436]]\n[[pt:1436]]\n[[ro:1436]]\n[[ru:1436]]\n[[sl:1436]]\n[[sv:1436]]\n[[tr:1436]]\n[[uk:1436]]\n[[zh:1436年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091155','',0,0,1,0,0.572353515575,'79958778908844','20041221091155'); INSERT INTO cur VALUES (4152,0,'1437','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]] | \'\'\'[[1430е]]\'\'\' | [[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]]
\n[[1432]] | [[1433]] | [[1434]] | [[1435]] | [[1436]] | \'\'\'1437\'\'\' | [[1438]] | [[1439]] | [[1440]] | [[1441]] | [[1442]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1437]]\n[[ast:1437]]\n[[bg:1437]]\n[[ca:1437]]\n[[cs:1437]]\n[[cy:1437]]\n[[da:1437]]\n[[de:1437]]\n[[el:1437]]\n[[en:1437]]\n[[eo:1437]]\n[[es:1437]]\n[[eu:1437]]\n[[fi:1437]]\n[[fr:1437]]\n[[hr:1437]]\n[[hu:1437]]\n[[it:1437]]\n[[nl:1437]]\n[[no:1437]]\n[[pl:1437]]\n[[pt:1437]]\n[[ro:1437]]\n[[ru:1437]]\n[[sl:1437]]\n[[sv:1437]]\n[[tr:1437]]\n[[uk:1437]]\n[[zh:1437年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091135','',0,0,1,0,0.887282061804,'79958778908864','20041221091135'); INSERT INTO cur VALUES (4153,0,'1438','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]] | \'\'\'[[1430е]]\'\'\' | [[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]]
\n[[1433]] | [[1434]] | [[1435]] | [[1436]] | [[1437]] | \'\'\'1438\'\'\' | [[1439]] | [[1440]] | [[1441]] | [[1442]] | [[1443]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1438]]\n[[ast:1438]]\n[[bg:1438]]\n[[ca:1438]]\n[[cs:1438]]\n[[cy:1438]]\n[[da:1438]]\n[[de:1438]]\n[[el:1438]]\n[[en:1438]]\n[[eo:1438]]\n[[es:1438]]\n[[eu:1438]]\n[[fi:1438]]\n[[fr:1438]]\n[[hr:1438]]\n[[hu:1438]]\n[[it:1438]]\n[[nl:1438]]\n[[no:1438]]\n[[pl:1438]]\n[[pt:1438]]\n[[ro:1438]]\n[[ru:1438]]\n[[sl:1438]]\n[[sv:1438]]\n[[tr:1438]]\n[[uk:1438]]\n[[zh:1438年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091111','',0,0,1,0,0.496421254005,'79958778908888','20041221091111'); INSERT INTO cur VALUES (4154,0,'1439','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]] | \'\'\'[[1430е]]\'\'\' | [[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]]
\n[[1434]] | [[1435]] | [[1436]] | [[1437]] | [[1438]] | \'\'\'1439\'\'\' | [[1440]] | [[1441]] | [[1442]] | [[1443]] | [[1444]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1439]]\n[[ast:1439]]\n[[bg:1439]]\n[[ca:1439]]\n[[cs:1439]]\n[[cy:1439]]\n[[da:1439]]\n[[de:1439]]\n[[el:1439]]\n[[en:1439]]\n[[eo:1439]]\n[[es:1439]]\n[[eu:1439]]\n[[fi:1439]]\n[[fr:1439]]\n[[hr:1439]]\n[[hu:1439]]\n[[it:1439]]\n[[nl:1439]]\n[[no:1439]]\n[[pl:1439]]\n[[pt:1439]]\n[[ro:1439]]\n[[ru:1439]]\n[[sl:1439]]\n[[sv:1439]]\n[[tr:1439]]\n[[uk:1439]]\n[[zh:1439年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091041','',0,0,1,0,0.641041811388,'79958778908958','20041221091041'); INSERT INTO cur VALUES (4155,0,'1440','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]] | \'\'\'[[1440е]]\'\'\' | [[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]]
\n[[1435]] | [[1436]] | [[1437]] | [[1438]] | [[1439]] | \'\'\'1440\'\'\' | [[1441]] | [[1442]] | [[1443]] | [[1444]] | [[1445]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1440]]\n[[ast:1440]]\n[[bg:1440]]\n[[ca:1440]]\n[[cs:1440]]\n[[cy:1440]]\n[[da:1440]]\n[[de:1440]]\n[[el:1440]]\n[[en:1440]]\n[[eo:1440]]\n[[es:1440]]\n[[eu:1440]]\n[[fi:1440]]\n[[fr:1440]]\n[[hr:1440]]\n[[hu:1440]]\n[[it:1440]]\n[[nl:1440]]\n[[no:1440]]\n[[pl:1440]]\n[[pt:1440]]\n[[ro:1440]]\n[[ru:1440]]\n[[sl:1440]]\n[[sv:1440]]\n[[tr:1440]]\n[[uk:1440]]\n[[zh:1440年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091016','',0,0,1,0,0.929110851106,'79958778908983','20041221091016'); INSERT INTO cur VALUES (4156,0,'1441','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]] | \'\'\'[[1440е]]\'\'\' | [[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]]
\n[[1436]] | [[1437]] | [[1438]] | [[1439]] | [[1440]] | \'\'\'1441\'\'\' | [[1442]] | [[1443]] | [[1444]] | [[1445]] | [[1446]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1441]]\n[[ast:1441]]\n[[bg:1441]]\n[[ca:1441]]\n[[cs:1441]]\n[[cy:1441]]\n[[da:1441]]\n[[de:1441]]\n[[el:1441]]\n[[en:1441]]\n[[eo:1441]]\n[[es:1441]]\n[[eu:1441]]\n[[fi:1441]]\n[[fr:1441]]\n[[hr:1441]]\n[[hu:1441]]\n[[it:1441]]\n[[nl:1441]]\n[[no:1441]]\n[[pl:1441]]\n[[pt:1441]]\n[[ro:1441]]\n[[ru:1441]]\n[[sl:1441]]\n[[sv:1441]]\n[[tr:1441]]\n[[uk:1441]]\n[[zh:1441年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090955','',0,0,1,0,0.9613858708,'79958778909044','20041221090955'); INSERT INTO cur VALUES (4157,0,'1442','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]] | \'\'\'[[1440е]]\'\'\' | [[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]]
\n[[1437]] | [[1438]] | [[1439]] | [[1440]] | [[1441]] | \'\'\'1442\'\'\' | [[1443]] | [[1444]] | [[1445]] | [[1446]] | [[1447]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1442]]\n[[ast:1442]]\n[[bg:1442]]\n[[ca:1442]]\n[[cs:1442]]\n[[cy:1442]]\n[[da:1442]]\n[[de:1442]]\n[[el:1442]]\n[[en:1442]]\n[[eo:1442]]\n[[es:1442]]\n[[eu:1442]]\n[[fi:1442]]\n[[fr:1442]]\n[[hr:1442]]\n[[hu:1442]]\n[[it:1442]]\n[[nl:1442]]\n[[no:1442]]\n[[pl:1442]]\n[[pt:1442]]\n[[ro:1442]]\n[[ru:1442]]\n[[sl:1442]]\n[[sv:1442]]\n[[tr:1442]]\n[[uk:1442]]\n[[zh:1442年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090936','',0,0,1,0,0.270251675169,'79958778909063','20041221090936'); INSERT INTO cur VALUES (4158,0,'1443','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]] | \'\'\'[[1440е]]\'\'\' | [[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]]
\n[[1438]] | [[1439]] | [[1440]] | [[1441]] | [[1442]] | \'\'\'1443\'\'\' | [[1444]] | [[1445]] | [[1446]] | [[1447]] | [[1448]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1443]]\n[[ast:1443]]\n[[bg:1443]]\n[[ca:1443]]\n[[cs:1443]]\n[[cy:1443]]\n[[da:1443]]\n[[de:1443]]\n[[el:1443]]\n[[en:1443]]\n[[eo:1443]]\n[[es:1443]]\n[[eu:1443]]\n[[fi:1443]]\n[[fr:1443]]\n[[hr:1443]]\n[[hu:1443]]\n[[it:1443]]\n[[nl:1443]]\n[[no:1443]]\n[[pl:1443]]\n[[pt:1443]]\n[[ro:1443]]\n[[ru:1443]]\n[[sl:1443]]\n[[sv:1443]]\n[[tr:1443]]\n[[uk:1443]]\n[[zh:1443年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090914','',0,0,1,0,0.921355362945,'79958778909085','20041221090914'); INSERT INTO cur VALUES (4159,0,'1444','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]] | \'\'\'[[1440е]]\'\'\' | [[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]]
\n[[1439]] | [[1440]] | [[1441]] | [[1442]] | [[1443]] | \'\'\'1444\'\'\' | [[1445]] | [[1446]] | [[1447]] | [[1448]] | [[1449]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1444]]\n[[ast:1444]]\n[[bg:1444]]\n[[ca:1444]]\n[[cs:1444]]\n[[cy:1444]]\n[[da:1444]]\n[[de:1444]]\n[[el:1444]]\n[[en:1444]]\n[[eo:1444]]\n[[es:1444]]\n[[eu:1444]]\n[[fi:1444]]\n[[fr:1444]]\n[[hr:1444]]\n[[hu:1444]]\n[[it:1444]]\n[[nl:1444]]\n[[no:1444]]\n[[pl:1444]]\n[[pt:1444]]\n[[ro:1444]]\n[[ru:1444]]\n[[sl:1444]]\n[[sv:1444]]\n[[tr:1444]]\n[[uk:1444]]\n[[zh:1444年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090853','',0,0,1,0,0.882622738314,'79958778909146','20041221090853'); INSERT INTO cur VALUES (4160,0,'1445','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]] | \'\'\'[[1440е]]\'\'\' | [[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]]
\n[[1440]] | [[1441]] | [[1442]] | [[1443]] | [[1444]] | \'\'\'1445\'\'\' | [[1446]] | [[1447]] | [[1448]] | [[1449]] | [[1450]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1445]]\n[[ast:1445]]\n[[bg:1445]]\n[[ca:1445]]\n[[cs:1445]]\n[[cy:1445]]\n[[da:1445]]\n[[de:1445]]\n[[el:1445]]\n[[en:1445]]\n[[eo:1445]]\n[[es:1445]]\n[[eu:1445]]\n[[fi:1445]]\n[[fr:1445]]\n[[hr:1445]]\n[[hu:1445]]\n[[it:1445]]\n[[nl:1445]]\n[[no:1445]]\n[[pl:1445]]\n[[pt:1445]]\n[[ro:1445]]\n[[ru:1445]]\n[[sl:1445]]\n[[sv:1445]]\n[[tr:1445]]\n[[uk:1445]]\n[[zh:1445年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090833','',0,0,1,0,0.27587691102,'79958778909166','20041221090833'); INSERT INTO cur VALUES (4161,0,'1446','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]] | \'\'\'[[1440е]]\'\'\' | [[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]]
\n[[1441]] | [[1442]] | [[1443]] | [[1444]] | [[1445]] | \'\'\'1446\'\'\' | [[1447]] | [[1448]] | [[1449]] | [[1450]] | [[1451]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1446]]\n[[ast:1446]]\n[[bg:1446]]\n[[ca:1446]]\n[[cs:1446]]\n[[cy:1446]]\n[[da:1446]]\n[[de:1446]]\n[[el:1446]]\n[[en:1446]]\n[[eo:1446]]\n[[es:1446]]\n[[eu:1446]]\n[[fi:1446]]\n[[fr:1446]]\n[[hr:1446]]\n[[hu:1446]]\n[[it:1446]]\n[[nl:1446]]\n[[no:1446]]\n[[pl:1446]]\n[[pt:1446]]\n[[ro:1446]]\n[[ru:1446]]\n[[sl:1446]]\n[[sv:1446]]\n[[tr:1446]]\n[[uk:1446]]\n[[zh:1446年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090810','',0,0,1,0,0.739635016182,'79958778909189','20041221090810'); INSERT INTO cur VALUES (4162,0,'1447','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]] | \'\'\'[[1440е]]\'\'\' | [[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]]
\n[[1442]] | [[1443]] | [[1444]] | [[1445]] | [[1446]] | \'\'\'1447\'\'\' | [[1448]] | [[1449]] | [[1450]] | [[1451]] | [[1452]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1447]]\n[[ast:1447]]\n[[bg:1447]]\n[[ca:1447]]\n[[cs:1447]]\n[[cy:1447]]\n[[da:1447]]\n[[de:1447]]\n[[el:1447]]\n[[en:1447]]\n[[eo:1447]]\n[[es:1447]]\n[[eu:1447]]\n[[fi:1447]]\n[[fr:1447]]\n[[hr:1447]]\n[[hu:1447]]\n[[it:1447]]\n[[nl:1447]]\n[[no:1447]]\n[[pl:1447]]\n[[pt:1447]]\n[[ro:1447]]\n[[ru:1447]]\n[[sl:1447]]\n[[sv:1447]]\n[[tr:1447]]\n[[uk:1447]]\n[[zh:1447年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090750','',0,0,1,0,0.397430850844,'79958778909249','20041221090750'); INSERT INTO cur VALUES (4163,0,'1448','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]] | \'\'\'[[1440е]]\'\'\' | [[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]]
\n[[1443]] | [[1444]] | [[1445]] | [[1446]] | [[1447]] | \'\'\'1448\'\'\' | [[1449]] | [[1450]] | [[1451]] | [[1452]] | [[1453]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1448]]\n[[ast:1448]]\n[[bg:1448]]\n[[bs:1448]]\n[[ca:1448]]\n[[cs:1448]]\n[[cy:1448]]\n[[da:1448]]\n[[de:1448]]\n[[el:1448]]\n[[en:1448]]\n[[eo:1448]]\n[[es:1448]]\n[[eu:1448]]\n[[fi:1448]]\n[[fr:1448]]\n[[hr:1448]]\n[[hu:1448]]\n[[it:1448]]\n[[nl:1448]]\n[[no:1448]]\n[[pl:1448]]\n[[pt:1448]]\n[[ro:1448]]\n[[ru:1448]]\n[[sl:1448]]\n[[sv:1448]]\n[[tr:1448]]\n[[uk:1448]]\n[[zh:1448年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,he,fy',48,'Robbot','20041221090730','',0,0,1,0,0.932147836281,'79958778909269','20041221090730'); INSERT INTO cur VALUES (4164,0,'1449','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1410е]] | [[1420е]] | [[1430е]] | \'\'\'[[1440е]]\'\'\' | [[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]]
\n[[1444]] | [[1445]] | [[1446]] | [[1447]] | [[1448]] | \'\'\'1449\'\'\' | [[1450]] | [[1451]] | [[1452]] | [[1453]] | [[1454]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1449]]\n[[ast:1449]]\n[[bg:1449]]\n[[ca:1449]]\n[[cs:1449]]\n[[cy:1449]]\n[[da:1449]]\n[[de:1449]]\n[[el:1449]]\n[[en:1449]]\n[[eo:1449]]\n[[es:1449]]\n[[eu:1449]]\n[[fi:1449]]\n[[fr:1449]]\n[[hr:1449]]\n[[hu:1449]]\n[[it:1449]]\n[[nl:1449]]\n[[no:1449]]\n[[pl:1449]]\n[[pt:1449]]\n[[ro:1449]]\n[[ru:1449]]\n[[sl:1449]]\n[[sv:1449]]\n[[tr:1449]]\n[[uk:1449]]\n[[zh:1449年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090710','',0,0,1,0,0.432542842083,'79958778909289','20041221090710'); INSERT INTO cur VALUES (4165,0,'1450','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]] | \'\'\'[[1450е]]\'\'\' | [[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]]
\n[[1445]] | [[1446]] | [[1447]] | [[1448]] | [[1449]] | \'\'\'1450\'\'\' | [[1451]] | [[1452]] | [[1453]] | [[1454]] | [[1455]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1450]]\n[[ast:1450]]\n[[bg:1450]]\n[[ca:1450]]\n[[cs:1450]]\n[[cy:1450]]\n[[da:1450]]\n[[de:1450]]\n[[el:1450]]\n[[en:1450]]\n[[eo:1450]]\n[[es:1450]]\n[[eu:1450]]\n[[fi:1450]]\n[[fr:1450]]\n[[hr:1450]]\n[[hu:1450]]\n[[it:1450]]\n[[nl:1450]]\n[[no:1450]]\n[[pl:1450]]\n[[pt:1450]]\n[[ro:1450]]\n[[ru:1450]]\n[[sl:1450]]\n[[sv:1450]]\n[[tr:1450]]\n[[uk:1450]]\n[[zh:1450年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092419','',0,0,1,0,0.941176978378,'79958778907580','20041221092419'); INSERT INTO cur VALUES (4166,0,'1451','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]] | \'\'\'[[1450е]]\'\'\' | [[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]]
\n[[1446]] | [[1447]] | [[1448]] | [[1449]] | [[1450]] | \'\'\'1451\'\'\' | [[1452]] | [[1453]] | [[1454]] | [[1455]] | [[1456]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1451]]\n[[ast:1451]]\n[[bg:1451]]\n[[ca:1451]]\n[[cs:1451]]\n[[cy:1451]]\n[[da:1451]]\n[[de:1451]]\n[[el:1451]]\n[[en:1451]]\n[[eo:1451]]\n[[es:1451]]\n[[eu:1451]]\n[[fi:1451]]\n[[fr:1451]]\n[[hr:1451]]\n[[hu:1451]]\n[[io:1451]]\n[[it:1451]]\n[[nl:1451]]\n[[no:1451]]\n[[pl:1451]]\n[[pt:1451]]\n[[ro:1451]]\n[[ru:1451]]\n[[sl:1451]]\n[[sv:1451]]\n[[tr:1451]]\n[[uk:1451]]\n[[zh:1451年]]','robot Adding:tr,io,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092539','',0,0,1,0,0.354966180099,'79958778907460','20041221092539'); INSERT INTO cur VALUES (4167,0,'1452','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]] | \'\'\'[[1450е]]\'\'\' | [[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]]
\n[[1447]] | [[1448]] | [[1449]] | [[1450]] | [[1451]] | \'\'\'1452\'\'\' | [[1453]] | [[1454]] | [[1455]] | [[1456]] | [[1457]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1452]]\n[[ast:1452]]\n[[bg:1452]]\n[[ca:1452]]\n[[cs:1452]]\n[[cy:1452]]\n[[da:1452]]\n[[de:1452]]\n[[el:1452]]\n[[en:1452]]\n[[eo:1452]]\n[[es:1452]]\n[[eu:1452]]\n[[fi:1452]]\n[[fr:1452]]\n[[hr:1452]]\n[[hu:1452]]\n[[it:1452]]\n[[nl:1452]]\n[[no:1452]]\n[[pl:1452]]\n[[pt:1452]]\n[[ro:1452]]\n[[ru:1452]]\n[[sl:1452]]\n[[sv:1452]]\n[[tr:1452]]\n[[uk:1452]]\n[[zh:1452年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090650','',0,0,1,0,0.687675097346,'79958778909349','20041221090650'); INSERT INTO cur VALUES (4168,0,'1453','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]] | \'\'\'[[1450е]]\'\'\' | [[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]]
\n[[1448]] | [[1449]] | [[1450]] | [[1451]] | [[1452]] | \'\'\'1453\'\'\' | [[1454]] | [[1455]] | [[1456]] | [[1457]] | [[1458]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1453]]\n[[ang:1453]]\n[[ast:1453]]\n[[bg:1453]]\n[[ca:1453]]\n[[cs:1453]]\n[[cy:1453]]\n[[da:1453]]\n[[de:1453]]\n[[el:1453]]\n[[en:1453]]\n[[eo:1453]]\n[[es:1453]]\n[[eu:1453]]\n[[fi:1453]]\n[[fr:1453]]\n[[hr:1453]]\n[[hu:1453]]\n[[io:1453]]\n[[it:1453]]\n[[la:1453]]\n[[nl:1453]]\n[[no:1453]]\n[[pl:1453]]\n[[pt:1453]]\n[[ro:1453]]\n[[ru:1453]]\n[[sl:1453]]\n[[sv:1453]]\n[[tr:1453]]\n[[uk:1453]]\n[[zh:1453年]]','robot Adding:cs,tr,ast,io,ang,uk Removing:ja,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092558','',0,0,1,0,0.531609445592,'79958778907441','20041221092558'); INSERT INTO cur VALUES (4169,0,'1454','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]] | \'\'\'[[1450е]]\'\'\' | [[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]]
\n[[1449]] | [[1450]] | [[1451]] | [[1452]] | [[1453]] | \'\'\'1454\'\'\' | [[1455]] | [[1456]] | [[1457]] | [[1458]] | [[1459]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1454]]\n[[ast:1454]]\n[[bg:1454]]\n[[ca:1454]]\n[[cs:1454]]\n[[cy:1454]]\n[[da:1454]]\n[[de:1454]]\n[[el:1454]]\n[[en:1454]]\n[[eo:1454]]\n[[es:1454]]\n[[eu:1454]]\n[[fi:1454]]\n[[fr:1454]]\n[[hr:1454]]\n[[hu:1454]]\n[[it:1454]]\n[[nl:1454]]\n[[no:1454]]\n[[pl:1454]]\n[[pt:1454]]\n[[ro:1454]]\n[[ru:1454]]\n[[sl:1454]]\n[[sv:1454]]\n[[tr:1454]]\n[[uk:1454]]\n[[zh:1454年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092358','',0,0,1,0,0.099246163433,'79958778907641','20041221092358'); INSERT INTO cur VALUES (4170,0,'1455','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]] | \'\'\'[[1450е]]\'\'\' | [[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]]
\n[[1450]] | [[1451]] | [[1452]] | [[1453]] | [[1454]] | \'\'\'1455\'\'\' | [[1456]] | [[1457]] | [[1458]] | [[1459]] | [[1460]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1455]]\n[[ast:1455]]\n[[bg:1455]]\n[[ca:1455]]\n[[cs:1455]]\n[[cy:1455]]\n[[da:1455]]\n[[de:1455]]\n[[el:1455]]\n[[en:1455]]\n[[eo:1455]]\n[[es:1455]]\n[[eu:1455]]\n[[fi:1455]]\n[[fr:1455]]\n[[hr:1455]]\n[[hu:1455]]\n[[it:1455]]\n[[nl:1455]]\n[[no:1455]]\n[[pl:1455]]\n[[pt:1455]]\n[[ro:1455]]\n[[ru:1455]]\n[[sl:1455]]\n[[sv:1455]]\n[[tr:1455]]\n[[uk:1455]]\n[[zh:1455年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090629','',0,0,1,0,0.410668644314,'79958778909370','20041221090629'); INSERT INTO cur VALUES (4171,0,'1456','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]] | \'\'\'[[1450е]]\'\'\' | [[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]]
\n[[1451]] | [[1452]] | [[1453]] | [[1454]] | [[1455]] | \'\'\'1456\'\'\' | [[1457]] | [[1458]] | [[1459]] | [[1460]] | [[1461]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1456]]\n[[ast:1456]]\n[[bg:1456]]\n[[ca:1456]]\n[[cs:1456]]\n[[cy:1456]]\n[[da:1456]]\n[[de:1456]]\n[[el:1456]]\n[[en:1456]]\n[[eo:1456]]\n[[es:1456]]\n[[eu:1456]]\n[[fi:1456]]\n[[fr:1456]]\n[[hr:1456]]\n[[hu:1456]]\n[[it:1456]]\n[[nl:1456]]\n[[no:1456]]\n[[pl:1456]]\n[[pt:1456]]\n[[ro:1456]]\n[[ru:1456]]\n[[sl:1456]]\n[[sv:1456]]\n[[tr:1456]]\n[[uk:1456]]\n[[zh:1456年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092339','',0,0,1,0,0.801888827608,'79958778907660','20041221092339'); INSERT INTO cur VALUES (4172,0,'1457','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]] | \'\'\'[[1450е]]\'\'\' | [[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]]
\n[[1452]] | [[1453]] | [[1454]] | [[1455]] | [[1456]] | \'\'\'1457\'\'\' | [[1458]] | [[1459]] | [[1460]] | [[1461]] | [[1462]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1457]]\n[[ast:1457]]\n[[bg:1457]]\n[[ca:1457]]\n[[cs:1457]]\n[[cy:1457]]\n[[da:1457]]\n[[de:1457]]\n[[el:1457]]\n[[en:1457]]\n[[eo:1457]]\n[[es:1457]]\n[[eu:1457]]\n[[fi:1457]]\n[[fr:1457]]\n[[hr:1457]]\n[[hu:1457]]\n[[it:1457]]\n[[nl:1457]]\n[[no:1457]]\n[[pl:1457]]\n[[pt:1457]]\n[[ro:1457]]\n[[ru:1457]]\n[[sl:1457]]\n[[sv:1457]]\n[[tr:1457]]\n[[uk:1457]]\n[[zh:1457年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090609','',0,0,1,0,0.092904473698,'79958778909390','20041221090609'); INSERT INTO cur VALUES (4173,0,'1458','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]] | \'\'\'[[1450е]]\'\'\' | [[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]]
\n[[1453]] | [[1454]] | [[1455]] | [[1456]] | [[1457]] | \'\'\'1458\'\'\' | [[1459]] | [[1460]] | [[1461]] | [[1462]] | [[1463]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1458]]\n[[ast:1458]]\n[[bg:1458]]\n[[ca:1458]]\n[[cs:1458]]\n[[cy:1458]]\n[[da:1458]]\n[[de:1458]]\n[[el:1458]]\n[[en:1458]]\n[[eo:1458]]\n[[es:1458]]\n[[eu:1458]]\n[[fi:1458]]\n[[fr:1458]]\n[[hr:1458]]\n[[hu:1458]]\n[[it:1458]]\n[[nl:1458]]\n[[no:1458]]\n[[pl:1458]]\n[[pt:1458]]\n[[ro:1458]]\n[[ru:1458]]\n[[sl:1458]]\n[[sv:1458]]\n[[tr:1458]]\n[[uk:1458]]\n[[zh:1458年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092320','',0,0,1,0,0.662106741062,'79958778907679','20041221092320'); INSERT INTO cur VALUES (4174,0,'1459','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1420е]] | [[1430е]] | [[1440е]] | \'\'\'[[1450е]]\'\'\' | [[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]]
\n[[1454]] | [[1455]] | [[1456]] | [[1457]] | [[1458]] | \'\'\'1459\'\'\' | [[1460]] | [[1461]] | [[1462]] | [[1463]] | [[1464]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1459]]\n[[ast:1459]]\n[[bg:1459]]\n[[ca:1459]]\n[[cs:1459]]\n[[cy:1459]]\n[[da:1459]]\n[[de:1459]]\n[[el:1459]]\n[[en:1459]]\n[[eo:1459]]\n[[es:1459]]\n[[eu:1459]]\n[[fi:1459]]\n[[fr:1459]]\n[[hr:1459]]\n[[hu:1459]]\n[[it:1459]]\n[[nl:1459]]\n[[no:1459]]\n[[pl:1459]]\n[[pt:1459]]\n[[ro:1459]]\n[[ru:1459]]\n[[sl:1459]]\n[[sv:1459]]\n[[tr:1459]]\n[[uk:1459]]\n[[zh:1459年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092258','',0,0,1,0,0.431598721739,'79958778907741','20041221092258'); INSERT INTO cur VALUES (4175,0,'1460','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]] | \'\'\'[[1460е]]\'\'\' | [[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]]
\n[[1455]] | [[1456]] | [[1457]] | [[1458]] | [[1459]] | \'\'\'1460\'\'\' | [[1461]] | [[1462]] | [[1463]] | [[1464]] | [[1465]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1460]]\n[[ast:1460]]\n[[bg:1460]]\n[[ca:1460]]\n[[cs:1460]]\n[[cy:1460]]\n[[da:1460]]\n[[de:1460]]\n[[el:1460]]\n[[en:1460]]\n[[eo:1460]]\n[[es:1460]]\n[[eu:1460]]\n[[fi:1460]]\n[[fr:1460]]\n[[hr:1460]]\n[[hu:1460]]\n[[it:1460]]\n[[nl:1460]]\n[[no:1460]]\n[[pl:1460]]\n[[pt:1460]]\n[[ro:1460]]\n[[ru:1460]]\n[[sl:1460]]\n[[sv:1460]]\n[[tr:1460]]\n[[uk:1460]]\n[[zh:1460年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092238','',0,0,1,0,0.977771942493,'79958778907761','20041221092238'); INSERT INTO cur VALUES (4176,0,'1461','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]] | \'\'\'[[1460е]]\'\'\' | [[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]]
\n[[1456]] | [[1457]] | [[1458]] | [[1459]] | [[1460]] | \'\'\'1461\'\'\' | [[1462]] | [[1463]] | [[1464]] | [[1465]] | [[1466]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1461]]\n[[ast:1461]]\n[[bg:1461]]\n[[ca:1461]]\n[[cs:1461]]\n[[cy:1461]]\n[[da:1461]]\n[[de:1461]]\n[[el:1461]]\n[[en:1461]]\n[[eo:1461]]\n[[es:1461]]\n[[eu:1461]]\n[[fi:1461]]\n[[fr:1461]]\n[[hr:1461]]\n[[hu:1461]]\n[[it:1461]]\n[[nl:1461]]\n[[no:1461]]\n[[pl:1461]]\n[[pt:1461]]\n[[ro:1461]]\n[[ru:1461]]\n[[sl:1461]]\n[[sv:1461]]\n[[tr:1461]]\n[[uk:1461]]\n[[zh:1461年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092219','',0,0,1,0,0.158208268768,'79958778907780','20041221092219'); INSERT INTO cur VALUES (4177,0,'1462','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]] | \'\'\'[[1460е]]\'\'\' | [[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]]
\n[[1457]] | [[1458]] | [[1459]] | [[1460]] | [[1461]] | \'\'\'1462\'\'\' | [[1463]] | [[1464]] | [[1465]] | [[1466]] | [[1467]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1462]]\n[[ast:1462]]\n[[bg:1462]]\n[[ca:1462]]\n[[cs:1462]]\n[[cy:1462]]\n[[da:1462]]\n[[de:1462]]\n[[el:1462]]\n[[en:1462]]\n[[eo:1462]]\n[[es:1462]]\n[[eu:1462]]\n[[fi:1462]]\n[[fr:1462]]\n[[hr:1462]]\n[[hu:1462]]\n[[it:1462]]\n[[nl:1462]]\n[[no:1462]]\n[[pl:1462]]\n[[pt:1462]]\n[[ro:1462]]\n[[ru:1462]]\n[[sl:1462]]\n[[sv:1462]]\n[[tr:1462]]\n[[uk:1462]]\n[[zh:1462年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090550','',0,0,1,0,0.865044295725,'79958778909449','20041221090550'); INSERT INTO cur VALUES (4178,0,'1463','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]] | \'\'\'[[1460е]]\'\'\' | [[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]]
\n[[1458]] | [[1459]] | [[1460]] | [[1461]] | [[1462]] | \'\'\'1463\'\'\' | [[1464]] | [[1465]] | [[1466]] | [[1467]] | [[1468]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1463]]\n[[ast:1463]]\n[[bg:1463]]\n[[bs:1463]]\n[[ca:1463]]\n[[cs:1463]]\n[[cy:1463]]\n[[da:1463]]\n[[de:1463]]\n[[el:1463]]\n[[en:1463]]\n[[eo:1463]]\n[[es:1463]]\n[[eu:1463]]\n[[fi:1463]]\n[[fr:1463]]\n[[hr:1463]]\n[[hu:1463]]\n[[it:1463]]\n[[nl:1463]]\n[[no:1463]]\n[[pl:1463]]\n[[pt:1463]]\n[[ro:1463]]\n[[ru:1463]]\n[[sl:1463]]\n[[sv:1463]]\n[[tr:1463]]\n[[uk:1463]]\n[[zh:1463年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,he,fy',48,'Robbot','20041221092158','',0,0,1,0,0.126113717037,'79958778907841','20041221092158'); INSERT INTO cur VALUES (4179,0,'1464','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]] | \'\'\'[[1460е]]\'\'\' | [[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]]
\n[[1459]] | [[1460]] | [[1461]] | [[1462]] | [[1463]] | \'\'\'1464\'\'\' | [[1465]] | [[1466]] | [[1467]] | [[1468]] | [[1469]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1464]]\n[[ast:1464]]\n[[bg:1464]]\n[[ca:1464]]\n[[cs:1464]]\n[[cy:1464]]\n[[da:1464]]\n[[de:1464]]\n[[el:1464]]\n[[en:1464]]\n[[eo:1464]]\n[[es:1464]]\n[[eu:1464]]\n[[fi:1464]]\n[[fr:1464]]\n[[hr:1464]]\n[[hu:1464]]\n[[it:1464]]\n[[nl:1464]]\n[[no:1464]]\n[[pl:1464]]\n[[pt:1464]]\n[[ro:1464]]\n[[ru:1464]]\n[[sl:1464]]\n[[sv:1464]]\n[[tr:1464]]\n[[uk:1464]]\n[[zh:1464年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092139','',0,0,1,0,0.082857967859,'79958778907860','20041221092139'); INSERT INTO cur VALUES (4180,0,'1465','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]] | \'\'\'[[1460е]]\'\'\' | [[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]]
\n[[1460]] | [[1461]] | [[1462]] | [[1463]] | [[1464]] | \'\'\'1465\'\'\' | [[1466]] | [[1467]] | [[1468]] | [[1469]] | [[1470]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1465]]\n[[ast:1465]]\n[[bg:1465]]\n[[ca:1465]]\n[[cs:1465]]\n[[cy:1465]]\n[[da:1465]]\n[[de:1465]]\n[[el:1465]]\n[[en:1465]]\n[[eo:1465]]\n[[es:1465]]\n[[eu:1465]]\n[[fi:1465]]\n[[fr:1465]]\n[[hr:1465]]\n[[hu:1465]]\n[[it:1465]]\n[[nl:1465]]\n[[no:1465]]\n[[pl:1465]]\n[[pt:1465]]\n[[ro:1465]]\n[[ru:1465]]\n[[sl:1465]]\n[[sv:1465]]\n[[tr:1465]]\n[[uk:1465]]\n[[zh:1465年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092119','',0,0,1,0,0.070708403397,'79958778907880','20041221092119'); INSERT INTO cur VALUES (4181,0,'1466','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]] | \'\'\'[[1460е]]\'\'\' | [[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]]
\n[[1461]] | [[1462]] | [[1463]] | [[1464]] | [[1465]] | \'\'\'1466\'\'\' | [[1467]] | [[1468]] | [[1469]] | [[1470]] | [[1471]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1466]]\n[[ast:1466]]\n[[bg:1466]]\n[[ca:1466]]\n[[cs:1466]]\n[[cy:1466]]\n[[da:1466]]\n[[de:1466]]\n[[el:1466]]\n[[en:1466]]\n[[eo:1466]]\n[[es:1466]]\n[[eu:1466]]\n[[fi:1466]]\n[[fr:1466]]\n[[hr:1466]]\n[[hu:1466]]\n[[it:1466]]\n[[nl:1466]]\n[[no:1466]]\n[[pl:1466]]\n[[pt:1466]]\n[[ro:1466]]\n[[ru:1466]]\n[[sl:1466]]\n[[sv:1466]]\n[[tr:1466]]\n[[uk:1466]]\n[[zh:1466年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092058','',0,0,1,0,0.465033924424,'79958778907941','20041221092058'); INSERT INTO cur VALUES (4182,0,'1467','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]] | \'\'\'[[1460е]]\'\'\' | [[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]]
\n[[1462]] | [[1463]] | [[1464]] | [[1465]] | [[1466]] | \'\'\'1467\'\'\' | [[1468]] | [[1469]] | [[1470]] | [[1471]] | [[1472]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1467]]\n[[ast:1467]]\n[[bg:1467]]\n[[ca:1467]]\n[[cs:1467]]\n[[cy:1467]]\n[[da:1467]]\n[[de:1467]]\n[[el:1467]]\n[[en:1467]]\n[[eo:1467]]\n[[es:1467]]\n[[eu:1467]]\n[[fi:1467]]\n[[fr:1467]]\n[[hr:1467]]\n[[hu:1467]]\n[[it:1467]]\n[[nl:1467]]\n[[no:1467]]\n[[pl:1467]]\n[[pt:1467]]\n[[ro:1467]]\n[[ru:1467]]\n[[sl:1467]]\n[[sv:1467]]\n[[tr:1467]]\n[[uk:1467]]\n[[zh:1467年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092038','',0,0,1,0,0.351874781936,'79958778907961','20041221092038'); INSERT INTO cur VALUES (4183,0,'1468','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]] | \'\'\'[[1460е]]\'\'\' | [[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]]
\n[[1463]] | [[1464]] | [[1465]] | [[1466]] | [[1467]] | \'\'\'1468\'\'\' | [[1469]] | [[1470]] | [[1471]] | [[1472]] | [[1473]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1468]]\n[[ast:1468]]\n[[bg:1468]]\n[[ca:1468]]\n[[cs:1468]]\n[[cy:1468]]\n[[da:1468]]\n[[de:1468]]\n[[el:1468]]\n[[en:1468]]\n[[eo:1468]]\n[[es:1468]]\n[[eu:1468]]\n[[fi:1468]]\n[[fr:1468]]\n[[hr:1468]]\n[[hu:1468]]\n[[it:1468]]\n[[nl:1468]]\n[[no:1468]]\n[[pl:1468]]\n[[pt:1468]]\n[[ro:1468]]\n[[ru:1468]]\n[[sl:1468]]\n[[sv:1468]]\n[[tr:1468]]\n[[uk:1468]]\n[[zh:1468年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221092018','',0,0,1,0,0.203874365987,'79958778907981','20041221092018'); INSERT INTO cur VALUES (4184,0,'1469','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1430е]] | [[1440е]] | [[1450е]] | \'\'\'[[1460е]]\'\'\' | [[1470е]] | [[1480е]] | [[1490е]]
\n[[1464]] | [[1465]] | [[1466]] | [[1467]] | [[1468]] | \'\'\'1469\'\'\' | [[1470]] | [[1471]] | [[1472]] | [[1473]] | [[1474]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1469]]\n[[ast:1469]]\n[[bg:1469]]\n[[ca:1469]]\n[[cs:1469]]\n[[cy:1469]]\n[[da:1469]]\n[[de:1469]]\n[[el:1469]]\n[[en:1469]]\n[[eo:1469]]\n[[es:1469]]\n[[eu:1469]]\n[[fi:1469]]\n[[fr:1469]]\n[[hr:1469]]\n[[hu:1469]]\n[[it:1469]]\n[[nl:1469]]\n[[no:1469]]\n[[pl:1469]]\n[[pt:1469]]\n[[ro:1469]]\n[[ru:1469]]\n[[sl:1469]]\n[[sv:1469]]\n[[tr:1469]]\n[[uk:1469]]\n[[zh:1469年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221090530','',0,0,1,0,0.566377771351,'79958778909469','20041221090530'); INSERT INTO cur VALUES (4185,0,'1470','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]] | \'\'\'[[1470е]]\'\'\' | [[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]]
\n[[1465]] | [[1466]] | [[1467]] | [[1468]] | [[1469]] | \'\'\'1470\'\'\' | [[1471]] | [[1472]] | [[1473]] | [[1474]] | [[1475]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1470]]\n[[ast:1470]]\n[[bg:1470]]\n[[ca:1470]]\n[[cs:1470]]\n[[cy:1470]]\n[[da:1470]]\n[[de:1470]]\n[[el:1470]]\n[[en:1470]]\n[[eo:1470]]\n[[es:1470]]\n[[eu:1470]]\n[[fi:1470]]\n[[fr:1470]]\n[[hr:1470]]\n[[hu:1470]]\n[[io:1470]]\n[[it:1470]]\n[[nl:1470]]\n[[no:1470]]\n[[pl:1470]]\n[[pt:1470]]\n[[ro:1470]]\n[[ru:1470]]\n[[sl:1470]]\n[[sv:1470]]\n[[tr:1470]]\n[[uk:1470]]\n[[zh:1470年]]','robot Adding:el,ast,io,hu',48,'Robbot','20041221092518','',0,0,1,0,0.644608517012,'79958778907481','20041221092518'); INSERT INTO cur VALUES (4186,0,'1471','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]] | \'\'\'[[1470е]]\'\'\' | [[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]]
\n[[1466]] | [[1467]] | [[1468]] | [[1469]] | [[1470]] | \'\'\'1471\'\'\' | [[1472]] | [[1473]] | [[1474]] | [[1475]] | [[1476]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1471]]\n[[bg:1471]]\n[[ca:1471]]\n[[cs:1471]]\n[[cy:1471]]\n[[da:1471]]\n[[de:1471]]\n[[el:1471]]\n[[en:1471]]\n[[eo:1471]]\n[[es:1471]]\n[[eu:1471]]\n[[fi:1471]]\n[[fr:1471]]\n[[hr:1471]]\n[[it:1471]]\n[[nl:1471]]\n[[no:1471]]\n[[pl:1471]]\n[[pt:1471]]\n[[ro:1471]]\n[[ru:1471]]\n[[sl:1471]]\n[[sv:1471]]\n[[tr:1471]]\n[[uk:1471]]\n[[zh:1471年]]','robot Adding:el',48,'Robbot','20041220233140','',0,0,1,0,0.994087193624,'79958779766859','20041220233140'); INSERT INTO cur VALUES (4187,0,'1472','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]] | \'\'\'[[1470е]]\'\'\' | [[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]]
\n[[1467]] | [[1468]] | [[1469]] | [[1470]] | [[1471]] | \'\'\'1472\'\'\' | [[1473]] | [[1474]] | [[1475]] | [[1476]] | [[1477]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1472]]\n[[ast:1472]]\n[[bg:1472]]\n[[ca:1472]]\n[[cs:1472]]\n[[cy:1472]]\n[[da:1472]]\n[[de:1472]]\n[[el:1472]]\n[[en:1472]]\n[[eo:1472]]\n[[es:1472]]\n[[eu:1472]]\n[[fi:1472]]\n[[fr:1472]]\n[[hr:1472]]\n[[hu:1472]]\n[[io:1472]]\n[[it:1472]]\n[[nl:1472]]\n[[no:1472]]\n[[pl:1472]]\n[[pt:1472]]\n[[ro:1472]]\n[[ru:1472]]\n[[sl:1472]]\n[[sv:1472]]\n[[tr:1472]]\n[[uk:1472]]\n[[zh:1472年]]','robot Adding:pt,el,ast,io,hu',48,'Robbot','20041221092459','',0,0,1,0,0.811911479017,'79958778907540','20041221092459'); INSERT INTO cur VALUES (4188,0,'1473','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]] | \'\'\'[[1470е]]\'\'\' | [[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]]
\n[[1468]] | [[1469]] | [[1470]] | [[1471]] | [[1472]] | \'\'\'1473\'\'\' | [[1474]] | [[1475]] | [[1476]] | [[1477]] | [[1478]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1473]]\n[[ast:1473]]\n[[be:1473]]\n[[bg:1473]]\n[[ca:1473]]\n[[cs:1473]]\n[[cy:1473]]\n[[da:1473]]\n[[de:1473]]\n[[el:1473]]\n[[en:1473]]\n[[eo:1473]]\n[[es:1473]]\n[[eu:1473]]\n[[fi:1473]]\n[[fr:1473]]\n[[gl:1473]]\n[[hr:1473]]\n[[it:1473]]\n[[nl:1473]]\n[[no:1473]]\n[[pl:1473]]\n[[pt:1473]]\n[[ro:1473]]\n[[ru:1473]]\n[[sl:1473]]\n[[sv:1473]]\n[[tr:1473]]\n[[uk:1473]]\n[[zh:1473年]]','robot Adding:el,ast,be',48,'Robbot','20041221092638','',0,0,1,0,0.440406859592,'79958778907361','20041221092638'); INSERT INTO cur VALUES (4189,0,'1474','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]] | \'\'\'[[1470е]]\'\'\' | [[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]]
\n[[1469]] | [[1470]] | [[1471]] | [[1472]] | [[1473]] | \'\'\'1474\'\'\' | [[1475]] | [[1476]] | [[1477]] | [[1478]] | [[1479]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1474]]\n[[ast:1474]]\n[[bg:1474]]\n[[ca:1474]]\n[[cs:1474]]\n[[cy:1474]]\n[[da:1474]]\n[[de:1474]]\n[[el:1474]]\n[[en:1474]]\n[[eo:1474]]\n[[es:1474]]\n[[eu:1474]]\n[[fi:1474]]\n[[fr:1474]]\n[[hr:1474]]\n[[it:1474]]\n[[nl:1474]]\n[[no:1474]]\n[[pl:1474]]\n[[pt:1474]]\n[[ro:1474]]\n[[ru:1474]]\n[[sl:1474]]\n[[sv:1474]]\n[[tr:1474]]\n[[uk:1474]]\n[[zh:1474年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221090319','',0,0,1,0,0.758153399806,'79958778909680','20041221090319'); INSERT INTO cur VALUES (4190,0,'1475','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]] | \'\'\'[[1470е]]\'\'\' | [[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]]
\n[[1470]] | [[1471]] | [[1472]] | [[1473]] | [[1474]] | \'\'\'1475\'\'\' | [[1476]] | [[1477]] | [[1478]] | [[1479]] | [[1480]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1475]]\n[[ast:1475]]\n[[bg:1475]]\n[[ca:1475]]\n[[cs:1475]]\n[[cy:1475]]\n[[da:1475]]\n[[de:1475]]\n[[el:1475]]\n[[en:1475]]\n[[eo:1475]]\n[[es:1475]]\n[[eu:1475]]\n[[fi:1475]]\n[[fr:1475]]\n[[hr:1475]]\n[[it:1475]]\n[[nl:1475]]\n[[no:1475]]\n[[pl:1475]]\n[[pt:1475]]\n[[ro:1475]]\n[[ru:1475]]\n[[sl:1475]]\n[[sv:1475]]\n[[tr:1475]]\n[[uk:1475]]\n[[zh:1475年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221090300','',0,0,1,0,0.563298378868,'79958778909699','20041221090300'); INSERT INTO cur VALUES (4191,0,'1476','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]] | \'\'\'[[1470е]]\'\'\' | [[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]]
\n[[1471]] | [[1472]] | [[1473]] | [[1474]] | [[1475]] | \'\'\'1476\'\'\' | [[1477]] | [[1478]] | [[1479]] | [[1480]] | [[1481]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1476]]\n[[ast:1476]]\n[[bg:1476]]\n[[ca:1476]]\n[[cs:1476]]\n[[cy:1476]]\n[[da:1476]]\n[[de:1476]]\n[[el:1476]]\n[[en:1476]]\n[[eo:1476]]\n[[es:1476]]\n[[eu:1476]]\n[[fi:1476]]\n[[fr:1476]]\n[[hr:1476]]\n[[hu:1476]]\n[[it:1476]]\n[[nl:1476]]\n[[no:1476]]\n[[pl:1476]]\n[[pt:1476]]\n[[ro:1476]]\n[[ru:1476]]\n[[sl:1476]]\n[[sv:1476]]\n[[tr:1476]]\n[[uk:1476]]\n[[zh:1476年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221091958','',0,0,1,0,0.485788906219,'79958778908041','20041221091958'); INSERT INTO cur VALUES (4192,0,'1477','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]] | \'\'\'[[1470е]]\'\'\' | [[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]]
\n[[1472]] | [[1473]] | [[1474]] | [[1475]] | [[1476]] | \'\'\'1477\'\'\' | [[1478]] | [[1479]] | [[1480]] | [[1481]] | [[1482]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1477]]\n[[ast:1477]]\n[[bg:1477]]\n[[ca:1477]]\n[[cs:1477]]\n[[cy:1477]]\n[[da:1477]]\n[[de:1477]]\n[[el:1477]]\n[[en:1477]]\n[[eo:1477]]\n[[es:1477]]\n[[eu:1477]]\n[[fi:1477]]\n[[fr:1477]]\n[[hr:1477]]\n[[it:1477]]\n[[nl:1477]]\n[[no:1477]]\n[[pl:1477]]\n[[pt:1477]]\n[[ro:1477]]\n[[ru:1477]]\n[[sl:1477]]\n[[sv:1477]]\n[[tr:1477]]\n[[uk:1477]]\n[[zh:1477年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221090239','',0,0,1,0,0.493460430528,'79958778909760','20041221090239'); INSERT INTO cur VALUES (4193,0,'1478','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]] | \'\'\'[[1470е]]\'\'\' | [[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]]
\n[[1473]] | [[1474]] | [[1475]] | [[1476]] | [[1477]] | \'\'\'1478\'\'\' | [[1479]] | [[1480]] | [[1481]] | [[1482]] | [[1483]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1478]]\n[[ast:1478]]\n[[bg:1478]]\n[[ca:1478]]\n[[cs:1478]]\n[[cy:1478]]\n[[da:1478]]\n[[de:1478]]\n[[el:1478]]\n[[en:1478]]\n[[eo:1478]]\n[[es:1478]]\n[[eu:1478]]\n[[fi:1478]]\n[[fr:1478]]\n[[hr:1478]]\n[[hu:1478]]\n[[it:1478]]\n[[nl:1478]]\n[[no:1478]]\n[[pl:1478]]\n[[pt:1478]]\n[[ro:1478]]\n[[ru:1478]]\n[[sl:1478]]\n[[sv:1478]]\n[[tr:1478]]\n[[uk:1478]]\n[[zh:1478年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221091938','',0,0,1,0,0.846415634661,'79958778908061','20041221091938'); INSERT INTO cur VALUES (4194,0,'1479','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1440е]] | [[1450е]] | [[1460е]] | \'\'\'[[1470е]]\'\'\' | [[1480е]] | [[1490е]] | [[1500е]]
\n[[1474]] | [[1475]] | [[1476]] | [[1477]] | [[1478]] | \'\'\'1479\'\'\' | [[1480]] | [[1481]] | [[1482]] | [[1483]] | [[1484]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1479]]\n[[ast:1479]]\n[[bg:1479]]\n[[ca:1479]]\n[[cs:1479]]\n[[cy:1479]]\n[[da:1479]]\n[[de:1479]]\n[[el:1479]]\n[[en:1479]]\n[[eo:1479]]\n[[es:1479]]\n[[eu:1479]]\n[[fi:1479]]\n[[fr:1479]]\n[[hr:1479]]\n[[it:1479]]\n[[nl:1479]]\n[[no:1479]]\n[[pl:1479]]\n[[pt:1479]]\n[[ro:1479]]\n[[ru:1479]]\n[[sl:1479]]\n[[sv:1479]]\n[[tr:1479]]\n[[uk:1479]]\n[[zh:1479年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221090219','',0,0,1,0,0.784917353552,'79958778909780','20041221090219'); INSERT INTO cur VALUES (4195,0,'1480','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]] | \'\'\'[[1480е]]\'\'\' | [[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]]
\n[[1475]] | [[1476]] | [[1477]] | [[1478]] | [[1479]] | \'\'\'1480\'\'\' | [[1481]] | [[1482]] | [[1483]] | [[1484]] | [[1485]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1480]]\n[[ast:1480]]\n[[bg:1480]]\n[[ca:1480]]\n[[cs:1480]]\n[[cy:1480]]\n[[da:1480]]\n[[de:1480]]\n[[el:1480]]\n[[en:1480]]\n[[eo:1480]]\n[[es:1480]]\n[[eu:1480]]\n[[fi:1480]]\n[[fr:1480]]\n[[hr:1480]]\n[[it:1480]]\n[[nl:1480]]\n[[no:1480]]\n[[pl:1480]]\n[[pt:1480]]\n[[ro:1480]]\n[[ru:1480]]\n[[sl:1480]]\n[[sv:1480]]\n[[tr:1480]]\n[[uk:1480]]\n[[zh:1480年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221090200','',0,0,1,0,0.775806055766,'79958778909799','20041221090200'); INSERT INTO cur VALUES (4196,0,'1481','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]] | \'\'\'[[1480е]]\'\'\' | [[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]]
\n[[1476]] | [[1477]] | [[1478]] | [[1479]] | [[1480]] | \'\'\'1481\'\'\' | [[1482]] | [[1483]] | [[1484]] | [[1485]] | [[1486]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1481]]\n[[als:1481]]\n[[ast:1481]]\n[[bg:1481]]\n[[ca:1481]]\n[[cs:1481]]\n[[cy:1481]]\n[[da:1481]]\n[[de:1481]]\n[[el:1481]]\n[[en:1481]]\n[[eo:1481]]\n[[es:1481]]\n[[eu:1481]]\n[[fi:1481]]\n[[fr:1481]]\n[[hr:1481]]\n[[hu:1481]]\n[[it:1481]]\n[[nl:1481]]\n[[no:1481]]\n[[pl:1481]]\n[[pt:1481]]\n[[ro:1481]]\n[[ru:1481]]\n[[sl:1481]]\n[[sv:1481]]\n[[tr:1481]]\n[[uk:1481]]\n[[zh:1481年]]','robot Adding:el,ast,als',48,'Robbot','20041221092659','',0,0,1,0,0.915373564658,'79958778907340','20041221092659'); INSERT INTO cur VALUES (4197,0,'1482','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]] | \'\'\'[[1480е]]\'\'\' | [[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]]
\n[[1477]] | [[1478]] | [[1479]] | [[1480]] | [[1481]] | \'\'\'1482\'\'\' | [[1483]] | [[1484]] | [[1485]] | [[1486]] | [[1487]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1482]]\n[[ast:1482]]\n[[bg:1482]]\n[[ca:1482]]\n[[cs:1482]]\n[[cy:1482]]\n[[da:1482]]\n[[de:1482]]\n[[el:1482]]\n[[en:1482]]\n[[eo:1482]]\n[[es:1482]]\n[[eu:1482]]\n[[fi:1482]]\n[[fr:1482]]\n[[hr:1482]]\n[[hu:1482]]\n[[it:1482]]\n[[nl:1482]]\n[[no:1482]]\n[[pl:1482]]\n[[pt:1482]]\n[[ro:1482]]\n[[ru:1482]]\n[[sl:1482]]\n[[sv:1482]]\n[[tr:1482]]\n[[uk:1482]]\n[[zh:1482年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221091919','',0,0,1,0,0.581330289869,'79958778908080','20041221091919'); INSERT INTO cur VALUES (4198,0,'1483','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]] | \'\'\'[[1480е]]\'\'\' | [[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]]
\n[[1478]] | [[1479]] | [[1480]] | [[1481]] | [[1482]] | \'\'\'1483\'\'\' | [[1484]] | [[1485]] | [[1486]] | [[1487]] | [[1488]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1483]]\n[[ast:1483]]\n[[be:1483]]\n[[bg:1483]]\n[[ca:1483]]\n[[cs:1483]]\n[[cy:1483]]\n[[da:1483]]\n[[de:1483]]\n[[el:1483]]\n[[en:1483]]\n[[eo:1483]]\n[[es:1483]]\n[[eu:1483]]\n[[fi:1483]]\n[[fr:1483]]\n[[gl:1483]]\n[[hr:1483]]\n[[it:1483]]\n[[nl:1483]]\n[[no:1483]]\n[[pl:1483]]\n[[pt:1483]]\n[[ro:1483]]\n[[ru:1483]]\n[[sl:1483]]\n[[sv:1483]]\n[[tr:1483]]\n[[uk:1483]]\n[[zh:1483年]]','robot Adding:el,ast,be',48,'Robbot','20041221092618','',0,0,1,0,0.336874788318,'79958778907381','20041221092618'); INSERT INTO cur VALUES (4199,0,'1484','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]] | \'\'\'[[1480е]]\'\'\' | [[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]]
\n[[1479]] | [[1480]] | [[1481]] | [[1482]] | [[1483]] | \'\'\'1484\'\'\' | [[1485]] | [[1486]] | [[1487]] | [[1488]] | [[1489]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1484]]\n[[ast:1484]]\n[[bg:1484]]\n[[ca:1484]]\n[[cs:1484]]\n[[cy:1484]]\n[[da:1484]]\n[[de:1484]]\n[[el:1484]]\n[[en:1484]]\n[[eo:1484]]\n[[es:1484]]\n[[eu:1484]]\n[[fi:1484]]\n[[fr:1484]]\n[[hr:1484]]\n[[hu:1484]]\n[[it:1484]]\n[[nl:1484]]\n[[no:1484]]\n[[pl:1484]]\n[[pt:1484]]\n[[ro:1484]]\n[[ru:1484]]\n[[sl:1484]]\n[[sv:1484]]\n[[tr:1484]]\n[[uk:1484]]\n[[zh:1484年]]','robot Adding:el,ast,hu',48,'Robbot','20041221091858','',0,0,1,0,0.853723685655,'79958778908141','20041221091858'); INSERT INTO cur VALUES (4200,0,'1485','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]] | \'\'\'[[1480е]]\'\'\' | [[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]]
\n[[1480]] | [[1481]] | [[1482]] | [[1483]] | [[1484]] | \'\'\'1485\'\'\' | [[1486]] | [[1487]] | [[1488]] | [[1489]] | [[1490]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1485]]\n[[ast:1485]]\n[[bg:1485]]\n[[ca:1485]]\n[[cs:1485]]\n[[cy:1485]]\n[[da:1485]]\n[[de:1485]]\n[[el:1485]]\n[[en:1485]]\n[[eo:1485]]\n[[es:1485]]\n[[eu:1485]]\n[[fi:1485]]\n[[fr:1485]]\n[[hr:1485]]\n[[hu:1485]]\n[[it:1485]]\n[[nl:1485]]\n[[no:1485]]\n[[pl:1485]]\n[[pt:1485]]\n[[ro:1485]]\n[[ru:1485]]\n[[sl:1485]]\n[[sv:1485]]\n[[tr:1485]]\n[[uk:1485]]\n[[zh:1485年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221091839','',0,0,1,0,0.41506343913,'79958778908160','20041221091839'); INSERT INTO cur VALUES (4201,0,'1486','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]] | \'\'\'[[1480е]]\'\'\' | [[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]]
\n[[1481]] | [[1482]] | [[1483]] | [[1484]] | [[1485]] | \'\'\'1486\'\'\' | [[1487]] | [[1488]] | [[1489]] | [[1490]] | [[1491]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1486]]\n[[ast:1486]]\n[[bg:1486]]\n[[ca:1486]]\n[[cs:1486]]\n[[cy:1486]]\n[[da:1486]]\n[[de:1486]]\n[[el:1486]]\n[[en:1486]]\n[[eo:1486]]\n[[es:1486]]\n[[eu:1486]]\n[[fi:1486]]\n[[fr:1486]]\n[[hr:1486]]\n[[hu:1486]]\n[[it:1486]]\n[[nl:1486]]\n[[no:1486]]\n[[pl:1486]]\n[[pt:1486]]\n[[ro:1486]]\n[[ru:1486]]\n[[sl:1486]]\n[[sv:1486]]\n[[tr:1486]]\n[[uk:1486]]\n[[zh:1486年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221091818','',0,0,1,0,0.04474466203,'79958778908181','20041221091818'); INSERT INTO cur VALUES (4202,0,'1487','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]] | \'\'\'[[1480е]]\'\'\' | [[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]]
\n[[1482]] | [[1483]] | [[1484]] | [[1485]] | [[1486]] | \'\'\'1487\'\'\' | [[1488]] | [[1489]] | [[1490]] | [[1491]] | [[1492]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1487]]\n[[ast:1487]]\n[[bg:1487]]\n[[ca:1487]]\n[[cs:1487]]\n[[cy:1487]]\n[[da:1487]]\n[[de:1487]]\n[[el:1487]]\n[[en:1487]]\n[[eo:1487]]\n[[es:1487]]\n[[eu:1487]]\n[[fi:1487]]\n[[fr:1487]]\n[[hr:1487]]\n[[hu:1487]]\n[[it:1487]]\n[[nl:1487]]\n[[no:1487]]\n[[pl:1487]]\n[[pt:1487]]\n[[ro:1487]]\n[[ru:1487]]\n[[sl:1487]]\n[[sv:1487]]\n[[tr:1487]]\n[[uk:1487]]\n[[zh:1487年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221100207','',0,0,1,0,0.651281274693,'79958778899792','20041221100207'); INSERT INTO cur VALUES (4203,0,'1488','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]] | \'\'\'[[1480е]]\'\'\' | [[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]]
\n[[1483]] | [[1484]] | [[1485]] | [[1486]] | [[1487]] | \'\'\'1488\'\'\' | [[1489]] | [[1490]] | [[1491]] | [[1492]] | [[1493]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1488]]\n[[ast:1488]]\n[[bg:1488]]\n[[ca:1488]]\n[[cs:1488]]\n[[cy:1488]]\n[[da:1488]]\n[[de:1488]]\n[[el:1488]]\n[[en:1488]]\n[[eo:1488]]\n[[es:1488]]\n[[eu:1488]]\n[[fi:1488]]\n[[fr:1488]]\n[[hr:1488]]\n[[it:1488]]\n[[nl:1488]]\n[[no:1488]]\n[[pl:1488]]\n[[pt:1488]]\n[[ro:1488]]\n[[ru:1488]]\n[[sl:1488]]\n[[sv:1488]]\n[[tr:1488]]\n[[uk:1488]]\n[[zh:1488年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221100147','',0,0,1,0,0.187577601144,'79958778899852','20041221100147'); INSERT INTO cur VALUES (4204,0,'1489','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1450е]] | [[1460е]] | [[1470е]] | \'\'\'[[1480е]]\'\'\' | [[1490е]] | [[1500е]] | [[1510е]]
\n[[1484]] | [[1485]] | [[1486]] | [[1487]] | [[1488]] | \'\'\'1489\'\'\' | [[1490]] | [[1491]] | [[1492]] | [[1493]] | [[1494]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1489]]\n[[ast:1489]]\n[[bg:1489]]\n[[ca:1489]]\n[[cs:1489]]\n[[cy:1489]]\n[[da:1489]]\n[[de:1489]]\n[[el:1489]]\n[[en:1489]]\n[[eo:1489]]\n[[es:1489]]\n[[eu:1489]]\n[[fi:1489]]\n[[fr:1489]]\n[[hr:1489]]\n[[it:1489]]\n[[nl:1489]]\n[[no:1489]]\n[[pl:1489]]\n[[pt:1489]]\n[[ro:1489]]\n[[ru:1489]]\n[[sl:1489]]\n[[sv:1489]]\n[[tr:1489]]\n[[uk:1489]]\n[[zh:1489年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221100127','',0,0,1,0,0.41722037197,'79958778899872','20041221100127'); INSERT INTO cur VALUES (4205,0,'1490','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]] | \'\'\'[[1490е]]\'\'\' | [[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]]
\n[[1485]] | [[1486]] | [[1487]] | [[1488]] | [[1489]] | \'\'\'1490\'\'\' | [[1491]] | [[1492]] | [[1493]] | [[1494]] | [[1495]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1490]]\n[[ast:1490]]\n[[bg:1490]]\n[[ca:1490]]\n[[cs:1490]]\n[[cy:1490]]\n[[da:1490]]\n[[de:1490]]\n[[el:1490]]\n[[en:1490]]\n[[eo:1490]]\n[[es:1490]]\n[[eu:1490]]\n[[fi:1490]]\n[[fr:1490]]\n[[hr:1490]]\n[[it:1490]]\n[[nl:1490]]\n[[no:1490]]\n[[pl:1490]]\n[[pt:1490]]\n[[ro:1490]]\n[[ru:1490]]\n[[sl:1490]]\n[[sv:1490]]\n[[tr:1490]]\n[[uk:1490]]\n[[zh:1490年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221100107','',0,0,1,0,0.622855838678,'79958778899892','20041221100107'); INSERT INTO cur VALUES (4206,0,'1491','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]] | \'\'\'[[1490е]]\'\'\' | [[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]]
\n[[1486]] | [[1487]] | [[1488]] | [[1489]] | [[1490]] | \'\'\'1491\'\'\' | [[1492]] | [[1493]] | [[1494]] | [[1495]] | [[1496]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1491]]\n[[ast:1491]]\n[[bg:1491]]\n[[ca:1491]]\n[[cs:1491]]\n[[cy:1491]]\n[[da:1491]]\n[[de:1491]]\n[[el:1491]]\n[[en:1491]]\n[[eo:1491]]\n[[es:1491]]\n[[eu:1491]]\n[[fi:1491]]\n[[fr:1491]]\n[[hr:1491]]\n[[hu:1491]]\n[[it:1491]]\n[[nl:1491]]\n[[no:1491]]\n[[pl:1491]]\n[[pt:1491]]\n[[ro:1491]]\n[[ru:1491]]\n[[sl:1491]]\n[[sv:1491]]\n[[tr:1491]]\n[[uk:1491]]\n[[zh:1491年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221100047','',0,0,1,0,0.295747928459,'79958778899952','20041221100047'); INSERT INTO cur VALUES (4207,0,'1492','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]] | \'\'\'[[1490е]]\'\'\' | [[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]]
\n[[1487]] | [[1488]] | [[1489]] | [[1490]] | [[1491]] | \'\'\'1492\'\'\' | [[1493]] | [[1494]] | [[1495]] | [[1496]] | [[1497]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1492]]\n[[ang:1492]]\n[[ast:1492]]\n[[bg:1492]]\n[[ca:1492]]\n[[cs:1492]]\n[[cy:1492]]\n[[da:1492]]\n[[de:1492]]\n[[el:1492]]\n[[en:1492]]\n[[eo:1492]]\n[[es:1492]]\n[[eu:1492]]\n[[fi:1492]]\n[[fr:1492]]\n[[gl:1492]]\n[[he:1492]]\n[[hr:1492]]\n[[hu:1492]]\n[[ia:1492]]\n[[it:1492]]\n[[nds:1492]]\n[[nl:1492]]\n[[no:1492]]\n[[pl:1492]]\n[[pt:1492]]\n[[ro:1492]]\n[[ru:1492]]\n[[sl:1492]]\n[[sv:1492]]\n[[tr:1492]]\n[[uk:1492]]\n[[zh:1492年]]','robot Adding:pt,el,ast,he,ang,hu',48,'Robbot','20041221100451','',0,0,1,0,0.530030794223,'79958778899548','20041221100451'); INSERT INTO cur VALUES (4208,0,'1493','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]] | \'\'\'[[1490е]]\'\'\' | [[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]]
\n[[1488]] | [[1489]] | [[1490]] | [[1491]] | [[1492]] | \'\'\'1493\'\'\' | [[1494]] | [[1495]] | [[1496]] | [[1497]] | [[1498]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1493]]\n[[ast:1493]]\n[[bg:1493]]\n[[ca:1493]]\n[[cs:1493]]\n[[cy:1493]]\n[[da:1493]]\n[[de:1493]]\n[[el:1493]]\n[[en:1493]]\n[[eo:1493]]\n[[es:1493]]\n[[eu:1493]]\n[[fi:1493]]\n[[fr:1493]]\n[[hr:1493]]\n[[hu:1493]]\n[[it:1493]]\n[[nl:1493]]\n[[no:1493]]\n[[pl:1493]]\n[[pt:1493]]\n[[ro:1493]]\n[[ru:1493]]\n[[sl:1493]]\n[[sv:1493]]\n[[tr:1493]]\n[[uk:1493]]\n[[zh:1493年]]','robot Adding:el,ast,hu',48,'Robbot','20041221094810','',0,0,1,0,0.368596870158,'79958778905189','20041221094810'); INSERT INTO cur VALUES (4209,0,'1494','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]] | \'\'\'[[1490е]]\'\'\' | [[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]]
\n[[1489]] | [[1490]] | [[1491]] | [[1492]] | [[1493]] | \'\'\'1494\'\'\' | [[1495]] | [[1496]] | [[1497]] | [[1498]] | [[1499]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1494]]\n[[ast:1494]]\n[[be:1494]]\n[[bg:1494]]\n[[ca:1494]]\n[[cs:1494]]\n[[cy:1494]]\n[[da:1494]]\n[[de:1494]]\n[[el:1494]]\n[[en:1494]]\n[[eo:1494]]\n[[es:1494]]\n[[eu:1494]]\n[[fi:1494]]\n[[fr:1494]]\n[[gl:1494]]\n[[hr:1494]]\n[[hu:1494]]\n[[it:1494]]\n[[nl:1494]]\n[[no:1494]]\n[[pl:1494]]\n[[pt:1494]]\n[[ro:1494]]\n[[ru:1494]]\n[[sl:1494]]\n[[sv:1494]]\n[[tr:1494]]\n[[uk:1494]]\n[[zh:1494年]]','robot Adding:pt,el,ast,be',48,'Robbot','20041221100610','',0,0,1,0,0.334965618483,'79958778899389','20041221100610'); INSERT INTO cur VALUES (4210,0,'1495','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]] | \'\'\'[[1490е]]\'\'\' | [[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]]
\n[[1490]] | [[1491]] | [[1492]] | [[1493]] | [[1494]] | \'\'\'1495\'\'\' | [[1496]] | [[1497]] | [[1498]] | [[1499]] | [[1500]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1495]]\n[[ast:1495]]\n[[bg:1495]]\n[[ca:1495]]\n[[cs:1495]]\n[[cy:1495]]\n[[da:1495]]\n[[de:1495]]\n[[el:1495]]\n[[en:1495]]\n[[eo:1495]]\n[[es:1495]]\n[[eu:1495]]\n[[fi:1495]]\n[[fr:1495]]\n[[hr:1495]]\n[[it:1495]]\n[[nl:1495]]\n[[no:1495]]\n[[pl:1495]]\n[[pt:1495]]\n[[ro:1495]]\n[[ru:1495]]\n[[sl:1495]]\n[[sv:1495]]\n[[tr:1495]]\n[[uk:1495]]\n[[zh:1495年]]','robot Adding:el,ast',48,'Robbot','20041221100026','',0,0,1,0,0.139551864071,'79958778899973','20041221100026'); INSERT INTO cur VALUES (4211,0,'1496','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]] | \'\'\'[[1490е]]\'\'\' | [[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]]
\n[[1491]] | [[1492]] | [[1493]] | [[1494]] | [[1495]] | \'\'\'1496\'\'\' | [[1497]] | [[1498]] | [[1499]] | [[1500]] | [[1501]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1496]]\n[[ast:1496]]\n[[bg:1496]]\n[[ca:1496]]\n[[cs:1496]]\n[[cy:1496]]\n[[da:1496]]\n[[de:1496]]\n[[el:1496]]\n[[en:1496]]\n[[eo:1496]]\n[[es:1496]]\n[[eu:1496]]\n[[fi:1496]]\n[[fr:1496]]\n[[hr:1496]]\n[[hu:1496]]\n[[it:1496]]\n[[nl:1496]]\n[[no:1496]]\n[[pl:1496]]\n[[pt:1496]]\n[[ro:1496]]\n[[ru:1496]]\n[[sl:1496]]\n[[sv:1496]]\n[[tr:1496]]\n[[uk:1496]]\n[[zh:1496年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221100007','',0,0,1,0,0.781976076673,'79958778899992','20041221100007'); INSERT INTO cur VALUES (4212,0,'1497','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]] | \'\'\'[[1490е]]\'\'\' | [[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]]
\n[[1492]] | [[1493]] | [[1494]] | [[1495]] | [[1496]] | \'\'\'1497\'\'\' | [[1498]] | [[1499]] | [[1500]] | [[1501]] | [[1502]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1497]]\n[[ast:1497]]\n[[bg:1497]]\n[[bs:1497]]\n[[ca:1497]]\n[[cs:1497]]\n[[cy:1497]]\n[[da:1497]]\n[[de:1497]]\n[[el:1497]]\n[[en:1497]]\n[[eo:1497]]\n[[es:1497]]\n[[eu:1497]]\n[[fi:1497]]\n[[fr:1497]]\n[[hr:1497]]\n[[hu:1497]]\n[[it:1497]]\n[[nl:1497]]\n[[no:1497]]\n[[pl:1497]]\n[[pt:1497]]\n[[ro:1497]]\n[[ru:1497]]\n[[sl:1497]]\n[[sv:1497]]\n[[tr:1497]]\n[[uk:1497]]\n[[zh:1497年]]','robot Adding:pt,el,ast,hu',48,'Robbot','20041221095947','',0,0,1,0,0.772976357384,'79958778904052','20041221095947'); INSERT INTO cur VALUES (4213,0,'1498','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]] | \'\'\'[[1490е]]\'\'\' | [[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]]
\n[[1493]] | [[1494]] | [[1495]] | [[1496]] | [[1497]] | \'\'\'1498\'\'\' | [[1499]] | [[1500]] | [[1501]] | [[1502]] | [[1503]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1498-03-01-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1498-03-01-1|action=edit}} измена]
\n|}\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1498]]\n[[ast:1498]]\n[[bg:1498]]\n[[ca:1498]]\n[[cs:1498]]\n[[cy:1498]]\n[[da:1498]]\n[[de:1498]]\n[[el:1498]]\n[[en:1498]]\n[[eo:1498]]\n[[es:1498]]\n[[eu:1498]]\n[[fi:1498]]\n[[fr:1498]]\n[[hr:1498]]\n[[hu:1498]]\n[[io:1498]]\n[[it:1498]]\n[[nl:1498]]\n[[no:1498]]\n[[pl:1498]]\n[[pt:1498]]\n[[ro:1498]]\n[[ru:1498]]\n[[sl:1498]]\n[[sv:1498]]\n[[tr:1498]]\n[[uk:1498]]\n[[zh:1498年]]','/* Догађаји */',301,'Djakon::Goran','20050301120405','',0,0,0,0,0.759307572506,'79949698879594','20050301120405'); INSERT INTO cur VALUES (4214,0,'1499','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век]] | \'\'\'[[15. век]]\'\'\' | [[16. век]]
\n[[1460е]] | [[1470е]] | [[1480е]] | \'\'\'[[1490е]]\'\'\' | [[1500е]] | [[1510е]] | [[1520е]]
\n[[1494]] | [[1495]] | [[1496]] | [[1497]] | [[1498]] | \'\'\'1499\'\'\' | [[1500]] | [[1501]] | [[1502]] | [[1503]] | [[1504]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[af:1499]]\n[[ast:1499]]\n[[bg:1499]]\n[[ca:1499]]\n[[cs:1499]]\n[[cy:1499]]\n[[da:1499]]\n[[de:1499]]\n[[el:1499]]\n[[en:1499]]\n[[eo:1499]]\n[[es:1499]]\n[[eu:1499]]\n[[fi:1499]]\n[[fr:1499]]\n[[hr:1499]]\n[[hu:1499]]\n[[it:1499]]\n[[nl:1499]]\n[[no:1499]]\n[[pl:1499]]\n[[pt:1499]]\n[[ro:1499]]\n[[ru:1499]]\n[[sl:1499]]\n[[sv:1499]]\n[[tr:1499]]\n[[uk:1499]]\n[[zh:1499年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041221100811','',0,0,1,0,0.9821974961,'79958778899188','20041221100811'); INSERT INTO cur VALUES (4215,6,'M_s_srpkinja.jpg','Милица Стојадиновић Српкиња','Милица Стојадиновић Српкиња',108,'Djordjes','20040827143859','',0,0,0,1,0.0456233984284321,'79959172856140','20050224233600'); INSERT INTO cur VALUES (4216,6,'Prvi_profesori.jpg','Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године\n\nСеде, с лева [[Јован Жујовић]], [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]]; стоје, с лева [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].','',108,'Djordjes','20040827162102','',0,0,1,0,0.80096943099142,'79959172837897','20050228123535'); INSERT INTO cur VALUES (4217,0,'Универзитет_у_Београду','==Оснивање==\n\n[[Слика:prvi_profesori.jpg|left|thumb|Првих осам редовних професора]]\n\nБеоградски универзитет је основан [[1905]]. године. Дотадашња [[Велика школа]] је прерасла у универзитет, што је значило велику реформу из корена. Сав наставни кадар Велике школе тада је распуштен и избор новог наставног кадра поверен осморици највећих стручњака који су били првих осам редовних професора Београдског универзитета. Били су то: [[Јован Жујовић]], [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]], [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].\n\n[[1905]]. године Београдски универзитет је имао 16 редовних и 18 ванредних професора и 778 студената. У његов састав улазили су Филозофски, Правни и Технички факултет као и Богословски факултет.\n\n==Београдски универзитет данас==\n\nНа њему се данас образује око 60.000 студената на око 150 програма основних студија, око 1700 последипломаца на програмима магистарских студија и значајан број студената на програмима специјалистичких студија. Од свог оснивања, Универзитет у Београду дао је приближно 260.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 14.000 магистара и 8.500 доктора наука.\n\n==Ректор==\nОд [[1. октобар|1. октобра]] [[2004]]. ректор је [[Дејан Поповић]]. Податке о ранијим ректорима, од оснивања до данас можете видети на страни:\n\n*[[Ректори Београдског универзитета]]\n\n==Факултети==\n*[[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонски факултет]]\n*[[Биолошки факултет Универзитета у Београду|Биолошки факултет]]\n*[[Дефектолошки факултет Универзитета у Београду|Дефектолошки факултет]]\n*[[Економски факултет Универзитета у Београду|Економски факултет]]\n*[[Електротехнички факултет Универзитета у Београду|Електротехнички факултет]]\n*[[Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду|Факултет спорта и физичког васпитања]]\n*[[Факултет цивилне одбране Универзитета у Београду|Факултет цивилне одбране]]\n*[[Факултет организационих наука Универзитета у Београду|Факултет организационих наука]]\n*[[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултет политичких наука]]\n*[[Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду|Факултет за физичку хемију]]\n*[[Фармацеутски факултет Универзитета у Београду|Фармацеутски факултет]]\n*[[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошки факултет]]\n*[[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]]\n*[[Географски факултет Универзитета у Београду|Географски факултет]]\n*[[Грађевински факултет Универзитета у Београду|Грађевински факултет]]\n*[[Хемијски факултет Универзитета у Београду|Хемијски факултет]]\n*[[Машински факултет Универзитета у Београду|Машински факултет]]\n*[[Математички факултет Универзитета у Београду|Математички факултет]]\n*[[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицински факултет]]\n*[[Пољопривредни факултет Универзитета у Београду|Пољопривредни факултет]]\n*[[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]\n*[[Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду|Рударско-геолошки факултет]]\n*[[Саобраћајни факултет Универзитета у Београду|Саобраћајни факултет]]\n*[[Стоматолошки факултет Универзитета у Београду|Стоматолошки факултет]]\n*[[Шумарски факултет Универзитета у Београду|Шумарски факултет]]\n*[[Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду|Технолошко-металуршки факултет]]\n*[[Учитељски факултет Универзитета у Београду|Учитељски факултет]]\n*[[Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду|Факултет ветеринарске медицине]]\n\n\n\n[[Category:Универзитети|!]]','',17,'Bonzo','20050228123516','',0,0,1,0,0.136416621104,'79949771876483','20050228123516'); INSERT INTO cur VALUES (4218,0,'Лукијан_Мушицки','==ЛУКИЈАН МУШИЦКИ (1777—1837)==\n
\n\nМушицки је рођен у селу [[Темерин]]у. Основну школу учио је у месту рођења, гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]] и Сегедину, а права и филозофију у Пешти. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у [[Карловци]]ма, наставник богословије и, пошто се закалуђерио, архимандрит манастира [[Шишатовац|Шишатовца]]. Умро је као епископ у [[Плашки|Плашком]].\n\nМушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: Клопшток, чувени немачки песник, писац „Месијаде\", Давид „псалмопјевац\" и нарочито [[Хорације]], чију је поетику (Ars poetica) знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псевдокласичне поезије европске. Он сам каже да подражава „Флаку\" и сматра као велики успех што може на српском језику певати по латинским метричким обрасцима.\n\nОн је написао четири књиге лирских песама родољубивог, моралног и дидактичког садржаја. То је учено „стихотвореније\" врло ученог и добронамерног родољуба и црквеног човека, стихотворство лишено правог песничког заноса и лепоте. Он пева о карактеру, народољубљу, „благонаравију\" и „добродјетељи\" и даје моралне поуке младом нараштају. Његове програмске песме Глас народољупца и Глас харфе шишатовачке биле су чувене у своје доба и школска омладина их је знала наизуст. Та је његова пезија цењена у своје време због снажног и искреног родољублја и представља интересантан покушај уметничке версификације по угледу на латинске метричке облике и уједно као карактеристичан образац хладне и укочене „објективне лирике\". \n\nВрло учен и образован књижевник, Мушицки покушава да архаични старословенски језик, који није имао књижевне традиције, прилагоди псевдокласичној дисциплини форме, у време када се та дисциплина преживела као и сам језик. Он је покушао да независно од народне песме створи нове ритмичке облике и дао је неколико виртуозних образаца, али је његов покушај пропао због отсуства талента и због архаичног језика.\nЖивећи у доба [[Вук Стефановић Караџић|Вукове]] реформе језика и правописа, Мушицки се бавио и питањем језика. Он је за слово ј и уноси у српску азбуку слово ђ, изјашњава се за народни језик, али као црквени човек он је и за рускословенски:
\n\nСловенски, сербски језик — два су пута
\nК једној цели воде нас.
\n
\n\nОн налази да рускословенски језик треба да остане језик цркве и науке, а народни за народ и популарну књижевност.\n\n[[Category:Књижевници|Мушицки, Лукијан]]','категорија',108,'Djordjes','20050108234829','',0,0,1,0,0.248317758668,'79949891765170','20050108234829'); INSERT INTO cur VALUES (4219,6,'Vladika_Rade.JPG','','',144,'Golija','20040827183919','',0,0,0,1,0.867976990405449,'79959172816080','20050306112732'); INSERT INTO cur VALUES (4220,0,'Сима_Милутиновић','[[Слика:Sima Milutinovic Sarajlija.JPG|left|]]\n\n==Живот==\n\n\'\'Сима Милутиновић Сарајлија\'\' ([[1791]]—[[1847]]) је рођен у трговачкој породици у [[Сарајево|Сарајеву]], где су му родитељи дошли из [[Србија|Србије]]. Када му се породица преселила у [[Земун]], он је почео учити, али није завршио ништа од тога. Немирна и несређена духа, Сима је прошао кроз многа занимања, а обишао је и многе крајеве од Видина до [[Лајпциг|Лајпцига]], од [[Бесарабија|Бесарабије]] до [[Црна Гора|Црне Горе]]. Сима је био писар у [[Правителствујушчи совјет|Правителствујушчем совјету]], у [[манастир Благовештење|манастиру Благовештењу]] и код [[устаници|устаничких]] војвода. Учествује у устанку против [[Турци|Турака]] у чети „голача\". Одлази у Бесарабију да види избегле родитеље, а потом у [[Немачка|Немачку]], где слуша филозофију, чини познанства са угледним немачким књижевницима, с [[Гете]]ом нз пример, и том приликом штампа свој еп [[Сербијанка|Сербијанку]]. По повратку постаје васпитач [[Петар II Петровић Његош|Његошев]] на [[Цетиње|Цетињу]], а доцније цариник, полицајац, секретар министарства и члан апелације. Бавио се писањем стихова, политиком, историографијом, лингвистиком, оснивањем [[пивара|пиваре]] и „водолечилишта\". Умро је у Београду.\n\n==Дело==\n\nНајбоље и највеће његово дело је епски спев Сербиjанка. Друга важнија дела су: [[Троjeбратство]] и [[Троjесестарство]], епске песме; [[Дика црногорска]], драма из историје Црне Горе, трагедија [[Обилић]], једна збирка лирских песама и два историјска списа: \'\'\'Историја Србије\'\'\', која обухвата само време од [[1813]]—[[1815]], и \'\'\'Историја Црне Горе\'\'\' од давних до новијег времена.\n\nКао обожаватељ грчке културе и [[Хомер|Хомера]], а уз то и одличан познавалац народне поезије, Милутиновић је хтео да својом „Сербијанком\" напише Илијаду Првог и Другог српског устанка. Он је лично учествовао у оба устанка, познавао скоро све народне вође и касније у [[Бесарабија|Бесарабији]] много штошта бележио по казивању избеглица више хроничарски и без неке логичке везе. Целу ту грађу он је прелио у велики низ епских песама о важнијим догађајима и људима из оба устанка.\n\nЊегове краће песме већином су политичке и пригодне: уставо-бранитељске песме, династичке оде и стиховане брошуре, које су могле задовољити потребе свога доба, али које немају нарочите књижевне вредности. Трагедија „Обилић\" је један од најранијих покушаја да се драматизује косовска трагедија, а „Дика црногорска\" је низ драматисаних епизода из црногорске историје од Косова до [[владика Данило|владике Данила]]. За сложену драмску композицију имао је мање смисла него за еп, а уз то није имао узора у нашој књижевности, нити је познавао довољно страну драму. Као историчар, Сима Милутиновић није строго научан и критички дух, већ пише на основи предања, народне песме и личног искуства.\n\nМилутиновић је најплоднији и најразноврснији српски писац своје генерације, потстрекач Његошева талента и после [[Вук Стефановић Караџић|Вука]] најбољи познавалац наше народне поезије. Он је био снажан и интуитиван дух. Сам Његош му је признао „силни полет\". У његовим делима има, местимично, снажног и искреног лиризма, смелих и узвишених мисли, али има и намештеног патоса, настраних и неразумљивих идеја. У доба књижевног дилетантизма, када је српска књижевност тек пошла за великим класичним узорима и када се књижевни језик тек почео да уобличава, Милутиновић покушава да пише историјски еп и драму и даје неколико добрих историјских дела. Али он је био несређен дух и сујетан талент, један од оних „дивљих генија\" који немају упорности и ведрине да у мучној борби за израз дођу до јасности и једноставности. За тако велики потхват: да кроз највеће личности нашег народа, Обилића и Карађорђа, песнички уобличи чежње и идеале нације, његов талент није био у свему дорастао, нити је изражај био савладан. Својим великим родољубљем, снажним темпераментом и оригиналношћу, Милутиновић је својим савременицима давао илузију „богом датог песника\". Он није заслужио похвале које су му романтичари чинили, али није заслужио ни одвећ оштро потцењивање од стране реалистичке школе, која је о њему писала са потцењивањем. По цену смелости која је прелазила у гротеску, он је ипак утирао пут Његошу који ћe доћи иза њега.\n\n==Литература==\n\n==Извор==\n*Преправљено у односу на непознати извор.\n\n[[Category:Књижевници|Милутиновић, Сима]]','',0,'193.198.135.35','20041223224923','',0,0,0,0,0.224062365584,'79958776775076','20050205135933'); INSERT INTO cur VALUES (4221,1,'Списак_људи','Било би добро да постоји једна страница на којој је списак свих људи о којима постоје чланци на овој Википедији. Касније, када се буде Википедија више развила биће тешко јурити и тражити све ове биографије. Зато је добро да постоји њихов списак некако уређен, сада. Замолио бих свакога од вас, да када год приложите неки нови текст о некоме или биографију, да то додате у [[списак људи]]. До овог списка се може најлакше доћи са насловне стране, у одељку \'спискови\' пише [[списак људи|људи]], и тај линк води до овог списка. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 22:28, 27 Авг 2004 (CEST)\n\nЈа сам списак поделио на оне људе који са просторе бивше Југославије (ма шта то значило, уопштено) и на остале. Сортирао сам онај први списак по азбучном реду презимена (иако немају сви презиме). Кажите шта мислите да је паметно даље да радимо са овим списковима. Можда је потребно извршити неку категоризацију, нпр. по нацијама или по областима којима су се бавили итд. Списак расте и са њим ће бити могуће много тога извести, само је битно да се неки људи не испусте, тј. да све биографије буду овде повезане. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 22:28, 27 Авг 2004 (CEST)\n\nТакође осим странице [[списак људи]] постоји и страница [[биографије]] која је још увек празна. Могли бисмо и ово да продискутујемо, шта предлажете да се налази на једној, а шта на другој од њих. Кажите своје мишљење, јер ова Википедија је пре свега заједнички пројекат. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 22:28, 27 Авг 2004 (CEST)\n\n*Како се у овом тренутку нико други осим тебе не бави списком људи у општем смислу, већ се само додају нове личности, имаш потпуну слободу да организујеш чланак како ти мислиш да је најбоље. --[[Корисник:Милош|Милош]] 05:56, 28 Авг 2004 (CEST)\n\n**Размишљао сам о овој теми. Свакако да би на једној гомили било добро имати све људе, из једноставног разлога да се види ко све постоји. У том смислу може и на истој страни списак људи који имају празну страну. Све је ово због евиденције. Празни списак би требао да има неког смисла, а не само гомилање имена. Рецимо, можда би њега требали правити они корисници који о тим људима имају намеру да пишу. У том смислу имам примедбу на празне категорије на насловној страни. Оне само оптерећују прегледност стране. Довољно би било ставити линк - Остале категорије.\nДаље, из тог комплетног списка људи могу се направити посебне категорије: писци, уметници и злочинци. Ако се вратимо унатраг, онда би и списак људи био подкатегорија неког свеукупног списка. Док је ср. енциклопедија мала, све може стати на пар страна, а касније можемо прећи на индексирање као код Британике. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]]\n\n*Лепо размишљање. Само замолио бих те да додаш у [[списак људи]] све оне људе о којима си ти писао чланке. Велики део је већ ту, али чини ми се да нису сви. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 11:12, 29 Авг 2004 (CEST)\n\n*Желим да дам један предлог у вези ове странице, по мени страница сада изгледа УЖАС, имамо темплате садржај а овде свако слово има своју повезницу, дакле треба додати тај темплате и уредити садржај. На пример треба да се поделе на разне области, овако област \'\'\'списак људи са простора бивше југославије\'\'\' изгледа јако глупо, бар по мени, дакле треба да се уради подела по ономе због чега су ти људи значајни. Мислим да је ово \'\'\'неопходно\'\'\' јер ће ово бити једна од посеченијих страница кад доогурамо до 10000 атрикала. [[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 16:50, 6 Мар 2005 (CET)\n\n**Потпуно се слажем са изнесеним. Страница временом постаје непрегледна збрка и крајње је време да се нешто предузме по питању њ. систематизовања. Изгубио сам упиивањем пар особа малтене више времена него за писање пет чланака...(Голија)\n\n\n\n\n=== Разлози за стварање категорија === Из хелп фајла [[Википедија:Категоризација]]\nУколико некоме падне на памет \"покрити\" својим чланцима цело једно подручје (нпр. [[Математика|Математику]], [[Сунчев систем|планете Сунчевог система]], итд.) врло је згодно објединити тај рад некако, тако да сви лако можемо да видимо који су чланци из тог подручја написани. \nТо можемо учинити ручно, стварајући пописе које ћемо ручно одржавати (што је лако на почетку, али је дугорочно погрешан приступ, јер не пишемо чланке само ми, тако да попис ваља ажурирати не само ако смо сами додали неки чланак заданој теми, него треба повремено проверавати да ли је и неко други додао неки чланак теми, а није знао да постоји попис чланака задате теме), а друга могућност је ослонити се на аутоматско креирање пописа чланака који припадају одређеној теми. \nДовољно је на дну странице да се напише \'\'\'[[Category:Људи]]\'\'\'\n**Могу направит пример категорију па ако се сви сложе --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало [[Image:Smiley.png|16px|;-)]]]] 14:37, 7 Мар 2005 (CET)\n----\nЧему побогу још једна категорија!? Ја немам конкретан предлог, али сам против овог. Убацивање још једне категорије на све \'\'људе\'\' било би претерано сувишно и глупо. Треба једноставно преуредити овај списак, када је већ покренута некаква иницијатива за то. Што се мене тиче, не смета ми ништа. Врло једноставно могу наћи име личности укуцавањем њеног имена у прозор \'\'Find\'\' из падајућег менија \'\'Edit\'\'. Али, против преуређења, понављам, немам ништа изузев нове категорије \'\'Људи\'\'. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 17:16, 7 Мар 2005 (CET)\n----\nСлажем се са тим да не треба да буде нова категорија \'\'\'Људи\'\'\' јер би стварно било превише посла поново на сваки атрикал о некоме убацивати категорију, него само треба мало преуредити категорије и не свидја ми се оно што има тренутно Списак људи са простора бивше Југославије, мислим може то да остане али би требало направити неке мини категорије као филозофи, писци, певаци, глумци, политичари, спортисти, и тако даље. Ово кажем јер би у многоме лакше било ако би овако стајало под мини категоријама. Ја цу се залагати и покушати да, ако ово успе, додајем сваки артикал о некој личности у ту мини категорију. Погледајте само [[Списак чланака које српска Википедија треба да има]], то што видите тамо су те моје МИНИ категорије и мислим да би тако требао финално да иѕгледа и [[Списак људи]] --[[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 18:16, 7 Мар 2005 (CET)','/* Разлози за стварање категорија */',310,'Саша.Стефановић','20050309131457','',0,0,1,0,0.417004367065,'79949690868542','20050309131457'); INSERT INTO cur VALUES (4222,0,'1001','
[[1001 (latinica)|latinica]] - [[1001 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[970е]] | [[980е]] | [[990е]] | \'\'\'[[1000е]]\'\'\' | [[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]]
\n[[996]] | [[997]] | [[998]] | [[999]] | [[1000]] | \'\'\'1001\'\'\' | [[1002]] | [[1003]] | [[1004]] | [[1005]] | [[1006]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|01001]]\n\n[[af:1001]]\n[[ast:1001]]\n[[bg:1001]]\n[[ca:1001]]\n[[cy:1001]]\n[[da:1001]]\n[[de:1001]]\n[[el:1001]]\n[[en:1001]]\n[[eo:1001]]\n[[es:1001]]\n[[eu:1001]]\n[[fi:1001]]\n[[fr:1001]]\n[[hr:1001]]\n[[hu:1001]]\n[[io:1001]]\n[[it:1001]]\n[[nl:1001]]\n[[nn:1001]]\n[[no:1001]]\n[[pl:1001]]\n[[pt:1001]]\n[[ro:1001]]\n[[ru:1001]]\n[[sl:1001]]\n[[sv:1001]]\n[[uk:1001]]\n[[zh:1001年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218052612','',0,0,1,0,0.625112588808,'79949781947387','20050218052649'); INSERT INTO cur VALUES (4223,0,'1002','
[[1002 (latinica)|latinica]] - [[1002 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[970е]] | [[980е]] | [[990е]] | \'\'\'[[1000е]]\'\'\' | [[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]]
\n[[997]] | [[998]] | [[999]] | [[1000]] | [[1001]] | \'\'\'1002\'\'\' | [[1003]] | [[1004]] | [[1005]] | [[1006]] | [[1007]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|01002]]\n\n[[af:1002]]\n[[ast:1002]]\n[[bg:1002]]\n[[ca:1002]]\n[[cy:1002]]\n[[da:1002]]\n[[de:1002]]\n[[el:1002]]\n[[en:1002]]\n[[eo:1002]]\n[[es:1002]]\n[[eu:1002]]\n[[fi:1002]]\n[[fr:1002]]\n[[hr:1002]]\n[[hu:1002]]\n[[io:1002]]\n[[it:1002]]\n[[nl:1002]]\n[[nn:1002]]\n[[no:1002]]\n[[pl:1002]]\n[[pt:1002]]\n[[ro:1002]]\n[[ru:1002]]\n[[sl:1002]]\n[[sv:1002]]\n[[uk:1002]]\n[[zh:1002年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218053001','',0,0,1,0,0.295114883825,'79949781946998','20050218053035'); INSERT INTO cur VALUES (4224,0,'1003','
[[1003 (latinica)|latinica]] - [[1003 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[970е]] | [[980е]] | [[990е]] | \'\'\'[[1000е]]\'\'\' | [[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]]
\n[[998]] | [[999]] | [[1000]] | [[1001]] | [[1002]] | \'\'\'1003\'\'\' | [[1004]] | [[1005]] | [[1006]] | [[1007]] | [[1008]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|01003]]\n\n[[af:1003]]\n[[ast:1003]]\n[[bg:1003]]\n[[ca:1003]]\n[[cy:1003]]\n[[da:1003]]\n[[de:1003]]\n[[el:1003]]\n[[en:1003]]\n[[eo:1003]]\n[[es:1003]]\n[[eu:1003]]\n[[fi:1003]]\n[[fr:1003]]\n[[hr:1003]]\n[[hu:1003]]\n[[io:1003]]\n[[it:1003]]\n[[nl:1003]]\n[[nn:1003]]\n[[no:1003]]\n[[pl:1003]]\n[[pt:1003]]\n[[ro:1003]]\n[[ru:1003]]\n[[sl:1003]]\n[[sv:1003]]\n[[uk:1003]]\n[[zh:1003年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218053342','',0,0,1,0,0.561603816022,'79949781946657','20050218053458'); INSERT INTO cur VALUES (4225,0,'1004','
[[1004 (latinica)|latinica]] - [[1004 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[970е]] | [[980е]] | [[990е]] | \'\'\'[[1000е]]\'\'\' | [[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]]
\n[[999]] | [[1000]] | [[1001]] | [[1002]] | [[1003]] | \'\'\'1004\'\'\' | [[1005]] | [[1006]] | [[1007]] | [[1008]] | [[1009]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|01004]]\n\n[[af:1004]]\n[[ast:1004]]\n[[bg:1004]]\n[[ca:1004]]\n[[cy:1004]]\n[[da:1004]]\n[[de:1004]]\n[[el:1004]]\n[[en:1004]]\n[[eo:1004]]\n[[es:1004]]\n[[eu:1004]]\n[[fi:1004]]\n[[fr:1004]]\n[[hr:1004]]\n[[hu:1004]]\n[[io:1004]]\n[[it:1004]]\n[[nl:1004]]\n[[nn:1004]]\n[[no:1004]]\n[[pl:1004]]\n[[pt:1004]]\n[[ro:1004]]\n[[ru:1004]]\n[[sl:1004]]\n[[sv:1004]]\n[[uk:1004]]\n[[zh:1004年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218053729','',0,0,1,0,0.215916800413,'79949781946270','20050218053813'); INSERT INTO cur VALUES (4226,0,'1005','
[[1005 (latinica)|latinica]] - [[1005 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[970е]] | [[980е]] | [[990е]] | \'\'\'[[1000е]]\'\'\' | [[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]]
\n[[1000]] | [[1001]] | [[1002]] | [[1003]] | [[1004]] | \'\'\'1005\'\'\' | [[1006]] | [[1007]] | [[1008]] | [[1009]] | [[1010]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|01005]]\n\n[[af:1005]]\n[[ast:1005]]\n[[bg:1005]]\n[[ca:1005]]\n[[cy:1005]]\n[[da:1005]]\n[[de:1005]]\n[[el:1005]]\n[[en:1005]]\n[[eo:1005]]\n[[es:1005]]\n[[eu:1005]]\n[[fi:1005]]\n[[fr:1005]]\n[[hr:1005]]\n[[hu:1005]]\n[[io:1005]]\n[[it:1005]]\n[[nl:1005]]\n[[nn:1005]]\n[[no:1005]]\n[[pl:1005]]\n[[pt:1005]]\n[[ro:1005]]\n[[ru:1005]]\n[[sl:1005]]\n[[sv:1005]]\n[[uk:1005]]\n[[zh:1005年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218054210','',0,0,1,0,0.993000594896,'79949781945789','20050218054232'); INSERT INTO cur VALUES (4227,0,'1006','
[[1006 (latinica)|latinica]] - [[1006 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[970е]] | [[980е]] | [[990е]] | \'\'\'[[1000е]]\'\'\' | [[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]]
\n[[1001]] | [[1002]] | [[1003]] | [[1004]] | [[1005]] | \'\'\'1006\'\'\' | [[1007]] | [[1008]] | [[1009]] | [[1010]] | [[1011]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|01006]]\n\n[[af:1006]]\n[[ast:1006]]\n[[bg:1006]]\n[[ca:1006]]\n[[cy:1006]]\n[[da:1006]]\n[[de:1006]]\n[[el:1006]]\n[[en:1006]]\n[[eo:1006]]\n[[es:1006]]\n[[eu:1006]]\n[[fi:1006]]\n[[fr:1006]]\n[[hr:1006]]\n[[hu:1006]]\n[[io:1006]]\n[[it:1006]]\n[[nl:1006]]\n[[nn:1006]]\n[[no:1006]]\n[[pl:1006]]\n[[pt:1006]]\n[[ro:1006]]\n[[ru:1006]]\n[[sl:1006]]\n[[uk:1006]]\n[[zh:1006年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218054525','',0,0,1,0,0.853377427838,'79949781945474','20050218054610'); INSERT INTO cur VALUES (4228,0,'1007','
[[1007 (latinica)|latinica]] - [[1007 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[970е]] | [[980е]] | [[990е]] | \'\'\'[[1000е]]\'\'\' | [[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]]
\n[[1002]] | [[1003]] | [[1004]] | [[1005]] | [[1006]] | \'\'\'1007\'\'\' | [[1008]] | [[1009]] | [[1010]] | [[1011]] | [[1012]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|01007]]\n\n[[af:1007]]\n[[ast:1007]]\n[[bg:1007]]\n[[ca:1007]]\n[[cy:1007]]\n[[da:1007]]\n[[de:1007]]\n[[el:1007]]\n[[en:1007]]\n[[eo:1007]]\n[[es:1007]]\n[[eu:1007]]\n[[fi:1007]]\n[[fr:1007]]\n[[hr:1007]]\n[[hu:1007]]\n[[io:1007]]\n[[it:1007]]\n[[nl:1007]]\n[[nn:1007]]\n[[no:1007]]\n[[pl:1007]]\n[[pt:1007]]\n[[ro:1007]]\n[[ru:1007]]\n[[sl:1007]]\n[[uk:1007]]\n[[zh:1007年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218054937','',0,0,1,0,0.534875411789,'79949781945062','20050218055038'); INSERT INTO cur VALUES (4229,0,'1008','
[[1008 (latinica)|latinica]] - [[1008 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[970е]] | [[980е]] | [[990е]] | \'\'\'[[1000е]]\'\'\' | [[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]]
\n[[1003]] | [[1004]] | [[1005]] | [[1006]] | [[1007]] | \'\'\'1008\'\'\' | [[1009]] | [[1010]] | [[1011]] | [[1012]] | [[1013]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|01008]]\n\n[[af:1008]]\n[[ast:1008]]\n[[bg:1008]]\n[[ca:1008]]\n[[cy:1008]]\n[[da:1008]]\n[[de:1008]]\n[[el:1008]]\n[[en:1008]]\n[[eo:1008]]\n[[es:1008]]\n[[eu:1008]]\n[[fi:1008]]\n[[fr:1008]]\n[[hr:1008]]\n[[hu:1008]]\n[[io:1008]]\n[[it:1008]]\n[[nl:1008]]\n[[nn:1008]]\n[[no:1008]]\n[[pl:1008]]\n[[pt:1008]]\n[[ro:1008]]\n[[ru:1008]]\n[[sl:1008]]\n[[uk:1008]]\n[[zh:1008年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218055413','',0,0,1,0,0.282965674197,'79949781944586','20050218055423'); INSERT INTO cur VALUES (4230,0,'1009','
[[1009 (latinica)|latinica]] - [[1009 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[970е]] | [[980е]] | [[990е]] | \'\'\'[[1000е]]\'\'\' | [[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]]
\n[[1004]] | [[1005]] | [[1006]] | [[1007]] | [[1008]] | \'\'\'1009\'\'\' | [[1010]] | [[1011]] | [[1012]] | [[1013]] | [[1014]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|01009]]\n\n[[af:1009]]\n[[ast:1009]]\n[[bg:1009]]\n[[ca:1009]]\n[[cy:1009]]\n[[da:1009]]\n[[de:1009]]\n[[el:1009]]\n[[en:1009]]\n[[eo:1009]]\n[[es:1009]]\n[[eu:1009]]\n[[fi:1009]]\n[[fr:1009]]\n[[hr:1009]]\n[[hu:1009]]\n[[io:1009]]\n[[it:1009]]\n[[nl:1009]]\n[[nn:1009]]\n[[no:1009]]\n[[pl:1009]]\n[[pt:1009]]\n[[ro:1009]]\n[[ru:1009]]\n[[sl:1009]]\n[[uk:1009]]\n[[zh:1009年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218055724','',0,0,1,0,0.439814626444,'79949781944275','20050218055844'); INSERT INTO cur VALUES (4231,0,'1010','
[[1010 (latinica)|latinica]] - [[1010 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[980е]] | [[990е]] | [[1000е]] | \'\'\'[[1010е]]\'\'\' | [[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]]
\n[[1005]] | [[1006]] | [[1007]] | [[1008]] | [[1009]] | \'\'\'1010\'\'\' | [[1011]] | [[1012]] | [[1013]] | [[1014]] | [[1015]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|01010]]\n\n[[af:1010]]\n[[ast:1010]]\n[[bg:1010]]\n[[ca:1010]]\n[[cy:1010]]\n[[da:1010]]\n[[de:1010]]\n[[el:1010]]\n[[en:1010]]\n[[eo:1010]]\n[[es:1010]]\n[[eu:1010]]\n[[fi:1010]]\n[[fr:1010]]\n[[hr:1010]]\n[[hu:1010]]\n[[io:1010]]\n[[it:1010]]\n[[nl:1010]]\n[[nn:1010]]\n[[no:1010]]\n[[pl:1010]]\n[[pt:1010]]\n[[ro:1010]]\n[[ru:1010]]\n[[sl:1010]]\n[[uk:1010]]\n[[zh:1010年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218063735','',0,0,1,0,0.055809156064,'79949781936264','20050218063747'); INSERT INTO cur VALUES (4232,0,'1011','
[[1011 (latinica)|latinica]] - [[1011 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[980е]] | [[990е]] | [[1000е]] | \'\'\'[[1010е]]\'\'\' | [[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]]
\n[[1006]] | [[1007]] | [[1008]] | [[1009]] | [[1010]] | \'\'\'1011\'\'\' | [[1012]] | [[1013]] | [[1014]] | [[1015]] | [[1016]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|11011]]\n\n[[af:1011]]\n[[ast:1011]]\n[[bg:1011]]\n[[ca:1011]]\n[[cy:1011]]\n[[da:1011]]\n[[de:1011]]\n[[el:1011]]\n[[en:1011]]\n[[eo:1011]]\n[[es:1011]]\n[[eu:1011]]\n[[fi:1011]]\n[[fr:1011]]\n[[hr:1011]]\n[[hu:1011]]\n[[io:1011]]\n[[it:1011]]\n[[nl:1011]]\n[[nn:1011]]\n[[no:1011]]\n[[pl:1011]]\n[[pt:1011]]\n[[ro:1011]]\n[[ru:1011]]\n[[sl:1011]]\n[[uk:1011]]\n[[zh:1011年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218064103','',0,0,1,0,0.706733341192,'79949781935896','20050218064153'); INSERT INTO cur VALUES (4233,0,'1012','
[[1012 (latinica)|latinica]] - [[1012 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[980е]] | [[990е]] | [[1000е]] | \'\'\'[[1010е]]\'\'\' | [[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]]
\n[[1007]] | [[1008]] | [[1009]] | [[1010]] | [[1011]] | \'\'\'1012\'\'\' | [[1013]] | [[1014]] | [[1015]] | [[1016]] | [[1017]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|11012]]\n\n[[af:1012]]\n[[ast:1012]]\n[[bg:1012]]\n[[ca:1012]]\n[[cy:1012]]\n[[da:1012]]\n[[de:1012]]\n[[el:1012]]\n[[en:1012]]\n[[eo:1012]]\n[[es:1012]]\n[[eu:1012]]\n[[fi:1012]]\n[[fr:1012]]\n[[hr:1012]]\n[[hu:1012]]\n[[io:1012]]\n[[it:1012]]\n[[nl:1012]]\n[[nn:1012]]\n[[no:1012]]\n[[pl:1012]]\n[[pt:1012]]\n[[ro:1012]]\n[[ru:1012]]\n[[sl:1012]]\n[[sv:1012]]\n[[uk:1012]]\n[[zh:1012年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218064553','',0,0,1,0,0.863835359394,'79949781935446','20050218064559'); INSERT INTO cur VALUES (4234,0,'1013','
[[1013 (latinica)|latinica]] - [[1013 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[980е]] | [[990е]] | [[1000е]] | \'\'\'[[1010е]]\'\'\' | [[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]]
\n[[1008]] | [[1009]] | [[1010]] | [[1011]] | [[1012]] | \'\'\'1013\'\'\' | [[1014]] | [[1015]] | [[1016]] | [[1017]] | [[1018]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|11013]]\n\n[[af:1013]]\n[[ast:1013]]\n[[bg:1013]]\n[[ca:1013]]\n[[cy:1013]]\n[[da:1013]]\n[[de:1013]]\n[[el:1013]]\n[[en:1013]]\n[[eo:1013]]\n[[es:1013]]\n[[eu:1013]]\n[[fi:1013]]\n[[fr:1013]]\n[[hr:1013]]\n[[hu:1013]]\n[[io:1013]]\n[[it:1013]]\n[[nl:1013]]\n[[nn:1013]]\n[[no:1013]]\n[[pl:1013]]\n[[pt:1013]]\n[[ro:1013]]\n[[ru:1013]]\n[[sl:1013]]\n[[uk:1013]]\n[[zh:1013年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218065009','',0,0,1,0,0.504014743727,'79949781934990','20050218065023'); INSERT INTO cur VALUES (4235,0,'1014','
[[1014 (latinica)|latinica]] - [[1014 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[980е]] | [[990е]] | [[1000е]] | \'\'\'[[1010е]]\'\'\' | [[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]]
\n[[1009]] | [[1010]] | [[1011]] | [[1012]] | [[1013]] | \'\'\'1014\'\'\' | [[1015]] | [[1016]] | [[1017]] | [[1018]] | [[1019]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|11014]]\n\n[[af:1014]]\n[[ast:1014]]\n[[bg:1014]]\n[[ca:1014]]\n[[cy:1014]]\n[[da:1014]]\n[[de:1014]]\n[[el:1014]]\n[[en:1014]]\n[[eo:1014]]\n[[es:1014]]\n[[eu:1014]]\n[[fi:1014]]\n[[fr:1014]]\n[[hr:1014]]\n[[hu:1014]]\n[[io:1014]]\n[[it:1014]]\n[[nl:1014]]\n[[nn:1014]]\n[[no:1014]]\n[[pl:1014]]\n[[pt:1014]]\n[[ro:1014]]\n[[ru:1014]]\n[[sl:1014]]\n[[sv:1014]]\n[[uk:1014]]\n[[zh:1014年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218065356','',0,0,1,0,0.382052769131,'79949781934643','20050218065532'); INSERT INTO cur VALUES (4236,0,'1015','
[[1015 (latinica)|latinica]] - [[1015 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[980е]] | [[990е]] | [[1000е]] | \'\'\'[[1010е]]\'\'\' | [[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]]
\n[[1010]] | [[1011]] | [[1012]] | [[1013]] | [[1014]] | \'\'\'1015\'\'\' | [[1016]] | [[1017]] | [[1018]] | [[1019]] | [[1020]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|11015]]\n\n[[af:1015]]\n[[ast:1015]]\n[[bg:1015]]\n[[ca:1015]]\n[[cy:1015]]\n[[da:1015]]\n[[de:1015]]\n[[el:1015]]\n[[en:1015]]\n[[eo:1015]]\n[[es:1015]]\n[[eu:1015]]\n[[fi:1015]]\n[[fr:1015]]\n[[hr:1015]]\n[[hu:1015]]\n[[io:1015]]\n[[it:1015]]\n[[nl:1015]]\n[[nn:1015]]\n[[no:1015]]\n[[pl:1015]]\n[[pt:1015]]\n[[ro:1015]]\n[[ru:1015]]\n[[sl:1015]]\n[[sv:1015]]\n[[uk:1015]]\n[[zh:1015年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218065807','',0,0,1,0,0.729631130923,'79949781934192','20050218065935'); INSERT INTO cur VALUES (4237,0,'1016','
[[1016 (latinica)|latinica]] - [[1016 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[980е]] | [[990е]] | [[1000е]] | \'\'\'[[1010е]]\'\'\' | [[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]]
\n[[1011]] | [[1012]] | [[1013]] | [[1014]] | [[1015]] | \'\'\'1016\'\'\' | [[1017]] | [[1018]] | [[1019]] | [[1020]] | [[1021]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|11016]]\n\n[[af:1016]]\n[[ast:1016]]\n[[bg:1016]]\n[[ca:1016]]\n[[cy:1016]]\n[[da:1016]]\n[[de:1016]]\n[[el:1016]]\n[[en:1016]]\n[[eo:1016]]\n[[es:1016]]\n[[eu:1016]]\n[[fi:1016]]\n[[fr:1016]]\n[[hr:1016]]\n[[hu:1016]]\n[[io:1016]]\n[[it:1016]]\n[[nl:1016]]\n[[nn:1016]]\n[[no:1016]]\n[[pl:1016]]\n[[pt:1016]]\n[[ro:1016]]\n[[ru:1016]]\n[[sl:1016]]\n[[sv:1016]]\n[[uk:1016]]\n[[zh:1016年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218070254','',0,0,1,0,0.479889868051,'79949781929745','20050218070340'); INSERT INTO cur VALUES (4238,0,'1017','
[[1017 (latinica)|latinica]] - [[1017 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[980е]] | [[990е]] | [[1000е]] | \'\'\'[[1010е]]\'\'\' | [[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]]
\n[[1012]] | [[1013]] | [[1014]] | [[1015]] | [[1016]] | \'\'\'1017\'\'\' | [[1018]] | [[1019]] | [[1020]] | [[1021]] | [[1022]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|11017]]\n\n[[af:1017]]\n[[ast:1017]]\n[[bg:1017]]\n[[ca:1017]]\n[[cy:1017]]\n[[da:1017]]\n[[de:1017]]\n[[el:1017]]\n[[en:1017]]\n[[eo:1017]]\n[[es:1017]]\n[[eu:1017]]\n[[fi:1017]]\n[[fr:1017]]\n[[hr:1017]]\n[[hu:1017]]\n[[io:1017]]\n[[it:1017]]\n[[nl:1017]]\n[[nn:1017]]\n[[no:1017]]\n[[pl:1017]]\n[[pt:1017]]\n[[ro:1017]]\n[[ru:1017]]\n[[sl:1017]]\n[[sv:1017]]\n[[uk:1017]]\n[[zh:1017年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218070710','',0,0,1,0,0.907913142772,'79949781929289','20050218070750'); INSERT INTO cur VALUES (4239,0,'1018','
[[1018 (latinica)|latinica]] - [[1018 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[980е]] | [[990е]] | [[1000е]] | \'\'\'[[1010е]]\'\'\' | [[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]]
\n[[1013]] | [[1014]] | [[1015]] | [[1016]] | [[1017]] | \'\'\'1018\'\'\' | [[1019]] | [[1020]] | [[1021]] | [[1022]] | [[1023]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|11018]]\n\n[[af:1018]]\n[[ast:1018]]\n[[bg:1018]]\n[[ca:1018]]\n[[cy:1018]]\n[[da:1018]]\n[[de:1018]]\n[[el:1018]]\n[[en:1018]]\n[[eo:1018]]\n[[es:1018]]\n[[eu:1018]]\n[[fi:1018]]\n[[fr:1018]]\n[[hr:1018]]\n[[hu:1018]]\n[[io:1018]]\n[[it:1018]]\n[[nl:1018]]\n[[nn:1018]]\n[[no:1018]]\n[[pl:1018]]\n[[pt:1018]]\n[[ro:1018]]\n[[ru:1018]]\n[[sl:1018]]\n[[sv:1018]]\n[[uk:1018]]\n[[zh:1018年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218071106','',0,0,1,0,0.041242314522,'79949781928893','20050218071200'); INSERT INTO cur VALUES (4240,0,'1019','
[[1019 (latinica)|latinica]] - [[1019 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[980е]] | [[990е]] | [[1000е]] | \'\'\'[[1010е]]\'\'\' | [[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]]
\n[[1014]] | [[1015]] | [[1016]] | [[1017]] | [[1018]] | \'\'\'1019\'\'\' | [[1020]] | [[1021]] | [[1022]] | [[1023]] | [[1024]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|11019]]\n\n[[af:1019]]\n[[ast:1019]]\n[[bg:1019]]\n[[ca:1019]]\n[[cy:1019]]\n[[da:1019]]\n[[de:1019]]\n[[el:1019]]\n[[en:1019]]\n[[eo:1019]]\n[[es:1019]]\n[[eu:1019]]\n[[fi:1019]]\n[[fr:1019]]\n[[hr:1019]]\n[[hu:1019]]\n[[io:1019]]\n[[it:1019]]\n[[nl:1019]]\n[[nn:1019]]\n[[no:1019]]\n[[pl:1019]]\n[[pt:1019]]\n[[ro:1019]]\n[[ru:1019]]\n[[sl:1019]]\n[[uk:1019]]\n[[zh:1019年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218071519','',0,0,1,0,0.726866701956,'79949781928480','20050218071607'); INSERT INTO cur VALUES (4241,0,'1020','
[[1020 (latinica)|latinica]] - [[1020 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]] | \'\'\'[[1020е]]\'\'\' | [[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]]
\n[[1015]] | [[1016]] | [[1017]] | [[1018]] | [[1019]] | \'\'\'1020\'\'\' | [[1021]] | [[1022]] | [[1023]] | [[1024]] | [[1025]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|11020]]\n\n[[af:1020]]\n[[ast:1020]]\n[[bg:1020]]\n[[ca:1020]]\n[[cy:1020]]\n[[da:1020]]\n[[de:1020]]\n[[el:1020]]\n[[en:1020]]\n[[eo:1020]]\n[[es:1020]]\n[[eu:1020]]\n[[fi:1020]]\n[[fr:1020]]\n[[hr:1020]]\n[[hu:1020]]\n[[io:1020]]\n[[it:1020]]\n[[nl:1020]]\n[[nn:1020]]\n[[no:1020]]\n[[pl:1020]]\n[[pt:1020]]\n[[ro:1020]]\n[[ru:1020]]\n[[sl:1020]]\n[[sv:1020]]\n[[uk:1020]]\n[[zh:1020年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218072352','',0,0,1,0,0.709068795996,'79949781927647','20050218072552'); INSERT INTO cur VALUES (4242,0,'1021','
[[1021 (latinica)|latinica]] - [[1021 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]] | \'\'\'[[1020е]]\'\'\' | [[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]]
\n[[1016]] | [[1017]] | [[1018]] | [[1019]] | [[1020]] | \'\'\'1021\'\'\' | [[1022]] | [[1023]] | [[1024]] | [[1025]] | [[1026]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|21021]]\n\n[[af:1021]]\n[[ast:1021]]\n[[bg:1021]]\n[[ca:1021]]\n[[cy:1021]]\n[[da:1021]]\n[[de:1021]]\n[[el:1021]]\n[[en:1021]]\n[[eo:1021]]\n[[es:1021]]\n[[eu:1021]]\n[[fi:1021]]\n[[fr:1021]]\n[[hr:1021]]\n[[hu:1021]]\n[[io:1021]]\n[[it:1021]]\n[[nl:1021]]\n[[nn:1021]]\n[[no:1021]]\n[[pl:1021]]\n[[pt:1021]]\n[[ro:1021]]\n[[ru:1021]]\n[[sl:1021]]\n[[uk:1021]]\n[[zh:1021年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218072943','',0,0,1,0,0.787374498224,'79949781927056','20050218073032'); INSERT INTO cur VALUES (4243,0,'1022','
[[1022 (latinica)|latinica]] - [[1022 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]] | \'\'\'[[1020е]]\'\'\' | [[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]]
\n[[1017]] | [[1018]] | [[1019]] | [[1020]] | [[1021]] | \'\'\'1022\'\'\' | [[1023]] | [[1024]] | [[1025]] | [[1026]] | [[1027]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|21022]]\n\n[[af:1022]]\n[[ast:1022]]\n[[bg:1022]]\n[[ca:1022]]\n[[cy:1022]]\n[[da:1022]]\n[[de:1022]]\n[[el:1022]]\n[[en:1022]]\n[[eo:1022]]\n[[es:1022]]\n[[eu:1022]]\n[[fi:1022]]\n[[fr:1022]]\n[[hr:1022]]\n[[hu:1022]]\n[[io:1022]]\n[[it:1022]]\n[[nl:1022]]\n[[nn:1022]]\n[[no:1022]]\n[[pl:1022]]\n[[pt:1022]]\n[[ro:1022]]\n[[ru:1022]]\n[[sl:1022]]\n[[sv:1022]]\n[[uk:1022]]\n[[zh:1022年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218073317','',0,0,1,0,0.410787665011,'79949781926682','20050218073405'); INSERT INTO cur VALUES (4244,0,'1023','
[[1023 (latinica)|latinica]] - [[1023 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]] | \'\'\'[[1020е]]\'\'\' | [[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]]
\n[[1018]] | [[1019]] | [[1020]] | [[1021]] | [[1022]] | \'\'\'1023\'\'\' | [[1024]] | [[1025]] | [[1026]] | [[1027]] | [[1028]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Почетак владавине [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од \'\'\'1023\'\'\'. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|21023]]\n\n[[af:1023]]\n[[ast:1023]]\n[[bg:1023]]\n[[ca:1023]]\n[[cy:1023]]\n[[da:1023]]\n[[de:1023]]\n[[el:1023]]\n[[en:1023]]\n[[eo:1023]]\n[[es:1023]]\n[[eu:1023]]\n[[fi:1023]]\n[[fr:1023]]\n[[hr:1023]]\n[[hu:1023]]\n[[io:1023]]\n[[it:1023]]\n[[nl:1023]]\n[[nn:1023]]\n[[no:1023]]\n[[pl:1023]]\n[[pt:1023]]\n[[ro:1023]]\n[[ru:1023]]\n[[sl:1023]]\n[[uk:1023]]\n[[zh:1023年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218074029','',0,0,1,0,0.808025726493,'79949781925970','20050218074120'); INSERT INTO cur VALUES (4245,0,'1024','
[[1024 (latinica)|latinica]] - [[1024 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]] | \'\'\'[[1020е]]\'\'\' | [[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]]
\n[[1019]] | [[1020]] | [[1021]] | [[1022]] | [[1023]] | \'\'\'1024\'\'\' | [[1025]] | [[1026]] | [[1027]] | [[1028]] | [[1029]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|21024]]\n\n[[af:1024]]\n[[ast:1024]]\n[[bg:1024]]\n[[ca:1024]]\n[[cy:1024]]\n[[da:1024]]\n[[de:1024]]\n[[el:1024]]\n[[en:1024]]\n[[eo:1024]]\n[[es:1024]]\n[[eu:1024]]\n[[fi:1024]]\n[[fr:1024]]\n[[hr:1024]]\n[[hu:1024]]\n[[io:1024]]\n[[it:1024]]\n[[nl:1024]]\n[[nn:1024]]\n[[no:1024]]\n[[pl:1024]]\n[[pt:1024]]\n[[ro:1024]]\n[[ru:1024]]\n[[sl:1024]]\n[[sv:1024]]\n[[uk:1024]]\n[[zh:1024年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218074510','',0,0,1,0,0.948244509729,'79949781925489','20050218074548'); INSERT INTO cur VALUES (4246,0,'1025','
[[1025 (latinica)|latinica]] - [[1025 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]] | \'\'\'[[1020е]]\'\'\' | [[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]]
\n[[1020]] | [[1021]] | [[1022]] | [[1023]] | [[1024]] | \'\'\'1025\'\'\' | [[1026]] | [[1027]] | [[1028]] | [[1029]] | [[1030]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|21025]]\n\n[[af:1025]]\n[[ast:1025]]\n[[bg:1025]]\n[[ca:1025]]\n[[cy:1025]]\n[[da:1025]]\n[[de:1025]]\n[[el:1025]]\n[[en:1025]]\n[[eo:1025]]\n[[es:1025]]\n[[eu:1025]]\n[[fi:1025]]\n[[fr:1025]]\n[[hr:1025]]\n[[hu:1025]]\n[[io:1025]]\n[[it:1025]]\n[[nl:1025]]\n[[nn:1025]]\n[[no:1025]]\n[[pl:1025]]\n[[pt:1025]]\n[[ro:1025]]\n[[ru:1025]]\n[[sl:1025]]\n[[sv:1025]]\n[[uk:1025]]\n[[zh:1025年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218074926','',0,0,1,0,0.435902130062,'79949781925073','20050218075006'); INSERT INTO cur VALUES (4247,0,'1026','
[[1026 (latinica)|latinica]] - [[1026 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]] | \'\'\'[[1020е]]\'\'\' | [[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]]
\n[[1021]] | [[1022]] | [[1023]] | [[1024]] | [[1025]] | \'\'\'1026\'\'\' | [[1027]] | [[1028]] | [[1029]] | [[1030]] | [[1031]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|21026]]\n\n[[af:1026]]\n[[ast:1026]]\n[[bg:1026]]\n[[ca:1026]]\n[[cy:1026]]\n[[da:1026]]\n[[de:1026]]\n[[el:1026]]\n[[en:1026]]\n[[eo:1026]]\n[[es:1026]]\n[[eu:1026]]\n[[fi:1026]]\n[[fr:1026]]\n[[hr:1026]]\n[[hu:1026]]\n[[io:1026]]\n[[it:1026]]\n[[nl:1026]]\n[[nn:1026]]\n[[no:1026]]\n[[pl:1026]]\n[[pt:1026]]\n[[ro:1026]]\n[[ru:1026]]\n[[sl:1026]]\n[[uk:1026]]\n[[zh:1026年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218075324','',0,0,1,0,0.985152974252,'79949781924675','20050218075424'); INSERT INTO cur VALUES (4248,0,'1027','
[[1027 (latinica)|latinica]] - [[1027 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]] | \'\'\'[[1020е]]\'\'\' | [[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]]
\n[[1022]] | [[1023]] | [[1024]] | [[1025]] | [[1026]] | \'\'\'1027\'\'\' | [[1028]] | [[1029]] | [[1030]] | [[1031]] | [[1032]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|21027]]\n\n[[af:1027]]\n[[ast:1027]]\n[[bg:1027]]\n[[ca:1027]]\n[[cy:1027]]\n[[da:1027]]\n[[de:1027]]\n[[el:1027]]\n[[en:1027]]\n[[eo:1027]]\n[[es:1027]]\n[[eu:1027]]\n[[fi:1027]]\n[[fr:1027]]\n[[gl:1027]]\n[[hr:1027]]\n[[hu:1027]]\n[[io:1027]]\n[[it:1027]]\n[[nl:1027]]\n[[nn:1027]]\n[[no:1027]]\n[[pl:1027]]\n[[pt:1027]]\n[[ro:1027]]\n[[ru:1027]]\n[[sl:1027]]\n[[uk:1027]]\n[[zh:1027年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218075749','',0,0,1,0,0.813195434312,'79949781924250','20050218075851'); INSERT INTO cur VALUES (4249,0,'1028','
[[1028 (latinica)|latinica]] - [[1028 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]] | \'\'\'[[1020е]]\'\'\' | [[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]]
\n[[1023]] | [[1024]] | [[1025]] | [[1026]] | [[1027]] | \'\'\'1028\'\'\' | [[1029]] | [[1030]] | [[1031]] | [[1032]] | [[1033]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|21028]]\n\n[[af:1028]]\n[[ast:1028]]\n[[bg:1028]]\n[[ca:1028]]\n[[cy:1028]]\n[[da:1028]]\n[[de:1028]]\n[[el:1028]]\n[[en:1028]]\n[[eo:1028]]\n[[es:1028]]\n[[eu:1028]]\n[[fi:1028]]\n[[fr:1028]]\n[[hr:1028]]\n[[hu:1028]]\n[[io:1028]]\n[[it:1028]]\n[[nl:1028]]\n[[nn:1028]]\n[[no:1028]]\n[[pl:1028]]\n[[pt:1028]]\n[[ro:1028]]\n[[ru:1028]]\n[[sl:1028]]\n[[sv:1028]]\n[[uk:1028]]\n[[zh:1028年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218080148','',0,0,1,0,0.20576289492,'79949781919851','20050218080308'); INSERT INTO cur VALUES (4250,0,'1029','
[[1029 (latinica)|latinica]] - [[1029 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[990е]] | [[1000е]] | [[1010е]] | \'\'\'[[1020е]]\'\'\' | [[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]]
\n[[1024]] | [[1025]] | [[1026]] | [[1027]] | [[1028]] | \'\'\'1029\'\'\' | [[1030]] | [[1031]] | [[1032]] | [[1033]] | [[1034]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|21029]]\n\n[[af:1029]]\n[[ast:1029]]\n[[bg:1029]]\n[[ca:1029]]\n[[cy:1029]]\n[[da:1029]]\n[[de:1029]]\n[[el:1029]]\n[[en:1029]]\n[[eo:1029]]\n[[es:1029]]\n[[eu:1029]]\n[[fi:1029]]\n[[fr:1029]]\n[[hr:1029]]\n[[hu:1029]]\n[[io:1029]]\n[[it:1029]]\n[[nl:1029]]\n[[nn:1029]]\n[[no:1029]]\n[[pl:1029]]\n[[pt:1029]]\n[[ro:1029]]\n[[ru:1029]]\n[[sl:1029]]\n[[uk:1029]]\n[[zh:1029年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218080606','',0,0,1,0,0.47928881621,'79949781919393','20050218080739'); INSERT INTO cur VALUES (4251,0,'1030','
[[1030 (latinica)|latinica]] - [[1030 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]] | \'\'\'[[1030е]]\'\'\' | [[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]]
\n[[1025]] | [[1026]] | [[1027]] | [[1028]] | [[1029]] | \'\'\'1030\'\'\' | [[1031]] | [[1032]] | [[1033]] | [[1034]] | [[1035]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|21030]]\n\n[[af:1030]]\n[[ast:1030]]\n[[bg:1030]]\n[[ca:1030]]\n[[cy:1030]]\n[[da:1030]]\n[[de:1030]]\n[[el:1030]]\n[[en:1030]]\n[[eo:1030]]\n[[es:1030]]\n[[eu:1030]]\n[[fi:1030]]\n[[fr:1030]]\n[[hr:1030]]\n[[hu:1030]]\n[[io:1030]]\n[[it:1030]]\n[[nl:1030]]\n[[nn:1030]]\n[[no:1030]]\n[[pl:1030]]\n[[pt:1030]]\n[[ro:1030]]\n[[ru:1030]]\n[[sl:1030]]\n[[sv:1030]]\n[[uk:1030]]\n[[zh:1030年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218081649','',0,0,1,0,0.725622667803,'79949781918350','20050218081708'); INSERT INTO cur VALUES (4252,0,'1031','
[[1031 (latinica)|latinica]] - [[1031 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]] | \'\'\'[[1030е]]\'\'\' | [[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]]
\n[[1026]] | [[1027]] | [[1028]] | [[1029]] | [[1030]] | \'\'\'1031\'\'\' | [[1032]] | [[1033]] | [[1034]] | [[1035]] | [[1036]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|31031]]\n\n[[af:1031]]\n[[ast:1031]]\n[[bg:1031]]\n[[ca:1031]]\n[[cy:1031]]\n[[da:1031]]\n[[de:1031]]\n[[el:1031]]\n[[en:1031]]\n[[eo:1031]]\n[[es:1031]]\n[[eu:1031]]\n[[fi:1031]]\n[[fr:1031]]\n[[hr:1031]]\n[[hu:1031]]\n[[io:1031]]\n[[it:1031]]\n[[nl:1031]]\n[[nn:1031]]\n[[no:1031]]\n[[pl:1031]]\n[[pt:1031]]\n[[ro:1031]]\n[[ru:1031]]\n[[sl:1031]]\n[[sv:1031]]\n[[uk:1031]]\n[[zh:1031年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218082032','',0,0,1,0,0.748105855541,'79949781917967','20050218082120'); INSERT INTO cur VALUES (4253,0,'1032','
[[1032 (latinica)|latinica]] - [[1032 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]] | \'\'\'[[1030е]]\'\'\' | [[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]]
\n[[1027]] | [[1028]] | [[1029]] | [[1030]] | [[1031]] | \'\'\'1032\'\'\' | [[1033]] | [[1034]] | [[1035]] | [[1036]] | [[1037]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|31032]]\n\n[[af:1032]]\n[[ast:1032]]\n[[bg:1032]]\n[[ca:1032]]\n[[cy:1032]]\n[[da:1032]]\n[[de:1032]]\n[[el:1032]]\n[[en:1032]]\n[[eo:1032]]\n[[es:1032]]\n[[eu:1032]]\n[[fi:1032]]\n[[fr:1032]]\n[[hr:1032]]\n[[hu:1032]]\n[[io:1032]]\n[[it:1032]]\n[[nl:1032]]\n[[nn:1032]]\n[[no:1032]]\n[[pl:1032]]\n[[pt:1032]]\n[[ro:1032]]\n[[ru:1032]]\n[[sl:1032]]\n[[uk:1032]]\n[[zh:1032年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218082520','',0,0,1,0,0.293470183524,'79949781917479','20050218082527'); INSERT INTO cur VALUES (4254,0,'1033','
[[1033 (latinica)|latinica]] - [[1033 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]] | \'\'\'[[1030е]]\'\'\' | [[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]]
\n[[1028]] | [[1029]] | [[1030]] | [[1031]] | [[1032]] | \'\'\'1033\'\'\' | [[1034]] | [[1035]] | [[1036]] | [[1037]] | [[1038]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|31033]]\n\n[[af:1033]]\n[[ast:1033]]\n[[bg:1033]]\n[[ca:1033]]\n[[cy:1033]]\n[[da:1033]]\n[[de:1033]]\n[[el:1033]]\n[[en:1033]]\n[[eo:1033]]\n[[es:1033]]\n[[eu:1033]]\n[[fi:1033]]\n[[fr:1033]]\n[[hr:1033]]\n[[hu:1033]]\n[[io:1033]]\n[[it:1033]]\n[[nl:1033]]\n[[nn:1033]]\n[[no:1033]]\n[[pl:1033]]\n[[pt:1033]]\n[[ro:1033]]\n[[ru:1033]]\n[[sl:1033]]\n[[uk:1033]]\n[[zh:1033年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218082846','',0,0,1,0,0.413302330027,'79949781917153','20050218082941'); INSERT INTO cur VALUES (4255,0,'1034','
[[1034 (latinica)|latinica]] - [[1034 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]] | \'\'\'[[1030е]]\'\'\' | [[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]]
\n[[1029]] | [[1030]] | [[1031]] | [[1032]] | [[1033]] | \'\'\'1034\'\'\' | [[1035]] | [[1036]] | [[1037]] | [[1038]] | [[1039]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|31034]]\n\n[[af:1034]]\n[[ast:1034]]\n[[bg:1034]]\n[[ca:1034]]\n[[cy:1034]]\n[[da:1034]]\n[[de:1034]]\n[[el:1034]]\n[[en:1034]]\n[[eo:1034]]\n[[es:1034]]\n[[eu:1034]]\n[[fi:1034]]\n[[fr:1034]]\n[[hr:1034]]\n[[hu:1034]]\n[[io:1034]]\n[[it:1034]]\n[[nl:1034]]\n[[nn:1034]]\n[[no:1034]]\n[[pl:1034]]\n[[pt:1034]]\n[[ro:1034]]\n[[ru:1034]]\n[[sl:1034]]\n[[uk:1034]]\n[[zh:1034年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218083408','',0,0,1,0,0.597767547051,'79949781916591','20050218083439'); INSERT INTO cur VALUES (4256,0,'1035','
[[1035 (latinica)|latinica]] - [[1035 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]] | \'\'\'[[1030е]]\'\'\' | [[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]]
\n[[1030]] | [[1031]] | [[1032]] | [[1033]] | [[1034]] | \'\'\'1035\'\'\' | [[1036]] | [[1037]] | [[1038]] | [[1039]] | [[1040]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|31035]]\n\n[[af:1035]]\n[[ast:1035]]\n[[bg:1035]]\n[[ca:1035]]\n[[cy:1035]]\n[[da:1035]]\n[[de:1035]]\n[[el:1035]]\n[[en:1035]]\n[[eo:1035]]\n[[es:1035]]\n[[eu:1035]]\n[[fi:1035]]\n[[fr:1035]]\n[[hr:1035]]\n[[hu:1035]]\n[[io:1035]]\n[[it:1035]]\n[[nl:1035]]\n[[no:1035]]\n[[pl:1035]]\n[[pt:1035]]\n[[ro:1035]]\n[[ru:1035]]\n[[sl:1035]]\n[[sv:1035]]\n[[uk:1035]]\n[[zh:1035年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218083802','',0,0,1,0,0.257638072249,'79949781916197','20050218083848'); INSERT INTO cur VALUES (4257,0,'1036','
[[1036 (latinica)|latinica]] - [[1036 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]] | \'\'\'[[1030е]]\'\'\' | [[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]]
\n[[1031]] | [[1032]] | [[1033]] | [[1034]] | [[1035]] | \'\'\'1036\'\'\' | [[1037]] | [[1038]] | [[1039]] | [[1040]] | [[1041]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|31036]]\n\n[[af:1036]]\n[[ast:1036]]\n[[bg:1036]]\n[[ca:1036]]\n[[cy:1036]]\n[[da:1036]]\n[[de:1036]]\n[[el:1036]]\n[[en:1036]]\n[[eo:1036]]\n[[es:1036]]\n[[eu:1036]]\n[[fi:1036]]\n[[fr:1036]]\n[[hr:1036]]\n[[hu:1036]]\n[[io:1036]]\n[[it:1036]]\n[[nl:1036]]\n[[no:1036]]\n[[pl:1036]]\n[[pt:1036]]\n[[ro:1036]]\n[[ru:1036]]\n[[sl:1036]]\n[[uk:1036]]\n[[zh:1036年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218084250','',0,0,1,0,0.045683301075,'79949781915749','20050218084406'); INSERT INTO cur VALUES (4258,0,'1037','
[[1037 (latinica)|latinica]] - [[1037 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]] | \'\'\'[[1030е]]\'\'\' | [[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]]
\n[[1032]] | [[1033]] | [[1034]] | [[1035]] | [[1036]] | \'\'\'1037\'\'\' | [[1038]] | [[1039]] | [[1040]] | [[1041]] | [[1042]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|31037]]\n\n[[af:1037]]\n[[ast:1037]]\n[[bg:1037]]\n[[ca:1037]]\n[[cy:1037]]\n[[da:1037]]\n[[de:1037]]\n[[el:1037]]\n[[en:1037]]\n[[eo:1037]]\n[[es:1037]]\n[[eu:1037]]\n[[fi:1037]]\n[[fr:1037]]\n[[hr:1037]]\n[[hu:1037]]\n[[io:1037]]\n[[it:1037]]\n[[nl:1037]]\n[[no:1037]]\n[[pl:1037]]\n[[pt:1037]]\n[[ro:1037]]\n[[ru:1037]]\n[[sl:1037]]\n[[uk:1037]]\n[[zh:1037年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218084905','',0,0,1,0,0.295981336523,'79949781915094','20050218084951'); INSERT INTO cur VALUES (4259,0,'1038','
[[1038 (latinica)|latinica]] - [[1038 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]] | \'\'\'[[1030е]]\'\'\' | [[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]]
\n[[1033]] | [[1034]] | [[1035]] | [[1036]] | [[1037]] | \'\'\'1038\'\'\' | [[1039]] | [[1040]] | [[1041]] | [[1042]] | [[1043]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|31038]]\n\n[[af:1038]]\n[[ast:1038]]\n[[bg:1038]]\n[[ca:1038]]\n[[cy:1038]]\n[[da:1038]]\n[[de:1038]]\n[[el:1038]]\n[[en:1038]]\n[[eo:1038]]\n[[es:1038]]\n[[eu:1038]]\n[[fi:1038]]\n[[fr:1038]]\n[[hr:1038]]\n[[hu:1038]]\n[[io:1038]]\n[[it:1038]]\n[[nl:1038]]\n[[nn:1038]]\n[[no:1038]]\n[[pl:1038]]\n[[pt:1038]]\n[[ro:1038]]\n[[ru:1038]]\n[[sl:1038]]\n[[uk:1038]]\n[[zh:1038年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218085316','',0,0,1,0,0.463359264407,'79949781914683','20050218085436'); INSERT INTO cur VALUES (4260,0,'1039','
[[1039 (latinica)|latinica]] - [[1039 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1000е]] | [[1010е]] | [[1020е]] | \'\'\'[[1030е]]\'\'\' | [[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]]
\n[[1034]] | [[1035]] | [[1036]] | [[1037]] | [[1038]] | \'\'\'1039\'\'\' | [[1040]] | [[1041]] | [[1042]] | [[1043]] | [[1044]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|31039]]\n\n[[af:1039]]\n[[ast:1039]]\n[[bg:1039]]\n[[ca:1039]]\n[[cy:1039]]\n[[da:1039]]\n[[de:1039]]\n[[el:1039]]\n[[en:1039]]\n[[eo:1039]]\n[[es:1039]]\n[[eu:1039]]\n[[fi:1039]]\n[[fr:1039]]\n[[hr:1039]]\n[[hu:1039]]\n[[io:1039]]\n[[it:1039]]\n[[nl:1039]]\n[[no:1039]]\n[[pl:1039]]\n[[pt:1039]]\n[[ro:1039]]\n[[ru:1039]]\n[[sl:1039]]\n[[uk:1039]]\n[[zh:1039年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218085913','',0,0,1,0,0.721356572454,'79949781914086','20050218085949'); INSERT INTO cur VALUES (4261,0,'1040','
[[1040 (latinica)|latinica]] - [[1040 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]] | \'\'\'[[1040е]]\'\'\' | [[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]]
\n[[1035]] | [[1036]] | [[1037]] | [[1038]] | [[1039]] | \'\'\'1040\'\'\' | [[1041]] | [[1042]] | [[1043]] | [[1044]] | [[1045]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|31040]]\n\n[[af:1040]]\n[[ast:1040]]\n[[bg:1040]]\n[[ca:1040]]\n[[cy:1040]]\n[[da:1040]]\n[[de:1040]]\n[[el:1040]]\n[[en:1040]]\n[[eo:1040]]\n[[es:1040]]\n[[eu:1040]]\n[[fi:1040]]\n[[fr:1040]]\n[[hr:1040]]\n[[hu:1040]]\n[[io:1040]]\n[[it:1040]]\n[[nl:1040]]\n[[no:1040]]\n[[pl:1040]]\n[[pt:1040]]\n[[ro:1040]]\n[[ru:1040]]\n[[sl:1040]]\n[[sv:1040]]\n[[uk:1040]]\n[[zh:1040年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218090718','',0,0,1,0,0.315848355794,'79949781909281','20050218090826'); INSERT INTO cur VALUES (4262,0,'1041','
[[1041 (latinica)|latinica]] - [[1041 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]] | \'\'\'[[1040е]]\'\'\' | [[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]]
\n[[1036]] | [[1037]] | [[1038]] | [[1039]] | [[1040]] | \'\'\'1041\'\'\' | [[1042]] | [[1043]] | [[1044]] | [[1045]] | [[1046]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|41041]]\n\n[[af:1041]]\n[[ast:1041]]\n[[bg:1041]]\n[[ca:1041]]\n[[cy:1041]]\n[[da:1041]]\n[[de:1041]]\n[[el:1041]]\n[[en:1041]]\n[[eo:1041]]\n[[es:1041]]\n[[eu:1041]]\n[[fi:1041]]\n[[fr:1041]]\n[[hr:1041]]\n[[hu:1041]]\n[[io:1041]]\n[[it:1041]]\n[[nl:1041]]\n[[no:1041]]\n[[pl:1041]]\n[[pt:1041]]\n[[ro:1041]]\n[[ru:1041]]\n[[sl:1041]]\n[[uk:1041]]\n[[zh:1041年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218091231','',0,0,1,0,0.885465543198,'79949781908768','20050218091318'); INSERT INTO cur VALUES (4263,0,'1042','
[[1042 (latinica)|latinica]] - [[1042 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]] | \'\'\'[[1040е]]\'\'\' | [[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]]
\n[[1037]] | [[1038]] | [[1039]] | [[1040]] | [[1041]] | \'\'\'1042\'\'\' | [[1043]] | [[1044]] | [[1045]] | [[1046]] | [[1047]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|41042]]\n\n[[af:1042]]\n[[ast:1042]]\n[[bg:1042]]\n[[ca:1042]]\n[[cy:1042]]\n[[da:1042]]\n[[de:1042]]\n[[el:1042]]\n[[en:1042]]\n[[eo:1042]]\n[[es:1042]]\n[[eu:1042]]\n[[fi:1042]]\n[[fr:1042]]\n[[hr:1042]]\n[[hu:1042]]\n[[io:1042]]\n[[it:1042]]\n[[nl:1042]]\n[[no:1042]]\n[[pl:1042]]\n[[pt:1042]]\n[[ro:1042]]\n[[ru:1042]]\n[[sl:1042]]\n[[sv:1042]]\n[[uk:1042]]\n[[zh:1042年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218091631','',0,0,1,0,0.111996323854,'79949781908368','20050218091718'); INSERT INTO cur VALUES (4264,0,'1043','
[[1043 (latinica)|latinica]] - [[1043 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]] | \'\'\'[[1040е]]\'\'\' | [[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]]
\n[[1038]] | [[1039]] | [[1040]] | [[1041]] | [[1042]] | \'\'\'1043\'\'\' | [[1044]] | [[1045]] | [[1046]] | [[1047]] | [[1048]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|41043]]\n\n[[af:1043]]\n[[ast:1043]]\n[[bg:1043]]\n[[ca:1043]]\n[[cy:1043]]\n[[da:1043]]\n[[de:1043]]\n[[el:1043]]\n[[en:1043]]\n[[eo:1043]]\n[[es:1043]]\n[[eu:1043]]\n[[fi:1043]]\n[[fr:1043]]\n[[hr:1043]]\n[[hu:1043]]\n[[io:1043]]\n[[it:1043]]\n[[nl:1043]]\n[[no:1043]]\n[[pl:1043]]\n[[pt:1043]]\n[[ro:1043]]\n[[ru:1043]]\n[[sl:1043]]\n[[sv:1043]]\n[[uk:1043]]\n[[zh:1043年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218092241','',0,0,1,0,0.440050814971,'79949781907758','20050218092329'); INSERT INTO cur VALUES (4265,0,'1044','
[[1044 (latinica)|latinica]] - [[1044 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]] | \'\'\'[[1040е]]\'\'\' | [[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]]
\n[[1039]] | [[1040]] | [[1041]] | [[1042]] | [[1043]] | \'\'\'1044\'\'\' | [[1045]] | [[1046]] | [[1047]] | [[1048]] | [[1049]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|41044]]\n\n[[af:1044]]\n[[ast:1044]]\n[[bg:1044]]\n[[ca:1044]]\n[[cy:1044]]\n[[da:1044]]\n[[de:1044]]\n[[el:1044]]\n[[en:1044]]\n[[eo:1044]]\n[[es:1044]]\n[[eu:1044]]\n[[fi:1044]]\n[[fr:1044]]\n[[hr:1044]]\n[[hu:1044]]\n[[io:1044]]\n[[it:1044]]\n[[nl:1044]]\n[[no:1044]]\n[[pl:1044]]\n[[pt:1044]]\n[[ro:1044]]\n[[ru:1044]]\n[[sl:1044]]\n[[uk:1044]]\n[[zh:1044年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218092650','',0,0,1,0,0.667982399309,'79949781907349','20050218092735'); INSERT INTO cur VALUES (4266,0,'1045','
[[1045 (latinica)|latinica]] - [[1045 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]] | \'\'\'[[1040е]]\'\'\' | [[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]]
\n[[1040]] | [[1041]] | [[1042]] | [[1043]] | [[1044]] | \'\'\'1045\'\'\' | [[1046]] | [[1047]] | [[1048]] | [[1049]] | [[1050]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|41045]]\n\n[[af:1045]]\n[[ast:1045]]\n[[bg:1045]]\n[[ca:1045]]\n[[cs:1045]]\n[[cy:1045]]\n[[da:1045]]\n[[de:1045]]\n[[el:1045]]\n[[en:1045]]\n[[eo:1045]]\n[[es:1045]]\n[[eu:1045]]\n[[fi:1045]]\n[[fr:1045]]\n[[hr:1045]]\n[[hu:1045]]\n[[io:1045]]\n[[it:1045]]\n[[nl:1045]]\n[[no:1045]]\n[[pl:1045]]\n[[pt:1045]]\n[[ro:1045]]\n[[ru:1045]]\n[[sl:1045]]\n[[sv:1045]]\n[[uk:1045]]\n[[zh:1045年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218093205','',0,0,1,0,0.176272301085,'79949781906794','20050218093221'); INSERT INTO cur VALUES (4267,0,'1046','
[[1046 (latinica)|latinica]] - [[1046 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]] | \'\'\'[[1040е]]\'\'\' | [[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]]
\n[[1041]] | [[1042]] | [[1043]] | [[1044]] | [[1045]] | \'\'\'1046\'\'\' | [[1047]] | [[1048]] | [[1049]] | [[1050]] | [[1051]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|41046]]\n\n[[af:1046]]\n[[ast:1046]]\n[[bg:1046]]\n[[ca:1046]]\n[[cy:1046]]\n[[da:1046]]\n[[de:1046]]\n[[el:1046]]\n[[en:1046]]\n[[eo:1046]]\n[[es:1046]]\n[[eu:1046]]\n[[fi:1046]]\n[[fr:1046]]\n[[hr:1046]]\n[[hu:1046]]\n[[io:1046]]\n[[it:1046]]\n[[nl:1046]]\n[[no:1046]]\n[[pl:1046]]\n[[pt:1046]]\n[[ro:1046]]\n[[ru:1046]]\n[[sl:1046]]\n[[sv:1046]]\n[[uk:1046]]\n[[zh:1046年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218093620','',0,0,1,0,0.728189410515,'79949781906379','20050218093659'); INSERT INTO cur VALUES (4268,0,'1047','
[[1047 (latinica)|latinica]] - [[1047 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]] | \'\'\'[[1040е]]\'\'\' | [[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]]
\n[[1042]] | [[1043]] | [[1044]] | [[1045]] | [[1046]] | \'\'\'1047\'\'\' | [[1048]] | [[1049]] | [[1050]] | [[1051]] | [[1052]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|41047]]\n\n[[af:1047]]\n[[ast:1047]]\n[[bg:1047]]\n[[ca:1047]]\n[[cy:1047]]\n[[da:1047]]\n[[de:1047]]\n[[el:1047]]\n[[en:1047]]\n[[eo:1047]]\n[[es:1047]]\n[[eu:1047]]\n[[fi:1047]]\n[[fr:1047]]\n[[hr:1047]]\n[[hu:1047]]\n[[io:1047]]\n[[it:1047]]\n[[nl:1047]]\n[[no:1047]]\n[[pl:1047]]\n[[pt:1047]]\n[[ro:1047]]\n[[ru:1047]]\n[[sl:1047]]\n[[sv:1047]]\n[[uk:1047]]\n[[zh:1047年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218094026','',0,0,1,0,0.127381051019,'79949781905973','20050218094135'); INSERT INTO cur VALUES (4269,0,'1048','
[[1048 (latinica)|latinica]] - [[1048 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]] | \'\'\'[[1040е]]\'\'\' | [[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]]
\n[[1043]] | [[1044]] | [[1045]] | [[1046]] | [[1047]] | \'\'\'1048\'\'\' | [[1049]] | [[1050]] | [[1051]] | [[1052]] | [[1053]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|41048]]\n\n[[af:1048]]\n[[ast:1048]]\n[[bg:1048]]\n[[ca:1048]]\n[[cy:1048]]\n[[da:1048]]\n[[de:1048]]\n[[el:1048]]\n[[en:1048]]\n[[eo:1048]]\n[[es:1048]]\n[[eu:1048]]\n[[fi:1048]]\n[[fr:1048]]\n[[hr:1048]]\n[[hu:1048]]\n[[io:1048]]\n[[it:1048]]\n[[nl:1048]]\n[[nn:1048]]\n[[no:1048]]\n[[pl:1048]]\n[[pt:1048]]\n[[ro:1048]]\n[[ru:1048]]\n[[sl:1048]]\n[[sv:1048]]\n[[uk:1048]]\n[[zh:1048年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218094640','',0,0,1,0,0.641658958812,'79949781905359','20050218094655'); INSERT INTO cur VALUES (4270,0,'1049','
[[1049 (latinica)|latinica]] - [[1049 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1010е]] | [[1020е]] | [[1030е]] | \'\'\'[[1040е]]\'\'\' | [[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]]
\n[[1044]] | [[1045]] | [[1046]] | [[1047]] | [[1048]] | \'\'\'1049\'\'\' | [[1050]] | [[1051]] | [[1052]] | [[1053]] | [[1054]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|41049]]\n\n[[af:1049]]\n[[ast:1049]]\n[[bg:1049]]\n[[ca:1049]]\n[[cy:1049]]\n[[da:1049]]\n[[de:1049]]\n[[el:1049]]\n[[en:1049]]\n[[eo:1049]]\n[[es:1049]]\n[[eu:1049]]\n[[fi:1049]]\n[[fr:1049]]\n[[hr:1049]]\n[[hu:1049]]\n[[io:1049]]\n[[it:1049]]\n[[nl:1049]]\n[[nn:1049]]\n[[no:1049]]\n[[pl:1049]]\n[[pt:1049]]\n[[ro:1049]]\n[[ru:1049]]\n[[sl:1049]]\n[[sv:1049]]\n[[uk:1049]]\n[[zh:1049年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218095022','',0,0,1,0,0.56834569367,'79949781904977','20050218095203'); INSERT INTO cur VALUES (4271,0,'1050','
[[1050 (latinica)|latinica]] - [[1050 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]] | \'\'\'[[1050е]]\'\'\' | [[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]]
\n[[1045]] | [[1046]] | [[1047]] | [[1048]] | [[1049]] | \'\'\'1050\'\'\' | [[1051]] | [[1052]] | [[1053]] | [[1054]] | [[1055]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|41050]]\n\n[[af:1050]]\n[[ast:1050]]\n[[bg:1050]]\n[[ca:1050]]\n[[cy:1050]]\n[[da:1050]]\n[[de:1050]]\n[[el:1050]]\n[[en:1050]]\n[[eo:1050]]\n[[es:1050]]\n[[eu:1050]]\n[[fi:1050]]\n[[fr:1050]]\n[[hr:1050]]\n[[hu:1050]]\n[[io:1050]]\n[[it:1050]]\n[[nl:1050]]\n[[nn:1050]]\n[[no:1050]]\n[[pl:1050]]\n[[pt:1050]]\n[[ro:1050]]\n[[ru:1050]]\n[[sl:1050]]\n[[sv:1050]]\n[[uk:1050]]\n[[zh:1050年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218100007','',0,0,1,0,0.443803926671,'79949781899992','20050218100052'); INSERT INTO cur VALUES (4272,0,'1051','
[[1051 (latinica)|latinica]] - [[1051 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]] | \'\'\'[[1050е]]\'\'\' | [[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]]
\n[[1046]] | [[1047]] | [[1048]] | [[1049]] | [[1050]] | \'\'\'1051\'\'\' | [[1052]] | [[1053]] | [[1054]] | [[1055]] | [[1056]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|51051]]\n\n[[af:1051]]\n[[ast:1051]]\n[[bg:1051]]\n[[ca:1051]]\n[[cy:1051]]\n[[da:1051]]\n[[de:1051]]\n[[el:1051]]\n[[en:1051]]\n[[eo:1051]]\n[[es:1051]]\n[[eu:1051]]\n[[fi:1051]]\n[[fr:1051]]\n[[hr:1051]]\n[[hu:1051]]\n[[io:1051]]\n[[it:1051]]\n[[nl:1051]]\n[[nn:1051]]\n[[no:1051]]\n[[pl:1051]]\n[[pt:1051]]\n[[ro:1051]]\n[[ru:1051]]\n[[sl:1051]]\n[[uk:1051]]\n[[zh:1051年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218100530','',0,0,1,0,0.090493188747,'79949781899469','20050218100554'); INSERT INTO cur VALUES (4273,0,'1052','
[[1052 (latinica)|latinica]] - [[1052 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]] | \'\'\'[[1050е]]\'\'\' | [[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]]
\n[[1047]] | [[1048]] | [[1049]] | [[1050]] | [[1051]] | \'\'\'1052\'\'\' | [[1053]] | [[1054]] | [[1055]] | [[1056]] | [[1057]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|51052]]\n\n[[af:1052]]\n[[ast:1052]]\n[[bg:1052]]\n[[ca:1052]]\n[[cy:1052]]\n[[da:1052]]\n[[de:1052]]\n[[el:1052]]\n[[en:1052]]\n[[eo:1052]]\n[[es:1052]]\n[[eu:1052]]\n[[fi:1052]]\n[[fr:1052]]\n[[hr:1052]]\n[[hu:1052]]\n[[io:1052]]\n[[it:1052]]\n[[nl:1052]]\n[[nn:1052]]\n[[no:1052]]\n[[pl:1052]]\n[[pt:1052]]\n[[ro:1052]]\n[[ru:1052]]\n[[sl:1052]]\n[[sv:1052]]\n[[uk:1052]]\n[[zh:1052年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218100904','',0,0,1,0,0.281139799525,'79949781899095','20050218100957'); INSERT INTO cur VALUES (4274,0,'1053','
[[1053 (latinica)|latinica]] - [[1053 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]] | \'\'\'[[1050е]]\'\'\' | [[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]]
\n[[1048]] | [[1049]] | [[1050]] | [[1051]] | [[1052]] | \'\'\'1053\'\'\' | [[1054]] | [[1055]] | [[1056]] | [[1057]] | [[1058]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|51053]]\n\n[[af:1053]]\n[[ast:1053]]\n[[bg:1053]]\n[[ca:1053]]\n[[cy:1053]]\n[[da:1053]]\n[[de:1053]]\n[[el:1053]]\n[[en:1053]]\n[[eo:1053]]\n[[es:1053]]\n[[eu:1053]]\n[[fi:1053]]\n[[fr:1053]]\n[[hr:1053]]\n[[hu:1053]]\n[[io:1053]]\n[[it:1053]]\n[[nl:1053]]\n[[nn:1053]]\n[[no:1053]]\n[[pl:1053]]\n[[pt:1053]]\n[[ro:1053]]\n[[ru:1053]]\n[[sl:1053]]\n[[uk:1053]]\n[[zh:1053年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218101349','',0,0,1,0,0.615232412059,'79949781898650','20050218101437'); INSERT INTO cur VALUES (4275,0,'1055','
[[1055 (latinica)|latinica]] - [[1055 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]] | \'\'\'[[1050е]]\'\'\' | [[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]]
\n[[1050]] | [[1051]] | [[1052]] | [[1053]] | [[1054]] | \'\'\'1055\'\'\' | [[1056]] | [[1057]] | [[1058]] | [[1059]] | [[1060]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|51055]]\n\n[[af:1055]]\n[[ast:1055]]\n[[bg:1055]]\n[[ca:1055]]\n[[cy:1055]]\n[[da:1055]]\n[[de:1055]]\n[[el:1055]]\n[[en:1055]]\n[[eo:1055]]\n[[es:1055]]\n[[eu:1055]]\n[[fi:1055]]\n[[fr:1055]]\n[[hr:1055]]\n[[hu:1055]]\n[[io:1055]]\n[[it:1055]]\n[[nl:1055]]\n[[nn:1055]]\n[[no:1055]]\n[[pl:1055]]\n[[pt:1055]]\n[[ro:1055]]\n[[ru:1055]]\n[[sl:1055]]\n[[uk:1055]]\n[[zh:1055年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218102430','',0,0,1,0,0.593720859659,'79949781897569','20050218102517'); INSERT INTO cur VALUES (4276,0,'1056','
[[1056 (latinica)|latinica]] - [[1056 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]] | \'\'\'[[1050е]]\'\'\' | [[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]]
\n[[1051]] | [[1052]] | [[1053]] | [[1054]] | [[1055]] | \'\'\'1056\'\'\' | [[1057]] | [[1058]] | [[1059]] | [[1060]] | [[1061]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|51056]]\n\n[[af:1056]]\n[[ast:1056]]\n[[bg:1056]]\n[[ca:1056]]\n[[cy:1056]]\n[[da:1056]]\n[[de:1056]]\n[[el:1056]]\n[[en:1056]]\n[[eo:1056]]\n[[es:1056]]\n[[eu:1056]]\n[[fi:1056]]\n[[fr:1056]]\n[[hr:1056]]\n[[hu:1056]]\n[[io:1056]]\n[[it:1056]]\n[[nl:1056]]\n[[nn:1056]]\n[[no:1056]]\n[[pl:1056]]\n[[pt:1056]]\n[[ro:1056]]\n[[ru:1056]]\n[[sl:1056]]\n[[sv:1056]]\n[[uk:1056]]\n[[zh:1056年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218103302','',0,0,1,0,0.48627320886,'79949781896697','20050218103346'); INSERT INTO cur VALUES (4277,0,'1057','
[[1057 (latinica)|latinica]] - [[1057 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]] | \'\'\'[[1050е]]\'\'\' | [[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]]
\n[[1052]] | [[1053]] | [[1054]] | [[1055]] | [[1056]] | \'\'\'1057\'\'\' | [[1058]] | [[1059]] | [[1060]] | [[1061]] | [[1062]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|51057]]\n\n[[af:1057]]\n[[ast:1057]]\n[[bg:1057]]\n[[ca:1057]]\n[[cy:1057]]\n[[da:1057]]\n[[de:1057]]\n[[el:1057]]\n[[en:1057]]\n[[eo:1057]]\n[[es:1057]]\n[[eu:1057]]\n[[fi:1057]]\n[[fr:1057]]\n[[hr:1057]]\n[[hu:1057]]\n[[io:1057]]\n[[it:1057]]\n[[nl:1057]]\n[[nn:1057]]\n[[no:1057]]\n[[pl:1057]]\n[[pt:1057]]\n[[ro:1057]]\n[[ru:1057]]\n[[sl:1057]]\n[[sv:1057]]\n[[uk:1057]]\n[[zh:1057年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218103718','',0,0,1,0,0.918503106999,'79949781896281','20050218103806'); INSERT INTO cur VALUES (4278,0,'1058','
[[1058 (latinica)|latinica]] - [[1058 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]] | \'\'\'[[1050е]]\'\'\' | [[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]]
\n[[1053]] | [[1054]] | [[1055]] | [[1056]] | [[1057]] | \'\'\'1058\'\'\' | [[1059]] | [[1060]] | [[1061]] | [[1062]] | [[1063]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|51058]]\n\n[[af:1058]]\n[[ast:1058]]\n[[bg:1058]]\n[[ca:1058]]\n[[cy:1058]]\n[[da:1058]]\n[[de:1058]]\n[[el:1058]]\n[[en:1058]]\n[[eo:1058]]\n[[es:1058]]\n[[eu:1058]]\n[[fi:1058]]\n[[fr:1058]]\n[[hr:1058]]\n[[hu:1058]]\n[[io:1058]]\n[[it:1058]]\n[[nl:1058]]\n[[no:1058]]\n[[pl:1058]]\n[[pt:1058]]\n[[ro:1058]]\n[[ru:1058]]\n[[sl:1058]]\n[[sv:1058]]\n[[uk:1058]]\n[[zh:1058年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218104148','',0,0,1,0,0.191478506285,'79949781895851','20050218104203'); INSERT INTO cur VALUES (4279,0,'1059','
[[1059 (latinica)|latinica]] - [[1059 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1020е]] | [[1030е]] | [[1040е]] | \'\'\'[[1050е]]\'\'\' | [[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]]
\n[[1054]] | [[1055]] | [[1056]] | [[1057]] | [[1058]] | \'\'\'1059\'\'\' | [[1060]] | [[1061]] | [[1062]] | [[1063]] | [[1064]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|51059]]\n\n[[af:1059]]\n[[ast:1059]]\n[[bg:1059]]\n[[ca:1059]]\n[[cy:1059]]\n[[da:1059]]\n[[de:1059]]\n[[el:1059]]\n[[en:1059]]\n[[eo:1059]]\n[[es:1059]]\n[[eu:1059]]\n[[fi:1059]]\n[[fr:1059]]\n[[hr:1059]]\n[[hu:1059]]\n[[io:1059]]\n[[it:1059]]\n[[nl:1059]]\n[[no:1059]]\n[[pl:1059]]\n[[pt:1059]]\n[[ro:1059]]\n[[ru:1059]]\n[[sl:1059]]\n[[uk:1059]]\n[[zh:1059年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218104523','',0,0,1,0,0.603042812367,'79949781895476','20050218104644'); INSERT INTO cur VALUES (4280,0,'1060','
[[1060 (latinica)|latinica]] - [[1060 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]] | \'\'\'[[1060е]]\'\'\' | [[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]]
\n[[1055]] | [[1056]] | [[1057]] | [[1058]] | [[1059]] | \'\'\'1060\'\'\' | [[1061]] | [[1062]] | [[1063]] | [[1064]] | [[1065]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|51060]]\n\n[[af:1060]]\n[[ast:1060]]\n[[bg:1060]]\n[[ca:1060]]\n[[cy:1060]]\n[[da:1060]]\n[[de:1060]]\n[[el:1060]]\n[[en:1060]]\n[[eo:1060]]\n[[es:1060]]\n[[eu:1060]]\n[[fi:1060]]\n[[fr:1060]]\n[[hr:1060]]\n[[hu:1060]]\n[[io:1060]]\n[[it:1060]]\n[[nl:1060]]\n[[no:1060]]\n[[pl:1060]]\n[[pt:1060]]\n[[ro:1060]]\n[[ru:1060]]\n[[sl:1060]]\n[[sv:1060]]\n[[uk:1060]]\n[[zh:1060年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218105418','',0,0,1,0,0.064990941465,'79949781894581','20050218105436'); INSERT INTO cur VALUES (4281,0,'1061','
[[1061 (latinica)|latinica]] - [[1061 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]] | \'\'\'[[1060е]]\'\'\' | [[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]]
\n[[1056]] | [[1057]] | [[1058]] | [[1059]] | [[1060]] | \'\'\'1061\'\'\' | [[1062]] | [[1063]] | [[1064]] | [[1065]] | [[1066]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|61061]]\n\n[[af:1061]]\n[[ast:1061]]\n[[bg:1061]]\n[[ca:1061]]\n[[cy:1061]]\n[[da:1061]]\n[[de:1061]]\n[[el:1061]]\n[[en:1061]]\n[[eo:1061]]\n[[es:1061]]\n[[eu:1061]]\n[[fi:1061]]\n[[fr:1061]]\n[[hr:1061]]\n[[hu:1061]]\n[[io:1061]]\n[[it:1061]]\n[[nl:1061]]\n[[no:1061]]\n[[pl:1061]]\n[[pt:1061]]\n[[ro:1061]]\n[[ru:1061]]\n[[sl:1061]]\n[[sv:1061]]\n[[uk:1061]]\n[[zh:1061年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218105851','',0,0,1,0,0.50098877796,'79949781894148','20050218105939'); INSERT INTO cur VALUES (4282,0,'1062','
[[1062 (latinica)|latinica]] - [[1062 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]] | \'\'\'[[1060е]]\'\'\' | [[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]]
\n[[1057]] | [[1058]] | [[1059]] | [[1060]] | [[1061]] | \'\'\'1062\'\'\' | [[1063]] | [[1064]] | [[1065]] | [[1066]] | [[1067]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|61062]]\n\n[[af:1062]]\n[[ast:1062]]\n[[bg:1062]]\n[[ca:1062]]\n[[cy:1062]]\n[[da:1062]]\n[[de:1062]]\n[[el:1062]]\n[[en:1062]]\n[[eo:1062]]\n[[es:1062]]\n[[eu:1062]]\n[[fi:1062]]\n[[fr:1062]]\n[[hr:1062]]\n[[hu:1062]]\n[[io:1062]]\n[[it:1062]]\n[[nl:1062]]\n[[no:1062]]\n[[pl:1062]]\n[[pt:1062]]\n[[ro:1062]]\n[[ru:1062]]\n[[sl:1062]]\n[[uk:1062]]\n[[zh:1062年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218110306','',0,0,1,0,0.522101121266,'79949781889693','20050218110400'); INSERT INTO cur VALUES (4283,0,'1063','
[[1063 (latinica)|latinica]] - [[1063 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]] | \'\'\'[[1060е]]\'\'\' | [[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]]
\n[[1058]] | [[1059]] | [[1060]] | [[1061]] | [[1062]] | \'\'\'1063\'\'\' | [[1064]] | [[1065]] | [[1066]] | [[1067]] | [[1068]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|61063]]\n\n[[af:1063]]\n[[ast:1063]]\n[[bg:1063]]\n[[ca:1063]]\n[[cy:1063]]\n[[da:1063]]\n[[de:1063]]\n[[el:1063]]\n[[en:1063]]\n[[eo:1063]]\n[[es:1063]]\n[[eu:1063]]\n[[fi:1063]]\n[[fr:1063]]\n[[hr:1063]]\n[[hu:1063]]\n[[io:1063]]\n[[it:1063]]\n[[nl:1063]]\n[[no:1063]]\n[[pl:1063]]\n[[pt:1063]]\n[[ro:1063]]\n[[ru:1063]]\n[[sl:1063]]\n[[uk:1063]]\n[[zh:1063年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218110706','',0,0,1,0,0.719386759083,'79949781889293','20050218110755'); INSERT INTO cur VALUES (4284,0,'1064','
[[1064 (latinica)|latinica]] - [[1064 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]] | \'\'\'[[1060е]]\'\'\' | [[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]]
\n[[1059]] | [[1060]] | [[1061]] | [[1062]] | [[1063]] | \'\'\'1064\'\'\' | [[1065]] | [[1066]] | [[1067]] | [[1068]] | [[1069]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|61064]]\n\n[[af:1064]]\n[[ast:1064]]\n[[bg:1064]]\n[[ca:1064]]\n[[cy:1064]]\n[[da:1064]]\n[[de:1064]]\n[[el:1064]]\n[[en:1064]]\n[[eo:1064]]\n[[es:1064]]\n[[eu:1064]]\n[[fi:1064]]\n[[fr:1064]]\n[[hr:1064]]\n[[hu:1064]]\n[[io:1064]]\n[[it:1064]]\n[[nl:1064]]\n[[no:1064]]\n[[pl:1064]]\n[[pt:1064]]\n[[ro:1064]]\n[[ru:1064]]\n[[sl:1064]]\n[[sv:1064]]\n[[uk:1064]]\n[[zh:1064年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218111112','',0,0,1,0,0.480773262903,'79949781888887','20050218111203'); INSERT INTO cur VALUES (4288,0,'1068','
[[1068 (latinica)|latinica]] - [[1068 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]] | \'\'\'[[1060е]]\'\'\' | [[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]]
\n[[1063]] | [[1064]] | [[1065]] | [[1066]] | [[1067]] | \'\'\'1068\'\'\' | [[1069]] | [[1070]] | [[1071]] | [[1072]] | [[1073]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|61068]]\n\n[[af:1068]]\n[[ast:1068]]\n[[bg:1068]]\n[[ca:1068]]\n[[cy:1068]]\n[[da:1068]]\n[[de:1068]]\n[[el:1068]]\n[[en:1068]]\n[[eo:1068]]\n[[es:1068]]\n[[eu:1068]]\n[[fi:1068]]\n[[fr:1068]]\n[[hr:1068]]\n[[hu:1068]]\n[[io:1068]]\n[[it:1068]]\n[[nl:1068]]\n[[no:1068]]\n[[pl:1068]]\n[[pt:1068]]\n[[ro:1068]]\n[[ru:1068]]\n[[sl:1068]]\n[[uk:1068]]\n[[zh:1068年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218112808','',0,0,1,0,0.631169645875,'79949781887191','20050218112945'); INSERT INTO cur VALUES (4289,0,'1069','
[[1069 (latinica)|latinica]] - [[1069 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]] | \'\'\'[[1060е]]\'\'\' | [[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]]
\n[[1064]] | [[1065]] | [[1066]] | [[1067]] | [[1068]] | \'\'\'1069\'\'\' | [[1070]] | [[1071]] | [[1072]] | [[1073]] | [[1074]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|61069]]\n\n[[af:1069]]\n[[ast:1069]]\n[[bg:1069]]\n[[ca:1069]]\n[[cy:1069]]\n[[da:1069]]\n[[de:1069]]\n[[el:1069]]\n[[en:1069]]\n[[eo:1069]]\n[[es:1069]]\n[[eu:1069]]\n[[fi:1069]]\n[[fr:1069]]\n[[hr:1069]]\n[[hu:1069]]\n[[io:1069]]\n[[it:1069]]\n[[nl:1069]]\n[[no:1069]]\n[[pl:1069]]\n[[pt:1069]]\n[[ro:1069]]\n[[ru:1069]]\n[[sl:1069]]\n[[uk:1069]]\n[[zh:1069年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218113349','',0,0,1,0,0.848591445875,'79949781886650','20050218113434'); INSERT INTO cur VALUES (4290,0,'1070','
[[1070 (latinica)|latinica]] - [[1070 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]] | \'\'\'[[1070е]]\'\'\' | [[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]]
\n[[1065]] | [[1066]] | [[1067]] | [[1068]] | [[1069]] | \'\'\'1070\'\'\' | [[1071]] | [[1072]] | [[1073]] | [[1074]] | [[1075]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|61070]]\n\n[[af:1070]]\n[[ast:1070]]\n[[bg:1070]]\n[[ca:1070]]\n[[cy:1070]]\n[[da:1070]]\n[[de:1070]]\n[[el:1070]]\n[[en:1070]]\n[[eo:1070]]\n[[es:1070]]\n[[eu:1070]]\n[[fi:1070]]\n[[fr:1070]]\n[[hr:1070]]\n[[hu:1070]]\n[[io:1070]]\n[[it:1070]]\n[[nl:1070]]\n[[no:1070]]\n[[pl:1070]]\n[[pt:1070]]\n[[ro:1070]]\n[[ru:1070]]\n[[sl:1070]]\n[[uk:1070]]\n[[zh:1070年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218114206','',0,0,1,0,0.992569490332,'79949781885793','20050218114322'); INSERT INTO cur VALUES (4291,0,'1071','
[[1071 (latinica)|latinica]] - [[1071 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]] | \'\'\'[[1070е]]\'\'\' | [[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]]
\n[[1066]] | [[1067]] | [[1068]] | [[1069]] | [[1070]] | \'\'\'1071\'\'\' | [[1072]] | [[1073]] | [[1074]] | [[1075]] | [[1076]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|71071]]\n\n[[af:1071]]\n[[ast:1071]]\n[[bg:1071]]\n[[ca:1071]]\n[[cy:1071]]\n[[da:1071]]\n[[de:1071]]\n[[el:1071]]\n[[en:1071]]\n[[eo:1071]]\n[[es:1071]]\n[[eu:1071]]\n[[fi:1071]]\n[[fr:1071]]\n[[hr:1071]]\n[[hu:1071]]\n[[io:1071]]\n[[it:1071]]\n[[nl:1071]]\n[[no:1071]]\n[[pl:1071]]\n[[pt:1071]]\n[[ro:1071]]\n[[ru:1071]]\n[[sl:1071]]\n[[sv:1071]]\n[[uk:1071]]\n[[zh:1071年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218114611','',0,0,1,0,0.539455163078,'79949781885388','20050218114730'); INSERT INTO cur VALUES (4292,0,'1072','
[[1072 (latinica)|latinica]] - [[1072 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]] | \'\'\'[[1070е]]\'\'\' | [[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]]
\n[[1067]] | [[1068]] | [[1069]] | [[1070]] | [[1071]] | \'\'\'1072\'\'\' | [[1073]] | [[1074]] | [[1075]] | [[1076]] | [[1077]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|71072]]\n\n[[af:1072]]\n[[ast:1072]]\n[[bg:1072]]\n[[ca:1072]]\n[[cy:1072]]\n[[da:1072]]\n[[de:1072]]\n[[el:1072]]\n[[en:1072]]\n[[eo:1072]]\n[[es:1072]]\n[[eu:1072]]\n[[fi:1072]]\n[[fr:1072]]\n[[hr:1072]]\n[[hu:1072]]\n[[io:1072]]\n[[it:1072]]\n[[nl:1072]]\n[[no:1072]]\n[[pl:1072]]\n[[pt:1072]]\n[[ro:1072]]\n[[ru:1072]]\n[[sl:1072]]\n[[sv:1072]]\n[[uk:1072]]\n[[zh:1072年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218115017','',0,0,1,0,0.211532853177,'79949781884982','20050218115103'); INSERT INTO cur VALUES (4293,0,'1073','
[[1073 (latinica)|latinica]] - [[1073 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]] | \'\'\'[[1070е]]\'\'\' | [[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]]
\n[[1068]] | [[1069]] | [[1070]] | [[1071]] | [[1072]] | \'\'\'1073\'\'\' | [[1074]] | [[1075]] | [[1076]] | [[1077]] | [[1078]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|71073]]\n\n[[af:1073]]\n[[ast:1073]]\n[[bg:1073]]\n[[ca:1073]]\n[[cy:1073]]\n[[da:1073]]\n[[de:1073]]\n[[el:1073]]\n[[en:1073]]\n[[eo:1073]]\n[[es:1073]]\n[[eu:1073]]\n[[fi:1073]]\n[[fr:1073]]\n[[hr:1073]]\n[[hu:1073]]\n[[io:1073]]\n[[it:1073]]\n[[nl:1073]]\n[[no:1073]]\n[[pl:1073]]\n[[pt:1073]]\n[[ro:1073]]\n[[ru:1073]]\n[[sl:1073]]\n[[sv:1073]]\n[[uk:1073]]\n[[zh:1073年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218115458','',0,0,1,0,0.035363439021,'79949781884541','20050218115515'); INSERT INTO cur VALUES (4294,0,'1074','
[[1074 (latinica)|latinica]] - [[1074 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]] | \'\'\'[[1070е]]\'\'\' | [[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]]
\n[[1069]] | [[1070]] | [[1071]] | [[1072]] | [[1073]] | \'\'\'1074\'\'\' | [[1075]] | [[1076]] | [[1077]] | [[1078]] | [[1079]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|71074]]\n\n[[af:1074]]\n[[ast:1074]]\n[[bg:1074]]\n[[ca:1074]]\n[[cy:1074]]\n[[da:1074]]\n[[de:1074]]\n[[el:1074]]\n[[en:1074]]\n[[eo:1074]]\n[[es:1074]]\n[[eu:1074]]\n[[fi:1074]]\n[[fr:1074]]\n[[hr:1074]]\n[[hu:1074]]\n[[io:1074]]\n[[it:1074]]\n[[nl:1074]]\n[[no:1074]]\n[[pl:1074]]\n[[pt:1074]]\n[[ro:1074]]\n[[ru:1074]]\n[[sl:1074]]\n[[sv:1074]]\n[[uk:1074]]\n[[zh:1074年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218115843','',0,0,1,0,0.06029340162,'79949781884156','20050218115948'); INSERT INTO cur VALUES (4295,0,'1075','
[[1075 (latinica)|latinica]] - [[1075 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]] | \'\'\'[[1070е]]\'\'\' | [[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]]
\n[[1070]] | [[1071]] | [[1072]] | [[1073]] | [[1074]] | \'\'\'1075\'\'\' | [[1076]] | [[1077]] | [[1078]] | [[1079]] | [[1080]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|71075]]\n\n[[af:1075]]\n[[ast:1075]]\n[[bg:1075]]\n[[ca:1075]]\n[[cy:1075]]\n[[da:1075]]\n[[de:1075]]\n[[el:1075]]\n[[en:1075]]\n[[eo:1075]]\n[[es:1075]]\n[[eu:1075]]\n[[fi:1075]]\n[[fr:1075]]\n[[hr:1075]]\n[[hu:1075]]\n[[io:1075]]\n[[it:1075]]\n[[nl:1075]]\n[[no:1075]]\n[[pl:1075]]\n[[pt:1075]]\n[[ro:1075]]\n[[ru:1075]]\n[[sl:1075]]\n[[sv:1075]]\n[[uk:1075]]\n[[zh:1075年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218120340','',0,0,1,0,0.448505580634,'79949781879659','20050218120354'); INSERT INTO cur VALUES (4296,0,'1076','
[[1076 (latinica)|latinica]] - [[1076 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]] | \'\'\'[[1070е]]\'\'\' | [[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]]
\n[[1071]] | [[1072]] | [[1073]] | [[1074]] | [[1075]] | \'\'\'1076\'\'\' | [[1077]] | [[1078]] | [[1079]] | [[1080]] | [[1081]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|71076]]\n\n[[af:1076]]\n[[ast:1076]]\n[[bg:1076]]\n[[ca:1076]]\n[[cy:1076]]\n[[da:1076]]\n[[de:1076]]\n[[el:1076]]\n[[en:1076]]\n[[eo:1076]]\n[[es:1076]]\n[[eu:1076]]\n[[fi:1076]]\n[[fr:1076]]\n[[hr:1076]]\n[[hu:1076]]\n[[io:1076]]\n[[it:1076]]\n[[nds:1076]]\n[[nl:1076]]\n[[no:1076]]\n[[pl:1076]]\n[[pt:1076]]\n[[ro:1076]]\n[[ru:1076]]\n[[sl:1076]]\n[[sv:1076]]\n[[uk:1076]]\n[[zh:1076年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218120753','',0,0,1,0,0.98028477327,'79949781879246','20050218120838'); INSERT INTO cur VALUES (4297,0,'1077','
[[1077 (latinica)|latinica]] - [[1077 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]] | \'\'\'[[1070е]]\'\'\' | [[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]]
\n[[1072]] | [[1073]] | [[1074]] | [[1075]] | [[1076]] | \'\'\'1077\'\'\' | [[1078]] | [[1079]] | [[1080]] | [[1081]] | [[1082]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|71077]]\n\n[[af:1077]]\n[[ast:1077]]\n[[bg:1077]]\n[[ca:1077]]\n[[cy:1077]]\n[[da:1077]]\n[[de:1077]]\n[[el:1077]]\n[[en:1077]]\n[[eo:1077]]\n[[es:1077]]\n[[eu:1077]]\n[[fi:1077]]\n[[fr:1077]]\n[[hr:1077]]\n[[hu:1077]]\n[[io:1077]]\n[[it:1077]]\n[[nl:1077]]\n[[no:1077]]\n[[pl:1077]]\n[[pt:1077]]\n[[ro:1077]]\n[[ru:1077]]\n[[sl:1077]]\n[[sv:1077]]\n[[uk:1077]]\n[[zh:1077年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218121314','',0,0,1,0,0.652424313897,'79949781878685','20050218121400'); INSERT INTO cur VALUES (4298,0,'1079','
[[1079 (latinica)|latinica]] - [[1079 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]] | \'\'\'[[1070е]]\'\'\' | [[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]]
\n[[1074]] | [[1075]] | [[1076]] | [[1077]] | [[1078]] | \'\'\'1079\'\'\' | [[1080]] | [[1081]] | [[1082]] | [[1083]] | [[1084]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|71079]]\n\n[[af:1079]]\n[[ast:1079]]\n[[bg:1079]]\n[[ca:1079]]\n[[cy:1079]]\n[[da:1079]]\n[[de:1079]]\n[[el:1079]]\n[[en:1079]]\n[[eo:1079]]\n[[es:1079]]\n[[eu:1079]]\n[[fi:1079]]\n[[fr:1079]]\n[[hr:1079]]\n[[hu:1079]]\n[[io:1079]]\n[[it:1079]]\n[[nl:1079]]\n[[no:1079]]\n[[pl:1079]]\n[[pt:1079]]\n[[ro:1079]]\n[[ru:1079]]\n[[sk:1079]]\n[[sl:1079]]\n[[sv:1079]]\n[[uk:1079]]\n[[zh:1079年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218122055','',0,0,1,0,0.394925669485,'79949781877944','20050218122144'); INSERT INTO cur VALUES (4299,0,'1078','
[[1078 (latinica)|latinica]] - [[1078 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1040е]] | [[1050е]] | [[1060е]] | \'\'\'[[1070е]]\'\'\' | [[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]]
\n[[1073]] | [[1074]] | [[1075]] | [[1076]] | [[1077]] | \'\'\'1078\'\'\' | [[1079]] | [[1080]] | [[1081]] | [[1082]] | [[1083]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|71078]]\n\n[[af:1078]]\n[[ast:1078]]\n[[bg:1078]]\n[[ca:1078]]\n[[cy:1078]]\n[[da:1078]]\n[[de:1078]]\n[[el:1078]]\n[[en:1078]]\n[[eo:1078]]\n[[es:1078]]\n[[eu:1078]]\n[[fi:1078]]\n[[fr:1078]]\n[[hr:1078]]\n[[hu:1078]]\n[[io:1078]]\n[[it:1078]]\n[[nl:1078]]\n[[no:1078]]\n[[pl:1078]]\n[[pt:1078]]\n[[ro:1078]]\n[[ru:1078]]\n[[sl:1078]]\n[[uk:1078]]\n[[zh:1078年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218121647','',0,0,1,0,0.841099718977,'79949781878352','20050218121756'); INSERT INTO cur VALUES (4300,0,'1080','
[[1080 (latinica)|latinica]] - [[1080 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]] | \'\'\'[[1080е]]\'\'\' | [[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]]
\n[[1075]] | [[1076]] | [[1077]] | [[1078]] | [[1079]] | \'\'\'1080\'\'\' | [[1081]] | [[1082]] | [[1083]] | [[1084]] | [[1085]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|71080]]\n\n[[af:1080]]\n[[ast:1080]]\n[[bg:1080]]\n[[ca:1080]]\n[[cy:1080]]\n[[da:1080]]\n[[de:1080]]\n[[el:1080]]\n[[en:1080]]\n[[eo:1080]]\n[[es:1080]]\n[[eu:1080]]\n[[fi:1080]]\n[[fr:1080]]\n[[hr:1080]]\n[[hu:1080]]\n[[io:1080]]\n[[it:1080]]\n[[nl:1080]]\n[[no:1080]]\n[[pl:1080]]\n[[pt:1080]]\n[[ro:1080]]\n[[ru:1080]]\n[[sl:1080]]\n[[sv:1080]]\n[[uk:1080]]\n[[zh:1080年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218122910','',0,0,1,0,0.355612681879,'79949781877089','20050218122958'); INSERT INTO cur VALUES (4301,0,'1065','
[[1065 (latinica)|latinica]] - [[1065 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]] | \'\'\'[[1060е]]\'\'\' | [[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]]
\n[[1060]] | [[1061]] | [[1062]] | [[1063]] | [[1064]] | \'\'\'1065\'\'\' | [[1066]] | [[1067]] | [[1068]] | [[1069]] | [[1070]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|61065]]\n\n[[af:1065]]\n[[ast:1065]]\n[[bg:1065]]\n[[ca:1065]]\n[[cy:1065]]\n[[da:1065]]\n[[de:1065]]\n[[el:1065]]\n[[en:1065]]\n[[eo:1065]]\n[[es:1065]]\n[[eu:1065]]\n[[fi:1065]]\n[[fr:1065]]\n[[hr:1065]]\n[[hu:1065]]\n[[io:1065]]\n[[it:1065]]\n[[nl:1065]]\n[[no:1065]]\n[[pl:1065]]\n[[pt:1065]]\n[[ro:1065]]\n[[ru:1065]]\n[[sl:1065]]\n[[sv:1065]]\n[[uk:1065]]\n[[zh:1065年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218111526','',0,0,1,0,0.571427408406,'79949781888473','20050218111614'); INSERT INTO cur VALUES (4302,0,'1066','
[[1066 (latinica)|latinica]] - [[1066 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]] | \'\'\'[[1060е]]\'\'\' | [[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]]
\n[[1061]] | [[1062]] | [[1063]] | [[1064]] | [[1065]] | \'\'\'1066\'\'\' | [[1067]] | [[1068]] | [[1069]] | [[1070]] | [[1071]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|61066]]\n\n[[af:1066]]\n[[ang:1066]]\n[[ast:1066]]\n[[bg:1066]]\n[[ca:1066]]\n[[cy:1066]]\n[[da:1066]]\n[[de:1066]]\n[[el:1066]]\n[[en:1066]]\n[[eo:1066]]\n[[es:1066]]\n[[eu:1066]]\n[[fi:1066]]\n[[fr:1066]]\n[[hr:1066]]\n[[hu:1066]]\n[[io:1066]]\n[[it:1066]]\n[[nds:1066]]\n[[nl:1066]]\n[[no:1066]]\n[[pl:1066]]\n[[pt:1066]]\n[[ro:1066]]\n[[ru:1066]]\n[[sl:1066]]\n[[sv:1066]]\n[[uk:1066]]\n[[zh:1066年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218111953','',0,0,1,0,0.975494954258,'79949781888046','20050218112038'); INSERT INTO cur VALUES (4303,0,'1067','
[[1067 (latinica)|latinica]] - [[1067 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1030е]] | [[1040е]] | [[1050е]] | \'\'\'[[1060е]]\'\'\' | [[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]]
\n[[1062]] | [[1063]] | [[1064]] | [[1065]] | [[1066]] | \'\'\'1067\'\'\' | [[1068]] | [[1069]] | [[1070]] | [[1071]] | [[1072]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|61067]]\n\n[[af:1067]]\n[[ast:1067]]\n[[bg:1067]]\n[[ca:1067]]\n[[cy:1067]]\n[[da:1067]]\n[[de:1067]]\n[[el:1067]]\n[[en:1067]]\n[[eo:1067]]\n[[es:1067]]\n[[eu:1067]]\n[[fi:1067]]\n[[fr:1067]]\n[[hr:1067]]\n[[hu:1067]]\n[[io:1067]]\n[[it:1067]]\n[[nl:1067]]\n[[no:1067]]\n[[pl:1067]]\n[[pt:1067]]\n[[ro:1067]]\n[[ru:1067]]\n[[sl:1067]]\n[[sv:1067]]\n[[uk:1067]]\n[[zh:1067年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218112418','',0,0,1,0,0.422986063838,'79949781887581','20050218112445'); INSERT INTO cur VALUES (4304,0,'1081','
[[1081 (latinica)|latinica]] - [[1081 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]] | \'\'\'[[1080е]]\'\'\' | [[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]]
\n[[1076]] | [[1077]] | [[1078]] | [[1079]] | [[1080]] | \'\'\'1081\'\'\' | [[1082]] | [[1083]] | [[1084]] | [[1085]] | [[1086]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|81081]]\n\n[[af:1081]]\n[[ast:1081]]\n[[bg:1081]]\n[[ca:1081]]\n[[cy:1081]]\n[[da:1081]]\n[[de:1081]]\n[[el:1081]]\n[[en:1081]]\n[[eo:1081]]\n[[es:1081]]\n[[eu:1081]]\n[[fi:1081]]\n[[fr:1081]]\n[[hr:1081]]\n[[hu:1081]]\n[[io:1081]]\n[[it:1081]]\n[[nl:1081]]\n[[no:1081]]\n[[pl:1081]]\n[[pt:1081]]\n[[ro:1081]]\n[[ru:1081]]\n[[sl:1081]]\n[[sv:1081]]\n[[uk:1081]]\n[[zh:1081年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218123322','',0,0,1,0,0.519634379316,'79949781876677','20050218123419'); INSERT INTO cur VALUES (4305,0,'1082','
[[1082 (latinica)|latinica]] - [[1082 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]] | \'\'\'[[1080е]]\'\'\' | [[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]]
\n[[1077]] | [[1078]] | [[1079]] | [[1080]] | [[1081]] | \'\'\'1082\'\'\' | [[1083]] | [[1084]] | [[1085]] | [[1086]] | [[1087]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|81082]]\n\n[[af:1082]]\n[[ast:1082]]\n[[bg:1082]]\n[[ca:1082]]\n[[cy:1082]]\n[[da:1082]]\n[[de:1082]]\n[[el:1082]]\n[[en:1082]]\n[[eo:1082]]\n[[es:1082]]\n[[eu:1082]]\n[[fi:1082]]\n[[fr:1082]]\n[[hr:1082]]\n[[hu:1082]]\n[[io:1082]]\n[[it:1082]]\n[[nl:1082]]\n[[no:1082]]\n[[pl:1082]]\n[[pt:1082]]\n[[ro:1082]]\n[[ru:1082]]\n[[sl:1082]]\n[[sv:1082]]\n[[uk:1082]]\n[[zh:1082年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218123811','',0,0,1,0,0.657396437906,'79949781876188','20050218123922'); INSERT INTO cur VALUES (4306,0,'1083','
[[1083 (latinica)|latinica]] - [[1083 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]] | \'\'\'[[1080е]]\'\'\' | [[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]]
\n[[1078]] | [[1079]] | [[1080]] | [[1081]] | [[1082]] | \'\'\'1083\'\'\' | [[1084]] | [[1085]] | [[1086]] | [[1087]] | [[1088]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|81083]]\n\n[[af:1083]]\n[[ast:1083]]\n[[bg:1083]]\n[[ca:1083]]\n[[cy:1083]]\n[[da:1083]]\n[[de:1083]]\n[[el:1083]]\n[[en:1083]]\n[[eo:1083]]\n[[es:1083]]\n[[eu:1083]]\n[[fi:1083]]\n[[fr:1083]]\n[[hr:1083]]\n[[hu:1083]]\n[[io:1083]]\n[[it:1083]]\n[[nl:1083]]\n[[no:1083]]\n[[pl:1083]]\n[[pt:1083]]\n[[ro:1083]]\n[[ru:1083]]\n[[sl:1083]]\n[[sv:1083]]\n[[uk:1083]]\n[[zh:1083年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218124333','',0,0,1,0,0.140452578729,'79949781875666','20050218124454'); INSERT INTO cur VALUES (4307,0,'1084','
[[1084 (latinica)|latinica]] - [[1084 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]] | \'\'\'[[1080е]]\'\'\' | [[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]]
\n[[1079]] | [[1080]] | [[1081]] | [[1082]] | [[1083]] | \'\'\'1084\'\'\' | [[1085]] | [[1086]] | [[1087]] | [[1088]] | [[1089]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|81084]]\n\n[[af:1084]]\n[[ast:1084]]\n[[bg:1084]]\n[[ca:1084]]\n[[cy:1084]]\n[[da:1084]]\n[[de:1084]]\n[[el:1084]]\n[[en:1084]]\n[[eo:1084]]\n[[es:1084]]\n[[eu:1084]]\n[[fi:1084]]\n[[fr:1084]]\n[[hr:1084]]\n[[hu:1084]]\n[[io:1084]]\n[[it:1084]]\n[[nl:1084]]\n[[no:1084]]\n[[pl:1084]]\n[[pt:1084]]\n[[ro:1084]]\n[[ru:1084]]\n[[sl:1084]]\n[[sv:1084]]\n[[uk:1084]]\n[[zh:1084年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218124748','',0,0,1,0,0.820709776981,'79949781875251','20050218124838'); INSERT INTO cur VALUES (4308,0,'1085','
[[1085 (latinica)|latinica]] - [[1085 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]] | \'\'\'[[1080е]]\'\'\' | [[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]]
\n[[1080]] | [[1081]] | [[1082]] | [[1083]] | [[1084]] | \'\'\'1085\'\'\' | [[1086]] | [[1087]] | [[1088]] | [[1089]] | [[1090]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|81085]]\n\n[[af:1085]]\n[[bg:1085]]\n[[ca:1085]]\n[[cy:1085]]\n[[da:1085]]\n[[de:1085]]\n[[el:1085]]\n[[en:1085]]\n[[eo:1085]]\n[[es:1085]]\n[[eu:1085]]\n[[fi:1085]]\n[[fr:1085]]\n[[hr:1085]]\n[[hu:1085]]\n[[io:1085]]\n[[it:1085]]\n[[nl:1085]]\n[[no:1085]]\n[[pl:1085]]\n[[pt:1085]]\n[[ro:1085]]\n[[ru:1085]]\n[[sl:1085]]\n[[sv:1085]]\n[[uk:1085]]\n[[zh:1085年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218125247','',0,0,1,0,0.948349614604,'79949781874752','20050218125319'); INSERT INTO cur VALUES (4309,0,'1086','
[[1086 (latinica)|latinica]] - [[1086 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]] | \'\'\'[[1080е]]\'\'\' | [[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]]
\n[[1081]] | [[1082]] | [[1083]] | [[1084]] | [[1085]] | \'\'\'1086\'\'\' | [[1087]] | [[1088]] | [[1089]] | [[1090]] | [[1091]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|81086]]\n\n[[af:1086]]\n[[bg:1086]]\n[[ca:1086]]\n[[cy:1086]]\n[[da:1086]]\n[[de:1086]]\n[[el:1086]]\n[[en:1086]]\n[[eo:1086]]\n[[es:1086]]\n[[eu:1086]]\n[[fi:1086]]\n[[fr:1086]]\n[[hr:1086]]\n[[hu:1086]]\n[[io:1086]]\n[[it:1086]]\n[[nl:1086]]\n[[no:1086]]\n[[pl:1086]]\n[[pt:1086]]\n[[ro:1086]]\n[[ru:1086]]\n[[sl:1086]]\n[[sv:1086]]\n[[uk:1086]]\n[[zh:1086年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218125646','',0,0,1,0,0.042480835245,'79949781874353','20050218125737'); INSERT INTO cur VALUES (4310,0,'1087','
[[1087 (latinica)|latinica]] - [[1087 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]] | \'\'\'[[1080е]]\'\'\' | [[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]]
\n[[1082]] | [[1083]] | [[1084]] | [[1085]] | [[1086]] | \'\'\'1087\'\'\' | [[1088]] | [[1089]] | [[1090]] | [[1091]] | [[1092]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|81087]]\n\n[[af:1087]]\n[[bg:1087]]\n[[ca:1087]]\n[[cy:1087]]\n[[da:1087]]\n[[de:1087]]\n[[el:1087]]\n[[en:1087]]\n[[eo:1087]]\n[[es:1087]]\n[[eu:1087]]\n[[fi:1087]]\n[[fr:1087]]\n[[hr:1087]]\n[[hu:1087]]\n[[io:1087]]\n[[it:1087]]\n[[nl:1087]]\n[[no:1087]]\n[[pl:1087]]\n[[pt:1087]]\n[[ro:1087]]\n[[ru:1087]]\n[[sl:1087]]\n[[sv:1087]]\n[[uk:1087]]\n[[zh:1087年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218130213','',0,0,1,0,0.178305334495,'79949781869786','20050218130215'); INSERT INTO cur VALUES (4311,0,'1088','
[[1088 (latinica)|latinica]] - [[1088 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]] | \'\'\'[[1080е]]\'\'\' | [[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]]
\n[[1083]] | [[1084]] | [[1085]] | [[1086]] | [[1087]] | \'\'\'1088\'\'\' | [[1089]] | [[1090]] | [[1091]] | [[1092]] | [[1093]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|81088]]\n\n[[af:1088]]\n[[bg:1088]]\n[[ca:1088]]\n[[cy:1088]]\n[[da:1088]]\n[[de:1088]]\n[[el:1088]]\n[[en:1088]]\n[[eo:1088]]\n[[es:1088]]\n[[eu:1088]]\n[[fi:1088]]\n[[fr:1088]]\n[[hr:1088]]\n[[hu:1088]]\n[[io:1088]]\n[[it:1088]]\n[[nl:1088]]\n[[no:1088]]\n[[pl:1088]]\n[[pt:1088]]\n[[ro:1088]]\n[[ru:1088]]\n[[sl:1088]]\n[[sv:1088]]\n[[uk:1088]]\n[[zh:1088年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218130532','',0,0,1,0,0.551221383527,'79949781869467','20050218130620'); INSERT INTO cur VALUES (4312,0,'1089','
[[1089 (latinica)|latinica]] - [[1089 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1050е]] | [[1060е]] | [[1070е]] | \'\'\'[[1080е]]\'\'\' | [[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]]
\n[[1084]] | [[1085]] | [[1086]] | [[1087]] | [[1088]] | \'\'\'1089\'\'\' | [[1090]] | [[1091]] | [[1092]] | [[1093]] | [[1094]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|81089]]\n\n[[af:1089]]\n[[bg:1089]]\n[[ca:1089]]\n[[cy:1089]]\n[[da:1089]]\n[[de:1089]]\n[[el:1089]]\n[[en:1089]]\n[[eo:1089]]\n[[es:1089]]\n[[eu:1089]]\n[[fi:1089]]\n[[fr:1089]]\n[[hr:1089]]\n[[hu:1089]]\n[[io:1089]]\n[[it:1089]]\n[[nl:1089]]\n[[no:1089]]\n[[pl:1089]]\n[[pt:1089]]\n[[ro:1089]]\n[[ru:1089]]\n[[sl:1089]]\n[[uk:1089]]\n[[zh:1089年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218130940','',0,0,1,0,0.07417675018,'79949781869059','20050218131104'); INSERT INTO cur VALUES (4313,0,'1090','
[[1090 (latinica)|latinica]] - [[1090 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]] | \'\'\'[[1090е]]\'\'\' | [[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]]
\n[[1085]] | [[1086]] | [[1087]] | [[1088]] | [[1089]] | \'\'\'1090\'\'\' | [[1091]] | [[1092]] | [[1093]] | [[1094]] | [[1095]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Владавина [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до [[1091]]).\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|81090]]\n\n[[af:1090]]\n[[bg:1090]]\n[[ca:1090]]\n[[cy:1090]]\n[[da:1090]]\n[[de:1090]]\n[[el:1090]]\n[[en:1090]]\n[[eo:1090]]\n[[es:1090]]\n[[eu:1090]]\n[[fi:1090]]\n[[fr:1090]]\n[[hr:1090]]\n[[hu:1090]]\n[[io:1090]]\n[[it:1090]]\n[[nl:1090]]\n[[no:1090]]\n[[pl:1090]]\n[[pt:1090]]\n[[ro:1090]]\n[[ru:1090]]\n[[sl:1090]]\n[[uk:1090]]\n[[zh:1090年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218131847','',0,0,1,0,0.94641187412,'79949781868152','20050218131943'); INSERT INTO cur VALUES (4314,0,'1091','
[[1091 (latinica)|latinica]] - [[1091 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]] | \'\'\'[[1090е]]\'\'\' | [[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]]
\n[[1086]] | [[1087]] | [[1088]] | [[1089]] | [[1090]] | \'\'\'1091\'\'\' | [[1092]] | [[1093]] | [[1094]] | [[1095]] | [[1096]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*Крај владавине [[Арапи|арапске]] [[династија|династије]] [[Абадиди|Абадида]] у [[Севиља|Севиљи]] у данашњој [[Шпанија|Шпанији]] (од [[1023]]. до \'\'\'1091\'\'\').\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|91091]]\n\n[[af:1091]]\n[[bg:1091]]\n[[ca:1091]]\n[[cy:1091]]\n[[da:1091]]\n[[de:1091]]\n[[el:1091]]\n[[en:1091]]\n[[eo:1091]]\n[[es:1091]]\n[[eu:1091]]\n[[fi:1091]]\n[[fr:1091]]\n[[hr:1091]]\n[[hu:1091]]\n[[io:1091]]\n[[it:1091]]\n[[nl:1091]]\n[[no:1091]]\n[[pl:1091]]\n[[pt:1091]]\n[[ro:1091]]\n[[ru:1091]]\n[[sl:1091]]\n[[uk:1091]]\n[[zh:1091年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218132327','',0,0,1,0,0.878210504017,'79949781867672','20050218132504'); INSERT INTO cur VALUES (4315,0,'1092','
[[1092 (latinica)|latinica]] - [[1092 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]] | \'\'\'[[1090е]]\'\'\' | [[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]]
\n[[1087]] | [[1088]] | [[1089]] | [[1090]] | [[1091]] | \'\'\'1092\'\'\' | [[1093]] | [[1094]] | [[1095]] | [[1096]] | [[1097]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|91092]]\n\n[[af:1092]]\n[[ast:1092]]\n[[bg:1092]]\n[[ca:1092]]\n[[cy:1092]]\n[[da:1092]]\n[[de:1092]]\n[[el:1092]]\n[[en:1092]]\n[[eo:1092]]\n[[es:1092]]\n[[eu:1092]]\n[[fi:1092]]\n[[fr:1092]]\n[[hr:1092]]\n[[hu:1092]]\n[[io:1092]]\n[[it:1092]]\n[[nl:1092]]\n[[no:1092]]\n[[pl:1092]]\n[[pt:1092]]\n[[ro:1092]]\n[[ru:1092]]\n[[sl:1092]]\n[[sv:1092]]\n[[uk:1092]]\n[[zh:1092年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218132734','',0,0,1,0,0.871836299017,'79949781867265','20050218132828'); INSERT INTO cur VALUES (4316,0,'1093','
[[1093 (latinica)|latinica]] - [[1093 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]] | \'\'\'[[1090е]]\'\'\' | [[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]]
\n[[1088]] | [[1089]] | [[1090]] | [[1091]] | [[1092]] | \'\'\'1093\'\'\' | [[1094]] | [[1095]] | [[1096]] | [[1097]] | [[1098]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|91093]]\n\n[[af:1093]]\n[[bg:1093]]\n[[ca:1093]]\n[[cy:1093]]\n[[da:1093]]\n[[de:1093]]\n[[el:1093]]\n[[en:1093]]\n[[eo:1093]]\n[[es:1093]]\n[[eu:1093]]\n[[fi:1093]]\n[[fr:1093]]\n[[hr:1093]]\n[[hu:1093]]\n[[io:1093]]\n[[it:1093]]\n[[nl:1093]]\n[[no:1093]]\n[[pl:1093]]\n[[pt:1093]]\n[[ro:1093]]\n[[ru:1093]]\n[[sl:1093]]\n[[sv:1093]]\n[[uk:1093]]\n[[zh:1093年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218133148','',0,0,1,0,0.3872845645,'79949781866851','20050218133236'); INSERT INTO cur VALUES (4317,0,'1094','
[[1094 (latinica)|latinica]] - [[1094 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]] | \'\'\'[[1090е]]\'\'\' | [[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]]
\n[[1089]] | [[1090]] | [[1091]] | [[1092]] | [[1093]] | \'\'\'1094\'\'\' | [[1095]] | [[1096]] | [[1097]] | [[1098]] | [[1099]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|91094]]\n\n[[af:1094]]\n[[bg:1094]]\n[[ca:1094]]\n[[cy:1094]]\n[[da:1094]]\n[[de:1094]]\n[[el:1094]]\n[[en:1094]]\n[[eo:1094]]\n[[es:1094]]\n[[eu:1094]]\n[[fi:1094]]\n[[fr:1094]]\n[[hr:1094]]\n[[hu:1094]]\n[[io:1094]]\n[[it:1094]]\n[[nl:1094]]\n[[no:1094]]\n[[pl:1094]]\n[[pt:1094]]\n[[ro:1094]]\n[[ru:1094]]\n[[sl:1094]]\n[[sv:1094]]\n[[uk:1094]]\n[[zh:1094年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218133702','',0,0,1,0,0.246818911865,'79949781866297','20050218133836'); INSERT INTO cur VALUES (4318,0,'1095','
[[1095 (latinica)|latinica]] - [[1095 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]] | \'\'\'[[1090е]]\'\'\' | [[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]]
\n[[1090]] | [[1091]] | [[1092]] | [[1093]] | [[1094]] | \'\'\'1095\'\'\' | [[1096]] | [[1097]] | [[1098]] | [[1099]] | [[1100]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|91095]]\n\n[[af:1095]]\n[[bg:1095]]\n[[ca:1095]]\n[[cy:1095]]\n[[da:1095]]\n[[de:1095]]\n[[el:1095]]\n[[en:1095]]\n[[eo:1095]]\n[[es:1095]]\n[[eu:1095]]\n[[fi:1095]]\n[[fr:1095]]\n[[hr:1095]]\n[[hu:1095]]\n[[io:1095]]\n[[it:1095]]\n[[nl:1095]]\n[[no:1095]]\n[[pl:1095]]\n[[pt:1095]]\n[[ro:1095]]\n[[ru:1095]]\n[[sl:1095]]\n[[sv:1095]]\n[[uk:1095]]\n[[zh:1095年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218134203','',0,0,1,0,0.496845180866,'79949781865796','20050218134247'); INSERT INTO cur VALUES (4319,0,'1096','
[[1096 (latinica)|latinica]] - [[1096 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]] | \'\'\'[[1090е]]\'\'\' | [[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]]
\n[[1091]] | [[1092]] | [[1093]] | [[1094]] | [[1095]] | \'\'\'1096\'\'\' | [[1097]] | [[1098]] | [[1099]] | [[1100]] | [[1101]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|91096]]\n\n[[af:1096]]\n[[bg:1096]]\n[[ca:1096]]\n[[cy:1096]]\n[[da:1096]]\n[[de:1096]]\n[[el:1096]]\n[[en:1096]]\n[[eo:1096]]\n[[es:1096]]\n[[eu:1096]]\n[[fi:1096]]\n[[fr:1096]]\n[[hr:1096]]\n[[hu:1096]]\n[[io:1096]]\n[[it:1096]]\n[[nl:1096]]\n[[no:1096]]\n[[pl:1096]]\n[[pt:1096]]\n[[ro:1096]]\n[[ru:1096]]\n[[sl:1096]]\n[[sv:1096]]\n[[uk:1096]]\n[[zh:1096年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218134558','',0,0,1,0,0.642292153389,'79949781865441','20050218134644'); INSERT INTO cur VALUES (4320,0,'1097','
[[1097 (latinica)|latinica]] - [[1097 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]] | \'\'\'[[1090е]]\'\'\' | [[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]]
\n[[1092]] | [[1093]] | [[1094]] | [[1095]] | [[1096]] | \'\'\'1097\'\'\' | [[1098]] | [[1099]] | [[1100]] | [[1101]] | [[1102]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|91097]]\n\n[[af:1097]]\n[[bg:1097]]\n[[ca:1097]]\n[[cy:1097]]\n[[da:1097]]\n[[de:1097]]\n[[el:1097]]\n[[en:1097]]\n[[eo:1097]]\n[[es:1097]]\n[[eu:1097]]\n[[fi:1097]]\n[[fr:1097]]\n[[hr:1097]]\n[[hu:1097]]\n[[io:1097]]\n[[it:1097]]\n[[nl:1097]]\n[[no:1097]]\n[[pl:1097]]\n[[pt:1097]]\n[[ro:1097]]\n[[ru:1097]]\n[[sl:1097]]\n[[uk:1097]]\n[[zh:1097年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218135005','',0,0,1,0,0.172318422316,'79949781864994','20050218135126'); INSERT INTO cur VALUES (4321,0,'1098','
[[1098 (latinica)|latinica]] - [[1098 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]] | \'\'\'[[1090е]]\'\'\' | [[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]]
\n[[1093]] | [[1094]] | [[1095]] | [[1096]] | [[1097]] | \'\'\'1098\'\'\' | [[1099]] | [[1100]] | [[1101]] | [[1102]] | [[1103]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|91098]]\n\n[[af:1098]]\n[[bg:1098]]\n[[ca:1098]]\n[[cy:1098]]\n[[da:1098]]\n[[de:1098]]\n[[el:1098]]\n[[en:1098]]\n[[eo:1098]]\n[[es:1098]]\n[[eu:1098]]\n[[fi:1098]]\n[[fr:1098]]\n[[hr:1098]]\n[[hu:1098]]\n[[io:1098]]\n[[it:1098]]\n[[nl:1098]]\n[[no:1098]]\n[[pl:1098]]\n[[pt:1098]]\n[[ro:1098]]\n[[ru:1098]]\n[[sl:1098]]\n[[sv:1098]]\n[[uk:1098]]\n[[zh:1098年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218135559','',0,0,1,0,0.043447675204,'79949781864440','20050218135607'); INSERT INTO cur VALUES (4322,0,'1099','
[[1099 (latinica)|latinica]] - [[1099 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1060е]] | [[1070е]] | [[1080е]] | \'\'\'[[1090е]]\'\'\' | [[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]]
\n[[1094]] | [[1095]] | [[1096]] | [[1097]] | [[1098]] | \'\'\'1099\'\'\' | [[1100]] | [[1101]] | [[1102]] | [[1103]] | [[1104]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|91099]]\n\n[[af:1099]]\n[[ast:1099]]\n[[bg:1099]]\n[[ca:1099]]\n[[cy:1099]]\n[[da:1099]]\n[[de:1099]]\n[[el:1099]]\n[[en:1099]]\n[[eo:1099]]\n[[es:1099]]\n[[eu:1099]]\n[[fi:1099]]\n[[fr:1099]]\n[[he:1099]]\n[[hr:1099]]\n[[hu:1099]]\n[[io:1099]]\n[[it:1099]]\n[[nl:1099]]\n[[nn:1099]]\n[[no:1099]]\n[[pl:1099]]\n[[pt:1099]]\n[[ro:1099]]\n[[ru:1099]]\n[[sl:1099]]\n[[sv:1099]]\n[[uk:1099]]\n[[zh:1099年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218140359','',0,0,1,0,0.439673709422,'79949781859640','20050218140448'); INSERT INTO cur VALUES (4323,0,'1100','
[[1100 (latinica)|latinica]] - [[1100 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век]] | \'\'\'[[11. век]]\'\'\' | [[12. век]]
\n[[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]] | \'\'\'[[1100е]]\'\'\' | [[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]]
\n[[1095]] | [[1096]] | [[1097]] | [[1098]] | [[1099]] | \'\'\'1100\'\'\' | [[1101]] | [[1102]] | [[1103]] | [[1104]] | [[1105]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:11. век|91100]]\n\n[[af:1100]]\n[[bg:1100]]\n[[ca:1100]]\n[[cy:1100]]\n[[da:1100]]\n[[de:1100]]\n[[el:1100]]\n[[en:1100]]\n[[eo:1100]]\n[[es:1100]]\n[[eu:1100]]\n[[fi:1100]]\n[[fr:1100]]\n[[hr:1100]]\n[[hu:1100]]\n[[io:1100]]\n[[it:1100]]\n[[nl:1100]]\n[[no:1100]]\n[[pl:1100]]\n[[pt:1100]]\n[[ro:1100]]\n[[ru:1100]]\n[[sl:1100]]\n[[sv:1100]]\n[[uk:1100]]\n[[zh:1100年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218145725','',0,0,1,0,0.810984517825,'79949781854274','20050218145809'); INSERT INTO cur VALUES (4324,0,'Петар_Петровић_Његош','#REDIRECT [[Петар II Петровић Његош]]\n','Петар Петровић Његош moved to Петар II Петровић Његош',124,'Милош','20040828072909','',0,1,0,1,0.936976689786629,'79959171927090','20040828072909'); INSERT INTO cur VALUES (4325,0,'Његуши','\'\'\'ЊЕГУШИ\'\'\' су племе у [[катунска нахија|катунској нахији]], у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Захваћају [[Његушко Поље]] и западну подгорину планине [[Ловћен]]а, која се уздиже над тим пољем. Око Њ. су са истока [[Цетињско Племе]], са сјевера племе [[Ћеклићи]], од запада и југа [[Бока]]. Главни део панине чини Његушко Поље, у коме су села: Дуги До, Хераковићи, Копито, Врба и Рајићевићи. На сјеверу од поља су: Вељи и Мали Залаз, а на југу: Жањев До, Мирац и Мајстори. Племе Њ. броји 450 домова. Кроз Њ. пролази пут од [[Цетиње|Цетиња]] за [[Котор]], а и у стара времена је туда водио трговачки пут.
\nЊ. су старо српско племе. Спомињу се први пут [[1435]]. У почетку 17 вијека ([[1614]]) имали су двјеста домова, са 480 оружаних људи. Племе је постало много прије времена, када га налазимо први пут споменутим, свакако прије немањићке државе. Основали су га без сумње [[Срби]] [[Зећани]], који су у давна времена имали катуне у Њ. и на Ловћену. Према старини у Њ. живе два слоја: стари Њ. и досељеници. Старосједиоци су [[братства]], чији су пређи стварали ово племе и која су била у Њ. још у 15 вијеку. Они чине сада једну трећину племена. Од њих су половина потомци старих Зећана, а половина је поријеклом из [[Босна|Босне]]. Од многих братстава старих Срба из [[Зета|Зете]], која су највећим дијелом, потиснута од досељеника, изумрла или иселила, главну групу су чинили [[Вељокрајани]], названи тако по једном дијелу Његушког Поља, у коме су становали. Од њих су у 17 вијеку била два црногорска митрополита, а можда је и [[владика Руфим I]]. био родом [[Његуш]]. Од старосједилаца поријеклом су из Босне [[Пуношевићи]], који се дијеле у неколико ужих братстава. Од њиховог рода Богдановића били су његушки кнежеви за цијело вријеме.
\nОд краја 15 вијека и касније долазе у Њ. [[ускоци]] са разних страна. Од њих су се највише развила и истакла два сродна братства, [[Хераковићи]] и [[Рајићевићи]]. Према предаји воде они поријекло од браће Херака и Раића, који су при паду Босне под Турке (1463), прешли под [[планина Његош|планину Његош]], а одатле крајем 15 вијека у Њ. Хераковићи се дијеле на [[Петровићи|Петровиће]] и [[Поповићи|Поповиће]], а Рајићевићи на [[Радоњићи|Радоњиће]], [[Подубличани|Подубличане]] и [[Пенде]]. Славе [[Ђурђевђан]]. Са неколико других досељеничких братстава, као што су [[Поповићи]], подријетлом из [[Очинић]]а, [[Кустудије]] из [[Бјелопавловићи|Бјелопавлића]], [[Врбице]] из села Врбе у [[Херцеговина|Херцеговини]] и др., они чине двије трећине племена. Још у 16 и 17 вијеку старосједиоци су чинили главну масу племена и имали су водство у њему. Њих су досељеници, намножавајући се, постепено потискивали тако, да су од краја 17 вијека, особито с избором [[Владика Данило|владике Данила]] за црногорског митрополита добили превласт у племену потомци [[Херак]]ови и Раићеви. Од Петровића је црногорска династија. Од Радоњића су бирани гувернадури у Црној Гори.
\n\n\'\'\'Литература\'\'\': [[Народна енциклопедија]], 1927 г, аутор чланка професор [[Петар Шобајић]])\n\n\n==Повезница==\n\n*[http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-c/1998/09/article-08.html Црна Гора за почетнике]\n*[http://www.rastko.org.yu/rastko-cg/povijest/plemena/plemena_c.html Племена Старе Црне Горе, Брда, Херцеговине и Приморја]\n\n[[Category:Црна Гора|Његуши]]\n[[Category:Српска племена|Његуши]]','',144,'Golija','20050128181629','',0,0,0,0,0.179367424538,'79949871818370','20050207174713'); INSERT INTO cur VALUES (4326,0,'1300','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]] | \'\'\'[[1300е]]\'\'\' | [[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]]
\n[[1295]] | [[1296]] | [[1297]] | [[1298]] | [[1299]] | \'\'\'1300\'\'\' | [[1301]] | [[1302]] | [[1303]] | [[1304]] | [[1305]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|91300]]\n\n[[af:1300]]\n[[bg:1300]]\n[[ca:1300]]\n[[cy:1300]]\n[[da:1300]]\n[[de:1300]]\n[[el:1300]]\n[[en:1300]]\n[[eo:1300]]\n[[es:1300]]\n[[et:1300]]\n[[eu:1300]]\n[[fi:1300]]\n[[fr:1300]]\n[[hr:1300]]\n[[hu:1300]]\n[[it:1300]]\n[[nl:1300]]\n[[no:1300]]\n[[pl:1300]]\n[[pt:1300]]\n[[ro:1300]]\n[[ru:1300]]\n[[sl:1300]]\n[[sv:1300]]\n[[tr:1300]]\n[[uk:1300]]\n[[zh:1300年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041222151649','',0,0,1,0,0.201020170562,'79958777848350','20041222151649'); INSERT INTO cur VALUES (4327,0,'1301','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]] | \'\'\'[[1300е]]\'\'\' | [[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]]
\n[[1296]] | [[1297]] | [[1298]] | [[1299]] | [[1300]] | \'\'\'1301\'\'\' | [[1302]] | [[1303]] | [[1304]] | [[1305]] | [[1306]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|01301]]\n\n[[af:1301]]\n[[bg:1301]]\n[[ca:1301]]\n[[cy:1301]]\n[[da:1301]]\n[[de:1301]]\n[[el:1301]]\n[[en:1301]]\n[[eo:1301]]\n[[es:1301]]\n[[et:1301]]\n[[eu:1301]]\n[[fi:1301]]\n[[fr:1301]]\n[[hr:1301]]\n[[hu:1301]]\n[[it:1301]]\n[[nl:1301]]\n[[no:1301]]\n[[pl:1301]]\n[[pt:1301]]\n[[ro:1301]]\n[[ru:1301]]\n[[sl:1301]]\n[[sv:1301]]\n[[tr:1301]]\n[[uk:1301]]\n[[zh:1301年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220205144','',0,0,1,0,0.680646416582,'79958779794855','20041220205144'); INSERT INTO cur VALUES (4328,0,'1302','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]] | \'\'\'[[1300е]]\'\'\' | [[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]]
\n[[1297]] | [[1298]] | [[1299]] | [[1300]] | [[1301]] | \'\'\'1302\'\'\' | [[1303]] | [[1304]] | [[1305]] | [[1306]] | [[1307]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|01302]]\n\n[[af:1302]]\n[[bg:1302]]\n[[ca:1302]]\n[[cy:1302]]\n[[da:1302]]\n[[de:1302]]\n[[el:1302]]\n[[en:1302]]\n[[eo:1302]]\n[[es:1302]]\n[[eu:1302]]\n[[fi:1302]]\n[[fr:1302]]\n[[hr:1302]]\n[[hu:1302]]\n[[it:1302]]\n[[nl:1302]]\n[[no:1302]]\n[[pl:1302]]\n[[pt:1302]]\n[[ro:1302]]\n[[ru:1302]]\n[[sl:1302]]\n[[sv:1302]]\n[[tr:1302]]\n[[uk:1302]]\n[[zh:1302年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220205044','',0,0,1,0,0.52352155164,'79958779794955','20041220205044'); INSERT INTO cur VALUES (4329,0,'1303','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]] | \'\'\'[[1300е]]\'\'\' | [[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]]
\n[[1298]] | [[1299]] | [[1300]] | [[1301]] | [[1302]] | \'\'\'1303\'\'\' | [[1304]] | [[1305]] | [[1306]] | [[1307]] | [[1308]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|01303]]\n\n[[af:1303]]\n[[bg:1303]]\n[[ca:1303]]\n[[cy:1303]]\n[[da:1303]]\n[[de:1303]]\n[[el:1303]]\n[[en:1303]]\n[[eo:1303]]\n[[es:1303]]\n[[eu:1303]]\n[[fi:1303]]\n[[fr:1303]]\n[[hr:1303]]\n[[hu:1303]]\n[[it:1303]]\n[[nl:1303]]\n[[no:1303]]\n[[pl:1303]]\n[[pt:1303]]\n[[ro:1303]]\n[[ru:1303]]\n[[sl:1303]]\n[[sv:1303]]\n[[tr:1303]]\n[[uk:1303]]\n[[zh:1303年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220210108','',0,0,1,0,0.405571064635,'79958779789891','20041220210108'); INSERT INTO cur VALUES (4330,0,'1304','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]] | \'\'\'[[1300е]]\'\'\' | [[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]]
\n[[1299]] | [[1300]] | [[1301]] | [[1302]] | [[1303]] | \'\'\'1304\'\'\' | [[1305]] | [[1306]] | [[1307]] | [[1308]] | [[1309]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|01304]]\n\n[[af:1304]]\n[[bg:1304]]\n[[ca:1304]]\n[[cs:1304]]\n[[cy:1304]]\n[[da:1304]]\n[[de:1304]]\n[[el:1304]]\n[[en:1304]]\n[[eo:1304]]\n[[es:1304]]\n[[eu:1304]]\n[[fi:1304]]\n[[fr:1304]]\n[[gl:1304]]\n[[hr:1304]]\n[[hu:1304]]\n[[it:1304]]\n[[nl:1304]]\n[[no:1304]]\n[[pl:1304]]\n[[pt:1304]]\n[[ro:1304]]\n[[ru:1304]]\n[[sl:1304]]\n[[sv:1304]]\n[[tr:1304]]\n[[uk:1304]]\n[[zh:1304年]]','robot Adding:cs,tr,gl,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220210209','',0,0,1,0,0.109420299115,'79958779789790','20041220210209'); INSERT INTO cur VALUES (4331,0,'1305','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]] | \'\'\'[[1300е]]\'\'\' | [[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]]
\n[[1300]] | [[1301]] | [[1302]] | [[1303]] | [[1304]] | \'\'\'1305\'\'\' | [[1306]] | [[1307]] | [[1308]] | [[1309]] | [[1310]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|01305]]\n\n[[af:1305]]\n[[bg:1305]]\n[[ca:1305]]\n[[cy:1305]]\n[[da:1305]]\n[[de:1305]]\n[[el:1305]]\n[[en:1305]]\n[[eo:1305]]\n[[es:1305]]\n[[eu:1305]]\n[[fi:1305]]\n[[fr:1305]]\n[[hr:1305]]\n[[hu:1305]]\n[[it:1305]]\n[[nl:1305]]\n[[no:1305]]\n[[pl:1305]]\n[[pt:1305]]\n[[ro:1305]]\n[[ru:1305]]\n[[sl:1305]]\n[[sv:1305]]\n[[tr:1305]]\n[[uk:1305]]\n[[zh:1305年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220204945','',0,0,1,0,0.696009857904,'79958779795054','20041220204945'); INSERT INTO cur VALUES (4332,0,'1306','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]] | \'\'\'[[1300е]]\'\'\' | [[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]]
\n[[1301]] | [[1302]] | [[1303]] | [[1304]] | [[1305]] | \'\'\'1306\'\'\' | [[1307]] | [[1308]] | [[1309]] | [[1310]] | [[1311]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|01306]]\n\n[[af:1306]]\n[[bg:1306]]\n[[ca:1306]]\n[[cy:1306]]\n[[da:1306]]\n[[de:1306]]\n[[el:1306]]\n[[en:1306]]\n[[eo:1306]]\n[[es:1306]]\n[[eu:1306]]\n[[fi:1306]]\n[[fr:1306]]\n[[hr:1306]]\n[[hu:1306]]\n[[it:1306]]\n[[nl:1306]]\n[[no:1306]]\n[[pl:1306]]\n[[pt:1306]]\n[[ro:1306]]\n[[ru:1306]]\n[[sl:1306]]\n[[sv:1306]]\n[[tr:1306]]\n[[uk:1306]]\n[[zh:1306年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220210508','',0,0,1,0,0.920139541347,'79958779789491','20041220210508'); INSERT INTO cur VALUES (4333,0,'1307','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]] | \'\'\'[[1300е]]\'\'\' | [[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]]
\n[[1302]] | [[1303]] | [[1304]] | [[1305]] | [[1306]] | \'\'\'1307\'\'\' | [[1308]] | [[1309]] | [[1310]] | [[1311]] | [[1312]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|01307]]\n\n[[af:1307]]\n[[bg:1307]]\n[[ca:1307]]\n[[cy:1307]]\n[[da:1307]]\n[[de:1307]]\n[[el:1307]]\n[[en:1307]]\n[[eo:1307]]\n[[es:1307]]\n[[eu:1307]]\n[[fi:1307]]\n[[fr:1307]]\n[[hr:1307]]\n[[hu:1307]]\n[[it:1307]]\n[[nl:1307]]\n[[no:1307]]\n[[pl:1307]]\n[[pt:1307]]\n[[ro:1307]]\n[[ru:1307]]\n[[sl:1307]]\n[[sv:1307]]\n[[tr:1307]]\n[[uk:1307]]\n[[zh:1307年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220214310','',0,0,1,0,0.790935219168,'79958779785689','20041220214310'); INSERT INTO cur VALUES (4334,0,'1308','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]] | \'\'\'[[1300е]]\'\'\' | [[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]]
\n[[1303]] | [[1304]] | [[1305]] | [[1306]] | [[1307]] | \'\'\'1308\'\'\' | [[1309]] | [[1310]] | [[1311]] | [[1312]] | [[1313]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|01308]]\n\n[[af:1308]]\n[[bg:1308]]\n[[ca:1308]]\n[[cy:1308]]\n[[da:1308]]\n[[de:1308]]\n[[el:1308]]\n[[en:1308]]\n[[eo:1308]]\n[[es:1308]]\n[[eu:1308]]\n[[fi:1308]]\n[[fr:1308]]\n[[hr:1308]]\n[[hu:1308]]\n[[it:1308]]\n[[nl:1308]]\n[[no:1308]]\n[[pl:1308]]\n[[pt:1308]]\n[[ro:1308]]\n[[ru:1308]]\n[[sl:1308]]\n[[sv:1308]]\n[[tr:1308]]\n[[uk:1308]]\n[[zh:1308年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220214210','',0,0,1,0,0.525983616023,'79958779785789','20041220214210'); INSERT INTO cur VALUES (4335,0,'1309','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]] | \'\'\'[[1300е]]\'\'\' | [[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]]
\n[[1304]] | [[1305]] | [[1306]] | [[1307]] | [[1308]] | \'\'\'1309\'\'\' | [[1310]] | [[1311]] | [[1312]] | [[1313]] | [[1314]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|01309]]\n\n[[af:1309]]\n[[bg:1309]]\n[[ca:1309]]\n[[cy:1309]]\n[[da:1309]]\n[[de:1309]]\n[[el:1309]]\n[[en:1309]]\n[[eo:1309]]\n[[es:1309]]\n[[eu:1309]]\n[[fi:1309]]\n[[fr:1309]]\n[[hr:1309]]\n[[hu:1309]]\n[[it:1309]]\n[[nl:1309]]\n[[no:1309]]\n[[pl:1309]]\n[[pt:1309]]\n[[ro:1309]]\n[[ru:1309]]\n[[sl:1309]]\n[[sv:1309]]\n[[tr:1309]]\n[[uk:1309]]\n[[zh:1309年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220214108','',0,0,1,0,0.565312330874,'79958779785891','20041220214108'); INSERT INTO cur VALUES (4336,0,'1310','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]] | \'\'\'[[1310е]]\'\'\' | [[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]]
\n[[1305]] | [[1306]] | [[1307]] | [[1308]] | [[1309]] | \'\'\'1310\'\'\' | [[1311]] | [[1312]] | [[1313]] | [[1314]] | [[1315]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|01310]]\n\n[[af:1310]]\n[[bg:1310]]\n[[ca:1310]]\n[[cy:1310]]\n[[da:1310]]\n[[de:1310]]\n[[el:1310]]\n[[en:1310]]\n[[eo:1310]]\n[[es:1310]]\n[[eu:1310]]\n[[fi:1310]]\n[[fr:1310]]\n[[hr:1310]]\n[[hu:1310]]\n[[it:1310]]\n[[nl:1310]]\n[[no:1310]]\n[[pl:1310]]\n[[pt:1310]]\n[[ro:1310]]\n[[ru:1310]]\n[[sl:1310]]\n[[sv:1310]]\n[[tr:1310]]\n[[uk:1310]]\n[[zh:1310年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220214008','',0,0,1,0,0.883752664031,'79958779785991','20041220214008'); INSERT INTO cur VALUES (4337,0,'1311','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]] | \'\'\'[[1310е]]\'\'\' | [[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]]
\n[[1306]] | [[1307]] | [[1308]] | [[1309]] | [[1310]] | \'\'\'1311\'\'\' | [[1312]] | [[1313]] | [[1314]] | [[1315]] | [[1316]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|11311]]\n\n[[af:1311]]\n[[bg:1311]]\n[[ca:1311]]\n[[cy:1311]]\n[[da:1311]]\n[[de:1311]]\n[[el:1311]]\n[[en:1311]]\n[[eo:1311]]\n[[es:1311]]\n[[eu:1311]]\n[[fi:1311]]\n[[fr:1311]]\n[[hr:1311]]\n[[hu:1311]]\n[[it:1311]]\n[[nl:1311]]\n[[no:1311]]\n[[pl:1311]]\n[[pt:1311]]\n[[ro:1311]]\n[[ru:1311]]\n[[sl:1311]]\n[[sv:1311]]\n[[tr:1311]]\n[[uk:1311]]\n[[zh:1311年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220213908','',0,0,1,0,0.038598197065,'79958779786091','20041220213908'); INSERT INTO cur VALUES (4338,0,'1312','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]] | \'\'\'[[1310е]]\'\'\' | [[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]]
\n[[1307]] | [[1308]] | [[1309]] | [[1310]] | [[1311]] | \'\'\'1312\'\'\' | [[1313]] | [[1314]] | [[1315]] | [[1316]] | [[1317]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|11312]]\n\n[[af:1312]]\n[[bg:1312]]\n[[ca:1312]]\n[[cy:1312]]\n[[da:1312]]\n[[de:1312]]\n[[el:1312]]\n[[en:1312]]\n[[eo:1312]]\n[[es:1312]]\n[[eu:1312]]\n[[fi:1312]]\n[[fr:1312]]\n[[hr:1312]]\n[[hu:1312]]\n[[it:1312]]\n[[nl:1312]]\n[[no:1312]]\n[[pl:1312]]\n[[pt:1312]]\n[[ro:1312]]\n[[ru:1312]]\n[[sl:1312]]\n[[sv:1312]]\n[[tr:1312]]\n[[uk:1312]]\n[[zh:1312年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220213808','',0,0,1,0,0.843548486402,'79958779786191','20041220213808'); INSERT INTO cur VALUES (4339,0,'1313','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]] | \'\'\'[[1310е]]\'\'\' | [[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]]
\n[[1308]] | [[1309]] | [[1310]] | [[1311]] | [[1312]] | \'\'\'1313\'\'\' | [[1314]] | [[1315]] | [[1316]] | [[1317]] | [[1318]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|11313]]\n\n[[af:1313]]\n[[bg:1313]]\n[[ca:1313]]\n[[cs:1313]]\n[[cy:1313]]\n[[da:1313]]\n[[de:1313]]\n[[el:1313]]\n[[en:1313]]\n[[eo:1313]]\n[[es:1313]]\n[[eu:1313]]\n[[fi:1313]]\n[[fr:1313]]\n[[hr:1313]]\n[[hu:1313]]\n[[it:1313]]\n[[nl:1313]]\n[[no:1313]]\n[[pl:1313]]\n[[pt:1313]]\n[[ro:1313]]\n[[ru:1313]]\n[[sl:1313]]\n[[sv:1313]]\n[[tr:1313]]\n[[uk:1313]]\n[[zh:1313年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220213710','',0,0,1,0,0.678726046662,'79958779786289','20041220213710'); INSERT INTO cur VALUES (4340,0,'1314','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]] | \'\'\'[[1310е]]\'\'\' | [[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]]
\n[[1309]] | [[1310]] | [[1311]] | [[1312]] | [[1313]] | \'\'\'1314\'\'\' | [[1315]] | [[1316]] | [[1317]] | [[1318]] | [[1319]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|11314]]\n\n[[af:1314]]\n[[bg:1314]]\n[[ca:1314]]\n[[cy:1314]]\n[[da:1314]]\n[[de:1314]]\n[[el:1314]]\n[[en:1314]]\n[[eo:1314]]\n[[es:1314]]\n[[eu:1314]]\n[[fi:1314]]\n[[fr:1314]]\n[[hr:1314]]\n[[hu:1314]]\n[[it:1314]]\n[[nl:1314]]\n[[no:1314]]\n[[pl:1314]]\n[[pt:1314]]\n[[ro:1314]]\n[[ru:1314]]\n[[sl:1314]]\n[[sv:1314]]\n[[tr:1314]]\n[[uk:1314]]\n[[zh:1314年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220213609','',0,0,1,0,0.9731057505,'79958779786390','20041220213609'); INSERT INTO cur VALUES (4341,0,'1315','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]] | \'\'\'[[1310е]]\'\'\' | [[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]]
\n[[1310]] | [[1311]] | [[1312]] | [[1313]] | [[1314]] | \'\'\'1315\'\'\' | [[1316]] | [[1317]] | [[1318]] | [[1319]] | [[1320]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|11315]]\n\n[[af:1315]]\n[[bg:1315]]\n[[ca:1315]]\n[[cy:1315]]\n[[da:1315]]\n[[de:1315]]\n[[el:1315]]\n[[en:1315]]\n[[eo:1315]]\n[[es:1315]]\n[[eu:1315]]\n[[fi:1315]]\n[[fr:1315]]\n[[hr:1315]]\n[[hu:1315]]\n[[it:1315]]\n[[nl:1315]]\n[[no:1315]]\n[[pl:1315]]\n[[pt:1315]]\n[[ro:1315]]\n[[ru:1315]]\n[[sl:1315]]\n[[sv:1315]]\n[[tr:1315]]\n[[uk:1315]]\n[[zh:1315年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220213509','',0,0,1,0,0.82529482051,'79958779786490','20041220213509'); INSERT INTO cur VALUES (4342,0,'1316','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]] | \'\'\'[[1310е]]\'\'\' | [[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]]
\n[[1311]] | [[1312]] | [[1313]] | [[1314]] | [[1315]] | \'\'\'1316\'\'\' | [[1317]] | [[1318]] | [[1319]] | [[1320]] | [[1321]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|11316]]\n\n[[af:1316]]\n[[bg:1316]]\n[[ca:1316]]\n[[cs:1316]]\n[[cy:1316]]\n[[da:1316]]\n[[de:1316]]\n[[el:1316]]\n[[en:1316]]\n[[eo:1316]]\n[[es:1316]]\n[[eu:1316]]\n[[fi:1316]]\n[[fr:1316]]\n[[hr:1316]]\n[[hu:1316]]\n[[it:1316]]\n[[nl:1316]]\n[[no:1316]]\n[[pl:1316]]\n[[pt:1316]]\n[[ro:1316]]\n[[ru:1316]]\n[[sl:1316]]\n[[sv:1316]]\n[[tr:1316]]\n[[uk:1316]]\n[[zh:1316年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220213409','',0,0,1,0,0.017402634498,'79958779786590','20041220213409'); INSERT INTO cur VALUES (4343,0,'1317','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]] | \'\'\'[[1310е]]\'\'\' | [[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]]
\n[[1312]] | [[1313]] | [[1314]] | [[1315]] | [[1316]] | \'\'\'1317\'\'\' | [[1318]] | [[1319]] | [[1320]] | [[1321]] | [[1322]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|11317]]\n\n[[af:1317]]\n[[bg:1317]]\n[[ca:1317]]\n[[cy:1317]]\n[[da:1317]]\n[[de:1317]]\n[[el:1317]]\n[[en:1317]]\n[[eo:1317]]\n[[es:1317]]\n[[eu:1317]]\n[[fi:1317]]\n[[fr:1317]]\n[[hr:1317]]\n[[hu:1317]]\n[[it:1317]]\n[[nl:1317]]\n[[no:1317]]\n[[pl:1317]]\n[[pt:1317]]\n[[ro:1317]]\n[[ru:1317]]\n[[sl:1317]]\n[[sv:1317]]\n[[tr:1317]]\n[[uk:1317]]\n[[zh:1317年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220213308','',0,0,1,0,0.454439171336,'79958779786691','20041220213308'); INSERT INTO cur VALUES (4344,0,'1318','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]] | \'\'\'[[1310е]]\'\'\' | [[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]]
\n[[1313]] | [[1314]] | [[1315]] | [[1316]] | [[1317]] | \'\'\'1318\'\'\' | [[1319]] | [[1320]] | [[1321]] | [[1322]] | [[1323]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|11318]]\n\n[[af:1318]]\n[[bg:1318]]\n[[ca:1318]]\n[[cy:1318]]\n[[da:1318]]\n[[de:1318]]\n[[el:1318]]\n[[en:1318]]\n[[eo:1318]]\n[[es:1318]]\n[[eu:1318]]\n[[fi:1318]]\n[[fr:1318]]\n[[hr:1318]]\n[[hu:1318]]\n[[it:1318]]\n[[nl:1318]]\n[[no:1318]]\n[[pl:1318]]\n[[pt:1318]]\n[[ro:1318]]\n[[ru:1318]]\n[[sl:1318]]\n[[sv:1318]]\n[[tr:1318]]\n[[uk:1318]]\n[[zh:1318年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220213209','',0,0,1,0,0.661603950738,'79958779786790','20041220213209'); INSERT INTO cur VALUES (4345,0,'1319','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]] | \'\'\'[[1310е]]\'\'\' | [[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]]
\n[[1314]] | [[1315]] | [[1316]] | [[1317]] | [[1318]] | \'\'\'1319\'\'\' | [[1320]] | [[1321]] | [[1322]] | [[1323]] | [[1324]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|11319]]\n\n[[af:1319]]\n[[bg:1319]]\n[[ca:1319]]\n[[cy:1319]]\n[[da:1319]]\n[[de:1319]]\n[[el:1319]]\n[[en:1319]]\n[[eo:1319]]\n[[es:1319]]\n[[eu:1319]]\n[[fi:1319]]\n[[fr:1319]]\n[[hr:1319]]\n[[hu:1319]]\n[[it:1319]]\n[[nl:1319]]\n[[no:1319]]\n[[pl:1319]]\n[[pt:1319]]\n[[ro:1319]]\n[[ru:1319]]\n[[sl:1319]]\n[[sv:1319]]\n[[tr:1319]]\n[[uk:1319]]\n[[zh:1319年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220213108','',0,0,1,0,0.931048037918,'79958779786891','20041220213108'); INSERT INTO cur VALUES (4346,0,'1320','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]] | \'\'\'[[1320е]]\'\'\' | [[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]]
\n[[1315]] | [[1316]] | [[1317]] | [[1318]] | [[1319]] | \'\'\'1320\'\'\' | [[1321]] | [[1322]] | [[1323]] | [[1324]] | [[1325]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|11320]]\n\n[[af:1320]]\n[[bg:1320]]\n[[ca:1320]]\n[[cs:1320]]\n[[cy:1320]]\n[[da:1320]]\n[[de:1320]]\n[[el:1320]]\n[[en:1320]]\n[[eo:1320]]\n[[es:1320]]\n[[eu:1320]]\n[[fi:1320]]\n[[fr:1320]]\n[[hr:1320]]\n[[hu:1320]]\n[[it:1320]]\n[[nl:1320]]\n[[no:1320]]\n[[pl:1320]]\n[[pt:1320]]\n[[ro:1320]]\n[[ru:1320]]\n[[sl:1320]]\n[[sv:1320]]\n[[tr:1320]]\n[[uk:1320]]\n[[zh:1320年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220213008','',0,0,1,0,0.117475212141,'79958779786991','20041220213008'); INSERT INTO cur VALUES (4347,0,'1321','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]] | \'\'\'[[1320е]]\'\'\' | [[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]]
\n[[1316]] | [[1317]] | [[1318]] | [[1319]] | [[1320]] | \'\'\'1321\'\'\' | [[1322]] | [[1323]] | [[1324]] | [[1325]] | [[1326]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|21321]]\n\n[[af:1321]]\n[[bg:1321]]\n[[ca:1321]]\n[[cy:1321]]\n[[da:1321]]\n[[de:1321]]\n[[el:1321]]\n[[en:1321]]\n[[eo:1321]]\n[[es:1321]]\n[[eu:1321]]\n[[fi:1321]]\n[[fr:1321]]\n[[hr:1321]]\n[[hu:1321]]\n[[it:1321]]\n[[nl:1321]]\n[[no:1321]]\n[[pl:1321]]\n[[pt:1321]]\n[[ro:1321]]\n[[ru:1321]]\n[[sl:1321]]\n[[sv:1321]]\n[[tr:1321]]\n[[uk:1321]]\n[[zh:1321年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220212908','',0,0,1,0,0.92245583512,'79958779787091','20041220212908'); INSERT INTO cur VALUES (4348,0,'1322','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]] | \'\'\'[[1320е]]\'\'\' | [[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]]
\n[[1317]] | [[1318]] | [[1319]] | [[1320]] | [[1321]] | \'\'\'1322\'\'\' | [[1323]] | [[1324]] | [[1325]] | [[1326]] | [[1327]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|21322]]\n\n[[af:1322]]\n[[bg:1322]]\n[[bs:1322]]\n[[ca:1322]]\n[[cy:1322]]\n[[da:1322]]\n[[de:1322]]\n[[el:1322]]\n[[en:1322]]\n[[eo:1322]]\n[[es:1322]]\n[[eu:1322]]\n[[fi:1322]]\n[[fr:1322]]\n[[hr:1322]]\n[[hu:1322]]\n[[it:1322]]\n[[nl:1322]]\n[[no:1322]]\n[[pl:1322]]\n[[pt:1322]]\n[[ro:1322]]\n[[ru:1322]]\n[[sl:1322]]\n[[sv:1322]]\n[[tr:1322]]\n[[uk:1322]]\n[[zh:1322年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,he,fy',48,'Robbot','20041220212808','',0,0,1,0,0.114729859454,'79958779787191','20041220212808'); INSERT INTO cur VALUES (4349,0,'1323','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]] | \'\'\'[[1320е]]\'\'\' | [[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]]
\n[[1318]] | [[1319]] | [[1320]] | [[1321]] | [[1322]] | \'\'\'1323\'\'\' | [[1324]] | [[1325]] | [[1326]] | [[1327]] | [[1328]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|21323]]\n\n[[af:1323]]\n[[bg:1323]]\n[[ca:1323]]\n[[cy:1323]]\n[[da:1323]]\n[[de:1323]]\n[[el:1323]]\n[[en:1323]]\n[[eo:1323]]\n[[es:1323]]\n[[eu:1323]]\n[[fi:1323]]\n[[fr:1323]]\n[[hr:1323]]\n[[hu:1323]]\n[[it:1323]]\n[[nl:1323]]\n[[no:1323]]\n[[pl:1323]]\n[[pt:1323]]\n[[ro:1323]]\n[[ru:1323]]\n[[sl:1323]]\n[[sv:1323]]\n[[tr:1323]]\n[[uk:1323]]\n[[zh:1323年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220212708','',0,0,1,0,0.537867134687,'79958779787291','20041220212708'); INSERT INTO cur VALUES (4350,0,'1324','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]] | \'\'\'[[1320е]]\'\'\' | [[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]]
\n[[1319]] | [[1320]] | [[1321]] | [[1322]] | [[1323]] | \'\'\'1324\'\'\' | [[1325]] | [[1326]] | [[1327]] | [[1328]] | [[1329]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|21324]]\n\n[[af:1324]]\n[[bg:1324]]\n[[ca:1324]]\n[[cy:1324]]\n[[da:1324]]\n[[de:1324]]\n[[el:1324]]\n[[en:1324]]\n[[eo:1324]]\n[[es:1324]]\n[[eu:1324]]\n[[fi:1324]]\n[[fr:1324]]\n[[hr:1324]]\n[[hu:1324]]\n[[io:1324]]\n[[it:1324]]\n[[nl:1324]]\n[[no:1324]]\n[[pl:1324]]\n[[pt:1324]]\n[[ro:1324]]\n[[ru:1324]]\n[[sl:1324]]\n[[sv:1324]]\n[[tr:1324]]\n[[uk:1324]]\n[[zh:1324年]]','robot Adding:tr,io,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220214408','',0,0,1,0,0.675297751872,'79958779785591','20041220214408'); INSERT INTO cur VALUES (4351,0,'1325','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]] | \'\'\'[[1320е]]\'\'\' | [[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]]
\n[[1320]] | [[1321]] | [[1322]] | [[1323]] | [[1324]] | \'\'\'1325\'\'\' | [[1326]] | [[1327]] | [[1328]] | [[1329]] | [[1330]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|21325]]\n\n[[af:1325]]\n[[bg:1325]]\n[[ca:1325]]\n[[cy:1325]]\n[[da:1325]]\n[[de:1325]]\n[[el:1325]]\n[[en:1325]]\n[[eo:1325]]\n[[es:1325]]\n[[eu:1325]]\n[[fi:1325]]\n[[fr:1325]]\n[[hr:1325]]\n[[hu:1325]]\n[[it:1325]]\n[[nl:1325]]\n[[no:1325]]\n[[pl:1325]]\n[[pt:1325]]\n[[ro:1325]]\n[[ru:1325]]\n[[sl:1325]]\n[[sv:1325]]\n[[tr:1325]]\n[[uk:1325]]\n[[zh:1325年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220212608','',0,0,1,0,0.840954702273,'79958779787391','20041220212608'); INSERT INTO cur VALUES (4352,0,'1326','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]] | \'\'\'[[1320е]]\'\'\' | [[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]]
\n[[1321]] | [[1322]] | [[1323]] | [[1324]] | [[1325]] | \'\'\'1326\'\'\' | [[1327]] | [[1328]] | [[1329]] | [[1330]] | [[1331]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|21326]]\n\n[[af:1326]]\n[[bg:1326]]\n[[ca:1326]]\n[[cs:1326]]\n[[cy:1326]]\n[[da:1326]]\n[[de:1326]]\n[[el:1326]]\n[[en:1326]]\n[[eo:1326]]\n[[es:1326]]\n[[eu:1326]]\n[[fi:1326]]\n[[fr:1326]]\n[[hr:1326]]\n[[hu:1326]]\n[[it:1326]]\n[[nl:1326]]\n[[no:1326]]\n[[pl:1326]]\n[[pt:1326]]\n[[ro:1326]]\n[[ru:1326]]\n[[sl:1326]]\n[[sv:1326]]\n[[tr:1326]]\n[[uk:1326]]\n[[zh:1326年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220212508','',0,0,1,0,0.455837996423,'79958779787491','20041220212508'); INSERT INTO cur VALUES (4353,0,'1327','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]] | \'\'\'[[1320е]]\'\'\' | [[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]]
\n[[1322]] | [[1323]] | [[1324]] | [[1325]] | [[1326]] | \'\'\'1327\'\'\' | [[1328]] | [[1329]] | [[1330]] | [[1331]] | [[1332]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|21327]]\n\n[[af:1327]]\n[[bg:1327]]\n[[ca:1327]]\n[[cy:1327]]\n[[da:1327]]\n[[de:1327]]\n[[el:1327]]\n[[en:1327]]\n[[eo:1327]]\n[[es:1327]]\n[[eu:1327]]\n[[fi:1327]]\n[[fr:1327]]\n[[gl:1327]]\n[[hr:1327]]\n[[hu:1327]]\n[[it:1327]]\n[[nl:1327]]\n[[no:1327]]\n[[pl:1327]]\n[[pt:1327]]\n[[ro:1327]]\n[[ru:1327]]\n[[sl:1327]]\n[[sv:1327]]\n[[tr:1327]]\n[[uk:1327]]\n[[zh:1327年]]','robot Adding:tr,gl,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220212408','',0,0,1,0,0.271501948718,'79958779787591','20041220212408'); INSERT INTO cur VALUES (4354,0,'1328','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]] | \'\'\'[[1320е]]\'\'\' | [[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]]
\n[[1323]] | [[1324]] | [[1325]] | [[1326]] | [[1327]] | \'\'\'1328\'\'\' | [[1329]] | [[1330]] | [[1331]] | [[1332]] | [[1333]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|21328]]\n\n[[af:1328]]\n[[bg:1328]]\n[[ca:1328]]\n[[cy:1328]]\n[[da:1328]]\n[[de:1328]]\n[[el:1328]]\n[[en:1328]]\n[[eo:1328]]\n[[es:1328]]\n[[eu:1328]]\n[[fi:1328]]\n[[fr:1328]]\n[[hr:1328]]\n[[hu:1328]]\n[[it:1328]]\n[[nl:1328]]\n[[no:1328]]\n[[pl:1328]]\n[[pt:1328]]\n[[ro:1328]]\n[[ru:1328]]\n[[sl:1328]]\n[[sv:1328]]\n[[tr:1328]]\n[[uk:1328]]\n[[zh:1328年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220212308','',0,0,1,0,0.539529991122,'79958779787691','20041220212308'); INSERT INTO cur VALUES (4355,0,'1329','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]] | \'\'\'[[1320е]]\'\'\' | [[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]]
\n[[1324]] | [[1325]] | [[1326]] | [[1327]] | [[1328]] | \'\'\'1329\'\'\' | [[1330]] | [[1331]] | [[1332]] | [[1333]] | [[1334]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|21329]]\n\n[[af:1329]]\n[[bg:1329]]\n[[ca:1329]]\n[[cy:1329]]\n[[da:1329]]\n[[de:1329]]\n[[el:1329]]\n[[en:1329]]\n[[eo:1329]]\n[[es:1329]]\n[[eu:1329]]\n[[fi:1329]]\n[[fr:1329]]\n[[hr:1329]]\n[[hu:1329]]\n[[it:1329]]\n[[nl:1329]]\n[[no:1329]]\n[[pl:1329]]\n[[pt:1329]]\n[[ro:1329]]\n[[ru:1329]]\n[[sl:1329]]\n[[sv:1329]]\n[[tr:1329]]\n[[uk:1329]]\n[[zh:1329年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220212208','',0,0,1,0,0.680920319017,'79958779787791','20041220212208'); INSERT INTO cur VALUES (4356,0,'1330','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]] | \'\'\'[[1330е]]\'\'\' | [[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]]
\n[[1325]] | [[1326]] | [[1327]] | [[1328]] | [[1329]] | \'\'\'1330\'\'\' | [[1331]] | [[1332]] | [[1333]] | [[1334]] | [[1335]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|21330]]\n\n[[af:1330]]\n[[bg:1330]]\n[[ca:1330]]\n[[cs:1330]]\n[[cy:1330]]\n[[da:1330]]\n[[de:1330]]\n[[el:1330]]\n[[en:1330]]\n[[eo:1330]]\n[[es:1330]]\n[[eu:1330]]\n[[fi:1330]]\n[[fr:1330]]\n[[hr:1330]]\n[[hu:1330]]\n[[it:1330]]\n[[nl:1330]]\n[[no:1330]]\n[[pl:1330]]\n[[pt:1330]]\n[[ro:1330]]\n[[ru:1330]]\n[[sl:1330]]\n[[sv:1330]]\n[[tr:1330]]\n[[uk:1330]]\n[[zh:1330年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220212108','',0,0,1,0,0.466288846203,'79958779787891','20041220212108'); INSERT INTO cur VALUES (4357,0,'1331','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]] | \'\'\'[[1330е]]\'\'\' | [[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]]
\n[[1326]] | [[1327]] | [[1328]] | [[1329]] | [[1330]] | \'\'\'1331\'\'\' | [[1332]] | [[1333]] | [[1334]] | [[1335]] | [[1336]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|31331]]\n\n[[af:1331]]\n[[bg:1331]]\n[[ca:1331]]\n[[cy:1331]]\n[[da:1331]]\n[[de:1331]]\n[[el:1331]]\n[[en:1331]]\n[[eo:1331]]\n[[es:1331]]\n[[eu:1331]]\n[[fi:1331]]\n[[fr:1331]]\n[[hr:1331]]\n[[hu:1331]]\n[[it:1331]]\n[[nl:1331]]\n[[no:1331]]\n[[pl:1331]]\n[[pt:1331]]\n[[ro:1331]]\n[[ru:1331]]\n[[sl:1331]]\n[[sv:1331]]\n[[tr:1331]]\n[[uk:1331]]\n[[zh:1331年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220212008','',0,0,1,0,0.137368304253,'79958779787991','20041220212008'); INSERT INTO cur VALUES (4358,0,'1332','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]] | \'\'\'[[1330е]]\'\'\' | [[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]]
\n[[1327]] | [[1328]] | [[1329]] | [[1330]] | [[1331]] | \'\'\'1332\'\'\' | [[1333]] | [[1334]] | [[1335]] | [[1336]] | [[1337]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|31332]]\n\n[[af:1332]]\n[[bg:1332]]\n[[ca:1332]]\n[[cy:1332]]\n[[da:1332]]\n[[de:1332]]\n[[el:1332]]\n[[en:1332]]\n[[eo:1332]]\n[[es:1332]]\n[[eu:1332]]\n[[fi:1332]]\n[[fr:1332]]\n[[hr:1332]]\n[[hu:1332]]\n[[it:1332]]\n[[nl:1332]]\n[[no:1332]]\n[[pl:1332]]\n[[pt:1332]]\n[[ro:1332]]\n[[ru:1332]]\n[[sl:1332]]\n[[sv:1332]]\n[[tr:1332]]\n[[uk:1332]]\n[[zh:1332年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220211909','',0,0,1,0,0.430234093419,'79958779788090','20041220211909'); INSERT INTO cur VALUES (4359,0,'1333','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]] | \'\'\'[[1330е]]\'\'\' | [[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]]
\n[[1328]] | [[1329]] | [[1330]] | [[1331]] | [[1332]] | \'\'\'1333\'\'\' | [[1334]] | [[1335]] | [[1336]] | [[1337]] | [[1338]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|31333]]\n\n[[af:1333]]\n[[bg:1333]]\n[[ca:1333]]\n[[cs:1333]]\n[[cy:1333]]\n[[da:1333]]\n[[de:1333]]\n[[el:1333]]\n[[en:1333]]\n[[eo:1333]]\n[[es:1333]]\n[[eu:1333]]\n[[fi:1333]]\n[[fr:1333]]\n[[hr:1333]]\n[[hu:1333]]\n[[it:1333]]\n[[nl:1333]]\n[[no:1333]]\n[[pl:1333]]\n[[pt:1333]]\n[[ro:1333]]\n[[ru:1333]]\n[[sl:1333]]\n[[sv:1333]]\n[[tr:1333]]\n[[uk:1333]]\n[[zh:1333年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220211809','',0,0,1,0,0.327942526586,'79958779788190','20041220211809'); INSERT INTO cur VALUES (4360,0,'1334','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]] | \'\'\'[[1330е]]\'\'\' | [[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]]
\n[[1329]] | [[1330]] | [[1331]] | [[1332]] | [[1333]] | \'\'\'1334\'\'\' | [[1335]] | [[1336]] | [[1337]] | [[1338]] | [[1339]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|31334]]\n\n[[af:1334]]\n[[bg:1334]]\n[[ca:1334]]\n[[cy:1334]]\n[[da:1334]]\n[[de:1334]]\n[[el:1334]]\n[[en:1334]]\n[[eo:1334]]\n[[es:1334]]\n[[eu:1334]]\n[[fi:1334]]\n[[fr:1334]]\n[[hr:1334]]\n[[hu:1334]]\n[[it:1334]]\n[[nl:1334]]\n[[no:1334]]\n[[pl:1334]]\n[[pt:1334]]\n[[ro:1334]]\n[[ru:1334]]\n[[sl:1334]]\n[[sv:1334]]\n[[tr:1334]]\n[[uk:1334]]\n[[zh:1334年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220211708','',0,0,1,0,0.603463736644,'79958779788291','20041220211708'); INSERT INTO cur VALUES (4361,0,'1335','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]] | \'\'\'[[1330е]]\'\'\' | [[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]]
\n[[1330]] | [[1331]] | [[1332]] | [[1333]] | [[1334]] | \'\'\'1335\'\'\' | [[1336]] | [[1337]] | [[1338]] | [[1339]] | [[1340]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|31335]]\n\n[[af:1335]]\n[[bg:1335]]\n[[ca:1335]]\n[[cy:1335]]\n[[da:1335]]\n[[de:1335]]\n[[el:1335]]\n[[en:1335]]\n[[eo:1335]]\n[[es:1335]]\n[[eu:1335]]\n[[fi:1335]]\n[[fr:1335]]\n[[hr:1335]]\n[[hu:1335]]\n[[it:1335]]\n[[nl:1335]]\n[[no:1335]]\n[[pl:1335]]\n[[pt:1335]]\n[[ro:1335]]\n[[ru:1335]]\n[[sl:1335]]\n[[sv:1335]]\n[[tr:1335]]\n[[uk:1335]]\n[[zh:1335年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220211608','',0,0,1,0,0.05951446996,'79958779788391','20041220211608'); INSERT INTO cur VALUES (4362,0,'1336','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]] | \'\'\'[[1330е]]\'\'\' | [[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]]
\n[[1331]] | [[1332]] | [[1333]] | [[1334]] | [[1335]] | \'\'\'1336\'\'\' | [[1337]] | [[1338]] | [[1339]] | [[1340]] | [[1341]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|31336]]\n\n[[af:1336]]\n[[bg:1336]]\n[[ca:1336]]\n[[cy:1336]]\n[[da:1336]]\n[[de:1336]]\n[[el:1336]]\n[[en:1336]]\n[[eo:1336]]\n[[es:1336]]\n[[eu:1336]]\n[[fi:1336]]\n[[fr:1336]]\n[[hr:1336]]\n[[hu:1336]]\n[[it:1336]]\n[[nl:1336]]\n[[no:1336]]\n[[pl:1336]]\n[[pt:1336]]\n[[ro:1336]]\n[[ru:1336]]\n[[sl:1336]]\n[[sv:1336]]\n[[tr:1336]]\n[[uk:1336]]\n[[zh:1336年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220211508','',0,0,1,0,0.418332834923,'79958779788491','20041220211508'); INSERT INTO cur VALUES (4363,0,'1337','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]] | \'\'\'[[1330е]]\'\'\' | [[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]]
\n[[1332]] | [[1333]] | [[1334]] | [[1335]] | [[1336]] | \'\'\'1337\'\'\' | [[1338]] | [[1339]] | [[1340]] | [[1341]] | [[1342]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|31337]]\n\n[[af:1337]]\n[[bg:1337]]\n[[ca:1337]]\n[[cs:1337]]\n[[cy:1337]]\n[[da:1337]]\n[[de:1337]]\n[[el:1337]]\n[[en:1337]]\n[[eo:1337]]\n[[es:1337]]\n[[eu:1337]]\n[[fi:1337]]\n[[fr:1337]]\n[[hr:1337]]\n[[hu:1337]]\n[[it:1337]]\n[[nl:1337]]\n[[no:1337]]\n[[pl:1337]]\n[[pt:1337]]\n[[ro:1337]]\n[[ru:1337]]\n[[sl:1337]]\n[[sv:1337]]\n[[tr:1337]]\n[[uk:1337]]\n[[zh:1337年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220211408','',0,0,1,0,0.594134071187,'79958779788591','20041220211408'); INSERT INTO cur VALUES (4364,0,'1338','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]] | \'\'\'[[1330е]]\'\'\' | [[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]]
\n[[1333]] | [[1334]] | [[1335]] | [[1336]] | [[1337]] | \'\'\'1338\'\'\' | [[1339]] | [[1340]] | [[1341]] | [[1342]] | [[1343]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|31338]]\n\n[[af:1338]]\n[[bg:1338]]\n[[ca:1338]]\n[[cy:1338]]\n[[da:1338]]\n[[de:1338]]\n[[el:1338]]\n[[en:1338]]\n[[eo:1338]]\n[[es:1338]]\n[[eu:1338]]\n[[fi:1338]]\n[[fr:1338]]\n[[hr:1338]]\n[[hu:1338]]\n[[it:1338]]\n[[nl:1338]]\n[[no:1338]]\n[[pl:1338]]\n[[pt:1338]]\n[[ro:1338]]\n[[ru:1338]]\n[[sl:1338]]\n[[sv:1338]]\n[[tr:1338]]\n[[uk:1338]]\n[[zh:1338年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220211308','',0,0,1,0,0.626908020408,'79958779788691','20041220211308'); INSERT INTO cur VALUES (4365,0,'1339','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]] | \'\'\'[[1330е]]\'\'\' | [[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]]
\n[[1334]] | [[1335]] | [[1336]] | [[1337]] | [[1338]] | \'\'\'1339\'\'\' | [[1340]] | [[1341]] | [[1342]] | [[1343]] | [[1344]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|31339]]\n\n[[af:1339]]\n[[bg:1339]]\n[[ca:1339]]\n[[cy:1339]]\n[[da:1339]]\n[[de:1339]]\n[[el:1339]]\n[[en:1339]]\n[[eo:1339]]\n[[es:1339]]\n[[eu:1339]]\n[[fi:1339]]\n[[fr:1339]]\n[[hr:1339]]\n[[hu:1339]]\n[[it:1339]]\n[[nl:1339]]\n[[no:1339]]\n[[pl:1339]]\n[[pt:1339]]\n[[ro:1339]]\n[[ru:1339]]\n[[sl:1339]]\n[[sv:1339]]\n[[tr:1339]]\n[[uk:1339]]\n[[zh:1339年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220211208','',0,0,1,0,0.909758730749,'79958779788791','20041220211208'); INSERT INTO cur VALUES (4366,0,'1340','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]] | \'\'\'[[1340е]]\'\'\' | [[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]]
\n[[1335]] | [[1336]] | [[1337]] | [[1338]] | [[1339]] | \'\'\'1340\'\'\' | [[1341]] | [[1342]] | [[1343]] | [[1344]] | [[1345]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|31340]]\n\n[[af:1340]]\n[[bg:1340]]\n[[ca:1340]]\n[[cy:1340]]\n[[da:1340]]\n[[de:1340]]\n[[el:1340]]\n[[en:1340]]\n[[eo:1340]]\n[[es:1340]]\n[[eu:1340]]\n[[fi:1340]]\n[[fr:1340]]\n[[hr:1340]]\n[[hu:1340]]\n[[it:1340]]\n[[nl:1340]]\n[[no:1340]]\n[[pl:1340]]\n[[pt:1340]]\n[[ro:1340]]\n[[ru:1340]]\n[[sl:1340]]\n[[sv:1340]]\n[[tr:1340]]\n[[uk:1340]]\n[[zh:1340年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220211108','',0,0,1,0,0.049855360785,'79958779788891','20041220211108'); INSERT INTO cur VALUES (4367,0,'1341','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]] | \'\'\'[[1340е]]\'\'\' | [[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]]
\n[[1336]] | [[1337]] | [[1338]] | [[1339]] | [[1340]] | \'\'\'1341\'\'\' | [[1342]] | [[1343]] | [[1344]] | [[1345]] | [[1346]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|41341]]\n\n[[af:1341]]\n[[bg:1341]]\n[[ca:1341]]\n[[cy:1341]]\n[[da:1341]]\n[[de:1341]]\n[[el:1341]]\n[[en:1341]]\n[[eo:1341]]\n[[es:1341]]\n[[eu:1341]]\n[[fi:1341]]\n[[fr:1341]]\n[[hr:1341]]\n[[hu:1341]]\n[[it:1341]]\n[[nl:1341]]\n[[no:1341]]\n[[pl:1341]]\n[[pt:1341]]\n[[ro:1341]]\n[[ru:1341]]\n[[sl:1341]]\n[[sv:1341]]\n[[tr:1341]]\n[[uk:1341]]\n[[zh:1341年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220211008','',0,0,1,0,0.337557504111,'79958779788991','20041220211008'); INSERT INTO cur VALUES (4368,0,'1342','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]] | \'\'\'[[1340е]]\'\'\' | [[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]]
\n[[1337]] | [[1338]] | [[1339]] | [[1340]] | [[1341]] | \'\'\'1342\'\'\' | [[1343]] | [[1344]] | [[1345]] | [[1346]] | [[1347]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|41342]]\n\n[[af:1342]]\n[[ast:1342]]\n[[bg:1342]]\n[[ca:1342]]\n[[cy:1342]]\n[[da:1342]]\n[[de:1342]]\n[[el:1342]]\n[[en:1342]]\n[[eo:1342]]\n[[es:1342]]\n[[eu:1342]]\n[[fi:1342]]\n[[fr:1342]]\n[[hr:1342]]\n[[hu:1342]]\n[[it:1342]]\n[[nl:1342]]\n[[no:1342]]\n[[pl:1342]]\n[[pt:1342]]\n[[ro:1342]]\n[[ru:1342]]\n[[sl:1342]]\n[[sv:1342]]\n[[tr:1342]]\n[[uk:1342]]\n[[zh:1342年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220214811','',0,0,1,0,0.590053018457,'79958779785188','20041220214811'); INSERT INTO cur VALUES (4369,0,'1343','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]] | \'\'\'[[1340е]]\'\'\' | [[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]]
\n[[1338]] | [[1339]] | [[1340]] | [[1341]] | [[1342]] | \'\'\'1343\'\'\' | [[1344]] | [[1345]] | [[1346]] | [[1347]] | [[1348]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|41343]]\n\n[[af:1343]]\n[[bg:1343]]\n[[ca:1343]]\n[[cy:1343]]\n[[da:1343]]\n[[de:1343]]\n[[el:1343]]\n[[en:1343]]\n[[eo:1343]]\n[[es:1343]]\n[[eu:1343]]\n[[fi:1343]]\n[[fr:1343]]\n[[hr:1343]]\n[[hu:1343]]\n[[it:1343]]\n[[nl:1343]]\n[[no:1343]]\n[[pl:1343]]\n[[pt:1343]]\n[[ro:1343]]\n[[ru:1343]]\n[[sl:1343]]\n[[sv:1343]]\n[[tr:1343]]\n[[uk:1343]]\n[[zh:1343年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220210908','',0,0,1,0,0.642106126827,'79958779789091','20041220210908'); INSERT INTO cur VALUES (4370,0,'1344','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]] | \'\'\'[[1340е]]\'\'\' | [[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]]
\n[[1339]] | [[1340]] | [[1341]] | [[1342]] | [[1343]] | \'\'\'1344\'\'\' | [[1345]] | [[1346]] | [[1347]] | [[1348]] | [[1349]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|41344]]\n\n[[af:1344]]\n[[ast:1344]]\n[[bg:1344]]\n[[ca:1344]]\n[[cy:1344]]\n[[da:1344]]\n[[de:1344]]\n[[el:1344]]\n[[en:1344]]\n[[eo:1344]]\n[[es:1344]]\n[[eu:1344]]\n[[fi:1344]]\n[[fr:1344]]\n[[hr:1344]]\n[[hu:1344]]\n[[it:1344]]\n[[nl:1344]]\n[[no:1344]]\n[[pl:1344]]\n[[pt:1344]]\n[[ro:1344]]\n[[ru:1344]]\n[[sl:1344]]\n[[sv:1344]]\n[[tr:1344]]\n[[uk:1344]]\n[[zh:1344年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220214711','',0,0,1,0,0.441891861354,'79958779785288','20041220214711'); INSERT INTO cur VALUES (4371,0,'1345','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]] | \'\'\'[[1340е]]\'\'\' | [[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]]
\n[[1340]] | [[1341]] | [[1342]] | [[1343]] | [[1344]] | \'\'\'1345\'\'\' | [[1346]] | [[1347]] | [[1348]] | [[1349]] | [[1350]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|41345]]\n\n[[af:1345]]\n[[ast:1345]]\n[[bg:1345]]\n[[ca:1345]]\n[[cy:1345]]\n[[da:1345]]\n[[de:1345]]\n[[el:1345]]\n[[en:1345]]\n[[eo:1345]]\n[[es:1345]]\n[[eu:1345]]\n[[fi:1345]]\n[[fr:1345]]\n[[hr:1345]]\n[[hu:1345]]\n[[it:1345]]\n[[nl:1345]]\n[[no:1345]]\n[[pl:1345]]\n[[pt:1345]]\n[[ro:1345]]\n[[ru:1345]]\n[[sl:1345]]\n[[sv:1345]]\n[[tr:1345]]\n[[uk:1345]]\n[[zh:1345年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220214609','',0,0,1,0,0.405463002811,'79958779785390','20041220214609'); INSERT INTO cur VALUES (4372,0,'1347','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]] | \'\'\'[[1340е]]\'\'\' | [[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]]
\n[[1342]] | [[1343]] | [[1344]] | [[1345]] | [[1346]] | \'\'\'1347\'\'\' | [[1348]] | [[1349]] | [[1350]] | [[1351]] | [[1352]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|41347]]\n\n[[af:1347]]\n[[ast:1347]]\n[[bg:1347]]\n[[ca:1347]]\n[[cs:1347]]\n[[cy:1347]]\n[[da:1347]]\n[[de:1347]]\n[[el:1347]]\n[[en:1347]]\n[[eo:1347]]\n[[es:1347]]\n[[eu:1347]]\n[[fi:1347]]\n[[fr:1347]]\n[[hr:1347]]\n[[hu:1347]]\n[[it:1347]]\n[[nl:1347]]\n[[no:1347]]\n[[pl:1347]]\n[[pt:1347]]\n[[ro:1347]]\n[[ru:1347]]\n[[sl:1347]]\n[[sv:1347]]\n[[tr:1347]]\n[[uk:1347]]\n[[zh:1347年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220214509','',0,0,1,0,0.073627371841,'79958779785490','20041220214509'); INSERT INTO cur VALUES (4373,0,'1348','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1310е]] | [[1320е]] | [[1330е]] | \'\'\'[[1340е]]\'\'\' | [[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]]
\n[[1343]] | [[1344]] | [[1345]] | [[1346]] | [[1347]] | \'\'\'1348\'\'\' | [[1349]] | [[1350]] | [[1351]] | [[1352]] | [[1353]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|41348]]\n\n[[af:1348]]\n[[bg:1348]]\n[[ca:1348]]\n[[cs:1348]]\n[[cy:1348]]\n[[da:1348]]\n[[de:1348]]\n[[el:1348]]\n[[en:1348]]\n[[eo:1348]]\n[[es:1348]]\n[[eu:1348]]\n[[fi:1348]]\n[[fr:1348]]\n[[hr:1348]]\n[[hu:1348]]\n[[it:1348]]\n[[nl:1348]]\n[[no:1348]]\n[[pl:1348]]\n[[pt:1348]]\n[[ro:1348]]\n[[ru:1348]]\n[[sl:1348]]\n[[sv:1348]]\n[[tr:1348]]\n[[uk:1348]]\n[[zh:1348年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220210808','',0,0,1,0,0.809320623898,'79958779789191','20041220210808'); INSERT INTO cur VALUES (4374,0,'1350','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]] | \'\'\'[[1350е]]\'\'\' | [[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]]
\n[[1345]] | [[1346]] | [[1347]] | [[1348]] | [[1349]] | \'\'\'1350\'\'\' | [[1351]] | [[1352]] | [[1353]] | [[1354]] | [[1355]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|41350]]\n\n[[af:1350]]\n[[bg:1350]]\n[[ca:1350]]\n[[cs:1350]]\n[[cy:1350]]\n[[da:1350]]\n[[de:1350]]\n[[el:1350]]\n[[en:1350]]\n[[eo:1350]]\n[[es:1350]]\n[[eu:1350]]\n[[fi:1350]]\n[[fr:1350]]\n[[hr:1350]]\n[[hu:1350]]\n[[it:1350]]\n[[nl:1350]]\n[[no:1350]]\n[[pl:1350]]\n[[pt:1350]]\n[[ro:1350]]\n[[ru:1350]]\n[[sl:1350]]\n[[sv:1350]]\n[[tr:1350]]\n[[uk:1350]]\n[[zh:1350年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220210708','',0,0,1,0,0.340896951193,'79958779789291','20041220210708'); INSERT INTO cur VALUES (4375,0,'1351','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]] | \'\'\'[[1350е]]\'\'\' | [[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]]
\n[[1346]] | [[1347]] | [[1348]] | [[1349]] | [[1350]] | \'\'\'1351\'\'\' | [[1352]] | [[1353]] | [[1354]] | [[1355]] | [[1356]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|51351]]\n\n[[af:1351]]\n[[bg:1351]]\n[[ca:1351]]\n[[cs:1351]]\n[[cy:1351]]\n[[da:1351]]\n[[de:1351]]\n[[el:1351]]\n[[en:1351]]\n[[eo:1351]]\n[[es:1351]]\n[[eu:1351]]\n[[fi:1351]]\n[[fr:1351]]\n[[hr:1351]]\n[[hu:1351]]\n[[it:1351]]\n[[nl:1351]]\n[[no:1351]]\n[[pl:1351]]\n[[pt:1351]]\n[[ro:1351]]\n[[ru:1351]]\n[[sl:1351]]\n[[sv:1351]]\n[[tr:1351]]\n[[uk:1351]]\n[[zh:1351年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220210607','',0,0,1,0,0.058192691327,'79958779789392','20041220210607'); INSERT INTO cur VALUES (4376,0,'1352','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]] | \'\'\'[[1350е]]\'\'\' | [[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]]
\n[[1347]] | [[1348]] | [[1349]] | [[1350]] | [[1351]] | \'\'\'1352\'\'\' | [[1353]] | [[1354]] | [[1355]] | [[1356]] | [[1357]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|51352]]\n\n[[af:1352]]\n[[bg:1352]]\n[[ca:1352]]\n[[cs:1352]]\n[[cy:1352]]\n[[da:1352]]\n[[de:1352]]\n[[el:1352]]\n[[en:1352]]\n[[eo:1352]]\n[[es:1352]]\n[[eu:1352]]\n[[fi:1352]]\n[[fr:1352]]\n[[hr:1352]]\n[[hu:1352]]\n[[it:1352]]\n[[nl:1352]]\n[[no:1352]]\n[[pl:1352]]\n[[pt:1352]]\n[[ro:1352]]\n[[ru:1352]]\n[[sl:1352]]\n[[sv:1352]]\n[[tr:1352]]\n[[uk:1352]]\n[[zh:1352年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220214908','',0,0,1,0,0.923944717703,'79958779785091','20041220214908'); INSERT INTO cur VALUES (4377,0,'1353','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]] | \'\'\'[[1350е]]\'\'\' | [[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]]
\n[[1348]] | [[1349]] | [[1350]] | [[1351]] | [[1352]] | \'\'\'1353\'\'\' | [[1354]] | [[1355]] | [[1356]] | [[1357]] | [[1358]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|51353]]\n\n[[af:1353]]\n[[bg:1353]]\n[[bs:1353]]\n[[ca:1353]]\n[[cs:1353]]\n[[cy:1353]]\n[[da:1353]]\n[[de:1353]]\n[[el:1353]]\n[[en:1353]]\n[[eo:1353]]\n[[es:1353]]\n[[eu:1353]]\n[[fi:1353]]\n[[fr:1353]]\n[[hr:1353]]\n[[hu:1353]]\n[[it:1353]]\n[[nl:1353]]\n[[no:1353]]\n[[pl:1353]]\n[[pt:1353]]\n[[ro:1353]]\n[[ru:1353]]\n[[sl:1353]]\n[[sv:1353]]\n[[tr:1353]]\n[[uk:1353]]\n[[zh:1353年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,he,fy',48,'Robbot','20041220220417','',0,0,1,0,0.211401224235,'79958779779582','20041220220417'); INSERT INTO cur VALUES (4378,0,'1354','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]] | \'\'\'[[1350е]]\'\'\' | [[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]]
\n[[1349]] | [[1350]] | [[1351]] | [[1352]] | [[1353]] | \'\'\'1354\'\'\' | [[1355]] | [[1356]] | [[1357]] | [[1358]] | [[1359]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|51354]]\n\n[[af:1354]]\n[[bg:1354]]\n[[ca:1354]]\n[[cy:1354]]\n[[da:1354]]\n[[de:1354]]\n[[el:1354]]\n[[en:1354]]\n[[eo:1354]]\n[[es:1354]]\n[[eu:1354]]\n[[fi:1354]]\n[[fr:1354]]\n[[hr:1354]]\n[[hu:1354]]\n[[it:1354]]\n[[nl:1354]]\n[[no:1354]]\n[[pl:1354]]\n[[pt:1354]]\n[[ro:1354]]\n[[ru:1354]]\n[[sl:1354]]\n[[sv:1354]]\n[[tr:1354]]\n[[uk:1354]]\n[[zh:1354年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220220317','',0,0,1,0,0.88614504034,'79958779779682','20041220220317'); INSERT INTO cur VALUES (4379,0,'1356','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]] | \'\'\'[[1350е]]\'\'\' | [[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]]
\n[[1351]] | [[1352]] | [[1353]] | [[1354]] | [[1355]] | \'\'\'1356\'\'\' | [[1357]] | [[1358]] | [[1359]] | [[1360]] | [[1361]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|51356]]\n\n[[af:1356]]\n[[bg:1356]]\n[[ca:1356]]\n[[cy:1356]]\n[[da:1356]]\n[[de:1356]]\n[[el:1356]]\n[[en:1356]]\n[[eo:1356]]\n[[es:1356]]\n[[eu:1356]]\n[[fi:1356]]\n[[fr:1356]]\n[[hr:1356]]\n[[hu:1356]]\n[[it:1356]]\n[[nl:1356]]\n[[no:1356]]\n[[pl:1356]]\n[[pt:1356]]\n[[ro:1356]]\n[[ru:1356]]\n[[sl:1356]]\n[[sv:1356]]\n[[tr:1356]]\n[[uk:1356]]\n[[zh:1356年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220222344','',0,0,1,0,0.772832394937,'79958779777655','20041220222344'); INSERT INTO cur VALUES (4380,0,'1357','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]] | \'\'\'[[1350е]]\'\'\' | [[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]]
\n[[1352]] | [[1353]] | [[1354]] | [[1355]] | [[1356]] | \'\'\'1357\'\'\' | [[1358]] | [[1359]] | [[1360]] | [[1361]] | [[1362]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|51357]]\n\n[[af:1357]]\n[[bg:1357]]\n[[ca:1357]]\n[[cy:1357]]\n[[da:1357]]\n[[de:1357]]\n[[el:1357]]\n[[en:1357]]\n[[eo:1357]]\n[[es:1357]]\n[[eu:1357]]\n[[fi:1357]]\n[[fr:1357]]\n[[hr:1357]]\n[[hu:1357]]\n[[it:1357]]\n[[nl:1357]]\n[[no:1357]]\n[[pl:1357]]\n[[pt:1357]]\n[[ro:1357]]\n[[ru:1357]]\n[[sl:1357]]\n[[sv:1357]]\n[[tr:1357]]\n[[uk:1357]]\n[[zh:1357年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220222245','',0,0,1,0,0.160999475122,'79958779777754','20041220222245'); INSERT INTO cur VALUES (4381,0,'1358','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]] | \'\'\'[[1350е]]\'\'\' | [[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]]
\n[[1353]] | [[1354]] | [[1355]] | [[1356]] | [[1357]] | \'\'\'1358\'\'\' | [[1359]] | [[1360]] | [[1361]] | [[1362]] | [[1363]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|51358]]\n\n[[af:1358]]\n[[bg:1358]]\n[[ca:1358]]\n[[cy:1358]]\n[[da:1358]]\n[[de:1358]]\n[[el:1358]]\n[[en:1358]]\n[[eo:1358]]\n[[es:1358]]\n[[eu:1358]]\n[[fi:1358]]\n[[fr:1358]]\n[[hr:1358]]\n[[hu:1358]]\n[[it:1358]]\n[[nl:1358]]\n[[no:1358]]\n[[pl:1358]]\n[[pt:1358]]\n[[ro:1358]]\n[[ru:1358]]\n[[sl:1358]]\n[[sv:1358]]\n[[tr:1358]]\n[[uk:1358]]\n[[zh:1358年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220222144','',0,0,1,0,0.613203117444,'79958779777855','20041220222144'); INSERT INTO cur VALUES (4382,0,'1359','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1320е]] | [[1330е]] | [[1340е]] | \'\'\'[[1350е]]\'\'\' | [[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]]
\n[[1354]] | [[1355]] | [[1356]] | [[1357]] | [[1358]] | \'\'\'1359\'\'\' | [[1360]] | [[1361]] | [[1362]] | [[1363]] | [[1364]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|51359]]\n\n[[af:1359]]\n[[bg:1359]]\n[[ca:1359]]\n[[cy:1359]]\n[[da:1359]]\n[[de:1359]]\n[[el:1359]]\n[[en:1359]]\n[[eo:1359]]\n[[es:1359]]\n[[eu:1359]]\n[[fi:1359]]\n[[fr:1359]]\n[[hr:1359]]\n[[hu:1359]]\n[[it:1359]]\n[[nl:1359]]\n[[no:1359]]\n[[pl:1359]]\n[[pt:1359]]\n[[ro:1359]]\n[[ru:1359]]\n[[sl:1359]]\n[[sv:1359]]\n[[tr:1359]]\n[[uk:1359]]\n[[zh:1359年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220222044','',0,0,1,0,0.968765074373,'79958779777955','20041220222044'); INSERT INTO cur VALUES (4383,0,'1360','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]] | \'\'\'[[1360е]]\'\'\' | [[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]]
\n[[1355]] | [[1356]] | [[1357]] | [[1358]] | [[1359]] | \'\'\'1360\'\'\' | [[1361]] | [[1362]] | [[1363]] | [[1364]] | [[1365]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|51360]]\n\n[[af:1360]]\n[[bg:1360]]\n[[ca:1360]]\n[[cy:1360]]\n[[da:1360]]\n[[de:1360]]\n[[el:1360]]\n[[en:1360]]\n[[eo:1360]]\n[[es:1360]]\n[[eu:1360]]\n[[fi:1360]]\n[[fr:1360]]\n[[hr:1360]]\n[[hu:1360]]\n[[it:1360]]\n[[nl:1360]]\n[[no:1360]]\n[[pl:1360]]\n[[pt:1360]]\n[[ro:1360]]\n[[ru:1360]]\n[[sl:1360]]\n[[sv:1360]]\n[[tr:1360]]\n[[uk:1360]]\n[[zh:1360年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220221945','',0,0,1,0,0.964058130963,'79958779778054','20041220221945'); INSERT INTO cur VALUES (4384,0,'1361','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]] | \'\'\'[[1360е]]\'\'\' | [[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]]
\n[[1356]] | [[1357]] | [[1358]] | [[1359]] | [[1360]] | \'\'\'1361\'\'\' | [[1362]] | [[1363]] | [[1364]] | [[1365]] | [[1366]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|61361]]\n\n[[af:1361]]\n[[bg:1361]]\n[[ca:1361]]\n[[cy:1361]]\n[[da:1361]]\n[[de:1361]]\n[[el:1361]]\n[[en:1361]]\n[[eo:1361]]\n[[es:1361]]\n[[eu:1361]]\n[[fi:1361]]\n[[fr:1361]]\n[[hr:1361]]\n[[hu:1361]]\n[[it:1361]]\n[[nl:1361]]\n[[no:1361]]\n[[pl:1361]]\n[[pt:1361]]\n[[ro:1361]]\n[[ru:1361]]\n[[sl:1361]]\n[[sv:1361]]\n[[tr:1361]]\n[[uk:1361]]\n[[zh:1361年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220221844','',0,0,1,0,0.008127287034,'79958779778155','20041220221844'); INSERT INTO cur VALUES (4385,0,'1362','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]] | \'\'\'[[1360е]]\'\'\' | [[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]]
\n[[1357]] | [[1358]] | [[1359]] | [[1360]] | [[1361]] | \'\'\'1362\'\'\' | [[1363]] | [[1364]] | [[1365]] | [[1366]] | [[1367]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|61362]]\n\n[[af:1362]]\n[[ast:1362]]\n[[bg:1362]]\n[[ca:1362]]\n[[cy:1362]]\n[[da:1362]]\n[[de:1362]]\n[[el:1362]]\n[[en:1362]]\n[[eo:1362]]\n[[es:1362]]\n[[eu:1362]]\n[[fi:1362]]\n[[fr:1362]]\n[[hr:1362]]\n[[hu:1362]]\n[[it:1362]]\n[[nl:1362]]\n[[no:1362]]\n[[pl:1362]]\n[[pt:1362]]\n[[ro:1362]]\n[[ru:1362]]\n[[sl:1362]]\n[[sv:1362]]\n[[tr:1362]]\n[[uk:1362]]\n[[zh:1362年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220222846','',0,0,1,0,0.617293530431,'79958779777153','20041220222846'); INSERT INTO cur VALUES (4386,0,'1363','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]] | \'\'\'[[1360е]]\'\'\' | [[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]]
\n[[1358]] | [[1359]] | [[1360]] | [[1361]] | [[1362]] | \'\'\'1363\'\'\' | [[1364]] | [[1365]] | [[1366]] | [[1367]] | [[1368]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|61363]]\n\n[[af:1363]]\n[[ast:1363]]\n[[bg:1363]]\n[[ca:1363]]\n[[cy:1363]]\n[[da:1363]]\n[[de:1363]]\n[[el:1363]]\n[[en:1363]]\n[[eo:1363]]\n[[es:1363]]\n[[eu:1363]]\n[[fi:1363]]\n[[fr:1363]]\n[[hr:1363]]\n[[hu:1363]]\n[[it:1363]]\n[[nl:1363]]\n[[no:1363]]\n[[pl:1363]]\n[[pt:1363]]\n[[ro:1363]]\n[[ru:1363]]\n[[sl:1363]]\n[[sv:1363]]\n[[tr:1363]]\n[[uk:1363]]\n[[zh:1363年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220222744','',0,0,1,0,0.251527852962,'79958779777255','20041220222744'); INSERT INTO cur VALUES (4387,0,'1364','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]] | \'\'\'[[1360е]]\'\'\' | [[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]]
\n[[1359]] | [[1360]] | [[1361]] | [[1362]] | [[1363]] | \'\'\'1364\'\'\' | [[1365]] | [[1366]] | [[1367]] | [[1368]] | [[1369]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|61364]]\n\n[[af:1364]]\n[[ast:1364]]\n[[bg:1364]]\n[[ca:1364]]\n[[cs:1364]]\n[[cy:1364]]\n[[da:1364]]\n[[de:1364]]\n[[el:1364]]\n[[en:1364]]\n[[eo:1364]]\n[[es:1364]]\n[[eu:1364]]\n[[fi:1364]]\n[[fr:1364]]\n[[hr:1364]]\n[[hu:1364]]\n[[it:1364]]\n[[nl:1364]]\n[[no:1364]]\n[[pl:1364]]\n[[pt:1364]]\n[[ro:1364]]\n[[ru:1364]]\n[[sl:1364]]\n[[sv:1364]]\n[[tr:1364]]\n[[uk:1364]]\n[[zh:1364年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220222644','',0,0,1,0,0.908004670361,'79958779777355','20041220222644'); INSERT INTO cur VALUES (4388,0,'1365','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]] | \'\'\'[[1360е]]\'\'\' | [[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]]
\n[[1360]] | [[1361]] | [[1362]] | [[1363]] | [[1364]] | \'\'\'1365\'\'\' | [[1366]] | [[1367]] | [[1368]] | [[1369]] | [[1370]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|61365]]\n\n[[af:1365]]\n[[ast:1365]]\n[[bg:1365]]\n[[ca:1365]]\n[[cy:1365]]\n[[da:1365]]\n[[de:1365]]\n[[el:1365]]\n[[en:1365]]\n[[eo:1365]]\n[[es:1365]]\n[[eu:1365]]\n[[fi:1365]]\n[[fr:1365]]\n[[hr:1365]]\n[[hu:1365]]\n[[it:1365]]\n[[nl:1365]]\n[[no:1365]]\n[[pl:1365]]\n[[pt:1365]]\n[[ro:1365]]\n[[ru:1365]]\n[[sl:1365]]\n[[sv:1365]]\n[[tr:1365]]\n[[uk:1365]]\n[[zh:1365年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220222544','',0,0,1,0,0.01096416079,'79958779777455','20041220222544'); INSERT INTO cur VALUES (4389,0,'1366','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]] | \'\'\'[[1360е]]\'\'\' | [[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]]
\n[[1361]] | [[1362]] | [[1363]] | [[1364]] | [[1365]] | \'\'\'1366\'\'\' | [[1367]] | [[1368]] | [[1369]] | [[1370]] | [[1371]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|61366]]\n\n[[af:1366]]\n[[bg:1366]]\n[[ca:1366]]\n[[cy:1366]]\n[[da:1366]]\n[[de:1366]]\n[[el:1366]]\n[[en:1366]]\n[[eo:1366]]\n[[es:1366]]\n[[eu:1366]]\n[[fi:1366]]\n[[fr:1366]]\n[[hr:1366]]\n[[hu:1366]]\n[[it:1366]]\n[[nl:1366]]\n[[no:1366]]\n[[pl:1366]]\n[[pt:1366]]\n[[ro:1366]]\n[[ru:1366]]\n[[sl:1366]]\n[[sv:1366]]\n[[tr:1366]]\n[[uk:1366]]\n[[zh:1366年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220221743','',0,0,1,0,0.348462093318,'79958779778256','20041220221743'); INSERT INTO cur VALUES (4390,0,'1367','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]] | \'\'\'[[1360е]]\'\'\' | [[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]]
\n[[1362]] | [[1363]] | [[1364]] | [[1365]] | [[1366]] | \'\'\'1367\'\'\' | [[1368]] | [[1369]] | [[1370]] | [[1371]] | [[1372]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|61367]]\n\n[[af:1367]]\n[[ast:1367]]\n[[bg:1367]]\n[[ca:1367]]\n[[cy:1367]]\n[[da:1367]]\n[[de:1367]]\n[[el:1367]]\n[[en:1367]]\n[[eo:1367]]\n[[es:1367]]\n[[eu:1367]]\n[[fi:1367]]\n[[fr:1367]]\n[[hr:1367]]\n[[hu:1367]]\n[[it:1367]]\n[[nl:1367]]\n[[no:1367]]\n[[pl:1367]]\n[[pt:1367]]\n[[ro:1367]]\n[[ru:1367]]\n[[sl:1367]]\n[[sv:1367]]\n[[tr:1367]]\n[[uk:1367]]\n[[zh:1367年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220222443','',0,0,1,0,0.06479538887,'79958779777556','20041220222443'); INSERT INTO cur VALUES (4391,0,'1368','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]] | \'\'\'[[1360е]]\'\'\' | [[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]]
\n[[1363]] | [[1364]] | [[1365]] | [[1366]] | [[1367]] | \'\'\'1368\'\'\' | [[1369]] | [[1370]] | [[1371]] | [[1372]] | [[1373]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|61368]]\n\n[[af:1368]]\n[[bg:1368]]\n[[ca:1368]]\n[[cs:1368]]\n[[cy:1368]]\n[[da:1368]]\n[[de:1368]]\n[[el:1368]]\n[[en:1368]]\n[[eo:1368]]\n[[es:1368]]\n[[eu:1368]]\n[[fi:1368]]\n[[fr:1368]]\n[[hr:1368]]\n[[hu:1368]]\n[[it:1368]]\n[[nl:1368]]\n[[no:1368]]\n[[pl:1368]]\n[[pt:1368]]\n[[ro:1368]]\n[[ru:1368]]\n[[sl:1368]]\n[[sv:1368]]\n[[tr:1368]]\n[[uk:1368]]\n[[zh:1368年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220221643','',0,0,1,0,0.14464404627,'79958779778356','20041220221643'); INSERT INTO cur VALUES (4392,0,'1369','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1330е]] | [[1340е]] | [[1350е]] | \'\'\'[[1360е]]\'\'\' | [[1370е]] | [[1380е]] | [[1390е]]
\n[[1364]] | [[1365]] | [[1366]] | [[1367]] | [[1368]] | \'\'\'1369\'\'\' | [[1370]] | [[1371]] | [[1372]] | [[1373]] | [[1374]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|61369]]\n\n[[af:1369]]\n[[bg:1369]]\n[[ca:1369]]\n[[cs:1369]]\n[[cy:1369]]\n[[da:1369]]\n[[de:1369]]\n[[el:1369]]\n[[en:1369]]\n[[eo:1369]]\n[[es:1369]]\n[[eu:1369]]\n[[fi:1369]]\n[[fr:1369]]\n[[hr:1369]]\n[[hu:1369]]\n[[it:1369]]\n[[nl:1369]]\n[[no:1369]]\n[[pl:1369]]\n[[pt:1369]]\n[[ro:1369]]\n[[ru:1369]]\n[[sl:1369]]\n[[sv:1369]]\n[[tr:1369]]\n[[uk:1369]]\n[[zh:1369年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220222943','',0,0,1,0,0.830888743434,'79958779777056','20041220222943'); INSERT INTO cur VALUES (4393,0,'1370','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]] | \'\'\'[[1370е]]\'\'\' | [[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]]
\n[[1365]] | [[1366]] | [[1367]] | [[1368]] | [[1369]] | \'\'\'1370\'\'\' | [[1371]] | [[1372]] | [[1373]] | [[1374]] | [[1375]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|61370]]\n\n[[af:1370]]\n[[ast:1370]]\n[[bg:1370]]\n[[ca:1370]]\n[[cs:1370]]\n[[cy:1370]]\n[[da:1370]]\n[[de:1370]]\n[[el:1370]]\n[[en:1370]]\n[[eo:1370]]\n[[es:1370]]\n[[eu:1370]]\n[[fi:1370]]\n[[fr:1370]]\n[[hr:1370]]\n[[hu:1370]]\n[[it:1370]]\n[[nl:1370]]\n[[no:1370]]\n[[pl:1370]]\n[[pt:1370]]\n[[ro:1370]]\n[[ru:1370]]\n[[sl:1370]]\n[[sv:1370]]\n[[tr:1370]]\n[[uk:1370]]\n[[zh:1370年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220230746','',0,0,1,0,0.596477684377,'79958779769253','20041220230746'); INSERT INTO cur VALUES (4394,0,'1371','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]] | \'\'\'[[1370е]]\'\'\' | [[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]]
\n[[1366]] | [[1367]] | [[1368]] | [[1369]] | [[1370]] | \'\'\'1371\'\'\' | [[1372]] | [[1373]] | [[1374]] | [[1375]] | [[1376]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|71371]]\n\n[[af:1371]]\n[[ast:1371]]\n[[bg:1371]]\n[[ca:1371]]\n[[cs:1371]]\n[[cy:1371]]\n[[da:1371]]\n[[de:1371]]\n[[el:1371]]\n[[en:1371]]\n[[eo:1371]]\n[[es:1371]]\n[[eu:1371]]\n[[fi:1371]]\n[[fr:1371]]\n[[hr:1371]]\n[[hu:1371]]\n[[io:1371]]\n[[it:1371]]\n[[nl:1371]]\n[[no:1371]]\n[[pl:1371]]\n[[pt:1371]]\n[[ro:1371]]\n[[ru:1371]]\n[[sl:1371]]\n[[sv:1371]]\n[[tr:1371]]\n[[uk:1371]]\n[[zh:1371年]]','robot Adding:tr,io,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220230846','',0,0,1,0,0.71138525182,'79958779769153','20041220230846'); INSERT INTO cur VALUES (4395,0,'1372','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]] | \'\'\'[[1370е]]\'\'\' | [[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]]
\n[[1367]] | [[1368]] | [[1369]] | [[1370]] | [[1371]] | \'\'\'1372\'\'\' | [[1373]] | [[1374]] | [[1375]] | [[1376]] | [[1377]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|71372]]\n\n[[af:1372]]\n[[ast:1372]]\n[[bg:1372]]\n[[ca:1372]]\n[[cs:1372]]\n[[cy:1372]]\n[[da:1372]]\n[[de:1372]]\n[[el:1372]]\n[[en:1372]]\n[[eo:1372]]\n[[es:1372]]\n[[eu:1372]]\n[[fi:1372]]\n[[fr:1372]]\n[[hr:1372]]\n[[hu:1372]]\n[[it:1372]]\n[[nl:1372]]\n[[no:1372]]\n[[pl:1372]]\n[[pt:1372]]\n[[ro:1372]]\n[[ru:1372]]\n[[sl:1372]]\n[[sv:1372]]\n[[tr:1372]]\n[[uk:1372]]\n[[zh:1372年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220230645','',0,0,1,0,0.645524998496,'79958779769354','20041220230645'); INSERT INTO cur VALUES (4396,0,'1373','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]] | \'\'\'[[1370е]]\'\'\' | [[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]]
\n[[1368]] | [[1369]] | [[1370]] | [[1371]] | [[1372]] | \'\'\'1373\'\'\' | [[1374]] | [[1375]] | [[1376]] | [[1377]] | [[1378]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|71373]]\n\n[[af:1373]]\n[[ast:1373]]\n[[bg:1373]]\n[[ca:1373]]\n[[cs:1373]]\n[[cy:1373]]\n[[da:1373]]\n[[de:1373]]\n[[el:1373]]\n[[en:1373]]\n[[eo:1373]]\n[[es:1373]]\n[[eu:1373]]\n[[fi:1373]]\n[[fr:1373]]\n[[hr:1373]]\n[[hu:1373]]\n[[it:1373]]\n[[nl:1373]]\n[[no:1373]]\n[[pl:1373]]\n[[pt:1373]]\n[[ro:1373]]\n[[ru:1373]]\n[[sl:1373]]\n[[sv:1373]]\n[[tr:1373]]\n[[uk:1373]]\n[[zh:1373年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220230546','',0,0,1,0,0.253394656467,'79958779769453','20041220230546'); INSERT INTO cur VALUES (4397,0,'1374','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]] | \'\'\'[[1370е]]\'\'\' | [[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]]
\n[[1369]] | [[1370]] | [[1371]] | [[1372]] | [[1373]] | \'\'\'1374\'\'\' | [[1375]] | [[1376]] | [[1377]] | [[1378]] | [[1379]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|71374]]\n\n[[af:1374]]\n[[ast:1374]]\n[[bg:1374]]\n[[ca:1374]]\n[[cs:1374]]\n[[cy:1374]]\n[[da:1374]]\n[[de:1374]]\n[[el:1374]]\n[[en:1374]]\n[[eo:1374]]\n[[es:1374]]\n[[eu:1374]]\n[[fi:1374]]\n[[fr:1374]]\n[[hr:1374]]\n[[hu:1374]]\n[[it:1374]]\n[[nl:1374]]\n[[no:1374]]\n[[pl:1374]]\n[[pt:1374]]\n[[ro:1374]]\n[[ru:1374]]\n[[sl:1374]]\n[[sv:1374]]\n[[tr:1374]]\n[[uk:1374]]\n[[zh:1374年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220230446','',0,0,1,0,0.71913755672,'79958779769553','20041220230446'); INSERT INTO cur VALUES (4398,0,'1375','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]] | \'\'\'[[1370е]]\'\'\' | [[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]]
\n[[1370]] | [[1371]] | [[1372]] | [[1373]] | [[1374]] | \'\'\'1375\'\'\' | [[1376]] | [[1377]] | [[1378]] | [[1379]] | [[1380]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|71375]]\n\n[[af:1375]]\n[[ast:1375]]\n[[bg:1375]]\n[[ca:1375]]\n[[cs:1375]]\n[[cy:1375]]\n[[da:1375]]\n[[de:1375]]\n[[el:1375]]\n[[en:1375]]\n[[eo:1375]]\n[[es:1375]]\n[[eu:1375]]\n[[fi:1375]]\n[[fr:1375]]\n[[hr:1375]]\n[[hu:1375]]\n[[it:1375]]\n[[nl:1375]]\n[[no:1375]]\n[[pl:1375]]\n[[pt:1375]]\n[[ro:1375]]\n[[ru:1375]]\n[[sl:1375]]\n[[sv:1375]]\n[[tr:1375]]\n[[uk:1375]]\n[[zh:1375年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220230345','',0,0,1,0,0.60945649194,'79958779769654','20041220230345'); INSERT INTO cur VALUES (4399,0,'1376','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]] | \'\'\'[[1370е]]\'\'\' | [[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]]
\n[[1371]] | [[1372]] | [[1373]] | [[1374]] | [[1375]] | \'\'\'1376\'\'\' | [[1377]] | [[1378]] | [[1379]] | [[1380]] | [[1381]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|71376]]\n\n[[af:1376]]\n[[ast:1376]]\n[[bg:1376]]\n[[ca:1376]]\n[[cy:1376]]\n[[da:1376]]\n[[de:1376]]\n[[el:1376]]\n[[en:1376]]\n[[eo:1376]]\n[[es:1376]]\n[[eu:1376]]\n[[fi:1376]]\n[[fr:1376]]\n[[hr:1376]]\n[[hu:1376]]\n[[it:1376]]\n[[nl:1376]]\n[[no:1376]]\n[[pl:1376]]\n[[pt:1376]]\n[[ro:1376]]\n[[ru:1376]]\n[[sl:1376]]\n[[sv:1376]]\n[[tr:1376]]\n[[uk:1376]]\n[[zh:1376年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220230245','',0,0,1,0,0.22838439803,'79958779769754','20041220230245'); INSERT INTO cur VALUES (4400,0,'1377','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]] | \'\'\'[[1370е]]\'\'\' | [[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]]
\n[[1372]] | [[1373]] | [[1374]] | [[1375]] | [[1376]] | \'\'\'1377\'\'\' | [[1378]] | [[1379]] | [[1380]] | [[1381]] | [[1382]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|71377]]\n\n[[af:1377]]\n[[ast:1377]]\n[[bg:1377]]\n[[bs:1377]]\n[[ca:1377]]\n[[cy:1377]]\n[[da:1377]]\n[[de:1377]]\n[[el:1377]]\n[[en:1377]]\n[[eo:1377]]\n[[es:1377]]\n[[eu:1377]]\n[[fi:1377]]\n[[fr:1377]]\n[[hr:1377]]\n[[hu:1377]]\n[[it:1377]]\n[[nl:1377]]\n[[no:1377]]\n[[pl:1377]]\n[[pt:1377]]\n[[ro:1377]]\n[[ru:1377]]\n[[sl:1377]]\n[[sv:1377]]\n[[tr:1377]]\n[[uk:1377]]\n[[zh:1377年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,he,fy',48,'Robbot','20041220230146','',0,0,1,0,0.975771788496,'79958779769853','20041220230146'); INSERT INTO cur VALUES (4401,0,'1378','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]] | \'\'\'[[1370е]]\'\'\' | [[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]]
\n[[1373]] | [[1374]] | [[1375]] | [[1376]] | [[1377]] | \'\'\'1378\'\'\' | [[1379]] | [[1380]] | [[1381]] | [[1382]] | [[1383]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|71378]]\n\n[[af:1378]]\n[[ast:1378]]\n[[bg:1378]]\n[[ca:1378]]\n[[cs:1378]]\n[[cy:1378]]\n[[da:1378]]\n[[de:1378]]\n[[el:1378]]\n[[en:1378]]\n[[eo:1378]]\n[[es:1378]]\n[[eu:1378]]\n[[fi:1378]]\n[[fr:1378]]\n[[hr:1378]]\n[[hu:1378]]\n[[it:1378]]\n[[nl:1378]]\n[[no:1378]]\n[[pl:1378]]\n[[pt:1378]]\n[[ro:1378]]\n[[ru:1378]]\n[[sl:1378]]\n[[sv:1378]]\n[[tr:1378]]\n[[uk:1378]]\n[[zh:1378年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',0,'81.70.91.207','20041215180735','',0,0,0,0,0.49758432363,'79958784819264','20041215180735'); INSERT INTO cur VALUES (4402,0,'1379','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1340е]] | [[1350е]] | [[1360е]] | \'\'\'[[1370е]]\'\'\' | [[1380е]] | [[1390е]] | [[1400е]]
\n[[1374]] | [[1375]] | [[1376]] | [[1377]] | [[1378]] | \'\'\'1379\'\'\' | [[1380]] | [[1381]] | [[1382]] | [[1383]] | [[1384]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|71379]]\n\n[[af:1379]]\n[[ast:1379]]\n[[bg:1379]]\n[[ca:1379]]\n[[cy:1379]]\n[[da:1379]]\n[[de:1379]]\n[[el:1379]]\n[[en:1379]]\n[[eo:1379]]\n[[es:1379]]\n[[eu:1379]]\n[[fi:1379]]\n[[fr:1379]]\n[[hr:1379]]\n[[hu:1379]]\n[[it:1379]]\n[[nl:1379]]\n[[no:1379]]\n[[pl:1379]]\n[[pt:1379]]\n[[ro:1379]]\n[[ru:1379]]\n[[sl:1379]]\n[[sv:1379]]\n[[tr:1379]]\n[[uk:1379]]\n[[zh:1379年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220230045','',0,0,1,0,0.417218698849,'79958779769954','20041220230045'); INSERT INTO cur VALUES (4403,0,'1380','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]] | \'\'\'[[1380е]]\'\'\' | [[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]]
\n[[1375]] | [[1376]] | [[1377]] | [[1378]] | [[1379]] | \'\'\'1380\'\'\' | [[1381]] | [[1382]] | [[1383]] | [[1384]] | [[1385]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|71380]]\n\n[[af:1380]]\n[[ast:1380]]\n[[bg:1380]]\n[[ca:1380]]\n[[cs:1380]]\n[[cy:1380]]\n[[da:1380]]\n[[de:1380]]\n[[el:1380]]\n[[en:1380]]\n[[eo:1380]]\n[[es:1380]]\n[[eu:1380]]\n[[fi:1380]]\n[[fr:1380]]\n[[hr:1380]]\n[[hu:1380]]\n[[it:1380]]\n[[nl:1380]]\n[[no:1380]]\n[[pl:1380]]\n[[pt:1380]]\n[[ro:1380]]\n[[ru:1380]]\n[[sl:1380]]\n[[sv:1380]]\n[[tr:1380]]\n[[uk:1380]]\n[[zh:1380年]]','robot Adding:cs,tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220225945','',0,0,1,0,0.916290442886,'79958779774054','20041220225945'); INSERT INTO cur VALUES (4404,0,'1381','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]] | \'\'\'[[1380е]]\'\'\' | [[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]]
\n[[1376]] | [[1377]] | [[1378]] | [[1379]] | [[1380]] | \'\'\'1381\'\'\' | [[1382]] | [[1383]] | [[1384]] | [[1385]] | [[1386]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|81381]]\n\n[[af:1381]]\n[[bg:1381]]\n[[ca:1381]]\n[[cy:1381]]\n[[da:1381]]\n[[de:1381]]\n[[el:1381]]\n[[en:1381]]\n[[eo:1381]]\n[[es:1381]]\n[[eu:1381]]\n[[fi:1381]]\n[[fr:1381]]\n[[hr:1381]]\n[[hu:1381]]\n[[it:1381]]\n[[nl:1381]]\n[[no:1381]]\n[[pl:1381]]\n[[pt:1381]]\n[[ro:1381]]\n[[ru:1381]]\n[[sl:1381]]\n[[sv:1381]]\n[[tr:1381]]\n[[uk:1381]]\n[[zh:1381年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220225845','',0,0,1,0,0.534857088483,'79958779774154','20041220225845'); INSERT INTO cur VALUES (4405,0,'1382','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]] | \'\'\'[[1380е]]\'\'\' | [[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]]
\n[[1377]] | [[1378]] | [[1379]] | [[1380]] | [[1381]] | \'\'\'1382\'\'\' | [[1383]] | [[1384]] | [[1385]] | [[1386]] | [[1387]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|81382]]\n\n[[af:1382]]\n[[ast:1382]]\n[[bg:1382]]\n[[ca:1382]]\n[[cy:1382]]\n[[da:1382]]\n[[de:1382]]\n[[el:1382]]\n[[en:1382]]\n[[eo:1382]]\n[[es:1382]]\n[[eu:1382]]\n[[fi:1382]]\n[[fr:1382]]\n[[hr:1382]]\n[[hu:1382]]\n[[it:1382]]\n[[nl:1382]]\n[[no:1382]]\n[[pl:1382]]\n[[pt:1382]]\n[[ro:1382]]\n[[ru:1382]]\n[[sl:1382]]\n[[sv:1382]]\n[[tr:1382]]\n[[uk:1382]]\n[[zh:1382年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220225745','',0,0,1,0,0.304159441639,'79958779774254','20041220225745'); INSERT INTO cur VALUES (4406,0,'1383','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]] | \'\'\'[[1380е]]\'\'\' | [[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]]
\n[[1378]] | [[1379]] | [[1380]] | [[1381]] | [[1382]] | \'\'\'1383\'\'\' | [[1384]] | [[1385]] | [[1386]] | [[1387]] | [[1388]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|81383]]\n\n[[af:1383]]\n[[bg:1383]]\n[[ca:1383]]\n[[cs:1383]]\n[[cy:1383]]\n[[da:1383]]\n[[de:1383]]\n[[el:1383]]\n[[en:1383]]\n[[eo:1383]]\n[[es:1383]]\n[[eu:1383]]\n[[fi:1383]]\n[[fr:1383]]\n[[hr:1383]]\n[[hu:1383]]\n[[it:1383]]\n[[nl:1383]]\n[[no:1383]]\n[[pl:1383]]\n[[pt:1383]]\n[[ro:1383]]\n[[ru:1383]]\n[[sl:1383]]\n[[sv:1383]]\n[[tr:1383]]\n[[uk:1383]]\n[[zh:1383年]]','robot Adding:tr,cs,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220225645','',0,0,1,0,0.250600517378,'79958779774354','20041220225645'); INSERT INTO cur VALUES (4407,0,'1384','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]] | \'\'\'[[1380е]]\'\'\' | [[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]]
\n[[1379]] | [[1380]] | [[1381]] | [[1382]] | [[1383]] | \'\'\'1384\'\'\' | [[1385]] | [[1386]] | [[1387]] | [[1388]] | [[1389]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|81384]]\n\n[[af:1384]]\n[[ast:1384]]\n[[bg:1384]]\n[[ca:1384]]\n[[cy:1384]]\n[[da:1384]]\n[[de:1384]]\n[[el:1384]]\n[[en:1384]]\n[[eo:1384]]\n[[es:1384]]\n[[eu:1384]]\n[[fi:1384]]\n[[fr:1384]]\n[[hr:1384]]\n[[hu:1384]]\n[[it:1384]]\n[[nl:1384]]\n[[no:1384]]\n[[pl:1384]]\n[[pt:1384]]\n[[ro:1384]]\n[[ru:1384]]\n[[sl:1384]]\n[[sv:1384]]\n[[tr:1384]]\n[[uk:1384]]\n[[zh:1384年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220225545','',0,0,1,0,0.773340509168,'79958779774454','20041220225545'); INSERT INTO cur VALUES (4408,0,'1385','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]] | \'\'\'[[1380е]]\'\'\' | [[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]]
\n[[1380]] | [[1381]] | [[1382]] | [[1383]] | [[1384]] | \'\'\'1385\'\'\' | [[1386]] | [[1387]] | [[1388]] | [[1389]] | [[1390]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|81385]]\n\n[[af:1385]]\n[[ast:1385]]\n[[bg:1385]]\n[[ca:1385]]\n[[cs:1385]]\n[[cy:1385]]\n[[da:1385]]\n[[de:1385]]\n[[el:1385]]\n[[en:1385]]\n[[eo:1385]]\n[[es:1385]]\n[[eu:1385]]\n[[fi:1385]]\n[[fr:1385]]\n[[hr:1385]]\n[[hu:1385]]\n[[it:1385]]\n[[nl:1385]]\n[[no:1385]]\n[[pl:1385]]\n[[pt:1385]]\n[[ro:1385]]\n[[ru:1385]]\n[[sl:1385]]\n[[sv:1385]]\n[[tr:1385]]\n[[uk:1385]]\n[[zh:1385年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220225445','',0,0,1,0,0.05091433602,'79958779774554','20041220225445'); INSERT INTO cur VALUES (4409,0,'1386','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]] | \'\'\'[[1380е]]\'\'\' | [[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]]
\n[[1381]] | [[1382]] | [[1383]] | [[1384]] | [[1385]] | \'\'\'1386\'\'\' | [[1387]] | [[1388]] | [[1389]] | [[1390]] | [[1391]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|81386]]\n\n[[af:1386]]\n[[ast:1386]]\n[[bg:1386]]\n[[ca:1386]]\n[[cy:1386]]\n[[da:1386]]\n[[de:1386]]\n[[el:1386]]\n[[en:1386]]\n[[eo:1386]]\n[[es:1386]]\n[[eu:1386]]\n[[fi:1386]]\n[[fr:1386]]\n[[hr:1386]]\n[[hu:1386]]\n[[it:1386]]\n[[nl:1386]]\n[[no:1386]]\n[[pl:1386]]\n[[pt:1386]]\n[[ro:1386]]\n[[ru:1386]]\n[[sl:1386]]\n[[sv:1386]]\n[[tr:1386]]\n[[uk:1386]]\n[[zh:1386年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220225345','',0,0,1,0,0.538619036106,'79958779774654','20041220225345'); INSERT INTO cur VALUES (4410,0,'1387','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]] | \'\'\'[[1380е]]\'\'\' | [[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]]
\n[[1382]] | [[1383]] | [[1384]] | [[1385]] | [[1386]] | \'\'\'1387\'\'\' | [[1388]] | [[1389]] | [[1390]] | [[1391]] | [[1392]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|81387]]\n\n[[af:1387]]\n[[ast:1387]]\n[[bg:1387]]\n[[ca:1387]]\n[[cy:1387]]\n[[da:1387]]\n[[de:1387]]\n[[el:1387]]\n[[en:1387]]\n[[eo:1387]]\n[[es:1387]]\n[[eu:1387]]\n[[fi:1387]]\n[[fr:1387]]\n[[hr:1387]]\n[[hu:1387]]\n[[it:1387]]\n[[nl:1387]]\n[[no:1387]]\n[[pl:1387]]\n[[pt:1387]]\n[[ro:1387]]\n[[ru:1387]]\n[[sl:1387]]\n[[sv:1387]]\n[[tr:1387]]\n[[uk:1387]]\n[[zh:1387年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220225245','',0,0,1,0,0.013505828573,'79958779774754','20041220225245'); INSERT INTO cur VALUES (4411,0,'1388','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1350е]] | [[1360е]] | [[1370е]] | \'\'\'[[1380е]]\'\'\' | [[1390е]] | [[1400е]] | [[1410е]]
\n[[1383]] | [[1384]] | [[1385]] | [[1386]] | [[1387]] | \'\'\'1388\'\'\' | [[1389]] | [[1390]] | [[1391]] | [[1392]] | [[1393]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|81388]]\n\n[[af:1388]]\n[[bg:1388]]\n[[bs:1388]]\n[[ca:1388]]\n[[cy:1388]]\n[[da:1388]]\n[[de:1388]]\n[[el:1388]]\n[[en:1388]]\n[[eo:1388]]\n[[es:1388]]\n[[eu:1388]]\n[[fi:1388]]\n[[fr:1388]]\n[[hr:1388]]\n[[hu:1388]]\n[[it:1388]]\n[[nl:1388]]\n[[no:1388]]\n[[pl:1388]]\n[[pt:1388]]\n[[ro:1388]]\n[[ru:1388]]\n[[sl:1388]]\n[[sv:1388]]\n[[tr:1388]]\n[[uk:1388]]\n[[zh:1388年]]','robot Adding:tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,he,fy',48,'Robbot','20041220225145','',0,0,1,0,0.27350659914,'79958779774854','20041220225145'); INSERT INTO cur VALUES (4412,0,'1390','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]] | \'\'\'[[1390е]]\'\'\' | [[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]]
\n[[1385]] | [[1386]] | [[1387]] | [[1388]] | [[1389]] | \'\'\'1390\'\'\' | [[1391]] | [[1392]] | [[1393]] | [[1394]] | [[1395]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|81390]]\n\n[[af:1390]]\n[[ast:1390]]\n[[bg:1390]]\n[[ca:1390]]\n[[cs:1390]]\n[[cy:1390]]\n[[da:1390]]\n[[de:1390]]\n[[el:1390]]\n[[en:1390]]\n[[eo:1390]]\n[[es:1390]]\n[[eu:1390]]\n[[fi:1390]]\n[[fr:1390]]\n[[hr:1390]]\n[[hu:1390]]\n[[it:1390]]\n[[nl:1390]]\n[[no:1390]]\n[[pl:1390]]\n[[pt:1390]]\n[[ro:1390]]\n[[ru:1390]]\n[[sl:1390]]\n[[sv:1390]]\n[[tr:1390]]\n[[uk:1390]]\n[[zh:1390年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220225045','',0,0,1,0,0.161467941553,'79958779774954','20041220225045'); INSERT INTO cur VALUES (4413,0,'1391','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]] | \'\'\'[[1390е]]\'\'\' | [[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]]
\n[[1386]] | [[1387]] | [[1388]] | [[1389]] | [[1390]] | \'\'\'1391\'\'\' | [[1392]] | [[1393]] | [[1394]] | [[1395]] | [[1396]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|91391]]\n\n[[af:1391]]\n[[ast:1391]]\n[[bg:1391]]\n[[bs:1391]]\n[[ca:1391]]\n[[cy:1391]]\n[[da:1391]]\n[[de:1391]]\n[[el:1391]]\n[[en:1391]]\n[[eo:1391]]\n[[es:1391]]\n[[eu:1391]]\n[[fi:1391]]\n[[fr:1391]]\n[[hr:1391]]\n[[hu:1391]]\n[[it:1391]]\n[[nl:1391]]\n[[no:1391]]\n[[pl:1391]]\n[[pt:1391]]\n[[ro:1391]]\n[[ru:1391]]\n[[sl:1391]]\n[[sv:1391]]\n[[tr:1391]]\n[[uk:1391]]\n[[zh:1391年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,he,fy',48,'Robbot','20041220224946','',0,0,1,0,0.091759308284,'79958779775053','20041220224946'); INSERT INTO cur VALUES (4414,0,'1392','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]] | \'\'\'[[1390е]]\'\'\' | [[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]]
\n[[1387]] | [[1388]] | [[1389]] | [[1390]] | [[1391]] | \'\'\'1392\'\'\' | [[1393]] | [[1394]] | [[1395]] | [[1396]] | [[1397]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|91392]]\n\n[[af:1392]]\n[[ast:1392]]\n[[bg:1392]]\n[[ca:1392]]\n[[cy:1392]]\n[[da:1392]]\n[[de:1392]]\n[[el:1392]]\n[[en:1392]]\n[[eo:1392]]\n[[es:1392]]\n[[eu:1392]]\n[[fi:1392]]\n[[fr:1392]]\n[[hr:1392]]\n[[hu:1392]]\n[[it:1392]]\n[[ko:1392년]]\n[[nl:1392]]\n[[no:1392]]\n[[pl:1392]]\n[[pt:1392]]\n[[ro:1392]]\n[[ru:1392]]\n[[sl:1392]]\n[[sv:1392]]\n[[tr:1392]]\n[[uk:1392]]\n[[zh:1392年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220224845','',0,0,1,0,0.651507648943,'79958779775154','20041220224845'); INSERT INTO cur VALUES (4415,0,'1393','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]] | \'\'\'[[1390е]]\'\'\' | [[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]]
\n[[1388]] | [[1389]] | [[1390]] | [[1391]] | [[1392]] | \'\'\'1393\'\'\' | [[1394]] | [[1395]] | [[1396]] | [[1397]] | [[1398]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|91393]]\n\n[[af:1393]]\n[[ast:1393]]\n[[bg:1393]]\n[[ca:1393]]\n[[cy:1393]]\n[[da:1393]]\n[[de:1393]]\n[[el:1393]]\n[[en:1393]]\n[[eo:1393]]\n[[es:1393]]\n[[eu:1393]]\n[[fi:1393]]\n[[fr:1393]]\n[[hr:1393]]\n[[hu:1393]]\n[[it:1393]]\n[[nl:1393]]\n[[no:1393]]\n[[pl:1393]]\n[[pt:1393]]\n[[ro:1393]]\n[[ru:1393]]\n[[sl:1393]]\n[[sv:1393]]\n[[tr:1393]]\n[[uk:1393]]\n[[zh:1393年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220224745','',0,0,1,0,0.673081567359,'79958779775254','20041220224745'); INSERT INTO cur VALUES (4416,0,'1394','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]] | \'\'\'[[1390е]]\'\'\' | [[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]]
\n[[1389]] | [[1390]] | [[1391]] | [[1392]] | [[1393]] | \'\'\'1394\'\'\' | [[1395]] | [[1396]] | [[1397]] | [[1398]] | [[1399]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|91394]]\n\n[[af:1394]]\n[[ast:1394]]\n[[bg:1394]]\n[[ca:1394]]\n[[cs:1394]]\n[[cy:1394]]\n[[da:1394]]\n[[de:1394]]\n[[el:1394]]\n[[en:1394]]\n[[eo:1394]]\n[[es:1394]]\n[[eu:1394]]\n[[fi:1394]]\n[[fr:1394]]\n[[hr:1394]]\n[[hu:1394]]\n[[it:1394]]\n[[nl:1394]]\n[[no:1394]]\n[[pl:1394]]\n[[pt:1394]]\n[[ro:1394]]\n[[ru:1394]]\n[[sl:1394]]\n[[sv:1394]]\n[[tr:1394]]\n[[uk:1394]]\n[[zh:1394年]]','robot Adding:tr,cs,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220224645','',0,0,1,0,0.508085954705,'79958779775354','20041220224645'); INSERT INTO cur VALUES (4417,0,'1395','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]] | \'\'\'[[1390е]]\'\'\' | [[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]]
\n[[1390]] | [[1391]] | [[1392]] | [[1393]] | [[1394]] | \'\'\'1395\'\'\' | [[1396]] | [[1397]] | [[1398]] | [[1399]] | [[1400]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|91395]]\n\n[[af:1395]]\n[[ast:1395]]\n[[bg:1395]]\n[[ca:1395]]\n[[cy:1395]]\n[[da:1395]]\n[[de:1395]]\n[[el:1395]]\n[[en:1395]]\n[[eo:1395]]\n[[es:1395]]\n[[eu:1395]]\n[[fi:1395]]\n[[fr:1395]]\n[[hr:1395]]\n[[hu:1395]]\n[[it:1395]]\n[[nl:1395]]\n[[no:1395]]\n[[pl:1395]]\n[[pt:1395]]\n[[ro:1395]]\n[[ru:1395]]\n[[sl:1395]]\n[[sv:1395]]\n[[tr:1395]]\n[[uk:1395]]\n[[zh:1395年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220224546','',0,0,1,0,0.88629230805,'79958779775453','20041220224546'); INSERT INTO cur VALUES (4418,0,'1396','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]] | \'\'\'[[1390е]]\'\'\' | [[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]]
\n[[1391]] | [[1392]] | [[1393]] | [[1394]] | [[1395]] | \'\'\'1396\'\'\' | [[1397]] | [[1398]] | [[1399]] | [[1400]] | [[1401]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|91396]]\n\n[[af:1396]]\n[[bg:1396]]\n[[ca:1396]]\n[[cs:1396]]\n[[cy:1396]]\n[[da:1396]]\n[[de:1396]]\n[[el:1396]]\n[[en:1396]]\n[[eo:1396]]\n[[es:1396]]\n[[eu:1396]]\n[[fi:1396]]\n[[fr:1396]]\n[[hr:1396]]\n[[hu:1396]]\n[[it:1396]]\n[[nl:1396]]\n[[no:1396]]\n[[pl:1396]]\n[[pt:1396]]\n[[ro:1396]]\n[[ru:1396]]\n[[sl:1396]]\n[[sv:1396]]\n[[tr:1396]]\n[[uk:1396]]\n[[zh:1396年]]','robot Adding:cs,tr,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220224445','',0,0,1,0,0.208636904233,'79958779775554','20041220224445'); INSERT INTO cur VALUES (4419,0,'1397','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]] | \'\'\'[[1390е]]\'\'\' | [[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]]
\n[[1392]] | [[1393]] | [[1394]] | [[1395]] | [[1396]] | \'\'\'1397\'\'\' | [[1398]] | [[1399]] | [[1400]] | [[1401]] | [[1402]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|91397]]\n\n[[af:1397]]\n[[bg:1397]]\n[[ca:1397]]\n[[cy:1397]]\n[[da:1397]]\n[[de:1397]]\n[[el:1397]]\n[[en:1397]]\n[[eo:1397]]\n[[es:1397]]\n[[eu:1397]]\n[[fi:1397]]\n[[fr:1397]]\n[[hr:1397]]\n[[hu:1397]]\n[[is:1397]]\n[[it:1397]]\n[[nl:1397]]\n[[no:1397]]\n[[pl:1397]]\n[[pt:1397]]\n[[ro:1397]]\n[[ru:1397]]\n[[sl:1397]]\n[[sv:1397]]\n[[tr:1397]]\n[[uk:1397]]\n[[zh:1397年]]','robot Adding:tr,is,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220224344','',0,0,1,0,0.858512308848,'79958779775655','20041220224344'); INSERT INTO cur VALUES (4420,0,'1398','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]] | \'\'\'[[1390е]]\'\'\' | [[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]]
\n[[1393]] | [[1394]] | [[1395]] | [[1396]] | [[1397]] | \'\'\'1398\'\'\' | [[1399]] | [[1400]] | [[1401]] | [[1402]] | [[1403]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|91398]]\n\n[[af:1398]]\n[[ast:1398]]\n[[bg:1398]]\n[[ca:1398]]\n[[cy:1398]]\n[[da:1398]]\n[[de:1398]]\n[[el:1398]]\n[[en:1398]]\n[[eo:1398]]\n[[es:1398]]\n[[eu:1398]]\n[[fi:1398]]\n[[fr:1398]]\n[[hr:1398]]\n[[hu:1398]]\n[[it:1398]]\n[[nl:1398]]\n[[no:1398]]\n[[pl:1398]]\n[[pt:1398]]\n[[ro:1398]]\n[[ru:1398]]\n[[sl:1398]]\n[[sv:1398]]\n[[tr:1398]]\n[[uk:1398]]\n[[zh:1398年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220224244','',0,0,1,0,0.413883674617,'79958779775755','20041220224244'); INSERT INTO cur VALUES (4421,0,'1399','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век]] | \'\'\'[[14. век]]\'\'\' | [[15. век]]
\n[[1360е]] | [[1370е]] | [[1380е]] | \'\'\'[[1390е]]\'\'\' | [[1400е]] | [[1410е]] | [[1420е]]
\n[[1394]] | [[1395]] | [[1396]] | [[1397]] | [[1398]] | \'\'\'1399\'\'\' | [[1400]] | [[1401]] | [[1402]] | [[1403]] | [[1404]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:14. век|91399]]\n\n[[af:1399]]\n[[ast:1399]]\n[[bg:1399]]\n[[ca:1399]]\n[[cy:1399]]\n[[da:1399]]\n[[de:1399]]\n[[el:1399]]\n[[en:1399]]\n[[eo:1399]]\n[[es:1399]]\n[[eu:1399]]\n[[fi:1399]]\n[[fr:1399]]\n[[hr:1399]]\n[[hu:1399]]\n[[it:1399]]\n[[nl:1399]]\n[[no:1399]]\n[[pl:1399]]\n[[pt:1399]]\n[[ro:1399]]\n[[ru:1399]]\n[[sl:1399]]\n[[sv:1399]]\n[[tr:1399]]\n[[uk:1399]]\n[[zh:1399年]]','robot Adding:tr,ast,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220224144','',0,0,1,0,0.961580854357,'79958779775855','20041220224144'); INSERT INTO cur VALUES (4422,0,'Доситеј_Обрадовић','==Биографија==\n[[Image:Obradovic.jpg|thumb|right|Доситеј Обрадовић
\'\'\'(око [[1742]]—[[1811]])\'\'\']]\n[[Слика:Dositej Obradovich.JPG|thumb|]]\nРодио се [[1742]] год.у [[Чаково|Чакову]] у [[Банат]]у, у занатлијској породици. Још као ђак основне школе, одаје се сањарењу и верском заносу. После смрти његова оца, тетак његов, да би га излечио од сањарења и мистицизма, извади га из школе и да на занат. Но жеђ за науком, коју је он гледао у црквеним књигама, не остави га ни доцније, и чим се прилика указа, он остави занат и родбину и побеже у фрушкогорски [[манастир Хопово]]. Ту се закалуђери и почне озбиљно мислити на пустињачки живот. Али кад боље и ближе упозна манастирски живот и калуђерско братство, он виде да то не одговара животописима светаца и његовим илузијама. Поред тога, дођоше му до руку и друге, „гражданске\" књиге, из којих он увиде да изван цркве постоји и друга мудрост и друкчији морал, управо оно за чим је жудео. После три године манастирског живота он остави манастир да се више нигда у њега не врати. Од тога тренутка настају његова непрекидна путовања ради студија. Као учитељ и домаћи васпитач, или као манастирски гост обилази скоро цео [[Балкан]] и [[Мала Азија|Малу Азију]], затим [[Италија |Италију]], [[Немачка |Немачку]], [[Француска|Француску]], [[Енглеска|Енглеску]], [[Аустрија|Аустрију]] и [[Русија|Русију]]. У [[Смирна|Смирни]] је провео неколике године, као ђак чувене грчке богословске школе [[Јеротеј Дендрин|Јеротеја Дендрина]]. Ту и на [[Крф]]у добро је научио [[грчки језик]], књижевност и филозофију. После тога поново живи у [[Далмација|Далмацији]] као учитељ, затим у [[Задар|Задру]] и [[Трст]]у. Из Трста оде у [[Беч]], где проведе пуних шест година у учењу [[немачки језик|немачког језика]] и културе. Као учитељ језика одлази из Беча у [[Карловци|Карловце]] и [[Молдавија|Молдавију]]. Мантију је скинуо тек када се уписао у Халеу да слуша филозофију. Филозофске студије наставља у [[Лајпциг]]у и ту почиње и сам писати. [[1783]] штампа своје прво и најбоље дело [[Живот и прикљученија]].\nПутовао је још у [[Париз]], [[Лондон]] и [[Русија|Русију]], где је био позван за наставника једне војне школе. Устанак га је затекао у Трсту. Он се од почетка ставља у службу српских [[устаници|устаника]]: прво купи прилоге за њих, а потом врши разне поверљиве мисије између устаника и Русије и најзад коначно прелази у [[Србија|Србију]]. Као најпросвећенији и најученији Србин свога времена, он постаје министар просвете, организује школе, мири и yпyћyje устаничке вође, постаје члан [[Правитељствујушчи совјет|Правитељствујушчег совјета]] и лични секретар и саветник [[Карађорђе]]в. Умро је [[1811]] год. у [[Београд]]у.
\n\nБистар и трезвен дух, пун доброте и болећивости, Доситеј је изразити претставник [[српски народ|нашег народа]], који верује у људски напредак и воли науку и просвећеност. По својој природи, оптимистичкој и осећајној, као да је предодређен за [[човекољубље]] и [[толеранција|толеранцију]]. Својом снажном вољом и трезвеним разумом, непрекидно учећи и радећи, Доситеј је од обичног банатског шегрта постао један од најпросвећенијих људи свога времена. Он је одушевљено прихватио оптимистичку филозофију XVIII века, која је веровала у људску доброту и људски напредак, проповедала срећу свих место среће појединаца и борбу против „инфамије\" у свима областима јавнога живота. Иако је умом и знањем био далеко изнад средине у којој се родио и развио своју делатност, он,скроман по природи, није хтео да изиграва свеца и генија, већ се трудио да задовољи најпрече потребе народне. Имајући непрекидно пред очима културну заосталост свога народа и његове практичне потребе, он се ограничио на то да међу Србе пренесе савремене идеје са Запада, на начин једноставан и приступачан. Он зато не изгледа ни оригиналан мислилац ни велики књижевник, али је постао прави народни мудрац, — зачетник нове културе код Срба.\n\n==Књижевни рад и критички осврт==\n[[Слика:Dositej-priključenija1.jpg|thumb|left]]\nПрви његови рукописни радови само су превод или прерада популарних практично-моралних списа новогрчких и италијанских. Тако, Буквица је један мали превод из Јована Златоуста намењен поп-Аврамовој кћери Јелени из [[Косово поље|Косовог поља]] ниже[[Книн]]а. Доситеј је тада (1765 г.) написао прву књигу \"на прост [[српски језик]]\", и тиме ударио основ за свој богати и плодоносни књижевни рад. Христоитија превод једног новогрчког дела из XVIII века, Басне су превод Езопа, Федра, Лафонтена и Лесинга. Уз басне је Доситеј додавао своја значајна „наравоученија\", као моралне коментаре појединих басана. Своја главна и најбоља дела почиње објављивати од године [[1783]]. Прво је штампао [[Живот и прикљученија]], своје најбоље и најоригиналније дело. Ту је испричао свој живот од рођења до четрдесет и треће године и своју занимљиву биографију пропратио рефлексијама о потреби школа и науке и о духовној заостало-сти калуђера, које оштро напада. После тога штампа Совјете здравога разума, најизабраније мисли и савете учених људи с разних језика преведене. То су морални и полемични огледи, пуни просветитељских мисли. Затим објављује Собраније, збирку огледа из морала и практичне филозофије: о патриотизму, о љубави к наукама, о лажи, о читању, о умерености итд. Ту има неколико моралних прича, као она Мармонтелова „Лаузус и Лидија\", или Лабријерова „Ирена\"; ту је и више источњачких прича мо-ралне или филозофске тенденције; ту је и Лесингова комедија „Дамон\". — Доситеј је и преводио са разних језика: „Етику\" од италијанског писца Соавија и ,,Слово поучително\" од немачког протестантског ми-слиоца Цоликофера.
\nПрви Доситијев штампани рад је [[Љубезни Харалампије]], штампан у [[Лајпциг]]у као позив за претплату на „Совјете здравог разума\". То је његово чувено програмско писмо, где су у виду манифеста изложене његове основне идеје. У облику писма једноме пријатељу,[[Трст|тршћанском]] трговцу, Харалампију (иначе Србину из Хрватске), Доситеј излаже да је намеран штампати за народ једну књигу на простом народном језику за просте сељаке. Он је увидео да од „Будима до Андријатическога Мора\" живи један народ, који једним језиком говори. „У Србији, у Босни, у Славонији, у Далмацији, Ерцеговини свуда је у сељани ови краљевства карактер воопште једнак, као да су, како и јесу, једна фамилија\". ,,Ко не зна да житељи црногорски, далматински, херцеговски, босански, сервијански, хорватски, славонијски, сремски, бачки и банатски једним језиком говоре?\" „Говорећи за народе, који у овим краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке Бошњаке и Ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада. [[Бошњак]] и Ерцеговац Турчин он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци: Бошњаци и [[Херцеговци|Ерцеговци]], догод Бог свет држи. Они се зову [[Турци]], док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет, откуда су произишли, [[Бошњаци]] ће остати Бошњаци, и биће што су њи\'ови стари били. За сав дакле српски род ја ћу преводити славни\' и премудри\' људи мисли и совјете, желећи да се сви ползују. Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати!
\nМисао о верској трпељивости и равноправности, коју је примио од филозофа XVIII века, помогла му је да се уздигне над старинским схватањем национализма по вери. Прокламујући народно јединство одлучно и потпуно, он ипак не проповеда шовинизам и искључивост, већ непрекидно позива и yпyћyje народ да прими од других културних народа оно што је код њих боље и напредније. Цела се његова делатност управо на то и своди. Он је једно време веровао да ће [[Јосиф II]] ослободити [[Срби|Србе]] од турског ропства, али чим је видео да је ту историјску улогу преузела [[Србија]] са [[Карађорђе]]м на челу, он долази у њу и на делу почиње спроводити оно што је раније писао и мислио. Са национално-политичког гледишта значај Доситијев је велики. Да није ништа друго створио, то би било довољно да уђе у ред наших највећих људи из прошлости.
\nМесто племенског и вероисповедног схватања нације он је поставио ново и савремено. Али и у књижевности и нашој култури уопште он ствара ново и руши старо. До њега, [[књижевност]] је била локалног, племенског или вероисповедног карактера, писана покрајинским наречјем или језиком одговарајуће вероисповести. Доситеј први свесно ствара праву националну књижевност на чистом народном језику, намењену најширим слојевима српског народа. До њега, на књижевности су поглавито радили црквени људи за црквене потребе; он кида са традицијом и почиње уносити у народ напредне идеје са Запада, оно што је научио и примио из рационалистичке филозофије XVIII века. Његово знање је било обимно и разнолико: прошао је кроз духовни утицај верске мистике, руске догматичке књижевности, грчких црквених реформатора, немачког протестантизма и француског и енглеског рационализма. Он купи и прерађује велике истине, поучне и лепе мисли из свих времена и од свих народа, од [[Платон]]а и [[Аристотел]]а до [[Лабријер]]а, [[Молијер]]а, [[Лесинг]]а и [[Волтер]]а. Као убеђени присталица [[рационализам|рационалистичке]] филозофије, Доситеј верује у свемоћ разума и науку истиче изнад свега. Учинити науку и филозофију доступним свима људима, и оним у најзабаченијим селима, — то је он поставио као највише начело. Сви његови радови су углавном збирке преведених и прерађених „разних поучних ствари\", од ,,свега помало али лепо\", како сам каже. Као практичан мислилац и народни учитељ, он науку и књижевност сматра само као средство да се код човека развије „човекољубље и добра нарав\", све своди на васпитање младежи и сматра ,,ту ствар најнужнију и најполезнију чловеку на свету\". Кад говори о васпитању, Доситеј не мисли само на васпитање мушке деце већ и женске. Место источњачког и патријархалног схватања женине улоге у друштву он поставља ново схватање у духу рационалистичке филозофије запада: тражи да и женска деца уче не само читање и писање већ сва знања доступна мушкарцима, како би боље одговорила својим дужностима као кћери, супруге и мајке и како би што више помогла општем просветном и моралном напретку. Раскалуђер и присталица европске рационалистичке филозофије, Доситеј је одушевљено бранио верске реформе Јосифа II, који је растурао калуђерске редове, манастире претварао у школе и болнице и предузео читав низ законских мера противу празноверја, верске заслепљености и огромног броја празника. Његово дело [[Живот и прикљученија]] углавном је написано у виду оштре и смеле критике калуђерског реда. Он устаје противу верског фанатизма и искључивости, противу црквеног [[формализам|формализма]] и [[догматизам|догматизма]], једном речју противу свега што је у супротности са правим јеванђелским учењем и правим [[хришћанство]]м. Он је за верску сношљивост и за преображај цркве према захтевима здравог разума. Проповедајући такве идеје, Доситеј није само следбеник западне савремене филозофије, већ уједно тумач тежњи и жеља грађанског и световног српског друштва, које се већ и раније почело борити противу свемоћне теократије црквене. Зато је Доситеј имао велики број читалаца и у своје доба био највише популаран као критичар цркве.
\nУ погледу језика Доситеј је претеча [[Вука Караџића|Вука Караџића]], иако српски народни језик он није узео из разлога књишких и програмских, већ просто као средство да га прости „сељани и чобани\" могу разумети и да се просвета лакше и брже шири. Истина, код њега има доста граматичких грешака, позајмљених речи и [[синтакса|синтактичких]] облика из туђих језика, но то је сасвим разумљиво код једног писца који је рођен далеко од народног центра, који је већи део живота провео на страни и који је принуђен да ствара књижевни језик од простог народног језика, још неразвијеног и сиромашног. Па ипак, његов стил се одликује необичном једноставношу и топлином, која је била права реткост и код савременијих писаца.
\nДоситеј је несумњиво најпотпунији и најизразитији претставник оног дела нашег народа који у рационалистичкој култури Западне Европе види свој узор и свој идеал, права супротност Вуку Караџићу, који је романтичарским генерацијама открио култ народне песме и обичаја. Доситеј је велики реформатор и просветитељ народни, један од оних који се ретко сусрећу на почетку једне нове епохе и који смело кидају са традицијама и отварају нове видике. Па ипак, он је са потцењивањем гледао на основе наше старе културе и, као убеђен рационалиста, веровао да се разумом може брзо изменити прошлост и наслеђе и створити нови поредак и нова култура.\n\n==Дела Доситеја из Вики књижаре==\n*[[Живот и прикљученија]]\n**[[Прво учитељевање у Далмацији|Прво учитељевање у Далмацији, и почетак писања]]\n*[[Љубезни Харалампије]]\n\n==Види још==\n*[[Доситејева (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n*[[Доситејева (Земун) (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Земуну]]\n\n==Повезнице==\n*[http://www.rastko.org.yu/rastko-bg/umetnost/knjizevnost/bpenev-dositej.php Бојан Пенев:Доситеј Обрадовић код Бугара]\n*[http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/himne_c.html#_Toc502824609 Востани Сербије]\n\n[[Category:Књижевници|Обрадовић, Доситеј]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]\n\n[[bg:Доситей Обрадович]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306114647','',0,0,0,0,0.704239014864,'79949693885352','20050312155621'); INSERT INTO cur VALUES (4423,6,'Obradovic.jpg','Сабрана дела 1932. године','Сабрана дела 1932. године',24,'Domatrios','20040828210031','',0,0,0,1,0.0809525084504415,'79959171789968','20050306114703'); INSERT INTO cur VALUES (4424,1,'Јован_Рајић','Golija, \nУбаци одавде у свој текст оно што сматраш потребним. Поздрав.\n\nПроучавање историје хришћанске Цркве и уопште бављење црквеном историјом као науком код Срба почиње тек у XVIII веку и везује се за име нашег знаменитог архимандрита Јована Рајића (1726-1801). Познато је да Јован Рајић није био само црквени историчар, али је између осталих важних дела оставио и она која се односе на црквену историју, како националну тако и општу. У том погледу значајно је његово дело Историја разних словенских народа посебно Бугара, Хрвата и Срба (1-4, Беч 1794-1795). У овом делу налазе се запажена поглавља која се односе на општу историју хришћанске Цркве, углавном православне Цркве. Зна се да је Јован Рајић ученик Кијевске духовне академије (1753-1756), да је на Светој Гори, односно у манастиру Хиландару провео само два месеца правећи тамо исписе за српску историју. У Сремским Карловцима једно време је предавао у Латинској школи (1759-1762). Своје дело Историја словенских народа завршио је у Новом Саду 1768, али га је штампао тек 1794-95. године и то у Бечу. Од његових дела која се више баве црквеном историјом, поред наведеног, треба поменути и његов превод са немачког језика дела Лудвига Албрехта Гебхардија, Кратка историја краљевства Србије, Русије, Босне и Рима. Дело је штампано у Бечу 1793. године. Поред Рајићевог драгоценог Катихизиса, написао је Теологическоје тјело 1-5, које по свом садржају није историја у правом смислу речи, већ је више догматика. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]]','додатни материјал',24,'Domatrios','20040828211950','',0,0,0,1,0.110686248686,'79959171788049','20040828211950'); INSERT INTO cur VALUES (4425,1,'Доситеј_Обрадовић','хвала ти на слици доматриосе. код постављања слика користи овај образац:\n\nпример: [[ Слика:назив фајла| thumb |текст везан за слику ]]\n
\n\nпоздрав. голија\n\n*Мало сам претерао са резолуцијом. Видео сам тек кад сам је послао. Ако је потребно послаћу мању. Имао сам Доситеја негде у боји, али нисам могао наћи.\nАко неко нађе исту слику у боји, нека скине моју, а стави нову. Голија, имаш ли ти намеру да додајеш још неке текстове о Доситеју? Рецимо- његову химну, али у оригиналу, не ону преправљану? Баш њу немам! :[[Корисник:Domatrios|domatrios]]\n\n* Доматриосе, имам намеру допунити чланак пошто сам сто тек на 1/3. Нажалост не поседујем те химну. Нисам заборавио на наш договор. \nпоздрав. голија','',0,'80.225.253.189','20040828225113','',0,0,0,0,0.057468069278,'79959171774886','20040828225113'); INSERT INTO cur VALUES (4426,0,'Римска_књижевност','==О РИМСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ==\nРимска, или латинска, књижевност постала је и развијала се под утицајем грчке књижевности. Стога је вредност римске књижевности двострука. У њој се не огледа само развитак римског друштва, него нам је она сачувала и нека дела грчке књижевности, у преводима и прерадама. У многим књижевним родовима Римљани су достигли своје грчке учитеље, а у сатири их чак и надмашили. Треба истаћи да је већина латинских писаца родом изван Рима, штавише један од оснивача римске књижевности, Квинт Еније, припада илирским досељеницима са [[Балкан]]а.\n\nУ римској књижевности имамо тако Грка Ливија Андроника, Африканца Теренција, Гале Цецилија и Корнелија, Публилија из Сирије, Сенеку из Шпаније, и друге.\nРимска књижевност може се разделити у три епохе: \n\n*I. Прекласично доба: од почетака до 80 год. ст. ере.\n*II. Класично доба: од 80 год. ст. ере до 120 год. н. е.\n*III. Покласично доба: од 120 год. н. е. до почетка ВИ века.\n\nМада је латински и данас службени језик ватиканске државе и њене интернационале, римска књижевност, као претставник хеленистичко-римске културе, престаје коначном победом хришћанства и досељењем нових народа на Средоземље (Словена, Арапа, Германа).\n\nЗаједничка црта, која обележава све три епохе римске књижевности, није толико отпор римске реакције против више грчке културе и њених напредних идеја, него пре свега борба између плебејаца и патриција, затим између робова и господара — борба за бољи живот.\n\nКњижевни латински језик, којим су се служили разнородни писци, стварали су римске судије и војсковође. У праву Римљани су бесумње пружили највише доказа своје оригиналности, па стога код римских правника налазимо чисти извор класичне латинштине.\n\nРимска књижевност почиње, према томе, Законом на дванаест плоча, а завршава [[Јустинијан]]овим Corpus iuris civilis Romani, обухватајући тако период од близу хиљаду година (од средине В века ст. е. до средине ВИ века н. е.). Овај законик је најстарији споменик римске књижевности и главни школски уџбеник старог Рима за неколико векова. И он показује трагове грчког утицаја. Јусиинијанов Corpus објављен је у Новоме Риму, кад су свеза словенска племена већ заузела велики део Балканског Полуострва и кад су се на обалама Средоземља почеле образовати нове државе. То је био крај Римске Империје и робовласничке културе, јер је тили година затворена у Атини Платонова Академија, видан доказ пуне победе хришћанства.\n\nВећ најстарије дело римске књижевности, Законик на дванаест плоча, резултат је борбе народних маса против патриција: народ је коначно приморао господу да се напису и објаве прописи обичајног права, по којем су патрицији судили плебејцима. Али требало је затим више од подруг века да чувени Апије Клаудије (око 300 г. ст. е.) пређе на страну народа и учини да се објави први римски календар, из којег је народ сазнао дане када раде патрициски судови. Борба против патриција трајала је даље преко 200 година, док није диктатор [[Сула]], користећи [[Марије]]ву реформу о увођењу професионалне војске, око 80-те год., обезбедио искључиву власт сената, обеснажио народ и његове трибуне, извршио покољ демократских бораца и вода и савладао у Грчкој устанак, припремајући разбијањем републиканског државног апарата пут принципату и монархији. После Сулине диктатуре и у гушења [[Спартак]]ове буне нема више римске »Републике«.\n\nДругу епоху обележавају имена Цицерона и Цезара, Лукреција и Катула, Августа и [[Мецена|Мецене]], Вергилија и Хорација, Сенеке и Тацита. Док Лукреције разбија верске окове и слави Епикура и његово материјалистичко учење као спаситеља човечанства, Вергилије слави римски империјализам и »Августов мир«, а Сенека проповеда братство и јединство свих људи и свих народа. Ипак, у овој епоси владари бар привидно деле власт са сенатом и патрицијима, ослањајући се на војску и чиновнике. Овој епоси припадају најважнија дела римске књижевности у стиху и прози, па се стога зове \'К л а с и ч н о м _ е п о х о м\'. \n\nТрећу, покласичну епоху, почиње филхелен самодржац [[Хадријан]], који потискује сенат, погодујући колонату на штету робовласничких латифундија, и отвара широм врата културнијем Истоку, где се све чешће јављају знаци отпора против Римске Империје. У тој епоси хришћанство чини претходницу поробљених маса у борби против Рима. Оно покреће робове, нарочито у источном делу Царства. Али и овог пута, као под Сулом, борба се завршава поразом напредних снага: хришћанство седа на царски престо, а народне масе траже нове, поузданије спаситеље. Почиње Средњи век и неограничена власт хришћанске цркве, нарочито на романско-германском западу где је она главни претставник феудализма. Балкански [[Словени]] први су у тадашњој Европи који, рушећи повлашћени положај грчког и латинског језика, органа хришћанства, стварају свој књижевни језик и на тај начин постају весници нове демократије. Латински Рим одупире се још и данас увођењу словенског народног језика у католичку цркву. Та борба траје већ преко хиљаду година.\n\n==I ПРЕКЛАСИЧНО ДОБА РИМСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ== \n(Од почетака до 80 год. ст. е.)\n\nРечено је већ да су римски песници пореклом претежно изван Рима. Друга је чудна појава да латински језик нема свога назива за позив песника: реч ‘p o e t a’ је узета из грчког језика, са југа Италије, а ‘v a t e s’ из келтског, са севера.\nУ томе смислу треба разумети и Квинтилијанове речи (Instit. or. XII 10, 33): tanto est sermo Graecus Latino iucundior, ut nostri poetae, quotiens dulce carmen esse voluerunt, illorum id nominibus exornent. Ипак се не може рећи да римски земљорадник није знао за песму. Имамо остатака разних басми и верских песмица, званих c a r m i n a. Али у најстаријој верској песми, званој carmen fratrum arvalium, опажамо грчки утицај, који се још више јавља у најстаријој римској прози у Законику на 12 плоча, из средине V века ст. е. Стога се римска књижевност не може правилно разумети нити оценити без везе са грчком књижевношћу.\nВећ у прекласичној и класичној епоси образују се у књижевности две основне струје римског друштва: националистичка и филхеленска. Крај прекласичне и почетак класичне епохе, обележен тешким унутрашњим борбама, чини прелаз од републике ка принципату (Сула, Цезар, Август), а крај класичне епохе чини прелаз од принципата ка монархији (Домицијан и Трајан).\n\n\n*[[Ливије Андроник]] (Livius Andronicus, око 240 год.)\n*[[Гнеј Невије]] (Gnaeus Naevius, умро око 200 год). \n*[[Квинт Еније]] (Quintus Ennius, 240—170) \n*[[Плаут]] (Titus Maccius Plautus, 254—184)\n*[[Теренције]] (Publius Terentius Afer, 190-159) \n*[[Цецилије]] (Caecilius Statius, oko 220—168) \n*[[Теренције]] \n*[[Марко Пакувије]] (Marcus Pacuvius, 220—130) \n*[[Катон]] (Marcus Porcius Cato Maior, 234—149) \n*[[Гај Семпроније Грах]] (Gaius Sempronius Gracchus. 154—121) \n*[[Акције]] (Lucius Accius, oko 170—90) \n*[[Луцилије]] (Gaius Lucilius, 180—102) \n*[[Auctor ad Herennium]] \n*[[Вaron]] (Marcus Terentius Varro Reatinus, 116—27) \n*[[Лaberije]] (Decimus Laberius, 106-43) \n*[[Пublije]] (Publilius Syrus) \n\n\n\n==II КЛАСИЧНО ДОБА==\nОд Суле до Трајана (Од 80 год. ст. е. до 120 год. н. е.)\nСасвим је разумљиво што на почетку и на крају класичне епохе стоје одлични прозаичан: аристократа Цезар и скоројевић (хомо новус) Цицерон, па Шпанац Сенека и аристократа Тацит, код којих преовлађује политички интерес. Али код писаца Августова времена тај се политички интерес потпуно повукао пред ауторитетом Августове рестаурације и националистичке реакције, у којој паx Романа изазива код писаца регресивну љубав према римској самосвојности и римској старини.\n\nВреме од Сулине диктатуре до Августове смрти зову златним веком римске књижевности, стога што формално најлепша дела потичу из тог времена. Дели се на два доба: Цицероново (80—31) и Августово (31 ст. е. до 14 н. е.).\nЦицероново доба чини 50 година прелаза између републике и принципата када су се разбуктале последње политичке борбе и грађански ратови између племства и народа односно њихових вођа који су хтели да приграбе сву власт у држави. Римски империјализам одузео је слободу не само покореним варварима и римљанима. Република је мирно живела последње дане и обе странке, аристрократска као и »демеократска«, бориле су се на живот и смрт. Из тих крвавих борби чије су жртве међу осталим, били Цезар и Цицерон, изашао је као коначни победилац Октавијан који је (27 год. ст. е.) прозван Аugustus.\nБорило се не само мачем и огњем него и живом и писаном речи. Стога је Цицероново доба дало најбоље прозаике: Цезара, Цицерона и Салустија, великог песника-философа Лукреција и највећег лиричара Катула.\n\nРим се све више пунио Грчићима (Graeculi) који су као кућни учитељи или као секретари све више јачали утицај грчке културе и књижевности. Богатији Римљани путују на Исток (у Атину, на Род, у Малу Азију). Из покорених градова преносе се целе библиотеке, те тако у Риму постају приватне и јавне књижнице, у којима су грчка дела чинила главнину. Грчком утицају био је подједнако приступачан вод нобилитета, крволочни Сула, као и Јулије Цезар, предводник »народњака«. Стога и песници и прозаици стоје под јаким утицајем грчких узора.\n\nГоворничку трибину на форуму и у сенату, на којој се у доба републике развијало беседништво, замениле су дворане моћног принципа и богатих достојанственика. Ту су се сада читала пред одабраном публиком књижевна дела, већином песме. Последице Августове реакције и »Августова мира«, који је претсказао и опевао Вергилије у својој чувеној четвртој еклози, знатно су измениле књижевни живот у царском Риму. Буре и борбе последњег републиканског века оставиле су дубок траг не само у прози Цицероновој и Салустијевој него и у Луцилијевој сатири, Лукрецијеву епу и Катуловој лирици. Али у Августово доба и песници описују благодети спољњег и унутарњег мира. У вези са тим опева се тихи сеоски живот и давна прошлост, у којој је римски земљорадник уживао у примитивној једноставности. Тако је Августово доба, својом рестаурацијом и враћањем на старо, нека врста римске националне романтике, док је књижевност Цицеронова и Лукрецијева доба реална слика класне борбе римског друштва.\n\nУ Риму се стварају књижевни кружоци, меду којима су, осим оног око Августа, најважнији они око Мецене, Месале Корвина и Азинија Полиона. У тишини и без свакодневних брига писци Августова времена предају се потпуно и искључиво књижевном раду, па стварају дела обележена формалним савршенством и класичном уравнотеженошћу. Стога песници Августовог времена као Вергилије, Хорације, Проперције, Тибул и Овидије, у својим делима често понављају мотиве о тихој срећи и блаженству повученог човека на селу и у граду. Поред њих историчар Ливије износи светле примере из римске прошлости који треба да оживе старе врлине.\n\nПосле смрти принципа Августа, који је вешто руковао и народним масама и амбициозним сенаторима, Заоштравају се све јаче супротности између владара и сената. Августов заменик Тиберије, образован и својеглав старац, сузбија сенат и брине се за масе и за провинције. Он је допуштао у јавности писане шале и нападе на своју личност, говорећи да у слободној држави мисао и језик морају бити слободни (in civitate libera linguam meniemque liberam esse debere). После чудног филолога Гаја Клаудија и многоструког виртуоза [[Нерон]]а, васпитаника популарног моралисте и одличног стилисте Сенеке, владају римском царевином строги флавијевци: [[Веспазијан]] и [[Домицијан]], који спутавају књижевни рад, па чак и протерују неке писце и философе из Рима. Тек предузимљиви Трајан, први провинцијалац на римском престолу и његов посинак Хадријан завршавају дуготрајну борбу између владара и сената у корист апсолутне монархије. Тако је Тацит последњи претставник класичног аристократског Рима. Његови Анали су свакако најлепши споменик латинске прозе, проткане трагичном поезијом. После њега друштвено-политички правац у римској књижевности преузимају борбени хришћански писци, кратковеки весници боље будућности.\n\n*[[Цицерон|Мaрко Тулије Цицерон]] (Marcus Tullius Cicero, 106—43) \n*[[Цезар|Гај Јулије Цезар]] (Gaius Julius Caesar, 100—44) \n*[[Тит Лукреције Кар]] (Titus Lucretius Carus, 98—55) \n*[[Гај Валерије Катул]] (Gaius Valerius Catullus, 87—54)\n*[[Корнелије Непот]] (Cornеlius Nepos, 100—25)\n*[[Гај Салустије Крисп]] (Gaius Sallustius Crispus, 86—35)\n*[[Вергилије|Публије Вергилије Марон]] (Publius Vergilius Maro, 70—19)\n*[[Хорације|Квинт Хорације Флак]] (Quintus Horatius Flaccus, 65—8 st. e.) \n*[[Октавијан Август|Гај Јулије Цезар Октавијан Август]] (Gaius Iulius Caesar Octavianus Augustus, 63 st. e. — 14 n. e.). \n*[[Тит Ливије]] (Titus Livius) (60 st.e. — 16 n. e.). \n*[[Албије Тибул]] (Albius Tibullus, 54—19 god. st. e.)\n*[[Сулпиција]] песникиња\n*[[Секст Проперције]] (Sextus Propertius, 50—15 ст.е.) \n*[[Овидије]] (P. Ovidius Naso, 43 г. ст. ере — 17 н. е.)\n*[[Витрувије|Витрувије Полион]] (Vitruvius Pollio) \n*[[Јулије Федар]] (Iulius Phaedrus, око 20 год. н. е.)\n*[[Велеј Патеркул]] (Velleius Paterculus, почетак првог века н. е.)\n*[[Манилије]] (Marcus Manilius, oko 30 н. е.) \n*[[Помпеј Трог]] (Pompeius Trogus)\n*[[Валерије Максим]] (Valerius Maximus, из средине првог века)\n*[[Аул Корнелије Целз]] (A. Cornelius Celsus, око 30 год. н. е.) \n*[[Колумела]] (Lucius Iunius Moderatus Columella, I в. н. е.)\n*[[Курције Руф]] (Quintus Curtius Rufus, око 50 н. е.)\n*[[Помпоније Мела]] (Pomponius Mela, око 50 год. н. е.) \n*[[Персије Флак]] (A. Persius Flaccus, 34—62 н.е.) \n*[[Марко Анеј Лукан]] (M. Annaeus Lucanus, 39—65 н. е.)\n*[[Гај Плиније Старији]] (Gaius Plinius Secundus, 23—79 год. н. е.)\n*[[Јулије Фронтин]] (Sextus Iulius Frontinus 30—103 н.е.) \n*[[Сенека|Луције Анеј Сенека]] (L. Annaeus Seneca, 14 ст. е. — 65 н. е.) \n*[[Петроније]] (Gaius Petronius Arbiter)\n*[[Квинтилијан]] (Marcus Fabius Quintilianus, 35—95 г. н. е.)\n*[[Марцијал]] (Marcus Valerius Martialis, 40—102 год. н. е.)\n*[[Стације]] (P. Papinius Statius, oko 40—96 год. н. е.)\n*[[Тацит|Публије Корнелије Тацит]] (Publius Cornelius Tacitus, 55—120 год. н.е)\n*[[Гај Плиније Млађи]] (Gaius Plinius Secundus, 62—113 год. н. е.) \n*[[Јувенал]] (Decimus Iunius Iuvenalis, 60—140 год. н. е.)\n\n\n==III ПОКЛАСИЧНО ДОБА== \nОд Хадријана до Јустинијана\n (Од 120 год. н. е. до средине VI века н. е.)\nПоследњу епоху римске историје и римске књижевности обележавају ове чињенице: све чешће буне потлачених маса и јачање колоната на рачун латифундија, утврђење апсолутне монархије, [[Хадријан]]ов филхеленизам и победоносно надирање хришћанства. За књижевност је најважнија друга чињеница: филхеленизам Хадријана, оснивача апсолутне монархије, значи уствари победу грчког Истока над римским Западом. Грчки језик постаје равноправан са латинским и многи писци већ на почетку ове епохе, као Светоније и Апулеј, пишу и грчки и латински. Ова културна капитулација Рима под Хадријаном доводи доцније и до политичке капитулације. [[Константин Велики]] спроводи у дело стари план Јулија Цезара о оснивању Новог Рима на обалама евразиског мореуза, као престонице хеленистичке теократске и војничко-чиновничке монархије. Дејство хришћанства примећује се поступно током ове епохе: морало је проћи 400 година од Хадријана до Јулијана, кад је затворена у Атини [[Платон]]ова Академија, последња паганска школа.\n\nРегресивност ове епохе и пад римског књижевног генија показује њен архаизам на тај начин што се писци овог времена враћају главним претставницима прекласићне епохе: Енију, Плауту и старом Катону. Архаизам и филхеленизам чине да Цицерон и Вергилије престају бити интересантни, а да и не говоримо о Катулу и Хорацију. Сада су у моди школске импровизације о безначајним темама, а песници се такмиче јавно у реторичкој патетици, са њеним краткотрајним праскавим ефектима. Тим такмичењима претседава сам император, који као и његови књижевници нема разумевања за стварности савременог живота. Књижевност тако губи везу са стварношћу, а добар латински језик сада негују претежно филолози и антиквари, правници и други стручњаци. Хадријанов секретар Светоније, пишући своје царске биографије, мисли да се такмичи са Тацитовим царским трагедијама на тај начин што пред нас износи цареве као интересантне појединце, са свим детаљима приватног живота. Тек доцније Амијан Марцелин наставља Тацитов рад и непосредно приказује Јулијана Апостату. Хришћанска књижевност подиже језик широких маса на књижевни ниво и тако припрема пут стварнијем књижевном раду. У поезији се класични ритам квантитета замењује ритмом нагласка.\n\n*[[Светоније Транквил]] (Gaius Suetonius Tranquillus 75—150 г. н. е. ) \n*[[Гелије]] (Aulus Geluus, око 125—175 г. н. е.) \n*[[Апулеј]] (Apuleius, рођен око 125 год. н. е.)\n*[[Флор]] (Lucius Annaeus Florus, око 120 год. н. е.) \n*[[Хигин]] (Hyginus,) \n*[[Јустин]] (Iunianus Iustinus, писац са почетка III века)\n*[[Диоклецијан]] (Gaius Valerius Aurelius Diocletianus) \n*[[Еутропије]] (Eutropius, средина ИВ века)\n*[[Марцелин]] (Ammianus Marcellinus, IV век)\n*[[Аурелије Виктор]] (Sentus Aurelius Victor, IV в. н. е.) \n*[[Аусоније]] (Decimus Magnus Ausonius, око 310—393г.)\n*[[Клаудијан]] (Claudius Claudianus, око 400 год.) \n*[[Макробије]] (Ambrosius Theodosius Macrobius, око 400 г.) \n*[[Хијероним]] (Eusebius Sophronius Hieronymus, око 350—420 г.) \n*[[Паулин из Ноле]]\n*[[Августин]] (Aurelius Augustinus, 354—430 г.) \n*[[Никета из Ремезијане]]\n*[[Боетије]] (Anicius Severinus Boethius, 480—524 г.) \n*[[Јустинијан]] (Flavius Petrus Sabbatius Iustinianus, царује 527-565 г.)\n([[Милан Будимир]]) (доматриос)\n\n\n==IV ОСТАЛИ ПИСЦИ==\n\n*[[Амијан Марцелин]]\n*[[Апијан]]\n*[[Дион Касије]]\n*[[Дионизија из Халикарнаса]]\n*[[Евсевије Кесаријски]]\n*[[Цинције Алимент]]\n*[[Допдор са Сицилије]]\n*[[Фабије Пиктор]]\n*[[Фотије]]\n*[[Јосиф Флавије]]\n*[[Јорданис]]\n*[[Калпурније Пизон]]\n*[[Kасије Хемина]]\n*[[Kасиодор]]\n*[[Kсифилин]]\n*[[Maрко Порције Катон]]\n*[[Mуције Сцевола]]\n*[[Nикола из Дамаска]]\n*[[Орозије]]\n*[[Плутарх]]\n*[[Полибије]]\n*[[Посејдоније]]\n*[[Секст Аурелије Виктор]]\n*[[Страбон]]\n*[[Зонара]]','неке измене и додаци',24,'Domatrios','20040828221032','',0,0,0,1,0.463971009228,'79959171778967','20050309224341'); INSERT INTO cur VALUES (4427,1,'Патријарх_Пајсије','==Патријарх Пајсије (1642)==\n\n*[[ЦАРСКОГ КОЛЕНА ПЛОД СЛАДАК ]]\n\n\n==Информация / Information==\n\'\'Hi, I\'m a Bulgarian. I\'ll write my message in both English and Bulgarian, because I want my chances for being understood to increase.\'\'\n\nWas Патријарх Пајсије born in 1722 and did he die in 1773? If that\'s Пајсије who I know, please tell me how he is related to Serbian history. In other words, what do you know about him - in a few words.\n\n\'\'Патријарх Пајсије\'\' роден ли е през 1722 година и умрял ли е през 1772? Ако това е онзи \'\'Пајсије\'\' (Пайсий на български), който аз знам, кажете ми по какъв начин е свързан със сръбската история. С други думи, какво знаеше за него - с няколко думи.\n\nБлагодаря ви, добри \'\'људе\'\'! --[[Корисник:Webkid|Webkid]] 00:12, 29 Авг 2004 (CEST)\n\n*Поздрављен/Hello !\n\nHe was not born in 1722 because he was the Serbian patriarch (Pec-Kosovo) during from 1614to 1647 !\n\nSee also:\n\nhttp://www.ns.ac.yu/stara/izleti/manastiri/privina.htm\n\nПоздрав. Голија\n\n:I understand. Thanks for the fast reply! --[[Корисник:Webkid|Webkid]] 00:54, 29 Авг 2004 (CEST)\n\n*ситница. поздрав.','',0,'80.225.253.189','20040828230003','',0,0,0,0,0.384018357556,'79959171769996','20040828230003'); INSERT INTO cur VALUES (4428,0,'Хомер_-_Троја','#REDIRECT [[Хомер]]\n','Хомер - Троја moved to Хомер',24,'Domatrios','20040828221700','',0,1,0,1,0.593832503625967,'79959171778299','20040828221700'); INSERT INTO cur VALUES (4429,0,'ЦАРСКОГ_КОЛЕНА_ПЛОД_СЛАДАК','ЦАРСКОГ КОЛЕНА ПЛОД СЛАДАК
\n
\n\nМладићки цветаше, добро преукрашен,
\nцарствовав отачаству својем,
\nи неправедну смрт и безвремену (кад јој није време)
\nподнео јеси, Уроше свечасни.
\nЦарског колена плод сладак,
\nако и не на време сазревен,
\nу господњу житницу усели се,
\nи жалост вељу остави сродству својем.
\nМоли се за нас који творимо помен твој.
\n\n*[http://www.dijaspora.nu/srpski/njvk/srpsko_pesnistvo_c.html#carsko Старо српско метафизичко песништво (Избор др Радомира Батурана)]','',0,'80.225.253.189','20040828224335','',0,0,0,0,0.820506978696,'79959171775664','20040828224335'); INSERT INTO cur VALUES (4430,6,'Homer.jpg','Слика је из књиге Хомер: Одисеја, Подгорица 1999, превод и биљешке Едуард Дајч','Слика је из књиге Хомер: Одисеја, Подгорица 1999, превод и биљешке Едуард Дајч',24,'Domatrios','20040828225324','',0,0,0,1,0.726305023512156,'79959171774675','20040828225801'); INSERT INTO cur VALUES (4431,0,'1101','
[[1101 (latinica)|latinica]] - [[1101 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]] | \'\'\'[[1100е]]\'\'\' | [[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]]
\n[[1096]] | [[1097]] | [[1098]] | [[1099]] | [[1100]] | \'\'\'1101\'\'\' | [[1102]] | [[1103]] | [[1104]] | [[1105]] | [[1106]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|01101]]\n\n[[af:1101]]\n[[bg:1101]]\n[[ca:1101]]\n[[cy:1101]]\n[[da:1101]]\n[[de:1101]]\n[[el:1101]]\n[[en:1101]]\n[[eo:1101]]\n[[es:1101]]\n[[eu:1101]]\n[[fi:1101]]\n[[fr:1101]]\n[[hr:1101]]\n[[hu:1101]]\n[[io:1101]]\n[[it:1101]]\n[[nl:1101]]\n[[no:1101]]\n[[pl:1101]]\n[[pt:1101]]\n[[ro:1101]]\n[[ru:1101]]\n[[sl:1101]]\n[[sv:1101]]\n[[uk:1101]]\n[[zh:1101年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218150145','',0,0,1,0,0.396334962638,'79949781849854','20050218150226'); INSERT INTO cur VALUES (4432,0,'1102','
[[1102 (latinica)|latinica]] - [[1102 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]] | \'\'\'[[1100е]]\'\'\' | [[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]]
\n[[1097]] | [[1098]] | [[1099]] | [[1100]] | [[1101]] | \'\'\'1102\'\'\' | [[1103]] | [[1104]] | [[1105]] | [[1106]] | [[1107]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|01102]]\n\n[[af:1102]]\n[[ast:1102]]\n[[bg:1102]]\n[[ca:1102]]\n[[cy:1102]]\n[[da:1102]]\n[[de:1102]]\n[[el:1102]]\n[[en:1102]]\n[[eo:1102]]\n[[es:1102]]\n[[eu:1102]]\n[[fi:1102]]\n[[fr:1102]]\n[[hr:1102]]\n[[hu:1102]]\n[[io:1102]]\n[[it:1102]]\n[[nl:1102]]\n[[no:1102]]\n[[pl:1102]]\n[[pt:1102]]\n[[ro:1102]]\n[[ru:1102]]\n[[sl:1102]]\n[[uk:1102]]\n[[zh:1102年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218150601','',0,0,1,0,0.896558611606,'79949781849398','20050218150717'); INSERT INTO cur VALUES (4433,0,'1103','
[[1103 (latinica)|latinica]] - [[1103 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]] | \'\'\'[[1100е]]\'\'\' | [[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]]
\n[[1098]] | [[1099]] | [[1100]] | [[1101]] | [[1102]] | \'\'\'1103\'\'\' | [[1104]] | [[1105]] | [[1106]] | [[1107]] | [[1108]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|01103]]\n\n[[af:1103]]\n[[ast:1103]]\n[[bg:1103]]\n[[ca:1103]]\n[[cy:1103]]\n[[da:1103]]\n[[de:1103]]\n[[el:1103]]\n[[en:1103]]\n[[eo:1103]]\n[[es:1103]]\n[[eu:1103]]\n[[fi:1103]]\n[[fr:1103]]\n[[hr:1103]]\n[[hu:1103]]\n[[io:1103]]\n[[it:1103]]\n[[nl:1103]]\n[[no:1103]]\n[[pl:1103]]\n[[pt:1103]]\n[[ro:1103]]\n[[ru:1103]]\n[[sl:1103]]\n[[sv:1103]]\n[[uk:1103]]\n[[zh:1103年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218151110','',0,0,1,0,0.993257015475,'79949781848889','20050218151158'); INSERT INTO cur VALUES (4434,0,'1104','
[[1104 (latinica)|latinica]] - [[1104 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]] | \'\'\'[[1100е]]\'\'\' | [[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]]
\n[[1099]] | [[1100]] | [[1101]] | [[1102]] | [[1103]] | \'\'\'1104\'\'\' | [[1105]] | [[1106]] | [[1107]] | [[1108]] | [[1109]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|01104]]\n\n[[af:1104]]\n[[ast:1104]]\n[[bg:1104]]\n[[ca:1104]]\n[[cy:1104]]\n[[da:1104]]\n[[de:1104]]\n[[el:1104]]\n[[en:1104]]\n[[eo:1104]]\n[[es:1104]]\n[[eu:1104]]\n[[fi:1104]]\n[[fr:1104]]\n[[hr:1104]]\n[[hu:1104]]\n[[io:1104]]\n[[it:1104]]\n[[nl:1104]]\n[[no:1104]]\n[[pl:1104]]\n[[pt:1104]]\n[[ro:1104]]\n[[ru:1104]]\n[[sl:1104]]\n[[sv:1104]]\n[[uk:1104]]\n[[zh:1104年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218151521','',0,0,1,0,0.239275948256,'79949781848478','20050218151651'); INSERT INTO cur VALUES (4435,0,'1105','
[[1105 (latinica)|latinica]] - [[1105 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]] | \'\'\'[[1100е]]\'\'\' | [[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]]
\n[[1100]] | [[1101]] | [[1102]] | [[1103]] | [[1104]] | \'\'\'1105\'\'\' | [[1106]] | [[1107]] | [[1108]] | [[1109]] | [[1110]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|01105]]\n\n[[af:1105]]\n[[ast:1105]]\n[[bg:1105]]\n[[ca:1105]]\n[[cy:1105]]\n[[da:1105]]\n[[de:1105]]\n[[el:1105]]\n[[en:1105]]\n[[eo:1105]]\n[[es:1105]]\n[[eu:1105]]\n[[fi:1105]]\n[[fr:1105]]\n[[hr:1105]]\n[[hu:1105]]\n[[io:1105]]\n[[it:1105]]\n[[nl:1105]]\n[[no:1105]]\n[[pl:1105]]\n[[pt:1105]]\n[[ro:1105]]\n[[ru:1105]]\n[[sl:1105]]\n[[sv:1105]]\n[[uk:1105]]\n[[zh:1105年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218151932','',0,0,1,0,0.789425544343,'79949781848067','20050218152138'); INSERT INTO cur VALUES (4436,0,'1106','
[[1106 (latinica)|latinica]] - [[1106 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]] | \'\'\'[[1100е]]\'\'\' | [[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]]
\n[[1101]] | [[1102]] | [[1103]] | [[1104]] | [[1105]] | \'\'\'1106\'\'\' | [[1107]] | [[1108]] | [[1109]] | [[1110]] | [[1111]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|01106]]\n\n[[af:1106]]\n[[ast:1106]]\n[[bg:1106]]\n[[ca:1106]]\n[[cy:1106]]\n[[da:1106]]\n[[de:1106]]\n[[el:1106]]\n[[en:1106]]\n[[eo:1106]]\n[[es:1106]]\n[[eu:1106]]\n[[fi:1106]]\n[[fr:1106]]\n[[hr:1106]]\n[[hu:1106]]\n[[io:1106]]\n[[it:1106]]\n[[nl:1106]]\n[[no:1106]]\n[[pl:1106]]\n[[pt:1106]]\n[[ro:1106]]\n[[ru:1106]]\n[[sl:1106]]\n[[sv:1106]]\n[[uk:1106]]\n[[zh:1106年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218152440','',0,0,1,0,0.634342286566,'79949781847559','20050218152601'); INSERT INTO cur VALUES (4437,0,'1107','
[[1107 (latinica)|latinica]] - [[1107 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]] | \'\'\'[[1100е]]\'\'\' | [[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]]
\n[[1102]] | [[1103]] | [[1104]] | [[1105]] | [[1106]] | \'\'\'1107\'\'\' | [[1108]] | [[1109]] | [[1110]] | [[1111]] | [[1112]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|01107]]\n\n[[af:1107]]\n[[ast:1107]]\n[[bg:1107]]\n[[ca:1107]]\n[[cy:1107]]\n[[da:1107]]\n[[de:1107]]\n[[el:1107]]\n[[en:1107]]\n[[eo:1107]]\n[[es:1107]]\n[[eu:1107]]\n[[fi:1107]]\n[[fr:1107]]\n[[hr:1107]]\n[[hu:1107]]\n[[io:1107]]\n[[it:1107]]\n[[nl:1107]]\n[[no:1107]]\n[[pl:1107]]\n[[pt:1107]]\n[[ro:1107]]\n[[ru:1107]]\n[[sl:1107]]\n[[uk:1107]]\n[[zh:1107年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218152851','',0,0,1,0,0.340117268423,'79949781847148','20050218152936'); INSERT INTO cur VALUES (4438,0,'1108','
[[1108 (latinica)|latinica]] - [[1108 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]] | \'\'\'[[1100е]]\'\'\' | [[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]]
\n[[1103]] | [[1104]] | [[1105]] | [[1106]] | [[1107]] | \'\'\'1108\'\'\' | [[1109]] | [[1110]] | [[1111]] | [[1112]] | [[1113]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|01108]]\n\n[[af:1108]]\n[[ast:1108]]\n[[bg:1108]]\n[[ca:1108]]\n[[cy:1108]]\n[[da:1108]]\n[[de:1108]]\n[[el:1108]]\n[[en:1108]]\n[[eo:1108]]\n[[es:1108]]\n[[eu:1108]]\n[[fi:1108]]\n[[fr:1108]]\n[[hr:1108]]\n[[hu:1108]]\n[[io:1108]]\n[[it:1108]]\n[[nl:1108]]\n[[no:1108]]\n[[pl:1108]]\n[[pt:1108]]\n[[ro:1108]]\n[[ru:1108]]\n[[sl:1108]]\n[[sv:1108]]\n[[uk:1108]]\n[[zh:1108年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218153501','',0,0,1,0,0.744823814251,'79949781846498','20050218153610'); INSERT INTO cur VALUES (4439,0,'1109','
[[1109 (latinica)|latinica]] - [[1109 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1070е]] | [[1080е]] | [[1090е]] | \'\'\'[[1100е]]\'\'\' | [[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]]
\n[[1104]] | [[1105]] | [[1106]] | [[1107]] | [[1108]] | \'\'\'1109\'\'\' | [[1110]] | [[1111]] | [[1112]] | [[1113]] | [[1114]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|01109]]\n\n[[af:1109]]\n[[ast:1109]]\n[[bg:1109]]\n[[ca:1109]]\n[[cy:1109]]\n[[da:1109]]\n[[de:1109]]\n[[el:1109]]\n[[en:1109]]\n[[eo:1109]]\n[[es:1109]]\n[[eu:1109]]\n[[fi:1109]]\n[[fr:1109]]\n[[hr:1109]]\n[[hu:1109]]\n[[io:1109]]\n[[it:1109]]\n[[nl:1109]]\n[[no:1109]]\n[[pl:1109]]\n[[pt:1109]]\n[[ro:1109]]\n[[ru:1109]]\n[[sl:1109]]\n[[sv:1109]]\n[[uk:1109]]\n[[zh:1109年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218154112','',0,0,1,0,0.082382367497,'79949781845887','20050218154302'); INSERT INTO cur VALUES (4440,0,'1110','
[[1110 (latinica)|latinica]] - [[1110 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]] | \'\'\'[[1110е]]\'\'\' | [[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]]
\n[[1105]] | [[1106]] | [[1107]] | [[1108]] | [[1109]] | \'\'\'1110\'\'\' | [[1111]] | [[1112]] | [[1113]] | [[1114]] | [[1115]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|01110]]\n\n[[af:1110]]\n[[ast:1110]]\n[[bg:1110]]\n[[ca:1110]]\n[[cy:1110]]\n[[da:1110]]\n[[de:1110]]\n[[el:1110]]\n[[en:1110]]\n[[eo:1110]]\n[[es:1110]]\n[[eu:1110]]\n[[fi:1110]]\n[[fr:1110]]\n[[hr:1110]]\n[[hu:1110]]\n[[io:1110]]\n[[it:1110]]\n[[nl:1110]]\n[[no:1110]]\n[[pl:1110]]\n[[pt:1110]]\n[[ro:1110]]\n[[ru:1110]]\n[[sl:1110]]\n[[sv:1110]]\n[[uk:1110]]\n[[zh:1110年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218155256','',0,0,1,0,0.956756581998,'79949781844743','20050218155350'); INSERT INTO cur VALUES (4441,0,'1111','
[[1111 (latinica)|latinica]] - [[1111 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]] | \'\'\'[[1110е]]\'\'\' | [[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]]
\n[[1106]] | [[1107]] | [[1108]] | [[1109]] | [[1110]] | \'\'\'1111\'\'\' | [[1112]] | [[1113]] | [[1114]] | [[1115]] | [[1116]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|11111]]\n\n[[af:1111]]\n[[ast:1111]]\n[[bg:1111]]\n[[ca:1111]]\n[[cy:1111]]\n[[da:1111]]\n[[de:1111]]\n[[el:1111]]\n[[en:1111]]\n[[eo:1111]]\n[[es:1111]]\n[[eu:1111]]\n[[fi:1111]]\n[[fr:1111]]\n[[hr:1111]]\n[[hu:1111]]\n[[io:1111]]\n[[it:1111]]\n[[nl:1111]]\n[[no:1111]]\n[[pl:1111]]\n[[pt:1111]]\n[[ro:1111]]\n[[ru:1111]]\n[[sl:1111]]\n[[sv:1111]]\n[[uk:1111]]\n[[zh:1111年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218155717','',0,0,1,0,0.122643954178,'79949781844282','20050218155832'); INSERT INTO cur VALUES (4442,0,'1112','
[[1112 (latinica)|latinica]] - [[1112 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]] | \'\'\'[[1110е]]\'\'\' | [[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]]
\n[[1107]] | [[1108]] | [[1109]] | [[1110]] | [[1111]] | \'\'\'1112\'\'\' | [[1113]] | [[1114]] | [[1115]] | [[1116]] | [[1117]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|11112]]\n\n[[af:1112]]\n[[ast:1112]]\n[[bg:1112]]\n[[ca:1112]]\n[[cy:1112]]\n[[da:1112]]\n[[de:1112]]\n[[el:1112]]\n[[en:1112]]\n[[eo:1112]]\n[[es:1112]]\n[[eu:1112]]\n[[fi:1112]]\n[[fr:1112]]\n[[hr:1112]]\n[[hu:1112]]\n[[io:1112]]\n[[it:1112]]\n[[nl:1112]]\n[[no:1112]]\n[[pl:1112]]\n[[pt:1112]]\n[[ro:1112]]\n[[ru:1112]]\n[[sl:1112]]\n[[uk:1112]]\n[[zh:1112年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218160213','',0,0,1,0,0.272090459835,'79949781839786','20050218160403'); INSERT INTO cur VALUES (4443,0,'1113','
[[1113 (latinica)|latinica]] - [[1113 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]] | \'\'\'[[1110е]]\'\'\' | [[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]]
\n[[1108]] | [[1109]] | [[1110]] | [[1111]] | [[1112]] | \'\'\'1113\'\'\' | [[1114]] | [[1115]] | [[1116]] | [[1117]] | [[1118]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|11113]]\n\n[[af:1113]]\n[[ast:1113]]\n[[bg:1113]]\n[[ca:1113]]\n[[cy:1113]]\n[[da:1113]]\n[[de:1113]]\n[[el:1113]]\n[[en:1113]]\n[[eo:1113]]\n[[es:1113]]\n[[eu:1113]]\n[[fi:1113]]\n[[fr:1113]]\n[[hr:1113]]\n[[hu:1113]]\n[[io:1113]]\n[[it:1113]]\n[[nl:1113]]\n[[no:1113]]\n[[pl:1113]]\n[[pt:1113]]\n[[ro:1113]]\n[[ru:1113]]\n[[sl:1113]]\n[[uk:1113]]\n[[zh:1113年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218160935','',0,0,1,0,0.13043702167,'79949781839064','20050218161026'); INSERT INTO cur VALUES (4444,0,'1114','
[[1114 (latinica)|latinica]] - [[1114 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]] | \'\'\'[[1110е]]\'\'\' | [[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]]
\n[[1109]] | [[1110]] | [[1111]] | [[1112]] | [[1113]] | \'\'\'1114\'\'\' | [[1115]] | [[1116]] | [[1117]] | [[1118]] | [[1119]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|11114]]\n\n[[af:1114]]\n[[ast:1114]]\n[[bg:1114]]\n[[ca:1114]]\n[[cy:1114]]\n[[da:1114]]\n[[de:1114]]\n[[el:1114]]\n[[en:1114]]\n[[eo:1114]]\n[[es:1114]]\n[[eu:1114]]\n[[fi:1114]]\n[[fr:1114]]\n[[hr:1114]]\n[[hu:1114]]\n[[io:1114]]\n[[it:1114]]\n[[nl:1114]]\n[[no:1114]]\n[[pl:1114]]\n[[pt:1114]]\n[[ro:1114]]\n[[ru:1114]]\n[[sl:1114]]\n[[uk:1114]]\n[[zh:1114年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218161355','',0,0,1,0,0.331730123764,'79949781838644','20050218161516'); INSERT INTO cur VALUES (4445,0,'1115','
[[1115 (latinica)|latinica]] - [[1115 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]] | \'\'\'[[1110е]]\'\'\' | [[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]]
\n[[1110]] | [[1111]] | [[1112]] | [[1113]] | [[1114]] | \'\'\'1115\'\'\' | [[1116]] | [[1117]] | [[1118]] | [[1119]] | [[1120]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|11115]]\n\n[[af:1115]]\n[[ast:1115]]\n[[bg:1115]]\n[[ca:1115]]\n[[cy:1115]]\n[[da:1115]]\n[[de:1115]]\n[[el:1115]]\n[[en:1115]]\n[[eo:1115]]\n[[es:1115]]\n[[eu:1115]]\n[[fi:1115]]\n[[fr:1115]]\n[[hr:1115]]\n[[hu:1115]]\n[[io:1115]]\n[[it:1115]]\n[[nl:1115]]\n[[no:1115]]\n[[pl:1115]]\n[[pt:1115]]\n[[ro:1115]]\n[[ru:1115]]\n[[sl:1115]]\n[[uk:1115]]\n[[zh:1115年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218161903','',0,0,1,0,0.307365493526,'79949781838096','20050218161958'); INSERT INTO cur VALUES (4446,0,'1116','
[[1116 (latinica)|latinica]] - [[1116 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]] | \'\'\'[[1110е]]\'\'\' | [[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]]
\n[[1111]] | [[1112]] | [[1113]] | [[1114]] | [[1115]] | \'\'\'1116\'\'\' | [[1117]] | [[1118]] | [[1119]] | [[1120]] | [[1121]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|11116]]\n\n[[af:1116]]\n[[ast:1116]]\n[[bg:1116]]\n[[ca:1116]]\n[[cy:1116]]\n[[da:1116]]\n[[de:1116]]\n[[el:1116]]\n[[en:1116]]\n[[eo:1116]]\n[[es:1116]]\n[[eu:1116]]\n[[fi:1116]]\n[[fr:1116]]\n[[hr:1116]]\n[[hu:1116]]\n[[io:1116]]\n[[it:1116]]\n[[nl:1116]]\n[[no:1116]]\n[[pl:1116]]\n[[pt:1116]]\n[[ro:1116]]\n[[ru:1116]]\n[[sl:1116]]\n[[uk:1116]]\n[[zh:1116年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218162318','',0,0,1,0,0.221757798093,'79949781837681','20050218162400'); INSERT INTO cur VALUES (4447,0,'1117','
[[1117 (latinica)|latinica]] - [[1117 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]] | \'\'\'[[1110е]]\'\'\' | [[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]]
\n[[1112]] | [[1113]] | [[1114]] | [[1115]] | [[1116]] | \'\'\'1117\'\'\' | [[1118]] | [[1119]] | [[1120]] | [[1121]] | [[1122]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|11117]]\n\n[[af:1117]]\n[[ast:1117]]\n[[bg:1117]]\n[[ca:1117]]\n[[cy:1117]]\n[[da:1117]]\n[[de:1117]]\n[[el:1117]]\n[[en:1117]]\n[[eo:1117]]\n[[es:1117]]\n[[eu:1117]]\n[[fi:1117]]\n[[fr:1117]]\n[[hr:1117]]\n[[hu:1117]]\n[[io:1117]]\n[[it:1117]]\n[[nl:1117]]\n[[no:1117]]\n[[pl:1117]]\n[[pt:1117]]\n[[ro:1117]]\n[[ru:1117]]\n[[sl:1117]]\n[[uk:1117]]\n[[zh:1117年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218162729','',0,0,1,0,0.924847746233,'79949781837270','20050218162934'); INSERT INTO cur VALUES (4448,0,'1118','
[[1118 (latinica)|latinica]] - [[1118 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]] | \'\'\'[[1110е]]\'\'\' | [[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]]
\n[[1113]] | [[1114]] | [[1115]] | [[1116]] | [[1117]] | \'\'\'1118\'\'\' | [[1119]] | [[1120]] | [[1121]] | [[1122]] | [[1123]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|11118]]\n\n[[af:1118]]\n[[ast:1118]]\n[[bg:1118]]\n[[ca:1118]]\n[[cy:1118]]\n[[da:1118]]\n[[de:1118]]\n[[el:1118]]\n[[en:1118]]\n[[eo:1118]]\n[[es:1118]]\n[[eu:1118]]\n[[fi:1118]]\n[[fr:1118]]\n[[hr:1118]]\n[[hu:1118]]\n[[io:1118]]\n[[it:1118]]\n[[nl:1118]]\n[[no:1118]]\n[[pl:1118]]\n[[pt:1118]]\n[[ro:1118]]\n[[ru:1118]]\n[[sl:1118]]\n[[sv:1118]]\n[[uk:1118]]\n[[zh:1118年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218163353','',0,0,1,0,0.372865697077,'79949781836646','20050218163403'); INSERT INTO cur VALUES (4449,0,'1119','
[[1119 (latinica)|latinica]] - [[1119 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1080е]] | [[1090е]] | [[1100е]] | \'\'\'[[1110е]]\'\'\' | [[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]]
\n[[1114]] | [[1115]] | [[1116]] | [[1117]] | [[1118]] | \'\'\'1119\'\'\' | [[1120]] | [[1121]] | [[1122]] | [[1123]] | [[1124]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|11119]]\n\n[[af:1119]]\n[[ast:1119]]\n[[bg:1119]]\n[[ca:1119]]\n[[cy:1119]]\n[[da:1119]]\n[[de:1119]]\n[[el:1119]]\n[[en:1119]]\n[[eo:1119]]\n[[es:1119]]\n[[eu:1119]]\n[[fi:1119]]\n[[fr:1119]]\n[[hr:1119]]\n[[hu:1119]]\n[[io:1119]]\n[[it:1119]]\n[[nl:1119]]\n[[no:1119]]\n[[pl:1119]]\n[[pt:1119]]\n[[ro:1119]]\n[[ru:1119]]\n[[sl:1119]]\n[[sv:1119]]\n[[uk:1119]]\n[[zh:1119年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218163728','',0,0,1,0,0.475903837698,'79949781836271','20050218163820'); INSERT INTO cur VALUES (4450,0,'1120','
[[1120 (latinica)|latinica]] - [[1120 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]] | \'\'\'[[1120е]]\'\'\' | [[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]]
\n[[1115]] | [[1116]] | [[1117]] | [[1118]] | [[1119]] | \'\'\'1120\'\'\' | [[1121]] | [[1122]] | [[1123]] | [[1124]] | [[1125]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|11120]]\n\n[[af:1120]]\n[[ast:1120]]\n[[bg:1120]]\n[[ca:1120]]\n[[cy:1120]]\n[[da:1120]]\n[[de:1120]]\n[[el:1120]]\n[[en:1120]]\n[[eo:1120]]\n[[es:1120]]\n[[eu:1120]]\n[[fi:1120]]\n[[fr:1120]]\n[[hr:1120]]\n[[hu:1120]]\n[[io:1120]]\n[[it:1120]]\n[[nl:1120]]\n[[no:1120]]\n[[pl:1120]]\n[[pt:1120]]\n[[ro:1120]]\n[[ru:1120]]\n[[sl:1120]]\n[[sv:1120]]\n[[uk:1120]]\n[[zh:1120年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218164722','',0,0,1,0,0.94310313414,'79949781835277','20050218164914'); INSERT INTO cur VALUES (4451,0,'1121','
[[1121 (latinica)|latinica]] - [[1121 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]] | \'\'\'[[1120е]]\'\'\' | [[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]]
\n[[1116]] | [[1117]] | [[1118]] | [[1119]] | [[1120]] | \'\'\'1121\'\'\' | [[1122]] | [[1123]] | [[1124]] | [[1125]] | [[1126]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|21121]]\n\n[[af:1121]]\n[[ast:1121]]\n[[bg:1121]]\n[[ca:1121]]\n[[cy:1121]]\n[[da:1121]]\n[[de:1121]]\n[[el:1121]]\n[[en:1121]]\n[[eo:1121]]\n[[es:1121]]\n[[eu:1121]]\n[[fi:1121]]\n[[fr:1121]]\n[[hr:1121]]\n[[hu:1121]]\n[[io:1121]]\n[[it:1121]]\n[[nl:1121]]\n[[no:1121]]\n[[pl:1121]]\n[[pt:1121]]\n[[ro:1121]]\n[[ru:1121]]\n[[sl:1121]]\n[[sv:1121]]\n[[uk:1121]]\n[[zh:1121年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218165332','',0,0,1,0,0.555985234005,'79949781834667','20050218165418'); INSERT INTO cur VALUES (4452,0,'1122','
[[1122 (latinica)|latinica]] - [[1122 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]] | \'\'\'[[1120е]]\'\'\' | [[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]]
\n[[1117]] | [[1118]] | [[1119]] | [[1120]] | [[1121]] | \'\'\'1122\'\'\' | [[1123]] | [[1124]] | [[1125]] | [[1126]] | [[1127]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|21122]]\n\n[[af:1122]]\n[[ast:1122]]\n[[bg:1122]]\n[[ca:1122]]\n[[cy:1122]]\n[[da:1122]]\n[[de:1122]]\n[[el:1122]]\n[[en:1122]]\n[[eo:1122]]\n[[es:1122]]\n[[eu:1122]]\n[[fi:1122]]\n[[fr:1122]]\n[[gl:1122]]\n[[hr:1122]]\n[[hu:1122]]\n[[io:1122]]\n[[it:1122]]\n[[la:1122]]\n[[nl:1122]]\n[[no:1122]]\n[[pl:1122]]\n[[pt:1122]]\n[[ro:1122]]\n[[ru:1122]]\n[[sl:1122]]\n[[sv:1122]]\n[[uk:1122]]\n[[zh:1122年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218165739','',0,0,1,0,0.059772205567,'79949781834260','20050218165837'); INSERT INTO cur VALUES (4453,0,'1123','
[[1123 (latinica)|latinica]] - [[1123 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]] | \'\'\'[[1120е]]\'\'\' | [[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]]
\n[[1118]] | [[1119]] | [[1120]] | [[1121]] | [[1122]] | \'\'\'1123\'\'\' | [[1124]] | [[1125]] | [[1126]] | [[1127]] | [[1128]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|21123]]\n\n[[af:1123]]\n[[ast:1123]]\n[[bg:1123]]\n[[ca:1123]]\n[[cy:1123]]\n[[da:1123]]\n[[de:1123]]\n[[el:1123]]\n[[en:1123]]\n[[eo:1123]]\n[[es:1123]]\n[[eu:1123]]\n[[fi:1123]]\n[[fr:1123]]\n[[hr:1123]]\n[[hu:1123]]\n[[io:1123]]\n[[it:1123]]\n[[nl:1123]]\n[[no:1123]]\n[[pl:1123]]\n[[pt:1123]]\n[[ro:1123]]\n[[ru:1123]]\n[[sl:1123]]\n[[sv:1123]]\n[[uk:1123]]\n[[zh:1123年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218170339','',0,0,1,0,0.968068582922,'79949781829660','20050218170522'); INSERT INTO cur VALUES (4454,0,'1124','
[[1124 (latinica)|latinica]] - [[1124 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]] | \'\'\'[[1120е]]\'\'\' | [[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]]
\n[[1119]] | [[1120]] | [[1121]] | [[1122]] | [[1123]] | \'\'\'1124\'\'\' | [[1125]] | [[1126]] | [[1127]] | [[1128]] | [[1129]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|21124]]\n\n[[af:1124]]\n[[ast:1124]]\n[[bg:1124]]\n[[ca:1124]]\n[[cy:1124]]\n[[da:1124]]\n[[de:1124]]\n[[el:1124]]\n[[en:1124]]\n[[eo:1124]]\n[[es:1124]]\n[[eu:1124]]\n[[fi:1124]]\n[[fr:1124]]\n[[hr:1124]]\n[[hu:1124]]\n[[io:1124]]\n[[it:1124]]\n[[nl:1124]]\n[[no:1124]]\n[[pl:1124]]\n[[pt:1124]]\n[[ro:1124]]\n[[ru:1124]]\n[[sl:1124]]\n[[sv:1124]]\n[[uk:1124]]\n[[zh:1124年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218171003','',0,0,1,0,0.643567248547,'79949781828996','20050218171128'); INSERT INTO cur VALUES (4455,0,'1125','
[[1125 (latinica)|latinica]] - [[1125 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]] | \'\'\'[[1120е]]\'\'\' | [[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]]
\n[[1120]] | [[1121]] | [[1122]] | [[1123]] | [[1124]] | \'\'\'1125\'\'\' | [[1126]] | [[1127]] | [[1128]] | [[1129]] | [[1130]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|21125]]\n\n[[af:1125]]\n[[ast:1125]]\n[[bg:1125]]\n[[ca:1125]]\n[[cs:1125]]\n[[cy:1125]]\n[[da:1125]]\n[[de:1125]]\n[[el:1125]]\n[[en:1125]]\n[[eo:1125]]\n[[es:1125]]\n[[eu:1125]]\n[[fi:1125]]\n[[fr:1125]]\n[[hr:1125]]\n[[hu:1125]]\n[[io:1125]]\n[[it:1125]]\n[[nl:1125]]\n[[no:1125]]\n[[pl:1125]]\n[[pt:1125]]\n[[ro:1125]]\n[[ru:1125]]\n[[sl:1125]]\n[[sv:1125]]\n[[uk:1125]]\n[[zh:1125年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218171541','',0,0,1,0,0.084971197455,'79949781828458','20050218171627'); INSERT INTO cur VALUES (4456,0,'1126','
[[1126 (latinica)|latinica]] - [[1126 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]] | \'\'\'[[1120е]]\'\'\' | [[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]]
\n[[1121]] | [[1122]] | [[1123]] | [[1124]] | [[1125]] | \'\'\'1126\'\'\' | [[1127]] | [[1128]] | [[1129]] | [[1130]] | [[1131]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|21126]]\n\n[[af:1126]]\n[[ast:1126]]\n[[bg:1126]]\n[[ca:1126]]\n[[cy:1126]]\n[[da:1126]]\n[[de:1126]]\n[[el:1126]]\n[[en:1126]]\n[[eo:1126]]\n[[es:1126]]\n[[eu:1126]]\n[[fi:1126]]\n[[fr:1126]]\n[[hr:1126]]\n[[hu:1126]]\n[[io:1126]]\n[[it:1126]]\n[[nl:1126]]\n[[no:1126]]\n[[pl:1126]]\n[[pt:1126]]\n[[ro:1126]]\n[[ru:1126]]\n[[sl:1126]]\n[[uk:1126]]\n[[zh:1126年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218172203','',0,0,1,0,0.791047953438,'79949781827796','20050218172314'); INSERT INTO cur VALUES (4457,0,'1127','
[[1127 (latinica)|latinica]] - [[1127 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]] | \'\'\'[[1120е]]\'\'\' | [[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]]
\n[[1122]] | [[1123]] | [[1124]] | [[1125]] | [[1126]] | \'\'\'1127\'\'\' | [[1128]] | [[1129]] | [[1130]] | [[1131]] | [[1132]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|21127]]\n\n[[af:1127]]\n[[ast:1127]]\n[[bg:1127]]\n[[ca:1127]]\n[[cy:1127]]\n[[da:1127]]\n[[de:1127]]\n[[el:1127]]\n[[en:1127]]\n[[eo:1127]]\n[[es:1127]]\n[[eu:1127]]\n[[fi:1127]]\n[[fr:1127]]\n[[hr:1127]]\n[[hu:1127]]\n[[io:1127]]\n[[it:1127]]\n[[nl:1127]]\n[[no:1127]]\n[[pl:1127]]\n[[pt:1127]]\n[[ro:1127]]\n[[ru:1127]]\n[[sl:1127]]\n[[uk:1127]]\n[[zh:1127年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218172907','',0,0,1,0,0.687456506625,'79949781827092','20050218172953'); INSERT INTO cur VALUES (4458,0,'1128','
[[1128 (latinica)|latinica]] - [[1128 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]] | \'\'\'[[1120е]]\'\'\' | [[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]]
\n[[1123]] | [[1124]] | [[1125]] | [[1126]] | [[1127]] | \'\'\'1128\'\'\' | [[1129]] | [[1130]] | [[1131]] | [[1132]] | [[1133]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|21128]]\n\n[[af:1128]]\n[[ast:1128]]\n[[bg:1128]]\n[[ca:1128]]\n[[cy:1128]]\n[[da:1128]]\n[[de:1128]]\n[[el:1128]]\n[[en:1128]]\n[[eo:1128]]\n[[es:1128]]\n[[eu:1128]]\n[[fi:1128]]\n[[fr:1128]]\n[[hr:1128]]\n[[hu:1128]]\n[[io:1128]]\n[[it:1128]]\n[[nl:1128]]\n[[no:1128]]\n[[pl:1128]]\n[[pt:1128]]\n[[ro:1128]]\n[[ru:1128]]\n[[sl:1128]]\n[[sv:1128]]\n[[uk:1128]]\n[[zh:1128年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218173314','',0,0,1,0,0.370108284229,'79949781826685','20050218173400'); INSERT INTO cur VALUES (4459,0,'1129','
[[1129 (latinica)|latinica]] - [[1129 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1090е]] | [[1100е]] | [[1110е]] | \'\'\'[[1120е]]\'\'\' | [[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]]
\n[[1124]] | [[1125]] | [[1126]] | [[1127]] | [[1128]] | \'\'\'1129\'\'\' | [[1130]] | [[1131]] | [[1132]] | [[1133]] | [[1134]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|21129]]\n\n[[af:1129]]\n[[ast:1129]]\n[[bg:1129]]\n[[ca:1129]]\n[[cy:1129]]\n[[da:1129]]\n[[de:1129]]\n[[el:1129]]\n[[en:1129]]\n[[eo:1129]]\n[[es:1129]]\n[[eu:1129]]\n[[fi:1129]]\n[[fr:1129]]\n[[hr:1129]]\n[[hu:1129]]\n[[ia:1129]]\n[[io:1129]]\n[[it:1129]]\n[[nl:1129]]\n[[no:1129]]\n[[pl:1129]]\n[[pt:1129]]\n[[ro:1129]]\n[[ru:1129]]\n[[sl:1129]]\n[[uk:1129]]\n[[zh:1129年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218173804','',0,0,1,0,0.241757461448,'79949781826195','20050218173855'); INSERT INTO cur VALUES (4460,0,'1130','
[[1130 (latinica)|latinica]] - [[1130 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]] | \'\'\'[[1130е]]\'\'\' | [[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]]
\n[[1125]] | [[1126]] | [[1127]] | [[1128]] | [[1129]] | \'\'\'1130\'\'\' | [[1131]] | [[1132]] | [[1133]] | [[1134]] | [[1135]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|21130]]\n\n[[af:1130]]\n[[ast:1130]]\n[[bg:1130]]\n[[ca:1130]]\n[[cy:1130]]\n[[da:1130]]\n[[de:1130]]\n[[el:1130]]\n[[en:1130]]\n[[eo:1130]]\n[[es:1130]]\n[[eu:1130]]\n[[fi:1130]]\n[[fr:1130]]\n[[hr:1130]]\n[[hu:1130]]\n[[io:1130]]\n[[it:1130]]\n[[nl:1130]]\n[[no:1130]]\n[[pl:1130]]\n[[pt:1130]]\n[[ro:1130]]\n[[ru:1130]]\n[[sl:1130]]\n[[sv:1130]]\n[[uk:1130]]\n[[zh:1130年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218175001','',0,0,1,0,0.099688236648,'79949781824998','20050218175135'); INSERT INTO cur VALUES (4461,0,'1131','
[[1131 (latinica)|latinica]] - [[1131 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]] | \'\'\'[[1130е]]\'\'\' | [[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]]
\n[[1126]] | [[1127]] | [[1128]] | [[1129]] | [[1130]] | \'\'\'1131\'\'\' | [[1132]] | [[1133]] | [[1134]] | [[1135]] | [[1136]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|31131]]\n\n[[af:1131]]\n[[ast:1131]]\n[[bg:1131]]\n[[ca:1131]]\n[[cy:1131]]\n[[da:1131]]\n[[de:1131]]\n[[el:1131]]\n[[en:1131]]\n[[eo:1131]]\n[[es:1131]]\n[[eu:1131]]\n[[fi:1131]]\n[[fr:1131]]\n[[hr:1131]]\n[[hu:1131]]\n[[io:1131]]\n[[it:1131]]\n[[nl:1131]]\n[[no:1131]]\n[[pl:1131]]\n[[pt:1131]]\n[[ro:1131]]\n[[ru:1131]]\n[[sl:1131]]\n[[sv:1131]]\n[[uk:1131]]\n[[zh:1131年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218175549','',0,0,1,0,0.929327041809,'79949781824450','20050218175818'); INSERT INTO cur VALUES (4462,0,'1132','
[[1132 (latinica)|latinica]] - [[1132 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]] | \'\'\'[[1130е]]\'\'\' | [[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]]
\n[[1127]] | [[1128]] | [[1129]] | [[1130]] | [[1131]] | \'\'\'1132\'\'\' | [[1133]] | [[1134]] | [[1135]] | [[1136]] | [[1137]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|31132]]\n\n[[af:1132]]\n[[ast:1132]]\n[[bg:1132]]\n[[ca:1132]]\n[[cy:1132]]\n[[da:1132]]\n[[de:1132]]\n[[el:1132]]\n[[en:1132]]\n[[eo:1132]]\n[[es:1132]]\n[[eu:1132]]\n[[fi:1132]]\n[[fr:1132]]\n[[hr:1132]]\n[[hu:1132]]\n[[io:1132]]\n[[it:1132]]\n[[nl:1132]]\n[[no:1132]]\n[[pl:1132]]\n[[pt:1132]]\n[[ro:1132]]\n[[ru:1132]]\n[[sl:1132]]\n[[uk:1132]]\n[[zh:1132年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218180603','',0,0,1,0,0.407908047739,'79949781819396','20050218180658'); INSERT INTO cur VALUES (4463,0,'1133','
[[1133 (latinica)|latinica]] - [[1133 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]] | \'\'\'[[1130е]]\'\'\' | [[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]]
\n[[1128]] | [[1129]] | [[1130]] | [[1131]] | [[1132]] | \'\'\'1133\'\'\' | [[1134]] | [[1135]] | [[1136]] | [[1137]] | [[1138]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|31133]]\n\n[[af:1133]]\n[[ast:1133]]\n[[bg:1133]]\n[[ca:1133]]\n[[cy:1133]]\n[[da:1133]]\n[[de:1133]]\n[[el:1133]]\n[[en:1133]]\n[[eo:1133]]\n[[es:1133]]\n[[eu:1133]]\n[[fi:1133]]\n[[fr:1133]]\n[[hr:1133]]\n[[hu:1133]]\n[[io:1133]]\n[[it:1133]]\n[[nl:1133]]\n[[no:1133]]\n[[pl:1133]]\n[[pt:1133]]\n[[ro:1133]]\n[[ru:1133]]\n[[sl:1133]]\n[[sv:1133]]\n[[uk:1133]]\n[[zh:1133年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218181050','',0,0,1,0,0.773443074791,'79949781818949','20050218181145'); INSERT INTO cur VALUES (4464,0,'1134','
[[1134 (latinica)|latinica]] - [[1134 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]] | \'\'\'[[1130е]]\'\'\' | [[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]]
\n[[1129]] | [[1130]] | [[1131]] | [[1132]] | [[1133]] | \'\'\'1134\'\'\' | [[1135]] | [[1136]] | [[1137]] | [[1138]] | [[1139]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|31134]]\n\n[[af:1134]]\n[[ast:1134]]\n[[bg:1134]]\n[[ca:1134]]\n[[cy:1134]]\n[[da:1134]]\n[[de:1134]]\n[[el:1134]]\n[[en:1134]]\n[[eo:1134]]\n[[es:1134]]\n[[eu:1134]]\n[[fi:1134]]\n[[fr:1134]]\n[[hr:1134]]\n[[hu:1134]]\n[[io:1134]]\n[[it:1134]]\n[[nl:1134]]\n[[no:1134]]\n[[pl:1134]]\n[[pt:1134]]\n[[ro:1134]]\n[[ru:1134]]\n[[sl:1134]]\n[[uk:1134]]\n[[zh:1134年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218181744','',0,0,1,0,0.3615650527,'79949781818255','20050218181928'); INSERT INTO cur VALUES (4465,0,'1135','
[[1135 (latinica)|latinica]] - [[1135 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]] | \'\'\'[[1130е]]\'\'\' | [[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]]
\n[[1130]] | [[1131]] | [[1132]] | [[1133]] | [[1134]] | \'\'\'1135\'\'\' | [[1136]] | [[1137]] | [[1138]] | [[1139]] | [[1140]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|31135]]\n\n[[af:1135]]\n[[ast:1135]]\n[[bg:1135]]\n[[ca:1135]]\n[[cy:1135]]\n[[da:1135]]\n[[de:1135]]\n[[el:1135]]\n[[en:1135]]\n[[eo:1135]]\n[[es:1135]]\n[[eu:1135]]\n[[fi:1135]]\n[[fr:1135]]\n[[hr:1135]]\n[[hu:1135]]\n[[io:1135]]\n[[it:1135]]\n[[nl:1135]]\n[[no:1135]]\n[[pl:1135]]\n[[pt:1135]]\n[[ro:1135]]\n[[ru:1135]]\n[[sl:1135]]\n[[sv:1135]]\n[[uk:1135]]\n[[zh:1135年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218182304','',0,0,1,0,0.025143875752,'79949781817695','20050218182338'); INSERT INTO cur VALUES (4466,0,'1136','
[[1136 (latinica)|latinica]] - [[1136 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]] | \'\'\'[[1130е]]\'\'\' | [[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]]
\n[[1131]] | [[1132]] | [[1133]] | [[1134]] | [[1135]] | \'\'\'1136\'\'\' | [[1137]] | [[1138]] | [[1139]] | [[1140]] | [[1141]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|31136]]\n\n[[af:1136]]\n[[ast:1136]]\n[[bg:1136]]\n[[ca:1136]]\n[[cy:1136]]\n[[da:1136]]\n[[de:1136]]\n[[el:1136]]\n[[en:1136]]\n[[eo:1136]]\n[[es:1136]]\n[[eu:1136]]\n[[fi:1136]]\n[[fr:1136]]\n[[hr:1136]]\n[[hu:1136]]\n[[io:1136]]\n[[it:1136]]\n[[nl:1136]]\n[[no:1136]]\n[[pl:1136]]\n[[pt:1136]]\n[[ro:1136]]\n[[ru:1136]]\n[[sl:1136]]\n[[uk:1136]]\n[[zh:1136年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218182939','',0,0,1,0,0.414798076458,'79949781817060','20050218183130'); INSERT INTO cur VALUES (4467,0,'1137','
[[1137 (latinica)|latinica]] - [[1137 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]] | \'\'\'[[1130е]]\'\'\' | [[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]]
\n[[1132]] | [[1133]] | [[1134]] | [[1135]] | [[1136]] | \'\'\'1137\'\'\' | [[1138]] | [[1139]] | [[1140]] | [[1141]] | [[1142]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|31137]]\n\n[[af:1137]]\n[[ast:1137]]\n[[bg:1137]]\n[[ca:1137]]\n[[cy:1137]]\n[[da:1137]]\n[[de:1137]]\n[[el:1137]]\n[[en:1137]]\n[[eo:1137]]\n[[es:1137]]\n[[eu:1137]]\n[[fi:1137]]\n[[fr:1137]]\n[[hr:1137]]\n[[hu:1137]]\n[[io:1137]]\n[[it:1137]]\n[[nl:1137]]\n[[no:1137]]\n[[pl:1137]]\n[[pt:1137]]\n[[ro:1137]]\n[[ru:1137]]\n[[sl:1137]]\n[[sv:1137]]\n[[uk:1137]]\n[[zh:1137年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218184017','',0,0,1,0,0.970737010227,'79949781815982','20050218184016'); INSERT INTO cur VALUES (4468,0,'1138','
[[1138 (latinica)|latinica]] - [[1138 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]] | \'\'\'[[1130е]]\'\'\' | [[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]]
\n[[1133]] | [[1134]] | [[1135]] | [[1136]] | [[1137]] | \'\'\'1138\'\'\' | [[1139]] | [[1140]] | [[1141]] | [[1142]] | [[1143]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|31138]]\n\n[[af:1138]]\n[[ast:1138]]\n[[bg:1138]]\n[[ca:1138]]\n[[cy:1138]]\n[[da:1138]]\n[[de:1138]]\n[[el:1138]]\n[[en:1138]]\n[[eo:1138]]\n[[es:1138]]\n[[eu:1138]]\n[[fi:1138]]\n[[fr:1138]]\n[[hr:1138]]\n[[hu:1138]]\n[[io:1138]]\n[[it:1138]]\n[[nl:1138]]\n[[no:1138]]\n[[pl:1138]]\n[[pt:1138]]\n[[ro:1138]]\n[[ru:1138]]\n[[sl:1138]]\n[[sv:1138]]\n[[uk:1138]]\n[[zh:1138年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218184436','',0,0,1,0,0.456564423375,'79949781815563','20050218184508'); INSERT INTO cur VALUES (4469,0,'1139','
[[1139 (latinica)|latinica]] - [[1139 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1100е]] | [[1110е]] | [[1120е]] | \'\'\'[[1130е]]\'\'\' | [[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]]
\n[[1134]] | [[1135]] | [[1136]] | [[1137]] | [[1138]] | \'\'\'1139\'\'\' | [[1140]] | [[1141]] | [[1142]] | [[1143]] | [[1144]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|31139]]\n\n[[af:1139]]\n[[ast:1139]]\n[[bg:1139]]\n[[ca:1139]]\n[[cy:1139]]\n[[da:1139]]\n[[de:1139]]\n[[el:1139]]\n[[en:1139]]\n[[eo:1139]]\n[[es:1139]]\n[[eu:1139]]\n[[fi:1139]]\n[[fr:1139]]\n[[hr:1139]]\n[[hu:1139]]\n[[io:1139]]\n[[it:1139]]\n[[nl:1139]]\n[[nn:1139]]\n[[no:1139]]\n[[pl:1139]]\n[[pt:1139]]\n[[ro:1139]]\n[[ru:1139]]\n[[sl:1139]]\n[[uk:1139]]\n[[zh:1139年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218185029','',0,0,1,0,0.739137278283,'79949781814970','20050218185254'); INSERT INTO cur VALUES (4470,0,'1140','
[[1140 (latinica)|latinica]] - [[1140 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]] | \'\'\'[[1140е]]\'\'\' | [[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]]
\n[[1135]] | [[1136]] | [[1137]] | [[1138]] | [[1139]] | \'\'\'1140\'\'\' | [[1141]] | [[1142]] | [[1143]] | [[1144]] | [[1145]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|31140]]\n\n[[af:1140]]\n[[ast:1140]]\n[[bg:1140]]\n[[ca:1140]]\n[[cy:1140]]\n[[da:1140]]\n[[de:1140]]\n[[el:1140]]\n[[en:1140]]\n[[eo:1140]]\n[[es:1140]]\n[[eu:1140]]\n[[fi:1140]]\n[[fr:1140]]\n[[hr:1140]]\n[[hu:1140]]\n[[io:1140]]\n[[it:1140]]\n[[nl:1140]]\n[[no:1140]]\n[[pl:1140]]\n[[pt:1140]]\n[[ro:1140]]\n[[ru:1140]]\n[[sl:1140]]\n[[uk:1140]]\n[[zh:1140年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218190335','',0,0,1,0,0.605144904743,'79949781809664','20050218190348'); INSERT INTO cur VALUES (4471,0,'1141','
[[1141 (latinica)|latinica]] - [[1141 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]] | \'\'\'[[1140е]]\'\'\' | [[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]]
\n[[1136]] | [[1137]] | [[1138]] | [[1139]] | [[1140]] | \'\'\'1141\'\'\' | [[1142]] | [[1143]] | [[1144]] | [[1145]] | [[1146]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|41141]]\n\n[[af:1141]]\n[[ast:1141]]\n[[bg:1141]]\n[[ca:1141]]\n[[cy:1141]]\n[[da:1141]]\n[[de:1141]]\n[[el:1141]]\n[[en:1141]]\n[[eo:1141]]\n[[es:1141]]\n[[eu:1141]]\n[[fi:1141]]\n[[fr:1141]]\n[[hr:1141]]\n[[hu:1141]]\n[[io:1141]]\n[[it:1141]]\n[[nl:1141]]\n[[no:1141]]\n[[pl:1141]]\n[[pt:1141]]\n[[ro:1141]]\n[[ru:1141]]\n[[sl:1141]]\n[[uk:1141]]\n[[zh:1141年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218190812','',0,0,1,0,0.513458818436,'79949781809187','20050218190846'); INSERT INTO cur VALUES (4472,0,'1142','
[[1142 (latinica)|latinica]] - [[1142 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]] | \'\'\'[[1140е]]\'\'\' | [[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]]
\n[[1137]] | [[1138]] | [[1139]] | [[1140]] | [[1141]] | \'\'\'1142\'\'\' | [[1143]] | [[1144]] | [[1145]] | [[1146]] | [[1147]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|41142]]\n\n[[af:1142]]\n[[ast:1142]]\n[[bg:1142]]\n[[ca:1142]]\n[[cy:1142]]\n[[da:1142]]\n[[de:1142]]\n[[el:1142]]\n[[en:1142]]\n[[eo:1142]]\n[[es:1142]]\n[[eu:1142]]\n[[fi:1142]]\n[[fr:1142]]\n[[hr:1142]]\n[[hu:1142]]\n[[io:1142]]\n[[it:1142]]\n[[nl:1142]]\n[[no:1142]]\n[[pl:1142]]\n[[pt:1142]]\n[[ro:1142]]\n[[ru:1142]]\n[[sk:1142]]\n[[sl:1142]]\n[[sv:1142]]\n[[uk:1142]]\n[[zh:1142年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218191202','',0,0,1,0,0.779579392066,'79949781808797','20050218191335'); INSERT INTO cur VALUES (4473,0,'1143','
[[1143 (latinica)|latinica]] - [[1143 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]] | \'\'\'[[1140е]]\'\'\' | [[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]]
\n[[1138]] | [[1139]] | [[1140]] | [[1141]] | [[1142]] | \'\'\'1143\'\'\' | [[1144]] | [[1145]] | [[1146]] | [[1147]] | [[1148]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|41143]]\n\n[[af:1143]]\n[[ast:1143]]\n[[bg:1143]]\n[[ca:1143]]\n[[cy:1143]]\n[[da:1143]]\n[[de:1143]]\n[[el:1143]]\n[[en:1143]]\n[[eo:1143]]\n[[es:1143]]\n[[eu:1143]]\n[[fi:1143]]\n[[fr:1143]]\n[[gl:1143]]\n[[hr:1143]]\n[[hu:1143]]\n[[io:1143]]\n[[it:1143]]\n[[nl:1143]]\n[[no:1143]]\n[[pl:1143]]\n[[pt:1143]]\n[[ro:1143]]\n[[ru:1143]]\n[[sl:1143]]\n[[sv:1143]]\n[[uk:1143]]\n[[zh:1143年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218191648','',0,0,1,0,0.980446925378,'79949781808351','20050218191727'); INSERT INTO cur VALUES (4474,0,'1144','
[[1144 (latinica)|latinica]] - [[1144 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]] | \'\'\'[[1140е]]\'\'\' | [[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]]
\n[[1139]] | [[1140]] | [[1141]] | [[1142]] | [[1143]] | \'\'\'1144\'\'\' | [[1145]] | [[1146]] | [[1147]] | [[1148]] | [[1149]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|41144]]\n\n[[af:1144]]\n[[ast:1144]]\n[[bg:1144]]\n[[ca:1144]]\n[[cy:1144]]\n[[da:1144]]\n[[de:1144]]\n[[el:1144]]\n[[en:1144]]\n[[eo:1144]]\n[[es:1144]]\n[[eu:1144]]\n[[fi:1144]]\n[[fr:1144]]\n[[gl:1144]]\n[[hr:1144]]\n[[hu:1144]]\n[[io:1144]]\n[[it:1144]]\n[[nl:1144]]\n[[no:1144]]\n[[pl:1144]]\n[[pt:1144]]\n[[ro:1144]]\n[[ru:1144]]\n[[sl:1144]]\n[[sv:1144]]\n[[uk:1144]]\n[[zh:1144年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218192047','',0,0,1,0,0.41976601324,'79949781807952','20050218192134'); INSERT INTO cur VALUES (4475,0,'1145','
[[1145 (latinica)|latinica]] - [[1145 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]] | \'\'\'[[1140е]]\'\'\' | [[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]]
\n[[1140]] | [[1141]] | [[1142]] | [[1143]] | [[1144]] | \'\'\'1145\'\'\' | [[1146]] | [[1147]] | [[1148]] | [[1149]] | [[1150]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|41145]]\n\n[[af:1145]]\n[[ast:1145]]\n[[bg:1145]]\n[[ca:1145]]\n[[cy:1145]]\n[[da:1145]]\n[[de:1145]]\n[[el:1145]]\n[[en:1145]]\n[[eo:1145]]\n[[es:1145]]\n[[eu:1145]]\n[[fi:1145]]\n[[fr:1145]]\n[[hr:1145]]\n[[hu:1145]]\n[[io:1145]]\n[[it:1145]]\n[[nl:1145]]\n[[no:1145]]\n[[pl:1145]]\n[[pt:1145]]\n[[ro:1145]]\n[[ru:1145]]\n[[sl:1145]]\n[[sv:1145]]\n[[uk:1145]]\n[[zh:1145年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218192456','',0,0,1,0,0.227803976847,'79949781807543','20050218192540'); INSERT INTO cur VALUES (4476,0,'1146','
[[1146 (latinica)|latinica]] - [[1146 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]] | \'\'\'[[1140е]]\'\'\' | [[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]]
\n[[1141]] | [[1142]] | [[1143]] | [[1144]] | [[1145]] | \'\'\'1146\'\'\' | [[1147]] | [[1148]] | [[1149]] | [[1150]] | [[1151]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|41146]]\n\n[[af:1146]]\n[[ast:1146]]\n[[bg:1146]]\n[[ca:1146]]\n[[cy:1146]]\n[[da:1146]]\n[[de:1146]]\n[[el:1146]]\n[[en:1146]]\n[[eo:1146]]\n[[es:1146]]\n[[eu:1146]]\n[[fi:1146]]\n[[fr:1146]]\n[[hr:1146]]\n[[hu:1146]]\n[[io:1146]]\n[[it:1146]]\n[[nl:1146]]\n[[no:1146]]\n[[pl:1146]]\n[[pt:1146]]\n[[ro:1146]]\n[[ru:1146]]\n[[sl:1146]]\n[[uk:1146]]\n[[zh:1146年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218192937','',0,0,1,0,0.830779043413,'79949781807062','20050218193025'); INSERT INTO cur VALUES (4477,0,'1147','
[[1147 (latinica)|latinica]] - [[1147 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]] | \'\'\'[[1140е]]\'\'\' | [[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]]
\n[[1142]] | [[1143]] | [[1144]] | [[1145]] | [[1146]] | \'\'\'1147\'\'\' | [[1148]] | [[1149]] | [[1150]] | [[1151]] | [[1152]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|41147]]\n\n[[af:1147]]\n[[ast:1147]]\n[[bg:1147]]\n[[ca:1147]]\n[[cy:1147]]\n[[da:1147]]\n[[de:1147]]\n[[el:1147]]\n[[en:1147]]\n[[eo:1147]]\n[[es:1147]]\n[[eu:1147]]\n[[fi:1147]]\n[[fr:1147]]\n[[hr:1147]]\n[[hu:1147]]\n[[io:1147]]\n[[it:1147]]\n[[nl:1147]]\n[[no:1147]]\n[[pl:1147]]\n[[pt:1147]]\n[[ro:1147]]\n[[ru:1147]]\n[[sl:1147]]\n[[sv:1147]]\n[[uk:1147]]\n[[zh:1147年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218193326','',0,0,1,0,0.108822323898,'79949781806673','20050218193400'); INSERT INTO cur VALUES (4478,0,'1148','
[[1148 (latinica)|latinica]] - [[1148 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]] | \'\'\'[[1140е]]\'\'\' | [[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]]
\n[[1143]] | [[1144]] | [[1145]] | [[1146]] | [[1147]] | \'\'\'1148\'\'\' | [[1149]] | [[1150]] | [[1151]] | [[1152]] | [[1153]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|41148]]\n\n[[af:1148]]\n[[ast:1148]]\n[[bg:1148]]\n[[ca:1148]]\n[[cy:1148]]\n[[da:1148]]\n[[de:1148]]\n[[el:1148]]\n[[en:1148]]\n[[eo:1148]]\n[[es:1148]]\n[[eu:1148]]\n[[fi:1148]]\n[[fr:1148]]\n[[hr:1148]]\n[[hu:1148]]\n[[io:1148]]\n[[is:1148]]\n[[it:1148]]\n[[nl:1148]]\n[[no:1148]]\n[[pl:1148]]\n[[pt:1148]]\n[[ro:1148]]\n[[ru:1148]]\n[[sl:1148]]\n[[uk:1148]]\n[[zh:1148年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218193730','',0,0,1,0,0.211071675276,'79949781806269','20050218193807'); INSERT INTO cur VALUES (4479,0,'1149','
[[1149 (latinica)|latinica]] - [[1149 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1110е]] | [[1120е]] | [[1130е]] | \'\'\'[[1140е]]\'\'\' | [[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]]
\n[[1144]] | [[1145]] | [[1146]] | [[1147]] | [[1148]] | \'\'\'1149\'\'\' | [[1150]] | [[1151]] | [[1152]] | [[1153]] | [[1154]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|41149]]\n\n[[af:1149]]\n[[ast:1149]]\n[[bg:1149]]\n[[ca:1149]]\n[[cy:1149]]\n[[da:1149]]\n[[de:1149]]\n[[el:1149]]\n[[en:1149]]\n[[eo:1149]]\n[[es:1149]]\n[[eu:1149]]\n[[fi:1149]]\n[[fr:1149]]\n[[hr:1149]]\n[[hu:1149]]\n[[io:1149]]\n[[it:1149]]\n[[nl:1149]]\n[[no:1149]]\n[[pl:1149]]\n[[pt:1149]]\n[[ro:1149]]\n[[ru:1149]]\n[[sl:1149]]\n[[uk:1149]]\n[[zh:1149年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218194342','',0,0,1,0,0.471971379813,'79949781805657','20050218194410'); INSERT INTO cur VALUES (4480,0,'1150','
[[1150 (latinica)|latinica]] - [[1150 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]] | \'\'\'[[1150е]]\'\'\' | [[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]]
\n[[1145]] | [[1146]] | [[1147]] | [[1148]] | [[1149]] | \'\'\'1150\'\'\' | [[1151]] | [[1152]] | [[1153]] | [[1154]] | [[1155]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|41150]]\n\n[[af:1150]]\n[[ast:1150]]\n[[bg:1150]]\n[[ca:1150]]\n[[cy:1150]]\n[[da:1150]]\n[[de:1150]]\n[[el:1150]]\n[[en:1150]]\n[[eo:1150]]\n[[es:1150]]\n[[eu:1150]]\n[[fi:1150]]\n[[fr:1150]]\n[[hr:1150]]\n[[hu:1150]]\n[[io:1150]]\n[[it:1150]]\n[[nl:1150]]\n[[no:1150]]\n[[pl:1150]]\n[[pt:1150]]\n[[ro:1150]]\n[[ru:1150]]\n[[sl:1150]]\n[[sv:1150]]\n[[uk:1150]]\n[[zh:1150年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218195329','',0,0,1,0,0.427823129309,'79949781804670','20050218195421'); INSERT INTO cur VALUES (4481,0,'1151','
[[1151 (latinica)|latinica]] - [[1151 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]] | \'\'\'[[1150е]]\'\'\' | [[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]]
\n[[1146]] | [[1147]] | [[1148]] | [[1149]] | [[1150]] | \'\'\'1151\'\'\' | [[1152]] | [[1153]] | [[1154]] | [[1155]] | [[1156]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|51151]]\n\n[[af:1151]]\n[[ast:1151]]\n[[bg:1151]]\n[[ca:1151]]\n[[cy:1151]]\n[[da:1151]]\n[[de:1151]]\n[[el:1151]]\n[[en:1151]]\n[[eo:1151]]\n[[es:1151]]\n[[eu:1151]]\n[[fi:1151]]\n[[fr:1151]]\n[[hr:1151]]\n[[hu:1151]]\n[[io:1151]]\n[[it:1151]]\n[[nl:1151]]\n[[no:1151]]\n[[pl:1151]]\n[[pt:1151]]\n[[ro:1151]]\n[[ru:1151]]\n[[sl:1151]]\n[[uk:1151]]\n[[zh:1151年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218195922','',0,0,1,0,0.670361086107,'79949781804077','20050218200106'); INSERT INTO cur VALUES (4482,0,'1152','
[[1152 (latinica)|latinica]] - [[1152 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]] | \'\'\'[[1150е]]\'\'\' | [[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]]
\n[[1147]] | [[1148]] | [[1149]] | [[1150]] | [[1151]] | \'\'\'1152\'\'\' | [[1153]] | [[1154]] | [[1155]] | [[1156]] | [[1157]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|51152]]\n\n[[af:1152]]\n[[ast:1152]]\n[[bg:1152]]\n[[ca:1152]]\n[[cy:1152]]\n[[da:1152]]\n[[de:1152]]\n[[el:1152]]\n[[en:1152]]\n[[eo:1152]]\n[[es:1152]]\n[[eu:1152]]\n[[fi:1152]]\n[[fr:1152]]\n[[gl:1152]]\n[[hr:1152]]\n[[hu:1152]]\n[[io:1152]]\n[[it:1152]]\n[[nl:1152]]\n[[no:1152]]\n[[pl:1152]]\n[[pt:1152]]\n[[ro:1152]]\n[[ru:1152]]\n[[sl:1152]]\n[[sv:1152]]\n[[uk:1152]]\n[[zh:1152年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218200424','',0,0,1,0,0.694987389583,'79949781799575','20050218200508'); INSERT INTO cur VALUES (4483,0,'1153','
[[1153 (latinica)|latinica]] - [[1153 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]] | \'\'\'[[1150е]]\'\'\' | [[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]]
\n[[1148]] | [[1149]] | [[1150]] | [[1151]] | [[1152]] | \'\'\'1153\'\'\' | [[1154]] | [[1155]] | [[1156]] | [[1157]] | [[1158]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|51153]]\n\n[[af:1153]]\n[[ast:1153]]\n[[bg:1153]]\n[[ca:1153]]\n[[cy:1153]]\n[[da:1153]]\n[[de:1153]]\n[[el:1153]]\n[[en:1153]]\n[[eo:1153]]\n[[es:1153]]\n[[eu:1153]]\n[[fi:1153]]\n[[fr:1153]]\n[[gl:1153]]\n[[hr:1153]]\n[[hu:1153]]\n[[io:1153]]\n[[it:1153]]\n[[nl:1153]]\n[[no:1153]]\n[[pl:1153]]\n[[pt:1153]]\n[[ro:1153]]\n[[ru:1153]]\n[[sl:1153]]\n[[sv:1153]]\n[[uk:1153]]\n[[zh:1153年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218200828','',0,0,1,0,0.861377744405,'79949781799171','20050218200949'); INSERT INTO cur VALUES (4484,0,'1154','
[[1154 (latinica)|latinica]] - [[1154 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]] | \'\'\'[[1150е]]\'\'\' | [[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]]
\n[[1149]] | [[1150]] | [[1151]] | [[1152]] | [[1153]] | \'\'\'1154\'\'\' | [[1155]] | [[1156]] | [[1157]] | [[1158]] | [[1159]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|51154]]\n\n[[af:1154]]\n[[ast:1154]]\n[[bg:1154]]\n[[ca:1154]]\n[[cy:1154]]\n[[da:1154]]\n[[de:1154]]\n[[el:1154]]\n[[en:1154]]\n[[eo:1154]]\n[[es:1154]]\n[[eu:1154]]\n[[fi:1154]]\n[[fr:1154]]\n[[hr:1154]]\n[[hu:1154]]\n[[io:1154]]\n[[it:1154]]\n[[nl:1154]]\n[[no:1154]]\n[[pl:1154]]\n[[pt:1154]]\n[[ro:1154]]\n[[ru:1154]]\n[[sl:1154]]\n[[sv:1154]]\n[[uk:1154]]\n[[zh:1154年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218201451','',0,0,1,0,0.328394594755,'79949781798548','20050218201612'); INSERT INTO cur VALUES (4485,0,'1155','
[[1155 (latinica)|latinica]] - [[1155 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]] | \'\'\'[[1150е]]\'\'\' | [[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]]
\n[[1150]] | [[1151]] | [[1152]] | [[1153]] | [[1154]] | \'\'\'1155\'\'\' | [[1156]] | [[1157]] | [[1158]] | [[1159]] | [[1160]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|51155]]\n\n[[af:1155]]\n[[ast:1155]]\n[[bg:1155]]\n[[ca:1155]]\n[[cy:1155]]\n[[da:1155]]\n[[de:1155]]\n[[el:1155]]\n[[en:1155]]\n[[eo:1155]]\n[[es:1155]]\n[[eu:1155]]\n[[fi:1155]]\n[[fr:1155]]\n[[hr:1155]]\n[[hu:1155]]\n[[io:1155]]\n[[it:1155]]\n[[nl:1155]]\n[[no:1155]]\n[[pl:1155]]\n[[pt:1155]]\n[[ro:1155]]\n[[ru:1155]]\n[[sl:1155]]\n[[sv:1155]]\n[[uk:1155]]\n[[zh:1155年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218201902','',0,0,1,0,0.086772990453,'79949781798097','20050218201943'); INSERT INTO cur VALUES (4486,0,'1156','
[[1156 (latinica)|latinica]] - [[1156 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]] | \'\'\'[[1150е]]\'\'\' | [[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]]
\n[[1151]] | [[1152]] | [[1153]] | [[1154]] | [[1155]] | \'\'\'1156\'\'\' | [[1157]] | [[1158]] | [[1159]] | [[1160]] | [[1161]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|51156]]\n\n[[af:1156]]\n[[ast:1156]]\n[[bg:1156]]\n[[ca:1156]]\n[[cy:1156]]\n[[da:1156]]\n[[de:1156]]\n[[el:1156]]\n[[en:1156]]\n[[eo:1156]]\n[[es:1156]]\n[[eu:1156]]\n[[fi:1156]]\n[[fr:1156]]\n[[hr:1156]]\n[[hu:1156]]\n[[io:1156]]\n[[it:1156]]\n[[nl:1156]]\n[[no:1156]]\n[[pl:1156]]\n[[pt:1156]]\n[[ro:1156]]\n[[ru:1156]]\n[[sl:1156]]\n[[sv:1156]]\n[[uk:1156]]\n[[zh:1156年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218202346','',0,0,1,0,0.06981312254,'79949781797653','20050218202516'); INSERT INTO cur VALUES (4487,0,'1157','
[[1157 (latinica)|latinica]] - [[1157 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]] | \'\'\'[[1150е]]\'\'\' | [[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]]
\n[[1152]] | [[1153]] | [[1154]] | [[1155]] | [[1156]] | \'\'\'1157\'\'\' | [[1158]] | [[1159]] | [[1160]] | [[1161]] | [[1162]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|51157]]\n\n[[af:1157]]\n[[ast:1157]]\n[[bg:1157]]\n[[ca:1157]]\n[[cy:1157]]\n[[da:1157]]\n[[de:1157]]\n[[el:1157]]\n[[en:1157]]\n[[eo:1157]]\n[[es:1157]]\n[[eu:1157]]\n[[fi:1157]]\n[[fr:1157]]\n[[hr:1157]]\n[[hu:1157]]\n[[io:1157]]\n[[it:1157]]\n[[nl:1157]]\n[[no:1157]]\n[[pl:1157]]\n[[pt:1157]]\n[[ro:1157]]\n[[ru:1157]]\n[[sl:1157]]\n[[sv:1157]]\n[[uk:1157]]\n[[zh:1157年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218202838','',0,0,1,0,0.668683809074,'79949781797161','20050218202923'); INSERT INTO cur VALUES (4488,0,'1158','
[[1158 (latinica)|latinica]] - [[1158 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]] | \'\'\'[[1150е]]\'\'\' | [[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]]
\n[[1153]] | [[1154]] | [[1155]] | [[1156]] | [[1157]] | \'\'\'1158\'\'\' | [[1159]] | [[1160]] | [[1161]] | [[1162]] | [[1163]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|51158]]\n\n[[af:1158]]\n[[ast:1158]]\n[[bg:1158]]\n[[ca:1158]]\n[[cs:1158]]\n[[cy:1158]]\n[[da:1158]]\n[[de:1158]]\n[[el:1158]]\n[[en:1158]]\n[[eo:1158]]\n[[es:1158]]\n[[eu:1158]]\n[[fi:1158]]\n[[fr:1158]]\n[[gl:1158]]\n[[hr:1158]]\n[[hu:1158]]\n[[io:1158]]\n[[it:1158]]\n[[nl:1158]]\n[[no:1158]]\n[[pl:1158]]\n[[pt:1158]]\n[[ro:1158]]\n[[ru:1158]]\n[[sl:1158]]\n[[sv:1158]]\n[[uk:1158]]\n[[zh:1158年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218203444','',0,0,1,0,0.038967625256,'79949781796555','20050218203632'); INSERT INTO cur VALUES (4489,0,'1159','
[[1159 (latinica)|latinica]] - [[1159 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1120е]] | [[1130е]] | [[1140е]] | \'\'\'[[1150е]]\'\'\' | [[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]]
\n[[1154]] | [[1155]] | [[1156]] | [[1157]] | [[1158]] | \'\'\'1159\'\'\' | [[1160]] | [[1161]] | [[1162]] | [[1163]] | [[1164]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|51159]]\n\n[[af:1159]]\n[[ast:1159]]\n[[bg:1159]]\n[[ca:1159]]\n[[cy:1159]]\n[[da:1159]]\n[[de:1159]]\n[[el:1159]]\n[[en:1159]]\n[[eo:1159]]\n[[es:1159]]\n[[eu:1159]]\n[[fi:1159]]\n[[fr:1159]]\n[[hr:1159]]\n[[hu:1159]]\n[[io:1159]]\n[[it:1159]]\n[[nds:1159]]\n[[nl:1159]]\n[[nn:1159]]\n[[no:1159]]\n[[pl:1159]]\n[[pt:1159]]\n[[ro:1159]]\n[[ru:1159]]\n[[sl:1159]]\n[[sv:1159]]\n[[uk:1159]]\n[[zh:1159年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218203917','',0,0,1,0,0.203627884017,'79949781796082','20050218204019'); INSERT INTO cur VALUES (4490,0,'1160','
[[1160 (latinica)|latinica]] - [[1160 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]] | \'\'\'[[1160е]]\'\'\' | [[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]]
\n[[1155]] | [[1156]] | [[1157]] | [[1158]] | [[1159]] | \'\'\'1160\'\'\' | [[1161]] | [[1162]] | [[1163]] | [[1164]] | [[1165]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|51160]]\n\n[[af:1160]]\n[[bg:1160]]\n[[ca:1160]]\n[[cy:1160]]\n[[da:1160]]\n[[de:1160]]\n[[el:1160]]\n[[en:1160]]\n[[eo:1160]]\n[[es:1160]]\n[[eu:1160]]\n[[fi:1160]]\n[[fr:1160]]\n[[hr:1160]]\n[[hu:1160]]\n[[io:1160]]\n[[it:1160]]\n[[nl:1160]]\n[[no:1160]]\n[[pl:1160]]\n[[pt:1160]]\n[[ro:1160]]\n[[ru:1160]]\n[[sl:1160]]\n[[sv:1160]]\n[[uk:1160]]\n[[zh:1160年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218204735','',0,0,1,0,0.154112628267,'79949781795264','20050218204944'); INSERT INTO cur VALUES (4491,0,'1161','
[[1161 (latinica)|latinica]] - [[1161 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]] | \'\'\'[[1160е]]\'\'\' | [[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]]
\n[[1156]] | [[1157]] | [[1158]] | [[1159]] | [[1160]] | \'\'\'1161\'\'\' | [[1162]] | [[1163]] | [[1164]] | [[1165]] | [[1166]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|61161]]\n\n[[af:1161]]\n[[bg:1161]]\n[[ca:1161]]\n[[cy:1161]]\n[[da:1161]]\n[[de:1161]]\n[[el:1161]]\n[[en:1161]]\n[[eo:1161]]\n[[es:1161]]\n[[eu:1161]]\n[[fi:1161]]\n[[fr:1161]]\n[[hr:1161]]\n[[hu:1161]]\n[[io:1161]]\n[[it:1161]]\n[[nl:1161]]\n[[no:1161]]\n[[pl:1161]]\n[[pt:1161]]\n[[ro:1161]]\n[[ru:1161]]\n[[sl:1161]]\n[[uk:1161]]\n[[zh:1161年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218205228','',0,0,1,0,0.890497801309,'79949781794771','20050218205306'); INSERT INTO cur VALUES (4492,0,'1162','
[[1162 (latinica)|latinica]] - [[1162 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]] | \'\'\'[[1160е]]\'\'\' | [[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]]
\n[[1157]] | [[1158]] | [[1159]] | [[1160]] | [[1161]] | \'\'\'1162\'\'\' | [[1163]] | [[1164]] | [[1165]] | [[1166]] | [[1167]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|61162]]\n\n[[af:1162]]\n[[bg:1162]]\n[[ca:1162]]\n[[cy:1162]]\n[[da:1162]]\n[[de:1162]]\n[[el:1162]]\n[[en:1162]]\n[[eo:1162]]\n[[es:1162]]\n[[eu:1162]]\n[[fi:1162]]\n[[fr:1162]]\n[[hr:1162]]\n[[hu:1162]]\n[[io:1162]]\n[[it:1162]]\n[[nl:1162]]\n[[no:1162]]\n[[pl:1162]]\n[[pt:1162]]\n[[ro:1162]]\n[[ru:1162]]\n[[sl:1162]]\n[[uk:1162]]\n[[zh:1162年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218205811','',0,0,1,0,0.285398970957,'79949781794188','20050218205859'); INSERT INTO cur VALUES (4493,0,'1163','
[[1163 (latinica)|latinica]] - [[1163 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]] | \'\'\'[[1160е]]\'\'\' | [[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]]
\n[[1158]] | [[1159]] | [[1160]] | [[1161]] | [[1162]] | \'\'\'1163\'\'\' | [[1164]] | [[1165]] | [[1166]] | [[1167]] | [[1168]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|61163]]\n\n[[af:1163]]\n[[bg:1163]]\n[[ca:1163]]\n[[cy:1163]]\n[[da:1163]]\n[[de:1163]]\n[[el:1163]]\n[[en:1163]]\n[[eo:1163]]\n[[es:1163]]\n[[eu:1163]]\n[[fi:1163]]\n[[fr:1163]]\n[[hr:1163]]\n[[hu:1163]]\n[[it:1163]]\n[[nl:1163]]\n[[no:1163]]\n[[pl:1163]]\n[[pt:1163]]\n[[ro:1163]]\n[[ru:1163]]\n[[sl:1163]]\n[[sv:1163]]\n[[uk:1163]]\n[[zh:1163年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218210253','',0,0,1,0,0.272288181014,'79949781789746','20050218210356'); INSERT INTO cur VALUES (4494,0,'1164','
[[1164 (latinica)|latinica]] - [[1164 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]] | \'\'\'[[1160е]]\'\'\' | [[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]]
\n[[1159]] | [[1160]] | [[1161]] | [[1162]] | [[1163]] | \'\'\'1164\'\'\' | [[1165]] | [[1166]] | [[1167]] | [[1168]] | [[1169]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|61164]]\n\n[[af:1164]]\n[[ast:1164]]\n[[bg:1164]]\n[[ca:1164]]\n[[cy:1164]]\n[[da:1164]]\n[[de:1164]]\n[[el:1164]]\n[[en:1164]]\n[[eo:1164]]\n[[es:1164]]\n[[eu:1164]]\n[[fi:1164]]\n[[fr:1164]]\n[[hr:1164]]\n[[hu:1164]]\n[[io:1164]]\n[[it:1164]]\n[[la:1164]]\n[[nl:1164]]\n[[nn:1164]]\n[[no:1164]]\n[[pl:1164]]\n[[pt:1164]]\n[[ro:1164]]\n[[ru:1164]]\n[[sl:1164]]\n[[sv:1164]]\n[[uk:1164]]\n[[zh:1164年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218210717','',0,0,1,0,0.646609811879,'79949781789282','20050218210740'); INSERT INTO cur VALUES (4495,0,'1165','
[[1165 (latinica)|latinica]] - [[1165 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]] | \'\'\'[[1160е]]\'\'\' | [[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]]
\n[[1160]] | [[1161]] | [[1162]] | [[1163]] | [[1164]] | \'\'\'1165\'\'\' | [[1166]] | [[1167]] | [[1168]] | [[1169]] | [[1170]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|61165]]\n\n[[af:1165]]\n[[ast:1165]]\n[[bg:1165]]\n[[ca:1165]]\n[[cy:1165]]\n[[da:1165]]\n[[de:1165]]\n[[el:1165]]\n[[en:1165]]\n[[eo:1165]]\n[[es:1165]]\n[[eu:1165]]\n[[fi:1165]]\n[[fr:1165]]\n[[hr:1165]]\n[[hu:1165]]\n[[io:1165]]\n[[it:1165]]\n[[nl:1165]]\n[[nn:1165]]\n[[no:1165]]\n[[pl:1165]]\n[[pt:1165]]\n[[ro:1165]]\n[[ru:1165]]\n[[sl:1165]]\n[[sv:1165]]\n[[uk:1165]]\n[[zh:1165年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218211139','',0,0,1,0,0.683155906239,'79949781788860','20050218211222'); INSERT INTO cur VALUES (4496,0,'1166','
[[1166 (latinica)|latinica]] - [[1166 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]] | \'\'\'[[1160е]]\'\'\' | [[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]]
\n[[1161]] | [[1162]] | [[1163]] | [[1164]] | [[1165]] | \'\'\'1166\'\'\' | [[1167]] | [[1168]] | [[1169]] | [[1170]] | [[1171]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|61166]]\n\n[[af:1166]]\n[[bg:1166]]\n[[bs:1166]]\n[[ca:1166]]\n[[cy:1166]]\n[[da:1166]]\n[[de:1166]]\n[[et:1166]]\n[[el:1166]]\n[[en:1166]]\n[[es:1166]]\n[[eo:1166]]\n[[eu:1166]]\n[[fi:1166]]\n[[fr:1166]]\n[[fy:1166]]\n[[he:1166]]\n[[hr:1166]]\n[[hu:1166]]\n[[it:1166]]\n[[ia:1166]]\n[[ko:1166년]]\n[[la:1166]]\n[[mk:1166]]\n[[nl:1166]]\n[[no:1166]]\n[[pl:1166]]\n[[pt:1166]]\n[[ro:1166]]\n[[ru:1166]]\n[[simple:1166]]\n[[sl:1166]]\n[[sv:1166]]\n[[zh:1166年]]','-ja: (links to 12th century)',0,'62.45.143.19','20050311001028','',0,0,0,0,0.690415635561,'79949688998971','20050311001028'); INSERT INTO cur VALUES (4497,0,'1167','
[[1167 (latinica)|latinica]] - [[1167 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]] | \'\'\'[[1160е]]\'\'\' | [[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]]
\n[[1162]] | [[1163]] | [[1164]] | [[1165]] | [[1166]] | \'\'\'1167\'\'\' | [[1168]] | [[1169]] | [[1170]] | [[1171]] | [[1172]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|61167]]\n\n[[af:1167]]\n[[bg:1167]]\n[[ca:1167]]\n[[cy:1167]]\n[[da:1167]]\n[[de:1167]]\n[[el:1167]]\n[[en:1167]]\n[[eo:1167]]\n[[es:1167]]\n[[eu:1167]]\n[[fi:1167]]\n[[fr:1167]]\n[[hr:1167]]\n[[hu:1167]]\n[[io:1167]]\n[[it:1167]]\n[[nl:1167]]\n[[no:1167]]\n[[pl:1167]]\n[[pt:1167]]\n[[ro:1167]]\n[[ru:1167]]\n[[sl:1167]]\n[[sv:1167]]\n[[uk:1167]]\n[[zh:1167年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218211949','',0,0,1,0,0.246099373906,'79949781788050','20050218212031'); INSERT INTO cur VALUES (4498,0,'1168','
[[1168 (latinica)|latinica]] - [[1168 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]] | \'\'\'[[1160е]]\'\'\' | [[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]]
\n[[1163]] | [[1164]] | [[1165]] | [[1166]] | [[1167]] | \'\'\'1168\'\'\' | [[1169]] | [[1170]] | [[1171]] | [[1172]] | [[1173]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|61168]]\n\n[[af:1168]]\n[[bg:1168]]\n[[ca:1168]]\n[[cy:1168]]\n[[da:1168]]\n[[de:1168]]\n[[el:1168]]\n[[en:1168]]\n[[eo:1168]]\n[[es:1168]]\n[[eu:1168]]\n[[fi:1168]]\n[[fr:1168]]\n[[hr:1168]]\n[[hu:1168]]\n[[io:1168]]\n[[it:1168]]\n[[nl:1168]]\n[[no:1168]]\n[[pl:1168]]\n[[pt:1168]]\n[[ro:1168]]\n[[ru:1168]]\n[[sl:1168]]\n[[sv:1168]]\n[[uk:1168]]\n[[zh:1168年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218212455','',0,0,1,0,0.875031324977,'79949781787544','20050218212504'); INSERT INTO cur VALUES (4499,0,'1169','
[[1169 (latinica)|latinica]] - [[1169 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1130е]] | [[1140е]] | [[1150е]] | \'\'\'[[1160е]]\'\'\' | [[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]]
\n[[1164]] | [[1165]] | [[1166]] | [[1167]] | [[1168]] | \'\'\'1169\'\'\' | [[1170]] | [[1171]] | [[1172]] | [[1173]] | [[1174]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|61169]]\n\n[[af:1169]]\n[[bg:1169]]\n[[ca:1169]]\n[[cy:1169]]\n[[da:1169]]\n[[de:1169]]\n[[el:1169]]\n[[en:1169]]\n[[eo:1169]]\n[[es:1169]]\n[[eu:1169]]\n[[fi:1169]]\n[[fr:1169]]\n[[hr:1169]]\n[[hu:1169]]\n[[io:1169]]\n[[it:1169]]\n[[nl:1169]]\n[[no:1169]]\n[[pl:1169]]\n[[pt:1169]]\n[[ro:1169]]\n[[ru:1169]]\n[[sl:1169]]\n[[uk:1169]]\n[[zh:1169年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218212905','',0,0,1,0,0.51184215467,'79949781787094','20050218212912'); INSERT INTO cur VALUES (4500,0,'1170','
[[1170 (latinica)|latinica]] - [[1170 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]] | \'\'\'[[1170е]]\'\'\' | [[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]]
\n[[1165]] | [[1166]] | [[1167]] | [[1168]] | [[1169]] | \'\'\'1170\'\'\' | [[1171]] | [[1172]] | [[1173]] | [[1174]] | [[1175]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|61170]]\n\n[[af:1170]]\n[[ast:1170]]\n[[bg:1170]]\n[[ca:1170]]\n[[cy:1170]]\n[[da:1170]]\n[[de:1170]]\n[[el:1170]]\n[[en:1170]]\n[[eo:1170]]\n[[es:1170]]\n[[eu:1170]]\n[[fi:1170]]\n[[fr:1170]]\n[[hr:1170]]\n[[hu:1170]]\n[[io:1170]]\n[[it:1170]]\n[[nl:1170]]\n[[nn:1170]]\n[[no:1170]]\n[[pl:1170]]\n[[pt:1170]]\n[[ro:1170]]\n[[ru:1170]]\n[[sl:1170]]\n[[sv:1170]]\n[[uk:1170]]\n[[zh:1170年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218213640','',0,0,1,0,0.784625808142,'79949781786359','20050218213725'); INSERT INTO cur VALUES (4501,0,'1171','
[[1171 (latinica)|latinica]] - [[1171 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]] | \'\'\'[[1170е]]\'\'\' | [[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]]
\n[[1166]] | [[1167]] | [[1168]] | [[1169]] | [[1170]] | \'\'\'1171\'\'\' | [[1172]] | [[1173]] | [[1174]] | [[1175]] | [[1176]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|71171]]\n\n[[af:1171]]\n[[ast:1171]]\n[[bg:1171]]\n[[ca:1171]]\n[[cy:1171]]\n[[da:1171]]\n[[de:1171]]\n[[el:1171]]\n[[en:1171]]\n[[eo:1171]]\n[[es:1171]]\n[[eu:1171]]\n[[fi:1171]]\n[[fr:1171]]\n[[hr:1171]]\n[[hu:1171]]\n[[io:1171]]\n[[it:1171]]\n[[nl:1171]]\n[[nn:1171]]\n[[no:1171]]\n[[pl:1171]]\n[[pt:1171]]\n[[ro:1171]]\n[[ru:1171]]\n[[sl:1171]]\n[[sv:1171]]\n[[uk:1171]]\n[[zh:1171年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218214047','',0,0,1,0,0.178603967735,'79949781785952','20050218214131'); INSERT INTO cur VALUES (4502,0,'1172','
[[1172 (latinica)|latinica]] - [[1172 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]] | \'\'\'[[1170е]]\'\'\' | [[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]]
\n[[1167]] | [[1168]] | [[1169]] | [[1170]] | [[1171]] | \'\'\'1172\'\'\' | [[1173]] | [[1174]] | [[1175]] | [[1176]] | [[1177]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|71172]]\n\n[[af:1172]]\n[[ast:1172]]\n[[bg:1172]]\n[[ca:1172]]\n[[cy:1172]]\n[[da:1172]]\n[[de:1172]]\n[[el:1172]]\n[[en:1172]]\n[[eo:1172]]\n[[es:1172]]\n[[eu:1172]]\n[[fi:1172]]\n[[fr:1172]]\n[[hr:1172]]\n[[hu:1172]]\n[[io:1172]]\n[[it:1172]]\n[[nl:1172]]\n[[nn:1172]]\n[[no:1172]]\n[[pl:1172]]\n[[pt:1172]]\n[[ro:1172]]\n[[ru:1172]]\n[[sl:1172]]\n[[uk:1172]]\n[[zh:1172年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218214453','',0,0,1,0,0.23821904987,'79949781785546','20050218214538'); INSERT INTO cur VALUES (4503,0,'1173','
[[1173 (latinica)|latinica]] - [[1173 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]] | \'\'\'[[1170е]]\'\'\' | [[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]]
\n[[1168]] | [[1169]] | [[1170]] | [[1171]] | [[1172]] | \'\'\'1173\'\'\' | [[1174]] | [[1175]] | [[1176]] | [[1177]] | [[1178]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|71173]]\n\n[[af:1173]]\n[[ast:1173]]\n[[bg:1173]]\n[[ca:1173]]\n[[cy:1173]]\n[[da:1173]]\n[[de:1173]]\n[[el:1173]]\n[[en:1173]]\n[[eo:1173]]\n[[es:1173]]\n[[eu:1173]]\n[[fi:1173]]\n[[fr:1173]]\n[[hr:1173]]\n[[hu:1173]]\n[[io:1173]]\n[[it:1173]]\n[[nl:1173]]\n[[no:1173]]\n[[pl:1173]]\n[[pt:1173]]\n[[ro:1173]]\n[[ru:1173]]\n[[sl:1173]]\n[[sv:1173]]\n[[uk:1173]]\n[[zh:1173年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218215036','',0,0,1,0,0.651757221041,'79949781784963','20050218215058'); INSERT INTO cur VALUES (4504,0,'1174','
[[1174 (latinica)|latinica]] - [[1174 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]] | \'\'\'[[1170е]]\'\'\' | [[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]]
\n[[1169]] | [[1170]] | [[1171]] | [[1172]] | [[1173]] | \'\'\'1174\'\'\' | [[1175]] | [[1176]] | [[1177]] | [[1178]] | [[1179]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|71174]]\n\n[[af:1174]]\n[[ast:1174]]\n[[bg:1174]]\n[[ca:1174]]\n[[cy:1174]]\n[[da:1174]]\n[[de:1174]]\n[[el:1174]]\n[[en:1174]]\n[[eo:1174]]\n[[es:1174]]\n[[eu:1174]]\n[[fi:1174]]\n[[fr:1174]]\n[[hr:1174]]\n[[hu:1174]]\n[[io:1174]]\n[[it:1174]]\n[[nl:1174]]\n[[no:1174]]\n[[pl:1174]]\n[[pt:1174]]\n[[ro:1174]]\n[[ru:1174]]\n[[sl:1174]]\n[[uk:1174]]\n[[zh:1174年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218215407','',0,0,1,0,0.686233697313,'79949781784592','20050218215452'); INSERT INTO cur VALUES (4505,0,'1175','
[[1175 (latinica)|latinica]] - [[1175 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]] | \'\'\'[[1170е]]\'\'\' | [[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]]
\n[[1170]] | [[1171]] | [[1172]] | [[1173]] | [[1174]] | \'\'\'1175\'\'\' | [[1176]] | [[1177]] | [[1178]] | [[1179]] | [[1180]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|71175]]\n\n[[af:1175]]\n[[ast:1175]]\n[[bg:1175]]\n[[ca:1175]]\n[[cy:1175]]\n[[da:1175]]\n[[de:1175]]\n[[el:1175]]\n[[en:1175]]\n[[eo:1175]]\n[[es:1175]]\n[[eu:1175]]\n[[fi:1175]]\n[[fr:1175]]\n[[hr:1175]]\n[[hu:1175]]\n[[io:1175]]\n[[it:1175]]\n[[nl:1175]]\n[[nn:1175]]\n[[no:1175]]\n[[pl:1175]]\n[[pt:1175]]\n[[ro:1175]]\n[[ru:1175]]\n[[sl:1175]]\n[[sv:1175]]\n[[uk:1175]]\n[[zh:1175年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218215816','',0,0,1,0,0.122555303444,'79949781784183','20050218215908'); INSERT INTO cur VALUES (4506,0,'1176','
[[1176 (latinica)|latinica]] - [[1176 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]] | \'\'\'[[1170е]]\'\'\' | [[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]]
\n[[1171]] | [[1172]] | [[1173]] | [[1174]] | [[1175]] | \'\'\'1176\'\'\' | [[1177]] | [[1178]] | [[1179]] | [[1180]] | [[1181]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|71176]]\n\n[[af:1176]]\n[[ast:1176]]\n[[bg:1176]]\n[[ca:1176]]\n[[cy:1176]]\n[[da:1176]]\n[[de:1176]]\n[[el:1176]]\n[[en:1176]]\n[[eo:1176]]\n[[es:1176]]\n[[eu:1176]]\n[[fi:1176]]\n[[fr:1176]]\n[[hr:1176]]\n[[hu:1176]]\n[[io:1176]]\n[[it:1176]]\n[[nl:1176]]\n[[nn:1176]]\n[[no:1176]]\n[[pl:1176]]\n[[pt:1176]]\n[[ro:1176]]\n[[ru:1176]]\n[[sl:1176]]\n[[sv:1176]]\n[[uk:1176]]\n[[zh:1176年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218220243','',0,0,1,0,0.830771123912,'79949781779756','20050218220333'); INSERT INTO cur VALUES (4507,0,'1177','
[[1177 (latinica)|latinica]] - [[1177 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]] | \'\'\'[[1170е]]\'\'\' | [[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]]
\n[[1172]] | [[1173]] | [[1174]] | [[1175]] | [[1176]] | \'\'\'1177\'\'\' | [[1178]] | [[1179]] | [[1180]] | [[1181]] | [[1182]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|71177]]\n\n[[af:1177]]\n[[bg:1177]]\n[[ca:1177]]\n[[cy:1177]]\n[[da:1177]]\n[[de:1177]]\n[[el:1177]]\n[[en:1177]]\n[[eo:1177]]\n[[es:1177]]\n[[eu:1177]]\n[[fi:1177]]\n[[fr:1177]]\n[[hr:1177]]\n[[hu:1177]]\n[[io:1177]]\n[[it:1177]]\n[[nl:1177]]\n[[no:1177]]\n[[pl:1177]]\n[[pt:1177]]\n[[ro:1177]]\n[[ru:1177]]\n[[sl:1177]]\n[[sv:1177]]\n[[uk:1177]]\n[[zh:1177年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218220902','',0,0,1,0,0.066680511956,'79949781779097','20050218220949'); INSERT INTO cur VALUES (4508,0,'1178','
[[1178 (latinica)|latinica]] - [[1178 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]] | \'\'\'[[1170е]]\'\'\' | [[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]]
\n[[1173]] | [[1174]] | [[1175]] | [[1176]] | [[1177]] | \'\'\'1178\'\'\' | [[1179]] | [[1180]] | [[1181]] | [[1182]] | [[1183]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|71178]]\n\n[[af:1178]]\n[[ast:1178]]\n[[bg:1178]]\n[[ca:1178]]\n[[cy:1178]]\n[[da:1178]]\n[[de:1178]]\n[[el:1178]]\n[[en:1178]]\n[[eo:1178]]\n[[es:1178]]\n[[eu:1178]]\n[[fi:1178]]\n[[fr:1178]]\n[[hr:1178]]\n[[hu:1178]]\n[[io:1178]]\n[[it:1178]]\n[[nl:1178]]\n[[nn:1178]]\n[[no:1178]]\n[[pl:1178]]\n[[pt:1178]]\n[[ro:1178]]\n[[ru:1178]]\n[[sl:1178]]\n[[sv:1178]]\n[[uk:1178]]\n[[zh:1178年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218221309','',0,0,1,0,0.077773987352,'79949781778690','20050218221353'); INSERT INTO cur VALUES (4509,0,'1179','
[[1179 (latinica)|latinica]] - [[1179 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1140е]] | [[1150е]] | [[1160е]] | \'\'\'[[1170е]]\'\'\' | [[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]]
\n[[1174]] | [[1175]] | [[1176]] | [[1177]] | [[1178]] | \'\'\'1179\'\'\' | [[1180]] | [[1181]] | [[1182]] | [[1183]] | [[1184]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|71179]]\n\n[[af:1179]]\n[[ast:1179]]\n[[bg:1179]]\n[[ca:1179]]\n[[cy:1179]]\n[[da:1179]]\n[[de:1179]]\n[[el:1179]]\n[[en:1179]]\n[[eo:1179]]\n[[es:1179]]\n[[eu:1179]]\n[[fi:1179]]\n[[fr:1179]]\n[[hr:1179]]\n[[hu:1179]]\n[[io:1179]]\n[[it:1179]]\n[[nl:1179]]\n[[nn:1179]]\n[[no:1179]]\n[[pl:1179]]\n[[pt:1179]]\n[[ro:1179]]\n[[ru:1179]]\n[[sl:1179]]\n[[sv:1179]]\n[[uk:1179]]\n[[zh:1179年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218221718','',0,0,1,0,0.349512505508,'79949781778281','20050218221800'); INSERT INTO cur VALUES (4510,0,'1180','
[[1180 (latinica)|latinica]] - [[1180 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]] | \'\'\'[[1180е]]\'\'\' | [[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]]
\n[[1175]] | [[1176]] | [[1177]] | [[1178]] | [[1179]] | \'\'\'1180\'\'\' | [[1181]] | [[1182]] | [[1183]] | [[1184]] | [[1185]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|71180]]\n\n[[af:1180]]\n[[bg:1180]]\n[[ca:1180]]\n[[cy:1180]]\n[[da:1180]]\n[[de:1180]]\n[[el:1180]]\n[[en:1180]]\n[[eo:1180]]\n[[es:1180]]\n[[eu:1180]]\n[[fi:1180]]\n[[fr:1180]]\n[[hr:1180]]\n[[hu:1180]]\n[[io:1180]]\n[[it:1180]]\n[[nl:1180]]\n[[no:1180]]\n[[pl:1180]]\n[[pt:1180]]\n[[ro:1180]]\n[[ru:1180]]\n[[sl:1180]]\n[[sv:1180]]\n[[uk:1180]]\n[[zh:1180年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218222600','',0,0,1,0,0.690711530247,'79949781777399','20050218222658'); INSERT INTO cur VALUES (4511,0,'1181','
[[1181 (latinica)|latinica]] - [[1181 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]] | \'\'\'[[1180е]]\'\'\' | [[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]]
\n[[1176]] | [[1177]] | [[1178]] | [[1179]] | [[1180]] | \'\'\'1181\'\'\' | [[1182]] | [[1183]] | [[1184]] | [[1185]] | [[1186]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|81181]]\n\n[[af:1181]]\n[[bg:1181]]\n[[ca:1181]]\n[[cy:1181]]\n[[da:1181]]\n[[de:1181]]\n[[el:1181]]\n[[en:1181]]\n[[eo:1181]]\n[[es:1181]]\n[[eu:1181]]\n[[fi:1181]]\n[[fr:1181]]\n[[hr:1181]]\n[[hu:1181]]\n[[io:1181]]\n[[it:1181]]\n[[nl:1181]]\n[[no:1181]]\n[[pl:1181]]\n[[pt:1181]]\n[[ro:1181]]\n[[ru:1181]]\n[[sl:1181]]\n[[sv:1181]]\n[[uk:1181]]\n[[zh:1181年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218223101','',0,0,1,0,0.52214792302,'79949781776898','20050218223106'); INSERT INTO cur VALUES (4512,0,'1182','
[[1182 (latinica)|latinica]] - [[1182 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]] | \'\'\'[[1180е]]\'\'\' | [[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]]
\n[[1177]] | [[1178]] | [[1179]] | [[1180]] | [[1181]] | \'\'\'1182\'\'\' | [[1183]] | [[1184]] | [[1185]] | [[1186]] | [[1187]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|81182]]\n\n[[af:1182]]\n[[bg:1182]]\n[[ca:1182]]\n[[cy:1182]]\n[[da:1182]]\n[[de:1182]]\n[[el:1182]]\n[[en:1182]]\n[[eo:1182]]\n[[es:1182]]\n[[eu:1182]]\n[[fi:1182]]\n[[fr:1182]]\n[[hr:1182]]\n[[hu:1182]]\n[[io:1182]]\n[[it:1182]]\n[[nl:1182]]\n[[no:1182]]\n[[pl:1182]]\n[[pt:1182]]\n[[ro:1182]]\n[[ru:1182]]\n[[sl:1182]]\n[[sv:1182]]\n[[uk:1182]]\n[[zh:1182年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218223517','',0,0,1,0,0.64297394531,'79949781776482','20050218223531'); INSERT INTO cur VALUES (4513,0,'1183','
[[1183 (latinica)|latinica]] - [[1183 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]] | \'\'\'[[1180е]]\'\'\' | [[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]]
\n[[1178]] | [[1179]] | [[1180]] | [[1181]] | [[1182]] | \'\'\'1183\'\'\' | [[1184]] | [[1185]] | [[1186]] | [[1187]] | [[1188]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|81183]]\n\n[[af:1183]]\n[[bg:1183]]\n[[ca:1183]]\n[[cy:1183]]\n[[da:1183]]\n[[de:1183]]\n[[el:1183]]\n[[en:1183]]\n[[eo:1183]]\n[[es:1183]]\n[[eu:1183]]\n[[fi:1183]]\n[[fr:1183]]\n[[hr:1183]]\n[[hu:1183]]\n[[io:1183]]\n[[it:1183]]\n[[nl:1183]]\n[[no:1183]]\n[[pl:1183]]\n[[pt:1183]]\n[[ro:1183]]\n[[ru:1183]]\n[[sl:1183]]\n[[uk:1183]]\n[[zh:1183年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218223848','',0,0,1,0,0.718219636808,'79949781776151','20050218223935'); INSERT INTO cur VALUES (4514,0,'1184','
[[1184 (latinica)|latinica]] - [[1184 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]] | \'\'\'[[1180е]]\'\'\' | [[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]]
\n[[1179]] | [[1180]] | [[1181]] | [[1182]] | [[1183]] | \'\'\'1184\'\'\' | [[1185]] | [[1186]] | [[1187]] | [[1188]] | [[1189]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|81184]]\n\n[[af:1184]]\n[[bg:1184]]\n[[ca:1184]]\n[[cy:1184]]\n[[da:1184]]\n[[de:1184]]\n[[el:1184]]\n[[en:1184]]\n[[eo:1184]]\n[[es:1184]]\n[[eu:1184]]\n[[fi:1184]]\n[[fr:1184]]\n[[hr:1184]]\n[[hu:1184]]\n[[io:1184]]\n[[it:1184]]\n[[nl:1184]]\n[[no:1184]]\n[[pl:1184]]\n[[pt:1184]]\n[[ro:1184]]\n[[ru:1184]]\n[[sl:1184]]\n[[uk:1184]]\n[[zh:1184年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218224305','',0,0,1,0,0.217970553421,'79949781775694','20050218224345'); INSERT INTO cur VALUES (4515,0,'1185','
[[1185 (latinica)|latinica]] - [[1185 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]] | \'\'\'[[1180е]]\'\'\' | [[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]]
\n[[1180]] | [[1181]] | [[1182]] | [[1183]] | [[1184]] | \'\'\'1185\'\'\' | [[1186]] | [[1187]] | [[1188]] | [[1189]] | [[1190]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|81185]]\n\n[[af:1185]]\n[[bg:1185]]\n[[ca:1185]]\n[[cy:1185]]\n[[da:1185]]\n[[de:1185]]\n[[el:1185]]\n[[en:1185]]\n[[eo:1185]]\n[[es:1185]]\n[[eu:1185]]\n[[fi:1185]]\n[[fr:1185]]\n[[hr:1185]]\n[[hu:1185]]\n[[io:1185]]\n[[it:1185]]\n[[nl:1185]]\n[[no:1185]]\n[[pl:1185]]\n[[pt:1185]]\n[[ro:1185]]\n[[ru:1185]]\n[[sl:1185]]\n[[sv:1185]]\n[[uk:1185]]\n[[zh:1185年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218224704','',0,0,1,0,0.841989583262,'79949781775295','20050218224824'); INSERT INTO cur VALUES (4516,0,'1186','
[[1186 (latinica)|latinica]] - [[1186 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]] | \'\'\'[[1180е]]\'\'\' | [[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]]
\n[[1181]] | [[1182]] | [[1183]] | [[1184]] | [[1185]] | \'\'\'1186\'\'\' | [[1187]] | [[1188]] | [[1189]] | [[1190]] | [[1191]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|81186]]\n\n[[af:1186]]\n[[bg:1186]]\n[[ca:1186]]\n[[cy:1186]]\n[[da:1186]]\n[[de:1186]]\n[[el:1186]]\n[[en:1186]]\n[[eo:1186]]\n[[es:1186]]\n[[eu:1186]]\n[[fi:1186]]\n[[fr:1186]]\n[[hr:1186]]\n[[hu:1186]]\n[[io:1186]]\n[[it:1186]]\n[[nl:1186]]\n[[no:1186]]\n[[pl:1186]]\n[[pt:1186]]\n[[ro:1186]]\n[[ru:1186]]\n[[sl:1186]]\n[[sv:1186]]\n[[uk:1186]]\n[[zh:1186年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218225109','',0,0,1,0,0.290394725413,'79949781774890','20050218225156'); INSERT INTO cur VALUES (4517,0,'1187','
[[1187 (latinica)|latinica]] - [[1187 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]] | \'\'\'[[1180е]]\'\'\' | [[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]]
\n[[1182]] | [[1183]] | [[1184]] | [[1185]] | [[1186]] | \'\'\'1187\'\'\' | [[1188]] | [[1189]] | [[1190]] | [[1191]] | [[1192]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|81187]]\n\n[[af:1187]]\n[[bg:1187]]\n[[ca:1187]]\n[[cy:1187]]\n[[da:1187]]\n[[de:1187]]\n[[el:1187]]\n[[en:1187]]\n[[eo:1187]]\n[[es:1187]]\n[[eu:1187]]\n[[fi:1187]]\n[[fr:1187]]\n[[hr:1187]]\n[[hu:1187]]\n[[io:1187]]\n[[it:1187]]\n[[nl:1187]]\n[[no:1187]]\n[[pl:1187]]\n[[pt:1187]]\n[[ro:1187]]\n[[ru:1187]]\n[[sl:1187]]\n[[sv:1187]]\n[[uk:1187]]\n[[zh:1187年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218225551','',0,0,1,0,0.532489382444,'79949781774448','20050218225603'); INSERT INTO cur VALUES (4518,0,'1188','
[[1188 (latinica)|latinica]] - [[1188 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]] | \'\'\'[[1180е]]\'\'\' | [[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]]
\n[[1183]] | [[1184]] | [[1185]] | [[1186]] | [[1187]] | \'\'\'1188\'\'\' | [[1189]] | [[1190]] | [[1191]] | [[1192]] | [[1193]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|81188]]\n\n[[af:1188]]\n[[bg:1188]]\n[[ca:1188]]\n[[cy:1188]]\n[[da:1188]]\n[[de:1188]]\n[[el:1188]]\n[[en:1188]]\n[[eo:1188]]\n[[es:1188]]\n[[eu:1188]]\n[[fi:1188]]\n[[fr:1188]]\n[[hr:1188]]\n[[hu:1188]]\n[[io:1188]]\n[[it:1188]]\n[[nl:1188]]\n[[no:1188]]\n[[pl:1188]]\n[[pt:1188]]\n[[ro:1188]]\n[[ru:1188]]\n[[sl:1188]]\n[[sv:1188]]\n[[uk:1188]]\n[[zh:1188年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218225921','',0,0,1,0,0.964555650933,'79949781774078','20050218230010'); INSERT INTO cur VALUES (4519,0,'1189','
[[1189 (latinica)|latinica]] - [[1189 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1150е]] | [[1160е]] | [[1170е]] | \'\'\'[[1180е]]\'\'\' | [[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]]
\n[[1184]] | [[1185]] | [[1186]] | [[1187]] | [[1188]] | \'\'\'1189\'\'\' | [[1190]] | [[1191]] | [[1192]] | [[1193]] | [[1194]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|81189]]\n\n[[af:1189]]\n[[bg:1189]]\n[[bs:1189]]\n[[ca:1189]]\n[[cy:1189]]\n[[da:1189]]\n[[de:1189]]\n[[el:1189]]\n[[en:1189]]\n[[eo:1189]]\n[[es:1189]]\n[[eu:1189]]\n[[fi:1189]]\n[[fr:1189]]\n[[hr:1189]]\n[[hu:1189]]\n[[io:1189]]\n[[it:1189]]\n[[nds:1189]]\n[[nl:1189]]\n[[no:1189]]\n[[pl:1189]]\n[[pt:1189]]\n[[ro:1189]]\n[[ru:1189]]\n[[sl:1189]]\n[[sv:1189]]\n[[uk:1189]]\n[[zh:1189年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218230351','',0,0,1,0,0.942073646906,'79949781769648','20050218230546'); INSERT INTO cur VALUES (4520,0,'1190','
[[1190 (latinica)|latinica]] - [[1190 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]] | \'\'\'[[1190е]]\'\'\' | [[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]]
\n[[1185]] | [[1186]] | [[1187]] | [[1188]] | [[1189]] | \'\'\'1190\'\'\' | [[1191]] | [[1192]] | [[1193]] | [[1194]] | [[1195]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|81190]]\n\n[[af:1190]]\n[[ast:1190]]\n[[bg:1190]]\n[[ca:1190]]\n[[cy:1190]]\n[[da:1190]]\n[[de:1190]]\n[[el:1190]]\n[[en:1190]]\n[[eo:1190]]\n[[es:1190]]\n[[eu:1190]]\n[[fi:1190]]\n[[fr:1190]]\n[[hr:1190]]\n[[hu:1190]]\n[[io:1190]]\n[[it:1190]]\n[[nl:1190]]\n[[nn:1190]]\n[[no:1190]]\n[[pl:1190]]\n[[pt:1190]]\n[[ro:1190]]\n[[ru:1190]]\n[[sl:1190]]\n[[sv:1190]]\n[[uk:1190]]\n[[zh:1190年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218231240','',0,0,1,0,0.464776768566,'79949781768759','20050218231336'); INSERT INTO cur VALUES (4521,0,'1191','
[[1191 (latinica)|latinica]] - [[1191 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]] | \'\'\'[[1190е]]\'\'\' | [[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]]
\n[[1186]] | [[1187]] | [[1188]] | [[1189]] | [[1190]] | \'\'\'1191\'\'\' | [[1192]] | [[1193]] | [[1194]] | [[1195]] | [[1196]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|91191]]\n\n[[af:1191]]\n[[ast:1191]]\n[[bg:1191]]\n[[ca:1191]]\n[[cy:1191]]\n[[da:1191]]\n[[de:1191]]\n[[el:1191]]\n[[en:1191]]\n[[eo:1191]]\n[[es:1191]]\n[[eu:1191]]\n[[fi:1191]]\n[[fr:1191]]\n[[gl:1191]]\n[[hr:1191]]\n[[hu:1191]]\n[[io:1191]]\n[[it:1191]]\n[[nl:1191]]\n[[nn:1191]]\n[[no:1191]]\n[[pl:1191]]\n[[pt:1191]]\n[[ro:1191]]\n[[ru:1191]]\n[[sl:1191]]\n[[sv:1191]]\n[[uk:1191]]\n[[zh:1191年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218231729','',0,0,1,0,0.352878951632,'79949781768270','20050218231733'); INSERT INTO cur VALUES (4522,0,'1192','
[[1192 (latinica)|latinica]] - [[1192 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]] | \'\'\'[[1190е]]\'\'\' | [[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]]
\n[[1187]] | [[1188]] | [[1189]] | [[1190]] | [[1191]] | \'\'\'1192\'\'\' | [[1193]] | [[1194]] | [[1195]] | [[1196]] | [[1197]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|91192]]\n\n[[af:1192]]\n[[ast:1192]]\n[[bg:1192]]\n[[ca:1192]]\n[[cy:1192]]\n[[da:1192]]\n[[de:1192]]\n[[el:1192]]\n[[en:1192]]\n[[eo:1192]]\n[[es:1192]]\n[[eu:1192]]\n[[fi:1192]]\n[[fr:1192]]\n[[gl:1192]]\n[[hr:1192]]\n[[hu:1192]]\n[[io:1192]]\n[[it:1192]]\n[[nl:1192]]\n[[nn:1192]]\n[[no:1192]]\n[[pl:1192]]\n[[pt:1192]]\n[[ro:1192]]\n[[ru:1192]]\n[[sl:1192]]\n[[sv:1192]]\n[[uk:1192]]\n[[zh:1192年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218232051','',0,0,1,0,0.531610249789,'79949781767948','20050218232227'); INSERT INTO cur VALUES (4523,0,'1193','
[[1193 (latinica)|latinica]] - [[1193 (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]] | \'\'\'[[1190е]]\'\'\' | [[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]]
\n[[1188]] | [[1189]] | [[1190]] | [[1191]] | [[1192]] | \'\'\'1193\'\'\' | [[1194]] | [[1195]] | [[1196]] | [[1197]] | [[1198]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|91193]]\n\n[[af:1193]]\n[[ast:1193]]\n[[bg:1193]]\n[[ca:1193]]\n[[cy:1193]]\n[[da:1193]]\n[[de:1193]]\n[[el:1193]]\n[[en:1193]]\n[[eo:1193]]\n[[es:1193]]\n[[eu:1193]]\n[[fi:1193]]\n[[fr:1193]]\n[[gl:1193]]\n[[hr:1193]]\n[[hu:1193]]\n[[io:1193]]\n[[it:1193]]\n[[nl:1193]]\n[[nn:1193]]\n[[no:1193]]\n[[pl:1193]]\n[[pt:1193]]\n[[ro:1193]]\n[[ru:1193]]\n[[sl:1193]]\n[[sv:1193]]\n[[uk:1193]]\n[[zh:1193年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218232509','',0,0,1,0,0.053266088969,'79949781767490','20050218232549'); INSERT INTO cur VALUES (4524,0,'1194','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]] | \'\'\'[[1190е]]\'\'\' | [[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]]
\n[[1189]] | [[1190]] | [[1191]] | [[1192]] | [[1193]] | \'\'\'1194\'\'\' | [[1195]] | [[1196]] | [[1197]] | [[1198]] | [[1199]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|91194]]\n\n[[af:1194]]\n[[ast:1194]]\n[[bg:1194]]\n[[ca:1194]]\n[[cy:1194]]\n[[da:1194]]\n[[de:1194]]\n[[el:1194]]\n[[en:1194]]\n[[eo:1194]]\n[[es:1194]]\n[[eu:1194]]\n[[fi:1194]]\n[[fr:1194]]\n[[gl:1194]]\n[[hr:1194]]\n[[hu:1194]]\n[[io:1194]]\n[[it:1194]]\n[[nl:1194]]\n[[nn:1194]]\n[[no:1194]]\n[[pl:1194]]\n[[pt:1194]]\n[[ro:1194]]\n[[ru:1194]]\n[[sl:1194]]\n[[sv:1194]]\n[[uk:1194]]\n[[zh:1194年]]','исправка за Милбота',124,'Милош','20050219043306','',0,0,1,0,0.258798726955,'79949780956693','20050219043306'); INSERT INTO cur VALUES (4525,0,'1195','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]] | \'\'\'[[1190е]]\'\'\' | [[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]]
\n[[1190]] | [[1191]] | [[1192]] | [[1193]] | [[1194]] | \'\'\'1195\'\'\' | [[1196]] | [[1197]] | [[1198]] | [[1199]] | [[1200]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|91195]]\n\n[[af:1195]]\n[[ast:1195]]\n[[bg:1195]]\n[[ca:1195]]\n[[cy:1195]]\n[[da:1195]]\n[[de:1195]]\n[[el:1195]]\n[[en:1195]]\n[[eo:1195]]\n[[es:1195]]\n[[eu:1195]]\n[[fi:1195]]\n[[fr:1195]]\n[[gl:1195]]\n[[hr:1195]]\n[[hu:1195]]\n[[io:1195]]\n[[it:1195]]\n[[nl:1195]]\n[[nn:1195]]\n[[no:1195]]\n[[pl:1195]]\n[[pt:1195]]\n[[ro:1195]]\n[[ru:1195]]\n[[sl:1195]]\n[[sv:1195]]\n[[uk:1195]]\n[[zh:1195年]]','robot Adding:nn',48,'Robbot','20041220182535','',0,0,1,0,0.199918395467,'79958779817464','20041220182535'); INSERT INTO cur VALUES (4526,0,'1196','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]] | \'\'\'[[1190е]]\'\'\' | [[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]]
\n[[1191]] | [[1192]] | [[1193]] | [[1194]] | [[1195]] | \'\'\'1196\'\'\' | [[1197]] | [[1198]] | [[1199]] | [[1200]] | [[1201]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|91196]]\n\n[[af:1196]]\n[[ast:1196]]\n[[bg:1196]]\n[[ca:1196]]\n[[cy:1196]]\n[[da:1196]]\n[[de:1196]]\n[[el:1196]]\n[[en:1196]]\n[[eo:1196]]\n[[es:1196]]\n[[eu:1196]]\n[[fi:1196]]\n[[fr:1196]]\n[[gl:1196]]\n[[hr:1196]]\n[[hu:1196]]\n[[io:1196]]\n[[it:1196]]\n[[nl:1196]]\n[[nn:1196]]\n[[no:1196]]\n[[pl:1196]]\n[[pt:1196]]\n[[ro:1196]]\n[[ru:1196]]\n[[sl:1196]]\n[[sv:1196]]\n[[uk:1196]]\n[[zh:1196年]]','robot Adding:nn,gl,ast,io,uk Removing:ja,la,ia,et,simple,mk,ko,bs,he,fy',0,'81.70.91.207','20041215174053','',0,0,0,0,0.794140334611,'79958784825946','20041215174053'); INSERT INTO cur VALUES (4527,0,'1197','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]] | \'\'\'[[1190е]]\'\'\' | [[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]]
\n[[1192]] | [[1193]] | [[1194]] | [[1195]] | [[1196]] | \'\'\'1197\'\'\' | [[1198]] | [[1199]] | [[1200]] | [[1201]] | [[1202]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|91197]]\n\n[[af:1197]]\n[[ast:1197]]\n[[bg:1197]]\n[[ca:1197]]\n[[cy:1197]]\n[[da:1197]]\n[[de:1197]]\n[[el:1197]]\n[[en:1197]]\n[[eo:1197]]\n[[es:1197]]\n[[eu:1197]]\n[[fi:1197]]\n[[fr:1197]]\n[[gl:1197]]\n[[hr:1197]]\n[[hu:1197]]\n[[io:1197]]\n[[it:1197]]\n[[nl:1197]]\n[[nn:1197]]\n[[no:1197]]\n[[pl:1197]]\n[[pt:1197]]\n[[ro:1197]]\n[[ru:1197]]\n[[sl:1197]]\n[[sv:1197]]\n[[uk:1197]]\n[[zh:1197年]]','robot Adding:nn,gl',48,'Robbot','20041220182435','',0,0,1,0,0.788558327494,'79958779817564','20041220182435'); INSERT INTO cur VALUES (4528,0,'1198','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]] | \'\'\'[[1190е]]\'\'\' | [[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]]
\n[[1193]] | [[1194]] | [[1195]] | [[1196]] | [[1197]] | \'\'\'1198\'\'\' | [[1199]] | [[1200]] | [[1201]] | [[1202]] | [[1203]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|91198]]\n\n[[af:1198]]\n[[ast:1198]]\n[[bg:1198]]\n[[ca:1198]]\n[[cy:1198]]\n[[da:1198]]\n[[de:1198]]\n[[el:1198]]\n[[en:1198]]\n[[eo:1198]]\n[[es:1198]]\n[[eu:1198]]\n[[fi:1198]]\n[[fr:1198]]\n[[gl:1198]]\n[[hr:1198]]\n[[hu:1198]]\n[[io:1198]]\n[[it:1198]]\n[[nl:1198]]\n[[nn:1198]]\n[[no:1198]]\n[[pl:1198]]\n[[pt:1198]]\n[[ro:1198]]\n[[ru:1198]]\n[[sl:1198]]\n[[sv:1198]]\n[[uk:1198]]\n[[zh:1198年]]','robot Adding:nn,gl',48,'Robbot','20041220182335','',0,0,1,0,0.164598534426,'79958779817664','20041220182335'); INSERT INTO cur VALUES (4529,0,'1199','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1160е]] | [[1170е]] | [[1180е]] | \'\'\'[[1190е]]\'\'\' | [[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]]
\n[[1194]] | [[1195]] | [[1196]] | [[1197]] | [[1198]] | \'\'\'1199\'\'\' | [[1200]] | [[1201]] | [[1202]] | [[1203]] | [[1204]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|91199]]\n\n[[af:1199]]\n[[ast:1199]]\n[[bg:1199]]\n[[bs:1199]]\n[[ca:1199]]\n[[cy:1199]]\n[[da:1199]]\n[[de:1199]]\n[[el:1199]]\n[[en:1199]]\n[[eo:1199]]\n[[es:1199]]\n[[eu:1199]]\n[[fi:1199]]\n[[fr:1199]]\n[[gl:1199]]\n[[hr:1199]]\n[[hu:1199]]\n[[io:1199]]\n[[it:1199]]\n[[nl:1199]]\n[[nn:1199]]\n[[no:1199]]\n[[pl:1199]]\n[[pt:1199]]\n[[ro:1199]]\n[[ru:1199]]\n[[sl:1199]]\n[[sv:1199]]\n[[uk:1199]]\n[[zh:1199年]]','robot Adding:nn,gl',48,'Robbot','20041220182235','',0,0,1,0,0.214790019307,'79958779817764','20041220182235'); INSERT INTO cur VALUES (4530,0,'1200','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век]] | \'\'\'[[12. век]]\'\'\' | [[13. век]]
\n[[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]] | \'\'\'[[1200е]]\'\'\' | [[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]]
\n[[1195]] | [[1196]] | [[1197]] | [[1198]] | [[1199]] | \'\'\'1200\'\'\' | [[1201]] | [[1202]] | [[1203]] | [[1204]] | [[1205]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:12. век|91200]]\n\n[[af:1200]]\n[[ast:1200]]\n[[bg:1200]]\n[[bs:1200]]\n[[ca:1200]]\n[[cy:1200]]\n[[da:1200]]\n[[de:1200]]\n[[el:1200]]\n[[en:1200]]\n[[eo:1200]]\n[[es:1200]]\n[[et:1200]]\n[[eu:1200]]\n[[fi:1200]]\n[[fr:1200]]\n[[hr:1200]]\n[[hu:1200]]\n[[io:1200]]\n[[it:1200]]\n[[nl:1200]]\n[[no:1200]]\n[[pl:1200]]\n[[pt:1200]]\n[[ro:1200]]\n[[ru:1200]]\n[[sl:1200]]\n[[sv:1200]]\n[[uk:1200]]\n[[zh:1200年]]','robot Adding:io,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,he,fy',48,'Robbot','20041220174633','',0,0,1,0,0.832361685034,'79958779825366','20041220174633'); INSERT INTO cur VALUES (4531,0,'1201','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]] | \'\'\'[[1200е]]\'\'\' | [[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]]
\n[[1196]] | [[1197]] | [[1198]] | [[1199]] | [[1200]] | \'\'\'1201\'\'\' | [[1202]] | [[1203]] | [[1204]] | [[1205]] | [[1206]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|01201]]\n\n[[af:1201]]\n[[ast:1201]]\n[[bg:1201]]\n[[ca:1201]]\n[[cy:1201]]\n[[da:1201]]\n[[de:1201]]\n[[el:1201]]\n[[en:1201]]\n[[eo:1201]]\n[[es:1201]]\n[[et:1201]]\n[[eu:1201]]\n[[fi:1201]]\n[[fr:1201]]\n[[hr:1201]]\n[[hu:1201]]\n[[it:1201]]\n[[nl:1201]]\n[[no:1201]]\n[[pl:1201]]\n[[pt:1201]]\n[[ro:1201]]\n[[ru:1201]]\n[[sl:1201]]\n[[sv:1201]]\n[[uk:1201]]\n[[zh:1201年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220135202','',0,0,1,0,0.788132459292,'79958779864797','20041220135202'); INSERT INTO cur VALUES (4532,0,'1202','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]] | \'\'\'[[1200е]]\'\'\' | [[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]]
\n[[1197]] | [[1198]] | [[1199]] | [[1200]] | [[1201]] | \'\'\'1202\'\'\' | [[1203]] | [[1204]] | [[1205]] | [[1206]] | [[1207]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|01202]]\n\n[[af:1202]]\n[[ast:1202]]\n[[bg:1202]]\n[[ca:1202]]\n[[cy:1202]]\n[[da:1202]]\n[[de:1202]]\n[[el:1202]]\n[[en:1202]]\n[[eo:1202]]\n[[es:1202]]\n[[et:1202]]\n[[eu:1202]]\n[[fi:1202]]\n[[fr:1202]]\n[[hr:1202]]\n[[hu:1202]]\n[[it:1202]]\n[[nl:1202]]\n[[no:1202]]\n[[pl:1202]]\n[[pt:1202]]\n[[ro:1202]]\n[[ru:1202]]\n[[sl:1202]]\n[[sv:1202]]\n[[uk:1202]]\n[[zh:1202年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220174534','',0,0,1,0,0.117451971917,'79958779825465','20041220174534'); INSERT INTO cur VALUES (4533,0,'1203','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]] | \'\'\'[[1200е]]\'\'\' | [[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]]
\n[[1198]] | [[1199]] | [[1200]] | [[1201]] | [[1202]] | \'\'\'1203\'\'\' | [[1204]] | [[1205]] | [[1206]] | [[1207]] | [[1208]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|01203]]\n\n[[af:1203]]\n[[ast:1203]]\n[[bg:1203]]\n[[ca:1203]]\n[[cy:1203]]\n[[da:1203]]\n[[de:1203]]\n[[el:1203]]\n[[en:1203]]\n[[eo:1203]]\n[[es:1203]]\n[[et:1203]]\n[[eu:1203]]\n[[fi:1203]]\n[[fr:1203]]\n[[hr:1203]]\n[[hu:1203]]\n[[it:1203]]\n[[nl:1203]]\n[[no:1203]]\n[[pl:1203]]\n[[pt:1203]]\n[[ro:1203]]\n[[ru:1203]]\n[[sl:1203]]\n[[sv:1203]]\n[[uk:1203]]\n[[zh:1203年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220135053','',0,0,1,0,0.55550152648,'79958779864946','20041220135053'); INSERT INTO cur VALUES (4534,0,'1204','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]] | \'\'\'[[1200е]]\'\'\' | [[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]]
\n[[1199]] | [[1200]] | [[1201]] | [[1202]] | [[1203]] | \'\'\'1204\'\'\' | [[1205]] | [[1206]] | [[1207]] | [[1208]] | [[1209]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|01204]]\n\n[[af:1204]]\n[[ast:1204]]\n[[bg:1204]]\n[[ca:1204]]\n[[cy:1204]]\n[[da:1204]]\n[[de:1204]]\n[[el:1204]]\n[[en:1204]]\n[[eo:1204]]\n[[es:1204]]\n[[et:1204]]\n[[eu:1204]]\n[[fi:1204]]\n[[fr:1204]]\n[[hr:1204]]\n[[hu:1204]]\n[[it:1204]]\n[[nl:1204]]\n[[no:1204]]\n[[pl:1204]]\n[[pt:1204]]\n[[ro:1204]]\n[[ru:1204]]\n[[sl:1204]]\n[[sv:1204]]\n[[uk:1204]]\n[[zh:1204年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220134933','',0,0,1,0,0.069239012464,'79958779865066','20041220134933'); INSERT INTO cur VALUES (4535,0,'1205','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]] | \'\'\'[[1200е]]\'\'\' | [[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]]
\n[[1200]] | [[1201]] | [[1202]] | [[1203]] | [[1204]] | \'\'\'1205\'\'\' | [[1206]] | [[1207]] | [[1208]] | [[1209]] | [[1210]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|01205]]\n\n[[af:1205]]\n[[ast:1205]]\n[[bg:1205]]\n[[ca:1205]]\n[[cy:1205]]\n[[da:1205]]\n[[de:1205]]\n[[el:1205]]\n[[en:1205]]\n[[eo:1205]]\n[[es:1205]]\n[[et:1205]]\n[[eu:1205]]\n[[fi:1205]]\n[[fr:1205]]\n[[hr:1205]]\n[[hu:1205]]\n[[it:1205]]\n[[nl:1205]]\n[[no:1205]]\n[[pl:1205]]\n[[pt:1205]]\n[[ro:1205]]\n[[ru:1205]]\n[[sl:1205]]\n[[sv:1205]]\n[[uk:1205]]\n[[zh:1205年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220174433','',0,0,1,0,0.738150056795,'79958779825566','20041220174433'); INSERT INTO cur VALUES (4536,0,'1206','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]] | \'\'\'[[1200е]]\'\'\' | [[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]]
\n[[1201]] | [[1202]] | [[1203]] | [[1204]] | [[1205]] | \'\'\'1206\'\'\' | [[1207]] | [[1208]] | [[1209]] | [[1210]] | [[1211]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|01206]]\n\n[[af:1206]]\n[[ast:1206]]\n[[bg:1206]]\n[[ca:1206]]\n[[cy:1206]]\n[[da:1206]]\n[[de:1206]]\n[[el:1206]]\n[[en:1206]]\n[[eo:1206]]\n[[es:1206]]\n[[et:1206]]\n[[eu:1206]]\n[[fi:1206]]\n[[fr:1206]]\n[[hr:1206]]\n[[hu:1206]]\n[[it:1206]]\n[[nl:1206]]\n[[no:1206]]\n[[pl:1206]]\n[[pt:1206]]\n[[ro:1206]]\n[[ru:1206]]\n[[sl:1206]]\n[[sv:1206]]\n[[uk:1206]]\n[[zh:1206年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220174333','',0,0,1,0,0.376717305452,'79958779825666','20041220174333'); INSERT INTO cur VALUES (4537,0,'1207','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]] | \'\'\'[[1200е]]\'\'\' | [[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]]
\n[[1202]] | [[1203]] | [[1204]] | [[1205]] | [[1206]] | \'\'\'1207\'\'\' | [[1208]] | [[1209]] | [[1210]] | [[1211]] | [[1212]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|01207]]\n\n[[af:1207]]\n[[ast:1207]]\n[[bg:1207]]\n[[ca:1207]]\n[[cy:1207]]\n[[da:1207]]\n[[de:1207]]\n[[el:1207]]\n[[en:1207]]\n[[eo:1207]]\n[[es:1207]]\n[[et:1207]]\n[[eu:1207]]\n[[fi:1207]]\n[[fr:1207]]\n[[hr:1207]]\n[[hu:1207]]\n[[it:1207]]\n[[nl:1207]]\n[[no:1207]]\n[[pl:1207]]\n[[pt:1207]]\n[[ro:1207]]\n[[ru:1207]]\n[[sl:1207]]\n[[sv:1207]]\n[[uk:1207]]\n[[zh:1207年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220174234','',0,0,1,0,0.362348903139,'79958779825765','20041220174234'); INSERT INTO cur VALUES (4538,0,'1208','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]] | \'\'\'[[1200е]]\'\'\' | [[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]]
\n[[1203]] | [[1204]] | [[1205]] | [[1206]] | [[1207]] | \'\'\'1208\'\'\' | [[1209]] | [[1210]] | [[1211]] | [[1212]] | [[1213]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|01208]]\n\n[[af:1208]]\n[[ast:1208]]\n[[bg:1208]]\n[[ca:1208]]\n[[cy:1208]]\n[[da:1208]]\n[[de:1208]]\n[[el:1208]]\n[[en:1208]]\n[[eo:1208]]\n[[es:1208]]\n[[et:1208]]\n[[eu:1208]]\n[[fi:1208]]\n[[fr:1208]]\n[[hr:1208]]\n[[hu:1208]]\n[[it:1208]]\n[[nl:1208]]\n[[no:1208]]\n[[pl:1208]]\n[[pt:1208]]\n[[ro:1208]]\n[[ru:1208]]\n[[sl:1208]]\n[[sv:1208]]\n[[uk:1208]]\n[[zh:1208年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220174133','',0,0,1,0,0.621835145923,'79958779825866','20041220174133'); INSERT INTO cur VALUES (4539,0,'1209','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1170е]] | [[1180е]] | [[1190е]] | \'\'\'[[1200е]]\'\'\' | [[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]]
\n[[1204]] | [[1205]] | [[1206]] | [[1207]] | [[1208]] | \'\'\'1209\'\'\' | [[1210]] | [[1211]] | [[1212]] | [[1213]] | [[1214]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|01209]]\n\n[[af:1209]]\n[[ast:1209]]\n[[bg:1209]]\n[[ca:1209]]\n[[cy:1209]]\n[[da:1209]]\n[[de:1209]]\n[[el:1209]]\n[[en:1209]]\n[[eo:1209]]\n[[es:1209]]\n[[et:1209]]\n[[eu:1209]]\n[[fi:1209]]\n[[fr:1209]]\n[[hr:1209]]\n[[hu:1209]]\n[[it:1209]]\n[[nl:1209]]\n[[no:1209]]\n[[pl:1209]]\n[[pt:1209]]\n[[ro:1209]]\n[[ru:1209]]\n[[sl:1209]]\n[[sv:1209]]\n[[uk:1209]]\n[[zh:1209年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220174033','',0,0,1,0,0.594033284855,'79958779825966','20041220174033'); INSERT INTO cur VALUES (4540,0,'1210','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]] | \'\'\'[[1210е]]\'\'\' | [[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]]
\n[[1205]] | [[1206]] | [[1207]] | [[1208]] | [[1209]] | \'\'\'1210\'\'\' | [[1211]] | [[1212]] | [[1213]] | [[1214]] | [[1215]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|01210]]\n\n[[af:1210]]\n[[ast:1210]]\n[[bg:1210]]\n[[ca:1210]]\n[[cy:1210]]\n[[da:1210]]\n[[de:1210]]\n[[el:1210]]\n[[en:1210]]\n[[eo:1210]]\n[[es:1210]]\n[[et:1210]]\n[[eu:1210]]\n[[fi:1210]]\n[[fr:1210]]\n[[hr:1210]]\n[[hu:1210]]\n[[it:1210]]\n[[nl:1210]]\n[[no:1210]]\n[[pl:1210]]\n[[pt:1210]]\n[[ro:1210]]\n[[ru:1210]]\n[[sl:1210]]\n[[sv:1210]]\n[[uk:1210]]\n[[zh:1210年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220173934','',0,0,1,0,0.149804451573,'79958779826065','20041220173934'); INSERT INTO cur VALUES (4541,0,'1211','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]] | \'\'\'[[1210е]]\'\'\' | [[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]]
\n[[1206]] | [[1207]] | [[1208]] | [[1209]] | [[1210]] | \'\'\'1211\'\'\' | [[1212]] | [[1213]] | [[1214]] | [[1215]] | [[1216]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|11211]]\n\n[[af:1211]]\n[[ast:1211]]\n[[bg:1211]]\n[[ca:1211]]\n[[cy:1211]]\n[[da:1211]]\n[[de:1211]]\n[[el:1211]]\n[[en:1211]]\n[[eo:1211]]\n[[es:1211]]\n[[et:1211]]\n[[eu:1211]]\n[[fi:1211]]\n[[fr:1211]]\n[[hr:1211]]\n[[hu:1211]]\n[[it:1211]]\n[[nl:1211]]\n[[no:1211]]\n[[pl:1211]]\n[[pt:1211]]\n[[ro:1211]]\n[[ru:1211]]\n[[sl:1211]]\n[[sv:1211]]\n[[uk:1211]]\n[[zh:1211年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220173834','',0,0,1,0,0.199489513971,'79958779826165','20041220173834'); INSERT INTO cur VALUES (4542,0,'1212','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]] | \'\'\'[[1210е]]\'\'\' | [[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]]
\n[[1207]] | [[1208]] | [[1209]] | [[1210]] | [[1211]] | \'\'\'1212\'\'\' | [[1213]] | [[1214]] | [[1215]] | [[1216]] | [[1217]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|11212]]\n\n[[af:1212]]\n[[ast:1212]]\n[[bg:1212]]\n[[ca:1212]]\n[[cs:1212]]\n[[cy:1212]]\n[[da:1212]]\n[[de:1212]]\n[[el:1212]]\n[[en:1212]]\n[[eo:1212]]\n[[es:1212]]\n[[et:1212]]\n[[eu:1212]]\n[[fi:1212]]\n[[fr:1212]]\n[[gl:1212]]\n[[hr:1212]]\n[[hu:1212]]\n[[io:1212]]\n[[it:1212]]\n[[nl:1212]]\n[[nn:1212]]\n[[no:1212]]\n[[pl:1212]]\n[[pt:1212]]\n[[ro:1212]]\n[[ru:1212]]\n[[sl:1212]]\n[[sv:1212]]\n[[uk:1212]]\n[[zh:1212年]]','robot Adding:cs,nn,gl,ast,io,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220182136','',0,0,1,0,0.475624728704,'79958779817863','20041220182136'); INSERT INTO cur VALUES (4543,0,'1213','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]] | \'\'\'[[1210е]]\'\'\' | [[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]]
\n[[1208]] | [[1209]] | [[1210]] | [[1211]] | [[1212]] | \'\'\'1213\'\'\' | [[1214]] | [[1215]] | [[1216]] | [[1217]] | [[1218]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|11213]]\n\n[[af:1213]]\n[[ast:1213]]\n[[bg:1213]]\n[[ca:1213]]\n[[cy:1213]]\n[[da:1213]]\n[[de:1213]]\n[[el:1213]]\n[[en:1213]]\n[[eo:1213]]\n[[es:1213]]\n[[et:1213]]\n[[eu:1213]]\n[[fi:1213]]\n[[fr:1213]]\n[[gl:1213]]\n[[hr:1213]]\n[[hu:1213]]\n[[io:1213]]\n[[it:1213]]\n[[nl:1213]]\n[[nn:1213]]\n[[no:1213]]\n[[pl:1213]]\n[[pt:1213]]\n[[ro:1213]]\n[[ru:1213]]\n[[sl:1213]]\n[[sv:1213]]\n[[uk:1213]]\n[[zh:1213年]]','robot Adding:nn,gl,ast,io,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220182034','',0,0,1,0,0.068962894878,'79958779817965','20041220182034'); INSERT INTO cur VALUES (4544,0,'1214','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]] | \'\'\'[[1210е]]\'\'\' | [[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]]
\n[[1209]] | [[1210]] | [[1211]] | [[1212]] | [[1213]] | \'\'\'1214\'\'\' | [[1215]] | [[1216]] | [[1217]] | [[1218]] | [[1219]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|11214]]\n\n[[af:1214]]\n[[ast:1214]]\n[[bg:1214]]\n[[ca:1214]]\n[[cy:1214]]\n[[da:1214]]\n[[de:1214]]\n[[el:1214]]\n[[en:1214]]\n[[eo:1214]]\n[[es:1214]]\n[[et:1214]]\n[[eu:1214]]\n[[fi:1214]]\n[[fr:1214]]\n[[hr:1214]]\n[[hu:1214]]\n[[it:1214]]\n[[nl:1214]]\n[[no:1214]]\n[[pl:1214]]\n[[pt:1214]]\n[[ro:1214]]\n[[ru:1214]]\n[[sl:1214]]\n[[sv:1214]]\n[[uk:1214]]\n[[zh:1214年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220181434','',0,0,1,0,0.596656156982,'79958779818565','20041220181434'); INSERT INTO cur VALUES (4545,0,'1215','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]] | \'\'\'[[1210е]]\'\'\' | [[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]]
\n[[1210]] | [[1211]] | [[1212]] | [[1213]] | [[1214]] | \'\'\'1215\'\'\' | [[1216]] | [[1217]] | [[1218]] | [[1219]] | [[1220]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|11215]]\n\n[[af:1215]]\n[[ast:1215]]\n[[bg:1215]]\n[[ca:1215]]\n[[cy:1215]]\n[[da:1215]]\n[[de:1215]]\n[[el:1215]]\n[[en:1215]]\n[[eo:1215]]\n[[es:1215]]\n[[et:1215]]\n[[eu:1215]]\n[[fi:1215]]\n[[fr:1215]]\n[[hr:1215]]\n[[hu:1215]]\n[[it:1215]]\n[[la:1215]]\n[[nl:1215]]\n[[no:1215]]\n[[pl:1215]]\n[[pt:1215]]\n[[ro:1215]]\n[[ru:1215]]\n[[sl:1215]]\n[[sv:1215]]\n[[uk:1215]]\n[[zh:1215年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220173733','',0,0,1,0,0.211653535819,'79958779826266','20041220173733'); INSERT INTO cur VALUES (4546,0,'1216','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]] | \'\'\'[[1210е]]\'\'\' | [[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]]
\n[[1211]] | [[1212]] | [[1213]] | [[1214]] | [[1215]] | \'\'\'1216\'\'\' | [[1217]] | [[1218]] | [[1219]] | [[1220]] | [[1221]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|11216]]\n\n[[af:1216]]\n[[bg:1216]]\n[[ca:1216]]\n[[cy:1216]]\n[[da:1216]]\n[[de:1216]]\n[[el:1216]]\n[[en:1216]]\n[[eo:1216]]\n[[es:1216]]\n[[et:1216]]\n[[eu:1216]]\n[[fi:1216]]\n[[fr:1216]]\n[[hr:1216]]\n[[hu:1216]]\n[[it:1216]]\n[[nl:1216]]\n[[no:1216]]\n[[pl:1216]]\n[[pt:1216]]\n[[ro:1216]]\n[[ru:1216]]\n[[sl:1216]]\n[[sv:1216]]\n[[uk:1216]]\n[[zh:1216年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220173634','',0,0,1,0,0.62167059566,'79958779826365','20041220173634'); INSERT INTO cur VALUES (4547,0,'1217','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]] | \'\'\'[[1210е]]\'\'\' | [[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]]
\n[[1212]] | [[1213]] | [[1214]] | [[1215]] | [[1216]] | \'\'\'1217\'\'\' | [[1218]] | [[1219]] | [[1220]] | [[1221]] | [[1222]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|11217]]\n\n[[af:1217]]\n[[bg:1217]]\n[[ca:1217]]\n[[cy:1217]]\n[[da:1217]]\n[[de:1217]]\n[[el:1217]]\n[[en:1217]]\n[[eo:1217]]\n[[es:1217]]\n[[et:1217]]\n[[eu:1217]]\n[[fi:1217]]\n[[fr:1217]]\n[[hr:1217]]\n[[hu:1217]]\n[[it:1217]]\n[[nl:1217]]\n[[no:1217]]\n[[pl:1217]]\n[[pt:1217]]\n[[ro:1217]]\n[[ru:1217]]\n[[sl:1217]]\n[[sv:1217]]\n[[uk:1217]]\n[[zh:1217年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220181333','',0,0,1,0,0.460497931326,'79958779818666','20041220181333'); INSERT INTO cur VALUES (4548,0,'1218','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]] | \'\'\'[[1210е]]\'\'\' | [[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]]
\n[[1213]] | [[1214]] | [[1215]] | [[1216]] | [[1217]] | \'\'\'1218\'\'\' | [[1219]] | [[1220]] | [[1221]] | [[1222]] | [[1223]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|11218]]\n\n[[af:1218]]\n[[bg:1218]]\n[[ca:1218]]\n[[cy:1218]]\n[[da:1218]]\n[[de:1218]]\n[[el:1218]]\n[[en:1218]]\n[[eo:1218]]\n[[es:1218]]\n[[et:1218]]\n[[eu:1218]]\n[[fi:1218]]\n[[fr:1218]]\n[[hr:1218]]\n[[hu:1218]]\n[[it:1218]]\n[[nl:1218]]\n[[no:1218]]\n[[pl:1218]]\n[[pt:1218]]\n[[ro:1218]]\n[[ru:1218]]\n[[sl:1218]]\n[[sv:1218]]\n[[uk:1218]]\n[[zh:1218年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220181233','',0,0,1,0,0.808854281813,'79958779818766','20041220181233'); INSERT INTO cur VALUES (4549,0,'1219','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1180е]] | [[1190е]] | [[1200е]] | \'\'\'[[1210е]]\'\'\' | [[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]]
\n[[1214]] | [[1215]] | [[1216]] | [[1217]] | [[1218]] | \'\'\'1219\'\'\' | [[1220]] | [[1221]] | [[1222]] | [[1223]] | [[1224]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|11219]]\n\n[[af:1219]]\n[[bg:1219]]\n[[ca:1219]]\n[[cy:1219]]\n[[da:1219]]\n[[de:1219]]\n[[el:1219]]\n[[en:1219]]\n[[eo:1219]]\n[[es:1219]]\n[[et:1219]]\n[[eu:1219]]\n[[fi:1219]]\n[[fr:1219]]\n[[hr:1219]]\n[[hu:1219]]\n[[it:1219]]\n[[nl:1219]]\n[[no:1219]]\n[[pl:1219]]\n[[pt:1219]]\n[[ro:1219]]\n[[ru:1219]]\n[[sl:1219]]\n[[sv:1219]]\n[[uk:1219]]\n[[zh:1219年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220181133','',0,0,1,0,0.881706904099,'79958779818866','20041220181133'); INSERT INTO cur VALUES (4550,0,'1220','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]] | \'\'\'[[1220е]]\'\'\' | [[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]]
\n[[1215]] | [[1216]] | [[1217]] | [[1218]] | [[1219]] | \'\'\'1220\'\'\' | [[1221]] | [[1222]] | [[1223]] | [[1224]] | [[1225]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|11220]]\n\n[[af:1220]]\n[[ast:1220]]\n[[bg:1220]]\n[[ca:1220]]\n[[cy:1220]]\n[[da:1220]]\n[[de:1220]]\n[[el:1220]]\n[[en:1220]]\n[[eo:1220]]\n[[es:1220]]\n[[et:1220]]\n[[eu:1220]]\n[[fi:1220]]\n[[fr:1220]]\n[[hr:1220]]\n[[hu:1220]]\n[[io:1220]]\n[[it:1220]]\n[[nl:1220]]\n[[no:1220]]\n[[pl:1220]]\n[[pt:1220]]\n[[ro:1220]]\n[[ru:1220]]\n[[sl:1220]]\n[[sv:1220]]\n[[uk:1220]]\n[[zh:1220年]]','robot Adding:io,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220181033','',0,0,1,0,0.758226370792,'79958779818966','20041220181033'); INSERT INTO cur VALUES (4551,0,'1221','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]] | \'\'\'[[1220е]]\'\'\' | [[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]]
\n[[1216]] | [[1217]] | [[1218]] | [[1219]] | [[1220]] | \'\'\'1221\'\'\' | [[1222]] | [[1223]] | [[1224]] | [[1225]] | [[1226]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|21221]]\n\n[[af:1221]]\n[[ast:1221]]\n[[bg:1221]]\n[[ca:1221]]\n[[cy:1221]]\n[[da:1221]]\n[[de:1221]]\n[[el:1221]]\n[[en:1221]]\n[[eo:1221]]\n[[es:1221]]\n[[et:1221]]\n[[eu:1221]]\n[[fi:1221]]\n[[fr:1221]]\n[[hr:1221]]\n[[hu:1221]]\n[[io:1221]]\n[[it:1221]]\n[[nl:1221]]\n[[no:1221]]\n[[pl:1221]]\n[[pt:1221]]\n[[ro:1221]]\n[[ru:1221]]\n[[sl:1221]]\n[[sv:1221]]\n[[uk:1221]]\n[[zh:1221年]]','robot Adding:ast,io,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220180933','',0,0,1,0,0.226882062958,'79958779819066','20041220180933'); INSERT INTO cur VALUES (4552,0,'1222','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]] | \'\'\'[[1220е]]\'\'\' | [[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]]
\n[[1217]] | [[1218]] | [[1219]] | [[1220]] | [[1221]] | \'\'\'1222\'\'\' | [[1223]] | [[1224]] | [[1225]] | [[1226]] | [[1227]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|21222]]\n\n[[af:1222]]\n[[ast:1222]]\n[[bg:1222]]\n[[ca:1222]]\n[[cy:1222]]\n[[da:1222]]\n[[de:1222]]\n[[el:1222]]\n[[en:1222]]\n[[eo:1222]]\n[[es:1222]]\n[[et:1222]]\n[[eu:1222]]\n[[fi:1222]]\n[[fr:1222]]\n[[hr:1222]]\n[[hu:1222]]\n[[io:1222]]\n[[it:1222]]\n[[nl:1222]]\n[[no:1222]]\n[[pl:1222]]\n[[pt:1222]]\n[[ro:1222]]\n[[ru:1222]]\n[[sl:1222]]\n[[sv:1222]]\n[[uk:1222]]\n[[zh:1222年]]','robot Adding:io,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220180833','',0,0,1,0,0.132520329735,'79958779819166','20041220180833'); INSERT INTO cur VALUES (4553,0,'1224','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]] | \'\'\'[[1220е]]\'\'\' | [[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]]
\n[[1219]] | [[1220]] | [[1221]] | [[1222]] | [[1223]] | \'\'\'1224\'\'\' | [[1225]] | [[1226]] | [[1227]] | [[1228]] | [[1229]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|21224]]\n\n[[af:1224]]\n[[ast:1224]]\n[[bg:1224]]\n[[ca:1224]]\n[[cy:1224]]\n[[da:1224]]\n[[de:1224]]\n[[el:1224]]\n[[en:1224]]\n[[eo:1224]]\n[[es:1224]]\n[[et:1224]]\n[[eu:1224]]\n[[fi:1224]]\n[[fr:1224]]\n[[hr:1224]]\n[[hu:1224]]\n[[io:1224]]\n[[it:1224]]\n[[nl:1224]]\n[[no:1224]]\n[[pl:1224]]\n[[pt:1224]]\n[[ro:1224]]\n[[ru:1224]]\n[[sl:1224]]\n[[sv:1224]]\n[[uk:1224]]\n[[zh:1224年]]','robot Adding:io,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220180634','',0,0,1,0,0.881562352591,'79958779819365','20041220180634'); INSERT INTO cur VALUES (4554,0,'1225','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]] | \'\'\'[[1220е]]\'\'\' | [[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]]
\n[[1220]] | [[1221]] | [[1222]] | [[1223]] | [[1224]] | \'\'\'1225\'\'\' | [[1226]] | [[1227]] | [[1228]] | [[1229]] | [[1230]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|21225]]\n\n[[af:1225]]\n[[ast:1225]]\n[[bg:1225]]\n[[ca:1225]]\n[[cy:1225]]\n[[da:1225]]\n[[de:1225]]\n[[el:1225]]\n[[en:1225]]\n[[eo:1225]]\n[[es:1225]]\n[[et:1225]]\n[[eu:1225]]\n[[fi:1225]]\n[[fr:1225]]\n[[hr:1225]]\n[[hu:1225]]\n[[io:1225]]\n[[it:1225]]\n[[nl:1225]]\n[[no:1225]]\n[[pl:1225]]\n[[pt:1225]]\n[[ro:1225]]\n[[ru:1225]]\n[[sl:1225]]\n[[sv:1225]]\n[[uk:1225]]\n[[zh:1225年]]','robot Adding:ast,io,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220180533','',0,0,1,0,0.600551939849,'79958779819466','20041220180533'); INSERT INTO cur VALUES (4555,0,'1226','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]] | \'\'\'[[1220е]]\'\'\' | [[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]]
\n[[1221]] | [[1222]] | [[1223]] | [[1224]] | [[1225]] | \'\'\'1226\'\'\' | [[1227]] | [[1228]] | [[1229]] | [[1230]] | [[1231]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|21226]]\n\n[[af:1226]]\n[[ast:1226]]\n[[bg:1226]]\n[[ca:1226]]\n[[cy:1226]]\n[[da:1226]]\n[[de:1226]]\n[[el:1226]]\n[[en:1226]]\n[[eo:1226]]\n[[es:1226]]\n[[et:1226]]\n[[eu:1226]]\n[[fi:1226]]\n[[fr:1226]]\n[[hr:1226]]\n[[hu:1226]]\n[[it:1226]]\n[[nl:1226]]\n[[no:1226]]\n[[pl:1226]]\n[[pt:1226]]\n[[ro:1226]]\n[[ru:1226]]\n[[sl:1226]]\n[[sv:1226]]\n[[uk:1226]]\n[[zh:1226年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220180433','',0,0,1,0,0.194876990837,'79958779819566','20041220180433'); INSERT INTO cur VALUES (4556,0,'1227','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]] | \'\'\'[[1220е]]\'\'\' | [[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]]
\n[[1222]] | [[1223]] | [[1224]] | [[1225]] | [[1226]] | \'\'\'1227\'\'\' | [[1228]] | [[1229]] | [[1230]] | [[1231]] | [[1232]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|21227]]\n\n[[af:1227]]\n[[ast:1227]]\n[[bg:1227]]\n[[ca:1227]]\n[[cy:1227]]\n[[da:1227]]\n[[de:1227]]\n[[el:1227]]\n[[en:1227]]\n[[eo:1227]]\n[[es:1227]]\n[[et:1227]]\n[[eu:1227]]\n[[fi:1227]]\n[[fr:1227]]\n[[gl:1227]]\n[[hr:1227]]\n[[hu:1227]]\n[[it:1227]]\n[[nl:1227]]\n[[no:1227]]\n[[pl:1227]]\n[[pt:1227]]\n[[ro:1227]]\n[[ru:1227]]\n[[sl:1227]]\n[[sv:1227]]\n[[uk:1227]]\n[[zh:1227年]]','robot Adding:gl,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220180333','',0,0,1,0,0.167807727665,'79958779819666','20041220180333'); INSERT INTO cur VALUES (4557,0,'1228','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]] | \'\'\'[[1220е]]\'\'\' | [[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]]
\n[[1223]] | [[1224]] | [[1225]] | [[1226]] | [[1227]] | \'\'\'1228\'\'\' | [[1229]] | [[1230]] | [[1231]] | [[1232]] | [[1233]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|21228]]\n\n[[af:1228]]\n[[ast:1228]]\n[[bg:1228]]\n[[ca:1228]]\n[[cy:1228]]\n[[da:1228]]\n[[de:1228]]\n[[el:1228]]\n[[en:1228]]\n[[eo:1228]]\n[[es:1228]]\n[[et:1228]]\n[[eu:1228]]\n[[fi:1228]]\n[[fr:1228]]\n[[hr:1228]]\n[[hu:1228]]\n[[io:1228]]\n[[it:1228]]\n[[nl:1228]]\n[[no:1228]]\n[[pl:1228]]\n[[pt:1228]]\n[[ro:1228]]\n[[ru:1228]]\n[[sl:1228]]\n[[sv:1228]]\n[[uk:1228]]\n[[zh:1228年]]','robot Adding:io,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220180233','',0,0,1,0,0.26140453958,'79958779819766','20041220180233'); INSERT INTO cur VALUES (4558,0,'1229','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1190е]] | [[1200е]] | [[1210е]] | \'\'\'[[1220е]]\'\'\' | [[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]]
\n[[1224]] | [[1225]] | [[1226]] | [[1227]] | [[1228]] | \'\'\'1229\'\'\' | [[1230]] | [[1231]] | [[1232]] | [[1233]] | [[1234]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|21229]]\n\n[[af:1229]]\n[[ast:1229]]\n[[bg:1229]]\n[[ca:1229]]\n[[cy:1229]]\n[[da:1229]]\n[[de:1229]]\n[[el:1229]]\n[[en:1229]]\n[[eo:1229]]\n[[es:1229]]\n[[et:1229]]\n[[eu:1229]]\n[[fi:1229]]\n[[fr:1229]]\n[[hr:1229]]\n[[hu:1229]]\n[[io:1229]]\n[[it:1229]]\n[[nl:1229]]\n[[no:1229]]\n[[pl:1229]]\n[[pt:1229]]\n[[ro:1229]]\n[[ru:1229]]\n[[sl:1229]]\n[[sv:1229]]\n[[uk:1229]]\n[[zh:1229年]]','robot Adding:io,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220180134','',0,0,1,0,0.037316073681,'79958779819865','20041220180134'); INSERT INTO cur VALUES (4559,0,'1230','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]] | \'\'\'[[1230е]]\'\'\' | [[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]]
\n[[1225]] | [[1226]] | [[1227]] | [[1228]] | [[1229]] | \'\'\'1230\'\'\' | [[1231]] | [[1232]] | [[1233]] | [[1234]] | [[1235]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|21230]]\n\n[[af:1230]]\n[[ast:1230]]\n[[bg:1230]]\n[[ca:1230]]\n[[cy:1230]]\n[[da:1230]]\n[[de:1230]]\n[[el:1230]]\n[[en:1230]]\n[[eo:1230]]\n[[es:1230]]\n[[et:1230]]\n[[eu:1230]]\n[[fi:1230]]\n[[fr:1230]]\n[[hr:1230]]\n[[hu:1230]]\n[[it:1230]]\n[[nl:1230]]\n[[no:1230]]\n[[pl:1230]]\n[[pt:1230]]\n[[ro:1230]]\n[[ru:1230]]\n[[sl:1230]]\n[[sv:1230]]\n[[uk:1230]]\n[[zh:1230年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220180033','',0,0,1,0,0.282162371689,'79958779819966','20041220180033'); INSERT INTO cur VALUES (4560,0,'1231','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]] | \'\'\'[[1230е]]\'\'\' | [[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]]
\n[[1226]] | [[1227]] | [[1228]] | [[1229]] | [[1230]] | \'\'\'1231\'\'\' | [[1232]] | [[1233]] | [[1234]] | [[1235]] | [[1236]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|31231]]\n\n[[af:1231]]\n[[bg:1231]]\n[[ca:1231]]\n[[cy:1231]]\n[[da:1231]]\n[[de:1231]]\n[[el:1231]]\n[[en:1231]]\n[[eo:1231]]\n[[es:1231]]\n[[et:1231]]\n[[eu:1231]]\n[[fi:1231]]\n[[fr:1231]]\n[[hr:1231]]\n[[hu:1231]]\n[[it:1231]]\n[[nl:1231]]\n[[no:1231]]\n[[pl:1231]]\n[[pt:1231]]\n[[ro:1231]]\n[[ru:1231]]\n[[sl:1231]]\n[[sv:1231]]\n[[uk:1231]]\n[[zh:1231年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220175933','',0,0,1,0,0.300855680975,'79958779824066','20041220175933'); INSERT INTO cur VALUES (4561,0,'1232','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]] | \'\'\'[[1230е]]\'\'\' | [[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]]
\n[[1227]] | [[1228]] | [[1229]] | [[1230]] | [[1231]] | \'\'\'1232\'\'\' | [[1233]] | [[1234]] | [[1235]] | [[1236]] | [[1237]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|31232]]\n\n[[af:1232]]\n[[ast:1232]]\n[[bg:1232]]\n[[ca:1232]]\n[[cy:1232]]\n[[da:1232]]\n[[de:1232]]\n[[el:1232]]\n[[en:1232]]\n[[eo:1232]]\n[[es:1232]]\n[[et:1232]]\n[[eu:1232]]\n[[fi:1232]]\n[[fr:1232]]\n[[gl:1232]]\n[[hr:1232]]\n[[hu:1232]]\n[[it:1232]]\n[[nl:1232]]\n[[no:1232]]\n[[pl:1232]]\n[[pt:1232]]\n[[ro:1232]]\n[[ru:1232]]\n[[sl:1232]]\n[[sv:1232]]\n[[uk:1232]]\n[[zh:1232年]]','robot Adding:gl,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220175833','',0,0,1,0,0.430083072479,'79958779824166','20041220175833'); INSERT INTO cur VALUES (4562,0,'1233','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]] | \'\'\'[[1230е]]\'\'\' | [[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]]
\n[[1228]] | [[1229]] | [[1230]] | [[1231]] | [[1232]] | \'\'\'1233\'\'\' | [[1234]] | [[1235]] | [[1236]] | [[1237]] | [[1238]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|31233]]\n\n[[af:1233]]\n[[ast:1233]]\n[[bg:1233]]\n[[ca:1233]]\n[[cy:1233]]\n[[da:1233]]\n[[de:1233]]\n[[el:1233]]\n[[en:1233]]\n[[eo:1233]]\n[[es:1233]]\n[[et:1233]]\n[[eu:1233]]\n[[fi:1233]]\n[[fr:1233]]\n[[hr:1233]]\n[[hu:1233]]\n[[it:1233]]\n[[nl:1233]]\n[[no:1233]]\n[[pl:1233]]\n[[pt:1233]]\n[[ro:1233]]\n[[ru:1233]]\n[[sl:1233]]\n[[sv:1233]]\n[[uk:1233]]\n[[zh:1233年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220190034','',0,0,1,0,0.143296923089,'79958779809965','20041220190034'); INSERT INTO cur VALUES (4563,0,'1234','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]] | \'\'\'[[1230е]]\'\'\' | [[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]]
\n[[1229]] | [[1230]] | [[1231]] | [[1232]] | [[1233]] | \'\'\'1234\'\'\' | [[1235]] | [[1236]] | [[1237]] | [[1238]] | [[1239]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|31234]]\n\n[[af:1234]]\n[[ast:1234]]\n[[bg:1234]]\n[[ca:1234]]\n[[cy:1234]]\n[[da:1234]]\n[[de:1234]]\n[[el:1234]]\n[[en:1234]]\n[[eo:1234]]\n[[es:1234]]\n[[et:1234]]\n[[eu:1234]]\n[[fi:1234]]\n[[fr:1234]]\n[[hr:1234]]\n[[hu:1234]]\n[[it:1234]]\n[[nl:1234]]\n[[no:1234]]\n[[pl:1234]]\n[[pt:1234]]\n[[ro:1234]]\n[[ru:1234]]\n[[sl:1234]]\n[[sv:1234]]\n[[uk:1234]]\n[[zh:1234年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220190254','',0,0,1,0,0.539306568233,'79958779809745','20041220190254'); INSERT INTO cur VALUES (4564,0,'1235','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]] | \'\'\'[[1230е]]\'\'\' | [[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]]
\n[[1230]] | [[1231]] | [[1232]] | [[1233]] | [[1234]] | \'\'\'1235\'\'\' | [[1236]] | [[1237]] | [[1238]] | [[1239]] | [[1240]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|31235]]\n\n[[af:1235]]\n[[ast:1235]]\n[[bg:1235]]\n[[ca:1235]]\n[[cy:1235]]\n[[da:1235]]\n[[de:1235]]\n[[el:1235]]\n[[en:1235]]\n[[eo:1235]]\n[[es:1235]]\n[[et:1235]]\n[[eu:1235]]\n[[fi:1235]]\n[[fr:1235]]\n[[hr:1235]]\n[[hu:1235]]\n[[it:1235]]\n[[nl:1235]]\n[[no:1235]]\n[[pl:1235]]\n[[pt:1235]]\n[[ro:1235]]\n[[ru:1235]]\n[[sl:1235]]\n[[sv:1235]]\n[[uk:1235]]\n[[zh:1235年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220193005','',0,0,1,0,0.997212182263,'79958779806994','20041220193005'); INSERT INTO cur VALUES (4565,0,'1236','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]] | \'\'\'[[1230е]]\'\'\' | [[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]]
\n[[1231]] | [[1232]] | [[1233]] | [[1234]] | [[1235]] | \'\'\'1236\'\'\' | [[1237]] | [[1238]] | [[1239]] | [[1240]] | [[1241]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|31236]]\n\n[[af:1236]]\n[[ast:1236]]\n[[bg:1236]]\n[[ca:1236]]\n[[cy:1236]]\n[[da:1236]]\n[[de:1236]]\n[[el:1236]]\n[[en:1236]]\n[[eo:1236]]\n[[es:1236]]\n[[et:1236]]\n[[eu:1236]]\n[[fi:1236]]\n[[fr:1236]]\n[[hr:1236]]\n[[hu:1236]]\n[[it:1236]]\n[[nl:1236]]\n[[no:1236]]\n[[pl:1236]]\n[[pt:1236]]\n[[ro:1236]]\n[[ru:1236]]\n[[sl:1236]]\n[[sv:1236]]\n[[uk:1236]]\n[[zh:1236年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220192905','',0,0,1,0,0.525355473871,'79958779807094','20041220192905'); INSERT INTO cur VALUES (4566,0,'1237','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]] | \'\'\'[[1230е]]\'\'\' | [[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]]
\n[[1232]] | [[1233]] | [[1234]] | [[1235]] | [[1236]] | \'\'\'1237\'\'\' | [[1238]] | [[1239]] | [[1240]] | [[1241]] | [[1242]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|31237]]\n\n[[af:1237]]\n[[ast:1237]]\n[[bg:1237]]\n[[ca:1237]]\n[[cy:1237]]\n[[da:1237]]\n[[de:1237]]\n[[el:1237]]\n[[en:1237]]\n[[eo:1237]]\n[[es:1237]]\n[[et:1237]]\n[[eu:1237]]\n[[fi:1237]]\n[[fr:1237]]\n[[hr:1237]]\n[[hu:1237]]\n[[it:1237]]\n[[nl:1237]]\n[[no:1237]]\n[[pl:1237]]\n[[pt:1237]]\n[[ro:1237]]\n[[ru:1237]]\n[[sl:1237]]\n[[sv:1237]]\n[[uk:1237]]\n[[zh:1237年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220192807','',0,0,1,0,0.979309946755,'79958779807192','20041220192807'); INSERT INTO cur VALUES (4567,0,'1239','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]] | \'\'\'[[1230е]]\'\'\' | [[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]]
\n[[1234]] | [[1235]] | [[1236]] | [[1237]] | [[1238]] | \'\'\'1239\'\'\' | [[1240]] | [[1241]] | [[1242]] | [[1243]] | [[1244]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|31239]]\n\n[[af:1239]]\n[[bg:1239]]\n[[ca:1239]]\n[[cy:1239]]\n[[da:1239]]\n[[de:1239]]\n[[el:1239]]\n[[en:1239]]\n[[eo:1239]]\n[[es:1239]]\n[[et:1239]]\n[[eu:1239]]\n[[fi:1239]]\n[[fr:1239]]\n[[hr:1239]]\n[[hu:1239]]\n[[it:1239]]\n[[nl:1239]]\n[[no:1239]]\n[[pl:1239]]\n[[pt:1239]]\n[[ro:1239]]\n[[ru:1239]]\n[[sl:1239]]\n[[sv:1239]]\n[[uk:1239]]\n[[zh:1239年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220192338','',0,0,1,0,0.568532150969,'79958779807661','20041220192338'); INSERT INTO cur VALUES (4568,0,'1238','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1200е]] | [[1210е]] | [[1220е]] | \'\'\'[[1230е]]\'\'\' | [[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]]
\n[[1233]] | [[1234]] | [[1235]] | [[1236]] | [[1237]] | \'\'\'1238\'\'\' | [[1239]] | [[1240]] | [[1241]] | [[1242]] | [[1243]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|31238]]\n\n[[af:1238]]\n[[ast:1238]]\n[[bg:1238]]\n[[ca:1238]]\n[[cy:1238]]\n[[da:1238]]\n[[de:1238]]\n[[el:1238]]\n[[en:1238]]\n[[eo:1238]]\n[[es:1238]]\n[[et:1238]]\n[[eu:1238]]\n[[fi:1238]]\n[[fr:1238]]\n[[hr:1238]]\n[[hu:1238]]\n[[is:1238]]\n[[it:1238]]\n[[nl:1238]]\n[[no:1238]]\n[[pl:1238]]\n[[pt:1238]]\n[[ro:1238]]\n[[ru:1238]]\n[[sl:1238]]\n[[sv:1238]]\n[[uk:1238]]\n[[zh:1238年]]','robot Adding:is,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041222150632','',0,0,1,0,0.861863216321,'79958777849367','20041222150632'); INSERT INTO cur VALUES (4569,0,'1240','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]] | \'\'\'[[1240е]]\'\'\' | [[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]]
\n[[1235]] | [[1236]] | [[1237]] | [[1238]] | [[1239]] | \'\'\'1240\'\'\' | [[1241]] | [[1242]] | [[1243]] | [[1244]] | [[1245]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|31240]]\n\n[[af:1240]]\n[[bg:1240]]\n[[ca:1240]]\n[[cy:1240]]\n[[da:1240]]\n[[de:1240]]\n[[el:1240]]\n[[en:1240]]\n[[eo:1240]]\n[[es:1240]]\n[[et:1240]]\n[[eu:1240]]\n[[fi:1240]]\n[[fr:1240]]\n[[hr:1240]]\n[[hu:1240]]\n[[it:1240]]\n[[nl:1240]]\n[[no:1240]]\n[[pl:1240]]\n[[pt:1240]]\n[[ro:1240]]\n[[ru:1240]]\n[[sl:1240]]\n[[sv:1240]]\n[[uk:1240]]\n[[zh:1240年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220192241','',0,0,1,0,0.005533764141,'79958779807758','20041220192241'); INSERT INTO cur VALUES (4570,0,'1241','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]] | \'\'\'[[1240е]]\'\'\' | [[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]]
\n[[1236]] | [[1237]] | [[1238]] | [[1239]] | [[1240]] | \'\'\'1241\'\'\' | [[1242]] | [[1243]] | [[1244]] | [[1245]] | [[1246]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|41241]]\n\n[[af:1241]]\n[[bg:1241]]\n[[ca:1241]]\n[[cy:1241]]\n[[da:1241]]\n[[de:1241]]\n[[el:1241]]\n[[en:1241]]\n[[eo:1241]]\n[[es:1241]]\n[[et:1241]]\n[[eu:1241]]\n[[fi:1241]]\n[[fr:1241]]\n[[hr:1241]]\n[[hu:1241]]\n[[it:1241]]\n[[nl:1241]]\n[[no:1241]]\n[[pl:1241]]\n[[pt:1241]]\n[[ro:1241]]\n[[ru:1241]]\n[[sl:1241]]\n[[sv:1241]]\n[[uk:1241]]\n[[zh:1241年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220192138','',0,0,1,0,0.075493527611,'79958779807861','20041220192138'); INSERT INTO cur VALUES (4571,0,'1242','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]] | \'\'\'[[1240е]]\'\'\' | [[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]]
\n[[1237]] | [[1238]] | [[1239]] | [[1240]] | [[1241]] | \'\'\'1242\'\'\' | [[1243]] | [[1244]] | [[1245]] | [[1246]] | [[1247]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|41242]]\n\n[[af:1242]]\n[[bg:1242]]\n[[ca:1242]]\n[[cy:1242]]\n[[da:1242]]\n[[de:1242]]\n[[el:1242]]\n[[en:1242]]\n[[eo:1242]]\n[[es:1242]]\n[[et:1242]]\n[[eu:1242]]\n[[fi:1242]]\n[[fr:1242]]\n[[hr:1242]]\n[[hu:1242]]\n[[it:1242]]\n[[nl:1242]]\n[[no:1242]]\n[[pl:1242]]\n[[pt:1242]]\n[[ro:1242]]\n[[ru:1242]]\n[[sl:1242]]\n[[sv:1242]]\n[[uk:1242]]\n[[zh:1242年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220193104','',0,0,1,0,0.364469390532,'79958779806895','20041220193104'); INSERT INTO cur VALUES (4572,0,'1243','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]] | \'\'\'[[1240е]]\'\'\' | [[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]]
\n[[1238]] | [[1239]] | [[1240]] | [[1241]] | [[1242]] | \'\'\'1243\'\'\' | [[1244]] | [[1245]] | [[1246]] | [[1247]] | [[1248]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|41243]]\n\n[[af:1243]]\n[[bg:1243]]\n[[ca:1243]]\n[[cy:1243]]\n[[da:1243]]\n[[de:1243]]\n[[el:1243]]\n[[en:1243]]\n[[eo:1243]]\n[[es:1243]]\n[[et:1243]]\n[[eu:1243]]\n[[fi:1243]]\n[[fr:1243]]\n[[hr:1243]]\n[[hu:1243]]\n[[it:1243]]\n[[nl:1243]]\n[[no:1243]]\n[[pl:1243]]\n[[pt:1243]]\n[[ro:1243]]\n[[ru:1243]]\n[[sl:1243]]\n[[sv:1243]]\n[[uk:1243]]\n[[zh:1243年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220192039','',0,0,1,0,0.061457312229,'79958779807960','20041220192039'); INSERT INTO cur VALUES (4573,0,'1244','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]] | \'\'\'[[1240е]]\'\'\' | [[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]]
\n[[1239]] | [[1240]] | [[1241]] | [[1242]] | [[1243]] | \'\'\'1244\'\'\' | [[1245]] | [[1246]] | [[1247]] | [[1248]] | [[1249]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|41244]]\n\n[[af:1244]]\n[[bg:1244]]\n[[ca:1244]]\n[[cy:1244]]\n[[da:1244]]\n[[de:1244]]\n[[el:1244]]\n[[en:1244]]\n[[eo:1244]]\n[[es:1244]]\n[[et:1244]]\n[[eu:1244]]\n[[fi:1244]]\n[[fr:1244]]\n[[hr:1244]]\n[[hu:1244]]\n[[is:1244]]\n[[it:1244]]\n[[nl:1244]]\n[[no:1244]]\n[[pl:1244]]\n[[pt:1244]]\n[[ro:1244]]\n[[ru:1244]]\n[[sl:1244]]\n[[sv:1244]]\n[[uk:1244]]\n[[zh:1244年]]','robot Adding:is,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220191939','',0,0,1,0,0.334326604537,'79958779808060','20041220191939'); INSERT INTO cur VALUES (4574,0,'1245','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]] | \'\'\'[[1240е]]\'\'\' | [[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]]
\n[[1240]] | [[1241]] | [[1242]] | [[1243]] | [[1244]] | \'\'\'1245\'\'\' | [[1246]] | [[1247]] | [[1248]] | [[1249]] | [[1250]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|41245]]\n\n[[af:1245]]\n[[bg:1245]]\n[[ca:1245]]\n[[cy:1245]]\n[[da:1245]]\n[[de:1245]]\n[[el:1245]]\n[[en:1245]]\n[[eo:1245]]\n[[es:1245]]\n[[et:1245]]\n[[eu:1245]]\n[[fi:1245]]\n[[fr:1245]]\n[[hr:1245]]\n[[hu:1245]]\n[[it:1245]]\n[[nl:1245]]\n[[no:1245]]\n[[pl:1245]]\n[[pt:1245]]\n[[ro:1245]]\n[[ru:1245]]\n[[sl:1245]]\n[[sv:1245]]\n[[uk:1245]]\n[[zh:1245年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220191840','',0,0,1,0,0.525463636278,'79958779808159','20041220191840'); INSERT INTO cur VALUES (4575,0,'1246','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]] | \'\'\'[[1240е]]\'\'\' | [[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]]
\n[[1241]] | [[1242]] | [[1243]] | [[1244]] | [[1245]] | \'\'\'1246\'\'\' | [[1247]] | [[1248]] | [[1249]] | [[1250]] | [[1251]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|41246]]\n\n[[af:1246]]\n[[bg:1246]]\n[[ca:1246]]\n[[cy:1246]]\n[[da:1246]]\n[[de:1246]]\n[[el:1246]]\n[[en:1246]]\n[[eo:1246]]\n[[es:1246]]\n[[et:1246]]\n[[eu:1246]]\n[[fi:1246]]\n[[fr:1246]]\n[[hr:1246]]\n[[hu:1246]]\n[[is:1246]]\n[[it:1246]]\n[[nl:1246]]\n[[no:1246]]\n[[pl:1246]]\n[[pt:1246]]\n[[ro:1246]]\n[[ru:1246]]\n[[sl:1246]]\n[[sv:1246]]\n[[uk:1246]]\n[[zh:1246年]]','robot Adding:is,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220193205','',0,0,1,0,0.015773043975,'79958779806794','20041220193205'); INSERT INTO cur VALUES (4576,0,'1247','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]] | \'\'\'[[1240е]]\'\'\' | [[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]]
\n[[1242]] | [[1243]] | [[1244]] | [[1245]] | [[1246]] | \'\'\'1247\'\'\' | [[1248]] | [[1249]] | [[1250]] | [[1251]] | [[1252]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|41247]]\n\n[[af:1247]]\n[[ast:1247]]\n[[bg:1247]]\n[[ca:1247]]\n[[cy:1247]]\n[[da:1247]]\n[[de:1247]]\n[[el:1247]]\n[[en:1247]]\n[[eo:1247]]\n[[es:1247]]\n[[et:1247]]\n[[eu:1247]]\n[[fi:1247]]\n[[fr:1247]]\n[[hr:1247]]\n[[hu:1247]]\n[[it:1247]]\n[[nl:1247]]\n[[no:1247]]\n[[pl:1247]]\n[[pt:1247]]\n[[ro:1247]]\n[[ru:1247]]\n[[sl:1247]]\n[[sv:1247]]\n[[uk:1247]]\n[[zh:1247年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220201552','',0,0,1,0,0.449579059356,'79958779798447','20041220201552'); INSERT INTO cur VALUES (4577,0,'1248','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]] | \'\'\'[[1240е]]\'\'\' | [[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]]
\n[[1243]] | [[1244]] | [[1245]] | [[1246]] | [[1247]] | \'\'\'1248\'\'\' | [[1249]] | [[1250]] | [[1251]] | [[1252]] | [[1253]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|41248]]\n\n[[af:1248]]\n[[bg:1248]]\n[[ca:1248]]\n[[cy:1248]]\n[[da:1248]]\n[[de:1248]]\n[[el:1248]]\n[[en:1248]]\n[[eo:1248]]\n[[es:1248]]\n[[et:1248]]\n[[eu:1248]]\n[[fi:1248]]\n[[fr:1248]]\n[[hr:1248]]\n[[hu:1248]]\n[[it:1248]]\n[[nl:1248]]\n[[no:1248]]\n[[pl:1248]]\n[[pt:1248]]\n[[ro:1248]]\n[[ru:1248]]\n[[sl:1248]]\n[[sv:1248]]\n[[uk:1248]]\n[[zh:1248年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220201452','',0,0,1,0,0.672367266227,'79958779798547','20041220201452'); INSERT INTO cur VALUES (4578,0,'1249','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1210е]] | [[1220е]] | [[1230е]] | \'\'\'[[1240е]]\'\'\' | [[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]]
\n[[1244]] | [[1245]] | [[1246]] | [[1247]] | [[1248]] | \'\'\'1249\'\'\' | [[1250]] | [[1251]] | [[1252]] | [[1253]] | [[1254]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|41249]]\n\n[[af:1249]]\n[[bg:1249]]\n[[ca:1249]]\n[[cy:1249]]\n[[da:1249]]\n[[de:1249]]\n[[el:1249]]\n[[en:1249]]\n[[eo:1249]]\n[[es:1249]]\n[[et:1249]]\n[[eu:1249]]\n[[fi:1249]]\n[[fr:1249]]\n[[hr:1249]]\n[[hu:1249]]\n[[it:1249]]\n[[nl:1249]]\n[[no:1249]]\n[[pl:1249]]\n[[pt:1249]]\n[[ro:1249]]\n[[ru:1249]]\n[[sl:1249]]\n[[sv:1249]]\n[[uk:1249]]\n[[zh:1249年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220201353','',0,0,1,0,0.401354402491,'79958779798646','20041220201353'); INSERT INTO cur VALUES (4579,0,'1250','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]] | \'\'\'[[1250е]]\'\'\' | [[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]]
\n[[1245]] | [[1246]] | [[1247]] | [[1248]] | [[1249]] | \'\'\'1250\'\'\' | [[1251]] | [[1252]] | [[1253]] | [[1254]] | [[1255]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|41250]]\n\n[[af:1250]]\n[[bg:1250]]\n[[ca:1250]]\n[[cy:1250]]\n[[da:1250]]\n[[de:1250]]\n[[el:1250]]\n[[en:1250]]\n[[eo:1250]]\n[[es:1250]]\n[[et:1250]]\n[[eu:1250]]\n[[fi:1250]]\n[[fr:1250]]\n[[hr:1250]]\n[[hu:1250]]\n[[it:1250]]\n[[nl:1250]]\n[[no:1250]]\n[[pl:1250]]\n[[pt:1250]]\n[[ro:1250]]\n[[ru:1250]]\n[[sl:1250]]\n[[sv:1250]]\n[[uk:1250]]\n[[zh:1250年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220201258','',0,0,1,0,0.410132865147,'79958779798741','20041220201258'); INSERT INTO cur VALUES (4580,0,'1251','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]] | \'\'\'[[1250е]]\'\'\' | [[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]]
\n[[1246]] | [[1247]] | [[1248]] | [[1249]] | [[1250]] | \'\'\'1251\'\'\' | [[1252]] | [[1253]] | [[1254]] | [[1255]] | [[1256]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|51251]]\n\n[[af:1251]]\n[[bg:1251]]\n[[ca:1251]]\n[[cy:1251]]\n[[da:1251]]\n[[de:1251]]\n[[el:1251]]\n[[en:1251]]\n[[eo:1251]]\n[[es:1251]]\n[[et:1251]]\n[[eu:1251]]\n[[fi:1251]]\n[[fr:1251]]\n[[hr:1251]]\n[[hu:1251]]\n[[it:1251]]\n[[nl:1251]]\n[[no:1251]]\n[[pl:1251]]\n[[pt:1251]]\n[[ro:1251]]\n[[ru:1251]]\n[[sl:1251]]\n[[sv:1251]]\n[[uk:1251]]\n[[zh:1251年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220201152','',0,0,1,0,0.457739094485,'79958779798847','20041220201152'); INSERT INTO cur VALUES (4581,0,'1252','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]] | \'\'\'[[1250е]]\'\'\' | [[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]]
\n[[1247]] | [[1248]] | [[1249]] | [[1250]] | [[1251]] | \'\'\'1252\'\'\' | [[1253]] | [[1254]] | [[1255]] | [[1256]] | [[1257]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|51252]]\n\n[[af:1252]]\n[[bg:1252]]\n[[ca:1252]]\n[[cy:1252]]\n[[da:1252]]\n[[de:1252]]\n[[el:1252]]\n[[en:1252]]\n[[eo:1252]]\n[[es:1252]]\n[[et:1252]]\n[[eu:1252]]\n[[fi:1252]]\n[[fr:1252]]\n[[hr:1252]]\n[[hu:1252]]\n[[it:1252]]\n[[nl:1252]]\n[[no:1252]]\n[[pl:1252]]\n[[pt:1252]]\n[[ro:1252]]\n[[ru:1252]]\n[[sl:1252]]\n[[sv:1252]]\n[[uk:1252]]\n[[zh:1252年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220201052','',0,0,1,0,0.476123204676,'79958779798947','20041220201052'); INSERT INTO cur VALUES (4582,0,'1253','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]] | \'\'\'[[1250е]]\'\'\' | [[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]]
\n[[1248]] | [[1249]] | [[1250]] | [[1251]] | [[1252]] | \'\'\'1253\'\'\' | [[1254]] | [[1255]] | [[1256]] | [[1257]] | [[1258]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|51253]]\n\n[[af:1253]]\n[[bg:1253]]\n[[ca:1253]]\n[[cy:1253]]\n[[da:1253]]\n[[de:1253]]\n[[el:1253]]\n[[en:1253]]\n[[eo:1253]]\n[[es:1253]]\n[[et:1253]]\n[[eu:1253]]\n[[fi:1253]]\n[[fr:1253]]\n[[hr:1253]]\n[[hu:1253]]\n[[it:1253]]\n[[nl:1253]]\n[[no:1253]]\n[[pl:1253]]\n[[pt:1253]]\n[[ro:1253]]\n[[ru:1253]]\n[[sl:1253]]\n[[sv:1253]]\n[[uk:1253]]\n[[zh:1253年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220200952','',0,0,1,0,0.130125478902,'79958779799047','20041220200952'); INSERT INTO cur VALUES (4583,0,'1254','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]] | \'\'\'[[1250е]]\'\'\' | [[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]]
\n[[1249]] | [[1250]] | [[1251]] | [[1252]] | [[1253]] | \'\'\'1254\'\'\' | [[1255]] | [[1256]] | [[1257]] | [[1258]] | [[1259]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|51254]]\n\n[[af:1254]]\n[[bg:1254]]\n[[ca:1254]]\n[[cy:1254]]\n[[da:1254]]\n[[de:1254]]\n[[el:1254]]\n[[en:1254]]\n[[eo:1254]]\n[[es:1254]]\n[[et:1254]]\n[[eu:1254]]\n[[fi:1254]]\n[[fr:1254]]\n[[hr:1254]]\n[[hu:1254]]\n[[it:1254]]\n[[nl:1254]]\n[[no:1254]]\n[[pl:1254]]\n[[pt:1254]]\n[[ro:1254]]\n[[ru:1254]]\n[[sl:1254]]\n[[sv:1254]]\n[[uk:1254]]\n[[zh:1254年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220200851','',0,0,1,0,0.33259103323,'79958779799148','20041220200851'); INSERT INTO cur VALUES (4584,0,'1255','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]] | \'\'\'[[1250е]]\'\'\' | [[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]]
\n[[1250]] | [[1251]] | [[1252]] | [[1253]] | [[1254]] | \'\'\'1255\'\'\' | [[1256]] | [[1257]] | [[1258]] | [[1259]] | [[1260]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|51255]]\n\n[[af:1255]]\n[[bg:1255]]\n[[ca:1255]]\n[[cy:1255]]\n[[da:1255]]\n[[de:1255]]\n[[el:1255]]\n[[en:1255]]\n[[eo:1255]]\n[[es:1255]]\n[[et:1255]]\n[[eu:1255]]\n[[fi:1255]]\n[[fr:1255]]\n[[hr:1255]]\n[[hu:1255]]\n[[it:1255]]\n[[nl:1255]]\n[[no:1255]]\n[[pl:1255]]\n[[pt:1255]]\n[[ro:1255]]\n[[ru:1255]]\n[[sl:1255]]\n[[sv:1255]]\n[[uk:1255]]\n[[zh:1255年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220200751','',0,0,1,0,0.387377448095,'79958779799248','20041220200751'); INSERT INTO cur VALUES (4585,0,'1256','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]] | \'\'\'[[1250е]]\'\'\' | [[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]]
\n[[1251]] | [[1252]] | [[1253]] | [[1254]] | [[1255]] | \'\'\'1256\'\'\' | [[1257]] | [[1258]] | [[1259]] | [[1260]] | [[1261]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|51256]]\n\n[[af:1256]]\n[[bg:1256]]\n[[ca:1256]]\n[[cy:1256]]\n[[da:1256]]\n[[de:1256]]\n[[el:1256]]\n[[en:1256]]\n[[eo:1256]]\n[[es:1256]]\n[[et:1256]]\n[[eu:1256]]\n[[fi:1256]]\n[[fr:1256]]\n[[hr:1256]]\n[[hu:1256]]\n[[it:1256]]\n[[nl:1256]]\n[[no:1256]]\n[[pl:1256]]\n[[pt:1256]]\n[[ro:1256]]\n[[ru:1256]]\n[[sl:1256]]\n[[sv:1256]]\n[[uk:1256]]\n[[zh:1256年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220200652','',0,0,1,0,0.519584862757,'79958779799347','20041220200652'); INSERT INTO cur VALUES (4586,0,'1257','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]] | \'\'\'[[1250е]]\'\'\' | [[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]]
\n[[1252]] | [[1253]] | [[1254]] | [[1255]] | [[1256]] | \'\'\'1257\'\'\' | [[1258]] | [[1259]] | [[1260]] | [[1261]] | [[1262]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|51257]]\n\n[[af:1257]]\n[[bg:1257]]\n[[ca:1257]]\n[[cy:1257]]\n[[da:1257]]\n[[de:1257]]\n[[el:1257]]\n[[en:1257]]\n[[eo:1257]]\n[[es:1257]]\n[[et:1257]]\n[[eu:1257]]\n[[fi:1257]]\n[[fr:1257]]\n[[hr:1257]]\n[[hu:1257]]\n[[it:1257]]\n[[nl:1257]]\n[[no:1257]]\n[[pl:1257]]\n[[pt:1257]]\n[[ro:1257]]\n[[ru:1257]]\n[[sl:1257]]\n[[sv:1257]]\n[[uk:1257]]\n[[zh:1257年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220200552','',0,0,1,0,0.102558620322,'79958779799447','20041220200552'); INSERT INTO cur VALUES (4587,0,'1258','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]] | \'\'\'[[1250е]]\'\'\' | [[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]]
\n[[1253]] | [[1254]] | [[1255]] | [[1256]] | [[1257]] | \'\'\'1258\'\'\' | [[1259]] | [[1260]] | [[1261]] | [[1262]] | [[1263]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|51258]]\n\n[[af:1258]]\n[[bg:1258]]\n[[ca:1258]]\n[[cy:1258]]\n[[da:1258]]\n[[de:1258]]\n[[el:1258]]\n[[en:1258]]\n[[eo:1258]]\n[[es:1258]]\n[[et:1258]]\n[[eu:1258]]\n[[fi:1258]]\n[[fr:1258]]\n[[hr:1258]]\n[[hu:1258]]\n[[it:1258]]\n[[nl:1258]]\n[[no:1258]]\n[[pl:1258]]\n[[pt:1258]]\n[[ro:1258]]\n[[ru:1258]]\n[[sl:1258]]\n[[sv:1258]]\n[[uk:1258]]\n[[zh:1258年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220200451','',0,0,1,0,0.566088298134,'79958779799548','20041220200451'); INSERT INTO cur VALUES (4588,0,'1259','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1220е]] | [[1230е]] | [[1240е]] | \'\'\'[[1250е]]\'\'\' | [[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]]
\n[[1254]] | [[1255]] | [[1256]] | [[1257]] | [[1258]] | \'\'\'1259\'\'\' | [[1260]] | [[1261]] | [[1262]] | [[1263]] | [[1264]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|51259]]\n\n[[af:1259]]\n[[bg:1259]]\n[[ca:1259]]\n[[cy:1259]]\n[[da:1259]]\n[[de:1259]]\n[[el:1259]]\n[[en:1259]]\n[[eo:1259]]\n[[es:1259]]\n[[et:1259]]\n[[eu:1259]]\n[[fi:1259]]\n[[fr:1259]]\n[[hr:1259]]\n[[hu:1259]]\n[[it:1259]]\n[[nl:1259]]\n[[no:1259]]\n[[pl:1259]]\n[[pt:1259]]\n[[ro:1259]]\n[[ru:1259]]\n[[sl:1259]]\n[[sv:1259]]\n[[uk:1259]]\n[[zh:1259年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220200352','',0,0,1,0,0.629147905684,'79958779799647','20041220200352'); INSERT INTO cur VALUES (4589,0,'1260','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]] | \'\'\'[[1260е]]\'\'\' | [[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]]
\n[[1255]] | [[1256]] | [[1257]] | [[1258]] | [[1259]] | \'\'\'1260\'\'\' | [[1261]] | [[1262]] | [[1263]] | [[1264]] | [[1265]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|51260]]\n\n[[af:1260]]\n[[bg:1260]]\n[[ca:1260]]\n[[cy:1260]]\n[[da:1260]]\n[[de:1260]]\n[[el:1260]]\n[[en:1260]]\n[[eo:1260]]\n[[es:1260]]\n[[et:1260]]\n[[eu:1260]]\n[[fi:1260]]\n[[fr:1260]]\n[[hr:1260]]\n[[hu:1260]]\n[[it:1260]]\n[[nl:1260]]\n[[no:1260]]\n[[pl:1260]]\n[[pt:1260]]\n[[ro:1260]]\n[[ru:1260]]\n[[sl:1260]]\n[[sv:1260]]\n[[uk:1260]]\n[[zh:1260年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220200254','',0,0,1,0,0.277524817864,'79958779799745','20041220200254'); INSERT INTO cur VALUES (4590,0,'1261','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]] | \'\'\'[[1260е]]\'\'\' | [[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]]
\n[[1256]] | [[1257]] | [[1258]] | [[1259]] | [[1260]] | \'\'\'1261\'\'\' | [[1262]] | [[1263]] | [[1264]] | [[1265]] | [[1266]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|61261]]\n\n[[af:1261]]\n[[bg:1261]]\n[[ca:1261]]\n[[cy:1261]]\n[[da:1261]]\n[[de:1261]]\n[[el:1261]]\n[[en:1261]]\n[[eo:1261]]\n[[es:1261]]\n[[et:1261]]\n[[eu:1261]]\n[[fi:1261]]\n[[fr:1261]]\n[[hr:1261]]\n[[hu:1261]]\n[[it:1261]]\n[[nl:1261]]\n[[no:1261]]\n[[pl:1261]]\n[[pt:1261]]\n[[ro:1261]]\n[[ru:1261]]\n[[sl:1261]]\n[[sv:1261]]\n[[uk:1261]]\n[[zh:1261年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220200153','',0,0,1,0,0.41083033728,'79958779799846','20041220200153'); INSERT INTO cur VALUES (4591,0,'1262','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]] | \'\'\'[[1260е]]\'\'\' | [[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]]
\n[[1257]] | [[1258]] | [[1259]] | [[1260]] | [[1261]] | \'\'\'1262\'\'\' | [[1263]] | [[1264]] | [[1265]] | [[1266]] | [[1267]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|61262]]\n\n[[af:1262]]\n[[bg:1262]]\n[[ca:1262]]\n[[cy:1262]]\n[[da:1262]]\n[[de:1262]]\n[[el:1262]]\n[[en:1262]]\n[[eo:1262]]\n[[es:1262]]\n[[et:1262]]\n[[eu:1262]]\n[[fi:1262]]\n[[fr:1262]]\n[[hr:1262]]\n[[hu:1262]]\n[[it:1262]]\n[[nl:1262]]\n[[no:1262]]\n[[pl:1262]]\n[[pt:1262]]\n[[ro:1262]]\n[[ru:1262]]\n[[sl:1262]]\n[[sv:1262]]\n[[uk:1262]]\n[[zh:1262年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220200052','',0,0,1,0,0.524872965424,'79958779799947','20041220200052'); INSERT INTO cur VALUES (4592,0,'1263','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]] | \'\'\'[[1260е]]\'\'\' | [[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]]
\n[[1258]] | [[1259]] | [[1260]] | [[1261]] | [[1262]] | \'\'\'1263\'\'\' | [[1264]] | [[1265]] | [[1266]] | [[1267]] | [[1268]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|61263]]\n\n[[af:1263]]\n[[bg:1263]]\n[[ca:1263]]\n[[cy:1263]]\n[[da:1263]]\n[[de:1263]]\n[[el:1263]]\n[[en:1263]]\n[[eo:1263]]\n[[es:1263]]\n[[et:1263]]\n[[eu:1263]]\n[[fi:1263]]\n[[fr:1263]]\n[[hr:1263]]\n[[hu:1263]]\n[[it:1263]]\n[[nl:1263]]\n[[no:1263]]\n[[pl:1263]]\n[[pt:1263]]\n[[ro:1263]]\n[[ru:1263]]\n[[sl:1263]]\n[[sv:1263]]\n[[uk:1263]]\n[[zh:1263年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220195953','',0,0,1,0,0.106915309609,'79958779804046','20041220195953'); INSERT INTO cur VALUES (4593,0,'1264','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]] | \'\'\'[[1260е]]\'\'\' | [[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]]
\n[[1259]] | [[1260]] | [[1261]] | [[1262]] | [[1263]] | \'\'\'1264\'\'\' | [[1265]] | [[1266]] | [[1267]] | [[1268]] | [[1269]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|61264]]\n\n[[af:1264]]\n[[ast:1264]]\n[[bg:1264]]\n[[ca:1264]]\n[[cy:1264]]\n[[da:1264]]\n[[de:1264]]\n[[el:1264]]\n[[en:1264]]\n[[eo:1264]]\n[[es:1264]]\n[[et:1264]]\n[[eu:1264]]\n[[fi:1264]]\n[[fr:1264]]\n[[hr:1264]]\n[[hu:1264]]\n[[it:1264]]\n[[nl:1264]]\n[[no:1264]]\n[[pl:1264]]\n[[pt:1264]]\n[[ro:1264]]\n[[ru:1264]]\n[[sl:1264]]\n[[sv:1264]]\n[[uk:1264]]\n[[zh:1264年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041222151051','',0,0,1,0,0.970310674966,'79958777848948','20041222151051'); INSERT INTO cur VALUES (4594,0,'1265','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]] | \'\'\'[[1260е]]\'\'\' | [[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]]
\n[[1260]] | [[1261]] | [[1262]] | [[1263]] | [[1264]] | \'\'\'1265\'\'\' | [[1266]] | [[1267]] | [[1268]] | [[1269]] | [[1270]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|61265]]\n\n[[af:1265]]\n[[bg:1265]]\n[[ca:1265]]\n[[cy:1265]]\n[[da:1265]]\n[[de:1265]]\n[[el:1265]]\n[[en:1265]]\n[[eo:1265]]\n[[es:1265]]\n[[et:1265]]\n[[eu:1265]]\n[[fi:1265]]\n[[fr:1265]]\n[[hr:1265]]\n[[hu:1265]]\n[[it:1265]]\n[[nl:1265]]\n[[no:1265]]\n[[pl:1265]]\n[[pt:1265]]\n[[ro:1265]]\n[[ru:1265]]\n[[sl:1265]]\n[[sv:1265]]\n[[uk:1265]]\n[[zh:1265年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220195527','',0,0,1,0,0.796260097901,'79958779804472','20041220195527'); INSERT INTO cur VALUES (4595,0,'1266','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]] | \'\'\'[[1260е]]\'\'\' | [[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]]
\n[[1261]] | [[1262]] | [[1263]] | [[1264]] | [[1265]] | \'\'\'1266\'\'\' | [[1267]] | [[1268]] | [[1269]] | [[1270]] | [[1271]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|61266]]\n\n[[af:1266]]\n[[bg:1266]]\n[[ca:1266]]\n[[cy:1266]]\n[[da:1266]]\n[[de:1266]]\n[[el:1266]]\n[[en:1266]]\n[[eo:1266]]\n[[es:1266]]\n[[et:1266]]\n[[eu:1266]]\n[[fi:1266]]\n[[fr:1266]]\n[[gl:1266]]\n[[hr:1266]]\n[[hu:1266]]\n[[it:1266]]\n[[nl:1266]]\n[[no:1266]]\n[[pl:1266]]\n[[pt:1266]]\n[[ro:1266]]\n[[ru:1266]]\n[[sl:1266]]\n[[sv:1266]]\n[[uk:1266]]\n[[zh:1266年]]','robot Adding:gl,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220201752','',0,0,1,0,0.278790634255,'79958779798247','20041220201752'); INSERT INTO cur VALUES (4596,0,'1267','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]] | \'\'\'[[1260е]]\'\'\' | [[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]]
\n[[1262]] | [[1263]] | [[1264]] | [[1265]] | [[1266]] | \'\'\'1267\'\'\' | [[1268]] | [[1269]] | [[1270]] | [[1271]] | [[1272]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|61267]]\n\n[[af:1267]]\n[[bg:1267]]\n[[ca:1267]]\n[[cy:1267]]\n[[da:1267]]\n[[de:1267]]\n[[el:1267]]\n[[en:1267]]\n[[eo:1267]]\n[[es:1267]]\n[[et:1267]]\n[[eu:1267]]\n[[fi:1267]]\n[[fr:1267]]\n[[hr:1267]]\n[[hu:1267]]\n[[it:1267]]\n[[nl:1267]]\n[[no:1267]]\n[[pl:1267]]\n[[pt:1267]]\n[[ro:1267]]\n[[ru:1267]]\n[[simple:1267]]\n[[sl:1267]]\n[[sv:1267]]\n[[uk:1267]]\n[[zh:1267年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220195434','',0,0,1,0,0.724071294872,'79958779804565','20041220195434'); INSERT INTO cur VALUES (4597,0,'1268','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]] | \'\'\'[[1260е]]\'\'\' | [[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]]
\n[[1263]] | [[1264]] | [[1265]] | [[1266]] | [[1267]] | \'\'\'1268\'\'\' | [[1269]] | [[1270]] | [[1271]] | [[1272]] | [[1273]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|61268]]\n\n[[af:1268]]\n[[bg:1268]]\n[[ca:1268]]\n[[cy:1268]]\n[[da:1268]]\n[[de:1268]]\n[[el:1268]]\n[[en:1268]]\n[[eo:1268]]\n[[es:1268]]\n[[et:1268]]\n[[eu:1268]]\n[[fi:1268]]\n[[fr:1268]]\n[[gl:1268]]\n[[hr:1268]]\n[[hu:1268]]\n[[it:1268]]\n[[nl:1268]]\n[[no:1268]]\n[[pl:1268]]\n[[pt:1268]]\n[[ro:1268]]\n[[ru:1268]]\n[[sl:1268]]\n[[sv:1268]]\n[[uk:1268]]\n[[zh:1268年]]','robot Adding:gl,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220201656','',0,0,1,0,0.695434560857,'79958779798343','20041220201656'); INSERT INTO cur VALUES (4598,0,'1269','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1230е]] | [[1240е]] | [[1250е]] | \'\'\'[[1260е]]\'\'\' | [[1270е]] | [[1280е]] | [[1290е]]
\n[[1264]] | [[1265]] | [[1266]] | [[1267]] | [[1268]] | \'\'\'1269\'\'\' | [[1270]] | [[1271]] | [[1272]] | [[1273]] | [[1274]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|61269]]\n\n[[af:1269]]\n[[bg:1269]]\n[[ca:1269]]\n[[cy:1269]]\n[[da:1269]]\n[[de:1269]]\n[[el:1269]]\n[[en:1269]]\n[[eo:1269]]\n[[es:1269]]\n[[et:1269]]\n[[eu:1269]]\n[[fi:1269]]\n[[fr:1269]]\n[[hr:1269]]\n[[hu:1269]]\n[[it:1269]]\n[[nl:1269]]\n[[no:1269]]\n[[pl:1269]]\n[[pt:1269]]\n[[ro:1269]]\n[[ru:1269]]\n[[sl:1269]]\n[[sv:1269]]\n[[uk:1269]]\n[[zh:1269年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220195328','',0,0,1,0,0.785901943122,'79958779804671','20041220195328'); INSERT INTO cur VALUES (4599,0,'1270','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]] | \'\'\'[[1270е]]\'\'\' | [[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]]
\n[[1265]] | [[1266]] | [[1267]] | [[1268]] | [[1269]] | \'\'\'1270\'\'\' | [[1271]] | [[1272]] | [[1273]] | [[1274]] | [[1275]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|61270]]\n\n[[af:1270]]\n[[bg:1270]]\n[[ca:1270]]\n[[cy:1270]]\n[[da:1270]]\n[[de:1270]]\n[[el:1270]]\n[[en:1270]]\n[[eo:1270]]\n[[es:1270]]\n[[et:1270]]\n[[eu:1270]]\n[[fi:1270]]\n[[fr:1270]]\n[[hr:1270]]\n[[hu:1270]]\n[[it:1270]]\n[[nl:1270]]\n[[no:1270]]\n[[pl:1270]]\n[[pt:1270]]\n[[ro:1270]]\n[[ru:1270]]\n[[sl:1270]]\n[[sv:1270]]\n[[uk:1270]]\n[[zh:1270年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220195231','',0,0,1,0,0.375450635969,'79958779804768','20041220195231'); INSERT INTO cur VALUES (4600,0,'1271','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]] | \'\'\'[[1270е]]\'\'\' | [[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]]
\n[[1266]] | [[1267]] | [[1268]] | [[1269]] | [[1270]] | \'\'\'1271\'\'\' | [[1272]] | [[1273]] | [[1274]] | [[1275]] | [[1276]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|71271]]\n\n[[af:1271]]\n[[bg:1271]]\n[[ca:1271]]\n[[cy:1271]]\n[[da:1271]]\n[[de:1271]]\n[[el:1271]]\n[[en:1271]]\n[[eo:1271]]\n[[es:1271]]\n[[et:1271]]\n[[eu:1271]]\n[[fi:1271]]\n[[fr:1271]]\n[[hr:1271]]\n[[hu:1271]]\n[[it:1271]]\n[[nl:1271]]\n[[no:1271]]\n[[pl:1271]]\n[[pt:1271]]\n[[ro:1271]]\n[[ru:1271]]\n[[sl:1271]]\n[[sv:1271]]\n[[uk:1271]]\n[[zh:1271年]]','Враћено на последњу измену од корисника Robbot',108,'Djordjes','20050104081915','',0,0,1,0,0.095962220382,'79949895918084','20050104081915'); INSERT INTO cur VALUES (4601,0,'1272','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]] | \'\'\'[[1270е]]\'\'\' | [[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]]
\n[[1267]] | [[1268]] | [[1269]] | [[1270]] | [[1271]] | \'\'\'1272\'\'\' | [[1273]] | [[1274]] | [[1275]] | [[1276]] | [[1277]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|71272]]\n\n[[af:1272]]\n[[bg:1272]]\n[[ca:1272]]\n[[cy:1272]]\n[[da:1272]]\n[[de:1272]]\n[[el:1272]]\n[[en:1272]]\n[[eo:1272]]\n[[es:1272]]\n[[et:1272]]\n[[eu:1272]]\n[[fi:1272]]\n[[fr:1272]]\n[[hr:1272]]\n[[hu:1272]]\n[[it:1272]]\n[[nl:1272]]\n[[no:1272]]\n[[pl:1272]]\n[[pt:1272]]\n[[ro:1272]]\n[[ru:1272]]\n[[sl:1272]]\n[[sv:1272]]\n[[uk:1272]]\n[[zh:1272年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220195029','',0,0,1,0,0.605687281865,'79958779804970','20041220195029'); INSERT INTO cur VALUES (4602,0,'1273','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]] | \'\'\'[[1270е]]\'\'\' | [[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]]
\n[[1268]] | [[1269]] | [[1270]] | [[1271]] | [[1272]] | \'\'\'1273\'\'\' | [[1274]] | [[1275]] | [[1276]] | [[1277]] | [[1278]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|71273]]\n\n[[af:1273]]\n[[bg:1273]]\n[[ca:1273]]\n[[cy:1273]]\n[[da:1273]]\n[[de:1273]]\n[[el:1273]]\n[[en:1273]]\n[[eo:1273]]\n[[es:1273]]\n[[et:1273]]\n[[eu:1273]]\n[[fi:1273]]\n[[fr:1273]]\n[[hr:1273]]\n[[hu:1273]]\n[[it:1273]]\n[[nl:1273]]\n[[no:1273]]\n[[pl:1273]]\n[[pt:1273]]\n[[ro:1273]]\n[[ru:1273]]\n[[sl:1273]]\n[[sv:1273]]\n[[uk:1273]]\n[[zh:1273年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220194927','',0,0,1,0,0.740367712798,'79958779805072','20041220194927'); INSERT INTO cur VALUES (4603,0,'1274','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]] | \'\'\'[[1270е]]\'\'\' | [[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]]
\n[[1269]] | [[1270]] | [[1271]] | [[1272]] | [[1273]] | \'\'\'1274\'\'\' | [[1275]] | [[1276]] | [[1277]] | [[1278]] | [[1279]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|71274]]\n\n[[af:1274]]\n[[bg:1274]]\n[[ca:1274]]\n[[cy:1274]]\n[[da:1274]]\n[[de:1274]]\n[[el:1274]]\n[[en:1274]]\n[[eo:1274]]\n[[es:1274]]\n[[et:1274]]\n[[eu:1274]]\n[[fi:1274]]\n[[fr:1274]]\n[[hr:1274]]\n[[hu:1274]]\n[[io:1274]]\n[[it:1274]]\n[[nl:1274]]\n[[no:1274]]\n[[pl:1274]]\n[[pt:1274]]\n[[ro:1274]]\n[[ru:1274]]\n[[sk:1274]]\n[[sl:1274]]\n[[sv:1274]]\n[[uk:1274]]\n[[zh:1274年]]','robot Adding:sk,io,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220202152','',0,0,1,0,0.378297357065,'79958779797847','20041220202152'); INSERT INTO cur VALUES (4604,0,'1275','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]] | \'\'\'[[1270е]]\'\'\' | [[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]]
\n[[1270]] | [[1271]] | [[1272]] | [[1273]] | [[1274]] | \'\'\'1275\'\'\' | [[1276]] | [[1277]] | [[1278]] | [[1279]] | [[1280]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|71275]]\n\n[[af:1275]]\n[[bg:1275]]\n[[ca:1275]]\n[[cy:1275]]\n[[da:1275]]\n[[de:1275]]\n[[el:1275]]\n[[en:1275]]\n[[eo:1275]]\n[[es:1275]]\n[[et:1275]]\n[[eu:1275]]\n[[fi:1275]]\n[[fr:1275]]\n[[hr:1275]]\n[[hu:1275]]\n[[it:1275]]\n[[nl:1275]]\n[[no:1275]]\n[[pl:1275]]\n[[pt:1275]]\n[[ro:1275]]\n[[ru:1275]]\n[[sl:1275]]\n[[sv:1275]]\n[[uk:1275]]\n[[zh:1275年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220194831','',0,0,1,0,0.04546789408,'79958779805168','20041220194831'); INSERT INTO cur VALUES (4605,0,'1276','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]] | \'\'\'[[1270е]]\'\'\' | [[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]]
\n[[1271]] | [[1272]] | [[1273]] | [[1274]] | [[1275]] | \'\'\'1276\'\'\' | [[1277]] | [[1278]] | [[1279]] | [[1280]] | [[1281]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|71276]]\n\n[[af:1276]]\n[[bg:1276]]\n[[ca:1276]]\n[[cy:1276]]\n[[da:1276]]\n[[de:1276]]\n[[el:1276]]\n[[en:1276]]\n[[eo:1276]]\n[[es:1276]]\n[[et:1276]]\n[[eu:1276]]\n[[fi:1276]]\n[[fr:1276]]\n[[hr:1276]]\n[[hu:1276]]\n[[it:1276]]\n[[nl:1276]]\n[[no:1276]]\n[[pl:1276]]\n[[pt:1276]]\n[[ro:1276]]\n[[ru:1276]]\n[[sl:1276]]\n[[sv:1276]]\n[[uk:1276]]\n[[zh:1276年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220194729','',0,0,1,0,0.951937862184,'79958779805270','20041220194729'); INSERT INTO cur VALUES (4606,0,'1277','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]] | \'\'\'[[1270е]]\'\'\' | [[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]]
\n[[1272]] | [[1273]] | [[1274]] | [[1275]] | [[1276]] | \'\'\'1277\'\'\' | [[1278]] | [[1279]] | [[1280]] | [[1281]] | [[1282]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|71277]]\n\n[[af:1277]]\n[[bg:1277]]\n[[ca:1277]]\n[[cy:1277]]\n[[da:1277]]\n[[de:1277]]\n[[el:1277]]\n[[en:1277]]\n[[eo:1277]]\n[[es:1277]]\n[[et:1277]]\n[[eu:1277]]\n[[fi:1277]]\n[[fr:1277]]\n[[hr:1277]]\n[[hu:1277]]\n[[io:1277]]\n[[it:1277]]\n[[nl:1277]]\n[[no:1277]]\n[[pl:1277]]\n[[pt:1277]]\n[[ro:1277]]\n[[ru:1277]]\n[[sl:1277]]\n[[sv:1277]]\n[[uk:1277]]\n[[zh:1277年]]','robot Adding:io,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220202052','',0,0,1,0,0.053184390093,'79958779797947','20041220202052'); INSERT INTO cur VALUES (4607,0,'1278','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]] | \'\'\'[[1270е]]\'\'\' | [[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]]
\n[[1273]] | [[1274]] | [[1275]] | [[1276]] | [[1277]] | \'\'\'1278\'\'\' | [[1279]] | [[1280]] | [[1281]] | [[1282]] | [[1283]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|71278]]\n\n[[af:1278]]\n[[ast:1278]]\n[[bg:1278]]\n[[ca:1278]]\n[[cy:1278]]\n[[da:1278]]\n[[de:1278]]\n[[el:1278]]\n[[en:1278]]\n[[eo:1278]]\n[[es:1278]]\n[[et:1278]]\n[[eu:1278]]\n[[fi:1278]]\n[[fr:1278]]\n[[hr:1278]]\n[[hu:1278]]\n[[it:1278]]\n[[nl:1278]]\n[[no:1278]]\n[[pl:1278]]\n[[pt:1278]]\n[[ro:1278]]\n[[ru:1278]]\n[[sl:1278]]\n[[sv:1278]]\n[[uk:1278]]\n[[zh:1278年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220194628','',0,0,1,0,0.562865214684,'79958779805371','20041220194628'); INSERT INTO cur VALUES (4608,0,'1279','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1240е]] | [[1250е]] | [[1260е]] | \'\'\'[[1270е]]\'\'\' | [[1280е]] | [[1290е]] | [[1300е]]
\n[[1274]] | [[1275]] | [[1276]] | [[1277]] | [[1278]] | \'\'\'1279\'\'\' | [[1280]] | [[1281]] | [[1282]] | [[1283]] | [[1284]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|71279]]\n\n[[af:1279]]\n[[bg:1279]]\n[[ca:1279]]\n[[cy:1279]]\n[[da:1279]]\n[[de:1279]]\n[[el:1279]]\n[[en:1279]]\n[[eo:1279]]\n[[es:1279]]\n[[et:1279]]\n[[eu:1279]]\n[[fi:1279]]\n[[fr:1279]]\n[[hr:1279]]\n[[hu:1279]]\n[[it:1279]]\n[[nl:1279]]\n[[no:1279]]\n[[pl:1279]]\n[[pt:1279]]\n[[ro:1279]]\n[[ru:1279]]\n[[sl:1279]]\n[[sv:1279]]\n[[uk:1279]]\n[[zh:1279年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220194528','',0,0,1,0,0.129182948325,'79958779805471','20041220194528'); INSERT INTO cur VALUES (4609,0,'1280','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]] | \'\'\'[[1280е]]\'\'\' | [[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]]
\n[[1275]] | [[1276]] | [[1277]] | [[1278]] | [[1279]] | \'\'\'1280\'\'\' | [[1281]] | [[1282]] | [[1283]] | [[1284]] | [[1285]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|71280]]\n\n[[af:1280]]\n[[ast:1280]]\n[[bg:1280]]\n[[ca:1280]]\n[[cy:1280]]\n[[da:1280]]\n[[de:1280]]\n[[el:1280]]\n[[en:1280]]\n[[eo:1280]]\n[[es:1280]]\n[[et:1280]]\n[[eu:1280]]\n[[fi:1280]]\n[[fr:1280]]\n[[hr:1280]]\n[[hu:1280]]\n[[it:1280]]\n[[nl:1280]]\n[[no:1280]]\n[[pl:1280]]\n[[pt:1280]]\n[[ro:1280]]\n[[ru:1280]]\n[[sl:1280]]\n[[sv:1280]]\n[[uk:1280]]\n[[zh:1280年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220194429','',0,0,1,0,0.974359818722,'79958779805570','20041220194429'); INSERT INTO cur VALUES (4610,0,'1281','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]] | \'\'\'[[1280е]]\'\'\' | [[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]]
\n[[1276]] | [[1277]] | [[1278]] | [[1279]] | [[1280]] | \'\'\'1281\'\'\' | [[1282]] | [[1283]] | [[1284]] | [[1285]] | [[1286]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|81281]]\n\n[[af:1281]]\n[[ast:1281]]\n[[bg:1281]]\n[[ca:1281]]\n[[cy:1281]]\n[[da:1281]]\n[[de:1281]]\n[[el:1281]]\n[[en:1281]]\n[[eo:1281]]\n[[es:1281]]\n[[et:1281]]\n[[eu:1281]]\n[[fi:1281]]\n[[fr:1281]]\n[[hr:1281]]\n[[hu:1281]]\n[[io:1281]]\n[[it:1281]]\n[[nl:1281]]\n[[no:1281]]\n[[pl:1281]]\n[[pt:1281]]\n[[ro:1281]]\n[[ru:1281]]\n[[sl:1281]]\n[[sv:1281]]\n[[uk:1281]]\n[[zh:1281年]]','robot Adding:io,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220201952','',0,0,1,0,0.347782427607,'79958779798047','20041220201952'); INSERT INTO cur VALUES (4611,0,'1282','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]] | \'\'\'[[1280е]]\'\'\' | [[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]]
\n[[1277]] | [[1278]] | [[1279]] | [[1280]] | [[1281]] | \'\'\'1282\'\'\' | [[1283]] | [[1284]] | [[1285]] | [[1286]] | [[1287]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|81282]]\n\n[[af:1282]]\n[[ast:1282]]\n[[bg:1282]]\n[[ca:1282]]\n[[cy:1282]]\n[[da:1282]]\n[[de:1282]]\n[[el:1282]]\n[[en:1282]]\n[[eo:1282]]\n[[es:1282]]\n[[et:1282]]\n[[eu:1282]]\n[[fi:1282]]\n[[fr:1282]]\n[[hr:1282]]\n[[hu:1282]]\n[[it:1282]]\n[[nl:1282]]\n[[no:1282]]\n[[pl:1282]]\n[[pt:1282]]\n[[ro:1282]]\n[[ru:1282]]\n[[sl:1282]]\n[[sv:1282]]\n[[uk:1282]]\n[[zh:1282年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220194328','',0,0,1,0,0.795710763799,'79958779805671','20041220194328'); INSERT INTO cur VALUES (4612,0,'1283','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]] | \'\'\'[[1280е]]\'\'\' | [[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]]
\n[[1278]] | [[1279]] | [[1280]] | [[1281]] | [[1282]] | \'\'\'1283\'\'\' | [[1284]] | [[1285]] | [[1286]] | [[1287]] | [[1288]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|81283]]\n\n[[af:1283]]\n[[ast:1283]]\n[[bg:1283]]\n[[ca:1283]]\n[[cy:1283]]\n[[da:1283]]\n[[de:1283]]\n[[el:1283]]\n[[en:1283]]\n[[eo:1283]]\n[[es:1283]]\n[[et:1283]]\n[[eu:1283]]\n[[fi:1283]]\n[[fr:1283]]\n[[hr:1283]]\n[[hu:1283]]\n[[io:1283]]\n[[it:1283]]\n[[nl:1283]]\n[[no:1283]]\n[[pl:1283]]\n[[pt:1283]]\n[[ro:1283]]\n[[ru:1283]]\n[[sl:1283]]\n[[sv:1283]]\n[[uk:1283]]\n[[zh:1283年]]','robot Adding:io,ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220201852','',0,0,1,0,0.063134644676,'79958779798147','20041220201852'); INSERT INTO cur VALUES (4613,0,'1284','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]] | \'\'\'[[1280е]]\'\'\' | [[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]]
\n[[1279]] | [[1280]] | [[1281]] | [[1282]] | [[1283]] | \'\'\'1284\'\'\' | [[1285]] | [[1286]] | [[1287]] | [[1288]] | [[1289]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|81284]]\n\n[[af:1284]]\n[[ast:1284]]\n[[bg:1284]]\n[[ca:1284]]\n[[cy:1284]]\n[[da:1284]]\n[[de:1284]]\n[[el:1284]]\n[[en:1284]]\n[[eo:1284]]\n[[es:1284]]\n[[et:1284]]\n[[eu:1284]]\n[[fi:1284]]\n[[fr:1284]]\n[[hr:1284]]\n[[hu:1284]]\n[[it:1284]]\n[[nl:1284]]\n[[no:1284]]\n[[pl:1284]]\n[[pt:1284]]\n[[ro:1284]]\n[[ru:1284]]\n[[sl:1284]]\n[[sv:1284]]\n[[uk:1284]]\n[[zh:1284年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220194227','',0,0,1,0,0.880002492983,'79958779805772','20041220194227'); INSERT INTO cur VALUES (4614,0,'1285','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]] | \'\'\'[[1280е]]\'\'\' | [[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]]
\n[[1280]] | [[1281]] | [[1282]] | [[1283]] | [[1284]] | \'\'\'1285\'\'\' | [[1286]] | [[1287]] | [[1288]] | [[1289]] | [[1290]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|81285]]\n\n[[af:1285]]\n[[ast:1285]]\n[[bg:1285]]\n[[ca:1285]]\n[[cy:1285]]\n[[da:1285]]\n[[de:1285]]\n[[el:1285]]\n[[en:1285]]\n[[eo:1285]]\n[[es:1285]]\n[[et:1285]]\n[[eu:1285]]\n[[fi:1285]]\n[[fr:1285]]\n[[hr:1285]]\n[[hu:1285]]\n[[it:1285]]\n[[nl:1285]]\n[[no:1285]]\n[[pl:1285]]\n[[pt:1285]]\n[[ro:1285]]\n[[ru:1285]]\n[[sl:1285]]\n[[sv:1285]]\n[[uk:1285]]\n[[zh:1285年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220194131','',0,0,1,0,0.690353003652,'79958779805868','20041220194131'); INSERT INTO cur VALUES (4615,0,'1286','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]] | \'\'\'[[1280е]]\'\'\' | [[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]]
\n[[1281]] | [[1282]] | [[1283]] | [[1284]] | [[1285]] | \'\'\'1286\'\'\' | [[1287]] | [[1288]] | [[1289]] | [[1290]] | [[1291]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|81286]]\n\n[[af:1286]]\n[[ast:1286]]\n[[bg:1286]]\n[[ca:1286]]\n[[cy:1286]]\n[[da:1286]]\n[[de:1286]]\n[[el:1286]]\n[[en:1286]]\n[[eo:1286]]\n[[es:1286]]\n[[et:1286]]\n[[eu:1286]]\n[[fi:1286]]\n[[fr:1286]]\n[[hr:1286]]\n[[hu:1286]]\n[[it:1286]]\n[[nl:1286]]\n[[no:1286]]\n[[pl:1286]]\n[[pt:1286]]\n[[ro:1286]]\n[[ru:1286]]\n[[sl:1286]]\n[[sv:1286]]\n[[uk:1286]]\n[[zh:1286年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220194028','',0,0,1,0,0.042327861321,'79958779805971','20041220194028'); INSERT INTO cur VALUES (4616,0,'1287','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]] | \'\'\'[[1280е]]\'\'\' | [[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]]
\n[[1282]] | [[1283]] | [[1284]] | [[1285]] | [[1286]] | \'\'\'1287\'\'\' | [[1288]] | [[1289]] | [[1290]] | [[1291]] | [[1292]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|81287]]\n\n[[af:1287]]\n[[ast:1287]]\n[[bg:1287]]\n[[ca:1287]]\n[[cy:1287]]\n[[da:1287]]\n[[de:1287]]\n[[el:1287]]\n[[en:1287]]\n[[eo:1287]]\n[[es:1287]]\n[[et:1287]]\n[[eu:1287]]\n[[fi:1287]]\n[[fr:1287]]\n[[hr:1287]]\n[[hu:1287]]\n[[it:1287]]\n[[nl:1287]]\n[[no:1287]]\n[[pl:1287]]\n[[pt:1287]]\n[[ro:1287]]\n[[ru:1287]]\n[[sl:1287]]\n[[sv:1287]]\n[[uk:1287]]\n[[zh:1287年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220193928','',0,0,1,0,0.271897397596,'79958779806071','20041220193928'); INSERT INTO cur VALUES (4617,0,'1288','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]] | \'\'\'[[1280е]]\'\'\' | [[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]]
\n[[1283]] | [[1284]] | [[1285]] | [[1286]] | [[1287]] | \'\'\'1288\'\'\' | [[1289]] | [[1290]] | [[1291]] | [[1292]] | [[1293]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|81288]]\n\n[[af:1288]]\n[[ast:1288]]\n[[bg:1288]]\n[[ca:1288]]\n[[cy:1288]]\n[[da:1288]]\n[[de:1288]]\n[[el:1288]]\n[[en:1288]]\n[[eo:1288]]\n[[es:1288]]\n[[et:1288]]\n[[eu:1288]]\n[[fi:1288]]\n[[fr:1288]]\n[[hr:1288]]\n[[hu:1288]]\n[[it:1288]]\n[[nl:1288]]\n[[no:1288]]\n[[pl:1288]]\n[[pt:1288]]\n[[ro:1288]]\n[[ru:1288]]\n[[sl:1288]]\n[[sv:1288]]\n[[uk:1288]]\n[[zh:1288年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220193827','',0,0,1,0,0.35586927708,'79958779806172','20041220193827'); INSERT INTO cur VALUES (4618,0,'1289','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1250е]] | [[1260е]] | [[1270е]] | \'\'\'[[1280е]]\'\'\' | [[1290е]] | [[1300е]] | [[1310е]]
\n[[1284]] | [[1285]] | [[1286]] | [[1287]] | [[1288]] | \'\'\'1289\'\'\' | [[1290]] | [[1291]] | [[1292]] | [[1293]] | [[1294]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|81289]]\n\n[[af:1289]]\n[[ast:1289]]\n[[bg:1289]]\n[[ca:1289]]\n[[cy:1289]]\n[[da:1289]]\n[[de:1289]]\n[[el:1289]]\n[[en:1289]]\n[[eo:1289]]\n[[es:1289]]\n[[et:1289]]\n[[eu:1289]]\n[[fi:1289]]\n[[fr:1289]]\n[[hr:1289]]\n[[hu:1289]]\n[[it:1289]]\n[[ko:1289년]]\n[[nl:1289]]\n[[no:1289]]\n[[pl:1289]]\n[[pt:1289]]\n[[ro:1289]]\n[[ru:1289]]\n[[sl:1289]]\n[[sv:1289]]\n[[uk:1289]]\n[[zh:1289年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220193728','',0,0,1,0,0.365534243344,'79958779806271','20041220193728'); INSERT INTO cur VALUES (4619,0,'1290','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]] | \'\'\'[[1290е]]\'\'\' | [[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]]
\n[[1285]] | [[1286]] | [[1287]] | [[1288]] | [[1289]] | \'\'\'1290\'\'\' | [[1291]] | [[1292]] | [[1293]] | [[1294]] | [[1295]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|81290]]\n\n[[af:1290]]\n[[ast:1290]]\n[[bg:1290]]\n[[ca:1290]]\n[[cy:1290]]\n[[da:1290]]\n[[de:1290]]\n[[el:1290]]\n[[en:1290]]\n[[eo:1290]]\n[[es:1290]]\n[[et:1290]]\n[[eu:1290]]\n[[fi:1290]]\n[[fr:1290]]\n[[hr:1290]]\n[[hu:1290]]\n[[it:1290]]\n[[nl:1290]]\n[[no:1290]]\n[[pl:1290]]\n[[pt:1290]]\n[[ro:1290]]\n[[ru:1290]]\n[[sl:1290]]\n[[sv:1290]]\n[[uk:1290]]\n[[zh:1290年]]','robot Adding:ast,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041222151635','',0,0,1,0,0.551452049311,'79958777848364','20041222151635'); INSERT INTO cur VALUES (4620,0,'1291','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]] | \'\'\'[[1290е]]\'\'\' | [[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]]
\n[[1286]] | [[1287]] | [[1288]] | [[1289]] | [[1290]] | \'\'\'1291\'\'\' | [[1292]] | [[1293]] | [[1294]] | [[1295]] | [[1296]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|91291]]\n\n[[af:1291]]\n[[bg:1291]]\n[[bs:1291]]\n[[ca:1291]]\n[[cy:1291]]\n[[da:1291]]\n[[de:1291]]\n[[el:1291]]\n[[en:1291]]\n[[eo:1291]]\n[[es:1291]]\n[[et:1291]]\n[[eu:1291]]\n[[fi:1291]]\n[[fr:1291]]\n[[hr:1291]]\n[[hu:1291]]\n[[it:1291]]\n[[nl:1291]]\n[[no:1291]]\n[[pl:1291]]\n[[pt:1291]]\n[[ro:1291]]\n[[ru:1291]]\n[[sl:1291]]\n[[sv:1291]]\n[[uk:1291]]\n[[zh:1291年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,he,fy',48,'Robbot','20041220193309','',0,0,1,0,0.212288975814,'79958779806690','20041220193309'); INSERT INTO cur VALUES (4621,0,'1292','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]] | \'\'\'[[1290е]]\'\'\' | [[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]]
\n[[1287]] | [[1288]] | [[1289]] | [[1290]] | [[1291]] | \'\'\'1292\'\'\' | [[1293]] | [[1294]] | [[1295]] | [[1296]] | [[1297]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|91292]]\n\n[[af:1292]]\n[[bg:1292]]\n[[ca:1292]]\n[[cs:1292]]\n[[cy:1292]]\n[[da:1292]]\n[[de:1292]]\n[[el:1292]]\n[[en:1292]]\n[[eo:1292]]\n[[es:1292]]\n[[et:1292]]\n[[eu:1292]]\n[[fi:1292]]\n[[fr:1292]]\n[[hr:1292]]\n[[hu:1292]]\n[[it:1292]]\n[[nl:1292]]\n[[no:1292]]\n[[pl:1292]]\n[[pt:1292]]\n[[ro:1292]]\n[[ru:1292]]\n[[sl:1292]]\n[[sv:1292]]\n[[uk:1292]]\n[[zh:1292年]]','robot Adding:cs,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220202252','',0,0,1,0,0.048920409777,'79958779797747','20041220202252'); INSERT INTO cur VALUES (4622,0,'1293','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]] | \'\'\'[[1290е]]\'\'\' | [[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]]
\n[[1288]] | [[1289]] | [[1290]] | [[1291]] | [[1292]] | \'\'\'1293\'\'\' | [[1294]] | [[1295]] | [[1296]] | [[1297]] | [[1298]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|91293]]\n\n[[af:1293]]\n[[bg:1293]]\n[[ca:1293]]\n[[cy:1293]]\n[[da:1293]]\n[[de:1293]]\n[[el:1293]]\n[[en:1293]]\n[[eo:1293]]\n[[es:1293]]\n[[et:1293]]\n[[eu:1293]]\n[[fi:1293]]\n[[fr:1293]]\n[[he:1293]]\n[[hr:1293]]\n[[hu:1293]]\n[[it:1293]]\n[[nl:1293]]\n[[no:1293]]\n[[pl:1293]]\n[[pt:1293]]\n[[ro:1293]]\n[[ru:1293]]\n[[sl:1293]]\n[[sv:1293]]\n[[uk:1293]]\n[[zh:1293年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,fy',48,'Robbot','20041220203841','',0,0,1,0,0.663187131129,'79958779796158','20041220203841'); INSERT INTO cur VALUES (4623,0,'1294','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]] | \'\'\'[[1290е]]\'\'\' | [[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]]
\n[[1289]] | [[1290]] | [[1291]] | [[1292]] | [[1293]] | \'\'\'1294\'\'\' | [[1295]] | [[1296]] | [[1297]] | [[1298]] | [[1299]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|91294]]\n\n[[af:1294]]\n[[bg:1294]]\n[[ca:1294]]\n[[cy:1294]]\n[[da:1294]]\n[[de:1294]]\n[[el:1294]]\n[[en:1294]]\n[[eo:1294]]\n[[es:1294]]\n[[et:1294]]\n[[eu:1294]]\n[[fi:1294]]\n[[fr:1294]]\n[[he:1294]]\n[[hr:1294]]\n[[hu:1294]]\n[[it:1294]]\n[[nl:1294]]\n[[no:1294]]\n[[pl:1294]]\n[[pt:1294]]\n[[ro:1294]]\n[[ru:1294]]\n[[sl:1294]]\n[[sv:1294]]\n[[uk:1294]]\n[[zh:1294年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,fy',48,'Robbot','20041220203742','',0,0,1,0,0.548515987838,'79958779796257','20041220203742'); INSERT INTO cur VALUES (4624,0,'1295','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]] | \'\'\'[[1290е]]\'\'\' | [[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]]
\n[[1290]] | [[1291]] | [[1292]] | [[1293]] | [[1294]] | \'\'\'1295\'\'\' | [[1296]] | [[1297]] | [[1298]] | [[1299]] | [[1300]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|91295]]\n\n[[af:1295]]\n[[bg:1295]]\n[[ca:1295]]\n[[cy:1295]]\n[[da:1295]]\n[[de:1295]]\n[[el:1295]]\n[[en:1295]]\n[[eo:1295]]\n[[es:1295]]\n[[et:1295]]\n[[eu:1295]]\n[[fi:1295]]\n[[fr:1295]]\n[[he:1295]]\n[[hr:1295]]\n[[hu:1295]]\n[[it:1295]]\n[[nl:1295]]\n[[no:1295]]\n[[pl:1295]]\n[[pt:1295]]\n[[ro:1295]]\n[[ru:1295]]\n[[sl:1295]]\n[[sv:1295]]\n[[uk:1295]]\n[[zh:1295年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,fy',48,'Robbot','20041220210008','',0,0,1,0,0.024072642915,'79958779789991','20041220210008'); INSERT INTO cur VALUES (4625,0,'1296','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]] | \'\'\'[[1290е]]\'\'\' | [[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]]
\n[[1291]] | [[1292]] | [[1293]] | [[1294]] | [[1295]] | \'\'\'1296\'\'\' | [[1297]] | [[1298]] | [[1299]] | [[1300]] | [[1301]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|91296]]\n\n[[af:1296]]\n[[bg:1296]]\n[[ca:1296]]\n[[cs:1296]]\n[[cy:1296]]\n[[da:1296]]\n[[de:1296]]\n[[el:1296]]\n[[en:1296]]\n[[eo:1296]]\n[[es:1296]]\n[[et:1296]]\n[[eu:1296]]\n[[fi:1296]]\n[[fr:1296]]\n[[hr:1296]]\n[[hu:1296]]\n[[it:1296]]\n[[nl:1296]]\n[[no:1296]]\n[[pl:1296]]\n[[pt:1296]]\n[[ro:1296]]\n[[ru:1296]]\n[[sl:1296]]\n[[sv:1296]]\n[[uk:1296]]\n[[zh:1296年]]','robot Adding:cs,uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220205908','',0,0,1,0,0.309659801568,'79958779794091','20041220205908'); INSERT INTO cur VALUES (4626,0,'1297','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]] | \'\'\'[[1290е]]\'\'\' | [[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]]
\n[[1292]] | [[1293]] | [[1294]] | [[1295]] | [[1296]] | \'\'\'1297\'\'\' | [[1298]] | [[1299]] | [[1300]] | [[1301]] | [[1302]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|91297]]\n\n[[af:1297]]\n[[bg:1297]]\n[[ca:1297]]\n[[cy:1297]]\n[[da:1297]]\n[[de:1297]]\n[[el:1297]]\n[[en:1297]]\n[[eo:1297]]\n[[es:1297]]\n[[et:1297]]\n[[eu:1297]]\n[[fi:1297]]\n[[fr:1297]]\n[[hr:1297]]\n[[hu:1297]]\n[[it:1297]]\n[[nl:1297]]\n[[no:1297]]\n[[pl:1297]]\n[[pt:1297]]\n[[ro:1297]]\n[[ru:1297]]\n[[sl:1297]]\n[[sv:1297]]\n[[uk:1297]]\n[[zh:1297年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220205809','',0,0,1,0,0.487510737724,'79958779794190','20041220205809'); INSERT INTO cur VALUES (4627,0,'1298','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]] | \'\'\'[[1290е]]\'\'\' | [[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]]
\n[[1293]] | [[1294]] | [[1295]] | [[1296]] | [[1297]] | \'\'\'1298\'\'\' | [[1299]] | [[1300]] | [[1301]] | [[1302]] | [[1303]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|91298]]\n\n[[af:1298]]\n[[bg:1298]]\n[[ca:1298]]\n[[cy:1298]]\n[[da:1298]]\n[[de:1298]]\n[[el:1298]]\n[[en:1298]]\n[[eo:1298]]\n[[es:1298]]\n[[et:1298]]\n[[eu:1298]]\n[[fi:1298]]\n[[fr:1298]]\n[[hr:1298]]\n[[hu:1298]]\n[[it:1298]]\n[[nl:1298]]\n[[no:1298]]\n[[pl:1298]]\n[[pt:1298]]\n[[ro:1298]]\n[[ru:1298]]\n[[sl:1298]]\n[[sv:1298]]\n[[uk:1298]]\n[[zh:1298年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220205707','',0,0,1,0,0.80991700795,'79958779794292','20041220205707'); INSERT INTO cur VALUES (4628,0,'1299','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век]] | \'\'\'[[13. век]]\'\'\' | [[14. век]]
\n[[1260е]] | [[1270е]] | [[1280е]] | \'\'\'[[1290е]]\'\'\' | [[1300е]] | [[1310е]] | [[1320е]]
\n[[1294]] | [[1295]] | [[1296]] | [[1297]] | [[1298]] | \'\'\'1299\'\'\' | [[1300]] | [[1301]] | [[1302]] | [[1303]] | [[1304]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[Category:13. век|91299]]\n\n[[af:1299]]\n[[bg:1299]]\n[[ca:1299]]\n[[cy:1299]]\n[[da:1299]]\n[[de:1299]]\n[[el:1299]]\n[[en:1299]]\n[[eo:1299]]\n[[es:1299]]\n[[et:1299]]\n[[eu:1299]]\n[[fi:1299]]\n[[fr:1299]]\n[[hr:1299]]\n[[hu:1299]]\n[[it:1299]]\n[[nl:1299]]\n[[no:1299]]\n[[pl:1299]]\n[[pt:1299]]\n[[ro:1299]]\n[[ru:1299]]\n[[sl:1299]]\n[[sv:1299]]\n[[uk:1299]]\n[[zh:1299年]]','robot Adding:uk Removing:ja,la,ia,simple,mk,ko,bs,he,fy',48,'Robbot','20041220205608','',0,0,1,0,0.155243037806,'79958779794391','20041220205608'); INSERT INTO cur VALUES (4629,3,'XJamRastafire','==Научна књига==\n\nPa, recimo, obradio bi članak o [[Научна књига|Naučnoj knjigi]], jednoj od najjačih založbi na području nekadašnje SFRJ, koje izdanja pravih univerzitetskih učbenika mogla su se dobiti i sjeverno od Beograda. Sigurno prvo je potrebno i pravilno napisati ime samog članka. A i možda sam pogodio! Rado ću, ako bude vreme dozvolilo, napisati sve (ili barem nešto) o pokojem srpskom matematičaru, fizičaru ili astronomu na slovenačkoj wikipediji, pa možda i na enleskoj, iz pokoje vaše liste.\n\n*Да тачан назив је \"Научна књига\", а у дативу је \"Научној књизи\". Било би корисно ако можеш и желиш да напишеш чланак о томе. За грешке не брини, скоро савршено знаш срски језик, а и ако има нека грешка није страшно може се то лако разумети, или исправити. За сада овде постоје солидни чланци о [[Милутин Миланковић|Милутину Миланковићу]], [[Михаило Петровић Алас|Мики Аласу]] и [[Димитрије Нешић|Димитрију Нешићу]], а можда ускоро буде о још неком математичару са оног списка. Мени је посебно било занимљиво то што је Франце Крижанич, чувени словеначки математичар, рођен [[3. март|3. марта]], исто као и ја. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 11:30, 29 Авг 2004 (CEST)\n----\nXJamRastafire,
\nпрво, драго ми је што је и словенчка Википедија добила чланак о Голом Отоку! То ће сигурно утицати на процес лустрације и суочавања са истином. Свака добронамерна допуна на ср. Википедији је добродошла. Уколико имаш било какво питање, слободно се можеш обратити наком од [[Посебно:Listadmins|администратора]]. Твој српски није лош... Срдачан поздрав, --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 14:15, 14 Феб 2005 (CET)\n\nPa, da trudimo se - znaš kako je. I kod nas ima određenih problema, ali nekako se znalazimo. U zadnje vreme ponajviše zbog 2. svetskog rata na području slovenačkog etničkog ozemlja i to. I ja bi se ti u ime svih slovenačkih wikipedista zahvalio za čestitke za naš 10.000 članak na stranici »[[:sl:Wkipedia:Pod lipo|Pod lipo]]«. Primi isto tako lepe pozdrave iz [[:sl:Celje|Celja]]. --[[Корисник:XJamRastafire|XJamRastafire]] 22:30, 15 Феб 2005 (CET)\n\n*Pozdravi za XJamRastafira i iskrene cestitke povodom 10000 clanka slovenacke vikipedije. Posto kazes da si iz Celja zamolio bih te da ukoliko saznas za neki link do slike (ili clanka) u vezi Katarine Brankovic Celjski da nas obavsetis. Hvala. Golija\n\n**A sto se onog tice (filma verovatno), evo ti jedan, nadam se, koristan link [http://www.skynemesis.org/mediji/1004.htm Dezinformacija-od trojanskog konja do interneta] posto se radi o manje-vise istoj metodologiji siroke primene - uz manje modifikacije.\n\n==Dragoljub, Draža==\n\nNemoj misliti da i mene ne iteresujeisto što i tebe... Takvo pitanje sam prosledio relevantnim \"expertima\" za gramatiku ovde :). Javiću ti kad saznam. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 03:28, 25 Феб 2005 (CET)\n\nOK, video si. Saznaćeš kad i ja... --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\' ]] 03:30, 25 Феб 2005 (CET)\n\nHvala. Pa što si sad promjenio u latinicu, he, he. Pa srpski jezik nije tek tako, možeš ga pisati cirilicom, pa čak i latinicom. To sa slovenačkim baš i nije slučaj :-) Sigurno znam, da ga u [[Словеначки језик|slovenačkom jeziku]] pišemo »Mihajlović«. To je inače isto kao kot ruskih patronima, jer tamo ruska imena Mihail pišemo isto. Ali PMSM (po mom skromnom mišljenju) definitivan odgovor če dati sigurno korisnici srpske WP. Isto imaju, recimo, Bugari u naslovu članka \"Михайлович\" - pa ne znam šta je problem sa bugarskim jezikom. To što dalje piše drugčije, po mom mišljenju, je običan \'kopi/pejst\' ili tako nešto. --[[Корисник:XJamRastafire|xJaM]] 03:38, 25 Феб 2005 (CET)\n----\n==Двогодишњица убиства З.Ђ.==\nНадам се да још није касно ставити на насловној страни Википедије на словеначком језику информацију да је тачно пре две године убијен први демократски председник Србије [[Зоран Ђинђић]]. Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 22:26, 12 Мар 2005 (CET)','',170,'Покрајац','20050312212655','',0,0,0,0,0.973334048862,'79949687787344','20050312212655'); INSERT INTO cur VALUES (4630,0,'Педагогија','ПЕДАГОГИКА, [[педагогија]], наука о васпитању, образовању и настави; теориска и примењена наука; историска и друштвена наука; основне и полазне ставове педагогике одређује друштвена заједница.\n\n==К.Д.Ушински: Човек као предмет васпитања==\n\n*[[Човек као предмет васпитања]]\n\n==Спољне повезнице==\n*[http://www.psihologija.edu.yu Универзитет у Новом Саду одсек за психологију]\n==Види још==\n[[Корисник:Mihic]] обавештење','',17,'Bonzo','20050209105115','',0,0,1,0,0.872116041776,'79949790894884','20050215023833'); INSERT INTO cur VALUES (4631,0,'Педагогика','#redirect [[Педагогија]]\n','Педагогика moved to Педагогија',315,'Ninam','20050215023833','',0,1,0,1,0,'79949784976166','20050215023833'); INSERT INTO cur VALUES (4632,0,'Педометар','ПЕДОМЕТАР (лат.-грч.), бројач за кораке (у облику часовника); служи за разна спортска такмичења, нарочито у смучању.','',0,'213.199.192.37','20040829134258','',0,0,0,1,0.491408521538,'79959170865741','20040829134258'); INSERT INTO cur VALUES (4633,0,'Пезета','\'\'\'Пезета\'\'\' (шпан.), бивша [[Шпанија|шпанска]] новчана јединица која се састоји из 100 [[чентимос]]а.\n\n\n{{Патрљак}}\n\n[[Category:Новац]]\n[[Category:Економија]]','',170,'Покрајац','20050301191922','',0,0,1,0,0.190140014137,'79949698808077','20050301191922'); INSERT INTO cur VALUES (4634,0,'Пејоратив','{{патрљак}}\nПЕЈОРАТИВ (франц. péjoratif) реч којом се казује неко погрдно значење, образована помоћу нарочитог наставка; напр. кожурда, селендра и сл.','',310,'Саша.Стефановић','20050218142711','',0,0,1,0,0.011556271469,'79949781857288','20050218142711'); INSERT INTO cur VALUES (4635,0,'Пеја','ПЕЈА (XVI в.), српски свештеник из [[Софија|Софије]]; написао [[биографија|биографију]] [[Ђорђе Кратовац|Ђорђа Кратовца]], којега су [[Турци]] [[1515]] живог спалили у Софији.\n\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315143838','',0,0,0,0,0.306312251047,'79949684856161','20050315143838'); INSERT INTO cur VALUES (4636,0,'Ђорђе_Кратовац','Српски светац, [[свети Георгије Нови новомученик]] (11./24. фебруар и 26. маj/8. јун). Млад [[Срби]]н, кујунџија из [[Кратово|Кратова]], кога су [[Турци]] у [[Софија|Софији]] терали, да пређе на [[ислам]], па кад је он то упорно одбијао, спалили га на ломачи ([[10. februar|10/2]] [[1515]]). Његово постојанство у вери задивљавало је савременике. Још тада написано је његово житије најприје у [[Софија|Софији]], послије и у Русији. Проглашен је и за свеца.\nПоред [[св. Игуман Паисије|св. Игумана Паисија]], [[св. Злата Мегленска|св. Злате Мегленске]] и [[Ђакон Авакум|Ђакона Авакума]] спада у ред најпознатијих [[Новомученици|Новомученика]] међу Србима православне вере. \n\n==Повезница==\n*[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/SPC06.htm Срби Светитељи]\n\n[[Category:Светитељи|Кратовац, Ђорђе]]\n[[Category:Српска Православна Црква|Кратовац, Ђорђе]]\n[[Category:Срби|Кратовац, Ђорђе]]','',144,'Golija','20050305165115','',0,0,0,0,0.528005065177,'79949694834884','20050305165115'); INSERT INTO cur VALUES (4637,0,'Новомученици','НОВОМУЧЕНИЦИ су сви они многобројни хришћани који су у време Турског ропства од пада Цариграда (1453. г.) пролили своју меченичку крв за Христа Господа и Његово Царство небеско. Много је било таквих Новомученика и међу Србима православне вере. Најпознатији међу њима су: св. Ђорђе Кратовац, св. Злата Мегленска, св. Игуман Паисије и Ђакон Авакум. Ова последња двојица, заједно са другим мученицима, набијени су на колац код Стамбол-капије у Београду (1814. г.). \n\n*[http://www.geocities.com/serbdom/katihizis.html Ко су били Новомученици?]','',154,'Jablan','20040829144823','',0,0,0,1,0.612374785641,'79959170855176','20040829144823'); INSERT INTO cur VALUES (4638,0,'Св._Злате_Мегленске','#REDIRECT [[св. Злата Мегленска]]','',108,'Djordjes','20040829155624','',0,1,0,0,0.729254601397,'79959170844375','20040829155624'); INSERT INTO cur VALUES (4639,0,'Св._Злата_Мегленска','==Света великомученица Злата Мегленска==\n\nРођена у селу Слатини у Мегленској области, од сиромашних сеоских родитеља, који имаху још три кћери. Света Злата беше кротка и побожна девојка, мудра мудрошћу Христовом и златна не само по имену него и по срцу богобојажљивом. Када Злата једном изађе на воду, ухватише је неки бесрамници Турци и одвукоше у своју кућу. Када јој један од њих нуђаше да се потурчи и да му буде жена, неустрашиво одговори Злата: \n\n:\"Ја у Христа верујем, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на комаде секли\". \n\nТада јој дођоше родитељи њени са сестрама. И рекоше јој родитељи: \n\n:\"Кћери наша, смилуј се себи и нама, родитељима својим и сестрама, одреци се Христа привидно, да будеш срећна и ти и ми, а Христос је милостив, опростиће ти грех, учињен у нужди живота\". \n\nИ плакаху горко родитељи бедни и сестре и рођаци. Но витешка душа свете Злате не даде се победити ђаволским замкама. Она одговори родитељима својим: \n\n:\"Кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји ни сестре моје; имам оца Господа Исуса Христа, и мајку Богородицу, и браћу и сестре - светитеље и светитељке\". \n\nТада је Турци бацише у тамницу, где лежаше три месеца; и извођаху је сваки дан и шибаху док крв њена не затопи земљу. Најзад је обесише стрмоглав и подложише ватру, да би се од дима угушила. Но Господ беше са Златом и даваше јој силу у страдању. На послетку је обесише о дрво и исекоше сву на мале комаде. И тако ова мужествена девица предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља 1796. године. Комаде њених моштију разнеше хришћани по својим домовима ради благослова.\n\n*[http://www.spc.yu/Kalendar/10/kal-26-10.html Света великомученица Злата Мегленска]\n\n[[Category:Светитељи]]','мало сам форматизовао текст',0,'212.200.132.168','20050215031750','',0,0,0,0,0.18104589087,'79949784968249','20050215031750'); INSERT INTO cur VALUES (4640,0,'Пејзаж','ПЕЈЗАЖ (франц. paysage), предео, слика предела; сликарски мотив из природе.','',154,'Jablan','20040829161954','',0,0,0,1,0.14508130315,'79959170838045','20040829161954'); INSERT INTO cur VALUES (4641,0,'Педерастрија','ПЕДЕРАСТРИЈА (грч.), види [[хомосексуалност]].','',154,'Jablan','20040829162223','',0,0,0,1,0.750499965972,'79959170837776','20040829162223'); INSERT INTO cur VALUES (4642,0,'Педикир','ПЕДИКИР (франц.), неговање ногу, нарочито [[стопало|стопала]], потсецање [[нокат]]а на ногама, као и сасецање [[жуљ]]ева.','',154,'Jablan','20040829162642','',0,0,0,0,0.691931152573,'79959170837357','20040829162642'); INSERT INTO cur VALUES (4643,0,'Педијатрија','ПЕДИЈАТРИЈА, [[педијатрика]] (грч.), наука о [[дечје болести|дечјим болестима]]. [[Педијатер]], лекар специалист за дечје болести.','',154,'Jablan','20040829171326','',0,0,0,1,0.312268664274,'79959170828673','20040829171452'); INSERT INTO cur VALUES (4644,0,'Педијатрика','види [[педијатрија]].','',154,'Jablan','20040829171443','',0,0,0,1,0.119488481488,'79959170828556','20040829171443'); INSERT INTO cur VALUES (4645,0,'Атанасије_Пејатовић','==Атанасије Пејатовић (1875-1903)==\n\nсрпски историчар и географ, професор гимназије. Дела: Један српски родослов нове редакције, Средње Полимље и Потарје, Списак фермана, бурунтија и хуџепа у манастиру Св.Тројице код Пљеваља и др.','',154,'Jablan','20040829175543','',0,0,0,1,0.514322925133,'79959170824456','20040829201731'); INSERT INTO cur VALUES (4646,0,'Атанасије_пејатовић','#REDIRECT [[Атанасије Пејатовић]]\n','Атанасије пејатовић moved to Атанасије Пејатовић',108,'Djordjes','20040829201731','',0,1,0,1,0.850027637416523,'79959170798268','20040829201731'); INSERT INTO cur VALUES (4647,0,'Црно_море','Aко обратите већу пажњу, приметићете да конвергентна (сажимајућа према северо-истоку) линија иде преко недавног потресног жаришта. Иста линија се протеже дуж источне обале Јадрана дуж грчке обале до Мале Азије \n\n[[Слика:Tektonske_ploce.jpg|thumb|Тектонске плоче на Земљи]]','',24,'Domatrios','20050106023917','',0,0,0,0,0.030887953486,'79949893976082','20050106023917'); INSERT INTO cur VALUES (4648,0,'301._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | \'\'\'[[300е пне.]]\'\'\' | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]]
\n[[306. пне.]] | [[305. пне.]] | [[304. пне.]] | [[303. пне.]] | [[302. пне.]] | \'\'\'301. пне.\'\'\' | [[300. пне.]] | [[299. пне.]] | [[298. пне.]] | [[297. пне.]] | [[296. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:301 BC]]','',124,'Милош','20040830064823','',0,0,0,0,0.782326167814,'79959169935176','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4649,0,'302._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | \'\'\'[[300е пне.]]\'\'\' | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]]
\n[[307. пне.]] | [[306. пне.]] | [[305. пне.]] | [[304. пне.]] | [[303. пне.]] | \'\'\'302. пне.\'\'\' | [[301. пне.]] | [[300. пне.]] | [[299. пне.]] | [[298. пне.]] | [[297. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:302 BC]]','',124,'Милош','20040830064835','',0,0,0,0,0.313930436184,'79959169935164','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4650,0,'303._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | \'\'\'[[300е пне.]]\'\'\' | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]]
\n[[308. пне.]] | [[307. пне.]] | [[306. пне.]] | [[305. пне.]] | [[304. пне.]] | \'\'\'303. пне.\'\'\' | [[302. пне.]] | [[301. пне.]] | [[300. пне.]] | [[299. пне.]] | [[298. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:303 BC]]','',124,'Милош','20040830064846','',0,0,0,0,0.183922583789,'79959169935153','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4651,0,'304._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | \'\'\'[[300е пне.]]\'\'\' | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]]
\n[[309. пне.]] | [[308. пне.]] | [[307. пне.]] | [[306. пне.]] | [[305. пне.]] | \'\'\'304. пне.\'\'\' | [[303. пне.]] | [[302. пне.]] | [[301. пне.]] | [[300. пне.]] | [[299. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:304 BC]]','',124,'Милош','20040830064933','',0,0,0,0,0.719050288535,'79959169935066','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4652,0,'305._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | \'\'\'[[300е пне.]]\'\'\' | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]]
\n[[310. пне.]] | [[309. пне.]] | [[308. пне.]] | [[307. пне.]] | [[306. пне.]] | \'\'\'305. пне.\'\'\' | [[304. пне.]] | [[303. пне.]] | [[302. пне.]] | [[301. пне.]] | [[300. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:305 BC]]','',124,'Милош','20040830064945','',0,0,0,0,0.249532872927,'79959169935054','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4653,0,'306._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | \'\'\'[[300е пне.]]\'\'\' | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]]
\n[[311. пне.]] | [[310. пне.]] | [[309. пне.]] | [[308. пне.]] | [[307. пне.]] | \'\'\'306. пне.\'\'\' | [[305. пне.]] | [[304. пне.]] | [[303. пне.]] | [[302. пне.]] | [[301. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:306 BC]]','',124,'Милош','20040830064959','',0,0,0,0,0.521346127391,'79959169935040','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4654,0,'307._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | \'\'\'[[300е пне.]]\'\'\' | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]]
\n[[312. пне.]] | [[311. пне.]] | [[310. пне.]] | [[309. пне.]] | [[308. пне.]] | \'\'\'307. пне.\'\'\' | [[306. пне.]] | [[305. пне.]] | [[304. пне.]] | [[303. пне.]] | [[302. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:307 BC]]','',124,'Милош','20040830065014','',0,0,0,0,0.946362506108,'79959169934985','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4655,0,'308._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | \'\'\'[[300е пне.]]\'\'\' | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]]
\n[[313. пне.]] | [[312. пне.]] | [[311. пне.]] | [[310. пне.]] | [[309. пне.]] | \'\'\'308. пне.\'\'\' | [[307. пне.]] | [[306. пне.]] | [[305. пне.]] | [[304. пне.]] | [[303. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:308 BC]]','',124,'Милош','20040830065025','',0,0,0,0,0.91094161985,'79959169934974','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4656,0,'309._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | \'\'\'[[300е пне.]]\'\'\' | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]]
\n[[314. пне.]] | [[313. пне.]] | [[312. пне.]] | [[311. пне.]] | [[310. пне.]] | \'\'\'309. пне.\'\'\' | [[308. пне.]] | [[307. пне.]] | [[306. пне.]] | [[305. пне.]] | [[304. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:309 BC]]','',124,'Милош','20040830065032','',0,0,0,0,0.169590845317,'79959169934967','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4657,0,'310._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | \'\'\'[[310е пне.]]\'\'\' | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]]
\n[[315. пне.]] | [[314. пне.]] | [[313. пне.]] | [[312. пне.]] | [[311. пне.]] | \'\'\'310. пне.\'\'\' | [[309. пне.]] | [[308. пне.]] | [[307. пне.]] | [[306. пне.]] | [[305. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:310 BC]]','',124,'Милош','20040830065043','',0,0,0,0,0.803418467195,'79959169934956','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4658,0,'311._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | \'\'\'[[310е пне.]]\'\'\' | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]]
\n[[316. пне.]] | [[315. пне.]] | [[314. пне.]] | [[313. пне.]] | [[312. пне.]] | \'\'\'311. пне.\'\'\' | [[310. пне.]] | [[309. пне.]] | [[308. пне.]] | [[307. пне.]] | [[306. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:311 BC]]','',124,'Милош','20040830065113','',0,0,0,0,0.234201949664,'79959169934886','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4659,0,'312._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | \'\'\'[[310е пне.]]\'\'\' | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]]
\n[[317. пне.]] | [[316. пне.]] | [[315. пне.]] | [[314. пне.]] | [[313. пне.]] | \'\'\'312. пне.\'\'\' | [[311. пне.]] | [[310. пне.]] | [[309. пне.]] | [[308. пне.]] | [[307. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:312 BC]]','',124,'Милош','20040830065124','',0,0,0,0,0.689099158947,'79959169934875','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4660,0,'313._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | \'\'\'[[310е пне.]]\'\'\' | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]]
\n[[318. пне.]] | [[317. пне.]] | [[316. пне.]] | [[315. пне.]] | [[314. пне.]] | \'\'\'313. пне.\'\'\' | [[312. пне.]] | [[311. пне.]] | [[310. пне.]] | [[309. пне.]] | [[308. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:313 BC]]','',124,'Милош','20040830065132','',0,0,0,0,0.042931744849,'79959169934867','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4661,0,'314._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | \'\'\'[[310е пне.]]\'\'\' | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]]
\n[[319. пне.]] | [[318. пне.]] | [[317. пне.]] | [[316. пне.]] | [[315. пне.]] | \'\'\'314. пне.\'\'\' | [[313. пне.]] | [[312. пне.]] | [[311. пне.]] | [[310. пне.]] | [[309. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:314 BC]]','',124,'Милош','20040830065153','',0,0,0,0,0.39423673013,'79959169934846','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4662,0,'315._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | \'\'\'[[310е пне.]]\'\'\' | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]]
\n[[320. пне.]] | [[319. пне.]] | [[318. пне.]] | [[317. пне.]] | [[316. пне.]] | \'\'\'315. пне.\'\'\' | [[314. пне.]] | [[313. пне.]] | [[312. пне.]] | [[311. пне.]] | [[310. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:315 BC]]','',124,'Милош','20040830065202','',0,0,0,1,0.971301993342,'79959169934797','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4663,0,'316._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | \'\'\'[[310е пне.]]\'\'\' | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]]
\n[[321. пне.]] | [[320. пне.]] | [[319. пне.]] | [[318. пне.]] | [[317. пне.]] | \'\'\'316. пне.\'\'\' | [[315. пне.]] | [[314. пне.]] | [[313. пне.]] | [[312. пне.]] | [[311. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:316 BC]]','',124,'Милош','20040830065220','',0,0,0,1,0.014596351895,'79959169934779','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4664,0,'317._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | \'\'\'[[310е пне.]]\'\'\' | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]]
\n[[322. пне.]] | [[321. пне.]] | [[320. пне.]] | [[319. пне.]] | [[318. пне.]] | \'\'\'317. пне.\'\'\' | [[316. пне.]] | [[315. пне.]] | [[314. пне.]] | [[313. пне.]] | [[312. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:317 BC]]','',124,'Милош','20040830065225','',0,0,0,1,0.288370050159,'79959169934774','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4665,0,'318._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | \'\'\'[[310е пне.]]\'\'\' | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]]
\n[[323. пне.]] | [[322. пне.]] | [[321. пне.]] | [[320. пне.]] | [[319. пне.]] | \'\'\'318. пне.\'\'\' | [[317. пне.]] | [[316. пне.]] | [[315. пне.]] | [[314. пне.]] | [[313. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:318 BC]]','',124,'Милош','20040830065236','',0,0,0,1,0.825788344641,'79959169934763','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4666,0,'319._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | \'\'\'[[310е пне.]]\'\'\' | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]]
\n[[324. пне.]] | [[323. пне.]] | [[322. пне.]] | [[321. пне.]] | [[320. пне.]] | \'\'\'319. пне.\'\'\' | [[318. пне.]] | [[317. пне.]] | [[316. пне.]] | [[315. пне.]] | [[314. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:319 BC]]','',124,'Милош','20040830065247','',0,0,0,1,0.977789682326,'79959169934752','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4667,0,'320._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | \'\'\'[[320е пне.]]\'\'\' | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]]
\n[[325. пне.]] | [[324. пне.]] | [[323. пне.]] | [[322. пне.]] | [[321. пне.]] | \'\'\'320. пне.\'\'\' | [[319. пне.]] | [[318. пне.]] | [[317. пне.]] | [[316. пне.]] | [[315. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:320 BC]]','',124,'Милош','20040830065257','',0,0,0,1,0.642832842955,'79959169934742','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4668,0,'321._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | \'\'\'[[320е пне.]]\'\'\' | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]]
\n[[326. пне.]] | [[325. пне.]] | [[324. пне.]] | [[323. пне.]] | [[322. пне.]] | \'\'\'321. пне.\'\'\' | [[320. пне.]] | [[319. пне.]] | [[318. пне.]] | [[317. пне.]] | [[316. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:321 BC]]','',124,'Милош','20040830065337','',0,0,0,1,0.228803861993,'79959169934662','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4669,0,'322._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | \'\'\'[[320е пне.]]\'\'\' | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]]
\n[[327. пне.]] | [[326. пне.]] | [[325. пне.]] | [[324. пне.]] | [[323. пне.]] | \'\'\'322. пне.\'\'\' | [[321. пне.]] | [[320. пне.]] | [[319. пне.]] | [[318. пне.]] | [[317. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:322 BC]]','',124,'Милош','20040830065348','',0,0,0,1,0.471821854111,'79959169934651','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4670,0,'323._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | \'\'\'[[320е пне.]]\'\'\' | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]]
\n[[328. пне.]] | [[327. пне.]] | [[326. пне.]] | [[325. пне.]] | [[324. пне.]] | \'\'\'323. пне.\'\'\' | [[322. пне.]] | [[321. пне.]] | [[320. пне.]] | [[319. пне.]] | [[318. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:323 BC]]','',124,'Милош','20040830065357','',0,0,0,1,0.045345001875,'79959169934642','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4671,0,'324._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | \'\'\'[[320е пне.]]\'\'\' | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]]
\n[[329. пне.]] | [[328. пне.]] | [[327. пне.]] | [[326. пне.]] | [[325. пне.]] | \'\'\'324. пне.\'\'\' | [[323. пне.]] | [[322. пне.]] | [[321. пне.]] | [[320. пне.]] | [[319. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:324 BC]]','',124,'Милош','20040830065409','',0,0,0,1,0.298698287596,'79959169934590','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4672,0,'325._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | \'\'\'[[320е пне.]]\'\'\' | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]]
\n[[330. пне.]] | [[329. пне.]] | [[328. пне.]] | [[327. пне.]] | [[326. пне.]] | \'\'\'325. пне.\'\'\' | [[324. пне.]] | [[323. пне.]] | [[322. пне.]] | [[321. пне.]] | [[320. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:325 BC]]','',124,'Милош','20040830065419','',0,0,0,1,0.971074430724,'79959169934580','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4673,0,'326._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | \'\'\'[[320е пне.]]\'\'\' | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]]
\n[[331. пне.]] | [[330. пне.]] | [[329. пне.]] | [[328. пне.]] | [[327. пне.]] | \'\'\'326. пне.\'\'\' | [[325. пне.]] | [[324. пне.]] | [[323. пне.]] | [[322. пне.]] | [[321. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:326 BC]]','',124,'Милош','20040830065435','',0,0,0,1,0.060824801242,'79959169934564','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4674,0,'327._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | \'\'\'[[320е пне.]]\'\'\' | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]]
\n[[332. пне.]] | [[331. пне.]] | [[330. пне.]] | [[329. пне.]] | [[328. пне.]] | \'\'\'327. пне.\'\'\' | [[326. пне.]] | [[325. пне.]] | [[324. пне.]] | [[323. пне.]] | [[322. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:327 BC]]','',124,'Милош','20040830065447','',0,0,0,1,0.680503393375,'79959169934552','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4675,0,'328._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | \'\'\'[[320е пне.]]\'\'\' | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]]
\n[[333. пне.]] | [[332. пне.]] | [[331. пне.]] | [[330. пне.]] | [[329. пне.]] | \'\'\'328. пне.\'\'\' | [[327. пне.]] | [[326. пне.]] | [[325. пне.]] | [[324. пне.]] | [[323. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:328 BC]]','',124,'Милош','20040830065458','',0,0,0,1,0.474691627768,'79959169934541','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4676,0,'329._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | \'\'\'[[320е пне.]]\'\'\' | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]]
\n[[334. пне.]] | [[333. пне.]] | [[332. пне.]] | [[331. пне.]] | [[330. пне.]] | \'\'\'329. пне.\'\'\' | [[328. пне.]] | [[327. пне.]] | [[326. пне.]] | [[325. пне.]] | [[324. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:329 BC]]','',124,'Милош','20040830065510','',0,0,0,1,0.897139303804,'79959169934489','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4677,0,'330._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | \'\'\'[[330е пне.]]\'\'\' | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]]
\n[[335. пне.]] | [[334. пне.]] | [[333. пне.]] | [[332. пне.]] | [[331. пне.]] | \'\'\'330. пне.\'\'\' | [[329. пне.]] | [[328. пне.]] | [[327. пне.]] | [[326. пне.]] | [[325. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:330 BC]]','',124,'Милош','20040830065522','',0,0,0,1,0.745549662386,'79959169934477','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4678,0,'331._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | \'\'\'[[330е пне.]]\'\'\' | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]]
\n[[336. пне.]] | [[335. пне.]] | [[334. пне.]] | [[333. пне.]] | [[332. пне.]] | \'\'\'331. пне.\'\'\' | [[330. пне.]] | [[329. пне.]] | [[328. пне.]] | [[327. пне.]] | [[326. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:331 BC]]','',124,'Милош','20040830065538','',0,0,0,1,0.566642329361,'79959169934461','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4679,0,'332._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | \'\'\'[[330е пне.]]\'\'\' | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]]
\n[[337. пне.]] | [[336. пне.]] | [[335. пне.]] | [[334. пне.]] | [[333. пне.]] | \'\'\'332. пне.\'\'\' | [[331. пне.]] | [[330. пне.]] | [[329. пне.]] | [[328. пне.]] | [[327. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:332 BC]]','',124,'Милош','20040830065605','',0,0,0,1,0.619427966242,'79959169934394','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4680,0,'333._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | \'\'\'[[330е пне.]]\'\'\' | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]]
\n[[338. пне.]] | [[337. пне.]] | [[336. пне.]] | [[335. пне.]] | [[334. пне.]] | \'\'\'333. пне.\'\'\' | [[332. пне.]] | [[331. пне.]] | [[330. пне.]] | [[329. пне.]] | [[328. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:333 BC]]','',124,'Милош','20040830065616','',0,0,0,1,0.808793374714,'79959169934383','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4681,0,'334._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | \'\'\'[[330е пне.]]\'\'\' | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]]
\n[[339. пне.]] | [[338. пне.]] | [[337. пне.]] | [[336. пне.]] | [[335. пне.]] | \'\'\'334. пне.\'\'\' | [[333. пне.]] | [[332. пне.]] | [[331. пне.]] | [[330. пне.]] | [[329. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:334 BC]]','',124,'Милош','20040830065626','',0,0,0,1,0.575544028345,'79959169934373','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4682,0,'335._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | \'\'\'[[330е пне.]]\'\'\' | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]]
\n[[340. пне.]] | [[339. пне.]] | [[338. пне.]] | [[337. пне.]] | [[336. пне.]] | \'\'\'335. пне.\'\'\' | [[334. пне.]] | [[333. пне.]] | [[332. пне.]] | [[331. пне.]] | [[330. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:335 BC]]','',124,'Милош','20040830065638','',0,0,0,1,0.628415579269,'79959169934361','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4683,0,'336._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | \'\'\'[[330е пне.]]\'\'\' | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]]
\n[[341. пне.]] | [[340. пне.]] | [[339. пне.]] | [[338. пне.]] | [[337. пне.]] | \'\'\'336. пне.\'\'\' | [[335. пне.]] | [[334. пне.]] | [[333. пне.]] | [[332. пне.]] | [[331. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:336 BC]]','',124,'Милош','20040830065650','',0,0,0,1,0.896931974635,'79959169934349','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4684,0,'337._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | \'\'\'[[330е пне.]]\'\'\' | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]]
\n[[342. пне.]] | [[341. пне.]] | [[340. пне.]] | [[339. пне.]] | [[338. пне.]] | \'\'\'337. пне.\'\'\' | [[336. пне.]] | [[335. пне.]] | [[334. пне.]] | [[333. пне.]] | [[332. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:337 BC]]','',124,'Милош','20040830065701','',0,0,0,1,0.21017007167,'79959169934298','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4685,0,'338._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | \'\'\'[[330е пне.]]\'\'\' | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]]
\n[[343. пне.]] | [[342. пне.]] | [[341. пне.]] | [[340. пне.]] | [[339. пне.]] | \'\'\'338. пне.\'\'\' | [[337. пне.]] | [[336. пне.]] | [[335. пне.]] | [[334. пне.]] | [[333. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:338 BC]]','',124,'Милош','20040830065713','',0,0,0,1,0.60835573059,'79959169934286','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4686,0,'339._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | \'\'\'[[330е пне.]]\'\'\' | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]]
\n[[344. пне.]] | [[343. пне.]] | [[342. пне.]] | [[341. пне.]] | [[340. пне.]] | \'\'\'339. пне.\'\'\' | [[338. пне.]] | [[337. пне.]] | [[336. пне.]] | [[335. пне.]] | [[334. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:339 BC]]','',124,'Милош','20040830065725','',0,0,0,1,0.172891132614,'79959169934274','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4687,0,'340._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | \'\'\'[[340е пне.]]\'\'\' | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]]
\n[[345. пне.]] | [[344. пне.]] | [[343. пне.]] | [[342. пне.]] | [[341. пне.]] | \'\'\'340. пне.\'\'\' | [[339. пне.]] | [[338. пне.]] | [[337. пне.]] | [[336. пне.]] | [[335. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:340 BC]]','',124,'Милош','20040830065736','',0,0,0,1,0.509819413307,'79959169934263','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4688,0,'341._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | \'\'\'[[340е пне.]]\'\'\' | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]]
\n[[346. пне.]] | [[345. пне.]] | [[344. пне.]] | [[343. пне.]] | [[342. пне.]] | \'\'\'341. пне.\'\'\' | [[340. пне.]] | [[339. пне.]] | [[338. пне.]] | [[337. пне.]] | [[336. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:341 BC]]','',124,'Милош','20040830065805','',0,0,0,1,0.180452306373,'79959169934194','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4689,0,'342._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | \'\'\'[[340е пне.]]\'\'\' | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]]
\n[[347. пне.]] | [[346. пне.]] | [[345. пне.]] | [[344. пне.]] | [[343. пне.]] | \'\'\'342. пне.\'\'\' | [[341. пне.]] | [[340. пне.]] | [[339. пне.]] | [[338. пне.]] | [[337. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:342 BC]]','',124,'Милош','20040830065828','',0,0,0,1,0.26870924666,'79959169934171','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4690,0,'343._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | \'\'\'[[340е пне.]]\'\'\' | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]]
\n[[348. пне.]] | [[347. пне.]] | [[346. пне.]] | [[345. пне.]] | [[344. пне.]] | \'\'\'343. пне.\'\'\' | [[342. пне.]] | [[341. пне.]] | [[340. пне.]] | [[339. пне.]] | [[338. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:343 BC]]','',124,'Милош','20040830065839','',0,0,0,1,0.294172258719,'79959169934160','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4691,0,'344._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | \'\'\'[[340е пне.]]\'\'\' | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]]
\n[[349. пне.]] | [[348. пне.]] | [[347. пне.]] | [[346. пне.]] | [[345. пне.]] | \'\'\'344. пне.\'\'\' | [[343. пне.]] | [[342. пне.]] | [[341. пне.]] | [[340. пне.]] | [[339. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:344 BC]]','',124,'Милош','20040830065849','',0,0,0,1,0.029747365522,'79959169934150','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4692,0,'345._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | \'\'\'[[340е пне.]]\'\'\' | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]]
\n[[350. пне.]] | [[349. пне.]] | [[348. пне.]] | [[347. пне.]] | [[346. пне.]] | \'\'\'345. пне.\'\'\' | [[344. пне.]] | [[343. пне.]] | [[342. пне.]] | [[341. пне.]] | [[340. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:345 BC]]','',124,'Милош','20040830065900','',0,0,0,1,0.726783193986,'79959169934099','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4693,0,'346._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | \'\'\'[[340е пне.]]\'\'\' | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]]
\n[[351. пне.]] | [[350. пне.]] | [[349. пне.]] | [[348. пне.]] | [[347. пне.]] | \'\'\'346. пне.\'\'\' | [[345. пне.]] | [[344. пне.]] | [[343. пне.]] | [[342. пне.]] | [[341. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:346 BC]]','',124,'Милош','20040830065909','',0,0,0,1,0.440972629674,'79959169934090','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4694,0,'347._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | \'\'\'[[340е пне.]]\'\'\' | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]]
\n[[352. пне.]] | [[351. пне.]] | [[350. пне.]] | [[349. пне.]] | [[348. пне.]] | \'\'\'347. пне.\'\'\' | [[346. пне.]] | [[345. пне.]] | [[344. пне.]] | [[343. пне.]] | [[342. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n* \n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:347 BC]]','',135,'Обрадовић Горан','20040921003507','',0,0,0,0,0.532081500409,'79959078996492','20040921003507'); INSERT INTO cur VALUES (4695,0,'348._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | \'\'\'[[340е пне.]]\'\'\' | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]]
\n[[353. пне.]] | [[352. пне.]] | [[351. пне.]] | [[350. пне.]] | [[349. пне.]] | \'\'\'348. пне.\'\'\' | [[347. пне.]] | [[346. пне.]] | [[345. пне.]] | [[344. пне.]] | [[343. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:348 BC]]','',124,'Милош','20040830065931','',0,0,0,1,0.863661304984,'79959169934068','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4696,0,'349._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | \'\'\'[[340е пне.]]\'\'\' | [[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]]
\n[[354. пне.]] | [[353. пне.]] | [[352. пне.]] | [[351. пне.]] | [[350. пне.]] | \'\'\'349. пне.\'\'\' | [[348. пне.]] | [[347. пне.]] | [[346. пне.]] | [[345. пне.]] | [[344. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:349 BC]]','',124,'Милош','20040830065941','',0,0,0,1,0.851747567696,'79959169934058','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4697,0,'350._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | \'\'\'[[350е пне.]]\'\'\' | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]]
\n[[355. пне.]] | [[354. пне.]] | [[353. пне.]] | [[352. пне.]] | [[351. пне.]] | \'\'\'350. пне.\'\'\' | [[349. пне.]] | [[348. пне.]] | [[347. пне.]] | [[346. пне.]] | [[345. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:350 BC]]','',124,'Милош','20040830065953','',0,0,0,1,0.601010659524,'79959169934046','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4698,0,'351._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | \'\'\'[[350е пне.]]\'\'\' | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]]
\n[[356. пне.]] | [[355. пне.]] | [[354. пне.]] | [[353. пне.]] | [[352. пне.]] | \'\'\'351. пне.\'\'\' | [[350. пне.]] | [[349. пне.]] | [[348. пне.]] | [[347. пне.]] | [[346. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:351 BC]]','',124,'Милош','20040830070019','',0,0,0,1,0.407638453137,'79959169929980','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4699,0,'352._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | \'\'\'[[350е пне.]]\'\'\' | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]]
\n[[357. пне.]] | [[356. пне.]] | [[355. пне.]] | [[354. пне.]] | [[353. пне.]] | \'\'\'352. пне.\'\'\' | [[351. пне.]] | [[350. пне.]] | [[349. пне.]] | [[348. пне.]] | [[347. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:352 BC]]','',124,'Милош','20040830070031','',0,0,0,1,0.381374579566,'79959169929968','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4700,0,'353._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | \'\'\'[[350е пне.]]\'\'\' | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]]
\n[[358. пне.]] | [[357. пне.]] | [[356. пне.]] | [[355. пне.]] | [[354. пне.]] | \'\'\'353. пне.\'\'\' | [[352. пне.]] | [[351. пне.]] | [[350. пне.]] | [[349. пне.]] | [[348. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:353 BC]]','',124,'Милош','20040830070042','',0,0,0,1,0.470683318782,'79959169929957','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4701,0,'354._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | \'\'\'[[350е пне.]]\'\'\' | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]]
\n[[359. пне.]] | [[358. пне.]] | [[357. пне.]] | [[356. пне.]] | [[355. пне.]] | \'\'\'354. пне.\'\'\' | [[353. пне.]] | [[352. пне.]] | [[351. пне.]] | [[350. пне.]] | [[349. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:354 BC]]','',124,'Милош','20040830070055','',0,0,0,1,0.757468311934,'79959169929944','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4702,0,'355._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | \'\'\'[[350е пне.]]\'\'\' | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]]
\n[[360. пне.]] | [[359. пне.]] | [[358. пне.]] | [[357. пне.]] | [[356. пне.]] | \'\'\'355. пне.\'\'\' | [[354. пне.]] | [[353. пне.]] | [[352. пне.]] | [[351. пне.]] | [[350. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:355 BC]]','',124,'Милош','20040830070106','',0,0,0,1,0.26104105183,'79959169929893','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4703,0,'356._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | \'\'\'[[350е пне.]]\'\'\' | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]]
\n[[361. пне.]] | [[360. пне.]] | [[359. пне.]] | [[358. пне.]] | [[357. пне.]] | \'\'\'356. пне.\'\'\' | [[355. пне.]] | [[354. пне.]] | [[353. пне.]] | [[352. пне.]] | [[351. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:356 BC]]','',124,'Милош','20040830070120','',0,0,0,1,0.031738723643,'79959169929879','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4704,0,'357._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | \'\'\'[[350е пне.]]\'\'\' | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]]
\n[[362. пне.]] | [[361. пне.]] | [[360. пне.]] | [[359. пне.]] | [[358. пне.]] | \'\'\'357. пне.\'\'\' | [[356. пне.]] | [[355. пне.]] | [[354. пне.]] | [[353. пне.]] | [[352. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:357 BC]]','',124,'Милош','20040830070131','',0,0,0,1,0.213331375836,'79959169929868','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4705,0,'358._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | \'\'\'[[350е пне.]]\'\'\' | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]]
\n[[363. пне.]] | [[362. пне.]] | [[361. пне.]] | [[360. пне.]] | [[359. пне.]] | \'\'\'358. пне.\'\'\' | [[357. пне.]] | [[356. пне.]] | [[355. пне.]] | [[354. пне.]] | [[353. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:358 BC]]','',124,'Милош','20040830070141','',0,0,0,1,0.883852005416,'79959169929858','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4706,0,'359._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | \'\'\'[[350е пне.]]\'\'\' | [[340е пне.]] | [[330е пне.]] | [[320е пне.]]
\n[[364. пне.]] | [[363. пне.]] | [[362. пне.]] | [[361. пне.]] | [[360. пне.]] | \'\'\'359. пне.\'\'\' | [[358. пне.]] | [[357. пне.]] | [[356. пне.]] | [[355. пне.]] | [[354. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:359 BC]]','',124,'Милош','20040830070157','',0,0,0,1,0.918919637296,'79959169929842','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4707,0,'360._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | \'\'\'[[360е пне.]]\'\'\' | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]]
\n[[365. пне.]] | [[364. пне.]] | [[363. пне.]] | [[362. пне.]] | [[361. пне.]] | \'\'\'360. пне.\'\'\' | [[359. пне.]] | [[358. пне.]] | [[357. пне.]] | [[356. пне.]] | [[355. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:360 BC]]','',124,'Милош','20040830070209','',0,0,0,1,0.468616852755,'79959169929790','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4708,0,'361._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | \'\'\'[[360е пне.]]\'\'\' | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]]
\n[[366. пне.]] | [[365. пне.]] | [[364. пне.]] | [[363. пне.]] | [[362. пне.]] | \'\'\'361. пне.\'\'\' | [[360. пне.]] | [[359. пне.]] | [[358. пне.]] | [[357. пне.]] | [[356. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:361 BC]]','',124,'Милош','20040830070242','',0,0,0,1,0.086361865088,'79959169929757','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4709,0,'362._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | \'\'\'[[360е пне.]]\'\'\' | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]]
\n[[367. пне.]] | [[366. пне.]] | [[365. пне.]] | [[364. пне.]] | [[363. пне.]] | \'\'\'362. пне.\'\'\' | [[361. пне.]] | [[360. пне.]] | [[359. пне.]] | [[358. пне.]] | [[357. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:362 BC]]','',124,'Милош','20040830070253','',0,0,0,1,0.980378889935,'79959169929746','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4710,0,'363._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | \'\'\'[[360е пне.]]\'\'\' | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]]
\n[[368. пне.]] | [[367. пне.]] | [[366. пне.]] | [[365. пне.]] | [[364. пне.]] | \'\'\'363. пне.\'\'\' | [[362. пне.]] | [[361. пне.]] | [[360. пне.]] | [[359. пне.]] | [[358. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:363 BC]]','',124,'Милош','20040830070303','',0,0,0,1,0.188202740247,'79959169929696','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4711,0,'364._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | \'\'\'[[360е пне.]]\'\'\' | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]]
\n[[369. пне.]] | [[368. пне.]] | [[367. пне.]] | [[366. пне.]] | [[365. пне.]] | \'\'\'364. пне.\'\'\' | [[363. пне.]] | [[362. пне.]] | [[361. пне.]] | [[360. пне.]] | [[359. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:364 BC]]','',124,'Милош','20040830070315','',0,0,0,1,0.087242468767,'79959169929684','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4712,0,'365._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | \'\'\'[[360е пне.]]\'\'\' | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]]
\n[[370. пне.]] | [[369. пне.]] | [[368. пне.]] | [[367. пне.]] | [[366. пне.]] | \'\'\'365. пне.\'\'\' | [[364. пне.]] | [[363. пне.]] | [[362. пне.]] | [[361. пне.]] | [[360. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:365 BC]]','',124,'Милош','20040830070326','',0,0,0,1,0.100797116338,'79959169929673','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4713,0,'366._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | \'\'\'[[360е пне.]]\'\'\' | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]]
\n[[371. пне.]] | [[370. пне.]] | [[369. пне.]] | [[368. пне.]] | [[367. пне.]] | \'\'\'366. пне.\'\'\' | [[365. пне.]] | [[364. пне.]] | [[363. пне.]] | [[362. пне.]] | [[361. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:366 BC]]','',124,'Милош','20040830070338','',0,0,0,1,0.302066369123,'79959169929661','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4714,0,'367._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | \'\'\'[[360е пне.]]\'\'\' | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]]
\n[[372. пне.]] | [[371. пне.]] | [[370. пне.]] | [[369. пне.]] | [[368. пне.]] | \'\'\'367. пне.\'\'\' | [[366. пне.]] | [[365. пне.]] | [[364. пне.]] | [[363. пне.]] | [[362. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:367 BC]]','',124,'Милош','20040830070350','',0,0,0,1,0.337099654757,'79959169929649','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4715,0,'368._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | \'\'\'[[360е пне.]]\'\'\' | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]]
\n[[373. пне.]] | [[372. пне.]] | [[371. пне.]] | [[370. пне.]] | [[369. пне.]] | \'\'\'368. пне.\'\'\' | [[367. пне.]] | [[366. пне.]] | [[365. пне.]] | [[364. пне.]] | [[363. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:368 BC]]','',124,'Милош','20040830070401','',0,0,0,1,0.894017067689,'79959169929598','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4716,0,'369._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | \'\'\'[[360е пне.]]\'\'\' | [[350е пне.]] | [[340е пне.]] | [[330е пне.]]
\n[[374. пне.]] | [[373. пне.]] | [[372. пне.]] | [[371. пне.]] | [[370. пне.]] | \'\'\'369. пне.\'\'\' | [[368. пне.]] | [[367. пне.]] | [[366. пне.]] | [[365. пне.]] | [[364. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:369 BC]]','',124,'Милош','20040830070412','',0,0,0,1,0.891873277673,'79959169929587','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4717,0,'370._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | \'\'\'[[370е пне.]]\'\'\' | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]]
\n[[375. пне.]] | [[374. пне.]] | [[373. пне.]] | [[372. пне.]] | [[371. пне.]] | \'\'\'370. пне.\'\'\' | [[369. пне.]] | [[368. пне.]] | [[367. пне.]] | [[366. пне.]] | [[365. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:370 BC]]','',124,'Милош','20040830070423','',0,0,0,1,0.710344503033,'79959169929576','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4718,0,'371._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | \'\'\'[[370е пне.]]\'\'\' | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]]
\n[[376. пне.]] | [[375. пне.]] | [[374. пне.]] | [[373. пне.]] | [[372. пне.]] | \'\'\'371. пне.\'\'\' | [[370. пне.]] | [[369. пне.]] | [[368. пне.]] | [[367. пне.]] | [[366. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:371 BC]]','',124,'Милош','20040830070433','',0,0,0,1,0.782256537016,'79959169929566','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4719,0,'372._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | \'\'\'[[370е пне.]]\'\'\' | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]]
\n[[377. пне.]] | [[376. пне.]] | [[375. пне.]] | [[374. пне.]] | [[373. пне.]] | \'\'\'372. пне.\'\'\' | [[371. пне.]] | [[370. пне.]] | [[369. пне.]] | [[368. пне.]] | [[367. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:372 BC]]','',124,'Милош','20040830070449','',0,0,0,1,0.928934454885,'79959169929550','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4720,0,'373._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | \'\'\'[[370е пне.]]\'\'\' | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]]
\n[[378. пне.]] | [[377. пне.]] | [[376. пне.]] | [[375. пне.]] | [[374. пне.]] | \'\'\'373. пне.\'\'\' | [[372. пне.]] | [[371. пне.]] | [[370. пне.]] | [[369. пне.]] | [[368. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:373 BC]]','',124,'Милош','20040830070500','',0,0,0,1,0.977226079431,'79959169929499','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4721,0,'374._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | \'\'\'[[370е пне.]]\'\'\' | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]]
\n[[379. пне.]] | [[378. пне.]] | [[377. пне.]] | [[376. пне.]] | [[375. пне.]] | \'\'\'374. пне.\'\'\' | [[373. пне.]] | [[372. пне.]] | [[371. пне.]] | [[370. пне.]] | [[369. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:374 BC]]','',124,'Милош','20040830070511','',0,0,0,1,0.271286151964,'79959169929488','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4722,0,'375._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | \'\'\'[[370е пне.]]\'\'\' | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]]
\n[[380. пне.]] | [[379. пне.]] | [[378. пне.]] | [[377. пне.]] | [[376. пне.]] | \'\'\'375. пне.\'\'\' | [[374. пне.]] | [[373. пне.]] | [[372. пне.]] | [[371. пне.]] | [[370. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:375 BC]]','',124,'Милош','20040830070523','',0,0,0,1,0.950660855952,'79959169929476','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4723,0,'376._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | \'\'\'[[370е пне.]]\'\'\' | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]]
\n[[381. пне.]] | [[380. пне.]] | [[379. пне.]] | [[378. пне.]] | [[377. пне.]] | \'\'\'376. пне.\'\'\' | [[375. пне.]] | [[374. пне.]] | [[373. пне.]] | [[372. пне.]] | [[371. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:376 BC]]','',124,'Милош','20040830070535','',0,0,0,1,0.483575233949,'79959169929464','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4724,0,'377._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | \'\'\'[[370е пне.]]\'\'\' | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]]
\n[[382. пне.]] | [[381. пне.]] | [[380. пне.]] | [[379. пне.]] | [[378. пне.]] | \'\'\'377. пне.\'\'\' | [[376. пне.]] | [[375. пне.]] | [[374. пне.]] | [[373. пне.]] | [[372. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:377 BC]]','',124,'Милош','20040830070545','',0,0,0,1,0.35023430658,'79959169929454','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4725,0,'378._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | \'\'\'[[370е пне.]]\'\'\' | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]]
\n[[383. пне.]] | [[382. пне.]] | [[381. пне.]] | [[380. пне.]] | [[379. пне.]] | \'\'\'378. пне.\'\'\' | [[377. пне.]] | [[376. пне.]] | [[375. пне.]] | [[374. пне.]] | [[373. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:378 BC]]','',124,'Милош','20040830070556','',0,0,0,1,0.315029161663,'79959169929443','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4726,0,'379._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | \'\'\'[[370е пне.]]\'\'\' | [[360е пне.]] | [[350е пне.]] | [[340е пне.]]
\n[[384. пне.]] | [[383. пне.]] | [[382. пне.]] | [[381. пне.]] | [[380. пне.]] | \'\'\'379. пне.\'\'\' | [[378. пне.]] | [[377. пне.]] | [[376. пне.]] | [[375. пне.]] | [[374. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:379 BC]]','',124,'Милош','20040830070606','',0,0,0,1,0.05804211649,'79959169929393','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4727,0,'380._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | \'\'\'[[380е пне.]]\'\'\' | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]]
\n[[385. пне.]] | [[384. пне.]] | [[383. пне.]] | [[382. пне.]] | [[381. пне.]] | \'\'\'380. пне.\'\'\' | [[379. пне.]] | [[378. пне.]] | [[377. пне.]] | [[376. пне.]] | [[375. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:380 BC]]','',124,'Милош','20040830070617','',0,0,0,1,0.677303023952,'79959169929382','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4728,0,'381._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | \'\'\'[[380е пне.]]\'\'\' | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]]
\n[[386. пне.]] | [[385. пне.]] | [[384. пне.]] | [[383. пне.]] | [[382. пне.]] | \'\'\'381. пне.\'\'\' | [[380. пне.]] | [[379. пне.]] | [[378. пне.]] | [[377. пне.]] | [[376. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:381 BC]]','',124,'Милош','20040830070659','',0,0,0,1,0.418620120929,'79959169929340','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4729,0,'382._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | \'\'\'[[380е пне.]]\'\'\' | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]]
\n[[387. пне.]] | [[386. пне.]] | [[385. пне.]] | [[384. пне.]] | [[383. пне.]] | \'\'\'382. пне.\'\'\' | [[381. пне.]] | [[380. пне.]] | [[379. пне.]] | [[378. пне.]] | [[377. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:382 BC]]','',124,'Милош','20040830070711','',0,0,0,1,0.555840323472,'79959169929288','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4730,0,'383._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | \'\'\'[[380е пне.]]\'\'\' | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]]
\n[[388. пне.]] | [[387. пне.]] | [[386. пне.]] | [[385. пне.]] | [[384. пне.]] | \'\'\'383. пне.\'\'\' | [[382. пне.]] | [[381. пне.]] | [[380. пне.]] | [[379. пне.]] | [[378. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:383 BC]]','',124,'Милош','20040830070722','',0,0,0,1,0.8971771467,'79959169929277','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4731,0,'384._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | \'\'\'[[380е пне.]]\'\'\' | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]]
\n[[389. пне.]] | [[388. пне.]] | [[387. пне.]] | [[386. пне.]] | [[385. пне.]] | \'\'\'384. пне.\'\'\' | [[383. пне.]] | [[382. пне.]] | [[381. пне.]] | [[380. пне.]] | [[379. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:384 BC]]','',124,'Милош','20040830070733','',0,0,0,1,0.08313040998,'79959169929266','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4732,0,'385._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | \'\'\'[[380е пне.]]\'\'\' | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]]
\n[[390. пне.]] | [[389. пне.]] | [[388. пне.]] | [[387. пне.]] | [[386. пне.]] | \'\'\'385. пне.\'\'\' | [[384. пне.]] | [[383. пне.]] | [[382. пне.]] | [[381. пне.]] | [[380. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:385 BC]]','',124,'Милош','20040830070744','',0,0,0,1,0.181585538751,'79959169929255','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4733,0,'386._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | \'\'\'[[380е пне.]]\'\'\' | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]]
\n[[391. пне.]] | [[390. пне.]] | [[389. пне.]] | [[388. пне.]] | [[387. пне.]] | \'\'\'386. пне.\'\'\' | [[385. пне.]] | [[384. пне.]] | [[383. пне.]] | [[382. пне.]] | [[381. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:386 BC]]','',124,'Милош','20040830070758','',0,0,0,1,0.800320049189,'79959169929241','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4734,0,'387._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | \'\'\'[[380е пне.]]\'\'\' | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]]
\n[[392. пне.]] | [[391. пне.]] | [[390. пне.]] | [[389. пне.]] | [[388. пне.]] | \'\'\'387. пне.\'\'\' | [[386. пне.]] | [[385. пне.]] | [[384. пне.]] | [[383. пне.]] | [[382. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:387 BC]]','',124,'Милош','20040830070809','',0,0,0,1,0.228911911244,'79959169929190','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4735,0,'388._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | \'\'\'[[380е пне.]]\'\'\' | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]]
\n[[393. пне.]] | [[392. пне.]] | [[391. пне.]] | [[390. пне.]] | [[389. пне.]] | \'\'\'388. пне.\'\'\' | [[387. пне.]] | [[386. пне.]] | [[385. пне.]] | [[384. пне.]] | [[383. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:388 BC]]','',124,'Милош','20040830070821','',0,0,0,1,0.340269630468,'79959169929178','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4736,0,'389._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | \'\'\'[[380е пне.]]\'\'\' | [[370е пне.]] | [[360е пне.]] | [[350е пне.]]
\n[[394. пне.]] | [[393. пне.]] | [[392. пне.]] | [[391. пне.]] | [[390. пне.]] | \'\'\'389. пне.\'\'\' | [[388. пне.]] | [[387. пне.]] | [[386. пне.]] | [[385. пне.]] | [[384. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:389 BC]]','',124,'Милош','20040830070832','',0,0,0,1,0.399322308786,'79959169929167','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4737,0,'390._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | \'\'\'[[390е пне.]]\'\'\' | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]]
\n[[395. пне.]] | [[394. пне.]] | [[393. пне.]] | [[392. пне.]] | [[391. пне.]] | \'\'\'390. пне.\'\'\' | [[389. пне.]] | [[388. пне.]] | [[387. пне.]] | [[386. пне.]] | [[385. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:390 BC]]','',124,'Милош','20040830070843','',0,0,0,1,0.913206839428,'79959169929156','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4738,0,'391._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | \'\'\'[[390е пне.]]\'\'\' | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]]
\n[[396. пне.]] | [[395. пне.]] | [[394. пне.]] | [[393. пне.]] | [[392. пне.]] | \'\'\'391. пне.\'\'\' | [[390. пне.]] | [[389. пне.]] | [[388. пне.]] | [[387. пне.]] | [[386. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:391 BC]]','',124,'Милош','20040830070909','',0,0,0,1,0.180175033016,'79959169929090','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4739,0,'392._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | \'\'\'[[390е пне.]]\'\'\' | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]]
\n[[397. пне.]] | [[396. пне.]] | [[395. пне.]] | [[394. пне.]] | [[393. пне.]] | \'\'\'392. пне.\'\'\' | [[391. пне.]] | [[390. пне.]] | [[389. пне.]] | [[388. пне.]] | [[387. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:392 BC]]','',124,'Милош','20040830070943','',0,0,0,1,0.061929876945,'79959169929056','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4740,0,'393._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | \'\'\'[[390е пне.]]\'\'\' | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]]
\n[[398. пне.]] | [[397. пне.]] | [[396. пне.]] | [[395. пне.]] | [[394. пне.]] | \'\'\'393. пне.\'\'\' | [[392. пне.]] | [[391. пне.]] | [[390. пне.]] | [[389. пне.]] | [[388. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:393 BC]]','',124,'Милош','20040830070956','',0,0,0,1,0.651870675689,'79959169929043','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4741,0,'394._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | \'\'\'[[390е пне.]]\'\'\' | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]]
\n[[399. пне.]] | [[398. пне.]] | [[397. пне.]] | [[396. пне.]] | [[395. пне.]] | \'\'\'394. пне.\'\'\' | [[393. пне.]] | [[392. пне.]] | [[391. пне.]] | [[390. пне.]] | [[389. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:394 BC]]','',124,'Милош','20040830071010','',0,0,0,1,0.477759818769,'79959169928989','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4742,0,'395._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | \'\'\'[[390е пне.]]\'\'\' | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]]
\n[[400. пне.]] | [[399. пне.]] | [[398. пне.]] | [[397. пне.]] | [[396. пне.]] | \'\'\'395. пне.\'\'\' | [[394. пне.]] | [[393. пне.]] | [[392. пне.]] | [[391. пне.]] | [[390. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:395 BC]]','',124,'Милош','20040830071023','',0,0,0,1,0.525930578134,'79959169928976','20040905114228'); INSERT INTO cur VALUES (4743,0,'396._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | \'\'\'[[390е пне.]]\'\'\' | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]]
\n[[401. пне.]] | [[400. пне.]] | [[399. пне.]] | [[398. пне.]] | [[397. пне.]] | \'\'\'396. пне.\'\'\' | [[395. пне.]] | [[394. пне.]] | [[393. пне.]] | [[392. пне.]] | [[391. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:396 BC]]','',124,'Милош','20040830071033','',0,0,0,1,0.870970833055,'79959169928966','20040906032638'); INSERT INTO cur VALUES (4744,0,'397._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | \'\'\'[[390е пне.]]\'\'\' | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]]
\n[[402. пне.]] | [[401. пне.]] | [[400. пне.]] | [[399. пне.]] | [[398. пне.]] | \'\'\'397. пне.\'\'\' | [[396. пне.]] | [[395. пне.]] | [[394. пне.]] | [[393. пне.]] | [[392. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:397 BC]]','',124,'Милош','20040830071048','',0,0,0,1,0.041063794885,'79959169928951','20040906032649'); INSERT INTO cur VALUES (4745,0,'398._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | \'\'\'[[390е пне.]]\'\'\' | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]]
\n[[403. пне.]] | [[402. пне.]] | [[401. пне.]] | [[400. пне.]] | [[399. пне.]] | \'\'\'398. пне.\'\'\' | [[397. пне.]] | [[396. пне.]] | [[395. пне.]] | [[394. пне.]] | [[393. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:398 BC]]','',124,'Милош','20040830071102','',0,0,0,1,0.296445667882,'79959169928897','20040906032659'); INSERT INTO cur VALUES (4746,0,'399._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | \'\'\'[[390е пне.]]\'\'\' | [[380е пне.]] | [[370е пне.]] | [[360е пне.]]
\n[[404. пне.]] | [[403. пне.]] | [[402. пне.]] | [[401. пне.]] | [[400. пне.]] | \'\'\'399. пне.\'\'\' | [[398. пне.]] | [[397. пне.]] | [[396. пне.]] | [[395. пне.]] | [[394. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:399 BC]]','',124,'Милош','20040830071113','',0,0,0,1,0.980131287584,'79959169928886','20040906032711'); INSERT INTO cur VALUES (4747,0,'400._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[5. век пне.]] | \'\'\'[[4. век пне.]]\'\'\' | [[3. век пне.]]
\n[[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | \'\'\'[[400е пне.]]\'\'\' | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]]
\n[[405. пне.]] | [[404. пне.]] | [[403. пне.]] | [[402. пне.]] | [[401. пне.]] | \'\'\'400. пне.\'\'\' | [[399. пне.]] | [[398. пне.]] | [[397. пне.]] | [[396. пне.]] | [[395. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:400 BC]]','',124,'Милош','20040830071126','',0,0,0,1,0.529184032944,'79959169928873','20040906032720'); INSERT INTO cur VALUES (4748,0,'Перуника','
\n[[image:Iris_germanica.jpg|left|thumb|Iris germanica]]\n\nПЕРУНИКА ([[Iris germanika]]), дугогодишња биљка из фам. [[Iridaceae]], висока 30 до 100 цм; [[ризом]] кратак, листови сабљичасти; стабло гранато; цветови крупни, боје интензивно љубичасте до плаве; плод [[чаура]]; расте по сунчаним брежуљцима, али се гаји и као украсна биљка. Ризом се раније употребљавао у медицини, данас само за производњу мириса.','',154,'Jablan','20040830083928','',0,0,0,0,0.180479204366,'79959169916071','20040830083928'); INSERT INTO cur VALUES (4749,0,'Iris_germanika','види [[перуника]]','',154,'Jablan','20040830072704','',0,0,0,1,0.987473286682,'79959169927295','20040830072704'); INSERT INTO cur VALUES (4750,1,'Годишњи_календар','==Рад у току==\n\n*На страници http://www.millosh.org/~millosh/godine/ постоје формулари за године од 2200. пне. до 2200 нове ере. Постоје и вековни календари, а, док не напишем овде друкчије, ту ћу и развијати даље формуларе (могуће је да ћу за недељу-две дана то пребацити на неко друго место, али ћу дати обавештење о томе овде). Ко жели код, може га добити тако што узме \"*.php.txt\" код из тог директоријума. Ако тренутно таквих фајлова нема, вероватно или радим на неком од њих или сам заборавио да их преименујем. Можете ми послати електронску поруку (millosh at users dot sourceforge dot net) или ми преко [[Разговор са корисником:Милош|моје странице за разговор]]. Може и овде... --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:40, 6 Сеп 2004 (CEST)\n*Када нешто додате или измените, потпишите се на крају реда. --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:36, 6 Сеп 2004 (CEST)\n*Урађено је:\n*#Године од 2200. пне. до 2200. --[[Корисник:Милош|Милош]] 07:20, 16 Сеп 2004 (CEST)\n*#Векови од 100. века пне. до 100. века. --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:17, 5 Сеп 2004 (CEST)\n*Потребно је урадити још:\n*#Десетлећа за све то време. Кажем \"десетлећа\" јер нису у питању деценије, па покушавам наћи неки сродан термин, иако десетлеће значи исто што и деценија. У питању су године груписане по десет према десетичној цифри. Значи, за разлику од деценија, 1980. и 1981. година, нпр., припадају 1980-им годинама, а не 198-ој деценији за 1980. и 199. деценији за 1981. годину.\n*#Насловна страна за векове.\n*#Насловна страна за миленије.\n*#Миленији за време од 150.000. пне. до 150.000. нове ере. (већ кад пада почетак палеолита или мезолита).\n*#Насловна страна за цивилизацијска доба.\n*#Цивилизацијска доба.\n*#Општа геолошка временска скала.\n*#Насловна страна за антрополошка доба.\n*#Антрополошка доба колико их има.\n*#Насловна страна за геолошке епохе.\n*#Геолошке епохе.\n*#Насловна страна за геолошка доба.\n*#Геолошка доба.\n*#Насловна страна за геолошке ере.\n*#Геолошке ере.\n*#Насловна страна за геолошке еоне.\n*#Геолошки еони.\n*#Насловна страна за космолошка доба.\n*#Космолошка доба.\n*Пошто се заврши све ово, требало би размислити о следећем:\n*#Године од 1600. до 2005. прилагодити осталим формуларима (који се налазе на поменутој адреси).\n*#Додати у годишњим и дневним календарима везе према вековним, десетлетним, миленијским итд. календарима. --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:35, 6 Сеп 2004 (CEST)\n*#Додати у вековним календарима везе према десетлетним календарима. --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:35, 6 Сеп 2004 (CEST)\n*#Додати у вековним календарима поглавље \"Природа\" (догађаји у природи). --[[Корисник:Милош|Милош]] 06:35, 6 Сеп 2004 (CEST)\n\n==Напомене==\n*Од 1901. до 2200. преко стандардних поглавља, свака форма и део \"Нобелове награде\".\n*За године од 2200. пне. до 401. пне. још увек нисмо донели коначну одлуку да ли их треба попуњавати. Са једне стране, врло се прецизно могу одредити догађаји који су се у то време догодили у Египту, Кини и Месопотамији; са друге чак ни [[:en:|енглеска Википедија]] нема године пре четвртог века пре нове ере.\n\n==Претходни разговор (пренет са [[Википедија:Списак послова]])==\n*Ђорђе, хоћеш ли ти да средиш форме за године и датуме? Ја код себе пуним и годишње календаре, с тим да чекам да ми се купи по десет дана које преводим, па да онда уписујем у годишњи календар. --[[Корисник:Милош|Милош]] 16:58, 19 Јул 2004 (CEST)\n**Договорено, порадићу најпре на календарским формама. Најпре ћу урадити форме за године из последња два века, па онда редом. Ево, управо су завршрне форме за године 1890-1899 и 1950-1970. Остатак ускоро следи. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 17:08, 19 Јул 2004 (CEST)\n***Среди и оне године које не правиш изнова. Има брљотина и у годинама, а и нема свих поднаслова. Негде сам поднаслове ја поднаслов по инерцији ставио \"Празници и дани сећања\" а треба да буду само \"Дани сећања\" итд. Претпостављам да ти је јасно да треба да погледаш од кад је установљена Нобелова награда да не бисмо имали и форму за 1803. годину ;-) --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:52, 19 Јул 2004 (CEST)\n****Да, Нобелова награда је установљена 1901. године, с тим што се за економију додељује тек од 1968. Тренутно су у исправном стању форме за године 1890-1899 и 1920-1970. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 23:30, 19 Јул 2004 (CEST)\n*Е, шта мислиш о темплејтима за датуме (узмимо, на сваком датуму стоје текући, претходни и идући месец по данима) и године (узмимо, на свакој години стоји текући, претходни и идући век по годинама? Погледај како стоји (у овом случају само један месец у данима) на сваком дану на енглеској Википедији. --[[Корисник:Милош|Милош]] 23:50, 19 Јул 2004 (CEST)\n**До темплејта за датуме још нисам стигао, предлог је добар али има ту много посла. Шаблон за годину је снабдевен са довољно линкова па мислим да га не треба више претрпавати. Можда би код шаблона за век (нпр. 20 век) осим година за тај век, могли да поставимо и за претходни и за следећи. Али, ајде прво да направимо шаблоне за године да би могли подаци у њих да се уписују. Ево, тренутно је то завршено за године 1890-2005. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 15:46, 22 Јул 2004 (CEST)','ispravke gresaka',124,'Милош','20040916052046','',0,0,0,0,0.124995731807,'79959083947953','20040916052046'); INSERT INTO cur VALUES (4751,0,'Ризом','РИЗОМ ([[rhizom]]), подземно стабло код зељастог биља, које може бити хоризонтално или косо положено. Са доње стране полазе коренови. Ризоми су само ретко моноподијално, најчешће симподијално гранати; ризоми или подземни изданци су више-мање задебљали и служе као резервоари хране за надземни изданак за идућу вегетациону периоду.','',154,'Jablan','20040830074501','',0,0,0,1,0.091812795071,'79959169925498','20040830074619'); INSERT INTO cur VALUES (4752,0,'Rhizom','#REDIRECT [[ризом]]','',17,'Bonzo','20041202205133','',0,1,0,0,0.310855694726,'79958797794866','20041202205133'); INSERT INTO cur VALUES (4753,6,'Iris_germanica.jpg','','',154,'Jablan','20040830083634','',0,0,0,1,0.0712231472797907,'79959169916365','20040830083933'); INSERT INTO cur VALUES (4754,0,'Септуагинта','\nРеч septuaginta, \"седамдесет\", односи се на број јеврејских учењака (њих је према легенди било, у ствари, 72 - тј. по шест из сваког од дванаест израелских племена) који су, по налогу птоломејског грчког владара из Александрије, независно превели Тору на грчки за свега 72 дана. Када су њихови преводи најзад упоређени, установило се да су они потпуно идентични. Ова легенда имала је вероватно за циљ да истакне ауторитативни карактер самог превода, сталност и непроменљивосг постојеће верзије библијског текста. (доматриос)','',24,'Domatrios','20040830165145','',0,0,0,1,0.5452315293,'79959169834854','20040830165145'); INSERT INTO cur VALUES (4755,0,'Зворник','Територија општине Зворник простире се на површини од 387 квадратних километара и налази се у сјевероисточној Босни. Град Зворник лежи на источним обронцима Мајевице на надморској висини од 146 метара. \n\nЗворник има повољан геостратегијски положај јер се у њему укрштају важни путеви према Сарајеву, Београду, Новом Саду, Бијељини и Тузли. Скоро да је географски лоциран тачно на средини пута за три велика урбана центра: Београд, Нови Сад и Сарајево. Преко два моста на ријеци Дрини одвија се друмски и жељезнички саобраћај са свим дијеловима бивше Југославије. \n\nОпштина Зворник граничи се са општинама Братунац, Милићи, Власеница, (на југу), Шековићи, Осмаци, Калесија, (на западу), [[Лопаре]], [[Угљевик]] и [[Бијељина]] (на сјеверу), а на истоку ријеком [[Дрина|Дрином]] и [[Србија|Србијом]].\n\nНа подручју општине Зворник по посљедњем попису живи око 55.000 становника, од којих је око 25.000 расељених и избјеглих лица. Општина има 61. насељено мјесто са око 13.000 домаћинстава организованих у 40 мјесних заједница. Поред града Зворника већа насељена мјеста су: [[Козлук]], [[Каракај]], [[Пилица]], [[Локањ]], [[Тршић]], [[Дрињача]], [[Челопек]], [[Роћевић]], [[Ораховац]] и др. \n[[Слика:zvornik-centar.jpg|frame|right|Зворник Центар]]\nУ историјској литератури град Зворник са својом околином површно је обрађен. Данас не постоји ни један историјски рад у коме је научно обрађена прошлост овог града. И ово мало познате прошлости резултат је више узгредног истраживања појединих историчара него ли плод систематског научног рада од најстаријих времена до данас. И са становишта археолошких истраживања град је остао готово непознат.\n\nПознато је да се име града у писаној форми помиње први пут [[1410]]. године под именом Звоник. Десанка Ковачевић - Којић, иначе веома добар познавалац Дубровачког архива, главног извора прошлости ових крајева, наводи у свом дјелу \"Зворник (Звоник) у средњем вијеку\" \"...да се овај облик његовог имена јавља у свим средњовјековним изворима\". Не зна се тачно ни када, ни ко је данашњу тврђаву а тада средњовјековни град подигао.\nГрад је подигнут на мјесту гдје планински ток ријеке Дрине прелази у равничарске крајеве. То му је давало веома повољан геостратегијски положај кроз историју. Онај ко је господарио градом, тај је контролисао Дрину и све путеве од југа ка сјеверу и обрнуто. Налазећи се на граници Подриња и Соли, а у непосредној близини рударских области, Крупња, Бохорине (Борине) и Зајаче с једне стране и на другој страни близина Сребренице и Саса, град је био честа мета освајача разних војски. И у доба турске управе овим просторима град је имао важну улогу. Зворник је представљао одскочну даску за даља турска освајања на сјевер, а бедем за одбрану од напада Угарске и Аустрије.\n[[Слика:zvornik-andraseva-vila.jpg|frame|right|Зворник Андрашева Вила]]\nПретпоставља се да је град подигнут крајем XIII или почетком XIV вијека. То је доба када овим крајевима господари српски краљ Драгутин, тачније од 1284-1316. године, који удајом своје ћерке Јелисавете за босанског бана Стефана I Котроманића марљиво ради на јачању православља, не само на овим просторима већ и у читавој Босни. Ако је град подигнут у овом периоду, неминовно се намеће закључак да је са градњом зидина града подигнута и црква са звоником који је био видан са много страна и из веће даљине, те је тако служећи околном становништву као објекат за оријентацију, оглашавање и обавјештавање, дао име мјесту на ком се налазио па и граду који је ту подигнут.\n\nЗбог недостатка историјских извора било писаних или материјалних, историчари су принуђени да се користе одређеним претпоставкама, легендама и предањима да би дошли до колико-толико, релативно тачних података. Такав је случај и са средњовјековним градом Зворником. Има претпоставки и наговјештаја, додуше не научно утемељених и провјерених, да на потезу Дивича, Доњег и Горњег града постоје и остаци утврђења и грађевина из римског периода. Међутим, овог пута више пажње посветићемо средњовјековном граду. \n\nПостојање манастира на ширем простору источног дијела Републике Српске прије свега Тавне, Папраће, Ломнице и Озрена, могу нас упутити на неке закључке у вези подизања средњовјековног града Зворника. Што предање, што народне пјесме, а историјски извори прије свега Пећки и Троношки љетописи, сагласни су у томе да су све то задужбине [[Немањићи|Немањића]]. Подизање Тавне везује се за [[краљ Драгутин|краља Драгутина]] и његове синове. [[Стефан Немања]] и његов син Сава, као и краљ Драгутин помињу се као оснивачи Озрена.\n[[манастир Папраћа]] по народној пјесми \" Милош у Латинима\" задужбина је жупана Вукана сина Стефана Немањића, а по троношком и пећком љетопису Папраћу је почео зидати краљ Драгутин, а довршили су његови синови Владислав и Урош. И подизање [[манастир Ловница|манастира Ловнице]] троношки и пећки љетописи везују за краља Драгутина.\n[[Слика:zvornik-stari-centar.jpg|frame|right|Стари Центар]]\nТакође, поуздано се зна да је краљ Драгутин [[1284]]. на сабору у Дежеву предао власт свом брату Милутину, а он на управу од угарског краља Ладислава ИВ (брата његове жене) добио Мачву са београдом и босанске области Усору и Соли, те је он уз неке српске области управљао и овим подручјем до 1316. године као \"сремски краљ\". Дрина је текла по средини његове државе. И Ђоко Мазалић у свом раду \"Зворник (Звоник) стари град на Дрини\" на 77. страни пише да је стари град Зворник подигнут пред крај 13. или почетком 14. вијека, дакле у Драгутиново вријеме.\n\nВјероватно да је краљ Драгутин био свјестан геостратегијског значаја града и да је у склопу своје велике градитељске активности подигао и дограђивао град Звоник. Драгутинов биограф, архиепископ Данило ИИ, истиче његову велику побожност и оданост Цркви. Данило помиње 1293. посебну Епархију у овом дијелу Босне и њеног епископа Василија као и дворску радионици ствари за потребе цркава и манастира, што нас наводи на закључак да је то било вријеме у коме је било подигнуто много православних богомоља.\n\nДрагутинова дјелатност на учвршчењу православља у сјевероисточном дијелу Босне дубоко се урезала у свијест овдашњег српског народа који до данас све старе цркве и манастире у овом дијелу Босне, па чак и у цијелој Босни приписује краљу Драгутину. Међутим, ако оне све и немају свој почетак у вријеме овог ревнитеља православља, његов рад је стимулисао каснија поколења која су идеју о његовој ревности облачила у касније конкретне случајеве.\nУтицају православне цркве у Босни Драгутин је допринио и удајом своје кћери Јелисавете за босанског бана Стефана I Котроманића крајем 1284. године. Тиме је порастао не само утицај православља у Босни већ и свијест о крвној вези династије Котроманића са \"светородном\" династијом Немањића.\n[[Слика:zvornik-stara-opstina.jpg|frame|right|Зворничка Стара Општина]]\nПрва половина 14. вијека је период доминације Немањића на Балкану и сасвим сигурно српске властеле на овом подручју. У таквим околностима сигурно треба тражити почетак егзистирања града и током времена морао је као градско језгро добијати на значају. Несумњиво је дакле да су српска властела била његов оснивач и да је град постојао и прије његовог првог писаног помена [[1940]]. године.\n\nКао и већина средњовјековних српских градова и Зворник је морао имати своју богомољу. Предања говоре да је у граду постојала црква посвећена Св. Петки Трновој, заштитници града Звоника. Нема података ни ко ни када ју је подигао, али би сигурно обимнија археолошка истраживања бацила више свјетла у вези ове цркве, а самим тим и на поријекло првобитног имена града.\n\nНа основу казивања српског становништва у Зворнику и околини, које је забиљежио [[Вук Караџић]], град је тобоже подигао неки \"[[Звонимир незнабожац]]\", 800 година прије Христа. У историји још се није нашао траг овог легендарног Звонимира. [[Владимир Скарић]] у свом раду \"О географској номенклатури БиХ\" на 172. страни објашњава поријекло имена Звечај (мјеста-села, једног у Босанској Крајини и другог у зеничком крају). И на крају се пита:\"... да није Звечај назван по звоњењу звона тврђавске цркве, као Зворник (сада Зворник)?\"\n\nДакле из свега овог реченог да ли се може уопште прихватити, као научно утемељена претпоставка или теза да је град Звоник добио име по Звонику фрањевачког самостана или цркве, имајући прије свега у виду следеће чињенице. Десанка Ковачевић Којић наводи да се Дубровчани први пут јављају у Зворнику [[1412]]. године и да се њихова насеобина у граду развијала од 1415. до 1432. од када показују мање интересовање за Зворник а више за [[Сребреница|Сребреницу]].\n\nНе зна се тачно ни како је град добио своје првобитно име Зворник и с тим у вези постоји више претпоставки: једна од таквих је и она да је град добио име по томе што терен на коме је град подигнут, када се гледа са доње обале Дрине, име звонаст облик. По другој верзији град је добио име по звонику фрањевачке цркве. Међутим, у попису манастира босанске викарије из друге половине XИВ вијека не помиње се нити црква нити самостан, а град је тада већ постојао.\n\nПоуздано се зна да је фрањевачка црква подигнута у периоду од [[1415]]. до [[1432]]. године, а први пут се помиње у дубровачким изворима 1423. године. Дакле, град је већ постојао када је подигнута поменута [[фрањевачка црква]]. Осим тога, и црква и самостан налазили су се ван зидина града око 2 километра сјеверно, што даље намеће питање: како нешто што је старије, у овом случају је то град, може добити име по нечему што је млађе, а то је звоник фрањевачке цркве? \n\nУ недостатку писаних докумената сигурно је да би евентуална археолошка истраживања потврдила неку од поменутих теза како је град добио име.\n\nСадашње име Зворник помиње се први пут 1519. године у уговору о миру што су га склопиле Угарска и Турска, али се име Звоник још и даље, све до у XВИИ вијек помиње. Сама ријеч зворник нема своје етимолошко поријекло. Ново име се вјероватно уклапало у традиционалну турску политику заметања и брисања свега онога што има било какве везе са словенским или хришћанским поријеклом. Тешко је повјеровати опстанку хришћанског имена града у једној држави гдје је шеријатско право темељ државе, а ислам главна идеологија, каква је била Турска. \n\nСве до пада под турску власт 1460. године, град Зворник је често мијењао своје господаре. Били су то српски, босански или угарски.\n\nПрви турски заповједник у освојеном граду био је Алибег Михајловић. Турци су убрзо овај град претворили у јаку пограничну тврђаву одакле су полазили сви турски војни походи на сјевер. Почетком XВИ вијека Звоник постаје и нови административни центар турске управе, тачније постаје сједиште Звоничког санџака.\n\nЗворник је све до 1852. године остао и сједиште Митрополије и Зворничког санџака када се и сједиште санџака и митрополије премјешта у Доњу Тузлу, а Митрополија почиње називати Зворничко-тузланска епархија.\n\nГрад је у вријеме великих турско-аустријских сукоба у тзв. Бечком рату веома кратко, тачније од 15. септембра 1688. па до 1. августа 1689. године био под аустријском управом. И за вријеме читавог српског устанка од 1804. па даље, град је био главно упориште турске војске за нападе на Србију или одбрану од устаника. И устаници су били свјесни значаја Зворника и због тога је Карађорђе веома често настојао да га се домогне. Из тог периода сачувана су запажања француског генералног конзула у Травнику 1807. године у којима стоји: \"Зворник је кључ Босне, те ако га Срби отму, онда нијесу више сигурни ни Травник ни Сарајево\". \nЗворник је под турског управом био све до 1878. када је и читава Босна и Херцеговина дошла под управу [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарске]]. На више мјеста Босне и Херцеговине пружен је организован отпор уласку аустроугарске војске. Веома жесток отпор био је у Тузли љета 1878. године, а у њему су учествовали и зворнички устаници са 450 људи, сврстани у један одред, које су предводили мајор Ристо Поповић и капетан Ђорђо Николић, обојица из Зворника.\n\nАустроугарска управа трајала је све до 1918. године. Данашњи свједок тог времена су стара архитектонска здања: Андрашева вила, зграда општине, касина и породичне куће Николића, Ковачевића, Поповића, Јовичића, зграда Српске православне основне школе (данас штампарија) и друге.\n\nСа избијањем Првог свјетског рата 1914. године за Србе лијево од Дрине почиње још једна голгота која је трајала све до јесени 1918. године, тачније 28. октобра, када послије 458 година туђинске владавине Зворник од стране српске војске бива ослобођен.\n\n\nАусто-угарска је пуних четрдесет година владала Босном и Херцеговином што је несумљиво оставило дубок траг и донијело крупне промјене у свим областима живота Срба, а прије свега на пољу развоја и јачања националне свијести. Окупаторска власт цјелокупну своју политику усмјеравала је онако како је одговарало циљевима њене окупације. Аустро-угарска власт затекла је у Босни и Херцеговини велику економску, културну и просвјетну заосталост. Од укупног броја становништва већина је била сеоско са само 3 % писмености.\n\n\nКад су Срби у питању, како у Зворнику тако и у читавој Босни и Херцеговини, највеће промјене примјетне су у сфери економије и духовности, тј развоју и јачању националне свијести. Слободним бављењем трговином и занатством у граду као и укидањем кметских односа на селу, допринијело се свеукупном побољшању статуса Срба. Трговина, занатство и земљорадња биле су главне привредне дјелатности Зворника и околине. Успостављање трговачких веза са многим градовима монархије имало је за последицу појаву богатих трговачких породица у Зворнику и то прије свих: Јовичића, Николића, Поповића, Благојевића, Лазаревића, Ристића, Видаковића, Ковачевића и других. Напредак је остварен и на пољу развоја просвјете кроз отварање школа у Зворнику, Козлуку, Скочићу, Брањеву и Дрињачи, а јачању духовности код Срба доприноси и освећење козлучке и дрињачке цркве.\n\n\nНа граници са Србијом, Зворник још вије добија на значају јачања националне свијести, кроз проток људи, идеја и прије свега књига, како свјетовних, тако и духовних. Почетком вијека оснивају се и одбори Српског културног и просвјетног друшта \'\'Просвјета\'\' и \'\'Српског Соколског друштва\'\' који само употпуњују слику духовности код Срба Зворника. У Зворнику и околини кроз своје повјеренике одане идеји ослобођења свих Срба, дјелује и \'\'Народна одбрана\'\', за коју се може рећи да од бројних одбора по тадашњој Босни и Херцеговини је најјачи био онај у Зворнику. \n\nПрви међу ухапшеним био је старјешина Српског сокола Ристо Благојевић. Он је ухапшен непосредно послије вијести о атентату у Сарајеву и то на свечаном наступу сокола код основне школе, а пуштен је тек 1915. године. Догађај који се догодио у Сарајеву покренуо је човјечанство у нови амбис. Атентат је послужио као повод да се Србима објави рат до истребљења. У почетку монархија је настојала да у јужној покрајини Србе прво изолује и против њих пропагандом усмјери домаћу неосвјешћену масу католика и муслимана, а потом да се злогласним судским процесом српске организације прогласе издајничким, збришу и униште људи који су у њима. Оптужба против организација и људи врло је општа и своди се на понављање старих фраза о \'\'великосрпској пропаганди\'\'. Довољно је било да је неко ишао у Београд, био одликован, држао какав говор и слично па да буде окривљен и осуђен.\n\n\nУ том духу Босанска влада издаје злогласну наредбу од 7. октобра 1914. године по којој се искључују из подаништва и конфискује имање онима који се без дозволе Босанске владе налазе у иностранству само ако су под сумњом да раде против монархије. Породице тих људи који падну под горњу осуду протјерују се преко границе без игдје ичега. Таква казна стигла је и Анту Ерића - Николића, сина Перкана из Челопека старог 34 године, неожењеног, који је почетком рата побјегао у Србију и ратовао у редовима српске војске.\n\n\nОваквим казнама подвођени су прије свега људи из пограничног краја према Србији и Црној Гори. Срби чиновници отпуштају се редом и систематски, а без икаквог специјалног повода. Отпуштају се професори, наставници и учитељи из школа. Забрањује се ћирилица. Тако је било и са зворничким Србима. Наступају четворогодишње патње и Срба Зворника, одводе их у логоре, вјешају, убијају, мобилишу у војску, отимају имовину... Просто речено, било је довољно само да сте Срби и да вам војни суд суди, а као разлог наводе само једну од општих фраза као: \'\'ради издаје\'\', ради шпијунаже\'\', \'\'ради помагања непријатеља\'\' итд. Осуда је често била смрт, стрељањем или вјешањем или тешка тамница. \n\n\nВише је него индикативан примјер не само личног него и породичног страдања проте Петра Лазаревића који је одведен и објешен у Тузли, августа 1914. године. Страдали су његови синови: Велимир, трговац - умро у Пешти, Чедо, Милан и Лазар умрли су у војсци, а сестра им Зорка у 25.-ој умире код куће. Мајка Јока остала је са Јовом, нејаким Николом и кћерком Ружом. \n\nСлична је судбина и зворничког газде трговца Симе Лазаревића који је ухапшен у Тузли и пјешке доведен у Зворник, гдје су га убили зворнички шуцкори бацивши га са прозора једне од кућа Јовичића. Његова богата магаза данима је пљачкана. Његов син Ђорђо, доктор правних наука и најобразованији зворничанин тог времена, био је ухапшен у Автолцу и доведен у Зворник 1915. године и проглашен побјеглим кад је Дрина била од \'\'бријега до бријега\'\'. Данас се ни једном не зна за гроб. И Симина преостала четири сина прошла су кроз Арад: Драго, разболио се у логору, дошао кући и умро, Перо је са братом Војином био на Солунском фронту и преживјели су рат, Јован је умро у болници у Београду 1918. године.\n\nЖивотом је платио и дрињачки свештеник Тимотије Поповић који је љета 1914. објешен у Каракају, на мјесту гдје се данас налази бензинска пумпа, само зато што је групи њемачких војника која је бјежала после пораза од српске војске, указао гдје се налази бољи извор пијаће воде.\n\n\n{{Template:Административна подела Босне и Херцеговине}}','',170,'Покрајац','20050214194821','',0,0,1,0,0.628469039047,'79949785805178','20050316101818'); INSERT INTO cur VALUES (4756,0,'Брчко','\'\'\'Брчко\'\'\' је једини дистрикт у [[Босна и Херцеговина|Босни у Херцеговинии]] те не припада ни једном од два ентитета. Смештен је у Посавини, на десној обали реке Саве, односно на ушћу њене десне притоке Брке, на 44*52\" северне географске ширине и 18*49\" источне географске дужине, на 96 метара надморске висине. Источно од града простире се плодна Семберија, а западно је Посавина, док се петнаестак километара јужно од града дижу обронци планине Мајевице. Град је важан транзитни центар и кроз њега пролази најважнија путна комуникација која повезује ѕападни с источним делом Републике Српске те јужни са северним делом Федерације БиХ.\n\nПоред веома значајних копнених комуникација, Брчко има и савремено опремљену луку на реци Сави, која се уклапа у јединствени пловни пут од Црног до Северног и Балтичког мора. Брчко, град са око 50.000 становника, има значајне индустријске капацитете. Средња годишња температура исноси 11,2 степена Целзијуса, а клима је умереноконтинентална са 760 кубних милиметара падавина годишње. У последњем рату град је доста страдао, нарочито његово узе језгро које чини јединствену архитектонску целину, грађену у маварско-византијском стилу.\n\n\n\nhttp://www.floravit.info/brcko.centar.jpg\n\n\n\n\n{{Template:Административна подела Босне и Херцеговине}}','',170,'Покрајац','20050126201744','',0,0,0,0,0.226606405911,'79949873798255','20050308103109'); INSERT INTO cur VALUES (4757,0,'Требиње','http://www.24casa.com/razglednice/albums/_Trebinje/images/Stari_grad.jpg\n\nНа југу Републике Српске, у ниској Херцеговини или, како се још назива овај простор, у херцеговачким Хуминама, са обе стране ријеке Требишњице, у подножју кречњачког и огољелих Леотара налази се Требиње градско насеље јединствених културних, урбаних и привредних одлика са око 40.000 становника.\n\n\nhttp://www.24casa.com/razglednice/albums/_Trebinje/images/f20.jpg\n\n\nОвај град има развијене бројне услужне функције: здравствене, културне, образовне, спортске, као и привредни потенцијале-индустрију, енергетику, аграр (са свим обиље ж јима перимедитерана), туризам...итд. Привредни развој самог града. обустављен током минулог рата (1992 - 1995), се великом брзином успјешно почиње враћати на мјесто водеће улоге у источној Херцеговини, а и шире. Пољопривредни рејон је веома развијен, нарочито културе дувана, виноградарства и житарства. \n\n\nhttp://www.24casa.com/razglednice/albums/trebinje2/Banka.jpg\n\n\nНедалеко од Гранчарева подигнута је велика лучна бетонска брана, висока 123 м, са хидроелектраном \"Требиње\", а узводно акумулациони базен са вјештачким језером површине 28,8 километара квадратних (сама Требишњица дуга је око 100 км). \n\n\nhttp://www.24casa.com/razglednice/albums/_Trebinje/images/iat_platani.jpg\n\n\n\n\n{{Template:Административна подела Босне и Херцеговине}}','',170,'Покрајац','20050126202510','',0,0,0,0,0.378996557733,'79949873797489','20050308103109'); INSERT INTO cur VALUES (4758,0,'Српски_Брод','Историја босанског Брода и насеља у његовој околини датираи још из бронзаног доба, око [[1600]]. године прије наше ере. На мјесту на којем је данас смјештен један дио постројења Српске Рафинерије нафте, налазе се под земљом остатци релативо великог насеља из прадавних вермена. То мјесто народ је називао Пекаруса. Становници Пекарусе припадали су великом панонском народу. Своје трагове на овим просторима оставили су и стари Риљани. На мјесту данасњег Брода, постојало је градско насеље које су Риљани звали Марсонија. Како и сама ријец Мрсонија, подсјеца на Марс – римског бога рата, тако ни Марсонија није била само цивилно и трговацко насеље, него је имала и утврдјење. Главнина старе Марсоније, налазила се на мјесту данасње Славонско Бродске тврдјаве, а дио насеља био је и на десној страни. Уписани документи у којима се Брод први пут спомиње, датирају јос из 365. године прије нове ере, сто говори о цињеници га је овај град стар 1635 година.\n\nПо реду старости, у околици Брода на првом мјесту су Винска и Лијесце, које се у извјестајима Маријана Маравица спомињу 1648. Јединствени брод тек је 1739 године подијељен у двије администрације (Босанску и Славонску). Десна обала постала је Турско а лијева аустријско царство. Године 1850, Босански Брод бројио је 700 становника.. Свој релативо велики успон Босански Брод дозивио је у првим годинама XИX вијека. У то доба био је то трговацки центар и вазна тацка на раскрсцу два царства. Падом Наполеона, Брод це изгубити свој стратески знацај. На Берлинском конгресу 1878 године Аустрији је додијељен мандат да преузме управу у Босни. Тада постаје и Босански Брод дио Аустроугарске монархије. Са том годином су повезани и поцеци сколства у Босанском Броду. Прва јавна библиотека у Босанском Броду основана је 1889 године при Народној основној сколи. Позната сарајевска трговацка породица Хадзи-Ристиц оснива и прву новцану установу 1859 године. Након успостављања Аустроугарске монархије над подруцјем Босне, Босански Брод постаје главни пункт за промет монархије са новоприсаједињеним покрајинама.\n\nПредивна зељезницка станица саградјена је 1896 године по нацрту архитекте Ханса Ниемезцека. Станицу је свецано дата у употребу 1897 године. Узор за ову градјевину градитељ је потразио у далеком Афганистану по тзв псеудомаурском стилу. Најстаријим објекат саградјен на тај нацин а који је јос сацуван мозе се сматрати Вијецница у Сарајеву . Назалост станица је до темеља разорена у великом нападу на Брод 19 јануара 1945 године. На срецу у Сарајеву су сацувани комплетни планови ове градјевине. Зељезницка станица у Бос. Броду је била све до сврсетка Другог свјетског рата највеци прометни цвор у Бих. Дана 15. јула 1897 кренуо је први воз из Босанског Брода према Дервенти и Зепцу. Прва Српска православна црква саградјена је у Броду 1894 године. Стара римокатолицка црква Свети Илија била је саградјена 1860 године, а након подизања нове цркве 1907 године била је преградјена као стамбени објект. Дзамија је била саградјена 1909 године О старој дзамији нема података, али се свакако зна да је била саградјена у XИИИ стољецу. Један од интересантних података је да је Босански Брод захваљујуци трговцима у Славонском Броду добио 1860 године и прву петролејску лампу у цијелој БиХ. Једна интересантна цињеница је да је 1923 године Рафинерија нафте успјела набавити ауто Форд и то је уједно био први ауто у Бос. Броду. Први аеромитинг у Босанском Броду је био 1912 године. Аеромитинг у Броду је био приредјен само 9 година након сто се први авион подигао изнад земље. Насеље на десној обали Саве слузбено је прозвано Босански Брод у рану јесен 1878. године, и ово име це задрзати све до краја XX вијека.\n\nНовија историа са новим подјелама граница унијела је у овај лијепи градиц на мирној обали Саве пуно промјена. Послије дугог паљења, патње и русења, родио се нови а ипак стари добри, Српски Брод. И управо данас историа и његови одани становници му дају нову сансу да поново процвјета у свој својој љепоти и постане опет велики пословни центар и вазно трговацко и културно средисте. И запамтите драги моји, као сто реце велики писац Иван Клима, ”град је као цовјек, ако не успоставите искрен (истински) однос према њему, ускоро остаје само име, једна естерна форма која убрзо нестаје из насег ума”\n\nПребацивање у ћирилицу помоћу скрипта у ворду. Молим аутора да исправи грешке и среди текст.\n\nГодинама је основу привредне дјелатности Српског Брода представљала Рафинерија нафте. Основана је 1892. године са скромним прерадјивацким капацитетима, примјереним тадасњем времену. Од тада је у сталном развоју, а најзнацајнији скокови забиљезени су 1962. године, када је капацитет инсталисаних постројења достигао два милиона тона и 1991. када је изградјена нова линија капацитета три милиона тона прераде годисње.\n\nУ оба свјетска, а посебно у последњем рату Рафинерија је претрпјела знацајна разарања. Стара линија је обновљена, а за потпуну ревитализацију и модернизацију потребно је улозити јос око 200 милиона долара. Тим средствима би се обновила нова линија прераде и омогуцила производња еколоски подобних производа по спецификацији Европске уније. Рафинерија је у групи предузеца од посебног интереса за Републику Српску, па це се њена приватизација обавити по посебном програму. Прије рата 2.300 радника Рафинерије производило је моторне бензине, дизел горива, лозива уља, битумене (путне и индустријске), тецни нафтни гас, специјалне бензине (раствараце и разредјиваце), примарне бензине и базни уљни дестилат. Производи су пласирани у цитавој тадасњој Југославији, Италији, Аустрији...\n\nДанас у Рафинерији ради 1.300 радника. Њихови и напори развојног и менаqмент тима усмјерени су на кадровско јацање и освајање нових производних програма. Планирана је производња рафинисаних моторних бензина и дизел горива и градјевинских материјала на бази битумена у цему се види будуцност Рафинерије. Ријец је о профитабилној и еколоски подобној преради нафте по стандардима Европске уније.\n\nУ Српском Броду је и сједисте Матицног дрзавног предузеца Нафтне индустрије Републике Српске. Поред Рафинерије нафте Српски Брод у саставу НИРС-а су и “Рафинерија уља” Модрица, “Терпентин” Висеград и “Енергопетрол” и “Крајинапетрол” Бања Лука. Фабрика царапа “Бродтекс” производила је од седам до десет милиона пари царапа свих врста и велицина, као и 300 до 350 хиљада килограма синтетицког предива (ПА 6.6). “Бродтекс” је снабдијевао трзиста свих бивсих југословенских република и извозио у Италију, СР Њемацку, Цехословацку, СССР, Анголу... Данас фабрика произведе до милион пари царапа годисње и близу 50 хиљада килограма синтетицког предива и пласира их у Републику Српску, Федерацију БиХ и СР Југославију.\n\nПрије рата у “Бродтексу” је радило 450 радника, а данас 130 и кадровски су оспособљени да задовоље постојецу тразњу. Наравно, предузеце има слободних капацитета, флексибилно је за усвајање нових поизводних програма у оквиру производње царапа и предива, и заинтересовано је за разне облике пословне сарадње. Потребе за додатним улагањем капитала свакако постоје, посебно за освајање нових трзиста и просирење производње. Елаборат о приватизацији “Бродтекса” прихвацен је медју првих десет у Републици Српској и поступак је у току. Проводи га Дирекција за приватизацију Бања Лука.\n\nРетко за коју фирму мозе да се казе да је медју водецим у Европи. А да је то, пре посљедњег рата знало се за производјаца санитарних уредјаја “Металемајл”. Каде, тус-каде, водокотлици, лавабои, судопери и грил опрема овог предузеца са 40-годисњом традицијом налазили су купце у 20 земаља Европе и Азије. И данас иако ради са мање од пола капацитета и преради око 2.500 тона лима “Металемајл” снабдијева трзиста бивсих југословенских република и извози у Њемацку, Холандију, Мадјарску... Предузеце је заинтересовано за допунска улагања, кадровско јацање и освајање нових трзиста, али и за просирење производног асортимана у складу са свјетским трендовима.\n\nТранспорт нафте и нафтних деривата основна је дјелатност предузеца “Транстер”. Допунске дјелатности су превоз путника, ремонт и сервис, царински терминал, као и промет, продаја и посредовање. Предузеце је прије рата било једно од најпознатијих у својој грани и посао обављало у цитавој Европи. Сада, након сто је у рату остало без знацајног дијела возног парка, ради у Републици Српској, Федерацији БиХ и СР Југославији. Постоји интерес за додатним улагањем у модернизацију возног парка, прије свега у набавку камиона и алата. “Транстер” је дјелимицно акционарско друство 45 %, а и остали дио мозе се приватизовати.\n\nМедју знацајна предузеца у Српском Броду свакако спада и Градјевинско-индустријски комбинат који посједује потребну опрему и механизацију за ниско и високо градњу. Предузеце гради стамбени и пословни простор за трзисте и продаје градјевински материјал - сљунак, пијесак, бетон и обрадјене арматуре. Предузеце је трансформисано из СОУР-а и сада ради са три радне јединице - за високоградњу, нискоградњу и малопродају и велепродају са маркетингом.\n\nТу је и ОДП “Адаптер” са металопрерадјивацком дјелатносцу у примарној водоводној арматури. Производи прикљуцке, хидранте, водомјере... На Сајму мале привреде 1999. године излозени асортиман “Адаптера” освојио је златну медаљу.\n\nВелики знацај у Српском Броду придаје се производњи здраве хране, у области ратарства, повртларства, воцарства као и узгоју рибе. Са преко 1700 хектара савремено уредјеног пољопривредног земљиста које подразумијева каналску и путну мрезу, дреназно уредјење свих ораницних поврсина, објектима за складистење и радионицама у оквиру масинског парка, производњом здраве хране доминира “Ивањско поље”, које се сврстава у ред највецих производјаца у Републици Српској. Ту је рибњак “Сијековац” на преко 2400 хектара. Цине га доводни и одводни канали са водозахватом на ријеци Укрини и систем базена са воденим огледалом од 700 хектара. Пројектовани годисњи капацитет рибњака је 800 тона сарана, толстолобика, сома и рибље младји. Поред рибњака предузеце газдује ловистем на поврсини 1700 хектара препуним дивљаци - зецевима, фазанима, срнама, дивљим паткама...\n\nИме ријеке Саве настало је од Грцке ријеци САВИОС, а само корито ријеке настало је прије много милијарди година. Кроз многе миленијуме ова зелена богиња теце, тиха и достојанствене, и прица, својим сумовима, тузне и веселе прице, познате само њеним дубинама и плицацима. Све до 1699 И Карловацког мира, ова панонска љепотица, везивала је својим дугим, вијугавим тијелом становнике на својим обалама. Али њезној сили природе одупрла се људска сила, силна и неумољива и подијелила мирну ријеку дајуци јој епитет границе, а њеме обале постале су разлицита царства. И тако је ријека-граница постала симбол подезрења и нетрпељивости двеју власти. Ипак, изнимака свему била су два Брода, усидрена на двема савским обалама, нису се дали наговорити на мрзњу и нетрпељивост.\n\nИсториа босанског Брода и насеља у његовој околини датираи јос из бронзаног доба, око 1600. године прије насе ере. На мјесту на којем је данас смјестен један дио постројења Српске Рафинерије нафте, налазе се под земљом остатци релативо великог насеља из прадавних вермена. То мјесто народ је називао Пекаруса. Становници Пекарусе припадали су великом панонском народу. Своје трагове на овим просторима оставили су и стари Риљани. На мјесту данасњег Брода, постојало је градско насеље које су Риљани звали Марсонија. Како и сама ријец Мрсонија, подсјеца на Марс – римског бога рата, тако ни Марсонија није била само цивилно и трговацко насеље, него је имала и утврдјење. Главнина старе Марсоније, налазила се на мјесту данасње Славонско Бродске тврдјаве, а дио насеља био је и на десној страни. Уписани документи у којима се Брод први пут спомиње, датирају јос из 365. године прије нове ере, сто говори о цињеници га је овај град стар 1635 година.\n\nПо реду старости, у околици Брода на првом мјесту су Винска и Лијесце, које се у извјестајима Маријана Маравица спомињу 1648. Јединствени брод тек је 1739 године подијељен у двије администрације (Босанску и Славонску). Десна обала постала је Турско а лијева аустријско царство. Године 1850, Босански Брод бројио је 700 становника.. Свој релативо велики успон Босански Брод дозивио је у првим годинама XИX вијека. У то доба био је то трговацки центар и вазна тацка на раскрсцу два царства. Падом Наполеона, Брод це изгубити свој стратески знацај. На Берлинском конгресу 1878 године Аустрији је додијељен мандат да преузме управу у Босни. Тада постаје и Босански Брод дио Аустроугарске монархије. Са том годином су повезани и поцеци сколства у Босанском Броду. Прва јавна библиотека у Босанском Броду основана је 1889 године при Народној основној сколи. Позната сарајевска трговацка породица Хадзи-Ристиц оснива и прву новцану установу 1859 године. Након успостављања Аустроугарске монархије над подруцјем Босне, Босански Брод постаје главни пункт за промет монархије са новоприсаједињеним покрајинама.\n\nПредивна зељезницка станица саградјена је 1896 године по нацрту архитекте Ханса Ниемезцека. Станицу је свецано дата у употребу 1897 године. Узор за ову градјевину градитељ је потразио у далеком Афганистану по тзв псеудомаурском стилу. Најстаријим објекат саградјен на тај нацин а који је јос сацуван мозе се сматрати Вијецница у Сарајеву . Назалост станица је до темеља разорена у великом нападу на Брод 19 јануара 1945 године. На срецу у Сарајеву су сацувани комплетни планови ове градјевине. Зељезницка станица у Бос. Броду је била све до сврсетка Другог свјетског рата највеци прометни цвор у Бих. Дана 15. јула 1897 кренуо је први воз из Босанског Брода према Дервенти и Зепцу. Прва Српска православна црква саградјена је у Броду 1894 године. Стара римокатолицка црква Свети Илија била је саградјена 1860 године, а након подизања нове цркве 1907 године била је преградјена као стамбени објект. Дзамија је била саградјена 1909 године О старој дзамији нема података, али се свакако зна да је била саградјена у XИИИ стољецу. Један од интересантних података је да је Босански Брод захваљујуци трговцима у Славонском Броду добио 1860 године и прву петролејску лампу у цијелој БиХ. Једна интересантна цињеница је да је 1923 године Рафинерија нафте успјела набавити ауто Форд и то је уједно био први ауто у Бос. Броду. Први аеромитинг у Босанском Броду је био 1912 године. Аеромитинг у Броду је био приредјен само 9 година након сто се први авион подигао изнад земље. Насеље на десној обали Саве слузбено је прозвано Босански Брод у рану јесен 1878. године, и ово име це задрзати све до краја XX вијека.\n\nНовија историа са новим подјелама граница унијела је у овај лијепи градиц на мирној обали Саве пуно промјена. Послије дугог паљења, патње и русења, родио се нови а ипак стари добри, Српски Брод. И управо данас историа и његови одани становници му дају нову сансу да поново процвјета у свој својој љепоти и постане опет велики пословни центар и вазно трговацко и културно средисте. И запамтите драги моји, као сто реце велики писац Иван Клима, ”град је као цовјек, ако не успоставите искрен (истински) однос према њему, ускоро остаје само име, једна естерна форма која убрзо нестаје из насег ума”','',198,'Никола Прљић','20041127095014','',0,0,0,0,0.840504582897,'79958872904985','20041127095014'); INSERT INTO cur VALUES (4759,0,'Србиње','Са површином од 1270 квадратних километара Србиње спада у ред највећих општина у Републици Српској. Брдско - планински рељеф ове општине са надморским висинама од 400 до 2386 метара богат је рекама, језерима и планинама а ту је и прашума Перућица, једина у Европи.\nСве је то одређивало правац привредног развоја општине, тако да дрвна индустрија захваљујући великом шумском богатству представља једну од основних грана привређивања.\nПоред дрвне индустрије у последње време све се интензивније развија производња и прерада угља, метална, електро као и текстилна индустрија.\nУ укупном привредном развоју значајно место заузима и област туризма и угоститељства која се развија у оквиру Националног парка \"Сутјеска\".\nДинамичан привредни развој прати и адекватан статус осталих делатности, где су такође, постигнути значајни резултати.\nДуга је, а богата, и занимљива хроника историјских збивања везаних за Србиње и\nњену околину. Писани документи говоре да је овај град са развијеном трговином постојао још 1368. године и да је кроз њега пролазио каравански \"Дубровачки пут\" повезујући Јадран са севером земље.\n\nСрбиње је и универзитетски град. Поред медицинског и стоматолоског факултета, у Србињу се налази и Духовна академија \"Свети Василије Острошки \" .','',0,'195.29.48.57','20040916211937','',0,0,0,0,0.194212838166,'79959083788062','20040916211937'); INSERT INTO cur VALUES (4760,1,'Зворник','Пожељно би било овај текст пребацити у ћирилицу, као и остале текстове који су на латиници (нпр. [[Брчко]], [[Српски Брод]], [[Србиње]]). Да цитирам Милошев савет на страници [[Упутство за постављање вести]]:\n:За превођење из латинице у ћирилицу препоручујем вам једноставан али изузетно ефикасан програм који је написао [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa/ Александар Веселиновић], а цео посао обавља у [[програмски језик JavaScript|програмском језику JavaScript]]. У питању је [http://galeb.etf.bg.ac.yu/~alexa/jsvucko.html JavaScript верзија програма Вучко].\n\nОвај програм се тако једноставно употребљава и тако мало заузима да је просто неопходан свакоме ко ради на Википедији, а жели да пребаци неки текст са латинице у ћирилицу. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 11:00, 31 Авг 2004 (CEST)','пребацити текст у ћирилицу',108,'Djordjes','20040831090000','',0,0,0,1,0.117309817168,'79959168909999','20040831090000'); INSERT INTO cur VALUES (4761,6,'Zlatibor.jpg','Златибор','Златибор',154,'Jablan','20040831110729','',0,0,0,1,0.806032854883031,'79959168889270','20040831123638'); INSERT INTO cur VALUES (4762,0,'Хришћански_апологети','Хришћански апологети доказују апсурдност оптужби које се износе против хришћана. У исто време, они подвлаче да хришћани спадају међу најлојалније римске поданике, који упућују молитве за цара. Поред трга, доказује се да је хришћанство највиша религија. \n\nСлужећи се аргументима стоичара и таквим књигама као што су [[Варон]]ове „Старине\", хришћани су доказивали јаловост служења идолима, бесмисленост и неодрживост разних митова. Слично [[Филон из Александрије|Филону из Александрије]], апологети теже да начине мост између хришћанства и грчке филозофцје. Сличност појединих поставки грчких филозофа са старозаветним књигама објашњава се простом позајмицом. Апологети су тврдили да су грчки мислиоци узели много шта из јудејских светих књига. Они су истицали и сличноет неких обреда, објашњавајући то ђаволовим лукавством. На тај начин апологети нису само бранили, већ и пропагирали хришћанство. \n\nОвај књижевни род био је релативно широко распрострањен. Један од првих апологета био је [[Аристид]], који је на грчком језику написао „Апологију\", упућену [[Антонин Пије|Антонину Пију]]. Средином II в. писао је [[Јустин]], прозван филозофом и мучеником. Поред апологетских дела Јустин је написао и низ расправа против јеретика. Пред крај II в. почела је књижевна делатност највећег хришћанског апологета и писца — [[Тертулијан]]а, пореклом из Римске Африке. (доматриос)','',24,'Domatrios','20040831122257','',0,0,0,0,0.436183830461,'79959168877742','20040831122257'); INSERT INTO cur VALUES (4763,0,'Јустин','\nJUST1N (Iunianus Iustinus), писац са краја II века, повадио је из Помпеја Трога интересантније моменте и дао их као збирку разних еxемпла за реторичке вежбе (в. [[Помпеј Трог]]).\n\nПрозван је филозофом и мучеником. Поред апологетских дела Јустин је написао и низ расправа против јеретика. (доматриос)','',24,'Domatrios','20040831121456','',0,0,0,1,0.200144895911,'79959168878543','20040831121456'); INSERT INTO cur VALUES (4764,0,'Тертулијан','Tertulijan, Quintus Septimius Florens Tertullianus (око 160 — око 225), хришћански апологета, из Картагине; учио права у Риму, путовао по Грчкој и Малој Азији, вратио се у Картагину и постао свештеник. (доматриос)\n\n*Дела:\n*Apologeticus, \n*Ad uxorem (Жени), \n*De carne Christi (О телу Христовом), \n*De corona militis (О венцу војниковом).','',24,'Domatrios','20040831121849','',0,0,0,1,0.176455110859,'79959168878150','20040831121849'); INSERT INTO cur VALUES (4765,0,'Златибор','[[Слика:zlatibor.jpg|left|thumb|Златибор]]\n\nЗЛАТИБОР, планина која се простире на површини од 300 км2, дугачка је 30 км а широка и до 15 км. Највиши врх је [[Торник]] (1496). Познато је летовалиште и зимовалиште као и климатско [[лечилиште]]. Карактерише га велики број сунчаних дана - 2003 часа годишње а просечна годишња количина падавина је 867 мм.\n\n*[http://www.zlatibor.co.yu Све о Златибору на једном месту]\n*[http://www.hoteli-srbije.co.yu/planinski/zlatibor/zlatibor-hoteli/zlatibor-hoteli.htm Хотели Златибора]\n*[http://www.turizam.co.yu/klima/zlatib/zlatib.htm Златибор]\n*[http://uzice.port5.com Ужице као разгледница]','',154,'Jablan','20040831123637','',0,0,0,1,0.671686534151,'79959168876362','20040831125218'); INSERT INTO cur VALUES (4766,0,'Река_Сава','\nСава (осн. σα, σως ѕa, sos - јак, снажан, сигуран), што је карактеристика ове велике реке. Са суфиксом -ава, Сава је снажна река која богу [[Зевс]]у ([[Река Дунав|Дунав]]у) налива нектар и храни га амброзијом, да би био бесмртан и натприродан. Од хидронима Сава води порекло и име Сабазиос (Σαβαζιος), са Саве. \nУ митологији, [[Сабазије]] је трачко-фрижанско божанство. Његов отац је Зевс, који се у виду змије сјединио са Персефоном, Хадовом женом у његовим дворима крај реке Стига. Бога Сабазија славили су оргијастички људи, налик на [[Дионис]]а, посебно жене из простог народа. Његово име поистовећује се са данашњим градом који се зове [[Шабац]]. \n\nПрви пут се име Шабац помиње у петнаестом веку, у летопису који је сачуван из 1476. године. Ту стоји да се Шабац раније звао Заслон, што би значило заклон, по имену неког брега, где је била првобитна локација града. Има тврдњи, да се име Шабац помиње и раније, још 1074. године. Постоје теорије даје име везано за реку Саву, која се и латински звала Sava, те многи сматрају да би се пре требало звати Sabacium. По неким ауторима се сматра да је Грчког порекла, јер Грци Саву зову Saba, па отуда Sabac, Šabas, Šabac. По нашем мишљењу назив града потиче из палеоглосологије Балкана, од назива реке Саве и бога Сабазија. (доматриос)','',24,'Domatrios','20040831124840','',0,0,0,1,0.394101907683,'79959168875159','20041210123616'); INSERT INTO cur VALUES (4767,0,'Торник','ТОРНИК је највиши врх на Златибору и висок је 1496 м. Удаљен је десетак километара од самог места [[Златибор]]. До њега се долази тако што се од Златибора крене према [[Подгорица|Подгорици]] магистралним путем и после два километара се скрене десно. \nУ близини се налази акумулационо [[Рибничко језеро]].\n\n*[http://www.serbianmatrix.co.yu/zlatibor/zlatibor_pages/zlatibor_4.htm Торник]','',154,'Jablan','20040831125210','',0,0,0,1,0.286632176622,'79959168874789','20050305130800'); INSERT INTO cur VALUES (4768,6,'Vojvoda_Miotosh_povelja.JPG','Натпис на стећку војводе Миотоша из Лаћевина, Рогатица, почетак XV вијека.','',144,'Golija','20040831143804','',0,0,0,0,0.816494863309427,'79959168856195','20040831190259'); INSERT INTO cur VALUES (4769,0,'Велингтон','Velington je osnovan 1839 godine na juznom ostrvo novog zelanda u odlicnom prirodnom zalivu, port nichelsonu. \nUz pomoc odlicne luke velingtona koja se nalazi na \"trgovackoj liniji cook\" grad se veoma brzo razvio i postao drugi grad u novom zelandu poslije okledna.','',0,'83.79.17.140','20040831175803','',0,0,0,0,0.958668686896,'79959168824196','20040831175803'); INSERT INTO cur VALUES (4770,0,'Стећци','[[Слика:Vojvoda Miotosh povelja.JPG|right|thumb|Ћирилични натпис на стећку војводе Миотоша ]]\n
\n\n[[Слика:Stecak_Boljun.JPG|right|thumb|Мотив на стећку из Бољуна, XV вијек]]','',0,'80.225.253.189','20040831190251','',0,0,0,0,0.48394264443,'79959168809748','20040831190251'); INSERT INTO cur VALUES (4771,6,'Stecak_Boljun.JPG','','',144,'Golija','20040831185820','',0,0,0,1,0.664375782631688,'79959168814179','20040831190259'); INSERT INTO cur VALUES (4772,0,'Монахиња_Јефимија','\'\'\'Монахиња Јефимија\'\'\' (око 1350. - после 1405. године)\n\nДеспотици Јелени, потоњој монахињи Јефимији, судбина као да је прво даровала сву земаљску срећу и све благодети које једно људско биће може да пожели: била је кћи угледног властелина у држави [[Цар Душан|цара Душана]], кесара Војихне.\nПамтила је цара, сјај његове владавине. \n\n\n\n==Благостање==\nДеспотици Јелени, потоњој монахињи Јефимији, судбина као да је прво даровала сву земаљску срећу и све благодети које једно људско биће може да пожели: била је кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне. Памтила је цара, сјај његове владавине (њен отац био је у царевој пратњи приликом посете [[Света Гора|Светој Гори]] [[1346]]. године). Удала се за [[Угљеша Мрњавчевић|Угљешу Мрњавчевића]], који се брзо уздигао (са братом Вукашином) за истинског владара у јужним областима српског царства, наспрам немоћног младог цара Уроша и Душанове удовице, царице Јелене потоње монахиње Јелисавете. Деспот Јован Угљеша и деспотица Јелена добили су сина; [[Сер]] (грчки Сéррес), престоницу ове јужне српске државе на развалима великог Душановог царства, [[Јован Кантакузин]] (византијски цар и главни противник цара Душана) назива \"великим и дивним градом\". Живот је младој деспотици Јелени морао да изгледа велелепан, богат, смислен.\n\n==Несрећа==\n\nПотом је на ову сироту жену судбина послала све несреће које могу да задесе једно људско биће: сваку нову тежу и мучнију од друге. Умро јој је отац, потом син, дете млађе од четири године (\"млади младенац\"); у боју код [[Черномина]] (у близини Једрене између данашње Грчке и Турске, на пољу који Турци дан данас називају \"смрт Срба\") 26. септембра [[1371]]. године погинуо је њен муж, деспот [[Јован Угљеша]]; изгубила је породицу, поседе, приходе, државу, друштвени дигнитет. По обичајима средњег века замонашила се (није познато када), и дошла у државу кнеза Лазара, који јој је пружио уточиште. Од младе владарке постала је удовица, избеглица прогнаник: сирота монахиња. Али ни ту није био крај страдањима: у [[Косовска битка|Косовској бици]] [[1389]]. године нестало је и њеног заштитника, кнеза Лазара.\nЧини се да је у деценији после боја њен утицај на кнегињу Милицу (супруга кнеза Лазара и потоња монахиња Јевгенија) морао да буде веома велики: Константин Филозоф (један од задњих \"универзалних научника\" претурског православног Балкана на двору сина кнеза Лазара, Стефана Лазаревића; пореклом вероватно Бугарин) хвали њену мудрост и речитост (\"ва многих глаголаних и вештех мудрејшија сушти\"); Милица (тада већ монахиња) држала је Јефимију у свим тешким и мучним, преломним државним питањима (најпресуднија су била однос према Турцима и супарничкој владарској породици Вука Бранковића, који очигледно није показао лојалност према кући Лазаревића после Косовске битке) \"као неку кулу и помоћ\". Године [[1398]], у мучној мисији које су преузеле две монахиње (Јефимија и Милица-Јевгенија) да оправдају младог [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], будућег деспота (владара), који је био на двору султана [[Бајазит]]а оптужен за неверство и планирану издају, посебно се истакла Јефимија. Како је било овој умној жени, сада, у убогој монашкој ризи, да хода градом (Сер) у коме је пре скоро тридесет година била господарица, и да у оним истим, некада њеним палатама моли за милост Бајазита и Турке, који су јој уништили земаљски живот, и све у том животу, може само да се замисли. Према Григорију Цамблаку (српски монах, који је касније отишао за Русију и тамо постао епископ) ова мисија две монахиње и удовице, поред оправдања за Стефана Лазаревића, имала је и још један циљ: измољење и пренос моштију Свете Петке, из Трнова (бивше престонице Бугарског царства, које су Турци [[1393]] коначно присвојили својој држави) у Србију. Султан је то великодушно допустио, видећи у томе чину само верске мотиве. Али Јефимија и монахиња Јевгенија су имале нешто друго у виду: [[Света Петка]] је, наиме, хришћанска [[Деметра]], заштитница земље, свих усева и плодова које даје земља. [[Себри]] (или [[Себари]], сељачки слој у средњевековној Србији) у Србији који су у овим ратним временима бежали са земље, нагло су престали да то чине, када су мошти Свете Петке приспеле у моравску Србију. И у овој, наизглед потпуно верској акцији, видимо мудрост несрећне удовице деспота [[Јован Угљеша|Јована Угљеше]].\n\n==Смрт==\n\nНе зна се када је монахиња Јефимија умрла. Последњи помен о њој налазимо у једној повељи деспота Стефана Лазаревића, који је назива деспотицом (владарком), госпођом и мајком. Примила је велику схиму и променила име у Јевпраксија: сматра се да је последње године свога живота провела у манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице, у коjој је после Косовског боја замонашен велики број удовица, српских племкиња, чији се мужеви нису вратили из ове, за Србе најсудбоносније битке (предање каже: у току само једног јединог дана замонашење је тражило три стотине жена).\n\n==Три записа== \n\n[[Монахиња]] Јефимија оставила је три записа које данас читамо као поезију и који спадају у најзначајније странице српске средњевековне књижевности. То су, заправо, \"[[приношенија]]\", дарови, који у себи задрже и речи које је дародаватељка написала.\n* Прва од њих, \"[[Туга за младенцем Угљешом]]\", уписан је у двоструку дрвену иконицу, даровану манастиру [[Хиландар]]у. У двема синтаксичким целинама Јефимија казује о свом дару - иконици, [[Мољење господу Исусу Христу]]. обраћа се [[Исус Христос]]у и [[Богородица |Богородици]]; у молитвену књижевност, која је према византијској традицији увек у општим местима, Јефимија уноси дирљиви лични тон: смрт коју је угледала на својим родитељима и на своме сину, на онима који су њу родили и на ономе кога је она родила (\"на рождаших ме и на рожданом от мене младенцу\") треба да је вазда подстиче на бригу о одласку њене властите душе, тј. о њеној сопственој смрти; она, међутим, не може као Хришћанка да суздржи бол због губитка сина јер је на то нагони њена властита материнска природа.\n*Други Јефимијин запис на завеси за царске двери (средњи део иконостаса), намењен поново Саборној цркви у Хиландару, извезен је \"златном и сребрном жицом и свиленим концем плаве, малинове, смеђе и црне боје\" ([[Лазар Марковић]]). Иако се у основи овај текст позива на речи Симеона Новог Богослова и Симеона Метафраста, Јефимија овде с укусом и осећањем мере \"развија опште лично осећање грешности уобичајено у чину причешћа\" ([[Ђорђе Трифуновић]]); завеса је имала функцију управо у оквиру тог чина.\n*И, коначно, у време непосредно пред битку код [[Ангоре]] ([[Анкаре]], [[1402]]. године), када су Стефан и [[Вук Лазаревић]] као Бајазитови вазали отишли преко мора да се боре (тада су Монголи под Тамерлану или Тимур Ленк напали и поразили Турке), Јефимија је саставила \"[[ Похвала кнезу Лазару |Похвалу кнезу Лазару]]\". У првом делу тог текста, у духу већ установљене посткосовске традиције, Јефимија велича \"новог мученика\", кнеза Лазара, који је својом смрћу на бојном пољу постигао двоструки подвиг: оставио је \"пропадљиву висоту земаљског гопсодства\" и \"сјединио се са војницима небеског цара\". \"И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога\".\nУ средишном делу \"Похвале\", молитељка тражи од кнеза да се заузме и од Бога измоли помоћ за своја чеда. Јефимија наводи редом имена Светих ратника: Георгија, Димитрија, Теодора Стратилата, Теодора Тирона, Меркурија и Прокопија: они треба да буду од помоћи Лазаревим синовима који су са Бајазитом кренули у битку против Тимур Ленка.\nУ последњем, трећем делу, Јефимија се мртвоме кнезу захваљује на његовој доброти: он је њу, странкињу, примио и исхрањивао \"изобилно\"; сада га моли да је поново исхрани и да утиша \"буру љуту душе и тела мојега\". Страшна глад и несреће које су дошле на Балкан са Османлијама, о чему пише неку деценију раније монах Исаија Србин, појављују се и у Јефинијиним речима: мотив телесне и душевне буре, и прехрањивања, долази из убоге, гладне стварности у којој монахиња везе свој покров.\n\n==Прва остварења жена писаца на европском тлу==\n\nСамо су античка [[Грчка]] и [[Византија]] имале песникиње и списатељице ([[Сапфо]], VI век пне., [[Касија]], IX век, [[Ана Комнина]], XII век) (Не рачунајучи Сулпицију, римску песникињу, оп. доматриос :) ). Јефимијина три записа спадају у прва остварења жена-писаца на европском тлу: Француска ће, нешто касније, добити литерарну парнакињу [[Јованка Орлеанка|Јованке Орлеанке]], постесу Кристину де Пизан (1362-1430), а средњевековна Русија своју песникињу: кнегињу [[Јевдокија|Јевдокију]], удовицу кнеза Димитрија Донског.\n\n==Извори==\n\n\'\'(Академик мр [[Звонимир Костић]], из књиге \"100 најзнаменитијих Срба\")\'\'\n\n==Види још==\n*[[Јефимијина (улица у Београду)|Улица која носи њено име у Београду]]\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Template:Wikiquote|Монахиња_Јефимија}}\n\n[[Category:Књижевници]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]','',315,'Ninam','20050217020304','',0,0,1,0,0.255399210032,'79949782979695','20050218221515'); INSERT INTO cur VALUES (4773,6,'Inok_Isaija.JPG','Сладкаја беседа Исаија \n\n(хиландарски рукопис из XV века)','',144,'Golija','20040831210851','',0,0,0,0,0.872394353963802,'79959168789148','20050314225855'); INSERT INTO cur VALUES (4774,0,'Инок_Исаија','==Инок Исаија==\n\n[[Слика:inok_Isaija.JPG|left|thumb|Сладкаја беседа Исаија, XV вијек]]\n\n===Биографија===\n\nВеома истакнута црквена личност на [[Света Гора|Св. Гори]] и код Срба у XIV веку, инок Исаиja je био и преводилац са грчког. Његов превод [[Дионисијe Ареопагит|Дионисија Ареопагита]] одн. [[Псеудо-Ареопагит]]а био je познат не само код нас, већ и код [[Руси|Руса]]. Од њега имамо и један мали оригиналан опис о [[Маричка битка|Маричкој битки]] и о приликама после ње, који je, због својих високих књижевних особина, запажен joш у старој књижевности. Уствари поговор у поменутом преводу, тај спис je ушао у [[хронограф]], словенску историографску компилацију којa je у XV веку састављена у [[Русија|Русији]], али од писца српске народности, можда [[Пахомије Србин|Пахомија Србина]], [[логофет]]а и светогорског [[јеромонах]]а. Срби су хронограф добили у [[XVI]] веку и код њих je он био много преписиван све до почетка XVIII века.\n\n===Стихови о иноку Исаији===\n\nНедовршена, или без сачуваног краја, биографија инока Исаије се налази у хиландарском рукопису који je на хартији, са воденим знацима претежно из XV века. Рукопис почиње црквеним песмама посвећеним [[Петар Атонски|Петру Атонском]], [[испосник]]у из најстаријег доба светогорског монаштва (ваљда из IX века). Саставио их je jeдан наш писац, без сумње на Св. Гори, по имену [[Генадије Доместик]], као што се то јасно види кз [[акростих]]а у оним песмама коje сачињавају тзв. [[канон]]. Помен „агаранских чеда ко ja свагда ратују на нас\" и молба да се „скруше чељусти њихове ускоро\" стављају песме, а то значи и Генадија, у доба кад су [[Турци]] представљали велику опасност али још нису сасвим овладали Балканским полуострвом. То би била друга половина XIV и прва половина XV века.\n\nНепосредно иза краткот житија Петра Атонског, који je по свему судећи [[Генадије]]в спис, увршћено je једно знатно пространије [[Петрово житије]], иза кога je тајном азбуком написано: „Генадие доместиг\". Оно je превод с грчког. Дело je Николе, можда Синајита, и оно се у грчким рукописима јавља почевши од XI века. Генадије je вероватно само преписивач. То се житије налази и у бугарским рукописима XIV и XV века.\n\n[[Хиландар]]ски рукопис je састављен од делова писаних у разна времена, али у току XV века. Део са пространијим житијем, судећи по воденим знацима, потиче из доба између 1434. и 1482. год. Генадијево име je написао [[тајна азбука|тајном азбуком]] без сумње сам он, а не ко други. Због тога треба узети да je Генадије писац XV века.\n\nСем црквених песама о Петру Атонском и његових житија, у поменутом хиландарском рукопису су још и ови састави: Осам чести слова (речи), Извод из Списа о правопису од Константина Филозофа, О писменима [[Црноризац Храбар|Црнорисца Храбра]]. После свих ових текстова долази биографија инока Исаије. \n\nО рукопису je H. Дучић говорио у својим Старинама хиландарским, ко je су објављене у Гласнику [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Ту je издао Исаијину биографију. За рукопис Дучић казује да je то [[србуља]] по спољашњости тамна и худа, али по унутрашњости садржином сјајна и драгоцјена\". По његовом опису, рукопис се завршавао житијем [[Филотеj Атонскi|Филотеja Атонског]], „писании [[брзолис]]ом, a једнакијем мастилом као и оиа (повијест) о Исаији\". Тоg житија више нема у рукопису. Није га било ни онда кад je [[Сава Хиландарац]] описивао хиландарске рукописе (1896).\n\n\n===Запис инока Исаије о Маричкој бици=== \n\nА књигу ову светога Дионисија, велим, у добра времена, дакле, почех, када божанствене цркве и Света Гора, рају сличне, цветаху као неки врт крај извора свагда напајан, а сврших је у најгора од свих злих времена, када разгневи Бог хришћане западних крајева. И подиже деспот Угљеша сву српску и грчку војску и брата својега Вукашина краља и друге многе велможе, негде до шесдесет тисућа изабране војске. И пођоше у Македонију на изгнање Турака... И по погибији мужа овог храброг, деспота Угљеше, расуше се Измаилћани и полетеше по свој земљи као птице по ваздуху, и неке хришћане мачем поклаше, друге у ропство одведоше, остале смрт прерана пожње, а који смрт избегоше, од глади настрадаше, јер таква глад би по свим крајевима каква не би од настанка света, а нити потом, Христе милостиви, може да буде. А које глад не погуби, њих допуштењем Божијим вуци ноћу и дању нападајући јеђаху...\n\n\n*литература: Ђорђе Сп. Радојичић, СТИХОВИ О ИНОКУ ИСАИЈИ.\n\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050314225853','',0,0,0,0,0.535887246735,'79949685774146','20050314225853'); INSERT INTO cur VALUES (4775,0,'Српски_хемичари','Најзначајнији хемичари српског порекла, или који су стварали у Србији су:\n\n*[[Михаило Рашковић]] ([[1827]] - [[1872]])\n*[[Сима Лозанић]] ([[1847]] - [[1935]])\n*[[Марко Т. Леко]] ([[1853]] - [[1932]])\n*[[Миливоје С. Лозанић]] ([[1878]] - [[1963]])\n*[[Александар Зега]] ([[1860]] - [[1928]])\n*[[Милорад Јовичић]] ([[1868]] - [[1937]])\n*[[Марко В. Николић]] ([[1869]] - [[1911]])\n*[[Коста Тодоровић]]\n*[[Никола Пушин]] ([[1875]] - [[1947]])\n*[[Александар М. Леко]] ([[1890]] - [[1982]])\n*[[Светозар Јовановић]] ([[1895]] - [[1951]])\n*[[Вукић Мићовић]] ([[1896]] - [[1981]]) \n*[[Милош Младеновић]] ([[1898]] - [[1973]])\n*[[Панта Тутунџић]] ([[1900]] - [[1964]])\n*[[Ђорђе Стефановић]] ([[1904]] - [[1988]])\n*[[Момчило Мокрањац]]\n*[[Ђорђе Димитријевић]]\n*[[Владимир Рекалић]]\n*[[Драгутин М. Дражић]]\n*[[Драгомир Виторовић]] ([[1926]] -)\n*[[Александар Деспић]] ([[1927]] -)\n*[[Слободан В. Рибникар]] ([[1929]] -)\n*[[Мирослав Гашић]] ([[1932]] -)\n*[[Живорад Чековић]] ([[1934]] -)\n*[[Иван Гутман]] ([[1947]] -)\n*[[Снежана Бојовић]]\n\n[[Category:Хемија|Српски хемичари]]','',135,'Обрадовић Горан','20050122193809','',0,0,0,0,0.518258196543,'79949877806190','20050122193809'); INSERT INTO cur VALUES (4776,0,'Август','*Осми месец у години.\n*Гај Јулије Цезар [[Октавијан Август]] ([[63. пне.]]-[[14]].), римски цар.','',24,'Domatrios','20040902030440','',0,0,0,0,0.530213978854,'79959097969559','20040903174559'); INSERT INTO cur VALUES (4777,0,'Iris_germanica','види [[перуника]].','',154,'Jablan','20040901124007','',0,0,0,1,0.169554640152,'79959098875992','20040901124007'); INSERT INTO cur VALUES (4778,0,'Аверзија','[[АВЕРЗИЈА]], (лат.), [[одвратност]], гађење, [[мржња]]; одвраћање; [[реторска фигура]]: замењивање основне идеје споредном, небитном, а да слушалац то не примети.\n\n[[Category:Речник страних речи|аверзија]]','',144,'Golija','20050122221442','',0,0,0,0,0.028315417016,'79949877778557','20050122221442'); INSERT INTO cur VALUES (4779,0,'Авеста','АВЕСТА (перс.), свете књиге религије старих [[Иранац]]а (Парса) које су задржале [[Заратустра|Заратустрино]] учење ([[Зендавеста]]).','',154,'Jablan','20040901124608','',0,0,0,1,0.704926794257,'79959098875391','20050313014529'); INSERT INTO cur VALUES (4780,0,'Алегорија','АЛЕГОРИЈА (грч. друго говорити), сликовит начин говора, писања или приказивања у књижевности и уметности, који има друкчији смисао од онога који се непосредно даје; може имати вид сложеног и дубоког симбола, [[персонификација|персонификације]], проширене [[метафора| метафоре]], [[сатира| сатире]], итд.; у књижевности нпр. [[басна|басне]]и други облици ([[Радоје Домановић|Домановић]] Страдија), у сликарству (Страдија[[Ежен Делакроа|Делакроа]] Револуција).\n\nАЛЕГОРИСАТИ, изражавати се завијено, у сликама.','',154,'Jablan','20040901131001','',0,0,0,1,0.418461135318,'79959098868998','20040901131517'); INSERT INTO cur VALUES (4781,0,'Ежен_Делакроа','ДЕЛАКРОА Ежен (\'\'Delacroix Eugène\'\', [[1798]]-[[1863]]), француски сликар, главни представник [[романтизам|романтизма]], радио портрете , историјске композиције, пределе и [[мртва природа|мртве природе]].','',135,'Обрадовић Горан','20041207234925','',0,0,0,0,0.085948483127,'79958792765074','20041207234925'); INSERT INTO cur VALUES (4782,0,'Задатак_филозофије','Задатак је Философије не само да даје разумске анализе, него и да одређује смер вољи, да задовољава потребе срца и душе, и да даје одговоре на горећа питања судбине света и живота, а то he постићи ако се ослободи стерилних оклопа схоластичкога терминолошкога натезања, па на целину света одговори живом целином бића. Та целина није само оно што се види на површини, него и оно што долази из дубине, а то је стваралаштво које слободно извире и струји, то је спонтаност за разлику од чистог прављења, то је постајање и растење за разлику од трудољубивога натезања и пабирчења, то је првобитни и природно-стваралачки импулс за разлику од насилничкога и вештачкога ауторитета закона који се везује за спољашње пословање. \n\nФилософија није само анализа сазнавалачких моћи, специјални спорт логистичкога спекулисања, који једини хоће да исцрпљује философијску функцију људску, него она мора бити и динамичка синтеза света и живота, жива веза пуног антропологизма с пуним космизмом. И зато Философија Културе тежи да обухвати и научно сазнање и живот и да донесе синтезу између Научне Философије, која због своје једностраности губи тло под ногама, и Философије Живота, која се понекад, у екстремном субјективизму, исувише удаљује од научних метода Математике и Физике. Ради се, дакле, о промени основног тона у симфонији сазнавања, и основни чиниоци за решавање кризе савремене културе могу да дођу не од не знам какве вере, него само од философије интеграције, од центрације свести у смислу синтезе духа и душе, синтезе која доноси пунину бића и живота. Из духа таквог философирања изнедриће се драма хармоничне културе, која неће бити скуп сурогата и артефаката, него теургично преображавање живота и бића. ([[Милош Н. Ђурић|Ђурић]]) (доматриос)','',24,'Domatrios','20040901150228','',0,0,0,1,0.656252848756,'79959098849771','20040901150228'); INSERT INTO cur VALUES (4783,6,'Servantes.JPG','Насловна страница првог издања „Дон Кихота\" штампаног у Мадриду 1605 год.','',144,'Golija','20040901182451','',0,0,0,0,0.368844452657592,'79959098817548','20050217013603'); INSERT INTO cur VALUES (4785,6,'Don_Kihot1.JPG','','',144,'Golija','20040901200029','',0,0,0,1,0.227039232130199,'79959098799970','20050208102703'); INSERT INTO cur VALUES (4786,6,'Don_Kihot2.JPG','','',144,'Golija','20040901200119','',0,0,0,1,0.0286628334118639,'79959098799880','20050217013603'); INSERT INTO cur VALUES (4787,0,'Мигел_Сервантес','==Мигел Сервантес (Miguel de Cervantes Saavedra, 1547-1616)==\n
\n[[Слика:Servantes.JPG|right|thumb|Насловна страница првог издања „Дон Кихота\"]]\n
\n\nНа почетку критског [[еп]]а стајао је [[Хомер]]. Безимени су [[рапсод]]и који су у два века његовим трагом створили рани циклус, онај велики херојски подвиг који је исходиште европске поезије.\nНа почетку модерног романа стоји Сервантес.\n\nСервантес се родио [[1547]] у Алкали де Хенарес (Alcali de Henares), као четврто од седморо деце једног видара, човека из ситног племства, који је после смрти оставио за собом дугове, топлу љубав за патње ближњих и скептично знање о ограничености светих закона. Као [[коморник]] неког легата, Сервантес Сааведра доспева у Италију. На путу ка хлебу постаје војник и јунак. Бори се у поморској битци код [[Лепант|Лепанта]] против [[Турци|Турака]] и губи леву руку у част десне. При повратку с једне војне пада у ропство гусара, који га доводе у [[Алжир]], где чами пет дугих година очекујући откупљење.\n\n1580 враћа се кући, побеђен, једнорук, готово просјак. Не воли ратнички занат који му је упропастио здравље. Али [[рат]] је у то доба био природна ствар, могућност зараде за [[хидалга]]. Деценијама касније говори кроз уста [[Дон Кихот]]а: »Слава нека је срећним столећима која још нису знала за страховити бес оних демона од [[топ]]овских ђулади, чији изумитељи, рекао бих, и сад још у бездани пакла примају награду за то ђаволско оруђе. Њиме је омогућено да кукавна нека и подла рука одузме живот храброме [[витез]]у, и да, не знаш ни како ни одакле, насред јуначка окршаја и крви што распаљују одважна срца, залутало неко зрно (које је упутио можда пудљивац неки, што се, чим је испалио, ужаснуто склања испред праска проклете направе) изненада, у трен ока, угаси мисли и живот онога који је заслужио да га ужива неколико векова...«\n\nНапаћени човек вративши се кући покушава да писањем [[комедија]] изгради себи грађанску егзистенцију. Пише друкчије него његови савременици што блистају на двору. Он, чији је живот несталан, који лута путевима и беспућем свога доба и диже са тла његову још нејасну истину, слика велику слику дна. У селу Esquivas код Мадрида оженио се Catarinom de Palacio Salazary Vozmedianom. Мора да храни своју породицу, а како му то књижевност не омогућује, постаје агент за лиферације уља и жита шпанској флоти. У години [[1594]] он је порезник. Али не ваља за тај позив. Он познаје рачуницу снова, но обрачуни пореских спискова нису му у реду.\nДопада затвора. Прогоне га платежни налози и заплене. Црква га изопштава, и у севиљском затвору почиње да пише Дон Кихота. Педесет и седам му је година кад излази прва свеска.\n\nНа коме духовном тлу ниче Цервантесова књижевност, млада књижевност Шпаније?\n\n[[Иберци]], [[Феничани]], [[Картагињани]], [[Келти]], [[Лузитанци]], [[Кантабријци]], [[Римљани]], [[Свеви]], [[Алани]], [[Вандали]], Западни [[Готи]], [[Арабљани]] и [[Маври]] прошли су овом земљом. Од сликарија на пећинским зидовима Алтамире до алказара арапских архитекта далек је пут укрштања идеја и појава. Преко школа мудраца у [[Цордоба |Цордоби]], на арапском језику враћа се Европи заборављена [[филозофија]] [[антика|Антике]]. А на тлу арапске културе уздиже се победоносни готско-кастиљански облик живота, настаје млада [[шпанска књижевност]].\n\n[[Слика:Don_Kihot2.JPG|right|thumb|Дон Кихот и Санчо (илустрација)]]\n\nПроналазак штампања књига пружио је народима могућност читања. Дух књига био је све дотад искључива својина повлашћених. Но шта се то онда читало?\nДруштво у распадању оставља за собом своје легенде. Прошлост се указује сјајнијом и бољом. Тако и бајка [[феудализам|феудализма]] делује дуже од његове моћи. Из Француске и Италије доспеше у Шпанију пастирски и [[ритерски роман]]и и преплавише ускоро земљу. Дела кочоперних јунака прошлости и лирски чезнутљиви уздаси пастира што се у пустој гори одају несрећи своје љубавне напуштености омиљен су [[жанр]] у Сервантесове дане.\n[[Ритер]]ска књига је рани облик [[роман]]а израстао из епа. На њега Сервантес надовезује. Али он [[фабула|фабулу]] ритерских подвига повезује са стварношћу пикарескне литературе. Оно ново чему он даје облика више је од вагабундског романа, романа о Пицару, то је збирна слика друштва и заокружено огледало његова доба.\n\nКњига »Дон Кихот« написана је као [[сатира]] на [[ритерски роман]]. Цервантес је непоштедним смехом убио ону набујалу књижевност што је, отуђена од стварности, створила удешен, херојски искићен, сладуњав свет [[привид]]а.\nТај [[витез]], међутим, који јури за саблашћу прошлости, није само луда. Што га покреће да напусти свој дом да би следио опасни снени пут маште, то је предавање општим [[идеал]]има. Велика љубав и осећање са[[одговорност]]и за збивања свога доба. Та несебична преданост чини од смешне фигуре у исти мах правог јунака, који као пријатељ људи — па ма и погледа окренута назад — постаје мученик.\n\nКако би се друкчије могао тумачити сусрет са тужним [[галијат]]има које воде на ланцу кроз земљу? »Ови људи иду само под морање куд их воде, а не од своје воље«, каже витез Санчу. А [[Санчо]] одговара: »Тако је.«\n»Е па«, на то ће његов господар, »ево прилике да вршим свој позив, да уклањам неправду и притекнем у помоћ невољнима и потлаченима«.\nСамо у «комичном виду смео је овај јунак да се залаже за правду и истину. И само са шеретском капом на глави сме да се изрече критичка мудрост доба. Ко није сањарио о љубави која постоји само у машти, као Дон Кихоте о својој [[Дулсинеја|Дулсинеји]]? И ко би од нас могао рећи да увек може да разликује берберски тањир од чаробнога шлема?\nКритички разум који је надрастао [[догма|догму]] пун је сумњи. Истина је многолика и променљива. А мудри витез говораше своме коњушару:\n»Тако некако дође да што се теби чини берберски тањир, мени се указује као шлем Мамбринов, а другом би се можда друкчије указао«.\n\nПоука из ове књиге је незаустављивост развитка. Смерном и одлучном руком покушава Дон Кихоте да заустави точак развитка. Али кад мисли да се бори са витезовима, он растерује стада оваца. Торпедира ветрењаче кад мисли да бије мегдан с дивовима. Лудост и [[меланхолија]] гоне га кроз горе Сиере Морене, да би уздисао за љубављу, које нема. Племенито, велико, што је укотвљено у јучерашњици, данас је само још заблуда и дим.\n\nА епизода с ветрењаћама могла би да се тумачи као величанствени симбол раног јуриша на машине, јер млинови за производњу, на које витез наилази, у оно су доба још нови и можда делују исто онако сабласно као прва појава авиона на становнике [[Гренланд]]а.\nНа завршетку тужно комичне одисеје једно крдо свиња прегази старог обореног витеза. Тургењев нас ући одгонетању смисла ове слике:\n»Сви Дон Кихоти бивају прегажени од свиња, и то управо на крају свог живота. То је последњи данак што га морају платити грубој случајности, равнодушном и дрском несхватању. То је шамар [[фарисеј]]а. Потом могу да умру. Прошли су кроз огањ и стекли су бесмртност«.\n\n»El ingenioso hidalgo Don Quijote de La Mancha«, је најзначајније дело Шпанског духа. Не као историјска [[реминисценција]], него као живо уметничко дело. Доживљујући ове судбине, што их је оцртао шпански песник, можемо и данас као и пре да се смејемо, да тугујемо и да се учимо љубави.\nСтотине и стотине тумачења пуниле су све новим симболима ово дело, које је Сервантес писао насмејаних усана а крвава срца. На узвишеним штакама Дон Кихота шепурили су се многи који су смишљали да њима узвисе своју маленкост. Други су из метежа пустоловина начинили причу за децу. Треба га читати пажљиво и с љубављу. Срца отворена широм. Јер много што шта Цервантес казује шапатом и завијено. Са дискретним мигом усана, као иза њега Свифт, Волтаире, Анатоле Франце.\n\nМнога аналогија постоји између живота писца и живота његова створа. Али можда је у свакој великој фигури књижевности садржано нешто [[аутобиографија|аутобиографије]].\nПо изласку прве свеске Дон Кихота настаје, злобом судбине, дуга пауза ћутања. Осам година за њим штампане су »Novelas ejemplares«, следеће године »Пут на Парнас«, а годину дана касније »Осам комедија и осам међуигара«. Исте године, 1615, појављује се дуго очекивани други део Дон Кихота.\nВеличанствена проза »Novelas ejemplares«, обликована новом друштвеном вољом, наџивела је позоришне комаде, који су већим делом пали у заборав. Они су по форми сродни са [[мистерија]]ма. Али су по свом духовном садржају смели и богати, као и све што је Сервантес створио. Један од тих комада, »Нуманциа«, посвећен је борби оног шпанског града који је радије хтео да пропадне него да дозволи да га подјарме римске легије: мртва [[Шпанија]] може да има свога [[Сципион]]а, жива не.\n\nБило је већ говора о слави мудрости и човекољубивости Сервантеса. Још коју реч о његовом крају.\n[[19. април|19. априла]] [[1616]]. пише посвету грофу Лемосу у своме делу Персилеус и Сигисмонда:\n\n
Са ногом у стремену,
\nСа самртним страхом у срцу
\nПосвећујем ти ово...

\n\nЧетири дана касније умро је, истога дана када је [[Шекспир|Шекспира]] заклопио очи. Двеста година по његовој смрти ушао је исклесан из камена у [[Мадрид]], у ожалошћени град. А у мрачне дане када је и овај споменик изложен разарању, не треба заборавити: Ко тражи истину, трајнији је од камена.\n\n(приређено према предговору Пјера Мерина)\n\n[[Category:Књижевници|Сервантес, Мигел]]\n\n[[bg:Мигел де Сервантес]]\n[[ca:Miguel de Cervantes Saavedra]]\n[[de:Miguel de Cervantes]]\n[[en:Miguel de Cervantes]]\n[[eo:Miguel de CERVANTES]]\n[[es:Miguel de Cervantes]]\n[[fr:Michel de Cervantès]]\n[[he:מיגל דה סרוואנטס]]\n[[ia:Miguel de Cervantes]]\n[[nl:Miguel de Cervantes]]\n[[pl:Miguel Cervantes]]\n[[sl:Miguel de Cervantes]]\n[[sv:Miguel Cervantes]]\n[[th:มิเกล เด เทรบานเตส]]\n[[zh-cn:米格尔·德·塞万提斯·萨维德拉]]','dodato Saavedra',315,'Ninam','20050217013555','',0,0,1,0,0.812968803483,'79949782986444','20050303073259'); INSERT INTO cur VALUES (4788,0,'Дон_Кихот','[[Слика:Don_Kihot1.JPG|left|thumb|Дон Кихот (илустрација)]]\n\nДОН КИХОТ је витез у чијем је тужном лицу [[Мигел Сервантес|Сервантес]] сабрао слику свога доба.\nОн је племић са мало земље и са славним успоменама. Истеривање Мавара захтевало је многе оклопљене јунаке. Они витешки редови од Алсантаре и Сантјага, од Монтесе и Салатраве били су елитни батаљони шпанске моћи у епоси ширења империје. Но потом их је било и сувише много који су се враћали. Прошло је доба подвига, а на двору и у новој управи није било довољно положаја. Задатак витешких редова свршен је, те су разрешени или су изгубили моћ.\nИ ето тако седи сада већ излишни племић у сеоској осами Манче (Manche) и покушава да се помоћу узбудљивих ритерских романа из прошлих дана отме чами и досади своје данашњице.\nЛегенде и дела славних витезова оживљују у њему, и он се припрема да изјаше у далеке крајеве, да се бори за племенито и добро, како су то некада чинили јунаци његових књига.\nУ сва су времена витезови-луталице имали уза се коњушаре. Дон Кихоте бира Санча Пансу, сељака из околине.\nНа кукавном кљусету, на своме Росинанту, каска наш витез са берберским тањиром на глави, који проглашава драгоценим шлемом, а за њим, флегматичан, дебељушкаст и доброћудан, његов коњушар на сивој грбачи мазге.\n\n== Важност ==\n\nДон Кихот се често спомиње као најбоље дјело фикције свих времена. Он се налази у јединственој позицији између средњо-вјековне каваљерске романсе и модерног романа. Каваљерске романсе (витешки романи) су готово увијек не повезане приче са мало истраживања унутарњег живота главног лика. Модерни роман, наравно, је готово увијек фокусиран на психолошку еволуцију појединачних ликова. У првом дијелу романа, Кихот се намеће друштву и околини. У другом дијелу, он више није физички способан, али га људи знају, \'\'пошто су прочитали његове авантуре\'\', па мора радити мање да би одржао свој углед. До своје смрти, он је почео да преузима нови идентитет, укључујући и надимак, \'\'Добри\'\'. \n\nУ роману су многи новалитети за европску књижевност као жена која се жали на менопаузу, неко са поремечајем прехране, и њихово психолошко разоткривање унутарњих проблема. \n\nТакође, приказ различитих перспектива је суптилно урађен. Ликови говоре о жени која је узрок смрти тужитеља, приказивајући је као зло, али када се она појави, она показује другачију перспективу ради које је Кихот (и читатељ) бране. Велики говор о љепоти и њеном повезаношћу са истином слиједи. Када Кихот силази у печину, Сервантес признаје да не зна шта се тамо догодило.\n\nКао и његови савременици, Сервантес је вјеровао да књижевност мора садржавати моралну поруку, али, он није волио проповиједати у својим дјелима комичне нарави. Његово рјешење је било да стави све моралне савјете свог времена у дјело, али да их сави у Кихотова уста, чија су рјешења често била погрешна. На примјер, када он ослобађа робове са галија, који су тврдили да су невини, нападајући њихове чуваре, тражи од њих да изразе поштовање Дулцинеји, а они га гађају камењем и одлазе. Према овоме јако је лахко буквално схватити моралне поруке. \n\nЧитатељи из различитих доба су различито тумачили дјело. Када је дјело први пут објављано, гледано је као комични роман. Послије Француске револуције дјело је било популарно ради своје централне нити да индивидуалци могу бити у праву имако се друштво уопће не слаже- нису гледали на дјело као комично. У деветнаестом стољећу дјело је гледано као друштвени коментар, али нико са сигурношћу није могао рећи \'\'на чијој је страни Сервантес био\'\'. До двадесетог стољећа било је јасно да је то једноставно било јединствено и велико дјело, први прави модерни роман. \n\nПослије Кубанске револуције, револуционарска влада је основала штампарску кућу звану Институто Цубано дел Либро (Кубански Књижевни Институт), да штампа пуно копија великих књига свјетске књижевности за шире масе. Прва књига која је објављана била је Дон Кихот.\n[[Слика:Don kihot.jpg|thumb|left|Дон Кихот и Сначо Панса]] \n\n== Листа ликова (главних) ==\n\n\'\'\'ДОН КИХОТ\'\'\'- херој романа. Кихот одлази на мисију да оживи витештво у свијету који га је одбацио. Он вјерује само у оно у шта жели да вјерује и свијет види пуно другачије од осталих људи. Придјев \'\'кихотски\'\' значи \'\'идеалистички и непрактичан\'\', и изведен је из имена протагонисте, а израз \'\'јуришати на вјетрењаче\'\' је такође изведен из доживљаја Дон Кихота. \n\n\'\'\'САНЧО ПАНЦА\'\'\'- Кихотов перјаник. Он је приказ обичног човјека...\n\n(\'\'и други\'\')\n\n\n== Филмови и иконографија ==\n\nНеколико је филмова снимљено о Дон Кихоту, укључујући:\n*\'\'Дон Кихот\'\'([[1933]]), којег је режирао Georg Wilhelm Pabst.\n*\'\'Човек Ла Манче\'\' ([[1972]]), режирао Артур Хилер (такође направљен мјузикл)\n*\'\'El Quijote de Miguel de Cervantes\'\'(1991), телевизијске мини серије, режирао Manuel Gutiérrez Aragón \n*\'\'Дон Кихот\'\', кога је почео снимати [[Орсон Велс]], али га никада није завршио; друга верзија је била Jesusa Franca (1992)\n*\'\'Дон Кихот\'\', режирао Piter Yates.\n*Изгубљени у Ла Манчи (2002), документарац о неуспјелом покушају снимања филма о Дон Кихоту.\n\nHanna-Barbera je издала анимирани филм \'\'Дон Којот\'\' и \'\'Санчо Панда\'\'.\n\nДон Кихот је инспирисао многе сликаре као што су [[Пабло Пикасо]], [[Салвадор Дали]], [[Антонио де ла Гандара]] и [[Густав Дор]].\n\nОпера \'\'Дон Кихот\'\' је премиерно изведена у Опери Манте Карла 24. фебуара 1910, а аутор јој је јулес Масснет. Главна улога је био легендарни руски бас Feodor Chaliapin, за кога је улога и написана.\n\n*више о Дон Кихоту у чланку [[Мигел Сервантес]].','',170,'Покрајац','20050208102657','',0,0,1,0,0.54079895678,'79949791897342','20050208102657'); INSERT INTO cur VALUES (4789,1,'Мигел_Сервантес','Замолио бих надлежног да обрише овај чланак пошто сам пренео у [[Мигел Сервантес]].\nПоздрав. Голија\n\nЕво страна је управо избрисана. Поздрав --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 22:30, 1 Сеп 2004 (CEST)\n\n*Захваљујем ! Мој је \"задатак\" данас тиме и приведен крају. Пријатно ! Голија\n\nпс. имаш ли који коментар у везии чланка о Сервантесу ? Добар, а ?\n\n*Мени се допада чланак, за разлику од самог лика Дон Кихота, који ми се никада није допадао. Ако бих баш морао да бирам, онда ми се највише допада магарац од Санчо Пансе. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 05:25, 2 Сеп 2004 (CEST)\n\n*Изузетно добар чланак каквих нема пуно на Википедији. А сада предлажем да избришемо и ову страницу за разговор (о страници која више не постоји). --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 08:02, 2 Сеп 2004 (CEST)\n\n*Обрисана је и страна за разговор о \'\'\'Мигел Сервантес (Miguel de Cervantes Saavedra)\'\'\', као и сама та страна. Текст одатле је пренет овде. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 08:35, 4 Сеп 2004 (CEST)','',108,'Djordjes','20040904063535','',0,0,0,0,0.491122895615,'79959095936464','20040904063535'); INSERT INTO cur VALUES (4790,1,'Август','Mилошу, овако смо се били договорили, кад смо о томе дискутовали. На мојој страни сам направио привремени списак латинских писаца. Погледај па ако имаш неку примедбу кажи пре него се стране почну попуњавати. Такође ме занима, како да добијем списак празних страна. то би било веома корисно због евиденције, да не дође до дуплирања страна, да се исправе грешке, да се уједначе називи итд.\nВидећеш у оном мом списку да није све једнообразно. Није то зато што сам ја тако хтео, него се од аутора до аутора и од књиге до књиге, тај проблем различито (мал)третира. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 05:12, 2 Сеп 2004 (CEST)\n\n*Иако питање није упућено мени ја ћу одговорити на један део: Списак празних страна можеш добити када одеш на \'\'\'Посебне странице\'\'\' па онда ту на \'\'\'Тражене странице\'\'\', или директно на [[Посебно:Wantedpages]]. Може се приметити да се страница зове \'\'\'Тражене страице\'\'\', тј. да није исправно написана. Ово би требало да се исправи у новом преводу интерфејса, било би добро да нам Милош одговори и на ово питање око превода интерфејса. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 08:12, 2 Сеп 2004 (CEST)\n**Био сам тамо. Има само две странице са по 500 имена. Укупно 1000 имена. Послужиће колико толико. Захваљујем на обавештењу. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 02:14, 3 Сеп 2004 (CEST)\n*Ево и ја да кажем понешто. Списак је садржајан, с тим да имам једну примедбу: Када повезујеш писце који имају општеприхваћена краћа имена, као што су Цезар и Август, онда би требало да напишеш нпр. \"[[Цезар|Гај Јулије Цезар]]\" (мада, кад сам размислио о овоме, требало би раздвојити термин \"цезар\" од Цезара, какогод, слично је и са Октавијаном), а не \"Гај Јулије [[Цезар]]\". Погледај како сам изменио управо ову одредницу и то поводом Октавијана. Успут, да бисмо олакшали рад, [[Википедија:Администратори|пријави се за администратора]], па да ти дам привилегије. У том случају можеш радити и \"move\" стране. --[[Корисник:Милош|Милош]] 03:22, 3 Сеп 2004 (CEST)\n*Иначе, што се тиче једнообразности... Мислим да бисмо за модел требали узети неку енциклопедију. Узмимо, Британику. А сматрам да је \"коректно\" енциклопедијско решење да се свака личност заведе под пуним именима, презименима и средњим именима. А ако је позната и под неким скраћеним именима, онда би те одреднице требало или редиректовати на главну (у случају да не постоји никакво преклапање) или направити страну која ће усмеравати према одговарајућим различитим одредницама. Ево, сада сам сконтао да би било добро направити темплејт који би на свакој таквој групној страни рекао нешто типа: Ово је групна страна. Ако сте дошли на ову страну пратећи неку везу, молимо вас да изворни чланак измените и поставите одговарајућу везу унутар њега. --[[Корисник:Милош|Милош]] 03:33, 3 Сеп 2004 (CEST)','',124,'Милош','20040903013317','',0,0,0,0,0.593051457588,'79959096986682','20040903013317'); INSERT INTO cur VALUES (4791,6,'Венера_из_Кирене.jpg','каталог римског музеја','каталог римског музеја',24,'Domatrios','20040902033123','',0,0,0,1,0.462196501402367,'79959097966876','20040902033652'); INSERT INTO cur VALUES (4792,0,'Кирена','[[Слика:Венера_из_Кирене.jpg|thumb|Венера из Кирене - Roma - R. Museo delle Terme - La Venere di Cirene (Arte Greco-Romana)]]','',24,'Domatrios','20040902033652','',0,0,0,1,0.608855724618,'79959097966347','20040902033652'); INSERT INTO cur VALUES (4793,0,'Перушек','#REDIRECT [[Рајко Перушек]]\n','Перушек moved to Рајко Перушек',108,'Djordjes','20040902062130','',0,1,0,1,0.22499403750989,'79959097937869','20040902062130'); INSERT INTO cur VALUES (4794,0,'Димитрије_Ризов','Димитрије РИЗОВ (Димитър Ризов, 1866-1918), бугарски политичар, дипломат; био посланик [[Бугарска|Бугарске]] у [[Берлин]]у; покушавао да убеди Немце да су [[Стара Србија]] и [[Македонија]] бугарске, у чему га је побио [[Херман Вендел]]. --[[Корисник:Jablan|Jablan]] 15:02, 2 Сеп 2004 (CEST)\n\n*[http://www.suc.org/culture/library/Portreti/graditelji_pobede/oddo.html?Suc_Session=bc7d6bfb8d1cdbd3d8e8c753bc882326 Портрети из новије српске историје]','',154,'Jablan','20040902130246','',0,0,0,1,0.552948229272,'79959097869753','20050128111629'); INSERT INTO cur VALUES (4795,0,'Херман_Вендел','==Херман Вендел (Hermann Wendel, 1884-1936)== \n\nЊемачки политичар, публициста и историчар, уредник и сарадник социалистичких листова, велики познавалац модерне историје јужнословенских народа, у свом \"Стручном мишљењу\", поднесеном 11. и 12. маја 1923. парламентарном истражном одбору њемачког [[Рајхстаг]]а за испитивање узрока [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], измишљање [[босански језик|босанског језика]] доживљава као политикантски [[апсурд]]: H. Wendel, in: Schuld und Recht im Weltkrieg, Bd. VI, Berlin : Deutsche Verlagsgesellschaft für Politik und Geschichte 1924 (исте године сепаратно издање) = H. Vendel, »Habsburgovci i južnoslovensko pitanje«, итд.--[[Корисник:Jablan|Jablan]] 15:38, 2 Сеп 2004 (CEST)\n\n*[http://www.rastko.org.yu/filosofija/bsijakovic-balkanistika_c.html Прилог феноменологији \"другости\" Бaлкана]','',154,'Jablan','20040902133801','',0,0,0,1,0.850516214432,'79959097866198','20050128111629'); INSERT INTO cur VALUES (4796,14,'Светитељи','Ово је списак светитеља и светитељки који имају своје странице на Википедији. Ово су хришћански светитељи, они који су живели до [[1054]]. су заједнички за целу [[хришћанство|хришћанску]] Цркву.\n\n[[Category:Биографије]]\n\n[[bg:Категория:Светци]]\n[[de:Kategorie:Heiliger]]\n[[en:Category:Saints]]\n[[es:Categoría:Santos]]\n[[fr:Catégorie:Saint catholique]]\n[[hr:Category:Sveci]]\n[[it:Categoria:Santi]]\n[[la:Category:Sancti]]\n[[nl:Categorie:Heilige]]\n[[no:Kategori:Helgener]]\n[[pl:Kategoria:Święci katoliccy]]\n[[pt:Categoria:Santos]]\n[[sr:Category:Светитељи]]\n[[sv:Kategori:Helgon]]','допуњен интервики',108,'Djordjes','20050212200122','',0,0,0,0,0.083029581738,'79949787799877','20050316142938'); INSERT INTO cur VALUES (4797,14,'Књижевници','Овде је списак свих књижевника који имају своје чланке на српској Википедији.\n\n[[Category:Биографије]]\n[[Category:Књижевност]]','',108,'Djordjes','20041122100100','',0,0,0,0,0.306455444687,'79958877899899','20050316142938'); INSERT INTO cur VALUES (4798,0,'Велур','ВЕЛУР (франц. velours), [[сомот]], [[баршун]]; врста [[тканина|тканине]] слична сомоту и [[плиш]]у. --[[Корисник:Jablan|Jablan]] 16:47, 2 Сеп 2004 (CEST)','',154,'Jablan','20040902144716','',0,0,0,1,0.896967706688,'79959097855283','20050128111629'); INSERT INTO cur VALUES (4799,0,'Биографије','На страни [[списак људи]] дат је списак свих људи о којима постоје чланци на овој Википедији, углавном су то у питању биографије. Сама реч биографија је настала од грчких речи \'\'\'биос\'\'\' што значи живот и \'\'\'графен\'\'\' што значи писати, тако да биографија уствари значи \'\'\'животопис\'\'\' или опис живота.\n\nНа овој страни је дат списак [[Посебно:Categories|категорија]] на које су подељени људи чије биографије овде постоје. Поделе су углавном извршене по занимањима или по националној припадности. Једна иста особа може припадати у више категорија, али по правилу узимамо ону категорију која је највише обележила нечије дело. Тако на пример [[Иво Андрић]] спада у категорију \'\'\'Књижевници\'\'\', а не на пример дипломате, иако се бавио и дипломатском службом итд.\n\nСписак категорија налази се на врху стране.\n\n[[Category:Биографије]]','Враћено на последњу измену од корисника Djordjes',108,'Djordjes','20050104082355','',0,0,1,0,0.358446196354,'79949895917644','20050104082355'); INSERT INTO cur VALUES (4800,0,'Свети_Сава_и_ђаво','===Свети Сава и ђаво===\n\nПошао [[свети Сава]] преко једне планине, па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побегне, али не могне, па се тада сретну на путу. Свети Сава рекне ђаволу: „Помози Бог!\" а овај одговори: „Није ти за тим стало.\" — „Како си?\" рече Свети Сава; а ђаво му одговори: „Шта је теби брига, како сам.\" — „Куда хоћеш?\" Упита га свети Сава; а овај одговори: „Ни за тим ти није стало.\" — „Шта би радио?\" рече свети Сава; а овај му одговори: „Радио бих башчу, кад бих имао мршаве земље и таквог ортака.\" Онда свети Сава каже ђаволу: „Ако баш хоћеш да радиш башту, ево сам ти ја ортак, но да се договоримо, како ћемо и шта најпре сијати, и ко ће сјеме набављати.\" А ђаво му одговори: „Ако ме и мрзи с тобом радиги, и опет ти се покорити нећу, али хоћу да начинимо уговор, па да отпочнемо радити.\" \n\nСад се договоре, да посаде најпре мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво, па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гле-даше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше. „Е,\" рече сад свети Сава ђаволу, „пола је моје, а пола твоје, па бирај које волиш.\" Видећи ђаво силна пера у лука, превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи. Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило, кад види, де пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену; а свети Сава повади лук и однесе га.\n\nОво ђавола врло ожалости, па се ријеши, те још један уговор са светим Савом учини, да посаде купус, па ђаво рече: „Ја ћу оно, што је у земљи, а ти оно што је на земљи.\" И тако буде. Купус посаде, и овај све растијаше више и развијаше свој лист, док се и главице укажу. Видећи ово, ђаво мишљаше: кад је оволика чвонта на земљи, та колика мора бити у земљи, па се врло радоваше. Кад у јесен буде, свети Сава дође, те купус посијече, а ђаволу остави корење. Мало затим ето ти и ђавола, ту су [[гајде]], ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика. Па чим један корен извади и види, да нема ништа, пренемогне се од муке, па онда умоли светога Саву да још један уговор начине, да посеју кромпир, па онда, што је у земљи, то нека буде светога Саве, а што је на земљи, то да њему остане. Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина, па онда цвијет, а за овијем бобе. Видећи ово, ђаво се стане смијати и светом Сави пркосити. Но кад буде у јесен, онда цимина опадне и иструхне, а свети Сава повади кромпире, па у трап.\nНадимаше се ђаво, да пукне од зла. Видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву, те посеју пшеницу и уговоре: што је на земљи, нека буде светога Саве; а што је у земљи, то да буде ђаволу. Кад пшеница порасте и класа, ђаво дође над ограду, па гледаше колико је израсла и говораше: „Из малога зрна нарасте оволика стабљика!\" Кад буде јесен, онда свети Сава позове жетеоце, те пшеницу пожњу, а ђаволу стрн.\n\nСад ђаво стане плакати, па од љутине рече: „Баш хоћу с тобом још да посадим виноград, па шта буде; и ако ме још и овде превариш, онда он нашег ортак-лука нема ништа.\" И тако посаде виноград. Кад ви-ноград треће године роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да бирају, шта ко воли. Сад свети Сава упита ђавола: „Шта волиш, ортаче, или чорбу или густижу?\" А ђаво одговори: .„Ја ћу густижу, а теби начаст чорба.\" Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метну у кацу, па послије источи вино, а ђаволу остане џибра. Сад се ђаво домисли, те у џибру наспе воде, начини казан и препече ракију; а Свети Сава тек њему, па му рече: ,Шта је то, ортаче?\" А овај му одговори: „Печем ракију, побратиме!\" Онда свети Сава рекне: „Дајде, ортаче, да видим ваља ли.\" А овај му наточи у чашу; сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут и прекрсти се; а ђаво побјегне и рече: „Вала, то је стару лијек, а младоме бијес!\" па тако ишчезне. И више га никако нема тамо где чује да је поп.','',144,'Golija','20040902182227','',0,0,0,1,0.073385446367,'79959097817772','20041021221934'); INSERT INTO cur VALUES (4801,0,'Не_помози,_Боже!','===Не помози, Боже!===\n\nКад је [[свети Никола]] по земљи ходио, нађе код мора некаквог човека који једнако виче: „Не помози, Боже!\" И запита га, шта то чини; он му одговори, да се моли Богу. Онда му свети Никола каже, да се тако Богу не моли, него да говори: „Помози, Боже!\" Човек то радо прими, и одмах заинтачи тако викати. Пошто свети Никола уђе у лађу и навезе се на море, човек уједанпут заборави како га је он научио да говори, па га стане с обале викати, да би се повратио да му опет каже; но кад виде да га не може дозвати, онда брже боље скине своју хаљину с леђа и, раширивши је по мору, седне на њу и стане рукама возити, за њим. Кад, тако возећи се, сустигне лађу, он повиче светоме Николи: „Еј! Како оно ти рече мени да се молим Богу?\" Свети Никола, видећи то чудо, помисли у себи: „Кад се он тако може по мору возити, његова је молитва, макар шта говорио, Богу угоднија него моја!\" па му одговори: „Као и до сад, као и до сад.\"','',144,'Golija','20040902190523','',0,0,0,1,0.275427734608,'79959097809476','20040902190523'); INSERT INTO cur VALUES (4802,0,'201._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | \'\'\'[[200е пне.]]\'\'\' | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]]
\n[[206. пне.]] | [[205. пне.]] | [[204. пне.]] | [[203. пне.]] | [[202. пне.]] | \'\'\'201. пне.\'\'\' | [[200. пне.]] | [[199. пне.]] | [[198. пне.]] | [[197. пне.]] | [[196. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:201 BC]]','',124,'Милош','20040902224023','',0,0,0,1,0.503632474925,'79959097775976','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4803,0,'202._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | \'\'\'[[200е пне.]]\'\'\' | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]]
\n[[207. пне.]] | [[206. пне.]] | [[205. пне.]] | [[204. пне.]] | [[203. пне.]] | \'\'\'202. пне.\'\'\' | [[201. пне.]] | [[200. пне.]] | [[199. пне.]] | [[198. пне.]] | [[197. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:202 BC]]','',124,'Милош','20040902224043','',0,0,0,1,0.552676874005,'79959097775956','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4804,0,'203._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | \'\'\'[[200е пне.]]\'\'\' | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]]
\n[[208. пне.]] | [[207. пне.]] | [[206. пне.]] | [[205. пне.]] | [[204. пне.]] | \'\'\'203. пне.\'\'\' | [[202. пне.]] | [[201. пне.]] | [[200. пне.]] | [[199. пне.]] | [[198. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:203 BC]]','',124,'Милош','20040902224054','',0,0,0,1,0.174366600893,'79959097775945','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4805,0,'204._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | \'\'\'[[200е пне.]]\'\'\' | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]]
\n[[209. пне.]] | [[208. пне.]] | [[207. пне.]] | [[206. пне.]] | [[205. пне.]] | \'\'\'204. пне.\'\'\' | [[203. пне.]] | [[202. пне.]] | [[201. пне.]] | [[200. пне.]] | [[199. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:204 BC]]','',124,'Милош','20040902224104','',0,0,0,1,0.820085076066,'79959097775895','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4806,0,'205._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | \'\'\'[[200е пне.]]\'\'\' | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]]
\n[[210. пне.]] | [[209. пне.]] | [[208. пне.]] | [[207. пне.]] | [[206. пне.]] | \'\'\'205. пне.\'\'\' | [[204. пне.]] | [[203. пне.]] | [[202. пне.]] | [[201. пне.]] | [[200. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:205 BC]]','',124,'Милош','20040902224125','',0,0,0,1,0.26816921554,'79959097775874','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4807,0,'206._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | \'\'\'[[200е пне.]]\'\'\' | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]]
\n[[211. пне.]] | [[210. пне.]] | [[209. пне.]] | [[208. пне.]] | [[207. пне.]] | \'\'\'206. пне.\'\'\' | [[205. пне.]] | [[204. пне.]] | [[203. пне.]] | [[202. пне.]] | [[201. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:206 BC]]','',124,'Милош','20040902224134','',0,0,0,1,0.407395410541,'79959097775865','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4808,0,'207._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | \'\'\'[[200е пне.]]\'\'\' | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]]
\n[[212. пне.]] | [[211. пне.]] | [[210. пне.]] | [[209. пне.]] | [[208. пне.]] | \'\'\'207. пне.\'\'\' | [[206. пне.]] | [[205. пне.]] | [[204. пне.]] | [[203. пне.]] | [[202. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:207 BC]]','',124,'Милош','20040902224144','',0,0,0,1,0.662315725657,'79959097775855','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4809,0,'208._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | \'\'\'[[200е пне.]]\'\'\' | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]]
\n[[213. пне.]] | [[212. пне.]] | [[211. пне.]] | [[210. пне.]] | [[209. пне.]] | \'\'\'208. пне.\'\'\' | [[207. пне.]] | [[206. пне.]] | [[205. пне.]] | [[204. пне.]] | [[203. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:208 BC]]','',124,'Милош','20040902224156','',0,0,0,1,0.130286334609,'79959097775843','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4810,0,'209._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | \'\'\'[[200е пне.]]\'\'\' | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]]
\n[[214. пне.]] | [[213. пне.]] | [[212. пне.]] | [[211. пне.]] | [[210. пне.]] | \'\'\'209. пне.\'\'\' | [[208. пне.]] | [[207. пне.]] | [[206. пне.]] | [[205. пне.]] | [[204. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:209 BC]]','',124,'Милош','20040902224207','',0,0,0,1,0.696231899642,'79959097775792','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4811,0,'210._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | \'\'\'[[210е пне.]]\'\'\' | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]]
\n[[215. пне.]] | [[214. пне.]] | [[213. пне.]] | [[212. пне.]] | [[211. пне.]] | \'\'\'210. пне.\'\'\' | [[209. пне.]] | [[208. пне.]] | [[207. пне.]] | [[206. пне.]] | [[205. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:210 BC]]','',124,'Милош','20040902224227','',0,0,0,1,0.394471303744,'79959097775772','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4812,0,'211._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | \'\'\'[[210е пне.]]\'\'\' | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]]
\n[[216. пне.]] | [[215. пне.]] | [[214. пне.]] | [[213. пне.]] | [[212. пне.]] | \'\'\'211. пне.\'\'\' | [[210. пне.]] | [[209. пне.]] | [[208. пне.]] | [[207. пне.]] | [[206. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:211 BC]]','',124,'Милош','20040902224239','',0,0,0,1,0.065682157439,'79959097775760','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4813,0,'212._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | \'\'\'[[210е пне.]]\'\'\' | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]]
\n[[217. пне.]] | [[216. пне.]] | [[215. пне.]] | [[214. пне.]] | [[213. пне.]] | \'\'\'212. пне.\'\'\' | [[211. пне.]] | [[210. пне.]] | [[209. пне.]] | [[208. пне.]] | [[207. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:212 BC]]','',124,'Милош','20040902224249','',0,0,0,1,0.841438085698,'79959097775750','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4814,0,'213._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | \'\'\'[[210е пне.]]\'\'\' | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]]
\n[[218. пне.]] | [[217. пне.]] | [[216. пне.]] | [[215. пне.]] | [[214. пне.]] | \'\'\'213. пне.\'\'\' | [[212. пне.]] | [[211. пне.]] | [[210. пне.]] | [[209. пне.]] | [[208. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:213 BC]]','',124,'Милош','20040902224300','',0,0,0,1,0.455928664867,'79959097775699','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4815,0,'214._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | \'\'\'[[210е пне.]]\'\'\' | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]]
\n[[219. пне.]] | [[218. пне.]] | [[217. пне.]] | [[216. пне.]] | [[215. пне.]] | \'\'\'214. пне.\'\'\' | [[213. пне.]] | [[212. пне.]] | [[211. пне.]] | [[210. пне.]] | [[209. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:214 BC]]','',124,'Милош','20040902224311','',0,0,0,1,0.62911484187,'79959097775688','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4816,0,'215._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | \'\'\'[[210е пне.]]\'\'\' | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]]
\n[[220. пне.]] | [[219. пне.]] | [[218. пне.]] | [[217. пне.]] | [[216. пне.]] | \'\'\'215. пне.\'\'\' | [[214. пне.]] | [[213. пне.]] | [[212. пне.]] | [[211. пне.]] | [[210. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:215 BC]]','',124,'Милош','20040902224321','',0,0,0,1,0.974572841998,'79959097775678','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4817,0,'216._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | \'\'\'[[210е пне.]]\'\'\' | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]]
\n[[221. пне.]] | [[220. пне.]] | [[219. пне.]] | [[218. пне.]] | [[217. пне.]] | \'\'\'216. пне.\'\'\' | [[215. пне.]] | [[214. пне.]] | [[213. пне.]] | [[212. пне.]] | [[211. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:216 BC]]','',124,'Милош','20040902224331','',0,0,0,1,0.457621094053,'79959097775668','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4818,0,'217._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | \'\'\'[[210е пне.]]\'\'\' | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]]
\n[[222. пне.]] | [[221. пне.]] | [[220. пне.]] | [[219. пне.]] | [[218. пне.]] | \'\'\'217. пне.\'\'\' | [[216. пне.]] | [[215. пне.]] | [[214. пне.]] | [[213. пне.]] | [[212. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:217 BC]]','',124,'Милош','20040902224345','',0,0,0,1,0.153069889244,'79959097775654','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4819,0,'218._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | \'\'\'[[210е пне.]]\'\'\' | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]]
\n[[223. пне.]] | [[222. пне.]] | [[221. пне.]] | [[220. пне.]] | [[219. пне.]] | \'\'\'218. пне.\'\'\' | [[217. пне.]] | [[216. пне.]] | [[215. пне.]] | [[214. пне.]] | [[213. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:218 BC]]','',124,'Милош','20040902224356','',0,0,0,1,0.52120102454,'79959097775643','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4820,0,'219._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | \'\'\'[[210е пне.]]\'\'\' | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]]
\n[[224. пне.]] | [[223. пне.]] | [[222. пне.]] | [[221. пне.]] | [[220. пне.]] | \'\'\'219. пне.\'\'\' | [[218. пне.]] | [[217. пне.]] | [[216. пне.]] | [[215. пне.]] | [[214. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:219 BC]]','',124,'Милош','20040902224405','',0,0,0,1,0.731035928117,'79959097775594','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4821,0,'220._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | \'\'\'[[220е пне.]]\'\'\' | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]]
\n[[225. пне.]] | [[224. пне.]] | [[223. пне.]] | [[222. пне.]] | [[221. пне.]] | \'\'\'220. пне.\'\'\' | [[219. пне.]] | [[218. пне.]] | [[217. пне.]] | [[216. пне.]] | [[215. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:220 BC]]','',124,'Милош','20040902224417','',0,0,0,1,0.379853898371,'79959097775582','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4822,0,'221._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | \'\'\'[[220е пне.]]\'\'\' | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]]
\n[[226. пне.]] | [[225. пне.]] | [[224. пне.]] | [[223. пне.]] | [[222. пне.]] | \'\'\'221. пне.\'\'\' | [[220. пне.]] | [[219. пне.]] | [[218. пне.]] | [[217. пне.]] | [[216. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:221 BC]]','',124,'Милош','20040902224429','',0,0,0,1,0.75844990963,'79959097775570','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4823,0,'222._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | \'\'\'[[220е пне.]]\'\'\' | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]]
\n[[227. пне.]] | [[226. пне.]] | [[225. пне.]] | [[224. пне.]] | [[223. пне.]] | \'\'\'222. пне.\'\'\' | [[221. пне.]] | [[220. пне.]] | [[219. пне.]] | [[218. пне.]] | [[217. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:222 BC]]','',124,'Милош','20040902224507','',0,0,0,1,0.460838435898,'79959097775492','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4824,0,'223._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | \'\'\'[[220е пне.]]\'\'\' | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]]
\n[[228. пне.]] | [[227. пне.]] | [[226. пне.]] | [[225. пне.]] | [[224. пне.]] | \'\'\'223. пне.\'\'\' | [[222. пне.]] | [[221. пне.]] | [[220. пне.]] | [[219. пне.]] | [[218. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:223 BC]]','',124,'Милош','20040902224518','',0,0,0,1,0.77125907539,'79959097775481','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4825,0,'224._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | \'\'\'[[220е пне.]]\'\'\' | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]]
\n[[229. пне.]] | [[228. пне.]] | [[227. пне.]] | [[226. пне.]] | [[225. пне.]] | \'\'\'224. пне.\'\'\' | [[223. пне.]] | [[222. пне.]] | [[221. пне.]] | [[220. пне.]] | [[219. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:224 BC]]','',124,'Милош','20040902224529','',0,0,0,1,0.723940899933,'79959097775470','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4826,0,'225._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | \'\'\'[[220е пне.]]\'\'\' | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]]
\n[[230. пне.]] | [[229. пне.]] | [[228. пне.]] | [[227. пне.]] | [[226. пне.]] | \'\'\'225. пне.\'\'\' | [[224. пне.]] | [[223. пне.]] | [[222. пне.]] | [[221. пне.]] | [[220. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:225 BC]]','',124,'Милош','20040902224539','',0,0,0,1,0.020561312801,'79959097775460','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4827,0,'226._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | \'\'\'[[220е пне.]]\'\'\' | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]]
\n[[231. пне.]] | [[230. пне.]] | [[229. пне.]] | [[228. пне.]] | [[227. пне.]] | \'\'\'226. пне.\'\'\' | [[225. пне.]] | [[224. пне.]] | [[223. пне.]] | [[222. пне.]] | [[221. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:226 BC]]','',124,'Милош','20040902224549','',0,0,0,1,0.900228931056,'79959097775450','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4828,0,'227._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | \'\'\'[[220е пне.]]\'\'\' | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]]
\n[[232. пне.]] | [[231. пне.]] | [[230. пне.]] | [[229. пне.]] | [[228. пне.]] | \'\'\'227. пне.\'\'\' | [[226. пне.]] | [[225. пне.]] | [[224. пне.]] | [[223. пне.]] | [[222. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:227 BC]]','',124,'Милош','20040902224601','',0,0,0,1,0.711098438926,'79959097775398','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4829,0,'228._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | \'\'\'[[220е пне.]]\'\'\' | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]]
\n[[233. пне.]] | [[232. пне.]] | [[231. пне.]] | [[230. пне.]] | [[229. пне.]] | \'\'\'228. пне.\'\'\' | [[227. пне.]] | [[226. пне.]] | [[225. пне.]] | [[224. пне.]] | [[223. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:228 BC]]','',124,'Милош','20040902224611','',0,0,0,1,0.158371528684,'79959097775388','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4830,0,'229._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | \'\'\'[[220е пне.]]\'\'\' | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]]
\n[[234. пне.]] | [[233. пне.]] | [[232. пне.]] | [[231. пне.]] | [[230. пне.]] | \'\'\'229. пне.\'\'\' | [[228. пне.]] | [[227. пне.]] | [[226. пне.]] | [[225. пне.]] | [[224. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:229 BC]]','',124,'Милош','20040902224622','',0,0,0,1,0.424212373059,'79959097775377','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4831,0,'230._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | \'\'\'[[230е пне.]]\'\'\' | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]]
\n[[235. пне.]] | [[234. пне.]] | [[233. пне.]] | [[232. пне.]] | [[231. пне.]] | \'\'\'230. пне.\'\'\' | [[229. пне.]] | [[228. пне.]] | [[227. пне.]] | [[226. пне.]] | [[225. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:230 BC]]','',124,'Милош','20040902224633','',0,0,0,1,0.882558375077,'79959097775366','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4832,0,'231._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | \'\'\'[[230е пне.]]\'\'\' | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]]
\n[[236. пне.]] | [[235. пне.]] | [[234. пне.]] | [[233. пне.]] | [[232. пне.]] | \'\'\'231. пне.\'\'\' | [[230. пне.]] | [[229. пне.]] | [[228. пне.]] | [[227. пне.]] | [[226. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:231 BC]]','',124,'Милош','20040902224645','',0,0,0,1,0.402915698664,'79959097775354','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4833,0,'232._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | \'\'\'[[230е пне.]]\'\'\' | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]]
\n[[237. пне.]] | [[236. пне.]] | [[235. пне.]] | [[234. пне.]] | [[233. пне.]] | \'\'\'232. пне.\'\'\' | [[231. пне.]] | [[230. пне.]] | [[229. пне.]] | [[228. пне.]] | [[227. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:232 BC]]','',124,'Милош','20040902224657','',0,0,0,1,0.629422962027,'79959097775342','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4834,0,'233._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | \'\'\'[[230е пне.]]\'\'\' | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]]
\n[[238. пне.]] | [[237. пне.]] | [[236. пне.]] | [[235. пне.]] | [[234. пне.]] | \'\'\'233. пне.\'\'\' | [[232. пне.]] | [[231. пне.]] | [[230. пне.]] | [[229. пне.]] | [[228. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:233 BC]]','',124,'Милош','20040902224709','',0,0,0,1,0.945003421952,'79959097775290','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4835,0,'234._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | \'\'\'[[230е пне.]]\'\'\' | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]]
\n[[239. пне.]] | [[238. пне.]] | [[237. пне.]] | [[236. пне.]] | [[235. пне.]] | \'\'\'234. пне.\'\'\' | [[233. пне.]] | [[232. пне.]] | [[231. пне.]] | [[230. пне.]] | [[229. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:234 BC]]','',124,'Милош','20040902224719','',0,0,0,1,0.899500488722,'79959097775280','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4836,0,'235._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | \'\'\'[[230е пне.]]\'\'\' | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]]
\n[[240. пне.]] | [[239. пне.]] | [[238. пне.]] | [[237. пне.]] | [[236. пне.]] | \'\'\'235. пне.\'\'\' | [[234. пне.]] | [[233. пне.]] | [[232. пне.]] | [[231. пне.]] | [[230. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:235 BC]]','',124,'Милош','20040902224730','',0,0,0,1,0.846508101954,'79959097775269','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4837,0,'236._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | \'\'\'[[230е пне.]]\'\'\' | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]]
\n[[241. пне.]] | [[240. пне.]] | [[239. пне.]] | [[238. пне.]] | [[237. пне.]] | \'\'\'236. пне.\'\'\' | [[235. пне.]] | [[234. пне.]] | [[233. пне.]] | [[232. пне.]] | [[231. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:236 BC]]','',124,'Милош','20040902224742','',0,0,0,1,0.075609773898,'79959097775257','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4838,0,'237._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | \'\'\'[[230е пне.]]\'\'\' | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]]
\n[[242. пне.]] | [[241. пне.]] | [[240. пне.]] | [[239. пне.]] | [[238. пне.]] | \'\'\'237. пне.\'\'\' | [[236. пне.]] | [[235. пне.]] | [[234. пне.]] | [[233. пне.]] | [[232. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:237 BC]]','',124,'Милош','20040902224753','',0,0,0,1,0.124915535154,'79959097775246','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4839,0,'238._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | \'\'\'[[230е пне.]]\'\'\' | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]]
\n[[243. пне.]] | [[242. пне.]] | [[241. пне.]] | [[240. пне.]] | [[239. пне.]] | \'\'\'238. пне.\'\'\' | [[237. пне.]] | [[236. пне.]] | [[235. пне.]] | [[234. пне.]] | [[233. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:238 BC]]','',124,'Милош','20040902224803','',0,0,0,1,0.038262763544,'79959097775196','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4840,0,'239._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | \'\'\'[[230е пне.]]\'\'\' | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]]
\n[[244. пне.]] | [[243. пне.]] | [[242. пне.]] | [[241. пне.]] | [[240. пне.]] | \'\'\'239. пне.\'\'\' | [[238. пне.]] | [[237. пне.]] | [[236. пне.]] | [[235. пне.]] | [[234. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:239 BC]]','',124,'Милош','20040902224814','',0,0,0,1,0.654858127541,'79959097775185','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4841,0,'240._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | \'\'\'[[240е пне.]]\'\'\' | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]]
\n[[245. пне.]] | [[244. пне.]] | [[243. пне.]] | [[242. пне.]] | [[241. пне.]] | \'\'\'240. пне.\'\'\' | [[239. пне.]] | [[238. пне.]] | [[237. пне.]] | [[236. пне.]] | [[235. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:240 BC]]','',124,'Милош','20040902224825','',0,0,0,1,0.587056693894,'79959097775174','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4842,0,'241._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | \'\'\'[[240е пне.]]\'\'\' | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]]
\n[[246. пне.]] | [[245. пне.]] | [[244. пне.]] | [[243. пне.]] | [[242. пне.]] | \'\'\'241. пне.\'\'\' | [[240. пне.]] | [[239. пне.]] | [[238. пне.]] | [[237. пне.]] | [[236. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:241 BC]]','',124,'Милош','20040902224906','',0,0,0,1,0.882913815734,'79959097775093','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4843,0,'242._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | \'\'\'[[240е пне.]]\'\'\' | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]]
\n[[247. пне.]] | [[246. пне.]] | [[245. пне.]] | [[244. пне.]] | [[243. пне.]] | \'\'\'242. пне.\'\'\' | [[241. пне.]] | [[240. пне.]] | [[239. пне.]] | [[238. пне.]] | [[237. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:242 BC]]','',124,'Милош','20040902224918','',0,0,0,1,0.87404829025,'79959097775081','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4844,0,'243._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | \'\'\'[[240е пне.]]\'\'\' | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]]
\n[[248. пне.]] | [[247. пне.]] | [[246. пне.]] | [[245. пне.]] | [[244. пне.]] | \'\'\'243. пне.\'\'\' | [[242. пне.]] | [[241. пне.]] | [[240. пне.]] | [[239. пне.]] | [[238. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:243 BC]]','',124,'Милош','20040902224928','',0,0,0,1,0.401519884542,'79959097775071','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4845,0,'244._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | \'\'\'[[240е пне.]]\'\'\' | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]]
\n[[249. пне.]] | [[248. пне.]] | [[247. пне.]] | [[246. пне.]] | [[245. пне.]] | \'\'\'244. пне.\'\'\' | [[243. пне.]] | [[242. пне.]] | [[241. пне.]] | [[240. пне.]] | [[239. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:244 BC]]','',124,'Милош','20040902224939','',0,0,0,1,0.458379936618,'79959097775060','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4846,0,'245._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | \'\'\'[[240е пне.]]\'\'\' | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]]
\n[[250. пне.]] | [[249. пне.]] | [[248. пне.]] | [[247. пне.]] | [[246. пне.]] | \'\'\'245. пне.\'\'\' | [[244. пне.]] | [[243. пне.]] | [[242. пне.]] | [[241. пне.]] | [[240. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:245 BC]]','',124,'Милош','20040902224950','',0,0,0,1,0.444131739179,'79959097775049','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4847,0,'246._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | \'\'\'[[240е пне.]]\'\'\' | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]]
\n[[251. пне.]] | [[250. пне.]] | [[249. пне.]] | [[248. пне.]] | [[247. пне.]] | \'\'\'246. пне.\'\'\' | [[245. пне.]] | [[244. пне.]] | [[243. пне.]] | [[242. пне.]] | [[241. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:246 BC]]','',124,'Милош','20040902225002','',0,0,0,1,0.44347273905,'79959097774997','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4848,0,'247._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | \'\'\'[[240е пне.]]\'\'\' | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]]
\n[[252. пне.]] | [[251. пне.]] | [[250. пне.]] | [[249. пне.]] | [[248. пне.]] | \'\'\'247. пне.\'\'\' | [[246. пне.]] | [[245. пне.]] | [[244. пне.]] | [[243. пне.]] | [[242. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:247 BC]]','',124,'Милош','20040902225013','',0,0,0,1,0.702623378347,'79959097774986','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4849,0,'248._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | \'\'\'[[240е пне.]]\'\'\' | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]]
\n[[253. пне.]] | [[252. пне.]] | [[251. пне.]] | [[250. пне.]] | [[249. пне.]] | \'\'\'248. пне.\'\'\' | [[247. пне.]] | [[246. пне.]] | [[245. пне.]] | [[244. пне.]] | [[243. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:248 BC]]','',124,'Милош','20040902225025','',0,0,0,1,0.549962223764,'79959097774974','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4850,0,'249._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | \'\'\'[[240е пне.]]\'\'\' | [[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]]
\n[[254. пне.]] | [[253. пне.]] | [[252. пне.]] | [[251. пне.]] | [[250. пне.]] | \'\'\'249. пне.\'\'\' | [[248. пне.]] | [[247. пне.]] | [[246. пне.]] | [[245. пне.]] | [[244. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:249 BC]]','',124,'Милош','20040902225036','',0,0,0,1,0.801391349082,'79959097774963','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4851,0,'250._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | \'\'\'[[250е пне.]]\'\'\' | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]]
\n[[255. пне.]] | [[254. пне.]] | [[253. пне.]] | [[252. пне.]] | [[251. пне.]] | \'\'\'250. пне.\'\'\' | [[249. пне.]] | [[248. пне.]] | [[247. пне.]] | [[246. пне.]] | [[245. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:250 BC]]','',124,'Милош','20040902225048','',0,0,0,1,0.751295839786,'79959097774951','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4852,0,'251._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | \'\'\'[[250е пне.]]\'\'\' | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]]
\n[[256. пне.]] | [[255. пне.]] | [[254. пне.]] | [[253. пне.]] | [[252. пне.]] | \'\'\'251. пне.\'\'\' | [[250. пне.]] | [[249. пне.]] | [[248. пне.]] | [[247. пне.]] | [[246. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:251 BC]]','',124,'Милош','20040902225057','',0,0,0,1,0.592328750804,'79959097774942','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4853,0,'252._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | \'\'\'[[250е пне.]]\'\'\' | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]]
\n[[257. пне.]] | [[256. пне.]] | [[255. пне.]] | [[254. пне.]] | [[253. пне.]] | \'\'\'252. пне.\'\'\' | [[251. пне.]] | [[250. пне.]] | [[249. пне.]] | [[248. пне.]] | [[247. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:252 BC]]','',124,'Милош','20040902225108','',0,0,0,1,0.934893395256,'79959097774891','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4854,0,'253._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | \'\'\'[[250е пне.]]\'\'\' | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]]
\n[[258. пне.]] | [[257. пне.]] | [[256. пне.]] | [[255. пне.]] | [[254. пне.]] | \'\'\'253. пне.\'\'\' | [[252. пне.]] | [[251. пне.]] | [[250. пне.]] | [[249. пне.]] | [[248. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:253 BC]]','',124,'Милош','20040902225120','',0,0,0,1,0.185453984973,'79959097774879','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4855,0,'254._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | \'\'\'[[250е пне.]]\'\'\' | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]]
\n[[259. пне.]] | [[258. пне.]] | [[257. пне.]] | [[256. пне.]] | [[255. пне.]] | \'\'\'254. пне.\'\'\' | [[253. пне.]] | [[252. пне.]] | [[251. пне.]] | [[250. пне.]] | [[249. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:254 BC]]','',124,'Милош','20040902225131','',0,0,0,1,0.698445729771,'79959097774868','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4856,0,'255._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | \'\'\'[[250е пне.]]\'\'\' | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]]
\n[[260. пне.]] | [[259. пне.]] | [[258. пне.]] | [[257. пне.]] | [[256. пне.]] | \'\'\'255. пне.\'\'\' | [[254. пне.]] | [[253. пне.]] | [[252. пне.]] | [[251. пне.]] | [[250. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:255 BC]]','',124,'Милош','20040902225144','',0,0,0,1,0.088743132115,'79959097774855','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4857,0,'256._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | \'\'\'[[250е пне.]]\'\'\' | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]]
\n[[261. пне.]] | [[260. пне.]] | [[259. пне.]] | [[258. пне.]] | [[257. пне.]] | \'\'\'256. пне.\'\'\' | [[255. пне.]] | [[254. пне.]] | [[253. пне.]] | [[252. пне.]] | [[251. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:256 BC]]','',124,'Милош','20040902225156','',0,0,0,1,0.040180986766,'79959097774843','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4858,0,'257._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | \'\'\'[[250е пне.]]\'\'\' | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]]
\n[[262. пне.]] | [[261. пне.]] | [[260. пне.]] | [[259. пне.]] | [[258. пне.]] | \'\'\'257. пне.\'\'\' | [[256. пне.]] | [[255. пне.]] | [[254. пне.]] | [[253. пне.]] | [[252. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:257 BC]]','',124,'Милош','20040902225207','',0,0,0,1,0.763178324217,'79959097774792','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4859,0,'258._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | \'\'\'[[250е пне.]]\'\'\' | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]]
\n[[263. пне.]] | [[262. пне.]] | [[261. пне.]] | [[260. пне.]] | [[259. пне.]] | \'\'\'258. пне.\'\'\' | [[257. пне.]] | [[256. пне.]] | [[255. пне.]] | [[254. пне.]] | [[253. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:258 BC]]','',124,'Милош','20040902225218','',0,0,0,1,0.671775574643,'79959097774781','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4860,0,'259._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | \'\'\'[[250е пне.]]\'\'\' | [[240е пне.]] | [[230е пне.]] | [[220е пне.]]
\n[[264. пне.]] | [[263. пне.]] | [[262. пне.]] | [[261. пне.]] | [[260. пне.]] | \'\'\'259. пне.\'\'\' | [[258. пне.]] | [[257. пне.]] | [[256. пне.]] | [[255. пне.]] | [[254. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:259 BC]]','',124,'Милош','20040902225228','',0,0,0,1,0.264747594141,'79959097774771','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4861,0,'260._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | \'\'\'[[260е пне.]]\'\'\' | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]]
\n[[265. пне.]] | [[264. пне.]] | [[263. пне.]] | [[262. пне.]] | [[261. пне.]] | \'\'\'260. пне.\'\'\' | [[259. пне.]] | [[258. пне.]] | [[257. пне.]] | [[256. пне.]] | [[255. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:260 BC]]','',124,'Милош','20040902225240','',0,0,0,1,0.751263804618,'79959097774759','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4862,0,'261._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | \'\'\'[[260е пне.]]\'\'\' | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]]
\n[[266. пне.]] | [[265. пне.]] | [[264. пне.]] | [[263. пне.]] | [[262. пне.]] | \'\'\'261. пне.\'\'\' | [[260. пне.]] | [[259. пне.]] | [[258. пне.]] | [[257. пне.]] | [[256. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:261 BC]]','',124,'Милош','20040902225321','',0,0,0,1,0.201758339629,'79959097774678','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4863,0,'262._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | \'\'\'[[260е пне.]]\'\'\' | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]]
\n[[267. пне.]] | [[266. пне.]] | [[265. пне.]] | [[264. пне.]] | [[263. пне.]] | \'\'\'262. пне.\'\'\' | [[261. пне.]] | [[260. пне.]] | [[259. пне.]] | [[258. пне.]] | [[257. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:262 BC]]','',124,'Милош','20040902225333','',0,0,0,1,0.95561621662,'79959097774666','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4864,0,'263._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | \'\'\'[[260е пне.]]\'\'\' | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]]
\n[[268. пне.]] | [[267. пне.]] | [[266. пне.]] | [[265. пне.]] | [[264. пне.]] | \'\'\'263. пне.\'\'\' | [[262. пне.]] | [[261. пне.]] | [[260. пне.]] | [[259. пне.]] | [[258. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:263 BC]]','',124,'Милош','20040902225343','',0,0,0,1,0.13510279876,'79959097774656','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4865,0,'264._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | \'\'\'[[260е пне.]]\'\'\' | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]]
\n[[269. пне.]] | [[268. пне.]] | [[267. пне.]] | [[266. пне.]] | [[265. пне.]] | \'\'\'264. пне.\'\'\' | [[263. пне.]] | [[262. пне.]] | [[261. пне.]] | [[260. пне.]] | [[259. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:264 BC]]','',124,'Милош','20040902225353','',0,0,0,1,0.450517436234,'79959097774646','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4866,0,'265._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | \'\'\'[[260е пне.]]\'\'\' | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]]
\n[[270. пне.]] | [[269. пне.]] | [[268. пне.]] | [[267. пне.]] | [[266. пне.]] | \'\'\'265. пне.\'\'\' | [[264. пне.]] | [[263. пне.]] | [[262. пне.]] | [[261. пне.]] | [[260. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:265 BC]]','',124,'Милош','20040902225403','',0,0,0,1,0.371006963016,'79959097774596','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4867,0,'266._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | \'\'\'[[260е пне.]]\'\'\' | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]]
\n[[271. пне.]] | [[270. пне.]] | [[269. пне.]] | [[268. пне.]] | [[267. пне.]] | \'\'\'266. пне.\'\'\' | [[265. пне.]] | [[264. пне.]] | [[263. пне.]] | [[262. пне.]] | [[261. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:266 BC]]','',124,'Милош','20040902225413','',0,0,0,1,0.339379671653,'79959097774586','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4868,0,'267._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | \'\'\'[[260е пне.]]\'\'\' | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]]
\n[[272. пне.]] | [[271. пне.]] | [[270. пне.]] | [[269. пне.]] | [[268. пне.]] | \'\'\'267. пне.\'\'\' | [[266. пне.]] | [[265. пне.]] | [[264. пне.]] | [[263. пне.]] | [[262. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:267 BC]]','',124,'Милош','20040902225424','',0,0,0,1,0.132545318982,'79959097774575','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4869,0,'268._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | \'\'\'[[260е пне.]]\'\'\' | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]]
\n[[273. пне.]] | [[272. пне.]] | [[271. пне.]] | [[270. пне.]] | [[269. пне.]] | \'\'\'268. пне.\'\'\' | [[267. пне.]] | [[266. пне.]] | [[265. пне.]] | [[264. пне.]] | [[263. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:268 BC]]','',124,'Милош','20040902225435','',0,0,0,1,0.650388094899,'79959097774564','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4870,0,'269._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | \'\'\'[[260е пне.]]\'\'\' | [[250е пне.]] | [[240е пне.]] | [[230е пне.]]
\n[[274. пне.]] | [[273. пне.]] | [[272. пне.]] | [[271. пне.]] | [[270. пне.]] | \'\'\'269. пне.\'\'\' | [[268. пне.]] | [[267. пне.]] | [[266. пне.]] | [[265. пне.]] | [[264. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:269 BC]]','',124,'Милош','20040902225445','',0,0,0,1,0.27520907264,'79959097774554','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4871,0,'270._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | \'\'\'[[270е пне.]]\'\'\' | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]]
\n[[275. пне.]] | [[274. пне.]] | [[273. пне.]] | [[272. пне.]] | [[271. пне.]] | \'\'\'270. пне.\'\'\' | [[269. пне.]] | [[268. пне.]] | [[267. пне.]] | [[266. пне.]] | [[265. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:270 BC]]','',124,'Милош','20040902225456','',0,0,0,1,0.91129012588,'79959097774543','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4872,0,'271._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | \'\'\'[[270е пне.]]\'\'\' | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]]
\n[[276. пне.]] | [[275. пне.]] | [[274. пне.]] | [[273. пне.]] | [[272. пне.]] | \'\'\'271. пне.\'\'\' | [[270. пне.]] | [[269. пне.]] | [[268. пне.]] | [[267. пне.]] | [[266. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:271 BC]]','',124,'Милош','20040902225506','',0,0,0,1,0.738928378438,'79959097774493','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4873,0,'272._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | \'\'\'[[270е пне.]]\'\'\' | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]]
\n[[277. пне.]] | [[276. пне.]] | [[275. пне.]] | [[274. пне.]] | [[273. пне.]] | \'\'\'272. пне.\'\'\' | [[271. пне.]] | [[270. пне.]] | [[269. пне.]] | [[268. пне.]] | [[267. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:272 BC]]','',124,'Милош','20040902225516','',0,0,0,1,0.49553410732,'79959097774483','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4874,0,'273._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | \'\'\'[[270е пне.]]\'\'\' | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]]
\n[[278. пне.]] | [[277. пне.]] | [[276. пне.]] | [[275. пне.]] | [[274. пне.]] | \'\'\'273. пне.\'\'\' | [[272. пне.]] | [[271. пне.]] | [[270. пне.]] | [[269. пне.]] | [[268. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:273 BC]]','',124,'Милош','20040902225528','',0,0,0,1,0.409442698774,'79959097774471','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4875,0,'274._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | \'\'\'[[270е пне.]]\'\'\' | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]]
\n[[279. пне.]] | [[278. пне.]] | [[277. пне.]] | [[276. пне.]] | [[275. пне.]] | \'\'\'274. пне.\'\'\' | [[273. пне.]] | [[272. пне.]] | [[271. пне.]] | [[270. пне.]] | [[269. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:274 BC]]','',124,'Милош','20040902225538','',0,0,0,1,0.453905509531,'79959097774461','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4876,0,'275._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | \'\'\'[[270е пне.]]\'\'\' | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]]
\n[[280. пне.]] | [[279. пне.]] | [[278. пне.]] | [[277. пне.]] | [[276. пне.]] | \'\'\'275. пне.\'\'\' | [[274. пне.]] | [[273. пне.]] | [[272. пне.]] | [[271. пне.]] | [[270. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:275 BC]]','',124,'Милош','20040902225550','',0,0,0,1,0.786649336008,'79959097774449','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4877,0,'276._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | \'\'\'[[270е пне.]]\'\'\' | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]]
\n[[281. пне.]] | [[280. пне.]] | [[279. пне.]] | [[278. пне.]] | [[277. пне.]] | \'\'\'276. пне.\'\'\' | [[275. пне.]] | [[274. пне.]] | [[273. пне.]] | [[272. пне.]] | [[271. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:276 BC]]','',124,'Милош','20040902225603','',0,0,0,1,0.416722398911,'79959097774396','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4878,0,'277._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | \'\'\'[[270е пне.]]\'\'\' | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]]
\n[[282. пне.]] | [[281. пне.]] | [[280. пне.]] | [[279. пне.]] | [[278. пне.]] | \'\'\'277. пне.\'\'\' | [[276. пне.]] | [[275. пне.]] | [[274. пне.]] | [[273. пне.]] | [[272. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:277 BC]]','',124,'Милош','20040902225613','',0,0,0,1,0.123698881419,'79959097774386','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4879,0,'278._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | \'\'\'[[270е пне.]]\'\'\' | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]]
\n[[283. пне.]] | [[282. пне.]] | [[281. пне.]] | [[280. пне.]] | [[279. пне.]] | \'\'\'278. пне.\'\'\' | [[277. пне.]] | [[276. пне.]] | [[275. пне.]] | [[274. пне.]] | [[273. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:278 BC]]','',124,'Милош','20040902225624','',0,0,0,1,0.569046506923,'79959097774375','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4880,0,'279._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[300е пне.]] | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | \'\'\'[[270е пне.]]\'\'\' | [[260е пне.]] | [[250е пне.]] | [[240е пне.]]
\n[[284. пне.]] | [[283. пне.]] | [[282. пне.]] | [[281. пне.]] | [[280. пне.]] | \'\'\'279. пне.\'\'\' | [[278. пне.]] | [[277. пне.]] | [[276. пне.]] | [[275. пне.]] | [[274. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:279 BC]]','',124,'Милош','20040902225636','',0,0,0,1,0.106327381035,'79959097774363','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4881,0,'280._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | \'\'\'[[280е пне.]]\'\'\' | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]]
\n[[285. пне.]] | [[284. пне.]] | [[283. пне.]] | [[282. пне.]] | [[281. пне.]] | \'\'\'280. пне.\'\'\' | [[279. пне.]] | [[278. пне.]] | [[277. пне.]] | [[276. пне.]] | [[275. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:280 BC]]','',124,'Милош','20040902225647','',0,0,0,1,0.364046753554,'79959097774352','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4882,0,'281._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | \'\'\'[[280е пне.]]\'\'\' | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]]
\n[[286. пне.]] | [[285. пне.]] | [[284. пне.]] | [[283. пне.]] | [[282. пне.]] | \'\'\'281. пне.\'\'\' | [[280. пне.]] | [[279. пне.]] | [[278. пне.]] | [[277. пне.]] | [[276. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:281 BC]]','',124,'Милош','20040902225658','',0,0,0,1,0.063964351576,'79959097774341','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4883,0,'282._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | \'\'\'[[280е пне.]]\'\'\' | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]]
\n[[287. пне.]] | [[286. пне.]] | [[285. пне.]] | [[284. пне.]] | [[283. пне.]] | \'\'\'282. пне.\'\'\' | [[281. пне.]] | [[280. пне.]] | [[279. пне.]] | [[278. пне.]] | [[277. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:282 BC]]','',124,'Милош','20040902225708','',0,0,0,1,0.976616631251,'79959097774291','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4884,0,'283._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | \'\'\'[[280е пне.]]\'\'\' | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]]
\n[[288. пне.]] | [[287. пне.]] | [[286. пне.]] | [[285. пне.]] | [[284. пне.]] | \'\'\'283. пне.\'\'\' | [[282. пне.]] | [[281. пне.]] | [[280. пне.]] | [[279. пне.]] | [[278. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:283 BC]]','',124,'Милош','20040902225721','',0,0,0,1,0.685729063901,'79959097774278','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4885,0,'284._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | \'\'\'[[280е пне.]]\'\'\' | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]]
\n[[289. пне.]] | [[288. пне.]] | [[287. пне.]] | [[286. пне.]] | [[285. пне.]] | \'\'\'284. пне.\'\'\' | [[283. пне.]] | [[282. пне.]] | [[281. пне.]] | [[280. пне.]] | [[279. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:284 BC]]','',124,'Милош','20040902225808','',0,0,0,1,0.487775893178,'79959097774191','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4886,0,'285._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | \'\'\'[[280е пне.]]\'\'\' | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]]
\n[[290. пне.]] | [[289. пне.]] | [[288. пне.]] | [[287. пне.]] | [[286. пне.]] | \'\'\'285. пне.\'\'\' | [[284. пне.]] | [[283. пне.]] | [[282. пне.]] | [[281. пне.]] | [[280. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:285 BC]]','',124,'Милош','20040902225818','',0,0,0,1,0.238521144371,'79959097774181','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4887,0,'286._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | \'\'\'[[280е пне.]]\'\'\' | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]]
\n[[291. пне.]] | [[290. пне.]] | [[289. пне.]] | [[288. пне.]] | [[287. пне.]] | \'\'\'286. пне.\'\'\' | [[285. пне.]] | [[284. пне.]] | [[283. пне.]] | [[282. пне.]] | [[281. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:286 BC]]','',124,'Милош','20040902225828','',0,0,0,1,0.492881583279,'79959097774171','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4888,0,'287._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | \'\'\'[[280е пне.]]\'\'\' | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]]
\n[[292. пне.]] | [[291. пне.]] | [[290. пне.]] | [[289. пне.]] | [[288. пне.]] | \'\'\'287. пне.\'\'\' | [[286. пне.]] | [[285. пне.]] | [[284. пне.]] | [[283. пне.]] | [[282. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:287 BC]]','',124,'Милош','20040902225840','',0,0,0,1,0.163023120334,'79959097774159','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4889,0,'288._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | \'\'\'[[280е пне.]]\'\'\' | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]]
\n[[293. пне.]] | [[292. пне.]] | [[291. пне.]] | [[290. пне.]] | [[289. пне.]] | \'\'\'288. пне.\'\'\' | [[287. пне.]] | [[286. пне.]] | [[285. пне.]] | [[284. пне.]] | [[283. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:288 BC]]','',124,'Милош','20040902225848','',0,0,0,1,0.46353266596,'79959097774151','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4890,0,'289._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[310е пне.]] | [[300е пне.]] | [[290е пне.]] | \'\'\'[[280е пне.]]\'\'\' | [[270е пне.]] | [[260е пне.]] | [[250е пне.]]
\n[[294. пне.]] | [[293. пне.]] | [[292. пне.]] | [[291. пне.]] | [[290. пне.]] | \'\'\'289. пне.\'\'\' | [[288. пне.]] | [[287. пне.]] | [[286. пне.]] | [[285. пне.]] | [[284. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:289 BC]]','',124,'Милош','20040902225859','',0,0,0,1,0.100469070534,'79959097774140','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4891,0,'290._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | \'\'\'[[290е пне.]]\'\'\' | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]]
\n[[295. пне.]] | [[294. пне.]] | [[293. пне.]] | [[292. пне.]] | [[291. пне.]] | \'\'\'290. пне.\'\'\' | [[289. пне.]] | [[288. пне.]] | [[287. пне.]] | [[286. пне.]] | [[285. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:290 BC]]','',124,'Милош','20040902225909','',0,0,0,1,0.501037718961,'79959097774090','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4892,0,'291._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | \'\'\'[[290е пне.]]\'\'\' | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]]
\n[[296. пне.]] | [[295. пне.]] | [[294. пне.]] | [[293. пне.]] | [[292. пне.]] | \'\'\'291. пне.\'\'\' | [[290. пне.]] | [[289. пне.]] | [[288. пне.]] | [[287. пне.]] | [[286. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:291 BC]]','',124,'Милош','20040902225932','',0,0,0,1,0.640937445984,'79959097774067','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4893,0,'292._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | \'\'\'[[290е пне.]]\'\'\' | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]]
\n[[297. пне.]] | [[296. пне.]] | [[295. пне.]] | [[294. пне.]] | [[293. пне.]] | \'\'\'292. пне.\'\'\' | [[291. пне.]] | [[290. пне.]] | [[289. пне.]] | [[288. пне.]] | [[287. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:292 BC]]','',124,'Милош','20040902225942','',0,0,0,1,0.85872309369,'79959097774057','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4894,0,'293._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | \'\'\'[[290е пне.]]\'\'\' | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]]
\n[[298. пне.]] | [[297. пне.]] | [[296. пне.]] | [[295. пне.]] | [[294. пне.]] | \'\'\'293. пне.\'\'\' | [[292. пне.]] | [[291. пне.]] | [[290. пне.]] | [[289. пне.]] | [[288. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:293 BC]]','',124,'Милош','20040902225952','',0,0,0,1,0.186991410417,'79959097774047','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4895,0,'294._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | \'\'\'[[290е пне.]]\'\'\' | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]]
\n[[299. пне.]] | [[298. пне.]] | [[297. пне.]] | [[296. пне.]] | [[295. пне.]] | \'\'\'294. пне.\'\'\' | [[293. пне.]] | [[292. пне.]] | [[291. пне.]] | [[290. пне.]] | [[289. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:294 BC]]','',124,'Милош','20040902230002','',0,0,0,1,0.987165952095,'79959097769997','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4896,0,'295._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | \'\'\'[[290е пне.]]\'\'\' | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]]
\n[[300. пне.]] | [[299. пне.]] | [[298. пне.]] | [[297. пне.]] | [[296. пне.]] | \'\'\'295. пне.\'\'\' | [[294. пне.]] | [[293. пне.]] | [[292. пне.]] | [[291. пне.]] | [[290. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:295 BC]]','',124,'Милош','20040902230014','',0,0,0,1,0.510090391389,'79959097769985','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4897,0,'296._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | \'\'\'[[290е пне.]]\'\'\' | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]]
\n[[301. пне.]] | [[300. пне.]] | [[299. пне.]] | [[298. пне.]] | [[297. пне.]] | \'\'\'296. пне.\'\'\' | [[295. пне.]] | [[294. пне.]] | [[293. пне.]] | [[292. пне.]] | [[291. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:296 BC]]','',124,'Милош','20040902230024','',0,0,0,1,0.433860914518,'79959097769975','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4898,0,'297._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | \'\'\'[[290е пне.]]\'\'\' | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]]
\n[[302. пне.]] | [[301. пне.]] | [[300. пне.]] | [[299. пне.]] | [[298. пне.]] | \'\'\'297. пне.\'\'\' | [[296. пне.]] | [[295. пне.]] | [[294. пне.]] | [[293. пне.]] | [[292. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:297 BC]]','',124,'Милош','20040902230046','',0,0,0,1,0.910205588634,'79959097769953','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4899,0,'298._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | \'\'\'[[290е пне.]]\'\'\' | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]]
\n[[303. пне.]] | [[302. пне.]] | [[301. пне.]] | [[300. пне.]] | [[299. пне.]] | \'\'\'298. пне.\'\'\' | [[297. пне.]] | [[296. пне.]] | [[295. пне.]] | [[294. пне.]] | [[293. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:298 BC]]','',124,'Милош','20040902230107','',0,0,0,1,0.616531463161,'79959097769892','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4900,0,'299._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[320е пне.]] | [[310е пне.]] | [[300е пне.]] | \'\'\'[[290е пне.]]\'\'\' | [[280е пне.]] | [[270е пне.]] | [[260е пне.]]
\n[[304. пне.]] | [[303. пне.]] | [[302. пне.]] | [[301. пне.]] | [[300. пне.]] | \'\'\'299. пне.\'\'\' | [[298. пне.]] | [[297. пне.]] | [[296. пне.]] | [[295. пне.]] | [[294. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:299 BC]]','',124,'Милош','20040902230150','',0,0,0,1,0.617405944791,'79959097769849','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4901,0,'300._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[4. век пне.]] | \'\'\'[[3. век пне.]]\'\'\' | [[2. век пне.]]
\n[[330е пне.]] | [[320е пне.]] | [[310е пне.]] | \'\'\'[[300е пне.]]\'\'\' | [[290е пне.]] | [[280е пне.]] | [[270е пне.]]
\n[[305. пне.]] | [[304. пне.]] | [[303. пне.]] | [[302. пне.]] | [[301. пне.]] | \'\'\'300. пне.\'\'\' | [[299. пне.]] | [[298. пне.]] | [[297. пне.]] | [[296. пне.]] | [[295. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:300 BC]]','',124,'Милош','20040902230210','',0,0,0,1,0.484760395477,'79959097769789','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4902,6,'Singi.jpg','Београдски музеј','Београдски музеј',24,'Domatrios','20040903001810','',0,0,0,1,0.738380714075994,'79959096998189','20041216233530'); INSERT INTO cur VALUES (4903,0,'Сингидунум','[[Слика:singi.jpg|thumb|Синги - Глава девојке нађена у Сингидунуму - Мермер, висина 21 см - Крај првог века - Народни музеј Београд]]\nСтари назив града [[Београд|Београда]] до 878. год. нове ере.\n\nКад би се мит о [[Феникс]]у, о његовом вечитом рађању из сопственог пепела, могао да пренесе на живот једног града који се непрекидно рађа из пепела својих рушевина, сваки пут све већи и животворнији и гради на мукама, трпљењу и боловима својих грађана, онда би то право требало да припадне [[Београд]]у. \n\nТо је, како каже [[Константин Философ]] у »Житију Стефана Лазаревића« град »који беше од великих древних градова и на красним местима, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени... Да ли ко гдегод рече за такав град? И ко је кадар да писањем каже каква су му положења и изгледи и лепоте? ... Овај ваистину од царских градова најлепши је изглед имао«.\n \nМало је насеља и градова у свету уопште и чији се живот и век мере не само столећима, него хиљадама, па и десетинама хиљада година. Београд је, без обзира на то кад је добио име, један од њих, ако не и једно од првих насеља у којима се живот може пратити од времена прачовека до савременог доба. Још пре четрдесет година француски археолог и један од најбољих познавалаца култура старијег каменог доба — палеолитика — [[Анри Бреј]], писао је, више слутећи него тачно знајући, да се на територији данашњег Београда налазе трагови једне од палеолитских култура. Иако Бреј није поближе означио место њеног налаза, наша рекогносцирања извесних места на овоме подручју указују на могућност да Брејово тврђење има своју материјалну основу и научно оправдање.\n\nАрхеолошка истраживања су сасвим поуздано показала да се и на ужем подручју овога града, на Калемегдану на пример, и на његовој периферији — на [[Бањица|Бањици]], у [[Жарково|Жаркову]], на [[Карабурма|Карабурми]], у [[Праисторијска Винча|Винчи]] и даље, живот наставља још већом снагом и обимом и у млађем каменом, бронзаном и гвозденом добу. Изгледа као да су [[Река Сава|Сава]] и [[Река Дунав|Дунав]], та »рајска река која се пролива на исток«, вечито напајале свежином и духом слободе живот овога града који је своје темеље ударио на ветрометној капији једног континента, на мосту и раскршћу светова за које се тада знало: старе »свете Азије«, како ју је некада назвао [[Есхил]], фараонске Африке и још непробуђене »варварске« Европе.\n\nЗа настанак, постојање и живот насеља на месту на коме је никао и Београд пресудан значај имале су ове две реке, нарочито Дунав. Од европских река Дунав — [[Истрос]] —први је ушао у грчку митологију. Легенда о [[Аргонаути]]ма и њиховим лутањима у потрази за златним руном води лађу »Арго«, њенога капетана [[Јасон]]а и Медеју несрећну кћерку колхидског краља Еја Истросом од Црног до [[Јадранско море|Јадранског мора]].\n\nГрчки песник из III века пне., [[Аполоније са Родоса]], описује у свом великом спеву »О Аргонаутима« и једно насеље које су ови митски, а можда и стварни морепловци видели на ушћу једне велике реке која се уливала у Истрос. Ослањајући се на још старији извор, на географа [[Тимагет]]а из IV века пне., који је био обавештен да се Истрос на једном месту дели на два крака, тако да му један тече на исток у [[Црно море]] а други, уствари Сава на запад у [[Јадранско море]], Аполоније са Родоса каже како се Истрос раздваја на два крака код стене која се називала [[Каулијак]]. У близини те стене с једне стране била је планина [[Ангурион]], с друге непрегледна равница, [[Лаурион]]. Да ли је Ангурион [[Авала]], Лаурион [[Панонска равница]] а Кауликос калемегданска стена, тешко је дати коначно мишљење. Оно што је као антички податак од посебног интереса јесте име народа који ту живи. То су [[Синди]], како их назива Аполоније, чије је име веома сродно са именом Сингидунум, најстаријим познатим нам називом насеља на подручју данашњег Београда. Али и поред тога податка који има више литерарну него, егзактну историјску вредност, јер је и цео Аполонијев спев пре свега књижевно дело, ми још увек не знамо ништа ближе о тим Синдима. Mогло би се претпоставити да су ови Синди истоветни са [[Скити|Скитским]] племеном Синда, који су живели недалеко од [[Колхида|Колхиде]], између [[Азовско море|Азовског мора]] и [[Кавказ]]а. Исто тако не би се могла усвојити претпоставка да је преписивач Аполонијевог текста направио грешку, па је уместо »[[Синги]]« написао »Синди« о којима је више знао него о Сингима. Немамо такође, сем голих хипотеза, никаквих података да је у области Сингидунума постојала нека етничка група која је носила име Синги. \n\n[[Херодот]] и неки други антички извори помиње, истина, Сигине, за које каже да живе преко Истроса, т.ј. на левој обали Дунава, и допиру све до Јадранског мора. Говорећи о њиховом пореклу Херодот каже: »да су досељеници из [[Медија|Медије]] (у Азији), али како су се оданде доселили нисам у стању да објасним«. Истина, постоји на [[Балкан]]у, на његовом југу, на Халкидичком полуострву, једно племе које у своме имену носи корен истоветан са првим делом имена Сингидунум. То су Синги, за које ни у ком случају не бисмо могли претпоставити да су оснивачи Сингидунума. И тако, према свему ономе што знамо из античке литературе и историографије јасно произилази да нам историјско и језичко објашњавање имена Сингидунум није осветлило етничко и историјско обележје његових оснивача. Због наставка — дунум, што на келтском значи утврђење, дуго се сматрало да су Келти оснивачи најстаријег насеља на месту данашњег Београда. Чак је пронађено и утврђено и Келтско племе за које се сматра да је основало своју тврђаву на ушћу Саве у Дунав. Требало би да су [[Скордисци]], који су по повратку са свог освајачког и пљачкашког похода на Грчку, који се завршио потпуним поразом келтске војске код [[Делфи|Делфа]], 279. године старе ере, дошли на ушће Саве у Дунав, ту се населили и назвали Скордисцима. То је податак који је унео у своју историју [[Јустин]], римски историчар са краја II века не. Модерни историчари су се повели за овим податком и на њему су изградили читаву легенду о Келтима Скордисцима као оснивачима Сингидунума. Међутим, истина је знатно друкчија, и као свака истина јасна, стварна и егзактна.\n \nЗаблуда о Скордисцима као оснивачима најстаријег насеља на подручју Сингидунума расветљена је не само правилним тумачењем историјских извора него и новим, материјалним документима које су о себи оставили они који су ту живели. Археолошка ископавања вршена на [[Калемегдан]]ској тераси, на оном месту где се очекивало откриће келтског Сингидунума нису потврдила таква очекивања. Тек на Карабурми на подручју новог насеља, теренски археолошки рад пружио је у новије време резултате који су се једино и могли очекивати. Откривени су поуздани трагови Илира као најстаријих, етнички одређених становника на територији данашњег Београда и некадашњег протоисторијског и античког Сингидунума. Ту је такође нађена и једна келтска некропола, тако да би се управо у овоме крају могли тражити трагови праисторијског и протоисторијског, илирског и келтског Сингидунума. [[Илири]] су и овде, као и у осталим крајевима наше земље, први [[Индоевропљани]] и као такви они се појављују на Балкану и Подунављу већ на почетку другог миленија пре наше ере. Њима припада код нас култура бронзаног и гвозденог доба. У својим родовским и племенским заједницама Илири организују живот на широкој економској и културној основи. Илири се нису уздржавали да веома рано успоставе трговачки додир са Грчком и Апенинским полуострвом, да приме од њих оно што је одговарало њиховим потребама, материјалним и интелектуалним, а да из своје земље у туђину изнесу оно што је страни свет тражио.\n\nСа таквим својим особинама и врлинама Илири су знали вредност места на ушћу Саве у Дунав. Зато су они и били, после нејасног нам престанка неолитске цивилизације у овим крајевима, први становници једног великог насеља које је, као што нам то саопштава грчки географ [[Птолемеј]], из II века пне., добило име Сингидунум. Иако нам мит о Аргонаутима помиње неке називе који би се могли можда односити и на овај крај, иако је у вези са Келтима испредена још у античко доба читава једна легенда, ми морамо признати да још увек не знамо да ли је Сингидунум и име које је то насеље добило тек у доба Келта, Тауриска и Скордиска, или су га они преузели од ранијих илирских становника и оснивача тога града. (доматриос)\n\n[[en:Singidunum]]','',135,'Обрадовић Горан','20050122195251','',0,0,0,0,0.644609715158,'79949877804748','20050122195251'); INSERT INTO cur VALUES (4904,0,'Вендланд','ВЕНДЛАНД (нем. [[Wendland]]), назив [[Хановер]]ске области између [[Хамбург]]а и Хановера; некада била област [[Словени|словенских племена]], па отуд име Вендланд, тј. земља [[Венди|Венда]], [[Полабски Словени|Полабских Словена]], које су Немци потчинили у средњем веку и највећим делом германизовали, изузев дела [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] који су се одржали до данас. \n\n*[http://www.wendland-online.de Добродошли у Вендланд!]','',154,'Jablan','20040903065748','',0,0,0,1,0.011215349199,'79959096934251','20050210185622'); INSERT INTO cur VALUES (4905,0,'Венди','\n#REDIRECT [[Венеди]]','',17,'Bonzo','20041202210054','',0,0,0,0,0.95792636739,'79958797789945','20041202210054'); INSERT INTO cur VALUES (4906,0,'Венеди','ВЕНЕДИ, Венди, [[Венети]], назив за [[Словени|Словене]] у историјским изворима [[Плиније|Плинија Старијег]] (I.в.), [[Тацит]]а (око 55. до око 120), [[Птоломеј]]а (II.в.). \'\'Tabula Peutingeriana\'\' с краја III.v. спомиње их међу \"највечим народима\"; порекло назива није сасвим познато. [[Немци]] тако зову и [[Словенци|Словенце]] (Венди, Винди) и [[Лужички Срби|Лужичке Србе]].','',154,'Jablan','20040903074957','',0,0,0,1,0.814734976187,'79959096925042','20050210185622'); INSERT INTO cur VALUES (4907,0,'Плиније_Старији','види [[Плиније]]','',154,'Jablan','20040903075415','',0,0,0,1,0.402864227259,'79959096924584','20040903075415'); INSERT INTO cur VALUES (4908,0,'Плиније_Млађи','види [[Плиније]]','',154,'Jablan','20040903075741','',0,0,0,1,0.76444000181,'79959096924258','20040903075741'); INSERT INTO cur VALUES (4909,0,'Венети',':* 1. група племена слична [[Илири]]ма; у предримско доба насељавали су северне обале [[Јадранско море | Јадранског мора]] североисточно од реке [[По]]а; процес романизовања јадранских Венета започео је после њиховог пада пос власт [[Рим]]а у II. веку пре н.е.;\n\n:* 2. [[Келти|келтско племе]] у [[Бретанија | Бретанији ]]; пало под власт Рима у I. в. Пре н.е. и постепено романизовано;\n\n:* 3. назив за [[Словени | Словене]] (в. [[Венеди]]).','',154,'Jablan','20040903092632','',0,0,0,1,0.720319502391,'79959096907367','20041211230402'); INSERT INTO cur VALUES (4910,0,'101._пне.','
[[101. pne.|latinica]] - [[101. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | \'\'\'[[100е пне.]]\'\'\' | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]]
\n[[106. пне.]] | [[105. пне.]] | [[104. пне.]] | [[103. пне.]] | [[102. пне.]] | \'\'\'101. пне.\'\'\' | [[100. пне.]] | [[99. пне.]] | [[98. пне.]] | [[97. пне.]] | [[96. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:101 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218063458','',0,0,1,0,0.869274479742,'79949781936541','20050218063546'); INSERT INTO cur VALUES (4911,0,'102._пне.','
[[102. pne.|latinica]] - [[102. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | \'\'\'[[100е пне.]]\'\'\' | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]]
\n[[107. пне.]] | [[106. пне.]] | [[105. пне.]] | [[104. пне.]] | [[103. пне.]] | \'\'\'102. пне.\'\'\' | [[101. пне.]] | [[100. пне.]] | [[99. пне.]] | [[98. пне.]] | [[97. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:102 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218072128','',0,0,1,0,0.449159523681,'79949781927871','20050218072219'); INSERT INTO cur VALUES (4912,0,'103._пне.','
[[103. pne.|latinica]] - [[103. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | \'\'\'[[100е пне.]]\'\'\' | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]]
\n[[108. пне.]] | [[107. пне.]] | [[106. пне.]] | [[105. пне.]] | [[104. пне.]] | \'\'\'103. пне.\'\'\' | [[102. пне.]] | [[101. пне.]] | [[100. пне.]] | [[99. пне.]] | [[98. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:103 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218081301','',0,0,1,0,0.585068362106,'79949781918698','20050218081342'); INSERT INTO cur VALUES (4913,0,'104._пне.','
[[104. pne.|latinica]] - [[104. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | \'\'\'[[100е пне.]]\'\'\' | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]]
\n[[109. пне.]] | [[108. пне.]] | [[107. пне.]] | [[106. пне.]] | [[105. пне.]] | \'\'\'104. пне.\'\'\' | [[103. пне.]] | [[102. пне.]] | [[101. пне.]] | [[100. пне.]] | [[99. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:104 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218090512','',0,0,1,0,0.068952566976,'79949781909487','20050218090605'); INSERT INTO cur VALUES (4914,0,'105._пне.','
[[105. pne.|latinica]] - [[105. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | \'\'\'[[100е пне.]]\'\'\' | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]]
\n[[110. пне.]] | [[109. пне.]] | [[108. пне.]] | [[107. пне.]] | [[106. пне.]] | \'\'\'105. пне.\'\'\' | [[104. пне.]] | [[103. пне.]] | [[102. пне.]] | [[101. пне.]] | [[100. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:105 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218095657','',0,0,1,0,0.234380390604,'79949781904342','20050218095743'); INSERT INTO cur VALUES (4915,0,'106._пне.','
[[106. pne.|latinica]] - [[106. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | \'\'\'[[100е пне.]]\'\'\' | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]]
\n[[111. пне.]] | [[110. пне.]] | [[109. пне.]] | [[108. пне.]] | [[107. пне.]] | \'\'\'106. пне.\'\'\' | [[105. пне.]] | [[104. пне.]] | [[103. пне.]] | [[102. пне.]] | [[101. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:106 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218105155','',0,0,1,0,0.938754767151,'79949781894844','20050218105226'); INSERT INTO cur VALUES (4916,0,'107._пне.','
[[107. pne.|latinica]] - [[107. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | \'\'\'[[100е пне.]]\'\'\' | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]]
\n[[112. пне.]] | [[111. пне.]] | [[110. пне.]] | [[109. пне.]] | [[108. пне.]] | \'\'\'107. пне.\'\'\' | [[106. пне.]] | [[105. пне.]] | [[104. пне.]] | [[103. пне.]] | [[102. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:107 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218113956','',0,0,1,0,0.340356960586,'79949781886043','20050218114045'); INSERT INTO cur VALUES (4917,0,'108._пне.','
[[108. pne.|latinica]] - [[108. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | \'\'\'[[100е пне.]]\'\'\' | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]]
\n[[113. пне.]] | [[112. пне.]] | [[111. пне.]] | [[110. пне.]] | [[109. пне.]] | \'\'\'108. пне.\'\'\' | [[107. пне.]] | [[106. пне.]] | [[105. пне.]] | [[104. пне.]] | [[103. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:108 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218122719','',0,0,1,0,0.200332842395,'79949781877280','20050218122752'); INSERT INTO cur VALUES (4918,0,'109._пне.','
[[109. pne.|latinica]] - [[109. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | \'\'\'[[100е пне.]]\'\'\' | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]]
\n[[114. пне.]] | [[113. пне.]] | [[112. пне.]] | [[111. пне.]] | [[110. пне.]] | \'\'\'109. пне.\'\'\' | [[108. пне.]] | [[107. пне.]] | [[106. пне.]] | [[105. пне.]] | [[104. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:109 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218131602','',0,0,1,0,0.209293885254,'79949781868397','20050218131737'); INSERT INTO cur VALUES (4919,0,'110._пне.','
[[110. pne.|latinica]] - [[110. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | \'\'\'[[110е пне.]]\'\'\' | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]]
\n[[115. пне.]] | [[114. пне.]] | [[113. пне.]] | [[112. пне.]] | [[111. пне.]] | \'\'\'110. пне.\'\'\' | [[109. пне.]] | [[108. пне.]] | [[107. пне.]] | [[106. пне.]] | [[105. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:110 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218145514','',0,0,1,0,0.229595702714,'79949781854485','20050218145531'); INSERT INTO cur VALUES (4920,0,'111._пне.','
[[111. pne.|latinica]] - [[111. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | \'\'\'[[110е пне.]]\'\'\' | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]]
\n[[116. пне.]] | [[115. пне.]] | [[114. пне.]] | [[113. пне.]] | [[112. пне.]] | \'\'\'111. пне.\'\'\' | [[110. пне.]] | [[109. пне.]] | [[108. пне.]] | [[107. пне.]] | [[106. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:111 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218154848','',0,0,1,0,0.37830335292,'79949781845151','20050218155001'); INSERT INTO cur VALUES (4921,0,'112._пне.','
[[112. pne.|latinica]] - [[112. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | \'\'\'[[110е пне.]]\'\'\' | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]]
\n[[117. пне.]] | [[116. пне.]] | [[115. пне.]] | [[114. пне.]] | [[113. пне.]] | \'\'\'112. пне.\'\'\' | [[111. пне.]] | [[110. пне.]] | [[109. пне.]] | [[108. пне.]] | [[107. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:112 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218164511','',0,0,1,0,0.03681225797,'79949781835488','20050218164558'); INSERT INTO cur VALUES (4922,0,'113._пне.','
[[113. pne.|latinica]] - [[113. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | \'\'\'[[110е пне.]]\'\'\' | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]]
\n[[118. пне.]] | [[117. пне.]] | [[116. пне.]] | [[115. пне.]] | [[114. пне.]] | \'\'\'113. пне.\'\'\' | [[112. пне.]] | [[111. пне.]] | [[110. пне.]] | [[109. пне.]] | [[108. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:113 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218174806','',0,0,1,0,0.739227957902,'79949781825193','20050218174839'); INSERT INTO cur VALUES (4923,0,'114._пне.','
[[114. pne.|latinica]] - [[114. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | \'\'\'[[110е пне.]]\'\'\' | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]]
\n[[119. пне.]] | [[118. пне.]] | [[117. пне.]] | [[116. пне.]] | [[115. пне.]] | \'\'\'114. пне.\'\'\' | [[113. пне.]] | [[112. пне.]] | [[111. пне.]] | [[110. пне.]] | [[109. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:114 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218185950','',0,0,1,0,0.574776388507,'79949781814049','20050218190111'); INSERT INTO cur VALUES (4924,0,'115._пне.','
[[115. pne.|latinica]] - [[115. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | \'\'\'[[110е пне.]]\'\'\' | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]]
\n[[120. пне.]] | [[119. пне.]] | [[118. пне.]] | [[117. пне.]] | [[116. пне.]] | \'\'\'115. пне.\'\'\' | [[114. пне.]] | [[113. пне.]] | [[112. пне.]] | [[111. пне.]] | [[110. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:115 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218195157','',0,0,1,0,0.71922044862,'79949781804842','20050218195241'); INSERT INTO cur VALUES (4925,0,'116._пне.','
[[116. pne.|latinica]] - [[116. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | \'\'\'[[110е пне.]]\'\'\' | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]]
\n[[121. пне.]] | [[120. пне.]] | [[119. пне.]] | [[118. пне.]] | [[117. пне.]] | \'\'\'116. пне.\'\'\' | [[115. пне.]] | [[114. пне.]] | [[113. пне.]] | [[112. пне.]] | [[111. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[ca:116 aC]]\n[[de:116 v. Chr.]]\n[[en:116 BC]]\n[[eo:-116]]\n[[es:116 adC]]\n[[fr:-116]]\n[[hr:116 p.n.e.]]\n[[ko:116년]]\n[[lb:-116]]\n[[nl:116 v. Chr.]]\n[[pl:116 p.n.e.]]\n[[pt:116 a.C.]]\n[[ro:116 î.Hr.]]\n[[sv:116 f.Kr.]]\n[[zh:前116年]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218204529','',0,0,1,0,0.256099812806,'79949781795470','20050218204615'); INSERT INTO cur VALUES (4926,0,'117._пне.','
[[117. pne.|latinica]] - [[117. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | \'\'\'[[110е пне.]]\'\'\' | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]]
\n[[122. пне.]] | [[121. пне.]] | [[120. пне.]] | [[119. пне.]] | [[118. пне.]] | \'\'\'117. пне.\'\'\' | [[116. пне.]] | [[115. пне.]] | [[114. пне.]] | [[113. пне.]] | [[112. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:117 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218213509','',0,0,1,0,0.133785294431,'79949781786490','20050218213525'); INSERT INTO cur VALUES (4927,0,'118._пне.','
[[118. pne.|latinica]] - [[118. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | \'\'\'[[110е пне.]]\'\'\' | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]]
\n[[123. пне.]] | [[122. пне.]] | [[121. пне.]] | [[120. пне.]] | [[119. пне.]] | \'\'\'118. пне.\'\'\' | [[117. пне.]] | [[116. пне.]] | [[115. пне.]] | [[114. пне.]] | [[113. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:118 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218222342','',0,0,1,0,0.618924441104,'79949781777657','20050218222440'); INSERT INTO cur VALUES (4928,0,'119._пне.','
[[119. pne.|latinica]] - [[119. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | \'\'\'[[110е пне.]]\'\'\' | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]]
\n[[124. пне.]] | [[123. пне.]] | [[122. пне.]] | [[121. пне.]] | [[120. пне.]] | \'\'\'119. пне.\'\'\' | [[118. пне.]] | [[117. пне.]] | [[116. пне.]] | [[115. пне.]] | [[114. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:119 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218231039','',0,0,1,0,0.430473875921,'79949781768960','20050218231123'); INSERT INTO cur VALUES (4929,0,'120._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | \'\'\'[[120е пне.]]\'\'\' | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]]
\n[[125. пне.]] | [[124. пне.]] | [[123. пне.]] | [[122. пне.]] | [[121. пне.]] | \'\'\'120. пне.\'\'\' | [[119. пне.]] | [[118. пне.]] | [[117. пне.]] | [[116. пне.]] | [[115. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:120 BC]]','',124,'Милош','20040903153103','',0,0,0,1,0.225481626683,'79959096846896','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4930,0,'121._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | \'\'\'[[120е пне.]]\'\'\' | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]]
\n[[126. пне.]] | [[125. пне.]] | [[124. пне.]] | [[123. пне.]] | [[122. пне.]] | \'\'\'121. пне.\'\'\' | [[120. пне.]] | [[119. пне.]] | [[118. пне.]] | [[117. пне.]] | [[116. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:121 BC]]','',124,'Милош','20040903153150','',0,0,0,1,0.552067833278,'79959096846849','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4931,0,'122._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | \'\'\'[[120е пне.]]\'\'\' | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]]
\n[[127. пне.]] | [[126. пне.]] | [[125. пне.]] | [[124. пне.]] | [[123. пне.]] | \'\'\'122. пне.\'\'\' | [[121. пне.]] | [[120. пне.]] | [[119. пне.]] | [[118. пне.]] | [[117. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:122 BC]]','',124,'Милош','20040903153155','',0,0,0,1,0.816869836215,'79959096846844','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4932,0,'123._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | \'\'\'[[120е пне.]]\'\'\' | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]]
\n[[128. пне.]] | [[127. пне.]] | [[126. пне.]] | [[125. пне.]] | [[124. пне.]] | \'\'\'123. пне.\'\'\' | [[122. пне.]] | [[121. пне.]] | [[120. пне.]] | [[119. пне.]] | [[118. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:123 BC]]','',124,'Милош','20040903153205','',0,0,0,1,0.695348026555,'79959096846794','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4933,0,'124._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | \'\'\'[[120е пне.]]\'\'\' | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]]
\n[[129. пне.]] | [[128. пне.]] | [[127. пне.]] | [[126. пне.]] | [[125. пне.]] | \'\'\'124. пне.\'\'\' | [[123. пне.]] | [[122. пне.]] | [[121. пне.]] | [[120. пне.]] | [[119. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:124 BC]]','',124,'Милош','20040903153221','',0,0,0,1,0.01970592794,'79959096846778','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4934,0,'125._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | \'\'\'[[120е пне.]]\'\'\' | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]]
\n[[130. пне.]] | [[129. пне.]] | [[128. пне.]] | [[127. пне.]] | [[126. пне.]] | \'\'\'125. пне.\'\'\' | [[124. пне.]] | [[123. пне.]] | [[122. пне.]] | [[121. пне.]] | [[120. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:125 BC]]','',124,'Милош','20040903153227','',0,0,0,1,0.984506884583,'79959096846772','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4935,0,'126._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | \'\'\'[[120е пне.]]\'\'\' | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]]
\n[[131. пне.]] | [[130. пне.]] | [[129. пне.]] | [[128. пне.]] | [[127. пне.]] | \'\'\'126. пне.\'\'\' | [[125. пне.]] | [[124. пне.]] | [[123. пне.]] | [[122. пне.]] | [[121. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:126 BC]]','',124,'Милош','20040903153237','',0,0,0,1,0.619970413679,'79959096846762','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4936,0,'127._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | \'\'\'[[120е пне.]]\'\'\' | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]]
\n[[132. пне.]] | [[131. пне.]] | [[130. пне.]] | [[129. пне.]] | [[128. пне.]] | \'\'\'127. пне.\'\'\' | [[126. пне.]] | [[125. пне.]] | [[124. пне.]] | [[123. пне.]] | [[122. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:127 BC]]','',124,'Милош','20040903153248','',0,0,0,1,0.130745868259,'79959096846751','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4937,0,'128._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | \'\'\'[[120е пне.]]\'\'\' | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]]
\n[[133. пне.]] | [[132. пне.]] | [[131. пне.]] | [[130. пне.]] | [[129. пне.]] | \'\'\'128. пне.\'\'\' | [[127. пне.]] | [[126. пне.]] | [[125. пне.]] | [[124. пне.]] | [[123. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:128 BC]]','',124,'Милош','20040903153302','',0,0,0,1,0.828203188641,'79959096846697','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4938,0,'129._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | \'\'\'[[120е пне.]]\'\'\' | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]]
\n[[134. пне.]] | [[133. пне.]] | [[132. пне.]] | [[131. пне.]] | [[130. пне.]] | \'\'\'129. пне.\'\'\' | [[128. пне.]] | [[127. пне.]] | [[126. пне.]] | [[125. пне.]] | [[124. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:129 BC]]','',124,'Милош','20040903153308','',0,0,0,1,0.957861228361,'79959096846691','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4939,0,'130._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | \'\'\'[[130е пне.]]\'\'\' | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]]
\n[[135. пне.]] | [[134. пне.]] | [[133. пне.]] | [[132. пне.]] | [[131. пне.]] | \'\'\'130. пне.\'\'\' | [[129. пне.]] | [[128. пне.]] | [[127. пне.]] | [[126. пне.]] | [[125. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:130 BC]]','',124,'Милош','20040903153320','',0,0,0,1,0.892395955926,'79959096846679','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4940,0,'131._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | \'\'\'[[130е пне.]]\'\'\' | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]]
\n[[136. пне.]] | [[135. пне.]] | [[134. пне.]] | [[133. пне.]] | [[132. пне.]] | \'\'\'131. пне.\'\'\' | [[130. пне.]] | [[129. пне.]] | [[128. пне.]] | [[127. пне.]] | [[126. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:131 BC]]','',124,'Милош','20040903153332','',0,0,0,1,0.219193519661,'79959096846667','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4941,0,'132._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | \'\'\'[[130е пне.]]\'\'\' | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]]
\n[[137. пне.]] | [[136. пне.]] | [[135. пне.]] | [[134. пне.]] | [[133. пне.]] | \'\'\'132. пне.\'\'\' | [[131. пне.]] | [[130. пне.]] | [[129. пне.]] | [[128. пне.]] | [[127. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:132 BC]]','',124,'Милош','20040903153344','',0,0,0,1,0.581573167621,'79959096846655','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4942,0,'133._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | \'\'\'[[130е пне.]]\'\'\' | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]]
\n[[138. пне.]] | [[137. пне.]] | [[136. пне.]] | [[135. пне.]] | [[134. пне.]] | \'\'\'133. пне.\'\'\' | [[132. пне.]] | [[131. пне.]] | [[130. пне.]] | [[129. пне.]] | [[128. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:133 BC]]','',124,'Милош','20040903153355','',0,0,0,1,0.604310169166,'79959096846644','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4943,0,'134._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | \'\'\'[[130е пне.]]\'\'\' | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]]
\n[[139. пне.]] | [[138. пне.]] | [[137. пне.]] | [[136. пне.]] | [[135. пне.]] | \'\'\'134. пне.\'\'\' | [[133. пне.]] | [[132. пне.]] | [[131. пне.]] | [[130. пне.]] | [[129. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:134 BC]]','',124,'Милош','20040903153724','',0,0,0,1,0.136010108579,'79959096846275','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4944,0,'135._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | \'\'\'[[130е пне.]]\'\'\' | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]]
\n[[140. пне.]] | [[139. пне.]] | [[138. пне.]] | [[137. пне.]] | [[136. пне.]] | \'\'\'135. пне.\'\'\' | [[134. пне.]] | [[133. пне.]] | [[132. пне.]] | [[131. пне.]] | [[130. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:135 BC]]','',124,'Милош','20040903153739','',0,0,0,1,0.201316366997,'79959096846260','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4945,0,'136._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | \'\'\'[[130е пне.]]\'\'\' | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]]
\n[[141. пне.]] | [[140. пне.]] | [[139. пне.]] | [[138. пне.]] | [[137. пне.]] | \'\'\'136. пне.\'\'\' | [[135. пне.]] | [[134. пне.]] | [[133. пне.]] | [[132. пне.]] | [[131. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:136 BC]]','',124,'Милош','20040903153753','',0,0,0,1,0.491308518449,'79959096846246','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4946,0,'137._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | \'\'\'[[130е пне.]]\'\'\' | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]]
\n[[142. пне.]] | [[141. пне.]] | [[140. пне.]] | [[139. пне.]] | [[138. пне.]] | \'\'\'137. пне.\'\'\' | [[136. пне.]] | [[135. пне.]] | [[134. пне.]] | [[133. пне.]] | [[132. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:137 BC]]','',124,'Милош','20040903153806','',0,0,0,1,0.78493574857,'79959096846193','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4947,0,'138._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | \'\'\'[[130е пне.]]\'\'\' | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]]
\n[[143. пне.]] | [[142. пне.]] | [[141. пне.]] | [[140. пне.]] | [[139. пне.]] | \'\'\'138. пне.\'\'\' | [[137. пне.]] | [[136. пне.]] | [[135. пне.]] | [[134. пне.]] | [[133. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:138 BC]]','',124,'Милош','20040903153830','',0,0,0,1,0.499116085702,'79959096846169','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4948,0,'139._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | \'\'\'[[130е пне.]]\'\'\' | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]]
\n[[144. пне.]] | [[143. пне.]] | [[142. пне.]] | [[141. пне.]] | [[140. пне.]] | \'\'\'139. пне.\'\'\' | [[138. пне.]] | [[137. пне.]] | [[136. пне.]] | [[135. пне.]] | [[134. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:139 BC]]','',124,'Милош','20040903153835','',0,0,0,1,0.849404309806,'79959096846164','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4949,0,'140._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | \'\'\'[[140е пне.]]\'\'\' | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]]
\n[[145. пне.]] | [[144. пне.]] | [[143. пне.]] | [[142. пне.]] | [[141. пне.]] | \'\'\'140. пне.\'\'\' | [[139. пне.]] | [[138. пне.]] | [[137. пне.]] | [[136. пне.]] | [[135. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:140 BC]]','',124,'Милош','20040903153846','',0,0,0,1,0.893881476435,'79959096846153','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4950,0,'141._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | \'\'\'[[140е пне.]]\'\'\' | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]]
\n[[146. пне.]] | [[145. пне.]] | [[144. пне.]] | [[143. пне.]] | [[142. пне.]] | \'\'\'141. пне.\'\'\' | [[140. пне.]] | [[139. пне.]] | [[138. пне.]] | [[137. пне.]] | [[136. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:141 BC]]','',124,'Милош','20040903153930','',0,0,0,1,0.377564273019,'79959096846069','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4951,0,'143._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | \'\'\'[[140е пне.]]\'\'\' | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]]
\n[[148. пне.]] | [[147. пне.]] | [[146. пне.]] | [[145. пне.]] | [[144. пне.]] | \'\'\'143. пне.\'\'\' | [[142. пне.]] | [[141. пне.]] | [[140. пне.]] | [[139. пне.]] | [[138. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:143 BC]]','',124,'Милош','20040903153956','',0,0,0,1,0.115859878769,'79959096846043','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4952,0,'142._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | \'\'\'[[140е пне.]]\'\'\' | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]]
\n[[147. пне.]] | [[146. пне.]] | [[145. пне.]] | [[144. пне.]] | [[143. пне.]] | \'\'\'142. пне.\'\'\' | [[141. пне.]] | [[140. пне.]] | [[139. пне.]] | [[138. пне.]] | [[137. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:142 BC]]','',124,'Милош','20040903153956','',0,0,0,1,0.21488975371,'79959096846043','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4953,0,'144._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | \'\'\'[[140е пне.]]\'\'\' | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]]
\n[[149. пне.]] | [[148. пне.]] | [[147. пне.]] | [[146. пне.]] | [[145. пне.]] | \'\'\'144. пне.\'\'\' | [[143. пне.]] | [[142. пне.]] | [[141. пне.]] | [[140. пне.]] | [[139. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:144 BC]]','',124,'Милош','20040903154008','',0,0,0,1,0.250221928232,'79959096845991','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4954,0,'145._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | \'\'\'[[140е пне.]]\'\'\' | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]]
\n[[150. пне.]] | [[149. пне.]] | [[148. пне.]] | [[147. пне.]] | [[146. пне.]] | \'\'\'145. пне.\'\'\' | [[144. пне.]] | [[143. пне.]] | [[142. пне.]] | [[141. пне.]] | [[140. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:145 BC]]','',124,'Милош','20040903154019','',0,0,0,1,0.338745016297,'79959096845980','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4955,0,'146._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | \'\'\'[[140е пне.]]\'\'\' | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]]
\n[[151. пне.]] | [[150. пне.]] | [[149. пне.]] | [[148. пне.]] | [[147. пне.]] | \'\'\'146. пне.\'\'\' | [[145. пне.]] | [[144. пне.]] | [[143. пне.]] | [[142. пне.]] | [[141. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:146 BC]]','',124,'Милош','20040903154029','',0,0,0,1,0.489261222765,'79959096845970','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4956,0,'148._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | \'\'\'[[140е пне.]]\'\'\' | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]]
\n[[153. пне.]] | [[152. пне.]] | [[151. пне.]] | [[150. пне.]] | [[149. пне.]] | \'\'\'148. пне.\'\'\' | [[147. пне.]] | [[146. пне.]] | [[145. пне.]] | [[144. пне.]] | [[143. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:148 BC]]','',124,'Милош','20040903154055','',0,0,0,1,0.717770246192,'79959096845944','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4957,0,'147._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | \'\'\'[[140е пне.]]\'\'\' | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]]
\n[[152. пне.]] | [[151. пне.]] | [[150. пне.]] | [[149. пне.]] | [[148. пне.]] | \'\'\'147. пне.\'\'\' | [[146. пне.]] | [[145. пне.]] | [[144. пне.]] | [[143. пне.]] | [[142. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:147 BC]]','',124,'Милош','20040903154057','',0,0,0,1,0.676511998603,'79959096845942','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4958,0,'149._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | \'\'\'[[140е пне.]]\'\'\' | [[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]]
\n[[154. пне.]] | [[153. пне.]] | [[152. пне.]] | [[151. пне.]] | [[150. пне.]] | \'\'\'149. пне.\'\'\' | [[148. пне.]] | [[147. пне.]] | [[146. пне.]] | [[145. пне.]] | [[144. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:149 BC]]','',124,'Милош','20040903154104','',0,0,0,1,0.710376265324,'79959096845895','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4959,0,'150._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | \'\'\'[[150е пне.]]\'\'\' | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]]
\n[[155. пне.]] | [[154. пне.]] | [[153. пне.]] | [[152. пне.]] | [[151. пне.]] | \'\'\'150. пне.\'\'\' | [[149. пне.]] | [[148. пне.]] | [[147. пне.]] | [[146. пне.]] | [[145. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:150 BC]]','',124,'Милош','20040903154115','',0,0,0,1,0.910466872114,'79959096845884','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4960,0,'151._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | \'\'\'[[150е пне.]]\'\'\' | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]]
\n[[156. пне.]] | [[155. пне.]] | [[154. пне.]] | [[153. пне.]] | [[152. пне.]] | \'\'\'151. пне.\'\'\' | [[150. пне.]] | [[149. пне.]] | [[148. пне.]] | [[147. пне.]] | [[146. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:151 BC]]','',124,'Милош','20040903154128','',0,0,0,1,0.569366465588,'79959096845871','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4961,0,'152._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | \'\'\'[[150е пне.]]\'\'\' | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]]
\n[[157. пне.]] | [[156. пне.]] | [[155. пне.]] | [[154. пне.]] | [[153. пне.]] | \'\'\'152. пне.\'\'\' | [[151. пне.]] | [[150. пне.]] | [[149. пне.]] | [[148. пне.]] | [[147. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:152 BC]]','',124,'Милош','20040903154137','',0,0,0,1,0.601141603943,'79959096845862','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4962,0,'153._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | \'\'\'[[150е пне.]]\'\'\' | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]]
\n[[158. пне.]] | [[157. пне.]] | [[156. пне.]] | [[155. пне.]] | [[154. пне.]] | \'\'\'153. пне.\'\'\' | [[152. пне.]] | [[151. пне.]] | [[150. пне.]] | [[149. пне.]] | [[148. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:153 BC]]','',124,'Милош','20040903154147','',0,0,0,1,0.891974781124,'79959096845852','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4963,0,'154._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | \'\'\'[[150е пне.]]\'\'\' | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]]
\n[[159. пне.]] | [[158. пне.]] | [[157. пне.]] | [[156. пне.]] | [[155. пне.]] | \'\'\'154. пне.\'\'\' | [[153. пне.]] | [[152. пне.]] | [[151. пне.]] | [[150. пне.]] | [[149. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:154 BC]]','',124,'Милош','20040903154157','',0,0,0,1,0.497648963005,'79959096845842','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4964,0,'155._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | \'\'\'[[150е пне.]]\'\'\' | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]]
\n[[160. пне.]] | [[159. пне.]] | [[158. пне.]] | [[157. пне.]] | [[156. пне.]] | \'\'\'155. пне.\'\'\' | [[154. пне.]] | [[153. пне.]] | [[152. пне.]] | [[151. пне.]] | [[150. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:155 BC]]','',124,'Милош','20040903154207','',0,0,0,1,0.952030178603,'79959096845792','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4965,0,'156._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | \'\'\'[[150е пне.]]\'\'\' | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]]
\n[[161. пне.]] | [[160. пне.]] | [[159. пне.]] | [[158. пне.]] | [[157. пне.]] | \'\'\'156. пне.\'\'\' | [[155. пне.]] | [[154. пне.]] | [[153. пне.]] | [[152. пне.]] | [[151. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:156 BC]]','',124,'Милош','20040903154217','',0,0,0,1,0.566630433112,'79959096845782','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4966,0,'157._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | \'\'\'[[150е пне.]]\'\'\' | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]]
\n[[162. пне.]] | [[161. пне.]] | [[160. пне.]] | [[159. пне.]] | [[158. пне.]] | \'\'\'157. пне.\'\'\' | [[156. пне.]] | [[155. пне.]] | [[154. пне.]] | [[153. пне.]] | [[152. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:157 BC]]','',124,'Милош','20040903154228','',0,0,0,1,0.854156348321,'79959096845771','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4967,0,'158._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | \'\'\'[[150е пне.]]\'\'\' | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]]
\n[[163. пне.]] | [[162. пне.]] | [[161. пне.]] | [[160. пне.]] | [[159. пне.]] | \'\'\'158. пне.\'\'\' | [[157. пне.]] | [[156. пне.]] | [[155. пне.]] | [[154. пне.]] | [[153. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:158 BC]]','',124,'Милош','20040903154238','',0,0,0,1,0.96872594532,'79959096845761','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4968,0,'159._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | \'\'\'[[150е пне.]]\'\'\' | [[140е пне.]] | [[130е пне.]] | [[120е пне.]]
\n[[164. пне.]] | [[163. пне.]] | [[162. пне.]] | [[161. пне.]] | [[160. пне.]] | \'\'\'159. пне.\'\'\' | [[158. пне.]] | [[157. пне.]] | [[156. пне.]] | [[155. пне.]] | [[154. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:159 BC]]','',124,'Милош','20040903154255','',0,0,0,1,0.415324856255,'79959096845744','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4969,0,'160._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | \'\'\'[[160е пне.]]\'\'\' | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]]
\n[[165. пне.]] | [[164. пне.]] | [[163. пне.]] | [[162. пне.]] | [[161. пне.]] | \'\'\'160. пне.\'\'\' | [[159. пне.]] | [[158. пне.]] | [[157. пне.]] | [[156. пне.]] | [[155. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:160 BC]]','',124,'Милош','20040903154304','',0,0,0,1,0.868197174681,'79959096845695','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4970,0,'161._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | \'\'\'[[160е пне.]]\'\'\' | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]]
\n[[166. пне.]] | [[165. пне.]] | [[164. пне.]] | [[163. пне.]] | [[162. пне.]] | \'\'\'161. пне.\'\'\' | [[160. пне.]] | [[159. пне.]] | [[158. пне.]] | [[157. пне.]] | [[156. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:161 BC]]','',124,'Милош','20040903154353','',0,0,0,1,0.222187903813,'79959096845646','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4971,0,'162._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | \'\'\'[[160е пне.]]\'\'\' | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]]
\n[[167. пне.]] | [[166. пне.]] | [[165. пне.]] | [[164. пне.]] | [[163. пне.]] | \'\'\'162. пне.\'\'\' | [[161. пне.]] | [[160. пне.]] | [[159. пне.]] | [[158. пне.]] | [[157. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:162 BC]]','',124,'Милош','20040903154404','',0,0,0,1,0.477654178849,'79959096845595','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4972,0,'163._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | \'\'\'[[160е пне.]]\'\'\' | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]]
\n[[168. пне.]] | [[167. пне.]] | [[166. пне.]] | [[165. пне.]] | [[164. пне.]] | \'\'\'163. пне.\'\'\' | [[162. пне.]] | [[161. пне.]] | [[160. пне.]] | [[159. пне.]] | [[158. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:163 BC]]','',124,'Милош','20040903154414','',0,0,0,1,0.017290788711,'79959096845585','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4973,0,'164._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | \'\'\'[[160е пне.]]\'\'\' | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]]
\n[[169. пне.]] | [[168. пне.]] | [[167. пне.]] | [[166. пне.]] | [[165. пне.]] | \'\'\'164. пне.\'\'\' | [[163. пне.]] | [[162. пне.]] | [[161. пне.]] | [[160. пне.]] | [[159. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:164 BC]]','',124,'Милош','20040903154429','',0,0,0,1,0.323378946783,'79959096845570','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4974,0,'165._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | \'\'\'[[160е пне.]]\'\'\' | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]]
\n[[170. пне.]] | [[169. пне.]] | [[168. пне.]] | [[167. пне.]] | [[166. пне.]] | \'\'\'165. пне.\'\'\' | [[164. пне.]] | [[163. пне.]] | [[162. пне.]] | [[161. пне.]] | [[160. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:165 BC]]','',124,'Милош','20040903154439','',0,0,0,1,0.86461513716,'79959096845560','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4975,0,'166._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | \'\'\'[[160е пне.]]\'\'\' | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]]
\n[[171. пне.]] | [[170. пне.]] | [[169. пне.]] | [[168. пне.]] | [[167. пне.]] | \'\'\'166. пне.\'\'\' | [[165. пне.]] | [[164. пне.]] | [[163. пне.]] | [[162. пне.]] | [[161. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:166 BC]]','',124,'Милош','20040903154450','',0,0,0,1,0.091742365664,'79959096845549','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4976,0,'167._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | \'\'\'[[160е пне.]]\'\'\' | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]]
\n[[172. пне.]] | [[171. пне.]] | [[170. пне.]] | [[169. пне.]] | [[168. пне.]] | \'\'\'167. пне.\'\'\' | [[166. пне.]] | [[165. пне.]] | [[164. пне.]] | [[163. пне.]] | [[162. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:167 BC]]','',124,'Милош','20040903154459','',0,0,0,1,0.910032341215,'79959096845540','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4977,0,'168._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | \'\'\'[[160е пне.]]\'\'\' | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]]
\n[[173. пне.]] | [[172. пне.]] | [[171. пне.]] | [[170. пне.]] | [[169. пне.]] | \'\'\'168. пне.\'\'\' | [[167. пне.]] | [[166. пне.]] | [[165. пне.]] | [[164. пне.]] | [[163. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:168 BC]]','',124,'Милош','20040903154510','',0,0,0,1,0.630107290405,'79959096845489','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4978,0,'169._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | \'\'\'[[160е пне.]]\'\'\' | [[150е пне.]] | [[140е пне.]] | [[130е пне.]]
\n[[174. пне.]] | [[173. пне.]] | [[172. пне.]] | [[171. пне.]] | [[170. пне.]] | \'\'\'169. пне.\'\'\' | [[168. пне.]] | [[167. пне.]] | [[166. пне.]] | [[165. пне.]] | [[164. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:169 BC]]','',124,'Милош','20040903154524','',0,0,0,1,0.737419448205,'79959096845475','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4979,0,'170._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | \'\'\'[[170е пне.]]\'\'\' | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]]
\n[[175. пне.]] | [[174. пне.]] | [[173. пне.]] | [[172. пне.]] | [[171. пне.]] | \'\'\'170. пне.\'\'\' | [[169. пне.]] | [[168. пне.]] | [[167. пне.]] | [[166. пне.]] | [[165. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:170 BC]]','',124,'Милош','20040903154533','',0,0,0,1,0.700290887011,'79959096845466','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4980,0,'171._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | \'\'\'[[170е пне.]]\'\'\' | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]]
\n[[176. пне.]] | [[175. пне.]] | [[174. пне.]] | [[173. пне.]] | [[172. пне.]] | \'\'\'171. пне.\'\'\' | [[170. пне.]] | [[169. пне.]] | [[168. пне.]] | [[167. пне.]] | [[166. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:171 BC]]','',124,'Милош','20040903155027','',0,0,0,1,0.723605903202,'79959096844972','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4981,0,'172._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | \'\'\'[[170е пне.]]\'\'\' | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]]
\n[[177. пне.]] | [[176. пне.]] | [[175. пне.]] | [[174. пне.]] | [[173. пне.]] | \'\'\'172. пне.\'\'\' | [[171. пне.]] | [[170. пне.]] | [[169. пне.]] | [[168. пне.]] | [[167. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:172 BC]]','',124,'Милош','20040903155042','',0,0,0,1,0.210516087809,'79959096844957','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4982,0,'173._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | \'\'\'[[170е пне.]]\'\'\' | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]]
\n[[178. пне.]] | [[177. пне.]] | [[176. пне.]] | [[175. пне.]] | [[174. пне.]] | \'\'\'173. пне.\'\'\' | [[172. пне.]] | [[171. пне.]] | [[170. пне.]] | [[169. пне.]] | [[168. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:173 BC]]','',124,'Милош','20040903155052','',0,0,0,1,0.501941751922,'79959096844947','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4983,0,'174._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | \'\'\'[[170е пне.]]\'\'\' | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]]
\n[[179. пне.]] | [[178. пне.]] | [[177. пне.]] | [[176. пне.]] | [[175. пне.]] | \'\'\'174. пне.\'\'\' | [[173. пне.]] | [[172. пне.]] | [[171. пне.]] | [[170. пне.]] | [[169. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:174 BC]]','',124,'Милош','20040903155102','',0,0,0,1,0.911697014194,'79959096844897','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4984,0,'175._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | \'\'\'[[170е пне.]]\'\'\' | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]]
\n[[180. пне.]] | [[179. пне.]] | [[178. пне.]] | [[177. пне.]] | [[176. пне.]] | \'\'\'175. пне.\'\'\' | [[174. пне.]] | [[173. пне.]] | [[172. пне.]] | [[171. пне.]] | [[170. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:175 BC]]','',124,'Милош','20040903155111','',0,0,0,1,0.637636160775,'79959096844888','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4985,0,'176._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | \'\'\'[[170е пне.]]\'\'\' | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]]
\n[[181. пне.]] | [[180. пне.]] | [[179. пне.]] | [[178. пне.]] | [[177. пне.]] | \'\'\'176. пне.\'\'\' | [[175. пне.]] | [[174. пне.]] | [[173. пне.]] | [[172. пне.]] | [[171. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:176 BC]]','',124,'Милош','20040903155122','',0,0,0,1,0.440851457157,'79959096844877','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4986,0,'177._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | \'\'\'[[170е пне.]]\'\'\' | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]]
\n[[182. пне.]] | [[181. пне.]] | [[180. пне.]] | [[179. пне.]] | [[178. пне.]] | \'\'\'177. пне.\'\'\' | [[176. пне.]] | [[175. пне.]] | [[174. пне.]] | [[173. пне.]] | [[172. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:177 BC]]','',124,'Милош','20040903155132','',0,0,0,1,0.30288909576,'79959096844867','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4987,0,'178._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | \'\'\'[[170е пне.]]\'\'\' | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]]
\n[[183. пне.]] | [[182. пне.]] | [[181. пне.]] | [[180. пне.]] | [[179. пне.]] | \'\'\'178. пне.\'\'\' | [[177. пне.]] | [[176. пне.]] | [[175. пне.]] | [[174. пне.]] | [[173. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:178 BC]]','',124,'Милош','20040903155141','',0,0,0,1,0.845541474337,'79959096844858','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4988,0,'179._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[200е пне.]] | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | \'\'\'[[170е пне.]]\'\'\' | [[160е пне.]] | [[150е пне.]] | [[140е пне.]]
\n[[184. пне.]] | [[183. пне.]] | [[182. пне.]] | [[181. пне.]] | [[180. пне.]] | \'\'\'179. пне.\'\'\' | [[178. пне.]] | [[177. пне.]] | [[176. пне.]] | [[175. пне.]] | [[174. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:179 BC]]','',124,'Милош','20040903155152','',0,0,0,1,0.004438263366,'79959096844847','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4989,0,'180._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | \'\'\'[[180е пне.]]\'\'\' | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]]
\n[[185. пне.]] | [[184. пне.]] | [[183. пне.]] | [[182. пне.]] | [[181. пне.]] | \'\'\'180. пне.\'\'\' | [[179. пне.]] | [[178. пне.]] | [[177. пне.]] | [[176. пне.]] | [[175. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:180 BC]]','',124,'Милош','20040903155202','',0,0,0,1,0.88284008898,'79959096844797','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4990,0,'181._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | \'\'\'[[180е пне.]]\'\'\' | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]]
\n[[186. пне.]] | [[185. пне.]] | [[184. пне.]] | [[183. пне.]] | [[182. пне.]] | \'\'\'181. пне.\'\'\' | [[180. пне.]] | [[179. пне.]] | [[178. пне.]] | [[177. пне.]] | [[176. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:181 BC]]','',124,'Милош','20040903155243','',0,0,0,1,0.147226988872,'79959096844756','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4991,0,'182._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | \'\'\'[[180е пне.]]\'\'\' | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]]
\n[[187. пне.]] | [[186. пне.]] | [[185. пне.]] | [[184. пне.]] | [[183. пне.]] | \'\'\'182. пне.\'\'\' | [[181. пне.]] | [[180. пне.]] | [[179. пне.]] | [[178. пне.]] | [[177. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:182 BC]]','',124,'Милош','20040903155252','',0,0,0,1,0.150268088631,'79959096844747','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4992,0,'183._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | \'\'\'[[180е пне.]]\'\'\' | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]]
\n[[188. пне.]] | [[187. пне.]] | [[186. пне.]] | [[185. пне.]] | [[184. пне.]] | \'\'\'183. пне.\'\'\' | [[182. пне.]] | [[181. пне.]] | [[180. пне.]] | [[179. пне.]] | [[178. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:183 BC]]','',124,'Милош','20040903155301','',0,0,0,1,0.53829822435,'79959096844698','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4993,0,'184._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | \'\'\'[[180е пне.]]\'\'\' | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]]
\n[[189. пне.]] | [[188. пне.]] | [[187. пне.]] | [[186. пне.]] | [[185. пне.]] | \'\'\'184. пне.\'\'\' | [[183. пне.]] | [[182. пне.]] | [[181. пне.]] | [[180. пне.]] | [[179. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:184 BC]]','',124,'Милош','20040903155310','',0,0,0,1,0.335904929478,'79959096844689','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4994,0,'185._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | \'\'\'[[180е пне.]]\'\'\' | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]]
\n[[190. пне.]] | [[189. пне.]] | [[188. пне.]] | [[187. пне.]] | [[186. пне.]] | \'\'\'185. пне.\'\'\' | [[184. пне.]] | [[183. пне.]] | [[182. пне.]] | [[181. пне.]] | [[180. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:185 BC]]','',124,'Милош','20040903155321','',0,0,0,1,0.431864851821,'79959096844678','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4995,0,'186._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | \'\'\'[[180е пне.]]\'\'\' | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]]
\n[[191. пне.]] | [[190. пне.]] | [[189. пне.]] | [[188. пне.]] | [[187. пне.]] | \'\'\'186. пне.\'\'\' | [[185. пне.]] | [[184. пне.]] | [[183. пне.]] | [[182. пне.]] | [[181. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:186 BC]]','',124,'Милош','20040903155342','',0,0,0,1,0.501064162935,'79959096844657','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4996,0,'187._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | \'\'\'[[180е пне.]]\'\'\' | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]]
\n[[192. пне.]] | [[191. пне.]] | [[190. пне.]] | [[189. пне.]] | [[188. пне.]] | \'\'\'187. пне.\'\'\' | [[186. пне.]] | [[185. пне.]] | [[184. пне.]] | [[183. пне.]] | [[182. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:187 BC]]','',124,'Милош','20040903155352','',0,0,0,1,0.326658271405,'79959096844647','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4997,0,'188._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | \'\'\'[[180е пне.]]\'\'\' | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]]
\n[[193. пне.]] | [[192. пне.]] | [[191. пне.]] | [[190. пне.]] | [[189. пне.]] | \'\'\'188. пне.\'\'\' | [[187. пне.]] | [[186. пне.]] | [[185. пне.]] | [[184. пне.]] | [[183. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:188 BC]]','',124,'Милош','20040903155402','',0,0,0,1,0.340534073925,'79959096844597','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4998,0,'189._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[210е пне.]] | [[200е пне.]] | [[190е пне.]] | \'\'\'[[180е пне.]]\'\'\' | [[170е пне.]] | [[160е пне.]] | [[150е пне.]]
\n[[194. пне.]] | [[193. пне.]] | [[192. пне.]] | [[191. пне.]] | [[190. пне.]] | \'\'\'189. пне.\'\'\' | [[188. пне.]] | [[187. пне.]] | [[186. пне.]] | [[185. пне.]] | [[184. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:189 BC]]','',124,'Милош','20040903155411','',0,0,0,1,0.929622074556,'79959096844588','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (4999,0,'190._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | \'\'\'[[190е пне.]]\'\'\' | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]]
\n[[195. пне.]] | [[194. пне.]] | [[193. пне.]] | [[192. пне.]] | [[191. пне.]] | \'\'\'190. пне.\'\'\' | [[189. пне.]] | [[188. пне.]] | [[187. пне.]] | [[186. пне.]] | [[185. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:190 BC]]','',124,'Милош','20040903155421','',0,0,0,1,0.578205226724,'79959096844578','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5000,0,'191._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | \'\'\'[[190е пне.]]\'\'\' | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]]
\n[[196. пне.]] | [[195. пне.]] | [[194. пне.]] | [[193. пне.]] | [[192. пне.]] | \'\'\'191. пне.\'\'\' | [[190. пне.]] | [[189. пне.]] | [[188. пне.]] | [[187. пне.]] | [[186. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:191 BC]]','',124,'Милош','20040903155432','',0,0,0,1,0.183880208611,'79959096844567','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5001,0,'192._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | \'\'\'[[190е пне.]]\'\'\' | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]]
\n[[197. пне.]] | [[196. пне.]] | [[195. пне.]] | [[194. пне.]] | [[193. пне.]] | \'\'\'192. пне.\'\'\' | [[191. пне.]] | [[190. пне.]] | [[189. пне.]] | [[188. пне.]] | [[187. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:192 BC]]','',124,'Милош','20040903155441','',0,0,0,1,0.240087999608,'79959096844558','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5002,0,'193._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | \'\'\'[[190е пне.]]\'\'\' | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]]
\n[[198. пне.]] | [[197. пне.]] | [[196. пне.]] | [[195. пне.]] | [[194. пне.]] | \'\'\'193. пне.\'\'\' | [[192. пне.]] | [[191. пне.]] | [[190. пне.]] | [[189. пне.]] | [[188. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:193 BC]]','',124,'Милош','20040903155452','',0,0,0,1,0.093939833387,'79959096844547','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5003,0,'194._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | \'\'\'[[190е пне.]]\'\'\' | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]]
\n[[199. пне.]] | [[198. пне.]] | [[197. пне.]] | [[196. пне.]] | [[195. пне.]] | \'\'\'194. пне.\'\'\' | [[193. пне.]] | [[192. пне.]] | [[191. пне.]] | [[190. пне.]] | [[189. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:194 BC]]','',124,'Милош','20040903155502','',0,0,0,1,0.433380434491,'79959096844497','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5004,0,'195._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | \'\'\'[[190е пне.]]\'\'\' | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]]
\n[[200. пне.]] | [[199. пне.]] | [[198. пне.]] | [[197. пне.]] | [[196. пне.]] | \'\'\'195. пне.\'\'\' | [[194. пне.]] | [[193. пне.]] | [[192. пне.]] | [[191. пне.]] | [[190. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:195 BC]]','',124,'Милош','20040903155511','',0,0,0,1,0.888801254746,'79959096844488','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5005,0,'196._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | \'\'\'[[190е пне.]]\'\'\' | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]]
\n[[201. пне.]] | [[200. пне.]] | [[199. пне.]] | [[198. пне.]] | [[197. пне.]] | \'\'\'196. пне.\'\'\' | [[195. пне.]] | [[194. пне.]] | [[193. пне.]] | [[192. пне.]] | [[191. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:196 BC]]','',124,'Милош','20040903155537','',0,0,0,1,0.197840962185,'79959096844462','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5006,0,'197._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | \'\'\'[[190е пне.]]\'\'\' | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]]
\n[[202. пне.]] | [[201. пне.]] | [[200. пне.]] | [[199. пне.]] | [[198. пне.]] | \'\'\'197. пне.\'\'\' | [[196. пне.]] | [[195. пне.]] | [[194. пне.]] | [[193. пне.]] | [[192. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:197 BC]]','',124,'Милош','20040903155548','',0,0,0,1,0.435276994684,'79959096844451','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5007,0,'198._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | \'\'\'[[190е пне.]]\'\'\' | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]]
\n[[203. пне.]] | [[202. пне.]] | [[201. пне.]] | [[200. пне.]] | [[199. пне.]] | \'\'\'198. пне.\'\'\' | [[197. пне.]] | [[196. пне.]] | [[195. пне.]] | [[194. пне.]] | [[193. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:198 BC]]','',124,'Милош','20040903155559','',0,0,0,1,0.233850554206,'79959096844440','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5008,0,'199._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[220е пне.]] | [[210е пне.]] | [[200е пне.]] | \'\'\'[[190е пне.]]\'\'\' | [[180е пне.]] | [[170е пне.]] | [[160е пне.]]
\n[[204. пне.]] | [[203. пне.]] | [[202. пне.]] | [[201. пне.]] | [[200. пне.]] | \'\'\'199. пне.\'\'\' | [[198. пне.]] | [[197. пне.]] | [[196. пне.]] | [[195. пне.]] | [[194. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:199 BC]]','',124,'Милош','20040903155608','',0,0,0,1,0.418819882636,'79959096844391','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5009,0,'200._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[3. век пне.]] | \'\'\'[[2. век пне.]]\'\'\' | [[1. век пне.]]
\n[[230е пне.]] | [[220е пне.]] | [[210е пне.]] | \'\'\'[[200е пне.]]\'\'\' | [[190е пне.]] | [[180е пне.]] | [[170е пне.]]
\n[[205. пне.]] | [[204. пне.]] | [[203. пне.]] | [[202. пне.]] | [[201. пне.]] | \'\'\'200. пне.\'\'\' | [[199. пне.]] | [[198. пне.]] | [[197. пне.]] | [[196. пне.]] | [[195. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:200 BC]]','',124,'Милош','20040903155619','',0,0,0,1,0.564370120207,'79959096844380','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5010,0,'1._пне.','
[[1. pne.|latinica]] - [[1. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[6. пне.]] | [[5. пне.]] | [[4. пне.]] | [[3. пне.]] | [[2. пне.]] | \'\'\'1. пне.\'\'\' | [[1]] | [[2]] | [[3]] | [[4]] | [[5]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:1 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218042941','',0,0,1,0,0.498306945198,'79949781957058','20050218043022'); INSERT INTO cur VALUES (5011,0,'2._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[7. пне.]] | [[6. пне.]] | [[5. пне.]] | [[4. пне.]] | [[3. пне.]] | \'\'\'2. пне.\'\'\' | [[1. пне.]] | [[1]] | [[2]] | [[3]] | [[4]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2 BC]]','',124,'Милош','20040903173334','',0,0,0,1,0.434440741052,'79959096826665','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5012,0,'3._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[8. пне.]] | [[7. пне.]] | [[6. пне.]] | [[5. пне.]] | [[4. пне.]] | \'\'\'3. пне.\'\'\' | [[2. пне.]] | [[1. пне.]] | [[1]] | [[2]] | [[3]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:3 BC]]','',124,'Милош','20040903173347','',0,0,0,1,0.634126812981,'79959096826652','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5013,0,'4._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[9. пне.]] | [[8. пне.]] | [[7. пне.]] | [[6. пне.]] | [[5. пне.]] | \'\'\'4. пне.\'\'\' | [[3. пне.]] | [[2. пне.]] | [[1. пне.]] | [[1]] | [[1]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:4 BC]]','',124,'Милош','20040903173408','',0,0,0,1,0.572343374403,'79959096826591','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5014,0,'5._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[10. пне.]] | [[9. пне.]] | [[8. пне.]] | [[7. пне.]] | [[6. пне.]] | \'\'\'5. пне.\'\'\' | [[4. пне.]] | [[3. пне.]] | [[2. пне.]] | [[1. пне.]] | [[1]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:5 BC]]','',124,'Милош','20040903173411','',0,0,0,1,0.455895360772,'79959096826588','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5015,0,'6._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[11. пне.]] | [[10. пне.]] | [[9. пне.]] | [[8. пне.]] | [[7. пне.]] | \'\'\'6. пне.\'\'\' | [[5. пне.]] | [[4. пне.]] | [[3. пне.]] | [[2. пне.]] | [[1. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:6 BC]]','',124,'Милош','20040903173421','',0,0,0,1,0.687953435205,'79959096826578','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5016,0,'7._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[12. пне.]] | [[11. пне.]] | [[10. пне.]] | [[9. пне.]] | [[8. пне.]] | \'\'\'7. пне.\'\'\' | [[6. пне.]] | [[5. пне.]] | [[4. пне.]] | [[3. пне.]] | [[2. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:7 BC]]','',124,'Милош','20040903173432','',0,0,0,1,0.897555713028,'79959096826567','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5017,0,'8._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[13. пне.]] | [[12. пне.]] | [[11. пне.]] | [[10. пне.]] | [[9. пне.]] | \'\'\'8. пне.\'\'\' | [[7. пне.]] | [[6. пне.]] | [[5. пне.]] | [[4. пне.]] | [[3. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:8 BC]]','',124,'Милош','20040903173442','',0,0,0,1,0.398272262606,'79959096826557','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5018,0,'9._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[30е пне.]] | [[20е]] | [[10е пне.]] | \'\'\'[[00е]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[14. пне.]] | [[13. пне.]] | [[12. пне.]] | [[11. пне.]] | [[10. пне.]] | \'\'\'9. пне.\'\'\' | [[8. пне.]] | [[7. пне.]] | [[6. пне.]] | [[5. пне.]] | [[4. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:9 BC]]','',124,'Милош','20040903173451','',0,0,0,1,0.580056842687,'79959096826548','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5019,0,'10._пне.','
[[10. pne.|latinica]] - [[10. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[10е пне.]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[15. пне.]] | [[14. пне.]] | [[13. пне.]] | [[12. пне.]] | [[11. пне.]] | \'\'\'10. пне.\'\'\' | [[9. пне.]] | [[8. пне.]] | [[7. пне.]] | [[6. пне.]] | [[5. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:10 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218050107','',0,0,1,0,0.081104147286,'79949781949892','20050218050152'); INSERT INTO cur VALUES (5020,0,'11._пне.','
[[11. pne.|latinica]] - [[11. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[10е пне.]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[16. пне.]] | [[15. пне.]] | [[14. пне.]] | [[13. пне.]] | [[12. пне.]] | \'\'\'11. пне.\'\'\' | [[10. пне.]] | [[9. пне.]] | [[8. пне.]] | [[7. пне.]] | [[6. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:11 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218143353','',0,0,1,0,0.29933956326,'79949781856646','20050218143504'); INSERT INTO cur VALUES (5021,0,'12._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[10е пне.]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[17. пне.]] | [[16. пне.]] | [[15. пне.]] | [[14. пне.]] | [[13. пне.]] | \'\'\'12. пне.\'\'\' | [[11. пне.]] | [[10. пне.]] | [[9. пне.]] | [[8. пне.]] | [[7. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:12 BC]]','',124,'Милош','20040903173523','',0,0,0,1,0.910316964104,'79959096826476','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5022,0,'13._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[10е пне.]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[18. пне.]] | [[17. пне.]] | [[16. пне.]] | [[15. пне.]] | [[14. пне.]] | \'\'\'13. пне.\'\'\' | [[12. пне.]] | [[11. пне.]] | [[10. пне.]] | [[9. пне.]] | [[8. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:13 BC]]','',124,'Милош','20040903173533','',0,0,0,1,0.018549455804,'79959096826466','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5023,0,'14._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[10е пне.]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[19. пне.]] | [[18. пне.]] | [[17. пне.]] | [[16. пне.]] | [[15. пне.]] | \'\'\'14. пне.\'\'\' | [[13. пне.]] | [[12. пне.]] | [[11. пне.]] | [[10. пне.]] | [[9. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:14 BC]]','',124,'Милош','20040903173545','',0,0,0,1,0.693088938339,'79959096826454','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5024,0,'15._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[10е пне.]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[20. пне.]] | [[19. пне.]] | [[18. пне.]] | [[17. пне.]] | [[16. пне.]] | \'\'\'15. пне.\'\'\' | [[14. пне.]] | [[13. пне.]] | [[12. пне.]] | [[11. пне.]] | [[10. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:15 BC]]','',124,'Милош','20040903173557','',0,0,0,1,0.875386767963,'79959096826442','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5025,0,'16._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[10е пне.]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[21. пне.]] | [[20. пне.]] | [[19. пне.]] | [[18. пне.]] | [[17. пне.]] | \'\'\'16. пне.\'\'\' | [[15. пне.]] | [[14. пне.]] | [[13. пне.]] | [[12. пне.]] | [[11. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:16 BC]]','',124,'Милош','20040903173608','',0,0,0,1,0.539018280589,'79959096826391','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5026,0,'17._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[10е пне.]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[22. пне.]] | [[21. пне.]] | [[20. пне.]] | [[19. пне.]] | [[18. пне.]] | \'\'\'17. пне.\'\'\' | [[16. пне.]] | [[15. пне.]] | [[14. пне.]] | [[13. пне.]] | [[12. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:17 BC]]','',124,'Милош','20040903173618','',0,0,0,1,0.862909561425,'79959096826381','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5027,0,'18._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[10е пне.]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[23. пне.]] | [[22. пне.]] | [[21. пне.]] | [[20. пне.]] | [[19. пне.]] | \'\'\'18. пне.\'\'\' | [[17. пне.]] | [[16. пне.]] | [[15. пне.]] | [[14. пне.]] | [[13. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:18 BC]]','',124,'Милош','20040903173628','',0,0,0,1,0.344043664329,'79959096826371','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5028,0,'19._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[10е пне.]]\'\'\' | [[10е]] | [[20е]] | [[30е]]
\n[[24. пне.]] | [[23. пне.]] | [[22. пне.]] | [[21. пне.]] | [[20. пне.]] | \'\'\'19. пне.\'\'\' | [[18. пне.]] | [[17. пне.]] | [[16. пне.]] | [[15. пне.]] | [[14. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:19 BC]]','',124,'Милош','20040903173638','',0,0,0,1,0.939509050892,'79959096826361','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5029,0,'20._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[20е пне.]]\'\'\' | [[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]]
\n[[25. пне.]] | [[24. пне.]] | [[23. пне.]] | [[22. пне.]] | [[21. пне.]] | \'\'\'20. пне.\'\'\' | [[19. пне.]] | [[18. пне.]] | [[17. пне.]] | [[16. пне.]] | [[15. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:20 BC]]','',124,'Милош','20040903173649','',0,0,0,1,0.40299449321,'79959096826350','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5030,0,'21._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[20е пне.]]\'\'\' | [[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]]
\n[[26. пне.]] | [[25. пне.]] | [[24. пне.]] | [[23. пне.]] | [[22. пне.]] | \'\'\'21. пне.\'\'\' | [[20. пне.]] | [[19. пне.]] | [[18. пне.]] | [[17. пне.]] | [[16. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:21 BC]]','',124,'Милош','20040903173731','',0,0,0,1,0.377035455488,'79959096826268','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5031,0,'22._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[20е пне.]]\'\'\' | [[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]]
\n[[27. пне.]] | [[26. пне.]] | [[25. пне.]] | [[24. пне.]] | [[23. пне.]] | \'\'\'22. пне.\'\'\' | [[21. пне.]] | [[20. пне.]] | [[19. пне.]] | [[18. пне.]] | [[17. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:22 BC]]','',124,'Милош','20040903173742','',0,0,0,1,0.650477496744,'79959096826257','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5032,0,'23._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[20е пне.]]\'\'\' | [[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]]
\n[[28. пне.]] | [[27. пне.]] | [[26. пне.]] | [[25. пне.]] | [[24. пне.]] | \'\'\'23. пне.\'\'\' | [[22. пне.]] | [[21. пне.]] | [[20. пне.]] | [[19. пне.]] | [[18. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:23 BC]]','',124,'Милош','20040903173752','',0,0,0,1,0.958651033211,'79959096826247','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5033,0,'24._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[20е пне.]]\'\'\' | [[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]]
\n[[29. пне.]] | [[28. пне.]] | [[27. пне.]] | [[26. пне.]] | [[25. пне.]] | \'\'\'24. пне.\'\'\' | [[23. пне.]] | [[22. пне.]] | [[21. пне.]] | [[20. пне.]] | [[19. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:24 BC]]','',124,'Милош','20040903173805','',0,0,0,1,0.175329738844,'79959096826194','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5034,0,'25._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[20е пне.]]\'\'\' | [[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]]
\n[[30. пне.]] | [[29. пне.]] | [[28. пне.]] | [[27. пне.]] | [[26. пне.]] | \'\'\'25. пне.\'\'\' | [[24. пне.]] | [[23. пне.]] | [[22. пне.]] | [[21. пне.]] | [[20. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:25 BC]]','',124,'Милош','20040903173817','',0,0,0,1,0.442563793362,'79959096826182','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5035,0,'26._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[20е пне.]]\'\'\' | [[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]]
\n[[31. пне.]] | [[30. пне.]] | [[29. пне.]] | [[28. пне.]] | [[27. пне.]] | \'\'\'26. пне.\'\'\' | [[25. пне.]] | [[24. пне.]] | [[23. пне.]] | [[22. пне.]] | [[21. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:26 BC]]','',124,'Милош','20040903173825','',0,0,0,1,0.561322271154,'79959096826174','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5036,0,'27._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[20е пне.]]\'\'\' | [[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]]
\n[[32. пне.]] | [[31. пне.]] | [[30. пне.]] | [[29. пне.]] | [[28. пне.]] | \'\'\'27. пне.\'\'\' | [[26. пне.]] | [[25. пне.]] | [[24. пне.]] | [[23. пне.]] | [[22. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:27 BC]]','',124,'Милош','20040903173835','',0,0,0,1,0.635085811203,'79959096826164','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5037,0,'28._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[20е пне.]]\'\'\' | [[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]]
\n[[33. пне.]] | [[32. пне.]] | [[31. пне.]] | [[30. пне.]] | [[29. пне.]] | \'\'\'28. пне.\'\'\' | [[27. пне.]] | [[26. пне.]] | [[25. пне.]] | [[24. пне.]] | [[23. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:28 BC]]','',124,'Милош','20040903173846','',0,0,0,1,0.257160907265,'79959096826153','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5038,0,'29._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[30е пне.]] | \'\'\'[[20е пне.]]\'\'\' | [[10е пне.]] | [[10е]] | [[20е]]
\n[[34. пне.]] | [[33. пне.]] | [[32. пне.]] | [[31. пне.]] | [[30. пне.]] | \'\'\'29. пне.\'\'\' | [[28. пне.]] | [[27. пне.]] | [[26. пне.]] | [[25. пне.]] | [[24. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:29 BC]]','',124,'Милош','20040903173856','',0,0,0,1,0.947221616258,'79959096826143','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5039,0,'30._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | \'\'\'[[30е пне.]]\'\'\' | [[20е пне.]] | [[10е пне.]] | [[10е]]
\n[[35. пне.]] | [[34. пне.]] | [[33. пне.]] | [[32. пне.]] | [[31. пне.]] | \'\'\'30. пне.\'\'\' | [[29. пне.]] | [[28. пне.]] | [[27. пне.]] | [[26. пне.]] | [[25. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:30 BC]]','',124,'Милош','20040903173909','',0,0,0,1,0.553237679206,'79959096826090','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5040,0,'31._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | \'\'\'[[30е пне.]]\'\'\' | [[20е пне.]] | [[10е пне.]] | [[10е]]
\n[[36. пне.]] | [[35. пне.]] | [[34. пне.]] | [[33. пне.]] | [[32. пне.]] | \'\'\'31. пне.\'\'\' | [[30. пне.]] | [[29. пне.]] | [[28. пне.]] | [[27. пне.]] | [[26. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:31 BC]]','',124,'Милош','20040903173920','',0,0,0,1,0.51798219351,'79959096826079','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5041,0,'32._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | \'\'\'[[30е пне.]]\'\'\' | [[20е пне.]] | [[10е пне.]] | [[10е]]
\n[[37. пне.]] | [[36. пне.]] | [[35. пне.]] | [[34. пне.]] | [[33. пне.]] | \'\'\'32. пне.\'\'\' | [[31. пне.]] | [[30. пне.]] | [[29. пне.]] | [[28. пне.]] | [[27. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:32 BC]]','',124,'Милош','20040903173930','',0,0,0,1,0.520214195605,'79959096826069','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5042,0,'33._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | \'\'\'[[30е пне.]]\'\'\' | [[20е пне.]] | [[10е пне.]] | [[10е]]
\n[[38. пне.]] | [[37. пне.]] | [[36. пне.]] | [[35. пне.]] | [[34. пне.]] | \'\'\'33. пне.\'\'\' | [[32. пне.]] | [[31. пне.]] | [[30. пне.]] | [[29. пне.]] | [[28. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:33 BC]]','',124,'Милош','20040903173941','',0,0,0,1,0.27409038752,'79959096826058','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5043,0,'34._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | \'\'\'[[30е пне.]]\'\'\' | [[20е пне.]] | [[10е пне.]] | [[10е]]
\n[[39. пне.]] | [[38. пне.]] | [[37. пне.]] | [[36. пне.]] | [[35. пне.]] | \'\'\'34. пне.\'\'\' | [[33. пне.]] | [[32. пне.]] | [[31. пне.]] | [[30. пне.]] | [[29. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:34 BC]]','',124,'Милош','20040903173958','',0,0,0,1,0.732971842276,'79959096826041','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5044,0,'35._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | \'\'\'[[30е пне.]]\'\'\' | [[20е пне.]] | [[10е пне.]] | [[10е]]
\n[[40. пне.]] | [[39. пне.]] | [[38. пне.]] | [[37. пне.]] | [[36. пне.]] | \'\'\'35. пне.\'\'\' | [[34. пне.]] | [[33. пне.]] | [[32. пне.]] | [[31. пне.]] | [[30. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:35 BC]]','',124,'Милош','20040903174009','',0,0,0,1,0.745675948796,'79959096825990','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5045,0,'36._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | \'\'\'[[30е пне.]]\'\'\' | [[20е пне.]] | [[10е пне.]] | [[10е]]
\n[[41. пне.]] | [[40. пне.]] | [[39. пне.]] | [[38. пне.]] | [[37. пне.]] | \'\'\'36. пне.\'\'\' | [[35. пне.]] | [[34. пне.]] | [[33. пне.]] | [[32. пне.]] | [[31. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:36 BC]]','',124,'Милош','20040903174021','',0,0,0,1,0.385662169375,'79959096825978','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5046,0,'37._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | \'\'\'[[30е пне.]]\'\'\' | [[20е пне.]] | [[10е пне.]] | [[10е]]
\n[[42. пне.]] | [[41. пне.]] | [[40. пне.]] | [[39. пне.]] | [[38. пне.]] | \'\'\'37. пне.\'\'\' | [[36. пне.]] | [[35. пне.]] | [[34. пне.]] | [[33. пне.]] | [[32. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:37 BC]]','',124,'Милош','20040903174033','',0,0,0,1,0.333696577388,'79959096825966','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5047,0,'38._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | \'\'\'[[30е пне.]]\'\'\' | [[20е пне.]] | [[10е пне.]] | [[10е]]
\n[[43. пне.]] | [[42. пне.]] | [[41. пне.]] | [[40. пне.]] | [[39. пне.]] | \'\'\'38. пне.\'\'\' | [[37. пне.]] | [[36. пне.]] | [[35. пне.]] | [[34. пне.]] | [[33. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:38 BC]]','',124,'Милош','20040903174043','',0,0,0,1,0.864299760603,'79959096825956','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5048,0,'39._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | \'\'\'[[30е пне.]]\'\'\' | [[20е пне.]] | [[10е пне.]] | [[10е]]
\n[[44. пне.]] | [[43. пне.]] | [[42. пне.]] | [[41. пне.]] | [[40. пне.]] | \'\'\'39. пне.\'\'\' | [[38. пне.]] | [[37. пне.]] | [[36. пне.]] | [[35. пне.]] | [[34. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:39 BC]]','',124,'Милош','20040903174054','',0,0,0,1,0.128198672146,'79959096825945','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5049,0,'40._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | \'\'\'[[40е пне.]]\'\'\' | [[30е пне.]] | [[20е пне.]] | [[10е пне.]]
\n[[45. пне.]] | [[44. пне.]] | [[43. пне.]] | [[42. пне.]] | [[41. пне.]] | \'\'\'40. пне.\'\'\' | [[39. пне.]] | [[38. пне.]] | [[37. пне.]] | [[36. пне.]] | [[35. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:40 BC]]','',124,'Милош','20040903174105','',0,0,0,1,0.494317224014,'79959096825894','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5050,0,'41._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | \'\'\'[[40е пне.]]\'\'\' | [[30е пне.]] | [[20е пне.]] | [[10е пне.]]
\n[[46. пне.]] | [[45. пне.]] | [[44. пне.]] | [[43. пне.]] | [[42. пне.]] | \'\'\'41. пне.\'\'\' | [[40. пне.]] | [[39. пне.]] | [[38. пне.]] | [[37. пне.]] | [[36. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:41 BC]]','',124,'Милош','20040903174114','',0,0,0,1,0.47026338683,'79959096825885','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5051,0,'42._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | \'\'\'[[40е пне.]]\'\'\' | [[30е пне.]] | [[20е пне.]] | [[10е пне.]]
\n[[47. пне.]] | [[46. пне.]] | [[45. пне.]] | [[44. пне.]] | [[43. пне.]] | \'\'\'42. пне.\'\'\' | [[41. пне.]] | [[40. пне.]] | [[39. пне.]] | [[38. пне.]] | [[37. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:42 BC]]','',124,'Милош','20040903174125','',0,0,0,1,0.144481437348,'79959096825874','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5052,0,'43._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | \'\'\'[[40е пне.]]\'\'\' | [[30е пне.]] | [[20е пне.]] | [[10е пне.]]
\n[[48. пне.]] | [[47. пне.]] | [[46. пне.]] | [[45. пне.]] | [[44. пне.]] | \'\'\'43. пне.\'\'\' | [[42. пне.]] | [[41. пне.]] | [[40. пне.]] | [[39. пне.]] | [[38. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:43 BC]]','',124,'Милош','20040903174135','',0,0,0,1,0.309219229179,'79959096825864','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5053,0,'44._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | \'\'\'[[40е пне.]]\'\'\' | [[30е пне.]] | [[20е пне.]] | [[10е пне.]]
\n[[49. пне.]] | [[48. пне.]] | [[47. пне.]] | [[46. пне.]] | [[45. пне.]] | \'\'\'44. пне.\'\'\' | [[43. пне.]] | [[42. пне.]] | [[41. пне.]] | [[40. пне.]] | [[39. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:44 BC]]','',124,'Милош','20040903174145','',0,0,0,1,0.539331591008,'79959096825854','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5054,0,'45._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | \'\'\'[[40е пне.]]\'\'\' | [[30е пне.]] | [[20е пне.]] | [[10е пне.]]
\n[[50. пне.]] | [[49. пне.]] | [[48. пне.]] | [[47. пне.]] | [[46. пне.]] | \'\'\'45. пне.\'\'\' | [[44. пне.]] | [[43. пне.]] | [[42. пне.]] | [[41. пне.]] | [[40. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:45 BC]]','',124,'Милош','20040903174155','',0,0,0,1,0.860950712515,'79959096825844','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5055,0,'46._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | \'\'\'[[40е пне.]]\'\'\' | [[30е пне.]] | [[20е пне.]] | [[10е пне.]]
\n[[51. пне.]] | [[50. пне.]] | [[49. пне.]] | [[48. пне.]] | [[47. пне.]] | \'\'\'46. пне.\'\'\' | [[45. пне.]] | [[44. пне.]] | [[43. пне.]] | [[42. пне.]] | [[41. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:46 BC]]','',124,'Милош','20040903174207','',0,0,0,1,0.918499951213,'79959096825792','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5056,0,'47._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | \'\'\'[[40е пне.]]\'\'\' | [[30е пне.]] | [[20е пне.]] | [[10е пне.]]
\n[[52. пне.]] | [[51. пне.]] | [[50. пне.]] | [[49. пне.]] | [[48. пне.]] | \'\'\'47. пне.\'\'\' | [[46. пне.]] | [[45. пне.]] | [[44. пне.]] | [[43. пне.]] | [[42. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:47 BC]]','',124,'Милош','20040903174216','',0,0,0,1,0.410741337766,'79959096825783','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5057,0,'48._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | \'\'\'[[40е пне.]]\'\'\' | [[30е пне.]] | [[20е пне.]] | [[10е пне.]]
\n[[53. пне.]] | [[52. пне.]] | [[51. пне.]] | [[50. пне.]] | [[49. пне.]] | \'\'\'48. пне.\'\'\' | [[47. пне.]] | [[46. пне.]] | [[45. пне.]] | [[44. пне.]] | [[43. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:48 BC]]','',124,'Милош','20040903174226','',0,0,0,1,0.37529523595,'79959096825773','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5058,0,'49._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | \'\'\'[[40е пне.]]\'\'\' | [[30е пне.]] | [[20е пне.]] | [[10е пне.]]
\n[[54. пне.]] | [[53. пне.]] | [[52. пне.]] | [[51. пне.]] | [[50. пне.]] | \'\'\'49. пне.\'\'\' | [[48. пне.]] | [[47. пне.]] | [[46. пне.]] | [[45. пне.]] | [[44. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:49 BC]]','',124,'Милош','20040903174239','',0,0,0,1,0.000589135103,'79959096825760','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5059,0,'50._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | \'\'\'[[50е пне.]]\'\'\' | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | [[20е пне.]]
\n[[55. пне.]] | [[54. пне.]] | [[53. пне.]] | [[52. пне.]] | [[51. пне.]] | \'\'\'50. пне.\'\'\' | [[49. пне.]] | [[48. пне.]] | [[47. пне.]] | [[46. пне.]] | [[45. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:50 BC]]','',124,'Милош','20040903174250','',0,0,0,1,0.526610584243,'79959096825749','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5060,0,'51._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | \'\'\'[[50е пне.]]\'\'\' | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | [[20е пне.]]
\n[[56. пне.]] | [[55. пне.]] | [[54. пне.]] | [[53. пне.]] | [[52. пне.]] | \'\'\'51. пне.\'\'\' | [[50. пне.]] | [[49. пне.]] | [[48. пне.]] | [[47. пне.]] | [[46. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:51 BC]]','',124,'Милош','20040903174348','',0,0,0,1,0.528988273129,'79959096825651','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5061,0,'52._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | \'\'\'[[50е пне.]]\'\'\' | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | [[20е пне.]]
\n[[57. пне.]] | [[56. пне.]] | [[55. пне.]] | [[54. пне.]] | [[53. пне.]] | \'\'\'52. пне.\'\'\' | [[51. пне.]] | [[50. пне.]] | [[49. пне.]] | [[48. пне.]] | [[47. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:52 BC]]','',124,'Милош','20040903174402','',0,0,0,1,0.704879400183,'79959096825597','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5062,0,'53._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | \'\'\'[[50е пне.]]\'\'\' | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | [[20е пне.]]
\n[[58. пне.]] | [[57. пне.]] | [[56. пне.]] | [[55. пне.]] | [[54. пне.]] | \'\'\'53. пне.\'\'\' | [[52. пне.]] | [[51. пне.]] | [[50. пне.]] | [[49. пне.]] | [[48. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:53 BC]]','',124,'Милош','20040903174410','',0,0,0,1,0.764763571678,'79959096825589','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5063,0,'54._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | \'\'\'[[50е пне.]]\'\'\' | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | [[20е пне.]]
\n[[59. пне.]] | [[58. пне.]] | [[57. пне.]] | [[56. пне.]] | [[55. пне.]] | \'\'\'54. пне.\'\'\' | [[53. пне.]] | [[52. пне.]] | [[51. пне.]] | [[50. пне.]] | [[49. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:54 BC]]','',124,'Милош','20040903174420','',0,0,0,1,0.032509065714,'79959096825579','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5064,0,'55._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | \'\'\'[[50е пне.]]\'\'\' | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | [[20е пне.]]
\n[[60. пне.]] | [[59. пне.]] | [[58. пне.]] | [[57. пне.]] | [[56. пне.]] | \'\'\'55. пне.\'\'\' | [[54. пне.]] | [[53. пне.]] | [[52. пне.]] | [[51. пне.]] | [[50. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:55 BC]]','',124,'Милош','20040903174431','',0,0,0,1,0.647228167694,'79959096825568','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5065,0,'56._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | \'\'\'[[50е пне.]]\'\'\' | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | [[20е пне.]]
\n[[61. пне.]] | [[60. пне.]] | [[59. пне.]] | [[58. пне.]] | [[57. пне.]] | \'\'\'56. пне.\'\'\' | [[55. пне.]] | [[54. пне.]] | [[53. пне.]] | [[52. пне.]] | [[51. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:56 BC]]','',124,'Милош','20040903174441','',0,0,0,1,0.492241275726,'79959096825558','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5066,0,'57._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | \'\'\'[[50е пне.]]\'\'\' | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | [[20е пне.]]
\n[[62. пне.]] | [[61. пне.]] | [[60. пне.]] | [[59. пне.]] | [[58. пне.]] | \'\'\'57. пне.\'\'\' | [[56. пне.]] | [[55. пне.]] | [[54. пне.]] | [[53. пне.]] | [[52. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:57 BC]]','',124,'Милош','20040903174453','',0,0,0,1,0.139806950996,'79959096825546','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5067,0,'58._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | \'\'\'[[50е пне.]]\'\'\' | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | [[20е пне.]]
\n[[63. пне.]] | [[62. пне.]] | [[61. пне.]] | [[60. пне.]] | [[59. пне.]] | \'\'\'58. пне.\'\'\' | [[57. пне.]] | [[56. пне.]] | [[55. пне.]] | [[54. пне.]] | [[53. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:58 BC]]','',124,'Милош','20040903174503','',0,0,0,1,0.068264682343,'79959096825496','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5068,0,'59._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | \'\'\'[[50е пне.]]\'\'\' | [[40е пне.]] | [[30е пне.]] | [[20е пне.]]
\n[[64. пне.]] | [[63. пне.]] | [[62. пне.]] | [[61. пне.]] | [[60. пне.]] | \'\'\'59. пне.\'\'\' | [[58. пне.]] | [[57. пне.]] | [[56. пне.]] | [[55. пне.]] | [[54. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:59 BC]]','',124,'Милош','20040903174515','',0,0,0,1,0.458918506959,'79959096825484','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5069,0,'60._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | \'\'\'[[60е пне.]]\'\'\' | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]]
\n[[65. пне.]] | [[64. пне.]] | [[63. пне.]] | [[62. пне.]] | [[61. пне.]] | \'\'\'60. пне.\'\'\' | [[59. пне.]] | [[58. пне.]] | [[57. пне.]] | [[56. пне.]] | [[55. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:60 BC]]','',124,'Милош','20040903174523','',0,0,0,1,0.762575030216,'79959096825476','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5070,0,'61._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | \'\'\'[[60е пне.]]\'\'\' | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]]
\n[[66. пне.]] | [[65. пне.]] | [[64. пне.]] | [[63. пне.]] | [[62. пне.]] | \'\'\'61. пне.\'\'\' | [[60. пне.]] | [[59. пне.]] | [[58. пне.]] | [[57. пне.]] | [[56. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:61 BC]]','',124,'Милош','20040903174532','',0,0,0,1,0.13900340355,'79959096825467','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5071,0,'62._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | \'\'\'[[60е пне.]]\'\'\' | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]]
\n[[67. пне.]] | [[66. пне.]] | [[65. пне.]] | [[64. пне.]] | [[63. пне.]] | \'\'\'62. пне.\'\'\' | [[61. пне.]] | [[60. пне.]] | [[59. пне.]] | [[58. пне.]] | [[57. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:62 BC]]','',124,'Милош','20040903174543','',0,0,0,1,0.098918464081,'79959096825456','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5072,0,'63._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | \'\'\'[[60е пне.]]\'\'\' | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]]
\n[[68. пне.]] | [[67. пне.]] | [[66. пне.]] | [[65. пне.]] | [[64. пне.]] | \'\'\'63. пне.\'\'\' | [[62. пне.]] | [[61. пне.]] | [[60. пне.]] | [[59. пне.]] | [[58. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:63 BC]]','',124,'Милош','20040903174559','',0,0,0,1,0.824848451104,'79959096825440','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5073,0,'64._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | \'\'\'[[60е пне.]]\'\'\' | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]]
\n[[69. пне.]] | [[68. пне.]] | [[67. пне.]] | [[66. пне.]] | [[65. пне.]] | \'\'\'64. пне.\'\'\' | [[63. пне.]] | [[62. пне.]] | [[61. пне.]] | [[60. пне.]] | [[59. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:64 BC]]','',124,'Милош','20040903174605','',0,0,0,1,0.282881969252,'79959096825394','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5074,0,'65._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | \'\'\'[[60е пне.]]\'\'\' | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]]
\n[[70. пне.]] | [[69. пне.]] | [[68. пне.]] | [[67. пне.]] | [[66. пне.]] | \'\'\'65. пне.\'\'\' | [[64. пне.]] | [[63. пне.]] | [[62. пне.]] | [[61. пне.]] | [[60. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:65 BC]]','',124,'Милош','20040903174617','',0,0,0,1,0.285809452779,'79959096825382','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5075,0,'66._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | \'\'\'[[60е пне.]]\'\'\' | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]]
\n[[71. пне.]] | [[70. пне.]] | [[69. пне.]] | [[68. пне.]] | [[67. пне.]] | \'\'\'66. пне.\'\'\' | [[65. пне.]] | [[64. пне.]] | [[63. пне.]] | [[62. пне.]] | [[61. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:66 BC]]','',124,'Милош','20040903174626','',0,0,0,1,0.166474552437,'79959096825373','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5076,0,'67._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | \'\'\'[[60е пне.]]\'\'\' | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]]
\n[[72. пне.]] | [[71. пне.]] | [[70. пне.]] | [[69. пне.]] | [[68. пне.]] | \'\'\'67. пне.\'\'\' | [[66. пне.]] | [[65. пне.]] | [[64. пне.]] | [[63. пне.]] | [[62. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:67 BC]]','',124,'Милош','20040903174637','',0,0,0,1,0.295445169925,'79959096825362','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5077,0,'68._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | \'\'\'[[60е пне.]]\'\'\' | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]]
\n[[73. пне.]] | [[72. пне.]] | [[71. пне.]] | [[70. пне.]] | [[69. пне.]] | \'\'\'68. пне.\'\'\' | [[67. пне.]] | [[66. пне.]] | [[65. пне.]] | [[64. пне.]] | [[63. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:68 BC]]','',124,'Милош','20040903174648','',0,0,0,1,0.827293225018,'79959096825351','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5078,0,'69._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | \'\'\'[[60е пне.]]\'\'\' | [[50е пне.]] | [[40е пне.]] | [[30е пне.]]
\n[[74. пне.]] | [[73. пне.]] | [[72. пне.]] | [[71. пне.]] | [[70. пне.]] | \'\'\'69. пне.\'\'\' | [[68. пне.]] | [[67. пне.]] | [[66. пне.]] | [[65. пне.]] | [[64. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:69 BC]]','',124,'Милош','20040903174658','',0,0,0,1,0.547582578635,'79959096825341','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5079,0,'70._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | \'\'\'[[70е пне.]]\'\'\' | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]]
\n[[75. пне.]] | [[74. пне.]] | [[73. пне.]] | [[72. пне.]] | [[71. пне.]] | \'\'\'70. пне.\'\'\' | [[69. пне.]] | [[68. пне.]] | [[67. пне.]] | [[66. пне.]] | [[65. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:70 BC]]','',124,'Милош','20040903174709','',0,0,0,1,0.071929877657,'79959096825290','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5080,0,'71._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | \'\'\'[[70е пне.]]\'\'\' | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]]
\n[[76. пне.]] | [[75. пне.]] | [[74. пне.]] | [[73. пне.]] | [[72. пне.]] | \'\'\'71. пне.\'\'\' | [[70. пне.]] | [[69. пне.]] | [[68. пне.]] | [[67. пне.]] | [[66. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:71 BC]]','',124,'Милош','20040903174719','',0,0,0,1,0.573169851943,'79959096825280','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5081,0,'72._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | \'\'\'[[70е пне.]]\'\'\' | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]]
\n[[77. пне.]] | [[76. пне.]] | [[75. пне.]] | [[74. пне.]] | [[73. пне.]] | \'\'\'72. пне.\'\'\' | [[71. пне.]] | [[70. пне.]] | [[69. пне.]] | [[68. пне.]] | [[67. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:72 BC]]','',124,'Милош','20040903174729','',0,0,0,1,0.054611273601,'79959096825270','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5082,0,'73._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | \'\'\'[[70е пне.]]\'\'\' | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]]
\n[[78. пне.]] | [[77. пне.]] | [[76. пне.]] | [[75. пне.]] | [[74. пне.]] | \'\'\'73. пне.\'\'\' | [[72. пне.]] | [[71. пне.]] | [[70. пне.]] | [[69. пне.]] | [[68. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:73 BC]]','',124,'Милош','20040903174740','',0,0,0,1,0.740506581376,'79959096825259','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5083,0,'74._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | \'\'\'[[70е пне.]]\'\'\' | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]]
\n[[79. пне.]] | [[78. пне.]] | [[77. пне.]] | [[76. пне.]] | [[75. пне.]] | \'\'\'74. пне.\'\'\' | [[73. пне.]] | [[72. пне.]] | [[71. пне.]] | [[70. пне.]] | [[69. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:74 BC]]','',124,'Милош','20040903174755','',0,0,0,1,0.946702260034,'79959096825244','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5084,0,'75._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | \'\'\'[[70е пне.]]\'\'\' | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]]
\n[[80. пне.]] | [[79. пне.]] | [[78. пне.]] | [[77. пне.]] | [[76. пне.]] | \'\'\'75. пне.\'\'\' | [[74. пне.]] | [[73. пне.]] | [[72. пне.]] | [[71. пне.]] | [[70. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:75 BC]]','',124,'Милош','20040903174802','',0,0,0,1,0.853314904893,'79959096825197','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5085,0,'76._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | \'\'\'[[70е пне.]]\'\'\' | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]]
\n[[81. пне.]] | [[80. пне.]] | [[79. пне.]] | [[78. пне.]] | [[77. пне.]] | \'\'\'76. пне.\'\'\' | [[75. пне.]] | [[74. пне.]] | [[73. пне.]] | [[72. пне.]] | [[71. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:76 BC]]','',124,'Милош','20040903174854','',0,0,0,1,0.727481150407,'79959096825145','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5086,0,'77._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | \'\'\'[[70е пне.]]\'\'\' | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]]
\n[[82. пне.]] | [[81. пне.]] | [[80. пне.]] | [[79. пне.]] | [[78. пне.]] | \'\'\'77. пне.\'\'\' | [[76. пне.]] | [[75. пне.]] | [[74. пне.]] | [[73. пне.]] | [[72. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:77 BC]]','',124,'Милош','20040903174908','',0,0,0,1,0.204472606166,'79959096825091','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5087,0,'78._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | \'\'\'[[70е пне.]]\'\'\' | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]]
\n[[83. пне.]] | [[82. пне.]] | [[81. пне.]] | [[80. пне.]] | [[79. пне.]] | \'\'\'78. пне.\'\'\' | [[77. пне.]] | [[76. пне.]] | [[75. пне.]] | [[74. пне.]] | [[73. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:78 BC]]','',124,'Милош','20040903174918','',0,0,0,1,0.831053285781,'79959096825081','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5088,0,'79._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[100е пне.]] | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | \'\'\'[[70е пне.]]\'\'\' | [[60е пне.]] | [[50е пне.]] | [[40е пне.]]
\n[[84. пне.]] | [[83. пне.]] | [[82. пне.]] | [[81. пне.]] | [[80. пне.]] | \'\'\'79. пне.\'\'\' | [[78. пне.]] | [[77. пне.]] | [[76. пне.]] | [[75. пне.]] | [[74. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:79 BC]]','',124,'Милош','20040903174927','',0,0,0,1,0.39969934728,'79959096825072','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5089,0,'80._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | \'\'\'[[80е пне.]]\'\'\' | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]]
\n[[85. пне.]] | [[84. пне.]] | [[83. пне.]] | [[82. пне.]] | [[81. пне.]] | \'\'\'80. пне.\'\'\' | [[79. пне.]] | [[78. пне.]] | [[77. пне.]] | [[76. пне.]] | [[75. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:80 BC]]','',124,'Милош','20040903174940','',0,0,0,1,0.043698293177,'79959096825059','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5090,0,'81._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | \'\'\'[[80е пне.]]\'\'\' | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]]
\n[[86. пне.]] | [[85. пне.]] | [[84. пне.]] | [[83. пне.]] | [[82. пне.]] | \'\'\'81. пне.\'\'\' | [[80. пне.]] | [[79. пне.]] | [[78. пне.]] | [[77. пне.]] | [[76. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:81 BC]]','',124,'Милош','20040903175000','',0,0,0,1,0.579987842394,'79959096824999','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5091,0,'82._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | \'\'\'[[80е пне.]]\'\'\' | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]]
\n[[87. пне.]] | [[86. пне.]] | [[85. пне.]] | [[84. пне.]] | [[83. пне.]] | \'\'\'82. пне.\'\'\' | [[81. пне.]] | [[80. пне.]] | [[79. пне.]] | [[78. пне.]] | [[77. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:82 BC]]','',124,'Милош','20040903175012','',0,0,0,1,0.869446915514,'79959096824987','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5092,0,'83._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | \'\'\'[[80е пне.]]\'\'\' | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]]
\n[[88. пне.]] | [[87. пне.]] | [[86. пне.]] | [[85. пне.]] | [[84. пне.]] | \'\'\'83. пне.\'\'\' | [[82. пне.]] | [[81. пне.]] | [[80. пне.]] | [[79. пне.]] | [[78. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:83 BC]]','',124,'Милош','20040903175022','',0,0,0,1,0.210731729498,'79959096824977','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5093,0,'84._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | \'\'\'[[80е пне.]]\'\'\' | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]]
\n[[89. пне.]] | [[88. пне.]] | [[87. пне.]] | [[86. пне.]] | [[85. пне.]] | \'\'\'84. пне.\'\'\' | [[83. пне.]] | [[82. пне.]] | [[81. пне.]] | [[80. пне.]] | [[79. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:84 BC]]','',124,'Милош','20040903175033','',0,0,0,1,0.527459901537,'79959096824966','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5094,0,'85._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | \'\'\'[[80е пне.]]\'\'\' | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]]
\n[[90. пне.]] | [[89. пне.]] | [[88. пне.]] | [[87. пне.]] | [[86. пне.]] | \'\'\'85. пне.\'\'\' | [[84. пне.]] | [[83. пне.]] | [[82. пне.]] | [[81. пне.]] | [[80. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:85 BC]]','',124,'Милош','20040903175048','',0,0,0,1,0.484449861797,'79959096824951','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5095,0,'86._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | \'\'\'[[80е пне.]]\'\'\' | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]]
\n[[91. пне.]] | [[90. пне.]] | [[89. пне.]] | [[88. пне.]] | [[87. пне.]] | \'\'\'86. пне.\'\'\' | [[85. пне.]] | [[84. пне.]] | [[83. пне.]] | [[82. пне.]] | [[81. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:86 BC]]','',124,'Милош','20040903175108','',0,0,0,1,0.869179044789,'79959096824891','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5096,0,'87._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | \'\'\'[[80е пне.]]\'\'\' | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]]
\n[[92. пне.]] | [[91. пне.]] | [[90. пне.]] | [[89. пне.]] | [[88. пне.]] | \'\'\'87. пне.\'\'\' | [[86. пне.]] | [[85. пне.]] | [[84. пне.]] | [[83. пне.]] | [[82. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:87 BC]]','',124,'Милош','20040903175116','',0,0,0,1,0.457468967166,'79959096824883','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5097,0,'88._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | \'\'\'[[80е пне.]]\'\'\' | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]]
\n[[93. пне.]] | [[92. пне.]] | [[91. пне.]] | [[90. пне.]] | [[89. пне.]] | \'\'\'88. пне.\'\'\' | [[87. пне.]] | [[86. пне.]] | [[85. пне.]] | [[84. пне.]] | [[83. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:88 BC]]','',124,'Милош','20040903175127','',0,0,0,1,0.148497908445,'79959096824872','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5098,0,'89._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[110е пне.]] | [[100е пне.]] | [[90е пне.]] | \'\'\'[[80е пне.]]\'\'\' | [[70е пне.]] | [[60е пне.]] | [[50е пне.]]
\n[[94. пне.]] | [[93. пне.]] | [[92. пне.]] | [[91. пне.]] | [[90. пне.]] | \'\'\'89. пне.\'\'\' | [[88. пне.]] | [[87. пне.]] | [[86. пне.]] | [[85. пне.]] | [[84. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:89 BC]]','',124,'Милош','20040903175246','',0,0,0,1,0.011395133106,'79959096824753','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5099,0,'90._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | \'\'\'[[90е пне.]]\'\'\' | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]]
\n[[95. пне.]] | [[94. пне.]] | [[93. пне.]] | [[92. пне.]] | [[91. пне.]] | \'\'\'90. пне.\'\'\' | [[89. пне.]] | [[88. пне.]] | [[87. пне.]] | [[86. пне.]] | [[85. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:90 BC]]','',124,'Милош','20040903175303','',0,0,0,1,0.745116216012,'79959096824696','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5100,0,'91._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | \'\'\'[[90е пне.]]\'\'\' | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]]
\n[[96. пне.]] | [[95. пне.]] | [[94. пне.]] | [[93. пне.]] | [[92. пне.]] | \'\'\'91. пне.\'\'\' | [[90. пне.]] | [[89. пне.]] | [[88. пне.]] | [[87. пне.]] | [[86. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:91 BC]]','',124,'Милош','20040903175407','',0,0,0,1,0.167507518161,'79959096824592','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5101,0,'92._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | \'\'\'[[90е пне.]]\'\'\' | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]]
\n[[97. пне.]] | [[96. пне.]] | [[95. пне.]] | [[94. пне.]] | [[93. пне.]] | \'\'\'92. пне.\'\'\' | [[91. пне.]] | [[90. пне.]] | [[89. пне.]] | [[88. пне.]] | [[87. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:92 BC]]','',124,'Милош','20040903175419','',0,0,0,1,0.510645706444,'79959096824580','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5102,0,'93._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | \'\'\'[[90е пне.]]\'\'\' | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]]
\n[[98. пне.]] | [[97. пне.]] | [[96. пне.]] | [[95. пне.]] | [[94. пне.]] | \'\'\'93. пне.\'\'\' | [[92. пне.]] | [[91. пне.]] | [[90. пне.]] | [[89. пне.]] | [[88. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:93 BC]]','',124,'Милош','20040903175428','',0,0,0,1,0.189950852278,'79959096824571','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5103,0,'94._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | \'\'\'[[90е пне.]]\'\'\' | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]]
\n[[99. пне.]] | [[98. пне.]] | [[97. пне.]] | [[96. пне.]] | [[95. пне.]] | \'\'\'94. пне.\'\'\' | [[93. пне.]] | [[92. пне.]] | [[91. пне.]] | [[90. пне.]] | [[89. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:94 BC]]','',124,'Милош','20040903175438','',0,0,0,1,0.896303352386,'79959096824561','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5104,0,'95._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | \'\'\'[[90е пне.]]\'\'\' | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]]
\n[[100. пне.]] | [[99. пне.]] | [[98. пне.]] | [[97. пне.]] | [[96. пне.]] | \'\'\'95. пне.\'\'\' | [[94. пне.]] | [[93. пне.]] | [[92. пне.]] | [[91. пне.]] | [[90. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:95 BC]]','',124,'Милош','20040903175452','',0,0,0,1,0.350037300191,'79959096824547','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5105,0,'96._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | \'\'\'[[90е пне.]]\'\'\' | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]]
\n[[101. пне.]] | [[100. пне.]] | [[99. пне.]] | [[98. пне.]] | [[97. пне.]] | \'\'\'96. пне.\'\'\' | [[95. пне.]] | [[94. пне.]] | [[93. пне.]] | [[92. пне.]] | [[91. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:96 BC]]','',124,'Милош','20040903175509','',0,0,0,1,0.819881371139,'79959096824490','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5106,0,'97._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | \'\'\'[[90е пне.]]\'\'\' | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]]
\n[[102. пне.]] | [[101. пне.]] | [[100. пне.]] | [[99. пне.]] | [[98. пне.]] | \'\'\'97. пне.\'\'\' | [[96. пне.]] | [[95. пне.]] | [[94. пне.]] | [[93. пне.]] | [[92. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:97 BC]]','',124,'Милош','20040903175623','',0,0,0,1,0.327532447561,'79959096824376','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5107,0,'98._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | \'\'\'[[90е пне.]]\'\'\' | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]]
\n[[103. пне.]] | [[102. пне.]] | [[101. пне.]] | [[100. пне.]] | [[99. пне.]] | \'\'\'98. пне.\'\'\' | [[97. пне.]] | [[96. пне.]] | [[95. пне.]] | [[94. пне.]] | [[93. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:98 BC]]','',124,'Милош','20040903175636','',0,0,0,1,0.716251409946,'79959096824363','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5108,0,'99._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[120е пне.]] | [[110е пне.]] | [[100е пне.]] | \'\'\'[[90е пне.]]\'\'\' | [[80е пне.]] | [[70е пне.]] | [[60е пне.]]
\n[[104. пне.]] | [[103. пне.]] | [[102. пне.]] | [[101. пне.]] | [[100. пне.]] | \'\'\'99. пне.\'\'\' | [[98. пне.]] | [[97. пне.]] | [[96. пне.]] | [[95. пне.]] | [[94. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:99 BC]]','',124,'Милош','20040903175648','',0,0,0,1,0.340481535224,'79959096824351','20040905114242'); INSERT INTO cur VALUES (5109,0,'100._пне.','
[[100. pne.|latinica]] - [[100. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[2. век пне.]] | \'\'\'[[1. век пне.]]\'\'\' | [[1. век]]
\n[[130е пне.]] | [[120е пне.]] | [[110е пне.]] | \'\'\'[[100е пне.]]\'\'\' | [[90е пне.]] | [[80е пне.]] | [[70е пне.]]
\n[[105. пне.]] | [[104. пне.]] | [[103. пне.]] | [[102. пне.]] | [[101. пне.]] | \'\'\'100. пне.\'\'\' | [[99. пне.]] | [[98. пне.]] | [[97. пне.]] | [[96. пне.]] | [[95. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:100 BC]]','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218052014','',0,0,1,0,0.95953607697,'79949781947985','20050218052023'); INSERT INTO cur VALUES (5110,10,'Догодило_се_од_1._до_5._септембра,_укратко','*[[2. септембар|2. септембра]] [[31. пне.]] у великој поморској бици код Акцијума у Јонском мору Октавијан је победио флоту римског војсковође Марка Антонија и египатске краљице Клеопатре.\n*[[2. септембар|2. септембра]] [[1666]]. у пожару који је четири дана харао Лондоном, ватрена стихија је готово уништила град. Страдале су многе грађевине међу којима и катедрала Светог Павла.\n*[[5. септембар|5. септембра]] [[1774]]. у Филаделфији је почео Први континентални конгрес на којем су се представници 13 америчких колонија успротивили британском утицају у Северној Америци, што је био увод у Амерички рат за независност у априлу 1775.\n*[[4. септембар|4. септембра]] [[1781]]. шпански насељеници су основали \"Град наше госпе краљице анђела\", данашњи Лос Анђелес.\n*[[3. септембар|3. септембра]] [[1783]]. Велика Британија и САД потписале су у Паризу мировни уговор којим је завршен Амерички рат за независност. Британија је признала САД као слободне суверене и независне државе. Рат америчких држава за независност почео је у априлу 1775. борбама код Лексингтона и Конкорда.\n*[[3. септембар|3. септембра]] [[1806]]. Срби су, у Првом српском устанку, код Делиграда победили турску војску, а војвода Станоје Главаш ослободио је Прокупље.\n*[[2. септембар|2. септембра]] [[1866]]. на Криту је избила побуна против Турака и проглашено је укидање турске власти и уједињење са Грчком, али је аутономија успостављена тек 1897. уз интервенцију европских сила, а Лондонским споразумом 1913. Крит је постао део Грчке.\n*[[4. септембар|4. септембра]] [[1870]]. Француска је постала република, чиме је окончано Друго царство Шарла Луја Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату.\n*[[2. септембар|2. септембра]] [[1872]]. у Хагу је почео Пети конгрес Прве интернационале на којем је одлучено да се седиште Интернационале премести у САД, где су постојали услови легалног деловања. Због фракцијских борби, на конференцији у Филаделфији 15. јула 1876, донета је одлука о распуштању те прве масовне међународне организације радничке класе основане 1864. у Лондону.\n*[[3. септембар|3. септембра]] [[1884]]. из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча, Будимпеште и Париза. Воз је кренуо у 8.30, а у Ниш је стигао у 18.23.\n*[[4. септембар|4. септембра]] [[1886]]. поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу.\n*[[4. септембар|4. септембра]] [[1929]]. немачки дирижабл \"Гроф Цепелин\" је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника.\n*[[2. септембар|2. септембра]] [[1930]]. авионом \"Знак питања\" француски пилоти Диедон Кост и Морис Белонт завршили су први лет без прекида између Европе и САД.\n*[[3. септембар|3. септембра]] [[1931]]. краљ Југославије Александар i Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929.\n*[[1. септембар|1. септембра]] [[1939]]. Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат, који је трајао шест година уз учешће 61 земље. Погинуло је око 50 милиона људи, а рањено више од 35 милиона.\n*[[3. септембар|3. септембра]] [[1939]]. на кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији.\n*[[1. септембар|1. септембра]] [[1945]]. Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област.\n*[[2. септембар|2. септембра]] [[1945]]. проглашена је Демократска Република Вијетнам са председником Хо Ши Мином.\n*[[2. септембар|2. септембра]] [[1945]]. на палуби америчког ратног брода \"Мисури\" у Токијском заливу, Јапанци су званично потписали безусловну капитулацију у Другом светском рату.\n*[[1. септембар|1. септембра]] [[1961]]. у Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца.\n*[[1. септембар|1. септембра]] [[1969]]. група официра с пуковником Моамером Гадафијем на челу оборила је са власти краља Либије Идриза I и прогласила републику.\n*[[1. септембар|1. септембра]] [[1972]]. амерички велемајстор Роберт Фишер је у мечу у Рејкјавику победио руског велемајстора Бориса Васиљевича Спаског резултатом 12,5:8,5 и постао 11. првак света у шаху. Титулу је изгубио без меча 3. априла 1975, када је одбио да прихвати услове Међународне шаховске федерације, а за првака света проглашен је руски велемајстор Анатолиј Карпов.\n*[[4. септембар|4. септембра]] [[1975]]. Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву.\n*[[3. септембар|3. септембра]] [[1976]]. амерички васионски брод без људске посаде \"Викинг 2\" спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете.\n*[[5. септембар|5. септембра]] [[1995]]. Француска је извела прву у серији атомских проба на пацифичком острву Муруроа, што је изазвало осуду широм света и масовне протесте, посебно у Аустралији и на Тахитију.\n\n----\n\n
\n\n{|\n|-\n| [[1. септембар]] -\n| [[2. септембар]] -\n| [[3. септембар]] -\n| [[4. септембар]] -\n| [[5. септембар]]\n|}\n
','',124,'Милош','20040907064117','',0,0,0,0,0.804358845951,'79959092935882','20040907064117'); INSERT INTO cur VALUES (5111,0,'Списак_календара','==Годишњи, десетлетни, вековни итд. календари==\n*[[Годишњи календар]]\n\n==Дневни календари==\n*[[Дневни календар]]\n\n===Извучено из дневних календара===\n*Темплејт: догодило се од 1. до 10. августа, укратко. ([{{SERVER}}{{localurl:Template:догодило се од 1. до 10. августа, укратко|action=edit}} измена])\n*Темплејт: догодило се од 1. до 5. септембра, укратко. ([{{SERVER}}{{localurl:Template:догодило се од 1. до 5. септембра, укратко|action=edit}} измена])\n*Темплејт: догодило се од 6. до 10. септембра, укратко. ([{{SERVER}}{{localurl:Template:догодило се од 6. до 10. септембра, укратко|action=edit}} измена])\n*Темплејт: догодило се од 11. до 15. септембра, укратко. ([{{SERVER}}{{localurl:Template:догодило се од 11. до 15. септембра, укратко|action=edit}} измена])\n*Темплејт: догодило се од 16. до 20. септембра, укратко. ([{{SERVER}}{{localurl:Template:догодило се од 16. до 20. септембра, укратко|action=edit}} измена])\n*Темплејт: догодило се од 21. до 25. септембра, укратко. ([{{SERVER}}{{localurl:Template:догодило се од 21. до 25. септембра, укратко|action=edit}} измена])\n*Темплејт: догодило се од 26. до 30. септембра, укратко. ([{{SERVER}}{{localurl:Template:догодило се од 26. до 30. септембра, укратко|action=edit}} измена])\n[[Category:списак спискова]]','Враћено на последњу измену од корисника Bonzo',108,'Djordjes','20050104082110','',0,0,1,0,0.116868493202,'79949895917889','20050303151508'); INSERT INTO cur VALUES (5112,10,'Догодило_се_од_6._до_10._септембра,_укратко','*[[8. септембар|8. септембра]] [[1331]]. на државном сабору у Сврчину (Косово) архиепископ Данило II крунисао је 23-годишњег Душана Стефана Немањића за краља српских и поморских земаља. За првог српског цара Душан Немањић крунисан је 1346. у тадашњој српској престоници Скопљу.\n*[[8. септембар|8. септембра]] [[1380]]. велики московски кнез Димитрије Иванович Донски је у бици код Куликова потукао татарску војску. То је била прва победа Руса над Татарима који су у 13. веку загосподарили већим делом Русије.\n*[[6. септембар|6. септембра]] [[1522]]. шпански морепловац Хуан Себастијан дел Кано завршио је прво путовање око света, које је 1519. започео Фернандо Магелан са пет бродова и 270 морнара. Дел Кано је преузео команду када су 1521. Магелана убили филипински уродјеници и вратио се у Шпанију са једним бродом и 18 морнара.\n*[[8. септембар|8. септембра]] [[1664]]. предвођени пуковником Ричардом Николсом, Енглези су заузели холандско насеље на америчком континенту Нови Амстердам, названо потом Њујорк, у част војводе од Јорка, будућег енглеског краља Џејмса II.\n*[[6. септембар|6. септембра]] [[1688]]. аустријска војска под командом баварског кнеза Максимилијана Емануела, уз помоћ српских добровољаца, савладала је отпор Турака и ушла у Београд. Турци су га поново заузели 1690.\n*[[8. септембар|8. септембра]] [[1731]]. бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је знатно допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.\n*[[9. септембар|9. септембра]] [[1776]]. амерички Континентални конгрес увео званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо Уједињене колоније.\n*[[7. септембар|7. септембра]] [[1812]]. завршена је Бородинска битка, близу Москве, једна од најкрвавијих битака у Наполеоновим ратовима, у којој су Руси под командом Кутузова изгубили 44.000 војника, а Наполеон 50.000 међу којима и 23 генерала. Недељу дана касније Наполеон је ушао у Москву. Ова пирова победа Наполеона једна је од преломних тачака захваљујући којима је Света алијанса успела да победи Наполеонову војску.\n*[[7. септембар|7. септембра]] [[1822]]. гувернер Бразила, принц Педро, прогласио је независност од Португалије и прогласио се за цара. Португал је признао независност Бразила 1828.\n*[[8. септембар|8. септембра]] [[1856]]. мировним уговором у Паризу завршен је Кримски рат између Русије и Турске (1853-56) и њених савезника Велике Британије и Француске (од 1854) и Краљевине Сардиније (од 1855) за превласт на Балкану, Дарданелима и Блиском Истоку. Русија је изгубила део Бесарабије и протекторат над дунавским кнежевинама и право држања ратне флоте у Црном мору.\n*[[10. септембар|10. септембра]] [[1939]]. Канада је објавила рат Немачкој, чиме је сукоб у Европи прерастао у светски рат. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије.\n*[[6. септембар|6. септембра]] [[1914]]. на захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као Битка на Дрини. Борбе су трајале до 11. новембра, када је српска војска била присиљена да се повуче.\n*[[9. септембар|9. септембра]] [[1914]]. у Првом светском рату окончана прва велика битка на Марни у Француској, током које су укупни немачки губици процењени на 800.000 људи. У јулу 1918. вођена друга битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату.\n*[[10. септембар|10. септембра]] [[1919]]. у дворцу Сен Жермен код Париза представници Аустрије, победничких сила у Првом светском рату и држава наследница Аустро-Угарске потписали су мировни уговор којим је формално престала да постоји аустроугарска монархија. Признате су новонастале државе међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Мировним уговором Аустрији је забрањено да се уједини са Немачком, а на име репарација Савезницима је предала своју морнарицу.\n*[[8. септембар|8. септембра]] [[1941]]. Немци су у Другом светском рату почели блокаду Лењинграда и одсекли га од остатка земље. Опсада града, током које је од исцрпљености и глади умрло 620.000 људи, окончана је у јануару 1944. победом совјетске Црвене армије.\n*[[8. септембар|8. септембра]] [[1943]]. објављена је безусловна капитулација Италије у Другом светском рату.\n*[[10. септембар|10. септембра]] [[1943]]. после капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.\n*[[9. септембар|9. септембра]] [[1948]]. после повлачења совјетске војске на северу корејског полуострва проглашена Народна Демократска Република Кореја с главним градом Пјонгјангом.\n*[[7. септембар|7. септембра]] [[1964]]. у месту Сип на југословенској и у Гура Ваји на румунској обали Дунава, уз присуство председника Југославије и Румуније Јосипа Броза Тита и Георги Георгију Дежа, постављен је камен темељац на градилишту хидроелектране Ђердап.\n*[[6. септембар|6. септембра]] [[1965]]. нападом индијске авијације на пакистански град Лахор почео је рат измедју Индије и Пакистана због Кашмира. Сукоб је окончан 25. септембра посредством УН.\n*[[6. септембар|6. септембра]] [[1968]]. афричка краљевина Нгвани (Свазиленд) стекла је независност од Велике Британије, чији је посед била од 1881.\n*[[10. септембар|10. септембра]] [[1974]]. на основу споразума постигнутог у Алжиру, Португалија је признала независност Гвинеје Бисао под вођством председника Луиса Кабрала.\n*[[10. септембар|10. септембра]] [[1989]]. Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида.\n*[[8. септембар|8. септембра]] [[1991]]. Македонци су се на референдуму изјаснили за суверену Републику Македонију, чиме је Македонија постала трећа од шест република СФР Југославије која је изабрала самосталност.\n*[[9. септембар|9. септембра]] [[1991]]. совјетска република Таџикистан прогласила независност.\n\n----\n\n
\n\n{|\n|-\n| [[6. септембар]] -\n| [[7. септембар]] -\n| [[8. септембар]] -\n| [[9. септембар]] -\n| [[10. септембар]]\n|}\n
','',124,'Милош','20040907064009','',0,0,0,0,0.851833279176,'79959092935990','20040907064009'); INSERT INTO cur VALUES (5113,6,'Verdun1.JPG','','',144,'Golija','20040903201440','',0,0,0,1,0.0169214885839461,'79959096798559','20050308000508'); INSERT INTO cur VALUES (5114,6,'Verdun2.JPG','','',144,'Golija','20040903201703','',0,0,0,1,0.869465331425392,'79959096798296','20050308000509'); INSERT INTO cur VALUES (5115,6,'Seviljski_berberin.JPG','Једна сцена из »Севиљског берберина« Г. Жарко Цвејић као учитељ музике Базилио и г. Никола Цвејић-Владин\n(Фото: »Српска Сцена«)','',144,'Golija','20040903231854','',0,0,0,0,0.296562222108768,'79959096768145','20040904154530'); INSERT INTO cur VALUES (5116,0,'Вердан_(Муз)','[[da:Verdun]] [[de:Verdun]] [[en:Verdun, Meuse]] [[fr:Verdun_(Meuse)]] [[it:Verdun]] [[ja:ヴェルダン]] [[ro:Verdun]]\n{{Template:Вердан (Муз)}}\nВердан је француска општина, која се налази у округу [[Муз]], [[Лорен]]ског региона. Становници Вердана називају се Верданци (\'\'Verdunois\'\').\n==Географија==\nКроз Вердан протиче река [[Муз (река)|Муз]]а. Званично име града до [[1970]]-те је било Вердан на Музи (Verdun-sur-Meuse).\n\nИако има малу површину, он је најнасељенији град у округу.\n\nНајближи градови у округу су: [[Етан]], [[Монтмеди]] и [[Стенаи]].\n==Историја==\nВердан је постојао још у римско време под називом \"Веродунум\" (\'\'Verodunum\'\'). У [[4. век]]у добија седиште епархије.\n\nУ [[843]] години, [[Вердански уговор|Верданским уговором]] је уређена подела царства [[Карло велики|Карла великог]] (Charlemagne).\n\nУ [[Средњи век|средњем веку]], Вердан добија статус \"слободног града империје\", где је Епископ имао и титулу \"кмета\". Од [[1552]] године, Французи окупирају град и формирају са [[Мец]]ом и [[Тул]]ом - \"[[Три Епархије]]\".\n\n[[Хенри други]] га је дефинитивно припојио Француској [[1648]], [[Вестфалијски уговор|Вестфалијским уговором]].\n\nИако га је утврдио [[Себастијан ле Престр де Вобан|де Вобан]], био је освајан [[1792]] и [[1870]] године.\n\n[[1916]] године, [[Вердански фронт]] је постао један од најзначајнијих [[фронт]]ова у [[Први светски рат|првом светском рату]], за време кога је град одолео свим нападима.\n==Економија==\n* Механичке и електричне конструкције;\n* Текстил;\n* Хемија.\n==Администрација==\nВердан је оформљен као \"[[заједница општина]]\", учешћем неколико комшијских општина. Пет чланова заједнице су: [[Бетленвил]] (Béthelainville), [[Ходенвил]] (Haudainville), [[Сиври ла Перш]] (Sivry-la-Perche), [[Тиервил на Музи]] (Thierville-sur-Meuse) и \'\'\'Вердан\'\'\'.\n\nВердан је подељен на 3 кантона:\n*Кантон \'\'\'Вердан-центар\'\'\' је формиран од једног дела Вердана, општина [[Белреи]]а и [[Дуњи на Музи]] (6 285 становника);\n*Кантон \'\'\'Вердан-исток\'\'\' је формиран од једног дела Вердана, општина [[Амбли на Музи]], [[Белруп Вердански]], [[Диу на Музи]], [[Женикур на Музи]], [[Ходенвил]], [[Руп Воеврански]] и [[Сомдиу]] (8 653 становника);\n*Кантон \'\'\'Вердан-запад\'\'\' је формиран од једног дела Вердана, општине [[Сиври ла Перш]] (11 204 становника).\n==Славне личности==\n\n==Споменици и туристичке занимљивости==\n[[Слика:Verdun1.JPG|right||thumb|Вердански фронт]]\n
\n[[Слика:Verdun2.JPG|right|thumb|Вердански фронт]]\nПосетите бројне споменике и успомене на [[Вердански фронт]]:\n*подземна тврђава (la citadelle souterraine)\n*светски центар мира (le centre mondial de la paix)\n*споменик победе (le monument de la victoire)\nкао и у округу :\n*тврђава де Во е Дуомон (les forts de Vaux et Douaumont)\n*мошти [[Дуомон]]а (l\'ossuaire de Douaumont)\n*спомен парк и село де Флори (le mémorial et le village de Fleury)\n*Монтфокон (Montfaucon)\n\nВердан као веома стари град, је сачувао бројне споменике из тих времена:\n*Столп Шосе (La tour Chaussée)\n*музеј де ла Принцри (Le musée de la Princerie)\n\n==Градови побратими==\n*Thierville\n*Meuse belleville\n*Meuse glorieux\n\n==Обавештење==\nНајближи [[храм]]ови Српске православне Цркве налазе се у [[Нанси]]у и [[Луксембург]]у\n== [[Википедија:Спољне повезнице|спољне повезнице]] ==\n\nЗванична презентација општине [http://www.ville-verdun.fr]\n\n{{interwiki|code=fr}}','',301,'Djakon::Goran','20050308000443','',0,0,0,0,0.859535460761,'79949691999556','20050308001121'); INSERT INTO cur VALUES (5117,1,'Вердан_(Муз)','не отвара слику ?!','',144,'Golija','20040903202942','',0,0,0,1,0.348430907516,'79959096797057','20050307182616'); INSERT INTO cur VALUES (5118,0,'Позориште','==Позориште==\n[[Слика:SNP faksimil.JPG|right|thumb|Факсимил вести \"Новина Чиаталаштва Београдског\", 1847 г.]]\n\n===Драмски уметници и редитељи===\n\n*[[Душан Раденковић]]\n\n===Опера===\n\n*[[Павле Холодков]]\n\n===Драма===\n\n*[[Десанка Дугалић]]','',144,'Golija','20040903232119','',0,0,0,0,0.421516028895,'79959096767880','20040903232356'); INSERT INTO cur VALUES (5119,6,'Dusan_Nedeljkovic.JPG','','',144,'Golija','20040903210034','',0,0,0,1,0.87441514700131,'79959096789965','20040903223159'); INSERT INTO cur VALUES (5120,0,'Душан_Раденковић','==ДУШАН РАДЕНКОВИЋ (1892-1942)==\n===редитељ и драмски првак===\n\n[[Слика:Dusan Nedeljkovic.JPG|left|thumb|Душан Раденковић]]\n\nДушан Раденковић рођен је у [[Велики Шиљеговац|Великом Шиљеговцу]] код [[Крушевац|Крушевца]], 4. јула [[1892]] г. по ст. календару. У ратовима од 1914 до 1919 г. био је војни обвезник. Почео је да глуми 1911 г. Од 1 септембра 1920 до 1 септембра 1924 г. био је члан Народног позоришта у [[Сарајево|Сарајеву]]. Годину пре тога провео је у [[Скопље|Скопском]] позоришту. 1 септембра 1924 г. постао је члан [[Народно позориште (Београд)|Народног позоришта]] у [[Београд]]у где је остао до своје смрти. 1937, Указом од 27 септембра, постављен је за редитеља Народног позоришта у петој чин. групи. 1931 до 1932 г. провео је у [[Бања Лука|Бањa Луци]] као управник тек основаног Позоришта које је с успехом организовао. Дуго времена вршио је дужност генералног секретара [[Глумачко удружење|Глумачког удружења]]. На том положају бранио је, с много части и умешности, глумачки сталеж и изборио му оно место у нашем друштву које му је припадало према његовој стварној вредности и способности. За свој уметнички и организаторски рад одликован је [[орден Белог орла|орденима Белог орла]] V степена, [[орден Св.Саве|Св. Саве]] V и IV степена и [[Југословенска Круна|Југословенском Круном]] IV степена.\n\n===Чланак објављен поводом изненадне смрти Душана Раденковића===\n\nУ среду, 21 јануара, на почетку поподневне претставе [[Ђидо|»Ђида«]], умро је изненада, у ложи дежурног редитеља, Душан Раденковић, један од највећих драмских уметника српске садашњице, једна од најпопуларнијих позоришних личности Београда. Умро је као што умиру праведници, одједном, без даха, као пресечен горостас; и умро је још релативно млад, у пуној мушкој снази, на врхунцу своје глумачке зрелости. Умро јв смрћу којој и богови завиде.\nАко је иједна смрт била праведничка, ова је то била одиста. Душан Раденковић умро је на дужности, ведар, раздраган топлом [[Даворин Јенко|Јенковом]] музиком која је баш навештавала популарни мотив пастирске фруле... док се указивао декор [[Мачва|мачванске]] шуме, обасјан сунцем на заласку, а из даљине почињали хорови сеоске омладине. С том визијом у очима, које су се гасиле, отишао је Душан Раденковић Богу на истину.\nС том визијом и са једним сазнањем, врло драгоценим: да је нови глумачки нараштај Српског народног позоришта, досад мало запажен, баш у овом »Ђиду« дошао до пунијег израза, да је овде потврдио своју вредност и изборио своје место на сунцу. А то је била Раденковићева заслуга. Дајући, као редитељ, једну нову светлост »Ђиду«, Раденковић је давао младошћу која је ову пасторалу тумачила, младим глумцима, младим и свежим хором — једним скупом наивне ведрине који своју глумачку невештину крије дивном узбуђеношћу својих устрепталих срца.\nОн је био прозрео тајну успеха »Ђида« који се на дан његове трагичне смрти давао осми пут пред распроданом Кућом: овај кошмар разбуктале младости, ведрих зачикавања, наивне песме и светлости с родних њива. Да би трајно живео, овај »Ђидо« треба да је остварење једне младости која се глумачки тек рађа. То је такође једно од великих дела позоришног уметника Душана Раденковића, нажалост прво и последње његово редитељско дело на београдској сцени: да се само свестраном обновом, и духовном, не само материјалном у декору и костиму, може дати сјај једном комаду који је изгледао готово заборављен. У овој чињеници, међутим, треба тражити и другу: Душан Раденковић је волео сне који долазе, давао им право на места која други, духом мање снажни од њега, држе, с неуморном упорношћу, за себе резервисана. То је људски и свељудски потез у карактеру овог великог глумца без сујете који је зло враћао добрим, а своју личну уметничку каријеру умео да подреди, без размишљања, општим социјалним интересима својих професионалних колега. Стога је умро као праведник, тихо, без јаука; као праведник у борби за један уметнички идеал и као војник на дужности, усправан и ведар и у смрти, окружен тужном пажњом оних који су га волели.\n\n===Сећања на Душана РаденковиЂа===\n\nУ београдској [[Обнова|\"Обнови\"]] од 24 јануара даје г-ђа [[Жанка Стокић]], одлична уметница наше сцене, своја сећања на Душана Раденковића. У опширном разговору са сарадником овог дневника, г-ђа Стокић евоцира своје успомене на први сусрет с младим глумцем, у почетку прошлог рата, у Крушевцу, у [[Делиније]]вој позоришној групи. Раденковић је тада, иако врло млад, сјајно играо многе главне роле у нашем националном репертоару, [[Селимбег]]а у Ћоровићевом „[[Зулумћар]]у\", [[Хајдук Станкo|Хајдука Станка]] у истоименој драматизацији Веселиновићева романа, [[Хасанагa|Хасанагу]] у [[Алекса Шантић|Шантићевој]] [[Хасанагиница|„Хасанагиници\"]]. Његов занос за позориште, понесен младалачким полетом, вели г-ђа Стокић, није познавао препрека. \n\nРаденковић је играо с много срца, као што се уопште играло у то време, без обзира што су материјални услови Делинијеве групе били више него незнатни. Ускоро се г-ђа Стокић растала са симпатичним плећатим младићем који се повлачио преко [[Албанија|Албаније]] да се најзад нађе у [[Бизерта|Бизерти]], где је са својим глумачким друговима основао [[војничко позориште]]. Први пут после прошлог рата срела се г-ђа Стокић са Раденковићем у Скопљу, приликом једног гостовања на тамошњој сцени. „Остао је исти онај снажни млади човек ведра осмеха и племенита срца. У тренутку сам заборавила да се толико дуго времена нисмо видели... јер, био је то човек који се не може заборавити\".\n\nГ-ђа Стокић осврће се најзад на социјално деловање Душана Раденковића. „Никада глумачки сталеж неће никоме бити толико захвалан као њему за свој данашњи положај у нашем друштву које понекад није било у стању да у глумцу види нешто друго сем човека плаћеног да засмејава и растужује...\" Топла сећања г-ђе Стокић на умрлог уметника, дана непосредно и инспирисана великим болом за преминулим другом и пријатељем, остаће у историји српског позоришта као занимљив документ правог другaрског осећања и разумевања за туђе уметничке напоре.\n\n*литература: [[Српска сцена]] бр.9, 1942 г.','Српско народно позориште у Новом Саду и Народно позориште у Београду су две различите институције',49,'Zorba','20040903223158','',0,0,1,0,0.358904761895,'79959096776841','20050219162037'); INSERT INTO cur VALUES (5121,0,'Медитација','(Текст који је био пребачен је на [[Разговор:Медитација|страницу за разговор]]. Ову страницу треба попунити описом термина. --[[Корисник:Милош|Милош]] 23:21, 3 Сеп 2004 (CEST))','',124,'Милош','20040903212112','',0,0,0,0,0.294748399544,'79959096787887','20040903212112'); INSERT INTO cur VALUES (5122,1,'Медитација','(Пребачено са странице [[Медитација]])\n\nNisam sigurna da mislimo na istu stvar ako govorimo o meditaciji, u ovom kontekstu govorimo o necemu sto je meni poznato pod imenom medijacija, ili posredovanje.Posredovanje koje ima za cilj poravnanje dve sukobljene strane.Kao projekat vec se sprovodi u nekim zemljama, a znam i da je UNICEF pokrenuo slicnu akciju kod nas (особа са адресе 212.200.36.106)\n\n:Било би лепо да објасниш на шта конкретно мислиш (у односу на шта се (не) говори о истој ствари), као и да се пријавиш не бисмо ли какше комуницирали. --[[Корисник:Милош|Милош]] 23:21, 3 Сеп 2004 (CEST)\n\n*Није ми нико одговорио на ово: [[Разговор:Шта није медитација]] >[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 01:04, 4 Сеп 2004 (CEST)','',24,'Domatrios','20040903230442','',0,0,0,0,0.121252487936,'79959096769557','20040903230442'); INSERT INTO cur VALUES (5123,6,'Petar_Kocic','','',144,'Golija','20040903213801','',0,0,0,1,0.482389099413891,'79959096786198','20050219024601'); INSERT INTO cur VALUES (5124,6,'SNP_faksimil.JPG','Факсимил вести »[[Новина Читалишта Београдског]]« о почетку рада другог београдског позоришта »[[Код Јелена]]«, [[15. мај]]а [[1847]]','',144,'Golija','20040903222247','',0,0,0,0,0.788700086799171,'79959096777752','20040903232119'); INSERT INTO cur VALUES (5125,6,'Pavle_Holodkov.JPG','Г.Павле Холодков\n(Фото:»Српска Сцена«)','',144,'Golija','20040903230757','',0,0,0,0,0.496333166487825,'79959096769242','20040904212917'); INSERT INTO cur VALUES (5126,0,'Павле_Холодков','==Павле Холодков==\n[[Слика:Pavle Holodkov.JPG|left|thumb|Г.Павле Холодков]]\n\nРођен [[1888]] године, у Рјазању ([[Русија]]), у скромној породици трговца-занатлије, г. Холодков је већ од својих родитеља наследио љубав и дар за уметност. Отац му је имао одличан [[баритон]] и важио је као добар певач-дилетант народних песама. Пошто је свршио гимназију и положио матуру родитељи су желели да њихов син ступи на Универзитет. Али судбина је желела другојаче. Г. Холодков је отишао у [[Петроград]] и ступио у Конзерваториум. У њему је остао само три месеца. Затим је почео да ради приватно код професора баритонисте Тартакова. И најзад се уписао у Московску високу школу „Филхармонија\", коју је одлично свршио 1913 год. Исте године учествује на конкурсу за улазак у [[Московско народно позориште]]. Побеђује девет конкурената и добија ангажман. 1914 гостује у „[[Аида|Аиди]]\" у Опери [[Зимин]], после чега постаје њен члан. 1919 је члан Народног позоришта у [[Одеса|Одеси]]. После рата и револуције, стиже, преко [[Цариград]]а, у [[Београд]]. 1 фебруара 1921 постаје члан [[Београдскa оперa|Београдске опере]] која се управо формирала. И кроз двадесет година, он стално и предано ради у њој, креиравши за то време око шездесет [[рола]]. Између великог броја његових креација, треба издвојити нарочито партије певане у операма [[Аида]], [[Травијата]], [[Риголето]], [[Отело]], [[Бал под маскама]], „[[Тоска]]\", „[[Пајаци]]\", „[[Девојка са Запада]]\", ,,[[Самсон и Далила]]\", „[[Кармен]]\", „[[Фиделио]]”, „[[Лоенгрин]]”, „[[Евгениј Оњегин]]”, „[[Царска невеста]]”, „[[Борис Годунов]]”, „[[Хованшчина]]”, „[[Пикова дама]]”, „[[Кнез Игор]]”, „[[Салома]]”, „[[Мртве очи]]”, „[[У долини]]”. \n\n— О уметничким квалитетима г. Холодкова написао је, приликом прославе двадесет-петогодишњице његовог уметничког рада, г. [[Миленко Живковић]] ову топлу и проживљену карактеристику: „Овај глас великог обима и племените боје има урођену топлину и мекоту, а његова динамична [[експанзија]] располаже необично великим могућностима. У сценској припреми његове [[вокал]]не особине излучују читаво богатство изражајних елемената. Широке и необично моделиране [[кантилене]] имају подједнаку [[сугестивност]], као и драмски усклици пуни експлозивне енергије. И све је то увек оживотворено целисходиим психолошким зрачењем. У томе, као и у силно афектуозној драмској игри г. Холодкова лежи тајна његовог огромног успеха, која га је са правим делириумом пре неких осамнаест година умела 15—20 пута изазивати пред завесу\". („[[Време]]\" од 2 октобра 1938).\n\n*литература: [[Српска Сцена]] бр.9, 1942 г.','',49,'Zorba','20040904212916','',0,0,1,0,0.26086917392,'79959095787083','20050219180800'); INSERT INTO cur VALUES (5127,6,'Desanka_Dugalic.JPG','Г-ђа Десанка Дугапић-Недељковић у улози Госпође с камелијама\n(Фото:»Српска Сцена«)','',144,'Golija','20040903232043','',0,0,0,0,0.115565602775259,'79959096767956','20040903232356'); INSERT INTO cur VALUES (5128,0,'Вавилон','Данас се сматра да је Вавилон био у савременој Месопотамији. Другог су мишљења неки древни текстови. На пример, \"српска [[Александрида]]\" смешта Вавилон у Египат; више од тога, локализује у Египту и смрт [[Александар Велики|Александра Македонског]], која се у складу са данашњом традиционалном верзијом десила у Месопотамији . Штавише: \"Вавилон је грчки назив насеобине смештене преко пута пирамида... У средњовековној епохи тако је понекад називан Каиро, чије је предграђе постала ова насеобина\" [Лауер, 1966]. Текстови из XIV века (в. детаље у: Le Saint voyage de Jerusalem de seigneur d’Anglure, 1878) такође наводе ову идентификацију. \n\nПриметимо да реч \"вавилон\" има осмишљени превод (врата господња; [Морозов, 1927], зато је овај термин могао бити употребљен (и како видимо, заиста био употребљаван) за разне градове. [[Јевсевије Кесаријски]] саопштава да је Рим називан Вавилон [Црквена историја]. Даље се испоставља да су \"под \'Вавилоном\' византијски историчари најчешће подразумевали Багдад\" [[Михаил Псел]]. О Вавилону као о граду активном у Средњем веку, а нипошто не уништеном у древности како каже данашња верзија, говори аутор XI века Михаил Псел [Хроника]. (доматриос)','',24,'Domatrios','20040903231255','',0,0,0,1,0.085041788912,'79959096768744','20050111113229'); INSERT INTO cur VALUES (5129,0,'Десанка_Дугалић','==Десанка Дугалић==\n\n[[Слика:Desanka Dugalic.JPG|right|thumb|Г-ђа Десанка Дугалић у улози Госпође с камелијама]]','',144,'Golija','20040903232355','',0,0,0,1,0.227367511125,'79959096767644','20040903232355'); INSERT INTO cur VALUES (5130,0,'Познати_физичари','*[[Исак Њутн]]\n*[[Руђер Бошковић]]\n*[[Никола Тесла]]\n*[[Павле Савић]]\n*[[Алберт Ајнштајн]]\n*[[Вернер Хајзенберг]]\n*[[Макс Планк]]\n*[[Хајнрих Рудолф Херц]]\n*[[Лудвиг Болцман]]\n*[[Феликс Блох]]\n*[[Архимед]]\n*[[Нилс Бор]]\n*[[Мајкл Фарадеј]]\n*[[Карл Фридрих Гаус]]\n*[[Густав Кирхоф]]\n*[[Блез Паскал]]','',0,'213.244.194.161','20040918173641','',0,0,0,0,0.099587723659,'79959081826358','20050111125522'); INSERT INTO cur VALUES (5131,0,'Исак_Њутн','[[Слика:Newton.jpg|right|thumb|Исак Њутн]]\n\n\'\'\'Исак Њутн\'\'\' (1643-1727), енглески [[физика|физичар]], [[математика|математичар]] и [[астрономија|астроном]]\n\nРођен је [[4. јануар|4. јануара]] [[1643]] у [[Енглеска|Енглеској]], а преминуо [[31. март|31. марта]] [[1727]]. у [[Лондон|Лондону]].\n\nНаучна открића Исака Њутна су добро позната, међутим, његови интереси су се, осим математике, физике, механике, астрономије, такође простирали и на друге области сазнања. Та Њутнова истраживања су мало позната савременом читаоцу, мада су својевремено око њих вођени бурни спорови. Данас нас упознају са овим истраживањима обично у оваквој интерпретацији: \"Последњих година свог живота Њутн је потпуно запоставио истраживања у области математике, физике и астрономије, а почео поклањати много пажње теологији и написао велики број дела о том предмету.\" [Орленко, 1927.]. \"Сва Њутнова теолошка дела представљају нерационално трошење времена...\" [Орленко, 1927]. \n\nПри томе се обично указује на следећа дела И. Њутна:\n*1) \"Observations upon the Prophecies of Holy. Writ.; particularly the Prophecies of the Apocalypse of S. John\" (\"Примедбе о пророчанствима Светог Писма, посебно о пророчанствима Апокалипсе св. Јована\"); \n*2) \"An Historical account of two notable corruptions of Scripture\" (\"Историјски запис о двема значајним изменама текста Писма\").\n\nЊутнови коментатори примећују да ови његови радови не представљају посебан научни интерес и цитирају речи француског писца и истраживача професора Луја Фигјеа (Louis Figuier), који је изражавао жаљење поводом тога што је Њутн трошио време на теолошка истраживања. Савремени читалац, упознавши се са таквим коментарима, обично губи интерес за те \"чудне\" Њутнове радове. Поврх тога, код њега се формира осећање да ови теолошки радови исцрпљују научно наслеће Исака Њутна посвећено проблемима датирања. Мећутим, то није тако.\n\nУствари, савремени читалац није свестан да тиме пропушта интересантне (и практично заборављене) Њутнове радове, чија се актуелност и значај може оценити тек данас.\nОсновни Њутнови радови, повезани са проблемима хронологије, нису два наведена рада, већ сасвим други.\n\nЊутн се много година бавио анализом хронологије. Ако покушамо кратко да формулишемо резултате његове анализе, они ћe изгледати овако. Необично велики број датума, приписаних данас овим или оним догаћајима древности, није у складу са резултатима природнонаучних метода датирања. Да бисмо прецизирали те датуме, треба их углавном подмладити тј. померити многе догаћаје ближе нама. \n\nСавремени коментар: \"Њутн се такође бавио хронологијом, која је у то време спадала у математичке науке (данас је та традиција изгубљена), и резултат његовог рада у тој области представљају следећа два штампана дела:\n*1) \"Кратка хроника историјских догађаја, почев од првих у Европи до покоравања Персије од стране Александра Македонског\" (\"Brevis chronica, a prima rerum in Europa gestarum memoria ad Persidem ab Alexandro Magno in potestatem redactam\"), \n*2) \"Исправна хронологија древних царстава\" (\"Chronologia veterum regnorum emendata\")...\" B. [358] y нашем списку литературе. По свему судећи, пуни списак публикованих радова И. Њутна може се видети у \"The British Library General Catalogue of Printed Books to 1975\" (London, 1984, Vol. 236). По том приручнику, треће и последње прештампавање рада 2 било је 1770. године. В. такође [Newton, 1988].\n\n[[Слика:Sir_Isaac_Newton.jpg|left|thumb|Исак Њутн]]\n\nЊутн је подвргао хронологију древности изузетно великој трансформацији. Неке (врло малобројне) догађаје померио је у прошлост. To ce односи, рецимо, на легендарни поход [[Аргонаути|аргонаута]]. Њутн је сматрао да тај поход није био у X веку пне. (како је сматрано у Њутново време), већ у XIV веку пне. Уосталом, датирање овог догађаја је веома разнолико и у каснијим хронолошким истраживањима. Али је у целини нова Њутнова хронологија суштински краћа од традиционалне (данас прихваћене). Већину догађаја он је померио навише, у смеру подмлађивања, ближе нама.\n\n\"У основним Њутновим историјско-теолошким радовима сабрани су историјски материјали фантастични по свом обиму. To je плод четрдесетогодишњег рада, напрегнутог истраживања, огромне ерудиције. У суштини, Њутн је прегледао сву основну литературу о древној историји и све основне изворе, почев од античке и источне митологије... \" [Кузњецов, 1982].\n\"Циљ Њутнових историјско-теолошких радова... је да скрати хронолошке оквире древних времена... \" [Кузњецов, 1982]. \n \n\"Њутн користи текстолошку и филолошку критику, астрономске прорачуне повезане са помрачењима Сунца (!), изучава огромну литературу, показујући изузетну фантазију у новим интерпретацијама историјских догађаја, да би скратио хронологију древности. Њему се чини да је та нова хронологија, усклађена са библијским оквиром, веродостојна. \'Кратку хронику’ Њутн завршава речима: \'Саставио сам ову хронолошку таблицу да бих ускладио хронологију са током историјских догађаја, са астрономијом, са светом историјом и са самом собом, уклонивши многобројне противречности, на које се жалио још Плутарх. He претендујем на то да је таблица тачна до у годину. Могуће су грешке од пет или десет година, понегде можда и двадесет, али не много више...\' \" [Кузњецов, 1982].\n\nУпоређујући Њутнове закључке са данас прихваћеним датумима древних догађаја, савремни коментатори неизбежно долазе до мишљења да је Њутн био у заблуди:\n\"Наравно, у недостатку дешифрованог клинастог писма и хијероглифа, у недостатку података археологије, која тада још није постојала, окован претпоставком исправности библијске хронологије и вером у реалност митова, Њутн је грешио не за десет или чак и сто година, него за миленијуме, и његова хронологија је далека од истине чак и што се тиче саме реалности неких догађаја. В. Винстон је писао у својим успоменама: \'Сер Исак je y области математике често увиђао истину само путем интуиције, чак и без доказа... Али исти тај сер Исак Њутн је саставио хронологију... Али та хронологија не вреди више од оштроумног историјског романа, што сам дефинитивно доказао у свом делу које оповргава ову хронологију. О, како слаб може бити највећи од свих смртника у неким стварима\' \" [Кузњецов, 1982]. Познато је такође да је Њутн неколико десетина пута својеручно преписивао прву и основну главу свог рада [Кузњецов, 1982].\n\n\"У поменутим радовима из хронологије Њутн је показао широко познавање материјала, који се односе на изабрану тему, показао своје умеће да даје оштроумна објашњења, али је, како је показао Фрере, дошао до сасвим погрешних закључака\" [Oрленко, 1927]. Међутим, упознавање са радовима опонената Њутна и Морозова показује да они не садрже озбиљне контрааргументе. Основни аргумент опонената је позивање на традицију и ауторитет првих хронолога XVI века.\n\nОбјављивање Њутновог рада изазвало је много одјека. У основи су имали негативни карактер (\"заблуде поштованог дилетанта\" и слично). Уосталом, било је објављено и неколико радова који су подржавали Њутна. Шта је изазвало такву негативну реакцију опонената? Да бисмо то схватили, треба макар укратко навести промене древних датума које је предлагао Њутн. Он је изучавао углавном хронологију Старог Египта и Старе Грчке пре наше ере (за анализу \"млађих\" епоха вероватно није имао довољно времена). \n\nНапример, данас прихваћена хронологија смешта почетак управе првог египатског фараона Менеса (Мене) приближно у 3000. годину п.н.е. Њутн пак овај догађај датира у 946. год. пне. Померање навише износи приближно 2000 година. Ако данас мит о [[Тезеј]]у датирамо у XV век пне., Њутн је тврдио да су се ти догађаји десили око 936. год. пне. Дакле, померање навише је приближно 500 година. Ако данас знаменити [[Тројански рат]] датирамо приближно у 1225. год. пне. [Блер, 1809], Њутн је тврдио да се тај догађај десио 904. год. пне. Значи, померање навише је приближно 320 година. И тако даље. Сажето се основни Њутнови закључци формулишу овако. \n \nДео историје Старе Грчке померио је временски навише у просеку за 300 година ближе нама. Историју Старог Египта (која, у складу са данас прихваћеном верзијом, обухвата неколико хиљада година, од 3000. године пне. навише), Њутн је померио навише и сажео у временски одсечак дужине свега 330 година: од 946. године пне. навише. При томе је неке основне датуме историје Старог Египта Њутн померио навише за приближно 1800 година. Није неопходно објашњавати да, без обзира на сву хаотичност ових промена датирања, оне указују на неопходност пажљиве анализе данас прихваћене традиционалне верзије.\n\nЊутн је стигао да ревидира само датуме старије од 200. године пне. Његова разматрања су имала партикуларан карактер, и он није успео да открије неки систем у тим променама датирања (на први поглед потпуно хаотичним). Значајно је да се његове делимичне транслације датума запрепашћујуће слажу са даљим Морозовљевим истраживањима. Вероватно да Морозов (академик Н. А. Морозов 1854-1946) није знао за Њутнов рад, због реткости и чињенице да су ти радови већ пали у заборав. Због тога је задивљујуће да се многи Морозовљеви закључци слажу са Њутновим тврђењима. ([[Анатолиј Тимофејевић Фоменко|Фоменко]]) (доматриос)\n\n==Спољне везе==\n[http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/PictDisplay/Newton.html Портрети Исака Њутна]\n\n[http://images.google.com/images?q=Isaac+Newton Још портрета Исака Њутна]\n\n[[Category:Математичари|Њутн, Исак]]\n[[Category:Филозофи|Њутн, Исак]]\n[[Category:Астрономи|Њутн, Исак]]\n\n[[ar:نيوتن]]\n[[ca:Isaac Newton]]\n[[da:Isaac Newton]]\n[[de:Isaac Newton]]\n[[es:Isaac Newton]]\n[[eo:Isaac NEWTON]]\n[[fa:آیزاک نیوتن]]\n[[fr:Isaac Newton]]\n[[gl:Isaac Newton]]\n[[he:אייזיק ניוטון]]\n[[hr:Isaac Newton]]\n[[hu:Isaac Newton]]\n[[is:Isaac Newton]]\n[[it:Isaac Newton]]\n[[ja:アイザック・ニュートン]][[ms:Isaac Newton]]\n [[nl:Isaac Newton]]\n[[no:Isaac Newton]]\n[[pl:Isaac Newton]]\n[[pt:Isaac Newton]]\n[[ro:Isaac Newton]]\n[[sk:Isaac Newton]]\n[[sl:Isaac Newton]]\n[[fi:Isaac Newton]]\n[[sv:Isaac Newton]]\n[[ta:ஐசாக் நியூட்டன்]]\n[[th:ไอแซค นิวตัน]]\n[[zh:伊萨克·牛顿]]','',170,'Покрајац','20041228170128','',0,0,1,0,0.827239221813,'79958771829871','20050115031254'); INSERT INTO cur VALUES (5132,2,'Милош/Дистрибуција_Гнуа-Линукса','==Урадити==\n\n#Оформити део везан за лиценце.\n\n==Зашто?==\n\n===Зашто дистрибуција поред толико других?===\n\nПа, није ми намера да направим нешто епохално. Пре ми је циљ да самостално (или са осталим заинтересованим) квалитетно овладам системом Гнуа-Линукса и имам оруђа неопходна за рад: Системе који се лако дају инсталирати, освежити, а који, уз то, имају специфичне намене.\n\nУ суштини, сматрам да би сваки администратор Гнуа-Линукса требало да има неку своју дистрибуцију (или специфичну измену неке већ постојеће дистрибуције) коју ће користити за свој лакши рад. Уосталом, сваки администратор има своје скрипте које нешто раде на некој од дистрибуција, чиме их она или он прилагођава својим потребама. Систематизација таквих скрипти већ чини специфичну измену постојеће дистрибуције. Следећи ниво систематизације доноси управо дистрибуцију засновану на неку од већих постојећих (познато је да је велики број дистрибуција заснован на [http://www.debian.org Дебиану], укључујући и широко познати Кнопикс.\n\nИма још разлога, с тим да ћу их дописати једном, касније.\n\n===Зашто на Википедији?===\n\nЗато што је све што радим на софтверу или документацији слободно и људи то могу читати, користити и мењати. Зато што овако постоји већа могућност да добијем сарадника: Ко учествује у раду на Википедији, ако има сличних склоности као и ја, уверен сам да ће ми се прикључити у неком од пројеката.\n\n==Пре него што почнете==\n\n===Документација===\n*Оном ко не зна шта је Гну-Линукс, како рачунари функционишу, како Интернет ради и све остало, препоручио бих да почну од следећих докумената (на енглеском): [http://www.tldp.org/HOWTO/Unix-and-Internet-Fundamentals-HOWTO/index.html Unix and Internet Fundamentals HOWTO], [http://www.catb.org/~esr/faqs/hacker-howto.html How to Become a Hacker], [http://www.catb.org/~esr/faqs/smart-questions.html How to Ask Smart Questions], [http://www.catb.org/~esr/faqs/loginataka.html So You Want To Be A Wizard?], [http://www.tldp.org/HOWTO/From-PowerUp-To-Bash-Prompt-HOWTO.html From Power-Up to Bash Prompt HOWTO]. Ако не знаш енглески, прво га научи, па се онда врати на ову тачку.\n*Потом би требало да прочиташ неку књижицу која је увод у систем Гнуа-Линукса. То би могла бити књига [http://www.tldp.org/LDP/intro-linux/html/index.html Introduction to Linux].\n*[http://www.tldp.org/HOWTO/Installation-HOWTO/index.html Инсталирај Гну-Линукс на свом рачунару]. За почетак ти препоручујем дистрибуцију [http://www.suse.com/ SuSE] и прелистај специфичну документацију за ову дистрибуцију; али немој дуго бити на њој, већ пређи на дистрибуцију [http://www.debian.org/ Дебиан] и прелистај специфичну документацију за ову дистрибуцију. У случају да не знаш како да инсталираш Гну-Линукс, не знаш како да набавиш копију дистрибуције на CD-овима или неком другом медију или немаш свој рачунар, остави ми поруку, па ћу покушати да ти помогнем.\n*Иза тога следи суштина овог пројекта: Прво, [http://www.tldp.org/HOWTO/Bootdisk-HOWTO/index.html научи како се некад правио Гну-Линукс] на дискети. [http://www.tldp.org/LDP/Bash-Beginners-Guide/html/index.html Научи да скриптујеш]. Потом [http://www.gnu.org/software/grub/manual/html_node/index.html савладај савремени покретач система Груб]. Направи свој мали Гну-Линукс систем на коме ћеш моћи да урадите бар \'cp\', \'ls\', \'mv\', \'rm\' и сличне наредбе које су корисне само ако на систему има још нечега.\n*Ако ниси пријављена или пријављен, пријави се на српску Википедију, остави ми поруку да желиш да се прикључиш и крени са радом. За почетак би могла или могао написати како си то баш ти направио или направила свој мали Гну-Линукс систем.\n*И, на крају, реци ми ако упутсво за читање документације није било довољно: ако сам нешто прескочио.\n\n\n==Основне концепције дистрибуције==\n\n#Дистрибуција треба бити \"поливалентна\". То значи да се ће из једне основне бити могуће створити неодређен број посебних дистрибуција.\n#Посебне дистрибуције би се могле поделити на (1) инсталирајуће и (2) живе.\n#Инсталирајуће дистрибуције би се инсталирале са медија (CD-ROM, DVD-ROM, дискета и сл.) на локални рачунар. То би могли бити различити типови канцеларијских и серверских инсталација. Узмимо, инсталација за канцеларије посебно прилагођене условима на српском језичком простору; инсталација за сервер за електронску пошту; инсталација за сервер за Веб итд.\n#Живе инсталације би се покретале са медија и могле би (али не морају) имати конфигурационе фајлове на локалном рачунару. Такве би дистрибуције могле бити: скуп оруђа за опоравак система; мали или мало већи рутер; дистрибуције за оне који не желе или не могу да инсталирају Гну-Линукс на свој рачунар; специфични сервери који би, тиме што им је систем покренут са неизмењивог медија, били врло безбедни итд.\n#У зависности од броја људи који раде на овој дистрибуцији, њена независност би, постепено могла ићи овим правцем: (1) потпуно заснивање на некој бинарној дистрибуцији са одређеним изменама, (2) постепено паковање својих пакета за оне делове система од којих зависи мањи број других апликација, (3) све већи број пакета који се посебно преводе и пакују, (4) бинарно независна дистрибуција или бинарна дистрибуција која је, осим кад су основна системска оруђа и основне библиотеке у питању, независна.\n#После десетак година искуства, сматрам да је најваљаније заснивати нову дистрибуцију на дистрибуцији [http://www.debian.org/ Дебиан].\n\n==Почетак рада==\n\n===Прва дистрибуција===\n\nПрва корисна дистрибуција која би се могла направити је систем намењен малом рутеру. Овај систем би био поприлично осакаћен, али би показао како се прави дистрибуција Гнуа-Линукса. Преко тога, може бити врло користан различитим људима (мени, пре свега 0:-) ) у послу.\n\n====Назнаке за стварање почетног система====\n*Узети бинарне фајлове са (неке нове) дистрибуције Дебиан.\n*Направити покретачку слику (boot image).\n*Стварање коренског фајл-система (root filesystem) на RAM диску.\n*Качење (mount) фајл-система са CD-а.\n*Подизање мреже.\n*Подизање фајервола.\n*Стварање скрипте у PHP-у за генерисање конфигурације.\n*Постављање пакета на Веб.\n\n====Пакети почетног система====\n*Језгро Линукс. Узмите најновије језгро из стабла 2.6 са FTP сајта ftp://ftp.kernel.org/pub/linux/kernel/v2.6/ (у овом тренутку, 2004/09/06, то је језгро 2.6.8.1). Директна веза према тој верзији је ftp://ftp.kernel.org/pub/linux/kernel/v2.6/linux-2.6.8.1.tar.bz2.\n*Пакет изузетно малих оруђа: asmutils. Узмите најновији изворни код овог пакета са сајта http://linuxassembly.org/asmutils.html (у овом тренутку, 2004/09/06, то је верзија 0.17. Директна веза према тој верзији је http://linuxassembly.org/asmutils/asmutils-0.17.tar.gz.\n*Пакет са малим оруђима: busybox. Узмите најновији изворни код овог пакета са сајта http://www.busybox.net/downloads/ (у овом тренутку , 2004/09/06, то је верзија 1.00-rc3). Директна веза према тој верзији је http://www.busybox.net/downloads/busybox-1.00-rc3.tar.bz2.\n*Пакет за безбедну везу са удаљеним рачунарима ssh (односно, његова слободна верзија openssh). Узмите најновији изворни код овог пакета са сајта ftp://ftp.openbsd.org/pub/OpenBSD/OpenSSH/portable/ (у овом тренутку, 2004/09/06, то је верзија 3.9p1). Директна веза према тој верзији је ftp://ftp.openbsd.org/pub/OpenBSD/OpenSSH/portable/openssh-3.9p1.tar.gz.\n*Пакет за рутирање података iproute2. Узмите најновији изворни код овог пакета са сајта http://developer.osdl.org/dev/iproute2/download/ (у овом тренутку, 2004/09/06, то је верзија 2.6.9-ss040831). Директна веза према тој верзији је http://developer.osdl.org/dev/iproute2/download/iproute2-2.6.9-ss040831.tar.gz.\n\n====Гну-Линукс на твом рачунару====\n*Потребно је да имате Гну-Линукс на свом рачунару. Као што сам и горе написао, препоручујем да користите [http://www.debian.org/ Дебиан] или [http://www.suse.com/ SuSE] од дистрибуција Гнуа-Линукса.\n*Проверите да ли имате све наведене пакете на свом систему: (... недовршено ...)','/* Прва дистрибуција */',124,'Милош','20040906101546','',0,0,0,0,0.697899640397,'79959093898453','20040906101546'); INSERT INTO cur VALUES (5133,6,'Newton.jpg','Исак Њутн','Исак Њутн',108,'Djordjes','20040904052245','',0,0,0,1,0.0888285451464621,'79959095947754','20041228170129'); INSERT INTO cur VALUES (5134,6,'Sir_Isaac_Newton.jpg','Исак Њутн (1642-1727), физичар','Исак Њутн (1642-1727), физичар',108,'Djordjes','20040904052504','',0,0,0,1,0.0974459481401797,'79959095947495','20041228170129'); INSERT INTO cur VALUES (5135,6,'Rudjer_Boskovic.jpg','Руђер Бошковић','Руђер Бошковић',108,'Djordjes','20040904055153','',0,0,0,1,0.220744135995157,'79959095944846','20050211010653'); INSERT INTO cur VALUES (5138,6,'Beli_luk.jpg','','',154,'Jablan','20040904093759','',0,0,0,1,0.811382866288892,'79959095906240','20040904093759'); INSERT INTO cur VALUES (5139,0,'Бели_лук','[[Слика:Beli_luk2.jpg|thumb|Бели лук]]\n\'\'\'Бели лук\'\'\' - \'\'[[Allium sativum]]\'\' [[Латински језик|L.]] — \'\'[[Liliaceae]]\'\' - је наш универзални народни [[зачин]] , сиротињска храна и најважнији превентивни [[лек]]. Y народу, бели лук је лек за све, према коме се има врло велико и непоколебљиво поверење. Y томе готово фанатичном исконском веровању иде се често тако далеко да се бели лук и данас у неким домаћинствима на селу употребљава не само као [[превентива|превентивно]] већ и као [[мађија|мађијско]] заштитно средство против »злих духова« и других »невидљивих опасних сила«, дакле, као средство за [[бајање]], [[врачање]], [[чини]] и [[магија|мађије]]. Исконско веровање у лековиту, заштитну и мађијску моћ белог лука заорало је дубоку бразду у материјалном и духовном животу нашег народа. Нема у нас сеоске куће која не сади [[лук]]. Бели лук се готово редовно једе и ставља као зачин у разна јела. Y пролеће и за време некадашњих дуготрајних [[пост]]ова бели лук се обавезно морао јести уз сваки оброк. За време разних епидемија [[тифус]]а, [[колерa|колере]], [[кугa|кугa]], [[дизентеријa|дизентерије]], [[грип]]а и уопште кад год се јављао велик помор народа од [[заразнe болести|заразних болести]], увек је као превентивно и [[куратива|куративно]] средство препоручиван и свакодневно употребљаван, пре свега, бели лук. Кад је мајка спремала сина у војнике, кћер међу младеж, а једро дете на улицу, увек се негде у оделу или око тела крило мало белог лука ([[амајлија]]). И данас многи на пут не крећу без белог лука.\n\nМало је наших домаћих биљака којима се придаје толика важност и у које се има тако непоколебљиво поверење као према белом луку. Кад се има у виду да се у новије време бели лук и научно испитује у хемијским и микробиолошким лабораторијама, у фармацеутској индустрији и на клиникама, да су добијени добри резултати у лечењу многих болести, од којих су се и народи на разним континентима хиљадама година штитили и лечили на примитиван начин белим луком, онда се још више намеће потреба за проучавање употребе ове биљке у народном животу, [[народној исхрани |народној исхрани]], а пре свега у [[народној медицини| народној медицини]]. Томе треба додати још и ону широку [[поливалентност]] белог лука, не само као биљке која се истовремено у нас употребљава и као свакидашња храна, значи, лек, а понекад и као мађија, већ и због тога што је и његово физиолошко, лековито дејство врло многоструко. Наиме, и у народној и у научној медицини последњих година бели лук се употребљава за лечење знатног броја врло разноврсних болести, како изнутра тако и споља.\nИз историјских података види се да су и у старом и у средњем и дуго времена у новом веку бели лук признавале за лек и службене медицине разних народа, али је у последњим вековима, а нарочито у XIX веку готово потпуно избачен из фармакопеја. Тек у I, а нарочито у II светском рату и после њега почиње право научно проучавање белог лука заједно са изванредним радовима на изучавању и откривању бактериостатичних лекова типа [[пеницилин]]а, [[стрептомицин]]а, дакле, [[антибиотик]]а (вид. чланак [[Фитонциди]]).\n\nНапротив, [[народна медицина]], иако усмена, неписана, без научних претензија, никад није напуштала бели лук, него га је вековима упорно и тврдоглаво чувала и преносила с колена на колено, Не желимо овде да хвалимо све што је у народној медицини да не би, можда, неко помислио да је све исправно што је у њој. Не, то никако! Али сматрамо да је већ крајње време да се приступи научном проучавању наше народне медицине, тако богате ризнице вековног искуства стеченог у беди и невољи. Пред народном медицином се не смеју затварати очи и, као оно ној, забадати главу у песак. Као што у школској, научној медицини и фармацији није све јасно и непогреишво, тако ни у народној није све рћаво и погрешно. Тек од онога дана кад будемо добро упознали нашу народну медицину, моћи ћемо донети тачнији и објективнији суд о њој и предузети успешније кораке против [[надрилекарство|надрилекарства]]. А дотле ће сви наши напори бити само нагађања и доста често погрешно мишљење. Уосталом, ако отворимо данашње књиге и уџбенике за медицинаре, ветеринаре и фармацеуте, видећемо да су многе дроге, које се данас употребљавају у научној медицини и које имају огроман значај за терапију, примљене из народне медицине: дигиталис из Енглеске, тврда [[ражена главница]] од народа у Средњој Европи, [[кинин]]ова кора од староседелаца Перуа, ипекакуана од староседелаца јужног Бразила, чаулмогра од Индуса, [[гороцвет]] од украјинских сељака ...\n\nКад се има у виду још и та околност да је бели лук свима нама врло добро познат и приступачан, онда има још више разлога да се он проучи. Јер најпре треба да испитамо домаће лековите сировине, поготову оне које народ вековима успешно употребљава и у које је стекао велико и непоколебљиво поверење, као што су бели лук, [[траваива]], [[линцура]], [[кичица]], [[камилица]], [[нана]], [[одољен]], [[кантарион]] и друге.\n\nСви наведени и многи други, мање важни разлози су нас руководили да приступимо упоредном проучавању употребе у народу једне тако важне сировине као што је бели лук.\nНајзад, не треба прећутати чињеницу да бели лук као лек признаје и научна медицина неких држава, што се види и по томе што га прописују њихове фармакопеје као обавезан лек у апотекама за израду тинктуре и других галенских препарата. Осим тога, велике фабрике лекова у туђини купују из југоисточне Европе вагонске количине белог лука за производњу разних патентираних препарата од белог лука, које продају многим земљама под измишљеним именима.\n\n==Употреба белог лука у народној медицини==\n\n»Против колере и тифуса добро је сваки дан јести бели лук« — тврди стари П. Смиљанић из [[Каћ]]а. »Кад сам ја био солдат у првом светском рату, увек ми је моја баба слала сланине и белог лука на Пијаву, на фронт, и никад нисам био болестан. Бели лук је добар против сваке [[болест]]и. Нарочито га је добро јести изјутра на гладно срце заједно са [[кисело млеко|киселим млеком]]: у овчије кисело млеко натуца се белог лука и то једе с лебом. Лети код нас у ритовима било је много [[трбобоља|трбобоље]] и [[грозница|грознице]] и деца су много умирала од те рђаве воде. Годинама сам пио воду из [[Дунав]]а, из бара, јендека и ритских јама, чувајући као дете туђе овце и свиње. Да није било белог лука и сланине, не би мене данас после осамдесет и толико година сунце грејало...«\n»Нема тог [[пролив]]а и [[срдобоља| срдобоље]] који се не могу излечити белим луком и [[храстова кора|храстовом кором]]. Млада храстова кора се цео дан кува у води у новом лонцу, оцеди и пије заједно с млеком ...«, тврде наши планинци и брђани.\n\nY сремској Посавини, која је често плављена и због тога има много мочвара и нездравих бунара, готово сви становници тих крајева тврде да је добро јести бели лук као превентивно средство против маларије, барске грознице, тифуса и свих других болести које се јављају као последица поплаве и нездраве воде.\n\n===Лечење органа за дисање===\n\nЧим се је у нашег народа појавила нека зараза, одмах се по скуповима много осећао мирис белог лука. Бели лук употребљавају и за лечење [[органи за дисање|органа за дисање]]. Чим неко почне [[кијавица|кијати]] и [[кашаљ|кашљати]], увек ће се наћи неко од старијих и искуснијих да му препоручи да једе бели лук: стуцан бели лук се помеша са [[сирће]]том или с [[мед]]ом; та смеса се ставља болеснику на табане и често мења, чим лук изгуби мирис. Неки дају болеснику да поједе мало од те смесе.\n\n===Лечење оболелог срца и крвних судова (артериосклерозе)===\n\nY градовима знају за употребу белог лука за лечење оболелог [[срце|срца]] и [[крвни судови |крвних судова]]. Употребљавају га на разне начине, почев од разних [[сос]]ова, [[спанаћ]]а и других јела с много белог лука, па све до потапања исецканог белог лука у ракију или у [[алкохол]]. Ту се држи десетак дана и пије у облику капљица, баш као прави лек ([[тинктура]]) купљен у апотеци на лекарски [[рецепт]].\n[[Маслинов лист]], [[рутвица]], [[имела]] и бели лук су данас у многим нашим градовима народни лекови против [[артериосклероза|артериосклерозе]], [[несвестица|несвестице]], [[нервоза срца|нервозе срца]], [[лупање срца|лупања срца]] итд.\n\n===Лечење живчаних болест, главобоље, несвестице, итд.===\n\nИ неке [[живчане болести]] лече белим луком. Против [[главобољa|главобоље]], [[несвестицa|несвестице]], муке, гађења (трудних жена) и [[сипњa|сипње]] употребљавао се овај лек: утуца се доста белог лука и жеже (листа [[копривa|коприве]]) и помеша с благим сирћетом. Ово је добро да се мирише, да се њим трљају [[слепоочницa|слепоочнице]], вратне жиле, рамена, врат и цело тело, да се ставља на главу, табане и дланове. Кад неко много назебе, на њиви прокисне, па га боли глава и цело тело, онда га том »шпецијом« целог треба дотле снажно трљати док му кожа не поцрвени, а онда га по целом телу намазати финим зејтином, добро утоплити и дати му пола литра куваног топлог црног вина с бибером да се у постељи презноји.\nY шајкашким Селима у [[Бачка|Бачкој]] овако се лечи главобоља и несвестица: две шаке белог лука утуцати и помешати с довољном количином благог винског сирћета. Y то се умачу чисте беле крпе и стављају болеснику на теме и чело, а добро је том смесом протрљати слепоочнице и врат и стављати је под нос да је болесник дубоко удише.\n\n===Лечење органа за варење===\n\nБелим луком лече органе за варење. Још више се бели лук сматра као превентивно средство за јачање трбушних органа. Добар апетит се враћа употребом белог лука. Бели лук употребљавају и против неуредне столице. Чобани, пастири, субаше (пољски чувари) и пољски радници, нарочито за време великих летњих жега сматрају салату од краставаца с белим луком и киселим млеком за најздравију храну. »Ништа није горе него кад се за време жетве неко превари па се наједе шунке или ужежене сланине. Нико га не може напојити. Мора једно чељаде по васцели дан да му вуче воду за пиће. За дан-два сви ти људи добију такве проливе да постају потпуно неспособни за рад...«, кажу пољски радници.\n\n===Употреба белог лука против цревних паразита===\n\nБели лук, сам или заједно с другим народним лековима, употребљава се против цревних паразита. То и школска медицина с успехом примењује за лечење дечјих [[глистe|глиста]] ([[оксиур]]а). Y разним селима у [[Шајкашкa|Шајкашкој]] овај лек се различито справља и употребљава: изаберу се три најлепше, најкрупније и најједрије главице белог лука (или девет најситнијих главица, дакле, [[тројство]], три или три пута три; тако мора бити да би било лека). Што је лук љући, тим је бољи. Лук се ољушти и истуца у [[туцаник]]у. Затим се две пуне шаке [[бундева|бундевиног]] семена ољушти и исто тако ситно истуца. Једно с другим се помеша, прелије чистим винским сирћетом и куповним зејтином и изјутра одједанпут на гладно срце све поједе. Ако је оболели гадљив, треба му одмах дати чашицу вина или ракије да не би лек повратио. После пола сата се попије што више расола. Ако глава пантљичаре не изађе, исти лек на исти начин треба поновити кроз два до три дана. Деци се дају мање количине овог лека.\n\nОвај начин је веома близак употреби [[антхелминтик]]а у научној медицини. Бундевино семе је народни лек против цревних паразита, лек који почиње да признаје и научна медицина. Бундевино семе је једини наш антхелминтик који није отрован за човека и домаће животиње. Расо је одлично, безболно и врло пријатно средство за чишћење. И научна медицина даје после антхелминтика горку со или, евентуално, [[рицинус]]ово уље за чишћење, али је расо много пријатнији.\n\n===Лечење кожних болести, коспопада и устобоље===\n\nБелим луком, у заједници с неким другим народним лековима, лече и разне [[кожне болести]]. Ситно се утуца доста белог лука и помеша са [[сирће]]том од црног вина. Пре тога се у том сирћету раствори парче [[плави камен|плавог камена]]. [[Красте]] се пажљиво оперу водом у којој је искувана [[орах]]ова љуска, на сунцу или поред ватре осуше и затим перу оном смесом од белог лука, плавог камена и винског сирћета, па се опет суше на исти начин и намажу уљем или машћу. После неколико дана красте почну опадати, нове се не јављају, а на местима где су биле красте јавља се млада лепа кожа. Овај лек помаже онима који се лети окраставе, као што је најчешћи случај с децом на селу и с људима који раде у прашини, а не купају се: мехур пукне, изађе жута вода, роси и шири се, па се ухвати краста (веро-ватно је то импетиго).\n»[[Косопад]] сам зауставио и излечио мажући белим луком неколико дана, по неколико пута дневно место на глави са које ми је коса почела нагло опадати, а никакав други лек ми није могао помоћи« — тврди један инжењер.\n\n»[[Устобољa|Устобољу]] на људима и на домаћим животињама лечили смо белим луком у сирћету и плавим каменом. Кад год пођемо у волију у рит, ми понесемо боцу тог лека и сваком волу добро натрљамо целу њушку тим леком« -- вели један стари Бачванин. То исто, са или без плавог камена, радили су и у оним местима где је некад било много пашњака и рогате стоке. Другог лека за њих на селу није било.\n\n===Лечење болесне џигерице===\n\nБолесну џигерицу овако лече: болесник треба сваки дан изјутра, увече и у подне да једе помало белог лука и сланине. Да му то не би досадило и да му се јело не огади, болеснику треба давати и киселог млека. Лети му давати салату од младих краставаца с киселим млеком и белим луком; уместо воде да пије чај од хајдучке траве. То болеснику отвара апетит, боље једе и брже оздрави.\n\nY Жабљу и у околним селима, да не би живина липсавала, дају јој да пије сирће у коме има мало белог лука и плавог камена. Ако неће да пије, онда се та смеша загуши мекињама и да живини да једе.\nНаши људи у заробљеништву највише су тражили да им се шаље сланина и бели лук, јер су веровали да ће их то сачувати од болештина и да ће се вратити својим домовима.\n\n==Употреба у научној медицини==\n\nБели лук се све више и разноврсније употребљава у научној медицини. Осим галенских, израђују се и [[препарат]]и у [[фармацеутскa индустријa| фармацеутској индустрији ]]. Употреба у научној медицини углавном се поклапа са применом у народној. Улази у састав разних препарата за изазивање [[апетит]]а, за јачање, као [[стимуланс]] живчаног система (у САД), против [[висок крвни притисак | високог крвног притиска]], артериосклерозе и дечјих глиста, као ефикасно антисептично превентивно средство против разних заразних болести ([[тифус]], [[грип]], [[дифтерија]], [[колера]]), против хроничног [[бронхитис]]а, великог и обичног кашља као [[експекторанс]], у облику кашице за лечење [[чир]]ева и [[убој]]а, а за време II светског рата и за спречавање загнојавања рана, против перути и опадања косе и др.\n\n===Лекови израђени у апотеци и фармацевтској индустрији===\n\nЛекови од белог лука узимају се пре јела.\n\n*[[Тинктура]] је 20%-ни алкохолни екстракт. Двеста грама ољуштеног и исецканог белог лука се држи десет дана у 1.000 грама 60 °/о-ног [[алкохол]]а. После тога се исцеди и филтрује. Добија се течност жута као [[ћилибар]], мириса на бели лук. (Пропис Француске фармакопеје од 1937. године, стр. 1023.)\n*[[Мацерат]]. — Двеста грама осушеног истуцаног белог лука прелије се 1 литром 90 о/о-ног алкохола и после 20 дана, уз чешће мешање, одлије се и профилтрује.\n*[[Сирће]]. — Педесет грама белог лука се иситни и мацерује 10 дана у 100 g сирћета.\n*[[Етарско уље]], јаког мириса на бели лук, добија се дестилацијом помоћу водене паре из свежих главица белог лука.\n*[[Сируп]]. — Очишћен и исецкан бели лук се помеша с једнаком количином алкохола и остави да се мацерира 8 дана. Затим се исцеди и филтрује. Пет грама ове тинктуре помешане са 95 g обичног сирупа даје добар и постојан [[препарат]].\nСируп се може справити и на овај начин: 80 g смрвљеног белог лука греје се 1 сат у запушеној боци са 650 g воде на 36—38° С, одлије се, дода 1.300 g шећера или 1.500 g меда и процеди кроз [[фланел]]ско платно.\nЛековитији сируп се добија ако се уместо алкохола или воде употреби сирће (око 6 % сирћетне киселине), јер се [[алицин]] боље сачува у киселој средини.\n*[[Прашак]]. — Очишћен, исецкан и на благој топлоти (до 50° С) осушен бели лук се самеље у прах и одмах херметички запакује, пошто је хигро-скопан (привлачи влагу), па чим се овлажи, губи лековитост.\n*[[Шећерлема]]. — Педесет грама белог лука се ситно стуца и затим добро помеша са 100 g шећера у праху, осуши на благој топлоти до 40° С и чува на хладном месту у добро затвореној посуди.\n*[[Алкохолатура]]. — Из земље извађена, свежа биљка (200 g) y авану се здроби и сок исцеди, па се тај сок помеша са 1 литром 90 %-ног алкохола.\n*[[Ализатин]] је специјалитет швајцарске фабрике лекова »[[Сандоз]]«. По наводима те фабрике, препарат садржи све лековите састојке белог лука везане на [[активни угаљ]]. Предност му је у томе што нема непријатан мирис и укус. По препорукама саме творнице [[ализатин]] умирује црева, уништава цревне отрове и чисти цревну флору. Индикадије: [[акутни [[катар црева]] настао услед хране, заразе, [[токсин]]а; [[хронични катар црева]] са свим последицама које услед тога произлазе: немање апетита, надимање услед гасова, а нарочито у случајевима дизентерије и прекомерног пушења кад настану поремећаји у цревима. Даје се у облику дражеја (таблета обложених шећером), и то за лечење цревно-желудачних обољења по две дражеје, 3—5 пута дневно; за лечење артериосклерозе из почетка се узима 10—12 дражеја дневно, а после неколико дана по 6 комада дневно, па се после месец дана прекине, не узима се недељу дана и опет настави као први пут. За лечење [[оксиур]]а (дечјих глиста) даје се у току три недеље деци 3—4 пута дневно по 1 таблета, а старијима по 2 таблете. После сваких седам дана узимања даје се горка со на чишћење. После месец дана кура се понавља, .ако после прве не би дошло до излечења.\n*[[Алиокапс]] је етарско уље белог лука које под тим патентираним именом продаје творница биљних лекова »[[Мадаус]]« из [[Дрезден]]а. Даје се у желати-нозним капсулама због непријатног мириса и укуса.\n\n===Дозе белог лука===\n\n*По 20—30 капи тинктуре, сирћета, мацерата или алкохолатуре 2—3 пута дневно.\n*По 20 g сока двапут дневно.\n*Свежег лука или прашка 4—6 g.\n*Скуван за клистирање 7—30 g.\n*По 30 g y облику инфуза, сирупа или шећерлеме.\n*По 30 капи екстракта трипут дневно.\nУзима се са мало сирупа од вишања или рибизла или са млеком.\n\nНаш народ и народни лекари: свеж лук уз свако јело сваки дан, најчешће стуцан у сирћету. Ово је сасвим оправдано, јер се у сирћету [[алицин]] најбоље држи, па је такав лек и најактивнији.\n\nНаучна [[ветерина]]: — Бели лук се даје против цревних паразита у облику [[клистир]]а, за лакше и боље преживање преживара, против врења при акутном надимању говеда, против наступа и пролива [[коњ]]а, против смрдљивог бронхитиса и плућне гангрене.\nБели лук долази у фармаколошку групу лекова који изазивају дражење коже. То су средства која проузрокују, кад се ставе на кожу, црвенило и упалу. Јачина те надражљиве реакције зависи од количине, врсте, времена колико се на једном месту држи, од врсте животиње и узраста, од њене осетљивости. На тај начин, бели лук, као и [[слачица]] и друга слична средства која имају [[сумпорна етарска уља]], као производи хидролизе сумпорних гликозида, могу према јачини деловати као [[рубефацијенција]], тј. изазвати црвенило на кожи, а у јачој дози и ако се дуже држе, деловаће као [[везиканција]], тј. изазваће на кожи пликове и најзад као [[пустуланција]], тј. изазваће ране и загнојавање, некрозу ткива.\n\n==Хемијски сасатав==\n\nБели лук има врло слаб, готово неприметан мирис, све док се не озледи. То је случај не само са зрелим главицама белог лука него и са целом зеленом биљком. Чим се почне резати, ломити, кидати или туцати, одмах почне отпуштати карактеристичан љут мирис. Y том погледу, дакле, постоји сличност белог лука с [[рен]]ом, [[ротква|ротквом]], [[ротквица|ротквицом]], [[слачица|слачицом]], разним другим врстама лука и многим другим биљкама које немају мириса док су целе, а кад се озледе, отпуштају љут мирис сумпорних једињења, карактеристичних за све дроге које садрже сумпорне [[гликозиди|гликозиде]] или [[хетерозиди|сумпорне хетерозиде]]. И бели лук и друге врсте лука, слачица, рен и друге сличне, кад се жваћу и једу, имају мање или више љут укус. Кад се држе на кожи, изазивају најпре осећај топлине на месту апликације, затим бол, а ако се бели лук, рен, слачица или нека друга слична сумпорногликозидна дрога заборави да скине с рамена, колена, крста или ког другог болног места, може се појавити мања или већа ра н а или, у најбољем случају, јако црвенило или [[мехур]] ([[плик]]).\n\nБели лук дуго задржи своју љутину, докле се не осуши или не проклија у толикој мери да нова биљчица из њега извуче сву храну и воду, сокове. Напротив, самлевен или стуцан бели лук, као и остале дроге сличног хемијског састава, брзо губе љути мирис и укус. Изузетак је [[бела слачица]], због чега се она и употребљава за израду »слачице«, [[сенф]]а или мутарда, јер производ [[хидролиза|хидролизе]] сумпорног хетерозида беле слачице, тзв. [[синалбозид]], није испарљива супстанција и због тога се не осећа љути мирис, него само љут укус кад се семе беле слачице самеље и водом покваси или кад се жваће.\n\nОдавно је познато да се из белог лука [[дестилација|дестилацијом]] помоћу [[водена пара|водене паре]] може добити [[етарско уље]] карактеристичног и својственог љутог мириса на бели лук. Од [[1844]]. год. почиње проучавање хемијског састава тог љутог уља. Године [[1892]]. и касније установљено је коначно да се етарско уље, добијено воденом дестилацијом после врења смрвљених главица, састоји од разних алифатских незасићених сумпорних једињења. Тек 1944. год. из белог лука је помоћу воде и алкохола, а затим дестилацијом помоћу водене паре под смањеним притиском, издвојена једна уљаста, безбојна, непостојана супстанција коју су назвали [[алицин]]. Огледима је утврђено да водени раствор алицина има велику бактерицидну моћ према извесним [[микроорганизми]]ма. На пример, чак и у разблажењу 1: 85.000 до 1 : 125.000 алицин показује [[антибактеријско дејство]] према неким грампозитивним и грамнегативним микроорганизмима: [[стафилококе|стафилококе]], [[стрептокок|стрептококе]], бацили тифуса, [[дисентерија|дисентерије]] и колере.\n\nВећ 1947. год. утврђена је хемијска грађа, [[формула]] [[алицин]]а. Доказано је такође да алицин није првобитна супстанција белог лука, већ да је један од међупроизвода [[ферментација|ферментативног]] распадања неког већег једињења, да је [[оксидација|оксидациони]]производ [[диалилдисулфид]]а, који је главни састојак уља белог лука, непријатног мириса и ниске [[тачка кључања|тачке кључања]]. Уосталом, и раније су аналитичари приметили ово: кад се свеж, неозлеђен, цео лук претходно стабилизује алкохолним парама (уништи се тиме [[ензим]] ализиназа), из лука се не може добити алицин. Кад се од овако стабилизованог лука начини водена [[супстанција]], она нема антибактеријско дејство; ако се тој суспензији дода мало [[суспензија|суспензије]] нестабилизованог самлевеног лука, дакле, ензима, одмах се јавља јако [[бактерицидно дејство]]. Исте, 1947. год. изоловано је из главица белог лука ново једињење и названо [[алиин]], у облику игличастих [[кристали|кристала]] без мириса.\nАлнин нема антибактеријске особине, али ако се његовом раствору дода фермент алииназа из свежег лука, антибактеријско дејство је врло велико против [[стрептококус]]а, [[пиогенес]]а, [[колибацил]]а, бацила [[тифус]]а и [[дизентеријa|дизентерије]].\n\n==Историја==\n\n===Увод===\n\nБели лук је, према испитивањима многих научних истраживача, веома стара културна биљка. Стари [[Кинези]], [[Индуси]], [[Јевреји]], [[Египћани]] и други народи гајили су бели лук више векова пре наше ере као хранљиву, зачинску и лековиту биљку.\nY старој индуској медицини бели лук је био врло цењен лек, а употребљавали су га и као [[љубавни напитак]]. Y тој далекој земљи, због које су вођени толики крвави империјалистички ратови, све у жељи да се европске силе дочепају [[бибер]]а, [[цимет]]а, [[каранфил]]ића, морског орашчета и других скупоцених [[зачин]]а, који су били непосредан повод открићу Америке, у Индији, где је флора тако бујна и разноврсно и раскошно богата и где је због тога и њихова материја медика много богатија од наших европских, бели лук је био цењен као лек против разноврсних болести. Пре свега, употребљаван је као општи [[тоник]], средство за јачање у случа-евима великог броја болести: немања [[апетит]]а, лошег варења, [[мршавост]]и и опште [[слабост]]и, [[кашаљ|кашља]], кожних болести, [[реуматизам|реуматизма]], [[хемороиди|хемороида]] (шуљева) и др. Y [[Веде|Ведама]], индуским светим књигама, спомињу се лекови, међу њима и бели лук. Индуски свештеници били су први лекари и апотекари, па је разумљиво да је лечење и давање лекова обављано уз примену тајни, молитава, мађија, сложеног ритуала и раскошне церемоније.\nЕгипћани су знали за многе лековите, ароматичне, зачинске и отровне дроге. Y почетку, док су били мали и сиромашни, задовољаваху се лековитим сировинама из своје флоре, углавном око [[Нил]]а. Највише су употребљавали лук. Касније, уколико су даље ширили своју власт и тровачки утицај, све су више тражили скупоцене дроге јаког физиолошког дејства, јаке зачине и мирисе са [[Исток]]а, а бели лук је остао за сиротињу, за радни свет. Y [[Еберови Папируси|Еберовим Папирусима]] (око 1500. год. пре наше ере) спомињу се разне лековите биљке, поред осталих и много цењени бели лук. [[Стари Египат]] био је од огромног утицаја на целокупну културу Јелина и других старих народа, Феничана, Вавилонаца, Јевреја, Персијанаца и других. Сви ови пустињски или полупустињски народи, мање-више сточарски и номадски, употребљавали су готово редовно бели лук. Тај њихов утицај осећао се и касније кроз цео средњи и нови век на све народе око Средоземног мора до данашњег дана, јер видимо и данас да народи око Медитерана, а нарочито они око његовог источног дела, највише употребљавају бели лук као свакидашњу храну, зачин, лек, превентивно средство, чини и мађије. Стари Египћани су много ценили бели лук. Захваљујући превентивној моћи белог лука, успело је грађење пирамида, јер су спречене заразне болести.\nY [[Библија|Библији]] се спомиње једно јело од белог лука и сирћета које се давало [[косач]]има.\n\n===Стари Грци===\n\nСтари Грци су такође много ценили лук. Иако су забрањивали приступ у храмове онима који су јели бели лук (називали су га »смрдљива ружа«), ипак је мало лековитих дрога које су толико поштовали као бели лук. [[Орфеј]] спомиње бели лук, кукурек и друге биљке као лек. [[Хипократ]] у својим делима наводи бели лук као лек против цревних паразита, за уређивање столице и појачавање мокрења. [[Диоскорид]] наводи бели лук као лек против цревних паразита, средство за уређивање менструације и против уједа змија (бели лук се пије у вину) и против уједа бесног пса (полаже се на рану). Помешан с уљем и сољу, добар је против оспица, а с медом, против лишаја и неких других болести.\n\n===Римљани===\n\nY почетку, док не освојише земље и градове изван мале римске државе и Италије, и први Римљани, као, уосталом, и сви други примитивни и сиромашни народи, употребљаваху за лек, зачин и храну скромне и малобројне сировине свог краја. Знали су и употребљавали углавном [[купус]], бели и [[црни лук]]. [[Катон]] тврди да се [[Рим]] једном спасао од куге захваљујући превентивној употреби купуса. И он га зато препоручује Римљанима (и у купусу, као и разним врстама лука, роткве, у рену и слачици има сумпорних љутих састојака сличног састава и физиолошког дејства). Касније, у моћној и огромној Римској Империји, бели лук и црни хлеб остадоше и даље за сиротињу, за плебс, а властодршци почеше све више употребљавати и прекомерно уживати скупоцене дроге јаког физиолошког дејства, највише фине ароматичне зачине и мирисе из покорених земаља Азије и Африке. [[Виргилије]] спомиње употребу исцеђеног сока из белог лука и мајкине душице: жетеоци, косачи треба да се намажу тиме ако желе мирно и безбрижно да се у подне одморе и отпочину, јер их онда змије неће уједати.\n\nСлавни медицински писац и лекар римских легија, отац практичне или галенске фармације, [[Галенус]] наводи бели лук као најомиљенији народни лек против свих болести и зато га назива »сељачки теријак«. Он га употребљава као средство за уређивање столице и против колика. [[Целзијус]] га употребљава против [[туберкулозa|туберкулозе]] и [[грозницa|грознице]]. За [[Плинијe Старији|Плинија Старијег]] (23—79) бели лук је универзални лек, па каже да је мало болести које му могу одолети и да је нарочито добар за заустављање кашља. [[Плиније]] пише да Египћани полажу заклетву спомињући при том бели и црни лук; сматрају их, дакле, као две свете и чудотворне биљке. [[Колумел]] (I век) спомиње употребу белог лука као љубавног напитка ([[афродизијак]]).\n\nАрапски лекари у средњем веку много су допринели ширењу употребе белог лука за лек, као што су, уосталом, учинили и за многе друге дроге за које дотле није знала тадашња назадна Западна Европа, утонула у мрак и незнање.\n[[Лоницерус]] (1564. године) препоручује бели лук против глиста, а споља за лечење разних кожних болести и [[перут]]и на глави.\n\n==Народна имена==\n\n[[Слика:Beli_luk1.jpg|thumb|190px|right|Лукац...]]\n\n*\'\'\'лук\'\'\';\n*\'\'\'лукац\'\'\'; \n*\'\'\'лук-чесан\'\'\'; \n*\'\'\'лук-чешњак\'\'\'; \n*\'\'\'сарансак\'\'\';\n*\'\'\'чесан-лук\'\'\'; \n*\'\'\'чесни лук\'\'\'; \n*\'\'\'чесновити лук\'\'\'; \n*\'\'\'чешњак\'\'\';\n*\'\'\'чесњак\'\'\'.\n\n\n==Литература==\n\n\'\'\'Јован Туцаков\'\'\', \'\'ЛЕЧЕЊЕ БИЉЕМ\'\'\n\n\n\n\n[[cy:Garlleg]]\n[[da:Hvidløg]]\n[[de:Knoblauch]]\n[[en:Garlic]]\n[[eo:Ajlo]]\n[[es:Ajo]]\n[[fr:Ail cultivé]]\n[[ja:ニンニク]]\n[[nl:Knoflook]]\n[[pl:Czosnek]]\n[[sl:Česen]]\n[[sv:Vitlök]]','',170,'Покрајац','20050126172843','',0,0,1,0,0.499816436553,'79949873827156','20050313141748'); INSERT INTO cur VALUES (5140,6,'Aleksandar_m_leko.jpg','Александар М. Леко (1890-1982), хемичар','Александар М. Леко (1890-1982), хемичар',108,'Djordjes','20040904145447','',0,0,0,1,0.394681954192633,'79959095854552','20040904150009'); INSERT INTO cur VALUES (5141,0,'Александар_М._Леко','\'\'\'Александар М. Леко\'\'\' (1890-1982) [[хемија|хемичар]], почасни доктор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\n[[Слика:Aleksandar_m_leko.jpg|right|thumb|Александар Леко]]\n\nРођен је у Београду од оца [[Марко Т. Леко|Марка Т. Лека]], познатог хемичара, и мајке Данице рођене Антула. \n\nСтудирао је у [[Београд|Београду]] и [[Фрибур|Фрибуру]] ([[Швајцарска]]), где је 1921. одбранио докторску дисертацију. Био је професор Технолошко-металрушког факултета у Београду. Проучавао бензимидазоле и процес растварања [[метали|метала]] у [[киселине|киселинама]]. Са сарадницима радио на пероксидима, [[сумпор|сумпорним]] и [[силицијум|силицијумовим]] једињењима.\n\nУ децембру 1944. именован је за члана комисије за обнову [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]. Исте године постављен је за декана Техничког факултета, који је био тада један од седам факултета на Универзитету. \n\nБио је председник [[Српско хемијско друштво|Српског хемијског друштва]] од 1946. до 1955, његов почасни председник од 1956, уредник „Гласника хемијског друштва“ и оснивач и дугогодишњи уредник часописа „Хемијски преглед“ (основан 1950.). Добио је [[Седмојулска награда|Седмојулску награду]] 1948, [[Вукова награда|Вукову награду]] 1965, и титулу почасног доктора [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] 1975. \n\n==Спољне везе==\n[http://www.starigrad.org.yu/list/starogradjani.asp?id_clanka=327 Историја породице Леко]\n\n[http://www.shd.org.yu Српско хемијско друштво]\n\n[[Category:Хемичари|Леко, Александар М.]]','',108,'Djordjes','20050206121617','',0,0,1,0,0.50069108163,'79949793878382','20050228221546'); INSERT INTO cur VALUES (5142,0,'Севиљски_бербер','[[Слика:Seviljski berberin.JPG|right|thumb|Једна сцена из »Севиљског берберина« Г. Жарко Цвејић као учитељ музике Базилио и г. Никола Цвејић-Владин]]\n\n[[Опера]] италијанског композитора [[Ђоакино Антонио Росини|Росинија]].','',144,'Golija','20040904154529','',0,0,0,1,0.412626430119,'79959095845470','20040904154529'); INSERT INTO cur VALUES (5143,0,'Архиепископ_Данило','==Свети Данило II архиепископ српски==\n\nПрво као [[епископ]], а затим као [[архиепископ]] играо је важну улогу у српској држави за владе краља Милутина, Дечанског и Душана. Много је учинио и за културу српске цркве: подизао је и украшавао манастире и организовао књижевни рад у њима. Као књижевник био је врло плодан, написао је житија свију Немањића — Уроша, Јелене, Драгутина, Милутина -који их дотле нису имали, и житија свију архиепископа његових претходника. Данилов рад наставили су његови ученици и додали житија краљева [[Стефан Дечански|Стевана Дечанског]] и [[Стефан Душан|Душана]] и архиепископа Данила и његових наследника патријараха. Сва су та житија повезана у један зборник познат под насловом Житија и повести краљева и архиепископа српских.\n\n===Неколико одломака из важнијих житија:===\n\n*[[ЗНАМЕЊЕ КРАЉУ ДРАГУТИНУ]]\n\n*[[ЗИДАЊЕ МАНАСТИРА ГРАЦА]]\n\n*[[РАТ КРАЉА МИЛУТИНА СА КНЕЗОМ ШИШМАНОМ]]\n\n*[[РАТ КРАЉА ДЕЧАНСКОГ СА БУГАРСКИМ ЦАРЕМ]]\n\n*[[САСТАНАК ЦАРА АНДРОНИКА И КРАЉА ДУШАНА КОД СОЛУНА]]\n\n==Види још==\n*[[Архиепископа Данила (улица у Београду)|Улица која носи његово име у Београду]]\n\n===Спољне везе===\n[http://www.rastko.org.yu/kosovo/pecarsija/ljudi/vl_sava-danilo_II_l.html Из књиге: Епископ шумадијски Сава, Српски јерарси од IX до XX века]\n\n[[Category:Књижевници|Данило, архиепископ]]\n[[Category:Светитељи|Данило, архиепископ]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306114140','',0,0,0,0,0.537936317985,'79949693885859','20050306114140'); INSERT INTO cur VALUES (5144,5,'Амбасада','My name is Lea and I am working on a project about slivovitz in Serbia, but i can not find information about how much you produce per year.\nAlso I need to know the everage consuption per year - per person.\n\nThank you very much;\nLea \nsnutsy82@hotmail.com\n\n*Hello Lea, nice to hear you. Nobody knows truly how many slivovitza produce Serbia per year :))\n\nI will try to find some info about that stuf. We will hear again...\nGolija\n\n*here I am again...so:\n\nacording to site above producing of slivovitza (šljivovica) in Serbia variating from 9.5 milion liters (1956) to 120,4 L (1969).\n\n\"najveći deo proizvodne šljive se koristi za proizvodnju rakije šljivovice – čija godišnja produkcija varira između 9,5 (1956) i 120,4 miliona litara (1969)\"\n\nhttp://www.serbiafood.co.yu/danisljive2000/uvodni.htm\n\nConvert liters to galons: http://www.teaching-english-in-japan.net/conversion/gallons\n\nWith Regards. Golija\n\n*Lea, also fell free to contact dr. Miladin M. Ševarlić from agronomic institute in Zemun. e-mail: milsevar@EUnet.yu \nGolija\n\n\n==Превод==\n\nПревео сам ово писание на енглески, као што је Милош тражио [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 19:20, 12 Дец 2004 (CET)\n\n==Хрватско велепосланство==\n\nХрватска Википедија има своју амбасаду, која се у хрватској зове велепосланство. Трбало би исправити грешку у овом чланку где стоји да хр. Википедија нема своју амбасаду. --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 21:28, 13 Дец 2004 (CET)\n:Па, исправи :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 21:46, 13 Дец 2004 (CET)','враћено на страну пре вандализма',124,'Милош','20041219064322','',0,0,1,0,0.130773054031,'79958780935677','20041219064322'); INSERT INTO cur VALUES (5145,0,'Григорије_Цамблак','==Глигорије Цамблак (око [[1360]] - [[1419]])==\n\nКалуђер, рођен у [[Велико Трново|Великом Трнову]], [[Бугарска]], али неки сматрају да је [[Србин]]. Учио се код бугарског [[патријарх Јефтимије|патријарха Јефтимија]]. У [[Русија|Русији]] је доспео до митрополитске столице и прочуо се као велики проповедник. У [[Србија|Србији]] је као игуман манастира [[Дечани|Дечана]] описао живот [[Стефан Дечански|Стефана Дечанског]]. Од њега се сачувало и једно малено дело о животу [[св. Петка|св. Петке]] и преносу њених моштију у Србију. Цамблак се као писац одликује живим стилом и песничким сликама.\n\n\nРођен и образован у Бугарској, Григорије Цамблак (око 1360 — 1419/20) је преко Молдавије дошао у Србију, где је као игуман манастира Дечана (између 1402. и 1409) написао три значајна дела: \n\n*Житије Стефана Дечанског, \n*Службу Стефану Дечанском и \n*Опис преноса моштију свете Петке из Бугарске у Србију. \n\nИз Србије је отишао у Кијев, где је умро као митрополит. У складу са сувременим аскетско-философским кретањима, Цамблак се доста бавио унутрашњим стањима својих јунака. Опис Дечана је први потпуни пејзаж у српској књижевности. (д)\n\n\n*Овде дајемо одломак из [[Житије Стевана Дечанског|ЖИТИЈА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ]]\n\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315164035','',0,0,0,0,0.320335420929,'79949684835964','20050315164035'); INSERT INTO cur VALUES (5146,1,'Григорије_Цамблак','*имам питање у вези назива СТЕФАН у српских владара. \n\nЈа сам досад све њих завео под СТЕФАН али у употреби је и облик СТЕВАН.\nУ оригиналу гласило је Стефан колико сам ја упознат. \n\nДакле цењене колеге, имате ли примедбе / предлоге у вези реченог ?\n\nПоздрав. Голија\n\n*Стефан је прихваћенији назив, Стеван звучи архаично и ретко сам видео да се користи за имена владара Немањића. Требало би такође да ускладимо и имена владара из династије Немањића. Били су то:\n**велики жупан Стефан Немања (1168-1196)\n**краљ Стефан Првовенчани (1196-1228)\n**краљ Стефан Радослав (1228-1234)\n**краљ Стефан Владислав (1234-1243)\n**краљ Стефан Урош I (1243-1276)\n**краљ Стефан Драгутин (1276-1282)\n**краљ Стефан Урош II Милутин (1282-1321)\n**краљ Стефан Урош III Дечански (1321-1331)\n**цар Стефан Урош IV Душан (1331-1355)\n**цар Стефан Урош V (1355-1371)\n\n*Можда сам неку годину и промашио (пишем по сећању), али то је комплетан списак владара Немањића за два века. Код Милутина и Душана ово Урош II и IV је било саставни део назива али се често изоставља, па би било добро да постоје и краћи и дужи облик (преко редирекција). Такође и ово Стефан се понекад изоставља као и породично име Немањић. Углавном када кажемо краљ Стефан Урош, то није једнозначно, као и што краљ Стефан Немањић није баш погодно изабран назив иако је јасно да то може бити само Стефан Првовенчани. Ово уједначавање назива може бити компликовано зато је потребно да нађемо неко најбоље решење. Шта ви мислите о томе? --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 23:30, 4 Сеп 2004 (CEST)\n\n*О, хвала ти на исрпном прилогу. Стварно би требало стандардизовати терминологију по том питању и отворити посебан чланак с упуствима и то док је сајт још у \"повојима\" а поготово из разлога што ће лоза Немањића бити подоста заступљена. Голија','',144,'Golija','20040904215419','',0,0,0,0,0.835858582908,'79959095784580','20040904215419'); INSERT INTO cur VALUES (5147,0,'ЗНАМЕЊЕ_КРАЉУ_ДРАГУТИНУ','ЗНАМЕЊЕ КРАЉУ ДРАГУТИНУ.\n\nПосле овога, тек што је мало времена минуло Бог показа овакво знамење овоме благочастивоме краљу Стефану. Кад је путовао на коњу по неком послу са својом властелом, под градом Јелечем паде с коња и сломи своју ногу. И многи вапијаху и тужаху у отачаству његову кад чуше зао глас о своме господару и плачући говораху: „О крепки и славни господине наш, хранитељу и заступниче, шта да чинимо ми робови твоји, стадо даровано ти Богом? Ако ко од суседних царева дочује о овом твом ненадном паду, ми ћемо се неизбежно наћи под руком туђинца, наш љубљени господару и хранитељу, славо наша и радости\". А остали говораху многобројне жалосне речи и ридаху ради господара свог. А овај благочастиви [[краљ Стефан]] замисли се и рече: „Видим како је праведан Господ и како правду љуби, згреших, Господе, а ти ме очисти, и погазих закон, а ти ме ме ослаби. Заповести божанскога ти Светог писма непослушах, као што рече у светом твоме Јеванђељу: Који злоставља оца или матер, да га постигне смрт. Затим и то родитеље поштовати као и [[Бог]]а. Ти дакле заповеди да ја покајани преступник самог себе погубим зато што дигох руку на родитеља свога.\n\nЈош док је овако говорио он одмах посла своје посланике своме млађем брату [[краљ Милутин|Милутину]] поручујући му: „Дођи одмах к мени, јер важан тајни разговор имам с тобом\". Он пак чим чу о тој његовој болести одмах оде к њему. Кад му је дошао у место звано [[Дежево]] у области [[Рашка|рашке]] жупе, плакао је и ридао над братом својим. Благочастиви краљ Стефан говораше му: „Љубљени мој брате, ти видиш, како сам чинио да ми се тако плати и зато, дакле, не могу даље седети на овом престолу који узех силом своме родитељу. Но ако после овога останем на престолу овога краљевства, тело ће моје бити искушавано од Господа неизрецивим казнама. По делима које сам учинио ја сам све казне заслужио. Помишљам како од вечног царства будућег одпадох, жудећи за маловременом славом. Јер мука од пакла очекује ме, вечне узе и тама спољашна, црв јадовити, шкргут зуба, жалост и туга огњене реке. И која ће ме реч оправдати, узљубљени, ко ли ће ме заменити и помоћи мени мученику? Ти пак, драги мој и љубљени брате, узми венац мој царски и седи на престо родитеља свога; јер Бог нареди тако; и у многогодишњем животу краљуј и брани отачаство твоје од насиља оних који војују на тебе. Господ мој [[Исус Христос]] нека те утврди и укрепи и сила [[св. Дух|Духа светога]] нека те окрили, заштићујући те од нападања лукавога; анђео господњи нека буде увек с тобом, кад делаш и ходиш, хранећи те и веселећи душу твоју\".\n\nИ потом дарова њему престо свој царски и по достојанству прославише и говорећи: „Многа лета нека да Бог благочастивоме и христољубивоме и самодржавноме све српске и поморске земље Стефану [[краљ Урош|краљу Урошу]]\". И све што је са тим даде му на потребу, дарове много цењене и златоткана многоцена одела царска, коња свога и оружје своје, које на себи сам ношаше на телу своме, све ово даде њему говорећи: „Опаши се оружјем овим око бедара својих, силни, чини на добро Богу и владај у отачаству своме.....\"\n\nМесеца фебруара у 8 дан житије богоугодно и жизан непорочна благочестиве и христољубиве госпође наше, блажене [[монахиња Јелена|Јелене монахиње]]. Оче благослови.','',144,'Golija','20040904185642','',0,0,0,1,0.123970363813,'79959095814357','20050311022346'); INSERT INTO cur VALUES (5148,0,'Божидар_Вуковић','==Божидар Вуковић Подгоричанин \"от Ђурић\" ([[1460]]-[[1539]])==\n\n[[Слика:Zbornik_Božidara_Vukovića.gif|thumb|Зборник Божидара Вуковића]]\n\nБожидар Вуковић рођен је у племићкој породици, 1460. године у [[Ђурићи]]ма код [[Подгорица|Подгорице]]. Претпоставља се да је био високи државни чиновник – [[логотет]], односно главни писар и руководилац Државне канцеларије на двору [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]] на [[Цетињe|Цетињу]]. \n\nБожидар Вуковић казује 1519. г. за себе, да је отачаством из Подгорице \"у пределима [[Македонија|маћедонским]]\", а после тако исто говоре за себе и неки писари из херцеговачке [[Завала|Завале]], из [[Морача|Мораче]], па и из [[Сарајево|Сарајева]]. [[Вук Караџић]] је тврдио \"да су се Маћедонија српски звале све земље народа нашега\", док је [[Иларион Руварац|Руварац]] мислио, да је то означавање ствар сујете, \"хотећи да се праве важни и да своје порекло доводе из тако важних историских места, као што је била Филипа и [[Александар Велики|Александра Великога]] Маћедонија\". Према [[Владимир Чоровић|Владимиру Чоровићу]] тумачење је, међутим, много простије. Назив Маћедоније за све српске земље проширио се од оног времена, кад је [[Охрид]]ска црква обухватила под својом влашћу све те области.\n\nНакон пада Зете под турску власт Вуковић је емигрирао у [[Венецијa|Венецију]] где је као штампар и издавач деловао пуне две деценије, од 1519, кад се у овај посао упустио, до краја [[1539]], када je умро а тело му је по сопственој жењи сахрањено у манастиру Св. Богородице на острву Старчево у Скадарском Језеру. \n\nКао истакнут трговац, штампар и јавна личност, којој је племићки чин признао [[Карло Хабсбург|Карло В Хабсбург]], Божидар Вуковић је неуморно одржавао везе с поробљеним српским крајевима, нарочито с [[манастир Милешева|манастиром Милешевом]] и манастирима на [[Скадарском Језеро|скадарском језеру]]. Његове књиге растурене су не само по српским црквама него су имале јаког утицаја и другде на европском истоку, све до [[Балтик]]а.\n\nПрвенствено је штампао књиге религиозног садржаја, укупно девет њих, међу којима се истичу [[Псалтир с посљедовањем]], [[Служабник]], [[Молитвеник]], [[Октоих петогласник]], [[Празнични минеј]], [[Требник]]. У Венецији је стекао изузетну популарност и друштвени углед због чега је добио титулу племића \"Светог Римског Царства\" и назив \"Господин\". \n\nЊегов рад није, из неких сада непознатих разлога, текао без прекида: пошто je 1519. и 1520. штампао [[Служабник]], довршен 7. јула [[1519]], и [[Псалтир с последовањем u часловцем]], чији je први део био готов 7. априла 1519, а други 12. октобра следеће године, Вуковић све до 1536. није више издао ниједну српску књигу. Када je поново наставио са штампањем српских књига, није се више заустављао и у сразмерно кратком року издао их je још пет: [[Зборник]] и [[Молитвеник]], [[1536]], [[Октоих петогласник]], 27. јула 1537, [[Минеј] (празнични), 19. јануара [[1538]], и [[Молитвеник-Требник]], [[1539]]. или [[1540]]. године.\n\nСве књиге које je Вуковић штампао имају за садржину текстове најуже црквене литературе, прастаре, одавно преведене и дугом традицијом освештане. Нема међу њима ниједног које би било иоле ближе правој књижевности, иако су таква дела ипак стварана у нашим странама, а њихови рукописи морали су такође стизати до Вуковића. Али он их није штампао, гледајући у прече циљеве. Штампајући \"в туждеј земљи, в странах италских\", за свој народ књиге \"душеспасније\" и \"многонарочитије\", Божидар Вуковић je истицао да њима жели да буде \"христијаном на ползу\". Неуморно je стога, у њиховим предговорима и поговорима, понављао констатацију о оскудици и уништењу српских књига по манастирима и црквама, опустошеним од \"иноверних\". За те опустошене храмове, \"јаже бити к просвештенију и свјетлости светих црквих\", он je издавао \"всака писанија црковнаја велицијеми словеси\". Али je имао у виду и друге потребнике: оне који путују и којима je удобније да собом носе књиге мањег обима и ситнијим слогом штампане (\"и другије књиги списах пом\'ншими словеси иже в пут ходештим удоб носима бивајут\").\n\nПоред тога \"душеполезног\" и религиозног карактера, његово je предузеће несумњиво имало и очевидне родољубиве мотиве. Њима je Вуковић дао такође нешто места у пропратним текстовима с којима je своје књиге отправљао у свет. Видећи — каже он тако у поговору свога Молитвеника из 1536. године — да [[Германи]] (\"Фруги\"), [[Грци]] и остали народи (\"и иније језики\") састављају \"на типаре\" (тј. штампају) \"божств\'нија писанија\", зажелео je јако \"и [[српска књижевост|наша србскаја]], и [[Бугарска|блгарскаја]] такожде, на типарех с\'ставити\".\n\nСвоја издања Божидар Вуковић није, разуме се, припремао сам; он je пре свега био иницијатор и творац издавачке политике, а за конкретна штампарска и дрворезачка, дакле уметничка остварења, његове књиге имају да захвале читавом једном низу мајстора који су радили по његовом \"повеленију\". Неки од њих су морали имати изузетног удела у томе, чим су стављали и своја имена у предговоре или поговоре. Један од њих je \"окајанејши и мн\'ши в иноцех [[јеромонах Пахомије|јер\'монах Пахомије]] от [[Црна Гора|Црније Гори]] от Реки\", који je са њим радио 1519. и 1520. године, штампајући Служабник и Псалтир с последовањем. После се око Молитвеника из 1536. и Минеја из 1538. \"трудио...[[јерођакон Мојсије|јерођакон Мојси]] от [[српска земља|сербскије земљи]] отчством же от мјеста нарицаемаго [[Будимље|Будимља]]\". Најпосле су му Октоих петогласник реализовали \"свештеници [[Теодосије]] и [[Генадије]] параеклисари монастира светаго Сави србскаго иже јес в [[Милешево]] отч\'ством же от мјеста [[Пријепољe|Пријепоља]]\".\n\nСвоје дубоко [[родољубље]] Божидар Вуковић био je намислио да засведочи и на један сасвим нарочит начин. Још 1520. године он je говорио, у поговору свога [[Молитвеник]]а, а кад му се смрт сасвим приближила истицао je нарочито, у предговору Минеја из 1538, да жели да штампарију (\"сије типаре\") изнесе \"в своје от\'чство\", не би ли се тамо нашао неко да се, после њега, \"потруди ради божств\'них црквах да исплни колико буде воља божја недостатчство светих книг\". Да je та Вуковићева намера остварена, била би то друга штампарија на тлу Црне Горе, после оне [[Ђурђe Црнојевић|Ђурђа Црнојевића]]. Колико je Вуковић озбиљно носио у себи ову мисао види се најбоље из прве редакције његовог [[тестамент]]а. У том тестаменту, писаном 5. фебруара 1534 (1533. по млетачком рачунању), он je остављао \"манастирима на [[Скадарско језеро|језеру Скадра]]... све оне књиге руком писане и све калупе за штампање, и ону опрему која се нађе за поменуту штампу, оловне форме и интаљиране фигуре ([[дрворез]]е) и све што буде.. .\" Из неких својих разлога, касније je ту мисао напустио и штампарију je, по његовој смрти, заједно с осталим добрима, наследио његов син [[Вицко Вуковић]], који ће и сам, на известан начин, ући у историју српске књиге као њен издавач и штампар.\n\n===Преводи и промена писма===\n\n*[[Božidar Vuković|latinica]]\n\n===Спољне везе===\n\n*[http://www.rastko.org.yu/rastko-cg/umjetnost/mpantic-xvi-xviii/xvi_c.html Мирослав Пантић:Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века]\n\n*[http://www.heritage.cg.yu/knjige/vukovic.htm Штампарија Вуковића]\n\n*[http://www.rastko.org.yu/isk/isk_09_c.html Српско штампарство]\n\n*[http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_4.html Владимир Ћоровић: Историја Срба]','',144,'Golija','20040912193942','',0,0,0,0,0.1844791389,'79959087806057','20050305130800'); INSERT INTO cur VALUES (5149,6,'Bozidar_Vukovic.jpeg','Грб Виценца Вуковића.','',144,'Golija','20040904201110','',0,0,0,0,0.539261202830133,'79959095798889','20040904201110'); INSERT INTO cur VALUES (5150,0,'Božidar_Vuković','==Božidar Vuković Podgoričanin \"ot Đurić\" (1460-1539)==\n\nBožidar Vuković rođen je u plemićkoj porodici, 1460. godine u Đurićima kod Podgorice. Pretpostavlja se da je bio visoki državni činovnik – logotet, odnosno glavni pisar i rukovodilac Državne kancelarije na dvoru Ivana Crnojevića na Cetinju.\n\nBožidar Vuković kazuje 1519. g. za sebe, da je otačastvom iz Podgorice \"u predelima maćedonskim\", a posle tako isto govore za sebe i neki pisari iz hercegovačke Zavale, iz Morače, pa i iz Sarajeva. Vuk Karadžić je tvrdio \"da su se Maćedonija srpski zvale sve zemlje naroda našega\", dok je Ruvarac mislio, da je to označavanje stvar sujete, \"hoteći da se prave važni i da svoje poreklo dovode iz tako važnih istoriskih mesta, kao što je bila Filipa i Aleksandra Velikoga Maćedonija\". Prema Vladimiru Čoroviću tumačenje je, međutim, mnogo prostije. Naziv Maćedonije za sve srpske zemlje proširio se od onog vremena, kad je Ohridska crkva obuhvatila pod svojom vlašću sve te oblasti.\n\nNakon pada Zete pod tursku vlast Vuković je emigrirao u Veneciju gde je kao štampar i izdavač delovao pune dve decenije, od 1519, kad se u ovaj posao upustio, do kraja 1539, kada je umro a telo mu je po sopstvenoj ženji sahranjeno u manastiru Sv. Bogorodice na ostrvu Starčevo u Skadarskom Jezeru.\n\nKao istaknut trgovac, štampar i javna ličnost, kojoj je plemićki čin priznao Karlo V Habsburg, Božidar Vuković je neumorno održavao veze s porobljenim srpskim krajevima, naročito s manastirom Mileševom i manastirima na skadarskom jezeru. Njegove knjige rasturene su ne samo po srpskim crkvama nego su imale jakog uticaja i drugde na evropskom istoku, sve do Baltika.\n\nPrvenstveno je štampao knjige religioznog sadržaja, ukupno devet njih, među kojima se ističu Psaltir s posljedovanjem, Služabnik, Molitvenik, Oktoih petoglasnik, Praznični minej, Trebnik. U Veneciji je stekao izuzetnu popularnost i društveni ugled zbog čega je dobio titulu plemića \"Svetog Rimskog Carstva\" i naziv \"Gospodin\".\n\nNjegov rad nije, iz nekih sada nepoznatih razloga, tekao bez prekida: pošto je 1519. i 1520. štampao Služabnik, dovršen 7. jula 1519, i Psaltir s posledovanjem u časlovcem, čiji je prvi deo bio gotov 7. aprila 1519, a drugi 12. oktobra sledeće godine, Vuković sve do 1536. nije više izdao nijednu srpsku knjigu. Kada je ponovo nastavio sa štampanjem srpskih knjiga, nije se više zaustavljao i u srazmerno kratkom roku izdao ih je još pet: Zbornik i Molitvenik, 1536, Oktoih petoglasnik, 27. jula 1537, Minej (praznični), 19. januara 1538, i Molitvenik-Trebnik, 1539. ili 1540. godine.\n\nSve knjige koje je Vuković štampao imaju za sadržinu tekstove najuže crkvene literature, prastare, odavno prevedene i dugom tradicijom osveštane. Nema među njima nijednog koje bi bilo iole bliže pravoj književnosti, iako su takva dela ipak stvarana u našim stranama, a njihovi rukopisi morali su takođe stizati do Vukovića. Ali on ih nije štampao, gledajući u preče ciljeve. Štampajući \"v tuždej zemlji, v stranah italskih\", za svoj narod knjige \"dušespasnije\" i \"mnogonaročitije\", Božidar Vuković je isticao da njima želi da bude \"hristijanom na polzu\". Neumorno je stoga, u njihovim predgovorima i pogovorima, ponavljao konstataciju o oskudici i uništenju srpskih knjiga po manastirima i crkvama, opustošenim od \"inovernih\". Za te opustošene hramove, \"jaže biti k prosvešteniju i svjetlosti svetih crkvih\", on je izdavao \"vsaka pisanija crkovnaja velicijemi slovesi\". Ali je imao u vidu i druge potrebnike: one koji putuju i kojima je udobnije da sobom nose knjige manjeg obima i sitnijim slogom štampane (\"i drugije knjigi spisah pom\'nšimi slovesi iže v put hodeštim udob nosima bivajut\").\n\nPored toga \"dušepoleznog\" i religioznog karaktera, njegovo je preduzeće nesumnjivo imalo i očevidne rodoljubive motive. Njima je Vuković dao takođe nešto mesta u propratnim tekstovima s kojima je svoje knjige otpravljao u svet. Videći — kaže on tako u pogovoru svoga Molitvenika iz 1536. godine — da Germani (\"Frugi\"), Grci i ostali narodi (\"i inije jeziki\") sastavljaju \"na tipare\" (tj. štampaju) \"božstv\'nija pisanija\", zaželeo je jako \"i naša srbskaja, i blgarskaja takožde, na tipareh s\'staviti\".\n\nSvoja izdanja Božidar Vuković nije, razume se, pripremao sam; on je pre svega bio inicijator i tvorac izdavačke politike, a za konkretna štamparska i drvorezačka, dakle umetnička ostvarenja, njegove knjige imaju da zahvale čitavom jednom nizu majstora koji su radili po njegovom \"poveleniju\". Neki od njih su morali imati izuzetnog udela u tome, čim su stavljali i svoja imena u predgovore ili pogovore. Jedan od njih je \"okajanejši i mn\'ši v inoceh jer\'monah Pahomije ot Crnije Gori ot Reki\", koji je sa njim radio 1519. i 1520. godine, štampajući Služabnik i Psaltir s posledovanjem. Posle se oko Molitvenika iz 1536. i Mineja iz 1538. \"trudio...jerođakon Mojsi ot serbskije zemlji otčstvom že ot mjesta naricaemago Budimlja\". Najposle su mu Oktoih petoglasnik realizovali \"sveštenici Teodosije i Genadije paraeklisari monastira svetago Savi srbskago iže jes v Mileševo otč\'stvom že ot mjesta Prijepolja\".\n\nSvoje duboko rodoljublje Božidar Vuković bio je namislio da zasvedoči i na jedan sasvim naročit način. Još 1520. godine on je govorio, u pogovoru svoga Molitvenika, a kad mu se smrt sasvim približila isticao je naročito, u predgovoru Mineja iz 1538, da želi da štampariju (\"sije tipare\") iznese \"v svoje ot\'čstvo\", ne bi li se tamo našao neko da se, posle njega, \"potrudi radi božstv\'nih crkvah da isplni koliko bude volja božja nedostatčstvo svetih knig\". Da je ta Vukovićeva namera ostvarena, bila bi to druga štamparija na tlu Crne Gore, posle one Đurđa Crnojevića. Koliko je Vuković ozbiljno nosio u sebi ovu misao vidi se najbolje iz prve redakcije njegovog testamenta. U tom testamentu, pisanom 5. februara 1534 (1533. po mletačkom računanju), on je ostavljao \"manastirima na jezeru Skadra... sve one knjige rukom pisane i sve kalupe za štampanje, i onu opremu koja se nađe za pomenutu štampu, olovne forme i intaljirane figure (drvoreze) i sve što bude.. .\" Iz nekih svojih razloga, kasnije je tu misao napustio i štampariju je, po njegovoj smrti, zajedno s ostalim dobrima, nasledio njegov sin Vicko Vuković, koji će i sam, na izvestan način, ući u istoriju srpske knjige kao njen izdavač i štampar.\n[izmeni]\n\n[[Божидар Вуковић|nazad]]','',144,'Golija','20040904212655','',0,0,0,1,0.901925232216,'79959095787344','20040904214713'); INSERT INTO cur VALUES (5151,0,'2006','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]] | \'\'\'[[2000е]]\'\'\' | [[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]]
\n[[2001]] | [[2002]] | [[2003]] | [[2004]] | [[2005]] | \'\'\'2006\'\'\' | [[2007]] | [[2008]] | [[2009]] | [[2010]] | [[2011]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2006]]\n[[af:2006]]\n[[bg:2006]]\n[[bs:2006]]\n[[ca:2006]]\n[[cy:2006]]\n[[da:2006]]\n[[de:2006]]\n[[et:2006]]\n[[el:2006]]\n[[en:2006]]\n[[es:2006]]\n[[eo:2006]]\n[[eu:2006]]\n[[fi:2006]]\n[[fr:2006]]\n[[fy:2006]]\n[[he:2006]]\n[[hr:2006]]\n[[hu:2006]]\n[[it:2006]]\n[[ia:2006]]\n[[ja:2006年]]\n[[ko:2006년]]\n[[la:2006]]\n[[mk:2006]]\n[[nl:2006]]\n[[no:2006]]\n[[pl:2006]]\n[[pt:2006]]\n[[ro:2006]]\n[[ru:2006]]\n[[simple:2006]]\n[[sl:2006]]\n[[sv:2006]]\n[[zh:2006年]]','',124,'Милош','20040904212829','',0,0,0,1,0.823075340513,'79959095787170','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5152,0,'2007','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]] | \'\'\'[[2000е]]\'\'\' | [[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]]
\n[[2002]] | [[2003]] | [[2004]] | [[2005]] | [[2006]] | \'\'\'2007\'\'\' | [[2008]] | [[2009]] | [[2010]] | [[2011]] | [[2012]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2007]]\n[[af:2007]]\n[[bg:2007]]\n[[bs:2007]]\n[[ca:2007]]\n[[cy:2007]]\n[[da:2007]]\n[[de:2007]]\n[[et:2007]]\n[[el:2007]]\n[[en:2007]]\n[[es:2007]]\n[[eo:2007]]\n[[eu:2007]]\n[[fi:2007]]\n[[fr:2007]]\n[[fy:2007]]\n[[he:2007]]\n[[hr:2007]]\n[[hu:2007]]\n[[it:2007]]\n[[ia:2007]]\n[[ja:2007年]]\n[[ko:2007년]]\n[[la:2007]]\n[[mk:2007]]\n[[nl:2007]]\n[[no:2007]]\n[[pl:2007]]\n[[pt:2007]]\n[[ro:2007]]\n[[ru:2007]]\n[[simple:2007]]\n[[sl:2007]]\n[[sv:2007]]\n[[zh:2007年]]','',124,'Милош','20040904212845','',0,0,0,1,0.336075374082,'79959095787154','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5153,0,'2008','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]] | \'\'\'[[2000е]]\'\'\' | [[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]]
\n[[2003]] | [[2004]] | [[2005]] | [[2006]] | [[2007]] | \'\'\'2008\'\'\' | [[2009]] | [[2010]] | [[2011]] | [[2012]] | [[2013]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2008]]\n[[af:2008]]\n[[bg:2008]]\n[[bs:2008]]\n[[ca:2008]]\n[[cy:2008]]\n[[da:2008]]\n[[de:2008]]\n[[et:2008]]\n[[el:2008]]\n[[en:2008]]\n[[es:2008]]\n[[eo:2008]]\n[[eu:2008]]\n[[fi:2008]]\n[[fr:2008]]\n[[fy:2008]]\n[[he:2008]]\n[[hr:2008]]\n[[hu:2008]]\n[[it:2008]]\n[[ia:2008]]\n[[ja:2008年]]\n[[ko:2008년]]\n[[la:2008]]\n[[mk:2008]]\n[[nl:2008]]\n[[no:2008]]\n[[pl:2008]]\n[[pt:2008]]\n[[ro:2008]]\n[[ru:2008]]\n[[simple:2008]]\n[[sl:2008]]\n[[sv:2008]]\n[[zh:2008年]]','',124,'Милош','20040904212857','',0,0,0,1,0.541733244686,'79959095787142','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5154,0,'2009','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1970е]] | [[1980е]] | [[1990е]] | \'\'\'[[2000е]]\'\'\' | [[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]]
\n[[2004]] | [[2005]] | [[2006]] | [[2007]] | [[2008]] | \'\'\'2009\'\'\' | [[2010]] | [[2011]] | [[2012]] | [[2013]] | [[2014]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2009]]\n[[af:2009]]\n[[bg:2009]]\n[[bs:2009]]\n[[ca:2009]]\n[[cy:2009]]\n[[da:2009]]\n[[de:2009]]\n[[et:2009]]\n[[el:2009]]\n[[en:2009]]\n[[es:2009]]\n[[eo:2009]]\n[[eu:2009]]\n[[fi:2009]]\n[[fr:2009]]\n[[fy:2009]]\n[[he:2009]]\n[[hr:2009]]\n[[hu:2009]]\n[[it:2009]]\n[[ia:2009]]\n[[ja:2009年]]\n[[ko:2009년]]\n[[la:2009]]\n[[mk:2009]]\n[[nl:2009]]\n[[no:2009]]\n[[pl:2009]]\n[[pt:2009]]\n[[ro:2009]]\n[[ru:2009]]\n[[simple:2009]]\n[[sl:2009]]\n[[sv:2009]]\n[[zh:2009年]]','',124,'Милош','20040904212916','',0,0,0,1,0.598156033828,'79959095787083','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5155,0,'2010','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]] | \'\'\'[[2010е]]\'\'\' | [[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]]
\n[[2005]] | [[2006]] | [[2007]] | [[2008]] | [[2009]] | \'\'\'2010\'\'\' | [[2011]] | [[2012]] | [[2013]] | [[2014]] | [[2015]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2010]]\n[[af:2010]]\n[[bg:2010]]\n[[bs:2010]]\n[[ca:2010]]\n[[cy:2010]]\n[[da:2010]]\n[[de:2010]]\n[[et:2010]]\n[[el:2010]]\n[[en:2010]]\n[[es:2010]]\n[[eo:2010]]\n[[eu:2010]]\n[[fi:2010]]\n[[fr:2010]]\n[[fy:2010]]\n[[he:2010]]\n[[hr:2010]]\n[[hu:2010]]\n[[it:2010]]\n[[ia:2010]]\n[[ja:2010年]]\n[[ko:2010년]]\n[[la:2010]]\n[[mk:2010]]\n[[nl:2010]]\n[[no:2010]]\n[[pl:2010]]\n[[pt:2010]]\n[[ro:2010]]\n[[ru:2010]]\n[[simple:2010]]\n[[sl:2010]]\n[[sv:2010]]\n[[zh:2010年]]','',124,'Милош','20040904212928','',0,0,0,1,0.816988175184,'79959095787071','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5156,0,'2011','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]] | \'\'\'[[2010е]]\'\'\' | [[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]]
\n[[2006]] | [[2007]] | [[2008]] | [[2009]] | [[2010]] | \'\'\'2011\'\'\' | [[2012]] | [[2013]] | [[2014]] | [[2015]] | [[2016]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2011]]\n[[af:2011]]\n[[bg:2011]]\n[[bs:2011]]\n[[ca:2011]]\n[[cy:2011]]\n[[da:2011]]\n[[de:2011]]\n[[et:2011]]\n[[el:2011]]\n[[en:2011]]\n[[es:2011]]\n[[eo:2011]]\n[[eu:2011]]\n[[fi:2011]]\n[[fr:2011]]\n[[fy:2011]]\n[[he:2011]]\n[[hr:2011]]\n[[hu:2011]]\n[[it:2011]]\n[[ia:2011]]\n[[ja:2011年]]\n[[ko:2011년]]\n[[la:2011]]\n[[mk:2011]]\n[[nl:2011]]\n[[no:2011]]\n[[pl:2011]]\n[[pt:2011]]\n[[ro:2011]]\n[[ru:2011]]\n[[simple:2011]]\n[[sl:2011]]\n[[sv:2011]]\n[[zh:2011年]]','',124,'Милош','20040904212937','',0,0,0,1,0.323096652666,'79959095787062','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5157,0,'2012','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]] | \'\'\'[[2010е]]\'\'\' | [[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]]
\n[[2007]] | [[2008]] | [[2009]] | [[2010]] | [[2011]] | \'\'\'2012\'\'\' | [[2013]] | [[2014]] | [[2015]] | [[2016]] | [[2017]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2012]]\n[[af:2012]]\n[[bg:2012]]\n[[bs:2012]]\n[[ca:2012]]\n[[cy:2012]]\n[[da:2012]]\n[[de:2012]]\n[[et:2012]]\n[[el:2012]]\n[[en:2012]]\n[[es:2012]]\n[[eo:2012]]\n[[eu:2012]]\n[[fi:2012]]\n[[fr:2012]]\n[[fy:2012]]\n[[he:2012]]\n[[hr:2012]]\n[[hu:2012]]\n[[it:2012]]\n[[ia:2012]]\n[[ja:2012年]]\n[[ko:2012년]]\n[[la:2012]]\n[[mk:2012]]\n[[nl:2012]]\n[[no:2012]]\n[[pl:2012]]\n[[pt:2012]]\n[[ro:2012]]\n[[ru:2012]]\n[[simple:2012]]\n[[sl:2012]]\n[[sv:2012]]\n[[zh:2012年]]','',124,'Милош','20040904212947','',0,0,0,1,0.583158517062,'79959095787052','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5158,0,'2013','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]] | \'\'\'[[2010е]]\'\'\' | [[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]]
\n[[2008]] | [[2009]] | [[2010]] | [[2011]] | [[2012]] | \'\'\'2013\'\'\' | [[2014]] | [[2015]] | [[2016]] | [[2017]] | [[2018]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2013]]\n[[af:2013]]\n[[bg:2013]]\n[[bs:2013]]\n[[ca:2013]]\n[[cy:2013]]\n[[da:2013]]\n[[de:Wikipedia:Glaskugel/2013]]\n[[et:2013]]\n[[el:2013]]\n[[en:2013]]\n[[eo:2013]]\n[[eu:2013]]\n[[fi:2013]]\n[[fr:2013]]\n[[fy:2013]]\n[[he:2013]]\n[[hr:2013]]\n[[hu:2013]]\n[[it:2013]]\n[[ia:2013]]\n[[ko:2013년]]\n[[la:2013]]\n[[mk:2013]]\n[[nl:2013]]\n[[pl:2013]]\n[[pt:2013]]\n[[ro:2013]]\n[[ru:2013]]\n[[simple:2013]]\n[[sl:2013]]\n[[sv:2013]]\n[[zh:2013年]]','-ja:es:no:',28,'Andre Engels','20050117140154','',0,0,1,0,0.820710375822,'79949882859845','20050117140154'); INSERT INTO cur VALUES (5159,0,'2014','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]] | \'\'\'[[2010е]]\'\'\' | [[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]]
\n[[2009]] | [[2010]] | [[2011]] | [[2012]] | [[2013]] | \'\'\'2014\'\'\' | [[2015]] | [[2016]] | [[2017]] | [[2018]] | [[2019]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2014]]\n[[af:2014]]\n[[bg:2014]]\n[[bs:2014]]\n[[ca:2014]]\n[[cy:2014]]\n[[da:2014]]\n[[de:2014]]\n[[et:2014]]\n[[el:2014]]\n[[en:2014]]\n[[es:2014]]\n[[eo:2014]]\n[[eu:2014]]\n[[fi:2014]]\n[[fr:2014]]\n[[fy:2014]]\n[[he:2014]]\n[[hr:2014]]\n[[hu:2014]]\n[[it:2014]]\n[[ia:2014]]\n[[ja:2014年]]\n[[ko:2014년]]\n[[la:2014]]\n[[mk:2014]]\n[[nl:2014]]\n[[no:2014]]\n[[pl:2014]]\n[[pt:2014]]\n[[ro:2014]]\n[[ru:2014]]\n[[simple:2014]]\n[[sl:2014]]\n[[sv:2014]]\n[[zh:2014年]]','',124,'Милош','20040904213008','',0,0,0,1,0.623900662932,'79959095786991','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5160,0,'2015','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]] | \'\'\'[[2010е]]\'\'\' | [[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]]
\n[[2010]] | [[2011]] | [[2012]] | [[2013]] | [[2014]] | \'\'\'2015\'\'\' | [[2016]] | [[2017]] | [[2018]] | [[2019]] | [[2020]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2015]]\n[[af:2015]]\n[[bg:2015]]\n[[bs:2015]]\n[[ca:2015]]\n[[cy:2015]]\n[[da:2015]]\n[[de:2015]]\n[[et:2015]]\n[[el:2015]]\n[[en:2015]]\n[[es:2015]]\n[[eo:2015]]\n[[eu:2015]]\n[[fi:2015]]\n[[fr:2015]]\n[[fy:2015]]\n[[he:2015]]\n[[hr:2015]]\n[[hu:2015]]\n[[it:2015]]\n[[ia:2015]]\n[[ja:2015年]]\n[[ko:2015년]]\n[[la:2015]]\n[[mk:2015]]\n[[nl:2015]]\n[[no:2015]]\n[[pl:2015]]\n[[pt:2015]]\n[[ro:2015]]\n[[ru:2015]]\n[[simple:2015]]\n[[sl:2015]]\n[[sv:2015]]\n[[zh:2015年]]','',124,'Милош','20040904213020','',0,0,0,1,0.322499395033,'79959095786979','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5161,0,'2016','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]] | \'\'\'[[2010е]]\'\'\' | [[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]]
\n[[2011]] | [[2012]] | [[2013]] | [[2014]] | [[2015]] | \'\'\'2016\'\'\' | [[2017]] | [[2018]] | [[2019]] | [[2020]] | [[2021]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2016]]\n[[af:2016]]\n[[bg:2016]]\n[[bs:2016]]\n[[ca:2016]]\n[[cy:2016]]\n[[da:2016]]\n[[de:2016]]\n[[et:2016]]\n[[el:2016]]\n[[en:2016]]\n[[es:2016]]\n[[eo:2016]]\n[[eu:2016]]\n[[fi:2016]]\n[[fr:2016]]\n[[fy:2016]]\n[[he:2016]]\n[[hr:2016]]\n[[hu:2016]]\n[[it:2016]]\n[[ia:2016]]\n[[ja:2016年]]\n[[ko:2016년]]\n[[la:2016]]\n[[mk:2016]]\n[[nl:2016]]\n[[no:2016]]\n[[pl:2016]]\n[[pt:2016]]\n[[ro:2016]]\n[[ru:2016]]\n[[simple:2016]]\n[[sl:2016]]\n[[sv:2016]]\n[[zh:2016年]]','',124,'Милош','20040904213029','',0,0,0,1,0.057356536881,'79959095786970','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5162,0,'2017','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]] | \'\'\'[[2010е]]\'\'\' | [[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]]
\n[[2012]] | [[2013]] | [[2014]] | [[2015]] | [[2016]] | \'\'\'2017\'\'\' | [[2018]] | [[2019]] | [[2020]] | [[2021]] | [[2022]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2017]]\n[[af:2017]]\n[[bg:2017]]\n[[bs:2017]]\n[[ca:2017]]\n[[cy:2017]]\n[[da:2017]]\n[[de:2017]]\n[[et:2017]]\n[[el:2017]]\n[[en:2017]]\n[[es:2017]]\n[[eo:2017]]\n[[eu:2017]]\n[[fi:2017]]\n[[fr:2017]]\n[[fy:2017]]\n[[he:2017]]\n[[hr:2017]]\n[[hu:2017]]\n[[it:2017]]\n[[ia:2017]]\n[[ja:2017年]]\n[[ko:2017년]]\n[[la:2017]]\n[[mk:2017]]\n[[nl:2017]]\n[[no:2017]]\n[[pl:2017]]\n[[pt:2017]]\n[[ro:2017]]\n[[ru:2017]]\n[[simple:2017]]\n[[sl:2017]]\n[[sv:2017]]\n[[zh:2017年]]','',124,'Милош','20040904213054','',0,0,0,1,0.008283818144,'79959095786945','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5163,0,'2018','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]] | \'\'\'[[2010е]]\'\'\' | [[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]]
\n[[2013]] | [[2014]] | [[2015]] | [[2016]] | [[2017]] | \'\'\'2018\'\'\' | [[2019]] | [[2020]] | [[2021]] | [[2022]] | [[2023]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2018]]\n[[af:2018]]\n[[bg:2018]]\n[[bs:2018]]\n[[ca:2018]]\n[[cy:2018]]\n[[da:2018]]\n[[de:2018]]\n[[et:2018]]\n[[el:2018]]\n[[en:2018]]\n[[es:2018]]\n[[eo:2018]]\n[[eu:2018]]\n[[fi:2018]]\n[[fr:2018]]\n[[fy:2018]]\n[[he:2018]]\n[[hr:2018]]\n[[hu:2018]]\n[[it:2018]]\n[[ia:2018]]\n[[ja:2018年]]\n[[ko:2018년]]\n[[la:2018]]\n[[mk:2018]]\n[[nl:2018]]\n[[no:2018]]\n[[pl:2018]]\n[[pt:2018]]\n[[ro:2018]]\n[[ru:2018]]\n[[simple:2018]]\n[[sl:2018]]\n[[sv:2018]]\n[[zh:2018年]]','',124,'Милош','20040904213101','',0,0,0,1,0.723986894229,'79959095786898','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5164,0,'2019','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1980е]] | [[1990е]] | [[2000е]] | \'\'\'[[2010е]]\'\'\' | [[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]]
\n[[2014]] | [[2015]] | [[2016]] | [[2017]] | [[2018]] | \'\'\'2019\'\'\' | [[2020]] | [[2021]] | [[2022]] | [[2023]] | [[2024]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2019]]\n[[af:2019]]\n[[bg:2019]]\n[[bs:2019]]\n[[ca:2019]]\n[[cy:2019]]\n[[da:2019]]\n[[de:2019]]\n[[et:2019]]\n[[el:2019]]\n[[en:2019]]\n[[es:2019]]\n[[eo:2019]]\n[[eu:2019]]\n[[fi:2019]]\n[[fr:2019]]\n[[fy:2019]]\n[[he:2019]]\n[[hr:2019]]\n[[hu:2019]]\n[[it:2019]]\n[[ia:2019]]\n[[ja:2019年]]\n[[ko:2019년]]\n[[la:2019]]\n[[mk:2019]]\n[[nl:2019]]\n[[no:2019]]\n[[pl:2019]]\n[[pt:2019]]\n[[ro:2019]]\n[[ru:2019]]\n[[simple:2019]]\n[[sl:2019]]\n[[sv:2019]]\n[[zh:2019年]]','',124,'Милош','20040904213111','',0,0,0,1,0.400809564814,'79959095786888','20050107152842'); INSERT INTO cur VALUES (5165,0,'2020','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]] | \'\'\'[[2020е]]\'\'\' | [[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]]
\n[[2015]] | [[2016]] | [[2017]] | [[2018]] | [[2019]] | \'\'\'2020\'\'\' | [[2021]] | [[2022]] | [[2023]] | [[2024]] | [[2025]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2020]]\n[[af:2020]]\n[[bg:2020]]\n[[bs:2020]]\n[[ca:2020]]\n[[cy:2020]]\n[[da:2020]]\n[[de:2020]]\n[[et:2020]]\n[[el:2020]]\n[[en:2020]]\n[[es:2020]]\n[[eo:2020]]\n[[eu:2020]]\n[[fi:2020]]\n[[fr:2020]]\n[[fy:2020]]\n[[he:2020]]\n[[hr:2020]]\n[[hu:2020]]\n[[it:2020]]\n[[ia:2020]]\n[[ja:2020年]]\n[[ko:2020년]]\n[[la:2020]]\n[[mk:2020]]\n[[nl:2020]]\n[[no:2020]]\n[[pl:2020]]\n[[pt:2020]]\n[[ro:2020]]\n[[ru:2020]]\n[[simple:2020]]\n[[sl:2020]]\n[[sv:2020]]\n[[zh:2020年]]','',124,'Милош','20040904213122','',0,0,0,1,0.667835805876,'79959095786877','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5166,0,'2021','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]] | \'\'\'[[2020е]]\'\'\' | [[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]]
\n[[2016]] | [[2017]] | [[2018]] | [[2019]] | [[2020]] | \'\'\'2021\'\'\' | [[2022]] | [[2023]] | [[2024]] | [[2025]] | [[2026]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2021]]\n[[af:2021]]\n[[bg:2021]]\n[[bs:2021]]\n[[ca:2021]]\n[[cy:2021]]\n[[da:2021]]\n[[de:2021]]\n[[et:2021]]\n[[el:2021]]\n[[en:2021]]\n[[es:2021]]\n[[eo:2021]]\n[[eu:2021]]\n[[fi:2021]]\n[[fr:2021]]\n[[fy:2021]]\n[[he:2021]]\n[[hr:2021]]\n[[hu:2021]]\n[[it:2021]]\n[[ia:2021]]\n[[ja:2021年]]\n[[ko:2021년]]\n[[la:2021]]\n[[mk:2021]]\n[[nl:2021]]\n[[no:2021]]\n[[pl:2021]]\n[[pt:2021]]\n[[ro:2021]]\n[[ru:2021]]\n[[simple:2021]]\n[[sl:2021]]\n[[sv:2021]]\n[[zh:2021年]]','',124,'Милош','20040904213158','',0,0,0,1,0.325584946352,'79959095786841','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5167,0,'2022','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]] | \'\'\'[[2020е]]\'\'\' | [[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]]
\n[[2017]] | [[2018]] | [[2019]] | [[2020]] | [[2021]] | \'\'\'2022\'\'\' | [[2023]] | [[2024]] | [[2025]] | [[2026]] | [[2027]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2022]]\n[[af:2022]]\n[[bg:2022]]\n[[bs:2022]]\n[[ca:2022]]\n[[cy:2022]]\n[[da:2022]]\n[[de:2022]]\n[[et:2022]]\n[[el:2022]]\n[[en:2022]]\n[[es:2022]]\n[[eo:2022]]\n[[eu:2022]]\n[[fi:2022]]\n[[fr:2022]]\n[[fy:2022]]\n[[he:2022]]\n[[hr:2022]]\n[[hu:2022]]\n[[it:2022]]\n[[ia:2022]]\n[[ja:2022年]]\n[[ko:2022년]]\n[[la:2022]]\n[[mk:2022]]\n[[nl:2022]]\n[[no:2022]]\n[[pl:2022]]\n[[pt:2022]]\n[[ro:2022]]\n[[ru:2022]]\n[[simple:2022]]\n[[sl:2022]]\n[[sv:2022]]\n[[zh:2022年]]','',124,'Милош','20040904213208','',0,0,0,1,0.777961830505,'79959095786791','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5168,0,'2023','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]] | \'\'\'[[2020е]]\'\'\' | [[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]]
\n[[2018]] | [[2019]] | [[2020]] | [[2021]] | [[2022]] | \'\'\'2023\'\'\' | [[2024]] | [[2025]] | [[2026]] | [[2027]] | [[2028]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2023]]\n[[af:2023]]\n[[bg:2023]]\n[[bs:2023]]\n[[ca:2023]]\n[[cy:2023]]\n[[da:2023]]\n[[de:2023]]\n[[et:2023]]\n[[el:2023]]\n[[en:2023]]\n[[es:2023]]\n[[eo:2023]]\n[[eu:2023]]\n[[fi:2023]]\n[[fr:2023]]\n[[fy:2023]]\n[[he:2023]]\n[[hr:2023]]\n[[hu:2023]]\n[[it:2023]]\n[[ia:2023]]\n[[ja:2023年]]\n[[ko:2023년]]\n[[la:2023]]\n[[mk:2023]]\n[[nl:2023]]\n[[no:2023]]\n[[pl:2023]]\n[[pt:2023]]\n[[ro:2023]]\n[[ru:2023]]\n[[simple:2023]]\n[[sl:2023]]\n[[sv:2023]]\n[[zh:2023年]]','',124,'Милош','20040904213219','',0,0,0,1,0.313636473526,'79959095786780','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5169,0,'2024','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]] | \'\'\'[[2020е]]\'\'\' | [[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]]
\n[[2019]] | [[2020]] | [[2021]] | [[2022]] | [[2023]] | \'\'\'2024\'\'\' | [[2025]] | [[2026]] | [[2027]] | [[2028]] | [[2029]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2024]]\n[[af:2024]]\n[[bg:2024]]\n[[bs:2024]]\n[[ca:2024]]\n[[cy:2024]]\n[[da:2024]]\n[[de:2024]]\n[[et:2024]]\n[[el:2024]]\n[[en:2024]]\n[[es:2024]]\n[[eo:2024]]\n[[eu:2024]]\n[[fi:2024]]\n[[fr:2024]]\n[[fy:2024]]\n[[he:2024]]\n[[hr:2024]]\n[[hu:2024]]\n[[it:2024]]\n[[ia:2024]]\n[[ja:2024年]]\n[[ko:2024년]]\n[[la:2024]]\n[[mk:2024]]\n[[nl:2024]]\n[[no:2024]]\n[[pl:2024]]\n[[pt:2024]]\n[[ro:2024]]\n[[ru:2024]]\n[[simple:2024]]\n[[sl:2024]]\n[[sv:2024]]\n[[zh:2024年]]','',124,'Милош','20040904213229','',0,0,0,1,0.74145677208,'79959095786770','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5170,0,'2025','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]] | \'\'\'[[2020е]]\'\'\' | [[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]]
\n[[2020]] | [[2021]] | [[2022]] | [[2023]] | [[2024]] | \'\'\'2025\'\'\' | [[2026]] | [[2027]] | [[2028]] | [[2029]] | [[2030]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2025]]\n[[af:2025]]\n[[bg:2025]]\n[[bs:2025]]\n[[ca:2025]]\n[[cy:2025]]\n[[da:2025]]\n[[de:2025]]\n[[et:2025]]\n[[el:2025]]\n[[en:2025]]\n[[es:2025]]\n[[eo:2025]]\n[[eu:2025]]\n[[fi:2025]]\n[[fr:2025]]\n[[fy:2025]]\n[[he:2025]]\n[[hr:2025]]\n[[hu:2025]]\n[[it:2025]]\n[[ia:2025]]\n[[ja:2025年]]\n[[ko:2025년]]\n[[la:2025]]\n[[mk:2025]]\n[[nl:2025]]\n[[no:2025]]\n[[pl:2025]]\n[[pt:2025]]\n[[ro:2025]]\n[[ru:2025]]\n[[simple:2025]]\n[[sl:2025]]\n[[sv:2025]]\n[[zh:2025年]]','',124,'Милош','20040904213239','',0,0,0,1,0.549752945336,'79959095786760','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5171,0,'2026','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]] | \'\'\'[[2020е]]\'\'\' | [[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]]
\n[[2021]] | [[2022]] | [[2023]] | [[2024]] | [[2025]] | \'\'\'2026\'\'\' | [[2027]] | [[2028]] | [[2029]] | [[2030]] | [[2031]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2026]]\n[[af:2026]]\n[[bg:2026]]\n[[bs:2026]]\n[[ca:2026]]\n[[cy:2026]]\n[[da:2026]]\n[[de:2026]]\n[[et:2026]]\n[[el:2026]]\n[[en:2026]]\n[[es:2026]]\n[[eo:2026]]\n[[eu:2026]]\n[[fi:2026]]\n[[fr:2026]]\n[[fy:2026]]\n[[he:2026]]\n[[hr:2026]]\n[[hu:2026]]\n[[it:2026]]\n[[ia:2026]]\n[[ja:2026年]]\n[[ko:2026년]]\n[[la:2026]]\n[[mk:2026]]\n[[nl:2026]]\n[[no:2026]]\n[[pl:2026]]\n[[pt:2026]]\n[[ro:2026]]\n[[ru:2026]]\n[[simple:2026]]\n[[sl:2026]]\n[[sv:2026]]\n[[zh:2026年]]','',124,'Милош','20040904213254','',0,0,0,1,0.694738776281,'79959095786745','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5172,0,'2027','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]] | \'\'\'[[2020е]]\'\'\' | [[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]]
\n[[2022]] | [[2023]] | [[2024]] | [[2025]] | [[2026]] | \'\'\'2027\'\'\' | [[2028]] | [[2029]] | [[2030]] | [[2031]] | [[2032]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[el:2027]]\n[[hr:2027]]\n[[nl:2027]]\n[[pt:2027]]\n[[tt:2027]]','robot Adding:tt Removing:ro,pl,no,ja,la,ru,cy,da,zh,en,eo,ia,af,es,et,eu,ca,it,sl,simple,mk,sv,ko,bs,hu,he,fi,fr,de,bg,fy',48,'Robbot','20050117150442','',0,0,1,0,0.180283132559,'79949882849557','20050117150442'); INSERT INTO cur VALUES (5173,0,'2028','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]] | \'\'\'[[2020е]]\'\'\' | [[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]]
\n[[2023]] | [[2024]] | [[2025]] | [[2026]] | [[2027]] | \'\'\'2028\'\'\' | [[2029]] | [[2030]] | [[2031]] | [[2032]] | [[2033]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2028]]\n[[af:2028]]\n[[bg:2028]]\n[[bs:2028]]\n[[ca:2028]]\n[[cy:2028]]\n[[da:2028]]\n[[de:2028]]\n[[et:2028]]\n[[el:2028]]\n[[en:2028]]\n[[es:2028]]\n[[eo:2028]]\n[[eu:2028]]\n[[fi:2028]]\n[[fr:2028]]\n[[fy:2028]]\n[[he:2028]]\n[[hr:2028]]\n[[hu:2028]]\n[[it:2028]]\n[[ia:2028]]\n[[ja:2028年]]\n[[ko:2028년]]\n[[la:2028]]\n[[mk:2028]]\n[[nl:2028]]\n[[no:2028]]\n[[pl:2028]]\n[[pt:2028]]\n[[ro:2028]]\n[[ru:2028]]\n[[simple:2028]]\n[[sl:2028]]\n[[sv:2028]]\n[[zh:2028年]]','',124,'Милош','20040904213315','',0,0,0,1,0.174443315796,'79959095786684','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5174,0,'2029','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[1990е]] | [[2000е]] | [[2010е]] | \'\'\'[[2020е]]\'\'\' | [[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]]
\n[[2024]] | [[2025]] | [[2026]] | [[2027]] | [[2028]] | \'\'\'2029\'\'\' | [[2030]] | [[2031]] | [[2032]] | [[2033]] | [[2034]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2029]]\n[[af:2029]]\n[[bg:2029]]\n[[bs:2029]]\n[[ca:2029]]\n[[cy:2029]]\n[[da:2029]]\n[[de:2029]]\n[[et:2029]]\n[[el:2029]]\n[[en:2029]]\n[[es:2029]]\n[[eo:2029]]\n[[eu:2029]]\n[[fi:2029]]\n[[fr:2029]]\n[[fy:2029]]\n[[he:2029]]\n[[hr:2029]]\n[[hu:2029]]\n[[it:2029]]\n[[ia:2029]]\n[[ja:2029年]]\n[[ko:2029년]]\n[[la:2029]]\n[[mk:2029]]\n[[nl:2029]]\n[[no:2029]]\n[[pl:2029]]\n[[pt:2029]]\n[[ro:2029]]\n[[ru:2029]]\n[[simple:2029]]\n[[sl:2029]]\n[[sv:2029]]\n[[zh:2029年]]','',124,'Милош','20040904213330','',0,0,0,1,0.824418609414,'79959095786669','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5175,0,'2030','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]] | \'\'\'[[2030е]]\'\'\' | [[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]]
\n[[2025]] | [[2026]] | [[2027]] | [[2028]] | [[2029]] | \'\'\'2030\'\'\' | [[2031]] | [[2032]] | [[2033]] | [[2034]] | [[2035]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2030]]\n[[af:2030]]\n[[bg:2030]]\n[[bs:2030]]\n[[ca:2030]]\n[[cy:2030]]\n[[da:2030]]\n[[de:2030]]\n[[et:2030]]\n[[el:2030]]\n[[en:2030]]\n[[es:2030]]\n[[eo:2030]]\n[[eu:2030]]\n[[fi:2030]]\n[[fr:2030]]\n[[fy:2030]]\n[[he:2030]]\n[[hr:2030]]\n[[hu:2030]]\n[[it:2030]]\n[[ia:2030]]\n[[ja:2030年]]\n[[ko:2030년]]\n[[la:2030]]\n[[mk:2030]]\n[[nl:2030]]\n[[no:2030]]\n[[pl:2030]]\n[[pt:2030]]\n[[ro:2030]]\n[[ru:2030]]\n[[simple:2030]]\n[[sl:2030]]\n[[sv:2030]]\n[[zh:2030年]]','',124,'Милош','20040904213347','',0,0,0,1,0.565274994152,'79959095786652','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5176,0,'2031','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]] | \'\'\'[[2030е]]\'\'\' | [[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]]
\n[[2026]] | [[2027]] | [[2028]] | [[2029]] | [[2030]] | \'\'\'2031\'\'\' | [[2032]] | [[2033]] | [[2034]] | [[2035]] | [[2036]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2031]]\n[[af:2031]]\n[[bg:2031]]\n[[bs:2031]]\n[[ca:2031]]\n[[cy:2031]]\n[[da:2031]]\n[[de:2031]]\n[[et:2031]]\n[[el:2031]]\n[[en:2031]]\n[[es:2031]]\n[[eo:2031]]\n[[eu:2031]]\n[[fi:2031]]\n[[fr:2031]]\n[[fy:2031]]\n[[he:2031]]\n[[hr:2031]]\n[[hu:2031]]\n[[it:2031]]\n[[ia:2031]]\n[[ja:2031年]]\n[[ko:2031년]]\n[[la:2031]]\n[[mk:2031]]\n[[nl:2031]]\n[[no:2031]]\n[[pl:2031]]\n[[pt:2031]]\n[[ro:2031]]\n[[ru:2031]]\n[[simple:2031]]\n[[sl:2031]]\n[[sv:2031]]\n[[zh:2031年]]','',124,'Милош','20040904213353','',0,0,0,1,0.456944371321,'79959095786646','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5177,0,'2032','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]] | \'\'\'[[2030е]]\'\'\' | [[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]]
\n[[2027]] | [[2028]] | [[2029]] | [[2030]] | [[2031]] | \'\'\'2032\'\'\' | [[2033]] | [[2034]] | [[2035]] | [[2036]] | [[2037]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2032]]\n[[af:2032]]\n[[bg:2032]]\n[[bs:2032]]\n[[ca:2032]]\n[[cy:2032]]\n[[da:2032]]\n[[de:2032]]\n[[et:2032]]\n[[el:2032]]\n[[en:2032]]\n[[es:2032]]\n[[eo:2032]]\n[[eu:2032]]\n[[fi:2032]]\n[[fr:2032]]\n[[fy:2032]]\n[[he:2032]]\n[[hr:2032]]\n[[hu:2032]]\n[[it:2032]]\n[[ia:2032]]\n[[ja:2032年]]\n[[ko:2032년]]\n[[la:2032]]\n[[mk:2032]]\n[[nl:2032]]\n[[no:2032]]\n[[pl:2032]]\n[[pt:2032]]\n[[ro:2032]]\n[[ru:2032]]\n[[simple:2032]]\n[[sl:2032]]\n[[sv:2032]]\n[[zh:2032年]]','',124,'Милош','20040904213407','',0,0,0,1,0.482231115681,'79959095786592','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5178,0,'2033','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]] | \'\'\'[[2030е]]\'\'\' | [[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]]
\n[[2028]] | [[2029]] | [[2030]] | [[2031]] | [[2032]] | \'\'\'2033\'\'\' | [[2034]] | [[2035]] | [[2036]] | [[2037]] | [[2038]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2033]]\n[[af:2033]]\n[[bg:2033]]\n[[bs:2033]]\n[[ca:2033]]\n[[cy:2033]]\n[[da:2033]]\n[[de:2033]]\n[[et:2033]]\n[[el:2033]]\n[[en:2033]]\n[[es:2033]]\n[[eo:2033]]\n[[eu:2033]]\n[[fi:2033]]\n[[fr:2033]]\n[[fy:2033]]\n[[he:2033]]\n[[hr:2033]]\n[[hu:2033]]\n[[it:2033]]\n[[ia:2033]]\n[[ja:2033年]]\n[[ko:2033년]]\n[[la:2033]]\n[[mk:2033]]\n[[nl:2033]]\n[[no:2033]]\n[[pl:2033]]\n[[pt:2033]]\n[[ro:2033]]\n[[ru:2033]]\n[[simple:2033]]\n[[sl:2033]]\n[[sv:2033]]\n[[zh:2033年]]','',124,'Милош','20040904213415','',0,0,0,1,0.246609840191,'79959095786584','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5179,0,'2034','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]] | \'\'\'[[2030е]]\'\'\' | [[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]]
\n[[2029]] | [[2030]] | [[2031]] | [[2032]] | [[2033]] | \'\'\'2034\'\'\' | [[2035]] | [[2036]] | [[2037]] | [[2038]] | [[2039]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2034]]\n[[af:2034]]\n[[bg:2034]]\n[[bs:2034]]\n[[ca:2034]]\n[[cy:2034]]\n[[da:2034]]\n[[de:2034]]\n[[et:2034]]\n[[el:2034]]\n[[en:2034]]\n[[es:2034]]\n[[eo:2034]]\n[[eu:2034]]\n[[fi:2034]]\n[[fr:2034]]\n[[fy:2034]]\n[[he:2034]]\n[[hr:2034]]\n[[hu:2034]]\n[[it:2034]]\n[[ia:2034]]\n[[ja:2034年]]\n[[ko:2034년]]\n[[la:2034]]\n[[mk:2034]]\n[[nl:2034]]\n[[no:2034]]\n[[pl:2034]]\n[[pt:2034]]\n[[ro:2034]]\n[[ru:2034]]\n[[simple:2034]]\n[[sl:2034]]\n[[sv:2034]]\n[[zh:2034年]]','',124,'Милош','20040904213424','',0,0,0,1,0.32920218321,'79959095786575','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5180,0,'2035','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]] | \'\'\'[[2030е]]\'\'\' | [[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]]
\n[[2030]] | [[2031]] | [[2032]] | [[2033]] | [[2034]] | \'\'\'2035\'\'\' | [[2036]] | [[2037]] | [[2038]] | [[2039]] | [[2040]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2035]]\n[[af:2035]]\n[[bg:2035]]\n[[bs:2035]]\n[[ca:2035]]\n[[cy:2035]]\n[[da:2035]]\n[[de:2035]]\n[[et:2035]]\n[[el:2035]]\n[[en:2035]]\n[[es:2035]]\n[[eo:2035]]\n[[eu:2035]]\n[[fi:2035]]\n[[fr:2035]]\n[[fy:2035]]\n[[he:2035]]\n[[hr:2035]]\n[[hu:2035]]\n[[it:2035]]\n[[ia:2035]]\n[[ja:2035年]]\n[[ko:2035년]]\n[[la:2035]]\n[[mk:2035]]\n[[nl:2035]]\n[[no:2035]]\n[[pl:2035]]\n[[pt:2035]]\n[[ro:2035]]\n[[ru:2035]]\n[[simple:2035]]\n[[sl:2035]]\n[[sv:2035]]\n[[zh:2035年]]','',124,'Милош','20040904213435','',0,0,0,1,0.302966751299,'79959095786564','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5181,0,'2036','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]] | \'\'\'[[2030е]]\'\'\' | [[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]]
\n[[2031]] | [[2032]] | [[2033]] | [[2034]] | [[2035]] | \'\'\'2036\'\'\' | [[2037]] | [[2038]] | [[2039]] | [[2040]] | [[2041]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2036]]\n[[af:2036]]\n[[bg:2036]]\n[[bs:2036]]\n[[ca:2036]]\n[[cy:2036]]\n[[da:2036]]\n[[de:2036]]\n[[et:2036]]\n[[el:2036]]\n[[en:2036]]\n[[es:2036]]\n[[eo:2036]]\n[[eu:2036]]\n[[fi:2036]]\n[[fr:2036]]\n[[fy:2036]]\n[[he:2036]]\n[[hr:2036]]\n[[hu:2036]]\n[[it:2036]]\n[[ia:2036]]\n[[ja:2036年]]\n[[ko:2036년]]\n[[la:2036]]\n[[mk:2036]]\n[[nl:2036]]\n[[no:2036]]\n[[pl:2036]]\n[[pt:2036]]\n[[ro:2036]]\n[[ru:2036]]\n[[simple:2036]]\n[[sl:2036]]\n[[sv:2036]]\n[[zh:2036年]]','',124,'Милош','20040904213457','',0,0,0,1,0.185189651877,'79959095786542','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5182,0,'2037','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]] | \'\'\'[[2030е]]\'\'\' | [[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]]
\n[[2032]] | [[2033]] | [[2034]] | [[2035]] | [[2036]] | \'\'\'2037\'\'\' | [[2038]] | [[2039]] | [[2040]] | [[2041]] | [[2042]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2037]]\n[[af:2037]]\n[[bg:2037]]\n[[bs:2037]]\n[[ca:2037]]\n[[cy:2037]]\n[[da:2037]]\n[[de:2037]]\n[[et:2037]]\n[[el:2037]]\n[[en:2037]]\n[[es:2037]]\n[[eo:2037]]\n[[eu:2037]]\n[[fi:2037]]\n[[fr:2037]]\n[[fy:2037]]\n[[he:2037]]\n[[hr:2037]]\n[[hu:2037]]\n[[it:2037]]\n[[ia:2037]]\n[[ja:2037年]]\n[[ko:2037년]]\n[[la:2037]]\n[[mk:2037]]\n[[nl:2037]]\n[[no:2037]]\n[[pl:2037]]\n[[pt:2037]]\n[[ro:2037]]\n[[ru:2037]]\n[[simple:2037]]\n[[sl:2037]]\n[[sv:2037]]\n[[zh:2037年]]','',124,'Милош','20040904213503','',0,0,0,1,0.970555677996,'79959095786496','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5183,0,'2038','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]] | \'\'\'[[2030е]]\'\'\' | [[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]]
\n[[2033]] | [[2034]] | [[2035]] | [[2036]] | [[2037]] | \'\'\'2038\'\'\' | [[2039]] | [[2040]] | [[2041]] | [[2042]] | [[2043]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2038]]\n[[af:2038]]\n[[bg:2038]]\n[[bs:2038]]\n[[ca:2038]]\n[[cy:2038]]\n[[da:2038]]\n[[de:2038]]\n[[et:2038]]\n[[el:2038]]\n[[en:2038]]\n[[es:2038]]\n[[eo:2038]]\n[[eu:2038]]\n[[fi:2038]]\n[[fr:2038]]\n[[fy:2038]]\n[[he:2038]]\n[[hr:2038]]\n[[hu:2038]]\n[[it:2038]]\n[[ia:2038]]\n[[ja:2038年]]\n[[ko:2038년]]\n[[la:2038]]\n[[mk:2038]]\n[[nl:2038]]\n[[no:2038]]\n[[pl:2038]]\n[[pt:2038]]\n[[ro:2038]]\n[[ru:2038]]\n[[simple:2038]]\n[[sl:2038]]\n[[sv:2038]]\n[[zh:2038年]]','',124,'Милош','20040904213511','',0,0,0,1,0.638289141766,'79959095786488','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5184,0,'2039','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2000е]] | [[2010е]] | [[2020е]] | \'\'\'[[2030е]]\'\'\' | [[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]]
\n[[2034]] | [[2035]] | [[2036]] | [[2037]] | [[2038]] | \'\'\'2039\'\'\' | [[2040]] | [[2041]] | [[2042]] | [[2043]] | [[2044]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2039]]\n[[af:2039]]\n[[bg:2039]]\n[[bs:2039]]\n[[ca:2039]]\n[[cy:2039]]\n[[da:2039]]\n[[de:2039]]\n[[et:2039]]\n[[el:2039]]\n[[en:2039]]\n[[es:2039]]\n[[eo:2039]]\n[[eu:2039]]\n[[fi:2039]]\n[[fr:2039]]\n[[fy:2039]]\n[[he:2039]]\n[[hr:2039]]\n[[hu:2039]]\n[[it:2039]]\n[[ia:2039]]\n[[ja:2039年]]\n[[ko:2039년]]\n[[la:2039]]\n[[mk:2039]]\n[[nl:2039]]\n[[no:2039]]\n[[pl:2039]]\n[[pt:2039]]\n[[ro:2039]]\n[[ru:2039]]\n[[simple:2039]]\n[[sl:2039]]\n[[sv:2039]]\n[[zh:2039年]]','',124,'Милош','20040904213519','',0,0,0,1,0.668095999708,'79959095786480','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5185,0,'2040','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]] | \'\'\'[[2040е]]\'\'\' | [[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]]
\n[[2035]] | [[2036]] | [[2037]] | [[2038]] | [[2039]] | \'\'\'2040\'\'\' | [[2041]] | [[2042]] | [[2043]] | [[2044]] | [[2045]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2040]]\n[[af:2040]]\n[[bg:2040]]\n[[bs:2040]]\n[[ca:2040]]\n[[cy:2040]]\n[[da:2040]]\n[[de:2040]]\n[[et:2040]]\n[[el:2040]]\n[[en:2040]]\n[[es:2040]]\n[[eo:2040]]\n[[eu:2040]]\n[[fi:2040]]\n[[fr:2040]]\n[[fy:2040]]\n[[he:2040]]\n[[hr:2040]]\n[[hu:2040]]\n[[it:2040]]\n[[ia:2040]]\n[[ja:2040年]]\n[[ko:2040년]]\n[[la:2040]]\n[[mk:2040]]\n[[nl:2040]]\n[[no:2040]]\n[[pl:2040]]\n[[pt:2040]]\n[[ro:2040]]\n[[ru:2040]]\n[[simple:2040]]\n[[sl:2040]]\n[[sv:2040]]\n[[zh:2040年]]','',124,'Милош','20040904213529','',0,0,0,1,0.623468783974,'79959095786470','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5186,0,'2041','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]] | \'\'\'[[2040е]]\'\'\' | [[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]]
\n[[2036]] | [[2037]] | [[2038]] | [[2039]] | [[2040]] | \'\'\'2041\'\'\' | [[2042]] | [[2043]] | [[2044]] | [[2045]] | [[2046]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2041]]\n[[af:2041]]\n[[bg:2041]]\n[[bs:2041]]\n[[ca:2041]]\n[[cy:2041]]\n[[da:2041]]\n[[de:2041]]\n[[et:2041]]\n[[el:2041]]\n[[en:2041]]\n[[es:2041]]\n[[eo:2041]]\n[[eu:2041]]\n[[fi:2041]]\n[[fr:2041]]\n[[fy:2041]]\n[[he:2041]]\n[[hr:2041]]\n[[hu:2041]]\n[[it:2041]]\n[[ia:2041]]\n[[ja:2041年]]\n[[ko:2041년]]\n[[la:2041]]\n[[mk:2041]]\n[[nl:2041]]\n[[no:2041]]\n[[pl:2041]]\n[[pt:2041]]\n[[ro:2041]]\n[[ru:2041]]\n[[simple:2041]]\n[[sl:2041]]\n[[sv:2041]]\n[[zh:2041年]]','',124,'Милош','20040904213622','',0,0,0,1,0.785599810903,'79959095786377','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5187,0,'2042','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]] | \'\'\'[[2040е]]\'\'\' | [[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]]
\n[[2037]] | [[2038]] | [[2039]] | [[2040]] | [[2041]] | \'\'\'2042\'\'\' | [[2043]] | [[2044]] | [[2045]] | [[2046]] | [[2047]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2042]]\n[[af:2042]]\n[[bg:2042]]\n[[bs:2042]]\n[[ca:2042]]\n[[cy:2042]]\n[[da:2042]]\n[[de:2042]]\n[[et:2042]]\n[[el:2042]]\n[[en:2042]]\n[[es:2042]]\n[[eo:2042]]\n[[eu:2042]]\n[[fi:2042]]\n[[fr:2042]]\n[[fy:2042]]\n[[he:2042]]\n[[hr:2042]]\n[[hu:2042]]\n[[it:2042]]\n[[ia:2042]]\n[[ja:2042年]]\n[[ko:2042년]]\n[[la:2042]]\n[[mk:2042]]\n[[nl:2042]]\n[[no:2042]]\n[[pl:2042]]\n[[pt:2042]]\n[[ro:2042]]\n[[ru:2042]]\n[[simple:2042]]\n[[sl:2042]]\n[[sv:2042]]\n[[zh:2042年]]','',124,'Милош','20040904213637','',0,0,0,1,0.403259819561,'79959095786362','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5188,0,'2043','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]] | \'\'\'[[2040е]]\'\'\' | [[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]]
\n[[2038]] | [[2039]] | [[2040]] | [[2041]] | [[2042]] | \'\'\'2043\'\'\' | [[2044]] | [[2045]] | [[2046]] | [[2047]] | [[2048]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2043]]\n[[af:2043]]\n[[bg:2043]]\n[[bs:2043]]\n[[ca:2043]]\n[[cy:2043]]\n[[da:2043]]\n[[de:2043]]\n[[et:2043]]\n[[el:2043]]\n[[en:2043]]\n[[es:2043]]\n[[eo:2043]]\n[[eu:2043]]\n[[fi:2043]]\n[[fr:2043]]\n[[fy:2043]]\n[[he:2043]]\n[[hr:2043]]\n[[hu:2043]]\n[[it:2043]]\n[[ia:2043]]\n[[ja:2043年]]\n[[ko:2043년]]\n[[la:2043]]\n[[mk:2043]]\n[[nl:2043]]\n[[no:2043]]\n[[pl:2043]]\n[[pt:2043]]\n[[ro:2043]]\n[[ru:2043]]\n[[simple:2043]]\n[[sl:2043]]\n[[sv:2043]]\n[[zh:2043年]]','',124,'Милош','20040904213648','',0,0,0,1,0.507732645379,'79959095786351','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5189,0,'2044','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]] | \'\'\'[[2040е]]\'\'\' | [[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]]
\n[[2039]] | [[2040]] | [[2041]] | [[2042]] | [[2043]] | \'\'\'2044\'\'\' | [[2045]] | [[2046]] | [[2047]] | [[2048]] | [[2049]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2044]]\n[[af:2044]]\n[[bg:2044]]\n[[bs:2044]]\n[[ca:2044]]\n[[cy:2044]]\n[[da:2044]]\n[[de:2044]]\n[[et:2044]]\n[[el:2044]]\n[[en:2044]]\n[[es:2044]]\n[[eo:2044]]\n[[eu:2044]]\n[[fi:2044]]\n[[fr:2044]]\n[[fy:2044]]\n[[he:2044]]\n[[hr:2044]]\n[[hu:2044]]\n[[it:2044]]\n[[ia:2044]]\n[[ja:2044年]]\n[[ko:2044년]]\n[[la:2044]]\n[[mk:2044]]\n[[nl:2044]]\n[[no:2044]]\n[[pl:2044]]\n[[pt:2044]]\n[[ro:2044]]\n[[ru:2044]]\n[[simple:2044]]\n[[sl:2044]]\n[[sv:2044]]\n[[zh:2044年]]','',124,'Милош','20040904213702','',0,0,0,1,0.118407153114,'79959095786297','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5190,0,'2045','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]] | \'\'\'[[2040е]]\'\'\' | [[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]]
\n[[2040]] | [[2041]] | [[2042]] | [[2043]] | [[2044]] | \'\'\'2045\'\'\' | [[2046]] | [[2047]] | [[2048]] | [[2049]] | [[2050]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2045]]\n[[af:2045]]\n[[bg:2045]]\n[[bs:2045]]\n[[ca:2045]]\n[[cy:2045]]\n[[da:2045]]\n[[de:2045]]\n[[et:2045]]\n[[el:2045]]\n[[en:2045]]\n[[es:2045]]\n[[eo:2045]]\n[[eu:2045]]\n[[fi:2045]]\n[[fr:2045]]\n[[fy:2045]]\n[[he:2045]]\n[[hr:2045]]\n[[hu:2045]]\n[[it:2045]]\n[[ia:2045]]\n[[ja:2045年]]\n[[ko:2045년]]\n[[la:2045]]\n[[mk:2045]]\n[[nl:2045]]\n[[no:2045]]\n[[pl:2045]]\n[[pt:2045]]\n[[ro:2045]]\n[[ru:2045]]\n[[simple:2045]]\n[[sl:2045]]\n[[sv:2045]]\n[[zh:2045年]]','',124,'Милош','20040904213708','',0,0,0,1,0.743803618822,'79959095786291','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5191,0,'2046','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]] | \'\'\'[[2040е]]\'\'\' | [[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]]
\n[[2041]] | [[2042]] | [[2043]] | [[2044]] | [[2045]] | \'\'\'2046\'\'\' | [[2047]] | [[2048]] | [[2049]] | [[2050]] | [[2051]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2046]]\n[[af:2046]]\n[[bg:2046]]\n[[bs:2046]]\n[[ca:2046]]\n[[cy:2046]]\n[[da:2046]]\n[[de:2046]]\n[[et:2046]]\n[[el:2046]]\n[[en:2046]]\n[[es:2046]]\n[[eo:2046]]\n[[eu:2046]]\n[[fi:2046]]\n[[fr:2046]]\n[[fy:2046]]\n[[he:2046]]\n[[hr:2046]]\n[[hu:2046]]\n[[it:2046]]\n[[ia:2046]]\n[[ja:2046年]]\n[[ko:2046년]]\n[[la:2046]]\n[[mk:2046]]\n[[nl:2046]]\n[[no:2046]]\n[[pl:2046]]\n[[pt:2046]]\n[[ro:2046]]\n[[ru:2046]]\n[[simple:2046]]\n[[sl:2046]]\n[[sv:2046]]\n[[zh:2046年]]','',124,'Милош','20040904213724','',0,0,0,1,0.740431712354,'79959095786275','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5192,0,'2047','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]] | \'\'\'[[2040е]]\'\'\' | [[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]]
\n[[2042]] | [[2043]] | [[2044]] | [[2045]] | [[2046]] | \'\'\'2047\'\'\' | [[2048]] | [[2049]] | [[2050]] | [[2051]] | [[2052]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2047]]\n[[af:2047]]\n[[bg:2047]]\n[[bs:2047]]\n[[ca:2047]]\n[[cy:2047]]\n[[da:2047]]\n[[de:2047]]\n[[et:2047]]\n[[el:2047]]\n[[en:2047]]\n[[es:2047]]\n[[eo:2047]]\n[[eu:2047]]\n[[fi:2047]]\n[[fr:2047]]\n[[fy:2047]]\n[[he:2047]]\n[[hr:2047]]\n[[hu:2047]]\n[[it:2047]]\n[[ia:2047]]\n[[ja:2047年]]\n[[ko:2047년]]\n[[la:2047]]\n[[mk:2047]]\n[[nl:2047]]\n[[no:2047]]\n[[pl:2047]]\n[[pt:2047]]\n[[ro:2047]]\n[[ru:2047]]\n[[simple:2047]]\n[[sl:2047]]\n[[sv:2047]]\n[[zh:2047年]]','',124,'Милош','20040904213737','',0,0,0,1,0.23073907021,'79959095786262','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5193,0,'2048','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]] | \'\'\'[[2040е]]\'\'\' | [[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]]
\n[[2043]] | [[2044]] | [[2045]] | [[2046]] | [[2047]] | \'\'\'2048\'\'\' | [[2049]] | [[2050]] | [[2051]] | [[2052]] | [[2053]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2048]]\n[[af:2048]]\n[[bg:2048]]\n[[bs:2048]]\n[[ca:2048]]\n[[cy:2048]]\n[[da:2048]]\n[[de:2048]]\n[[et:2048]]\n[[el:2048]]\n[[en:2048]]\n[[es:2048]]\n[[eo:2048]]\n[[eu:2048]]\n[[fi:2048]]\n[[fr:2048]]\n[[fy:2048]]\n[[he:2048]]\n[[hr:2048]]\n[[hu:2048]]\n[[it:2048]]\n[[ia:2048]]\n[[ja:2048年]]\n[[ko:2048년]]\n[[la:2048]]\n[[mk:2048]]\n[[nl:2048]]\n[[no:2048]]\n[[pl:2048]]\n[[pt:2048]]\n[[ro:2048]]\n[[ru:2048]]\n[[simple:2048]]\n[[sl:2048]]\n[[sv:2048]]\n[[zh:2048年]]','',124,'Милош','20040904213746','',0,0,0,1,0.433202881102,'79959095786253','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5194,0,'2049','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2010е]] | [[2020е]] | [[2030е]] | \'\'\'[[2040е]]\'\'\' | [[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]]
\n[[2044]] | [[2045]] | [[2046]] | [[2047]] | [[2048]] | \'\'\'2049\'\'\' | [[2050]] | [[2051]] | [[2052]] | [[2053]] | [[2054]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2049]]\n[[af:2049]]\n[[bg:2049]]\n[[bs:2049]]\n[[ca:2049]]\n[[cy:2049]]\n[[da:2049]]\n[[de:2049]]\n[[et:2049]]\n[[el:2049]]\n[[en:2049]]\n[[es:2049]]\n[[eo:2049]]\n[[eu:2049]]\n[[fi:2049]]\n[[fr:2049]]\n[[fy:2049]]\n[[he:2049]]\n[[hr:2049]]\n[[hu:2049]]\n[[it:2049]]\n[[ia:2049]]\n[[ja:2049年]]\n[[ko:2049년]]\n[[la:2049]]\n[[mk:2049]]\n[[nl:2049]]\n[[no:2049]]\n[[pl:2049]]\n[[pt:2049]]\n[[ro:2049]]\n[[ru:2049]]\n[[simple:2049]]\n[[sl:2049]]\n[[sv:2049]]\n[[zh:2049年]]','',124,'Милош','20040904213800','',0,0,0,1,0.561103517917,'79959095786199','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5195,0,'2050','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]] | \'\'\'[[2050е]]\'\'\' | [[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]]
\n[[2045]] | [[2046]] | [[2047]] | [[2048]] | [[2049]] | \'\'\'2050\'\'\' | [[2051]] | [[2052]] | [[2053]] | [[2054]] | [[2055]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2050]]\n[[af:2050]]\n[[bg:2050]]\n[[bs:2050]]\n[[ca:2050]]\n[[cy:2050]]\n[[da:2050]]\n[[de:2050]]\n[[et:2050]]\n[[el:2050]]\n[[en:2050]]\n[[es:2050]]\n[[eo:2050]]\n[[eu:2050]]\n[[fi:2050]]\n[[fr:2050]]\n[[fy:2050]]\n[[he:2050]]\n[[hr:2050]]\n[[hu:2050]]\n[[it:2050]]\n[[ia:2050]]\n[[ja:2050年]]\n[[ko:2050년]]\n[[la:2050]]\n[[mk:2050]]\n[[nl:2050]]\n[[no:2050]]\n[[pl:2050]]\n[[pt:2050]]\n[[ro:2050]]\n[[ru:2050]]\n[[simple:2050]]\n[[sl:2050]]\n[[sv:2050]]\n[[zh:2050年]]','',124,'Милош','20040904213806','',0,0,0,1,0.521099377201,'79959095786193','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5196,0,'2051','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]] | \'\'\'[[2050е]]\'\'\' | [[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]]
\n[[2046]] | [[2047]] | [[2048]] | [[2049]] | [[2050]] | \'\'\'2051\'\'\' | [[2052]] | [[2053]] | [[2054]] | [[2055]] | [[2056]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2051]]\n[[af:2051]]\n[[bg:2051]]\n[[bs:2051]]\n[[ca:2051]]\n[[cy:2051]]\n[[da:2051]]\n[[de:2051]]\n[[et:2051]]\n[[el:2051]]\n[[en:2051]]\n[[es:2051]]\n[[eo:2051]]\n[[eu:2051]]\n[[fi:2051]]\n[[fr:2051]]\n[[fy:2051]]\n[[he:2051]]\n[[hr:2051]]\n[[hu:2051]]\n[[it:2051]]\n[[ia:2051]]\n[[ja:2051年]]\n[[ko:2051년]]\n[[la:2051]]\n[[mk:2051]]\n[[nl:2051]]\n[[no:2051]]\n[[pl:2051]]\n[[pt:2051]]\n[[ro:2051]]\n[[ru:2051]]\n[[simple:2051]]\n[[sl:2051]]\n[[sv:2051]]\n[[zh:2051年]]','',124,'Милош','20040904213818','',0,0,0,1,0.299281045468,'79959095786181','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5197,0,'2052','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]] | \'\'\'[[2050е]]\'\'\' | [[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]]
\n[[2047]] | [[2048]] | [[2049]] | [[2050]] | [[2051]] | \'\'\'2052\'\'\' | [[2053]] | [[2054]] | [[2055]] | [[2056]] | [[2057]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2052]]\n[[af:2052]]\n[[bg:2052]]\n[[bs:2052]]\n[[ca:2052]]\n[[cy:2052]]\n[[da:2052]]\n[[de:2052]]\n[[et:2052]]\n[[el:2052]]\n[[en:2052]]\n[[es:2052]]\n[[eo:2052]]\n[[eu:2052]]\n[[fi:2052]]\n[[fr:2052]]\n[[fy:2052]]\n[[he:2052]]\n[[hr:2052]]\n[[hu:2052]]\n[[it:2052]]\n[[ia:2052]]\n[[ja:2052年]]\n[[ko:2052년]]\n[[la:2052]]\n[[mk:2052]]\n[[nl:2052]]\n[[no:2052]]\n[[pl:2052]]\n[[pt:2052]]\n[[ro:2052]]\n[[ru:2052]]\n[[simple:2052]]\n[[sl:2052]]\n[[sv:2052]]\n[[zh:2052年]]','',124,'Милош','20040904213830','',0,0,0,1,0.204205758499,'79959095786169','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5198,0,'2053','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]] | \'\'\'[[2050е]]\'\'\' | [[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]]
\n[[2048]] | [[2049]] | [[2050]] | [[2051]] | [[2052]] | \'\'\'2053\'\'\' | [[2054]] | [[2055]] | [[2056]] | [[2057]] | [[2058]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2053]]\n[[af:2053]]\n[[bg:2053]]\n[[bs:2053]]\n[[ca:2053]]\n[[cy:2053]]\n[[da:2053]]\n[[de:2053]]\n[[et:2053]]\n[[el:2053]]\n[[en:2053]]\n[[es:2053]]\n[[eo:2053]]\n[[eu:2053]]\n[[fi:2053]]\n[[fr:2053]]\n[[fy:2053]]\n[[he:2053]]\n[[hr:2053]]\n[[hu:2053]]\n[[it:2053]]\n[[ia:2053]]\n[[ja:2053年]]\n[[ko:2053년]]\n[[la:2053]]\n[[mk:2053]]\n[[nl:2053]]\n[[no:2053]]\n[[pl:2053]]\n[[pt:2053]]\n[[ro:2053]]\n[[ru:2053]]\n[[simple:2053]]\n[[sl:2053]]\n[[sv:2053]]\n[[zh:2053年]]','',124,'Милош','20040904213849','',0,0,0,1,0.854296704221,'79959095786150','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5199,0,'2054','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]] | \'\'\'[[2050е]]\'\'\' | [[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]]
\n[[2049]] | [[2050]] | [[2051]] | [[2052]] | [[2053]] | \'\'\'2054\'\'\' | [[2055]] | [[2056]] | [[2057]] | [[2058]] | [[2059]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2054]]\n[[af:2054]]\n[[bg:2054]]\n[[bs:2054]]\n[[ca:2054]]\n[[cy:2054]]\n[[da:2054]]\n[[de:2054]]\n[[et:2054]]\n[[el:2054]]\n[[en:2054]]\n[[es:2054]]\n[[eo:2054]]\n[[eu:2054]]\n[[fi:2054]]\n[[fr:2054]]\n[[fy:2054]]\n[[he:2054]]\n[[hr:2054]]\n[[hu:2054]]\n[[it:2054]]\n[[ia:2054]]\n[[ja:2054年]]\n[[ko:2054년]]\n[[la:2054]]\n[[mk:2054]]\n[[nl:2054]]\n[[no:2054]]\n[[pl:2054]]\n[[pt:2054]]\n[[ro:2054]]\n[[ru:2054]]\n[[simple:2054]]\n[[sl:2054]]\n[[sv:2054]]\n[[zh:2054年]]','',124,'Милош','20040904213900','',0,0,0,1,0.645167399033,'79959095786099','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5200,0,'2055','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]] | \'\'\'[[2050е]]\'\'\' | [[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]]
\n[[2050]] | [[2051]] | [[2052]] | [[2053]] | [[2054]] | \'\'\'2055\'\'\' | [[2056]] | [[2057]] | [[2058]] | [[2059]] | [[2060]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2055]]\n[[af:2055]]\n[[bg:2055]]\n[[bs:2055]]\n[[ca:2055]]\n[[cy:2055]]\n[[da:2055]]\n[[de:2055]]\n[[et:2055]]\n[[el:2055]]\n[[en:2055]]\n[[es:2055]]\n[[eo:2055]]\n[[eu:2055]]\n[[fi:2055]]\n[[fr:2055]]\n[[fy:2055]]\n[[he:2055]]\n[[hr:2055]]\n[[hu:2055]]\n[[it:2055]]\n[[ia:2055]]\n[[ja:2055年]]\n[[ko:2055년]]\n[[la:2055]]\n[[mk:2055]]\n[[nl:2055]]\n[[no:2055]]\n[[pl:2055]]\n[[pt:2055]]\n[[ro:2055]]\n[[ru:2055]]\n[[simple:2055]]\n[[sl:2055]]\n[[sv:2055]]\n[[zh:2055年]]','',124,'Милош','20040904213910','',0,0,0,1,0.540671236599,'79959095786089','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5201,0,'2056','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]] | \'\'\'[[2050е]]\'\'\' | [[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]]
\n[[2051]] | [[2052]] | [[2053]] | [[2054]] | [[2055]] | \'\'\'2056\'\'\' | [[2057]] | [[2058]] | [[2059]] | [[2060]] | [[2061]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2056]]\n[[af:2056]]\n[[bg:2056]]\n[[bs:2056]]\n[[ca:2056]]\n[[cy:2056]]\n[[da:2056]]\n[[de:2056]]\n[[et:2056]]\n[[el:2056]]\n[[en:2056]]\n[[es:2056]]\n[[eo:2056]]\n[[eu:2056]]\n[[fi:2056]]\n[[fr:2056]]\n[[fy:2056]]\n[[he:2056]]\n[[hr:2056]]\n[[hu:2056]]\n[[it:2056]]\n[[ia:2056]]\n[[ja:2056年]]\n[[ko:2056년]]\n[[la:2056]]\n[[mk:2056]]\n[[nl:2056]]\n[[no:2056]]\n[[pl:2056]]\n[[pt:2056]]\n[[ro:2056]]\n[[ru:2056]]\n[[simple:2056]]\n[[sl:2056]]\n[[sv:2056]]\n[[zh:2056年]]','',124,'Милош','20040904213920','',0,0,0,1,0.895312542047,'79959095786079','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5202,0,'2057','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]] | \'\'\'[[2050е]]\'\'\' | [[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]]
\n[[2052]] | [[2053]] | [[2054]] | [[2055]] | [[2056]] | \'\'\'2057\'\'\' | [[2058]] | [[2059]] | [[2060]] | [[2061]] | [[2062]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2057]]\n[[af:2057]]\n[[bg:2057]]\n[[bs:2057]]\n[[ca:2057]]\n[[cy:2057]]\n[[da:2057]]\n[[de:2057]]\n[[et:2057]]\n[[el:2057]]\n[[en:2057]]\n[[es:2057]]\n[[eo:2057]]\n[[eu:2057]]\n[[fi:2057]]\n[[fr:2057]]\n[[fy:2057]]\n[[he:2057]]\n[[hr:2057]]\n[[hu:2057]]\n[[it:2057]]\n[[ia:2057]]\n[[ja:2057年]]\n[[ko:2057년]]\n[[la:2057]]\n[[mk:2057]]\n[[nl:2057]]\n[[no:2057]]\n[[pl:2057]]\n[[pt:2057]]\n[[ro:2057]]\n[[ru:2057]]\n[[simple:2057]]\n[[sl:2057]]\n[[sv:2057]]\n[[zh:2057年]]','',124,'Милош','20040904213933','',0,0,0,1,0.183411762204,'79959095786066','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5203,0,'2058','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]] | \'\'\'[[2050е]]\'\'\' | [[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]]
\n[[2053]] | [[2054]] | [[2055]] | [[2056]] | [[2057]] | \'\'\'2058\'\'\' | [[2059]] | [[2060]] | [[2061]] | [[2062]] | [[2063]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2058]]\n[[af:2058]]\n[[bg:2058]]\n[[bs:2058]]\n[[ca:2058]]\n[[cy:2058]]\n[[da:2058]]\n[[de:2058]]\n[[et:2058]]\n[[el:2058]]\n[[en:2058]]\n[[es:2058]]\n[[eo:2058]]\n[[eu:2058]]\n[[fi:2058]]\n[[fr:2058]]\n[[fy:2058]]\n[[he:2058]]\n[[hr:2058]]\n[[hu:2058]]\n[[it:2058]]\n[[ia:2058]]\n[[ja:2058年]]\n[[ko:2058년]]\n[[la:2058]]\n[[mk:2058]]\n[[nl:2058]]\n[[no:2058]]\n[[pl:2058]]\n[[pt:2058]]\n[[ro:2058]]\n[[ru:2058]]\n[[simple:2058]]\n[[sl:2058]]\n[[sv:2058]]\n[[zh:2058年]]','',124,'Милош','20040904213940','',0,0,0,1,0.503294755473,'79959095786059','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5204,0,'2059','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2020е]] | [[2030е]] | [[2040е]] | \'\'\'[[2050е]]\'\'\' | [[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]]
\n[[2054]] | [[2055]] | [[2056]] | [[2057]] | [[2058]] | \'\'\'2059\'\'\' | [[2060]] | [[2061]] | [[2062]] | [[2063]] | [[2064]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2059]]\n[[af:2059]]\n[[bg:2059]]\n[[bs:2059]]\n[[ca:2059]]\n[[cy:2059]]\n[[da:2059]]\n[[de:2059]]\n[[et:2059]]\n[[el:2059]]\n[[en:2059]]\n[[es:2059]]\n[[eo:2059]]\n[[eu:2059]]\n[[fi:2059]]\n[[fr:2059]]\n[[fy:2059]]\n[[he:2059]]\n[[hr:2059]]\n[[hu:2059]]\n[[it:2059]]\n[[ia:2059]]\n[[ja:2059年]]\n[[ko:2059년]]\n[[la:2059]]\n[[mk:2059]]\n[[nl:2059]]\n[[no:2059]]\n[[pl:2059]]\n[[pt:2059]]\n[[ro:2059]]\n[[ru:2059]]\n[[simple:2059]]\n[[sl:2059]]\n[[sv:2059]]\n[[zh:2059年]]','',124,'Милош','20040904213959','',0,0,0,1,0.561316016857,'79959095786040','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5205,0,'2060','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]] | \'\'\'[[2060е]]\'\'\' | [[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]]
\n[[2055]] | [[2056]] | [[2057]] | [[2058]] | [[2059]] | \'\'\'2060\'\'\' | [[2061]] | [[2062]] | [[2063]] | [[2064]] | [[2065]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2060]]\n[[af:2060]]\n[[bg:2060]]\n[[bs:2060]]\n[[ca:2060]]\n[[cy:2060]]\n[[da:2060]]\n[[de:2060]]\n[[et:2060]]\n[[el:2060]]\n[[en:2060]]\n[[es:2060]]\n[[eo:2060]]\n[[eu:2060]]\n[[fi:2060]]\n[[fr:2060]]\n[[fy:2060]]\n[[he:2060]]\n[[hr:2060]]\n[[hu:2060]]\n[[it:2060]]\n[[ia:2060]]\n[[ja:2060年]]\n[[ko:2060년]]\n[[la:2060]]\n[[mk:2060]]\n[[nl:2060]]\n[[no:2060]]\n[[pl:2060]]\n[[pt:2060]]\n[[ro:2060]]\n[[ru:2060]]\n[[simple:2060]]\n[[sl:2060]]\n[[sv:2060]]\n[[zh:2060年]]','',124,'Милош','20040904214006','',0,0,0,1,0.657105004721,'79959095785993','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5206,0,'2061','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]] | \'\'\'[[2060е]]\'\'\' | [[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]]
\n[[2056]] | [[2057]] | [[2058]] | [[2059]] | [[2060]] | \'\'\'2061\'\'\' | [[2062]] | [[2063]] | [[2064]] | [[2065]] | [[2066]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[gl:2061]]\n[[ja:2061年]]\n[[nl:2061]]\n[[pt:2061]]','robot Adding:gl Removing:ro,pl,no,la,ru,cy,da,zh,en,eo,el,ia,af,es,et,eu,ca,it,sl,simple,mk,sv,ko,bs,hu,he,fi,fr,de,hr,bg,fy',48,'Robbot','20050118230259','',0,0,1,0,0.299617675738,'79949881769740','20050118230259'); INSERT INTO cur VALUES (5207,0,'2062','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]] | \'\'\'[[2060е]]\'\'\' | [[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]]
\n[[2057]] | [[2058]] | [[2059]] | [[2060]] | [[2061]] | \'\'\'2062\'\'\' | [[2063]] | [[2064]] | [[2065]] | [[2066]] | [[2067]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2062]]\n[[af:2062]]\n[[bg:2062]]\n[[bs:2062]]\n[[ca:2062]]\n[[cy:2062]]\n[[da:2062]]\n[[de:2062]]\n[[et:2062]]\n[[el:2062]]\n[[en:2062]]\n[[es:2062]]\n[[eo:2062]]\n[[eu:2062]]\n[[fi:2062]]\n[[fr:2062]]\n[[fy:2062]]\n[[he:2062]]\n[[hr:2062]]\n[[hu:2062]]\n[[it:2062]]\n[[ia:2062]]\n[[ja:2062年]]\n[[ko:2062년]]\n[[la:2062]]\n[[mk:2062]]\n[[nl:2062]]\n[[no:2062]]\n[[pl:2062]]\n[[pt:2062]]\n[[ro:2062]]\n[[ru:2062]]\n[[simple:2062]]\n[[sl:2062]]\n[[sv:2062]]\n[[zh:2062年]]','',124,'Милош','20040904214054','',0,0,0,1,0.864675154846,'79959095785945','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5208,0,'2063','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]] | \'\'\'[[2060е]]\'\'\' | [[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]]
\n[[2058]] | [[2059]] | [[2060]] | [[2061]] | [[2062]] | \'\'\'2063\'\'\' | [[2064]] | [[2065]] | [[2066]] | [[2067]] | [[2068]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2063]]\n[[af:2063]]\n[[bg:2063]]\n[[bs:2063]]\n[[ca:2063]]\n[[cy:2063]]\n[[da:2063]]\n[[de:2063]]\n[[et:2063]]\n[[el:2063]]\n[[en:2063]]\n[[es:2063]]\n[[eo:2063]]\n[[eu:2063]]\n[[fi:2063]]\n[[fr:2063]]\n[[fy:2063]]\n[[he:2063]]\n[[hr:2063]]\n[[hu:2063]]\n[[it:2063]]\n[[ia:2063]]\n[[ja:2063年]]\n[[ko:2063년]]\n[[la:2063]]\n[[mk:2063]]\n[[nl:2063]]\n[[no:2063]]\n[[pl:2063]]\n[[pt:2063]]\n[[ro:2063]]\n[[ru:2063]]\n[[simple:2063]]\n[[sl:2063]]\n[[sv:2063]]\n[[zh:2063年]]','',124,'Милош','20040904214106','',0,0,0,1,0.984178283244,'79959095785893','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5209,0,'2064','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]] | \'\'\'[[2060е]]\'\'\' | [[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]]
\n[[2059]] | [[2060]] | [[2061]] | [[2062]] | [[2063]] | \'\'\'2064\'\'\' | [[2065]] | [[2066]] | [[2067]] | [[2068]] | [[2069]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2064]]\n[[af:2064]]\n[[bg:2064]]\n[[bs:2064]]\n[[ca:2064]]\n[[cy:2064]]\n[[da:2064]]\n[[de:2064]]\n[[et:2064]]\n[[el:2064]]\n[[en:2064]]\n[[es:2064]]\n[[eo:2064]]\n[[eu:2064]]\n[[fi:2064]]\n[[fr:2064]]\n[[fy:2064]]\n[[he:2064]]\n[[hr:2064]]\n[[hu:2064]]\n[[it:2064]]\n[[ia:2064]]\n[[ja:2064年]]\n[[ko:2064년]]\n[[la:2064]]\n[[mk:2064]]\n[[nl:2064]]\n[[no:2064]]\n[[pl:2064]]\n[[pt:2064]]\n[[ro:2064]]\n[[ru:2064]]\n[[simple:2064]]\n[[sl:2064]]\n[[sv:2064]]\n[[zh:2064年]]','',124,'Милош','20040904214118','',0,0,0,1,0.166606724805,'79959095785881','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5210,0,'2065','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]] | \'\'\'[[2060е]]\'\'\' | [[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]]
\n[[2060]] | [[2061]] | [[2062]] | [[2063]] | [[2064]] | \'\'\'2065\'\'\' | [[2066]] | [[2067]] | [[2068]] | [[2069]] | [[2070]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2065]]\n[[af:2065]]\n[[bg:2065]]\n[[bs:2065]]\n[[ca:2065]]\n[[cy:2065]]\n[[da:2065]]\n[[de:2065]]\n[[et:2065]]\n[[el:2065]]\n[[en:2065]]\n[[es:2065]]\n[[eo:2065]]\n[[eu:2065]]\n[[fi:2065]]\n[[fr:2065]]\n[[fy:2065]]\n[[he:2065]]\n[[hr:2065]]\n[[hu:2065]]\n[[it:2065]]\n[[ia:2065]]\n[[ja:2065年]]\n[[ko:2065년]]\n[[la:2065]]\n[[mk:2065]]\n[[nl:2065]]\n[[no:2065]]\n[[pl:2065]]\n[[pt:2065]]\n[[ro:2065]]\n[[ru:2065]]\n[[simple:2065]]\n[[sl:2065]]\n[[sv:2065]]\n[[zh:2065年]]','',124,'Милош','20040904214127','',0,0,0,1,0.91590229092,'79959095785872','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5211,0,'2066','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]] | \'\'\'[[2060е]]\'\'\' | [[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]]
\n[[2061]] | [[2062]] | [[2063]] | [[2064]] | [[2065]] | \'\'\'2066\'\'\' | [[2067]] | [[2068]] | [[2069]] | [[2070]] | [[2071]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2066]]\n[[af:2066]]\n[[bg:2066]]\n[[bs:2066]]\n[[ca:2066]]\n[[cy:2066]]\n[[da:2066]]\n[[de:2066]]\n[[et:2066]]\n[[el:2066]]\n[[en:2066]]\n[[es:2066]]\n[[eo:2066]]\n[[eu:2066]]\n[[fi:2066]]\n[[fr:2066]]\n[[fy:2066]]\n[[he:2066]]\n[[hr:2066]]\n[[hu:2066]]\n[[it:2066]]\n[[ia:2066]]\n[[ja:2066年]]\n[[ko:2066년]]\n[[la:2066]]\n[[mk:2066]]\n[[nl:2066]]\n[[no:2066]]\n[[pl:2066]]\n[[pt:2066]]\n[[ro:2066]]\n[[ru:2066]]\n[[simple:2066]]\n[[sl:2066]]\n[[sv:2066]]\n[[zh:2066年]]','',124,'Милош','20040904214137','',0,0,0,1,0.487593947206,'79959095785862','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5212,0,'2067','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]] | \'\'\'[[2060е]]\'\'\' | [[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]]
\n[[2062]] | [[2063]] | [[2064]] | [[2065]] | [[2066]] | \'\'\'2067\'\'\' | [[2068]] | [[2069]] | [[2070]] | [[2071]] | [[2072]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2067]]\n[[af:2067]]\n[[bg:2067]]\n[[bs:2067]]\n[[ca:2067]]\n[[cy:2067]]\n[[da:2067]]\n[[de:2067]]\n[[et:2067]]\n[[el:2067]]\n[[en:2067]]\n[[es:2067]]\n[[eo:2067]]\n[[eu:2067]]\n[[fi:2067]]\n[[fr:2067]]\n[[fy:2067]]\n[[he:2067]]\n[[hr:2067]]\n[[hu:2067]]\n[[it:2067]]\n[[ia:2067]]\n[[ja:2067年]]\n[[ko:2067년]]\n[[la:2067]]\n[[mk:2067]]\n[[nl:2067]]\n[[no:2067]]\n[[pl:2067]]\n[[pt:2067]]\n[[ro:2067]]\n[[ru:2067]]\n[[simple:2067]]\n[[sl:2067]]\n[[sv:2067]]\n[[zh:2067年]]','',124,'Милош','20040904214146','',0,0,0,1,0.729321655691,'79959095785853','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5213,0,'2068','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]] | \'\'\'[[2060е]]\'\'\' | [[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]]
\n[[2063]] | [[2064]] | [[2065]] | [[2066]] | [[2067]] | \'\'\'2068\'\'\' | [[2069]] | [[2070]] | [[2071]] | [[2072]] | [[2073]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2068]]\n[[af:2068]]\n[[bg:2068]]\n[[bs:2068]]\n[[ca:2068]]\n[[cy:2068]]\n[[da:2068]]\n[[de:2068]]\n[[et:2068]]\n[[el:2068]]\n[[en:2068]]\n[[es:2068]]\n[[eo:2068]]\n[[eu:2068]]\n[[fi:2068]]\n[[fr:2068]]\n[[fy:2068]]\n[[he:2068]]\n[[hr:2068]]\n[[hu:2068]]\n[[it:2068]]\n[[ia:2068]]\n[[ja:2068年]]\n[[ko:2068년]]\n[[la:2068]]\n[[mk:2068]]\n[[nl:2068]]\n[[no:2068]]\n[[pl:2068]]\n[[pt:2068]]\n[[ro:2068]]\n[[ru:2068]]\n[[simple:2068]]\n[[sl:2068]]\n[[sv:2068]]\n[[zh:2068年]]','',124,'Милош','20040904214155','',0,0,0,1,0.270737771071,'79959095785844','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5214,0,'2069','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2030е]] | [[2040е]] | [[2050е]] | \'\'\'[[2060е]]\'\'\' | [[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]]
\n[[2064]] | [[2065]] | [[2066]] | [[2067]] | [[2068]] | \'\'\'2069\'\'\' | [[2070]] | [[2071]] | [[2072]] | [[2073]] | [[2074]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2069]]\n[[af:2069]]\n[[bg:2069]]\n[[bs:2069]]\n[[ca:2069]]\n[[cy:2069]]\n[[da:2069]]\n[[de:2069]]\n[[et:2069]]\n[[el:2069]]\n[[en:2069]]\n[[es:2069]]\n[[eo:2069]]\n[[eu:2069]]\n[[fi:2069]]\n[[fr:2069]]\n[[fy:2069]]\n[[he:2069]]\n[[hr:2069]]\n[[hu:2069]]\n[[it:2069]]\n[[ia:2069]]\n[[ja:2069年]]\n[[ko:2069년]]\n[[la:2069]]\n[[mk:2069]]\n[[nl:2069]]\n[[no:2069]]\n[[pl:2069]]\n[[pt:2069]]\n[[ro:2069]]\n[[ru:2069]]\n[[simple:2069]]\n[[sl:2069]]\n[[sv:2069]]\n[[zh:2069年]]','',124,'Милош','20040904214213','',0,0,0,1,0.042824384311,'79959095785786','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5215,0,'2070','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]] | \'\'\'[[2070е]]\'\'\' | [[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]]
\n[[2065]] | [[2066]] | [[2067]] | [[2068]] | [[2069]] | \'\'\'2070\'\'\' | [[2071]] | [[2072]] | [[2073]] | [[2074]] | [[2075]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2070]]\n[[af:2070]]\n[[bg:2070]]\n[[bs:2070]]\n[[ca:2070]]\n[[cy:2070]]\n[[da:2070]]\n[[de:2070]]\n[[et:2070]]\n[[el:2070]]\n[[en:2070]]\n[[es:2070]]\n[[eo:2070]]\n[[eu:2070]]\n[[fi:2070]]\n[[fr:2070]]\n[[fy:2070]]\n[[he:2070]]\n[[hr:2070]]\n[[hu:2070]]\n[[it:2070]]\n[[ia:2070]]\n[[ja:2070年]]\n[[ko:2070년]]\n[[la:2070]]\n[[mk:2070]]\n[[nl:2070]]\n[[no:2070]]\n[[pl:2070]]\n[[pt:2070]]\n[[ro:2070]]\n[[ru:2070]]\n[[simple:2070]]\n[[sl:2070]]\n[[sv:2070]]\n[[zh:2070年]]','',124,'Милош','20040904214216','',0,0,0,1,0.397729271742,'79959095785783','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5216,0,'2071','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]] | \'\'\'[[2070е]]\'\'\' | [[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]]
\n[[2066]] | [[2067]] | [[2068]] | [[2069]] | [[2070]] | \'\'\'2071\'\'\' | [[2072]] | [[2073]] | [[2074]] | [[2075]] | [[2076]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2071]]\n[[af:2071]]\n[[bg:2071]]\n[[bs:2071]]\n[[ca:2071]]\n[[cy:2071]]\n[[da:2071]]\n[[de:2071]]\n[[et:2071]]\n[[el:2071]]\n[[en:2071]]\n[[es:2071]]\n[[eo:2071]]\n[[eu:2071]]\n[[fi:2071]]\n[[fr:2071]]\n[[fy:2071]]\n[[he:2071]]\n[[hr:2071]]\n[[hu:2071]]\n[[it:2071]]\n[[ia:2071]]\n[[ja:2071年]]\n[[ko:2071년]]\n[[la:2071]]\n[[mk:2071]]\n[[nl:2071]]\n[[no:2071]]\n[[pl:2071]]\n[[pt:2071]]\n[[ro:2071]]\n[[ru:2071]]\n[[simple:2071]]\n[[sl:2071]]\n[[sv:2071]]\n[[zh:2071年]]','',124,'Милош','20040904214227','',0,0,0,1,0.114217101649,'79959095785772','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5217,0,'2072','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]] | \'\'\'[[2070е]]\'\'\' | [[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]]
\n[[2067]] | [[2068]] | [[2069]] | [[2070]] | [[2071]] | \'\'\'2072\'\'\' | [[2073]] | [[2074]] | [[2075]] | [[2076]] | [[2077]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2072]]\n[[af:2072]]\n[[bg:2072]]\n[[bs:2072]]\n[[ca:2072]]\n[[cy:2072]]\n[[da:2072]]\n[[de:2072]]\n[[et:2072]]\n[[el:2072]]\n[[en:2072]]\n[[es:2072]]\n[[eo:2072]]\n[[eu:2072]]\n[[fi:2072]]\n[[fr:2072]]\n[[fy:2072]]\n[[he:2072]]\n[[hr:2072]]\n[[hu:2072]]\n[[it:2072]]\n[[ia:2072]]\n[[ja:2072年]]\n[[ko:2072년]]\n[[la:2072]]\n[[mk:2072]]\n[[nl:2072]]\n[[no:2072]]\n[[pl:2072]]\n[[pt:2072]]\n[[ro:2072]]\n[[ru:2072]]\n[[simple:2072]]\n[[sl:2072]]\n[[sv:2072]]\n[[zh:2072年]]','',124,'Милош','20040904214239','',0,0,0,1,0.138709202008,'79959095785760','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5218,0,'2073','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]] | \'\'\'[[2070е]]\'\'\' | [[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]]
\n[[2068]] | [[2069]] | [[2070]] | [[2071]] | [[2072]] | \'\'\'2073\'\'\' | [[2074]] | [[2075]] | [[2076]] | [[2077]] | [[2078]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2073]]\n[[af:2073]]\n[[bg:2073]]\n[[bs:2073]]\n[[ca:2073]]\n[[cy:2073]]\n[[da:2073]]\n[[de:2073]]\n[[et:2073]]\n[[el:2073]]\n[[en:2073]]\n[[es:2073]]\n[[eo:2073]]\n[[eu:2073]]\n[[fi:2073]]\n[[fr:2073]]\n[[fy:2073]]\n[[he:2073]]\n[[hr:2073]]\n[[hu:2073]]\n[[it:2073]]\n[[ia:2073]]\n[[ja:2073年]]\n[[ko:2073년]]\n[[la:2073]]\n[[mk:2073]]\n[[nl:2073]]\n[[no:2073]]\n[[pl:2073]]\n[[pt:2073]]\n[[ro:2073]]\n[[ru:2073]]\n[[simple:2073]]\n[[sl:2073]]\n[[sv:2073]]\n[[zh:2073年]]','',124,'Милош','20040904214249','',0,0,0,1,0.922690232714,'79959095785750','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5219,0,'2074','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]] | \'\'\'[[2070е]]\'\'\' | [[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]]
\n[[2069]] | [[2070]] | [[2071]] | [[2072]] | [[2073]] | \'\'\'2074\'\'\' | [[2075]] | [[2076]] | [[2077]] | [[2078]] | [[2079]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2074]]\n[[af:2074]]\n[[bg:2074]]\n[[bs:2074]]\n[[ca:2074]]\n[[cy:2074]]\n[[da:2074]]\n[[de:2074]]\n[[et:2074]]\n[[el:2074]]\n[[en:2074]]\n[[es:2074]]\n[[eo:2074]]\n[[eu:2074]]\n[[fi:2074]]\n[[fr:2074]]\n[[fy:2074]]\n[[he:2074]]\n[[hr:2074]]\n[[hu:2074]]\n[[it:2074]]\n[[ia:2074]]\n[[ja:2074年]]\n[[ko:2074년]]\n[[la:2074]]\n[[mk:2074]]\n[[nl:2074]]\n[[no:2074]]\n[[pl:2074]]\n[[pt:2074]]\n[[ro:2074]]\n[[ru:2074]]\n[[simple:2074]]\n[[sl:2074]]\n[[sv:2074]]\n[[zh:2074年]]','',124,'Милош','20040904214258','',0,0,0,1,0.01926817839,'79959095785741','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5220,0,'2075','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]] | \'\'\'[[2070е]]\'\'\' | [[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]]
\n[[2070]] | [[2071]] | [[2072]] | [[2073]] | [[2074]] | \'\'\'2075\'\'\' | [[2076]] | [[2077]] | [[2078]] | [[2079]] | [[2080]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2075]]\n[[af:2075]]\n[[bg:2075]]\n[[bs:2075]]\n[[ca:2075]]\n[[cy:2075]]\n[[da:2075]]\n[[de:2075]]\n[[et:2075]]\n[[el:2075]]\n[[en:2075]]\n[[es:2075]]\n[[eo:2075]]\n[[eu:2075]]\n[[fi:2075]]\n[[fr:2075]]\n[[fy:2075]]\n[[he:2075]]\n[[hr:2075]]\n[[hu:2075]]\n[[it:2075]]\n[[ia:2075]]\n[[ja:2075年]]\n[[ko:2075년]]\n[[la:2075]]\n[[mk:2075]]\n[[nl:2075]]\n[[no:2075]]\n[[pl:2075]]\n[[pt:2075]]\n[[ro:2075]]\n[[ru:2075]]\n[[simple:2075]]\n[[sl:2075]]\n[[sv:2075]]\n[[zh:2075年]]','',124,'Милош','20040904214308','',0,0,0,1,0.145194920779,'79959095785691','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5221,0,'2076','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]] | \'\'\'[[2070е]]\'\'\' | [[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]]
\n[[2071]] | [[2072]] | [[2073]] | [[2074]] | [[2075]] | \'\'\'2076\'\'\' | [[2077]] | [[2078]] | [[2079]] | [[2080]] | [[2081]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2076]]\n[[af:2076]]\n[[bg:2076]]\n[[bs:2076]]\n[[ca:2076]]\n[[cy:2076]]\n[[da:2076]]\n[[de:2076]]\n[[et:2076]]\n[[el:2076]]\n[[en:2076]]\n[[es:2076]]\n[[eo:2076]]\n[[eu:2076]]\n[[fi:2076]]\n[[fr:2076]]\n[[fy:2076]]\n[[he:2076]]\n[[hr:2076]]\n[[hu:2076]]\n[[it:2076]]\n[[ia:2076]]\n[[ja:2076年]]\n[[ko:2076년]]\n[[la:2076]]\n[[mk:2076]]\n[[nl:2076]]\n[[no:2076]]\n[[pl:2076]]\n[[pt:2076]]\n[[ro:2076]]\n[[ru:2076]]\n[[simple:2076]]\n[[sl:2076]]\n[[sv:2076]]\n[[zh:2076年]]','',124,'Милош','20040904214317','',0,0,0,1,0.334256197947,'79959095785682','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5222,0,'2077','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]] | \'\'\'[[2070е]]\'\'\' | [[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]]
\n[[2072]] | [[2073]] | [[2074]] | [[2075]] | [[2076]] | \'\'\'2077\'\'\' | [[2078]] | [[2079]] | [[2080]] | [[2081]] | [[2082]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2077]]\n[[af:2077]]\n[[bg:2077]]\n[[bs:2077]]\n[[ca:2077]]\n[[cy:2077]]\n[[da:2077]]\n[[de:2077]]\n[[et:2077]]\n[[el:2077]]\n[[en:2077]]\n[[es:2077]]\n[[eo:2077]]\n[[eu:2077]]\n[[fi:2077]]\n[[fr:2077]]\n[[fy:2077]]\n[[he:2077]]\n[[hr:2077]]\n[[hu:2077]]\n[[it:2077]]\n[[ia:2077]]\n[[ja:2077年]]\n[[ko:2077년]]\n[[la:2077]]\n[[mk:2077]]\n[[nl:2077]]\n[[no:2077]]\n[[pl:2077]]\n[[pt:2077]]\n[[ro:2077]]\n[[ru:2077]]\n[[simple:2077]]\n[[sl:2077]]\n[[sv:2077]]\n[[zh:2077年]]','',124,'Милош','20040904214328','',0,0,0,1,0.943510637592,'79959095785671','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5223,0,'2078','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]] | \'\'\'[[2070е]]\'\'\' | [[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]]
\n[[2073]] | [[2074]] | [[2075]] | [[2076]] | [[2077]] | \'\'\'2078\'\'\' | [[2079]] | [[2080]] | [[2081]] | [[2082]] | [[2083]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2078]]\n[[af:2078]]\n[[bg:2078]]\n[[bs:2078]]\n[[ca:2078]]\n[[cy:2078]]\n[[da:2078]]\n[[de:2078]]\n[[et:2078]]\n[[el:2078]]\n[[en:2078]]\n[[es:2078]]\n[[eo:2078]]\n[[eu:2078]]\n[[fi:2078]]\n[[fr:2078]]\n[[fy:2078]]\n[[he:2078]]\n[[hr:2078]]\n[[hu:2078]]\n[[it:2078]]\n[[ia:2078]]\n[[ja:2078年]]\n[[ko:2078년]]\n[[la:2078]]\n[[mk:2078]]\n[[nl:2078]]\n[[no:2078]]\n[[pl:2078]]\n[[pt:2078]]\n[[ro:2078]]\n[[ru:2078]]\n[[simple:2078]]\n[[sl:2078]]\n[[sv:2078]]\n[[zh:2078年]]','',124,'Милош','20040904214339','',0,0,0,1,0.829283010135,'79959095785660','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5224,0,'2079','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2040е]] | [[2050е]] | [[2060е]] | \'\'\'[[2070е]]\'\'\' | [[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]]
\n[[2074]] | [[2075]] | [[2076]] | [[2077]] | [[2078]] | \'\'\'2079\'\'\' | [[2080]] | [[2081]] | [[2082]] | [[2083]] | [[2084]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2079]]\n[[af:2079]]\n[[bg:2079]]\n[[bs:2079]]\n[[ca:2079]]\n[[cy:2079]]\n[[da:2079]]\n[[de:2079]]\n[[et:2079]]\n[[el:2079]]\n[[en:2079]]\n[[es:2079]]\n[[eo:2079]]\n[[eu:2079]]\n[[fi:2079]]\n[[fr:2079]]\n[[fy:2079]]\n[[he:2079]]\n[[hr:2079]]\n[[hu:2079]]\n[[it:2079]]\n[[ia:2079]]\n[[ja:2079年]]\n[[ko:2079년]]\n[[la:2079]]\n[[mk:2079]]\n[[nl:2079]]\n[[no:2079]]\n[[pl:2079]]\n[[pt:2079]]\n[[ro:2079]]\n[[ru:2079]]\n[[simple:2079]]\n[[sl:2079]]\n[[sv:2079]]\n[[zh:2079年]]','',124,'Милош','20040904214350','',0,0,0,1,0.641922267918,'79959095785649','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5225,0,'2080','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]] | \'\'\'[[2080е]]\'\'\' | [[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]]
\n[[2075]] | [[2076]] | [[2077]] | [[2078]] | [[2079]] | \'\'\'2080\'\'\' | [[2081]] | [[2082]] | [[2083]] | [[2084]] | [[2085]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2080]]\n[[af:2080]]\n[[bg:2080]]\n[[bs:2080]]\n[[ca:2080]]\n[[cy:2080]]\n[[da:2080]]\n[[de:2080]]\n[[et:2080]]\n[[el:2080]]\n[[en:2080]]\n[[es:2080]]\n[[eo:2080]]\n[[eu:2080]]\n[[fi:2080]]\n[[fr:2080]]\n[[fy:2080]]\n[[he:2080]]\n[[hr:2080]]\n[[hu:2080]]\n[[it:2080]]\n[[ia:2080]]\n[[ja:2080年]]\n[[ko:2080년]]\n[[la:2080]]\n[[mk:2080]]\n[[nl:2080]]\n[[no:2080]]\n[[pl:2080]]\n[[pt:2080]]\n[[ro:2080]]\n[[ru:2080]]\n[[simple:2080]]\n[[sl:2080]]\n[[sv:2080]]\n[[zh:2080年]]','',124,'Милош','20040904214402','',0,0,0,1,0.329509484269,'79959095785597','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5226,0,'2081','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]] | \'\'\'[[2080е]]\'\'\' | [[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]]
\n[[2076]] | [[2077]] | [[2078]] | [[2079]] | [[2080]] | \'\'\'2081\'\'\' | [[2082]] | [[2083]] | [[2084]] | [[2085]] | [[2086]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2081]]\n[[af:2081]]\n[[bg:2081]]\n[[bs:2081]]\n[[ca:2081]]\n[[cy:2081]]\n[[da:2081]]\n[[de:2081]]\n[[et:2081]]\n[[el:2081]]\n[[en:2081]]\n[[es:2081]]\n[[eo:2081]]\n[[eu:2081]]\n[[fi:2081]]\n[[fr:2081]]\n[[fy:2081]]\n[[he:2081]]\n[[hr:2081]]\n[[hu:2081]]\n[[it:2081]]\n[[ia:2081]]\n[[ja:2081年]]\n[[ko:2081년]]\n[[la:2081]]\n[[mk:2081]]\n[[nl:2081]]\n[[no:2081]]\n[[pl:2081]]\n[[pt:2081]]\n[[ro:2081]]\n[[ru:2081]]\n[[simple:2081]]\n[[sl:2081]]\n[[sv:2081]]\n[[zh:2081年]]','',124,'Милош','20040904214442','',0,0,0,1,0.858328675785,'79959095785557','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5227,0,'2082','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]] | \'\'\'[[2080е]]\'\'\' | [[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]]
\n[[2077]] | [[2078]] | [[2079]] | [[2080]] | [[2081]] | \'\'\'2082\'\'\' | [[2083]] | [[2084]] | [[2085]] | [[2086]] | [[2087]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2082]]\n[[af:2082]]\n[[bg:2082]]\n[[bs:2082]]\n[[ca:2082]]\n[[cy:2082]]\n[[da:2082]]\n[[de:2082]]\n[[et:2082]]\n[[el:2082]]\n[[en:2082]]\n[[es:2082]]\n[[eo:2082]]\n[[eu:2082]]\n[[fi:2082]]\n[[fr:2082]]\n[[fy:2082]]\n[[he:2082]]\n[[hr:2082]]\n[[hu:2082]]\n[[it:2082]]\n[[ia:2082]]\n[[ja:2082年]]\n[[ko:2082년]]\n[[la:2082]]\n[[mk:2082]]\n[[nl:2082]]\n[[no:2082]]\n[[pl:2082]]\n[[pt:2082]]\n[[ro:2082]]\n[[ru:2082]]\n[[simple:2082]]\n[[sl:2082]]\n[[sv:2082]]\n[[zh:2082年]]','',124,'Милош','20040904214452','',0,0,0,1,0.427029004985,'79959095785547','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5228,0,'2083','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]] | \'\'\'[[2080е]]\'\'\' | [[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]]
\n[[2078]] | [[2079]] | [[2080]] | [[2081]] | [[2082]] | \'\'\'2083\'\'\' | [[2084]] | [[2085]] | [[2086]] | [[2087]] | [[2088]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2083]]\n[[af:2083]]\n[[bg:2083]]\n[[bs:2083]]\n[[ca:2083]]\n[[cy:2083]]\n[[da:2083]]\n[[de:2083]]\n[[et:2083]]\n[[el:2083]]\n[[en:2083]]\n[[es:2083]]\n[[eo:2083]]\n[[eu:2083]]\n[[fi:2083]]\n[[fr:2083]]\n[[fy:2083]]\n[[he:2083]]\n[[hr:2083]]\n[[hu:2083]]\n[[it:2083]]\n[[ia:2083]]\n[[ja:2083年]]\n[[ko:2083년]]\n[[la:2083]]\n[[mk:2083]]\n[[nl:2083]]\n[[no:2083]]\n[[pl:2083]]\n[[pt:2083]]\n[[ro:2083]]\n[[ru:2083]]\n[[simple:2083]]\n[[sl:2083]]\n[[sv:2083]]\n[[zh:2083年]]','',124,'Милош','20040904214502','',0,0,0,1,0.889255477064,'79959095785497','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5229,0,'2084','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]] | \'\'\'[[2080е]]\'\'\' | [[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]]
\n[[2079]] | [[2080]] | [[2081]] | [[2082]] | [[2083]] | \'\'\'2084\'\'\' | [[2085]] | [[2086]] | [[2087]] | [[2088]] | [[2089]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2084]]\n[[af:2084]]\n[[bg:2084]]\n[[bs:2084]]\n[[ca:2084]]\n[[cy:2084]]\n[[da:2084]]\n[[de:2084]]\n[[et:2084]]\n[[el:2084]]\n[[en:2084]]\n[[es:2084]]\n[[eo:2084]]\n[[eu:2084]]\n[[fi:2084]]\n[[fr:2084]]\n[[fy:2084]]\n[[he:2084]]\n[[hr:2084]]\n[[hu:2084]]\n[[it:2084]]\n[[ia:2084]]\n[[ja:2084年]]\n[[ko:2084년]]\n[[la:2084]]\n[[mk:2084]]\n[[nl:2084]]\n[[no:2084]]\n[[pl:2084]]\n[[pt:2084]]\n[[ro:2084]]\n[[ru:2084]]\n[[simple:2084]]\n[[sl:2084]]\n[[sv:2084]]\n[[zh:2084年]]','',124,'Милош','20040904214516','',0,0,0,1,0.188175603835,'79959095785483','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5230,0,'2085','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]] | \'\'\'[[2080е]]\'\'\' | [[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]]
\n[[2080]] | [[2081]] | [[2082]] | [[2083]] | [[2084]] | \'\'\'2085\'\'\' | [[2086]] | [[2087]] | [[2088]] | [[2089]] | [[2090]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2085]]\n[[af:2085]]\n[[bg:2085]]\n[[bs:2085]]\n[[ca:2085]]\n[[cy:2085]]\n[[da:2085]]\n[[de:2085]]\n[[et:2085]]\n[[el:2085]]\n[[en:2085]]\n[[es:2085]]\n[[eo:2085]]\n[[eu:2085]]\n[[fi:2085]]\n[[fr:2085]]\n[[fy:2085]]\n[[he:2085]]\n[[hr:2085]]\n[[hu:2085]]\n[[it:2085]]\n[[ia:2085]]\n[[ja:2085年]]\n[[ko:2085년]]\n[[la:2085]]\n[[mk:2085]]\n[[nl:2085]]\n[[no:2085]]\n[[pl:2085]]\n[[pt:2085]]\n[[ro:2085]]\n[[ru:2085]]\n[[simple:2085]]\n[[sl:2085]]\n[[sv:2085]]\n[[zh:2085年]]','',124,'Милош','20040904214532','',0,0,0,1,0.912350957707,'79959095785467','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5231,0,'2086','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]] | \'\'\'[[2080е]]\'\'\' | [[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]]
\n[[2081]] | [[2082]] | [[2083]] | [[2084]] | [[2085]] | \'\'\'2086\'\'\' | [[2087]] | [[2088]] | [[2089]] | [[2090]] | [[2091]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2086]]\n[[af:2086]]\n[[bg:2086]]\n[[bs:2086]]\n[[ca:2086]]\n[[cy:2086]]\n[[da:2086]]\n[[de:2086]]\n[[et:2086]]\n[[el:2086]]\n[[en:2086]]\n[[es:2086]]\n[[eo:2086]]\n[[eu:2086]]\n[[fi:2086]]\n[[fr:2086]]\n[[fy:2086]]\n[[he:2086]]\n[[hr:2086]]\n[[hu:2086]]\n[[it:2086]]\n[[ia:2086]]\n[[ja:2086年]]\n[[ko:2086년]]\n[[la:2086]]\n[[mk:2086]]\n[[nl:2086]]\n[[no:2086]]\n[[pl:2086]]\n[[pt:2086]]\n[[ro:2086]]\n[[ru:2086]]\n[[simple:2086]]\n[[sl:2086]]\n[[sv:2086]]\n[[zh:2086年]]','',124,'Милош','20040904214543','',0,0,0,1,0.388607154781,'79959095785456','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5232,0,'2087','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]] | \'\'\'[[2080е]]\'\'\' | [[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]]
\n[[2082]] | [[2083]] | [[2084]] | [[2085]] | [[2086]] | \'\'\'2087\'\'\' | [[2088]] | [[2089]] | [[2090]] | [[2091]] | [[2092]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2087]]\n[[af:2087]]\n[[bg:2087]]\n[[bs:2087]]\n[[ca:2087]]\n[[cy:2087]]\n[[da:2087]]\n[[de:2087]]\n[[et:2087]]\n[[el:2087]]\n[[en:2087]]\n[[es:2087]]\n[[eo:2087]]\n[[eu:2087]]\n[[fi:2087]]\n[[fr:2087]]\n[[fy:2087]]\n[[he:2087]]\n[[hr:2087]]\n[[hu:2087]]\n[[it:2087]]\n[[ia:2087]]\n[[ja:2087年]]\n[[ko:2087년]]\n[[la:2087]]\n[[mk:2087]]\n[[nl:2087]]\n[[no:2087]]\n[[pl:2087]]\n[[pt:2087]]\n[[ro:2087]]\n[[ru:2087]]\n[[simple:2087]]\n[[sl:2087]]\n[[sv:2087]]\n[[zh:2087年]]','',124,'Милош','20040904214553','',0,0,0,1,0.307087293038,'79959095785446','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5233,0,'2088','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]] | \'\'\'[[2080е]]\'\'\' | [[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]]
\n[[2083]] | [[2084]] | [[2085]] | [[2086]] | [[2087]] | \'\'\'2088\'\'\' | [[2089]] | [[2090]] | [[2091]] | [[2092]] | [[2093]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2088]]\n[[af:2088]]\n[[bg:2088]]\n[[bs:2088]]\n[[ca:2088]]\n[[cy:2088]]\n[[da:2088]]\n[[de:2088]]\n[[et:2088]]\n[[el:2088]]\n[[en:2088]]\n[[es:2088]]\n[[eo:2088]]\n[[eu:2088]]\n[[fi:2088]]\n[[fr:2088]]\n[[fy:2088]]\n[[he:2088]]\n[[hr:2088]]\n[[hu:2088]]\n[[it:2088]]\n[[ia:2088]]\n[[ja:2088年]]\n[[ko:2088년]]\n[[la:2088]]\n[[mk:2088]]\n[[nl:2088]]\n[[no:2088]]\n[[pl:2088]]\n[[pt:2088]]\n[[ro:2088]]\n[[ru:2088]]\n[[simple:2088]]\n[[sl:2088]]\n[[sv:2088]]\n[[zh:2088年]]','',124,'Милош','20040904214604','',0,0,0,1,0.274645771494,'79959095785395','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5234,0,'2089','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2050е]] | [[2060е]] | [[2070е]] | \'\'\'[[2080е]]\'\'\' | [[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]]
\n[[2084]] | [[2085]] | [[2086]] | [[2087]] | [[2088]] | \'\'\'2089\'\'\' | [[2090]] | [[2091]] | [[2092]] | [[2093]] | [[2094]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2089]]\n[[af:2089]]\n[[bg:2089]]\n[[bs:2089]]\n[[ca:2089]]\n[[cy:2089]]\n[[da:2089]]\n[[de:2089]]\n[[et:2089]]\n[[el:2089]]\n[[en:2089]]\n[[es:2089]]\n[[eo:2089]]\n[[eu:2089]]\n[[fi:2089]]\n[[fr:2089]]\n[[fy:2089]]\n[[he:2089]]\n[[hr:2089]]\n[[hu:2089]]\n[[it:2089]]\n[[ia:2089]]\n[[ja:2089年]]\n[[ko:2089년]]\n[[la:2089]]\n[[mk:2089]]\n[[nl:2089]]\n[[no:2089]]\n[[pl:2089]]\n[[pt:2089]]\n[[ro:2089]]\n[[ru:2089]]\n[[simple:2089]]\n[[sl:2089]]\n[[sv:2089]]\n[[zh:2089年]]','',124,'Милош','20040904214617','',0,0,0,1,0.353290949647,'79959095785382','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5235,0,'2090','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]] | \'\'\'[[2090е]]\'\'\' | [[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]]
\n[[2085]] | [[2086]] | [[2087]] | [[2088]] | [[2089]] | \'\'\'2090\'\'\' | [[2091]] | [[2092]] | [[2093]] | [[2094]] | [[2095]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2090]]\n[[af:2090]]\n[[bg:2090]]\n[[bs:2090]]\n[[ca:2090]]\n[[cy:2090]]\n[[da:2090]]\n[[de:2090]]\n[[et:2090]]\n[[el:2090]]\n[[en:2090]]\n[[es:2090]]\n[[eo:2090]]\n[[eu:2090]]\n[[fi:2090]]\n[[fr:2090]]\n[[fy:2090]]\n[[he:2090]]\n[[hr:2090]]\n[[hu:2090]]\n[[it:2090]]\n[[ia:2090]]\n[[ja:2090年]]\n[[ko:2090년]]\n[[la:2090]]\n[[mk:2090]]\n[[nl:2090]]\n[[no:2090]]\n[[pl:2090]]\n[[pt:2090]]\n[[ro:2090]]\n[[ru:2090]]\n[[simple:2090]]\n[[sl:2090]]\n[[sv:2090]]\n[[zh:2090年]]','',124,'Милош','20040904214625','',0,0,0,1,0.156164554486,'79959095785374','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5236,0,'2091','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]] | \'\'\'[[2090е]]\'\'\' | [[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]]
\n[[2086]] | [[2087]] | [[2088]] | [[2089]] | [[2090]] | \'\'\'2091\'\'\' | [[2092]] | [[2093]] | [[2094]] | [[2095]] | [[2096]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2091]]\n[[af:2091]]\n[[bg:2091]]\n[[bs:2091]]\n[[ca:2091]]\n[[cy:2091]]\n[[da:2091]]\n[[de:2091]]\n[[et:2091]]\n[[el:2091]]\n[[en:2091]]\n[[es:2091]]\n[[eo:2091]]\n[[eu:2091]]\n[[fi:2091]]\n[[fr:2091]]\n[[fy:2091]]\n[[he:2091]]\n[[hr:2091]]\n[[hu:2091]]\n[[it:2091]]\n[[ia:2091]]\n[[ja:2091年]]\n[[ko:2091년]]\n[[la:2091]]\n[[mk:2091]]\n[[nl:2091]]\n[[no:2091]]\n[[pl:2091]]\n[[pt:2091]]\n[[ro:2091]]\n[[ru:2091]]\n[[simple:2091]]\n[[sl:2091]]\n[[sv:2091]]\n[[zh:2091年]]','',124,'Милош','20040904214653','',0,0,0,1,0.244708186129,'79959095785346','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5237,0,'2092','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]] | \'\'\'[[2090е]]\'\'\' | [[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]]
\n[[2087]] | [[2088]] | [[2089]] | [[2090]] | [[2091]] | \'\'\'2092\'\'\' | [[2093]] | [[2094]] | [[2095]] | [[2096]] | [[2097]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2092]]\n[[af:2092]]\n[[bg:2092]]\n[[bs:2092]]\n[[ca:2092]]\n[[cy:2092]]\n[[da:2092]]\n[[de:2092]]\n[[et:2092]]\n[[el:2092]]\n[[en:2092]]\n[[es:2092]]\n[[eo:2092]]\n[[eu:2092]]\n[[fi:2092]]\n[[fr:2092]]\n[[fy:2092]]\n[[he:2092]]\n[[hr:2092]]\n[[hu:2092]]\n[[it:2092]]\n[[ia:2092]]\n[[ja:2092年]]\n[[ko:2092년]]\n[[la:2092]]\n[[mk:2092]]\n[[nl:2092]]\n[[no:2092]]\n[[pl:2092]]\n[[pt:2092]]\n[[ro:2092]]\n[[ru:2092]]\n[[simple:2092]]\n[[sl:2092]]\n[[sv:2092]]\n[[zh:2092年]]','',124,'Милош','20040904214658','',0,0,0,1,0.159166176412,'79959095785341','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5238,0,'2093','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]] | \'\'\'[[2090е]]\'\'\' | [[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]]
\n[[2088]] | [[2089]] | [[2090]] | [[2091]] | [[2092]] | \'\'\'2093\'\'\' | [[2094]] | [[2095]] | [[2096]] | [[2097]] | [[2098]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2093]]\n[[af:2093]]\n[[bg:2093]]\n[[bs:2093]]\n[[ca:2093]]\n[[cy:2093]]\n[[da:2093]]\n[[de:2093]]\n[[et:2093]]\n[[el:2093]]\n[[en:2093]]\n[[es:2093]]\n[[eo:2093]]\n[[eu:2093]]\n[[fi:2093]]\n[[fr:2093]]\n[[fy:2093]]\n[[he:2093]]\n[[hr:2093]]\n[[hu:2093]]\n[[it:2093]]\n[[ia:2093]]\n[[ja:2093年]]\n[[ko:2093년]]\n[[la:2093]]\n[[mk:2093]]\n[[nl:2093]]\n[[no:2093]]\n[[pl:2093]]\n[[pt:2093]]\n[[ro:2093]]\n[[ru:2093]]\n[[simple:2093]]\n[[sl:2093]]\n[[sv:2093]]\n[[zh:2093年]]','',124,'Милош','20040904214709','',0,0,0,1,0.207960459035,'79959095785290','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5239,1,'Božidar_Vuković','*ово је само мали екперимент па ме занима ваше мишљење у вези превода (онако телеграфски, експрес, без линкова у тексту као што би били у ћиричном изворнику) понеких изабраних и значајнијих чланака ради њиховог бољег пласирања у шири медијски простор пошто нпр.неко из федерације или хрватске ако се буде занимао за рецимо Божидара Вуковића он ће то одгуглати на латиници пошто вероватно и не ћирилицу а последица тога је једностран извор тј. једнострана информација.\nНешто налик на Пројекат Растко. Тиме се мислим да не би знатно мењао ћирилични концепт сајта. Ту би осим латинице постојала и опција тј. могућност превода на енглески језик итд. уколико ко буде имао воље и знањаза такво нешто. \n\nЗанима ме ваше мишљење ?','',144,'Golija','20040904214713','',0,0,0,1,0.495344271183,'79959095785286','20040904214713'); INSERT INTO cur VALUES (5240,0,'2094','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]] | \'\'\'[[2090е]]\'\'\' | [[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]]
\n[[2089]] | [[2090]] | [[2091]] | [[2092]] | [[2093]] | \'\'\'2094\'\'\' | [[2095]] | [[2096]] | [[2097]] | [[2098]] | [[2099]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2094]]\n[[af:2094]]\n[[bg:2094]]\n[[bs:2094]]\n[[ca:2094]]\n[[cy:2094]]\n[[da:2094]]\n[[de:2094]]\n[[et:2094]]\n[[el:2094]]\n[[en:2094]]\n[[es:2094]]\n[[eo:2094]]\n[[eu:2094]]\n[[fi:2094]]\n[[fr:2094]]\n[[fy:2094]]\n[[he:2094]]\n[[hr:2094]]\n[[hu:2094]]\n[[it:2094]]\n[[ia:2094]]\n[[ja:2094年]]\n[[ko:2094년]]\n[[la:2094]]\n[[mk:2094]]\n[[nl:2094]]\n[[no:2094]]\n[[pl:2094]]\n[[pt:2094]]\n[[ro:2094]]\n[[ru:2094]]\n[[simple:2094]]\n[[sl:2094]]\n[[sv:2094]]\n[[zh:2094年]]','',124,'Милош','20040904214717','',0,0,0,1,0.858444795878,'79959095785282','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5241,0,'2095','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]] | \'\'\'[[2090е]]\'\'\' | [[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]]
\n[[2090]] | [[2091]] | [[2092]] | [[2093]] | [[2094]] | \'\'\'2095\'\'\' | [[2096]] | [[2097]] | [[2098]] | [[2099]] | [[2100]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2095]]\n[[af:2095]]\n[[bg:2095]]\n[[bs:2095]]\n[[ca:2095]]\n[[cy:2095]]\n[[da:2095]]\n[[de:2095]]\n[[et:2095]]\n[[el:2095]]\n[[en:2095]]\n[[es:2095]]\n[[eo:2095]]\n[[eu:2095]]\n[[fi:2095]]\n[[fr:2095]]\n[[fy:2095]]\n[[he:2095]]\n[[hr:2095]]\n[[hu:2095]]\n[[it:2095]]\n[[ia:2095]]\n[[ja:2095年]]\n[[ko:2095년]]\n[[la:2095]]\n[[mk:2095]]\n[[nl:2095]]\n[[no:2095]]\n[[pl:2095]]\n[[pt:2095]]\n[[ro:2095]]\n[[ru:2095]]\n[[simple:2095]]\n[[sl:2095]]\n[[sv:2095]]\n[[zh:2095年]]','',124,'Милош','20040904214733','',0,0,0,1,0.650983897807,'79959095785266','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5242,0,'2096','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]] | \'\'\'[[2090е]]\'\'\' | [[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]]
\n[[2091]] | [[2092]] | [[2093]] | [[2094]] | [[2095]] | \'\'\'2096\'\'\' | [[2097]] | [[2098]] | [[2099]] | [[2100]] | [[2101]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2096]]\n[[af:2096]]\n[[bg:2096]]\n[[bs:2096]]\n[[ca:2096]]\n[[cy:2096]]\n[[da:2096]]\n[[de:2096]]\n[[et:2096]]\n[[el:2096]]\n[[en:2096]]\n[[es:2096]]\n[[eo:2096]]\n[[eu:2096]]\n[[fi:2096]]\n[[fr:2096]]\n[[fy:2096]]\n[[he:2096]]\n[[hr:2096]]\n[[hu:2096]]\n[[it:2096]]\n[[ia:2096]]\n[[ja:2096年]]\n[[ko:2096년]]\n[[la:2096]]\n[[mk:2096]]\n[[nl:2096]]\n[[no:2096]]\n[[pl:2096]]\n[[pt:2096]]\n[[ro:2096]]\n[[ru:2096]]\n[[simple:2096]]\n[[sl:2096]]\n[[sv:2096]]\n[[zh:2096年]]','',124,'Милош','20040904214756','',0,0,0,1,0.798663229588,'79959095785243','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5243,0,'2097','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]] | \'\'\'[[2090е]]\'\'\' | [[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]]
\n[[2092]] | [[2093]] | [[2094]] | [[2095]] | [[2096]] | \'\'\'2097\'\'\' | [[2098]] | [[2099]] | [[2100]] | [[2101]] | [[2102]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2097]]\n[[af:2097]]\n[[bg:2097]]\n[[bs:2097]]\n[[ca:2097]]\n[[cy:2097]]\n[[da:2097]]\n[[de:2097]]\n[[et:2097]]\n[[el:2097]]\n[[en:2097]]\n[[es:2097]]\n[[eo:2097]]\n[[eu:2097]]\n[[fi:2097]]\n[[fr:2097]]\n[[fy:2097]]\n[[he:2097]]\n[[hr:2097]]\n[[hu:2097]]\n[[it:2097]]\n[[ia:2097]]\n[[ja:2097年]]\n[[ko:2097년]]\n[[la:2097]]\n[[mk:2097]]\n[[nl:2097]]\n[[no:2097]]\n[[pl:2097]]\n[[pt:2097]]\n[[ro:2097]]\n[[ru:2097]]\n[[simple:2097]]\n[[sl:2097]]\n[[sv:2097]]\n[[zh:2097年]]','',124,'Милош','20040904214808','',0,0,0,1,0.071425864506,'79959095785191','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5244,0,'2098','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]] | \'\'\'[[2090е]]\'\'\' | [[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]]
\n[[2093]] | [[2094]] | [[2095]] | [[2096]] | [[2097]] | \'\'\'2098\'\'\' | [[2099]] | [[2100]] | [[2101]] | [[2102]] | [[2103]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2098]]\n[[af:2098]]\n[[bg:2098]]\n[[bs:2098]]\n[[ca:2098]]\n[[cy:2098]]\n[[da:2098]]\n[[de:2098]]\n[[et:2098]]\n[[el:2098]]\n[[en:2098]]\n[[es:2098]]\n[[eo:2098]]\n[[eu:2098]]\n[[fi:2098]]\n[[fr:2098]]\n[[fy:2098]]\n[[he:2098]]\n[[hr:2098]]\n[[hu:2098]]\n[[it:2098]]\n[[ia:2098]]\n[[ja:2098年]]\n[[ko:2098년]]\n[[la:2098]]\n[[mk:2098]]\n[[nl:2098]]\n[[no:2098]]\n[[pl:2098]]\n[[pt:2098]]\n[[ro:2098]]\n[[ru:2098]]\n[[simple:2098]]\n[[sl:2098]]\n[[sv:2098]]\n[[zh:2098年]]','',124,'Милош','20040904214818','',0,0,0,1,0.640935852491,'79959095785181','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5245,0,'2099','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2060е]] | [[2070е]] | [[2080е]] | \'\'\'[[2090е]]\'\'\' | [[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]]
\n[[2094]] | [[2095]] | [[2096]] | [[2097]] | [[2098]] | \'\'\'2099\'\'\' | [[2100]] | [[2101]] | [[2102]] | [[2103]] | [[2104]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2099]]\n[[af:2099]]\n[[bg:2099]]\n[[bs:2099]]\n[[ca:2099]]\n[[cy:2099]]\n[[da:2099]]\n[[de:2099]]\n[[et:2099]]\n[[el:2099]]\n[[en:2099]]\n[[es:2099]]\n[[eo:2099]]\n[[eu:2099]]\n[[fi:2099]]\n[[fr:2099]]\n[[fy:2099]]\n[[he:2099]]\n[[hr:2099]]\n[[hu:2099]]\n[[it:2099]]\n[[ia:2099]]\n[[ja:2099年]]\n[[ko:2099년]]\n[[la:2099]]\n[[mk:2099]]\n[[nl:2099]]\n[[no:2099]]\n[[pl:2099]]\n[[pt:2099]]\n[[ro:2099]]\n[[ru:2099]]\n[[simple:2099]]\n[[sl:2099]]\n[[sv:2099]]\n[[zh:2099年]]','',124,'Милош','20040904214826','',0,0,0,1,0.205868610277,'79959095785173','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5246,0,'2100','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век]] | \'\'\'[[21. век]]\'\'\' | [[22. век]]
\n[[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]] | \'\'\'[[2100е]]\'\'\' | [[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]]
\n[[2095]] | [[2096]] | [[2097]] | [[2098]] | [[2099]] | \'\'\'2100\'\'\' | [[2101]] | [[2102]] | [[2103]] | [[2104]] | [[2105]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:2100]]\n[[af:2100]]\n[[bg:2100]]\n[[bs:2100]]\n[[ca:2100]]\n[[cy:2100]]\n[[da:2100]]\n[[de:2100]]\n[[et:2100]]\n[[el:2100]]\n[[en:2100]]\n[[es:2100]]\n[[eo:2100]]\n[[eu:2100]]\n[[fi:2100]]\n[[fr:2100]]\n[[fy:2100]]\n[[he:2100]]\n[[hr:2100]]\n[[hu:2100]]\n[[it:2100]]\n[[ia:2100]]\n[[ja:2100年]]\n[[ko:2100년]]\n[[la:2100]]\n[[mk:2100]]\n[[nl:2100]]\n[[no:2100]]\n[[pl:2100]]\n[[pt:2100]]\n[[ro:2100]]\n[[ru:2100]]\n[[simple:2100]]\n[[sl:2100]]\n[[sv:2100]]\n[[zh:2100年]]','',124,'Милош','20040904214839','',0,0,0,1,0.935071188461,'79959095785160','20040905070247'); INSERT INTO cur VALUES (5247,0,'2101','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]] | \'\'\'[[2100е]]\'\'\' | [[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]]
\n[[2096]] | [[2097]] | [[2098]] | [[2099]] | [[2100]] | \'\'\'2101\'\'\' | [[2102]] | [[2103]] | [[2104]] | [[2105]] | [[2106]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220554','',0,0,0,1,0.937181985442,'79959095779445','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5248,0,'2102','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]] | \'\'\'[[2100е]]\'\'\' | [[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]]
\n[[2097]] | [[2098]] | [[2099]] | [[2100]] | [[2101]] | \'\'\'2102\'\'\' | [[2103]] | [[2104]] | [[2105]] | [[2106]] | [[2107]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220606','',0,0,0,1,0.70742147961,'79959095779393','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5249,0,'2103','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]] | \'\'\'[[2100е]]\'\'\' | [[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]]
\n[[2098]] | [[2099]] | [[2100]] | [[2101]] | [[2102]] | \'\'\'2103\'\'\' | [[2104]] | [[2105]] | [[2106]] | [[2107]] | [[2108]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220618','',0,0,0,1,0.519188994784,'79959095779381','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5250,0,'2104','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]] | \'\'\'[[2100е]]\'\'\' | [[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]]
\n[[2099]] | [[2100]] | [[2101]] | [[2102]] | [[2103]] | \'\'\'2104\'\'\' | [[2105]] | [[2106]] | [[2107]] | [[2108]] | [[2109]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220629','',0,0,0,1,0.51489075437,'79959095779370','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5251,0,'2105','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]] | \'\'\'[[2100е]]\'\'\' | [[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]]
\n[[2100]] | [[2101]] | [[2102]] | [[2103]] | [[2104]] | \'\'\'2105\'\'\' | [[2106]] | [[2107]] | [[2108]] | [[2109]] | [[2110]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220640','',0,0,0,1,0.15160040611,'79959095779359','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5252,0,'2106','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]] | \'\'\'[[2100е]]\'\'\' | [[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]]
\n[[2101]] | [[2102]] | [[2103]] | [[2104]] | [[2105]] | \'\'\'2106\'\'\' | [[2107]] | [[2108]] | [[2109]] | [[2110]] | [[2111]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220649','',0,0,0,1,0.022570812154,'79959095779350','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5253,0,'2107','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]] | \'\'\'[[2100е]]\'\'\' | [[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]]
\n[[2102]] | [[2103]] | [[2104]] | [[2105]] | [[2106]] | \'\'\'2107\'\'\' | [[2108]] | [[2109]] | [[2110]] | [[2111]] | [[2112]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220700','',0,0,0,1,0.86586369661,'79959095779299','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5254,0,'2108','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]] | \'\'\'[[2100е]]\'\'\' | [[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]]
\n[[2103]] | [[2104]] | [[2105]] | [[2106]] | [[2107]] | \'\'\'2108\'\'\' | [[2109]] | [[2110]] | [[2111]] | [[2112]] | [[2113]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220711','',0,0,0,1,0.916671808305,'79959095779288','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5255,0,'2109','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2070е]] | [[2080е]] | [[2090е]] | \'\'\'[[2100е]]\'\'\' | [[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]]
\n[[2104]] | [[2105]] | [[2106]] | [[2107]] | [[2108]] | \'\'\'2109\'\'\' | [[2110]] | [[2111]] | [[2112]] | [[2113]] | [[2114]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220722','',0,0,0,1,0.726625456813,'79959095779277','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5256,0,'2110','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]] | \'\'\'[[2110е]]\'\'\' | [[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]]
\n[[2105]] | [[2106]] | [[2107]] | [[2108]] | [[2109]] | \'\'\'2110\'\'\' | [[2111]] | [[2112]] | [[2113]] | [[2114]] | [[2115]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220733','',0,0,0,1,0.837183204404,'79959095779266','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5257,0,'2111','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]] | \'\'\'[[2110е]]\'\'\' | [[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]]
\n[[2106]] | [[2107]] | [[2108]] | [[2109]] | [[2110]] | \'\'\'2111\'\'\' | [[2112]] | [[2113]] | [[2114]] | [[2115]] | [[2116]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220744','',0,0,0,1,0.181952333163,'79959095779255','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5258,0,'2112','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]] | \'\'\'[[2110е]]\'\'\' | [[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]]
\n[[2107]] | [[2108]] | [[2109]] | [[2110]] | [[2111]] | \'\'\'2112\'\'\' | [[2113]] | [[2114]] | [[2115]] | [[2116]] | [[2117]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220755','',0,0,0,1,0.142669196307,'79959095779244','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5259,0,'2113','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]] | \'\'\'[[2110е]]\'\'\' | [[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]]
\n[[2108]] | [[2109]] | [[2110]] | [[2111]] | [[2112]] | \'\'\'2113\'\'\' | [[2114]] | [[2115]] | [[2116]] | [[2117]] | [[2118]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220807','',0,0,0,1,0.71374022342,'79959095779192','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5260,0,'2114','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]] | \'\'\'[[2110е]]\'\'\' | [[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]]
\n[[2109]] | [[2110]] | [[2111]] | [[2112]] | [[2113]] | \'\'\'2114\'\'\' | [[2115]] | [[2116]] | [[2117]] | [[2118]] | [[2119]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220813','',0,0,0,1,0.914683047642,'79959095779186','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5261,0,'2115','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]] | \'\'\'[[2110е]]\'\'\' | [[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]]
\n[[2110]] | [[2111]] | [[2112]] | [[2113]] | [[2114]] | \'\'\'2115\'\'\' | [[2116]] | [[2117]] | [[2118]] | [[2119]] | [[2120]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220829','',0,0,0,1,0.141094051367,'79959095779170','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5262,0,'2116','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]] | \'\'\'[[2110е]]\'\'\' | [[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]]
\n[[2111]] | [[2112]] | [[2113]] | [[2114]] | [[2115]] | \'\'\'2116\'\'\' | [[2117]] | [[2118]] | [[2119]] | [[2120]] | [[2121]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220838','',0,0,0,1,0.279395954814,'79959095779161','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5263,0,'2117','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]] | \'\'\'[[2110е]]\'\'\' | [[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]]
\n[[2112]] | [[2113]] | [[2114]] | [[2115]] | [[2116]] | \'\'\'2117\'\'\' | [[2118]] | [[2119]] | [[2120]] | [[2121]] | [[2122]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220846','',0,0,0,1,0.279664490037,'79959095779153','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5264,0,'2118','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]] | \'\'\'[[2110е]]\'\'\' | [[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]]
\n[[2113]] | [[2114]] | [[2115]] | [[2116]] | [[2117]] | \'\'\'2118\'\'\' | [[2119]] | [[2120]] | [[2121]] | [[2122]] | [[2123]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220857','',0,0,0,1,0.998553238343,'79959095779142','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5265,0,'2119','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2080е]] | [[2090е]] | [[2100е]] | \'\'\'[[2110е]]\'\'\' | [[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]]
\n[[2114]] | [[2115]] | [[2116]] | [[2117]] | [[2118]] | \'\'\'2119\'\'\' | [[2120]] | [[2121]] | [[2122]] | [[2123]] | [[2124]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220908','',0,0,0,1,0.625729316671,'79959095779091','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5266,0,'2120','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]] | \'\'\'[[2120е]]\'\'\' | [[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]]
\n[[2115]] | [[2116]] | [[2117]] | [[2118]] | [[2119]] | \'\'\'2120\'\'\' | [[2121]] | [[2122]] | [[2123]] | [[2124]] | [[2125]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904220919','',0,0,0,1,0.553922243209,'79959095779080','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5267,0,'2121','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]] | \'\'\'[[2120е]]\'\'\' | [[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]]
\n[[2116]] | [[2117]] | [[2118]] | [[2119]] | [[2120]] | \'\'\'2121\'\'\' | [[2122]] | [[2123]] | [[2124]] | [[2125]] | [[2126]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221001','',0,0,0,1,0.253535723432,'79959095778998','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5268,0,'2122','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]] | \'\'\'[[2120е]]\'\'\' | [[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]]
\n[[2117]] | [[2118]] | [[2119]] | [[2120]] | [[2121]] | \'\'\'2122\'\'\' | [[2123]] | [[2124]] | [[2125]] | [[2126]] | [[2127]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221012','',0,0,0,1,0.536818310868,'79959095778987','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5269,0,'2123','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]] | \'\'\'[[2120е]]\'\'\' | [[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]]
\n[[2118]] | [[2119]] | [[2120]] | [[2121]] | [[2122]] | \'\'\'2123\'\'\' | [[2124]] | [[2125]] | [[2126]] | [[2127]] | [[2128]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221023','',0,0,0,1,0.331645471198,'79959095778976','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5270,0,'2124','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]] | \'\'\'[[2120е]]\'\'\' | [[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]]
\n[[2119]] | [[2120]] | [[2121]] | [[2122]] | [[2123]] | \'\'\'2124\'\'\' | [[2125]] | [[2126]] | [[2127]] | [[2128]] | [[2129]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221033','',0,0,0,1,0.70024300958,'79959095778966','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5271,0,'2125','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]] | \'\'\'[[2120е]]\'\'\' | [[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]]
\n[[2120]] | [[2121]] | [[2122]] | [[2123]] | [[2124]] | \'\'\'2125\'\'\' | [[2126]] | [[2127]] | [[2128]] | [[2129]] | [[2130]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221043','',0,0,0,1,0.810584643302,'79959095778956','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5272,0,'2126','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]] | \'\'\'[[2120е]]\'\'\' | [[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]]
\n[[2121]] | [[2122]] | [[2123]] | [[2124]] | [[2125]] | \'\'\'2126\'\'\' | [[2127]] | [[2128]] | [[2129]] | [[2130]] | [[2131]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221053','',0,0,0,1,0.224766449176,'79959095778946','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5273,0,'2127','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]] | \'\'\'[[2120е]]\'\'\' | [[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]]
\n[[2122]] | [[2123]] | [[2124]] | [[2125]] | [[2126]] | \'\'\'2127\'\'\' | [[2128]] | [[2129]] | [[2130]] | [[2131]] | [[2132]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221104','',0,0,0,1,0.462061504583,'79959095778895','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5274,0,'2128','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]] | \'\'\'[[2120е]]\'\'\' | [[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]]
\n[[2123]] | [[2124]] | [[2125]] | [[2126]] | [[2127]] | \'\'\'2128\'\'\' | [[2129]] | [[2130]] | [[2131]] | [[2132]] | [[2133]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221409','',0,0,0,0,0.754944693183,'79959095778590','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5275,0,'2129','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2090е]] | [[2100е]] | [[2110е]] | \'\'\'[[2120е]]\'\'\' | [[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]]
\n[[2124]] | [[2125]] | [[2126]] | [[2127]] | [[2128]] | \'\'\'2129\'\'\' | [[2130]] | [[2131]] | [[2132]] | [[2133]] | [[2134]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221431','',0,0,0,0,0.321364890934,'79959095778568','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5276,0,'2130','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]] | \'\'\'[[2130е]]\'\'\' | [[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]]
\n[[2125]] | [[2126]] | [[2127]] | [[2128]] | [[2129]] | \'\'\'2130\'\'\' | [[2131]] | [[2132]] | [[2133]] | [[2134]] | [[2135]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221447','',0,0,0,1,0.428596785026,'79959095778552','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5277,0,'2131','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]] | \'\'\'[[2130е]]\'\'\' | [[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]]
\n[[2126]] | [[2127]] | [[2128]] | [[2129]] | [[2130]] | \'\'\'2131\'\'\' | [[2132]] | [[2133]] | [[2134]] | [[2135]] | [[2136]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221458','',0,0,0,1,0.39634364629,'79959095778541','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5278,0,'2132','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]] | \'\'\'[[2130е]]\'\'\' | [[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]]
\n[[2127]] | [[2128]] | [[2129]] | [[2130]] | [[2131]] | \'\'\'2132\'\'\' | [[2133]] | [[2134]] | [[2135]] | [[2136]] | [[2137]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221511','',0,0,0,1,0.159997890778,'79959095778488','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5279,0,'2133','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]] | \'\'\'[[2130е]]\'\'\' | [[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]]
\n[[2128]] | [[2129]] | [[2130]] | [[2131]] | [[2132]] | \'\'\'2133\'\'\' | [[2134]] | [[2135]] | [[2136]] | [[2137]] | [[2138]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221520','',0,0,0,1,0.873410054424,'79959095778479','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5280,0,'2134','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]] | \'\'\'[[2130е]]\'\'\' | [[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]]
\n[[2129]] | [[2130]] | [[2131]] | [[2132]] | [[2133]] | \'\'\'2134\'\'\' | [[2135]] | [[2136]] | [[2137]] | [[2138]] | [[2139]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221531','',0,0,0,1,0.217023259596,'79959095778468','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5281,0,'2135','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]] | \'\'\'[[2130е]]\'\'\' | [[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]]
\n[[2130]] | [[2131]] | [[2132]] | [[2133]] | [[2134]] | \'\'\'2135\'\'\' | [[2136]] | [[2137]] | [[2138]] | [[2139]] | [[2140]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221546','',0,0,0,1,0.618903723368,'79959095778453','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5282,0,'2136','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]] | \'\'\'[[2130е]]\'\'\' | [[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]]
\n[[2131]] | [[2132]] | [[2133]] | [[2134]] | [[2135]] | \'\'\'2136\'\'\' | [[2137]] | [[2138]] | [[2139]] | [[2140]] | [[2141]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221551','',0,0,0,1,0.720848035869,'79959095778448','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5283,0,'2137','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]] | \'\'\'[[2130е]]\'\'\' | [[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]]
\n[[2132]] | [[2133]] | [[2134]] | [[2135]] | [[2136]] | \'\'\'2137\'\'\' | [[2138]] | [[2139]] | [[2140]] | [[2141]] | [[2142]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221606','',0,0,0,1,0.727937388573,'79959095778393','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5284,0,'2138','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]] | \'\'\'[[2130е]]\'\'\' | [[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]]
\n[[2133]] | [[2134]] | [[2135]] | [[2136]] | [[2137]] | \'\'\'2138\'\'\' | [[2139]] | [[2140]] | [[2141]] | [[2142]] | [[2143]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221621','',0,0,0,1,0.205563852659,'79959095778378','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5285,0,'2139','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2100е]] | [[2110е]] | [[2120е]] | \'\'\'[[2130е]]\'\'\' | [[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]]
\n[[2134]] | [[2135]] | [[2136]] | [[2137]] | [[2138]] | \'\'\'2139\'\'\' | [[2140]] | [[2141]] | [[2142]] | [[2143]] | [[2144]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221628','',0,0,0,1,0.199437165726,'79959095778371','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5286,0,'2140','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]] | \'\'\'[[2140е]]\'\'\' | [[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]]
\n[[2135]] | [[2136]] | [[2137]] | [[2138]] | [[2139]] | \'\'\'2140\'\'\' | [[2141]] | [[2142]] | [[2143]] | [[2144]] | [[2145]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221641','',0,0,0,1,0.258729010941,'79959095778358','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5287,0,'2141','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]] | \'\'\'[[2140е]]\'\'\' | [[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]]
\n[[2136]] | [[2137]] | [[2138]] | [[2139]] | [[2140]] | \'\'\'2141\'\'\' | [[2142]] | [[2143]] | [[2144]] | [[2145]] | [[2146]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221732','',0,0,0,1,0.545437725981,'79959095778267','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5288,0,'2142','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]] | \'\'\'[[2140е]]\'\'\' | [[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]]
\n[[2137]] | [[2138]] | [[2139]] | [[2140]] | [[2141]] | \'\'\'2142\'\'\' | [[2143]] | [[2144]] | [[2145]] | [[2146]] | [[2147]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221906','',0,0,0,0,0.776829484746,'79959095778093','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5289,0,'2143','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]] | \'\'\'[[2140е]]\'\'\' | [[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]]
\n[[2138]] | [[2139]] | [[2140]] | [[2141]] | [[2142]] | \'\'\'2143\'\'\' | [[2144]] | [[2145]] | [[2146]] | [[2147]] | [[2148]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221927','',0,0,0,0,0.068739520418,'79959095778072','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5290,0,'2144','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]] | \'\'\'[[2140е]]\'\'\' | [[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]]
\n[[2139]] | [[2140]] | [[2141]] | [[2142]] | [[2143]] | \'\'\'2144\'\'\' | [[2145]] | [[2146]] | [[2147]] | [[2148]] | [[2149]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904221945','',0,0,0,0,0.095250921368,'79959095778054','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5291,0,'2145','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]] | \'\'\'[[2140е]]\'\'\' | [[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]]
\n[[2140]] | [[2141]] | [[2142]] | [[2143]] | [[2144]] | \'\'\'2145\'\'\' | [[2146]] | [[2147]] | [[2148]] | [[2149]] | [[2150]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222009','',0,0,0,0,0.395389465334,'79959095777990','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5292,0,'2146','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]] | \'\'\'[[2140е]]\'\'\' | [[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]]
\n[[2141]] | [[2142]] | [[2143]] | [[2144]] | [[2145]] | \'\'\'2146\'\'\' | [[2147]] | [[2148]] | [[2149]] | [[2150]] | [[2151]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222026','',0,0,0,1,0.770101246317,'79959095777973','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5293,0,'2147','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]] | \'\'\'[[2140е]]\'\'\' | [[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]]
\n[[2142]] | [[2143]] | [[2144]] | [[2145]] | [[2146]] | \'\'\'2147\'\'\' | [[2148]] | [[2149]] | [[2150]] | [[2151]] | [[2152]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222037','',0,0,0,1,0.538184140128,'79959095777962','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5294,0,'2148','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]] | \'\'\'[[2140е]]\'\'\' | [[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]]
\n[[2143]] | [[2144]] | [[2145]] | [[2146]] | [[2147]] | \'\'\'2148\'\'\' | [[2149]] | [[2150]] | [[2151]] | [[2152]] | [[2153]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222049','',0,0,0,1,0.741993058353,'79959095777950','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5295,0,'2149','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2110е]] | [[2120е]] | [[2130е]] | \'\'\'[[2140е]]\'\'\' | [[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]]
\n[[2144]] | [[2145]] | [[2146]] | [[2147]] | [[2148]] | \'\'\'2149\'\'\' | [[2150]] | [[2151]] | [[2152]] | [[2153]] | [[2154]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222109','',0,0,0,1,0.112234982249,'79959095777890','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5296,0,'2150','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]] | \'\'\'[[2150е]]\'\'\' | [[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]]
\n[[2145]] | [[2146]] | [[2147]] | [[2148]] | [[2149]] | \'\'\'2150\'\'\' | [[2151]] | [[2152]] | [[2153]] | [[2154]] | [[2155]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222119','',0,0,0,1,0.941971419818,'79959095777880','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5297,0,'2151','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]] | \'\'\'[[2150е]]\'\'\' | [[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]]
\n[[2146]] | [[2147]] | [[2148]] | [[2149]] | [[2150]] | \'\'\'2151\'\'\' | [[2152]] | [[2153]] | [[2154]] | [[2155]] | [[2156]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222129','',0,0,0,1,0.27406015027,'79959095777870','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5298,0,'2152','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]] | \'\'\'[[2150е]]\'\'\' | [[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]]
\n[[2147]] | [[2148]] | [[2149]] | [[2150]] | [[2151]] | \'\'\'2152\'\'\' | [[2153]] | [[2154]] | [[2155]] | [[2156]] | [[2157]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222142','',0,0,0,1,0.929199053407,'79959095777857','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5299,0,'2153','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]] | \'\'\'[[2150е]]\'\'\' | [[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]]
\n[[2148]] | [[2149]] | [[2150]] | [[2151]] | [[2152]] | \'\'\'2153\'\'\' | [[2154]] | [[2155]] | [[2156]] | [[2157]] | [[2158]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222153','',0,0,0,1,0.444906269873,'79959095777846','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5300,0,'2154','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]] | \'\'\'[[2150е]]\'\'\' | [[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]]
\n[[2149]] | [[2150]] | [[2151]] | [[2152]] | [[2153]] | \'\'\'2154\'\'\' | [[2155]] | [[2156]] | [[2157]] | [[2158]] | [[2159]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222208','',0,0,0,1,0.424280232947,'79959095777791','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5301,0,'2155','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]] | \'\'\'[[2150е]]\'\'\' | [[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]]
\n[[2150]] | [[2151]] | [[2152]] | [[2153]] | [[2154]] | \'\'\'2155\'\'\' | [[2156]] | [[2157]] | [[2158]] | [[2159]] | [[2160]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222219','',0,0,0,1,0.406434281918,'79959095777780','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5302,0,'2156','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]] | \'\'\'[[2150е]]\'\'\' | [[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]]
\n[[2151]] | [[2152]] | [[2153]] | [[2154]] | [[2155]] | \'\'\'2156\'\'\' | [[2157]] | [[2158]] | [[2159]] | [[2160]] | [[2161]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222232','',0,0,0,1,0.185035219037,'79959095777767','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5303,0,'2157','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]] | \'\'\'[[2150е]]\'\'\' | [[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]]
\n[[2152]] | [[2153]] | [[2154]] | [[2155]] | [[2156]] | \'\'\'2157\'\'\' | [[2158]] | [[2159]] | [[2160]] | [[2161]] | [[2162]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222243','',0,0,0,1,0.775181516435,'79959095777756','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5304,0,'2158','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]] | \'\'\'[[2150е]]\'\'\' | [[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]]
\n[[2153]] | [[2154]] | [[2155]] | [[2156]] | [[2157]] | \'\'\'2158\'\'\' | [[2159]] | [[2160]] | [[2161]] | [[2162]] | [[2163]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222250','',0,0,0,1,0.797250533848,'79959095777749','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5305,0,'2159','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2120е]] | [[2130е]] | [[2140е]] | \'\'\'[[2150е]]\'\'\' | [[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]]
\n[[2154]] | [[2155]] | [[2156]] | [[2157]] | [[2158]] | \'\'\'2159\'\'\' | [[2160]] | [[2161]] | [[2162]] | [[2163]] | [[2164]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222305','',0,0,0,1,0.749939683243,'79959095777694','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5306,0,'2160','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]] | \'\'\'[[2160е]]\'\'\' | [[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]]
\n[[2155]] | [[2156]] | [[2157]] | [[2158]] | [[2159]] | \'\'\'2160\'\'\' | [[2161]] | [[2162]] | [[2163]] | [[2164]] | [[2165]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222328','',0,0,0,1,0.037792772072,'79959095777671','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5307,0,'2161','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]] | \'\'\'[[2160е]]\'\'\' | [[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]]
\n[[2156]] | [[2157]] | [[2158]] | [[2159]] | [[2160]] | \'\'\'2161\'\'\' | [[2162]] | [[2163]] | [[2164]] | [[2165]] | [[2166]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222405','',0,0,0,1,0.667917223027,'79959095777594','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5308,0,'2162','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]] | \'\'\'[[2160е]]\'\'\' | [[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]]
\n[[2157]] | [[2158]] | [[2159]] | [[2160]] | [[2161]] | \'\'\'2162\'\'\' | [[2163]] | [[2164]] | [[2165]] | [[2166]] | [[2167]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222424','',0,0,0,1,0.178767503788,'79959095777575','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5309,0,'2163','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]] | \'\'\'[[2160е]]\'\'\' | [[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]]
\n[[2158]] | [[2159]] | [[2160]] | [[2161]] | [[2162]] | \'\'\'2163\'\'\' | [[2164]] | [[2165]] | [[2166]] | [[2167]] | [[2168]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222434','',0,0,0,1,0.606131905041,'79959095777565','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5310,0,'2164','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]] | \'\'\'[[2160е]]\'\'\' | [[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]]
\n[[2159]] | [[2160]] | [[2161]] | [[2162]] | [[2163]] | \'\'\'2164\'\'\' | [[2165]] | [[2166]] | [[2167]] | [[2168]] | [[2169]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222447','',0,0,0,1,0.790696304194,'79959095777552','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5311,0,'2165','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]] | \'\'\'[[2160е]]\'\'\' | [[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]]
\n[[2160]] | [[2161]] | [[2162]] | [[2163]] | [[2164]] | \'\'\'2165\'\'\' | [[2166]] | [[2167]] | [[2168]] | [[2169]] | [[2170]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222456','',0,0,0,1,0.010517498018,'79959095777543','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5312,0,'2166','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]] | \'\'\'[[2160е]]\'\'\' | [[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]]
\n[[2161]] | [[2162]] | [[2163]] | [[2164]] | [[2165]] | \'\'\'2166\'\'\' | [[2167]] | [[2168]] | [[2169]] | [[2170]] | [[2171]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222508','',0,0,0,1,0.544877178755,'79959095777491','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5313,0,'2167','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]] | \'\'\'[[2160е]]\'\'\' | [[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]]
\n[[2162]] | [[2163]] | [[2164]] | [[2165]] | [[2166]] | \'\'\'2167\'\'\' | [[2168]] | [[2169]] | [[2170]] | [[2171]] | [[2172]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222523','',0,0,0,1,0.794426208266,'79959095777476','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5314,0,'2168','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]] | \'\'\'[[2160е]]\'\'\' | [[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]]
\n[[2163]] | [[2164]] | [[2165]] | [[2166]] | [[2167]] | \'\'\'2168\'\'\' | [[2169]] | [[2170]] | [[2171]] | [[2172]] | [[2173]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222530','',0,0,0,1,0.670352700944,'79959095777469','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5315,0,'2169','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2130е]] | [[2140е]] | [[2150е]] | \'\'\'[[2160е]]\'\'\' | [[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]]
\n[[2164]] | [[2165]] | [[2166]] | [[2167]] | [[2168]] | \'\'\'2169\'\'\' | [[2170]] | [[2171]] | [[2172]] | [[2173]] | [[2174]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222541','',0,0,0,1,0.256686032869,'79959095777458','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5316,0,'2170','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]] | \'\'\'[[2170е]]\'\'\' | [[2180е]] | [[2190е]] | [[2200е]]
\n[[2165]] | [[2166]] | [[2167]] | [[2168]] | [[2169]] | \'\'\'2170\'\'\' | [[2171]] | [[2172]] | [[2173]] | [[2174]] | [[2175]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222554','',0,0,0,1,0.531931751655,'79959095777445','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5317,0,'2171','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]] | \'\'\'[[2170е]]\'\'\' | [[2180е]] | [[2190е]] | [[2200е]]
\n[[2166]] | [[2167]] | [[2168]] | [[2169]] | [[2170]] | \'\'\'2171\'\'\' | [[2172]] | [[2173]] | [[2174]] | [[2175]] | [[2176]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222605','',0,0,0,1,0.099231543066,'79959095777394','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5318,0,'2172','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]] | \'\'\'[[2170е]]\'\'\' | [[2180е]] | [[2190е]] | [[2200е]]
\n[[2167]] | [[2168]] | [[2169]] | [[2170]] | [[2171]] | \'\'\'2172\'\'\' | [[2173]] | [[2174]] | [[2175]] | [[2176]] | [[2177]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222623','',0,0,0,1,0.937245476962,'79959095777376','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5319,0,'2173','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]] | \'\'\'[[2170е]]\'\'\' | [[2180е]] | [[2190е]] | [[2200е]]
\n[[2168]] | [[2169]] | [[2170]] | [[2171]] | [[2172]] | \'\'\'2173\'\'\' | [[2174]] | [[2175]] | [[2176]] | [[2177]] | [[2178]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222628','',0,0,0,1,0.811254221392,'79959095777371','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5320,0,'2174','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]] | \'\'\'[[2170е]]\'\'\' | [[2180е]] | [[2190е]] | [[2200е]]
\n[[2169]] | [[2170]] | [[2171]] | [[2172]] | [[2173]] | \'\'\'2174\'\'\' | [[2175]] | [[2176]] | [[2177]] | [[2178]] | [[2179]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222639','',0,0,0,1,0.587871998357,'79959095777360','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5321,0,'2175','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]] | \'\'\'[[2170е]]\'\'\' | [[2180е]] | [[2190е]] | [[2200е]]
\n[[2170]] | [[2171]] | [[2172]] | [[2173]] | [[2174]] | \'\'\'2175\'\'\' | [[2176]] | [[2177]] | [[2178]] | [[2179]] | [[2180]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222659','',0,0,0,1,0.878772045429,'79959095777340','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5322,0,'2176','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]] | \'\'\'[[2170е]]\'\'\' | [[2180е]] | [[2190е]] | [[2200е]]
\n[[2171]] | [[2172]] | [[2173]] | [[2174]] | [[2175]] | \'\'\'2176\'\'\' | [[2177]] | [[2178]] | [[2179]] | [[2180]] | [[2181]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222701','',0,0,0,1,0.677900135367,'79959095777298','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5323,0,'2177','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]] | \'\'\'[[2170е]]\'\'\' | [[2180е]] | [[2190е]] | [[2200е]]
\n[[2172]] | [[2173]] | [[2174]] | [[2175]] | [[2176]] | \'\'\'2177\'\'\' | [[2178]] | [[2179]] | [[2180]] | [[2181]] | [[2182]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222711','',0,0,0,1,0.611215641541,'79959095777288','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5324,0,'2178','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]] | \'\'\'[[2170е]]\'\'\' | [[2180е]] | [[2190е]] | [[2200е]]
\n[[2173]] | [[2174]] | [[2175]] | [[2176]] | [[2177]] | \'\'\'2178\'\'\' | [[2179]] | [[2180]] | [[2181]] | [[2182]] | [[2183]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222720','',0,0,0,1,0.405719614311,'79959095777279','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5325,0,'2179','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2140е]] | [[2150е]] | [[2160е]] | \'\'\'[[2170е]]\'\'\' | [[2180е]] | [[2190е]] | [[2200е]]
\n[[2174]] | [[2175]] | [[2176]] | [[2177]] | [[2178]] | \'\'\'2179\'\'\' | [[2180]] | [[2181]] | [[2182]] | [[2183]] | [[2184]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Враћено на последњу измену од корисника Милош',108,'Djordjes','20050102104418','',0,0,1,0,0.266243576196,'79949897895581','20050102104418'); INSERT INTO cur VALUES (5326,0,'2180','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]] | \'\'\'[[2180е]]\'\'\' | [[2190е]] | [[2200е]] | [[2210е]]
\n[[2175]] | [[2176]] | [[2177]] | [[2178]] | [[2179]] | \'\'\'2180\'\'\' | [[2181]] | [[2182]] | [[2183]] | [[2184]] | [[2185]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222742','',0,0,0,1,0.224486952286,'79959095777257','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5327,0,'2181','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]] | \'\'\'[[2180е]]\'\'\' | [[2190е]] | [[2200е]] | [[2210е]]
\n[[2176]] | [[2177]] | [[2178]] | [[2179]] | [[2180]] | \'\'\'2181\'\'\' | [[2182]] | [[2183]] | [[2184]] | [[2185]] | [[2186]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222825','',0,0,0,1,0.239685037751,'79959095777174','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5328,0,'2182','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]] | \'\'\'[[2180е]]\'\'\' | [[2190е]] | [[2200е]] | [[2210е]]
\n[[2177]] | [[2178]] | [[2179]] | [[2180]] | [[2181]] | \'\'\'2182\'\'\' | [[2183]] | [[2184]] | [[2185]] | [[2186]] | [[2187]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222842','',0,0,0,1,0.66530280405,'79959095777157','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5329,0,'2183','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]] | \'\'\'[[2180е]]\'\'\' | [[2190е]] | [[2200е]] | [[2210е]]
\n[[2178]] | [[2179]] | [[2180]] | [[2181]] | [[2182]] | \'\'\'2183\'\'\' | [[2184]] | [[2185]] | [[2186]] | [[2187]] | [[2188]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222901','',0,0,0,1,0.076088340057,'79959095777098','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5330,0,'2184','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]] | \'\'\'[[2180е]]\'\'\' | [[2190е]] | [[2200е]] | [[2210е]]
\n[[2179]] | [[2180]] | [[2181]] | [[2182]] | [[2183]] | \'\'\'2184\'\'\' | [[2185]] | [[2186]] | [[2187]] | [[2188]] | [[2189]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222911','',0,0,0,1,0.206804106574,'79959095777088','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5331,0,'2185','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]] | \'\'\'[[2180е]]\'\'\' | [[2190е]] | [[2200е]] | [[2210е]]
\n[[2180]] | [[2181]] | [[2182]] | [[2183]] | [[2184]] | \'\'\'2185\'\'\' | [[2186]] | [[2187]] | [[2188]] | [[2189]] | [[2190]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222929','',0,0,0,1,0.511613665853,'79959095777070','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5332,0,'2186','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]] | \'\'\'[[2180е]]\'\'\' | [[2190е]] | [[2200е]] | [[2210е]]
\n[[2181]] | [[2182]] | [[2183]] | [[2184]] | [[2185]] | \'\'\'2186\'\'\' | [[2187]] | [[2188]] | [[2189]] | [[2190]] | [[2191]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222940','',0,0,0,1,0.335334967047,'79959095777059','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5333,0,'2187','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]] | \'\'\'[[2180е]]\'\'\' | [[2190е]] | [[2200е]] | [[2210е]]
\n[[2182]] | [[2183]] | [[2184]] | [[2185]] | [[2186]] | \'\'\'2187\'\'\' | [[2188]] | [[2189]] | [[2190]] | [[2191]] | [[2192]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904222951','',0,0,0,1,0.655941505291,'79959095777048','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5334,0,'2188','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]] | \'\'\'[[2180е]]\'\'\' | [[2190е]] | [[2200е]] | [[2210е]]
\n[[2183]] | [[2184]] | [[2185]] | [[2186]] | [[2187]] | \'\'\'2188\'\'\' | [[2189]] | [[2190]] | [[2191]] | [[2192]] | [[2193]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223001','',0,0,0,1,0.398694168496,'79959095776998','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5335,0,'2189','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2150е]] | [[2160е]] | [[2170е]] | \'\'\'[[2180е]]\'\'\' | [[2190е]] | [[2200е]] | [[2210е]]
\n[[2184]] | [[2185]] | [[2186]] | [[2187]] | [[2188]] | \'\'\'2189\'\'\' | [[2190]] | [[2191]] | [[2192]] | [[2193]] | [[2194]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223021','',0,0,0,1,0.965532896093,'79959095776978','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5336,0,'2190','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]] | \'\'\'[[2190е]]\'\'\' | [[2200е]] | [[2210е]] | [[2220е]]
\n[[2185]] | [[2186]] | [[2187]] | [[2188]] | [[2189]] | \'\'\'2190\'\'\' | [[2191]] | [[2192]] | [[2193]] | [[2194]] | [[2195]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223027','',0,0,0,1,0.627961082211,'79959095776972','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5337,0,'2191','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]] | \'\'\'[[2190е]]\'\'\' | [[2200е]] | [[2210е]] | [[2220е]]
\n[[2186]] | [[2187]] | [[2188]] | [[2189]] | [[2190]] | \'\'\'2191\'\'\' | [[2192]] | [[2193]] | [[2194]] | [[2195]] | [[2196]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223055','',0,0,0,1,0.546108450064,'79959095776944','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5338,0,'2192','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]] | \'\'\'[[2190е]]\'\'\' | [[2200е]] | [[2210е]] | [[2220е]]
\n[[2187]] | [[2188]] | [[2189]] | [[2190]] | [[2191]] | \'\'\'2192\'\'\' | [[2193]] | [[2194]] | [[2195]] | [[2196]] | [[2197]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223104','',0,0,0,1,0.092492235402,'79959095776895','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5339,0,'2193','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]] | \'\'\'[[2190е]]\'\'\' | [[2200е]] | [[2210е]] | [[2220е]]
\n[[2188]] | [[2189]] | [[2190]] | [[2191]] | [[2192]] | \'\'\'2193\'\'\' | [[2194]] | [[2195]] | [[2196]] | [[2197]] | [[2198]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223115','',0,0,0,1,0.261053560889,'79959095776884','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5340,0,'2194','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]] | \'\'\'[[2190е]]\'\'\' | [[2200е]] | [[2210е]] | [[2220е]]
\n[[2189]] | [[2190]] | [[2191]] | [[2192]] | [[2193]] | \'\'\'2194\'\'\' | [[2195]] | [[2196]] | [[2197]] | [[2198]] | [[2199]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223127','',0,0,0,1,0.419956301069,'79959095776872','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5341,0,'2195','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]] | \'\'\'[[2190е]]\'\'\' | [[2200е]] | [[2210е]] | [[2220е]]
\n[[2190]] | [[2191]] | [[2192]] | [[2193]] | [[2194]] | \'\'\'2195\'\'\' | [[2196]] | [[2197]] | [[2198]] | [[2199]] | [[2200]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223137','',0,0,0,1,0.536201419558,'79959095776862','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5342,0,'2196','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]] | \'\'\'[[2190е]]\'\'\' | [[2200е]] | [[2210е]] | [[2220е]]
\n[[2191]] | [[2192]] | [[2193]] | [[2194]] | [[2195]] | \'\'\'2196\'\'\' | [[2197]] | [[2198]] | [[2199]] | [[2200]] | [[2201]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223158','',0,0,0,1,0.967387679483,'79959095776841','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5343,0,'2197','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]] | \'\'\'[[2190е]]\'\'\' | [[2200е]] | [[2210е]] | [[2220е]]
\n[[2192]] | [[2193]] | [[2194]] | [[2195]] | [[2196]] | \'\'\'2197\'\'\' | [[2198]] | [[2199]] | [[2200]] | [[2201]] | [[2202]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223209','',0,0,0,1,0.977124289133,'79959095776790','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5344,0,'2198','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]] | \'\'\'[[2190е]]\'\'\' | [[2200е]] | [[2210е]] | [[2220е]]
\n[[2193]] | [[2194]] | [[2195]] | [[2196]] | [[2197]] | \'\'\'2198\'\'\' | [[2199]] | [[2200]] | [[2201]] | [[2202]] | [[2203]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223239','',0,0,0,0,0.169267172538,'79959095776760','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5345,0,'2199','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2160е]] | [[2170е]] | [[2180е]] | \'\'\'[[2190е]]\'\'\' | [[2200е]] | [[2210е]] | [[2220е]]
\n[[2194]] | [[2195]] | [[2196]] | [[2197]] | [[2198]] | \'\'\'2199\'\'\' | [[2200]] | [[2201]] | [[2202]] | [[2203]] | [[2204]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223306','',0,0,0,1,0.444148781451,'79959095776693','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5346,0,'2200','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век]] | \'\'\'[[22. век]]\'\'\' | [[23. век]]
\n[[2170е]] | [[2180е]] | [[2190е]] | \'\'\'[[2200е]]\'\'\' | [[2210е]] | [[2220е]] | [[2230е]]
\n[[2195]] | [[2196]] | [[2197]] | [[2198]] | [[2199]] | \'\'\'2200\'\'\' | [[2201]] | [[2202]] | [[2203]] | [[2204]] | [[2205]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Нобелове награде==\n* [[Физика]] - \n* [[Хемија]] - \n* [[Медицина]] - \n* [[Књижевност]] - \n* [[Мир]] - \n* [[Економија]] - \n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040904223317','',0,0,0,1,0.675801822299,'79959095776682','20040905121146'); INSERT INTO cur VALUES (5347,0,'22._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[21. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'22. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[23. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2100е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2110е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2120е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2130е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2140е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2150е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2160е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2170е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2180е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2190е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2101]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2110]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2111]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2120]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2121]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2130]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2131]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2140]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2141]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2150]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2151]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2160]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2161]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2170]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2171]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2180]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2181]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2190]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2191]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2200]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'22. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[2101]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[2200]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:22nd century]]','',124,'Милош','20040905121131','',0,0,0,0,0.390034303251,'79959094878868','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5348,0,'1._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'1. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[00е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[10е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[20е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[30е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[40е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[50е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[60е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[70е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[80е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[90е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[10]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[11]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[12]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[13]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[14]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[15]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[16]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[17]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[18]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[19]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[20]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[21]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[22]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[23]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[24]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[25]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[26]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[27]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[28]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[29]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[30]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[31]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[32]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[33]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[34]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[35]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[36]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[37]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[38]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[39]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[40]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[41]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[42]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[43]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[44]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[45]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[46]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[47]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[48]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[49]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[50]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[51]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[52]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[53]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[54]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[55]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[56]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[57]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[58]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[59]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[60]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[61]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[62]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[63]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[64]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[65]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[66]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[67]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[68]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[69]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[70]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[71]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[72]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[73]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[74]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[75]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[76]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[77]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[78]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[79]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[80]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[81]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[82]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[83]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[84]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[85]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[86]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[87]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[88]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[89]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[90]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[91]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[92]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[93]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[94]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[95]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[96]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[97]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[98]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[99]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[100]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'1. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[100]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:1st century]]','',124,'Милош','20040905115015','',0,0,0,0,0.10032844781,'79959094884984','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5351,0,'Гатање','[[Слика:Sultana Manojlovic.JPG|right|thumb|Султана Манојловић, чаробница из Београда, гаси угљевље]]\n\n[[Слика:Gatara Jelena Bozovic.JPG|right|thumb|Јелена Божовић, гатара из Семегњева. На крилу јој књига Староставна]]\n\n[[Слика:Ana Kracunovic.JPG|right|thumb|Русаљка Ана Крачуновић, у трансу помиње умрле сроднике]]\n\n\n\nУ свима деловима нашег народа, гатање и врачање играло је врло велику улогу. Оно је готово саставни део нашег народа, његовог култа и религије. \n\n[[Гaтaти]] значи домишљати се код нечег непознатог, o томе шта може бити. То се може постии разлагањем онога што је познато и тражењем да се докучи оно што није познато.\nГатати значи тражити и одгонетања загонетци („гонетати\"). Каже се: „Да се сећаш, сетити сe нећеш, a да гаташ, погодити нећеш.\" Али гатати у смислу мог испитивања значи: нешто радити чиме наш народ мисли да може докучити оно што се друкчије не зна, нарочито оно што ћe бити.\nПрема томе, гатање значи одгонетнути, открити оно што нам је непознато било по каквим тајанственим знацима било по кавом саображењу.\n\nУ самом гaтaњу има нечег чудноватог исто као и код [[гатка|гaткe]] у којој се прича нешто чудно, што не може бити. Гатка се, према томе, разликује од [[бacна|бacне]]. Јер док су код гатке баш чудновати догађаји најглавнији у причању, тако да им се чудимо, дотле код басне оно што није истинито само помаже да се изведе нека поука.\n\nРеч гатање свакако нам је дошла од [[санкрит]]ске (староиндиске) речи) gad (gadami), што значи говорити. Од те речи je постала и стара словенска реч гжсла, која je прво означавала песму. Од речи: гждж, гжсла постала je и реч [[гусле]], те је најзад од ње и дошао појам гатања, врачања и чарања. Јер, Пољаци и данас речју gusla означавају све оно што спада у област чаробништва.\n\nГатање je старо колико и човечанство, jep су се људи одвајкада старали да докуче велику загонетку будућности и то ма на који начин.\n[[Гаталац]], [[гатар]], у Хрватској гонетавац, у Црној Гори фалeтар (divinator) и јесте оно нарочито лице које тежи да нађе недокучно, најдрагоценију одгонетку, или оно што ми остали не знамо. То исто важи иза гаталицу, гатару (divinatrix). Управо у нашем народу оне више и гатају, нарочито старе жене. Зато се у народу и каже „старе бабе гаталице.\"\n\nКад гатар најозбиљније предузима посао да човеку каже оно што не зна, а нарочито да му претскаже судбину, онда он више није обичан гатар, већ и [[врачар]], Исто важи и за гатару. Врачар, дакле, своје знање озбиљно показује, те га ваља сасвим разликовати од гатара, с којим се наш народ обично шегачи... И [[гатало]] је, додуше, човек, који гата, али он то ради с неким презирањем. Отуда je гатало човек који измишља и лаже.\n\nВелики део нашег народа верује да гатара или врачара може да погоди судбину. Они који им верују обраћају им се, те очекују да ћe им рећи оно што не знају, па често очекују и речи утехе. Али остали неверници са гатарама и врачарама збијају шалу, називајћи их бабетинама.. Од њих се често чује у народу: „Гатала баба да није мраза, те освануо снег до г ... це!\"; или „стара баба у брабоњке гата: жив\' ми синци све су гола г. .на!\"\n\nУ нашем народу појам г а т a њ а није строго одељен од појма [[врачање|в р а ч a њ а]]. Покашто се оба ова појма сливају и идентификују, те изгледа као да је гатање и врачање једно исто. У неким нашим крајевима (нпр. у Шумадији) реч [[гатара]] се ређе чује, вeћ најчешће — врачара. Вероватно je по појмовима нашег народа мање погађање или претсказивање у вези са гатањем (нпр. гатање по времену или животињама) a да, je врaчaњe дубље и у вези са претсказивањем судбине човечије, те се под појмом врачања разуме шта више и оно што иде у [[чapaњe]] (Zauberei). Свакако ваља увек строго разликовати чapaње, [[бајање]], гатање и врачање и не трпати све ове ствари у реч враџбине.\n\nГ a т a њ e (врачање; у [[Далмација|Далмацији]] [[вaлaњe]]) je врло вероватно, поникло у човечанству још у доба принашања жртава. Свакако је у вези са мистичким дамарима наше душе, која жуди да продре и у неизвесну будућност. Ову тежњу је врло тешко угушити, зато је гатање и било у нашем народу јако развијено.\n\nУ стара времена многобожачки свештеници („жречеви\") принашали су боговима животиње на жртву, па су на основу унутрашњег налаза извесних телесних органа („[[знаци]]\") и тумачили будућност, a нарочито да ли је Богу принесена жртва умилна или мрска (ausspicium).\nПри избору животиње, спремне за жртву, човек не зна стање њене нутрице, али [[жарач]] је знао. Разгледајући је, он је одмах знао да ли је жртва добра или не, пa је, према томе, и закључивао да ли ћe сe дотичном лицу жеља испунити или неће. Жapaч је, дакле, до извесне мере „претсказивао будућност.\"\nТим се путем и развило r a т a њ е.\n\nОно је највећу [[систематизација|систематизацију]] достигло код Гркa и Римљaна. Код Римљана су биле шта више r a т a ч к e књиге (libri fatidici). Први императори усташе против разних укорењених сујеверица у народу, али их не могоше истребити. Хришћанство објави на све стране да су [[opакул]]и дело злих духова, a [[Блажени Августин]] писаше да је гатање ђавољи посао (,,De divinatione daemonorum\"). Али све то није ништа помогло. Народ је, изгледа, одвајкада веровао у судбину (арбанашки ићмeт a турски к\'cмeт), која по њиховим појмовима потиче од самога Бога и управља човеком онако како му је на рођеном часу уписано. \nОво веровање је са појавом [[мухамеданствo|мухамеданства]] још више раширено.\n\nНаш народ верује, да се по рођењу сваког детета састају три невидљиве [[виле]] или [[богиње]] („[[суђаје]]\") и решавају шта има да буде у животу тога [[новорођенче]]та:\n\n„...Да делимо cрeћy људма
\nУ нашим је бурним грудма
\nИзвор cpeћe и зле коби...\"
\n\n(Види ,,Суђaje\", позоришни комад са певањем, од [[Љубинко Петровић|Љубинка Петровића]]).\nНаш народ верује затим, да ceдмo вeчe, пo рођењу долази [[Усуд]].\n\n\n\n[[en:Omen]]','спољна повезница ;)',17,'Bonzo','20041221110500','',0,0,0,0,0.340230527027,'79958778889499','20050205135946'); INSERT INTO cur VALUES (5352,0,'Гaтaти','*види: [[гатање]]','',144,'Golija','20040905080333','',0,0,0,1,0.828655225611,'79959094919666','20040905080333'); INSERT INTO cur VALUES (5353,0,'Гатка','види: [[гатање]]','',144,'Golija','20040905080435','',0,0,0,1,0.521468300615,'79959094919564','20040905080435'); INSERT INTO cur VALUES (5354,0,'Гаталац','види: [[гатање]]','',144,'Golija','20040905080509','',0,0,0,1,0.575057425804,'79959094919490','20040905080509'); INSERT INTO cur VALUES (5355,0,'Гатар','Гатар (врачар) је човек, који је у стању да нам каже прошлост и [[претсказивање|претскаже]] будућност („прорекне судбину\"). Oн пpopиче. Он је, дакле, [[претсказивач]] или како то Немци кажу Wahrsager. Он није оно што и [[чаробник]] (Hexenmeister, magus, bajar). Додуше, наш народ мисли да [[врачара]] cвe зна, т.ј. не само да нам каже судбину, већ и да чара. \n \nНајзад, у нашем народу се каже да je гaтap (у [[Црна Гора|Црној Гори]]: [[фaлeтap]]) и онај, који погађа будућност и без бацања зрна, карата итд. Такво лице, вероватно, погађа не на основу каквих знакова који карактеришу [[гатање]] (и [[врачање]]) уопште, већ на основу дара [[видовитост]]и ([[криптестезија]]). Таквих је случајева било у нашем народу. Тако нпр, [[Марко Гатар]] („Марко са [[Гласнац|Гласница]]\", недалеко од [[Фоча|Фоче]]) знао је, веле, ради чега је ко дошао, пa je погађао и суму новаца, коју су људи понели да му за гатање даду. \nСличну je мoћ имао [[Суљо Агановић]], муслиманин из Фоче. Пошто је к њему грдан свет навалио, њега су, за време светског рата, Аустријанци затворили. По повратку из тамнице, он je свој дар видовитости изгубио. \nНајзад, такву су моћ имали и [[Драго Митровић]] из Осека, који је умро пре десетак година (казивање пок. Лазара Богдановића, протојереја из Осека, умро 1932 год.) као и [[Јанко Фалетар]] из Црне Горе (казивање Томаша Катанића, среског поглавара). \n[[Јанко Фалетар]] (презиме Ц и т o в и ћ, пo имену маленог братства) беше родом из [[Koњух]]a (општина ђуличка, срез андријевички). Умро је пре европског рата. \nПо казивању Томаша Катанића (родом из [[Божић]]а, општина андријевичка), који га је добро познавао, он je г a т a o (и прорицао) гледајући у [[гpoш]] (који је морао код њега преноћити) у руке и прсте. Он је причао да има нарочите знаке („нишане\") на основу којих ствари п o г a ђ а, али да има извесних ствари, које он не може да протумачи себи, и то му је, веле, задавало велике бриге. Био је стално замишљен и ћутљив. Народ је ишао к њему да му гата, a неки га држаше за [[шарлатан]]а... \nКад је у [[Васојевићи]]ма нестао Б р к љ и ћ (управо у Барама Крајским), кога је убио Бошко Исовић и затрпао крај једне реке под обореним дрветом, онда су се Јанку Фалетару обратиле и саме власти да им каже да ли је Бркљић погинуо или је у животу? Он је тада одговорио: „Крај реке је, под обореним дрветом. Пожурите, јер су га пашчад нашла и оштетила!..\" \nИ одиста га нађу тамо где је Јанко Фалетар рекао. Што је најглавније мртав Бркљић је нађен у стању како је речено, јер су га пси одиста почели јести... \n \n*види и [[гатање]]','ВРАЋАЊЕ мог чланка на стање од пре вандалске диверзије',144,'Golija','20041225095047','',0,0,0,0,0.605524326491,'79958774904952','20050105193827'); INSERT INTO cur VALUES (5356,0,'Гатало','види: [[гатање]]','',144,'Golija','20040905080558','',0,0,0,1,0.134175260148,'79959094919441','20040905080558'); INSERT INTO cur VALUES (5357,0,'Гатара','види: [[гатање]]','',144,'Golija','20040905080624','',0,0,0,1,0.496828795642,'79959094919375','20040905080624'); INSERT INTO cur VALUES (5358,0,'Врачање','В p a ч a њ e треба разликовати од [[чарање|чарања]], [[чаробништво|чаробништва]], [[магија|магије]]. Др. [[Веселин Чајкановић]] под врачањем разуме и оно што је на Западу црна и бела магија, доk др. [[Радован Казимировић]] сматра да под врачањем треба разумети и лечење, дознавање судбине човечије, [[прорицање]] његове будућности, и да оно што је на Западу примљено под именом црне и беле магије, да то код нас ваља разумети као чарање, [[бајање]], омађијање, бацање [[чини]] ([[„чиње\"]]) итд. A те ствари не зна [[гатара]] и обична [[врачара]]. Још мање познаје рад на изазивању нечистих духова.','',144,'Golija','20040905081859','',0,0,0,1,0.955154920442,'79959094918140','20050108193159'); INSERT INTO cur VALUES (5359,0,'Драго_Митровић','Гатар из [[Осијек|Осека]]. види: [[гатар]]','',144,'Golija','20040905084023','',0,0,0,1,0.557132972664,'79959094915976','20040905084023'); INSERT INTO cur VALUES (5360,0,'Суљо_Агановић','Гатар из [[Фоча|Фоче]]. види: [[гатар]]','',144,'Golija','20040905084106','',0,0,0,1,0.044335859383,'79959094915893','20050302222012'); INSERT INTO cur VALUES (5361,0,'Јанко_Фалетар','Гатар из [[Црна Гора|Црне Горе]]. види: [[гатар]]','',144,'Golija','20040905084229','',0,0,0,1,0.591000829167,'79959094915770','20040905084229'); INSERT INTO cur VALUES (5362,0,'Марко_Гатар','Гатар из [[Гласинац|Гласинца]] код [[Фоча|Фоче]]. види: [[гатар]]','',144,'Golija','20040905084405','',0,0,0,1,0.906343867027,'79959094915594','20040905084456'); INSERT INTO cur VALUES (5363,0,'Фоча','види [[Србиње]]\n{{патрљак}}','',17,'Bonzo','20041202205403','',0,0,0,0,0.004607267214,'79958797794596','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (5364,0,'Фaлeтap','Назив за гатара.\n\n*види [[гатар]]','',144,'Golija','20040905084726','',0,0,0,1,0.624299643852,'79959094915273','20040905084726'); INSERT INTO cur VALUES (5365,0,'1._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'1. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[90е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[80е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[70е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[60е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[50е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[100. пне.|100]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[99. пне.|99]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[98. пне.|98]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[97. пне.|97]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[96. пне.|96]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[95. пне.|95]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[94. пне.|94]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[93. пне.|93]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[92. пне.|92]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[91. пне.|91]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[90. пне.|90]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[89. пне.|89]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[88. пне.|88]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[87. пне.|87]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[86. пне.|86]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[85. пне.|85]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[84. пне.|84]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[83. пне.|83]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[82. пне.|82]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[81. пне.|81]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[80. пне.|80]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[79. пне.|79]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[78. пне.|78]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[77. пне.|77]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[76. пне.|76]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[75. пне.|75]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[74. пне.|74]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[73. пне.|73]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[72. пне.|72]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[71. пне.|71]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[70. пне.|70]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[69. пне.|69]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[68. пне.|68]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[67. пне.|67]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[66. пне.|66]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[65. пне.|65]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[64. пне.|64]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[63. пне.|63]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[62. пне.|62]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[61. пне.|61]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[60. пне.|60]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[59. пне.|59]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[58. пне.|58]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[57. пне.|57]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[56. пне.|56]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[55. пне.|55]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[54. пне.|54]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[53. пне.|53]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[52. пне.|52]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[51. пне.|51]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[50. пне.|50]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[49. пне.|49]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[48. пне.|48]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[47. пне.|47]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[46. пне.|46]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[45. пне.|45]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[44. пне.|44]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[43. пне.|43]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[42. пне.|42]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[41. пне.|41]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[40. пне.|40]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[39. пне.|39]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[38. пне.|38]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[37. пне.|37]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[36. пне.|36]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[35. пне.|35]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[34. пне.|34]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[33. пне.|33]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[32. пне.|32]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[31. пне.|31]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[30. пне.|30]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[29. пне.|29]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[28. пне.|28]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[27. пне.|27]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[26. пне.|26]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[25. пне.|25]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[24. пне.|24]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[23. пне.|23]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[22. пне.|22]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[21. пне.|21]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[20. пне.|20]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[19. пне.|19]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[18. пне.|18]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[17. пне.|17]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[16. пне.|16]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[15. пне.|15]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[14. пне.|14]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[13. пне.|13]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[12. пне.|12]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[11. пне.|11]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[10. пне.|10]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9. пне.|9]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8. пне.|8]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7. пне.|7]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6. пне.|6]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5. пне.|5]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4. пне.|4]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3. пне.|3]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2. пне.|2]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1. пне.|1]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'1. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[100. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:1st century BC]]','',124,'Милош','20040905114242','',0,0,0,0,0.682398656235,'79959094885757','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5366,6,'Ana_Kracunovic.JPG','Русаљка Ана Крачуновић, из Шевице у трансу запева и помиње умрле сроднике, које види на оном свету. (Слика Радован Казимировић, ца 1938 г.)','',144,'Golija','20040905094246','',0,0,0,0,0.512260182306413,'79959094905753','20041221110502'); INSERT INTO cur VALUES (5367,6,'Sultana_Manojlovic.JPG','Султана Манојловић, чаробница из Београда, гаси угљевље (снимак Ранка М.Јовановића, директора Нац.филма \"Адрија\").','',144,'Golija','20040905093721','',0,0,0,0,0.943517333775309,'79959094906278','20041221110502'); INSERT INTO cur VALUES (5368,6,'Gatara_Jelena_Bozovic.JPG','Јелена Божовић, гатара из Семегњева. На крилу јој књига Староставна (снимак г. Богољуба Белића, б.наст. Средње Техн. Школе, снимљено ца 1929 г.)','',144,'Golija','20040905095349','',0,0,0,0,0.180806152690953,'79959094904650','20041221110502'); INSERT INTO cur VALUES (5369,6,'Filip_Visnjic.JPG','','',144,'Golija','20040905102157','',0,0,0,1,0.0734787928624812,'79959094897842','20050211005258'); INSERT INTO cur VALUES (5370,0,'Мистицизам','*[[гатање]]\n{{патрљак}}','',17,'Bonzo','20041202203725','',0,0,0,0,0.178069919896,'79958797796274','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (5371,0,'Спиритуализам','*[[гатање]]\n{{патрљак}}','',17,'Bonzo','20041202203731','',0,0,0,0,0.381206514491,'79958797796268','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (5372,0,'100._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[101. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'100. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[99. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9990е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9980е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9970е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9960е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9950е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[10000. пне.|10000]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9999. пне.|9999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9998. пне.|9998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9997. пне.|9997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9996. пне.|9996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9995. пне.|9995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9994. пне.|9994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9993. пне.|9993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9992. пне.|9992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9991. пне.|9991]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9990. пне.|9990]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9989. пне.|9989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9988. пне.|9988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9987. пне.|9987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9986. пне.|9986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9985. пне.|9985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9984. пне.|9984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9983. пне.|9983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9982. пне.|9982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9981. пне.|9981]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9980. пне.|9980]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9979. пне.|9979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9978. пне.|9978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9977. пне.|9977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9976. пне.|9976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9975. пне.|9975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9974. пне.|9974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9973. пне.|9973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9972. пне.|9972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9971. пне.|9971]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9970. пне.|9970]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9969. пне.|9969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9968. пне.|9968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9967. пне.|9967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9966. пне.|9966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9965. пне.|9965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9964. пне.|9964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9963. пне.|9963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9962. пне.|9962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9961. пне.|9961]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9960. пне.|9960]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9959. пне.|9959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9958. пне.|9958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9957. пне.|9957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9956. пне.|9956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9955. пне.|9955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9954. пне.|9954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9953. пне.|9953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9952. пне.|9952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9951. пне.|9951]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9950. пне.|9950]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9949. пне.|9949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9948. пне.|9948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9947. пне.|9947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9946. пне.|9946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9945. пне.|9945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9944. пне.|9944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9943. пне.|9943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9942. пне.|9942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9941. пне.|9941]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9940. пне.|9940]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9939. пне.|9939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9938. пне.|9938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9937. пне.|9937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9936. пне.|9936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9935. пне.|9935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9934. пне.|9934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9933. пне.|9933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9932. пне.|9932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9931. пне.|9931]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9930. пне.|9930]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9929. пне.|9929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9928. пне.|9928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9927. пне.|9927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9926. пне.|9926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9925. пне.|9925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9924. пне.|9924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9923. пне.|9923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9922. пне.|9922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9921. пне.|9921]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9920. пне.|9920]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9919. пне.|9919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9918. пне.|9918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9917. пне.|9917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9916. пне.|9916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9915. пне.|9915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9914. пне.|9914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9913. пне.|9913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9912. пне.|9912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9911. пне.|9911]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9910. пне.|9910]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9909. пне.|9909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9908. пне.|9908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9907. пне.|9907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9906. пне.|9906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9905. пне.|9905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9904. пне.|9904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9903. пне.|9903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9902. пне.|9902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9901. пне.|9901]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'100. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[10000. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[9901. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:100th century BC]]','',124,'Милош','20040905110405','',0,0,0,0,0.065273017187,'79959094889594','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5373,0,'99._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[100. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'99. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[98. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9890е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9880е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9870е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9860е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9850е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9900. пне.|9900]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9899. пне.|9899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9898. пне.|9898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9897. пне.|9897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9896. пне.|9896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9895. пне.|9895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9894. пне.|9894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9893. пне.|9893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9892. пне.|9892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9891. пне.|9891]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9890. пне.|9890]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9889. пне.|9889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9888. пне.|9888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9887. пне.|9887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9886. пне.|9886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9885. пне.|9885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9884. пне.|9884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9883. пне.|9883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9882. пне.|9882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9881. пне.|9881]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9880. пне.|9880]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9879. пне.|9879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9878. пне.|9878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9877. пне.|9877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9876. пне.|9876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9875. пне.|9875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9874. пне.|9874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9873. пне.|9873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9872. пне.|9872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9871. пне.|9871]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9870. пне.|9870]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9869. пне.|9869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9868. пне.|9868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9867. пне.|9867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9866. пне.|9866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9865. пне.|9865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9864. пне.|9864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9863. пне.|9863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9862. пне.|9862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9861. пне.|9861]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9860. пне.|9860]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9859. пне.|9859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9858. пне.|9858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9857. пне.|9857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9856. пне.|9856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9855. пне.|9855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9854. пне.|9854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9853. пне.|9853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9852. пне.|9852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9851. пне.|9851]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9850. пне.|9850]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9849. пне.|9849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9848. пне.|9848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9847. пне.|9847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9846. пне.|9846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9845. пне.|9845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9844. пне.|9844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9843. пне.|9843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9842. пне.|9842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9841. пне.|9841]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9840. пне.|9840]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9839. пне.|9839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9838. пне.|9838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9837. пне.|9837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9836. пне.|9836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9835. пне.|9835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9834. пне.|9834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9833. пне.|9833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9832. пне.|9832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9831. пне.|9831]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9830. пне.|9830]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9829. пне.|9829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9828. пне.|9828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9827. пне.|9827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9826. пне.|9826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9825. пне.|9825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9824. пне.|9824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9823. пне.|9823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9822. пне.|9822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9821. пне.|9821]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9820. пне.|9820]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9819. пне.|9819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9818. пне.|9818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9817. пне.|9817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9816. пне.|9816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9815. пне.|9815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9814. пне.|9814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9813. пне.|9813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9812. пне.|9812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9811. пне.|9811]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9810. пне.|9810]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9809. пне.|9809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9808. пне.|9808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9807. пне.|9807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9806. пне.|9806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9805. пне.|9805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9804. пне.|9804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9803. пне.|9803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9802. пне.|9802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9801. пне.|9801]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'99. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[9900. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[9801. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:99th century BC]]','',124,'Милош','20040905103726','',0,0,0,1,0.55350453898,'79959094896273','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5374,0,'98._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[99. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'98. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[97. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9790е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9780е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9770е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9760е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9750е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9800. пне.|9800]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9799. пне.|9799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9798. пне.|9798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9797. пне.|9797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9796. пне.|9796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9795. пне.|9795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9794. пне.|9794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9793. пне.|9793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9792. пне.|9792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9791. пне.|9791]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9790. пне.|9790]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9789. пне.|9789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9788. пне.|9788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9787. пне.|9787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9786. пне.|9786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9785. пне.|9785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9784. пне.|9784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9783. пне.|9783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9782. пне.|9782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9781. пне.|9781]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9780. пне.|9780]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9779. пне.|9779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9778. пне.|9778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9777. пне.|9777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9776. пне.|9776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9775. пне.|9775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9774. пне.|9774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9773. пне.|9773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9772. пне.|9772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9771. пне.|9771]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9770. пне.|9770]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9769. пне.|9769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9768. пне.|9768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9767. пне.|9767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9766. пне.|9766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9765. пне.|9765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9764. пне.|9764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9763. пне.|9763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9762. пне.|9762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9761. пне.|9761]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9760. пне.|9760]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9759. пне.|9759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9758. пне.|9758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9757. пне.|9757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9756. пне.|9756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9755. пне.|9755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9754. пне.|9754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9753. пне.|9753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9752. пне.|9752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9751. пне.|9751]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9750. пне.|9750]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9749. пне.|9749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9748. пне.|9748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9747. пне.|9747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9746. пне.|9746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9745. пне.|9745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9744. пне.|9744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9743. пне.|9743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9742. пне.|9742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9741. пне.|9741]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9740. пне.|9740]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9739. пне.|9739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9738. пне.|9738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9737. пне.|9737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9736. пне.|9736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9735. пне.|9735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9734. пне.|9734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9733. пне.|9733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9732. пне.|9732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9731. пне.|9731]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9730. пне.|9730]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9729. пне.|9729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9728. пне.|9728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9727. пне.|9727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9726. пне.|9726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9725. пне.|9725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9724. пне.|9724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9723. пне.|9723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9722. пне.|9722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9721. пне.|9721]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9720. пне.|9720]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9719. пне.|9719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9718. пне.|9718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9717. пне.|9717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9716. пне.|9716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9715. пне.|9715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9714. пне.|9714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9713. пне.|9713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9712. пне.|9712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9711. пне.|9711]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9710. пне.|9710]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9709. пне.|9709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9708. пне.|9708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9707. пне.|9707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9706. пне.|9706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9705. пне.|9705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9704. пне.|9704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9703. пне.|9703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9702. пне.|9702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9701. пне.|9701]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'98. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[9800. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[9701. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:98th century BC]]','',124,'Милош','20040905110625','',0,0,0,0,0.419431583686,'79959094889374','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5375,0,'97._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[98. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'97. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[96. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9690е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9680е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9670е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9660е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9650е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9700. пне.|9700]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9699. пне.|9699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9698. пне.|9698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9697. пне.|9697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9696. пне.|9696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9695. пне.|9695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9694. пне.|9694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9693. пне.|9693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9692. пне.|9692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9691. пне.|9691]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9690. пне.|9690]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9689. пне.|9689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9688. пне.|9688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9687. пне.|9687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9686. пне.|9686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9685. пне.|9685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9684. пне.|9684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9683. пне.|9683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9682. пне.|9682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9681. пне.|9681]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9680. пне.|9680]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9679. пне.|9679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9678. пне.|9678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9677. пне.|9677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9676. пне.|9676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9675. пне.|9675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9674. пне.|9674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9673. пне.|9673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9672. пне.|9672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9671. пне.|9671]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9670. пне.|9670]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9669. пне.|9669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9668. пне.|9668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9667. пне.|9667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9666. пне.|9666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9665. пне.|9665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9664. пне.|9664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9663. пне.|9663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9662. пне.|9662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9661. пне.|9661]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9660. пне.|9660]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9659. пне.|9659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9658. пне.|9658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9657. пне.|9657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9656. пне.|9656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9655. пне.|9655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9654. пне.|9654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9653. пне.|9653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9652. пне.|9652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9651. пне.|9651]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9650. пне.|9650]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9649. пне.|9649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9648. пне.|9648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9647. пне.|9647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9646. пне.|9646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9645. пне.|9645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9644. пне.|9644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9643. пне.|9643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9642. пне.|9642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9641. пне.|9641]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9640. пне.|9640]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9639. пне.|9639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9638. пне.|9638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9637. пне.|9637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9636. пне.|9636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9635. пне.|9635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9634. пне.|9634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9633. пне.|9633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9632. пне.|9632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9631. пне.|9631]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9630. пне.|9630]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9629. пне.|9629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9628. пне.|9628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9627. пне.|9627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9626. пне.|9626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9625. пне.|9625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9624. пне.|9624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9623. пне.|9623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9622. пне.|9622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9621. пне.|9621]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9620. пне.|9620]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9619. пне.|9619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9618. пне.|9618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9617. пне.|9617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9616. пне.|9616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9615. пне.|9615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9614. пне.|9614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9613. пне.|9613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9612. пне.|9612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9611. пне.|9611]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9610. пне.|9610]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9609. пне.|9609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9608. пне.|9608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9607. пне.|9607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9606. пне.|9606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9605. пне.|9605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9604. пне.|9604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9603. пне.|9603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9602. пне.|9602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9601. пне.|9601]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'97. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[9700. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[9601. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:97th century BC]]','',124,'Милош','20040905110701','',0,0,0,0,0.398243411164,'79959094889298','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5376,0,'96._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[97. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'96. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[95. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9590е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9580е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9570е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9560е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9550е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9600. пне.|9600]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9599. пне.|9599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9598. пне.|9598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9597. пне.|9597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9596. пне.|9596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9595. пне.|9595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9594. пне.|9594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9593. пне.|9593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9592. пне.|9592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9591. пне.|9591]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9590. пне.|9590]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9589. пне.|9589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9588. пне.|9588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9587. пне.|9587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9586. пне.|9586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9585. пне.|9585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9584. пне.|9584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9583. пне.|9583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9582. пне.|9582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9581. пне.|9581]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9580. пне.|9580]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9579. пне.|9579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9578. пне.|9578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9577. пне.|9577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9576. пне.|9576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9575. пне.|9575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9574. пне.|9574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9573. пне.|9573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9572. пне.|9572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9571. пне.|9571]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9570. пне.|9570]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9569. пне.|9569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9568. пне.|9568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9567. пне.|9567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9566. пне.|9566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9565. пне.|9565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9564. пне.|9564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9563. пне.|9563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9562. пне.|9562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9561. пне.|9561]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9560. пне.|9560]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9559. пне.|9559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9558. пне.|9558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9557. пне.|9557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9556. пне.|9556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9555. пне.|9555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9554. пне.|9554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9553. пне.|9553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9552. пне.|9552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9551. пне.|9551]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9550. пне.|9550]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9549. пне.|9549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9548. пне.|9548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9547. пне.|9547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9546. пне.|9546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9545. пне.|9545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9544. пне.|9544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9543. пне.|9543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9542. пне.|9542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9541. пне.|9541]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9540. пне.|9540]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9539. пне.|9539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9538. пне.|9538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9537. пне.|9537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9536. пне.|9536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9535. пне.|9535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9534. пне.|9534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9533. пне.|9533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9532. пне.|9532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9531. пне.|9531]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9530. пне.|9530]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9529. пне.|9529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9528. пне.|9528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9527. пне.|9527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9526. пне.|9526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9525. пне.|9525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9524. пне.|9524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9523. пне.|9523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9522. пне.|9522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9521. пне.|9521]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9520. пне.|9520]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9519. пне.|9519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9518. пне.|9518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9517. пне.|9517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9516. пне.|9516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9515. пне.|9515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9514. пне.|9514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9513. пне.|9513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9512. пне.|9512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9511. пне.|9511]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9510. пне.|9510]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9509. пне.|9509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9508. пне.|9508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9507. пне.|9507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9506. пне.|9506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9505. пне.|9505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9504. пне.|9504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9503. пне.|9503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9502. пне.|9502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9501. пне.|9501]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'96. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[9600. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[9501. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:96th century BC]]','',124,'Милош','20040905105759','',0,0,0,0,0.890663522245,'79959094894240','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5377,0,'95._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[96. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'95. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[94. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9490е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9480е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9470е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9460е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9450е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9500. пне.|9500]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9499. пне.|9499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9498. пне.|9498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9497. пне.|9497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9496. пне.|9496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9495. пне.|9495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9494. пне.|9494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9493. пне.|9493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9492. пне.|9492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9491. пне.|9491]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9490. пне.|9490]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9489. пне.|9489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9488. пне.|9488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9487. пне.|9487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9486. пне.|9486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9485. пне.|9485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9484. пне.|9484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9483. пне.|9483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9482. пне.|9482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9481. пне.|9481]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9480. пне.|9480]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9479. пне.|9479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9478. пне.|9478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9477. пне.|9477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9476. пне.|9476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9475. пне.|9475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9474. пне.|9474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9473. пне.|9473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9472. пне.|9472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9471. пне.|9471]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9470. пне.|9470]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9469. пне.|9469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9468. пне.|9468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9467. пне.|9467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9466. пне.|9466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9465. пне.|9465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9464. пне.|9464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9463. пне.|9463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9462. пне.|9462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9461. пне.|9461]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9460. пне.|9460]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9459. пне.|9459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9458. пне.|9458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9457. пне.|9457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9456. пне.|9456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9455. пне.|9455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9454. пне.|9454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9453. пне.|9453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9452. пне.|9452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9451. пне.|9451]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9450. пне.|9450]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9449. пне.|9449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9448. пне.|9448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9447. пне.|9447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9446. пне.|9446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9445. пне.|9445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9444. пне.|9444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9443. пне.|9443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9442. пне.|9442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9441. пне.|9441]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9440. пне.|9440]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9439. пне.|9439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9438. пне.|9438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9437. пне.|9437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9436. пне.|9436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9435. пне.|9435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9434. пне.|9434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9433. пне.|9433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9432. пне.|9432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9431. пне.|9431]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9430. пне.|9430]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9429. пне.|9429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9428. пне.|9428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9427. пне.|9427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9426. пне.|9426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9425. пне.|9425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9424. пне.|9424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9423. пне.|9423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9422. пне.|9422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9421. пне.|9421]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9420. пне.|9420]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9419. пне.|9419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9418. пне.|9418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9417. пне.|9417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9416. пне.|9416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9415. пне.|9415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9414. пне.|9414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9413. пне.|9413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9412. пне.|9412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9411. пне.|9411]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9410. пне.|9410]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9409. пне.|9409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9408. пне.|9408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9407. пне.|9407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9406. пне.|9406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9405. пне.|9405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9404. пне.|9404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9403. пне.|9403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9402. пне.|9402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9401. пне.|9401]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'95. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[9500. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[9401. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:95th century BC]]','',124,'Милош','20040905105815','',0,0,0,0,0.446331463962,'79959094894184','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5378,0,'94._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[95. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'94. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[93. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9390е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9380е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9370е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9360е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9350е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9400. пне.|9400]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9399. пне.|9399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9398. пне.|9398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9397. пне.|9397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9396. пне.|9396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9395. пне.|9395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9394. пне.|9394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9393. пне.|9393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9392. пне.|9392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9391. пне.|9391]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9390. пне.|9390]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9389. пне.|9389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9388. пне.|9388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9387. пне.|9387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9386. пне.|9386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9385. пне.|9385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9384. пне.|9384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9383. пне.|9383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9382. пне.|9382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9381. пне.|9381]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9380. пне.|9380]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9379. пне.|9379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9378. пне.|9378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9377. пне.|9377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9376. пне.|9376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9375. пне.|9375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9374. пне.|9374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9373. пне.|9373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9372. пне.|9372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9371. пне.|9371]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9370. пне.|9370]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9369. пне.|9369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9368. пне.|9368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9367. пне.|9367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9366. пне.|9366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9365. пне.|9365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9364. пне.|9364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9363. пне.|9363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9362. пне.|9362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9361. пне.|9361]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9360. пне.|9360]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9359. пне.|9359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9358. пне.|9358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9357. пне.|9357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9356. пне.|9356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9355. пне.|9355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9354. пне.|9354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9353. пне.|9353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9352. пне.|9352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9351. пне.|9351]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9350. пне.|9350]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9349. пне.|9349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9348. пне.|9348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9347. пне.|9347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9346. пне.|9346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9345. пне.|9345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9344. пне.|9344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9343. пне.|9343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9342. пне.|9342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9341. пне.|9341]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9340. пне.|9340]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9339. пне.|9339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9338. пне.|9338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9337. пне.|9337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9336. пне.|9336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9335. пне.|9335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9334. пне.|9334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9333. пне.|9333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9332. пне.|9332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9331. пне.|9331]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9330. пне.|9330]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9329. пне.|9329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9328. пне.|9328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9327. пне.|9327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9326. пне.|9326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9325. пне.|9325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9324. пне.|9324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9323. пне.|9323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9322. пне.|9322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9321. пне.|9321]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9320. пне.|9320]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9319. пне.|9319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9318. пне.|9318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9317. пне.|9317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9316. пне.|9316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9315. пне.|9315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9314. пне.|9314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9313. пне.|9313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9312. пне.|9312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9311. пне.|9311]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9310. пне.|9310]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9309. пне.|9309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9308. пне.|9308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9307. пне.|9307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9306. пне.|9306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9305. пне.|9305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9304. пне.|9304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9303. пне.|9303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9302. пне.|9302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9301. пне.|9301]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'94. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[9400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[9301. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:94th century BC]]','',124,'Милош','20040905105830','',0,0,0,0,0.208984422595,'79959094894169','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5379,0,'93._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[94. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'93. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[92. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9290е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9280е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9270е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9260е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9250е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9300. пне.|9300]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9299. пне.|9299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9298. пне.|9298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9297. пне.|9297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9296. пне.|9296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9295. пне.|9295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9294. пне.|9294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9293. пне.|9293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9292. пне.|9292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9291. пне.|9291]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9290. пне.|9290]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9289. пне.|9289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9288. пне.|9288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9287. пне.|9287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9286. пне.|9286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9285. пне.|9285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9284. пне.|9284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9283. пне.|9283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9282. пне.|9282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9281. пне.|9281]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9280. пне.|9280]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9279. пне.|9279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9278. пне.|9278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9277. пне.|9277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9276. пне.|9276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9275. пне.|9275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9274. пне.|9274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9273. пне.|9273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9272. пне.|9272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9271. пне.|9271]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9270. пне.|9270]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9269. пне.|9269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9268. пне.|9268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9267. пне.|9267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9266. пне.|9266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9265. пне.|9265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9264. пне.|9264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9263. пне.|9263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9262. пне.|9262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9261. пне.|9261]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9260. пне.|9260]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9259. пне.|9259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9258. пне.|9258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9257. пне.|9257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9256. пне.|9256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9255. пне.|9255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9254. пне.|9254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9253. пне.|9253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9252. пне.|9252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9251. пне.|9251]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9250. пне.|9250]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9249. пне.|9249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9248. пне.|9248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9247. пне.|9247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9246. пне.|9246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9245. пне.|9245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9244. пне.|9244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9243. пне.|9243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9242. пне.|9242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9241. пне.|9241]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9240. пне.|9240]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9239. пне.|9239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9238. пне.|9238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9237. пне.|9237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9236. пне.|9236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9235. пне.|9235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9234. пне.|9234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9233. пне.|9233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9232. пне.|9232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9231. пне.|9231]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9230. пне.|9230]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9229. пне.|9229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9228. пне.|9228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9227. пне.|9227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9226. пне.|9226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9225. пне.|9225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9224. пне.|9224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9223. пне.|9223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9222. пне.|9222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9221. пне.|9221]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9220. пне.|9220]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9219. пне.|9219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9218. пне.|9218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9217. пне.|9217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9216. пне.|9216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9215. пне.|9215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9214. пне.|9214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9213. пне.|9213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9212. пне.|9212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9211. пне.|9211]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9210. пне.|9210]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9209. пне.|9209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9208. пне.|9208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9207. пне.|9207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9206. пне.|9206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9205. пне.|9205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9204. пне.|9204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9203. пне.|9203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9202. пне.|9202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9201. пне.|9201]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'93. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[9300. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[9201. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:93rd century BC]]','',124,'Милош','20040905105842','',0,0,0,0,0.180851459122,'79959094894157','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5380,0,'92._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[93. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'92. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[91. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9190е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9180е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9170е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9160е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9150е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9200. пне.|9200]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9199. пне.|9199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9198. пне.|9198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9197. пне.|9197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9196. пне.|9196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9195. пне.|9195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9194. пне.|9194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9193. пне.|9193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9192. пне.|9192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9191. пне.|9191]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9190. пне.|9190]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9189. пне.|9189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9188. пне.|9188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9187. пне.|9187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9186. пне.|9186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9185. пне.|9185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9184. пне.|9184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9183. пне.|9183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9182. пне.|9182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9181. пне.|9181]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9180. пне.|9180]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9179. пне.|9179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9178. пне.|9178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9177. пне.|9177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9176. пне.|9176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9175. пне.|9175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9174. пне.|9174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9173. пне.|9173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9172. пне.|9172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9171. пне.|9171]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9170. пне.|9170]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9169. пне.|9169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9168. пне.|9168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9167. пне.|9167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9166. пне.|9166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9165. пне.|9165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9164. пне.|9164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9163. пне.|9163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9162. пне.|9162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9161. пне.|9161]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9160. пне.|9160]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9159. пне.|9159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9158. пне.|9158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9157. пне.|9157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9156. пне.|9156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9155. пне.|9155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9154. пне.|9154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9153. пне.|9153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9152. пне.|9152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9151. пне.|9151]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9150. пне.|9150]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9149. пне.|9149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9148. пне.|9148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9147. пне.|9147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9146. пне.|9146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9145. пне.|9145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9144. пне.|9144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9143. пне.|9143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9142. пне.|9142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9141. пне.|9141]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9140. пне.|9140]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9139. пне.|9139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9138. пне.|9138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9137. пне.|9137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9136. пне.|9136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9135. пне.|9135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9134. пне.|9134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9133. пне.|9133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9132. пне.|9132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9131. пне.|9131]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9130. пне.|9130]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9129. пне.|9129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9128. пне.|9128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9127. пне.|9127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9126. пне.|9126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9125. пне.|9125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9124. пне.|9124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9123. пне.|9123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9122. пне.|9122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9121. пне.|9121]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9120. пне.|9120]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9119. пне.|9119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9118. пне.|9118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9117. пне.|9117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9116. пне.|9116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9115. пне.|9115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9114. пне.|9114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9113. пне.|9113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9112. пне.|9112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9111. пне.|9111]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9110. пне.|9110]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9109. пне.|9109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9108. пне.|9108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9107. пне.|9107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9106. пне.|9106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9105. пне.|9105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9104. пне.|9104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9103. пне.|9103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9102. пне.|9102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9101. пне.|9101]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'92. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[9200. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[9101. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:92nd century BC]]','',124,'Милош','20040905105856','',0,0,0,0,0.817776327868,'79959094894143','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5381,0,'91._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[92. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'91. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[90. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9090е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9080е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9070е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9060е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9050е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9100. пне.|9100]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9099. пне.|9099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9098. пне.|9098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9097. пне.|9097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9096. пне.|9096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9095. пне.|9095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9094. пне.|9094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9093. пне.|9093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9092. пне.|9092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9091. пне.|9091]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9090. пне.|9090]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9089. пне.|9089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9088. пне.|9088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9087. пне.|9087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9086. пне.|9086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9085. пне.|9085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9084. пне.|9084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9083. пне.|9083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9082. пне.|9082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9081. пне.|9081]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9080. пне.|9080]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9079. пне.|9079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9078. пне.|9078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9077. пне.|9077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9076. пне.|9076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9075. пне.|9075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9074. пне.|9074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9073. пне.|9073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9072. пне.|9072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9071. пне.|9071]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9070. пне.|9070]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9069. пне.|9069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9068. пне.|9068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9067. пне.|9067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9066. пне.|9066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9065. пне.|9065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9064. пне.|9064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9063. пне.|9063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9062. пне.|9062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9061. пне.|9061]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9060. пне.|9060]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9059. пне.|9059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9058. пне.|9058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9057. пне.|9057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9056. пне.|9056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9055. пне.|9055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9054. пне.|9054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9053. пне.|9053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9052. пне.|9052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9051. пне.|9051]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9050. пне.|9050]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9049. пне.|9049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9048. пне.|9048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9047. пне.|9047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9046. пне.|9046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9045. пне.|9045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9044. пне.|9044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9043. пне.|9043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9042. пне.|9042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9041. пне.|9041]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9040. пне.|9040]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9039. пне.|9039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9038. пне.|9038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9037. пне.|9037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9036. пне.|9036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9035. пне.|9035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9034. пне.|9034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9033. пне.|9033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9032. пне.|9032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9031. пне.|9031]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9030. пне.|9030]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9029. пне.|9029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9028. пне.|9028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9027. пне.|9027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9026. пне.|9026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9025. пне.|9025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9024. пне.|9024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9023. пне.|9023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9022. пне.|9022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9021. пне.|9021]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9020. пне.|9020]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9019. пне.|9019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9018. пне.|9018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9017. пне.|9017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9016. пне.|9016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9015. пне.|9015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9014. пне.|9014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9013. пне.|9013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9012. пне.|9012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9011. пне.|9011]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9010. пне.|9010]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9009. пне.|9009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9008. пне.|9008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9007. пне.|9007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9006. пне.|9006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9005. пне.|9005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9004. пне.|9004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9003. пне.|9003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9002. пне.|9002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9001. пне.|9001]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'91. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[9100. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[9001. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:91st century BC]]','',124,'Милош','20040905105915','',0,0,0,0,0.04517855963,'79959094894084','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5382,0,'90._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[91. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'90. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[89. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8990е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8980е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8970е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8960е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8950е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9000. пне.|9000]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8999. пне.|8999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8998. пне.|8998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8997. пне.|8997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8996. пне.|8996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8995. пне.|8995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8994. пне.|8994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8993. пне.|8993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8992. пне.|8992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8991. пне.|8991]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8990. пне.|8990]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8989. пне.|8989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8988. пне.|8988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8987. пне.|8987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8986. пне.|8986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8985. пне.|8985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8984. пне.|8984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8983. пне.|8983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8982. пне.|8982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8981. пне.|8981]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8980. пне.|8980]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8979. пне.|8979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8978. пне.|8978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8977. пне.|8977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8976. пне.|8976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8975. пне.|8975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8974. пне.|8974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8973. пне.|8973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8972. пне.|8972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8971. пне.|8971]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8970. пне.|8970]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8969. пне.|8969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8968. пне.|8968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8967. пне.|8967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8966. пне.|8966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8965. пне.|8965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8964. пне.|8964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8963. пне.|8963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8962. пне.|8962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8961. пне.|8961]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8960. пне.|8960]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8959. пне.|8959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8958. пне.|8958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8957. пне.|8957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8956. пне.|8956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8955. пне.|8955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8954. пне.|8954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8953. пне.|8953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8952. пне.|8952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8951. пне.|8951]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8950. пне.|8950]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8949. пне.|8949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8948. пне.|8948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8947. пне.|8947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8946. пне.|8946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8945. пне.|8945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8944. пне.|8944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8943. пне.|8943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8942. пне.|8942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8941. пне.|8941]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8940. пне.|8940]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8939. пне.|8939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8938. пне.|8938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8937. пне.|8937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8936. пне.|8936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8935. пне.|8935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8934. пне.|8934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8933. пне.|8933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8932. пне.|8932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8931. пне.|8931]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8930. пне.|8930]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8929. пне.|8929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8928. пне.|8928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8927. пне.|8927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8926. пне.|8926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8925. пне.|8925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8924. пне.|8924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8923. пне.|8923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8922. пне.|8922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8921. пне.|8921]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8920. пне.|8920]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8919. пне.|8919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8918. пне.|8918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8917. пне.|8917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8916. пне.|8916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8915. пне.|8915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8914. пне.|8914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8913. пне.|8913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8912. пне.|8912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8911. пне.|8911]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8910. пне.|8910]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8909. пне.|8909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8908. пне.|8908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8907. пне.|8907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8906. пне.|8906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8905. пне.|8905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8904. пне.|8904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8903. пне.|8903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8902. пне.|8902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8901. пне.|8901]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'90. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[9000. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[8901. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:90th century BC]]','',124,'Милош','20040905105929','',0,0,0,0,0.117007698453,'79959094894070','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5383,0,'89._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[90. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'89. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[88. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8890е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8880е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8870е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8860е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8850е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8900. пне.|8900]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8899. пне.|8899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8898. пне.|8898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8897. пне.|8897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8896. пне.|8896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8895. пне.|8895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8894. пне.|8894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8893. пне.|8893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8892. пне.|8892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8891. пне.|8891]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8890. пне.|8890]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8889. пне.|8889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8888. пне.|8888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8887. пне.|8887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8886. пне.|8886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8885. пне.|8885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8884. пне.|8884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8883. пне.|8883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8882. пне.|8882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8881. пне.|8881]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8880. пне.|8880]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8879. пне.|8879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8878. пне.|8878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8877. пне.|8877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8876. пне.|8876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8875. пне.|8875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8874. пне.|8874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8873. пне.|8873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8872. пне.|8872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8871. пне.|8871]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8870. пне.|8870]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8869. пне.|8869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8868. пне.|8868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8867. пне.|8867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8866. пне.|8866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8865. пне.|8865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8864. пне.|8864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8863. пне.|8863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8862. пне.|8862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8861. пне.|8861]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8860. пне.|8860]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8859. пне.|8859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8858. пне.|8858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8857. пне.|8857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8856. пне.|8856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8855. пне.|8855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8854. пне.|8854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8853. пне.|8853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8852. пне.|8852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8851. пне.|8851]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8850. пне.|8850]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8849. пне.|8849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8848. пне.|8848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8847. пне.|8847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8846. пне.|8846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8845. пне.|8845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8844. пне.|8844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8843. пне.|8843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8842. пне.|8842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8841. пне.|8841]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8840. пне.|8840]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8839. пне.|8839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8838. пне.|8838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8837. пне.|8837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8836. пне.|8836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8835. пне.|8835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8834. пне.|8834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8833. пне.|8833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8832. пне.|8832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8831. пне.|8831]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8830. пне.|8830]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8829. пне.|8829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8828. пне.|8828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8827. пне.|8827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8826. пне.|8826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8825. пне.|8825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8824. пне.|8824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8823. пне.|8823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8822. пне.|8822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8821. пне.|8821]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8820. пне.|8820]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8819. пне.|8819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8818. пне.|8818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8817. пне.|8817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8816. пне.|8816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8815. пне.|8815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8814. пне.|8814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8813. пне.|8813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8812. пне.|8812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8811. пне.|8811]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8810. пне.|8810]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8809. пне.|8809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8808. пне.|8808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8807. пне.|8807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8806. пне.|8806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8805. пне.|8805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8804. пне.|8804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8803. пне.|8803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8802. пне.|8802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8801. пне.|8801]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'89. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[8900. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[8801. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:89th century BC]]','',124,'Милош','20040905105947','',0,0,0,0,0.242417524216,'79959094894052','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5384,0,'88._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[89. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'88. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[87. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8790е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8780е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8770е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8760е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8750е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8800. пне.|8800]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8799. пне.|8799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8798. пне.|8798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8797. пне.|8797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8796. пне.|8796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8795. пне.|8795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8794. пне.|8794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8793. пне.|8793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8792. пне.|8792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8791. пне.|8791]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8790. пне.|8790]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8789. пне.|8789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8788. пне.|8788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8787. пне.|8787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8786. пне.|8786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8785. пне.|8785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8784. пне.|8784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8783. пне.|8783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8782. пне.|8782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8781. пне.|8781]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8780. пне.|8780]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8779. пне.|8779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8778. пне.|8778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8777. пне.|8777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8776. пне.|8776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8775. пне.|8775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8774. пне.|8774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8773. пне.|8773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8772. пне.|8772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8771. пне.|8771]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8770. пне.|8770]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8769. пне.|8769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8768. пне.|8768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8767. пне.|8767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8766. пне.|8766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8765. пне.|8765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8764. пне.|8764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8763. пне.|8763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8762. пне.|8762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8761. пне.|8761]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8760. пне.|8760]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8759. пне.|8759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8758. пне.|8758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8757. пне.|8757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8756. пне.|8756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8755. пне.|8755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8754. пне.|8754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8753. пне.|8753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8752. пне.|8752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8751. пне.|8751]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8750. пне.|8750]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8749. пне.|8749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8748. пне.|8748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8747. пне.|8747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8746. пне.|8746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8745. пне.|8745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8744. пне.|8744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8743. пне.|8743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8742. пне.|8742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8741. пне.|8741]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8740. пне.|8740]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8739. пне.|8739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8738. пне.|8738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8737. пне.|8737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8736. пне.|8736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8735. пне.|8735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8734. пне.|8734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8733. пне.|8733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8732. пне.|8732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8731. пне.|8731]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8730. пне.|8730]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8729. пне.|8729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8728. пне.|8728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8727. пне.|8727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8726. пне.|8726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8725. пне.|8725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8724. пне.|8724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8723. пне.|8723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8722. пне.|8722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8721. пне.|8721]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8720. пне.|8720]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8719. пне.|8719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8718. пне.|8718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8717. пне.|8717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8716. пне.|8716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8715. пне.|8715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8714. пне.|8714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8713. пне.|8713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8712. пне.|8712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8711. пне.|8711]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8710. пне.|8710]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8709. пне.|8709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8708. пне.|8708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8707. пне.|8707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8706. пне.|8706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8705. пне.|8705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8704. пне.|8704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8703. пне.|8703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8702. пне.|8702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8701. пне.|8701]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'88. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[8800. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[8701. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:88th century BC]]','',124,'Милош','20040905110010','',0,0,0,0,0.566389059446,'79959094889989','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5385,0,'87._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[88. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'87. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[86. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8690е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8680е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8670е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8660е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8650е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8700. пне.|8700]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8699. пне.|8699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8698. пне.|8698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8697. пне.|8697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8696. пне.|8696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8695. пне.|8695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8694. пне.|8694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8693. пне.|8693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8692. пне.|8692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8691. пне.|8691]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8690. пне.|8690]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8689. пне.|8689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8688. пне.|8688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8687. пне.|8687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8686. пне.|8686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8685. пне.|8685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8684. пне.|8684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8683. пне.|8683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8682. пне.|8682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8681. пне.|8681]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8680. пне.|8680]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8679. пне.|8679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8678. пне.|8678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8677. пне.|8677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8676. пне.|8676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8675. пне.|8675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8674. пне.|8674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8673. пне.|8673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8672. пне.|8672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8671. пне.|8671]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8670. пне.|8670]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8669. пне.|8669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8668. пне.|8668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8667. пне.|8667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8666. пне.|8666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8665. пне.|8665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8664. пне.|8664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8663. пне.|8663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8662. пне.|8662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8661. пне.|8661]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8660. пне.|8660]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8659. пне.|8659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8658. пне.|8658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8657. пне.|8657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8656. пне.|8656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8655. пне.|8655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8654. пне.|8654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8653. пне.|8653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8652. пне.|8652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8651. пне.|8651]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8650. пне.|8650]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8649. пне.|8649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8648. пне.|8648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8647. пне.|8647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8646. пне.|8646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8645. пне.|8645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8644. пне.|8644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8643. пне.|8643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8642. пне.|8642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8641. пне.|8641]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8640. пне.|8640]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8639. пне.|8639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8638. пне.|8638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8637. пне.|8637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8636. пне.|8636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8635. пне.|8635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8634. пне.|8634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8633. пне.|8633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8632. пне.|8632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8631. пне.|8631]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8630. пне.|8630]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8629. пне.|8629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8628. пне.|8628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8627. пне.|8627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8626. пне.|8626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8625. пне.|8625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8624. пне.|8624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8623. пне.|8623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8622. пне.|8622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8621. пне.|8621]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8620. пне.|8620]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8619. пне.|8619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8618. пне.|8618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8617. пне.|8617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8616. пне.|8616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8615. пне.|8615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8614. пне.|8614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8613. пне.|8613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8612. пне.|8612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8611. пне.|8611]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8610. пне.|8610]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8609. пне.|8609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8608. пне.|8608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8607. пне.|8607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8606. пне.|8606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8605. пне.|8605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8604. пне.|8604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8603. пне.|8603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8602. пне.|8602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8601. пне.|8601]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'87. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[8700. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[8601. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:87th century BC]]','',124,'Милош','20040905110026','',0,0,0,0,0.682633829155,'79959094889973','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5386,0,'86._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[87. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'86. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[85. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8590е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8580е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8570е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8560е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8550е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8600. пне.|8600]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8599. пне.|8599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8598. пне.|8598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8597. пне.|8597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8596. пне.|8596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8595. пне.|8595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8594. пне.|8594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8593. пне.|8593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8592. пне.|8592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8591. пне.|8591]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8590. пне.|8590]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8589. пне.|8589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8588. пне.|8588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8587. пне.|8587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8586. пне.|8586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8585. пне.|8585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8584. пне.|8584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8583. пне.|8583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8582. пне.|8582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8581. пне.|8581]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8580. пне.|8580]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8579. пне.|8579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8578. пне.|8578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8577. пне.|8577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8576. пне.|8576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8575. пне.|8575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8574. пне.|8574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8573. пне.|8573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8572. пне.|8572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8571. пне.|8571]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8570. пне.|8570]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8569. пне.|8569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8568. пне.|8568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8567. пне.|8567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8566. пне.|8566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8565. пне.|8565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8564. пне.|8564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8563. пне.|8563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8562. пне.|8562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8561. пне.|8561]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8560. пне.|8560]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8559. пне.|8559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8558. пне.|8558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8557. пне.|8557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8556. пне.|8556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8555. пне.|8555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8554. пне.|8554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8553. пне.|8553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8552. пне.|8552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8551. пне.|8551]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8550. пне.|8550]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8549. пне.|8549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8548. пне.|8548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8547. пне.|8547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8546. пне.|8546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8545. пне.|8545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8544. пне.|8544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8543. пне.|8543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8542. пне.|8542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8541. пне.|8541]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8540. пне.|8540]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8539. пне.|8539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8538. пне.|8538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8537. пне.|8537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8536. пне.|8536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8535. пне.|8535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8534. пне.|8534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8533. пне.|8533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8532. пне.|8532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8531. пне.|8531]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8530. пне.|8530]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8529. пне.|8529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8528. пне.|8528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8527. пне.|8527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8526. пне.|8526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8525. пне.|8525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8524. пне.|8524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8523. пне.|8523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8522. пне.|8522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8521. пне.|8521]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8520. пне.|8520]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8519. пне.|8519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8518. пне.|8518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8517. пне.|8517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8516. пне.|8516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8515. пне.|8515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8514. пне.|8514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8513. пне.|8513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8512. пне.|8512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8511. пне.|8511]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8510. пне.|8510]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8509. пне.|8509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8508. пне.|8508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8507. пне.|8507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8506. пне.|8506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8505. пне.|8505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8504. пне.|8504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8503. пне.|8503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8502. пне.|8502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8501. пне.|8501]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'86. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[8600. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[8501. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:86th century BC]]','',124,'Милош','20040905110038','',0,0,0,0,0.243879956307,'79959094889961','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5387,0,'85._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[86. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'85. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[84. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8490е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8480е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8470е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8460е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8450е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8500. пне.|8500]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8499. пне.|8499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8498. пне.|8498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8497. пне.|8497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8496. пне.|8496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8495. пне.|8495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8494. пне.|8494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8493. пне.|8493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8492. пне.|8492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8491. пне.|8491]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8490. пне.|8490]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8489. пне.|8489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8488. пне.|8488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8487. пне.|8487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8486. пне.|8486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8485. пне.|8485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8484. пне.|8484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8483. пне.|8483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8482. пне.|8482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8481. пне.|8481]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8480. пне.|8480]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8479. пне.|8479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8478. пне.|8478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8477. пне.|8477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8476. пне.|8476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8475. пне.|8475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8474. пне.|8474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8473. пне.|8473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8472. пне.|8472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8471. пне.|8471]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8470. пне.|8470]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8469. пне.|8469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8468. пне.|8468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8467. пне.|8467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8466. пне.|8466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8465. пне.|8465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8464. пне.|8464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8463. пне.|8463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8462. пне.|8462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8461. пне.|8461]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8460. пне.|8460]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8459. пне.|8459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8458. пне.|8458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8457. пне.|8457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8456. пне.|8456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8455. пне.|8455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8454. пне.|8454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8453. пне.|8453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8452. пне.|8452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8451. пне.|8451]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8450. пне.|8450]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8449. пне.|8449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8448. пне.|8448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8447. пне.|8447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8446. пне.|8446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8445. пне.|8445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8444. пне.|8444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8443. пне.|8443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8442. пне.|8442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8441. пне.|8441]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8440. пне.|8440]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8439. пне.|8439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8438. пне.|8438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8437. пне.|8437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8436. пне.|8436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8435. пне.|8435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8434. пне.|8434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8433. пне.|8433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8432. пне.|8432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8431. пне.|8431]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8430. пне.|8430]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8429. пне.|8429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8428. пне.|8428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8427. пне.|8427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8426. пне.|8426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8425. пне.|8425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8424. пне.|8424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8423. пне.|8423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8422. пне.|8422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8421. пне.|8421]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8420. пне.|8420]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8419. пне.|8419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8418. пне.|8418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8417. пне.|8417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8416. пне.|8416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8415. пне.|8415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8414. пне.|8414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8413. пне.|8413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8412. пне.|8412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8411. пне.|8411]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8410. пне.|8410]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8409. пне.|8409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8408. пне.|8408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8407. пне.|8407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8406. пне.|8406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8405. пне.|8405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8404. пне.|8404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8403. пне.|8403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8402. пне.|8402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8401. пне.|8401]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'85. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[8500. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[8401. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:85th century BC]]','',124,'Милош','20040905110056','',0,0,0,0,0.207782256979,'79959094889943','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5388,0,'84._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[85. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'84. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[83. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8390е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8380е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8370е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8360е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8350е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8400. пне.|8400]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8399. пне.|8399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8398. пне.|8398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8397. пне.|8397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8396. пне.|8396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8395. пне.|8395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8394. пне.|8394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8393. пне.|8393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8392. пне.|8392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8391. пне.|8391]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8390. пне.|8390]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8389. пне.|8389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8388. пне.|8388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8387. пне.|8387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8386. пне.|8386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8385. пне.|8385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8384. пне.|8384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8383. пне.|8383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8382. пне.|8382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8381. пне.|8381]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8380. пне.|8380]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8379. пне.|8379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8378. пне.|8378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8377. пне.|8377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8376. пне.|8376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8375. пне.|8375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8374. пне.|8374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8373. пне.|8373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8372. пне.|8372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8371. пне.|8371]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8370. пне.|8370]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8369. пне.|8369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8368. пне.|8368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8367. пне.|8367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8366. пне.|8366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8365. пне.|8365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8364. пне.|8364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8363. пне.|8363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8362. пне.|8362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8361. пне.|8361]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8360. пне.|8360]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8359. пне.|8359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8358. пне.|8358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8357. пне.|8357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8356. пне.|8356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8355. пне.|8355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8354. пне.|8354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8353. пне.|8353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8352. пне.|8352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8351. пне.|8351]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8350. пне.|8350]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8349. пне.|8349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8348. пне.|8348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8347. пне.|8347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8346. пне.|8346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8345. пне.|8345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8344. пне.|8344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8343. пне.|8343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8342. пне.|8342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8341. пне.|8341]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8340. пне.|8340]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8339. пне.|8339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8338. пне.|8338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8337. пне.|8337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8336. пне.|8336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8335. пне.|8335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8334. пне.|8334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8333. пне.|8333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8332. пне.|8332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8331. пне.|8331]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8330. пне.|8330]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8329. пне.|8329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8328. пне.|8328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8327. пне.|8327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8326. пне.|8326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8325. пне.|8325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8324. пне.|8324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8323. пне.|8323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8322. пне.|8322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8321. пне.|8321]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8320. пне.|8320]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8319. пне.|8319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8318. пне.|8318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8317. пне.|8317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8316. пне.|8316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8315. пне.|8315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8314. пне.|8314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8313. пне.|8313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8312. пне.|8312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8311. пне.|8311]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8310. пне.|8310]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8309. пне.|8309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8308. пне.|8308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8307. пне.|8307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8306. пне.|8306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8305. пне.|8305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8304. пне.|8304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8303. пне.|8303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8302. пне.|8302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8301. пне.|8301]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'84. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[8400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[8301. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:84th century BC]]','',124,'Милош','20040905110112','',0,0,0,0,0.179301643828,'79959094889887','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5389,0,'83._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[84. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'83. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[82. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8290е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8280е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8270е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8260е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8250е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8300. пне.|8300]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8299. пне.|8299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8298. пне.|8298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8297. пне.|8297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8296. пне.|8296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8295. пне.|8295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8294. пне.|8294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8293. пне.|8293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8292. пне.|8292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8291. пне.|8291]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8290. пне.|8290]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8289. пне.|8289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8288. пне.|8288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8287. пне.|8287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8286. пне.|8286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8285. пне.|8285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8284. пне.|8284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8283. пне.|8283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8282. пне.|8282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8281. пне.|8281]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8280. пне.|8280]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8279. пне.|8279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8278. пне.|8278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8277. пне.|8277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8276. пне.|8276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8275. пне.|8275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8274. пне.|8274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8273. пне.|8273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8272. пне.|8272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8271. пне.|8271]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8270. пне.|8270]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8269. пне.|8269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8268. пне.|8268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8267. пне.|8267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8266. пне.|8266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8265. пне.|8265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8264. пне.|8264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8263. пне.|8263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8262. пне.|8262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8261. пне.|8261]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8260. пне.|8260]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8259. пне.|8259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8258. пне.|8258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8257. пне.|8257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8256. пне.|8256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8255. пне.|8255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8254. пне.|8254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8253. пне.|8253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8252. пне.|8252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8251. пне.|8251]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8250. пне.|8250]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8249. пне.|8249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8248. пне.|8248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8247. пне.|8247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8246. пне.|8246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8245. пне.|8245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8244. пне.|8244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8243. пне.|8243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8242. пне.|8242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8241. пне.|8241]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8240. пне.|8240]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8239. пне.|8239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8238. пне.|8238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8237. пне.|8237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8236. пне.|8236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8235. пне.|8235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8234. пне.|8234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8233. пне.|8233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8232. пне.|8232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8231. пне.|8231]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8230. пне.|8230]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8229. пне.|8229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8228. пне.|8228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8227. пне.|8227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8226. пне.|8226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8225. пне.|8225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8224. пне.|8224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8223. пне.|8223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8222. пне.|8222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8221. пне.|8221]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8220. пне.|8220]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8219. пне.|8219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8218. пне.|8218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8217. пне.|8217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8216. пне.|8216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8215. пне.|8215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8214. пне.|8214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8213. пне.|8213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8212. пне.|8212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8211. пне.|8211]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8210. пне.|8210]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8209. пне.|8209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8208. пне.|8208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8207. пне.|8207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8206. пне.|8206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8205. пне.|8205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8204. пне.|8204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8203. пне.|8203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8202. пне.|8202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8201. пне.|8201]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'83. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[8300. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[8201. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:83rd century BC]]','',124,'Милош','20040905110126','',0,0,0,0,0.540264958302,'79959094889873','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5390,0,'82._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[83. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'82. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[81. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8190е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8180е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8170е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8160е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8150е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8200. пне.|8200]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8199. пне.|8199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8198. пне.|8198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8197. пне.|8197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8196. пне.|8196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8195. пне.|8195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8194. пне.|8194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8193. пне.|8193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8192. пне.|8192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8191. пне.|8191]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8190. пне.|8190]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8189. пне.|8189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8188. пне.|8188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8187. пне.|8187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8186. пне.|8186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8185. пне.|8185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8184. пне.|8184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8183. пне.|8183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8182. пне.|8182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8181. пне.|8181]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8180. пне.|8180]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8179. пне.|8179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8178. пне.|8178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8177. пне.|8177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8176. пне.|8176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8175. пне.|8175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8174. пне.|8174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8173. пне.|8173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8172. пне.|8172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8171. пне.|8171]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8170. пне.|8170]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8169. пне.|8169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8168. пне.|8168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8167. пне.|8167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8166. пне.|8166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8165. пне.|8165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8164. пне.|8164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8163. пне.|8163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8162. пне.|8162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8161. пне.|8161]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8160. пне.|8160]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8159. пне.|8159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8158. пне.|8158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8157. пне.|8157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8156. пне.|8156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8155. пне.|8155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8154. пне.|8154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8153. пне.|8153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8152. пне.|8152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8151. пне.|8151]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8150. пне.|8150]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8149. пне.|8149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8148. пне.|8148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8147. пне.|8147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8146. пне.|8146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8145. пне.|8145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8144. пне.|8144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8143. пне.|8143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8142. пне.|8142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8141. пне.|8141]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8140. пне.|8140]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8139. пне.|8139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8138. пне.|8138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8137. пне.|8137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8136. пне.|8136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8135. пне.|8135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8134. пне.|8134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8133. пне.|8133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8132. пне.|8132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8131. пне.|8131]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8130. пне.|8130]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8129. пне.|8129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8128. пне.|8128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8127. пне.|8127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8126. пне.|8126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8125. пне.|8125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8124. пне.|8124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8123. пне.|8123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8122. пне.|8122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8121. пне.|8121]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8120. пне.|8120]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8119. пне.|8119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8118. пне.|8118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8117. пне.|8117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8116. пне.|8116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8115. пне.|8115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8114. пне.|8114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8113. пне.|8113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8112. пне.|8112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8111. пне.|8111]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8110. пне.|8110]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8109. пне.|8109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8108. пне.|8108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8107. пне.|8107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8106. пне.|8106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8105. пне.|8105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8104. пне.|8104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8103. пне.|8103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8102. пне.|8102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8101. пне.|8101]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'82. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[8200. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[8101. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:82nd century BC]]','',124,'Милош','20040905110141','',0,0,0,0,0.683276399823,'79959094889858','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5391,0,'81._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[82. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'81. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[80. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8090е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8080е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8070е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8060е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8050е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8100. пне.|8100]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8099. пне.|8099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8098. пне.|8098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8097. пне.|8097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8096. пне.|8096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8095. пне.|8095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8094. пне.|8094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8093. пне.|8093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8092. пне.|8092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8091. пне.|8091]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8090. пне.|8090]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8089. пне.|8089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8088. пне.|8088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8087. пне.|8087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8086. пне.|8086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8085. пне.|8085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8084. пне.|8084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8083. пне.|8083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8082. пне.|8082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8081. пне.|8081]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8080. пне.|8080]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8079. пне.|8079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8078. пне.|8078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8077. пне.|8077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8076. пне.|8076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8075. пне.|8075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8074. пне.|8074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8073. пне.|8073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8072. пне.|8072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8071. пне.|8071]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8070. пне.|8070]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8069. пне.|8069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8068. пне.|8068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8067. пне.|8067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8066. пне.|8066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8065. пне.|8065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8064. пне.|8064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8063. пне.|8063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8062. пне.|8062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8061. пне.|8061]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8060. пне.|8060]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8059. пне.|8059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8058. пне.|8058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8057. пне.|8057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8056. пне.|8056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8055. пне.|8055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8054. пне.|8054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8053. пне.|8053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8052. пне.|8052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8051. пне.|8051]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8050. пне.|8050]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8049. пне.|8049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8048. пне.|8048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8047. пне.|8047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8046. пне.|8046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8045. пне.|8045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8044. пне.|8044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8043. пне.|8043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8042. пне.|8042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8041. пне.|8041]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8040. пне.|8040]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8039. пне.|8039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8038. пне.|8038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8037. пне.|8037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8036. пне.|8036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8035. пне.|8035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8034. пне.|8034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8033. пне.|8033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8032. пне.|8032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8031. пне.|8031]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8030. пне.|8030]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8029. пне.|8029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8028. пне.|8028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8027. пне.|8027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8026. пне.|8026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8025. пне.|8025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8024. пне.|8024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8023. пне.|8023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8022. пне.|8022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8021. пне.|8021]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8020. пне.|8020]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8019. пне.|8019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8018. пне.|8018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8017. пне.|8017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8016. пне.|8016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8015. пне.|8015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8014. пне.|8014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8013. пне.|8013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8012. пне.|8012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8011. пне.|8011]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8010. пне.|8010]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8009. пне.|8009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8008. пне.|8008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8007. пне.|8007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8006. пне.|8006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8005. пне.|8005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8004. пне.|8004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8003. пне.|8003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8002. пне.|8002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8001. пне.|8001]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'81. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[8100. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[8001. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:81st century BC]]','',124,'Милош','20040905110207','',0,0,0,0,0.715401998589,'79959094889792','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5392,0,'80._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[81. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'80. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[79. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7990е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7980е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7970е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7960е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7950е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8000. пне.|8000]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7999. пне.|7999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7998. пне.|7998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7997. пне.|7997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7996. пне.|7996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7995. пне.|7995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7994. пне.|7994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7993. пне.|7993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7992. пне.|7992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7991. пне.|7991]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7990. пне.|7990]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7989. пне.|7989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7988. пне.|7988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7987. пне.|7987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7986. пне.|7986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7985. пне.|7985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7984. пне.|7984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7983. пне.|7983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7982. пне.|7982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7981. пне.|7981]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7980. пне.|7980]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7979. пне.|7979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7978. пне.|7978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7977. пне.|7977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7976. пне.|7976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7975. пне.|7975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7974. пне.|7974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7973. пне.|7973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7972. пне.|7972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7971. пне.|7971]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7970. пне.|7970]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7969. пне.|7969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7968. пне.|7968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7967. пне.|7967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7966. пне.|7966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7965. пне.|7965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7964. пне.|7964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7963. пне.|7963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7962. пне.|7962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7961. пне.|7961]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7960. пне.|7960]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7959. пне.|7959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7958. пне.|7958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7957. пне.|7957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7956. пне.|7956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7955. пне.|7955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7954. пне.|7954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7953. пне.|7953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7952. пне.|7952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7951. пне.|7951]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7950. пне.|7950]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7949. пне.|7949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7948. пне.|7948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7947. пне.|7947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7946. пне.|7946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7945. пне.|7945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7944. пне.|7944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7943. пне.|7943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7942. пне.|7942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7941. пне.|7941]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7940. пне.|7940]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7939. пне.|7939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7938. пне.|7938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7937. пне.|7937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7936. пне.|7936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7935. пне.|7935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7934. пне.|7934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7933. пне.|7933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7932. пне.|7932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7931. пне.|7931]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7930. пне.|7930]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7929. пне.|7929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7928. пне.|7928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7927. пне.|7927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7926. пне.|7926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7925. пне.|7925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7924. пне.|7924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7923. пне.|7923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7922. пне.|7922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7921. пне.|7921]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7920. пне.|7920]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7919. пне.|7919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7918. пне.|7918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7917. пне.|7917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7916. пне.|7916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7915. пне.|7915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7914. пне.|7914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7913. пне.|7913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7912. пне.|7912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7911. пне.|7911]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7910. пне.|7910]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7909. пне.|7909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7908. пне.|7908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7907. пне.|7907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7906. пне.|7906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7905. пне.|7905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7904. пне.|7904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7903. пне.|7903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7902. пне.|7902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7901. пне.|7901]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'80. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[8000. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[7901. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:80th century BC]]','',124,'Милош','20040905110225','',0,0,0,0,0.065891992331,'79959094889774','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5393,0,'79._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[80. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'79. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[78. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7890е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7880е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7870е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7860е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7850е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7900. пне.|7900]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7899. пне.|7899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7898. пне.|7898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7897. пне.|7897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7896. пне.|7896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7895. пне.|7895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7894. пне.|7894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7893. пне.|7893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7892. пне.|7892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7891. пне.|7891]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7890. пне.|7890]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7889. пне.|7889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7888. пне.|7888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7887. пне.|7887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7886. пне.|7886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7885. пне.|7885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7884. пне.|7884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7883. пне.|7883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7882. пне.|7882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7881. пне.|7881]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7880. пне.|7880]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7879. пне.|7879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7878. пне.|7878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7877. пне.|7877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7876. пне.|7876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7875. пне.|7875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7874. пне.|7874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7873. пне.|7873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7872. пне.|7872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7871. пне.|7871]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7870. пне.|7870]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7869. пне.|7869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7868. пне.|7868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7867. пне.|7867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7866. пне.|7866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7865. пне.|7865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7864. пне.|7864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7863. пне.|7863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7862. пне.|7862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7861. пне.|7861]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7860. пне.|7860]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7859. пне.|7859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7858. пне.|7858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7857. пне.|7857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7856. пне.|7856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7855. пне.|7855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7854. пне.|7854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7853. пне.|7853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7852. пне.|7852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7851. пне.|7851]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7850. пне.|7850]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7849. пне.|7849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7848. пне.|7848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7847. пне.|7847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7846. пне.|7846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7845. пне.|7845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7844. пне.|7844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7843. пне.|7843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7842. пне.|7842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7841. пне.|7841]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7840. пне.|7840]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7839. пне.|7839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7838. пне.|7838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7837. пне.|7837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7836. пне.|7836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7835. пне.|7835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7834. пне.|7834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7833. пне.|7833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7832. пне.|7832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7831. пне.|7831]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7830. пне.|7830]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7829. пне.|7829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7828. пне.|7828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7827. пне.|7827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7826. пне.|7826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7825. пне.|7825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7824. пне.|7824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7823. пне.|7823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7822. пне.|7822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7821. пне.|7821]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7820. пне.|7820]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7819. пне.|7819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7818. пне.|7818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7817. пне.|7817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7816. пне.|7816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7815. пне.|7815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7814. пне.|7814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7813. пне.|7813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7812. пне.|7812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7811. пне.|7811]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7810. пне.|7810]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7809. пне.|7809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7808. пне.|7808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7807. пне.|7807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7806. пне.|7806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7805. пне.|7805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7804. пне.|7804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7803. пне.|7803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7802. пне.|7802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7801. пне.|7801]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'79. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[7900. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[7801. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:79th century BC]]','',124,'Милош','20040905111046','',0,0,0,1,0.457948879086,'79959094888953','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5394,0,'77._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[78. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'77. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[76. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7690е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7680е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7670е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7660е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7650е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7700. пне.|7700]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7699. пне.|7699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7698. пне.|7698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7697. пне.|7697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7696. пне.|7696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7695. пне.|7695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7694. пне.|7694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7693. пне.|7693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7692. пне.|7692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7691. пне.|7691]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7690. пне.|7690]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7689. пне.|7689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7688. пне.|7688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7687. пне.|7687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7686. пне.|7686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7685. пне.|7685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7684. пне.|7684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7683. пне.|7683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7682. пне.|7682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7681. пне.|7681]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7680. пне.|7680]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7679. пне.|7679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7678. пне.|7678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7677. пне.|7677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7676. пне.|7676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7675. пне.|7675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7674. пне.|7674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7673. пне.|7673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7672. пне.|7672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7671. пне.|7671]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7670. пне.|7670]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7669. пне.|7669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7668. пне.|7668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7667. пне.|7667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7666. пне.|7666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7665. пне.|7665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7664. пне.|7664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7663. пне.|7663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7662. пне.|7662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7661. пне.|7661]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7660. пне.|7660]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7659. пне.|7659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7658. пне.|7658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7657. пне.|7657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7656. пне.|7656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7655. пне.|7655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7654. пне.|7654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7653. пне.|7653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7652. пне.|7652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7651. пне.|7651]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7650. пне.|7650]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7649. пне.|7649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7648. пне.|7648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7647. пне.|7647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7646. пне.|7646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7645. пне.|7645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7644. пне.|7644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7643. пне.|7643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7642. пне.|7642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7641. пне.|7641]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7640. пне.|7640]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7639. пне.|7639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7638. пне.|7638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7637. пне.|7637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7636. пне.|7636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7635. пне.|7635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7634. пне.|7634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7633. пне.|7633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7632. пне.|7632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7631. пне.|7631]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7630. пне.|7630]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7629. пне.|7629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7628. пне.|7628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7627. пне.|7627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7626. пне.|7626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7625. пне.|7625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7624. пне.|7624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7623. пне.|7623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7622. пне.|7622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7621. пне.|7621]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7620. пне.|7620]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7619. пне.|7619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7618. пне.|7618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7617. пне.|7617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7616. пне.|7616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7615. пне.|7615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7614. пне.|7614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7613. пне.|7613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7612. пне.|7612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7611. пне.|7611]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7610. пне.|7610]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7609. пне.|7609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7608. пне.|7608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7607. пне.|7607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7606. пне.|7606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7605. пне.|7605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7604. пне.|7604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7603. пне.|7603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7602. пне.|7602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7601. пне.|7601]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'77. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[7700. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[7601. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:77th century BC]]','',124,'Милош','20040905111113','',0,0,0,1,0.042106467319,'79959094888886','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5395,0,'78._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[79. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'78. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[77. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7790е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7780е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7770е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7760е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7750е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7800. пне.|7800]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7799. пне.|7799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7798. пне.|7798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7797. пне.|7797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7796. пне.|7796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7795. пне.|7795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7794. пне.|7794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7793. пне.|7793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7792. пне.|7792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7791. пне.|7791]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7790. пне.|7790]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7789. пне.|7789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7788. пне.|7788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7787. пне.|7787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7786. пне.|7786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7785. пне.|7785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7784. пне.|7784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7783. пне.|7783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7782. пне.|7782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7781. пне.|7781]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7780. пне.|7780]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7779. пне.|7779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7778. пне.|7778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7777. пне.|7777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7776. пне.|7776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7775. пне.|7775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7774. пне.|7774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7773. пне.|7773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7772. пне.|7772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7771. пне.|7771]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7770. пне.|7770]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7769. пне.|7769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7768. пне.|7768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7767. пне.|7767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7766. пне.|7766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7765. пне.|7765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7764. пне.|7764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7763. пне.|7763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7762. пне.|7762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7761. пне.|7761]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7760. пне.|7760]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7759. пне.|7759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7758. пне.|7758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7757. пне.|7757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7756. пне.|7756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7755. пне.|7755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7754. пне.|7754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7753. пне.|7753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7752. пне.|7752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7751. пне.|7751]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7750. пне.|7750]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7749. пне.|7749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7748. пне.|7748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7747. пне.|7747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7746. пне.|7746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7745. пне.|7745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7744. пне.|7744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7743. пне.|7743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7742. пне.|7742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7741. пне.|7741]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7740. пне.|7740]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7739. пне.|7739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7738. пне.|7738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7737. пне.|7737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7736. пне.|7736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7735. пне.|7735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7734. пне.|7734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7733. пне.|7733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7732. пне.|7732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7731. пне.|7731]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7730. пне.|7730]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7729. пне.|7729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7728. пне.|7728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7727. пне.|7727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7726. пне.|7726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7725. пне.|7725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7724. пне.|7724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7723. пне.|7723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7722. пне.|7722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7721. пне.|7721]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7720. пне.|7720]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7719. пне.|7719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7718. пне.|7718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7717. пне.|7717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7716. пне.|7716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7715. пне.|7715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7714. пне.|7714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7713. пне.|7713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7712. пне.|7712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7711. пне.|7711]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7710. пне.|7710]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7709. пне.|7709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7708. пне.|7708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7707. пне.|7707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7706. пне.|7706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7705. пне.|7705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7704. пне.|7704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7703. пне.|7703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7702. пне.|7702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7701. пне.|7701]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'78. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[7800. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[7701. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:78th century BC]]','',124,'Милош','20040905111121','',0,0,0,1,0.853685619241,'79959094888878','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5396,0,'76._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[77. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'76. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[75. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7590е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7580е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7570е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7560е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7550е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7600. пне.|7600]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7599. пне.|7599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7598. пне.|7598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7597. пне.|7597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7596. пне.|7596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7595. пне.|7595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7594. пне.|7594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7593. пне.|7593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7592. пне.|7592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7591. пне.|7591]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7590. пне.|7590]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7589. пне.|7589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7588. пне.|7588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7587. пне.|7587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7586. пне.|7586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7585. пне.|7585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7584. пне.|7584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7583. пне.|7583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7582. пне.|7582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7581. пне.|7581]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7580. пне.|7580]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7579. пне.|7579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7578. пне.|7578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7577. пне.|7577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7576. пне.|7576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7575. пне.|7575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7574. пне.|7574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7573. пне.|7573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7572. пне.|7572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7571. пне.|7571]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7570. пне.|7570]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7569. пне.|7569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7568. пне.|7568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7567. пне.|7567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7566. пне.|7566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7565. пне.|7565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7564. пне.|7564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7563. пне.|7563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7562. пне.|7562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7561. пне.|7561]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7560. пне.|7560]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7559. пне.|7559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7558. пне.|7558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7557. пне.|7557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7556. пне.|7556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7555. пне.|7555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7554. пне.|7554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7553. пне.|7553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7552. пне.|7552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7551. пне.|7551]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7550. пне.|7550]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7549. пне.|7549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7548. пне.|7548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7547. пне.|7547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7546. пне.|7546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7545. пне.|7545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7544. пне.|7544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7543. пне.|7543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7542. пне.|7542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7541. пне.|7541]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7540. пне.|7540]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7539. пне.|7539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7538. пне.|7538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7537. пне.|7537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7536. пне.|7536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7535. пне.|7535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7534. пне.|7534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7533. пне.|7533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7532. пне.|7532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7531. пне.|7531]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7530. пне.|7530]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7529. пне.|7529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7528. пне.|7528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7527. пне.|7527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7526. пне.|7526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7525. пне.|7525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7524. пне.|7524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7523. пне.|7523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7522. пне.|7522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7521. пне.|7521]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7520. пне.|7520]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7519. пне.|7519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7518. пне.|7518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7517. пне.|7517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7516. пне.|7516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7515. пне.|7515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7514. пне.|7514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7513. пне.|7513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7512. пне.|7512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7511. пне.|7511]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7510. пне.|7510]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7509. пне.|7509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7508. пне.|7508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7507. пне.|7507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7506. пне.|7506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7505. пне.|7505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7504. пне.|7504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7503. пне.|7503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7502. пне.|7502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7501. пне.|7501]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'76. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[7600. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[7501. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:76th century BC]]','',124,'Милош','20040905111130','',0,0,0,1,0.315290598346,'79959094888869','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5397,0,'75._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[76. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'75. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[74. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7490е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7480е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7470е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7460е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7450е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7500. пне.|7500]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7499. пне.|7499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7498. пне.|7498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7497. пне.|7497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7496. пне.|7496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7495. пне.|7495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7494. пне.|7494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7493. пне.|7493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7492. пне.|7492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7491. пне.|7491]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7490. пне.|7490]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7489. пне.|7489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7488. пне.|7488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7487. пне.|7487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7486. пне.|7486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7485. пне.|7485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7484. пне.|7484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7483. пне.|7483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7482. пне.|7482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7481. пне.|7481]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7480. пне.|7480]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7479. пне.|7479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7478. пне.|7478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7477. пне.|7477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7476. пне.|7476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7475. пне.|7475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7474. пне.|7474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7473. пне.|7473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7472. пне.|7472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7471. пне.|7471]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7470. пне.|7470]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7469. пне.|7469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7468. пне.|7468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7467. пне.|7467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7466. пне.|7466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7465. пне.|7465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7464. пне.|7464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7463. пне.|7463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7462. пне.|7462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7461. пне.|7461]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7460. пне.|7460]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7459. пне.|7459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7458. пне.|7458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7457. пне.|7457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7456. пне.|7456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7455. пне.|7455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7454. пне.|7454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7453. пне.|7453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7452. пне.|7452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7451. пне.|7451]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7450. пне.|7450]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7449. пне.|7449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7448. пне.|7448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7447. пне.|7447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7446. пне.|7446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7445. пне.|7445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7444. пне.|7444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7443. пне.|7443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7442. пне.|7442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7441. пне.|7441]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7440. пне.|7440]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7439. пне.|7439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7438. пне.|7438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7437. пне.|7437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7436. пне.|7436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7435. пне.|7435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7434. пне.|7434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7433. пне.|7433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7432. пне.|7432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7431. пне.|7431]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7430. пне.|7430]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7429. пне.|7429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7428. пне.|7428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7427. пне.|7427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7426. пне.|7426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7425. пне.|7425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7424. пне.|7424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7423. пне.|7423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7422. пне.|7422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7421. пне.|7421]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7420. пне.|7420]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7419. пне.|7419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7418. пне.|7418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7417. пне.|7417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7416. пне.|7416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7415. пне.|7415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7414. пне.|7414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7413. пне.|7413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7412. пне.|7412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7411. пне.|7411]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7410. пне.|7410]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7409. пне.|7409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7408. пне.|7408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7407. пне.|7407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7406. пне.|7406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7405. пне.|7405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7404. пне.|7404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7403. пне.|7403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7402. пне.|7402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7401. пне.|7401]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'75. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[7500. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[7401. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:75th century BC]]','',124,'Милош','20040905111145','',0,0,0,1,0.997626976109,'79959094888854','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5398,0,'74._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[75. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'74. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[73. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7390е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7380е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7370е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7360е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7350е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7400. пне.|7400]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7399. пне.|7399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7398. пне.|7398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7397. пне.|7397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7396. пне.|7396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7395. пне.|7395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7394. пне.|7394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7393. пне.|7393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7392. пне.|7392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7391. пне.|7391]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7390. пне.|7390]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7389. пне.|7389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7388. пне.|7388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7387. пне.|7387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7386. пне.|7386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7385. пне.|7385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7384. пне.|7384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7383. пне.|7383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7382. пне.|7382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7381. пне.|7381]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7380. пне.|7380]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7379. пне.|7379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7378. пне.|7378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7377. пне.|7377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7376. пне.|7376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7375. пне.|7375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7374. пне.|7374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7373. пне.|7373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7372. пне.|7372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7371. пне.|7371]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7370. пне.|7370]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7369. пне.|7369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7368. пне.|7368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7367. пне.|7367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7366. пне.|7366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7365. пне.|7365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7364. пне.|7364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7363. пне.|7363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7362. пне.|7362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7361. пне.|7361]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7360. пне.|7360]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7359. пне.|7359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7358. пне.|7358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7357. пне.|7357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7356. пне.|7356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7355. пне.|7355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7354. пне.|7354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7353. пне.|7353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7352. пне.|7352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7351. пне.|7351]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7350. пне.|7350]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7349. пне.|7349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7348. пне.|7348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7347. пне.|7347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7346. пне.|7346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7345. пне.|7345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7344. пне.|7344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7343. пне.|7343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7342. пне.|7342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7341. пне.|7341]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7340. пне.|7340]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7339. пне.|7339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7338. пне.|7338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7337. пне.|7337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7336. пне.|7336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7335. пне.|7335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7334. пне.|7334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7333. пне.|7333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7332. пне.|7332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7331. пне.|7331]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7330. пне.|7330]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7329. пне.|7329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7328. пне.|7328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7327. пне.|7327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7326. пне.|7326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7325. пне.|7325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7324. пне.|7324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7323. пне.|7323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7322. пне.|7322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7321. пне.|7321]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7320. пне.|7320]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7319. пне.|7319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7318. пне.|7318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7317. пне.|7317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7316. пне.|7316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7315. пне.|7315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7314. пне.|7314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7313. пне.|7313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7312. пне.|7312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7311. пне.|7311]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7310. пне.|7310]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7309. пне.|7309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7308. пне.|7308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7307. пне.|7307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7306. пне.|7306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7305. пне.|7305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7304. пне.|7304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7303. пне.|7303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7302. пне.|7302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7301. пне.|7301]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'74. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[7400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[7301. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:74th century BC]]','',124,'Милош','20040905111201','',0,0,0,1,0.18349498938,'79959094888798','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5399,0,'73._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[74. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'73. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[72. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7290е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7280е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7270е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7260е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7250е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7300. пне.|7300]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7299. пне.|7299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7298. пне.|7298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7297. пне.|7297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7296. пне.|7296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7295. пне.|7295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7294. пне.|7294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7293. пне.|7293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7292. пне.|7292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7291. пне.|7291]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7290. пне.|7290]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7289. пне.|7289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7288. пне.|7288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7287. пне.|7287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7286. пне.|7286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7285. пне.|7285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7284. пне.|7284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7283. пне.|7283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7282. пне.|7282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7281. пне.|7281]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7280. пне.|7280]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7279. пне.|7279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7278. пне.|7278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7277. пне.|7277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7276. пне.|7276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7275. пне.|7275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7274. пне.|7274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7273. пне.|7273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7272. пне.|7272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7271. пне.|7271]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7270. пне.|7270]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7269. пне.|7269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7268. пне.|7268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7267. пне.|7267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7266. пне.|7266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7265. пне.|7265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7264. пне.|7264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7263. пне.|7263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7262. пне.|7262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7261. пне.|7261]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7260. пне.|7260]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7259. пне.|7259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7258. пне.|7258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7257. пне.|7257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7256. пне.|7256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7255. пне.|7255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7254. пне.|7254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7253. пне.|7253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7252. пне.|7252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7251. пне.|7251]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7250. пне.|7250]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7249. пне.|7249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7248. пне.|7248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7247. пне.|7247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7246. пне.|7246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7245. пне.|7245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7244. пне.|7244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7243. пне.|7243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7242. пне.|7242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7241. пне.|7241]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7240. пне.|7240]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7239. пне.|7239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7238. пне.|7238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7237. пне.|7237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7236. пне.|7236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7235. пне.|7235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7234. пне.|7234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7233. пне.|7233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7232. пне.|7232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7231. пне.|7231]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7230. пне.|7230]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7229. пне.|7229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7228. пне.|7228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7227. пне.|7227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7226. пне.|7226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7225. пне.|7225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7224. пне.|7224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7223. пне.|7223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7222. пне.|7222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7221. пне.|7221]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7220. пне.|7220]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7219. пне.|7219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7218. пне.|7218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7217. пне.|7217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7216. пне.|7216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7215. пне.|7215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7214. пне.|7214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7213. пне.|7213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7212. пне.|7212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7211. пне.|7211]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7210. пне.|7210]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7209. пне.|7209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7208. пне.|7208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7207. пне.|7207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7206. пне.|7206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7205. пне.|7205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7204. пне.|7204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7203. пне.|7203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7202. пне.|7202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7201. пне.|7201]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'73. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[7300. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[7201. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:73rd century BC]]','',124,'Милош','20040905111216','',0,0,0,1,0.436054360325,'79959094888783','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5400,0,'72._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[73. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'72. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[71. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7190е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7180е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7170е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7160е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7150е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7200. пне.|7200]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7199. пне.|7199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7198. пне.|7198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7197. пне.|7197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7196. пне.|7196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7195. пне.|7195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7194. пне.|7194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7193. пне.|7193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7192. пне.|7192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7191. пне.|7191]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7190. пне.|7190]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7189. пне.|7189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7188. пне.|7188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7187. пне.|7187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7186. пне.|7186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7185. пне.|7185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7184. пне.|7184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7183. пне.|7183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7182. пне.|7182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7181. пне.|7181]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7180. пне.|7180]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7179. пне.|7179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7178. пне.|7178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7177. пне.|7177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7176. пне.|7176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7175. пне.|7175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7174. пне.|7174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7173. пне.|7173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7172. пне.|7172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7171. пне.|7171]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7170. пне.|7170]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7169. пне.|7169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7168. пне.|7168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7167. пне.|7167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7166. пне.|7166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7165. пне.|7165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7164. пне.|7164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7163. пне.|7163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7162. пне.|7162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7161. пне.|7161]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7160. пне.|7160]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7159. пне.|7159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7158. пне.|7158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7157. пне.|7157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7156. пне.|7156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7155. пне.|7155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7154. пне.|7154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7153. пне.|7153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7152. пне.|7152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7151. пне.|7151]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7150. пне.|7150]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7149. пне.|7149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7148. пне.|7148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7147. пне.|7147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7146. пне.|7146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7145. пне.|7145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7144. пне.|7144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7143. пне.|7143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7142. пне.|7142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7141. пне.|7141]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7140. пне.|7140]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7139. пне.|7139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7138. пне.|7138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7137. пне.|7137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7136. пне.|7136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7135. пне.|7135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7134. пне.|7134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7133. пне.|7133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7132. пне.|7132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7131. пне.|7131]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7130. пне.|7130]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7129. пне.|7129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7128. пне.|7128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7127. пне.|7127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7126. пне.|7126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7125. пне.|7125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7124. пне.|7124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7123. пне.|7123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7122. пне.|7122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7121. пне.|7121]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7120. пне.|7120]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7119. пне.|7119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7118. пне.|7118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7117. пне.|7117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7116. пне.|7116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7115. пне.|7115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7114. пне.|7114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7113. пне.|7113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7112. пне.|7112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7111. пне.|7111]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7110. пне.|7110]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7109. пне.|7109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7108. пне.|7108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7107. пне.|7107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7106. пне.|7106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7105. пне.|7105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7104. пне.|7104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7103. пне.|7103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7102. пне.|7102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7101. пне.|7101]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'72. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[7200. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[7101. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:72nd century BC]]','',124,'Милош','20040905111216','',0,0,0,1,0.071029450777,'79959094888783','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5401,0,'71._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[72. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'71. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[70. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7090е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7080е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7070е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7060е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7050е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7100. пне.|7100]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7099. пне.|7099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7098. пне.|7098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7097. пне.|7097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7096. пне.|7096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7095. пне.|7095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7094. пне.|7094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7093. пне.|7093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7092. пне.|7092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7091. пне.|7091]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7090. пне.|7090]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7089. пне.|7089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7088. пне.|7088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7087. пне.|7087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7086. пне.|7086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7085. пне.|7085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7084. пне.|7084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7083. пне.|7083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7082. пне.|7082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7081. пне.|7081]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7080. пне.|7080]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7079. пне.|7079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7078. пне.|7078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7077. пне.|7077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7076. пне.|7076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7075. пне.|7075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7074. пне.|7074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7073. пне.|7073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7072. пне.|7072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7071. пне.|7071]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7070. пне.|7070]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7069. пне.|7069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7068. пне.|7068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7067. пне.|7067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7066. пне.|7066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7065. пне.|7065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7064. пне.|7064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7063. пне.|7063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7062. пне.|7062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7061. пне.|7061]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7060. пне.|7060]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7059. пне.|7059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7058. пне.|7058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7057. пне.|7057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7056. пне.|7056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7055. пне.|7055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7054. пне.|7054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7053. пне.|7053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7052. пне.|7052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7051. пне.|7051]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7050. пне.|7050]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7049. пне.|7049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7048. пне.|7048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7047. пне.|7047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7046. пне.|7046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7045. пне.|7045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7044. пне.|7044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7043. пне.|7043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7042. пне.|7042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7041. пне.|7041]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7040. пне.|7040]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7039. пне.|7039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7038. пне.|7038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7037. пне.|7037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7036. пне.|7036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7035. пне.|7035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7034. пне.|7034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7033. пне.|7033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7032. пне.|7032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7031. пне.|7031]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7030. пне.|7030]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7029. пне.|7029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7028. пне.|7028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7027. пне.|7027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7026. пне.|7026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7025. пне.|7025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7024. пне.|7024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7023. пне.|7023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7022. пне.|7022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7021. пне.|7021]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7020. пне.|7020]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7019. пне.|7019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7018. пне.|7018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7017. пне.|7017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7016. пне.|7016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7015. пне.|7015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7014. пне.|7014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7013. пне.|7013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7012. пне.|7012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7011. пне.|7011]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7010. пне.|7010]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7009. пне.|7009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7008. пне.|7008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7007. пне.|7007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7006. пне.|7006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7005. пне.|7005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7004. пне.|7004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7003. пне.|7003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7002. пне.|7002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7001. пне.|7001]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'71. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[7100. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[7001. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:71st century BC]]','',124,'Милош','20040905111244','',0,0,0,1,0.509925772208,'79959094888755','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5402,0,'70._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[71. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'70. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[69. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6990е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6980е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6970е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6960е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6950е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7000. пне.|7000]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6999. пне.|6999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6998. пне.|6998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6997. пне.|6997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6996. пне.|6996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6995. пне.|6995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6994. пне.|6994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6993. пне.|6993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6992. пне.|6992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6991. пне.|6991]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6990. пне.|6990]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6989. пне.|6989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6988. пне.|6988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6987. пне.|6987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6986. пне.|6986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6985. пне.|6985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6984. пне.|6984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6983. пне.|6983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6982. пне.|6982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6981. пне.|6981]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6980. пне.|6980]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6979. пне.|6979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6978. пне.|6978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6977. пне.|6977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6976. пне.|6976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6975. пне.|6975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6974. пне.|6974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6973. пне.|6973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6972. пне.|6972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6971. пне.|6971]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6970. пне.|6970]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6969. пне.|6969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6968. пне.|6968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6967. пне.|6967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6966. пне.|6966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6965. пне.|6965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6964. пне.|6964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6963. пне.|6963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6962. пне.|6962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6961. пне.|6961]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6960. пне.|6960]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6959. пне.|6959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6958. пне.|6958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6957. пне.|6957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6956. пне.|6956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6955. пне.|6955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6954. пне.|6954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6953. пне.|6953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6952. пне.|6952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6951. пне.|6951]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6950. пне.|6950]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6949. пне.|6949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6948. пне.|6948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6947. пне.|6947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6946. пне.|6946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6945. пне.|6945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6944. пне.|6944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6943. пне.|6943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6942. пне.|6942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6941. пне.|6941]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6940. пне.|6940]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6939. пне.|6939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6938. пне.|6938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6937. пне.|6937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6936. пне.|6936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6935. пне.|6935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6934. пне.|6934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6933. пне.|6933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6932. пне.|6932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6931. пне.|6931]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6930. пне.|6930]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6929. пне.|6929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6928. пне.|6928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6927. пне.|6927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6926. пне.|6926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6925. пне.|6925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6924. пне.|6924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6923. пне.|6923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6922. пне.|6922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6921. пне.|6921]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6920. пне.|6920]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6919. пне.|6919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6918. пне.|6918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6917. пне.|6917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6916. пне.|6916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6915. пне.|6915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6914. пне.|6914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6913. пне.|6913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6912. пне.|6912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6911. пне.|6911]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6910. пне.|6910]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6909. пне.|6909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6908. пне.|6908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6907. пне.|6907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6906. пне.|6906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6905. пне.|6905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6904. пне.|6904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6903. пне.|6903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6902. пне.|6902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6901. пне.|6901]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'70. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[7000. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[6901. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:70th century BC]]','',124,'Милош','20040905111246','',0,0,0,1,0.130360584301,'79959094888753','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5403,0,'69._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[70. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'69. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[68. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6890е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6880е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6870е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6860е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6850е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6900. пне.|6900]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6899. пне.|6899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6898. пне.|6898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6897. пне.|6897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6896. пне.|6896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6895. пне.|6895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6894. пне.|6894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6893. пне.|6893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6892. пне.|6892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6891. пне.|6891]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6890. пне.|6890]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6889. пне.|6889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6888. пне.|6888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6887. пне.|6887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6886. пне.|6886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6885. пне.|6885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6884. пне.|6884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6883. пне.|6883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6882. пне.|6882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6881. пне.|6881]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6880. пне.|6880]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6879. пне.|6879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6878. пне.|6878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6877. пне.|6877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6876. пне.|6876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6875. пне.|6875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6874. пне.|6874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6873. пне.|6873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6872. пне.|6872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6871. пне.|6871]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6870. пне.|6870]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6869. пне.|6869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6868. пне.|6868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6867. пне.|6867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6866. пне.|6866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6865. пне.|6865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6864. пне.|6864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6863. пне.|6863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6862. пне.|6862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6861. пне.|6861]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6860. пне.|6860]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6859. пне.|6859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6858. пне.|6858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6857. пне.|6857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6856. пне.|6856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6855. пне.|6855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6854. пне.|6854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6853. пне.|6853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6852. пне.|6852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6851. пне.|6851]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6850. пне.|6850]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6849. пне.|6849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6848. пне.|6848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6847. пне.|6847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6846. пне.|6846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6845. пне.|6845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6844. пне.|6844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6843. пне.|6843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6842. пне.|6842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6841. пне.|6841]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6840. пне.|6840]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6839. пне.|6839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6838. пне.|6838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6837. пне.|6837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6836. пне.|6836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6835. пне.|6835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6834. пне.|6834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6833. пне.|6833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6832. пне.|6832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6831. пне.|6831]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6830. пне.|6830]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6829. пне.|6829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6828. пне.|6828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6827. пне.|6827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6826. пне.|6826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6825. пне.|6825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6824. пне.|6824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6823. пне.|6823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6822. пне.|6822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6821. пне.|6821]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6820. пне.|6820]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6819. пне.|6819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6818. пне.|6818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6817. пне.|6817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6816. пне.|6816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6815. пне.|6815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6814. пне.|6814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6813. пне.|6813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6812. пне.|6812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6811. пне.|6811]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6810. пне.|6810]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6809. пне.|6809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6808. пне.|6808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6807. пне.|6807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6806. пне.|6806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6805. пне.|6805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6804. пне.|6804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6803. пне.|6803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6802. пне.|6802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6801. пне.|6801]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'69. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[6900. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[6801. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:69th century BC]]','',124,'Милош','20040905111306','',0,0,0,1,0.717993551734,'79959094888693','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5404,0,'68._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[69. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'68. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[67. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6790е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6780е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6770е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6760е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6750е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6800. пне.|6800]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6799. пне.|6799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6798. пне.|6798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6797. пне.|6797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6796. пне.|6796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6795. пне.|6795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6794. пне.|6794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6793. пне.|6793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6792. пне.|6792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6791. пне.|6791]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6790. пне.|6790]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6789. пне.|6789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6788. пне.|6788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6787. пне.|6787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6786. пне.|6786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6785. пне.|6785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6784. пне.|6784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6783. пне.|6783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6782. пне.|6782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6781. пне.|6781]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6780. пне.|6780]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6779. пне.|6779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6778. пне.|6778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6777. пне.|6777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6776. пне.|6776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6775. пне.|6775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6774. пне.|6774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6773. пне.|6773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6772. пне.|6772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6771. пне.|6771]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6770. пне.|6770]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6769. пне.|6769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6768. пне.|6768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6767. пне.|6767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6766. пне.|6766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6765. пне.|6765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6764. пне.|6764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6763. пне.|6763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6762. пне.|6762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6761. пне.|6761]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6760. пне.|6760]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6759. пне.|6759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6758. пне.|6758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6757. пне.|6757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6756. пне.|6756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6755. пне.|6755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6754. пне.|6754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6753. пне.|6753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6752. пне.|6752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6751. пне.|6751]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6750. пне.|6750]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6749. пне.|6749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6748. пне.|6748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6747. пне.|6747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6746. пне.|6746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6745. пне.|6745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6744. пне.|6744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6743. пне.|6743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6742. пне.|6742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6741. пне.|6741]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6740. пне.|6740]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6739. пне.|6739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6738. пне.|6738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6737. пне.|6737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6736. пне.|6736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6735. пне.|6735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6734. пне.|6734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6733. пне.|6733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6732. пне.|6732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6731. пне.|6731]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6730. пне.|6730]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6729. пне.|6729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6728. пне.|6728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6727. пне.|6727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6726. пне.|6726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6725. пне.|6725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6724. пне.|6724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6723. пне.|6723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6722. пне.|6722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6721. пне.|6721]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6720. пне.|6720]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6719. пне.|6719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6718. пне.|6718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6717. пне.|6717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6716. пне.|6716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6715. пне.|6715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6714. пне.|6714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6713. пне.|6713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6712. пне.|6712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6711. пне.|6711]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6710. пне.|6710]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6709. пне.|6709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6708. пне.|6708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6707. пне.|6707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6706. пне.|6706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6705. пне.|6705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6704. пне.|6704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6703. пне.|6703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6702. пне.|6702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6701. пне.|6701]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'68. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[6800. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[6701. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:68th century BC]]','',124,'Милош','20040905111318','',0,0,0,1,0.159749437664,'79959094888681','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5405,0,'67._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[68. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'67. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[66. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6690е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6680е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6670е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6660е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6650е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6700. пне.|6700]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6699. пне.|6699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6698. пне.|6698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6697. пне.|6697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6696. пне.|6696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6695. пне.|6695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6694. пне.|6694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6693. пне.|6693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6692. пне.|6692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6691. пне.|6691]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6690. пне.|6690]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6689. пне.|6689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6688. пне.|6688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6687. пне.|6687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6686. пне.|6686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6685. пне.|6685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6684. пне.|6684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6683. пне.|6683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6682. пне.|6682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6681. пне.|6681]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6680. пне.|6680]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6679. пне.|6679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6678. пне.|6678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6677. пне.|6677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6676. пне.|6676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6675. пне.|6675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6674. пне.|6674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6673. пне.|6673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6672. пне.|6672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6671. пне.|6671]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6670. пне.|6670]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6669. пне.|6669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6668. пне.|6668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6667. пне.|6667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6666. пне.|6666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6665. пне.|6665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6664. пне.|6664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6663. пне.|6663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6662. пне.|6662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6661. пне.|6661]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6660. пне.|6660]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6659. пне.|6659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6658. пне.|6658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6657. пне.|6657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6656. пне.|6656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6655. пне.|6655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6654. пне.|6654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6653. пне.|6653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6652. пне.|6652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6651. пне.|6651]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6650. пне.|6650]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6649. пне.|6649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6648. пне.|6648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6647. пне.|6647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6646. пне.|6646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6645. пне.|6645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6644. пне.|6644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6643. пне.|6643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6642. пне.|6642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6641. пне.|6641]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6640. пне.|6640]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6639. пне.|6639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6638. пне.|6638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6637. пне.|6637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6636. пне.|6636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6635. пне.|6635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6634. пне.|6634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6633. пне.|6633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6632. пне.|6632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6631. пне.|6631]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6630. пне.|6630]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6629. пне.|6629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6628. пне.|6628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6627. пне.|6627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6626. пне.|6626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6625. пне.|6625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6624. пне.|6624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6623. пне.|6623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6622. пне.|6622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6621. пне.|6621]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6620. пне.|6620]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6619. пне.|6619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6618. пне.|6618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6617. пне.|6617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6616. пне.|6616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6615. пне.|6615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6614. пне.|6614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6613. пне.|6613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6612. пне.|6612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6611. пне.|6611]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6610. пне.|6610]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6609. пне.|6609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6608. пне.|6608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6607. пне.|6607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6606. пне.|6606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6605. пне.|6605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6604. пне.|6604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6603. пне.|6603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6602. пне.|6602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6601. пне.|6601]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'67. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[6700. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[6601. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:67th century BC]]','',124,'Милош','20040905111335','',0,0,0,1,0.91085237633,'79959094888664','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5406,0,'66._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[67. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'66. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[65. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6590е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6580е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6570е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6560е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6550е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6600. пне.|6600]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6599. пне.|6599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6598. пне.|6598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6597. пне.|6597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6596. пне.|6596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6595. пне.|6595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6594. пне.|6594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6593. пне.|6593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6592. пне.|6592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6591. пне.|6591]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6590. пне.|6590]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6589. пне.|6589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6588. пне.|6588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6587. пне.|6587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6586. пне.|6586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6585. пне.|6585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6584. пне.|6584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6583. пне.|6583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6582. пне.|6582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6581. пне.|6581]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6580. пне.|6580]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6579. пне.|6579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6578. пне.|6578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6577. пне.|6577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6576. пне.|6576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6575. пне.|6575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6574. пне.|6574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6573. пне.|6573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6572. пне.|6572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6571. пне.|6571]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6570. пне.|6570]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6569. пне.|6569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6568. пне.|6568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6567. пне.|6567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6566. пне.|6566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6565. пне.|6565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6564. пне.|6564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6563. пне.|6563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6562. пне.|6562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6561. пне.|6561]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6560. пне.|6560]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6559. пне.|6559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6558. пне.|6558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6557. пне.|6557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6556. пне.|6556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6555. пне.|6555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6554. пне.|6554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6553. пне.|6553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6552. пне.|6552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6551. пне.|6551]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6550. пне.|6550]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6549. пне.|6549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6548. пне.|6548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6547. пне.|6547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6546. пне.|6546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6545. пне.|6545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6544. пне.|6544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6543. пне.|6543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6542. пне.|6542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6541. пне.|6541]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6540. пне.|6540]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6539. пне.|6539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6538. пне.|6538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6537. пне.|6537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6536. пне.|6536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6535. пне.|6535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6534. пне.|6534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6533. пне.|6533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6532. пне.|6532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6531. пне.|6531]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6530. пне.|6530]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6529. пне.|6529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6528. пне.|6528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6527. пне.|6527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6526. пне.|6526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6525. пне.|6525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6524. пне.|6524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6523. пне.|6523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6522. пне.|6522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6521. пне.|6521]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6520. пне.|6520]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6519. пне.|6519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6518. пне.|6518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6517. пне.|6517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6516. пне.|6516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6515. пне.|6515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6514. пне.|6514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6513. пне.|6513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6512. пне.|6512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6511. пне.|6511]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6510. пне.|6510]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6509. пне.|6509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6508. пне.|6508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6507. пне.|6507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6506. пне.|6506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6505. пне.|6505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6504. пне.|6504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6503. пне.|6503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6502. пне.|6502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6501. пне.|6501]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'66. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[6600. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[6501. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:66th century BC]]','',124,'Милош','20040905111353','',0,0,0,1,0.199944422208,'79959094888646','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5407,0,'65._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[66. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'65. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[64. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6490е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6480е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6470е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6460е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6450е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6500. пне.|6500]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6499. пне.|6499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6498. пне.|6498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6497. пне.|6497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6496. пне.|6496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6495. пне.|6495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6494. пне.|6494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6493. пне.|6493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6492. пне.|6492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6491. пне.|6491]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6490. пне.|6490]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6489. пне.|6489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6488. пне.|6488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6487. пне.|6487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6486. пне.|6486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6485. пне.|6485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6484. пне.|6484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6483. пне.|6483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6482. пне.|6482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6481. пне.|6481]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6480. пне.|6480]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6479. пне.|6479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6478. пне.|6478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6477. пне.|6477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6476. пне.|6476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6475. пне.|6475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6474. пне.|6474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6473. пне.|6473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6472. пне.|6472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6471. пне.|6471]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6470. пне.|6470]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6469. пне.|6469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6468. пне.|6468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6467. пне.|6467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6466. пне.|6466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6465. пне.|6465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6464. пне.|6464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6463. пне.|6463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6462. пне.|6462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6461. пне.|6461]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6460. пне.|6460]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6459. пне.|6459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6458. пне.|6458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6457. пне.|6457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6456. пне.|6456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6455. пне.|6455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6454. пне.|6454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6453. пне.|6453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6452. пне.|6452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6451. пне.|6451]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6450. пне.|6450]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6449. пне.|6449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6448. пне.|6448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6447. пне.|6447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6446. пне.|6446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6445. пне.|6445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6444. пне.|6444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6443. пне.|6443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6442. пне.|6442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6441. пне.|6441]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6440. пне.|6440]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6439. пне.|6439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6438. пне.|6438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6437. пне.|6437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6436. пне.|6436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6435. пне.|6435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6434. пне.|6434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6433. пне.|6433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6432. пне.|6432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6431. пне.|6431]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6430. пне.|6430]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6429. пне.|6429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6428. пне.|6428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6427. пне.|6427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6426. пне.|6426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6425. пне.|6425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6424. пне.|6424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6423. пне.|6423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6422. пне.|6422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6421. пне.|6421]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6420. пне.|6420]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6419. пне.|6419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6418. пне.|6418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6417. пне.|6417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6416. пне.|6416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6415. пне.|6415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6414. пне.|6414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6413. пне.|6413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6412. пне.|6412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6411. пне.|6411]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6410. пне.|6410]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6409. пне.|6409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6408. пне.|6408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6407. пне.|6407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6406. пне.|6406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6405. пне.|6405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6404. пне.|6404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6403. пне.|6403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6402. пне.|6402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6401. пне.|6401]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'65. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[6500. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[6401. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:65th century BC]]','',124,'Милош','20040905111357','',0,0,0,1,0.339334971895,'79959094888642','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5408,0,'64._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[65. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'64. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[63. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6390е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6380е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6370е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6360е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6350е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6400. пне.|6400]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6399. пне.|6399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6398. пне.|6398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6397. пне.|6397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6396. пне.|6396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6395. пне.|6395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6394. пне.|6394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6393. пне.|6393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6392. пне.|6392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6391. пне.|6391]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6390. пне.|6390]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6389. пне.|6389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6388. пне.|6388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6387. пне.|6387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6386. пне.|6386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6385. пне.|6385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6384. пне.|6384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6383. пне.|6383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6382. пне.|6382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6381. пне.|6381]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6380. пне.|6380]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6379. пне.|6379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6378. пне.|6378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6377. пне.|6377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6376. пне.|6376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6375. пне.|6375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6374. пне.|6374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6373. пне.|6373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6372. пне.|6372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6371. пне.|6371]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6370. пне.|6370]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6369. пне.|6369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6368. пне.|6368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6367. пне.|6367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6366. пне.|6366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6365. пне.|6365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6364. пне.|6364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6363. пне.|6363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6362. пне.|6362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6361. пне.|6361]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6360. пне.|6360]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6359. пне.|6359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6358. пне.|6358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6357. пне.|6357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6356. пне.|6356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6355. пне.|6355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6354. пне.|6354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6353. пне.|6353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6352. пне.|6352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6351. пне.|6351]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6350. пне.|6350]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6349. пне.|6349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6348. пне.|6348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6347. пне.|6347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6346. пне.|6346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6345. пне.|6345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6344. пне.|6344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6343. пне.|6343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6342. пне.|6342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6341. пне.|6341]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6340. пне.|6340]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6339. пне.|6339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6338. пне.|6338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6337. пне.|6337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6336. пне.|6336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6335. пне.|6335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6334. пне.|6334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6333. пне.|6333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6332. пне.|6332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6331. пне.|6331]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6330. пне.|6330]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6329. пне.|6329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6328. пне.|6328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6327. пне.|6327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6326. пне.|6326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6325. пне.|6325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6324. пне.|6324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6323. пне.|6323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6322. пне.|6322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6321. пне.|6321]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6320. пне.|6320]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6319. пне.|6319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6318. пне.|6318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6317. пне.|6317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6316. пне.|6316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6315. пне.|6315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6314. пне.|6314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6313. пне.|6313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6312. пне.|6312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6311. пне.|6311]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6310. пне.|6310]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6309. пне.|6309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6308. пне.|6308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6307. пне.|6307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6306. пне.|6306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6305. пне.|6305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6304. пне.|6304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6303. пне.|6303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6302. пне.|6302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6301. пне.|6301]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'64. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[6400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[6301. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:64th century BC]]','',124,'Милош','20040905111404','',0,0,0,1,0.015659309931,'79959094888595','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5409,0,'63._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[64. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'63. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[62. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6290е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6280е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6270е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6260е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6250е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6300. пне.|6300]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6299. пне.|6299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6298. пне.|6298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6297. пне.|6297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6296. пне.|6296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6295. пне.|6295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6294. пне.|6294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6293. пне.|6293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6292. пне.|6292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6291. пне.|6291]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6290. пне.|6290]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6289. пне.|6289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6288. пне.|6288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6287. пне.|6287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6286. пне.|6286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6285. пне.|6285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6284. пне.|6284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6283. пне.|6283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6282. пне.|6282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6281. пне.|6281]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6280. пне.|6280]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6279. пне.|6279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6278. пне.|6278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6277. пне.|6277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6276. пне.|6276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6275. пне.|6275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6274. пне.|6274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6273. пне.|6273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6272. пне.|6272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6271. пне.|6271]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6270. пне.|6270]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6269. пне.|6269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6268. пне.|6268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6267. пне.|6267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6266. пне.|6266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6265. пне.|6265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6264. пне.|6264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6263. пне.|6263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6262. пне.|6262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6261. пне.|6261]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6260. пне.|6260]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6259. пне.|6259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6258. пне.|6258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6257. пне.|6257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6256. пне.|6256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6255. пне.|6255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6254. пне.|6254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6253. пне.|6253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6252. пне.|6252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6251. пне.|6251]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6250. пне.|6250]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6249. пне.|6249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6248. пне.|6248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6247. пне.|6247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6246. пне.|6246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6245. пне.|6245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6244. пне.|6244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6243. пне.|6243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6242. пне.|6242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6241. пне.|6241]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6240. пне.|6240]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6239. пне.|6239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6238. пне.|6238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6237. пне.|6237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6236. пне.|6236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6235. пне.|6235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6234. пне.|6234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6233. пне.|6233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6232. пне.|6232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6231. пне.|6231]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6230. пне.|6230]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6229. пне.|6229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6228. пне.|6228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6227. пне.|6227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6226. пне.|6226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6225. пне.|6225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6224. пне.|6224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6223. пне.|6223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6222. пне.|6222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6221. пне.|6221]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6220. пне.|6220]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6219. пне.|6219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6218. пне.|6218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6217. пне.|6217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6216. пне.|6216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6215. пне.|6215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6214. пне.|6214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6213. пне.|6213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6212. пне.|6212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6211. пне.|6211]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6210. пне.|6210]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6209. пне.|6209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6208. пне.|6208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6207. пне.|6207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6206. пне.|6206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6205. пне.|6205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6204. пне.|6204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6203. пне.|6203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6202. пне.|6202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6201. пне.|6201]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'63. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[6300. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[6201. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:63rd century BC]]','',124,'Милош','20040905111416','',0,0,0,1,0.65536030785,'79959094888583','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5410,0,'62._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[63. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'62. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[61. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6190е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6180е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6170е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6160е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6150е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6200. пне.|6200]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6199. пне.|6199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6198. пне.|6198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6197. пне.|6197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6196. пне.|6196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6195. пне.|6195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6194. пне.|6194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6193. пне.|6193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6192. пне.|6192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6191. пне.|6191]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6190. пне.|6190]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6189. пне.|6189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6188. пне.|6188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6187. пне.|6187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6186. пне.|6186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6185. пне.|6185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6184. пне.|6184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6183. пне.|6183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6182. пне.|6182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6181. пне.|6181]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6180. пне.|6180]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6179. пне.|6179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6178. пне.|6178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6177. пне.|6177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6176. пне.|6176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6175. пне.|6175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6174. пне.|6174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6173. пне.|6173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6172. пне.|6172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6171. пне.|6171]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6170. пне.|6170]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6169. пне.|6169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6168. пне.|6168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6167. пне.|6167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6166. пне.|6166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6165. пне.|6165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6164. пне.|6164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6163. пне.|6163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6162. пне.|6162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6161. пне.|6161]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6160. пне.|6160]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6159. пне.|6159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6158. пне.|6158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6157. пне.|6157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6156. пне.|6156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6155. пне.|6155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6154. пне.|6154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6153. пне.|6153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6152. пне.|6152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6151. пне.|6151]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6150. пне.|6150]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6149. пне.|6149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6148. пне.|6148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6147. пне.|6147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6146. пне.|6146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6145. пне.|6145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6144. пне.|6144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6143. пне.|6143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6142. пне.|6142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6141. пне.|6141]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6140. пне.|6140]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6139. пне.|6139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6138. пне.|6138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6137. пне.|6137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6136. пне.|6136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6135. пне.|6135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6134. пне.|6134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6133. пне.|6133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6132. пне.|6132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6131. пне.|6131]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6130. пне.|6130]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6129. пне.|6129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6128. пне.|6128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6127. пне.|6127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6126. пне.|6126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6125. пне.|6125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6124. пне.|6124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6123. пне.|6123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6122. пне.|6122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6121. пне.|6121]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6120. пне.|6120]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6119. пне.|6119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6118. пне.|6118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6117. пне.|6117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6116. пне.|6116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6115. пне.|6115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6114. пне.|6114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6113. пне.|6113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6112. пне.|6112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6111. пне.|6111]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6110. пне.|6110]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6109. пне.|6109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6108. пне.|6108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6107. пне.|6107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6106. пне.|6106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6105. пне.|6105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6104. пне.|6104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6103. пне.|6103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6102. пне.|6102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6101. пне.|6101]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'62. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[6200. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[6101. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:62nd century BC]]','',124,'Милош','20040905111427','',0,0,0,1,0.535928271029,'79959094888572','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5411,0,'61._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[62. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'61. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[60. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6090е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6080е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6070е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6060е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6050е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6100. пне.|6100]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6099. пне.|6099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6098. пне.|6098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6097. пне.|6097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6096. пне.|6096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6095. пне.|6095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6094. пне.|6094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6093. пне.|6093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6092. пне.|6092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6091. пне.|6091]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6090. пне.|6090]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6089. пне.|6089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6088. пне.|6088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6087. пне.|6087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6086. пне.|6086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6085. пне.|6085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6084. пне.|6084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6083. пне.|6083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6082. пне.|6082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6081. пне.|6081]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6080. пне.|6080]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6079. пне.|6079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6078. пне.|6078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6077. пне.|6077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6076. пне.|6076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6075. пне.|6075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6074. пне.|6074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6073. пне.|6073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6072. пне.|6072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6071. пне.|6071]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6070. пне.|6070]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6069. пне.|6069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6068. пне.|6068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6067. пне.|6067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6066. пне.|6066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6065. пне.|6065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6064. пне.|6064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6063. пне.|6063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6062. пне.|6062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6061. пне.|6061]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6060. пне.|6060]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6059. пне.|6059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6058. пне.|6058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6057. пне.|6057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6056. пне.|6056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6055. пне.|6055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6054. пне.|6054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6053. пне.|6053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6052. пне.|6052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6051. пне.|6051]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6050. пне.|6050]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6049. пне.|6049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6048. пне.|6048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6047. пне.|6047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6046. пне.|6046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6045. пне.|6045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6044. пне.|6044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6043. пне.|6043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6042. пне.|6042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6041. пне.|6041]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6040. пне.|6040]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6039. пне.|6039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6038. пне.|6038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6037. пне.|6037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6036. пне.|6036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6035. пне.|6035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6034. пне.|6034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6033. пне.|6033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6032. пне.|6032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6031. пне.|6031]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6030. пне.|6030]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6029. пне.|6029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6028. пне.|6028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6027. пне.|6027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6026. пне.|6026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6025. пне.|6025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6024. пне.|6024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6023. пне.|6023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6022. пне.|6022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6021. пне.|6021]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6020. пне.|6020]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6019. пне.|6019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6018. пне.|6018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6017. пне.|6017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6016. пне.|6016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6015. пне.|6015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6014. пне.|6014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6013. пне.|6013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6012. пне.|6012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6011. пне.|6011]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6010. пне.|6010]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6009. пне.|6009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6008. пне.|6008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6007. пне.|6007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6006. пне.|6006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6005. пне.|6005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6004. пне.|6004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6003. пне.|6003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6002. пне.|6002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6001. пне.|6001]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'61. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[6100. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[6001. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:61st century BC]]','',124,'Милош','20040905111442','',0,0,0,1,0.130188285434,'79959094888557','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5412,0,'60._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[61. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'60. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[59. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5990е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5980е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5970е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5960е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5950е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6000. пне.|6000]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5999. пне.|5999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5998. пне.|5998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5997. пне.|5997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5996. пне.|5996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5995. пне.|5995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5994. пне.|5994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5993. пне.|5993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5992. пне.|5992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5991. пне.|5991]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5990. пне.|5990]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5989. пне.|5989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5988. пне.|5988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5987. пне.|5987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5986. пне.|5986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5985. пне.|5985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5984. пне.|5984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5983. пне.|5983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5982. пне.|5982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5981. пне.|5981]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5980. пне.|5980]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5979. пне.|5979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5978. пне.|5978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5977. пне.|5977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5976. пне.|5976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5975. пне.|5975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5974. пне.|5974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5973. пне.|5973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5972. пне.|5972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5971. пне.|5971]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5970. пне.|5970]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5969. пне.|5969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5968. пне.|5968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5967. пне.|5967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5966. пне.|5966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5965. пне.|5965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5964. пне.|5964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5963. пне.|5963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5962. пне.|5962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5961. пне.|5961]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5960. пне.|5960]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5959. пне.|5959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5958. пне.|5958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5957. пне.|5957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5956. пне.|5956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5955. пне.|5955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5954. пне.|5954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5953. пне.|5953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5952. пне.|5952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5951. пне.|5951]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5950. пне.|5950]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5949. пне.|5949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5948. пне.|5948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5947. пне.|5947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5946. пне.|5946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5945. пне.|5945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5944. пне.|5944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5943. пне.|5943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5942. пне.|5942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5941. пне.|5941]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5940. пне.|5940]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5939. пне.|5939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5938. пне.|5938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5937. пне.|5937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5936. пне.|5936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5935. пне.|5935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5934. пне.|5934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5933. пне.|5933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5932. пне.|5932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5931. пне.|5931]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5930. пне.|5930]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5929. пне.|5929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5928. пне.|5928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5927. пне.|5927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5926. пне.|5926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5925. пне.|5925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5924. пне.|5924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5923. пне.|5923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5922. пне.|5922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5921. пне.|5921]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5920. пне.|5920]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5919. пне.|5919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5918. пне.|5918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5917. пне.|5917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5916. пне.|5916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5915. пне.|5915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5914. пне.|5914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5913. пне.|5913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5912. пне.|5912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5911. пне.|5911]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5910. пне.|5910]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5909. пне.|5909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5908. пне.|5908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5907. пне.|5907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5906. пне.|5906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5905. пне.|5905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5904. пне.|5904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5903. пне.|5903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5902. пне.|5902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5901. пне.|5901]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'60. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[6000. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[5901. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:60th century BC]]','',124,'Милош','20040905111443','',0,0,0,1,0.01797431196,'79959094888556','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5413,0,'59._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[60. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'59. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[58. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5890е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5880е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5870е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5860е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5850е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5900. пне.|5900]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5899. пне.|5899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5898. пне.|5898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5897. пне.|5897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5896. пне.|5896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5895. пне.|5895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5894. пне.|5894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5893. пне.|5893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5892. пне.|5892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5891. пне.|5891]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5890. пне.|5890]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5889. пне.|5889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5888. пне.|5888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5887. пне.|5887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5886. пне.|5886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5885. пне.|5885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5884. пне.|5884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5883. пне.|5883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5882. пне.|5882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5881. пне.|5881]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5880. пне.|5880]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5879. пне.|5879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5878. пне.|5878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5877. пне.|5877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5876. пне.|5876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5875. пне.|5875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5874. пне.|5874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5873. пне.|5873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5872. пне.|5872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5871. пне.|5871]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5870. пне.|5870]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5869. пне.|5869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5868. пне.|5868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5867. пне.|5867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5866. пне.|5866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5865. пне.|5865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5864. пне.|5864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5863. пне.|5863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5862. пне.|5862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5861. пне.|5861]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5860. пне.|5860]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5859. пне.|5859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5858. пне.|5858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5857. пне.|5857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5856. пне.|5856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5855. пне.|5855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5854. пне.|5854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5853. пне.|5853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5852. пне.|5852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5851. пне.|5851]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5850. пне.|5850]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5849. пне.|5849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5848. пне.|5848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5847. пне.|5847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5846. пне.|5846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5845. пне.|5845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5844. пне.|5844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5843. пне.|5843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5842. пне.|5842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5841. пне.|5841]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5840. пне.|5840]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5839. пне.|5839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5838. пне.|5838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5837. пне.|5837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5836. пне.|5836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5835. пне.|5835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5834. пне.|5834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5833. пне.|5833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5832. пне.|5832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5831. пне.|5831]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5830. пне.|5830]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5829. пне.|5829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5828. пне.|5828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5827. пне.|5827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5826. пне.|5826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5825. пне.|5825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5824. пне.|5824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5823. пне.|5823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5822. пне.|5822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5821. пне.|5821]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5820. пне.|5820]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5819. пне.|5819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5818. пне.|5818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5817. пне.|5817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5816. пне.|5816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5815. пне.|5815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5814. пне.|5814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5813. пне.|5813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5812. пне.|5812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5811. пне.|5811]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5810. пне.|5810]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5809. пне.|5809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5808. пне.|5808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5807. пне.|5807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5806. пне.|5806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5805. пне.|5805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5804. пне.|5804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5803. пне.|5803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5802. пне.|5802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5801. пне.|5801]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'59. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[5900. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[5801. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:59th century BC]]','',124,'Милош','20040905112117','',0,0,0,1,0.269039423796,'79959094887882','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5414,0,'58._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[59. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'58. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[57. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5790е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5780е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5770е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5760е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5750е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5800. пне.|5800]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5799. пне.|5799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5798. пне.|5798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5797. пне.|5797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5796. пне.|5796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5795. пне.|5795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5794. пне.|5794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5793. пне.|5793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5792. пне.|5792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5791. пне.|5791]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5790. пне.|5790]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5789. пне.|5789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5788. пне.|5788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5787. пне.|5787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5786. пне.|5786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5785. пне.|5785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5784. пне.|5784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5783. пне.|5783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5782. пне.|5782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5781. пне.|5781]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5780. пне.|5780]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5779. пне.|5779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5778. пне.|5778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5777. пне.|5777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5776. пне.|5776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5775. пне.|5775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5774. пне.|5774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5773. пне.|5773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5772. пне.|5772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5771. пне.|5771]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5770. пне.|5770]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5769. пне.|5769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5768. пне.|5768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5767. пне.|5767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5766. пне.|5766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5765. пне.|5765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5764. пне.|5764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5763. пне.|5763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5762. пне.|5762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5761. пне.|5761]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5760. пне.|5760]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5759. пне.|5759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5758. пне.|5758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5757. пне.|5757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5756. пне.|5756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5755. пне.|5755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5754. пне.|5754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5753. пне.|5753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5752. пне.|5752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5751. пне.|5751]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5750. пне.|5750]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5749. пне.|5749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5748. пне.|5748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5747. пне.|5747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5746. пне.|5746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5745. пне.|5745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5744. пне.|5744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5743. пне.|5743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5742. пне.|5742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5741. пне.|5741]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5740. пне.|5740]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5739. пне.|5739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5738. пне.|5738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5737. пне.|5737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5736. пне.|5736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5735. пне.|5735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5734. пне.|5734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5733. пне.|5733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5732. пне.|5732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5731. пне.|5731]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5730. пне.|5730]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5729. пне.|5729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5728. пне.|5728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5727. пне.|5727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5726. пне.|5726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5725. пне.|5725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5724. пне.|5724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5723. пне.|5723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5722. пне.|5722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5721. пне.|5721]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5720. пне.|5720]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5719. пне.|5719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5718. пне.|5718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5717. пне.|5717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5716. пне.|5716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5715. пне.|5715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5714. пне.|5714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5713. пне.|5713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5712. пне.|5712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5711. пне.|5711]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5710. пне.|5710]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5709. пне.|5709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5708. пне.|5708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5707. пне.|5707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5706. пне.|5706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5705. пне.|5705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5704. пне.|5704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5703. пне.|5703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5702. пне.|5702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5701. пне.|5701]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'58. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[5800. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[5701. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:58th century BC]]','',124,'Милош','20040905112127','',0,0,0,1,0.130103371167,'79959094887872','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5415,0,'57._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[58. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'57. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[56. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5690е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5680е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5670е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5660е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5650е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5700. пне.|5700]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5699. пне.|5699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5698. пне.|5698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5697. пне.|5697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5696. пне.|5696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5695. пне.|5695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5694. пне.|5694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5693. пне.|5693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5692. пне.|5692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5691. пне.|5691]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5690. пне.|5690]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5689. пне.|5689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5688. пне.|5688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5687. пне.|5687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5686. пне.|5686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5685. пне.|5685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5684. пне.|5684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5683. пне.|5683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5682. пне.|5682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5681. пне.|5681]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5680. пне.|5680]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5679. пне.|5679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5678. пне.|5678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5677. пне.|5677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5676. пне.|5676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5675. пне.|5675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5674. пне.|5674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5673. пне.|5673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5672. пне.|5672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5671. пне.|5671]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5670. пне.|5670]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5669. пне.|5669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5668. пне.|5668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5667. пне.|5667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5666. пне.|5666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5665. пне.|5665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5664. пне.|5664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5663. пне.|5663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5662. пне.|5662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5661. пне.|5661]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5660. пне.|5660]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5659. пне.|5659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5658. пне.|5658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5657. пне.|5657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5656. пне.|5656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5655. пне.|5655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5654. пне.|5654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5653. пне.|5653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5652. пне.|5652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5651. пне.|5651]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5650. пне.|5650]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5649. пне.|5649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5648. пне.|5648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5647. пне.|5647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5646. пне.|5646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5645. пне.|5645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5644. пне.|5644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5643. пне.|5643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5642. пне.|5642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5641. пне.|5641]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5640. пне.|5640]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5639. пне.|5639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5638. пне.|5638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5637. пне.|5637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5636. пне.|5636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5635. пне.|5635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5634. пне.|5634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5633. пне.|5633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5632. пне.|5632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5631. пне.|5631]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5630. пне.|5630]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5629. пне.|5629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5628. пне.|5628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5627. пне.|5627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5626. пне.|5626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5625. пне.|5625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5624. пне.|5624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5623. пне.|5623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5622. пне.|5622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5621. пне.|5621]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5620. пне.|5620]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5619. пне.|5619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5618. пне.|5618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5617. пне.|5617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5616. пне.|5616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5615. пне.|5615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5614. пне.|5614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5613. пне.|5613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5612. пне.|5612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5611. пне.|5611]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5610. пне.|5610]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5609. пне.|5609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5608. пне.|5608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5607. пне.|5607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5606. пне.|5606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5605. пне.|5605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5604. пне.|5604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5603. пне.|5603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5602. пне.|5602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5601. пне.|5601]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'57. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[5700. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[5601. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:57th century BC]]','',124,'Милош','20040905112146','',0,0,0,1,0.132410356837,'79959094887853','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5416,0,'56._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[57. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'56. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[55. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5590е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5580е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5570е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5560е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5550е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5600. пне.|5600]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5599. пне.|5599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5598. пне.|5598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5597. пне.|5597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5596. пне.|5596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5595. пне.|5595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5594. пне.|5594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5593. пне.|5593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5592. пне.|5592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5591. пне.|5591]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5590. пне.|5590]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5589. пне.|5589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5588. пне.|5588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5587. пне.|5587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5586. пне.|5586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5585. пне.|5585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5584. пне.|5584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5583. пне.|5583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5582. пне.|5582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5581. пне.|5581]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5580. пне.|5580]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5579. пне.|5579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5578. пне.|5578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5577. пне.|5577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5576. пне.|5576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5575. пне.|5575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5574. пне.|5574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5573. пне.|5573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5572. пне.|5572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5571. пне.|5571]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5570. пне.|5570]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5569. пне.|5569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5568. пне.|5568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5567. пне.|5567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5566. пне.|5566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5565. пне.|5565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5564. пне.|5564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5563. пне.|5563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5562. пне.|5562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5561. пне.|5561]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5560. пне.|5560]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5559. пне.|5559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5558. пне.|5558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5557. пне.|5557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5556. пне.|5556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5555. пне.|5555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5554. пне.|5554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5553. пне.|5553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5552. пне.|5552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5551. пне.|5551]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5550. пне.|5550]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5549. пне.|5549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5548. пне.|5548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5547. пне.|5547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5546. пне.|5546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5545. пне.|5545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5544. пне.|5544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5543. пне.|5543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5542. пне.|5542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5541. пне.|5541]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5540. пне.|5540]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5539. пне.|5539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5538. пне.|5538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5537. пне.|5537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5536. пне.|5536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5535. пне.|5535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5534. пне.|5534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5533. пне.|5533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5532. пне.|5532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5531. пне.|5531]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5530. пне.|5530]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5529. пне.|5529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5528. пне.|5528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5527. пне.|5527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5526. пне.|5526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5525. пне.|5525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5524. пне.|5524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5523. пне.|5523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5522. пне.|5522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5521. пне.|5521]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5520. пне.|5520]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5519. пне.|5519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5518. пне.|5518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5517. пне.|5517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5516. пне.|5516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5515. пне.|5515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5514. пне.|5514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5513. пне.|5513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5512. пне.|5512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5511. пне.|5511]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5510. пне.|5510]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5509. пне.|5509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5508. пне.|5508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5507. пне.|5507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5506. пне.|5506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5505. пне.|5505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5504. пне.|5504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5503. пне.|5503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5502. пне.|5502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5501. пне.|5501]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'56. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[5600. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[5501. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:56th century BC]]','',124,'Милош','20040905112150','',0,0,0,1,0.003306019587,'79959094887849','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5417,0,'55._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[56. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'55. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[54. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5490е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5480е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5470е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5460е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5450е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5500. пне.|5500]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5499. пне.|5499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5498. пне.|5498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5497. пне.|5497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5496. пне.|5496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5495. пне.|5495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5494. пне.|5494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5493. пне.|5493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5492. пне.|5492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5491. пне.|5491]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5490. пне.|5490]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5489. пне.|5489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5488. пне.|5488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5487. пне.|5487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5486. пне.|5486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5485. пне.|5485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5484. пне.|5484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5483. пне.|5483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5482. пне.|5482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5481. пне.|5481]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5480. пне.|5480]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5479. пне.|5479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5478. пне.|5478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5477. пне.|5477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5476. пне.|5476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5475. пне.|5475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5474. пне.|5474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5473. пне.|5473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5472. пне.|5472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5471. пне.|5471]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5470. пне.|5470]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5469. пне.|5469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5468. пне.|5468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5467. пне.|5467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5466. пне.|5466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5465. пне.|5465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5464. пне.|5464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5463. пне.|5463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5462. пне.|5462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5461. пне.|5461]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5460. пне.|5460]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5459. пне.|5459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5458. пне.|5458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5457. пне.|5457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5456. пне.|5456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5455. пне.|5455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5454. пне.|5454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5453. пне.|5453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5452. пне.|5452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5451. пне.|5451]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5450. пне.|5450]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5449. пне.|5449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5448. пне.|5448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5447. пне.|5447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5446. пне.|5446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5445. пне.|5445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5444. пне.|5444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5443. пне.|5443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5442. пне.|5442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5441. пне.|5441]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5440. пне.|5440]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5439. пне.|5439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5438. пне.|5438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5437. пне.|5437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5436. пне.|5436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5435. пне.|5435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5434. пне.|5434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5433. пне.|5433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5432. пне.|5432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5431. пне.|5431]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5430. пне.|5430]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5429. пне.|5429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5428. пне.|5428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5427. пне.|5427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5426. пне.|5426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5425. пне.|5425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5424. пне.|5424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5423. пне.|5423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5422. пне.|5422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5421. пне.|5421]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5420. пне.|5420]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5419. пне.|5419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5418. пне.|5418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5417. пне.|5417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5416. пне.|5416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5415. пне.|5415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5414. пне.|5414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5413. пне.|5413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5412. пне.|5412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5411. пне.|5411]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5410. пне.|5410]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5409. пне.|5409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5408. пне.|5408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5407. пне.|5407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5406. пне.|5406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5405. пне.|5405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5404. пне.|5404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5403. пне.|5403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5402. пне.|5402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5401. пне.|5401]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'55. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[5500. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[5401. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:55th century BC]]','',124,'Милош','20040905112202','',0,0,0,1,0.228543955473,'79959094887797','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5418,0,'54._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[55. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'54. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[53. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5390е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5380е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5370е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5360е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5350е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5400. пне.|5400]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5399. пне.|5399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5398. пне.|5398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5397. пне.|5397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5396. пне.|5396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5395. пне.|5395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5394. пне.|5394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5393. пне.|5393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5392. пне.|5392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5391. пне.|5391]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5390. пне.|5390]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5389. пне.|5389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5388. пне.|5388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5387. пне.|5387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5386. пне.|5386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5385. пне.|5385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5384. пне.|5384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5383. пне.|5383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5382. пне.|5382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5381. пне.|5381]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5380. пне.|5380]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5379. пне.|5379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5378. пне.|5378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5377. пне.|5377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5376. пне.|5376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5375. пне.|5375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5374. пне.|5374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5373. пне.|5373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5372. пне.|5372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5371. пне.|5371]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5370. пне.|5370]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5369. пне.|5369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5368. пне.|5368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5367. пне.|5367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5366. пне.|5366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5365. пне.|5365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5364. пне.|5364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5363. пне.|5363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5362. пне.|5362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5361. пне.|5361]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5360. пне.|5360]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5359. пне.|5359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5358. пне.|5358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5357. пне.|5357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5356. пне.|5356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5355. пне.|5355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5354. пне.|5354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5353. пне.|5353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5352. пне.|5352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5351. пне.|5351]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5350. пне.|5350]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5349. пне.|5349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5348. пне.|5348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5347. пне.|5347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5346. пне.|5346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5345. пне.|5345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5344. пне.|5344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5343. пне.|5343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5342. пне.|5342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5341. пне.|5341]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5340. пне.|5340]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5339. пне.|5339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5338. пне.|5338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5337. пне.|5337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5336. пне.|5336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5335. пне.|5335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5334. пне.|5334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5333. пне.|5333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5332. пне.|5332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5331. пне.|5331]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5330. пне.|5330]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5329. пне.|5329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5328. пне.|5328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5327. пне.|5327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5326. пне.|5326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5325. пне.|5325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5324. пне.|5324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5323. пне.|5323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5322. пне.|5322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5321. пне.|5321]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5320. пне.|5320]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5319. пне.|5319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5318. пне.|5318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5317. пне.|5317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5316. пне.|5316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5315. пне.|5315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5314. пне.|5314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5313. пне.|5313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5312. пне.|5312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5311. пне.|5311]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5310. пне.|5310]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5309. пне.|5309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5308. пне.|5308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5307. пне.|5307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5306. пне.|5306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5305. пне.|5305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5304. пне.|5304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5303. пне.|5303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5302. пне.|5302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5301. пне.|5301]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'54. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[5400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[5301. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:54th century BC]]','',124,'Милош','20040905112208','',0,0,0,1,0.558470841757,'79959094887791','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5419,0,'53._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[54. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'53. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[52. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5290е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5280е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5270е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5260е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5250е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5300. пне.|5300]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5299. пне.|5299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5298. пне.|5298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5297. пне.|5297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5296. пне.|5296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5295. пне.|5295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5294. пне.|5294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5293. пне.|5293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5292. пне.|5292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5291. пне.|5291]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5290. пне.|5290]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5289. пне.|5289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5288. пне.|5288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5287. пне.|5287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5286. пне.|5286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5285. пне.|5285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5284. пне.|5284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5283. пне.|5283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5282. пне.|5282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5281. пне.|5281]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5280. пне.|5280]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5279. пне.|5279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5278. пне.|5278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5277. пне.|5277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5276. пне.|5276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5275. пне.|5275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5274. пне.|5274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5273. пне.|5273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5272. пне.|5272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5271. пне.|5271]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5270. пне.|5270]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5269. пне.|5269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5268. пне.|5268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5267. пне.|5267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5266. пне.|5266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5265. пне.|5265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5264. пне.|5264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5263. пне.|5263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5262. пне.|5262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5261. пне.|5261]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5260. пне.|5260]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5259. пне.|5259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5258. пне.|5258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5257. пне.|5257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5256. пне.|5256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5255. пне.|5255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5254. пне.|5254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5253. пне.|5253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5252. пне.|5252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5251. пне.|5251]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5250. пне.|5250]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5249. пне.|5249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5248. пне.|5248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5247. пне.|5247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5246. пне.|5246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5245. пне.|5245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5244. пне.|5244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5243. пне.|5243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5242. пне.|5242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5241. пне.|5241]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5240. пне.|5240]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5239. пне.|5239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5238. пне.|5238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5237. пне.|5237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5236. пне.|5236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5235. пне.|5235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5234. пне.|5234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5233. пне.|5233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5232. пне.|5232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5231. пне.|5231]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5230. пне.|5230]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5229. пне.|5229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5228. пне.|5228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5227. пне.|5227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5226. пне.|5226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5225. пне.|5225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5224. пне.|5224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5223. пне.|5223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5222. пне.|5222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5221. пне.|5221]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5220. пне.|5220]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5219. пне.|5219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5218. пне.|5218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5217. пне.|5217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5216. пне.|5216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5215. пне.|5215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5214. пне.|5214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5213. пне.|5213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5212. пне.|5212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5211. пне.|5211]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5210. пне.|5210]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5209. пне.|5209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5208. пне.|5208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5207. пне.|5207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5206. пне.|5206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5205. пне.|5205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5204. пне.|5204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5203. пне.|5203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5202. пне.|5202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5201. пне.|5201]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'53. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[5300. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[5201. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:53rd century BC]]','',124,'Милош','20040905112220','',0,0,0,1,0.493002875472,'79959094887779','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5420,0,'52._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[53. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'52. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[51. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5190е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5180е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5170е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5160е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5150е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5200. пне.|5200]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5199. пне.|5199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5198. пне.|5198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5197. пне.|5197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5196. пне.|5196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5195. пне.|5195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5194. пне.|5194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5193. пне.|5193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5192. пне.|5192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5191. пне.|5191]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5190. пне.|5190]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5189. пне.|5189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5188. пне.|5188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5187. пне.|5187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5186. пне.|5186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5185. пне.|5185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5184. пне.|5184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5183. пне.|5183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5182. пне.|5182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5181. пне.|5181]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5180. пне.|5180]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5179. пне.|5179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5178. пне.|5178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5177. пне.|5177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5176. пне.|5176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5175. пне.|5175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5174. пне.|5174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5173. пне.|5173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5172. пне.|5172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5171. пне.|5171]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5170. пне.|5170]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5169. пне.|5169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5168. пне.|5168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5167. пне.|5167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5166. пне.|5166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5165. пне.|5165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5164. пне.|5164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5163. пне.|5163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5162. пне.|5162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5161. пне.|5161]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5160. пне.|5160]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5159. пне.|5159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5158. пне.|5158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5157. пне.|5157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5156. пне.|5156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5155. пне.|5155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5154. пне.|5154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5153. пне.|5153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5152. пне.|5152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5151. пне.|5151]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5150. пне.|5150]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5149. пне.|5149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5148. пне.|5148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5147. пне.|5147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5146. пне.|5146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5145. пне.|5145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5144. пне.|5144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5143. пне.|5143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5142. пне.|5142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5141. пне.|5141]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5140. пне.|5140]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5139. пне.|5139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5138. пне.|5138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5137. пне.|5137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5136. пне.|5136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5135. пне.|5135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5134. пне.|5134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5133. пне.|5133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5132. пне.|5132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5131. пне.|5131]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5130. пне.|5130]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5129. пне.|5129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5128. пне.|5128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5127. пне.|5127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5126. пне.|5126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5125. пне.|5125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5124. пне.|5124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5123. пне.|5123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5122. пне.|5122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5121. пне.|5121]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5120. пне.|5120]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5119. пне.|5119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5118. пне.|5118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5117. пне.|5117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5116. пне.|5116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5115. пне.|5115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5114. пне.|5114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5113. пне.|5113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5112. пне.|5112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5111. пне.|5111]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5110. пне.|5110]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5109. пне.|5109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5108. пне.|5108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5107. пне.|5107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5106. пне.|5106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5105. пне.|5105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5104. пне.|5104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5103. пне.|5103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5102. пне.|5102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5101. пне.|5101]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'52. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[5200. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[5101. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:52nd century BC]]','',124,'Милош','20040905112229','',0,0,0,1,0.079048682041,'79959094887770','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5421,0,'51._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[52. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'51. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[50. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5090е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5080е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5070е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5060е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5050е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5100. пне.|5100]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5099. пне.|5099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5098. пне.|5098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5097. пне.|5097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5096. пне.|5096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5095. пне.|5095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5094. пне.|5094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5093. пне.|5093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5092. пне.|5092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5091. пне.|5091]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5090. пне.|5090]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5089. пне.|5089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5088. пне.|5088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5087. пне.|5087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5086. пне.|5086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5085. пне.|5085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5084. пне.|5084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5083. пне.|5083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5082. пне.|5082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5081. пне.|5081]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5080. пне.|5080]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5079. пне.|5079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5078. пне.|5078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5077. пне.|5077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5076. пне.|5076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5075. пне.|5075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5074. пне.|5074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5073. пне.|5073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5072. пне.|5072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5071. пне.|5071]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5070. пне.|5070]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5069. пне.|5069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5068. пне.|5068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5067. пне.|5067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5066. пне.|5066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5065. пне.|5065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5064. пне.|5064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5063. пне.|5063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5062. пне.|5062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5061. пне.|5061]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5060. пне.|5060]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5059. пне.|5059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5058. пне.|5058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5057. пне.|5057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5056. пне.|5056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5055. пне.|5055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5054. пне.|5054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5053. пне.|5053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5052. пне.|5052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5051. пне.|5051]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5050. пне.|5050]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5049. пне.|5049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5048. пне.|5048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5047. пне.|5047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5046. пне.|5046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5045. пне.|5045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5044. пне.|5044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5043. пне.|5043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5042. пне.|5042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5041. пне.|5041]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5040. пне.|5040]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5039. пне.|5039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5038. пне.|5038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5037. пне.|5037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5036. пне.|5036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5035. пне.|5035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5034. пне.|5034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5033. пне.|5033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5032. пне.|5032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5031. пне.|5031]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5030. пне.|5030]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5029. пне.|5029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5028. пне.|5028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5027. пне.|5027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5026. пне.|5026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5025. пне.|5025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5024. пне.|5024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5023. пне.|5023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5022. пне.|5022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5021. пне.|5021]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5020. пне.|5020]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5019. пне.|5019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5018. пне.|5018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5017. пне.|5017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5016. пне.|5016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5015. пне.|5015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5014. пне.|5014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5013. пне.|5013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5012. пне.|5012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5011. пне.|5011]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5010. пне.|5010]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5009. пне.|5009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5008. пне.|5008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5007. пне.|5007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5006. пне.|5006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5005. пне.|5005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5004. пне.|5004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5003. пне.|5003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5002. пне.|5002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5001. пне.|5001]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'51. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[5100. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[5001. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:51st century BC]]','',124,'Милош','20040905112239','',0,0,0,1,0.985042451874,'79959094887760','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5422,0,'50._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[51. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'50. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[49. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4990е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4980е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4970е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4960е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4950е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5000. пне.|5000]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4999. пне.|4999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4998. пне.|4998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4997. пне.|4997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4996. пне.|4996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4995. пне.|4995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4994. пне.|4994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4993. пне.|4993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4992. пне.|4992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4991. пне.|4991]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4990. пне.|4990]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4989. пне.|4989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4988. пне.|4988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4987. пне.|4987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4986. пне.|4986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4985. пне.|4985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4984. пне.|4984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4983. пне.|4983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4982. пне.|4982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4981. пне.|4981]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4980. пне.|4980]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4979. пне.|4979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4978. пне.|4978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4977. пне.|4977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4976. пне.|4976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4975. пне.|4975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4974. пне.|4974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4973. пне.|4973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4972. пне.|4972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4971. пне.|4971]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4970. пне.|4970]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4969. пне.|4969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4968. пне.|4968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4967. пне.|4967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4966. пне.|4966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4965. пне.|4965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4964. пне.|4964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4963. пне.|4963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4962. пне.|4962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4961. пне.|4961]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4960. пне.|4960]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4959. пне.|4959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4958. пне.|4958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4957. пне.|4957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4956. пне.|4956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4955. пне.|4955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4954. пне.|4954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4953. пне.|4953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4952. пне.|4952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4951. пне.|4951]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4950. пне.|4950]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4949. пне.|4949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4948. пне.|4948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4947. пне.|4947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4946. пне.|4946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4945. пне.|4945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4944. пне.|4944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4943. пне.|4943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4942. пне.|4942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4941. пне.|4941]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4940. пне.|4940]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4939. пне.|4939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4938. пне.|4938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4937. пне.|4937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4936. пне.|4936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4935. пне.|4935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4934. пне.|4934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4933. пне.|4933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4932. пне.|4932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4931. пне.|4931]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4930. пне.|4930]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4929. пне.|4929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4928. пне.|4928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4927. пне.|4927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4926. пне.|4926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4925. пне.|4925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4924. пне.|4924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4923. пне.|4923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4922. пне.|4922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4921. пне.|4921]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4920. пне.|4920]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4919. пне.|4919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4918. пне.|4918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4917. пне.|4917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4916. пне.|4916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4915. пне.|4915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4914. пне.|4914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4913. пне.|4913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4912. пне.|4912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4911. пне.|4911]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4910. пне.|4910]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4909. пне.|4909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4908. пне.|4908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4907. пне.|4907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4906. пне.|4906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4905. пне.|4905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4904. пне.|4904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4903. пне.|4903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4902. пне.|4902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4901. пне.|4901]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'50. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[5000. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[4901. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:50th century BC]]','',124,'Милош','20040905112251','',0,0,0,1,0.578087539681,'79959094887748','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5423,0,'49._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[50. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'49. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[48. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4890е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4880е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4870е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4860е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4850е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4900. пне.|4900]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4899. пне.|4899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4898. пне.|4898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4897. пне.|4897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4896. пне.|4896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4895. пне.|4895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4894. пне.|4894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4893. пне.|4893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4892. пне.|4892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4891. пне.|4891]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4890. пне.|4890]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4889. пне.|4889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4888. пне.|4888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4887. пне.|4887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4886. пне.|4886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4885. пне.|4885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4884. пне.|4884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4883. пне.|4883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4882. пне.|4882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4881. пне.|4881]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4880. пне.|4880]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4879. пне.|4879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4878. пне.|4878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4877. пне.|4877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4876. пне.|4876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4875. пне.|4875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4874. пне.|4874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4873. пне.|4873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4872. пне.|4872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4871. пне.|4871]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4870. пне.|4870]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4869. пне.|4869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4868. пне.|4868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4867. пне.|4867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4866. пне.|4866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4865. пне.|4865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4864. пне.|4864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4863. пне.|4863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4862. пне.|4862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4861. пне.|4861]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4860. пне.|4860]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4859. пне.|4859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4858. пне.|4858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4857. пне.|4857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4856. пне.|4856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4855. пне.|4855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4854. пне.|4854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4853. пне.|4853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4852. пне.|4852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4851. пне.|4851]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4850. пне.|4850]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4849. пне.|4849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4848. пне.|4848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4847. пне.|4847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4846. пне.|4846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4845. пне.|4845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4844. пне.|4844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4843. пне.|4843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4842. пне.|4842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4841. пне.|4841]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4840. пне.|4840]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4839. пне.|4839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4838. пне.|4838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4837. пне.|4837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4836. пне.|4836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4835. пне.|4835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4834. пне.|4834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4833. пне.|4833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4832. пне.|4832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4831. пне.|4831]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4830. пне.|4830]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4829. пне.|4829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4828. пне.|4828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4827. пне.|4827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4826. пне.|4826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4825. пне.|4825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4824. пне.|4824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4823. пне.|4823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4822. пне.|4822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4821. пне.|4821]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4820. пне.|4820]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4819. пне.|4819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4818. пне.|4818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4817. пне.|4817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4816. пне.|4816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4815. пне.|4815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4814. пне.|4814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4813. пне.|4813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4812. пне.|4812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4811. пне.|4811]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4810. пне.|4810]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4809. пне.|4809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4808. пне.|4808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4807. пне.|4807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4806. пне.|4806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4805. пне.|4805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4804. пне.|4804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4803. пне.|4803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4802. пне.|4802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4801. пне.|4801]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'49. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[4900. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[4801. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:49th century BC]]','',124,'Милош','20040905112303','',0,0,0,1,0.476903490944,'79959094887696','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5424,0,'48._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[49. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'48. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[47. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4790е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4780е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4770е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4760е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4750е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4800. пне.|4800]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4799. пне.|4799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4798. пне.|4798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4797. пне.|4797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4796. пне.|4796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4795. пне.|4795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4794. пне.|4794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4793. пне.|4793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4792. пне.|4792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4791. пне.|4791]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4790. пне.|4790]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4789. пне.|4789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4788. пне.|4788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4787. пне.|4787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4786. пне.|4786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4785. пне.|4785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4784. пне.|4784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4783. пне.|4783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4782. пне.|4782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4781. пне.|4781]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4780. пне.|4780]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4779. пне.|4779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4778. пне.|4778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4777. пне.|4777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4776. пне.|4776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4775. пне.|4775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4774. пне.|4774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4773. пне.|4773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4772. пне.|4772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4771. пне.|4771]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4770. пне.|4770]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4769. пне.|4769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4768. пне.|4768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4767. пне.|4767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4766. пне.|4766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4765. пне.|4765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4764. пне.|4764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4763. пне.|4763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4762. пне.|4762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4761. пне.|4761]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4760. пне.|4760]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4759. пне.|4759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4758. пне.|4758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4757. пне.|4757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4756. пне.|4756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4755. пне.|4755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4754. пне.|4754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4753. пне.|4753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4752. пне.|4752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4751. пне.|4751]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4750. пне.|4750]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4749. пне.|4749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4748. пне.|4748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4747. пне.|4747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4746. пне.|4746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4745. пне.|4745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4744. пне.|4744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4743. пне.|4743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4742. пне.|4742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4741. пне.|4741]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4740. пне.|4740]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4739. пне.|4739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4738. пне.|4738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4737. пне.|4737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4736. пне.|4736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4735. пне.|4735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4734. пне.|4734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4733. пне.|4733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4732. пне.|4732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4731. пне.|4731]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4730. пне.|4730]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4729. пне.|4729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4728. пне.|4728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4727. пне.|4727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4726. пне.|4726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4725. пне.|4725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4724. пне.|4724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4723. пне.|4723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4722. пне.|4722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4721. пне.|4721]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4720. пне.|4720]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4719. пне.|4719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4718. пне.|4718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4717. пне.|4717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4716. пне.|4716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4715. пне.|4715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4714. пне.|4714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4713. пне.|4713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4712. пне.|4712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4711. пне.|4711]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4710. пне.|4710]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4709. пне.|4709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4708. пне.|4708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4707. пне.|4707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4706. пне.|4706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4705. пне.|4705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4704. пне.|4704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4703. пне.|4703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4702. пне.|4702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4701. пне.|4701]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'48. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[4800. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[4701. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:48th century BC]]','',124,'Милош','20040905112313','',0,0,0,1,0.084578207733,'79959094887686','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5425,0,'47._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[48. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'47. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[46. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4690е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4680е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4670е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4660е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4650е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4700. пне.|4700]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4699. пне.|4699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4698. пне.|4698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4697. пне.|4697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4696. пне.|4696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4695. пне.|4695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4694. пне.|4694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4693. пне.|4693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4692. пне.|4692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4691. пне.|4691]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4690. пне.|4690]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4689. пне.|4689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4688. пне.|4688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4687. пне.|4687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4686. пне.|4686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4685. пне.|4685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4684. пне.|4684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4683. пне.|4683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4682. пне.|4682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4681. пне.|4681]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4680. пне.|4680]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4679. пне.|4679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4678. пне.|4678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4677. пне.|4677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4676. пне.|4676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4675. пне.|4675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4674. пне.|4674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4673. пне.|4673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4672. пне.|4672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4671. пне.|4671]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4670. пне.|4670]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4669. пне.|4669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4668. пне.|4668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4667. пне.|4667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4666. пне.|4666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4665. пне.|4665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4664. пне.|4664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4663. пне.|4663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4662. пне.|4662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4661. пне.|4661]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4660. пне.|4660]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4659. пне.|4659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4658. пне.|4658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4657. пне.|4657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4656. пне.|4656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4655. пне.|4655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4654. пне.|4654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4653. пне.|4653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4652. пне.|4652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4651. пне.|4651]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4650. пне.|4650]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4649. пне.|4649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4648. пне.|4648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4647. пне.|4647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4646. пне.|4646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4645. пне.|4645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4644. пне.|4644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4643. пне.|4643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4642. пне.|4642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4641. пне.|4641]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4640. пне.|4640]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4639. пне.|4639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4638. пне.|4638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4637. пне.|4637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4636. пне.|4636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4635. пне.|4635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4634. пне.|4634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4633. пне.|4633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4632. пне.|4632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4631. пне.|4631]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4630. пне.|4630]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4629. пне.|4629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4628. пне.|4628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4627. пне.|4627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4626. пне.|4626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4625. пне.|4625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4624. пне.|4624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4623. пне.|4623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4622. пне.|4622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4621. пне.|4621]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4620. пне.|4620]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4619. пне.|4619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4618. пне.|4618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4617. пне.|4617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4616. пне.|4616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4615. пне.|4615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4614. пне.|4614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4613. пне.|4613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4612. пне.|4612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4611. пне.|4611]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4610. пне.|4610]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4609. пне.|4609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4608. пне.|4608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4607. пне.|4607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4606. пне.|4606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4605. пне.|4605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4604. пне.|4604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4603. пне.|4603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4602. пне.|4602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4601. пне.|4601]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'47. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[4700. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[4601. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:47th century BC]]','',124,'Милош','20040905112324','',0,0,0,1,0.535316024691,'79959094887675','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5426,0,'46._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[47. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'46. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[45. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4590е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4580е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4570е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4560е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4550е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4600. пне.|4600]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4599. пне.|4599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4598. пне.|4598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4597. пне.|4597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4596. пне.|4596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4595. пне.|4595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4594. пне.|4594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4593. пне.|4593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4592. пне.|4592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4591. пне.|4591]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4590. пне.|4590]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4589. пне.|4589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4588. пне.|4588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4587. пне.|4587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4586. пне.|4586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4585. пне.|4585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4584. пне.|4584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4583. пне.|4583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4582. пне.|4582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4581. пне.|4581]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4580. пне.|4580]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4579. пне.|4579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4578. пне.|4578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4577. пне.|4577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4576. пне.|4576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4575. пне.|4575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4574. пне.|4574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4573. пне.|4573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4572. пне.|4572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4571. пне.|4571]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4570. пне.|4570]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4569. пне.|4569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4568. пне.|4568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4567. пне.|4567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4566. пне.|4566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4565. пне.|4565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4564. пне.|4564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4563. пне.|4563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4562. пне.|4562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4561. пне.|4561]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4560. пне.|4560]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4559. пне.|4559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4558. пне.|4558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4557. пне.|4557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4556. пне.|4556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4555. пне.|4555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4554. пне.|4554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4553. пне.|4553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4552. пне.|4552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4551. пне.|4551]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4550. пне.|4550]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4549. пне.|4549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4548. пне.|4548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4547. пне.|4547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4546. пне.|4546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4545. пне.|4545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4544. пне.|4544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4543. пне.|4543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4542. пне.|4542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4541. пне.|4541]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4540. пне.|4540]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4539. пне.|4539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4538. пне.|4538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4537. пне.|4537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4536. пне.|4536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4535. пне.|4535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4534. пне.|4534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4533. пне.|4533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4532. пне.|4532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4531. пне.|4531]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4530. пне.|4530]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4529. пне.|4529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4528. пне.|4528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4527. пне.|4527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4526. пне.|4526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4525. пне.|4525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4524. пне.|4524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4523. пне.|4523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4522. пне.|4522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4521. пне.|4521]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4520. пне.|4520]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4519. пне.|4519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4518. пне.|4518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4517. пне.|4517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4516. пне.|4516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4515. пне.|4515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4514. пне.|4514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4513. пне.|4513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4512. пне.|4512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4511. пне.|4511]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4510. пне.|4510]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4509. пне.|4509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4508. пне.|4508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4507. пне.|4507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4506. пне.|4506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4505. пне.|4505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4504. пне.|4504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4503. пне.|4503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4502. пне.|4502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4501. пне.|4501]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'46. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[4600. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[4501. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:46th century BC]]','',124,'Милош','20040905112336','',0,0,0,1,0.246388852711,'79959094887663','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5427,0,'45._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[46. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'45. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[44. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4490е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4480е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4470е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4460е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4450е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4500. пне.|4500]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4499. пне.|4499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4498. пне.|4498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4497. пне.|4497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4496. пне.|4496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4495. пне.|4495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4494. пне.|4494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4493. пне.|4493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4492. пне.|4492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4491. пне.|4491]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4490. пне.|4490]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4489. пне.|4489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4488. пне.|4488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4487. пне.|4487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4486. пне.|4486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4485. пне.|4485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4484. пне.|4484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4483. пне.|4483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4482. пне.|4482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4481. пне.|4481]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4480. пне.|4480]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4479. пне.|4479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4478. пне.|4478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4477. пне.|4477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4476. пне.|4476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4475. пне.|4475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4474. пне.|4474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4473. пне.|4473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4472. пне.|4472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4471. пне.|4471]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4470. пне.|4470]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4469. пне.|4469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4468. пне.|4468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4467. пне.|4467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4466. пне.|4466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4465. пне.|4465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4464. пне.|4464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4463. пне.|4463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4462. пне.|4462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4461. пне.|4461]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4460. пне.|4460]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4459. пне.|4459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4458. пне.|4458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4457. пне.|4457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4456. пне.|4456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4455. пне.|4455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4454. пне.|4454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4453. пне.|4453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4452. пне.|4452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4451. пне.|4451]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4450. пне.|4450]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4449. пне.|4449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4448. пне.|4448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4447. пне.|4447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4446. пне.|4446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4445. пне.|4445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4444. пне.|4444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4443. пне.|4443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4442. пне.|4442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4441. пне.|4441]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4440. пне.|4440]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4439. пне.|4439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4438. пне.|4438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4437. пне.|4437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4436. пне.|4436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4435. пне.|4435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4434. пне.|4434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4433. пне.|4433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4432. пне.|4432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4431. пне.|4431]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4430. пне.|4430]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4429. пне.|4429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4428. пне.|4428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4427. пне.|4427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4426. пне.|4426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4425. пне.|4425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4424. пне.|4424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4423. пне.|4423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4422. пне.|4422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4421. пне.|4421]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4420. пне.|4420]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4419. пне.|4419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4418. пне.|4418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4417. пне.|4417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4416. пне.|4416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4415. пне.|4415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4414. пне.|4414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4413. пне.|4413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4412. пне.|4412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4411. пне.|4411]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4410. пне.|4410]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4409. пне.|4409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4408. пне.|4408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4407. пне.|4407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4406. пне.|4406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4405. пне.|4405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4404. пне.|4404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4403. пне.|4403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4402. пне.|4402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4401. пне.|4401]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'45. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[4500. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[4401. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:45th century BC]]','',124,'Милош','20040905112349','',0,0,0,1,0.261745863716,'79959094887650','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5428,0,'44._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[45. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'44. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[43. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4390е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4380е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4370е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4360е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4350е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4400. пне.|4400]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4399. пне.|4399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4398. пне.|4398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4397. пне.|4397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4396. пне.|4396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4395. пне.|4395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4394. пне.|4394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4393. пне.|4393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4392. пне.|4392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4391. пне.|4391]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4390. пне.|4390]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4389. пне.|4389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4388. пне.|4388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4387. пне.|4387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4386. пне.|4386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4385. пне.|4385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4384. пне.|4384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4383. пне.|4383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4382. пне.|4382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4381. пне.|4381]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4380. пне.|4380]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4379. пне.|4379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4378. пне.|4378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4377. пне.|4377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4376. пне.|4376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4375. пне.|4375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4374. пне.|4374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4373. пне.|4373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4372. пне.|4372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4371. пне.|4371]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4370. пне.|4370]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4369. пне.|4369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4368. пне.|4368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4367. пне.|4367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4366. пне.|4366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4365. пне.|4365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4364. пне.|4364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4363. пне.|4363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4362. пне.|4362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4361. пне.|4361]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4360. пне.|4360]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4359. пне.|4359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4358. пне.|4358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4357. пне.|4357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4356. пне.|4356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4355. пне.|4355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4354. пне.|4354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4353. пне.|4353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4352. пне.|4352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4351. пне.|4351]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4350. пне.|4350]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4349. пне.|4349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4348. пне.|4348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4347. пне.|4347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4346. пне.|4346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4345. пне.|4345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4344. пне.|4344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4343. пне.|4343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4342. пне.|4342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4341. пне.|4341]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4340. пне.|4340]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4339. пне.|4339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4338. пне.|4338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4337. пне.|4337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4336. пне.|4336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4335. пне.|4335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4334. пне.|4334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4333. пне.|4333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4332. пне.|4332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4331. пне.|4331]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4330. пне.|4330]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4329. пне.|4329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4328. пне.|4328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4327. пне.|4327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4326. пне.|4326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4325. пне.|4325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4324. пне.|4324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4323. пне.|4323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4322. пне.|4322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4321. пне.|4321]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4320. пне.|4320]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4319. пне.|4319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4318. пне.|4318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4317. пне.|4317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4316. пне.|4316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4315. пне.|4315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4314. пне.|4314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4313. пне.|4313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4312. пне.|4312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4311. пне.|4311]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4310. пне.|4310]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4309. пне.|4309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4308. пне.|4308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4307. пне.|4307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4306. пне.|4306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4305. пне.|4305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4304. пне.|4304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4303. пне.|4303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4302. пне.|4302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4301. пне.|4301]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'44. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[4400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[4301. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:44th century BC]]','',124,'Милош','20040905112358','',0,0,0,1,0.231163694165,'79959094887641','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5429,0,'43._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[44. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'43. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[42. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4290е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4280е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4270е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4260е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4250е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4300. пне.|4300]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4299. пне.|4299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4298. пне.|4298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4297. пне.|4297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4296. пне.|4296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4295. пне.|4295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4294. пне.|4294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4293. пне.|4293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4292. пне.|4292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4291. пне.|4291]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4290. пне.|4290]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4289. пне.|4289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4288. пне.|4288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4287. пне.|4287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4286. пне.|4286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4285. пне.|4285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4284. пне.|4284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4283. пне.|4283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4282. пне.|4282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4281. пне.|4281]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4280. пне.|4280]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4279. пне.|4279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4278. пне.|4278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4277. пне.|4277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4276. пне.|4276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4275. пне.|4275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4274. пне.|4274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4273. пне.|4273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4272. пне.|4272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4271. пне.|4271]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4270. пне.|4270]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4269. пне.|4269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4268. пне.|4268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4267. пне.|4267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4266. пне.|4266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4265. пне.|4265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4264. пне.|4264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4263. пне.|4263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4262. пне.|4262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4261. пне.|4261]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4260. пне.|4260]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4259. пне.|4259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4258. пне.|4258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4257. пне.|4257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4256. пне.|4256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4255. пне.|4255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4254. пне.|4254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4253. пне.|4253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4252. пне.|4252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4251. пне.|4251]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4250. пне.|4250]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4249. пне.|4249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4248. пне.|4248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4247. пне.|4247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4246. пне.|4246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4245. пне.|4245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4244. пне.|4244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4243. пне.|4243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4242. пне.|4242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4241. пне.|4241]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4240. пне.|4240]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4239. пне.|4239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4238. пне.|4238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4237. пне.|4237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4236. пне.|4236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4235. пне.|4235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4234. пне.|4234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4233. пне.|4233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4232. пне.|4232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4231. пне.|4231]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4230. пне.|4230]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4229. пне.|4229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4228. пне.|4228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4227. пне.|4227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4226. пне.|4226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4225. пне.|4225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4224. пне.|4224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4223. пне.|4223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4222. пне.|4222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4221. пне.|4221]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4220. пне.|4220]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4219. пне.|4219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4218. пне.|4218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4217. пне.|4217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4216. пне.|4216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4215. пне.|4215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4214. пне.|4214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4213. пне.|4213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4212. пне.|4212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4211. пне.|4211]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4210. пне.|4210]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4209. пне.|4209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4208. пне.|4208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4207. пне.|4207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4206. пне.|4206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4205. пне.|4205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4204. пне.|4204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4203. пне.|4203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4202. пне.|4202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4201. пне.|4201]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'43. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[4300. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[4201. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:43rd century BC]]','',124,'Милош','20040905112410','',0,0,0,1,0.046156245305,'79959094887589','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5430,0,'42._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[43. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'42. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[41. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4190е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4180е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4170е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4160е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4150е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4200. пне.|4200]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4199. пне.|4199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4198. пне.|4198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4197. пне.|4197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4196. пне.|4196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4195. пне.|4195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4194. пне.|4194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4193. пне.|4193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4192. пне.|4192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4191. пне.|4191]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4190. пне.|4190]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4189. пне.|4189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4188. пне.|4188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4187. пне.|4187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4186. пне.|4186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4185. пне.|4185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4184. пне.|4184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4183. пне.|4183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4182. пне.|4182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4181. пне.|4181]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4180. пне.|4180]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4179. пне.|4179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4178. пне.|4178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4177. пне.|4177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4176. пне.|4176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4175. пне.|4175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4174. пне.|4174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4173. пне.|4173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4172. пне.|4172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4171. пне.|4171]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4170. пне.|4170]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4169. пне.|4169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4168. пне.|4168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4167. пне.|4167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4166. пне.|4166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4165. пне.|4165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4164. пне.|4164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4163. пне.|4163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4162. пне.|4162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4161. пне.|4161]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4160. пне.|4160]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4159. пне.|4159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4158. пне.|4158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4157. пне.|4157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4156. пне.|4156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4155. пне.|4155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4154. пне.|4154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4153. пне.|4153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4152. пне.|4152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4151. пне.|4151]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4150. пне.|4150]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4149. пне.|4149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4148. пне.|4148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4147. пне.|4147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4146. пне.|4146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4145. пне.|4145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4144. пне.|4144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4143. пне.|4143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4142. пне.|4142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4141. пне.|4141]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4140. пне.|4140]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4139. пне.|4139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4138. пне.|4138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4137. пне.|4137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4136. пне.|4136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4135. пне.|4135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4134. пне.|4134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4133. пне.|4133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4132. пне.|4132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4131. пне.|4131]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4130. пне.|4130]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4129. пне.|4129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4128. пне.|4128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4127. пне.|4127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4126. пне.|4126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4125. пне.|4125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4124. пне.|4124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4123. пне.|4123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4122. пне.|4122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4121. пне.|4121]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4120. пне.|4120]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4119. пне.|4119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4118. пне.|4118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4117. пне.|4117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4116. пне.|4116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4115. пне.|4115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4114. пне.|4114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4113. пне.|4113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4112. пне.|4112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4111. пне.|4111]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4110. пне.|4110]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4109. пне.|4109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4108. пне.|4108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4107. пне.|4107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4106. пне.|4106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4105. пне.|4105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4104. пне.|4104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4103. пне.|4103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4102. пне.|4102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4101. пне.|4101]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'42. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[4200. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[4101. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:42nd century BC]]','',124,'Милош','20040905112420','',0,0,0,1,0.939860485466,'79959094887579','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5431,0,'41._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[42. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'41. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[40. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4090е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4080е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4070е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4060е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4050е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4100. пне.|4100]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4099. пне.|4099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4098. пне.|4098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4097. пне.|4097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4096. пне.|4096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4095. пне.|4095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4094. пне.|4094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4093. пне.|4093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4092. пне.|4092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4091. пне.|4091]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4090. пне.|4090]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4089. пне.|4089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4088. пне.|4088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4087. пне.|4087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4086. пне.|4086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4085. пне.|4085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4084. пне.|4084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4083. пне.|4083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4082. пне.|4082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4081. пне.|4081]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4080. пне.|4080]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4079. пне.|4079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4078. пне.|4078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4077. пне.|4077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4076. пне.|4076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4075. пне.|4075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4074. пне.|4074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4073. пне.|4073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4072. пне.|4072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4071. пне.|4071]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4070. пне.|4070]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4069. пне.|4069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4068. пне.|4068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4067. пне.|4067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4066. пне.|4066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4065. пне.|4065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4064. пне.|4064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4063. пне.|4063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4062. пне.|4062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4061. пне.|4061]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4060. пне.|4060]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4059. пне.|4059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4058. пне.|4058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4057. пне.|4057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4056. пне.|4056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4055. пне.|4055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4054. пне.|4054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4053. пне.|4053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4052. пне.|4052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4051. пне.|4051]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4050. пне.|4050]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4049. пне.|4049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4048. пне.|4048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4047. пне.|4047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4046. пне.|4046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4045. пне.|4045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4044. пне.|4044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4043. пне.|4043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4042. пне.|4042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4041. пне.|4041]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4040. пне.|4040]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4039. пне.|4039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4038. пне.|4038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4037. пне.|4037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4036. пне.|4036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4035. пне.|4035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4034. пне.|4034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4033. пне.|4033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4032. пне.|4032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4031. пне.|4031]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4030. пне.|4030]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4029. пне.|4029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4028. пне.|4028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4027. пне.|4027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4026. пне.|4026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4025. пне.|4025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4024. пне.|4024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4023. пне.|4023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4022. пне.|4022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4021. пне.|4021]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4020. пне.|4020]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4019. пне.|4019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4018. пне.|4018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4017. пне.|4017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4016. пне.|4016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4015. пне.|4015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4014. пне.|4014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4013. пне.|4013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4012. пне.|4012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4011. пне.|4011]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4010. пне.|4010]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4009. пне.|4009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4008. пне.|4008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4007. пне.|4007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4006. пне.|4006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4005. пне.|4005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4004. пне.|4004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4003. пне.|4003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4002. пне.|4002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4001. пне.|4001]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'41. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[4100. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[4001. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:41st century BC]]','',124,'Милош','20040905112430','',0,0,0,1,0.134785110194,'79959094887569','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5432,0,'40._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[41. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'40. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[39. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3990е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3980е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3970е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3960е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3950е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4000. пне.|4000]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3999. пне.|3999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3998. пне.|3998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3997. пне.|3997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3996. пне.|3996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3995. пне.|3995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3994. пне.|3994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3993. пне.|3993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3992. пне.|3992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3991. пне.|3991]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3990. пне.|3990]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3989. пне.|3989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3988. пне.|3988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3987. пне.|3987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3986. пне.|3986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3985. пне.|3985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3984. пне.|3984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3983. пне.|3983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3982. пне.|3982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3981. пне.|3981]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3980. пне.|3980]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3979. пне.|3979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3978. пне.|3978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3977. пне.|3977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3976. пне.|3976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3975. пне.|3975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3974. пне.|3974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3973. пне.|3973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3972. пне.|3972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3971. пне.|3971]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3970. пне.|3970]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3969. пне.|3969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3968. пне.|3968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3967. пне.|3967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3966. пне.|3966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3965. пне.|3965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3964. пне.|3964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3963. пне.|3963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3962. пне.|3962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3961. пне.|3961]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3960. пне.|3960]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3959. пне.|3959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3958. пне.|3958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3957. пне.|3957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3956. пне.|3956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3955. пне.|3955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3954. пне.|3954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3953. пне.|3953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3952. пне.|3952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3951. пне.|3951]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3950. пне.|3950]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3949. пне.|3949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3948. пне.|3948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3947. пне.|3947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3946. пне.|3946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3945. пне.|3945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3944. пне.|3944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3943. пне.|3943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3942. пне.|3942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3941. пне.|3941]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3940. пне.|3940]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3939. пне.|3939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3938. пне.|3938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3937. пне.|3937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3936. пне.|3936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3935. пне.|3935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3934. пне.|3934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3933. пне.|3933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3932. пне.|3932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3931. пне.|3931]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3930. пне.|3930]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3929. пне.|3929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3928. пне.|3928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3927. пне.|3927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3926. пне.|3926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3925. пне.|3925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3924. пне.|3924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3923. пне.|3923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3922. пне.|3922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3921. пне.|3921]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3920. пне.|3920]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3919. пне.|3919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3918. пне.|3918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3917. пне.|3917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3916. пне.|3916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3915. пне.|3915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3914. пне.|3914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3913. пне.|3913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3912. пне.|3912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3911. пне.|3911]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3910. пне.|3910]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3909. пне.|3909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3908. пне.|3908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3907. пне.|3907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3906. пне.|3906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3905. пне.|3905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3904. пне.|3904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3903. пне.|3903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3902. пне.|3902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3901. пне.|3901]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'40. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[4000. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[3901. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:40th century BC]]','',124,'Милош','20040905112444','',0,0,0,1,0.823827876162,'79959094887555','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5433,0,'39._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[40. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'39. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[38. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3890е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3880е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3870е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3860е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3850е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3900. пне.|3900]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3899. пне.|3899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3898. пне.|3898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3897. пне.|3897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3896. пне.|3896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3895. пне.|3895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3894. пне.|3894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3893. пне.|3893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3892. пне.|3892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3891. пне.|3891]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3890. пне.|3890]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3889. пне.|3889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3888. пне.|3888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3887. пне.|3887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3886. пне.|3886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3885. пне.|3885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3884. пне.|3884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3883. пне.|3883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3882. пне.|3882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3881. пне.|3881]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3880. пне.|3880]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3879. пне.|3879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3878. пне.|3878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3877. пне.|3877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3876. пне.|3876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3875. пне.|3875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3874. пне.|3874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3873. пне.|3873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3872. пне.|3872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3871. пне.|3871]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3870. пне.|3870]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3869. пне.|3869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3868. пне.|3868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3867. пне.|3867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3866. пне.|3866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3865. пне.|3865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3864. пне.|3864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3863. пне.|3863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3862. пне.|3862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3861. пне.|3861]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3860. пне.|3860]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3859. пне.|3859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3858. пне.|3858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3857. пне.|3857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3856. пне.|3856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3855. пне.|3855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3854. пне.|3854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3853. пне.|3853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3852. пне.|3852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3851. пне.|3851]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3850. пне.|3850]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3849. пне.|3849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3848. пне.|3848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3847. пне.|3847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3846. пне.|3846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3845. пне.|3845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3844. пне.|3844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3843. пне.|3843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3842. пне.|3842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3841. пне.|3841]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3840. пне.|3840]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3839. пне.|3839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3838. пне.|3838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3837. пне.|3837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3836. пне.|3836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3835. пне.|3835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3834. пне.|3834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3833. пне.|3833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3832. пне.|3832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3831. пне.|3831]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3830. пне.|3830]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3829. пне.|3829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3828. пне.|3828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3827. пне.|3827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3826. пне.|3826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3825. пне.|3825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3824. пне.|3824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3823. пне.|3823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3822. пне.|3822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3821. пне.|3821]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3820. пне.|3820]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3819. пне.|3819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3818. пне.|3818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3817. пне.|3817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3816. пне.|3816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3815. пне.|3815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3814. пне.|3814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3813. пне.|3813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3812. пне.|3812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3811. пне.|3811]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3810. пне.|3810]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3809. пне.|3809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3808. пне.|3808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3807. пне.|3807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3806. пне.|3806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3805. пне.|3805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3804. пне.|3804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3803. пне.|3803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3802. пне.|3802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3801. пне.|3801]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'39. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[3900. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[3801. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:39th century BC]]','',124,'Милош','20040905113029','',0,0,0,1,0.769233068809,'79959094886970','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5434,0,'38._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[39. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'38. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[37. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3790е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3780е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3770е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3760е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3750е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3800. пне.|3800]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3799. пне.|3799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3798. пне.|3798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3797. пне.|3797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3796. пне.|3796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3795. пне.|3795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3794. пне.|3794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3793. пне.|3793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3792. пне.|3792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3791. пне.|3791]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3790. пне.|3790]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3789. пне.|3789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3788. пне.|3788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3787. пне.|3787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3786. пне.|3786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3785. пне.|3785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3784. пне.|3784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3783. пне.|3783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3782. пне.|3782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3781. пне.|3781]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3780. пне.|3780]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3779. пне.|3779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3778. пне.|3778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3777. пне.|3777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3776. пне.|3776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3775. пне.|3775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3774. пне.|3774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3773. пне.|3773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3772. пне.|3772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3771. пне.|3771]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3770. пне.|3770]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3769. пне.|3769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3768. пне.|3768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3767. пне.|3767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3766. пне.|3766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3765. пне.|3765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3764. пне.|3764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3763. пне.|3763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3762. пне.|3762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3761. пне.|3761]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3760. пне.|3760]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3759. пне.|3759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3758. пне.|3758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3757. пне.|3757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3756. пне.|3756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3755. пне.|3755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3754. пне.|3754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3753. пне.|3753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3752. пне.|3752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3751. пне.|3751]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3750. пне.|3750]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3749. пне.|3749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3748. пне.|3748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3747. пне.|3747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3746. пне.|3746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3745. пне.|3745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3744. пне.|3744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3743. пне.|3743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3742. пне.|3742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3741. пне.|3741]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3740. пне.|3740]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3739. пне.|3739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3738. пне.|3738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3737. пне.|3737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3736. пне.|3736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3735. пне.|3735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3734. пне.|3734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3733. пне.|3733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3732. пне.|3732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3731. пне.|3731]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3730. пне.|3730]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3729. пне.|3729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3728. пне.|3728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3727. пне.|3727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3726. пне.|3726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3725. пне.|3725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3724. пне.|3724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3723. пне.|3723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3722. пне.|3722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3721. пне.|3721]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3720. пне.|3720]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3719. пне.|3719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3718. пне.|3718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3717. пне.|3717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3716. пне.|3716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3715. пне.|3715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3714. пне.|3714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3713. пне.|3713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3712. пне.|3712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3711. пне.|3711]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3710. пне.|3710]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3709. пне.|3709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3708. пне.|3708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3707. пне.|3707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3706. пне.|3706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3705. пне.|3705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3704. пне.|3704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3703. пне.|3703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3702. пне.|3702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3701. пне.|3701]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'38. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[3800. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[3701. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:38th century BC]]','',124,'Милош','20040905113039','',0,0,0,1,0.992102506101,'79959094886960','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5435,0,'37._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[38. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'37. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[36. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3690е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3680е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3670е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3660е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3650е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3700. пне.|3700]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3699. пне.|3699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3698. пне.|3698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3697. пне.|3697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3696. пне.|3696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3695. пне.|3695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3694. пне.|3694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3693. пне.|3693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3692. пне.|3692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3691. пне.|3691]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3690. пне.|3690]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3689. пне.|3689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3688. пне.|3688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3687. пне.|3687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3686. пне.|3686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3685. пне.|3685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3684. пне.|3684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3683. пне.|3683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3682. пне.|3682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3681. пне.|3681]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3680. пне.|3680]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3679. пне.|3679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3678. пне.|3678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3677. пне.|3677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3676. пне.|3676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3675. пне.|3675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3674. пне.|3674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3673. пне.|3673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3672. пне.|3672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3671. пне.|3671]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3670. пне.|3670]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3669. пне.|3669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3668. пне.|3668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3667. пне.|3667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3666. пне.|3666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3665. пне.|3665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3664. пне.|3664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3663. пне.|3663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3662. пне.|3662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3661. пне.|3661]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3660. пне.|3660]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3659. пне.|3659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3658. пне.|3658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3657. пне.|3657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3656. пне.|3656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3655. пне.|3655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3654. пне.|3654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3653. пне.|3653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3652. пне.|3652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3651. пне.|3651]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3650. пне.|3650]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3649. пне.|3649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3648. пне.|3648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3647. пне.|3647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3646. пне.|3646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3645. пне.|3645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3644. пне.|3644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3643. пне.|3643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3642. пне.|3642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3641. пне.|3641]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3640. пне.|3640]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3639. пне.|3639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3638. пне.|3638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3637. пне.|3637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3636. пне.|3636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3635. пне.|3635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3634. пне.|3634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3633. пне.|3633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3632. пне.|3632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3631. пне.|3631]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3630. пне.|3630]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3629. пне.|3629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3628. пне.|3628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3627. пне.|3627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3626. пне.|3626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3625. пне.|3625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3624. пне.|3624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3623. пне.|3623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3622. пне.|3622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3621. пне.|3621]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3620. пне.|3620]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3619. пне.|3619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3618. пне.|3618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3617. пне.|3617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3616. пне.|3616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3615. пне.|3615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3614. пне.|3614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3613. пне.|3613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3612. пне.|3612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3611. пне.|3611]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3610. пне.|3610]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3609. пне.|3609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3608. пне.|3608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3607. пне.|3607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3606. пне.|3606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3605. пне.|3605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3604. пне.|3604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3603. пне.|3603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3602. пне.|3602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3601. пне.|3601]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'37. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[3700. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[3601. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:37th century BC]]','',124,'Милош','20040905113052','',0,0,0,1,0.988757472014,'79959094886947','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5436,0,'36._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[37. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'36. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[35. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3590е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3580е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3570е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3560е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3550е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3600. пне.|3600]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3599. пне.|3599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3598. пне.|3598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3597. пне.|3597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3596. пне.|3596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3595. пне.|3595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3594. пне.|3594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3593. пне.|3593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3592. пне.|3592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3591. пне.|3591]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3590. пне.|3590]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3589. пне.|3589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3588. пне.|3588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3587. пне.|3587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3586. пне.|3586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3585. пне.|3585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3584. пне.|3584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3583. пне.|3583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3582. пне.|3582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3581. пне.|3581]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3580. пне.|3580]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3579. пне.|3579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3578. пне.|3578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3577. пне.|3577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3576. пне.|3576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3575. пне.|3575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3574. пне.|3574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3573. пне.|3573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3572. пне.|3572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3571. пне.|3571]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3570. пне.|3570]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3569. пне.|3569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3568. пне.|3568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3567. пне.|3567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3566. пне.|3566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3565. пне.|3565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3564. пне.|3564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3563. пне.|3563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3562. пне.|3562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3561. пне.|3561]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3560. пне.|3560]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3559. пне.|3559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3558. пне.|3558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3557. пне.|3557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3556. пне.|3556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3555. пне.|3555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3554. пне.|3554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3553. пне.|3553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3552. пне.|3552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3551. пне.|3551]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3550. пне.|3550]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3549. пне.|3549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3548. пне.|3548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3547. пне.|3547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3546. пне.|3546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3545. пне.|3545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3544. пне.|3544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3543. пне.|3543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3542. пне.|3542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3541. пне.|3541]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3540. пне.|3540]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3539. пне.|3539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3538. пне.|3538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3537. пне.|3537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3536. пне.|3536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3535. пне.|3535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3534. пне.|3534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3533. пне.|3533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3532. пне.|3532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3531. пне.|3531]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3530. пне.|3530]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3529. пне.|3529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3528. пне.|3528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3527. пне.|3527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3526. пне.|3526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3525. пне.|3525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3524. пне.|3524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3523. пне.|3523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3522. пне.|3522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3521. пне.|3521]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3520. пне.|3520]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3519. пне.|3519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3518. пне.|3518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3517. пне.|3517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3516. пне.|3516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3515. пне.|3515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3514. пне.|3514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3513. пне.|3513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3512. пне.|3512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3511. пне.|3511]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3510. пне.|3510]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3509. пне.|3509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3508. пне.|3508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3507. пне.|3507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3506. пне.|3506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3505. пне.|3505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3504. пне.|3504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3503. пне.|3503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3502. пне.|3502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3501. пне.|3501]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'36. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[3600. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[3501. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:36th century BC]]','',124,'Милош','20040905113107','',0,0,0,1,0.228080256483,'79959094886892','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5437,0,'35._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[36. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'35. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[34. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3490е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3480е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3470е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3460е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3450е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3500. пне.|3500]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3499. пне.|3499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3498. пне.|3498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3497. пне.|3497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3496. пне.|3496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3495. пне.|3495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3494. пне.|3494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3493. пне.|3493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3492. пне.|3492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3491. пне.|3491]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3490. пне.|3490]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3489. пне.|3489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3488. пне.|3488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3487. пне.|3487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3486. пне.|3486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3485. пне.|3485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3484. пне.|3484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3483. пне.|3483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3482. пне.|3482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3481. пне.|3481]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3480. пне.|3480]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3479. пне.|3479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3478. пне.|3478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3477. пне.|3477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3476. пне.|3476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3475. пне.|3475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3474. пне.|3474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3473. пне.|3473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3472. пне.|3472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3471. пне.|3471]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3470. пне.|3470]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3469. пне.|3469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3468. пне.|3468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3467. пне.|3467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3466. пне.|3466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3465. пне.|3465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3464. пне.|3464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3463. пне.|3463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3462. пне.|3462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3461. пне.|3461]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3460. пне.|3460]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3459. пне.|3459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3458. пне.|3458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3457. пне.|3457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3456. пне.|3456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3455. пне.|3455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3454. пне.|3454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3453. пне.|3453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3452. пне.|3452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3451. пне.|3451]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3450. пне.|3450]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3449. пне.|3449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3448. пне.|3448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3447. пне.|3447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3446. пне.|3446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3445. пне.|3445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3444. пне.|3444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3443. пне.|3443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3442. пне.|3442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3441. пне.|3441]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3440. пне.|3440]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3439. пне.|3439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3438. пне.|3438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3437. пне.|3437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3436. пне.|3436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3435. пне.|3435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3434. пне.|3434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3433. пне.|3433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3432. пне.|3432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3431. пне.|3431]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3430. пне.|3430]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3429. пне.|3429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3428. пне.|3428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3427. пне.|3427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3426. пне.|3426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3425. пне.|3425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3424. пне.|3424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3423. пне.|3423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3422. пне.|3422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3421. пне.|3421]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3420. пне.|3420]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3419. пне.|3419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3418. пне.|3418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3417. пне.|3417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3416. пне.|3416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3415. пне.|3415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3414. пне.|3414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3413. пне.|3413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3412. пне.|3412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3411. пне.|3411]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3410. пне.|3410]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3409. пне.|3409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3408. пне.|3408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3407. пне.|3407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3406. пне.|3406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3405. пне.|3405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3404. пне.|3404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3403. пне.|3403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3402. пне.|3402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3401. пне.|3401]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'35. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[3500. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[3401. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:35th century BC]]','',124,'Милош','20040905113118','',0,0,0,1,0.826528915589,'79959094886881','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5438,0,'34._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[35. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'34. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[33. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3390е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3380е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3370е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3360е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3350е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3400. пне.|3400]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3399. пне.|3399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3398. пне.|3398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3397. пне.|3397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3396. пне.|3396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3395. пне.|3395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3394. пне.|3394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3393. пне.|3393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3392. пне.|3392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3391. пне.|3391]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3390. пне.|3390]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3389. пне.|3389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3388. пне.|3388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3387. пне.|3387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3386. пне.|3386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3385. пне.|3385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3384. пне.|3384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3383. пне.|3383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3382. пне.|3382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3381. пне.|3381]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3380. пне.|3380]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3379. пне.|3379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3378. пне.|3378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3377. пне.|3377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3376. пне.|3376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3375. пне.|3375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3374. пне.|3374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3373. пне.|3373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3372. пне.|3372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3371. пне.|3371]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3370. пне.|3370]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3369. пне.|3369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3368. пне.|3368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3367. пне.|3367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3366. пне.|3366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3365. пне.|3365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3364. пне.|3364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3363. пне.|3363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3362. пне.|3362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3361. пне.|3361]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3360. пне.|3360]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3359. пне.|3359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3358. пне.|3358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3357. пне.|3357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3356. пне.|3356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3355. пне.|3355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3354. пне.|3354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3353. пне.|3353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3352. пне.|3352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3351. пне.|3351]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3350. пне.|3350]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3349. пне.|3349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3348. пне.|3348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3347. пне.|3347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3346. пне.|3346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3345. пне.|3345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3344. пне.|3344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3343. пне.|3343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3342. пне.|3342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3341. пне.|3341]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3340. пне.|3340]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3339. пне.|3339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3338. пне.|3338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3337. пне.|3337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3336. пне.|3336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3335. пне.|3335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3334. пне.|3334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3333. пне.|3333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3332. пне.|3332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3331. пне.|3331]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3330. пне.|3330]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3329. пне.|3329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3328. пне.|3328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3327. пне.|3327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3326. пне.|3326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3325. пне.|3325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3324. пне.|3324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3323. пне.|3323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3322. пне.|3322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3321. пне.|3321]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3320. пне.|3320]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3319. пне.|3319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3318. пне.|3318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3317. пне.|3317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3316. пне.|3316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3315. пне.|3315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3314. пне.|3314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3313. пне.|3313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3312. пне.|3312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3311. пне.|3311]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3310. пне.|3310]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3309. пне.|3309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3308. пне.|3308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3307. пне.|3307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3306. пне.|3306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3305. пне.|3305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3304. пне.|3304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3303. пне.|3303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3302. пне.|3302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3301. пне.|3301]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'34. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[3400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[3301. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:34th century BC]]','',124,'Милош','20040905113127','',0,0,0,1,0.485081434476,'79959094886872','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5439,0,'33._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[неолит]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[34. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'33. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[32. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3290е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3280е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3270е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3260е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3250е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3300. пне.|3300]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3299. пне.|3299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3298. пне.|3298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3297. пне.|3297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3296. пне.|3296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3295. пне.|3295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3294. пне.|3294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3293. пне.|3293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3292. пне.|3292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3291. пне.|3291]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3290. пне.|3290]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3289. пне.|3289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3288. пне.|3288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3287. пне.|3287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3286. пне.|3286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3285. пне.|3285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3284. пне.|3284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3283. пне.|3283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3282. пне.|3282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3281. пне.|3281]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3280. пне.|3280]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3279. пне.|3279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3278. пне.|3278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3277. пне.|3277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3276. пне.|3276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3275. пне.|3275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3274. пне.|3274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3273. пне.|3273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3272. пне.|3272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3271. пне.|3271]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3270. пне.|3270]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3269. пне.|3269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3268. пне.|3268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3267. пне.|3267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3266. пне.|3266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3265. пне.|3265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3264. пне.|3264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3263. пне.|3263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3262. пне.|3262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3261. пне.|3261]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3260. пне.|3260]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3259. пне.|3259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3258. пне.|3258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3257. пне.|3257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3256. пне.|3256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3255. пне.|3255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3254. пне.|3254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3253. пне.|3253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3252. пне.|3252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3251. пне.|3251]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3250. пне.|3250]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3249. пне.|3249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3248. пне.|3248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3247. пне.|3247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3246. пне.|3246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3245. пне.|3245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3244. пне.|3244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3243. пне.|3243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3242. пне.|3242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3241. пне.|3241]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3240. пне.|3240]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3239. пне.|3239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3238. пне.|3238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3237. пне.|3237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3236. пне.|3236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3235. пне.|3235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3234. пне.|3234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3233. пне.|3233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3232. пне.|3232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3231. пне.|3231]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3230. пне.|3230]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3229. пне.|3229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3228. пне.|3228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3227. пне.|3227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3226. пне.|3226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3225. пне.|3225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3224. пне.|3224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3223. пне.|3223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3222. пне.|3222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3221. пне.|3221]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3220. пне.|3220]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3219. пне.|3219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3218. пне.|3218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3217. пне.|3217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3216. пне.|3216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3215. пне.|3215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3214. пне.|3214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3213. пне.|3213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3212. пне.|3212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3211. пне.|3211]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3210. пне.|3210]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3209. пне.|3209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3208. пне.|3208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3207. пне.|3207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3206. пне.|3206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3205. пне.|3205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3204. пне.|3204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3203. пне.|3203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3202. пне.|3202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3201. пне.|3201]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'33. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[3300. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[3201. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:33rd century BC]]','',124,'Милош','20040905113140','',0,0,0,1,0.970160670565,'79959094886859','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5440,0,'32._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[33. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'32. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[31. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3190е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3180е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3170е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3160е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3150е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3200. пне.|3200]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3199. пне.|3199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3198. пне.|3198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3197. пне.|3197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3196. пне.|3196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3195. пне.|3195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3194. пне.|3194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3193. пне.|3193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3192. пне.|3192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3191. пне.|3191]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3190. пне.|3190]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3189. пне.|3189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3188. пне.|3188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3187. пне.|3187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3186. пне.|3186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3185. пне.|3185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3184. пне.|3184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3183. пне.|3183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3182. пне.|3182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3181. пне.|3181]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3180. пне.|3180]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3179. пне.|3179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3178. пне.|3178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3177. пне.|3177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3176. пне.|3176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3175. пне.|3175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3174. пне.|3174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3173. пне.|3173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3172. пне.|3172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3171. пне.|3171]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3170. пне.|3170]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3169. пне.|3169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3168. пне.|3168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3167. пне.|3167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3166. пне.|3166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3165. пне.|3165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3164. пне.|3164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3163. пне.|3163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3162. пне.|3162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3161. пне.|3161]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3160. пне.|3160]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3159. пне.|3159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3158. пне.|3158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3157. пне.|3157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3156. пне.|3156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3155. пне.|3155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3154. пне.|3154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3153. пне.|3153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3152. пне.|3152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3151. пне.|3151]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3150. пне.|3150]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3149. пне.|3149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3148. пне.|3148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3147. пне.|3147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3146. пне.|3146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3145. пне.|3145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3144. пне.|3144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3143. пне.|3143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3142. пне.|3142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3141. пне.|3141]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3140. пне.|3140]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3139. пне.|3139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3138. пне.|3138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3137. пне.|3137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3136. пне.|3136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3135. пне.|3135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3134. пне.|3134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3133. пне.|3133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3132. пне.|3132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3131. пне.|3131]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3130. пне.|3130]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3129. пне.|3129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3128. пне.|3128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3127. пне.|3127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3126. пне.|3126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3125. пне.|3125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3124. пне.|3124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3123. пне.|3123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3122. пне.|3122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3121. пне.|3121]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3120. пне.|3120]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3119. пне.|3119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3118. пне.|3118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3117. пне.|3117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3116. пне.|3116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3115. пне.|3115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3114. пне.|3114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3113. пне.|3113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3112. пне.|3112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3111. пне.|3111]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3110. пне.|3110]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3109. пне.|3109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3108. пне.|3108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3107. пне.|3107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3106. пне.|3106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3105. пне.|3105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3104. пне.|3104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3103. пне.|3103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3102. пне.|3102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3101. пне.|3101]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'32. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[3200. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[3101. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:32nd century BC]]','',124,'Милош','20040905113155','',0,0,0,1,0.041607405544,'79959094886844','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5441,0,'31._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[32. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'31. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[30. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3090е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3080е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3070е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3060е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3050е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3100. пне.|3100]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3099. пне.|3099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3098. пне.|3098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3097. пне.|3097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3096. пне.|3096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3095. пне.|3095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3094. пне.|3094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3093. пне.|3093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3092. пне.|3092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3091. пне.|3091]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3090. пне.|3090]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3089. пне.|3089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3088. пне.|3088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3087. пне.|3087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3086. пне.|3086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3085. пне.|3085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3084. пне.|3084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3083. пне.|3083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3082. пне.|3082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3081. пне.|3081]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3080. пне.|3080]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3079. пне.|3079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3078. пне.|3078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3077. пне.|3077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3076. пне.|3076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3075. пне.|3075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3074. пне.|3074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3073. пне.|3073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3072. пне.|3072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3071. пне.|3071]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3070. пне.|3070]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3069. пне.|3069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3068. пне.|3068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3067. пне.|3067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3066. пне.|3066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3065. пне.|3065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3064. пне.|3064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3063. пне.|3063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3062. пне.|3062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3061. пне.|3061]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3060. пне.|3060]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3059. пне.|3059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3058. пне.|3058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3057. пне.|3057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3056. пне.|3056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3055. пне.|3055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3054. пне.|3054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3053. пне.|3053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3052. пне.|3052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3051. пне.|3051]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3050. пне.|3050]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3049. пне.|3049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3048. пне.|3048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3047. пне.|3047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3046. пне.|3046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3045. пне.|3045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3044. пне.|3044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3043. пне.|3043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3042. пне.|3042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3041. пне.|3041]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3040. пне.|3040]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3039. пне.|3039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3038. пне.|3038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3037. пне.|3037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3036. пне.|3036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3035. пне.|3035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3034. пне.|3034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3033. пне.|3033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3032. пне.|3032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3031. пне.|3031]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3030. пне.|3030]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3029. пне.|3029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3028. пне.|3028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3027. пне.|3027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3026. пне.|3026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3025. пне.|3025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3024. пне.|3024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3023. пне.|3023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3022. пне.|3022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3021. пне.|3021]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3020. пне.|3020]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3019. пне.|3019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3018. пне.|3018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3017. пне.|3017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3016. пне.|3016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3015. пне.|3015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3014. пне.|3014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3013. пне.|3013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3012. пне.|3012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3011. пне.|3011]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3010. пне.|3010]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3009. пне.|3009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3008. пне.|3008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3007. пне.|3007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3006. пне.|3006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3005. пне.|3005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3004. пне.|3004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3003. пне.|3003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3002. пне.|3002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3001. пне.|3001]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'31. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[3100. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[3001. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:31st century BC]]','',124,'Милош','20040905113206','',0,0,0,1,0.846063864346,'79959094886793','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5442,0,'30._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[31. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'30. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[29. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2990е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2980е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2970е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2960е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2950е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3000. пне.|3000]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2999. пне.|2999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2998. пне.|2998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2997. пне.|2997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2996. пне.|2996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2995. пне.|2995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2994. пне.|2994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2993. пне.|2993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2992. пне.|2992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2991. пне.|2991]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2990. пне.|2990]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2989. пне.|2989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2988. пне.|2988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2987. пне.|2987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2986. пне.|2986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2985. пне.|2985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2984. пне.|2984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2983. пне.|2983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2982. пне.|2982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2981. пне.|2981]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2980. пне.|2980]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2979. пне.|2979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2978. пне.|2978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2977. пне.|2977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2976. пне.|2976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2975. пне.|2975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2974. пне.|2974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2973. пне.|2973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2972. пне.|2972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2971. пне.|2971]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2970. пне.|2970]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2969. пне.|2969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2968. пне.|2968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2967. пне.|2967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2966. пне.|2966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2965. пне.|2965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2964. пне.|2964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2963. пне.|2963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2962. пне.|2962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2961. пне.|2961]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2960. пне.|2960]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2959. пне.|2959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2958. пне.|2958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2957. пне.|2957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2956. пне.|2956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2955. пне.|2955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2954. пне.|2954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2953. пне.|2953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2952. пне.|2952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2951. пне.|2951]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2950. пне.|2950]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2949. пне.|2949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2948. пне.|2948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2947. пне.|2947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2946. пне.|2946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2945. пне.|2945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2944. пне.|2944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2943. пне.|2943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2942. пне.|2942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2941. пне.|2941]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2940. пне.|2940]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2939. пне.|2939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2938. пне.|2938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2937. пне.|2937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2936. пне.|2936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2935. пне.|2935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2934. пне.|2934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2933. пне.|2933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2932. пне.|2932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2931. пне.|2931]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2930. пне.|2930]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2929. пне.|2929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2928. пне.|2928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2927. пне.|2927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2926. пне.|2926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2925. пне.|2925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2924. пне.|2924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2923. пне.|2923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2922. пне.|2922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2921. пне.|2921]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2920. пне.|2920]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2919. пне.|2919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2918. пне.|2918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2917. пне.|2917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2916. пне.|2916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2915. пне.|2915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2914. пне.|2914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2913. пне.|2913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2912. пне.|2912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2911. пне.|2911]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2910. пне.|2910]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2909. пне.|2909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2908. пне.|2908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2907. пне.|2907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2906. пне.|2906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2905. пне.|2905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2904. пне.|2904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2903. пне.|2903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2902. пне.|2902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2901. пне.|2901]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'30. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[3000. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2901. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:30th century BC]]','',124,'Милош','20040905113215','',0,0,0,1,0.028248342233,'79959094886784','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5443,0,'29._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[30. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'29. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[28. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2890е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2880е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2870е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2860е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2850е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2900. пне.|2900]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2899. пне.|2899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2898. пне.|2898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2897. пне.|2897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2896. пне.|2896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2895. пне.|2895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2894. пне.|2894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2893. пне.|2893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2892. пне.|2892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2891. пне.|2891]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2890. пне.|2890]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2889. пне.|2889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2888. пне.|2888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2887. пне.|2887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2886. пне.|2886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2885. пне.|2885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2884. пне.|2884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2883. пне.|2883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2882. пне.|2882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2881. пне.|2881]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2880. пне.|2880]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2879. пне.|2879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2878. пне.|2878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2877. пне.|2877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2876. пне.|2876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2875. пне.|2875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2874. пне.|2874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2873. пне.|2873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2872. пне.|2872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2871. пне.|2871]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2870. пне.|2870]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2869. пне.|2869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2868. пне.|2868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2867. пне.|2867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2866. пне.|2866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2865. пне.|2865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2864. пне.|2864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2863. пне.|2863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2862. пне.|2862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2861. пне.|2861]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2860. пне.|2860]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2859. пне.|2859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2858. пне.|2858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2857. пне.|2857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2856. пне.|2856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2855. пне.|2855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2854. пне.|2854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2853. пне.|2853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2852. пне.|2852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2851. пне.|2851]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2850. пне.|2850]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2849. пне.|2849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2848. пне.|2848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2847. пне.|2847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2846. пне.|2846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2845. пне.|2845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2844. пне.|2844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2843. пне.|2843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2842. пне.|2842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2841. пне.|2841]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2840. пне.|2840]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2839. пне.|2839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2838. пне.|2838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2837. пне.|2837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2836. пне.|2836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2835. пне.|2835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2834. пне.|2834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2833. пне.|2833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2832. пне.|2832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2831. пне.|2831]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2830. пне.|2830]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2829. пне.|2829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2828. пне.|2828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2827. пне.|2827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2826. пне.|2826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2825. пне.|2825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2824. пне.|2824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2823. пне.|2823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2822. пне.|2822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2821. пне.|2821]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2820. пне.|2820]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2819. пне.|2819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2818. пне.|2818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2817. пне.|2817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2816. пне.|2816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2815. пне.|2815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2814. пне.|2814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2813. пне.|2813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2812. пне.|2812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2811. пне.|2811]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2810. пне.|2810]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2809. пне.|2809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2808. пне.|2808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2807. пне.|2807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2806. пне.|2806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2805. пне.|2805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2804. пне.|2804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2803. пне.|2803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2802. пне.|2802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2801. пне.|2801]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'29. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2900. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2801. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:29th century BC]]','',124,'Милош','20040905113226','',0,0,0,1,0.568378663887,'79959094886773','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5444,0,'28._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[29. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'28. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[27. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2790е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2780е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2770е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2760е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2750е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2800. пне.|2800]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2799. пне.|2799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2798. пне.|2798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2797. пне.|2797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2796. пне.|2796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2795. пне.|2795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2794. пне.|2794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2793. пне.|2793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2792. пне.|2792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2791. пне.|2791]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2790. пне.|2790]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2789. пне.|2789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2788. пне.|2788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2787. пне.|2787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2786. пне.|2786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2785. пне.|2785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2784. пне.|2784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2783. пне.|2783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2782. пне.|2782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2781. пне.|2781]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2780. пне.|2780]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2779. пне.|2779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2778. пне.|2778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2777. пне.|2777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2776. пне.|2776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2775. пне.|2775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2774. пне.|2774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2773. пне.|2773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2772. пне.|2772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2771. пне.|2771]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2770. пне.|2770]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2769. пне.|2769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2768. пне.|2768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2767. пне.|2767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2766. пне.|2766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2765. пне.|2765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2764. пне.|2764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2763. пне.|2763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2762. пне.|2762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2761. пне.|2761]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2760. пне.|2760]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2759. пне.|2759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2758. пне.|2758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2757. пне.|2757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2756. пне.|2756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2755. пне.|2755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2754. пне.|2754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2753. пне.|2753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2752. пне.|2752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2751. пне.|2751]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2750. пне.|2750]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2749. пне.|2749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2748. пне.|2748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2747. пне.|2747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2746. пне.|2746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2745. пне.|2745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2744. пне.|2744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2743. пне.|2743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2742. пне.|2742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2741. пне.|2741]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2740. пне.|2740]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2739. пне.|2739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2738. пне.|2738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2737. пне.|2737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2736. пне.|2736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2735. пне.|2735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2734. пне.|2734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2733. пне.|2733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2732. пне.|2732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2731. пне.|2731]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2730. пне.|2730]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2729. пне.|2729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2728. пне.|2728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2727. пне.|2727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2726. пне.|2726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2725. пне.|2725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2724. пне.|2724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2723. пне.|2723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2722. пне.|2722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2721. пне.|2721]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2720. пне.|2720]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2719. пне.|2719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2718. пне.|2718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2717. пне.|2717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2716. пне.|2716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2715. пне.|2715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2714. пне.|2714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2713. пне.|2713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2712. пне.|2712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2711. пне.|2711]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2710. пне.|2710]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2709. пне.|2709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2708. пне.|2708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2707. пне.|2707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2706. пне.|2706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2705. пне.|2705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2704. пне.|2704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2703. пне.|2703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2702. пне.|2702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2701. пне.|2701]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'28. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2800. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2701. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:28th century BC]]','',124,'Милош','20040905113238','',0,0,0,1,0.992680322375,'79959094886761','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5445,0,'27._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[28. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'27. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[26. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2690е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2680е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2670е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2660е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2650е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2700. пне.|2700]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2699. пне.|2699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2698. пне.|2698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2697. пне.|2697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2696. пне.|2696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2695. пне.|2695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2694. пне.|2694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2693. пне.|2693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2692. пне.|2692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2691. пне.|2691]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2690. пне.|2690]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2689. пне.|2689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2688. пне.|2688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2687. пне.|2687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2686. пне.|2686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2685. пне.|2685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2684. пне.|2684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2683. пне.|2683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2682. пне.|2682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2681. пне.|2681]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2680. пне.|2680]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2679. пне.|2679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2678. пне.|2678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2677. пне.|2677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2676. пне.|2676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2675. пне.|2675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2674. пне.|2674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2673. пне.|2673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2672. пне.|2672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2671. пне.|2671]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2670. пне.|2670]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2669. пне.|2669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2668. пне.|2668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2667. пне.|2667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2666. пне.|2666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2665. пне.|2665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2664. пне.|2664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2663. пне.|2663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2662. пне.|2662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2661. пне.|2661]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2660. пне.|2660]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2659. пне.|2659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2658. пне.|2658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2657. пне.|2657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2656. пне.|2656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2655. пне.|2655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2654. пне.|2654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2653. пне.|2653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2652. пне.|2652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2651. пне.|2651]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2650. пне.|2650]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2649. пне.|2649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2648. пне.|2648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2647. пне.|2647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2646. пне.|2646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2645. пне.|2645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2644. пне.|2644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2643. пне.|2643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2642. пне.|2642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2641. пне.|2641]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2640. пне.|2640]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2639. пне.|2639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2638. пне.|2638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2637. пне.|2637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2636. пне.|2636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2635. пне.|2635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2634. пне.|2634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2633. пне.|2633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2632. пне.|2632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2631. пне.|2631]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2630. пне.|2630]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2629. пне.|2629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2628. пне.|2628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2627. пне.|2627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2626. пне.|2626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2625. пне.|2625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2624. пне.|2624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2623. пне.|2623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2622. пне.|2622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2621. пне.|2621]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2620. пне.|2620]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2619. пне.|2619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2618. пне.|2618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2617. пне.|2617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2616. пне.|2616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2615. пне.|2615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2614. пне.|2614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2613. пне.|2613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2612. пне.|2612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2611. пне.|2611]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2610. пне.|2610]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2609. пне.|2609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2608. пне.|2608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2607. пне.|2607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2606. пне.|2606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2605. пне.|2605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2604. пне.|2604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2603. пне.|2603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2602. пне.|2602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2601. пне.|2601]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'27. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2700. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2601. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:27th century BC]]','',124,'Милош','20040905113246','',0,0,0,1,0.410308000823,'79959094886753','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5446,0,'26._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[27. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'26. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[25. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2590е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2580е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2570е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2560е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2550е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2600. пне.|2600]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2599. пне.|2599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2598. пне.|2598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2597. пне.|2597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2596. пне.|2596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2595. пне.|2595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2594. пне.|2594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2593. пне.|2593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2592. пне.|2592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2591. пне.|2591]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2590. пне.|2590]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2589. пне.|2589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2588. пне.|2588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2587. пне.|2587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2586. пне.|2586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2585. пне.|2585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2584. пне.|2584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2583. пне.|2583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2582. пне.|2582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2581. пне.|2581]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2580. пне.|2580]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2579. пне.|2579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2578. пне.|2578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2577. пне.|2577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2576. пне.|2576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2575. пне.|2575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2574. пне.|2574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2573. пне.|2573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2572. пне.|2572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2571. пне.|2571]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2570. пне.|2570]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2569. пне.|2569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2568. пне.|2568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2567. пне.|2567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2566. пне.|2566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2565. пне.|2565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2564. пне.|2564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2563. пне.|2563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2562. пне.|2562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2561. пне.|2561]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2560. пне.|2560]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2559. пне.|2559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2558. пне.|2558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2557. пне.|2557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2556. пне.|2556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2555. пне.|2555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2554. пне.|2554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2553. пне.|2553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2552. пне.|2552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2551. пне.|2551]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2550. пне.|2550]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2549. пне.|2549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2548. пне.|2548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2547. пне.|2547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2546. пне.|2546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2545. пне.|2545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2544. пне.|2544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2543. пне.|2543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2542. пне.|2542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2541. пне.|2541]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2540. пне.|2540]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2539. пне.|2539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2538. пне.|2538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2537. пне.|2537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2536. пне.|2536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2535. пне.|2535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2534. пне.|2534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2533. пне.|2533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2532. пне.|2532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2531. пне.|2531]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2530. пне.|2530]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2529. пне.|2529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2528. пне.|2528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2527. пне.|2527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2526. пне.|2526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2525. пне.|2525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2524. пне.|2524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2523. пне.|2523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2522. пне.|2522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2521. пне.|2521]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2520. пне.|2520]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2519. пне.|2519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2518. пне.|2518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2517. пне.|2517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2516. пне.|2516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2515. пне.|2515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2514. пне.|2514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2513. пне.|2513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2512. пне.|2512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2511. пне.|2511]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2510. пне.|2510]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2509. пне.|2509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2508. пне.|2508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2507. пне.|2507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2506. пне.|2506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2505. пне.|2505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2504. пне.|2504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2503. пне.|2503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2502. пне.|2502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2501. пне.|2501]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'26. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2600. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2501. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:26th century BC]]','',124,'Милош','20040905113258','',0,0,0,1,0.83964255631,'79959094886741','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5447,0,'25._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[26. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'25. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[24. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2490е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2480е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2470е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2460е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2450е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2500. пне.|2500]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2499. пне.|2499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2498. пне.|2498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2497. пне.|2497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2496. пне.|2496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2495. пне.|2495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2494. пне.|2494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2493. пне.|2493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2492. пне.|2492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2491. пне.|2491]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2490. пне.|2490]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2489. пне.|2489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2488. пне.|2488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2487. пне.|2487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2486. пне.|2486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2485. пне.|2485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2484. пне.|2484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2483. пне.|2483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2482. пне.|2482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2481. пне.|2481]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2480. пне.|2480]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2479. пне.|2479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2478. пне.|2478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2477. пне.|2477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2476. пне.|2476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2475. пне.|2475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2474. пне.|2474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2473. пне.|2473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2472. пне.|2472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2471. пне.|2471]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2470. пне.|2470]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2469. пне.|2469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2468. пне.|2468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2467. пне.|2467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2466. пне.|2466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2465. пне.|2465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2464. пне.|2464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2463. пне.|2463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2462. пне.|2462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2461. пне.|2461]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2460. пне.|2460]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2459. пне.|2459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2458. пне.|2458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2457. пне.|2457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2456. пне.|2456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2455. пне.|2455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2454. пне.|2454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2453. пне.|2453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2452. пне.|2452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2451. пне.|2451]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2450. пне.|2450]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2449. пне.|2449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2448. пне.|2448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2447. пне.|2447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2446. пне.|2446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2445. пне.|2445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2444. пне.|2444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2443. пне.|2443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2442. пне.|2442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2441. пне.|2441]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2440. пне.|2440]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2439. пне.|2439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2438. пне.|2438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2437. пне.|2437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2436. пне.|2436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2435. пне.|2435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2434. пне.|2434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2433. пне.|2433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2432. пне.|2432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2431. пне.|2431]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2430. пне.|2430]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2429. пне.|2429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2428. пне.|2428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2427. пне.|2427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2426. пне.|2426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2425. пне.|2425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2424. пне.|2424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2423. пне.|2423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2422. пне.|2422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2421. пне.|2421]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2420. пне.|2420]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2419. пне.|2419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2418. пне.|2418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2417. пне.|2417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2416. пне.|2416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2415. пне.|2415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2414. пне.|2414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2413. пне.|2413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2412. пне.|2412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2411. пне.|2411]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2410. пне.|2410]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2409. пне.|2409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2408. пне.|2408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2407. пне.|2407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2406. пне.|2406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2405. пне.|2405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2404. пне.|2404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2403. пне.|2403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2402. пне.|2402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2401. пне.|2401]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'25. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2500. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2401. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:25th century BC]]','',124,'Милош','20040905113305','',0,0,0,1,0.968033464611,'79959094886694','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5448,0,'24._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[25. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'24. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[23. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2390е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2380е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2370е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2360е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2350е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2400. пне.|2400]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2399. пне.|2399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2398. пне.|2398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2397. пне.|2397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2396. пне.|2396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2395. пне.|2395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2394. пне.|2394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2393. пне.|2393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2392. пне.|2392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2391. пне.|2391]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2390. пне.|2390]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2389. пне.|2389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2388. пне.|2388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2387. пне.|2387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2386. пне.|2386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2385. пне.|2385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2384. пне.|2384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2383. пне.|2383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2382. пне.|2382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2381. пне.|2381]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2380. пне.|2380]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2379. пне.|2379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2378. пне.|2378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2377. пне.|2377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2376. пне.|2376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2375. пне.|2375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2374. пне.|2374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2373. пне.|2373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2372. пне.|2372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2371. пне.|2371]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2370. пне.|2370]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2369. пне.|2369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2368. пне.|2368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2367. пне.|2367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2366. пне.|2366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2365. пне.|2365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2364. пне.|2364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2363. пне.|2363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2362. пне.|2362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2361. пне.|2361]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2360. пне.|2360]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2359. пне.|2359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2358. пне.|2358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2357. пне.|2357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2356. пне.|2356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2355. пне.|2355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2354. пне.|2354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2353. пне.|2353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2352. пне.|2352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2351. пне.|2351]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2350. пне.|2350]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2349. пне.|2349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2348. пне.|2348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2347. пне.|2347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2346. пне.|2346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2345. пне.|2345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2344. пне.|2344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2343. пне.|2343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2342. пне.|2342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2341. пне.|2341]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2340. пне.|2340]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2339. пне.|2339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2338. пне.|2338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2337. пне.|2337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2336. пне.|2336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2335. пне.|2335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2334. пне.|2334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2333. пне.|2333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2332. пне.|2332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2331. пне.|2331]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2330. пне.|2330]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2329. пне.|2329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2328. пне.|2328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2327. пне.|2327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2326. пне.|2326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2325. пне.|2325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2324. пне.|2324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2323. пне.|2323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2322. пне.|2322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2321. пне.|2321]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2320. пне.|2320]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2319. пне.|2319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2318. пне.|2318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2317. пне.|2317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2316. пне.|2316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2315. пне.|2315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2314. пне.|2314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2313. пне.|2313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2312. пне.|2312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2311. пне.|2311]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2310. пне.|2310]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2309. пне.|2309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2308. пне.|2308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2307. пне.|2307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2306. пне.|2306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2305. пне.|2305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2304. пне.|2304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2303. пне.|2303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2302. пне.|2302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2301. пне.|2301]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'24. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2301. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:24th century BC]]','',124,'Милош','20040905113317','',0,0,0,1,0.827502754902,'79959094886682','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5449,0,'23._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[24. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'23. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[22. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2290е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2280е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2270е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2260е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2250е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2300. пне.|2300]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2299. пне.|2299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2298. пне.|2298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2297. пне.|2297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2296. пне.|2296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2295. пне.|2295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2294. пне.|2294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2293. пне.|2293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2292. пне.|2292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2291. пне.|2291]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2290. пне.|2290]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2289. пне.|2289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2288. пне.|2288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2287. пне.|2287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2286. пне.|2286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2285. пне.|2285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2284. пне.|2284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2283. пне.|2283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2282. пне.|2282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2281. пне.|2281]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2280. пне.|2280]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2279. пне.|2279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2278. пне.|2278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2277. пне.|2277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2276. пне.|2276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2275. пне.|2275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2274. пне.|2274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2273. пне.|2273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2272. пне.|2272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2271. пне.|2271]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2270. пне.|2270]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2269. пне.|2269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2268. пне.|2268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2267. пне.|2267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2266. пне.|2266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2265. пне.|2265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2264. пне.|2264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2263. пне.|2263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2262. пне.|2262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2261. пне.|2261]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2260. пне.|2260]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2259. пне.|2259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2258. пне.|2258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2257. пне.|2257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2256. пне.|2256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2255. пне.|2255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2254. пне.|2254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2253. пне.|2253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2252. пне.|2252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2251. пне.|2251]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2250. пне.|2250]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2249. пне.|2249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2248. пне.|2248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2247. пне.|2247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2246. пне.|2246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2245. пне.|2245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2244. пне.|2244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2243. пне.|2243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2242. пне.|2242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2241. пне.|2241]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2240. пне.|2240]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2239. пне.|2239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2238. пне.|2238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2237. пне.|2237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2236. пне.|2236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2235. пне.|2235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2234. пне.|2234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2233. пне.|2233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2232. пне.|2232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2231. пне.|2231]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2230. пне.|2230]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2229. пне.|2229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2228. пне.|2228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2227. пне.|2227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2226. пне.|2226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2225. пне.|2225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2224. пне.|2224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2223. пне.|2223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2222. пне.|2222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2221. пне.|2221]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2220. пне.|2220]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2219. пне.|2219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2218. пне.|2218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2217. пне.|2217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2216. пне.|2216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2215. пне.|2215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2214. пне.|2214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2213. пне.|2213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2212. пне.|2212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2211. пне.|2211]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2210. пне.|2210]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2209. пне.|2209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2208. пне.|2208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2207. пне.|2207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2206. пне.|2206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2205. пне.|2205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2204. пне.|2204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2203. пне.|2203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2202. пне.|2202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2201. пне.|2201]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'23. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2300. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2201. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:23rd century BC]]','',124,'Милош','20040905113327','',0,0,0,1,0.343634122677,'79959094886672','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5450,0,'22._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[23. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'22. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[21. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2190е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2180е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2170е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2160е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2150е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2200. пне.|2200]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2199. пне.|2199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2198. пне.|2198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2197. пне.|2197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2196. пне.|2196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2195. пне.|2195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2194. пне.|2194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2193. пне.|2193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2192. пне.|2192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2191. пне.|2191]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2190. пне.|2190]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2189. пне.|2189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2188. пне.|2188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2187. пне.|2187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2186. пне.|2186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2185. пне.|2185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2184. пне.|2184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2183. пне.|2183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2182. пне.|2182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2181. пне.|2181]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2180. пне.|2180]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2179. пне.|2179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2178. пне.|2178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2177. пне.|2177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2176. пне.|2176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2175. пне.|2175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2174. пне.|2174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2173. пне.|2173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2172. пне.|2172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2171. пне.|2171]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2170. пне.|2170]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2169. пне.|2169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2168. пне.|2168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2167. пне.|2167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2166. пне.|2166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2165. пне.|2165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2164. пне.|2164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2163. пне.|2163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2162. пне.|2162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2161. пне.|2161]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2160. пне.|2160]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2159. пне.|2159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2158. пне.|2158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2157. пне.|2157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2156. пне.|2156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2155. пне.|2155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2154. пне.|2154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2153. пне.|2153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2152. пне.|2152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2151. пне.|2151]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2150. пне.|2150]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2149. пне.|2149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2148. пне.|2148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2147. пне.|2147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2146. пне.|2146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2145. пне.|2145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2144. пне.|2144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2143. пне.|2143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2142. пне.|2142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2141. пне.|2141]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2140. пне.|2140]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2139. пне.|2139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2138. пне.|2138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2137. пне.|2137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2136. пне.|2136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2135. пне.|2135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2134. пне.|2134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2133. пне.|2133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2132. пне.|2132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2131. пне.|2131]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2130. пне.|2130]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2129. пне.|2129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2128. пне.|2128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2127. пне.|2127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2126. пне.|2126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2125. пне.|2125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2124. пне.|2124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2123. пне.|2123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2122. пне.|2122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2121. пне.|2121]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2120. пне.|2120]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2119. пне.|2119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2118. пне.|2118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2117. пне.|2117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2116. пне.|2116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2115. пне.|2115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2114. пне.|2114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2113. пне.|2113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2112. пне.|2112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2111. пне.|2111]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2110. пне.|2110]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2109. пне.|2109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2108. пне.|2108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2107. пне.|2107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2106. пне.|2106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2105. пне.|2105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2104. пне.|2104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2103. пне.|2103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2102. пне.|2102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2101. пне.|2101]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'22. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2200. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2101. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:22nd century BC]]','',124,'Милош','20040905113340','',0,0,0,1,0.772411625726,'79959094886659','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5451,0,'21._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[22. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'21. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[20. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2090е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2080е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2070е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2060е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2050е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2100. пне.|2100]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2099. пне.|2099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2098. пне.|2098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2097. пне.|2097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2096. пне.|2096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2095. пне.|2095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2094. пне.|2094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2093. пне.|2093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2092. пне.|2092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2091. пне.|2091]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2090. пне.|2090]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2089. пне.|2089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2088. пне.|2088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2087. пне.|2087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2086. пне.|2086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2085. пне.|2085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2084. пне.|2084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2083. пне.|2083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2082. пне.|2082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2081. пне.|2081]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2080. пне.|2080]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2079. пне.|2079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2078. пне.|2078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2077. пне.|2077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2076. пне.|2076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2075. пне.|2075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2074. пне.|2074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2073. пне.|2073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2072. пне.|2072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2071. пне.|2071]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2070. пне.|2070]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2069. пне.|2069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2068. пне.|2068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2067. пне.|2067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2066. пне.|2066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2065. пне.|2065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2064. пне.|2064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2063. пне.|2063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2062. пне.|2062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2061. пне.|2061]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2060. пне.|2060]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2059. пне.|2059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2058. пне.|2058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2057. пне.|2057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2056. пне.|2056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2055. пне.|2055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2054. пне.|2054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2053. пне.|2053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2052. пне.|2052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2051. пне.|2051]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2050. пне.|2050]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2049. пне.|2049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2048. пне.|2048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2047. пне.|2047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2046. пне.|2046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2045. пне.|2045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2044. пне.|2044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2043. пне.|2043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2042. пне.|2042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2041. пне.|2041]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2040. пне.|2040]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2039. пне.|2039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2038. пне.|2038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2037. пне.|2037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2036. пне.|2036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2035. пне.|2035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2034. пне.|2034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2033. пне.|2033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2032. пне.|2032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2031. пне.|2031]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2030. пне.|2030]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2029. пне.|2029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2028. пне.|2028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2027. пне.|2027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2026. пне.|2026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2025. пне.|2025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2024. пне.|2024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2023. пне.|2023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2022. пне.|2022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2021. пне.|2021]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2020. пне.|2020]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2019. пне.|2019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2018. пне.|2018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2017. пне.|2017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2016. пне.|2016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2015. пне.|2015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2014. пне.|2014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2013. пне.|2013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2012. пне.|2012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2011. пне.|2011]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2010. пне.|2010]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2009. пне.|2009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2008. пне.|2008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2007. пне.|2007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2006. пне.|2006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2005. пне.|2005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2004. пне.|2004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2003. пне.|2003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2002. пне.|2002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2001. пне.|2001]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'21. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2100. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[2001. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:21st century BC]]','',124,'Милош','20040905113358','',0,0,0,1,0.569028261848,'79959094886641','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5452,0,'20._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[21. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'20. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[19. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1990е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1980е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1970е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1960е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1950е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2000. пне.|2000]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1999. пне.|1999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1998. пне.|1998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1997. пне.|1997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1996. пне.|1996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1995. пне.|1995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1994. пне.|1994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1993. пне.|1993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1992. пне.|1992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1991. пне.|1991]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1990. пне.|1990]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1989. пне.|1989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1988. пне.|1988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1987. пне.|1987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1986. пне.|1986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1985. пне.|1985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1984. пне.|1984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1983. пне.|1983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1982. пне.|1982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1981. пне.|1981]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1980. пне.|1980]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1979. пне.|1979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1978. пне.|1978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1977. пне.|1977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1976. пне.|1976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1975. пне.|1975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1974. пне.|1974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1973. пне.|1973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1972. пне.|1972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1971. пне.|1971]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1970. пне.|1970]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1969. пне.|1969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1968. пне.|1968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1967. пне.|1967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1966. пне.|1966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1965. пне.|1965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1964. пне.|1964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1963. пне.|1963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1962. пне.|1962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1961. пне.|1961]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1960. пне.|1960]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1959. пне.|1959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1958. пне.|1958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1957. пне.|1957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1956. пне.|1956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1955. пне.|1955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1954. пне.|1954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1953. пне.|1953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1952. пне.|1952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1951. пне.|1951]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1950. пне.|1950]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1949. пне.|1949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1948. пне.|1948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1947. пне.|1947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1946. пне.|1946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1945. пне.|1945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1944. пне.|1944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1943. пне.|1943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1942. пне.|1942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1941. пне.|1941]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1940. пне.|1940]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1939. пне.|1939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1938. пне.|1938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1937. пне.|1937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1936. пне.|1936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1935. пне.|1935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1934. пне.|1934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1933. пне.|1933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1932. пне.|1932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1931. пне.|1931]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1930. пне.|1930]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1929. пне.|1929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1928. пне.|1928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1927. пне.|1927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1926. пне.|1926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1925. пне.|1925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1924. пне.|1924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1923. пне.|1923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1922. пне.|1922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1921. пне.|1921]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1920. пне.|1920]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1919. пне.|1919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1918. пне.|1918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1917. пне.|1917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1916. пне.|1916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1915. пне.|1915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1914. пне.|1914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1913. пне.|1913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1912. пне.|1912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1911. пне.|1911]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1910. пне.|1910]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1909. пне.|1909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1908. пне.|1908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1907. пне.|1907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1906. пне.|1906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1905. пне.|1905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1904. пне.|1904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1903. пне.|1903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1902. пне.|1902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1901. пне.|1901]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'20. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[2000. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1901. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:20th century BC]]','',124,'Милош','20040905113406','',0,0,0,1,0.376646079764,'79959094886593','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5453,0,'19._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[20. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'19. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[18. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1890е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1880е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1870е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1860е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1850е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1900. пне.|1900]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1899. пне.|1899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1898. пне.|1898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1897. пне.|1897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1896. пне.|1896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1895. пне.|1895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1894. пне.|1894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1893. пне.|1893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1892. пне.|1892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1891. пне.|1891]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1890. пне.|1890]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1889. пне.|1889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1888. пне.|1888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1887. пне.|1887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1886. пне.|1886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1885. пне.|1885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1884. пне.|1884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1883. пне.|1883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1882. пне.|1882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1881. пне.|1881]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1880. пне.|1880]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1879. пне.|1879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1878. пне.|1878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1877. пне.|1877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1876. пне.|1876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1875. пне.|1875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1874. пне.|1874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1873. пне.|1873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1872. пне.|1872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1871. пне.|1871]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1870. пне.|1870]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1869. пне.|1869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1868. пне.|1868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1867. пне.|1867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1866. пне.|1866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1865. пне.|1865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1864. пне.|1864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1863. пне.|1863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1862. пне.|1862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1861. пне.|1861]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1860. пне.|1860]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1859. пне.|1859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1858. пне.|1858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1857. пне.|1857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1856. пне.|1856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1855. пне.|1855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1854. пне.|1854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1853. пне.|1853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1852. пне.|1852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1851. пне.|1851]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1850. пне.|1850]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1849. пне.|1849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1848. пне.|1848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1847. пне.|1847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1846. пне.|1846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1845. пне.|1845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1844. пне.|1844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1843. пне.|1843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1842. пне.|1842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1841. пне.|1841]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1840. пне.|1840]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1839. пне.|1839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1838. пне.|1838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1837. пне.|1837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1836. пне.|1836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1835. пне.|1835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1834. пне.|1834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1833. пне.|1833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1832. пне.|1832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1831. пне.|1831]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1830. пне.|1830]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1829. пне.|1829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1828. пне.|1828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1827. пне.|1827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1826. пне.|1826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1825. пне.|1825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1824. пне.|1824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1823. пне.|1823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1822. пне.|1822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1821. пне.|1821]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1820. пне.|1820]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1819. пне.|1819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1818. пне.|1818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1817. пне.|1817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1816. пне.|1816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1815. пне.|1815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1814. пне.|1814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1813. пне.|1813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1812. пне.|1812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1811. пне.|1811]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1810. пне.|1810]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1809. пне.|1809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1808. пне.|1808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1807. пне.|1807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1806. пне.|1806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1805. пне.|1805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1804. пне.|1804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1803. пне.|1803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1802. пне.|1802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1801. пне.|1801]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'19. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1900. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1801. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:19th century BC]]','',124,'Милош','20040905113711','',0,0,0,1,0.574951333727,'79959094886288','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5454,0,'18._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[19. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'18. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[17. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1790е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1780е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1770е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1760е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1750е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1800. пне.|1800]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1799. пне.|1799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1798. пне.|1798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1797. пне.|1797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1796. пне.|1796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1795. пне.|1795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1794. пне.|1794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1793. пне.|1793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1792. пне.|1792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1791. пне.|1791]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1790. пне.|1790]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1789. пне.|1789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1788. пне.|1788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1787. пне.|1787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1786. пне.|1786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1785. пне.|1785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1784. пне.|1784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1783. пне.|1783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1782. пне.|1782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1781. пне.|1781]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1780. пне.|1780]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1779. пне.|1779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1778. пне.|1778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1777. пне.|1777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1776. пне.|1776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1775. пне.|1775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1774. пне.|1774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1773. пне.|1773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1772. пне.|1772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1771. пне.|1771]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1770. пне.|1770]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1769. пне.|1769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1768. пне.|1768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1767. пне.|1767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1766. пне.|1766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1765. пне.|1765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1764. пне.|1764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1763. пне.|1763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1762. пне.|1762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1761. пне.|1761]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1760. пне.|1760]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1759. пне.|1759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1758. пне.|1758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1757. пне.|1757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1756. пне.|1756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1755. пне.|1755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1754. пне.|1754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1753. пне.|1753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1752. пне.|1752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1751. пне.|1751]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1750. пне.|1750]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1749. пне.|1749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1748. пне.|1748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1747. пне.|1747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1746. пне.|1746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1745. пне.|1745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1744. пне.|1744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1743. пне.|1743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1742. пне.|1742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1741. пне.|1741]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1740. пне.|1740]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1739. пне.|1739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1738. пне.|1738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1737. пне.|1737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1736. пне.|1736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1735. пне.|1735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1734. пне.|1734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1733. пне.|1733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1732. пне.|1732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1731. пне.|1731]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1730. пне.|1730]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1729. пне.|1729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1728. пне.|1728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1727. пне.|1727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1726. пне.|1726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1725. пне.|1725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1724. пне.|1724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1723. пне.|1723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1722. пне.|1722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1721. пне.|1721]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1720. пне.|1720]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1719. пне.|1719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1718. пне.|1718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1717. пне.|1717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1716. пне.|1716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1715. пне.|1715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1714. пне.|1714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1713. пне.|1713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1712. пне.|1712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1711. пне.|1711]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1710. пне.|1710]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1709. пне.|1709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1708. пне.|1708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1707. пне.|1707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1706. пне.|1706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1705. пне.|1705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1704. пне.|1704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1703. пне.|1703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1702. пне.|1702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1701. пне.|1701]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'18. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1800. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1701. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:18th century BC]]','',124,'Милош','20040905113718','',0,0,0,1,0.136140295368,'79959094886281','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5455,0,'17._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[18. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'17. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[16. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1690е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1680е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1670е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1660е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1650е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1700. пне.|1700]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1699. пне.|1699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1698. пне.|1698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1697. пне.|1697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1696. пне.|1696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1695. пне.|1695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1694. пне.|1694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1693. пне.|1693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1692. пне.|1692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1691. пне.|1691]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1690. пне.|1690]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1689. пне.|1689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1688. пне.|1688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1687. пне.|1687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1686. пне.|1686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1685. пне.|1685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1684. пне.|1684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1683. пне.|1683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1682. пне.|1682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1681. пне.|1681]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1680. пне.|1680]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1679. пне.|1679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1678. пне.|1678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1677. пне.|1677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1676. пне.|1676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1675. пне.|1675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1674. пне.|1674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1673. пне.|1673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1672. пне.|1672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1671. пне.|1671]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1670. пне.|1670]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1669. пне.|1669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1668. пне.|1668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1667. пне.|1667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1666. пне.|1666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1665. пне.|1665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1664. пне.|1664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1663. пне.|1663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1662. пне.|1662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1661. пне.|1661]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1660. пне.|1660]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1659. пне.|1659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1658. пне.|1658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1657. пне.|1657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1656. пне.|1656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1655. пне.|1655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1654. пне.|1654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1653. пне.|1653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1652. пне.|1652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1651. пне.|1651]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1650. пне.|1650]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1649. пне.|1649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1648. пне.|1648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1647. пне.|1647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1646. пне.|1646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1645. пне.|1645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1644. пне.|1644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1643. пне.|1643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1642. пне.|1642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1641. пне.|1641]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1640. пне.|1640]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1639. пне.|1639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1638. пне.|1638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1637. пне.|1637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1636. пне.|1636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1635. пне.|1635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1634. пне.|1634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1633. пне.|1633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1632. пне.|1632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1631. пне.|1631]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1630. пне.|1630]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1629. пне.|1629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1628. пне.|1628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1627. пне.|1627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1626. пне.|1626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1625. пне.|1625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1624. пне.|1624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1623. пне.|1623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1622. пне.|1622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1621. пне.|1621]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1620. пне.|1620]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1619. пне.|1619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1618. пне.|1618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1617. пне.|1617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1616. пне.|1616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1615. пне.|1615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1614. пне.|1614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1613. пне.|1613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1612. пне.|1612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1611. пне.|1611]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1610. пне.|1610]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1609. пне.|1609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1608. пне.|1608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1607. пне.|1607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1606. пне.|1606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1605. пне.|1605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1604. пне.|1604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1603. пне.|1603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1602. пне.|1602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1601. пне.|1601]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'17. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1700. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1601. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:17th century BC]]','',124,'Милош','20040905113728','',0,0,0,1,0.141707277457,'79959094886271','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5456,0,'16._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[17. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'16. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[15. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1590е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1580е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1570е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1560е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1550е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1600. пне.|1600]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1599. пне.|1599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1598. пне.|1598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1597. пне.|1597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1596. пне.|1596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1595. пне.|1595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1594. пне.|1594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1593. пне.|1593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1592. пне.|1592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1591. пне.|1591]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1590. пне.|1590]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1589. пне.|1589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1588. пне.|1588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1587. пне.|1587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1586. пне.|1586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1585. пне.|1585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1584. пне.|1584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1583. пне.|1583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1582. пне.|1582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1581. пне.|1581]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1580. пне.|1580]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1579. пне.|1579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1578. пне.|1578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1577. пне.|1577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1576. пне.|1576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1575. пне.|1575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1574. пне.|1574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1573. пне.|1573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1572. пне.|1572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1571. пне.|1571]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1570. пне.|1570]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1569. пне.|1569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1568. пне.|1568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1567. пне.|1567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1566. пне.|1566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1565. пне.|1565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1564. пне.|1564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1563. пне.|1563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1562. пне.|1562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1561. пне.|1561]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1560. пне.|1560]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1559. пне.|1559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1558. пне.|1558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1557. пне.|1557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1556. пне.|1556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1555. пне.|1555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1554. пне.|1554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1553. пне.|1553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1552. пне.|1552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1551. пне.|1551]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1550. пне.|1550]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1549. пне.|1549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1548. пне.|1548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1547. пне.|1547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1546. пне.|1546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1545. пне.|1545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1544. пне.|1544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1543. пне.|1543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1542. пне.|1542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1541. пне.|1541]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1540. пне.|1540]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1539. пне.|1539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1538. пне.|1538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1537. пне.|1537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1536. пне.|1536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1535. пне.|1535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1534. пне.|1534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1533. пне.|1533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1532. пне.|1532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1531. пне.|1531]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1530. пне.|1530]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1529. пне.|1529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1528. пне.|1528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1527. пне.|1527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1526. пне.|1526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1525. пне.|1525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1524. пне.|1524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1523. пне.|1523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1522. пне.|1522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1521. пне.|1521]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1520. пне.|1520]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1519. пне.|1519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1518. пне.|1518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1517. пне.|1517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1516. пне.|1516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1515. пне.|1515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1514. пне.|1514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1513. пне.|1513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1512. пне.|1512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1511. пне.|1511]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1510. пне.|1510]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1509. пне.|1509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1508. пне.|1508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1507. пне.|1507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1506. пне.|1506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1505. пне.|1505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1504. пне.|1504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1503. пне.|1503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1502. пне.|1502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1501. пне.|1501]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'16. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1600. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1501. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:16th century BC]]','',124,'Милош','20040905113738','',0,0,0,1,0.393595231415,'79959094886261','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5457,0,'15._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[16. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'15. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[14. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1490е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1480е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1470е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1460е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1450е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1500. пне.|1500]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1499. пне.|1499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1498. пне.|1498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1497. пне.|1497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1496. пне.|1496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1495. пне.|1495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1494. пне.|1494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1493. пне.|1493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1492. пне.|1492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1491. пне.|1491]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1490. пне.|1490]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1489. пне.|1489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1488. пне.|1488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1487. пне.|1487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1486. пне.|1486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1485. пне.|1485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1484. пне.|1484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1483. пне.|1483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1482. пне.|1482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1481. пне.|1481]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1480. пне.|1480]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1479. пне.|1479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1478. пне.|1478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1477. пне.|1477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1476. пне.|1476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1475. пне.|1475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1474. пне.|1474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1473. пне.|1473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1472. пне.|1472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1471. пне.|1471]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1470. пне.|1470]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1469. пне.|1469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1468. пне.|1468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1467. пне.|1467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1466. пне.|1466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1465. пне.|1465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1464. пне.|1464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1463. пне.|1463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1462. пне.|1462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1461. пне.|1461]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1460. пне.|1460]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1459. пне.|1459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1458. пне.|1458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1457. пне.|1457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1456. пне.|1456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1455. пне.|1455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1454. пне.|1454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1453. пне.|1453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1452. пне.|1452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1451. пне.|1451]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1450. пне.|1450]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1449. пне.|1449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1448. пне.|1448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1447. пне.|1447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1446. пне.|1446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1445. пне.|1445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1444. пне.|1444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1443. пне.|1443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1442. пне.|1442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1441. пне.|1441]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1440. пне.|1440]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1439. пне.|1439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1438. пне.|1438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1437. пне.|1437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1436. пне.|1436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1435. пне.|1435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1434. пне.|1434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1433. пне.|1433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1432. пне.|1432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1431. пне.|1431]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1430. пне.|1430]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1429. пне.|1429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1428. пне.|1428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1427. пне.|1427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1426. пне.|1426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1425. пне.|1425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1424. пне.|1424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1423. пне.|1423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1422. пне.|1422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1421. пне.|1421]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1420. пне.|1420]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1419. пне.|1419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1418. пне.|1418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1417. пне.|1417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1416. пне.|1416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1415. пне.|1415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1414. пне.|1414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1413. пне.|1413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1412. пне.|1412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1411. пне.|1411]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1410. пне.|1410]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1409. пне.|1409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1408. пне.|1408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1407. пне.|1407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1406. пне.|1406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1405. пне.|1405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1404. пне.|1404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1403. пне.|1403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1402. пне.|1402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1401. пне.|1401]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'15. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1500. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1401. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:15th century BC]]','',124,'Милош','20040905113751','',0,0,0,1,0.185324588411,'79959094886248','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5458,0,'13._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[14. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'13. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[12. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1290е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1280е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1270е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1260е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1250е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1300. пне.|1300]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1299. пне.|1299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1298. пне.|1298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1297. пне.|1297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1296. пне.|1296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1295. пне.|1295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1294. пне.|1294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1293. пне.|1293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1292. пне.|1292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1291. пне.|1291]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1290. пне.|1290]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1289. пне.|1289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1288. пне.|1288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1287. пне.|1287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1286. пне.|1286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1285. пне.|1285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1284. пне.|1284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1283. пне.|1283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1282. пне.|1282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1281. пне.|1281]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1280. пне.|1280]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1279. пне.|1279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1278. пне.|1278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1277. пне.|1277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1276. пне.|1276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1275. пне.|1275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1274. пне.|1274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1273. пне.|1273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1272. пне.|1272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1271. пне.|1271]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1270. пне.|1270]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1269. пне.|1269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1268. пне.|1268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1267. пне.|1267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1266. пне.|1266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1265. пне.|1265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1264. пне.|1264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1263. пне.|1263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1262. пне.|1262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1261. пне.|1261]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1260. пне.|1260]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1259. пне.|1259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1258. пне.|1258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1257. пне.|1257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1256. пне.|1256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1255. пне.|1255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1254. пне.|1254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1253. пне.|1253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1252. пне.|1252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1251. пне.|1251]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1250. пне.|1250]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1249. пне.|1249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1248. пне.|1248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1247. пне.|1247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1246. пне.|1246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1245. пне.|1245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1244. пне.|1244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1243. пне.|1243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1242. пне.|1242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1241. пне.|1241]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1240. пне.|1240]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1239. пне.|1239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1238. пне.|1238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1237. пне.|1237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1236. пне.|1236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1235. пне.|1235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1234. пне.|1234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1233. пне.|1233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1232. пне.|1232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1231. пне.|1231]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1230. пне.|1230]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1229. пне.|1229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1228. пне.|1228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1227. пне.|1227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1226. пне.|1226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1225. пне.|1225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1224. пне.|1224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1223. пне.|1223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1222. пне.|1222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1221. пне.|1221]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1220. пне.|1220]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1219. пне.|1219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1218. пне.|1218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1217. пне.|1217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1216. пне.|1216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1215. пне.|1215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1214. пне.|1214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1213. пне.|1213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1212. пне.|1212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1211. пне.|1211]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1210. пне.|1210]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1209. пне.|1209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1208. пне.|1208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1207. пне.|1207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1206. пне.|1206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1205. пне.|1205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1204. пне.|1204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1203. пне.|1203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1202. пне.|1202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1201. пне.|1201]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'13. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1300. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1201. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:13rd century BC]]','',124,'Милош','20040905114051','',0,0,0,0,0.636610332707,'79959094885948','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5459,0,'12._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[13. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'12. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[11. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1190е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1180е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1170е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1160е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1150е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1200. пне.|1200]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1199. пне.|1199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1198. пне.|1198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1197. пне.|1197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1196. пне.|1196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1195. пне.|1195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1194. пне.|1194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1193. пне.|1193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1192. пне.|1192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1191. пне.|1191]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1190. пне.|1190]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1189. пне.|1189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1188. пне.|1188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1187. пне.|1187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1186. пне.|1186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1185. пне.|1185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1184. пне.|1184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1183. пне.|1183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1182. пне.|1182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1181. пне.|1181]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1180. пне.|1180]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1179. пне.|1179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1178. пне.|1178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1177. пне.|1177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1176. пне.|1176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1175. пне.|1175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1174. пне.|1174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1173. пне.|1173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1172. пне.|1172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1171. пне.|1171]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1170. пне.|1170]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1169. пне.|1169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1168. пне.|1168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1167. пне.|1167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1166. пне.|1166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1165. пне.|1165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1164. пне.|1164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1163. пне.|1163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1162. пне.|1162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1161. пне.|1161]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1160. пне.|1160]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1159. пне.|1159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1158. пне.|1158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1157. пне.|1157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1156. пне.|1156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1155. пне.|1155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1154. пне.|1154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1153. пне.|1153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1152. пне.|1152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1151. пне.|1151]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1150. пне.|1150]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1149. пне.|1149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1148. пне.|1148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1147. пне.|1147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1146. пне.|1146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1145. пне.|1145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1144. пне.|1144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1143. пне.|1143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1142. пне.|1142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1141. пне.|1141]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1140. пне.|1140]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1139. пне.|1139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1138. пне.|1138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1137. пне.|1137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1136. пне.|1136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1135. пне.|1135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1134. пне.|1134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1133. пне.|1133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1132. пне.|1132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1131. пне.|1131]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1130. пне.|1130]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1129. пне.|1129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1128. пне.|1128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1127. пне.|1127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1126. пне.|1126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1125. пне.|1125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1124. пне.|1124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1123. пне.|1123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1122. пне.|1122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1121. пне.|1121]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1120. пне.|1120]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1119. пне.|1119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1118. пне.|1118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1117. пне.|1117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1116. пне.|1116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1115. пне.|1115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1114. пне.|1114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1113. пне.|1113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1112. пне.|1112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1111. пне.|1111]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1110. пне.|1110]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1109. пне.|1109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1108. пне.|1108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1107. пне.|1107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1106. пне.|1106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1105. пне.|1105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1104. пне.|1104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1103. пне.|1103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1102. пне.|1102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1101. пне.|1101]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'12. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1200. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1101. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:12nd century BC]]','',124,'Милош','20040905114048','',0,0,0,0,0.247061184722,'79959094885951','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5460,0,'11._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[гвоздено доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[античко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[12. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'11. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[10. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1090е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1080е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1070е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1060е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1050е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1100. пне.|1100]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1099. пне.|1099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1098. пне.|1098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1097. пне.|1097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1096. пне.|1096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1095. пне.|1095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1094. пне.|1094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1093. пне.|1093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1092. пне.|1092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1091. пне.|1091]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1090. пне.|1090]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1089. пне.|1089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1088. пне.|1088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1087. пне.|1087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1086. пне.|1086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1085. пне.|1085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1084. пне.|1084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1083. пне.|1083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1082. пне.|1082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1081. пне.|1081]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1080. пне.|1080]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1079. пне.|1079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1078. пне.|1078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1077. пне.|1077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1076. пне.|1076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1075. пне.|1075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1074. пне.|1074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1073. пне.|1073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1072. пне.|1072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1071. пне.|1071]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1070. пне.|1070]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1069. пне.|1069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1068. пне.|1068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1067. пне.|1067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1066. пне.|1066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1065. пне.|1065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1064. пне.|1064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1063. пне.|1063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1062. пне.|1062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1061. пне.|1061]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1060. пне.|1060]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1059. пне.|1059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1058. пне.|1058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1057. пне.|1057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1056. пне.|1056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1055. пне.|1055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1054. пне.|1054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1053. пне.|1053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1052. пне.|1052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1051. пне.|1051]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1050. пне.|1050]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1049. пне.|1049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1048. пне.|1048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1047. пне.|1047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1046. пне.|1046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1045. пне.|1045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1044. пне.|1044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1043. пне.|1043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1042. пне.|1042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1041. пне.|1041]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1040. пне.|1040]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1039. пне.|1039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1038. пне.|1038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1037. пне.|1037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1036. пне.|1036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1035. пне.|1035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1034. пне.|1034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1033. пне.|1033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1032. пне.|1032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1031. пне.|1031]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1030. пне.|1030]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1029. пне.|1029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1028. пне.|1028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1027. пне.|1027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1026. пне.|1026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1025. пне.|1025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1024. пне.|1024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1023. пне.|1023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1022. пне.|1022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1021. пне.|1021]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1020. пне.|1020]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1019. пне.|1019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1018. пне.|1018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1017. пне.|1017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1016. пне.|1016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1015. пне.|1015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1014. пне.|1014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1013. пне.|1013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1012. пне.|1012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1011. пне.|1011]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1010. пне.|1010]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1009. пне.|1009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1008. пне.|1008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1007. пне.|1007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1006. пне.|1006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1005. пне.|1005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1004. пне.|1004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1003. пне.|1003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1002. пне.|1002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1001. пне.|1001]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'11. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1100. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1001. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:11st century BC]]','',124,'Милош','20040905114058','',0,0,0,0,0.781469792026,'79959094885941','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5461,0,'10._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[бронзано доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[гвоздено доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[античко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[11. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'10. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[990е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[980е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[970е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[960е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[950е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1000. пне.|1000]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[999. пне.|999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[998. пне.|998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[997. пне.|997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[996. пне.|996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[995. пне.|995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[994. пне.|994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[993. пне.|993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[992. пне.|992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[991. пне.|991]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[990. пне.|990]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[989. пне.|989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[988. пне.|988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[987. пне.|987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[986. пне.|986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[985. пне.|985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[984. пне.|984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[983. пне.|983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[982. пне.|982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[981. пне.|981]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[980. пне.|980]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[979. пне.|979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[978. пне.|978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[977. пне.|977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[976. пне.|976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[975. пне.|975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[974. пне.|974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[973. пне.|973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[972. пне.|972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[971. пне.|971]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[970. пне.|970]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[969. пне.|969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[968. пне.|968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[967. пне.|967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[966. пне.|966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[965. пне.|965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[964. пне.|964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[963. пне.|963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[962. пне.|962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[961. пне.|961]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[960. пне.|960]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[959. пне.|959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[958. пне.|958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[957. пне.|957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[956. пне.|956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[955. пне.|955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[954. пне.|954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[953. пне.|953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[952. пне.|952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[951. пне.|951]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[950. пне.|950]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[949. пне.|949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[948. пне.|948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[947. пне.|947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[946. пне.|946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[945. пне.|945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[944. пне.|944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[943. пне.|943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[942. пне.|942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[941. пне.|941]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[940. пне.|940]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[939. пне.|939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[938. пне.|938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[937. пне.|937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[936. пне.|936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[935. пне.|935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[934. пне.|934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[933. пне.|933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[932. пне.|932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[931. пне.|931]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[930. пне.|930]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[929. пне.|929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[928. пне.|928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[927. пне.|927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[926. пне.|926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[925. пне.|925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[924. пне.|924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[923. пне.|923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[922. пне.|922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[921. пне.|921]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[920. пне.|920]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[919. пне.|919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[918. пне.|918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[917. пне.|917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[916. пне.|916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[915. пне.|915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[914. пне.|914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[913. пне.|913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[912. пне.|912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[911. пне.|911]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[910. пне.|910]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[909. пне.|909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[908. пне.|908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[907. пне.|907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[906. пне.|906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[905. пне.|905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[904. пне.|904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[903. пне.|903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[902. пне.|902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[901. пне.|901]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'10. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1000. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[901. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:10th century BC]]','',124,'Милош','20040905114108','',0,0,0,0,0.630659137681,'79959094885891','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5462,0,'9._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[10. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'9. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[890е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[880е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[870е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[860е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[850е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[900. пне.|900]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[899. пне.|899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[898. пне.|898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[897. пне.|897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[896. пне.|896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[895. пне.|895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[894. пне.|894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[893. пне.|893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[892. пне.|892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[891. пне.|891]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[890. пне.|890]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[889. пне.|889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[888. пне.|888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[887. пне.|887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[886. пне.|886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[885. пне.|885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[884. пне.|884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[883. пне.|883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[882. пне.|882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[881. пне.|881]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[880. пне.|880]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[879. пне.|879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[878. пне.|878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[877. пне.|877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[876. пне.|876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[875. пне.|875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[874. пне.|874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[873. пне.|873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[872. пне.|872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[871. пне.|871]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[870. пне.|870]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[869. пне.|869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[868. пне.|868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[867. пне.|867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[866. пне.|866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[865. пне.|865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[864. пне.|864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[863. пне.|863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[862. пне.|862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[861. пне.|861]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[860. пне.|860]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[859. пне.|859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[858. пне.|858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[857. пне.|857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[856. пне.|856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[855. пне.|855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[854. пне.|854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[853. пне.|853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[852. пне.|852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[851. пне.|851]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[850. пне.|850]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[849. пне.|849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[848. пне.|848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[847. пне.|847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[846. пне.|846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[845. пне.|845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[844. пне.|844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[843. пне.|843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[842. пне.|842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[841. пне.|841]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[840. пне.|840]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[839. пне.|839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[838. пне.|838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[837. пне.|837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[836. пне.|836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[835. пне.|835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[834. пне.|834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[833. пне.|833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[832. пне.|832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[831. пне.|831]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[830. пне.|830]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[829. пне.|829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[828. пне.|828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[827. пне.|827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[826. пне.|826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[825. пне.|825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[824. пне.|824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[823. пне.|823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[822. пне.|822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[821. пне.|821]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[820. пне.|820]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[819. пне.|819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[818. пне.|818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[817. пне.|817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[816. пне.|816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[815. пне.|815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[814. пне.|814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[813. пне.|813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[812. пне.|812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[811. пне.|811]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[810. пне.|810]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[809. пне.|809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[808. пне.|808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[807. пне.|807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[806. пне.|806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[805. пне.|805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[804. пне.|804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[803. пне.|803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[802. пне.|802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[801. пне.|801]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'9. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[900. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[801. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:9th century BC]]','',124,'Милош','20040905114118','',0,0,0,0,0.716924238818,'79959094885881','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5463,0,'8._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'8. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[790е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[780е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[770е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[760е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[750е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[800. пне.|800]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[799. пне.|799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[798. пне.|798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[797. пне.|797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[796. пне.|796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[795. пне.|795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[794. пне.|794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[793. пне.|793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[792. пне.|792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[791. пне.|791]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[790. пне.|790]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[789. пне.|789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[788. пне.|788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[787. пне.|787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[786. пне.|786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[785. пне.|785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[784. пне.|784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[783. пне.|783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[782. пне.|782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[781. пне.|781]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[780. пне.|780]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[779. пне.|779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[778. пне.|778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[777. пне.|777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[776. пне.|776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[775. пне.|775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[774. пне.|774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[773. пне.|773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[772. пне.|772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[771. пне.|771]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[770. пне.|770]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[769. пне.|769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[768. пне.|768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[767. пне.|767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[766. пне.|766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[765. пне.|765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[764. пне.|764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[763. пне.|763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[762. пне.|762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[761. пне.|761]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[760. пне.|760]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[759. пне.|759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[758. пне.|758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[757. пне.|757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[756. пне.|756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[755. пне.|755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[754. пне.|754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[753. пне.|753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[752. пне.|752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[751. пне.|751]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[750. пне.|750]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[749. пне.|749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[748. пне.|748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[747. пне.|747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[746. пне.|746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[745. пне.|745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[744. пне.|744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[743. пне.|743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[742. пне.|742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[741. пне.|741]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[740. пне.|740]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[739. пне.|739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[738. пне.|738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[737. пне.|737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[736. пне.|736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[735. пне.|735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[734. пне.|734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[733. пне.|733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[732. пне.|732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[731. пне.|731]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[730. пне.|730]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[729. пне.|729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[728. пне.|728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[727. пне.|727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[726. пне.|726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[725. пне.|725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[724. пне.|724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[723. пне.|723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[722. пне.|722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[721. пне.|721]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[720. пне.|720]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[719. пне.|719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[718. пне.|718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[717. пне.|717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[716. пне.|716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[715. пне.|715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[714. пне.|714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[713. пне.|713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[712. пне.|712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[711. пне.|711]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[710. пне.|710]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[709. пне.|709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[708. пне.|708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[707. пне.|707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[706. пне.|706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[705. пне.|705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[704. пне.|704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[703. пне.|703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[702. пне.|702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[701. пне.|701]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'8. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[800. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[701. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:8th century BC]]','',124,'Милош','20040905114135','',0,0,0,0,0.195341271905,'79959094885864','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5464,0,'7._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'7. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[690е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[680е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[670е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[660е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[650е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[700. пне.|700]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[699. пне.|699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[698. пне.|698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[697. пне.|697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[696. пне.|696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[695. пне.|695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[694. пне.|694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[693. пне.|693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[692. пне.|692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[691. пне.|691]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[690. пне.|690]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[689. пне.|689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[688. пне.|688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[687. пне.|687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[686. пне.|686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[685. пне.|685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[684. пне.|684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[683. пне.|683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[682. пне.|682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[681. пне.|681]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[680. пне.|680]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[679. пне.|679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[678. пне.|678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[677. пне.|677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[676. пне.|676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[675. пне.|675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[674. пне.|674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[673. пне.|673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[672. пне.|672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[671. пне.|671]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[670. пне.|670]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[669. пне.|669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[668. пне.|668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[667. пне.|667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[666. пне.|666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[665. пне.|665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[664. пне.|664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[663. пне.|663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[662. пне.|662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[661. пне.|661]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[660. пне.|660]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[659. пне.|659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[658. пне.|658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[657. пне.|657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[656. пне.|656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[655. пне.|655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[654. пне.|654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[653. пне.|653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[652. пне.|652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[651. пне.|651]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[650. пне.|650]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[649. пне.|649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[648. пне.|648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[647. пне.|647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[646. пне.|646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[645. пне.|645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[644. пне.|644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[643. пне.|643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[642. пне.|642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[641. пне.|641]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[640. пне.|640]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[639. пне.|639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[638. пне.|638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[637. пне.|637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[636. пне.|636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[635. пне.|635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[634. пне.|634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[633. пне.|633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[632. пне.|632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[631. пне.|631]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[630. пне.|630]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[629. пне.|629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[628. пне.|628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[627. пне.|627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[626. пне.|626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[625. пне.|625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[624. пне.|624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[623. пне.|623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[622. пне.|622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[621. пне.|621]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[620. пне.|620]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[619. пне.|619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[618. пне.|618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[617. пне.|617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[616. пне.|616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[615. пне.|615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[614. пне.|614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[613. пне.|613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[612. пне.|612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[611. пне.|611]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[610. пне.|610]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[609. пне.|609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[608. пне.|608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[607. пне.|607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[606. пне.|606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[605. пне.|605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[604. пне.|604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[603. пне.|603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[602. пне.|602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[601. пне.|601]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'7. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[700. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[601. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:7th century BC]]','',124,'Милош','20040905114141','',0,0,0,0,0.951657901961,'79959094885858','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5465,0,'14._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[неолит]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[бронзано доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[15. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'14. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[13. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1390е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1380е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1370е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1360е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1350е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1400. пне.|1400]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1399. пне.|1399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1398. пне.|1398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1397. пне.|1397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1396. пне.|1396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1395. пне.|1395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1394. пне.|1394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1393. пне.|1393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1392. пне.|1392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1391. пне.|1391]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1390. пне.|1390]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1389. пне.|1389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1388. пне.|1388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1387. пне.|1387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1386. пне.|1386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1385. пне.|1385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1384. пне.|1384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1383. пне.|1383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1382. пне.|1382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1381. пне.|1381]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1380. пне.|1380]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1379. пне.|1379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1378. пне.|1378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1377. пне.|1377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1376. пне.|1376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1375. пне.|1375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1374. пне.|1374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1373. пне.|1373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1372. пне.|1372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1371. пне.|1371]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1370. пне.|1370]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1369. пне.|1369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1368. пне.|1368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1367. пне.|1367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1366. пне.|1366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1365. пне.|1365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1364. пне.|1364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1363. пне.|1363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1362. пне.|1362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1361. пне.|1361]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1360. пне.|1360]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1359. пне.|1359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1358. пне.|1358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1357. пне.|1357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1356. пне.|1356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1355. пне.|1355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1354. пне.|1354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1353. пне.|1353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1352. пне.|1352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1351. пне.|1351]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1350. пне.|1350]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1349. пне.|1349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1348. пне.|1348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1347. пне.|1347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1346. пне.|1346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1345. пне.|1345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1344. пне.|1344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1343. пне.|1343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1342. пне.|1342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1341. пне.|1341]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1340. пне.|1340]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1339. пне.|1339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1338. пне.|1338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1337. пне.|1337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1336. пне.|1336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1335. пне.|1335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1334. пне.|1334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1333. пне.|1333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1332. пне.|1332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1331. пне.|1331]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1330. пне.|1330]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1329. пне.|1329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1328. пне.|1328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1327. пне.|1327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1326. пне.|1326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1325. пне.|1325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1324. пне.|1324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1323. пне.|1323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1322. пне.|1322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1321. пне.|1321]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1320. пне.|1320]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1319. пне.|1319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1318. пне.|1318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1317. пне.|1317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1316. пне.|1316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1315. пне.|1315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1314. пне.|1314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1313. пне.|1313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1312. пне.|1312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1311. пне.|1311]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1310. пне.|1310]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1309. пне.|1309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1308. пне.|1308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1307. пне.|1307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1306. пне.|1306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1305. пне.|1305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1304. пне.|1304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1303. пне.|1303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1302. пне.|1302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1301. пне.|1301]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'14. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1301. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:14th century BC]]','',124,'Милош','20040905114035','',0,0,0,1,0.476030251233,'79959094885964','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5466,0,'6._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'6. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[590е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[580е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[570е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[560е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[550е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[600. пне.|600]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[599. пне.|599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[598. пне.|598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[597. пне.|597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[596. пне.|596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[595. пне.|595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[594. пне.|594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[593. пне.|593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[592. пне.|592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[591. пне.|591]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[590. пне.|590]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[589. пне.|589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[588. пне.|588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[587. пне.|587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[586. пне.|586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[585. пне.|585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[584. пне.|584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[583. пне.|583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[582. пне.|582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[581. пне.|581]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[580. пне.|580]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[579. пне.|579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[578. пне.|578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[577. пне.|577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[576. пне.|576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[575. пне.|575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[574. пне.|574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[573. пне.|573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[572. пне.|572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[571. пне.|571]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[570. пне.|570]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[569. пне.|569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[568. пне.|568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[567. пне.|567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[566. пне.|566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[565. пне.|565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[564. пне.|564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[563. пне.|563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[562. пне.|562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[561. пне.|561]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[560. пне.|560]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[559. пне.|559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[558. пне.|558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[557. пне.|557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[556. пне.|556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[555. пне.|555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[554. пне.|554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[553. пне.|553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[552. пне.|552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[551. пне.|551]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[550. пне.|550]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[549. пне.|549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[548. пне.|548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[547. пне.|547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[546. пне.|546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[545. пне.|545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[544. пне.|544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[543. пне.|543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[542. пне.|542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[541. пне.|541]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[540. пне.|540]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[539. пне.|539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[538. пне.|538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[537. пне.|537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[536. пне.|536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[535. пне.|535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[534. пне.|534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[533. пне.|533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[532. пне.|532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[531. пне.|531]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[530. пне.|530]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[529. пне.|529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[528. пне.|528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[527. пне.|527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[526. пне.|526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[525. пне.|525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[524. пне.|524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[523. пне.|523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[522. пне.|522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[521. пне.|521]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[520. пне.|520]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[519. пне.|519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[518. пне.|518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[517. пне.|517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[516. пне.|516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[515. пне.|515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[514. пне.|514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[513. пне.|513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[512. пне.|512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[511. пне.|511]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[510. пне.|510]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[509. пне.|509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[508. пне.|508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[507. пне.|507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[506. пне.|506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[505. пне.|505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[504. пне.|504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[503. пне.|503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[502. пне.|502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[501. пне.|501]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'6. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[600. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[501. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:6th century BC]]','',124,'Милош','20040905114148','',0,0,0,1,0.693908896155,'79959094885851','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5467,0,'5._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'5. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[490е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[480е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[470е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[460е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[450е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[500. пне.|500]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[499. пне.|499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[498. пне.|498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[497. пне.|497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[496. пне.|496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[495. пне.|495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[494. пне.|494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[493. пне.|493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[492. пне.|492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[491. пне.|491]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[490. пне.|490]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[489. пне.|489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[488. пне.|488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[487. пне.|487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[486. пне.|486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[485. пне.|485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[484. пне.|484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[483. пне.|483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[482. пне.|482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[481. пне.|481]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[480. пне.|480]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[479. пне.|479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[478. пне.|478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[477. пне.|477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[476. пне.|476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[475. пне.|475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[474. пне.|474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[473. пне.|473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[472. пне.|472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[471. пне.|471]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[470. пне.|470]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[469. пне.|469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[468. пне.|468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[467. пне.|467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[466. пне.|466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[465. пне.|465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[464. пне.|464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[463. пне.|463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[462. пне.|462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[461. пне.|461]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[460. пне.|460]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[459. пне.|459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[458. пне.|458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[457. пне.|457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[456. пне.|456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[455. пне.|455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[454. пне.|454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[453. пне.|453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[452. пне.|452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[451. пне.|451]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[450. пне.|450]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[449. пне.|449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[448. пне.|448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[447. пне.|447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[446. пне.|446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[445. пне.|445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[444. пне.|444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[443. пне.|443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[442. пне.|442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[441. пне.|441]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[440. пне.|440]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[439. пне.|439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[438. пне.|438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[437. пне.|437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[436. пне.|436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[435. пне.|435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[434. пне.|434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[433. пне.|433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[432. пне.|432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[431. пне.|431]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[430. пне.|430]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[429. пне.|429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[428. пне.|428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[427. пне.|427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[426. пне.|426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[425. пне.|425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[424. пне.|424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[423. пне.|423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[422. пне.|422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[421. пне.|421]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[420. пне.|420]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[419. пне.|419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[418. пне.|418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[417. пне.|417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[416. пне.|416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[415. пне.|415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[414. пне.|414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[413. пне.|413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[412. пне.|412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[411. пне.|411]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[410. пне.|410]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[409. пне.|409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[408. пне.|408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[407. пне.|407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[406. пне.|406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[405. пне.|405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[404. пне.|404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[403. пне.|403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[402. пне.|402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[401. пне.|401]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'5. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[500. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[401. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:5th century BC]]','',124,'Милош','20040905114153','',0,0,0,1,0.092086935924,'79959094885846','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5468,0,'4._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'4. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[390е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[380е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[370е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[360е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[350е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[400. пне.|400]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[399. пне.|399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[398. пне.|398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[397. пне.|397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[396. пне.|396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[395. пне.|395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[394. пне.|394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[393. пне.|393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[392. пне.|392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[391. пне.|391]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[390. пне.|390]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[389. пне.|389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[388. пне.|388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[387. пне.|387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[386. пне.|386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[385. пне.|385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[384. пне.|384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[383. пне.|383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[382. пне.|382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[381. пне.|381]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[380. пне.|380]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[379. пне.|379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[378. пне.|378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[377. пне.|377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[376. пне.|376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[375. пне.|375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[374. пне.|374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[373. пне.|373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[372. пне.|372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[371. пне.|371]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[370. пне.|370]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[369. пне.|369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[368. пне.|368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[367. пне.|367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[366. пне.|366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[365. пне.|365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[364. пне.|364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[363. пне.|363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[362. пне.|362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[361. пне.|361]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[360. пне.|360]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[359. пне.|359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[358. пне.|358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[357. пне.|357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[356. пне.|356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[355. пне.|355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[354. пне.|354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[353. пне.|353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[352. пне.|352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[351. пне.|351]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[350. пне.|350]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[349. пне.|349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[348. пне.|348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[347. пне.|347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[346. пне.|346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[345. пне.|345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[344. пне.|344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[343. пне.|343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[342. пне.|342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[341. пне.|341]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[340. пне.|340]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[339. пне.|339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[338. пне.|338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[337. пне.|337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[336. пне.|336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[335. пне.|335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[334. пне.|334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[333. пне.|333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[332. пне.|332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[331. пне.|331]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[330. пне.|330]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[329. пне.|329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[328. пне.|328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[327. пне.|327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[326. пне.|326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[325. пне.|325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[324. пне.|324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[323. пне.|323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[322. пне.|322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[321. пне.|321]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[320. пне.|320]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[319. пне.|319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[318. пне.|318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[317. пне.|317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[316. пне.|316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[315. пне.|315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[314. пне.|314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[313. пне.|313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[312. пне.|312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[311. пне.|311]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[310. пне.|310]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[309. пне.|309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[308. пне.|308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[307. пне.|307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[306. пне.|306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[305. пне.|305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[304. пне.|304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[303. пне.|303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[302. пне.|302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[301. пне.|301]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'4. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[400. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[301. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:4th century BC]]','',124,'Милош','20040905114202','',0,0,0,1,0.324683696183,'79959094885797','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5469,0,'3._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'3. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[290е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[280е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[270е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[260е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[250е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[300. пне.|300]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[299. пне.|299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[298. пне.|298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[297. пне.|297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[296. пне.|296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[295. пне.|295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[294. пне.|294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[293. пне.|293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[292. пне.|292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[291. пне.|291]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[290. пне.|290]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[289. пне.|289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[288. пне.|288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[287. пне.|287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[286. пне.|286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[285. пне.|285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[284. пне.|284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[283. пне.|283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[282. пне.|282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[281. пне.|281]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[280. пне.|280]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[279. пне.|279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[278. пне.|278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[277. пне.|277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[276. пне.|276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[275. пне.|275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[274. пне.|274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[273. пне.|273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[272. пне.|272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[271. пне.|271]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[270. пне.|270]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[269. пне.|269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[268. пне.|268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[267. пне.|267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[266. пне.|266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[265. пне.|265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[264. пне.|264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[263. пне.|263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[262. пне.|262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[261. пне.|261]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[260. пне.|260]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[259. пне.|259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[258. пне.|258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[257. пне.|257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[256. пне.|256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[255. пне.|255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[254. пне.|254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[253. пне.|253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[252. пне.|252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[251. пне.|251]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[250. пне.|250]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[249. пне.|249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[248. пне.|248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[247. пне.|247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[246. пне.|246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[245. пне.|245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[244. пне.|244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[243. пне.|243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[242. пне.|242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[241. пне.|241]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[240. пне.|240]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[239. пне.|239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[238. пне.|238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[237. пне.|237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[236. пне.|236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[235. пне.|235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[234. пне.|234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[233. пне.|233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[232. пне.|232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[231. пне.|231]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[230. пне.|230]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[229. пне.|229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[228. пне.|228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[227. пне.|227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[226. пне.|226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[225. пне.|225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[224. пне.|224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[223. пне.|223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[222. пне.|222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[221. пне.|221]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[220. пне.|220]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[219. пне.|219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[218. пне.|218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[217. пне.|217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[216. пне.|216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[215. пне.|215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[214. пне.|214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[213. пне.|213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[212. пне.|212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[211. пне.|211]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[210. пне.|210]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[209. пне.|209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[208. пне.|208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[207. пне.|207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[206. пне.|206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[205. пне.|205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[204. пне.|204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[203. пне.|203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[202. пне.|202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[201. пне.|201]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'3. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[300. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[201. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:3rd century BC]]','',124,'Милош','20040905114213','',0,0,0,1,0.754368191005,'79959094885786','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5470,0,'2._век_пне.','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј пне.]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3. век пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'2. век пне.\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1. век пне.]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[190е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[180е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[170е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[160е пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[150е пне.]]\n|-\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" colspan=\"10\" | пре нове ере\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[200. пне.|200]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[199. пне.|199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[198. пне.|198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[197. пне.|197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[196. пне.|196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[195. пне.|195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[194. пне.|194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[193. пне.|193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[192. пне.|192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[191. пне.|191]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[190. пне.|190]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[189. пне.|189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[188. пне.|188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[187. пне.|187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[186. пне.|186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[185. пне.|185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[184. пне.|184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[183. пне.|183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[182. пне.|182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[181. пне.|181]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[180. пне.|180]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[179. пне.|179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[178. пне.|178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[177. пне.|177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[176. пне.|176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[175. пне.|175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[174. пне.|174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[173. пне.|173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[172. пне.|172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[171. пне.|171]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[170. пне.|170]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[169. пне.|169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[168. пне.|168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[167. пне.|167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[166. пне.|166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[165. пне.|165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[164. пне.|164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[163. пне.|163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[162. пне.|162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[161. пне.|161]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[160. пне.|160]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[159. пне.|159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[158. пне.|158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[157. пне.|157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[156. пне.|156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[155. пне.|155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[154. пне.|154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[153. пне.|153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[152. пне.|152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[151. пне.|151]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[150. пне.|150]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[149. пне.|149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[148. пне.|148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[147. пне.|147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[146. пне.|146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[145. пне.|145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[144. пне.|144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[143. пне.|143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[142. пне.|142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[141. пне.|141]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[140. пне.|140]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[139. пне.|139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[138. пне.|138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[137. пне.|137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[136. пне.|136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[135. пне.|135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[134. пне.|134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[133. пне.|133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[132. пне.|132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[131. пне.|131]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[130. пне.|130]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[129. пне.|129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[128. пне.|128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[127. пне.|127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[126. пне.|126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[125. пне.|125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[124. пне.|124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[123. пне.|123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[122. пне.|122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[121. пне.|121]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[120. пне.|120]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[119. пне.|119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[118. пне.|118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[117. пне.|117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[116. пне.|116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[115. пне.|115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[114. пне.|114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[113. пне.|113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[112. пне.|112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[111. пне.|111]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[110. пне.|110]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[109. пне.|109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[108. пне.|108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[107. пне.|107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[106. пне.|106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[105. пне.|105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[104. пне.|104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[103. пне.|103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[102. пне.|102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[101. пне.|101]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'2. век пне.\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[200. пне.]] и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[101. пне.]]\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:2nd century BC]]','',124,'Милош','20040905114232','',0,0,0,1,0.521256878283,'79959094885767','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5471,0,'2._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'2. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[100е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[110е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[120е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[130е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[140е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[150е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[160е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[170е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[180е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[190е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[101]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[110]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[111]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[120]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[121]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[130]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[131]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[140]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[141]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[150]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[151]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[160]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[161]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[170]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[171]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[180]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[181]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[190]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[191]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[200]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'2. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[101]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[200]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:2nd century]]','',124,'Милош','20040905115019','',0,0,0,1,0.553523595237,'79959094884980','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5472,0,'3._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[гвоздено доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[античко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'3. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[200е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[210е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[220е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[230е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[240е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[250е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[260е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[270е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[280е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[290е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[201]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[210]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[211]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[220]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[221]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[230]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[231]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[240]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[241]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[250]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[251]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[260]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[261]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[270]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[271]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[280]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[281]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[290]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[291]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[300]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'3. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[201]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[300]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:3rd century]]','',124,'Милош','20040905115040','',0,0,0,1,0.260014028875,'79959094884959','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5473,0,'4._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[античко доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[мрачно доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[средњи век]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'4. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[300е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[310е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[320е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[330е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[340е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[350е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[360е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[370е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[380е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[390е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[301]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[310]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[311]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[320]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[321]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[330]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[331]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[340]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[341]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[350]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[351]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[360]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[361]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[370]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[371]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[380]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[381]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[390]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[391]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[400]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'4. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[301]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[400]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:4th century]]','',124,'Милош','20040905115051','',0,0,0,1,0.400346787367,'79959094884948','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5474,0,'5._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[античко доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[мрачно доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[средњи век]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'5. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[400е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[410е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[420е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[430е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[440е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[450е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[460е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[470е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[480е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[490е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[401]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[410]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[411]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[420]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[421]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[430]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[431]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[440]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[441]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[450]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[451]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[460]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[461]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[470]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[471]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[480]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[481]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[490]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[491]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[500]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'5. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[401]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[500]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:5th century]]','',124,'Милош','20040905115101','',0,0,0,1,0.201624153741,'79959094884898','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5475,0,'6._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[античко доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[мрачно доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[средњи век]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'6. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[500е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[510е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[520е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[530е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[540е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[550е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[560е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[570е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[580е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[590е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[501]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[510]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[511]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[520]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[521]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[530]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[531]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[540]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[541]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[550]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[551]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[560]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[561]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[570]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[571]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[580]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[581]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[590]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[591]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[600]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'6. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[501]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[600]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:6th century]]','',124,'Милош','20040905115112','',0,0,0,1,0.39498608019,'79959094884887','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5476,0,'7._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[средњи век]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[ренесанса]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'7. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[600е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[610е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[620е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[630е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[640е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[650е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[660е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[670е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[680е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[690е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[601]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[610]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[611]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[620]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[621]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[630]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[631]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[640]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[641]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[650]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[651]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[660]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[661]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[670]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[671]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[680]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[681]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[690]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[691]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[700]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'7. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[601]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[700]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:7th century]]','',124,'Милош','20040905115131','',0,0,0,1,0.370746019469,'79959094884868','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5477,0,'8._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[средњи век]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[ренесанса]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'8. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[700е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[710е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[720е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[730е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[740е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[750е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[760е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[770е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[780е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[790е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[701]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[710]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[711]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[720]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[721]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[730]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[731]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[740]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[741]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[750]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[751]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[760]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[761]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[770]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[771]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[780]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[781]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[790]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[791]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[800]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'8. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[701]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[800]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:8th century]]','',124,'Милош','20040905115153','',0,0,0,1,0.464145571675,'79959094884846','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5478,0,'9._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[средњи век]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[ренесанса]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'9. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[10. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[800е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[810е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[820е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[830е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[840е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[850е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[860е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[870е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[880е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[890е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[801]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[810]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[811]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[820]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[821]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[830]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[831]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[840]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[841]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[850]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[851]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[860]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[861]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[870]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[871]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[880]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[881]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[890]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[891]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[900]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'9. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[801]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[900]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:9th century]]','',124,'Милош','20040907061322','',0,0,0,0,0.698413383541,'79959092938677','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5479,0,'10._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[средњи век]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[ренесанса]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'10. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[11. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'10. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[901]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1000]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:10th century]]','',124,'Милош','20040905115232','',0,0,0,1,0.364378495312,'79959094884767','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5480,0,'11._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[средњи век]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[ренесанса]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[10. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'11. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[12. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1000е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1010е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1020е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1030е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1040е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1050е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1060е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1070е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1080е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1090е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1001]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1010]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1011]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1020]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1021]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1030]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1031]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1040]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1041]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1050]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1051]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1060]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1061]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1070]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1071]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1080]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1081]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1090]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1091]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1100]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'11. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1001]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1100]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:11st century]]','',124,'Милош','20040907061345','',0,0,0,0,0.374538066506,'79959092938654','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5481,0,'13._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[средњи век]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[ренесанса]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[12. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'13. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[14. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1200е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1210е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1220е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1230е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1240е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1250е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1260е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1270е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1280е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1290е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1201]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1210]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1211]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1220]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1221]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1230]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1231]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1240]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1241]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1250]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1251]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1260]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1261]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1270]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1271]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1280]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1281]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1290]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1291]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1300]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'13. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1201]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1300]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:13rd century]]','',124,'Милош','20040905115258','',0,0,0,1,0.747340341447,'79959094884741','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5482,0,'12._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мрачно доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[средњи век]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[ренесанса]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[11. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'12. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[13. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1100е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1110е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1120е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1130е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1140е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1150е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1160е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1170е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1180е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1190е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1101]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1110]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1111]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1120]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1121]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1130]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1131]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1140]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1141]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1150]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1151]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1160]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1161]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1170]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1171]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1180]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1181]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1190]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1191]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1200]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'12. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1101]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1200]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:12nd century]]','',124,'Милош','20040905115259','',0,0,0,1,0.402296619677,'79959094884740','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5483,0,'14._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[средњи век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[ренесанса]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[13. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'14. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[15. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1300е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1310е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1320е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1330е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1340е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1350е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1360е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1370е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1380е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1390е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1301]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1310]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1311]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1320]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1321]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1330]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1331]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1340]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1341]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1350]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1351]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1360]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1361]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1370]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1371]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1380]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1381]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1390]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1391]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1400]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'14. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1301]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1400]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:14th century]]','',124,'Милош','20040905115329','',0,0,0,1,0.90847138218,'79959094884670','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5484,0,'15._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[средњи век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[ренесанса]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[14. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'15. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[16. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1400е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1410е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1420е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1430е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1440е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1450е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1460е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1470е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1480е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1490е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1401]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1410]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1411]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1420]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1421]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1430]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1431]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1440]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1441]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1450]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1451]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1460]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1461]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1470]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1471]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1480]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1481]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1490]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1491]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1500]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'15. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1401]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1500]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:15th century]]','',124,'Милош','20040905115341','',0,0,0,1,0.593322905057,'79959094884658','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5485,0,'16._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[средњи век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[ренесанса]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[15. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'16. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[17. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1500е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1510е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1520е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1530е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1540е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1550е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1560е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1570е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1580е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1590е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1501]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1510]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1511]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1520]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1521]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1530]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1531]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1540]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1541]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1550]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1551]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1560]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1561]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1570]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1571]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1580]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1581]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1590]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1591]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1600]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'16. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1501]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1600]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:16th century]]','',124,'Милош','20040905115357','',0,0,0,1,0.152926638794,'79959094884642','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5486,0,'17._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[ренесанса]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[индустријско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[информатичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[16. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'17. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[18. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1600е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1610е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1620е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1630е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1640е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1650е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1660е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1670е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1680е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1690е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1601]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1610]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1611]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1620]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1621]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1630]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1631]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1640]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1641]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1650]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1651]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1660]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1661]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1670]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1671]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1680]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1681]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1690]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1691]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1700]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'17. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1601]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1700]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:17th century]]','',124,'Милош','20040905115358','',0,0,0,1,0.343616705082,'79959094884641','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5487,0,'18._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[плеистоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[холоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[антропоцен]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[ренесанса]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[индустријско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[информатичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[17. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'18. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[19. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1700е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1710е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1720е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1730е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1740е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1750е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1760е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1770е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1780е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1790е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1701]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1710]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1711]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1720]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1721]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1730]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1731]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1740]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1741]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1750]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1751]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1760]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1761]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1770]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1771]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1780]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1781]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1790]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1791]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1800]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'18. век\'\'\' је почео [[1. јануар|1. јануара]] [[1701]]. и завршио се [[31. децембар|31. децембра]] [[1800]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:18th century]]','',124,'Милош','20040905115417','',0,0,0,1,0.208692066469,'79959094884582','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5488,0,'23._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[22. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'23. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[24. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2200е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2210е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2220е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2230е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2240е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2250е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2260е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2270е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2280е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2290е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2201]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2210]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2211]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2220]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2221]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2230]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2231]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2240]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2241]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2250]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2251]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2260]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2261]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2270]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2271]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2280]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2281]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2290]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2291]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2300]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'23. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[2201]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[2300]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:23rd century]]','',124,'Милош','20040905121139','',0,0,0,1,0.700745353802,'79959094878860','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5489,0,'24._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[23. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'24. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[25. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2300е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2310е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2320е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2330е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2340е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2350е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2360е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2370е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2380е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2390е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2301]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2310]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2311]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2320]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2321]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2330]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2331]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2340]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2341]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2350]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2351]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2360]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2361]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2370]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2371]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2380]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2381]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2390]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2391]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2400]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'24. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[2301]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[2400]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:24th century]]','',124,'Милош','20040905121150','',0,0,0,1,0.004260513468,'79959094878849','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5490,0,'25._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[24. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'25. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[26. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2400е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2410е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2420е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2430е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2440е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2450е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2460е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2470е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2480е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2490е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2401]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2410]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2411]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2420]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2421]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2430]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2431]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2440]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2441]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2450]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2451]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2460]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2461]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2470]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2471]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2480]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2481]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2490]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2491]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2500]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'25. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[2401]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[2500]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:25th century]]','',124,'Милош','20040905121211','',0,0,0,1,0.783091885868,'79959094878788','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5491,0,'26._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[25. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'26. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[27. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2500е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2510е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2520е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2530е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2540е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2550е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2560е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2570е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2580е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2590е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2501]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2510]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2511]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2520]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2521]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2530]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2531]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2540]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2541]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2550]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2551]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2560]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2561]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2570]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2571]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2580]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2581]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2590]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2591]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2600]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'26. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[2501]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[2600]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:26th century]]','',124,'Милош','20040905121229','',0,0,0,1,0.083670602685,'79959094878770','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5492,0,'27._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[26. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'27. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[28. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2600е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2610е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2620е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2630е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2640е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2650е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2660е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2670е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2680е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2690е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2601]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2610]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2611]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2620]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2621]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2630]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2631]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2640]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2641]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2650]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2651]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2660]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2661]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2670]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2671]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2680]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2681]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2690]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2691]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2700]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'27. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[2601]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[2700]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:27th century]]','',124,'Милош','20040905121236','',0,0,0,1,0.036067946365,'79959094878763','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5493,0,'28._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[27. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'28. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[29. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2700е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2710е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2720е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2730е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2740е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2750е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2760е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2770е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2780е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2790е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2701]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2710]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2711]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2720]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2721]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2730]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2731]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2740]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2741]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2750]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2751]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2760]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2761]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2770]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2771]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2780]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2781]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2790]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2791]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2800]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'28. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[2701]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[2800]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:28th century]]','',124,'Милош','20040905121248','',0,0,0,1,0.899193141562,'79959094878751','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5494,0,'29._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[28. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'29. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[30. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2800е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2810е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2820е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2830е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2840е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2850е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2860е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2870е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2880е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2890е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2801]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2810]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2811]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2820]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2821]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2830]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2831]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2840]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2841]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2850]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2851]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2860]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2861]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2870]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2871]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2880]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2881]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2890]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2891]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2900]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'29. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[2801]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[2900]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:29th century]]','',124,'Милош','20040905121259','',0,0,0,1,0.973322439461,'79959094878740','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5495,0,'30._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[29. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'30. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[31. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'30. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[2901]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[3000]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:30th century]]','',124,'Милош','20040905121308','',0,0,0,1,0.941297244719,'79959094878691','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5496,0,'31._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[30. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'31. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[32. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3000е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3010е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3020е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3030е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3040е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3050е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3060е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3070е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3080е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3090е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3001]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3010]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3011]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3020]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3021]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3030]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3031]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3040]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3041]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3050]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3051]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3060]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3061]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3070]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3071]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3080]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3081]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3090]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3091]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3100]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'31. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[3001]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[3100]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:31st century]]','',124,'Милош','20040905121320','',0,0,0,1,0.07814461369,'79959094878679','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5497,0,'32._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[31. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'32. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[33. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3100е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3110е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3120е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3130е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3140е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3150е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3160е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3170е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3180е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3190е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3101]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3110]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3111]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3120]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3121]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3130]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3131]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3140]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3141]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3150]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3151]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3160]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3161]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3170]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3171]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3180]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3181]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3190]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3191]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3200]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'32. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[3101]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[3200]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:32nd century]]','',124,'Милош','20040905121329','',0,0,0,1,0.217412336365,'79959094878670','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5498,0,'33._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[32. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'33. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[34. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3200е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3210е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3220е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3230е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3240е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3250е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3260е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3270е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3280е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3290е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3201]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3210]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3211]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3220]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3221]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3230]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3231]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3240]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3241]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3250]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3251]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3260]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3261]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3270]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3271]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3280]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3281]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3290]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3291]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3300]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'33. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[3201]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[3300]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:33rd century]]','',124,'Милош','20040905121346','',0,0,0,1,0.029377014856,'79959094878653','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5499,0,'34._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[33. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'34. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[35. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3300е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3310е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3320е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3330е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3340е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3350е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3360е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3370е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3380е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3390е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3301]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3310]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3311]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3320]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3321]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3330]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3331]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3340]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3341]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3350]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3351]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3360]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3361]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3370]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3371]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3380]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3381]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3390]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3391]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3400]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'34. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[3301]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[3400]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:34th century]]','',124,'Милош','20040905121352','',0,0,0,1,0.172631132962,'79959094878647','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5500,0,'35._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[34. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'35. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[36. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3400е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3410е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3420е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3430е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3440е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3450е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3460е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3470е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3480е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3490е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3401]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3410]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3411]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3420]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3421]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3430]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3431]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3440]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3441]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3450]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3451]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3460]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3461]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3470]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3471]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3480]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3481]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3490]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3491]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3500]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'35. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[3401]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[3500]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:35th century]]','',124,'Милош','20040905121404','',0,0,0,1,0.579794870494,'79959094878595','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5501,0,'36._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[35. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'36. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[37. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3500е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3510е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3520е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3530е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3540е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3550е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3560е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3570е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3580е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3590е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3501]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3510]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3511]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3520]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3521]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3530]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3531]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3540]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3541]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3550]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3551]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3560]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3561]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3570]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3571]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3580]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3581]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3590]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3591]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3600]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'36. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[3501]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[3600]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:36th century]]','',124,'Милош','20040905121414','',0,0,0,1,0.412730259082,'79959094878585','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5502,0,'37._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[36. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'37. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[38. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3600е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3610е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3620е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3630е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3640е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3650е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3660е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3670е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3680е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3690е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3601]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3610]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3611]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3620]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3621]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3630]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3631]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3640]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3641]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3650]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3651]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3660]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3661]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3670]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3671]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3680]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3681]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3690]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3691]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3700]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'37. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[3601]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[3700]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:37th century]]','',124,'Милош','20040905121427','',0,0,0,1,0.86411158967,'79959094878572','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5503,0,'38._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[37. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'38. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[39. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3700е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3710е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3720е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3730е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3740е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3750е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3760е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3770е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3780е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3790е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3701]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3710]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3711]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3720]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3721]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3730]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3731]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3740]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3741]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3750]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3751]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3760]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3761]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3770]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3771]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3780]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3781]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3790]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3791]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3800]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'38. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[3701]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[3800]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:38th century]]','',124,'Милош','20040905121436','',0,0,0,1,0.983923753716,'79959094878563','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5504,0,'39._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[38. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'39. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[40. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3800е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3810е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3820е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3830е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3840е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3850е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3860е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3870е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3880е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3890е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3801]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3810]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3811]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3820]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3821]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3830]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3831]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3840]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3841]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3850]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3851]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3860]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3861]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3870]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3871]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3880]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3881]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3890]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3891]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3900]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'39. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[3801]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[3900]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:39th century]]','',124,'Милош','20040905121446','',0,0,0,1,0.231711526044,'79959094878553','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5505,0,'40._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[39. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'40. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[41. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[3999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'40. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[3901]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[4000]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:40th century]]','',124,'Милош','20040905121501','',0,0,0,1,0.741639835174,'79959094878498','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5506,0,'41._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[40. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'41. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[42. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4000е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4010е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4020е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4030е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4040е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4050е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4060е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4070е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4080е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4090е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4001]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4010]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4011]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4020]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4021]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4030]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4031]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4040]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4041]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4050]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4051]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4060]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4061]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4070]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4071]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4080]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4081]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4090]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4091]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4100]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'41. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[4001]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[4100]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:41st century]]','',124,'Милош','20040905121908','',0,0,0,1,0.469204140114,'79959094878091','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5507,0,'42._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[41. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'42. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[43. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4100е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4110е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4120е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4130е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4140е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4150е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4160е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4170е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4180е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4190е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4101]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4110]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4111]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4120]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4121]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4130]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4131]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4140]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4141]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4150]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4151]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4160]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4161]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4170]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4171]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4180]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4181]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4190]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4191]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4200]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'42. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[4101]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[4200]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:42nd century]]','',124,'Милош','20040905121917','',0,0,0,1,0.498515976825,'79959094878082','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5508,0,'43._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[42. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'43. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[44. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4200е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4210е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4220е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4230е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4240е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4250е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4260е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4270е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4280е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4290е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4201]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4210]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4211]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4220]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4221]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4230]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4231]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4240]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4241]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4250]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4251]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4260]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4261]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4270]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4271]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4280]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4281]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4290]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4291]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4300]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'43. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[4201]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[4300]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:43rd century]]','',124,'Милош','20040905121932','',0,0,0,1,0.352240214754,'79959094878067','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5509,0,'44._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[43. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'44. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[45. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4300е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4310е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4320е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4330е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4340е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4350е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4360е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4370е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4380е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4390е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4301]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4310]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4311]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4320]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4321]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4330]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4331]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4340]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4341]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4350]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4351]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4360]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4361]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4370]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4371]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4380]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4381]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4390]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4391]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4400]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'44. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[4301]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[4400]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:44th century]]','',124,'Милош','20040905121936','',0,0,0,1,0.959427718054,'79959094878063','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5510,0,'45._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[44. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'45. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[46. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4400е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4410е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4420е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4430е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4440е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4450е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4460е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4470е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4480е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4490е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4401]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4410]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4411]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4420]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4421]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4430]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4431]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4440]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4441]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4450]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4451]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4460]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4461]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4470]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4471]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4480]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4481]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4490]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4491]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4500]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'45. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[4401]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[4500]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:45th century]]','',124,'Милош','20040905121946','',0,0,0,1,0.907075362237,'79959094878053','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5511,0,'46._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[45. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'46. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[47. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4500е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4510е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4520е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4530е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4540е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4550е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4560е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4570е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4580е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4590е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4501]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4510]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4511]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4520]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4521]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4530]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4531]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4540]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4541]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4550]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4551]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4560]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4561]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4570]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4571]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4580]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4581]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4590]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4591]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4600]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'46. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[4501]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[4600]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:46th century]]','',124,'Милош','20040905122008','',0,0,0,1,0.555231406612,'79959094877991','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5512,0,'47._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[46. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'47. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[48. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4600е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4610е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4620е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4630е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4640е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4650е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4660е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4670е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4680е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4690е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4601]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4610]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4611]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4620]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4621]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4630]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4631]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4640]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4641]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4650]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4651]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4660]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4661]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4670]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4671]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4680]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4681]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4690]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4691]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4700]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'47. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[4601]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[4700]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:47th century]]','',124,'Милош','20040905122019','',0,0,0,1,0.931032414516,'79959094877980','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5513,0,'48._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[47. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'48. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[49. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4700е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4710е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4720е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4730е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4740е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4750е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4760е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4770е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4780е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4790е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4701]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4710]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4711]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4720]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4721]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4730]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4731]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4740]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4741]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4750]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4751]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4760]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4761]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4770]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4771]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4780]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4781]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4790]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4791]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4800]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'48. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[4701]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[4800]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:48th century]]','',124,'Милош','20040905122031','',0,0,0,1,0.220016026972,'79959094877968','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5514,0,'49._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[48. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'49. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[50. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4800е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4810е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4820е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4830е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4840е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4850е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4860е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4870е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4880е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4890е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4801]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4810]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4811]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4820]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4821]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4830]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4831]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4840]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4841]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4850]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4851]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4860]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4861]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4870]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4871]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4880]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4881]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4890]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4891]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4900]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'49. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[4801]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[4900]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:49th century]]','',124,'Милош','20040905122040','',0,0,0,1,0.111524175439,'79959094877959','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5515,0,'50._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[49. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'50. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[51. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[4999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'50. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[4901]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[5000]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:50th century]]','',124,'Милош','20040905122051','',0,0,0,1,0.551364287059,'79959094877948','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5516,0,'51._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[50. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'51. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[52. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5000е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5010е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5020е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5030е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5040е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5050е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5060е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5070е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5080е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5090е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5001]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5010]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5011]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5020]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5021]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5030]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5031]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5040]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5041]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5050]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5051]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5060]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5061]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5070]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5071]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5080]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5081]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5090]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5091]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5100]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'51. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[5001]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[5100]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:51st century]]','',124,'Милош','20040905122100','',0,0,0,1,0.159231196697,'79959094877899','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5517,0,'52._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[51. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'52. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[53. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5100е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5110е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5120е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5130е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5140е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5150е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5160е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5170е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5180е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5190е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5101]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5110]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5111]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5120]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5121]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5130]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5131]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5140]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5141]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5150]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5151]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5160]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5161]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5170]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5171]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5180]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5181]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5190]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5191]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5200]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'52. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[5101]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[5200]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:52nd century]]','',124,'Милош','20040905122120','',0,0,0,1,0.76726801962,'79959094877879','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5518,0,'53._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[52. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'53. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[54. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5200е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5210е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5220е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5230е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5240е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5250е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5260е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5270е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5280е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5290е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5201]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5210]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5211]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5220]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5221]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5230]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5231]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5240]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5241]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5250]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5251]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5260]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5261]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5270]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5271]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5280]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5281]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5290]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5291]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5300]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'53. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[5201]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[5300]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:53rd century]]','',124,'Милош','20040905122123','',0,0,0,1,0.652938217229,'79959094877876','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5519,0,'54._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[53. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'54. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[55. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5300е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5310е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5320е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5330е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5340е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5350е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5360е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5370е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5380е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5390е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5301]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5310]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5311]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5320]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5321]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5330]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5331]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5340]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5341]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5350]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5351]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5360]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5361]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5370]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5371]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5380]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5381]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5390]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5391]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5400]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'54. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[5301]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[5400]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:54th century]]','',124,'Милош','20040905122134','',0,0,0,1,0.119966435302,'79959094877865','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5520,0,'55._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[54. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'55. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[56. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5400е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5410е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5420е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5430е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5440е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5450е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5460е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5470е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5480е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5490е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5401]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5410]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5411]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5420]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5421]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5430]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5431]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5440]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5441]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5450]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5451]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5460]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5461]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5470]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5471]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5480]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5481]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5490]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5491]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5500]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'55. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[5401]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[5500]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:55th century]]','',124,'Милош','20040905122140','',0,0,0,1,0.885196337423,'79959094877859','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5521,0,'56._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[55. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'56. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[57. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5500е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5510е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5520е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5530е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5540е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5550е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5560е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5570е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5580е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5590е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5501]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5510]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5511]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5520]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5521]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5530]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5531]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5540]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5541]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5550]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5551]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5560]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5561]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5570]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5571]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5580]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5581]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5590]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5591]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5600]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'56. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[5501]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[5600]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:56th century]]','',124,'Милош','20040905122151','',0,0,0,1,0.419433221882,'79959094877848','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5522,0,'57._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[56. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'57. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[58. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5600е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5610е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5620е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5630е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5640е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5650е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5660е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5670е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5680е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5690е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5601]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5610]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5611]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5620]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5621]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5630]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5631]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5640]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5641]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5650]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5651]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5660]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5661]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5670]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5671]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5680]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5681]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5690]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5691]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5700]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'57. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[5601]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[5700]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:57th century]]','',124,'Милош','20040905122201','',0,0,0,1,0.871241807878,'79959094877798','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5523,0,'58._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[57. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'58. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[59. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5700е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5710е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5720е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5730е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5740е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5750е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5760е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5770е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5780е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5790е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5701]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5710]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5711]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5720]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5721]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5730]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5731]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5740]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5741]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5750]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5751]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5760]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5761]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5770]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5771]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5780]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5781]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5790]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5791]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5800]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'58. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[5701]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[5800]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:58th century]]','',124,'Милош','20040905122211','',0,0,0,1,0.188359616878,'79959094877788','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5524,0,'59._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[58. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'59. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[60. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5800е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5810е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5820е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5830е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5840е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5850е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5860е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5870е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5880е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5890е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5801]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5810]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5811]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5820]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5821]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5830]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5831]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5840]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5841]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5850]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5851]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5860]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5861]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5870]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5871]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5880]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5881]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5890]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5891]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5900]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'59. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[5801]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[5900]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:59th century]]','',124,'Милош','20040905122223','',0,0,0,1,0.380847144584,'79959094877776','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5525,0,'60._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[59. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'60. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[61. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[5999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'60. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[5901]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[6000]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:60th century]]','',124,'Милош','20040905122229','',0,0,0,1,0.902292498808,'79959094877770','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5526,0,'61._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[60. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'61. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[62. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6000е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6010е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6020е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6030е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6040е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6050е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6060е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6070е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6080е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6090е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6001]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6010]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6011]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6020]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6021]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6030]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6031]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6040]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6041]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6050]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6051]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6060]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6061]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6070]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6071]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6080]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6081]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6090]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6091]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6100]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'61. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[6001]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[6100]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:61st century]]','',124,'Милош','20040905122530','',0,0,0,1,0.6874162842,'79959094877469','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5527,0,'62._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[61. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'62. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[63. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6100е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6110е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6120е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6130е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6140е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6150е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6160е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6170е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6180е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6190е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6101]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6110]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6111]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6120]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6121]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6130]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6131]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6140]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6141]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6150]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6151]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6160]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6161]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6170]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6171]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6180]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6181]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6190]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6191]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6200]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'62. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[6101]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[6200]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:62nd century]]','',124,'Милош','20040905122534','',0,0,0,1,0.410646956605,'79959094877465','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5528,0,'63._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[62. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'63. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[64. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6200е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6210е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6220е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6230е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6240е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6250е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6260е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6270е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6280е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6290е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6201]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6210]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6211]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6220]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6221]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6230]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6231]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6240]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6241]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6250]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6251]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6260]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6261]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6270]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6271]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6280]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6281]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6290]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6291]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6300]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'63. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[6201]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[6300]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:63rd century]]','',124,'Милош','20040905122550','',0,0,0,1,0.89203697438,'79959094877449','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5529,0,'64._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[63. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'64. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[65. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6300е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6310е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6320е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6330е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6340е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6350е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6360е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6370е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6380е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6390е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6301]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6310]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6311]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6320]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6321]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6330]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6331]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6340]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6341]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6350]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6351]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6360]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6361]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6370]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6371]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6380]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6381]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6390]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6391]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6400]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'64. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[6301]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[6400]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:64th century]]','',124,'Милош','20040905122555','',0,0,0,1,0.600249025785,'79959094877444','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5530,0,'66._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[65. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'66. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[67. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6500е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6510е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6520е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6530е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6540е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6550е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6560е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6570е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6580е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6590е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6501]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6510]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6511]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6520]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6521]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6530]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6531]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6540]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6541]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6550]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6551]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6560]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6561]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6570]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6571]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6580]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6581]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6590]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6591]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6600]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'66. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[6501]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[6600]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:66th century]]','',124,'Милош','20040905122621','',0,0,0,1,0.52676153906,'79959094877378','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5531,0,'65._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[64. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'65. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[66. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6400е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6410е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6420е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6430е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6440е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6450е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6460е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6470е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6480е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6490е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6401]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6410]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6411]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6420]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6421]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6430]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6431]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6440]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6441]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6450]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6451]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6460]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6461]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6470]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6471]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6480]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6481]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6490]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6491]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6500]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'65. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[6401]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[6500]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:65th century]]','',124,'Милош','20040905122623','',0,0,0,1,0.399649719894,'79959094877376','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5532,0,'67._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[66. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'67. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[68. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6600е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6610е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6620е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6630е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6640е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6650е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6660е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6670е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6680е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6690е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6601]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6610]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6611]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6620]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6621]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6630]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6631]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6640]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6641]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6650]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6651]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6660]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6661]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6670]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6671]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6680]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6681]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6690]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6691]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6700]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'67. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[6601]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[6700]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:67th century]]','',124,'Милош','20040905122629','',0,0,0,1,0.368325694636,'79959094877370','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5533,0,'68._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[67. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'68. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[69. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6700е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6710е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6720е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6730е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6740е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6750е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6760е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6770е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6780е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6790е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6701]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6710]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6711]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6720]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6721]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6730]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6731]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6740]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6741]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6750]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6751]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6760]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6761]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6770]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6771]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6780]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6781]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6790]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6791]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6800]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'68. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[6701]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[6800]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:68th century]]','',124,'Милош','20040905122639','',0,0,0,1,0.340885999771,'79959094877360','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5534,0,'69._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[68. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'69. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[70. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6800е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6810е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6820е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6830е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6840е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6850е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6860е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6870е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6880е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6890е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6801]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6810]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6811]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6820]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6821]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6830]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6831]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6840]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6841]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6850]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6851]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6860]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6861]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6870]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6871]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6880]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6881]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6890]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6891]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6900]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'69. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[6801]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[6900]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:69th century]]','',124,'Милош','20040905122649','',0,0,0,1,0.620275751045,'79959094877350','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5535,0,'70._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[69. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'70. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[71. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[6999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'70. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[6901]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[7000]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:70th century]]','',124,'Милош','20040905122702','',0,0,0,1,0.039830488637,'79959094877297','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5536,0,'71._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[70. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'71. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[72. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7000е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7010е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7020е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7030е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7040е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7050е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7060е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7070е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7080е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7090е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7001]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7010]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7011]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7020]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7021]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7030]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7031]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7040]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7041]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7050]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7051]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7060]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7061]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7070]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7071]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7080]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7081]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7090]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7091]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7100]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'71. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[7001]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[7100]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:71st century]]','',124,'Милош','20040905122708','',0,0,0,1,0.659938608604,'79959094877291','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5537,0,'72._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[71. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'72. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[73. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7100е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7110е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7120е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7130е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7140е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7150е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7160е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7170е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7180е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7190е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7101]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7110]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7111]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7120]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7121]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7130]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7131]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7140]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7141]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7150]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7151]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7160]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7161]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7170]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7171]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7180]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7181]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7190]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7191]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7200]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'72. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[7101]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[7200]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:72nd century]]','',124,'Милош','20040905122721','',0,0,0,1,0.82568228842,'79959094877278','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5538,0,'73._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[72. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'73. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[74. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7200е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7210е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7220е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7230е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7240е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7250е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7260е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7270е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7280е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7290е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7201]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7210]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7211]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7220]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7221]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7230]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7231]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7240]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7241]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7250]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7251]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7260]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7261]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7270]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7271]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7280]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7281]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7290]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7291]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7300]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'73. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[7201]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[7300]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:73rd century]]','',124,'Милош','20040905122744','',0,0,0,1,0.488843414229,'79959094877255','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5539,0,'74._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[73. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'74. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[75. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7300е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7310е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7320е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7330е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7340е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7350е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7360е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7370е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7380е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7390е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7301]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7310]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7311]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7320]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7321]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7330]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7331]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7340]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7341]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7350]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7351]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7360]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7361]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7370]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7371]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7380]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7381]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7390]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7391]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7400]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'74. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[7301]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[7400]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:74th century]]','',124,'Милош','20040905122759','',0,0,0,1,0.771904350618,'79959094877240','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5540,0,'75._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[74. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'75. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[76. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7400е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7410е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7420е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7430е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7440е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7450е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7460е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7470е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7480е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7490е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7401]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7410]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7411]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7420]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7421]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7430]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7431]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7440]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7441]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7450]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7451]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7460]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7461]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7470]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7471]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7480]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7481]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7490]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7491]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7500]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'75. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[7401]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[7500]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:75th century]]','',124,'Милош','20040905122801','',0,0,0,1,0.359941817988,'79959094877198','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5541,0,'76._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[75. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'76. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[77. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7500е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7510е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7520е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7530е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7540е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7550е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7560е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7570е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7580е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7590е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7501]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7510]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7511]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7520]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7521]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7530]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7531]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7540]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7541]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7550]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7551]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7560]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7561]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7570]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7571]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7580]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7581]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7590]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7591]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7600]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'76. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[7501]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[7600]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:76th century]]','',124,'Милош','20040905122812','',0,0,0,1,0.056582202696,'79959094877187','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5542,0,'77._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[76. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'77. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[78. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7600е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7610е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7620е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7630е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7640е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7650е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7660е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7670е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7680е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7690е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7601]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7610]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7611]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7620]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7621]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7630]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7631]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7640]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7641]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7650]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7651]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7660]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7661]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7670]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7671]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7680]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7681]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7690]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7691]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7700]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'77. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[7601]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[7700]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:77th century]]','',124,'Милош','20040905122821','',0,0,0,1,0.352929124307,'79959094877178','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5543,0,'78._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[77. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'78. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[79. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7700е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7710е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7720е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7730е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7740е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7750е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7760е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7770е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7780е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7790е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7701]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7710]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7711]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7720]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7721]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7730]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7731]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7740]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7741]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7750]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7751]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7760]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7761]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7770]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7771]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7780]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7781]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7790]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7791]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7800]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'78. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[7701]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[7800]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:78th century]]','',124,'Милош','20040905122833','',0,0,0,1,0.041682852917,'79959094877166','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5544,0,'79._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[78. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'79. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[80. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7800е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7810е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7820е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7830е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7840е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7850е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7860е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7870е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7880е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7890е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7801]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7810]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7811]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7820]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7821]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7830]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7831]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7840]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7841]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7850]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7851]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7860]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7861]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7870]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7871]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7880]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7881]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7890]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7891]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7900]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'79. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[7801]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[7900]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:79th century]]','',124,'Милош','20040905122855','',0,0,0,1,0.80001636073,'79959094877144','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5545,0,'80._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[79. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'80. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[81. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[7999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'80. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[7901]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[8000]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:80th century]]','',124,'Милош','20040905122903','',0,0,0,1,0.399965316709,'79959094877096','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5546,0,'81._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[80. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'81. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[82. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8000е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8010е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8020е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8030е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8040е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8050е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8060е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8070е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8080е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8090е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8001]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8010]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8011]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8020]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8021]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8030]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8031]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8040]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8041]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8050]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8051]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8060]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8061]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8070]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8071]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8080]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8081]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8090]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8091]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8100]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'81. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[8001]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[8100]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:81st century]]','',124,'Милош','20040905123202','',0,0,0,1,0.869073809529,'79959094876797','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5547,0,'82._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[81. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'82. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[83. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8100е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8110е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8120е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8130е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8140е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8150е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8160е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8170е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8180е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8190е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8101]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8110]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8111]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8120]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8121]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8130]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8131]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8140]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8141]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8150]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8151]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8160]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8161]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8170]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8171]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8180]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8181]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8190]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8191]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8200]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'82. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[8101]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[8200]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:82nd century]]','',124,'Милош','20040905123217','',0,0,0,1,0.608613889482,'79959094876782','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5548,0,'83._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[82. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'83. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[84. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8200е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8210е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8220е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8230е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8240е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8250е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8260е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8270е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8280е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8290е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8201]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8210]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8211]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8220]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8221]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8230]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8231]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8240]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8241]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8250]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8251]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8260]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8261]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8270]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8271]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8280]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8281]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8290]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8291]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8300]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'83. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[8201]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[8300]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:83rd century]]','',124,'Милош','20040905123226','',0,0,0,1,0.198914438579,'79959094876773','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5549,0,'84._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[83. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'84. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[85. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8300е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8310е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8320е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8330е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8340е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8350е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8360е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8370е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8380е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8390е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8301]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8310]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8311]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8320]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8321]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8330]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8331]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8340]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8341]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8350]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8351]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8360]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8361]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8370]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8371]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8380]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8381]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8390]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8391]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8400]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'84. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[8301]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[8400]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:84th century]]','',124,'Милош','20040905123237','',0,0,0,1,0.296618144632,'79959094876762','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5550,0,'85._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[84. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'85. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[86. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8400е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8410е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8420е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8430е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8440е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8450е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8460е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8470е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8480е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8490е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8401]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8410]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8411]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8420]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8421]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8430]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8431]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8440]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8441]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8450]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8451]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8460]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8461]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8470]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8471]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8480]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8481]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8490]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8491]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8500]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'85. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[8401]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[8500]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:85th century]]','',124,'Милош','20040905123249','',0,0,0,1,0.148002834128,'79959094876750','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5551,0,'86._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[85. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'86. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[87. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8500е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8510е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8520е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8530е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8540е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8550е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8560е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8570е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8580е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8590е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8501]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8510]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8511]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8520]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8521]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8530]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8531]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8540]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8541]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8550]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8551]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8560]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8561]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8570]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8571]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8580]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8581]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8590]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8591]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8600]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'86. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[8501]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[8600]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:86th century]]','',124,'Милош','20040905123257','',0,0,0,1,0.275607524102,'79959094876742','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5552,0,'87._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[86. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'87. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[88. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8600е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8610е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8620е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8630е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8640е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8650е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8660е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8670е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8680е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8690е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8601]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8610]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8611]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8620]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8621]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8630]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8631]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8640]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8641]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8650]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8651]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8660]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8661]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8670]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8671]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8680]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8681]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8690]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8691]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8700]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'87. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[8601]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[8700]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:87th century]]','',124,'Милош','20040905123310','',0,0,0,1,0.655844760433,'79959094876689','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5553,0,'88._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[87. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'88. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[89. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8700е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8710е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8720е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8730е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8740е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8750е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8760е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8770е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8780е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8790е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8701]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8710]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8711]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8720]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8721]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8730]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8731]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8740]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8741]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8750]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8751]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8760]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8761]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8770]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8771]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8780]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8781]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8790]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8791]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8800]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'88. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[8701]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[8800]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:88th century]]','',124,'Милош','20040905123320','',0,0,0,1,0.109133313461,'79959094876679','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5554,0,'89._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[88. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'89. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[90. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8800е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8810е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8820е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8830е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8840е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8850е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8860е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8870е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8880е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8890е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8801]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8810]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8811]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8820]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8821]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8830]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8831]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8840]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8841]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8850]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8851]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8860]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8861]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8870]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8871]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8880]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8881]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8890]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8891]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8900]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'89. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[8801]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[8900]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:89th century]]','',124,'Милош','20040905123344','',0,0,0,1,0.228017769394,'79959094876655','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5555,0,'90._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[89. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'90. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[91. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[8999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'90. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[8901]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[9000]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:90th century]]','',124,'Милош','20040905123401','',0,0,0,1,0.208527592108,'79959094876598','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5556,0,'91._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[90. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'91. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[92. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9000е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9010е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9020е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9030е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9040е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9050е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9060е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9070е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9080е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9090е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9001]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9002]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9003]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9004]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9005]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9006]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9007]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9008]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9009]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9010]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9011]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9012]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9013]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9014]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9015]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9016]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9017]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9018]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9019]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9020]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9021]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9022]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9023]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9024]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9025]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9026]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9027]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9028]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9029]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9030]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9031]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9032]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9033]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9034]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9035]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9036]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9037]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9038]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9039]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9040]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9041]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9042]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9043]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9044]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9045]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9046]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9047]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9048]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9049]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9050]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9051]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9052]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9053]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9054]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9055]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9056]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9057]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9058]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9059]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9060]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9061]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9062]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9063]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9064]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9065]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9066]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9067]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9068]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9069]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9070]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9071]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9072]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9073]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9074]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9075]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9076]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9077]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9078]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9079]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9080]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9081]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9082]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9083]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9084]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9085]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9086]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9087]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9088]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9089]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9090]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9091]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9092]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9093]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9094]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9095]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9096]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9097]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9098]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9099]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9100]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'91. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[9001]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[9100]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:91st century]]','',124,'Милош','20040905123416','',0,0,0,1,0.662852083176,'79959094876583','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5557,0,'92._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[91. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'92. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[93. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9100е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9110е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9120е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9130е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9140е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9150е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9160е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9170е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9180е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9190е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9101]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9102]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9103]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9104]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9105]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9106]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9107]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9108]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9109]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9110]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9111]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9112]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9113]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9114]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9115]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9116]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9117]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9118]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9119]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9120]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9121]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9122]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9123]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9124]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9125]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9126]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9127]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9128]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9129]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9130]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9131]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9132]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9133]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9134]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9135]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9136]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9137]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9138]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9139]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9140]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9141]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9142]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9143]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9144]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9145]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9146]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9147]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9148]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9149]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9150]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9151]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9152]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9153]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9154]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9155]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9156]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9157]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9158]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9159]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9160]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9161]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9162]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9163]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9164]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9165]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9166]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9167]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9168]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9169]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9170]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9171]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9172]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9173]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9174]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9175]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9176]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9177]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9178]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9179]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9180]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9181]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9182]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9183]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9184]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9185]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9186]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9187]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9188]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9189]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9190]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9191]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9192]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9193]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9194]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9195]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9196]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9197]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9198]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9199]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9200]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'92. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[9101]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[9200]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:92nd century]]','',124,'Милош','20040905123421','',0,0,0,1,0.78775470694,'79959094876578','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5558,0,'93._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[92. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'93. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[94. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9200е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9210е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9220е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9230е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9240е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9250е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9260е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9270е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9280е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9290е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9201]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9202]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9203]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9204]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9205]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9206]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9207]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9208]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9209]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9210]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9211]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9212]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9213]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9214]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9215]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9216]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9217]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9218]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9219]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9220]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9221]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9222]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9223]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9224]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9225]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9226]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9227]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9228]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9229]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9230]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9231]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9232]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9233]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9234]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9235]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9236]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9237]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9238]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9239]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9240]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9241]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9242]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9243]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9244]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9245]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9246]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9247]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9248]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9249]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9250]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9251]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9252]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9253]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9254]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9255]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9256]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9257]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9258]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9259]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9260]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9261]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9262]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9263]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9264]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9265]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9266]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9267]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9268]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9269]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9270]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9271]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9272]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9273]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9274]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9275]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9276]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9277]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9278]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9279]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9280]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9281]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9282]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9283]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9284]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9285]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9286]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9287]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9288]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9289]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9290]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9291]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9292]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9293]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9294]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9295]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9296]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9297]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9298]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9299]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9300]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'93. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[9201]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[9300]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:93rd century]]','',124,'Милош','20040905123435','',0,0,0,1,0.567573523879,'79959094876564','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5559,0,'94._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[93. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'94. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[95. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9300е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9310е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9320е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9330е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9340е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9350е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9360е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9370е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9380е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9390е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9301]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9302]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9303]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9304]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9305]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9306]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9307]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9308]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9309]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9310]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9311]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9312]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9313]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9314]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9315]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9316]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9317]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9318]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9319]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9320]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9321]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9322]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9323]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9324]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9325]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9326]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9327]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9328]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9329]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9330]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9331]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9332]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9333]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9334]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9335]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9336]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9337]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9338]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9339]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9340]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9341]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9342]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9343]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9344]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9345]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9346]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9347]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9348]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9349]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9350]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9351]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9352]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9353]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9354]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9355]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9356]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9357]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9358]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9359]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9360]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9361]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9362]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9363]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9364]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9365]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9366]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9367]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9368]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9369]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9370]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9371]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9372]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9373]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9374]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9375]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9376]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9377]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9378]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9379]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9380]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9381]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9382]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9383]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9384]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9385]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9386]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9387]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9388]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9389]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9390]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9391]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9392]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9393]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9394]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9395]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9396]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9397]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9398]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9399]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9400]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'94. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[9301]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[9400]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:94th century]]','',124,'Милош','20040905123449','',0,0,0,1,0.367761585567,'79959094876550','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5560,0,'95._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[94. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'95. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[96. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9400е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9410е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9420е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9430е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9440е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9450е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9460е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9470е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9480е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9490е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9401]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9402]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9403]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9404]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9405]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9406]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9407]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9408]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9409]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9410]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9411]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9412]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9413]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9414]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9415]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9416]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9417]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9418]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9419]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9420]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9421]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9422]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9423]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9424]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9425]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9426]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9427]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9428]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9429]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9430]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9431]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9432]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9433]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9434]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9435]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9436]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9437]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9438]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9439]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9440]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9441]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9442]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9443]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9444]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9445]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9446]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9447]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9448]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9449]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9450]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9451]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9452]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9453]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9454]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9455]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9456]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9457]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9458]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9459]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9460]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9461]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9462]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9463]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9464]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9465]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9466]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9467]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9468]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9469]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9470]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9471]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9472]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9473]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9474]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9475]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9476]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9477]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9478]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9479]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9480]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9481]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9482]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9483]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9484]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9485]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9486]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9487]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9488]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9489]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9490]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9491]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9492]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9493]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9494]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9495]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9496]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9497]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9498]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9499]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9500]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'95. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[9401]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[9500]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:95th century]]','',124,'Милош','20040905123502','',0,0,0,1,0.873624625091,'79959094876497','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5561,0,'96._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[95. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'96. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[97. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9500е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9510е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9520е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9530е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9540е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9550е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9560е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9570е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9580е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9590е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9501]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9502]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9503]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9504]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9505]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9506]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9507]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9508]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9509]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9510]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9511]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9512]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9513]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9514]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9515]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9516]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9517]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9518]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9519]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9520]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9521]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9522]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9523]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9524]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9525]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9526]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9527]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9528]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9529]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9530]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9531]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9532]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9533]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9534]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9535]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9536]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9537]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9538]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9539]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9540]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9541]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9542]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9543]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9544]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9545]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9546]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9547]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9548]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9549]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9550]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9551]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9552]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9553]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9554]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9555]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9556]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9557]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9558]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9559]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9560]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9561]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9562]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9563]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9564]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9565]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9566]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9567]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9568]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9569]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9570]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9571]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9572]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9573]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9574]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9575]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9576]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9577]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9578]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9579]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9580]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9581]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9582]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9583]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9584]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9585]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9586]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9587]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9588]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9589]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9590]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9591]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9592]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9593]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9594]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9595]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9596]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9597]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9598]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9599]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9600]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'96. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[9501]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[9600]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:96th century]]','',124,'Милош','20040905124123','',0,0,0,1,0.202855867428,'79959094875876','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5562,0,'97._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[96. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'97. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[98. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9600е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9610е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9620е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9630е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9640е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9650е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9660е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9670е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9680е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9690е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9601]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9602]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9603]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9604]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9605]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9606]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9607]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9608]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9609]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9610]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9611]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9612]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9613]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9614]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9615]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9616]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9617]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9618]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9619]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9620]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9621]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9622]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9623]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9624]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9625]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9626]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9627]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9628]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9629]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9630]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9631]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9632]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9633]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9634]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9635]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9636]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9637]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9638]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9639]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9640]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9641]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9642]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9643]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9644]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9645]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9646]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9647]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9648]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9649]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9650]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9651]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9652]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9653]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9654]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9655]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9656]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9657]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9658]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9659]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9660]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9661]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9662]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9663]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9664]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9665]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9666]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9667]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9668]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9669]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9670]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9671]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9672]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9673]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9674]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9675]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9676]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9677]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9678]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9679]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9680]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9681]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9682]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9683]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9684]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9685]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9686]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9687]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9688]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9689]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9690]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9691]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9692]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9693]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9694]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9695]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9696]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9697]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9698]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9699]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9700]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'97. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[9601]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[9700]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:97th century]]','',124,'Милош','20040905124141','',0,0,0,1,0.093620406973,'79959094875858','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5563,0,'98._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[97. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'98. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[99. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9700е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9710е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9720е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9730е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9740е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9750е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9760е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9770е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9780е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9790е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9701]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9702]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9703]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9704]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9705]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9706]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9707]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9708]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9709]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9710]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9711]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9712]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9713]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9714]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9715]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9716]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9717]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9718]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9719]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9720]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9721]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9722]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9723]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9724]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9725]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9726]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9727]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9728]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9729]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9730]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9731]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9732]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9733]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9734]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9735]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9736]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9737]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9738]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9739]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9740]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9741]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9742]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9743]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9744]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9745]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9746]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9747]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9748]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9749]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9750]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9751]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9752]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9753]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9754]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9755]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9756]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9757]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9758]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9759]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9760]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9761]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9762]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9763]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9764]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9765]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9766]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9767]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9768]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9769]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9770]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9771]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9772]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9773]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9774]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9775]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9776]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9777]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9778]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9779]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9780]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9781]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9782]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9783]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9784]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9785]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9786]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9787]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9788]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9789]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9790]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9791]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9792]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9793]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9794]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9795]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9796]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9797]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9798]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9799]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9800]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'98. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[9701]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[9800]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:98th century]]','',124,'Милош','20040905124154','',0,0,0,1,0.800520867482,'79959094875845','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5564,0,'99._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[98. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'99. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[100. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9800е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9810е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9820е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9830е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9840е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9850е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9860е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9870е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9880е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9890е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9801]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9802]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9803]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9804]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9805]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9806]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9807]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9808]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9809]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9810]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9811]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9812]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9813]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9814]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9815]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9816]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9817]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9818]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9819]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9820]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9821]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9822]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9823]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9824]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9825]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9826]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9827]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9828]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9829]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9830]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9831]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9832]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9833]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9834]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9835]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9836]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9837]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9838]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9839]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9840]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9841]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9842]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9843]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9844]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9845]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9846]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9847]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9848]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9849]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9850]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9851]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9852]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9853]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9854]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9855]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9856]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9857]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9858]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9859]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9860]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9861]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9862]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9863]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9864]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9865]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9866]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9867]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9868]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9869]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9870]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9871]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9872]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9873]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9874]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9875]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9876]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9877]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9878]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9879]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9880]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9881]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9882]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9883]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9884]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9885]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9886]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9887]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9888]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9889]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9890]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9891]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9892]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9893]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9894]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9895]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9896]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9897]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9898]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9899]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9900]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'99. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[9801]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[9900]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:99th century]]','',124,'Милош','20040905124204','',0,0,0,1,0.587987995515,'79959094875795','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5565,0,'100._век','
---Sidenote START---
\n{| id=\"toc\" align=\"right\" style=\"margin-left:5px;white-space:nowrap\"\n|\n
[[космолошка доба]] | [[геолошки еони]]
\n[[геолошке ере]] | [[геолошка доба]] | [[геолошке епохе]]
\n\n----\n\n[[развој човека]] | [[развој цивилизације]]
\n[[миленији]] | [[векови]] | [[Годишњи календар|године]] | [[Дневни календар|дани]]
\n\n----\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека прошлост]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[људско доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[далека будућност]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[протерозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[фанерозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после фанерозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[мезозоик]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[кенозоик]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после кенозоика]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[терцијер]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[квартар]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после квартара]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[холоцен]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[антропоцен]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[после антропоцена]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[homo erectus]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[homo sapiens]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[људско биће будућности]]\n|-\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[индустријско доба]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[информатичко доба]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[постинофмратичко доба]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[1 милениј пне.]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'[[1 милениј]]\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[2 милениј]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[99. век]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | \'\'100. век\'\'\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[101. век]]\n|}\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9900е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9910е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9920е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9930е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9940е]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9950е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9960е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9970е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9980е]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9990е]]\n|}\n\n----\n\n{|\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9901]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9902]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9903]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9904]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9905]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9906]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9907]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9908]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9909]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9910]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9911]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9912]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9913]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9914]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9915]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9916]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9917]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9918]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9919]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9920]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9921]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9922]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9923]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9924]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9925]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9926]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9927]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9928]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9929]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9930]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9931]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9932]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9933]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9934]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9935]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9936]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9937]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9938]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9939]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9940]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9941]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9942]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9943]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9944]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9945]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9946]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9947]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9948]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9949]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9950]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9951]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9952]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9953]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9954]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9955]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9956]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9957]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9958]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9959]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9960]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9961]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9962]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9963]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9964]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9965]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9966]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9967]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9968]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9969]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9970]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9971]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9972]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9973]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9974]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9975]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9976]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9977]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9978]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9979]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9980]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9981]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9982]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9983]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9984]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9985]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9986]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9987]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9988]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9989]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9990]]\n|-\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9991]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9992]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9993]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9994]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9995]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9996]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9997]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9998]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[9999]]\n! align=\"center\" bgcolor=\"#eeeeee\" | [[10000]]\n|}\n
\n|}\n\'\'\'100. век\'\'\' почеће [[1. јануар|1. јануара]] [[9901]]. и завршиће се [[31. децембар|31. децембра]] [[10000]].\n\n==Друштво и политика==\n*\n\n==Економија==\n*\n\n==Наука и технологија==\n*\n\n==Открића==\n*\n\n==Култура==\n\n===Књижевност===\n* \n\n===Музика===\n* \n\n===Сликарство===\n* \n\n===Сценске уметности===\n* \n\n===Синкретичке уметности===\n* \n\n===Масовна култура===\n* \n\n==Личности==\n\n===Политичари===\n*\n\n===Научници и проналазачи===\n* \n\n===Уметници===\n* \n\n====Писци====\n* \n\n====Композиротир и музичари====\n* \n\n====Сликари====\n* \n\n====Сценски уметници====\n* \n\n====Уметници синкретичких уметности====\n* \n\n====Уметници масовне културе====\n* \n\n==Српски културни простори==\n\n===Друштво и политика===\n*\n\n===Економија===\n*\n\n===Наука и технологија===\n*\n\n===Култура===\n*\n\n===Личности===\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[космолошка доба]], [[геолошки еони]], [[геолошке ере]], [[геолошка доба]], [[геолошке епохе]], [[развој човека]], [[развој цивилизације]], [[миленији]], [[векови]] [[Годишњи календар|године]], [[Дневни календар|дани]]
\n[[en:100th century]]','',124,'Милош','20040905124218','',0,0,0,1,0.918895040135,'79959094875781','20041223225126'); INSERT INTO cur VALUES (5566,0,'Allium_sativum','латински назив за [[бели лук]]','',154,'Jablan','20040905160114','',0,0,0,1,0.56370575892,'79959094839885','20040905160114'); INSERT INTO cur VALUES (5567,0,'Лук','*[[бели лук]]\n*[[црни лук]]','',154,'Jablan','20040905160305','',0,0,0,1,0.287988366228,'79959094839694','20040905160305'); INSERT INTO cur VALUES (5568,6,'Zastave.jpg','zastave srbije','zastave srbije',159,'Misa','20040905162535','',0,0,0,1,0.824975536973193,'79959094837464','20040908120036'); INSERT INTO cur VALUES (5569,6,'Grbovi.jpg','grbovi srbije','grbovi srbije',159,'Misa','20040905163245','',0,0,0,1,0.904441337012166,'79959094836754','20050315213523'); INSERT INTO cur VALUES (5570,0,'Данил_Хармс','Данил Хармс (такође Даниил Хармс на [[Руски језик|руском]]), живео од [[1905]]. до [[1942]]. [[Сатира|Сатириста]] ране совјетске ере, користио је [[Надреализам|надреалистички]] и [[Апсурд|апсурдни]] стил. Рођен је као Данил Иванович Јувачoв (такође Даниил Иванович Ювачев на руском), а псеудоним Хармс је смислио у средњој школи. Користио је и псеудониме Хормс, Чармс, Шардам итд.\n\nХармс није стекао велику славу и већина његових дела је издата у тајности као [[самиздат]]. Осуђен је због антисовјетског деловања и провео је годину дана у затвору у [[Курск|Курску]]. Током окупације [[Лењинград|Лењинграда]] [[1941]]. године ухапшен је по други пут због исказивања [[Дефетизам|дефетизма]]. Умро је од глади у затвору [[2. фебруар|2. фебруара]] [[1942]]. године.\n\n== Спољне повезнице ==\n\n*[http://lib.ru/HARMS/xarms_engl.txt Биографија, изабране приче, на енглеском]\n*[http://www.sevaj.dk/kharms/kharmseng.htm Изабране приче на енглеском]\n*[http://www.kulichki.com/~yegor/kharms/ Изабране приче, песме, писма, биографија и друге информације на руском (нешто информација и на енглеском)]\n\n[[Category:Књижевници|Хармс, Данил]]\n\n[[de:Daniil Charms]]\n[[en:Daniil Kharms]]\n[[sv:Daniil Charms]]','Спољне повезнице',17,'Bonzo','20041215194000','',0,0,0,0,0.860154503426,'79958784805999','20050312163107'); INSERT INTO cur VALUES (5571,6,'Slika55.JPG','','',160,'Sremac','20040905175837','',0,0,0,1,0.0472801048748941,'79959094824162','20050315175508'); INSERT INTO cur VALUES (5572,6,'Slika60.JPG','','',160,'Sremac','20040905175927','',0,0,0,1,0.523076544071619,'79959094824072','20050315175508'); INSERT INTO cur VALUES (5573,6,'Slika59.JPG','','',160,'Sremac','20040905180030','',0,0,0,1,0.473542436467058,'79959094819969','20050315175508'); INSERT INTO cur VALUES (5574,6,'Prekrstavanje_Srba.JPG','','',160,'Sremac','20040905180145','',0,0,0,1,0.798482580854076,'79959094819854','20050315175508'); INSERT INTO cur VALUES (5575,0,'Иван_Шарић','[[Слика:Slika55.JPG|right|thumb|Надбискуп Шарић у посети код високих усташких функционера]]\n\n[[Слика:Prekrstavanje Srba.JPG|right|thumb|Фратар присилно прекрштава Србе у селу Миклеушу у Славонији]]\n\n[[Слика:Slika59.JPG|right|thumb|Усташе довршавају убијање оних који показују знакове живота]]\n\n[[Слика:Slika60.JPG|right|thumb|Побијена деца - жртве усташког зверства]]\n\nОДЛУКА о утврђивању злочина окупатора и њихових помагача Ф бр. 5681\n\n==Кратак опис и квалификација злочина==\n\n- Инспиратор масовних покоља, мучења, интернирања под нехуманим условима Срба и Јевреја. - Рушење православних цркава и јеврејских синагога. - Принудно покатоличавање.\nКао метрополита босанско-херцеговачке црквене покрајине и надбискуп Врхбосански помагао је издајнички Павелићев покрет да преузме и учврсти власт у НДХ. Заступао је сарадњу у НДХ са окупатором и лично сарађивао с њим. Инспиратор је рушења православних цркви и јеврејских синагога, и принудног покатоличавања Срба. Учествовао је у конфискацији имовине протераних Срба и Јевреја.\n\n==Појединости о злочину==\n\nКада су усташе у извођењу свога програма потпуног истребљења српског народа и православља у Хрватској у лето 1941 год. започели са масовним покољима Срба, од којих је за не пуну година страдало преко 400.000 лица.\nОгорчен је противник Срба и православља. Присталица је \"чисте\" Хрватске, Хрватске без Срба. Један од главних иницијатора насилног покатоличавања Срба. Највероватније је даје прогон православне цркве и свештенства интелектуално дело његово и његових другова из највишег хрватског католичког клера.\nПроповедник је расне теорије и расне мржње. Околност да је прогон Јевреја у Босни и Херцеговини узео тако рани карактер и био тако немилосрдно извршен, такођер је његово дело.\nПротивјугословенски став Шарићев потиче још пре првог светског рата. По политичком убеђењу припадао је Старчевићевој правашкој странци. Као посланик у Босанском сабору делао је у том духу. У својој изјави у Сабору на дан 19 ВИИ 1910 године изјавио је: \"... Према томе не може хрватска католичка удруга (тј. странка који је припадао Босан. сабору) признати на територији краљевства хрватскога никоје друго име, никоји други народ и никакве друге амблеме до ли хрватске\". (\"Нови лист\" од 13 ВИ 1944 год).\n\n==Шарић честита Поглавнику имендан==\n\nПриликом прославе Поглавниковог имендана Шарић честита Поглавнику имендан и овај му захваљује:\n(Католички тједник од 13 ВИ 1941 год.)\n\nПРОСЛАВА ПОГЛАВНИКОВА ИМЕНДАНА\nПречасном и велечасном душобрижном свештенству надбискупије врхбосанске.\nУ недељу, 13 липња о.г. слави Поглавар Независне Државе Хрватске, Поглавник др. [[Анте Павелић]] свој имендан, те поводом овога позивам сав душобрижнички клер, да тога дана иза свечане мисе одржи Те Деум с молитвама, и да позове вјернике, да се тај дан топло помоле Богу и да њему препоруче нашега Поглавника и Независну Државу Хрватску. На свечаност нека се позову мјесне власти, како се ради о државним благданима.\n<бр>\nИван надбискуп\n\n==Захвала Анте Павелића надбискупу Шарићу на честитци==\n\n\"Католички тједник\" од 6 ВИИ 1941 г. Сарајево: ПОГЛАВНИК Др. Анте ПАВЕЛИЋ НАДБИСКУПУ ДР. ИВАНУ ШАРИЋУ.\n\nКао одговор на своју честитку к Поглавникову имендану примио је преузв.госп. надбискуп овај одговор од Поглавника др. Анте Павелића:\nУред Поглавника\nНезависне Државе Хрватске\nЗагреб, дне 24 липња 1941.\n\nПРЕУЗВИШЕНИ!\nЗахваљујем се на особито угодној честитци, коју сте ми у име римокатоличког свијета ваше надбискупије упутили жеље пригодом мог првог имендана у ослобођеној домовини.\nСвевишњи заиста услишао је вашу молитву и у својој неизмерној праведности испунио је жеље мукотрпног хрватског народа, подјеливши му највеће земаљску добро - слободу, које може имати свој садржај и видног израза само у властитој Независној Држави.\nЈа и цијели хрватски народ цијенимо настојање великог свеченика јуначке бошњачке Хрватске преузвишеног надбискупа Врхбосанскога. ЗА ДОМ СПРЕМНИ!\nДр. АнтеПавелић у.р\n\n==Одговорност надбискупа Шарића за масовно истребљење Срба и Јевреја у НДХ==\n\n*1. Предузете акције истребљења Срба и Јевреја и насилног покатоличавања Срба, спровођене су таквим драстичним мерама, да је Павелић, без претходног споразума са претставницима католичке цркве у Хрватској, ризиковао да би ова, ради чувања свога угледа у народу и пред светском јавношћу, могла бити приморана да се јавно од оваквих поступака усташке владе огради и прекине савез и сарадњу са усташким покретом, који су за усташе били од највеће вредности.\n\n*2. У усташким редовима налазио се, и са њима јасно и отворено сарађивао, велики број католичких свештеника, међу њима и таквих на највишим усташким положајима. Још већи број католичких свештеника који није припадао усташком покрету, помагао је речју и делом усташе у извођењу те акције. Ни први ни други не би смели учествовати у таквој ни мало хришћанској акцији, да нису били унапред сигурни да се тиме неће замерити својим старешинама. Доиста, није познат ниједан случај да је које од тих лица озбиљно узето на одговорност од претпостављене духовне власти за ужасне злочине које су починили.\n\n*3. Околност да је постојала усклађена акција усташа и претставника католичке цркве у Хрватској код насилног покатоличавања Срба, чини такођер индицију за горе постављено тврђење постојања претходног договора између усташа и католичке цркве у Хрватској. Истовремено са најжешћим прогонима Срба, воде упоредо и на исти начин ову акцију за покатоличавање претставници усташких власти с једне, и католичко свештенство са друге стране.\n\n*4. Околност која као индиција највише терети воћство католичке цркве у Хрватској, то је чињеница да ово, иако је знало за све злочине које усташе врше према српском и јеврејском живљу, иако је тај прогон беснео највећом жестином пуних 6 месеци, највиши претставници католичке цркве у Хрватској нису током тога времена предузели ниједан корак да се ови прогони прекину. Тек тада је побијено преко 400.000 Срба, преко 200.000 протерано или побегло из Хрватске, тек када се у Хрватској ниједан Јеврејин није налазио легално у слободи, тек када је новембра 1941 год. било јасно да немачки блицкриг у СССР није успео и да немачка победа није тако стопроцентно сигурна како су ти кругови дотле држали, тек је тада на бискупској конференцији у Загребу опрезни високи католички клер поднео Павелићу захтеве за ублажење прогона Срба.\n\nКада је познато какво је држање претставништво католичке цркве у Хрватској у прошлости и садашњости увек знало и хтело да заузме када су њени прави интереси и престиж били у питању, када се, даље, зна да је католичка црква у Хрватској захваљујући свом привилегованом положају и својој моћи у Хрватској увек - макар и силом - могла да код Павелића издејствује све оно што правим господарима Хрватске - Немцима и Италијанима - није било нарочито противно, онда мора бити јасно да оно гробно ћутање којим је она пропратила страховита усташка зверства, ћутање које је озбиљно угрозило њен углед не само у Југославији већ пред целим светом, морало имати свог дубоког основа а који треба тражити једино у пристанку на све те злочине који је раније била дала Павелићу и због користи које је из ове акције мислила за себе да извуче.\n\nШарић је, захваљујући свом високом положају који је као метрополита босанско-херцеговачки и надбискуп Врхбосански заузимао у хијерархији католичке цркве Хрватске, својим годинама старости, својим везама са Римом, својим ранијим заслугама за усташки покрет, својим личним везама са Павелићем и другим усташким вођама, играо водећу улогу на бискупским конференцијама у Загребу. Верски и национално до крајности нетолерантан, пун мржње за Србе и православље, усташа до сржи, Шарић, тај злодух бискупских конференција, био је заступник примене најрадикалнијих мера против \"иновераца\" Срба и Јевреја и инспиратор свих њихових прогона. Међу старешинама католичке цркве у Хрватској, он је у првом реду одговоран за злочине почињене од стране усташа према Србима и Јеврејима, и то не само у врхбосанској надбискупији, не само у Босни и Херцеговини, већ за злочине почињене у целој Хрватској.\n\nJедан део католичког клера пружио је усташком покрету активну и свесрдну помоћ учествовањем у многобројним злочинима на територији [[Независна држава Хрватска|\"Независне државе Хрватске\" ]]\"Независне државе Хрватске\". Учешће овога дела клера манифестовало се не само у потстрекивању на вршење злочина, каткада и са самих предикаоница већ и у директном припадништву усташким партијским, војним и полицијским формацијама, у вршењу злочина заједно са њима. Ова њихова злочиначка активност није била случајна и неповезана, већ је била подржавана ставом онога дела католичког епископата, који се одмах по доласку [[Анте Павелић|Павелића]] на власт ставио на страну усташа и помагао их у учвршћивању њиховог режима. Ти противнародни припадници високог католичког клера давали су тон целокупном проусташком деловању осталога клера, иступали су чак као организатори читаве једне злочиначке политике [[клеро-фашизам|клеро-фашизма]]. Многи од њих били су повезани са усташким покретом још од раније, пре његовог доласка на власт, па је утолико разумљивије, што су му и доцније пружали сву могућу подршку, чак и у организовању и вршењу злочина. Међу такве противнародне католичке великодостојнике спада и надбискуп врхбосански Др. Иван Шарић, инспиратор најтежих злочина. \n\nБудући одувек присталица \"правашке\" и противнародне франковачке политике, он је једва дочекао стварање хрватске усташке организације у иностранству и служио јој је као експонент унутар краљевине Југославије искоришћујући свој високи положај у католичкој цркви. У томе својству др. Шарић, ради одржавања везе са усташама у иностранству, одлази на једно путовање у Северну и Јужну Америку 1934, о коме доцније по слому Југославије пише у [[Сарајевски лист|\"Сарајевском листу\"]] од 11-V-1941 следеће:\n\n\"... Био сам код наших усташа у Америци Сјеверној и Јужној. Тамошњи бискуп, Американци, Нијемци... с којима сам долазио у дотицај, хвалили су ми Хрвате усташе, као добре и пожртвоване вјернике, као људе божје и народне ... Пјевао сам са усташама нашим, свим срдцем и гласом. \"Лијепу нашу домовину\"... Уздижући Богу молитве за њу, молили смо се свемогућему и за Поглавника др. Анту Павелића, нека нам га Он Милостиви прати и допрати у слободну Хрватску. И добри је Бог чуо, и, ето, услишио наше вапаје и уздисаје. \"Тебе Бога хвалимо, Тебе Господе исповједамо\").\n\nКад је створена [[НДХ]] Др. Шарић је сав свој ауторитет главара католичке цркве у Босни и Херцеговини заложио у корист Павелићеве усташке злочиначке политике. Поред опште подршке поглавнику Павелићу и усташкој влади, он је нарочито испољио сву приврженост усташтву на територији своје надбискупије врхбосанске и Босне и Херцеговине уопште. Као илустрација његовог рада и његовог злокобног учешћа у систематском вршењу злочина служи и претставка словеначког католичког свештенства, протераног од нациста у Србију, који су се марта 1942 обратили надбискупу београдском др. Ујчићу у циљу заштите православног елемента у НДХ и спречавања покоља. Између осталог у овој претставци, писаној врло умерено с обзиром на положај оних који су је писали и положај онога коме је упућена, наводи се следеће:\n\n----\nПреузвишени!\n\"Тешки догађаји који се одигравају на југословенском земљишту, и о којима мислимо да би могли за даљу будућност судбински угрозити правилне одношаје међу југословенским католицизмом и православљем силе нас, да као Словенци и католичке старешине упутимо на Вашу Преузвишеност следеће писмо: С болом у срцу пратимо месецима и месецима језива дела којима су изложена наша српска браћа у НДХ. Ми [[Словенци]] смо у току овога рата сами доживели трагедију какве нема примера у целој прошлости. Сваки дан пружа нам се прилика да се уживљавамо и задубљујемо у беду и муку словеначких прогнаника. Али ако хоћемо да будемо праведни и истинољубиви, морамо признати, да је судбина, коју су одмерили Србима њихова крвна браћа Хрвати гора од свега што су претрпели Словенци на својим домовима.\nУ Словенији нису убијали епископе и свештенике и њихова тела нису бацана у набујале реке, код нас се нису палиле и рушиле цркве и нису се убијали верници за време службе божје: код нас нису клали становнике читавих села на ноћ, као што се стока коље, нису убијали очеве породица на прагу домова на очиглед жене и деце и нису закопавани живи људи.\nНека српска статистика каже, даје на такав или други начин било до сада убијених око 380.000 Срба. Тај је број, како се надамо, претеран. Но изван сваке сумње да Срби данас преживљавају највеће прогонство у својој историји. Сваки посматрач мора да утврди, да се то, што су Срби претрпели задњих 10 месеци на територији НДХ не може упоредити чак ни са насиљем и грозотом турских времена. У неком меморандуму којега су [[Муслимани]] из Бања Луке 12 новембра 1941 г. упутили члановима загребачке владе, чак је речено, да су насиља, која су извршена над Србима у НДХ уопште БЕЗ ПРИМЕРА У ИСТОРИЈИ МА КОЈЕГА НАРОДА, тако пишу припадници ислама о католичком народу, који баш ове године слави хиљадугодишњицу својих првих веза са светом столицом. С много труда и муке полако смо успевали: трезни Срби почели су полако увиђати да је држање сарајевског надбискупа Шарића и његове околине изузетак, и да за њихов поступак не може бити одговорна католичка црква. Још мање може бити одговорна католичка црква за злочине оних католичких свештеника, који су се прикључили усташком покрету или чак суделовали у крвничким одредима у Хрватској.\nСав тај посао постепеног смиривања у најновије време тешко угрожава ново, без сумње највеће насиље, што га је досад доживео српски народ. Вашој Преузвишености је добро познато да православни у Хрватској прелазе данас у масама у католичку цркву.\nПред нама је допис хрватског Министарства правде окружном суду у Земуну од 11 новембра 1941 год. У Њему се позивају сви службеници да: у року од месец дана \"ПОДНЕСУ СТАРЕШИНСТВУ СУДА ПОТВРДУ ЦРКВЕНИХ ВЛАСТИ ДА СУ ПРИМЉЕНИ У КАТОЛИЧКУ, МУСЛИМАНСКУ ИЛИ ПРОТЕСТАНСКУ ВЕРОИСПОВЕСТ И УПИСАНИ У МАТИЦЕ ТИХ ВЕРОИСПОВЕСТИ\". Са каквим се верским побудама може сада објаснити да се православници службеници у НДХ присиљавају... да преду ако не већ у католичку, а оно бар у протестанску или турску вјеру.\nСваки непристран посматрач прилика у Хрватској мора признати, да се прелаз православних у католичку веру врши у знаку најгорег политичког насиља, што га човек уопште може замислити.\nХрватски епископат казао је своју реч, дана 17 новембра 1941 год. у претставци коју је упутио хрватској влади.\nУ њој хрватски надбискупи наглашавају, да по учењу католичке цркве само такви прелази ... вреде, које православни изврше без икаквог притиска, а то значи по својој потпуно слободној вољи и из унутарњег убеђења у истинитост католичке вјере.\nТо начело и схватање могли су овдашњи... кругови примити само с одобравањем. Једино што су желели у интересу српског народа било је да се од католичких бискупа проглашено начело и стварно спроведе у Хрватској... Уствари, унаточ начелним изјавама и упутствима католичких бискупа, насилно преобраћење православних маса у католицизам, продужава се и даље у несмањеном обсегу... Да су хрватски бискупи, кажу Срби, били уистину решени да својим одлукама даду и практично вредност не би оснивали нарочите одборе за примање православних, те не би у својим резолуцијама од 17 новембра 1941 год. говорили, да су вољни у питањима прелажења православних у католичку веру \"СУДЕЛОВАТИ\" са усташким Министарством правде, већ би изабрали природнији поступак: подређеним свештеницима би требали да једноставно забране примање у католичку цркву људи, који мењају веру без икаквог унутрашњег убеђења, већ само из страха и користољубља.\nОпште противљење је морала изазвати... констатација, са којом су хрватски бискупи сматрали за подесну да оправдају свој протест. Србима треба да се по мишљењу хрватског епископата да једнакоправност пред законом, лична слобода и право имовине ради тога, да се тако створи \"МЕЂУ ПРАВОСЛАВНИМ СТАНОВНИШТВОМ ПСИХОЛОШКИ ОСНОВ ЗА ПРЕЛАЖЕЊЕ НА КАТОЛИЧКУ ВЕРУ\".\nСпор између усташа и хрватских бискупа настао је... како се чини, само у погледу метода, тј. на који начин да се тај циљ постигне. По схватањима Срба, хришћанска дужност католичких бискупа требало би да буде, да се заузму за основна човечанска права православних судржављана без посебних рачуна и намера да протествују уопште против рушења православних цркава, а не само против \"ЗАСЕБНИХ АКЦИЈА\", које та рушења врше.\nСада разумемо, наглашавају православци, зашто се није за сада још нашао у НДХ ни један католички бискуп, који би био приправан устати у одбрану православних хришћана до скрајности, те ставити на коцку свој положај, па ако треба и своју личност.\nСвесни смо тога, да је прошло много драгоценог времена и пропуштено много прилика, које је требало искористити, да се онемогуће или пак ублаже штетне последице братоубилачке верске борбе између Хрвата и Срба... Брига за католичку цркву којој смо од срца одани, даје нам слободу, да изразимо о томе веома важно питање у своје озбиљно и дубоко промишљено мишљење. Уколико познајемо прилике у својој властитој домовини, сматрамо да је потребно следеће:\n*1. [[Света столица]] требала би првом згодном приликом јавно осудити и јавно жигосати крваво прогањање народа и српске православне цркве у НДХ.\n*4. Света Столица требала би саветовати хрватским бискупима да у јавној одбрани православних хришћана и њихових свештеника наступају са одлучношћу и са апостолском куражи, која не преза ни пред каквим жртвама. Са искреном молбом, да Ваша Преузвишеност благоизволи поднети наше ово писмо Светој столици, остајемо Вам дубоко одани:\nБеоград, l.III. 1942\nПреузвишеном господину\nДр. [[Јосип Ујчић|Јосипу Ујчићу]], Београдском надбискупу.\nСловеначки католички старешине који живе у Србији.\n----\n\n==Стихови посвећени Поглавнику==\n\nДокле је ишла приврженост ШАРИЋЕВА поглавнику и усташтву и како је све долазила до изражаја, види се из стихова његових, посвећених поглавнику др. АНТИ ПАВЕЛИЋУ, а објављених у \"Католичком тједнику\" од 12-X-1941 под насловом \"Кад сунце сја\", и у \"Новом листу\" од 10-IV-1943 под насловом \"Хрватска младеж своме Поглавнику\". Нарочито се овај перфидни потстрекач на покоље лирски усхићује злочинцем Павелићем у својој \"Оди Поглавнику\", из које наводимо неколико стихова:\n\nЕно у Базилици светог Петра\nВиде Тебе у вјечном Граду пјесник\nњему с Тобом загрљај драг је био\nКо Дом наш мио.\n\nСам Бог Тебе пратио добри,\nЈаки Да изведеш за Дом наш свето дјело\nУсташо дивни!\n\nИ ко сунце једнако ти нас гријеш,\nЗато све нас у коло зовеш дивно,\nПа ко досад покрећи наша срдца!\n\nА ми спремни бит ћемо вазда за Дом\nВазда спремни радит и умријет за Дом\nЗа Дом свој драги!\nДоктор Анте Павелић име драго,\nИма у њем Хрватска с неба благо...\"\n\nПоред тога, др. Шарић се у многобројним својим саставима труди да што више глорификује Павелића. У вези са тим и у вези са својом општом потпором усташком покрету одржава најживље везе и са појединим претставницима окупаторских власти у Сарајеву. Тако \"Католички тједник\" од 23/XI-1941 под насловом \"Надбискуп рањеним усташама, нашим и немачким војницима\" извештава да су два свештеника предала Сарићеве поклоне усташким и немачким рањеницима.\nИсти лист 18-X-1942 у рубрици \"Посјети код надбискупа\" јавља: \"... У понедељак 12 ов. мј. био је у посјети код Преузвишенога нови генерални конзул Краљевине Италије госп. Паоло Роберто Роси. Надбискуп му је узвратио посјету.\"\nЗатим у истом листу од 4-XI-1943 у истој рубрици јавља се да су код Шарића били познати злочинци ФРИЦ НАЈХОЛД и ИВИЦА НАЈХОЛД, а заједно са њим и наш министар госп. ИВИЦА ФРПОЊИЋ, допуковник хрватске морнарице госп. Анте Маташић и пратња. Преузвишени им је свима још истога дана узвратио посјету.\"\nНајзад у истом листувод 30-VII-1944 нотира се следеће: \"Преузв. госп. надбискуп Врхбосански др. Иван Шарић посјетио је 21-VII-1944 прије подне, са својим тајником, немачког конзула др. X. Гердоса, те му је изразио радост и задовољство ради тога, што није успио злочин против Фирера Немачког Рајха\".\n\n==Чињенице сведока др. Карла Калина, католичког свештеника==\n\nКако је конкретно изгледао рад Сарићев у оквиру његове дијецезе врхбосанске, за који је одликован од Павелића, види се из многобројних сведочанстава како православног свештенства и живља које је било жртвом усташког терора, тако и изјава католичких свештеника и других докумената, од којих се овде износе делимични изводи. Тако др. Карло Калин, професор теологије из Сарајева, овако осветљава поступке надбискупа Шарића:\n\n\"Надбискупу Шарићу и осталим члановима ординаријата морало је бити познато шта раде и каквог су понашања поједини свећеници у његовој надбискупији. То му је морало бити познато зато што су по законима католичке цркве декани из сваке поједине деканије морали најмање једанпут годишње поднети ординаријату детаљни извештај о раду и понашању свакога жупника из његовог подручја. Надбискуп Сарић и поред тога ниједном приликом није забранио да такви ненародни свештеници престану са ненародним радом који није био у складу ни са прописима католичке цркве, из чега се може закључити да се је он са целокупним ординаријатом солидарисао са свима неделима која су поједини жупници починили у његовој надбискупији. Не само то, него надбискуп ни своје свештенике није узимао у заштиту када је био у питању прогон Срба и исправно држање. Тако напр. колико се сећам 1943 год. [[Гестапо]] је био ухапсио [[Иван Шубашић|Ивана Шубашића]], жупника са Ступа, због тога што се је он заузимао за Србе у његовој парохији приликом одвођења и пљачке, а надбискуп Шарић није ни за њега подузимао ништа да се из затвора пусти.\n...Најбољи пример држања и рада надбискупа Шарића за вријеме усташке државе показује се на примеру ненароднога рада свештеника Божидара Брала. Цијелом католичком клеру па и мени било је познато, да је свештеник Божидар Брало био харангер против Срба и свега онога што није било усташко, да је био Поглавников повјереник за Б. и Х. у вријеме када су вршени највећи прогони над Србима и [[Јевреји]]ма, па је ипак поред свега тога надбискуп Шарић поред себе држао Божидара Брала и био његов најбољи пријатељ\"...\n\nАли надбискуп Шарић не само да није ни помишљао да спречава злочине; он је баш настојао да се они у што већој мери и што коренитије спроводе. Међу организаторима и непосредним извршиоцима злочина налазе се, поред Шарићевог најприснијег пријатеља Брала, на водећим местима католички свештеници подређени управо надбискупу др. Шарићу. Њихов злочиначки бес удружен с усташким, оборио се у првом реду на православно свештенство, како би се на тај начин олакшало истребљивање све остале пастве, свих православаца.\n\nНа основу садашњих података, само за Босну, утврђује се да је од 320 свештеника побијено 20, протерано 224, интернирано 6, а свега 45 њих остало на својим местима захваљујући народном устанку, док за 25 њих нема података.\nНајвећи део православних цркава уништен је већином спаљивањем, а уколико и није разорен, опљачкан је и претворен у јавне клозете или затворен. Богослужење је било забрањено наредбом државног равнатељства бр. 2446/41 од 9 VIII 1941. Запаљене су 24 цркве и 2 манастира (у некима затворене су и спаљене жене и деца), а затворено или претворено у нужнике 20. Од 12 цркава само у срезу [[Босански Петровац|Бос. Петровац]] 8 је делимично порушено или опљачкано, а црква у с. Лијешћу претворена је у римокатоличку и у њој је служио мису жупник из Б.Брода. - Гробља су такодје разорена.\n\n==Злочини почињени у Сарајеву и његовој најближој околини==\n\nУсташки злочини извршени на територији Босне и Херцеговине небројени су, али се нарочито истичу бројношћу и свирепошћу злочини почињени у околини [[Сарајево|Сарајева]], у непосредној близини надбискупа Шарића, на подручју где су дејствовали усташки повереници Павелићеви, који су истовремено били и сарадници надбискупа Шарића, јер су то у већини били римокатолички свештеници.\nТако је надбискуп Шарић, како каже један сведок, \"с прозора могао да гледа\" масовна убиства и свирепа мучења невиних људи. То планско истребљење Срба организовали су свештеници потчињени Шарићу, као што су Божидар Брало, Др. Драгутин Камбер и др., који су били личности Шарићева поверења и у сталном присном контакту са њим.\nЗато је несумњива одговорност Др. ШАРИЋА за многобројне злочине почињене над Србима, што се види из многобројних доказа и изјава сведока, од којих један вели:\n\"Прогонима и истребљењу православља у Б. и Х. много је допринео сарајевски надбискуп Др. Шарић, који је давао инструкције у том погледу повјеренику банске управе Бралу, римокатоличком свештенику)\" (Из изјаве Алексе Старовића од 24 VII 1942).\n\nЗлочине које су усташе починиле према Србима и Јеврејима у НДХ током 1941-45 године није потребно данас доказивати - они су светској јавности исто тако добро познати као напр. они у Мајданеку или Кијеву. Само илустрације ради осврнућемо се у овој одлуци на злочине почињене у Сарајеву и његовој најближој околини. Једино за злочине ове врсте који су вршени од стране католичких свештеника, затим злочине према православном свештенству и према православној цркви, и најзад злочине принудног покатоличавања, биће изложене чињенице и докази који се односе на те злочине извршене у целој Б. и Х.\n[[Сарајево]] је, у сравњењу са осталим местима Б. и Х. знатно мање страдало од усташких злочина. У Сарајеву су се налазила конзуларна претставништва неутралних земаља, оно је било седиште немачких и италијанских команди, те су усташе избегавале да пред толиким страним сведоцима врше своја недела. Ово у толико пре, што су усташе у Сарајеву имале јак војни и управни апарат, тако да се овде не би могли послужити уобичајеним изговором да су учињени злочини дело недисциплинованих појединаца које војска и жандармерија нису успели благовремено да спрече.\nАко је слика онога што се у Сарајеву и поред свега тога збивало, језовита и страшна, моћи се онда лако закључити какве су све размере узела усташка недела у местима у којима су могућности за њихову злочиначку делатност биле за њих повољније. Важно је затим изложити усташке злочине баш у самом Сарајеву и стога, што су овде исти вршени такорећи под прозорима саме надбискупске палате Шарићеве, а да он није ништа учинио са своје стране да исте спречи.\n\n*Милан Ј. Татић, гостионичар из Сарајева (записник од 27 фебр. 1942 год.). \"После Видовдана, не сећам се датума, извели су усташе 25 Срба у Ковачиће близу Сарајева и стрељали су их. ... Око 25 јула прошле године усташе су код Али-пашиног Моста у једној штали затворили 125 Срба, међу којима је било жена и деце, полили нафтом како шталу тако и људе и запалили, тако да су живи погорели.\"\n*Зора Карабатковић, домаћица из Сарајева (записник од 14.III. 1942 год.). \"Ја сам по бекству из Сарајева л децембра била очевидац када су усташе на Сокоцу убиле: Драгу Ковачевића, Симу Ковача, Драгу Нешковића, Воју Форцана, а на истом месту усташе су заклали и мајку Драге Ковачевић. Исто тако би ла сам присутна када је један млади усташа одн. дете у усташкој униформи, убило три жене и једно дете заклао на месту зв. \"Под Романијом\". Гледала сам такође кад су усташе у селу [[Вржичи]]ма убиле 67 чељади, затим то село запалили\".\n*Богдан Маунога из Алипашиног Моста (записник од 14. IV. 1942 г.). \"Уништење српског живља и имања јесу следећа: 24. VIII. [[Раковица]] са фамилијама око 200 кућа спаљено, 31. VIII. село [[Црнотина]] 100 кућа, село [[Крмоглав]] 70 кућа, село [[Швраке]] 20 кућа, 7. IX. 1941 28 Срба истог дана у Раковици заклани и 13 стрељани, у [[Подлугови]]ма 1.IX. бачено у бунар 30 Срба, истога дана у [[Илијаш]]у стрељано 32 Србина, а 7. IV. у селу Рељеву у кући Драгутина Васића спаљено је 250 Срба живи повезани бодљикавом жицом... Није им суђено\".\n*Вукојевић Миодраг, браварски помоћник из Сарајева (записник од 27 новембра 1943 год.).\"У околини Сарајева усташе су похватали српске сељаке по пољу... Разне егзекуције вршили су усташе над мирним српским живљем на лицу места. Било је случајева да су усташе појединим [[Срби]]ма на месту где су их ухватили, секли руке, клали их, вадили им очи итд. Tо су нарочито радили у селу Јошаници, Сокоцу и у другим селима у околини Сарајева и падинама Романије ... Познато ми је, да су усташе из самог Сарајева многе Србе поубијали, а многе одвели и у конц. логоре. Нарочито мије познато да су усташе убили код жељ. болнице у Сарајеву и то: Бранка Милутиновића, гимназијалца, Војина Царкића, фотографа и његову сестру Лепосаву као и Симшића Данила, инжењера - све из Сарајева. И многи други Срби у Сарајеву убијени су и одведени по усташама у концентрационе логоре, што нарочито важи за угледније и истакнутије Србе, ни њихова имена не знам да наведем. Оне које сам поменуо потичу искључиво из моје најближе околине.\" \n*Јашаревић Митар, пекар из Илиџе (записник од 23.XII. 1943 год.). \"До половице маја 1941 год. није било на [[Илиђа|Илиџи ]]прогона Срба, јер се у прво време тек организовала усташка власт и образовале усташке јединице. Одмах тада почињу хапшења Срба. ... Њих око 80. Ове ухапшене Србе са Илиџе одвели су у Сарајево у затвор а одатле се више никада нису вратили својим кућама. После неколико месеци утврдили се да су сви ови одведени Срби са Илиџе од усташа отерани у Иван планину и ту убијени у једној рупи •••У августу 1941 год. усташки таборник Удовић... дошли су са теретним камионом пуним усташа из Сарајева на Илиџу те покупили са Илиџе и из села на територији оштине Илиџе 38 највиденијих Срба. Ове људе стрпали су у камион и одвели код [[Бутмир]]а на неке ливаде, и у близини једнога гаја све их побили. Ови убијеним Србима најпре су одузели сав новац, а затим им наредили да полегају на земљу, а онда су једног по једног убијали метком из револвера у потиљак главе.\" \n*Павловић Јелена, домаћица из Сарајева (записник од 19.II. 1942 год.). \"За претстојника полиције у Сарајеву постављен је пре два месеца Иван Толj... који има задаћу да очисти Сарајево од Срба и Жидова. Данас је у Сарајеву Жидова врло мало. Они су махом одведени у разне логоре, а највише их се налази у [[Јасеновац|Јасеновцу]] у Хрватској. ...Највећи прогони и убијања Срба почињени су још некако убрзо после преврата. Ове Србе усташе су одводили до села Враћа, пола сата удаљено од Сарајева, и ту су убијани те бацани у јаме. Колики је број побијених Срба не могу навести. Сарајево је сада пуно усташке војске, који врше прогоне и покоље Срба по околним селима...\"\n*Богдан Маслаша, трговац из Алипашиног Моста (записник од 12.III. 1942 год.).\n**V. \"У мјесецу јулу у [[Илијаш]]у поубијаше најугледнијих 31 домаћина и то Стојана и Миру Челика, Новицу Хаџића, Ристу Дувњака и др.\n**VI. У селу Раковици срез Сарајево, похваташе 36 најугледнијих домаћина, у кућу затворише, посуше бензином и запалише. Међу поменутим нађоше смрт и задругари Вуковићи, Мариловићи и др....\n**VII. Почетком августа у недељу упадоше у црквену порту у [[Блажуј]]у, разбише споменик српским херојима који су погинули 1914 год. Из цркве су узели заставе, чираке и рипиде, попалише око 40 лица који се том приликом, ... Од поубијаних познајем пароха Рељу Спахића, Бозу Куљанина, Мирка и Љубу Копура и многе друге, сви из Блажуја.\n**VIII. Усташе у Алипашином Мосту почеше нагло хапсити по 30 људи у један вагон, жицом руке везати и особним возом на губилиште у Мостар отпремати...7 септембра ухапсише преко 150 Срба из Алипашиног Моста, затворише у усташки табор, повезаше руком жице и отпремише у [[Рељево]] и на најсвирепији начин побише. Од поменутих побише 2 маја зета Предрага Шоигановића, и Луку Ковачевића, из задруга Млађана 11 лица из Јошила 9 лица ... итд.\"\n\nПоред изложених злочина масовних покоља, мучења и пљачке Срба о којима су горе изложени докази, извршено је у Сарајеву масовно истребљење свих сарајевских Јевреја, који су, заједно са осталим Јеврејима Б. и Х., већ у лето 1941 год. одведени у конц. логоре, где су сви до последњег побијени или одведени у немачке логоре смрти. Околност да су масовни прогони Јевреја у Б. и Х. започели знатно раније но у осталим деловима Хрватске, несумњиво је дело надбискупа Шарића.\nУ истребљењу Срба у Б. и Х. учествовали су у великом броју и католички свештеници као руководиоци и извршиоци тих злочина. Међу њима налазе се и лица из најближе околине надбискупа Шарића, као што су: његов лични пријатељ Божидар Брало, сарајевски жупник, који је у усташким редовима заузимао једно од највиших места - био је повереник Поглавника Павелића за Б. и Х. Други интимни пријатељ Шарићев, добојски жупник Драгутин Камбер, био је усташки повереник за добојски котар. И Шарићев генерални викар Монс. Анте Буљан, жупник из Завидовића био је један од главних усташких вођа у околини Сарајева. Жупник и саветник надбискупије врхбосанске Анте Алауповић, руководио је акцијом принудног покатоличавања Срба врхбосанске бискупије. За логорника котар Двор на Уни постављен је Анте Ђурић, жупник из Диуше. Јурај Господнетић, жупник из Обљаје, био је предводник усташке главнине која је маја 1941 год. окупирала срез [[Босанско Грахово]]. Антон Кларић, жупник, био је таборник усташког табора у Грамошници.\n\n\n==Покатоличавање==\n\nИстовремено са убиствима и разарањима вршено је у пуном јеку покатоличавање, иако су бискупи на конференцији у новембру 1941 лицемерно донели одлуку да ће се признавати само добровољан прелаз у католичанство знајући добро какав је тај \"добровољни прелаз\" под претњом усташке банде која је немилосрдно клала.\n\nКако изгледало то \"добровољно\" прелажење види се из изказа бројних сведока, као на пр. Душана Дрљаче, из Б. Н. Места, који изјављује да су усташе већ гониле поједине људе да их побију, а када би родбина у последњем тренутку донела потврду од католичког свештеника о прелазу њиховог у католичку веру, они су их пуштали. Тај прелаз, нарочито у хитним случајевима, испред ножа, вршио се не само потписивањем унапред спремљеног, испуњеног формулара, него и добијањем потврде телефонским путем. Сведок Риста Јовановић, из Обудовца сведочи да је 1-XII-1941 дошла у [[Брчко]] једна усташка бојна која је натерала све Србе да потпишу изјаву о покатоличавању, а ко то није учинио, био је премлаћен као на пр. Душан Буђен, коме је разбијена лобања, и др. Котарски претстојник у Брчком Монтани, наредио је општ. начелнику у Обудовцу, да изда писмено наређење о прелазу у католичку веру према коме је село [[Лончари]] имало извршити прелаз 10-XII, с. [[Доњи Жабари]] 11-X, [[Обудовац]] 15 и 16-XIII, [[Човић Поље]] 16-XII, [[Горњи Жабари]] 17. 18 и 19-XII-1941. Сведоку Милану Дојчиновићу из Брчког познато је да су усташе на дан 2-XII-1941 у Брчком, после страховитих злостава и присиљавања на прелаз у католичанство, повели на стрељање око 50 Срба, због чега су и остали [[православни]] морали потписивати формуларе, који су били упућени Шарићу на одобрење, па када је стигло одобрење и извршен прелаз, пуштени су и ових 50 лица, уз претходну обавезу да ће и они ступити у католичку веру. Сведок Драга Чебеђић из [[Кљуић]]а, изјављује да је после покоља мушкараца у [[Кључ]]у требало следећег дана да буду похапшене и стрељане жене. Тада је католички жупник ЛАЦИЋ позвао све преостале Србе у Кључу да поднесу одмах молбе за прелаз. па ће на тај начин спасти и себе и жене у затвору, што су они и учинили. После тога им је Лацић свима саопштио да су молбе решене телефонским путем од стране надлежних црквених власти, те их одвео у цркву и у групама од по сто покрштавао.\n\nСерију ових злочина почињених \"ad majorem gloriam Dei\", завршава опште пљачкање имовине православаца, како оне црквене тако и појединаца. И ту др. Шарић предњачи својим примером. Још пре избијања рата, продао је др. Сарић своје две велике зграде у Сарајеву индустријалцу Авраму Левиу. По образовању НДХ Павелићева влада је одлучила да се те зграде поклоне Шарићу. Када је Ватикан, после више таквих случајева, био принуђен да забрани католичким свештеницима да узимају за себе или за цркву имовину прогоњених лица у НДХ, Шарић је изиграо ту забрану тиме, што је издејствовао да му се за ове две даду друге зграде. Затим је приморао православну црквену општину у Сарајеву да цело земљиште православног гробља у Вој. Путника улици прода НДХ у бесцење.\n\nУ свима описаним злочинима узели су учешће као организатори, потстрекачи или извршиоци многобројни свештеници са територије Шарићеве дијецезе. Међу њима се нарочито истичу најближи пријатељи Сарићеви: \n*сарајевски жупник БОЖИДАР БРАЛО, један од највиших усташких функционера и повереник Павелићев за Босну и Херцеговину,\n* добојски жупник ДРАГУТИН КАМБЕР, усташки повереник за котар [[Добој]],\n*свештеник Др. ДРАГАН ДУЈМЉШИЋ усташки повереник за котар [[Тузла]],\n*жупник у Завидовићу монс. АНТЕ БУЉАН Шарићев генерални викар, такође припадник усташког покрета, одговоран за мучење и одвођење Срба у [[Јасеновац]].\n\nУ самом Сарајеву налазили су се и развијали своју противнародну делатност сарајевски жупници АНТЕ АЛАУНОВИЋ и СТИПЕ ИЛИЋ, обојица лица из најуже {арићеве околине и његови нарочити миљеници. Први је био претседник \"Напретка\" и захваљујући својим везама са вођама усташког покрета, издејствовао је да се Напретковим задругама повери руковање имовином одузетом од српских културних удружења и [[Јевреји|Јевреја]]. Налазио се у одбору који је том имовином руковао, односно истом располагао. Био је десна рука надбискупа Шарића у акцијама превођења Срба у католичку вероисповест. СТИПЕ ИЛИЋ био је такође у одбору Напреткових задруга и учествовао у пљачкама српске и јеврејске имовине.\n\nУ рукама Државне комисије налазе се непобитни докази да је у црквеној провинцији Босне и Херцеговине, која је стајала под Шарићевом јурисдикцијом, учествовало 155 католичких духовних лица у усташком покрету на високим положајима или давало помоћ усташама пропагирањем њиховог покрета и личним учешћем у њиховим злочинима. Наведени број католичких духовника, усташа и усташких помагача далеко је још од њиховог стварног броја. Јављају се све нови и нови докази о учешћу католичког духовништва у усташком покрету.\n\nПримера ради наводе се имена неколико католичких духовних лица учесника у усташком покрету:\n\n*Др. СРЕЋКО ПЕРИЋ који је руководио покољима Срба у срезу љиванском наређивао је са олтара цркве у Горици верницима: \"Браћо Хрвати, идите и кољите све Србе од реда а најпре закољите моју сестру, која је удата за Србина, а онда све Србе; када овај посао завршите дођите к мени у цркву где ћу вас исповедити и причестити па ће вам онда сви греси бити опроштени.\"\"\n\n*Фра СИЛВИЈЕ ФРАНКОВИЋ из Бугојна, који је учествовао у покољу Срба у Бугојну, једном је приликом јавно изјавио: \"Штета што нисмо прије муслимане уредили па онда Србе!\"\"\n\n*КУСТРУ БРАНКУ, котарском престојнику у [[Бугојнo|Бугојну]], када му је овај исповедио да је убио 14 Срба, рекао је; \"Када намириш на 40 онда ћу те исповиједити и све ћу ти опростити.\"\n\n*ФРА ФИЛИПОВИЋ из Петрићевца, доцније усташки сатник и командант у Јасеновцу, главни иницијатор и организатор покоља Срба у [[Дракулићи]]ма када се је расправљало треба ли децу поштедити или не, ФРА ФИЛИПОВИЦ је, држећи у једној руци крст у другој нож, дохватио једно 7-годишње дете и пред очима родитеља и 70 присутних Срба узвикнуо:\n\"\"У име Исусово\"\", затим дете заклао и облизнуо крвав нож. То је био потстрек за почетак немилосрдног општег клања, у коме је покољу побијено преко 1.500 лица. \"Сутрадан је ФРА ФИЛИПОВИЦ причестио учеснике у овом покољу.\"\n\n*ДОН ИЛИЈА МУЈИЋ из дувањског среза, усташки логорник и организатор усташке милиције у Рогошком Пољу. 1945;\n\n*НИКОЛА БОШЊАК, жупник из [[Прењ]]а, организатор покоља у Прењу, доцније домобрански мајор; \n\n*ФРА ТУГОМИР СОЛДО, \"члан одбора за истребљење Срба у [[Чапљина|Чапљини]]\", организатор масовних покоља Срба у том месту;\n\n*ФРА ВИДАК ЧОРИЋ, усташки логорник у Броду, затим таборник у Јастребарском, организатор похода и покоља у Невесињу;\n\n*ДИВИЋ, Жупник из Какња, усташки таборник и организатор усташке власти у Какњу;\n\n*ФРА ЛУКА ТЕШИЋ из Сасине који је предводио усташке банде код покоља Срба 1941;\n\n*ФРА ЕМАНУЕЛ РАЈИЋ усташки таборник, побегао је по ослобођењу заједно са немачком војском;\n\n*АНТЕ КЛАРИЋ, жупник из Трамошнице усташки таборник, лично је предводио своје групе у акцијама против српских села; \n\n*ГРГА БЛАЖЕВИЋ, жупник у Бос. Новом усташки побочник за надзор при политичком усташком логору у Бос. Новом, учествовао је у организовању масовних покоља Срба у Бос. Новом и околним селима; \n\n*Фрањевац ДРАГО КРАМАРИЋ из [[Ковин]]а, заменик тамошњег усташког таборника, организовао је масовна убиства Срба од стране усташа, усташе су своје жртве одводиле на Иван планину, убијале их маљем на једном месту и бациле у воду;\n\n*МИЛОРАД и БРАНКО БАНДИЋ, жупници из Бања Луке, организатори масовних покоља и пљачке тамошњих Срба.\n\nЗа илустрацију деловања католичких духовника у Босни и Херцеговини наводи се исказ једног сведока који своје утиске о раду тих лица излаже у једном чланку италијанског листа \"II resto del Karlino\" 10-IX-1941; он каже:\n\"... Тако се ситуација компликује врло опасним изгледима једног верског рата. Било је убилачких банди које бејаху, а вероватно су још и сада, вођене и распаљиване од католичких свештеника и редовника. Следећи догађај је више него доказан: У [[Травник]]у, на 100 км јужно од Бања Луке, првог дана мог тамошњег боравка један фратар затечен је са крстом у руци како потстиче једну банду којој је сам био на челу\".\n\nЗа сав тај посао и потпору усташким водама и њиховим плановима, за потстрекавање на убиства, уништавање српског и јеврејскпг живља, рушење и скрнављење цркава, пљачку имовине жртава усташког терора, Др. ШАРИЋ, априла 1944. бива одликован од стране Павелића \"велередом за заслуге са звијездом\".\nОрден му је предат истовремено кад и неким немачким официрима преко \"претседника хрватске државне владе\" НИКОЛЕ МАНДИЋА. Др. Шарић је искористио и ову прилику да манифестује своју оданост Поглавнику овим речима:\n\"... Молим Вас, Преузвишени господине претсједниче, када се повратите на своје високо мјесто, изручите великом Поглавнику наш завјет, да ћемо са њиме радити на великом дјелу што нам га је по њему дала провидност божја. Провидности хвала, што нам га је дала... У то име драга браћо, кликнимо Поглавнику и његовој десној руци: живјели! за Поглавника и за дом спремни!\"\n\nТако је одликовани надбискуп Шарић клицао најкрвавијој руци и потстрекавао на даље издајничке покоље и зверства.\nНадбискуп ШАРИЋ, који је за себе са поносом говорио: \"Ја сам усташа... сваки син народа позван је и дужан бити усташа\" (\"Нови лист\" од 29-VII-1944), налази се данас у иностранству заједно са осталим усташама, и то, како један усташки летак тврди, \"као изванстраначка личност на челу хрватске демократске интелигенције\".\nНа основу свега горе изложеног Државна комисија утврђује надбискупа врхбосанског Др. ИВАНА ШАРИЋА за тешког ратног злочинца, као и све његове напред именоване саучеснике-католичке свештенике, који морају, уколико нису већ заслужену казну искусили, бити изведени пред народни суд да за своје злочине искусе праведну казну.\n\nПретседник Државне комисије,\nДр. Душан Недељковић, с. р.\nпрофесор Универзитета\n\nДРЖАВНА КОМИСИЈА\nД.број 297/46\n\nлитература: Документи из историје Југославије, Београд 1996\n\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315175338','',0,0,0,0,0.079214184582,'79949684824661','20050315175338'); INSERT INTO cur VALUES (5576,0,'Независна_држава_Хрватска','#REDIRECT [[НДХ]]','',17,'Bonzo','20041202204745','',0,1,0,0,0.804913670199,'79958797795254','20041202204745'); INSERT INTO cur VALUES (5577,0,'НДХ','[[Слика:Jasenovac34v.jpg|thumb|300px|right|Усташе у Јасеновцу - Фотографисање са Србином пре него што ће га убити]]\n\nНДХ је нацистичка творевина која је уз помоћ хитлеровске Немачке и хрватског народа, настала на подручју Југославије. НДХ је у историји остала забележена по зверствима које су Хрвати и Муслимани (који се у периоду Другог светског рата идентификују као Хрвати - хрватско цвијеће) чинили над Србима, Јеврејима, Ромима, као и Хрватима неистомишљеницима. У периоду другог светског рата у НДХ је побијено око 2 000 000 Срба.\n\n==План истребљавања Срба==\nЖељни да у НДХ владају искључиво без такмаца, потакнути и могућностима брзог и лаког богаћења отимањем српске имовине, под кринком наводног узврата за централистички режим Краљевине Југославије врхови у НДХ с Павелићем на челу су Србе у НДХ прогласили за »највеће непријатеље Хрватске«. За све недаће, које су их стизале за време старе Југославије, кривили су Србе. Њима је уопште било непријатељски све што је српско и зато су они већ од првих дана своје владавине најоштрије ударили на невино српско становништво. НДХ је захватила права бесомучност у прогањању Срба и бавила се мишљу, како да истреби све Србе из подручја НДХ. Павелић је то (како се може разабрати из записника Паул О. Сцхмидта) изјавио и [[Адолф Хитлер|Адолфу Хитлеру]], када га је први пут посетио (7. јуна 1941.) у Немачкој. Тражио је пута и начина како да НДХ остане — »само хрватска«, како да ју »очисти« од »нехрватског елемента«, мислећи при томе — на Србе. Очито у сагласности с Павелићем говорио је (на једном збору у Лици) »доглавник« [[Миле Будак]] шта ће радити са српским становништвом у НДХ. Један дио Срба ће се протерати, други дио ће покатоличити, што је значило похрватити, а трећи део српског становништва НДХ ће се — физички истребити. Тако је записао и добро информирани хисторичар [[усташа|усташтва]] [[Јере Јареб]] у својој књизи »Пола вијека прошлости Хрватске ...« истакавши наиме — како уништавање Срба није била само Павелићева политика него и усташког покрета и који је поставио тврдњу да је - »сав хрватски народ био за НДХ«.\nСрпски народ на подручју НДХ био је стављен изван закона. Од првог дана НДХ он је постао обесправљени објекат усташке страховладе. Против Срба било је све дозвољено, да се на овом подручју могу некажњено прогонити, мучити, злостављати, хапсити и убијати\nШтампа, напосле дневник »[[Хрватски народ]]«, недељник »Спремност« итд.) били су пуни хушкања против српског становништва у НДХ. »Промичба« у НДХ допуштала је такво писање своје штампе, а њени гласноговорници објављивали су прогањање Срба. Некадашње хрватско-српске националистичке политикантске супротности из старе Југославије добиле су за време НДХ стравични епилог у истребљавању српскога становништва.\n\n==Како je НДХ бранила хрватство==\n[[Слика:Ndh-25.jpeg|thumb|]]\nСтравичан је нарочито начин, на који су усташе сроводили своју »освету« над Србима у НДХ. Усташе су похватане убијали често на крајње звјерски начин, какав је могао измислити и развити само суров, нељудски, до сржи покварени тип склон уништавалаштву и крволоштву. Тешко је и замислити такву могућност, да се похватане људе дивљачки мучи, да им се режу уши, нос, други дијелови тијела, да их се боде са ножевима, па чак и очи да им се ваде (као што је то свједоцима утврђено крајем јула 1941. у Глини за усташу Крешталицу). Усташе су хватали српско становништво, одводили их у затворе или одмах на лицу мјеста масовно уништавали, те су их (чак и полуживе!) бацали у скупну гробницу. Из низа језивих усташких кољачких недјела указујемо овдје на један догађај, који и сам по себи рјечито говори о томе какви су били ови усташи-кољачи. Земаљска комисија за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових домаћих помагача (на подручју НДХ) саслушала је поред осталих о тим недјелима и учитељицу из Глине Љерку Зибар, која је исказала:\n\n»Ја не знам тачно, када је то могло бити, мислим да је то било концем српња 1941. године. Предвечер пред нашом гостионицом (свједок је кћи гостионичарке у Глини, примј. аутора) стао је један камион и у гостионицу су ушли Јанко Кихалић, Стево Крешталица и Пајо Крешталица, усташе-крвници, који су били пијани, па је Стево Крешталица покуцао на врата кухиње, у којој сам се ја налазила и тражио од мене, да му дадем вруће воде. На мој упит што ће му врућа вода, он је казао: »Ево имам једно човјечје срце, ако хоћеш да видиш ...«\nЈа сам се препала и послије тога мој муж и ја смо их отправили и затворили гостионицу. Моја пасторка, Вера Зибар, сада ученица Трговачке академије у Загребу, 16 година стара, дошла је к мени том згодом у кухињу рекавши, да не дам пећи то срце, јер да су га они наумили испећи. Срце је било замотано у једну крваву крпу, а приповиједали су касније гости, који су били присутни, да су у крпи биле људске очи, али их ја нисам видјела...« (Записник Земаљске комисије за утврђивање ратних злочина...«. састављен у Глини јуна 1944., документ се налази у архиву Јавног тужиоштва Хрватске у Загребу).\nНарочито стравичан је опис усташкога клања око осам стотина Срба, које су усташе из Глине поубијали у српско-православној цркви ноћу 27. јула 1941., којег је пред Земаљском комисијом за утврђивање ратних злочина дао једини преживјели свједок тог масовног покоља, Љубан Једњак. Он је такав исказ дао и касније у Загребу на претресу Лисаку и др. пред Врховним судом Хрватске септембра 1946. године. Због његовог нарочитог значаја износимо овдје тај исказ свједока Љубања Једњака у изводу. Он је пред Врховним судом НР Хрватске исказао слиједеће: види [[масакар у Глини]].\n\n\n==Кардинал Тисерант о НДХ==\n[[Никола Рушиновић]], Павелићев изасланик при Ватикану известио је (из Рима) 6. марта 1942. (у име »Посланства Независне Државе Хрватске«, како стоји у заглављу тог акта под бр. 4-1942.) усташку владу у Загребу о свом разговору са секретаром ватиканске Конгрегације за Источну цркву, [[Еуген Тисерант|Еугеном Тиссерантом]]. [[Кардинал Тиссерант]] (Eugen Tisserant) је изразио своје негодовање због владавине у НДХ и чудио се, како он (Рушиновић) као Далматинац може представљати НДХ.\n»... Па како то — питао је кардинал Рушиновића — да су вам ваши велики пријатељи и савезници Талијани могли узети Далмацију?« (Рушиновић код тога биљежи — »Још угодније питање за мене!«).\nКад му је Рушиновић узвратио како је сад »Хрватска слободна«, додавши како »често и велики народи за своју слободу морају се одрећи и најдражих делова свога државног и народног тиела«, кардинал Тиссерант му је казао:\n»...Ви сте дакле слободни? Зар не радите све што хоће Њемци, кад то раде сви народи у Европи данас? Зар се то може назвати слободом?\nНакон што му је Рушиновић упорно понављао да се ипак ради о слободи, кардинал је продужио:\n— »Да, ваша је слобода слична оној нашега Петаина. И он је слободан, да Њемцима мора давати 80% свих живежних намирница, а народ француски при томе умире од глади. То нису приче, јер ја то врло добро знам... Ви сте као и сви остали, економски заробљени, а без економске слободе, нема ни политичке ... Ваши пријатељи фашисти смеју се вашој самосталности и слободи... као и егзистенцији Хрватске државе. То ја чујем изравно од њихових великих глава. Ваш краљ, војвода од Сполета, никада неће доћи у Хрватску, јер су га учинили краљем у краљевини, која није краљевина, јер је зависна од Њемачке, као и од Италије.\nУ Хрватској свак више влада, него ли Хрвати. Тако Вам је то. А кад би знали шта говоре о вама талијански официри, који се налазе у обалном појасу, то је управо страшно. По њима, таквих зверстава тешко је и замислити, да је икада било. Убијања, палежи, разбојства, пљачке на дневном су реду у тим крајевима. Не знам, да ли је све тако, али знам позитивно, да су и сами [[фрањевци]], као напр. отац Шимић у [[Книн]]у, узимали учешћа код нападаја на православни живаљ и на рушење православне цркве. Отац Шимић сам је предводио групу људи са оружјем у руци, који су рушили православну цркву. Исто тако порушили сте православну цркву у [[Бања Лука|Бањалуци]]. Знам сигурно, да су се фрањевци у Босни и Херцеговини исто тако јадно понели. Такве ствари не може радити одгојен, културан и цивилизован човек, а камоли свештеник...« (Фотоснимак овог документа објављен је у зборнику »Тајни документи...«, у додатку под насловом »Документи«).\n\n\n==Законска одредба« од 19. априла 1941==\n===Законска одредба о расној припадности=== \nЗаконском одредбом о расној припадности« (од 30. априла 1941.) прописано је уз остало и ово:\n*»...Аријског поријетла је особа, која потиче од предака, који су припадници Еуропске расне заједнице или који потјечу од потомака те заједнице изван Еуропе ...« (тачка 1.).\n*»... Особе, које поред аријских предака имају једног предка другог кољена [[Јевреји|Жидова]] или другог еуропског неаријца по раси изједначују се обзиром на стицање држављанства с особама аријског поријетла.\n*Особе са два предка другог кољена Жидова по раси такођер могу бити обзиром на држављанство изједначене с особама аријског поријетла, у колико то у точки 3. није другачије одређено...« (»Народне новине«, бр. 16 од 30. априла 1941.).\n\n===Законска одредба о заштити аријске крви и части хрватског народа===\nЗаконска одредба о заштити аријске крви и части Хрватског народа« (од 30. априла 1941.) објављена је у »[[Народне новине|Народним новинама]]« бр. 16 од истога дана. Износимо неке од прописа, које садржи ова »Законска одредба«:\n*»... Брак Жидова и иних особа, које нису аријског поријетла с особама аријског поријетла, је забрањен. Исто тако је забрањен брак особе, која поред аријских предака има једног предка другог кољена по раси Жидова или другог нееуропејског неаријца с особом, која је по раси једнаког поријетла ...« (точка 1.).\n*»[[Жидови]] или ине особе, које нису аријског поријетла, не смију запослити у кућанству женске особе аријског поријетла испод 45 година старости...« (точка 4.).\n*»... Неаријцима и државним припадницима (?) је забрањено извјешање хрватске државне и народне заставе и истицање хрватских народних боја и емблема...« (ст. 1. т. 5.).\n\n===Законска одредба о забрани ћирилице===\nПо § 1. ове »Законске одредбе« објављене у »Народним новинама« бр. 11 од 25. априла 1941., бр. 11 — »на подручју Независне Државе Хрватске забрањује се употреба ћирилице ...«\n\n\n==»Покрст« и уништавање цркава==\n*[[Бројна сведочења о покрштавању Срба]] ([[Brojna svedočenja o pokrštavanju Srba|лат]])\n*[[Покрштавање Срба у Срему]] ([[Pokrštavanje Srba u Sremu|лат]])\n*[[Запис о «покрсту» у Вргинмосту]] ([[Zapis o «pokrstu» u Vrginmostu|лат]])\n*[[Највећи део православних цркава у БиХ уништен је]] ([[Najveći deo pravoslavnih crkava u BiH uništen je|лат]])\n\n\n==Надбискуп Алојзије Степинац==\n*[[Алојзије Степинац]]\n\n\n==Злочинци==\n*[[Анте Павелић]] ([[Ante Pavelić|лат]])\n*[[Славко Кватерник]] ([[Slavko Kvaternik|лат]])\n*[[Еуген Кватерник]] ([[Eugen Kvaternik|лат]])\n*[[Иван Шарић|Надбискуп Иван Шарић]] ([[Ivan Šarić|лат]])\n*[[Виктор Томић]] ([[Viktor Tomić|лат]])\n*[[Макс Лубурић]] ([[Maks Luburić|лат]])\n*[[Андрија Артуковић]] ([[Andrija Artuković|лат]])\n*[[Миле Будак]]([[Mile Budak|лат]])\n*др.[[Виктор Гутић]]([[Viktor Gutić|лат]])\n*фра [[Мирослав Мајсторовић]] ([[Miroslav Majstorović|лат]])\n\n\n==Концентрациони логори==\nКонцентрациони логори у НДХ заузимали су нарочито место у низу многих средстава и начина провођења геноцида над народом овога подручја. Већ првих дана своје владавине усташе су затекли (од полицијског режима Бановине Хрватске) два дотадашња логора — у Лепоглави и Крушчици. Павелић је »Законском одредбом« од 17. априла 1941. (»за обрану народа и државе«) наредио проширење концентрационих места, за већи број затвореника. Прво уређење концентрационих логора обележавала је поменута Павелићева »Законска одредба о упућивању непоћудних и погибељних особа на присилни боравак у сабирне и радне логоре« (од 25. новембра 1941.). \nЛогори у НДХ дијелили су се на »сабирне« и на »радне«. Први су имали бити само пролазне станице, откуд су се логораши упућивали на друга места. »Радни логори« требали су бити места присилног и бесплатног рада логораша. Таква је подела међутим била више формална, него стварна. \nПоред низа тзв. сабирних концентрационих логора постојали су као-»радни логори« : »[[логор ДаницаДаница]]« у Копривници, углавном за [[Срби|Србе]] и [[Жидови|Жидове]] (од краја априла 1941.), те касније и за антифашисте [[Хрвати|Хрвате]], а имао је капацитет за приближно 5000 логораша, затим »[[логор Керестинец|Керестинец]]« (основан 18. маја 1941.), које је ту оставила [[Бановина Хрватска]], а усташе су их преузели. »[[логор Јадовно|Јадовно]]« се називало један овећи жицом ограђени простор на пропланку Велебита (крај Госпића), у којем је било саграђено неколико барака -за смештај дотераних ухапшеника. Како су мештани преносили — овамо је већ од првих дана НДХ владавине доведено неколико колона затвореника, који су — говорило се у госпићким усташким редовима — »отјерани на непознато мјесто«. На отоку [[Паг]]у постојао је од средине јуна 1941. логор (за мушкарце) и у [[логори на Пагу|Метајни]] (за жене и дјецу). У Крушчици (код Травника) основан је логор јуна 1941. за смештај логораша, Срба, Жидова и Хрвата антифашиста и то без разлике на пол, доб и здравствено стање. У [[логор Стара Градишка|Старој Градишки]] основан је усташки логор половином маја 1941. и то као концентрациони (»сабирни«) логор, али пар месеци касније усташе га називају и »радним логором«. Преживели логораши приповедали су , да су усташе и дању пред њиховим очима овдје јавно клали децу, чији се врисак на далеко чуо. \nУ [[логор Лобор|Лобору]] близу [[Златар]]а (у Хрв. Загорју) логор је основан почетком септембра 1941. и то углавном за жене и децу. Ту су прикупљена деца поубијаних родитеља, затим она која су била похватана приликом »чешљања терена« итд. Прехрамбене и здравствене прилике биле су у таквом стању, да је морталитет међу децом био крајње висок. Народ у околини згражао се над онако нечовечним поступањем са децом, која су свакодневно десетинама умирала. Годину дана касније распуштен је овај логор, те су одатле преживели (одрасли) упућени једним делом на присилни рад у [[Немачка|Немачку]], а остали у концентрациони логор у [Аушвиц]], где су углавном нестали.\nЛогор у месту [[логор Тење|Тење]], близу [[Осијек]]а, основан је јуна 1942., те су у њега смештени затвореници Срби и Жидови, које су доведени из [[Славонија|Славоније]] и [[Срем]]а. У [[логор Лепоглава|Лепоглави]] је већ од првих дана усташке владавине смештено више хиљада похапшених антифашиста из Хрватске, те Босне и Херцеговине. Прилике у том логору биле су неиздрживо тешке, а поступак усташа са затвореницима суров и безобзиран. Затвореници су били изложени тешким физичким пословима, на. које су их нагонили усташки стражари применом сваковрсних физичких насиља. У тај логор продрле су јединице [[НОВ]] јуна 1943. те ослободиле логораше. Касније допремљени други логораши страдали су у усташком покољу априла 1945. године. Јасеновац је био најстрашнији усташки логор, у којему је спроведено масовно убијање логораша. Тај логор, основан августа 1941., био је највеће и најужасније усташко губилиште логораша , похватаних по Хрватској, Славонији и Босни. \nВидио сам — каже сведок Милан Дуземилић — како су усташе пригодом ликвидирања дјеце у логору бацили једно дијете годину дана старо у зрак, а други га је усташа дочекао на бајунет...\nСведок Косина Фрањо исказао је: »... Пред Божић 1944. и то једне недјеље видио сам \"како је око 11 сати тјерано око 40 голих жена и дјеце из логора на Граник, гдје им је Лубурић ножем пресјекао врат, а Прпић распорио трбух, те их бацили у Саву. Видио сам другом згодом, кад је вјешано 35 заточеника, а међу њима и једна жена која је имала у логору четверо дјеце. Дјеца су приликом њеног вјешања плакала за њом и хватала јој се за сукњу, али је Пицилли једну 6-годишњу дјевојчицу ударио ногом тако снажно, да јој је пукла лубања...« (исто дјело, стр. 25).\nДруги преживјели логораш Мате Сулина исказао је, како је био очевидац када су усташе једној трудној жени распорили трбух и извадили дијете, а другој нетрудној отворили трбух па јој то дијете у трбух угурали... (сви искази објављени су у зборнику «Злочини у логору Јасеновац« , Загреб, 1948)\nТај логор био је подијељен на четири дијела (Крапје, Брочица, Циглана и Кожара). Називали су га радним логором, али он је у ствари био и пролазно прихватилиште многобројних овамо дотераних људи, углавном Срба, које су у више наврата неколико дана затим поубијали на обалама [[река Сава|Саве]] и другде, па и у самом логору.\n\nУ свим логорима НДХ вршила су се масовна убиства. У логорима није било свих техничких опрема, какве су имали нацистички већи логори у Рајху и другдје што је «надокнађено» зверском окрутношћу и дивљаштвом, којем је иначе тешко наћи сличнога примера. Преживели логораши говоре о језивостима, које се једва може и замислити, а њих су спроводили готово свакодневно.\n\n*[[логор Јасеновац]] ([[logor Jasenovac|лат]])\n*[[логор Стара Градишка]] ([[logor Stara Gradiška|лат]])\n*[[логор Сајмиште]] ([[logor Sajmište|лат]])\n*[[логор Метајни]] на отоку Пагу, за жене и децу ([[logor Metajni|лат]])\n*[[логор на отоку Пагу]]\n*[[логор Ђаково]]\n*[[логор Јадовно]]\n*[[логор Лепоглава]] ([[logor Lepoglava|лат]])\n*[[логор Даница]] у Копривници\n*[[логор Керестинец]]\n*[[логор Крушчица]], крај Травника\n*[[логор Лобор]], близу Златара (у хрв. Загорју), углавном за жене и децу\n*[[логор Тење]]\n\n\n==Сведочења о злочинима==\nЈезиве стравичности терора у НДХ ужасавале су сав свет који је за то сазнао. Чудовишна недела, сурове нечовечности, крволоштва у правом смислу те речи, разуларени садизам силовање и сладострашће, неспутани нагон за мучењем беспомоћних жртава, уживање у страдању људи, незаситна халапљивост за туђим иметком, пироманско уживање у паљењу читавих насеља, распојасано зверство у нељудским манијацима, све се то испољавало у дивљању, за кога нису биле постављене границе дозвољеног и забрањеног. Ко год буде прелиставао многобројна документа, тај ће се можда питати - да ли је тако нешто уопште било могуће.\nАли та истина је постојала. Она је преплавила читаво подручје НДХ, прекрила је срамотом и иницијаторе и извршитеље овог безочног нападаја на људскост.\nСтрахота терора била је толика, да су се од тога ограђивале и немачке и италијанске команде које су указале на погубну разулареност у НДХ. Немачки отправник послова у Београду, [[Херберт Трол Обергфел]] обавестио је 10. јула 1941. немачку владу о »напетој ситуацији«, која је у земљи завладала због терора, те он сматра да би — » ... с обзиром на српско питање... требало нешто подузети, да се ове појаве ублаже .. (акт команданта групе »Суд-Ост«, генералпуковника Александра Лoхр-а).« Немачки генерал у Хрватској [[Едмунд Глаисе Хорстенау]] је средином 1943. у једном писму генералпуковнику Лохру указао на језивост усташког насилничког режима, а под јесен исте године Глаисе-Хорстенау и генералпуковник Александар Лор предлажу њемачкој Врховној команди нека се престане с подржавањем усташке владавине у НДХ, те нека се нађе замјена за Анту Павелића (допис генерала Глаисе-Хорстенау од 13. августа 1943).\n\n*[[Непојмљиви злочини у Грачацу]] ([[Nepojmljivi zločini u Gračacu|лат]])\n*[[Масакри над којима ће се згражавати човечанство]] ([[Masakri nad kojima će se zgražavati čovečanstvo|лат]])\n*[[Масакар у Глини]] ([[Masakar u Glini|лат.]])\n*[[Сведочење учесника покоља у глинској цркви]] ([[Svedočenje učesnika pokolja u glinskoj crkvi|лат]])\n*[[Покољ у околини Санског Моста]] ([[Pokolj u okolini Sanskog Mosta|лат]])\n*[[Покољ 22.Августа|Силовану дјевојку набијали на колац]] ([[Pokolj 22.Avgusta|лат]])\n*[[Уз присуство Поглавника живи спаљени]] ([[Uz prisustvo Poglavnika živi spaljeni|лат]])\n*[[Покољ збега у Крушковачама]] ([[Pokolj zbega u Kruškovačama|лат]])\n*[[Терор у Д.Лапцу]] ([[Teror u D.Lapcu|лат]])\n*[[Јавно позивање на масовна убиства]] ([[Javno pozivanje na masovna ubistva|лат]])\n*[[Крвави догађај у Цреварскоj Страни]] ([[Krvavi događaj u Crevarskoj Strani|лат]])\n*[[Болно сјећање мајке Поштић Босиљке]] ([[Bolno sjećanje majke Poštić Bosiljke|лат]])\n*[[У пљачки и палежу учествовало и сељаштво]] ([[U pljački i paležu učestvovalo i seljaštvo|лат]])\n\n\n==Списак оних који дигли су глас против злочина над Србима==\n*[[надбискуп мостарски Мишић]]\n*[[претставка словеначког католичког свештенства]] протераног у Србију\n*свештеник [[Фран Мартинчевић]]\n*жупник [[Јоже Петрнељ]] из Чалме','слика',306,'Вандал Б','20050215135952','',0,0,1,0,0.548125135968,'79949784864047','20050313141631'); INSERT INTO cur VALUES (5578,6,'Srbobran_streljani.JPG','','',160,'Sremac','20040905203957','',0,0,0,1,0.57178562560285,'79959094796042','20050308201816'); INSERT INTO cur VALUES (5579,0,'Никола_Хорти','[[Слика:Srbobran streljani.JPG|right|thumb|Жртве масовног стрељања у Србобрану 1941]]\n\n[[Слика:Zrtve grob.JPG|right|thumb|Жртве се бацају у заједнички гроб]]\n\n[[Слика:Lesevi Dunav.JPG|right|thumb|Лешеви жртава извађени из Дунава код Београда]]\n\nОвде цитирамо речи из меморандума маџарског посланика ЕНДРЕ БАЈЧИ ЗИЛИНСКОГ, упућеног намеснику ХОРТИЈУ 4 фебруара 1942, којим се на недвосмислен начин указује на величину злочина маџарских окупатора приликом упада у [[Бачкa|Бачкa]] и [[Барањa|Барању]]. Овај маџарски народни посланик, иначе један од оних који су се радовали припојењу северне Југославије Маџарској, говори дословно о \"скоро непремостивој смртној мржњи\", која се родила у народима Југославије према маџарском окупатору \"у оном крвавом низу протуправности, гажења закона и нечовечности, које су се одигравале од 11 априла прошле године (1941) до данашњег дана\". О самом запоседању Бачке и Барање од стране маџарских хонведа, Зилински вели ово: \"Нажалост, на појединим местима, маџарске трупе су починиле сувишна крвопролића. За време запоседања Бачке, према рачуну озбиљних чинилаца, меду тамошњим Словенима пало је као жртва око 8.350 људи\". А одмах после овога, посланик Зилински наставља - пошто делимичну кривицу подлачки подмеће самом словенском становништву, које је тобож \"подмукло пуцало\" и које \"се одупрло\" па \"тако нешто и заслужило\" - овим речима: \"Али су то већим делом били невини људи и ситнији грешници, а највише жене и деца\".\n\n==Крв и лешеви на улицама Новога Сада==\n\nМаџарска војска стигла је у Нови Сад 13 априла 1941 - под командом генерала витеза МАЈОРА - у пола седам сати увече, \"победнички\", на борним колима и камионима. До пред саму поноћ, маџарски хонведи били су у покрету, крстарили улицама, поздрављени френетичким повицима и песмом новосадских Маџара. Око поноћи почела је у Новом Саду изненадна пуцњава, као да је настало бомбардовање вароши. Ова пуцњава била је увод у покољ голоруког и мирног становништва. Довлачени су топови и, без икакве опомене, пуцало се у настањене куће. \nНастала су масовна убијања, мучења и затварања. Нарочито је страдао чисто српски предео Салајка, затим горњи део Темеринске улице и Футошка улица. Крвожедни хонведи нису правили разлике: људе, жене, децу терали су на улице и тамо их масовно убијали. На самој Темеринској улици између два ћошка било је преко 200 лешева. Било је и на бандерама обешених. Оне које нису одмах на улици убили, водили су до касарни и тамо убијали, или их даље спроводили у хотел \"Слобода\", где се вршило неко легитимисање пред цевима митраљеза. Пљачкали су те хапшенике, узимали су им успут сатове, адиђаре, новац итд. Стеван Огњановић, са своја два сина, пошао је да гаси пожар у кући свога брата, коју су хонведи запалили, али је ухваћен и заједно са синовима насред улице стрељан. Месар Вуја Поповић изведен је из куће и такође насред улице стрељан. Матурант Славко Марић, ословљен је од стране једног војника на маџарском језику, кад је изишао из своје куће, па како није знао тај језик, обешен је о улични фењер.\nЧитава два дана лежали су лешеви убијених по новосадским улицама, јер је убијање и харање мученичког Новог Сада трајало три пуна дана. Набројено је преко 720 убијених. Новосадски прота Милић каже даје он сам сахранио 125 лица.\nА како је било у Новом Саду, тако је било у свим осталим местима Бачке, где су приређивани масовни покољи при самом уласку хонведа. Свуда исте методе, свуда исти резултати: покољ, крв, пљачка, палеж. И резултат првог дивљачког налета износи око 8.500 мртвих људи, жена и деце.\n\nБес злочинаца достигао је опет један од својих врхунаца приликом пролаза кроз село [[Сириг]].\nСириг се налази на интернационалном путу [[Суботица]]-[[Нови Сад]], на по пута између Новог Сада и [[Србобран]]а. Припадао је темеринској општини и имао је 250 кућа.\n13 априла 1941 године, око 6 часова увече, сељаци и сељанке из села Сирига, натерани, дочекали су маџарску војску постројени на путу, с једне и с друге стране, све четири и четири у реду. \"Прво су се појавили разни одреди\", вели очевидац сељак Петар Јовић из Сирига. \"Пошли су кроз село и задржали се одмах иза њега; они су имали задатак да запале село, као што смо доцније видели. Затим је дошло једно десетак камиона, пуних војске и митраљеза. Кад су дошли пред нас, они су одједном почели да косе из митраљеза\". Настала је паника, бежање, јаукање. Избезумљен и изненађен, народ је гледао како да се спасе. Стао је бежати и сакривати се по салашима, шумама и њивама. Убијање је међутим трајало ту целу ноћ и продужено је и сутрадан. 14 априла цело је село било блокирано, па су заредали од куће до куће, пљачкали и убијали, а затим палили. Село Сириг је, на тај начин, спаљено и порушено до темеља. Напомињемо да је то било већ првог и другог дана окупације Бачке. Убијено је око 1.000 душа, људи, жена и деце. \nУ тим првим данима окупације поред Новога Сада и Сирига страдала су редом и друга насеља у Бачкој.\nУ [[Сомбор]]у убијено је око 500 лица, међу осталима протојереј Димитрије Бокшан, убијен у цркви на кору, и адвокат др. Јован Коњовић.\nУ граду Србобрану, срез Стари Бечеј, међу убијеним налази се Паја Добановачки, бивши велики жупан, прота Вучков, Јовица Субић, претседник општине, Исидор Иванић, бележник. Убијено је укупно 520 душа.\n\nУ [[Кулa|Кули]] је побијено 136 душа. Већина убијених је претходно мучена. Тројица су бачена у општинску шинтерницу, где су поливени петролеумом и живи спаљени. Убијенима вадени су златни зуби. Православна црква је срушена. Лешеви су побацани у три велике јаме покрај гробља, а породицама није дозвољено да их сахране. \nУ [[Сентa|Сенти]] убијено је око 100 лица; итд., итд.\n\n\n==Јануарски покољи==\n\nПрема прикупљеним подацима, велики жупан у Новом Саду др. ПЕТЕР ФЕРНБАХ затражио је од војних власти да се упути казнена експедиција ради уништења \"комуниста\" у Сајкашкој, у ствари, ради \"прочешљавања\" Срба и успут Јевреја. Захтев је упућен по савету \"Одбора деветорице\".\nНаређење за \"рацију\" потписао је командант сегединске дивизиске области геерал ФЕКЕТЕ ХАЛМИ ЦАЈДНЕР. За команданта експедиције постављен је генерал витез ГРАШИ ЈОЖЕФ. Поред свих напред регистрованих злочинаца, у овој крвавој и разбојничкој \"рацији\" издавали су наређења или иначе узимали учешћа жанд. пуковник ДЕАК ЛАСЛО: потпуковник ГУНДЕ ГЕЗА; потпуковник ПЕТЕРДИ: командант 16 хатарвадаш батаљона, адвокат и јавни бележник др. ЛЕХ ТИБОР; претседник новосадске општине витез НАЂ МИКЛОШ; ПАП ЂОРЂЕ; жанд. капетан др. ЗЕЛДИ МАРТОН; и капетан ГАБОР из Сомбора.\n\nПовод за рацију био је \"устанак\", који је измишљен. \n4 јануара 1942 године патрола маџарских жандарма и граничних ловаца напала је на једну групу родољуба у Жабљу. У самоодбрани родољуби су убили два граничара ловца и два жандарма, а неколико их ранили. Овај догађај званична клика прогласила је за \"устанак\" и маџарска влада шаље у жабаљски крај хонведе из сегединског гарнизона. Ови долазе у жабаљски крај и тителску област и почињу да харају, пале, убијају, силују и пљачкају. Зверства хонведа у то доба превазилазе све што се да замислити. Отпочети 4 јануара 1942 године, ови злочини све су се више гомилали, док у Новом Саду 23 јануара нису доживели свој врхунац.\n\n==По Шајкашкој крв се потоцима лије...==\n\nУ недељу 4 јануара 1942 отпочело је пушкарање по улицама [[Цуруг]]а, у жабаљском срезу. Чурушки петоколонаши, наоружани пушкама, почели су убијати мирно становништво по улицама. У исти мах, добошем је наређено да се сви становници повуку у своје куће. Два сата по овом наређењу, стигли су у Чуруг [[хонведи]] из Сенте и [[Сегедин]]а у јачини од 3.000 људи. Прво су стигли тенковски одреди, затим пешадија у камионима па онда и артиљерија. Истовремено са хонведима стижу у жабаљски срез и жандарми из [[Темерин]]а, Бачког Градишта и других места. Један део сегединских хонведа упутио се у чурушки рит, где је, пролазећи кроз салаше, убијао и клао цивилно становништво, док је други део остао у граду где је, залазећи од куће до куће, изводио укућане, мушкарце, жене и децу. Чурушки становници, овако одвођени из својих кућа, убијани су без милости и без суда. Убијани су где су се затекли и где је то разбојницима било згодно: пред кућама, на улици, у општинској згради, у полицији, у основној школи. Један део похватаних становника одведен је у два житна магазина Дитриха и Омиљанског, па су ту убијени из митраљеза. Највише је ових мученика страдало на самој реци Тиси, где су убијани, па бацани под лед који је, као што је познато, услед изузетно оштре зиме године [[1941]]/42, био необично дебео. У рупе на Тиси бацани су и они који су уби-јани на другим местима, па су ту довожени у заједничку ледену гробницу. У Чуругу је побијено тада, од 4 до 9 јануара 1942 године, неких 1.800 душа, људи, жена и деце. Убиства и масакрирања вршена су по дану и по ноћи. Сви убијени су претходно до голе коже опљачкани, а њихова имовина је развучена. \n\nУ Жабљу је такође извршен масован покољ. Ту су Срби довођени на жабаљску скелу. Прво су морали у једном магацину скинути одело и онако голи, само са доњим вешом, па и без њега, по незапамћеној цичи, одвођени су на Тису и ту убијани. Насред Тисе биле су проваљене рупе на леду, па су око тих рупа постројаване жртве, митраљеском ватром убијане и под лед бацане. Неки су натеривани да сами скачу под лед. Неки који нису хтели скочити, одвођени су до једног стрводера који их је ударао секиром по глави, па их онда полуживе бацао под лед. Било је случајева да су људи пробадани бајонетом и бацани у Тису. Мајке су натериване да саме својом руком бацају своју децу под лед. Оне који су били убијени на обали, сами [[Срби]] морали су превући и гурнути под лед да би затим и они били убијени. \n\nУ [[Госпођинци]]ма, у срезу жабаљском, убијено је у време јануарских покоља 80-100 душа. Убијени су између осталих Јанко Висларски, свештеник; др. Илија Булановић, лекар са женом и троје деце итд.\nУ Ђурђеву, срез Жабаљ, убијено је око 300 душа. Међу осталим убијен је тада Марко Злаколица, бележник.\nУ Тителу убијено је око 60-80 душа, међу којима и Ђорђе Парабућски, прота.\n\nУ [[Мошорин]]у и околини: 7 јануара на сам православни Божић, чета од 150 хонведа, увече између 8 и 9 сати, отишла је у село и почела из кућа изводити мирне становнике, који су прослављали Божић. Све ухапшене одводили су у општинску коњушницу и у школу, где су их, по претходном мучењу, убијали. Многе су водили на Тису, па их убијали код мошоринске пумпе. Делом су их убијали и по улицама. Убијене су претходно злостављали и мучили, тако да су сви лешеви били унакажени: очи извађене, носеви отсечени, језици ишчупани, руке и ноге пребијене. Жене су силовали па им груди секли. Имовина убијених је пљачкана, разношена, упропашћивана и уништена. Тада су између осталих убијени Светозар Влашкалић, прота; Јоца Сузић, еко-ном и жена му Зорка; Рада Живковић, трговац; Милош Гавриловић, трговац; Рада Заназир, економ итд.\nКад је лед на Тиси почео да се отапа, лешеви су стали пловити. У времену од 2 маја до 25 јуна 1942, на подручју Окружног суда у Петровграду, судским путем прегледано је и сахрањено 292 леша, од којих је било 227 мушких и 65 женских. Идентитет ни код једног леша није се могао утврдити, јер ни код једног нису нађене исправе. Сви лешеви имали су жицом везане руке на леђима. Сви су били само у доњем рубљу или голи. Од тога броја лешева било је 16 деце до 15 година, а 15 од 15 до 20 година. Било је неколико лешева деце до 5 година, а био је и један леш мушког детета између три и по и четири године, Утврђено је да је дете било прободено бајонетом и да је од тога наступила смрт. Нађен је у води и један џак, у коме је било завезано троје деце од једне до четири године. На подручју Среског суда у Перлезу сахрањено је у исто време 144 леша. од којих је било 109 мушких, 27 женских и 3 дечја. Осим тога, општине на подручју Окружног суда у [[Петровград]]у, сахраниле су још око стотину лешева извучених из Тисе.\n\nМожда нема јасније оптужбе ових зликовачких дела него што је следећи став из пера већ поменутог народног посланика Жилинског: \"Једна верзија о прогону гласи, да су током ноћи у Забију сакупили нешто око 1.000 до 1.400 људи, у огромној већини Србе, мањим делом [[Јевреји|Јевреје]], и целе породице, заједно са женама, девојкама, децом и одојчадима, превозили на обалу [[Тисa|Тисе]] војничким камионима, овде их поставили на стрму обалу, насупрот банатској обали, као да чекају скелу, након чега су их изрешетали аутоматским пушкама, а затим бацили у Тису кроз рупу исечену на леду. Према другој верзији, ово се убијање у [[Жабaљ|Жабљу]] одвијате и мањим деловима и то у данима од 5 до 19 јуануара. У суседној великој општини [[Чуруг]]у ово клање је наводно обављано од куће до куће док је пред кућама стајао војнички камион, у који су бацали лешеве, па када би се камион напунио, одвозили су их на Тису и онде их бацали под лед залеђене Тисе. Камион се затим враћао и тако је текло то језиво клање, током кога ни за кога није било милости, па ни за децу, ни за старце, догод се поново камион не би напунио. \n\n\n==Новосадски погроми==\n\nРација је почела 21 јануара 1942 око 6 часова ујутро. По целом граду излепљене су плакате које су објављивале почетак рације: \"Пошто се на подручју Новог Сада крију разна сумњива лица као и велика количина оружја, то је Министарство војске наредило да се одржи претрес свих станова као и легитимисање свих лица. Наређује се грађанима који код себе имају каквог оружја, да га одмах предају најближој команди.\n\nНаређује се да се свако задржава у стану где је пријављен. Слободно кретање дозвољава се само државним чиновницима, фабричким радницима као и сваком грађанину колико му је потребно да набави најнужније животне намирнице за одређени дан. У сваком случају свако мора располагати са потребном легитимацијом, а кретање је дозвољено само средином улице.\nЖалузије на прозорима морају бити спуштене и не сме се гледати на улицу.\nКод кога се буде нашло сакривено оружје, или ко буде код себе држао сумњива лица, тај ће бити изведен пред војни суд.\"\nПотписао га је хонвед-аломаш поранчнок (хонведски командант места -т. ј. Јожеф Граши).\nПо тексту плаката нико није могао ни помислити да окупатор намерава под \"рацијом\" да изврши масовна зверства над Србима и Јеврејима у циљу њиховог потпуног уништења.\n\n===\"Рација\"===\n21 јануара рано ујутро хонведске хорде су се размилеле по целом граду, блокирале све улице и почеле вршити \"претрес\". Они су при том извршили таква зверства, да ће ући у историју као узор непојмљивог варварства.\n\nУ Румењачкој улици резултат претреса станова и легитимисања био је тај да је већина становништва камионима одведена на \"штранд\". Неке су убијали већ на улици. Тако су, на пример, жандарми приморали Саву Фелбапова и Стевана Ракића да легну у снег са опруженим рукама, па су их из пушака побили.\nПородицу Коларов затрли су готово потпуно, убивши 9 чланова; остала је само мала Александра. Један од официра узео је из недара једне жртве 250.000.- динара. Тај исти официр-садист присилио је 13-годишњу Александру да вуче лешеве својих убијених родитеља на улицу, како би се могли утоварити на камионе.\n\n23 јануара упало је пет жандарма у кућу Јелене Јовандић и запитали њене синове, недораслу децу, које су вере. Кад је једно дете одговорило да су православне вере, они су све петоро деце истерали у двориште, а мајку су затворили у кућу и поставили војника да је чува. Несрећна мајка чула је дечје запомагање: \"Мама, не дајте нас!\" Затим су одјекнули пушчани плотуни, па је наступила тишина. Полулуда од бола мајка је истрчала у двориште и скаменила се: видела је пет лешева својих синова, наслоњених на суседову тарабу. Лубање су им просвиране куршумима а тараба попрскана крвљу и можданом масом. - Не обазирући се на њен бол, крвници су јој ставили нож под грло и затражили новац. А кад су добили сав новац, отишли су у друге куће. Осим ових страдали су и многи други. Сви су одвођени камионима на Странд и друга места и тамо стрељани. Појединачно убијање вршило се и на самој дунавској оба-ли код петроварадинског кеја и у близини железничког моста. Њихове лешеве одмах су бацали у Дунав посебне војне екипе одређене баш за тај посао.\n\n===Масовно убијање у Милетићевој улици===\n\nНа углу Милетићеве и Горњошколске улице вршено је масовно убијање Срба и Јевреја из Милетићеве и из околних улица. Ту су жандарми и војници доводили групе људи, којима је наређивано да клекну у снег. После тога им је у леђа опаљен плотун, а жртве су падале лицем у снег. Новодоведени морали су стати испред побијених жртава па су и они обарани плотунима. А за промену, некима је наређено да легну на земљу, па су тако убијани.\nНа ту крваву кланицу довођени су не само одрасли мушкарци него и жене и деца, па и одојчад у наручју матера.\nА пре него што би се лешеви одвукли, војници су скидали бунде, ципеле и остале ствари од вредности.\n\n===Убијање на Дунавској обали===\n\n23 јануара спроведена је већа гомила људи, жена и деце од санаторијума др. Јаковљевића до краја трамвајске пруге, према санаторијуму др. Узелца, и ту су пушчаним и митраљеским плотунима пострељани. После тога војници су лешеве вукли за ноге до саме дунавске обале и ту их бацали под лед.\nСве ово гледали су морнари са брода \"Корона\" који је пловио између једне и друге обале. Морнари су причали да је маса лешева ометала пловидбу.\n\n===Убијање у Касарни XВИ батаљона пограничних ловаца===\n\nЈедна велика група људи доведена је 23 јануара из околних улица у двориште касарне, где су их војници све побили.\nДок су лешеви лежали на земљи, један од официра издерао се на војнике: \"Склоните ове цркотине да их не гледам\". Кад су лешеви однесени, на дворишту је остало много крви и делова човечијег тела. Војници су се сами хвалили да су са мртвих људи секли прсте и скидали прстење.\n\n===Кланица на Штранду===\n\nГомила Срба и Јевреја из свих делова града довожени су камионима или су под стражом, пешке, спроведени до пред сам улаз у [[Штранд]], новосадску плажу. Ту су били постројавани у редове и чекали су да буду уведени појединачно или у групама на плажу, одакле су се непрестано чули пуцњеви пушака и запомагање жртава.\nМасовно убијање на самој обали Дунава, поред Штранда, почело је 22 јануара у 4 сата ујутру и трајало је до 4 сата поподне. Жртве су падале у воду, а оне које су пале на обалу, војници су гурали под лед. Један посматрач са друге обале установио је да је убијено 15 особа на минут. У 4 сата дошао је официр и наредио да се преостали \"заробљеници\" одведу у Спомен-дом. На путу до дома стрељани су неки старци и изнемогли, према наређењу које су официри издали: \"ко се успут буде окренуо или застао, биће убијен\".\n\n===Масовно убијање на Успенском гробљу===\n\nНа православно Успенско гробље Маџари су доводили становнике околних улица, већином Јевреје, и убијали их или на улазу у гробље или на самом гробљу. После масовног стрељања невиних жртава, мртвачница је била сва попрскана крвљу и мозгом, а зидови изрешетани метцима.\nДа би, ваљда, уклонили главне сведоке тог ужасног злочина, убили су и гробара, његову жену и двоје деце, једно од 9 а друго од 13 година.\n\n===Убијање на игралишту \"НАК\"-а===\n\nНа игралишту \"НАК\"-а жртве су довођене из свих делова града и ту убијане дана 22 и 23 јануара. У току та два дана цео тај простор био је блокиран, а из тог правца непрестано су се чули плотуни.\n24 јануара дошли су на игралиште радници градског поглаварства да уклоне трагове крвавог злочина. Крв је очишћена, место дезинфиковато, а лешеви однесени на Успенско гробље.\n\n===Извршиоци покоља===\nКако је досада утврђено, у \"рацији\" су учествовали: војска и жандармерија, маџарска државна краљевска полиција у Новом Саду, као и Маџари који су живели у Новом Саду.\nУ извршењу страховитог погрома највише су се ангажовале војска и жандармерија, које су се распоредиле у граду већ у рано јутро 21 јануара 1942. Покољима су руководили штабови појединих скупина, смештени у поједине маџарске куће. Судбина Срба и Јевреја зависила је тако не само од маџарске војске и жандармерије, него и од самог маџарског домаћина куће, у којој је био штаб дотичне формације. Реч Маџара-домаћина те куће била је пресудна по Србе и Јевреје похватане у том реону.\nЗа спровођење \"рације\" окупатор је изабрао је најкрволочније типове. За илустрацију навешћемо само неколико случајева који показују злочиначку свирепост извршилаца. Тако је ђак жандармериске школе у Сексарду КЕЊЕРЕШ ЈАНОШ рекао: \"Убио сам 20 људи из Шосбергерове куће у Милетићевој улици. Убијање ми је причињавало задовољство, само ме је после мрзело да лешеве бацам у камион\". Кад су на очиглед матере војници убили њено петоро мушке деце (од 15-28 година), мајка је у страховитом болу плакала. Један од убица, гурајући је кундаком, издерао се на њу: \"Не смеш плакати\". 23 јануара 1942 у стан Јована Татовића ушли су један жандарм, један жандармериски поручник и један војник. Жандарм је ухватио домаћина, а официр је прислонио на ухо жртве цев револвера и опалио. Смртно погођен, човек је пао, а официр се искезио и задовољно рекао: \"Лези сада, смрдљиви Раце\".\n\nЗа безброј оваквих злочина ови извршиоци-џелати одликовани су доцније \"Крстом народне одбране\" ([[Немзетведелми Керест]]) и \"Споменицом јужних крајева\" ([[Делви-деки Емлеккерем]]), као да су били на фронту. Али су Маџари можда тако и мислили, јер су групе невиних голоруких Срба и Јевреја, који нису показивали ни најмање знаке отпора, и који су сви били похапшени у њиховим кућама, називани заробљеницима (фогљок). као да је [[Нови Сад]] био бојно поприште, на коме су се сукобиле две равноправне војне снаге.\n\n----\n\nлитература: Документи из историје Југославије, Београд, 1996.\n\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306112411','',0,0,0,0,0.124955768755,'79949693887588','20050306112411'); INSERT INTO cur VALUES (5580,6,'Zrtve_grob.JPG','','',160,'Sremac','20040905214258','',0,0,0,1,0.46348041618567,'79959094785741','20050308201816'); INSERT INTO cur VALUES (5581,6,'Lesevi_Dunav.JPG','','',160,'Sremac','20040905214520','',0,0,0,1,0.602045234853444,'79959094785479','20050308201816'); INSERT INTO cur VALUES (5582,0,'Рукописна_књига','\nРукописна књига је дуго надживела почетак штампања књига. To je забележено у целој Европи. На Балкану је још у XIX веку \"рукописна књига успешно конкурисала штампању\". Осим ретких изузетака, скоро сва ирска литература из VII-XVII века \"постоји само у рукописном облику\". До 1500. год. 77% свих штампаних књига су биле латинске, пошто је латинско писмо било лако направити. Писма других језика увођена су у штампарску праксу крајње споро: веома је била компликована технологија израде дијакритичких знакова, који су обележавали акценте, самогласнике и томе слично. Зато су још стотинама година после почетка штампе књига \"преписивачи грчких, арапских и јеврејских рукописа остали ван конкуренције...\". \n\nМогуће је да су многи рукописи (грчки, арапски, јеврејски итд.), који се данас сматрају \"древним\" (на пример, класични антички текстови, Тишендорфови библијски кодекси и сл.) били израђени тек у епохи штампања књига. Веома много рукописних књига из штампарске епохе било je y Грчкој. \"Због одсуства штампарија у Грчкој су књиге преписиване руком...\". Ево података, који показују одсуство чврстог темеља за саму идеју палеографског датирања: \"Раскошни грчки кодекси са текстовима античких аутора стварају се по наруџбини хуманиста и колекционара-мецена (колико је таквих кодекса касније проглашено \"древним\"? )\" . Може се предложити метода проналажења таквих рукописа: треба упоредити грешке у њиховим текстовима са штампарским грешкама штампаних издања. Највероватније да је приликом преписивања копирана и већина штампарских грешака. (доматриос)','',24,'Domatrios','20040905234045','',0,0,0,1,0.541366629555,'79959094765954','20040905234045'); INSERT INTO cur VALUES (5583,0,'401._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | \'\'\'[[400е пне.]]\'\'\' | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]]
\n[[406. пне.]] | [[405. пне.]] | [[404. пне.]] | [[403. пне.]] | [[402. пне.]] | \'\'\'401. пне.\'\'\' | [[400. пне.]] | [[399. пне.]] | [[398. пне.]] | [[397. пне.]] | [[396. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:401 BC]]','',124,'Милош','20040906032635','',0,0,0,1,0.528793304008,'79959093967364','20040906032731'); INSERT INTO cur VALUES (5584,0,'402._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | \'\'\'[[400е пне.]]\'\'\' | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]]
\n[[407. пне.]] | [[406. пне.]] | [[405. пне.]] | [[404. пне.]] | [[403. пне.]] | \'\'\'402. пне.\'\'\' | [[401. пне.]] | [[400. пне.]] | [[399. пне.]] | [[398. пне.]] | [[397. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:402 BC]]','',124,'Милош','20040906032648','',0,0,0,1,0.568165701147,'79959093967351','20040906032744'); INSERT INTO cur VALUES (5585,0,'403._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | \'\'\'[[400е пне.]]\'\'\' | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]]
\n[[408. пне.]] | [[407. пне.]] | [[406. пне.]] | [[405. пне.]] | [[404. пне.]] | \'\'\'403. пне.\'\'\' | [[402. пне.]] | [[401. пне.]] | [[400. пне.]] | [[399. пне.]] | [[398. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:403 BC]]','',124,'Милош','20040906032658','',0,0,0,1,0.380044175955,'79959093967341','20040906032751'); INSERT INTO cur VALUES (5586,0,'404._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | \'\'\'[[400е пне.]]\'\'\' | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]]
\n[[409. пне.]] | [[408. пне.]] | [[407. пне.]] | [[406. пне.]] | [[405. пне.]] | \'\'\'404. пне.\'\'\' | [[403. пне.]] | [[402. пне.]] | [[401. пне.]] | [[400. пне.]] | [[399. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:404 BC]]','',124,'Милош','20040906032710','',0,0,0,1,0.294145150713,'79959093967289','20040906032801'); INSERT INTO cur VALUES (5587,0,'405._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | \'\'\'[[400е пне.]]\'\'\' | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]]
\n[[410. пне.]] | [[409. пне.]] | [[408. пне.]] | [[407. пне.]] | [[406. пне.]] | \'\'\'405. пне.\'\'\' | [[404. пне.]] | [[403. пне.]] | [[402. пне.]] | [[401. пне.]] | [[400. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:405 BC]]','',124,'Милош','20040906032720','',0,0,0,1,0.239039954375,'79959093967279','20040906032816'); INSERT INTO cur VALUES (5588,0,'406._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | \'\'\'[[400е пне.]]\'\'\' | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]]
\n[[411. пне.]] | [[410. пне.]] | [[409. пне.]] | [[408. пне.]] | [[407. пне.]] | \'\'\'406. пне.\'\'\' | [[405. пне.]] | [[404. пне.]] | [[403. пне.]] | [[402. пне.]] | [[401. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:406 BC]]','',124,'Милош','20040906032730','',0,0,0,1,0.641948616431,'79959093967269','20040906032825'); INSERT INTO cur VALUES (5589,0,'407._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | \'\'\'[[400е пне.]]\'\'\' | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]]
\n[[412. пне.]] | [[411. пне.]] | [[410. пне.]] | [[409. пне.]] | [[408. пне.]] | \'\'\'407. пне.\'\'\' | [[406. пне.]] | [[405. пне.]] | [[404. пне.]] | [[403. пне.]] | [[402. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:407 BC]]','',124,'Милош','20040906032743','',0,0,0,1,0.769087461181,'79959093967256','20040906032836'); INSERT INTO cur VALUES (5590,0,'408._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | \'\'\'[[400е пне.]]\'\'\' | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]]
\n[[413. пне.]] | [[412. пне.]] | [[411. пне.]] | [[410. пне.]] | [[409. пне.]] | \'\'\'408. пне.\'\'\' | [[407. пне.]] | [[406. пне.]] | [[405. пне.]] | [[404. пне.]] | [[403. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:408 BC]]','',124,'Милош','20040906032750','',0,0,0,1,0.944728068982,'79959093967249','20040906032845'); INSERT INTO cur VALUES (5591,0,'409._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | \'\'\'[[400е пне.]]\'\'\' | [[390е пне.]] | [[380е пне.]] | [[370е пне.]]
\n[[414. пне.]] | [[413. пне.]] | [[412. пне.]] | [[411. пне.]] | [[410. пне.]] | \'\'\'409. пне.\'\'\' | [[408. пне.]] | [[407. пне.]] | [[406. пне.]] | [[405. пне.]] | [[404. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:409 BC]]','',124,'Милош','20040906032800','',0,0,0,1,0.850565219694,'79959093967199','20040906032857'); INSERT INTO cur VALUES (5592,0,'410._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | \'\'\'[[410е пне.]]\'\'\' | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]]
\n[[415. пне.]] | [[414. пне.]] | [[413. пне.]] | [[412. пне.]] | [[411. пне.]] | \'\'\'410. пне.\'\'\' | [[409. пне.]] | [[408. пне.]] | [[407. пне.]] | [[406. пне.]] | [[405. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:410 BC]]','',124,'Милош','20040906032814','',0,0,0,1,0.56749929747,'79959093967185','20040906032907'); INSERT INTO cur VALUES (5593,0,'411._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | \'\'\'[[410е пне.]]\'\'\' | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]]
\n[[416. пне.]] | [[415. пне.]] | [[414. пне.]] | [[413. пне.]] | [[412. пне.]] | \'\'\'411. пне.\'\'\' | [[410. пне.]] | [[409. пне.]] | [[408. пне.]] | [[407. пне.]] | [[406. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:411 BC]]','',124,'Милош','20040906032824','',0,0,0,1,0.028726293719,'79959093967175','20040906032922'); INSERT INTO cur VALUES (5594,0,'412._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | \'\'\'[[410е пне.]]\'\'\' | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]]
\n[[417. пне.]] | [[416. пне.]] | [[415. пне.]] | [[414. пне.]] | [[413. пне.]] | \'\'\'412. пне.\'\'\' | [[411. пне.]] | [[410. пне.]] | [[409. пне.]] | [[408. пне.]] | [[407. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:412 BC]]','',124,'Милош','20040906032835','',0,0,0,1,0.10643329942,'79959093967164','20040906032927'); INSERT INTO cur VALUES (5595,0,'413._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | \'\'\'[[410е пне.]]\'\'\' | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]]
\n[[418. пне.]] | [[417. пне.]] | [[416. пне.]] | [[415. пне.]] | [[414. пне.]] | \'\'\'413. пне.\'\'\' | [[412. пне.]] | [[411. пне.]] | [[410. пне.]] | [[409. пне.]] | [[408. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:413 BC]]','',124,'Милош','20040906032844','',0,0,0,1,0.284143134618,'79959093967155','20040906032937'); INSERT INTO cur VALUES (5596,0,'414._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | \'\'\'[[410е пне.]]\'\'\' | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]]
\n[[419. пне.]] | [[418. пне.]] | [[417. пне.]] | [[416. пне.]] | [[415. пне.]] | \'\'\'414. пне.\'\'\' | [[413. пне.]] | [[412. пне.]] | [[411. пне.]] | [[410. пне.]] | [[409. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:414 BC]]','',124,'Милош','20040906032855','',0,0,0,1,0.677818419727,'79959093967144','20040906032946'); INSERT INTO cur VALUES (5597,0,'415._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | \'\'\'[[410е пне.]]\'\'\' | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]]
\n[[420. пне.]] | [[419. пне.]] | [[418. пне.]] | [[417. пне.]] | [[416. пне.]] | \'\'\'415. пне.\'\'\' | [[414. пне.]] | [[413. пне.]] | [[412. пне.]] | [[411. пне.]] | [[410. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:415 BC]]','',124,'Милош','20040906032906','',0,0,0,1,0.314781491326,'79959093967093','20040906032956'); INSERT INTO cur VALUES (5598,0,'416._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | \'\'\'[[410е пне.]]\'\'\' | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]]
\n[[421. пне.]] | [[420. пне.]] | [[419. пне.]] | [[418. пне.]] | [[417. пне.]] | \'\'\'416. пне.\'\'\' | [[415. пне.]] | [[414. пне.]] | [[413. пне.]] | [[412. пне.]] | [[411. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:416 BC]]','',124,'Милош','20040906032916','',0,0,0,1,0.181828859347,'79959093967083','20040906033038'); INSERT INTO cur VALUES (5599,0,'417._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | \'\'\'[[410е пне.]]\'\'\' | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]]
\n[[422. пне.]] | [[421. пне.]] | [[420. пне.]] | [[419. пне.]] | [[418. пне.]] | \'\'\'417. пне.\'\'\' | [[416. пне.]] | [[415. пне.]] | [[414. пне.]] | [[413. пне.]] | [[412. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:417 BC]]','',124,'Милош','20040906032926','',0,0,0,1,0.99050038354,'79959093967073','20040906033048'); INSERT INTO cur VALUES (5600,0,'418._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | \'\'\'[[410е пне.]]\'\'\' | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]]
\n[[423. пне.]] | [[422. пне.]] | [[421. пне.]] | [[420. пне.]] | [[419. пне.]] | \'\'\'418. пне.\'\'\' | [[417. пне.]] | [[416. пне.]] | [[415. пне.]] | [[414. пне.]] | [[413. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:418 BC]]','',124,'Милош','20040906032936','',0,0,0,1,0.334238798979,'79959093967063','20040906033058'); INSERT INTO cur VALUES (5601,0,'419._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | \'\'\'[[410е пне.]]\'\'\' | [[400е пне.]] | [[390е пне.]] | [[380е пне.]]
\n[[424. пне.]] | [[423. пне.]] | [[422. пне.]] | [[421. пне.]] | [[420. пне.]] | \'\'\'419. пне.\'\'\' | [[418. пне.]] | [[417. пне.]] | [[416. пне.]] | [[415. пне.]] | [[414. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:419 BC]]','',124,'Милош','20040906032946','',0,0,0,1,0.26070673869,'79959093967053','20040906033108'); INSERT INTO cur VALUES (5602,0,'420._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | \'\'\'[[420е пне.]]\'\'\' | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]]
\n[[425. пне.]] | [[424. пне.]] | [[423. пне.]] | [[422. пне.]] | [[421. пне.]] | \'\'\'420. пне.\'\'\' | [[419. пне.]] | [[418. пне.]] | [[417. пне.]] | [[416. пне.]] | [[415. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:420 BC]]','',124,'Милош','20040906032955','',0,0,0,1,0.461891552183,'79959093967044','20040906033120'); INSERT INTO cur VALUES (5603,0,'421._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | \'\'\'[[420е пне.]]\'\'\' | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]]
\n[[426. пне.]] | [[425. пне.]] | [[424. пне.]] | [[423. пне.]] | [[422. пне.]] | \'\'\'421. пне.\'\'\' | [[420. пне.]] | [[419. пне.]] | [[418. пне.]] | [[417. пне.]] | [[416. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:421 BC]]','',124,'Милош','20040906033036','',0,0,0,1,0.684807716256,'79959093966963','20040906033127'); INSERT INTO cur VALUES (5604,0,'422._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | \'\'\'[[420е пне.]]\'\'\' | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]]
\n[[427. пне.]] | [[426. пне.]] | [[425. пне.]] | [[424. пне.]] | [[423. пне.]] | \'\'\'422. пне.\'\'\' | [[421. пне.]] | [[420. пне.]] | [[419. пне.]] | [[418. пне.]] | [[417. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:422 BC]]','',124,'Милош','20040906033047','',0,0,0,1,0.885103282931,'79959093966952','20040906033138'); INSERT INTO cur VALUES (5605,0,'423._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | \'\'\'[[420е пне.]]\'\'\' | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]]
\n[[428. пне.]] | [[427. пне.]] | [[426. пне.]] | [[425. пне.]] | [[424. пне.]] | \'\'\'423. пне.\'\'\' | [[422. пне.]] | [[421. пне.]] | [[420. пне.]] | [[419. пне.]] | [[418. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:423 BC]]','',124,'Милош','20040906033058','',0,0,0,1,0.24727881851,'79959093966941','20040906033148'); INSERT INTO cur VALUES (5606,0,'424._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | \'\'\'[[420е пне.]]\'\'\' | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]]
\n[[429. пне.]] | [[428. пне.]] | [[427. пне.]] | [[426. пне.]] | [[425. пне.]] | \'\'\'424. пне.\'\'\' | [[423. пне.]] | [[422. пне.]] | [[421. пне.]] | [[420. пне.]] | [[419. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:424 BC]]','',124,'Милош','20040906033108','',0,0,0,1,0.512372975476,'79959093966891','20040906033157'); INSERT INTO cur VALUES (5607,0,'425._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | \'\'\'[[420е пне.]]\'\'\' | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]]
\n[[430. пне.]] | [[429. пне.]] | [[428. пне.]] | [[427. пне.]] | [[426. пне.]] | \'\'\'425. пне.\'\'\' | [[424. пне.]] | [[423. пне.]] | [[422. пне.]] | [[421. пне.]] | [[420. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:425 BC]]','',124,'Милош','20040906033118','',0,0,0,1,0.042035710086,'79959093966881','20040906033212'); INSERT INTO cur VALUES (5608,0,'426._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | \'\'\'[[420е пне.]]\'\'\' | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]]
\n[[431. пне.]] | [[430. пне.]] | [[429. пне.]] | [[428. пне.]] | [[427. пне.]] | \'\'\'426. пне.\'\'\' | [[425. пне.]] | [[424. пне.]] | [[423. пне.]] | [[422. пне.]] | [[421. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:426 BC]]','',124,'Милош','20040906033127','',0,0,0,1,0.071198208756,'79959093966872','20040906033218'); INSERT INTO cur VALUES (5609,0,'427._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | \'\'\'[[420е пне.]]\'\'\' | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]]
\n[[432. пне.]] | [[431. пне.]] | [[430. пне.]] | [[429. пне.]] | [[428. пне.]] | \'\'\'427. пне.\'\'\' | [[426. пне.]] | [[425. пне.]] | [[424. пне.]] | [[423. пне.]] | [[422. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:427 BC]]','',124,'Милош','20040906033137','',0,0,0,1,0.617600777008,'79959093966862','20040906033229'); INSERT INTO cur VALUES (5610,0,'428._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | \'\'\'[[420е пне.]]\'\'\' | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]]
\n[[433. пне.]] | [[432. пне.]] | [[431. пне.]] | [[430. пне.]] | [[429. пне.]] | \'\'\'428. пне.\'\'\' | [[427. пне.]] | [[426. пне.]] | [[425. пне.]] | [[424. пне.]] | [[423. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:428 BC]]','',124,'Милош','20040906033147','',0,0,0,1,0.162703346537,'79959093966852','20040906033240'); INSERT INTO cur VALUES (5611,0,'429._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | \'\'\'[[420е пне.]]\'\'\' | [[410е пне.]] | [[400е пне.]] | [[390е пне.]]
\n[[434. пне.]] | [[433. пне.]] | [[432. пне.]] | [[431. пне.]] | [[430. пне.]] | \'\'\'429. пне.\'\'\' | [[428. пне.]] | [[427. пне.]] | [[426. пне.]] | [[425. пне.]] | [[424. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:429 BC]]','',124,'Милош','20040906033157','',0,0,0,1,0.854902177516,'79959093966842','20040906033249'); INSERT INTO cur VALUES (5612,0,'430._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | \'\'\'[[430е пне.]]\'\'\' | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]]
\n[[435. пне.]] | [[434. пне.]] | [[433. пне.]] | [[432. пне.]] | [[431. пне.]] | \'\'\'430. пне.\'\'\' | [[429. пне.]] | [[428. пне.]] | [[427. пне.]] | [[426. пне.]] | [[425. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:430 BC]]','',124,'Милош','20040906033208','',0,0,0,1,0.239946354758,'79959093966791','20040906033259'); INSERT INTO cur VALUES (5613,0,'431._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | \'\'\'[[430е пне.]]\'\'\' | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]]
\n[[436. пне.]] | [[435. пне.]] | [[434. пне.]] | [[433. пне.]] | [[432. пне.]] | \'\'\'431. пне.\'\'\' | [[430. пне.]] | [[429. пне.]] | [[428. пне.]] | [[427. пне.]] | [[426. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:431 BC]]','',124,'Милош','20040906033218','',0,0,0,1,0.806510892607,'79959093966781','20040906033309'); INSERT INTO cur VALUES (5614,0,'432._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | \'\'\'[[430е пне.]]\'\'\' | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]]
\n[[437. пне.]] | [[436. пне.]] | [[435. пне.]] | [[434. пне.]] | [[433. пне.]] | \'\'\'432. пне.\'\'\' | [[431. пне.]] | [[430. пне.]] | [[429. пне.]] | [[428. пне.]] | [[427. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:432 BC]]','',124,'Милош','20040906033228','',0,0,0,1,0.191461062614,'79959093966771','20040906033321'); INSERT INTO cur VALUES (5615,0,'433._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | \'\'\'[[430е пне.]]\'\'\' | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]]
\n[[438. пне.]] | [[437. пне.]] | [[436. пне.]] | [[435. пне.]] | [[434. пне.]] | \'\'\'433. пне.\'\'\' | [[432. пне.]] | [[431. пне.]] | [[430. пне.]] | [[429. пне.]] | [[428. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:433 BC]]','',124,'Милош','20040906033239','',0,0,0,1,0.453038750893,'79959093966760','20040906033334'); INSERT INTO cur VALUES (5616,0,'434._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | \'\'\'[[430е пне.]]\'\'\' | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]]
\n[[439. пне.]] | [[438. пне.]] | [[437. пне.]] | [[436. пне.]] | [[435. пне.]] | \'\'\'434. пне.\'\'\' | [[433. пне.]] | [[432. пне.]] | [[431. пне.]] | [[430. пне.]] | [[429. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:434 BC]]','',124,'Милош','20040906033249','',0,0,0,1,0.10358669474,'79959093966750','20040906033343'); INSERT INTO cur VALUES (5617,0,'435._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | \'\'\'[[430е пне.]]\'\'\' | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]]
\n[[440. пне.]] | [[439. пне.]] | [[438. пне.]] | [[437. пне.]] | [[436. пне.]] | \'\'\'435. пне.\'\'\' | [[434. пне.]] | [[433. пне.]] | [[432. пне.]] | [[431. пне.]] | [[430. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:435 BC]]','',124,'Милош','20040906033259','',0,0,0,1,0.217878639334,'79959093966740','20040906033354'); INSERT INTO cur VALUES (5618,0,'436._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | \'\'\'[[430е пне.]]\'\'\' | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]]
\n[[441. пне.]] | [[440. пне.]] | [[439. пне.]] | [[438. пне.]] | [[437. пне.]] | \'\'\'436. пне.\'\'\' | [[435. пне.]] | [[434. пне.]] | [[433. пне.]] | [[432. пне.]] | [[431. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:436 BC]]','',124,'Милош','20040906033308','',0,0,0,1,0.840252782609,'79959093966691','20040906033436'); INSERT INTO cur VALUES (5619,0,'437._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | \'\'\'[[430е пне.]]\'\'\' | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]]
\n[[442. пне.]] | [[441. пне.]] | [[440. пне.]] | [[439. пне.]] | [[438. пне.]] | \'\'\'437. пне.\'\'\' | [[436. пне.]] | [[435. пне.]] | [[434. пне.]] | [[433. пне.]] | [[432. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:437 BC]]','',124,'Милош','20040906033320','',0,0,0,1,0.167956571173,'79959093966679','20040906033448'); INSERT INTO cur VALUES (5620,0,'438._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | \'\'\'[[430е пне.]]\'\'\' | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]]
\n[[443. пне.]] | [[442. пне.]] | [[441. пне.]] | [[440. пне.]] | [[439. пне.]] | \'\'\'438. пне.\'\'\' | [[437. пне.]] | [[436. пне.]] | [[435. пне.]] | [[434. пне.]] | [[433. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:438 BC]]','',124,'Милош','20040906033332','',0,0,0,1,0.077882845457,'79959093966667','20040906033458'); INSERT INTO cur VALUES (5621,0,'439._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | \'\'\'[[430е пне.]]\'\'\' | [[420е пне.]] | [[410е пне.]] | [[400е пне.]]
\n[[444. пне.]] | [[443. пне.]] | [[442. пне.]] | [[441. пне.]] | [[440. пне.]] | \'\'\'439. пне.\'\'\' | [[438. пне.]] | [[437. пне.]] | [[436. пне.]] | [[435. пне.]] | [[434. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:439 BC]]','',124,'Милош','20040906033343','',0,0,0,1,0.681496143193,'79959093966656','20040906033508'); INSERT INTO cur VALUES (5622,0,'440._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | \'\'\'[[440е пне.]]\'\'\' | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]]
\n[[445. пне.]] | [[444. пне.]] | [[443. пне.]] | [[442. пне.]] | [[441. пне.]] | \'\'\'440. пне.\'\'\' | [[439. пне.]] | [[438. пне.]] | [[437. пне.]] | [[436. пне.]] | [[435. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:440 BC]]','',124,'Милош','20040906033353','',0,0,0,1,0.83736700557,'79959093966646','20040906033518'); INSERT INTO cur VALUES (5623,0,'441._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | \'\'\'[[440е пне.]]\'\'\' | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]]
\n[[446. пне.]] | [[445. пне.]] | [[444. пне.]] | [[443. пне.]] | [[442. пне.]] | \'\'\'441. пне.\'\'\' | [[440. пне.]] | [[439. пне.]] | [[438. пне.]] | [[437. пне.]] | [[436. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:441 BC]]','',124,'Милош','20040906033435','',0,0,0,1,0.246365962199,'79959093966564','20040906033527'); INSERT INTO cur VALUES (5624,0,'442._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | \'\'\'[[440е пне.]]\'\'\' | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]]
\n[[447. пне.]] | [[446. пне.]] | [[445. пне.]] | [[444. пне.]] | [[443. пне.]] | \'\'\'442. пне.\'\'\' | [[441. пне.]] | [[440. пне.]] | [[439. пне.]] | [[438. пне.]] | [[437. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:442 BC]]','',124,'Милош','20040906033447','',0,0,0,1,0.591862365879,'79959093966552','20040906033537'); INSERT INTO cur VALUES (5625,0,'443._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | \'\'\'[[440е пне.]]\'\'\' | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]]
\n[[448. пне.]] | [[447. пне.]] | [[446. пне.]] | [[445. пне.]] | [[444. пне.]] | \'\'\'443. пне.\'\'\' | [[442. пне.]] | [[441. пне.]] | [[440. пне.]] | [[439. пне.]] | [[438. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:443 BC]]','',124,'Милош','20040906033458','',0,0,0,1,0.81104863985,'79959093966541','20040906033548'); INSERT INTO cur VALUES (5626,0,'444._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | \'\'\'[[440е пне.]]\'\'\' | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]]
\n[[449. пне.]] | [[448. пне.]] | [[447. пне.]] | [[446. пне.]] | [[445. пне.]] | \'\'\'444. пне.\'\'\' | [[443. пне.]] | [[442. пне.]] | [[441. пне.]] | [[440. пне.]] | [[439. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:444 BC]]','',124,'Милош','20040906033507','',0,0,0,1,0.54732515735,'79959093966492','20040906033557'); INSERT INTO cur VALUES (5627,0,'445._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | \'\'\'[[440е пне.]]\'\'\' | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]]
\n[[450. пне.]] | [[449. пне.]] | [[448. пне.]] | [[447. пне.]] | [[446. пне.]] | \'\'\'445. пне.\'\'\' | [[444. пне.]] | [[443. пне.]] | [[442. пне.]] | [[441. пне.]] | [[440. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:445 BC]]','',124,'Милош','20040906033517','',0,0,0,1,0.614852909751,'79959093966482','20040906033606'); INSERT INTO cur VALUES (5628,0,'446._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | \'\'\'[[440е пне.]]\'\'\' | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]]
\n[[451. пне.]] | [[450. пне.]] | [[449. пне.]] | [[448. пне.]] | [[447. пне.]] | \'\'\'446. пне.\'\'\' | [[445. пне.]] | [[444. пне.]] | [[443. пне.]] | [[442. пне.]] | [[441. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:446 BC]]','',124,'Милош','20040906033527','',0,0,0,1,0.654028726581,'79959093966472','20040906033617'); INSERT INTO cur VALUES (5629,0,'447._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | \'\'\'[[440е пне.]]\'\'\' | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]]
\n[[452. пне.]] | [[451. пне.]] | [[450. пне.]] | [[449. пне.]] | [[448. пне.]] | \'\'\'447. пне.\'\'\' | [[446. пне.]] | [[445. пне.]] | [[444. пне.]] | [[443. пне.]] | [[442. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:447 BC]]','',124,'Милош','20040906033537','',0,0,0,1,0.120485884194,'79959093966462','20040906033626'); INSERT INTO cur VALUES (5630,0,'448._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | \'\'\'[[440е пне.]]\'\'\' | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]]
\n[[453. пне.]] | [[452. пне.]] | [[451. пне.]] | [[450. пне.]] | [[449. пне.]] | \'\'\'448. пне.\'\'\' | [[447. пне.]] | [[446. пне.]] | [[445. пне.]] | [[444. пне.]] | [[443. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:448 BC]]','',124,'Милош','20040906033548','',0,0,0,1,0.381740348591,'79959093966451','20040906033640'); INSERT INTO cur VALUES (5631,0,'449._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | \'\'\'[[440е пне.]]\'\'\' | [[430е пне.]] | [[420е пне.]] | [[410е пне.]]
\n[[454. пне.]] | [[453. пне.]] | [[452. пне.]] | [[451. пне.]] | [[450. пне.]] | \'\'\'449. пне.\'\'\' | [[448. пне.]] | [[447. пне.]] | [[446. пне.]] | [[445. пне.]] | [[444. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:449 BC]]','',124,'Милош','20040906033557','',0,0,0,1,0.003577952275,'79959093966442','20040906033648'); INSERT INTO cur VALUES (5632,0,'450._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | \'\'\'[[450е пне.]]\'\'\' | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]]
\n[[455. пне.]] | [[454. пне.]] | [[453. пне.]] | [[452. пне.]] | [[451. пне.]] | \'\'\'450. пне.\'\'\' | [[449. пне.]] | [[448. пне.]] | [[447. пне.]] | [[446. пне.]] | [[445. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:450 BC]]','',124,'Милош','20040906033606','',0,0,0,1,0.612777366123,'79959093966393','20040906033655'); INSERT INTO cur VALUES (5633,0,'451._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | \'\'\'[[450е пне.]]\'\'\' | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]]
\n[[456. пне.]] | [[455. пне.]] | [[454. пне.]] | [[453. пне.]] | [[452. пне.]] | \'\'\'451. пне.\'\'\' | [[450. пне.]] | [[449. пне.]] | [[448. пне.]] | [[447. пне.]] | [[446. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:451 BC]]','',124,'Милош','20040906033616','',0,0,0,1,0.426671077696,'79959093966383','20040906033706'); INSERT INTO cur VALUES (5634,0,'452._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | \'\'\'[[450е пне.]]\'\'\' | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]]
\n[[457. пне.]] | [[456. пне.]] | [[455. пне.]] | [[454. пне.]] | [[453. пне.]] | \'\'\'452. пне.\'\'\' | [[451. пне.]] | [[450. пне.]] | [[449. пне.]] | [[448. пне.]] | [[447. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:452 BC]]','',124,'Милош','20040906033625','',0,0,0,1,0.014064832131,'79959093966374','20040906033715'); INSERT INTO cur VALUES (5635,0,'453._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | \'\'\'[[450е пне.]]\'\'\' | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]]
\n[[458. пне.]] | [[457. пне.]] | [[456. пне.]] | [[455. пне.]] | [[454. пне.]] | \'\'\'453. пне.\'\'\' | [[452. пне.]] | [[451. пне.]] | [[450. пне.]] | [[449. пне.]] | [[448. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:453 BC]]','',124,'Милош','20040906033639','',0,0,0,1,0.610185147082,'79959093966360','20040906033724'); INSERT INTO cur VALUES (5636,0,'454._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | \'\'\'[[450е пне.]]\'\'\' | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]]
\n[[459. пне.]] | [[458. пне.]] | [[457. пне.]] | [[456. пне.]] | [[455. пне.]] | \'\'\'454. пне.\'\'\' | [[453. пне.]] | [[452. пне.]] | [[451. пне.]] | [[450. пне.]] | [[449. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:454 BC]]','',124,'Милош','20040906033645','',0,0,0,1,0.65672569054,'79959093966354','20040906033734'); INSERT INTO cur VALUES (5637,0,'455._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | \'\'\'[[450е пне.]]\'\'\' | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]]
\n[[460. пне.]] | [[459. пне.]] | [[458. пне.]] | [[457. пне.]] | [[456. пне.]] | \'\'\'455. пне.\'\'\' | [[454. пне.]] | [[453. пне.]] | [[452. пне.]] | [[451. пне.]] | [[450. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:455 BC]]','',124,'Милош','20040906033655','',0,0,0,1,0.412979720818,'79959093966344','20040906033743'); INSERT INTO cur VALUES (5638,0,'456._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | \'\'\'[[450е пне.]]\'\'\' | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]]
\n[[461. пне.]] | [[460. пне.]] | [[459. пне.]] | [[458. пне.]] | [[457. пне.]] | \'\'\'456. пне.\'\'\' | [[455. пне.]] | [[454. пне.]] | [[453. пне.]] | [[452. пне.]] | [[451. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:456 BC]]','',124,'Милош','20040906033704','',0,0,0,1,0.027253751656,'79959093966295','20040906033826'); INSERT INTO cur VALUES (5639,0,'457._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | \'\'\'[[450е пне.]]\'\'\' | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]]
\n[[462. пне.]] | [[461. пне.]] | [[460. пне.]] | [[459. пне.]] | [[458. пне.]] | \'\'\'457. пне.\'\'\' | [[456. пне.]] | [[455. пне.]] | [[454. пне.]] | [[453. пне.]] | [[452. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:457 BC]]','',124,'Милош','20040906033714','',0,0,0,1,0.133670209038,'79959093966285','20040906033836'); INSERT INTO cur VALUES (5640,0,'458._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | \'\'\'[[450е пне.]]\'\'\' | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]]
\n[[463. пне.]] | [[462. пне.]] | [[461. пне.]] | [[460. пне.]] | [[459. пне.]] | \'\'\'458. пне.\'\'\' | [[457. пне.]] | [[456. пне.]] | [[455. пне.]] | [[454. пне.]] | [[453. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:458 BC]]','',124,'Милош','20040906033723','',0,0,0,1,0.515988690553,'79959093966276','20040906033846'); INSERT INTO cur VALUES (5641,0,'459._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | \'\'\'[[450е пне.]]\'\'\' | [[440е пне.]] | [[430е пне.]] | [[420е пне.]]
\n[[464. пне.]] | [[463. пне.]] | [[462. пне.]] | [[461. пне.]] | [[460. пне.]] | \'\'\'459. пне.\'\'\' | [[458. пне.]] | [[457. пне.]] | [[456. пне.]] | [[455. пне.]] | [[454. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:459 BC]]','',124,'Милош','20040906033733','',0,0,0,1,0.529536077534,'79959093966266','20040906033855'); INSERT INTO cur VALUES (5642,0,'460._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | \'\'\'[[460е пне.]]\'\'\' | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]]
\n[[465. пне.]] | [[464. пне.]] | [[463. пне.]] | [[462. пне.]] | [[461. пне.]] | \'\'\'460. пне.\'\'\' | [[459. пне.]] | [[458. пне.]] | [[457. пне.]] | [[456. пне.]] | [[455. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:460 BC]]','',124,'Милош','20040906033743','',0,0,0,1,0.731438609646,'79959093966256','20040906033902'); INSERT INTO cur VALUES (5643,0,'461._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | \'\'\'[[460е пне.]]\'\'\' | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]]
\n[[466. пне.]] | [[465. пне.]] | [[464. пне.]] | [[463. пне.]] | [[462. пне.]] | \'\'\'461. пне.\'\'\' | [[460. пне.]] | [[459. пне.]] | [[458. пне.]] | [[457. пне.]] | [[456. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:461 BC]]','',124,'Милош','20040906033825','',0,0,0,1,0.482042039038,'79959093966174','20040906033914'); INSERT INTO cur VALUES (5644,0,'462._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | \'\'\'[[460е пне.]]\'\'\' | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]]
\n[[467. пне.]] | [[466. пне.]] | [[465. пне.]] | [[464. пне.]] | [[463. пне.]] | \'\'\'462. пне.\'\'\' | [[461. пне.]] | [[460. пне.]] | [[459. пне.]] | [[458. пне.]] | [[457. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:462 BC]]','',124,'Милош','20040906033835','',0,0,0,1,0.951182621974,'79959093966164','20040906033924'); INSERT INTO cur VALUES (5645,0,'463._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | \'\'\'[[460е пне.]]\'\'\' | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]]
\n[[468. пне.]] | [[467. пне.]] | [[466. пне.]] | [[465. пне.]] | [[464. пне.]] | \'\'\'463. пне.\'\'\' | [[462. пне.]] | [[461. пне.]] | [[460. пне.]] | [[459. пне.]] | [[458. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:463 BC]]','',124,'Милош','20040906033845','',0,0,0,1,0.088363568805,'79959093966154','20040906033932'); INSERT INTO cur VALUES (5646,0,'464._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | \'\'\'[[460е пне.]]\'\'\' | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]]
\n[[469. пне.]] | [[468. пне.]] | [[467. пне.]] | [[466. пне.]] | [[465. пне.]] | \'\'\'464. пне.\'\'\' | [[463. пне.]] | [[462. пне.]] | [[461. пне.]] | [[460. пне.]] | [[459. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:464 BC]]','',124,'Милош','20040906033854','',0,0,0,1,0.93019694366,'79959093966145','20040906033941'); INSERT INTO cur VALUES (5647,0,'465._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | \'\'\'[[460е пне.]]\'\'\' | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]]
\n[[470. пне.]] | [[469. пне.]] | [[468. пне.]] | [[467. пне.]] | [[466. пне.]] | \'\'\'465. пне.\'\'\' | [[464. пне.]] | [[463. пне.]] | [[462. пне.]] | [[461. пне.]] | [[460. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:465 BC]]','',124,'Милош','20040906033902','',0,0,0,1,0.543281259268,'79959093966097','20040906033951'); INSERT INTO cur VALUES (5648,0,'466._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | \'\'\'[[460е пне.]]\'\'\' | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]]
\n[[471. пне.]] | [[470. пне.]] | [[469. пне.]] | [[468. пне.]] | [[467. пне.]] | \'\'\'466. пне.\'\'\' | [[465. пне.]] | [[464. пне.]] | [[463. пне.]] | [[462. пне.]] | [[461. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:466 BC]]','',124,'Милош','20040906033914','',0,0,0,1,0.911266906611,'79959093966085','20040906033958'); INSERT INTO cur VALUES (5649,0,'467._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | \'\'\'[[460е пне.]]\'\'\' | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]]
\n[[472. пне.]] | [[471. пне.]] | [[470. пне.]] | [[469. пне.]] | [[468. пне.]] | \'\'\'467. пне.\'\'\' | [[466. пне.]] | [[465. пне.]] | [[464. пне.]] | [[463. пне.]] | [[462. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:467 BC]]','',124,'Милош','20040906033924','',0,0,0,1,0.210862210119,'79959093966075','20040906034008'); INSERT INTO cur VALUES (5650,0,'468._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | \'\'\'[[460е пне.]]\'\'\' | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]]
\n[[473. пне.]] | [[472. пне.]] | [[471. пне.]] | [[470. пне.]] | [[469. пне.]] | \'\'\'468. пне.\'\'\' | [[467. пне.]] | [[466. пне.]] | [[465. пне.]] | [[464. пне.]] | [[463. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:468 BC]]','',124,'Милош','20040906033931','',0,0,0,1,0.962283782178,'79959093966068','20040906034018'); INSERT INTO cur VALUES (5651,0,'469._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | \'\'\'[[460е пне.]]\'\'\' | [[450е пне.]] | [[440е пне.]] | [[430е пне.]]
\n[[474. пне.]] | [[473. пне.]] | [[472. пне.]] | [[471. пне.]] | [[470. пне.]] | \'\'\'469. пне.\'\'\' | [[468. пне.]] | [[467. пне.]] | [[466. пне.]] | [[465. пне.]] | [[464. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:469 BC]]','',124,'Милош','20040906033941','',0,0,0,1,0.882735560594,'79959093966058','20040906034028'); INSERT INTO cur VALUES (5652,0,'470._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | \'\'\'[[470е пне.]]\'\'\' | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]]
\n[[475. пне.]] | [[474. пне.]] | [[473. пне.]] | [[472. пне.]] | [[471. пне.]] | \'\'\'470. пне.\'\'\' | [[469. пне.]] | [[468. пне.]] | [[467. пне.]] | [[466. пне.]] | [[465. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:470 BC]]','',124,'Милош','20040906033949','',0,0,0,1,0.280395623893,'79959093966050','20040906034036'); INSERT INTO cur VALUES (5653,0,'471._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | \'\'\'[[470е пне.]]\'\'\' | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]]
\n[[476. пне.]] | [[475. пне.]] | [[474. пне.]] | [[473. пне.]] | [[472. пне.]] | \'\'\'471. пне.\'\'\' | [[470. пне.]] | [[469. пне.]] | [[468. пне.]] | [[467. пне.]] | [[466. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:471 BC]]','',124,'Милош','20040906033958','',0,0,0,1,0.896864886813,'79959093966041','20040906034046'); INSERT INTO cur VALUES (5654,0,'472._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | \'\'\'[[470е пне.]]\'\'\' | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]]
\n[[477. пне.]] | [[476. пне.]] | [[475. пне.]] | [[474. пне.]] | [[473. пне.]] | \'\'\'472. пне.\'\'\' | [[471. пне.]] | [[470. пне.]] | [[469. пне.]] | [[468. пне.]] | [[467. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:472 BC]]','',124,'Милош','20040906034008','',0,0,0,1,0.524055017868,'79959093965991','20040906034056'); INSERT INTO cur VALUES (5655,0,'473._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | \'\'\'[[470е пне.]]\'\'\' | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]]
\n[[478. пне.]] | [[477. пне.]] | [[476. пне.]] | [[475. пне.]] | [[474. пне.]] | \'\'\'473. пне.\'\'\' | [[472. пне.]] | [[471. пне.]] | [[470. пне.]] | [[469. пне.]] | [[468. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:473 BC]]','',124,'Милош','20040906034017','',0,0,0,1,0.479309286214,'79959093965982','20040906034105'); INSERT INTO cur VALUES (5656,0,'474._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | \'\'\'[[470е пне.]]\'\'\' | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]]
\n[[479. пне.]] | [[478. пне.]] | [[477. пне.]] | [[476. пне.]] | [[475. пне.]] | \'\'\'474. пне.\'\'\' | [[473. пне.]] | [[472. пне.]] | [[471. пне.]] | [[470. пне.]] | [[469. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:474 BC]]','',124,'Милош','20040906034028','',0,0,0,1,0.320340337381,'79959093965971','20040906034117'); INSERT INTO cur VALUES (5657,0,'475._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | \'\'\'[[470е пне.]]\'\'\' | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]]
\n[[480. пне.]] | [[479. пне.]] | [[478. пне.]] | [[477. пне.]] | [[476. пне.]] | \'\'\'475. пне.\'\'\' | [[474. пне.]] | [[473. пне.]] | [[472. пне.]] | [[471. пне.]] | [[470. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:475 BC]]','',124,'Милош','20040906034036','',0,0,0,1,0.44016688617,'79959093965963','20040906034124'); INSERT INTO cur VALUES (5658,0,'476._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | \'\'\'[[470е пне.]]\'\'\' | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]]
\n[[481. пне.]] | [[480. пне.]] | [[479. пне.]] | [[478. пне.]] | [[477. пне.]] | \'\'\'476. пне.\'\'\' | [[475. пне.]] | [[474. пне.]] | [[473. пне.]] | [[472. пне.]] | [[471. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:476 BC]]','',124,'Милош','20040906034046','',0,0,0,1,0.828373992736,'79959093965953','20040906034211'); INSERT INTO cur VALUES (5659,0,'477._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | \'\'\'[[470е пне.]]\'\'\' | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]]
\n[[482. пне.]] | [[481. пне.]] | [[480. пне.]] | [[479. пне.]] | [[478. пне.]] | \'\'\'477. пне.\'\'\' | [[476. пне.]] | [[475. пне.]] | [[474. пне.]] | [[473. пне.]] | [[472. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:477 BC]]','',124,'Милош','20040906034055','',0,0,0,1,0.839888374712,'79959093965944','20040906034221'); INSERT INTO cur VALUES (5660,0,'478._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | \'\'\'[[470е пне.]]\'\'\' | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]]
\n[[483. пне.]] | [[482. пне.]] | [[481. пне.]] | [[480. пне.]] | [[479. пне.]] | \'\'\'478. пне.\'\'\' | [[477. пне.]] | [[476. пне.]] | [[475. пне.]] | [[474. пне.]] | [[473. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:478 BC]]','',124,'Милош','20040906034104','',0,0,0,1,0.667338976947,'79959093965895','20040906034233'); INSERT INTO cur VALUES (5661,0,'479._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | \'\'\'[[470е пне.]]\'\'\' | [[460е пне.]] | [[450е пне.]] | [[440е пне.]]
\n[[484. пне.]] | [[483. пне.]] | [[482. пне.]] | [[481. пне.]] | [[480. пне.]] | \'\'\'479. пне.\'\'\' | [[478. пне.]] | [[477. пне.]] | [[476. пне.]] | [[475. пне.]] | [[474. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:479 BC]]','',124,'Милош','20040906034113','',0,0,0,1,0.518164478484,'79959093965886','20040906034240'); INSERT INTO cur VALUES (5662,0,'480._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | \'\'\'[[480е пне.]]\'\'\' | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]]
\n[[485. пне.]] | [[484. пне.]] | [[483. пне.]] | [[482. пне.]] | [[481. пне.]] | \'\'\'480. пне.\'\'\' | [[479. пне.]] | [[478. пне.]] | [[477. пне.]] | [[476. пне.]] | [[475. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:480 BC]]','',124,'Милош','20040906034123','',0,0,0,1,0.89171241405,'79959093965876','20040906034249'); INSERT INTO cur VALUES (5663,0,'481._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | \'\'\'[[480е пне.]]\'\'\' | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]]
\n[[486. пне.]] | [[485. пне.]] | [[484. пне.]] | [[483. пне.]] | [[482. пне.]] | \'\'\'481. пне.\'\'\' | [[480. пне.]] | [[479. пне.]] | [[478. пне.]] | [[477. пне.]] | [[476. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:481 BC]]','',124,'Милош','20040906034211','',0,0,0,1,0.972940462163,'79959093965788','20040906034259'); INSERT INTO cur VALUES (5664,0,'482._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | \'\'\'[[480е пне.]]\'\'\' | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]]
\n[[487. пне.]] | [[486. пне.]] | [[485. пне.]] | [[484. пне.]] | [[483. пне.]] | \'\'\'482. пне.\'\'\' | [[481. пне.]] | [[480. пне.]] | [[479. пне.]] | [[478. пне.]] | [[477. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:482 BC]]','',124,'Милош','20040906034221','',0,0,0,1,0.170342070596,'79959093965778','20040906034311'); INSERT INTO cur VALUES (5665,0,'483._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | \'\'\'[[480е пне.]]\'\'\' | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]]
\n[[488. пне.]] | [[487. пне.]] | [[486. пне.]] | [[485. пне.]] | [[484. пне.]] | \'\'\'483. пне.\'\'\' | [[482. пне.]] | [[481. пне.]] | [[480. пне.]] | [[479. пне.]] | [[478. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:483 BC]]','',124,'Милош','20040906034232','',0,0,0,1,0.610147424792,'79959093965767','20040906034319'); INSERT INTO cur VALUES (5666,0,'484._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | \'\'\'[[480е пне.]]\'\'\' | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]]
\n[[489. пне.]] | [[488. пне.]] | [[487. пне.]] | [[486. пне.]] | [[485. пне.]] | \'\'\'484. пне.\'\'\' | [[483. пне.]] | [[482. пне.]] | [[481. пне.]] | [[480. пне.]] | [[479. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:484 BC]]','',124,'Милош','20040906034240','',0,0,0,1,0.46807918114,'79959093965759','20040906034330'); INSERT INTO cur VALUES (5667,0,'485._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | \'\'\'[[480е пне.]]\'\'\' | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]]
\n[[490. пне.]] | [[489. пне.]] | [[488. пне.]] | [[487. пне.]] | [[486. пне.]] | \'\'\'485. пне.\'\'\' | [[484. пне.]] | [[483. пне.]] | [[482. пне.]] | [[481. пне.]] | [[480. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:485 BC]]','',124,'Милош','20040906034249','',0,0,0,1,0.605000585599,'79959093965750','20040906034341'); INSERT INTO cur VALUES (5668,0,'486._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | \'\'\'[[480е пне.]]\'\'\' | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]]
\n[[491. пне.]] | [[490. пне.]] | [[489. пне.]] | [[488. пне.]] | [[487. пне.]] | \'\'\'486. пне.\'\'\' | [[485. пне.]] | [[484. пне.]] | [[483. пне.]] | [[482. пне.]] | [[481. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:486 BC]]','',124,'Милош','20040906034258','',0,0,0,1,0.120879386608,'79959093965741','20040906034353'); INSERT INTO cur VALUES (5669,0,'487._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | \'\'\'[[480е пне.]]\'\'\' | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]]
\n[[492. пне.]] | [[491. пне.]] | [[490. пне.]] | [[489. пне.]] | [[488. пне.]] | \'\'\'487. пне.\'\'\' | [[486. пне.]] | [[485. пне.]] | [[484. пне.]] | [[483. пне.]] | [[482. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:487 BC]]','',124,'Милош','20040906034310','',0,0,0,1,0.080318423957,'79959093965689','20040906034424'); INSERT INTO cur VALUES (5670,0,'488._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | \'\'\'[[480е пне.]]\'\'\' | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]]
\n[[493. пне.]] | [[492. пне.]] | [[491. пне.]] | [[490. пне.]] | [[489. пне.]] | \'\'\'488. пне.\'\'\' | [[487. пне.]] | [[486. пне.]] | [[485. пне.]] | [[484. пне.]] | [[483. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:488 BC]]','',124,'Милош','20040906034318','',0,0,0,1,0.816177687056,'79959093965681','20040906034437'); INSERT INTO cur VALUES (5671,0,'489._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | \'\'\'[[480е пне.]]\'\'\' | [[470е пне.]] | [[460е пне.]] | [[450е пне.]]
\n[[494. пне.]] | [[493. пне.]] | [[492. пне.]] | [[491. пне.]] | [[490. пне.]] | \'\'\'489. пне.\'\'\' | [[488. пне.]] | [[487. пне.]] | [[486. пне.]] | [[485. пне.]] | [[484. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:489 BC]]','',124,'Милош','20040906034329','',0,0,0,1,0.906999674582,'79959093965670','20040906034450'); INSERT INTO cur VALUES (5672,0,'490._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | \'\'\'[[490е пне.]]\'\'\' | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]]
\n[[495. пне.]] | [[494. пне.]] | [[493. пне.]] | [[492. пне.]] | [[491. пне.]] | \'\'\'490. пне.\'\'\' | [[489. пне.]] | [[488. пне.]] | [[487. пне.]] | [[486. пне.]] | [[485. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:490 BC]]','',124,'Милош','20040906034340','',0,0,0,1,0.54954209344,'79959093965659','20040906034501'); INSERT INTO cur VALUES (5673,0,'491._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | \'\'\'[[490е пне.]]\'\'\' | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]]
\n[[496. пне.]] | [[495. пне.]] | [[494. пне.]] | [[493. пне.]] | [[492. пне.]] | \'\'\'491. пне.\'\'\' | [[490. пне.]] | [[489. пне.]] | [[488. пне.]] | [[487. пне.]] | [[486. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:491 BC]]','',124,'Милош','20040906034352','',0,0,0,1,0.597353403269,'79959093965647','20040906034519'); INSERT INTO cur VALUES (5674,0,'492._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | \'\'\'[[490е пне.]]\'\'\' | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]]
\n[[497. пне.]] | [[496. пне.]] | [[495. пне.]] | [[494. пне.]] | [[493. пне.]] | \'\'\'492. пне.\'\'\' | [[491. пне.]] | [[490. пне.]] | [[489. пне.]] | [[488. пне.]] | [[487. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:492 BC]]','',124,'Милош','20040906034423','',0,0,0,1,0.675509147195,'79959093965576','20040906034527'); INSERT INTO cur VALUES (5675,0,'493._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | \'\'\'[[490е пне.]]\'\'\' | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]]
\n[[498. пне.]] | [[497. пне.]] | [[496. пне.]] | [[495. пне.]] | [[494. пне.]] | \'\'\'493. пне.\'\'\' | [[492. пне.]] | [[491. пне.]] | [[490. пне.]] | [[489. пне.]] | [[488. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:493 BC]]','',124,'Милош','20040906034437','',0,0,0,1,0.499053873354,'79959093965562','20040906034537'); INSERT INTO cur VALUES (5676,0,'494._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | \'\'\'[[490е пне.]]\'\'\' | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]]
\n[[499. пне.]] | [[498. пне.]] | [[497. пне.]] | [[496. пне.]] | [[495. пне.]] | \'\'\'494. пне.\'\'\' | [[493. пне.]] | [[492. пне.]] | [[491. пне.]] | [[490. пне.]] | [[489. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:494 BC]]','',124,'Милош','20040906034449','',0,0,0,1,0.626431987913,'79959093965550','20040906034550'); INSERT INTO cur VALUES (5677,0,'495._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | \'\'\'[[490е пне.]]\'\'\' | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]]
\n[[500. пне.]] | [[499. пне.]] | [[498. пне.]] | [[497. пне.]] | [[496. пне.]] | \'\'\'495. пне.\'\'\' | [[494. пне.]] | [[493. пне.]] | [[492. пне.]] | [[491. пне.]] | [[490. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:495 BC]]','',124,'Милош','20040906034500','',0,0,0,1,0.00891932473,'79959093965499','20040906034603'); INSERT INTO cur VALUES (5678,0,'496._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | \'\'\'[[490е пне.]]\'\'\' | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]]
\n[[501. пне.]] | [[500. пне.]] | [[499. пне.]] | [[498. пне.]] | [[497. пне.]] | \'\'\'496. пне.\'\'\' | [[495. пне.]] | [[494. пне.]] | [[493. пне.]] | [[492. пне.]] | [[491. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:496 BC]]','',124,'Милош','20040906034518','',0,0,0,1,0.632274552077,'79959093965481','20040906035630'); INSERT INTO cur VALUES (5679,0,'497._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | \'\'\'[[490е пне.]]\'\'\' | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]]
\n[[502. пне.]] | [[501. пне.]] | [[500. пне.]] | [[499. пне.]] | [[498. пне.]] | \'\'\'497. пне.\'\'\' | [[496. пне.]] | [[495. пне.]] | [[494. пне.]] | [[493. пне.]] | [[492. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:497 BC]]','',124,'Милош','20040906034527','',0,0,0,1,0.916626364885,'79959093965472','20040906035645'); INSERT INTO cur VALUES (5680,0,'498._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | \'\'\'[[490е пне.]]\'\'\' | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]]
\n[[503. пне.]] | [[502. пне.]] | [[501. пне.]] | [[500. пне.]] | [[499. пне.]] | \'\'\'498. пне.\'\'\' | [[497. пне.]] | [[496. пне.]] | [[495. пне.]] | [[494. пне.]] | [[493. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:498 BC]]','',124,'Милош','20040906034537','',0,0,0,1,0.868885422996,'79959093965462','20040906035657'); INSERT INTO cur VALUES (5681,0,'499._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | \'\'\'[[490е пне.]]\'\'\' | [[480е пне.]] | [[470е пне.]] | [[460е пне.]]
\n[[504. пне.]] | [[503. пне.]] | [[502. пне.]] | [[501. пне.]] | [[500. пне.]] | \'\'\'499. пне.\'\'\' | [[498. пне.]] | [[497. пне.]] | [[496. пне.]] | [[495. пне.]] | [[494. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:499 BC]]','',124,'Милош','20040906034548','',0,0,0,1,0.049438354582,'79959093965451','20040906035709'); INSERT INTO cur VALUES (5682,0,'500._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[6. век пне.]] | \'\'\'[[5. век пне.]]\'\'\' | [[4. век пне.]]
\n[[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | \'\'\'[[500е пне.]]\'\'\' | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]]
\n[[505. пне.]] | [[504. пне.]] | [[503. пне.]] | [[502. пне.]] | [[501. пне.]] | \'\'\'500. пне.\'\'\' | [[499. пне.]] | [[498. пне.]] | [[497. пне.]] | [[496. пне.]] | [[495. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[en:500 BC]]','',124,'Милош','20040906034602','',0,0,0,1,0.178908161437,'79959093965397','20040906035720'); INSERT INTO cur VALUES (5683,0,'501._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | \'\'\'[[500е пне.]]\'\'\' | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]]
\n[[506. пне.]] | [[505. пне.]] | [[504. пне.]] | [[503. пне.]] | [[502. пне.]] | \'\'\'501. пне.\'\'\' | [[500. пне.]] | [[499. пне.]] | [[498. пне.]] | [[497. пне.]] | [[496. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035629','',0,0,0,1,0.19291278822,'79959093964370','20040906035737'); INSERT INTO cur VALUES (5684,0,'502._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | \'\'\'[[500е пне.]]\'\'\' | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]]
\n[[507. пне.]] | [[506. пне.]] | [[505. пне.]] | [[504. пне.]] | [[503. пне.]] | \'\'\'502. пне.\'\'\' | [[501. пне.]] | [[500. пне.]] | [[499. пне.]] | [[498. пне.]] | [[497. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035643','',0,0,0,1,0.985445890103,'79959093964356','20040906035750'); INSERT INTO cur VALUES (5685,0,'503._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | \'\'\'[[500е пне.]]\'\'\' | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]]
\n[[508. пне.]] | [[507. пне.]] | [[506. пне.]] | [[505. пне.]] | [[504. пне.]] | \'\'\'503. пне.\'\'\' | [[502. пне.]] | [[501. пне.]] | [[500. пне.]] | [[499. пне.]] | [[498. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035657','',0,0,0,1,0.053204114108,'79959093964342','20040906035759'); INSERT INTO cur VALUES (5686,0,'504._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | \'\'\'[[500е пне.]]\'\'\' | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]]
\n[[509. пне.]] | [[508. пне.]] | [[507. пне.]] | [[506. пне.]] | [[505. пне.]] | \'\'\'504. пне.\'\'\' | [[503. пне.]] | [[502. пне.]] | [[501. пне.]] | [[500. пне.]] | [[499. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035709','',0,0,0,1,0.694153042368,'79959093964290','20040906035810'); INSERT INTO cur VALUES (5687,0,'505._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | \'\'\'[[500е пне.]]\'\'\' | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]]
\n[[510. пне.]] | [[509. пне.]] | [[508. пне.]] | [[507. пне.]] | [[506. пне.]] | \'\'\'505. пне.\'\'\' | [[504. пне.]] | [[503. пне.]] | [[502. пне.]] | [[501. пне.]] | [[500. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035719','',0,0,0,1,0.541072665034,'79959093964280','20040906035827'); INSERT INTO cur VALUES (5688,0,'506._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | \'\'\'[[500е пне.]]\'\'\' | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]]
\n[[511. пне.]] | [[510. пне.]] | [[509. пне.]] | [[508. пне.]] | [[507. пне.]] | \'\'\'506. пне.\'\'\' | [[505. пне.]] | [[504. пне.]] | [[503. пне.]] | [[502. пне.]] | [[501. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035737','',0,0,0,1,0.617170797017,'79959093964262','20040906035834'); INSERT INTO cur VALUES (5689,0,'507._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | \'\'\'[[500е пне.]]\'\'\' | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]]
\n[[512. пне.]] | [[511. пне.]] | [[510. пне.]] | [[509. пне.]] | [[508. пне.]] | \'\'\'507. пне.\'\'\' | [[506. пне.]] | [[505. пне.]] | [[504. пне.]] | [[503. пне.]] | [[502. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035748','',0,0,0,1,0.912870345597,'79959093964251','20040906035845'); INSERT INTO cur VALUES (5690,0,'508._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | \'\'\'[[500е пне.]]\'\'\' | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]]
\n[[513. пне.]] | [[512. пне.]] | [[511. пне.]] | [[510. пне.]] | [[509. пне.]] | \'\'\'508. пне.\'\'\' | [[507. пне.]] | [[506. пне.]] | [[505. пне.]] | [[504. пне.]] | [[503. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035759','',0,0,0,1,0.018038307791,'79959093964240','20040906035856'); INSERT INTO cur VALUES (5691,0,'509._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | \'\'\'[[500е пне.]]\'\'\' | [[490е пне.]] | [[480е пне.]] | [[470е пне.]]
\n[[514. пне.]] | [[513. пне.]] | [[512. пне.]] | [[511. пне.]] | [[510. пне.]] | \'\'\'509. пне.\'\'\' | [[508. пне.]] | [[507. пне.]] | [[506. пне.]] | [[505. пне.]] | [[504. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035809','',0,0,0,1,0.020723402044,'79959093964190','20040906035908'); INSERT INTO cur VALUES (5692,0,'510._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | \'\'\'[[510е пне.]]\'\'\' | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]]
\n[[515. пне.]] | [[514. пне.]] | [[513. пне.]] | [[512. пне.]] | [[511. пне.]] | \'\'\'510. пне.\'\'\' | [[509. пне.]] | [[508. пне.]] | [[507. пне.]] | [[506. пне.]] | [[505. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035826','',0,0,0,1,0.494923934571,'79959093964173','20040906035918'); INSERT INTO cur VALUES (5693,0,'511._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | \'\'\'[[510е пне.]]\'\'\' | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]]
\n[[516. пне.]] | [[515. пне.]] | [[514. пне.]] | [[513. пне.]] | [[512. пне.]] | \'\'\'511. пне.\'\'\' | [[510. пне.]] | [[509. пне.]] | [[508. пне.]] | [[507. пне.]] | [[506. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035833','',0,0,0,1,0.025932778616,'79959093964166','20040906035930'); INSERT INTO cur VALUES (5694,0,'512._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | \'\'\'[[510е пне.]]\'\'\' | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]]
\n[[517. пне.]] | [[516. пне.]] | [[515. пне.]] | [[514. пне.]] | [[513. пне.]] | \'\'\'512. пне.\'\'\' | [[511. пне.]] | [[510. пне.]] | [[509. пне.]] | [[508. пне.]] | [[507. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035844','',0,0,0,1,0.124804523832,'79959093964155','20040906035943'); INSERT INTO cur VALUES (5695,0,'513._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | \'\'\'[[510е пне.]]\'\'\' | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]]
\n[[518. пне.]] | [[517. пне.]] | [[516. пне.]] | [[515. пне.]] | [[514. пне.]] | \'\'\'513. пне.\'\'\' | [[512. пне.]] | [[511. пне.]] | [[510. пне.]] | [[509. пне.]] | [[508. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035855','',0,0,0,1,0.56654830024,'79959093964144','20040906035955'); INSERT INTO cur VALUES (5696,0,'514._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | \'\'\'[[510е пне.]]\'\'\' | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]]
\n[[519. пне.]] | [[518. пне.]] | [[517. пне.]] | [[516. пне.]] | [[515. пне.]] | \'\'\'514. пне.\'\'\' | [[513. пне.]] | [[512. пне.]] | [[511. пне.]] | [[510. пне.]] | [[509. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035907','',0,0,0,1,0.483974965049,'79959093964092','20040906040005'); INSERT INTO cur VALUES (5697,0,'515._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | \'\'\'[[510е пне.]]\'\'\' | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]]
\n[[520. пне.]] | [[519. пне.]] | [[518. пне.]] | [[517. пне.]] | [[516. пне.]] | \'\'\'515. пне.\'\'\' | [[514. пне.]] | [[513. пне.]] | [[512. пне.]] | [[511. пне.]] | [[510. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035918','',0,0,0,1,0.719782635439,'79959093964081','20040906040016'); INSERT INTO cur VALUES (5698,0,'516._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | \'\'\'[[510е пне.]]\'\'\' | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]]
\n[[521. пне.]] | [[520. пне.]] | [[519. пне.]] | [[518. пне.]] | [[517. пне.]] | \'\'\'516. пне.\'\'\' | [[515. пне.]] | [[514. пне.]] | [[513. пне.]] | [[512. пне.]] | [[511. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035930','',0,0,0,1,0.798751215357,'79959093964069','20040906040107'); INSERT INTO cur VALUES (5699,0,'517._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | \'\'\'[[510е пне.]]\'\'\' | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]]
\n[[522. пне.]] | [[521. пне.]] | [[520. пне.]] | [[519. пне.]] | [[518. пне.]] | \'\'\'517. пне.\'\'\' | [[516. пне.]] | [[515. пне.]] | [[514. пне.]] | [[513. пне.]] | [[512. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035943','',0,0,0,1,0.857085221381,'79959093964056','20040906040118'); INSERT INTO cur VALUES (5700,0,'518._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | \'\'\'[[510е пне.]]\'\'\' | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]]
\n[[523. пне.]] | [[522. пне.]] | [[521. пне.]] | [[520. пне.]] | [[519. пне.]] | \'\'\'518. пне.\'\'\' | [[517. пне.]] | [[516. пне.]] | [[515. пне.]] | [[514. пне.]] | [[513. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906035955','',0,0,0,1,0.938149522961,'79959093964044','20040906040128'); INSERT INTO cur VALUES (5701,0,'519._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | \'\'\'[[510е пне.]]\'\'\' | [[500е пне.]] | [[490е пне.]] | [[480е пне.]]
\n[[524. пне.]] | [[523. пне.]] | [[522. пне.]] | [[521. пне.]] | [[520. пне.]] | \'\'\'519. пне.\'\'\' | [[518. пне.]] | [[517. пне.]] | [[516. пне.]] | [[515. пне.]] | [[514. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040005','',0,0,0,1,0.877221855278,'79959093959994','20040906040147'); INSERT INTO cur VALUES (5702,0,'520._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | \'\'\'[[520е пне.]]\'\'\' | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]]
\n[[525. пне.]] | [[524. пне.]] | [[523. пне.]] | [[522. пне.]] | [[521. пне.]] | \'\'\'520. пне.\'\'\' | [[519. пне.]] | [[518. пне.]] | [[517. пне.]] | [[516. пне.]] | [[515. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040015','',0,0,0,1,0.063253845118,'79959093959984','20040906040159'); INSERT INTO cur VALUES (5703,0,'521._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | \'\'\'[[520е пне.]]\'\'\' | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]]
\n[[526. пне.]] | [[525. пне.]] | [[524. пне.]] | [[523. пне.]] | [[522. пне.]] | \'\'\'521. пне.\'\'\' | [[520. пне.]] | [[519. пне.]] | [[518. пне.]] | [[517. пне.]] | [[516. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040106','',0,0,0,1,0.917700431737,'79959093959893','20040906040213'); INSERT INTO cur VALUES (5704,0,'522._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | \'\'\'[[520е пне.]]\'\'\' | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]]
\n[[527. пне.]] | [[526. пне.]] | [[525. пне.]] | [[524. пне.]] | [[523. пне.]] | \'\'\'522. пне.\'\'\' | [[521. пне.]] | [[520. пне.]] | [[519. пне.]] | [[518. пне.]] | [[517. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040117','',0,0,0,1,0.193551406354,'79959093959882','20040906040218'); INSERT INTO cur VALUES (5705,0,'523._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | \'\'\'[[520е пне.]]\'\'\' | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]]
\n[[528. пне.]] | [[527. пне.]] | [[526. пне.]] | [[525. пне.]] | [[524. пне.]] | \'\'\'523. пне.\'\'\' | [[522. пне.]] | [[521. пне.]] | [[520. пне.]] | [[519. пне.]] | [[518. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040127','',0,0,0,1,0.665734934931,'79959093959872','20040906040235'); INSERT INTO cur VALUES (5706,0,'524._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | \'\'\'[[520е пне.]]\'\'\' | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]]
\n[[529. пне.]] | [[528. пне.]] | [[527. пне.]] | [[526. пне.]] | [[525. пне.]] | \'\'\'524. пне.\'\'\' | [[523. пне.]] | [[522. пне.]] | [[521. пне.]] | [[520. пне.]] | [[519. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040146','',0,0,0,1,0.428471761955,'79959093959853','20040906040245'); INSERT INTO cur VALUES (5707,0,'525._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | \'\'\'[[520е пне.]]\'\'\' | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]]
\n[[530. пне.]] | [[529. пне.]] | [[528. пне.]] | [[527. пне.]] | [[526. пне.]] | \'\'\'525. пне.\'\'\' | [[524. пне.]] | [[523. пне.]] | [[522. пне.]] | [[521. пне.]] | [[520. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040156','',0,0,0,1,0.307002804385,'79959093959843','20040906040259'); INSERT INTO cur VALUES (5708,0,'526._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | \'\'\'[[520е пне.]]\'\'\' | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]]
\n[[531. пне.]] | [[530. пне.]] | [[529. пне.]] | [[528. пне.]] | [[527. пне.]] | \'\'\'526. пне.\'\'\' | [[525. пне.]] | [[524. пне.]] | [[523. пне.]] | [[522. пне.]] | [[521. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040210','',0,0,0,1,0.560130946599,'79959093959789','20040906040306'); INSERT INTO cur VALUES (5709,0,'527._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | \'\'\'[[520е пне.]]\'\'\' | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]]
\n[[532. пне.]] | [[531. пне.]] | [[530. пне.]] | [[529. пне.]] | [[528. пне.]] | \'\'\'527. пне.\'\'\' | [[526. пне.]] | [[525. пне.]] | [[524. пне.]] | [[523. пне.]] | [[522. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040218','',0,0,0,1,0.043188235277,'79959093959781','20040906040322'); INSERT INTO cur VALUES (5710,0,'528._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | \'\'\'[[520е пне.]]\'\'\' | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]]
\n[[533. пне.]] | [[532. пне.]] | [[531. пне.]] | [[530. пне.]] | [[529. пне.]] | \'\'\'528. пне.\'\'\' | [[527. пне.]] | [[526. пне.]] | [[525. пне.]] | [[524. пне.]] | [[523. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040235','',0,0,0,1,0.167228573545,'79959093959764','20040906040332'); INSERT INTO cur VALUES (5711,0,'529._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | \'\'\'[[520е пне.]]\'\'\' | [[510е пне.]] | [[500е пне.]] | [[490е пне.]]
\n[[534. пне.]] | [[533. пне.]] | [[532. пне.]] | [[531. пне.]] | [[530. пне.]] | \'\'\'529. пне.\'\'\' | [[528. пне.]] | [[527. пне.]] | [[526. пне.]] | [[525. пне.]] | [[524. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040244','',0,0,0,1,0.266402380199,'79959093959755','20040906040343'); INSERT INTO cur VALUES (5712,0,'530._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | \'\'\'[[530е пне.]]\'\'\' | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]]
\n[[535. пне.]] | [[534. пне.]] | [[533. пне.]] | [[532. пне.]] | [[531. пне.]] | \'\'\'530. пне.\'\'\' | [[529. пне.]] | [[528. пне.]] | [[527. пне.]] | [[526. пне.]] | [[525. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040255','',0,0,0,1,0.002903707327,'79959093959744','20040906040356'); INSERT INTO cur VALUES (5713,0,'531._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | \'\'\'[[530е пне.]]\'\'\' | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]]
\n[[536. пне.]] | [[535. пне.]] | [[534. пне.]] | [[533. пне.]] | [[532. пне.]] | \'\'\'531. пне.\'\'\' | [[530. пне.]] | [[529. пне.]] | [[528. пне.]] | [[527. пне.]] | [[526. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040306','',0,0,0,1,0.479897732604,'79959093959693','20040906040408'); INSERT INTO cur VALUES (5714,0,'532._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | \'\'\'[[530е пне.]]\'\'\' | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]]
\n[[537. пне.]] | [[536. пне.]] | [[535. пне.]] | [[534. пне.]] | [[533. пне.]] | \'\'\'532. пне.\'\'\' | [[531. пне.]] | [[530. пне.]] | [[529. пне.]] | [[528. пне.]] | [[527. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040321','',0,0,0,1,0.052918341967,'79959093959678','20040906040419'); INSERT INTO cur VALUES (5715,0,'533._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | \'\'\'[[530е пне.]]\'\'\' | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]]
\n[[538. пне.]] | [[537. пне.]] | [[536. пне.]] | [[535. пне.]] | [[534. пне.]] | \'\'\'533. пне.\'\'\' | [[532. пне.]] | [[531. пне.]] | [[530. пне.]] | [[529. пне.]] | [[528. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040332','',0,0,0,1,0.153952318781,'79959093959667','20040906040433'); INSERT INTO cur VALUES (5716,0,'534._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | \'\'\'[[530е пне.]]\'\'\' | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]]
\n[[539. пне.]] | [[538. пне.]] | [[537. пне.]] | [[536. пне.]] | [[535. пне.]] | \'\'\'534. пне.\'\'\' | [[533. пне.]] | [[532. пне.]] | [[531. пне.]] | [[530. пне.]] | [[529. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040343','',0,0,0,1,0.82514353554,'79959093959656','20040906040443'); INSERT INTO cur VALUES (5717,0,'535._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | \'\'\'[[530е пне.]]\'\'\' | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]]
\n[[540. пне.]] | [[539. пне.]] | [[538. пне.]] | [[537. пне.]] | [[536. пне.]] | \'\'\'535. пне.\'\'\' | [[534. пне.]] | [[533. пне.]] | [[532. пне.]] | [[531. пне.]] | [[530. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040356','',0,0,0,1,0.467657303655,'79959093959643','20040906040453'); INSERT INTO cur VALUES (5718,0,'536._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | \'\'\'[[530е пне.]]\'\'\' | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]]
\n[[541. пне.]] | [[540. пне.]] | [[539. пне.]] | [[538. пне.]] | [[537. пне.]] | \'\'\'536. пне.\'\'\' | [[535. пне.]] | [[534. пне.]] | [[533. пне.]] | [[532. пне.]] | [[531. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040408','',0,0,0,1,0.362585616933,'79959093959591','20040906040535'); INSERT INTO cur VALUES (5719,0,'537._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | \'\'\'[[530е пне.]]\'\'\' | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]]
\n[[542. пне.]] | [[541. пне.]] | [[540. пне.]] | [[539. пне.]] | [[538. пне.]] | \'\'\'537. пне.\'\'\' | [[536. пне.]] | [[535. пне.]] | [[534. пне.]] | [[533. пне.]] | [[532. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040418','',0,0,0,1,0.888130102255,'79959093959581','20040906040551'); INSERT INTO cur VALUES (5720,0,'538._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | \'\'\'[[530е пне.]]\'\'\' | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]]
\n[[543. пне.]] | [[542. пне.]] | [[541. пне.]] | [[540. пне.]] | [[539. пне.]] | \'\'\'538. пне.\'\'\' | [[537. пне.]] | [[536. пне.]] | [[535. пне.]] | [[534. пне.]] | [[533. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040432','',0,0,0,1,0.091540386012,'79959093959567','20040906040601'); INSERT INTO cur VALUES (5721,0,'539._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | \'\'\'[[530е пне.]]\'\'\' | [[520е пне.]] | [[510е пне.]] | [[500е пне.]]
\n[[544. пне.]] | [[543. пне.]] | [[542. пне.]] | [[541. пне.]] | [[540. пне.]] | \'\'\'539. пне.\'\'\' | [[538. пне.]] | [[537. пне.]] | [[536. пне.]] | [[535. пне.]] | [[534. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040441','',0,0,0,1,0.281821065714,'79959093959558','20040906040619'); INSERT INTO cur VALUES (5722,0,'540._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | \'\'\'[[540е пне.]]\'\'\' | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]]
\n[[545. пне.]] | [[544. пне.]] | [[543. пне.]] | [[542. пне.]] | [[541. пне.]] | \'\'\'540. пне.\'\'\' | [[539. пне.]] | [[538. пне.]] | [[537. пне.]] | [[536. пне.]] | [[535. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040453','',0,0,0,1,0.224304336228,'79959093959546','20040906040632'); INSERT INTO cur VALUES (5723,0,'541._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | \'\'\'[[540е пне.]]\'\'\' | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]]
\n[[546. пне.]] | [[545. пне.]] | [[544. пне.]] | [[543. пне.]] | [[542. пне.]] | \'\'\'541. пне.\'\'\' | [[540. пне.]] | [[539. пне.]] | [[538. пне.]] | [[537. пне.]] | [[536. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040534','',0,0,0,1,0.000513562467,'79959093959465','20040906040641'); INSERT INTO cur VALUES (5724,0,'542._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | \'\'\'[[540е пне.]]\'\'\' | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]]
\n[[547. пне.]] | [[546. пне.]] | [[545. пне.]] | [[544. пне.]] | [[543. пне.]] | \'\'\'542. пне.\'\'\' | [[541. пне.]] | [[540. пне.]] | [[539. пне.]] | [[538. пне.]] | [[537. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040551','',0,0,0,1,0.962296963186,'79959093959448','20040906040654'); INSERT INTO cur VALUES (5725,0,'543._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | \'\'\'[[540е пне.]]\'\'\' | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]]
\n[[548. пне.]] | [[547. пне.]] | [[546. пне.]] | [[545. пне.]] | [[544. пне.]] | \'\'\'543. пне.\'\'\' | [[542. пне.]] | [[541. пне.]] | [[540. пне.]] | [[539. пне.]] | [[538. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040601','',0,0,0,1,0.219806309892,'79959093959398','20040906040706'); INSERT INTO cur VALUES (5726,0,'544._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | \'\'\'[[540е пне.]]\'\'\' | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]]
\n[[549. пне.]] | [[548. пне.]] | [[547. пне.]] | [[546. пне.]] | [[545. пне.]] | \'\'\'544. пне.\'\'\' | [[543. пне.]] | [[542. пне.]] | [[541. пне.]] | [[540. пне.]] | [[539. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040619','',0,0,0,1,0.497061716158,'79959093959380','20040906040717'); INSERT INTO cur VALUES (5727,0,'545._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | \'\'\'[[540е пне.]]\'\'\' | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]]
\n[[550. пне.]] | [[549. пне.]] | [[548. пне.]] | [[547. пне.]] | [[546. пне.]] | \'\'\'545. пне.\'\'\' | [[544. пне.]] | [[543. пне.]] | [[542. пне.]] | [[541. пне.]] | [[540. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040631','',0,0,0,1,0.500006207032,'79959093959368','20040906040728'); INSERT INTO cur VALUES (5728,0,'546._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | \'\'\'[[540е пне.]]\'\'\' | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]]
\n[[551. пне.]] | [[550. пне.]] | [[549. пне.]] | [[548. пне.]] | [[547. пне.]] | \'\'\'546. пне.\'\'\' | [[545. пне.]] | [[544. пне.]] | [[543. пне.]] | [[542. пне.]] | [[541. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040641','',0,0,0,1,0.672862092346,'79959093959358','20040906040738'); INSERT INTO cur VALUES (5729,0,'547._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | \'\'\'[[540е пне.]]\'\'\' | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]]
\n[[552. пне.]] | [[551. пне.]] | [[550. пне.]] | [[549. пне.]] | [[548. пне.]] | \'\'\'547. пне.\'\'\' | [[546. пне.]] | [[545. пне.]] | [[544. пне.]] | [[543. пне.]] | [[542. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040654','',0,0,0,1,0.679416689872,'79959093959345','20040906040749'); INSERT INTO cur VALUES (5730,0,'548._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | \'\'\'[[540е пне.]]\'\'\' | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]]
\n[[553. пне.]] | [[552. пне.]] | [[551. пне.]] | [[550. пне.]] | [[549. пне.]] | \'\'\'548. пне.\'\'\' | [[547. пне.]] | [[546. пне.]] | [[545. пне.]] | [[544. пне.]] | [[543. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040706','',0,0,0,1,0.384908481215,'79959093959293','20040906040758'); INSERT INTO cur VALUES (5731,0,'549._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | \'\'\'[[540е пне.]]\'\'\' | [[530е пне.]] | [[520е пне.]] | [[510е пне.]]
\n[[554. пне.]] | [[553. пне.]] | [[552. пне.]] | [[551. пне.]] | [[550. пне.]] | \'\'\'549. пне.\'\'\' | [[548. пне.]] | [[547. пне.]] | [[546. пне.]] | [[545. пне.]] | [[544. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040717','',0,0,0,1,0.35162229573,'79959093959282','20040906040809'); INSERT INTO cur VALUES (5732,0,'550._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | \'\'\'[[550е пне.]]\'\'\' | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]]
\n[[555. пне.]] | [[554. пне.]] | [[553. пне.]] | [[552. пне.]] | [[551. пне.]] | \'\'\'550. пне.\'\'\' | [[549. пне.]] | [[548. пне.]] | [[547. пне.]] | [[546. пне.]] | [[545. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040728','',0,0,0,1,0.485151767957,'79959093959271','20040906040820'); INSERT INTO cur VALUES (5733,0,'551._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | \'\'\'[[550е пне.]]\'\'\' | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]]
\n[[556. пне.]] | [[555. пне.]] | [[554. пне.]] | [[553. пне.]] | [[552. пне.]] | \'\'\'551. пне.\'\'\' | [[550. пне.]] | [[549. пне.]] | [[548. пне.]] | [[547. пне.]] | [[546. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040737','',0,0,0,1,0.602621114162,'79959093959262','20040906040830'); INSERT INTO cur VALUES (5734,0,'552._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | \'\'\'[[550е пне.]]\'\'\' | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]]
\n[[557. пне.]] | [[556. пне.]] | [[555. пне.]] | [[554. пне.]] | [[553. пне.]] | \'\'\'552. пне.\'\'\' | [[551. пне.]] | [[550. пне.]] | [[549. пне.]] | [[548. пне.]] | [[547. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040748','',0,0,0,1,0.416202904385,'79959093959251','20040906040843'); INSERT INTO cur VALUES (5735,0,'553._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | \'\'\'[[550е пне.]]\'\'\' | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]]
\n[[558. пне.]] | [[557. пне.]] | [[556. пне.]] | [[555. пне.]] | [[554. пне.]] | \'\'\'553. пне.\'\'\' | [[552. пне.]] | [[551. пне.]] | [[550. пне.]] | [[549. пне.]] | [[548. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040758','',0,0,0,1,0.802200339177,'79959093959241','20040906040853'); INSERT INTO cur VALUES (5736,0,'554._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | \'\'\'[[550е пне.]]\'\'\' | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]]
\n[[559. пне.]] | [[558. пне.]] | [[557. пне.]] | [[556. пне.]] | [[555. пне.]] | \'\'\'554. пне.\'\'\' | [[553. пне.]] | [[552. пне.]] | [[551. пне.]] | [[550. пне.]] | [[549. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040809','',0,0,0,1,0.38829044457,'79959093959190','20040906040903'); INSERT INTO cur VALUES (5737,0,'555._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | \'\'\'[[550е пне.]]\'\'\' | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]]
\n[[560. пне.]] | [[559. пне.]] | [[558. пне.]] | [[557. пне.]] | [[556. пне.]] | \'\'\'555. пне.\'\'\' | [[554. пне.]] | [[553. пне.]] | [[552. пне.]] | [[551. пне.]] | [[550. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040819','',0,0,0,1,0.540262757586,'79959093959180','20040906040916'); INSERT INTO cur VALUES (5738,0,'556._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | \'\'\'[[550е пне.]]\'\'\' | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]]
\n[[561. пне.]] | [[560. пне.]] | [[559. пне.]] | [[558. пне.]] | [[557. пне.]] | \'\'\'556. пне.\'\'\' | [[555. пне.]] | [[554. пне.]] | [[553. пне.]] | [[552. пне.]] | [[551. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040830','',0,0,0,1,0.811639550054,'79959093959169','20040906040927'); INSERT INTO cur VALUES (5739,0,'557._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | \'\'\'[[550е пне.]]\'\'\' | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]]
\n[[562. пне.]] | [[561. пне.]] | [[560. пне.]] | [[559. пне.]] | [[558. пне.]] | \'\'\'557. пне.\'\'\' | [[556. пне.]] | [[555. пне.]] | [[554. пне.]] | [[553. пне.]] | [[552. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040841','',0,0,0,1,0.122636403014,'79959093959158','20040906040942'); INSERT INTO cur VALUES (5740,0,'558._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | \'\'\'[[550е пне.]]\'\'\' | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]]
\n[[563. пне.]] | [[562. пне.]] | [[561. пне.]] | [[560. пне.]] | [[559. пне.]] | \'\'\'558. пне.\'\'\' | [[557. пне.]] | [[556. пне.]] | [[555. пне.]] | [[554. пне.]] | [[553. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040853','',0,0,0,1,0.169815375083,'79959093959146','20040906040948'); INSERT INTO cur VALUES (5741,0,'559._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | \'\'\'[[550е пне.]]\'\'\' | [[540е пне.]] | [[530е пне.]] | [[520е пне.]]
\n[[564. пне.]] | [[563. пне.]] | [[562. пне.]] | [[561. пне.]] | [[560. пне.]] | \'\'\'559. пне.\'\'\' | [[558. пне.]] | [[557. пне.]] | [[556. пне.]] | [[555. пне.]] | [[554. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040903','',0,0,0,1,0.717288331928,'79959093959096','20040906040959'); INSERT INTO cur VALUES (5742,0,'560._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | \'\'\'[[560е пне.]]\'\'\' | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]]
\n[[565. пне.]] | [[564. пне.]] | [[563. пне.]] | [[562. пне.]] | [[561. пне.]] | \'\'\'560. пне.\'\'\' | [[559. пне.]] | [[558. пне.]] | [[557. пне.]] | [[556. пне.]] | [[555. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040915','',0,0,0,1,0.84489963243,'79959093959084','20040906041010'); INSERT INTO cur VALUES (5743,0,'561._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | \'\'\'[[560е пне.]]\'\'\' | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]]
\n[[566. пне.]] | [[565. пне.]] | [[564. пне.]] | [[563. пне.]] | [[562. пне.]] | \'\'\'561. пне.\'\'\' | [[560. пне.]] | [[559. пне.]] | [[558. пне.]] | [[557. пне.]] | [[556. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040927','',0,0,0,1,0.5944917866,'79959093959072','20040906041021'); INSERT INTO cur VALUES (5744,0,'562._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | \'\'\'[[560е пне.]]\'\'\' | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]]
\n[[567. пне.]] | [[566. пне.]] | [[565. пне.]] | [[564. пне.]] | [[563. пне.]] | \'\'\'562. пне.\'\'\' | [[561. пне.]] | [[560. пне.]] | [[559. пне.]] | [[558. пне.]] | [[557. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040941','',0,0,0,1,0.450170102273,'79959093959058','20040906041034'); INSERT INTO cur VALUES (5745,0,'563._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | \'\'\'[[560е пне.]]\'\'\' | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]]
\n[[568. пне.]] | [[567. пне.]] | [[566. пне.]] | [[565. пне.]] | [[564. пне.]] | \'\'\'563. пне.\'\'\' | [[562. пне.]] | [[561. пне.]] | [[560. пне.]] | [[559. пне.]] | [[558. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040948','',0,0,0,1,0.082889366468,'79959093959051','20040906041046'); INSERT INTO cur VALUES (5746,0,'564._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | \'\'\'[[560е пне.]]\'\'\' | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]]
\n[[569. пне.]] | [[568. пне.]] | [[567. пне.]] | [[566. пне.]] | [[565. пне.]] | \'\'\'564. пне.\'\'\' | [[563. пне.]] | [[562. пне.]] | [[561. пне.]] | [[560. пне.]] | [[559. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906040959','',0,0,0,1,0.548297349619,'79959093959040','20040906041241'); INSERT INTO cur VALUES (5747,0,'565._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | \'\'\'[[560е пне.]]\'\'\' | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]]
\n[[570. пне.]] | [[569. пне.]] | [[568. пне.]] | [[567. пне.]] | [[566. пне.]] | \'\'\'565. пне.\'\'\' | [[564. пне.]] | [[563. пне.]] | [[562. пне.]] | [[561. пне.]] | [[560. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041158','',0,0,0,0,0.521255213079,'79959093958841','20040906041253'); INSERT INTO cur VALUES (5748,0,'566._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | \'\'\'[[560е пне.]]\'\'\' | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]]
\n[[571. пне.]] | [[570. пне.]] | [[569. пне.]] | [[568. пне.]] | [[567. пне.]] | \'\'\'566. пне.\'\'\' | [[565. пне.]] | [[564. пне.]] | [[563. пне.]] | [[562. пне.]] | [[561. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041205','',0,0,0,0,0.277577955871,'79959093958794','20040906041305'); INSERT INTO cur VALUES (5749,0,'567._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | \'\'\'[[560е пне.]]\'\'\' | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]]
\n[[572. пне.]] | [[571. пне.]] | [[570. пне.]] | [[569. пне.]] | [[568. пне.]] | \'\'\'567. пне.\'\'\' | [[566. пне.]] | [[565. пне.]] | [[564. пне.]] | [[563. пне.]] | [[562. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041214','',0,0,0,0,0.553921665323,'79959093958785','20040906041314'); INSERT INTO cur VALUES (5750,0,'568._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | \'\'\'[[560е пне.]]\'\'\' | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]]
\n[[573. пне.]] | [[572. пне.]] | [[571. пне.]] | [[570. пне.]] | [[569. пне.]] | \'\'\'568. пне.\'\'\' | [[567. пне.]] | [[566. пне.]] | [[565. пне.]] | [[564. пне.]] | [[563. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041229','',0,0,0,0,0.711268483992,'79959093958770','20040906041335'); INSERT INTO cur VALUES (5751,0,'569._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | \'\'\'[[560е пне.]]\'\'\' | [[550е пне.]] | [[540е пне.]] | [[530е пне.]]
\n[[574. пне.]] | [[573. пне.]] | [[572. пне.]] | [[571. пне.]] | [[570. пне.]] | \'\'\'569. пне.\'\'\' | [[568. пне.]] | [[567. пне.]] | [[566. пне.]] | [[565. пне.]] | [[564. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041241','',0,0,0,1,0.398015005699,'79959093958758','20040906041345'); INSERT INTO cur VALUES (5752,0,'570._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | \'\'\'[[570е пне.]]\'\'\' | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]]
\n[[575. пне.]] | [[574. пне.]] | [[573. пне.]] | [[572. пне.]] | [[571. пне.]] | \'\'\'570. пне.\'\'\' | [[569. пне.]] | [[568. пне.]] | [[567. пне.]] | [[566. пне.]] | [[565. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041252','',0,0,0,1,0.761688308679,'79959093958747','20040906041356'); INSERT INTO cur VALUES (5753,0,'571._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | \'\'\'[[570е пне.]]\'\'\' | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]]
\n[[576. пне.]] | [[575. пне.]] | [[574. пне.]] | [[573. пне.]] | [[572. пне.]] | \'\'\'571. пне.\'\'\' | [[570. пне.]] | [[569. пне.]] | [[568. пне.]] | [[567. пне.]] | [[566. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041305','',0,0,0,1,0.607109870579,'79959093958694','20040906041412'); INSERT INTO cur VALUES (5754,0,'572._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | \'\'\'[[570е пне.]]\'\'\' | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]]
\n[[577. пне.]] | [[576. пне.]] | [[575. пне.]] | [[574. пне.]] | [[573. пне.]] | \'\'\'572. пне.\'\'\' | [[571. пне.]] | [[570. пне.]] | [[569. пне.]] | [[568. пне.]] | [[567. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041314','',0,0,0,1,0.446759775023,'79959093958685','20040906041419'); INSERT INTO cur VALUES (5755,0,'573._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | \'\'\'[[570е пне.]]\'\'\' | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]]
\n[[578. пне.]] | [[577. пне.]] | [[576. пне.]] | [[575. пне.]] | [[574. пне.]] | \'\'\'573. пне.\'\'\' | [[572. пне.]] | [[571. пне.]] | [[570. пне.]] | [[569. пне.]] | [[568. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041335','',0,0,0,1,0.921415003446,'79959093958664','20040906041443'); INSERT INTO cur VALUES (5756,0,'574._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | \'\'\'[[570е пне.]]\'\'\' | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]]
\n[[579. пне.]] | [[578. пне.]] | [[577. пне.]] | [[576. пне.]] | [[575. пне.]] | \'\'\'574. пне.\'\'\' | [[573. пне.]] | [[572. пне.]] | [[571. пне.]] | [[570. пне.]] | [[569. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041345','',0,0,0,1,0.93045881853,'79959093958654','20040906041455'); INSERT INTO cur VALUES (5757,0,'575._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | \'\'\'[[570е пне.]]\'\'\' | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]]
\n[[580. пне.]] | [[579. пне.]] | [[578. пне.]] | [[577. пне.]] | [[576. пне.]] | \'\'\'575. пне.\'\'\' | [[574. пне.]] | [[573. пне.]] | [[572. пне.]] | [[571. пне.]] | [[570. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041356','',0,0,0,1,0.315452868731,'79959093958643','20040906041509'); INSERT INTO cur VALUES (5758,0,'576._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | \'\'\'[[570е пне.]]\'\'\' | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]]
\n[[581. пне.]] | [[580. пне.]] | [[579. пне.]] | [[578. пне.]] | [[577. пне.]] | \'\'\'576. пне.\'\'\' | [[575. пне.]] | [[574. пне.]] | [[573. пне.]] | [[572. пне.]] | [[571. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041409','',0,0,0,1,0.162857141422,'79959093958590','20040906041631'); INSERT INTO cur VALUES (5759,0,'577._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | \'\'\'[[570е пне.]]\'\'\' | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]]
\n[[582. пне.]] | [[581. пне.]] | [[580. пне.]] | [[579. пне.]] | [[578. пне.]] | \'\'\'577. пне.\'\'\' | [[576. пне.]] | [[575. пне.]] | [[574. пне.]] | [[573. пне.]] | [[572. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041419','',0,0,0,1,0.645663859623,'79959093958580','20040906041641'); INSERT INTO cur VALUES (5760,0,'578._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | \'\'\'[[570е пне.]]\'\'\' | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]]
\n[[583. пне.]] | [[582. пне.]] | [[581. пне.]] | [[580. пне.]] | [[579. пне.]] | \'\'\'578. пне.\'\'\' | [[577. пне.]] | [[576. пне.]] | [[575. пне.]] | [[574. пне.]] | [[573. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041442','',0,0,0,1,0.763983751537,'79959093958557','20040906041651'); INSERT INTO cur VALUES (5761,0,'579._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | \'\'\'[[570е пне.]]\'\'\' | [[560е пне.]] | [[550е пне.]] | [[540е пне.]]
\n[[584. пне.]] | [[583. пне.]] | [[582. пне.]] | [[581. пне.]] | [[580. пне.]] | \'\'\'579. пне.\'\'\' | [[578. пне.]] | [[577. пне.]] | [[576. пне.]] | [[575. пне.]] | [[574. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041455','',0,0,0,1,0.88197365258,'79959093958544','20040906041705'); INSERT INTO cur VALUES (5762,0,'580._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | \'\'\'[[580е пне.]]\'\'\' | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]]
\n[[585. пне.]] | [[584. пне.]] | [[583. пне.]] | [[582. пне.]] | [[581. пне.]] | \'\'\'580. пне.\'\'\' | [[579. пне.]] | [[578. пне.]] | [[577. пне.]] | [[576. пне.]] | [[575. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041509','',0,0,0,1,0.01877635532,'79959093958490','20040906041713'); INSERT INTO cur VALUES (5763,0,'581._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | \'\'\'[[580е пне.]]\'\'\' | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]]
\n[[586. пне.]] | [[585. пне.]] | [[584. пне.]] | [[583. пне.]] | [[582. пне.]] | \'\'\'581. пне.\'\'\' | [[580. пне.]] | [[579. пне.]] | [[578. пне.]] | [[577. пне.]] | [[576. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041856','',0,0,0,0,0.751037405688,'79959093958143','20040906041856'); INSERT INTO cur VALUES (5764,0,'582._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | \'\'\'[[580е пне.]]\'\'\' | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]]
\n[[587. пне.]] | [[586. пне.]] | [[585. пне.]] | [[584. пне.]] | [[583. пне.]] | \'\'\'582. пне.\'\'\' | [[581. пне.]] | [[580. пне.]] | [[579. пне.]] | [[578. пне.]] | [[577. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041840','',0,0,0,0,0.231216724138,'79959093958159','20040906041840'); INSERT INTO cur VALUES (5765,0,'583._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | \'\'\'[[580е пне.]]\'\'\' | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]]
\n[[588. пне.]] | [[587. пне.]] | [[586. пне.]] | [[585. пне.]] | [[584. пне.]] | \'\'\'583. пне.\'\'\' | [[582. пне.]] | [[581. пне.]] | [[580. пне.]] | [[579. пне.]] | [[578. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041832','',0,0,0,0,0.56201829834,'79959093958167','20040906041914'); INSERT INTO cur VALUES (5766,0,'584._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | \'\'\'[[580е пне.]]\'\'\' | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]]
\n[[589. пне.]] | [[588. пне.]] | [[587. пне.]] | [[586. пне.]] | [[585. пне.]] | \'\'\'584. пне.\'\'\' | [[583. пне.]] | [[582. пне.]] | [[581. пне.]] | [[580. пне.]] | [[579. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041820','',0,0,0,0,0.985104149666,'79959093958179','20040906041927'); INSERT INTO cur VALUES (5767,0,'585._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | \'\'\'[[580е пне.]]\'\'\' | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]]
\n[[590. пне.]] | [[589. пне.]] | [[588. пне.]] | [[587. пне.]] | [[586. пне.]] | \'\'\'585. пне.\'\'\' | [[584. пне.]] | [[583. пне.]] | [[582. пне.]] | [[581. пне.]] | [[580. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041814','',0,0,0,0,0.426627818694,'79959093958185','20040906041943'); INSERT INTO cur VALUES (5768,0,'587._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | \'\'\'[[580е пне.]]\'\'\' | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]]
\n[[592. пне.]] | [[591. пне.]] | [[590. пне.]] | [[589. пне.]] | [[588. пне.]] | \'\'\'587. пне.\'\'\' | [[586. пне.]] | [[585. пне.]] | [[584. пне.]] | [[583. пне.]] | [[582. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041748','',0,0,0,1,0.626041976561,'79959093958251','20040906042021'); INSERT INTO cur VALUES (5769,0,'586._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | \'\'\'[[580е пне.]]\'\'\' | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]]
\n[[591. пне.]] | [[590. пне.]] | [[589. пне.]] | [[588. пне.]] | [[587. пне.]] | \'\'\'586. пне.\'\'\' | [[585. пне.]] | [[584. пне.]] | [[583. пне.]] | [[582. пне.]] | [[581. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041807','',0,0,0,1,0.083790913729,'79959093958192','20040906042008'); INSERT INTO cur VALUES (5770,0,'588._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | \'\'\'[[580е пне.]]\'\'\' | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]]
\n[[593. пне.]] | [[592. пне.]] | [[591. пне.]] | [[590. пне.]] | [[589. пне.]] | \'\'\'588. пне.\'\'\' | [[587. пне.]] | [[586. пне.]] | [[585. пне.]] | [[584. пне.]] | [[583. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041914','',0,0,0,1,0.034584561379,'79959093958085','20040906042031'); INSERT INTO cur VALUES (5771,0,'589._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | \'\'\'[[580е пне.]]\'\'\' | [[570е пне.]] | [[560е пне.]] | [[550е пне.]]
\n[[594. пне.]] | [[593. пне.]] | [[592. пне.]] | [[591. пне.]] | [[590. пне.]] | \'\'\'589. пне.\'\'\' | [[588. пне.]] | [[587. пне.]] | [[586. пне.]] | [[585. пне.]] | [[584. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041927','',0,0,0,1,0.096957257994,'79959093958072','20040906042042'); INSERT INTO cur VALUES (5772,0,'590._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | \'\'\'[[590е пне.]]\'\'\' | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]]
\n[[595. пне.]] | [[594. пне.]] | [[593. пне.]] | [[592. пне.]] | [[591. пне.]] | \'\'\'590. пне.\'\'\' | [[589. пне.]] | [[588. пне.]] | [[587. пне.]] | [[586. пне.]] | [[585. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906041941','',0,0,0,1,0.75526731869,'79959093958058','20040906042056'); INSERT INTO cur VALUES (5773,0,'591._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | \'\'\'[[590е пне.]]\'\'\' | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]]
\n[[596. пне.]] | [[595. пне.]] | [[594. пне.]] | [[593. пне.]] | [[592. пне.]] | \'\'\'591. пне.\'\'\' | [[590. пне.]] | [[589. пне.]] | [[588. пне.]] | [[587. пне.]] | [[586. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906042008','',0,0,0,1,0.344248932481,'79959093957991','20040906042113'); INSERT INTO cur VALUES (5774,0,'592._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | \'\'\'[[590е пне.]]\'\'\' | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]]
\n[[597. пне.]] | [[596. пне.]] | [[595. пне.]] | [[594. пне.]] | [[593. пне.]] | \'\'\'592. пне.\'\'\' | [[591. пне.]] | [[590. пне.]] | [[589. пне.]] | [[588. пне.]] | [[587. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906042021','',0,0,0,1,0.162754401175,'79959093957978','20040906042126'); INSERT INTO cur VALUES (5775,0,'593._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | \'\'\'[[590е пне.]]\'\'\' | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]]
\n[[598. пне.]] | [[597. пне.]] | [[596. пне.]] | [[595. пне.]] | [[594. пне.]] | \'\'\'593. пне.\'\'\' | [[592. пне.]] | [[591. пне.]] | [[590. пне.]] | [[589. пне.]] | [[588. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906042031','',0,0,0,1,0.629496067124,'79959093957968','20040906042138'); INSERT INTO cur VALUES (5776,0,'594._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | \'\'\'[[590е пне.]]\'\'\' | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]]
\n[[599. пне.]] | [[598. пне.]] | [[597. пне.]] | [[596. пне.]] | [[595. пне.]] | \'\'\'594. пне.\'\'\' | [[593. пне.]] | [[592. пне.]] | [[591. пне.]] | [[590. пне.]] | [[589. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906042042','',0,0,0,1,0.85377034445,'79959093957957','20040906042147'); INSERT INTO cur VALUES (5777,0,'595._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | \'\'\'[[590е пне.]]\'\'\' | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]]
\n[[600. пне.]] | [[599. пне.]] | [[598. пне.]] | [[597. пне.]] | [[596. пне.]] | \'\'\'595. пне.\'\'\' | [[594. пне.]] | [[593. пне.]] | [[592. пне.]] | [[591. пне.]] | [[590. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906042055','',0,0,0,1,0.020780378962,'79959093957944','20040906042158'); INSERT INTO cur VALUES (5778,0,'596._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | \'\'\'[[590е пне.]]\'\'\' | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]]
\n[[601. пне.]] | [[600. пне.]] | [[599. пне.]] | [[598. пне.]] | [[597. пне.]] | \'\'\'596. пне.\'\'\' | [[595. пне.]] | [[594. пне.]] | [[593. пне.]] | [[592. пне.]] | [[591. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906042113','',0,0,0,1,0.426644257468,'79959093957886','20040907041936'); INSERT INTO cur VALUES (5779,0,'597._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | \'\'\'[[590е пне.]]\'\'\' | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]]
\n[[602. пне.]] | [[601. пне.]] | [[600. пне.]] | [[599. пне.]] | [[598. пне.]] | \'\'\'597. пне.\'\'\' | [[596. пне.]] | [[595. пне.]] | [[594. пне.]] | [[593. пне.]] | [[592. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906042125','',0,0,0,1,0.430218647434,'79959093957874','20040907041949'); INSERT INTO cur VALUES (5780,0,'598._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | \'\'\'[[590е пне.]]\'\'\' | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]]
\n[[603. пне.]] | [[602. пне.]] | [[601. пне.]] | [[600. пне.]] | [[599. пне.]] | \'\'\'598. пне.\'\'\' | [[597. пне.]] | [[596. пне.]] | [[595. пне.]] | [[594. пне.]] | [[593. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906042138','',0,0,0,1,0.6713458964,'79959093957861','20040907042001'); INSERT INTO cur VALUES (5781,0,'599._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | \'\'\'[[590е пне.]]\'\'\' | [[580е пне.]] | [[570е пне.]] | [[560е пне.]]
\n[[604. пне.]] | [[603. пне.]] | [[602. пне.]] | [[601. пне.]] | [[600. пне.]] | \'\'\'599. пне.\'\'\' | [[598. пне.]] | [[597. пне.]] | [[596. пне.]] | [[595. пне.]] | [[594. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906042146','',0,0,0,1,0.823404918808,'79959093957853','20040907042015'); INSERT INTO cur VALUES (5782,0,'600._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[7. век пне.]] | \'\'\'[[6. век пне.]]\'\'\' | [[5. век пне.]]
\n[[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | \'\'\'[[600е пне.]]\'\'\' | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]]
\n[[605. пне.]] | [[604. пне.]] | [[603. пне.]] | [[602. пне.]] | [[601. пне.]] | \'\'\'600. пне.\'\'\' | [[599. пне.]] | [[598. пне.]] | [[597. пне.]] | [[596. пне.]] | [[595. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040906042156','',0,0,0,1,0.424743391306,'79959093957843','20040907042025'); INSERT INTO cur VALUES (5783,2,'Милош/историја_лингвистике','\n==Увод==\n\nИсторија лингвистике се може посматрати из три угла: (1) Као историја лингвистике као науке од оформљења до данас; (2) као историја систематичког проучавања језика; и (3) као историја занимања за језичке проблеме.\n\nОчигледно је да је историја занимања за језичке проблеме најстарија и да знамо да потиче још од првих записа. Историја систематичког проучавања језика може се приписати Платону у Грчкој и Панинију у Индији. И један и други су живели у петом веку пре нове ере.\n\nИпак, лингвистика се као наука оформила тек с почетка 19. века. Први представници те нове науке су Британац сир Вилијам Џонс и Данац Расмус Раск, иако ће цео 19. век проћи у доминацији немачких научника.\n\n===Континуитети и расколи===\n\nАко погледамо историју лингвистичких истраживања у последња четири века (од почетка 17. до почетка 21.), у око упадају изразити расколи који јасно разграничавају стварање нове епохе у истраживању и замирање старе. Ипак, често се дешава да представници замируће епохе још дуго оставе трага за собом, па се још дуго после њих може осетити трвење између два различита погледа на истраживање језика.\n\nСве до ширења Индоевропљана од ренесансе, сва језичка занимања и истраживања била су омеђена изостанком комуникације. Тако се може говорити о бар три цивилизацијска центра у којима су се језичка истраживања обављала у њиховим унутрашњим континуитетима и расколима. То су Средоземље, Индија и Кина. И сва су истраживања била углавном омеђена друштвеним, језичким и писаним специфичностима тих крајева.\n\nКинези су се махом окретали лексикологији и лексикографији као најлогичнијем путу који је започет идеографским писмом са великим бројем знакова. Индијци су из религијских разлога покушавали да сачувају изворни облик санскрита преносећи Веде усменим путем. Тако су на тој основи развили изузетну фонологију и морфологију, равне проучавањима у 20. веку. Индоевропљани и Семити из Средоземља имали су прилику да своја знања разносе једни другима, па су врло рано почели да се баве филозофијом језика; па, потом, из религијских разлога као и Индијци, да развију пре свега врло квалитетне морфологије сакралних језика (пре свега, латинског и арапског).\n\nТакво устројство језичких анализа и синтеза остало је мање-више нетакнуто све до времена експанзије Индоевропљана. Тада почиње, прво стихијски, а потом и све систематичније и све научније истраживање језика. И тада управо почиње четворовековна прича о континуитетима и расколима у ономе што данас можемо назвати крајем затвореног средоземног размишљања о језику и почецима осе развоја савременог систематичког приступа језику у евроцентричној цивилизацији.\n\nГраматика Пор-Ројала је врхунац схолатичке граматике и почетна тачка развоја савремене лингвистичке мисли. У ту граматику уткана је филозофија језика грчких мислилаца, религијска догма хришћанства са систематичношћу александријских филолога и схоласта. Од тог врхунца једне ипак затворене цивилизације ни до данас у знатном делу нисмо одмакли: Када кренемо у изучавање неког језика, пред нама се увек нађу класичне граматике које у својој структури нису много одмакле ни од тог времена, а ни од времена александријских филолога који су стварали од доба хеленизма до арапског освајања Египта.\n\nЛогицизам Пор-Ројала био је главна мета критике потоњих истраживача језика. Цео осамнаести век пролази у натезању између логицизма и долазећих описа језика који су почели да се броје стотинама. Религијска догма о хебрејском језику као најстаријем и праизвору свих других полако је почела да се руши, иако је једна друга догма, догма о старости света, још дуго била камен спотицања истраживачима који су се у потоњим вековима највише бавили истраживањем историје језика.\n\n\"Отркиће\" санскрита с почетка 19. века изазвало је почетак стварања лингвистике као науке какву данас познајемо. У складу са правцима у размишљању у другим наукама, иако се сазнало за синхронијска истраживања старих Индијаца, санскрит је превасходно био занимљив као \"прајезик место прајезика\", заменивши тиме хебрејски из религијске догме. Овај је\n\n==Античко доба==\n\n===Преисторија језика===\n#Један нелингвистички проблем\n#Теорија о пореклу\n#Од лингвистике до преисторије\n#Од преисторије до лингвистике\n\n===Египћани===\n#Недостатак историјских радова\n#Документи, чињенице\n#Писање као лингвистичка анализа\n#Лингвистичка анализа хијероглифа\n#Постоји ли анализа друге артикулације?\n#Размишљања о језику\n\n===Сумерци и Акађани===\n#Недостатак радова\n#Рађање једне филологије\n#Рађање једне лексикографије\n#Анализа прве артикулације\n#Фоничка анализа\n#Ка свести о другој артикулацији=\n#Митови и лингвистичка размишљања\n\n===Древна Кина===\n#Почеци\n#Један посебан пут\n#Лингвистичко размишљање\n\n===Хиндуси===\n#Први лингвисти\n#Једна магијско-верска фонетика\n#Свест о другој артикулацији\n#Граматичка анализа\n#Хиндуска лингвистика\n\n===Феничани===\n#Изумитељи алфабета\n#Анализа друге артикулације?\n#Да ли редослед слова има неки смисао?\n#Историјске одлике феничанског изума\n\n===Хебреји===\n#Радозналост за лингвистику код Хебреја\n#Неколико лингвистичких опажања\n#Баналан мит, величанствен мит\n\n===Грци===\n#Једна нова ситуација\n#Опис друге артикулације\n#Прва артикулација\n#Опис језика\n#Историјски проблеми\n#Теоријски проблеми\n\n===Римљани===\n#Ученици Грка\n#Друга артикулација\n#Варон\n#Опис језика\n#Језици и историја\n#Лингвистичке теорије\n\n===Литература===\n\n==Средњи век (од 4. до 14. века)==\n#Друга артикулација\n#Прва артикулација\n#Опис језика\n#Језици и историја\n#Лингвистичке теорије\n\n===Литература===\n\n==Модерна времена==\n\n===Хуманизам и ренесанса===\n#Друга артикулација\n#Прва артикулација\n#Опис језика\n#Историјска становишта\n#Лингвистичке теорије\n\n===17. век===\n#Друга артикулација\n#Прва артикулација\n#Опис језика\n#Историја језика\n#Општи проблеми\n\n===Вико===\n#Године [[1668]]-[[1774]]\n#Вико и језик као систем\n#Вико и разни језици\n#Вико лингвиста?\n\n===18. век===\n#Фонетско истраживање\n#Граматика\n#Опис језика\n#Историјски став\n#Теорије о језику\n\n===Литература===\n\n==19. век==\n\n===Преокрет изазван санскритом===\n#Фонетика и санскрит\n#Граматика и санскрит\n#Опис језика\n#\"Откриће\" санксрита?\n#\"Откриће\" компаративизма\n#Класификовање језика\n\n===Расмус Раск===\n#Случај Раск\n#Један непризнати пионир?\n#Компаративна граматика\n#Ко је Раск?\n\n===Франц Боп===\n#Атмосфера тога доба\n#Утемељивач компаративне граматике\n#Бопова теорија\n\n===Лингвистика после Франца Бопа===\n#Историјска лингвистика или компаративна граматика\n#Једна чисто компаративистичка епоха?\n#Од Бопа до Зеуса\n#Ћутање Француза\n#Рејнуар\n\n===Вилхелм фон Хумболт===\n#Године [[1767]]-[[1835]]\n#Хумболтово дело\n#Хумболтов утицај\n#Хумболтовске теме\n\n===Шлајхер===\n#Његово место у лингвистици 19. века\n#Шлајхерово дело\n#Шлајхер компаратиста\n#Шлајхерова општа лингвистика\n#Поука коју даје Шлајхер\n\n===Лингвистика и фонетика===\n#Рађање или сусрет?\n#Фонетика и санскрит\n#Фонетика и науке 19. века\n#Полако кретање ка фонологији\n\n===Младограматичари===\n#Анегдота\n#Историјске чињенице\n#Људи и дела\n#Фонетски закони\n#Историцизам\n#Психологизам\n\n===Литература===\n\n==Ка лингвистици 20. века==\n\n===Континуитет и раскидање===\n\n===Континуитет===\n\n===Фердинанд де Сосир===\n\n===Боден де Куртене===\n\n===Витни===\n\n===Литература===\n\n==Језичка испитивања у 20. веку==\n\n===Основне карактеристике науке 20. века===\n\n===Развојни смер лингвистике===\n\n===Литература===\n\n==Неструктурална лингвистика==\n#Лингвистичка географија\n##Заснивање метода\n##Модерна дијалектологија\n#Француска лингвистичка школа\n##Психофизиолошка, психолошка и социолошка испитивања језика\n##Стилистичка проучавања\n#Естетски идеализам у лингвистици\n##Уводне напомене\n##Вослерова школа\n##Неолингвистика\n#Прогресивне славистичке школе\n##Казањска школа\n##Фортунатовљева (московска) школа\n##Белићеви лингвистички погледи\n#Мар\n#Експериментална фонетика\n\n===Литература===\n\n==Почеци структуралне лингвистике==\n#Преглед основних развојних карактеристика\n#Фердинанд де Сосир\n#Женевска школа\n#Фонолошка епоха у лингвистици\n##Претече фонолога\n##Фонолошки принципи Трубецког\n##Бинаризам Романа Јакобсона\n##Структурално тумачење гласовних промена\n#Прашка школа\n##Прашки лингвистички кружок и развијање прашке школе\n##Прашка школа данас\n#Функционална лингвистика Андреа Мартинеа\n#Школа америчке лингвистике\n##Почеци - Боас Сапир, Блумфилд\n##Епоха дистрибуционализма\n##Пикеова тагмемика\n##Антрополошка лингвистика\n##Психолингвистика\n#Копенхашка школа\n##Почеци школе -- Виго Брендал\n##Хјелмслевљева глосематика\n\n===Литература===\n\n==Логички симболизам у лингвистикци==\n#Логистика\n#Семотика (семиологија)\n#Семантика (лингвистичка)\n#Лингвистичка синтакса\n\n==Генеративни приступ језику==\n\n===Литература===\n\n==Математичка лингвистика квантитативног (= неалгебарског карактера)==\n#Уводне напомене\n#Квантитативна (статистичка) лингвистика\n#Теорија информације\n#Машинско превођење\n\n===Литература===\n\n==Алгебарска лингвистика нелинеарног (аналитичког) типа==\n#Уводне напомене\n#Категоријална граматика идентификационог типа\n#Категоријална граматика заснована на принципима математичке теорије скупова\n#Граматика зависности и пројективности\n#Сгаловгенеративни приступ језику\n#Шаумјанов апликативно-генеративни модел\n\n===Литература===\n\n==Стратификациона граматика==\n\n===Литература===\n\n==Неофиртхијанска лингвистика репрезентована \"граматиком скала и категорија\"==\n\n===Литература===\n\n==\"Граматика која се тиче садржине\"==\n\n===Литература===\n\n==Социолингвистика==\n\n===Литература===\n\n==Текстуална граматика==\n\n===Литература===\n\n==Правци савремене генеративно-трансформационе граматике==\n\n===Литература===\n\n==Савремена когнитивна лингвистика==\n\n===Литература===\n\n==Литература==\n*Жорж Мунен, \'\'Историја лингвистике (од почетака до 20. века)\'\', превела с француског Вера Илијин, Библиотека 20. век, Београд 1996.\n*Милка Ивић, \'\'Правци у лингвистици\'\', шесто, допуњено издање, Библиотека 20. век, Београд, 1990.','/* Увод */',124,'Милош','20040906161031','',0,0,0,0,0.355800285635,'79959093838968','20040906161031'); INSERT INTO cur VALUES (5784,0,'Боже_правде','\'\'\'Боже правде\'\'\' је [[химна]] [[Србија|Србије]] и [[Република Српска|Републике Српске]]. Музику је написао [[Даворин Јенко]], а текст [[Јован Ђорђевић]] [[1872]]. године. \n\nБоже правде је првобитно била химна Краљевине Србије и у оригиналним стиховима се велича српски краљ. Република Српска је задржала оригиналне стихове, док је Србија промјенила стихове у којим се спомиње краљ. Умјесто \"српског краља\" сада стоји \"српске земље\" ,а \"српског краља, Боже спаси\" је промјењено у \"Боже спаси, Боже брани\".\n__TOC__\n\n{|\n|- valign=top\n|\n==Химна Србије==\n\n\nБоже правде, ти што спасе
\nод пропасти досад нас,
\nчуј и одсад наше гласе
\nи од сад нам буди спас.
\n\nМоћном руком води,брани
\nбудућности српске брод,
\nБоже спаси, Боже храни,
\nсрпске земље, српски род!*
\n\nСложи српску браћу драгу
\nна свак дичан славан рад,
\nслога биће пораз врагу
\nа најјачи српству град.
\n\nНек на српској блиста грани
\nбратске слоге знатан плод,
\nБоже спаси, Боже храни
\nсрпске земље, српски род!*
\n\nНек на српско ведро чело
\nтвог не падне гнева гром
\nБлагослови Србу село поље,
\nњиву, град и дом!
\n\nКад наступе борбе дани
\nк\' победи му води ход
\nБоже спаси, Боже храни
\nсрпске земље, српски род!*
\n\nИз мрачнога сину гроба
\nсрпске славе нови сјај
\nнастало је ново доба
\nНову срећу, Боже дај!
\n\nОтаџбину српску брани
\nпет вековне борбе плод
\nБоже спаси, Боже брани*
\nмоли ти се српски род!
\n\n===Eпревод на енглески===\n\nGod of Justice; Thou who saved us
\nwhen in deepest bondage cast,
\nHear Thy Serbian children\'s voices,
\nBe our help as in the past.
\n\nWith Thy mighty hand sustain us,
\nStill our rugged pathway trace;
\nGod, our hope; protect and cherish
\nSerbian lands and Serbian race!*
\n\nBind in closest links our kindred
\nTeach the love that will not fail,
\nMay the loathed fiend of discord
\nNever in our ranks prevail.
\n\nLet the golden fruits of union
\nOur young tree of freedom grace;
\nGod, our Master! guide and prosper
\nSerbian lands and Serbian race!*
\n\nLord! Avert from us Thy vengeance,
\nThunder of Thy dreaded ire;
\nBless each Serbian town and hamlet,
\nMountain, meadow, heart and spire.
\n\nWhen our host goes forth to battle
\nDeath or victory to embrace-
\nGod of armies! be our leader*
\nStrengthen then the Serbian race!
\n\nOn our sepulchre of ages
\nBreaks the resurrection morn,
\nFrom the slough of direst slavery
\nSerbia anew is born.
\n\nThrough five hundred years of durance
\nWe have knelt before Thy face,
\nAll our kin, O God! deliver,*
\nThus entreats the Serbian race!
\n\n===латинична верзија===\n\nBože pravde, ti što spase
\nod propasti dosad nas,
\nčuj i odsad naše glase
\ni od sad nam budi spas
\n\nMoćnom rukom bodi, brani
\nbudućnosti srpske brod,
\nBože spasi, Bože hrani
\nsrpske zemlje, srpski rod!*
\n\nSloži srpsku braću dragu
\nna svak dičan slavan rad
\nsloga biće poraz vragu
\na najjači sprstvu grad.
\n\nNek na srpskoj blista grani
\nbratske sloge znatan plod
\nBože spasi, Bože hrani
\nsrpske zemlje, srpski rod!*
\n\nNek na srpsko verdo čelo
\ntvog ne nadne gneva grom
\nBlagoslovi Srbu selo polje
\nNjivu, grad i dom!
\n\nKad nastupe borbe dani
\nk pobedi mu bodi hod
\nBože spasi, Bože hrani
\nsrpske zemlje, srpski rod!*
\n\nIz mračnoga sinu groba
\nsrpske slave novi sjaj
\nnastalo je novo doba
\nNovu sreću, Bože daj!
\n\nOtadžbinu srpsku brani
\npet vekovne borbe plod
\nBože spasi, Bože brani*
\nmoli ti se srpski rod!
\n||\n==Химна Републике Српске==\n\n\nБоже правде, ти што спасе
\nОд пропасти досад нас,
\nЧуј и одсад наше гласе
\nИ од сад нам буди спас.
\n\nМоћном руком води, брани
\nБудућности српске брод,
\nБоже спаси, Боже храни,
\nСрпског краља, српски род!*\n\nСложи српску браћу драгу
\nНа свак’ дичан славан рад,
\nСлога биће пораз врагу
\nА најјачи Српству град.
\n\nНек на Српства блиста грани
\nБратске слоге златан плод,
\nБоже спаси, Боже храни
\nСрпског краља, српски род!*\n\nНек на српско ведро чело
\nТвог не падне гњева гром
\nБлагослови Србу село
\nПоље, њиву, град и дом!
\n\nКад наступе борбе дани
\nК’ победи му води ход
\nБоже спаси, Боже храни
\nСрпског краља, српски род!*\n\nИз мрачнога сину гроба
\nСрпске круне нови сјај
\nНастало је нова доба
\nНову срећу, Боже дај!
\n\nКраљевину српску брани
\nПетвековне борбе плод
\nСрпског краља, Боже храни*
\nМоли ти се српски род!\n\n===енглески превод===\n\nGod of Justice; Thou who saved us
\nwhen in deepest bondage cast,
\nHear Thy Serbian children\'s voices,
\nBe our help as in the past.
\n\nWith Thy mighty hand sustain us,
\nStill our rugged pathway trace;
\nGod, our hope; protect and cherish
\nSerbian crown and Serbian race!*
\n\nBind in closest links our kindred
\nTeach the love that will not fail,
\nMay the loathed fiend of discord
\nNever in our ranks prevail.
\n\nLet the golden fruits of union
\nOur young tree of freedom grace;
\nGod, our Master! guide and prosper
\nSerbian crown and Serbian race!*
\n\nLord! Avert from us Thy vengeance,
\nThunder of Thy dreaded ire;
\nBless each Serbian town and hamlet,
\nMountain, meadow, heart and spire.
\n\nWhen our host goes forth to battle
\nDeath or victory to embrace-
\nGod of armies! be our leader
\nStrengthen then the Serbian race!*
\n\nOn our sepulchre of ages
\nBreaks the resurrection morn,
\nFrom the slough of direst slavery
\nSerbia anew is born.
\n\nThrough five hundred years of durance
\nWe have knelt before Thy face,
\nAll our kin, O God! deliver,*
\nThus entreats the Serbian race!
\n|}\n\n==Вањски линкови==\n\n* Извори - \'\'English translation of the hymn from [http://www.freesrpska.org/en/rs/obiljezja/himna.html freesrpska.org]\'\'.\n* mp3 [http://www.freesrpska.org/muzika/Boze%20pravde.mp3 Boze pravde.mp3] (4.51 MB)\n\n[[Category:Националне химне]]\n\n[[de:Bože Pravde]]\n[[pl:Bože Pravde]]\n[[sl:Bože Pravde]]\n[[en:Boze pravde]]\n[[tl:Bože Pravde]]','',239,'Владоборо','20050109180105','',0,0,1,0,0.701086406922,'79949890819894','20050109180105'); INSERT INTO cur VALUES (5785,0,'Косово_и_Метохија','\'\'(За коментаре и разлоге за неслагање са текстом користите [[Разговор:Косово и Метохија|страну за разговор]]. Уколико константно кршите кућни ред на Википедији, ваша ИП адреса ће бити блокирана.)\'\'\n\n\'\'\'Косово и Метохија \'\'\' (такође само \'\'\'Косово\'\'\', \'\'\'Kosovo i Metohija\'\'\' и [[Албански језик|албански]] \'\'\'Kosova\'\'\') је аутономна покрајина [[Србија|Србије]]. Од последњег [[Рат на косову|рата на Косову]] под администрацијом је [[Уједињене нације|Уједињених нација]], а коначни статус регије и даље није одлучен. Већина косовског становништа, које је претежно насељено етничким [[Албанци|Албанцима]] је [[1990]]. прогласила независност, али то није признато ни од једне државе осим [[Албанија|Албаније]].\n\n\n== Географија ==\n\nКосово заузима [[1 E10 m2|10,887]] [[square kilometre|km²]] и [[1999]]. је бројало скоро 2 милиона становника. Граничи се са [[Црна Гора|Црном Гором]] на северозападу, са остатком [[Србија|Србије]] на северу и истоку, [[Македонија|Македонијом]] на југу и [[Албанија|Албанијом]] на југозападу. Највећи градови су престоница [[Приштина]] са 500,000 становника и [[Призрен]] са 120,000.\n\n\n== Име ==\n\n\'\'\'Косово\'\'\' потиче од словенске речи \'\'кос\'\', која значи црна птица. Док етнички Срби најчешће користе реч \'\'Косово\'\', неки етнички Албанци то виде као симбол доминације Срба. Албанска реч је \'\'Косова\'\', а етнички Срби коришћење ове речи виде као симбол албанског [[Сепаратизам|сепаратизма]]. \n\n\'\'\'Метохија\'\'\' потиче од грчке речи μετόχια, израза који означава земљу у власништву цркве. Посед [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] се историјски налази у Метохији. Етнички Албанци из политичких разлога обично не користе ову реч, већ користе \'\'Rrafsh i Dukagjinit\'\'.\n\nТоком деведесетих година у употребу је ушао израз \'\'\'Космет\'\'\', израз коришћен од стране Српске власти.\n\nСтари назив за Косово и Метохију, који је био у употреби до 1945.г., је \'\'Стара Србија\'\'\n\n== Историја ==\n\nКосово као ентитет постоји од [[1945]]. године. Пре тога, овим простором или делом овог простора је владала [[Албанија]] (под окупацијом [[Италија|Италије]]), [[Србија]], [[Црна Гора]], [[Отоманско царство]], [[Византијско царство]], [[Бугарска]] и [[Римско царство]]. Етничка демографија се мењала кроз векове и на Косову осим [[Албанци|Албанаца]] и [[Срби|Срба]] живе или су живели и [[Латини]], [[Турци]], [[Роми]], [[Горани]] и [[Јевреји]]. \n\n\n== Политика и међународни статус ==\n\nМеђународни статус Косова је и даље под знаком питања. Званично, Косово је покрајина Србије, али Србија нема суверену власт над регијом. Администрационе послове обављају Уједињене нације без учешћа Србије (под резолуцијом 1244 Савета безбедности од 10. јуна [[1999]].). Власт има [[УНМИК]].\n\nУНМИК је до сада направио привремену скупштину, привремену владу и канцеларију привременог председника. које чине законодавно и извршно тело под контролом УНМИК-а. Контрола сигурности (унутрашњи послови), судски систем и спољни послови су и даље под пуном контролом УНМИК-а. Тренутни председник Косова је [[Ибрахим Ругова]]. Седишта владе, скупштине и председника су у Приштини.\n\n\n== Економија ==\n\nНа Косову се паралелно користе [[евро]] и [[динар]] као званичне валуте. Евро се користи за званичне административне потребе.\n\n== Становништво ==\n\nПриближна демографија према УН од [[2002]]. године. Укупно становника од 1.7 до 1.9 милиона.\n\n* 88% Албанци (1,496,000 - 1,672,000)\n* 6% Срби (102,000 - 114,000)\n* 3% Словенски муслимани (Горани) (51,000 to 57,000)\n* 2% Роми (34,000 - 38,000)\n* 1% Турци (17,000 - 19,000).\n\n==Линкови==\n* [http://www.rastko.org.yu/kosovo/crucified/default.htm Уништени објекти СПЦ на Косову и Метохији]\n* [http://www.albanian.com/main/countries/kosova Опште информације са Albanian.com] (на енглеском)\n* [http://beqiraj.com/kosova/al/ Опште информације са Beqiraj.com] (на албанском)\n* [http://www.alb-net.com/warcrimes-img/warcrimes.htm Косовски кризни центар - Српски масакр над Албанцима] (на енглеском)\n* [http://www.kosovo.com/ Kosovo.com] (на енглеском, доступно и на српском)\n* [http://www.assembly-kosova.org/ Косовска скупштина] (на енглеском, албанском и српском)\n* [http://www.kosova.com Косовски информативни центар (на албанском)]\n* [http://www.kosovapress.com Kosovapress - Косовска новинска агенција] (на албанском)\n* [http://www.lib.utexas.edu/maps/kosovo.html Мапе косова са Perry-Castañeda Library Map Collection] (на енглеском)\n* [http://www.pm-ksgov.net/ Косовски премијер] (на енглеском, албанском и српском)\n* [http://www.b92.net Вести београдске радио и ТВ станице] (на енглеском, албанском и српском)\n* [http://www.srbija.sr.gov.yu/pages/article.php?id=57 Вести и опште информације српских власти]\n* [http://www.kosovo.net/ Вести СПЦ] \n* [http://www.serbia.sr.gov.yu/coordination_centre/index.html Српски косовски координациони центар]\n* [http://www.chmouel.com/geeklog/gallery/gallery_individual.php/mkosovo/ Фотографије Косова]\n\n\n[[de:Kosovo]]\n[[en:Kosovo]]\n[[et:Kosovo]]\n[[es:Kosovo]]\n[[eo:Kosovo]]\n[[fr:Kosovo]]\n[[nl:Kosovo]]\n[[ja:コソヴォ]]\n[[nds:Kosovo]]\n[[pl:Kosowo i Metohija]]\n[[pt:Kosovo]]\n[[ru:Косово]]\n[[fi:Kosovo]]\n[[sv:Kosovo]]\n\n[[Category:Србија]]\n[[Category:Србија и Црна Гора]]','/* Линкови */ Category:Србија и Црна Гора',340,'PANONIAN','20050315181551','',0,0,0,0,0.275344753766,'79949684818448','20050315181551'); INSERT INTO cur VALUES (5786,0,'Европска_Унија','#redirect [[Европска унија]]','',170,'Покрајац','20050204160742','',0,1,0,0,0.460826161532,'79949795839257','20050204160742'); INSERT INTO cur VALUES (5787,0,'Земље_чланице_Европске_Уније','#REDIRECT [[Државе чланице Европске Уније]]','',135,'Обрадовић Горан','20040906144343','',0,1,0,0,0.577052207467,'79959093855656','20040906144343'); INSERT INTO cur VALUES (5788,0,'Државе_чланице_Европске_уније','[[Европска унија]] тренутно има 25 држава чланица. Државе чланице, и године њиховог приступа су:\n\n*[[Аустрија]] ([[1995]].)\n*[[Белгија]] (члан-оснивач: [[1952]]/[[1958|58]].)\n*[[Грчка]] ([[1981]].)\n*[[Данска]] ([[1973]].)\n*[[Естонија]] ([[2004]].)\n*[[Ирска]] ([[1973]].)\n*[[Италија]] (члан-оснивач: [[1952]]/[[1958|58]].)\n*[[Кипар]] ([[2004]].)\n*[[Летонија]] ([[2004]].)\n*[[Литванија]] ([[2004]].)\n*[[Луксембург]] (члан-оснивач: [[1952]]/[[1958|58]].)\n*[[Мађарска]] ([[2004]].)\n*[[Малта]] ([[2004]].)\n*[[Немачка]] (члан-оснивач: [[1952]]/[[1958|58]].)\n*[[Пољска]] ([[2004]].)\n*[[Португалија]] ([[1986]].)\n*[[Словачка]] ([[2004]].)\n*[[Словенија]] ([[2004]].)\n*[[Уједињено Краљевство]] ([[1973]].)\n*[[Финска]] ([[1995]].)\n*[[Француска]] (члан-оснивач: [[1952]]/[[1958|58]].)\n*[[Холандија]] (члан-оснивач: [[1952]]/[[1958|58]].)\n*[[Чешка]] ([[2004]].)\n*[[Шведска]] ([[1995]].)\n*[[Шпанија]] ([[1986]].)\n\nСледеће државе су поднеле пријаве за чланство:\n\n* [[Румунија]], и [[Бугарска]] су у преговорима, и очекује се да ће се прикључити [[2007]].\n* [[Хрватска]], очекује се да ће преговоре започети [[2005]].\n* [[Турска]], тек треба да започне преговоре.\n\nТехнички говорећи, [[Швајцарска]] такође већ дуго времена има поднету пријаву за чланство, али не показује интересовање за придружење ЕУ, тако да је ова пријава \"замрзнута\".\n\nЗа информације о ЕУ територијама и зависним територијама изван континенталне Европе, види: [[Посебне територије држава чланица и њихови односи са ЕУ]].\n\n== Мапе ==\n\n[[Европска комисија]] - мапа ЕУ доступна на: [http://europa.eu.int/comm/mediatheque/multimedia/select/maps_en.html],\n\n\n\n{{државе ЕУ}}\n\n\n[[cy:Aelod-gwladwriaethau yr Undeb Ewropeaidd]][[el:Κράτη μέλη της Ευρωπαϊκής Ένωσης]]\n[[en:European Union member states]]','',170,'Покрајац','20050215221106','',0,0,1,0,0.537845806003,'79949784778893','20050215221106'); INSERT INTO cur VALUES (5789,6,'SPC.jpg','grb Srpske pravoslavne crkve','grb Srpske pravoslavne crkve',159,'Misa','20040906145340','',0,0,0,1,0.619784956443855,'79959093854659','20050215214853'); INSERT INTO cur VALUES (5791,0,'Античка_књижевност','==Илијада==\n\n===О Атинској Илијади===\n\n* [[Илијада преводи|Преводи]]\n* [[Илијада имена|Имена]]\n* [[Илијада пема и песник|Песма и песник]]\n\n===Деветнаесто певање \"Илијаде\"===\n====Ахилеј утолио гњев====\n\nНапомена: дајемо преводе академика [[Милош Ђурић|Милоша Н. Ђурића]].\n\n* [[Илијада 19 1|Ахилеј пред скупштином изјављује да престаје од гњева и подстиче на бој]]\n* [[Илијада 19 2|Ахилеј пред скупштином војске изјављује да престаје од гњева и подстиче на борбу]]\n* [[Илијада 19 3|Агамемнон признаје своју кривицу те изјављује да је спреман помирити се с Ахилејем]]\n* [[Илијада 19 4|Већање о почетку битке]]\n* [[Илијада 19 5|Свечано помирење Ахилеја с Агамемноном]] \n* [[Илијада 19 6|Ахилеј нариче крај мртвог Патрокла]]\n* [[Илијада 19 7|По Дивову нарећењу, Атена крепи Ахилеја амбросијом и нектаром]]\n
\n----\n
[[Antička književnost|Латиница]]
','',144,'Golija','20040908200425','',0,0,0,0,0.904041552871,'79959091799574','20040908205343'); INSERT INTO cur VALUES (5792,0,'Илијада_преводи','==О Атинској Илијади==\n===Преводи===\n\n\nХомерски језик који није само уметничка него и вештачка творевина, сачувао је ону архаичну способноет индоевропске језичке заједнице да гради сложенице. Ту су способност изгубили [[Латини]] и њихови новолатински наследници, а сачували су је [[Инди]] и [[Иранци]], [[Келти]] и [[Германи]], [[Балти]] и [[Словени]], [[Илири]] и [[Трачани]], нарочито у личним именима индоевропске ратничке верхушке. Пример за то пружа име [[Далибор]] које потпуно одговара грчком [[Телемахос]], или [[Всеволод]] које се слаже са готским [[Аларих]]. Али у свакодневној лексици та способност за лексичку композицију знатно је ишчилела у словенским језицима, па тако и у нашем језику.\n\nГњедич, кога се држао [[Петар II Петровић Његош|Његош]] у том погледу, а исто тако и Маретић, сматрали су својом обавезом да сваки хомерски епитет, а има их доста беспослених, верно и буквално репродукују. Тако је вршено учено насиље над народним језиком. Стога је Маретић морао да на крају својих превода тумачи своје кованице и неологизме.\n\nСвакако је ова и оваква педантност филолошких преводилаца у знатној мери одузимала снагу и лепоту песничком изразу грчког оригинала. Другу је муку имао Маретић са хексаметром о чему говори његов ученик Ст. Ившић, који је још за Маретићева живота и у споразуму са њим дотеривао његов превод Илијаде. Покушај [[Медо Пуцић|Меда Пуцића]] и Л. Врбице да [[хексаметар]] замени дугим стихом старих бугарштица заслужује и данас пажњу. На замену хомерског хексаметра нашим дугим стихом подсећа успео покушај Н. Томазеа који је наше јуначке десетерце преводио грчким „политичким\" стихом од петнаест слогова који се одржао у народној песми од почетка средњег века до дана данашњег. Један доказ више да превођење у оригиналној метрици није нимало ни обавезно ни похвално. Обавезна је адекватна репродукција песничког стила и његове унутарње психолингвистичке функције. Та функција обухвата и израз и тон и ритам и све оно што се зове песнички климат и колор. Ако се, стога, од преводиоца тражи да буде веран оригиналу, то се може прихватити под условом да се та верност односи на песнички дух, а не на песничко тело и на метричку формалну рачуницу. Да је метричка страна прилично споредна види се и по томе што су се савремени најбољи преводиоци хорских партија у [[Еурипид]]овим трагедијама друкчије сналазили него наш плодни Коломан Рац: Виламовиц је хорску полиметрију заменио простим и једноличним [[морлачки трохеји|„морлачким трохејима\"]] (тако је [[Гете]] назвао наше десетерце) док је Пољак Моравски ту исту полиметрију приказао стиховима неједнаке дужине, распоређеним у модерним строфама са обавезном римом која је била позната само схематизованој прози софиста Горгије. Непоштовање метрике оригинала сасвим је разумљиво са гледишта лингвистике и њене анализе звука и ритма, који ни код једног те истог писца нису увек исти у свим делима, јер стари Гете не пева онако као млади.\n\nМаретићев превод Илијаде више је филолошки но пес-нички веран, док је Ђурићев, и поред ретких метричких храпавости, више веран и више уметнички но Маретићев. И у Бурићеву преводу нађе се понеки хексаметар који почиње ненаглашеним [[слог]]ом. Таквих случајева има и у [[Хомер]]ову хексаметру а у Маретићеву преводу далеко више. На те и такве недостатке у Маретићевој Илијади указао је Ившић, који се трудио да их поправи и који са истог разлога приговара хексаметрима [[Војислав Илић|Војислава Илића]]. Па ипак и поред тог филолошког приговора Војислав је знао да гради најтечније и најзвучније хексаметре у српском језику. Не сме се губити из вида да хомерски [[хексаметар]] и поред повећег броја варијаната у претежној већини (близу две трећине) показује диспаратну структуру. Први је део хексаметра заправо [[тетраметар]], који може имати осам, девет, десет, једанаест и дванаест слогова, а други део, [[диметар]], заправо петосложни стих [[рефрен]]ског карактера. Овај стални број слогова у другом, мањем делу хексаметра, свакако је у вези са основним законом ајолске метрике која се држи сталног и одређеног броја слогова. Чини ми се стога да је овај „херојски стих\" постао из тужбалице, у којој је рефрен и код старих Хелена обавезан. Ипак данас стручњаци мисле да је хексаметар страног, а не хеленског порекла.\nЗа преводиоце тај проблем није важан: он нам јасно казује да се савремени преводиоци не морају држати оригиналног метра али да морају наћи стих дужи од [[десетерац|десетерца]], са ритмом који одговара [[еп]ском оригиналу.\n\nХексаметри академика М. Н. Бурића бољи су, лепши и полетнији од Маретићевих, мада се и код њега овде онде каткад мора застати, јер у нашој [[версификацијa|версификацији]] важи ритам квалитета, а не ритам квантитета као у античкој [[метрика|метрици]]. Заједничко је срећом античком хексаметру и [[пентаметар|пентаметру]] и нашем стиху, било да је краћи или дужи, то што им ритам показује изразиту [[каденца|каденцу]] (осим каталектичке стопе на крају). То потпуно одговара уплањеној и увежбаној психози професионалне [[нарикача|нарикаче]], о којој говори Вуков [[Речник]] (погрешно [[Рјечник]]).\n\nЈош је уочљивији лексички бољитак у овим преводима што их нашој народној култури дарују Матица и академик М. Н. Бурић. Очигледно да овај наш најновији преводилац Хомерове Илијаде има боље и развијеније песничко чуло, увек будно кад се ради о избору правог израза. Ретки су стога хексаметри који су остали у Бурићеву преводу исти онакви какве смо их читали у Маретића. Свакако да је ова подударност управо неизбежна, јер морамо имати на уму да је Маретић добро познавао нашу народну песму и да је превео неких педесет тисућа класичних хексаметара. Не смета много што се у погледу сложених речи каткада обазирао на Фосове мајсторије, својствене немачкој јукстапозицији. Има, наиме, успелих превода иако су се ослањали и на друге преводе. Наши први модерни преводиоци, [[Вук Караџић|Вук]] и Даничић, нису дали своје преводе хришћанских текстова ни према грчком ни према јеврејском оригиналу, па су њихови преводи у своје време били потпуно успели, јер су преводиоци осетили дух оригиналног текста.\n\n*литература: [[Милан Будимир]], О Атинској Илијади, ([[Летoпис Матице Српске]]).','',17,'Bonzo','20050104234540','',0,0,0,0,0.82606200307,'79949895765459','20050309224341'); INSERT INTO cur VALUES (5793,1,'Српска_православна_црква','Да ли може мало више неутралности када пишете чланке. Ово је \'\'\'енцликлопедија\'\'\' и мора да се апсолутно клони свега што има и призвук субјективности. Нпр. шта ово значи:\n\n\'\'После 1054. године православље је остало верно изворима и Српска православна црква је један од изданака који заједно са осталим аутокефалним патријаршијама и архиепископијама чини јединсвену православну Цркву.\'\'\n\nКојим је изворима остало верно православље (и ко то није остао веран) и која је то забога јединствена православна Црква? Православне цркве НИСУ јединствене, и то их разликује од католичких цркви.\n\nТакође, погледајте ову реченицу:\n\n\'\'и још велики број светитеља, преподобних, великомученика и мученика коју су пострадали исповедајући православну веру.\'\'\n\nТо је апсолутно субјективно. Аутор је требао да уђе у проблематику како се постаје светитељ, преподобан (ја ни не знам шта је то), великомученик и мученик и да остави читаоцима да одлуче за шта су они то \"пострадали\" (опет, зашто користити архаичне изразе?) \n\nИ на крају:\n\n\'\'Многи од ових манастира и цркава су настали још у време Немањића и имају иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу, а нарочито за хришћанску културу и цивилизацију.\'\'\n\nКао прво, \"још у време Немањића\" показује да је то нешто посебно старо, и то \'\'још\'\' треба избацити. Зашто квалификовати на тај начин у енциклопедији? Друго, није на аутору да одлучује да су иконе и фреске од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу (не видим какав то неоспоран \'\'\'значај\'\'\' имају). --[[Корисник:Dcabrilo|Dcabrilo]] 18:03, 6 Сеп 2004 (CEST)\n\n*Потрудићу се да ти одговорим на сваку од твојих примедби које су овде изречене, зато што сам ја написао велики део овог чланка.\n\n*Православље је остало верно изворима у том смислу што није мењало Символ вере који је утврђен на Васељенским саборима у Никеји и Царграду у четвртом веку. Све одлуке Васељенских сабора су биле обавезујуће за целу хришћанску Цркву. Католици су променили садржај свог Символа вере као и нека од учења и тиме је изазван раскол 1054. Православна Црква је у том смислу остала верна изворним учењима хришћанства. Ово је потпуно објективна слика. Православна Црква јесте једна, она је само организована по помесним црквама које заједно чине литургијско и канонско јединство.\n\n*Ако нешто незнаш или ти није јасно, није страшно, све у животу може да се научи. Дуго времена у нашим школама није постојала веронаука па је незнање на овом пољу постало заиста велико, баш као и предрасуде и страх од цркве. Ако буде још сарадника на овој енциклопедији који ће писати о овој тематици лако ћеш сазнати како се постаје светитељ и шта значи преподобни. Ако си православне вере, то можеш да питаш и свог локалног свештеника или да нађеш неки бољи православни катихизис (=уџбеник веронауке) па да се одатле детаљније упознаш.\n\n*Сам текст наравно не мора бити савршен и може се исправљати, тако да ако мислиш да је израз \"пострадали\" архаичан можемо га заменити са неким прикладнијим као \"страдали\" или нешто слично. Династија Немањића је владала од 1168. до 1371. и за то време је подигнуто веома много манастира и цркава (већина са набројаног списка). Временска одредница \"још у време Немањића\" може бити замењена нпр. са \"у време Немањића (12-14. век)\", за неке народе је то давна прошлост, а за неке и није (нпр. Грци). За Србе јесте, па можда зато ова временска карактеризација стоји баш у тексту \"Српска православна црква\" у Википедији на српском језику.\n\n*Не одлучује аутор о томе да ли су ови споменици културе значајни или безначајни, поменућу да су неки од њих као нпр. Дечани стављени под заштиту УНЕСКО-а као споменици од цивилизацијског значаја. Ако су они значајни за свет тим пре су значајни за Цркву којој припадају, а нарочито не би било објективно то прескочити у одговарајућој енциклопедијској одредници.\n\n*Углавном, мислим да текстове на Википедији треба свако да пише о тематици коју мање више добро познаје и са објективног становишта које никога не вређа. Врло је тешко постићи апсолутну објективност, али буди уверен да је овај текст са моје стране добро профилитриран (мада увек може и боље) од свега што би се косило са објективношћу. Можда ти је познато да постоји и да је постојала верска нетрпељивост између различитих облика хришћанства. Зато је врло тешко написати чланак из те области тако да буде \"и вук сит и овце на броју\". Мени лично не би сметао чланак рецимо о Римокатоличкој цркви који би писао о њој објективно и у афирмативном тону. Исто тако и чланак о јеврејској заједници или о исламу, мислим да је ту пре свега битно да се не прозивају оне друге стране и да не дође до препуцавања. А за \"неверност коренима\" католици углавном много и не брину, они то сматрају модернизацијом своје цркве, тако да сам сигуран и да њих овде нема шта да погоди и да увреди. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 23:48, 6 Сеп 2004 (CEST)\n\nХвала на одговору. Основна замерка тексту је да се одаје утисак да ју је писао православац (а као енциклопедијски унос, то не би смело да се деси). Такође, било би добро да укључиш сва објашњења у сам текст (типа да су Дечани стављени под заштиту УНЕСКО и тд.) и да тиме поткрепиш све евентуално субјективне тврдње. На крају, рекао сам да онај израз не познајем да би га неко појаснио. --[[Корисник:Dcabrilo|Dcabrilo]] 00:57, 7 Сеп 2004 (CEST)','',139,'Dcabrilo','20040906225727','',0,0,0,0,0.878070902023,'79959093774272','20050214133037'); INSERT INTO cur VALUES (5794,1,'Косово_и_Метохија','== За особу са адресе 82.117.192.129 ==\n\n*Текст који је поставио [[Корисник:Dcabrilo|Dcabrilo]] (у питању је превод са енглеске Википедије са додацима) није савршен и сигурно је да би могао бити \"српскији\" ако ни због чег другог, а оно што се налази на српској Википедији. Са друге стране, измене које су направљене знатно су неквалитетније од изворног текста, иако неке примедбе стоје. Узмимо, Албанија јесте била фашистичка док је њена власт била на Косову и Метохији доком Другог светског рата. Ипак, измене имају назнаке националне нетрпељивости, а како ме је мрзело да исправљам све оно што не ваља, једноставно сам вратио текст на претходни који је написао Dcabrilo. Другим речима, није проблем у постављању података о различитим албанским злочинима на Косову и Метохији од 1999. до данас, а којих у овом тренутку нема; није спорно да је Косово и Метохија са правног становишта још увек део Србије; али када Албанци Метохију зову друкчијим именом, они ништа не игноришу (могло би се рећи да и Срби игноришу већинску вољу Албанаца па не кажу Косово него Косово и Метохија или не називају Метохију именом којим је Албанци називају итд.). Преко тога, измењене реченице су стилски врло лоше. --[[Корисник:Милош|Милош]] 14:29, 8 Сеп 2004 (CEST)\n\nМилоше, мораћу да ти одговорим, иако је видим прошло много времена од овог размишљања. Питање државног суверенитета није питање демократије или не-демократије. Име покрајине је њено званично име, и никада није било другачије, па ни под турском окупацијом. Што се шиптарских назива тиче, осим оних које су дали у покушају да се захвале својим херојима, сви остали су шиптаризовани српски, словенски називи. \nА пошто ћепш реаговати на име - да одмах расправимо, Шиптар је једино легитимно име, по начелу за које се и сам залажеш, будући да је то и званично име државе, а и језика. Наметањео енглеског превода, било би као да Рим, Париз или било који други град преводимо. Јер, српски назив је Арбанас - погледај сва документа и текстове до после ДСР. АШто се пак злочина тиче, теско да има дана да нека бомба не експлодира и да нека од цркава не буде обесвећена, а куд ћеш више злочина када пола милиона људи не може да се врати кући, а они који су претрајали из куће не смеју да изађу. Толико о демократији. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 23:26, 12 Мар 2005 (CET)\n\n== Опет анонимни... ==\n\nКосово је било под влашћу Албаније у току Другог светског рата. А коментари се стављају на страну за разговор, а не на страну чланка. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 19:44, 12 Мар 2005 (CET)\n\n*Желео бих да понудим једну исправку на усвајање. Горанци су Срби са матерњим албанским језиком. Њихов етнос је српски са свим обичајима и музичком баштином. Њихов садашњи избор је последица стања у покрајинни.--[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 21:49, 12 Мар 2005 (CET)\n\n::Косово је у Другом светском рату било под немачком и италијанском влашћу, а и сама Албанија је била окупирана од Италије, те Косово и МЕтохија није могло бити под окупацијом Албаније. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 23:12, 12 Мар 2005 (CET) Заборавих да се се сложим са Гораном, Горанци јесу пореклом Срби, те нећемопваљда одбити да их признамо, када се и сами тако изјашњавају. И језик им није албански но горански. Има неколико теорија, но извесно је да су се и они као , уосталом и сви народи под турском окупацијом борили да преживе како су знали и умели. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 23:14, 12 Мар 2005 (CET)\n\n\nЗамолио бих корисника 212.124.161.236, као и све остале, да убудуће своје коментаре оставља на страници [[Разговор:Косово и Метохија]]. Беспотребно је брисати у мењати на самом чланку, ако можемо да се прво овде договоримо. --[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 13:17, 13 Мар 2005 (CET)\n\n== КиМ - моје питање и чуђење ==\n\nЗаиста сам запрепашћена да се на српској Википедији толерише наводни шиптарски назив, КосовА. НЕдопустиво је да идеолошке смицалице и дневна политика једног дела недобронамерних могу да имају толико утицаја. Јер, ако неко мисли да је то став неких страних медија, или тзв. међународне заједнице, довољно је да откуца на Гуглију, под њуз, претраживање вести за Косово и Косов-а. По броју резултата ће и сам видети да подметачина није прошла. И оне вести које имају А уместо О долазе из шиптарских извора, и никако другачије. \n\nНачин на који ће недобронамерни, који уосталом деле паре од шверца дроге и белог робља у организацији шиптарске мафије, постићи свој циљ, јете да ми сами признамо да постоји нешто што заправо непостоји. Када ми пристанемо, они су завршили посао, а Шиптари ће имати две државе усред Европе, на нашој земљи. \nАко има икакве сумње да је Косово словенски - српски назив, окачићу лингвистичку расправу о томе, која је доста давно запушила уста помодарима и захаљујући којој светски медији веома воде рачуна да не употребљавају идеолошки скепану реч коју више не желим да понављам. Сви смо на интеренту, зашто мало не претражите наводне, албанске сајтове? \n--[[Корисник:Ninam|Ninam]] 23:38, 12 Мар 2005 (CET)\n\n----\nЗаиста сам запрепашћена да се на српској Википедији толерише наводни шиптарски назив КосовА\n\nПа тако неки себи овде тумаче демократију и \"слободу речи\". Толерисање антисрпског шовинизма и свакојаке јефтине пропаганде- то се овде сматра напредним \"европским системом вредности\". Баш смешно и јадно... Право име тог феномена јесте мазохизам и искривљени појмови о европским сист. вредности. Поштиј прво своје и себе па ће те поштовати и други. А тако нисмо ни заслужили боље...(Голија)\n\n:Радите шта знате --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 14:33, 13 Мар 2005 (CET)','/* КиМ - моје питање и чуђење */',124,'Милош','20050313133306','',0,0,0,0,0.829462875067,'79949686866693','20050313133306'); INSERT INTO cur VALUES (5795,0,'Илијада_имена','==Атинска Илијада==\n\n===Имена===\n\nНаслов говори о атинској а не о [[Хомер]]овој Илијади. [[Јован Дучић|Ј. Дучић]] казао је једном да је за боље разумевање песничког текста важан предуслов непознавање података о песниковој личности. Ако је та мисао оправдана онда тај случај имамо са Хомером. Човек нам је потпуно непознат. Његово је име потпуно усамљено јер се није ниједан Грк звао тим именом. Постојала је само [[именица]] [[хомерос]], али не и име. Међутим ми имамо и изведенице од имена хомерос, по којем је оно синоним за [[рапсодос]]. Излази да ова именица значи „састављач\", не само „састављен\" од којег је постало секундарно значење „талац\".\n\nИма још један разлог због чега ову нашу Илијаду, једину која нам је сачувана, зовемо атинском, а не по имену песника Хомера који нам је историјски непознат. Језик ове Илијаде вештачка је мешавина јонског, ајолског и атичког дијалекта. Таквом мешавином није говорио ниједан Грк. Њоме су се служили само [[рапсод]]и и хомериди. За [[хексаметар]] је већ напред речено да је састављен од два дела, дужег јонског и краћег ајолског. Та два дела заснивају се на два потпуно диспаратна метричка принципа, јер се ајолска [[метрика]] држи сталног и одређеног броја [[слог]]ова. Дијалекатску мешавину испитивао је у нашим [[српске народне песме|народним песмама ]]познати лингвиста А. Лескин (један од оснивача младограматичарске школе). Њу налазимо, на пример, у песми [[старaц Милије|старца Милије]] о [[Страхиња Бановић|Страхињићу Бану]]. Има је и у препеву „Бијесног Роланда\" Д. Станојевића.\nУ атинској Илијади атички [[дијалекат]] представља последњи и најновији слој, заправо политуру старије јонско-ајолске мешавине, па стога није никакво чудо што је најпознатији александрински [[хомеролог]], [[Аристарх]], био мишљења да је [[Хомер]] рођени Атињанин. С тиме се слаже и античка традиција да је [[тиран]]ин [[Пејсистрат]] почетком 6. в. ст. е. поставио државну комисију да среди хомерске рапсодије у једну целину. Разуме се да ни одбори ни комисије не свршавају никаквих послова, а поготово да не састављају нити редигују [[еп]]ове, а најмање овакав као што је наша [[Илијада]]. Такве послове ради само један човек, па макар му име значило „састављач\". Право му је име било [[Мелесиген]].\n\nИме Илијада изговарамо са погрешним нагласком као да је реч романског порекла и да спада у исту групу као парада, помада, лимунада итд. Ово грчко име, међутим, грађено је на исти начин као наше позајмице из грчког [[хиљада]] и [[ливада]]. Али како је далеко већи број речи романског порекла са истим завршетком оне су превладале и удариле свој романски нагласак на ово грчко име. Илијада се зове према граду [[Илиј]]у, а овај опет према јунаку [[Ил]]у. У двадесетом певању Илијаде јавља је овај оснивач Илија, али Хомер спомиње у Илијади још једног Ила, сина [[Дардан]]ова, док се у [[Одисејa|Одисеји]] тако зове [[Мермер]]ов син.\n\n[[Илион]], хомерски [[Илиос]], старије је име града Троје чија се тврђава зове [[Пергама]]. Данас се, међутим, стручњаци не задовољавају именом Илијада, него траже неку Ахилејиду која је, кажу, прекројена према неком старијем епу у коме главни јунак није био [[Ахилеј]], него његов противник [[Мемнон]]. Има и других [[хипотеза]] које су плод учених [[конструкција]] и [[реконструкција]], па је тако за неке [[филолог]]е главни јунак био раније заправо [[Хектор]], који се доиста у овој нашој Идијади помиње чешће него Ахилеј. Други опет мисле да је главни јунак „Праилијаде\" био [[Ајант]] или [[Теукар]], итд. Све овакве комбинације морамо одбацити ако сматрамо ову нашу Илијаду делом једног јединог песника.\n\nРазуме се да се оваква претпоставка о једном једином песнику мора на самом тексту проверити и доказати. Илијада може бити дело једног човека само онда ако је она сва изграђена на основу једне теме чији је носилац само један јунак кроз двадесет и четири певања. Тај јунак се зове Ахилеј, син [[Пелеј]]ев, како нам каже песник у првом стиху. Овај главни јунак ахајски не носи ни јонско, ни ахајско, ни хеленско име. По имену он је страног порекла. Његов противник, главни тројански јунак Хектор, носи аутентично грчко име. Али ми знамо и за његово тројанско име, оно гласи [[Дареиос]]. Излази да је хомерски Хектор буквалан превод тог [[варвар]]ског имена, које потврђује Ајлијанову тезу о постојању неке варварске Илијаде на језику индоевропских Фрига или Бруга.\n\nУчени [[Вергилије]] зове тако и саме [[Тројанци|Тројанце]] који су заједно са [[Дарданци]]ма држали [[Илиј]]. И једни и други долазе са [[Балкан]]а, где се [[Бруги]] јављају на целом његову трупу, од илирског [[Јадран]]а до трачког [[Понт]]а. Због тих ранијих насеља тројанских предака на Балкану први ахајски досељеници морали су борбом крчити себи пут кроз фрушка и дарданска насеља. Једино је тако могао постати и Хекторов гроб у [[Бојотија|Бојотији]] одакле је доцније, много доцније, могла кренути Агамемнонова панахајска експедиција против [[Троја|Троје]]. Предуслов за такву експедицију чини ахајска [[таласократија]] у 13. в. или јонска у 8. в. ст. е. За нашу Илијаду је важнија ова друга.\n\nИако песник и писац Илијаде не пише историју него у најбољем случају стихован историјски роман, ипак његова казивања могу имати понеко историјско зрнце које се мора допунити култском традицијом као она о Хекторову гробу код Тебе или о Ахилејеву и Патроклову гробу на улазу у [[Хелеспонт]] или Дарданеле.\n\nЗа тај Ахилејев култ на [[Боспор]]у и на [[Понт]]у сазнајемо из натписа из којих произлази да је Пелејев син као „Господар Понта\" био првобитно [[демон]] Северац, који већ према мајци припада мору и морском култу. Први [[Ахајци]] који продиру на [[Средоземље]] нису били поморци па стога оба хомерска епа, [[Одисеја]] више но [[Илијада]], садрже доста мотива старобалканских и старомедитеранских. Тако већ по именима јунака и племена, ахајских и варварских, који се боре око Троје, можемо прилично поуздано докучити да прехомерски певачи и [[рапсоди]] нису били само Ахајци и [[Хелени]] него и [[Трачани]], [[Бруги]] и [[Дарданци]] који су нарочито неговали музику.\n\nОву дубоку старост епске уметности старобалканске потврђује и хомерски израз [[kleos aphthiton]] „слава непролазна\" који се буквално подудара, лексички и морфолошки, са староиндијском фразом [[шравас акшитам]]. То значи да је епска уметност старија и од Инда и од Ахајаца. Она припада општеиндоевропској војничкој аристократији, чије се име помиње у 14. веку ст. е. у Закавказју на писаним документима, а сачувало се и у јадранских [[Словени|Словена]] до 12. века.\n\nУ нашој Илијади осим Бруга и Дарданаца, [[Миси|Миса]] и Трачана спомињу се и друга старобалканска племена као [[Пајонци]] са [[Вардар]]а и [[Долопи]] из Тесалије. Данашњи лингвисти сматрају ова племена илирским. Далеко је, међутим, важнија чињеница што се главни јунак атинске Илијаде Ахилеј пореклом из Фтије у Тесалији не обраћа [[Зевс]]у са [[Олимп]]а нити са [[Ида|Иде]] повише Троје, који му је најближи, него далеком, врло далеком Зевсу у епирској [[Додона|Додони]], Зевсу индоевропских Пеласта, вулгарно званих Пелазга. [[Пеласти]] су посебна група старобалканских Индоевропљана која је језички и културно архаичнија од хеленских и ахајских Индоевропљана. Следи да је Ахилеју дивном главни заштитник Зевс у Додони који припада дохеленској епоси прекласичног Балкана. У ове старобалканске Пеласте спадају Бруги, Илири, Дарданци, Пајонци, па је према томе Илијада обухватила не само ахајска и хеленска него и нехеленска племена. Како су ови нехеленски Пеласти у ствари наши старобалкански преци излази да се атинска Илијада тиче и нас, балканских Словена. То се уосталом види и по патронимику [[Теутамос]] чија се основа јавља у илирском, италском, келтском, германском и балтско-словенском, али не и у грчком речнику.\n\nИма још имена у Илијади која упућују на [[протословени|протословенске]] везе, то је сама лепа [[Јелена]] због које се кобајаги води [[тројански рат]] и то само девет година, јер се првих дана десете године свршава. Швеђанин М. П. Нилсон, понајбољи стручњак за хомерску и микенску религију и [[митологијa|митологију]], сматра да је [[Хелена]], коју је одвео [[Парис]], звани [[Aлександрос]] „Међедовић\", првобитно божанство светлости и вегетације из епохе минојске [[дендролатријa|дендролатрије]]. Њена су браћа [[Кастор]] и [[Полидеук]], „сјајне звезде\", „бели ждрепци\" и „спаситељи\", приказивани са сестром у средини. Овај је мотив сачуван у нашој [[српске народне песме|народној песми]]: „Два су бора напоредо расла, међу њима танковрха јела. То не била два бора зелена, већ то била два брата рођена\" итд. Мајка Кастора и Полидеука зозе се [[Леда]], раније [[Лада]]. И ово је име документовано у словенском Лада (од старијега [[владха]] „госпођа\" са губитком иницијалског в — према Лиденову закону).\n\nОве и друге лингвистичке ситнице показују да су се у Илијади нагомилали лексички и митолошки остаци ранијих и врло старих стања индоевропских. Стога није никакво чудо што Б. Серђи налази посебне везе између словенских и хеленских Индоевропљана. Таквих трагова има нпр. у песми која описује „погребне игре\" у славу Патроклову које нас подсећају на песму „[[Смрт војводе Кајице]]\".\n
\n\n*литература: [[Милан Будимир]], Атинска Илијада ([[Летопис Матице Српске|ЛМС]], година 140, стр.380).\n\nполазна страница:[[Античка књижевност]]','',144,'Golija','20040906205625','',0,0,0,0,0.553627171811,'79959093794374','20050309224341'); INSERT INTO cur VALUES (5796,6,'Marko_t_leko.jpg','Марко Леко (1853-1932), хемичар','Марко Леко (1853-1932), хемичар',108,'Djordjes','20040906204924','',0,0,0,1,0.604590703365012,'79959093795075','20041116193735'); INSERT INTO cur VALUES (5797,0,'Марко_Т._Леко','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Марко Леко |\n слика=[[Image:Marko t leko.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Фотографија Марка Лека |\n датум_рођења=[[17. септембар]], [[1853]]. |\n место_рођења=[[Београд]], [[Србија]] |\n датум_смрти=[[4. новембар]], [[1932]]. |\n место_смрти=[[Београд]], [[Србија]]\n}}\n\n\'\'\'Марко Т. Леко\'\'\' (1853-1932), [[хемија|хемичар]], ректор [[Велика школа|Велике школе]], академик, председник [[Црвени крст|Црвеног крста]]\n\nРођен је у [[Београд|Београду]] [[17. септембар|17. септембра]] [[1853]] од оца Томе, београдског трговца, и мајке Аспазије рођене Пешика. Завршио је Политехничку школу у [[Цирих|Цириху]] и докторирао код [[Виктор Мајер|Виктора Мајера]] [[1875]]. Краће време радио у Хофмановој лабораторији. Предавао је хемију у београдским гимназијама у периоду 1880-1884 и у Војној академији 1881-1894. Затим је предавао хемију на Великој школи 1894-1896 и 1899-1905. Од 1884. до 1920. био је државни хемичар и управник Државне хемијске лабораторије у Београду (од 1904. до 1920.). Као редовни професор [[Велика школа|Велике школе]] био је њен ректор 1902/03 и 1903/04. Један од оснивача [[Српско хемијско друштво|Српског хемијског друштва]] и његов председник од оснивања (1897) до 1907.\n\nОбјавио је 52 рада претежно из [[органска хемија|органске]] и [[аналитичка хемија|аналитичке хемије]]. Својом докторском тезом и с неколико радова који су из ње следили, под менторством Виктора Мајера, Леко је решио један од тада актуелних проблема: да ли амонијум-хлорид (нишадор) и њему слична једињења припадају једињењима петовалентног азота, NH4Cl, или молекулским једињењима, NH3·HCl. \n\nПриликом оснивања [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] 1905. године, изабран је у звање ванредног професора. Незадовољан овим он је на сопствени захтев отишао у пензију [[26. мај|26. маја]] [[1905]]. \n\nЊегов рад у аналитичкој хемији кретао се у два правца: истраживање природног богатства земље (минералних вода, пијаћих вода и руда) и усавршавање и проналажење нових аналитичких метода. Неки од његових аналитичких поступака прихваћени су у [[Немачка|Немачкој]] као званичне методе, а неколико радова се помиње у немачким уџбеницима. Бавио се испитивањем [[бање|бања]] и лековитих извора итд. По њему извор на [[Паланачки Кисељак|Паланачком Кисељаку]] носи име „Марко Леко“. Он је 1899. промовисао [[Обреновачка бања|Обреновачку бању]], остале су забележене његове речи: „[[Обреновац]] је срећно место јер ће овде бити бања боља од већ виђених у [[Немачка|Немачкој]].“\n\nПостао је члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] [[30. јануар|30. јануара]] [[1884]]. Почасни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] постао је [[10. фебруар|10. фебруара]] [[1892]].\n\nБио је ативан члан друштва [[Црвени крст|Црвеног крста]], у њему је као члан Главног одбора био благајник (1915-20), потпредседник од 1921. и председник од 1924. године. Осим тога обављао је и низ других друштвених функција, био је председник [[Српско пољопривредно друштво|Српског пољопривредног друштва]], члан Привредног савета итд.\n\nУ току живота примио је следећа [[одликовања]]: [[Таковски крст]] III степена, [[Бели орао]] V степена, Бели орао III степена, Свети Сава II степена, Свети Сава I степена са лентом, српски Црвени крст, руски Св. Станислав II степена са звездом, француски Decoration de Chevalier de l\'ordre National de la Legion d\'Honneur, руски Црвени крст I степена, бугарски Црвени крст I степена, грчки Црвени крст I степена, грчки Велики крст из реда Феникса са лентом. \n\nСа супругом Даницом, рођеном Антула, имао је једанаесторо деце. Посветили су велику пажњу школовању деце, један од синова је био правник, други хемичар, трећи архитекта, четврти правник итд. Његов син је био познати хемичар [[Александар М. Леко]]. \n\nПреминуо је [[4. новембар|4. новембра]] [[1932]]. у [[Београд|Београду]]. Опелу у [[Саборна црква|Саборној цркви]] присуствовали су [[краљ Александар I Карађорђевић|краљ Александар]], чланови Краљевске владе, чланови Главног одбора Црвеног крста и многа изасланства обласних одбора, представници Универзитета итд. \n\n==Спољне везе==\n[http://www.starigrad.org.yu/list/starogradjani.asp?id_clanka=327 Историја породице Леко]\n\n[http://www.shd.org.yu Српско хемијско друштво]\n\n==Литература==\nСнежана Бојовић: „Марко Леко (1853-1932“ стр. 33-64. у књизи „Живот и дело српских научника“, књ. 4, изд. САНУ, Београд 1998.\n\n[[Category:Хемичари]]','кутијица са биографијом и категорија',108,'Djordjes','20040915141225','',0,0,0,0,0.800463007204,'79959084858774','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (5798,0,'ЗИДАЊЕ_МАНАСТИРА_ГРАЦА','И кад мину неко време по овоме, богоугодна мисао се појави у срцу ове блажене госпође Јелене и рече: „Ево видим очима мојим храмове божанствених цркава, све које подигоше христољуби људи од почетка у славу Божију, а себи у вечни спомен. И мени се приличи да се потрудим, јер Бог жели да створим храм у име пресвете Богоматере, неби ли ми она била измолитељница на судњем дану\". И тако ставши на молитву поче се молити с топлим сузама говорећи: „О пресвета моја владичице госпођо дево Богородице, погледај на скрушење моје и смилостиви се на немоћ моју. Јер ево се усуђујем бедна топлој ти заштити надајући се у обилну милост твоју и просим и молим ти се, даруј ми храброст и љубав вере срца чиста, да почнем у Господу и свршим храм у име твоје свето, у коме ће се прослављати име Сина твога и [[Бог]]а мојега, и твоје моја Госпођо, заједно\".\nИ тако поче зидати цркву предивну име пресвете Богородице празника Благовештења у месту званом [[Градац]], и сама се трудећи, не имајући покоја ни дању ни ноћу, како би јој било могуће да са успехом сврши такво дело, које почела беше говорећи: „Ево, дакле, са стрпљењем чекам да примам вечну утеху имајући тебе припету као ленгер, тврду и извесну. Јер ти разумеш жеље моје, и љубав срца мога од тебе не крије се. Јер ако у овоме не учиниш да се сврши, ми се, дакле, узалуд трудимо зидајући, као што рече апостол: нисмо кадри ништа у себи смислити, но моћ је наша од Бога.\" И свима људима колико их је у држави њеној, заповеди да се скупе ту и веште уметнике нашавши хотећи да створи све што је на предивно подизање храма тога, злато много и безбројно нештедно дајући свима радницима како нико од њих не би био увређен силом или да когод у нечему не би узнегодовао, но свима свачега довољно преизобилно даваше, као мудри и разумни градитељ.\n\nМесеца октобра у 29 дан житије и жизан благочастивога и христољубивога и светороднога, крепкога и само државнога с Богом господина краља [[Стефана Уроша|Стефана Уроша]], нареченога [[краљ Милутин|Милутина]], праунука Стевана Немање, новога мироточца српскога .....\n\n
\nполазна страница: [[Архиепископ Данило]]','',144,'Golija','20040906210731','',0,0,0,1,0.669670919734,'79959093789268','20050311022346'); INSERT INTO cur VALUES (5799,0,'Списак_владара','Стефан Урош II.\n\nСтана, filia regis Dabišae\n\nСтефан Немања, Serbiae magnus županus\n\nСтефан првовјенчани (primus coronatus), Serbiae rex I.\n\nСтефан Радослав, Serbiae rex II. \n\nСтефан Владислав, Serbiae rex III.\n\nСтефан Урош I., Serbiae rex IV.\n\n*КРАЉ ДРАГУТИН: [[Стефан Драгутин]], Serbiae rex V.\n\n*КРАЉ МИЛУТИН: [[Стефан Урош II.]], Serbiae rex VI.\n\n*СТЕФАН ДЕЧАНСКИ: [[Стефан Урош III.]], Serbiae rex VII.\n\n*ЦАР ДУШАН: [[Стефан Душан]], Serbiae rex VIII., Serborum et Graecorum imperатоr I.\n\n*УРОШ НЕЈАКИ: [[Стефан Урош]], Serborum et Graecorum imperator II.\n\nСтефан Лазаревић, Serbiae despotes\n\nСтефан, Serbiae despotes, filius Ђурађ Бранковић\n\nСтефан Црнојевић \n\n*[[Ђурађ Кастриотић Скендербег]], (Georgius Castriot) \n\nСрацимир Балшић, dominus Zetae,\n\n----\n*бан [[Стефан Котроманић]] (-1353): Stephanus, Bosnae banus.\n\n*краљ [[Стефан Твртко I.]] (1353-1391): Stephanus Tvtko, Bosnae banus et rex.\n\n*краљ [[Стефан Дабиша]](1391-1395): Stephanus Dabiša, Bosnae rex.\n\n*краљ [[Стефан Остоја]] (1398-1404, 1409-1418), Stephanus Ostoja, Bosnae rex.\n\n*краљ [[Стефан Остојић]] (1418-1421), Stephanus Ostojić, Bosnae rex.\n\n*краљ [[Стефан Твртко II.]] одн. Стефан Твртко Твртковић (1404-1409, 1421-1443):Stephanus Tvrtko Tvrtković, Bosnae rex.\n\n*краљ*[[Стефан Томаш Остојић]] (1444-1461): Stephanus Thomas Ostojić, Bosnae rex.\n\n*[[Стефан Томашевић]] (1461-1463): Stephanus Tomašević, Bosnae rex.\n\n*херцег [[Стефан Вукчић]] (1448-1466), херцег од Светога Саве: Stephanus Vukčić, herceg S.Sabbae.\n\n*кнез [[Владисав Херцеговић]] (-1489), херцег од Светога Саве, син Стефана Вукчића: Vladisav, dux S.Sabbae.\n \n*војвода [[Влатко Херцеговић]] (-1489), херцег од Светога Саве, син Стефана Вукчића : Vlatko, dux S.Sabbae.\n----\n\n\n\n\n[[Category:Списак спискова]]\n[[Category:Српска историја|*]]','',340,'PANONIAN','20050315215212','',0,0,1,0,0.407958820187,'79949684784787','20050315215212'); INSERT INTO cur VALUES (5800,1,'Списак_владара','Саставио сам засад још непотпун спидак владара с намером да се стандардизује тернимологија па би стога било добро да одрдимо то сви заједно. (Голија)\n\n*ради се о томе да се под сваки стручни назив заведе и онај народски: нпр: \"Стефан Урош III\" = Стефан Дечански, \"Стефан Урош II\". = Краљ Милутин итд.\n\nMожеш да рачунаш на мене за оне \"старије\". Међутим, занима ме шта ти значи, односно шта би ти хтео да значи списак владар. Да ли су то сви могући владари, сви српски владари (овако си бар кренуо), владари одређеног периода, територије, владари спорног порекла. Хрвати сматрају да су хрватски владари (ваљда у недостатку својих) они који су над њима владали. По тој логици би ЈБТ био српски владар јер је над њима владао. Колико видим, овај твој списак (српских) владара почиње од Немање. Шта да радимо са онима пре њега. Ваљда је Србима неко и тада владао? Ја имам списак српских владара који су свеци (без Душана), можда би њих било добро ставири у посебну категорију \"Свети српски владари\" или неког сличног имена. У коју категорију би могли ставити Србе који су владали над другим народима (напр. Хрватима)? Пожељно би било да дефинишемо појам \"Српски владар\" итд. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 19:08, 7 Сеп 2004 (CEST)\n\n*Хвала ти на подршци. Па засад сам хтео само да направим општи списак владара ради договора око терминологије што би после представљло важећи образац код линковања. Нека се ажурно допуњава и да буде намењен исклучиво у сврху стандардизације терминологије и без неког националног обележја. Не знам, такво је барем моје размишљање. Подржавам свакако твој предлог да се на основу реченог чланка направи засебан списак одн. чланак на тему свих српских владара. Поздрав ! Голија','',144,'Golija','20040907185509','',0,0,0,0,0.771185146072,'79959092814490','20040907185509'); INSERT INTO cur VALUES (5801,0,'601._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | \'\'\'[[600е пне.]]\'\'\' | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]]
\n[[606. пне.]] | [[605. пне.]] | [[604. пне.]] | [[603. пне.]] | [[602. пне.]] | \'\'\'601. пне.\'\'\' | [[600. пне.]] | [[599. пне.]] | [[598. пне.]] | [[597. пне.]] | [[596. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907041935','',0,0,0,1,0.492714531018,'79959092958064','20040907042036'); INSERT INTO cur VALUES (5802,0,'602._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | \'\'\'[[600е пне.]]\'\'\' | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]]
\n[[606. пне.]] | [[605. пне.]] | [[604. пне.]] | [[603. пне.]] | [[602. пне.]] | \'\'\'601. пне.\'\'\' | [[600. пне.]] | [[599. пне.]] | [[598. пне.]] | [[597. пне.]] | [[596. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907041949','',0,0,0,1,0.83546646863,'79959092958050','20040907042036'); INSERT INTO cur VALUES (5803,0,'603._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | \'\'\'[[600е пне.]]\'\'\' | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]]
\n[[608. пне.]] | [[607. пне.]] | [[606. пне.]] | [[605. пне.]] | [[604. пне.]] | \'\'\'603. пне.\'\'\' | [[602. пне.]] | [[601. пне.]] | [[600. пне.]] | [[599. пне.]] | [[598. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042001','',0,0,0,1,0.412990180037,'79959092957998','20040907042100'); INSERT INTO cur VALUES (5804,0,'604._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | \'\'\'[[600е пне.]]\'\'\' | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]]
\n[[609. пне.]] | [[608. пне.]] | [[607. пне.]] | [[606. пне.]] | [[605. пне.]] | \'\'\'604. пне.\'\'\' | [[603. пне.]] | [[602. пне.]] | [[601. пне.]] | [[600. пне.]] | [[599. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042014','',0,0,0,1,0.280800520573,'79959092957985','20040907042113'); INSERT INTO cur VALUES (5805,0,'605._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | \'\'\'[[600е пне.]]\'\'\' | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]]
\n[[610. пне.]] | [[609. пне.]] | [[608. пне.]] | [[607. пне.]] | [[606. пне.]] | \'\'\'605. пне.\'\'\' | [[604. пне.]] | [[603. пне.]] | [[602. пне.]] | [[601. пне.]] | [[600. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042025','',0,0,0,1,0.448615484614,'79959092957974','20040907042126'); INSERT INTO cur VALUES (5806,0,'606._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | \'\'\'[[600е пне.]]\'\'\' | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]]
\n[[611. пне.]] | [[610. пне.]] | [[609. пне.]] | [[608. пне.]] | [[607. пне.]] | \'\'\'606. пне.\'\'\' | [[605. пне.]] | [[604. пне.]] | [[603. пне.]] | [[602. пне.]] | [[601. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042036','',0,0,0,1,0.022978018514,'79959092957963','20040907042137'); INSERT INTO cur VALUES (5807,0,'607._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | \'\'\'[[600е пне.]]\'\'\' | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]]
\n[[612. пне.]] | [[611. пне.]] | [[610. пне.]] | [[609. пне.]] | [[608. пне.]] | \'\'\'607. пне.\'\'\' | [[606. пне.]] | [[605. пне.]] | [[604. пне.]] | [[603. пне.]] | [[602. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042048','',0,0,0,1,0.165046977422,'79959092957951','20040907042149'); INSERT INTO cur VALUES (5808,0,'608._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | \'\'\'[[600е пне.]]\'\'\' | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]]
\n[[613. пне.]] | [[612. пне.]] | [[611. пне.]] | [[610. пне.]] | [[609. пне.]] | \'\'\'608. пне.\'\'\' | [[607. пне.]] | [[606. пне.]] | [[605. пне.]] | [[604. пне.]] | [[603. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042100','',0,0,0,1,0.047031329501,'79959092957899','20040907042201'); INSERT INTO cur VALUES (5809,0,'609._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | \'\'\'[[600е пне.]]\'\'\' | [[590е пне.]] | [[580е пне.]] | [[570е пне.]]
\n[[614. пне.]] | [[613. пне.]] | [[612. пне.]] | [[611. пне.]] | [[610. пне.]] | \'\'\'609. пне.\'\'\' | [[608. пне.]] | [[607. пне.]] | [[606. пне.]] | [[605. пне.]] | [[604. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042113','',0,0,0,1,0.729517221791,'79959092957886','20040907042212'); INSERT INTO cur VALUES (5810,0,'610._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | \'\'\'[[610е пне.]]\'\'\' | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]]
\n[[615. пне.]] | [[614. пне.]] | [[613. пне.]] | [[612. пне.]] | [[611. пне.]] | \'\'\'610. пне.\'\'\' | [[609. пне.]] | [[608. пне.]] | [[607. пне.]] | [[606. пне.]] | [[605. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042125','',0,0,0,1,0.622370763972,'79959092957874','20040907042222'); INSERT INTO cur VALUES (5811,0,'611._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | \'\'\'[[610е пне.]]\'\'\' | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]]
\n[[616. пне.]] | [[615. пне.]] | [[614. пне.]] | [[613. пне.]] | [[612. пне.]] | \'\'\'611. пне.\'\'\' | [[610. пне.]] | [[609. пне.]] | [[608. пне.]] | [[607. пне.]] | [[606. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042137','',0,0,0,1,0.80501834946,'79959092957862','20040907042231'); INSERT INTO cur VALUES (5812,0,'612._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | \'\'\'[[610е пне.]]\'\'\' | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]]
\n[[617. пне.]] | [[616. пне.]] | [[615. пне.]] | [[614. пне.]] | [[613. пне.]] | \'\'\'612. пне.\'\'\' | [[611. пне.]] | [[610. пне.]] | [[609. пне.]] | [[608. пне.]] | [[607. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042148','',0,0,0,1,0.45338597356,'79959092957851','20040907042242'); INSERT INTO cur VALUES (5813,0,'613._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | \'\'\'[[610е пне.]]\'\'\' | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]]
\n[[618. пне.]] | [[617. пне.]] | [[616. пне.]] | [[615. пне.]] | [[614. пне.]] | \'\'\'613. пне.\'\'\' | [[612. пне.]] | [[611. пне.]] | [[610. пне.]] | [[609. пне.]] | [[608. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042201','',0,0,0,1,0.24247911025,'79959092957798','20040907042252'); INSERT INTO cur VALUES (5814,0,'614._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | \'\'\'[[610е пне.]]\'\'\' | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]]
\n[[619. пне.]] | [[618. пне.]] | [[617. пне.]] | [[616. пне.]] | [[615. пне.]] | \'\'\'614. пне.\'\'\' | [[613. пне.]] | [[612. пне.]] | [[611. пне.]] | [[610. пне.]] | [[609. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042212','',0,0,0,1,0.646554427057,'79959092957787','20040907042302'); INSERT INTO cur VALUES (5815,0,'615._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | \'\'\'[[610е пне.]]\'\'\' | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]]
\n[[620. пне.]] | [[619. пне.]] | [[618. пне.]] | [[617. пне.]] | [[616. пне.]] | \'\'\'615. пне.\'\'\' | [[614. пне.]] | [[613. пне.]] | [[612. пне.]] | [[611. пне.]] | [[610. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042221','',0,0,0,1,0.549248207151,'79959092957778','20040907042311'); INSERT INTO cur VALUES (5816,0,'616._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | \'\'\'[[610е пне.]]\'\'\' | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]]
\n[[621. пне.]] | [[620. пне.]] | [[619. пне.]] | [[618. пне.]] | [[617. пне.]] | \'\'\'616. пне.\'\'\' | [[615. пне.]] | [[614. пне.]] | [[613. пне.]] | [[612. пне.]] | [[611. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042231','',0,0,0,1,0.516141386012,'79959092957768','20040907042636'); INSERT INTO cur VALUES (5817,0,'617._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | \'\'\'[[610е пне.]]\'\'\' | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]]
\n[[622. пне.]] | [[621. пне.]] | [[620. пне.]] | [[619. пне.]] | [[618. пне.]] | \'\'\'617. пне.\'\'\' | [[616. пне.]] | [[615. пне.]] | [[614. пне.]] | [[613. пне.]] | [[612. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042241','',0,0,0,1,0.593635514189,'79959092957758','20040907042648'); INSERT INTO cur VALUES (5818,0,'618._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | \'\'\'[[610е пне.]]\'\'\' | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]]
\n[[623. пне.]] | [[622. пне.]] | [[621. пне.]] | [[620. пне.]] | [[619. пне.]] | \'\'\'618. пне.\'\'\' | [[617. пне.]] | [[616. пне.]] | [[615. пне.]] | [[614. пне.]] | [[613. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042251','',0,0,0,1,0.731931498615,'79959092957748','20040907043203'); INSERT INTO cur VALUES (5819,0,'619._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | \'\'\'[[610е пне.]]\'\'\' | [[600е пне.]] | [[590е пне.]] | [[580е пне.]]
\n[[624. пне.]] | [[623. пне.]] | [[622. пне.]] | [[621. пне.]] | [[620. пне.]] | \'\'\'619. пне.\'\'\' | [[618. пне.]] | [[617. пне.]] | [[616. пне.]] | [[615. пне.]] | [[614. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042301','',0,0,0,1,0.98228846443,'79959092957698','20040907043203'); INSERT INTO cur VALUES (5820,0,'620._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | \'\'\'[[620е пне.]]\'\'\' | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]]
\n[[625. пне.]] | [[624. пне.]] | [[623. пне.]] | [[622. пне.]] | [[621. пне.]] | \'\'\'620. пне.\'\'\' | [[619. пне.]] | [[618. пне.]] | [[617. пне.]] | [[616. пне.]] | [[615. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042311','',0,0,0,1,0.434939508063,'79959092957688','20040907043203'); INSERT INTO cur VALUES (5821,0,'621._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | \'\'\'[[620е пне.]]\'\'\' | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]]
\n[[626. пне.]] | [[625. пне.]] | [[624. пне.]] | [[623. пне.]] | [[622. пне.]] | \'\'\'621. пне.\'\'\' | [[620. пне.]] | [[619. пне.]] | [[618. пне.]] | [[617. пне.]] | [[616. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043204','',0,0,0,0,0.798449295479,'79959092956795','20040907043204'); INSERT INTO cur VALUES (5822,0,'622._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | \'\'\'[[620е пне.]]\'\'\' | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]]
\n[[627. пне.]] | [[626. пне.]] | [[625. пне.]] | [[624. пне.]] | [[623. пне.]] | \'\'\'622. пне.\'\'\' | [[621. пне.]] | [[620. пне.]] | [[619. пне.]] | [[618. пне.]] | [[617. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043204','',0,0,0,0,0.676781739889,'79959092956795','20040907043207'); INSERT INTO cur VALUES (5824,0,'626._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | \'\'\'[[620е пне.]]\'\'\' | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]]
\n[[631. пне.]] | [[630. пне.]] | [[629. пне.]] | [[628. пне.]] | [[627. пне.]] | \'\'\'626. пне.\'\'\' | [[625. пне.]] | [[624. пне.]] | [[623. пне.]] | [[622. пне.]] | [[621. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042842','',0,0,0,1,0.92961740118,'79959092957157','20040907043210'); INSERT INTO cur VALUES (5825,0,'625._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | \'\'\'[[620е пне.]]\'\'\' | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]]
\n[[630. пне.]] | [[629. пне.]] | [[628. пне.]] | [[627. пне.]] | [[626. пне.]] | \'\'\'625. пне.\'\'\' | [[624. пне.]] | [[623. пне.]] | [[622. пне.]] | [[621. пне.]] | [[620. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907042946','',0,0,0,1,0.386388225661,'79959092957053','20040907043209'); INSERT INTO cur VALUES (5826,0,'624._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | \'\'\'[[620е пне.]]\'\'\' | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]]
\n[[629. пне.]] | [[628. пне.]] | [[627. пне.]] | [[626. пне.]] | [[625. пне.]] | \'\'\'624. пне.\'\'\' | [[623. пне.]] | [[622. пне.]] | [[621. пне.]] | [[620. пне.]] | [[619. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043203','',0,0,0,1,0.406720899701,'79959092956796','20040907043209'); INSERT INTO cur VALUES (5827,0,'623._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | \'\'\'[[620е пне.]]\'\'\' | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]]
\n[[628. пне.]] | [[627. пне.]] | [[626. пне.]] | [[625. пне.]] | [[624. пне.]] | \'\'\'623. пне.\'\'\' | [[622. пне.]] | [[621. пне.]] | [[620. пне.]] | [[619. пне.]] | [[618. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043203','',0,0,0,1,0.21566715474,'79959092956796','20040907043207'); INSERT INTO cur VALUES (5828,0,'627._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | \'\'\'[[620е пне.]]\'\'\' | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]]
\n[[632. пне.]] | [[631. пне.]] | [[630. пне.]] | [[629. пне.]] | [[628. пне.]] | \'\'\'627. пне.\'\'\' | [[626. пне.]] | [[625. пне.]] | [[624. пне.]] | [[623. пне.]] | [[622. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043206','',0,0,0,1,0.784212884858,'79959092956793','20040907043211'); INSERT INTO cur VALUES (5829,0,'628._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | \'\'\'[[620е пне.]]\'\'\' | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]]
\n[[633. пне.]] | [[632. пне.]] | [[631. пне.]] | [[630. пне.]] | [[629. пне.]] | \'\'\'628. пне.\'\'\' | [[627. пне.]] | [[626. пне.]] | [[625. пне.]] | [[624. пне.]] | [[623. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043207','',0,0,0,1,0.509438825077,'79959092956792','20040907043212'); INSERT INTO cur VALUES (5830,0,'629._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | \'\'\'[[620е пне.]]\'\'\' | [[610е пне.]] | [[600е пне.]] | [[590е пне.]]
\n[[634. пне.]] | [[633. пне.]] | [[632. пне.]] | [[631. пне.]] | [[630. пне.]] | \'\'\'629. пне.\'\'\' | [[628. пне.]] | [[627. пне.]] | [[626. пне.]] | [[625. пне.]] | [[624. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043208','',0,0,0,1,0.923395802231,'79959092956791','20040907043213'); INSERT INTO cur VALUES (5831,0,'630._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | \'\'\'[[630е пне.]]\'\'\' | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]]
\n[[635. пне.]] | [[634. пне.]] | [[633. пне.]] | [[632. пне.]] | [[631. пне.]] | \'\'\'630. пне.\'\'\' | [[629. пне.]] | [[628. пне.]] | [[627. пне.]] | [[626. пне.]] | [[625. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043209','',0,0,0,1,0.247379675623,'79959092956790','20040907043214'); INSERT INTO cur VALUES (5832,0,'631._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | \'\'\'[[630е пне.]]\'\'\' | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]]
\n[[636. пне.]] | [[635. пне.]] | [[634. пне.]] | [[633. пне.]] | [[632. пне.]] | \'\'\'631. пне.\'\'\' | [[630. пне.]] | [[629. пне.]] | [[628. пне.]] | [[627. пне.]] | [[626. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043210','',0,0,0,1,0.880316607133,'79959092956789','20040907043216'); INSERT INTO cur VALUES (5833,0,'632._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | \'\'\'[[630е пне.]]\'\'\' | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]]
\n[[637. пне.]] | [[636. пне.]] | [[635. пне.]] | [[634. пне.]] | [[633. пне.]] | \'\'\'632. пне.\'\'\' | [[631. пне.]] | [[630. пне.]] | [[629. пне.]] | [[628. пне.]] | [[627. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043211','',0,0,0,1,0.405152071922,'79959092956788','20040907043218'); INSERT INTO cur VALUES (5834,0,'633._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | \'\'\'[[630е пне.]]\'\'\' | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]]
\n[[638. пне.]] | [[637. пне.]] | [[636. пне.]] | [[635. пне.]] | [[634. пне.]] | \'\'\'633. пне.\'\'\' | [[632. пне.]] | [[631. пне.]] | [[630. пне.]] | [[629. пне.]] | [[628. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043212','',0,0,0,1,0.219785288079,'79959092956787','20040907043226'); INSERT INTO cur VALUES (5835,0,'634._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | \'\'\'[[630е пне.]]\'\'\' | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]]
\n[[639. пне.]] | [[638. пне.]] | [[637. пне.]] | [[636. пне.]] | [[635. пне.]] | \'\'\'634. пне.\'\'\' | [[633. пне.]] | [[632. пне.]] | [[631. пне.]] | [[630. пне.]] | [[629. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043213','',0,0,0,1,0.692614273025,'79959092956786','20040907043233'); INSERT INTO cur VALUES (5836,0,'635._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | \'\'\'[[630е пне.]]\'\'\' | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]]
\n[[640. пне.]] | [[639. пне.]] | [[638. пне.]] | [[637. пне.]] | [[636. пне.]] | \'\'\'635. пне.\'\'\' | [[634. пне.]] | [[633. пне.]] | [[632. пне.]] | [[631. пне.]] | [[630. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043214','',0,0,0,1,0.229079048256,'79959092956785','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5837,0,'636._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | \'\'\'[[630е пне.]]\'\'\' | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]]
\n[[641. пне.]] | [[640. пне.]] | [[639. пне.]] | [[638. пне.]] | [[637. пне.]] | \'\'\'636. пне.\'\'\' | [[635. пне.]] | [[634. пне.]] | [[633. пне.]] | [[632. пне.]] | [[631. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043215','',0,0,0,1,0.281527940781,'79959092956784','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5838,0,'637._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | \'\'\'[[630е пне.]]\'\'\' | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]]
\n[[642. пне.]] | [[641. пне.]] | [[640. пне.]] | [[639. пне.]] | [[638. пне.]] | \'\'\'637. пне.\'\'\' | [[636. пне.]] | [[635. пне.]] | [[634. пне.]] | [[633. пне.]] | [[632. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043218','',0,0,0,1,0.686602678004,'79959092956781','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5839,0,'638._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | \'\'\'[[630е пне.]]\'\'\' | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]]
\n[[643. пне.]] | [[642. пне.]] | [[641. пне.]] | [[640. пне.]] | [[639. пне.]] | \'\'\'638. пне.\'\'\' | [[637. пне.]] | [[636. пне.]] | [[635. пне.]] | [[634. пне.]] | [[633. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043225','',0,0,0,1,0.657375874304,'79959092956774','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5840,0,'639._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | \'\'\'[[630е пне.]]\'\'\' | [[620е пне.]] | [[610е пне.]] | [[600е пне.]]
\n[[644. пне.]] | [[643. пне.]] | [[642. пне.]] | [[641. пне.]] | [[640. пне.]] | \'\'\'639. пне.\'\'\' | [[638. пне.]] | [[637. пне.]] | [[636. пне.]] | [[635. пне.]] | [[634. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043233','',0,0,0,1,0.441737920717,'79959092956766','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5841,0,'641._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | \'\'\'[[640е пне.]]\'\'\' | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]]
\n[[646. пне.]] | [[645. пне.]] | [[644. пне.]] | [[643. пне.]] | [[642. пне.]] | \'\'\'641. пне.\'\'\' | [[640. пне.]] | [[639. пне.]] | [[638. пне.]] | [[637. пне.]] | [[636. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043330','',0,0,0,1,0.69240223928,'79959092956669','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5842,0,'642._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | \'\'\'[[640е пне.]]\'\'\' | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]]
\n[[647. пне.]] | [[646. пне.]] | [[645. пне.]] | [[644. пне.]] | [[643. пне.]] | \'\'\'642. пне.\'\'\' | [[641. пне.]] | [[640. пне.]] | [[639. пне.]] | [[638. пне.]] | [[637. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043345','',0,0,0,1,0.553191844166,'79959092956654','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5843,0,'643._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | \'\'\'[[640е пне.]]\'\'\' | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]]
\n[[648. пне.]] | [[647. пне.]] | [[646. пне.]] | [[645. пне.]] | [[644. пне.]] | \'\'\'643. пне.\'\'\' | [[642. пне.]] | [[641. пне.]] | [[640. пне.]] | [[639. пне.]] | [[638. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043355','',0,0,0,1,0.981131911735,'79959092956644','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5844,0,'644._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | \'\'\'[[640е пне.]]\'\'\' | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]]
\n[[649. пне.]] | [[648. пне.]] | [[647. пне.]] | [[646. пне.]] | [[645. пне.]] | \'\'\'644. пне.\'\'\' | [[643. пне.]] | [[642. пне.]] | [[641. пне.]] | [[640. пне.]] | [[639. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043407','',0,0,0,1,0.568748570778,'79959092956592','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5845,0,'645._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | \'\'\'[[640е пне.]]\'\'\' | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]]
\n[[650. пне.]] | [[649. пне.]] | [[648. пне.]] | [[647. пне.]] | [[646. пне.]] | \'\'\'645. пне.\'\'\' | [[644. пне.]] | [[643. пне.]] | [[642. пне.]] | [[641. пне.]] | [[640. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043418','',0,0,0,1,0.36116291646,'79959092956581','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5846,0,'646._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | \'\'\'[[640е пне.]]\'\'\' | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]]
\n[[651. пне.]] | [[650. пне.]] | [[649. пне.]] | [[648. пне.]] | [[647. пне.]] | \'\'\'646. пне.\'\'\' | [[645. пне.]] | [[644. пне.]] | [[643. пне.]] | [[642. пне.]] | [[641. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043446','',0,0,0,1,0.404350721,'79959092956553','20040907043552'); INSERT INTO cur VALUES (5847,0,'647._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | \'\'\'[[640е пне.]]\'\'\' | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]]
\n[[652. пне.]] | [[651. пне.]] | [[650. пне.]] | [[649. пне.]] | [[648. пне.]] | \'\'\'647. пне.\'\'\' | [[646. пне.]] | [[645. пне.]] | [[644. пне.]] | [[643. пне.]] | [[642. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043457','',0,0,0,1,0.238022861182,'79959092956542','20040907043607'); INSERT INTO cur VALUES (5848,0,'648._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | \'\'\'[[640е пне.]]\'\'\' | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]]
\n[[653. пне.]] | [[652. пне.]] | [[651. пне.]] | [[650. пне.]] | [[649. пне.]] | \'\'\'648. пне.\'\'\' | [[647. пне.]] | [[646. пне.]] | [[645. пне.]] | [[644. пне.]] | [[643. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043508','',0,0,0,1,0.549366060435,'79959092956491','20040907043613'); INSERT INTO cur VALUES (5849,0,'649._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | \'\'\'[[640е пне.]]\'\'\' | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]]
\n[[654. пне.]] | [[653. пне.]] | [[652. пне.]] | [[651. пне.]] | [[650. пне.]] | \'\'\'649. пне.\'\'\' | [[648. пне.]] | [[647. пне.]] | [[646. пне.]] | [[645. пне.]] | [[644. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043519','',0,0,0,1,0.637098450045,'79959092956480','20040907043622'); INSERT INTO cur VALUES (5850,0,'650._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | \'\'\'[[650е пне.]]\'\'\' | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]]
\n[[655. пне.]] | [[654. пне.]] | [[653. пне.]] | [[652. пне.]] | [[651. пне.]] | \'\'\'650. пне.\'\'\' | [[649. пне.]] | [[648. пне.]] | [[647. пне.]] | [[646. пне.]] | [[645. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043529','',0,0,0,1,0.486185403301,'79959092956470','20040907043631'); INSERT INTO cur VALUES (5851,0,'651._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | \'\'\'[[650е пне.]]\'\'\' | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]]
\n[[656. пне.]] | [[655. пне.]] | [[654. пне.]] | [[653. пне.]] | [[652. пне.]] | \'\'\'651. пне.\'\'\' | [[650. пне.]] | [[649. пне.]] | [[648. пне.]] | [[647. пне.]] | [[646. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043552','',0,0,0,1,0.823517836083,'79959092956447','20040907043641'); INSERT INTO cur VALUES (5852,0,'652._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | \'\'\'[[650е пне.]]\'\'\' | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]]
\n[[657. пне.]] | [[656. пне.]] | [[655. пне.]] | [[654. пне.]] | [[653. пне.]] | \'\'\'652. пне.\'\'\' | [[651. пне.]] | [[650. пне.]] | [[649. пне.]] | [[648. пне.]] | [[647. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043607','',0,0,0,1,0.528279999051,'79959092956392','20040907043652'); INSERT INTO cur VALUES (5853,0,'653._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | \'\'\'[[650е пне.]]\'\'\' | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]]
\n[[658. пне.]] | [[657. пне.]] | [[656. пне.]] | [[655. пне.]] | [[654. пне.]] | \'\'\'653. пне.\'\'\' | [[652. пне.]] | [[651. пне.]] | [[650. пне.]] | [[649. пне.]] | [[648. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043612','',0,0,0,1,0.496055179041,'79959092956387','20040907043702'); INSERT INTO cur VALUES (5854,0,'654._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | \'\'\'[[650е пне.]]\'\'\' | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]]
\n[[659. пне.]] | [[658. пне.]] | [[657. пне.]] | [[656. пне.]] | [[655. пне.]] | \'\'\'654. пне.\'\'\' | [[653. пне.]] | [[652. пне.]] | [[651. пне.]] | [[650. пне.]] | [[649. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043621','',0,0,0,1,0.006236050281,'79959092956378','20040907043713'); INSERT INTO cur VALUES (5855,0,'655._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | \'\'\'[[650е пне.]]\'\'\' | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]]
\n[[660. пне.]] | [[659. пне.]] | [[658. пне.]] | [[657. пне.]] | [[656. пне.]] | \'\'\'655. пне.\'\'\' | [[654. пне.]] | [[653. пне.]] | [[652. пне.]] | [[651. пне.]] | [[650. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043631','',0,0,0,1,0.924124653416,'79959092956368','20040907043722'); INSERT INTO cur VALUES (5856,0,'656._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | \'\'\'[[650е пне.]]\'\'\' | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]]
\n[[661. пне.]] | [[660. пне.]] | [[659. пне.]] | [[658. пне.]] | [[657. пне.]] | \'\'\'656. пне.\'\'\' | [[655. пне.]] | [[654. пне.]] | [[653. пне.]] | [[652. пне.]] | [[651. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043640','',0,0,0,1,0.900498052547,'79959092956359','20040907043732'); INSERT INTO cur VALUES (5857,0,'657._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | \'\'\'[[650е пне.]]\'\'\' | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]]
\n[[662. пне.]] | [[661. пне.]] | [[660. пне.]] | [[659. пне.]] | [[658. пне.]] | \'\'\'657. пне.\'\'\' | [[656. пне.]] | [[655. пне.]] | [[654. пне.]] | [[653. пне.]] | [[652. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043652','',0,0,0,1,0.938758037956,'79959092956347','20040907043831'); INSERT INTO cur VALUES (5858,0,'658._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | \'\'\'[[650е пне.]]\'\'\' | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]]
\n[[663. пне.]] | [[662. пне.]] | [[661. пне.]] | [[660. пне.]] | [[659. пне.]] | \'\'\'658. пне.\'\'\' | [[657. пне.]] | [[656. пне.]] | [[655. пне.]] | [[654. пне.]] | [[653. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043702','',0,0,0,1,0.473131182824,'79959092956297','20040907043840'); INSERT INTO cur VALUES (5859,0,'659._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | \'\'\'[[650е пне.]]\'\'\' | [[640е пне.]] | [[630е пне.]] | [[620е пне.]]
\n[[664. пне.]] | [[663. пне.]] | [[662. пне.]] | [[661. пне.]] | [[660. пне.]] | \'\'\'659. пне.\'\'\' | [[658. пне.]] | [[657. пне.]] | [[656. пне.]] | [[655. пне.]] | [[654. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043711','',0,0,0,1,0.671870611921,'79959092956288','20040907043850'); INSERT INTO cur VALUES (5860,0,'660._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | \'\'\'[[660е пне.]]\'\'\' | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]]
\n[[665. пне.]] | [[664. пне.]] | [[663. пне.]] | [[662. пне.]] | [[661. пне.]] | \'\'\'660. пне.\'\'\' | [[659. пне.]] | [[658. пне.]] | [[657. пне.]] | [[656. пне.]] | [[655. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043721','',0,0,0,1,0.026084881288,'79959092956278','20040907043859'); INSERT INTO cur VALUES (5861,0,'661._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | \'\'\'[[660е пне.]]\'\'\' | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]]
\n[[666. пне.]] | [[665. пне.]] | [[664. пне.]] | [[663. пне.]] | [[662. пне.]] | \'\'\'661. пне.\'\'\' | [[660. пне.]] | [[659. пне.]] | [[658. пне.]] | [[657. пне.]] | [[656. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043732','',0,0,0,1,0.908511427189,'79959092956267','20040907043908'); INSERT INTO cur VALUES (5862,0,'640._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | \'\'\'[[640е пне.]]\'\'\' | [[630е пне.]] | [[620е пне.]] | [[610е пне.]]
\n[[645. пне.]] | [[644. пне.]] | [[643. пне.]] | [[642. пне.]] | [[641. пне.]] | \'\'\'640. пне.\'\'\' | [[639. пне.]] | [[638. пне.]] | [[637. пне.]] | [[636. пне.]] | [[635. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043750','',0,0,0,1,0.438170523587,'79959092956249','20040907043750'); INSERT INTO cur VALUES (5863,0,'662._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | \'\'\'[[660е пне.]]\'\'\' | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]]
\n[[667. пне.]] | [[666. пне.]] | [[665. пне.]] | [[664. пне.]] | [[663. пне.]] | \'\'\'662. пне.\'\'\' | [[661. пне.]] | [[660. пне.]] | [[659. пне.]] | [[658. пне.]] | [[657. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043831','',0,0,0,1,0.526083537157,'79959092956168','20040907043917'); INSERT INTO cur VALUES (5864,0,'663._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | \'\'\'[[660е пне.]]\'\'\' | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]]
\n[[668. пне.]] | [[667. пне.]] | [[666. пне.]] | [[665. пне.]] | [[664. пне.]] | \'\'\'663. пне.\'\'\' | [[662. пне.]] | [[661. пне.]] | [[660. пне.]] | [[659. пне.]] | [[658. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043840','',0,0,0,1,0.52757914808,'79959092956159','20040907043926'); INSERT INTO cur VALUES (5865,0,'664._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | \'\'\'[[660е пне.]]\'\'\' | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]]
\n[[669. пне.]] | [[668. пне.]] | [[667. пне.]] | [[666. пне.]] | [[665. пне.]] | \'\'\'664. пне.\'\'\' | [[663. пне.]] | [[662. пне.]] | [[661. пне.]] | [[660. пне.]] | [[659. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043850','',0,0,0,1,0.557678344454,'79959092956149','20040907043936'); INSERT INTO cur VALUES (5866,0,'665._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | \'\'\'[[660е пне.]]\'\'\' | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]]
\n[[670. пне.]] | [[669. пне.]] | [[668. пне.]] | [[667. пне.]] | [[666. пне.]] | \'\'\'665. пне.\'\'\' | [[664. пне.]] | [[663. пне.]] | [[662. пне.]] | [[661. пне.]] | [[660. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043859','',0,0,0,1,0.239563119709,'79959092956140','20040907043944'); INSERT INTO cur VALUES (5867,0,'666._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | \'\'\'[[660е пне.]]\'\'\' | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]]
\n[[671. пне.]] | [[670. пне.]] | [[669. пне.]] | [[668. пне.]] | [[667. пне.]] | \'\'\'666. пне.\'\'\' | [[665. пне.]] | [[664. пне.]] | [[663. пне.]] | [[662. пне.]] | [[661. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043908','',0,0,0,1,0.96524847856,'79959092956091','20040907043954'); INSERT INTO cur VALUES (5868,0,'667._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | \'\'\'[[660е пне.]]\'\'\' | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]]
\n[[672. пне.]] | [[671. пне.]] | [[670. пне.]] | [[669. пне.]] | [[668. пне.]] | \'\'\'667. пне.\'\'\' | [[666. пне.]] | [[665. пне.]] | [[664. пне.]] | [[663. пне.]] | [[662. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043916','',0,0,0,1,0.718529741149,'79959092956083','20040907044004'); INSERT INTO cur VALUES (5869,0,'668._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | \'\'\'[[660е пне.]]\'\'\' | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]]
\n[[673. пне.]] | [[672. пне.]] | [[671. пне.]] | [[670. пне.]] | [[669. пне.]] | \'\'\'668. пне.\'\'\' | [[667. пне.]] | [[666. пне.]] | [[665. пне.]] | [[664. пне.]] | [[663. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043926','',0,0,0,1,0.489082729672,'79959092956073','20040907044012'); INSERT INTO cur VALUES (5870,0,'669._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | \'\'\'[[660е пне.]]\'\'\' | [[650е пне.]] | [[640е пне.]] | [[630е пне.]]
\n[[674. пне.]] | [[673. пне.]] | [[672. пне.]] | [[671. пне.]] | [[670. пне.]] | \'\'\'669. пне.\'\'\' | [[668. пне.]] | [[667. пне.]] | [[666. пне.]] | [[665. пне.]] | [[664. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043935','',0,0,0,1,0.3055211945,'79959092956064','20040907044022'); INSERT INTO cur VALUES (5871,0,'670._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | \'\'\'[[670е пне.]]\'\'\' | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]]
\n[[675. пне.]] | [[674. пне.]] | [[673. пне.]] | [[672. пне.]] | [[671. пне.]] | \'\'\'670. пне.\'\'\' | [[669. пне.]] | [[668. пне.]] | [[667. пне.]] | [[666. пне.]] | [[665. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043944','',0,0,0,1,0.75078675279,'79959092956055','20040907044031'); INSERT INTO cur VALUES (5872,0,'671._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | \'\'\'[[670е пне.]]\'\'\' | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]]
\n[[676. пне.]] | [[675. пне.]] | [[674. пне.]] | [[673. пне.]] | [[672. пне.]] | \'\'\'671. пне.\'\'\' | [[670. пне.]] | [[669. пне.]] | [[668. пне.]] | [[667. пне.]] | [[666. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907043954','',0,0,0,1,0.695249003216,'79959092956045','20040907044041'); INSERT INTO cur VALUES (5873,0,'672._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | \'\'\'[[670е пне.]]\'\'\' | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]]
\n[[677. пне.]] | [[676. пне.]] | [[675. пне.]] | [[674. пне.]] | [[673. пне.]] | \'\'\'672. пне.\'\'\' | [[671. пне.]] | [[670. пне.]] | [[669. пне.]] | [[668. пне.]] | [[667. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044003','',0,0,0,1,0.890078612552,'79959092955996','20040907044052'); INSERT INTO cur VALUES (5874,0,'673._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | \'\'\'[[670е пне.]]\'\'\' | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]]
\n[[678. пне.]] | [[677. пне.]] | [[676. пне.]] | [[675. пне.]] | [[674. пне.]] | \'\'\'673. пне.\'\'\' | [[672. пне.]] | [[671. пне.]] | [[670. пне.]] | [[669. пне.]] | [[668. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044012','',0,0,0,1,0.526296582318,'79959092955987','20040907044102'); INSERT INTO cur VALUES (5875,0,'674._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | \'\'\'[[670е пне.]]\'\'\' | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]]
\n[[679. пне.]] | [[678. пне.]] | [[677. пне.]] | [[676. пне.]] | [[675. пне.]] | \'\'\'674. пне.\'\'\' | [[673. пне.]] | [[672. пне.]] | [[671. пне.]] | [[670. пне.]] | [[669. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044022','',0,0,0,1,0.639362584166,'79959092955977','20040907044116'); INSERT INTO cur VALUES (5876,0,'675._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | \'\'\'[[670е пне.]]\'\'\' | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]]
\n[[680. пне.]] | [[679. пне.]] | [[678. пне.]] | [[677. пне.]] | [[676. пне.]] | \'\'\'675. пне.\'\'\' | [[674. пне.]] | [[673. пне.]] | [[672. пне.]] | [[671. пне.]] | [[670. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044031','',0,0,0,1,0.008752245926,'79959092955968','20040907044127'); INSERT INTO cur VALUES (5877,0,'676._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | \'\'\'[[670е пне.]]\'\'\' | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]]
\n[[681. пне.]] | [[680. пне.]] | [[679. пне.]] | [[678. пне.]] | [[677. пне.]] | \'\'\'676. пне.\'\'\' | [[675. пне.]] | [[674. пне.]] | [[673. пне.]] | [[672. пне.]] | [[671. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044041','',0,0,0,1,0.012513711589,'79959092955958','20040907044206'); INSERT INTO cur VALUES (5878,0,'677._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | \'\'\'[[670е пне.]]\'\'\' | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]]
\n[[682. пне.]] | [[681. пне.]] | [[680. пне.]] | [[679. пне.]] | [[678. пне.]] | \'\'\'677. пне.\'\'\' | [[676. пне.]] | [[675. пне.]] | [[674. пне.]] | [[673. пне.]] | [[672. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044051','',0,0,0,1,0.356553775424,'79959092955948','20040907044216'); INSERT INTO cur VALUES (5879,0,'678._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | \'\'\'[[670е пне.]]\'\'\' | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]]
\n[[683. пне.]] | [[682. пне.]] | [[681. пне.]] | [[680. пне.]] | [[679. пне.]] | \'\'\'678. пне.\'\'\' | [[677. пне.]] | [[676. пне.]] | [[675. пне.]] | [[674. пне.]] | [[673. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044101','',0,0,0,1,0.916277389934,'79959092955898','20040907044226'); INSERT INTO cur VALUES (5880,0,'679._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | \'\'\'[[670е пне.]]\'\'\' | [[660е пне.]] | [[650е пне.]] | [[640е пне.]]
\n[[684. пне.]] | [[683. пне.]] | [[682. пне.]] | [[681. пне.]] | [[680. пне.]] | \'\'\'679. пне.\'\'\' | [[678. пне.]] | [[677. пне.]] | [[676. пне.]] | [[675. пне.]] | [[674. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044116','',0,0,0,1,0.241832480413,'79959092955883','20040907044234'); INSERT INTO cur VALUES (5881,0,'680._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | \'\'\'[[680е пне.]]\'\'\' | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]]
\n[[685. пне.]] | [[684. пне.]] | [[683. пне.]] | [[682. пне.]] | [[681. пне.]] | \'\'\'680. пне.\'\'\' | [[679. пне.]] | [[678. пне.]] | [[677. пне.]] | [[676. пне.]] | [[675. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044127','',0,0,0,1,0.285351846966,'79959092955872','20040907044243'); INSERT INTO cur VALUES (5882,0,'681._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | \'\'\'[[680е пне.]]\'\'\' | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]]
\n[[686. пне.]] | [[685. пне.]] | [[684. пне.]] | [[683. пне.]] | [[682. пне.]] | \'\'\'681. пне.\'\'\' | [[680. пне.]] | [[679. пне.]] | [[678. пне.]] | [[677. пне.]] | [[676. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044206','',0,0,0,1,0.751799404971,'79959092955793','20040907044252'); INSERT INTO cur VALUES (5883,0,'682._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | \'\'\'[[680е пне.]]\'\'\' | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]]
\n[[687. пне.]] | [[686. пне.]] | [[685. пне.]] | [[684. пне.]] | [[683. пне.]] | \'\'\'682. пне.\'\'\' | [[681. пне.]] | [[680. пне.]] | [[679. пне.]] | [[678. пне.]] | [[677. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044216','',0,0,0,1,0.742526769053,'79959092955783','20040907044301'); INSERT INTO cur VALUES (5884,0,'683._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | \'\'\'[[680е пне.]]\'\'\' | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]]
\n[[688. пне.]] | [[687. пне.]] | [[686. пне.]] | [[685. пне.]] | [[684. пне.]] | \'\'\'683. пне.\'\'\' | [[682. пне.]] | [[681. пне.]] | [[680. пне.]] | [[679. пне.]] | [[678. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044225','',0,0,0,1,0.781202271944,'79959092955774','20040907044311'); INSERT INTO cur VALUES (5885,0,'684._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | \'\'\'[[680е пне.]]\'\'\' | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]]
\n[[689. пне.]] | [[688. пне.]] | [[687. пне.]] | [[686. пне.]] | [[685. пне.]] | \'\'\'684. пне.\'\'\' | [[683. пне.]] | [[682. пне.]] | [[681. пне.]] | [[680. пне.]] | [[679. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044234','',0,0,0,1,0.456474531654,'79959092955765','20040907044321'); INSERT INTO cur VALUES (5886,0,'685._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | \'\'\'[[680е пне.]]\'\'\' | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]]
\n[[690. пне.]] | [[689. пне.]] | [[688. пне.]] | [[687. пне.]] | [[686. пне.]] | \'\'\'685. пне.\'\'\' | [[684. пне.]] | [[683. пне.]] | [[682. пне.]] | [[681. пне.]] | [[680. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044242','',0,0,0,1,0.858713825633,'79959092955757','20040907044330'); INSERT INTO cur VALUES (5887,0,'686._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | \'\'\'[[680е пне.]]\'\'\' | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]]
\n[[691. пне.]] | [[690. пне.]] | [[689. пне.]] | [[688. пне.]] | [[687. пне.]] | \'\'\'686. пне.\'\'\' | [[685. пне.]] | [[684. пне.]] | [[683. пне.]] | [[682. пне.]] | [[681. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044252','',0,0,0,1,0.526704418253,'79959092955747','20040907044342'); INSERT INTO cur VALUES (5888,0,'687._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | \'\'\'[[680е пне.]]\'\'\' | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]]
\n[[692. пне.]] | [[691. пне.]] | [[690. пне.]] | [[689. пне.]] | [[688. пне.]] | \'\'\'687. пне.\'\'\' | [[686. пне.]] | [[685. пне.]] | [[684. пне.]] | [[683. пне.]] | [[682. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044301','',0,0,0,1,0.439225824754,'79959092955698','20040907044410'); INSERT INTO cur VALUES (5889,0,'688._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | \'\'\'[[680е пне.]]\'\'\' | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]]
\n[[693. пне.]] | [[692. пне.]] | [[691. пне.]] | [[690. пне.]] | [[689. пне.]] | \'\'\'688. пне.\'\'\' | [[687. пне.]] | [[686. пне.]] | [[685. пне.]] | [[684. пне.]] | [[683. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044311','',0,0,0,1,0.558769890833,'79959092955688','20040907044420'); INSERT INTO cur VALUES (5890,0,'689._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | \'\'\'[[680е пне.]]\'\'\' | [[670е пне.]] | [[660е пне.]] | [[650е пне.]]
\n[[694. пне.]] | [[693. пне.]] | [[692. пне.]] | [[691. пне.]] | [[690. пне.]] | \'\'\'689. пне.\'\'\' | [[688. пне.]] | [[687. пне.]] | [[686. пне.]] | [[685. пне.]] | [[684. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044321','',0,0,0,1,0.892064410212,'79959092955678','20040907044431'); INSERT INTO cur VALUES (5891,0,'690._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | \'\'\'[[690е пне.]]\'\'\' | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]]
\n[[695. пне.]] | [[694. пне.]] | [[693. пне.]] | [[692. пне.]] | [[691. пне.]] | \'\'\'690. пне.\'\'\' | [[689. пне.]] | [[688. пне.]] | [[687. пне.]] | [[686. пне.]] | [[685. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044329','',0,0,0,1,0.307336102849,'79959092955670','20040907044437'); INSERT INTO cur VALUES (5892,0,'691._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | \'\'\'[[690е пне.]]\'\'\' | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]]
\n[[696. пне.]] | [[695. пне.]] | [[694. пне.]] | [[693. пне.]] | [[692. пне.]] | \'\'\'691. пне.\'\'\' | [[690. пне.]] | [[689. пне.]] | [[688. пне.]] | [[687. пне.]] | [[686. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044341','',0,0,0,1,0.848473579087,'79959092955658','20040907044452'); INSERT INTO cur VALUES (5893,0,'692._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | \'\'\'[[690е пне.]]\'\'\' | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]]
\n[[697. пне.]] | [[696. пне.]] | [[695. пне.]] | [[694. пне.]] | [[693. пне.]] | \'\'\'692. пне.\'\'\' | [[691. пне.]] | [[690. пне.]] | [[689. пне.]] | [[688. пне.]] | [[687. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044410','',0,0,0,1,0.263049920212,'79959092955589','20040907044502'); INSERT INTO cur VALUES (5894,0,'693._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | \'\'\'[[690е пне.]]\'\'\' | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]]
\n[[698. пне.]] | [[697. пне.]] | [[696. пне.]] | [[695. пне.]] | [[694. пне.]] | \'\'\'693. пне.\'\'\' | [[692. пне.]] | [[691. пне.]] | [[690. пне.]] | [[689. пне.]] | [[688. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044420','',0,0,0,1,0.302370902292,'79959092955579','20040907044511'); INSERT INTO cur VALUES (5895,0,'694._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | \'\'\'[[690е пне.]]\'\'\' | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]]
\n[[699. пне.]] | [[698. пне.]] | [[697. пне.]] | [[696. пне.]] | [[695. пне.]] | \'\'\'694. пне.\'\'\' | [[693. пне.]] | [[692. пне.]] | [[691. пне.]] | [[690. пне.]] | [[689. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044431','',0,0,0,1,0.440375302192,'79959092955568','20040907044520'); INSERT INTO cur VALUES (5896,0,'695._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | \'\'\'[[690е пне.]]\'\'\' | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]]
\n[[700. пне.]] | [[699. пне.]] | [[698. пне.]] | [[697. пне.]] | [[696. пне.]] | \'\'\'695. пне.\'\'\' | [[694. пне.]] | [[693. пне.]] | [[692. пне.]] | [[691. пне.]] | [[690. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044436','',0,0,0,1,0.238473785221,'79959092955563','20040907044529'); INSERT INTO cur VALUES (5897,0,'696._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | \'\'\'[[690е пне.]]\'\'\' | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]]
\n[[701. пне.]] | [[700. пне.]] | [[699. пне.]] | [[698. пне.]] | [[697. пне.]] | \'\'\'696. пне.\'\'\' | [[695. пне.]] | [[694. пне.]] | [[693. пне.]] | [[692. пне.]] | [[691. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044452','',0,0,0,1,0.386014447727,'79959092955547','20040907045254'); INSERT INTO cur VALUES (5898,0,'697._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | \'\'\'[[690е пне.]]\'\'\' | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]]
\n[[702. пне.]] | [[701. пне.]] | [[700. пне.]] | [[699. пне.]] | [[698. пне.]] | \'\'\'697. пне.\'\'\' | [[696. пне.]] | [[695. пне.]] | [[694. пне.]] | [[693. пне.]] | [[692. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044501','',0,0,0,1,0.72139854949,'79959092955498','20040907045305'); INSERT INTO cur VALUES (5899,0,'698._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | \'\'\'[[690е пне.]]\'\'\' | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]]
\n[[703. пне.]] | [[702. пне.]] | [[701. пне.]] | [[700. пне.]] | [[699. пне.]] | \'\'\'698. пне.\'\'\' | [[697. пне.]] | [[696. пне.]] | [[695. пне.]] | [[694. пне.]] | [[693. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044510','',0,0,0,1,0.671049425225,'79959092955489','20040907045315'); INSERT INTO cur VALUES (5900,0,'699._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | \'\'\'[[690е пне.]]\'\'\' | [[680е пне.]] | [[670е пне.]] | [[660е пне.]]
\n[[704. пне.]] | [[703. пне.]] | [[702. пне.]] | [[701. пне.]] | [[700. пне.]] | \'\'\'699. пне.\'\'\' | [[698. пне.]] | [[697. пне.]] | [[696. пне.]] | [[695. пне.]] | [[694. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044519','',0,0,0,1,0.58835099758,'79959092955480','20040907045325'); INSERT INTO cur VALUES (5901,0,'700._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[8. век пне.]] | \'\'\'[[7. век пне.]]\'\'\' | [[6. век пне.]]
\n[[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | \'\'\'[[700е пне.]]\'\'\' | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]]
\n[[705. пне.]] | [[704. пне.]] | [[703. пне.]] | [[702. пне.]] | [[701. пне.]] | \'\'\'700. пне.\'\'\' | [[699. пне.]] | [[698. пне.]] | [[697. пне.]] | [[696. пне.]] | [[695. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907044529','',0,0,0,1,0.343531285107,'79959092955470','20040907045341'); INSERT INTO cur VALUES (5902,0,'701._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | \'\'\'[[700е пне.]]\'\'\' | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]]
\n[[706. пне.]] | [[705. пне.]] | [[704. пне.]] | [[703. пне.]] | [[702. пне.]] | \'\'\'701. пне.\'\'\' | [[700. пне.]] | [[699. пне.]] | [[698. пне.]] | [[697. пне.]] | [[696. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045253','',0,0,0,1,0.404005181232,'79959092954746','20040907045350'); INSERT INTO cur VALUES (5903,0,'702._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | \'\'\'[[700е пне.]]\'\'\' | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]]
\n[[707. пне.]] | [[706. пне.]] | [[705. пне.]] | [[704. пне.]] | [[703. пне.]] | \'\'\'702. пне.\'\'\' | [[701. пне.]] | [[700. пне.]] | [[699. пне.]] | [[698. пне.]] | [[697. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045305','',0,0,0,1,0.618225021576,'79959092954694','20040907045401'); INSERT INTO cur VALUES (5904,0,'703._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | \'\'\'[[700е пне.]]\'\'\' | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]]
\n[[708. пне.]] | [[707. пне.]] | [[706. пне.]] | [[705. пне.]] | [[704. пне.]] | \'\'\'703. пне.\'\'\' | [[702. пне.]] | [[701. пне.]] | [[700. пне.]] | [[699. пне.]] | [[698. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045315','',0,0,0,1,0.767118812896,'79959092954684','20040907045410'); INSERT INTO cur VALUES (5905,0,'704._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | \'\'\'[[700е пне.]]\'\'\' | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]]
\n[[709. пне.]] | [[708. пне.]] | [[707. пне.]] | [[706. пне.]] | [[705. пне.]] | \'\'\'704. пне.\'\'\' | [[703. пне.]] | [[702. пне.]] | [[701. пне.]] | [[700. пне.]] | [[699. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045324','',0,0,0,1,0.613055335178,'79959092954675','20040907045423'); INSERT INTO cur VALUES (5906,0,'705._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | \'\'\'[[700е пне.]]\'\'\' | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]]
\n[[710. пне.]] | [[709. пне.]] | [[708. пне.]] | [[707. пне.]] | [[706. пне.]] | \'\'\'705. пне.\'\'\' | [[704. пне.]] | [[703. пне.]] | [[702. пне.]] | [[701. пне.]] | [[700. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045340','',0,0,0,1,0.365455063696,'79959092954659','20040907045433'); INSERT INTO cur VALUES (5907,0,'706._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | \'\'\'[[700е пне.]]\'\'\' | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]]
\n[[711. пне.]] | [[710. пне.]] | [[709. пне.]] | [[708. пне.]] | [[707. пне.]] | \'\'\'706. пне.\'\'\' | [[705. пне.]] | [[704. пне.]] | [[703. пне.]] | [[702. пне.]] | [[701. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045350','',0,0,0,1,0.445973761122,'79959092954649','20040907045443'); INSERT INTO cur VALUES (5908,0,'707._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | \'\'\'[[700е пне.]]\'\'\' | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]]
\n[[712. пне.]] | [[711. пне.]] | [[710. пне.]] | [[709. пне.]] | [[708. пне.]] | \'\'\'707. пне.\'\'\' | [[706. пне.]] | [[705. пне.]] | [[704. пне.]] | [[703. пне.]] | [[702. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045400','',0,0,0,1,0.282322130763,'79959092954599','20040907045451'); INSERT INTO cur VALUES (5909,0,'708._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | \'\'\'[[700е пне.]]\'\'\' | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]]
\n[[713. пне.]] | [[712. пне.]] | [[711. пне.]] | [[710. пне.]] | [[709. пне.]] | \'\'\'708. пне.\'\'\' | [[707. пне.]] | [[706. пне.]] | [[705. пне.]] | [[704. пне.]] | [[703. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045410','',0,0,0,1,0.640708937142,'79959092954589','20040907045503'); INSERT INTO cur VALUES (5910,0,'709._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | \'\'\'[[700е пне.]]\'\'\' | [[690е пне.]] | [[680е пне.]] | [[670е пне.]]
\n[[714. пне.]] | [[713. пне.]] | [[712. пне.]] | [[711. пне.]] | [[710. пне.]] | \'\'\'709. пне.\'\'\' | [[708. пне.]] | [[707. пне.]] | [[706. пне.]] | [[705. пне.]] | [[704. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045423','',0,0,0,1,0.21717803982,'79959092954576','20040907045513'); INSERT INTO cur VALUES (5911,0,'710._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | \'\'\'[[710е пне.]]\'\'\' | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]]
\n[[715. пне.]] | [[714. пне.]] | [[713. пне.]] | [[712. пне.]] | [[711. пне.]] | \'\'\'710. пне.\'\'\' | [[709. пне.]] | [[708. пне.]] | [[707. пне.]] | [[706. пне.]] | [[705. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045433','',0,0,0,1,0.905978205104,'79959092954566','20040907045522'); INSERT INTO cur VALUES (5912,0,'711._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | \'\'\'[[710е пне.]]\'\'\' | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]]
\n[[716. пне.]] | [[715. пне.]] | [[714. пне.]] | [[713. пне.]] | [[712. пне.]] | \'\'\'711. пне.\'\'\' | [[710. пне.]] | [[709. пне.]] | [[708. пне.]] | [[707. пне.]] | [[706. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045442','',0,0,0,1,0.823045974515,'79959092954557','20040907045549'); INSERT INTO cur VALUES (5913,0,'712._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | \'\'\'[[710е пне.]]\'\'\' | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]]
\n[[717. пне.]] | [[716. пне.]] | [[715. пне.]] | [[714. пне.]] | [[713. пне.]] | \'\'\'712. пне.\'\'\' | [[711. пне.]] | [[710. пне.]] | [[709. пне.]] | [[708. пне.]] | [[707. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045451','',0,0,0,1,0.765743647593,'79959092954548','20040907045553'); INSERT INTO cur VALUES (5914,0,'713._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | \'\'\'[[710е пне.]]\'\'\' | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]]
\n[[718. пне.]] | [[717. пне.]] | [[716. пне.]] | [[715. пне.]] | [[714. пне.]] | \'\'\'713. пне.\'\'\' | [[712. пне.]] | [[711. пне.]] | [[710. пне.]] | [[709. пне.]] | [[708. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045503','',0,0,0,1,0.775544434681,'79959092954496','20040907045602'); INSERT INTO cur VALUES (5915,0,'714._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | \'\'\'[[710е пне.]]\'\'\' | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]]
\n[[719. пне.]] | [[718. пне.]] | [[717. пне.]] | [[716. пне.]] | [[715. пне.]] | \'\'\'714. пне.\'\'\' | [[713. пне.]] | [[712. пне.]] | [[711. пне.]] | [[710. пне.]] | [[709. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045512','',0,0,0,1,0.046240534655,'79959092954487','20040907045611'); INSERT INTO cur VALUES (5916,0,'715._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | \'\'\'[[710е пне.]]\'\'\' | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]]
\n[[720. пне.]] | [[719. пне.]] | [[718. пне.]] | [[717. пне.]] | [[716. пне.]] | \'\'\'715. пне.\'\'\' | [[714. пне.]] | [[713. пне.]] | [[712. пне.]] | [[711. пне.]] | [[710. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045522','',0,0,0,1,0.098911624914,'79959092954477','20040907045620'); INSERT INTO cur VALUES (5917,0,'716._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | \'\'\'[[710е пне.]]\'\'\' | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]]
\n[[721. пне.]] | [[720. пне.]] | [[719. пне.]] | [[718. пне.]] | [[717. пне.]] | \'\'\'716. пне.\'\'\' | [[715. пне.]] | [[714. пне.]] | [[713. пне.]] | [[712. пне.]] | [[711. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045549','',0,0,0,1,0.636699369939,'79959092954450','20040907045713'); INSERT INTO cur VALUES (5918,0,'717._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | \'\'\'[[710е пне.]]\'\'\' | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]]
\n[[722. пне.]] | [[721. пне.]] | [[720. пне.]] | [[719. пне.]] | [[718. пне.]] | \'\'\'717. пне.\'\'\' | [[716. пне.]] | [[715. пне.]] | [[714. пне.]] | [[713. пне.]] | [[712. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045553','',0,0,0,1,0.432721055314,'79959092954446','20040907045723'); INSERT INTO cur VALUES (5919,0,'718._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | \'\'\'[[710е пне.]]\'\'\' | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]]
\n[[723. пне.]] | [[722. пне.]] | [[721. пне.]] | [[720. пне.]] | [[719. пне.]] | \'\'\'718. пне.\'\'\' | [[717. пне.]] | [[716. пне.]] | [[715. пне.]] | [[714. пне.]] | [[713. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045601','',0,0,0,1,0.039640748892,'79959092954398','20040907045732'); INSERT INTO cur VALUES (5920,0,'719._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | \'\'\'[[710е пне.]]\'\'\' | [[700е пне.]] | [[690е пне.]] | [[680е пне.]]
\n[[724. пне.]] | [[723. пне.]] | [[722. пне.]] | [[721. пне.]] | [[720. пне.]] | \'\'\'719. пне.\'\'\' | [[718. пне.]] | [[717. пне.]] | [[716. пне.]] | [[715. пне.]] | [[714. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045611','',0,0,0,1,0.778196437181,'79959092954388','20040907045742'); INSERT INTO cur VALUES (5921,0,'720._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | \'\'\'[[720е пне.]]\'\'\' | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]]
\n[[725. пне.]] | [[724. пне.]] | [[723. пне.]] | [[722. пне.]] | [[721. пне.]] | \'\'\'720. пне.\'\'\' | [[719. пне.]] | [[718. пне.]] | [[717. пне.]] | [[716. пне.]] | [[715. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045620','',0,0,0,1,0.418015087218,'79959092954379','20040907045752'); INSERT INTO cur VALUES (5922,0,'721._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | \'\'\'[[720е пне.]]\'\'\' | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]]
\n[[726. пне.]] | [[725. пне.]] | [[724. пне.]] | [[723. пне.]] | [[722. пне.]] | \'\'\'721. пне.\'\'\' | [[720. пне.]] | [[719. пне.]] | [[718. пне.]] | [[717. пне.]] | [[716. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045713','',0,0,0,1,0.876523439715,'79959092954286','20040907045802'); INSERT INTO cur VALUES (5923,0,'722._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | \'\'\'[[720е пне.]]\'\'\' | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]]
\n[[727. пне.]] | [[726. пне.]] | [[725. пне.]] | [[724. пне.]] | [[723. пне.]] | \'\'\'722. пне.\'\'\' | [[721. пне.]] | [[720. пне.]] | [[719. пне.]] | [[718. пне.]] | [[717. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045722','',0,0,0,1,0.421953119534,'79959092954277','20040907045811'); INSERT INTO cur VALUES (5924,0,'723._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | \'\'\'[[720е пне.]]\'\'\' | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]]
\n[[728. пне.]] | [[727. пне.]] | [[726. пне.]] | [[725. пне.]] | [[724. пне.]] | \'\'\'723. пне.\'\'\' | [[722. пне.]] | [[721. пне.]] | [[720. пне.]] | [[719. пне.]] | [[718. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045732','',0,0,0,1,0.589680091287,'79959092954267','20040907045820'); INSERT INTO cur VALUES (5925,0,'724._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | \'\'\'[[720е пне.]]\'\'\' | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]]
\n[[729. пне.]] | [[728. пне.]] | [[727. пне.]] | [[726. пне.]] | [[725. пне.]] | \'\'\'724. пне.\'\'\' | [[723. пне.]] | [[722. пне.]] | [[721. пне.]] | [[720. пне.]] | [[719. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045742','',0,0,0,1,0.734452159952,'79959092954257','20040907045830'); INSERT INTO cur VALUES (5926,0,'725._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | \'\'\'[[720е пне.]]\'\'\' | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]]
\n[[730. пне.]] | [[729. пне.]] | [[728. пне.]] | [[727. пне.]] | [[726. пне.]] | \'\'\'725. пне.\'\'\' | [[724. пне.]] | [[723. пне.]] | [[722. пне.]] | [[721. пне.]] | [[720. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045752','',0,0,0,1,0.618402236895,'79959092954247','20040907045840'); INSERT INTO cur VALUES (5927,0,'726._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | \'\'\'[[720е пне.]]\'\'\' | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]]
\n[[731. пне.]] | [[730. пне.]] | [[729. пне.]] | [[728. пне.]] | [[727. пне.]] | \'\'\'726. пне.\'\'\' | [[725. пне.]] | [[724. пне.]] | [[723. пне.]] | [[722. пне.]] | [[721. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045801','',0,0,0,1,0.030566860936,'79959092954198','20040907045850'); INSERT INTO cur VALUES (5928,0,'727._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | \'\'\'[[720е пне.]]\'\'\' | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]]
\n[[732. пне.]] | [[731. пне.]] | [[730. пне.]] | [[729. пне.]] | [[728. пне.]] | \'\'\'727. пне.\'\'\' | [[726. пне.]] | [[725. пне.]] | [[724. пне.]] | [[723. пне.]] | [[722. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045811','',0,0,0,1,0.707619336298,'79959092954188','20040907045859'); INSERT INTO cur VALUES (5929,0,'728._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | \'\'\'[[720е пне.]]\'\'\' | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]]
\n[[733. пне.]] | [[732. пне.]] | [[731. пне.]] | [[730. пне.]] | [[729. пне.]] | \'\'\'728. пне.\'\'\' | [[727. пне.]] | [[726. пне.]] | [[725. пне.]] | [[724. пне.]] | [[723. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045820','',0,0,0,1,0.463547039527,'79959092954179','20040907045908'); INSERT INTO cur VALUES (5930,0,'729._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | \'\'\'[[720е пне.]]\'\'\' | [[710е пне.]] | [[700е пне.]] | [[690е пне.]]
\n[[734. пне.]] | [[733. пне.]] | [[732. пне.]] | [[731. пне.]] | [[730. пне.]] | \'\'\'729. пне.\'\'\' | [[728. пне.]] | [[727. пне.]] | [[726. пне.]] | [[725. пне.]] | [[724. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045829','',0,0,0,1,0.257079949722,'79959092954170','20040907045920'); INSERT INTO cur VALUES (5931,0,'730._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | \'\'\'[[730е пне.]]\'\'\' | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]]
\n[[735. пне.]] | [[734. пне.]] | [[733. пне.]] | [[732. пне.]] | [[731. пне.]] | \'\'\'730. пне.\'\'\' | [[729. пне.]] | [[728. пне.]] | [[727. пне.]] | [[726. пне.]] | [[725. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045839','',0,0,0,1,0.643817444632,'79959092954160','20040907045934'); INSERT INTO cur VALUES (5932,0,'731._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | \'\'\'[[730е пне.]]\'\'\' | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]]
\n[[736. пне.]] | [[735. пне.]] | [[734. пне.]] | [[733. пне.]] | [[732. пне.]] | \'\'\'731. пне.\'\'\' | [[730. пне.]] | [[729. пне.]] | [[728. пне.]] | [[727. пне.]] | [[726. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045849','',0,0,0,1,0.297350712259,'79959092954150','20040907045940'); INSERT INTO cur VALUES (5933,0,'732._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | \'\'\'[[730е пне.]]\'\'\' | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]]
\n[[737. пне.]] | [[736. пне.]] | [[735. пне.]] | [[734. пне.]] | [[733. пне.]] | \'\'\'732. пне.\'\'\' | [[731. пне.]] | [[730. пне.]] | [[729. пне.]] | [[728. пне.]] | [[727. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045859','',0,0,0,1,0.556070251184,'79959092954140','20040907045953'); INSERT INTO cur VALUES (5934,0,'733._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | \'\'\'[[730е пне.]]\'\'\' | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]]
\n[[738. пне.]] | [[737. пне.]] | [[736. пне.]] | [[735. пне.]] | [[734. пне.]] | \'\'\'733. пне.\'\'\' | [[732. пне.]] | [[731. пне.]] | [[730. пне.]] | [[729. пне.]] | [[728. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045908','',0,0,0,1,0.210738183097,'79959092954091','20040907050002'); INSERT INTO cur VALUES (5935,0,'734._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | \'\'\'[[730е пне.]]\'\'\' | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]]
\n[[739. пне.]] | [[738. пне.]] | [[737. пне.]] | [[736. пне.]] | [[735. пне.]] | \'\'\'734. пне.\'\'\' | [[733. пне.]] | [[732. пне.]] | [[731. пне.]] | [[730. пне.]] | [[729. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045919','',0,0,0,1,0.985398673446,'79959092954080','20040907050012'); INSERT INTO cur VALUES (5936,0,'735._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | \'\'\'[[730е пне.]]\'\'\' | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]]
\n[[740. пне.]] | [[739. пне.]] | [[738. пне.]] | [[737. пне.]] | [[736. пне.]] | \'\'\'735. пне.\'\'\' | [[734. пне.]] | [[733. пне.]] | [[732. пне.]] | [[731. пне.]] | [[730. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045928','',0,0,0,1,0.724550016562,'79959092954071','20040907050029'); INSERT INTO cur VALUES (5937,0,'736._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | \'\'\'[[730е пне.]]\'\'\' | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]]
\n[[741. пне.]] | [[740. пне.]] | [[739. пне.]] | [[738. пне.]] | [[737. пне.]] | \'\'\'736. пне.\'\'\' | [[735. пне.]] | [[734. пне.]] | [[733. пне.]] | [[732. пне.]] | [[731. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045939','',0,0,0,1,0.990500766314,'79959092954060','20040907050107'); INSERT INTO cur VALUES (5938,0,'737._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | \'\'\'[[730е пне.]]\'\'\' | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]]
\n[[742. пне.]] | [[741. пне.]] | [[740. пне.]] | [[739. пне.]] | [[738. пне.]] | \'\'\'737. пне.\'\'\' | [[736. пне.]] | [[735. пне.]] | [[734. пне.]] | [[733. пне.]] | [[732. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907045953','',0,0,0,1,0.553711915181,'79959092954046','20040907050116'); INSERT INTO cur VALUES (5939,0,'738._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | \'\'\'[[730е пне.]]\'\'\' | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]]
\n[[743. пне.]] | [[742. пне.]] | [[741. пне.]] | [[740. пне.]] | [[739. пне.]] | \'\'\'738. пне.\'\'\' | [[737. пне.]] | [[736. пне.]] | [[735. пне.]] | [[734. пне.]] | [[733. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050002','',0,0,0,1,0.574830512784,'79959092949997','20040907050130'); INSERT INTO cur VALUES (5940,0,'739._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | \'\'\'[[730е пне.]]\'\'\' | [[720е пне.]] | [[710е пне.]] | [[700е пне.]]
\n[[744. пне.]] | [[743. пне.]] | [[742. пне.]] | [[741. пне.]] | [[740. пне.]] | \'\'\'739. пне.\'\'\' | [[738. пне.]] | [[737. пне.]] | [[736. пне.]] | [[735. пне.]] | [[734. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050011','',0,0,0,1,0.18142091957,'79959092949988','20040907050135'); INSERT INTO cur VALUES (5941,0,'740._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | \'\'\'[[740е пне.]]\'\'\' | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]]
\n[[745. пне.]] | [[744. пне.]] | [[743. пне.]] | [[742. пне.]] | [[741. пне.]] | \'\'\'740. пне.\'\'\' | [[739. пне.]] | [[738. пне.]] | [[737. пне.]] | [[736. пне.]] | [[735. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050029','',0,0,0,1,0.448612190061,'79959092949970','20040907050159'); INSERT INTO cur VALUES (5942,0,'741._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | \'\'\'[[740е пне.]]\'\'\' | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]]
\n[[746. пне.]] | [[745. пне.]] | [[744. пне.]] | [[743. пне.]] | [[742. пне.]] | \'\'\'741. пне.\'\'\' | [[740. пне.]] | [[739. пне.]] | [[738. пне.]] | [[737. пне.]] | [[736. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050107','',0,0,0,1,0.173187774687,'79959092949892','20040907050210'); INSERT INTO cur VALUES (5943,0,'742._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | \'\'\'[[740е пне.]]\'\'\' | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]]
\n[[747. пне.]] | [[746. пне.]] | [[745. пне.]] | [[744. пне.]] | [[743. пне.]] | \'\'\'742. пне.\'\'\' | [[741. пне.]] | [[740. пне.]] | [[739. пне.]] | [[738. пне.]] | [[737. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050116','',0,0,0,1,0.71975924667,'79959092949883','20040907050220'); INSERT INTO cur VALUES (5944,0,'743._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | \'\'\'[[740е пне.]]\'\'\' | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]]
\n[[748. пне.]] | [[747. пне.]] | [[746. пне.]] | [[745. пне.]] | [[744. пне.]] | \'\'\'743. пне.\'\'\' | [[742. пне.]] | [[741. пне.]] | [[740. пне.]] | [[739. пне.]] | [[738. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050125','',0,0,0,1,0.384709766779,'79959092949874','20040907050229'); INSERT INTO cur VALUES (5945,0,'744._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | \'\'\'[[740е пне.]]\'\'\' | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]]
\n[[749. пне.]] | [[748. пне.]] | [[747. пне.]] | [[746. пне.]] | [[745. пне.]] | \'\'\'744. пне.\'\'\' | [[743. пне.]] | [[742. пне.]] | [[741. пне.]] | [[740. пне.]] | [[739. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050134','',0,0,0,1,0.922587524132,'79959092949865','20040907050238'); INSERT INTO cur VALUES (5946,0,'745._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | \'\'\'[[740е пне.]]\'\'\' | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]]
\n[[750. пне.]] | [[749. пне.]] | [[748. пне.]] | [[747. пне.]] | [[746. пне.]] | \'\'\'745. пне.\'\'\' | [[744. пне.]] | [[743. пне.]] | [[742. пне.]] | [[741. пне.]] | [[740. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050158','',0,0,0,1,0.845263273383,'79959092949841','20040907050249'); INSERT INTO cur VALUES (5947,0,'746._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | \'\'\'[[740е пне.]]\'\'\' | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]]
\n[[751. пне.]] | [[750. пне.]] | [[749. пне.]] | [[748. пне.]] | [[747. пне.]] | \'\'\'746. пне.\'\'\' | [[745. пне.]] | [[744. пне.]] | [[743. пне.]] | [[742. пне.]] | [[741. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050210','',0,0,0,1,0.204834231271,'79959092949789','20040907050258'); INSERT INTO cur VALUES (5948,0,'747._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | \'\'\'[[740е пне.]]\'\'\' | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]]
\n[[752. пне.]] | [[751. пне.]] | [[750. пне.]] | [[749. пне.]] | [[748. пне.]] | \'\'\'747. пне.\'\'\' | [[746. пне.]] | [[745. пне.]] | [[744. пне.]] | [[743. пне.]] | [[742. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050220','',0,0,0,1,0.830018930524,'79959092949779','20040907050308'); INSERT INTO cur VALUES (5949,0,'748._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | \'\'\'[[740е пне.]]\'\'\' | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]]
\n[[753. пне.]] | [[752. пне.]] | [[751. пне.]] | [[750. пне.]] | [[749. пне.]] | \'\'\'748. пне.\'\'\' | [[747. пне.]] | [[746. пне.]] | [[745. пне.]] | [[744. пне.]] | [[743. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050229','',0,0,0,1,0.663035493187,'79959092949770','20040907050319'); INSERT INTO cur VALUES (5950,0,'749._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | \'\'\'[[740е пне.]]\'\'\' | [[730е пне.]] | [[720е пне.]] | [[710е пне.]]
\n[[754. пне.]] | [[753. пне.]] | [[752. пне.]] | [[751. пне.]] | [[750. пне.]] | \'\'\'749. пне.\'\'\' | [[748. пне.]] | [[747. пне.]] | [[746. пне.]] | [[745. пне.]] | [[744. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050238','',0,0,0,1,0.778689915211,'79959092949761','20040907050326'); INSERT INTO cur VALUES (5951,0,'750._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | \'\'\'[[750е пне.]]\'\'\' | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]]
\n[[755. пне.]] | [[754. пне.]] | [[753. пне.]] | [[752. пне.]] | [[751. пне.]] | \'\'\'750. пне.\'\'\' | [[749. пне.]] | [[748. пне.]] | [[747. пне.]] | [[746. пне.]] | [[745. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050248','',0,0,0,1,0.904800945849,'79959092949751','20040907050358'); INSERT INTO cur VALUES (5952,0,'751._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | \'\'\'[[750е пне.]]\'\'\' | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]]
\n[[756. пне.]] | [[755. пне.]] | [[754. пне.]] | [[753. пне.]] | [[752. пне.]] | \'\'\'751. пне.\'\'\' | [[750. пне.]] | [[749. пне.]] | [[748. пне.]] | [[747. пне.]] | [[746. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050258','',0,0,0,1,0.616791209493,'79959092949741','20040907050407'); INSERT INTO cur VALUES (5953,0,'752._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | \'\'\'[[750е пне.]]\'\'\' | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]]
\n[[757. пне.]] | [[756. пне.]] | [[755. пне.]] | [[754. пне.]] | [[753. пне.]] | \'\'\'752. пне.\'\'\' | [[751. пне.]] | [[750. пне.]] | [[749. пне.]] | [[748. пне.]] | [[747. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050307','',0,0,0,1,0.882207346094,'79959092949692','20040907050417'); INSERT INTO cur VALUES (5954,0,'753._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | \'\'\'[[750е пне.]]\'\'\' | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]]
\n[[758. пне.]] | [[757. пне.]] | [[756. пне.]] | [[755. пне.]] | [[754. пне.]] | \'\'\'753. пне.\'\'\' | [[752. пне.]] | [[751. пне.]] | [[750. пне.]] | [[749. пне.]] | [[748. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050318','',0,0,0,1,0.367287982426,'79959092949681','20040907050427'); INSERT INTO cur VALUES (5955,0,'754._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | \'\'\'[[750е пне.]]\'\'\' | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]]
\n[[759. пне.]] | [[758. пне.]] | [[757. пне.]] | [[756. пне.]] | [[755. пне.]] | \'\'\'754. пне.\'\'\' | [[753. пне.]] | [[752. пне.]] | [[751. пне.]] | [[750. пне.]] | [[749. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050326','',0,0,0,1,0.107045567179,'79959092949673','20040907050438'); INSERT INTO cur VALUES (5956,0,'755._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | \'\'\'[[750е пне.]]\'\'\' | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]]
\n[[760. пне.]] | [[759. пне.]] | [[758. пне.]] | [[757. пне.]] | [[756. пне.]] | \'\'\'755. пне.\'\'\' | [[754. пне.]] | [[753. пне.]] | [[752. пне.]] | [[751. пне.]] | [[750. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050357','',0,0,0,1,0.540695293593,'79959092949642','20040907050447'); INSERT INTO cur VALUES (5957,0,'756._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | \'\'\'[[750е пне.]]\'\'\' | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]]
\n[[761. пне.]] | [[760. пне.]] | [[759. пне.]] | [[758. пне.]] | [[757. пне.]] | \'\'\'756. пне.\'\'\' | [[755. пне.]] | [[754. пне.]] | [[753. пне.]] | [[752. пне.]] | [[751. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050407','',0,0,0,1,0.474101975315,'79959092949592','20040907050532'); INSERT INTO cur VALUES (5958,0,'757._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | \'\'\'[[750е пне.]]\'\'\' | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]]
\n[[762. пне.]] | [[761. пне.]] | [[760. пне.]] | [[759. пне.]] | [[758. пне.]] | \'\'\'757. пне.\'\'\' | [[756. пне.]] | [[755. пне.]] | [[754. пне.]] | [[753. пне.]] | [[752. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050417','',0,0,0,1,0.561166472994,'79959092949582','20040907050548'); INSERT INTO cur VALUES (5959,0,'758._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | \'\'\'[[750е пне.]]\'\'\' | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]]
\n[[763. пне.]] | [[762. пне.]] | [[761. пне.]] | [[760. пне.]] | [[759. пне.]] | \'\'\'758. пне.\'\'\' | [[757. пне.]] | [[756. пне.]] | [[755. пне.]] | [[754. пне.]] | [[753. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050427','',0,0,0,1,0.370685677217,'79959092949572','20040907050600'); INSERT INTO cur VALUES (5960,0,'759._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | \'\'\'[[750е пне.]]\'\'\' | [[740е пне.]] | [[730е пне.]] | [[720е пне.]]
\n[[764. пне.]] | [[763. пне.]] | [[762. пне.]] | [[761. пне.]] | [[760. пне.]] | \'\'\'759. пне.\'\'\' | [[758. пне.]] | [[757. пне.]] | [[756. пне.]] | [[755. пне.]] | [[754. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050437','',0,0,0,1,0.00387765607,'79959092949562','20040907050612'); INSERT INTO cur VALUES (5961,0,'760._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | \'\'\'[[760е пне.]]\'\'\' | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]]
\n[[765. пне.]] | [[764. пне.]] | [[763. пне.]] | [[762. пне.]] | [[761. пне.]] | \'\'\'760. пне.\'\'\' | [[759. пне.]] | [[758. пне.]] | [[757. пне.]] | [[756. пне.]] | [[755. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050447','',0,0,0,1,0.463105903223,'79959092949552','20040907050624'); INSERT INTO cur VALUES (5962,0,'761._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | \'\'\'[[760е пне.]]\'\'\' | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]]
\n[[766. пне.]] | [[765. пне.]] | [[764. пне.]] | [[763. пне.]] | [[762. пне.]] | \'\'\'761. пне.\'\'\' | [[760. пне.]] | [[759. пне.]] | [[758. пне.]] | [[757. пне.]] | [[756. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050531','',0,0,0,1,0.697181216766,'79959092949468','20040907050635'); INSERT INTO cur VALUES (5963,0,'762._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | \'\'\'[[760е пне.]]\'\'\' | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]]
\n[[767. пне.]] | [[766. пне.]] | [[765. пне.]] | [[764. пне.]] | [[763. пне.]] | \'\'\'762. пне.\'\'\' | [[761. пне.]] | [[760. пне.]] | [[759. пне.]] | [[758. пне.]] | [[757. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050548','',0,0,0,1,0.291081411434,'79959092949451','20040907050646'); INSERT INTO cur VALUES (5964,0,'763._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | \'\'\'[[760е пне.]]\'\'\' | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]]
\n[[768. пне.]] | [[767. пне.]] | [[766. пне.]] | [[765. пне.]] | [[764. пне.]] | \'\'\'763. пне.\'\'\' | [[762. пне.]] | [[761. пне.]] | [[760. пне.]] | [[759. пне.]] | [[758. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050600','',0,0,0,1,0.890462562391,'79959092949399','20040907050658'); INSERT INTO cur VALUES (5965,0,'764._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | \'\'\'[[760е пне.]]\'\'\' | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]]
\n[[769. пне.]] | [[768. пне.]] | [[767. пне.]] | [[766. пне.]] | [[765. пне.]] | \'\'\'764. пне.\'\'\' | [[763. пне.]] | [[762. пне.]] | [[761. пне.]] | [[760. пне.]] | [[759. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050612','',0,0,0,1,0.458279327703,'79959092949387','20040907050712'); INSERT INTO cur VALUES (5966,0,'765._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | \'\'\'[[760е пне.]]\'\'\' | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]]
\n[[770. пне.]] | [[769. пне.]] | [[768. пне.]] | [[767. пне.]] | [[766. пне.]] | \'\'\'765. пне.\'\'\' | [[764. пне.]] | [[763. пне.]] | [[762. пне.]] | [[761. пне.]] | [[760. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050623','',0,0,0,1,0.999393017497,'79959092949376','20040907050727'); INSERT INTO cur VALUES (5967,0,'766._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | \'\'\'[[760е пне.]]\'\'\' | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]]
\n[[771. пне.]] | [[770. пне.]] | [[769. пне.]] | [[768. пне.]] | [[767. пне.]] | \'\'\'766. пне.\'\'\' | [[765. пне.]] | [[764. пне.]] | [[763. пне.]] | [[762. пне.]] | [[761. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050635','',0,0,0,1,0.508570250826,'79959092949364','20040907050739'); INSERT INTO cur VALUES (5968,0,'767._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | \'\'\'[[760е пне.]]\'\'\' | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]]
\n[[772. пне.]] | [[771. пне.]] | [[770. пне.]] | [[769. пне.]] | [[768. пне.]] | \'\'\'767. пне.\'\'\' | [[766. пне.]] | [[765. пне.]] | [[764. пне.]] | [[763. пне.]] | [[762. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050646','',0,0,0,1,0.070862935423,'79959092949353','20040907050751'); INSERT INTO cur VALUES (5969,0,'768._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | \'\'\'[[760е пне.]]\'\'\' | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]]
\n[[773. пне.]] | [[772. пне.]] | [[771. пне.]] | [[770. пне.]] | [[769. пне.]] | \'\'\'768. пне.\'\'\' | [[767. пне.]] | [[766. пне.]] | [[765. пне.]] | [[764. пне.]] | [[763. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050657','',0,0,0,1,0.889647579235,'79959092949342','20040907050804'); INSERT INTO cur VALUES (5970,0,'769._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | \'\'\'[[760е пне.]]\'\'\' | [[750е пне.]] | [[740е пне.]] | [[730е пне.]]
\n[[774. пне.]] | [[773. пне.]] | [[772. пне.]] | [[771. пне.]] | [[770. пне.]] | \'\'\'769. пне.\'\'\' | [[768. пне.]] | [[767. пне.]] | [[766. пне.]] | [[765. пне.]] | [[764. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050712','',0,0,0,1,0.415619752563,'79959092949287','20040907050815'); INSERT INTO cur VALUES (5971,0,'770._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | \'\'\'[[770е пне.]]\'\'\' | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]]
\n[[775. пне.]] | [[774. пне.]] | [[773. пне.]] | [[772. пне.]] | [[771. пне.]] | \'\'\'770. пне.\'\'\' | [[769. пне.]] | [[768. пне.]] | [[767. пне.]] | [[766. пне.]] | [[765. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050727','',0,0,0,1,0.3543922656,'79959092949272','20040907050832'); INSERT INTO cur VALUES (5972,0,'771._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | \'\'\'[[770е пне.]]\'\'\' | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]]
\n[[776. пне.]] | [[775. пне.]] | [[774. пне.]] | [[773. пне.]] | [[772. пне.]] | \'\'\'771. пне.\'\'\' | [[770. пне.]] | [[769. пне.]] | [[768. пне.]] | [[767. пне.]] | [[766. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050739','',0,0,0,1,0.621677266258,'79959092949260','20040907050844'); INSERT INTO cur VALUES (5973,0,'772._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | \'\'\'[[770е пне.]]\'\'\' | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]]
\n[[777. пне.]] | [[776. пне.]] | [[775. пне.]] | [[774. пне.]] | [[773. пне.]] | \'\'\'772. пне.\'\'\' | [[771. пне.]] | [[770. пне.]] | [[769. пне.]] | [[768. пне.]] | [[767. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050750','',0,0,0,1,0.542916809462,'79959092949249','20040907050855'); INSERT INTO cur VALUES (5974,0,'773._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | \'\'\'[[770е пне.]]\'\'\' | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]]
\n[[778. пне.]] | [[777. пне.]] | [[776. пне.]] | [[775. пне.]] | [[774. пне.]] | \'\'\'773. пне.\'\'\' | [[772. пне.]] | [[771. пне.]] | [[770. пне.]] | [[769. пне.]] | [[768. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050803','',0,0,0,1,0.992801148907,'79959092949196','20040907050908'); INSERT INTO cur VALUES (5975,0,'774._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | \'\'\'[[770е пне.]]\'\'\' | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]]
\n[[779. пне.]] | [[778. пне.]] | [[777. пне.]] | [[776. пне.]] | [[775. пне.]] | \'\'\'774. пне.\'\'\' | [[773. пне.]] | [[772. пне.]] | [[771. пне.]] | [[770. пне.]] | [[769. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050815','',0,0,0,1,0.559298913721,'79959092949184','20040907050924'); INSERT INTO cur VALUES (5976,0,'775._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | \'\'\'[[770е пне.]]\'\'\' | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]]
\n[[780. пне.]] | [[779. пне.]] | [[778. пне.]] | [[777. пне.]] | [[776. пне.]] | \'\'\'775. пне.\'\'\' | [[774. пне.]] | [[773. пне.]] | [[772. пне.]] | [[771. пне.]] | [[770. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050831','',0,0,0,1,0.527342430561,'79959092949168','20040907050937'); INSERT INTO cur VALUES (5977,0,'776._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | \'\'\'[[770е пне.]]\'\'\' | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]]
\n[[781. пне.]] | [[780. пне.]] | [[779. пне.]] | [[778. пне.]] | [[777. пне.]] | \'\'\'776. пне.\'\'\' | [[775. пне.]] | [[774. пне.]] | [[773. пне.]] | [[772. пне.]] | [[771. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050844','',0,0,0,1,0.615093565367,'79959092949155','20040907051028'); INSERT INTO cur VALUES (5978,0,'777._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | \'\'\'[[770е пне.]]\'\'\' | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]]
\n[[782. пне.]] | [[781. пне.]] | [[780. пне.]] | [[779. пне.]] | [[778. пне.]] | \'\'\'777. пне.\'\'\' | [[776. пне.]] | [[775. пне.]] | [[774. пне.]] | [[773. пне.]] | [[772. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050855','',0,0,0,1,0.329505314738,'79959092949144','20040907051040'); INSERT INTO cur VALUES (5979,0,'778._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | \'\'\'[[770е пне.]]\'\'\' | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]]
\n[[783. пне.]] | [[782. пне.]] | [[781. пне.]] | [[780. пне.]] | [[779. пне.]] | \'\'\'778. пне.\'\'\' | [[777. пне.]] | [[776. пне.]] | [[775. пне.]] | [[774. пне.]] | [[773. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050908','',0,0,0,1,0.145116942537,'79959092949091','20040907051051'); INSERT INTO cur VALUES (5980,0,'779._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | \'\'\'[[770е пне.]]\'\'\' | [[760е пне.]] | [[750е пне.]] | [[740е пне.]]
\n[[784. пне.]] | [[783. пне.]] | [[782. пне.]] | [[781. пне.]] | [[780. пне.]] | \'\'\'779. пне.\'\'\' | [[778. пне.]] | [[777. пне.]] | [[776. пне.]] | [[775. пне.]] | [[774. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050924','',0,0,0,1,0.648052556742,'79959092949075','20040907051103'); INSERT INTO cur VALUES (5981,0,'780._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | \'\'\'[[780е пне.]]\'\'\' | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]]
\n[[785. пне.]] | [[784. пне.]] | [[783. пне.]] | [[782. пне.]] | [[781. пне.]] | \'\'\'780. пне.\'\'\' | [[779. пне.]] | [[778. пне.]] | [[777. пне.]] | [[776. пне.]] | [[775. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907050936','',0,0,0,1,0.20837840401,'79959092949063','20040907051117'); INSERT INTO cur VALUES (5982,0,'781._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | \'\'\'[[780е пне.]]\'\'\' | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]]
\n[[786. пне.]] | [[785. пне.]] | [[784. пне.]] | [[783. пне.]] | [[782. пне.]] | \'\'\'781. пне.\'\'\' | [[780. пне.]] | [[779. пне.]] | [[778. пне.]] | [[777. пне.]] | [[776. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051028','',0,0,0,1,0.570936465436,'79959092948971','20040907051127'); INSERT INTO cur VALUES (5983,0,'782._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | \'\'\'[[780е пне.]]\'\'\' | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]]
\n[[787. пне.]] | [[786. пне.]] | [[785. пне.]] | [[784. пне.]] | [[783. пне.]] | \'\'\'782. пне.\'\'\' | [[781. пне.]] | [[780. пне.]] | [[779. пне.]] | [[778. пне.]] | [[777. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051039','',0,0,0,1,0.528578118667,'79959092948960','20040907051142'); INSERT INTO cur VALUES (5984,0,'783._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | \'\'\'[[780е пне.]]\'\'\' | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]]
\n[[788. пне.]] | [[787. пне.]] | [[786. пне.]] | [[785. пне.]] | [[784. пне.]] | \'\'\'783. пне.\'\'\' | [[782. пне.]] | [[781. пне.]] | [[780. пне.]] | [[779. пне.]] | [[778. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051051','',0,0,0,1,0.292017509831,'79959092948948','20040907051150'); INSERT INTO cur VALUES (5985,0,'784._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | \'\'\'[[780е пне.]]\'\'\' | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]]
\n[[789. пне.]] | [[788. пне.]] | [[787. пне.]] | [[786. пне.]] | [[785. пне.]] | \'\'\'784. пне.\'\'\' | [[783. пне.]] | [[782. пне.]] | [[781. пне.]] | [[780. пне.]] | [[779. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051103','',0,0,0,1,0.280320216101,'79959092948896','20040907051204'); INSERT INTO cur VALUES (5986,0,'785._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | \'\'\'[[780е пне.]]\'\'\' | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]]
\n[[790. пне.]] | [[789. пне.]] | [[788. пне.]] | [[787. пне.]] | [[786. пне.]] | \'\'\'785. пне.\'\'\' | [[784. пне.]] | [[783. пне.]] | [[782. пне.]] | [[781. пне.]] | [[780. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051117','',0,0,0,1,0.571979791192,'79959092948882','20040907051218'); INSERT INTO cur VALUES (5987,0,'786._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | \'\'\'[[780е пне.]]\'\'\' | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]]
\n[[791. пне.]] | [[790. пне.]] | [[789. пне.]] | [[788. пне.]] | [[787. пне.]] | \'\'\'786. пне.\'\'\' | [[785. пне.]] | [[784. пне.]] | [[783. пне.]] | [[782. пне.]] | [[781. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051126','',0,0,0,1,0.581122807032,'79959092948873','20040907051231'); INSERT INTO cur VALUES (5988,0,'787._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | \'\'\'[[780е пне.]]\'\'\' | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]]
\n[[792. пне.]] | [[791. пне.]] | [[790. пне.]] | [[789. пне.]] | [[788. пне.]] | \'\'\'787. пне.\'\'\' | [[786. пне.]] | [[785. пне.]] | [[784. пне.]] | [[783. пне.]] | [[782. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051140','',0,0,0,1,0.404823413773,'79959092948859','20040907051249'); INSERT INTO cur VALUES (5989,0,'788._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | \'\'\'[[780е пне.]]\'\'\' | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]]
\n[[793. пне.]] | [[792. пне.]] | [[791. пне.]] | [[790. пне.]] | [[789. пне.]] | \'\'\'788. пне.\'\'\' | [[787. пне.]] | [[786. пне.]] | [[785. пне.]] | [[784. пне.]] | [[783. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051149','',0,0,0,1,0.018754482744,'79959092948850','20040907051300'); INSERT INTO cur VALUES (5990,0,'789._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | \'\'\'[[780е пне.]]\'\'\' | [[770е пне.]] | [[760е пне.]] | [[750е пне.]]
\n[[794. пне.]] | [[793. пне.]] | [[792. пне.]] | [[791. пне.]] | [[790. пне.]] | \'\'\'789. пне.\'\'\' | [[788. пне.]] | [[787. пне.]] | [[786. пне.]] | [[785. пне.]] | [[784. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051204','',0,0,0,1,0.276859618852,'79959092948795','20040907051313'); INSERT INTO cur VALUES (5991,0,'790._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | \'\'\'[[790е пне.]]\'\'\' | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]]
\n[[795. пне.]] | [[794. пне.]] | [[793. пне.]] | [[792. пне.]] | [[791. пне.]] | \'\'\'790. пне.\'\'\' | [[789. пне.]] | [[788. пне.]] | [[787. пне.]] | [[786. пне.]] | [[785. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051218','',0,0,0,1,0.204069326261,'79959092948781','20040907051329'); INSERT INTO cur VALUES (5992,0,'791._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | \'\'\'[[790е пне.]]\'\'\' | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]]
\n[[796. пне.]] | [[795. пне.]] | [[794. пне.]] | [[793. пне.]] | [[792. пне.]] | \'\'\'791. пне.\'\'\' | [[790. пне.]] | [[789. пне.]] | [[788. пне.]] | [[787. пне.]] | [[786. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051231','',0,0,0,1,0.209079126459,'79959092948768','20040907051343'); INSERT INTO cur VALUES (5993,0,'792._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | \'\'\'[[790е пне.]]\'\'\' | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]]
\n[[797. пне.]] | [[796. пне.]] | [[795. пне.]] | [[794. пне.]] | [[793. пне.]] | \'\'\'792. пне.\'\'\' | [[791. пне.]] | [[790. пне.]] | [[789. пне.]] | [[788. пне.]] | [[787. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051249','',0,0,0,1,0.58325799768,'79959092948750','20040907051356'); INSERT INTO cur VALUES (5994,0,'793._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | \'\'\'[[790е пне.]]\'\'\' | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]]
\n[[798. пне.]] | [[797. пне.]] | [[796. пне.]] | [[795. пне.]] | [[794. пне.]] | \'\'\'793. пне.\'\'\' | [[792. пне.]] | [[791. пне.]] | [[790. пне.]] | [[789. пне.]] | [[788. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051300','',0,0,0,1,0.90439198767,'79959092948699','20040907051408'); INSERT INTO cur VALUES (5995,0,'794._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | \'\'\'[[790е пне.]]\'\'\' | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]]
\n[[799. пне.]] | [[798. пне.]] | [[797. пне.]] | [[796. пне.]] | [[795. пне.]] | \'\'\'794. пне.\'\'\' | [[793. пне.]] | [[792. пне.]] | [[791. пне.]] | [[790. пне.]] | [[789. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051312','',0,0,0,1,0.175398165442,'79959092948687','20040907051421'); INSERT INTO cur VALUES (5996,0,'795._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | \'\'\'[[790е пне.]]\'\'\' | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]]
\n[[800. пне.]] | [[799. пне.]] | [[798. пне.]] | [[797. пне.]] | [[796. пне.]] | \'\'\'795. пне.\'\'\' | [[794. пне.]] | [[793. пне.]] | [[792. пне.]] | [[791. пне.]] | [[790. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051329','',0,0,0,1,0.688551967353,'79959092948670','20040907051435'); INSERT INTO cur VALUES (5997,0,'796._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | \'\'\'[[790е пне.]]\'\'\' | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]]
\n[[801. пне.]] | [[800. пне.]] | [[799. пне.]] | [[798. пне.]] | [[797. пне.]] | \'\'\'796. пне.\'\'\' | [[795. пне.]] | [[794. пне.]] | [[793. пне.]] | [[792. пне.]] | [[791. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051342','',0,0,0,1,0.88984280773,'79959092948657','20040910183054'); INSERT INTO cur VALUES (5998,0,'797._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | \'\'\'[[790е пне.]]\'\'\' | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]]
\n[[802. пне.]] | [[801. пне.]] | [[800. пне.]] | [[799. пне.]] | [[798. пне.]] | \'\'\'797. пне.\'\'\' | [[796. пне.]] | [[795. пне.]] | [[794. пне.]] | [[793. пне.]] | [[792. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051356','',0,0,0,1,0.254534631155,'79959092948643','20040910183109'); INSERT INTO cur VALUES (5999,0,'798._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | \'\'\'[[790е пне.]]\'\'\' | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]]
\n[[803. пне.]] | [[802. пне.]] | [[801. пне.]] | [[800. пне.]] | [[799. пне.]] | \'\'\'798. пне.\'\'\' | [[797. пне.]] | [[796. пне.]] | [[795. пне.]] | [[794. пне.]] | [[793. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051408','',0,0,0,1,0.806621388908,'79959092948591','20040910183117'); INSERT INTO cur VALUES (6000,0,'799._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | \'\'\'[[790е пне.]]\'\'\' | [[780е пне.]] | [[770е пне.]] | [[760е пне.]]
\n[[804. пне.]] | [[803. пне.]] | [[802. пне.]] | [[801. пне.]] | [[800. пне.]] | \'\'\'799. пне.\'\'\' | [[798. пне.]] | [[797. пне.]] | [[796. пне.]] | [[795. пне.]] | [[794. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051421','',0,0,0,1,0.478636587262,'79959092948578','20040910183135'); INSERT INTO cur VALUES (6001,0,'800._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[9. век пне.]] | \'\'\'[[8. век пне.]]\'\'\' | [[7. век пне.]]
\n[[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | \'\'\'[[800е пне.]]\'\'\' | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]]
\n[[805. пне.]] | [[804. пне.]] | [[803. пне.]] | [[802. пне.]] | [[801. пне.]] | \'\'\'800. пне.\'\'\' | [[799. пне.]] | [[798. пне.]] | [[797. пне.]] | [[796. пне.]] | [[795. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040907051434','',0,0,0,1,0.133223767454,'79959092948565','20040910183137'); INSERT INTO cur VALUES (6003,0,'Листа_држава_по_главним_градовима','Ово је \'\'\'списак главних градова света према азбучном реду. \n\nТакође постоји:\n*[[Списак великих и главних градова по дражавама]]\n*[[Списак историјских главних градова]]\n\n{{Садржај}}\n==А==\n\n*[[Abidjan, Côte d\'Ivoire|Abidjan]] __[[Côte d\'Ivoire]]\n*[[Abu Dhabi]] __[[United Arab Emirates]] \n*[[Абуђа, Нигерија|Абуђа]] __[[Нигерија]]\n*[[Accra, Ghana|Accra]] __[[Гана]]\n*[[Адис Абаба, Етиопија|Адис Абаба]] __[[етиопија]] \n*[[Algiers]] __[[Алжир]]\n*[[Amman]] __[[Јордан]] \n*[[Амстердам]] __[[Холандија]] (official)\n*[[Andorra la Vella]] __[[Андора]]\n*[[Анкара]] __[[Турска]] \n*[[Antananarivo, Madagascar|Antananarivo]] __[[Madagascar]] \n*[[Apia, Samoa|Apia]] __[[Samoa]]\n*[[Ашгабат]] __[[Туркменистан]] \n*[[Asmara, Eritrea|Asmara]] __[[Eritrea]]\n*[[Астана]] __[[Казахстан]] \n*[[Asunción, Paraguay|Asunción]] __[[Парагвај]] \n*[[Атина]] __[[Грчка]]\n\n==Б==\n\n*[[Багдад]] __[[Ирак]] \n*[[Баку]] __[[Azerbaijan]] \n*[[Бамако]] __[[Мали]] \n*[[Bandar Seri Begawan]] __[[Brunei|Brunei Darussalam]]\n*[[Бангкок]] __[[Тајланд]] \n*[[Bangui]] __[[Central African Republic]] \n*[[Banjul, The Gambia|Banjul]] __[[The Gambia]] \n*[[Basseterre]] __[[Saint Kitts and Nevis]]\n*[[Пекинг]] __[[People\'s Republic of China]], see also [[Capital of China]]\n*[[Бејрут]] __[[Lebanon]]\n*[[Београд]] __[[Србија и Црна Гора]] \n*[[Белмопан]] __[[Belize]] \n*[[Берлин]] __[[Немачка]]\n*[[Берн]] __[[Switzerland]]\n*[[Bishkek]] __[[Kyrgyzstan]] \n*[[Bissau]] __[[Guinea-Bissau]]\n*[[Bloemfontein]] __[[South Africa]] (judicial)\n*[[Богота]] __[[Коломбија]] \n*[[Бразилија]] __[[Бразил]] \n*[[Братислава]] __[[Словачка]] \n*[[Brazzaville]] __[[Republic of the Congo]]\n*[[Bridgetown]] __[[Barbados]] \n*[[Брисел]] __[[Белгија]]\n*[[Букурешт]] __[[Румунија]]\n*[[Будимпешта]] __[[Мађарска]]\n*[[Buenos Aires]] __[[Аргентина]]\n*[[Bujumbura]] __[[Бурунди]]\n*[[Беч]] __[[Аустрија]]\n\n==В==\n\n*[[Vaduz, Liechtenstein|Vaduz]] __[[Liechtenstein]]\n*[[Valletta]] __[[Малта]]\n*[[Ватикан град]] __[[Holy See]]\n*[[Victoria, Seychelles|Victoria]] __[[Seychelles]] \n*[[Vientiane]] __[[Лаос]] \n*[[Вилниус]] __[[Литванија]]\n*[[Варшава]] __[[Пољска]] \n*[[Washington, DC]] __[[United States|United States of America]] \n*[[Wellington, New Zealand|Wellington]] __[[Нови Зеланд]]\n\n\n==Г==\n\n*[[Gaborone, Botswana|Gaborone]] __[[Botswana]] \n*[[Georgetown, Guyana|Georgetown]] __[[Guyana]] \n*[[Guatemala City]] __[[Гватемала]]\n\n\n==Д==\n\n*[[Дакар]] __[[Сенегал]]\n*[[Damascus]] __[[Сирија]]\n*[[Dar es Salaam]] __[[Tanzania]] (administrative) \n*[[Dhaka]] __[[Bangladesh]] \n*[[Dili]] __[[East Timor]] \n*[[Djibouti]] __[[Djibouti]] \n*[[Dodoma]] __[[Tanzania]] (official)\n*[[Doha]] __[[Qatar]]\n*[[Даблин]] __[[Република Ирска]]\n*[[Dushanbe]] __[[Tajikistan]] \n\n{{Садржај}}\n==Ђ==\n\n\n==Е==\n\n\n==Ж==\n\n\n==З==\n\n*[[Загреб]] __[[Хрватска]]\n\n{{Садржај}}\n==И==\n\n*[[Islamabad, Pakistan|Islamabad]] __[[Pakistan]]\n\n==Ј==\n\n*[[Јерусалим]] __[[Israel|State of Israel]] (disputed; most countries recognize [[Tel Aviv]] instead.)\n*[[Yerevan]] __[[Armenia]]\n==К==\n\n*[[Кабул]] __[[Афганистан]]\n*[[Кампала]] __[[Уганда]] \n*[[Катманду]] __[[Непал]]\n*[[Картум]] __[[Судан]]\n*[[Кигали]] __[[Рванда]] \n*[[Кингстон, Јамајка|Кингстон]] __[[Јамајка]]\n*[[Kingstown, Saint Vincent and the Grenadines|Kingstown]] __[[Saint Vincent and the Grenadines]] \n*[[Киншаса]] __[[Демократска Република Конгоа]] \n*[[Корор]] __[[Палау]]\n*[[Куала Лумпур]] __[[Маласија]] \n*[[Kuwait City, Kuwait|Kuwait City]] __[[Кувајт]] \n*[[Kyiv]] __[[Ukraine]]\n*[[Кито, Еквадор|Кито]] __[[Еквадор]]\n\n*[[Кајро]] __[[Египат]]\n*[[Канбера]] __[[Аустралија]]\n*[[Каракас]] __[[Венецуела]]\n*[[Castries]] __[[Saint Lucia]]\n*[[Colombo]] __[[Sri Lanka]] (official) \n*[[Conakry]] __[[Guinea]] \n*[[Copenhagen]] __[[Данска]]\n*[[Cotonou]] __[[Бенин]] (de facto) \n*[[Cape Town]] __[[South Africa]] (legislative) \n\n==Л==\n\n*[[La Paz, Bolivia|La Paz]] __[[Bolivia]] (administrative) \n*[[Libreville, Gabon|Libreville]] __[[Gabon]]\n*[[Lilongwe, Malawi|Lilongwe]] __[[Malawi]] \n*[[Лима, Перу|Лима]] __[[Перу]] \n*[[Lisbon]] __[[Portugal]] \n*[[Lomé, Togo|Lomé]] __[[Того]] \n*[[Лондон]] __[[Уједињено Краљевство]] \n*[[Luanda]] __[[Ангола]] \n*[[Lusaka, Zambia|Lusaka]] __[[Zambia]] \n*[[Luxembourg (city)|Luxembourg]] __[[Луксембург]] \n\n\n==Љ==\n*[[Љубљана]] __[[Словенија]] \n{{Садржај}}\n==М==\n\n*[[Мадрид]] __[[Шпанија]]\n*[[Majuro, Marshall Islands|Majuro]] __[[Marshall Islands]] \n*[[Malabo]] __[[Equatorial Guinea]]\n*[[Malé, Maldives|Malé]] __[[Maldives]] \n*[[Managua, Nicaragua|Managua]] __[[Nicaragua]]\n*[[Manama, Bahrain|Manama]] __[[Bahrain]]\n*[[Manila]] __[[Philippines|The Philippines]]\n*[[Maputo, Mozambique|Maputo]] __[[Mozambique]] \n*[[Maseru, Lesotho|Maseru]] __[[Lesotho]]\n*[[Mbabane, Swaziland|Mbabane]] __[[Swaziland]]\n*[[Мексико Сити]] __[[Мексико]] \n*[[Минск]] __[[Белорусија]]\n*[[Могадишу]] __[[Сомалија]]\n*[[Монако Сити]]__[[Монако]] \n*[[Монровија, Либерија|Монровија]] __[[Либерија]]\n*[[Монтевидео]] __[[Уругвај]]\n*[[Морони]] __[[Comoros]]\n*[[Москва]] __[[Русија]] \n*[[Мускат]] __[[Оман]] \n\n\n==Н==\n\n*[[Nairobi]] __[[Kenya]]\n*[[Nassau]] __[[Bahamas]]\n*[[N\'Djamena, Chad|N\'Djamena]] __[[Chad]] \n*[[New Delhi]] __[[India]]\n*[[Niamey, Niger|Niamey]] __[[Niger]]\n*[[Nicosia, Cyprus|Nicosia]] __[[Кипар]] \n*[[Nouakchott]] __[[Mauritania]] \n*[[Nuku\'alofa, Tonga|Nuku\'alofa]] __[[Тонга]]\n\n\n==Њ==\n\n\n==О==\n\n*[[Oslo]] __[[Норвешка]] \n*[[Ottawa, Ontario|Ottawa]] __[[Канада]] \n*[[Ouagadougou]] __[[Burkina Faso]] \n\n\n==П==\n\n*[[Palikir]] __[[Federated States of Micronesia|Micronesia]] \n*[[Панама Сити]] __[[Панама]] \n*[[Paramaribo, Suriname|Paramaribo]] __[[Суринам]] \n*[[Париз]] __[[Француска]] \n*[[Phnom Penh]] __[[Cambodia]] \n*[[Port Louis, Mauritius|Port Louis]] __[[Mauritius]]\n*[[Port Moresby, Papua New Guinea|Port Moresby]] __[[Papua New Guinea]] \n*[[Port Vila]] __[[Vanuatu]]\n*[[Port-au-Prince]] __[[Haiti]]\n*[[Port-of-Spain, Trinidad and Tobago|Port-of-Spain]] __[[Trinidad and Tobago]]\n*[[Porto-Novo, Benin|Porto-Novo]] __[[Benin]] (official) \n*[[Prague]] __[[Czech Republic]] \n*[[Praia, Cape Verde|Praia]] __[[Cape Verde]] \n*[[Pretoria]] __[[South Africa]] (official)\n*[[Пјонгјанг|P\'yŏngyang]] __[[Сјеверна Кореја]]\n\n{{Садржај}}\n==Р==\n\n*[[Rabat, Morocco|Rabat]] __[[Мароко]]\n*[[Рангун]] __[[Бурма]]/[[Мајанмар]]\n*[[Рејкјавик]] __[[Исланд]]\n*[[Рига]] __[[Латвија]] \n*[[Ријад]] __[[Саудијска Арабија]] \n*[[Рим]] __[[Италија]]\n*[[Roseau, Dominica|Roseau]] __[[Dominica]] \n\n\n==С==\n\n*[[San José, Costa Rica|San José]] __[[Costa Rica]] \n*[[San Marino, San Marino|San Marino]] __[[Сан Марино]] \n*[[San Salvador, El Salvador|San Salvador]] __[[El Salvador]]\n*[[Sanaá, Yemen|Sanaá]] __[[Јемен]]\n*[[Santiago, Chile|Santiago]] __[[Чиле]]\n*[[Santo Domingo, Dominican Republic|Santo Domingo]] __[[Dominican Republic]] \n*[[São Tomé, São Tomé and Príncipe|São Tomé]] __[[São Tomé and Príncipe]]\n*[[Сарајево]] __[[Босна и Херцеговина]] \n*[[Сеул]] __[[Јужна Кореја]]\n*[[Сингапур]] __[[Сингапур]]\n*[[Скопје]] __[[Република Македонија]] \n*[[Софија]] __[[Бугарска]] \n*[[Sri Jayawardenepura Kotte]] __[[Sri Lanka]] (legislative and judicial) \n*[[St. George\'s, Grenada|St. George\'s]] __[[Grenada]]\n*[[St. John\'s, Antigua and Barbuda|St. John\'s]] __[[Антигва и Барбуда]]\n*[[Stockholm]] __[[Шведска]] \n*[[Sucre]] __[[Боливија]] (official)\n*[[Suva]] __[[Фиџи]] \n\n\n==Т==\n\n*[[Тајпеј]] __[[Република Кина]] (такође позната но умену [[Тајван]])\n*[[Tallinn]] __[[Естонија]]\n*[[Tarawa, Kiribati|Tarawa]] __[[Кирибати]] \n*[[Ташкент]] __[[Узбекистан]] \n*[[Tbilisi]] __[[Georgia (country)|Georgia]]\n*[[Tegucigalpa]] __[[Хондурас]] \n*[[Tehran]] __[[Иран]] \n*[[Хаг]] __[[Холандија]] (administrative)\n*[[Thimphu, Bhutan|Thimphu]] __[[Бутан]] \n*[[Тирана]] __[[Албанија]]\n*[[Токио]] __[[Јапан]]\n*[[Триполи]] __[[Либија]]\n*[[Тунис]] __[[Тунисија]]\n\n\n==Ћ==\n\n\n==У==\n\n*[[Улан Батор]] __[[Монголија]] \n\n{{Садржај}}\n==Ф==\n\n*[[Freetown]] __[[Sierra Leone]] \n*[[Funafuti]] __[[Тувалу]] \n\n\n==Х==\n\n*[[The Hague]] __[[Netherlands]] (administrative)\n*[[Ханој]] __[[Виетнам]]\n*[[Хараре]] __[[Зимбабве]] \n*[[Хавана]] __[[Куба]] \n*[[Хелсинки]] __[[Финска]]\n*[[Honiara]] __[[Solomon Islands]]\n\n\n==Ц==\n\n\n\n==Ч==\n*[[Чизинау]] __[[Молдова]]\n\n==Џ==\n*[[Џакарта]] __[[Indonesia]]\n\n==Ш==\n\n\n== Q W Y ==\n\n*[[Windhoek]] __[[Намибија]]\n* \'\'\'Y\'\'\'\n*[[Yamoussoukro, Côte d\'Ivoire|Yamoussoukro]] __[[Côte d\'Ivoire]] (official)\n*[[Yaoundé, Cameroon|Yaoundé]] __[[Камерун]] \n\n\n{{Садржај}}\n\n\n\n[[Category:Листа држава]]\n[[Category:Списак спискова]]\n\n[[de:Liste_der_Hauptstädte_der_Welt]]\n[[en:List_of_national_capitals]]\n[[ko:세계의 수도 (국가명 가나다순)]]\n[[fi:Luettelo_pääkaupungeista]]\n[[fr:Liste_des_capitales_du_monde]]\n[[la:Capita mundi]]\n[[ro:Lista_capitalelor_şi_oraşelor_prinicipale_după_ţară]]\n[[zh-cn:各国首都列表]]\n[[zh-tw:各國首都列表]]','можда је овако боље :',17,'Bonzo','20050123170427','',0,0,1,0,0.766578902382,'79949876829572','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (6004,10,'Догодило_се_од_11._до_15._септембра,_укратко','*[[12. септембар|12. септембра]] [[490. пне.]] на источној обали Атике код Маратона Атињани победили десетоструко бројнију војску персијског цара Дарија. У бици погинула 192 грчка војника, а Персијанаци имали око 6.000 мртвих. Вест о победи у Атину донео гласник Филипид, претрчавши 40 километара, после чега је умро од премора. По том догађају названа најдужа трка у атлетици.\n*[[14. септембар|14. септембра]] [[1219]]. проглашена аутокефалност Српске православне цркве, са седиштем у манастиру Жича, коју је код византијског цара Теодора I Ласкариса и никејског патријарха Манојла I Харитопула издејствовао Свети Сава (световно име Растко Немањић) потом први српски архиепископ. Цар Душан 1346. уздигао српску цркву у ранг патријаршије.\n*[[12. септембар|12. септембра]] [[1683]]. пољски краљ Јан III Собјецки потукао турску војску и разбио двомесечну другу опсаду Беча, чиме је спречен продор Турске у средњу Европу.\n*[[14. септембар|14. септембра]] [[1812]]. француске трупе под Наполеоном Бонапартом ушле у Москву. Постоји легенда да су Руси запалили Москву у повлачењу, али је Москва горела пре свега зато што више није било никог да спречи пожаре.\n*[[15. септембар|15. септембра]] [[1821]]. шпанске колоније Гватемала, Сан Салвадор и Костарика прогласиле независност.\n*[[11. септембар|11. септембра]] [[1830]]. проглашена република Еквадор као део конфедерације Колумбије.\n*[[13. септембар|13. септембра]] [[1842]]. Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића, који је потом избегао у Аустрију.\n*[[12. септембар|12. септембра]] [[1848]]. Швајцарска усвојила нов Устав којим је постала федерална унија с јаком централном влашћу.\n*[[11. септембар|11. септембра]] [[1855]]. после 11 месеци опсаде, британске, француске и турске трупе заузеле Севастопољ, најзначајнију руску базу у Црном мору. Тиме окончана највећа операција у Кримском рату.\n*[[11. септембар|11. септембра]] [[1870]]. краљ Сардиније Виктор Емануел напао Папску државу у Риму, а 1871. преселио своју престоницу у Рим и уселио се у палату Квиринал. Папа се повукао у Ватикан и од тада његов суверенитет ограничен само на ватиканске палате.\n*[[13. септембар|13. септембра]] [[1908]]. пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.\n*[[12. септембар|12. септембра]] [[1916]]. на Кајмакчалану почела офанзива српске војске против Бугара и Немаца у Првом светском рату. Завршена 3. октобра 1916, као прва победа српске војске после повлачења преко Албаније.\n*[[15. септембар|15. септембра]] [[1916]]. у бици на Соми у Првом светском рату Британци први пут употребили тенкове, направљене према пројекту Ернеста Свинтона.\n*[[11. септембар|11. септембра]] [[1921]]. основан Југословенски атлетски савез.\n*[[13. септембар|13. септембра]] [[1922]]. у Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 степени Целзијуса.\n*[[13. септембар|13. септембра]] [[1923]]. генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.\n*[[15. септембар|15. септембра]] [[1935]]. немачки Рајхстаг на ванредном заседању у Нирнбергу донео закон о одузимању држављанства Немцима јеврејског порекла и закон о заштити немачке крви и части којим је било забрањено склапање бракова између Немаца и Јевреја и запошљавање Немаца код јеврејских послодаваца.\n*[[12. септембар|12. септембра]] [[1943]]. немачки командоси у Другом светском рату, на основу наредбе Адолфа Хитлера, отели бившег италијанског диктатора Бенита Мусолинија, ког су нове италијанске власти ставиле у затвор.\n*[[15. септембар|15. септембра]] [[1946]]. проглашена Народна Република Бугарска, пошто су се Бугари на референдуму изјаснили против монархије.\n*[[12. септембар|12. септембра]] [[1953]]. Никита Хрушчов изабран за првог секретара Централног комитета КП СССР.\n*[[14. септембар|14. септембра]] [[1959]]. совјетска \"Луна 2\" постала први васионски брод који се спустио на Месец.\n*[[14. септембар|14. септембра]] [[1960]]. на састанку представника земаља-произвођача нафте у Багдаду основана Организација земаља извозница нафте, ОПЕК.\n\n----\n\n
\n\n{|\n|-\n| [[11. септембар]] -\n| [[12. септембар]] -\n| [[13. септембар]] -\n| [[14. септембар]] -\n| [[15. септембар]]\n|}\n
','да поравнам',17,'Bonzo','20050303151508','',0,0,0,0,0.060176175116,'79949696848491','20050303151508'); INSERT INTO cur VALUES (6005,10,'Догодило_се_од_16._до_20._септембра,_укратко','*[[20. септембар|20. септембра]] [[480. пне.]] у поморској бици код острва Саламина у Егејском мору Грци под командом атинског војсковође Темистокла поразили Персијанце које је предводио краљ Ксеркс И, чиме је осигурана превласт Атине на мору.\n*[[18. септембар|18. септембра]] [[1502]]. шпански морепловац италијанског порекла Кристофер Колумбо стигао је у Костарику на свом четвртом и последњем путовању у Нови свет.\n*[[20. септембар|20. септембра]] [[1519]]. португалски морепловац Фернандо Магелан испловио из Севиље с пет бродова на пут око света. Магелан погинуо у борби с домороцима на острву Муктан 1521, а у Севиљу се у септембру 1522. вратио само један брод, \"Викторија\", са 18 морнара. Тим путовањем први пут опловљена Земља.\n*[[16. септембар|16. септембра]] [[1620]]. брод \"Мејфлауер\" кренуо из енглеске луке Саутемптон с путницима који ће основати Плимут, прву сталну енглеску колонију у Северној Америци.\n*[[17. септембар|17. септембра]] [[1665]]. у Лондону избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи.\n*[[18. септембар|18. септембра]] [[1739]]. потписивањем Београдског мира окончан је рат између Аустрије и Турске, започет 1736. Аустрија је потиснута са Балкана, а Турска се вратила на Дунав и Саву. Србија је поново постала део Отоманског царства, а Аустрија је била присиљена да Турцима врати и Малу Влашку и делове Босне које је добила Пожаревачким миром 1718.\n*[[17. септембар|17. септембра]] [[1787]]. делегати 12 од тадашњих 13 држава САД потписали Устав САД. Уз касније додате амандмане Устав и сада на снази и најстарији је важећи Устав на свету. У њему први пут примењена идеја француског филозофа Монтескјеа о подели власти на законодавну, извршну и судску.\n*[[16. септембар|16. септембра]] [[1810]]. масовним устанком сељака које су предводили Мигел Идалго и Кастиља и Хосе Моралез, у Мексику почела борба за независност од шпанске власти, завршена стицањем независности 1821. Датум избијања устанка слави се у Мексику као Дан независности.\n*[[19. септембар|19. септембра]] [[1814]]. у Пожешкој нахији у Србији почела Хаџи-Проданова буна. Устанак под вођством игумана Пајсија и Хаџи-Продана проширио се и на Крагујевачку и Јагодинску нахију, али није добио подршку Милоша Обреновића, који је сматрао да је устанак преурањен. И поред обећања да ће устаницима бити опроштено, Турци погубили око 300 устаника, међу којима игумана Пајсија, а Хаџи-Продан пребегао у Аустрију.\n*[[18. септембар|18. септембра]] [[1822]]. француски египтолог Жан Франсоа Шанпољон дешифровао је египатско писмо (хијероглифе).\n*[[16. септембар|16. септембра]] [[1861]]. заступништво града Загреба доделило Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата \"сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају\".\n*[[20. септембар|20. септембра]] [[1870]]. снаге италијанског краља Виторија Емануела II ушле у Рим чиме је завршено уједињење Италије. Папа Пије IX повукао се у Ватикан и прогласио се затвореником.\n*[[17. септембар|17. септембра]] [[1918]]. после тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила.\n*[[17. септембар|17. септембра]] [[1931]]. компанија \"RCA Viktorр\" представила прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу \"Савој\" у Њујорку.\n*[[16. септембар|16. септембра]] [[1955]]. војним ударом са власти значен председник Аргентине Хуан Перон. После 18 година проведених у егзилу Перон се вратио у Аргентину 1973, када је формирана перонистичка влада Ектора Кампоре и исте године поново постао председник Аргентине. После његове смрти 1974. заменила га супруга Изабела Перон.\n*[[19. септембар|19. септембра]] [[1961]]. грађани Јамајке се на референдуму изјаснили за издвајање земље из Западноиндијске Федерације.\n*[[16. септембар|16. септембра]] [[1963]]. Малаја, Северни Борнео, Саравак и Сингапур основали Малежанску федерацију.\n*[[20. септембар|20. септембра]] [[1970]]. совјетски космички брод \"Луна 16\" спустио се на Месец и покупио узорке месечевог тла.\n*[[16. септембар|16. септембра]] [[1978]]. у Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени.\n*[[20. септембар|20. септембра]] [[1979]]. Жан Бадел Бокаса, владар Централноафричког царства, оборен са власти. Нов шеф државе, бивши председник Дејвид Дако, вратио земљи статус републике. Бокаса 1965. војним ударом срушио Дака, 1976. укинуо републику и прогласио се царем.\n*[[20. септембар|20. септембра]] [[1981]]. централноамеричка држава Белизе на обали Карипског мора стекла независност од Велике Британије.\n*[[18. септембар|18. септембра]] [[1982]]. у масакру који је, уз подршку израелске војске, починила либанска хришћанска милиција у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту, убијено је најмање 800 људи. То је била одмазда за атентат извршен четири дана раније, у којем је убијен председник Либана Бешир Џемајел.\n*[[19. септембар|19. септембра]] [[1985]]. у главном граду Мексика Сијудад Мексику и околини у земљотресу погинуло око 12.000, повређено 40.000 људи.\n*[[20. септембар|20. септембра]] [[1990]]. парламенти Источне и Западне Немачке потврдили уговор о уједињењу две државе.\n*[[19. септембар|19. септембра]] [[1991]]. колоне тенкова Југословенске народне армије кренуле из Београда према Хрватској, где су почели сукоби српских наоружаних група и хрватске полиције. Хрватска 25. јуна 1991. прогласила самосталност и издвојила се из СФРЈ.\n*[[19. септембар|19. септембра]] [[1992]]. Савет безбедности Уједињених нација искључио Југославију из светске организације, оспоривши јој право да аутоматски наследи СФРЈ. СРЈ поново постала чланица УН 2. новембра 2000, пошто је ДОС преузео власт у Србији.\n*[[19. септембар|19. септембра]] [[1994]]. Трупе САД искрцале се на Хаити у операцији коју је Вашингтон означио као \"поновно успостављање демократије\", а која је била део империјалистичког ширења САД.\n*[[19. септембар|19. септембра]] [[2000]]. У Прагу почело петодневно заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке, током ког се више хиљада демонстраната, противника глобализације, сукобило с полицијом. У сукобима повређена 142 демонстранта и 123 полицајца, а центар Прага је демолиран.\n\n----\n\n
\n\n{|\n|-\n| [[16. септембар]] -\n| [[17. септембар]] -\n| [[18. септембар]] -\n| [[19. септембар]] -\n| [[20. септембар]]\n|}\n
','',124,'Милош','20040907130145','',0,0,0,0,0.044552679194,'79959092869854','20040907130145'); INSERT INTO cur VALUES (6006,1,'Гаврило_Принцип','==Анархиста==\n: ...members of Young Bosnia, who espoused anarchism...\nОво је цитат са Википедије на Енглеском. Додао сам категорију Анархисти.\n[[Корисник:Милант|Милант]]\n\n==Година рођења==\nНа енглеској Википедији пише да је Гаврило Принцип рођен 25. јула 1894. или 1895. године. Међутим дилема око овога не постоји, јер је он рођен 25. јула 1894. године. Занимљива је једна појединост везана за сам датум његовог рођења, матичар је у документ неспретно написао јул, па је било двоумљења да ли је у питању јун или јул. Да је неким случајем рођен 25. јуна, онда би 28. јуна 1914. имао навршених 20 година и према аустријским законима би био пунолетан и сместа осуђен на смрт. Међутим пошто је рођен 25. јула он тога дана када је извршио атентат није имао навршених 20 година и није могао бити осуђен на смрт него је осуђен на издржавање затворске казне, у затвору је и умро. Дилему да ли је у питању јун или јул 1894. разрешили су увидом у оригиналну матичну књигу рођених. Из тог тазлога сам обрисао оно \'или 1895.\' јер ту нема дилеме. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]]','',108,'Djordjes','20041104183009','',0,0,0,0,0.952922702745,'79958895816990','20041104183009'); INSERT INTO cur VALUES (6007,0,'Дефетизам','\'\'\'Дефетизам\'\'\' је прихватање и помирење са поразом без борбе. У свакодневној употреби дефетизам најчешће има негативну конотацију и често се поистовећује са [[Песимизам|песимизмом]] и [[Издаја|издајом]].\n\nИзраз се најчешће користи у контексту рата: војник може бити дефетиста уколико одбије да се бори јер верује да ће борба сигурно бити изгубљена. Може се користити и у осталим пољима као што су [[економија]], [[култура]] или [[спорт]]. Израз потиче из доба [[Француска револуција|француске револуције]].','сувишно',36,'Милант','20041026153016','',0,0,0,0,0.216660275225,'79958973846983','20050129220427'); INSERT INTO cur VALUES (6008,6,'Etr_Chiusi.JPG','','',144,'Golija','20040907185645','',0,0,0,1,0.144586222380946,'79959092814354','20040907190648'); INSERT INTO cur VALUES (6009,0,'Етрурци','[[Слика:Etr Chiusi.JPG|right|thumb|]]','',144,'Golija','20040907190647','',0,0,0,1,0.424004481837,'79959092809352','20040907190647'); INSERT INTO cur VALUES (6010,0,'Расени','види [[Етрурци]]','',144,'Golija','20040907190750','',0,0,0,1,0.273646913131,'79959092809249','20040907190750'); INSERT INTO cur VALUES (6011,6,'Stefan_Tomasevic_1461.JPG','','',144,'Golija','20040907193801','',0,0,0,1,0.909159032543338,'79959092806198','20050315150958'); INSERT INTO cur VALUES (6012,0,'Стефан_Томашевић','[[Слика:Stefan Tomasevic 1461.JPG|right|thumb|Повеља Стефана Томашевића издата 25.XI.1461 у Јајцу]]\n\n[[Слика:Stefan Tomasevic Ragusinos.JPG|right|thumb|Повеља Стефана Томашевића Дубровчанима]]\n\n[[Слика:Stefan Tomasevic Ragusinorum.JPG|right|thumb|Повеља Стефана Томашевића Дубровчанима]]\n\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050315150958','',0,0,0,0,0.664162386518,'79949684849041','20050315150958'); INSERT INTO cur VALUES (6013,6,'Stefan_Tomasevic_Ragusinos.JPG','','',144,'Golija','20040907195607','',0,0,0,1,0.112036526307498,'79959092804392','20050315150958'); INSERT INTO cur VALUES (6014,0,'Александар_Сергејевич_Пушкин','[[Image:AlexanderPushkin.jpeg|right|thumb|Пушкин]]\n\n\'\'\'Александар Сергејевич Пушкин\'\'\' (такође \'\'\'Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин\'\'\' на [[Руски језик|руском]] и \'\'\'Aleksandar Sergejevič Puškin\'\'\') ([[1799]]-[[1837]]), [[Русија|руски]] књижевник, многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне [[Руска књижевност|руске књижевности]]. Пушкин је међу првима у Русији почео да пише [[Народни језик|народним језиком]] и дистанцирао се од романтичарске књижевности популарне у западној [[Европа|Европи]]. Направио је стил који је мешао [[Сатира|сатиру]], [[Романтика|романтику]] и [[Драма|драму]]. \n\n\n== Биографија ==\n\nПушкин је рођен у [[Москва|Москви]] [[6. јун]] [[1799]]. (26. маја по старом календару) у неимућној образованој аристократској породици. Прадеда по мајци му је био црни [[Етиопија|Етиопљанин]], Ибрахим Петрович Ганибал, који је стигао у Русију као роб, али је постао усвојено кумче [[Петар Велики|Петра Великог]]. У раном детињству о Пушкину су се старале дадиље и учитељи француског језика. Знање језика је развијао међу члановима нижих слојева. [[1811]]. године је примљен у елитну гимназију у [[Царско село|Царском селу]], коју је похађао до [[1817]]. године.\n\nНакон школе, обезбедио је место у Савету спољних послова у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]]. Пушкин је брзо упливао у либералне политичке воде и због револуционарних песама је послат у егзил у јужну Русију (званично је само премештен по дужности), где је остао од [[1820]]. до [[1823]]. Након тога је годину дана провео у [[Одеса|Одеси]], где му је цветао друштвени живот, а упустио се и у две афере са удатим женама. Међутим, пошта му пресреће писмо у којем исказује позитиван став према [[Атеизам|атеизму]]. Пушкин је по други пут протеран, овај пут у северну Русију, на сеоско имање своје мајке - \'\'Михајловско\'\'. \n\nДецембра [[1825]]. године у Санкт Петербургу су се одржали протести и код пуно учесника су пронађене Пушкинове песме. Иако он сам није учествовао у протестима, спалио је сав материјал за који је сматрао да може да га компромитује. [[1826]]. Пушкин је написао петицију за пуштање на слободу и након пријема код [[Цар Николај I|цара Николаја I]] пуштен је. Цар Николај је одлучио да он постане цензор Пушкинових дела. Иако је добио \'\'de jure\'\' слободу, Пушкин није добио слободу кретања и писања. \n\nОд 1826. до 1931. године Пушкинов друштвени живот се уозбиљио. Знало да се да Пушкин тражи жену и да циља на неке од најлепших Рускиња. 1829. године упознао је \'\'\'Наталију Гончареву\'\'\', којом се и оженио [[1931]]. Две године касније, Пушкин је проглашен за \'\'Камерјункера\'\'. У питању је дворски чин који се обично додељује младим аристократама. Ово је увредило Пушкина, између осталог зато што је веровао да му је тај чин додељен да би његова супруга могла да одлази на дворске балове.\n\nПушкин је убрзо запао у лошу финансијску ситуацију, у великом делу због расхода своје супруге. Успео је да добије позајмницу да изда свој журнал [[1836]]. године, али од њега никада није направио адекватну зараду. Коначно, [[1837]]. године Пушкин је изазвао \'\'\'Д\'Антеса\'\'\' на [[Двобој|двобој]] због сумње да је флертовао са његовом супругом. \n\n=== Двобој ===\n\n\'\'\'Двобој\'\'\' је одржан [[8. фебруар|8. фебруара]] [[1837]]. На једној страни је стајао славни руски песник, Пушкин, а на другој Д\'Антес, особа коју је Пушкин оптужио за завођење његове жене. Двобоји су били честа појава у Русији и прихватљив начин, иако годинама незаконит, брањења части међу руском аристократијом. Прво би пуцао један учесник, па затим други, уколико је у стању. \n\nПрви метак је опалио Д\'Антес. Погодио је Пушкина у стомак. Овај се ухватио руком за рану и пао напред у снег. Рукама се придигао на колена, уперио пиштољ и покушао да опали. Међутим, пиштољ је био поквашен. Пушкин је затражио да замени пиштољ, што му је и дозвољено. Опалио је, али је метак је само окрзнуо Д\'Антеса. Пушкин је убрзо пренет у кревет, где је доктор покушао да му санира рану. Ипак, Александар Сергејевич Пушкин је преминуо два дана касније, [[10. фебруар]] [[1837]]. (29. јануара по старом календару).\n\n\n== Изабрана дела ==\n\nПушкин је објавио своју први песму са 14 година, као ученик у царској гимназији, у часопису \'\'Европски гласник\'\'. Током школовања је почео да пише и своје прво велико дело, \'\'\'Руслан и Људмила\'\'\', издато [[1820]]. Дело је базирано на бајкама које је чуо од своје бабе.\n\nОд [[1817]]. до [[1820]]. његова политичка активност је утицала на његова дела. Између осталог, написао је дело \'\'\'Ода слободи\'\'\'. Због ових дела је прогнан. Током првог изганства ([[1820]]-[[1823]]) написао је дела \'\'\'Кавкаски затвореник\'\'\', \'\'\'Браћа разбојници\'\'\' и започео је \'\'\'Чесму Бахчисараја\'\'\'. Такође је започео рад на једном од својих најпознатихијих дела: \'\'\'Евгеније Оњегин\'\'\'. \n\nТоком кратког периода слободе, завршио је рад на \'\'\'Чесми Бахчисараја\'\'\', и написао је \'\'\'Цигане\'\'\'. Током другог периода у егзилу ([[1824]]-[[1826]]), започео је рад на \'\'\'Борису Годунову\'\'\'. То дело је издао тек [[1831]]. и право на то је добио као поклон за венчање. \'\'\'Евгенија Оњегина\'\'\' је издао [[1833]]. године. \n\n\'\'\'Белкинове приче\'\'\' (пуно име: \'\'\'Приче покојног Ивана Петровича Белкина\'\'\'), издате [[1931]], нису постале посебно популарне за време Пушкиновог живота, али су данас веома цењене. Сматра се да је овим причама Пушкин показао шта мисли о дотадашњој руској прози и да намерава да направи нову руску књижевну традицију.\n\n[[Category:Књижевници|Пушкин, Александар Сергејевич]]\n\n[[bg:Александър Сергеевич Пушкин]]\n[[da:Aleksander Pusjkin]]\n[[de:Alexander Sergejewitsch Puschkin]]\n[[en:Aleksandr Pushkin]]\n[[eo:Aleksandr PUŜKIN]]\n[[es:Alexander Pushkin]]\n[[fi:Aleksandr Puškin]]\n[[fr:Alexandre Pouchkine]]\n[[ja:アレクサンドル・プーシキン]]\n[[pl:Aleksander Puszkin]]\n[[ru:Пушкин, Александр Сергеевич]]\n[[sl:Aleksander Sergejevič Puškin]]\n[[sv:Aleksandr Pusjkin]]\n[[zh:亚历山大·普希金]]','+ja:',273,'Woyzzeck','20050119020021','',0,0,0,0,0.192138192799,'79949880979978','20050314213719'); INSERT INTO cur VALUES (6015,6,'AlexanderPushkin.jpeg','Александар Сергејевич Пушкин, уље на платну сликара Василија Тропинина, 1827.','Александар Сергејевич Пушкин, уље на платну сликара Василија Тропинина, 1827.',139,'Dcabrilo','20040907200332','',0,0,0,1,0.83270556464112,'79959092799667','20050119020028'); INSERT INTO cur VALUES (6016,6,'Stefan_Tomasevic_Ragusinorum.JPG','','',144,'Golija','20040907201229','',0,0,0,1,0.82741827501675,'79959092798770','20050315150958'); INSERT INTO cur VALUES (6017,6,'Stefan_Dabisa_1395.JPG','','',144,'Golija','20040907205218','',0,0,0,1,0.638974711894034,'79959092794781','20050308213745'); INSERT INTO cur VALUES (6018,0,'Стефан_Дабиша','[[Слика:Stefan Dabisa 1395.JPG|ridht|thumb|Стефан Дабиша, повеља]]\n\n===Одломак и повеље Стефана Дабише писане на латинском језику===\n\nCCIX. 1394. 2. aprilis. Sutiska.
\nStephanus Dabiša, Bosnae rex, Gojko Marnavitio, roganti, ut sibi conferat „plemenscinium\", litteris consignat Vojnitium et Godaliensium campum.\n\nDiploma in linguam latinam ,,traductum ex quadam membrana pergamena antiquissima, charactere cyrilliano ac antiqua [[lingua illyrica]].\"\n\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050308213745','',0,0,0,0,0.219766209936,'79949691786254','20050308213745'); INSERT INTO cur VALUES (6020,0,'Srbija','#REDIRECT [[Србија]]','',36,'Милант','20041029104135','',0,1,1,0,0.475772472786,'79958970895864','20041029104135'); INSERT INTO cur VALUES (6021,0,'Književnost','#REDIRECT [[Књижевност]]','погледати разговор о овој страници',36,'Милант','20041029113841','',0,1,1,0,0.237794036156,'79958970886158','20041029113848'); INSERT INTO cur VALUES (6022,0,'Filip_Višnjić','==Filip Višnjić (1767-1834)==\n\n[[Слика:Filip Visnjic.JPG|left|thumb|Filip Višnjić]]\n\n\nRođen u [[Semberija|Semberiji]], u selu [[Trnava|Trnavi]], oslepevši kao dete od velikih boginja, Višnjić je postao profesionalni pevač. S [[gusle|guslama]] u rukama putovao po je čitavom bosanskom pašaluku pa i dalje, sve do [[Skadar|Skadra]]. Po selima i na manastirskim saborima pevao je hrišćanskoj raji, a prolazeći kroz gradove, pevao je na dvorovima turskih prvaka. Dve publike tražile su različite pesme tako da je Višnjić imao dva različita repertoara, jedan za svoje hrišćanske a drugi za muslimanske slušaoce, jedan za raju, drugi za age i begove. Njegove pesme o [[Sveti Sava|Svetom Savi]] karakteristične su za manastirski, hagiografski repertoar slepih pevača.\n\nOn nije samo redaktor starih pesama već je i tvorac ili, kako je Vuk govorio, „spjevalac\" novih pesama. Od njega potiče klasična pesma [[Smrt Marka Kraljevića]], jedna od najboljih među pesmama o najpopularnijem junaku našeg eposa, zatim dve pesme hagiografskog karaktera, o Svetom Savi, i jedna hajdučka, o [[megdan]]u [[Bajo Pivljanin|Baja Pivljanina]] i bega Ljubovića. Po dosad nabrojanim pesmama on ne bi dobio visoko mesto među pevačima koje mu, inače, nesporno pripada. Njegova reputacija velikog pevača, i narodnog pesnika, temelji se prvenstveno na trinaest pesma „iz Karađorđina vremena\" koje je sam ispevao i koje, zajedno s još nekoliko manje značajnih pesama od drugih pevača, čine poslednji, ustanički ciklus našeg narodnog eposa. Nove pesme o novim događajima stvarali su i drugi Vukovi pevači, među njima i jedan od najvećih, [[Starac Raško]]. One sve zaostaju za njihovim pesmama o starim vremenima. Samo se Filip Višnjić uzdigao među prve upravo novim pesmama.\n\nKakve je pesme pevao turskim begovima nije poznato, no morale su to svakako biti muslimanske pesme, o podvizima čuvenih bosanskih junaka. Izvesne pojedinosti u pesmama s hrišćanskom tematikom posredno upućuju na njegovo poznavanje muslimanske epike kao i života i shvatanja islamskog sveta. Na primer, u pesmi [[Smrt Marka Kraljevića]] postoji poseban odnos između junaka i njegovog konja. Šarac plače predosećajući da će mu gospodar umreti, a Marko ga, pre smrti, ubija i sahranjuje („bolje Šarca, neg brata Andriju\"). Obe pojedinosti, kao što je pokazao [[Vladan Nedić]] (1981, 27), potiču od Turaka, jer samo u našim muslimanskim pesmama konji plaču zbog rastanka s gospodarima i samo su islamski ratnici negovali običaj „zahvalnog sahranjivanja konja\". I mnogi drugi detalji u Višnjićevim pesmama mogu se shvatiti samo ako se ima u vidu to njegovo poznavanje muslimanskog sveta izbliza, poznavanje koje je u pojedinim trenucima prelazilo u svojevrsnu pesničku identifikaciju s tim svetom. Višnjić nije samo dao likove turskih nasilnika, Fočić Mehmed-age, Kulin kapetana i dr., već je slikao i likove dobrih [[Turci|Turaka]], kakvi su [[car Murat]] ili starac Fočo koji se očinski brinu o raji („nego paz\'te raju ko sinove\" - taj neobični politički savet daje car Murat svojim vezirima, na Kosovu, posle izvojevane pobede). Neki momenti govore da je naš pevač imao sluha i za duhovnu kulturu islamskog sveta. U pesmama Starca Raška tajne minulih i budućih vremena čitaju se iz „knjiga starostavnih\". Kod Filipa Višnjića istu ulogu imaju muslimanske svete knjige, „knjige indžijele\", kako ih pesnik naziva. Ponekad ta sklonost prema tuđem svetu dobija elegični prizvuk, kao npr. u distihu „drumovi će poželjet Turaka, a Turaka niđe biti neće,\" u kojima je u viziju budućeg oslobođenja unesena nostalgična perspektiva poraženog neprijatelja.\n\nNajvažniji momenat u životu Filipa Višnjića bio je njegov prelazak u Srbiju [[1809]]. godine. Do tada on nije sastavio nijedne nove pesme. Neposredan dodir s ustaničkim zbivanjima bio je trenutak njegovog rađanja kao pesnika. Nekada je lutao po zemlji, pevajući pesme od starine, a sada se nalazio na mestu gde se stvarala istorija, družio se s ustaničkim vojvodama, dobijao nagrade i priznanja. Živeo je najviše u blizini drinskog bojišta, ponekad bi se našao u vatri okršaja, bio je npr. u opsednutoj Loznici, među njenim braniocima, o čemu peva [[Sima Milutinović]] u svojoj „Serbijanki\" (pesma „Dika slijepaca\").\n\nPosle propasti Ustanka prešao je u [[Srem]] i nastanio se u selu Grku, današnjem [[Višnjićevo|Višnjićevu]]. Živeo je na sličan način kao i pre ustanka, iako u sasvim drukčijim prilikama: išao je po selima i gradovima širom Srema, Slavonije, Bačke, Banata, pevajući pesme. Ali sada je njegov repertoar bio sasvim različit. U njemu su glavno mesto zauzimale pesme o srpskoj buni koje je sam ispevao. Vuk se s njim našao u [[manastir Šišatovac|manastiru Šišatovcu]] [[1815]]. i od njega zapisao sedamnaest pesama, četiri stare i trinaest novih, ustaničkih. U Šišatovcu je i kasnije Filip Višnjić često bivao gost kod tadašnjeg vodećeg srpskog pesnika [[Lukijan Mušicki|Lukijana Mušickog]]. Tim susretima srpskog [[Homer]]a i srpskog [[Horacije|Horacija]] dugujemo nekoliko podataka o Višnjićevom životu i načinu rada. Mušickom je ispričao kako je stvarao pesme: pitao je ratnike, kada su se vraćali s bojišta, „ko je predvodio\", gde su se tukli, „ko je poginuo, protiv koga su išli\" (v. Nedić, str. 29).\n\nVišnjićeva ustanička epika stvarana je u vatri ratnih zbivanja, po logorima na drinskom bojištu, neposredno posle bitaka ili manjih grupnih okršaja. Tako su nastale pesme o događajima koji su se desili posle Višnjićevog dolaska u Srbiju. Pesme o početku ustanka i o ranijim bojevima nastajale su prema pričanjima neposrednih učesnika ili na osnovu tradicije koja je počela da se uobličava. Prema tome, Višnjićeve ustaničke pesme mogu se podeliti u dve\nskupine. U prvoj grupi, između pesama o ranijim događajima, najvažnije su: [[Početak bune protiv dahija]], [[Boj na Čokešini]], [[Boj na Salašu]], [[Boj na Mišaru]], a u drugoj grupi, u kojoj su pesme o događajima kojima je sam bio svedok, izdvajaju se: [[Boj na Loznici]],[[Knez Ivan Knežević]], [[Miloš Stoićević i Meho Orugdžić]], [[Hvala Čupićeva]] i dr. Umetnički su dograđenije pesme iz prve skupine, pre svega Početak bune... i prvi deo pesme Boj na Mišaru, dok se u drugoj skupini ističe pesma osobene vrednosti i značaja o knezu Ivi Kneževiću.\n\nSvojim oslobodilačkim poletom Višnjić je najsličniji [[Peter Petrović Njegoš|Njegošu]], s kojim ga inače vezuje i niz drugih zajedničkih crta. Iako je stvarao u tradicionalnim okvirima narodne epike i služio se standardnim formulama i klišeima, Višnjić je umnogome prerastao te okvire i u najboljim svojim trenucima dao epiku novog tipa, ustaničku, oslobodilačku, revolucionarnu pesmu, sa snažnim individualnim obeležjima. On stoji na prelazu između usmenog i književnog stvaralaštva, između narodne pesme i Njegoša. (domatrios)\n\nLiteratura:\n\n[[Jovan Deretić]]: Srpska narodna epika, Beograd 2000.\n\n
\n----\n
[[Филип Вишњић|Ćirilica]]
','',144,'Golija','20040908150507','',0,0,0,1,0.892753567031,'79959091849492','20040908150507'); INSERT INTO cur VALUES (6023,0,'Пијер_де_Ферма','#REDIRECT [[Пјер Ферма]]','',108,'Djordjes','20041012124640','',0,1,0,0,0.994910389183,'79958987875359','20041012124640'); INSERT INTO cur VALUES (6024,0,'Пјер_Ферма','[[Слика:Pierre de Fermat.jpg|thumb|150px|Пјер Ферма]]\n\'\'\'Пјер Ферма\'\'\' (\'\'Pierre de Fermat\'\') ([[17. август]], [[1601]]. – [[12. јануар]], [[1665]].) био је [[Француска|француски]] [[математика|математичар]] и правник у [[Тулуз|тулуском]] парламенту. Уз [[Рене Декарт|Декарта]] најзначајнији математичар [[17. век|17. века]]. \n\nБио је син трговца кожом. Студирао је на универзитетима у Тулузу, Орлеану и Бордоу и завршио право. Још као студент показивао је несумњиви таленат за математику истакавши се [[1629]]. својом рестаурацијом [[Аполоније|Аполонијевог]] дела „Plane loci“ (у слободном преводу „Значајне тачке у равни“) Био је један од зачетника диференцијалног рачуна са својим методом проналажења највећих и најмањих ордината кривих линија, аналогним тада још непознатом диференцијалном рачуну. Можда су још значајнија његова брилијантна истраживања у теорији бројева. Такође су знатни његови доприноси аналитичкој геометрији и вероватноћи.\n\n==Велика Фермаова теорема==\nФерма је познат по својој [[Велика Фермаова теорема|Великој Фермаовој теореми]], која се још зове и [[Последња Фермаова теорема]]. Она наиме гласи:\n\nЈедначина xn+yn=zn \nнема целобројних решења за n>2.\n\nКада је преминуо, у његовој заоставштини је на маргини једне књиге пронађен запис у коме Ферма тврди како је пронашао елегантан доказ за ово тврђење, али да су маргине дате књиге сувише мале да би доказ на њима извео. Наредних 300 година математичари широм света су покушавали да нађу овакав доказ, и у томе су успели тек крајем 20. века. Проблем је решен уз употребу „тешке артиљерије“ из теорије алгебарских кривих и [[теорија група|теорије група]]. Велику Фермаову теорему доказао је [[Ендрју Вајлс]].\n\n[[bg:Пиер дьо Ферма]]\n[[de:Pierre de Fermat]]\n[[en:Pierre de Fermat]]\n[[es:Pierre de Fermat]]\n[[fr:Pierre de Fermat]]\n[[is:Pierre de Fermat]]\n[[ja:ピエール・ド・フェルマー]]\n[[ko:피에르 드 페르마]]\n[[la:Petrus de Fermat]]\n[[nl:Pierre de Fermat]]\n[[pl:Pierre de Fermat]]\n[[pt:Pierre de Fermat]]\n[[ro:Pierre de Fermat]]\n[[sl:Pierre de Fermat]]\n[[fi:Pierre de Fermat]]\n[[sv:Pierre de Fermat]]\n\n[[Category:Математичари]]','',135,'Обрадовић Горан','20050214140706','',0,0,0,0,0.559892456308,'79949785859293','20050302142734'); INSERT INTO cur VALUES (6025,0,'Antička_književnost','==Ilijada==\n\n===O Atinskoj Ilijadi===\n\n* [[Ilijada prevodi|Prevodi]]\n* [[Ilijada imena|Imena]]\n* [[Ilijada pema i pesnik|Pesma i pesnik]]\n\n===Devetnaesto pevanje \"Ilijade\"===\n====Ahilej utolio gnjev====\n\nNapomena: dajemo prevode akademika [[Miloš Đurić|Miloša N. Đurića]].\n\n* [[Ilijada 19 1|Ahilej pred skupštinom izjavljuje da prestaje od gnjeva i podstiče na boj]]\n* [[Ilijada 19 2|Ahilej pred skupštinom vojske izjavljuje da prestaje od gnjeva i podstiče na borbu]]\n* [[Ilijada 19 3|Agamemnon priznaje svoju krivicu te izjavljuje da je spreman pomiriti se s Ahilejem]]\n* [[Ilijada 19 4|Većanje o početku bitke]]\n* [[Ilijada 19 5|Svečano pomirenje Ahileja s Agamemnonom]] \n* [[Ilijada 19 6|Ahilej nariče kraj mrtvog Patrokla]]\n* [[Ilijada 19 7|Po Divovu narećenju, Atena krepi Ahileja ambrosijom i nektarom]]\n\n\n
\n----\n
[[Античка књижевност|Ћирилица]]
','',144,'Golija','20040908195622','',0,0,0,0,0.262569054618,'79959091804377','20040908200033'); INSERT INTO cur VALUES (6026,0,'Ilijada_prevodi','==O Atinskoj Ilijadi==\n===Prevodi===\n\n\nHomerski jezik koji nije samo umetnička nego i veštačka tvorevina, sačuvao je onu arhaičnu sposobnoet indoevropske jezičke zajednice da gradi složenice. Tu su sposobnost izgubili [[Latini]] i njihovi novolatinski naslednici, a sačuvali su je [[Indi]] i [[Iranci]], [[Kelti]] i [[Germani]], [[Balti]] i [[Sloveni]], [[Iliri]] i [[Tračani]], naročito u ličnim imenima indoevropske ratničke verhuške. Primer za to pruža ime [[Dalibor]] koje potpuno odgovara grčkom [[Telemahos]], ili [[Vsevolod]] koje se slaže sa gotskim [[Alarih]]. Ali u svakodnevnoj leksici ta sposobnost za leksičku kompoziciju znatno je iščilela u slovenskim jezicima, pa tako i u našem jeziku.\n\nGnjedič, koga se držao [[Petar II Petrović Njegoš|Njegoš]] u tom pogledu, a isto tako i Maretić, smatrali su svojom obavezom da svaki homerski epitet, a ima ih dosta besposlenih, verno i bukvalno reprodukuju. Tako je vršeno učeno nasilje nad narodnim jezikom. Stoga je Maretić morao da na kraju svojih prevoda tumači svoje kovanice i neologizme.\n\nSvakako je ova i ovakva pedantnost filoloških prevodilaca u znatnoj meri oduzimala snagu i lepotu pesničkom izrazu grčkog originala. Drugu je muku imao Maretić sa heksametrom o čemu govori njegov učenik St. Ivšić, koji je još za Maretićeva života i u sporazumu sa njim doterivao njegov prevod Ilijade. Pokušaj [[Medo Pucić|Meda Pucića]] i L. Vrbice da [[heksametar]] zameni dugim stihom starih bugarštica zaslužuje i danas pažnju. Na zamenu homerskog heksametra našim dugim stihom podseća uspeo pokušaj N. Tomazea koji je naše junačke deseterce prevodio grčkim „političkim\" stihom od petnaest slogova koji se održao u narodnoj pesmi od početka srednjeg veka do dana današnjeg. Jedan dokaz više da prevođenje u originalnoj metrici nije nimalo ni obavezno ni pohvalno. Obavezna je adekvatna reprodukcija pesničkog stila i njegove unutarnje psiholingvističke funkcije. Ta funkcija obuhvata i izraz i ton i ritam i sve ono što se zove pesnički klimat i kolor. Ako se, stoga, od prevodioca traži da bude veran originalu, to se može prihvatiti pod uslovom da se ta vernost odnosi na pesnički duh, a ne na pesničko telo i na metričku formalnu računicu. Da je metrička strana prilično sporedna vidi se i po tome što su se savremeni najbolji prevodioci horskih partija u [[Euripid]]ovim tragedijama drukčije snalazili nego naš plodni Koloman Rac: Vilamovic je horsku polimetriju zamenio prostim i jednoličnim [[morlački troheji|„morlačkim trohejima\"]] (tako je [[Gete]] nazvao naše deseterce) dok je Poljak Moravski tu istu polimetriju prikazao stihovima nejednake dužine, raspoređenim u modernim strofama sa obaveznom rimom koja je bila poznata samo shematizovanoj prozi sofista Gorgije. Nepoštovanje metrike originala sasvim je razumljivo sa gledišta lingvistike i njene analize zvuka i ritma, koji ni kod jednog te istog pisca nisu uvek isti u svim delima, jer stari Gete ne peva onako kao mladi.\n\nMaretićev prevod Ilijade više je filološki no pes-nički veran, dok je Đurićev, i pored retkih metričkih hrapavosti, više veran i više umetnički no Maretićev. I u Burićevu prevodu nađe se poneki heksametar koji počinje nenaglašenim [[slog]]om. Takvih slučajeva ima i u [[Homer]]ovu heksametru a u Maretićevu prevodu daleko više. Na te i takve nedostatke u Maretićevoj Ilijadi ukazao je Ivšić, koji se trudio da ih popravi i koji sa istog razloga prigovara heksametrima [[Vojislav Ilić|Vojislava Ilića]]. Pa ipak i pored tog filološkog prigovora Vojislav je znao da gradi najtečnije i najzvučnije heksametre u srpskom jeziku. Ne sme se gubiti iz vida da homerski [[heksametar]] i pored povećeg broja varijanata u pretežnoj većini (blizu dve trećine) pokazuje disparatnu strukturu. Prvi je deo heksametra zapravo [[tetrametar]], koji može imati osam, devet, deset, jedanaest i dvanaest slogova, a drugi deo, [[dimetar]], zapravo petosložni stih [[refren]]skog karaktera. Ovaj stalni broj slogova u drugom, manjem delu heksametra, svakako je u vezi sa osnovnim zakonom ajolske metrike koja se drži stalnog i određenog broja slogova. Čini mi se stoga da je ovaj „herojski stih\" postao iz tužbalice, u kojoj je refren i kod starih Helena obavezan. Ipak danas stručnjaci misle da je heksametar stranog, a ne helenskog porekla.\nZa prevodioce taj problem nije važan: on nam jasno kazuje da se savremeni prevodioci ne moraju držati originalnog metra ali da moraju naći stih duži od [[deseterac|deseterca]], sa ritmom koji odgovara [[ep]]skom originalu.\n\nHeksametri akademika M. N. Burića bolji su, lepši i poletniji od Maretićevih, mada se i kod njega ovde onde katkad mora zastati, jer u našoj [[versifikacija|versifikaciji]] važi ritam kvaliteta, a ne ritam kvantiteta kao u antičkoj [[metrika|metrici]]. Zajedničko je srećom antičkom heksametru i [[pentametar|pentametru]] i našem stihu, bilo da je kraći ili duži, to što im ritam pokazuje izrazitu [[kadenca|kadencu]] (osim katalektičke stope na kraju). To potpuno odgovara uplanjenoj i uvežbanoj psihozi profesionalne [[narikača|narikače]], o kojoj govori Vukov [[Rečnik]] (pogrešno [[Rječnik]]).\n\nJoš je uočljiviji leksički boljitak u ovim prevodima što ih našoj narodnoj kulturi daruju Matica i akademik M. N. Burić. Očigledno da ovaj naš najnoviji prevodilac Homerove Ilijade ima bolje i razvijenije pesničko čulo, uvek budno kad se radi o izboru pravog izraza. Retki su stoga heksametri koji su ostali u Burićevu prevodu isti onakvi kakve smo ih čitali u Maretića. Svakako da je ova podudarnost upravo neizbežna, jer moramo imati na umu da je Maretić dobro poznavao našu narodnu pesmu i da je preveo nekih pedeset tisuća klasičnih heksametara. Ne smeta mnogo što se u pogledu složenih reči katkada obazirao na Fosove majstorije, svojstvene nemačkoj jukstapoziciji. Ima, naime, uspelih prevoda iako su se oslanjali i na druge prevode. Naši prvi moderni prevodioci, [[Vuk Karadžić|Vuk]] i Daničić, nisu dali svoje prevode hrišćanskih tekstova ni prema grčkom ni prema jevrejskom originalu, pa su njihovi prevodi u svoje vreme bili potpuno uspeli, jer su prevodioci osetili duh originalnog teksta.\n\n*literatura: [[Milan Budimir]], O Atinskoj Ilijadi, ([[Letopis Matice Srpske]]).\n\n\n
\n----\n
[[Илијада преводи|Ćirilica]]
','',144,'Golija','20040908195347','',0,0,0,1,0.750120702549,'79959091804652','20041103201035'); INSERT INTO cur VALUES (6027,0,'Ilijada_imena','==Atinska Ilijada==\n\n===Imena===\n\nNaslov govori o atinskoj a ne o [[Homer]]ovoj Ilijadi. [[Jovan Dučić|J. Dučić]] kazao je jednom da je za bolje razumevanje pesničkog teksta važan preduslov nepoznavanje podataka o pesnikovoj ličnosti. Ako je ta misao opravdana onda taj slučaj imamo sa Homerom. Čovek nam je potpuno nepoznat. Njegovo je ime potpuno usamljeno jer se nije nijedan Grk zvao tim imenom. Postojala je samo [[imenica]] [[homeros]], ali ne i ime. Međutim mi imamo i izvedenice od imena homeros, po kojem je ono sinonim za [[rapsodos]]. Izlazi da ova imenica znači „sastavljač\", ne samo „sastavljen\" od kojeg je postalo sekundarno značenje „talac\".\n\nIma još jedan razlog zbog čega ovu našu Ilijadu, jedinu koja nam je sačuvana, zovemo atinskom, a ne po imenu pesnika Homera koji nam je istorijski nepoznat. Jezik ove Ilijade veštačka je mešavina jonskog, ajolskog i atičkog dijalekta. Takvom mešavinom nije govorio nijedan Grk. Njome su se služili samo [[rapsod]]i i homeridi. Za [[heksametar]] je već napred rečeno da je sastavljen od dva dela, dužeg jonskog i kraćeg ajolskog. Ta dva dela zasnivaju se na dva potpuno disparatna metrička principa, jer se ajolska [[metrika]] drži stalnog i određenog broja [[slog]]ova. Dijalekatsku mešavinu ispitivao je u našim [[srpske narodne pesme|narodnim pesmama ]]poznati lingvista A. Leskin (jedan od osnivača mladogramatičarske škole). Nju nalazimo, na primer, u pesmi [[starac Milije|starca Milije]] o [[Strahinja Banović|Strahinjiću Banu]]. Ima je i u prepevu „Bijesnog Rolanda\" D. Stanojevića.\nU atinskoj Ilijadi atički [[dijalekat]] predstavlja poslednji i najnoviji sloj, zapravo polituru starije jonsko-ajolske mešavine, pa stoga nije nikakvo čudo što je najpoznatiji aleksandrinski [[homerolog]], [[Aristarh]], bio mišljenja da je [[Homer]] rođeni Atinjanin. S time se slaže i antička tradicija da je [[tiran]]in [[Pejsistrat]] početkom 6. v. st. e. postavio državnu komisiju da sredi homerske rapsodije u jednu celinu. Razume se da ni odbori ni komisije ne svršavaju nikakvih poslova, a pogotovo da ne sastavljaju niti rediguju [[ep]]ove, a najmanje ovakav kao što je naša [[Ilijada]]. Takve poslove radi samo jedan čovek, pa makar mu ime značilo „sastavljač\". Pravo mu je ime bilo [[Melesigen]].\n\nIme Ilijada izgovaramo sa pogrešnim naglaskom kao da je reč romanskog porekla i da spada u istu grupu kao parada, pomada, limunada itd. Ovo grčko ime, međutim, građeno je na isti način kao naše pozajmice iz grčkog [[hiljada]] i [[livada]]. Ali kako je daleko veći broj reči romanskog porekla sa istim završetkom one su prevladale i udarile svoj romanski naglasak na ovo grčko ime. Ilijada se zove prema gradu [[Ilij]]u, a ovaj opet prema junaku [[Il]]u. U dvadesetom pevanju Ilijade javlja je ovaj osnivač Ilija, ali Homer spominje u Ilijadi još jednog Ila, sina [[Dardan]]ova, dok se u [[Odiseja|Odiseji]] tako zove [[Mermer]]ov sin.\n\n[[Ilion]], homerski [[Ilios]], starije je ime grada Troje čija se tvrđava zove [[Pergama]]. Danas se, međutim, stručnjaci ne zadovoljavaju imenom Ilijada, nego traže neku Ahilejidu koja je, kažu, prekrojena prema nekom starijem epu u kome glavni junak nije bio [[Ahilej]], nego njegov protivnik [[Memnon]]. Ima i drugih [[hipoteza]] koje su plod učenih [[konstrukcija]] i [[rekonstrukcija]], pa je tako za neke [[filolog]]e glavni junak bio ranije zapravo [[Hektor]], koji se doista u ovoj našoj Idijadi pominje češće nego Ahilej. Drugi opet misle da je glavni junak „Prailijade\" bio [[Ajant]] ili [[Teukar]], itd. Sve ovakve kombinacije moramo odbaciti ako smatramo ovu našu Ilijadu delom jednog jedinog pesnika.\n\nRazume se da se ovakva pretpostavka o jednom jedinom pesniku mora na samom tekstu proveriti i dokazati. Ilijada može biti delo jednog čoveka samo onda ako je ona sva izgrađena na osnovu jedne teme čiji je nosilac samo jedan junak kroz dvadeset i četiri pevanja. Taj junak se zove Ahilej, sin [[Pelej]]ev, kako nam kaže pesnik u prvom stihu. Ovaj glavni junak ahajski ne nosi ni jonsko, ni ahajsko, ni helensko ime. Po imenu on je stranog porekla. Njegov protivnik, glavni trojanski junak Hektor, nosi autentično grčko ime. Ali mi znamo i za njegovo trojansko ime, ono glasi [[Dareios]]. Izlazi da je homerski Hektor bukvalan prevod tog [[varvar]]skog imena, koje potvrđuje Ajlijanovu tezu o postojanju neke varvarske Ilijade na jeziku indoevropskih Friga ili Bruga.\n\nUčeni [[Vergilije]] zove tako i same [[Trojanci|Trojance]] koji su zajedno sa [[Dardanci]]ma držali [[Ilij]]. I jedni i drugi dolaze sa [[Balkan]]a, gde se [[Brugi]] javljaju na celom njegovu trupu, od ilirskog [[Jadran]]a do tračkog [[Pont]]a. Zbog tih ranijih naselja trojanskih predaka na Balkanu prvi ahajski doseljenici morali su borbom krčiti sebi put kroz fruška i dardanska naselja. Jedino je tako mogao postati i Hektorov grob u [[Bojotija|Bojotiji]] odakle je docnije, mnogo docnije, mogla krenuti Agamemnonova panahajska ekspedicija protiv [[Troja|Troje]]. Preduslov za takvu ekspediciju čini ahajska [[talasokratija]] u 13. v. ili jonska u 8. v. st. e. Za našu Ilijadu je važnija ova druga.\n\nIako pesnik i pisac Ilijade ne piše istoriju nego u najboljem slučaju stihovan istorijski roman, ipak njegova kazivanja mogu imati poneko istorijsko zrnce koje se mora dopuniti kultskom tradicijom kao ona o Hektorovu grobu kod Tebe ili o Ahilejevu i Patroklovu grobu na ulazu u [[Helespont]] ili Dardanele.\n\nZa taj Ahilejev kult na [[Bospor]]u i na [[Pont]]u saznajemo iz natpisa iz kojih proizlazi da je Pelejev sin kao „Gospodar Ponta\" bio prvobitno [[demon]] Severac, koji već prema majci pripada moru i morskom kultu. Prvi [[Ahajci]] koji prodiru na [[Sredozemlje]] nisu bili pomorci pa stoga oba homerska epa, [[Odiseja]] više no [[Ilijada]], sadrže dosta motiva starobalkanskih i staromediteranskih. Tako već po imenima junaka i plemena, ahajskih i varvarskih, koji se bore oko Troje, možemo prilično pouzdano dokučiti da prehomerski pevači i [[rapsodi]] nisu bili samo Ahajci i [[Heleni]] nego i [[Tračani]], [[Brugi]] i [[Dardanci]] koji su naročito negovali muziku.\n\nOvu duboku starost epske umetnosti starobalkanske potvrđuje i homerski izraz [[kleos aphthiton]] „slava neprolazna\" koji se bukvalno podudara, leksički i morfološki, sa staroindijskom frazom [[šravas akšitam]]. To znači da je epska umetnost starija i od Inda i od Ahajaca. Ona pripada opšteindoevropskoj vojničkoj aristokratiji, čije se ime pominje u 14. veku st. e. u Zakavkazju na pisanim dokumentima, a sačuvalo se i u jadranskih [[Sloveni|Slovena]] do 12. veka.\n\nU našoj Ilijadi osim Bruga i Dardanaca, [[Misi|Misa]] i Tračana spominju se i druga starobalkanska plemena kao [[Pajonci]] sa [[Vardar]]a i [[Dolopi]] iz Tesalije. Današnji lingvisti smatraju ova plemena ilirskim. Daleko je, međutim, važnija činjenica što se glavni junak atinske Ilijade Ahilej poreklom iz Ftije u Tesaliji ne obraća [[Zevs]]u sa [[Olimp]]a niti sa [[Ida|Ide]] poviše Troje, koji mu je najbliži, nego dalekom, vrlo dalekom Zevsu u epirskoj [[Dodona|Dodoni]], Zevsu indoevropskih Pelasta, vulgarno zvanih Pelazga. [[Pelasti]] su posebna grupa starobalkanskih Indoevropljana koja je jezički i kulturno arhaičnija od helenskih i ahajskih Indoevropljana. Sledi da je Ahileju divnom glavni zaštitnik Zevs u Dodoni koji pripada dohelenskoj eposi preklasičnog Balkana. U ove starobalkanske Pelaste spadaju Brugi, Iliri, Dardanci, Pajonci, pa je prema tome Ilijada obuhvatila ne samo ahajska i helenska nego i nehelenska plemena. Kako su ovi nehelenski Pelasti u stvari naši starobalkanski preci izlazi da se atinska Ilijada tiče i nas, balkanskih Slovena. To se uostalom vidi i po patronimiku [[Teutamos]] čija se osnova javlja u ilirskom, italskom, keltskom, germanskom i baltsko-slovenskom, ali ne i u grčkom rečniku.\n\nIma još imena u Ilijadi koja upućuju na [[protosloveni|protoslovenske]] veze, to je sama lepa [[Jelena]] zbog koje se kobajagi vodi [[trojanski rat]] i to samo devet godina, jer se prvih dana desete godine svršava. Šveđanin M. P. Nilson, ponajbolji stručnjak za homersku i mikensku religiju i [[mitologija|mitologiju]], smatra da je [[Helena]], koju je odveo [[Paris]], zvani [[Aleksandros]] „Međedović\", prvobitno božanstvo svetlosti i vegetacije iz epohe minojske [[dendrolatrija|dendrolatrije]]. Njena su braća [[Kastor]] i [[Polideuk]], „sjajne zvezde\", „beli ždrepci\" i „spasitelji\", prikazivani sa sestrom u sredini. Ovaj je motiv sačuvan u našoj [[srpske narodne pesme|narodnoj pesmi]]: „Dva su bora naporedo rasla, među njima tankovrha jela. To ne bila dva bora zelena, već to bila dva brata rođena\" itd. Majka Kastora i Polideuka zoze se [[Leda]], ranije [[Lada]]. I ovo je ime dokumentovano u slovenskom Lada (od starijega [[vladha]] „gospođa\" sa gubitkom inicijalskog v — prema Lidenovu zakonu).\n\nOve i druge lingvističke sitnice pokazuju da su se u Ilijadi nagomilali leksički i mitološki ostaci ranijih i vrlo starih stanja indoevropskih. Stoga nije nikakvo čudo što B. Serđi nalazi posebne veze između slovenskih i helenskih Indoevropljana. Takvih tragova ima npr. u pesmi koja opisuje „pogrebne igre\" u slavu Patroklovu koje nas podsećaju na pesmu „[[Smrt vojvode Kajice]]\".\n
\n\n*literatura: [[Milan Budimir]], Atinska Ilijada ([[Letopis Matice Srpske|LMS]], godina 140, str.380).\n
\n----\npolazna stranica:[[Antička književnost]]\n
\n----\n
[[Илијада имена|Ćirilica]]
','',144,'Golija','20040908200131','',0,0,0,0,0.468364187269,'79959091799868','20040908200131'); INSERT INTO cur VALUES (6028,0,'Илијада:_песма_и_песник','===Песма и песник Илијаде===\n\nПесник наше Илијаде није напросто стваралац најстаријег књижевног језика у Европи. Он је као мајстор састављач у свом [[еп]]у са једнаком љубављу и пажњом саставио и опевао и грчке и негрчке јунаке, пријатеље и непријатеље. Нарочиту пажњу поклања старим [[Балкан]]цима на северу у области [[Понт]]а и [[Дунав]]а. Они су за њега људи високих техничких способности и необично побожни праведници. Такав суд о најстаријим „[[варвари]]ма\" на Балкану најлакше се да објаснити колико приближно једнаким нивоом цивилизације грчких колониста и њихових варварских суседа толико и спољном политиком атинског диктатора [[Пејсистрат]]а, који је са разумљивих разлога ишао за тим да [[Грци]]ма приближи негрчке становнике на источнобалканском прибрежју и да између њих и атичких колониста утврди што пријатељскије односе.\n\nПесниково састављање и везивање Грка и варвара, савремених друштвених покрета и давно минулих култура и схватања, захтева нарочите уметничке способности у погледу планског архаизовања и намерне [[репристинацијa|репристинације]]. V том смислу песник пре свега треба да познаје и старе прегрчке говоре којима се сачувало трага на периферији грчког света и у хијератској поезији. Али, како нам кажу стари историчари, највише се очувало трага прегрчким старинцима у самој Атици и у најближој околини Пејсистратове Атине као и у области око [[Хелеспонт]]а. За Атику је то сасвим разумљиво, јер је то била оскудна и кршевита земља са економским [[песимум]]ом. У атичком крају око Елеусине као и у самој Атини, у верској поезији наилазимо на негрчке елементе. Те прегрчке старинце зовемо, како је речено, [[Пеласти]]ма, при чему треба имати на уму да тај етнички назив није једноставан. Из појединих места у Илијади лепо се види да њен песник познаје језик тих Пеласта, ранијих господар Белог мора. Значи да је песник Илијаде био двојезичан а не само носилац грчке интердијалекатске језичке заједнице. То је потпуно у складу са његовим ставом према негрчком становништву. Ту је и главни узрок његовој особеној трпељивости, доста реткој појави код потоњих Грка, који сав свет деле на Грке и варваре.\n\nКад кажемо да је [[Илијада]], коју нам оставише александрински професори, написана у Пејсистратовој Атини, то не значи да ми са [[Аристарх]]ом заједно сматрамо „састављача\" Илијаде рођеним [[Атињанин]]ом, па чак ни Грком. Мада је последња језичка редакција, како је то утврдио лингвиста [[Вакернагл]], несумњиво атичка и атинска, ипак из те поуздане чињенице не морамо закључити да је песнику Илијаде атички или који други грчки [[дијалекат]] његов матерњи језик. Ова сумња у његово чисто грчко порекло постаје већа кад се сетимо извесних колебања у гласовима и у ортоепији. Поступак са гласом обележеним називом дигама и накнадно развлачење стегнутих дужина и кратких [[вокал]]а пре би се могли објаснити језичком колебљивошћу него нужном последицом самог начина певања и то у првом реду стога што су се већ у то доба епске песме рецитовале, а не певале као раније. Зна се да отац оснивача грчке науке и философије, чувеног и по данашњим гимназијама, мислим на [[Питагорa|Питагору]], није био [[Грк]] него Пеласт. Можда стога није сасвим без основе античка традиција о страном, негрчком пореклу најстаријих грчких песника и певача као што су [[Орфеј]], [[Тамир]], [[Мусај]], [[Лин]] и други. По једној античкој традицији песник Илијаде треба да је Мајонац из Лидије, а за Мајонце се мисли данас да су исто као [[Миси]] и [[Бруги]] балкански старинци индоевропског порекла, који су се за време таконазване ајгајске сеобе у 12. веку са Балкана доселили у северозападни [[Анадол]]. Ови су Мајонци етнички много ближи [[Трачани]]ма него [[Хелени]]ма и припадају вероватно као и остали Пеласти првим индоевропским колонистима, који се на Средоземље доселише много пре Грка и стопише се, негде мање негде више, са затеченим средоземним старинцима.\n\nСве ове ситнице, иако на први поглед безначајне, од важности су у нашем случају, јер се ради о аутору првог и најславнијег дела европске књижевности, који је саставио два главна оснивача европске просвећености, прегрчке Пеласте и грчке Индоевропљане. Хомерска уметност, о којој ће сада бити реч, величанствен је свод што почива на та два ступа. Онај старији и јачи ступ мање је познат, јер и данас има стручњака који целу грчку уметност, па и сву књижевност, сматрају искључиво грчким родом и плодом са грчког стабла, које засадише сами [[Грци]] на грчко тле без ичије помоћи и поуке. Али откако је откривена уметност старог [[Миноса]] на [[Крит]]у, почиње се друкчије гледати на најстарију грчку књижевност, језик, веру, уметност, друштво и обичаје. Па и на хомерско питање, на Илијаду и њеног непознатог писца, који не може стајати далеко од теологије, јер одмах у првим стиховима своје Илијаде уздиже и бесмртну душу и свештеника, њеног лекара, без чије вештине и враџбине грчки јунаци никад не би дошли под тврде зидове богате Троје.\nУ чему лежи чар и тајна [[Хомер]]ове уметности? Било је песника и пре и после Хомера, и било их је и код Грка и код других народа, али досад се појавила само једна [[Илијада]], само један [[Ахилеј]], само један [[Хектор]]. Стручњаци веле да је овом јединственом песнику главна снага у мирној и широкој епској објективности. Други опет у његовој савршеној епској техници и мајсторској композицији. Али техника и композицијски калуп може се научити и позајмити, иако су већ [[Аристотел]] и [[Хоратије]], песник нелатинског и можда илирског порекла, приметили да писац [[тројански рат|тројанског рата]] читаоца сместа уводи и убацује у сред матице бурних догађаја. Филолози су срачунали да је песникова умешна техника догађаје од неких девет година, колико је по тр-дицији трајао тројански рат, свела на циглих педесет дана. Кад се узме у обзир да се већа половина тог броја напросто у излагању догађаја са типским бројевима [[девет]] и [[дванаест]] само спомене и прескочи, онда се цела радња опевана у неких петнаест хиљада [[стих]]ова одиграва у двадесетак дана. Песник дакле узима само последње дане тројанског рата да нам их опише. Али и ту је, поред све епске опширности, препреденији и јачи мајстор но иједан епичар из доба ренесанса или из новије Европе. Зна се сасвим поуздано да су избројани дани Троји и [[Пријам]]ову царству. То и песник наговештава, али не води нас до краја циља, који очекује само примитиван читалац. Песник прекида и завршава [[тужбалица]]ма и сахраном оног јунака који је држао Троју и који је био први и најопаснији непријатељ Ахилеја, главног јунака целог дела. Освајање [[Илиј]]а или Троје, које узалуд читалац тражи у Илијади, оставља овај несумњиво генијални уметник слабијим песницима, званим [[хомериди]]ма или Хомерчићима, да и они могу нешто да кажу. Тако је освајање Троје опевао безначајан неки песник, док би за просечно схватање то требало да уради сам песник Илијаде и да свог носиоца [[чојствo|чојства]] и јунаштва после пада Троје, подигне и уздигне као [[Шекспир]] [[Хамлет]]а високо на штиту и на копљима бојним. Већ сам овакав завршетак, који крваву борбу и кланицу прекида измирењем љутог Ахилеја и уцвељеног [[Пријам]]а, измирењем обележеним жалосним тотоном тихог religioso con pietà, можда y већој мери него бурни почетак, одигран савршено драмски con brio и con tutta forza казује и показује чак и најповршнијем читаоцу да je пред нама необичан уметник, кoји савршено рукује свим положајима и скалама, солом и [[контрапункт]]ом, трагедијом и идилом.\n\n[[Виктор Берар]], политичар и пријатељ нашег народа, беше посветио сав свој живот песнику Хомеру, a нарочито Одисеји. Он je открио економско-географску важност Хомерове Троје. Илијаду он не сматра обичним епом, него епском драмом. За њега je композиција Илијаде првенствено драмска. Y томе, мисли Берар, лежи права и прва уметничка вредност наше Илијаде. Други ce највише диве песниковим поређењима, краћим и дужим, која сведоче не само о ширини песникова замаха и о домаку животног му [[радијус]]а, него откривају y њему и сјајног лиричара. A шта да кажемо о песниковим психолошким анализама и о психолошким портретима датим не на дескриптиван шаблонски начин него непосредно индивидуалном речју и делом, као код [[Чехов]]а.\n\nИзлази да je овај песник Илијаде и епичар и лиричар и драмски писац, да je психолог са особеним методом и да je описивач нарочитог стила. Старије, мислим професорске и филолошке кудиоце и хомеромастиксе („бичеве Хомера\" ) и не спомињем посебно, мада je потребно знати и чути шта каже и противничка страна, поготово кад je још увек јака и утицајна. Кудиоци Хомерови, којих има и код нас, кажу да y његову причању има крупних противречности. Одговарамо њима овако: покажите нам неку научну или философску расправу обима Илијаде y којој нема противречности. Можда би још боље било одговорити им оном нашом народном пословицом „Добар коњ има стотину мана, a рђав само једну\". Песников [[Пегас]], којим нас води песник Илијаде није напросто добар. То je сеновит, вилински, чаробни коњ. То je олимпски [[коњ]].\n\nИма кудилаца који највише приговарају досадним клањима y средини епа и тобож двогубом предмету који песник обрађује. Ta озлоглашена клања y средини епа, када ce очекује све снажнија и страшнија [[динамика]], само на први поглед могу да збуне површног истраживача. Грчког читаоца она нису могла, разуме се, ни најмање да замарају, као ни набрајање грчких лађа и племена која учествују у рату или опис главних грчких јунака, што га лепа Јелена даје тројанским старцима. Клања у средини епа потпуно одговарају и пишчеву плану и психолошким потребама античке публике. Досадна могу бити само онима који у нашој Илијади виде у ствари два епа, Ахилејиду и Илијаду. Ахилејида би по том схватању била старија и од неког већег уметника, оног правог, старог Хомера. Она би садржавала само сукоб између Ахилеја и [[Агамемнон]]а. А сама Илијада, дело неког обичног сакупљача и [[редактор]]а, описивала би борбе око Илија и пад Троје. [[Ахилејида]] била би по том схватању певана у неком краћем стиху и то у ајолском дијалекту. Илијада, била би у херојском стиху испевана или можда и написана у јонском дијалекту. Можда је, мисле ови стручњаци, тек неки трећи вешт човек све то слепио и скрпио у данашњу Илијаду, оставивши ипак подоста трагова свог крпежа.\n\nПоред најстарије Ахилејиде и најмлађе Илијаде убацују други, још оштроумнији критичари и тумачи, неку Патроклију, мањи еп о јуначкој погибији верног и главног побратима Ахилејева [[Патрокл]]а, па затим епић о јунаку [[Диомед]]у и тако даље редом путем цепкања и уситњавања. Мисао, ако се сме тако казати, која ове стручњаке у том послу руководи и заводи, лежи у томе што тако желе доћи до оне праве песме и до правог Хомера који треба да је апсолутно савршен. За [[филолог]]е стручњаке апсолутно савршен Хомер и апсолутно савршена Илијада, како они желе да назову своју хемијски и логички пречишћену песму, био би неки мали еп са кратком, јасном и прегледном радњсж без икаквих опширности и без икаквих противречности, који би садржавао само сукоб између Ахилеја и Агамемнона, без икаквих споредних догађаја, који по њихову схватању успоравају и ометају правилан ток развијања, који мора ићи најкраћим путем ка циљу као по некој надземаљској и натчовечанској ваздушној линији. Ове и сличне лудости могле су да се појаве само у главама филолога, нарочито немачких, koji из овог нашег очигледно за сваког генијалног Хомера пошто пото хтели да издестилирају свог супергенијалног Хомера, најстаријег, најсавршенијег и, што је најважније за професорску памет, најлогичнијег Хомера.\n\nСрећом, данас се после двеста година западноевропског четовања и палетковања заморише филолошки мозгови и почеше напуштати бојиште испод тројанског града. Један по један долазе до резигнације и до признања које гласи „не знамо\". То је углавном исход досадашњег ратовања између унитараца и плуралиста, оних који траже једног песника Хомера и других који изналазе у нашој данашњој Илијади више песама од више песника разне вредности.\n\nГледиште које ми заступамо гласи: ову нашу Илијаду, како је ми данас читамо и како се чита већ неких двадесет и пет столећа, без обзира на ситне и безначајне уметке, саставио је и написао један уметник са својим одређеним уметничким планом и својим одређеним индивидуалним схватањем. Врло је вероватно да се при том раду, који је искључиво плод његових споеобности, и само његова генија, послужио старијим песмама. Али то не значи да његово дело има своју преисторију која се анализом садашњег дела може у главним етапама реконструисати и тако утврдити еволуција и постанак ове Илијаде. Мислимо на унутарњу историју њену у погледу поступног изграђивања целокупне песникове архитектуре, а не на спољне моменте који су могли утицати на песникову главну „идеју силу\" и на његов уметнички план. Било је, како каже Хоратије, јунака и пре Агамемнона и песника и пре Хомера. Али ми имамо сада пред нама овог Агамемнона и овог песника, овог јединог и јединственог Хомера који је уметник самосвојан и целокупан у свом делу.\n\nОво гледиште о нашој Илијади и њеном песнику треба мало и доказати. Нарочито треба подвући његову самосвојност и у композицији и у епској архитектоници и у погледима на живот и људи и богова, а не само у епској техници и у изражајним средствима, јер се ово двоје да и од другог примити и научити. Наш је, међутим, Хомер самосвојан, самодржац свог јединственог уметничког генија. Значи да његову генију нема и није могло бити ни претходника ни последника. Могло је бити само старијих песника пре њега, а о таквима нас и он сам обавештава, а могло је бити подражавалаца.\nОве друге много боље познајемо но оне прве. Узмимо само најпознатије. Ту је први [[Вергилије]] и сви потоњи западноевропски песници, од [[Лукан]]а и Статија до [[Волтер]]а и [[Мицкјевич]]а. Кад споменусмо Волтера, не смемо заборавити да баш његова [[Анријада]] даје приближну представу оне филолошки дестиловане и екстраховане Праилијаде, сухе и анемичне, без живота људског и без даха уметничког. Ниједан од ових западноевропских песника нема оне просте и сав-шене генијалности у самом полазном моменту свог дела. Како каже Хоратије, Хомер нас сместа убацује у вртлог догађаја, сконцентрованих и просторно и временски, и, што је најпресудније, и психолошки у једну једину и јединствену тачку силу, како би рекли савремени физичари. Јединство радње, места и времена у овој епској драми, пуној лирских идила, много је савршеније и од самог [[Аристотел]]ова канонског принципа, а да и не говоримо о техници европске драме која и код Шекспира тај принцип напушта. Ово јединствено јединство, главно сведочанство о једном једином песнику и писцу, почива на једној психолошкој доминанти од почетка до краја целог епа. Та [[доминанта]] је Ахилејева срџба, око које, као у некој музичкој фуги, круже и измењују се и сви остали мотиви и све остале варијације. О њој ћемо морати посебно говорити.\n\nИ кад се сложимо са Бераром да је наша Илијада епска драма, морамо одмах истаћи да личности Хомерове сцене ни за најкраћи тренутак не падају ма у какав патетичан излив, који је редовна појава код свих западноевропских писаца са Вергилијем на челу. О [[театралност]]и ни сенке, мада се радња догађа на југу, међу херојима и боговима. Све је савршено људско и свељудско, почевши од поглавара [[Олимп]]а, родитеља и богова и људи, па до Ахилејеве послуге. Ово су сваком уочљиве особине Хомерова психолошког стила, који, како сви кажу, оста недостижан све до дана данашњег.\n\nАко песнику Илијаде припада и Одисеја, а тако сви стручњаци мисле и тако су за ових двадесет и пет векова мислили, онда је [[Одисеја]] раније дело песниково, написано пре Илијаде. Сви додуше налазе да је песник писао ратничку Илијаду у млађим годинама, а малограђанску Одисеју у старијим годинама свога живота, када му је стил постао мање драмски а више идиличан. При томе се стручњаци позивају на чињеницу да је архитектоника Одисеје компликованија и да претпоставља тежи напор но у Илијади, јер се цела тема одиграва паралелно на два разна места са две главне личности. Тако мисле и професори и песници који су се бавили Хомеровим песмама. Али овај утисак није тачан закључак, иако за њега говори наоко и [[метрика]]. Стихови у Одисеји показују нешто мањи постотак таквих завршетака које наука сматра старијим но у Илијади. Ако међутим оба дела припадају једном те истом песнику, ова ситна разлика у постотку не значи готово ништа, јер се може лако објаснити разним епским материјалом: онај материјал за Илијаду припада старијем слоју, а овај за Одисеју који је у већој мери поморски и прегрчки није могао тако брзо да се преруши у грчку метрику. Илијада је у еколошком погледу више континентална и стога ближе индоевропском времену, док Одисеја има претежно медитеранску позадину.\n\nНама се чини да Одисеја, која нема ни издалека оно психолошко јединство, својствено Илијади, показује примитивнију технику са свим оним особинама које су тек у Илијади дошле до пуног израза.. Радња се у Одисеји догађа на разним местима, она је стога по садржини интересантнија, али истовремено и разбијенија, нарочито у првој половини. Плански принцип за композицију обележен је дуализмом и паралелизмом, који, додуше, сусрећемо и у Илијади са карактеристичним [[контрапост]]има, који снажно истичу психолошке портрете. Међутим у Илијади [[монизам]] је претежнији од [[дуализам|дуализма]], коме је супротстављен и [[триализам]]. Одисеја се може сва поделити у шест једнаких делова и њен принцип уоквирене приче одаје великог уметника. Илијада се пак дели у три чина, сва три пуна драмске динамике која се све до краја са малим [[ретардација]]ма, вешто смишљеним уосталом, стално пење и напредује. Све је усредсређено око једне личности, која се осећа на позорници и онда када је не видимо. Све добре особине Хомерове архитектонике што их налазимо у Одисеји, налазе се појачане и савршеније у Илијади, која превазилази Одисеју у првом реду својом ванредном психолошком документованошћу, а мање савршенијим техничким вештинама. Стога нам се чини да је песник Илијаде најпре дао страдалника Одисеја, а доцније срдитог Ахилеја.\n\nПесников Ахилеј није само [[furioso]]. Oн је и [[inamorato]]. He мислимо овде само на Ариостова Орланда, него и на odi et amo („мрзим и волим\") темпераментног [[Катул]]а, јединог истинског лиричара старог [[Рим]]а, на два основна козмогонска принципа што их постави философ [[Емпедокле]]. Љубав и мржња управљају Ахилејем, a песник нам одмах у уводу каже да ће опевати Ахилејеву срџбу, са које изгибоше силни јунаци, па најзад и он сам. Ова срџба и мржња не јавља се нигде, па ни у Илијади, без љубави. Та два [[афект]]а иду увек заједно или наизменично. И Хомеров Ахилеј на крају крајева полаже оружје пред љубављу која је и према песнику Илијаде непобедива и моћнија од мржње. Како је песник испреплео Ахилејеве љубави и мржње? Досадашњи стручњаци као да су и превише поклонили пажње Ахилејевим мржњама у Илијади, полазећи притом од песникових речи у самом уводу и од Ахилејева сукоба са силним Агамемноном, главним војводом ахајске војске под Тројом. Међутим Ахилеј се није разљутио само на Агамемнона и на све остале [[Ахајци|Ахајце]] који отрпеше Агамемнонову самовољу. Ова љутња и мржња почињу да попуштају већ на почетку другог чина ове епске драме, чији је протагониста жестоки Ахилеј, у неку руку прототип [[Јован Цвијић|Цвијићева]] виолентног динарског типа и права супротност потоњем грчком идеалном трезвењаку који поступа у свему „[[сос меру]]\", како каже [[епигон]]чић гркомански [[Кир-Јања]].\n\nY деветом певању наиме, после одбијања сатисфакције понуђене од нарочитог изасланства [[Агамемнон]]ова, [[Ахилеј]] ипак наговештава да ће у извесном часу ступити у борбу. Y средини другог чина, када ситуација за Ахајце постаје у све већој мери безнадежна, шаље Ахилеј свог најмилијег друга [[Патрокл]]а да најпре види како стоје [[Ахајци]], а доцније даје своје оружје и своју опрему Патроклу, који донекле сузбија Тројанце, па затим и сам пада од Хекторове руке. Са Патрокловим лешом одлази непријатељу и Ахилејево оружје. Две срамоте за Ахилеја: погибија првог друга и губитак оружја. Ахилејева срџба и мржња преноси се коначно на народног и личног непријатеља [[Хектор]]а који се привремено, због срџбе на Агамемнона, готово сасвим изгубио у Ахилејевој подсвести и ишчезао из његова круга интересовања.\n\nТако се јавља друга срџба и друга мржња Ахилејева. Тако почиње трећи, завршни чин драме, једнак углавном по обиму ранијим чиновима. Сваки наиме обухвата по осам певања и отприлике приближно једнак број стихова. Али и овај судбоносни, трећи чин завршава љубављу, смиреном и пуном тихог самоодрицања, а не неком провалом неке нове Ахилејеве срџбе.\nЗначи да песник Илијаде не пева до краја о убиственој срџби дивног Ахилеја. Стога су готово сви домишљати и кратковиди стручњаци хтели да поправе песника и да заврше ову епску драму коју зовемо Илијадом, оном сценом где Ахилеј, сав бесан и сав трагичан у свом гневу, повлачи око зидина тројских леш убијеног Хектора. Ови добронамерни стручњаци и хомеропоправљачи и испитачи мисле у својој прописно сређеној и школски распоређеној памети да је песник Илијаде под крај свог подугачког епа готово заспао и заборавио на свој основни психолошки мотив, којег се мора држати од почетка до краја. Мисле ови једноставни мозгови да све у животу, истинском и уметничком, мора бити једноставно, праволинијски одмерено и одбројано. Мисле да песник свог Ахилеја не сме даље од срџбе потезати и неким, по њихову суду, споредним сценама повлачити.\n\nНе знају притом, или заборављају ону истину да нема мрака без светлости и обратно, да нема смрти без живота и обратно, да нема мржње без љубави и обратно. Та како бисмо ми осетили и оценили Ахилејеву срџбу и мржњу кад не бисмо знали и видели сви неуки и прости да је Ахилеј морао неког и нешто волети, када је могао тако страшно мрзети. Знао је да нема светлости без сенке и да нема ноћи без дана. Као сви велики људи песник Илијаде је потврдан и не може стога ни по коју цену да да негативним и противживотним расположењима, као што су срџба и мржња, не само прву него и последњу реч. Знао је да су мржња и гнев убиствени и да су љубав и доброта животворне на целом свету и у свим временима. Па стога и његова епска трагедија, која је истовремено и божанска и људска комедија, јер оба света и обе реке живота иду код овог песника упоредо, мора завршити макар ишчекивањима новог живота и нове радости. Ова животна и општа истина важи нарочито за људску децу што живе на обалама и острвима Јонског и Белог, Ајгајског Мора.\n\nОбе Ахилејеве мржње песник Илијаде оивичио је љубавима. Али не једнаким љубавима; то не би било ни уметнички ни херојски. Прва љубав, старија од мржње на Агамемнона, потпуно је телесна и управљена је лепој робињици [[Брисеида|Брисеиди]], коју мора уступити Агамемнону и коју доцније неће да замени и надокнади ни понуђеном ћерком силног првог војводе Агамемнона. Брисеида је дакле прва и последња Ахилејева телесна страст, којој песник са појмљивих разлога у свом херојском епу није могао поклонити више простора него колико је допуштала друштвено-психолошка стварност оног времена и оног места. Ипак је њен утицај на судбину кратковеког јунака Ахилеја потпуно довољно истакнут.\n\nДавно је примећено да је песник Илијаде јединствен уметник у вешто смишљеној и још вештије израженој психолошкој градацији, мада је и сва остала његова психичка ритмика пуна прелива и темпа. Телесну љубав према Брисеиди потискује увређен понос и срџба на Агамемнона и све Ахајце. Ту лични моменат претеже готово сасвим над осећањем колективне повезаности али само онолико колико је најпотребније, иако Ахилеј редом одбија све понуде некада надменог а сад погруженог Агамемнона. Закон опште равнотеже, који господари грчким душевним и духовним животом, уколико је изражен и представљен у религији, уметности и науци, не може да остави ни Агамемнонову надменост ни Ахилејеву претерану обест ([[hybris]]) некажњеним. Свако ремећење равнотеже и хармоније мора се испаштати и платити. Своју непопустљиву мржњу на Агамемнона и на цео ахајски народ плаћа Ахилеј смрћу свог најбољег пријатеља, губитком и пропашћу своје друге љубави, чисто другарске и стога много вредније но што је била она чулна љубав према младој робињици. Због младе жене дошло је до убиствене заваде и омразе између главног јунака и главног војводе ахајског, а због лепе Јелене дошло је до тројанског рата. То све сазнајемо од песника Илијаде. И трећа жена, млада робињица са Хрисе, коју Агамемнон неће ни за откуп да врати њеном оцу, проузрокује страшну погибију и помор у ахајској војсци. Али песник Илијаде има и таквих женских карактера, који су потпуне супротности лепој Јелени, исто онако као што има најсупротније мушке односно херојске карактере.\n\nСмрт Патроклова потискује Ахилејеву срџбу према личним непријатељима и уступа место мржњи на општег, колективног непријатеља, Хектора, који му уби најдражег друга Патрокла и на Тројанце који већ носе ватру на ахајске лађе, да сасвим онемогуће повратак и узмак. Друга љубав Ахилејева, узвишенија, снажнија и дубља од прве, много је јача од мржње и срџбе на Агамемнона. Али она ствара или боље речено поново распирује и до врхунца уздиже стару мржњу на главног супарника и на заједничког непријатеља. У трећем чину песник нам на свој непосредан начин са много страховитих и сурових појединости описује и једну и другу страст главног јунака, како жали за љубљеним Патроклом и како бесни против најомраженијег душманина. Песников Ахилеј уме да плаче као лудо дете и да бесни као најисконскији [[демон]]. Оно што ради са убијеним Хектором прелази опет сваку меру и постаје hybris, која ће доцније бити кажњена.\nХекторов отац, седи Пријам, долази кришом у Ахилејеву колибу. Плаче старац и моли подивљалог хероја божанског порекла са мајчине стране, која је у прегрчкој балканско-анадолској области била јача од очеве. Моли и преклиње понижени и уцвељени старац, господар некад најмоћнијег и најбогатијег града на свету. Срдит Ахилеј не попушта све дотле док га [[Пријам]] не подсети на његова седа родитеља, смртника [[Пелеј]]а, који ће по општем закону морати једном да оплакује Ахилејеву погибију. Тек успомена на оца изазива у Ахилеју и уздиже на површину ону трећу његову љубав, најстарију, најдубљу и најмоћнију код свих индоевропских племена. То је најсветија љубав према родитељу. Ова љубав побеђује све остале љубави и савладава све мржње. Ахилеј коначно попушта, мири се са оцем убице љубљеног друга и даје му синовљев леш. Настаје општи [[декрешчендо]] али поступно: још једном, после измирења са Пријамом, са својом личном судбином и са целим светом, Ахилејева срџба за моменат блесне. Ипак синовљева љубав у Ахилеју, старија и од оне према другу Патроклу и од оне према лепој робињици, јача је од мржње и беса на Агамемнона и на Хектора. То је песник Илијаде хтео да покаже и стога се његова епска драма није могла и није смела да сврши Хекторовом погибијом. Могла се свршити само измирењем главних јунака и сахраном Ахилејева и ахајског душманина, првог и последњег браниоца тврдог Илија. Срџба Ахилејева, главна потка Илијаде, испреплетена и оивичена љубавима, није могла ни са гледишта моралне, психичке и естетске стварности, да буде и финале ове јединствене симфоније људских страсти и јуначких страдања. Заједно са најсветијом Ахилејевом љубављу доводи до смирења у епу, које слушаоца и читаоца уздиже изнад катарки ахајских лађа, изнад високе тројанске куле и изнад поклика и јаука храбрих бораца са обе стране. Ово смирење уздиже из долине плача и мржње до висине [[Олимп]]а, где влада „ведри\" [[Зевс]], отац свих људи и свих богова, бранилац равнотеже и хармоније. На тим висинама ишчезавају људске и свељудске пролазне мржње и љубави, остаје само она љубав која веже прошла и садашња поколења, која измирује наша и туђа племена. То је љубав животворна, она обезбеђује радост и вечност.\n\nИзмирењу и смирењу у Ахилејевој колиби морало је према песниковој религији, чији су богови грешни као и смртници, да претходи измирење између Зевса и [[Херa|Хере]], који су се завадили исто као и Ахилеј и Агамемнон већ на самом почетку епа. Старо је веровање у анадолској културној области у потпун [[паралелизам]] [[макрокозма]] и [[микрокозма]]. Овај наш живот на земљи, лични и колективни, само је одблесак и пандан оном великом и силном животу на небу. Стога Хомерови богови активно учествују у тројанском рату, деле се у таборе и заузимају се за своју страну на земљи. Небески живот се не одваја него се само издваја и истиче од земаљског. Љубавима и мржњама на земљи одговарају појачане и повећане љубави и мржње на небу, где се поједини богови боре међусобно и једни друге потискују и са престола збацују. И ток догађаја у Илијади врши се не по програму и плану њена песника, него по вољи Зевсовој. Он је у то доба главни и одлучни чинилац. Он даје Тројанцима победе над Ахајцима, које штити његова жена Хера. Поступа тако стога што жели да пружи Ахилеју [[сатисфакцијa|сатисфакцију]]. То је обећао и његовој мајци [[Тетидa|Тетиди]], која га је задужила приликом неке раније борбе међу олимпским боговима. Савременог читаоца може да буни стална [[интервенција]] олимпских богова. Али њихови су поступци у толикој мери хуманизовани да су богови људима сасвим приближени, па се размаци често своде на нулу. Хришћанско гледање на богове морамо стога потпуно одбацити ако хоћемо да схватимо и осетимо хомерску симбиозу, заједницу живота смртних људи и бесмртних богова.\n\nУ античкој трагедији тај размак између земље и Олимпа знатно је већи но у Хомерову епу и у атичкој комедији. Илијада је стога у исти мах људска и [[божанска комедија]], која пружа верну слику свељудског и свебожанског живота, са свим њиховим свакодневним ситницама и са свим њиховим вечним крупницама. Ове последње су везане за бесмртне душе хероја, непропадљиве као што су и њихова јуначка дела и њихова слава, коју дугују песнику Илијаде. Управо тај духовни и душевни део нашег бића, којим учествујемо у поменутој симбиози, пружа песнику Илијаде главну подлогу јединства. Јединство духа и душе је јаче и њен најснажнији и најопаснији истовремено израз, бес и срџба која разара и убија, мора на крају епа да уступи место и престо свемоћној љубави, којој служе људи и богови, па и сам песник Илијаде.\n\nАхилејеве љубави и Ахилејеве мржње омогућиле су песнику Илијаде да од старијих балада о ахајским јунацима састави и напише сам уз помоћ Муза јединствено уметничко дело, у коме се сукоб Европе и Азије, борба између старог родовског племства са севера и новог средоземачког грађанства и судар двеју епоха у балканско-анадолској историјској [[симбиозa|симбиози]], прикаже у сенци једног јединог човека божанског порекла. Ова и оваква заједница личних страсти са судбином ондашње екумене, коју песник свесно и суверено архаизује, даје овом књижевном делу необичну и изузетну вредност, узвишену и једноставну у исти мах, и приступачну и разумљиву пучанину и властелину. Стога је ово дело остало недостижно. Није се дало померити са свог Олимпа ни онда када је модерна историјска критика померила и оборила многе идоле и [[кумир]]е класичне и класицистичке. Илијада је била и остаје најтрајнији споменик европске књижевности.\n
\n\n*литература: [[Милан Будимир]], Атинска Илијада.','',144,'Golija','20040910203001','',0,0,0,0,0.243572400065,'79959089796998','20050309224341'); INSERT INTO cur VALUES (6029,2,'Милош/енциклопедисање','На овом месту правим везе према одредницама које обрађујем.\n\n*[[а]], [[а.а.]], [[A.A.C.]], [[аб]], [[аба]], [[Абадан]], [[Абадиди]], [[Абакан]], [[абак]], [[абакус]], [[абандон]], [[Абано Терме]], [[абаџија]].\n*[[Никола Абањано]], [[Ферхат Абас]], [[Абас I Велики]], [[Абасиди]] (\'\'\'ИСПРАВИТИ ВРЕМЕ ВЛАДАЊА ОД ПОЧЕТКА И ДОВРШИТИ У ГОДИШЊЕМ КАЛЕНДАРУ\'\'\')\n*У годишње календаре треба додати потпоглавља за Догађаје: Блиски исток, Југоисточна Азија и Океанија, Далеки исток, Индија, Северна Азија, Европа, Африка, Јужна Америка, Северна Америка, Арктик Антарктик.\n*У годишње календаре треба додати и поглавље Личности.','',124,'Милош','20040911043913','',0,0,0,0,0.184115855575,'79959088956086','20040911043913'); INSERT INTO cur VALUES (6030,0,'А.а.','Скраћеница за \'\'ад акта\'\' ([[ad acta]]).','',124,'Милош','20040909134344','',0,0,0,1,0.895598604295,'79959090865655','20050125203535'); INSERT INTO cur VALUES (6031,0,'A.A.C.','Од [[латински језик|латинског]] \'\'anno ante Christum\'\'. [[скраћеница|Скраћеница]] за означавања [[Годишњи календар|година]] пре нове ере.\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n{{патрљак}}','Category',17,'Bonzo','20041220234158','',0,0,1,0,0.452668844002,'79958779765841','20050202172350'); INSERT INTO cur VALUES (6032,0,'Аб','[[префикс|Префикс]] који даје негативно [[значење]] [[реч|речима]] испред којих стоји. Пореклом је из [[латински језик|латинског језика]].','',124,'Милош','20040909135028','',0,0,0,1,0.929416868803,'79959090864971','20040909135028'); INSERT INTO cur VALUES (6033,0,'Аба','\'\'Одредница \"аба\" има више значења:\'\'\n\n*[[именица|Именица]] [[арамејски језик|арамејског]] порекла (\'\'abba\'\') која значи [[отац]], а има [[Стари завет|старозаветно]] значење праоца.\n*[[именица|Именица]] пореклом из [[арапски језик|арапског језика]] са значењем врсте грубог [[вуна|вуненог]] [[сукно|сукна]].\n*[[српски језик|Српски]] [[изговор]] за [[Шведска|шведску]] [[музичку]] [[поп-група|поп-групу]] [[ABBA]].','',124,'Милош','20040909135820','',0,0,0,0,0.160134821739,'79959090864179','20050130011308'); INSERT INTO cur VALUES (6034,0,'Абаџија','Именица пореклом из [[арапски језик|арапског језика]] са [[турски језик|турским]] [[суфикс|суфиксом]] \'\'-џија\'\'. Означава [[кројач|кројача]] [[одећа|одеће]] од [[аба|абе]].\n\n\n[[Category:Речник страних речи|абаџија]]','',144,'Golija','20050123111751','',0,0,0,0,0.443249603474,'79949876888248','20050130011308'); INSERT INTO cur VALUES (6035,0,'Абадан','[[град|Град]] и највећа извозна [[лука]] [[Иран|Ирана]]. Налази се у [[Персијски залив|Персијском заливу]]. Има највећу [[рафинерија нафте|рафинерију]] [[нафта|нафте]] у [[југозападна Азија|југозападној]] [[Азија|Азији]].','',124,'Милош','20040909140626','',0,0,0,1,0.090084654321,'79959090859373','20041231000806'); INSERT INTO cur VALUES (6036,0,'Абадиди','[[Арапи|Арапска]] [[династија]] која је владала [[Севиља|Севиљом]] од [[1023]]. до [[1091]].','',124,'Милош','20040909141153','',0,0,0,0,0.491714004656,'79959090858846','20040909141153'); INSERT INTO cur VALUES (6037,0,'Lingua_illyrica','види [[илирски језик]]','',144,'Golija','20040909194620','',0,0,0,1,0.003406101839,'79959090805379','20040909194620'); INSERT INTO cur VALUES (6038,0,'РАТ_КРАЉА_МИЛУТИНА_СА_КНЕЗОМ_ШИШМАНОМ','РАТ [[Стефан Урош II.|КРАЉА МИЛУТИНА]] СА КНЕЗОМ ШИШМАНОМ.\n\nИ по овоме, узљубљени опет ми долази слово хвале које се диви житију овога благочастивог господина мојег превисоког краља, колико га сачува [[Бог]] неповређена од погибељи које су наилазиле на њега. Јер уста у та времена у земљи бугарској кнез неки именом [[Шишман]], који је живео у граду званом [[Бдињ]]у, држећи околне стране и многе зeмље бугарске. Од овога пак ђавољом злобом би завист на отачаство овога благочастивог. Јер се мишљу својом узнесе високо да подигне силу своју на овога христољубивог; јер нећу рећи силу његову него лупешке дрскости којима сам би поруган.\n\nОвоме превисокоме краљу ни на ум не дођоше лукаве његове мисли. Овај сакупив триклету јерес своју народа татарског и свеколико својих војника и изненада уђе на силу у државу отачаства овога благочастивог краља до места званог [[Хвосно]], и хтедоше ући у место звано [[Ждрело]], да узму ту достојање много цркве дома Спасова, архиепископије, и не узмогоше; но ту побеђени бише силом Господњом и молитвама светог архијереја Христова Саве, мноштво их много би побијено. И кад су те ноћи стајали близу места тога званог Ждрело, Бог им објави велико знамење страха молитвама угодника својих светога Симеона и Саве и архијереја Христова светога Арсенија који лежи ту у дому светих апостола, тако знамење да су видели стуб огњени велики како слази с небеса и како из њега излазе луче пламене и с јарошћу опаљивају лица њихова, и мужеве који имађаху огњена лица, који имађаху такође и оружја у рукама својим и са силом великом гоњаху их, секући пукове њихове. И тако виде овај зломислени вођ њихов тако знамење у погибељи својој, и сви који су с њиме, поче бежати гоњен гњевом Господњим с мало чељади у државу своју не узмогавши хотење своје, сем што је нанео погибељ своју на се.\n\nИ овај господин мој превисоки краљ, видев шта се догодило и тако сакупив све силе своје, са овима пође на овога нечастивог, ограђујући се силом Духа Светог. И кад је дошао у државу његову до града званог Бдиња, освоји га и сву област његову а овај празноумни предав се бекству, ушавши у лађу, пређе реку звану [[Дунав]], понижен и посрамљен. Овоме пак господину превисоком краљу све се у руке даде, хтеде разорити све дворове његове, и град тај, у ком бејаше двор његов, срушити до конца, и сву државу његову у пустињу претворити. И овај зломислени, видев како у једном часу би лишен све славе своје и богатства, поче слати, к овоме благочастивом краљу молбене речи, овако говорећи: „Господине мој, славни краљу, одврати јарост гнева твојега од мене; јер све што учиних, то према делима мојим дође на ме, но нећу, дакле, више такву мисао злу имати у срцу мојем; прими ме као једнога од узљубљених твојих, са заклетвом изреченом, да до издисаја мојега нећу погрешити против воље твоје\".\n\nА господин краљ овако говораше: „Ако хоћеш бити у вољи мојој, као што ми обећаваш, учини што ти ја заповедам. Хоћу, дакле, да узмеш кћер једнога од велможа мојих; и потом ћу разумети да су истините твоје речи\". А он с радошћу рече: „Господине мој, учинићу како ми заповеди\". После овога уверив њега благочастиви краљ како ће бити, по вољи и хотењу његову врати му државу његову, коју му беше заузео и град звани Бдињ. И све свршив како ће бити по вољи његовој непоколебљиво, и опет са великом славом врати се престолу својему. И после овога даде му кћер великога свога жупана [[Драгош]]а, да му буде жена, и великом чашћу га одликова и дарима многим. И опет, видећи велику његову приљежност и сваку истинску послушност и рад, овај благочастиви краљ за свесрдачну његову љубав даде кћер своју за сина његова именом [[цар Михаило|Михаила]], који доцније би цар све земље бугарске.\n\nЈер тако благи Бог овоме христољубивоме чињаше, ако би ко злу мисао казао о овом непорочном; но Господ разоравше савете таквих, и сви се после по нужди покораваху њему. Јер по Божјој вољи овај превисоки краљ многе стране народе покори силом својом Богом дарованој му држави, земљи српској. Јер многи цареви колико их беше од рода његова, силу творише, но овај господин мој превазиђе све ...','',144,'Golija','20040909203819','',0,0,0,0,0.008550374773,'79959090796180','20050311022346'); INSERT INTO cur VALUES (6039,0,'РАТ_КРАЉА_ДЕЧАНСКОГ_СА_БУГАРСКИМ_ЦАРЕМ','РАТ [[Стефан Урош III.|КРАЉА ДЕЧАНСКОГ]] СА БУГАРСКИМ ЦАРЕМ.\n\nИ тако заповеди превисоки краљ свима војницима земље српске отачаства свога да се скупе на поље звано [[Добрич]]; то је поље дивно и велико у месту званом [[Топлица]], и лежи поред реке [[Моравa|Мораве]]. На том пољу многи древни цареви страшне битке међу собом водише. Ту се и овај [[Стефан Урош III.|превисоки краљ]], надаше да се бори са царем [[Бугари|бугарским]]. И пошто се сабра војска овoга благочастивога и превисокога краља и много мноштво изабраних војника и кад се он беше спремио на рат очекујући долазак зломисленог цара, тако дођоше уходе овоме господину краљу говорећи: „Знано ти буди, превисоки краљу, да се подигао цар са силама својим од града свога славнога [[Бдињ]]а од реке зване [[Дунав]] и иде у државу краљевства ти у место звано [[Земун]] и ту хоће битку да чини с тобом. И у тај час узевши превисоки краљ војнике своје и дигнув се на рат хитно пође према њему.\n\nИ дошавши на место, на коме би прославити се овоме превисокоме краљу с велемоћним својим војницима, поче их крепким, слатким речима храбрити, као и силни цар маћедонски кад је учинио битку с царем персијским [[Дарије]]м; и тако видев дар бугарски долазак господина краља који је ишао противу њега на бој, у великом метежу бивши, иако принуђен, не хтеде ићи противу њега у бој.\n\nИ господин краљ уреди своје војнике на пукове смишљено и разумно: једну чест изабраних војника својих одвоји са сином својим младим краљем, да иде у бој, сам пак с другом чести војске; и тако се устрми на борбу говорећи: „У име твоје Господе, погнаћу непријатеље моје и победићу их\". И тада уструбише трубе бојне с обе стране победу кад се оружја сразише и коњи врхом рзаху и велика вика би; младићи превисоког краља тако беху уређени за борбу стрељајући обема рукама ништа не погрешише и почеше се бити моћно, и стајаху крепко не одвајајући се један од другог. И, тако борећи се, беше падање много и тако одоле сила српска.\nВидев пак [[цар Михаило]] падање војника својих, поче бежати ,и у бежању његову сила Господња сапе ноге коњу његову и, павши с коња разби све тело своје. И тако војници господина краља видевши пад његов, припадоше и умртвише га оружјем својим и тако издахну. И положив тело његово на коња принесоше га господину своме краљу.\n\nИ видев превисоки краљ такав пад тога зломисленога наједанпут отвори благохвална уста своја и у разнежености срца, подигав руку у вис, прво прослави Бога, који седи на херувимима, и опет запева богохвалну песму с Давидом говорећи: „Који је Бог велики као наш Бог? Ти си Бог једини који твориш и ево ја познах како је велики Господ; и помоћ моја је од Господа, који је створио небо и земљу; а на теби се Господе, утврдих од утробе, из црева матере моје; и сви народи нападоше ме, и именом твојим опрех им се; и кад се збираху заједно противу мене, договарајући се да ми душу узму, ја се на те уздах; и ево видим; како нема бекства за мене, а нема никога који је тражио душу моју; и ево великог Господа нашег и велике крепости његове, и разуму његову нема броја\".\n\nИ рече силнима својим: „Дођите сви рођени отачаства мога, и кликните са мном, Господу говорећи: „Диван јеси, Владико, на висини и који твориш чуда, и показао си међу народима силу твоју видљиву данас, на помоћ нашу, од лица крепости твоје\". И кад, превисоки краљ изговори ове речи, скинуше тело рањено овога празноумног цара, и положише га пред очи господина краља. И, погледав га како лежи пред њим лишен сваке почасти и славе царске, обруган високом охолошћу ума свога и несмисленом хвалом својом, и, тако рећи за смех овај господин наш превелики краљ, узе реч Богооца, рече: „Видех нечастивога како се преузноси као кедри ливански, и мину и ево не беше га, и потражи га, и не нађе се место његово\".\n\nИ, док се ово догађало, војници и сила господина краља гоњаху силу и многе народе цара Михаила, све секући, оне пак стрељајући, а друге бодући, а остале рањене вођаху силом превисоком краљу и сину његовом младоме краљу [[Стефан Душан|Стефану]]. Јер и овај млади краљ много се прослави у рату том, као Исус Навин противу иноплеменика, који озлобише [[Израиљ]]а, по писму које о њему сведочи; да млад бејаше телом, но велики ратоборац, јер [[Мојсије]] боговидац тога Исуса Навина васпита како би му служио у побожности, и чистоти и девичанству, упућујући и учећи богољубазним речима. Јер знађаше да ће бити у место њега вођ и чувалац отачаства свога.\n\nВелике су и страшне борбе биле тога дана и толико пролиће крви тих безбожних и поганих народа, који су пошли на земљу српску са овим царем, ,да се, велим, сама та река звана [[Струма]] изменила сва у крв, јер бејаху сечени као пољска трава по Богооцу: „И секао си у ужасу главе силних, јер претњом силе своје умањи их и јарошћу својом сурва их\". А трупине телеса њихових зверовима земаљским, а пути нечисте птицама небесним, јер не беше никога да их погребе.\n\nИ сутрашњи дан, који би по тој крепкој борби, овај превисоки краљ сабра сав сабор, у дан недељни и у час први дана приношаху му војници много злато, и свите царске, и богатство небројено, коње прекрасне овога цара бугарског и сила његових које се дигоше на отачаство овога превисокога, јер ево сву славу њихову и богатство, које имађаху, предаде Господ у руке овоме превисокоме краљу као што је у причи: „Моје је сребро и злато, и даћу их коме хоћу\", и опет „Ако мене послушаш, богатство ћеш царева појести\".\n\nИ све велможе тога цара, које ухватише у боју, доведоше пред лице господина краља и имађаху железне окове на ногама својим. Многи од њих не вероваху да је погубљен цар њихов, него мишљаху да је избегао смрт у великом том боју; и наједном заповеди господин краљ да се изнесе мртво тело овога цара. А они видевши истину, горко се исплакаше бијући своја лица сви и једним гласом узвапише говорећи: „О љубљени и слатки наш господине, крепки царе, тако ли погибе, и сад лежиш, немајући никакве потребе од славе царства ти? Где је сад престо твој златни? Где је слава богатства твога? Где je многоцени бисер твој, и камење драго, и различне златне свите? Где су мисли твоје? Устани и види жалост нашу велику и тугу, која нам се прикључи данас. Ево дакле, лишени славе своје и у великом унижењу стојимо нагнани силом, ако и нећемо\'\'. И тако почеше молбе чинити превисокоме краљу, говорећи: „Благочастиви, и христољубиви, и Богом постављени краљу, ево ми сви видимо благодет Божју, која се данас збива на теби и нашег господина и храниоца који је пао под руком твојом, као што се види. Ну опомени се, превисоко ти краљевство, колико је био силан и крепак овај наш господин, царајући над многим народима, и како је скоро јуче, имао славу своју, а данас је понижен и здробљен као прах, и такву је смрт искусио ван своје државе. Него помилуј нас превисоко ти краљевство и заповеди преславном твојом речју да се погребе тело овога господина нашег, јуче твога противника, а сад недостојнога ти роба\".\n\nИ господин краљ, чувши молбу њихову посаветова се са свима силним својим, и тако заповеди да се с чашћу пренесе тело овога цара и да се положи у цркви светога мученика Христова Ђорђа, у месту званом [[Нагоричко]]м. И ту лежи и до овога дана на хвалу Богу, а на прослављање и част овога превисокога краља и светога отачаства његова где лежи тело овога цара бугарског Михаила.','',144,'Golija','20040909202710','',0,0,0,1,0.086316421668,'79959090797289','20050205135933'); INSERT INTO cur VALUES (6040,3,'Balša','Балша, да ли си сигуран да Ювачев чита као Јувачов, а не Јувачев? Са о се нормалније изговара, али нисам знао за правило. Морам да изменим и на енглеској \'педији ако си сигуран (или ти измени, Daniil Kharms). --[[Корисник:Dcabrilo|Dcabrilo]] 00:04, 10 Сеп 2004 (CEST)\n\nМожеш да ми одговориш на мојој страни за разговор. --[[Корисник:Dcabrilo|Dcabrilo]] 00:04, 10 Сеп 2004 (CEST)','',139,'Dcabrilo','20040909220453','',0,0,0,1,0.089636223898,'79959090779546','20050214133037'); INSERT INTO cur VALUES (6041,0,'Терапија','*[[Мелотерапија]]','лечење музиком',24,'Domatrios','20040909222722','',0,0,0,1,0.444449603299,'79959090777277','20040909222812'); INSERT INTO cur VALUES (6042,0,'Мелотерапија','\nЗдравље као база и основа да се човекова хармонична личност свакодневно потврдјује у породици, на раду, у креативном процесу, омогућава сваком бићу стабилност, смиреност, отпорност на деловање немилосрдне свакодневице. Али, исто тако живимо, данас, у време великих емотивних набоја, медиских притисака, трагичних збивања који доприносе психичкој дисхармонији и траже, често хитну помоћ од медицине. Медицина и музика доводе се у везу, још у давној прошлости. Стари народи су патњу и болест често одклањали уз помоћ магијских ритуала чији пратилац је била музика. Већ су следбеници великог Питагоре лечили музиком грозницу и падавицу, јер су сматрали да је болест поремећај свемирског склада чији је производ и човек сам. Платон је увео певање у терапију да би човеку, код кога је тај склад поремећен, брже се вратило здравље, често уз учешће старих инструмената. Тако је МЕЛОТЕРАПИЈА почела да се развија. \n\nНо, тек од XIX века лекари, посебно психолози, почињу да проучавају лековито дејство звука, хармоније, мелодије, боје појединих инструмената у процесу лечења и побољшања стања оболелог човечијег тела и душе. Нарочито се у савременој психијатрији постижу одређени резултати, јер у тој области благотворни утицај музике води оболелог на стазе рехабилитације па и до потпуног оздрављења. Тако се развила КУРАТИВНА МЕТОДА која ублажава и лечи психички оболеле пацијенте уз помоћ музике. Учинимо све да се мелотерапија и код нас све више проучава, усавршава, примењује. Тим лекара, мелотерапеута, уз сарадњу композитора, извођача, музичких педагога, обогатио би овај вид лечења, процес оздрављења и тиме допринео развоју једне значајне гране медицине у нас. (доматриос)\n\nЛитература:\nМила Матејић, Музика и здравље, Музичка школа \"Станковић\" – Београд, у Тимочки медицински гласник','',24,'Domatrios','20040909222811','',0,0,0,1,0.148009673761,'79959090777188','20040909222811'); INSERT INTO cur VALUES (6043,0,'Стојан_Вељковић','Стојан Вељковић ([[1830]]-[[1925]]), професор права [[Београдски лицеј|Београдског лицеја]]; министар правде [[1871]]-73 и [[1879]]-80, заслужан за доношење више закона; неко време и председник [[Касациони суд|Касационог суда]]; припадао [[Либералнa странка|Либералној странци]]. Написао врло цењено дело [[Објашњење трговачког законика|Објашњење трговачког законика]].--[[Корисник:Jablan|Jablan]] 11:15, 10 Сеп 2004 (CEST)','',154,'Jablan','20040910091547','',0,0,0,1,0.100579285575,'79959089908452','20050128111629'); INSERT INTO cur VALUES (6044,0,'Војислав_Вељковић','ВОЈИСЛАВ ВЕЉКОВИЋ ([[1865]]-[[1931]]), [[политичар]] и [[финансијер]], неко време био [[професор]] [[административно право|административног права]] на београдској [[београдска Велика школа|Великој школи]] и више пута [[министар]]; у почетку припадао [[Либерална странка|Либералној]] а доцније [[Демократска странка|Демократској странци]].','',154,'Jablan','20040910101816','',0,0,0,1,0.3772853149,'79959089898183','20040910101816'); INSERT INTO cur VALUES (6045,0,'Венеција','ВЕНЕЦИЈА ([[Venezia]]), град, пристаниште и чувено туристичко место у североисточној [[Италији|Италији]], на [[Јадрансом мору|Јадрансом мору]], ст. преко 400.000; изграђена је на 118 малих острва у лагуни на ушћу реке [[Бренте|Бренте]] у [[Венецијански залив|Венецијански залив]]; с копном у вези железничком пругом и ауто-путом преко великог лагунског моста; на острву [[Лидо]] налази се аеродром; има преко 170 канала по којима се саобраћа [[гондолама|гондолама]], чамцима, малим [[парабродовима|парабродовима]] и моторним бродовима; највећи је [[Велики канал]] на коме је чувени [[Риалто мост]]; око 380 мањих и већих мостова служи за прелаз преко канала. Има много знаменитих грађевинских и уметничких споменика; [[Дуждева палата]], чувена [[црква Св.Марка]] и деведесет другх цркава, богати музеји, уметничке галерије итд.; чувена академија уметности ([[Accademia di Belle Arti]]), [[опсерваторија]] и друге научне и културне установе; у њој се одржава и познати филмски фестивал; производња (чувено стакло са острва Мурано), [[чипка|чипака]], израда предмета од [[стакло|]], [[сребро|сребра]], [[злато|злата]], коже; у преграђима индустрија; у близини су многобројне плаже ([[Лидо]]).
\nБила је главни град [[Млетачка Република|Млетачке Републике]].\n\n[[de:Venedig]]\n[[en:Venice]]\n[[eo:Venecio]]\n[[es:Venecia]]\n[[et:Venezia]]\n[[fr:Venise]]\n[[it:Venezia]]\n[[ja:ヴェネツィア]]\n[[la:Venetia]]\n[[nl:Venetië]]\n[[pl:Wenecja]]\n[[ro:Veneţia]]\n[[ru:Венеция]]\n[[sl:Benetke]]\n[[sv:Venedig]]','interwiki',0,'81.11.172.189','20040910174241','',0,0,0,0,0.128393826135,'79959089825758','20050228215804'); INSERT INTO cur VALUES (6046,0,'Venezia','#REDIRECT [[Венеција]]','',17,'Bonzo','20050228172017','',0,1,1,0,0.427320976475,'79949771827982','20050228172017'); INSERT INTO cur VALUES (6047,0,'Лидо','ЛИДО, плажа у близини [[Венеција|Венеције]].','',154,'Jablan','20040910130339','',0,0,0,1,0.175446436822,'79959089869660','20040910130339'); INSERT INTO cur VALUES (6048,4,'Налог_на_Gmail-у','[http://www.gmail.com Gmail] даје бесплатан налог за електронску пошту на Вебу са могућношћу да се на њему држи 1 GB (један гигабајт) података. У питању је [http://www.google.com/ Google]-това електронска пошта на Вебу. За разлику од других сличних сервиса, овај нема банере, искакајуће прозоре и сличне иритантне маркетиншке којештарије. Једина реклама која се добија је релевантан текст (циљана реклама) са десне стране, као и када претражујете [http://www.google.com/ Google].\n\nНалози се добијају тако што већ постојећи члан даје позивницу новом. У том смислу, сви Википедијанци могу добити у кратком времену налоге ако сви овде дамо по две од шест позивница. Са друге стране, оног тренутка када позвани људи прихвате налоге, добијају се нове позивнице, па тако у неком мало дужем раздобљу и само једна особа може поделити налоге свим Википедијанцима.\n\nЗа налог на Gmail-у је потребно да на неку од доњих адреса пошаљете своје име, презиме и важећу електронску адресу. Као и да се пријавите у наредним редовима да сте послали податке неком од оних који већ имају налог.\n\n==Они који могу дати позивницу==\n#millosh@users.sourceforge.net --[[Корисник:Милош|Милош]] 18:58, 10 Сеп 2004 (CEST)\n#[mailto:dankoj@gmail.com dankoj@gmail.com]\n#[mailto:bonzobgd@gmail.com bonzobgd@gmail.com]\n#[mailto:djevrek@gmail.com djevrek@gmail.com]\n#[mailto:obradovicgoran@gmail.com obradovicgoran@gmail.com]\n\n==Они који су се пријавили==\n\nБозало Небојша [[Још један начин употребе Gmail-а]]\n\n==Gmail Потпис==\nНа [http://gizmo967.mgs3.org/Gmail/ овом] сајту можете да направите свој гмаил електронски потпис \nАко желите да видите како изгледа [[Image:email.php1.png|Гмаил Сличица]]','/* Они који могу дати позивницу */',135,'Обрадовић Горан','20050215031047','',0,0,0,0,0.997599097899,'79949784968952','20050215031047'); INSERT INTO cur VALUES (6049,0,'801._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | \'\'\'[[800е пне.]]\'\'\' | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]]
\n[[806. пне.]] | [[805. пне.]] | [[804. пне.]] | [[803. пне.]] | [[802. пне.]] | \'\'\'801. пне.\'\'\' | [[800. пне.]] | [[799. пне.]] | [[798. пне.]] | [[797. пне.]] | [[796. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183054','',0,0,0,1,0.187274559488,'79959089816945','20040910183149'); INSERT INTO cur VALUES (6050,0,'802._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | \'\'\'[[800е пне.]]\'\'\' | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]]
\n[[807. пне.]] | [[806. пне.]] | [[805. пне.]] | [[804. пне.]] | [[803. пне.]] | \'\'\'802. пне.\'\'\' | [[801. пне.]] | [[800. пне.]] | [[799. пне.]] | [[798. пне.]] | [[797. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183108','',0,0,0,1,0.387323542678,'79959089816891','20040910183157'); INSERT INTO cur VALUES (6051,0,'803._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | \'\'\'[[800е пне.]]\'\'\' | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]]
\n[[808. пне.]] | [[807. пне.]] | [[806. пне.]] | [[805. пне.]] | [[804. пне.]] | \'\'\'803. пне.\'\'\' | [[802. пне.]] | [[801. пне.]] | [[800. пне.]] | [[799. пне.]] | [[798. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183115','',0,0,0,1,0.120453714449,'79959089816884','20040910183207'); INSERT INTO cur VALUES (6052,0,'804._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | \'\'\'[[800е пне.]]\'\'\' | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]]
\n[[809. пне.]] | [[808. пне.]] | [[807. пне.]] | [[806. пне.]] | [[805. пне.]] | \'\'\'804. пне.\'\'\' | [[803. пне.]] | [[802. пне.]] | [[801. пне.]] | [[800. пне.]] | [[799. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183133','',0,0,0,1,0.381635522182,'79959089816866','20040910183224'); INSERT INTO cur VALUES (6053,0,'805._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | \'\'\'[[800е пне.]]\'\'\' | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]]
\n[[810. пне.]] | [[809. пне.]] | [[808. пне.]] | [[807. пне.]] | [[806. пне.]] | \'\'\'805. пне.\'\'\' | [[804. пне.]] | [[803. пне.]] | [[802. пне.]] | [[801. пне.]] | [[800. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183137','',0,0,0,1,0.24590870377,'79959089816862','20040910183226'); INSERT INTO cur VALUES (6054,0,'806._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | \'\'\'[[800е пне.]]\'\'\' | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]]
\n[[811. пне.]] | [[810. пне.]] | [[809. пне.]] | [[808. пне.]] | [[807. пне.]] | \'\'\'806. пне.\'\'\' | [[805. пне.]] | [[804. пне.]] | [[803. пне.]] | [[802. пне.]] | [[801. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183147','',0,0,0,1,0.529210604508,'79959089816852','20040910183237'); INSERT INTO cur VALUES (6055,0,'807._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | \'\'\'[[800е пне.]]\'\'\' | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]]
\n[[812. пне.]] | [[811. пне.]] | [[810. пне.]] | [[809. пне.]] | [[808. пне.]] | \'\'\'807. пне.\'\'\' | [[806. пне.]] | [[805. пне.]] | [[804. пне.]] | [[803. пне.]] | [[802. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183157','',0,0,0,1,0.124629428203,'79959089816842','20040910183247'); INSERT INTO cur VALUES (6056,0,'808._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | \'\'\'[[800е пне.]]\'\'\' | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]]
\n[[813. пне.]] | [[812. пне.]] | [[811. пне.]] | [[810. пне.]] | [[809. пне.]] | \'\'\'808. пне.\'\'\' | [[807. пне.]] | [[806. пне.]] | [[805. пне.]] | [[804. пне.]] | [[803. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183206','',0,0,0,1,0.635731614491,'79959089816793','20040910183303'); INSERT INTO cur VALUES (6057,0,'809._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | \'\'\'[[800е пне.]]\'\'\' | [[790е пне.]] | [[780е пне.]] | [[770е пне.]]
\n[[814. пне.]] | [[813. пне.]] | [[812. пне.]] | [[811. пне.]] | [[810. пне.]] | \'\'\'809. пне.\'\'\' | [[808. пне.]] | [[807. пне.]] | [[806. пне.]] | [[805. пне.]] | [[804. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183224','',0,0,0,1,0.401940355265,'79959089816775','20040910183312'); INSERT INTO cur VALUES (6058,0,'810._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | \'\'\'[[810е пне.]]\'\'\' | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]]
\n[[815. пне.]] | [[814. пне.]] | [[813. пне.]] | [[812. пне.]] | [[811. пне.]] | \'\'\'810. пне.\'\'\' | [[809. пне.]] | [[808. пне.]] | [[807. пне.]] | [[806. пне.]] | [[805. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183225','',0,0,0,1,0.995150629894,'79959089816774','20040910183317'); INSERT INTO cur VALUES (6059,0,'811._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | \'\'\'[[810е пне.]]\'\'\' | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]]
\n[[816. пне.]] | [[815. пне.]] | [[814. пне.]] | [[813. пне.]] | [[812. пне.]] | \'\'\'811. пне.\'\'\' | [[810. пне.]] | [[809. пне.]] | [[808. пне.]] | [[807. пне.]] | [[806. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183235','',0,0,0,1,0.584424762327,'79959089816764','20040910183350'); INSERT INTO cur VALUES (6060,0,'812._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | \'\'\'[[810е пне.]]\'\'\' | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]]
\n[[817. пне.]] | [[816. пне.]] | [[815. пне.]] | [[814. пне.]] | [[813. пне.]] | \'\'\'812. пне.\'\'\' | [[811. пне.]] | [[810. пне.]] | [[809. пне.]] | [[808. пне.]] | [[807. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183245','',0,0,0,1,0.160070845932,'79959089816754','20040910183350'); INSERT INTO cur VALUES (6061,0,'813._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | \'\'\'[[810е пне.]]\'\'\' | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]]
\n[[818. пне.]] | [[817. пне.]] | [[816. пне.]] | [[815. пне.]] | [[814. пне.]] | \'\'\'813. пне.\'\'\' | [[812. пне.]] | [[811. пне.]] | [[810. пне.]] | [[809. пне.]] | [[808. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183303','',0,0,0,1,0.676816462389,'79959089816696','20040910183356'); INSERT INTO cur VALUES (6062,0,'814._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | \'\'\'[[810е пне.]]\'\'\' | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]]
\n[[819. пне.]] | [[818. пне.]] | [[817. пне.]] | [[816. пне.]] | [[815. пне.]] | \'\'\'814. пне.\'\'\' | [[813. пне.]] | [[812. пне.]] | [[811. пне.]] | [[810. пне.]] | [[809. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183311','',0,0,0,1,0.890907164147,'79959089816688','20040910183357'); INSERT INTO cur VALUES (6063,0,'815._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | \'\'\'[[810е пне.]]\'\'\' | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]]
\n[[820. пне.]] | [[819. пне.]] | [[818. пне.]] | [[817. пне.]] | [[816. пне.]] | \'\'\'815. пне.\'\'\' | [[814. пне.]] | [[813. пне.]] | [[812. пне.]] | [[811. пне.]] | [[810. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183316','',0,0,0,1,0.496717268832,'79959089816683','20040910183407'); INSERT INTO cur VALUES (6064,0,'817._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | \'\'\'[[810е пне.]]\'\'\' | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]]
\n[[822. пне.]] | [[821. пне.]] | [[820. пне.]] | [[819. пне.]] | [[818. пне.]] | \'\'\'817. пне.\'\'\' | [[816. пне.]] | [[815. пне.]] | [[814. пне.]] | [[813. пне.]] | [[812. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183340','',0,0,0,1,0.740909878975,'79959089816659','20040910183547'); INSERT INTO cur VALUES (6065,0,'816._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | \'\'\'[[810е пне.]]\'\'\' | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]]
\n[[821. пне.]] | [[820. пне.]] | [[819. пне.]] | [[818. пне.]] | [[817. пне.]] | \'\'\'816. пне.\'\'\' | [[815. пне.]] | [[814. пне.]] | [[813. пне.]] | [[812. пне.]] | [[811. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183349','',0,0,0,1,0.497102965832,'79959089816650','20040910183449'); INSERT INTO cur VALUES (6066,0,'818._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | \'\'\'[[810е пне.]]\'\'\' | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]]
\n[[823. пне.]] | [[822. пне.]] | [[821. пне.]] | [[820. пне.]] | [[819. пне.]] | \'\'\'818. пне.\'\'\' | [[817. пне.]] | [[816. пне.]] | [[815. пне.]] | [[814. пне.]] | [[813. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183352','',0,0,0,1,0.216676078838,'79959089816647','20040910183600'); INSERT INTO cur VALUES (6067,0,'819._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | \'\'\'[[810е пне.]]\'\'\' | [[800е пне.]] | [[790е пне.]] | [[780е пне.]]
\n[[824. пне.]] | [[823. пне.]] | [[822. пне.]] | [[821. пне.]] | [[820. пне.]] | \'\'\'819. пне.\'\'\' | [[818. пне.]] | [[817. пне.]] | [[816. пне.]] | [[815. пне.]] | [[814. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183356','',0,0,0,1,0.675632596331,'79959089816643','20040910183610'); INSERT INTO cur VALUES (6068,0,'820._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | \'\'\'[[820е пне.]]\'\'\' | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]]
\n[[825. пне.]] | [[824. пне.]] | [[823. пне.]] | [[822. пне.]] | [[821. пне.]] | \'\'\'820. пне.\'\'\' | [[819. пне.]] | [[818. пне.]] | [[817. пне.]] | [[816. пне.]] | [[815. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183407','',0,0,0,1,0.237042876071,'79959089816592','20040910183618'); INSERT INTO cur VALUES (6069,0,'821._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | \'\'\'[[820е пне.]]\'\'\' | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]]
\n[[826. пне.]] | [[825. пне.]] | [[824. пне.]] | [[823. пне.]] | [[822. пне.]] | \'\'\'821. пне.\'\'\' | [[820. пне.]] | [[819. пне.]] | [[818. пне.]] | [[817. пне.]] | [[816. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183449','',0,0,0,1,0.515897587648,'79959089816550','20040910183630'); INSERT INTO cur VALUES (6070,0,'822._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | \'\'\'[[820е пне.]]\'\'\' | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]]
\n[[827. пне.]] | [[826. пне.]] | [[825. пне.]] | [[824. пне.]] | [[823. пне.]] | \'\'\'822. пне.\'\'\' | [[821. пне.]] | [[820. пне.]] | [[819. пне.]] | [[818. пне.]] | [[817. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183546','',0,0,0,1,0.108143953191,'79959089816453','20040910183640'); INSERT INTO cur VALUES (6071,0,'823._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | \'\'\'[[820е пне.]]\'\'\' | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]]
\n[[828. пне.]] | [[827. пне.]] | [[826. пне.]] | [[825. пне.]] | [[824. пне.]] | \'\'\'823. пне.\'\'\' | [[822. пне.]] | [[821. пне.]] | [[820. пне.]] | [[819. пне.]] | [[818. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183600','',0,0,0,1,0.170251336494,'79959089816399','20040910183651'); INSERT INTO cur VALUES (6072,0,'824._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | \'\'\'[[820е пне.]]\'\'\' | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]]
\n[[829. пне.]] | [[828. пне.]] | [[827. пне.]] | [[826. пне.]] | [[825. пне.]] | \'\'\'824. пне.\'\'\' | [[823. пне.]] | [[822. пне.]] | [[821. пне.]] | [[820. пне.]] | [[819. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183609','',0,0,0,1,0.948126664361,'79959089816390','20040910183703'); INSERT INTO cur VALUES (6073,0,'825._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | \'\'\'[[820е пне.]]\'\'\' | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]]
\n[[830. пне.]] | [[829. пне.]] | [[828. пне.]] | [[827. пне.]] | [[826. пне.]] | \'\'\'825. пне.\'\'\' | [[824. пне.]] | [[823. пне.]] | [[822. пне.]] | [[821. пне.]] | [[820. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183617','',0,0,0,1,0.756175041085,'79959089816382','20040910183712'); INSERT INTO cur VALUES (6074,0,'826._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | \'\'\'[[820е пне.]]\'\'\' | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]]
\n[[831. пне.]] | [[830. пне.]] | [[829. пне.]] | [[828. пне.]] | [[827. пне.]] | \'\'\'826. пне.\'\'\' | [[825. пне.]] | [[824. пне.]] | [[823. пне.]] | [[822. пне.]] | [[821. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183630','',0,0,0,1,0.41238790956,'79959089816369','20040910183722'); INSERT INTO cur VALUES (6075,0,'827._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | \'\'\'[[820е пне.]]\'\'\' | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]]
\n[[832. пне.]] | [[831. пне.]] | [[830. пне.]] | [[829. пне.]] | [[828. пне.]] | \'\'\'827. пне.\'\'\' | [[826. пне.]] | [[825. пне.]] | [[824. пне.]] | [[823. пне.]] | [[822. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183638','',0,0,0,1,0.065119635344,'79959089816361','20040910183732'); INSERT INTO cur VALUES (6076,0,'828._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | \'\'\'[[820е пне.]]\'\'\' | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]]
\n[[833. пне.]] | [[832. пне.]] | [[831. пне.]] | [[830. пне.]] | [[829. пне.]] | \'\'\'828. пне.\'\'\' | [[827. пне.]] | [[826. пне.]] | [[825. пне.]] | [[824. пне.]] | [[823. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183651','',0,0,0,1,0.231181556467,'79959089816348','20040910183749'); INSERT INTO cur VALUES (6077,0,'829._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | \'\'\'[[820е пне.]]\'\'\' | [[810е пне.]] | [[800е пне.]] | [[790е пне.]]
\n[[834. пне.]] | [[833. пне.]] | [[832. пне.]] | [[831. пне.]] | [[830. пне.]] | \'\'\'829. пне.\'\'\' | [[828. пне.]] | [[827. пне.]] | [[826. пне.]] | [[825. пне.]] | [[824. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183702','',0,0,0,1,0.292761536917,'79959089816297','20040910183751'); INSERT INTO cur VALUES (6078,0,'830._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | \'\'\'[[830е пне.]]\'\'\' | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]]
\n[[835. пне.]] | [[834. пне.]] | [[833. пне.]] | [[832. пне.]] | [[831. пне.]] | \'\'\'830. пне.\'\'\' | [[829. пне.]] | [[828. пне.]] | [[827. пне.]] | [[826. пне.]] | [[825. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183712','',0,0,0,1,0.933766278407,'79959089816287','20040910183802'); INSERT INTO cur VALUES (6079,0,'831._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | \'\'\'[[830е пне.]]\'\'\' | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]]
\n[[836. пне.]] | [[835. пне.]] | [[834. пне.]] | [[833. пне.]] | [[832. пне.]] | \'\'\'831. пне.\'\'\' | [[830. пне.]] | [[829. пне.]] | [[828. пне.]] | [[827. пне.]] | [[826. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183721','',0,0,0,1,0.532769954546,'79959089816278','20040910183816'); INSERT INTO cur VALUES (6080,0,'832._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | \'\'\'[[830е пне.]]\'\'\' | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]]
\n[[837. пне.]] | [[836. пне.]] | [[835. пне.]] | [[834. пне.]] | [[833. пне.]] | \'\'\'832. пне.\'\'\' | [[831. пне.]] | [[830. пне.]] | [[829. пне.]] | [[828. пне.]] | [[827. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183730','',0,0,0,1,0.224044788733,'79959089816269','20040910183823'); INSERT INTO cur VALUES (6081,0,'833._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | \'\'\'[[830е пне.]]\'\'\' | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]]
\n[[838. пне.]] | [[837. пне.]] | [[836. пне.]] | [[835. пне.]] | [[834. пне.]] | \'\'\'833. пне.\'\'\' | [[832. пне.]] | [[831. пне.]] | [[830. пне.]] | [[829. пне.]] | [[828. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183748','',0,0,0,1,0.55683578437,'79959089816251','20040910183833'); INSERT INTO cur VALUES (6082,0,'834._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | \'\'\'[[830е пне.]]\'\'\' | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]]
\n[[839. пне.]] | [[838. пне.]] | [[837. пне.]] | [[836. пне.]] | [[835. пне.]] | \'\'\'834. пне.\'\'\' | [[833. пне.]] | [[832. пне.]] | [[831. пне.]] | [[830. пне.]] | [[829. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183751','',0,0,0,1,0.860837775218,'79959089816248','20040910183844'); INSERT INTO cur VALUES (6083,0,'835._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | \'\'\'[[830е пне.]]\'\'\' | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]]
\n[[840. пне.]] | [[839. пне.]] | [[838. пне.]] | [[837. пне.]] | [[836. пне.]] | \'\'\'835. пне.\'\'\' | [[834. пне.]] | [[833. пне.]] | [[832. пне.]] | [[831. пне.]] | [[830. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183800','',0,0,0,1,0.27058270819,'79959089816199','20040910183857'); INSERT INTO cur VALUES (6084,0,'836._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | \'\'\'[[830е пне.]]\'\'\' | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]]
\n[[841. пне.]] | [[840. пне.]] | [[839. пне.]] | [[838. пне.]] | [[837. пне.]] | \'\'\'836. пне.\'\'\' | [[835. пне.]] | [[834. пне.]] | [[833. пне.]] | [[832. пне.]] | [[831. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183816','',0,0,0,1,0.973629971023,'79959089816183','20040910183933'); INSERT INTO cur VALUES (6085,0,'837._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | \'\'\'[[830е пне.]]\'\'\' | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]]
\n[[842. пне.]] | [[841. пне.]] | [[840. пне.]] | [[839. пне.]] | [[838. пне.]] | \'\'\'837. пне.\'\'\' | [[836. пне.]] | [[835. пне.]] | [[834. пне.]] | [[833. пне.]] | [[832. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183823','',0,0,0,1,0.827414925595,'79959089816176','20040910183945'); INSERT INTO cur VALUES (6086,0,'838._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | \'\'\'[[830е пне.]]\'\'\' | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]]
\n[[843. пне.]] | [[842. пне.]] | [[841. пне.]] | [[840. пне.]] | [[839. пне.]] | \'\'\'838. пне.\'\'\' | [[837. пне.]] | [[836. пне.]] | [[835. пне.]] | [[834. пне.]] | [[833. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183832','',0,0,0,1,0.86773880239,'79959089816167','20040910183959'); INSERT INTO cur VALUES (6087,0,'839._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | \'\'\'[[830е пне.]]\'\'\' | [[820е пне.]] | [[810е пне.]] | [[800е пне.]]
\n[[844. пне.]] | [[843. пне.]] | [[842. пне.]] | [[841. пне.]] | [[840. пне.]] | \'\'\'839. пне.\'\'\' | [[838. пне.]] | [[837. пне.]] | [[836. пне.]] | [[835. пне.]] | [[834. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183843','',0,0,0,1,0.976910827671,'79959089816156','20040910184006'); INSERT INTO cur VALUES (6088,0,'840._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | \'\'\'[[840е пне.]]\'\'\' | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]]
\n[[845. пне.]] | [[844. пне.]] | [[843. пне.]] | [[842. пне.]] | [[841. пне.]] | \'\'\'840. пне.\'\'\' | [[839. пне.]] | [[838. пне.]] | [[837. пне.]] | [[836. пне.]] | [[835. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183856','',0,0,0,1,0.787561393244,'79959089816143','20040910184019'); INSERT INTO cur VALUES (6089,0,'841._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | \'\'\'[[840е пне.]]\'\'\' | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]]
\n[[846. пне.]] | [[845. пне.]] | [[844. пне.]] | [[843. пне.]] | [[842. пне.]] | \'\'\'841. пне.\'\'\' | [[840. пне.]] | [[839. пне.]] | [[838. пне.]] | [[837. пне.]] | [[836. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183933','',0,0,0,1,0.469112542676,'79959089816066','20040910184024'); INSERT INTO cur VALUES (6090,0,'842._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | \'\'\'[[840е пне.]]\'\'\' | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]]
\n[[847. пне.]] | [[846. пне.]] | [[845. пне.]] | [[844. пне.]] | [[843. пне.]] | \'\'\'842. пне.\'\'\' | [[841. пне.]] | [[840. пне.]] | [[839. пне.]] | [[838. пне.]] | [[837. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183944','',0,0,0,1,0.538328320039,'79959089816055','20040910184032'); INSERT INTO cur VALUES (6091,0,'843._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | \'\'\'[[840е пне.]]\'\'\' | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]]
\n[[848. пне.]] | [[847. пне.]] | [[846. пне.]] | [[845. пне.]] | [[844. пне.]] | \'\'\'843. пне.\'\'\' | [[842. пне.]] | [[841. пне.]] | [[840. пне.]] | [[839. пне.]] | [[838. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910183958','',0,0,0,1,0.478609917908,'79959089816041','20040910184044'); INSERT INTO cur VALUES (6092,0,'844._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | \'\'\'[[840е пне.]]\'\'\' | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]]
\n[[849. пне.]] | [[848. пне.]] | [[847. пне.]] | [[846. пне.]] | [[845. пне.]] | \'\'\'844. пне.\'\'\' | [[843. пне.]] | [[842. пне.]] | [[841. пне.]] | [[840. пне.]] | [[839. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184005','',0,0,0,1,0.947309935907,'79959089815994','20040910184053'); INSERT INTO cur VALUES (6093,0,'845._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | \'\'\'[[840е пне.]]\'\'\' | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]]
\n[[850. пне.]] | [[849. пне.]] | [[848. пне.]] | [[847. пне.]] | [[846. пне.]] | \'\'\'845. пне.\'\'\' | [[844. пне.]] | [[843. пне.]] | [[842. пне.]] | [[841. пне.]] | [[840. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184018','',0,0,0,1,0.357854602094,'79959089815981','20040910184103'); INSERT INTO cur VALUES (6094,0,'846._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | \'\'\'[[840е пне.]]\'\'\' | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]]
\n[[851. пне.]] | [[850. пне.]] | [[849. пне.]] | [[848. пне.]] | [[847. пне.]] | \'\'\'846. пне.\'\'\' | [[845. пне.]] | [[844. пне.]] | [[843. пне.]] | [[842. пне.]] | [[841. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184024','',0,0,0,1,0.91602834543,'79959089815975','20040910184115'); INSERT INTO cur VALUES (6095,0,'847._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | \'\'\'[[840е пне.]]\'\'\' | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]]
\n[[852. пне.]] | [[851. пне.]] | [[850. пне.]] | [[849. пне.]] | [[848. пне.]] | \'\'\'847. пне.\'\'\' | [[846. пне.]] | [[845. пне.]] | [[844. пне.]] | [[843. пне.]] | [[842. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184032','',0,0,0,1,0.925086160621,'79959089815967','20040910184145'); INSERT INTO cur VALUES (6096,0,'848._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | \'\'\'[[840е пне.]]\'\'\' | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]]
\n[[853. пне.]] | [[852. пне.]] | [[851. пне.]] | [[850. пне.]] | [[849. пне.]] | \'\'\'848. пне.\'\'\' | [[847. пне.]] | [[846. пне.]] | [[845. пне.]] | [[844. пне.]] | [[843. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184042','',0,0,0,1,0.911367890384,'79959089815957','20040910184154'); INSERT INTO cur VALUES (6097,0,'849._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | \'\'\'[[840е пне.]]\'\'\' | [[830е пне.]] | [[820е пне.]] | [[810е пне.]]
\n[[854. пне.]] | [[853. пне.]] | [[852. пне.]] | [[851. пне.]] | [[850. пне.]] | \'\'\'849. пне.\'\'\' | [[848. пне.]] | [[847. пне.]] | [[846. пне.]] | [[845. пне.]] | [[844. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184052','',0,0,0,1,0.138242945139,'79959089815947','20040910184205'); INSERT INTO cur VALUES (6098,0,'850._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | \'\'\'[[850е пне.]]\'\'\' | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]]
\n[[855. пне.]] | [[854. пне.]] | [[853. пне.]] | [[852. пне.]] | [[851. пне.]] | \'\'\'850. пне.\'\'\' | [[849. пне.]] | [[848. пне.]] | [[847. пне.]] | [[846. пне.]] | [[845. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184103','',0,0,0,1,0.943565437544,'79959089815896','20040910184216'); INSERT INTO cur VALUES (6099,0,'851._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | \'\'\'[[850е пне.]]\'\'\' | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]]
\n[[856. пне.]] | [[855. пне.]] | [[854. пне.]] | [[853. пне.]] | [[852. пне.]] | \'\'\'851. пне.\'\'\' | [[850. пне.]] | [[849. пне.]] | [[848. пне.]] | [[847. пне.]] | [[846. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184114','',0,0,0,1,0.372790632943,'79959089815885','20040910184239'); INSERT INTO cur VALUES (6100,0,'852._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | \'\'\'[[850е пне.]]\'\'\' | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]]
\n[[857. пне.]] | [[856. пне.]] | [[855. пне.]] | [[854. пне.]] | [[853. пне.]] | \'\'\'852. пне.\'\'\' | [[851. пне.]] | [[850. пне.]] | [[849. пне.]] | [[848. пне.]] | [[847. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184144','',0,0,0,1,0.921520703436,'79959089815855','20040910184239'); INSERT INTO cur VALUES (6101,0,'853._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | \'\'\'[[850е пне.]]\'\'\' | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]]
\n[[858. пне.]] | [[857. пне.]] | [[856. пне.]] | [[855. пне.]] | [[854. пне.]] | \'\'\'853. пне.\'\'\' | [[852. пне.]] | [[851. пне.]] | [[850. пне.]] | [[849. пне.]] | [[848. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184154','',0,0,0,1,0.231920044977,'79959089815845','20040910184245'); INSERT INTO cur VALUES (6102,0,'854._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | \'\'\'[[850е пне.]]\'\'\' | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]]
\n[[859. пне.]] | [[858. пне.]] | [[857. пне.]] | [[856. пне.]] | [[855. пне.]] | \'\'\'854. пне.\'\'\' | [[853. пне.]] | [[852. пне.]] | [[851. пне.]] | [[850. пне.]] | [[849. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184204','',0,0,0,1,0.486132781248,'79959089815795','20040910184258'); INSERT INTO cur VALUES (6103,0,'855._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | \'\'\'[[850е пне.]]\'\'\' | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]]
\n[[860. пне.]] | [[859. пне.]] | [[858. пне.]] | [[857. пне.]] | [[856. пне.]] | \'\'\'855. пне.\'\'\' | [[854. пне.]] | [[853. пне.]] | [[852. пне.]] | [[851. пне.]] | [[850. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184216','',0,0,0,1,0.701240136149,'79959089815783','20040910184311'); INSERT INTO cur VALUES (6104,0,'857._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | \'\'\'[[850е пне.]]\'\'\' | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]]
\n[[862. пне.]] | [[861. пне.]] | [[860. пне.]] | [[859. пне.]] | [[858. пне.]] | \'\'\'857. пне.\'\'\' | [[856. пне.]] | [[855. пне.]] | [[854. пне.]] | [[853. пне.]] | [[852. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184236','',0,0,0,1,0.925693276304,'79959089815763','20040910185004'); INSERT INTO cur VALUES (6105,0,'856._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | \'\'\'[[850е пне.]]\'\'\' | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]]
\n[[861. пне.]] | [[860. пне.]] | [[859. пне.]] | [[858. пне.]] | [[857. пне.]] | \'\'\'856. пне.\'\'\' | [[855. пне.]] | [[854. пне.]] | [[853. пне.]] | [[852. пне.]] | [[851. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184236','',0,0,0,1,0.064634923388,'79959089815763','20040910184349'); INSERT INTO cur VALUES (6106,0,'858._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | \'\'\'[[850е пне.]]\'\'\' | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]]
\n[[863. пне.]] | [[862. пне.]] | [[861. пне.]] | [[860. пне.]] | [[859. пне.]] | \'\'\'858. пне.\'\'\' | [[857. пне.]] | [[856. пне.]] | [[855. пне.]] | [[854. пне.]] | [[853. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184245','',0,0,0,1,0.846352724753,'79959089815754','20040910185016'); INSERT INTO cur VALUES (6107,0,'859._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | \'\'\'[[850е пне.]]\'\'\' | [[840е пне.]] | [[830е пне.]] | [[820е пне.]]
\n[[864. пне.]] | [[863. пне.]] | [[862. пне.]] | [[861. пне.]] | [[860. пне.]] | \'\'\'859. пне.\'\'\' | [[858. пне.]] | [[857. пне.]] | [[856. пне.]] | [[855. пне.]] | [[854. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184257','',0,0,0,1,0.911459093407,'79959089815742','20040910185026'); INSERT INTO cur VALUES (6108,0,'860._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | \'\'\'[[860е пне.]]\'\'\' | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]]
\n[[865. пне.]] | [[864. пне.]] | [[863. пне.]] | [[862. пне.]] | [[861. пне.]] | \'\'\'860. пне.\'\'\' | [[859. пне.]] | [[858. пне.]] | [[857. пне.]] | [[856. пне.]] | [[855. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184310','',0,0,0,1,0.355381097344,'79959089815689','20040910185035'); INSERT INTO cur VALUES (6109,0,'861._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | \'\'\'[[860е пне.]]\'\'\' | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]]
\n[[866. пне.]] | [[865. пне.]] | [[864. пне.]] | [[863. пне.]] | [[862. пне.]] | \'\'\'861. пне.\'\'\' | [[860. пне.]] | [[859. пне.]] | [[858. пне.]] | [[857. пне.]] | [[856. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910184349','',0,0,0,1,0.921421073341,'79959089815650','20040910185044'); INSERT INTO cur VALUES (6110,0,'862._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | \'\'\'[[860е пне.]]\'\'\' | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]]
\n[[867. пне.]] | [[866. пне.]] | [[865. пне.]] | [[864. пне.]] | [[863. пне.]] | \'\'\'862. пне.\'\'\' | [[861. пне.]] | [[860. пне.]] | [[859. пне.]] | [[858. пне.]] | [[857. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185004','',0,0,0,1,0.13537619083,'79959089814995','20040910185053'); INSERT INTO cur VALUES (6111,0,'863._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | \'\'\'[[860е пне.]]\'\'\' | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]]
\n[[868. пне.]] | [[867. пне.]] | [[866. пне.]] | [[865. пне.]] | [[864. пне.]] | \'\'\'863. пне.\'\'\' | [[862. пне.]] | [[861. пне.]] | [[860. пне.]] | [[859. пне.]] | [[858. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185016','',0,0,0,1,0.896732521195,'79959089814983','20040910185104'); INSERT INTO cur VALUES (6112,0,'864._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | \'\'\'[[860е пне.]]\'\'\' | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]]
\n[[869. пне.]] | [[868. пне.]] | [[867. пне.]] | [[866. пне.]] | [[865. пне.]] | \'\'\'864. пне.\'\'\' | [[863. пне.]] | [[862. пне.]] | [[861. пне.]] | [[860. пне.]] | [[859. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185025','',0,0,0,1,0.57503604776,'79959089814974','20040910185113'); INSERT INTO cur VALUES (6113,0,'865._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | \'\'\'[[860е пне.]]\'\'\' | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]]
\n[[870. пне.]] | [[869. пне.]] | [[868. пне.]] | [[867. пне.]] | [[866. пне.]] | \'\'\'865. пне.\'\'\' | [[864. пне.]] | [[863. пне.]] | [[862. пне.]] | [[861. пне.]] | [[860. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185035','',0,0,0,1,0.67737747481,'79959089814964','20040910185122'); INSERT INTO cur VALUES (6114,0,'866._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | \'\'\'[[860е пне.]]\'\'\' | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]]
\n[[871. пне.]] | [[870. пне.]] | [[869. пне.]] | [[868. пне.]] | [[867. пне.]] | \'\'\'866. пне.\'\'\' | [[865. пне.]] | [[864. пне.]] | [[863. пне.]] | [[862. пне.]] | [[861. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185044','',0,0,0,1,0.289410879039,'79959089814955','20040910185134'); INSERT INTO cur VALUES (6115,0,'867._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | \'\'\'[[860е пне.]]\'\'\' | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]]
\n[[872. пне.]] | [[871. пне.]] | [[870. пне.]] | [[869. пне.]] | [[868. пне.]] | \'\'\'867. пне.\'\'\' | [[866. пне.]] | [[865. пне.]] | [[864. пне.]] | [[863. пне.]] | [[862. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185052','',0,0,0,1,0.037618760503,'79959089814947','20040910185145'); INSERT INTO cur VALUES (6116,0,'868._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | \'\'\'[[860е пне.]]\'\'\' | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]]
\n[[873. пне.]] | [[872. пне.]] | [[871. пне.]] | [[870. пне.]] | [[869. пне.]] | \'\'\'868. пне.\'\'\' | [[867. пне.]] | [[866. пне.]] | [[865. пне.]] | [[864. пне.]] | [[863. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185104','',0,0,0,1,0.108777049514,'79959089814895','20040910185154'); INSERT INTO cur VALUES (6117,0,'869._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | \'\'\'[[860е пне.]]\'\'\' | [[850е пне.]] | [[840е пне.]] | [[830е пне.]]
\n[[874. пне.]] | [[873. пне.]] | [[872. пне.]] | [[871. пне.]] | [[870. пне.]] | \'\'\'869. пне.\'\'\' | [[868. пне.]] | [[867. пне.]] | [[866. пне.]] | [[865. пне.]] | [[864. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185112','',0,0,0,1,0.369921336588,'79959089814887','20040910185208'); INSERT INTO cur VALUES (6118,0,'870._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | \'\'\'[[870е пне.]]\'\'\' | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]]
\n[[875. пне.]] | [[874. пне.]] | [[873. пне.]] | [[872. пне.]] | [[871. пне.]] | \'\'\'870. пне.\'\'\' | [[869. пне.]] | [[868. пне.]] | [[867. пне.]] | [[866. пне.]] | [[865. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185122','',0,0,0,1,0.990138478107,'79959089814877','20040910185214'); INSERT INTO cur VALUES (6119,0,'871._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | \'\'\'[[870е пне.]]\'\'\' | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]]
\n[[876. пне.]] | [[875. пне.]] | [[874. пне.]] | [[873. пне.]] | [[872. пне.]] | \'\'\'871. пне.\'\'\' | [[870. пне.]] | [[869. пне.]] | [[868. пне.]] | [[867. пне.]] | [[866. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185134','',0,0,0,1,0.700574979512,'79959089814865','20040910185225'); INSERT INTO cur VALUES (6120,0,'872._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | \'\'\'[[870е пне.]]\'\'\' | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]]
\n[[877. пне.]] | [[876. пне.]] | [[875. пне.]] | [[874. пне.]] | [[873. пне.]] | \'\'\'872. пне.\'\'\' | [[871. пне.]] | [[870. пне.]] | [[869. пне.]] | [[868. пне.]] | [[867. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185144','',0,0,0,1,0.807448990088,'79959089814855','20040910185236'); INSERT INTO cur VALUES (6121,0,'873._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | \'\'\'[[870е пне.]]\'\'\' | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]]
\n[[878. пне.]] | [[877. пне.]] | [[876. пне.]] | [[875. пне.]] | [[874. пне.]] | \'\'\'873. пне.\'\'\' | [[872. пне.]] | [[871. пне.]] | [[870. пне.]] | [[869. пне.]] | [[868. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185154','',0,0,0,1,0.372555569453,'79959089814845','20040910185246'); INSERT INTO cur VALUES (6122,0,'874._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | \'\'\'[[870е пне.]]\'\'\' | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]]
\n[[879. пне.]] | [[878. пне.]] | [[877. пне.]] | [[876. пне.]] | [[875. пне.]] | \'\'\'874. пне.\'\'\' | [[873. пне.]] | [[872. пне.]] | [[871. пне.]] | [[870. пне.]] | [[869. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185208','',0,0,0,1,0.938548956038,'79959089814791','20040910185259'); INSERT INTO cur VALUES (6123,0,'875._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | \'\'\'[[870е пне.]]\'\'\' | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]]
\n[[880. пне.]] | [[879. пне.]] | [[878. пне.]] | [[877. пне.]] | [[876. пне.]] | \'\'\'875. пне.\'\'\' | [[874. пне.]] | [[873. пне.]] | [[872. пне.]] | [[871. пне.]] | [[870. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185214','',0,0,0,1,0.815185541667,'79959089814785','20040910185307'); INSERT INTO cur VALUES (6124,0,'876._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | \'\'\'[[870е пне.]]\'\'\' | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]]
\n[[881. пне.]] | [[880. пне.]] | [[879. пне.]] | [[878. пне.]] | [[877. пне.]] | \'\'\'876. пне.\'\'\' | [[875. пне.]] | [[874. пне.]] | [[873. пне.]] | [[872. пне.]] | [[871. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185225','',0,0,0,1,0.73021461057,'79959089814774','20040910185347'); INSERT INTO cur VALUES (6125,0,'877._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | \'\'\'[[870е пне.]]\'\'\' | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]]
\n[[882. пне.]] | [[881. пне.]] | [[880. пне.]] | [[879. пне.]] | [[878. пне.]] | \'\'\'877. пне.\'\'\' | [[876. пне.]] | [[875. пне.]] | [[874. пне.]] | [[873. пне.]] | [[872. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185235','',0,0,0,1,0.105561155875,'79959089814764','20040910185412'); INSERT INTO cur VALUES (6126,0,'878._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | \'\'\'[[870е пне.]]\'\'\' | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]]
\n[[883. пне.]] | [[882. пне.]] | [[881. пне.]] | [[880. пне.]] | [[879. пне.]] | \'\'\'878. пне.\'\'\' | [[877. пне.]] | [[876. пне.]] | [[875. пне.]] | [[874. пне.]] | [[873. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185245','',0,0,0,1,0.201920325496,'79959089814754','20040910185414'); INSERT INTO cur VALUES (6127,0,'879._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | \'\'\'[[870е пне.]]\'\'\' | [[860е пне.]] | [[850е пне.]] | [[840е пне.]]
\n[[884. пне.]] | [[883. пне.]] | [[882. пне.]] | [[881. пне.]] | [[880. пне.]] | \'\'\'879. пне.\'\'\' | [[878. пне.]] | [[877. пне.]] | [[876. пне.]] | [[875. пне.]] | [[874. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185258','',0,0,0,1,0.866530823459,'79959089814741','20040910185428'); INSERT INTO cur VALUES (6128,0,'880._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | \'\'\'[[880е пне.]]\'\'\' | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]]
\n[[885. пне.]] | [[884. пне.]] | [[883. пне.]] | [[882. пне.]] | [[881. пне.]] | \'\'\'880. пне.\'\'\' | [[879. пне.]] | [[878. пне.]] | [[877. пне.]] | [[876. пне.]] | [[875. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185307','',0,0,0,1,0.265091070563,'79959089814692','20040910185442'); INSERT INTO cur VALUES (6129,0,'881._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | \'\'\'[[880е пне.]]\'\'\' | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]]
\n[[886. пне.]] | [[885. пне.]] | [[884. пне.]] | [[883. пне.]] | [[882. пне.]] | \'\'\'881. пне.\'\'\' | [[880. пне.]] | [[879. пне.]] | [[878. пне.]] | [[877. пне.]] | [[876. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185346','',0,0,0,1,0.949811013858,'79959089814653','20040910185500'); INSERT INTO cur VALUES (6130,0,'882._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | \'\'\'[[880е пне.]]\'\'\' | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]]
\n[[887. пне.]] | [[886. пне.]] | [[885. пне.]] | [[884. пне.]] | [[883. пне.]] | \'\'\'882. пне.\'\'\' | [[881. пне.]] | [[880. пне.]] | [[879. пне.]] | [[878. пне.]] | [[877. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185411','',0,0,0,1,0.643509714233,'79959089814588','20040910185507'); INSERT INTO cur VALUES (6131,0,'883._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | \'\'\'[[880е пне.]]\'\'\' | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]]
\n[[888. пне.]] | [[887. пне.]] | [[886. пне.]] | [[885. пне.]] | [[884. пне.]] | \'\'\'883. пне.\'\'\' | [[882. пне.]] | [[881. пне.]] | [[880. пне.]] | [[879. пне.]] | [[878. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185414','',0,0,0,1,0.282035937664,'79959089814585','20040910185517'); INSERT INTO cur VALUES (6132,0,'884._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | \'\'\'[[880е пне.]]\'\'\' | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]]
\n[[889. пне.]] | [[888. пне.]] | [[887. пне.]] | [[886. пне.]] | [[885. пне.]] | \'\'\'884. пне.\'\'\' | [[883. пне.]] | [[882. пне.]] | [[881. пне.]] | [[880. пне.]] | [[879. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185427','',0,0,0,1,0.250787490164,'79959089814572','20040910185531'); INSERT INTO cur VALUES (6133,0,'885._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | \'\'\'[[880е пне.]]\'\'\' | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]]
\n[[890. пне.]] | [[889. пне.]] | [[888. пне.]] | [[887. пне.]] | [[886. пне.]] | \'\'\'885. пне.\'\'\' | [[884. пне.]] | [[883. пне.]] | [[882. пне.]] | [[881. пне.]] | [[880. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185442','',0,0,0,1,0.34928278781,'79959089814557','20040910185543'); INSERT INTO cur VALUES (6134,0,'886._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | \'\'\'[[880е пне.]]\'\'\' | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]]
\n[[891. пне.]] | [[890. пне.]] | [[889. пне.]] | [[888. пне.]] | [[887. пне.]] | \'\'\'886. пне.\'\'\' | [[885. пне.]] | [[884. пне.]] | [[883. пне.]] | [[882. пне.]] | [[881. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185459','',0,0,0,1,0.037553885503,'79959089814540','20040910185609'); INSERT INTO cur VALUES (6135,0,'887._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | \'\'\'[[880е пне.]]\'\'\' | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]]
\n[[892. пне.]] | [[891. пне.]] | [[890. пне.]] | [[889. пне.]] | [[888. пне.]] | \'\'\'887. пне.\'\'\' | [[886. пне.]] | [[885. пне.]] | [[884. пне.]] | [[883. пне.]] | [[882. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185506','',0,0,0,1,0.414018633503,'79959089814493','20040910185618'); INSERT INTO cur VALUES (6136,0,'888._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | \'\'\'[[880е пне.]]\'\'\' | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]]
\n[[893. пне.]] | [[892. пне.]] | [[891. пне.]] | [[890. пне.]] | [[889. пне.]] | \'\'\'888. пне.\'\'\' | [[887. пне.]] | [[886. пне.]] | [[885. пне.]] | [[884. пне.]] | [[883. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185517','',0,0,0,1,0.486193062498,'79959089814482','20040910185629'); INSERT INTO cur VALUES (6137,0,'889._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | \'\'\'[[880е пне.]]\'\'\' | [[870е пне.]] | [[860е пне.]] | [[850е пне.]]
\n[[894. пне.]] | [[893. пне.]] | [[892. пне.]] | [[891. пне.]] | [[890. пне.]] | \'\'\'889. пне.\'\'\' | [[888. пне.]] | [[887. пне.]] | [[886. пне.]] | [[885. пне.]] | [[884. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185530','',0,0,0,1,0.73963699664,'79959089814469','20040910185638'); INSERT INTO cur VALUES (6138,0,'890._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | \'\'\'[[890е пне.]]\'\'\' | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]]
\n[[895. пне.]] | [[894. пне.]] | [[893. пне.]] | [[892. пне.]] | [[891. пне.]] | \'\'\'890. пне.\'\'\' | [[889. пне.]] | [[888. пне.]] | [[887. пне.]] | [[886. пне.]] | [[885. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185541','',0,0,0,1,0.230597782522,'79959089814458','20040910185652'); INSERT INTO cur VALUES (6139,0,'891._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | \'\'\'[[890е пне.]]\'\'\' | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]]
\n[[896. пне.]] | [[895. пне.]] | [[894. пне.]] | [[893. пне.]] | [[892. пне.]] | \'\'\'891. пне.\'\'\' | [[890. пне.]] | [[889. пне.]] | [[888. пне.]] | [[887. пне.]] | [[886. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185608','',0,0,0,1,0.410506881033,'79959089814391','20040910185709'); INSERT INTO cur VALUES (6140,0,'892._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | \'\'\'[[890е пне.]]\'\'\' | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]]
\n[[897. пне.]] | [[896. пне.]] | [[895. пне.]] | [[894. пне.]] | [[893. пне.]] | \'\'\'892. пне.\'\'\' | [[891. пне.]] | [[890. пне.]] | [[889. пне.]] | [[888. пне.]] | [[887. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185618','',0,0,0,1,0.684749801962,'79959089814381','20040910185724'); INSERT INTO cur VALUES (6141,0,'893._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | \'\'\'[[890е пне.]]\'\'\' | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]]
\n[[898. пне.]] | [[897. пне.]] | [[896. пне.]] | [[895. пне.]] | [[894. пне.]] | \'\'\'893. пне.\'\'\' | [[892. пне.]] | [[891. пне.]] | [[890. пне.]] | [[889. пне.]] | [[888. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185628','',0,0,0,1,0.715040010267,'79959089814371','20040910185737'); INSERT INTO cur VALUES (6142,0,'894._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | \'\'\'[[890е пне.]]\'\'\' | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]]
\n[[899. пне.]] | [[898. пне.]] | [[897. пне.]] | [[896. пне.]] | [[895. пне.]] | \'\'\'894. пне.\'\'\' | [[893. пне.]] | [[892. пне.]] | [[891. пне.]] | [[890. пне.]] | [[889. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185637','',0,0,0,1,0.815379680514,'79959089814362','20040910185754'); INSERT INTO cur VALUES (6143,0,'895._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | \'\'\'[[890е пне.]]\'\'\' | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]]
\n[[900. пне.]] | [[899. пне.]] | [[898. пне.]] | [[897. пне.]] | [[896. пне.]] | \'\'\'895. пне.\'\'\' | [[894. пне.]] | [[893. пне.]] | [[892. пне.]] | [[891. пне.]] | [[890. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185651','',0,0,0,1,0.760827045776,'79959089814348','20040910185759'); INSERT INTO cur VALUES (6144,0,'896._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | \'\'\'[[890е пне.]]\'\'\' | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]]
\n[[901. пне.]] | [[900. пне.]] | [[899. пне.]] | [[898. пне.]] | [[897. пне.]] | \'\'\'896. пне.\'\'\' | [[895. пне.]] | [[894. пне.]] | [[893. пне.]] | [[892. пне.]] | [[891. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185709','',0,0,0,1,0.223849249642,'79959089814290','20040910191417'); INSERT INTO cur VALUES (6145,0,'897._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | \'\'\'[[890е пне.]]\'\'\' | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]]
\n[[902. пне.]] | [[901. пне.]] | [[900. пне.]] | [[899. пне.]] | [[898. пне.]] | \'\'\'897. пне.\'\'\' | [[896. пне.]] | [[895. пне.]] | [[894. пне.]] | [[893. пне.]] | [[892. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185724','',0,0,0,1,0.46351964933,'79959089814275','20040910191423'); INSERT INTO cur VALUES (6146,0,'898._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | \'\'\'[[890е пне.]]\'\'\' | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]]
\n[[903. пне.]] | [[902. пне.]] | [[901. пне.]] | [[900. пне.]] | [[899. пне.]] | \'\'\'898. пне.\'\'\' | [[897. пне.]] | [[896. пне.]] | [[895. пне.]] | [[894. пне.]] | [[893. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185737','',0,0,0,1,0.851473859908,'79959089814262','20040910191441'); INSERT INTO cur VALUES (6147,0,'899._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | \'\'\'[[890е пне.]]\'\'\' | [[880е пне.]] | [[870е пне.]] | [[860е пне.]]
\n[[904. пне.]] | [[903. пне.]] | [[902. пне.]] | [[901. пне.]] | [[900. пне.]] | \'\'\'899. пне.\'\'\' | [[898. пне.]] | [[897. пне.]] | [[896. пне.]] | [[895. пне.]] | [[894. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185753','',0,0,0,1,0.553894303066,'79959089814246','20040910191450'); INSERT INTO cur VALUES (6148,0,'900._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[10. век пне.]] | \'\'\'[[9. век пне.]]\'\'\' | [[8. век пне.]]
\n[[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | \'\'\'[[900е пне.]]\'\'\' | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]]
\n[[905. пне.]] | [[904. пне.]] | [[903. пне.]] | [[902. пне.]] | [[901. пне.]] | \'\'\'900. пне.\'\'\' | [[899. пне.]] | [[898. пне.]] | [[897. пне.]] | [[896. пне.]] | [[895. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910185759','',0,0,0,1,0.56348361008,'79959089814240','20040910191508'); INSERT INTO cur VALUES (6149,0,'901._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | \'\'\'[[900е пне.]]\'\'\' | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]]
\n[[906. пне.]] | [[905. пне.]] | [[904. пне.]] | [[903. пне.]] | [[902. пне.]] | \'\'\'901. пне.\'\'\' | [[900. пне.]] | [[899. пне.]] | [[898. пне.]] | [[897. пне.]] | [[896. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191417','',0,0,0,1,0.239745581634,'79959089808582','20040910191512'); INSERT INTO cur VALUES (6150,0,'902._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | \'\'\'[[900е пне.]]\'\'\' | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]]
\n[[907. пне.]] | [[906. пне.]] | [[905. пне.]] | [[904. пне.]] | [[903. пне.]] | \'\'\'902. пне.\'\'\' | [[901. пне.]] | [[900. пне.]] | [[899. пне.]] | [[898. пне.]] | [[897. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191423','',0,0,0,1,0.441091050599,'79959089808576','20040910191537'); INSERT INTO cur VALUES (6151,0,'903._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | \'\'\'[[900е пне.]]\'\'\' | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]]
\n[[908. пне.]] | [[907. пне.]] | [[906. пне.]] | [[905. пне.]] | [[904. пне.]] | \'\'\'903. пне.\'\'\' | [[902. пне.]] | [[901. пне.]] | [[900. пне.]] | [[899. пне.]] | [[898. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191441','',0,0,0,1,0.084613794035,'79959089808558','20040910191552'); INSERT INTO cur VALUES (6152,0,'904._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | \'\'\'[[900е пне.]]\'\'\' | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]]
\n[[909. пне.]] | [[908. пне.]] | [[907. пне.]] | [[906. пне.]] | [[905. пне.]] | \'\'\'904. пне.\'\'\' | [[903. пне.]] | [[902. пне.]] | [[901. пне.]] | [[900. пне.]] | [[899. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191448','',0,0,0,1,0.096988794905,'79959089808551','20040910191552'); INSERT INTO cur VALUES (6153,0,'905._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | \'\'\'[[900е пне.]]\'\'\' | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]]
\n[[910. пне.]] | [[909. пне.]] | [[908. пне.]] | [[907. пне.]] | [[906. пне.]] | \'\'\'905. пне.\'\'\' | [[904. пне.]] | [[903. пне.]] | [[902. пне.]] | [[901. пне.]] | [[900. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191508','',0,0,0,1,0.676989711205,'79959089808491','20040910191557'); INSERT INTO cur VALUES (6154,0,'906._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | \'\'\'[[900е пне.]]\'\'\' | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]]
\n[[911. пне.]] | [[910. пне.]] | [[909. пне.]] | [[908. пне.]] | [[907. пне.]] | \'\'\'906. пне.\'\'\' | [[905. пне.]] | [[904. пне.]] | [[903. пне.]] | [[902. пне.]] | [[901. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191512','',0,0,0,1,0.351585906163,'79959089808487','20040910191611'); INSERT INTO cur VALUES (6155,0,'907._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | \'\'\'[[900е пне.]]\'\'\' | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]]
\n[[912. пне.]] | [[911. пне.]] | [[910. пне.]] | [[909. пне.]] | [[908. пне.]] | \'\'\'907. пне.\'\'\' | [[906. пне.]] | [[905. пне.]] | [[904. пне.]] | [[903. пне.]] | [[902. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191537','',0,0,0,1,0.088430219837,'79959089808462','20040910191625'); INSERT INTO cur VALUES (6156,0,'909._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | \'\'\'[[900е пне.]]\'\'\' | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]]
\n[[914. пне.]] | [[913. пне.]] | [[912. пне.]] | [[911. пне.]] | [[910. пне.]] | \'\'\'909. пне.\'\'\' | [[908. пне.]] | [[907. пне.]] | [[906. пне.]] | [[905. пне.]] | [[904. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191548','',0,0,0,1,0.379966796553,'79959089808451','20040910191643'); INSERT INTO cur VALUES (6157,0,'908._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | \'\'\'[[900е пне.]]\'\'\' | [[890е пне.]] | [[880е пне.]] | [[870е пне.]]
\n[[913. пне.]] | [[912. пне.]] | [[911. пне.]] | [[910. пне.]] | [[909. пне.]] | \'\'\'908. пне.\'\'\' | [[907. пне.]] | [[906. пне.]] | [[905. пне.]] | [[904. пне.]] | [[903. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191549','',0,0,0,1,0.638145925774,'79959089808450','20040910191632'); INSERT INTO cur VALUES (6158,0,'910._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | \'\'\'[[910е пне.]]\'\'\' | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]]
\n[[915. пне.]] | [[914. пне.]] | [[913. пне.]] | [[912. пне.]] | [[911. пне.]] | \'\'\'910. пне.\'\'\' | [[909. пне.]] | [[908. пне.]] | [[907. пне.]] | [[906. пне.]] | [[905. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191557','',0,0,0,1,0.347310762083,'79959089808442','20040910191658'); INSERT INTO cur VALUES (6159,0,'911._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | \'\'\'[[910е пне.]]\'\'\' | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]]
\n[[916. пне.]] | [[915. пне.]] | [[914. пне.]] | [[913. пне.]] | [[912. пне.]] | \'\'\'911. пне.\'\'\' | [[910. пне.]] | [[909. пне.]] | [[908. пне.]] | [[907. пне.]] | [[906. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191610','',0,0,0,1,0.91303332565,'79959089808389','20040910191707'); INSERT INTO cur VALUES (6160,0,'912._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | \'\'\'[[910е пне.]]\'\'\' | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]]
\n[[917. пне.]] | [[916. пне.]] | [[915. пне.]] | [[914. пне.]] | [[913. пне.]] | \'\'\'912. пне.\'\'\' | [[911. пне.]] | [[910. пне.]] | [[909. пне.]] | [[908. пне.]] | [[907. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191625','',0,0,0,1,0.651433513337,'79959089808374','20040910191719'); INSERT INTO cur VALUES (6161,0,'913._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | \'\'\'[[910е пне.]]\'\'\' | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]]
\n[[918. пне.]] | [[917. пне.]] | [[916. пне.]] | [[915. пне.]] | [[914. пне.]] | \'\'\'913. пне.\'\'\' | [[912. пне.]] | [[911. пне.]] | [[910. пне.]] | [[909. пне.]] | [[908. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191631','',0,0,0,1,0.305663947624,'79959089808368','20040910191731'); INSERT INTO cur VALUES (6162,0,'914._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | \'\'\'[[910е пне.]]\'\'\' | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]]
\n[[919. пне.]] | [[918. пне.]] | [[917. пне.]] | [[916. пне.]] | [[915. пне.]] | \'\'\'914. пне.\'\'\' | [[913. пне.]] | [[912. пне.]] | [[911. пне.]] | [[910. пне.]] | [[909. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910191643','',0,0,0,1,0.351807713207,'79959089808356','20040910191754'); INSERT INTO cur VALUES (6163,0,'915._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | \'\'\'[[910е пне.]]\'\'\' | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]]
\n[[920. пне.]] | [[919. пне.]] | [[918. пне.]] | [[917. пне.]] | [[916. пне.]] | \'\'\'915. пне.\'\'\' | [[914. пне.]] | [[913. пне.]] | [[912. пне.]] | [[911. пне.]] | [[910. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192156','',0,0,0,0,0.208852400169,'79959089807843','20040910192156'); INSERT INTO cur VALUES (6164,0,'916._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | \'\'\'[[910е пне.]]\'\'\' | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]]
\n[[921. пне.]] | [[920. пне.]] | [[919. пне.]] | [[918. пне.]] | [[917. пне.]] | \'\'\'916. пне.\'\'\' | [[915. пне.]] | [[914. пне.]] | [[913. пне.]] | [[912. пне.]] | [[911. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192223','',0,0,0,0,0.347092237951,'79959089807776','20040910192303'); INSERT INTO cur VALUES (6165,0,'917._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | \'\'\'[[910е пне.]]\'\'\' | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]]
\n[[922. пне.]] | [[921. пне.]] | [[920. пне.]] | [[919. пне.]] | [[918. пне.]] | \'\'\'917. пне.\'\'\' | [[916. пне.]] | [[915. пне.]] | [[914. пне.]] | [[913. пне.]] | [[912. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192223','',0,0,0,0,0.852344836505,'79959089807776','20040910192314'); INSERT INTO cur VALUES (6166,0,'918._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | \'\'\'[[910е пне.]]\'\'\' | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]]
\n[[923. пне.]] | [[922. пне.]] | [[921. пне.]] | [[920. пне.]] | [[919. пне.]] | \'\'\'918. пне.\'\'\' | [[917. пне.]] | [[916. пне.]] | [[915. пне.]] | [[914. пне.]] | [[913. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192214','',0,0,0,0,0.38631672663,'79959089807785','20040910192323'); INSERT INTO cur VALUES (6167,0,'919._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | \'\'\'[[910е пне.]]\'\'\' | [[900е пне.]] | [[890е пне.]] | [[880е пне.]]
\n[[924. пне.]] | [[923. пне.]] | [[922. пне.]] | [[921. пне.]] | [[920. пне.]] | \'\'\'919. пне.\'\'\' | [[918. пне.]] | [[917. пне.]] | [[916. пне.]] | [[915. пне.]] | [[914. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192235','',0,0,0,0,0.45822457618,'79959089807764','20040910192328'); INSERT INTO cur VALUES (6168,0,'920._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | \'\'\'[[920е пне.]]\'\'\' | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]]
\n[[925. пне.]] | [[924. пне.]] | [[923. пне.]] | [[922. пне.]] | [[921. пне.]] | \'\'\'920. пне.\'\'\' | [[919. пне.]] | [[918. пне.]] | [[917. пне.]] | [[916. пне.]] | [[915. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192244','',0,0,0,0,0.894783796228,'79959089807755','20040910192351'); INSERT INTO cur VALUES (6169,0,'921._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | \'\'\'[[920е пне.]]\'\'\' | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]]
\n[[926. пне.]] | [[925. пне.]] | [[924. пне.]] | [[923. пне.]] | [[922. пне.]] | \'\'\'921. пне.\'\'\' | [[920. пне.]] | [[919. пне.]] | [[918. пне.]] | [[917. пне.]] | [[916. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192302','',0,0,0,1,0.400653988775,'79959089807697','20040910192408'); INSERT INTO cur VALUES (6170,0,'922._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | \'\'\'[[920е пне.]]\'\'\' | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]]
\n[[927. пне.]] | [[926. пне.]] | [[925. пне.]] | [[924. пне.]] | [[923. пне.]] | \'\'\'922. пне.\'\'\' | [[921. пне.]] | [[920. пне.]] | [[919. пне.]] | [[918. пне.]] | [[917. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192314','',0,0,0,1,0.029526846031,'79959089807685','20040910192418'); INSERT INTO cur VALUES (6171,0,'923._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | \'\'\'[[920е пне.]]\'\'\' | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]]
\n[[928. пне.]] | [[927. пне.]] | [[926. пне.]] | [[925. пне.]] | [[924. пне.]] | \'\'\'923. пне.\'\'\' | [[922. пне.]] | [[921. пне.]] | [[920. пне.]] | [[919. пне.]] | [[918. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192320','',0,0,0,1,0.466910521252,'79959089807679','20040910192426'); INSERT INTO cur VALUES (6172,0,'924._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | \'\'\'[[920е пне.]]\'\'\' | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]]
\n[[929. пне.]] | [[928. пне.]] | [[927. пне.]] | [[926. пне.]] | [[925. пне.]] | \'\'\'924. пне.\'\'\' | [[923. пне.]] | [[922. пне.]] | [[921. пне.]] | [[920. пне.]] | [[919. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192327','',0,0,0,1,0.980489613945,'79959089807672','20040910192435'); INSERT INTO cur VALUES (6173,0,'925._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | \'\'\'[[920е пне.]]\'\'\' | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]]
\n[[930. пне.]] | [[929. пне.]] | [[928. пне.]] | [[927. пне.]] | [[926. пне.]] | \'\'\'925. пне.\'\'\' | [[924. пне.]] | [[923. пне.]] | [[922. пне.]] | [[921. пне.]] | [[920. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192351','',0,0,0,1,0.625613402401,'79959089807648','20040910192447'); INSERT INTO cur VALUES (6174,0,'926._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | \'\'\'[[920е пне.]]\'\'\' | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]]
\n[[931. пне.]] | [[930. пне.]] | [[929. пне.]] | [[928. пне.]] | [[927. пне.]] | \'\'\'926. пне.\'\'\' | [[925. пне.]] | [[924. пне.]] | [[923. пне.]] | [[922. пне.]] | [[921. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192406','',0,0,0,1,0.077485565132,'79959089807593','20040910192503'); INSERT INTO cur VALUES (6175,0,'927._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | \'\'\'[[920е пне.]]\'\'\' | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]]
\n[[932. пне.]] | [[931. пне.]] | [[930. пне.]] | [[929. пне.]] | [[928. пне.]] | \'\'\'927. пне.\'\'\' | [[926. пне.]] | [[925. пне.]] | [[924. пне.]] | [[923. пне.]] | [[922. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192418','',0,0,0,1,0.92441819791,'79959089807581','20040910192509'); INSERT INTO cur VALUES (6176,0,'928._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | \'\'\'[[920е пне.]]\'\'\' | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]]
\n[[933. пне.]] | [[932. пне.]] | [[931. пне.]] | [[930. пне.]] | [[929. пне.]] | \'\'\'928. пне.\'\'\' | [[927. пне.]] | [[926. пне.]] | [[925. пне.]] | [[924. пне.]] | [[923. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192422','',0,0,0,1,0.278290019035,'79959089807577','20040910192522'); INSERT INTO cur VALUES (6177,0,'929._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | \'\'\'[[920е пне.]]\'\'\' | [[910е пне.]] | [[900е пне.]] | [[890е пне.]]
\n[[934. пне.]] | [[933. пне.]] | [[932. пне.]] | [[931. пне.]] | [[930. пне.]] | \'\'\'929. пне.\'\'\' | [[928. пне.]] | [[927. пне.]] | [[926. пне.]] | [[925. пне.]] | [[924. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192435','',0,0,0,1,0.885946122411,'79959089807564','20040910192534'); INSERT INTO cur VALUES (6178,0,'930._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | \'\'\'[[930е пне.]]\'\'\' | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]]
\n[[935. пне.]] | [[934. пне.]] | [[933. пне.]] | [[932. пне.]] | [[931. пне.]] | \'\'\'930. пне.\'\'\' | [[929. пне.]] | [[928. пне.]] | [[927. пне.]] | [[926. пне.]] | [[925. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192445','',0,0,0,1,0.8082432434,'79959089807554','20040910192550'); INSERT INTO cur VALUES (6179,0,'931._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | \'\'\'[[930е пне.]]\'\'\' | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]]
\n[[936. пне.]] | [[935. пне.]] | [[934. пне.]] | [[933. пне.]] | [[932. пне.]] | \'\'\'931. пне.\'\'\' | [[930. пне.]] | [[929. пне.]] | [[928. пне.]] | [[927. пне.]] | [[926. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192503','',0,0,0,1,0.574754701729,'79959089807496','20040910192609'); INSERT INTO cur VALUES (6180,0,'932._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | \'\'\'[[930е пне.]]\'\'\' | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]]
\n[[937. пне.]] | [[936. пне.]] | [[935. пне.]] | [[934. пне.]] | [[933. пне.]] | \'\'\'932. пне.\'\'\' | [[931. пне.]] | [[930. пне.]] | [[929. пне.]] | [[928. пне.]] | [[927. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192508','',0,0,0,1,0.838448966312,'79959089807491','20040910192624'); INSERT INTO cur VALUES (6181,0,'933._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | \'\'\'[[930е пне.]]\'\'\' | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]]
\n[[938. пне.]] | [[937. пне.]] | [[936. пне.]] | [[935. пне.]] | [[934. пне.]] | \'\'\'933. пне.\'\'\' | [[932. пне.]] | [[931. пне.]] | [[930. пне.]] | [[929. пне.]] | [[928. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192521','',0,0,0,1,0.695822383135,'79959089807478','20040910192636'); INSERT INTO cur VALUES (6182,0,'934._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | \'\'\'[[930е пне.]]\'\'\' | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]]
\n[[939. пне.]] | [[938. пне.]] | [[937. пне.]] | [[936. пне.]] | [[935. пне.]] | \'\'\'934. пне.\'\'\' | [[933. пне.]] | [[932. пне.]] | [[931. пне.]] | [[930. пне.]] | [[929. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192534','',0,0,0,1,0.396851326058,'79959089807465','20040910192650'); INSERT INTO cur VALUES (6183,0,'935._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | \'\'\'[[930е пне.]]\'\'\' | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]]
\n[[940. пне.]] | [[939. пне.]] | [[938. пне.]] | [[937. пне.]] | [[936. пне.]] | \'\'\'935. пне.\'\'\' | [[934. пне.]] | [[933. пне.]] | [[932. пне.]] | [[931. пне.]] | [[930. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192550','',0,0,0,1,0.413243301871,'79959089807449','20040910192703'); INSERT INTO cur VALUES (6184,0,'936._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | \'\'\'[[930е пне.]]\'\'\' | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]]
\n[[941. пне.]] | [[940. пне.]] | [[939. пне.]] | [[938. пне.]] | [[937. пне.]] | \'\'\'936. пне.\'\'\' | [[935. пне.]] | [[934. пне.]] | [[933. пне.]] | [[932. пне.]] | [[931. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192608','',0,0,0,1,0.606660453885,'79959089807391','20040910192758'); INSERT INTO cur VALUES (6185,0,'937._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | \'\'\'[[930е пне.]]\'\'\' | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]]
\n[[942. пне.]] | [[941. пне.]] | [[940. пне.]] | [[939. пне.]] | [[938. пне.]] | \'\'\'937. пне.\'\'\' | [[936. пне.]] | [[935. пне.]] | [[934. пне.]] | [[933. пне.]] | [[932. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192624','',0,0,0,1,0.06089682973,'79959089807375','20040910192817'); INSERT INTO cur VALUES (6186,0,'938._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | \'\'\'[[930е пне.]]\'\'\' | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]]
\n[[943. пне.]] | [[942. пне.]] | [[941. пне.]] | [[940. пне.]] | [[939. пне.]] | \'\'\'938. пне.\'\'\' | [[937. пне.]] | [[936. пне.]] | [[935. пне.]] | [[934. пне.]] | [[933. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192635','',0,0,0,1,0.634420721156,'79959089807364','20040910192823'); INSERT INTO cur VALUES (6187,0,'939._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | \'\'\'[[930е пне.]]\'\'\' | [[920е пне.]] | [[910е пне.]] | [[900е пне.]]
\n[[944. пне.]] | [[943. пне.]] | [[942. пне.]] | [[941. пне.]] | [[940. пне.]] | \'\'\'939. пне.\'\'\' | [[938. пне.]] | [[937. пне.]] | [[936. пне.]] | [[935. пне.]] | [[934. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192650','',0,0,0,1,0.944765706521,'79959089807349','20040910192845'); INSERT INTO cur VALUES (6188,0,'940._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | \'\'\'[[940е пне.]]\'\'\' | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]]
\n[[945. пне.]] | [[944. пне.]] | [[943. пне.]] | [[942. пне.]] | [[941. пне.]] | \'\'\'940. пне.\'\'\' | [[939. пне.]] | [[938. пне.]] | [[937. пне.]] | [[936. пне.]] | [[935. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192703','',0,0,0,1,0.697558530465,'79959089807296','20040910192845'); INSERT INTO cur VALUES (6189,0,'941._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | \'\'\'[[940е пне.]]\'\'\' | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]]
\n[[946. пне.]] | [[945. пне.]] | [[944. пне.]] | [[943. пне.]] | [[942. пне.]] | \'\'\'941. пне.\'\'\' | [[940. пне.]] | [[939. пне.]] | [[938. пне.]] | [[937. пне.]] | [[936. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192755','',0,0,0,1,0.242035105937,'79959089807244','20040910192859'); INSERT INTO cur VALUES (6190,0,'942._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | \'\'\'[[940е пне.]]\'\'\' | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]]
\n[[947. пне.]] | [[946. пне.]] | [[945. пне.]] | [[944. пне.]] | [[943. пне.]] | \'\'\'942. пне.\'\'\' | [[941. пне.]] | [[940. пне.]] | [[939. пне.]] | [[938. пне.]] | [[937. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192817','',0,0,0,1,0.63089655276,'79959089807182','20040910192911'); INSERT INTO cur VALUES (6191,0,'943._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | \'\'\'[[940е пне.]]\'\'\' | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]]
\n[[948. пне.]] | [[947. пне.]] | [[946. пне.]] | [[945. пне.]] | [[944. пне.]] | \'\'\'943. пне.\'\'\' | [[942. пне.]] | [[941. пне.]] | [[940. пне.]] | [[939. пне.]] | [[938. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192823','',0,0,0,1,0.633862321095,'79959089807176','20040910192943'); INSERT INTO cur VALUES (6192,0,'944._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | \'\'\'[[940е пне.]]\'\'\' | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]]
\n[[949. пне.]] | [[948. пне.]] | [[947. пне.]] | [[946. пне.]] | [[945. пне.]] | \'\'\'944. пне.\'\'\' | [[943. пне.]] | [[942. пне.]] | [[941. пне.]] | [[940. пне.]] | [[939. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192844','',0,0,0,1,0.244279977979,'79959089807155','20040910192943'); INSERT INTO cur VALUES (6193,0,'945._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | \'\'\'[[940е пне.]]\'\'\' | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]]
\n[[950. пне.]] | [[949. пне.]] | [[948. пне.]] | [[947. пне.]] | [[946. пне.]] | \'\'\'945. пне.\'\'\' | [[944. пне.]] | [[943. пне.]] | [[942. пне.]] | [[941. пне.]] | [[940. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192845','',0,0,0,1,0.061092013056,'79959089807154','20040910192944'); INSERT INTO cur VALUES (6194,0,'946._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | \'\'\'[[940е пне.]]\'\'\' | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]]
\n[[951. пне.]] | [[950. пне.]] | [[949. пне.]] | [[948. пне.]] | [[947. пне.]] | \'\'\'946. пне.\'\'\' | [[945. пне.]] | [[944. пне.]] | [[943. пне.]] | [[942. пне.]] | [[941. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192858','',0,0,0,1,0.263496779494,'79959089807141','20040910192957'); INSERT INTO cur VALUES (6195,0,'947._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | \'\'\'[[940е пне.]]\'\'\' | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]]
\n[[952. пне.]] | [[951. пне.]] | [[950. пне.]] | [[949. пне.]] | [[948. пне.]] | \'\'\'947. пне.\'\'\' | [[946. пне.]] | [[945. пне.]] | [[944. пне.]] | [[943. пне.]] | [[942. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192907','',0,0,0,1,0.792479693793,'79959089807092','20040910193003'); INSERT INTO cur VALUES (6196,0,'949._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | \'\'\'[[940е пне.]]\'\'\' | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]]
\n[[954. пне.]] | [[953. пне.]] | [[952. пне.]] | [[951. пне.]] | [[950. пне.]] | \'\'\'949. пне.\'\'\' | [[948. пне.]] | [[947. пне.]] | [[946. пне.]] | [[945. пне.]] | [[944. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192932','',0,0,0,1,0.323197814786,'79959089807067','20040910193033'); INSERT INTO cur VALUES (6197,0,'948._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | \'\'\'[[940е пне.]]\'\'\' | [[930е пне.]] | [[920е пне.]] | [[910е пне.]]
\n[[953. пне.]] | [[952. пне.]] | [[951. пне.]] | [[950. пне.]] | [[949. пне.]] | \'\'\'948. пне.\'\'\' | [[947. пне.]] | [[946. пне.]] | [[945. пне.]] | [[944. пне.]] | [[943. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192942','',0,0,0,1,0.944903042142,'79959089807057','20040910193018'); INSERT INTO cur VALUES (6198,0,'950._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | \'\'\'[[950е пне.]]\'\'\' | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]]
\n[[955. пне.]] | [[954. пне.]] | [[953. пне.]] | [[952. пне.]] | [[951. пне.]] | \'\'\'950. пне.\'\'\' | [[949. пне.]] | [[948. пне.]] | [[947. пне.]] | [[946. пне.]] | [[945. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192943','',0,0,0,1,0.576360159356,'79959089807056','20040910193045'); INSERT INTO cur VALUES (6199,0,'951._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | \'\'\'[[950е пне.]]\'\'\' | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]]
\n[[956. пне.]] | [[955. пне.]] | [[954. пне.]] | [[953. пне.]] | [[952. пне.]] | \'\'\'951. пне.\'\'\' | [[950. пне.]] | [[949. пне.]] | [[948. пне.]] | [[947. пне.]] | [[946. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910192955','',0,0,0,1,0.714763176029,'79959089807044','20040910193050'); INSERT INTO cur VALUES (6200,0,'952._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | \'\'\'[[950е пне.]]\'\'\' | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]]
\n[[957. пне.]] | [[956. пне.]] | [[955. пне.]] | [[954. пне.]] | [[953. пне.]] | \'\'\'952. пне.\'\'\' | [[951. пне.]] | [[950. пне.]] | [[949. пне.]] | [[948. пне.]] | [[947. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193002','',0,0,0,1,0.968857943532,'79959089806997','20040910193154'); INSERT INTO cur VALUES (6201,0,'953._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | \'\'\'[[950е пне.]]\'\'\' | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]]
\n[[958. пне.]] | [[957. пне.]] | [[956. пне.]] | [[955. пне.]] | [[954. пне.]] | \'\'\'953. пне.\'\'\' | [[952. пне.]] | [[951. пне.]] | [[950. пне.]] | [[949. пне.]] | [[948. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193017','',0,0,0,1,0.219222298925,'79959089806982','20040910193201'); INSERT INTO cur VALUES (6202,0,'954._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | \'\'\'[[950е пне.]]\'\'\' | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]]
\n[[959. пне.]] | [[958. пне.]] | [[957. пне.]] | [[956. пне.]] | [[955. пне.]] | \'\'\'954. пне.\'\'\' | [[953. пне.]] | [[952. пне.]] | [[951. пне.]] | [[950. пне.]] | [[949. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193032','',0,0,0,1,0.407635626107,'79959089806967','20040910193209'); INSERT INTO cur VALUES (6203,0,'955._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | \'\'\'[[950е пне.]]\'\'\' | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]]
\n[[960. пне.]] | [[959. пне.]] | [[958. пне.]] | [[957. пне.]] | [[956. пне.]] | \'\'\'955. пне.\'\'\' | [[954. пне.]] | [[953. пне.]] | [[952. пне.]] | [[951. пне.]] | [[950. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193043','',0,0,0,1,0.076397289558,'79959089806956','20040910193220'); INSERT INTO cur VALUES (6204,0,'956._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | \'\'\'[[950е пне.]]\'\'\' | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]]
\n[[961. пне.]] | [[960. пне.]] | [[959. пне.]] | [[958. пне.]] | [[957. пне.]] | \'\'\'956. пне.\'\'\' | [[955. пне.]] | [[954. пне.]] | [[953. пне.]] | [[952. пне.]] | [[951. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193049','',0,0,0,1,0.431937408835,'79959089806950','20040910193244'); INSERT INTO cur VALUES (6205,0,'957._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | \'\'\'[[950е пне.]]\'\'\' | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]]
\n[[962. пне.]] | [[961. пне.]] | [[960. пне.]] | [[959. пне.]] | [[958. пне.]] | \'\'\'957. пне.\'\'\' | [[956. пне.]] | [[955. пне.]] | [[954. пне.]] | [[953. пне.]] | [[952. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193154','',0,0,0,1,0.311111702263,'79959089806845','20040910193250'); INSERT INTO cur VALUES (6206,0,'958._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | \'\'\'[[950е пне.]]\'\'\' | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]]
\n[[963. пне.]] | [[962. пне.]] | [[961. пне.]] | [[960. пне.]] | [[959. пне.]] | \'\'\'958. пне.\'\'\' | [[957. пне.]] | [[956. пне.]] | [[955. пне.]] | [[954. пне.]] | [[953. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193201','',0,0,0,1,0.754788529945,'79959089806798','20040910193300'); INSERT INTO cur VALUES (6207,0,'959._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | \'\'\'[[950е пне.]]\'\'\' | [[940е пне.]] | [[930е пне.]] | [[920е пне.]]
\n[[964. пне.]] | [[963. пне.]] | [[962. пне.]] | [[961. пне.]] | [[960. пне.]] | \'\'\'959. пне.\'\'\' | [[958. пне.]] | [[957. пне.]] | [[956. пне.]] | [[955. пне.]] | [[954. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193209','',0,0,0,1,0.281273457353,'79959089806790','20040910193413'); INSERT INTO cur VALUES (6208,0,'960._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | \'\'\'[[960е пне.]]\'\'\' | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]]
\n[[965. пне.]] | [[964. пне.]] | [[963. пне.]] | [[962. пне.]] | [[961. пне.]] | \'\'\'960. пне.\'\'\' | [[959. пне.]] | [[958. пне.]] | [[957. пне.]] | [[956. пне.]] | [[955. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193220','',0,0,0,1,0.127287633311,'79959089806779','20040910193428'); INSERT INTO cur VALUES (6209,0,'961._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | \'\'\'[[960е пне.]]\'\'\' | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]]
\n[[966. пне.]] | [[965. пне.]] | [[964. пне.]] | [[963. пне.]] | [[962. пне.]] | \'\'\'961. пне.\'\'\' | [[960. пне.]] | [[959. пне.]] | [[958. пне.]] | [[957. пне.]] | [[956. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193243','',0,0,0,1,0.395775660125,'79959089806756','20040910193444'); INSERT INTO cur VALUES (6210,0,'962._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | \'\'\'[[960е пне.]]\'\'\' | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]]
\n[[967. пне.]] | [[966. пне.]] | [[965. пне.]] | [[964. пне.]] | [[963. пне.]] | \'\'\'962. пне.\'\'\' | [[961. пне.]] | [[960. пне.]] | [[959. пне.]] | [[958. пне.]] | [[957. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193250','',0,0,0,1,0.039357399586,'79959089806749','20040910193457'); INSERT INTO cur VALUES (6211,0,'963._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | \'\'\'[[960е пне.]]\'\'\' | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]]
\n[[968. пне.]] | [[967. пне.]] | [[966. пне.]] | [[965. пне.]] | [[964. пне.]] | \'\'\'963. пне.\'\'\' | [[962. пне.]] | [[961. пне.]] | [[960. пне.]] | [[959. пне.]] | [[958. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193300','',0,0,0,1,0.543872640721,'79959089806699','20040910193530'); INSERT INTO cur VALUES (6212,0,'964._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | \'\'\'[[960е пне.]]\'\'\' | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]]
\n[[969. пне.]] | [[968. пне.]] | [[967. пне.]] | [[966. пне.]] | [[965. пне.]] | \'\'\'964. пне.\'\'\' | [[963. пне.]] | [[962. пне.]] | [[961. пне.]] | [[960. пне.]] | [[959. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193413','',0,0,0,1,0.079148242753,'79959089806586','20040910193539'); INSERT INTO cur VALUES (6213,0,'965._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | \'\'\'[[960е пне.]]\'\'\' | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]]
\n[[970. пне.]] | [[969. пне.]] | [[968. пне.]] | [[967. пне.]] | [[966. пне.]] | \'\'\'965. пне.\'\'\' | [[964. пне.]] | [[963. пне.]] | [[962. пне.]] | [[961. пне.]] | [[960. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193427','',0,0,0,1,0.358967156782,'79959089806572','20040910193554'); INSERT INTO cur VALUES (6214,0,'966._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | \'\'\'[[960е пне.]]\'\'\' | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]]
\n[[971. пне.]] | [[970. пне.]] | [[969. пне.]] | [[968. пне.]] | [[967. пне.]] | \'\'\'966. пне.\'\'\' | [[965. пне.]] | [[964. пне.]] | [[963. пне.]] | [[962. пне.]] | [[961. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193444','',0,0,0,1,0.730594058861,'79959089806555','20040910193601'); INSERT INTO cur VALUES (6215,0,'967._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | \'\'\'[[960е пне.]]\'\'\' | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]]
\n[[972. пне.]] | [[971. пне.]] | [[970. пне.]] | [[969. пне.]] | [[968. пне.]] | \'\'\'967. пне.\'\'\' | [[966. пне.]] | [[965. пне.]] | [[964. пне.]] | [[963. пне.]] | [[962. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193456','',0,0,0,1,0.910603462211,'79959089806543','20040910193608'); INSERT INTO cur VALUES (6216,0,'968._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | \'\'\'[[960е пне.]]\'\'\' | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]]
\n[[973. пне.]] | [[972. пне.]] | [[971. пне.]] | [[970. пне.]] | [[969. пне.]] | \'\'\'968. пне.\'\'\' | [[967. пне.]] | [[966. пне.]] | [[965. пне.]] | [[964. пне.]] | [[963. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193529','',0,0,0,1,0.626284571656,'79959089806470','20040910193727'); INSERT INTO cur VALUES (6217,0,'969._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | \'\'\'[[960е пне.]]\'\'\' | [[950е пне.]] | [[940е пне.]] | [[930е пне.]]
\n[[974. пне.]] | [[973. пне.]] | [[972. пне.]] | [[971. пне.]] | [[970. пне.]] | \'\'\'969. пне.\'\'\' | [[968. пне.]] | [[967. пне.]] | [[966. пне.]] | [[965. пне.]] | [[964. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193538','',0,0,0,1,0.405914029761,'79959089806461','20040910193727'); INSERT INTO cur VALUES (6218,0,'970._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | \'\'\'[[970е пне.]]\'\'\' | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]]
\n[[975. пне.]] | [[974. пне.]] | [[973. пне.]] | [[972. пне.]] | [[971. пне.]] | \'\'\'970. пне.\'\'\' | [[969. пне.]] | [[968. пне.]] | [[967. пне.]] | [[966. пне.]] | [[965. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193553','',0,0,0,1,0.821885105605,'79959089806446','20040910193727'); INSERT INTO cur VALUES (6219,0,'971._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | \'\'\'[[970е пне.]]\'\'\' | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]]
\n[[976. пне.]] | [[975. пне.]] | [[974. пне.]] | [[973. пне.]] | [[972. пне.]] | \'\'\'971. пне.\'\'\' | [[970. пне.]] | [[969. пне.]] | [[968. пне.]] | [[967. пне.]] | [[966. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193601','',0,0,0,1,0.811860176181,'79959089806398','20040910193727'); INSERT INTO cur VALUES (6220,0,'972._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | \'\'\'[[970е пне.]]\'\'\' | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]]
\n[[977. пне.]] | [[976. пне.]] | [[975. пне.]] | [[974. пне.]] | [[973. пне.]] | \'\'\'972. пне.\'\'\' | [[971. пне.]] | [[970. пне.]] | [[969. пне.]] | [[968. пне.]] | [[967. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193605','',0,0,0,1,0.745003071961,'79959089806394','20040910193727'); INSERT INTO cur VALUES (6221,0,'974._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | \'\'\'[[970е пне.]]\'\'\' | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]]
\n[[979. пне.]] | [[978. пне.]] | [[977. пне.]] | [[976. пне.]] | [[975. пне.]] | \'\'\'974. пне.\'\'\' | [[973. пне.]] | [[972. пне.]] | [[971. пне.]] | [[970. пне.]] | [[969. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193618','',0,0,0,1,0.454008747569,'79959089806381','20040910193727'); INSERT INTO cur VALUES (6222,0,'975._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | \'\'\'[[970е пне.]]\'\'\' | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]]
\n[[980. пне.]] | [[979. пне.]] | [[978. пне.]] | [[977. пне.]] | [[976. пне.]] | \'\'\'975. пне.\'\'\' | [[974. пне.]] | [[973. пне.]] | [[972. пне.]] | [[971. пне.]] | [[970. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193625','',0,0,0,1,0.963851266058,'79959089806374','20040910193727'); INSERT INTO cur VALUES (6223,0,'976._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | \'\'\'[[970е пне.]]\'\'\' | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]]
\n[[981. пне.]] | [[980. пне.]] | [[979. пне.]] | [[978. пне.]] | [[977. пне.]] | \'\'\'976. пне.\'\'\' | [[975. пне.]] | [[974. пне.]] | [[973. пне.]] | [[972. пне.]] | [[971. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193627','',0,0,0,1,0.407297784187,'79959089806372','20040910193748'); INSERT INTO cur VALUES (6224,0,'977._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | \'\'\'[[970е пне.]]\'\'\' | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]]
\n[[982. пне.]] | [[981. пне.]] | [[980. пне.]] | [[979. пне.]] | [[978. пне.]] | \'\'\'977. пне.\'\'\' | [[976. пне.]] | [[975. пне.]] | [[974. пне.]] | [[973. пне.]] | [[972. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193628','',0,0,0,1,0.769713142314,'79959089806371','20040910193843'); INSERT INTO cur VALUES (6225,0,'978._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | \'\'\'[[970е пне.]]\'\'\' | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]]
\n[[983. пне.]] | [[982. пне.]] | [[981. пне.]] | [[980. пне.]] | [[979. пне.]] | \'\'\'978. пне.\'\'\' | [[977. пне.]] | [[976. пне.]] | [[975. пне.]] | [[974. пне.]] | [[973. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193635','',0,0,0,1,0.152103983868,'79959089806364','20040910193843'); INSERT INTO cur VALUES (6226,0,'979._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | \'\'\'[[970е пне.]]\'\'\' | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]]
\n[[984. пне.]] | [[983. пне.]] | [[982. пне.]] | [[981. пне.]] | [[980. пне.]] | \'\'\'979. пне.\'\'\' | [[978. пне.]] | [[977. пне.]] | [[976. пне.]] | [[975. пне.]] | [[974. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193639','',0,0,0,1,0.534688490226,'79959089806360','20040910193843'); INSERT INTO cur VALUES (6227,0,'980._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | \'\'\'[[980е пне.]]\'\'\' | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]]
\n[[985. пне.]] | [[984. пне.]] | [[983. пне.]] | [[982. пне.]] | [[981. пне.]] | \'\'\'980. пне.\'\'\' | [[979. пне.]] | [[978. пне.]] | [[977. пне.]] | [[976. пне.]] | [[975. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193642','',0,0,0,1,0.073866039083,'79959089806357','20040910193843'); INSERT INTO cur VALUES (6228,0,'973._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | \'\'\'[[970е пне.]]\'\'\' | [[960е пне.]] | [[950е пне.]] | [[940е пне.]]
\n[[978. пне.]] | [[977. пне.]] | [[976. пне.]] | [[975. пне.]] | [[974. пне.]] | \'\'\'973. пне.\'\'\' | [[972. пне.]] | [[971. пне.]] | [[970. пне.]] | [[969. пне.]] | [[968. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193719','',0,0,0,1,0.217566290506,'79959089806280','20040910193719'); INSERT INTO cur VALUES (6229,0,'981._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | \'\'\'[[980е пне.]]\'\'\' | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]]
\n[[986. пне.]] | [[985. пне.]] | [[984. пне.]] | [[983. пне.]] | [[982. пне.]] | \'\'\'981. пне.\'\'\' | [[980. пне.]] | [[979. пне.]] | [[978. пне.]] | [[977. пне.]] | [[976. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193747','',0,0,0,1,0.263216046739,'79959089806252','20040910193854'); INSERT INTO cur VALUES (6230,0,'983._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | \'\'\'[[980е пне.]]\'\'\' | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]]
\n[[988. пне.]] | [[987. пне.]] | [[986. пне.]] | [[985. пне.]] | [[984. пне.]] | \'\'\'983. пне.\'\'\' | [[982. пне.]] | [[981. пне.]] | [[980. пне.]] | [[979. пне.]] | [[978. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193812','',0,0,0,1,0.454998839858,'79959089806187','20040910193915'); INSERT INTO cur VALUES (6231,0,'984._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | \'\'\'[[980е пне.]]\'\'\' | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]]
\n[[989. пне.]] | [[988. пне.]] | [[987. пне.]] | [[986. пне.]] | [[985. пне.]] | \'\'\'984. пне.\'\'\' | [[983. пне.]] | [[982. пне.]] | [[981. пне.]] | [[980. пне.]] | [[979. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193812','',0,0,0,1,0.629648590288,'79959089806187','20040910193922'); INSERT INTO cur VALUES (6232,0,'985._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | \'\'\'[[980е пне.]]\'\'\' | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]]
\n[[990. пне.]] | [[989. пне.]] | [[988. пне.]] | [[987. пне.]] | [[986. пне.]] | \'\'\'985. пне.\'\'\' | [[984. пне.]] | [[983. пне.]] | [[982. пне.]] | [[981. пне.]] | [[980. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193827','',0,0,0,1,0.582264260194,'79959089806172','20040910193937'); INSERT INTO cur VALUES (6233,0,'982._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | \'\'\'[[980е пне.]]\'\'\' | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]]
\n[[987. пне.]] | [[986. пне.]] | [[985. пне.]] | [[984. пне.]] | [[983. пне.]] | \'\'\'982. пне.\'\'\' | [[981. пне.]] | [[980. пне.]] | [[979. пне.]] | [[978. пне.]] | [[977. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193842','',0,0,0,1,0.035963552089,'79959089806157','20040910193901'); INSERT INTO cur VALUES (6234,0,'986._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | \'\'\'[[980е пне.]]\'\'\' | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]]
\n[[991. пне.]] | [[990. пне.]] | [[989. пне.]] | [[988. пне.]] | [[987. пне.]] | \'\'\'986. пне.\'\'\' | [[985. пне.]] | [[984. пне.]] | [[983. пне.]] | [[982. пне.]] | [[981. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193854','',0,0,0,1,0.873766612668,'79959089806145','20040910193954'); INSERT INTO cur VALUES (6235,0,'987._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | \'\'\'[[980е пне.]]\'\'\' | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]]
\n[[992. пне.]] | [[991. пне.]] | [[990. пне.]] | [[989. пне.]] | [[988. пне.]] | \'\'\'987. пне.\'\'\' | [[986. пне.]] | [[985. пне.]] | [[984. пне.]] | [[983. пне.]] | [[982. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193901','',0,0,0,1,0.894366041242,'79959089806098','20040910194009'); INSERT INTO cur VALUES (6236,0,'988._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | \'\'\'[[980е пне.]]\'\'\' | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]]
\n[[993. пне.]] | [[992. пне.]] | [[991. пне.]] | [[990. пне.]] | [[989. пне.]] | \'\'\'988. пне.\'\'\' | [[987. пне.]] | [[986. пне.]] | [[985. пне.]] | [[984. пне.]] | [[983. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193915','',0,0,0,1,0.692955775509,'79959089806084','20040910194023'); INSERT INTO cur VALUES (6237,0,'989._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | \'\'\'[[980е пне.]]\'\'\' | [[970е пне.]] | [[960е пне.]] | [[950е пне.]]
\n[[994. пне.]] | [[993. пне.]] | [[992. пне.]] | [[991. пне.]] | [[990. пне.]] | \'\'\'989. пне.\'\'\' | [[988. пне.]] | [[987. пне.]] | [[986. пне.]] | [[985. пне.]] | [[984. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193922','',0,0,0,1,0.207225739587,'79959089806077','20040910194029'); INSERT INTO cur VALUES (6238,0,'990._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | \'\'\'[[990е пне.]]\'\'\' | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]]
\n[[995. пне.]] | [[994. пне.]] | [[993. пне.]] | [[992. пне.]] | [[991. пне.]] | \'\'\'990. пне.\'\'\' | [[989. пне.]] | [[988. пне.]] | [[987. пне.]] | [[986. пне.]] | [[985. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193937','',0,0,0,1,0.087618371047,'79959089806062','20040910194041'); INSERT INTO cur VALUES (6239,0,'991._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | \'\'\'[[990е пне.]]\'\'\' | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]]
\n[[996. пне.]] | [[995. пне.]] | [[994. пне.]] | [[993. пне.]] | [[992. пне.]] | \'\'\'991. пне.\'\'\' | [[990. пне.]] | [[989. пне.]] | [[988. пне.]] | [[987. пне.]] | [[986. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910193954','',0,0,0,1,0.091004162604,'79959089806045','20040910194102'); INSERT INTO cur VALUES (6240,0,'992._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | \'\'\'[[990е пне.]]\'\'\' | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]]
\n[[997. пне.]] | [[996. пне.]] | [[995. пне.]] | [[994. пне.]] | [[993. пне.]] | \'\'\'992. пне.\'\'\' | [[991. пне.]] | [[990. пне.]] | [[989. пне.]] | [[988. пне.]] | [[987. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910194008','',0,0,0,1,0.54075149891,'79959089805991','20040910194116'); INSERT INTO cur VALUES (6241,0,'993._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | \'\'\'[[990е пне.]]\'\'\' | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]]
\n[[998. пне.]] | [[997. пне.]] | [[996. пне.]] | [[995. пне.]] | [[994. пне.]] | \'\'\'993. пне.\'\'\' | [[992. пне.]] | [[991. пне.]] | [[990. пне.]] | [[989. пне.]] | [[988. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910194022','',0,0,0,1,0.420447043805,'79959089805977','20040910194122'); INSERT INTO cur VALUES (6242,0,'994._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | \'\'\'[[990е пне.]]\'\'\' | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]]
\n[[999. пне.]] | [[998. пне.]] | [[997. пне.]] | [[996. пне.]] | [[995. пне.]] | \'\'\'994. пне.\'\'\' | [[993. пне.]] | [[992. пне.]] | [[991. пне.]] | [[990. пне.]] | [[989. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910194029','',0,0,0,1,0.759897651505,'79959089805970','20040910194136'); INSERT INTO cur VALUES (6243,0,'995._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | \'\'\'[[990е пне.]]\'\'\' | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]]
\n[[1000. пне.]] | [[999. пне.]] | [[998. пне.]] | [[997. пне.]] | [[996. пне.]] | \'\'\'995. пне.\'\'\' | [[994. пне.]] | [[993. пне.]] | [[992. пне.]] | [[991. пне.]] | [[990. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910194041','',0,0,0,1,0.471277592457,'79959089805958','20040910194152'); INSERT INTO cur VALUES (6244,0,'996._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | \'\'\'[[990е пне.]]\'\'\' | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]]
\n[[1001. пне.]] | [[1000. пне.]] | [[999. пне.]] | [[998. пне.]] | [[997. пне.]] | \'\'\'996. пне.\'\'\' | [[995. пне.]] | [[994. пне.]] | [[993. пне.]] | [[992. пне.]] | [[991. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910194101','',0,0,0,1,0.695409870099,'79959089805898','20040911135522'); INSERT INTO cur VALUES (6245,0,'997._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | \'\'\'[[990е пне.]]\'\'\' | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]]
\n[[1002. пне.]] | [[1001. пне.]] | [[1000. пне.]] | [[999. пне.]] | [[998. пне.]] | \'\'\'997. пне.\'\'\' | [[996. пне.]] | [[995. пне.]] | [[994. пне.]] | [[993. пне.]] | [[992. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910194116','',0,0,0,1,0.836178171838,'79959089805883','20040911135524'); INSERT INTO cur VALUES (6246,0,'998._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | \'\'\'[[990е пне.]]\'\'\' | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]]
\n[[1003. пне.]] | [[1002. пне.]] | [[1001. пне.]] | [[1000. пне.]] | [[999. пне.]] | \'\'\'998. пне.\'\'\' | [[997. пне.]] | [[996. пне.]] | [[995. пне.]] | [[994. пне.]] | [[993. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910194122','',0,0,0,1,0.609934581262,'79959089805877','20040911135525'); INSERT INTO cur VALUES (6247,0,'999._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | \'\'\'[[990е пне.]]\'\'\' | [[980е пне.]] | [[970е пне.]] | [[960е пне.]]
\n[[1004. пне.]] | [[1003. пне.]] | [[1002. пне.]] | [[1001. пне.]] | [[1000. пне.]] | \'\'\'999. пне.\'\'\' | [[998. пне.]] | [[997. пне.]] | [[996. пне.]] | [[995. пне.]] | [[994. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040910194134','',0,0,0,1,0.015019619379,'79959089805865','20040911135538'); INSERT INTO cur VALUES (6248,0,'1000._пне.','
[[1000. pne.|latinica]] - [[1000. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[11. век пне.]] | \'\'\'[[10. век пне.]]\'\'\' | [[9. век пне.]]
\n[[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | \'\'\'[[1000е пне.]]\'\'\' | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]]
\n[[1005. пне.]] | [[1004. пне.]] | [[1003. пне.]] | [[1002. пне.]] | [[1001. пне.]] | \'\'\'1000. пне.\'\'\' | [[999. пне.]] | [[998. пне.]] | [[997. пне.]] | [[996. пне.]] | [[995. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218052446','',0,0,1,0,0.930722075948,'79949781947553','20050218052528'); INSERT INTO cur VALUES (6249,0,'САСТАНАК_ЦАРА_АНДРОНИКА_И_КРАЉА_ДУШАНА_КОД_СОЛУНА','===САСТАНАК ЦАРА АНДРОНИКА И КРАЉА ДУШАНА КОД СОЛУНА.===\n\nИ овај цар ([[цар Андроник|Андроник]]) чувши како се сва земља државе грчке и сви градови и силе те земље предају у руке благочестивога [[Стефан Душан|краља Стефана]], и сам се виде у великој невољи и јаду и прибегнув у град [[Солун]], поче слати посланике своје овоме благочестивоме краљу са смерним и покорним речима, говорећи ово: „Ево видим, благочестиви и превисоки краљу, како ти Бог помаже; но заборави све што сагреших родитељу твоме и превисоком ти краљевству и прими ме у срдачној љубави у вољу твоју као послушнога. Јер ево видим, да је, помоћу божјом, све што имах у држави мојој, данас у твојим рукама, и то, ако усхтеш, дај ми, а од мене начини да ти будем драги брат и друг у краљевству ти. Од сада нека буду у једној недељивој љубави државе земаља грчких и српских. Но дакле не презри љубазне и свесрдачне речи моје и истинским вером срца твога учини састанак са мном\".\n\nИ чувши благочестиви и превисоки краљ ове речи цара грчкога кир Андроника и по речима његовим посла неке од велмужа својих, а са силнима свога отачаства учини савет о речима које му претстоје, како би најбоље било.\n\nИ све ово свршивши у утврђењу и вери и тако учинише састанак под славним градом Солуном месеца августа у 26 дан, у петак. И љубазан и свесрдачан услов учинише међу собом и у тај дан весеље много беше и радост међу војницима господина краља у свој земљи грчкој због помирења и састанка њихова тако, да многи од славних њихових велмужа који су том згодом били ту рекоше: „Овај дан, који створи Господ на љубав овим царевима, радујмо се и веселимо се и ми\".\n\nИ ту заједно много разговараху о управљању и утврђивању и да непоколебиво буде обећање међу њима; и овога благочестивога краља сваким дарима царским обдари и сву љубав срдачну показа њему овај богољубиви цар; некад су имали распру међу собом, сада пак јесу љубазна браћа и другови. Тако и овај превисоки краљ даре многе и части царске посла њему.\n\nИ у тај дан весеље много учинише, и духовно и телесно задовољивши се и сви који су били с њима, и цар тако њему рече: „Оно што је узео од државе земље моје и градове прародитељ благочестивог ти краљевства и родитељ краљевства ти, и у ово време оно што узе превисоко ти и благочестиво краљевство, видим да је све то даровано ти Богом; па и ја дајем ти све то као великолепну и дивну част благочестивоме ти краљевству, а колико усхтеш, даћеш ми руком твојом\".\n\nИ пошто господин краљ неке чести земље и градове дарова њему и тако се помирише и учинише растанак. Остале пак градове и земље грчке, колико је узео, придружи земљи отачаства свога и земље многе од области царства тога и градове, којих имена су ово: први град славни [[Охрид]], и град славни [[Прилеп]], у коме благочестиви краљ подиже себи двор царски за пребивање, и град славни [[Костур]], град [[Струмицa|Струмицу]], град [[Хлерин]], град [[Железнац]], град [[Воден]], град [[Чамрен]]. И све ово освоји за три лета краљевања свога, јер га Бог тако прослављаше.','',144,'Golija','20040910205511','',0,0,0,1,0.69426380689,'79959089794488','20040911073316'); INSERT INTO cur VALUES (6250,6,'Stefan_Dusan_povelja.JPG','(1348) 6856. ind. I. 26. aprilis. In monte Atho.\n\nStephanus, Serborum et Graecorum imperator, limites constituit terrarum monasterii Chilandar.','',144,'Golija','20040911072222','',0,0,0,0,0.712618765153567,'79959088927777','20050306113009'); INSERT INTO cur VALUES (6251,0,'Илијада_пема_и_песник','#REDIRECT [[Илијада: песма и песник]]\n','Илијада пема и песник moved to Илијада: песма и песник',124,'Милош','20040910214854','',0,1,0,1,0.646169720819378,'79959089785145','20040910214854'); INSERT INTO cur VALUES (6252,0,'Абакан','Абакан је:\n*[[Абакан, област|Област]] у [[Русија|Руској Федерацији]].\n*[[Абакан, град|Главни град]] истоимене области у [[Русија|Руској Федерацији]].\n*[[Абакан, река|Река]] која протиче кроз истоимену област у [[Русија|Руској Федерацији]].','',124,'Милош','20040911034128','',0,0,0,0,0.012811329687,'79959088965871','20041109123239'); INSERT INTO cur VALUES (6253,0,'Абакан,_град','Град у [[Русија|Руској Федерацији]], центар [[Абакан, област|истоимене области]] на ушћу реке [[Абакан, река|Абакан]] у [[Јенисеј]].','',124,'Милош','20040911034030','',0,0,0,1,0.02156091529,'79959088965969','20041109123239'); INSERT INTO cur VALUES (6254,0,'Абак','([[abacus]]), м. л.: столић ; даска за игру ; горња плоча на главици стуба.\n\n[[Category:Речник страних речи|абак]]','',144,'Golija','20050123112238','',0,0,0,0,0.795309726054,'79949876887761','20050123112238'); INSERT INTO cur VALUES (6255,0,'Абакус','Од латинске речи \'\'abacus\'\'.\n\n#Код старих Римљана свечани сто за скупоцено посуђе.\n#Код Египћана, Грка и Римљана четвртаста плоча са убележеним бројевима на којој се рачунало, рачунаљка.\n#Четвртаста плоча која покрива главу стуба.\n\nСиноним: [[абак]]','',124,'Милош','20040911034355','',0,0,0,1,0.284349743875,'79959088965644','20040911034355'); INSERT INTO cur VALUES (6256,0,'Абандон','Реч пореклом из [[француски језик|француског језика]] са значењем напуштања, уступања, одрицања од неког права.\n\n*м. ф.: уступак, продаја; пр.: код осигуравања бродова осигураниково право, да осигурачу преда лађу и робу, кад му ce исплати осигурана свота, a и осигурачево право, да ce трошкова око спасавања лађе и робе опрости тим, што плати осигурану своту.\n\n[[Category:Речник страних речи|абандон]]','',144,'Golija','20050123112454','',0,0,0,0,0.537515548308,'79949876887545','20050123112454'); INSERT INTO cur VALUES (6257,0,'Абано_Терме','[[Италија|Италијанска]] [[бања]] код [[Падова|Падове]]. Има [[радиоактивност|радиоактивне]] и слане [[извор|изворе]] са [[температура|температуром]] од 85[[степен целзијуса|ºC]].','',124,'Милош','20040911034902','',0,0,0,0,0.343063164662,'79959088965097','20040911034902'); INSERT INTO cur VALUES (6258,0,'Абасиди','Абасиди су [[Арапи|арабљанска]] [[династија]]. [[калиф|Калифи]] ([[Харун ал-Ашид]] и др.) у [[Багдаду]] ([[750]].-[[1258]].), а после продора [[Монголи|Монгола]] и у [[Каиро|Каиру]] (до [[1517]].). Оснивач династије је био [[Абн ал-Абас]].','',124,'Милош','20040911043221','',0,0,0,1,0.75571315212,'79959088956778','20040911043221'); INSERT INTO cur VALUES (6259,0,'Извор_сукоба','Тренутно овденак нема ништа \nал то не значи да скоро неће бити\nПоздрав','',0,'213.244.199.48','20040911064629','',0,0,0,1,0.279294796884,'79959088935370','20040911064629'); INSERT INTO cur VALUES (6260,0,'Стефан_Душан','[[image:Stefan Dusan povelja.JPG|right|thumb|Стефан Душан, цар и самодржац Срба, Грка, Бугара и Арбанаса - повеља Хиландарау]]\n==Стефан Душан==\n\'\'\'Стефан Урош IV Душан Немањић\'\'\'. [[Србија|Српски]] краљ 1331-1345 и цар 1346-1355. Син краља [[Стефан Урош III|Стефана Дечанског]].\n===Краљевић Душан===\nЈош као «млади краљ» успешно се супроставио четама босанског бана [[Стефан II|Стефана II Котроманића]] у Захумљу (1329.). Командовао је једним делом војске у бици код Велбужда (1330.), у којој се Србија изборила за прво место на [[Балкан]]у. Односи између старог и младог краља су се погоршали јануара 1331. године. Душанова властела је извршила неку врсту династичког преврата. Стефан Дечански је свргнут с престола и затворен у граду Звечану, где је и преминуо. Стефан Душан се крунисао за краља свих српских и поморских земаља [[21. септембар|21. септембра]] 1331. У том тренутку није имао више од 22 године. Суседи су одмах почели да угрожавају српске границе. \n===Први успеси краља Стефана Душана===\n1332. године дошло је до побуне у Зети под вођством војводе Богоја. Буна је убрзо угушена. Са новим бугарским царем [[Иван Александар|Иваном Александром]] су успостављени савезнички односи, па се краљ Душан у пролеће 1332. године оженио Јеленом, сестром бугарског цара. Босански бан Стефан II Котроманић је желео да освоји цело Захумље, укључујући Стон и Пељешац, које су настојали освојити [[Дубровник|Дубровчани]]. 1333. године, Стефан Душан је Дубровчанима дао у закуп Стон и Пељешац уз обавезу да на рачун «стонског дохотка» исплаћују 500 перпера. Дубровчани су исту суму плаћали и босанском бану, те су на миру могли користити своје нове поседе. Већ 1332. године Душан је освојио град Струмицу. Захваљујући саветима византијског пребега Сиргијана освојени су: Прилеп, Охрид и Костур. Пред напад на [[Солун]] извршен је атентат на Сиргијана, те је Душан одустао од борбе. Склопљени су савезнички односи са царем Андроником III (1334.). Северне границе угрозили су Угари који су стигли до Жиче. Душан је успешно потукао угарску војску и успоставио границу на реци Сави. Једно време је у састав Душанове државе улазио и [[Београд]]. \n\nПосле смрти византијског цара Андроника III, на власт долази његов малолетни син Јован V, место кога је управљало регентство (патријарх, царица-мајка и велики дукс Алексије Апокавк). Са политиком регентства се није сложио велики доместик [[Јован Кантакузин]], који је очекивао да регентство припадне њему, као најближем сараднику Андроника III. У [[Византија|Византији]] је избио грађански рат. Кантакузин је у сукобу са својим противницима претрпео пораз и повукао се у Србију. Душан и Кантакузин су склопили савез и донели одлуку да свако од њих двојице задржи градове које освоји. Кантакузин је заједно са војском у којој су се налазили војвода Вратко, потомак [[Стефан Немања|Немањиног]] сина [[Вукан]]а, и Јован Оливер претрпео неуспех приликом освајања града Сера. Душан је освојио целу [[Албанија|Албанију]], изузев Драча, и градове у северној [[Грчка|Грчкој]]. Односи између Душана и Кантакузина су се погоршали када су аграрни феудалци из Тесалије признали Кантакузина за свог цара (1343.). Кантакузин је нове савезнике нашао у [[Турци]]ма Селџуцима, који су господарили западним деловима Мале Азије. Неславна заслуга за довођење Турака у Европу припада Јовану Кантакузину. Турци су прешавши Хелеспонт (Дарданеле) ступили на европско тле 1343. године. После раскида веза са Кантакузином, Душан је успоставио пријатељске односе са регентством и Јованом V. Први сукоб између Турака и Срба десио се маја 1344. године у бици код Стефанијане. Турци су лукавством извојевали победу. Победили су 1345. године деспота (војводу из народних песама) Момчила који се осамосталио у Родопима. \n===Уздизање српског краљевства на царство===\nСрпска војска је освојила град Сер 25. септембра 1345. године. Освојена је и Халкидика, укључујући [[Света Гора|Свету Гору]] Атонску. Након свих освајања Стефан Душан је одлучио да се прогласи за цара. Склопио је договор са Светом Гором, која је византиског цара одувек сматрала за свог јединог и легитимног владара. Светогорски Протат је одлучио да се Душаново име спомиње у свим молитвама после имена византијског цара Јована V. За узврат, Душан се обавезао да ће поштовати аутономију Свете Горе. Краљ Стефан Душан се прогласио за цара око Божића (25. децембра 1345.) у граду Серу. Према устаљеним обичајима цариградски патријарх је крунисао цареве на Истоку, а папа цареве на Западу. Пошто се није могао надати да ће га ико од ове двојице крунисати, српска архиепископија је уздигнута на ранг патријаршије. Архиепископ [[Јоаникије]] је постао први српски патријарх. Стефан Душан је крунисан за цара на Ускрс (16. априла 1346.) у Скопљу. Крунисање су обавили српски патријарх Јоаникије и трновски патријарх Симеон. Образложење за овај поступак цар Душан је нашао у учењу хришћанске цркве. Све што је некада Господ даровао првом хришћанском цару, Константину Великом, прешло је у Душанове руке. Мисли се на земље и велике градове «грчког царства». \n===Душаново царство===\nКантакузин је успео да 1347. године постане византијски цар. Он као и сви учени Грци Душана назива «српским краљем», јер је сматрао да је у хришћанској васељени једини цар – византиски цар. Међутим, на Истоку је већ одраније постојао бугарски цар. Против новостворене Српске патријаршије била је Цариградска патријаршија, чији су многобројни поседи прикључени Српској цркви. Цариградски патријарх Калист је, подстакнут од цара Јована VI Кантакузина, бацио анатему на цара Душана, патријарха Јоаникија и сво српско свештенство и исључио их из заједнице православних хришћана (1350.). Ова анатема је скинута за време [[Стефан Лазар|кнеза Лазара]] 1375. године. Душан је за свог савладара одредио сина Уроша и доделио му титулу краља. Душан је, као цар, додељивао титуле и звања. Деспоти су постали: Душанов полубрат Симеон (Синиша), брат царице Јелене Јован Асен, потом Јован Оливер и Иваниш. Севастократори су постали: муж Душанове сестре Евдокије Дејан, отац Вука Бранковића Бранко Младеновић. Кесари су постали: Гргур Голубић, Душанов војсковођа Прељуб те Воихна. \n===Цар Душан и Хиландар===\nЦар Душан је Хиландару потчинио цркву Светог Николе у Добрушти код Призрена, цркву Светих Арханђела у Штипу, цркву Светог Николе у Врању са насељима и добрима. Крајем 1347. године цар Душан и царица Јелена посетили су [[Хиландар]]. Присуство жена на Светој Гори је забрањено, али су оне заједно са децом боравиле тамо за време опсаде Каталанаца. Цар Душан је Хиландару подарио новац, обновио манастирску болницу. Царици Јелени је дозвољено да постане други ктитор келије Светог Саве у Кареји. Захваљујући даровима цара Душана, Хиландар је постао највеће манастирско властелинство у Српском царству. \n===Освајање Епира и Тесалије===\nКуга је однела многе животе у Европи 1348. године. Она је и олакшала освајање Епира и Тесалије од стране српске војске. Српско царство се простирало од Дунава на северу до Коринта на југу и од Јадранског мора на западу до Егејског мора на истоку. Душанов намесник у Тесалији, са седиштем у граду Трикали, постао је војвода Прељуб, а у Епиру, са седиштем у Арти, Душанов полубрат Симеон-Синиша, док је у јужним деловима Албаније, са седиштем у Валони, намесник био Јован Асен, царичин брат. Византија се свела на Цариград и Тракију. Душан је намеравао и њих да освоји. Но, Цариград није могао освојити без помоћи на мору. [[Венеција]] му је одбила савезништво, јер је била у рату са [[Ђенова|Ђеновом]]. \n===Поход против Босне=== \nБосански бан Стефан II Котроманић је заузео Крајину изнеђу Цетине и Неретве и већи део Захумља. Душан је продро у Хумску Земљу и наставио према Цетини и Крки 1350. године. Душан је дошао до Крке како би помогао сестри Јелени, која је била удата за Младена III Брибирског, господара Омиша, Клиса и Скрадина на Крки. После Младенове смрти заинтересованост за његове поседе испољили су Угарска и Венеција. После вести о побунама на југу земље, Душан је зауставио напредовање ка западу. Босански бан је поново освојио Захумље. Кантакузин је освојио Верију и Воден, али не и Србице, које је бранио кесар Прељуб. Душан је повратио територије, а Кантакузин се повукао у Солун. Стефан Душан је обећао помоћ легитимном цару Јовану V, како би се решили Кантакузина, те се Византија поново нашла у грађанском рату. \n=== Турци Османлије на Балкану===\nРатници сукобљених страна, Јована V, српског те бугарског цара са једне и Кантакузина и Орхана са друге стране, су се сукобили код Дидимотике ујесен 1352. године. Бугарска војска се пре битке повукла, док је српска претрпела стравичне губитке. После јаког земљотреса 1354. године, Турци су заузели тврђаву Галипоље. Душан се обратио римском папи да га именује за капетана у борби против Турака и изразио спремност да римског папу призна за врховног поглавара хришћанске цркве. Но, од тога није било ништа. Цар Стефан Душан је умро [[20. децембар|20. децембра]] 1355. године. Сахрањен је у својој задужбини манастиру Светих Арханђела код Призрена. После Душанове смрти Српско царство је постепено почело да се распада.\n\n===Законодавна делатност Стефана Душана===\n\'\'\'[[Душанов законик]]\'\'\' је донет у [[Скопље|Скопљу]] [[21. мај]]а [[1349]]. године. Има 135 чланова, али је пет година касније допуњен са још 66 чланова тако да укупно има 201 члан. Законодавац је желео да реши најактуелнија питања у целој држави. Првих 38 чланова се односило на Српску цркву. Црквено право је такође било регулисано \"Номоканонoм светога Саве\" и \"Синтагми Матије Властара\". Oд 39-62 члана се утврђују права и обавезе властеле. Судије су биле дужне да суде по закону, а не да суде по страху од цара.\n\n*в. чланак [[Цар Душан и независно судство]]\n*в. Најпотпунији текст [[Текст Душановог законика|Душановог законика]]\n\n===Литература===\nМилош Благојевић: \"Србија Немањића и Хиландар\"\n\n[[Category:Немањићи]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306112949','',0,0,0,0,0.371433168823,'79949693887050','20050306112949'); INSERT INTO cur VALUES (6261,0,'1001._пне.','
[[1001. pne.|latinica]] - [[1001. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | \'\'\'[[1000е пне.]]\'\'\' | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]]
\n[[1006. пне.]] | [[1005. пне.]] | [[1004. пне.]] | [[1003. пне.]] | [[1002. пне.]] | \'\'\'1001. пне.\'\'\' | [[1000. пне.]] | [[999. пне.]] | [[998. пне.]] | [[997. пне.]] | [[996. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218052758','',0,0,1,0,0.267437146635,'79949781947241','20050218052842'); INSERT INTO cur VALUES (6262,0,'1002._пне.','
[[1002. pne.|latinica]] - [[1002. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | \'\'\'[[1000е пне.]]\'\'\' | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]]
\n[[1007. пне.]] | [[1006. пне.]] | [[1005. пне.]] | [[1004. пне.]] | [[1003. пне.]] | \'\'\'1002. пне.\'\'\' | [[1001. пне.]] | [[1000. пне.]] | [[999. пне.]] | [[998. пне.]] | [[997. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218053146','',0,0,1,0,0.64796647739,'79949781946853','20050218053234'); INSERT INTO cur VALUES (6263,0,'1003._пне.','
[[1003. pne.|latinica]] - [[1003. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | \'\'\'[[1000е пне.]]\'\'\' | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]]
\n[[1008. пне.]] | [[1007. пне.]] | [[1006. пне.]] | [[1005. пне.]] | [[1004. пне.]] | \'\'\'1003. пне.\'\'\' | [[1002. пне.]] | [[1001. пне.]] | [[1000. пне.]] | [[999. пне.]] | [[998. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218053607','',0,0,1,0,0.699425871344,'79949781946392','20050218053621'); INSERT INTO cur VALUES (6264,0,'1004._пне.','
[[1004. pne.|latinica]] - [[1004. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | \'\'\'[[1000е пне.]]\'\'\' | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]]
\n[[1009. пне.]] | [[1008. пне.]] | [[1007. пне.]] | [[1006. пне.]] | [[1005. пне.]] | \'\'\'1004. пне.\'\'\' | [[1003. пне.]] | [[1002. пне.]] | [[1001. пне.]] | [[1000. пне.]] | [[999. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218053925','',0,0,1,0,0.892569152123,'79949781946074','20050218054040'); INSERT INTO cur VALUES (6265,0,'1005._пне.','
[[1005. pne.|latinica]] - [[1005. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | \'\'\'[[1000е пне.]]\'\'\' | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]]
\n[[1010. пне.]] | [[1009. пне.]] | [[1008. пне.]] | [[1007. пне.]] | [[1006. пне.]] | \'\'\'1005. пне.\'\'\' | [[1004. пне.]] | [[1003. пне.]] | [[1002. пне.]] | [[1001. пне.]] | [[1000. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218054405','',0,0,1,0,0.327161082685,'79949781945594','20050218054454'); INSERT INTO cur VALUES (6266,0,'1006._пне.','
[[1006. pne.|latinica]] - [[1006. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | \'\'\'[[1000е пне.]]\'\'\' | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]]
\n[[1011. пне.]] | [[1010. пне.]] | [[1009. пне.]] | [[1008. пне.]] | [[1007. пне.]] | \'\'\'1006. пне.\'\'\' | [[1005. пне.]] | [[1004. пне.]] | [[1003. пне.]] | [[1002. пне.]] | [[1001. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218054751','',0,0,1,0,0.352565946687,'79949781945248','20050218054802'); INSERT INTO cur VALUES (6267,0,'1007._пне.','
[[1007. pne.|latinica]] - [[1007. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | \'\'\'[[1000е пне.]]\'\'\' | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]]
\n[[1012. пне.]] | [[1011. пне.]] | [[1010. пне.]] | [[1009. пне.]] | [[1008. пне.]] | \'\'\'1007. пне.\'\'\' | [[1006. пне.]] | [[1005. пне.]] | [[1004. пне.]] | [[1003. пне.]] | [[1002. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218055146','',0,0,1,0,0.73031558177,'79949781944853','20050218055230'); INSERT INTO cur VALUES (6268,0,'1008._пне.','
[[1008. pne.|latinica]] - [[1008. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | \'\'\'[[1000е пне.]]\'\'\' | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]]
\n[[1013. пне.]] | [[1012. пне.]] | [[1011. пне.]] | [[1010. пне.]] | [[1009. пне.]] | \'\'\'1008. пне.\'\'\' | [[1007. пне.]] | [[1006. пне.]] | [[1005. пне.]] | [[1004. пне.]] | [[1003. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218055608','',0,0,1,0,0.157337129655,'79949781944391','20050218055616'); INSERT INTO cur VALUES (6269,0,'1009._пне.','
[[1009. pne.|latinica]] - [[1009. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | \'\'\'[[1000е пне.]]\'\'\' | [[990е пне.]] | [[980е пне.]] | [[970е пне.]]
\n[[1014. пне.]] | [[1013. пне.]] | [[1012. пне.]] | [[1011. пне.]] | [[1010. пне.]] | \'\'\'1009. пне.\'\'\' | [[1008. пне.]] | [[1007. пне.]] | [[1006. пне.]] | [[1005. пне.]] | [[1004. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218055929','',0,0,1,0,0.226897914534,'79949781944070','20050218060029'); INSERT INTO cur VALUES (6270,0,'1010._пне.','
[[1010. pne.|latinica]] - [[1010. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | \'\'\'[[1010е пне.]]\'\'\' | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]]
\n[[1015. пне.]] | [[1014. пне.]] | [[1013. пне.]] | [[1012. пне.]] | [[1011. пне.]] | \'\'\'1010. пне.\'\'\' | [[1009. пне.]] | [[1008. пне.]] | [[1007. пне.]] | [[1006. пне.]] | [[1005. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218063904','',0,0,1,0,0.116734995095,'79949781936095','20050218063949'); INSERT INTO cur VALUES (6271,0,'1011._пне.','
[[1011. pne.|latinica]] - [[1011. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | \'\'\'[[1010е пне.]]\'\'\' | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]]
\n[[1016. пне.]] | [[1015. пне.]] | [[1014. пне.]] | [[1013. пне.]] | [[1012. пне.]] | \'\'\'1011. пне.\'\'\' | [[1010. пне.]] | [[1009. пне.]] | [[1008. пне.]] | [[1007. пне.]] | [[1006. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218064348','',0,0,1,0,0.209560903352,'79949781935651','20050218064355'); INSERT INTO cur VALUES (6272,0,'1012._пне.','
[[1012. pne.|latinica]] - [[1012. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | \'\'\'[[1010е пне.]]\'\'\' | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]]
\n[[1017. пне.]] | [[1016. пне.]] | [[1015. пне.]] | [[1014. пне.]] | [[1013. пне.]] | \'\'\'1012. пне.\'\'\' | [[1011. пне.]] | [[1010. пне.]] | [[1009. пне.]] | [[1008. пне.]] | [[1007. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218064712','',0,0,1,0,0.337563833845,'79949781935287','20050218064827'); INSERT INTO cur VALUES (6273,0,'1013._пне.','
[[1013. pne.|latinica]] - [[1013. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | \'\'\'[[1010е пне.]]\'\'\' | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]]
\n[[1018. пне.]] | [[1017. пне.]] | [[1016. пне.]] | [[1015. пне.]] | [[1014. пне.]] | \'\'\'1013. пне.\'\'\' | [[1012. пне.]] | [[1011. пне.]] | [[1010. пне.]] | [[1009. пне.]] | [[1008. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218065139','',0,0,1,0,0.782197528417,'79949781934860','20050218065228'); INSERT INTO cur VALUES (6274,0,'1014._пне.','
[[1014. pne.|latinica]] - [[1014. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | \'\'\'[[1010е пне.]]\'\'\' | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]]
\n[[1019. пне.]] | [[1018. пне.]] | [[1017. пне.]] | [[1016. пне.]] | [[1015. пне.]] | \'\'\'1014. пне.\'\'\' | [[1013. пне.]] | [[1012. пне.]] | [[1011. пне.]] | [[1010. пне.]] | [[1009. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218065600','',0,0,1,0,0.622054903126,'79949781934399','20050218065726'); INSERT INTO cur VALUES (6275,0,'1015._пне.','
[[1015. pne.|latinica]] - [[1015. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | \'\'\'[[1010е пне.]]\'\'\' | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]]
\n[[1020. пне.]] | [[1019. пне.]] | [[1018. пне.]] | [[1017. пне.]] | [[1016. пне.]] | \'\'\'1015. пне.\'\'\' | [[1014. пне.]] | [[1013. пне.]] | [[1012. пне.]] | [[1011. пне.]] | [[1010. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218070059','',0,0,1,0,0.887977149285,'79949781929940','20050218070138'); INSERT INTO cur VALUES (6276,0,'1016._пне.','
[[1016. pne.|latinica]] - [[1016. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | \'\'\'[[1010е пне.]]\'\'\' | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]]
\n[[1021. пне.]] | [[1020. пне.]] | [[1019. пне.]] | [[1018. пне.]] | [[1017. пне.]] | \'\'\'1016. пне.\'\'\' | [[1015. пне.]] | [[1014. пне.]] | [[1013. пне.]] | [[1012. пне.]] | [[1011. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218070541','',0,0,1,0,0.728337772064,'79949781929458','20050218070545'); INSERT INTO cur VALUES (6277,0,'1017._пне.','
[[1017. pne.|latinica]] - [[1017. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | \'\'\'[[1010е пне.]]\'\'\' | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]]
\n[[1022. пне.]] | [[1021. пне.]] | [[1020. пне.]] | [[1019. пне.]] | [[1018. пне.]] | \'\'\'1017. пне.\'\'\' | [[1016. пне.]] | [[1015. пне.]] | [[1014. пне.]] | [[1013. пне.]] | [[1012. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218070901','',0,0,1,0,0.153422996939,'79949781929098','20050218071026'); INSERT INTO cur VALUES (6278,0,'1018._пне.','
[[1018. pne.|latinica]] - [[1018. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | \'\'\'[[1010е пне.]]\'\'\' | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]]
\n[[1023. пне.]] | [[1022. пне.]] | [[1021. пне.]] | [[1020. пне.]] | [[1019. пне.]] | \'\'\'1018. пне.\'\'\' | [[1017. пне.]] | [[1016. пне.]] | [[1015. пне.]] | [[1014. пне.]] | [[1013. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218071315','',0,0,1,0,0.637785865757,'79949781928684','20050218071403'); INSERT INTO cur VALUES (6279,0,'1019._пне.','
[[1019. pne.|latinica]] - [[1019. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | \'\'\'[[1010е пне.]]\'\'\' | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]] | [[980е пне.]]
\n[[1024. пне.]] | [[1023. пне.]] | [[1022. пне.]] | [[1021. пне.]] | [[1020. пне.]] | \'\'\'1019. пне.\'\'\' | [[1018. пне.]] | [[1017. пне.]] | [[1016. пне.]] | [[1015. пне.]] | [[1014. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218071727','',0,0,1,0,0.809025410008,'79949781928272','20050218071809'); INSERT INTO cur VALUES (6280,0,'1020._пне.','
[[1020. pne.|latinica]] - [[1020. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | \'\'\'[[1020е пне.]]\'\'\' | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]]
\n[[1025. пне.]] | [[1024. пне.]] | [[1023. пне.]] | [[1022. пне.]] | [[1021. пне.]] | \'\'\'1020. пне.\'\'\' | [[1019. пне.]] | [[1018. пне.]] | [[1017. пне.]] | [[1016. пне.]] | [[1015. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218072710','',0,0,1,0,0.39023988945,'79949781927289','20050218072841'); INSERT INTO cur VALUES (6281,0,'1021._пне.','
[[1021. pne.|latinica]] - [[1021. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | \'\'\'[[1020е пне.]]\'\'\' | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]]
\n[[1026. пне.]] | [[1025. пне.]] | [[1024. пне.]] | [[1023. пне.]] | [[1022. пне.]] | \'\'\'1021. пне.\'\'\' | [[1020. пне.]] | [[1019. пне.]] | [[1018. пне.]] | [[1017. пне.]] | [[1016. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218073116','',0,0,1,0,0.116968744489,'79949781926883','20050218073202'); INSERT INTO cur VALUES (6282,0,'1022._пне.','
[[1022. pne.|latinica]] - [[1022. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | \'\'\'[[1020е пне.]]\'\'\' | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]]
\n[[1027. пне.]] | [[1026. пне.]] | [[1025. пне.]] | [[1024. пне.]] | [[1023. пне.]] | \'\'\'1022. пне.\'\'\' | [[1021. пне.]] | [[1020. пне.]] | [[1019. пне.]] | [[1018. пне.]] | [[1017. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218073521','',0,0,1,0,0.173005612648,'79949781926478','20050218073625'); INSERT INTO cur VALUES (6283,0,'1023._пне.','
[[1023. pne.|latinica]] - [[1023. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | \'\'\'[[1020е пне.]]\'\'\' | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]]
\n[[1028. пне.]] | [[1027. пне.]] | [[1026. пне.]] | [[1025. пне.]] | [[1024. пне.]] | \'\'\'1023. пне.\'\'\' | [[1022. пне.]] | [[1021. пне.]] | [[1020. пне.]] | [[1019. пне.]] | [[1018. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218074255','',0,0,1,0,0.115252463201,'79949781925744','20050218074344'); INSERT INTO cur VALUES (6284,0,'1024._пне.','
[[1024. pne.|latinica]] - [[1024. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | \'\'\'[[1020е пне.]]\'\'\' | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]]
\n[[1029. пне.]] | [[1028. пне.]] | [[1027. пне.]] | [[1026. пне.]] | [[1025. пне.]] | \'\'\'1024. пне.\'\'\' | [[1023. пне.]] | [[1022. пне.]] | [[1021. пне.]] | [[1020. пне.]] | [[1019. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218074712','',0,0,1,0,0.007439810786,'79949781925287','20050218074803'); INSERT INTO cur VALUES (6285,0,'1025._пне.','
[[1025. pne.|latinica]] - [[1025. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | \'\'\'[[1020е пне.]]\'\'\' | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]]
\n[[1030. пне.]] | [[1029. пне.]] | [[1028. пне.]] | [[1027. пне.]] | [[1026. пне.]] | \'\'\'1025. пне.\'\'\' | [[1024. пне.]] | [[1023. пне.]] | [[1022. пне.]] | [[1021. пне.]] | [[1020. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218075119','',0,0,1,0,0.737330096651,'79949781924880','20050218075207'); INSERT INTO cur VALUES (6286,0,'1026._пне.','
[[1026. pne.|latinica]] - [[1026. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | \'\'\'[[1020е пне.]]\'\'\' | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]]
\n[[1031. пне.]] | [[1030. пне.]] | [[1029. пне.]] | [[1028. пне.]] | [[1027. пне.]] | \'\'\'1026. пне.\'\'\' | [[1025. пне.]] | [[1024. пне.]] | [[1023. пне.]] | [[1022. пне.]] | [[1021. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218075624','',0,0,1,0,0.50161779835,'79949781924375','20050218075623'); INSERT INTO cur VALUES (6287,0,'1027._пне.','
[[1027. pne.|latinica]] - [[1027. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | \'\'\'[[1020е пне.]]\'\'\' | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]]
\n[[1032. пне.]] | [[1031. пне.]] | [[1030. пне.]] | [[1029. пне.]] | [[1028. пне.]] | \'\'\'1027. пне.\'\'\' | [[1026. пне.]] | [[1025. пне.]] | [[1024. пне.]] | [[1023. пне.]] | [[1022. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218080019','',0,0,1,0,0.516753668672,'79949781919980','20050218080108'); INSERT INTO cur VALUES (6288,0,'1028._пне.','
[[1028. pne.|latinica]] - [[1028. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | \'\'\'[[1020е пне.]]\'\'\' | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]]
\n[[1033. пне.]] | [[1032. пне.]] | [[1031. пне.]] | [[1030. пне.]] | [[1029. пне.]] | \'\'\'1028. пне.\'\'\' | [[1027. пне.]] | [[1026. пне.]] | [[1025. пне.]] | [[1024. пне.]] | [[1023. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218080442','',0,0,1,0,0.221213683589,'79949781919557','20050218080450'); INSERT INTO cur VALUES (6289,0,'1029._пне.','
[[1029. pne.|latinica]] - [[1029. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | \'\'\'[[1020е пне.]]\'\'\' | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]] | [[990е пне.]]
\n[[1034. пне.]] | [[1033. пне.]] | [[1032. пне.]] | [[1031. пне.]] | [[1030. пне.]] | \'\'\'1029. пне.\'\'\' | [[1028. пне.]] | [[1027. пне.]] | [[1026. пне.]] | [[1025. пне.]] | [[1024. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218080810','',0,0,1,0,0.710614137217,'79949781919189','20050218080937'); INSERT INTO cur VALUES (6290,0,'1030._пне.','
[[1030. pne.|latinica]] - [[1030. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | \'\'\'[[1030е пне.]]\'\'\' | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]]
\n[[1035. пне.]] | [[1034. пне.]] | [[1033. пне.]] | [[1032. пне.]] | [[1031. пне.]] | \'\'\'1030. пне.\'\'\' | [[1029. пне.]] | [[1028. пне.]] | [[1027. пне.]] | [[1026. пне.]] | [[1025. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218081833','',0,0,1,0,0.740397970071,'79949781918166','20050218081928'); INSERT INTO cur VALUES (6291,0,'1031._пне.','
[[1031. pne.|latinica]] - [[1031. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | \'\'\'[[1030е пне.]]\'\'\' | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]]
\n[[1036. пне.]] | [[1035. пне.]] | [[1034. пне.]] | [[1033. пне.]] | [[1032. пне.]] | \'\'\'1031. пне.\'\'\' | [[1030. пне.]] | [[1029. пне.]] | [[1028. пне.]] | [[1027. пне.]] | [[1026. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218082237','',0,0,1,0,0.948039897228,'79949781917762','20050218082330'); INSERT INTO cur VALUES (6292,0,'1032._пне.','
[[1032. pne.|latinica]] - [[1032. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | \'\'\'[[1030е пне.]]\'\'\' | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]]
\n[[1037. пне.]] | [[1036. пне.]] | [[1035. пне.]] | [[1034. пне.]] | [[1033. пне.]] | \'\'\'1032. пне.\'\'\' | [[1031. пне.]] | [[1030. пне.]] | [[1029. пне.]] | [[1028. пне.]] | [[1027. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218082642','',0,0,1,0,0.957616989481,'79949781917357','20050218082730'); INSERT INTO cur VALUES (6293,0,'1033._пне.','
[[1033. pne.|latinica]] - [[1033. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | \'\'\'[[1030е пне.]]\'\'\' | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]]
\n[[1038. пне.]] | [[1037. пне.]] | [[1036. пне.]] | [[1035. пне.]] | [[1034. пне.]] | \'\'\'1033. пне.\'\'\' | [[1032. пне.]] | [[1031. пне.]] | [[1030. пне.]] | [[1029. пне.]] | [[1028. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218083126','',0,0,1,0,0.721037127413,'79949781916873','20050218083214'); INSERT INTO cur VALUES (6294,0,'1034._пне.','
[[1034. pne.|latinica]] - [[1034. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | \'\'\'[[1030е пне.]]\'\'\' | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]]
\n[[1039. пне.]] | [[1038. пне.]] | [[1037. пне.]] | [[1036. пне.]] | [[1035. пне.]] | \'\'\'1034. пне.\'\'\' | [[1033. пне.]] | [[1032. пне.]] | [[1031. пне.]] | [[1030. пне.]] | [[1029. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218083534','',0,0,1,0,0.783785383582,'79949781916465','20050218083628'); INSERT INTO cur VALUES (6295,0,'1035._пне.','
[[1035. pne.|latinica]] - [[1035. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | \'\'\'[[1030е пне.]]\'\'\' | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]]
\n[[1040. пне.]] | [[1039. пне.]] | [[1038. пне.]] | [[1037. пне.]] | [[1036. пне.]] | \'\'\'1035. пне.\'\'\' | [[1034. пне.]] | [[1033. пне.]] | [[1032. пне.]] | [[1031. пне.]] | [[1030. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218084006','',0,0,1,0,0.416443796557,'79949781915993','20050218084117'); INSERT INTO cur VALUES (6296,0,'1036._пне.','
[[1036. pne.|latinica]] - [[1036. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | \'\'\'[[1030е пне.]]\'\'\' | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]]
\n[[1041. пне.]] | [[1040. пне.]] | [[1039. пне.]] | [[1038. пне.]] | [[1037. пне.]] | \'\'\'1036. пне.\'\'\' | [[1035. пне.]] | [[1034. пне.]] | [[1033. пне.]] | [[1032. пне.]] | [[1031. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218084513','',0,0,1,0,0.445753571785,'79949781915486','20050218084600'); INSERT INTO cur VALUES (6297,0,'1037._пне.','
[[1037. pne.|latinica]] - [[1037. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | \'\'\'[[1030е пне.]]\'\'\' | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]]
\n[[1042. пне.]] | [[1041. пне.]] | [[1040. пне.]] | [[1039. пне.]] | [[1038. пне.]] | \'\'\'1037. пне.\'\'\' | [[1036. пне.]] | [[1035. пне.]] | [[1034. пне.]] | [[1033. пне.]] | [[1032. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218085111','',0,0,1,0,0.592592812885,'79949781914888','20050218085225'); INSERT INTO cur VALUES (6298,0,'1038._пне.','
[[1038. pne.|latinica]] - [[1038. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | \'\'\'[[1030е пне.]]\'\'\' | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]]
\n[[1043. пне.]] | [[1042. пне.]] | [[1041. пне.]] | [[1040. пне.]] | [[1039. пне.]] | \'\'\'1038. пне.\'\'\' | [[1037. пне.]] | [[1036. пне.]] | [[1035. пне.]] | [[1034. пне.]] | [[1033. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218085707','',0,0,1,0,0.049334549834,'79949781914292','20050218085832'); INSERT INTO cur VALUES (6299,0,'1039._пне.','
[[1039. pne.|latinica]] - [[1039. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | \'\'\'[[1030е пне.]]\'\'\' | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]] | [[1000е пне.]]
\n[[1044. пне.]] | [[1043. пне.]] | [[1042. пне.]] | [[1041. пне.]] | [[1040. пне.]] | \'\'\'1039. пне.\'\'\' | [[1038. пне.]] | [[1037. пне.]] | [[1036. пне.]] | [[1035. пне.]] | [[1034. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218090106','',0,0,1,0,0.837577191106,'79949781909893','20050218090150'); INSERT INTO cur VALUES (6300,0,'1040._пне.','
[[1040. pne.|latinica]] - [[1040. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | \'\'\'[[1040е пне.]]\'\'\' | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]]
\n[[1045. пне.]] | [[1044. пне.]] | [[1043. пне.]] | [[1042. пне.]] | [[1041. пне.]] | \'\'\'1040. пне.\'\'\' | [[1039. пне.]] | [[1038. пне.]] | [[1037. пне.]] | [[1036. пне.]] | [[1035. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218091007','',0,0,1,0,0.847946167853,'79949781908992','20050218091138'); INSERT INTO cur VALUES (6301,0,'1041._пне.','
[[1041. pne.|latinica]] - [[1041. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | \'\'\'[[1040е пне.]]\'\'\' | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]]
\n[[1046. пне.]] | [[1045. пне.]] | [[1044. пне.]] | [[1043. пне.]] | [[1042. пне.]] | \'\'\'1041. пне.\'\'\' | [[1040. пне.]] | [[1039. пне.]] | [[1038. пне.]] | [[1037. пне.]] | [[1036. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218091434','',0,0,1,0,0.837004924583,'79949781908565','20050218091518'); INSERT INTO cur VALUES (6302,0,'1042._пне.','
[[1042. pne.|latinica]] - [[1042. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | \'\'\'[[1040е пне.]]\'\'\' | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]]
\n[[1047. пне.]] | [[1046. пне.]] | [[1045. пне.]] | [[1044. пне.]] | [[1043. пне.]] | \'\'\'1042. пне.\'\'\' | [[1041. пне.]] | [[1040. пне.]] | [[1039. пне.]] | [[1038. пне.]] | [[1037. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218092024','',0,0,1,0,0.937061278586,'79949781907975','20050218092118'); INSERT INTO cur VALUES (6303,0,'1043._пне.','
[[1043. pne.|latinica]] - [[1043. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | \'\'\'[[1040е пне.]]\'\'\' | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]]
\n[[1048. пне.]] | [[1047. пне.]] | [[1046. пне.]] | [[1045. пне.]] | [[1044. пне.]] | \'\'\'1043. пне.\'\'\' | [[1042. пне.]] | [[1041. пне.]] | [[1040. пне.]] | [[1039. пне.]] | [[1038. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218092511','',0,0,1,0,0.551856214903,'79949781907488','20050218092613'); INSERT INTO cur VALUES (6304,0,'1044._пне.','
[[1044. pne.|latinica]] - [[1044. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | \'\'\'[[1040е пне.]]\'\'\' | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]]
\n[[1049. пне.]] | [[1048. пне.]] | [[1047. пне.]] | [[1046. пне.]] | [[1045. пне.]] | \'\'\'1044. пне.\'\'\' | [[1043. пне.]] | [[1042. пне.]] | [[1041. пне.]] | [[1040. пне.]] | [[1039. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218092858','',0,0,1,0,0.322291513589,'79949781907141','20050218092936'); INSERT INTO cur VALUES (6305,0,'1045._пне.','
[[1045. pne.|latinica]] - [[1045. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | \'\'\'[[1040е пне.]]\'\'\' | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]]
\n[[1050. пне.]] | [[1049. пне.]] | [[1048. пне.]] | [[1047. пне.]] | [[1046. пне.]] | \'\'\'1045. пне.\'\'\' | [[1044. пне.]] | [[1043. пне.]] | [[1042. пне.]] | [[1041. пне.]] | [[1040. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218093340','',0,0,1,0,0.284161319157,'79949781906659','20050218093425'); INSERT INTO cur VALUES (6306,0,'1046._пне.','
[[1046. pne.|latinica]] - [[1046. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | \'\'\'[[1040е пне.]]\'\'\' | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]]
\n[[1051. пне.]] | [[1050. пне.]] | [[1049. пне.]] | [[1048. пне.]] | [[1047. пне.]] | \'\'\'1046. пне.\'\'\' | [[1045. пне.]] | [[1044. пне.]] | [[1043. пне.]] | [[1042. пне.]] | [[1041. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218093820','',0,0,1,0,0.771548107626,'79949781906179','20050218093902'); INSERT INTO cur VALUES (6307,0,'1047._пне.','
[[1047. pne.|latinica]] - [[1047. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | \'\'\'[[1040е пне.]]\'\'\' | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]]
\n[[1052. пне.]] | [[1051. пне.]] | [[1050. пне.]] | [[1049. пне.]] | [[1048. пне.]] | \'\'\'1047. пне.\'\'\' | [[1046. пне.]] | [[1045. пне.]] | [[1044. пне.]] | [[1043. пне.]] | [[1042. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218094336','',0,0,1,0,0.38124858466,'79949781905663','20050218094427'); INSERT INTO cur VALUES (6308,0,'1048._пне.','
[[1048. pne.|latinica]] - [[1048. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | \'\'\'[[1040е пне.]]\'\'\' | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]]
\n[[1053. пне.]] | [[1052. пне.]] | [[1051. пне.]] | [[1050. пне.]] | [[1049. пне.]] | \'\'\'1048. пне.\'\'\' | [[1047. пне.]] | [[1046. пне.]] | [[1045. пне.]] | [[1044. пне.]] | [[1043. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218094856','',0,0,1,0,0.9937940957,'79949781905143','20050218094901'); INSERT INTO cur VALUES (6309,0,'1049._пне.','
[[1049. pne.|latinica]] - [[1049. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | \'\'\'[[1040е пне.]]\'\'\' | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]] | [[1010е пне.]]
\n[[1054. пне.]] | [[1053. пне.]] | [[1052. пне.]] | [[1051. пне.]] | [[1050. пне.]] | \'\'\'1049. пне.\'\'\' | [[1048. пне.]] | [[1047. пне.]] | [[1046. пне.]] | [[1045. пне.]] | [[1044. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218095255','',0,0,1,0,0.236968645936,'79949781904744','20050218095348'); INSERT INTO cur VALUES (6310,0,'1050._пне.','
[[1050. pne.|latinica]] - [[1050. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | \'\'\'[[1050е пне.]]\'\'\' | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]]
\n[[1055. пне.]] | [[1054. пне.]] | [[1053. пне.]] | [[1052. пне.]] | [[1051. пне.]] | \'\'\'1050. пне.\'\'\' | [[1049. пне.]] | [[1048. пне.]] | [[1047. пне.]] | [[1046. пне.]] | [[1045. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218100302','',0,0,1,0,0.42051233883,'79949781899697','20050218100416'); INSERT INTO cur VALUES (6311,0,'1051._пне.','
[[1051. pne.|latinica]] - [[1051. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | \'\'\'[[1050е пне.]]\'\'\' | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]]
\n[[1056. пне.]] | [[1055. пне.]] | [[1054. пне.]] | [[1053. пне.]] | [[1052. пне.]] | \'\'\'1051. пне.\'\'\' | [[1050. пне.]] | [[1049. пне.]] | [[1048. пне.]] | [[1047. пне.]] | [[1046. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218100704','',0,0,1,0,0.796361470035,'79949781899295','20050218100750'); INSERT INTO cur VALUES (6312,0,'1052._пне.','
[[1052. pne.|latinica]] - [[1052. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | \'\'\'[[1050е пне.]]\'\'\' | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]]
\n[[1057. пне.]] | [[1056. пне.]] | [[1055. пне.]] | [[1054. пне.]] | [[1053. пне.]] | \'\'\'1052. пне.\'\'\' | [[1051. пне.]] | [[1050. пне.]] | [[1049. пне.]] | [[1048. пне.]] | [[1047. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218101110','',0,0,1,0,0.795891813839,'79949781898889','20050218101229'); INSERT INTO cur VALUES (6313,0,'1053._пне.','
[[1053. pne.|latinica]] - [[1053. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | \'\'\'[[1050е пне.]]\'\'\' | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]]
\n[[1058. пне.]] | [[1057. пне.]] | [[1056. пне.]] | [[1055. пне.]] | [[1054. пне.]] | \'\'\'1053. пне.\'\'\' | [[1052. пне.]] | [[1051. пне.]] | [[1050. пне.]] | [[1049. пне.]] | [[1048. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218101627','',0,0,1,0,0.277294079437,'79949781898372','20050218101839'); INSERT INTO cur VALUES (6314,0,'1054._пне.','
[[1054. pne.|latinica]] - [[1054. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | \'\'\'[[1050е пне.]]\'\'\' | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]]
\n[[1059. пне.]] | [[1058. пне.]] | [[1057. пне.]] | [[1056. пне.]] | [[1055. пне.]] | \'\'\'1054. пне.\'\'\' | [[1053. пне.]] | [[1052. пне.]] | [[1051. пне.]] | [[1050. пне.]] | [[1049. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218102228','',0,0,1,0,0.708459902885,'79949781897771','20050218102312'); INSERT INTO cur VALUES (6315,0,'1055._пне.','
[[1055. pne.|latinica]] - [[1055. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | \'\'\'[[1050е пне.]]\'\'\' | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]]
\n[[1060. пне.]] | [[1059. пне.]] | [[1058. пне.]] | [[1057. пне.]] | [[1056. пне.]] | \'\'\'1055. пне.\'\'\' | [[1054. пне.]] | [[1053. пне.]] | [[1052. пне.]] | [[1051. пне.]] | [[1050. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218103057','',0,0,1,0,0.146687739597,'79949781896942','20050218103202'); INSERT INTO cur VALUES (6316,0,'1056._пне.','
[[1056. pne.|latinica]] - [[1056. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | \'\'\'[[1050е пне.]]\'\'\' | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]]
\n[[1061. пне.]] | [[1060. пне.]] | [[1059. пне.]] | [[1058. пне.]] | [[1057. пне.]] | \'\'\'1056. пне.\'\'\' | [[1055. пне.]] | [[1054. пне.]] | [[1053. пне.]] | [[1052. пне.]] | [[1051. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218103501','',0,0,1,0,0.771273687841,'79949781896498','20050218103552'); INSERT INTO cur VALUES (6317,0,'1057._пне.','
[[1057. pne.|latinica]] - [[1057. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | \'\'\'[[1050е пне.]]\'\'\' | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]]
\n[[1062. пне.]] | [[1061. пне.]] | [[1060. пне.]] | [[1059. пне.]] | [[1058. пне.]] | \'\'\'1057. пне.\'\'\' | [[1056. пне.]] | [[1055. пне.]] | [[1054. пне.]] | [[1053. пне.]] | [[1052. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218103924','',0,0,1,0,0.392085761014,'79949781896075','20050218103958'); INSERT INTO cur VALUES (6318,0,'1058._пне.','
[[1058. pne.|latinica]] - [[1058. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | \'\'\'[[1050е пне.]]\'\'\' | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]]
\n[[1063. пне.]] | [[1062. пне.]] | [[1061. пне.]] | [[1060. пне.]] | [[1059. пне.]] | \'\'\'1058. пне.\'\'\' | [[1057. пне.]] | [[1056. пне.]] | [[1055. пне.]] | [[1054. пне.]] | [[1053. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218104319','',0,0,1,0,0.50836959598,'79949781895680','20050218104407'); INSERT INTO cur VALUES (6319,0,'1059._пне.','
[[1059. pne.|latinica]] - [[1059. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | \'\'\'[[1050е пне.]]\'\'\' | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]] | [[1020е пне.]]
\n[[1064. пне.]] | [[1063. пне.]] | [[1062. пне.]] | [[1061. пне.]] | [[1060. пне.]] | \'\'\'1059. пне.\'\'\' | [[1058. пне.]] | [[1057. пне.]] | [[1056. пне.]] | [[1055. пне.]] | [[1054. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218104743','',0,0,1,0,0.271766857836,'79949781895256','20050218104819'); INSERT INTO cur VALUES (6320,0,'1060._пне.','
[[1060. pne.|latinica]] - [[1060. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | \'\'\'[[1060е пне.]]\'\'\' | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]]
\n[[1065. пне.]] | [[1064. пне.]] | [[1063. пне.]] | [[1062. пне.]] | [[1061. пне.]] | \'\'\'1060. пне.\'\'\' | [[1059. пне.]] | [[1058. пне.]] | [[1057. пне.]] | [[1056. пне.]] | [[1055. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218105651','',0,0,1,0,0.078957017082,'79949781894348','20050218105736'); INSERT INTO cur VALUES (6321,0,'1061._пне.','
[[1061. pne.|latinica]] - [[1061. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | \'\'\'[[1060е пне.]]\'\'\' | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]]
\n[[1066. пне.]] | [[1065. пне.]] | [[1064. пне.]] | [[1063. пне.]] | [[1062. пне.]] | \'\'\'1061. пне.\'\'\' | [[1060. пне.]] | [[1059. пне.]] | [[1058. пне.]] | [[1057. пне.]] | [[1056. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218110057','',0,0,1,0,0.94892497824,'79949781889942','20050218110143'); INSERT INTO cur VALUES (6322,0,'1062._пне.','
[[1062. pne.|latinica]] - [[1062. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | \'\'\'[[1060е пне.]]\'\'\' | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]]
\n[[1067. пне.]] | [[1066. пне.]] | [[1065. пне.]] | [[1064. пне.]] | [[1063. пне.]] | \'\'\'1062. пне.\'\'\' | [[1061. пне.]] | [[1060. пне.]] | [[1059. пне.]] | [[1058. пне.]] | [[1057. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218110535','',0,0,1,0,0.914052411408,'79949781889464','20050218110601'); INSERT INTO cur VALUES (6323,0,'1063._пне.','
[[1063. pne.|latinica]] - [[1063. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | \'\'\'[[1060е пне.]]\'\'\' | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]]
\n[[1068. пне.]] | [[1067. пне.]] | [[1066. пне.]] | [[1065. пне.]] | [[1064. пне.]] | \'\'\'1063. пне.\'\'\' | [[1062. пне.]] | [[1061. пне.]] | [[1060. пне.]] | [[1059. пне.]] | [[1058. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218110922','',0,0,1,0,0.197193677163,'79949781889077','20050218110958'); INSERT INTO cur VALUES (6324,0,'1064._пне.','
[[1064. pne.|latinica]] - [[1064. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | \'\'\'[[1060е пне.]]\'\'\' | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]]
\n[[1069. пне.]] | [[1068. пне.]] | [[1067. пне.]] | [[1066. пне.]] | [[1065. пне.]] | \'\'\'1064. пне.\'\'\' | [[1063. пне.]] | [[1062. пне.]] | [[1061. пне.]] | [[1060. пне.]] | [[1059. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218111329','',0,0,1,0,0.257592120793,'79949781888670','20050218111410'); INSERT INTO cur VALUES (6325,0,'1065._пне.','
[[1065. pne.|latinica]] - [[1065. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | \'\'\'[[1060е пне.]]\'\'\' | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]]
\n[[1070. пне.]] | [[1069. пне.]] | [[1068. пне.]] | [[1067. пне.]] | [[1066. пне.]] | \'\'\'1065. пне.\'\'\' | [[1064. пне.]] | [[1063. пне.]] | [[1062. пне.]] | [[1061. пне.]] | [[1060. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218111729','',0,0,1,0,0.634821377059,'79949781888270','20050218111820'); INSERT INTO cur VALUES (6326,0,'1066._пне.','
[[1066. pne.|latinica]] - [[1066. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | \'\'\'[[1060е пне.]]\'\'\' | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]]
\n[[1071. пне.]] | [[1070. пне.]] | [[1069. пне.]] | [[1068. пне.]] | [[1067. пне.]] | \'\'\'1066. пне.\'\'\' | [[1065. пне.]] | [[1064. пне.]] | [[1063. пне.]] | [[1062. пне.]] | [[1061. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218112153','',0,0,1,0,0.353849103839,'79949781887846','20050218112251'); INSERT INTO cur VALUES (6327,0,'1067._пне.','
[[1067. pne.|latinica]] - [[1067. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | \'\'\'[[1060е пне.]]\'\'\' | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]]
\n[[1072. пне.]] | [[1071. пне.]] | [[1070. пне.]] | [[1069. пне.]] | [[1068. пне.]] | \'\'\'1067. пне.\'\'\' | [[1066. пне.]] | [[1065. пне.]] | [[1064. пне.]] | [[1063. пне.]] | [[1062. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218112633','',0,0,1,0,0.264793552116,'79949781887366','20050218112655'); INSERT INTO cur VALUES (6328,0,'1068._пне.','
[[1068. pne.|latinica]] - [[1068. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | \'\'\'[[1060е пне.]]\'\'\' | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]]
\n[[1073. пне.]] | [[1072. пне.]] | [[1071. пне.]] | [[1070. пне.]] | [[1069. пне.]] | \'\'\'1068. пне.\'\'\' | [[1067. пне.]] | [[1066. пне.]] | [[1065. пне.]] | [[1064. пне.]] | [[1063. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218113135','',0,0,1,0,0.517291859499,'79949781886864','20050218113149'); INSERT INTO cur VALUES (6329,0,'1069._пне.','
[[1069. pne.|latinica]] - [[1069. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | \'\'\'[[1060е пне.]]\'\'\' | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]] | [[1030е пне.]]
\n[[1074. пне.]] | [[1073. пне.]] | [[1072. пне.]] | [[1071. пне.]] | [[1070. пне.]] | \'\'\'1069. пне.\'\'\' | [[1068. пне.]] | [[1067. пне.]] | [[1066. пне.]] | [[1065. пне.]] | [[1064. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218113553','',0,0,1,0,0.5386713769,'79949781886446','20050218113637'); INSERT INTO cur VALUES (6330,0,'1070._пне.','
[[1070. pne.|latinica]] - [[1070. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | \'\'\'[[1070е пне.]]\'\'\' | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]]
\n[[1075. пне.]] | [[1074. пне.]] | [[1073. пне.]] | [[1072. пне.]] | [[1071. пне.]] | \'\'\'1070. пне.\'\'\' | [[1069. пне.]] | [[1068. пне.]] | [[1067. пне.]] | [[1066. пне.]] | [[1065. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218114404','',0,0,1,0,0.950606415491,'79949781885595','20050218114504'); INSERT INTO cur VALUES (6331,0,'1071._пне.','
[[1071. pne.|latinica]] - [[1071. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | \'\'\'[[1070е пне.]]\'\'\' | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]]
\n[[1076. пне.]] | [[1075. пне.]] | [[1074. пне.]] | [[1073. пне.]] | [[1072. пне.]] | \'\'\'1071. пне.\'\'\' | [[1070. пне.]] | [[1069. пне.]] | [[1068. пне.]] | [[1067. пне.]] | [[1066. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218114816','',0,0,1,0,0.356081464494,'79949781885183','20050218114859'); INSERT INTO cur VALUES (6332,0,'1072._пне.','
[[1072. pne.|latinica]] - [[1072. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | \'\'\'[[1070е пне.]]\'\'\' | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]]
\n[[1077. пне.]] | [[1076. пне.]] | [[1075. пне.]] | [[1074. пне.]] | [[1073. пне.]] | \'\'\'1072. пне.\'\'\' | [[1071. пне.]] | [[1070. пне.]] | [[1069. пне.]] | [[1068. пне.]] | [[1067. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218115221','',0,0,1,0,0.881253851522,'79949781884778','20050218115308'); INSERT INTO cur VALUES (6333,0,'1073._пне.','
[[1073. pne.|latinica]] - [[1073. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | \'\'\'[[1070е пне.]]\'\'\' | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]]
\n[[1078. пне.]] | [[1077. пне.]] | [[1076. пне.]] | [[1075. пне.]] | [[1074. пне.]] | \'\'\'1073. пне.\'\'\' | [[1072. пне.]] | [[1071. пне.]] | [[1070. пне.]] | [[1069. пне.]] | [[1068. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218115708','',0,0,1,0,0.424487878766,'79949781884291','20050218115715'); INSERT INTO cur VALUES (6334,0,'1074._пне.','
[[1074. pne.|latinica]] - [[1074. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | \'\'\'[[1070е пне.]]\'\'\' | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]]
\n[[1079. пне.]] | [[1078. пне.]] | [[1077. пне.]] | [[1076. пне.]] | [[1075. пне.]] | \'\'\'1074. пне.\'\'\' | [[1073. пне.]] | [[1072. пне.]] | [[1071. пне.]] | [[1070. пне.]] | [[1069. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218120139','',0,0,1,0,0.085789834189,'79949781879860','20050218120151'); INSERT INTO cur VALUES (6335,0,'1075._пне.','
[[1075. pne.|latinica]] - [[1075. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | \'\'\'[[1070е пне.]]\'\'\' | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]]
\n[[1080. пне.]] | [[1079. пне.]] | [[1078. пне.]] | [[1077. пне.]] | [[1076. пне.]] | \'\'\'1075. пне.\'\'\' | [[1074. пне.]] | [[1073. пне.]] | [[1072. пне.]] | [[1071. пне.]] | [[1070. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218120551','',0,0,1,0,0.390691322922,'79949781879448','20050218120707'); INSERT INTO cur VALUES (6336,0,'1076._пне.','
[[1076. pne.|latinica]] - [[1076. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | \'\'\'[[1070е пне.]]\'\'\' | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]]
\n[[1081. пне.]] | [[1080. пне.]] | [[1079. пне.]] | [[1078. пне.]] | [[1077. пне.]] | \'\'\'1076. пне.\'\'\' | [[1075. пне.]] | [[1074. пне.]] | [[1073. пне.]] | [[1072. пне.]] | [[1071. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218120951','',0,0,1,0,0.610917015751,'79949781879048','20050218121052'); INSERT INTO cur VALUES (6337,0,'1077._пне.','
[[1077. pne.|latinica]] - [[1077. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | \'\'\'[[1070е пне.]]\'\'\' | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]]
\n[[1082. пне.]] | [[1081. пне.]] | [[1080. пне.]] | [[1079. пне.]] | [[1078. пне.]] | \'\'\'1077. пне.\'\'\' | [[1076. пне.]] | [[1075. пне.]] | [[1074. пне.]] | [[1073. пне.]] | [[1072. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218121452','',0,0,1,0,0.556951123549,'79949781878547','20050218121530'); INSERT INTO cur VALUES (6338,0,'1078._пне.','
[[1078. pne.|latinica]] - [[1078. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | \'\'\'[[1070е пне.]]\'\'\' | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]]
\n[[1083. пне.]] | [[1082. пне.]] | [[1081. пне.]] | [[1080. пне.]] | [[1079. пне.]] | \'\'\'1078. пне.\'\'\' | [[1077. пне.]] | [[1076. пне.]] | [[1075. пне.]] | [[1074. пне.]] | [[1073. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218121846','',0,0,1,0,0.485900841414,'79949781878153','20050218121936'); INSERT INTO cur VALUES (6339,0,'1079._пне.','
[[1079. pne.|latinica]] - [[1079. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | \'\'\'[[1070е пне.]]\'\'\' | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]] | [[1040е пне.]]
\n[[1084. пне.]] | [[1083. пне.]] | [[1082. пне.]] | [[1081. пне.]] | [[1080. пне.]] | \'\'\'1079. пне.\'\'\' | [[1078. пне.]] | [[1077. пне.]] | [[1076. пне.]] | [[1075. пне.]] | [[1074. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218122305','',0,0,1,0,0.129802644313,'79949781877694','20050218122345'); INSERT INTO cur VALUES (6340,0,'1080._пне.','
[[1080. pne.|latinica]] - [[1080. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | \'\'\'[[1080е пне.]]\'\'\' | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]]
\n[[1085. пне.]] | [[1084. пне.]] | [[1083. пне.]] | [[1082. пне.]] | [[1081. пне.]] | \'\'\'1080. пне.\'\'\' | [[1079. пне.]] | [[1078. пне.]] | [[1077. пне.]] | [[1076. пне.]] | [[1075. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218123117','',0,0,1,0,0.804474465458,'79949781876882','20050218123227'); INSERT INTO cur VALUES (6341,0,'1081._пне.','
[[1081. pne.|latinica]] - [[1081. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | \'\'\'[[1080е пне.]]\'\'\' | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]]
\n[[1086. пне.]] | [[1085. пне.]] | [[1084. пне.]] | [[1083. пне.]] | [[1082. пне.]] | \'\'\'1081. пне.\'\'\' | [[1080. пне.]] | [[1079. пне.]] | [[1078. пне.]] | [[1077. пне.]] | [[1076. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218123631','',0,0,1,0,0.551784514241,'79949781876368','20050218123643'); INSERT INTO cur VALUES (6342,0,'1082._пне.','
[[1082. pne.|latinica]] - [[1082. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | \'\'\'[[1080е пне.]]\'\'\' | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]]
\n[[1087. пне.]] | [[1086. пне.]] | [[1085. пне.]] | [[1084. пне.]] | [[1083. пне.]] | \'\'\'1082. пне.\'\'\' | [[1081. пне.]] | [[1080. пне.]] | [[1079. пне.]] | [[1078. пне.]] | [[1077. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218124132','',0,0,1,0,0.87377717666,'79949781875867','20050218124227'); INSERT INTO cur VALUES (6343,0,'1083._пне.','
[[1083. pne.|latinica]] - [[1083. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | \'\'\'[[1080е пне.]]\'\'\' | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]]
\n[[1088. пне.]] | [[1087. пне.]] | [[1086. пне.]] | [[1085. пне.]] | [[1084. пне.]] | \'\'\'1083. пне.\'\'\' | [[1082. пне.]] | [[1081. пне.]] | [[1080. пне.]] | [[1079. пне.]] | [[1078. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218124548','',0,0,1,0,0.739420026419,'79949781875451','20050218124718'); INSERT INTO cur VALUES (6344,0,'1084._пне.','
[[1084. pne.|latinica]] - [[1084. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | \'\'\'[[1080е пне.]]\'\'\' | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]]
\n[[1089. пне.]] | [[1088. пне.]] | [[1087. пне.]] | [[1086. пне.]] | [[1085. пне.]] | \'\'\'1084. пне.\'\'\' | [[1083. пне.]] | [[1082. пне.]] | [[1081. пне.]] | [[1080. пне.]] | [[1079. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218125024','',0,0,1,0,0.310922075208,'79949781874975','20050218125118'); INSERT INTO cur VALUES (6345,0,'1085._пне.','
[[1085. pne.|latinica]] - [[1085. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | \'\'\'[[1080е пне.]]\'\'\' | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]]
\n[[1090. пне.]] | [[1089. пне.]] | [[1088. пне.]] | [[1087. пне.]] | [[1086. пне.]] | \'\'\'1085. пне.\'\'\' | [[1084. пне.]] | [[1083. пне.]] | [[1082. пне.]] | [[1081. пне.]] | [[1080. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218125445','',0,0,1,0,0.091117309914,'79949781874554','20050218125534'); INSERT INTO cur VALUES (6346,0,'1086._пне.','
[[1086. pne.|latinica]] - [[1086. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | \'\'\'[[1080е пне.]]\'\'\' | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]]
\n[[1091. пне.]] | [[1090. пне.]] | [[1089. пне.]] | [[1088. пне.]] | [[1087. пне.]] | \'\'\'1086. пне.\'\'\' | [[1085. пне.]] | [[1084. пне.]] | [[1083. пне.]] | [[1082. пне.]] | [[1081. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218125955','',0,0,1,0,0.639423786495,'79949781874044','20050218130012'); INSERT INTO cur VALUES (6347,0,'1087._пне.','
[[1087. pne.|latinica]] - [[1087. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | \'\'\'[[1080е пне.]]\'\'\' | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]]
\n[[1092. пне.]] | [[1091. пне.]] | [[1090. пне.]] | [[1089. пне.]] | [[1088. пне.]] | \'\'\'1087. пне.\'\'\' | [[1086. пне.]] | [[1085. пне.]] | [[1084. пне.]] | [[1083. пне.]] | [[1082. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218130334','',0,0,1,0,0.432927523476,'79949781869665','20050218130506'); INSERT INTO cur VALUES (6348,0,'1088._пне.','
[[1088. pne.|latinica]] - [[1088. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | \'\'\'[[1080е пне.]]\'\'\' | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]]
\n[[1093. пне.]] | [[1092. пне.]] | [[1091. пне.]] | [[1090. пне.]] | [[1089. пне.]] | \'\'\'1088. пне.\'\'\' | [[1087. пне.]] | [[1086. пне.]] | [[1085. пне.]] | [[1084. пне.]] | [[1083. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218130742','',0,0,1,0,0.254834749389,'79949781869257','20050218130824'); INSERT INTO cur VALUES (6349,0,'1089._пне.','
[[1089. pne.|latinica]] - [[1089. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | \'\'\'[[1080е пне.]]\'\'\' | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]] | [[1050е пне.]]
\n[[1094. пне.]] | [[1093. пне.]] | [[1092. пне.]] | [[1091. пне.]] | [[1090. пне.]] | \'\'\'1089. пне.\'\'\' | [[1088. пне.]] | [[1087. пне.]] | [[1086. пне.]] | [[1085. пне.]] | [[1084. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218131147','',0,0,1,0,0.283908642029,'79949781868852','20050218131233'); INSERT INTO cur VALUES (6350,0,'1090._пне.','
[[1090. pne.|latinica]] - [[1090. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | \'\'\'[[1090е пне.]]\'\'\' | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]]
\n[[1095. пне.]] | [[1094. пне.]] | [[1093. пне.]] | [[1092. пне.]] | [[1091. пне.]] | \'\'\'1090. пне.\'\'\' | [[1089. пне.]] | [[1088. пне.]] | [[1087. пне.]] | [[1086. пне.]] | [[1085. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218132121','',0,0,1,0,0.312853313663,'79949781867878','20050218132208'); INSERT INTO cur VALUES (6351,0,'1091._пне.','
[[1091. pne.|latinica]] - [[1091. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | \'\'\'[[1090е пне.]]\'\'\' | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]]
\n[[1096. пне.]] | [[1095. пне.]] | [[1094. пне.]] | [[1093. пне.]] | [[1092. пне.]] | \'\'\'1091. пне.\'\'\' | [[1090. пне.]] | [[1089. пне.]] | [[1088. пне.]] | [[1087. пне.]] | [[1086. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218132540','',0,0,1,0,0.210450830502,'79949781867459','20050218132619'); INSERT INTO cur VALUES (6352,0,'1092._пне.','
[[1092. pne.|latinica]] - [[1092. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | \'\'\'[[1090е пне.]]\'\'\' | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]]
\n[[1097. пне.]] | [[1096. пне.]] | [[1095. пне.]] | [[1094. пне.]] | [[1093. пне.]] | \'\'\'1092. пне.\'\'\' | [[1091. пне.]] | [[1090. пне.]] | [[1089. пне.]] | [[1088. пне.]] | [[1087. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218132940','',0,0,1,0,0.189873491502,'79949781867059','20050218133031'); INSERT INTO cur VALUES (6353,0,'1093._пне.','
[[1093. pne.|latinica]] - [[1093. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | \'\'\'[[1090е пне.]]\'\'\' | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]]
\n[[1098. пне.]] | [[1097. пне.]] | [[1096. пне.]] | [[1095. пне.]] | [[1094. пне.]] | \'\'\'1093. пне.\'\'\' | [[1092. пне.]] | [[1091. пне.]] | [[1090. пне.]] | [[1089. пне.]] | [[1088. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218133415','',0,0,1,0,0.082538941914,'79949781866584','20050218133545'); INSERT INTO cur VALUES (6354,0,'1094._пне.','
[[1094. pne.|latinica]] - [[1094. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | \'\'\'[[1090е пне.]]\'\'\' | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]]
\n[[1099. пне.]] | [[1098. пне.]] | [[1097. пне.]] | [[1096. пне.]] | [[1095. пне.]] | \'\'\'1094. пне.\'\'\' | [[1093. пне.]] | [[1092. пне.]] | [[1091. пне.]] | [[1090. пне.]] | [[1089. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218133907','',0,0,1,0,0.566994725991,'79949781866092','20050218134004'); INSERT INTO cur VALUES (6355,0,'1095._пне.','
[[1095. pne.|latinica]] - [[1095. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | \'\'\'[[1090е пне.]]\'\'\' | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]]
\n[[1100. пне.]] | [[1099. пне.]] | [[1098. пне.]] | [[1097. пне.]] | [[1096. пне.]] | \'\'\'1095. пне.\'\'\' | [[1094. пне.]] | [[1093. пне.]] | [[1092. пне.]] | [[1091. пне.]] | [[1090. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218134353','',0,0,1,0,0.558721701875,'79949781865646','20050218134519'); INSERT INTO cur VALUES (6356,0,'1096._пне.','
[[1096. pne.|latinica]] - [[1096. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | \'\'\'[[1090е пне.]]\'\'\' | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]]
\n[[1101. пне.]] | [[1100. пне.]] | [[1099. пне.]] | [[1098. пне.]] | [[1097. пне.]] | \'\'\'1096. пне.\'\'\' | [[1095. пне.]] | [[1094. пне.]] | [[1093. пне.]] | [[1092. пне.]] | [[1091. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218134834','',0,0,1,0,0.323106153553,'79949781865165','20050218134849'); INSERT INTO cur VALUES (6357,0,'1097._пне.','
[[1097. pne.|latinica]] - [[1097. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | \'\'\'[[1090е пне.]]\'\'\' | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]]
\n[[1102. пне.]] | [[1101. пне.]] | [[1100. пне.]] | [[1099. пне.]] | [[1098. пне.]] | \'\'\'1097. пне.\'\'\' | [[1096. пне.]] | [[1095. пне.]] | [[1094. пне.]] | [[1093. пне.]] | [[1092. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218135214','',0,0,1,0,0.296540430885,'79949781864785','20050218135257'); INSERT INTO cur VALUES (6358,0,'1098._пне.','
[[1098. pne.|latinica]] - [[1098. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | \'\'\'[[1090е пне.]]\'\'\' | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]]
\n[[1103. пне.]] | [[1102. пне.]] | [[1101. пне.]] | [[1100. пне.]] | [[1099. пне.]] | \'\'\'1098. пне.\'\'\' | [[1097. пне.]] | [[1096. пне.]] | [[1095. пне.]] | [[1094. пне.]] | [[1093. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218135749','',0,0,1,0,0.81985635628,'79949781864250','20050218140313'); INSERT INTO cur VALUES (6359,0,'1099._пне.','
[[1099. pne.|latinica]] - [[1099. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | \'\'\'[[1090е пне.]]\'\'\' | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]] | [[1060е пне.]]
\n[[1104. пне.]] | [[1103. пне.]] | [[1102. пне.]] | [[1101. пне.]] | [[1100. пне.]] | \'\'\'1099. пне.\'\'\' | [[1098. пне.]] | [[1097. пне.]] | [[1096. пне.]] | [[1095. пне.]] | [[1094. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218140612','',0,0,1,0,0.964220977372,'79949781859387','20050218140649'); INSERT INTO cur VALUES (6360,0,'1100._пне.','
[[1100. pne.|latinica]] - [[1100. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[12. век пне.]] | \'\'\'[[11. век пне.]]\'\'\' | [[10. век пне.]]
\n[[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | \'\'\'[[1100е пне.]]\'\'\' | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]]
\n[[1105. пне.]] | [[1104. пне.]] | [[1103. пне.]] | [[1102. пне.]] | [[1101. пне.]] | \'\'\'1100. пне.\'\'\' | [[1099. пне.]] | [[1098. пне.]] | [[1097. пне.]] | [[1096. пне.]] | [[1095. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218145855','',0,0,1,0,0.149967404152,'79949781854144','20050218150025'); INSERT INTO cur VALUES (6361,0,'1101._пне.','
[[1101. pne.|latinica]] - [[1101. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | \'\'\'[[1100е пне.]]\'\'\' | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]]
\n[[1106. пне.]] | [[1105. пне.]] | [[1104. пне.]] | [[1103. пне.]] | [[1102. пне.]] | \'\'\'1101. пне.\'\'\' | [[1100. пне.]] | [[1099. пне.]] | [[1098. пне.]] | [[1097. пне.]] | [[1096. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218150351','',0,0,1,0,0.236577032244,'79949781849648','20050218150437'); INSERT INTO cur VALUES (6362,0,'1102._пне.','
[[1102. pne.|latinica]] - [[1102. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | \'\'\'[[1100е пне.]]\'\'\' | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]]
\n[[1107. пне.]] | [[1106. пне.]] | [[1105. пне.]] | [[1104. пне.]] | [[1103. пне.]] | \'\'\'1102. пне.\'\'\' | [[1101. пне.]] | [[1100. пне.]] | [[1099. пне.]] | [[1098. пне.]] | [[1097. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218150835','',0,0,1,0,0.997545685618,'79949781849164','20050218150846'); INSERT INTO cur VALUES (6363,0,'1103._пне.','
[[1103. pne.|latinica]] - [[1103. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | \'\'\'[[1100е пне.]]\'\'\' | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]]
\n[[1108. пне.]] | [[1107. пне.]] | [[1106. пне.]] | [[1105. пне.]] | [[1104. пне.]] | \'\'\'1103. пне.\'\'\' | [[1102. пне.]] | [[1101. пне.]] | [[1100. пне.]] | [[1099. пне.]] | [[1098. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218151317','',0,0,1,0,0.487568210106,'79949781848682','20050218151402'); INSERT INTO cur VALUES (6364,0,'1104._пне.','
[[1104. pne.|latinica]] - [[1104. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | \'\'\'[[1100е пне.]]\'\'\' | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]]
\n[[1109. пне.]] | [[1108. пне.]] | [[1107. пне.]] | [[1106. пне.]] | [[1105. пне.]] | \'\'\'1104. пне.\'\'\' | [[1103. пне.]] | [[1102. пне.]] | [[1101. пне.]] | [[1100. пне.]] | [[1099. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218151726','',0,0,1,0,0.557302554398,'79949781848273','20050218151817'); INSERT INTO cur VALUES (6365,0,'1105._пне.','
[[1105. pne.|latinica]] - [[1105. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | \'\'\'[[1100е пне.]]\'\'\' | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]]
\n[[1110. пне.]] | [[1109. пне.]] | [[1108. пне.]] | [[1107. пне.]] | [[1106. пне.]] | \'\'\'1105. пне.\'\'\' | [[1104. пне.]] | [[1103. пне.]] | [[1102. пне.]] | [[1101. пне.]] | [[1100. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218152221','',0,0,1,0,0.106075677139,'79949781847778','20050218152312'); INSERT INTO cur VALUES (6366,0,'1106._пне.','
[[1106. pne.|latinica]] - [[1106. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | \'\'\'[[1100е пне.]]\'\'\' | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]]
\n[[1111. пне.]] | [[1110. пне.]] | [[1109. пне.]] | [[1108. пне.]] | [[1107. пне.]] | \'\'\'1106. пне.\'\'\' | [[1105. пне.]] | [[1104. пне.]] | [[1103. пне.]] | [[1102. пне.]] | [[1101. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218152723','',0,0,1,0,0.220862352392,'79949781847276','20050218152728'); INSERT INTO cur VALUES (6367,0,'1107._пне.','
[[1107. pne.|latinica]] - [[1107. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | \'\'\'[[1100е пне.]]\'\'\' | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]]
\n[[1112. пне.]] | [[1111. пне.]] | [[1110. пне.]] | [[1109. пне.]] | [[1108. пне.]] | \'\'\'1107. пне.\'\'\' | [[1106. пне.]] | [[1105. пне.]] | [[1104. пне.]] | [[1103. пне.]] | [[1102. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218153209','',0,0,1,0,0.329286180124,'79949781846790','20050218153304'); INSERT INTO cur VALUES (6368,0,'1108._пне.','
[[1108. pne.|latinica]] - [[1108. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | \'\'\'[[1100е пне.]]\'\'\' | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]]
\n[[1113. пне.]] | [[1112. пне.]] | [[1111. пне.]] | [[1110. пне.]] | [[1109. пне.]] | \'\'\'1108. пне.\'\'\' | [[1107. пне.]] | [[1106. пне.]] | [[1105. пне.]] | [[1104. пне.]] | [[1103. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218153711','',0,0,1,0,0.818180388686,'79949781846288','20050218154015'); INSERT INTO cur VALUES (6369,0,'1109._пне.','
[[1109. pne.|latinica]] - [[1109. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | \'\'\'[[1100е пне.]]\'\'\' | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]] | [[1070е пне.]]
\n[[1114. пне.]] | [[1113. пне.]] | [[1112. пне.]] | [[1111. пне.]] | [[1110. пне.]] | \'\'\'1109. пне.\'\'\' | [[1108. пне.]] | [[1107. пне.]] | [[1106. пне.]] | [[1105. пне.]] | [[1104. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218154419','',0,0,1,0,0.14784237563,'79949781845580','20050218154542'); INSERT INTO cur VALUES (6370,0,'1110._пне.','
[[1110. pne.|latinica]] - [[1110. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | \'\'\'[[1110е пне.]]\'\'\' | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]]
\n[[1115. пне.]] | [[1114. пне.]] | [[1113. пне.]] | [[1112. пне.]] | [[1111. пне.]] | \'\'\'1110. пне.\'\'\' | [[1109. пне.]] | [[1108. пне.]] | [[1107. пне.]] | [[1106. пне.]] | [[1105. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218155511','',0,0,1,0,0.169589465563,'79949781844488','20050218155641'); INSERT INTO cur VALUES (6371,0,'1111._пне.','
[[1111. pne.|latinica]] - [[1111. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | \'\'\'[[1110е пне.]]\'\'\' | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]]
\n[[1116. пне.]] | [[1115. пне.]] | [[1114. пне.]] | [[1113. пне.]] | [[1112. пне.]] | \'\'\'1111. пне.\'\'\' | [[1110. пне.]] | [[1109. пне.]] | [[1108. пне.]] | [[1107. пне.]] | [[1106. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218160001','',0,0,1,0,0.246496707316,'79949781839998','20050218160128'); INSERT INTO cur VALUES (6372,0,'1112._пне.','
[[1112. pne.|latinica]] - [[1112. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | \'\'\'[[1110е пне.]]\'\'\' | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]]
\n[[1117. пне.]] | [[1116. пне.]] | [[1115. пне.]] | [[1114. пне.]] | [[1113. пне.]] | \'\'\'1112. пне.\'\'\' | [[1111. пне.]] | [[1110. пне.]] | [[1109. пне.]] | [[1108. пне.]] | [[1107. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218160628','',0,0,1,0,0.477726481612,'79949781839371','20050218160824'); INSERT INTO cur VALUES (6373,0,'1114._пне.','
[[1114. pne.|latinica]] - [[1114. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | \'\'\'[[1110е пне.]]\'\'\' | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]]
\n[[1119. пне.]] | [[1118. пне.]] | [[1117. пне.]] | [[1116. пне.]] | [[1115. пне.]] | \'\'\'1114. пне.\'\'\' | [[1113. пне.]] | [[1112. пне.]] | [[1111. пне.]] | [[1110. пне.]] | [[1109. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218161657','',0,0,1,0,0.997812116052,'79949781838342','20050218161830'); INSERT INTO cur VALUES (6374,0,'1113._пне.','
[[1113. pne.|latinica]] - [[1113. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | \'\'\'[[1110е пне.]]\'\'\' | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]]
\n[[1118. пне.]] | [[1117. пне.]] | [[1116. пне.]] | [[1115. пне.]] | [[1114. пне.]] | \'\'\'1113. пне.\'\'\' | [[1112. пне.]] | [[1111. пне.]] | [[1110. пне.]] | [[1109. пне.]] | [[1108. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218161227','',0,0,1,0,0.58764137355,'79949781838772','20050218161238'); INSERT INTO cur VALUES (6375,0,'1115._пне.','
[[1115. pne.|latinica]] - [[1115. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | \'\'\'[[1110е пне.]]\'\'\' | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]]
\n[[1120. пне.]] | [[1119. пне.]] | [[1118. пне.]] | [[1117. пне.]] | [[1116. пне.]] | \'\'\'1115. пне.\'\'\' | [[1114. пне.]] | [[1113. пне.]] | [[1112. пне.]] | [[1111. пне.]] | [[1110. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218162105','',0,0,1,0,0.312028275948,'79949781837894','20050218162156'); INSERT INTO cur VALUES (6376,0,'1116._пне.','
[[1116. pne.|latinica]] - [[1116. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | \'\'\'[[1110е пне.]]\'\'\' | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]]
\n[[1121. пне.]] | [[1120. пне.]] | [[1119. пне.]] | [[1118. пне.]] | [[1117. пне.]] | \'\'\'1116. пне.\'\'\' | [[1115. пне.]] | [[1114. пне.]] | [[1113. пне.]] | [[1112. пне.]] | [[1111. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218162551','',0,0,1,0,0.394404975415,'79949781837448','20050218162637'); INSERT INTO cur VALUES (6377,0,'1117._пне.','
[[1117. pne.|latinica]] - [[1117. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | \'\'\'[[1110е пне.]]\'\'\' | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]]
\n[[1122. пне.]] | [[1121. пне.]] | [[1120. пне.]] | [[1119. пне.]] | [[1118. пне.]] | \'\'\'1117. пне.\'\'\' | [[1116. пне.]] | [[1115. пне.]] | [[1114. пне.]] | [[1113. пне.]] | [[1112. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218163048','',0,0,1,0,0.353637010955,'79949781836951','20050218163155'); INSERT INTO cur VALUES (6378,0,'1118._пне.','
[[1118. pne.|latinica]] - [[1118. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | \'\'\'[[1110е пне.]]\'\'\' | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]]
\n[[1123. пне.]] | [[1122. пне.]] | [[1121. пне.]] | [[1120. пне.]] | [[1119. пне.]] | \'\'\'1118. пне.\'\'\' | [[1117. пне.]] | [[1116. пне.]] | [[1115. пне.]] | [[1114. пне.]] | [[1113. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218163517','',0,0,1,0,0.891271381588,'79949781836482','20050218163613'); INSERT INTO cur VALUES (6379,0,'1119._пне.','
[[1119. pne.|latinica]] - [[1119. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | \'\'\'[[1110е пне.]]\'\'\' | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]] | [[1080е пне.]]
\n[[1124. пне.]] | [[1123. пне.]] | [[1122. пне.]] | [[1121. пне.]] | [[1120. пне.]] | \'\'\'1119. пне.\'\'\' | [[1118. пне.]] | [[1117. пне.]] | [[1116. пне.]] | [[1115. пне.]] | [[1114. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218164044','',0,0,1,0,0.653831810064,'79949781835955','20050218164126'); INSERT INTO cur VALUES (6380,0,'1120._пне.','
[[1120. pne.|latinica]] - [[1120. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | \'\'\'[[1120е пне.]]\'\'\' | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]]
\n[[1125. пне.]] | [[1124. пне.]] | [[1123. пне.]] | [[1122. пне.]] | [[1121. пне.]] | \'\'\'1120. пне.\'\'\' | [[1119. пне.]] | [[1118. пне.]] | [[1117. пне.]] | [[1116. пне.]] | [[1115. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218165039','',0,0,1,0,0.884566933329,'79949781834960','20050218165208'); INSERT INTO cur VALUES (6381,0,'1121._пне.','
[[1121. pne.|latinica]] - [[1121. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | \'\'\'[[1120е пне.]]\'\'\' | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]]
\n[[1126. пне.]] | [[1125. пне.]] | [[1124. пне.]] | [[1123. пне.]] | [[1122. пне.]] | \'\'\'1121. пне.\'\'\' | [[1120. пне.]] | [[1119. пне.]] | [[1118. пне.]] | [[1117. пне.]] | [[1116. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218165545','',0,0,1,0,0.191752479967,'79949781834454','20050218165625'); INSERT INTO cur VALUES (6382,0,'1122._пне.','
[[1122. pne.|latinica]] - [[1122. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | \'\'\'[[1120е пне.]]\'\'\' | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]]
\n[[1127. пне.]] | [[1126. пне.]] | [[1125. пне.]] | [[1124. пне.]] | [[1123. пне.]] | \'\'\'1122. пне.\'\'\' | [[1121. пне.]] | [[1120. пне.]] | [[1119. пне.]] | [[1118. пне.]] | [[1117. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218165959','',0,0,1,0,0.907529709352,'79949781834040','20050218170051'); INSERT INTO cur VALUES (6383,0,'1123._пне.','
[[1123. pne.|latinica]] - [[1123. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | \'\'\'[[1120е пне.]]\'\'\' | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]]
\n[[1128. пне.]] | [[1127. пне.]] | [[1126. пне.]] | [[1125. пне.]] | [[1124. пне.]] | \'\'\'1123. пне.\'\'\' | [[1122. пне.]] | [[1121. пне.]] | [[1120. пне.]] | [[1119. пне.]] | [[1118. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218170605','',0,0,1,0,0.898177253966,'79949781829394','20050218170812'); INSERT INTO cur VALUES (6384,0,'1124._пне.','
[[1124. pne.|latinica]] - [[1124. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | \'\'\'[[1120е пне.]]\'\'\' | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]]
\n[[1129. пне.]] | [[1128. пне.]] | [[1127. пне.]] | [[1126. пне.]] | [[1125. пне.]] | \'\'\'1124. пне.\'\'\' | [[1123. пне.]] | [[1122. пне.]] | [[1121. пне.]] | [[1120. пне.]] | [[1119. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218171251','',0,0,1,0,0.507065587913,'79949781828748','20050218171429'); INSERT INTO cur VALUES (6385,0,'1125._пне.','
[[1125. pne.|latinica]] - [[1125. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | \'\'\'[[1120е пне.]]\'\'\' | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]]
\n[[1130. пне.]] | [[1129. пне.]] | [[1128. пне.]] | [[1127. пне.]] | [[1126. пне.]] | \'\'\'1125. пне.\'\'\' | [[1124. пне.]] | [[1123. пне.]] | [[1122. пне.]] | [[1121. пне.]] | [[1120. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218171937','',0,0,1,0,0.65752674437,'79949781828062','20050218172059'); INSERT INTO cur VALUES (6386,0,'1126._пне.','
[[1126. pne.|latinica]] - [[1126. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | \'\'\'[[1120е пне.]]\'\'\' | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]]
\n[[1131. пне.]] | [[1130. пне.]] | [[1129. пне.]] | [[1128. пне.]] | [[1127. пне.]] | \'\'\'1126. пне.\'\'\' | [[1125. пне.]] | [[1124. пне.]] | [[1123. пне.]] | [[1122. пне.]] | [[1121. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218172448','',0,0,1,0,0.944118415445,'79949781827551','20050218172823'); INSERT INTO cur VALUES (6387,0,'1127._пне.','
[[1127. pne.|latinica]] - [[1127. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | \'\'\'[[1120е пне.]]\'\'\' | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]]
\n[[1132. пне.]] | [[1131. пне.]] | [[1130. пне.]] | [[1129. пне.]] | [[1128. пне.]] | \'\'\'1127. пне.\'\'\' | [[1126. пне.]] | [[1125. пне.]] | [[1124. пне.]] | [[1123. пне.]] | [[1122. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218173149','',0,0,1,0,0.042159947586,'79949781826850','20050218173231'); INSERT INTO cur VALUES (6388,0,'1128._пне.','
[[1128. pne.|latinica]] - [[1128. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | \'\'\'[[1120е пне.]]\'\'\' | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]]
\n[[1133. пне.]] | [[1132. пне.]] | [[1131. пне.]] | [[1130. пне.]] | [[1129. пне.]] | \'\'\'1128. пне.\'\'\' | [[1127. пне.]] | [[1126. пне.]] | [[1125. пне.]] | [[1124. пне.]] | [[1123. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218173530','',0,0,1,0,0.043070012258,'79949781826469','20050218173605'); INSERT INTO cur VALUES (6389,0,'1129._пне.','
[[1129. pne.|latinica]] - [[1129. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | \'\'\'[[1120е пне.]]\'\'\' | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]] | [[1090е пне.]]
\n[[1134. пне.]] | [[1133. пне.]] | [[1132. пне.]] | [[1131. пне.]] | [[1130. пне.]] | \'\'\'1129. пне.\'\'\' | [[1128. пне.]] | [[1127. пне.]] | [[1126. пне.]] | [[1125. пне.]] | [[1124. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218174006','',0,0,1,0,0.208634622958,'79949781825993','20050218174134'); INSERT INTO cur VALUES (6390,0,'1130._пне.','
[[1130. pne.|latinica]] - [[1130. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | \'\'\'[[1130е пне.]]\'\'\' | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]]
\n[[1135. пне.]] | [[1134. пне.]] | [[1133. пне.]] | [[1132. пне.]] | [[1131. пне.]] | \'\'\'1130. пне.\'\'\' | [[1129. пне.]] | [[1128. пне.]] | [[1127. пне.]] | [[1126. пне.]] | [[1125. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218175340','',0,0,1,0,0.400520211738,'79949781824659','20050218175428'); INSERT INTO cur VALUES (6391,0,'1131._пне.','
[[1131. pne.|latinica]] - [[1131. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | \'\'\'[[1130е пне.]]\'\'\' | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]]
\n[[1136. пне.]] | [[1135. пне.]] | [[1134. пне.]] | [[1133. пне.]] | [[1132. пне.]] | \'\'\'1131. пне.\'\'\' | [[1130. пне.]] | [[1129. пне.]] | [[1128. пне.]] | [[1127. пне.]] | [[1126. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218180019','',0,0,1,0,0.567049035601,'79949781819980','20050218180514'); INSERT INTO cur VALUES (6392,0,'1132._пне.','
[[1132. pne.|latinica]] - [[1132. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | \'\'\'[[1130е пне.]]\'\'\' | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]]
\n[[1137. пне.]] | [[1136. пне.]] | [[1135. пне.]] | [[1134. пне.]] | [[1133. пне.]] | \'\'\'1132. пне.\'\'\' | [[1131. пне.]] | [[1130. пне.]] | [[1129. пне.]] | [[1128. пне.]] | [[1127. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218180806','',0,0,1,0,0.342630003739,'79949781819193','20050218180900'); INSERT INTO cur VALUES (6393,0,'1133._пне.','
[[1133. pne.|latinica]] - [[1133. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | \'\'\'[[1130е пне.]]\'\'\' | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]]
\n[[1138. пне.]] | [[1137. пне.]] | [[1136. пне.]] | [[1135. пне.]] | [[1134. пне.]] | \'\'\'1133. пне.\'\'\' | [[1132. пне.]] | [[1131. пне.]] | [[1130. пне.]] | [[1129. пне.]] | [[1128. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218181527','',0,0,1,0,0.131195009747,'79949781818472','20050218181615'); INSERT INTO cur VALUES (6394,0,'1134._пне.','
[[1134. pne.|latinica]] - [[1134. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | \'\'\'[[1130е пне.]]\'\'\' | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]]
\n[[1139. пне.]] | [[1138. пне.]] | [[1137. пне.]] | [[1136. пне.]] | [[1135. пне.]] | \'\'\'1134. пне.\'\'\' | [[1133. пне.]] | [[1132. пне.]] | [[1131. пне.]] | [[1130. пне.]] | [[1129. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218182046','',0,0,1,0,0.370810340331,'79949781817953','20050218182132'); INSERT INTO cur VALUES (6395,0,'1135._пне.','
[[1135. pne.|latinica]] - [[1135. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | \'\'\'[[1130е пне.]]\'\'\' | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]]
\n[[1140. пне.]] | [[1139. пне.]] | [[1138. пне.]] | [[1137. пне.]] | [[1136. пне.]] | \'\'\'1135. пне.\'\'\' | [[1134. пне.]] | [[1133. пне.]] | [[1132. пне.]] | [[1131. пне.]] | [[1130. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218182509','',0,0,1,0,0.44647293838,'79949781817490','20050218182646'); INSERT INTO cur VALUES (6396,0,'1136._пне.','
[[1136. pne.|latinica]] - [[1136. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | \'\'\'[[1130е пне.]]\'\'\' | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]]
\n[[1141. пне.]] | [[1140. пне.]] | [[1139. пне.]] | [[1138. пне.]] | [[1137. пне.]] | \'\'\'1136. пне.\'\'\' | [[1135. пне.]] | [[1134. пне.]] | [[1133. пне.]] | [[1132. пне.]] | [[1131. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218183213','',0,0,1,0,0.680226823166,'79949781816786','20050218183331'); INSERT INTO cur VALUES (6397,0,'1137._пне.','
[[1137. pne.|latinica]] - [[1137. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | \'\'\'[[1130е пне.]]\'\'\' | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]]
\n[[1142. пне.]] | [[1141. пне.]] | [[1140. пне.]] | [[1139. пне.]] | [[1138. пне.]] | \'\'\'1137. пне.\'\'\' | [[1136. пне.]] | [[1135. пне.]] | [[1134. пне.]] | [[1133. пне.]] | [[1132. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218184216','',0,0,1,0,0.607658300366,'79949781815783','20050218184242'); INSERT INTO cur VALUES (6398,0,'1138._пне.','
[[1138. pne.|latinica]] - [[1138. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | \'\'\'[[1130е пне.]]\'\'\' | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]]
\n[[1143. пне.]] | [[1142. пне.]] | [[1141. пне.]] | [[1140. пне.]] | [[1139. пне.]] | \'\'\'1138. пне.\'\'\' | [[1137. пне.]] | [[1136. пне.]] | [[1135. пне.]] | [[1134. пне.]] | [[1133. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218184713','',0,0,1,0,0.835133173892,'79949781815286','20050218184758'); INSERT INTO cur VALUES (6399,0,'1139._пне.','
[[1139. pne.|latinica]] - [[1139. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | \'\'\'[[1130е пне.]]\'\'\' | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]] | [[1100е пне.]]
\n[[1144. пне.]] | [[1143. пне.]] | [[1142. пне.]] | [[1141. пне.]] | [[1140. пне.]] | \'\'\'1139. пне.\'\'\' | [[1138. пне.]] | [[1137. пне.]] | [[1136. пне.]] | [[1135. пне.]] | [[1134. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218185516','',0,0,1,0,0.116307100335,'79949781814483','20050218185517'); INSERT INTO cur VALUES (6400,0,'1140._пне.','
[[1140. pne.|latinica]] - [[1140. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | \'\'\'[[1140е пне.]]\'\'\' | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]]
\n[[1145. пне.]] | [[1144. пне.]] | [[1143. пне.]] | [[1142. пне.]] | [[1141. пне.]] | \'\'\'1140. пне.\'\'\' | [[1139. пне.]] | [[1138. пне.]] | [[1137. пне.]] | [[1136. пне.]] | [[1135. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218190528','',0,0,1,0,0.532336641817,'79949781809471','20050218190611'); INSERT INTO cur VALUES (6401,0,'1141._пне.','
[[1141. pne.|latinica]] - [[1141. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | \'\'\'[[1140е пне.]]\'\'\' | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]]
\n[[1146. пне.]] | [[1145. пне.]] | [[1144. пне.]] | [[1143. пне.]] | [[1142. пне.]] | \'\'\'1141. пне.\'\'\' | [[1140. пне.]] | [[1139. пне.]] | [[1138. пне.]] | [[1137. пне.]] | [[1136. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218191013','',0,0,1,0,0.538937533991,'79949781808986','20050218191046'); INSERT INTO cur VALUES (6402,0,'1142._пне.','
[[1142. pne.|latinica]] - [[1142. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | \'\'\'[[1140е пне.]]\'\'\' | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]]
\n[[1147. пне.]] | [[1146. пне.]] | [[1145. пне.]] | [[1144. пне.]] | [[1143. пне.]] | \'\'\'1142. пне.\'\'\' | [[1141. пне.]] | [[1140. пне.]] | [[1139. пне.]] | [[1138. пне.]] | [[1137. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218191420','',0,0,1,0,0.003490124831,'79949781808579','20050218191521'); INSERT INTO cur VALUES (6403,0,'1143._пне.','
[[1143. pne.|latinica]] - [[1143. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | \'\'\'[[1140е пне.]]\'\'\' | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]]
\n[[1148. пне.]] | [[1147. пне.]] | [[1146. пне.]] | [[1145. пне.]] | [[1144. пне.]] | \'\'\'1143. пне.\'\'\' | [[1142. пне.]] | [[1141. пне.]] | [[1140. пне.]] | [[1139. пне.]] | [[1138. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218191852','',0,0,1,0,0.493470400336,'79949781808147','20050218191931'); INSERT INTO cur VALUES (6404,0,'1144._пне.','
[[1144. pne.|latinica]] - [[1144. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | \'\'\'[[1140е пне.]]\'\'\' | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]]
\n[[1149. пне.]] | [[1148. пне.]] | [[1147. пне.]] | [[1146. пне.]] | [[1145. пне.]] | \'\'\'1144. пне.\'\'\' | [[1143. пне.]] | [[1142. пне.]] | [[1141. пне.]] | [[1140. пне.]] | [[1139. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218192329','',0,0,1,0,0.746728849945,'79949781807670','20050218192422'); INSERT INTO cur VALUES (6405,0,'1145._пне.','
[[1145. pne.|latinica]] - [[1145. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | \'\'\'[[1140е пне.]]\'\'\' | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]]
\n[[1150. пне.]] | [[1149. пне.]] | [[1148. пне.]] | [[1147. пне.]] | [[1146. пне.]] | \'\'\'1145. пне.\'\'\' | [[1144. пне.]] | [[1143. пне.]] | [[1142. пне.]] | [[1141. пне.]] | [[1140. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218192658','',0,0,1,0,0.49773722072,'79949781807341','20050218192754'); INSERT INTO cur VALUES (6406,0,'1146._пне.','
[[1146. pne.|latinica]] - [[1146. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | \'\'\'[[1140е пне.]]\'\'\' | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]]
\n[[1151. пне.]] | [[1150. пне.]] | [[1149. пне.]] | [[1148. пне.]] | [[1147. пне.]] | \'\'\'1146. пне.\'\'\' | [[1145. пне.]] | [[1144. пне.]] | [[1143. пне.]] | [[1142. пне.]] | [[1141. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218193144','',0,0,1,0,0.10603248426,'79949781806855','20050218193214'); INSERT INTO cur VALUES (6407,0,'1147._пне.','
[[1147. pne.|latinica]] - [[1147. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | \'\'\'[[1140е пне.]]\'\'\' | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]]
\n[[1152. пне.]] | [[1151. пне.]] | [[1150. пне.]] | [[1149. пне.]] | [[1148. пне.]] | \'\'\'1147. пне.\'\'\' | [[1146. пне.]] | [[1145. пне.]] | [[1144. пне.]] | [[1143. пне.]] | [[1142. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218193529','',0,0,1,0,0.615062350694,'79949781806470','20050218193639'); INSERT INTO cur VALUES (6408,0,'1148._пне.','
[[1148. pne.|latinica]] - [[1148. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | \'\'\'[[1140е пне.]]\'\'\' | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]]
\n[[1153. пне.]] | [[1152. пне.]] | [[1151. пне.]] | [[1150. пне.]] | [[1149. пне.]] | \'\'\'1148. пне.\'\'\' | [[1147. пне.]] | [[1146. пне.]] | [[1145. пне.]] | [[1144. пне.]] | [[1143. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218193925','',0,0,1,0,0.217684774295,'79949781806074','20050218194046'); INSERT INTO cur VALUES (6409,0,'1149._пне.','
[[1149. pne.|latinica]] - [[1149. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | \'\'\'[[1140е пне.]]\'\'\' | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]] | [[1110е пне.]]
\n[[1154. пне.]] | [[1153. пне.]] | [[1152. пне.]] | [[1151. пне.]] | [[1150. пне.]] | \'\'\'1149. пне.\'\'\' | [[1148. пне.]] | [[1147. пне.]] | [[1146. пне.]] | [[1145. пне.]] | [[1144. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218194524','',0,0,1,0,0.113972860442,'79949781805475','20050218194614'); INSERT INTO cur VALUES (6410,0,'1150._пне.','
[[1150. pne.|latinica]] - [[1150. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | \'\'\'[[1150е пне.]]\'\'\' | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]]
\n[[1155. пне.]] | [[1154. пне.]] | [[1153. пне.]] | [[1152. пне.]] | [[1151. пне.]] | \'\'\'1150. пне.\'\'\' | [[1149. пне.]] | [[1148. пне.]] | [[1147. пне.]] | [[1146. пне.]] | [[1145. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218195719','',0,0,1,0,0.614344609256,'79949781804280','20050218195805'); INSERT INTO cur VALUES (6411,0,'1151._пне.','
[[1151. pne.|latinica]] - [[1151. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | \'\'\'[[1150е пне.]]\'\'\' | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]]
\n[[1156. пне.]] | [[1155. пне.]] | [[1154. пне.]] | [[1153. пне.]] | [[1152. пне.]] | \'\'\'1151. пне.\'\'\' | [[1150. пне.]] | [[1149. пне.]] | [[1148. пне.]] | [[1147. пне.]] | [[1146. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218200218','',0,0,1,0,0.352760179598,'79949781799781','20050218200305'); INSERT INTO cur VALUES (6412,0,'1152._пне.','
[[1152. pne.|latinica]] - [[1152. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | \'\'\'[[1150е пне.]]\'\'\' | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]]
\n[[1157. пне.]] | [[1156. пне.]] | [[1155. пне.]] | [[1154. пне.]] | [[1153. пне.]] | \'\'\'1152. пне.\'\'\' | [[1151. пне.]] | [[1150. пне.]] | [[1149. пне.]] | [[1148. пне.]] | [[1147. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218200625','',0,0,1,0,0.294211586143,'79949781799374','20050218200713'); INSERT INTO cur VALUES (6413,0,'1153._пне.','
[[1153. pne.|latinica]] - [[1153. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | \'\'\'[[1150е пне.]]\'\'\' | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]]
\n[[1158. пне.]] | [[1157. пне.]] | [[1156. пне.]] | [[1155. пне.]] | [[1154. пне.]] | \'\'\'1153. пне.\'\'\' | [[1152. пне.]] | [[1151. пне.]] | [[1150. пне.]] | [[1149. пне.]] | [[1148. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218201033','',0,0,1,0,0.987604802003,'79949781798966','20050218201118'); INSERT INTO cur VALUES (6414,0,'1154._пне.','
[[1154. pne.|latinica]] - [[1154. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | \'\'\'[[1150е пне.]]\'\'\' | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]]
\n[[1159. пне.]] | [[1158. пне.]] | [[1157. пне.]] | [[1156. пне.]] | [[1155. пне.]] | \'\'\'1154. пне.\'\'\' | [[1153. пне.]] | [[1152. пне.]] | [[1151. пне.]] | [[1150. пне.]] | [[1149. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218201656','',0,0,1,0,0.464335033886,'79949781798343','20050218201740'); INSERT INTO cur VALUES (6415,0,'1155._пне.','
[[1155. pne.|latinica]] - [[1155. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | \'\'\'[[1150е пне.]]\'\'\' | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]]
\n[[1160. пне.]] | [[1159. пне.]] | [[1158. пне.]] | [[1157. пне.]] | [[1156. пне.]] | \'\'\'1155. пне.\'\'\' | [[1154. пне.]] | [[1153. пне.]] | [[1152. пне.]] | [[1151. пне.]] | [[1150. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218202206','',0,0,1,0,0.450630150014,'79949781797793','20050218202209'); INSERT INTO cur VALUES (6416,0,'1156._пне.','
[[1156. pne.|latinica]] - [[1156. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | \'\'\'[[1150е пне.]]\'\'\' | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]]
\n[[1161. пне.]] | [[1160. пне.]] | [[1159. пне.]] | [[1158. пне.]] | [[1157. пне.]] | \'\'\'1156. пне.\'\'\' | [[1155. пне.]] | [[1154. пне.]] | [[1153. пне.]] | [[1152. пне.]] | [[1151. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218202633','',0,0,1,0,0.025837145758,'79949781797366','20050218202720'); INSERT INTO cur VALUES (6417,0,'1157._пне.','
[[1157. pne.|latinica]] - [[1157. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | \'\'\'[[1150е пне.]]\'\'\' | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]]
\n[[1162. пне.]] | [[1161. пне.]] | [[1160. пне.]] | [[1159. пне.]] | [[1158. пне.]] | \'\'\'1157. пне.\'\'\' | [[1156. пне.]] | [[1155. пне.]] | [[1154. пне.]] | [[1153. пне.]] | [[1152. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218203203','',0,0,1,0,0.965071493743,'79949781796796','20050218203222'); INSERT INTO cur VALUES (6418,0,'1158._пне.','
[[1158. pne.|latinica]] - [[1158. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | \'\'\'[[1150е пне.]]\'\'\' | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]]
\n[[1163. пне.]] | [[1162. пне.]] | [[1161. пне.]] | [[1160. пне.]] | [[1159. пне.]] | \'\'\'1158. пне.\'\'\' | [[1157. пне.]] | [[1156. пне.]] | [[1155. пне.]] | [[1154. пне.]] | [[1153. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218203711','',0,0,1,0,0.448141041886,'79949781796288','20050218203835'); INSERT INTO cur VALUES (6419,0,'1159._пне.','
[[1159. pne.|latinica]] - [[1159. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | \'\'\'[[1150е пне.]]\'\'\' | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]] | [[1120е пне.]]
\n[[1164. пне.]] | [[1163. пне.]] | [[1162. пне.]] | [[1161. пне.]] | [[1160. пне.]] | \'\'\'1159. пне.\'\'\' | [[1158. пне.]] | [[1157. пне.]] | [[1156. пне.]] | [[1155. пне.]] | [[1154. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218204140','',0,0,1,0,0.682263860331,'79949781795859','20050218204211'); INSERT INTO cur VALUES (6420,0,'1160._пне.','
[[1160. pne.|latinica]] - [[1160. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | \'\'\'[[1160е пне.]]\'\'\' | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]]
\n[[1165. пне.]] | [[1164. пне.]] | [[1163. пне.]] | [[1162. пне.]] | [[1161. пне.]] | \'\'\'1160. пне.\'\'\' | [[1159. пне.]] | [[1158. пне.]] | [[1157. пне.]] | [[1156. пне.]] | [[1155. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218205012','',0,0,1,0,0.286902656912,'79949781794987','20050218205136'); INSERT INTO cur VALUES (6421,0,'1161._пне.','
[[1161. pne.|latinica]] - [[1161. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | \'\'\'[[1160е пне.]]\'\'\' | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]]
\n[[1166. пне.]] | [[1165. пне.]] | [[1164. пне.]] | [[1163. пне.]] | [[1162. пне.]] | \'\'\'1161. пне.\'\'\' | [[1160. пне.]] | [[1159. пне.]] | [[1158. пне.]] | [[1157. пне.]] | [[1156. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218205422','',0,0,1,0,0.858343629566,'79949781794577','20050218205509'); INSERT INTO cur VALUES (6422,0,'1162._пне.','
[[1162. pne.|latinica]] - [[1162. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | \'\'\'[[1160е пне.]]\'\'\' | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]]
\n[[1167. пне.]] | [[1166. пне.]] | [[1165. пне.]] | [[1164. пне.]] | [[1163. пне.]] | \'\'\'1162. пне.\'\'\' | [[1161. пне.]] | [[1160. пне.]] | [[1159. пне.]] | [[1158. пне.]] | [[1157. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218210027','',0,0,1,0,0.953047962372,'79949781789972','20050218210103'); INSERT INTO cur VALUES (6423,0,'1163._пне.','
[[1163. pne.|latinica]] - [[1163. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | \'\'\'[[1160е пне.]]\'\'\' | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]]
\n[[1168. пне.]] | [[1167. пне.]] | [[1166. пне.]] | [[1165. пне.]] | [[1164. пне.]] | \'\'\'1163. пне.\'\'\' | [[1162. пне.]] | [[1161. пне.]] | [[1160. пне.]] | [[1159. пне.]] | [[1158. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218210553','',0,0,1,0,0.233470865634,'79949781789446','20050218210559'); INSERT INTO cur VALUES (6424,0,'1164._пне.','
[[1164. pne.|latinica]] - [[1164. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | \'\'\'[[1160е пне.]]\'\'\' | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]]
\n[[1169. пне.]] | [[1168. пне.]] | [[1167. пне.]] | [[1166. пне.]] | [[1165. пне.]] | \'\'\'1164. пне.\'\'\' | [[1163. пне.]] | [[1162. пне.]] | [[1161. пне.]] | [[1160. пне.]] | [[1159. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218210943','',0,0,1,0,0.031588650789,'79949781789056','20050218211019'); INSERT INTO cur VALUES (6425,0,'1165._пне.','
[[1165. pne.|latinica]] - [[1165. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | \'\'\'[[1160е пне.]]\'\'\' | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]]
\n[[1170. пне.]] | [[1169. пне.]] | [[1168. пне.]] | [[1167. пне.]] | [[1166. пне.]] | \'\'\'1165. пне.\'\'\' | [[1164. пне.]] | [[1163. пне.]] | [[1162. пне.]] | [[1161. пне.]] | [[1160. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218211339','',0,0,1,0,0.171190254004,'79949781788660','20050218211425'); INSERT INTO cur VALUES (6426,0,'1166._пне.','
[[1166. pne.|latinica]] - [[1166. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | \'\'\'[[1160е пне.]]\'\'\' | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]]
\n[[1171. пне.]] | [[1170. пне.]] | [[1169. пне.]] | [[1168. пне.]] | [[1167. пне.]] | \'\'\'1166. пне.\'\'\' | [[1165. пне.]] | [[1164. пне.]] | [[1163. пне.]] | [[1162. пне.]] | [[1161. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218211746','',0,0,1,0,0.327462178807,'79949781788253','20050218211832'); INSERT INTO cur VALUES (6427,0,'1167._пне.','
[[1167. pne.|latinica]] - [[1167. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | \'\'\'[[1160е пне.]]\'\'\' | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]]
\n[[1172. пне.]] | [[1171. пне.]] | [[1170. пне.]] | [[1169. пне.]] | [[1168. пне.]] | \'\'\'1167. пне.\'\'\' | [[1166. пне.]] | [[1165. пне.]] | [[1164. пне.]] | [[1163. пне.]] | [[1162. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218212153','',0,0,1,0,0.596951241883,'79949781787846','20050218212239'); INSERT INTO cur VALUES (6428,0,'1168._пне.','
[[1168. pne.|latinica]] - [[1168. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | \'\'\'[[1160е пне.]]\'\'\' | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]]
\n[[1173. пне.]] | [[1172. пне.]] | [[1171. пне.]] | [[1170. пне.]] | [[1169. пне.]] | \'\'\'1168. пне.\'\'\' | [[1167. пне.]] | [[1166. пне.]] | [[1165. пне.]] | [[1164. пне.]] | [[1163. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218212622','',0,0,1,0,0.044576380888,'79949781787377','20050218212730'); INSERT INTO cur VALUES (6429,0,'1169._пне.','
[[1169. pne.|latinica]] - [[1169. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | \'\'\'[[1160е пне.]]\'\'\' | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]] | [[1130е пне.]]
\n[[1174. пне.]] | [[1173. пне.]] | [[1172. пне.]] | [[1171. пне.]] | [[1170. пне.]] | \'\'\'1169. пне.\'\'\' | [[1168. пне.]] | [[1167. пне.]] | [[1166. пне.]] | [[1165. пне.]] | [[1164. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218213032','',0,0,1,0,0.680394491032,'79949781786967','20050218213148'); INSERT INTO cur VALUES (6430,0,'1170._пне.','
[[1170. pne.|latinica]] - [[1170. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | \'\'\'[[1170е пне.]]\'\'\' | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]]
\n[[1175. пне.]] | [[1174. пне.]] | [[1173. пне.]] | [[1172. пне.]] | [[1171. пне.]] | \'\'\'1170. пне.\'\'\' | [[1169. пне.]] | [[1168. пне.]] | [[1167. пне.]] | [[1166. пне.]] | [[1165. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218213844','',0,0,1,0,0.467617454225,'79949781786155','20050218213928'); INSERT INTO cur VALUES (6431,0,'1171._пне.','
[[1171. pne.|latinica]] - [[1171. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | \'\'\'[[1170е пне.]]\'\'\' | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]]
\n[[1176. пне.]] | [[1175. пне.]] | [[1174. пне.]] | [[1173. пне.]] | [[1172. пне.]] | \'\'\'1171. пне.\'\'\' | [[1170. пне.]] | [[1169. пне.]] | [[1168. пне.]] | [[1167. пне.]] | [[1166. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218214324','',0,0,1,0,0.084600086829,'79949781785675','20050218214335'); INSERT INTO cur VALUES (6432,0,'1172._пне.','
[[1172. pne.|latinica]] - [[1172. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | \'\'\'[[1170е пне.]]\'\'\' | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]]
\n[[1177. пне.]] | [[1176. пне.]] | [[1175. пне.]] | [[1174. пне.]] | [[1173. пне.]] | \'\'\'1172. пне.\'\'\' | [[1171. пне.]] | [[1170. пне.]] | [[1169. пне.]] | [[1168. пне.]] | [[1167. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218214728','',0,0,1,0,0.454844116445,'79949781785271','20050218214751'); INSERT INTO cur VALUES (6433,0,'1173._пне.','
[[1173. pne.|latinica]] - [[1173. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | \'\'\'[[1170е пне.]]\'\'\' | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]]
\n[[1178. пне.]] | [[1177. пне.]] | [[1176. пне.]] | [[1175. пне.]] | [[1174. пне.]] | \'\'\'1173. пне.\'\'\' | [[1172. пне.]] | [[1171. пне.]] | [[1170. пне.]] | [[1169. пне.]] | [[1168. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218215205','',0,0,1,0,0.322254933567,'79949781784794','20050218215250'); INSERT INTO cur VALUES (6434,0,'1174._пне.','
[[1174. pne.|latinica]] - [[1174. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | \'\'\'[[1170е пне.]]\'\'\' | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]]
\n[[1179. пне.]] | [[1178. пне.]] | [[1177. пне.]] | [[1176. пне.]] | [[1175. пне.]] | \'\'\'1174. пне.\'\'\' | [[1173. пне.]] | [[1172. пне.]] | [[1171. пне.]] | [[1170. пне.]] | [[1169. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218215612','',0,0,1,0,0.888570931688,'79949781784387','20050218215656'); INSERT INTO cur VALUES (6435,0,'1175._пне.','
[[1175. pne.|latinica]] - [[1175. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | \'\'\'[[1170е пне.]]\'\'\' | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]]
\n[[1180. пне.]] | [[1179. пне.]] | [[1178. пне.]] | [[1177. пне.]] | [[1176. пне.]] | \'\'\'1175. пне.\'\'\' | [[1174. пне.]] | [[1173. пне.]] | [[1172. пне.]] | [[1171. пне.]] | [[1170. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218220025','',0,0,1,0,0.944035091877,'79949781779974','20050218220112'); INSERT INTO cur VALUES (6436,0,'1176._пне.','
[[1176. pne.|latinica]] - [[1176. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | \'\'\'[[1170е пне.]]\'\'\' | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]]
\n[[1181. пне.]] | [[1180. пне.]] | [[1179. пне.]] | [[1178. пне.]] | [[1177. пне.]] | \'\'\'1176. пне.\'\'\' | [[1175. пне.]] | [[1174. пне.]] | [[1173. пне.]] | [[1172. пне.]] | [[1171. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218220643','',0,0,1,0,0.238771177939,'79949781779356','20050218220740'); INSERT INTO cur VALUES (6437,0,'1177._пне.','
[[1177. pne.|latinica]] - [[1177. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | \'\'\'[[1170е пне.]]\'\'\' | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]]
\n[[1182. пне.]] | [[1181. пне.]] | [[1180. пне.]] | [[1179. пне.]] | [[1178. пне.]] | \'\'\'1177. пне.\'\'\' | [[1176. пне.]] | [[1175. пне.]] | [[1174. пне.]] | [[1173. пне.]] | [[1172. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218221102','',0,0,1,0,0.787861075154,'79949781778897','20050218221149'); INSERT INTO cur VALUES (6438,0,'1178._пне.','
[[1178. pne.|latinica]] - [[1178. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | \'\'\'[[1170е пне.]]\'\'\' | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]]
\n[[1183. пне.]] | [[1182. пне.]] | [[1181. пне.]] | [[1180. пне.]] | [[1179. пне.]] | \'\'\'1178. пне.\'\'\' | [[1177. пне.]] | [[1176. пне.]] | [[1175. пне.]] | [[1174. пне.]] | [[1173. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218221509','',0,0,1,0,0.072289131615,'79949781778490','20050218221556'); INSERT INTO cur VALUES (6439,0,'1179._пне.','
[[1179. pne.|latinica]] - [[1179. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | \'\'\'[[1170е пне.]]\'\'\' | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]] | [[1140е пне.]]
\n[[1184. пне.]] | [[1183. пне.]] | [[1182. пне.]] | [[1181. пне.]] | [[1180. пне.]] | \'\'\'1179. пне.\'\'\' | [[1178. пне.]] | [[1177. пне.]] | [[1176. пне.]] | [[1175. пне.]] | [[1174. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218221953','',0,0,1,0,0.852245279053,'79949781778046','20050218222010'); INSERT INTO cur VALUES (6440,0,'1180._пне.','
[[1180. pne.|latinica]] - [[1180. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | \'\'\'[[1180е пне.]]\'\'\' | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]]
\n[[1185. пне.]] | [[1184. пне.]] | [[1183. пне.]] | [[1182. пне.]] | [[1181. пне.]] | \'\'\'1180. пне.\'\'\' | [[1179. пне.]] | [[1178. пне.]] | [[1177. пне.]] | [[1176. пне.]] | [[1175. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218222815','',0,0,1,0,0.40670326697,'79949781777184','20050218222901'); INSERT INTO cur VALUES (6441,0,'1181._пне.','
[[1181. pne.|latinica]] - [[1181. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | \'\'\'[[1180е пне.]]\'\'\' | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]]
\n[[1186. пне.]] | [[1185. пне.]] | [[1184. пне.]] | [[1183. пне.]] | [[1182. пне.]] | \'\'\'1181. пне.\'\'\' | [[1180. пне.]] | [[1179. пне.]] | [[1178. пне.]] | [[1177. пне.]] | [[1176. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218223306','',0,0,1,0,0.96857977238,'79949781776693','20050218223345'); INSERT INTO cur VALUES (6442,0,'1182._пне.','
[[1182. pne.|latinica]] - [[1182. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | \'\'\'[[1180е пне.]]\'\'\' | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]]
\n[[1187. пне.]] | [[1186. пне.]] | [[1185. пне.]] | [[1184. пне.]] | [[1183. пне.]] | \'\'\'1182. пне.\'\'\' | [[1181. пне.]] | [[1180. пне.]] | [[1179. пне.]] | [[1178. пне.]] | [[1177. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218223645','',0,0,1,0,0.103615410209,'79949781776354','20050218223806'); INSERT INTO cur VALUES (6443,0,'1183._пне.','
[[1183. pne.|latinica]] - [[1183. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | \'\'\'[[1180е пне.]]\'\'\' | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]]
\n[[1188. пне.]] | [[1187. пне.]] | [[1186. пне.]] | [[1185. пне.]] | [[1184. пне.]] | \'\'\'1183. пне.\'\'\' | [[1182. пне.]] | [[1181. пне.]] | [[1180. пне.]] | [[1179. пне.]] | [[1178. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218224050','',0,0,1,0,0.806548762045,'79949781775949','20050218224140'); INSERT INTO cur VALUES (6444,0,'1184._пне.','
[[1184. pne.|latinica]] - [[1184. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | \'\'\'[[1180е пне.]]\'\'\' | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]]
\n[[1189. пне.]] | [[1188. пне.]] | [[1187. пне.]] | [[1186. пне.]] | [[1185. пне.]] | \'\'\'1184. пне.\'\'\' | [[1183. пне.]] | [[1182. пне.]] | [[1181. пне.]] | [[1180. пне.]] | [[1179. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218224501','',0,0,1,0,0.412023730768,'79949781775498','20050218224547'); INSERT INTO cur VALUES (6445,0,'1185._пне.','
[[1185. pne.|latinica]] - [[1185. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | \'\'\'[[1180е пне.]]\'\'\' | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]]
\n[[1190. пне.]] | [[1189. пне.]] | [[1188. пне.]] | [[1187. пне.]] | [[1186. пне.]] | \'\'\'1185. пне.\'\'\' | [[1184. пне.]] | [[1183. пне.]] | [[1182. пне.]] | [[1181. пне.]] | [[1180. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218224912','',0,0,1,0,0.191727173604,'79949781775087','20050218224953'); INSERT INTO cur VALUES (6446,0,'1186._пне.','
[[1186. pne.|latinica]] - [[1186. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | \'\'\'[[1180е пне.]]\'\'\' | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]]
\n[[1191. пне.]] | [[1190. пне.]] | [[1189. пне.]] | [[1188. пне.]] | [[1187. пне.]] | \'\'\'1186. пне.\'\'\' | [[1185. пне.]] | [[1184. пне.]] | [[1183. пне.]] | [[1182. пне.]] | [[1181. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218225314','',0,0,1,0,0.937866084249,'79949781774685','20050218225420'); INSERT INTO cur VALUES (6447,0,'1187._пне.','
[[1187. pne.|latinica]] - [[1187. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | \'\'\'[[1180е пне.]]\'\'\' | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]]
\n[[1192. пне.]] | [[1191. пне.]] | [[1190. пне.]] | [[1189. пне.]] | [[1188. пне.]] | \'\'\'1187. пне.\'\'\' | [[1186. пне.]] | [[1185. пне.]] | [[1184. пне.]] | [[1183. пне.]] | [[1182. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218225720','',0,0,1,0,0.860636672406,'79949781774279','20050218225854'); INSERT INTO cur VALUES (6448,0,'1188._пне.','
[[1188. pne.|latinica]] - [[1188. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | \'\'\'[[1180е пне.]]\'\'\' | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]]
\n[[1193. пне.]] | [[1192. пне.]] | [[1191. пне.]] | [[1190. пне.]] | [[1189. пне.]] | \'\'\'1188. пне.\'\'\' | [[1187. пне.]] | [[1186. пне.]] | [[1185. пне.]] | [[1184. пне.]] | [[1183. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218230144','',0,0,1,0,0.104651566644,'79949781769855','20050218230229'); INSERT INTO cur VALUES (6449,0,'1189._пне.','
[[1189. pne.|latinica]] - [[1189. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | \'\'\'[[1180е пне.]]\'\'\' | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]] | [[1150е пне.]]
\n[[1194. пне.]] | [[1193. пне.]] | [[1192. пне.]] | [[1191. пне.]] | [[1190. пне.]] | \'\'\'1189. пне.\'\'\' | [[1188. пне.]] | [[1187. пне.]] | [[1186. пне.]] | [[1185. пне.]] | [[1184. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218230630','',0,0,1,0,0.620267877178,'79949781769369','20050218230715'); INSERT INTO cur VALUES (6450,0,'1190._пне.','
[[1190. pne.|latinica]] - [[1190. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | \'\'\'[[1190е пне.]]\'\'\' | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]]
\n[[1195. пне.]] | [[1194. пне.]] | [[1193. пне.]] | [[1192. пне.]] | [[1191. пне.]] | \'\'\'1190. пне.\'\'\' | [[1189. пне.]] | [[1188. пне.]] | [[1187. пне.]] | [[1186. пне.]] | [[1185. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218231444','',0,0,1,0,0.228474192893,'79949781768555','20050218231530'); INSERT INTO cur VALUES (6451,0,'1191._пне.','
[[1191. pne.|latinica]] - [[1191. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | \'\'\'[[1190е пне.]]\'\'\' | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]]
\n[[1196. пне.]] | [[1195. пне.]] | [[1194. пне.]] | [[1193. пне.]] | [[1192. пне.]] | \'\'\'1191. пне.\'\'\' | [[1190. пне.]] | [[1189. пне.]] | [[1188. пне.]] | [[1187. пне.]] | [[1186. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218231851','',0,0,1,0,0.980999306301,'79949781768148','20050218231936'); INSERT INTO cur VALUES (6452,0,'1192._пне.','
[[1192. pne.|latinica]] - [[1192. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | \'\'\'[[1190е пне.]]\'\'\' | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]]
\n[[1197. пне.]] | [[1196. пне.]] | [[1195. пне.]] | [[1194. пне.]] | [[1193. пне.]] | \'\'\'1192. пне.\'\'\' | [[1191. пне.]] | [[1190. пне.]] | [[1189. пне.]] | [[1188. пне.]] | [[1187. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218232254','',0,0,1,0,0.841213321239,'79949781767745','20050218232352'); INSERT INTO cur VALUES (6453,0,'1193._пне.','
[[1193. pne.|latinica]] - [[1193. pne. (ASCII)|ASCII latinica]]
\n\n
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | \'\'\'[[1190е пне.]]\'\'\' | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]]
\n[[1198. пне.]] | [[1197. пне.]] | [[1196. пне.]] | [[1195. пне.]] | [[1194. пне.]] | \'\'\'1193. пне.\'\'\' | [[1192. пне.]] | [[1191. пне.]] | [[1190. пне.]] | [[1189. пне.]] | [[1188. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','Прилагодио Милбот',210,'Millbot','20050218232801','',0,0,1,0,0.325353462866,'79949781767198','20050218232811'); INSERT INTO cur VALUES (6454,0,'1194._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | \'\'\'[[1190е пне.]]\'\'\' | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]]
\n[[1199. пне.]] | [[1198. пне.]] | [[1197. пне.]] | [[1196. пне.]] | [[1195. пне.]] | \'\'\'1194. пне.\'\'\' | [[1193. пне.]] | [[1192. пне.]] | [[1191. пне.]] | [[1190. пне.]] | [[1189. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','исправка за Милбота',124,'Милош','20050219043612','',0,0,1,0,0.772031114331,'79949780956387','20050219043612'); INSERT INTO cur VALUES (6455,0,'1195._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | \'\'\'[[1190е пне.]]\'\'\' | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]]
\n[[1200. пне.]] | [[1199. пне.]] | [[1198. пне.]] | [[1197. пне.]] | [[1196. пне.]] | \'\'\'1195. пне.\'\'\' | [[1194. пне.]] | [[1193. пне.]] | [[1192. пне.]] | [[1191. пне.]] | [[1190. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040911145105','',0,0,0,1,0.767545719523,'79959088854894','20040911145231'); INSERT INTO cur VALUES (6456,0,'1196._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | \'\'\'[[1190е пне.]]\'\'\' | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]]
\n[[1201. пне.]] | [[1200. пне.]] | [[1199. пне.]] | [[1198. пне.]] | [[1197. пне.]] | \'\'\'1196. пне.\'\'\' | [[1195. пне.]] | [[1194. пне.]] | [[1193. пне.]] | [[1192. пне.]] | [[1191. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040911145124','',0,0,0,1,0.875518165936,'79959088854875','20040912174909'); INSERT INTO cur VALUES (6457,0,'1197._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | \'\'\'[[1190е пне.]]\'\'\' | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]]
\n[[1202. пне.]] | [[1201. пне.]] | [[1200. пне.]] | [[1199. пне.]] | [[1198. пне.]] | \'\'\'1197. пне.\'\'\' | [[1196. пне.]] | [[1195. пне.]] | [[1194. пне.]] | [[1193. пне.]] | [[1192. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040911145136','',0,0,0,1,0.116726514938,'79959088854863','20040912174920'); INSERT INTO cur VALUES (6458,0,'1198._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | \'\'\'[[1190е пне.]]\'\'\' | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]]
\n[[1203. пне.]] | [[1202. пне.]] | [[1201. пне.]] | [[1200. пне.]] | [[1199. пне.]] | \'\'\'1198. пне.\'\'\' | [[1197. пне.]] | [[1196. пне.]] | [[1195. пне.]] | [[1194. пне.]] | [[1193. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040911145148','',0,0,0,1,0.131353513399,'79959088854851','20040912175026'); INSERT INTO cur VALUES (6459,0,'1199._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | \'\'\'[[1190е пне.]]\'\'\' | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]] | [[1160е пне.]]
\n[[1204. пне.]] | [[1203. пне.]] | [[1202. пне.]] | [[1201. пне.]] | [[1200. пне.]] | \'\'\'1199. пне.\'\'\' | [[1198. пне.]] | [[1197. пне.]] | [[1196. пне.]] | [[1195. пне.]] | [[1194. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040911145202','',0,0,0,1,0.056729569126,'79959088854797','20040912175027'); INSERT INTO cur VALUES (6460,0,'1200._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[13. век пне.]] | \'\'\'[[12. век пне.]]\'\'\' | [[11. век пне.]]
\n[[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | \'\'\'[[1200е пне.]]\'\'\' | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]]
\n[[1205. пне.]] | [[1204. пне.]] | [[1203. пне.]] | [[1202. пне.]] | [[1201. пне.]] | \'\'\'1200. пне.\'\'\' | [[1199. пне.]] | [[1198. пне.]] | [[1197. пне.]] | [[1196. пне.]] | [[1195. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040911145216','',0,0,0,1,0.620460749893,'79959088854783','20040912175030'); INSERT INTO cur VALUES (6461,0,'Nikola_Horti','[[Слика:Srbobran streljani.JPG|right|thumb|Žrtve masovnog streljanja u Srbobranu 1941]]\n\n[[Слика:Zrtve grob.JPG|right|thumb|Žrtve se bacaju u zajednički grob]]\n\n[[Слика:Lesevi Dunav.JPG|right|thumb|Leševi žrtava izvađeni iz Dunava kod Beograda]]\n\nOvde citiramo reči iz memoranduma madžarskog poslanika ENDRE BAJČI ZILINSKOG, upućenog namesniku HORTIJU 4 februara 1942, kojim se na nedvosmislen način ukazuje na veličinu zločina madžarskih okupatora prilikom upada u [[Bačka|Bačka]] i [[Baranja|Baranju]]. Ovaj madžarski narodni poslanik, inače jedan od onih koji su se radovali pripojenju severne Jugoslavije Madžarskoj, govori doslovno o \"skoro nepremostivoj smrtnoj mržnji\", koja se rodila u narodima Jugoslavije prema madžarskom okupatoru \"u onom krvavom nizu protupravnosti, gaženja zakona i nečovečnosti, koje su se odigravale od 11 aprila prošle godine (1941) do današnjeg dana\". O samom zaposedanju Bačke i Baranje od strane madžarskih honveda, Zilinski veli ovo: \"Nažalost, na pojedinim mestima, madžarske trupe su počinile suvišna krvoprolića. Za vreme zaposedanja Bačke, prema računu ozbiljnih činilaca, medu tamošnjim Slovenima palo je kao žrtva oko 8.350 ljudi\". A odmah posle ovoga, poslanik Zilinski nastavlja - pošto delimičnu krivicu podlački podmeće samom slovenskom stanovništvu, koje je tobož \"podmuklo pucalo\" i koje \"se oduprlo\" pa \"tako nešto i zaslužilo\" - ovim rečima: \"Ali su to većim delom bili nevini ljudi i sitniji grešnici, a najviše žene i deca\".\n\n\n==Krv i leševi na ulicama Novoga Sada==\n\nMadžarska vojska stigla je u Novi Sad 13 aprila 1941 - pod komandom generala viteza MAJORA - u pola sedam sati uveče, \"pobednički\", na bornim kolima i kamionima. Do pred samu ponoć, madžarski honvedi bili su u pokretu, krstarili ulicama, pozdravljeni frenetičkim povicima i pesmom novosadskih Madžara. Oko ponoći počela je u Novom Sadu iznenadna pucnjava, kao da je nastalo bombardovanje varoši. Ova pucnjava bila je uvod u pokolj golorukog i mirnog stanovništva. Dovlačeni su topovi i, bez ikakve opomene, pucalo se u nastanjene kuće. \nNastala su masovna ubijanja, mučenja i zatvaranja. Naročito je stradao čisto srpski predeo Salajka, zatim gornji deo Temerinske ulice i Futoška ulica. Krvožedni honvedi nisu pravili razlike: ljude, žene, decu terali su na ulice i tamo ih masovno ubijali. Na samoj Temerinskoj ulici između dva ćoška bilo je preko 200 leševa. Bilo je i na banderama obešenih. One koje nisu odmah na ulici ubili, vodili su do kasarni i tamo ubijali, ili ih dalje sprovodili u hotel \"Sloboda\", gde se vršilo neko legitimisanje pred cevima mitraljeza. Pljačkali su te hapšenike, uzimali su im usput satove, adiđare, novac itd. Stevan Ognjanović, sa svoja dva sina, pošao je da gasi požar u kući svoga brata, koju su honvedi zapalili, ali je uhvaćen i zajedno sa sinovima nasred ulice streljan. Mesar Vuja Popović izveden je iz kuće i takođe nasred ulice streljan. Maturant Slavko Marić, oslovljen je od strane jednog vojnika na madžarskom jeziku, kad je izišao iz svoje kuće, pa kako nije znao taj jezik, obešen je o ulični fenjer.\nČitava dva dana ležali su leševi ubijenih po novosadskim ulicama, jer je ubijanje i haranje mučeničkog Novog Sada trajalo tri puna dana. Nabrojeno je preko 720 ubijenih. Novosadski prota Milić kaže daje on sam sahranio 125 lica.\nA kako je bilo u Novom Sadu, tako je bilo u svim ostalim mestima Bačke, gde su priređivani masovni pokolji pri samom ulasku honveda. Svuda iste metode, svuda isti rezultati: pokolj, krv, pljačka, palež. I rezultat prvog divljačkog naleta iznosi oko 8.500 mrtvih ljudi, žena i dece.\n\nBes zločinaca dostigao je opet jedan od svojih vrhunaca prilikom prolaza kroz selo Sirig.\nSirig se nalazi na internacionalnom putu Subotica-Novi Sad, na po puta između Novog Sada i Srbobrana. Pripadao je temerinskoj opštini i imao je 250 kuća.\n13 aprila 1941 godine, oko 6 časova uveče, seljaci i seljanke iz sela Siriga, naterani, dočekali su madžarsku vojsku postrojeni na putu, s jedne i s druge strane, sve četiri i četiri u redu. \"Prvo su se pojavili razni odredi\", veli očevidac seljak Petar Jović iz Siriga. \"Pošli su kroz selo i zadržali se odmah iza njega; oni su imali zadatak da zapale selo, kao što smo docnije videli. Zatim je došlo jedno desetak kamiona, punih vojske i mitraljeza. Kad su došli pred nas, oni su odjednom počeli da kose iz mitraljeza\". Nastala je panika, bežanje, jaukanje. Izbezumljen i iznenađen, narod je gledao kako da se spase. Stao je bežati i sakrivati se po salašima, šumama i njivama. Ubijanje je međutim trajalo tu celu noć i produženo je i sutradan. 14 aprila celo je selo bilo blokirano, pa su zaredali od kuće do kuće, pljačkali i ubijali, a zatim palili. Selo Sirig je, na taj način, spaljeno i porušeno do temelja. Napominjemo da je to bilo već prvog i drugog dana okupacije Bačke. Ubijeno je oko 1.000 duša, ljudi, žena i dece. \nU tim prvim danima okupacije pored Novoga Sada i Siriga stradala su redom i druga naselja u Bačkoj.\nU Somboru ubijeno je oko 500 lica, među ostalima protojerej Dimitrije Bokšan, ubijen u crkvi na koru, i advokat dr. Jovan Konjović.\nU gradu Srbobranu, srez Stari Bečej, među ubijenim nalazi se Paja Dobanovački, bivši veliki župan, prota Vučkov, Jovica Subić, pretsednik opštine, Isidor Ivanić, beležnik. Ubijeno je ukupno 520 duša.\n\nU KulaKuli je pobijeno 136 duša. Većina ubijenih je prethodno mučena. Trojica su bačena u opštinsku šinternicu, gde su poliveni petroleumom i živi spaljeni. Ubijenima vadeni su zlatni zubi. Pravoslavna crkva je srušena. Leševi su pobacani u tri velike jame pokraj groblja, a porodicama nije dozvoljeno da ih sahrane. \nU SentaSenti ubijeno je oko 100 lica; itd., itd.\n\n\n==Januarski pokolji==\n\nPrema prikupljenim podacima, veliki župan u Novom Sadu dr. PETER FERNBAH zatražio je od vojnih vlasti da se uputi kaznena ekspedicija radi uništenja \"komunista\" u Sajkaškoj, u stvari, radi \"pročešljavanja\" Srba i usput Jevreja. Zahtev je upućen po savetu \"Odbora devetorice\".\nNaređenje za \"raciju\" potpisao je komandant segedinske diviziske oblasti geeral FEKETE HALMI CAJDNER. Za komandanta ekspedicije postavljen je general vitez GRAŠI JOŽEF. Pored svih napred registrovanih zločinaca, u ovoj krvavoj i razbojničkoj \"raciji\" izdavali su naređenja ili inače uzimali učešća žand. pukovnik DEAK LASLO: potpukovnik GUNDE GEZA; potpukovnik PETERDI: komandant 16 hatarvadaš bataljona, advokat i javni beležnik dr. LEH TIBOR; pretsednik novosadske opštine vitez NAĐ MIKLOŠ; PAP ĐORĐE; žand. kapetan dr. ZELDI MARTON; i kapetan GABOR iz Sombora.\n\nPovod za raciju bio je \"ustanak\", koji je izmišljen. \n4 januara 1942 godine patrola madžarskih žandarma i graničnih lovaca napala je na jednu grupu rodoljuba u Žablju. U samoodbrani rodoljubi su ubili dva graničara lovca i dva žandarma, a nekoliko ih ranili. Ovaj događaj zvanična klika proglasila je za \"ustanak\" i madžarska vlada šalje u žabaljski kraj honvede iz segedinskog garnizona. Ovi dolaze u žabaljski kraj i titelsku oblast i počinju da haraju, pale, ubijaju, siluju i pljačkaju. Zverstva honveda u to doba prevazilaze sve što se da zamisliti. Otpočeti 4 januara 1942 godine, ovi zločini sve su se više gomilali, dok u Novom Sadu 23 januara nisu doživeli svoj vrhunac.\n\n==Po Šajkaškoj krv se potocima lije...==\n\nU nedelju 4 januara 1942 otpočelo je puškaranje po ulicama Curuga, u žabaljskom srezu. Čuruški petokolonaši, naoružani puškama, počeli su ubijati mirno stanovništvo po ulicama. U isti mah, dobošem je naređeno da se svi stanovnici povuku u svoje kuće. Dva sata po ovom naređenju, stigli su u Čurug honvedi iz Sente i Segedina u jačini od 3.000 ljudi. Prvo su stigli tenkovski odredi, zatim pešadija u kamionima pa onda i artiljerija. Istovremeno sa honvedima stižu u žabaljski srez i žandarmi iz Temerina, Bačkog Gradišta i drugih mesta. Jedan deo segedinskih honveda uputio se u čuruški rit, gde je, prolazeći kroz salaše, ubijao i klao civilno stanovništvo, dok je drugi deo ostao u gradu gde je, zalazeći od kuće do kuće, izvodio ukućane, muškarce, žene i decu. Čuruški stanovnici, ovako odvođeni iz svojih kuća, ubijani su bez milosti i bez suda. Ubijani su gde su se zatekli i gde je to razbojnicima bilo zgodno: pred kućama, na ulici, u opštinskoj zgradi, u policiji, u osnovnoj školi. Jedan deo pohvatanih stanovnika odveden je u dva žitna magazina Ditriha i Omiljanskog, pa su tu ubijeni iz mitraljeza. Najviše je ovih mučenika stradalo na samoj reci Tisi, gde su ubijani, pa bacani pod led koji je, kao što je poznato, usled izuzetno oštre zime godine 1941/42, bio neobično debeo. U rupe na Tisi bacani su i oni koji su ubi-jani na drugim mestima, pa su tu dovoženi u zajedničku ledenu grobnicu. U Čurugu je pobijeno tada, od 4 do 9 januara 1942 godine, nekih 1.800 duša, ljudi, žena i dece. Ubistva i masakriranja vršena su po danu i po noći. Svi ubijeni su prethodno do gole kože opljačkani, a njihova imovina je razvučena. \n\nU Žablju je takođe izvršen masovan pokolj. Tu su Srbi dovođeni na žabaljsku skelu. Prvo su morali u jednom magacinu skinuti odelo i onako goli, samo sa donjim vešom, pa i bez njega, po nezapamćenoj ciči, odvođeni su na Tisu i tu ubijani. Nasred Tise bile su provaljene rupe na ledu, pa su oko tih rupa postrojavane žrtve, mitraljeskom vatrom ubijane i pod led bacane. Neki su naterivani da sami skaču pod led. Neki koji nisu hteli skočiti, odvođeni su do jednog strvodera koji ih je udarao sekirom po glavi, pa ih onda polužive bacao pod led. Bilo je slučajeva da su ljudi probadani bajonetom i bacani u Tisu. Majke su naterivane da same svojom rukom bacaju svoju decu pod led. One koji su bili ubijeni na obali, sami Srbi morali su prevući i gurnuti pod led da bi zatim i oni bili ubijeni. \n\nU Gospođincima, u srezu žabaljskom, ubijeno je u vreme januarskih pokolja 80-100 duša. Ubijeni su između ostalih Janko Vislarski, sveštenik; dr. Ilija Bulanović, lekar sa ženom i troje dece itd.\nU Đurđevu, srez Žabalj, ubijeno je oko 300 duša. Među ostalim ubijen je tada Marko Zlakolica, beležnik.\nU Titelu ubijeno je oko 60-80 duša, među kojima i Đorđe Parabućski, prota.\n\nU Mošorinu i okolini: 7 januara na sam pravoslavni Božić, četa od 150 honveda, uveče između 8 i 9 sati, otišla je u selo i počela iz kuća izvoditi mirne stanovnike, koji su proslavljali Božić. Sve uhapšene odvodili su u opštinsku konjušnicu i u školu, gde su ih, po prethodnom mučenju, ubijali. Mnoge su vodili na Tisu, pa ih ubijali kod mošorinske pumpe. Delom su ih ubijali i po ulicama. Ubijene su prethodno zlostavljali i mučili, tako da su svi leševi bili unakaženi: oči izvađene, nosevi otsečeni, jezici iščupani, ruke i noge prebijene. Žene su silovali pa im grudi sekli. Imovina ubijenih je pljačkana, raznošena, upropašćivana i uništena. Tada su između ostalih ubijeni Svetozar Vlaškalić, prota; Joca Suzić, eko-nom i žena mu Zorka; Rada Živković, trgovac; Miloš Gavrilović, trgovac; Rada Zanazir, ekonom itd.\nKad je led na Tisi počeo da se otapa, leševi su stali ploviti. U vremenu od 2 maja do 25 juna 1942, na području Okružnog suda u Petrovgradu, sudskim putem pregledano je i sahranjeno 292 leša, od kojih je bilo 227 muških i 65 ženskih. Identitet ni kod jednog leša nije se mogao utvrditi, jer ni kod jednog nisu nađene isprave. Svi leševi imali su žicom vezane ruke na leđima. Svi su bili samo u donjem rublju ili goli. Od toga broja leševa bilo je 16 dece do 15 godina, a 15 od 15 do 20 godina. Bilo je nekoliko leševa dece do 5 godina, a bio je i jedan leš muškog deteta između tri i po i četiri godine, Utvrđeno je da je dete bilo probodeno bajonetom i da je od toga nastupila smrt. Nađen je u vodi i jedan džak, u kome je bilo zavezano troje dece od jedne do četiri godine. Na području Sreskog suda u Perlezu sahranjeno je u isto vreme 144 leša. od kojih je bilo 109 muških, 27 ženskih i 3 dečja. Osim toga, opštine na području Okružnog suda u Petrovgradu, sahranile su još oko stotinu leševa izvučenih iz Tise.\n\nMožda nema jasnije optužbe ovih zlikovačkih dela nego što je sledeći stav iz pera već pomenutog narodnog poslanika Žilinskog: \"Jedna verzija o progonu glasi, da su tokom noći u Zabiju sakupili nešto oko 1.000 do 1.400 ljudi, u ogromnoj većini Srbe, manjim delom JevrejiJevreje, i cele porodice, zajedno sa ženama, devojkama, decom i odojčadima, prevozili na obalu TisaTise vojničkim kamionima, ovde ih postavili na strmu obalu, nasuprot banatskoj obali, kao da čekaju skelu, nakon čega su ih izrešetali automatskim puškama, a zatim bacili u Tisu kroz rupu isečenu na ledu. Prema drugoj verziji, ovo se ubijanje u ŽabaljŽablju odvijate i manjim delovima i to u danima od 5 do 19 juanuara. U susednoj velikoj opštini Čurugu ovo klanje je navodno obavljano od kuće do kuće dok je pred kućama stajao vojnički kamion, u koji su bacali leševe, pa kada bi se kamion napunio, odvozili su ih na Tisu i onde ih bacali pod led zaleđene Tise. Kamion se zatim vraćao i tako je teklo to jezivo klanje, tokom koga ni za koga nije bilo milosti, pa ni za decu, ni za starce, dogod se ponovo kamion ne bi napunio. \n\n\n==Novosadski pogromi==\n\nRacija je počela 21 januara 1942 oko 6 časova ujutro. Po celom gradu izlepljene su plakate koje su objavljivale početak racije: \"Pošto se na području Novog Sada kriju razna sumnjiva lica kao i velika količina oružja, to je Ministarstvo vojske naredilo da se održi pretres svih stanova kao i legitimisanje svih lica. Naređuje se građanima koji kod sebe imaju kakvog oružja, da ga odmah predaju najbližoj komandi.\n\nNaređuje se da se svako zadržava u stanu gde je prijavljen. Slobodno kretanje dozvoljava se samo državnim činovnicima, fabričkim radnicima kao i svakom građaninu koliko mu je potrebno da nabavi najnužnije životne namirnice za određeni dan. U svakom slučaju svako mora raspolagati sa potrebnom legitimacijom, a kretanje je dozvoljeno samo sredinom ulice.\nŽaluzije na prozorima moraju biti spuštene i ne sme se gledati na ulicu.\nKod koga se bude našlo sakriveno oružje, ili ko bude kod sebe držao sumnjiva lica, taj će biti izveden pred vojni sud.\"\nPotpisao ga je honved-alomaš porančnok (honvedski komandant mesta -t. j. Jožef Graši).\nPo tekstu plakata niko nije mogao ni pomisliti da okupator namerava pod \"racijom\" da izvrši masovna zverstva nad Srbima i Jevrejima u cilju njihovog potpunog uništenja.\n\n===\"Racija\"===\n21 januara rano ujutro honvedske horde su se razmilele po celom gradu, blokirale sve ulice i počele vršiti \"pretres\". Oni su pri tom izvršili takva zverstva, da će ući u istoriju kao uzor nepojmljivog varvarstva.\n\nU Rumenjačkoj ulici rezultat pretresa stanova i legitimisanja bio je taj da je većina stanovništva kamionima odvedena na \"štrand\". Neke su ubijali već na ulici. Tako su, na primer, žandarmi primorali Savu Felbapova i Stevana Rakića da legnu u sneg sa opruženim rukama, pa su ih iz pušaka pobili.\nPorodicu Kolarov zatrli su gotovo potpuno, ubivši 9 članova; ostala je samo mala Aleksandra. Jedan od oficira uzeo je iz nedara jedne žrtve 250.000.- dinara. Taj isti oficir-sadist prisilio je 13-godišnju Aleksandru da vuče leševe svojih ubijenih roditelja na ulicu, kako bi se mogli utovariti na kamione.\n\n23 januara upalo je pet žandarma u kuću Jelene Jovandić i zapitali njene sinove, nedoraslu decu, koje su vere. Kad je jedno dete odgovorilo da su pravoslavne vere, oni su sve petoro dece isterali u dvorište, a majku su zatvorili u kuću i postavili vojnika da je čuva. Nesrećna majka čula je dečje zapomaganje: \"Mama, ne dajte nas!\" Zatim su odjeknuli puščani plotuni, pa je nastupila tišina. Poluluda od bola majka je istrčala u dvorište i skamenila se: videla je pet leševa svojih sinova, naslonjenih na susedovu tarabu. Lubanje su im prosvirane kuršumima a taraba poprskana krvlju i moždanom masom. - Ne obazirući se na njen bol, krvnici su joj stavili nož pod grlo i zatražili novac. A kad su dobili sav novac, otišli su u druge kuće. Osim ovih stradali su i mnogi drugi. Svi su odvođeni kamionima na Strand i druga mesta i tamo streljani. Pojedinačno ubijanje vršilo se i na samoj dunavskoj oba-li kod petrovaradinskog keja i u blizini železničkog mosta. Njihove leševe odmah su bacali u Dunav posebne vojne ekipe određene baš za taj posao.\n\n===Masovno ubijanje u Miletićevoj ulici===\n\nNa uglu Miletićeve i Gornjoškolske ulice vršeno je masovno ubijanje Srba i Jevreja iz Miletićeve i iz okolnih ulica. Tu su žandarmi i vojnici dovodili grupe ljudi, kojima je naređivano da kleknu u sneg. Posle toga im je u leđa opaljen plotun, a žrtve su padale licem u sneg. Novodovedeni morali su stati ispred pobijenih žrtava pa su i oni obarani plotunima. A za promenu, nekima je naređeno da legnu na zemlju, pa su tako ubijani.\nNa tu krvavu klanicu dovođeni su ne samo odrasli muškarci nego i žene i deca, pa i odojčad u naručju matera.\nA pre nego što bi se leševi odvukli, vojnici su skidali bunde, cipele i ostale stvari od vrednosti.\n\n===Ubijanje na Dunavskoj obali===\n\n23 januara sprovedena je veća gomila ljudi, žena i dece od sanatorijuma dr. Jakovljevića do kraja tramvajske pruge, prema sanatorijumu dr. Uzelca, i tu su puščanim i mitraljeskim plotunima postreljani. Posle toga vojnici su leševe vukli za noge do same dunavske obale i tu ih bacali pod led.\nSve ovo gledali su mornari sa broda \"Korona\" koji je plovio između jedne i druge obale. Mornari su pričali da je masa leševa ometala plovidbu.\n\n===Ubijanje u Kasarni XVI bataljona pograničnih lovaca===\n\nJedna velika grupa ljudi dovedena je 23 januara iz okolnih ulica u dvorište kasarne, gde su ih vojnici sve pobili.\nDok su leševi ležali na zemlji, jedan od oficira izderao se na vojnike: \"Sklonite ove crkotine da ih ne gledam\". Kad su leševi odneseni, na dvorištu je ostalo mnogo krvi i delova čovečijeg tela. Vojnici su se sami hvalili da su sa mrtvih ljudi sekli prste i skidali prstenje.\n\n===Klanica na Štrandu===\n\nGomila Srba i Jevreja iz svih delova grada dovoženi su kamionima ili su pod stražom, peške, sprovedeni do pred sam ulaz u Štrand, novosadsku plažu. Tu su bili postrojavani u redove i čekali su da budu uvedeni pojedinačno ili u grupama na plažu, odakle su se neprestano čuli pucnjevi pušaka i zapomaganje žrtava.\nMasovno ubijanje na samoj obali Dunava, pored Štranda, počelo je 22 januara u 4 sata ujutru i trajalo je do 4 sata popodne. Žrtve su padale u vodu, a one koje su pale na obalu, vojnici su gurali pod led. Jedan posmatrač sa druge obale ustanovio je da je ubijeno 15 osoba na minut. U 4 sata došao je oficir i naredio da se preostali \"zarobljenici\" odvedu u Spomen-dom. Na putu do doma streljani su neki starci i iznemogli, prema naređenju koje su oficiri izdali: \"ko se usput bude okrenuo ili zastao, biće ubijen\".\n\n===Masovno ubijanje na Uspenskom groblju===\n\nNa pravoslavno Uspensko groblje Madžari su dovodili stanovnike okolnih ulica, većinom Jevreje, i ubijali ih ili na ulazu u groblje ili na samom groblju. Posle masovnog streljanja nevinih žrtava, mrtvačnica je bila sva poprskana krvlju i mozgom, a zidovi izrešetani metcima.\nDa bi, valjda, uklonili glavne svedoke tog užasnog zločina, ubili su i grobara, njegovu ženu i dvoje dece, jedno od 9 a drugo od 13 godina.\n\n===Ubijanje na igralištu \"NAK\"-a===\n\nNa igralištu \"NAK\"-a žrtve su dovođene iz svih delova grada i tu ubijane dana 22 i 23 januara. U toku ta dva dana ceo taj prostor bio je blokiran, a iz tog pravca neprestano su se čuli plotuni.\n24 januara došli su na igralište radnici gradskog poglavarstva da uklone tragove krvavog zločina. Krv je očišćena, mesto dezinfikovato, a leševi odneseni na Uspensko groblje.\n\n===Izvršioci pokolja===\nKako je dosada utvrđeno, u \"raciji\" su učestvovali: vojska i žandarmerija, madžarska državna kraljevska policija u Novom Sadu, kao i Madžari koji su živeli u Novom Sadu.\nU izvršenju strahovitog pogroma najviše su se angažovale vojska i žandarmerija, koje su se rasporedile u gradu već u rano jutro 21 januara 1942. Pokoljima su rukovodili štabovi pojedinih skupina, smešteni u pojedine madžarske kuće. Sudbina Srba i Jevreja zavisila je tako ne samo od madžarske vojske i žandarmerije, nego i od samog madžarskog domaćina kuće, u kojoj je bio štab dotične formacije. Reč Madžara-domaćina te kuće bila je presudna po Srbe i Jevreje pohvatane u tom reonu.\nZa sprovođenje \"racije\" okupator je izabrao je najkrvoločnije tipove. Za ilustraciju navešćemo samo nekoliko slučajeva koji pokazuju zločinačku svirepost izvršilaca. Tako je đak žandarmeriske škole u Seksardu KENjEREŠ JANOŠ rekao: \"Ubio sam 20 ljudi iz Šosbergerove kuće u Miletićevoj ulici. Ubijanje mi je pričinjavalo zadovoljstvo, samo me je posle mrzelo da leševe bacam u kamion\". Kad su na očigled matere vojnici ubili njeno petoro muške dece (od 15-28 godina), majka je u strahovitom bolu plakala. Jedan od ubica, gurajući je kundakom, izderao se na nju: \"Ne smeš plakati\". 23 januara 1942 u stan Jovana Tatovića ušli su jedan žandarm, jedan žandarmeriski poručnik i jedan vojnik. Žandarm je uhvatio domaćina, a oficir je prislonio na uho žrtve cev revolvera i opalio. Smrtno pogođen, čovek je pao, a oficir se iskezio i zadovoljno rekao: \"Lezi sada, smrdljivi Race\".\n\nZa bezbroj ovakvih zločina ovi izvršioci-dželati odlikovani su docnije \"Krstom narodne odbrane\" (Nemzetvedelmi Kerest) i \"Spomenicom južnih krajeva\" (Delvi-deki Emlekkerem), kao da su bili na frontu. Ali su Madžari možda tako i mislili, jer su grupe nevinih golorukih Srba i Jevreja, koji nisu pokazivali ni najmanje znake otpora, i koji su svi bili pohapšeni u njihovim kućama, nazivani zarobljenicima (fogljok), kao da je Novi Sad bio bojno poprište, na kome su se sukobile dve ravnopravne vojne snage.\n\n----\n\nliteratura: Dokumenti iz istorije Jugoslavije, Beograd, 1996.','',160,'Sremac','20040911182303','',0,0,0,1,0.605247692953,'79959088817696','20040911182303'); INSERT INTO cur VALUES (6462,6,'Mihailo_Raskovic.jpg','Михаило Рашковић','Михаило Рашковић',108,'Djordjes','20040911191921','',0,0,0,1,0.0929923393698338,'79959088808078','20040913134304'); INSERT INTO cur VALUES (6463,0,'Михаило_Рашковић','[[Слика:Mihailo_Raskovic.jpg|right|thumb|]]\n\n\'\'\'Михаило Рашковић\'\'\' (1827-1872), [[хемија|хемичар]], професор [[Лицеј|Лицеја]] и [[Велика школа|Велике школе]]\n\nМихаило Рашковић је први професор хемије на београдском [[Лицеј|Лицеју]], претечи [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]].\n\nЛицеј је основан [[1838]]. и у почетку је имао два одељења: Филозофско и Правно, а [[1853]]. је основано и ново Природно-техничко одељење, на којем се почела изучавати хемија. Михаило Рашковић је 1853. почео да предаје [[неорганска хемија|неорганску]] и [[органска хемија|органску хемију]] и [[хемијска технологија|хемијску технологију]] и да држи вежбе у хемијској лабораторији коју је исте године основао. Хемијска лабораторија [[Лицеј|Лицеја]] налазила се у подруму [[Конак кнегиње Љубице|Конака кнегиње Љубице]], где се Лицеј налазио до [[1863]]. Те године Лицеј је прерастао у [[Велика школа|Велику школу]] и преселио се у [[Капетан-Мишино здање]].\n\nМихаило Рашковић се заједно са [[Сима Лозанић|Симом Лозанићем]] и [[Марко Т. Леко|Марком Леком]] убраја у најзначајнија имена хемијске науке у Србији, у периоду пре оснивања Београдског универзитета [[1905]].\n\nПосле његове смрти, [[1872]]. године, на месту професора хемије наследио га је [[Сима Лозанић]].\n\n[[Category:Хемичари|Рашковић, Михаило]]','',108,'Djordjes','20050206121629','',0,0,1,0,0.063147060603,'79949793878370','20050206121629'); INSERT INTO cur VALUES (6464,6,'Sima_lozanic.jpg','Сима Лозанић (1847-1935), српски хемичар, фотографија из [[1905]]. године','',108,'Djordjes','20040911192950','',0,0,0,0,0.52645256512468,'79959088807049','20050111132605'); INSERT INTO cur VALUES (6465,6,'SimaLozanic1.jpg','Сима Лозанић (1847-1935), српски хемичар, дело [[Урош Предић|Уроша Предића]]','',108,'Djordjes','20040911194241','',0,0,0,0,0.353285838247543,'79959088805758','20050111132605'); INSERT INTO cur VALUES (6466,0,'Сима_Лозанић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Сима Лозанић |\n слика=[[Image:sima_lozanic.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Фотографија Симе Лозанића из 1905. |\n датум_рођења=[[24. фебруар]], [[1847]]. |\n место_рођења=[[Београд]], [[Србија]] |\n датум_смрти=[[7. јун]], [[1935]]. |\n место_смрти=[[Београд]], [[Србија]]\n}}\n\n\'\'\'Сима Лозанић\'\'\' (1847-1935), [[хемија|хемичар]], председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]], први ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\nРођен је [[24. фебруар|24. фебруара]] [[1847]]. године у [[Београд|Београду]]. \n\nЗавршио правне науке у Београду, студирао хемију код Вислицениуса у [[Цирих|Цириху]] и Хофмана у [[Берлин|Берлину]]. Докторирао је на универзитету у Цириху [[19. март|19. марта]] [[1970]]. Био је професор [[Велика школа|Велике школе]] од [[1872]], а затим [[Филозофски факултет|Филозофског факултета]] Универзитета у Београду до [[1924]]. Када је основан [[Београдски универзитет]] [[1905]]. био је међу првих осам редовних професора који су бирали цео остали наставни кадар. Сима Лозанић је тада изабран за првог [[ректори Београдског универзитета|ректора Београдског универзитета]]. Остале су забележене његове речи које је изговорио прилико свечаног отварања [[1905]]: „Наше некдашње веровање да ће се Србство ујединити не букваром, већ оружјем, било је кобно за по нашу народну мисао. Ја верујем обрнуто да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног нашег питања, и да би оно било већ решено да смо просвету боље неговали. Верујем стога што је просвета сила која постиже све смерове. Да нам је просвета била напреднија, све би у животу нашег народа било савршеније па и успешније.“\n\nОдржавао наставу из хемије на нивоу већине [[Европа|европских]] универзитета, организовао добро опремљену лабораторију и библиотеку, дао прве универзитетске уџбенике из хемије. Написао је више уџбеника из разних области хемије: [[неорганска хемија|неорганске]], [[органска хемија|органске]], [[аналитичка хемија|аналитичке хемије]], као и из [[хемијска технологија|хемијске технологије]]. Његови уџбеници су били на европском нивоу, а у извесним областима су и предњачили. Тако на пример, Лозанићев уџбеник из неорганске хемије је био \'\'\'први европски\'\'\' универзитетски уџбеник у коме се помиње [[Димитриј Иванович Мендељејев|Мендељејевљев]] [[периодни систем елемената]] и један од првих који садржи поглавље из [[термохемија|термохемије]]. Његови уџбеници из органске хемије такође спадају у прве књиге у којима су једињења представљена структурним формулама а класификација извршена према структурним групама. Бавио се научним и стручним радом из скоро свих области [[хемија|хемије]]; трајне вредности су радови из електросинтезе, у којима је испитивао реакције CO и CO2 са другим супстанцама под дејством тихог електричног пражњења. Објавио је преко 200 научних радова из примењене и експерименталне хемије. \n\nИзвршио је прву анализу термалне воде [[Гамзиградска бања|Гамзиградске бање]] [[1889]]. године.\n\n[[Слика:SimaLozanic1.jpg|right|thumb|Сима Лозанић]]\n\nПостао је члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] [[30. јануар|30. јануара]] [[1873]]. Дописни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] постао је [[23. јануар|23. јануар]] [[1888]], а редовни члан од [[6. јануар|6. јануара]] [[1890]]. Био је у два наврата председник Српске краљевске академије 1899-1900 и 1903-1906. Први пут је постављен указом од [[1. септембар|1. септембра]] [[1899]], а други пут [[1. фебруар|1. фебруара]] [[1903]]. Председник [[Српско хемијско друштво|Српског хемијског друштва]] био је у периоду 1907-1912.\n\nБио је министар привреде (у периодима 12. јануар - 21. март 1894, 15. октобар 1894. - 25. јун 1895. и 11. октобар 1897. - 30. јун 1899.), министар иностраних дела (у периодима 21. март - 15. октобар 1894. и 23. децембар 1902. - 23. март 1903.), дипломата и учесник свих тадашњих ратова. Лозанић је дао пун допринос унапређењу привреде, индустрије, политике, културе и науке у [[Србија|Србији]]. Био је посланик српске владе у [[Лондон|Лондону]] од 1900. Био је председник Српског комитета за помоћ избеглицама од 1916. и на челу мисије у [[САД]] за помоћ и подршку Србији од 1917. \n\nПроглашен је за првог почасног доктора Београдског универзитета.\n\nПреминуо је [[7. јун|7. јуна]] [[1935]]. у [[Београд|Београду]], у 89. години живота.\n\nЊегов син [[Миливоје С. Лозанић]] био је такође хемичар и наследио га је на универзитету као професор хемијских предмета.\n\nЊему у част одржана је изложба под називом „Сима Лозанић у Српској науци и култури“ у организацији [[САНУ]] у периоду јануар-март [[1993]], изложба је била у Галерији САНУ у кнез-Михаиловој улици у Београду. Његов живот и дело нарочито је проучавала хемичарка [[Снежана Бојовић]] која је написала књигу „Сима Лозанић“, у издању издавачког предузећа „Принцип“ [[1996]]. на 262 стране.\n\n[[Category:Хемичари|Лозанић, Сима]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]','[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]',108,'Djordjes','20050111132603','',0,0,0,0,0.731838483704,'79949888867396','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (6467,0,'Миливоје_С._Лозанић','\'\'\'Миливоје С. Лозанић\'\'\' (1878-1963), [[хемија|хемичар]], професор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]\n\nПосле две године на [[Велика школа|Великој школи]] у [[Београд|Београду]], студирао на Универзитету у [[Берлин|Берлину]] где је и докторирао. Био је асистент на Универзитету у [[Данциг|Данцигу]], а затим изабран за професора [[Филозофски факултет|Филозофског]], односно Природно-математичког факултета у Београду. За доцента је изабран још 1908. године и предавао је стереохемију и аналитичку хемију. 1924, је преузео и наставу органске и неорганске хемије од свог оца [[Сима Лозанић|Симе Лозанића]].\n\nУнапредио наставу хемије; главни научни радови из [[органска хемија|органске хемије]] (кондензација амино-алдехида, лактона с [[алдехиди|алдехидима]] и [[кетони|кетонима]] итд.). Радио и на [[аналитичка хемија|аналитичкој хемији]] и усавршавању хемијских апарата.\n\nСпровео даљу реформу експерименталног рада и практичне наставе [[хемија|хемије]] на Универзитету (по угледу на европске хемијске институте), као први доцент ове групе ([[1908]]). Први је дао синтезу цинхолоипонске киселине као дела структуре алкалоида цинхонина и извршио низ других органских синтеза.\n\n[[Category:Хемичари|Лозанић, Миливоје С.]]','',108,'Djordjes','20050206120936','',0,0,0,0,0.870196861154,'79949793879063','20050206120936'); INSERT INTO cur VALUES (6468,0,'Вукић_Мићовић','\'\'\'Вукић Мићовић\'\'\' ([[1896]]-[[1981]]), [[хемија|хемичар]], ректор [[Београдски универзитет|Београдског универизитета]], академик [[САНУ]]\n\nРођен је у [[Баре Краљске|Краљским Барама]] [[1. јануар|1. јануара]] [[1896]].\n\nБио је професор [[Филозофски факултет|Филозофског]], односно Природно-математичког факултета у [[Београд|Београду]]. 1921. је постао први асистент за хемију, за доцента је изабран 1931, а за ванредног професора 1938. године.\n\n[[ректори Београдског универзитета|Ректор Београдског универзитета]] био је 1952/53 и 1953/54.\n\nДописни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] (САНУ) постао је [[30. јануар|30. јануара]] [[1958]], а редовни члан [[20. децембар|20. децембра]] [[1961]].\n\nОбјавио је велики број научних радова из различитих области [[органска хемија|органске хемије]]: сужавање алицикличних прстенова, одређивање структуре бразилеина, добијање естера дикарбонских [[киселине|киселина]], утврђивање констутуције хиналдинкарбонских киселина, проучавање редукције помоћу [[литијум]]-[[алуминијум]]-хидрида, реакције алифатичних [[алкохоли|алкохола]] са [[олово]]-тетраацетатом итд.\n\nПреминуо је [[19. јануар|19. јануара]] [[1981]]. у [[Београд|Београду]].\n\n[[Category:Хемичари|Мићовић, Вукић]]','',108,'Djordjes','20050206121604','',0,0,1,0,0.161414383986,'79949793878395','20050310070403'); INSERT INTO cur VALUES (6469,0,'Ректори_Београдског_универзитета','Ректори [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]] од његовог оснивања [[27. фебруар|27. фебруара]] [[1905]] били су:\n\n[[Слика:Rektorska insigniјa.jpg|right|thumb|Ректорска инсигнија Београдског универзитета]]\n\n*[[Сима Лозанић]] 1905/1906.\n\n*[[Јован Цвијић]] 1906/1907. и 1919/1920.\n\n*[[Андра Ј. Стевановић]] 1907/1908.\n\n*[[Сава Урошевић]] 1908/1909. и 1909/1910.\n\n*[[Богдан Гавриловић]] 1910/1911. - 1912/1913. и 1921/1922. - 1923/1924.\n\n*[[Слободан Јовановић]] 1913/1914. и 1920/1921.\n\n*[[Ђорђе Станојевић]] 1913/1914. - 1918/1919.\n\n*[[Павле Поповић]] 1924/1925. - 1926/1927.\n\n*[[Чедомиљ Митровић]] 1927/1928. - 1929/1930.\n\n*[[Владимир П. Митровић]] 1930/1931. и 1931/1932.\n\n*[[Владимир К. Петковић]] 1932/1933.\n\n*[[Александар Белић]] 1933/1934.\n\n*[[Иван Ђаја]] 1934/1935.\n\n*[[Владимир Ћоровић]] 1934/1935. и 1935/1936.\n\n*[[Драгослав Б. Јовановић]] 1936/1937. - 1938/1939.\n\n*[[Петар Мицић]] 1939/1940. - 1941/1942.\n\n*[[Никола Поповић]] 1942/1943. и 1943/1944.\n\n*[[Стеван Јаковљевић]] 1945/1946. - 1949/1950.\n\n*[[Илија Ђуричић]] 1950/1951, 1951/1952. и 1954/1955.\n\n*[[Вукић Мићовић]] 1952/1953. и 1953/1954.\n\n*[[Борислав Т. Благојевић]] 1955/1956. - 1962/1963.\n\n*[[Божидар С. Ђорђевић]] 1963/1964. - 1966/1967.\n\n*[[Драгиша Ивановић]] 1967/1968. - 1970/1971.\n\n*[[Јован Глигоријевић]] 1971/1972. - 1974/1975.\n\n*[[Драгослав Јанковић]] 1975/1976. и 1976/1977.\n\n*[[Мирослав Печујлић]] 1977/1978. - 1980/1981.\n\n*[[Војислав М. Петровић]] 1981/1982. - 1984/1985.\n\n*[[Зоран Пјанић]] 1985/1986. и 1986/1987.\n\n*[[Слободан Унковић]] 1987/1988. - 1990/1991.\n\n*[[Рајко Врачар]] 1991/1992. и 1992/1993.\n\n*[[Драгутин Величковић]] 1993/1994. - 1996/1997.\n\n*[[Драган Кубуровић]] 1997/1998.\n\n*[[Јагош Пурић]] 1998/1999. и 1999/2000.\n\n*[[Марија Богдановић]] 2000/2001. - 2003/2004.\n\n*[[Дејан Поповић]] 2004/2005 - сада','нови ректор',108,'Djordjes','20041106091615','',0,0,0,0,0.287063467916,'79958893908384','20050127160014'); INSERT INTO cur VALUES (6470,6,'Rektorska_insigniјa.jpg','Ректорска инсигнија [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]','Ректорска инсигнија [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]]',108,'Djordjes','20040911200121','',0,0,0,1,0.187071526597321,'79959088799878','20041106091616'); INSERT INTO cur VALUES (6471,0,'Учење_језика_помоћу_рачунара','[http://www.example.com link title]','',0,'82.72.79.96','20040911201705','',0,0,0,1,0.81834321414,'79959088798294','20040911201705'); INSERT INTO cur VALUES (6473,0,'Квенија','{| align=center style=\"background-color: #87cefa; border: 1.5px solid #191970;\"\n!colspan=3 style=\"background-color: #4682b4; text-align: center;\"|Квенија (Quenya)\n|-\n|style=\"border-right: 1px solid #191970; padding: 0px 3px;\"| Говори се у:\n|[[Валинор]], [[Лотлоријен]], [[Сиве луке (Толкин)|Сиве луке]]\n|-\n|style=\"border-right: 1px solid #191970; padding: 0px 3px;\"| Укупно говорника:\n|?\n|-\n|style=\"border-right: 1px solid #191970; padding: 0px 3px;\"| [[Језици Средње земље|Породица језика]]:\n|[[Виловњачки језици (Толкин)|Виловњачи језици]]
\n*Аманска група
\n**\'\'\'Квенија\'\'\'
\n***\'\'ванјарски дијалект\'\' (Валинор)
\n***\'\'нолдорски дијалект\'\' (Средња земља)\n|}\n\n\nКвенија (Quenya) је [[вештачки језик]] који је у својим делима створио енглески писац [[Џ.Р.Р. Толкин]]. Овај језик се среће у његовим делима и као:\n*\'\'\'Високо-виловњачки\'\'\'\n*\'\'\'Високи говор Нолдора\'\'\'\n*\'\'\'Древни говор\'\'\'\n*\'\'\'говор Виловњака Валинора\'\'\'\n*\'\'\'Вилин-латински\'\'\' или \'\'\'Виловњачки латински\'\'\'\n*\'\'\'Валинорски\'\'\' или \'\'\'Валинореански\'\'\'\n*\'\'\'Авалонијски\'\'\'\n*\'\'\'Ересеански\'\'\';\n\nа на језицима Толкиновог света: \n*\'\'\'Parmalambë\'\'\' (квенија – \'\'Језик Књиге\'\')\n*\'\'\'Tarquesta\'\'\' (квенија – \'\'високоговор\'\')\n*\'\'\'Nimiryê\'\'\' (на [[адунајски језик|адунајском]])\n*\'\'\'Golódrin\'\'\' или \'\'\'Goldolambë\'\'\' (на [[Телерин|телерину]]) \n*\'\'\'Cwenglin\'\'\' или \'\'\'Cwedhrin\'\'\' (на гномском, једном од раних [[Џ.Р.Р. Толкин|Толкинових језика]]).\n\n==Историја језика==\n[[Слика:quenya.jpg|right|100px|Квенија написана тенгваром]]\nКвенија је најистакнутији члан аманског огранка породице [[Виловњачки језици (Толкин)|виловњачких језика]]. У [[Аман (Толкин)|Аману]] су постојала два дијалекта, \'\'ванјарски\'\' и \'\'нолдорски\'\'. Из историјских разлога изнетих у »\'\'[[Силмарилион|Силмарилиону]]\'\'«, само овај други се користио у [[Средња земља (Толкин)|Средњој земљи]]. Још један језик [[Елдари|елдара]] који се говорио у [[Валинор|Валинору]], Телерин, се може сматрати дијалектом квеније, али се чешће о њему говори као о посебном језику. У поређењу са осталим [[Виловњачки језици (Толкин)|виловњачким језицима]], квенија се сматра архаичним језиком, који је сачувао многе одлике предачког, [[Правиловњачки језик|правиловњачког језика]]. Ипак, у [[Валинор|Валинору]] се доста изменио, умекшао, чиме је постао пријатнији и милозвучнији. Такође је у том периоду у квенију ушао већи број речи из [[Валарски језик|језика Валара]], али они сами су у општењу са [[Виловњаци (Толкин)|виловњацима]] користили квенију, јер њихов језик је мало виловњака знало и није био толико милозвучан. Као и сви [[Валари]], и [[Мелкор]] је говорио квенију, и то са таквом умешношћу да је и саме великаше воловњака завео.\n\nКвенија је био и први језик који је записиван знаковима које је измислио [[Румил]], познатим као [[сарати]], а касније и [[Феанор|Феаноровим]] писмом, [[Тенгвар|тенгваром]]. \n\nУ [[Средња земља (Толкин)|Средњу земљу]] је квенија дошла са Нолдорима Изгнаницима након Побуне Нолдора у Првом Раздобљу. Али, [[Нолдори]] су тамо били малобројни у односу на [[Синдари|Синдаре]], који су говорили један другачији, иако сродан, језик, [[Синдарин|синдарин]], тако да су га и они већим делом научили. Након што је краљ [[Тингол Сиви Плашт|Тингол]] од [[Доријата]] дознао да су Нолдори побили већи део Телера у [[Валинор|Валинору]] забранио је употребу квеније у свом краљевству, тако да су Изгнаници почели користити [[Синдарин|синдарин]], а квенија се очувала само у међусобним разговорима лордова тог народа. Након што је основао скривени град [[Гондолин]], [[Тургон]] му је дао име \'\'Ondolindë\'\' на старом говору, али је синдаринско име било познатије, а чак је и за његове становнике квенија била само »језик предања«.\n\nКвенија као језик је преживела и [[Ратови Белеријанда|Ратове Белеријанда]] и многи [[Едаини|Едаини]], након преселења у [[Нуменор]], су поред [[Синдарин|синдарина]] који је већина знала, научили од [[Виловњаци (Толкин)|виловњака]] који су долазили из [[Валинор|Валинора]] и квенију. Чак су и владари Нуменора узимали владарска имена на квенији, и тај обичај је настављен све док у 2899. години Другог Раздобља на престо није дошао двадесети краљ, који је мрзео виловњаке и који им је завидео на бесмртности. Он је узео скиптар под именом на [[адунајски језик|адунајском]], \'\'\'Ar Adûnakhôr\'\'\' – \'\'Господар Запада\'\'. Ипак, у \'\'Свитак Краљева\'\' је његово име, као и имена свих других краљева и краљица Нуменора, записано на квенији као \'\'\'Tar Herunúmen\'\'\'. Године 3102. је двадесет и трећи краљ, Ар Гимилзор [Ar Gimilzôr], у потпуности забранио употребу елдарских језика и чак забранио долазак икога од Елдара у Нуменор. Ипак, његов син, Инзиладун, се покајао због греха предака и скпитар узео под квенијским именом Tar Palantír, Далековиди, али је већ за народ Нуменора било касно. Након његове смрти, требала је да га наследи његова ћерка Мириел као четврта Владајућа Краљица, али је син њеног стрица њу оженио и сео на престо као Ар Фаразон [Ar Pharazôn]. У својој лудости изазвао је рат са [[Саурон|Сауроном]], који је привидно понизио и предао. Ар Фаразон га је довео у Нуменор, где је овај ускоро постао главни саветник краљев. Навео га је да помисли да ће тадобити бесмртност ако ступи у [[Валинор]], што су [[Валари]] оштро забранили. Ипак, [[Саурон]] није претпоставио да ће се [[Валари]] обратити [[Еру|Једноме]] и да ће Он изменити облик читавог света. [[Валинор]] је уклоњен ван видљивог света, чиме је већина оних који су од рођења говорили квенију отишло са овог света. Нуменор је потонуо под Море, и добио је ново име на квенији: \'\'Mar-nu-Falmar\'\', Дом под Таласима и \'\'Atalantë\'\', Она-која-је-Пала.\n\nЈедини који су преживели Уништење су били [[Елендил]] и његови синови [[Исилдур]] и [[Анарион]] као и они који су их пратили на бродовима. Они су били вилин-пријатељи и основали су Краљевства у Изгнанству, [[Арнор]] и [[Гондор]]. [[Саурон]], изгубивши своје физичко тело у Уништењу Нуменора, вратио се у [[Мордор]] одакле је ускоро напао [[Гондор]], али након дугог рата је поражен и [[Јединствени Прстен]] му је отет. Сматрало се да је мртав и тако је отпочело Треће Раздобље.\n\nКраљеви [[Арнор|Арнора]] и [[Гондор|Гондора]] су узимали квенијска имена, као у Нуменору у давнини. Али, зла судбина је задесила ова краљевства. 861. године Трећег Раздобља се [[Арнор]] распао на мања краљевства, а убрзо потом је потпуно уништен. У [[Гондор|Гондору]] се обичај квенијских имена задржао до смрти последњег краља 2050. године, када током следећег миленијума, владају [[Домостријитељи Гондора|Домостројитељи]] који узимају имена на [[Синдарин|синдарину]]. Тек на крају Трећег Раздобља, 3019. године, када [[Арагорн II]] постаје краљ Обновљеног Краљевства, он узима име на квенији, \'\'\'Elessar\'\'\', Вилин-камен. Ипак, квенија више није заживела као говорни језик, већ је, као у нашем свету [[латински језик|латински]], постала језик предања и церемоније.\n\n==Име језика==\nРеч \'\'\'квенија\'\'\' [\'\'\'Quenya\'\'\'], у [[Ванјари|ванјарском]] дијалекту \'\'\'Quendya\'\'\' потиче од истог корена као и реч \'\'\'Quendi\'\'\' – \'\'Виловњаци\'\', тако да је значење имена просто \'\'Виловњачки [језик]\'\'. Корен ове две речи је \'\'quet-\'\', „говорити”, а како је то речено у предањима, виловњачки учењаци су сматрали да име \'\'Quendi\'\' значи „они који говоре језиком”.\n\n==Настанак језика==\nКвенија (првобитно зван \'\'Qenya\'\') је настала врло рано, чак можда и око [[1915]]. године. Чини се да је те године двадесеттрогодишњи [[Џ.Р.Р. Толкин|Толкин]] саставио »Лексикон Квенје« [\'\'Qenya Lexicon\'\'], један од најстаријих \'речника\' виловњачког језика. До облика који се јавља у »[[Господар прстенова|Господару прстенова]]«, који је мање-више коначан, било је безброј измена и граматике и речника, али основна фонетска структура је присутна од почетка. \n\n[[Џ.Р.Р. Толкин|Толкин]] је и након изласка »[[Господар прстенова|Господара прстенова]]« наставио да дотерује квенију, јер је то био, по речима његовог сина Кристофера,: »\'\'Језик какав је он желео, језик његовог срца\'\'«. Језик се највише ослања на структуру и граматику [[фински језик|финског]] и [[латински језик|латинског]] језика, а донекле, мада у много мањој мери, и [[грчки језик|грчког]].\n\nНајдужи пример квеније у »[[Господар прстенова|Господару прстенова]]« је [[Галадријела|Галадријелин]] ламент, познат под насловом \'\'Namárië\'\', који се може наћу на самом крају поглавља \'\'Збогом Лоријену\'\' ([[Господар прстенова|ГП I – Књига II – стр. 430.]]):\n\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\"\n|Ai! Laurië lantar lassi súrinen,\n|Ах! Попут злата пада лишће на ветру,\n|-\n|yéni únótimë ve rámar aldaron!\n|дуге године небројене као крила дрвећа!\n|-\n|Yéni ve lintë yuldar avánier\n|Дуге године су прошле\n|-\n|mi oromardi lissë-miruvóreva\n|као напици слатке медовине у поноситим дворанама\n|-\n|Andúnë pella, Vardo tellumar\n|иза Запада, под плавим сводовима Варде\n|-\n|nu luini yassen tintilar i eleni\n|где звезде подрхтавају\n|-\n|ómaryo airetári-lírinen.\n|у песми његног гласа, посвећеног и краљевског.\n|-\n|\n|\n|-\n|Sí man i yulma nin enquantuva?\n|Ко ће ми поново напунити чашу?\n|-\n|\n|\n|-\n|An sí Tintallë Varda Oiolossëo\n|Јер сада је Светитељка, Варда, Краљица Звезда\n|-\n|ve fanyar máryat Elentári ortanë\n|са Планине Вечне Белине, подигла руке као облаке\n|-\n|ar ilë tier unudlávë lumbulë\n|и све су стазе утонуле дубоко у сенку\n|-\n|ar sindanóriello caita mornië\n|а из сиве земље тама лежи\n|-\n|i falmalinnar imbë met,\n|на запенушаним таласима међу нама\n|-\n|ar hísië untúpa Calaciryo míri oialë.\n|и магла покрива драгуље Калакирије заувек.\n|-\n|Sí vanwa ná, Rómello vanwa, Valimar!\n|Изгубљен сад, за нас са Истока изгубљен је Валимар!\n|-\n|Namárië! Nai hiruvalyë Valimar!\n|Збогом! Можда ћеш ти наћи Валимар!\n|-\n|Nai elyë hiruva! Namárië!\n|Можда ћеш чак и ти наћи га! Збогом!\n|}\n\n==Фонолошка структура==\nУ квенији постоји пет кратких и пет дугих самогласника (\'\'a\'\', \'\'e\'\', \'\'i\'\', \'\'o\'\', \'\'u\'\' и \'\'á\'\', \'\'é\'\', \'\'í\'\', \'\'ó\'\', \'\'ú\'\'). Изговор самогласника је истоветан као у [[српски језик|српском језику]]. Због специфичности читања самогласника у [[енглески језик|енглеском језику]], [[Џ.Р.Р. Толкин|Толкин]] је писао двотачку (дијарезу) над неким самогласницима, па тако у речи \'\'Manwë\'\' дијареза означава да се \'\'е\'\' на крају речи чита (одн. да није немо), или у \'\'Eärendil\'\' означава да се одвојено читају оба самогласника, и \'\'е\'\' и \'\'а\'\', а не као у енг. \'\'ear\'\'. \n\nПостоји шест дифтонга \'\'ai\'\', \'\'au\'\', \'\'oi\'\', \'\'ui\'\', \'\'eu\'\', \'\'iu\'\' (јавља се још и седми, \'\'ei\'\', али само у неколико речи и није сигурно да је дифтонг).\n\nСугласници се читају фонетски, осим неколико изнимака, па се тако \'\'hy\'\' у \'\'[[Hyarmen (Тенгвар)|hyarmen]]\'\' [\'\'југ\'\'] чита као немачко \'\'ch\'\' у \'\'ich-Laut\'\'. За разлику од \'каснијих\' [[Виловњачки језици (Толкин)|виловњачких језика]], у квенији не постоји звучно-безвучни пар \'\'th\'\'-\'\'dh\'\' (\'\'þ\'\'-\'\'ð\'\'). У раној фази језика се безвучно \'\'þ\'\' стопило са \'\'s\'\' и по изговору се не разликује, али се и даље писало са [[Тенгвар|тенгвом]] \'\'[[Súlë (Тенгвар)|súlë]] [←thúlë]\'\', а не са \'\'[[Silmë (Тенгвар)|silmë]]\'\' (види [[Тенгвар]]). Плозиви \'\'b\'\', \'\'d\'\' и \'\'g\'\' се јављају само у сугласничким кластерима \'\'mb\'\', \'\'nd/ld/rd\'\' и \'\'ng\'\', а никада самостално. Речи у квенији почињу само са четири врсте кластера и то \'\'qu\'\' (=\'\'cw\'\'), \'\'ty\'\', \'\'ny\'\' и \'\'nw\'\', али под условом да се полусамогласници \'\' \'\' и \'\' \'\' рачунају у сугласнике. Речи се завршавају углавном на самогласник или, ређе, на сугласник (најчешће \'\'t\'\', \'\'s\'\', \'\'l\'\', \'\'n\'\' и \'\'r\'\'). \n\nНачин записивања латиницом је [[Џ.Р.Р. Толкин|Толкин]] базирао на [[латински језик|латинском језику]], тако да је читање слично. Сугласник \'\'c\'\' се чита као \'\'к\'\', \'\'y\'\' као \'\'ј\'\' (тако да се \'\'ny\'\' и \'\'ly\'\' читају као \'\'нј\'\' и \'\'лј\'\', а не као \'\'њ\'\' и \'\'љ\'\'), \'\'qu\'\' као \'\'kw\'\', \'\'x\'\' као \'\'кс\'\'.\n\n==Основе граматике==\n\nУ квенији, именице се мењају у девет или десет падежа. Промене су сличне као у [[српски језик|српском језику]], односно, на реч или корен речи се додају различити суфикси, који су у случају квеније стандардни за сваки падеж..\n\nПадежи у квенији су:\n* \'\'\'\'\'номинатив\'\'\'\'\' – основни, неизмењиви облик именице који нема посебан суфикс. Именица у номинативу има функцију субјекта глаголу.\n* [\'\'\'\'\'акузатив\'\'\'\'\'] – овај падеж се користио у [[Валинор|Валинору]], али се он изгубио касније у [[Средња земља (Толкин)|Средњој земљи]] и номинатив је преузео његову функцију. Он се градио продужавањем последњег самогласника у речи ( cirya (ном.) → ciryá (акуз.)), док речи које су се завршавале на сугласник нису имале очигледан акузатив.\n* \'\'\'\'\'генитив\'\'\'\'\' – се гради додавањем суфикса \'\'-o\'\' на реч, осим на оне које се завршавају у номинативу на \'\'-o\'\', када се суфикс додаје на корен речи (Varda → Vardo, не Vardao). Ако се именица завршава на \'\'-o\'\', онда је генитив \'невидљив\', односно, не разликује се од номинатива. Генитив множине има суфикс \'\'-on\'\' (нпр. Silmaril (ном. јед.) → Silmarilli (ном. множ.) → Silmarillion (ген. множ.)). У овом се случају генитивни наставак не додаје на корен речи, већ на саму реч, тако да је генитив множине Silmarillion а не Silmarilon.\n* \'\'\'\'\'посесив\'\'\'\'\' [познат још и као \'\'асоцијатив\'\' или \'\'адјектив\'\'] – функција овог падежа је да означи припадање, односно, да субјект који описује именица припада или потиче од некога/нечега. (\'\'róma Oroméva\'\' значи \'\'Оромеов рог\'\', али у смислу »рог који припада/је припадао Оромеу у тренутку када се говори (садашњост или прошлост«). Суфикс за овај падеж је \'\'-va\'\', односно за именице које се завршавају на сугласник \'\'-wa\'\'.\n* \'\'\'\'\'датив\'\'\'\'\' – падеж који одговара на питања »коме?« и »чему?«. Суфикс овог падежа је \'\'-n\'\'.\n* \'\'\'\'\'локатив\'\'\'\'\' – падеж са суфиксом \'\'-ssë\'\' са значењем »на« или »у«, који има множински облик \'\'-ssen\'\'.\n* \'\'\'\'\'аблатив\'\'\'\'\' – падеж са суфиксом \'\'-llo\'\' са значењем »од«, »из« или »са« (нпр. Rómello (скраћено од Rómenello) = Исток+са = са Истока.\n* \'\'\'\'\'алатив\'\'\'\'\' – падеж са суфиксом \'\'-nna\'\' са значењем »до«, »у« или »на«, као у [[Елендил|Елендиловим]] речима Et Eärello [аблатив \'\'Море-од\'\' (\'\'-са\'\') = \'\'од\'\' или \'\'са Мора\'\'] Endorenna [алатив \'\'Средња земља-до\'\' = \'\'до Средње земље\'\'] utúlien = Од Великог Мора до Средње земље дођох.\n* \'\'\'\'\'инструментал\'\'\'\'\' – падеж који означава средство (инструмент) којим се извршава радња или разлог њеног одвијања. Суфикс овог падежа је \'\'-nen\'\' (нпр. laurië lantar lassi súri\'\'\'nen\'\'\' – попут злата пада лишће на [буквално: због] ветру)\n* \'\'\'\'\'респектив\'\'\'\'\' – падеж који није најподробније описан и чија функција није баш најјаснија. Суфикс овог падежа је \'\'-s\'\' (у множини \'\'-is\'\'). Он се не среће ни у једном тексту на квенији. Неки га користе као замену за локатив, али нема доказа ни за ни против ове употребе. \n\nАко се падежни суфикс додаје именици која се завршава на сугласник, често се умеће \'\'-e-\'\' да би се избегла употреба компилкованих кластера сугласника, па тако алатив имена Elendil није Elendilnna, већ Elendilenna. У случају да је именица у множини, убацује се \'\'-i-\'\'.\n\nУ квенији се именица мења у четири броја и то:\n* \'\'\'\'\'једнина\'\'\'\'\'\n* \'\'\'\'\'множина\'\'\'\'\'\n* \'\'\'\'\'партитивна множина\'\'\'\'\' – означава један део веће групе објеката, ствари или лица\n* \'\'\'\'\'дуал\'\'\'\'\' или \'\'\'\'\'двојина\'\'\'\'\' – означава природан пар (очи, ноге, руке...), а не било која два објекта, ствари или лица.\n\nСуфикси именица у падежима и бројевима су следеће:\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\'\'\'падеж\'\'\'\n|\'\'\'једнина\'\'\'\n|\'\'\'множина\'\'\'\n|\'\'\'партитивна множина\'\'\'\n|\'\'\'дуал\'\'\'\n|-\n|\'\'номинатив\'\'\n|– \n|–r или –i\n|–li (архаично –lí)\n|–t или –u\n|-\n|\'\'акузатив\'\'\n|дуги завршни самогласник (ако има)\n|–i\n|–lí\n|? –u → –ú\n|-\n|\'\'датив\'\'\n|–n\n|–in\n|–lin\n|–nt (–en за именице на –u)\n|-\n|\'\'генитив\'\'\n|–o\n|ном.мн + –on\n|–lion\n|–to\n|-\n|\'\'посесив\'\' \n|–va (–wa)\n|–iva\n|–líva\n|–twa\n|-\n|\'\'локатив\'\'\n|–ssë\n|–ssen\n|–lisse(n)\n|–tsë\n|-\n|\'\'алатив\'\'\n|–nna\n|–nnar\n|–linna(r)\n|–nta\n|-\n|\'\'аблатив\'\'\n|–llo\n|–llon (–llor)\n|–lillo(n)\n|–lto\n|-\n|\'\'инструментал\'\'\n|–nen\n|–inen\n|–línen\n|–nten\n|-\n|\'\'респектив\'\'\n|–s\n|–is\n|–lis\n|–tes\n|}\n\nТако, именица \'\'cirya\'\' – \'\'брод\'\' се по падежима и бројевима мења на следећи начин:\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\'\'\'падеж\'\'\'\n|\'\'\'једнина\'\'\'\n|\'\'\'множина\'\'\'\n|\'\'\'партитивна множина\'\'\'\n|\'\'\'дуал\'\'\'\n|-\n|\'\'номинатив\'\'\n|cirya \n|ciryar\n|ciryali\n|ciryat\n|-\n|\'\'акузатив\'\'\n|ciryá\n|ciryai\n|ciryalí\n| – \n|-\n|\'\'датив\'\'\n|ciryan\n|ciryarin\n|ciryalin\n|ciryant\n|-\n|\'\'генитив\'\'\n|ciryo\n|ciryaron\n|ciryalion\n|ciryato\n|-\n|\'\'посесив\'\'\n|ciryava\n|ciryaiva\n|ciryalíva\n|ciryatwa\n|-\n|\'\'локатив\'\'\n|ciryassë\n|ciryassen\n|ciryalissë или ciryalissen\n|ciryatsë\n|-\n|\'\'алатив\'\'\n|ciryanna\n|ciryannar\n|ciryalinna или ciryalinnar\n|ciryanta\n|-\n|\'\'аблатив\'\'\n|ciryallo\n|ciryallon или ciryallor\n|ciryalillo или ciryalillon\n|ciryalto\n|-\n|\'\'инструментал\'\'\n|ciryanen\n|ciryainen\n|ciryalínen\n|ciryanten\n|-\n|\'\'респектив\'\'\n|ciryas [?]\n|ciryais [?]\n|ciryalis [?]\n|ciryates [?]\n|}\n\nИменице у квенији имају одређени члан \'\'i\'\' који одговара енглеском \'\'the\'\' (\'\'i eleni\'\' = енг. \'\'the stars\'\'). Неодређеног члана (енг. \'\'a\'\'/\'\'an\'\') нема, односно, ако нема одређеног члана, подразумева се да је именица неодређена (\'\'elen\'\' = енг. \'\'a star\'\').\n\nУ квенији постоји две групе глагола: мања, коју чине основни (примарни) глаголи, чија основа је корен без икаквих додатака, те тако, глагол \'\'mat-\'\', „јести”, долази од корена \'\'MAT-\'\' истог значења. У овом примеру, глагол \'\'mat-\'\' би требало превести са „јес-”, јер се инфинитив („јести”) гради додавањем наставка \'\'-ë\'\' (одговара српском \'\'-ти\'\') на основу. Ово је много очигледније у енглеском где се \'\'mat-\'\' може превести као \'\'eat\'\', а инфинитив \'\'matë\'\' са енглеским \'\'\'\'\'to\'\'\'\'\' \'\'eat\'\'. Друга и много већа група глагола су изведени глаголи, или тзв. глаголи \'\'А-основе\'\'. Њу чине сви глаголи који се завршавају на \'\'-a\'\', које није део корена речи, већ постоји неколико одређених заврштака, од којих су \'\'-ya\'\' и \'\'-ta\'\' најчешћи. На пример, корен \'\'TUL\'\', „доћи”, не чини само основни глагол \'\'tul-[-ë]\'\', „доћи”, већ и дуже \'\'А-основе\'\' \'\'tulta-[-ë]\'\', „сазвати” и \'\'tultya-[ë]\'\', „довести”. Ови наставци мењају основно значење глагола, односно, у овмо случају, оба имају улогу каузатива, јер су „сазвати” и „довести” две варијације процеса „учинити да дође/дођу”. Неки од глагола имају завршетак \'\'–na\'\', док још мањи број има прост завршетак \'\'–a\'\'.\n\nГлаголи се у квенији јављају у пет времена: \n* \'\'\'\'\'аорист\'\'\'\'\'\n* \'\'\'\'\'садашње време\'\'\'\'\'\n* \'\'\'\'\'прошло време\'\'\'\'\'\n* \'\'\'\'\'прошло свршено време\'\'\'\'\'\n* \'\'\'\'\'будуће време\'\'\'\'\'\nОсим ових, може се срести и давно прошло време (\'\'\'\'\'плусквамперфект\'\'\'\'\'), али се њиме [[Џ.Р.Р. Толкин|Толкин]] није много бавио.\n\nПридеви у квенији немају рода, односно, сви се користе без промена за сваки род. Многи се завршавају на \'\'-a\'\' (нпр. \'\'laiqua\'\' – „зелен/а/о/”, \'\'alassëa\'\' – „срећан/а/о”, \'\'vanya\'\' – „леп/а/о”). Мањи број се завршава на \'\'–ë\'\' (\'\'carnë\'\' – „црвен/а/о”), а чини се да нема придева који се завршавају на \'\'–o\'\' или \'\'–u\'\'. Релативно мали број придева се завршава на сугласник, претежно на \'\'–n\'\' (\'\'firin\'\' – „мртав/а/о [природном смрћу]” или \'\'qualin\'\' – „мртав/а/о [несрећним случајем]”). Придеви се слажу у броју са именицом коју описују. Придеви који се завршавају на \'\'-a\'\', у множини се завршавају на \'\'-ë\'\', придеви на \'\'-ë\'\' се у множини завршавају на \'\'-i\'\', док придеви на \'\'-ëa\'\' имају у множини завршетак \'\'-ië\'\':\n\n::\'\'vanya vendë\'\' – „лепа девојка” → \'\'vanyë vendi\'\' – „лепе девојке”
\n::\'\'carnë parma\'\' – „црвена књига” → \'\'carni parmar\'\' – „црвене књиге”
\n::\'\'laurëa lassë\'\' – „златан лист” → \'\'laurië lassi\'\' – „златно лишће”
\n\nСуперлативи придева се изводе са префиксом \'\'an-\'\':\n\n::\'\'calima\'\' – „светао/ла/ло” → \'\'ancalima\'\' – „најсветлији/а/е”\n\nНије познато како се граде компаративи придева.\n\nЗаменице су у квенији мали проблем. Постоји много непознаница, а проблем компликује и мноштво различитог материјала који је [[Џ.Р.Р. Толкин|Толкин]] написао током година у којем је често мењао своје мишљење по овом питању. Овде изложен систем је састављен из многих извора који се могу наћи како у књигама, тако и на интернету, и као такав не мора представљати тачан систем, већ је арбитраран и подложан променама.\n\nОко једне ствари нема двојбе: заменице се (углавном) јављају као суфикси на именицама или глаголима, а не као засебне речи. У следећој табели су наведене личне заменице као суфикси на глаголима (арбитрарне су означене са *):\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|1. лице једнине\n|\'\'\'ја\'\'\'\n|–n или –nyë\n|-\n|2. лице (из поштовања)\n|\'\'\'Ти\'\'\' или \'\'\'Ви\'\'\'\n|–l или –lyë \n|-\n|2. лице (фамилијарно)\n|\'\'\'ти\'\'\' или \'\'\'ви\'\'\'\n|–ccë *\n|-\n|3. лице једнине\n|\'\'\'он\'\'\' – \'\'\'она\'\'\' – \'\'\'оно\'\'\'\n|–s (уопштено)\n–ro \'\'он\'\' \n–rë \'\'она\'\'\n|-\n|1. лице множине\n|\'\'\'ми\'\'\'\n|–mmë (укључујући саговорника)\n–lmë (искључујући саговорника)\n|-\n|1. лице двојине\n|\'\'\'нас двојица/две/двоје\'\'\' (као пар)\n|–lvë или –lwë\n|-\n|3. лице множине\n|\'\'\'они\'\'\'\n|–ntë\n|}\n\nНа основу ове табеле, глагол \'\'lendë\'\' - „отићи” у перфекту се мења на следећи начин:\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|1. лице једнине\n|\'\'\'ја сам отишао\'\'\'\n|lenden или lendenyë\n|-\n|2. лице (из поштовања)\n|\'\'\'Ти/Ви си/сте отишли\'\'\'\n|lendel или lendelyë \n|-\n|2. лице (фамилијарно)\n|\'\'\'ти/ви си/сте отишли\'\'\'\n|lendeccë *\n|-\n|3. лице једнине\n|\'\'\'он/она/оно је отишао/ла/ло\'\'\'\n|lendes (уопштено)\nlendero \'\'он је отишао\'\'
\nlenderë \'\'она је отишла\'\'\n|-\n|1. лице множине\n|\'\'\'ми смо отишли\'\'\'\n|lendemmë (укључујући саговорника)
\nlendelmë (искључујући саговорника)\n|-\n|1. лице двојине\n|\'\'\'нас двојица/две/двоје смо отишли\'\'\' \n|lendelvë или lendelwë\n|-\n|3. лице множине\n|\'\'\'они су отишли\'\'\'\n|lendentë\n|}\n\nЧак се и присвојне заменице у квенији изражавају суфиксима који се додају директно на именицу. Суфикси присвојних заменица на именицама углавном одговарају суфиксима личних на глаголима, осим што се завршавају на \'\'-a\'\':\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|1. лице једнине\n|\'\'\'мој/моја/моје\'\'\'\n|–nya\n|-\n|2. лице (из поштовања)\n|\'\'\'Твој\'\'\' или \'\'\'Ваш\'\'\'\n|–lya \n|-\n|2. лице (фамилијарно)\n|\'\'\'твој\'\'\' или \'\'\'ваш\'\'\'\n|–cca *\n|-\n|3. лице једнине\n|\'\'\'његов\'\'\' – \'\'\'њен\'\'\'\n|–rya\n|-\n|1. лице множине\n|\'\'\'наш\'\'\'\n|–mma (укључујући саговорника)
\n–lma (искључујући саговорника)\n|-\n|1. лице двојине\n|\'\'\'наш\'\'\' (мој и твој)\n|–lva или –lwa\n|-\n|3. лице множине\n|\'\'\'њихов\'\'\'\n|–nta\n|}\n\nТако, на пример, именица \'\'parma\'\' – \'\'књига\'\', се мења овако:\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|1. лице једнине\n|\'\'\'моја књига\'\'\'\n|parmanya\n|-\n|2. лице (из поштовања)\n|\'\'\'Твоја/Ваша књига\'\'\'\n|parmalya \n|-\n|2. лице (фамилијарно)\n|\'\'\'твоја/ваша књига\'\'\'\n|parmacca *\n|-\n|3. лице једнине\n|\'\'\'његова/њена књига\'\'\'\n|parmarya\n|-\n|1. лице множине\n|\'\'\'наша књига\'\'\'\n|parmamma (наша и твоја књига)
\nparmalma (наша, али не и твоја књига)\n|-\n|1. лице двојине\n|\'\'\'нашa (моја и твоја) књига\'\'\'\n|parmalva или parmalwa\n|-\n|3. лице множине\n|\'\'\'њихова књига\'\'\'\n|parmanta\n|}\n\nКада се именице завршавају на сугласник, \'\'-e-\'\' се може убацити између именице и суфикса зарад лакшег изговора (нпр. \'\'macil\'\' – \'\'мач\'\' → \'\'macilerya\'\' – \'\'његов мач\'\', а не \'\'macilrya\'\'). Код множине, суфикс за множину именица \'\'-i\'\' раздваја корен именице и суфикс (\'\'macili\'\' – \'\'мачеви\'\' → \'\'maciliryar\'\' – \'\'његови мачеви\'\'). Могуће је да суфикс \'\'-nya\'\' – \'\'мој\'\' увек има \'\'-i-\'\', чак и у једнини (нпр. \'\'Anarinya\'\' – \'\'моје Сунце\'\' од \'\'Anar\'\' – \'\'Сунце\'\'). \n\nОвако добијене именице са показним и присвојним суфиксима се деклинирају као и обичне именице, тако да од номинатива \'\'parmanya\'\' – \'\'моја књига\'\', добијамо генитив \'\'parmanyo\'\', посесив \'\'parmanyaiva\'\'...\n\nУ квенији се понекад, поред суфикса, јављају и заменице као посебне речи, које служе углавном за наглашавање. Тако, у последња два стиха песме \'\'Namárië\'\' имамо:\n\n::Namárië! Nai hiruva\'\'\'lyë\'\'\' Valimar!
\n::Nai \'\'\'elyë\'\'\' hiruva! Namárië!\n\nУ првом од наведених стихова, реч \'\'hiruvalyë\'\' значи „\'\'ћеш наћи\'\'” односно „\'\'ћеш наћи-ти\'\'”, где је суфикс \'\'-lyë\'\' показна заменица 2. лица \'\'Ти\'\'. У другом стиху, пак, реч \'\'elyë\'\' је преведена са „\'\'чак [...] ти\'\'”. Према још неким примерима, чини се да се показне заменице као посебне речи у сврху наглашавања граде префиксом \'\'e-\'\' или \'\'i-\'\' на одговарајући заменични наставак (\'\'inyë\'\', \'\'elyë\'\', \'\'elmë\'\'...).\n\n==Линкови== \n*[http://move.to/ardalambion Ardalambion – детаљно описани Толкинови језици]\n*[http://www.elvish.org/gwaith Gwaith-i-Phedain – о језицима из књига Џ.Р.Р. Толкина и филмова по њима]\n\n[[Category:Толкинови језици]]\n[[Category:Вештачки језици]]\n\n\n\n[[ca:Quenya]]\n[[cs:Quenya]]\n[[de:Quenya]]\n[[en:Quenya]]\n[[es:Quenya]]\n[[fr:Quenya]]\n[[it:Quenya]]\n[[hu:Quenya nyelv]]\n[[nl:Quenya]]\n[[ja:クウェンヤ]]\n[[pl:Quenya]]\n[[ru:Квенья]]\n[[sv:Quenya]]\n[[zh:昆雅语]]','/* Основе граматике */',49,'Zorba','20050121221355','',0,0,1,0,0.099293855065,'79949878778644','20050121221355'); INSERT INTO cur VALUES (6474,6,'Quenya.jpg','Квенија написана тенгваром','Квенија написана тенгваром',49,'Zorba','20040912124215','',0,0,0,1,0.875500148977619,'79959087875784','20050120134314'); INSERT INTO cur VALUES (6476,6,'Bokelji-nosnja.JPG','Бокељска старинска ношња','',144,'Golija','20040912151642','',0,0,0,0,0.816286195829777,'79959087848357','20040912161452'); INSERT INTO cur VALUES (6477,0,'Бокељи','[[Слика:Bokelji-nosnja.JPG|thumb|Бокељска старинска ношња]]\n\n==Стјепан Митров Љубиша о Бокезима==\n\nАко је истина, што се каже, да су [[Срби]] међу Славенима најљепши народ, Бокељи су чисто одвојили од своје браће. Зрак је угодан, воде живе из врела, а припек сунчани дава биљу особити сок, за то су овдје воћке слатке мимо игдје. Цвијеће цавти и мирише зими на отвореној пољани; снијегу није трага али намири влага јесенска и честе кише, особито у [[Котор]]у, гдје се облаци, од свукуд зајмљени, сукобе и јалове у онај тијеснац као укорито. Вино је румено и реже; уље густо а танко; сир масан а смочан; месо особито кусно. Храна је приморцима највише риба, а горштацима вариво и [[сочиво]]. Ови једу обично хљеба рметинова печена под сачем нацријепњи, а они пшеничне [[покваснице]].\n\nГоре и брегове оголио је козји зуб и ископ ревачи, што узрочи љетну сушу и зимну поплавицу. Мислим да се сваке године посијеку дајбуди шест тисућа дубова у [[бадњак]]е. Да их се годином толико подњиви, куд среће!\nИ буба по Боци снује своју богату свилену пређу. Похмили почетком травња, прве омарине прољетње, пак четрдесницом настане и нестане. Излеже се црв као мрав, настане као гусјеница, завије се у кожурицу, излети лепир, пак умре на пријечац пошто попрши сјеме да учува траг.\nПриморци лове рибу мрежом, вршом, туњом, жегом и струњом. Горштаци подижу марву овчу и козју.\n\nИма у [[Бока|Боци]] пописана народа 34,770, од којега жена 17,900; по вјери дијели се на католике 9,500, и на 25,270 православне. Грађани и листом приморци бродаре, тргују и промећу се, а горштаци живе о ратарству и стоци. Половина је мушкијех у свијету, откуд довукују благо да накнаде домаћој недаћи.\n\n[[Бокези]] су наголо [[Срби]], говоре кући [[српски језик|српски]], а у свијету науче лако туђ језик: у приморју уз српски чујеш највише талијански.\nНаћи ћеш приморца у сваком крају свијета, гдје тргује и бродари, а горштака највише по Мисиру и Цариграду, гдје копа на оџаке.\nДоброцко одијело: [[кружат]], [[корет]], [[јечерма]], широке гаће и плитка капа; зову бокешкијем [[рухо]]м.\nНо се већ сад грађани и поморци преодјевају на француску. [[Ришњани]] и [[Паштровићи]] носе доламе, токе и копче; горња села рисанска, [[гуњ]], [[докољенице]], струку, опанке и [[сарук]] на херцеговачку, а [[Грбљани]], [[Махини]], [[Побори]] и [[Браићи]] на црногорску. Као обично оружје носе о рамену дугу пушку, а у пасу мале и нож.\n\nБокељ је озбиљан, тријезан, [[чазбен]], говорљив и пун поноса; држи ријеч као [[аманет]]. Вјеран друг, постојан муж, ћутљив отац, срчан јунак; сујевјеран, осветљив и напрасне ћуди. Највиши је порок друштвени у Боци [[крвна освета]], коју протежу на цијело [[братство|браство ]][[рукоставник]]а. И грабеж дјевојачки бива често. Кад родитељ неће да да кому кћер у жену, овај је зајми с пута или с воде, пак је робињу преручи својој мајци да му је чува и његује до вјенчања. Не заруче ли се, поврати је роду чисту, нити она за то нарока губи. Ово су зла, која се помичу јошт од витешкијех доба, и што их просвјета није ископала. Но пријевара, вјероломство, дерачина, прељуба, нијесу позната, а крађа и паљевина врло мало.\n\n==Вањске везе==\n\n*[http://www.rastko.org.yu/rastko-bo/zemlja/smatavulj-boka.html Симо Матавуљ: Бока и Бокељи]\n\n*[http://www.rastko.org.yu/rastko-bo/ljudi/vkaradzic-boka.html Вук Караџић: Бока Которска]\n\n*[http://www.njegos.org/petrovics/kamenst.htm Петар II. Петровић Његош: Глас Каменштака]','',144,'Golija','20040912161452','',0,0,0,0,0.649113073316,'79959087838547','20050207174713'); INSERT INTO cur VALUES (6478,0,'Бока','За чињенице погледај [[Бока которска]].\n\n\n===Бока - Стјепан Митров Љубиша===\n\n\nЗову Боком онај чаровни залијев у који се спуштају и тону кршовита и скоро неприступна брда јужне Херцеговине и Црне Горе.\nКажу људи, који свијет обађу, да је тај један од најљепшијех положаја земље; и збиља би рекао да се је овдје природа играла, кад је своје чудесно дјело на махове стварала.\nКад дођеш с мора, пошто си се нагледао ситан просутијех по пучини далматинскијех острвица, што скоро једна другу лактом коси; пошто си се дивио висини [[Велебит|Велебића]] и [[Биоково|Биокова]], стравичноме паду Крке и бојадисаному [[Трогир]]у, красној [[Неретва|Неретви]] и љуцкому [[Дубровник]]у, да ти се оку не додије, све одједном нестану острвице чак до [[Крф]]а, пак се, усред ове несташице, раствора ушће которскога залијева, као да га је творац ту умјестио да буде топцу спас.\nУшће је толико широм пространо да се не могу пресумитити зрна од топова кад са обје стране грухају. Уласком [[Оштри рт]] остаје с лијеве; ово дуго пружало херцеговачкијех брда на лик љемјеша о ралу, на шиљку изоштрено бојнијем топом. С десне видиш зимзелене брежуљке лустичке и грбаљске на махове потрапљене уз сунчани припек, су два отока у покос, које стари зваху Жањице, а врсници ни, [[Мамула]]. Ту су људи ломили љуту лит да јој умјесте бојни топ. — С пријед ти се раствора пространа лука, гдје се зими крше и пролијевају о плитко дно бијесни валови, успети и погнати јужнијем вјетром, те се сустопице запјенушени и набрекнути на достиг сутјечу.\n\n[[Слика:Narsenov-herceg-novi2-1.jpg|thumb|Поглед на Боку из Херцег Новог]]\n\nКад се брод крају допримакне, видиш горе и доље просуту множ лијепијех кућа гдје промаљају измеђ зелена сада, гдје и гдје хрпом, гдје и гдје усамљене посред овјенчанијех перивоја. Ово је стари [[Херцег Нови|Херцегнови]], којему је брштан облачио испукле зидове да му скрије плаве од олова развалине. Два му крила клону на бокове: Топла, игало чак до Суторине, коју веле, да су Дубровчани поклонили Турчину тек да се прођу горега сусједа; — и Мељине што почињу боницом млетачком, а свршују џебаном ћесаровом, за којијем промаља кук, а на куку црква куцка. Манастир Савина, што је лијевому крилу брчно перо, сједи међ ћеперизом и маслином, пак ти плијени неком тајном силом поглед. Врх Новога град, који су земаном Шпањолци утврдили и своје му име нађели, јаше као коњаник на првом реду зеленијех бријегова, а иза њега уздижу се до под облак кршовите горе.\n\nУминеш ли Мељине, рт од Кумбура отвора ново ушће с десне, па и нову локву дугу до Верига, а широку до Солила. С овога рта до свете Неђеље дугачко жало крајем воде зову [[Бијела]]; кућа до куће у поређе, као лабудови смоче море, а врх сваке лоза и воћка с оградом, док су људи находили земље да копају; пак. опет на више голи кам до планине, која је сваку посестриму надвисила, а та је [[Бијела Гора]]. С друге стране лежи на лик облука [[Солиоцко поље]], по дну којега видиш стара солила, сад лужина и мочвара, гдје блура и стура расту преко човјека висине. По сред овога облука пружа се у воду [[Превлака]], поузани рукав земље гдје се находе старе развале православног манастира [[арханђел Михајлo|арханђела Михајла]], којега су [[Млечићи]] разурили пошто му калуђере отрују; с њега и носе Кртоли име, Михољски збор; јер су бивали наголо црковни кметићи; пак та сеоца раздвају поље од мора са зеленијем бријегом. Питоми [[Тиват]] запуча га на други крај, а кад гледаш са сред локве, протеже се [[Жупа]] равна и руда далеко далеко на очњи домах, са истока до [[Спас]]а врх [[Будва|Будве]], а са сјевера видиш уза вишњу стрмен гдје охоли [[Ловћен]] уздиже небу чарну главу, коју му зором обасјају први сунчани зраци, пак из далека изгледа као да му је позлаћена.\n\nОва се локва бужи код Верига на лик врше, јер ту обје обале иду једна другој у сусрет као да ће се ручити, пак направиле тијеснац толико узак да се с Лепетат кокот чује на Каменаре; опет се брже боље разиђу и одале да начине трећу луку, која се опет дијели на лик виле у два залијева, један рисански а други которски, а перашка страна засађена међу њима као клин. Сасред ове локве угодан изгледа положај: с десне стране брегови Столива, окићени костањом у осоју, проглушују птичијем ћипиркањем; а с лијеве стрмен херцеговачкијех клисура. С према изгледа [[Пераст]] варош уточена у голој стијени као шипак.\n\nПутујеш ли к Рисну, дотакнеш отоке светог Ђорђа и Богородичин у сред луке, ту је католички манастир гдје се народ купи на сајам у сред коловоза, а поморци своје завјете прилажу од памтивијека, —сестре да не обезбрате, матере да не обесине, а жене да се у црно не обавију. Залијев је овдје доста добро широк. Погледаш ли на лијеву, Морињ лежи по врх локве као у њедрима велике стрмени, а врх њега Убли на планини. Погледаш ли десном, пут с Пераста на [[Рисан]] удјељан у љутој лити биљежи пустош коју [[манастир Бања]] прекида. Рисан је давао некад име цијелому залијеву, док му га не уграби [[Котор]]. Под високој хриди, гдје су Кривошије и Леденице, лежи Рисан у дну залијева на стрмениту намјешћу, почивало херцеговачко, као што је Котор црногорско; једина опћина, која је до данас сачувала цијело народне обичаје, пак се и с њима дичи као паун перјем. Међу Рисном и Морињом зелено загушена шума ловорике никла у грохоту, а југом из јаме Сопота, при мору реве јеком силно запјенушена вода као из млина мучнога кад се ваља с јаже низ стрми водопад.\n\nПутујеш ли к Котору, красно изгледа природе разлика. Оно голо и каменито брдо врх Пераста пружа се чак до Котора, одозго наждријела, а одоздо на завоје, што падежи понора и ревоточина снују, и над којијем висе греде и клисуре оштре и ропаве, да их ни козја стопа не допире. Под овијем страшнијем станцем, гдје се леже соко и јаштреб, поток Љута, љети сушац, дијели кршни [[Ораховац]] од јуначке [[Доброта|Доброте]]. Чудо је да су људи уздуж тако тијесног приморја поградили онако лијепијех кућа, све на низ до Котора. Ако свратиш оком на противну обалу, зелени врт и сад под онијем плавијем небом, стоје според друге обале као зрцало у кому се охола лит данимице огледа и поноси својом тужном љепотом. И ту су ти складни двори обасули редимице сву пјешчану обалу, пак кад под њом с брода завириш у тиху пучину, видиш сваку кућу једну и по једну гдје се у води као у цаклу цкли и фотографава. Тако се [[Прчањ]] и Доброта хватају у коло с Котором, који је коловођа. Кад брод под Котор, а сидро тежином утоне и у дно запне, боре се у путника двије жеље: хтио би да сљегне на крај да се одмори и опочине, а онамо жали да нема јошт залијева да се боље нараји. Кук који виси над Котором као повраз над виједром, рекао би да ће на ови час или стрмоглавити или поринути, пак град под грохот закопати. На врх кука сједи град Јованов, пунан витијех топова, а ртенице ошапила му ограда, која брани Котор с копна. Десном града лежи трг црногорски и пут на окуке уз Праћишта до међе, а лијевом царска цеста до Будве, коју бране двије тврђице: [[Тројица]] врх Кавча и Горажда според Мирца.\n\n[[Слика:Zelenika3.jpg|thumb|[[Зеленика]]]]\n\nКад се попнеш на прво ждријело врх Котора, међу те двије тврђице, видиш под собом Дугу гору гдје се протеже право, као уз туњу, са Солила на Јаз,пак дијели доњи Грбаљ од горњега и пада у море, гдје својијем њедрима начиња [[Бигово]], да је мрнару тихо пристаниште и уток. Кажу да се у Грбљу родио [[Лазар Грбљановић]] последњи цар српски. Међу два Грбља лежи као убао уточена [[Жупа]], два поља близанца [[Солиоцко]] и [[Мрчево]]. Оно, као што казасмо, допире до залијева според Бијеле, а ово друго до мора на [[Јаз]], а оба леже као прострта зелена долама, којој гр\'оце запучају горњи [[Лукаеци]] на лик копче, а доњи на лик гужве. Села доњега Грбља, просута су од Бигова до Вишњева уздуж Дола; а горњега, косом планина које друже Ловћен с Коловиром. Царски пут води преко све Жупе у Будву, а под Спасом с лијеве, под јаснијем извором остаје врх пута Подластва, манастир Богородичин. Спас зелен а висок брани да [[Грбљани]] не виде Будве.\n\nТамо се приморје криви као лук, краји су му Могрен падеж Спаса, и [[Скочидјевојка]] у сред Паштровића; тетиво пјесак; стријела рт Завале, а кундак оток светога Николе.\n\nУз прву половину овога лука лежи [[Будва]] у мору, пространијем жалом до Завале, а уз другу стари [[Паштровићи]], некад слободна и неодвисна опћина. Планине су високе, до по њих зелене, а од по њих голе и кршовите, свуђ потоцима одрте и испресијецане. Спрам Будве свети Шћепан, и он градић на мору, којега су Паштровићи у завјет градили турскијем плијеном. Са Скочидјевојке, од куд се земаном самодавила дјевојка да учува поштење, обала иде право на тромеђу. Ластва је прво село приморско, а за њим Надлушкопоље, што га дијели с лишћем обучена [[Дубовица]] од мора, а наго брдо од планине. Врх Будве пут сјевера леже по брдима села Махинска, Поборска и Браицка, што их Млечић лукавством окрну Црној Гори ([[1718]]), са три манастира православна, од којијех два бијаху црногорска, подмаински и стањевски, па кад их ћесар купи, престане црковина ([[1837]]). И у Паштровићима има њих четири, сви василинскога обреда. По планини паштровској, гдје те липњем гуши мирис девесиља и зановети, оградио ћесар три тврђице [[Шпиридон]], [[Копац]] и Пресјеку. На [[Космач]]у според [[Браић]]а зја четврта, а у пету претвори стањевски манастир.\n\nТако Бока граничи са истока и са сјевера Црном Гором, с југа Арбанијом, с подна морем јадранскијем, а са запада Херцеговином. Има пут који води преко Груде на Дубровник, те нас тобож веже Далмацијом, но он пролази турску земљу, пак га за то и не можемо звати нашијем, него докле га чепљемо.\n\nБока је мјесто здраво, за то су људи снажни и доста живе. Мушки су уопће висока струка, а жене прикладне, црнооке и тмасте. Ако је истина, што се каже, да су Срби међу Славенима најљепши народ, [[Бокељи]] су чисто одвојили од своје браће. Зрак је угодан, воде живе из врела, а припек сунчани дава биљу особити сок, за то су овдје воћке слатке мимо игдје. Цвијеће цавти и мирише зими на отвореној пољани; снијегу није трага али намири влага јесенска и честе кише, особито у Котору, гдје се облаци, од свукуд зајмљени, сукобе и јалове у онај тијеснац као укорито. Вино је румено и реже; уље густо а танко; сир масан а смочан; месо особито кусно. Храна је приморцима највише риба, а горштацима вариво и сочиво. Ови једу обично хљеба рметинова печена под сачем нацријепњи, а они пшеничне покваснице.\n\nГоре и брегове оголио је козји зуб и ископ ревачи, што узрочи љетну сушу и зимну поплавицу. Мислим да се сваке године посијеку дајбуди шест тисућа дубова у бадњаке. Да их се годином толико подњиви, куд среће!\nИ буба по Боци снује своју богату свилену пређу. Похмили почетком травња, прве омарине прољетње, пак четрдесницом настане и нестане. Излеже се црв као мрав, настане као гусјеница, завије се у кожурицу, излети лепир, пак умре на пријечац пошто попрши сјеме да учува траг.\nПриморци лове рибу мрежом, вршом, туњом, жегом и струњом. Горштаци подижу марву овчу и козју.\n\nИма у Боци пописана народа 34,770, од којега жена 17,900; по вјери дијели се на католике 9,500, и на 25,270 православне. Грађани и листом приморци бродаре, тргују и промећу се, а горштаци живе о ратарству и стоци. Половина је мушкијех у свијету, откуд довукују благо да накнаде домаћој недаћи.\n\n[[Бокези]] су наголо Срби, говоре кући српски, а у свијету науче лако туђ језик: у приморју уз српски чујеш највише талијански.\nНаћи ћеш приморца у сваком крају свијета, гдје тргује и бродари, а горштака највише по Мисиру и Цариграду, гдје копа на оџаке.\nДоброцко одијело: кружат, корет, јечерма, широке гаће и плитка капа; зову бокешкијем рухом.\n\nНо се већ сад грађани и поморци преодјевају на француску. Ришњани и Паштровићи носе доламе, токе и копче; горња села рисанска, гуњ, докољенице, струку, опанке и сарук на херцеговачку, а Грбљани, Махини, Побори и Браићи на црногорску. Као обично оружје носе о рамену дугу пушку, а у пасу мале и нож.\n\nБокељ је озбиљан, тријезан, чазбен, говорљив и пун поноса; држи ријеч као аманет. Вјеран друг, постојан муж, ћутљив отац, срчан јунак; сујевјеран, осветљив и напрасне ћуди. Највиши је порок друштвени у Боци крвна освета, коју протежу на цијело браство рукоставника. И грабеж дјевојачки бива често. Кад родитељ неће да да кому кћер у жену, овај је зајми с пута или с воде, пак је робињу преручи својој мајци да му је чува и његује до вјенчања. Не заруче ли се, поврати је роду чисту, нити она за то нарока губи. Ово су зла, која се помичу јошт од витешкијех доба, и што их просвјета није ископала. Но пријевара, вјероломство, дерачина, прељуба, нијесу позната, а крађа и паљевина врло мало.\nБока је старином припадала Бановини Зецкој те су неки звали Превалом. Пошто је пало царство српско, око ње се прегонили Турци и Млечићи, док се преда половином петнаестога вијека Млецима од страха турскога, и тако међу два зла изабере мање. Провала турска са стране херцеговачке била је јака и страшна, да се Рисан и Нови не могоше сили одржати, каошто се одржа јужна страна у здравље Црне Горе. Но помоћу Млечића и Црногораца и ти се краји опросте Турчина, пак читава Бока остане млетачка а кад паде и ова влада ([[1796]]), предаде се својевољно ћесару бечкому, који је изгуби године пете пак наново присвоји четрнаесте овога вијека.\n\n\n===Пјесник и вила - Књаз Никола И Петровић Његош===\n\n\n[[Слика:Lovcen-boka.jpg|thumb|Поглед на Ловћен из Боке]]\n\n ...Без Боке је Српство било\n ка\' невјеста без ђердана,\n или момак без челенке,\n ил\' без коња од мегдана.\n\n Ах, дивна је српска Бока,\n може Босфор да засрами!\n На свој земној површини\n чиме она да се сравни?...\n\n::::::::\'\'Цетиње 1893.\'\'\n\n===БОКА - Алекса Шантић===\n\n\n1906. \n\n Наша мила Боко, невјесто Јадрана, \n Покривена небом к\'о од плаве свиле, \n Љепша си од твоје приморкиње виле \n И свјетлија од њеног ђердана. \n\n Никада се тебе нагледао не би\', \n Но да ми је једно: да постанем валом \n Сињега ти мора, па пред твојим жалом \n Да вјечито шумим и да пјевам теби. \n\n И да с тобом гледам на твој Ловћен плави, \n Па једнога дана кад се Господ јави, \n Кад орлови наши високо заброде \n\n И са твојих рука пану гвожђа тврда, \n Да побједну химну слушам с твојих брда \n И да с тобом славим дан златне слободе!','',170,'Покрајац','20050311160936','',0,0,1,0,0.573851923725,'79949688839063','20050313200546'); INSERT INTO cur VALUES (6479,0,'Бокези','*види [[Бокељи]].','',144,'Golija','20040912155858','',0,0,0,1,0.598867961484,'79959087844141','20040912155858'); INSERT INTO cur VALUES (6480,0,'Ришњани','[[Бокељи|Бокељско]] племе.','',144,'Golija','20040912160031','',0,0,0,1,0.043241746278,'79959087839968','20040912160031'); INSERT INTO cur VALUES (6481,0,'Паштровићи','[[Бокељи|Бокељско]] племе.','',144,'Golija','20040912160122','',0,0,0,1,0.633961820339,'79959087839877','20040912160122'); INSERT INTO cur VALUES (6482,0,'Грбљани','[[Бокељи|Бокељско]] племе.','',144,'Golija','20040912160220','',0,0,0,1,0.731312567243,'79959087839779','20040912160220'); INSERT INTO cur VALUES (6483,0,'Махини','[[Бокељи|Бокељско]] племе.','',144,'Golija','20040912160251','',0,0,0,1,0.664652640309,'79959087839748','20040912160251'); INSERT INTO cur VALUES (6484,0,'Побори','[[Бокељи|Бокељско]] племе.','',144,'Golija','20040912160312','',0,0,0,1,0.261664221651,'79959087839687','20040912160312'); INSERT INTO cur VALUES (6485,0,'Браићи','[[Бокељи|Бокељско]] племе.','',144,'Golija','20040912160349','',0,0,0,1,0.572122173185,'79959087839650','20040912160349'); INSERT INTO cur VALUES (6486,0,'1201._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | \'\'\'[[1200е пне.]]\'\'\' | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]]
\n[[1206. пне.]] | [[1205. пне.]] | [[1204. пне.]] | [[1203. пне.]] | [[1202. пне.]] | \'\'\'1201. пне.\'\'\' | [[1200. пне.]] | [[1199. пне.]] | [[1198. пне.]] | [[1197. пне.]] | [[1196. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175138','',0,0,0,0,0.63324447611,'79959087824861','20040912175138'); INSERT INTO cur VALUES (6487,0,'1202._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | \'\'\'[[1200е пне.]]\'\'\' | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]]
\n[[1207. пне.]] | [[1206. пне.]] | [[1205. пне.]] | [[1204. пне.]] | [[1203. пне.]] | \'\'\'1202. пне.\'\'\' | [[1201. пне.]] | [[1200. пне.]] | [[1199. пне.]] | [[1198. пне.]] | [[1197. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175124','',0,0,0,0,0.332086431017,'79959087824875','20040912175124'); INSERT INTO cur VALUES (6488,0,'1207._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | \'\'\'[[1200е пне.]]\'\'\' | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]]
\n[[1212. пне.]] | [[1211. пне.]] | [[1210. пне.]] | [[1209. пне.]] | [[1208. пне.]] | \'\'\'1207. пне.\'\'\' | [[1206. пне.]] | [[1205. пне.]] | [[1204. пне.]] | [[1203. пне.]] | [[1202. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175221','',0,0,0,0,0.100659072446,'79959087824778','20040912175319'); INSERT INTO cur VALUES (6489,0,'1203._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | \'\'\'[[1200е пне.]]\'\'\' | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]]
\n[[1208. пне.]] | [[1207. пне.]] | [[1206. пне.]] | [[1205. пне.]] | [[1204. пне.]] | \'\'\'1203. пне.\'\'\' | [[1202. пне.]] | [[1201. пне.]] | [[1200. пне.]] | [[1199. пне.]] | [[1198. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175140','',0,0,0,0,0.991288915738,'79959087824859','20040912175237'); INSERT INTO cur VALUES (6490,0,'1204._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | \'\'\'[[1200е пне.]]\'\'\' | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]]
\n[[1209. пне.]] | [[1208. пне.]] | [[1207. пне.]] | [[1206. пне.]] | [[1205. пне.]] | \'\'\'1204. пне.\'\'\' | [[1203. пне.]] | [[1202. пне.]] | [[1201. пне.]] | [[1200. пне.]] | [[1199. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175151','',0,0,0,0,0.219234781908,'79959087824848','20040912175244'); INSERT INTO cur VALUES (6491,0,'1205._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | \'\'\'[[1200е пне.]]\'\'\' | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]]
\n[[1210. пне.]] | [[1209. пне.]] | [[1208. пне.]] | [[1207. пне.]] | [[1206. пне.]] | \'\'\'1205. пне.\'\'\' | [[1204. пне.]] | [[1203. пне.]] | [[1202. пне.]] | [[1201. пне.]] | [[1200. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175212','',0,0,0,0,0.105287961711,'79959087824787','20040912175252'); INSERT INTO cur VALUES (6492,0,'1206._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | \'\'\'[[1200е пне.]]\'\'\' | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]]
\n[[1211. пне.]] | [[1210. пне.]] | [[1209. пне.]] | [[1208. пне.]] | [[1207. пне.]] | \'\'\'1206. пне.\'\'\' | [[1205. пне.]] | [[1204. пне.]] | [[1203. пне.]] | [[1202. пне.]] | [[1201. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175212','',0,0,0,0,0.925372840802,'79959087824787','20040912175305'); INSERT INTO cur VALUES (6493,0,'1208._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | \'\'\'[[1200е пне.]]\'\'\' | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]]
\n[[1213. пне.]] | [[1212. пне.]] | [[1211. пне.]] | [[1210. пне.]] | [[1209. пне.]] | \'\'\'1208. пне.\'\'\' | [[1207. пне.]] | [[1206. пне.]] | [[1205. пне.]] | [[1204. пне.]] | [[1203. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175236','',0,0,0,1,0.753512993806,'79959087824763','20040912175326'); INSERT INTO cur VALUES (6494,0,'1209._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | \'\'\'[[1200е пне.]]\'\'\' | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]] | [[1170е пне.]]
\n[[1214. пне.]] | [[1213. пне.]] | [[1212. пне.]] | [[1211. пне.]] | [[1210. пне.]] | \'\'\'1209. пне.\'\'\' | [[1208. пне.]] | [[1207. пне.]] | [[1206. пне.]] | [[1205. пне.]] | [[1204. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175243','',0,0,0,1,0.750037852558,'79959087824756','20040912175343'); INSERT INTO cur VALUES (6495,0,'1210._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | \'\'\'[[1210е пне.]]\'\'\' | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]]
\n[[1215. пне.]] | [[1214. пне.]] | [[1213. пне.]] | [[1212. пне.]] | [[1211. пне.]] | \'\'\'1210. пне.\'\'\' | [[1209. пне.]] | [[1208. пне.]] | [[1207. пне.]] | [[1206. пне.]] | [[1205. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175248','',0,0,0,1,0.791519517448,'79959087824751','20040912175401'); INSERT INTO cur VALUES (6496,0,'1211._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | \'\'\'[[1210е пне.]]\'\'\' | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]]
\n[[1216. пне.]] | [[1215. пне.]] | [[1214. пне.]] | [[1213. пне.]] | [[1212. пне.]] | \'\'\'1211. пне.\'\'\' | [[1210. пне.]] | [[1209. пне.]] | [[1208. пне.]] | [[1207. пне.]] | [[1206. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175304','',0,0,0,1,0.357675697355,'79959087824695','20040912175406'); INSERT INTO cur VALUES (6497,0,'1212._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | \'\'\'[[1210е пне.]]\'\'\' | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]]
\n[[1217. пне.]] | [[1216. пне.]] | [[1215. пне.]] | [[1214. пне.]] | [[1213. пне.]] | \'\'\'1212. пне.\'\'\' | [[1211. пне.]] | [[1210. пне.]] | [[1209. пне.]] | [[1208. пне.]] | [[1207. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175319','',0,0,0,1,0.105532977779,'79959087824680','20040912175413'); INSERT INTO cur VALUES (6498,0,'1213._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | \'\'\'[[1210е пне.]]\'\'\' | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]]
\n[[1218. пне.]] | [[1217. пне.]] | [[1216. пне.]] | [[1215. пне.]] | [[1214. пне.]] | \'\'\'1213. пне.\'\'\' | [[1212. пне.]] | [[1211. пне.]] | [[1210. пне.]] | [[1209. пне.]] | [[1208. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175326','',0,0,0,1,0.356361181176,'79959087824673','20040912175425'); INSERT INTO cur VALUES (6499,0,'1214._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | \'\'\'[[1210е пне.]]\'\'\' | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]]
\n[[1219. пне.]] | [[1218. пне.]] | [[1217. пне.]] | [[1216. пне.]] | [[1215. пне.]] | \'\'\'1214. пне.\'\'\' | [[1213. пне.]] | [[1212. пне.]] | [[1211. пне.]] | [[1210. пне.]] | [[1209. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175343','',0,0,0,1,0.405997331443,'79959087824656','20040912175441'); INSERT INTO cur VALUES (6500,0,'1215._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | \'\'\'[[1210е пне.]]\'\'\' | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]]
\n[[1220. пне.]] | [[1219. пне.]] | [[1218. пне.]] | [[1217. пне.]] | [[1216. пне.]] | \'\'\'1215. пне.\'\'\' | [[1214. пне.]] | [[1213. пне.]] | [[1212. пне.]] | [[1211. пне.]] | [[1210. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175401','',0,0,0,1,0.580793712093,'79959087824598','20040912175441'); INSERT INTO cur VALUES (6501,0,'1216._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | \'\'\'[[1210е пне.]]\'\'\' | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]]
\n[[1221. пне.]] | [[1220. пне.]] | [[1219. пне.]] | [[1218. пне.]] | [[1217. пне.]] | \'\'\'1216. пне.\'\'\' | [[1215. пне.]] | [[1214. пне.]] | [[1213. пне.]] | [[1212. пне.]] | [[1211. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175404','',0,0,0,1,0.631646162193,'79959087824595','20040912175525'); INSERT INTO cur VALUES (6502,0,'1217._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | \'\'\'[[1210е пне.]]\'\'\' | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]]
\n[[1222. пне.]] | [[1221. пне.]] | [[1220. пне.]] | [[1219. пне.]] | [[1218. пне.]] | \'\'\'1217. пне.\'\'\' | [[1216. пне.]] | [[1215. пне.]] | [[1214. пне.]] | [[1213. пне.]] | [[1212. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175413','',0,0,0,1,0.222372452366,'79959087824586','20040912175534'); INSERT INTO cur VALUES (6503,0,'1218._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | \'\'\'[[1210е пне.]]\'\'\' | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]]
\n[[1223. пне.]] | [[1222. пне.]] | [[1221. пне.]] | [[1220. пне.]] | [[1219. пне.]] | \'\'\'1218. пне.\'\'\' | [[1217. пне.]] | [[1216. пне.]] | [[1215. пне.]] | [[1214. пне.]] | [[1213. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175424','',0,0,0,1,0.256951048624,'79959087824575','20040912175544'); INSERT INTO cur VALUES (6504,0,'1219._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | \'\'\'[[1210е пне.]]\'\'\' | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]] | [[1180е пне.]]
\n[[1224. пне.]] | [[1223. пне.]] | [[1222. пне.]] | [[1221. пне.]] | [[1220. пне.]] | \'\'\'1219. пне.\'\'\' | [[1218. пне.]] | [[1217. пне.]] | [[1216. пне.]] | [[1215. пне.]] | [[1214. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175440','',0,0,0,1,0.307060407618,'79959087824559','20040912175547'); INSERT INTO cur VALUES (6505,0,'1220._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | \'\'\'[[1220е пне.]]\'\'\' | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]]
\n[[1225. пне.]] | [[1224. пне.]] | [[1223. пне.]] | [[1222. пне.]] | [[1221. пне.]] | \'\'\'1220. пне.\'\'\' | [[1219. пне.]] | [[1218. пне.]] | [[1217. пне.]] | [[1216. пне.]] | [[1215. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175440','',0,0,0,1,0.219515795456,'79959087824559','20040912175600'); INSERT INTO cur VALUES (6506,0,'1221._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | \'\'\'[[1220е пне.]]\'\'\' | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]]
\n[[1226. пне.]] | [[1225. пне.]] | [[1224. пне.]] | [[1223. пне.]] | [[1222. пне.]] | \'\'\'1221. пне.\'\'\' | [[1220. пне.]] | [[1219. пне.]] | [[1218. пне.]] | [[1217. пне.]] | [[1216. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175524','',0,0,0,1,0.811502217227,'79959087824475','20040912175618'); INSERT INTO cur VALUES (6507,0,'1222._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | \'\'\'[[1220е пне.]]\'\'\' | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]]
\n[[1227. пне.]] | [[1226. пне.]] | [[1225. пне.]] | [[1224. пне.]] | [[1223. пне.]] | \'\'\'1222. пне.\'\'\' | [[1221. пне.]] | [[1220. пне.]] | [[1219. пне.]] | [[1218. пне.]] | [[1217. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175533','',0,0,0,1,0.616681576528,'79959087824466','20040912175620'); INSERT INTO cur VALUES (6508,0,'1223._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | \'\'\'[[1220е пне.]]\'\'\' | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]]
\n[[1228. пне.]] | [[1227. пне.]] | [[1226. пне.]] | [[1225. пне.]] | [[1224. пне.]] | \'\'\'1223. пне.\'\'\' | [[1222. пне.]] | [[1221. пне.]] | [[1220. пне.]] | [[1219. пне.]] | [[1218. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175541','',0,0,0,1,0.424487423349,'79959087824458','20040912175638'); INSERT INTO cur VALUES (6509,0,'1224._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | \'\'\'[[1220е пне.]]\'\'\' | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]]
\n[[1229. пне.]] | [[1228. пне.]] | [[1227. пне.]] | [[1226. пне.]] | [[1225. пне.]] | \'\'\'1224. пне.\'\'\' | [[1223. пне.]] | [[1222. пне.]] | [[1221. пне.]] | [[1220. пне.]] | [[1219. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175547','',0,0,0,1,0.847839225013,'79959087824452','20040912175643'); INSERT INTO cur VALUES (6510,0,'1225._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | \'\'\'[[1220е пне.]]\'\'\' | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]]
\n[[1230. пне.]] | [[1229. пне.]] | [[1228. пне.]] | [[1227. пне.]] | [[1226. пне.]] | \'\'\'1225. пне.\'\'\' | [[1224. пне.]] | [[1223. пне.]] | [[1222. пне.]] | [[1221. пне.]] | [[1220. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175559','',0,0,0,1,0.333576199288,'79959087824440','20040912175653'); INSERT INTO cur VALUES (6511,0,'1226._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | \'\'\'[[1220е пне.]]\'\'\' | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]]
\n[[1231. пне.]] | [[1230. пне.]] | [[1229. пне.]] | [[1228. пне.]] | [[1227. пне.]] | \'\'\'1226. пне.\'\'\' | [[1225. пне.]] | [[1224. пне.]] | [[1223. пне.]] | [[1222. пне.]] | [[1221. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175617','',0,0,0,1,0.617014320389,'79959087824382','20040912175701'); INSERT INTO cur VALUES (6512,0,'1227._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | \'\'\'[[1220е пне.]]\'\'\' | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]]
\n[[1232. пне.]] | [[1231. пне.]] | [[1230. пне.]] | [[1229. пне.]] | [[1228. пне.]] | \'\'\'1227. пне.\'\'\' | [[1226. пне.]] | [[1225. пне.]] | [[1224. пне.]] | [[1223. пне.]] | [[1222. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175619','',0,0,0,1,0.309204964111,'79959087824380','20040912175711'); INSERT INTO cur VALUES (6513,0,'1228._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | \'\'\'[[1220е пне.]]\'\'\' | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]]
\n[[1233. пне.]] | [[1232. пне.]] | [[1231. пне.]] | [[1230. пне.]] | [[1229. пне.]] | \'\'\'1228. пне.\'\'\' | [[1227. пне.]] | [[1226. пне.]] | [[1225. пне.]] | [[1224. пне.]] | [[1223. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175638','',0,0,0,1,0.159147458225,'79959087824361','20040912175729'); INSERT INTO cur VALUES (6514,0,'1229._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | \'\'\'[[1220е пне.]]\'\'\' | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]] | [[1190е пне.]]
\n[[1234. пне.]] | [[1233. пне.]] | [[1232. пне.]] | [[1231. пне.]] | [[1230. пне.]] | \'\'\'1229. пне.\'\'\' | [[1228. пне.]] | [[1227. пне.]] | [[1226. пне.]] | [[1225. пне.]] | [[1224. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175642','',0,0,0,1,0.280296668075,'79959087824357','20040912175742'); INSERT INTO cur VALUES (6515,0,'1230._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | \'\'\'[[1230е пне.]]\'\'\' | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]]
\n[[1235. пне.]] | [[1234. пне.]] | [[1233. пне.]] | [[1232. пне.]] | [[1231. пне.]] | \'\'\'1230. пне.\'\'\' | [[1229. пне.]] | [[1228. пне.]] | [[1227. пне.]] | [[1226. пне.]] | [[1225. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175651','',0,0,0,1,0.440949583631,'79959087824348','20040912175747'); INSERT INTO cur VALUES (6516,0,'1231._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | \'\'\'[[1230е пне.]]\'\'\' | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]]
\n[[1236. пне.]] | [[1235. пне.]] | [[1234. пне.]] | [[1233. пне.]] | [[1232. пне.]] | \'\'\'1231. пне.\'\'\' | [[1230. пне.]] | [[1229. пне.]] | [[1228. пне.]] | [[1227. пне.]] | [[1226. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175700','',0,0,0,1,0.21841629791,'79959087824299','20040912175754'); INSERT INTO cur VALUES (6517,0,'1232._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | \'\'\'[[1230е пне.]]\'\'\' | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]]
\n[[1237. пне.]] | [[1236. пне.]] | [[1235. пне.]] | [[1234. пне.]] | [[1233. пне.]] | \'\'\'1232. пне.\'\'\' | [[1231. пне.]] | [[1230. пне.]] | [[1229. пне.]] | [[1228. пне.]] | [[1227. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175711','',0,0,0,1,0.24853139196,'79959087824288','20040912175807'); INSERT INTO cur VALUES (6518,0,'1233._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | \'\'\'[[1230е пне.]]\'\'\' | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]]
\n[[1238. пне.]] | [[1237. пне.]] | [[1236. пне.]] | [[1235. пне.]] | [[1234. пне.]] | \'\'\'1233. пне.\'\'\' | [[1232. пне.]] | [[1231. пне.]] | [[1230. пне.]] | [[1229. пне.]] | [[1228. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175729','',0,0,0,1,0.348184029268,'79959087824270','20040912175819'); INSERT INTO cur VALUES (6519,0,'1234._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | \'\'\'[[1230е пне.]]\'\'\' | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]]
\n[[1239. пне.]] | [[1238. пне.]] | [[1237. пне.]] | [[1236. пне.]] | [[1235. пне.]] | \'\'\'1234. пне.\'\'\' | [[1233. пне.]] | [[1232. пне.]] | [[1231. пне.]] | [[1230. пне.]] | [[1229. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175736','',0,0,0,1,0.073996911791,'79959087824263','20040912175827'); INSERT INTO cur VALUES (6520,0,'1235._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | \'\'\'[[1230е пне.]]\'\'\' | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]]
\n[[1240. пне.]] | [[1239. пне.]] | [[1238. пне.]] | [[1237. пне.]] | [[1236. пне.]] | \'\'\'1235. пне.\'\'\' | [[1234. пне.]] | [[1233. пне.]] | [[1232. пне.]] | [[1231. пне.]] | [[1230. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175744','',0,0,0,1,0.55491425961,'79959087824255','20040912175839'); INSERT INTO cur VALUES (6521,0,'1236._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | \'\'\'[[1230е пне.]]\'\'\' | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]]
\n[[1241. пне.]] | [[1240. пне.]] | [[1239. пне.]] | [[1238. пне.]] | [[1237. пне.]] | \'\'\'1236. пне.\'\'\' | [[1235. пне.]] | [[1234. пне.]] | [[1233. пне.]] | [[1232. пне.]] | [[1231. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175754','',0,0,0,1,0.005417530893,'79959087824245','20040912175923'); INSERT INTO cur VALUES (6522,0,'1237._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | \'\'\'[[1230е пне.]]\'\'\' | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]]
\n[[1242. пне.]] | [[1241. пне.]] | [[1240. пне.]] | [[1239. пне.]] | [[1238. пне.]] | \'\'\'1237. пне.\'\'\' | [[1236. пне.]] | [[1235. пне.]] | [[1234. пне.]] | [[1233. пне.]] | [[1232. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175805','',0,0,0,1,0.203433802446,'79959087824194','20040912175942'); INSERT INTO cur VALUES (6523,0,'1238._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | \'\'\'[[1230е пне.]]\'\'\' | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]]
\n[[1243. пне.]] | [[1242. пне.]] | [[1241. пне.]] | [[1240. пне.]] | [[1239. пне.]] | \'\'\'1238. пне.\'\'\' | [[1237. пне.]] | [[1236. пне.]] | [[1235. пне.]] | [[1234. пне.]] | [[1233. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175818','',0,0,0,1,0.961314294935,'79959087824181','20040912175944'); INSERT INTO cur VALUES (6524,0,'1239._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | \'\'\'[[1230е пне.]]\'\'\' | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]] | [[1200е пне.]]
\n[[1244. пне.]] | [[1243. пне.]] | [[1242. пне.]] | [[1241. пне.]] | [[1240. пне.]] | \'\'\'1239. пне.\'\'\' | [[1238. пне.]] | [[1237. пне.]] | [[1236. пне.]] | [[1235. пне.]] | [[1234. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175826','',0,0,0,1,0.4394950133,'79959087824173','20040912175957'); INSERT INTO cur VALUES (6525,0,'1240._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | \'\'\'[[1240е пне.]]\'\'\' | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]]
\n[[1245. пне.]] | [[1244. пне.]] | [[1243. пне.]] | [[1242. пне.]] | [[1241. пне.]] | \'\'\'1240. пне.\'\'\' | [[1239. пне.]] | [[1238. пне.]] | [[1237. пне.]] | [[1236. пне.]] | [[1235. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175838','',0,0,0,1,0.623781145841,'79959087824161','20040912180004'); INSERT INTO cur VALUES (6526,0,'1241._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | \'\'\'[[1240е пне.]]\'\'\' | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]]
\n[[1246. пне.]] | [[1245. пне.]] | [[1244. пне.]] | [[1243. пне.]] | [[1242. пне.]] | \'\'\'1241. пне.\'\'\' | [[1240. пне.]] | [[1239. пне.]] | [[1238. пне.]] | [[1237. пне.]] | [[1236. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175922','',0,0,0,1,0.793639545698,'79959087824077','20040912180023'); INSERT INTO cur VALUES (6527,0,'1242._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | \'\'\'[[1240е пне.]]\'\'\' | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]]
\n[[1247. пне.]] | [[1246. пне.]] | [[1245. пне.]] | [[1244. пне.]] | [[1243. пне.]] | \'\'\'1242. пне.\'\'\' | [[1241. пне.]] | [[1240. пне.]] | [[1239. пне.]] | [[1238. пне.]] | [[1237. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175940','',0,0,0,1,0.803749985902,'79959087824059','20040912180024'); INSERT INTO cur VALUES (6528,0,'1243._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | \'\'\'[[1240е пне.]]\'\'\' | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]]
\n[[1248. пне.]] | [[1247. пне.]] | [[1246. пне.]] | [[1245. пне.]] | [[1244. пне.]] | \'\'\'1243. пне.\'\'\' | [[1242. пне.]] | [[1241. пне.]] | [[1240. пне.]] | [[1239. пне.]] | [[1238. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175943','',0,0,0,1,0.028382359086,'79959087824056','20040912180034'); INSERT INTO cur VALUES (6529,0,'1244._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | \'\'\'[[1240е пне.]]\'\'\' | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]]
\n[[1249. пне.]] | [[1248. пне.]] | [[1247. пне.]] | [[1246. пне.]] | [[1245. пне.]] | \'\'\'1244. пне.\'\'\' | [[1243. пне.]] | [[1242. пне.]] | [[1241. пне.]] | [[1240. пне.]] | [[1239. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912175956','',0,0,0,1,0.575519420475,'79959087824043','20040912180047'); INSERT INTO cur VALUES (6530,0,'1245._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | \'\'\'[[1240е пне.]]\'\'\' | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]]
\n[[1250. пне.]] | [[1249. пне.]] | [[1248. пне.]] | [[1247. пне.]] | [[1246. пне.]] | \'\'\'1245. пне.\'\'\' | [[1244. пне.]] | [[1243. пне.]] | [[1242. пне.]] | [[1241. пне.]] | [[1240. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180003','',0,0,0,1,0.758800596352,'79959087819996','20040912180059'); INSERT INTO cur VALUES (6531,0,'1246._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | \'\'\'[[1240е пне.]]\'\'\' | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]]
\n[[1251. пне.]] | [[1250. пне.]] | [[1249. пне.]] | [[1248. пне.]] | [[1247. пне.]] | \'\'\'1246. пне.\'\'\' | [[1245. пне.]] | [[1244. пне.]] | [[1243. пне.]] | [[1242. пне.]] | [[1241. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180022','',0,0,0,1,0.252632472782,'79959087819977','20040912180107'); INSERT INTO cur VALUES (6532,0,'1247._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | \'\'\'[[1240е пне.]]\'\'\' | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]]
\n[[1252. пне.]] | [[1251. пне.]] | [[1250. пне.]] | [[1249. пне.]] | [[1248. пне.]] | \'\'\'1247. пне.\'\'\' | [[1246. пне.]] | [[1245. пне.]] | [[1244. пне.]] | [[1243. пне.]] | [[1242. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180024','',0,0,0,1,0.029035580824,'79959087819975','20040912180123'); INSERT INTO cur VALUES (6533,0,'1248._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | \'\'\'[[1240е пне.]]\'\'\' | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]]
\n[[1253. пне.]] | [[1252. пне.]] | [[1251. пне.]] | [[1250. пне.]] | [[1249. пне.]] | \'\'\'1248. пне.\'\'\' | [[1247. пне.]] | [[1246. пне.]] | [[1245. пне.]] | [[1244. пне.]] | [[1243. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180033','',0,0,0,1,0.893431656944,'79959087819966','20040912180133'); INSERT INTO cur VALUES (6534,0,'1249._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | \'\'\'[[1240е пне.]]\'\'\' | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]] | [[1210е пне.]]
\n[[1254. пне.]] | [[1253. пне.]] | [[1252. пне.]] | [[1251. пне.]] | [[1250. пне.]] | \'\'\'1249. пне.\'\'\' | [[1248. пне.]] | [[1247. пне.]] | [[1246. пне.]] | [[1245. пне.]] | [[1244. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180046','',0,0,0,1,0.505685370651,'79959087819953','20040912180204'); INSERT INTO cur VALUES (6535,0,'1250._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | \'\'\'[[1250е пне.]]\'\'\' | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]]
\n[[1255. пне.]] | [[1254. пне.]] | [[1253. пне.]] | [[1252. пне.]] | [[1251. пне.]] | \'\'\'1250. пне.\'\'\' | [[1249. пне.]] | [[1248. пне.]] | [[1247. пне.]] | [[1246. пне.]] | [[1245. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180059','',0,0,0,1,0.330526919724,'79959087819940','20040912180204'); INSERT INTO cur VALUES (6536,0,'1251._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | \'\'\'[[1250е пне.]]\'\'\' | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]]
\n[[1256. пне.]] | [[1255. пне.]] | [[1254. пне.]] | [[1253. пне.]] | [[1252. пне.]] | \'\'\'1251. пне.\'\'\' | [[1250. пне.]] | [[1249. пне.]] | [[1248. пне.]] | [[1247. пне.]] | [[1246. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180107','',0,0,0,1,0.052901555809,'79959087819892','20040912180223'); INSERT INTO cur VALUES (6537,0,'1252._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | \'\'\'[[1250е пне.]]\'\'\' | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]]
\n[[1257. пне.]] | [[1256. пне.]] | [[1255. пне.]] | [[1254. пне.]] | [[1253. пне.]] | \'\'\'1252. пне.\'\'\' | [[1251. пне.]] | [[1250. пне.]] | [[1249. пне.]] | [[1248. пне.]] | [[1247. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180122','',0,0,0,1,0.493661793644,'79959087819877','20040912180227'); INSERT INTO cur VALUES (6538,0,'1253._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | \'\'\'[[1250е пне.]]\'\'\' | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]]
\n[[1258. пне.]] | [[1257. пне.]] | [[1256. пне.]] | [[1255. пне.]] | [[1254. пне.]] | \'\'\'1253. пне.\'\'\' | [[1252. пне.]] | [[1251. пне.]] | [[1250. пне.]] | [[1249. пне.]] | [[1248. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180132','',0,0,0,1,0.973643573454,'79959087819867','20040912180234'); INSERT INTO cur VALUES (6539,0,'1255._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | \'\'\'[[1250е пне.]]\'\'\' | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]]
\n[[1260. пне.]] | [[1259. пне.]] | [[1258. пне.]] | [[1257. пне.]] | [[1256. пне.]] | \'\'\'1255. пне.\'\'\' | [[1254. пне.]] | [[1253. пне.]] | [[1252. пне.]] | [[1251. пне.]] | [[1250. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180202','',0,0,0,1,0.939327092347,'79959087819797','20040912180253'); INSERT INTO cur VALUES (6540,0,'1254._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | \'\'\'[[1250е пне.]]\'\'\' | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]]
\n[[1259. пне.]] | [[1258. пне.]] | [[1257. пне.]] | [[1256. пне.]] | [[1255. пне.]] | \'\'\'1254. пне.\'\'\' | [[1253. пне.]] | [[1252. пне.]] | [[1251. пне.]] | [[1250. пне.]] | [[1249. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180203','',0,0,0,1,0.569200663161,'79959087819796','20040912180245'); INSERT INTO cur VALUES (6541,0,'1256._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | \'\'\'[[1250е пне.]]\'\'\' | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]]
\n[[1261. пне.]] | [[1260. пне.]] | [[1259. пне.]] | [[1258. пне.]] | [[1257. пне.]] | \'\'\'1256. пне.\'\'\' | [[1255. пне.]] | [[1254. пне.]] | [[1253. пне.]] | [[1252. пне.]] | [[1251. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180222','',0,0,0,1,0.604015263544,'79959087819777','20040912180332'); INSERT INTO cur VALUES (6542,0,'1257._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | \'\'\'[[1250е пне.]]\'\'\' | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]]
\n[[1262. пне.]] | [[1261. пне.]] | [[1260. пне.]] | [[1259. пне.]] | [[1258. пне.]] | \'\'\'1257. пне.\'\'\' | [[1256. пне.]] | [[1255. пне.]] | [[1254. пне.]] | [[1253. пне.]] | [[1252. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180226','',0,0,0,1,0.323684194742,'79959087819773','20040912180343'); INSERT INTO cur VALUES (6543,0,'1258._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | \'\'\'[[1250е пне.]]\'\'\' | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]]
\n[[1263. пне.]] | [[1262. пне.]] | [[1261. пне.]] | [[1260. пне.]] | [[1259. пне.]] | \'\'\'1258. пне.\'\'\' | [[1257. пне.]] | [[1256. пне.]] | [[1255. пне.]] | [[1254. пне.]] | [[1253. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180234','',0,0,0,1,0.20908183102,'79959087819765','20040912180403'); INSERT INTO cur VALUES (6544,0,'1259._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | \'\'\'[[1250е пне.]]\'\'\' | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]] | [[1220е пне.]]
\n[[1264. пне.]] | [[1263. пне.]] | [[1262. пне.]] | [[1261. пне.]] | [[1260. пне.]] | \'\'\'1259. пне.\'\'\' | [[1258. пне.]] | [[1257. пне.]] | [[1256. пне.]] | [[1255. пне.]] | [[1254. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180245','',0,0,0,1,0.128747877259,'79959087819754','20040912180420'); INSERT INTO cur VALUES (6545,0,'1260._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | \'\'\'[[1260е пне.]]\'\'\' | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]]
\n[[1265. пне.]] | [[1264. пне.]] | [[1263. пне.]] | [[1262. пне.]] | [[1261. пне.]] | \'\'\'1260. пне.\'\'\' | [[1259. пне.]] | [[1258. пне.]] | [[1257. пне.]] | [[1256. пне.]] | [[1255. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180251','',0,0,0,1,0.801255599037,'79959087819748','20040912180424'); INSERT INTO cur VALUES (6546,0,'1261._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | \'\'\'[[1260е пне.]]\'\'\' | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]]
\n[[1266. пне.]] | [[1265. пне.]] | [[1264. пне.]] | [[1263. пне.]] | [[1262. пне.]] | \'\'\'1261. пне.\'\'\' | [[1260. пне.]] | [[1259. пне.]] | [[1258. пне.]] | [[1257. пне.]] | [[1256. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180332','',0,0,0,1,0.948357453546,'79959087819667','20040912180434'); INSERT INTO cur VALUES (6547,0,'1262._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | \'\'\'[[1260е пне.]]\'\'\' | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]]
\n[[1267. пне.]] | [[1266. пне.]] | [[1265. пне.]] | [[1264. пне.]] | [[1263. пне.]] | \'\'\'1262. пне.\'\'\' | [[1261. пне.]] | [[1260. пне.]] | [[1259. пне.]] | [[1258. пне.]] | [[1257. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180342','',0,0,0,1,0.060494175209,'79959087819657','20040912180437'); INSERT INTO cur VALUES (6548,0,'1263._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | \'\'\'[[1260е пне.]]\'\'\' | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]]
\n[[1268. пне.]] | [[1267. пне.]] | [[1266. пне.]] | [[1265. пне.]] | [[1264. пне.]] | \'\'\'1263. пне.\'\'\' | [[1262. пне.]] | [[1261. пне.]] | [[1260. пне.]] | [[1259. пне.]] | [[1258. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180403','',0,0,0,1,0.75739817636,'79959087819596','20040912180445'); INSERT INTO cur VALUES (6549,0,'1264._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | \'\'\'[[1260е пне.]]\'\'\' | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]]
\n[[1269. пне.]] | [[1268. пне.]] | [[1267. пне.]] | [[1266. пне.]] | [[1265. пне.]] | \'\'\'1264. пне.\'\'\' | [[1263. пне.]] | [[1262. пне.]] | [[1261. пне.]] | [[1260. пне.]] | [[1259. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180419','',0,0,0,1,0.481679571551,'79959087819580','20040912180511'); INSERT INTO cur VALUES (6550,0,'1265._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | \'\'\'[[1260е пне.]]\'\'\' | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]]
\n[[1270. пне.]] | [[1269. пне.]] | [[1268. пне.]] | [[1267. пне.]] | [[1266. пне.]] | \'\'\'1265. пне.\'\'\' | [[1264. пне.]] | [[1263. пне.]] | [[1262. пне.]] | [[1261. пне.]] | [[1260. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180420','',0,0,0,1,0.089543512133,'79959087819579','20040912180517'); INSERT INTO cur VALUES (6551,0,'1266._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | \'\'\'[[1260е пне.]]\'\'\' | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]]
\n[[1271. пне.]] | [[1270. пне.]] | [[1269. пне.]] | [[1268. пне.]] | [[1267. пне.]] | \'\'\'1266. пне.\'\'\' | [[1265. пне.]] | [[1264. пне.]] | [[1263. пне.]] | [[1262. пне.]] | [[1261. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180433','',0,0,0,1,0.471144339289,'79959087819566','20040912180518'); INSERT INTO cur VALUES (6552,0,'1267._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | \'\'\'[[1260е пне.]]\'\'\' | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]]
\n[[1272. пне.]] | [[1271. пне.]] | [[1270. пне.]] | [[1269. пне.]] | [[1268. пне.]] | \'\'\'1267. пне.\'\'\' | [[1266. пне.]] | [[1265. пне.]] | [[1264. пне.]] | [[1263. пне.]] | [[1262. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180436','',0,0,0,1,0.133112518179,'79959087819563','20040912180526'); INSERT INTO cur VALUES (6553,0,'1268._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | \'\'\'[[1260е пне.]]\'\'\' | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]]
\n[[1273. пне.]] | [[1272. пне.]] | [[1271. пне.]] | [[1270. пне.]] | [[1269. пне.]] | \'\'\'1268. пне.\'\'\' | [[1267. пне.]] | [[1266. пне.]] | [[1265. пне.]] | [[1264. пне.]] | [[1263. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180444','',0,0,0,1,0.434842508954,'79959087819555','20040912180537'); INSERT INTO cur VALUES (6554,0,'1269._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | \'\'\'[[1260е пне.]]\'\'\' | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]] | [[1230е пне.]]
\n[[1274. пне.]] | [[1273. пне.]] | [[1272. пне.]] | [[1271. пне.]] | [[1270. пне.]] | \'\'\'1269. пне.\'\'\' | [[1268. пне.]] | [[1267. пне.]] | [[1266. пне.]] | [[1265. пне.]] | [[1264. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180510','',0,0,0,1,0.33325342151,'79959087819489','20040912182053'); INSERT INTO cur VALUES (6555,0,'1270._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | \'\'\'[[1270е пне.]]\'\'\' | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]]
\n[[1275. пне.]] | [[1274. пне.]] | [[1273. пне.]] | [[1272. пне.]] | [[1271. пне.]] | \'\'\'1270. пне.\'\'\' | [[1269. пне.]] | [[1268. пне.]] | [[1267. пне.]] | [[1266. пне.]] | [[1265. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180514','',0,0,0,1,0.087746035349,'79959087819485','20040912182053'); INSERT INTO cur VALUES (6556,0,'1271._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | \'\'\'[[1270е пне.]]\'\'\' | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]]
\n[[1276. пне.]] | [[1275. пне.]] | [[1274. пне.]] | [[1273. пне.]] | [[1272. пне.]] | \'\'\'1271. пне.\'\'\' | [[1270. пне.]] | [[1269. пне.]] | [[1268. пне.]] | [[1267. пне.]] | [[1266. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180515','',0,0,0,1,0.147306284936,'79959087819484','20040912182053'); INSERT INTO cur VALUES (6557,0,'1272._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | \'\'\'[[1270е пне.]]\'\'\' | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]]
\n[[1277. пне.]] | [[1276. пне.]] | [[1275. пне.]] | [[1274. пне.]] | [[1273. пне.]] | \'\'\'1272. пне.\'\'\' | [[1271. пне.]] | [[1270. пне.]] | [[1269. пне.]] | [[1268. пне.]] | [[1267. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180526','',0,0,0,1,0.645004723987,'79959087819473','20040912182053'); INSERT INTO cur VALUES (6558,0,'1273._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | \'\'\'[[1270е пне.]]\'\'\' | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]]
\n[[1278. пне.]] | [[1277. пне.]] | [[1276. пне.]] | [[1275. пне.]] | [[1274. пне.]] | \'\'\'1273. пне.\'\'\' | [[1272. пне.]] | [[1271. пне.]] | [[1270. пне.]] | [[1269. пне.]] | [[1268. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180534','',0,0,0,1,0.661953270744,'79959087819465','20040912182053'); INSERT INTO cur VALUES (6559,0,'1274._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | \'\'\'[[1270е пне.]]\'\'\' | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]]
\n[[1279. пне.]] | [[1278. пне.]] | [[1277. пне.]] | [[1276. пне.]] | [[1275. пне.]] | \'\'\'1274. пне.\'\'\' | [[1273. пне.]] | [[1272. пне.]] | [[1271. пне.]] | [[1270. пне.]] | [[1269. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182053','',0,0,0,0,0.287693939771,'79959087817946','20040912182053'); INSERT INTO cur VALUES (6560,0,'1275._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | \'\'\'[[1270е пне.]]\'\'\' | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]]
\n[[1280. пне.]] | [[1279. пне.]] | [[1278. пне.]] | [[1277. пне.]] | [[1276. пне.]] | \'\'\'1275. пне.\'\'\' | [[1274. пне.]] | [[1273. пне.]] | [[1272. пне.]] | [[1271. пне.]] | [[1270. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180556','',0,0,0,1,0.6487537998,'79959087819443','20040912180700'); INSERT INTO cur VALUES (6561,0,'1276._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | \'\'\'[[1270е пне.]]\'\'\' | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]]
\n[[1281. пне.]] | [[1280. пне.]] | [[1279. пне.]] | [[1278. пне.]] | [[1277. пне.]] | \'\'\'1276. пне.\'\'\' | [[1275. пне.]] | [[1274. пне.]] | [[1273. пне.]] | [[1272. пне.]] | [[1271. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180617','',0,0,0,1,0.358429677951,'79959087819382','20040912180748'); INSERT INTO cur VALUES (6562,0,'1277._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | \'\'\'[[1270е пне.]]\'\'\' | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]]
\n[[1282. пне.]] | [[1281. пне.]] | [[1280. пне.]] | [[1279. пне.]] | [[1278. пне.]] | \'\'\'1277. пне.\'\'\' | [[1276. пне.]] | [[1275. пне.]] | [[1274. пне.]] | [[1273. пне.]] | [[1272. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180627','',0,0,0,1,0.383698787719,'79959087819372','20040912180756'); INSERT INTO cur VALUES (6563,0,'1278._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | \'\'\'[[1270е пне.]]\'\'\' | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]]
\n[[1283. пне.]] | [[1282. пне.]] | [[1281. пне.]] | [[1280. пне.]] | [[1279. пне.]] | \'\'\'1278. пне.\'\'\' | [[1277. пне.]] | [[1276. пне.]] | [[1275. пне.]] | [[1274. пне.]] | [[1273. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180641','',0,0,0,1,0.029180184952,'79959087819358','20040912180814'); INSERT INTO cur VALUES (6564,0,'1279._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | \'\'\'[[1270е пне.]]\'\'\' | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]] | [[1240е пне.]]
\n[[1284. пне.]] | [[1283. пне.]] | [[1282. пне.]] | [[1281. пне.]] | [[1280. пне.]] | \'\'\'1279. пне.\'\'\' | [[1278. пне.]] | [[1277. пне.]] | [[1276. пне.]] | [[1275. пне.]] | [[1274. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180649','',0,0,0,1,0.80459672902,'79959087819350','20040912180814'); INSERT INTO cur VALUES (6565,0,'1280._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | \'\'\'[[1280е пне.]]\'\'\' | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]]
\n[[1285. пне.]] | [[1284. пне.]] | [[1283. пне.]] | [[1282. пне.]] | [[1281. пне.]] | \'\'\'1280. пне.\'\'\' | [[1279. пне.]] | [[1278. пне.]] | [[1277. пне.]] | [[1276. пне.]] | [[1275. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180659','',0,0,0,1,0.141525875843,'79959087819340','20040912180828'); INSERT INTO cur VALUES (6566,0,'1281._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | \'\'\'[[1280е пне.]]\'\'\' | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]]
\n[[1286. пне.]] | [[1285. пне.]] | [[1284. пне.]] | [[1283. пне.]] | [[1282. пне.]] | \'\'\'1281. пне.\'\'\' | [[1280. пне.]] | [[1279. пне.]] | [[1278. пне.]] | [[1277. пне.]] | [[1276. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180747','',0,0,0,1,0.757055355588,'79959087819252','20040912180841'); INSERT INTO cur VALUES (6567,0,'1282._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | \'\'\'[[1280е пне.]]\'\'\' | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]]
\n[[1287. пне.]] | [[1286. пне.]] | [[1285. пне.]] | [[1284. пне.]] | [[1283. пне.]] | \'\'\'1282. пне.\'\'\' | [[1281. пне.]] | [[1280. пне.]] | [[1279. пне.]] | [[1278. пне.]] | [[1277. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180755','',0,0,0,1,0.094564489599,'79959087819244','20040912180854'); INSERT INTO cur VALUES (6568,0,'1283._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | \'\'\'[[1280е пне.]]\'\'\' | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]]
\n[[1288. пне.]] | [[1287. пне.]] | [[1286. пне.]] | [[1285. пне.]] | [[1284. пне.]] | \'\'\'1283. пне.\'\'\' | [[1282. пне.]] | [[1281. пне.]] | [[1280. пне.]] | [[1279. пне.]] | [[1278. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180803','',0,0,0,1,0.289932870441,'79959087819196','20040912180900'); INSERT INTO cur VALUES (6569,0,'1284._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | \'\'\'[[1280е пне.]]\'\'\' | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]]
\n[[1289. пне.]] | [[1288. пне.]] | [[1287. пне.]] | [[1286. пне.]] | [[1285. пне.]] | \'\'\'1284. пне.\'\'\' | [[1283. пне.]] | [[1282. пне.]] | [[1281. пне.]] | [[1280. пне.]] | [[1279. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180812','',0,0,0,1,0.082876841111,'79959087819187','20040912180906'); INSERT INTO cur VALUES (6570,0,'1285._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | \'\'\'[[1280е пне.]]\'\'\' | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]]
\n[[1290. пне.]] | [[1289. пне.]] | [[1288. пне.]] | [[1287. пне.]] | [[1286. пне.]] | \'\'\'1285. пне.\'\'\' | [[1284. пне.]] | [[1283. пне.]] | [[1282. пне.]] | [[1281. пне.]] | [[1280. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180827','',0,0,0,1,0.781271735104,'79959087819172','20040912180917'); INSERT INTO cur VALUES (6571,0,'1286._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | \'\'\'[[1280е пне.]]\'\'\' | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]]
\n[[1291. пне.]] | [[1290. пне.]] | [[1289. пне.]] | [[1288. пне.]] | [[1287. пне.]] | \'\'\'1286. пне.\'\'\' | [[1285. пне.]] | [[1284. пне.]] | [[1283. пне.]] | [[1282. пне.]] | [[1281. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180841','',0,0,0,1,0.16785960792,'79959087819158','20040912180937'); INSERT INTO cur VALUES (6572,0,'1287._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | \'\'\'[[1280е пне.]]\'\'\' | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]]
\n[[1292. пне.]] | [[1291. пне.]] | [[1290. пне.]] | [[1289. пне.]] | [[1288. пне.]] | \'\'\'1287. пне.\'\'\' | [[1286. пне.]] | [[1285. пне.]] | [[1284. пне.]] | [[1283. пне.]] | [[1282. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180854','',0,0,0,1,0.905800204215,'79959087819145','20040912180943'); INSERT INTO cur VALUES (6573,0,'1288._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | \'\'\'[[1280е пне.]]\'\'\' | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]]
\n[[1293. пне.]] | [[1292. пне.]] | [[1291. пне.]] | [[1290. пне.]] | [[1289. пне.]] | \'\'\'1288. пне.\'\'\' | [[1287. пне.]] | [[1286. пне.]] | [[1285. пне.]] | [[1284. пне.]] | [[1283. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180859','',0,0,0,1,0.232662171234,'79959087819140','20040912180956'); INSERT INTO cur VALUES (6574,0,'1289._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | \'\'\'[[1280е пне.]]\'\'\' | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]] | [[1250е пне.]]
\n[[1294. пне.]] | [[1293. пне.]] | [[1292. пне.]] | [[1291. пне.]] | [[1290. пне.]] | \'\'\'1289. пне.\'\'\' | [[1288. пне.]] | [[1287. пне.]] | [[1286. пне.]] | [[1285. пне.]] | [[1284. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180905','',0,0,0,1,0.243733751235,'79959087819094','20040912181003'); INSERT INTO cur VALUES (6575,0,'1290._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | \'\'\'[[1290е пне.]]\'\'\' | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]]
\n[[1295. пне.]] | [[1294. пне.]] | [[1293. пне.]] | [[1292. пне.]] | [[1291. пне.]] | \'\'\'1290. пне.\'\'\' | [[1289. пне.]] | [[1288. пне.]] | [[1287. пне.]] | [[1286. пне.]] | [[1285. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180916','',0,0,0,1,0.673132860415,'79959087819083','20040912181015'); INSERT INTO cur VALUES (6576,0,'1291._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | \'\'\'[[1290е пне.]]\'\'\' | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]]
\n[[1296. пне.]] | [[1295. пне.]] | [[1294. пне.]] | [[1293. пне.]] | [[1292. пне.]] | \'\'\'1291. пне.\'\'\' | [[1290. пне.]] | [[1289. пне.]] | [[1288. пне.]] | [[1287. пне.]] | [[1286. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180937','',0,0,0,1,0.15702165298,'79959087819062','20040912181023'); INSERT INTO cur VALUES (6577,0,'1292._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | \'\'\'[[1290е пне.]]\'\'\' | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]]
\n[[1297. пне.]] | [[1296. пне.]] | [[1295. пне.]] | [[1294. пне.]] | [[1293. пне.]] | \'\'\'1292. пне.\'\'\' | [[1291. пне.]] | [[1290. пне.]] | [[1289. пне.]] | [[1288. пне.]] | [[1287. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180942','',0,0,0,1,0.054643262669,'79959087819057','20040912181033'); INSERT INTO cur VALUES (6578,0,'1293._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | \'\'\'[[1290е пне.]]\'\'\' | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]]
\n[[1298. пне.]] | [[1297. пне.]] | [[1296. пне.]] | [[1295. пне.]] | [[1294. пне.]] | \'\'\'1293. пне.\'\'\' | [[1292. пне.]] | [[1291. пне.]] | [[1290. пне.]] | [[1289. пне.]] | [[1288. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912180955','',0,0,0,1,0.982936704523,'79959087819044','20040912181044'); INSERT INTO cur VALUES (6579,0,'1294._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | \'\'\'[[1290е пне.]]\'\'\' | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]]
\n[[1299. пне.]] | [[1298. пне.]] | [[1297. пне.]] | [[1296. пне.]] | [[1295. пне.]] | \'\'\'1294. пне.\'\'\' | [[1293. пне.]] | [[1292. пне.]] | [[1291. пне.]] | [[1290. пне.]] | [[1289. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912181003','',0,0,0,1,0.216058835022,'79959087818996','20040912181056'); INSERT INTO cur VALUES (6580,0,'1295._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | \'\'\'[[1290е пне.]]\'\'\' | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]]
\n[[1300. пне.]] | [[1299. пне.]] | [[1298. пне.]] | [[1297. пне.]] | [[1296. пне.]] | \'\'\'1295. пне.\'\'\' | [[1294. пне.]] | [[1293. пне.]] | [[1292. пне.]] | [[1291. пне.]] | [[1290. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912181014','',0,0,0,1,0.509724750887,'79959087818985','20040912181108'); INSERT INTO cur VALUES (6581,0,'1296._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | \'\'\'[[1290е пне.]]\'\'\' | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]]
\n[[1301. пне.]] | [[1300. пне.]] | [[1299. пне.]] | [[1298. пне.]] | [[1297. пне.]] | \'\'\'1296. пне.\'\'\' | [[1295. пне.]] | [[1294. пне.]] | [[1293. пне.]] | [[1292. пне.]] | [[1291. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912181023','',0,0,0,1,0.350514088455,'79959087818976','20040912182156'); INSERT INTO cur VALUES (6582,0,'1297._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | \'\'\'[[1290е пне.]]\'\'\' | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]]
\n[[1302. пне.]] | [[1301. пне.]] | [[1300. пне.]] | [[1299. пне.]] | [[1298. пне.]] | \'\'\'1297. пне.\'\'\' | [[1296. пне.]] | [[1295. пне.]] | [[1294. пне.]] | [[1293. пне.]] | [[1292. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912181032','',0,0,0,1,0.388557032397,'79959087818967','20040912182157'); INSERT INTO cur VALUES (6583,0,'1298._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | \'\'\'[[1290е пне.]]\'\'\' | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]]
\n[[1303. пне.]] | [[1302. пне.]] | [[1301. пне.]] | [[1300. пне.]] | [[1299. пне.]] | \'\'\'1298. пне.\'\'\' | [[1297. пне.]] | [[1296. пне.]] | [[1295. пне.]] | [[1294. пне.]] | [[1293. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912181044','',0,0,0,1,0.157467904108,'79959087818955','20040912182210'); INSERT INTO cur VALUES (6584,0,'1299._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | \'\'\'[[1290е пне.]]\'\'\' | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]] | [[1260е пне.]]
\n[[1304. пне.]] | [[1303. пне.]] | [[1302. пне.]] | [[1301. пне.]] | [[1300. пне.]] | \'\'\'1299. пне.\'\'\' | [[1298. пне.]] | [[1297. пне.]] | [[1296. пне.]] | [[1295. пне.]] | [[1294. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912181056','',0,0,0,1,0.484355430344,'79959087818943','20040912182218'); INSERT INTO cur VALUES (6585,0,'1300._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[14. век пне.]] | \'\'\'[[13. век пне.]]\'\'\' | [[12. век пне.]]
\n[[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | \'\'\'[[1300е пне.]]\'\'\' | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]]
\n[[1305. пне.]] | [[1304. пне.]] | [[1303. пне.]] | [[1302. пне.]] | [[1301. пне.]] | \'\'\'1300. пне.\'\'\' | [[1299. пне.]] | [[1298. пне.]] | [[1297. пне.]] | [[1296. пне.]] | [[1295. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912181107','',0,0,0,1,0.275095922535,'79959087818892','20040912182226'); INSERT INTO cur VALUES (6586,0,'1301._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | \'\'\'[[1300е пне.]]\'\'\' | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]]
\n[[1306. пне.]] | [[1305. пне.]] | [[1304. пне.]] | [[1303. пне.]] | [[1302. пне.]] | \'\'\'1301. пне.\'\'\' | [[1300. пне.]] | [[1299. пне.]] | [[1298. пне.]] | [[1297. пне.]] | [[1296. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182155','',0,0,0,1,0.520066401232,'79959087817844','20040912182236'); INSERT INTO cur VALUES (6587,0,'1302._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | \'\'\'[[1300е пне.]]\'\'\' | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]]
\n[[1307. пне.]] | [[1306. пне.]] | [[1305. пне.]] | [[1304. пне.]] | [[1303. пне.]] | \'\'\'1302. пне.\'\'\' | [[1301. пне.]] | [[1300. пне.]] | [[1299. пне.]] | [[1298. пне.]] | [[1297. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182156','',0,0,0,1,0.529305490912,'79959087817843','20040912182250'); INSERT INTO cur VALUES (6588,0,'1303._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | \'\'\'[[1300е пне.]]\'\'\' | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]]
\n[[1308. пне.]] | [[1307. пне.]] | [[1306. пне.]] | [[1305. пне.]] | [[1304. пне.]] | \'\'\'1303. пне.\'\'\' | [[1302. пне.]] | [[1301. пне.]] | [[1300. пне.]] | [[1299. пне.]] | [[1298. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182209','',0,0,0,1,0.259705378795,'79959087817790','20040912182256'); INSERT INTO cur VALUES (6589,0,'1304._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | \'\'\'[[1300е пне.]]\'\'\' | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]]
\n[[1309. пне.]] | [[1308. пне.]] | [[1307. пне.]] | [[1306. пне.]] | [[1305. пне.]] | \'\'\'1304. пне.\'\'\' | [[1303. пне.]] | [[1302. пне.]] | [[1301. пне.]] | [[1300. пне.]] | [[1299. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182217','',0,0,0,1,0.137523809512,'79959087817782','20040912182306'); INSERT INTO cur VALUES (6590,0,'1305._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | \'\'\'[[1300е пне.]]\'\'\' | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]]
\n[[1310. пне.]] | [[1309. пне.]] | [[1308. пне.]] | [[1307. пне.]] | [[1306. пне.]] | \'\'\'1305. пне.\'\'\' | [[1304. пне.]] | [[1303. пне.]] | [[1302. пне.]] | [[1301. пне.]] | [[1300. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182226','',0,0,0,1,0.555934930945,'79959087817773','20040912182321'); INSERT INTO cur VALUES (6591,0,'1306._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | \'\'\'[[1300е пне.]]\'\'\' | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]]
\n[[1311. пне.]] | [[1310. пне.]] | [[1309. пне.]] | [[1308. пне.]] | [[1307. пне.]] | \'\'\'1306. пне.\'\'\' | [[1305. пне.]] | [[1304. пне.]] | [[1303. пне.]] | [[1302. пне.]] | [[1301. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182236','',0,0,0,1,0.322226669789,'79959087817763','20040912182323'); INSERT INTO cur VALUES (6592,0,'1307._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | \'\'\'[[1300е пне.]]\'\'\' | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]]
\n[[1312. пне.]] | [[1311. пне.]] | [[1310. пне.]] | [[1309. пне.]] | [[1308. пне.]] | \'\'\'1307. пне.\'\'\' | [[1306. пне.]] | [[1305. пне.]] | [[1304. пне.]] | [[1303. пне.]] | [[1302. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182246','',0,0,0,1,0.353078708217,'79959087817753','20040912182338'); INSERT INTO cur VALUES (6593,0,'1308._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | \'\'\'[[1300е пне.]]\'\'\' | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]]
\n[[1313. пне.]] | [[1312. пне.]] | [[1311. пне.]] | [[1310. пне.]] | [[1309. пне.]] | \'\'\'1308. пне.\'\'\' | [[1307. пне.]] | [[1306. пне.]] | [[1305. пне.]] | [[1304. пне.]] | [[1303. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182256','',0,0,0,1,0.925269723369,'79959087817743','20040912182348'); INSERT INTO cur VALUES (6594,0,'1309._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | \'\'\'[[1300е пне.]]\'\'\' | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]] | [[1270е пне.]]
\n[[1314. пне.]] | [[1313. пне.]] | [[1312. пне.]] | [[1311. пне.]] | [[1310. пне.]] | \'\'\'1309. пне.\'\'\' | [[1308. пне.]] | [[1307. пне.]] | [[1306. пне.]] | [[1305. пне.]] | [[1304. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182306','',0,0,0,1,0.536119640123,'79959087817693','20040912182359'); INSERT INTO cur VALUES (6595,0,'1310._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | \'\'\'[[1310е пне.]]\'\'\' | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]]
\n[[1315. пне.]] | [[1314. пне.]] | [[1313. пне.]] | [[1312. пне.]] | [[1311. пне.]] | \'\'\'1310. пне.\'\'\' | [[1309. пне.]] | [[1308. пне.]] | [[1307. пне.]] | [[1306. пне.]] | [[1305. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182316','',0,0,0,1,0.549453327222,'79959087817683','20040912182410'); INSERT INTO cur VALUES (6596,0,'1311._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | \'\'\'[[1310е пне.]]\'\'\' | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]]
\n[[1316. пне.]] | [[1315. пне.]] | [[1314. пне.]] | [[1313. пне.]] | [[1312. пне.]] | \'\'\'1311. пне.\'\'\' | [[1310. пне.]] | [[1309. пне.]] | [[1308. пне.]] | [[1307. пне.]] | [[1306. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182323','',0,0,0,1,0.67536436565,'79959087817676','20040912182422'); INSERT INTO cur VALUES (6597,0,'1312._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | \'\'\'[[1310е пне.]]\'\'\' | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]]
\n[[1317. пне.]] | [[1316. пне.]] | [[1315. пне.]] | [[1314. пне.]] | [[1313. пне.]] | \'\'\'1312. пне.\'\'\' | [[1311. пне.]] | [[1310. пне.]] | [[1309. пне.]] | [[1308. пне.]] | [[1307. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182337','',0,0,0,1,0.038132557198,'79959087817662','20040912182430'); INSERT INTO cur VALUES (6598,0,'1313._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | \'\'\'[[1310е пне.]]\'\'\' | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]]
\n[[1318. пне.]] | [[1317. пне.]] | [[1316. пне.]] | [[1315. пне.]] | [[1314. пне.]] | \'\'\'1313. пне.\'\'\' | [[1312. пне.]] | [[1311. пне.]] | [[1310. пне.]] | [[1309. пне.]] | [[1308. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182348','',0,0,0,1,0.942426823518,'79959087817651','20040912182447'); INSERT INTO cur VALUES (6599,0,'1314._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | \'\'\'[[1310е пне.]]\'\'\' | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]]
\n[[1319. пне.]] | [[1318. пне.]] | [[1317. пне.]] | [[1316. пне.]] | [[1315. пне.]] | \'\'\'1314. пне.\'\'\' | [[1313. пне.]] | [[1312. пне.]] | [[1311. пне.]] | [[1310. пне.]] | [[1309. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182357','',0,0,0,1,0.957193605582,'79959087817642','20040912182503'); INSERT INTO cur VALUES (6600,0,'1315._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | \'\'\'[[1310е пне.]]\'\'\' | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]]
\n[[1320. пне.]] | [[1319. пне.]] | [[1318. пне.]] | [[1317. пне.]] | [[1316. пне.]] | \'\'\'1315. пне.\'\'\' | [[1314. пне.]] | [[1313. пне.]] | [[1312. пне.]] | [[1311. пне.]] | [[1310. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182409','',0,0,0,1,0.443028933575,'79959087817590','20040912182509'); INSERT INTO cur VALUES (6601,0,'1316._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | \'\'\'[[1310е пне.]]\'\'\' | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]]
\n[[1321. пне.]] | [[1320. пне.]] | [[1319. пне.]] | [[1318. пне.]] | [[1317. пне.]] | \'\'\'1316. пне.\'\'\' | [[1315. пне.]] | [[1314. пне.]] | [[1313. пне.]] | [[1312. пне.]] | [[1311. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182422','',0,0,0,1,0.589553347132,'79959087817577','20040912182515'); INSERT INTO cur VALUES (6602,0,'1317._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | \'\'\'[[1310е пне.]]\'\'\' | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]]
\n[[1322. пне.]] | [[1321. пне.]] | [[1320. пне.]] | [[1319. пне.]] | [[1318. пне.]] | \'\'\'1317. пне.\'\'\' | [[1316. пне.]] | [[1315. пне.]] | [[1314. пне.]] | [[1313. пне.]] | [[1312. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182428','',0,0,0,1,0.073280238581,'79959087817571','20040912182525'); INSERT INTO cur VALUES (6603,0,'1318._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | \'\'\'[[1310е пне.]]\'\'\' | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]]
\n[[1323. пне.]] | [[1322. пне.]] | [[1321. пне.]] | [[1320. пне.]] | [[1319. пне.]] | \'\'\'1318. пне.\'\'\' | [[1317. пне.]] | [[1316. пне.]] | [[1315. пне.]] | [[1314. пне.]] | [[1313. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182447','',0,0,0,1,0.933008899881,'79959087817552','20040912182535'); INSERT INTO cur VALUES (6604,0,'1319._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | \'\'\'[[1310е пне.]]\'\'\' | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]] | [[1280е пне.]]
\n[[1324. пне.]] | [[1323. пне.]] | [[1322. пне.]] | [[1321. пне.]] | [[1320. пне.]] | \'\'\'1319. пне.\'\'\' | [[1318. пне.]] | [[1317. пне.]] | [[1316. пне.]] | [[1315. пне.]] | [[1314. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182459','',0,0,0,1,0.965821089207,'79959087817540','20040912182548'); INSERT INTO cur VALUES (6605,0,'1320._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | \'\'\'[[1320е пне.]]\'\'\' | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]]
\n[[1325. пне.]] | [[1324. пне.]] | [[1323. пне.]] | [[1322. пне.]] | [[1321. пне.]] | \'\'\'1320. пне.\'\'\' | [[1319. пне.]] | [[1318. пне.]] | [[1317. пне.]] | [[1316. пне.]] | [[1315. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182508','',0,0,0,1,0.952769291565,'79959087817491','20040912182559'); INSERT INTO cur VALUES (6606,0,'1321._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | \'\'\'[[1320е пне.]]\'\'\' | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]]
\n[[1326. пне.]] | [[1325. пне.]] | [[1324. пне.]] | [[1323. пне.]] | [[1322. пне.]] | \'\'\'1321. пне.\'\'\' | [[1320. пне.]] | [[1319. пне.]] | [[1318. пне.]] | [[1317. пне.]] | [[1316. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182515','',0,0,0,1,0.864770168841,'79959087817484','20040912182650'); INSERT INTO cur VALUES (6607,0,'1322._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | \'\'\'[[1320е пне.]]\'\'\' | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]]
\n[[1327. пне.]] | [[1326. пне.]] | [[1325. пне.]] | [[1324. пне.]] | [[1323. пне.]] | \'\'\'1322. пне.\'\'\' | [[1321. пне.]] | [[1320. пне.]] | [[1319. пне.]] | [[1318. пне.]] | [[1317. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182524','',0,0,0,1,0.663684351213,'79959087817475','20040912182701'); INSERT INTO cur VALUES (6608,0,'1323._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | \'\'\'[[1320е пне.]]\'\'\' | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]]
\n[[1328. пне.]] | [[1327. пне.]] | [[1326. пне.]] | [[1325. пне.]] | [[1324. пне.]] | \'\'\'1323. пне.\'\'\' | [[1322. пне.]] | [[1321. пне.]] | [[1320. пне.]] | [[1319. пне.]] | [[1318. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182535','',0,0,0,1,0.819975441238,'79959087817464','20040912182713'); INSERT INTO cur VALUES (6609,0,'1324._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | \'\'\'[[1320е пне.]]\'\'\' | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]]
\n[[1329. пне.]] | [[1328. пне.]] | [[1327. пне.]] | [[1326. пне.]] | [[1325. пне.]] | \'\'\'1324. пне.\'\'\' | [[1323. пне.]] | [[1322. пне.]] | [[1321. пне.]] | [[1320. пне.]] | [[1319. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182547','',0,0,0,1,0.744698237043,'79959087817452','20040912182719'); INSERT INTO cur VALUES (6610,0,'1325._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | \'\'\'[[1320е пне.]]\'\'\' | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]]
\n[[1330. пне.]] | [[1329. пне.]] | [[1328. пне.]] | [[1327. пне.]] | [[1326. пне.]] | \'\'\'1325. пне.\'\'\' | [[1324. пне.]] | [[1323. пне.]] | [[1322. пне.]] | [[1321. пне.]] | [[1320. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182559','',0,0,0,1,0.232093634192,'79959087817440','20040912182746'); INSERT INTO cur VALUES (6611,0,'1326._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | \'\'\'[[1320е пне.]]\'\'\' | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]]
\n[[1331. пне.]] | [[1330. пне.]] | [[1329. пне.]] | [[1328. пне.]] | [[1327. пне.]] | \'\'\'1326. пне.\'\'\' | [[1325. пне.]] | [[1324. пне.]] | [[1323. пне.]] | [[1322. пне.]] | [[1321. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182649','',0,0,0,1,0.176495770075,'79959087817350','20040912182753'); INSERT INTO cur VALUES (6612,0,'1327._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | \'\'\'[[1320е пне.]]\'\'\' | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]]
\n[[1332. пне.]] | [[1331. пне.]] | [[1330. пне.]] | [[1329. пне.]] | [[1328. пне.]] | \'\'\'1327. пне.\'\'\' | [[1326. пне.]] | [[1325. пне.]] | [[1324. пне.]] | [[1323. пне.]] | [[1322. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182701','',0,0,0,1,0.831568165138,'79959087817298','20040912182805'); INSERT INTO cur VALUES (6613,0,'1328._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | \'\'\'[[1320е пне.]]\'\'\' | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]]
\n[[1333. пне.]] | [[1332. пне.]] | [[1331. пне.]] | [[1330. пне.]] | [[1329. пне.]] | \'\'\'1328. пне.\'\'\' | [[1327. пне.]] | [[1326. пне.]] | [[1325. пне.]] | [[1324. пне.]] | [[1323. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182712','',0,0,0,1,0.849090209161,'79959087817287','20040912182815'); INSERT INTO cur VALUES (6614,0,'1329._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | \'\'\'[[1320е пне.]]\'\'\' | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]] | [[1290е пне.]]
\n[[1334. пне.]] | [[1333. пне.]] | [[1332. пне.]] | [[1331. пне.]] | [[1330. пне.]] | \'\'\'1329. пне.\'\'\' | [[1328. пне.]] | [[1327. пне.]] | [[1326. пне.]] | [[1325. пне.]] | [[1324. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182718','',0,0,0,1,0.727484261025,'79959087817281','20040912182819'); INSERT INTO cur VALUES (6615,0,'1330._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | \'\'\'[[1330е пне.]]\'\'\' | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]]
\n[[1335. пне.]] | [[1334. пне.]] | [[1333. пне.]] | [[1332. пне.]] | [[1331. пне.]] | \'\'\'1330. пне.\'\'\' | [[1329. пне.]] | [[1328. пне.]] | [[1327. пне.]] | [[1326. пне.]] | [[1325. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182745','',0,0,0,1,0.513262015075,'79959087817254','20040912182823'); INSERT INTO cur VALUES (6616,0,'1331._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | \'\'\'[[1330е пне.]]\'\'\' | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]]
\n[[1336. пне.]] | [[1335. пне.]] | [[1334. пне.]] | [[1333. пне.]] | [[1332. пне.]] | \'\'\'1331. пне.\'\'\' | [[1330. пне.]] | [[1329. пне.]] | [[1328. пне.]] | [[1327. пне.]] | [[1326. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182751','',0,0,0,1,0.836728279403,'79959087817248','20040912182832'); INSERT INTO cur VALUES (6617,0,'1332._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | \'\'\'[[1330е пне.]]\'\'\' | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]]
\n[[1337. пне.]] | [[1336. пне.]] | [[1335. пне.]] | [[1334. пне.]] | [[1333. пне.]] | \'\'\'1332. пне.\'\'\' | [[1331. пне.]] | [[1330. пне.]] | [[1329. пне.]] | [[1328. пне.]] | [[1327. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182804','',0,0,0,1,0.118382460027,'79959087817195','20040912182842'); INSERT INTO cur VALUES (6618,0,'1333._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | \'\'\'[[1330е пне.]]\'\'\' | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]]
\n[[1338. пне.]] | [[1337. пне.]] | [[1336. пне.]] | [[1335. пне.]] | [[1334. пне.]] | \'\'\'1333. пне.\'\'\' | [[1332. пне.]] | [[1331. пне.]] | [[1330. пне.]] | [[1329. пне.]] | [[1328. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182815','',0,0,0,1,0.895086009472,'79959087817184','20040912182848'); INSERT INTO cur VALUES (6619,0,'1334._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | \'\'\'[[1330е пне.]]\'\'\' | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]]
\n[[1339. пне.]] | [[1338. пне.]] | [[1337. пне.]] | [[1336. пне.]] | [[1335. пне.]] | \'\'\'1334. пне.\'\'\' | [[1333. пне.]] | [[1332. пне.]] | [[1331. пне.]] | [[1330. пне.]] | [[1329. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182819','',0,0,0,1,0.163139085361,'79959087817180','20040912182901'); INSERT INTO cur VALUES (6620,0,'1335._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | \'\'\'[[1330е пне.]]\'\'\' | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]]
\n[[1340. пне.]] | [[1339. пне.]] | [[1338. пне.]] | [[1337. пне.]] | [[1336. пне.]] | \'\'\'1335. пне.\'\'\' | [[1334. пне.]] | [[1333. пне.]] | [[1332. пне.]] | [[1331. пне.]] | [[1330. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182822','',0,0,0,1,0.342783816318,'79959087817177','20040912182910'); INSERT INTO cur VALUES (6621,0,'1336._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | \'\'\'[[1330е пне.]]\'\'\' | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]]
\n[[1341. пне.]] | [[1340. пне.]] | [[1339. пне.]] | [[1338. пне.]] | [[1337. пне.]] | \'\'\'1336. пне.\'\'\' | [[1335. пне.]] | [[1334. пне.]] | [[1333. пне.]] | [[1332. пне.]] | [[1331. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182831','',0,0,0,1,0.869387800279,'79959087817168','20040912182919'); INSERT INTO cur VALUES (6622,0,'1337._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | \'\'\'[[1330е пне.]]\'\'\' | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]]
\n[[1342. пне.]] | [[1341. пне.]] | [[1340. пне.]] | [[1339. пне.]] | [[1338. пне.]] | \'\'\'1337. пне.\'\'\' | [[1336. пне.]] | [[1335. пне.]] | [[1334. пне.]] | [[1333. пне.]] | [[1332. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182841','',0,0,0,1,0.256505158384,'79959087817158','20040912182934'); INSERT INTO cur VALUES (6623,0,'1338._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | \'\'\'[[1330е пне.]]\'\'\' | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]]
\n[[1343. пне.]] | [[1342. пне.]] | [[1341. пне.]] | [[1340. пне.]] | [[1339. пне.]] | \'\'\'1338. пне.\'\'\' | [[1337. пне.]] | [[1336. пне.]] | [[1335. пне.]] | [[1334. пне.]] | [[1333. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182846','',0,0,0,1,0.399080775398,'79959087817153','20040912182950'); INSERT INTO cur VALUES (6624,0,'1339._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | \'\'\'[[1330е пне.]]\'\'\' | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]] | [[1300е пне.]]
\n[[1344. пне.]] | [[1343. пне.]] | [[1342. пне.]] | [[1341. пне.]] | [[1340. пне.]] | \'\'\'1339. пне.\'\'\' | [[1338. пне.]] | [[1337. пне.]] | [[1336. пне.]] | [[1335. пне.]] | [[1334. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182901','',0,0,0,1,0.714700674505,'79959087817098','20040912182951'); INSERT INTO cur VALUES (6625,0,'1340._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | \'\'\'[[1340е пне.]]\'\'\' | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]]
\n[[1345. пне.]] | [[1344. пне.]] | [[1343. пне.]] | [[1342. пне.]] | [[1341. пне.]] | \'\'\'1340. пне.\'\'\' | [[1339. пне.]] | [[1338. пне.]] | [[1337. пне.]] | [[1336. пне.]] | [[1335. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182909','',0,0,0,1,0.003268056551,'79959087817090','20040912183005'); INSERT INTO cur VALUES (6626,0,'1341._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | \'\'\'[[1340е пне.]]\'\'\' | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]]
\n[[1346. пне.]] | [[1345. пне.]] | [[1344. пне.]] | [[1343. пне.]] | [[1342. пне.]] | \'\'\'1341. пне.\'\'\' | [[1340. пне.]] | [[1339. пне.]] | [[1338. пне.]] | [[1337. пне.]] | [[1336. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182919','',0,0,0,1,0.606110457148,'79959087817080','20040912183033'); INSERT INTO cur VALUES (6627,0,'1342._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | \'\'\'[[1340е пне.]]\'\'\' | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]]
\n[[1347. пне.]] | [[1346. пне.]] | [[1345. пне.]] | [[1344. пне.]] | [[1343. пне.]] | \'\'\'1342. пне.\'\'\' | [[1341. пне.]] | [[1340. пне.]] | [[1339. пне.]] | [[1338. пне.]] | [[1337. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182933','',0,0,0,1,0.300335862814,'79959087817066','20040912183033'); INSERT INTO cur VALUES (6628,0,'1343._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | \'\'\'[[1340е пне.]]\'\'\' | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]]
\n[[1348. пне.]] | [[1347. пне.]] | [[1346. пне.]] | [[1345. пне.]] | [[1344. пне.]] | \'\'\'1343. пне.\'\'\' | [[1342. пне.]] | [[1341. пне.]] | [[1340. пне.]] | [[1339. пне.]] | [[1338. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182950','',0,0,0,1,0.916971411052,'79959087817049','20040912183036'); INSERT INTO cur VALUES (6629,0,'1344._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | \'\'\'[[1340е пне.]]\'\'\' | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]]
\n[[1349. пне.]] | [[1348. пне.]] | [[1347. пне.]] | [[1346. пне.]] | [[1345. пне.]] | \'\'\'1344. пне.\'\'\' | [[1343. пне.]] | [[1342. пне.]] | [[1341. пне.]] | [[1340. пне.]] | [[1339. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912182951','',0,0,0,1,0.515967386549,'79959087817048','20040912183044'); INSERT INTO cur VALUES (6630,0,'1345._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | \'\'\'[[1340е пне.]]\'\'\' | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]]
\n[[1350. пне.]] | [[1349. пне.]] | [[1348. пне.]] | [[1347. пне.]] | [[1346. пне.]] | \'\'\'1345. пне.\'\'\' | [[1344. пне.]] | [[1343. пне.]] | [[1342. пне.]] | [[1341. пне.]] | [[1340. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183001','',0,0,0,1,0.41354146945,'79959087816998','20040912183224'); INSERT INTO cur VALUES (6631,0,'1347._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | \'\'\'[[1340е пне.]]\'\'\' | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]]
\n[[1352. пне.]] | [[1351. пне.]] | [[1350. пне.]] | [[1349. пне.]] | [[1348. пне.]] | \'\'\'1347. пне.\'\'\' | [[1346. пне.]] | [[1345. пне.]] | [[1344. пне.]] | [[1343. пне.]] | [[1342. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183030','',0,0,0,1,0.965906890093,'79959087816969','20040912183224'); INSERT INTO cur VALUES (6632,0,'1346._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | \'\'\'[[1340е пне.]]\'\'\' | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]]
\n[[1351. пне.]] | [[1350. пне.]] | [[1349. пне.]] | [[1348. пне.]] | [[1347. пне.]] | \'\'\'1346. пне.\'\'\' | [[1345. пне.]] | [[1344. пне.]] | [[1343. пне.]] | [[1342. пне.]] | [[1341. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183033','',0,0,0,1,0.726735785942,'79959087816966','20040912183224'); INSERT INTO cur VALUES (6633,0,'1348._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | \'\'\'[[1340е пне.]]\'\'\' | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]]
\n[[1353. пне.]] | [[1352. пне.]] | [[1351. пне.]] | [[1350. пне.]] | [[1349. пне.]] | \'\'\'1348. пне.\'\'\' | [[1347. пне.]] | [[1346. пне.]] | [[1345. пне.]] | [[1344. пне.]] | [[1343. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183035','',0,0,0,1,0.827398253524,'79959087816964','20040912183224'); INSERT INTO cur VALUES (6634,0,'1349._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | \'\'\'[[1340е пне.]]\'\'\' | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]] | [[1310е пне.]]
\n[[1354. пне.]] | [[1353. пне.]] | [[1352. пне.]] | [[1351. пне.]] | [[1350. пне.]] | \'\'\'1349. пне.\'\'\' | [[1348. пне.]] | [[1347. пне.]] | [[1346. пне.]] | [[1345. пне.]] | [[1344. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183043','',0,0,0,1,0.401834410802,'79959087816956','20040912183224'); INSERT INTO cur VALUES (6635,0,'1351._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | \'\'\'[[1350е пне.]]\'\'\' | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]]
\n[[1356. пне.]] | [[1355. пне.]] | [[1354. пне.]] | [[1353. пне.]] | [[1352. пне.]] | \'\'\'1351. пне.\'\'\' | [[1350. пне.]] | [[1349. пне.]] | [[1348. пне.]] | [[1347. пне.]] | [[1346. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183147','',0,0,0,1,0.123563721368,'79959087816852','20040912183247'); INSERT INTO cur VALUES (6636,0,'1352._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | \'\'\'[[1350е пне.]]\'\'\' | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]]
\n[[1357. пне.]] | [[1356. пне.]] | [[1355. пне.]] | [[1354. пне.]] | [[1353. пне.]] | \'\'\'1352. пне.\'\'\' | [[1351. пне.]] | [[1350. пне.]] | [[1349. пне.]] | [[1348. пне.]] | [[1347. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183151','',0,0,0,1,0.756541185433,'79959087816848','20040912183258'); INSERT INTO cur VALUES (6637,0,'1353._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | \'\'\'[[1350е пне.]]\'\'\' | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]]
\n[[1358. пне.]] | [[1357. пне.]] | [[1356. пне.]] | [[1355. пне.]] | [[1354. пне.]] | \'\'\'1353. пне.\'\'\' | [[1352. пне.]] | [[1351. пне.]] | [[1350. пне.]] | [[1349. пне.]] | [[1348. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183202','',0,0,0,1,0.763702114468,'79959087816797','20040912183302'); INSERT INTO cur VALUES (6638,0,'1354._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | \'\'\'[[1350е пне.]]\'\'\' | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]]
\n[[1359. пне.]] | [[1358. пне.]] | [[1357. пне.]] | [[1356. пне.]] | [[1355. пне.]] | \'\'\'1354. пне.\'\'\' | [[1353. пне.]] | [[1352. пне.]] | [[1351. пне.]] | [[1350. пне.]] | [[1349. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183212','',0,0,0,1,0.516800351682,'79959087816787','20040912183319'); INSERT INTO cur VALUES (6639,0,'1355._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | \'\'\'[[1350е пне.]]\'\'\' | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]]
\n[[1360. пне.]] | [[1359. пне.]] | [[1358. пне.]] | [[1357. пне.]] | [[1356. пне.]] | \'\'\'1355. пне.\'\'\' | [[1354. пне.]] | [[1353. пне.]] | [[1352. пне.]] | [[1351. пне.]] | [[1350. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183222','',0,0,0,1,0.499117415165,'79959087816777','20040912183322'); INSERT INTO cur VALUES (6640,0,'1350._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | \'\'\'[[1350е пне.]]\'\'\' | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]]
\n[[1355. пне.]] | [[1354. пне.]] | [[1353. пне.]] | [[1352. пне.]] | [[1351. пне.]] | \'\'\'1350. пне.\'\'\' | [[1349. пне.]] | [[1348. пне.]] | [[1347. пне.]] | [[1346. пне.]] | [[1345. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183224','',0,0,0,1,0.830996944025,'79959087816775','20040912183224'); INSERT INTO cur VALUES (6641,0,'1356._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | \'\'\'[[1350е пне.]]\'\'\' | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]]
\n[[1361. пне.]] | [[1360. пне.]] | [[1359. пне.]] | [[1358. пне.]] | [[1357. пне.]] | \'\'\'1356. пне.\'\'\' | [[1355. пне.]] | [[1354. пне.]] | [[1353. пне.]] | [[1352. пне.]] | [[1351. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183247','',0,0,0,1,0.41869837298,'79959087816752','20040912183330'); INSERT INTO cur VALUES (6642,0,'1357._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | \'\'\'[[1350е пне.]]\'\'\' | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]]
\n[[1362. пне.]] | [[1361. пне.]] | [[1360. пне.]] | [[1359. пне.]] | [[1358. пне.]] | \'\'\'1357. пне.\'\'\' | [[1356. пне.]] | [[1355. пне.]] | [[1354. пне.]] | [[1353. пне.]] | [[1352. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183257','',0,0,0,1,0.191392279785,'79959087816742','20040912183339'); INSERT INTO cur VALUES (6643,0,'1358._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | \'\'\'[[1350е пне.]]\'\'\' | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]]
\n[[1363. пне.]] | [[1362. пне.]] | [[1361. пне.]] | [[1360. пне.]] | [[1359. пне.]] | \'\'\'1358. пне.\'\'\' | [[1357. пне.]] | [[1356. пне.]] | [[1355. пне.]] | [[1354. пне.]] | [[1353. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183301','',0,0,0,1,0.455140036277,'79959087816698','20040912183401'); INSERT INTO cur VALUES (6644,0,'1359._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | \'\'\'[[1350е пне.]]\'\'\' | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]] | [[1320е пне.]]
\n[[1364. пне.]] | [[1363. пне.]] | [[1362. пне.]] | [[1361. пне.]] | [[1360. пне.]] | \'\'\'1359. пне.\'\'\' | [[1358. пне.]] | [[1357. пне.]] | [[1356. пне.]] | [[1355. пне.]] | [[1354. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183319','',0,0,0,1,0.005832018799,'79959087816680','20040912183401'); INSERT INTO cur VALUES (6645,0,'1360._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | \'\'\'[[1360е пне.]]\'\'\' | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]]
\n[[1365. пне.]] | [[1364. пне.]] | [[1363. пне.]] | [[1362. пне.]] | [[1361. пне.]] | \'\'\'1360. пне.\'\'\' | [[1359. пне.]] | [[1358. пне.]] | [[1357. пне.]] | [[1356. пне.]] | [[1355. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183320','',0,0,0,1,0.746052262255,'79959087816679','20040912183410'); INSERT INTO cur VALUES (6646,0,'1361._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | \'\'\'[[1360е пне.]]\'\'\' | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]]
\n[[1366. пне.]] | [[1365. пне.]] | [[1364. пне.]] | [[1363. пне.]] | [[1362. пне.]] | \'\'\'1361. пне.\'\'\' | [[1360. пне.]] | [[1359. пне.]] | [[1358. пне.]] | [[1357. пне.]] | [[1356. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183329','',0,0,0,1,0.209582634833,'79959087816670','20040912183423'); INSERT INTO cur VALUES (6647,0,'1362._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | \'\'\'[[1360е пне.]]\'\'\' | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]]
\n[[1367. пне.]] | [[1366. пне.]] | [[1365. пне.]] | [[1364. пне.]] | [[1363. пне.]] | \'\'\'1362. пне.\'\'\' | [[1361. пне.]] | [[1360. пне.]] | [[1359. пне.]] | [[1358. пне.]] | [[1357. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183339','',0,0,0,1,0.034059628394,'79959087816660','20040912183429'); INSERT INTO cur VALUES (6648,0,'1364._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | \'\'\'[[1360е пне.]]\'\'\' | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]]
\n[[1369. пне.]] | [[1368. пне.]] | [[1367. пне.]] | [[1366. пне.]] | [[1365. пне.]] | \'\'\'1364. пне.\'\'\' | [[1363. пне.]] | [[1362. пне.]] | [[1361. пне.]] | [[1360. пне.]] | [[1359. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183359','',0,0,0,1,0.108749728235,'79959087816640','20040912183535'); INSERT INTO cur VALUES (6649,0,'1363._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | \'\'\'[[1360е пне.]]\'\'\' | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]]
\n[[1368. пне.]] | [[1367. пне.]] | [[1366. пне.]] | [[1365. пне.]] | [[1364. пне.]] | \'\'\'1363. пне.\'\'\' | [[1362. пне.]] | [[1361. пне.]] | [[1360. пне.]] | [[1359. пне.]] | [[1358. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183401','',0,0,0,1,0.557540543171,'79959087816598','20040912183440'); INSERT INTO cur VALUES (6650,0,'1365._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | \'\'\'[[1360е пне.]]\'\'\' | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]]
\n[[1370. пне.]] | [[1369. пне.]] | [[1368. пне.]] | [[1367. пне.]] | [[1366. пне.]] | \'\'\'1365. пне.\'\'\' | [[1364. пне.]] | [[1363. пне.]] | [[1362. пне.]] | [[1361. пне.]] | [[1360. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183409','',0,0,0,1,0.993997167327,'79959087816590','20040912183535'); INSERT INTO cur VALUES (6651,0,'1366._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | \'\'\'[[1360е пне.]]\'\'\' | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]]
\n[[1371. пне.]] | [[1370. пне.]] | [[1369. пне.]] | [[1368. пне.]] | [[1367. пне.]] | \'\'\'1366. пне.\'\'\' | [[1365. пне.]] | [[1364. пне.]] | [[1363. пне.]] | [[1362. пне.]] | [[1361. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183422','',0,0,0,1,0.428395118298,'79959087816577','20040912183535'); INSERT INTO cur VALUES (6652,0,'1367._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | \'\'\'[[1360е пне.]]\'\'\' | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]]
\n[[1372. пне.]] | [[1371. пне.]] | [[1370. пне.]] | [[1369. пне.]] | [[1368. пне.]] | \'\'\'1367. пне.\'\'\' | [[1366. пне.]] | [[1365. пне.]] | [[1364. пне.]] | [[1363. пне.]] | [[1362. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183428','',0,0,0,1,0.571498598238,'79959087816571','20040912183535'); INSERT INTO cur VALUES (6653,0,'1368._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | \'\'\'[[1360е пне.]]\'\'\' | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]]
\n[[1373. пне.]] | [[1372. пне.]] | [[1371. пне.]] | [[1370. пне.]] | [[1369. пне.]] | \'\'\'1368. пне.\'\'\' | [[1367. пне.]] | [[1366. пне.]] | [[1365. пне.]] | [[1364. пне.]] | [[1363. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183439','',0,0,0,1,0.475969192328,'79959087816560','20040912183535'); INSERT INTO cur VALUES (6654,0,'1370._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | \'\'\'[[1370е пне.]]\'\'\' | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]]
\n[[1375. пне.]] | [[1374. пне.]] | [[1373. пне.]] | [[1372. пне.]] | [[1371. пне.]] | \'\'\'1370. пне.\'\'\' | [[1369. пне.]] | [[1368. пне.]] | [[1367. пне.]] | [[1366. пне.]] | [[1365. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183523','',0,0,0,1,0.00981293526,'79959087816476','20040912183548'); INSERT INTO cur VALUES (6655,0,'1371._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | \'\'\'[[1370е пне.]]\'\'\' | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]]
\n[[1376. пне.]] | [[1375. пне.]] | [[1374. пне.]] | [[1373. пне.]] | [[1372. пне.]] | \'\'\'1371. пне.\'\'\' | [[1370. пне.]] | [[1369. пне.]] | [[1368. пне.]] | [[1367. пне.]] | [[1366. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183524','',0,0,0,1,0.081703466401,'79959087816475','20040912185759'); INSERT INTO cur VALUES (6656,0,'1372._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | \'\'\'[[1370е пне.]]\'\'\' | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]]
\n[[1377. пне.]] | [[1376. пне.]] | [[1375. пне.]] | [[1374. пне.]] | [[1373. пне.]] | \'\'\'1372. пне.\'\'\' | [[1371. пне.]] | [[1370. пне.]] | [[1369. пне.]] | [[1368. пне.]] | [[1367. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183526','',0,0,0,1,0.536879606795,'79959087816473','20040912185836'); INSERT INTO cur VALUES (6657,0,'1373._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | \'\'\'[[1370е пне.]]\'\'\' | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]]
\n[[1378. пне.]] | [[1377. пне.]] | [[1376. пне.]] | [[1375. пне.]] | [[1374. пне.]] | \'\'\'1373. пне.\'\'\' | [[1372. пне.]] | [[1371. пне.]] | [[1370. пне.]] | [[1369. пне.]] | [[1368. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183530','',0,0,0,1,0.244741410131,'79959087816469','20040912185836'); INSERT INTO cur VALUES (6658,0,'1369._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | \'\'\'[[1360е пне.]]\'\'\' | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]] | [[1330е пне.]]
\n[[1374. пне.]] | [[1373. пне.]] | [[1372. пне.]] | [[1371. пне.]] | [[1370. пне.]] | \'\'\'1369. пне.\'\'\' | [[1368. пне.]] | [[1367. пне.]] | [[1366. пне.]] | [[1365. пне.]] | [[1364. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183534','',0,0,0,1,0.415577312194,'79959087816465','20040912183538'); INSERT INTO cur VALUES (6659,0,'1374._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | \'\'\'[[1370е пне.]]\'\'\' | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]]
\n[[1379. пне.]] | [[1378. пне.]] | [[1377. пне.]] | [[1376. пне.]] | [[1375. пне.]] | \'\'\'1374. пне.\'\'\' | [[1373. пне.]] | [[1372. пне.]] | [[1371. пне.]] | [[1370. пне.]] | [[1369. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183538','',0,0,0,1,0.42988132426,'79959087816461','20040912185903'); INSERT INTO cur VALUES (6660,0,'1375._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | \'\'\'[[1370е пне.]]\'\'\' | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]]
\n[[1380. пне.]] | [[1379. пне.]] | [[1378. пне.]] | [[1377. пне.]] | [[1376. пне.]] | \'\'\'1375. пне.\'\'\' | [[1374. пне.]] | [[1373. пне.]] | [[1372. пне.]] | [[1371. пне.]] | [[1370. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912183547','',0,0,0,1,0.483300929648,'79959087816452','20040912185912'); INSERT INTO cur VALUES (6661,0,'1376._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | \'\'\'[[1370е пне.]]\'\'\' | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]]
\n[[1381. пне.]] | [[1380. пне.]] | [[1379. пне.]] | [[1378. пне.]] | [[1377. пне.]] | \'\'\'1376. пне.\'\'\' | [[1375. пне.]] | [[1374. пне.]] | [[1373. пне.]] | [[1372. пне.]] | [[1371. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912185855','',0,0,0,0,0.345336821091,'79959087814144','20040912185953'); INSERT INTO cur VALUES (6662,0,'1378._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | \'\'\'[[1370е пне.]]\'\'\' | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]]
\n[[1383. пне.]] | [[1382. пне.]] | [[1381. пне.]] | [[1380. пне.]] | [[1379. пне.]] | \'\'\'1378. пне.\'\'\' | [[1377. пне.]] | [[1376. пне.]] | [[1375. пне.]] | [[1374. пне.]] | [[1373. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912185821','',0,0,0,1,0.951301495056,'79959087814178','20040912190014'); INSERT INTO cur VALUES (6663,0,'1377._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | \'\'\'[[1370е пне.]]\'\'\' | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]]
\n[[1382. пне.]] | [[1381. пне.]] | [[1380. пне.]] | [[1379. пне.]] | [[1378. пне.]] | \'\'\'1377. пне.\'\'\' | [[1376. пне.]] | [[1375. пне.]] | [[1374. пне.]] | [[1373. пне.]] | [[1372. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912185834','',0,0,0,1,0.520029197223,'79959087814165','20040912190007'); INSERT INTO cur VALUES (6664,0,'1379._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | \'\'\'[[1370е пне.]]\'\'\' | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]] | [[1340е пне.]]
\n[[1384. пне.]] | [[1383. пне.]] | [[1382. пне.]] | [[1381. пне.]] | [[1380. пне.]] | \'\'\'1379. пне.\'\'\' | [[1378. пне.]] | [[1377. пне.]] | [[1376. пне.]] | [[1375. пне.]] | [[1374. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912185903','',0,0,0,1,0.290208950774,'79959087814096','20040912190025'); INSERT INTO cur VALUES (6665,0,'1380._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | \'\'\'[[1380е пне.]]\'\'\' | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]]
\n[[1385. пне.]] | [[1384. пне.]] | [[1383. пне.]] | [[1382. пне.]] | [[1381. пне.]] | \'\'\'1380. пне.\'\'\' | [[1379. пне.]] | [[1378. пне.]] | [[1377. пне.]] | [[1376. пне.]] | [[1375. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912185912','',0,0,0,1,0.391720366847,'79959087814087','20040912190037'); INSERT INTO cur VALUES (6666,0,'1381._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | \'\'\'[[1380е пне.]]\'\'\' | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]]
\n[[1386. пне.]] | [[1385. пне.]] | [[1384. пне.]] | [[1383. пне.]] | [[1382. пне.]] | \'\'\'1381. пне.\'\'\' | [[1380. пне.]] | [[1379. пне.]] | [[1378. пне.]] | [[1377. пне.]] | [[1376. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912185952','',0,0,0,1,0.501370109386,'79959087814047','20040912190047'); INSERT INTO cur VALUES (6667,0,'1382._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | \'\'\'[[1380е пне.]]\'\'\' | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]]
\n[[1387. пне.]] | [[1386. пне.]] | [[1385. пне.]] | [[1384. пне.]] | [[1383. пне.]] | \'\'\'1382. пне.\'\'\' | [[1381. пне.]] | [[1380. пне.]] | [[1379. пне.]] | [[1378. пне.]] | [[1377. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190005','',0,0,0,1,0.067865819236,'79959087809994','20040912190058'); INSERT INTO cur VALUES (6668,0,'1383._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | \'\'\'[[1380е пне.]]\'\'\' | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]]
\n[[1388. пне.]] | [[1387. пне.]] | [[1386. пне.]] | [[1385. пне.]] | [[1384. пне.]] | \'\'\'1383. пне.\'\'\' | [[1382. пне.]] | [[1381. пне.]] | [[1380. пне.]] | [[1379. пне.]] | [[1378. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190013','',0,0,0,1,0.501745692222,'79959087809986','20040912190127'); INSERT INTO cur VALUES (6669,0,'1384._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | \'\'\'[[1380е пне.]]\'\'\' | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]]
\n[[1389. пне.]] | [[1388. пне.]] | [[1387. пне.]] | [[1386. пне.]] | [[1385. пне.]] | \'\'\'1384. пне.\'\'\' | [[1383. пне.]] | [[1382. пне.]] | [[1381. пне.]] | [[1380. пне.]] | [[1379. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190024','',0,0,0,1,0.984312532928,'79959087809975','20040912190136'); INSERT INTO cur VALUES (6670,0,'1385._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | \'\'\'[[1380е пне.]]\'\'\' | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]]
\n[[1390. пне.]] | [[1389. пне.]] | [[1388. пне.]] | [[1387. пне.]] | [[1386. пне.]] | \'\'\'1385. пне.\'\'\' | [[1384. пне.]] | [[1383. пне.]] | [[1382. пне.]] | [[1381. пне.]] | [[1380. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190036','',0,0,0,1,0.043622714953,'79959087809963','20040912190151'); INSERT INTO cur VALUES (6671,0,'1386._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | \'\'\'[[1380е пне.]]\'\'\' | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]]
\n[[1391. пне.]] | [[1390. пне.]] | [[1389. пне.]] | [[1388. пне.]] | [[1387. пне.]] | \'\'\'1386. пне.\'\'\' | [[1385. пне.]] | [[1384. пне.]] | [[1383. пне.]] | [[1382. пне.]] | [[1381. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190047','',0,0,0,1,0.300922597433,'79959087809952','20040912190212'); INSERT INTO cur VALUES (6672,0,'1387._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | \'\'\'[[1380е пне.]]\'\'\' | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]]
\n[[1392. пне.]] | [[1391. пне.]] | [[1390. пне.]] | [[1389. пне.]] | [[1388. пне.]] | \'\'\'1387. пне.\'\'\' | [[1386. пне.]] | [[1385. пне.]] | [[1384. пне.]] | [[1383. пне.]] | [[1382. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190057','',0,0,0,1,0.76983500727,'79959087809942','20040912190212'); INSERT INTO cur VALUES (6673,0,'1388._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | \'\'\'[[1380е пне.]]\'\'\' | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]]
\n[[1393. пне.]] | [[1392. пне.]] | [[1391. пне.]] | [[1390. пне.]] | [[1389. пне.]] | \'\'\'1388. пне.\'\'\' | [[1387. пне.]] | [[1386. пне.]] | [[1385. пне.]] | [[1384. пне.]] | [[1383. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190125','',0,0,0,1,0.927220906563,'79959087809874','20040912190217'); INSERT INTO cur VALUES (6674,0,'1389._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | \'\'\'[[1380е пне.]]\'\'\' | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]] | [[1350е пне.]]
\n[[1394. пне.]] | [[1393. пне.]] | [[1392. пне.]] | [[1391. пне.]] | [[1390. пне.]] | \'\'\'1389. пне.\'\'\' | [[1388. пне.]] | [[1387. пне.]] | [[1386. пне.]] | [[1385. пне.]] | [[1384. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190136','',0,0,0,1,0.883479529472,'79959087809863','20040912190241'); INSERT INTO cur VALUES (6675,0,'1390._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | \'\'\'[[1390е пне.]]\'\'\' | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]]
\n[[1395. пне.]] | [[1394. пне.]] | [[1393. пне.]] | [[1392. пне.]] | [[1391. пне.]] | \'\'\'1390. пне.\'\'\' | [[1389. пне.]] | [[1388. пне.]] | [[1387. пне.]] | [[1386. пне.]] | [[1385. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190151','',0,0,0,1,0.910638253163,'79959087809848','20040912190245'); INSERT INTO cur VALUES (6676,0,'1392._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | \'\'\'[[1390е пне.]]\'\'\' | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]]
\n[[1397. пне.]] | [[1396. пне.]] | [[1395. пне.]] | [[1394. пне.]] | [[1393. пне.]] | \'\'\'1392. пне.\'\'\' | [[1391. пне.]] | [[1390. пне.]] | [[1389. пне.]] | [[1388. пне.]] | [[1387. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190207','',0,0,0,1,0.70030306126,'79959087809792','20040912190309'); INSERT INTO cur VALUES (6677,0,'1391._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | \'\'\'[[1390е пне.]]\'\'\' | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]]
\n[[1396. пне.]] | [[1395. пне.]] | [[1394. пне.]] | [[1393. пне.]] | [[1392. пне.]] | \'\'\'1391. пне.\'\'\' | [[1390. пне.]] | [[1389. пне.]] | [[1388. пне.]] | [[1387. пне.]] | [[1386. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190211','',0,0,0,1,0.969041614779,'79959087809788','20040912190256'); INSERT INTO cur VALUES (6678,0,'1393._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | \'\'\'[[1390е пне.]]\'\'\' | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]]
\n[[1398. пне.]] | [[1397. пне.]] | [[1396. пне.]] | [[1395. пне.]] | [[1394. пне.]] | \'\'\'1393. пне.\'\'\' | [[1392. пне.]] | [[1391. пне.]] | [[1390. пне.]] | [[1389. пне.]] | [[1388. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190217','',0,0,0,1,0.240848426354,'79959087809782','20040912190320'); INSERT INTO cur VALUES (6679,0,'1394._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | \'\'\'[[1390е пне.]]\'\'\' | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]]
\n[[1399. пне.]] | [[1398. пне.]] | [[1397. пне.]] | [[1396. пне.]] | [[1395. пне.]] | \'\'\'1394. пне.\'\'\' | [[1393. пне.]] | [[1392. пне.]] | [[1391. пне.]] | [[1390. пне.]] | [[1389. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190240','',0,0,0,1,0.275132414547,'79959087809759','20040912190333'); INSERT INTO cur VALUES (6680,0,'1395._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | \'\'\'[[1390е пне.]]\'\'\' | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]]
\n[[1400. пне.]] | [[1399. пне.]] | [[1398. пне.]] | [[1397. пне.]] | [[1396. пне.]] | \'\'\'1395. пне.\'\'\' | [[1394. пне.]] | [[1393. пне.]] | [[1392. пне.]] | [[1391. пне.]] | [[1390. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190245','',0,0,0,1,0.713838411827,'79959087809754','20040912190342'); INSERT INTO cur VALUES (6681,0,'1396._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | \'\'\'[[1390е пне.]]\'\'\' | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]]
\n[[1401. пне.]] | [[1400. пне.]] | [[1399. пне.]] | [[1398. пне.]] | [[1397. пне.]] | \'\'\'1396. пне.\'\'\' | [[1395. пне.]] | [[1394. пне.]] | [[1393. пне.]] | [[1392. пне.]] | [[1391. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190256','',0,0,0,1,0.675935561618,'79959087809743','20040914004911'); INSERT INTO cur VALUES (6682,0,'1397._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | \'\'\'[[1390е пне.]]\'\'\' | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]]
\n[[1402. пне.]] | [[1401. пне.]] | [[1400. пне.]] | [[1399. пне.]] | [[1398. пне.]] | \'\'\'1397. пне.\'\'\' | [[1396. пне.]] | [[1395. пне.]] | [[1394. пне.]] | [[1393. пне.]] | [[1392. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190308','',0,0,0,1,0.141002462311,'79959087809691','20040914004924'); INSERT INTO cur VALUES (6683,0,'1398._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | \'\'\'[[1390е пне.]]\'\'\' | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]]
\n[[1403. пне.]] | [[1402. пне.]] | [[1401. пне.]] | [[1400. пне.]] | [[1399. пне.]] | \'\'\'1398. пне.\'\'\' | [[1397. пне.]] | [[1396. пне.]] | [[1395. пне.]] | [[1394. пне.]] | [[1393. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190320','',0,0,0,1,0.956327939386,'79959087809679','20040914004941'); INSERT INTO cur VALUES (6684,0,'1399._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | \'\'\'[[1390е пне.]]\'\'\' | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]] | [[1360е пне.]]
\n[[1404. пне.]] | [[1403. пне.]] | [[1402. пне.]] | [[1401. пне.]] | [[1400. пне.]] | \'\'\'1399. пне.\'\'\' | [[1398. пне.]] | [[1397. пне.]] | [[1396. пне.]] | [[1395. пне.]] | [[1394. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190332','',0,0,0,1,0.451054262673,'79959087809667','20040914004951'); INSERT INTO cur VALUES (6685,0,'1400._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[15. век пне.]] | \'\'\'[[14. век пне.]]\'\'\' | [[13. век пне.]]
\n[[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | \'\'\'[[1400е пне.]]\'\'\' | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]]
\n[[1405. пне.]] | [[1404. пне.]] | [[1403. пне.]] | [[1402. пне.]] | [[1401. пне.]] | \'\'\'1400. пне.\'\'\' | [[1399. пне.]] | [[1398. пне.]] | [[1397. пне.]] | [[1396. пне.]] | [[1395. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040912190342','',0,0,0,1,0.164329964744,'79959087809657','20040914005006'); INSERT INTO cur VALUES (6686,6,'Zbornik_Božidara_Vukovića.gif','Зборник Божидара Вуковића Подгоричанина, 1538 г.','',144,'Golija','20040912193258','',0,0,0,0,0.454930562949675,'79959087806741','20040912193944'); INSERT INTO cur VALUES (6687,0,'Херодот','\'\'\'Херодот\'\'\', антички историчар који је живео у петом веку пне.\n\nХеродот, причајући о изградњи пирамида, примећује: \"...колико су тек онда морали износити остали трошкови за гвожђе, за алат са којим су радили...\" [књ. 2 : 125]. \nСавремени коментар: \"У [[Хеопс]]ово време, у првој половини 3. миленијума пне., [[Египћани]] су користили само бронзане алате\" [Ж. Ф. Лауер: Изградња египатских пирамида, 1966]\n\nНаведимо два примера из Херодота. Први пут се рукопис његове \"Историје\" појавио у Европи тек у XV веку. Значај Херодота за традиционалну верзију хронологије и географије је огроман. Али ето, он тврди да [[Нил]] тече паралелно са Истаром, који се данас идентификује са Дунавом (али због нечега не са Дњестром). Испоставља се да је \"мишљење о паралелности Дунава и Нила било распрострањено у средњовековној Европи све до краја XIII века.\" \n \nХеродот: \"[[Персијанци]] станују у Азији све до Јужног мора, које се назива Црвено\" . A y складу са савременим коментаторима, Јужно море је Персијски залив. Описујући полуострво (које данашњи коментатори сматрају Арабијским), Херодот пише: \"Оно почиње код персијске земље и протеже се до Црвеног мора\". Изгледа тачно, али то противречи мишљењу коментатора да је код Херодота Црвено море - [[Персијски залив]]. Због тога савремени коментатор \"исправља\" Херодота: \"Овде је то (Црвено море) Персијски залив\". Даље: [[Црвено море]] (у његовом савременом схватању) може да се простире \"изнад Персијанаца\" (по Херодоту књ. 4, бр. 40) само уз један услов -ако се Херодотова карта преврне у односу на савремену (управо тако се у неким средњовековним картама замењују места севера и југа). И зато су коментатори овде принуђени да идентификују Црвено море са Персијским заливом [књ. 4, комент. 36], мада се Персијски залив налази ниже (или источније) од Персијанаца, али нипошто не изнад. Ово исто море, поменуто код Херодота у књ. 2, бр. 102, (\"За њега (Сезостриса) свештеници причају да је први испловио на дугачким лађама из Арабијског залива и покорио народе на обали Еритрејског мора\") коментатори идентификују са целим Индијским океаном [књ. 2, комент. 110]. И опет замена истока и запада (карта је преокренута). У књ. 4, бр. 37 Херодот идентификује Црвено море са Јужним (в. горе). Ово дефинитивно збуњује коментаторе, који покушавају да \"уклопе\" Херодота у оквире традиционалних локализација (и традиционалног положаја карте). Сада су принуђени да идентификују Црвено (тј. Јужно) море са Црним морем! [књ. 4, комент. 12]. И опет замена истока и запада (у односу на Персијанце).\n\nДакле, Црвено море = Јужно = Црно = Северно = Средоземно = Персијски залив = Наше море = Индијски океан. На исти начин се можемо уверити у могућност следећих идентификација по Херодоту: Асирија = Германија, Вавилон = Рим, Персија = Галија (Француска), Мидија = Мађарска. Чудно изгледају повремена помињања \"крстонеја\" и \"крстона\", града Крестона, области Кросеје. Анализа ових фрагмената рађа аналогију са средњовековним крсташима (узгред, \"крос\" је \"крсташки термин\") (Крестон: књ.5, бр. 3, 5, књ. 7, бр. 124, 127; Кросеја: књ. 7, бр. 123. Да ли су догађаји описани код Херодота исправно датирани?\n\nПример: како Херодотова \"Историја\" корелира са традиционалном хронологијом? Доследно и повезано излажући историју Египта, Херодот назива Хеопса наследником Рампсинита [2:24] Коментар: \"Херодот брка хронологију Египта: Рампсинит ([[Рамзес II]]) је цар 19. династије (1345. до 1200. год. пне.), а Хеопс - 4. династије (2600. до 2480. год. пне.)\". To je \"грешка\" од 1200 година! \"Херодотова хронологија царева не одговара царској хронологији у фрагментима царских спискова [[Манетон]]а\". Прецизирајмо: временски интервали између неких фараона (по Херодоту) понекад су краћи за хиљаде година (!) од одговарајућих интервала по Манетону. Пример: Херодот наводи Анизија одмах после Азихиса [2:136-137]. Коментар: \"Херодот прави овде скок од краја 4. династије (око 2480. год. пне.) до почетка етиопске владавине у Египту (око 715. год. пне.)\". To je \"скок\" од 1800 година.\n\nИ \"ситне\" грешке од 30-40 година у Херодотовој хронологији (које настају приликом покушаја да се његова \"Историја\" уклопи у традиционалну хронологију) испуњавају \"Историју\". Примери: \"Херодот брка цара Сезостриса са царем Псаметихом I...\". \"Питак се није могао срести са Крезом 560. године пне. (1:27), пошто је умро 570. године пне. \"To je Херодотова грешка... Солон није могао да се сретне са Крезом\". Али како то? Код Херодота је скоро три странице посвећене излагању контаката [[Крез]]а и [[Солон]]а [1:30-32], a традиционална хронологија нас уверава да таквих сусрета није било. Коментатори оптужују Херодота да је погрешно датирао помрачења сунца и слично. (Фоменко) (доматриос)\n\n[[Category:Историчари]]\n\n[[da:Herodot]]\n[[de:Herodot]]\n[[en:Herodotus]]\n[[eo:Herodoto]]\n[[es:Herodoto]]\n[[et:Herodotos]]\n[[fr:Hérodote]]\n[[he:הרודוטוס]]\n[[hi:हिरोडोटस]]\n[[it:Erodoto]]\n[[ja:ヘロドトス]]\n[[ko:헤로도토스]]\n[[la:Herodotus Halicarnassensis]]\n[[lb:Herodot]]\n[[ms:Herodotus]]\n[[nl:Herodotus]]\n[[pl:Herodot]]\n[[pt:Heródoto de Halicarnasso]]\n[[sl:Herodot]]\n[[sv:Herodotos]]','категорија, интервики',108,'Djordjes','20041118133946','',0,0,0,0,0.246692316256,'79958881866053','20050117213133'); INSERT INTO cur VALUES (6688,0,'Роман_о_Троји','\nКад се појавио, био је веома читан Роман о Троји, који је из дубровачких крајева, дошао, вероватно, у источну или југоисточну Србију. Иако је тема грчко-тројански рат, који је избио због отмице лепе Јелене, Менелајеве жене, у роману је приказан амбијент средњега века, наравно, више западно обојен. Поред примера о понашању на двору, средњовековни племић је могао да види у роману како се треба борити за своју даму и бранити углед свога оружја. Иако је Јеленина отмица била узрочник дугогодишњег рата, средњовековни писац није осудио жену, како је то био случај у другим списима. Писан готово говорним језиком и у живом дијалогу, Роман о Троји показује доста сличности са народном, усменом књижевношћу (понављање предлога као у бугарштицама, тумачење небеских појава и сновиђења и сл.). (доматриос)','',24,'Domatrios','20040912215037','',0,0,0,1,0.313083067682,'79959087784962','20040912215037'); INSERT INTO cur VALUES (6689,0,'Хелсинки','Хелсинки никада није био домаћин такмичења за Песму Евровизије, нити је Финска икада победила на овом пан-европском музичком такмичењу!!! Иако је имала доста добрих песама и извођача, најбољи пласман Финске је 6. место освојено још далеке 1973. године у Луксембургу.','',0,'213.184.102.173','20040913011126','',0,0,0,1,0.431240308299,'79959086988873','20040913011126'); INSERT INTO cur VALUES (6690,0,'Патријарх_српски_Павле_(Стојчевић)','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Патријарх Павле |\n слика=[[Image:Patrijarh Pavle.jpg|none|Патријарх Павле|280px]] |\n текст_уз_слику=Његова светост патријарх српски господин Павле|\n датум_рођења=[[11. септембар]],[[1914]]. |\n место_рођења=[[Кушанци]], [[Србија]] |\n датум_смрти= |\n место_смрти=\n}}\n\'\'\'Патријарх Павле\'\'\' (мирско име Гојко Стојчевић) рођен је на Усековање [[11. септембар|11. септембра]] [[1914]]. године у селу Кушанци, срез Доњи Михољац, [[Славонија]]. Гимназију је завршио у [[Београд|Београду]], Богословију (шесторазредну) у [[Сарајево|Сарајеву]], а Богословски факултет у Београду. Као прогнаник и избеглица у време [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је у манастиру Свете Тројице у Овчару и вероучитељ деци избеглица у [[Бања Ковиљача|Бањи Ковиљачи]]. Извесно време проводи у [[манастир Вујан|манастиру Вујан]]. Замонашен у [[манастир Благовештење|манастиру Благовештењу]] 1948. године, када је рукоположен у чин [[јерођакон|јерођакона]]. Од 1949. до 1955. сабрат је [[манастир Рача|манастира Раче]], где врши разна послушања. Школску 1950/51. провео је као суплент у Призренској богословији. У чин [[јеромонах|јеромонаха]] рукоположен је 1954, [[протосинђел]] је постао 1954, а [[архимандрит]] 1957. На постдипломским студијама, на Богословском факулету у [[Атина|Атини]], био је од 1955. до 1957. године. За [[епископ|епископа]] рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године, а хиротонисан је [[22. септембар|22. септембра]] [[1957]]. године, у београдској [[Саборна цкрва|Саборној цркви]]. Чин хиротоније обавио је [[патријарх српски Викентије]]. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви.\n\nУ многострадалној и напаћеној Епархији рашко-призренској гради нове храмове, обнавља старе и порушене, рукополаже и монаши нове свештенике и монахе. Очински се стара о Призренској богословији, повремено држи и предавања. Често путује, обилази и служи у свим местима своје Епархије. \n\nКао епископ рашко-призренски сведочи у [[Уједињенњ Нације|Уједињеним Нацијама]] пред многобројним државницима, о страдању српског народа на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]].\n\nБави се и научним радом. Објавио је монографију о [[манастир Девич|манастиру Девичу]]. У „Гласнику“, службеном листу [[Српска православна црква|Српске православене цркве]], из броја у број од 1972. године објављује читаве студије у облику Питања и одговора. Приређује допуњено издање „Србљака“, које је Свети архијерејски синод издао 1986. године. Такође приређује „Христијанскије празники“ од М. Скабалановича. Дело његових руку су и издања Требника, Служебника, Молитвеника, Дополнитељног требника Великог типика и других богослужбених књига, издања Светог архијерејског синода.\n\nСрпски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио [[патријарх српски Герман (Ђорић)|патријарха Германа]]. Он је 44. поглавар Српске православне цркве, чију самосталност је успоставио [[Свети Сава]] [[1219]]. године.\n\n==Спољне везе==\n[http://www.spc.yu Сајт Српске православне цркве]\n\n[[Category:Српски патријарси|Павле, патријарх]] [[Category:Вере]]','',351,'Горан Анђелковић','20050311033417','',0,0,1,0,0.983046219211,'79949688966582','20050311033417'); INSERT INTO cur VALUES (6691,0,'Иван_Настовић','
[[Image:Ivan_Nastović.jpg|130px|left|Ivan Nastović]]
\n\'\'\'Иван Настовић\'\'\', специјалст за клиничку псинологију, доктор психолошких знаности и психотерапеут, ученик Леополда Сзондиа, код когa је био у дидактичкој анализи. Завршио је једногодишњу специјализацију на Неуропсихијатријској клиници у [[Беч|Бечу]] и двогодишњу специјализацију на Сзондиевом институту у [[Цирих|Цириху]], при чему је провео и четири месеса на Јунговом институту.\n\n==Екстерни линкови==\n[http://www.vreme.com/arhiva_html/522/32.html \'\'\'Интервју:\'\'\' Једнорогов дах]\n\n[http://www.subnovine.co.yu/index.php?broj=02_41&srednja=clanak&id_cl=33 \'\'\'Интервју:\'\'\' Снови су наши пријатењи]\n\n\n\n\n[[hr: Ivan Nastović]]','',0,'193.77.114.55','20040913183400','',0,0,0,0,0.524880987371,'79959086816599','20040913183400'); INSERT INTO cur VALUES (6692,6,'Ivan_Nastović.jpg','','',166,'Iceboy','20040913182216','',0,0,0,1,0.825794257992687,'79959086817783','20040913183401'); INSERT INTO cur VALUES (6693,0,'Психологија','\n*[[Љубав]]\n*[[Национализам]]\n*[[Иван Настовић]]\n*[[Тешко је одржати равнотежу са самим собом]]\n==Спољне повезнице==\n*[http://www.psihologija.edu.yu Универзитет у Новом Саду одсек за психологију]\n==Види још==\n[[Корисник:Mihic]] обавештење\n\n[[af:Sielkunde]]\n[[ar:علم نفس]]\n[[ast:Psicoloxía]]\n[[bg:Психология]]\n[[ca:Psicologia]]\n[[cs:Psychologie]]\n[[cy:Seicoleg]]\n[[da:Psykologi]]\n[[de:Psychologie]]\n[[el:Ψυχολογία]]\n[[en:Psychology]]\n[[eo:Psikologio]]\n[[es:Psicología]]\n[[et:Psühholoogia]]\n[[fa:روان‌شناسی]]\n[[fi:Psykologia]]\n[[fr:Psychologie]]\n[[gl:Psicoloxía]]\n[[he:פסיכולוגיה]]\n[[hi:मानस शास्त्र]]\n[[hr:Psihologija]]\n[[ia:Psychologia]]\n[[io:Psikologio]]\n[[it:Psicologia]]\n[[ja:心理学]]\n[[ko:심리학]]\n[[lv:Psihologija]]\n[[ms:Psikologi]]\n[[nl:Psychologie]]\n[[no:Psykologi]]\n[[pl:Psychologia]]\n[[pt:Psicologia]]\n[[ro:Psihologie]]\n[[ru:Психология]]\n[[simple:Psychology]]\n[[sl:Psihologija]]\n[[su:Psikologi]]\n[[sv:Psykologi]]\n[[tr:Psikoloji]]\n[[uk:Психологія]]\n[[zh:心理学]]','',24,'Domatrios','20050314133904','',0,0,1,0,0.387493475521,'79949685866095','20050314135349'); INSERT INTO cur VALUES (6694,0,'Ivan_Šarić','[[Слика:Slika55.JPG|right|thumb|Nadbiskup Šarić u poseti kod visokih ustaških funkcionera]]\n\n[[Слика:Prekrstavanje Srba.JPG|right|thumb|Fratar prisilno prekrštava Srbe u selu Mikleušu u Slavoniji]]\n\n[[Слика:Slika59.JPG|right|thumb|Ustaše dovršavaju ubijanje onih koji pokazuju znakove života]]\n\n[[Слика:Slika60.JPG|right|thumb|Pobijena deca - žrtve ustaškog zverstva]]\n\nODLUKA o utvrđivanju zločina okupatora i njihovih pomagača F br. 5681\n\n==Kratak opis i kvalifikacija zločina==\n\n- Inspirator masovnih pokolja, mučenja, interniranja pod nehumanim uslovima Srba i Jevreja. - Rušenje pravoslavnih crkava i jevrejskih sinagoga. - Prinudno pokatoličavanje.\nKao metropolita bosansko-hercegovačke crkvene pokrajine i nadbiskup Vrhbosanski pomagao je izdajnički Pavelićev pokret da preuzme i učvrsti vlast u NDH. Zastupao je saradnju u NDH sa okupatorom i lično sarađivao s njim. Inspirator je rušenja pravoslavnih crkvi i jevrejskih sinagoga, i prinudnog pokatoličavanja Srba. Učestvovao je u konfiskaciji imovine proteranih Srba i Jevreja.\n\n==Pojedinosti o zločinu==\n\nKada su ustaše u izvođenju svoga programa potpunog istrebljenja srpskog naroda i pravoslavlja u Hrvatskoj u leto 1941 god. započeli sa masovnim pokoljima Srba, od kojih je za ne punu godina stradalo preko 400.000 lica.\nOgorčen je protivnik Srba i pravoslavlja. Pristalica je \"čiste\" Hrvatske, Hrvatske bez Srba. Jedan od glavnih inicijatora nasilnog pokatoličavanja Srba. Najverovatnije je daje progon pravoslavne crkve i sveštenstva intelektualno delo njegovo i njegovih drugova iz najvišeg hrvatskog katoličkog klera.\nPropovednik je rasne teorije i rasne mržnje. Okolnost da je progon Jevreja u Bosni i Hercegovini uzeo tako rani karakter i bio tako nemilosrdno izvršen, također je njegovo delo.\nProtivjugoslovenski stav Šarićev potiče još pre prvog svetskog rata. Po političkom ubeđenju pripadao je Starčevićevoj pravaškoj stranci. Kao poslanik u Bosanskom saboru delao je u tom duhu. U svojoj izjavi u Saboru na dan 19 VII 1910 godine izjavio je: \"... Prema tome ne može hrvatska katolička udruga (tj. stranka koji je pripadao Bosan. saboru) priznati na teritoriji kraljevstva hrvatskoga nikoje drugo ime, nikoji drugi narod i nikakve druge ambleme do li hrvatske\". (\"Novi list\" od 13 VI 1944 god).\n\n==Šarić čestita Poglavniku imendan==\n\nPrilikom proslave Poglavnikovog imendana Šarić čestita Poglavniku imendan i ovaj mu zahvaljuje:\n(Katolički tjednik od 13 VI 1941 god.)\n\nPROSLAVA POGLAVNIKOVA IMENDANA\nPrečasnom i velečasnom dušobrižnom sveštenstvu nadbiskupije vrhbosanske.\nU nedelju, 13 lipnja o.g. slavi Poglavar Nezavisne Države Hrvatske, Poglavnik dr. Ante Pavelić svoj imendan, te povodom ovoga pozivam sav dušobrižnički kler, da toga dana iza svečane mise održi Te Deum s molitvama, i da pozove vjernike, da se taj dan toplo pomole Bogu i da njemu preporuče našega Poglavnika i Nezavisnu Državu Hrvatsku. Na svečanost neka se pozovu mjesne vlasti, kako se radi o državnim blagdanima.\n
\nIvan nadbiskup\n\n==Zahvala Ante Pavelića nadbiskupu Šariću na čestitci==\n\n\"Katolički tjednik\" od 6 VII 1941 g. Sarajevo: POGLAVNIK Dr. Ante PAVELIĆ NADBISKUPU DR. IVANU ŠARIĆU.\n\nKao odgovor na svoju čestitku k Poglavnikovu imendanu primio je preuzv.gosp. nadbiskup ovaj odgovor od Poglavnika dr. Ante Pavelića:\nUred Poglavnika\nNezavisne Države Hrvatske\nZagreb, dne 24 lipnja 1941.\n\nPREUZVIŠENI!\nZahvaljujem se na osobito ugodnoj čestitci, koju ste mi u ime rimokatoličkog svijeta vaše nadbiskupije uputili želje prigodom mog prvog imendana u oslobođenoj domovini.\nSvevišnji zaista uslišao je vašu molitvu i u svojoj neizmernoj pravednosti ispunio je želje mukotrpnog hrvatskog naroda, podjelivši mu najveće zemaljsku dobro - slobodu, koje može imati svoj sadržaj i vidnog izraza samo u vlastitoj Nezavisnoj Državi.\nJa i cijeli hrvatski narod cijenimo nastojanje velikog svečenika junačke bošnjačke Hrvatske preuzvišenog nadbiskupa Vrhbosanskoga. ZA DOM SPREMNI!\nDr. AntePavelić u.r\n\n==Odgovornost nadbiskupa Šarića za masovno istrebljenje Srba i Jevreja u NDH==\n\n*1. Preduzete akcije istrebljenja Srba i Jevreja i nasilnog pokatoličavanja Srba, sprovođene su takvim drastičnim merama, da je Pavelić, bez prethodnog sporazuma sa pretstavnicima katoličke crkve u Hrvatskoj, rizikovao da bi ova, radi čuvanja svoga ugleda u narodu i pred svetskom javnošću, mogla biti primorana da se javno od ovakvih postupaka ustaške vlade ogradi i prekine savez i saradnju sa ustaškim pokretom, koji su za ustaše bili od najveće vrednosti.\n\n*2. U ustaškim redovima nalazio se, i sa njima jasno i otvoreno sarađivao, veliki broj katoličkih sveštenika, među njima i takvih na najvišim ustaškim položajima. Još veći broj katoličkih sveštenika koji nije pripadao ustaškom pokretu, pomagao je rečju i delom ustaše u izvođenju te akcije. Ni prvi ni drugi ne bi smeli učestvovati u takvoj ni malo hrišćanskoj akciji, da nisu bili unapred sigurni da se time neće zameriti svojim starešinama. Doista, nije poznat nijedan slučaj da je koje od tih lica ozbiljno uzeto na odgovornost od pretpostavljene duhovne vlasti za užasne zločine koje su počinili.\n\n*3. Okolnost da je postojala usklađena akcija ustaša i pretstavnika katoličke crkve u Hrvatskoj kod nasilnog pokatoličavanja Srba, čini također indiciju za gore postavljeno tvrđenje postojanja prethodnog dogovora između ustaša i katoličke crkve u Hrvatskoj. Istovremeno sa najžešćim progonima Srba, vode uporedo i na isti način ovu akciju za pokatoličavanje pretstavnici ustaških vlasti s jedne, i katoličko sveštenstvo sa druge strane.\n\n*4. Okolnost koja kao indicija najviše tereti voćstvo katoličke crkve u Hrvatskoj, to je činjenica da ovo, iako je znalo za sve zločine koje ustaše vrše prema srpskom i jevrejskom življu, iako je taj progon besneo najvećom žestinom punih 6 meseci, najviši pretstavnici katoličke crkve u Hrvatskoj nisu tokom toga vremena preduzeli nijedan korak da se ovi progoni prekinu. Tek tada je pobijeno preko 400.000 Srba, preko 200.000 proterano ili pobeglo iz Hrvatske, tek kada se u Hrvatskoj nijedan Jevrejin nije nalazio legalno u slobodi, tek kada je novembra 1941 god. bilo jasno da nemački blickrig u SSSR nije uspeo i da nemačka pobeda nije tako stoprocentno sigurna kako su ti krugovi dotle držali, tek je tada na biskupskoj konferenciji u Zagrebu oprezni visoki katolički kler podneo Paveliću zahteve za ublaženje progona Srba.\n\nKada je poznato kakvo je držanje pretstavništvo katoličke crkve u Hrvatskoj u prošlosti i sadašnjosti uvek znalo i htelo da zauzme kada su njeni pravi interesi i prestiž bili u pitanju, kada se, dalje, zna da je katolička crkva u Hrvatskoj zahvaljujući svom privilegovanom položaju i svojoj moći u Hrvatskoj uvek - makar i silom - mogla da kod Pavelića izdejstvuje sve ono što pravim gospodarima Hrvatske - Nemcima i Italijanima - nije bilo naročito protivno, onda mora biti jasno da ono grobno ćutanje kojim je ona propratila strahovita ustaška zverstva, ćutanje koje je ozbiljno ugrozilo njen ugled ne samo u Jugoslaviji već pred celim svetom, moralo imati svog dubokog osnova a koji treba tražiti jedino u pristanku na sve te zločine koji je ranije bila dala Paveliću i zbog koristi koje je iz ove akcije mislila za sebe da izvuče.\n\nŠarić je, zahvaljujući svom visokom položaju koji je kao metropolita bosansko-hercegovački i nadbiskup Vrhbosanski zauzimao u hijerarhiji katoličke crkve Hrvatske, svojim godinama starosti, svojim vezama sa Rimom, svojim ranijim zaslugama za ustaški pokret, svojim ličnim vezama sa Pavelićem i drugim ustaškim vođama, igrao vodeću ulogu na biskupskim konferencijama u Zagrebu. Verski i nacionalno do krajnosti netolerantan, pun mržnje za Srbe i pravoslavlje, ustaša do srži, Šarić, taj zloduh biskupskih konferencija, bio je zastupnik primene najradikalnijih mera protiv \"inoveraca\" Srba i Jevreja i inspirator svih njihovih progona. Među starešinama katoličke crkve u Hrvatskoj, on je u prvom redu odgovoran za zločine počinjene od strane ustaša prema Srbima i Jevrejima, i to ne samo u vrhbosanskoj nadbiskupiji, ne samo u Bosni i Hercegovini, već za zločine počinjene u celoj Hrvatskoj.\n\nJedan deo katoličkog klera pružio je ustaškom pokretu aktivnu i svesrdnu pomoć učestvovanjem u mnogobrojnim zločinima na teritoriji Nezavisna država Hrvatska\"Nezavisne države Hrvatske\" \"Nezavisne države Hrvatske\". Učešće ovoga dela klera manifestovalo se ne samo u potstrekivanju na vršenje zločina, katkada i sa samih predikaonica već i u direktnom pripadništvu ustaškim partijskim, vojnim i policijskim formacijama, u vršenju zločina zajedno sa njima. Ova njihova zločinačka aktivnost nije bila slučajna i nepovezana, već je bila podržavana stavom onoga dela katoličkog episkopata, koji se odmah po dolasku Ante PavelićPavelića na vlast stavio na stranu ustaša i pomagao ih u učvršćivanju njihovog režima. Ti protivnarodni pripadnici visokog katoličkog klera davali su ton celokupnom proustaškom delovanju ostaloga klera, istupali su čak kao organizatori čitave jedne zločinačke politike klero-fašizamklero-fašizma. Mnogi od njih bili su povezani sa ustaškim pokretom još od ranije, pre njegovog dolaska na vlast, pa je utoliko razumljivije, što su mu i docnije pružali svu moguću podršku, čak i u organizovanju i vršenju zločina. Među takve protivnarodne katoličke velikodostojnike spada i nadbiskup vrhbosanski Dr. Ivan Šarić, inspirator najtežih zločina. \n\nBudući oduvek pristalica \"pravaške\" i protivnarodne frankovačke politike, on je jedva dočekao stvaranje hrvatske ustaške organizacije u inostranstvu i služio joj je kao eksponent unutar kraljevine Jugoslavije iskorišćujući svoj visoki položaj u katoličkoj crkvi. U tome svojstvu dr. Šarić, radi održavanja veze sa ustašama u inostranstvu, odlazi na jedno putovanje u Severnu i Južnu Ameriku 1934, o kome docnije po slomu Jugoslavije piše u Sarajevski list\"Sarajevskom listu\" od 11-V-1941 sledeće:\n\n\"... Bio sam kod naših ustaša u Americi Sjevernoj i Južnoj. Tamošnji biskup, Amerikanci, Nijemci... s kojima sam dolazio u doticaj, hvalili su mi Hrvate ustaše, kao dobre i požrtvovane vjernike, kao ljude božje i narodne ... Pjevao sam sa ustašama našim, svim srdcem i glasom. \"Lijepu našu domovinu\"... Uzdižući Bogu molitve za nju, molili smo se svemogućemu i za Poglavnika dr. Antu Pavelića, neka nam ga On Milostivi prati i doprati u slobodnu Hrvatsku. I dobri je Bog čuo, i, eto, uslišio naše vapaje i uzdisaje. \"Tebe Boga hvalimo, Tebe Gospode ispovjedamo\").\n\nKad je stvorena NDH Dr. Šarić je sav svoj autoritet glavara katoličke crkve u Bosni i Hercegovini založio u korist Pavelićeve ustaške zločinačke politike. Pored opšte podrške poglavniku Paveliću i ustaškoj vladi, on je naročito ispoljio svu privrženost ustaštvu na teritoriji svoje nadbiskupije vrhbosanske i Bosne i Hercegovine uopšte. Kao ilustracija njegovog rada i njegovog zlokobnog učešća u sistematskom vršenju zločina služi i pretstavka slovenačkog katoličkog sveštenstva, proteranog od nacista u Srbiju, koji su se marta 1942 obratili nadbiskupu beogradskom dr. Ujčiću u cilju zaštite pravoslavnog elementa u NDH i sprečavanja pokolja. Između ostalog u ovoj pretstavci, pisanoj vrlo umereno s obzirom na položaj onih koji su je pisali i položaj onoga kome je upućena, navodi se sledeće:\n\n----\nPreuzvišeni!\n\"Teški događaji koji se odigravaju na jugoslovenskom zemljištu, i o kojima mislimo da bi mogli za dalju budućnost sudbinski ugroziti pravilne odnošaje među jugoslovenskim katolicizmom i pravoslavljem sile nas, da kao Slovenci i katoličke starešine uputimo na Vašu Preuzvišenost sledeće pismo: S bolom u srcu pratimo mesecima i mesecima jeziva dela kojima su izložena naša srpska braća u NDH. Mi Slovenci smo u toku ovoga rata sami doživeli tragediju kakve nema primera u celoj prošlosti. Svaki dan pruža nam se prilika da se uživljavamo i zadubljujemo u bedu i muku slovenačkih prognanika. Ali ako hoćemo da budemo pravedni i istinoljubivi, moramo priznati, da je sudbina, koju su odmerili Srbima njihova krvna braća Hrvati gora od svega što su pretrpeli Slovenci na svojim domovima.\nU Sloveniji nisu ubijali episkope i sveštenike i njihova tela nisu bacana u nabujale reke, kod nas se nisu palile i rušile crkve i nisu se ubijali vernici za vreme službe božje: kod nas nisu klali stanovnike čitavih sela na noć, kao što se stoka kolje, nisu ubijali očeve porodica na pragu domova na očigled žene i dece i nisu zakopavani živi ljudi.\nNeka srpska statistika kaže, daje na takav ili drugi način bilo do sada ubijenih oko 380.000 Srba. Taj je broj, kako se nadamo, preteran. No izvan svake sumnje da Srbi danas preživljavaju najveće progonstvo u svojoj istoriji. Svaki posmatrač mora da utvrdi, da se to, što su Srbi pretrpeli zadnjih 10 meseci na teritoriji NDH ne može uporediti čak ni sa nasiljem i grozotom turskih vremena. U nekom memorandumu kojega su Muslimani iz Banja Luke 12 novembra 1941 g. uputili članovima zagrebačke vlade, čak je rečeno, da su nasilja, koja su izvršena nad Srbima u NDH uopšte BEZ PRIMERA U ISTORIJI MA KOJEGA NARODA, tako pišu pripadnici islama o katoličkom narodu, koji baš ove godine slavi hiljadugodišnjicu svojih prvih veza sa svetom stolicom. S mnogo truda i muke polako smo uspevali: trezni Srbi počeli su polako uviđati da je držanje sarajevskog nadbiskupa Šarića i njegove okoline izuzetak, i da za njihov postupak ne može biti odgovorna katolička crkva. Još manje može biti odgovorna katolička crkva za zločine onih katoličkih sveštenika, koji su se priključili ustaškom pokretu ili čak sudelovali u krvničkim odredima u Hrvatskoj.\nSav taj posao postepenog smirivanja u najnovije vreme teško ugrožava novo, bez sumnje najveće nasilje, što ga je dosad doživeo srpski narod. Vašoj Preuzvišenosti je dobro poznato da pravoslavni u Hrvatskoj prelaze danas u masama u katoličku crkvu.\nPred nama je dopis hrvatskog Ministarstva pravde okružnom sudu u Zemunu od 11 novembra 1941 god. U Njemu se pozivaju svi službenici da: u roku od mesec dana \"PODNESU STAREŠINSTVU SUDA POTVRDU CRKVENIH VLASTI DA SU PRIMLjENI U KATOLIČKU, MUSLIMANSKU ILI PROTESTANSKU VEROISPOVEST I UPISANI U MATICE TIH VEROISPOVESTI\". Sa kakvim se verskim pobudama može sada objasniti da se pravoslavnici službenici u NDH prisiljavaju... da predu ako ne već u katoličku, a ono bar u protestansku ili tursku vjeru.\nSvaki nepristran posmatrač prilika u Hrvatskoj mora priznati, da se prelaz pravoslavnih u katoličku veru vrši u znaku najgoreg političkog nasilja, što ga čovek uopšte može zamisliti.\nHrvatski episkopat kazao je svoju reč, dana 17 novembra 1941 god. u pretstavci koju je uputio hrvatskoj vladi.\nU njoj hrvatski nadbiskupi naglašavaju, da po učenju katoličke crkve samo takvi prelazi ... vrede, koje pravoslavni izvrše bez ikakvog pritiska, a to znači po svojoj potpuno slobodnoj volji i iz unutarnjeg ubeđenja u istinitost katoličke vjere.\nTo načelo i shvatanje mogli su ovdašnji... krugovi primiti samo s odobravanjem. Jedino što su želeli u interesu srpskog naroda bilo je da se od katoličkih biskupa proglašeno načelo i stvarno sprovede u Hrvatskoj... Ustvari, unatoč načelnim izjavama i uputstvima katoličkih biskupa, nasilno preobraćenje pravoslavnih masa u katolicizam, produžava se i dalje u nesmanjenom obsegu... Da su hrvatski biskupi, kažu Srbi, bili uistinu rešeni da svojim odlukama dadu i praktično vrednost ne bi osnivali naročite odbore za primanje pravoslavnih, te ne bi u svojim rezolucijama od 17 novembra 1941 god. govorili, da su voljni u pitanjima prelaženja pravoslavnih u katoličku veru \"SUDELOVATI\" sa ustaškim Ministarstvom pravde, već bi izabrali prirodniji postupak: podređenim sveštenicima bi trebali da jednostavno zabrane primanje u katoličku crkvu ljudi, koji menjaju veru bez ikakvog unutrašnjeg ubeđenja, već samo iz straha i koristoljublja.\nOpšte protivljenje je morala izazvati... konstatacija, sa kojom su hrvatski biskupi smatrali za podesnu da opravdaju svoj protest. Srbima treba da se po mišljenju hrvatskog episkopata da jednakopravnost pred zakonom, lična sloboda i pravo imovine radi toga, da se tako stvori \"MEĐU PRAVOSLAVNIM STANOVNIŠTVOM PSIHOLOŠKI OSNOV ZA PRELAŽENjE NA KATOLIČKU VERU\".\nSpor između ustaša i hrvatskih biskupa nastao je... kako se čini, samo u pogledu metoda, tj. na koji način da se taj cilj postigne. Po shvatanjima Srba, hrišćanska dužnost katoličkih biskupa trebalo bi da bude, da se zauzmu za osnovna čovečanska prava pravoslavnih sudržavljana bez posebnih računa i namera da protestvuju uopšte protiv rušenja pravoslavnih crkava, a ne samo protiv \"ZASEBNIH AKCIJA\", koje ta rušenja vrše.\nSada razumemo, naglašavaju pravoslavci, zašto se nije za sada još našao u NDH ni jedan katolički biskup, koji bi bio pripravan ustati u odbranu pravoslavnih hrišćana do skrajnosti, te staviti na kocku svoj položaj, pa ako treba i svoju ličnost.\nSvesni smo toga, da je prošlo mnogo dragocenog vremena i propušteno mnogo prilika, koje je trebalo iskoristiti, da se onemoguće ili pak ublaže štetne posledice bratoubilačke verske borbe između Hrvata i Srba... Briga za katoličku crkvu kojoj smo od srca odani, daje nam slobodu, da izrazimo o tome veoma važno pitanje u svoje ozbiljno i duboko promišljeno mišljenje. Ukoliko poznajemo prilike u svojoj vlastitoj domovini, smatramo da je potrebno sledeće:\n*1. Sveta stolica trebala bi prvom zgodnom prilikom javno osuditi i javno žigosati krvavo proganjanje naroda i srpske pravoslavne crkve u NDH.\n*4. Sveta Stolica trebala bi savetovati hrvatskim biskupima da u javnoj odbrani pravoslavnih hrišćana i njihovih sveštenika nastupaju sa odlučnošću i sa apostolskom kuraži, koja ne preza ni pred kakvim žrtvama. Sa iskrenom molbom, da Vaša Preuzvišenost blagoizvoli podneti naše ovo pismo Svetoj stolici, ostajemo Vam duboko odani:\nBeograd, l.III. 1942\nPreuzvišenom gospodinu\nDr. Josip UjčićJosipu Ujčiću, Beogradskom nadbiskupu.\nSlovenački katolički starešine koji žive u Srbiji.\n----\n\n==Stihovi posvećeni Poglavniku==\n\nDokle je išla privrženost ŠARIĆEVA poglavniku i ustaštvu i kako je sve dolazila do izražaja, vidi se iz stihova njegovih, posvećenih poglavniku dr. ANTI PAVELIĆU, a objavljenih u \"Katoličkom tjedniku\" od 12-X-1941 pod naslovom \"Kad sunce sja\", i u \"Novom listu\" od 10-IV-1943 pod naslovom \"Hrvatska mladež svome Poglavniku\". Naročito se ovaj perfidni potstrekač na pokolje lirski ushićuje zločincem Pavelićem u svojoj \"Odi Poglavniku\", iz koje navodimo nekoliko stihova:\n\nEno u Bazilici svetog Petra\nVide Tebe u vječnom Gradu pjesnik\nnjemu s Tobom zagrljaj drag je bio\nKo Dom naš mio.\n\nSam Bog Tebe pratio dobri,\nJaki Da izvedeš za Dom naš sveto djelo\nUstašo divni!\n\nI ko sunce jednako ti nas griješ,\nZato sve nas u kolo zoveš divno,\nPa ko dosad pokreći naša srdca!\n\nA mi spremni bit ćemo vazda za Dom\nVazda spremni radit i umrijet za Dom\nZa Dom svoj dragi!\nDoktor Ante Pavelić ime drago,\nIma u njem Hrvatska s neba blago...\"\n\nPored toga, dr. Šarić se u mnogobrojnim svojim sastavima trudi da što više glorifikuje Pavelića. U vezi sa tim i u vezi sa svojom opštom potporom ustaškom pokretu održava najživlje veze i sa pojedinim pretstavnicima okupatorskih vlasti u Sarajevu. Tako \"Katolički tjednik\" od 23/XI-1941 pod naslovom \"Nadbiskup ranjenim ustašama, našim i nemačkim vojnicima\" izveštava da su dva sveštenika predala Sarićeve poklone ustaškim i nemačkim ranjenicima.\nIsti list 18-X-1942 u rubrici \"Posjeti kod nadbiskupa\" javlja: \"... U ponedeljak 12 ov. mj. bio je u posjeti kod Preuzvišenoga novi generalni konzul Kraljevine Italije gosp. Paolo Roberto Rosi. Nadbiskup mu je uzvratio posjetu.\"\nZatim u istom listu od 4-XI-1943 u istoj rubrici javlja se da su kod Šarića bili poznati zločinci FRIC NAJHOLD i IVICA NAJHOLD, a zajedno sa njim i naš ministar gosp. IVICA FRPONjIĆ, dopukovnik hrvatske mornarice gosp. Ante Matašić i pratnja. Preuzvišeni im je svima još istoga dana uzvratio posjetu.\"\nNajzad u istom listuvod 30-VII-1944 notira se sledeće: \"Preuzv. gosp. nadbiskup Vrhbosanski dr. Ivan Šarić posjetio je 21-VII-1944 prije podne, sa svojim tajnikom, nemačkog konzula dr. X. Gerdosa, te mu je izrazio radost i zadovoljstvo radi toga, što nije uspio zločin protiv Firera Nemačkog Rajha\".\n\n==Činjenice svedoka dr. Karla Kalina, katoličkog sveštenika==\n\nKako je konkretno izgledao rad Sarićev u okviru njegove dijeceze vrhbosanske, za koji je odlikovan od Pavelića, vidi se iz mnogobrojnih svedočanstava kako pravoslavnog sveštenstva i življa koje je bilo žrtvom ustaškog terora, tako i izjava katoličkih sveštenika i drugih dokumenata, od kojih se ovde iznose delimični izvodi. Tako dr. Karlo Kalin, profesor teologije iz Sarajeva, ovako osvetljava postupke nadbiskupa Šarića:\n\n\"Nadbiskupu Šariću i ostalim članovima ordinarijata moralo je biti poznato šta rade i kakvog su ponašanja pojedini svećenici u njegovoj nadbiskupiji. To mu je moralo biti poznato zato što su po zakonima katoličke crkve dekani iz svake pojedine dekanije morali najmanje jedanput godišnje podneti ordinarijatu detaljni izveštaj o radu i ponašanju svakoga župnika iz njegovog područja. Nadbiskup Sarić i pored toga nijednom prilikom nije zabranio da takvi nenarodni sveštenici prestanu sa nenarodnim radom koji nije bio u skladu ni sa propisima katoličke crkve, iz čega se može zaključiti da se je on sa celokupnim ordinarijatom solidarisao sa svima nedelima koja su pojedini župnici počinili u njegovoj nadbiskupiji. Ne samo to, nego nadbiskup ni svoje sveštenike nije uzimao u zaštitu kada je bio u pitanju progon Srba i ispravno držanje. Tako napr. koliko se sećam 1943 god. Gestapo je bio uhapsio Ivan ŠubašićIvana Šubašića, župnika sa Stupa, zbog toga što se je on zauzimao za Srbe u njegovoj parohiji prilikom odvođenja i pljačke, a nadbiskup Šarić nije ni za njega poduzimao ništa da se iz zatvora pusti.\n...Najbolji primer držanja i rada nadbiskupa Šarića za vrijeme ustaške države pokazuje se na primeru nenarodnoga rada sveštenika Božidara Brala. Cijelom katoličkom kleru pa i meni bilo je poznato, da je sveštenik Božidar Bralo bio haranger protiv Srba i svega onoga što nije bilo ustaško, da je bio Poglavnikov povjerenik za B. i H. u vrijeme kada su vršeni najveći progoni nad Srbima i Jevrejima, pa je ipak pored svega toga nadbiskup Šarić pored sebe držao Božidara Brala i bio njegov najbolji prijatelj\"...\n\nAli nadbiskup Šarić ne samo da nije ni pomišljao da sprečava zločine; on je baš nastojao da se oni u što većoj meri i što korenitije sprovode. Među organizatorima i neposrednim izvršiocima zločina nalaze se, pored Šarićevog najprisnijeg prijatelja Brala, na vodećim mestima katolički sveštenici podređeni upravo nadbiskupu dr. Šariću. Njihov zločinački bes udružen s ustaškim, oborio se u prvom redu na pravoslavno sveštenstvo, kako bi se na taj način olakšalo istrebljivanje sve ostale pastve, svih pravoslavaca.\n\nNa osnovu sadašnjih podataka, samo za Bosnu, utvrđuje se da je od 320 sveštenika pobijeno 20, proterano 224, internirano 6, a svega 45 njih ostalo na svojim mestima zahvaljujući narodnom ustanku, dok za 25 njih nema podataka.\nNajveći deo pravoslavnih crkava uništen je većinom spaljivanjem, a ukoliko i nije razoren, opljačkan je i pretvoren u javne klozete ili zatvoren. Bogosluženje je bilo zabranjeno naredbom državnog ravnateljstva br. 2446/41 od 9 VIII 1941. Zapaljene su 24 crkve i 2 manastira (u nekima zatvorene su i spaljene žene i deca), a zatvoreno ili pretvoreno u nužnike 20. Od 12 crkava samo u srezu Bosanski PetrovacBos. Petrovac 8 je delimično porušeno ili opljačkano, a crkva u s. Liješću pretvorena je u rimokatoličku i u njoj je služio misu župnik iz B.Broda. - Groblja su takodje razorena.\n\n==Zločini počinjeni u Sarajevu i njegovoj najbližoj okolini==\n\nUstaški zločini izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine nebrojeni su, ali se naročito ističu brojnošću i svirepošću zločini počinjeni u okolini SarajevoSarajeva, u neposrednoj blizini nadbiskupa Šarića, na području gde su dejstvovali ustaški poverenici Pavelićevi, koji su istovremeno bili i saradnici nadbiskupa Šarića, jer su to u većini bili rimokatolički sveštenici.\nTako je nadbiskup Šarić, kako kaže jedan svedok, \"s prozora mogao da gleda\" masovna ubistva i svirepa mučenja nevinih ljudi. To plansko istrebljenje Srba organizovali su sveštenici potčinjeni Šariću, kao što su Božidar Bralo, Dr. Dragutin Kamber i dr., koji su bili ličnosti Šarićeva poverenja i u stalnom prisnom kontaktu sa njim.\nZato je nesumnjiva odgovornost Dr. ŠARIĆA za mnogobrojne zločine počinjene nad Srbima, što se vidi iz mnogobrojnih dokaza i izjava svedoka, od kojih jedan veli:\n\"Progonima i istrebljenju pravoslavlja u B. i H. mnogo je doprineo sarajevski nadbiskup Dr. Šarić, koji je davao instrukcije u tom pogledu povjereniku banske uprave Bralu, rimokatoličkom svešteniku)\" (Iz izjave Alekse Starovića od 24 VII 1942).\n\nZločine koje su ustaše počinile prema Srbima i Jevrejima u NDH tokom 1941-45 godine nije potrebno danas dokazivati - oni su svetskoj javnosti isto tako dobro poznati kao napr. oni u Majdaneku ili Kijevu. Samo ilustracije radi osvrnućemo se u ovoj odluci na zločine počinjene u Sarajevu i njegovoj najbližoj okolini. Jedino za zločine ove vrste koji su vršeni od strane katoličkih sveštenika, zatim zločine prema pravoslavnom sveštenstvu i prema pravoslavnoj crkvi, i najzad zločine prinudnog pokatoličavanja, biće izložene činjenice i dokazi koji se odnose na te zločine izvršene u celoj B. i H.\nSarajevo je, u sravnjenju sa ostalim mestima B. i H. znatno manje stradalo od ustaških zločina. U Sarajevu su se nalazila konzularna pretstavništva neutralnih zemalja, ono je bilo sedište nemačkih i italijanskih komandi, te su ustaše izbegavale da pred tolikim stranim svedocima vrše svoja nedela. Ovo u toliko pre, što su ustaše u Sarajevu imale jak vojni i upravni aparat, tako da se ovde ne bi mogli poslužiti uobičajenim izgovorom da su učinjeni zločini delo nedisciplinovanih pojedinaca koje vojska i žandarmerija nisu uspeli blagovremeno da spreče.\nAko je slika onoga što se u Sarajevu i pored svega toga zbivalo, jezovita i strašna, moći se onda lako zaključiti kakve su sve razmere uzela ustaška nedela u mestima u kojima su mogućnosti za njihovu zločinačku delatnost bile za njih povoljnije. Važno je zatim izložiti ustaške zločine baš u samom Sarajevu i stoga, što su ovde isti vršeni takoreći pod prozorima same nadbiskupske palate Šarićeve, a da on nije ništa učinio sa svoje strane da iste spreči.\n\n*Milan J. Tatić, gostioničar iz Sarajeva (zapisnik od 27 febr. 1942 god.). \"Posle Vidovdana, ne sećam se datuma, izveli su ustaše 25 Srba u Kovačiće blizu Sarajeva i streljali su ih. ... Oko 25 jula prošle godine ustaše su kod Ali-pašinog Mosta u jednoj štali zatvorili 125 Srba, među kojima je bilo žena i dece, polili naftom kako štalu tako i ljude i zapalili, tako da su živi pogoreli.\"\n*Zora Karabatković, domaćica iz Sarajeva (zapisnik od 14.III. 1942 god.). \"Ja sam po bekstvu iz Sarajeva l decembra bila očevidac kada su ustaše na Sokocu ubile: Dragu Kovačevića, Simu Kovača, Dragu Neškovića, Voju Forcana, a na istom mestu ustaše su zaklali i majku Drage Kovačević. Isto tako bi la sam prisutna kada je jedan mladi ustaša odn. dete u ustaškoj uniformi, ubilo tri žene i jedno dete zaklao na mestu zv. \"Pod Romanijom\". Gledala sam takođe kad su ustaše u selu Vržičima ubile 67 čeljadi, zatim to selo zapalili\".\n*Bogdan Maunoga iz Alipašinog Mosta (zapisnik od 14. IV. 1942 g.). \"Uništenje srpskog življa i imanja jesu sledeća: 24. VIII. Rakovica sa familijama oko 200 kuća spaljeno, 31. VIII. selo Crnotina 100 kuća, selo Krmoglav 70 kuća, selo Švrake 20 kuća, 7. IX. 1941 28 Srba istog dana u Rakovici zaklani i 13 streljani, u Podlugovima 1.IX. bačeno u bunar 30 Srba, istoga dana u Ilijašu streljano 32 Srbina, a 7. IV. u selu Reljevu u kući Dragutina Vasića spaljeno je 250 Srba živi povezani bodljikavom žicom... Nije im suđeno\".\n*Vukojević Miodrag, bravarski pomoćnik iz Sarajeva (zapisnik od 27 novembra 1943 god.).\"U okolini Sarajeva ustaše su pohvatali srpske seljake po polju... Razne egzekucije vršili su ustaše nad mirnim srpskim življem na licu mesta. Bilo je slučajeva da su ustaše pojedinim Srbima na mestu gde su ih uhvatili, sekli ruke, klali ih, vadili im oči itd. To su naročito radili u selu Jošanici, Sokocu i u drugim selima u okolini Sarajeva i padinama Romanije ... Poznato mi je, da su ustaše iz samog Sarajeva mnoge Srbe poubijali, a mnoge odveli i u konc. logore. Naročito mije poznato da su ustaše ubili kod želj. bolnice u Sarajevu i to: Branka Milutinovića, gimnazijalca, Vojina Carkića, fotografa i njegovu sestru Leposavu kao i Simšića Danila, inženjera - sve iz Sarajeva. I mnogi drugi Srbi u Sarajevu ubijeni su i odvedeni po ustašama u koncentracione logore, što naročito važi za uglednije i istaknutije Srbe, ni njihova imena ne znam da navedem. One koje sam pomenuo potiču isključivo iz moje najbliže okoline.\" \n*Jašarević Mitar, pekar iz Ilidže (zapisnik od 23.XII. 1943 god.). \"Do polovice maja 1941 god. nije bilo na IliđaIlidži progona Srba, jer se u prvo vreme tek organizovala ustaška vlast i obrazovale ustaške jedinice. Odmah tada počinju hapšenja Srba. ... Njih oko 80. Ove uhapšene Srbe sa Ilidže odveli su u Sarajevo u zatvor a odatle se više nikada nisu vratili svojim kućama. Posle nekoliko meseci utvrdili se da su svi ovi odvedeni Srbi sa Ilidže od ustaša oterani u Ivan planinu i tu ubijeni u jednoj rupi •••U avgustu 1941 god. ustaški tabornik Udović... došli su sa teretnim kamionom punim ustaša iz Sarajeva na Ilidžu te pokupili sa Ilidže i iz sela na teritoriji oštine Ilidže 38 najvidenijih Srba. Ove ljude strpali su u kamion i odveli kod Butmira na neke livade, i u blizini jednoga gaja sve ih pobili. Ovi ubijenim Srbima najpre su oduzeli sav novac, a zatim im naredili da polegaju na zemlju, a onda su jednog po jednog ubijali metkom iz revolvera u potiljak glave.\" \n*Pavlović Jelena, domaćica iz Sarajeva (zapisnik od 19.II. 1942 god.). \"Za pretstojnika policije u Sarajevu postavljen je pre dva meseca Ivan Tolj... koji ima zadaću da očisti Sarajevo od Srba i Židova. Danas je u Sarajevu Židova vrlo malo. Oni su mahom odvedeni u razne logore, a najviše ih se nalazi u JasenovacJasenovcu u Hrvatskoj. ...Najveći progoni i ubijanja Srba počinjeni su još nekako ubrzo posle prevrata. Ove Srbe ustaše su odvodili do sela Vraća, pola sata udaljeno od Sarajeva, i tu su ubijani te bacani u jame. Koliki je broj pobijenih Srba ne mogu navesti. Sarajevo je sada puno ustaške vojske, koji vrše progone i pokolje Srba po okolnim selima...\"\n*Bogdan Maslaša, trgovac iz Alipašinog Mosta (zapisnik od 12.III. 1942 god.).\n**V. \"U mjesecu julu u Ilijašu poubijaše najuglednijih 31 domaćina i to Stojana i Miru Čelika, Novicu Hadžića, Ristu Duvnjaka i dr.\n**VI. U selu Rakovici srez Sarajevo, pohvataše 36 najuglednijih domaćina, u kuću zatvoriše, posuše benzinom i zapališe. Među pomenutim nađoše smrt i zadrugari Vukovići, Marilovići i dr....\n**VII. Početkom avgusta u nedelju upadoše u crkvenu portu u Blažuju, razbiše spomenik srpskim herojima koji su poginuli 1914 god. Iz crkve su uzeli zastave, čirake i ripide, popališe oko 40 lica koji se tom prilikom, ... Od poubijanih poznajem paroha Relju Spahića, Bozu Kuljanina, Mirka i Ljubu Kopura i mnoge druge, svi iz Blažuja.\n**VIII. Ustaše u Alipašinom Mostu počeše naglo hapsiti po 30 ljudi u jedan vagon, žicom ruke vezati i osobnim vozom na gubilište u Mostar otpremati...7 septembra uhapsiše preko 150 Srba iz Alipašinog Mosta, zatvoriše u ustaški tabor, povezaše rukom žice i otpremiše u Reljevo i na najsvirepiji način pobiše. Od pomenutih pobiše 2 maja zeta Predraga Šoiganovića, i Luku Kovačevića, iz zadruga Mlađana 11 lica iz Jošila 9 lica ... itd.\"\n\nPored izloženih zločina masovnih pokolja, mučenja i pljačke Srba o kojima su gore izloženi dokazi, izvršeno je u Sarajevu masovno istrebljenje svih sarajevskih Jevreja, koji su, zajedno sa ostalim Jevrejima B. i H., već u leto 1941 god. odvedeni u konc. logore, gde su svi do poslednjeg pobijeni ili odvedeni u nemačke logore smrti. Okolnost da su masovni progoni Jevreja u B. i H. započeli znatno ranije no u ostalim delovima Hrvatske, nesumnjivo je delo nadbiskupa Šarića.\nU istrebljenju Srba u B. i H. učestvovali su u velikom broju i katolički sveštenici kao rukovodioci i izvršioci tih zločina. Među njima nalaze se i lica iz najbliže okoline nadbiskupa Šarića, kao što su: njegov lični prijatelj Božidar Bralo, sarajevski župnik, koji je u ustaškim redovima zauzimao jedno od najviših mesta - bio je poverenik Poglavnika Pavelića za B. i H. Drugi intimni prijatelj Šarićev, dobojski župnik Dragutin Kamber, bio je ustaški poverenik za dobojski kotar. I Šarićev generalni vikar Mons. Ante Buljan, župnik iz Zavidovića bio je jedan od glavnih ustaških vođa u okolini Sarajeva. Župnik i savetnik nadbiskupije vrhbosanske Ante Alaupović, rukovodio je akcijom prinudnog pokatoličavanja Srba vrhbosanske biskupije. Za logornika kotar Dvor na Uni postavljen je Ante Đurić, župnik iz Diuše. Juraj Gospodnetić, župnik iz Obljaje, bio je predvodnik ustaške glavnine koja je maja 1941 god. okupirala srez Bosansko Grahovo. Anton Klarić, župnik, bio je tabornik ustaškog tabora u Gramošnici.\n\n\n==Pokatoličavanje==\n\nIstovremeno sa ubistvima i razaranjima vršeno je u punom jeku pokatoličavanje, iako su biskupi na konferenciji u novembru 1941 licemerno doneli odluku da će se priznavati samo dobrovoljan prelaz u katoličanstvo znajući dobro kakav je taj \"dobrovoljni prelaz\" pod pretnjom ustaške bande koja je nemilosrdno klala.\n\nKako izgledalo to \"dobrovoljno\" prelaženje vidi se iz izkaza brojnih svedoka, kao na pr. Dušana Drljače, iz B. N. Mesta, koji izjavljuje da su ustaše već gonile pojedine ljude da ih pobiju, a kada bi rodbina u poslednjem trenutku donela potvrdu od katoličkog sveštenika o prelazu njihovog u katoličku veru, oni su ih puštali. Taj prelaz, naročito u hitnim slučajevima, ispred noža, vršio se ne samo potpisivanjem unapred spremljenog, ispunjenog formulara, nego i dobijanjem potvrde telefonskim putem. Svedok Rista Jovanović, iz Obudovca svedoči da je 1-XII-1941 došla u Brčko jedna ustaška bojna koja je naterala sve Srbe da potpišu izjavu o pokatoličavanju, a ko to nije učinio, bio je premlaćen kao na pr. Dušan Buđen, kome je razbijena lobanja, i dr. Kotarski pretstojnik u Brčkom Montani, naredio je opšt. načelniku u Obudovcu, da izda pismeno naređenje o prelazu u katoličku veru prema kome je selo Lončari imalo izvršiti prelaz 10-XII, s. Donji Žabari 11-X, Obudovac 15 i 16-XIII, Čović Polje 16-XII, Gornji Žabari 17. 18 i 19-XII-1941. Svedoku Milanu Dojčinoviću iz Brčkog poznato je da su ustaše na dan 2-XII-1941 u Brčkom, posle strahovitih zlostava i prisiljavanja na prelaz u katoličanstvo, poveli na streljanje oko 50 Srba, zbog čega su i ostali pravoslavni morali potpisivati formulare, koji su bili upućeni Šariću na odobrenje, pa kada je stiglo odobrenje i izvršen prelaz, pušteni su i ovih 50 lica, uz prethodnu obavezu da će i oni stupiti u katoličku veru. Svedok Draga Čebeđić iz Kljuića, izjavljuje da je posle pokolja muškaraca u Ključu trebalo sledećeg dana da budu pohapšene i streljane žene. Tada je katolički župnik LACIĆ pozvao sve preostale Srbe u Ključu da podnesu odmah molbe za prelaz. pa će na taj način spasti i sebe i žene u zatvoru, što su oni i učinili. Posle toga im je Lacić svima saopštio da su molbe rešene telefonskim putem od strane nadležnih crkvenih vlasti, te ih odveo u crkvu i u grupama od po sto pokrštavao.\n\nSeriju ovih zločina počinjenih \"ad majorem gloriam Dei\", završava opšte pljačkanje imovine pravoslavaca, kako one crkvene tako i pojedinaca. I tu dr. Šarić prednjači svojim primerom. Još pre izbijanja rata, prodao je dr. Sarić svoje dve velike zgrade u Sarajevu industrijalcu Avramu Leviu. Po obrazovanju NDH Pavelićeva vlada je odlučila da se te zgrade poklone Šariću. Kada je Vatikan, posle više takvih slučajeva, bio prinuđen da zabrani katoličkim sveštenicima da uzimaju za sebe ili za crkvu imovinu progonjenih lica u NDH, Šarić je izigrao tu zabranu time, što je izdejstvovao da mu se za ove dve dadu druge zgrade. Zatim je primorao pravoslavnu crkvenu opštinu u Sarajevu da celo zemljište pravoslavnog groblja u Voj. Putnika ulici proda NDH u bescenje.\n\nU svima opisanim zločinima uzeli su učešće kao organizatori, potstrekači ili izvršioci mnogobrojni sveštenici sa teritorije Šarićeve dijeceze. Među njima se naročito ističu najbliži prijatelji Sarićevi: \n*sarajevski župnik BOŽIDAR BRALO, jedan od najviših ustaških funkcionera i poverenik Pavelićev za Bosnu i Hercegovinu,\n* dobojski župnik DRAGUTIN KAMBER, ustaški poverenik za kotar Doboj,\n*sveštenik Dr. DRAGAN DUJMLjŠIĆ ustaški poverenik za kotar Tuzla,\n*župnik u Zavidoviću mons. ANTE BULjAN Šarićev generalni vikar, takođe pripadnik ustaškog pokreta, odgovoran za mučenje i odvođenje Srba u Jasenovac.\n\nU samom Sarajevu nalazili su se i razvijali svoju protivnarodnu delatnost sarajevski župnici ANTE ALAUNOVIĆ i STIPE ILIĆ, obojica lica iz najuže {arićeve okoline i njegovi naročiti miljenici. Prvi je bio pretsednik \"Napretka\" i zahvaljujući svojim vezama sa vođama ustaškog pokreta, izdejstvovao je da se Napretkovim zadrugama poveri rukovanje imovinom oduzetom od srpskih kulturnih udruženja i JevrejiJevreja. Nalazio se u odboru koji je tom imovinom rukovao, odnosno istom raspolagao. Bio je desna ruka nadbiskupa Šarića u akcijama prevođenja Srba u katoličku veroispovest. STIPE ILIĆ bio je takođe u odboru Napretkovih zadruga i učestvovao u pljačkama srpske i jevrejske imovine.\n\nU rukama Državne komisije nalaze se nepobitni dokazi da je u crkvenoj provinciji Bosne i Hercegovine, koja je stajala pod Šarićevom jurisdikcijom, učestvovalo 155 katoličkih duhovnih lica u ustaškom pokretu na visokim položajima ili davalo pomoć ustašama propagiranjem njihovog pokreta i ličnim učešćem u njihovim zločinima. Navedeni broj katoličkih duhovnika, ustaša i ustaških pomagača daleko je još od njihovog stvarnog broja. Javljaju se sve novi i novi dokazi o učešću katoličkog duhovništva u ustaškom pokretu.\n\nPrimera radi navode se imena nekoliko katoličkih duhovnih lica učesnika u ustaškom pokretu:\n\n*Dr. SREĆKO PERIĆ koji je rukovodio pokoljima Srba u srezu ljivanskom naređivao je sa oltara crkve u Gorici vernicima: \"Braćo Hrvati, idite i koljite sve Srbe od reda a najpre zakoljite moju sestru, koja je udata za Srbina, a onda sve Srbe; kada ovaj posao završite dođite k meni u crkvu gde ću vas ispovediti i pričestiti pa će vam onda svi gresi biti oprošteni.\"\"\n\n*Fra SILVIJE FRANKOVIĆ iz Bugojna, koji je učestvovao u pokolju Srba u Bugojnu, jednom je prilikom javno izjavio: \"Šteta što nismo prije muslimane uredili pa onda Srbe!\"\"\n\n*KUSTRU BRANKU, kotarskom prestojniku u BugojnoBugojnu, kada mu je ovaj ispovedio da je ubio 14 Srba, rekao je; \"Kada namiriš na 40 onda ću te ispovijediti i sve ću ti oprostiti.\"\n\n*FRA FILIPOVIĆ iz Petrićevca, docnije ustaški satnik i komandant u Jasenovcu, glavni inicijator i organizator pokolja Srba u Drakulićima kada se je raspravljalo treba li decu poštediti ili ne, FRA FILIPOVIC je, držeći u jednoj ruci krst u drugoj nož, dohvatio jedno 7-godišnje dete i pred očima roditelja i 70 prisutnih Srba uzviknuo:\n\"\"U ime Isusovo\"\", zatim dete zaklao i obliznuo krvav nož. To je bio potstrek za početak nemilosrdnog opšteg klanja, u kome je pokolju pobijeno preko 1.500 lica. \"Sutradan je FRA FILIPOVIC pričestio učesnike u ovom pokolju.\"\n\n*DON ILIJA MUJIĆ iz duvanjskog sreza, ustaški logornik i organizator ustaške milicije u Rogoškom Polju. 1945;\n\n*NIKOLA BOŠNjAK, župnik iz Prenja, organizator pokolja u Prenju, docnije domobranski major; \n\n*FRA TUGOMIR SOLDO, \"član odbora za istrebljenje Srba u ČapljinaČapljini\", organizator masovnih pokolja Srba u tom mestu;\n\n*FRA VIDAK ČORIĆ, ustaški logornik u Brodu, zatim tabornik u Jastrebarskom, organizator pohoda i pokolja u Nevesinju;\n\n*DIVIĆ, Župnik iz Kaknja, ustaški tabornik i organizator ustaške vlasti u Kaknju;\n\n*FRA LUKA TEŠIĆ iz Sasine koji je predvodio ustaške bande kod pokolja Srba 1941;\n\n*FRA EMANUEL RAJIĆ ustaški tabornik, pobegao je po oslobođenju zajedno sa nemačkom vojskom;\n\n*ANTE KLARIĆ, župnik iz Tramošnice ustaški tabornik, lično je predvodio svoje grupe u akcijama protiv srpskih sela; \n\n*GRGA BLAŽEVIĆ, župnik u Bos. Novom ustaški pobočnik za nadzor pri političkom ustaškom logoru u Bos. Novom, učestvovao je u organizovanju masovnih pokolja Srba u Bos. Novom i okolnim selima; \n\n*Franjevac DRAGO KRAMARIĆ iz Kovina, zamenik tamošnjeg ustaškog tabornika, organizovao je masovna ubistva Srba od strane ustaša, ustaše su svoje žrtve odvodile na Ivan planinu, ubijale ih maljem na jednom mestu i bacile u vodu;\n\n*MILORAD i BRANKO BANDIĆ, župnici iz Banja Luke, organizatori masovnih pokolja i pljačke tamošnjih Srba.\n\nZa ilustraciju delovanja katoličkih duhovnika u Bosni i Hercegovini navodi se iskaz jednog svedoka koji svoje utiske o radu tih lica izlaže u jednom članku italijanskog lista \"II resto del Karlino\" 10-IX-1941; on kaže:\n\"... Tako se situacija komplikuje vrlo opasnim izgledima jednog verskog rata. Bilo je ubilačkih bandi koje bejahu, a verovatno su još i sada, vođene i raspaljivane od katoličkih sveštenika i redovnika. Sledeći događaj je više nego dokazan: U Travniku, na 100 km južno od Banja Luke, prvog dana mog tamošnjeg boravka jedan fratar zatečen je sa krstom u ruci kako potstiče jednu bandu kojoj je sam bio na čelu\".\n\nZa sav taj posao i potporu ustaškim vodama i njihovim planovima, za potstrekavanje na ubistva, uništavanje srpskog i jevrejskpg življa, rušenje i skrnavljenje crkava, pljačku imovine žrtava ustaškog terora, Dr. ŠARIĆ, aprila 1944. biva odlikovan od strane Pavelića \"veleredom za zasluge sa zvijezdom\".\nOrden mu je predat istovremeno kad i nekim nemačkim oficirima preko \"pretsednika hrvatske državne vlade\" NIKOLE MANDIĆA. Dr. Šarić je iskoristio i ovu priliku da manifestuje svoju odanost Poglavniku ovim rečima:\n\"... Molim Vas, Preuzvišeni gospodine pretsjedniče, kada se povratite na svoje visoko mjesto, izručite velikom Poglavniku naš zavjet, da ćemo sa njime raditi na velikom djelu što nam ga je po njemu dala providnost božja. Providnosti hvala, što nam ga je dala... U to ime draga braćo, kliknimo Poglavniku i njegovoj desnoj ruci: živjeli! za Poglavnika i za dom spremni!\"\n\nTako je odlikovani nadbiskup Šarić klicao najkrvavijoj ruci i potstrekavao na dalje izdajničke pokolje i zverstva.\nNadbiskup ŠARIĆ, koji je za sebe sa ponosom govorio: \"Ja sam ustaša... svaki sin naroda pozvan je i dužan biti ustaša\" (\"Novi list\" od 29-VII-1944), nalazi se danas u inostranstvu zajedno sa ostalim ustašama, i to, kako jedan ustaški letak tvrdi, \"kao izvanstranačka ličnost na čelu hrvatske demokratske inteligencije\".\nNa osnovu svega gore izloženog Državna komisija utvrđuje nadbiskupa vrhbosanskog Dr. IVANA ŠARIĆA za teškog ratnog zločinca, kao i sve njegove napred imenovane saučesnike-katoličke sveštenike, koji moraju, ukoliko nisu već zasluženu kaznu iskusili, biti izvedeni pred narodni sud da za svoje zločine iskuse pravednu kaznu.\n\nPretsednik Državne komisije,\nDr. Dušan Nedeljković, s. r.\nprofesor Univerziteta\n\nDRŽAVNA KOMISIJA\nD.broj 297/46\n\nliteratura: Dokumenti iz istorije Jugoslavije, Beograd 1996','',160,'Sremac','20040913215826','',0,0,0,1,0.365628316703,'79959086784173','20040913215826'); INSERT INTO cur VALUES (6695,0,'1401._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | \'\'\'[[1400е пне.]]\'\'\' | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]]
\n[[1406. пне.]] | [[1405. пне.]] | [[1404. пне.]] | [[1403. пне.]] | [[1402. пне.]] | \'\'\'1401. пне.\'\'\' | [[1400. пне.]] | [[1399. пне.]] | [[1398. пне.]] | [[1397. пне.]] | [[1396. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914004910','',0,0,0,1,0.618228229516,'79959085995089','20040914005006'); INSERT INTO cur VALUES (6696,0,'1402._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | \'\'\'[[1400е пне.]]\'\'\' | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]]
\n[[1407. пне.]] | [[1406. пне.]] | [[1405. пне.]] | [[1404. пне.]] | [[1403. пне.]] | \'\'\'1402. пне.\'\'\' | [[1401. пне.]] | [[1400. пне.]] | [[1399. пне.]] | [[1398. пне.]] | [[1397. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914004924','',0,0,0,1,0.345264335324,'79959085995075','20040914005015'); INSERT INTO cur VALUES (6697,0,'1403._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | \'\'\'[[1400е пне.]]\'\'\' | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]]
\n[[1408. пне.]] | [[1407. пне.]] | [[1406. пне.]] | [[1405. пне.]] | [[1404. пне.]] | \'\'\'1403. пне.\'\'\' | [[1402. пне.]] | [[1401. пне.]] | [[1400. пне.]] | [[1399. пне.]] | [[1398. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914004941','',0,0,0,1,0.969611905967,'79959085995058','20040914005025'); INSERT INTO cur VALUES (6698,0,'1404._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | \'\'\'[[1400е пне.]]\'\'\' | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]]
\n[[1409. пне.]] | [[1408. пне.]] | [[1407. пне.]] | [[1406. пне.]] | [[1405. пне.]] | \'\'\'1404. пне.\'\'\' | [[1403. пне.]] | [[1402. пне.]] | [[1401. пне.]] | [[1400. пне.]] | [[1399. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914004950','',0,0,0,1,0.035482554247,'79959085995049','20040914005034'); INSERT INTO cur VALUES (6699,0,'1406._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | \'\'\'[[1400е пне.]]\'\'\' | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]]
\n[[1411. пне.]] | [[1410. пне.]] | [[1409. пне.]] | [[1408. пне.]] | [[1407. пне.]] | \'\'\'1406. пне.\'\'\' | [[1405. пне.]] | [[1404. пне.]] | [[1403. пне.]] | [[1402. пне.]] | [[1401. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914005004','',0,0,0,1,0.140106205428,'79959085994995','20040914043527'); INSERT INTO cur VALUES (6700,0,'1405._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | \'\'\'[[1400е пне.]]\'\'\' | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]]
\n[[1410. пне.]] | [[1409. пне.]] | [[1408. пне.]] | [[1407. пне.]] | [[1406. пне.]] | \'\'\'1405. пне.\'\'\' | [[1404. пне.]] | [[1403. пне.]] | [[1402. пне.]] | [[1401. пне.]] | [[1400. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914005005','',0,0,0,1,0.932101197509,'79959085994994','20040914005054'); INSERT INTO cur VALUES (6701,0,'1407._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | \'\'\'[[1400е пне.]]\'\'\' | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]]
\n[[1412. пне.]] | [[1411. пне.]] | [[1410. пне.]] | [[1409. пне.]] | [[1408. пне.]] | \'\'\'1407. пне.\'\'\' | [[1406. пне.]] | [[1405. пне.]] | [[1404. пне.]] | [[1403. пне.]] | [[1402. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914005015','',0,0,0,1,0.355073527133,'79959085994984','20040914043543'); INSERT INTO cur VALUES (6702,0,'1408._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | \'\'\'[[1400е пне.]]\'\'\' | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]]
\n[[1413. пне.]] | [[1412. пне.]] | [[1411. пне.]] | [[1410. пне.]] | [[1409. пне.]] | \'\'\'1408. пне.\'\'\' | [[1407. пне.]] | [[1406. пне.]] | [[1405. пне.]] | [[1404. пне.]] | [[1403. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914005025','',0,0,0,1,0.374645309232,'79959085994974','20040914043557'); INSERT INTO cur VALUES (6703,0,'1409._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | \'\'\'[[1400е пне.]]\'\'\' | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]] | [[1370е пне.]]
\n[[1414. пне.]] | [[1413. пне.]] | [[1412. пне.]] | [[1411. пне.]] | [[1410. пне.]] | \'\'\'1409. пне.\'\'\' | [[1408. пне.]] | [[1407. пне.]] | [[1406. пне.]] | [[1405. пне.]] | [[1404. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914005034','',0,0,0,1,0.435991854144,'79959085994965','20040914043612'); INSERT INTO cur VALUES (6704,0,'1410._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | \'\'\'[[1410е пне.]]\'\'\' | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]]
\n[[1415. пне.]] | [[1414. пне.]] | [[1413. пне.]] | [[1412. пне.]] | [[1411. пне.]] | \'\'\'1410. пне.\'\'\' | [[1409. пне.]] | [[1408. пне.]] | [[1407. пне.]] | [[1406. пне.]] | [[1405. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914005054','',0,0,0,1,0.207569765489,'79959085994945','20040914043621'); INSERT INTO cur VALUES (6705,10,'Кутијица_са_биографијом','{| id=\"toc\" style=\"float:right; margin: 0em 0em 1em 1em; width:300px;\"\n|+ style=\"font-size: larger;\"|\'\'\'{{{име_предмета}}}\'\'\'\n|- \n| align=\"center\" colspan=\"2\"| {{{слика}}} {{{текст_уз_слику}}}\n|-\n! \'\'\'рођен\'\'\' || {{{датум_рођења}}}
{{{место_рођења}}}\n|-\n! \'\'\'упокојио се\'\'\' || {{{датум_смрти}}}
{{{место_смрти}}}\n|}','исправка',351,'Горан Анђелковић','20050311033135','',0,0,1,0,0.503038252938,'79949688966864','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (6706,6,'Mahatma_Gandhi.jpg','[[Махатма Ганди]]','[[Махатма Ганди]]',124,'Милош','20040914011400','',0,0,0,1,0.764179631848055,'79959085988599','20050112221532'); INSERT INTO cur VALUES (6707,0,'Махатма_Ганди','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Мохандас Карамчанд Ганди |\n слика=[[Image:Mahatma Gandhi.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=\'\'\"Отац нације\"\'\' -- [[Субаш Чандра Босе]] |\n датум_рођења=[[2. октобар]], [[1869]] |\n место_рођења=[[Порбандар]], [[Гуџарат]], [[Индија]] |\n датум_смрти=[[30. јануар]], [[1948]] |\n место_смрти=[[Њу Делхи]], [[Индија]]\n}}\n\'\'\'Мохандас Карамчад Ганди\'\'\' (написано [[девангари|девангаријем]]: मोहनदास करमचन्द गांधी).\n\nРођен [[2. октобар|2. октобра]] [[1869]], убијен [[30. јануар|30. јануара]] [[1948]]. Познат је као \'\'\'Махатма Ганди\'\'\' (прво га је [[Ауробиндо Гош|Шри Ауробиндо Гош]] назвао само \'\'махатма\'\', што на [[санскрит|санскриту]] значи \'\'\"велика душа\"\'\'). Један је од оснивача савремене [[Индија|индијске]] државе и утицајан поборник [[сатјаграха|сатјаграхе]] (ненасилног протеста) на путу ка остварењу [[револуција|револуције]]. (в. [[махатмисти]])\n\nПомогао је остварењу [[Индија|индијске]] независности од [[Уједињено Краљевство|британске]] власти, инспиришући остале људе под колонијалном влашћу да раде на сопственој независности и потпуно одбаце [[Уједињено Краљевство|Британску империју]] и замене је [[Комонвелт|Комонвелтом]]. Гандијев прицип \'\'[[сатјаграха|сатјаграхе]]\'\' инспирисао је генерације демократских и антирасистичких активиста, укључујући и [[Мартин Лутер Кинг Млађи|Мартина Лутера Кинга]] и [[Нелсон Мандела|Нелсона Манделу]].\n\nГанди је често говорио да су његове вредности једноставне, преузете из традиционалних [[хиндуизам|хиндуистичких]] веровања: [[истина]] (сатја) и [[ненасиље]] (ахимса).\n\n==Принципи==\nНа Гандијеву филозофију и његову идеју \'\'сатје\'\' и \'\'ахимсе\'\' утицали су [[Багавад Гита]] и [[хиндуизам|хиндуистичка]] веровања, као и пракса религије [[џаин]]. На Гандија је, такође, утицај имали су и ненасилни слободарски и просветитељски принципи [[Лав Николајевич Толстој|Лава Николајевича Толстоја]], са којим је имао преписку док је био на студијама у [[Јужноафричка Република|Јужној Африци]]. Концепт ненасиља (ахимса) постоји дуго у [[Индија|индијској]] [[религија|религијској]] мисли и доживео је многа оживљавања са [[хиндуизам|хиндуистичким]], [[будизам|будистичким]] и [[џаин|џаианским]] контекстом. Ганди објашњава своју филозофију и начин живота у својој аутобиографији \'\'Прича о мојим експериментима са истином\'\'.\n\nОн је био стриктан [[вегетаријанац]], а пред крај живота и [[фрутаријанац]]. Написао је књиге о том питању док је студирао право у Лондону (где је упознао поборника вегетаријанства [[Хенри Салт|Хенрија Салта]] на састанцима [[Вегетаријанско друштво|Вегетаријанског друштва]]). Треба додати да је идеја вегетаријанства била дубоко укорењена у хиндуистичкој и џаинској заједници у Индији, као и да су у Гандијевој родној земљи, Гуџарату, Хиндуси углавном вегетаријанци. Експериментисао је са различитим исхранама и веровао је да исхрана треба да буде довољна да задовољи минимум захтева тела. Такође је умео и да не једе с времена на време. Штрајк глађу је примењивао и као политичко оружје.\n\nГанди је прекинуо са сексуалним односима са 36 година и отишао у потпуни [[целибат]] иако је још увек био венчан. Дубок утицај на тај Гандијев пут имала је хиндуистичка идеја \'\'брамачарје\'\', односно духовног и практичког чистунства које је у великој мери повезано са целибатом.\n\nГанди је проводио један дан недељно у тишини. Није говорио и веровао је да му то доноси унутрашњи мир. То је простиекло од хиндуистичког разумевања моћи \'\'[[моуна|моуне]]\'\' и \'\'[[шанти|шанте]]\'\'. Тих дана је комуницирао са другима пишући на папиру.\n\nПосле повратка у Индију из успешне адвокатске каријере у Јужној Африци, одбацио је своје одело које означава богатство и успех. Његова је идеја била да узме одело захваљујући чему ће га прихватити и најсиромашнија особа у Индији. Залагао се за коришћење ручно направљене одеће (\'\'кади\'\'). Ганди и његови следбеници сами су себи правили одећу. То је била претња британском естаблишменту – док су индијски радници често били незапослени, они су куповали своју одећу од страних енглеских индустријских мануфактура -- ако Индијци сами праве своју одећу, то би учинило британску индустрију бескорисном.\n\nГанди је био против уобичајеног образовања имајући став да деца најбоље уче од родитеља и друштва. Док је био у Јужној Африци, Ганди је са истомишљеницима направио групу учитеља који су ову идеју спроводили у праксу учећи децу ван уобичајеног система образовања.\n\n==Одраз на уметност==\nНајпознатије уметничко дело о Гандијевом животу је [[филм]] \'\'[[Ганди, филм|Ганди]]\'\', режиран од стране [[Ричард Атенбороу|Ричарда Атенборова]] и са [[Бен Кингсли|Беном Кингслијем]] у улози Гандија (занимљиво, и сам са [[Гуџарат|гуџаратским]] коренима). Други филм који описује Гандијеву 21. годину живота у Јужној Африци је \'\'[[Стварање Махатме]]\'\', режиран од стране [[Шјам Бенгал|Шјама Бенгала]] и са [[Раџат Капур|Раџатом Капуром]] у улози Гандија.\n\nУ [[САД]] постоје статуе Гандије поред [[Зграда Фери|Зграде Фери]] у [[Сан Франциско|Сан Франциску]], у парку [[Трг савеза у Њујорку|Трга савеза]] у [[Њујорк|Њујорку]] и близу Индијске амбасаде у [[Округ Дупонт|Округу Дупонт]] у близини [[Вашингтон, град|Вашингтону]].\n\n==Библиографија==\n\n*\'\'Gandhi\'\', Peter Rühe, 2002. ISBN 0714892793 \n\n==Види такође==\n*[[ахимса]]\n*[[махатмисти]]\n*[[Покрет за независност Индије]]\n*[[Виноба Баве]]\n*[[Субаш Чандра Босе]]\n*[[Сароџини Наиду]]\n*[[Махадев Десаи]]\n*[[Списак Индијаца]]\n*[[Гандикон]]\n\n==Спољне повезнице==\n* [http://quote.wikipedia.org/wiki/Mohandas_Gandhi Викцитат – цитати Махатме Гандија] \n* [http://www.gandhiserve.org Задужбина GandhiServe – Гандијева истраживачка и медијска служба]\n* [http://www.gandhiservefoundation.org Најбољих сто фотографија Махатме Гандија]\n* [http://www.mahatma.org.in Званична електронска архива и референтна библиотека Махатме Гандија]\n* [http://www.mkgandhi.org mkgandhi.org]\n* [http://www.gandhi-manibhavan.org/ Мани Баван Ганди Санграхалаја Ганди музеј и библиотека] Мани Баван је место где је Ганди остајао кад код је био у Мубајиу између [[1917]]. и [[1934]]. То је место где је Ганди започео покрете Грађанска непослушност, Свадеши, Кади и Килафат.\n* [http://eserver.org/history/ghandi-nobody-knows.txt Нико не зна Гандија] Критички преглед филма \'\'Ганди\'\', који може бити и биографија индијског вође.\n* [http://www.sscnet.ucla.edu/southasia/History/Gandhi/HeRam_gandhi.html Хеј Рам: Политика Гандијевих последњих речи]: Критички преглед \'\'Хер Рама\'\' – да ли је Ганди стварно рекао те речи или не.\n\n\n[[Category:Филозофи|Ганди, Махатма]]\n[[Category:Пацифисти|Ганди, Махатма]]\n[[Category:Друштвена правда|Ганди, Махатма]]\n[[Category:Борци за слободу|Ганди, Махатма]]\n\n[[af:Mahatma Gandhi]]\n[[ca:Mohandas Karamchand]]\n[[de:Mahatma Gandhi]]\n[[en:Mahatma Gandhi]]\n[[es:Mohandas Gandhi]]\n[[eo:Mahatma GANDHI]]\n[[fr:Mohandas Karamchand Gandhi]]\n[[it:Mohandas Gandhi]]\n[[he:מוהנדס קרמצ\'נד גאנדי]]\n[[hi:महात्मा गांधी]]\n[[hu:Mahatma Gandhi]]\n[[ml:മഹാത്മാഗാന്ധി]]\n[[nl:Mahatma Gandhi]]\n[[ja:マハトマ・ガンジー]]\n[[no:Mohandas Gandhi]]\n[[pl:Mohandas Karamchand Gandhi]]\n[[pt:Mahatma Gandhi]]\n[[simple:Mohandas Gandhi]]\n[[sl:Mahatma Gandhi]]\n[[sv:Mohandas Karamchand Gandhi]]\n[[zh-cn:圣雄甘地]]','',170,'Покрајац','20050201002228','',0,0,0,0,0.569371283785,'79949798997771','20050311214437'); INSERT INTO cur VALUES (6708,0,'Макс_Штирнер','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Јохан Каспар Шмит (Макс Штирнер) |\n слика=[[Image:max_stirner.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Портрет Макса Штирнера који је насликао [[Фридрих Енгелс]] |\n датум_рођења=[[25. октобар]], [[1806]]. |\n место_рођења=[[Бајројт]], [[Баварска]], [[Немачка]] |\n датум_смрти=[[26. јун]], [[1856]]. |\n место_смрти=[[Немачка]]\n}}\n\n\'\'\'Јохан Каспар Шмит\'\'\' (\'\'Johann Kaspar Schmidt\'\', ([[25. октобар]], [[1806]]. - [[26. јун]], [[1856]].), познатији као \'\'\'Макс Штирнер\'\'\'. Сматра се једним од претеча [[анархизам|анархизма]] и [[егзистенцијализам|егзистенцијализма]], а посебно [[индивидуалистички анархизам|индивидуалистичког анархизма]]. Штирнер је екплицитно одбијао да се држи ма какве апсолутне позиције у филозофији, па је говорио да ако мора да се идентификује са неким \"-измом\", нека то буде онда [[егоизам]], антитезу свим идеологијама и друштвеним узроцима.\n\nНајзначајније Штирнерово дело је \'\'[[Его и његово власништво]]\'\' (ориг. \'\'Der Einzige und sein Eigentum\'\'), које је прво објављено у [[Лајпциг|Лајпцигу]] [[1844]]. а од тада се појавило у великом броју издања и превода. (Напомена: Превод на српск(охрватск)и није добар.)\n\n==Филозофија==\n\nМоже се реконструисати развој његове филозофије кроз серију чланака који су се појавили кратко пре његовог централног дела (\'\'Его и његово власништво\'\').\n\nУ \'\'Егу и његовом власништву\'\' Штирнер даје провокативну анти-ауторитарну и индивидуалистичку критику тадашњег [[Прусија|пруског]] друштва и модернизма и модерног западног друштва као таквог и нуди пут ка људском постојању, што се граничи са језиком и стварношћу.\n\nШтирнерова критика се посебно односи на његове савременике (делимично на његове колеге, [[младохегелијанци|младохегелијанце]], а посебно на [[Лудвиг Фојербах|Лудвига Фојербаха]]), нападајући [[идеологија|идеологије]], експлицитно укључујући [[национализам]], [[статизам]], [[либерализам]], [[социјализам]], [[комунизам]] и [[хуманизам]].\n\nУкратко, књига говори да све [[религија|религије]] и [[идеологија|идеологије]] почивају на испразним [[концепт|концептима]], који се, када их појединац схвати самостално се занимајући за њих, приказују разбијени у свој својој испразности. Исто се односи и на друштвене установе које су засноване на тим концептима: било то [[држава]], [[закон|правни систем]], [[црква]], систем [[образовање|образовања]] или друге установе које полажу право на ауторитет над појединцем.\n\nСамо када се ставови власти и установа заснованих на таквим концептима прикажу погрешним, могуће је да ступе самостална [[акција (филозофија)|акција]], [[моћ (социологија)|моћ]] и [[идентитет]]. Индивидуална самореализација лежи жељи сваког појединца да испуни свој [[егоизам]], било то инстинктивно, без знања, безвољно -- или систематично, са пуним самоинтересовањем индивидуе. Једина разлика између невољног и вољног егоисте је што ће први бити \'поседнут\' испразном идејом у нади да ће га та идеја начинити срећним, док ће други, насупрот, бити способан да слободно изабере путеве свог егоизма и да ужива док то чини. Само када схвати да су [[закон]], [[право]], [[морал]], [[религија]] итд. ништа друго до вештачки концепти а не свети ауторитети, појединац ће моћи да буде слободан.\n\nПрва и најзначајнија консеквенца Штирнеровог егоизма је радикални политички [[анархизам]]. Али, дубина и сложеност Штирнерове филозофије досеже изван политике, на место које се језиком не може описати. Штиренорво радикално рушење хегелијанског \'духа\' и концепата води га у безимено избеглиштво, без значења и без постојања; \'креативно ништа\' из чега смо рођени. То \'ништа\' по хегелијанској дефиницији ствара потребу за индивидуално значење, постојање и моћ.\n\n\'[[моћ|Моћ]]\' је од централне важности за Штирнера. У Штирнеровом смислу моћ се такође односи и на добијање \'[[властинштво|власништва]]\', које се односи од осмеха детета које се добија мајчином љубављу, преко емотивних и материјалних задовољстава и значења узимања оног што се заслужује, до масовне продаје описа значења, вредности и постојања у језику и животу. Моћ је у овом смислу синоним за динамику коначне аутономије, способност пробмене, способност постојања, способност самог живота.\n\n==Утицај==\n\nШтирнерово дело није остало непримећено код његових колега, младохегелијанаца. Штирнеров напад на идеологију, делимично на Фојербахов хуманизам, присилио је не само Фојербаха (који је са Штирнером водио расправу у немачкој периодици), већ и [[Карл Маркс|Карла Маркса]] да пише. Маркс је на неколико стотина страна у својој књизи (у оригиналној, нескраћеној верзији) \'\'[[Немачка идеологија]]\'\' (заједно са [[Фридрих Енгелс|Фридрихом Енгелсом]], писана од [[1845]]. до [[1846]].) полемички критиковао Штирнерово дело \'\'[[Его и његово власништво]]\'\', што представља место које перманентно занима марксистичке читаоце. [[комунизам|Комунисти]] сматрају да критика Штирнера представља преокрет у Марксовом интелектуалном развоју -- од \"[[идеализам|идеализма]]\" до \"[[материјализам|материјализма]]\".\n\nПоследњих сто педесет година, \'\'Его и његово власништво\'\' створило је гомилу популарног, политичог и академског интересовања.\n\nДанас Штирнер остаје у центру неодређене али високо набијене расправе широм Европе; секундарна литература се појављује на немачком, италијанском, француском и шпанском. Енглески извори су многобројни и покушавају да осветле било [[анархизам|анархистичке]] било [[егзистенцијализам|егзистенцијалистичке]] интерпретације.\n\nНешто [[аутор|аутора]], [[идеологија|идеолога]] и [[филозофија|филозофа]] су цитирали или на други начин указали на Макса Штирнера. Међу њима су:\n\n*[[Бенџамин Такер]]\n*[[Дора Марзден]]\n*[[Роберт Антон Вилсон]]\n*[[Макс Ернст]]\n*Нешто писаца [[ситуационизам|ситуационистичког]] покрета.\n*Нисмо сигурни да ли је [[Сорен Кјеркегор]] читао Штирнера или не, али се чини врло вероватним.\n*Било је установљено да је [[Фридрих Ниче|Ниче]] читао Штирнера, чак су знакови Штирнеровог утицаја били такви да су претходно узимани без историјских доказа.\n*Италијански диктатор [[Бенито Мусолини]] је читао Штирнера и био инспиран њиме. Направио је неколико референци на њега и његове чланке у новинама. Његови каснији погледи опонирају Штирнеру.\n*Као што је и било назначено, Штирнере је утицао на [[Карл Маркс|Маркса]] и [[младохегелијанци|младохегелијанце]].\n\n==Спољне повезнице==\n*[http://plato.stanford.edu/entries/max-stirner/ Макс Штирнер у Стендфордовој Енциклопедији филозофије], продужени увод који се препоручује за улазак у Штирнерову филозофију.\n*[http://www.nonserviam.com/stirner/ Нибергов сајт о Максу Штирнеру], са великим бројем линкова према текстовима и референцама.\n*[http://www.lsr-projekt.de/msee.html Целовит изворни текст на немачком \"Der Einzige und sein Eigentum\"]\n*[http://www.blancmange.net/tmh/teaho/theego0.html Целокупно енглеско издање дела \"The Ego and his Own\"], превод Стивена Т. Бајингтона.\n*[http://www.nonserviam.com/ Non Serviam], периодика на Интернету посвећена Максу Штирнеру.\n\n[[Category:Филозофи|Штирнер, Макс]]\n[[Category:Анархисти|Штирнер, Макс]]\n[[de:Max Stirner]]\n[[en:Max Stirner]]\n[[fr:Max Stirner]]\n[[sv:Max Stirner]]\n[[nl:Max Stirner]]','/* Спољне повезнице */',0,'212.114.173.154','20041230220853','',0,0,0,0,0.446118469558,'79958769779146','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (6709,6,'Max_stirner.jpg','Портрет [[Макс Штирнер|Макса Штирнера]] који је насликао [[Фридрих Енгелс]] узет из есејај о Штирнеру из [[1900]]. године. Јавни домен.','Портрет [[Макс Штирнер|Макса Штирнера]] који је насликао [[Фридрих Енгелс]] узет из есејај о Штирнеру из [[1900]]. године. Јавни домен.',124,'Милош','20040914030708','',0,0,0,1,0.343515415995862,'79959085969291','20041230220855'); INSERT INTO cur VALUES (6710,0,'1411._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | \'\'\'[[1410е пне.]]\'\'\' | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]]
\n[[1416. пне.]] | [[1415. пне.]] | [[1414. пне.]] | [[1413. пне.]] | [[1412. пне.]] | \'\'\'1411. пне.\'\'\' | [[1410. пне.]] | [[1409. пне.]] | [[1408. пне.]] | [[1407. пне.]] | [[1406. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043526','',0,0,0,1,0.720584890675,'79959085956473','20040914043639'); INSERT INTO cur VALUES (6711,0,'1412._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | \'\'\'[[1410е пне.]]\'\'\' | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]]
\n[[1417. пне.]] | [[1416. пне.]] | [[1415. пне.]] | [[1414. пне.]] | [[1413. пне.]] | \'\'\'1412. пне.\'\'\' | [[1411. пне.]] | [[1410. пне.]] | [[1409. пне.]] | [[1408. пне.]] | [[1407. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043542','',0,0,0,1,0.882455869989,'79959085956457','20040914043646'); INSERT INTO cur VALUES (6712,0,'1413._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | \'\'\'[[1410е пне.]]\'\'\' | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]]
\n[[1418. пне.]] | [[1417. пне.]] | [[1416. пне.]] | [[1415. пне.]] | [[1414. пне.]] | \'\'\'1413. пне.\'\'\' | [[1412. пне.]] | [[1411. пне.]] | [[1410. пне.]] | [[1409. пне.]] | [[1408. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043556','',0,0,0,1,0.92588517532,'79959085956443','20040914043701'); INSERT INTO cur VALUES (6713,0,'1414._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | \'\'\'[[1410е пне.]]\'\'\' | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]]
\n[[1419. пне.]] | [[1418. пне.]] | [[1417. пне.]] | [[1416. пне.]] | [[1415. пне.]] | \'\'\'1414. пне.\'\'\' | [[1413. пне.]] | [[1412. пне.]] | [[1411. пне.]] | [[1410. пне.]] | [[1409. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043612','',0,0,0,1,0.23984220868,'79959085956387','20040914043711'); INSERT INTO cur VALUES (6714,0,'1415._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | \'\'\'[[1410е пне.]]\'\'\' | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]]
\n[[1420. пне.]] | [[1419. пне.]] | [[1418. пне.]] | [[1417. пне.]] | [[1416. пне.]] | \'\'\'1415. пне.\'\'\' | [[1414. пне.]] | [[1413. пне.]] | [[1412. пне.]] | [[1411. пне.]] | [[1410. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043621','',0,0,0,1,0.590527750827,'79959085956378','20040914043719'); INSERT INTO cur VALUES (6715,0,'1416._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | \'\'\'[[1410е пне.]]\'\'\' | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]]
\n[[1421. пне.]] | [[1420. пне.]] | [[1419. пне.]] | [[1418. пне.]] | [[1417. пне.]] | \'\'\'1416. пне.\'\'\' | [[1415. пне.]] | [[1414. пне.]] | [[1413. пне.]] | [[1412. пне.]] | [[1411. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043638','',0,0,0,1,0.370304294569,'79959085956361','20040914043726'); INSERT INTO cur VALUES (6716,0,'1417._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | \'\'\'[[1410е пне.]]\'\'\' | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]]
\n[[1422. пне.]] | [[1421. пне.]] | [[1420. пне.]] | [[1419. пне.]] | [[1418. пне.]] | \'\'\'1417. пне.\'\'\' | [[1416. пне.]] | [[1415. пне.]] | [[1414. пне.]] | [[1413. пне.]] | [[1412. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043646','',0,0,0,1,0.090254875408,'79959085956353','20040914043734'); INSERT INTO cur VALUES (6717,0,'1418._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | \'\'\'[[1410е пне.]]\'\'\' | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]]
\n[[1423. пне.]] | [[1422. пне.]] | [[1421. пне.]] | [[1420. пне.]] | [[1419. пне.]] | \'\'\'1418. пне.\'\'\' | [[1417. пне.]] | [[1416. пне.]] | [[1415. пне.]] | [[1414. пне.]] | [[1413. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043701','',0,0,0,1,0.852099980624,'79959085956298','20040914043744'); INSERT INTO cur VALUES (6718,0,'1419._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | \'\'\'[[1410е пне.]]\'\'\' | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]] | [[1380е пне.]]
\n[[1424. пне.]] | [[1423. пне.]] | [[1422. пне.]] | [[1421. пне.]] | [[1420. пне.]] | \'\'\'1419. пне.\'\'\' | [[1418. пне.]] | [[1417. пне.]] | [[1416. пне.]] | [[1415. пне.]] | [[1414. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043710','',0,0,0,1,0.352065609001,'79959085956289','20040914043756'); INSERT INTO cur VALUES (6719,0,'1420._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | \'\'\'[[1420е пне.]]\'\'\' | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]]
\n[[1425. пне.]] | [[1424. пне.]] | [[1423. пне.]] | [[1422. пне.]] | [[1421. пне.]] | \'\'\'1420. пне.\'\'\' | [[1419. пне.]] | [[1418. пне.]] | [[1417. пне.]] | [[1416. пне.]] | [[1415. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043718','',0,0,0,1,0.577640271549,'79959085956281','20040914043808'); INSERT INTO cur VALUES (6720,0,'1421._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | \'\'\'[[1420е пне.]]\'\'\' | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]]
\n[[1426. пне.]] | [[1425. пне.]] | [[1424. пне.]] | [[1423. пне.]] | [[1422. пне.]] | \'\'\'1421. пне.\'\'\' | [[1420. пне.]] | [[1419. пне.]] | [[1418. пне.]] | [[1417. пне.]] | [[1416. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043726','',0,0,0,1,0.757806147336,'79959085956273','20040914043819'); INSERT INTO cur VALUES (6721,0,'1422._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | \'\'\'[[1420е пне.]]\'\'\' | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]]
\n[[1427. пне.]] | [[1426. пне.]] | [[1425. пне.]] | [[1424. пне.]] | [[1423. пне.]] | \'\'\'1422. пне.\'\'\' | [[1421. пне.]] | [[1420. пне.]] | [[1419. пне.]] | [[1418. пне.]] | [[1417. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043734','',0,0,0,1,0.412326423643,'79959085956265','20040914043920'); INSERT INTO cur VALUES (6722,0,'1423._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | \'\'\'[[1420е пне.]]\'\'\' | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]]
\n[[1428. пне.]] | [[1427. пне.]] | [[1426. пне.]] | [[1425. пне.]] | [[1424. пне.]] | \'\'\'1423. пне.\'\'\' | [[1422. пне.]] | [[1421. пне.]] | [[1420. пне.]] | [[1419. пне.]] | [[1418. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043743','',0,0,0,1,0.493386279556,'79959085956256','20040914043926'); INSERT INTO cur VALUES (6723,0,'1424._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | \'\'\'[[1420е пне.]]\'\'\' | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]]
\n[[1429. пне.]] | [[1428. пне.]] | [[1427. пне.]] | [[1426. пне.]] | [[1425. пне.]] | \'\'\'1424. пне.\'\'\' | [[1423. пне.]] | [[1422. пне.]] | [[1421. пне.]] | [[1420. пне.]] | [[1419. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043755','',0,0,0,1,0.894304718773,'79959085956244','20040914043940'); INSERT INTO cur VALUES (6724,0,'1425._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | \'\'\'[[1420е пне.]]\'\'\' | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]]
\n[[1430. пне.]] | [[1429. пне.]] | [[1428. пне.]] | [[1427. пне.]] | [[1426. пне.]] | \'\'\'1425. пне.\'\'\' | [[1424. пне.]] | [[1423. пне.]] | [[1422. пне.]] | [[1421. пне.]] | [[1420. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043807','',0,0,0,1,0.923863662371,'79959085956192','20040914043941'); INSERT INTO cur VALUES (6725,0,'1426._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | \'\'\'[[1420е пне.]]\'\'\' | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]]
\n[[1431. пне.]] | [[1430. пне.]] | [[1429. пне.]] | [[1428. пне.]] | [[1427. пне.]] | \'\'\'1426. пне.\'\'\' | [[1425. пне.]] | [[1424. пне.]] | [[1423. пне.]] | [[1422. пне.]] | [[1421. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043819','',0,0,0,1,0.106143628297,'79959085956180','20040914043952'); INSERT INTO cur VALUES (6726,0,'1427._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | \'\'\'[[1420е пне.]]\'\'\' | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]]
\n[[1432. пне.]] | [[1431. пне.]] | [[1430. пне.]] | [[1429. пне.]] | [[1428. пне.]] | \'\'\'1427. пне.\'\'\' | [[1426. пне.]] | [[1425. пне.]] | [[1424. пне.]] | [[1423. пне.]] | [[1422. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043920','',0,0,0,1,0.445573473557,'79959085956079','20040914044002'); INSERT INTO cur VALUES (6727,0,'1428._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | \'\'\'[[1420е пне.]]\'\'\' | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]]
\n[[1433. пне.]] | [[1432. пне.]] | [[1431. пне.]] | [[1430. пне.]] | [[1429. пне.]] | \'\'\'1428. пне.\'\'\' | [[1427. пне.]] | [[1426. пне.]] | [[1425. пне.]] | [[1424. пне.]] | [[1423. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043926','',0,0,0,1,0.046798797346,'79959085956073','20040914044019'); INSERT INTO cur VALUES (6728,0,'1429._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | \'\'\'[[1420е пне.]]\'\'\' | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]] | [[1390е пне.]]
\n[[1434. пне.]] | [[1433. пне.]] | [[1432. пне.]] | [[1431. пне.]] | [[1430. пне.]] | \'\'\'1429. пне.\'\'\' | [[1428. пне.]] | [[1427. пне.]] | [[1426. пне.]] | [[1425. пне.]] | [[1424. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043940','',0,0,0,1,0.895255111109,'79959085956059','20040914044034'); INSERT INTO cur VALUES (6729,0,'1430._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | \'\'\'[[1430е пне.]]\'\'\' | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]]
\n[[1435. пне.]] | [[1434. пне.]] | [[1433. пне.]] | [[1432. пне.]] | [[1431. пне.]] | \'\'\'1430. пне.\'\'\' | [[1429. пне.]] | [[1428. пне.]] | [[1427. пне.]] | [[1426. пне.]] | [[1425. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043941','',0,0,0,1,0.862309202953,'79959085956058','20040914044046'); INSERT INTO cur VALUES (6730,0,'1431._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | \'\'\'[[1430е пне.]]\'\'\' | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]]
\n[[1436. пне.]] | [[1435. пне.]] | [[1434. пне.]] | [[1433. пне.]] | [[1432. пне.]] | \'\'\'1431. пне.\'\'\' | [[1430. пне.]] | [[1429. пне.]] | [[1428. пне.]] | [[1427. пне.]] | [[1426. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914043951','',0,0,0,1,0.313375434984,'79959085956048','20040914044051'); INSERT INTO cur VALUES (6731,0,'1432._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | \'\'\'[[1430е пне.]]\'\'\' | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]]
\n[[1437. пне.]] | [[1436. пне.]] | [[1435. пне.]] | [[1434. пне.]] | [[1433. пне.]] | \'\'\'1432. пне.\'\'\' | [[1431. пне.]] | [[1430. пне.]] | [[1429. пне.]] | [[1428. пне.]] | [[1427. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044001','',0,0,0,1,0.476627269516,'79959085955998','20040914044102'); INSERT INTO cur VALUES (6732,0,'1433._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | \'\'\'[[1430е пне.]]\'\'\' | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]]
\n[[1438. пне.]] | [[1437. пне.]] | [[1436. пне.]] | [[1435. пне.]] | [[1434. пне.]] | \'\'\'1433. пне.\'\'\' | [[1432. пне.]] | [[1431. пне.]] | [[1430. пне.]] | [[1429. пне.]] | [[1428. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044018','',0,0,0,1,0.869763989407,'79959085955981','20040914044110'); INSERT INTO cur VALUES (6733,0,'1434._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | \'\'\'[[1430е пне.]]\'\'\' | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]]
\n[[1439. пне.]] | [[1438. пне.]] | [[1437. пне.]] | [[1436. пне.]] | [[1435. пне.]] | \'\'\'1434. пне.\'\'\' | [[1433. пне.]] | [[1432. пне.]] | [[1431. пне.]] | [[1430. пне.]] | [[1429. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044033','',0,0,0,1,0.734687947545,'79959085955966','20040914044120'); INSERT INTO cur VALUES (6734,0,'1435._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | \'\'\'[[1430е пне.]]\'\'\' | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]]
\n[[1440. пне.]] | [[1439. пне.]] | [[1438. пне.]] | [[1437. пне.]] | [[1436. пне.]] | \'\'\'1435. пне.\'\'\' | [[1434. пне.]] | [[1433. пне.]] | [[1432. пне.]] | [[1431. пне.]] | [[1430. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044046','',0,0,0,1,0.893200116648,'79959085955953','20040914044132'); INSERT INTO cur VALUES (6735,0,'1436._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | \'\'\'[[1430е пне.]]\'\'\' | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]]
\n[[1441. пне.]] | [[1440. пне.]] | [[1439. пне.]] | [[1438. пне.]] | [[1437. пне.]] | \'\'\'1436. пне.\'\'\' | [[1435. пне.]] | [[1434. пне.]] | [[1433. пне.]] | [[1432. пне.]] | [[1431. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044051','',0,0,0,1,0.19341469146,'79959085955948','20040914044139'); INSERT INTO cur VALUES (6736,0,'1437._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | \'\'\'[[1430е пне.]]\'\'\' | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]]
\n[[1442. пне.]] | [[1441. пне.]] | [[1440. пне.]] | [[1439. пне.]] | [[1438. пне.]] | \'\'\'1437. пне.\'\'\' | [[1436. пне.]] | [[1435. пне.]] | [[1434. пне.]] | [[1433. пне.]] | [[1432. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044102','',0,0,0,1,0.811602793546,'79959085955897','20040914044151'); INSERT INTO cur VALUES (6737,0,'1438._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | \'\'\'[[1430е пне.]]\'\'\' | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]]
\n[[1443. пне.]] | [[1442. пне.]] | [[1441. пне.]] | [[1440. пне.]] | [[1439. пне.]] | \'\'\'1438. пне.\'\'\' | [[1437. пне.]] | [[1436. пне.]] | [[1435. пне.]] | [[1434. пне.]] | [[1433. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044109','',0,0,0,1,0.230397654339,'79959085955890','20040914044203'); INSERT INTO cur VALUES (6738,0,'1439._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | \'\'\'[[1430е пне.]]\'\'\' | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]] | [[1400е пне.]]
\n[[1444. пне.]] | [[1443. пне.]] | [[1442. пне.]] | [[1441. пне.]] | [[1440. пне.]] | \'\'\'1439. пне.\'\'\' | [[1438. пне.]] | [[1437. пне.]] | [[1436. пне.]] | [[1435. пне.]] | [[1434. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044120','',0,0,0,1,0.096205317926,'79959085955879','20040914044218'); INSERT INTO cur VALUES (6739,0,'1440._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | \'\'\'[[1440е пне.]]\'\'\' | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]]
\n[[1445. пне.]] | [[1444. пне.]] | [[1443. пне.]] | [[1442. пне.]] | [[1441. пне.]] | \'\'\'1440. пне.\'\'\' | [[1439. пне.]] | [[1438. пне.]] | [[1437. пне.]] | [[1436. пне.]] | [[1435. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044131','',0,0,0,1,0.856975731839,'79959085955868','20040914044232'); INSERT INTO cur VALUES (6740,0,'1441._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | \'\'\'[[1440е пне.]]\'\'\' | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]]
\n[[1446. пне.]] | [[1445. пне.]] | [[1444. пне.]] | [[1443. пне.]] | [[1442. пне.]] | \'\'\'1441. пне.\'\'\' | [[1440. пне.]] | [[1439. пне.]] | [[1438. пне.]] | [[1437. пне.]] | [[1436. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044139','',0,0,0,1,0.023668746009,'79959085955860','20040914044237'); INSERT INTO cur VALUES (6741,0,'1442._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | \'\'\'[[1440е пне.]]\'\'\' | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]]
\n[[1447. пне.]] | [[1446. пне.]] | [[1445. пне.]] | [[1444. пне.]] | [[1443. пне.]] | \'\'\'1442. пне.\'\'\' | [[1441. пне.]] | [[1440. пне.]] | [[1439. пне.]] | [[1438. пне.]] | [[1437. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044151','',0,0,0,1,0.67114374911,'79959085955848','20040914044249'); INSERT INTO cur VALUES (6742,0,'1443._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | \'\'\'[[1440е пне.]]\'\'\' | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]]
\n[[1448. пне.]] | [[1447. пне.]] | [[1446. пне.]] | [[1445. пне.]] | [[1444. пне.]] | \'\'\'1443. пне.\'\'\' | [[1442. пне.]] | [[1441. пне.]] | [[1440. пне.]] | [[1439. пне.]] | [[1438. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044201','',0,0,0,1,0.916111499032,'79959085955798','20040914044256'); INSERT INTO cur VALUES (6743,0,'1444._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | \'\'\'[[1440е пне.]]\'\'\' | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]]
\n[[1449. пне.]] | [[1448. пне.]] | [[1447. пне.]] | [[1446. пне.]] | [[1445. пне.]] | \'\'\'1444. пне.\'\'\' | [[1443. пне.]] | [[1442. пне.]] | [[1441. пне.]] | [[1440. пне.]] | [[1439. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044218','',0,0,0,1,0.246554278883,'79959085955781','20040914044304'); INSERT INTO cur VALUES (6744,0,'1445._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | \'\'\'[[1440е пне.]]\'\'\' | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]]
\n[[1450. пне.]] | [[1449. пне.]] | [[1448. пне.]] | [[1447. пне.]] | [[1446. пне.]] | \'\'\'1445. пне.\'\'\' | [[1444. пне.]] | [[1443. пне.]] | [[1442. пне.]] | [[1441. пне.]] | [[1440. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044231','',0,0,0,1,0.847550133638,'79959085955768','20040914044344'); INSERT INTO cur VALUES (6745,0,'1446._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | \'\'\'[[1440е пне.]]\'\'\' | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]]
\n[[1451. пне.]] | [[1450. пне.]] | [[1449. пне.]] | [[1448. пне.]] | [[1447. пне.]] | \'\'\'1446. пне.\'\'\' | [[1445. пне.]] | [[1444. пне.]] | [[1443. пне.]] | [[1442. пне.]] | [[1441. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044237','',0,0,0,1,0.100704478612,'79959085955762','20040914044435'); INSERT INTO cur VALUES (6746,0,'1447._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | \'\'\'[[1440е пне.]]\'\'\' | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]]
\n[[1452. пне.]] | [[1451. пне.]] | [[1450. пне.]] | [[1449. пне.]] | [[1448. пне.]] | \'\'\'1447. пне.\'\'\' | [[1446. пне.]] | [[1445. пне.]] | [[1444. пне.]] | [[1443. пне.]] | [[1442. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044249','',0,0,0,1,0.333197858805,'79959085955750','20040914044449'); INSERT INTO cur VALUES (6747,0,'1448._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | \'\'\'[[1440е пне.]]\'\'\' | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]]
\n[[1453. пне.]] | [[1452. пне.]] | [[1451. пне.]] | [[1450. пне.]] | [[1449. пне.]] | \'\'\'1448. пне.\'\'\' | [[1447. пне.]] | [[1446. пне.]] | [[1445. пне.]] | [[1444. пне.]] | [[1443. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044256','',0,0,0,1,0.127968313232,'79959085955743','20040914044500'); INSERT INTO cur VALUES (6748,0,'1449._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | \'\'\'[[1440е пне.]]\'\'\' | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]] | [[1410е пне.]]
\n[[1454. пне.]] | [[1453. пне.]] | [[1452. пне.]] | [[1451. пне.]] | [[1450. пне.]] | \'\'\'1449. пне.\'\'\' | [[1448. пне.]] | [[1447. пне.]] | [[1446. пне.]] | [[1445. пне.]] | [[1444. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044304','',0,0,0,1,0.790828965507,'79959085955695','20040914044505'); INSERT INTO cur VALUES (6749,0,'1450._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | \'\'\'[[1450е пне.]]\'\'\' | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]]
\n[[1455. пне.]] | [[1454. пне.]] | [[1453. пне.]] | [[1452. пне.]] | [[1451. пне.]] | \'\'\'1450. пне.\'\'\' | [[1449. пне.]] | [[1448. пне.]] | [[1447. пне.]] | [[1446. пне.]] | [[1445. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044344','',0,0,0,1,0.68877867036,'79959085955655','20040914044518'); INSERT INTO cur VALUES (6750,0,'1451._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | \'\'\'[[1450е пне.]]\'\'\' | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]]
\n[[1456. пне.]] | [[1455. пне.]] | [[1454. пне.]] | [[1453. пне.]] | [[1452. пне.]] | \'\'\'1451. пне.\'\'\' | [[1450. пне.]] | [[1449. пне.]] | [[1448. пне.]] | [[1447. пне.]] | [[1446. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044434','',0,0,0,1,0.729788240851,'79959085955565','20040914044529'); INSERT INTO cur VALUES (6751,0,'1452._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | \'\'\'[[1450е пне.]]\'\'\' | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]]
\n[[1457. пне.]] | [[1456. пне.]] | [[1455. пне.]] | [[1454. пне.]] | [[1453. пне.]] | \'\'\'1452. пне.\'\'\' | [[1451. пне.]] | [[1450. пне.]] | [[1449. пне.]] | [[1448. пне.]] | [[1447. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044448','',0,0,0,1,0.672940051496,'79959085955551','20040914044547'); INSERT INTO cur VALUES (6752,0,'1453._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | \'\'\'[[1450е пне.]]\'\'\' | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]]
\n[[1458. пне.]] | [[1457. пне.]] | [[1456. пне.]] | [[1455. пне.]] | [[1454. пне.]] | \'\'\'1453. пне.\'\'\' | [[1452. пне.]] | [[1451. пне.]] | [[1450. пне.]] | [[1449. пне.]] | [[1448. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044459','',0,0,0,1,0.026567720355,'79959085955540','20040914044550'); INSERT INTO cur VALUES (6753,0,'1454._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | \'\'\'[[1450е пне.]]\'\'\' | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]]
\n[[1459. пне.]] | [[1458. пне.]] | [[1457. пне.]] | [[1456. пне.]] | [[1455. пне.]] | \'\'\'1454. пне.\'\'\' | [[1453. пне.]] | [[1452. пне.]] | [[1451. пне.]] | [[1450. пне.]] | [[1449. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044504','',0,0,0,1,0.735467893414,'79959085955495','20040914044558'); INSERT INTO cur VALUES (6754,0,'1455._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | \'\'\'[[1450е пне.]]\'\'\' | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]]
\n[[1460. пне.]] | [[1459. пне.]] | [[1458. пне.]] | [[1457. пне.]] | [[1456. пне.]] | \'\'\'1455. пне.\'\'\' | [[1454. пне.]] | [[1453. пне.]] | [[1452. пне.]] | [[1451. пне.]] | [[1450. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044518','',0,0,0,1,0.287262461748,'79959085955481','20040914044605'); INSERT INTO cur VALUES (6755,0,'1456._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | \'\'\'[[1450е пне.]]\'\'\' | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]]
\n[[1461. пне.]] | [[1460. пне.]] | [[1459. пне.]] | [[1458. пне.]] | [[1457. пне.]] | \'\'\'1456. пне.\'\'\' | [[1455. пне.]] | [[1454. пне.]] | [[1453. пне.]] | [[1452. пне.]] | [[1451. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044528','',0,0,0,1,0.309336403063,'79959085955471','20040914044638'); INSERT INTO cur VALUES (6756,0,'1457._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | \'\'\'[[1450е пне.]]\'\'\' | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]]
\n[[1462. пне.]] | [[1461. пне.]] | [[1460. пне.]] | [[1459. пне.]] | [[1458. пне.]] | \'\'\'1457. пне.\'\'\' | [[1456. пне.]] | [[1455. пне.]] | [[1454. пне.]] | [[1453. пне.]] | [[1452. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044547','',0,0,0,1,0.990921079643,'79959085955452','20040914044638'); INSERT INTO cur VALUES (6757,0,'1458._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | \'\'\'[[1450е пне.]]\'\'\' | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]]
\n[[1463. пне.]] | [[1462. пне.]] | [[1461. пне.]] | [[1460. пне.]] | [[1459. пне.]] | \'\'\'1458. пне.\'\'\' | [[1457. пне.]] | [[1456. пне.]] | [[1455. пне.]] | [[1454. пне.]] | [[1453. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044549','',0,0,0,1,0.535653371613,'79959085955450','20040914044638'); INSERT INTO cur VALUES (6758,0,'1459._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | \'\'\'[[1450е пне.]]\'\'\' | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]] | [[1420е пне.]]
\n[[1464. пне.]] | [[1463. пне.]] | [[1462. пне.]] | [[1461. пне.]] | [[1460. пне.]] | \'\'\'1459. пне.\'\'\' | [[1458. пне.]] | [[1457. пне.]] | [[1456. пне.]] | [[1455. пне.]] | [[1454. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044558','',0,0,0,1,0.590580555885,'79959085955441','20040914044657'); INSERT INTO cur VALUES (6759,0,'1460._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | \'\'\'[[1460е пне.]]\'\'\' | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]]
\n[[1465. пне.]] | [[1464. пне.]] | [[1463. пне.]] | [[1462. пне.]] | [[1461. пне.]] | \'\'\'1460. пне.\'\'\' | [[1459. пне.]] | [[1458. пне.]] | [[1457. пне.]] | [[1456. пне.]] | [[1455. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044605','',0,0,0,1,0.140175058572,'79959085955394','20040914044659'); INSERT INTO cur VALUES (6760,0,'1462._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | \'\'\'[[1460е пне.]]\'\'\' | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]]
\n[[1467. пне.]] | [[1466. пне.]] | [[1465. пне.]] | [[1464. пне.]] | [[1463. пне.]] | \'\'\'1462. пне.\'\'\' | [[1461. пне.]] | [[1460. пне.]] | [[1459. пне.]] | [[1458. пне.]] | [[1457. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044627','',0,0,0,1,0.705080683206,'79959085955372','20040914044724'); INSERT INTO cur VALUES (6761,0,'1461._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | \'\'\'[[1460е пне.]]\'\'\' | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]]
\n[[1466. пне.]] | [[1465. пне.]] | [[1464. пне.]] | [[1463. пне.]] | [[1462. пне.]] | \'\'\'1461. пне.\'\'\' | [[1460. пне.]] | [[1459. пне.]] | [[1458. пне.]] | [[1457. пне.]] | [[1456. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044637','',0,0,0,1,0.567439998764,'79959085955362','20040914044712'); INSERT INTO cur VALUES (6762,0,'1463._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | \'\'\'[[1460е пне.]]\'\'\' | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]]
\n[[1468. пне.]] | [[1467. пне.]] | [[1466. пне.]] | [[1465. пне.]] | [[1464. пне.]] | \'\'\'1463. пне.\'\'\' | [[1462. пне.]] | [[1461. пне.]] | [[1460. пне.]] | [[1459. пне.]] | [[1458. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044638','',0,0,0,1,0.51077465178,'79959085955361','20040914044733'); INSERT INTO cur VALUES (6763,0,'1464._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | \'\'\'[[1460е пне.]]\'\'\' | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]]
\n[[1469. пне.]] | [[1468. пне.]] | [[1467. пне.]] | [[1466. пне.]] | [[1465. пне.]] | \'\'\'1464. пне.\'\'\' | [[1463. пне.]] | [[1462. пне.]] | [[1461. пне.]] | [[1460. пне.]] | [[1459. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044656','',0,0,0,1,0.657949853995,'79959085955343','20040914044745'); INSERT INTO cur VALUES (6764,0,'1465._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | \'\'\'[[1460е пне.]]\'\'\' | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]]
\n[[1470. пне.]] | [[1469. пне.]] | [[1468. пне.]] | [[1467. пне.]] | [[1466. пне.]] | \'\'\'1465. пне.\'\'\' | [[1464. пне.]] | [[1463. пне.]] | [[1462. пне.]] | [[1461. пне.]] | [[1460. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044659','',0,0,0,1,0.169735936993,'79959085955340','20040914044749'); INSERT INTO cur VALUES (6765,0,'1466._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | \'\'\'[[1460е пне.]]\'\'\' | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]]
\n[[1471. пне.]] | [[1470. пне.]] | [[1469. пне.]] | [[1468. пне.]] | [[1467. пне.]] | \'\'\'1466. пне.\'\'\' | [[1465. пне.]] | [[1464. пне.]] | [[1463. пне.]] | [[1462. пне.]] | [[1461. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044710','',0,0,0,1,0.970143192434,'79959085955289','20040914044804'); INSERT INTO cur VALUES (6766,0,'1467._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | \'\'\'[[1460е пне.]]\'\'\' | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]]
\n[[1472. пне.]] | [[1471. пне.]] | [[1470. пне.]] | [[1469. пне.]] | [[1468. пне.]] | \'\'\'1467. пне.\'\'\' | [[1466. пне.]] | [[1465. пне.]] | [[1464. пне.]] | [[1463. пне.]] | [[1462. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044723','',0,0,0,1,0.096367439766,'79959085955276','20040914044809'); INSERT INTO cur VALUES (6767,0,'1468._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | \'\'\'[[1460е пне.]]\'\'\' | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]]
\n[[1473. пне.]] | [[1472. пне.]] | [[1471. пне.]] | [[1470. пне.]] | [[1469. пне.]] | \'\'\'1468. пне.\'\'\' | [[1467. пне.]] | [[1466. пне.]] | [[1465. пне.]] | [[1464. пне.]] | [[1463. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044732','',0,0,0,1,0.812808520539,'79959085955267','20040914044820'); INSERT INTO cur VALUES (6768,0,'1469._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | \'\'\'[[1460е пне.]]\'\'\' | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]] | [[1430е пне.]]
\n[[1474. пне.]] | [[1473. пне.]] | [[1472. пне.]] | [[1471. пне.]] | [[1470. пне.]] | \'\'\'1469. пне.\'\'\' | [[1468. пне.]] | [[1467. пне.]] | [[1466. пне.]] | [[1465. пне.]] | [[1464. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044745','',0,0,0,1,0.712552321475,'79959085955254','20040914044831'); INSERT INTO cur VALUES (6769,0,'1470._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | \'\'\'[[1470е пне.]]\'\'\' | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]]
\n[[1475. пне.]] | [[1474. пне.]] | [[1473. пне.]] | [[1472. пне.]] | [[1471. пне.]] | \'\'\'1470. пне.\'\'\' | [[1469. пне.]] | [[1468. пне.]] | [[1467. пне.]] | [[1466. пне.]] | [[1465. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044749','',0,0,0,1,0.785741120477,'79959085955250','20040914044841'); INSERT INTO cur VALUES (6770,0,'1471._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | \'\'\'[[1470е пне.]]\'\'\' | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]]
\n[[1476. пне.]] | [[1475. пне.]] | [[1474. пне.]] | [[1473. пне.]] | [[1472. пне.]] | \'\'\'1471. пне.\'\'\' | [[1470. пне.]] | [[1469. пне.]] | [[1468. пне.]] | [[1467. пне.]] | [[1466. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044804','',0,0,0,1,0.706005205729,'79959085955195','20040914044859'); INSERT INTO cur VALUES (6771,0,'1472._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | \'\'\'[[1470е пне.]]\'\'\' | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]]
\n[[1477. пне.]] | [[1476. пне.]] | [[1475. пне.]] | [[1474. пне.]] | [[1473. пне.]] | \'\'\'1472. пне.\'\'\' | [[1471. пне.]] | [[1470. пне.]] | [[1469. пне.]] | [[1468. пне.]] | [[1467. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044809','',0,0,0,1,0.701298088162,'79959085955190','20040914044947'); INSERT INTO cur VALUES (6772,0,'1473._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | \'\'\'[[1470е пне.]]\'\'\' | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]]
\n[[1478. пне.]] | [[1477. пне.]] | [[1476. пне.]] | [[1475. пне.]] | [[1474. пне.]] | \'\'\'1473. пне.\'\'\' | [[1472. пне.]] | [[1471. пне.]] | [[1470. пне.]] | [[1469. пне.]] | [[1468. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044819','',0,0,0,1,0.976065318089,'79959085955180','20040914044958'); INSERT INTO cur VALUES (6773,0,'1474._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | \'\'\'[[1470е пне.]]\'\'\' | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]]
\n[[1479. пне.]] | [[1478. пне.]] | [[1477. пне.]] | [[1476. пне.]] | [[1475. пне.]] | \'\'\'1474. пне.\'\'\' | [[1473. пне.]] | [[1472. пне.]] | [[1471. пне.]] | [[1470. пне.]] | [[1469. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044830','',0,0,0,1,0.8102237423,'79959085955169','20040914045009'); INSERT INTO cur VALUES (6774,0,'1475._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | \'\'\'[[1470е пне.]]\'\'\' | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]]
\n[[1480. пне.]] | [[1479. пне.]] | [[1478. пне.]] | [[1477. пне.]] | [[1476. пне.]] | \'\'\'1475. пне.\'\'\' | [[1474. пне.]] | [[1473. пне.]] | [[1472. пне.]] | [[1471. пне.]] | [[1470. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044841','',0,0,0,1,0.554862057583,'79959085955158','20040914045021'); INSERT INTO cur VALUES (6775,0,'1476._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | \'\'\'[[1470е пне.]]\'\'\' | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]]
\n[[1481. пне.]] | [[1480. пне.]] | [[1479. пне.]] | [[1478. пне.]] | [[1477. пне.]] | \'\'\'1476. пне.\'\'\' | [[1475. пне.]] | [[1474. пне.]] | [[1473. пне.]] | [[1472. пне.]] | [[1471. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044859','',0,0,0,1,0.19762833286,'79959085955140','20040914045036'); INSERT INTO cur VALUES (6776,0,'1477._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | \'\'\'[[1470е пне.]]\'\'\' | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]]
\n[[1482. пне.]] | [[1481. пне.]] | [[1480. пне.]] | [[1479. пне.]] | [[1478. пне.]] | \'\'\'1477. пне.\'\'\' | [[1476. пне.]] | [[1475. пне.]] | [[1474. пне.]] | [[1473. пне.]] | [[1472. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044947','',0,0,0,1,0.287749879662,'79959085955052','20040914045100'); INSERT INTO cur VALUES (6777,0,'1478._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | \'\'\'[[1470е пне.]]\'\'\' | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]]
\n[[1483. пне.]] | [[1482. пне.]] | [[1481. пне.]] | [[1480. пне.]] | [[1479. пне.]] | \'\'\'1478. пне.\'\'\' | [[1477. пне.]] | [[1476. пне.]] | [[1475. пне.]] | [[1474. пне.]] | [[1473. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914044958','',0,0,0,1,0.451182252938,'79959085955041','20040914045100'); INSERT INTO cur VALUES (6778,0,'1479._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | \'\'\'[[1470е пне.]]\'\'\' | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]] | [[1440е пне.]]
\n[[1484. пне.]] | [[1483. пне.]] | [[1482. пне.]] | [[1481. пне.]] | [[1480. пне.]] | \'\'\'1479. пне.\'\'\' | [[1478. пне.]] | [[1477. пне.]] | [[1476. пне.]] | [[1475. пне.]] | [[1474. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045009','',0,0,0,1,0.512615317717,'79959085954990','20040914045110'); INSERT INTO cur VALUES (6779,0,'1480._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | \'\'\'[[1480е пне.]]\'\'\' | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]]
\n[[1485. пне.]] | [[1484. пне.]] | [[1483. пне.]] | [[1482. пне.]] | [[1481. пне.]] | \'\'\'1480. пне.\'\'\' | [[1479. пне.]] | [[1478. пне.]] | [[1477. пне.]] | [[1476. пне.]] | [[1475. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045019','',0,0,0,1,0.749958096421,'79959085954980','20040914045118'); INSERT INTO cur VALUES (6780,0,'1481._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | \'\'\'[[1480е пне.]]\'\'\' | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]]
\n[[1486. пне.]] | [[1485. пне.]] | [[1484. пне.]] | [[1483. пне.]] | [[1482. пне.]] | \'\'\'1481. пне.\'\'\' | [[1480. пне.]] | [[1479. пне.]] | [[1478. пне.]] | [[1477. пне.]] | [[1476. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045036','',0,0,0,1,0.804431163615,'79959085954963','20040914045126'); INSERT INTO cur VALUES (6781,0,'1483._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | \'\'\'[[1480е пне.]]\'\'\' | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]]
\n[[1488. пне.]] | [[1487. пне.]] | [[1486. пне.]] | [[1485. пне.]] | [[1484. пне.]] | \'\'\'1483. пне.\'\'\' | [[1482. пне.]] | [[1481. пне.]] | [[1480. пне.]] | [[1479. пне.]] | [[1478. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045054','',0,0,0,1,0.993105623402,'79959085954945','20040914045145'); INSERT INTO cur VALUES (6782,0,'1482._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | \'\'\'[[1480е пне.]]\'\'\' | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]]
\n[[1487. пне.]] | [[1486. пне.]] | [[1485. пне.]] | [[1484. пне.]] | [[1483. пне.]] | \'\'\'1482. пне.\'\'\' | [[1481. пне.]] | [[1480. пне.]] | [[1479. пне.]] | [[1478. пне.]] | [[1477. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045100','',0,0,0,1,0.616529878516,'79959085954899','20040914045137'); INSERT INTO cur VALUES (6783,0,'1484._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | \'\'\'[[1480е пне.]]\'\'\' | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]]
\n[[1489. пне.]] | [[1488. пне.]] | [[1487. пне.]] | [[1486. пне.]] | [[1485. пне.]] | \'\'\'1484. пне.\'\'\' | [[1483. пне.]] | [[1482. пне.]] | [[1481. пне.]] | [[1480. пне.]] | [[1479. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045109','',0,0,0,1,0.336138712399,'79959085954890','20040914045217'); INSERT INTO cur VALUES (6784,0,'1485._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | \'\'\'[[1480е пне.]]\'\'\' | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]]
\n[[1490. пне.]] | [[1489. пне.]] | [[1488. пне.]] | [[1487. пне.]] | [[1486. пне.]] | \'\'\'1485. пне.\'\'\' | [[1484. пне.]] | [[1483. пне.]] | [[1482. пне.]] | [[1481. пне.]] | [[1480. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045117','',0,0,0,1,0.74266995012,'79959085954882','20040914045230'); INSERT INTO cur VALUES (6785,0,'1486._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | \'\'\'[[1480е пне.]]\'\'\' | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]]
\n[[1491. пне.]] | [[1490. пне.]] | [[1489. пне.]] | [[1488. пне.]] | [[1487. пне.]] | \'\'\'1486. пне.\'\'\' | [[1485. пне.]] | [[1484. пне.]] | [[1483. пне.]] | [[1482. пне.]] | [[1481. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045126','',0,0,0,1,0.170511168042,'79959085954873','20040914045236'); INSERT INTO cur VALUES (6786,0,'1487._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | \'\'\'[[1480е пне.]]\'\'\' | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]]
\n[[1492. пне.]] | [[1491. пне.]] | [[1490. пне.]] | [[1489. пне.]] | [[1488. пне.]] | \'\'\'1487. пне.\'\'\' | [[1486. пне.]] | [[1485. пне.]] | [[1484. пне.]] | [[1483. пне.]] | [[1482. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045137','',0,0,0,1,0.70138938292,'79959085954862','20040914045244'); INSERT INTO cur VALUES (6787,0,'1488._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | \'\'\'[[1480е пне.]]\'\'\' | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]]
\n[[1493. пне.]] | [[1492. пне.]] | [[1491. пне.]] | [[1490. пне.]] | [[1489. пне.]] | \'\'\'1488. пне.\'\'\' | [[1487. пне.]] | [[1486. пне.]] | [[1485. пне.]] | [[1484. пне.]] | [[1483. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045145','',0,0,0,1,0.978130452325,'79959085954854','20040914045253'); INSERT INTO cur VALUES (6788,0,'1489._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | \'\'\'[[1480е пне.]]\'\'\' | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]] | [[1450е пне.]]
\n[[1494. пне.]] | [[1493. пне.]] | [[1492. пне.]] | [[1491. пне.]] | [[1490. пне.]] | \'\'\'1489. пне.\'\'\' | [[1488. пне.]] | [[1487. пне.]] | [[1486. пне.]] | [[1485. пне.]] | [[1484. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045217','',0,0,0,1,0.684063544815,'79959085954782','20040914045304'); INSERT INTO cur VALUES (6789,0,'1490._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | \'\'\'[[1490е пне.]]\'\'\' | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]]
\n[[1495. пне.]] | [[1494. пне.]] | [[1493. пне.]] | [[1492. пне.]] | [[1491. пне.]] | \'\'\'1490. пне.\'\'\' | [[1489. пне.]] | [[1488. пне.]] | [[1487. пне.]] | [[1486. пне.]] | [[1485. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045230','',0,0,0,1,0.117348373922,'79959085954769','20040914045328'); INSERT INTO cur VALUES (6790,0,'1491._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | \'\'\'[[1490е пне.]]\'\'\' | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]]
\n[[1496. пне.]] | [[1495. пне.]] | [[1494. пне.]] | [[1493. пне.]] | [[1492. пне.]] | \'\'\'1491. пне.\'\'\' | [[1490. пне.]] | [[1489. пне.]] | [[1488. пне.]] | [[1487. пне.]] | [[1486. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045236','',0,0,0,1,0.646502138417,'79959085954763','20040914045343'); INSERT INTO cur VALUES (6791,0,'1492._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | \'\'\'[[1490е пне.]]\'\'\' | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]]
\n[[1497. пне.]] | [[1496. пне.]] | [[1495. пне.]] | [[1494. пне.]] | [[1493. пне.]] | \'\'\'1492. пне.\'\'\' | [[1491. пне.]] | [[1490. пне.]] | [[1489. пне.]] | [[1488. пне.]] | [[1487. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045244','',0,0,0,1,0.674168996827,'79959085954755','20040914045350'); INSERT INTO cur VALUES (6792,0,'1493._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | \'\'\'[[1490е пне.]]\'\'\' | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]]
\n[[1498. пне.]] | [[1497. пне.]] | [[1496. пне.]] | [[1495. пне.]] | [[1494. пне.]] | \'\'\'1493. пне.\'\'\' | [[1492. пне.]] | [[1491. пне.]] | [[1490. пне.]] | [[1489. пне.]] | [[1488. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045253','',0,0,0,1,0.661066581803,'79959085954746','20040914045357'); INSERT INTO cur VALUES (6793,0,'1494._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | \'\'\'[[1490е пне.]]\'\'\' | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]]
\n[[1499. пне.]] | [[1498. пне.]] | [[1497. пне.]] | [[1496. пне.]] | [[1495. пне.]] | \'\'\'1494. пне.\'\'\' | [[1493. пне.]] | [[1492. пне.]] | [[1491. пне.]] | [[1490. пне.]] | [[1489. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045303','',0,0,0,1,0.5664397206,'79959085954696','20040914045406'); INSERT INTO cur VALUES (6794,0,'1495._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | \'\'\'[[1490е пне.]]\'\'\' | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]]
\n[[1500. пне.]] | [[1499. пне.]] | [[1498. пне.]] | [[1497. пне.]] | [[1496. пне.]] | \'\'\'1495. пне.\'\'\' | [[1494. пне.]] | [[1493. пне.]] | [[1492. пне.]] | [[1491. пне.]] | [[1490. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045327','',0,0,0,1,0.777823980794,'79959085954672','20040914045422'); INSERT INTO cur VALUES (6795,0,'1496._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | \'\'\'[[1490е пне.]]\'\'\' | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]]
\n[[1501. пне.]] | [[1500. пне.]] | [[1499. пне.]] | [[1498. пне.]] | [[1497. пне.]] | \'\'\'1496. пне.\'\'\' | [[1495. пне.]] | [[1494. пне.]] | [[1493. пне.]] | [[1492. пне.]] | [[1491. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045343','',0,0,0,1,0.774360536493,'79959085954656','20040915001649'); INSERT INTO cur VALUES (6796,0,'1497._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | \'\'\'[[1490е пне.]]\'\'\' | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]]
\n[[1502. пне.]] | [[1501. пне.]] | [[1500. пне.]] | [[1499. пне.]] | [[1498. пне.]] | \'\'\'1497. пне.\'\'\' | [[1496. пне.]] | [[1495. пне.]] | [[1494. пне.]] | [[1493. пне.]] | [[1492. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045349','',0,0,0,1,0.584325818151,'79959085954650','20040915001658'); INSERT INTO cur VALUES (6797,0,'1498._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | \'\'\'[[1490е пне.]]\'\'\' | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]]
\n[[1503. пне.]] | [[1502. пне.]] | [[1501. пне.]] | [[1500. пне.]] | [[1499. пне.]] | \'\'\'1498. пне.\'\'\' | [[1497. пне.]] | [[1496. пне.]] | [[1495. пне.]] | [[1494. пне.]] | [[1493. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045357','',0,0,0,1,0.051923797956,'79959085954642','20040915002204'); INSERT INTO cur VALUES (6798,0,'1499._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | \'\'\'[[1490е пне.]]\'\'\' | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]] | [[1460е пне.]]
\n[[1504. пне.]] | [[1503. пне.]] | [[1502. пне.]] | [[1501. пне.]] | [[1500. пне.]] | \'\'\'1499. пне.\'\'\' | [[1498. пне.]] | [[1497. пне.]] | [[1496. пне.]] | [[1495. пне.]] | [[1494. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045405','',0,0,0,1,0.301854887186,'79959085954594','20040915002209'); INSERT INTO cur VALUES (6799,0,'1500._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[16. век пне.]] | \'\'\'[[15. век пне.]]\'\'\' | [[14. век пне.]]
\n[[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | \'\'\'[[1500е пне.]]\'\'\' | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]]
\n[[1505. пне.]] | [[1504. пне.]] | [[1503. пне.]] | [[1502. пне.]] | [[1501. пне.]] | \'\'\'1500. пне.\'\'\' | [[1499. пне.]] | [[1498. пне.]] | [[1497. пне.]] | [[1496. пне.]] | [[1495. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040914045419','',0,0,0,1,0.500980021665,'79959085954580','20040915002225'); INSERT INTO cur VALUES (6800,0,'Песимизам','*ПЕСИМИЗАМ (лат.), мрачно схватање и гледање, философско учење по којем је овај свет и све у њему најгоре што може бити, сва стварност невредна и бесмислена, порицање воље за живот, предавање [[резигнацијa|резигнацији]] или храбрости без [[илузија]]. У философији је његов типичан претставник [[Шопенхауер]]; у религији [[будизам]]; у поезији [[Бајрон]], [[Лермонтов]] и др.\n*ПЕСИМИСТ, присталица песимистичког схватања; мрачњак.','',154,'Jablan','20040914110933','',0,0,0,1,0.075080941466,'79959085889066','20040914113620'); INSERT INTO cur VALUES (6801,0,'Шопенхауер','#REDIRECT [[Артур Шопенхауер]]','#REDIRECT [[Артур Шопенхауер]]',21,'Romanm','20040914210754','',0,1,0,0,0.416450667389,'79959085789245','20040914210754'); INSERT INTO cur VALUES (6802,6,'Schopenhauer-welt','','',154,'Jablan','20040914120515','',0,0,0,1,0.425038215168787,'79959085879484','20040914120809'); INSERT INTO cur VALUES (6803,0,'Артур_Шопенхауер','[[Слика:Schopenhauer-welt|thumb|Свет као воља и претстава]]\n\nАРТУР ШОПЕНХАУЕР (Schopenhauer Arthur; [[1788]]-[[1860]]), немачки филозоф [[идеализам|идеалист]], класични претставник [[песимизам|песимизма]]; учио да је [[воља]] основа свега, [[Кант|Кантова]] \"ствар по себи\", суштина света који је само [[претстава]]. Воља је вечито незадовољена, и зато је живот бескрајна патња а овај свет најгори могући свет. Циљ свега је [[нирвана]] ([[будизам]]). Гл. дело Свет као воља и претстава. До већег утицаја дошао тек пред крај живота и после смрти. Остала дела преведена код нас: Метафизика лепог, Метафизика полне љубави, О стилу и писању, О генију и др.\n\n==Вањске везе==\n*[http://www.stub.uni-frankfurt.de/archive/schopenhauervita.htm Артур Шопенхауер]\n*[http://free.freespeech.org/schopenhauer/links.html Шопенхауер - списак линкова]\n*[http://www.schopenhauer-web.org schopenhauer-web.org]','',154,'Jablan','20040914120808','',0,0,0,1,0.415324645776,'79959085879191','20040916120457'); INSERT INTO cur VALUES (6804,0,'Operativni_sistemi','*[[MVS]] \n*[[OS/390]] \n*[[Unix]]\n*[[VMS]]\n*[[Windows NT]]','',167,'DusanSukovic','20040914180336','',0,0,0,0,0.514682155808,'79959085819663','20040914180336'); INSERT INTO cur VALUES (6805,0,'Виктор_Томић','==ЗЛОЧИНАЦ.==\nПрезиме и име: ТОМИЋ ВИКТОР\nНародност: Хрват\nЈединица, званични положај и чин: повјереник равнатељства за јавни ред и сигурност\nза вријеме НДХ. од 28/В. 941. - неустановљеног дана, и један од шефова У.Н.С.-а.\n\n\n==КРАТАК ОПИС И КВАЛИФИКАЦИЈА ЗЛОЧИНА:==\n*1. Пљачка имовине свих особа доведених у лог. [[Јасеновац]] као заточеника кроз вријеме од 1941.-1945. год. уз млаћење а кадкада и убијање заточеника све извршено по [[Усташе|усташама]] лог. Јасеновац.\n\n*2. Убијање заточеника лог. Јасеновац изгладњивањем и лошом храном кроз вријеме од 1941.-1945. год. усљед чега је становити број заточеника дневно око 10-20 умирало.\n\n*3. Убијање заточеника на индиректан начин у лог. Јасеновац кроз вријеме од 1941.-1945. год. и то одређивањем тешког рада на насипу (велики и мали), у шуми, на економији, пољу бајеру и разним радионицама лог. Јасеновац, усљед чега су заточеници ослабили и умирали. Код самог рада кроз цијело вријеме опстанка лог. Јасеновац тукли су усташе заточенике а посрнуле од слабости убијали.\n\n*4. Ликвидирање заточеника старих и болесних у лог. Јасеновац од студенога 1941.-1945. год. на који начин је убијено у [[Градинa|Градини]] на хиљаде и хиљаде заточеника.\n\n*5. Убојство 85 заточеника лог. [[Крапје]] у листопаду 1941. год. стрељањем по МАКСУ ЛУБУРИЋУ ради тражења боље хране.\n\n*6. Стрељање заточеника лог. Крапје на броју око 50 око 15/XI. 1941. г. по усташама а да зато није било разлога.\n\n*7. Ликвидација лог. 1. покољем 500-800 заточеника 15/XI. 1941. год. по усташама.\n\n*8. Стрељање 25-орице заточеника у лог. Јасеновац 23/XII. 1941. год. на јавном наступу по ЉУБИ МИЛОШ, ради одмазде за нападај на усташког војника наводно са стране неког заточеника.\n\n*9. Убијање око 800 заточеника 24/XII. 1941. год. маљем у непосредној близини лог. Јасеновац по ЉУБИ МИЛОШУ и другим усташама.\n\n*10. Покољ око 45 заточеника православаца доведених у лог. Јасеновац 25/XII. 1941. год. извршен по ЉУБИ МИЛОШ и ЈОЦИ МАТИЈЕВИЦУ.\n\n*11. Ликвидирање доведених заточеника из Сријема, Босне и Славоније око 40-50 хиљада у раздобље од студеног у раздобљу од студеног 1941. год. до вељаче 1942. год. сјекирама у близини Кошутарице по усташама.\n\n*12. Усмрчење око 300 заточеника ткз. поштедне болнице лог. Јасеновац у сијечњу 1942. год. клањем и ударањем батовима по глави, све извршено по усташама.\n\n*13. Убојство 5О-орице заточеника у вељачи 1942. год. у лог. Јасеновац стрељањем извршеним по МАТКОВИЋ ИВИЦИ ради тога што су отворили закопани кромпир.\n\n*14. Убијање заточеника лог. Јасеновац тољагама по усташама на број 72 заточеника пригодом градње централне кухиње између 3 и 6/III. 1942.\n\n*15. Убојство 56 заточеника у лог. Јасеновац у сијечњу 1942. год. иза барака асовима по МИЛОШ ЉУБИ и другим усташама.\n\n*16. Ликвидација око 400-500 сељака из околице Млаке код [[Глина|Глине]] доведени у лог. Јасеновац по ЈУСИЋ МУЈИ и другим усташама на 1/II. 1942. год.\n\n*17. Ликвидација неустановљеног броја мушкараца, жена и дјеце од вељаче до конца свибња 1942. год. спаљивањем у пећи по усташама.\n\n*18. Убијање заточеника цигана лог. Јасеновац око 40.000 и осталих заточеника неустановљеног броја од прољећа до закључно коловоза 1942. извршено све у Градини и Уштицама маљем, клањем и чекићем по усташама.\n\n*19. Ликвидација тисуће и тисуће људи, жена и дјеце доведених до логора Јасеновац од прољећа до касне јесени 1942. год, а који су сви ликвидирани у Градини и околици Јасеновца маљевима и ножевима по усташама.\n\n*20. Масовно убојство заточеника лог. Јасеновац у првој половини ожујка 1942. год. на број око 3.000., који су покопани на гробљу изван жице а убијени по усташама клањем и маљем.\n\n*21. Убојство 150-200 српских сељака тупим оружјем у лог. Јасеновац око 26/1. 1942. год. по МИЛОШ ЉУБИ, МАТИЈЕВИЋ ЈОСИ и САБЉИЋ ИЛИЈИ те другим усташама. Жртве су мртве или живе натоварене на саонице те гажене и мотикама дотучене а затим на гробљу закопане.\n\nУ Загребу, 26/VII. 45. г.\nФЕДЕРАЛНА ДРЖАВА ХРВАТСКА\nЗЕМАЉСКА КОМИСИЈА За утврђивање злочина окупатора и њихових помагача\nОДЛУКА\nо утврђивању злочина окупатора и њихових помагача Зх. бр. 6933\n\n\n==МАСОВНИ ЗЛОЧИН \"АКЦИЈА ВИКТОРА ТОМИЋА И ПОКРЕТНИ ПРЕКИ СУД У СРЕМУ\"==\n\n1.) убиства и покољи-систематски терор. 2.) убијање талаца, 3.) мучења грађанских лица. 4.) силовања, 5.) интернирање грађана под нехуманим условима. 6.) намерно рушење и пустошење имовине, 7.) пљачке.\n\nПојавом Виктора Томића у Срему надвиће се над његовим подручјем црни облаци и живаљ његов доживеће једну од највећих својих трагедија за читаво време окупације. И ако су претње у горњем прогласу биле тешке нико није могао слутити, да ће акција за \"успоставу реда и мира\" узети страховите и крваве размере, поготову када је била постављена задаћа да се казне само \"кршитељи закона\".\n\n\n===ПОЈЕДИНОСТИ О ЗЛОЧИНУ:===\n\n\nЗа циљеве \"акције\" ставио је градоначелник града Загреба Др. Вернер на расположење Виктору Томићу 9 великих аутобуса, којима су жртве преважане до губилишта.\nУпоредо са \"акцијом Виктора Томића\" у градовима и пре те \"акције\" вођена је војна акција по [[Фрушкa горa|Фрушкој гори]]. Ову \"акцију\" водиле су домобранске и усташке јединице на челу са пуковником Бегићем, потпуковницима Едер Људевитом и Јагићем, мајором Турковићем и другима.\nУз учешће свих горе именованих извршено је масовно хапшење недужнога становништва Срема и то људи, жена и деце, који су по извршеном хапшењу спроведени за Вуковар. На овај начин проведеним већим и мањим хапшењима скупљен је у Вуковару велики број лица из Баноштра, Батајнице, Белегиша, Бешке, Бингуле, Борова, Буковца, Великих Радинаца, Визића, Војке, Врдника, Голубинаца, Деча, Дивоша, Ердевика, [[Земун]]а, [[Илок]]а, [[Ириг]]а, Јаска, Јарка, Краљеваца, Крушедола, Крчедина, Кузмина, Купинова, Лаћарка, Леђинаца, Мали Радинаца, Марадика, Моровића, Нових Карловаца, Павловаца, Пећинаца, Раче, Ривице, Сремске Митровице, Стејановаца и још неких других места.\n\nУхапшена лица смештена су у магацин грофа Елтза, где је на брзу руку импровизиран затвор и где је затворен већи део ухапшеника. Мањи део затворен је у затворима: у подруму жупске редарствене области, у затвору котарског суда и затвору котарске области у [[Вуковар]]у.\nСаслушавањем ухапшених лица руководио је Виктор Томић а на раду око саслушања учествовало је више иследника. Сви су се они служили тешким батинањем и злостављањем као средством принуде, било да су сами лично тукли, било да су то препуштали усташама и агентима који су се уз њих налазили. Они су осим тога у даном случају прибегли разним врстама физичког и психолошког мучења са циљем да од ухапшеника изнуде признање па да се по том изведу на кланицу.\nКада је поступак саслушавање над ухапшеницима био завршен ухапшеници су по том извођени пред Покретни преки суд, који је тада заседао у Вуковару или би ухапшеници постали жртве најстрашнијег оруђа које је у \"акцији Виктора Томића\" дошло до примене и то законске одредбе о поступку код комунистичких нападаја, када се починитељ не пронађе.\nПо довршеном поступку пред Покретним преким судом или по цитираној законској одредби Виктор Томић и његови агенти, превозили су аутобусима жртве у [[Дудик]], где је започело и извршено масовно убијање.\n\nМасовно убијање вршено је на тај начин што су жртве доведене пред раку којој су лицем биле окренуте а потом су специјална гарда усташа \"Аскера\" извршила стрељање метком у потиљак. Обично је довођено по 5 везаних жртава и на тај начин убијено. Стрељањем је руководио Виктор Томић, а пред само стрељање добацивао је циничне реци \"даме имају предност\", сви сте ви криви и биће те стрељани, или сви сте ви криви нећемо дангубити, ја сам ваш бог\", тим рецима одвраћао је Виктор Томић на очајне молбе и изјаве жртава да су невини и да недужно треба да изгубе живот.\n\nТако је Дудик код Вуковара постао гробље жртава Виктора Томића, па и ако је постојало уверење да тамо мора бити преко 2.000 жртава, приликом ексхумације ископано је само 455 лешева па се верује да су жртве морале бити убијане на другим местима.\n\nИз Вуковара тадањег центра \"акције\" кренуо је Виктор Томић са {илдом. 10 агената и 40 усташа 21. августа 1942 год. за Ириг где је стигао у ноћ. Тада је извршено масовно хапшење од преко 300 особа. 23. августа 1942 год. извео је Виктор Томић ухапшена лица у двориште котарског суда где је извршио категорисање у две главне групе и то групу одређену за суђење и групу одређену за таоце. По завршеном суђењу извршена је с јустификација оптужених на \"Касарнама\" а стрељани су покопани и ако су још увек давали знаке живота а на ивици гробнице стајао је Виктор Томић са својим помоћницима и све ово посматрао. Лица одређена за таоце т.ј. њих 86 на броју спроведена су по налогу Виктора Томића аутобусима за Вуковар да ту над њима настави своју злочиначку работу.\n\nПре тога т.ј. 20. августа 1942 год. био је Виктор Томић са [[Еуген Кватерник|Кватерник Еугеном]] у Земуну, где је одржао састанак са пуковником Др. Шефером, шефом београдског \"[[Гестапо]]а\" са којима се споразумео да се као одмазда за једног погинулог немачког официра стреља 10 земунаца. Томић је сам одабрао из затвора земунске полиције 8 радника и 2 ратара, који су стрељани на \"Говеђем броду\" крај Земуна, сви осим једног коме је успело побећи.\n27. августа 1942 год. пренето је званично седиште Вишег редарственог повереништва из Вуковара у Срем. Митровицу. Виктор Томић са својим техничким апаратом стигао је на неколико луксузних аутомобила и великих плавих аутобуса загребачке градске општине.\nКазнени завод постао је главно седиште Томићевом пословања, где се је већ било накупило неколико хиљада ухапшених лица и куда су приспевали све нови и нови хапшеници.\n\nУ самој [[Сремска Митровица|Срем. Митровици]] извршено је масовно хапшење у ноћи између суботе и недеље 29 на 30 августа 1942 год. Дан пре тога Виктор Томић је примио припаднике усташке припремне бојне ове поделио у мање групе и свакој таквој групи додао једног или два своја полициска агента са исписаним цедуљама на којима су стајала имена жртава које треба ухапсити. За ноћ када је требало извршити хапшење а које је држано у највећој тајности похапшено је у Срем. Митровици све што је било одређено за хапшење т.ј. око 400 мушкараца. Ухапшеници су доведени прво у полицију, где су били категорисани, па кад би се скупило 40 онда би везани били и утоварени у аутобус и уз псовке, батинање и злостављање превезени у младићску зграду казнионе. Ту у казниони нарочито у младићској згради Томићеви иследници злогласни крволоци вршили су саслушавања уз уобичајено злостављање и страшно мучење. Зградом су се без престанка разлегали јауци, разабирали потпуни ударци и чули разни повици разуларених усташа као н. пр.: \"цркни мајку ти српску, говори ко је партизан у твом селу\". У једној прилици разабрала се вика жене у порођајним мукама која је молила: \"дајте ми бабицу\", па затим врисак новорођенчета, а потом запомагање женино дајте ми бар мало воде а одмах затим чуо се суров глас усташе, тупи ударци и самртни ропац, који је прекинуо муке мајке и детета. У дворишту мадићске зграде лежала је жена којој су биле обе дојке отсечене. Сваког јутра Виктор Томић је наређивао да се насече и донесе по пет великих снопова штапова и да на сваком од њих мора бити по пет чворова најмање. Увече су од тих штапова остали само изломљени комади. Ту у казниони вршена су силовања младих девојака, а сам Виктор Томић откинуо је једном приликом ухо једном ухапшенику и тим га ухом тукао по носу и очима.\n\nУхапшеници су били смештени у 3 велике собе младићске зграде и тамо закључани и нису знали тачно шта се изван истих догађа. Међутим већином ноћу чуло се тешко ударање и јаукање, па неко дуго трчање по степеницама од подрума до крова уз ударање, запомагање, псовање што би трајало до пред поноћ. Ухапшеници су морали по неколико степеница прескакати и трчати по истима и дугим ходницима а иза сваког угла усташе, батинаши и агенти би сваког ударали било чим, што би трајало неколико сати док ухапшеници не би од клонулости попадали. Најтежа злостављања трпели су ухапшеници који су били одређени да у току ноћи буду изведени на гробље и тамо побијени.\nТу у казненом заводу деловао је тада Покретни преки суд пуном паром и своје осуђенике предавао Виктору Томићу на убијање.\n\nРад око стрељања почео је копањем гробница на српско-православном гробљу у Срем. Митровици. 29. августа 1942 год. започело је са копањем рака. Виктор Томић је навраћао да види како рад напредује и форсирао копање истих, јер се те ноћи имало да изврши прво стрељање.\nУ казненом заводу укрцане су испребијане жртве у аутобусе, које су од одела имале само гаћице а неки ни то. Полазак аутобуса из казненог завода јављан је пуцањем из пушке, па су тада паљене ватрогасне бакље и забадане у хумке крај рака. Првог дана стрељања т.ј. 30. августа стигли су 4 аутобуса у којима је било око 200 људи највећим делом шиђана. Стрељање је провођено по групама од 10 лица. Жртве су вођене кроз шпалир наоружаних усташа везаних руку до раке, где су морали клекнути. На команду нишани пали, усташе су из непосредне близине пуцале у потиљак. Из ове групе шиђана један је искористио прилику и побегао, што је Виктора Томића толико разљутило па је из следећих десетина изабрао неколико крупнијих и јачих па их је сам убио. Приликом стрељања од 2. септембра 1942 год. Виктор Томић је наредио \"Аскери\" чините своје, када су жртве прилазиле раки. У једном моменту из раке се чуо глас: \"ја нисам убијен, а Томић је подвикнуо: \"е живео сад ћеш добити\" и један немачки војник који се ту нашао пришао је сасвим рубу раке и пуцао.\n\n3. септембра 1942 год. одиграло се на гробљу једно од највећих масовних стрељања. Радило се једновремено у пет рака а на гробље је суптезивно превезено 18 аутобуса пуних жртава. Чим је прва партија стигла Томић је наредио јамари напред. Крвници су били већ приправни и своју крваву работу су наставили као свакидашњи посао. Те ноћи уморено је на гробљу око 800 невиних жртава. Овај крвави посао вршен је на исти начин и идућих дана 4, 7 и 8. септембра 1942 год., када су вршена опет масовна убиства великих размера. За време једног ноћног убијања доведено је пред раку једно десетогодишње дете. Био је потпуно наг и када су га довели до раке и када је видео да ће га усташе заклати тужно је вриснуо \"јао немојте ме заклати\". Али ове реци детета нису коснуле злочиначко срце усташе већ га је одмах заклао. Но није на овај начин прошло само то дете, већ је међу убијеним и покланим жртвама био приличан број деце, која су прешла тринајсту и четрнајсту годину.\n\nКада су раке биле напуњене лешевима исти су били преливени кречним млеком што је страшно деловало на жртве које нису биле дотучене. По том је вршено затрпавање и у оном случају, када се из гробнице чуло јецање и кркљање још живих жртава. Ово затрпавање још живих људи јесте дивљаштво своје врсте и због чега су се у два маха два немачка официра револтирали, говорећи даје то заиста скандал што се штеде метци.\n\nНа овај начин у времену од 29. августа до 10. септембра 1942 год. побијено је 2.180 људи, жена и деце, што је ископавањем на митровачком гробљу утврђено. У том броју нису садржани они несретници, који су убијени још у митровачком казненом заводу, међу којима је била и једна велика група убијених дебелим тољагама, крампом и пијуцима на очиглед сведока из Бешке.\nВелики број ухапшених лица, којима је успело да не постану жртве судовања покретног преког суда или да не буду стрељани као таоци, упућени су у логоре [[НДХ|НДХ]], који су својом окрутношћу свога система и дивљачким начином усмрђивања надмашили све логоре у Немачкој.\n\nВиктор Томић није се лако мирио са мишљу да пусти на слободу људе, које је већ имао у рукама већ је прибегао средству упућивању у логоре. Прикупљени доказни материјал недопушта да се са сигурношћу утврди у колико је махова вршено одашиљање у логоре, али је ипак извесно даје из Срем. Митровице упућено најмање 3 транспорта.\n\nУ првом транспорту који је отишао за Јасеновац налазило се је 319 лица, који су стигли у Јасеновац а у животу је остало само 11. У другом транспорту било је 52 сељака радника и занатлија који су стигли у [[Стара Градишка|Ст. Градишку]] где су сви осим једног стрељани.\n\nТрећи транспорт путовао је за Јасеновац а био је састављен од лица из Карловаца, [[Петроварадин]]а, Каменице, Бешке, Чортановаца и још неких села, те од преосталих Буковчана. Кренули су 16 или 17. септембра 1942 год. у затвореним свињским вагонима на којима је било исписано заробљени партизани, а трајало је 48 сати. Када је композиција приспела до логора ухапшеници су уз злостављање натерани на једну подводну ледину ограђену бодљикавом жицом, где су провели 3 дана и 3 ноћи без хране. После 3 дана овај транспорт је враћен кућама.\nУ низу масовних злочина хапшења, мучења, злостављања и убијања, којима је руководио Виктор Томић извршена су и масовна злочинства пљачке. Ухапшеницима су одузимане све драгоцености а пред полазак на губилиште одузимано им је и одело, тако да су на исто одилазили само у гаћицама. Сва та злочинства вршена су са знањем и одобрењем Виктора Томића. Осим наведених ратних злочинстава у Томићевој акцији сусрећемо и злочинства силовања, масовног интернирања грађана под нехуманим условима, намерно рушење и пустошење имовине.\n\nНови Сад. 17. јуна 1946 год.\n\nПо утврђивању злочина окупатора и њихових помагача Ф. бр. 1214','',160,'Sremac','20040914200932','',0,0,0,1,0.650745459204,'79959085799067','20050205135933'); INSERT INTO cur VALUES (6806,0,'Viktor_Tomić','==ZLOČINAC.==\n\nPrezime i ime: TOMIĆ VIKTOR
\n
\nNarodnost: Hrvat
\n
\nJedinica, zvanični položaj i čin: povjerenik ravnateljstva za javni red i sigurnost\nza vrijeme NDH. od 28/V. 941. - neustanovljenog dana, i jedan od šefova\nU.N.S.-a.\n\n\n==KRATAK OPIS I KVALIFIKACIJA ZLOČINA:==\n\n*1. Pljačka imovine svih osoba dovedenih u log. Jasenovac kao zatočenika kroz vrijeme od 1941.-1945. god. uz mlaćenje a kadkada i ubijanje zatočenika sve izvršeno po ustašama log. Jasenovac.\n\n*2. Ubijanje zatočenika log. Jasenovac izgladnjivanjem i lošom hranom kroz vrijeme od 1941.-1945. god. usljed čega je stanoviti broj zatočenika dnevno oko 10-20 umiralo.\n\n*3. Ubijanje zatočenika na indirektan način u log. Jasenovac kroz vrijeme od 1941.-1945. god. i to određivanjem teškog rada na nasipu (veliki i mali), u šumi, na ekonomiji, polju bajeru i raznim radionicama log. Jasenovac, usljed čega su zatočenici oslabili i umirali. Kod samog rada kroz cijelo vrijeme opstanka log. Jasenovac tukli su ustaše zatočenike a posrnule od slabosti ubijali.\n\n*4. Likvidiranje zatočenika starih i bolesnih u log. Jasenovac od studenoga 1941.-1945. god. na koji način je ubijeno u Gradini na hiljade i hiljade zatočenika.\n\n*5. Ubojstvo 85 zatočenika log. Krapje u listopadu 1941. god. streljanjem po MAKSU LUBURIĆU radi traženja bolje hrane.\n\n*6. Streljanje zatočenika log. Krapje na broju oko 50 oko 15/XI. 1941. g. po ustašama a da zato nije bilo razloga.\n\n*7. Likvidacija log. 1. pokoljem 500-800 zatočenika 15/XI. 1941. god. po ustašama.\n\n*8. Streljanje 25-orice zatočenika u log. Jasenovac 23/XII. 1941. god. na javnom nastupu po LjUBI MILOŠ, radi odmazde za napadaj na ustaškog vojnika navodno sa strane nekog zatočenika.\n\n*9. Ubijanje oko 800 zatočenika 24/XII. 1941. god. maljem u neposrednoj blizini log. Jasenovac po LjUBI MILOŠU i drugim ustašama.\n\n*10. Pokolj oko 45 zatočenika pravoslavaca dovedenih u log. Jasenovac 25/XII. 1941. god. izvršen po LjUBI MILOŠ i JOCI MATIJEVICU.\n\n*11. Likvidiranje dovedenih zatočenika iz Srijema, Bosne i Slavonije oko 40-50 hiljada u razdoblje od studenog u razdoblju od studenog 1941. god. do veljače 1942. god. sjekirama u blizini Košutarice po ustašama.\n\n*12. Usmrčenje oko 300 zatočenika tkz. poštedne bolnice log. Jasenovac u siječnju 1942. god. klanjem i udaranjem batovima po glavi, sve izvršeno po ustašama.\n\n*13. Ubojstvo 5O-orice zatočenika u veljači 1942. god. u log. Jasenovac streljanjem izvršenim po MATKOVIĆ IVICI radi toga što su otvorili zakopani krompir.\n\n*14. Ubijanje zatočenika log. Jasenovac toljagama po ustašama na broj 72 zatočenika prigodom gradnje centralne kuhinje između 3 i 6/III. 1942.\n\n*15. Ubojstvo 56 zatočenika u log. Jasenovac u siječnju 1942. god. iza baraka asovima po MILOŠ LjUBI i drugim ustašama.\n\n*16. Likvidacija oko 400-500 seljaka iz okolice Mlake kod Gline dovedeni u log. Jasenovac po JUSIĆ MUJI i drugim ustašama na 1/II. 1942. god.\n\n*17. Likvidacija neustanovljenog broja muškaraca, žena i djece od veljače do konca svibnja 1942. god. spaljivanjem u peći po ustašama.\n\n*18. Ubijanje zatočenika cigana log. Jasenovac oko 40.000 i ostalih zatočenika neustanovljenog broja od proljeća do zaključno kolovoza 1942. izvršeno sve u Gradini i Ušticama maljem, klanjem i čekićem po ustašama.\n\n*19. Likvidacija tisuće i tisuće ljudi, žena i djece dovedenih do logora Jasenovac od proljeća do kasne jeseni 1942. god, a koji su svi likvidirani u Gradini i okolici Jasenovca maljevima i noževima po ustašama.\n\n*20. Masovno ubojstvo zatočenika log. Jasenovac u prvoj polovini ožujka 1942. god. na broj oko 3.000., koji su pokopani na groblju izvan žice a ubijeni po ustašama klanjem i maljem.\n\n*21. Ubojstvo 150-200 srpskih seljaka tupim oružjem u log. Jasenovac oko 26/1. 1942. god. po MILOŠ LjUBI, MATIJEVIĆ JOSI i SABLjIĆ ILIJI te drugim ustašama. Žrtve su mrtve ili žive natovarene na saonice te gažene i motikama dotučene a zatim na groblju zakopane.\n
\nU Zagrebu, 26/VII. 45. g.
\nFEDERALNA DRŽAVA HRVATSKA\nZEMALjSKA KOMISIJA Za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača\nODLUKA o utvrđivanju zločina okupatora i njihovih pomagača Zh. br. 6933\n\n\n==MASOVNI ZLOČIN \"AKCIJA VIKTORA TOMIĆA I POKRETNI PREKI SUD U SREMU\"==\n\n*1.) ubistva i pokolji-sistematski teror.
\n*2.) ubijanje talaca,
\n*3.) mučenja građanskih lica.
\n*4.) silovanja,
\n*5.) interniranje građana pod nehumanim uslovima.
\n*6.) namerno rušenje i pustošenje imovine,
\n*7.) pljačke.
\n\nPojavom Viktora Tomića u Sremu nadviće se nad njegovim područjem crni oblaci i živalj njegov doživeće jednu od najvećih svojih tragedija za čitavo vreme okupacije. I ako su pretnje u gornjem proglasu bile teške niko nije mogao slutiti, da će akcija za \"uspostavu reda i mira\" uzeti strahovite i krvave razmere, pogotovu kada je bila postavljena zadaća da se kazne samo \"kršitelji zakona\".\n\n\n===POJEDINOSTI O ZLOČINU:===\n\nZa ciljeve \"akcije\" stavio je gradonačelnik grada Zagreba Dr. Verner na raspoloženje Viktoru Tomiću 9 velikih autobusa, kojima su žrtve prevažane do gubilišta.\nUporedo sa \"akcijom Viktora Tomića\" u gradovima i pre te \"akcije\" vođena je vojna akcija po Fruškoj gori. Ovu \"akciju\" vodile su domobranske i ustaške jedinice na čelu sa pukovnikom Begićem, potpukovnicima Eder Ljudevitom i Jagićem, majorom Turkovićem i drugima.\nUz učešće svih gore imenovanih izvršeno je masovno hapšenje nedužnoga stanovništva Srema i to ljudi, žena i dece, koji su po izvršenom hapšenju sprovedeni za Vukovar. Na ovaj način provedenim većim i manjim hapšenjima skupljen je u Vukovaru veliki broj lica iz Banoštra, Batajnice, Belegiša, Beške, Bingule, Borova, Bukovca, Velikih Radinaca, Vizića, Vojke, Vrdnika, Golubinaca, Deča, Divoša, Erdevika, Zemuna, Iloka, Iriga, Jaska, Jarka, Kraljevaca, Krušedola, Krčedina, Kuzmina, Kupinova, Laćarka, Leđinaca, Mali Radinaca, Maradika, Morovića, Novih Karlovaca, Pavlovaca, Pećinaca, Rače, Rivice, Sremske Mitrovice, Stejanovaca i još nekih drugih mesta.\n\nUhapšena lica smeštena su u magacin grofa Eltza, gde je na brzu ruku improviziran zatvor i gde je zatvoren veći deo uhapšenika. Manji deo zatvoren je u zatvorima: u podrumu župske redarstvene oblasti, u zatvoru kotarskog suda i zatvoru kotarske oblasti u Vukovaru.\nSaslušavanjem uhapšenih lica rukovodio je Viktor Tomić a na radu oko saslušanja učestvovalo je više islednika. Svi su se oni služili teškim batinanjem i zlostavljanjem kao sredstvom prinude, bilo da su sami lično tukli, bilo da su to prepuštali ustašama i agentima koji su se uz njih nalazili. Oni su osim toga u danom slučaju pribegli raznim vrstama fizičkog i psihološkog mučenja sa ciljem da od uhapšenika iznude priznanje pa da se po tom izvedu na klanicu.\nKada je postupak saslušavanje nad uhapšenicima bio završen uhapšenici su po tom izvođeni pred Pokretni preki sud, koji je tada zasedao u Vukovaru ili bi uhapšenici postali žrtve najstrašnijeg oruđa koje je u \"akciji Viktora Tomića\" došlo do primene i to zakonske odredbe o postupku kod komunističkih napadaja, kada se počinitelj ne pronađe.\nPo dovršenom postupku pred Pokretnim prekim sudom ili po citiranoj zakonskoj odredbi Viktor Tomić i njegovi agenti, prevozili su autobusima žrtve u Dudik, gde je započelo i izvršeno masovno ubijanje.\n\nMasovno ubijanje vršeno je na taj način što su žrtve dovedene pred raku kojoj su licem bile okrenute a potom su specijalna garda ustaša \"Askera\" izvršila streljanje metkom u potiljak. Obično je dovođeno po 5 vezanih žrtava i na taj način ubijeno. Streljanjem je rukovodio Viktor Tomić, a pred samo streljanje dobacivao je cinične reci \"dame imaju prednost\", svi ste vi krivi i biće te streljani, ili svi ste vi krivi nećemo dangubiti, ja sam vaš bog\", tim recima odvraćao je Viktor Tomić na očajne molbe i izjave žrtava da su nevini i da nedužno treba da izgube život.\n\nTako je Dudik kod Vukovara postao groblje žrtava Viktora Tomića, pa i ako je postojalo uverenje da tamo mora biti preko 2.000 žrtava, prilikom ekshumacije iskopano je samo 455 leševa pa se veruje da su žrtve morale biti ubijane na drugim mestima.\n\nIz Vukovara tadanjeg centra \"akcije\" krenuo je Viktor Tomić sa {ildom. 10 agenata i 40 ustaša 21. avgusta 1942 god. za Irig gde je stigao u noć. Tada je izvršeno masovno hapšenje od preko 300 osoba. 23. avgusta 1942 god. izveo je Viktor Tomić uhapšena lica u dvorište kotarskog suda gde je izvršio kategorisanje u dve glavne grupe i to grupu određenu za suđenje i grupu određenu za taoce. Po završenom suđenju izvršena je s justifikacija optuženih na \"Kasarnama\" a streljani su pokopani i ako su još uvek davali znake života a na ivici grobnice stajao je Viktor Tomić sa svojim pomoćnicima i sve ovo posmatrao. Lica određena za taoce t.j. njih 86 na broju sprovedena su po nalogu Viktora Tomića autobusima za Vukovar da tu nad njima nastavi svoju zločinačku rabotu.\n\nPre toga t.j. 20. avgusta 1942 god. bio je Viktor Tomić sa Kvaternik Eugenom u Zemunu, gde je održao sastanak sa pukovnikom Dr. Šeferom, šefom beogradskog \"Gestapoa\" sa kojima se sporazumeo da se kao odmazda za jednog poginulog nemačkog oficira strelja 10 zemunaca. Tomić je sam odabrao iz zatvora zemunske policije 8 radnika i 2 ratara, koji su streljani na \"Goveđem brodu\" kraj Zemuna, svi osim jednog kome je uspelo pobeći.\n27. avgusta 1942 god. preneto je zvanično sedište Višeg redarstvenog povereništva iz Vukovara u Srem. Mitrovicu. Viktor Tomić sa svojim tehničkim aparatom stigao je na nekoliko luksuznih automobila i velikih plavih autobusa zagrebačke gradske opštine.\nKazneni zavod postao je glavno sedište Tomićevom poslovanja, gde se je već bilo nakupilo nekoliko hiljada uhapšenih lica i kuda su prispevali sve novi i novi hapšenici.\n\nU samoj Sremska Srem. Mitrovici izvršeno je masovno hapšenje u noći između subote i nedelje 29 na 30 avgusta 1942 god. Dan pre toga Viktor Tomić je primio pripadnike ustaške pripremne bojne ove podelio u manje grupe i svakoj takvoj grupi dodao jednog ili dva svoja policiska agenta sa ispisanim ceduljama na kojima su stajala imena žrtava koje treba uhapsiti. Za noć kada je trebalo izvršiti hapšenje a koje je držano u najvećoj tajnosti pohapšeno je u Srem. Mitrovici sve što je bilo određeno za hapšenje t.j. oko 400 muškaraca. Uhapšenici su dovedeni prvo u policiju, gde su bili kategorisani, pa kad bi se skupilo 40 onda bi vezani bili i utovareni u autobus i uz psovke, batinanje i zlostavljanje prevezeni u mladićsku zgradu kaznione. Tu u kaznioni naročito u mladićskoj zgradi Tomićevi islednici zloglasni krvoloci vršili su saslušavanja uz uobičajeno zlostavljanje i strašno mučenje. Zgradom su se bez prestanka razlegali jauci, razabirali potpuni udarci i čuli razni povici razularenih ustaša kao n. pr.: \"crkni majku ti srpsku, govori ko je partizan u tvom selu\". U jednoj prilici razabrala se vika žene u porođajnim mukama koja je molila: \"dajte mi babicu\", pa zatim vrisak novorođenčeta, a potom zapomaganje ženino dajte mi bar malo vode a odmah zatim čuo se surov glas ustaše, tupi udarci i samrtni ropac, koji je prekinuo muke majke i deteta. U dvorištu madićske zgrade ležala je žena kojoj su bile obe dojke otsečene. Svakog jutra Viktor Tomić je naređivao da se naseče i donese po pet velikih snopova štapova i da na svakom od njih mora biti po pet čvorova najmanje. Uveče su od tih štapova ostali samo izlomljeni komadi. Tu u kaznioni vršena su silovanja mladih devojaka, a sam Viktor Tomić otkinuo je jednom prilikom uho jednom uhapšeniku i tim ga uhom tukao po nosu i očima.\n\nUhapšenici su bili smešteni u 3 velike sobe mladićske zgrade i tamo zaključani i nisu znali tačno šta se izvan istih događa. Međutim većinom noću čulo se teško udaranje i jaukanje, pa neko dugo trčanje po stepenicama od podruma do krova uz udaranje, zapomaganje, psovanje što bi trajalo do pred ponoć. Uhapšenici su morali po nekoliko stepenica preskakati i trčati po istima i dugim hodnicima a iza svakog ugla ustaše, batinaši i agenti bi svakog udarali bilo čim, što bi trajalo nekoliko sati dok uhapšenici ne bi od klonulosti popadali. Najteža zlostavljanja trpeli su uhapšenici koji su bili određeni da u toku noći budu izvedeni na groblje i tamo pobijeni.\nTu u kaznenom zavodu delovao je tada Pokretni preki sud punom parom i svoje osuđenike predavao Viktoru Tomiću na ubijanje.\n\nRad oko streljanja počeo je kopanjem grobnica na srpsko-pravoslavnom groblju u Srem. Mitrovici. 29. avgusta 1942 god. započelo je sa kopanjem raka. Viktor Tomić je navraćao da vidi kako rad napreduje i forsirao kopanje istih, jer se te noći imalo da izvrši prvo streljanje.\nU kaznenom zavodu ukrcane su isprebijane žrtve u autobuse, koje su od odela imale samo gaćice a neki ni to. Polazak autobusa iz kaznenog zavoda javljan je pucanjem iz puške, pa su tada paljene vatrogasne baklje i zabadane u humke kraj raka. Prvog dana streljanja t.j. 30. avgusta stigli su 4 autobusa u kojima je bilo oko 200 ljudi najvećim delom šiđana. Streljanje je provođeno po grupama od 10 lica. Žrtve su vođene kroz špalir naoružanih ustaša vezanih ruku do rake, gde su morali kleknuti. Na komandu nišani pali, ustaše su iz neposredne blizine pucale u potiljak. Iz ove grupe šiđana jedan je iskoristio priliku i pobegao, što je Viktora Tomića toliko razljutilo pa je iz sledećih desetina izabrao nekoliko krupnijih i jačih pa ih je sam ubio. Prilikom streljanja od 2. septembra 1942 god. Viktor Tomić je naredio \"Askeri\" činite svoje, kada su žrtve prilazile raki. U jednom momentu iz rake se čuo glas: \"ja nisam ubijen, a Tomić je podviknuo: \"e živeo sad ćeš dobiti\" i jedan nemački vojnik koji se tu našao prišao je sasvim rubu rake i pucao.\n\n3. septembra 1942 god. odigralo se na groblju jedno od najvećih masovnih streljanja. Radilo se jednovremeno u pet raka a na groblje je suptezivno prevezeno 18 autobusa punih žrtava. Čim je prva partija stigla Tomić je naredio jamari napred. Krvnici su bili već pripravni i svoju krvavu rabotu su nastavili kao svakidašnji posao. Te noći umoreno je na groblju oko 800 nevinih žrtava. Ovaj krvavi posao vršen je na isti način i idućih dana 4, 7 i 8. septembra 1942 god., kada su vršena opet masovna ubistva velikih razmera. Za vreme jednog noćnog ubijanja dovedeno je pred raku jedno desetogodišnje dete. Bio je potpuno nag i kada su ga doveli do rake i kada je video da će ga ustaše zaklati tužno je vrisnuo \"jao nemojte me zaklati\". Ali ove reci deteta nisu kosnule zločinačko srce ustaše već ga je odmah zaklao. No nije na ovaj način prošlo samo to dete, već je među ubijenim i poklanim žrtvama bio priličan broj dece, koja su prešla trinajstu i četrnajstu godinu.\n\nKada su rake bile napunjene leševima isti su bili preliveni krečnim mlekom što je strašno delovalo na žrtve koje nisu bile dotučene. Po tom je vršeno zatrpavanje i u onom slučaju, kada se iz grobnice čulo jecanje i krkljanje još živih žrtava. Ovo zatrpavanje još živih ljudi jeste divljaštvo svoje vrste i zbog čega su se u dva maha dva nemačka oficira revoltirali, govoreći daje to zaista skandal što se štede metci.\n\nNa ovaj način u vremenu od 29. avgusta do 10. septembra 1942 god. pobijeno je 2.180 ljudi, žena i dece, što je iskopavanjem na mitrovačkom groblju utvrđeno. U tom broju nisu sadržani oni nesretnici, koji su ubijeni još u mitrovačkom kaznenom zavodu, među kojima je bila i jedna velika grupa ubijenih debelim toljagama, krampom i pijucima na očigled svedoka iz Beške.\nVeliki broj uhapšenih lica, kojima je uspelo da ne postanu žrtve sudovanja pokretnog prekog suda ili da ne budu streljani kao taoci, upućeni su u logore NDH, koji su svojom okrutnošću svoga sistema i divljačkim načinom usmrđivanja nadmašili sve logore u Nemačkoj.\n\nViktor Tomić nije se lako mirio sa mišlju da pusti na slobodu ljude, koje je već imao u rukama već je pribegao sredstvu upućivanju u logore. Prikupljeni dokazni materijal nedopušta da se sa sigurnošću utvrdi u koliko je mahova vršeno odašiljanje u logore, ali je ipak izvesno daje iz Srem. Mitrovice upućeno najmanje 3 transporta.\n\nU prvom transportu koji je otišao za Jasenovac nalazilo se je 319 lica, koji su stigli u Jasenovac a u životu je ostalo samo 11. U drugom transportu bilo je 52 seljaka radnika i zanatlija koji su stigli u St. Gradišku gde su svi osim jednog streljani.\n\nTreći transport putovao je za Jasenovac a bio je sastavljen od lica iz Karlovaca, Petrovaradina, Kamenice, Beške, Čortanovaca i još nekih sela, te od preostalih Bukovčana. Krenuli su 16 ili 17. septembra 1942 god. u zatvorenim svinjskim vagonima na kojima je bilo ispisano zarobljeni partizani, a trajalo je 48 sati. Kada je kompozicija prispela do logora uhapšenici su uz zlostavljanje naterani na jednu podvodnu ledinu ograđenu bodljikavom žicom, gde su proveli 3 dana i 3 noći bez hrane. Posle 3 dana ovaj transport je vraćen kućama.\nU nizu masovnih zločina hapšenja, mučenja, zlostavljanja i ubijanja, kojima je rukovodio Viktor Tomić izvršena su i masovna zločinstva pljačke. Uhapšenicima su oduzimane sve dragocenosti a pred polazak na gubilište oduzimano im je i odelo, tako da su na isto odilazili samo u gaćicama. Sva ta zločinstva vršena su sa znanjem i odobrenjem Viktora Tomića. Osim navedenih ratnih zločinstava u Tomićevoj akciji susrećemo i zločinstva silovanja, masovnog interniranja građana pod nehumanim uslovima, namerno rušenje i pustošenje imovine.
\n
\nNovi Sad. 17. juna 1946 god.\n

\nPo utvrđivanju zločina okupatora i njihovih pomagača F. br. 1214\n
\n----','',160,'Sremac','20040914202215','',0,0,0,1,0.59009700296,'79959085797784','20040914202215'); INSERT INTO cur VALUES (6807,0,'Непојмљиви_злочини_у_Грачацу','САОПЋЕЊЕ БР. 22.\nЗемаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача\n
\nУСТАШЕ И ТАЛИЈАНИ НА ДЕЛУ\n
\nДне 14. априла 1941. ушла је талијанска војска у [[Грачац]]. Под заштитом талијанске војске долазе и [[усташе]], те успостављају усташки стан.\nУсташки стан у Грачацу састојао се од гимназијалаца из Госпића и сеоских младића из [[Перушић]]а (сви између 17 до 22 године) укупно њих око 18. те Грачачких кољача Дошена, Измаиловића, Анте Павичића, а из Госпића двојице браће Бален и Наглића, све под водством \"повјереника\" Габеле Шикића млађег.\nКонцем маја 1941. на очиглед талијанске команде мјеста у Грачацу усташе су по Грачацу и ближој околици похапсили око 80 најистакнутијих наших грађана, међу њима српско православног проту Мандића, лијечника др. Вељка Торбицу, опћинског благајника Проку Лалића, официјала котарског суда Стеву Гачешу и друге.\n\nУхапшене су одвели у усташки стан и мучили их свакојако. Проти Мандићу старцу од преко 60 година чупали су и палили браду и косу, резали лице са ножићима за бријање, те му изломили удове испребијали га тако, да су га касније у камион морали унијети у шаторском крилу, јер је био тако изломљен, да га се на рукама није могло носити. Након тога су га звијерски убили.\nВрисак и запомагање жртава чуо се из усташког стана особито ноћу. Не могу спавати од јаука мучених. Но талијанска окупациона војна власт ништа није подузела да се ово дивљање усташа заустави.\n\nОвако измучене ухапшенике одвезли су усташе камионима на очиглед талијанских официра. Ове ухапшенике усташе одвозе до Метка, до т.зв. Плантажа и ту су их опет мучили. Лијечнику др. Торбици разрезали су кожу на прсима и под њу гурали сол, огулили му кожу с главе (скалпирали га) и коначно му живом извадили срце. Након тих мучења убијају те људе, а неке још живе бацају у бездан. Талијани за све то знају, али не спречавају усташе, чак шта више Талијани за све то знају, али не спречавају усташе, чак шта више талијанска војска под претњом смртне казне одузима становништву оружје, а онда у јулу 1941. год. напушта Грачац и голоруки народ предаје усташама. Усташки стан сели се у кућу убијеног проте Мандића. Подрум те куће постаје мучилиште за Србе, мушкарце и жене, нејаку дјецу и старце, из Грачаца и околице. Живима копају очи, режу уши, носове и језике, кидају ремење са леђију, пребијају удове, све их пале. Врше силовања и над дјевојчицама од 12 год. и на старицама од 60 и 70 год. Тако је 17 усташа силовало 60 годишњу старицу Даринку Угрица из Грачаца, а затим су је живу резали и коначно убили.\n\nЉешине, а неке још и живе, из усташког стана возио је на колима Анте Тиљак из Тиљковог гаја крај Грачаца, па их онда бацају у бездане у грачачким барама, од којих [[бездан]]а најпознатији је [[Тучић]]. Неке су за копали, ни пуни педаљ испод земље, у врту куће, гдје се налазио усташки стан. Рачуна се, да су усташе тако, у самом усташком стану, побили око 400 особа.\nИстовремено усташе из Грачачког усташког стана обилазе околна српска села и заселке, пљачкају, пале и убијају све, мушко и женске, старо и младо, што није успјело на вријеме побјећи у шуму.\nУ селу Стикади, пошто су из тог села побрали и након мучења, побили све мушкарце, који нису успјели побјећи, једног су дана побрали жене и дјецу, њих око 100, одвели их на баре, крај самог села, те их присилили да сами себи копају гроб.\nЗатим су их све побили крамповима, лопатама и колцима, те их побацали у те јаме.\nСамо из тог села побијено је тада око 400 особа.\nТалијанска војска налази се посвуда наоколо осигурава и потстрекава, те мирно посматра све ово дивљаштво.\nОво усташко дивљање трајало је до 27. јула 1941. кад су Грачац напале прве партизанске групе. Усташе су тада сви побјегли.\n
\n\nПретсједник у.з.\nСт. Цаница Опачић\nпуковник у.р.','',160,'Sremac','20040914220058','',0,0,0,1,0.128296898272,'79959085779941','20040914220058'); INSERT INTO cur VALUES (6808,1,'Архива_актуелности_на_српској_Википедији','== Честитке ==\n\nЧеститам на петхиљадатом чланку! Надам се, да ће српска, као наравно и словеначка и остале јужнословенске, брзо достићи и десетхиљадарку. --[[Корисник:Romanm|Romanm]] 00:04, 15 Сеп 2004 (CEST)\n*Хвала ти на честиткама. Имам неких идеја гледе наших Википедија... Да не дужим овде, послаћу ти поруку на твојој страници за разговор на словеначкој Википедији. --[[Корисник:Милош|Милош]] 03:53, 15 Сеп 2004 (CEST)','/* Честитке */',124,'Милош','20040915015302','',0,0,0,0,0.21213653647,'79959084984697','20040915015302'); INSERT INTO cur VALUES (6809,0,'Nepojmljivi_zločini_u_Gračacu','SAOPĆENJE BR. 22.
\nZemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača
\n
\nDne 14. aprila 1941. ušla je talijanska vojska u Gračac. Pod zaštitom talijan-ske vojske dolaze i ustaše, te uspostavljaju ustaški stan.\nUstaški stan u Gračacu sastojao se od gimnazijalaca iz Gospića i seoskih mladića iz Perušića (svi između 17 do 22 godine) ukupno njih oko 18. te Gračačkih koljača Došena, Izmailovića, Ante Pavičića, a iz Gospića dvojice braće Balen i Naglića, sve pod vodstvom \"povjerenika\" Gabele Šikića mlađeg.\n\nKoncem maja 1941. na očigled talijanske komande mjesta u Gračacu ustaše su po Gračacu i bližoj okolici pohapsili oko 80 najistaknutijih naših građana, među njima srpsko pravoslavnog protu Mandića, liječnika dr. Veljka Torbicu, općinskog blagajnika Proku Lalića, oficijala kotarskog suda Stevu Gačešu i druge.\n\nUhapšene su odveli u ustaški stan i mučili ih svakojako. Proti Mandiću starcu od preko 60 godina čupali su i palili bradu i kosu, rezali lice sa nožićima za brijanje, te mu izlomili udove isprebijali ga tako, da su ga kasnije u kamion morali unijeti u šatorskom krilu, jer je bio tako izlomljen, da ga se na rukama nije moglo nositi. Nakon toga su ga zvijerski ubili.\nVrisak i zapomaganje žrtava čuo se iz ustaškog stana osobito noću. Ne mogu spavati od jauka mučenih. No talijanska okupaciona vojna vlast ništa nije poduzela da se ovo divljanje ustaša zaustavi.\n\nOvako izmučene uhapšenike odvezli su ustaše kamionima na očigled talijanskih oficira. Ove uhapšenike ustaše odvoze do Metka, do t.zv. Plantaža i tu su ih opet mučili. Liječniku dr. Torbici razrezali su kožu na prsima i pod nju gurali sol, ogulili mu kožu s glave (skalpirali ga) i konačno mu živom izvadili srce. Nakon tih mučenja ubijaju te ljude, a neke još žive bacaju u bezdan. Talijani za sve to znaju, ali ne sprečavaju ustaše, čak šta više Talijani za sve to znaju, ali ne sprečavaju ustaše, čak šta vi-še talijanska vojska pod pretnjom smrtne kazne oduzima stanovništvu oružje, a onda u julu 1941. god. napušta Gračac i goloruki narod predaje ustašama. Ustaški stan seli se u kuću ubijenog prote Mandića. Podrum te kuće postaje mučilište za Srbe, muškarce i žene, nejaku djecu i starce, iz Gračaca i okolice. Živima kopaju oči, režu uši, nosove i jezike, kidaju remenje sa leđiju, prebijaju udove, sve ih pale. Vrše silovanja i nad djevojčicama od 12 god. i na staricama od 60 i 70 god. Tako je 17 ustaša silovalo 60 godišnju staricu Darinku Ugrica iz Gračaca, a zatim su je živu rezali i konačno ubili.\n\nLješine, a neke još i žive, iz ustaškog stana vozio je na kolima Ante Tiljak iz Tiljkovog gaja kraj Gračaca, pa ih onda bacaju u bezdane u gračačkim barama, od kojih bezdana najpoznatiji je Tučić. Neke su za kopali, ni puni pedalj ispod zemlje, u vrtu kuće, gdje se nalazio ustaški stan. Računa se, da su ustaše tako, u samom ustaškom stanu, pobili oko 400 osoba.\nIstovremeno ustaše iz Gračačkog ustaškog stana obilaze okolna srpska sela i zaselke, pljačkaju, pale i ubijaju sve, muško i ženske, staro i mlado, što nije uspjelo na vrijeme pobjeći u šumu.\n\nU selu Stikadi, pošto su iz tog sela pobrali i nakon mučenja, pobili sve muškarce, koji nisu uspjeli pobjeći, jednog su dana pobrali žene i djecu, njih oko 100, odveli ih na bare, kraj samog sela, te ih prisilili da sami sebi kopaju grob.\nZatim su ih sve pobili krampovima, lopatama i kolcima, te ih pobacali u te jame.\nSamo iz tog sela pobijeno je tada oko 400 osoba.\nTalijanska vojska nalazi se posvuda naokolo osigurava i potstrekava, te mirno posmatra sve ovo divljaštvo.\n\nOvo ustaško divljanje trajalo je do 27. jula 1941. kad su Gračac napale prve partizanske grupe. Ustaše su tada svi pobjegli.\n
\nPretsjednik u.z.\nSt. Canica Opačić\npukovnik u.r.','',160,'Sremac','20040914220602','',0,0,0,1,0.729990558107,'79959085779397','20040914220602'); INSERT INTO cur VALUES (6810,0,'Зоран_Ђинђић','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Зоран Ђинђић |\n слика=[[Слика:djindjic.jpg|center|300px|]] |\n текст_уз_слику=\'\'Фотографија Зорана Ђинђића\'\' |\n датум_рођења=[[1. август]]а, [[1952]]. године |\n место_рођења=[[Босански Шамац]] |\n датум_смрти=[[12. март]]а, [[2003]]. године |\n место_смрти=[[Београд]]\n}}\n\n\'\'\'Др Зоран Ђинђић\'\'\' ([[1952]] - [[2003]]). \nРођен је [[1. август]]а [[1952]]. у [[Шамац|Босанском Шамцу]]. Датум рођења председника [[Демократска странка|Демократске странке]] био је, како је волео да каже, \"довољно касно да не упадне под илузију титоизма\". \n\nГимназију је завршио у [[Београд]]у [[1970]]. године. Студирао је [[Филозофија|филозофију]], [[1974]]. дипломирао је на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]], а [[1979]]. докторирао на [[Универзитет у Констанци|Универзитету у Констанци]]. Говорио је да је студирао филозофију 20 сати дневно и да је истовремено похађао студије [[Историја уметности|историје уметности]], [[Социологија|социологије]] и [[Економија|економије]]. На првом часу на Филозофском факултету сукобио се с комунистима јер је тврдио да велики [[Карл Маркс|Маркс]] не да није највећи, већ уопште није филозоф. Други велики и значајнији сукоб имао је с полицијом због организовања \"илегалних активности у студентској организацији против комуниста, због чега је сам путовао по целој [[Југосдлавија|Југославији]]\". Због покушаја да оснује аутономну студентску организацију са лидерима студената из [[Загреб|Загреба]] и [[Љубљана|Љубљане]], ухапшен је и осуђен на годину дана затвора. Чак се и [[Вили Брант]], немачки канцелар, заузимао за њега па се, уместо у затвору, нашао у [[Немачка|Немачкој]]. Докторирао је на тези \"Проблеми утемељења критичке теорије друштва\" код [[Јирген Хабермас|Јиргена Хабермаса]]. \n\nБио је виши научни сарадник у Центру за филозофију и друштвену теорију у Београду, посланик у сва три вишестраначка сазива [[Народне скупштине Републике Србије]] и Већу република [[Скупшина Србије и Црне Горе|Скупштине СРЈ]]. Био је професор на [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофском факултету у Новом Саду]].\nЕсеји и радови др Ђинђића, једног од водећих интелектуалаца [[Србија|Србије]], објављивани су у \"Ставу\", \"Књижевним новинама\" и \"Књижевној речи\". Он је, такође, познат по својим књигама \"Србија ни на истоку ни на западу\", \"Субјективност и насиље\", \"Југославија као недовршена држава\" и \"Јесен дијалектике\". Превео је многа филозофска дела и аутор је великог броја новинских приказа.\n\nНикад није био члан [[Савез Комуниста Југославије|Савеза Комуниста]]. Ипак, политиком се бавио све време, активно од [[1989]]. када је са још дванаест интелектуалаца иницирао обнављање Демократске странке, а на Скупштини Странке [[1990]]. био је један од оснивача. Септембра 1990. је изабран за председника Извршног одбора, а онда, јануара [[1994]]. постаје председник Демократске странке. \n\nЗа Демократску странку је говорио да је као предузеће, никако место за дружење, појашњавајући да свако у странци мора да има производ, \"а то могу бити плакат, порука, критика, наступ... и мора се знати ко тај производ користи, да ли је њиме задовољан\". Објашњавао је ко може да буде политичар: \"Човек, да би се бавио политиком, мора да има јак и чврст карактер, ауторитет, да уме да пресече, да се замери, каже \"не\" и да га мрзе, јер је то природа политике. Неко ко исувише иде на ширење симпатија, удварања и избегавања сукоба мора још много да научи да би водио једну озбиљну странку\". \n\nЗа [[Градоначелник Београда|градоначелника Београда]] изабран је [[21. фебруар]]а [[1997]]. године, испред [[Коалиција Заједно|коалиције \"Заједно\"]] која је на локалним изборима [[1996]]. однела победу у више градова у [[Србија|Србији]]. \n\nУ судском спору са председником Владе републике Србије [[Мирко Марјановић|Мирком Марјановићем]], [[20. септембар|20. септембра]] [[1996]]. осуђен је на 4 месеца затвора, условно на две године. Врховни суд Србије [[9. јул]]а [[1998]]. преиначио је пресуду и изрекао нову у којој је осуђен на 7 месеци затвора, условно на 3 године. \n\nАмерички недељник \"Тајм\" у септембру 1999. године уврстио га је међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума. \n\nУ јуну [[2000]]. Ђиндић је прузео функцију координатора у [[СЗП]], а потом постао и шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање [[Демократска опозиција Србије|ДОС-а]] за изборе који су одржани [[24. септембар|24. септембра]] [[2000]]. На тим изборима Ђиндић је изабран за посланика у Већу република Скупштине СРЈ. \n\nДобитник је угледне немачке награде \"Бамби\" за 2000. годину у области политике. \n\nЗа премијера Србије изабран је [[25. јануар]]а [[2001]]. након победе ДОС-а на републичким парламентарним изборима у децембру 2000. \n\nЂиндић је августу [[2002]]. године у [[Праг]]у примио награду Фондације \"Полак\" за допринос развоју демократије у Србији. Награда се додељује сваке године за допринос спроводењу демократских и економских реформи у Централној и Источној Европи. \n\nВолео је такмичења и провере. Био је веома стрпљив, образован и прагматицан. Трудио се да се не понавља, бирао би једну слику, поруку, реченицу и око тога градио причу. Признавао је да нема претензија да каже несто епохално, али је сматрао да ће остати упамћен по великим стварима. Живот није могао да замисли без људи јер - људска комуникација му је била потребна као услов за проверу идеја и способности. Код себе је ценио спремност да учи и признаје грешке, као и спремност да их исправља, а код других је ценио поузданост. Говорио је да нема порока. \n[[Image:djindjic-sahrana.jpg|thumb|right|Детаљ са сахране Зорана Ђинђића]]\nДр. Зоран Ђиндић је убијен [[12. март]]а [[2003]]. године испред зграде Владе републике Србије, зато што је покушао да Србију ослободи прошлости и одведе је у будућност. \n\nЂинђић је иза себе оставио супругу [[Ружица Ђинђић|Ружицу]], кћерку Јовану и сина Луку. \n\n\n==Цитати==\n\n\'\'„Ако неко мисли да ће зауставити спровођење закона тиме што ће мене уклонити онда се грдно вара, јер ја нисам систем”.\'\'\n\n\'\'\"Систем ће функционисати и даље и нико неће добити амнестију за злочине тако што ће уклонити једног или два функционера државе\"\'\'\n\n\'\'\'\'\'Зоран Ђинђић\'\'\'\'\' о покушају атентата на њега.
\nПолитика, 21. фебруар 2003. и Глас јавности 24. фебруар 2003. године.\n\n\n\'\'\'Текст преузет са сајта [http://www.srbija.sr.gov.yu Владе Републике Србије] и сајта [http://www.zorandjindjic.org/ zorandjindjic.org]\'\'\'\n\n==Спољне повезнице==\n\n#[http://www.zorandjindjic.org/ Др Зоран Ђинђић]\n#[http://www.ds.org.yu Демократска странка]\n#[http://www.ako-srbija-stane.co.sr/ Акција \"АКО СРБИЈА СТАНЕ\"]\n#[http://kapiraj.org/ КАПИРАЈ КОПИРАЈ]\n\n[[Category:Политичари|Ђинђић, Зоран]]\n[[Category:Српска историја]]\n\n[[de:Zoran Djindjic]]\n[[en:Zoran Djindjic]]\n[[es:Zoran Djindjic]]\n[[nl:Zoran Djindjic]]\n[[pl:Zoran Djindji%C4%87]]\n[[tl:Zoran Ðinđić]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050308205510','',0,0,0,0,0.645455763045,'79949691794489','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (6811,0,'1501._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | \'\'\'[[1500е пне.]]\'\'\' | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]]
\n[[1506. пне.]] | [[1505. пне.]] | [[1504. пне.]] | [[1503. пне.]] | [[1502. пне.]] | \'\'\'1501. пне.\'\'\' | [[1500. пне.]] | [[1499. пне.]] | [[1498. пне.]] | [[1497. пне.]] | [[1496. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002134','',0,0,0,0,0.088997986675,'79959084997865','20040915002231'); INSERT INTO cur VALUES (6812,0,'1502._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | \'\'\'[[1500е пне.]]\'\'\' | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]]
\n[[1507. пне.]] | [[1506. пне.]] | [[1505. пне.]] | [[1504. пне.]] | [[1503. пне.]] | \'\'\'1502. пне.\'\'\' | [[1501. пне.]] | [[1500. пне.]] | [[1499. пне.]] | [[1498. пне.]] | [[1497. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002149','',0,0,0,0,0.93422301809,'79959084997850','20040915002252'); INSERT INTO cur VALUES (6813,0,'1503._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | \'\'\'[[1500е пне.]]\'\'\' | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]]
\n[[1508. пне.]] | [[1507. пне.]] | [[1506. пне.]] | [[1505. пне.]] | [[1504. пне.]] | \'\'\'1503. пне.\'\'\' | [[1502. пне.]] | [[1501. пне.]] | [[1500. пне.]] | [[1499. пне.]] | [[1498. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002204','',0,0,0,1,0.261415734078,'79959084997795','20040915002253'); INSERT INTO cur VALUES (6814,0,'1504._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | \'\'\'[[1500е пне.]]\'\'\' | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]]
\n[[1509. пне.]] | [[1508. пне.]] | [[1507. пне.]] | [[1506. пне.]] | [[1505. пне.]] | \'\'\'1504. пне.\'\'\' | [[1503. пне.]] | [[1502. пне.]] | [[1501. пне.]] | [[1500. пне.]] | [[1499. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002209','',0,0,0,1,0.09976177155,'79959084997790','20040915002304'); INSERT INTO cur VALUES (6815,0,'1505._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | \'\'\'[[1500е пне.]]\'\'\' | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]]
\n[[1510. пне.]] | [[1509. пне.]] | [[1508. пне.]] | [[1507. пне.]] | [[1506. пне.]] | \'\'\'1505. пне.\'\'\' | [[1504. пне.]] | [[1503. пне.]] | [[1502. пне.]] | [[1501. пне.]] | [[1500. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002223','',0,0,0,1,0.426877947257,'79959084997776','20040915002315'); INSERT INTO cur VALUES (6816,0,'1506._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | \'\'\'[[1500е пне.]]\'\'\' | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]]
\n[[1511. пне.]] | [[1510. пне.]] | [[1509. пне.]] | [[1508. пне.]] | [[1507. пне.]] | \'\'\'1506. пне.\'\'\' | [[1505. пне.]] | [[1504. пне.]] | [[1503. пне.]] | [[1502. пне.]] | [[1501. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002231','',0,0,0,1,0.348837687331,'79959084997768','20040915002327'); INSERT INTO cur VALUES (6817,0,'1507._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | \'\'\'[[1500е пне.]]\'\'\' | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]]
\n[[1512. пне.]] | [[1511. пне.]] | [[1510. пне.]] | [[1509. пне.]] | [[1508. пне.]] | \'\'\'1507. пне.\'\'\' | [[1506. пне.]] | [[1505. пне.]] | [[1504. пне.]] | [[1503. пне.]] | [[1502. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002251','',0,0,0,1,0.453263297422,'79959084997748','20040915002337'); INSERT INTO cur VALUES (6818,0,'1508._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | \'\'\'[[1500е пне.]]\'\'\' | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]]
\n[[1513. пне.]] | [[1512. пне.]] | [[1511. пне.]] | [[1510. пне.]] | [[1509. пне.]] | \'\'\'1508. пне.\'\'\' | [[1507. пне.]] | [[1506. пне.]] | [[1505. пне.]] | [[1504. пне.]] | [[1503. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002253','',0,0,0,1,0.458560507958,'79959084997746','20040915002348'); INSERT INTO cur VALUES (6819,0,'1509._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | \'\'\'[[1500е пне.]]\'\'\' | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]] | [[1470е пне.]]
\n[[1514. пне.]] | [[1513. пне.]] | [[1512. пне.]] | [[1511. пне.]] | [[1510. пне.]] | \'\'\'1509. пне.\'\'\' | [[1508. пне.]] | [[1507. пне.]] | [[1506. пне.]] | [[1505. пне.]] | [[1504. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002303','',0,0,0,1,0.042897397207,'79959084997696','20040915002358'); INSERT INTO cur VALUES (6820,0,'1510._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | \'\'\'[[1510е пне.]]\'\'\' | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]]
\n[[1515. пне.]] | [[1514. пне.]] | [[1513. пне.]] | [[1512. пне.]] | [[1511. пне.]] | \'\'\'1510. пне.\'\'\' | [[1509. пне.]] | [[1508. пне.]] | [[1507. пне.]] | [[1506. пне.]] | [[1505. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002315','',0,0,0,1,0.402630611045,'79959084997684','20040915002412'); INSERT INTO cur VALUES (6821,0,'1511._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | \'\'\'[[1510е пне.]]\'\'\' | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]]
\n[[1516. пне.]] | [[1515. пне.]] | [[1514. пне.]] | [[1513. пне.]] | [[1512. пне.]] | \'\'\'1511. пне.\'\'\' | [[1510. пне.]] | [[1509. пне.]] | [[1508. пне.]] | [[1507. пне.]] | [[1506. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002326','',0,0,0,1,0.859314905414,'79959084997673','20040915002419'); INSERT INTO cur VALUES (6822,0,'1512._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | \'\'\'[[1510е пне.]]\'\'\' | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]]
\n[[1517. пне.]] | [[1516. пне.]] | [[1515. пне.]] | [[1514. пне.]] | [[1513. пне.]] | \'\'\'1512. пне.\'\'\' | [[1511. пне.]] | [[1510. пне.]] | [[1509. пне.]] | [[1508. пне.]] | [[1507. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002337','',0,0,0,1,0.374735982332,'79959084997662','20040915002429'); INSERT INTO cur VALUES (6823,0,'1513._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | \'\'\'[[1510е пне.]]\'\'\' | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]]
\n[[1518. пне.]] | [[1517. пне.]] | [[1516. пне.]] | [[1515. пне.]] | [[1514. пне.]] | \'\'\'1513. пне.\'\'\' | [[1512. пне.]] | [[1511. пне.]] | [[1510. пне.]] | [[1509. пне.]] | [[1508. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002348','',0,0,0,1,0.060398616856,'79959084997651','20040915002441'); INSERT INTO cur VALUES (6824,0,'1514._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | \'\'\'[[1510е пне.]]\'\'\' | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]]
\n[[1519. пне.]] | [[1518. пне.]] | [[1517. пне.]] | [[1516. пне.]] | [[1515. пне.]] | \'\'\'1514. пне.\'\'\' | [[1513. пне.]] | [[1512. пне.]] | [[1511. пне.]] | [[1510. пне.]] | [[1509. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002357','',0,0,0,1,0.363382581791,'79959084997642','20040915002449'); INSERT INTO cur VALUES (6825,0,'1515._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | \'\'\'[[1510е пне.]]\'\'\' | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]]
\n[[1520. пне.]] | [[1519. пне.]] | [[1518. пне.]] | [[1517. пне.]] | [[1516. пне.]] | \'\'\'1515. пне.\'\'\' | [[1514. пне.]] | [[1513. пне.]] | [[1512. пне.]] | [[1511. пне.]] | [[1510. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002412','',0,0,0,1,0.683364231458,'79959084997587','20040915002501'); INSERT INTO cur VALUES (6826,0,'1516._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | \'\'\'[[1510е пне.]]\'\'\' | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]]
\n[[1521. пне.]] | [[1520. пне.]] | [[1519. пне.]] | [[1518. пне.]] | [[1517. пне.]] | \'\'\'1516. пне.\'\'\' | [[1515. пне.]] | [[1514. пне.]] | [[1513. пне.]] | [[1512. пне.]] | [[1511. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002419','',0,0,0,1,0.92461020496,'79959084997580','20040915002519'); INSERT INTO cur VALUES (6827,0,'1517._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | \'\'\'[[1510е пне.]]\'\'\' | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]]
\n[[1522. пне.]] | [[1521. пне.]] | [[1520. пне.]] | [[1519. пне.]] | [[1518. пне.]] | \'\'\'1517. пне.\'\'\' | [[1516. пне.]] | [[1515. пне.]] | [[1514. пне.]] | [[1513. пне.]] | [[1512. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002428','',0,0,0,1,0.628252537282,'79959084997571','20040915002524'); INSERT INTO cur VALUES (6828,0,'1518._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | \'\'\'[[1510е пне.]]\'\'\' | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]]
\n[[1523. пне.]] | [[1522. пне.]] | [[1521. пне.]] | [[1520. пне.]] | [[1519. пне.]] | \'\'\'1518. пне.\'\'\' | [[1517. пне.]] | [[1516. пне.]] | [[1515. пне.]] | [[1514. пне.]] | [[1513. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002439','',0,0,0,1,0.905784631104,'79959084997560','20040915002534'); INSERT INTO cur VALUES (6829,0,'1519._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | \'\'\'[[1510е пне.]]\'\'\' | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]] | [[1480е пне.]]
\n[[1524. пне.]] | [[1523. пне.]] | [[1522. пне.]] | [[1521. пне.]] | [[1520. пне.]] | \'\'\'1519. пне.\'\'\' | [[1518. пне.]] | [[1517. пне.]] | [[1516. пне.]] | [[1515. пне.]] | [[1514. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002449','',0,0,0,1,0.947285135252,'79959084997550','20040915002546'); INSERT INTO cur VALUES (6830,0,'1520._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | \'\'\'[[1520е пне.]]\'\'\' | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]]
\n[[1525. пне.]] | [[1524. пне.]] | [[1523. пне.]] | [[1522. пне.]] | [[1521. пне.]] | \'\'\'1520. пне.\'\'\' | [[1519. пне.]] | [[1518. пне.]] | [[1517. пне.]] | [[1516. пне.]] | [[1515. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002501','',0,0,0,1,0.075836236158,'79959084997498','20040915002601'); INSERT INTO cur VALUES (6831,0,'1521._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | \'\'\'[[1520е пне.]]\'\'\' | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]]
\n[[1526. пне.]] | [[1525. пне.]] | [[1524. пне.]] | [[1523. пне.]] | [[1522. пне.]] | \'\'\'1521. пне.\'\'\' | [[1520. пне.]] | [[1519. пне.]] | [[1518. пне.]] | [[1517. пне.]] | [[1516. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002518','',0,0,0,1,0.944111017019,'79959084997481','20040915002606'); INSERT INTO cur VALUES (6832,0,'1522._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | \'\'\'[[1520е пне.]]\'\'\' | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]]
\n[[1527. пне.]] | [[1526. пне.]] | [[1525. пне.]] | [[1524. пне.]] | [[1523. пне.]] | \'\'\'1522. пне.\'\'\' | [[1521. пне.]] | [[1520. пне.]] | [[1519. пне.]] | [[1518. пне.]] | [[1517. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002523','',0,0,0,1,0.016275611714,'79959084997476','20040915002622'); INSERT INTO cur VALUES (6833,0,'1523._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | \'\'\'[[1520е пне.]]\'\'\' | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]]
\n[[1528. пне.]] | [[1527. пне.]] | [[1526. пне.]] | [[1525. пне.]] | [[1524. пне.]] | \'\'\'1523. пне.\'\'\' | [[1522. пне.]] | [[1521. пне.]] | [[1520. пне.]] | [[1519. пне.]] | [[1518. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002533','',0,0,0,1,0.760802390874,'79959084997466','20040915002631'); INSERT INTO cur VALUES (6834,0,'1524._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | \'\'\'[[1520е пне.]]\'\'\' | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]]
\n[[1529. пне.]] | [[1528. пне.]] | [[1527. пне.]] | [[1526. пне.]] | [[1525. пне.]] | \'\'\'1524. пне.\'\'\' | [[1523. пне.]] | [[1522. пне.]] | [[1521. пне.]] | [[1520. пне.]] | [[1519. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002544','',0,0,0,1,0.379239015458,'79959084997455','20040915002642'); INSERT INTO cur VALUES (6835,0,'1525._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | \'\'\'[[1520е пне.]]\'\'\' | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]]
\n[[1530. пне.]] | [[1529. пне.]] | [[1528. пне.]] | [[1527. пне.]] | [[1526. пне.]] | \'\'\'1525. пне.\'\'\' | [[1524. пне.]] | [[1523. пне.]] | [[1522. пне.]] | [[1521. пне.]] | [[1520. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002558','',0,0,0,1,0.27347698867,'79959084997441','20040915002653'); INSERT INTO cur VALUES (6836,0,'1526._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | \'\'\'[[1520е пне.]]\'\'\' | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]]
\n[[1531. пне.]] | [[1530. пне.]] | [[1529. пне.]] | [[1528. пне.]] | [[1527. пне.]] | \'\'\'1526. пне.\'\'\' | [[1525. пне.]] | [[1524. пне.]] | [[1523. пне.]] | [[1522. пне.]] | [[1521. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002605','',0,0,0,1,0.687344444304,'79959084997394','20040915002756'); INSERT INTO cur VALUES (6837,0,'1527._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | \'\'\'[[1520е пне.]]\'\'\' | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]]
\n[[1532. пне.]] | [[1531. пне.]] | [[1530. пне.]] | [[1529. пне.]] | [[1528. пне.]] | \'\'\'1527. пне.\'\'\' | [[1526. пне.]] | [[1525. пне.]] | [[1524. пне.]] | [[1523. пне.]] | [[1522. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002622','',0,0,0,1,0.721468462945,'79959084997377','20040915002807'); INSERT INTO cur VALUES (6838,0,'1528._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | \'\'\'[[1520е пне.]]\'\'\' | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]]
\n[[1533. пне.]] | [[1532. пне.]] | [[1531. пне.]] | [[1530. пне.]] | [[1529. пне.]] | \'\'\'1528. пне.\'\'\' | [[1527. пне.]] | [[1526. пне.]] | [[1525. пне.]] | [[1524. пне.]] | [[1523. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002630','',0,0,0,1,0.181873168415,'79959084997369','20040915002820'); INSERT INTO cur VALUES (6839,0,'1529._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | \'\'\'[[1520е пне.]]\'\'\' | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]] | [[1490е пне.]]
\n[[1534. пне.]] | [[1533. пне.]] | [[1532. пне.]] | [[1531. пне.]] | [[1530. пне.]] | \'\'\'1529. пне.\'\'\' | [[1528. пне.]] | [[1527. пне.]] | [[1526. пне.]] | [[1525. пне.]] | [[1524. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002642','',0,0,0,1,0.722974778955,'79959084997357','20040915002830'); INSERT INTO cur VALUES (6840,0,'1530._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | \'\'\'[[1530е пне.]]\'\'\' | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]]
\n[[1535. пне.]] | [[1534. пне.]] | [[1533. пне.]] | [[1532. пне.]] | [[1531. пне.]] | \'\'\'1530. пне.\'\'\' | [[1529. пне.]] | [[1528. пне.]] | [[1527. пне.]] | [[1526. пне.]] | [[1525. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002653','',0,0,0,1,0.029245325843,'79959084997346','20040915002843'); INSERT INTO cur VALUES (6841,0,'1531._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | \'\'\'[[1530е пне.]]\'\'\' | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]]
\n[[1536. пне.]] | [[1535. пне.]] | [[1534. пне.]] | [[1533. пне.]] | [[1532. пне.]] | \'\'\'1531. пне.\'\'\' | [[1530. пне.]] | [[1529. пне.]] | [[1528. пне.]] | [[1527. пне.]] | [[1526. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002755','',0,0,0,1,0.561985524167,'79959084997244','20040915002854'); INSERT INTO cur VALUES (6842,0,'1532._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | \'\'\'[[1530е пне.]]\'\'\' | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]]
\n[[1537. пне.]] | [[1536. пне.]] | [[1535. пне.]] | [[1534. пне.]] | [[1533. пне.]] | \'\'\'1532. пне.\'\'\' | [[1531. пне.]] | [[1530. пне.]] | [[1529. пне.]] | [[1528. пне.]] | [[1527. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002807','',0,0,0,1,0.294510463855,'79959084997192','20040915002900'); INSERT INTO cur VALUES (6843,0,'1533._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | \'\'\'[[1530е пне.]]\'\'\' | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]]
\n[[1538. пне.]] | [[1537. пне.]] | [[1536. пне.]] | [[1535. пне.]] | [[1534. пне.]] | \'\'\'1533. пне.\'\'\' | [[1532. пне.]] | [[1531. пне.]] | [[1530. пне.]] | [[1529. пне.]] | [[1528. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002819','',0,0,0,1,0.378457506829,'79959084997180','20040915002913'); INSERT INTO cur VALUES (6844,0,'1534._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | \'\'\'[[1530е пне.]]\'\'\' | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]]
\n[[1539. пне.]] | [[1538. пне.]] | [[1537. пне.]] | [[1536. пне.]] | [[1535. пне.]] | \'\'\'1534. пне.\'\'\' | [[1533. пне.]] | [[1532. пне.]] | [[1531. пне.]] | [[1530. пне.]] | [[1529. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002830','',0,0,0,1,0.878128996062,'79959084997169','20040915002929'); INSERT INTO cur VALUES (6845,0,'1535._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | \'\'\'[[1530е пне.]]\'\'\' | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]]
\n[[1540. пне.]] | [[1539. пне.]] | [[1538. пне.]] | [[1537. пне.]] | [[1536. пне.]] | \'\'\'1535. пне.\'\'\' | [[1534. пне.]] | [[1533. пне.]] | [[1532. пне.]] | [[1531. пне.]] | [[1530. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002842','',0,0,0,1,0.206107918269,'79959084997157','20040915002942'); INSERT INTO cur VALUES (6846,0,'1536._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | \'\'\'[[1530е пне.]]\'\'\' | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]]
\n[[1541. пне.]] | [[1540. пне.]] | [[1539. пне.]] | [[1538. пне.]] | [[1537. пне.]] | \'\'\'1536. пне.\'\'\' | [[1535. пне.]] | [[1534. пне.]] | [[1533. пне.]] | [[1532. пне.]] | [[1531. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002854','',0,0,0,1,0.872706707042,'79959084997145','20040915002949'); INSERT INTO cur VALUES (6847,0,'1537._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | \'\'\'[[1530е пне.]]\'\'\' | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]]
\n[[1542. пне.]] | [[1541. пне.]] | [[1540. пне.]] | [[1539. пне.]] | [[1538. пне.]] | \'\'\'1537. пне.\'\'\' | [[1536. пне.]] | [[1535. пне.]] | [[1534. пне.]] | [[1533. пне.]] | [[1532. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002900','',0,0,0,1,0.23435987869,'79959084997099','20040915003002'); INSERT INTO cur VALUES (6848,0,'1538._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | \'\'\'[[1530е пне.]]\'\'\' | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]]
\n[[1543. пне.]] | [[1542. пне.]] | [[1541. пне.]] | [[1540. пне.]] | [[1539. пне.]] | \'\'\'1538. пне.\'\'\' | [[1537. пне.]] | [[1536. пне.]] | [[1535. пне.]] | [[1534. пне.]] | [[1533. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002913','',0,0,0,1,0.034033127611,'79959084997086','20040915003017'); INSERT INTO cur VALUES (6849,0,'1539._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | \'\'\'[[1530е пне.]]\'\'\' | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]] | [[1500е пне.]]
\n[[1544. пне.]] | [[1543. пне.]] | [[1542. пне.]] | [[1541. пне.]] | [[1540. пне.]] | \'\'\'1539. пне.\'\'\' | [[1538. пне.]] | [[1537. пне.]] | [[1536. пне.]] | [[1535. пне.]] | [[1534. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002928','',0,0,0,1,0.201367281937,'79959084997071','20040915003027'); INSERT INTO cur VALUES (6850,0,'1540._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | \'\'\'[[1540е пне.]]\'\'\' | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]]
\n[[1545. пне.]] | [[1544. пне.]] | [[1543. пне.]] | [[1542. пне.]] | [[1541. пне.]] | \'\'\'1540. пне.\'\'\' | [[1539. пне.]] | [[1538. пне.]] | [[1537. пне.]] | [[1536. пне.]] | [[1535. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002941','',0,0,0,1,0.868447750746,'79959084997058','20040915003037'); INSERT INTO cur VALUES (6851,0,'1541._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | \'\'\'[[1540е пне.]]\'\'\' | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]]
\n[[1546. пне.]] | [[1545. пне.]] | [[1544. пне.]] | [[1543. пне.]] | [[1542. пне.]] | \'\'\'1541. пне.\'\'\' | [[1540. пне.]] | [[1539. пне.]] | [[1538. пне.]] | [[1537. пне.]] | [[1536. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915002949','',0,0,0,1,0.131323459619,'79959084997050','20040915003048'); INSERT INTO cur VALUES (6852,0,'1542._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | \'\'\'[[1540е пне.]]\'\'\' | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]]
\n[[1547. пне.]] | [[1546. пне.]] | [[1545. пне.]] | [[1544. пне.]] | [[1543. пне.]] | \'\'\'1542. пне.\'\'\' | [[1541. пне.]] | [[1540. пне.]] | [[1539. пне.]] | [[1538. пне.]] | [[1537. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003002','',0,0,0,1,0.208691573799,'79959084996997','20040915003059'); INSERT INTO cur VALUES (6853,0,'1543._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | \'\'\'[[1540е пне.]]\'\'\' | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]]
\n[[1548. пне.]] | [[1547. пне.]] | [[1546. пне.]] | [[1545. пне.]] | [[1544. пне.]] | \'\'\'1543. пне.\'\'\' | [[1542. пне.]] | [[1541. пне.]] | [[1540. пне.]] | [[1539. пне.]] | [[1538. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003016','',0,0,0,1,0.864650955826,'79959084996983','20040915003109'); INSERT INTO cur VALUES (6854,0,'1544._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | \'\'\'[[1540е пне.]]\'\'\' | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]]
\n[[1549. пне.]] | [[1548. пне.]] | [[1547. пне.]] | [[1546. пне.]] | [[1545. пне.]] | \'\'\'1544. пне.\'\'\' | [[1543. пне.]] | [[1542. пне.]] | [[1541. пне.]] | [[1540. пне.]] | [[1539. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003027','',0,0,0,1,0.134851330023,'79959084996972','20040915003119'); INSERT INTO cur VALUES (6855,0,'1545._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | \'\'\'[[1540е пне.]]\'\'\' | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]]
\n[[1550. пне.]] | [[1549. пне.]] | [[1548. пне.]] | [[1547. пне.]] | [[1546. пне.]] | \'\'\'1545. пне.\'\'\' | [[1544. пне.]] | [[1543. пне.]] | [[1542. пне.]] | [[1541. пне.]] | [[1540. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003037','',0,0,0,1,0.808522029691,'79959084996962','20040915003130'); INSERT INTO cur VALUES (6856,0,'1546._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | \'\'\'[[1540е пне.]]\'\'\' | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]]
\n[[1551. пне.]] | [[1550. пне.]] | [[1549. пне.]] | [[1548. пне.]] | [[1547. пне.]] | \'\'\'1546. пне.\'\'\' | [[1545. пне.]] | [[1544. пне.]] | [[1543. пне.]] | [[1542. пне.]] | [[1541. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003047','',0,0,0,1,0.410688047489,'79959084996952','20040915003143'); INSERT INTO cur VALUES (6857,0,'1547._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | \'\'\'[[1540е пне.]]\'\'\' | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]]
\n[[1552. пне.]] | [[1551. пне.]] | [[1550. пне.]] | [[1549. пне.]] | [[1548. пне.]] | \'\'\'1547. пне.\'\'\' | [[1546. пне.]] | [[1545. пне.]] | [[1544. пне.]] | [[1543. пне.]] | [[1542. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003058','',0,0,0,1,0.957440482898,'79959084996941','20040915003153'); INSERT INTO cur VALUES (6858,0,'1548._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | \'\'\'[[1540е пне.]]\'\'\' | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]]
\n[[1553. пне.]] | [[1552. пне.]] | [[1551. пне.]] | [[1550. пне.]] | [[1549. пне.]] | \'\'\'1548. пне.\'\'\' | [[1547. пне.]] | [[1546. пне.]] | [[1545. пне.]] | [[1544. пне.]] | [[1543. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003108','',0,0,0,1,0.057485895724,'79959084996891','20040915003207'); INSERT INTO cur VALUES (6859,0,'1549._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | \'\'\'[[1540е пне.]]\'\'\' | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]] | [[1510е пне.]]
\n[[1554. пне.]] | [[1553. пне.]] | [[1552. пне.]] | [[1551. пне.]] | [[1550. пне.]] | \'\'\'1549. пне.\'\'\' | [[1548. пне.]] | [[1547. пне.]] | [[1546. пне.]] | [[1545. пне.]] | [[1544. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003119','',0,0,0,1,0.126041895769,'79959084996880','20040915003216'); INSERT INTO cur VALUES (6860,0,'1550._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | \'\'\'[[1550е пне.]]\'\'\' | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]]
\n[[1555. пне.]] | [[1554. пне.]] | [[1553. пне.]] | [[1552. пне.]] | [[1551. пне.]] | \'\'\'1550. пне.\'\'\' | [[1549. пне.]] | [[1548. пне.]] | [[1547. пне.]] | [[1546. пне.]] | [[1545. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003130','',0,0,0,1,0.244630629311,'79959084996869','20040915003226'); INSERT INTO cur VALUES (6861,0,'1551._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | \'\'\'[[1550е пне.]]\'\'\' | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]]
\n[[1556. пне.]] | [[1555. пне.]] | [[1554. пне.]] | [[1553. пне.]] | [[1552. пне.]] | \'\'\'1551. пне.\'\'\' | [[1550. пне.]] | [[1549. пне.]] | [[1548. пне.]] | [[1547. пне.]] | [[1546. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003142','',0,0,0,1,0.678897328991,'79959084996857','20040915003236'); INSERT INTO cur VALUES (6862,0,'1552._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | \'\'\'[[1550е пне.]]\'\'\' | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]]
\n[[1557. пне.]] | [[1556. пне.]] | [[1555. пне.]] | [[1554. пне.]] | [[1553. пне.]] | \'\'\'1552. пне.\'\'\' | [[1551. пне.]] | [[1550. пне.]] | [[1549. пне.]] | [[1548. пне.]] | [[1547. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003153','',0,0,0,1,0.196043155713,'79959084996846','20040915003247'); INSERT INTO cur VALUES (6863,0,'1553._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | \'\'\'[[1550е пне.]]\'\'\' | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]]
\n[[1558. пне.]] | [[1557. пне.]] | [[1556. пне.]] | [[1555. пне.]] | [[1554. пне.]] | \'\'\'1553. пне.\'\'\' | [[1552. пне.]] | [[1551. пне.]] | [[1550. пне.]] | [[1549. пне.]] | [[1548. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003205','',0,0,0,1,0.527373833827,'79959084996794','20040915003258'); INSERT INTO cur VALUES (6864,0,'1554._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | \'\'\'[[1550е пне.]]\'\'\' | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]]
\n[[1559. пне.]] | [[1558. пне.]] | [[1557. пне.]] | [[1556. пне.]] | [[1555. пне.]] | \'\'\'1554. пне.\'\'\' | [[1553. пне.]] | [[1552. пне.]] | [[1551. пне.]] | [[1550. пне.]] | [[1549. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003215','',0,0,0,1,0.539278844623,'79959084996784','20040915003309'); INSERT INTO cur VALUES (6865,0,'1555._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | \'\'\'[[1550е пне.]]\'\'\' | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]]
\n[[1560. пне.]] | [[1559. пне.]] | [[1558. пне.]] | [[1557. пне.]] | [[1556. пне.]] | \'\'\'1555. пне.\'\'\' | [[1554. пне.]] | [[1553. пне.]] | [[1552. пне.]] | [[1551. пне.]] | [[1550. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003225','',0,0,0,1,0.595746259482,'79959084996774','20040915003321'); INSERT INTO cur VALUES (6866,0,'1556._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | \'\'\'[[1550е пне.]]\'\'\' | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]]
\n[[1561. пне.]] | [[1560. пне.]] | [[1559. пне.]] | [[1558. пне.]] | [[1557. пне.]] | \'\'\'1556. пне.\'\'\' | [[1555. пне.]] | [[1554. пне.]] | [[1553. пне.]] | [[1552. пне.]] | [[1551. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003236','',0,0,0,1,0.02472327837,'79959084996763','20040915003430'); INSERT INTO cur VALUES (6867,0,'1557._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | \'\'\'[[1550е пне.]]\'\'\' | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]]
\n[[1562. пне.]] | [[1561. пне.]] | [[1560. пне.]] | [[1559. пне.]] | [[1558. пне.]] | \'\'\'1557. пне.\'\'\' | [[1556. пне.]] | [[1555. пне.]] | [[1554. пне.]] | [[1553. пне.]] | [[1552. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003247','',0,0,0,1,0.336236324784,'79959084996752','20040915003437'); INSERT INTO cur VALUES (6868,0,'1558._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | \'\'\'[[1550е пне.]]\'\'\' | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]]
\n[[1563. пне.]] | [[1562. пне.]] | [[1561. пне.]] | [[1560. пне.]] | [[1559. пне.]] | \'\'\'1558. пне.\'\'\' | [[1557. пне.]] | [[1556. пне.]] | [[1555. пне.]] | [[1554. пне.]] | [[1553. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003257','',0,0,0,1,0.051767124353,'79959084996742','20040915003447'); INSERT INTO cur VALUES (6869,0,'1559._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | \'\'\'[[1550е пне.]]\'\'\' | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]] | [[1520е пне.]]
\n[[1564. пне.]] | [[1563. пне.]] | [[1562. пне.]] | [[1561. пне.]] | [[1560. пне.]] | \'\'\'1559. пне.\'\'\' | [[1558. пне.]] | [[1557. пне.]] | [[1556. пне.]] | [[1555. пне.]] | [[1554. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003308','',0,0,0,1,0.521315700152,'79959084996691','20040915003502'); INSERT INTO cur VALUES (6870,0,'1560._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | \'\'\'[[1560е пне.]]\'\'\' | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]]
\n[[1565. пне.]] | [[1564. пне.]] | [[1563. пне.]] | [[1562. пне.]] | [[1561. пне.]] | \'\'\'1560. пне.\'\'\' | [[1559. пне.]] | [[1558. пне.]] | [[1557. пне.]] | [[1556. пне.]] | [[1555. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003320','',0,0,0,1,0.737492296722,'79959084996679','20040915003514'); INSERT INTO cur VALUES (6871,0,'1561._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | \'\'\'[[1560е пне.]]\'\'\' | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]]
\n[[1566. пне.]] | [[1565. пне.]] | [[1564. пне.]] | [[1563. пне.]] | [[1562. пне.]] | \'\'\'1561. пне.\'\'\' | [[1560. пне.]] | [[1559. пне.]] | [[1558. пне.]] | [[1557. пне.]] | [[1556. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003430','',0,0,0,1,0.949873132608,'79959084996569','20040915003524'); INSERT INTO cur VALUES (6872,0,'1562._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | \'\'\'[[1560е пне.]]\'\'\' | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]]
\n[[1567. пне.]] | [[1566. пне.]] | [[1565. пне.]] | [[1564. пне.]] | [[1563. пне.]] | \'\'\'1562. пне.\'\'\' | [[1561. пне.]] | [[1560. пне.]] | [[1559. пне.]] | [[1558. пне.]] | [[1557. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003437','',0,0,0,1,0.819253649478,'79959084996562','20040915003534'); INSERT INTO cur VALUES (6873,0,'1563._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | \'\'\'[[1560е пне.]]\'\'\' | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]]
\n[[1568. пне.]] | [[1567. пне.]] | [[1566. пне.]] | [[1565. пне.]] | [[1564. пне.]] | \'\'\'1563. пне.\'\'\' | [[1562. пне.]] | [[1561. пне.]] | [[1560. пне.]] | [[1559. пне.]] | [[1558. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003447','',0,0,0,1,0.722174433396,'79959084996552','20040915003544'); INSERT INTO cur VALUES (6874,0,'1564._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | \'\'\'[[1560е пне.]]\'\'\' | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]]
\n[[1569. пне.]] | [[1568. пне.]] | [[1567. пне.]] | [[1566. пне.]] | [[1565. пне.]] | \'\'\'1564. пне.\'\'\' | [[1563. пне.]] | [[1562. пне.]] | [[1561. пне.]] | [[1560. пне.]] | [[1559. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003502','',0,0,0,1,0.007586667318,'79959084996497','20040915003555'); INSERT INTO cur VALUES (6875,0,'1565._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | \'\'\'[[1560е пне.]]\'\'\' | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]]
\n[[1570. пне.]] | [[1569. пне.]] | [[1568. пне.]] | [[1567. пне.]] | [[1566. пне.]] | \'\'\'1565. пне.\'\'\' | [[1564. пне.]] | [[1563. пне.]] | [[1562. пне.]] | [[1561. пне.]] | [[1560. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003514','',0,0,0,1,0.144391095799,'79959084996485','20040915003609'); INSERT INTO cur VALUES (6876,0,'1566._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | \'\'\'[[1560е пне.]]\'\'\' | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]]
\n[[1571. пне.]] | [[1570. пне.]] | [[1569. пне.]] | [[1568. пне.]] | [[1567. пне.]] | \'\'\'1566. пне.\'\'\' | [[1565. пне.]] | [[1564. пне.]] | [[1563. пне.]] | [[1562. пне.]] | [[1561. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003523','',0,0,0,1,0.903757261068,'79959084996476','20040915003618'); INSERT INTO cur VALUES (6877,0,'1567._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | \'\'\'[[1560е пне.]]\'\'\' | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]]
\n[[1572. пне.]] | [[1571. пне.]] | [[1570. пне.]] | [[1569. пне.]] | [[1568. пне.]] | \'\'\'1567. пне.\'\'\' | [[1566. пне.]] | [[1565. пне.]] | [[1564. пне.]] | [[1563. пне.]] | [[1562. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003534','',0,0,0,1,0.015764625285,'79959084996465','20040915003628'); INSERT INTO cur VALUES (6878,0,'1568._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | \'\'\'[[1560е пне.]]\'\'\' | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]]
\n[[1573. пне.]] | [[1572. пне.]] | [[1571. пне.]] | [[1570. пне.]] | [[1569. пне.]] | \'\'\'1568. пне.\'\'\' | [[1567. пне.]] | [[1566. пне.]] | [[1565. пне.]] | [[1564. пне.]] | [[1563. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003544','',0,0,0,1,0.366925278384,'79959084996455','20040915003639'); INSERT INTO cur VALUES (6879,0,'1569._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | \'\'\'[[1560е пне.]]\'\'\' | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]] | [[1530е пне.]]
\n[[1574. пне.]] | [[1573. пне.]] | [[1572. пне.]] | [[1571. пне.]] | [[1570. пне.]] | \'\'\'1569. пне.\'\'\' | [[1568. пне.]] | [[1567. пне.]] | [[1566. пне.]] | [[1565. пне.]] | [[1564. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003554','',0,0,0,1,0.61686778237,'79959084996445','20040915003648'); INSERT INTO cur VALUES (6880,0,'1570._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | \'\'\'[[1570е пне.]]\'\'\' | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]]
\n[[1575. пне.]] | [[1574. пне.]] | [[1573. пне.]] | [[1572. пне.]] | [[1571. пне.]] | \'\'\'1570. пне.\'\'\' | [[1569. пне.]] | [[1568. пне.]] | [[1567. пне.]] | [[1566. пне.]] | [[1565. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003608','',0,0,0,1,0.272344361186,'79959084996391','20040915003659'); INSERT INTO cur VALUES (6881,0,'1571._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | \'\'\'[[1570е пне.]]\'\'\' | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]]
\n[[1576. пне.]] | [[1575. пне.]] | [[1574. пне.]] | [[1573. пне.]] | [[1572. пне.]] | \'\'\'1571. пне.\'\'\' | [[1570. пне.]] | [[1569. пне.]] | [[1568. пне.]] | [[1567. пне.]] | [[1566. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003617','',0,0,0,1,0.429351909752,'79959084996382','20040915003714'); INSERT INTO cur VALUES (6882,0,'1572._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | \'\'\'[[1570е пне.]]\'\'\' | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]]
\n[[1577. пне.]] | [[1576. пне.]] | [[1575. пне.]] | [[1574. пне.]] | [[1573. пне.]] | \'\'\'1572. пне.\'\'\' | [[1571. пне.]] | [[1570. пне.]] | [[1569. пне.]] | [[1568. пне.]] | [[1567. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003627','',0,0,0,1,0.685480535815,'79959084996372','20040915003726'); INSERT INTO cur VALUES (6883,0,'1573._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | \'\'\'[[1570е пне.]]\'\'\' | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]]
\n[[1578. пне.]] | [[1577. пне.]] | [[1576. пне.]] | [[1575. пне.]] | [[1574. пне.]] | \'\'\'1573. пне.\'\'\' | [[1572. пне.]] | [[1571. пне.]] | [[1570. пне.]] | [[1569. пне.]] | [[1568. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003637','',0,0,0,1,0.580312200627,'79959084996362','20040915003740'); INSERT INTO cur VALUES (6884,0,'1574._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | \'\'\'[[1570е пне.]]\'\'\' | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]]
\n[[1579. пне.]] | [[1578. пне.]] | [[1577. пне.]] | [[1576. пне.]] | [[1575. пне.]] | \'\'\'1574. пне.\'\'\' | [[1573. пне.]] | [[1572. пне.]] | [[1571. пне.]] | [[1570. пне.]] | [[1569. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003647','',0,0,0,1,0.717355273998,'79959084996352','20040915003751'); INSERT INTO cur VALUES (6885,0,'1575._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | \'\'\'[[1570е пне.]]\'\'\' | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]]
\n[[1580. пне.]] | [[1579. пне.]] | [[1578. пне.]] | [[1577. пне.]] | [[1576. пне.]] | \'\'\'1575. пне.\'\'\' | [[1574. пне.]] | [[1573. пне.]] | [[1572. пне.]] | [[1571. пне.]] | [[1570. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003659','',0,0,0,1,0.736888925888,'79959084996340','20040915003801'); INSERT INTO cur VALUES (6886,0,'1576._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | \'\'\'[[1570е пне.]]\'\'\' | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]]
\n[[1581. пне.]] | [[1580. пне.]] | [[1579. пне.]] | [[1578. пне.]] | [[1577. пне.]] | \'\'\'1576. пне.\'\'\' | [[1575. пне.]] | [[1574. пне.]] | [[1573. пне.]] | [[1572. пне.]] | [[1571. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003714','',0,0,0,1,0.788830988476,'79959084996285','20040915003812'); INSERT INTO cur VALUES (6887,0,'1577._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | \'\'\'[[1570е пне.]]\'\'\' | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]]
\n[[1582. пне.]] | [[1581. пне.]] | [[1580. пне.]] | [[1579. пне.]] | [[1578. пне.]] | \'\'\'1577. пне.\'\'\' | [[1576. пне.]] | [[1575. пне.]] | [[1574. пне.]] | [[1573. пне.]] | [[1572. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003723','',0,0,0,1,0.924003026878,'79959084996276','20040915003827'); INSERT INTO cur VALUES (6888,0,'1578._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | \'\'\'[[1570е пне.]]\'\'\' | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]]
\n[[1583. пне.]] | [[1582. пне.]] | [[1581. пне.]] | [[1580. пне.]] | [[1579. пне.]] | \'\'\'1578. пне.\'\'\' | [[1577. пне.]] | [[1576. пне.]] | [[1575. пне.]] | [[1574. пне.]] | [[1573. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003739','',0,0,0,1,0.104594238151,'79959084996260','20040915003840'); INSERT INTO cur VALUES (6889,0,'1579._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | \'\'\'[[1570е пне.]]\'\'\' | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]] | [[1540е пне.]]
\n[[1584. пне.]] | [[1583. пне.]] | [[1582. пне.]] | [[1581. пне.]] | [[1580. пне.]] | \'\'\'1579. пне.\'\'\' | [[1578. пне.]] | [[1577. пне.]] | [[1576. пне.]] | [[1575. пне.]] | [[1574. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003750','',0,0,0,1,0.851784212446,'79959084996249','20040915003850'); INSERT INTO cur VALUES (6890,0,'1580._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | \'\'\'[[1580е пне.]]\'\'\' | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]]
\n[[1585. пне.]] | [[1584. пне.]] | [[1583. пне.]] | [[1582. пне.]] | [[1581. пне.]] | \'\'\'1580. пне.\'\'\' | [[1579. пне.]] | [[1578. пне.]] | [[1577. пне.]] | [[1576. пне.]] | [[1575. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003801','',0,0,0,1,0.529506409787,'79959084996198','20040915003901'); INSERT INTO cur VALUES (6891,0,'1581._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | \'\'\'[[1580е пне.]]\'\'\' | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]]
\n[[1586. пне.]] | [[1585. пне.]] | [[1584. пне.]] | [[1583. пне.]] | [[1582. пне.]] | \'\'\'1581. пне.\'\'\' | [[1580. пне.]] | [[1579. пне.]] | [[1578. пне.]] | [[1577. пне.]] | [[1576. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003811','',0,0,0,1,0.849461652734,'79959084996188','20040915003913'); INSERT INTO cur VALUES (6892,0,'1582._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | \'\'\'[[1580е пне.]]\'\'\' | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]]
\n[[1587. пне.]] | [[1586. пне.]] | [[1585. пне.]] | [[1584. пне.]] | [[1583. пне.]] | \'\'\'1582. пне.\'\'\' | [[1581. пне.]] | [[1580. пне.]] | [[1579. пне.]] | [[1578. пне.]] | [[1577. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003826','',0,0,0,1,0.856741400369,'79959084996173','20040915003922'); INSERT INTO cur VALUES (6893,0,'1583._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | \'\'\'[[1580е пне.]]\'\'\' | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]]
\n[[1588. пне.]] | [[1587. пне.]] | [[1586. пне.]] | [[1585. пне.]] | [[1584. пне.]] | \'\'\'1583. пне.\'\'\' | [[1582. пне.]] | [[1581. пне.]] | [[1580. пне.]] | [[1579. пне.]] | [[1578. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003840','',0,0,0,1,0.921200232544,'79959084996159','20040915003936'); INSERT INTO cur VALUES (6894,0,'1584._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | \'\'\'[[1580е пне.]]\'\'\' | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]]
\n[[1589. пне.]] | [[1588. пне.]] | [[1587. пне.]] | [[1586. пне.]] | [[1585. пне.]] | \'\'\'1584. пне.\'\'\' | [[1583. пне.]] | [[1582. пне.]] | [[1581. пне.]] | [[1580. пне.]] | [[1579. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003850','',0,0,0,1,0.579303304003,'79959084996149','20040915003945'); INSERT INTO cur VALUES (6895,0,'1585._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | \'\'\'[[1580е пне.]]\'\'\' | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]]
\n[[1590. пне.]] | [[1589. пне.]] | [[1588. пне.]] | [[1587. пне.]] | [[1586. пне.]] | \'\'\'1585. пне.\'\'\' | [[1584. пне.]] | [[1583. пне.]] | [[1582. пне.]] | [[1581. пне.]] | [[1580. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003901','',0,0,0,1,0.635621083731,'79959084996098','20040915004007'); INSERT INTO cur VALUES (6896,0,'1586._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | \'\'\'[[1580е пне.]]\'\'\' | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]]
\n[[1591. пне.]] | [[1590. пне.]] | [[1589. пне.]] | [[1588. пне.]] | [[1587. пне.]] | \'\'\'1586. пне.\'\'\' | [[1585. пне.]] | [[1584. пне.]] | [[1583. пне.]] | [[1582. пне.]] | [[1581. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003913','',0,0,0,1,0.566287797674,'79959084996086','20040915004138'); INSERT INTO cur VALUES (6897,0,'1587._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | \'\'\'[[1580е пне.]]\'\'\' | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]]
\n[[1592. пне.]] | [[1591. пне.]] | [[1590. пне.]] | [[1589. пне.]] | [[1588. пне.]] | \'\'\'1587. пне.\'\'\' | [[1586. пне.]] | [[1585. пне.]] | [[1584. пне.]] | [[1583. пне.]] | [[1582. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003922','',0,0,0,1,0.233741724507,'79959084996077','20040915004148'); INSERT INTO cur VALUES (6898,0,'1588._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | \'\'\'[[1580е пне.]]\'\'\' | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]]
\n[[1593. пне.]] | [[1592. пне.]] | [[1591. пне.]] | [[1590. пне.]] | [[1589. пне.]] | \'\'\'1588. пне.\'\'\' | [[1587. пне.]] | [[1586. пне.]] | [[1585. пне.]] | [[1584. пне.]] | [[1583. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003935','',0,0,0,1,0.689806131967,'79959084996064','20040915004204'); INSERT INTO cur VALUES (6899,0,'1589._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | \'\'\'[[1580е пне.]]\'\'\' | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]] | [[1550е пне.]]
\n[[1594. пне.]] | [[1593. пне.]] | [[1592. пне.]] | [[1591. пне.]] | [[1590. пне.]] | \'\'\'1589. пне.\'\'\' | [[1588. пне.]] | [[1587. пне.]] | [[1586. пне.]] | [[1585. пне.]] | [[1584. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915003945','',0,0,0,1,0.529807201833,'79959084996054','20040915004217'); INSERT INTO cur VALUES (6900,0,'1590._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | \'\'\'[[1590е пне.]]\'\'\' | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]]
\n[[1595. пне.]] | [[1594. пне.]] | [[1593. пне.]] | [[1592. пне.]] | [[1591. пне.]] | \'\'\'1590. пне.\'\'\' | [[1589. пне.]] | [[1588. пне.]] | [[1587. пне.]] | [[1586. пне.]] | [[1585. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004007','',0,0,0,1,0.445489352311,'79959084995992','20040915004229'); INSERT INTO cur VALUES (6901,0,'1591._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | \'\'\'[[1590е пне.]]\'\'\' | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]]
\n[[1596. пне.]] | [[1595. пне.]] | [[1594. пне.]] | [[1593. пне.]] | [[1592. пне.]] | \'\'\'1591. пне.\'\'\' | [[1590. пне.]] | [[1589. пне.]] | [[1588. пне.]] | [[1587. пне.]] | [[1586. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004137','',0,0,0,1,0.607410299875,'79959084995862','20040915004239'); INSERT INTO cur VALUES (6902,0,'1592._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | \'\'\'[[1590е пне.]]\'\'\' | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]]
\n[[1597. пне.]] | [[1596. пне.]] | [[1595. пне.]] | [[1594. пне.]] | [[1593. пне.]] | \'\'\'1592. пне.\'\'\' | [[1591. пне.]] | [[1590. пне.]] | [[1589. пне.]] | [[1588. пне.]] | [[1587. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004147','',0,0,0,1,0.811531989282,'79959084995852','20040915004255'); INSERT INTO cur VALUES (6903,0,'1593._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | \'\'\'[[1590е пне.]]\'\'\' | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]]
\n[[1598. пне.]] | [[1597. пне.]] | [[1596. пне.]] | [[1595. пне.]] | [[1594. пне.]] | \'\'\'1593. пне.\'\'\' | [[1592. пне.]] | [[1591. пне.]] | [[1590. пне.]] | [[1589. пне.]] | [[1588. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004159','',0,0,0,1,0.7239569564,'79959084995840','20040915004300'); INSERT INTO cur VALUES (6904,0,'1594._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | \'\'\'[[1590е пне.]]\'\'\' | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]]
\n[[1599. пне.]] | [[1598. пне.]] | [[1597. пне.]] | [[1596. пне.]] | [[1595. пне.]] | \'\'\'1594. пне.\'\'\' | [[1593. пне.]] | [[1592. пне.]] | [[1591. пне.]] | [[1590. пне.]] | [[1589. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004216','',0,0,0,1,0.142608305971,'79959084995783','20040915004311'); INSERT INTO cur VALUES (6905,0,'1595._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | \'\'\'[[1590е пне.]]\'\'\' | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]]
\n[[1600. пне.]] | [[1599. пне.]] | [[1598. пне.]] | [[1597. пне.]] | [[1596. пне.]] | \'\'\'1595. пне.\'\'\' | [[1594. пне.]] | [[1593. пне.]] | [[1592. пне.]] | [[1591. пне.]] | [[1590. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004228','',0,0,0,1,0.923228262888,'79959084995771','20040915004326'); INSERT INTO cur VALUES (6906,0,'1596._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | \'\'\'[[1590е пне.]]\'\'\' | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]]
\n[[1601. пне.]] | [[1600. пне.]] | [[1599. пне.]] | [[1598. пне.]] | [[1597. пне.]] | \'\'\'1596. пне.\'\'\' | [[1595. пне.]] | [[1594. пне.]] | [[1593. пне.]] | [[1592. пне.]] | [[1591. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004238','',0,0,0,1,0.767488511637,'79959084995761','20040915004343'); INSERT INTO cur VALUES (6907,0,'1597._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | \'\'\'[[1590е пне.]]\'\'\' | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]]
\n[[1602. пне.]] | [[1601. пне.]] | [[1600. пне.]] | [[1599. пне.]] | [[1598. пне.]] | \'\'\'1597. пне.\'\'\' | [[1596. пне.]] | [[1595. пне.]] | [[1594. пне.]] | [[1593. пне.]] | [[1592. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004254','',0,0,0,1,0.069439183953,'79959084995745','20040915004359'); INSERT INTO cur VALUES (6908,0,'1598._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | \'\'\'[[1590е пне.]]\'\'\' | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]]
\n[[1603. пне.]] | [[1602. пне.]] | [[1601. пне.]] | [[1600. пне.]] | [[1599. пне.]] | \'\'\'1598. пне.\'\'\' | [[1597. пне.]] | [[1596. пне.]] | [[1595. пне.]] | [[1594. пне.]] | [[1593. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004300','',0,0,0,1,0.226092568238,'79959084995699','20040915004401'); INSERT INTO cur VALUES (6909,0,'1599._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | \'\'\'[[1590е пне.]]\'\'\' | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]] | [[1560е пне.]]
\n[[1604. пне.]] | [[1603. пне.]] | [[1602. пне.]] | [[1601. пне.]] | [[1600. пне.]] | \'\'\'1599. пне.\'\'\' | [[1598. пне.]] | [[1597. пне.]] | [[1596. пне.]] | [[1595. пне.]] | [[1594. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004310','',0,0,0,1,0.22607023978,'79959084995689','20040915004413'); INSERT INTO cur VALUES (6910,0,'1600._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[17. век пне.]] | \'\'\'[[16. век пне.]]\'\'\' | [[15. век пне.]]
\n[[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | \'\'\'[[1600е пне.]]\'\'\' | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]]
\n[[1605. пне.]] | [[1604. пне.]] | [[1603. пне.]] | [[1602. пне.]] | [[1601. пне.]] | \'\'\'1600. пне.\'\'\' | [[1599. пне.]] | [[1598. пне.]] | [[1597. пне.]] | [[1596. пне.]] | [[1595. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004326','',0,0,0,1,0.098888044757,'79959084995673','20040915004424'); INSERT INTO cur VALUES (6911,0,'1601._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | \'\'\'[[1600е пне.]]\'\'\' | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]]
\n[[1606. пне.]] | [[1605. пне.]] | [[1604. пне.]] | [[1603. пне.]] | [[1602. пне.]] | \'\'\'1601. пне.\'\'\' | [[1600. пне.]] | [[1599. пне.]] | [[1598. пне.]] | [[1597. пне.]] | [[1596. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004343','',0,0,0,1,0.485259086585,'79959084995656','20040915004437'); INSERT INTO cur VALUES (6912,0,'1602._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | \'\'\'[[1600е пне.]]\'\'\' | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]]
\n[[1607. пне.]] | [[1606. пне.]] | [[1605. пне.]] | [[1604. пне.]] | [[1603. пне.]] | \'\'\'1602. пне.\'\'\' | [[1601. пне.]] | [[1600. пне.]] | [[1599. пне.]] | [[1598. пне.]] | [[1597. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004356','',0,0,0,1,0.622161099511,'79959084995643','20040915004448'); INSERT INTO cur VALUES (6913,0,'1603._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | \'\'\'[[1600е пне.]]\'\'\' | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]]
\n[[1608. пне.]] | [[1607. пне.]] | [[1606. пне.]] | [[1605. пне.]] | [[1604. пне.]] | \'\'\'1603. пне.\'\'\' | [[1602. пне.]] | [[1601. пне.]] | [[1600. пне.]] | [[1599. пне.]] | [[1598. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004401','',0,0,0,1,0.715776297597,'79959084995598','20040915004503'); INSERT INTO cur VALUES (6914,0,'1604._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | \'\'\'[[1600е пне.]]\'\'\' | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]]
\n[[1609. пне.]] | [[1608. пне.]] | [[1607. пне.]] | [[1606. пне.]] | [[1605. пне.]] | \'\'\'1604. пне.\'\'\' | [[1603. пне.]] | [[1602. пне.]] | [[1601. пне.]] | [[1600. пне.]] | [[1599. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004412','',0,0,0,1,0.011931539984,'79959084995587','20040915004515'); INSERT INTO cur VALUES (6915,0,'1605._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | \'\'\'[[1600е пне.]]\'\'\' | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]]
\n[[1610. пне.]] | [[1609. пне.]] | [[1608. пне.]] | [[1607. пне.]] | [[1606. пне.]] | \'\'\'1605. пне.\'\'\' | [[1604. пне.]] | [[1603. пне.]] | [[1602. пне.]] | [[1601. пне.]] | [[1600. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004422','',0,0,0,1,0.662392194226,'79959084995577','20040915004528'); INSERT INTO cur VALUES (6916,0,'1606._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | \'\'\'[[1600е пне.]]\'\'\' | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]]
\n[[1611. пне.]] | [[1610. пне.]] | [[1609. пне.]] | [[1608. пне.]] | [[1607. пне.]] | \'\'\'1606. пне.\'\'\' | [[1605. пне.]] | [[1604. пне.]] | [[1603. пне.]] | [[1602. пне.]] | [[1601. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004436','',0,0,0,1,0.056689557646,'79959084995563','20040915004539'); INSERT INTO cur VALUES (6917,0,'1607._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | \'\'\'[[1600е пне.]]\'\'\' | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]]
\n[[1612. пне.]] | [[1611. пне.]] | [[1610. пне.]] | [[1609. пне.]] | [[1608. пне.]] | \'\'\'1607. пне.\'\'\' | [[1606. пне.]] | [[1605. пне.]] | [[1604. пне.]] | [[1603. пне.]] | [[1602. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004448','',0,0,0,1,0.12599494221,'79959084995551','20040915004549'); INSERT INTO cur VALUES (6918,0,'1608._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | \'\'\'[[1600е пне.]]\'\'\' | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]]
\n[[1613. пне.]] | [[1612. пне.]] | [[1611. пне.]] | [[1610. пне.]] | [[1609. пне.]] | \'\'\'1608. пне.\'\'\' | [[1607. пне.]] | [[1606. пне.]] | [[1605. пне.]] | [[1604. пне.]] | [[1603. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004503','',0,0,0,1,0.710752508003,'79959084995496','20040915004603'); INSERT INTO cur VALUES (6919,0,'1609._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | \'\'\'[[1600е пне.]]\'\'\' | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]] | [[1570е пне.]]
\n[[1614. пне.]] | [[1613. пне.]] | [[1612. пне.]] | [[1611. пне.]] | [[1610. пне.]] | \'\'\'1609. пне.\'\'\' | [[1608. пне.]] | [[1607. пне.]] | [[1606. пне.]] | [[1605. пне.]] | [[1604. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004514','',0,0,0,1,0.200441934727,'79959084995485','20040915004611'); INSERT INTO cur VALUES (6920,0,'1610._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | \'\'\'[[1610е пне.]]\'\'\' | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]]
\n[[1615. пне.]] | [[1614. пне.]] | [[1613. пне.]] | [[1612. пне.]] | [[1611. пне.]] | \'\'\'1610. пне.\'\'\' | [[1609. пне.]] | [[1608. пне.]] | [[1607. пне.]] | [[1606. пне.]] | [[1605. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004527','',0,0,0,1,0.826855393512,'79959084995472','20040915004626'); INSERT INTO cur VALUES (6921,0,'1611._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | \'\'\'[[1610е пне.]]\'\'\' | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]]
\n[[1616. пне.]] | [[1615. пне.]] | [[1614. пне.]] | [[1613. пне.]] | [[1612. пне.]] | \'\'\'1611. пне.\'\'\' | [[1610. пне.]] | [[1609. пне.]] | [[1608. пне.]] | [[1607. пне.]] | [[1606. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004539','',0,0,0,1,0.348052918607,'79959084995460','20040915004633'); INSERT INTO cur VALUES (6922,0,'1612._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | \'\'\'[[1610е пне.]]\'\'\' | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]]
\n[[1617. пне.]] | [[1616. пне.]] | [[1615. пне.]] | [[1614. пне.]] | [[1613. пне.]] | \'\'\'1612. пне.\'\'\' | [[1611. пне.]] | [[1610. пне.]] | [[1609. пне.]] | [[1608. пне.]] | [[1607. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004549','',0,0,0,1,0.994146969167,'79959084995450','20040915004644'); INSERT INTO cur VALUES (6923,0,'1613._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | \'\'\'[[1610е пне.]]\'\'\' | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]]
\n[[1618. пне.]] | [[1617. пне.]] | [[1616. пне.]] | [[1615. пне.]] | [[1614. пне.]] | \'\'\'1613. пне.\'\'\' | [[1612. пне.]] | [[1611. пне.]] | [[1610. пне.]] | [[1609. пне.]] | [[1608. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004603','',0,0,0,1,0.600821485091,'79959084995396','20040915004701'); INSERT INTO cur VALUES (6924,0,'1614._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | \'\'\'[[1610е пне.]]\'\'\' | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]]
\n[[1619. пне.]] | [[1618. пне.]] | [[1617. пне.]] | [[1616. пне.]] | [[1615. пне.]] | \'\'\'1614. пне.\'\'\' | [[1613. пне.]] | [[1612. пне.]] | [[1611. пне.]] | [[1610. пне.]] | [[1609. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004611','',0,0,0,1,0.387637968356,'79959084995388','20040915004709'); INSERT INTO cur VALUES (6925,0,'1615._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | \'\'\'[[1610е пне.]]\'\'\' | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]]
\n[[1620. пне.]] | [[1619. пне.]] | [[1618. пне.]] | [[1617. пне.]] | [[1616. пне.]] | \'\'\'1615. пне.\'\'\' | [[1614. пне.]] | [[1613. пне.]] | [[1612. пне.]] | [[1611. пне.]] | [[1610. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004622','',0,0,0,1,0.287004579458,'79959084995377','20040915004717'); INSERT INTO cur VALUES (6926,0,'1616._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | \'\'\'[[1610е пне.]]\'\'\' | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]]
\n[[1621. пне.]] | [[1620. пне.]] | [[1619. пне.]] | [[1618. пне.]] | [[1617. пне.]] | \'\'\'1616. пне.\'\'\' | [[1615. пне.]] | [[1614. пне.]] | [[1613. пне.]] | [[1612. пне.]] | [[1611. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004633','',0,0,0,1,0.809906430454,'79959084995366','20040915005348'); INSERT INTO cur VALUES (6927,0,'1617._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | \'\'\'[[1610е пне.]]\'\'\' | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]]
\n[[1622. пне.]] | [[1621. пне.]] | [[1620. пне.]] | [[1619. пне.]] | [[1618. пне.]] | \'\'\'1617. пне.\'\'\' | [[1616. пне.]] | [[1615. пне.]] | [[1614. пне.]] | [[1613. пне.]] | [[1612. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004643','',0,0,0,1,0.745474021763,'79959084995356','20040915005348'); INSERT INTO cur VALUES (6928,0,'1618._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | \'\'\'[[1610е пне.]]\'\'\' | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]]
\n[[1623. пне.]] | [[1622. пне.]] | [[1621. пне.]] | [[1620. пне.]] | [[1619. пне.]] | \'\'\'1618. пне.\'\'\' | [[1617. пне.]] | [[1616. пне.]] | [[1615. пне.]] | [[1614. пне.]] | [[1613. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004655','',0,0,0,1,0.685792570787,'79959084995344','20040915005402'); INSERT INTO cur VALUES (6929,0,'1619._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | \'\'\'[[1610е пне.]]\'\'\' | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]] | [[1580е пне.]]
\n[[1624. пне.]] | [[1623. пне.]] | [[1622. пне.]] | [[1621. пне.]] | [[1620. пне.]] | \'\'\'1619. пне.\'\'\' | [[1618. пне.]] | [[1617. пне.]] | [[1616. пне.]] | [[1615. пне.]] | [[1614. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004705','',0,0,0,1,0.132746966618,'79959084995294','20040915005410'); INSERT INTO cur VALUES (6930,0,'1620._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | \'\'\'[[1620е пне.]]\'\'\' | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]]
\n[[1625. пне.]] | [[1624. пне.]] | [[1623. пне.]] | [[1622. пне.]] | [[1621. пне.]] | \'\'\'1620. пне.\'\'\' | [[1619. пне.]] | [[1618. пне.]] | [[1617. пне.]] | [[1616. пне.]] | [[1615. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915004717','',0,0,0,1,0.589945954545,'79959084995282','20040915005426'); INSERT INTO cur VALUES (6931,0,'1622._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | \'\'\'[[1620е пне.]]\'\'\' | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]]
\n[[1627. пне.]] | [[1626. пне.]] | [[1625. пне.]] | [[1624. пне.]] | [[1623. пне.]] | \'\'\'1622. пне.\'\'\' | [[1621. пне.]] | [[1620. пне.]] | [[1619. пне.]] | [[1618. пне.]] | [[1617. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005346','',0,0,0,1,0.864420624387,'79959084994653','20040915005443'); INSERT INTO cur VALUES (6932,0,'1621._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | \'\'\'[[1620е пне.]]\'\'\' | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]]
\n[[1626. пне.]] | [[1625. пне.]] | [[1624. пне.]] | [[1623. пне.]] | [[1622. пне.]] | \'\'\'1621. пне.\'\'\' | [[1620. пне.]] | [[1619. пне.]] | [[1618. пне.]] | [[1617. пне.]] | [[1616. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005348','',0,0,0,1,0.168002459299,'79959084994651','20040915005432'); INSERT INTO cur VALUES (6933,0,'1623._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | \'\'\'[[1620е пне.]]\'\'\' | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]]
\n[[1628. пне.]] | [[1627. пне.]] | [[1626. пне.]] | [[1625. пне.]] | [[1624. пне.]] | \'\'\'1623. пне.\'\'\' | [[1622. пне.]] | [[1621. пне.]] | [[1620. пне.]] | [[1619. пне.]] | [[1618. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005402','',0,0,0,1,0.474271952861,'79959084994597','20040915005454'); INSERT INTO cur VALUES (6934,0,'1624._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | \'\'\'[[1620е пне.]]\'\'\' | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]]
\n[[1629. пне.]] | [[1628. пне.]] | [[1627. пне.]] | [[1626. пне.]] | [[1625. пне.]] | \'\'\'1624. пне.\'\'\' | [[1623. пне.]] | [[1622. пне.]] | [[1621. пне.]] | [[1620. пне.]] | [[1619. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005410','',0,0,0,1,0.590651360615,'79959084994589','20040915005507'); INSERT INTO cur VALUES (6935,0,'1625._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | \'\'\'[[1620е пне.]]\'\'\' | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]]
\n[[1630. пне.]] | [[1629. пне.]] | [[1628. пне.]] | [[1627. пне.]] | [[1626. пне.]] | \'\'\'1625. пне.\'\'\' | [[1624. пне.]] | [[1623. пне.]] | [[1622. пне.]] | [[1621. пне.]] | [[1620. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005425','',0,0,0,1,0.948628413467,'79959084994574','20040915005531'); INSERT INTO cur VALUES (6936,0,'1626._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | \'\'\'[[1620е пне.]]\'\'\' | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]]
\n[[1631. пне.]] | [[1630. пне.]] | [[1629. пне.]] | [[1628. пне.]] | [[1627. пне.]] | \'\'\'1626. пне.\'\'\' | [[1625. пне.]] | [[1624. пне.]] | [[1623. пне.]] | [[1622. пне.]] | [[1621. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005432','',0,0,0,1,0.78597316555,'79959084994567','20040915005532'); INSERT INTO cur VALUES (6937,0,'1627._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | \'\'\'[[1620е пне.]]\'\'\' | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]]
\n[[1632. пне.]] | [[1631. пне.]] | [[1630. пне.]] | [[1629. пне.]] | [[1628. пне.]] | \'\'\'1627. пне.\'\'\' | [[1626. пне.]] | [[1625. пне.]] | [[1624. пне.]] | [[1623. пне.]] | [[1622. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005442','',0,0,0,1,0.427964782076,'79959084994557','20040915005546'); INSERT INTO cur VALUES (6938,0,'1628._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | \'\'\'[[1620е пне.]]\'\'\' | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]]
\n[[1633. пне.]] | [[1632. пне.]] | [[1631. пне.]] | [[1630. пне.]] | [[1629. пне.]] | \'\'\'1628. пне.\'\'\' | [[1627. пне.]] | [[1626. пне.]] | [[1625. пне.]] | [[1624. пне.]] | [[1623. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005453','',0,0,0,1,0.610602187743,'79959084994546','20040915005610'); INSERT INTO cur VALUES (6939,0,'1629._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | \'\'\'[[1620е пне.]]\'\'\' | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]] | [[1590е пне.]]
\n[[1634. пне.]] | [[1633. пне.]] | [[1632. пне.]] | [[1631. пне.]] | [[1630. пне.]] | \'\'\'1629. пне.\'\'\' | [[1628. пне.]] | [[1627. пне.]] | [[1626. пне.]] | [[1625. пне.]] | [[1624. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005506','',0,0,0,1,0.471193276099,'79959084994493','20040915005611'); INSERT INTO cur VALUES (6940,0,'1630._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | \'\'\'[[1630е пне.]]\'\'\' | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]]
\n[[1635. пне.]] | [[1634. пне.]] | [[1633. пне.]] | [[1632. пне.]] | [[1631. пне.]] | \'\'\'1630. пне.\'\'\' | [[1629. пне.]] | [[1628. пне.]] | [[1627. пне.]] | [[1626. пне.]] | [[1625. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005530','',0,0,0,1,0.797937625459,'79959084994469','20040915005628'); INSERT INTO cur VALUES (6941,0,'1631._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | \'\'\'[[1630е пне.]]\'\'\' | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]]
\n[[1636. пне.]] | [[1635. пне.]] | [[1634. пне.]] | [[1633. пне.]] | [[1632. пне.]] | \'\'\'1631. пне.\'\'\' | [[1630. пне.]] | [[1629. пне.]] | [[1628. пне.]] | [[1627. пне.]] | [[1626. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005532','',0,0,0,1,0.352599993512,'79959084994467','20040915005634'); INSERT INTO cur VALUES (6942,0,'1632._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | \'\'\'[[1630е пне.]]\'\'\' | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]]
\n[[1637. пне.]] | [[1636. пне.]] | [[1635. пне.]] | [[1634. пне.]] | [[1633. пне.]] | \'\'\'1632. пне.\'\'\' | [[1631. пне.]] | [[1630. пне.]] | [[1629. пне.]] | [[1628. пне.]] | [[1627. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005545','',0,0,0,1,0.654650218158,'79959084994454','20040915005642'); INSERT INTO cur VALUES (6943,0,'1633._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | \'\'\'[[1630е пне.]]\'\'\' | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]]
\n[[1638. пне.]] | [[1637. пне.]] | [[1636. пне.]] | [[1635. пне.]] | [[1634. пне.]] | \'\'\'1633. пне.\'\'\' | [[1632. пне.]] | [[1631. пне.]] | [[1630. пне.]] | [[1629. пне.]] | [[1628. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005610','',0,0,0,1,0.384700578351,'79959084994389','20040915005654'); INSERT INTO cur VALUES (6944,0,'1634._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | \'\'\'[[1630е пне.]]\'\'\' | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]]
\n[[1639. пне.]] | [[1638. пне.]] | [[1637. пне.]] | [[1636. пне.]] | [[1635. пне.]] | \'\'\'1634. пне.\'\'\' | [[1633. пне.]] | [[1632. пне.]] | [[1631. пне.]] | [[1630. пне.]] | [[1629. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005610','',0,0,0,1,0.15419101536,'79959084994389','20040915005704'); INSERT INTO cur VALUES (6945,0,'1635._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | \'\'\'[[1630е пне.]]\'\'\' | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]]
\n[[1640. пне.]] | [[1639. пне.]] | [[1638. пне.]] | [[1637. пне.]] | [[1636. пне.]] | \'\'\'1635. пне.\'\'\' | [[1634. пне.]] | [[1633. пне.]] | [[1632. пне.]] | [[1631. пне.]] | [[1630. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005628','',0,0,0,1,0.389650338976,'79959084994371','20040915005719'); INSERT INTO cur VALUES (6946,0,'1636._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | \'\'\'[[1630е пне.]]\'\'\' | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]]
\n[[1641. пне.]] | [[1640. пне.]] | [[1639. пне.]] | [[1638. пне.]] | [[1637. пне.]] | \'\'\'1636. пне.\'\'\' | [[1635. пне.]] | [[1634. пне.]] | [[1633. пне.]] | [[1632. пне.]] | [[1631. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005633','',0,0,0,1,0.013482817921,'79959084994366','20040915005732'); INSERT INTO cur VALUES (6947,0,'1637._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | \'\'\'[[1630е пне.]]\'\'\' | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]]
\n[[1642. пне.]] | [[1641. пне.]] | [[1640. пне.]] | [[1639. пне.]] | [[1638. пне.]] | \'\'\'1637. пне.\'\'\' | [[1636. пне.]] | [[1635. пне.]] | [[1634. пне.]] | [[1633. пне.]] | [[1632. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005642','',0,0,0,1,0.426165880368,'79959084994357','20040915005740'); INSERT INTO cur VALUES (6948,0,'1638._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | \'\'\'[[1630е пне.]]\'\'\' | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]]
\n[[1643. пне.]] | [[1642. пне.]] | [[1641. пне.]] | [[1640. пне.]] | [[1639. пне.]] | \'\'\'1638. пне.\'\'\' | [[1637. пне.]] | [[1636. пне.]] | [[1635. пне.]] | [[1634. пне.]] | [[1633. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005654','',0,0,0,1,0.493426758094,'79959084994345','20040915005756'); INSERT INTO cur VALUES (6949,0,'1639._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | \'\'\'[[1630е пне.]]\'\'\' | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]] | [[1600е пне.]]
\n[[1644. пне.]] | [[1643. пне.]] | [[1642. пне.]] | [[1641. пне.]] | [[1640. пне.]] | \'\'\'1639. пне.\'\'\' | [[1638. пне.]] | [[1637. пне.]] | [[1636. пне.]] | [[1635. пне.]] | [[1634. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005704','',0,0,0,1,0.976297138713,'79959084994295','20040915005809'); INSERT INTO cur VALUES (6950,0,'1640._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | \'\'\'[[1640е пне.]]\'\'\' | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]]
\n[[1645. пне.]] | [[1644. пне.]] | [[1643. пне.]] | [[1642. пне.]] | [[1641. пне.]] | \'\'\'1640. пне.\'\'\' | [[1639. пне.]] | [[1638. пне.]] | [[1637. пне.]] | [[1636. пне.]] | [[1635. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005718','',0,0,0,1,0.583991239585,'79959084994281','20040915005822'); INSERT INTO cur VALUES (6951,0,'1641._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | \'\'\'[[1640е пне.]]\'\'\' | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]]
\n[[1646. пне.]] | [[1645. пне.]] | [[1644. пне.]] | [[1643. пне.]] | [[1642. пне.]] | \'\'\'1641. пне.\'\'\' | [[1640. пне.]] | [[1639. пне.]] | [[1638. пне.]] | [[1637. пне.]] | [[1636. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005732','',0,0,0,1,0.711323313746,'79959084994267','20040915005843'); INSERT INTO cur VALUES (6952,0,'1642._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | \'\'\'[[1640е пне.]]\'\'\' | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]]
\n[[1647. пне.]] | [[1646. пне.]] | [[1645. пне.]] | [[1644. пне.]] | [[1643. пне.]] | \'\'\'1642. пне.\'\'\' | [[1641. пне.]] | [[1640. пне.]] | [[1639. пне.]] | [[1638. пне.]] | [[1637. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005740','',0,0,0,1,0.527103469021,'79959084994259','20040915005844'); INSERT INTO cur VALUES (6953,0,'1643._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | \'\'\'[[1640е пне.]]\'\'\' | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]]
\n[[1648. пне.]] | [[1647. пне.]] | [[1646. пне.]] | [[1645. пне.]] | [[1644. пне.]] | \'\'\'1643. пне.\'\'\' | [[1642. пне.]] | [[1641. пне.]] | [[1640. пне.]] | [[1639. пне.]] | [[1638. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005756','',0,0,0,1,0.783364895165,'79959084994243','20040915005858'); INSERT INTO cur VALUES (6954,0,'1644._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | \'\'\'[[1640е пне.]]\'\'\' | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]]
\n[[1649. пне.]] | [[1648. пне.]] | [[1647. пне.]] | [[1646. пне.]] | [[1645. пне.]] | \'\'\'1644. пне.\'\'\' | [[1643. пне.]] | [[1642. пне.]] | [[1641. пне.]] | [[1640. пне.]] | [[1639. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005809','',0,0,0,1,0.427923625534,'79959084994190','20040915005912'); INSERT INTO cur VALUES (6955,0,'1645._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | \'\'\'[[1640е пне.]]\'\'\' | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]]
\n[[1650. пне.]] | [[1649. пне.]] | [[1648. пне.]] | [[1647. пне.]] | [[1646. пне.]] | \'\'\'1645. пне.\'\'\' | [[1644. пне.]] | [[1643. пне.]] | [[1642. пне.]] | [[1641. пне.]] | [[1640. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005821','',0,0,0,1,0.287090053916,'79959084994178','20040915005927'); INSERT INTO cur VALUES (6956,0,'1646._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | \'\'\'[[1640е пне.]]\'\'\' | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]]
\n[[1651. пне.]] | [[1650. пне.]] | [[1649. пне.]] | [[1648. пне.]] | [[1647. пне.]] | \'\'\'1646. пне.\'\'\' | [[1645. пне.]] | [[1644. пне.]] | [[1643. пне.]] | [[1642. пне.]] | [[1641. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005843','',0,0,0,1,0.339255680022,'79959084994156','20040915010034'); INSERT INTO cur VALUES (6957,0,'1647._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | \'\'\'[[1640е пне.]]\'\'\' | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]]
\n[[1652. пне.]] | [[1651. пне.]] | [[1650. пне.]] | [[1649. пне.]] | [[1648. пне.]] | \'\'\'1647. пне.\'\'\' | [[1646. пне.]] | [[1645. пне.]] | [[1644. пне.]] | [[1643. пне.]] | [[1642. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005844','',0,0,0,1,0.17819933555,'79959084994155','20040915010103'); INSERT INTO cur VALUES (6958,0,'1648._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | \'\'\'[[1640е пне.]]\'\'\' | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]]
\n[[1653. пне.]] | [[1652. пне.]] | [[1651. пне.]] | [[1650. пне.]] | [[1649. пне.]] | \'\'\'1648. пне.\'\'\' | [[1647. пне.]] | [[1646. пне.]] | [[1645. пне.]] | [[1644. пне.]] | [[1643. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005858','',0,0,0,1,0.014626146301,'79959084994141','20040915010103'); INSERT INTO cur VALUES (6959,0,'1649._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | \'\'\'[[1640е пне.]]\'\'\' | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]] | [[1610е пне.]]
\n[[1654. пне.]] | [[1653. пне.]] | [[1652. пне.]] | [[1651. пне.]] | [[1650. пне.]] | \'\'\'1649. пне.\'\'\' | [[1648. пне.]] | [[1647. пне.]] | [[1646. пне.]] | [[1645. пне.]] | [[1644. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005912','',0,0,0,1,0.11896306375,'79959084994087','20040915010114'); INSERT INTO cur VALUES (6960,0,'1650._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | \'\'\'[[1650е пне.]]\'\'\' | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]]
\n[[1655. пне.]] | [[1654. пне.]] | [[1653. пне.]] | [[1652. пне.]] | [[1651. пне.]] | \'\'\'1650. пне.\'\'\' | [[1649. пне.]] | [[1648. пне.]] | [[1647. пне.]] | [[1646. пне.]] | [[1645. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915005927','',0,0,0,1,0.017703466126,'79959084994072','20040915010133'); INSERT INTO cur VALUES (6961,0,'1651._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | \'\'\'[[1650е пне.]]\'\'\' | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]]
\n[[1656. пне.]] | [[1655. пне.]] | [[1654. пне.]] | [[1653. пне.]] | [[1652. пне.]] | \'\'\'1651. пне.\'\'\' | [[1650. пне.]] | [[1649. пне.]] | [[1648. пне.]] | [[1647. пне.]] | [[1646. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010033','',0,0,0,1,0.734781538013,'79959084989966','20040915010218'); INSERT INTO cur VALUES (6962,0,'1653._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | \'\'\'[[1650е пне.]]\'\'\' | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]]
\n[[1658. пне.]] | [[1657. пне.]] | [[1656. пне.]] | [[1655. пне.]] | [[1654. пне.]] | \'\'\'1653. пне.\'\'\' | [[1652. пне.]] | [[1651. пне.]] | [[1650. пне.]] | [[1649. пне.]] | [[1648. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010102','',0,0,0,1,0.193841312171,'79959084989897','20040915010235'); INSERT INTO cur VALUES (6963,0,'1652._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | \'\'\'[[1650е пне.]]\'\'\' | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]]
\n[[1657. пне.]] | [[1656. пне.]] | [[1655. пне.]] | [[1654. пне.]] | [[1653. пне.]] | \'\'\'1652. пне.\'\'\' | [[1651. пне.]] | [[1650. пне.]] | [[1649. пне.]] | [[1648. пне.]] | [[1647. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010102','',0,0,0,1,0.295706320692,'79959084989897','20040915010230'); INSERT INTO cur VALUES (6964,0,'1654._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | \'\'\'[[1650е пне.]]\'\'\' | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]]
\n[[1659. пне.]] | [[1658. пне.]] | [[1657. пне.]] | [[1656. пне.]] | [[1655. пне.]] | \'\'\'1654. пне.\'\'\' | [[1653. пне.]] | [[1652. пне.]] | [[1651. пне.]] | [[1650. пне.]] | [[1649. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010114','',0,0,0,1,0.918837761469,'79959084989885','20040915010235'); INSERT INTO cur VALUES (6965,0,'1655._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | \'\'\'[[1650е пне.]]\'\'\' | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]]
\n[[1660. пне.]] | [[1659. пне.]] | [[1658. пне.]] | [[1657. пне.]] | [[1656. пне.]] | \'\'\'1655. пне.\'\'\' | [[1654. пне.]] | [[1653. пне.]] | [[1652. пне.]] | [[1651. пне.]] | [[1650. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010125','',0,0,0,1,0.656881948773,'79959084989874','20040915010243'); INSERT INTO cur VALUES (6966,0,'1656._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | \'\'\'[[1650е пне.]]\'\'\' | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]]
\n[[1661. пне.]] | [[1660. пне.]] | [[1659. пне.]] | [[1658. пне.]] | [[1657. пне.]] | \'\'\'1656. пне.\'\'\' | [[1655. пне.]] | [[1654. пне.]] | [[1653. пне.]] | [[1652. пне.]] | [[1651. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010141','',0,0,0,1,0.869320535971,'79959084989858','20040915010248'); INSERT INTO cur VALUES (6967,0,'1657._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | \'\'\'[[1650е пне.]]\'\'\' | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]]
\n[[1662. пне.]] | [[1661. пне.]] | [[1660. пне.]] | [[1659. пне.]] | [[1658. пне.]] | \'\'\'1657. пне.\'\'\' | [[1656. пне.]] | [[1655. пне.]] | [[1654. пне.]] | [[1653. пне.]] | [[1652. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010218','',0,0,0,1,0.701155366237,'79959084989781','20040915010252'); INSERT INTO cur VALUES (6968,0,'1659._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | \'\'\'[[1650е пне.]]\'\'\' | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]]
\n[[1664. пне.]] | [[1663. пне.]] | [[1662. пне.]] | [[1661. пне.]] | [[1660. пне.]] | \'\'\'1659. пне.\'\'\' | [[1658. пне.]] | [[1657. пне.]] | [[1656. пне.]] | [[1655. пне.]] | [[1654. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010233','',0,0,0,1,0.514008602832,'79959084989766','20040915010324'); INSERT INTO cur VALUES (6969,0,'1658._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | \'\'\'[[1650е пне.]]\'\'\' | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]] | [[1620е пне.]]
\n[[1663. пне.]] | [[1662. пне.]] | [[1661. пне.]] | [[1660. пне.]] | [[1659. пне.]] | \'\'\'1658. пне.\'\'\' | [[1657. пне.]] | [[1656. пне.]] | [[1655. пне.]] | [[1654. пне.]] | [[1653. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010233','',0,0,0,1,0.147614410216,'79959084989766','20040915010258'); INSERT INTO cur VALUES (6970,0,'1660._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | \'\'\'[[1660е пне.]]\'\'\' | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]]
\n[[1665. пне.]] | [[1664. пне.]] | [[1663. пне.]] | [[1662. пне.]] | [[1661. пне.]] | \'\'\'1660. пне.\'\'\' | [[1659. пне.]] | [[1658. пне.]] | [[1657. пне.]] | [[1656. пне.]] | [[1655. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010243','',0,0,0,1,0.984142349094,'79959084989756','20040915010423'); INSERT INTO cur VALUES (6971,0,'1661._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | \'\'\'[[1660е пне.]]\'\'\' | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]]
\n[[1666. пне.]] | [[1665. пне.]] | [[1664. пне.]] | [[1663. пне.]] | [[1662. пне.]] | \'\'\'1661. пне.\'\'\' | [[1660. пне.]] | [[1659. пне.]] | [[1658. пне.]] | [[1657. пне.]] | [[1656. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010247','',0,0,0,1,0.916869216094,'79959084989752','20040915010433'); INSERT INTO cur VALUES (6972,0,'1662._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | \'\'\'[[1660е пне.]]\'\'\' | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]]
\n[[1667. пне.]] | [[1666. пне.]] | [[1665. пне.]] | [[1664. пне.]] | [[1663. пне.]] | \'\'\'1662. пне.\'\'\' | [[1661. пне.]] | [[1660. пне.]] | [[1659. пне.]] | [[1658. пне.]] | [[1657. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010251','',0,0,0,1,0.734382311224,'79959084989748','20040915010439'); INSERT INTO cur VALUES (6973,0,'1663._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | \'\'\'[[1660е пне.]]\'\'\' | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]]
\n[[1668. пне.]] | [[1667. пне.]] | [[1666. пне.]] | [[1665. пне.]] | [[1664. пне.]] | \'\'\'1663. пне.\'\'\' | [[1662. пне.]] | [[1661. пне.]] | [[1660. пне.]] | [[1659. пне.]] | [[1658. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010258','',0,0,0,1,0.099713493651,'79959084989741','20040915010446'); INSERT INTO cur VALUES (6974,0,'1664._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | \'\'\'[[1660е пне.]]\'\'\' | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]]
\n[[1669. пне.]] | [[1668. пне.]] | [[1667. пне.]] | [[1666. пне.]] | [[1665. пне.]] | \'\'\'1664. пне.\'\'\' | [[1663. пне.]] | [[1662. пне.]] | [[1661. пне.]] | [[1660. пне.]] | [[1659. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010323','',0,0,0,1,0.703680618528,'79959084989676','20040915010455'); INSERT INTO cur VALUES (6975,0,'1665._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | \'\'\'[[1660е пне.]]\'\'\' | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]]
\n[[1670. пне.]] | [[1669. пне.]] | [[1668. пне.]] | [[1667. пне.]] | [[1666. пне.]] | \'\'\'1665. пне.\'\'\' | [[1664. пне.]] | [[1663. пне.]] | [[1662. пне.]] | [[1661. пне.]] | [[1660. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010331','',0,0,0,1,0.553035443906,'79959084989668','20040915010502'); INSERT INTO cur VALUES (6976,0,'1666._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | \'\'\'[[1660е пне.]]\'\'\' | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]]
\n[[1671. пне.]] | [[1670. пне.]] | [[1669. пне.]] | [[1668. пне.]] | [[1667. пне.]] | \'\'\'1666. пне.\'\'\' | [[1665. пне.]] | [[1664. пне.]] | [[1663. пне.]] | [[1662. пне.]] | [[1661. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010346','',0,0,0,1,0.989788627713,'79959084989653','20040915010505'); INSERT INTO cur VALUES (6977,0,'1667._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | \'\'\'[[1660е пне.]]\'\'\' | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]]
\n[[1672. пне.]] | [[1671. пне.]] | [[1670. пне.]] | [[1669. пне.]] | [[1668. пне.]] | \'\'\'1667. пне.\'\'\' | [[1666. пне.]] | [[1665. пне.]] | [[1664. пне.]] | [[1663. пне.]] | [[1662. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010429','',0,0,0,1,0.550910098269,'79959084989570','20040915010514'); INSERT INTO cur VALUES (6978,0,'1668._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | \'\'\'[[1660е пне.]]\'\'\' | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]]
\n[[1673. пне.]] | [[1672. пне.]] | [[1671. пне.]] | [[1670. пне.]] | [[1669. пне.]] | \'\'\'1668. пне.\'\'\' | [[1667. пне.]] | [[1666. пне.]] | [[1665. пне.]] | [[1664. пне.]] | [[1663. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010439','',0,0,0,1,0.930113327657,'79959084989560','20040915010519'); INSERT INTO cur VALUES (6979,0,'1669._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | \'\'\'[[1660е пне.]]\'\'\' | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]] | [[1630е пне.]]
\n[[1674. пне.]] | [[1673. пне.]] | [[1672. пне.]] | [[1671. пне.]] | [[1670. пне.]] | \'\'\'1669. пне.\'\'\' | [[1668. пне.]] | [[1667. пне.]] | [[1666. пне.]] | [[1665. пне.]] | [[1664. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010446','',0,0,0,1,0.990305803712,'79959084989553','20040915010524'); INSERT INTO cur VALUES (6980,0,'1670._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | \'\'\'[[1670е пне.]]\'\'\' | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]]
\n[[1675. пне.]] | [[1674. пне.]] | [[1673. пне.]] | [[1672. пне.]] | [[1671. пне.]] | \'\'\'1670. пне.\'\'\' | [[1669. пне.]] | [[1668. пне.]] | [[1667. пне.]] | [[1666. пне.]] | [[1665. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010500','',0,0,0,1,0.025644126826,'79959084989499','20040915010534'); INSERT INTO cur VALUES (6981,0,'1671._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | \'\'\'[[1670е пне.]]\'\'\' | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]]
\n[[1676. пне.]] | [[1675. пне.]] | [[1674. пне.]] | [[1673. пне.]] | [[1672. пне.]] | \'\'\'1671. пне.\'\'\' | [[1670. пне.]] | [[1669. пне.]] | [[1668. пне.]] | [[1667. пне.]] | [[1666. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010504','',0,0,0,1,0.165978136084,'79959084989495','20040915010544'); INSERT INTO cur VALUES (6982,0,'1672._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | \'\'\'[[1670е пне.]]\'\'\' | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]]
\n[[1677. пне.]] | [[1676. пне.]] | [[1675. пне.]] | [[1674. пне.]] | [[1673. пне.]] | \'\'\'1672. пне.\'\'\' | [[1671. пне.]] | [[1670. пне.]] | [[1669. пне.]] | [[1668. пне.]] | [[1667. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010514','',0,0,0,1,0.511053394299,'79959084989485','20040915010557'); INSERT INTO cur VALUES (6983,0,'1673._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | \'\'\'[[1670е пне.]]\'\'\' | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]]
\n[[1678. пне.]] | [[1677. пне.]] | [[1676. пне.]] | [[1675. пне.]] | [[1674. пне.]] | \'\'\'1673. пне.\'\'\' | [[1672. пне.]] | [[1671. пне.]] | [[1670. пне.]] | [[1669. пне.]] | [[1668. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010518','',0,0,0,1,0.642998568547,'79959084989481','20040915010606'); INSERT INTO cur VALUES (6984,0,'1674._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | \'\'\'[[1670е пне.]]\'\'\' | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]]
\n[[1679. пне.]] | [[1678. пне.]] | [[1677. пне.]] | [[1676. пне.]] | [[1675. пне.]] | \'\'\'1674. пне.\'\'\' | [[1673. пне.]] | [[1672. пне.]] | [[1671. пне.]] | [[1670. пне.]] | [[1669. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010524','',0,0,0,1,0.2540857984,'79959084989475','20040915010617'); INSERT INTO cur VALUES (6985,0,'1675._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | \'\'\'[[1670е пне.]]\'\'\' | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]]
\n[[1680. пне.]] | [[1679. пне.]] | [[1678. пне.]] | [[1677. пне.]] | [[1676. пне.]] | \'\'\'1675. пне.\'\'\' | [[1674. пне.]] | [[1673. пне.]] | [[1672. пне.]] | [[1671. пне.]] | [[1670. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010533','',0,0,0,1,0.699412828637,'79959084989466','20040915010631'); INSERT INTO cur VALUES (6986,0,'1676._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | \'\'\'[[1670е пне.]]\'\'\' | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]]
\n[[1681. пне.]] | [[1680. пне.]] | [[1679. пне.]] | [[1678. пне.]] | [[1677. пне.]] | \'\'\'1676. пне.\'\'\' | [[1675. пне.]] | [[1674. пне.]] | [[1673. пне.]] | [[1672. пне.]] | [[1671. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010544','',0,0,0,1,0.008859124039,'79959084989455','20040915010734'); INSERT INTO cur VALUES (6987,0,'1677._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | \'\'\'[[1670е пне.]]\'\'\' | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]]
\n[[1682. пне.]] | [[1681. пне.]] | [[1680. пне.]] | [[1679. пне.]] | [[1678. пне.]] | \'\'\'1677. пне.\'\'\' | [[1676. пне.]] | [[1675. пне.]] | [[1674. пне.]] | [[1673. пне.]] | [[1672. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010556','',0,0,0,1,0.784415125746,'79959084989443','20040915010740'); INSERT INTO cur VALUES (6988,0,'1678._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | \'\'\'[[1670е пне.]]\'\'\' | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]]
\n[[1683. пне.]] | [[1682. пне.]] | [[1681. пне.]] | [[1680. пне.]] | [[1679. пне.]] | \'\'\'1678. пне.\'\'\' | [[1677. пне.]] | [[1676. пне.]] | [[1675. пне.]] | [[1674. пне.]] | [[1673. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010606','',0,0,0,1,0.276989481541,'79959084989393','20040915010803'); INSERT INTO cur VALUES (6989,0,'1679._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | \'\'\'[[1670е пне.]]\'\'\' | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]] | [[1640е пне.]]
\n[[1684. пне.]] | [[1683. пне.]] | [[1682. пне.]] | [[1681. пне.]] | [[1680. пне.]] | \'\'\'1679. пне.\'\'\' | [[1678. пне.]] | [[1677. пне.]] | [[1676. пне.]] | [[1675. пне.]] | [[1674. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010617','',0,0,0,1,0.954241452717,'79959084989382','20040915010803'); INSERT INTO cur VALUES (6990,0,'1680._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | \'\'\'[[1680е пне.]]\'\'\' | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]]
\n[[1685. пне.]] | [[1684. пне.]] | [[1683. пне.]] | [[1682. пне.]] | [[1681. пне.]] | \'\'\'1680. пне.\'\'\' | [[1679. пне.]] | [[1678. пне.]] | [[1677. пне.]] | [[1676. пне.]] | [[1675. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010630','',0,0,0,1,0.476950985136,'79959084989369','20040915010813'); INSERT INTO cur VALUES (6991,0,'1681._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | \'\'\'[[1680е пне.]]\'\'\' | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]]
\n[[1686. пне.]] | [[1685. пне.]] | [[1684. пне.]] | [[1683. пне.]] | [[1682. пне.]] | \'\'\'1681. пне.\'\'\' | [[1680. пне.]] | [[1679. пне.]] | [[1678. пне.]] | [[1677. пне.]] | [[1676. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010734','',0,0,0,1,0.754646307675,'79959084989265','20040915010824'); INSERT INTO cur VALUES (6992,0,'1682._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | \'\'\'[[1680е пне.]]\'\'\' | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]]
\n[[1687. пне.]] | [[1686. пне.]] | [[1685. пне.]] | [[1684. пне.]] | [[1683. пне.]] | \'\'\'1682. пне.\'\'\' | [[1681. пне.]] | [[1680. пне.]] | [[1679. пне.]] | [[1678. пне.]] | [[1677. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010740','',0,0,0,1,0.819527378222,'79959084989259','20040915010834'); INSERT INTO cur VALUES (6993,0,'1684._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | \'\'\'[[1680е пне.]]\'\'\' | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]]
\n[[1689. пне.]] | [[1688. пне.]] | [[1687. пне.]] | [[1686. пне.]] | [[1685. пне.]] | \'\'\'1684. пне.\'\'\' | [[1683. пне.]] | [[1682. пне.]] | [[1681. пне.]] | [[1680. пне.]] | [[1679. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010759','',0,0,0,1,0.066250840233,'79959084989240','20040915010853'); INSERT INTO cur VALUES (6994,0,'1683._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | \'\'\'[[1680е пне.]]\'\'\' | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]]
\n[[1688. пне.]] | [[1687. пне.]] | [[1686. пне.]] | [[1685. пне.]] | [[1684. пне.]] | \'\'\'1683. пне.\'\'\' | [[1682. пне.]] | [[1681. пне.]] | [[1680. пне.]] | [[1679. пне.]] | [[1678. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010802','',0,0,0,1,0.218680315287,'79959084989197','20040915010844'); INSERT INTO cur VALUES (6995,0,'1685._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | \'\'\'[[1680е пне.]]\'\'\' | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]]
\n[[1690. пне.]] | [[1689. пне.]] | [[1688. пне.]] | [[1687. пне.]] | [[1686. пне.]] | \'\'\'1685. пне.\'\'\' | [[1684. пне.]] | [[1683. пне.]] | [[1682. пне.]] | [[1681. пне.]] | [[1680. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010813','',0,0,0,1,0.028756622704,'79959084989186','20040915010907'); INSERT INTO cur VALUES (6996,0,'1686._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | \'\'\'[[1680е пне.]]\'\'\' | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]]
\n[[1691. пне.]] | [[1690. пне.]] | [[1689. пне.]] | [[1688. пне.]] | [[1687. пне.]] | \'\'\'1686. пне.\'\'\' | [[1685. пне.]] | [[1684. пне.]] | [[1683. пне.]] | [[1682. пне.]] | [[1681. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010824','',0,0,0,1,0.706459842951,'79959084989175','20040915010922'); INSERT INTO cur VALUES (6997,0,'1687._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | \'\'\'[[1680е пне.]]\'\'\' | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]]
\n[[1692. пне.]] | [[1691. пне.]] | [[1690. пне.]] | [[1689. пне.]] | [[1688. пне.]] | \'\'\'1687. пне.\'\'\' | [[1686. пне.]] | [[1685. пне.]] | [[1684. пне.]] | [[1683. пне.]] | [[1682. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010833','',0,0,0,1,0.148107972531,'79959084989166','20040915010931'); INSERT INTO cur VALUES (6998,0,'1688._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | \'\'\'[[1680е пне.]]\'\'\' | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]]
\n[[1693. пне.]] | [[1692. пне.]] | [[1691. пне.]] | [[1690. пне.]] | [[1689. пне.]] | \'\'\'1688. пне.\'\'\' | [[1687. пне.]] | [[1686. пне.]] | [[1685. пне.]] | [[1684. пне.]] | [[1683. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010844','',0,0,0,1,0.650877752179,'79959084989155','20040915010941'); INSERT INTO cur VALUES (6999,0,'1689._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | \'\'\'[[1680е пне.]]\'\'\' | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]] | [[1650е пне.]]
\n[[1694. пне.]] | [[1693. пне.]] | [[1692. пне.]] | [[1691. пне.]] | [[1690. пне.]] | \'\'\'1689. пне.\'\'\' | [[1688. пне.]] | [[1687. пне.]] | [[1686. пне.]] | [[1685. пне.]] | [[1684. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010852','',0,0,0,1,0.069139974224,'79959084989147','20040915010952'); INSERT INTO cur VALUES (7000,0,'1690._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | \'\'\'[[1690е пне.]]\'\'\' | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]]
\n[[1695. пне.]] | [[1694. пне.]] | [[1693. пне.]] | [[1692. пне.]] | [[1691. пне.]] | \'\'\'1690. пне.\'\'\' | [[1689. пне.]] | [[1688. пне.]] | [[1687. пне.]] | [[1686. пне.]] | [[1685. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010907','',0,0,0,1,0.629044739822,'79959084989092','20040915011008'); INSERT INTO cur VALUES (7001,0,'1691._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | \'\'\'[[1690е пне.]]\'\'\' | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]]
\n[[1696. пне.]] | [[1695. пне.]] | [[1694. пне.]] | [[1693. пне.]] | [[1692. пне.]] | \'\'\'1691. пне.\'\'\' | [[1690. пне.]] | [[1689. пне.]] | [[1688. пне.]] | [[1687. пне.]] | [[1686. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010922','',0,0,0,1,0.922851004136,'79959084989077','20040915011012'); INSERT INTO cur VALUES (7002,0,'1692._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | \'\'\'[[1690е пне.]]\'\'\' | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]]
\n[[1697. пне.]] | [[1696. пне.]] | [[1695. пне.]] | [[1694. пне.]] | [[1693. пне.]] | \'\'\'1692. пне.\'\'\' | [[1691. пне.]] | [[1690. пне.]] | [[1689. пне.]] | [[1688. пне.]] | [[1687. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010930','',0,0,0,1,0.251020192286,'79959084989069','20040915011023'); INSERT INTO cur VALUES (7003,0,'1693._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | \'\'\'[[1690е пне.]]\'\'\' | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]]
\n[[1698. пне.]] | [[1697. пне.]] | [[1696. пне.]] | [[1695. пне.]] | [[1694. пне.]] | \'\'\'1693. пне.\'\'\' | [[1692. пне.]] | [[1691. пне.]] | [[1690. пне.]] | [[1689. пне.]] | [[1688. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010941','',0,0,0,1,0.405751310478,'79959084989058','20040915011031'); INSERT INTO cur VALUES (7004,0,'1694._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | \'\'\'[[1690е пне.]]\'\'\' | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]]
\n[[1699. пне.]] | [[1698. пне.]] | [[1697. пне.]] | [[1696. пне.]] | [[1695. пне.]] | \'\'\'1694. пне.\'\'\' | [[1693. пне.]] | [[1692. пне.]] | [[1691. пне.]] | [[1690. пне.]] | [[1689. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915010952','',0,0,0,1,0.779304804643,'79959084989047','20040915011041'); INSERT INTO cur VALUES (7005,0,'1695._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | \'\'\'[[1690е пне.]]\'\'\' | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]]
\n[[1700. пне.]] | [[1699. пне.]] | [[1698. пне.]] | [[1697. пне.]] | [[1696. пне.]] | \'\'\'1695. пне.\'\'\' | [[1694. пне.]] | [[1693. пне.]] | [[1692. пне.]] | [[1691. пне.]] | [[1690. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011006','',0,0,0,1,0.5820711621,'79959084988993','20040915011049'); INSERT INTO cur VALUES (7006,0,'1696._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | \'\'\'[[1690е пне.]]\'\'\' | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]]
\n[[1701. пне.]] | [[1700. пне.]] | [[1699. пне.]] | [[1698. пне.]] | [[1697. пне.]] | \'\'\'1696. пне.\'\'\' | [[1695. пне.]] | [[1694. пне.]] | [[1693. пне.]] | [[1692. пне.]] | [[1691. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011011','',0,0,0,1,0.472727124334,'79959084988988','20040915011106'); INSERT INTO cur VALUES (7007,0,'1697._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | \'\'\'[[1690е пне.]]\'\'\' | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]]
\n[[1702. пне.]] | [[1701. пне.]] | [[1700. пне.]] | [[1699. пне.]] | [[1698. пне.]] | \'\'\'1697. пне.\'\'\' | [[1696. пне.]] | [[1695. пне.]] | [[1694. пне.]] | [[1693. пне.]] | [[1692. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011023','',0,0,0,1,0.395346788874,'79959084988976','20040915011132'); INSERT INTO cur VALUES (7008,0,'1698._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | \'\'\'[[1690е пне.]]\'\'\' | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]]
\n[[1703. пне.]] | [[1702. пне.]] | [[1701. пне.]] | [[1700. пне.]] | [[1699. пне.]] | \'\'\'1698. пне.\'\'\' | [[1697. пне.]] | [[1696. пне.]] | [[1695. пне.]] | [[1694. пне.]] | [[1693. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011031','',0,0,0,1,0.338372350828,'79959084988968','20040915011132'); INSERT INTO cur VALUES (7009,0,'1699._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | \'\'\'[[1690е пне.]]\'\'\' | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]] | [[1660е пне.]]
\n[[1704. пне.]] | [[1703. пне.]] | [[1702. пне.]] | [[1701. пне.]] | [[1700. пне.]] | \'\'\'1699. пне.\'\'\' | [[1698. пне.]] | [[1697. пне.]] | [[1696. пне.]] | [[1695. пне.]] | [[1694. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011041','',0,0,0,1,0.801834920329,'79959084988958','20040915011132'); INSERT INTO cur VALUES (7010,0,'1700._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[18. век пне.]] | \'\'\'[[17. век пне.]]\'\'\' | [[16. век пне.]]
\n[[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | \'\'\'[[1700е пне.]]\'\'\' | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]]
\n[[1705. пне.]] | [[1704. пне.]] | [[1703. пне.]] | [[1702. пне.]] | [[1701. пне.]] | \'\'\'1700. пне.\'\'\' | [[1699. пне.]] | [[1698. пне.]] | [[1697. пне.]] | [[1696. пне.]] | [[1695. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011049','',0,0,0,1,0.383373600609,'79959084988950','20040915011139'); INSERT INTO cur VALUES (7011,0,'1701._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | \'\'\'[[1700е пне.]]\'\'\' | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]]
\n[[1706. пне.]] | [[1705. пне.]] | [[1704. пне.]] | [[1703. пне.]] | [[1702. пне.]] | \'\'\'1701. пне.\'\'\' | [[1700. пне.]] | [[1699. пне.]] | [[1698. пне.]] | [[1697. пне.]] | [[1696. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011102','',0,0,0,1,0.728279773485,'79959084988897','20040915011149'); INSERT INTO cur VALUES (7012,0,'1703._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | \'\'\'[[1700е пне.]]\'\'\' | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]]
\n[[1708. пне.]] | [[1707. пне.]] | [[1706. пне.]] | [[1705. пне.]] | [[1704. пне.]] | \'\'\'1703. пне.\'\'\' | [[1702. пне.]] | [[1701. пне.]] | [[1700. пне.]] | [[1699. пне.]] | [[1698. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011121','',0,0,0,1,0.050962617179,'79959084988878','20040915011210'); INSERT INTO cur VALUES (7013,0,'1704._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | \'\'\'[[1700е пне.]]\'\'\' | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]]
\n[[1709. пне.]] | [[1708. пне.]] | [[1707. пне.]] | [[1706. пне.]] | [[1705. пне.]] | \'\'\'1704. пне.\'\'\' | [[1703. пне.]] | [[1702. пне.]] | [[1701. пне.]] | [[1700. пне.]] | [[1699. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011130','',0,0,0,1,0.618511055419,'79959084988869','20040915011220'); INSERT INTO cur VALUES (7014,0,'1702._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | \'\'\'[[1700е пне.]]\'\'\' | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]]
\n[[1707. пне.]] | [[1706. пне.]] | [[1705. пне.]] | [[1704. пне.]] | [[1703. пне.]] | \'\'\'1702. пне.\'\'\' | [[1701. пне.]] | [[1700. пне.]] | [[1699. пне.]] | [[1698. пне.]] | [[1697. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011131','',0,0,0,1,0.886824725609,'79959084988868','20040915011201'); INSERT INTO cur VALUES (7015,0,'1705._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | \'\'\'[[1700е пне.]]\'\'\' | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]]
\n[[1710. пне.]] | [[1709. пне.]] | [[1708. пне.]] | [[1707. пне.]] | [[1706. пне.]] | \'\'\'1705. пне.\'\'\' | [[1704. пне.]] | [[1703. пне.]] | [[1702. пне.]] | [[1701. пне.]] | [[1700. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011139','',0,0,0,1,0.180567120752,'79959084988860','20040915011234'); INSERT INTO cur VALUES (7016,0,'1706._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | \'\'\'[[1700е пне.]]\'\'\' | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]]
\n[[1711. пне.]] | [[1710. пне.]] | [[1709. пне.]] | [[1708. пне.]] | [[1707. пне.]] | \'\'\'1706. пне.\'\'\' | [[1705. пне.]] | [[1704. пне.]] | [[1703. пне.]] | [[1702. пне.]] | [[1701. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011149','',0,0,0,1,0.749510799418,'79959084988850','20040915011327'); INSERT INTO cur VALUES (7017,0,'1707._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | \'\'\'[[1700е пне.]]\'\'\' | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]]
\n[[1712. пне.]] | [[1711. пне.]] | [[1710. пне.]] | [[1709. пне.]] | [[1708. пне.]] | \'\'\'1707. пне.\'\'\' | [[1706. пне.]] | [[1705. пне.]] | [[1704. пне.]] | [[1703. пне.]] | [[1702. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011201','',0,0,0,1,0.963667304238,'79959084988798','20040915011334'); INSERT INTO cur VALUES (7018,0,'1708._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | \'\'\'[[1700е пне.]]\'\'\' | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]]
\n[[1713. пне.]] | [[1712. пне.]] | [[1711. пне.]] | [[1710. пне.]] | [[1709. пне.]] | \'\'\'1708. пне.\'\'\' | [[1707. пне.]] | [[1706. пне.]] | [[1705. пне.]] | [[1704. пне.]] | [[1703. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011210','',0,0,0,1,0.802203745023,'79959084988789','20040915011343'); INSERT INTO cur VALUES (7019,0,'1709._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | \'\'\'[[1700е пне.]]\'\'\' | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]] | [[1670е пне.]]
\n[[1714. пне.]] | [[1713. пне.]] | [[1712. пне.]] | [[1711. пне.]] | [[1710. пне.]] | \'\'\'1709. пне.\'\'\' | [[1708. пне.]] | [[1707. пне.]] | [[1706. пне.]] | [[1705. пне.]] | [[1704. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011220','',0,0,0,1,0.689897977603,'79959084988779','20040915011354'); INSERT INTO cur VALUES (7020,0,'1710._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | \'\'\'[[1710е пне.]]\'\'\' | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]]
\n[[1715. пне.]] | [[1714. пне.]] | [[1713. пне.]] | [[1712. пне.]] | [[1711. пне.]] | \'\'\'1710. пне.\'\'\' | [[1709. пне.]] | [[1708. пне.]] | [[1707. пне.]] | [[1706. пне.]] | [[1705. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011234','',0,0,0,1,0.973872033867,'79959084988765','20040915011405'); INSERT INTO cur VALUES (7021,0,'1711._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | \'\'\'[[1710е пне.]]\'\'\' | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]]
\n[[1716. пне.]] | [[1715. пне.]] | [[1714. пне.]] | [[1713. пне.]] | [[1712. пне.]] | \'\'\'1711. пне.\'\'\' | [[1710. пне.]] | [[1709. пне.]] | [[1708. пне.]] | [[1707. пне.]] | [[1706. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011327','',0,0,0,1,0.032349470087,'79959084988672','20040915011416'); INSERT INTO cur VALUES (7022,0,'1712._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | \'\'\'[[1710е пне.]]\'\'\' | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]]
\n[[1717. пне.]] | [[1716. пне.]] | [[1715. пне.]] | [[1714. пне.]] | [[1713. пне.]] | \'\'\'1712. пне.\'\'\' | [[1711. пне.]] | [[1710. пне.]] | [[1709. пне.]] | [[1708. пне.]] | [[1707. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011333','',0,0,0,1,0.294376861907,'79959084988666','20040915011431'); INSERT INTO cur VALUES (7023,0,'1713._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | \'\'\'[[1710е пне.]]\'\'\' | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]]
\n[[1718. пне.]] | [[1717. пне.]] | [[1716. пне.]] | [[1715. пне.]] | [[1714. пне.]] | \'\'\'1713. пне.\'\'\' | [[1712. пне.]] | [[1711. пне.]] | [[1710. пне.]] | [[1709. пне.]] | [[1708. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011343','',0,0,0,1,0.906132223507,'79959084988656','20040915011431'); INSERT INTO cur VALUES (7024,0,'1714._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | \'\'\'[[1710е пне.]]\'\'\' | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]]
\n[[1719. пне.]] | [[1718. пне.]] | [[1717. пне.]] | [[1716. пне.]] | [[1715. пне.]] | \'\'\'1714. пне.\'\'\' | [[1713. пне.]] | [[1712. пне.]] | [[1711. пне.]] | [[1710. пне.]] | [[1709. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011354','',0,0,0,1,0.008128647696,'79959084988645','20040915011442'); INSERT INTO cur VALUES (7025,0,'1715._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | \'\'\'[[1710е пне.]]\'\'\' | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]]
\n[[1720. пне.]] | [[1719. пне.]] | [[1718. пне.]] | [[1717. пне.]] | [[1716. пне.]] | \'\'\'1715. пне.\'\'\' | [[1714. пне.]] | [[1713. пне.]] | [[1712. пне.]] | [[1711. пне.]] | [[1710. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011404','',0,0,0,1,0.357649040109,'79959084988595','20040915011449'); INSERT INTO cur VALUES (7026,0,'1716._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | \'\'\'[[1710е пне.]]\'\'\' | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]]
\n[[1721. пне.]] | [[1720. пне.]] | [[1719. пне.]] | [[1718. пне.]] | [[1717. пне.]] | \'\'\'1716. пне.\'\'\' | [[1715. пне.]] | [[1714. пне.]] | [[1713. пне.]] | [[1712. пне.]] | [[1711. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011415','',0,0,0,1,0.06037182224,'79959084988584','20040915011459'); INSERT INTO cur VALUES (7027,0,'1717._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | \'\'\'[[1710е пне.]]\'\'\' | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]]
\n[[1722. пне.]] | [[1721. пне.]] | [[1720. пне.]] | [[1719. пне.]] | [[1718. пне.]] | \'\'\'1717. пне.\'\'\' | [[1716. пне.]] | [[1715. пне.]] | [[1714. пне.]] | [[1713. пне.]] | [[1712. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011430','',0,0,0,1,0.253873719952,'79959084988569','20040915011508'); INSERT INTO cur VALUES (7028,0,'1718._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | \'\'\'[[1710е пне.]]\'\'\' | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]]
\n[[1723. пне.]] | [[1722. пне.]] | [[1721. пне.]] | [[1720. пне.]] | [[1719. пне.]] | \'\'\'1718. пне.\'\'\' | [[1717. пне.]] | [[1716. пне.]] | [[1715. пне.]] | [[1714. пне.]] | [[1713. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011430','',0,0,0,1,0.752365500085,'79959084988569','20040915011517'); INSERT INTO cur VALUES (7029,0,'1719._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | \'\'\'[[1710е пне.]]\'\'\' | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]] | [[1680е пне.]]
\n[[1724. пне.]] | [[1723. пне.]] | [[1722. пне.]] | [[1721. пне.]] | [[1720. пне.]] | \'\'\'1719. пне.\'\'\' | [[1718. пне.]] | [[1717. пне.]] | [[1716. пне.]] | [[1715. пне.]] | [[1714. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011442','',0,0,0,1,0.683696586491,'79959084988557','20040915011528'); INSERT INTO cur VALUES (7030,0,'1720._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | \'\'\'[[1720е пне.]]\'\'\' | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]]
\n[[1725. пне.]] | [[1724. пне.]] | [[1723. пне.]] | [[1722. пне.]] | [[1721. пне.]] | \'\'\'1720. пне.\'\'\' | [[1719. пне.]] | [[1718. пне.]] | [[1717. пне.]] | [[1716. пне.]] | [[1715. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011448','',0,0,0,1,0.668771730116,'79959084988551','20040915011536'); INSERT INTO cur VALUES (7031,0,'1721._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | \'\'\'[[1720е пне.]]\'\'\' | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]]
\n[[1726. пне.]] | [[1725. пне.]] | [[1724. пне.]] | [[1723. пне.]] | [[1722. пне.]] | \'\'\'1721. пне.\'\'\' | [[1720. пне.]] | [[1719. пне.]] | [[1718. пне.]] | [[1717. пне.]] | [[1716. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011458','',0,0,0,1,0.513142256305,'79959084988541','20040915011546'); INSERT INTO cur VALUES (7032,0,'1722._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | \'\'\'[[1720е пне.]]\'\'\' | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]]
\n[[1727. пне.]] | [[1726. пне.]] | [[1725. пне.]] | [[1724. пне.]] | [[1723. пне.]] | \'\'\'1722. пне.\'\'\' | [[1721. пне.]] | [[1720. пне.]] | [[1719. пне.]] | [[1718. пне.]] | [[1717. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011508','',0,0,0,1,0.066460525648,'79959084988491','20040915011559'); INSERT INTO cur VALUES (7033,0,'1723._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | \'\'\'[[1720е пне.]]\'\'\' | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]]
\n[[1728. пне.]] | [[1727. пне.]] | [[1726. пне.]] | [[1725. пне.]] | [[1724. пне.]] | \'\'\'1723. пне.\'\'\' | [[1722. пне.]] | [[1721. пне.]] | [[1720. пне.]] | [[1719. пне.]] | [[1718. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011517','',0,0,0,1,0.370008575437,'79959084988482','20040915011615'); INSERT INTO cur VALUES (7034,0,'1724._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | \'\'\'[[1720е пне.]]\'\'\' | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]]
\n[[1729. пне.]] | [[1728. пне.]] | [[1727. пне.]] | [[1726. пне.]] | [[1725. пне.]] | \'\'\'1724. пне.\'\'\' | [[1723. пне.]] | [[1722. пне.]] | [[1721. пне.]] | [[1720. пне.]] | [[1719. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011527','',0,0,0,1,0.353729688262,'79959084988472','20040915011615'); INSERT INTO cur VALUES (7035,0,'1725._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | \'\'\'[[1720е пне.]]\'\'\' | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]]
\n[[1730. пне.]] | [[1729. пне.]] | [[1728. пне.]] | [[1727. пне.]] | [[1726. пне.]] | \'\'\'1725. пне.\'\'\' | [[1724. пне.]] | [[1723. пне.]] | [[1722. пне.]] | [[1721. пне.]] | [[1720. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011536','',0,0,0,1,0.796211324072,'79959084988463','20040915011632'); INSERT INTO cur VALUES (7036,0,'1726._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | \'\'\'[[1720е пне.]]\'\'\' | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]]
\n[[1731. пне.]] | [[1730. пне.]] | [[1729. пне.]] | [[1728. пне.]] | [[1727. пне.]] | \'\'\'1726. пне.\'\'\' | [[1725. пне.]] | [[1724. пне.]] | [[1723. пне.]] | [[1722. пне.]] | [[1721. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011546','',0,0,0,1,0.584606253349,'79959084988453','20040915011632'); INSERT INTO cur VALUES (7037,0,'1727._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | \'\'\'[[1720е пне.]]\'\'\' | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]]
\n[[1732. пне.]] | [[1731. пне.]] | [[1730. пне.]] | [[1729. пне.]] | [[1728. пне.]] | \'\'\'1727. пне.\'\'\' | [[1726. пне.]] | [[1725. пне.]] | [[1724. пне.]] | [[1723. пне.]] | [[1722. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011558','',0,0,0,1,0.008317186501,'79959084988441','20040915011639'); INSERT INTO cur VALUES (7038,0,'1729._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | \'\'\'[[1720е пне.]]\'\'\' | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]]
\n[[1734. пне.]] | [[1733. пне.]] | [[1732. пне.]] | [[1731. пне.]] | [[1730. пне.]] | \'\'\'1729. пне.\'\'\' | [[1728. пне.]] | [[1727. пне.]] | [[1726. пне.]] | [[1725. пне.]] | [[1724. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011612','',0,0,0,1,0.915491885001,'79959084988387','20040915011657'); INSERT INTO cur VALUES (7039,0,'1728._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | \'\'\'[[1720е пне.]]\'\'\' | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]] | [[1690е пне.]]
\n[[1733. пне.]] | [[1732. пне.]] | [[1731. пне.]] | [[1730. пне.]] | [[1729. пне.]] | \'\'\'1728. пне.\'\'\' | [[1727. пне.]] | [[1726. пне.]] | [[1725. пне.]] | [[1724. пне.]] | [[1723. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011614','',0,0,0,1,0.8416539374,'79959084988385','20040915011652'); INSERT INTO cur VALUES (7040,0,'1730._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | \'\'\'[[1730е пне.]]\'\'\' | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]]
\n[[1735. пне.]] | [[1734. пне.]] | [[1733. пне.]] | [[1732. пне.]] | [[1731. пне.]] | \'\'\'1730. пне.\'\'\' | [[1729. пне.]] | [[1728. пне.]] | [[1727. пне.]] | [[1726. пне.]] | [[1725. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011631','',0,0,0,1,0.419565587966,'79959084988368','20040915011710'); INSERT INTO cur VALUES (7041,0,'1731._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | \'\'\'[[1730е пне.]]\'\'\' | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]]
\n[[1736. пне.]] | [[1735. пне.]] | [[1734. пне.]] | [[1733. пне.]] | [[1732. пне.]] | \'\'\'1731. пне.\'\'\' | [[1730. пне.]] | [[1729. пне.]] | [[1728. пне.]] | [[1727. пне.]] | [[1726. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011632','',0,0,0,1,0.95055446073,'79959084988367','20040915011719'); INSERT INTO cur VALUES (7042,0,'1732._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | \'\'\'[[1730е пне.]]\'\'\' | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]]
\n[[1737. пне.]] | [[1736. пне.]] | [[1735. пне.]] | [[1734. пне.]] | [[1733. пне.]] | \'\'\'1732. пне.\'\'\' | [[1731. пне.]] | [[1730. пне.]] | [[1729. пне.]] | [[1728. пне.]] | [[1727. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011639','',0,0,0,1,0.930059691859,'79959084988360','20040915011731'); INSERT INTO cur VALUES (7043,0,'1733._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | \'\'\'[[1730е пне.]]\'\'\' | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]]
\n[[1738. пне.]] | [[1737. пне.]] | [[1736. пне.]] | [[1735. пне.]] | [[1734. пне.]] | \'\'\'1733. пне.\'\'\' | [[1732. пне.]] | [[1731. пне.]] | [[1730. пне.]] | [[1729. пне.]] | [[1728. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011651','',0,0,0,1,0.237270560692,'79959084988348','20040915011744'); INSERT INTO cur VALUES (7044,0,'1734._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | \'\'\'[[1730е пне.]]\'\'\' | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]]
\n[[1739. пне.]] | [[1738. пне.]] | [[1737. пне.]] | [[1736. пне.]] | [[1735. пне.]] | \'\'\'1734. пне.\'\'\' | [[1733. пне.]] | [[1732. пне.]] | [[1731. пне.]] | [[1730. пне.]] | [[1729. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011657','',0,0,0,1,0.264695963014,'79959084988342','20040915011747'); INSERT INTO cur VALUES (7045,0,'1735._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | \'\'\'[[1730е пне.]]\'\'\' | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]]
\n[[1740. пне.]] | [[1739. пне.]] | [[1738. пне.]] | [[1737. пне.]] | [[1736. пне.]] | \'\'\'1735. пне.\'\'\' | [[1734. пне.]] | [[1733. пне.]] | [[1732. пне.]] | [[1731. пне.]] | [[1730. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011709','',0,0,0,1,0.558574758265,'79959084988290','20040915011803'); INSERT INTO cur VALUES (7046,0,'1736._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | \'\'\'[[1730е пне.]]\'\'\' | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]]
\n[[1741. пне.]] | [[1740. пне.]] | [[1739. пне.]] | [[1738. пне.]] | [[1737. пне.]] | \'\'\'1736. пне.\'\'\' | [[1735. пне.]] | [[1734. пне.]] | [[1733. пне.]] | [[1732. пне.]] | [[1731. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011719','',0,0,0,1,0.555567514876,'79959084988280','20040915011858'); INSERT INTO cur VALUES (7047,0,'1737._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | \'\'\'[[1730е пне.]]\'\'\' | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]]
\n[[1742. пне.]] | [[1741. пне.]] | [[1740. пне.]] | [[1739. пне.]] | [[1738. пне.]] | \'\'\'1737. пне.\'\'\' | [[1736. пне.]] | [[1735. пне.]] | [[1734. пне.]] | [[1733. пне.]] | [[1732. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011731','',0,0,0,1,0.487694493256,'79959084988268','20040915011909'); INSERT INTO cur VALUES (7048,0,'1738._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | \'\'\'[[1730е пне.]]\'\'\' | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]]
\n[[1743. пне.]] | [[1742. пне.]] | [[1741. пне.]] | [[1740. пне.]] | [[1739. пне.]] | \'\'\'1738. пне.\'\'\' | [[1737. пне.]] | [[1736. пне.]] | [[1735. пне.]] | [[1734. пне.]] | [[1733. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011744','',0,0,0,1,0.914088185837,'79959084988255','20040915011922'); INSERT INTO cur VALUES (7049,0,'1739._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | \'\'\'[[1730е пне.]]\'\'\' | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]] | [[1700е пне.]]
\n[[1744. пне.]] | [[1743. пне.]] | [[1742. пне.]] | [[1741. пне.]] | [[1740. пне.]] | \'\'\'1739. пне.\'\'\' | [[1738. пне.]] | [[1737. пне.]] | [[1736. пне.]] | [[1735. пне.]] | [[1734. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011747','',0,0,0,1,0.8259675488,'79959084988252','20040915011929'); INSERT INTO cur VALUES (7050,0,'1740._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | \'\'\'[[1740е пне.]]\'\'\' | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]]
\n[[1745. пне.]] | [[1744. пне.]] | [[1743. пне.]] | [[1742. пне.]] | [[1741. пне.]] | \'\'\'1740. пне.\'\'\' | [[1739. пне.]] | [[1738. пне.]] | [[1737. пне.]] | [[1736. пне.]] | [[1735. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011802','',0,0,0,1,0.520981002842,'79959084988197','20040915011935'); INSERT INTO cur VALUES (7051,0,'1741._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | \'\'\'[[1740е пне.]]\'\'\' | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]]
\n[[1746. пне.]] | [[1745. пне.]] | [[1744. пне.]] | [[1743. пне.]] | [[1742. пне.]] | \'\'\'1741. пне.\'\'\' | [[1740. пне.]] | [[1739. пне.]] | [[1738. пне.]] | [[1737. пне.]] | [[1736. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011858','',0,0,0,1,0.482102838569,'79959084988141','20040915011948'); INSERT INTO cur VALUES (7052,0,'1742._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | \'\'\'[[1740е пне.]]\'\'\' | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]]
\n[[1747. пне.]] | [[1746. пне.]] | [[1745. пне.]] | [[1744. пне.]] | [[1743. пне.]] | \'\'\'1742. пне.\'\'\' | [[1741. пне.]] | [[1740. пне.]] | [[1739. пне.]] | [[1738. пне.]] | [[1737. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011908','',0,0,0,1,0.878451785947,'79959084988091','20040915012001'); INSERT INTO cur VALUES (7053,0,'1743._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | \'\'\'[[1740е пне.]]\'\'\' | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]]
\n[[1748. пне.]] | [[1747. пне.]] | [[1746. пне.]] | [[1745. пне.]] | [[1744. пне.]] | \'\'\'1743. пне.\'\'\' | [[1742. пне.]] | [[1741. пне.]] | [[1740. пне.]] | [[1739. пне.]] | [[1738. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011922','',0,0,0,1,0.124343554082,'79959084988077','20040915012003'); INSERT INTO cur VALUES (7054,0,'1744._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | \'\'\'[[1740е пне.]]\'\'\' | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]]
\n[[1749. пне.]] | [[1748. пне.]] | [[1747. пне.]] | [[1746. пне.]] | [[1745. пне.]] | \'\'\'1744. пне.\'\'\' | [[1743. пне.]] | [[1742. пне.]] | [[1741. пне.]] | [[1740. пне.]] | [[1739. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011928','',0,0,0,1,0.978476873589,'79959084988071','20040915012014'); INSERT INTO cur VALUES (7055,0,'1745._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | \'\'\'[[1740е пне.]]\'\'\' | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]]
\n[[1750. пне.]] | [[1749. пне.]] | [[1748. пне.]] | [[1747. пне.]] | [[1746. пне.]] | \'\'\'1745. пне.\'\'\' | [[1744. пне.]] | [[1743. пне.]] | [[1742. пне.]] | [[1741. пне.]] | [[1740. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011934','',0,0,0,1,0.1551791542,'79959084988065','20040915012024'); INSERT INTO cur VALUES (7056,0,'1746._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | \'\'\'[[1740е пне.]]\'\'\' | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]]
\n[[1751. пне.]] | [[1750. пне.]] | [[1749. пне.]] | [[1748. пне.]] | [[1747. пне.]] | \'\'\'1746. пне.\'\'\' | [[1745. пне.]] | [[1744. пне.]] | [[1743. пне.]] | [[1742. пне.]] | [[1741. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915011947','',0,0,0,1,0.654002696115,'79959084988052','20040915012036'); INSERT INTO cur VALUES (7057,0,'1747._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | \'\'\'[[1740е пне.]]\'\'\' | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]]
\n[[1752. пне.]] | [[1751. пне.]] | [[1750. пне.]] | [[1749. пне.]] | [[1748. пне.]] | \'\'\'1747. пне.\'\'\' | [[1746. пне.]] | [[1745. пне.]] | [[1744. пне.]] | [[1743. пне.]] | [[1742. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012001','',0,0,0,1,0.264529251151,'79959084987998','20040915012041'); INSERT INTO cur VALUES (7058,0,'1748._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | \'\'\'[[1740е пне.]]\'\'\' | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]]
\n[[1753. пне.]] | [[1752. пне.]] | [[1751. пне.]] | [[1750. пне.]] | [[1749. пне.]] | \'\'\'1748. пне.\'\'\' | [[1747. пне.]] | [[1746. пне.]] | [[1745. пне.]] | [[1744. пне.]] | [[1743. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012002','',0,0,0,1,0.606859950166,'79959084987997','20040915012057'); INSERT INTO cur VALUES (7059,0,'1749._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | \'\'\'[[1740е пне.]]\'\'\' | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]] | [[1710е пне.]]
\n[[1754. пне.]] | [[1753. пне.]] | [[1752. пне.]] | [[1751. пне.]] | [[1750. пне.]] | \'\'\'1749. пне.\'\'\' | [[1748. пне.]] | [[1747. пне.]] | [[1746. пне.]] | [[1745. пне.]] | [[1744. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012012','',0,0,0,1,0.068818735456,'79959084987987','20040915012100'); INSERT INTO cur VALUES (7060,0,'1750._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | \'\'\'[[1750е пне.]]\'\'\' | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]]
\n[[1755. пне.]] | [[1754. пне.]] | [[1753. пне.]] | [[1752. пне.]] | [[1751. пне.]] | \'\'\'1750. пне.\'\'\' | [[1749. пне.]] | [[1748. пне.]] | [[1747. пне.]] | [[1746. пне.]] | [[1745. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012023','',0,0,0,1,0.982520336277,'79959084987976','20040915012119'); INSERT INTO cur VALUES (7061,0,'1751._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | \'\'\'[[1750е пне.]]\'\'\' | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]]
\n[[1756. пне.]] | [[1755. пне.]] | [[1754. пне.]] | [[1753. пне.]] | [[1752. пне.]] | \'\'\'1751. пне.\'\'\' | [[1750. пне.]] | [[1749. пне.]] | [[1748. пне.]] | [[1747. пне.]] | [[1746. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012032','',0,0,0,1,0.589045835933,'79959084987967','20040915012124'); INSERT INTO cur VALUES (7062,0,'1752._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | \'\'\'[[1750е пне.]]\'\'\' | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]]
\n[[1757. пне.]] | [[1756. пне.]] | [[1755. пне.]] | [[1754. пне.]] | [[1753. пне.]] | \'\'\'1752. пне.\'\'\' | [[1751. пне.]] | [[1750. пне.]] | [[1749. пне.]] | [[1748. пне.]] | [[1747. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012041','',0,0,0,1,0.322584816871,'79959084987958','20040915012136'); INSERT INTO cur VALUES (7063,0,'1753._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | \'\'\'[[1750е пне.]]\'\'\' | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]]
\n[[1758. пне.]] | [[1757. пне.]] | [[1756. пне.]] | [[1755. пне.]] | [[1754. пне.]] | \'\'\'1753. пне.\'\'\' | [[1752. пне.]] | [[1751. пне.]] | [[1750. пне.]] | [[1749. пне.]] | [[1748. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012051','',0,0,0,1,0.186982234096,'79959084987948','20040915012146'); INSERT INTO cur VALUES (7064,0,'1754._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | \'\'\'[[1750е пне.]]\'\'\' | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]]
\n[[1759. пне.]] | [[1758. пне.]] | [[1757. пне.]] | [[1756. пне.]] | [[1755. пне.]] | \'\'\'1754. пне.\'\'\' | [[1753. пне.]] | [[1752. пне.]] | [[1751. пне.]] | [[1750. пне.]] | [[1749. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012100','',0,0,0,1,0.103752552114,'79959084987899','20040915012151'); INSERT INTO cur VALUES (7065,0,'1755._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | \'\'\'[[1750е пне.]]\'\'\' | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]]
\n[[1760. пне.]] | [[1759. пне.]] | [[1758. пне.]] | [[1757. пне.]] | [[1756. пне.]] | \'\'\'1755. пне.\'\'\' | [[1754. пне.]] | [[1753. пне.]] | [[1752. пне.]] | [[1751. пне.]] | [[1750. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012113','',0,0,0,1,0.682288563662,'79959084987886','20040915012207'); INSERT INTO cur VALUES (7066,0,'1756._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | \'\'\'[[1750е пне.]]\'\'\' | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]]
\n[[1761. пне.]] | [[1760. пне.]] | [[1759. пне.]] | [[1758. пне.]] | [[1757. пне.]] | \'\'\'1756. пне.\'\'\' | [[1755. пне.]] | [[1754. пне.]] | [[1753. пне.]] | [[1752. пне.]] | [[1751. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012123','',0,0,0,1,0.355817003341,'79959084987876','20040915012216'); INSERT INTO cur VALUES (7067,0,'1757._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | \'\'\'[[1750е пне.]]\'\'\' | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]]
\n[[1762. пне.]] | [[1761. пне.]] | [[1760. пне.]] | [[1759. пне.]] | [[1758. пне.]] | \'\'\'1757. пне.\'\'\' | [[1756. пне.]] | [[1755. пне.]] | [[1754. пне.]] | [[1753. пне.]] | [[1752. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012135','',0,0,0,1,0.649605411873,'79959084987864','20040915012223'); INSERT INTO cur VALUES (7068,0,'1758._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | \'\'\'[[1750е пне.]]\'\'\' | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]]
\n[[1763. пне.]] | [[1762. пне.]] | [[1761. пне.]] | [[1760. пне.]] | [[1759. пне.]] | \'\'\'1758. пне.\'\'\' | [[1757. пне.]] | [[1756. пне.]] | [[1755. пне.]] | [[1754. пне.]] | [[1753. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012145','',0,0,0,1,0.61598697054,'79959084987854','20040915012240'); INSERT INTO cur VALUES (7069,0,'1759._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | \'\'\'[[1750е пне.]]\'\'\' | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]] | [[1720е пне.]]
\n[[1764. пне.]] | [[1763. пне.]] | [[1762. пне.]] | [[1761. пне.]] | [[1760. пне.]] | \'\'\'1759. пне.\'\'\' | [[1758. пне.]] | [[1757. пне.]] | [[1756. пне.]] | [[1755. пне.]] | [[1754. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012151','',0,0,0,1,0.46807593129,'79959084987848','20040915012250'); INSERT INTO cur VALUES (7070,0,'1760._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | \'\'\'[[1760е пне.]]\'\'\' | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]]
\n[[1765. пне.]] | [[1764. пне.]] | [[1763. пне.]] | [[1762. пне.]] | [[1761. пне.]] | \'\'\'1760. пне.\'\'\' | [[1759. пне.]] | [[1758. пне.]] | [[1757. пне.]] | [[1756. пне.]] | [[1755. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012200','',0,0,0,1,0.187348072039,'79959084987799','20040915012302'); INSERT INTO cur VALUES (7071,0,'1761._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | \'\'\'[[1760е пне.]]\'\'\' | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]]
\n[[1766. пне.]] | [[1765. пне.]] | [[1764. пне.]] | [[1763. пне.]] | [[1762. пне.]] | \'\'\'1761. пне.\'\'\' | [[1760. пне.]] | [[1759. пне.]] | [[1758. пне.]] | [[1757. пне.]] | [[1756. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012215','',0,0,0,1,0.785179057524,'79959084987784','20040915012316'); INSERT INTO cur VALUES (7072,0,'1762._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | \'\'\'[[1760е пне.]]\'\'\' | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]]
\n[[1767. пне.]] | [[1766. пне.]] | [[1765. пне.]] | [[1764. пне.]] | [[1763. пне.]] | \'\'\'1762. пне.\'\'\' | [[1761. пне.]] | [[1760. пне.]] | [[1759. пне.]] | [[1758. пне.]] | [[1757. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012222','',0,0,0,1,0.707436430132,'79959084987777','20040915012322'); INSERT INTO cur VALUES (7073,0,'1763._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | \'\'\'[[1760е пне.]]\'\'\' | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]]
\n[[1768. пне.]] | [[1767. пне.]] | [[1766. пне.]] | [[1765. пне.]] | [[1764. пне.]] | \'\'\'1763. пне.\'\'\' | [[1762. пне.]] | [[1761. пне.]] | [[1760. пне.]] | [[1759. пне.]] | [[1758. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012239','',0,0,0,1,0.914571722464,'79959084987760','20040915012333'); INSERT INTO cur VALUES (7074,0,'1764._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | \'\'\'[[1760е пне.]]\'\'\' | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]]
\n[[1769. пне.]] | [[1768. пне.]] | [[1767. пне.]] | [[1766. пне.]] | [[1765. пне.]] | \'\'\'1764. пне.\'\'\' | [[1763. пне.]] | [[1762. пне.]] | [[1761. пне.]] | [[1760. пне.]] | [[1759. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012248','',0,0,0,1,0.522127252315,'79959084987751','20040915012344'); INSERT INTO cur VALUES (7075,0,'1765._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | \'\'\'[[1760е пне.]]\'\'\' | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]]
\n[[1770. пне.]] | [[1769. пне.]] | [[1768. пне.]] | [[1767. пне.]] | [[1766. пне.]] | \'\'\'1765. пне.\'\'\' | [[1764. пне.]] | [[1763. пне.]] | [[1762. пне.]] | [[1761. пне.]] | [[1760. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012302','',0,0,0,1,0.099477701401,'79959084987697','20040915012350'); INSERT INTO cur VALUES (7076,0,'1766._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | \'\'\'[[1760е пне.]]\'\'\' | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]]
\n[[1771. пне.]] | [[1770. пне.]] | [[1769. пне.]] | [[1768. пне.]] | [[1767. пне.]] | \'\'\'1766. пне.\'\'\' | [[1765. пне.]] | [[1764. пне.]] | [[1763. пне.]] | [[1762. пне.]] | [[1761. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012316','',0,0,0,1,0.762586500385,'79959084987683','20040915012451'); INSERT INTO cur VALUES (7077,0,'1767._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | \'\'\'[[1760е пне.]]\'\'\' | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]]
\n[[1772. пне.]] | [[1771. пне.]] | [[1770. пне.]] | [[1769. пне.]] | [[1768. пне.]] | \'\'\'1767. пне.\'\'\' | [[1766. пне.]] | [[1765. пне.]] | [[1764. пне.]] | [[1763. пне.]] | [[1762. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012322','',0,0,0,1,0.002109437716,'79959084987677','20040915012504'); INSERT INTO cur VALUES (7078,0,'1768._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | \'\'\'[[1760е пне.]]\'\'\' | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]]
\n[[1773. пне.]] | [[1772. пне.]] | [[1771. пне.]] | [[1770. пне.]] | [[1769. пне.]] | \'\'\'1768. пне.\'\'\' | [[1767. пне.]] | [[1766. пне.]] | [[1765. пне.]] | [[1764. пне.]] | [[1763. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012332','',0,0,0,1,0.938822457538,'79959084987667','20040915012512'); INSERT INTO cur VALUES (7079,0,'1769._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | \'\'\'[[1760е пне.]]\'\'\' | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]] | [[1730е пне.]]
\n[[1774. пне.]] | [[1773. пне.]] | [[1772. пне.]] | [[1771. пне.]] | [[1770. пне.]] | \'\'\'1769. пне.\'\'\' | [[1768. пне.]] | [[1767. пне.]] | [[1766. пне.]] | [[1765. пне.]] | [[1764. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012344','',0,0,0,1,0.931881386755,'79959084987655','20040915012522'); INSERT INTO cur VALUES (7080,0,'1770._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | \'\'\'[[1770е пне.]]\'\'\' | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]]
\n[[1775. пне.]] | [[1774. пне.]] | [[1773. пне.]] | [[1772. пне.]] | [[1771. пне.]] | \'\'\'1770. пне.\'\'\' | [[1769. пне.]] | [[1768. пне.]] | [[1767. пне.]] | [[1766. пне.]] | [[1765. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012349','',0,0,0,1,0.918781309816,'79959084987650','20040915012538'); INSERT INTO cur VALUES (7081,0,'1771._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | \'\'\'[[1770е пне.]]\'\'\' | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]]
\n[[1776. пне.]] | [[1775. пне.]] | [[1774. пне.]] | [[1773. пне.]] | [[1772. пне.]] | \'\'\'1771. пне.\'\'\' | [[1770. пне.]] | [[1769. пне.]] | [[1768. пне.]] | [[1767. пне.]] | [[1766. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012451','',0,0,0,1,0.44652865941,'79959084987548','20040915012544'); INSERT INTO cur VALUES (7082,0,'1772._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | \'\'\'[[1770е пне.]]\'\'\' | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]]
\n[[1777. пне.]] | [[1776. пне.]] | [[1775. пне.]] | [[1774. пне.]] | [[1773. пне.]] | \'\'\'1772. пне.\'\'\' | [[1771. пне.]] | [[1770. пне.]] | [[1769. пне.]] | [[1768. пне.]] | [[1767. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012504','',0,0,0,1,0.741195249716,'79959084987495','20040915012559'); INSERT INTO cur VALUES (7083,0,'1773._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | \'\'\'[[1770е пне.]]\'\'\' | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]]
\n[[1778. пне.]] | [[1777. пне.]] | [[1776. пне.]] | [[1775. пне.]] | [[1774. пне.]] | \'\'\'1773. пне.\'\'\' | [[1772. пне.]] | [[1771. пне.]] | [[1770. пне.]] | [[1769. пне.]] | [[1768. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012511','',0,0,0,1,0.198760867677,'79959084987488','20040915012609'); INSERT INTO cur VALUES (7084,0,'1774._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | \'\'\'[[1770е пне.]]\'\'\' | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]]
\n[[1779. пне.]] | [[1778. пне.]] | [[1777. пне.]] | [[1776. пне.]] | [[1775. пне.]] | \'\'\'1774. пне.\'\'\' | [[1773. пне.]] | [[1772. пне.]] | [[1771. пне.]] | [[1770. пне.]] | [[1769. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012522','',0,0,0,1,0.24390641099,'79959084987477','20040915012619'); INSERT INTO cur VALUES (7085,0,'1775._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | \'\'\'[[1770е пне.]]\'\'\' | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]]
\n[[1780. пне.]] | [[1779. пне.]] | [[1778. пне.]] | [[1777. пне.]] | [[1776. пне.]] | \'\'\'1775. пне.\'\'\' | [[1774. пне.]] | [[1773. пне.]] | [[1772. пне.]] | [[1771. пне.]] | [[1770. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012538','',0,0,0,1,0.813837031281,'79959084987461','20040915012629'); INSERT INTO cur VALUES (7086,0,'1776._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | \'\'\'[[1770е пне.]]\'\'\' | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]]
\n[[1781. пне.]] | [[1780. пне.]] | [[1779. пне.]] | [[1778. пне.]] | [[1777. пне.]] | \'\'\'1776. пне.\'\'\' | [[1775. пне.]] | [[1774. пне.]] | [[1773. пне.]] | [[1772. пне.]] | [[1771. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012544','',0,0,0,1,0.758218835461,'79959084987455','20040915012639'); INSERT INTO cur VALUES (7087,0,'1777._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | \'\'\'[[1770е пне.]]\'\'\' | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]]
\n[[1782. пне.]] | [[1781. пне.]] | [[1780. пне.]] | [[1779. пне.]] | [[1778. пне.]] | \'\'\'1777. пне.\'\'\' | [[1776. пне.]] | [[1775. пне.]] | [[1774. пне.]] | [[1773. пне.]] | [[1772. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012558','',0,0,0,1,0.29107917626,'79959084987441','20040915012648'); INSERT INTO cur VALUES (7088,0,'1778._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | \'\'\'[[1770е пне.]]\'\'\' | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]]
\n[[1783. пне.]] | [[1782. пне.]] | [[1781. пне.]] | [[1780. пне.]] | [[1779. пне.]] | \'\'\'1778. пне.\'\'\' | [[1777. пне.]] | [[1776. пне.]] | [[1775. пне.]] | [[1774. пне.]] | [[1773. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012609','',0,0,0,1,0.652786571371,'79959084987390','20040915012656'); INSERT INTO cur VALUES (7089,0,'1779._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | \'\'\'[[1770е пне.]]\'\'\' | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]] | [[1740е пне.]]
\n[[1784. пне.]] | [[1783. пне.]] | [[1782. пне.]] | [[1781. пне.]] | [[1780. пне.]] | \'\'\'1779. пне.\'\'\' | [[1778. пне.]] | [[1777. пне.]] | [[1776. пне.]] | [[1775. пне.]] | [[1774. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012619','',0,0,0,1,0.749437013524,'79959084987380','20040915012705'); INSERT INTO cur VALUES (7090,0,'1780._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | \'\'\'[[1780е пне.]]\'\'\' | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]]
\n[[1785. пне.]] | [[1784. пне.]] | [[1783. пне.]] | [[1782. пне.]] | [[1781. пне.]] | \'\'\'1780. пне.\'\'\' | [[1779. пне.]] | [[1778. пне.]] | [[1777. пне.]] | [[1776. пне.]] | [[1775. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012629','',0,0,0,1,0.183125374924,'79959084987370','20040915012714'); INSERT INTO cur VALUES (7091,0,'1781._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | \'\'\'[[1780е пне.]]\'\'\' | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]]
\n[[1786. пне.]] | [[1785. пне.]] | [[1784. пне.]] | [[1783. пне.]] | [[1782. пне.]] | \'\'\'1781. пне.\'\'\' | [[1780. пне.]] | [[1779. пне.]] | [[1778. пне.]] | [[1777. пне.]] | [[1776. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012639','',0,0,0,1,0.995292483361,'79959084987360','20040915012729'); INSERT INTO cur VALUES (7092,0,'1782._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | \'\'\'[[1780е пне.]]\'\'\' | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]]
\n[[1787. пне.]] | [[1786. пне.]] | [[1785. пне.]] | [[1784. пне.]] | [[1783. пне.]] | \'\'\'1782. пне.\'\'\' | [[1781. пне.]] | [[1780. пне.]] | [[1779. пне.]] | [[1778. пне.]] | [[1777. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012646','',0,0,0,1,0.450060093519,'79959084987353','20040915012734'); INSERT INTO cur VALUES (7093,0,'1783._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | \'\'\'[[1780е пне.]]\'\'\' | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]]
\n[[1788. пне.]] | [[1787. пне.]] | [[1786. пне.]] | [[1785. пне.]] | [[1784. пне.]] | \'\'\'1783. пне.\'\'\' | [[1782. пне.]] | [[1781. пне.]] | [[1780. пне.]] | [[1779. пне.]] | [[1778. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012655','',0,0,0,1,0.738596197096,'79959084987344','20040915012743'); INSERT INTO cur VALUES (7094,0,'1784._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | \'\'\'[[1780е пне.]]\'\'\' | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]]
\n[[1789. пне.]] | [[1788. пне.]] | [[1787. пне.]] | [[1786. пне.]] | [[1785. пне.]] | \'\'\'1784. пне.\'\'\' | [[1783. пне.]] | [[1782. пне.]] | [[1781. пне.]] | [[1780. пне.]] | [[1779. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012704','',0,0,0,1,0.239024607576,'79959084987295','20040915012808'); INSERT INTO cur VALUES (7095,0,'1785._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | \'\'\'[[1780е пне.]]\'\'\' | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]]
\n[[1790. пне.]] | [[1789. пне.]] | [[1788. пне.]] | [[1787. пне.]] | [[1786. пне.]] | \'\'\'1785. пне.\'\'\' | [[1784. пне.]] | [[1783. пне.]] | [[1782. пне.]] | [[1781. пне.]] | [[1780. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012713','',0,0,0,1,0.280659430325,'79959084987286','20040915012848'); INSERT INTO cur VALUES (7096,0,'1786._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | \'\'\'[[1780е пне.]]\'\'\' | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]]
\n[[1791. пне.]] | [[1790. пне.]] | [[1789. пне.]] | [[1788. пне.]] | [[1787. пне.]] | \'\'\'1786. пне.\'\'\' | [[1785. пне.]] | [[1784. пне.]] | [[1783. пне.]] | [[1782. пне.]] | [[1781. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012728','',0,0,0,1,0.234392889419,'79959084987271','20040915012856'); INSERT INTO cur VALUES (7097,0,'1787._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | \'\'\'[[1780е пне.]]\'\'\' | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]]
\n[[1792. пне.]] | [[1791. пне.]] | [[1790. пне.]] | [[1789. пне.]] | [[1788. пне.]] | \'\'\'1787. пне.\'\'\' | [[1786. пне.]] | [[1785. пне.]] | [[1784. пне.]] | [[1783. пне.]] | [[1782. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012734','',0,0,0,1,0.561351250653,'79959084987265','20040915012907'); INSERT INTO cur VALUES (7098,0,'1788._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | \'\'\'[[1780е пне.]]\'\'\' | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]]
\n[[1793. пне.]] | [[1792. пне.]] | [[1791. пне.]] | [[1790. пне.]] | [[1789. пне.]] | \'\'\'1788. пне.\'\'\' | [[1787. пне.]] | [[1786. пне.]] | [[1785. пне.]] | [[1784. пне.]] | [[1783. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012742','',0,0,0,1,0.162887587288,'79959084987257','20040915012924'); INSERT INTO cur VALUES (7099,0,'1789._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | \'\'\'[[1780е пне.]]\'\'\' | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]] | [[1750е пне.]]
\n[[1794. пне.]] | [[1793. пне.]] | [[1792. пне.]] | [[1791. пне.]] | [[1790. пне.]] | \'\'\'1789. пне.\'\'\' | [[1788. пне.]] | [[1787. пне.]] | [[1786. пне.]] | [[1785. пне.]] | [[1784. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012808','',0,0,0,1,0.467279101474,'79959084987191','20040915012935'); INSERT INTO cur VALUES (7100,0,'1790._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | \'\'\'[[1790е пне.]]\'\'\' | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]]
\n[[1795. пне.]] | [[1794. пне.]] | [[1793. пне.]] | [[1792. пне.]] | [[1791. пне.]] | \'\'\'1790. пне.\'\'\' | [[1789. пне.]] | [[1788. пне.]] | [[1787. пне.]] | [[1786. пне.]] | [[1785. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012847','',0,0,0,1,0.670283802631,'79959084987152','20040915012945'); INSERT INTO cur VALUES (7101,0,'1791._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | \'\'\'[[1790е пне.]]\'\'\' | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]]
\n[[1796. пне.]] | [[1795. пне.]] | [[1794. пне.]] | [[1793. пне.]] | [[1792. пне.]] | \'\'\'1791. пне.\'\'\' | [[1790. пне.]] | [[1789. пне.]] | [[1788. пне.]] | [[1787. пне.]] | [[1786. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012855','',0,0,0,1,0.069998955387,'79959084987144','20040915012957'); INSERT INTO cur VALUES (7102,0,'1792._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | \'\'\'[[1790е пне.]]\'\'\' | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]]
\n[[1797. пне.]] | [[1796. пне.]] | [[1795. пне.]] | [[1794. пне.]] | [[1793. пне.]] | \'\'\'1792. пне.\'\'\' | [[1791. пне.]] | [[1790. пне.]] | [[1789. пне.]] | [[1788. пне.]] | [[1787. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012906','',0,0,0,1,0.797236701379,'79959084987093','20040915013006'); INSERT INTO cur VALUES (7103,0,'1793._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | \'\'\'[[1790е пне.]]\'\'\' | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]]
\n[[1798. пне.]] | [[1797. пне.]] | [[1796. пне.]] | [[1795. пне.]] | [[1794. пне.]] | \'\'\'1793. пне.\'\'\' | [[1792. пне.]] | [[1791. пне.]] | [[1790. пне.]] | [[1789. пне.]] | [[1788. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012924','',0,0,0,1,0.961385366023,'79959084987075','20040915013019'); INSERT INTO cur VALUES (7104,0,'1794._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | \'\'\'[[1790е пне.]]\'\'\' | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]]
\n[[1799. пне.]] | [[1798. пне.]] | [[1797. пне.]] | [[1796. пне.]] | [[1795. пне.]] | \'\'\'1794. пне.\'\'\' | [[1793. пне.]] | [[1792. пне.]] | [[1791. пне.]] | [[1790. пне.]] | [[1789. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012934','',0,0,0,1,0.595163395905,'79959084987065','20040915013034'); INSERT INTO cur VALUES (7105,0,'1795._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | \'\'\'[[1790е пне.]]\'\'\' | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]]
\n[[1800. пне.]] | [[1799. пне.]] | [[1798. пне.]] | [[1797. пне.]] | [[1796. пне.]] | \'\'\'1795. пне.\'\'\' | [[1794. пне.]] | [[1793. пне.]] | [[1792. пне.]] | [[1791. пне.]] | [[1790. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012945','',0,0,0,1,0.794118463897,'79959084987054','20040915013044'); INSERT INTO cur VALUES (7106,0,'1796._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | \'\'\'[[1790е пне.]]\'\'\' | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]]
\n[[1801. пне.]] | [[1800. пне.]] | [[1799. пне.]] | [[1798. пне.]] | [[1797. пне.]] | \'\'\'1796. пне.\'\'\' | [[1795. пне.]] | [[1794. пне.]] | [[1793. пне.]] | [[1792. пне.]] | [[1791. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915012957','',0,0,0,1,0.467626690617,'79959084987042','20040916035039'); INSERT INTO cur VALUES (7107,0,'1797._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | \'\'\'[[1790е пне.]]\'\'\' | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]]
\n[[1802. пне.]] | [[1801. пне.]] | [[1800. пне.]] | [[1799. пне.]] | [[1798. пне.]] | \'\'\'1797. пне.\'\'\' | [[1796. пне.]] | [[1795. пне.]] | [[1794. пне.]] | [[1793. пне.]] | [[1792. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915013006','',0,0,0,1,0.78913656333,'79959084986993','20040916035051'); INSERT INTO cur VALUES (7108,0,'1798._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | \'\'\'[[1790е пне.]]\'\'\' | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]]
\n[[1803. пне.]] | [[1802. пне.]] | [[1801. пне.]] | [[1800. пне.]] | [[1799. пне.]] | \'\'\'1798. пне.\'\'\' | [[1797. пне.]] | [[1796. пне.]] | [[1795. пне.]] | [[1794. пне.]] | [[1793. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
\n\n[[bg:1798]]','+bg:',76,'Webkid','20050121132434','',0,0,0,0,0.273998773784,'79949878867565','20050121132434'); INSERT INTO cur VALUES (7109,0,'1799._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | \'\'\'[[1790е пне.]]\'\'\' | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]] | [[1760е пне.]]
\n[[1804. пне.]] | [[1803. пне.]] | [[1802. пне.]] | [[1801. пне.]] | [[1800. пне.]] | \'\'\'1799. пне.\'\'\' | [[1798. пне.]] | [[1797. пне.]] | [[1796. пне.]] | [[1795. пне.]] | [[1794. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915013034','',0,0,0,1,0.120708213244,'79959084986965','20040916035122'); INSERT INTO cur VALUES (7110,0,'1800._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[19. век пне.]] | \'\'\'[[18. век пне.]]\'\'\' | [[17. век пне.]]
\n[[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | \'\'\'[[1800е пне.]]\'\'\' | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]]
\n[[1805. пне.]] | [[1804. пне.]] | [[1803. пне.]] | [[1802. пне.]] | [[1801. пне.]] | \'\'\'1800. пне.\'\'\' | [[1799. пне.]] | [[1798. пне.]] | [[1797. пне.]] | [[1796. пне.]] | [[1795. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040915013042','',0,0,0,1,0.276474331634,'79959084986957','20040916035134'); INSERT INTO cur VALUES (7111,0,'Словени','*[[етногенеза Словена]]\n*[[словенски језици]]\n*[[хронологија старословенског наоружања]]\n\n[[Category:Словени]]','+Category:Словени',170,'Покрајац','20050210191525','',0,0,0,0,0.597024522068,'79949789808474','20050210191525'); INSERT INTO cur VALUES (7112,0,'Словенски_језици','Упркос веома уочљивој сродности словенских језика и њиховој великој типолошкој сличности, словенски свет је знатно изразитије издиференциран бројем књижевних (стандардних) језика него квалитетом и распоном словенских међудијалекатских разлика, поготову ако се у том погледу направи поређење са језичком ситуацијом, на пример, у [[Немачка|Немачкој]], [[Француска|Француској]] или [[Шпанија|Шпанији]], где наспрам већих регионалних језичких разлика постоји само по један књижевни језик (у знатно ужој сфери употребе у Француској постоји и окситански [или провансалски], а у Шпанији каталонски). Штавише, тенденције ка издвајању нових књижевних језика у словенском језичком свету сежу до најновије историје, чему готово да нема паралеле другде у [[Европа|Европи]].\n\nСловенски језици обично се деле на три групе и мада та подела није без недостатака, за сада је боља од других које су предлагане (в. о томе више у одељку о словенским језицима у оквиру индоевропских). Источнословенска група обухвата [[руски језик]] (159 милиона говорних представника), [[украјински језик|украјински]] (42,5 милиона) и [[белоруски језик]] (9,3 милиона). Западнословенска група обухвата [[пољски језик]] (39 милиона), [[чешки језик|чешки]] (10 милиона), [[словачки језик|словачки]] (5 милиона) и [[лужичкосрпски језик]] (око 50 хиљада). Јужнословенска група обухвата [[српски језик]] (њиме, заједно са [[српско-хрватски језички простор|варијантама истог језика]] које данас имају друге називе, говори око 17 милиона људи), [[словеначки језик|словеначки]] (2 милиона) [[бугарски језик|бугарски]] (8,9 милиона) и [[македонски језик]] (1,5 милион).\n\n\'\'НАПОМЕНА. - Подаци су наведени према књизи: А. Е. Супрун,\'\' \'\'\'\'\'Введение в славянскую филологиню,\'\'\'\'\' \'\'2-е издание, переработанное, Минск, 1989, стр. 13. Број говорних представника једног језика и број представника одговарајућег народа некад се не подудара (упор. у одељку\'\' \'\'\'\'\'Етнички аспект)\'\'\'\'\' \'\'јер има доста примера да представници једног народа свакодневно говоре језиком који им није матерњи и владају њиме као матерњим језиком (што је, на пример, чест случај са руским језиком у Заједници Независних Држава, или са Украјинцима у САД и Канади, којих има око пет милиона и који говоре енглески или француски језик исто као матерњи језик, а многи, вероватно, и боље него матерњи, украјински језик). У Русији је 1989. године било 119 865 946 Руса (81,53%), чији је матерњи језик руски, 7 495 454 (5,1%) становника Русије који нису Руси, а навели су руски као матерњи језик и 16 405 826 становника (11,1%) који су руски навели као свој други језик (према књизи\'\' \'\'\'\'\'Народы России,\'\'\'\'\' 1994).\'\'\n\nИзворни словенски лингвоними су, према изложеном редоследу: \'\'русский язык, українська мова, беларускаь мова, јęzyk polski,český jazyk (čeština), slovenský jazyk (slovenčina), hornjoserbčina, dolnoserbska reč (dolnoserbski jezik), српски језик {српскохрватски, хрватскосрпски, хрватски или српски, српски или хрватски, српски, хрватски језик), български език, slovenski jezik (slovenčina), македонски јeзик.\'\'\n\nИако су према структури доста слични, словенски књижевни језици се на више начина међусобно разликују.\n\nУ погледу \'\'броја говорних представника\'\' појединих језика словенски језици обухватају и тако велике језике као што су руски (једини словенски језик који је по размерама у којима функционише и светски језик), украјински или пољски и, с друге стране, књижевне микро језике, као што је, на пример, [[русински језик]] у [[Југославија|Југославији]], или језик [[Градишћански Хрвати|Градишћанских Хрвата]] у Аустрији, или језик [[Молиски Словени|Молиских Словена]] у области Молизе у средњој Италији итд.\n\nУ погледу односа \'\'језик - народ\'\' словенски језици у већини случајева имају диференцијалну функцију јер представљају специфична обележја појединих словенских народа.\n\n[[пољски језик|Пољским језиком]] говори у [[Пољска|Пољској]], поред [[Пољаци|Пољака]], и око сто педесет хиљада [[Кашуби|Кашуба]] (данас готово сасвим измешаних са [[Пољаци|Пољацима]]), које неки сматрају засебним словенским народом, док су, према (преовлађујућем) мишљењу других, [[Кашуби]] данас део пољског народа.\n\nДрукчији је пример [[Лужички Срби|Лужичких Срба]]. Тај словенски народ има два књижевна језика ([[горњолужичкосрпски језик|горњолужичкосрпски]] и [[доњолужичкосрпски језик|доњолужичкосрпски]]) који се у новијој славистици са доста основа третирају и као две књижевне варијанте истог језика. Варијантна књижевнојезичка подељеност [[Лужички Срби|Лужичких Срба]] у знатној мери је историјски условљена њиховом конфесионалном подељеношћу (в. у књизи одељак о формирању лужичкосрпских књижевних језика).\n\nИ у погледу \'\'варијантне издиференцираности\'\' српски књижевни језик разликује се од других словенских књижевних језика. Ако су пре конституисања југословенске државе, кроз скоро цео XIX век, најугледнији културни посленици [[Срби|Срба]] и [[Хрвати|Хрвата]] и тежили стварању заједничког књижевног језика, од конституисања заједничке државе [[Срби|Срба]], [[Хрвати|Хрвата]] и [[Словенци|Словенаца]] [[1918]]. године (односно [[Југославија|Југославије]], од [[1928]]. године) па до најновијег времена код [[Хрвати|Хрвата]] је стално јачала тенденција да се западна варијанта [[српскохрватски језик|српскохрватског]] књижевног језика издвоји и да добије статус посебног, [[хрватски језик|хрватског]] књижевног језика, који су присталице такве идеје виделе и као књижевни језик [[Срби|Срба]] у [[Хрватска|Хрватској]]. Томе су се [[Срби]] с разлогом противили, видећи у ускраћивању могућности да свој књижевни језик назову српским етничким именом претњу свом националном идентитету (в. посебан одељак у књизи, посвећен формирању српског књижевног језика, стр. 116-120).\n\nСловенски језици међусобно се разликују и у погледу \'\'континуитета књижевнојезичког статуса.\'\' Најстарији словенски књижевни језик - [[старословенски језик]] створен је још у [[9. век|IX веку]], а најмлађи, [[македонски језик|македонски]] и [[русински језик|русински]], стекли су статус књижевног (стандардног) језика у савременом смислу речи тек после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Континуитет развоја готово свих словенских књижевних језика био је због неповољних историјских околности ометан или чак у дужем периоду и прекидан, што најмање важи за [[руски језик|руски]] књижевни језик. Континуитет развоја појединог књижевног језика по правилу је у мање или више тесној вези са континуитетом државности одговарајуће словенске земље.\n\nСавремени словенски језици су, по природи ствари, живи језици, али у историји словенских језика било је и таквих који више не постоје. Поред [[старословенски језик|старословенског језика]] (в. о њему посебан одељак у књизи), који данас постоји као богослужбени језик [[православље|православних]] словенских цркава (у том случају се назива црквенословенски) па се зато и не може сматрати мртвим језиком у правом смислу речи, у мртве словенске језике спадају западнословенски језици: [[полапски језик|полапски]] и [[словински језик|словински]].\n\n[[полапски језик|Полапским језиком]] говорило се на широкој територији између доње и средње [[Лаба|Лабе]] (Елбе) на западу и доње [[Одра|Одре]] на истоку. Од [[10. век|Х века]] [[Полапски Словени]] потпали су под [[Германи|германску]] власт, у [[18. век|XVIII веку]] су изгубили национални идентитет, а ускоро затим нестали су и последњи људи који су говорили полапски језик. Захваљујући неколицини научника и аматера који су посветили извесну пажњу полапском језику пре него што је дефинитивно престао да постоји, записани су текстови на том језику и састављен мали речник, што је касније омогућило његову граматичку реконструкцију.\n\n[[словински језик|Словински језик]], према неким мишљењима један од [[кашупски језик|кашупских]] [[дијалекат|дијалеката]] (данас група [[пољски језик|пољских]] дијалеката), којим су говорили [[Поморански Словени]] (око језера [[Леб, језеро|Леба]] и [[Гардно, језеро|Гардно]] у [[Пољска|пољском]] [[Поморје у Пољској|Поморју]]) одржао се дуже - до средине [[20. век|XX века]], иако су говорни представници тог језика такође били изложени [[германизација|германизацији]]. Боље је и потпуније описан од [[полапски језик|полапског језика]], а [[1950]]. године чак је направљен и [[магнетофон|магнетофонски]] запис говора једног од последњих живих представника тог језика.\n\nСловенски језици се међусобно разликују и према томе како је текао \'\'процес формирања књижевног језика\'\' у сваком поједином случају, што се разматра у посебном делу \'\'Увода у славистику\'\' (в. о формирању словенских књижевних језика, стр. 108-162).\n\n==Класификација словенских језика==\n\n*[[Јужнословенски језици]]\n*[[Западнословенски језици]]\n*[[Источнословенски језици]]\n*[[Словенски микројезици]]\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].\n\n[[az:Slavyan qrupu]]\n[[be:Славянскія мовы]]\n[[bg:Славянски езици]]\n[[bs:Slaveni]]\n[[ca:Llengua eslava]]\n[[cs:Slovanské jazyky]]\n[[de:Slawische Sprachen]]\n[[en:Slavic languages]]\n[[eo:Slava lingvaro]]\n[[fr:Langues slaves]]\n[[he:שפות סלאביות]]\n[[hr:Slaveni]]\n[[id:Bahasa Slavia]]\n[[ja:スラヴ諸語]]\n[[lt:Slavai]]\n[[nl:Slavische talen]]\n[[pl:Języki słowiańskie]]\n[[ro:Limbile slavice]]\n[[ru:Славянские языки]]\n[[sl:Slovanski jeziki]]\n[[sv:Slaviska språk]]\n[[tl:Mga wikang Eslabo]]\n[[uk:Слов’яни]]','',124,'Милош','20050312164122','',0,0,0,0,0.319175878223,'79949687835877','20050312164320'); INSERT INTO cur VALUES (7113,0,'Етногенеза_Словена','==Најстарији историографски извори о Словенима==\n\nУ историографским изворима Словени се помињу релативно касно, што се може објаснити чињеницом да они нису могли оставити сведочанства о својој историји до великих сеоба средином првог миленијума наше ере јер нису имали писменост, док је за хроничаре и историчаре грчког и латинског језика интересантно било пре свега оно што се догађало у њиховим државама или у вези са њиховим државама. Други народи били су занимљиви углавном ако су угрожавали границе царства, или ако су стајали на путу проширивања царства, што није био случај са Словенима све до великих сеоба народа.\n\nПостоје две врсте најстаријих историографских извора који се са мање или више поузданости односе на Словене. Једни су они у којима се не помињу Словени него неки други народи који би, у ствари, према опису могли бити Словени, а други су они у којима се употребљава етноним Словени или неки други етноним за који се зна да се употребљавао за именовање Словена или неког њиховог дела. Што се првих извора тиче, погрешно идентификовање далеких или мање познатих народа и подвођење мање познатих под име суседног, познатијег народа представља лако разумљиву појаву. Тако су антички историчари често називали Скитима различите народе северно од Црног мора иако је познато да то нису увек били Скити.\n\nГрчки историчар Херодот (V век п. н. е.) у четвртој књизи своје \'\'Историје\'\' подробно описује Скитију, скитска племена и њихове суседе, говорећи, поред осталог, и о Скитима - ратарима, Неурима, Будинима и другим племенима. Има претпоставки, али без довољно аргумената, да су ти Скити - ратари (пољопривредна делатност је иначе била доста нетипична за Ските) заправо били Словени, као што има покушаја да се Неури и Будини објасне неким касније посведоченим словенским етнонимима и топонимима.\n\nЗнатно касније, у I и II веку н. е. римски и грчки аутори Тацит \'\'(у Германији),\'\' Плиније Старији \'\'(у Природној историји)\'\' и Птоломеј \'\'(у Приручнику из географије)\'\' помињу велики народ Венеда (Венета) између Балтичког мора и Карпата. Пошто се етноним Венети у различитим фонетским и ортографским варијантама од далеке прошлости до данас везује за Словене, или бар за део Словена (в. одељак о словенским етнонимима), може се рећи да поменути извори садрже и прва поузданија, иако оскудна сведочанства о Словенима.\n\nЕтноним Словени (као Склавени) први пут помиње Псеудо-Цезарије (IV-V век; видети: \'\'Византијски извори за историју народа Југославије\'\' I). Знатно опширније о Словенима се говори у делу историчара Јорданиса (VI век) посвећеном историји Гота. Користећи различите изворе, између осталог и нека старија историографска дела која до нас нису дошла, Јорданис је, поред осталог, са доста података одредио границе територије на којој живе Венеди. На једном месту наводи да се Венеди већином зову Словени и Анти, а на другом да описану територију насељавају народи који потичу од истог племена: Венеди, Словени и Анти, тако да се назив Венеди једном појављује као општији, а други пут у ужем значењу. Територија на којој су живели одређена је, према Јорданису, северним обронцима Карпата, горњим током Висле, реком Прут на западу и Дњепром на истоку. Јорданис прецизира и где живе поједини поменути народи у оквиру те територије, али тумачење неких топонима које он користи у науци још увек су спорна.\n\nСредином VI века и византијски историчар Прокопије Кесаријски говори о томе да су Словени и Анти истог порекла, штавише да су их раније звали Спори јер су живели у \"расејању\", тј. у међусобно удаљеним насељима, заузимајући већи део леве обале Истра (трачки назив за доњи Дунав). Он наводи и доста података о њиховом начину живота, начину ратовања и о њиховим веровањима.\n\nОпширнији подаци о Словенима дати су у војном приручнику Псеудо-Маврикија крајем .VI и почетком VII века н. е., а у анонимном делу \'\'Равенска космографија\'\' (VII-VIII век), које је вероватно превод грчког текста из V/VI или VII века, помиње се земља Скита, одакле потичу Словени.\n\nПочев од VI века Словени су, судећи према све бројнијим историографским изворима у којима се о њима говори и према значају који су им на тај начин савременици придавали (описујући њихове сукобе са Византијом, са Германима и другим народима источне, југоисточне и централне Европе), већ имали важно место на европској историјској сцени. Међутим, историографски подаци који су нам доступни сами за себе не могу да ближе осветле многе важне стране живота и културе Словена тога времена, а још мање могу да осветле претходне векове њихове историје. Зато се у реконструкцији најстаријих периода словенске историје ослањамо и на друге изворе и чињенице: археолошке, лингвистичке, етнографске итд.\n\n==Словени у светлу археолошких истраживања==\n\nОсновни проблем у проучавању етногенезе јесте недостатак материјалних чињеница које би поткрепиле ову или ону теорију. Археологија као наука о историји народа, друштава и култура према сачуваним материјалним чињеницама има велику улогу у проучавању етногенезе. Зато и у проучавању најстарије историје Словена археологији припада важно место. За разлику од лингвистичких података, којима често недостаје довољна просторна и временска одређеност када је о далекој историји језика реч, археолошки материјали су у том погледу конкретнији и одређенији. Међутим, један од главних проблема у вези са археолошким чињеницама јесте у томе што их често има мање него што је потребно да се нека теорија довољно добро аргументује таквом врстом грађе. Због тога савремена славистика тежи комплексном приступу проучавању проблема словенске етногенезе, у који су укључене различите науке, пре свега - лингвистика, археологија, антропологија, историја, етнографија и друге.\n\nУ археолошким етногенетским теоријама водећа улога припада ретроспективном методу истраживања, који се састоји у сукцесивном праћењу извора основних археолошких култура. Од културе која је несумњиво словенска и која припада раном средњем веку или касноантичком добу истраживања се усмеравају према даљој прошлости, према старинама које су у генетској вези са раносредњовековним, односно касноантичким, а затим према још старијим културама.\n\nУкупност археолошки посведочених особина неке културе или карактеристичног периода у њеном развоју назива се археолошком културом. Чињенице археолошке културе су, на пример, станишта, гробови, обреди, ношња, дела ликовне уметности, оруђе, оружје, накит, играчке, грнчарија, трагови исхране (нпр. остаци житарица), кости домаћих или дивљих животиња близу станишта итд. Ако археолошке културе обухватају сталне и вишекратно поновљене истоврсне спојеве особина материјалне и духовне културе у вези са одређеним ареалом током мање или више дужег периода, има основа да се сматра да одговарају одређеним етничким скупинама. На основу таквих специфичних црта културе, као што су станишта, одећа, обреди, обичаји, уметност, у целини или у појединостима, као и на основу језика и антрополошке структуре, сразмерно поуздано може се разликовати једна етничка формација од друге током читавог времена њиховог постојања.\n\nПри издвајању одређених археолошких култура поред етнографских особина узимају се у .обзир и обележја која су географски условљена, или елементи који су у вези са производном делатношћу или са друштвеним развојем. Зато није искључено да поједине археолошке културе, међу њима и оне које нису идентификоване на основу комплекса обележја него само преко појединачних културних елемената, не одговарају етничким заједницама којима се приписују.\n\nАрхеолошке културе могу бити моноетничке, када је само један народ носилац одређене археолошке културе, или полиетничке, када је извесна археолошка култура заједничка за више народа, што је лако разумљиво јер је у даљој прошлости човечанства било много миграција и продирања једне етничке групе или неколико етничких група на територију других. Такве археолошке културе разликују се од других пре свега по томе што се у оквиру њих срећу различити начини сахрањивања, различити типови архитектуре, различити начини израде грнчарије и друга обележја. Међу археолошким културама које се доводе у везу са Словенима има и моноетничких и полиетничких.\n\nПрема историјским изворима, у време стварања првих словенских држава словенска култура била је доста монолитна, а њене археолошке границе се углавном поклапају са границама територија које су населили Словени. Врло је уочљиво да је та култура природно израсла из словенске културе старијег времена - из VI и из VII века. Међутим, када се ретроспективним методом крене у нешто даљу прошлост, тај континуитет се већ од V века теже прати: уместо чисто словенске културе налазе се или полиетничке археолошке културе које имају и словенска обележја, или несловенске културе. Словенска обележја у полиетничким културама значила би да су Словени до VI века н. е. често живели у тесним контактима са другим народима, делом и измешани са њима, али нису подлегли акултурацији него су на историјску сцену изашли културно јаки и етнојезички сразмерно компактни, вероватно претходно асимиловавши нека несловенска племена или њихове делове са којима су били у најтешњем контакту.\n\nНајшири и најстарији културни оквир археолошке стране проблема словенске етногенезе и глотогенезе представља култура поља погребних урни, која је од бронзаног доба до средине првог миленијума пре Христа постојала у већем делу Европе, обухватајући простор од горњег тока Лоаре, Сене и Рајне на западу до Висле, Буга и горњег Дњепра на истоку, од ушћа Одре на северу до крајњег југа Апенинског полуострва, захватајући средњи и северозападни део Балканског полуострва. Култура поља погребних урни, која је постојала на том широком простору, представљала је основу за каснији развој пракелтске, праиталске, прагерманске, илирске и, врло вероватно, неких других етничких култура, због чега се у новијој археологији поистовећује са староевропском културном и језичком заједницом, којом је био обухваћен знатан део Индоевропљана.\n\nКултури поља погребних урни припадала је \'\'лужичка култура\'\' (археолошке културе често добијају називе према местима где су откривене, у овом случају то су словенске Лужице, у источној Немачкој). Она се у последњим вековима другог и током прве половине првог миленијума пре Христа простирала између горње Лабе на западу, Висле на истоку и области северно од средњег Подунавља. Иако је приписивана и Келтима, и Германима, и Словенима, и Илирима, и другим народима, њена припадност није поуздано и једнозначно утврђена, али је извесно да млађе археолошке културе које несумњиво припадају тим народима немају особине које би сведочиле о њиховој директној генетској вези са лужичком културом. Лужичка племена су била седелачка и бавила су се земљорадњом, сточарством, металургијом и израдом оруђа, прерадом вуне, грнчарством. Лужичка керамика, рађена руком, одликује се великом разноврсношћу облика и украса. Основни начин сахрањивања био је спаљивање покојника. У старијем периоду лужичке културе племена су живела у неутврђеним насељима, али се касније, у првом миленијуму пре Христа насеља утврђују оградама и рововима, због учестале опасности од напада непријатељских племена, што је временом довело и до нестанка лужичке културе.\n\nСеверозападно од области лужичке културе простирала се област \'\'поморске културе,\'\' чији су носиоци, претпоставља се, говорили периферним балтичким дијалектом. Основа развоја поморске културе била је, вероватно, трговина ћилибаром, за којим је владало интересовање, посебно у старим медитеранским цивилизацијама. Представници поморске културе живели су у насељима без утврђења, у надземним стаништима или у земуницама. За њих је карактеристична ручно рађена грнчарија црне или црвене боје са друкчијим украсима од лужичких (нпр. шаре у облику јеле), сахрањивање спаљивањем и остављањем пепела у посуде или посебне урне, чије је карактеристично ликовно обележје лице (због чега се поморска култура назива и културом урни са лицем). У јужним областима поморске културе урне су остављане под великим звонастим посудама.\n\nНи лужичка ни поморска култура не сматрају се доказано словенским културама јер за такву претпоставку у њима нису нађене довољно убедљиве археолошке потврде. С друге стране, гледано чисто археолошки, нема разлога да се истовремене културе Подунавља не припишу прецима Словена.\n\nУмногоме под утицајем миграција племена поморске културе у област лужичке културе, на територији између Висле и Одре формирала се \'\'култура звонастих погребних посуда\'\' (од V до II века пре Христа). У тој култури утврђене су особине које је повезују са каснијим словенским културама. Њен почетак временски се приближно подудара са периодом (средина првог миленијума пре Христа) за који многи научници везују постојање словенског етноса као сасвим извесну чињеницу, а просторно се култура звонастих погребних посуда приближно подудара са територијом великопољских говора, који, како се сматра, доста доследно одражавају фонолошке особине прасловенског језика. Реконструисана прасловенска лексика (географска терминологија, називи дрвећа, називи риба, одсуство речи везаних за море и поморство итд.) такође не противуречи реалијама које налазимо, или за које се претпоставља да су постојале на територији културе звонастих погребних посуда, мада, с друге стране, све те чињенице ипак нису довољне да се извуче сасвим одређени закључак о томе да је култура звонастих погребних посуда била искључиво или превасходно словенска, нити да се границе најстарије словенске постојбине потпуно или претежно подударају само са границама области дате археолошке културе. Истовремено се запажа подударност археолошких и лингвистичких чињеница и у погледу утврђених контаката културе звонастих погребних посуда са другим културама, чији су носиоци пре свега Балти (поморска култура), али и Германи и Келти, као и у погледу утврђених језичких контаката прасловенског са другим језицима, опет у првом реду са балтичким, али и келтским, германским, италским, балканским (илирским и трачким) и иранским. Многи аспекти тих веза још нису исцрпно испитани, као, на пример, археолошке и лингвистичке консеквенце келтског продора у централну Европу, управо од IV века пре Христа, што се временски приближно подудара са претпостављеним формирањем словенског етноса и културе звонастих погребних посуда (иако и степен повезаности последње две чињенице још треба утврђивати). У вези с тим може бити и судбина неких каснијих северних римских провинција које су Келти у IV веку пре Христа разорили (нпр. судбина племена Венета и становништва провинције Норик), а чији се називи доводе у везу са Словенима и чија се могућна северноилирска припадност доводи у везу са илирском компонентом у култури звонастих погребних посуда, као што још нису довољно расветљене ни последице келтског (само келтског?) насељавања данашњег Шљонска и Мале Пољске, уочене везе између келтске и западнословенске храмовне архитектуре и др.\n\nНа територији културе звонастих погребних посуда, и највероватније као наставак те културе, формира се крајем II века пре Христа \'\'пшеворска култура\'\' (названа тако према граду Пшеворску у југоисточној Пољској), која је трајала до V века наше ере. Границе те културе временом су се мењале: од средње Лабе, у ранијем периоду, касније од Одре - до горње Тисе и горњег Дњестра. Насеља пшеворске културе су већих размера и обично нису утврђена. Погребни обред састоји се у спаљивању, али се пепео обично није стављао у урну него се спуштао директно у гроб. Ново је и то што се у гробовима налази и оружје (нпр. мачеви, секире, стреле, делови штитова итд., што је нетипично за касније словенске археолошке културе и доводи се у везу са Германима), затим мамузе, ритуално разбијени судови, кости птица, а нов је и обичај да се гроб пробије оружјем или неким другим шиљатим предметом. Грнчарија је у старијем периоду пшеворске културе врло слична поморској или оној из културе звонастих погребних посуда, али се упоредо са ручном израдом грнчарије у млађој фази пшеворске културе употребљава и витло, а облици посуда и украси на њима често се разликују од одговарајућих елемената и претходних и потоњих култура. Станишта су, по правилу, била надземна, са стубовима, али и полуземунице, а начин привређивања сличан као у култури звонастих погребних посуда. Пшеворска култура се сматра једним делом, природним наставком културе звонастих погребних посуда, са приметним елементима неких других култура, највише оних које се приписују Германима, али и латенске (келтске) и културе римских провинција. Нека обележја те културе (нпр. спаљивање посмртних остатака, пољопривреда, полуземунице и др.) могла би да значе да су њени носиоци били Словени, док би друкчија обележја говорила о продору несловенских племена на ту територију и о полиетничности пшеворске културе. У савременој археологији мишљења о том питању још су доста различита. Неки сматрају да је пшеворска култура словенска, са присуством неких других етничких елемената (германских), други - да је словенска и германска, а трећи да је та култура искључиво германска. Руски археолог В. В. Седов, проучавајући гробне инвентаре, дошао је до закључка да је западна страна пшеворске културе била претежно германска, а њена источна страна претежно словенска.\n\nУ већем периоду постојања пшеворске културе (тачније од краја Ш века пре Христа до краја П века наше ере), истовремено с њом постојала је у области Полесја, јужно од реке Припет и на запад од средњег Дњепра \'\'зарубињецка култура\'\' (према украјинском градићу Зарубињци), која се, према керамици и неким другим елементима, такође наслања на културу звонастих погребних посуда. За зарубињецку културу карактеристична су мања насеља, обично на обалама река, понекад и на узвишењима, сахрањивање спаљивањем покојника и остављањем пепела често у урнама, као и чиније и пехари специфичних облика, запоне (фибуле) и др.\n\nОд II до V века наше ере зарубињецку културу замењују \'\'черњаховска култура\'\' и \'\'кијевска култура.\'\' Черњаховска култура развијала се у пространој области која се само делимично подударала са зарубињецком културом, а захватала је простор од Карпата на западу до десних притока реке Доњец на истоку, и од средњег тока Дњепра на северу до Црног мора на југу. Кијевска култура обухватала је област северног дела средњег Подњепровља и јужни део горњег Подњепровља и тока реке Десне. Поред сличности са зарубињецком черњаховска култура показује утицај пшеворске културе, али и иранске и трачке елементе. За черњаховску културу карактеристична су неутврђена насеља, шира примена гвозденог оруђа, пољопривредна производња, сахрањивање спаљивањем (са пепелом у урнама), али, пре свега, скелетно сахрањивање, што је типично за Германе и Сармате, као и израда грнчарије високог квалитета на витлу (то посуђе је по облику веома слично посуђу из пшеворске културе).\n\nУ важније археолошке културе касноантичког доба, које су могле бити и словенске, спада и \'\'култура карпатских кургана\'\' (од Ш до V века наше ере). Сматра се да је та култура била словенско-дакогетска или дакогетска. Простирала се између обронака Карпата, Дњестра и горњег Прута.\n\nНовија словенска археологија све изричитије поставља питање о словенским културама касноантичког доба у југоисточној Панонији (Ђ. Јанковић). Поред досадашњих археолошких открића о касноантичком добу Баната и Бачке, која вероватно нису коначна, на то упућују и историјски извори, пре свега податак Псеудо-Цезарија (IV-V в. н. е.) по коме уз Дунав живе дивљи Склавени и питоми Подунавци - Фисонци. А у Присковом опису пута Атили говори се о народу који користи чамце издубљене у деблу, пије медовину и пиће од јечма, једе просо, а говори језик који није ни германски ни хунски, што се слаже са другим историјским описима Словена, а тешко би се могло приписати неком другом познатом народу тога времена.\n\nАрхеолошка култура која је несумњиво моноетничка и словенска јесте \'\'прашка култура,\'\' која је постојала у VI и VII веку. Она је настала на основама позне пшеворске, черњаховске, кијевске и неколико мањих култура које су биле разорене у хунској најезди крајем IV века и у V веку. Прашка култура се простирала од Лабе на западу до Дњепра на истоку, тј. обухватала је ширу област од прапостојбине Словена јер временски једним делом припада и периоду словенских сеоба.\n\nИако савремена археологија очигледно није у стању да сама реши проблем словенске етногенезе, она ипак отклања многе недоумице које би постојале, када се археолошке чињенице и теорије не би узимале у обзир. Укратко, чињеница да су најважнија етнографска обележја словенских култура од V до VII века (грнчарија, погребни обред, архитектура и др.) у генетској вези са пшеворском и черњаховском културом (које нису биле само словенске), чије су границе релативно добро одређене у простору, а и у времену, несумњиво је значајна за изоштравање слике о територији прапостојбине Словена у овом или оном периоду њихове најстарије историје. Сазнања до којих се у археологији дошло о структури полиетничких култура са претпостављеном словенском компонентом помажу да се боље реконструише сам почетак словенске етногенезе, његова прва етапа и елементи који су у њему могли учествовати. Упркос бројним резултатима пред словенском археологијом има још недовољно испитаних подручја и задатака које тек треба обрадити, па стога будућа истраживања проблема словенске етногенезе могу добити важне подстицаје и резултате управо са подручја словенске археологије.\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].','/* Литература */',315,'Ninam','20050215212041','',0,0,1,0,0.695177068326,'79949784787958','20050215212041'); INSERT INTO cur VALUES (7114,1,'Дневни_календар','== Стари и нови календар ==\nКод датума није све тако једноставно као што може на први поглед да изгледа. Због постојања старог и новог календара и различитог времена преласка појединих нација са старог на нови календар настају разни проблеми. У Србији је све до 1919. званичан био стари календар и на тај начин су догађаји датирани. На пример [[Слободан Јовановић]] је рођен 21. новембра 1869. по старом календару. Тај податак постоји у одговарајућим изворима и одатле се преписује, негде је важан само датум па се остави 21. новембар без напомене да је реч о старом календару. Негде је тај датум пребачен у нови календар и то је 3. децембар, јер је разлика између ова два календара у 19. веку износила 12 дана, а у 20. и 21. износи 13 дана. Негде се овај датум погрешно пребацује па пише 4. децембар (јер се узима разлика од 13 дана која сада постоји). Ова грешка често није намерна, али изазива забуну. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 13:13, 15 Сеп 2004 (CEST)\n\n== Молба за помоћ ==\n\nНадам се да ће ово бити примећено и да не морам нигде посебно да назначујем ову молбу. Дакле, погледајте како је урађен [[7. јануар]]. Тако би требало урадити остатак дневног календара. А један обрађени дан дневно по особи је и више него довољно. Дакле, кораци су: --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n\n#(Ја ћу урадити основну обраду за сваки дан (узмимо, већ се може почети од септембра и октобра који су у целости обрађени; остатак ће ускоро стићи). Преко тога, на свим досадашњим догађајима уписаним у дневне календаре треба унети и датум, као што је унет у чланку [[7. јануар]].) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n#Треба средити вики линкове (отприлике, како су сређени у чланку [[7. јануар]]). --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n#А онда иде оно главно: Све треба пребацити у темплејте, као што је то урађено у чланку [[7. јануар]]. Зашто баш темплејти? Па, зато да бисмо исти догађај могли на једном месту мењати, а убацивати га и у годишњи и у дневни календар, и већ где треба. (Узмимо, на насловној страни у кратком прегледу шта се догодило тог и тог дана.) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n#За сваки догађај треба наћи прикладну сличицу. Топло препоручујем да то буду сличице које су већ на енглеској Википедији, односно оне за које добијете одговарајућу дозволу. Величина 30 пиксела унутар темплејта је сасвим прикладна, као што можете и видети. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n#Темплејти се зову по датумима, а додаје им се на крају идентификациони број. Тај идентификациони број почиње од један, а може достићи онолику вредност колико има догађаја одређеног дана одређене године (узимо, два догађаја су се догодила 7. јануара 2002., па ће први темплејт носити ознаку 2002-01-07-1, а други 2002-01-07-2). --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n#Увео сам категорију \"несреће\". Мислим да ако означавамо датуме смрти, свакако треба да разликујемо неке \"обичне догађаје\" од масовних убистава. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n#Онда сваки догађај треба унети и у годишњи календар. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n\nУвек је најбоље да испишете списак темплејта прво, да кликнете на \"прикажи претпреглед\", па онда да кликћете на темплејте и попуњавате их. Водите рачуна да имате два места на којима мењате име темплејта: у оквиру позива и у окриву линка на измену. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n\nЕто толико за сада. Па, коме је ово занимљиво, нека ми се придружи. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 10:02, 9 Јан 2005 (CET)\n\n===Додаци===\n#Треба често средити и текст. Често се дешава да римске цифре и енглески цитати нису ваљано написани (пресловљени су потпуно у ћирилицу). --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n#Почео сам да дајем \"несређене делове\". Тренутно је најбоље поћи од тих \"несређених делова\". Урађени су да првих десет дана јануара и јула. Убрзо ћу обрадити и више. Од њих је добро поћи јер код њих остаје: категоризација (тј. сврставање под одговарајући поднаслов), коректура и викилинкови. Код осталих још понешто може остати. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n#Подразумева се да кад наиђете на две одреднице које описују исти догађај једну (мању, непотпунију) склањате. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n#Доста тога се исписало хаотично по годишњим календарима. То треба мало проучити. Узмимо, често се дешава да се за конкретан догађај не напише датум у годишњем календару. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n\nАко се још нечег будем сетио, исписаћу у наставку. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 11:10, 9 Јан 2005 (CET)\n\n== Рођења / смрти ==\n\nЕ видите, ја сам, у намјери да попуњавам рођења и смрти (преводи са њемачке википедије), кренуо од година (рецимо [[1901]], [[Хозе Андраде]]), и унио само његово име и датум (рођења). Да ли је то недовољно или је пожељније одмах додати кратки пасус (евентуално са сличицом) као код дана (нпр. [[7. јануар]]). Проблем је онда у сортирању тих чланака (да ли по имену или по дану у години).\n\nМолим кратке упуте по тим питањима. [[Корисник:Kaster|Kaster]] 12:58, 9 Јан 2005 (CET)\n:Ево овако: Погледај код стране за 7. јануар. Сваки чланак поседује онолико темплејта колико има догађаја. Сваки темплејт носи име ГГГГ-ММ-ДД-В, где је ГГГГ година, ММ двоцифрени бројчани месец, ДД двоцифрени датум, а В број вести за тај датум. Укратко, за конкретан случај требало би да урадиш:\n:*Пронађи слику Хозе Андраде и пошаљи је на српску Википедију преко \"пошаљи фајл\".\n:*У једној реченици (или у неколико реченица, у зависности од времена/надахнућа) опиши ко је била та особа, преко тога што ћеш назначити да је тад и тад рођена или умрла. (Сасвим је у реду да исте реченице стоје и за датум рођења и за датум смрти као опис по чему је та особа значајна.)\n:*Ако нема одговарајуће табеле у датом поглављу дате године или датог дана, унеси следеће линије одмах испод наслова (узмимо \"Рођења\"; узмимо и да је особа рођена 27. фебруара 1486. године; у том случају, први чланак за измену је чланак за 27. фебруар):\n
\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{1486-02-27-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1486-02-27-1|action=edit}} измена]
\n|}\n
\n:*У случају да већ постоји табела, која би могла да изгледа овако:\n
\n{| cellspacing=\"0\" cellpadding=\"0\"\n|-\n| {{322-11-04-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:322-11-04-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1175-07-14-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1175-07-14-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{1944-05-16-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1944-05-16-1|action=edit}} измена]
\n|-\n| {{2001-10-30-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:2001-10-30-1|action=edit}} измена]
\n|}\n
\n:*између догађаја из 1175 и 1944 додаћеш линије:\n
\n|-\n| {{1486-02-27-1}}\n
[{{SERVER}}{{localurl:Template:1486-02-27-1|action=edit}} измена]
\n
\n:*Ако којим случајем постоји већ темплејт са именом \"1486-02-27-1\", твој темплејт ће постати \"1486-02-27-2\".\n:*Потом ћеш кликнути на \"прикажи претпреглед\", иза чега ће ти се појавити црвеним словима нешто као ово: {{1486-02-27-0}} (не кликћите на ово, ово је само пример; нулу сам ставио зато што је то, у случају да се придржавамо правила, немогуће име за темплејт; пошто је први догађај за дан са бројем један на почетку).\n:*Кликни на темплејт и унутра унесите текст о датој особи, заједно са умањеном сликом. Ако се слика зове \"osoba.jpg\", онда би садржај темплејта могао да изгледа:\n
\n[[image:osoba.jpg|30px|left]] [[27. фебруар|27. фебруара]] [[1486]]. рођена је Нека Особа која је радила ово и оно, то и то и тако даље и тако даље.\n
\n:*Сними темплејт. Сними чланак 27. фебруар.\n:*Отиди на чланак за 1486. годину и додај линије на аналоган начин као што си их додао у чланку за датум.\n\n:Мислим да је ово све од процеса. Ако има питања, само напред. Требало би да се из ових питања направи упутство за употребу дневних и годишњих календара. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 13:33, 9 Јан 2005 (CET)\n\n* OK. Толико сам разумио. Погледај и верифицирај молим те, рецимо 1957 или 1901. Тамо гдје нема слика, убацио сам једноставно звјездицу (*). [[Корисник:Kaster|Kaster]] 16:40, 9 Јан 2005 (CET)\n** Сасвим си добро урадио. Ја сам у одговарајућим темплејтима (погледај [[1901]], [[1957]], [[1988]]) додао слике (мапа Панаме и фудбалска лопта). Сад још и да средим упутство, пошто се у пракси показало као ваљано :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 02:34, 10 Јан 2005 (CET)\n\n*Заврћем и ја рукаве, док само прегледам како а од сутра и времена имам, па ћу да залегнем на посао. Милоше а да се у име темлајте дода и рођење или смрт, незгода или нека ближа одредница како би приликом претраживања темплејта могли да поставимо упит например темплате дветачке рођени 1900. [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 17:46, 10 Јан 2005 (CET)\n\n*То се може ријешити категоријама (назнам да ли је то добро решење - ако је добро, молим да уђе у упутство). Погледај [[Хозе Андраде]] и његове категорије: [http://sr.wikipedia.org/wiki/Category:Умро/ла_1988 Category:Умро/ла_1988] и [http://sr.wikipedia.org/wiki/Category:Рођен/а_1901 Category:Рођен/а_1901]. Е, сад друга је ствар, зашто претраживач те категорије не проналази :-(. Добро је да су сви артикли унутар категорије аутоматски излистани и сортирани по азбуци, (!) пардон абецеди :-) [[Корисник:Kaster|Kaster]] 21:24, 10 Јан 2005 (CET)\n\n== Интервики линкови и категорија ==\nЖелим вам свима срећан рад на попуњавању дневног календара! Баш лепо изгледа овако са сличицама. Ево само неколико корисних коментара: \n*Први коментар је постављање [[Википедија:Како постављамо интервики линкове|интервики линкова]], ја сам поставио за сваки дан од [[1. јануар|1. јануара]] до [[31. март|31. марта]]. Било би добро да се при мењању страница ови линкови не побришу, а исто тако и да се додају за дане од [[1. април|1. априла]] до [[31. децембар|31. децембра]], добро би било да то додаје онај ко сређује тај датум. Ја сам ове линкове преузимао са немачке Википедије, јер су називи месеца наведени у Уникоду, а не као на енглеској са оним ружним кодовима (у облику бројева). Такође \"о истом трошку\" сам постављао и код њих линк до нас, а такође и на енглеској линк до нас. У овом раду на три фронта заборавио сам да код нас додам линк ка немачкој Википедији за дане месеца јануара, па би било добро да ко сређује ове дане из јануара и то дода (само немачки). --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 12:02, 11 Јан 2005 (CET)\nДодао сам ја интервики за месец јануар само Немце, сад је то све готово до марта.[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 00:47, 12 Јан 2005 (CET) \n*Други коментар је постављање категорије. Поставио сам категорију за сваки дан од 1.1. до 31.3. Потребно је поставити на исти начин категорије и за дане од 1.4. до 31.12. Да би се дани унутар категорије лепо сортирали примењен је један посебан метод, нпр. [[7. јануар]] је категоризован са [[Category:Дани|107]], прва цифра представља број месеца, а друге две цифре број дана у месецу. За месеце са редним бројем 10, 11. и 12. предлажем да се користе слова, нпр [[1. октобар]] би био А01 итд. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 12:02, 11 Јан 2005 (CET)\n*Срећан рад! --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 12:02, 11 Јан 2005 (CET)\n\n\n== Да се неразграби посао ==\n\nПоделио сам на мање парчиће да буде за све а ако неко радије ради неки део а можда за неки није сигуран или му неиде нека се јави и нек уради део који му лежи Примери неко радије убацује интер Вики линкове, неко интерне линкове и корекцију и слично, упиши шта би радије радио и уради, неко ће већ допунити. [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 01:25, 12 Јан 2005 (CET)\n\n*јануар од 1 до 15 са 15 преузећу \n*јануар од 16 до 31 са 16 и 31 преузећу у целости[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 01:25, 12 Јан 2005 (CET)\n\n*фебруар од 1 до 15 са 15 преузећу\n*фебруар од 16 до 29 са 16 и 29 преузећу\n\n*март од 1 до 15 са 15 преузећу у целости[[Корисник:Djakon::Goran|Djakon::Goran]] 00:24, 9 Феб 2005 (CET)\n*март од 16 до 31 са 16 и 31 преузећу\n\n*април од 1 до 30 са 1 и 30 преузећу у цијелости --[[Корисник:Kaster|Kaster]] 03:18, 2 Мар 2005 (CET)\n\n== Кораци укратко ==\n*Пријави се да се неразграби и да се недуплира рад\n*категорије и интер Вики код нас и убацити Српски на што више језика, основних бар\n*Скинути за одређени датум догађаје,несређено, МИЛОШЕ КАКО РАДИШ ОВО\n**Постоји процедура коју радим. \"Догодило се на данашњи дан\" скидам са Б92, па дорађујем (пребацујем у ћирилицу, радим минимално вики-линкање и сл.). Тај део могу да урадим ја, пошто сам најизвежбанији. За сада има материјала за јул, део августа, септембар, октобар и јануар. То је скоро четири месеца, што значи да нам треба око 120 радних човек-дана да бисмо урадили све. Такође, мислим да је добро поделити посао на сегменте од по пет дана (а не на сегменте од по 15 дана), пошто за сваки дан има пуно посла. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 09:13, 12 Јан 2005 (CET)\n*Поделити по следећим категоријама\n**Догађаји\n**Несреће и ратови\n**Рођења\n**Смрти\n**Празници и дани сећања\n*Што боље урадити интер линковање, мале заграде поставити по тексту догађаја и преправке извршити где треба, како са римским бројевима и царевима Хенри 6 или.\n*Поставити пречице за темплате, и у прикажи предпреглед позвати темплате и у њега снимити дати догађај, кад је све готово сними и датум који радиш.\n*За сваки догађај треба кликнути и на годину на коју се односи и у њој положити пречицу од темплате за дати догађај.\n*Убаци слику\n\nНије обавезан овакав редослед.Милоше и остали допуњавајте. [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 01:25, 12 Јан 2005 (CET)','/* Да се неразграби посао */',172,'Kaster','20050302021812','',0,0,0,0,0.791746142689,'79949697978187','20050302021812'); INSERT INTO cur VALUES (7115,14,'Биографије','Овде је списак свих биографских категорија:\n\n[[es:Categoría:Biografías]]\n[[pl:Kategoria:Biografie]]\n[[ro:Categorie:Biografii]]','+InterLang',212,'Gangleri','20050129184306','',0,0,0,0,0.208137402408,'79949870815693','20050316140206'); INSERT INTO cur VALUES (7116,14,'Филозофи','Списак филозофа о којима постоје чланци на српској Википедији:\n\n[[Category:Биографије]]','[[Category:Биографије]]',108,'Djordjes','20040915113450','',0,0,0,1,0.840699913837,'79959084886549','20050311204406'); INSERT INTO cur VALUES (7117,14,'Пацифисти','Списак пацифиста о којима постоје чланци на српској Википедији:\n\n\n\n\n[[Category:Биографије]]','[[Category:Биографије]]',108,'Djordjes','20040915113452','',0,0,0,1,0.265629480717,'79959084886547','20050201002236'); INSERT INTO cur VALUES (7118,14,'Борци_за_слободу','Списак бораца за слободу о којима постоје чланци на српској Википедији:\n\n\n\n\n[[Category:Биографије]]','[[Category:Биографије]]',108,'Djordjes','20040915113505','',0,0,0,1,0.433408640061,'79959084886494','20050312143555'); INSERT INTO cur VALUES (7119,14,'Анархисти','Списак анархиста о којима постоје чланци на српској Википедији:\n\n\n\n\n\n\n[[Category:Биографије]]','[[Category:Биографије]]',108,'Djordjes','20040915113540','',0,0,0,1,0.845962561595,'79959084886459','20050308204733'); INSERT INTO cur VALUES (7120,14,'Географи','Овде је списак свих географа који имају своје чланке на српској Википедији.\n\n[[Category:Биографије]]','',108,'Djordjes','20040915133644','',0,0,0,1,0.21096909056,'79959084866355','20050315173045'); INSERT INTO cur VALUES (7121,14,'Историчари','Овде је списак свих историчара који имају своје чланке на српској Википедији.\n\n[[Category:Биографије]]','',108,'Djordjes','20040915140532','',0,0,0,1,0.05529791585,'79959084859467','20050315221544'); INSERT INTO cur VALUES (7122,14,'Правници','Овде је списак свих правника који имају своје чланке на српској Википедији.\n\n[[Category:Биографије]]','',108,'Djordjes','20040915140610','',0,0,0,1,0.47364806499,'79959084859389','20050306112855'); INSERT INTO cur VALUES (7123,14,'Хемичари','Овде је списак свих хемичара који имају своје чланке на српској Википедији.\n\n[[Category:Биографије]]\n[[Category:Хемија]]','',108,'Djordjes','20050206121657','',0,0,1,0,0.435762556473,'79949793878342','20050206121657'); INSERT INTO cur VALUES (7124,14,'Математичари','Овде је списак свих математичара који имају своје чланке на српској Википедији.\n\n[[Category:Биографије]]\n[[Category:Математика]]','',108,'Djordjes','20041119144212','',0,0,1,0,0.204907848595,'79958880855787','20050315150304'); INSERT INTO cur VALUES (7126,0,'Милица_Стојадиновић_Српкиња:_Кад_се_небо_мути','[[Милица Стојадиновић Српкиња]]\n\n\'\'\'Кад се небо мути\'\'\' \n\nКад се небо мути, не каже зашто,
\nнит росна киша рад кога пада.
\nА срце моје да каже на што
\nшто оно само зна за се сада?
\nЈа зар да коме чувтсва изјавим?
\nТа пре ћу мртва да се утајим!
\n\nСкрива се земља под покров ноћи
\nдок звезда трепти на небу сјајна.
\nА завес срца зар треба поћи
\nда снимим? чувства и јавим тајна?
\nНек туга, радост, у њем\' почива:
\nА тајну небу тек нет открива.
\n\nУ подне, ил вече живота свога
\nпотужи сваки на земљи овој.
\nИ ја би гласа имала тога
\nко многи песник у песми својој;
\nАл да ми судба зар буде јавна?
\nТа пре ће примит земља ме тавна!
','',108,'Djordjes','20040915150221','',0,0,0,1,0.657484448355,'79959084849778','20040915150221'); INSERT INTO cur VALUES (7127,0,'Уметност','\'\'\'Уметност\'\'\' је човекова делатност чију сврху виде две стране, уметник и публика. Грана nauke која проучава штa је то лепо зове се [[естетика]].\n\nУметник изражава оно што је у њему, и путем свог дела преноси своје виђење света и своје [[емоције]] публици.\n\nТрадиционалним уметностима сматрамо:\n\n* [[књижевност]]\n* [[плес]]\n* [[сликарство]]\n* [[музика]]\n* [[вајарство]]\n\nУ модерном времену појавиле су се нове технологије и нове уметности:\n\n* [[филм]]\n* [[фотографија]]\n* [[стрип]]\n==Социјална историја уметности и књижевности==\n* види: [[Социјална историја уметности и књижевности]]\n\n\n\n\n[[ar:فن]]\n[[ast:Arte]]\n[[ca:Art]]\n[[co:Arti]]\n[[cs:Umění]]\n[[da:Kunst]]\n[[de:Kunst]]\n[[en:Art]]\n[[es:Arte]]\n[[eo:Arto]]\n[[fa:هنر]]\n[[fr:Art]]\n[[fy:Keunst]]\n[[ia:Arte]]\n[[it:Arte]]\n[[he:אמנות]]\n[[sw:Usanifu]]\n[[hr:Umjetnost]]\n[[ku:Huner]]\n[[la:Ars]]\n[[ms:Seni]]\n[[nah:Toltecayotl]]\n[[nl:Kunst]]\n[[ja:芸術]]\n[[no:Kunst]]\n[[pl:Sztuka]]\n[[pt:Arte]]\n[[ro:Artă]]\n[[ru:Искусство]]\n[[simple:Art]]\n[[fi:Taide]]\n[[sv:Konst]]\n[[zh-cn:艺术]]\n[[zh-tw:藝術]]','/* Социјална историја уметности и књижевности */',17,'Bonzo','20041126072849','',0,0,1,0,0.93086428518,'79958873927150','20050127114950'); INSERT INTO cur VALUES (7128,0,'Социјална_историја_уметности_и_књижевности','Социјална историја уметности и књижевности\n\n==ПРЕДИСТОРИЈСКО ДОБА==\n\n==СТАРОИСТОЧНЕ ГРАДСКЕ КУЛТУРЕ==\n\n==ГРЧКА И РИМ==\n===Херојско и Хомерско доба===\n*[[Херојско доба и његова друштвена етика]]\n*[[Јуначка песма]]\n*[[Порекло епа]]\n*[[Барди и рапсоди]]\n*[[Друштвени погледи изражени у хомеровским еповима]]\n*[[Хесиод]]\n*[[Геометризам]]\n\n==СРЕДЊИ ВЕК==\n===Спиритуалност ране хришћанске уметности===\n*[[Појам средњег века]]\n*[[Каснокласична и ранохришћанска спиритуалност]]\n*[[Опадање римске уметничке традиције]]\n*[[Дидактични карактер хришћанске уметности]]\n\n===Уметнички стил византијског цезаропапизма===\n*[[Умртвљавање приватног капитала од стране државе]]\n*[[Чиновничка аристократија]]\n*[[Разметљиви дворски стил и манастирски стил]]\n\n==РЕНЕСАНСА, МАНИРИЗАМ, БАРОК==\n===Појам ренесансе===\n*[[Либерално-индивидуалистичко и естетичко-сензуалистичко схватање ренесансе]]\n*[[Национална и етнографска мерила]]\n*[[Једнообразност представе као формално начело]]\n*[[Повезаност средњег века и ренесансе]]\n*[[Рационализам ренесансе]]\n\n===Потражња уметности средње класе и дворске уметности у кватроћенту===\n*[[Класне борбе у Италији крајем средњег века]]\n*[[Борба за еснафе]]\n*[[Владавина Медичија]]\n*[[Од херојског доба капитализма до доба рентијера]]\n*[[Ђото и Tрећенто]]\n*[[Романтично-витешка уметност на дворовима северне Италије]]\n*[[Буржоаски натурализам фирентинског кватроћента]]\n*[[Промена стила средином столећа]]\n*[[Еснафи као надзорници јавне уметничке делатности]]\n*[[Од утемељивача до скупљача уметничких дела]]\n*[[Покровитељство Медичија]]\n*[[Лоренцо и Бертолдо]]\n*[[Дворска култура ренесансе]]\n*[[Различити слојеви уметничке публике]]\n*[[Културна елита]] \n\n===Друштвени положај уметника ренесансе===\n*[[Уметност и занатство]]\n*[[Уметничко тржиште]]\n*[[Ослобађање уметника од еснафа]]\n*[[Легенда о уметнику]]\n*[[Ренесансни појам генија]]\n*[[Независност уметности]]\n*[[Научне тенденције у уметности]]\n*[[Специјализација и разноврсност]]\n*[[Дилетантизам и виртуозност]]\n*[[Друштвени положај уметника ренесансе-Хуманисти|Хуманисти]] \n\n===Класицизам ћинквећента===\n*[[Рим као културно средиште]]\n*[[Црквени и световни покровитељи]]\n*,[[Велики стил]]\'\n*[[Класицизам и натурализам]]\n*[[Једнообразни развој ренесансе]]\n*[[Уметнички формализам и формализам моралних појмова]]\n*[[Класицизам ћинквећента-Калокагатија|Калокагатија]]\n*[[Савршен дворанин као идеална личност]]\n\n===Појам маниризма===\n*[[Маниристични и манирски]]\n*[[Однос маниризма према класицизму ренесансе]]\n*[[Откриће маниризма у наше време]]\n*[[Спиритуализам и натурализам]]\n*[[Разлагање простора]]\n*[[Маниризам и барок]] \n\n===Доба политичког реализма===\n*[[Подјармљивање Италије]]\n*[[Економска превласт приокеанских народа]]\n*[[Почеци модерног капитализма]]\n*[[Друштвени немир и реформација]] \n*[[Католички реформистички покрет у Италији]]\n*[[Доба политичког реализма-Микеланђело|Микеланђело]]\n*[[Појам политичког реализма]]\n*[[Доба политичког реализма-Макијавели|Макијавели]]\n*[[Тридентски сабор и уметност]]\n*[[Реформација и уметност]]\n*[[Контрареформација и маниризам]]\n*[[Уметничке теорије маниризма]]\n*[[Појам академије]]\n*[[Проблем нестручне критике]]\n*[[Фирентински маниризам]]\n*[[Проблем простора]]\n*[[Дворски карактер маниризма]]\n*[[Доба политичког реализма-Тинторето|Тинторето]]\n*[[Греко]]\n*[[Бројгел]]\n\n===Други потаз витештва===\n*[[Романтично витештво и рационализам столећа]]\n*[[Разочарана Шпанија]]\n*[[Други потаз витештва-Сервантес|Сервантес]]\n*[[Елизабетанска Енглеска]]\n*[[Шекспирови политички погледи]]\n*[[Писци и покровитељи]]\n*[[Шекспирова публика]]\n*[[Предуслови шекспировске форме]]\n*[[Шекспир и \'грађанска драма\']]\n*[[Шекспиров натурализам\n*[[Шекспиров маниризам]]\n\n===Појам барока===\n*[[Разгранатост барока]]\n*[[Импресионизам и нова оцена барока]]\n*[[Велфлинови основни појмови]]\n*[[Космички поглед на живот]]\n\n===Барок католичких дворова===\n*[[Почеци модерне црквене уметности]]\n*[[Барокни Рим]]\n*[[Апсолутна монархија и француско друштво]]\n*[[Француска дворска уметност]]\n*[[Академија и краљева мануфактура]]\n*[[Барок католичких дворова-Академизам|Академизам]]\n*[[Званична и незваничииа уметност]]\n*[[Однос племства и буржоазије према класицизму]]\n*[[Почеци модерне психологије]]\n*[[Барок католичких дворова-Салони|Салони]] \n\n===Барок протестантске буржоазије===\n*[[Фландрија и Холандија]]\n*[[Култура средње класе у Холандији]]\n*[[Холандска трговина уметничким делима]]\n*[[Економски положај холандских сликара]]\n*[[Рубенс и Рембрант]]','',144,'Golija','20040916171104','',0,0,0,0,0.30299971779,'79959083828895','20040923183640'); INSERT INTO cur VALUES (7129,0,'Херојско_доба_и_његова_друштвена_етика','[[Хомер]]ски епови су најстарије сачуване песме на грчком језику, али свакако не и најстарије песме које су постојале. То се може закључити не само по њиховој веома сложеној структури и [[противречност]]има у њиховом садржају; [[легенда]] о самом Хомеру има много црта које нису у складу са сликом о песнику коју добијамо на основу сложеног, скептичног, па чак и фриволног духа тих поема. Традиционална слика о шлепом старом певачу из [[Хиос]]а потиче великим делом из сећања која сежу у време када је песник био [[ватес]] — свештено лице и богом надахнути [[пророк]]. Његово слепило је само спољни знак унутрашње светлости која испуњава његово биће и омогућава му да види ствари које драги не могу да виде. Тај телесни недостатак — као и хромост божанског ковача [[Хефест]]а — изражава д једно друго схватање из примитивних времена, а то је да стваралац песама, украса и других занатских производа може да потиче само из редова оних који су неспособни за рат и освајачке походе. Али сем те црте, легендарни ,Хомер\' је скоро савршен пример митског песника који је још увек полубожанство, чудотворац и пророк. Најјасније утелотворење те идеје налазимо у [[Орфеј]]у, исконском певачу који је своју лиру добио од Аполона и кога је певачкој вештини учила сама муза; својом музиком он је могао да покрене не само људе и животиње него чак и стење, а исто тако и да избави Еуридику из руку смрти. ,Хомер\' се више не хвали таквом магијском снагом, али још увек задржава особине надахнутог пророка и у њега још увек постоји свест о некој тајанственој и светој присности са музом коју он тако поуздано призива. Са сигурношћу можемо рећи да се поезија првих Грка, као и поезија свих других примитивних народа састојала од магијских образаца, пророчких изрека, молитви и [[бајалица]], ратничких и радних песама. Све оне имају заједничку црту; могу се назвати обредном поезијом маса. Састављачима бајалица и оракуларних стихова, творцима [[тужбалица]] и ратничких песама никад није падало на памет да створе нешто индивидуално; њихова поезија је у суштини била анонимна и намењена читавој заједници; она је изражавала свима заједничке идеје и осећања. У визуелним уметностима на нивоу који одговара овој безличној обредној поезији налазимо [[фетиш]]е, камење и дебла која су Грци обожавали у својим древним храмовима и на којима су трагови људског облика тако незнатни да се готово и не могу назвати скулптурама. И оне, као и најстарије бајалице и химне, представљају примитивну уметност заједнице, сиров и невешт уметнички израз друштва које не зна за готово никакве класне разлике. Ништа не знамо о друштвеном положају стваралаца тих дела, о њиховој улози у животу групе или о угледу који су уживали међу својим савременицима, али су их по свој прилици мање поштовали него уметнике-[[врач]]е у палеолитско, или свештене певаче у неолитско доба. Напоменимо да су и вајари имали своје митске претке. [[Дедал]] је, по предању, умео да оживи дрво и да покрене камење; то што је он направио крила за себе и за свога сина да прелети море, приповедачу легенде не изгледа ништа чудноватије од његове способности да реже фигуре и прави [[лавиринт]]е. Он није ни у ком случају једини уметник-врач, али може бити да је он био последњи значајни уметник те врсте, пошто замисао о [[Икар]]овим крилима и његовом паду у море изгледа као симболични приказ краја магијског доба.\n\nСа почетком херојског доба из основа се мењају друштвена улога поезије и друштвени положај песника. Световни и индивидуалистички погледи ратничког вишег сталежа дају поезији нов садржај и пред песника постављају нове задатке. Он сада напушта своју анонимност и своју свештеничку изолованост, а [[поезија]] губи свој обредни и колективни карактер. Владари и племићи ахајских кнежевина из дванаестог века пре н. е., ,хероји\' по којима је ово доба добило име, разбојници су и [[гусари]] — они се с поносом називају ,пљачкашима градова\' — и њихове песме су световне и профане; прича о Троји, круна њихове славе, није ништа друго до песничка [[глорификација]] гусарства и отимачине. Њихов дивљи и безобзирни дух проистиче из непрекидног ратног стања у коме су се налазили, низа победа које су извојевали и наглих промена културног нивоа кроз које су пролазили. Поробљивачи народа цивилизованијег него што су сами били и израбљивачи далеко развијеније културе него што је била њихова сопствена, они су се ослободили веза са религијом својих предака, док су истовремено презирали верске обреде и [[табу]]е поробљеног народа само зато што су припадале пораженима. Тако живот тих немирних [[ратник]]а постаје живот разузданог индивидуализма који се поставља изнад свих традиција и свих закона. За њих све представља награду за коју се треба борити, предмет личних пустоловина, пошто у њиховом свету све зависи од личне снаге, храбрости, вештине и лукавства.\n\nСа социолошког гледишта, ово доба је карактеристично по одлучном одвајању од првобитне племенске организације и усмеравању ка друштвеном систему феудалне монархије која се ослања на личну верност [[вазал]]а своме господару. Тај систем не само да није зависио од родбинских веза већ им се и супротстављао и у начелу одбацивао узајамне рођачке обавезе. Друштвена [[етика]] феудализма не прихвата [[солидарност]] засновану на крвним и расним везама; моралне обавезе постају индивидуалне и рационалне. Постепено распадање племенске заједнице упадљиво се испољава у родбинским сукобима који у даљем развоју херојског доба као да постају све чешћи. Верност вазала свом господару, поданика свом краљу и грађана свом граду постепено јача и најзад постаје снажнија од крвних веза. Упркос појединим прекидима од стране аристократије која је покушавала да се учврсти помоћу родбинских веза, тај процес се наставља током неколико векова и завршава се тек с победом демократије. Класична трагедија је још увек прожета сукобом између племенске и народне државе; Софоклова [[Антигона]] заснива се на оном истом проблему верности који је био у средишту Илијаде. У херојско доба тај проблем се не уздиже на степен трагичног сукоба пошто није повезан ни са каквом кризом у савременом друштвеном поретку; оно што видимо је поновно испитивање моралних мерила и у крајњој линији победа безобзирног индивидуализма за који једино важеће мерило представља пљачкашки закон части.\n\nУ складу с тим ни поезија херојског доба није више народна поезија за масе; не налазимо песме или химне за групе људи већ посебне песме о судбини појединаца. Поезији није више задатак да подстиче људе на битку него да забавља јунаке по завршетку битке; она мора да им пева хвале, да их помене по имену, да шири и овековечује њихову славу. Јуначка песма у ствари дугује своје порекло жеђи племића ратника за славом; њен главни задатак је да утоли ту жеђ - све њене остале вредности су у очима слушалаца од друго-степене важности. У извесној мери мора се схватити да целокупна стара уметност представља одговор на жељу за славом и тежњу за угледом у очима савременика и потомства. Прича о [[Херострат]]у који је запалио Дијанин храм у [[Ефес]]у да би овековечио своје име пружа извесну представу о несмањеној снази те страсти чак и у каснија времена, мада она никада није у толикој мери утицала на уметничко стваралаштво као у [[херојско доба]]. Песници јуначких песама су дариваоци хвале и славе; то је основа њиховог постојања и извор њиховог надахнућа. Теме њихове поезије нису више наде и жеље, магијски поступци и анимистички обреди, већ приче о победоносним сукобима и крвавом рату. Са нестанком [[ритуал]]не улоге поезије она губи и свој лирски карактер те постаје [[еп]]ска; у том својству она ствара најстарију нама познату европску световну и независну од религије поезију. У ствари, те песме настају из неке врсте ратног извештаја, хронике о томе како тече рат. Биће да су се оне у почетку ограничавале на ,последње вести\' о успешним ратним подухватима и богатим пљачкашким походима племена. »Најновија песма добија најгласнији пљесак\', каже [[Хомер]] ([[Одисеја]], И, 351, 2), и даје своме [[Демодок]]у и [[Фемиј]]у да пева ју о најновијим догађајима дана. Али његови певачи нису више обични хроничари јер је ратни извештај у међувремену постао мешавина историје и саге и заоденуо се стилом баладе, спајајући у себи драмске и лирске елементе са епским. До тога је несумњиво већ било дошло у јуначким песмама, материјалу за епове, мада је у њима епски елеменат преовлађивао.\n\n----\n\n[[Јуначка песма|напред]]
\n[[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]
','',17,'Bonzo','20050104232849','',0,0,0,0,0.386573395872,'79949895767150','20050207114035'); INSERT INTO cur VALUES (7130,0,'Јуначка_песма','Јуначка песма не само да прича о делима појединца него је и рецитује појединац, а не заједница или хор. У прво време су их вероватно састављали и рецитовали сами ратници и јунаци; то значи да су и слушаоци и аутори припадали господарској касти и да су [[аматер]]и били [[племић]]и, понекад чак и [[владар]]и. Сцена из [[Беороулф]]а, кад дански краљ позива једног од својих [[гроф]]ова да пева о борби у којој су управо учествовали, бесумње важи, уопште узевши, и за грчко херојско доба. Али улогу аристократског аматера убрзо преузима професионалац — дворски песник и певач или [[бард]] — који због свог великог искуства уме да јуначкој песми да уметнички бољи, па према томе и делотворнији облик. Као [[Демодок]] на двору феачког краља и Фемије у [[Одисеј]]евој палати, они певају своје песме за заједничким трпезама краљева и њихових поглавара. Они су професионални певачи али у исто време [[вазал]]и и пратиоци краља, и имају угледан положај мада су плаћени за свој рад. Они припадају дворском друштву и јунаци се са њима опходе као са себи равнима. Они живе световним дворским животом, и мада још понекад тврде да их је тим песмама бог надахнуо (Одисеја, XXИИ, 347, 8) и негују предање о божанском пореклу своје уметности, исто се тако добро сналазе у суровом ратничком животу као и њихови слушаоци; у ствари, они имају више заједничког са њима него са својим духовним прецима, пророцима и [[маг]]има из ранијег доба.\n\nСлика коју [[хомер]]ски песници пружају о друштвеном положају песника није доследна. Један певач припада владаревој пратњи, док је други нешто између дворског и народног певача. Изгледа као да су се у време када су песме биле састављене и објављене измешали услови једног ранијег доба и самог ,хомерског доба\'. У сваком случају, можемо претпоставити да су чак првих дана поред барда из аристократског дворског друштва постојали и лутајући певачи који су забављали народ на тржницама и око ватри у лесхама песмама мање херојским и мање достојанственим. О њима не можемо створити никакву представу уколико не узмемо да су тако настале причице као она о Афродитиној прељуби.\nУ пластичним уметностима [[Ахајци]] настављају критску и микенску традицију, и друштвени положај уметника се није могао много разликовати од положаја уметника-занатлије на [[Крит]]у. У сваком случају, немогућно је замислити да је неки [[сликар]] или [[вајар]] икада могао потећи из редова аристократије или да је припадао дворском друштву. У ствари, песнички покушај владара и [[великаш]]а и ратничко знање професионалних песника морали су повећати друштвени јаз између [[уметник]]а који је радио рукама и песника који је радио [[ум]]ом. Та нова околност је главни узрок што песник у херојско доба ужива већи друштвени углед од [[писар]]а на старом [[Исток]]у.\n\nДоба у коме се ратни подухвати и пустоловине непосредно преносе у песму и сагу завршава се дорском најездом. [[Дорци]] су били сиров и трезвен сељачки народ који није певао песме о својим победама, а ,херојски\' народ који су они истиснули после свог настањивања на малоазијској обали није више био бог зна колико расположен за пустоловине. Њихове војне монархије постају мирољубиве, пољопривредне и трговачке аристократије у којима ранији краљеви постају обични велепоседници; док су раније владари и њихови пратиоци могли да живе на великој нози на рачун осталих делова заједнице, богатство је сада шире распоређено, а сразмерно томе умањен сјај виших [[сталеж]]а. Оне се задовољавају скромнијим начином живота и наруџбине које дају [[вајар]]има и сликарима у својој новој домовини бесумње су у почетку биле сасвим скромне. Утолико је блиставије било песничко стваралаштво. Избеглице су донеле своје јуначке песме у Јонију где, међу страним народима и под утицајем страних култура, у временском распону од три века настаје еп. Под коначним јонским обликом још увек можемо да откријемо старији еолски материјал, можемо да разликујемо разне изворе и запазимо неуједначену вредност појединих делова и наглост неких прелаза, али не знамо колико од своје уметничке вредности еп дугује јуначким песмама нити колику заслугу за то изванредно достигнуће треба приписати појединим особама, школама и генерацијама песника. Изнад свега, не знамо да ли је неки појединац свесно прихватио то колективно дело и дао му коначни облик, или је, напротив, оно што тим песмама даје њихов посебни, заиста јединствени карактер производа ,колективног [[гениј]]а\' управо то утелотворење различитих [[троуваиллес]] у њима и непрекидно понављање и усавршавање традиције.\n\n----\n\n[[Херојско доба и његова друштвена етика|назад]]
\n[[Порекло епа|напред]]
\n[[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]
','',17,'Bonzo','20050104232630','',0,0,0,0,0.727395563259,'79949895767369','20050104232630'); INSERT INTO cur VALUES (7131,0,'Порекло_епа','Песничко стваралаштво које је у херојско доба због одвајања песника од [[свештеник]]а добило личнији облик и постало делатност посебних и самосталних појединаца, сада поново јасно тежи ка колективном. [[Еп]] није више дело појединих песника већ читавих школа и чак, може се рећи, еснафа. Он представља остварење, ако не народне заједнице а оно бар групног рада, то јест, групе уметника који су свесни своје духовне повезаности и које уједињују заједничке традиције и методи рада. Тако настаје нова врста организације која се досад могла наћи само у визуалним уметностима и која је старијој поезији била потпуно страна: подела рада између ученика и учитеља, мајстора и помоћника сада продире и у књижевност.\n\n----\n\n[[Јуначка песма|назад]]
\n[[Барди и рапсоди|напред]]
\n[[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]
','',17,'Bonzo','20050104232515','',0,0,0,0,0.156556572838,'79949895767484','20050104232515'); INSERT INTO cur VALUES (7132,0,'Барди_и_рапсоди','','Враћено на последњу измену од корисника Golija',17,'Bonzo','20050104231436','',0,0,1,0,0.531415811987,'79949895768563','20050104231436'); INSERT INTO cur VALUES (7133,0,'Друштвени_погледи_изражени_у_хомеровским_еповима','Атмосфера хомерских песама је још увек потпуно аристократска, али не више и строго феудална; доба феудализма одражавају само старији делови. [[Јуначка песма]] је била намењена искључиво владарима и великашима и бавила се само њима, њиховим обичајима и идеалима. Мада свет завршених епова није више тако уско ограничен, обичан човек из народа се још никада не помиње по имену, а обичан војник нема никакве важности. У читавом [[Хомер]]у нема ниједног примера да се неко ко не припада племству уздигао изнад класе у којој се родио. У [[еп]]овима нема стварне критике ни краљева ни аристократије. [[Терсит]], једина личност која напада краљеве, тип је [[простак]]а који нема никакав одгој и углађеност у друштвеном опхођењу. Тако ни наизглед ,буржујске\' црте које су запажене у Хомеровим поређењима у целини не одражавају никакав буржујски дух. Ипак, у епу су већ ослабљени херојски идеали саге. Већ се види супротност између [[назор]]а хуманог песника и његових сурових јунака. Исто тако, не може се рећи да ,нехеројског Хомера\' налазимо само у Одисеји. Није посреди само то што [[Одисеј]] припада свету различитом од [[Ахил]]овог, и то свету који је ближи песниковом. Има знакова да је племенити, љубазни и великодушни [[Хекто]]р у песниковом срцу заузео место суровог јунака Илијаде. Све ово указује само на то да су се мењали погледи племства, а не да је песник епова усвајао моралне норме једне нове, неаристократске публике; у сваком случају, они нису били написани за ратничко земљопоседничко племство већ за аристократију која је живела у градовима и није ратовала. + \n- \n- [[Барди и рапсоди|назад]]
+ \n- [[Хесиод|напред]]
+ \n- [[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]
','враћам',17,'Bonzo','20050104231153','',0,0,0,0,0.166864525604,'79949895768846','20050104231153'); INSERT INTO cur VALUES (7134,0,'Хесиод','Грчки песник из VIII в. пре н.е., из Бојотије; аутор Теогоније, спева који представља главни извор за грчку митологију.
\n\nTек код [[Хесиод]]а сусрећемо се са поезијом која се креће у свету сељака. Ни то није права народна поезија — то није поезија која иде од уста до уста нити је таква да би се могла такмичити са раскалашним доколичарским причицама. Ипак, њене теме, мерила и идеали потичу од сељака - од народа којег угњетава земљопоседничко племство. Историјски значај Хесиодовог дела лежи у томе што је оно први књижевни израз друштвене затегнутости и класног [[антагонизам|антагонизма]]. Истина, оно се залаже за измирење, тежи да смири и утеши — доба класне борбе је још далеко — али сада се глас радног народа први пут чује у књижевности, први глас који је проговорио за друштвену правду а против самовоље и насиља. Укратко, песник први пут преузима политичку и просветитељску мисију уместо задатка који су му поставили вера и дворско друштво, и постаје учитељ, [[философ]] и заштитник угњетене класе. \n- ---- \n- \n- [[Друштвени погледи изражени у хомеровским еповима|назад]]
\n- [[Геометризам|напред]]
\n- [[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]
','',144,'Golija','20050115090059','',0,0,0,0,0.142182504824,'79949884909940','20050115090059'); INSERT INTO cur VALUES (7135,0,'Геометризам','Није лако наћи историјску повезаност између хомерске поезије и савремене геометријске уметности. Танане и углађене конвенције епова немају на изглед никакве сличности са трезвеним и шематским стилом ове геометријске уметности. Покушаји да се начела те уметности пронађу код Хомера били су досада сасвим безуспешни. Симетрије и понављања, јединих геометријских\' елемената у поезији, има само у појединим епизодама хомерских спевова где чине горњи површински слој поезије, док су у геометријском сликарству и вајарству сама срж читавог дела. Објашњење овог неслагања је у томе што су се епови развили у Малој Азији, оновременом средишту светске трговине и области у којој су се укрштале егејске и источњачке културе. Постојбина геометријског стила, с друге стране, налазила се на грчком копну, међу [[Дорци|дорским]] и беотским сељацима. Корени [[стил]а хомерских песама налазе се у говору градског и космополитског становништва; геометријска уметност, међутим, израз је сељачког народа, народа земљорадника и пастира који се чврсто оградио од страних утицаја. Уметност која је дошла после ове представља синтезу ових двеју [[тенденција]]; то се, међутим, остварило тек с привредним јединством свих обала [[Егејско море|Егејског мора]], на развојном ступњу до кога се није дошло током геометријске ере. \n- Рани [[геометријски стил]] с краја десетог века, после два века стагнације и варварства, започиње нову развојну линију на западу. У почетку налазимо свуда исте тешке, незграпне и ружне облике, исте упрошћене и шематизоване начине изражавања, све док се мало по мало не почну свуда издвајати посебни локални стилови. Најпознатији од њих, а уједно и уметнички највреднији, је [[дипилонски стил]] који цвета у Атици између 900. и 700. г. — стил већ углађен и скоро маниристичан, танан и течан. У њему се види како чак и сеоска уметност током дугог и непрекидног развоја може постићи извесну прециозност и како се органски тип [[орнамент]]а, на бази структуре предмета који се украшава, може да исквари у ,псеудотектонску декорацију\' чији апстрактни карактер, који на своју руку или шалећи се мења природни облик, јасно показује да није настао из форме предмета. На пример, на парчету једне дипилонске вазе у Лувру види се ,сцена оплакивања\', са положеним лесом, са женама које плачу око одра, или пре изнад њега, где треба да образују граничну линију, и ожалошћеним људима око и испод главне слике која је четвртаста и никако се не слаже са округлим обликом вазе. Све се те фигуре могу по вољи сматрати или саставним деловима слике или обичним [[орнамент]]има. Најзад, све је то стешњено у мрежу која подсећа на рад кукицом. Фигуре су све сличне; све праве исти покрет рукама прекрштајући их да образују троугао чију доњу тачку чини струк тих фигура дугих ногу и осињег струка. Нема ни трага дубине или просторног распореда; тела су без запремине и тежине; све је само површинска шара и игра линија које су слеђене у црте и траке, поља и фризове, квадрате и троуглове — то је, после неолитских времена, несумњиво најнепоштеднија и најнепомирљивија стилизација стварности и далеко једнообразнија и доследнија од било чега у египатској уметности. \n- \n- ---- \n- \n- [[Хесиод|назад]]
\n- [[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]
','враћам',17,'Bonzo','20050104230942','',0,0,0,0,0.895441245239,'79949895769057','20050104230942'); INSERT INTO cur VALUES (7136,0,'1801._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | \'\'\'[[1800е пне.]]\'\'\' | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]]
\n[[1806. пне.]] | [[1805. пне.]] | [[1804. пне.]] | [[1803. пне.]] | [[1802. пне.]] | \'\'\'1801. пне.\'\'\' | [[1800. пне.]] | [[1799. пне.]] | [[1798. пне.]] | [[1797. пне.]] | [[1796. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035036','',0,0,0,1,0.988915069489,'79959083964963','20040916035153'); INSERT INTO cur VALUES (7137,0,'1802._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | \'\'\'[[1800е пне.]]\'\'\' | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]]
\n[[1807. пне.]] | [[1806. пне.]] | [[1805. пне.]] | [[1804. пне.]] | [[1803. пне.]] | \'\'\'1802. пне.\'\'\' | [[1801. пне.]] | [[1800. пне.]] | [[1799. пне.]] | [[1798. пне.]] | [[1797. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035051','',0,0,0,1,0.073808099178,'79959083964948','20040916035206'); INSERT INTO cur VALUES (7138,0,'1803._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | \'\'\'[[1800е пне.]]\'\'\' | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]]
\n[[1808. пне.]] | [[1807. пне.]] | [[1806. пне.]] | [[1805. пне.]] | [[1804. пне.]] | \'\'\'1803. пне.\'\'\' | [[1802. пне.]] | [[1801. пне.]] | [[1800. пне.]] | [[1799. пне.]] | [[1798. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035106','',0,0,0,1,0.303380606837,'79959083964893','20040916035223'); INSERT INTO cur VALUES (7139,0,'1804._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | \'\'\'[[1800е пне.]]\'\'\' | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]]
\n[[1809. пне.]] | [[1808. пне.]] | [[1807. пне.]] | [[1806. пне.]] | [[1805. пне.]] | \'\'\'1804. пне.\'\'\' | [[1803. пне.]] | [[1802. пне.]] | [[1801. пне.]] | [[1800. пне.]] | [[1799. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035120','',0,0,0,1,0.432957453389,'79959083964879','20040916035228'); INSERT INTO cur VALUES (7140,0,'1805._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | \'\'\'[[1800е пне.]]\'\'\' | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]]
\n[[1810. пне.]] | [[1809. пне.]] | [[1808. пне.]] | [[1807. пне.]] | [[1806. пне.]] | \'\'\'1805. пне.\'\'\' | [[1804. пне.]] | [[1803. пне.]] | [[1802. пне.]] | [[1801. пне.]] | [[1800. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035133','',0,0,0,1,0.175397649489,'79959083964866','20040916035258'); INSERT INTO cur VALUES (7141,0,'1806._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | \'\'\'[[1800е пне.]]\'\'\' | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]]
\n[[1811. пне.]] | [[1810. пне.]] | [[1809. пне.]] | [[1808. пне.]] | [[1807. пне.]] | \'\'\'1806. пне.\'\'\' | [[1805. пне.]] | [[1804. пне.]] | [[1803. пне.]] | [[1802. пне.]] | [[1801. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035151','',0,0,0,1,0.428882227013,'79959083964848','20040916035259'); INSERT INTO cur VALUES (7142,0,'1807._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | \'\'\'[[1800е пне.]]\'\'\' | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]]
\n[[1812. пне.]] | [[1811. пне.]] | [[1810. пне.]] | [[1809. пне.]] | [[1808. пне.]] | \'\'\'1807. пне.\'\'\' | [[1806. пне.]] | [[1805. пне.]] | [[1804. пне.]] | [[1803. пне.]] | [[1802. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035205','',0,0,0,1,0.34515754103,'79959083964794','20040916035314'); INSERT INTO cur VALUES (7143,0,'1808._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | \'\'\'[[1800е пне.]]\'\'\' | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]]
\n[[1813. пне.]] | [[1812. пне.]] | [[1811. пне.]] | [[1810. пне.]] | [[1809. пне.]] | \'\'\'1808. пне.\'\'\' | [[1807. пне.]] | [[1806. пне.]] | [[1805. пне.]] | [[1804. пне.]] | [[1803. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035223','',0,0,0,1,0.996790666597,'79959083964776','20040916035351'); INSERT INTO cur VALUES (7144,0,'1809._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | \'\'\'[[1800е пне.]]\'\'\' | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]] | [[1770е пне.]]
\n[[1814. пне.]] | [[1813. пне.]] | [[1812. пне.]] | [[1811. пне.]] | [[1810. пне.]] | \'\'\'1809. пне.\'\'\' | [[1808. пне.]] | [[1807. пне.]] | [[1806. пне.]] | [[1805. пне.]] | [[1804. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035227','',0,0,0,1,0.451042168518,'79959083964772','20040916035351'); INSERT INTO cur VALUES (7145,0,'1810._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | \'\'\'[[1810е пне.]]\'\'\' | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]]
\n[[1815. пне.]] | [[1814. пне.]] | [[1813. пне.]] | [[1812. пне.]] | [[1811. пне.]] | \'\'\'1810. пне.\'\'\' | [[1809. пне.]] | [[1808. пне.]] | [[1807. пне.]] | [[1806. пне.]] | [[1805. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035254','',0,0,0,1,0.883441428134,'79959083964745','20040916035353'); INSERT INTO cur VALUES (7146,0,'1811._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | \'\'\'[[1810е пне.]]\'\'\' | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]]
\n[[1816. пне.]] | [[1815. пне.]] | [[1814. пне.]] | [[1813. пне.]] | [[1812. пне.]] | \'\'\'1811. пне.\'\'\' | [[1810. пне.]] | [[1809. пне.]] | [[1808. пне.]] | [[1807. пне.]] | [[1806. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035255','',0,0,0,1,0.027670676833,'79959083964744','20040916035419'); INSERT INTO cur VALUES (7147,0,'1812._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | \'\'\'[[1810е пне.]]\'\'\' | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]]
\n[[1817. пне.]] | [[1816. пне.]] | [[1815. пне.]] | [[1814. пне.]] | [[1813. пне.]] | \'\'\'1812. пне.\'\'\' | [[1811. пне.]] | [[1810. пне.]] | [[1809. пне.]] | [[1808. пне.]] | [[1807. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035313','',0,0,0,1,0.815515511118,'79959083964686','20040916035432'); INSERT INTO cur VALUES (7148,0,'1814._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | \'\'\'[[1810е пне.]]\'\'\' | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]]
\n[[1819. пне.]] | [[1818. пне.]] | [[1817. пне.]] | [[1816. пне.]] | [[1815. пне.]] | \'\'\'1814. пне.\'\'\' | [[1813. пне.]] | [[1812. пне.]] | [[1811. пне.]] | [[1810. пне.]] | [[1809. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035339','',0,0,0,1,0.103739888456,'79959083964660','20040916035517'); INSERT INTO cur VALUES (7149,0,'1813._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | \'\'\'[[1810е пне.]]\'\'\' | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]]
\n[[1818. пне.]] | [[1817. пне.]] | [[1816. пне.]] | [[1815. пне.]] | [[1814. пне.]] | \'\'\'1813. пне.\'\'\' | [[1812. пне.]] | [[1811. пне.]] | [[1810. пне.]] | [[1809. пне.]] | [[1808. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035350','',0,0,0,1,0.237734044547,'79959083964649','20040916035452'); INSERT INTO cur VALUES (7150,0,'1815._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | \'\'\'[[1810е пне.]]\'\'\' | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]]
\n[[1820. пне.]] | [[1819. пне.]] | [[1818. пне.]] | [[1817. пне.]] | [[1816. пне.]] | \'\'\'1815. пне.\'\'\' | [[1814. пне.]] | [[1813. пне.]] | [[1812. пне.]] | [[1811. пне.]] | [[1810. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035352','',0,0,0,1,0.575943697978,'79959083964647','20040916035517'); INSERT INTO cur VALUES (7151,0,'1816._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | \'\'\'[[1810е пне.]]\'\'\' | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]]
\n[[1821. пне.]] | [[1820. пне.]] | [[1819. пне.]] | [[1818. пне.]] | [[1817. пне.]] | \'\'\'1816. пне.\'\'\' | [[1815. пне.]] | [[1814. пне.]] | [[1813. пне.]] | [[1812. пне.]] | [[1811. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035417','',0,0,0,1,0.631152306512,'79959083964582','20040916035527'); INSERT INTO cur VALUES (7152,0,'1817._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | \'\'\'[[1810е пне.]]\'\'\' | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]]
\n[[1822. пне.]] | [[1821. пне.]] | [[1820. пне.]] | [[1819. пне.]] | [[1818. пне.]] | \'\'\'1817. пне.\'\'\' | [[1816. пне.]] | [[1815. пне.]] | [[1814. пне.]] | [[1813. пне.]] | [[1812. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035431','',0,0,0,1,0.33009761727,'79959083964568','20040916035537'); INSERT INTO cur VALUES (7153,0,'1818._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | \'\'\'[[1810е пне.]]\'\'\' | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]]
\n[[1823. пне.]] | [[1822. пне.]] | [[1821. пне.]] | [[1820. пне.]] | [[1819. пне.]] | \'\'\'1818. пне.\'\'\' | [[1817. пне.]] | [[1816. пне.]] | [[1815. пне.]] | [[1814. пне.]] | [[1813. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035451','',0,0,0,1,0.832773396202,'79959083964548','20040916035550'); INSERT INTO cur VALUES (7154,0,'1820._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | \'\'\'[[1820е пне.]]\'\'\' | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]]
\n[[1825. пне.]] | [[1824. пне.]] | [[1823. пне.]] | [[1822. пне.]] | [[1821. пне.]] | \'\'\'1820. пне.\'\'\' | [[1819. пне.]] | [[1818. пне.]] | [[1817. пне.]] | [[1816. пне.]] | [[1815. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035516','',0,0,0,1,0.270930667068,'79959083964483','20040916035617'); INSERT INTO cur VALUES (7155,0,'1819._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | \'\'\'[[1810е пне.]]\'\'\' | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]] | [[1780е пне.]]
\n[[1824. пне.]] | [[1823. пне.]] | [[1822. пне.]] | [[1821. пне.]] | [[1820. пне.]] | \'\'\'1819. пне.\'\'\' | [[1818. пне.]] | [[1817. пне.]] | [[1816. пне.]] | [[1815. пне.]] | [[1814. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035517','',0,0,0,1,0.29245133991,'79959083964482','20040916035603'); INSERT INTO cur VALUES (7156,0,'1821._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | \'\'\'[[1820е пне.]]\'\'\' | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]]
\n[[1826. пне.]] | [[1825. пне.]] | [[1824. пне.]] | [[1823. пне.]] | [[1822. пне.]] | \'\'\'1821. пне.\'\'\' | [[1820. пне.]] | [[1819. пне.]] | [[1818. пне.]] | [[1817. пне.]] | [[1816. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035527','',0,0,0,1,0.967178204547,'79959083964472','20040916035653'); INSERT INTO cur VALUES (7157,0,'1822._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | \'\'\'[[1820е пне.]]\'\'\' | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]]
\n[[1827. пне.]] | [[1826. пне.]] | [[1825. пне.]] | [[1824. пне.]] | [[1823. пне.]] | \'\'\'1822. пне.\'\'\' | [[1821. пне.]] | [[1820. пне.]] | [[1819. пне.]] | [[1818. пне.]] | [[1817. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035536','',0,0,0,1,0.031987415642,'79959083964463','20040916035653'); INSERT INTO cur VALUES (7158,0,'1823._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | \'\'\'[[1820е пне.]]\'\'\' | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]]
\n[[1828. пне.]] | [[1827. пне.]] | [[1826. пне.]] | [[1825. пне.]] | [[1824. пне.]] | \'\'\'1823. пне.\'\'\' | [[1822. пне.]] | [[1821. пне.]] | [[1820. пне.]] | [[1819. пне.]] | [[1818. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035548','',0,0,0,1,0.933889131031,'79959083964451','20040916035717'); INSERT INTO cur VALUES (7159,0,'1824._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | \'\'\'[[1820е пне.]]\'\'\' | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]]
\n[[1829. пне.]] | [[1828. пне.]] | [[1827. пне.]] | [[1826. пне.]] | [[1825. пне.]] | \'\'\'1824. пне.\'\'\' | [[1823. пне.]] | [[1822. пне.]] | [[1821. пне.]] | [[1820. пне.]] | [[1819. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035603','',0,0,0,1,0.19651648877,'79959083964396','20040916035717'); INSERT INTO cur VALUES (7160,0,'1825._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | \'\'\'[[1820е пне.]]\'\'\' | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]]
\n[[1830. пне.]] | [[1829. пне.]] | [[1828. пне.]] | [[1827. пне.]] | [[1826. пне.]] | \'\'\'1825. пне.\'\'\' | [[1824. пне.]] | [[1823. пне.]] | [[1822. пне.]] | [[1821. пне.]] | [[1820. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035617','',0,0,0,1,0.345344983202,'79959083964382','20040916035727'); INSERT INTO cur VALUES (7161,0,'1827._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | \'\'\'[[1820е пне.]]\'\'\' | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]]
\n[[1832. пне.]] | [[1831. пне.]] | [[1830. пне.]] | [[1829. пне.]] | [[1828. пне.]] | \'\'\'1827. пне.\'\'\' | [[1826. пне.]] | [[1825. пне.]] | [[1824. пне.]] | [[1823. пне.]] | [[1822. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035638','',0,0,0,1,0.342201283361,'79959083964361','20040916035746'); INSERT INTO cur VALUES (7162,0,'1826._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | \'\'\'[[1820е пне.]]\'\'\' | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]]
\n[[1831. пне.]] | [[1830. пне.]] | [[1829. пне.]] | [[1828. пне.]] | [[1827. пне.]] | \'\'\'1826. пне.\'\'\' | [[1825. пне.]] | [[1824. пне.]] | [[1823. пне.]] | [[1822. пне.]] | [[1821. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035650','',0,0,0,1,0.117899552043,'79959083964349','20040916035729'); INSERT INTO cur VALUES (7163,0,'1829._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | \'\'\'[[1820е пне.]]\'\'\' | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]]
\n[[1834. пне.]] | [[1833. пне.]] | [[1832. пне.]] | [[1831. пне.]] | [[1830. пне.]] | \'\'\'1829. пне.\'\'\' | [[1828. пне.]] | [[1827. пне.]] | [[1826. пне.]] | [[1825. пне.]] | [[1824. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035703','',0,0,0,1,0.909731374546,'79959083964296','20040916035800'); INSERT INTO cur VALUES (7164,0,'1828._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | \'\'\'[[1820е пне.]]\'\'\' | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]] | [[1790е пне.]]
\n[[1833. пне.]] | [[1832. пне.]] | [[1831. пне.]] | [[1830. пне.]] | [[1829. пне.]] | \'\'\'1828. пне.\'\'\' | [[1827. пне.]] | [[1826. пне.]] | [[1825. пне.]] | [[1824. пне.]] | [[1823. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035717','',0,0,0,1,0.837625532801,'79959083964282','20040916035749'); INSERT INTO cur VALUES (7165,0,'1830._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | \'\'\'[[1830е пне.]]\'\'\' | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]]
\n[[1835. пне.]] | [[1834. пне.]] | [[1833. пне.]] | [[1832. пне.]] | [[1831. пне.]] | \'\'\'1830. пне.\'\'\' | [[1829. пне.]] | [[1828. пне.]] | [[1827. пне.]] | [[1826. пне.]] | [[1825. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035725','',0,0,0,1,0.443708793467,'79959083964274','20040916035822'); INSERT INTO cur VALUES (7166,0,'1831._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | \'\'\'[[1830е пне.]]\'\'\' | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]]
\n[[1836. пне.]] | [[1835. пне.]] | [[1834. пне.]] | [[1833. пне.]] | [[1832. пне.]] | \'\'\'1831. пне.\'\'\' | [[1830. пне.]] | [[1829. пне.]] | [[1828. пне.]] | [[1827. пне.]] | [[1826. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035728','',0,0,0,1,0.828093647877,'79959083964271','20040916035822'); INSERT INTO cur VALUES (7167,0,'1832._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | \'\'\'[[1830е пне.]]\'\'\' | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]]
\n[[1837. пне.]] | [[1836. пне.]] | [[1835. пне.]] | [[1834. пне.]] | [[1833. пне.]] | \'\'\'1832. пне.\'\'\' | [[1831. пне.]] | [[1830. пне.]] | [[1829. пне.]] | [[1828. пне.]] | [[1827. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035746','',0,0,0,1,0.517945910579,'79959083964253','20040916035829'); INSERT INTO cur VALUES (7168,0,'1833._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | \'\'\'[[1830е пне.]]\'\'\' | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]]
\n[[1838. пне.]] | [[1837. пне.]] | [[1836. пне.]] | [[1835. пне.]] | [[1834. пне.]] | \'\'\'1833. пне.\'\'\' | [[1832. пне.]] | [[1831. пне.]] | [[1830. пне.]] | [[1829. пне.]] | [[1828. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035749','',0,0,0,1,0.64663964121,'79959083964250','20040916035839'); INSERT INTO cur VALUES (7169,0,'1834._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | \'\'\'[[1830е пне.]]\'\'\' | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]]
\n[[1839. пне.]] | [[1838. пне.]] | [[1837. пне.]] | [[1836. пне.]] | [[1835. пне.]] | \'\'\'1834. пне.\'\'\' | [[1833. пне.]] | [[1832. пне.]] | [[1831. пне.]] | [[1830. пне.]] | [[1829. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035759','',0,0,0,1,0.068980207233,'79959083964240','20040916040007'); INSERT INTO cur VALUES (7170,0,'1836._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | \'\'\'[[1830е пне.]]\'\'\' | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]]
\n[[1841. пне.]] | [[1840. пне.]] | [[1839. пне.]] | [[1838. пне.]] | [[1837. пне.]] | \'\'\'1836. пне.\'\'\' | [[1835. пне.]] | [[1834. пне.]] | [[1833. пне.]] | [[1832. пне.]] | [[1831. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035818','',0,0,0,1,0.704083615776,'79959083964181','20040916040026'); INSERT INTO cur VALUES (7171,0,'1835._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | \'\'\'[[1830е пне.]]\'\'\' | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]]
\n[[1840. пне.]] | [[1839. пне.]] | [[1838. пне.]] | [[1837. пне.]] | [[1836. пне.]] | \'\'\'1835. пне.\'\'\' | [[1834. пне.]] | [[1833. пне.]] | [[1832. пне.]] | [[1831. пне.]] | [[1830. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035820','',0,0,0,1,0.185368263715,'79959083964179','20040916040007'); INSERT INTO cur VALUES (7172,0,'1837._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | \'\'\'[[1830е пне.]]\'\'\' | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]]
\n[[1842. пне.]] | [[1841. пне.]] | [[1840. пне.]] | [[1839. пне.]] | [[1838. пне.]] | \'\'\'1837. пне.\'\'\' | [[1836. пне.]] | [[1835. пне.]] | [[1834. пне.]] | [[1833. пне.]] | [[1832. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035829','',0,0,0,1,0.344304187384,'79959083964170','20040916040048'); INSERT INTO cur VALUES (7173,0,'1838._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | \'\'\'[[1830е пне.]]\'\'\' | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]]
\n[[1843. пне.]] | [[1842. пне.]] | [[1841. пне.]] | [[1840. пне.]] | [[1839. пне.]] | \'\'\'1838. пне.\'\'\' | [[1837. пне.]] | [[1836. пне.]] | [[1835. пне.]] | [[1834. пне.]] | [[1833. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035838','',0,0,0,1,0.784765545644,'79959083964161','20040916040113'); INSERT INTO cur VALUES (7174,0,'1840._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | \'\'\'[[1840е пне.]]\'\'\' | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]]
\n[[1845. пне.]] | [[1844. пне.]] | [[1843. пне.]] | [[1842. пне.]] | [[1841. пне.]] | \'\'\'1840. пне.\'\'\' | [[1839. пне.]] | [[1838. пне.]] | [[1837. пне.]] | [[1836. пне.]] | [[1835. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916035929','',0,0,0,1,0.619001637036,'79959083964070','20040916040113'); INSERT INTO cur VALUES (7175,0,'1839._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | \'\'\'[[1830е пне.]]\'\'\' | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]] | [[1800е пне.]]
\n[[1844. пне.]] | [[1843. пне.]] | [[1842. пне.]] | [[1841. пне.]] | [[1840. пне.]] | \'\'\'1839. пне.\'\'\' | [[1838. пне.]] | [[1837. пне.]] | [[1836. пне.]] | [[1835. пне.]] | [[1834. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040006','',0,0,0,1,0.06696828225,'79959083959993','20040916040113'); INSERT INTO cur VALUES (7176,0,'1841._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | \'\'\'[[1840е пне.]]\'\'\' | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]]
\n[[1846. пне.]] | [[1845. пне.]] | [[1844. пне.]] | [[1843. пне.]] | [[1842. пне.]] | \'\'\'1841. пне.\'\'\' | [[1840. пне.]] | [[1839. пне.]] | [[1838. пне.]] | [[1837. пне.]] | [[1836. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040025','',0,0,0,1,0.485000732581,'79959083959974','20040916040149'); INSERT INTO cur VALUES (7177,0,'1842._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | \'\'\'[[1840е пне.]]\'\'\' | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]]
\n[[1847. пне.]] | [[1846. пне.]] | [[1845. пне.]] | [[1844. пне.]] | [[1843. пне.]] | \'\'\'1842. пне.\'\'\' | [[1841. пне.]] | [[1840. пне.]] | [[1839. пне.]] | [[1838. пне.]] | [[1837. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040048','',0,0,0,1,0.109370643324,'79959083959951','20040916040149'); INSERT INTO cur VALUES (7178,0,'1844._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | \'\'\'[[1840е пне.]]\'\'\' | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]]
\n[[1849. пне.]] | [[1848. пне.]] | [[1847. пне.]] | [[1846. пне.]] | [[1845. пне.]] | \'\'\'1844. пне.\'\'\' | [[1843. пне.]] | [[1842. пне.]] | [[1841. пне.]] | [[1840. пне.]] | [[1839. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040057','',0,0,0,1,0.069904325562,'79959083959942','20040916040150'); INSERT INTO cur VALUES (7179,0,'1845._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | \'\'\'[[1840е пне.]]\'\'\' | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]]
\n[[1850. пне.]] | [[1849. пне.]] | [[1848. пне.]] | [[1847. пне.]] | [[1846. пне.]] | \'\'\'1845. пне.\'\'\' | [[1844. пне.]] | [[1843. пне.]] | [[1842. пне.]] | [[1841. пне.]] | [[1840. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040106','',0,0,0,1,0.113948023931,'79959083959893','20040916040209'); INSERT INTO cur VALUES (7180,0,'1843._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | \'\'\'[[1840е пне.]]\'\'\' | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]]
\n[[1848. пне.]] | [[1847. пне.]] | [[1846. пне.]] | [[1845. пне.]] | [[1844. пне.]] | \'\'\'1843. пне.\'\'\' | [[1842. пне.]] | [[1841. пне.]] | [[1840. пне.]] | [[1839. пне.]] | [[1838. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040113','',0,0,0,1,0.161219521035,'79959083959886','20040916040149'); INSERT INTO cur VALUES (7181,0,'1847._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | \'\'\'[[1840е пне.]]\'\'\' | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]]
\n[[1852. пне.]] | [[1851. пне.]] | [[1850. пне.]] | [[1849. пне.]] | [[1848. пне.]] | \'\'\'1847. пне.\'\'\' | [[1846. пне.]] | [[1845. пне.]] | [[1844. пне.]] | [[1843. пне.]] | [[1842. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040138','',0,0,0,1,0.014000034898,'79959083959861','20040916040227'); INSERT INTO cur VALUES (7182,0,'1848._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | \'\'\'[[1840е пне.]]\'\'\' | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]]
\n[[1853. пне.]] | [[1852. пне.]] | [[1851. пне.]] | [[1850. пне.]] | [[1849. пне.]] | \'\'\'1848. пне.\'\'\' | [[1847. пне.]] | [[1846. пне.]] | [[1845. пне.]] | [[1844. пне.]] | [[1843. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040143','',0,0,0,1,0.766245576444,'79959083959856','20040916040228'); INSERT INTO cur VALUES (7183,0,'1846._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | \'\'\'[[1840е пне.]]\'\'\' | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]]
\n[[1851. пне.]] | [[1850. пне.]] | [[1849. пне.]] | [[1848. пне.]] | [[1847. пне.]] | \'\'\'1846. пне.\'\'\' | [[1845. пне.]] | [[1844. пне.]] | [[1843. пне.]] | [[1842. пне.]] | [[1841. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040148','',0,0,0,1,0.103715003982,'79959083959851','20040916040212'); INSERT INTO cur VALUES (7184,0,'1849._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | \'\'\'[[1840е пне.]]\'\'\' | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]] | [[1810е пне.]]
\n[[1854. пне.]] | [[1853. пне.]] | [[1852. пне.]] | [[1851. пне.]] | [[1850. пне.]] | \'\'\'1849. пне.\'\'\' | [[1848. пне.]] | [[1847. пне.]] | [[1846. пне.]] | [[1845. пне.]] | [[1844. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040150','',0,0,0,1,0.935369165584,'79959083959849','20040916040259'); INSERT INTO cur VALUES (7185,0,'1850._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | \'\'\'[[1850е пне.]]\'\'\' | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]]
\n[[1855. пне.]] | [[1854. пне.]] | [[1853. пне.]] | [[1852. пне.]] | [[1851. пне.]] | \'\'\'1850. пне.\'\'\' | [[1849. пне.]] | [[1848. пне.]] | [[1847. пне.]] | [[1846. пне.]] | [[1845. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040208','',0,0,0,1,0.052743843781,'79959083959791','20040916040259'); INSERT INTO cur VALUES (7186,0,'1851._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | \'\'\'[[1850е пне.]]\'\'\' | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]]
\n[[1856. пне.]] | [[1855. пне.]] | [[1854. пне.]] | [[1853. пне.]] | [[1852. пне.]] | \'\'\'1851. пне.\'\'\' | [[1850. пне.]] | [[1849. пне.]] | [[1848. пне.]] | [[1847. пне.]] | [[1846. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040212','',0,0,0,1,0.028537573772,'79959083959787','20040916040259'); INSERT INTO cur VALUES (7187,0,'1852._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | \'\'\'[[1850е пне.]]\'\'\' | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]]
\n[[1857. пне.]] | [[1856. пне.]] | [[1855. пне.]] | [[1854. пне.]] | [[1853. пне.]] | \'\'\'1852. пне.\'\'\' | [[1851. пне.]] | [[1850. пне.]] | [[1849. пне.]] | [[1848. пне.]] | [[1847. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040221','',0,0,0,1,0.328438959703,'79959083959778','20040916040259'); INSERT INTO cur VALUES (7188,0,'1853._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | \'\'\'[[1850е пне.]]\'\'\' | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]]
\n[[1858. пне.]] | [[1857. пне.]] | [[1856. пне.]] | [[1855. пне.]] | [[1854. пне.]] | \'\'\'1853. пне.\'\'\' | [[1852. пне.]] | [[1851. пне.]] | [[1850. пне.]] | [[1849. пне.]] | [[1848. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040223','',0,0,0,1,0.652132062545,'79959083959776','20040916040422'); INSERT INTO cur VALUES (7189,0,'1855._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | \'\'\'[[1850е пне.]]\'\'\' | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]]
\n[[1860. пне.]] | [[1859. пне.]] | [[1858. пне.]] | [[1857. пне.]] | [[1856. пне.]] | \'\'\'1855. пне.\'\'\' | [[1854. пне.]] | [[1853. пне.]] | [[1852. пне.]] | [[1851. пне.]] | [[1850. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040243','',0,0,0,1,0.626154434693,'79959083959756','20040916040436'); INSERT INTO cur VALUES (7190,0,'1856._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | \'\'\'[[1850е пне.]]\'\'\' | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]]
\n[[1861. пне.]] | [[1860. пне.]] | [[1859. пне.]] | [[1858. пне.]] | [[1857. пне.]] | \'\'\'1856. пне.\'\'\' | [[1855. пне.]] | [[1854. пне.]] | [[1853. пне.]] | [[1852. пне.]] | [[1851. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040249','',0,0,0,1,0.986689196893,'79959083959750','20040916040436'); INSERT INTO cur VALUES (7191,0,'1854._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | \'\'\'[[1850е пне.]]\'\'\' | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]]
\n[[1859. пне.]] | [[1858. пне.]] | [[1857. пне.]] | [[1856. пне.]] | [[1855. пне.]] | \'\'\'1854. пне.\'\'\' | [[1853. пне.]] | [[1852. пне.]] | [[1851. пне.]] | [[1850. пне.]] | [[1849. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040258','',0,0,0,1,0.692753715763,'79959083959741','20040916040436'); INSERT INTO cur VALUES (7192,0,'1857._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | \'\'\'[[1850е пне.]]\'\'\' | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]]
\n[[1862. пне.]] | [[1861. пне.]] | [[1860. пне.]] | [[1859. пне.]] | [[1858. пне.]] | \'\'\'1857. пне.\'\'\' | [[1856. пне.]] | [[1855. пне.]] | [[1854. пне.]] | [[1853. пне.]] | [[1852. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040259','',0,0,0,1,0.207184809357,'79959083959740','20040916040443'); INSERT INTO cur VALUES (7193,0,'1858._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | \'\'\'[[1850е пне.]]\'\'\' | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]]
\n[[1863. пне.]] | [[1862. пне.]] | [[1861. пне.]] | [[1860. пне.]] | [[1859. пне.]] | \'\'\'1858. пне.\'\'\' | [[1857. пне.]] | [[1856. пне.]] | [[1855. пне.]] | [[1854. пне.]] | [[1853. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040422','',0,0,0,1,0.619771052906,'79959083959577','20040916040444'); INSERT INTO cur VALUES (7194,0,'1860._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | \'\'\'[[1860е пне.]]\'\'\' | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]]
\n[[1865. пне.]] | [[1864. пне.]] | [[1863. пне.]] | [[1862. пне.]] | [[1861. пне.]] | \'\'\'1860. пне.\'\'\' | [[1859. пне.]] | [[1858. пне.]] | [[1857. пне.]] | [[1856. пне.]] | [[1855. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040430','',0,0,0,1,0.547651861118,'79959083959569','20040916040451'); INSERT INTO cur VALUES (7195,0,'1859._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | \'\'\'[[1850е пне.]]\'\'\' | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]] | [[1820е пне.]]
\n[[1864. пне.]] | [[1863. пне.]] | [[1862. пне.]] | [[1861. пне.]] | [[1860. пне.]] | \'\'\'1859. пне.\'\'\' | [[1858. пне.]] | [[1857. пне.]] | [[1856. пне.]] | [[1855. пне.]] | [[1854. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040432','',0,0,0,1,0.236964258476,'79959083959567','20040916040451'); INSERT INTO cur VALUES (7196,0,'1861._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | \'\'\'[[1860е пне.]]\'\'\' | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]]
\n[[1866. пне.]] | [[1865. пне.]] | [[1864. пне.]] | [[1863. пне.]] | [[1862. пне.]] | \'\'\'1861. пне.\'\'\' | [[1860. пне.]] | [[1859. пне.]] | [[1858. пне.]] | [[1857. пне.]] | [[1856. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040434','',0,0,0,1,0.319182084091,'79959083959565','20040916040502'); INSERT INTO cur VALUES (7197,0,'1862._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | \'\'\'[[1860е пне.]]\'\'\' | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]]
\n[[1867. пне.]] | [[1866. пне.]] | [[1865. пне.]] | [[1864. пне.]] | [[1863. пне.]] | \'\'\'1862. пне.\'\'\' | [[1861. пне.]] | [[1860. пне.]] | [[1859. пне.]] | [[1858. пне.]] | [[1857. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040438','',0,0,0,1,0.47709798742,'79959083959561','20040916040514'); INSERT INTO cur VALUES (7198,0,'1863._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | \'\'\'[[1860е пне.]]\'\'\' | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]]
\n[[1868. пне.]] | [[1867. пне.]] | [[1866. пне.]] | [[1865. пне.]] | [[1864. пне.]] | \'\'\'1863. пне.\'\'\' | [[1862. пне.]] | [[1861. пне.]] | [[1860. пне.]] | [[1859. пне.]] | [[1858. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040443','',0,0,0,1,0.135967036773,'79959083959556','20040916040518'); INSERT INTO cur VALUES (7199,0,'1865._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | \'\'\'[[1860е пне.]]\'\'\' | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]]
\n[[1870. пне.]] | [[1869. пне.]] | [[1868. пне.]] | [[1867. пне.]] | [[1866. пне.]] | \'\'\'1865. пне.\'\'\' | [[1864. пне.]] | [[1863. пне.]] | [[1862. пне.]] | [[1861. пне.]] | [[1860. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040449','',0,0,0,1,0.111926052306,'79959083959550','20040916040921'); INSERT INTO cur VALUES (7200,0,'1864._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | \'\'\'[[1860е пне.]]\'\'\' | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]]
\n[[1869. пне.]] | [[1868. пне.]] | [[1867. пне.]] | [[1866. пне.]] | [[1865. пне.]] | \'\'\'1864. пне.\'\'\' | [[1863. пне.]] | [[1862. пне.]] | [[1861. пне.]] | [[1860. пне.]] | [[1859. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040450','',0,0,0,1,0.016041801784,'79959083959549','20040916040912'); INSERT INTO cur VALUES (7201,0,'1866._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | \'\'\'[[1860е пне.]]\'\'\' | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]]
\n[[1871. пне.]] | [[1870. пне.]] | [[1869. пне.]] | [[1868. пне.]] | [[1867. пне.]] | \'\'\'1866. пне.\'\'\' | [[1865. пне.]] | [[1864. пне.]] | [[1863. пне.]] | [[1862. пне.]] | [[1861. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040502','',0,0,0,1,0.041820197386,'79959083959497','20040916040921'); INSERT INTO cur VALUES (7202,0,'1867._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | \'\'\'[[1860е пне.]]\'\'\' | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]]
\n[[1872. пне.]] | [[1871. пне.]] | [[1870. пне.]] | [[1869. пне.]] | [[1868. пне.]] | \'\'\'1867. пне.\'\'\' | [[1866. пне.]] | [[1865. пне.]] | [[1864. пне.]] | [[1863. пне.]] | [[1862. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040513','',0,0,0,1,0.967801761333,'79959083959486','20040916040921'); INSERT INTO cur VALUES (7203,0,'1868._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | \'\'\'[[1860е пне.]]\'\'\' | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]]
\n[[1873. пне.]] | [[1872. пне.]] | [[1871. пне.]] | [[1870. пне.]] | [[1869. пне.]] | \'\'\'1868. пне.\'\'\' | [[1867. пне.]] | [[1866. пне.]] | [[1865. пне.]] | [[1864. пне.]] | [[1863. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040517','',0,0,0,1,0.04338606775,'79959083959482','20040916040921'); INSERT INTO cur VALUES (7204,0,'1871._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | \'\'\'[[1870е пне.]]\'\'\' | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]]
\n[[1876. пне.]] | [[1875. пне.]] | [[1874. пне.]] | [[1873. пне.]] | [[1872. пне.]] | \'\'\'1871. пне.\'\'\' | [[1870. пне.]] | [[1869. пне.]] | [[1868. пне.]] | [[1867. пне.]] | [[1866. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040518','',0,0,0,1,0.887033383309,'79959083959481','20040916040921'); INSERT INTO cur VALUES (7205,0,'1873._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | \'\'\'[[1870е пне.]]\'\'\' | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]]
\n[[1878. пне.]] | [[1877. пне.]] | [[1876. пне.]] | [[1875. пне.]] | [[1874. пне.]] | \'\'\'1873. пне.\'\'\' | [[1872. пне.]] | [[1871. пне.]] | [[1870. пне.]] | [[1869. пне.]] | [[1868. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040810','',0,0,0,1,0.719351542983,'79959083959189','20040916040921'); INSERT INTO cur VALUES (7206,0,'1874._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | \'\'\'[[1870е пне.]]\'\'\' | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]]
\n[[1879. пне.]] | [[1878. пне.]] | [[1877. пне.]] | [[1876. пне.]] | [[1875. пне.]] | \'\'\'1874. пне.\'\'\' | [[1873. пне.]] | [[1872. пне.]] | [[1871. пне.]] | [[1870. пне.]] | [[1869. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040814','',0,0,0,1,0.077070792707,'79959083959185','20040916040921'); INSERT INTO cur VALUES (7207,0,'1872._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | \'\'\'[[1870е пне.]]\'\'\' | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]]
\n[[1877. пне.]] | [[1876. пне.]] | [[1875. пне.]] | [[1874. пне.]] | [[1873. пне.]] | \'\'\'1872. пне.\'\'\' | [[1871. пне.]] | [[1870. пне.]] | [[1869. пне.]] | [[1868. пне.]] | [[1867. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040814','',0,0,0,1,0.451371207112,'79959083959185','20040916040921'); INSERT INTO cur VALUES (7208,0,'1875._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | \'\'\'[[1870е пне.]]\'\'\' | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]]
\n[[1880. пне.]] | [[1879. пне.]] | [[1878. пне.]] | [[1877. пне.]] | [[1876. пне.]] | \'\'\'1875. пне.\'\'\' | [[1874. пне.]] | [[1873. пне.]] | [[1872. пне.]] | [[1871. пне.]] | [[1870. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040819','',0,0,0,1,0.506519460821,'79959083959180','20040916040921'); INSERT INTO cur VALUES (7209,0,'1877._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | \'\'\'[[1870е пне.]]\'\'\' | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]]
\n[[1882. пне.]] | [[1881. пне.]] | [[1880. пне.]] | [[1879. пне.]] | [[1878. пне.]] | \'\'\'1877. пне.\'\'\' | [[1876. пне.]] | [[1875. пне.]] | [[1874. пне.]] | [[1873. пне.]] | [[1872. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040820','',0,0,0,1,0.803966819683,'79959083959179','20040916041039'); INSERT INTO cur VALUES (7210,0,'1876._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | \'\'\'[[1870е пне.]]\'\'\' | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]]
\n[[1881. пне.]] | [[1880. пне.]] | [[1879. пне.]] | [[1878. пне.]] | [[1877. пне.]] | \'\'\'1876. пне.\'\'\' | [[1875. пне.]] | [[1874. пне.]] | [[1873. пне.]] | [[1872. пне.]] | [[1871. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040826','',0,0,0,1,0.491857586192,'79959083959173','20040916041026'); INSERT INTO cur VALUES (7211,0,'1878._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | \'\'\'[[1870е пне.]]\'\'\' | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]]
\n[[1883. пне.]] | [[1882. пне.]] | [[1881. пне.]] | [[1880. пне.]] | [[1879. пне.]] | \'\'\'1878. пне.\'\'\' | [[1877. пне.]] | [[1876. пне.]] | [[1875. пне.]] | [[1874. пне.]] | [[1873. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040830','',0,0,0,1,0.835604569798,'79959083959169','20040916041138'); INSERT INTO cur VALUES (7212,0,'1879._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | \'\'\'[[1870е пне.]]\'\'\' | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]]
\n[[1884. пне.]] | [[1883. пне.]] | [[1882. пне.]] | [[1881. пне.]] | [[1880. пне.]] | \'\'\'1879. пне.\'\'\' | [[1878. пне.]] | [[1877. пне.]] | [[1876. пне.]] | [[1875. пне.]] | [[1874. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040830','',0,0,0,1,0.720716488418,'79959083959169','20040916041218'); INSERT INTO cur VALUES (7213,0,'1880._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | \'\'\'[[1880е пне.]]\'\'\' | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]]
\n[[1885. пне.]] | [[1884. пне.]] | [[1883. пне.]] | [[1882. пне.]] | [[1881. пне.]] | \'\'\'1880. пне.\'\'\' | [[1879. пне.]] | [[1878. пне.]] | [[1877. пне.]] | [[1876. пне.]] | [[1875. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040835','',0,0,0,1,0.307285226093,'79959083959164','20040916041343'); INSERT INTO cur VALUES (7214,0,'1869._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | \'\'\'[[1860е пне.]]\'\'\' | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]] | [[1830е пне.]]
\n[[1874. пне.]] | [[1873. пне.]] | [[1872. пне.]] | [[1871. пне.]] | [[1870. пне.]] | \'\'\'1869. пне.\'\'\' | [[1868. пне.]] | [[1867. пне.]] | [[1866. пне.]] | [[1865. пне.]] | [[1864. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040912','',0,0,0,1,0.686210234038,'79959083959087','20040916040921'); INSERT INTO cur VALUES (7215,0,'1870._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | \'\'\'[[1870е пне.]]\'\'\' | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]] | [[1840е пне.]]
\n[[1875. пне.]] | [[1874. пне.]] | [[1873. пне.]] | [[1872. пне.]] | [[1871. пне.]] | \'\'\'1870. пне.\'\'\' | [[1869. пне.]] | [[1868. пне.]] | [[1867. пне.]] | [[1866. пне.]] | [[1865. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916040920','',0,0,0,1,0.289377310448,'79959083959079','20040916040920'); INSERT INTO cur VALUES (7216,0,'1881._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | \'\'\'[[1880е пне.]]\'\'\' | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]]
\n[[1886. пне.]] | [[1885. пне.]] | [[1884. пне.]] | [[1883. пне.]] | [[1882. пне.]] | \'\'\'1881. пне.\'\'\' | [[1880. пне.]] | [[1879. пне.]] | [[1878. пне.]] | [[1877. пне.]] | [[1876. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041025','',0,0,0,1,0.631033131215,'79959083958974','20040916041343'); INSERT INTO cur VALUES (7217,0,'1882._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | \'\'\'[[1880е пне.]]\'\'\' | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]]
\n[[1887. пне.]] | [[1886. пне.]] | [[1885. пне.]] | [[1884. пне.]] | [[1883. пне.]] | \'\'\'1882. пне.\'\'\' | [[1881. пне.]] | [[1880. пне.]] | [[1879. пне.]] | [[1878. пне.]] | [[1877. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041038','',0,0,0,1,0.105563176845,'79959083958961','20040916041407'); INSERT INTO cur VALUES (7218,0,'1883._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | \'\'\'[[1880е пне.]]\'\'\' | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]]
\n[[1888. пне.]] | [[1887. пне.]] | [[1886. пне.]] | [[1885. пне.]] | [[1884. пне.]] | \'\'\'1883. пне.\'\'\' | [[1882. пне.]] | [[1881. пне.]] | [[1880. пне.]] | [[1879. пне.]] | [[1878. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041137','',0,0,0,1,0.427735869506,'79959083958862','20040916041407'); INSERT INTO cur VALUES (7219,0,'1884._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | \'\'\'[[1880е пне.]]\'\'\' | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]]
\n[[1889. пне.]] | [[1888. пне.]] | [[1887. пне.]] | [[1886. пне.]] | [[1885. пне.]] | \'\'\'1884. пне.\'\'\' | [[1883. пне.]] | [[1882. пне.]] | [[1881. пне.]] | [[1880. пне.]] | [[1879. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041218','',0,0,0,1,0.514173822717,'79959083958781','20040916041407'); INSERT INTO cur VALUES (7220,0,'1886._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | \'\'\'[[1880е пне.]]\'\'\' | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]]
\n[[1891. пне.]] | [[1890. пне.]] | [[1889. пне.]] | [[1888. пне.]] | [[1887. пне.]] | \'\'\'1886. пне.\'\'\' | [[1885. пне.]] | [[1884. пне.]] | [[1883. пне.]] | [[1882. пне.]] | [[1881. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041332','',0,0,0,1,0.631981655318,'79959083958667','20040916041415'); INSERT INTO cur VALUES (7221,0,'1885._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | \'\'\'[[1880е пне.]]\'\'\' | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]]
\n[[1890. пне.]] | [[1889. пне.]] | [[1888. пне.]] | [[1887. пне.]] | [[1886. пне.]] | \'\'\'1885. пне.\'\'\' | [[1884. пне.]] | [[1883. пне.]] | [[1882. пне.]] | [[1881. пне.]] | [[1880. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041342','',0,0,0,1,0.533977594941,'79959083958657','20040916041407'); INSERT INTO cur VALUES (7222,0,'1888._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | \'\'\'[[1880е пне.]]\'\'\' | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]]
\n[[1893. пне.]] | [[1892. пне.]] | [[1891. пне.]] | [[1890. пне.]] | [[1889. пне.]] | \'\'\'1888. пне.\'\'\' | [[1887. пне.]] | [[1886. пне.]] | [[1885. пне.]] | [[1884. пне.]] | [[1883. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041345','',0,0,0,1,0.52616307257,'79959083958654','20040916041433'); INSERT INTO cur VALUES (7223,0,'1889._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | \'\'\'[[1880е пне.]]\'\'\' | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]]
\n[[1894. пне.]] | [[1893. пне.]] | [[1892. пне.]] | [[1891. пне.]] | [[1890. пне.]] | \'\'\'1889. пне.\'\'\' | [[1888. пне.]] | [[1887. пне.]] | [[1886. пне.]] | [[1885. пне.]] | [[1884. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041351','',0,0,0,1,0.977429547802,'79959083958648','20040916041437'); INSERT INTO cur VALUES (7224,0,'1890._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | \'\'\'[[1890е пне.]]\'\'\' | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]]
\n[[1895. пне.]] | [[1894. пне.]] | [[1893. пне.]] | [[1892. пне.]] | [[1891. пне.]] | \'\'\'1890. пне.\'\'\' | [[1889. пне.]] | [[1888. пне.]] | [[1887. пне.]] | [[1886. пне.]] | [[1885. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041357','',0,0,0,1,0.263806965791,'79959083958642','20040916041437'); INSERT INTO cur VALUES (7225,0,'1887._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | \'\'\'[[1880е пне.]]\'\'\' | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]] | [[1850е пне.]]
\n[[1892. пне.]] | [[1891. пне.]] | [[1890. пне.]] | [[1889. пне.]] | [[1888. пне.]] | \'\'\'1887. пне.\'\'\' | [[1886. пне.]] | [[1885. пне.]] | [[1884. пне.]] | [[1883. пне.]] | [[1882. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041406','',0,0,0,1,0.855036076556,'79959083958593','20040916041415'); INSERT INTO cur VALUES (7226,0,'1892._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | \'\'\'[[1890е пне.]]\'\'\' | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]]
\n[[1897. пне.]] | [[1896. пне.]] | [[1895. пне.]] | [[1894. пне.]] | [[1893. пне.]] | \'\'\'1892. пне.\'\'\' | [[1891. пне.]] | [[1890. пне.]] | [[1889. пне.]] | [[1888. пне.]] | [[1887. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041411','',0,0,0,1,0.788204703847,'79959083958588','20040916041440'); INSERT INTO cur VALUES (7227,0,'1891._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | \'\'\'[[1890е пне.]]\'\'\' | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]]
\n[[1896. пне.]] | [[1895. пне.]] | [[1894. пне.]] | [[1893. пне.]] | [[1892. пне.]] | \'\'\'1891. пне.\'\'\' | [[1890. пне.]] | [[1889. пне.]] | [[1888. пне.]] | [[1887. пне.]] | [[1886. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041415','',0,0,0,1,0.677052080015,'79959083958584','20040916041440'); INSERT INTO cur VALUES (7228,0,'1893._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | \'\'\'[[1890е пне.]]\'\'\' | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]]
\n[[1898. пне.]] | [[1897. пне.]] | [[1896. пне.]] | [[1895. пне.]] | [[1894. пне.]] | \'\'\'1893. пне.\'\'\' | [[1892. пне.]] | [[1891. пне.]] | [[1890. пне.]] | [[1889. пне.]] | [[1888. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041433','',0,0,0,1,0.950334264408,'79959083958566','20040916041532'); INSERT INTO cur VALUES (7229,0,'1894._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | \'\'\'[[1890е пне.]]\'\'\' | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]]
\n[[1899. пне.]] | [[1898. пне.]] | [[1897. пне.]] | [[1896. пне.]] | [[1895. пне.]] | \'\'\'1894. пне.\'\'\' | [[1893. пне.]] | [[1892. пне.]] | [[1891. пне.]] | [[1890. пне.]] | [[1889. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041433','',0,0,0,1,0.821371356408,'79959083958566','20040916041532'); INSERT INTO cur VALUES (7230,0,'1895._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | \'\'\'[[1890е пне.]]\'\'\' | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]]
\n[[1900. пне.]] | [[1899. пне.]] | [[1898. пне.]] | [[1897. пне.]] | [[1896. пне.]] | \'\'\'1895. пне.\'\'\' | [[1894. пне.]] | [[1893. пне.]] | [[1892. пне.]] | [[1891. пне.]] | [[1890. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041437','',0,0,0,1,0.20570540624,'79959083958562','20040916041532'); INSERT INTO cur VALUES (7231,0,'1896._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | \'\'\'[[1890е пне.]]\'\'\' | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]]
\n[[1901. пне.]] | [[1900. пне.]] | [[1899. пне.]] | [[1898. пне.]] | [[1897. пне.]] | \'\'\'1896. пне.\'\'\' | [[1895. пне.]] | [[1894. пне.]] | [[1893. пне.]] | [[1892. пне.]] | [[1891. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041439','',0,0,0,1,0.700724792527,'79959083958560','20040916041532'); INSERT INTO cur VALUES (7232,0,'1897._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | \'\'\'[[1890е пне.]]\'\'\' | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]]
\n[[1902. пне.]] | [[1901. пне.]] | [[1900. пне.]] | [[1899. пне.]] | [[1898. пне.]] | \'\'\'1897. пне.\'\'\' | [[1896. пне.]] | [[1895. пне.]] | [[1894. пне.]] | [[1893. пне.]] | [[1892. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041440','',0,0,0,1,0.496869403169,'79959083958559','20040916041532'); INSERT INTO cur VALUES (7233,0,'1899._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | \'\'\'[[1890е пне.]]\'\'\' | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]]
\n[[1904. пне.]] | [[1903. пне.]] | [[1902. пне.]] | [[1901. пне.]] | [[1900. пне.]] | \'\'\'1899. пне.\'\'\' | [[1898. пне.]] | [[1897. пне.]] | [[1896. пне.]] | [[1895. пне.]] | [[1894. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041446','',0,0,0,1,0.118329525515,'79959083958553','20040916041532'); INSERT INTO cur VALUES (7234,0,'1900._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | \'\'\'[[1900е пне.]]\'\'\' | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]]
\n[[1905. пне.]] | [[1904. пне.]] | [[1903. пне.]] | [[1902. пне.]] | [[1901. пне.]] | \'\'\'1900. пне.\'\'\' | [[1899. пне.]] | [[1898. пне.]] | [[1897. пне.]] | [[1896. пне.]] | [[1895. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041459','',0,0,0,1,0.400814664271,'79959083958540','20040916041538'); INSERT INTO cur VALUES (7235,0,'1901._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | \'\'\'[[1900е пне.]]\'\'\' | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]]
\n[[1906. пне.]] | [[1905. пне.]] | [[1904. пне.]] | [[1903. пне.]] | [[1902. пне.]] | \'\'\'1901. пне.\'\'\' | [[1900. пне.]] | [[1899. пне.]] | [[1898. пне.]] | [[1897. пне.]] | [[1896. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041503','',0,0,0,1,0.643831174655,'79959083958496','20040916041555'); INSERT INTO cur VALUES (7236,0,'1902._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | \'\'\'[[1900е пне.]]\'\'\' | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]]
\n[[1907. пне.]] | [[1906. пне.]] | [[1905. пне.]] | [[1904. пне.]] | [[1903. пне.]] | \'\'\'1902. пне.\'\'\' | [[1901. пне.]] | [[1900. пне.]] | [[1899. пне.]] | [[1898. пне.]] | [[1897. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041523','',0,0,0,1,0.060074749431,'79959083958476','20040916041612'); INSERT INTO cur VALUES (7237,0,'1903._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | \'\'\'[[1900е пне.]]\'\'\' | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]]
\n[[1908. пне.]] | [[1907. пне.]] | [[1906. пне.]] | [[1905. пне.]] | [[1904. пне.]] | \'\'\'1903. пне.\'\'\' | [[1902. пне.]] | [[1901. пне.]] | [[1900. пне.]] | [[1899. пне.]] | [[1898. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041527','',0,0,0,1,0.890219600354,'79959083958472','20040916041612'); INSERT INTO cur VALUES (7238,0,'1904._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | \'\'\'[[1900е пне.]]\'\'\' | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]]
\n[[1909. пне.]] | [[1908. пне.]] | [[1907. пне.]] | [[1906. пне.]] | [[1905. пне.]] | \'\'\'1904. пне.\'\'\' | [[1903. пне.]] | [[1902. пне.]] | [[1901. пне.]] | [[1900. пне.]] | [[1899. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041530','',0,0,0,1,0.564200508205,'79959083958469','20040916041624'); INSERT INTO cur VALUES (7239,0,'1898._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[20. век пне.]] | \'\'\'[[19. век пне.]]\'\'\' | [[18. век пне.]]
\n[[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | \'\'\'[[1890е пне.]]\'\'\' | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]] | [[1860е пне.]]
\n[[1903. пне.]] | [[1902. пне.]] | [[1901. пне.]] | [[1900. пне.]] | [[1899. пне.]] | \'\'\'1898. пне.\'\'\' | [[1897. пне.]] | [[1896. пне.]] | [[1895. пне.]] | [[1894. пне.]] | [[1893. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041531','',0,0,0,1,0.427015070537,'79959083958468','20040916041531'); INSERT INTO cur VALUES (7240,0,'1905._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | \'\'\'[[1900е пне.]]\'\'\' | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]]
\n[[1910. пне.]] | [[1909. пне.]] | [[1908. пне.]] | [[1907. пне.]] | [[1906. пне.]] | \'\'\'1905. пне.\'\'\' | [[1904. пне.]] | [[1903. пне.]] | [[1902. пне.]] | [[1901. пне.]] | [[1900. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041538','',0,0,0,1,0.549110950692,'79959083958461','20040916041630'); INSERT INTO cur VALUES (7241,0,'1906._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | \'\'\'[[1900е пне.]]\'\'\' | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]]
\n[[1911. пне.]] | [[1910. пне.]] | [[1909. пне.]] | [[1908. пне.]] | [[1907. пне.]] | \'\'\'1906. пне.\'\'\' | [[1905. пне.]] | [[1904. пне.]] | [[1903. пне.]] | [[1902. пне.]] | [[1901. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041555','',0,0,0,1,0.251028788859,'79959083958444','20040916041638'); INSERT INTO cur VALUES (7242,0,'1908._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | \'\'\'[[1900е пне.]]\'\'\' | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]]
\n[[1913. пне.]] | [[1912. пне.]] | [[1911. пне.]] | [[1910. пне.]] | [[1909. пне.]] | \'\'\'1908. пне.\'\'\' | [[1907. пне.]] | [[1906. пне.]] | [[1905. пне.]] | [[1904. пне.]] | [[1903. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041605','',0,0,0,1,0.760232992824,'79959083958394','20040916041655'); INSERT INTO cur VALUES (7243,0,'1907._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | \'\'\'[[1900е пне.]]\'\'\' | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]]
\n[[1912. пне.]] | [[1911. пне.]] | [[1910. пне.]] | [[1909. пне.]] | [[1908. пне.]] | \'\'\'1907. пне.\'\'\' | [[1906. пне.]] | [[1905. пне.]] | [[1904. пне.]] | [[1903. пне.]] | [[1902. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041608','',0,0,0,1,0.481507300158,'79959083958391','20040916041647'); INSERT INTO cur VALUES (7244,0,'1909._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | \'\'\'[[1900е пне.]]\'\'\' | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]] | [[1870е пне.]]
\n[[1914. пне.]] | [[1913. пне.]] | [[1912. пне.]] | [[1911. пне.]] | [[1910. пне.]] | \'\'\'1909. пне.\'\'\' | [[1908. пне.]] | [[1907. пне.]] | [[1906. пне.]] | [[1905. пне.]] | [[1904. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041624','',0,0,0,1,0.407093968432,'79959083958375','20040916041659'); INSERT INTO cur VALUES (7245,0,'1910._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | \'\'\'[[1910е пне.]]\'\'\' | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]]
\n[[1915. пне.]] | [[1914. пне.]] | [[1913. пне.]] | [[1912. пне.]] | [[1911. пне.]] | \'\'\'1910. пне.\'\'\' | [[1909. пне.]] | [[1908. пне.]] | [[1907. пне.]] | [[1906. пне.]] | [[1905. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041629','',0,0,0,1,0.879875477347,'79959083958370','20040916041712'); INSERT INTO cur VALUES (7246,0,'1911._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | \'\'\'[[1910е пне.]]\'\'\' | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]]
\n[[1916. пне.]] | [[1915. пне.]] | [[1914. пне.]] | [[1913. пне.]] | [[1912. пне.]] | \'\'\'1911. пне.\'\'\' | [[1910. пне.]] | [[1909. пне.]] | [[1908. пне.]] | [[1907. пне.]] | [[1906. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041638','',0,0,0,1,0.45524491065,'79959083958361','20040916041729'); INSERT INTO cur VALUES (7247,0,'1912._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | \'\'\'[[1910е пне.]]\'\'\' | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]]
\n[[1917. пне.]] | [[1916. пне.]] | [[1915. пне.]] | [[1914. пне.]] | [[1913. пне.]] | \'\'\'1912. пне.\'\'\' | [[1911. пне.]] | [[1910. пне.]] | [[1909. пне.]] | [[1908. пне.]] | [[1907. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041644','',0,0,0,1,0.702217316582,'79959083958355','20040916041731'); INSERT INTO cur VALUES (7248,0,'1913._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | \'\'\'[[1910е пне.]]\'\'\' | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]]
\n[[1918. пне.]] | [[1917. пне.]] | [[1916. пне.]] | [[1915. пне.]] | [[1914. пне.]] | \'\'\'1913. пне.\'\'\' | [[1912. пне.]] | [[1911. пне.]] | [[1910. пне.]] | [[1909. пне.]] | [[1908. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041653','',0,0,0,1,0.989461006126,'79959083958346','20040916041739'); INSERT INTO cur VALUES (7249,0,'1914._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | \'\'\'[[1910е пне.]]\'\'\' | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]]
\n[[1919. пне.]] | [[1918. пне.]] | [[1917. пне.]] | [[1916. пне.]] | [[1915. пне.]] | \'\'\'1914. пне.\'\'\' | [[1913. пне.]] | [[1912. пне.]] | [[1911. пне.]] | [[1910. пне.]] | [[1909. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041659','',0,0,0,1,0.235108447836,'79959083958340','20040916041744'); INSERT INTO cur VALUES (7250,0,'1915._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | \'\'\'[[1910е пне.]]\'\'\' | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]]
\n[[1920. пне.]] | [[1919. пне.]] | [[1918. пне.]] | [[1917. пне.]] | [[1916. пне.]] | \'\'\'1915. пне.\'\'\' | [[1914. пне.]] | [[1913. пне.]] | [[1912. пне.]] | [[1911. пне.]] | [[1910. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041711','',0,0,0,1,0.983078852754,'79959083958288','20040916041756'); INSERT INTO cur VALUES (7251,0,'1916._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | \'\'\'[[1910е пне.]]\'\'\' | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]]
\n[[1921. пне.]] | [[1920. пне.]] | [[1919. пне.]] | [[1918. пне.]] | [[1917. пне.]] | \'\'\'1916. пне.\'\'\' | [[1915. пне.]] | [[1914. пне.]] | [[1913. пне.]] | [[1912. пне.]] | [[1911. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041729','',0,0,0,1,0.640247542709,'79959083958270','20040916041934'); INSERT INTO cur VALUES (7252,0,'1917._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | \'\'\'[[1910е пне.]]\'\'\' | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]]
\n[[1922. пне.]] | [[1921. пне.]] | [[1920. пне.]] | [[1919. пне.]] | [[1918. пне.]] | \'\'\'1917. пне.\'\'\' | [[1916. пне.]] | [[1915. пне.]] | [[1914. пне.]] | [[1913. пне.]] | [[1912. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041730','',0,0,0,1,0.103148856248,'79959083958269','20040916041954'); INSERT INTO cur VALUES (7253,0,'1918._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | \'\'\'[[1910е пне.]]\'\'\' | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]]
\n[[1923. пне.]] | [[1922. пне.]] | [[1921. пне.]] | [[1920. пне.]] | [[1919. пне.]] | \'\'\'1918. пне.\'\'\' | [[1917. пне.]] | [[1916. пне.]] | [[1915. пне.]] | [[1914. пне.]] | [[1913. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127221154','',0,0,0,0,0.908203453248,'79958872778845','20041127221154'); INSERT INTO cur VALUES (7254,0,'1919._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | \'\'\'[[1910е пне.]]\'\'\' | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]] | [[1880е пне.]]
\n[[1924. пне.]] | [[1923. пне.]] | [[1922. пне.]] | [[1921. пне.]] | [[1920. пне.]] | \'\'\'1919. пне.\'\'\' | [[1918. пне.]] | [[1917. пне.]] | [[1916. пне.]] | [[1915. пне.]] | [[1914. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041743','',0,0,0,1,0.109986994932,'79959083958256','20040916042003'); INSERT INTO cur VALUES (7255,0,'1920._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | \'\'\'[[1920е пне.]]\'\'\' | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]]
\n[[1925. пне.]] | [[1924. пне.]] | [[1923. пне.]] | [[1922. пне.]] | [[1921. пне.]] | \'\'\'1920. пне.\'\'\' | [[1919. пне.]] | [[1918. пне.]] | [[1917. пне.]] | [[1916. пне.]] | [[1915. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041756','',0,0,0,1,0.589165904368,'79959083958243','20040916042013'); INSERT INTO cur VALUES (7256,0,'1921._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | \'\'\'[[1920е пне.]]\'\'\' | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]]
\n[[1926. пне.]] | [[1925. пне.]] | [[1924. пне.]] | [[1923. пне.]] | [[1922. пне.]] | \'\'\'1921. пне.\'\'\' | [[1920. пне.]] | [[1919. пне.]] | [[1918. пне.]] | [[1917. пне.]] | [[1916. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041934','',0,0,0,1,0.958283699098,'79959083958065','20040916042028'); INSERT INTO cur VALUES (7257,0,'1922._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | \'\'\'[[1920е пне.]]\'\'\' | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]]
\n[[1927. пне.]] | [[1926. пне.]] | [[1925. пне.]] | [[1924. пне.]] | [[1923. пне.]] | \'\'\'1922. пне.\'\'\' | [[1921. пне.]] | [[1920. пне.]] | [[1919. пне.]] | [[1918. пне.]] | [[1917. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916041954','',0,0,0,1,0.762255321146,'79959083958045','20040916042102'); INSERT INTO cur VALUES (7258,0,'1923._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | \'\'\'[[1920е пне.]]\'\'\' | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]]
\n[[1928. пне.]] | [[1927. пне.]] | [[1926. пне.]] | [[1925. пне.]] | [[1924. пне.]] | \'\'\'1923. пне.\'\'\' | [[1922. пне.]] | [[1921. пне.]] | [[1920. пне.]] | [[1919. пне.]] | [[1918. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127221456','',0,0,0,0,0.145337898818,'79958872778543','20041127221456'); INSERT INTO cur VALUES (7259,0,'1924._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | \'\'\'[[1920е пне.]]\'\'\' | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]]
\n[[1929. пне.]] | [[1928. пне.]] | [[1927. пне.]] | [[1926. пне.]] | [[1925. пне.]] | \'\'\'1924. пне.\'\'\' | [[1923. пне.]] | [[1922. пне.]] | [[1921. пне.]] | [[1920. пне.]] | [[1919. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042003','',0,0,0,1,0.415211866803,'79959083957996','20040916042102'); INSERT INTO cur VALUES (7260,0,'1925._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | \'\'\'[[1920е пне.]]\'\'\' | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]]
\n[[1930. пне.]] | [[1929. пне.]] | [[1928. пне.]] | [[1927. пне.]] | [[1926. пне.]] | \'\'\'1925. пне.\'\'\' | [[1924. пне.]] | [[1923. пне.]] | [[1922. пне.]] | [[1921. пне.]] | [[1920. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042013','',0,0,0,1,0.101040435071,'79959083957986','20040916042105'); INSERT INTO cur VALUES (7261,0,'1926._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | \'\'\'[[1920е пне.]]\'\'\' | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]]
\n[[1931. пне.]] | [[1930. пне.]] | [[1929. пне.]] | [[1928. пне.]] | [[1927. пне.]] | \'\'\'1926. пне.\'\'\' | [[1925. пне.]] | [[1924. пне.]] | [[1923. пне.]] | [[1922. пне.]] | [[1921. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042028','',0,0,0,1,0.645469367805,'79959083957971','20040916042110'); INSERT INTO cur VALUES (7262,0,'1928._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | \'\'\'[[1920е пне.]]\'\'\' | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]]
\n[[1933. пне.]] | [[1932. пне.]] | [[1931. пне.]] | [[1930. пне.]] | [[1929. пне.]] | \'\'\'1928. пне.\'\'\' | [[1927. пне.]] | [[1926. пне.]] | [[1925. пне.]] | [[1924. пне.]] | [[1923. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042044','',0,0,0,1,0.311627340648,'79959083957955','20040916042131'); INSERT INTO cur VALUES (7263,0,'1929._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | \'\'\'[[1920е пне.]]\'\'\' | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]]
\n[[1934. пне.]] | [[1933. пне.]] | [[1932. пне.]] | [[1931. пне.]] | [[1930. пне.]] | \'\'\'1929. пне.\'\'\' | [[1928. пне.]] | [[1927. пне.]] | [[1926. пне.]] | [[1925. пне.]] | [[1924. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127221857','',0,0,0,0,0.360463997517,'79958872778142','20041127221857'); INSERT INTO cur VALUES (7264,0,'1927._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | \'\'\'[[1920е пне.]]\'\'\' | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]] | [[1890е пне.]]
\n[[1932. пне.]] | [[1931. пне.]] | [[1930. пне.]] | [[1929. пне.]] | [[1928. пне.]] | \'\'\'1927. пне.\'\'\' | [[1926. пне.]] | [[1925. пне.]] | [[1924. пне.]] | [[1923. пне.]] | [[1922. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127221704','',0,0,0,0,0.946246589043,'79958872778295','20041127221704'); INSERT INTO cur VALUES (7265,0,'1930._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | \'\'\'[[1930е пне.]]\'\'\' | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]]
\n[[1935. пне.]] | [[1934. пне.]] | [[1933. пне.]] | [[1932. пне.]] | [[1931. пне.]] | \'\'\'1930. пне.\'\'\' | [[1929. пне.]] | [[1928. пне.]] | [[1927. пне.]] | [[1926. пне.]] | [[1925. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042105','',0,0,0,1,0.556207461076,'79959083957894','20040916042147'); INSERT INTO cur VALUES (7266,0,'1931._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | \'\'\'[[1930е пне.]]\'\'\' | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]]
\n[[1936. пне.]] | [[1935. пне.]] | [[1934. пне.]] | [[1933. пне.]] | [[1932. пне.]] | \'\'\'1931. пне.\'\'\' | [[1930. пне.]] | [[1929. пне.]] | [[1928. пне.]] | [[1927. пне.]] | [[1926. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042110','',0,0,0,1,0.773591334826,'79959083957889','20040916042243'); INSERT INTO cur VALUES (7267,0,'1932._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | \'\'\'[[1930е пне.]]\'\'\' | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]]
\n[[1937. пне.]] | [[1936. пне.]] | [[1935. пне.]] | [[1934. пне.]] | [[1933. пне.]] | \'\'\'1932. пне.\'\'\' | [[1931. пне.]] | [[1930. пне.]] | [[1929. пне.]] | [[1928. пне.]] | [[1927. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042119','',0,0,0,1,0.146719896769,'79959083957880','20040916042243'); INSERT INTO cur VALUES (7268,0,'1933._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | \'\'\'[[1930е пне.]]\'\'\' | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]]
\n[[1938. пне.]] | [[1937. пне.]] | [[1936. пне.]] | [[1935. пне.]] | [[1934. пне.]] | \'\'\'1933. пне.\'\'\' | [[1932. пне.]] | [[1931. пне.]] | [[1930. пне.]] | [[1929. пне.]] | [[1928. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042131','',0,0,0,1,0.085779738652,'79959083957868','20040916042257'); INSERT INTO cur VALUES (7269,0,'1934._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | \'\'\'[[1930е пне.]]\'\'\' | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]]
\n[[1939. пне.]] | [[1938. пне.]] | [[1937. пне.]] | [[1936. пне.]] | [[1935. пне.]] | \'\'\'1934. пне.\'\'\' | [[1933. пне.]] | [[1932. пне.]] | [[1931. пне.]] | [[1930. пне.]] | [[1929. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127222059','',0,0,0,0,0.116201810593,'79958872777940','20041127222059'); INSERT INTO cur VALUES (7270,0,'1935._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | \'\'\'[[1930е пне.]]\'\'\' | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]]
\n[[1940. пне.]] | [[1939. пне.]] | [[1938. пне.]] | [[1937. пне.]] | [[1936. пне.]] | \'\'\'1935. пне.\'\'\' | [[1934. пне.]] | [[1933. пне.]] | [[1932. пне.]] | [[1931. пне.]] | [[1930. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127222343','',0,0,0,0,0.573527972947,'79958872777656','20041127222343'); INSERT INTO cur VALUES (7271,0,'1937._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | \'\'\'[[1930е пне.]]\'\'\' | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]]
\n[[1942. пне.]] | [[1941. пне.]] | [[1940. пне.]] | [[1939. пне.]] | [[1938. пне.]] | \'\'\'1937. пне.\'\'\' | [[1936. пне.]] | [[1935. пне.]] | [[1934. пне.]] | [[1933. пне.]] | [[1932. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127222616','',0,0,0,0,0.968929250244,'79958872777383','20041127222616'); INSERT INTO cur VALUES (7272,0,'1936._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | \'\'\'[[1930е пне.]]\'\'\' | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]]
\n[[1941. пне.]] | [[1940. пне.]] | [[1939. пне.]] | [[1938. пне.]] | [[1937. пне.]] | \'\'\'1936. пне.\'\'\' | [[1935. пне.]] | [[1934. пне.]] | [[1933. пне.]] | [[1932. пне.]] | [[1931. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042243','',0,0,0,1,0.590151168215,'79959083957756','20040916042308'); INSERT INTO cur VALUES (7273,0,'1938._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | \'\'\'[[1930е пне.]]\'\'\' | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]]
\n[[1943. пне.]] | [[1942. пне.]] | [[1941. пне.]] | [[1940. пне.]] | [[1939. пне.]] | \'\'\'1938. пне.\'\'\' | [[1937. пне.]] | [[1936. пне.]] | [[1935. пне.]] | [[1934. пне.]] | [[1933. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042256','',0,0,0,1,0.70423092819,'79959083957743','20040916042327'); INSERT INTO cur VALUES (7274,0,'1940._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | \'\'\'[[1940е пне.]]\'\'\' | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]]
\n[[1945. пне.]] | [[1944. пне.]] | [[1943. пне.]] | [[1942. пне.]] | [[1941. пне.]] | \'\'\'1940. пне.\'\'\' | [[1939. пне.]] | [[1938. пне.]] | [[1937. пне.]] | [[1936. пне.]] | [[1935. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042259','',0,0,0,1,0.272112716582,'79959083957740','20040916042348'); INSERT INTO cur VALUES (7275,0,'1939._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | \'\'\'[[1930е пне.]]\'\'\' | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]] | [[1900е пне.]]
\n[[1944. пне.]] | [[1943. пне.]] | [[1942. пне.]] | [[1941. пне.]] | [[1940. пне.]] | \'\'\'1939. пне.\'\'\' | [[1938. пне.]] | [[1937. пне.]] | [[1936. пне.]] | [[1935. пне.]] | [[1934. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042306','',0,0,0,1,0.964386327176,'79959083957693','20040916042336'); INSERT INTO cur VALUES (7276,0,'1941._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | \'\'\'[[1940е пне.]]\'\'\' | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]]
\n[[1946. пне.]] | [[1945. пне.]] | [[1944. пне.]] | [[1943. пне.]] | [[1942. пне.]] | \'\'\'1941. пне.\'\'\' | [[1940. пне.]] | [[1939. пне.]] | [[1938. пне.]] | [[1937. пне.]] | [[1936. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127222857','',0,0,0,0,0.483533215469,'79958872777142','20041127222857'); INSERT INTO cur VALUES (7277,0,'1942._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | \'\'\'[[1940е пне.]]\'\'\' | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]]
\n[[1947. пне.]] | [[1946. пне.]] | [[1945. пне.]] | [[1944. пне.]] | [[1943. пне.]] | \'\'\'1942. пне.\'\'\' | [[1941. пне.]] | [[1940. пне.]] | [[1939. пне.]] | [[1938. пне.]] | [[1937. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042323','',0,0,0,1,0.636616659647,'79959083957676','20040916042410'); INSERT INTO cur VALUES (7278,0,'1943._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | \'\'\'[[1940е пне.]]\'\'\' | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]]
\n[[1948. пне.]] | [[1947. пне.]] | [[1946. пне.]] | [[1945. пне.]] | [[1944. пне.]] | \'\'\'1943. пне.\'\'\' | [[1942. пне.]] | [[1941. пне.]] | [[1940. пне.]] | [[1939. пне.]] | [[1938. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042326','',0,0,0,1,0.102993533529,'79959083957673','20040916042416'); INSERT INTO cur VALUES (7279,0,'1944._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | \'\'\'[[1940е пне.]]\'\'\' | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]]
\n[[1949. пне.]] | [[1948. пне.]] | [[1947. пне.]] | [[1946. пне.]] | [[1945. пне.]] | \'\'\'1944. пне.\'\'\' | [[1943. пне.]] | [[1942. пне.]] | [[1941. пне.]] | [[1940. пне.]] | [[1939. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041127223115','',0,0,0,0,0.4837925143,'79958872776884','20041127223115'); INSERT INTO cur VALUES (7280,0,'1945._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | \'\'\'[[1940е пне.]]\'\'\' | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]]
\n[[1950. пне.]] | [[1949. пне.]] | [[1948. пне.]] | [[1947. пне.]] | [[1946. пне.]] | \'\'\'1945. пне.\'\'\' | [[1944. пне.]] | [[1943. пне.]] | [[1942. пне.]] | [[1941. пне.]] | [[1940. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128090241','',0,0,0,0,0.842056170964,'79958871909758','20041128090241'); INSERT INTO cur VALUES (7281,0,'1946._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | \'\'\'[[1940е пне.]]\'\'\' | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]]
\n[[1951. пне.]] | [[1950. пне.]] | [[1949. пне.]] | [[1948. пне.]] | [[1947. пне.]] | \'\'\'1946. пне.\'\'\' | [[1945. пне.]] | [[1944. пне.]] | [[1943. пне.]] | [[1942. пне.]] | [[1941. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128090545','',0,0,0,0,0.927883919295,'79958871909454','20041128090545'); INSERT INTO cur VALUES (7282,0,'1947._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | \'\'\'[[1940е пне.]]\'\'\' | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]]
\n[[1952. пне.]] | [[1951. пне.]] | [[1950. пне.]] | [[1949. пне.]] | [[1948. пне.]] | \'\'\'1947. пне.\'\'\' | [[1946. пне.]] | [[1945. пне.]] | [[1944. пне.]] | [[1943. пне.]] | [[1942. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042408','',0,0,0,1,0.547554947225,'79959083957591','20040916042446'); INSERT INTO cur VALUES (7283,0,'1948._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | \'\'\'[[1940е пне.]]\'\'\' | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]]
\n[[1953. пне.]] | [[1952. пне.]] | [[1951. пне.]] | [[1950. пне.]] | [[1949. пне.]] | \'\'\'1948. пне.\'\'\' | [[1947. пне.]] | [[1946. пне.]] | [[1945. пне.]] | [[1944. пне.]] | [[1943. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128090803','',0,0,0,0,0.413664591226,'79958871909196','20041128090803'); INSERT INTO cur VALUES (7284,0,'1949._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | \'\'\'[[1940е пне.]]\'\'\' | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]] | [[1910е пне.]]
\n[[1954. пне.]] | [[1953. пне.]] | [[1952. пне.]] | [[1951. пне.]] | [[1950. пне.]] | \'\'\'1949. пне.\'\'\' | [[1948. пне.]] | [[1947. пне.]] | [[1946. пне.]] | [[1945. пне.]] | [[1944. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042421','',0,0,0,1,0.589345538332,'79959083957578','20040916042517'); INSERT INTO cur VALUES (7285,0,'1950._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | \'\'\'[[1950е пне.]]\'\'\' | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]]
\n[[1955. пне.]] | [[1954. пне.]] | [[1953. пне.]] | [[1952. пне.]] | [[1951. пне.]] | \'\'\'1950. пне.\'\'\' | [[1949. пне.]] | [[1948. пне.]] | [[1947. пне.]] | [[1946. пне.]] | [[1945. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128090900','',0,0,0,0,0.322632057743,'79958871909099','20041128090900'); INSERT INTO cur VALUES (7286,0,'1951._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | \'\'\'[[1950е пне.]]\'\'\' | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]]
\n[[1956. пне.]] | [[1955. пне.]] | [[1954. пне.]] | [[1953. пне.]] | [[1952. пне.]] | \'\'\'1951. пне.\'\'\' | [[1950. пне.]] | [[1949. пне.]] | [[1948. пне.]] | [[1947. пне.]] | [[1946. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042440','',0,0,0,1,0.991755809631,'79959083957559','20040916042553'); INSERT INTO cur VALUES (7287,0,'1952._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | \'\'\'[[1950е пне.]]\'\'\' | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]]
\n[[1957. пне.]] | [[1956. пне.]] | [[1955. пне.]] | [[1954. пне.]] | [[1953. пне.]] | \'\'\'1952. пне.\'\'\' | [[1951. пне.]] | [[1950. пне.]] | [[1949. пне.]] | [[1948. пне.]] | [[1947. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042445','',0,0,0,1,0.253018370016,'79959083957554','20040916042553'); INSERT INTO cur VALUES (7288,0,'1953._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | \'\'\'[[1950е пне.]]\'\'\' | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]]
\n[[1958. пне.]] | [[1957. пне.]] | [[1956. пне.]] | [[1955. пне.]] | [[1954. пне.]] | \'\'\'1953. пне.\'\'\' | [[1952. пне.]] | [[1951. пне.]] | [[1950. пне.]] | [[1949. пне.]] | [[1948. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042510','',0,0,0,1,0.683704335095,'79959083957489','20040916042553'); INSERT INTO cur VALUES (7289,0,'1955._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | \'\'\'[[1950е пне.]]\'\'\' | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]]
\n[[1960. пне.]] | [[1959. пне.]] | [[1958. пне.]] | [[1957. пне.]] | [[1956. пне.]] | \'\'\'1955. пне.\'\'\' | [[1954. пне.]] | [[1953. пне.]] | [[1952. пне.]] | [[1951. пне.]] | [[1950. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042515','',0,0,0,1,0.081201046743,'79959083957484','20040916043341'); INSERT INTO cur VALUES (7290,0,'1954._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | \'\'\'[[1950е пне.]]\'\'\' | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]]
\n[[1959. пне.]] | [[1958. пне.]] | [[1957. пне.]] | [[1956. пне.]] | [[1955. пне.]] | \'\'\'1954. пне.\'\'\' | [[1953. пне.]] | [[1952. пне.]] | [[1951. пне.]] | [[1950. пне.]] | [[1949. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042516','',0,0,0,1,0.199307610374,'79959083957483','20040916042706'); INSERT INTO cur VALUES (7291,0,'1957._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | \'\'\'[[1950е пне.]]\'\'\' | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]]
\n[[1962. пне.]] | [[1961. пне.]] | [[1960. пне.]] | [[1959. пне.]] | [[1958. пне.]] | \'\'\'1957. пне.\'\'\' | [[1956. пне.]] | [[1955. пне.]] | [[1954. пне.]] | [[1953. пне.]] | [[1952. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042532','',0,0,0,1,0.254244341633,'79959083957467','20040916043341'); INSERT INTO cur VALUES (7292,0,'1958._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | \'\'\'[[1950е пне.]]\'\'\' | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]]
\n[[1963. пне.]] | [[1962. пне.]] | [[1961. пне.]] | [[1960. пне.]] | [[1959. пне.]] | \'\'\'1958. пне.\'\'\' | [[1957. пне.]] | [[1956. пне.]] | [[1955. пне.]] | [[1954. пне.]] | [[1953. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091026','',0,0,0,0,0.57939617549,'79958871908973','20041128091026'); INSERT INTO cur VALUES (7293,0,'1956._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | \'\'\'[[1950е пне.]]\'\'\' | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]]
\n[[1961. пне.]] | [[1960. пне.]] | [[1959. пне.]] | [[1958. пне.]] | [[1957. пне.]] | \'\'\'1956. пне.\'\'\' | [[1955. пне.]] | [[1954. пне.]] | [[1953. пне.]] | [[1952. пне.]] | [[1951. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042552','',0,0,0,1,0.925635450951,'79959083957447','20040916043341'); INSERT INTO cur VALUES (7294,0,'1959._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | \'\'\'[[1950е пне.]]\'\'\' | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]] | [[1920е пне.]]
\n[[1964. пне.]] | [[1963. пне.]] | [[1962. пне.]] | [[1961. пне.]] | [[1960. пне.]] | \'\'\'1959. пне.\'\'\' | [[1958. пне.]] | [[1957. пне.]] | [[1956. пне.]] | [[1955. пне.]] | [[1954. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042706','',0,0,0,1,0.297552098659,'79959083957293','20040916043341'); INSERT INTO cur VALUES (7295,0,'1961._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | \'\'\'[[1960е пне.]]\'\'\' | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]]
\n[[1966. пне.]] | [[1965. пне.]] | [[1964. пне.]] | [[1963. пне.]] | [[1962. пне.]] | \'\'\'1961. пне.\'\'\' | [[1960. пне.]] | [[1959. пне.]] | [[1958. пне.]] | [[1957. пне.]] | [[1956. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091206','',0,0,0,0,0.637307828123,'79958871908793','20041128091206'); INSERT INTO cur VALUES (7296,0,'1962._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | \'\'\'[[1960е пне.]]\'\'\' | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]]
\n[[1967. пне.]] | [[1966. пне.]] | [[1965. пне.]] | [[1964. пне.]] | [[1963. пне.]] | \'\'\'1962. пне.\'\'\' | [[1961. пне.]] | [[1960. пне.]] | [[1959. пне.]] | [[1958. пне.]] | [[1957. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042803','',0,0,0,1,0.506847623972,'79959083957196','20040916043341'); INSERT INTO cur VALUES (7297,0,'1963._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | \'\'\'[[1960е пне.]]\'\'\' | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]]
\n[[1968. пне.]] | [[1967. пне.]] | [[1966. пне.]] | [[1965. пне.]] | [[1964. пне.]] | \'\'\'1963. пне.\'\'\' | [[1962. пне.]] | [[1961. пне.]] | [[1960. пне.]] | [[1959. пне.]] | [[1958. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042916','',0,0,0,1,0.326317192207,'79959083957083','20040916043341'); INSERT INTO cur VALUES (7298,0,'1964._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | \'\'\'[[1960е пне.]]\'\'\' | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]]
\n[[1969. пне.]] | [[1968. пне.]] | [[1967. пне.]] | [[1966. пне.]] | [[1965. пне.]] | \'\'\'1964. пне.\'\'\' | [[1963. пне.]] | [[1962. пне.]] | [[1961. пне.]] | [[1960. пне.]] | [[1959. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042919','',0,0,0,1,0.005282620902,'79959083957080','20040916043341'); INSERT INTO cur VALUES (7299,0,'1965._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | \'\'\'[[1960е пне.]]\'\'\' | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]]
\n[[1970. пне.]] | [[1969. пне.]] | [[1968. пне.]] | [[1967. пне.]] | [[1966. пне.]] | \'\'\'1965. пне.\'\'\' | [[1964. пне.]] | [[1963. пне.]] | [[1962. пне.]] | [[1961. пне.]] | [[1960. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042921','',0,0,0,1,0.193911243786,'79959083957078','20040916043341'); INSERT INTO cur VALUES (7300,0,'1966._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | \'\'\'[[1960е пне.]]\'\'\' | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]]
\n[[1971. пне.]] | [[1970. пне.]] | [[1969. пне.]] | [[1968. пне.]] | [[1967. пне.]] | \'\'\'1966. пне.\'\'\' | [[1965. пне.]] | [[1964. пне.]] | [[1963. пне.]] | [[1962. пне.]] | [[1961. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042940','',0,0,0,1,0.505654612792,'79959083957059','20040916043128'); INSERT INTO cur VALUES (7301,0,'1967._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | \'\'\'[[1960е пне.]]\'\'\' | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]]
\n[[1971. пне.]] | [[1970. пне.]] | [[1969. пне.]] | [[1968. пне.]] | [[1967. пне.]] | \'\'\'1966. пне.\'\'\' | [[1965. пне.]] | [[1964. пне.]] | [[1963. пне.]] | [[1962. пне.]] | [[1961. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042941','',0,0,0,1,0.669950920003,'79959083957058','20040916043128'); INSERT INTO cur VALUES (7302,0,'1968._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | \'\'\'[[1960е пне.]]\'\'\' | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]]
\n[[1973. пне.]] | [[1972. пне.]] | [[1971. пне.]] | [[1970. пне.]] | [[1969. пне.]] | \'\'\'1968. пне.\'\'\' | [[1967. пне.]] | [[1966. пне.]] | [[1965. пне.]] | [[1964. пне.]] | [[1963. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091344','',0,0,0,0,0.976572209027,'79958871908655','20041128091344'); INSERT INTO cur VALUES (7303,0,'1969._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | \'\'\'[[1960е пне.]]\'\'\' | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]]
\n[[1974. пне.]] | [[1973. пне.]] | [[1972. пне.]] | [[1971. пне.]] | [[1970. пне.]] | \'\'\'1969. пне.\'\'\' | [[1968. пне.]] | [[1967. пне.]] | [[1966. пне.]] | [[1965. пне.]] | [[1964. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916042951','',0,0,0,1,0.809473088854,'79959083957048','20040916043300'); INSERT INTO cur VALUES (7304,0,'1970._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | \'\'\'[[1970е пне.]]\'\'\' | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]]
\n[[1975. пне.]] | [[1974. пне.]] | [[1973. пне.]] | [[1972. пне.]] | [[1971. пне.]] | \'\'\'1970. пне.\'\'\' | [[1969. пне.]] | [[1968. пне.]] | [[1967. пне.]] | [[1966. пне.]] | [[1965. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043117','',0,0,0,1,0.201564336289,'79959083956882','20040916043303'); INSERT INTO cur VALUES (7305,0,'1971._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | \'\'\'[[1970е пне.]]\'\'\' | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]]
\n[[1976. пне.]] | [[1975. пне.]] | [[1974. пне.]] | [[1973. пне.]] | [[1972. пне.]] | \'\'\'1971. пне.\'\'\' | [[1970. пне.]] | [[1969. пне.]] | [[1968. пне.]] | [[1967. пне.]] | [[1966. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043126','',0,0,0,1,0.380571768796,'79959083956873','20040916043306'); INSERT INTO cur VALUES (7306,0,'1972._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | \'\'\'[[1970е пне.]]\'\'\' | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]]
\n[[1977. пне.]] | [[1976. пне.]] | [[1975. пне.]] | [[1974. пне.]] | [[1973. пне.]] | \'\'\'1972. пне.\'\'\' | [[1971. пне.]] | [[1970. пне.]] | [[1969. пне.]] | [[1968. пне.]] | [[1967. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043149','',0,0,0,1,0.30917791571,'79959083956850','20040916043318'); INSERT INTO cur VALUES (7307,0,'1973._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | \'\'\'[[1970е пне.]]\'\'\' | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]]
\n[[1978. пне.]] | [[1977. пне.]] | [[1976. пне.]] | [[1975. пне.]] | [[1974. пне.]] | \'\'\'1973. пне.\'\'\' | [[1972. пне.]] | [[1971. пне.]] | [[1970. пне.]] | [[1969. пне.]] | [[1968. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043153','',0,0,0,1,0.167188784651,'79959083956846','20040916043324'); INSERT INTO cur VALUES (7308,0,'1974._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | \'\'\'[[1970е пне.]]\'\'\' | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]]
\n[[1979. пне.]] | [[1978. пне.]] | [[1977. пне.]] | [[1976. пне.]] | [[1975. пне.]] | \'\'\'1974. пне.\'\'\' | [[1973. пне.]] | [[1972. пне.]] | [[1971. пне.]] | [[1970. пне.]] | [[1969. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091520','',0,0,0,0,0.859278287673,'79958871908479','20041128091520'); INSERT INTO cur VALUES (7309,0,'1975._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | \'\'\'[[1970е пне.]]\'\'\' | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]]
\n[[1980. пне.]] | [[1979. пне.]] | [[1978. пне.]] | [[1977. пне.]] | [[1976. пне.]] | \'\'\'1975. пне.\'\'\' | [[1974. пне.]] | [[1973. пне.]] | [[1972. пне.]] | [[1971. пне.]] | [[1970. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043301','',0,0,0,1,0.096861830492,'79959083956698','20040916043347'); INSERT INTO cur VALUES (7310,0,'1976._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | \'\'\'[[1970е пне.]]\'\'\' | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]]
\n[[1981. пне.]] | [[1980. пне.]] | [[1979. пне.]] | [[1978. пне.]] | [[1977. пне.]] | \'\'\'1976. пне.\'\'\' | [[1975. пне.]] | [[1974. пне.]] | [[1973. пне.]] | [[1972. пне.]] | [[1971. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043305','',0,0,0,1,0.569574053199,'79959083956694','20040916043351'); INSERT INTO cur VALUES (7311,0,'1977._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | \'\'\'[[1970е пне.]]\'\'\' | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]]
\n[[1982. пне.]] | [[1981. пне.]] | [[1980. пне.]] | [[1979. пне.]] | [[1978. пне.]] | \'\'\'1977. пне.\'\'\' | [[1976. пне.]] | [[1975. пне.]] | [[1974. пне.]] | [[1973. пне.]] | [[1972. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043317','',0,0,0,1,0.22263185504,'79959083956682','20040916043351'); INSERT INTO cur VALUES (7312,0,'1978._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | \'\'\'[[1970е пне.]]\'\'\' | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]]
\n[[1983. пне.]] | [[1982. пне.]] | [[1981. пне.]] | [[1980. пне.]] | [[1979. пне.]] | \'\'\'1978. пне.\'\'\' | [[1977. пне.]] | [[1976. пне.]] | [[1975. пне.]] | [[1974. пне.]] | [[1973. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043324','',0,0,0,1,0.28349960562,'79959083956675','20040916043354'); INSERT INTO cur VALUES (7313,0,'1979._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | \'\'\'[[1970е пне.]]\'\'\' | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]]
\n[[1984. пне.]] | [[1983. пне.]] | [[1982. пне.]] | [[1981. пне.]] | [[1980. пне.]] | \'\'\'1979. пне.\'\'\' | [[1978. пне.]] | [[1977. пне.]] | [[1976. пне.]] | [[1975. пне.]] | [[1974. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091616','',0,0,0,0,0.225153108698,'79958871908383','20041128091616'); INSERT INTO cur VALUES (7314,0,'1960._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | \'\'\'[[1960е пне.]]\'\'\' | [[1950е пне.]] | [[1940е пне.]] | [[1930е пне.]]
\n[[1965. пне.]] | [[1964. пне.]] | [[1963. пне.]] | [[1962. пне.]] | [[1961. пне.]] | \'\'\'1960. пне.\'\'\' | [[1959. пне.]] | [[1958. пне.]] | [[1957. пне.]] | [[1956. пне.]] | [[1955. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043341','',0,0,0,1,0.714287110006,'79959083956658','20040916043341'); INSERT INTO cur VALUES (7315,0,'1980._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | \'\'\'[[1980е пне.]]\'\'\' | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]]
\n[[1985. пне.]] | [[1984. пне.]] | [[1983. пне.]] | [[1982. пне.]] | [[1981. пне.]] | \'\'\'1980. пне.\'\'\' | [[1979. пне.]] | [[1978. пне.]] | [[1977. пне.]] | [[1976. пне.]] | [[1975. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091734','',0,0,0,0,0.368751585655,'79958871908265','20041128091734'); INSERT INTO cur VALUES (7316,0,'1982._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | \'\'\'[[1980е пне.]]\'\'\' | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]]
\n[[1987. пне.]] | [[1986. пне.]] | [[1985. пне.]] | [[1984. пне.]] | [[1983. пне.]] | \'\'\'1982. пне.\'\'\' | [[1981. пне.]] | [[1980. пне.]] | [[1979. пне.]] | [[1978. пне.]] | [[1977. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043348','',0,0,0,1,0.710936517786,'79959083956651','20040916043410'); INSERT INTO cur VALUES (7317,0,'1981._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | \'\'\'[[1980е пне.]]\'\'\' | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]]
\n[[1986. пне.]] | [[1985. пне.]] | [[1984. пне.]] | [[1983. пне.]] | [[1982. пне.]] | \'\'\'1981. пне.\'\'\' | [[1980. пне.]] | [[1979. пне.]] | [[1978. пне.]] | [[1977. пне.]] | [[1976. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043350','',0,0,0,1,0.788095626416,'79959083956649','20040916043407'); INSERT INTO cur VALUES (7318,0,'1983._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | \'\'\'[[1980е пне.]]\'\'\' | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]]
\n[[1988. пне.]] | [[1987. пне.]] | [[1986. пне.]] | [[1985. пне.]] | [[1984. пне.]] | \'\'\'1983. пне.\'\'\' | [[1982. пне.]] | [[1981. пне.]] | [[1980. пне.]] | [[1979. пне.]] | [[1978. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091832','',0,0,0,0,0.990785647179,'79958871908167','20041128091832'); INSERT INTO cur VALUES (7319,0,'1984._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | \'\'\'[[1980е пне.]]\'\'\' | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]]
\n[[1989. пне.]] | [[1988. пне.]] | [[1987. пне.]] | [[1986. пне.]] | [[1985. пне.]] | \'\'\'1984. пне.\'\'\' | [[1983. пне.]] | [[1982. пне.]] | [[1981. пне.]] | [[1980. пне.]] | [[1979. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043356','',0,0,0,1,0.659795230562,'79959083956643','20040916043416'); INSERT INTO cur VALUES (7320,0,'1986._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | \'\'\'[[1980е пне.]]\'\'\' | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]]
\n[[1991. пне.]] | [[1990. пне.]] | [[1989. пне.]] | [[1988. пне.]] | [[1987. пне.]] | \'\'\'1986. пне.\'\'\' | [[1985. пне.]] | [[1984. пне.]] | [[1983. пне.]] | [[1982. пне.]] | [[1981. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043406','',0,0,0,1,0.636250205169,'79959083956593','20040916043418'); INSERT INTO cur VALUES (7321,0,'1985._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | \'\'\'[[1980е пне.]]\'\'\' | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]]
\n[[1990. пне.]] | [[1989. пне.]] | [[1988. пне.]] | [[1987. пне.]] | [[1986. пне.]] | \'\'\'1985. пне.\'\'\' | [[1984. пне.]] | [[1983. пне.]] | [[1982. пне.]] | [[1981. пне.]] | [[1980. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043406','',0,0,0,1,0.203001237569,'79959083956593','20040916043416'); INSERT INTO cur VALUES (7322,0,'1987._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | \'\'\'[[1980е пне.]]\'\'\' | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]]
\n[[1992. пне.]] | [[1991. пне.]] | [[1990. пне.]] | [[1989. пне.]] | [[1988. пне.]] | \'\'\'1987. пне.\'\'\' | [[1986. пне.]] | [[1985. пне.]] | [[1984. пне.]] | [[1983. пне.]] | [[1982. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043410','',0,0,0,1,0.724827134854,'79959083956589','20040916043455'); INSERT INTO cur VALUES (7323,0,'1988._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | \'\'\'[[1980е пне.]]\'\'\' | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]]
\n[[1993. пне.]] | [[1992. пне.]] | [[1991. пне.]] | [[1990. пне.]] | [[1989. пне.]] | \'\'\'1988. пне.\'\'\' | [[1987. пне.]] | [[1986. пне.]] | [[1985. пне.]] | [[1984. пне.]] | [[1983. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128091926','',0,0,0,0,0.696011286553,'79958871908073','20041128091926'); INSERT INTO cur VALUES (7324,0,'1990._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | \'\'\'[[1990е пне.]]\'\'\' | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]]
\n[[1995. пне.]] | [[1994. пне.]] | [[1993. пне.]] | [[1992. пне.]] | [[1991. пне.]] | \'\'\'1990. пне.\'\'\' | [[1989. пне.]] | [[1988. пне.]] | [[1987. пне.]] | [[1986. пне.]] | [[1985. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043413','',0,0,0,1,0.845432024843,'79959083956586','20040916043513'); INSERT INTO cur VALUES (7325,0,'1989._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | \'\'\'[[1980е пне.]]\'\'\' | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]] | [[1950е пне.]]
\n[[1994. пне.]] | [[1993. пне.]] | [[1992. пне.]] | [[1991. пне.]] | [[1990. пне.]] | \'\'\'1989. пне.\'\'\' | [[1988. пне.]] | [[1987. пне.]] | [[1986. пне.]] | [[1985. пне.]] | [[1984. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043415','',0,0,0,1,0.950859900075,'79959083956584','20040916043513'); INSERT INTO cur VALUES (7326,0,'1991._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | \'\'\'[[1990е пне.]]\'\'\' | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]]
\n[[1996. пне.]] | [[1995. пне.]] | [[1994. пне.]] | [[1993. пне.]] | [[1992. пне.]] | \'\'\'1991. пне.\'\'\' | [[1990. пне.]] | [[1989. пне.]] | [[1988. пне.]] | [[1987. пне.]] | [[1986. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043418','',0,0,0,1,0.920305150058,'79959083956581','20040916043513'); INSERT INTO cur VALUES (7327,0,'1993._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | \'\'\'[[1990е пне.]]\'\'\' | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]]
\n[[1998. пне.]] | [[1997. пне.]] | [[1996. пне.]] | [[1995. пне.]] | [[1994. пне.]] | \'\'\'1993. пне.\'\'\' | [[1992. пне.]] | [[1991. пне.]] | [[1990. пне.]] | [[1989. пне.]] | [[1988. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128092836','',0,0,0,0,0.8872259119,'79958871907163','20041128092836'); INSERT INTO cur VALUES (7328,0,'1992._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | \'\'\'[[1990е пне.]]\'\'\' | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]]
\n[[1997. пне.]] | [[1996. пне.]] | [[1995. пне.]] | [[1994. пне.]] | [[1993. пне.]] | \'\'\'1992. пне.\'\'\' | [[1991. пне.]] | [[1990. пне.]] | [[1989. пне.]] | [[1988. пне.]] | [[1987. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128092048','',0,0,0,0,0.190560281831,'79958871907951','20041128092048'); INSERT INTO cur VALUES (7329,0,'1995._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | \'\'\'[[1990е пне.]]\'\'\' | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]]
\n[[2000. пне.]] | [[1999. пне.]] | [[1998. пне.]] | [[1997. пне.]] | [[1996. пне.]] | \'\'\'1995. пне.\'\'\' | [[1994. пне.]] | [[1993. пне.]] | [[1992. пне.]] | [[1991. пне.]] | [[1990. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043458','',0,0,0,1,0.638032479043,'79959083956541','20040916043529'); INSERT INTO cur VALUES (7330,0,'1996._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | \'\'\'[[1990е пне.]]\'\'\' | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]]
\n[[2001. пне.]] | [[2000. пне.]] | [[1999. пне.]] | [[1998. пне.]] | [[1997. пне.]] | \'\'\'1996. пне.\'\'\' | [[1995. пне.]] | [[1994. пне.]] | [[1993. пне.]] | [[1992. пне.]] | [[1991. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128093032','',0,0,0,0,0.15371278308,'79958871906967','20041128093032'); INSERT INTO cur VALUES (7331,0,'1997._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | \'\'\'[[1990е пне.]]\'\'\' | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]]
\n[[2002. пне.]] | [[2001. пне.]] | [[2000. пне.]] | [[1999. пне.]] | [[1998. пне.]] | \'\'\'1997. пне.\'\'\' | [[1996. пне.]] | [[1995. пне.]] | [[1994. пне.]] | [[1993. пне.]] | [[1992. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128093136','',0,0,0,0,0.380500305156,'79958871906863','20041128093136'); INSERT INTO cur VALUES (7332,0,'1994._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | \'\'\'[[1990е пне.]]\'\'\' | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]]
\n[[1999. пне.]] | [[1998. пне.]] | [[1997. пне.]] | [[1996. пне.]] | [[1995. пне.]] | \'\'\'1994. пне.\'\'\' | [[1993. пне.]] | [[1992. пне.]] | [[1991. пне.]] | [[1990. пне.]] | [[1989. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128092936','',0,0,0,0,0.918654640633,'79958871907063','20041128092936'); INSERT INTO cur VALUES (7333,0,'1998._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | \'\'\'[[1990е пне.]]\'\'\' | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]]
\n[[2003. пне.]] | [[2002. пне.]] | [[2001. пне.]] | [[2000. пне.]] | [[1999. пне.]] | \'\'\'1998. пне.\'\'\' | [[1997. пне.]] | [[1996. пне.]] | [[1995. пне.]] | [[1994. пне.]] | [[1993. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043516','',0,0,0,1,0.546667589595,'79959083956483','20040916043721'); INSERT INTO cur VALUES (7334,0,'1999._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | \'\'\'[[1990е пне.]]\'\'\' | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]] | [[1960е пне.]]
\n[[2004. пне.]] | [[2003. пне.]] | [[2002. пне.]] | [[2001. пне.]] | [[2000. пне.]] | \'\'\'1999. пне.\'\'\' | [[1998. пне.]] | [[1997. пне.]] | [[1996. пне.]] | [[1995. пне.]] | [[1994. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128093302','',0,0,0,0,0.9450246128,'79958871906697','20041128093302'); INSERT INTO cur VALUES (7335,0,'2000._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[21. век пне.]] | \'\'\'[[20. век пне.]]\'\'\' | [[19. век пне.]]
\n[[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | \'\'\'[[2000е пне.]]\'\'\' | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]]
\n[[2005. пне.]] | [[2004. пне.]] | [[2003. пне.]] | [[2002. пне.]] | [[2001. пне.]] | \'\'\'2000. пне.\'\'\' | [[1999. пне.]] | [[1998. пне.]] | [[1997. пне.]] | [[1996. пне.]] | [[1995. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128093718','',0,0,0,0,0.73947106569,'79958871906281','20041128093718'); INSERT INTO cur VALUES (7336,0,'2001._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | \'\'\'[[2000е пне.]]\'\'\' | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]]
\n[[2006. пне.]] | [[2005. пне.]] | [[2004. пне.]] | [[2003. пне.]] | [[2002. пне.]] | \'\'\'2001. пне.\'\'\' | [[2000. пне.]] | [[1999. пне.]] | [[1998. пне.]] | [[1997. пне.]] | [[1996. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128094014','',0,0,0,0,0.852124270914,'79958871905985','20041128094014'); INSERT INTO cur VALUES (7337,0,'2002._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | \'\'\'[[2000е пне.]]\'\'\' | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]]
\n[[2007. пне.]] | [[2006. пне.]] | [[2005. пне.]] | [[2004. пне.]] | [[2003. пне.]] | \'\'\'2002. пне.\'\'\' | [[2001. пне.]] | [[2000. пне.]] | [[1999. пне.]] | [[1998. пне.]] | [[1997. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','/* Догађаји */',198,'Никола Прљић','20041128093904','',0,0,0,0,0.858791874656,'79958871906095','20041128093904'); INSERT INTO cur VALUES (7338,0,'2004._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | \'\'\'[[2000е пне.]]\'\'\' | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]]
\n[[2009. пне.]] | [[2008. пне.]] | [[2007. пне.]] | [[2006. пне.]] | [[2005. пне.]] | \'\'\'2004. пне.\'\'\' | [[2003. пне.]] | [[2002. пне.]] | [[2001. пне.]] | [[2000. пне.]] | [[1999. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043707','',0,0,0,1,0.132479729658,'79959083956292','20040916043736'); INSERT INTO cur VALUES (7339,0,'2005._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | \'\'\'[[2000е пне.]]\'\'\' | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]]
\n[[2010. пне.]] | [[2009. пне.]] | [[2008. пне.]] | [[2007. пне.]] | [[2006. пне.]] | \'\'\'2005. пне.\'\'\' | [[2004. пне.]] | [[2003. пне.]] | [[2002. пне.]] | [[2001. пне.]] | [[2000. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043712','',0,0,0,1,0.880750234649,'79959083956287','20040916043740'); INSERT INTO cur VALUES (7340,0,'2006._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | \'\'\'[[2000е пне.]]\'\'\' | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]]
\n[[2011. пне.]] | [[2010. пне.]] | [[2009. пне.]] | [[2008. пне.]] | [[2007. пне.]] | \'\'\'2006. пне.\'\'\' | [[2005. пне.]] | [[2004. пне.]] | [[2003. пне.]] | [[2002. пне.]] | [[2001. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043719','',0,0,0,1,0.80288746711,'79959083956280','20040916043754'); INSERT INTO cur VALUES (7341,0,'2003._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | \'\'\'[[2000е пне.]]\'\'\' | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]]
\n[[2008. пне.]] | [[2007. пне.]] | [[2006. пне.]] | [[2005. пне.]] | [[2004. пне.]] | \'\'\'2003. пне.\'\'\' | [[2002. пне.]] | [[2001. пне.]] | [[2000. пне.]] | [[1999. пне.]] | [[1998. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043720','',0,0,0,1,0.304144621503,'79959083956279','20040916043732'); INSERT INTO cur VALUES (7342,0,'2007._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | \'\'\'[[2000е пне.]]\'\'\' | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]]
\n[[2012. пне.]] | [[2011. пне.]] | [[2010. пне.]] | [[2009. пне.]] | [[2008. пне.]] | \'\'\'2007. пне.\'\'\' | [[2006. пне.]] | [[2005. пне.]] | [[2004. пне.]] | [[2003. пне.]] | [[2002. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043721','',0,0,0,1,0.783457927305,'79959083956278','20040916043755'); INSERT INTO cur VALUES (7343,0,'2008._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | \'\'\'[[2000е пне.]]\'\'\' | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]]
\n[[2013. пне.]] | [[2012. пне.]] | [[2011. пне.]] | [[2010. пне.]] | [[2009. пне.]] | \'\'\'2008. пне.\'\'\' | [[2007. пне.]] | [[2006. пне.]] | [[2005. пне.]] | [[2004. пне.]] | [[2003. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043732','',0,0,0,1,0.662018813501,'79959083956267','20040916043817'); INSERT INTO cur VALUES (7344,0,'2009._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | \'\'\'[[2000е пне.]]\'\'\' | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]] | [[1970е пне.]]
\n[[2014. пне.]] | [[2013. пне.]] | [[2012. пне.]] | [[2011. пне.]] | [[2010. пне.]] | \'\'\'2009. пне.\'\'\' | [[2008. пне.]] | [[2007. пне.]] | [[2006. пне.]] | [[2005. пне.]] | [[2004. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043735','',0,0,0,1,0.222395578037,'79959083956264','20040916043819'); INSERT INTO cur VALUES (7345,0,'2010._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | \'\'\'[[2010е пне.]]\'\'\' | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]]
\n[[2015. пне.]] | [[2014. пне.]] | [[2013. пне.]] | [[2012. пне.]] | [[2011. пне.]] | \'\'\'2010. пне.\'\'\' | [[2009. пне.]] | [[2008. пне.]] | [[2007. пне.]] | [[2006. пне.]] | [[2005. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043740','',0,0,0,1,0.631184998728,'79959083956259','20040916043820'); INSERT INTO cur VALUES (7346,0,'2011._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | \'\'\'[[2010е пне.]]\'\'\' | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]]
\n[[2016. пне.]] | [[2015. пне.]] | [[2014. пне.]] | [[2013. пне.]] | [[2012. пне.]] | \'\'\'2011. пне.\'\'\' | [[2010. пне.]] | [[2009. пне.]] | [[2008. пне.]] | [[2007. пне.]] | [[2006. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043754','',0,0,0,1,0.610426178021,'79959083956245','20040916043836'); INSERT INTO cur VALUES (7347,0,'2012._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | \'\'\'[[2010е пне.]]\'\'\' | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]]
\n[[2017. пне.]] | [[2016. пне.]] | [[2015. пне.]] | [[2014. пне.]] | [[2013. пне.]] | \'\'\'2012. пне.\'\'\' | [[2011. пне.]] | [[2010. пне.]] | [[2009. пне.]] | [[2008. пне.]] | [[2007. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043755','',0,0,0,1,0.035483710019,'79959083956244','20040916043837'); INSERT INTO cur VALUES (7348,0,'2013._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | \'\'\'[[2010е пне.]]\'\'\' | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]]
\n[[2018. пне.]] | [[2017. пне.]] | [[2016. пне.]] | [[2015. пне.]] | [[2014. пне.]] | \'\'\'2013. пне.\'\'\' | [[2012. пне.]] | [[2011. пне.]] | [[2010. пне.]] | [[2009. пне.]] | [[2008. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043816','',0,0,0,1,0.06016281669,'79959083956183','20040916043846'); INSERT INTO cur VALUES (7349,0,'2014._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | \'\'\'[[2010е пне.]]\'\'\' | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]]
\n[[2019. пне.]] | [[2018. пне.]] | [[2017. пне.]] | [[2016. пне.]] | [[2015. пне.]] | \'\'\'2014. пне.\'\'\' | [[2013. пне.]] | [[2012. пне.]] | [[2011. пне.]] | [[2010. пне.]] | [[2009. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043818','',0,0,0,1,0.255321432024,'79959083956181','20040916043855'); INSERT INTO cur VALUES (7350,0,'2015._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | \'\'\'[[2010е пне.]]\'\'\' | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]]
\n[[2020. пне.]] | [[2019. пне.]] | [[2018. пне.]] | [[2017. пне.]] | [[2016. пне.]] | \'\'\'2015. пне.\'\'\' | [[2014. пне.]] | [[2013. пне.]] | [[2012. пне.]] | [[2011. пне.]] | [[2010. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043820','',0,0,0,1,0.128387674283,'79959083956179','20040916043904'); INSERT INTO cur VALUES (7351,0,'2016._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | \'\'\'[[2010е пне.]]\'\'\' | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]]
\n[[2021. пне.]] | [[2020. пне.]] | [[2019. пне.]] | [[2018. пне.]] | [[2017. пне.]] | \'\'\'2016. пне.\'\'\' | [[2015. пне.]] | [[2014. пне.]] | [[2013. пне.]] | [[2012. пне.]] | [[2011. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043836','',0,0,0,1,0.878288736976,'79959083956163','20040916043939'); INSERT INTO cur VALUES (7352,0,'2017._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | \'\'\'[[2010е пне.]]\'\'\' | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]]
\n[[2022. пне.]] | [[2021. пне.]] | [[2020. пне.]] | [[2019. пне.]] | [[2018. пне.]] | \'\'\'2017. пне.\'\'\' | [[2016. пне.]] | [[2015. пне.]] | [[2014. пне.]] | [[2013. пне.]] | [[2012. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043837','',0,0,0,1,0.394789300111,'79959083956162','20040916043939'); INSERT INTO cur VALUES (7353,0,'2018._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | \'\'\'[[2010е пне.]]\'\'\' | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]]
\n[[2023. пне.]] | [[2022. пне.]] | [[2021. пне.]] | [[2020. пне.]] | [[2019. пне.]] | \'\'\'2018. пне.\'\'\' | [[2017. пне.]] | [[2016. пне.]] | [[2015. пне.]] | [[2014. пне.]] | [[2013. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043846','',0,0,0,1,0.857238049552,'79959083956153','20040916043939'); INSERT INTO cur VALUES (7354,0,'2019._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | \'\'\'[[2010е пне.]]\'\'\' | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]] | [[1980е пне.]]
\n[[2024. пне.]] | [[2023. пне.]] | [[2022. пне.]] | [[2021. пне.]] | [[2020. пне.]] | \'\'\'2019. пне.\'\'\' | [[2018. пне.]] | [[2017. пне.]] | [[2016. пне.]] | [[2015. пне.]] | [[2014. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043855','',0,0,0,1,0.131808947833,'79959083956144','20040916044004'); INSERT INTO cur VALUES (7355,0,'2020._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | \'\'\'[[2020е пне.]]\'\'\' | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]]
\n[[2025. пне.]] | [[2024. пне.]] | [[2023. пне.]] | [[2022. пне.]] | [[2021. пне.]] | \'\'\'2020. пне.\'\'\' | [[2019. пне.]] | [[2018. пне.]] | [[2017. пне.]] | [[2016. пне.]] | [[2015. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043904','',0,0,0,1,0.641851494388,'79959083956095','20040916044244'); INSERT INTO cur VALUES (7356,0,'2022._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | \'\'\'[[2020е пне.]]\'\'\' | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]]
\n[[2027. пне.]] | [[2026. пне.]] | [[2025. пне.]] | [[2024. пне.]] | [[2023. пне.]] | \'\'\'2022. пне.\'\'\' | [[2021. пне.]] | [[2020. пне.]] | [[2019. пне.]] | [[2018. пне.]] | [[2017. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043921','',0,0,0,1,0.6310332616,'79959083956078','20040916044244'); INSERT INTO cur VALUES (7357,0,'2023._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | \'\'\'[[2020е пне.]]\'\'\' | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]]
\n[[2028. пне.]] | [[2027. пне.]] | [[2026. пне.]] | [[2025. пне.]] | [[2024. пне.]] | \'\'\'2023. пне.\'\'\' | [[2022. пне.]] | [[2021. пне.]] | [[2020. пне.]] | [[2019. пне.]] | [[2018. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043932','',0,0,0,1,0.888989231963,'79959083956067','20040916044244'); INSERT INTO cur VALUES (7358,0,'2021._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | \'\'\'[[2020е пне.]]\'\'\' | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]]
\n[[2026. пне.]] | [[2025. пне.]] | [[2024. пне.]] | [[2023. пне.]] | [[2022. пне.]] | \'\'\'2021. пне.\'\'\' | [[2020. пне.]] | [[2019. пне.]] | [[2018. пне.]] | [[2017. пне.]] | [[2016. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916043938','',0,0,0,1,0.730546710422,'79959083956061','20040916044244'); INSERT INTO cur VALUES (7359,0,'2024._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | \'\'\'[[2020е пне.]]\'\'\' | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]]
\n[[2029. пне.]] | [[2028. пне.]] | [[2027. пне.]] | [[2026. пне.]] | [[2025. пне.]] | \'\'\'2024. пне.\'\'\' | [[2023. пне.]] | [[2022. пне.]] | [[2021. пне.]] | [[2020. пне.]] | [[2019. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','interwiki removed',28,'Andre Engels','20050117133411','',0,0,1,0,0.316161475757,'79949882866588','20050117133411'); INSERT INTO cur VALUES (7360,0,'2026._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | \'\'\'[[2020е пне.]]\'\'\' | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]]
\n[[2031. пне.]] | [[2030. пне.]] | [[2029. пне.]] | [[2028. пне.]] | [[2027. пне.]] | \'\'\'2026. пне.\'\'\' | [[2025. пне.]] | [[2024. пне.]] | [[2023. пне.]] | [[2022. пне.]] | [[2021. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044005','',0,0,0,1,0.425608749234,'79959083955994','20040916044244'); INSERT INTO cur VALUES (7361,0,'2027._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | \'\'\'[[2020е пне.]]\'\'\' | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]]
\n[[2032. пне.]] | [[2031. пне.]] | [[2030. пне.]] | [[2029. пне.]] | [[2028. пне.]] | \'\'\'2027. пне.\'\'\' | [[2026. пне.]] | [[2025. пне.]] | [[2024. пне.]] | [[2023. пне.]] | [[2022. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044028','',0,0,0,1,0.958311617821,'79959083955971','20040916044244'); INSERT INTO cur VALUES (7362,0,'2028._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | \'\'\'[[2020е пне.]]\'\'\' | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]]
\n[[2033. пне.]] | [[2032. пне.]] | [[2031. пне.]] | [[2030. пне.]] | [[2029. пне.]] | \'\'\'2028. пне.\'\'\' | [[2027. пне.]] | [[2026. пне.]] | [[2025. пне.]] | [[2024. пне.]] | [[2023. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044031','',0,0,0,1,0.133361813674,'79959083955968','20040916044244'); INSERT INTO cur VALUES (7363,0,'2029._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | \'\'\'[[2020е пне.]]\'\'\' | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]]
\n[[2034. пне.]] | [[2033. пне.]] | [[2032. пне.]] | [[2031. пне.]] | [[2030. пне.]] | \'\'\'2029. пне.\'\'\' | [[2028. пне.]] | [[2027. пне.]] | [[2026. пне.]] | [[2025. пне.]] | [[2024. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044050','',0,0,0,1,0.528251494061,'79959083955949','20040916044244'); INSERT INTO cur VALUES (7364,0,'2030._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | \'\'\'[[2030е пне.]]\'\'\' | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]]
\n[[2035. пне.]] | [[2034. пне.]] | [[2033. пне.]] | [[2032. пне.]] | [[2031. пне.]] | \'\'\'2030. пне.\'\'\' | [[2029. пне.]] | [[2028. пне.]] | [[2027. пне.]] | [[2026. пне.]] | [[2025. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044116','',0,0,0,1,0.738988608,'79959083955883','20040916044244'); INSERT INTO cur VALUES (7365,0,'2031._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | \'\'\'[[2030е пне.]]\'\'\' | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]]
\n[[2036. пне.]] | [[2035. пне.]] | [[2034. пне.]] | [[2033. пне.]] | [[2032. пне.]] | \'\'\'2031. пне.\'\'\' | [[2030. пне.]] | [[2029. пне.]] | [[2028. пне.]] | [[2027. пне.]] | [[2026. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044134','',0,0,0,1,0.252641609988,'79959083955865','20040916044237'); INSERT INTO cur VALUES (7366,0,'2032._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | \'\'\'[[2030е пне.]]\'\'\' | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]]
\n[[2037. пне.]] | [[2036. пне.]] | [[2035. пне.]] | [[2034. пне.]] | [[2033. пне.]] | \'\'\'2032. пне.\'\'\' | [[2031. пне.]] | [[2030. пне.]] | [[2029. пне.]] | [[2028. пне.]] | [[2027. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044137','',0,0,0,1,0.685073830041,'79959083955862','20040916044245'); INSERT INTO cur VALUES (7367,0,'2033._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | \'\'\'[[2030е пне.]]\'\'\' | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]]
\n[[2038. пне.]] | [[2037. пне.]] | [[2036. пне.]] | [[2035. пне.]] | [[2034. пне.]] | \'\'\'2033. пне.\'\'\' | [[2032. пне.]] | [[2031. пне.]] | [[2030. пне.]] | [[2029. пне.]] | [[2028. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044216','',0,0,0,1,0.854297328673,'79959083955783','20040916044249'); INSERT INTO cur VALUES (7368,0,'2034._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | \'\'\'[[2030е пне.]]\'\'\' | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]]
\n[[2039. пне.]] | [[2038. пне.]] | [[2037. пне.]] | [[2036. пне.]] | [[2035. пне.]] | \'\'\'2034. пне.\'\'\' | [[2033. пне.]] | [[2032. пне.]] | [[2031. пне.]] | [[2030. пне.]] | [[2029. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044230','',0,0,0,1,0.860024353424,'79959083955769','20040916044249'); INSERT INTO cur VALUES (7369,0,'2035._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | \'\'\'[[2030е пне.]]\'\'\' | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]]
\n[[2040. пне.]] | [[2039. пне.]] | [[2038. пне.]] | [[2037. пне.]] | [[2036. пне.]] | \'\'\'2035. пне.\'\'\' | [[2034. пне.]] | [[2033. пне.]] | [[2032. пне.]] | [[2031. пне.]] | [[2030. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044234','',0,0,0,1,0.452834595206,'79959083955765','20040916044250'); INSERT INTO cur VALUES (7370,0,'2036._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | \'\'\'[[2030е пне.]]\'\'\' | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]]
\n[[2041. пне.]] | [[2040. пне.]] | [[2039. пне.]] | [[2038. пне.]] | [[2037. пне.]] | \'\'\'2036. пне.\'\'\' | [[2035. пне.]] | [[2034. пне.]] | [[2033. пне.]] | [[2032. пне.]] | [[2031. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044237','',0,0,0,1,0.934859262283,'79959083955762','20040916044358'); INSERT INTO cur VALUES (7371,0,'2025._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | \'\'\'[[2020е пне.]]\'\'\' | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]] | [[1990е пне.]]
\n[[2030. пне.]] | [[2029. пне.]] | [[2028. пне.]] | [[2027. пне.]] | [[2026. пне.]] | \'\'\'2025. пне.\'\'\' | [[2024. пне.]] | [[2023. пне.]] | [[2022. пне.]] | [[2021. пне.]] | [[2020. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044243','',0,0,0,1,0.418709905547,'79959083955756','20040916044243'); INSERT INTO cur VALUES (7372,0,'2037._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | \'\'\'[[2030е пне.]]\'\'\' | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]]
\n[[2042. пне.]] | [[2041. пне.]] | [[2040. пне.]] | [[2039. пне.]] | [[2038. пне.]] | \'\'\'2037. пне.\'\'\' | [[2036. пне.]] | [[2035. пне.]] | [[2034. пне.]] | [[2033. пне.]] | [[2032. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044245','',0,0,0,1,0.421936933148,'79959083955754','20040916044406'); INSERT INTO cur VALUES (7373,0,'2039._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | \'\'\'[[2030е пне.]]\'\'\' | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]]
\n[[2044. пне.]] | [[2043. пне.]] | [[2042. пне.]] | [[2041. пне.]] | [[2040. пне.]] | \'\'\'2039. пне.\'\'\' | [[2038. пне.]] | [[2037. пне.]] | [[2036. пне.]] | [[2035. пне.]] | [[2034. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044246','',0,0,0,1,0.007805903912,'79959083955753','20040916044424'); INSERT INTO cur VALUES (7374,0,'2038._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | \'\'\'[[2030е пне.]]\'\'\' | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]] | [[2000е пне.]]
\n[[2043. пне.]] | [[2042. пне.]] | [[2041. пне.]] | [[2040. пне.]] | [[2039. пне.]] | \'\'\'2038. пне.\'\'\' | [[2037. пне.]] | [[2036. пне.]] | [[2035. пне.]] | [[2034. пне.]] | [[2033. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044249','',0,0,0,1,0.365002570378,'79959083955750','20040916044416'); INSERT INTO cur VALUES (7375,0,'2040._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | \'\'\'[[2040е пне.]]\'\'\' | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]]
\n[[2045. пне.]] | [[2044. пне.]] | [[2043. пне.]] | [[2042. пне.]] | [[2041. пне.]] | \'\'\'2040. пне.\'\'\' | [[2039. пне.]] | [[2038. пне.]] | [[2037. пне.]] | [[2036. пне.]] | [[2035. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044249','',0,0,0,1,0.020569169438,'79959083955750','20040916044449'); INSERT INTO cur VALUES (7376,0,'2041._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | \'\'\'[[2040е пне.]]\'\'\' | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]]
\n[[2046. пне.]] | [[2045. пне.]] | [[2044. пне.]] | [[2043. пне.]] | [[2042. пне.]] | \'\'\'2041. пне.\'\'\' | [[2040. пне.]] | [[2039. пне.]] | [[2038. пне.]] | [[2037. пне.]] | [[2036. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044358','',0,0,0,1,0.661849348648,'79959083955641','20040916044449'); INSERT INTO cur VALUES (7377,0,'2042._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | \'\'\'[[2040е пне.]]\'\'\' | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]]
\n[[2047. пне.]] | [[2046. пне.]] | [[2045. пне.]] | [[2044. пне.]] | [[2043. пне.]] | \'\'\'2042. пне.\'\'\' | [[2041. пне.]] | [[2040. пне.]] | [[2039. пне.]] | [[2038. пне.]] | [[2037. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044406','',0,0,0,1,0.365318494553,'79959083955593','20040916044523'); INSERT INTO cur VALUES (7378,0,'2043._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | \'\'\'[[2040е пне.]]\'\'\' | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]]
\n[[2048. пне.]] | [[2047. пне.]] | [[2046. пне.]] | [[2045. пне.]] | [[2044. пне.]] | \'\'\'2043. пне.\'\'\' | [[2042. пне.]] | [[2041. пне.]] | [[2040. пне.]] | [[2039. пне.]] | [[2038. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044415','',0,0,0,1,0.556457975207,'79959083955584','20040916044523'); INSERT INTO cur VALUES (7379,0,'2044._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | \'\'\'[[2040е пне.]]\'\'\' | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]]
\n[[2049. пне.]] | [[2048. пне.]] | [[2047. пне.]] | [[2046. пне.]] | [[2045. пне.]] | \'\'\'2044. пне.\'\'\' | [[2043. пне.]] | [[2042. пне.]] | [[2041. пне.]] | [[2040. пне.]] | [[2039. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044424','',0,0,0,1,0.027804147465,'79959083955575','20040916044523'); INSERT INTO cur VALUES (7380,0,'2046._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | \'\'\'[[2040е пне.]]\'\'\' | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]]
\n[[2051. пне.]] | [[2050. пне.]] | [[2049. пне.]] | [[2048. пне.]] | [[2047. пне.]] | \'\'\'2046. пне.\'\'\' | [[2045. пне.]] | [[2044. пне.]] | [[2043. пне.]] | [[2042. пне.]] | [[2041. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044444','',0,0,0,1,0.305897376177,'79959083955555','20040916044532'); INSERT INTO cur VALUES (7381,0,'2045._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | \'\'\'[[2040е пне.]]\'\'\' | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]]
\n[[2050. пне.]] | [[2049. пне.]] | [[2048. пне.]] | [[2047. пне.]] | [[2046. пне.]] | \'\'\'2045. пне.\'\'\' | [[2044. пне.]] | [[2043. пне.]] | [[2042. пне.]] | [[2041. пне.]] | [[2040. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044449','',0,0,0,1,0.727776423901,'79959083955550','20040916044529'); INSERT INTO cur VALUES (7382,0,'2048._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | \'\'\'[[2040е пне.]]\'\'\' | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]]
\n[[2053. пне.]] | [[2052. пне.]] | [[2051. пне.]] | [[2050. пне.]] | [[2049. пне.]] | \'\'\'2048. пне.\'\'\' | [[2047. пне.]] | [[2046. пне.]] | [[2045. пне.]] | [[2044. пне.]] | [[2043. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044503','',0,0,0,1,0.406778859164,'79959083955496','20040916044551'); INSERT INTO cur VALUES (7383,0,'2049._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | \'\'\'[[2040е пне.]]\'\'\' | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]]
\n[[2054. пне.]] | [[2053. пне.]] | [[2052. пне.]] | [[2051. пне.]] | [[2050. пне.]] | \'\'\'2049. пне.\'\'\' | [[2048. пне.]] | [[2047. пне.]] | [[2046. пне.]] | [[2045. пне.]] | [[2044. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044512','',0,0,0,1,0.387241562543,'79959083955487','20040916044600'); INSERT INTO cur VALUES (7384,0,'2047._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | \'\'\'[[2040е пне.]]\'\'\' | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]] | [[2010е пне.]]
\n[[2052. пне.]] | [[2051. пне.]] | [[2050. пне.]] | [[2049. пне.]] | [[2048. пне.]] | \'\'\'2047. пне.\'\'\' | [[2046. пне.]] | [[2045. пне.]] | [[2044. пне.]] | [[2043. пне.]] | [[2042. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044522','',0,0,0,1,0.662552906509,'79959083955477','20040916044542'); INSERT INTO cur VALUES (7385,0,'2050._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | \'\'\'[[2050е пне.]]\'\'\' | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]]
\n[[2055. пне.]] | [[2054. пне.]] | [[2053. пне.]] | [[2052. пне.]] | [[2051. пне.]] | \'\'\'2050. пне.\'\'\' | [[2049. пне.]] | [[2048. пне.]] | [[2047. пне.]] | [[2046. пне.]] | [[2045. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044528','',0,0,0,1,0.396516602671,'79959083955471','20040916044609'); INSERT INTO cur VALUES (7386,0,'2051._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | \'\'\'[[2050е пне.]]\'\'\' | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]]
\n[[2056. пне.]] | [[2055. пне.]] | [[2054. пне.]] | [[2053. пне.]] | [[2052. пне.]] | \'\'\'2051. пне.\'\'\' | [[2050. пне.]] | [[2049. пне.]] | [[2048. пне.]] | [[2047. пне.]] | [[2046. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044532','',0,0,0,1,0.154592135993,'79959083955467','20040916044619'); INSERT INTO cur VALUES (7387,0,'2052._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | \'\'\'[[2050е пне.]]\'\'\' | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]]
\n[[2057. пне.]] | [[2056. пне.]] | [[2055. пне.]] | [[2054. пне.]] | [[2053. пне.]] | \'\'\'2052. пне.\'\'\' | [[2051. пне.]] | [[2050. пне.]] | [[2049. пне.]] | [[2048. пне.]] | [[2047. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044541','',0,0,0,1,0.700506524043,'79959083955458','20040916044628'); INSERT INTO cur VALUES (7388,0,'2053._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | \'\'\'[[2050е пне.]]\'\'\' | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]]
\n[[2058. пне.]] | [[2057. пне.]] | [[2056. пне.]] | [[2055. пне.]] | [[2054. пне.]] | \'\'\'2053. пне.\'\'\' | [[2052. пне.]] | [[2051. пне.]] | [[2050. пне.]] | [[2049. пне.]] | [[2048. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044551','',0,0,0,1,0.194827541334,'79959083955448','20040916044644'); INSERT INTO cur VALUES (7389,0,'2054._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | \'\'\'[[2050е пне.]]\'\'\' | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]]
\n[[2059. пне.]] | [[2058. пне.]] | [[2057. пне.]] | [[2056. пне.]] | [[2055. пне.]] | \'\'\'2054. пне.\'\'\' | [[2053. пне.]] | [[2052. пне.]] | [[2051. пне.]] | [[2050. пне.]] | [[2049. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044559','',0,0,0,1,0.256117332846,'79959083955440','20040916044705'); INSERT INTO cur VALUES (7390,0,'2055._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | \'\'\'[[2050е пне.]]\'\'\' | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]]
\n[[2060. пне.]] | [[2059. пне.]] | [[2058. пне.]] | [[2057. пне.]] | [[2056. пне.]] | \'\'\'2055. пне.\'\'\' | [[2054. пне.]] | [[2053. пне.]] | [[2052. пне.]] | [[2051. пне.]] | [[2050. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044608','',0,0,0,1,0.138485052222,'79959083955391','20040916044705'); INSERT INTO cur VALUES (7391,0,'2056._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | \'\'\'[[2050е пне.]]\'\'\' | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]]
\n[[2061. пне.]] | [[2060. пне.]] | [[2059. пне.]] | [[2058. пне.]] | [[2057. пне.]] | \'\'\'2056. пне.\'\'\' | [[2055. пне.]] | [[2054. пне.]] | [[2053. пне.]] | [[2052. пне.]] | [[2051. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044619','',0,0,0,1,0.736246220645,'79959083955380','20040916044707'); INSERT INTO cur VALUES (7392,0,'2057._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | \'\'\'[[2050е пне.]]\'\'\' | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]]
\n[[2062. пне.]] | [[2061. пне.]] | [[2060. пне.]] | [[2059. пне.]] | [[2058. пне.]] | \'\'\'2057. пне.\'\'\' | [[2056. пне.]] | [[2055. пне.]] | [[2054. пне.]] | [[2053. пне.]] | [[2052. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044628','',0,0,0,1,0.837404444272,'79959083955371','20040916044722'); INSERT INTO cur VALUES (7393,0,'2058._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | \'\'\'[[2050е пне.]]\'\'\' | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]]
\n[[2063. пне.]] | [[2062. пне.]] | [[2061. пне.]] | [[2060. пне.]] | [[2059. пне.]] | \'\'\'2058. пне.\'\'\' | [[2057. пне.]] | [[2056. пне.]] | [[2055. пне.]] | [[2054. пне.]] | [[2053. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044643','',0,0,0,1,0.721846927759,'79959083955356','20040916044726'); INSERT INTO cur VALUES (7394,0,'2060._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | \'\'\'[[2060е пне.]]\'\'\' | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]]
\n[[2065. пне.]] | [[2064. пне.]] | [[2063. пне.]] | [[2062. пне.]] | [[2061. пне.]] | \'\'\'2060. пне.\'\'\' | [[2059. пне.]] | [[2058. пне.]] | [[2057. пне.]] | [[2056. пне.]] | [[2055. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044658','',0,0,0,1,0.273157479834,'79959083955341','20040916044746'); INSERT INTO cur VALUES (7395,0,'2059._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | \'\'\'[[2050е пне.]]\'\'\' | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]] | [[2020е пне.]]
\n[[2064. пне.]] | [[2063. пне.]] | [[2062. пне.]] | [[2061. пне.]] | [[2060. пне.]] | \'\'\'2059. пне.\'\'\' | [[2058. пне.]] | [[2057. пне.]] | [[2056. пне.]] | [[2055. пне.]] | [[2054. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044705','',0,0,0,1,0.372835919435,'79959083955294','20040916044739'); INSERT INTO cur VALUES (7396,0,'2061._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | \'\'\'[[2060е пне.]]\'\'\' | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]]
\n[[2066. пне.]] | [[2065. пне.]] | [[2064. пне.]] | [[2063. пне.]] | [[2062. пне.]] | \'\'\'2061. пне.\'\'\' | [[2060. пне.]] | [[2059. пне.]] | [[2058. пне.]] | [[2057. пне.]] | [[2056. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044706','',0,0,0,1,0.412323845277,'79959083955293','20040916044753'); INSERT INTO cur VALUES (7397,0,'2062._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | \'\'\'[[2060е пне.]]\'\'\' | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]]
\n[[2067. пне.]] | [[2066. пне.]] | [[2065. пне.]] | [[2064. пне.]] | [[2063. пне.]] | \'\'\'2062. пне.\'\'\' | [[2061. пне.]] | [[2060. пне.]] | [[2059. пне.]] | [[2058. пне.]] | [[2057. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044718','',0,0,0,1,0.231873329371,'79959083955281','20040916044803'); INSERT INTO cur VALUES (7398,0,'2063._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | \'\'\'[[2060е пне.]]\'\'\' | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]]
\n[[2068. пне.]] | [[2067. пне.]] | [[2066. пне.]] | [[2065. пне.]] | [[2064. пне.]] | \'\'\'2063. пне.\'\'\' | [[2062. пне.]] | [[2061. пне.]] | [[2060. пне.]] | [[2059. пне.]] | [[2058. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044724','',0,0,0,1,0.641651210674,'79959083955275','20040916044823'); INSERT INTO cur VALUES (7399,0,'2064._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | \'\'\'[[2060е пне.]]\'\'\' | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]]
\n[[2069. пне.]] | [[2068. пне.]] | [[2067. пне.]] | [[2066. пне.]] | [[2065. пне.]] | \'\'\'2064. пне.\'\'\' | [[2063. пне.]] | [[2062. пне.]] | [[2061. пне.]] | [[2060. пне.]] | [[2059. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044739','',0,0,0,1,0.983917357858,'79959083955260','20040916044825'); INSERT INTO cur VALUES (7400,0,'2065._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | \'\'\'[[2060е пне.]]\'\'\' | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]]
\n[[2070. пне.]] | [[2069. пне.]] | [[2068. пне.]] | [[2067. пне.]] | [[2066. пне.]] | \'\'\'2065. пне.\'\'\' | [[2064. пне.]] | [[2063. пне.]] | [[2062. пне.]] | [[2061. пне.]] | [[2060. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044745','',0,0,0,1,0.16569653394,'79959083955254','20040916044833'); INSERT INTO cur VALUES (7401,0,'2066._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | \'\'\'[[2060е пне.]]\'\'\' | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]]
\n[[2071. пне.]] | [[2070. пне.]] | [[2069. пне.]] | [[2068. пне.]] | [[2067. пне.]] | \'\'\'2066. пне.\'\'\' | [[2065. пне.]] | [[2064. пне.]] | [[2063. пне.]] | [[2062. пне.]] | [[2061. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044753','',0,0,0,1,0.462979123212,'79959083955246','20040916044853'); INSERT INTO cur VALUES (7402,0,'2067._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | \'\'\'[[2060е пне.]]\'\'\' | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]]
\n[[2072. пне.]] | [[2071. пне.]] | [[2070. пне.]] | [[2069. пне.]] | [[2068. пне.]] | \'\'\'2067. пне.\'\'\' | [[2066. пне.]] | [[2065. пне.]] | [[2064. пне.]] | [[2063. пне.]] | [[2062. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044803','',0,0,0,1,0.419501250339,'79959083955196','20040916044853'); INSERT INTO cur VALUES (7403,0,'2068._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | \'\'\'[[2060е пне.]]\'\'\' | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]]
\n[[2073. пне.]] | [[2072. пне.]] | [[2071. пне.]] | [[2070. пне.]] | [[2069. пне.]] | \'\'\'2068. пне.\'\'\' | [[2067. пне.]] | [[2066. пне.]] | [[2065. пне.]] | [[2064. пне.]] | [[2063. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044823','',0,0,0,1,0.282649428715,'79959083955176','20040916044907'); INSERT INTO cur VALUES (7404,0,'2069._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | \'\'\'[[2060е пне.]]\'\'\' | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]] | [[2030е пне.]]
\n[[2074. пне.]] | [[2073. пне.]] | [[2072. пне.]] | [[2071. пне.]] | [[2070. пне.]] | \'\'\'2069. пне.\'\'\' | [[2068. пне.]] | [[2067. пне.]] | [[2066. пне.]] | [[2065. пне.]] | [[2064. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044825','',0,0,0,1,0.490770982341,'79959083955174','20040916044911'); INSERT INTO cur VALUES (7405,0,'2070._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | \'\'\'[[2070е пне.]]\'\'\' | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]]
\n[[2075. пне.]] | [[2074. пне.]] | [[2073. пне.]] | [[2072. пне.]] | [[2071. пне.]] | \'\'\'2070. пне.\'\'\' | [[2069. пне.]] | [[2068. пне.]] | [[2067. пне.]] | [[2066. пне.]] | [[2065. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044832','',0,0,0,1,0.726367342624,'79959083955167','20040916044921'); INSERT INTO cur VALUES (7406,0,'2072._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | \'\'\'[[2070е пне.]]\'\'\' | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]]
\n[[2077. пне.]] | [[2076. пне.]] | [[2075. пне.]] | [[2074. пне.]] | [[2073. пне.]] | \'\'\'2072. пне.\'\'\' | [[2071. пне.]] | [[2070. пне.]] | [[2069. пне.]] | [[2068. пне.]] | [[2067. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044848','',0,0,0,1,0.420041381111,'79959083955151','20040916044938'); INSERT INTO cur VALUES (7407,0,'2071._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | \'\'\'[[2070е пне.]]\'\'\' | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]]
\n[[2076. пне.]] | [[2075. пне.]] | [[2074. пне.]] | [[2073. пне.]] | [[2072. пне.]] | \'\'\'2071. пне.\'\'\' | [[2070. пне.]] | [[2069. пне.]] | [[2068. пне.]] | [[2067. пне.]] | [[2066. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044853','',0,0,0,1,0.192358262461,'79959083955146','20040916044938'); INSERT INTO cur VALUES (7408,0,'2073._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | \'\'\'[[2070е пне.]]\'\'\' | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]]
\n[[2078. пне.]] | [[2077. пне.]] | [[2076. пне.]] | [[2075. пне.]] | [[2074. пне.]] | \'\'\'2073. пне.\'\'\' | [[2072. пне.]] | [[2071. пне.]] | [[2070. пне.]] | [[2069. пне.]] | [[2068. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044907','',0,0,0,1,0.310013253386,'79959083955092','20040916044947'); INSERT INTO cur VALUES (7409,0,'2074._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | \'\'\'[[2070е пне.]]\'\'\' | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]]
\n[[2079. пне.]] | [[2078. пне.]] | [[2077. пне.]] | [[2076. пне.]] | [[2075. пне.]] | \'\'\'2074. пне.\'\'\' | [[2073. пне.]] | [[2072. пне.]] | [[2071. пне.]] | [[2070. пне.]] | [[2069. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044909','',0,0,0,1,0.634293482003,'79959083955090','20040916045042'); INSERT INTO cur VALUES (7410,0,'2075._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | \'\'\'[[2070е пне.]]\'\'\' | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]]
\n[[2080. пне.]] | [[2079. пне.]] | [[2078. пне.]] | [[2077. пне.]] | [[2076. пне.]] | \'\'\'2075. пне.\'\'\' | [[2074. пне.]] | [[2073. пне.]] | [[2072. пне.]] | [[2071. пне.]] | [[2070. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044920','',0,0,0,1,0.524884475174,'79959083955079','20040916045042'); INSERT INTO cur VALUES (7411,0,'2077._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | \'\'\'[[2070е пне.]]\'\'\' | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]]
\n[[2082. пне.]] | [[2081. пне.]] | [[2080. пне.]] | [[2079. пне.]] | [[2078. пне.]] | \'\'\'2077. пне.\'\'\' | [[2076. пне.]] | [[2075. пне.]] | [[2074. пне.]] | [[2073. пне.]] | [[2072. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044937','',0,0,0,1,0.328563964147,'79959083955062','20040916045149'); INSERT INTO cur VALUES (7412,0,'2076._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | \'\'\'[[2070е пне.]]\'\'\' | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]]
\n[[2081. пне.]] | [[2080. пне.]] | [[2079. пне.]] | [[2078. пне.]] | [[2077. пне.]] | \'\'\'2076. пне.\'\'\' | [[2075. пне.]] | [[2074. пне.]] | [[2073. пне.]] | [[2072. пне.]] | [[2071. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044937','',0,0,0,1,0.768963511926,'79959083955062','20040916045132'); INSERT INTO cur VALUES (7413,0,'2078._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | \'\'\'[[2070е пне.]]\'\'\' | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]]
\n[[2083. пне.]] | [[2082. пне.]] | [[2081. пне.]] | [[2080. пне.]] | [[2079. пне.]] | \'\'\'2078. пне.\'\'\' | [[2077. пне.]] | [[2076. пне.]] | [[2075. пне.]] | [[2074. пне.]] | [[2073. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916044947','',0,0,0,1,0.73506580374,'79959083955052','20040916045200'); INSERT INTO cur VALUES (7414,0,'2080._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | \'\'\'[[2080е пне.]]\'\'\' | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]]
\n[[2085. пне.]] | [[2084. пне.]] | [[2083. пне.]] | [[2082. пне.]] | [[2081. пне.]] | \'\'\'2080. пне.\'\'\' | [[2079. пне.]] | [[2078. пне.]] | [[2077. пне.]] | [[2076. пне.]] | [[2075. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045006','',0,0,0,1,0.179241342088,'79959083954993','20040916045215'); INSERT INTO cur VALUES (7415,0,'2079._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | \'\'\'[[2070е пне.]]\'\'\' | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]] | [[2040е пне.]]
\n[[2084. пне.]] | [[2083. пне.]] | [[2082. пне.]] | [[2081. пне.]] | [[2080. пне.]] | \'\'\'2079. пне.\'\'\' | [[2078. пне.]] | [[2077. пне.]] | [[2076. пне.]] | [[2075. пне.]] | [[2074. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045041','',0,0,0,1,0.932588258261,'79959083954958','20040916045206'); INSERT INTO cur VALUES (7416,0,'2081._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | \'\'\'[[2080е пне.]]\'\'\' | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]]
\n[[2086. пне.]] | [[2085. пне.]] | [[2084. пне.]] | [[2083. пне.]] | [[2082. пне.]] | \'\'\'2081. пне.\'\'\' | [[2080. пне.]] | [[2079. пне.]] | [[2078. пне.]] | [[2077. пне.]] | [[2076. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045131','',0,0,0,1,0.261240004683,'79959083954868','20040916045229'); INSERT INTO cur VALUES (7417,0,'2082._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | \'\'\'[[2080е пне.]]\'\'\' | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]]
\n[[2087. пне.]] | [[2086. пне.]] | [[2085. пне.]] | [[2084. пне.]] | [[2083. пне.]] | \'\'\'2082. пне.\'\'\' | [[2081. пне.]] | [[2080. пне.]] | [[2079. пне.]] | [[2078. пне.]] | [[2077. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045149','',0,0,0,1,0.441955700257,'79959083954850','20040916045235'); INSERT INTO cur VALUES (7418,0,'2083._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | \'\'\'[[2080е пне.]]\'\'\' | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]]
\n[[2088. пне.]] | [[2087. пне.]] | [[2086. пне.]] | [[2085. пне.]] | [[2084. пне.]] | \'\'\'2083. пне.\'\'\' | [[2082. пне.]] | [[2081. пне.]] | [[2080. пне.]] | [[2079. пне.]] | [[2078. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045157','',0,0,0,1,0.147521376678,'79959083954842','20040916045259'); INSERT INTO cur VALUES (7419,0,'2084._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | \'\'\'[[2080е пне.]]\'\'\' | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]]
\n[[2089. пне.]] | [[2088. пне.]] | [[2087. пне.]] | [[2086. пне.]] | [[2085. пне.]] | \'\'\'2084. пне.\'\'\' | [[2083. пне.]] | [[2082. пне.]] | [[2081. пне.]] | [[2080. пне.]] | [[2079. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045206','',0,0,0,1,0.648645080928,'79959083954793','20040916045259'); INSERT INTO cur VALUES (7420,0,'2085._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | \'\'\'[[2080е пне.]]\'\'\' | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]]
\n[[2090. пне.]] | [[2089. пне.]] | [[2088. пне.]] | [[2087. пне.]] | [[2086. пне.]] | \'\'\'2085. пне.\'\'\' | [[2084. пне.]] | [[2083. пне.]] | [[2082. пне.]] | [[2081. пне.]] | [[2080. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045215','',0,0,0,1,0.54300103129,'79959083954784','20040916045306'); INSERT INTO cur VALUES (7421,0,'2086._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | \'\'\'[[2080е пне.]]\'\'\' | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]]
\n[[2091. пне.]] | [[2090. пне.]] | [[2089. пне.]] | [[2088. пне.]] | [[2087. пне.]] | \'\'\'2086. пне.\'\'\' | [[2085. пне.]] | [[2084. пне.]] | [[2083. пне.]] | [[2082. пне.]] | [[2081. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045229','',0,0,0,1,0.760683397651,'79959083954770','20040916045314'); INSERT INTO cur VALUES (7422,0,'2087._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | \'\'\'[[2080е пне.]]\'\'\' | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]]
\n[[2092. пне.]] | [[2091. пне.]] | [[2090. пне.]] | [[2089. пне.]] | [[2088. пне.]] | \'\'\'2087. пне.\'\'\' | [[2086. пне.]] | [[2085. пне.]] | [[2084. пне.]] | [[2083. пне.]] | [[2082. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045234','',0,0,0,1,0.77206094273,'79959083954765','20040916045323'); INSERT INTO cur VALUES (7423,0,'2089._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | \'\'\'[[2080е пне.]]\'\'\' | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]]
\n[[2094. пне.]] | [[2093. пне.]] | [[2092. пне.]] | [[2091. пне.]] | [[2090. пне.]] | \'\'\'2089. пне.\'\'\' | [[2088. пне.]] | [[2087. пне.]] | [[2086. пне.]] | [[2085. пне.]] | [[2084. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045257','',0,0,0,1,0.549373373179,'79959083954742','20040916045339'); INSERT INTO cur VALUES (7424,0,'2088._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | \'\'\'[[2080е пне.]]\'\'\' | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]] | [[2050е пне.]]
\n[[2093. пне.]] | [[2092. пне.]] | [[2091. пне.]] | [[2090. пне.]] | [[2089. пне.]] | \'\'\'2088. пне.\'\'\' | [[2087. пне.]] | [[2086. пне.]] | [[2085. пне.]] | [[2084. пне.]] | [[2083. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045258','',0,0,0,1,0.009777140808,'79959083954741','20040916045331'); INSERT INTO cur VALUES (7425,0,'2090._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | \'\'\'[[2090е пне.]]\'\'\' | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]]
\n[[2095. пне.]] | [[2094. пне.]] | [[2093. пне.]] | [[2092. пне.]] | [[2091. пне.]] | \'\'\'2090. пне.\'\'\' | [[2089. пне.]] | [[2088. пне.]] | [[2087. пне.]] | [[2086. пне.]] | [[2085. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045306','',0,0,0,1,0.17322549977,'79959083954693','20040916045352'); INSERT INTO cur VALUES (7426,0,'2091._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | \'\'\'[[2090е пне.]]\'\'\' | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]]
\n[[2096. пне.]] | [[2095. пне.]] | [[2094. пне.]] | [[2093. пне.]] | [[2092. пне.]] | \'\'\'2091. пне.\'\'\' | [[2090. пне.]] | [[2089. пне.]] | [[2088. пне.]] | [[2087. пне.]] | [[2086. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045314','',0,0,0,1,0.127415475961,'79959083954685','20040916045430'); INSERT INTO cur VALUES (7427,0,'2092._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | \'\'\'[[2090е пне.]]\'\'\' | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]]
\n[[2097. пне.]] | [[2096. пне.]] | [[2095. пне.]] | [[2094. пне.]] | [[2093. пне.]] | \'\'\'2092. пне.\'\'\' | [[2091. пне.]] | [[2090. пне.]] | [[2089. пне.]] | [[2088. пне.]] | [[2087. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045322','',0,0,0,1,0.072939992916,'79959083954677','20040916045430'); INSERT INTO cur VALUES (7428,0,'2093._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | \'\'\'[[2090е пне.]]\'\'\' | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]]
\n[[2098. пне.]] | [[2097. пне.]] | [[2096. пне.]] | [[2095. пне.]] | [[2094. пне.]] | \'\'\'2093. пне.\'\'\' | [[2092. пне.]] | [[2091. пне.]] | [[2090. пне.]] | [[2089. пне.]] | [[2088. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045331','',0,0,0,1,0.560263598599,'79959083954668','20040916045430'); INSERT INTO cur VALUES (7429,0,'2094._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | \'\'\'[[2090е пне.]]\'\'\' | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]]
\n[[2099. пне.]] | [[2098. пне.]] | [[2097. пне.]] | [[2096. пне.]] | [[2095. пне.]] | \'\'\'2094. пне.\'\'\' | [[2093. пне.]] | [[2092. пне.]] | [[2091. пне.]] | [[2090. пне.]] | [[2089. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045338','',0,0,0,1,0.415168516997,'79959083954661','20040916045430'); INSERT INTO cur VALUES (7430,0,'2095._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | \'\'\'[[2090е пне.]]\'\'\' | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]]
\n[[2100. пне.]] | [[2099. пне.]] | [[2098. пне.]] | [[2097. пне.]] | [[2096. пне.]] | \'\'\'2095. пне.\'\'\' | [[2094. пне.]] | [[2093. пне.]] | [[2092. пне.]] | [[2091. пне.]] | [[2090. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045352','',0,0,0,1,0.906112637327,'79959083954647','20040916045430'); INSERT INTO cur VALUES (7431,0,'2097._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | \'\'\'[[2090е пне.]]\'\'\' | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]]
\n[[2102. пне.]] | [[2101. пне.]] | [[2100. пне.]] | [[2099. пне.]] | [[2098. пне.]] | \'\'\'2097. пне.\'\'\' | [[2096. пне.]] | [[2095. пне.]] | [[2094. пне.]] | [[2093. пне.]] | [[2092. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045412','',0,0,0,1,0.109923799573,'79959083954587','20040916045445'); INSERT INTO cur VALUES (7432,0,'2098._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | \'\'\'[[2090е пне.]]\'\'\' | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]]
\n[[2103. пне.]] | [[2102. пне.]] | [[2101. пне.]] | [[2100. пне.]] | [[2099. пне.]] | \'\'\'2098. пне.\'\'\' | [[2097. пне.]] | [[2096. пне.]] | [[2095. пне.]] | [[2094. пне.]] | [[2093. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045415','',0,0,0,1,0.835648551972,'79959083954584','20040916045501'); INSERT INTO cur VALUES (7433,0,'2099._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | \'\'\'[[2090е пне.]]\'\'\' | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]]
\n[[2104. пне.]] | [[2103. пне.]] | [[2102. пне.]] | [[2101. пне.]] | [[2100. пне.]] | \'\'\'2099. пне.\'\'\' | [[2098. пне.]] | [[2097. пне.]] | [[2096. пне.]] | [[2095. пне.]] | [[2094. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045418','',0,0,0,1,0.708143018982,'79959083954581','20040916045501'); INSERT INTO cur VALUES (7434,0,'2100._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | \'\'\'[[2100е пне.]]\'\'\' | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]]
\n[[2105. пне.]] | [[2104. пне.]] | [[2103. пне.]] | [[2102. пне.]] | [[2101. пне.]] | \'\'\'2100. пне.\'\'\' | [[2099. пне.]] | [[2098. пне.]] | [[2097. пне.]] | [[2096. пне.]] | [[2095. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045428','',0,0,0,1,0.480135204494,'79959083954571','20040916045511'); INSERT INTO cur VALUES (7435,0,'2096._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[22. век пне.]] | \'\'\'[[21. век пне.]]\'\'\' | [[20. век пне.]]
\n[[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | \'\'\'[[2090е пне.]]\'\'\' | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]] | [[2060е пне.]]
\n[[2101. пне.]] | [[2100. пне.]] | [[2099. пне.]] | [[2098. пне.]] | [[2097. пне.]] | \'\'\'2096. пне.\'\'\' | [[2095. пне.]] | [[2094. пне.]] | [[2093. пне.]] | [[2092. пне.]] | [[2091. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045429','',0,0,0,1,0.345049542536,'79959083954570','20040916045437'); INSERT INTO cur VALUES (7436,0,'2101._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | \'\'\'[[2100е пне.]]\'\'\' | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]]
\n[[2106. пне.]] | [[2105. пне.]] | [[2104. пне.]] | [[2103. пне.]] | [[2102. пне.]] | \'\'\'2101. пне.\'\'\' | [[2100. пне.]] | [[2099. пне.]] | [[2098. пне.]] | [[2097. пне.]] | [[2096. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045436','',0,0,0,1,0.551335386723,'79959083954563','20040916045517'); INSERT INTO cur VALUES (7437,0,'2102._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | \'\'\'[[2100е пне.]]\'\'\' | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]]
\n[[2107. пне.]] | [[2106. пне.]] | [[2105. пне.]] | [[2104. пне.]] | [[2103. пне.]] | \'\'\'2102. пне.\'\'\' | [[2101. пне.]] | [[2100. пне.]] | [[2099. пне.]] | [[2098. пне.]] | [[2097. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045444','',0,0,0,1,0.324334726354,'79959083954555','20040916045528'); INSERT INTO cur VALUES (7438,0,'2104._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | \'\'\'[[2100е пне.]]\'\'\' | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]]
\n[[2109. пне.]] | [[2108. пне.]] | [[2107. пне.]] | [[2106. пне.]] | [[2105. пне.]] | \'\'\'2104. пне.\'\'\' | [[2103. пне.]] | [[2102. пне.]] | [[2101. пне.]] | [[2100. пне.]] | [[2099. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045501','',0,0,0,1,0.576800676797,'79959083954498','20040916045547'); INSERT INTO cur VALUES (7439,0,'2103._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | \'\'\'[[2100е пне.]]\'\'\' | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]]
\n[[2108. пне.]] | [[2107. пне.]] | [[2106. пне.]] | [[2105. пне.]] | [[2104. пне.]] | \'\'\'2103. пне.\'\'\' | [[2102. пне.]] | [[2101. пне.]] | [[2100. пне.]] | [[2099. пне.]] | [[2098. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045501','',0,0,0,1,0.841452723295,'79959083954498','20040916045537'); INSERT INTO cur VALUES (7440,0,'2105._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | \'\'\'[[2100е пне.]]\'\'\' | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]]
\n[[2110. пне.]] | [[2109. пне.]] | [[2108. пне.]] | [[2107. пне.]] | [[2106. пне.]] | \'\'\'2105. пне.\'\'\' | [[2104. пне.]] | [[2103. пне.]] | [[2102. пне.]] | [[2101. пне.]] | [[2100. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045510','',0,0,0,1,0.910167149692,'79959083954489','20040916045556'); INSERT INTO cur VALUES (7441,0,'2106._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | \'\'\'[[2100е пне.]]\'\'\' | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]]
\n[[2111. пне.]] | [[2110. пне.]] | [[2109. пне.]] | [[2108. пне.]] | [[2107. пне.]] | \'\'\'2106. пне.\'\'\' | [[2105. пне.]] | [[2104. пне.]] | [[2103. пне.]] | [[2102. пне.]] | [[2101. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045517','',0,0,0,1,0.957294990289,'79959083954482','20040916045558'); INSERT INTO cur VALUES (7442,0,'2107._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | \'\'\'[[2100е пне.]]\'\'\' | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]]
\n[[2112. пне.]] | [[2111. пне.]] | [[2110. пне.]] | [[2109. пне.]] | [[2108. пне.]] | \'\'\'2107. пне.\'\'\' | [[2106. пне.]] | [[2105. пне.]] | [[2104. пне.]] | [[2103. пне.]] | [[2102. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045527','',0,0,0,1,0.57609424115,'79959083954472','20040916045617'); INSERT INTO cur VALUES (7443,0,'2108._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | \'\'\'[[2100е пне.]]\'\'\' | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]]
\n[[2113. пне.]] | [[2112. пне.]] | [[2111. пне.]] | [[2110. пне.]] | [[2109. пне.]] | \'\'\'2108. пне.\'\'\' | [[2107. пне.]] | [[2106. пне.]] | [[2105. пне.]] | [[2104. пне.]] | [[2103. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045537','',0,0,0,1,0.741156319967,'79959083954462','20040916045625'); INSERT INTO cur VALUES (7444,0,'2109._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | \'\'\'[[2100е пне.]]\'\'\' | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]] | [[2070е пне.]]
\n[[2114. пне.]] | [[2113. пне.]] | [[2112. пне.]] | [[2111. пне.]] | [[2110. пне.]] | \'\'\'2109. пне.\'\'\' | [[2108. пне.]] | [[2107. пне.]] | [[2106. пне.]] | [[2105. пне.]] | [[2104. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045546','',0,0,0,1,0.79344864506,'79959083954453','20040916045640'); INSERT INTO cur VALUES (7445,0,'2110._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | \'\'\'[[2110е пне.]]\'\'\' | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]]
\n[[2115. пне.]] | [[2114. пне.]] | [[2113. пне.]] | [[2112. пне.]] | [[2111. пне.]] | \'\'\'2110. пне.\'\'\' | [[2109. пне.]] | [[2108. пне.]] | [[2107. пне.]] | [[2106. пне.]] | [[2105. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045553','',0,0,0,1,0.112724219967,'79959083954446','20040916045640'); INSERT INTO cur VALUES (7446,0,'2111._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | \'\'\'[[2110е пне.]]\'\'\' | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]]
\n[[2116. пне.]] | [[2115. пне.]] | [[2114. пне.]] | [[2113. пне.]] | [[2112. пне.]] | \'\'\'2111. пне.\'\'\' | [[2110. пне.]] | [[2109. пне.]] | [[2108. пне.]] | [[2107. пне.]] | [[2106. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045558','',0,0,0,1,0.401856100374,'79959083954441','20040916045650'); INSERT INTO cur VALUES (7447,0,'2112._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | \'\'\'[[2110е пне.]]\'\'\' | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]]
\n[[2117. пне.]] | [[2116. пне.]] | [[2115. пне.]] | [[2114. пне.]] | [[2113. пне.]] | \'\'\'2112. пне.\'\'\' | [[2111. пне.]] | [[2110. пне.]] | [[2109. пне.]] | [[2108. пне.]] | [[2107. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045617','',0,0,0,1,0.143968916565,'79959083954382','20040916045654'); INSERT INTO cur VALUES (7448,0,'2113._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | \'\'\'[[2110е пне.]]\'\'\' | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]]
\n[[2118. пне.]] | [[2117. пне.]] | [[2116. пне.]] | [[2115. пне.]] | [[2114. пне.]] | \'\'\'2113. пне.\'\'\' | [[2112. пне.]] | [[2111. пне.]] | [[2110. пне.]] | [[2109. пне.]] | [[2108. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045624','',0,0,0,1,0.662355339463,'79959083954375','20040916045701'); INSERT INTO cur VALUES (7449,0,'2115._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | \'\'\'[[2110е пне.]]\'\'\' | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]]
\n[[2120. пне.]] | [[2119. пне.]] | [[2118. пне.]] | [[2117. пне.]] | [[2116. пне.]] | \'\'\'2115. пне.\'\'\' | [[2114. пне.]] | [[2113. пне.]] | [[2112. пне.]] | [[2111. пне.]] | [[2110. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045637','',0,0,0,1,0.982297075438,'79959083954362','20040916045721'); INSERT INTO cur VALUES (7450,0,'2114._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | \'\'\'[[2110е пне.]]\'\'\' | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]]
\n[[2119. пне.]] | [[2118. пне.]] | [[2117. пне.]] | [[2116. пне.]] | [[2115. пне.]] | \'\'\'2114. пне.\'\'\' | [[2113. пне.]] | [[2112. пне.]] | [[2111. пне.]] | [[2110. пне.]] | [[2109. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045639','',0,0,0,1,0.986766074778,'79959083954360','20040916045710'); INSERT INTO cur VALUES (7451,0,'2116._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | \'\'\'[[2110е пне.]]\'\'\' | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]]
\n[[2121. пне.]] | [[2120. пне.]] | [[2119. пне.]] | [[2118. пне.]] | [[2117. пне.]] | \'\'\'2116. пне.\'\'\' | [[2115. пне.]] | [[2114. пне.]] | [[2113. пне.]] | [[2112. пне.]] | [[2111. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045648','',0,0,0,1,0.84474574255,'79959083954351','20040916045848'); INSERT INTO cur VALUES (7452,0,'2117._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | \'\'\'[[2110е пне.]]\'\'\' | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]]
\n[[2122. пне.]] | [[2121. пне.]] | [[2120. пне.]] | [[2119. пне.]] | [[2118. пне.]] | \'\'\'2117. пне.\'\'\' | [[2116. пне.]] | [[2115. пне.]] | [[2114. пне.]] | [[2113. пне.]] | [[2112. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045654','',0,0,0,1,0.972525151434,'79959083954345','20040916045904'); INSERT INTO cur VALUES (7453,0,'2118._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | \'\'\'[[2110е пне.]]\'\'\' | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]]
\n[[2123. пне.]] | [[2122. пне.]] | [[2121. пне.]] | [[2120. пне.]] | [[2119. пне.]] | \'\'\'2118. пне.\'\'\' | [[2117. пне.]] | [[2116. пне.]] | [[2115. пне.]] | [[2114. пне.]] | [[2113. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045701','',0,0,0,1,0.600934265927,'79959083954298','20040916045911'); INSERT INTO cur VALUES (7454,0,'2119._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | \'\'\'[[2110е пне.]]\'\'\' | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]] | [[2080е пне.]]
\n[[2124. пне.]] | [[2123. пне.]] | [[2122. пне.]] | [[2121. пне.]] | [[2120. пне.]] | \'\'\'2119. пне.\'\'\' | [[2118. пне.]] | [[2117. пне.]] | [[2116. пне.]] | [[2115. пне.]] | [[2114. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045709','',0,0,0,1,0.34333476999,'79959083954290','20040916045921'); INSERT INTO cur VALUES (7455,0,'2120._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | \'\'\'[[2120е пне.]]\'\'\' | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]]
\n[[2125. пне.]] | [[2124. пне.]] | [[2123. пне.]] | [[2122. пне.]] | [[2121. пне.]] | \'\'\'2120. пне.\'\'\' | [[2119. пне.]] | [[2118. пне.]] | [[2117. пне.]] | [[2116. пне.]] | [[2115. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045721','',0,0,0,1,0.600911613368,'79959083954278','20040916045929'); INSERT INTO cur VALUES (7456,0,'2121._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | \'\'\'[[2120е пне.]]\'\'\' | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]]
\n[[2126. пне.]] | [[2125. пне.]] | [[2124. пне.]] | [[2123. пне.]] | [[2122. пне.]] | \'\'\'2121. пне.\'\'\' | [[2120. пне.]] | [[2119. пне.]] | [[2118. пне.]] | [[2117. пне.]] | [[2116. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045847','',0,0,0,1,0.198677284736,'79959083954152','20040916045939'); INSERT INTO cur VALUES (7457,0,'2122._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | \'\'\'[[2120е пне.]]\'\'\' | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]]
\n[[2127. пне.]] | [[2126. пне.]] | [[2125. пне.]] | [[2124. пне.]] | [[2123. пне.]] | \'\'\'2122. пне.\'\'\' | [[2121. пне.]] | [[2120. пне.]] | [[2119. пне.]] | [[2118. пне.]] | [[2117. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045903','',0,0,0,1,0.66925197964,'79959083954096','20040916045952'); INSERT INTO cur VALUES (7458,0,'2123._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | \'\'\'[[2120е пне.]]\'\'\' | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]]
\n[[2128. пне.]] | [[2127. пне.]] | [[2126. пне.]] | [[2125. пне.]] | [[2124. пне.]] | \'\'\'2123. пне.\'\'\' | [[2122. пне.]] | [[2121. пне.]] | [[2120. пне.]] | [[2119. пне.]] | [[2118. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045910','',0,0,0,1,0.071519001886,'79959083954089','20040916045957'); INSERT INTO cur VALUES (7459,0,'2124._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | \'\'\'[[2120е пне.]]\'\'\' | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]]
\n[[2129. пне.]] | [[2128. пне.]] | [[2127. пне.]] | [[2126. пне.]] | [[2125. пне.]] | \'\'\'2124. пне.\'\'\' | [[2123. пне.]] | [[2122. пне.]] | [[2121. пне.]] | [[2120. пне.]] | [[2119. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045920','',0,0,0,1,0.504043180265,'79959083954079','20040916050008'); INSERT INTO cur VALUES (7460,0,'2125._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | \'\'\'[[2120е пне.]]\'\'\' | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]]
\n[[2130. пне.]] | [[2129. пне.]] | [[2128. пне.]] | [[2127. пне.]] | [[2126. пне.]] | \'\'\'2125. пне.\'\'\' | [[2124. пне.]] | [[2123. пне.]] | [[2122. пне.]] | [[2121. пне.]] | [[2120. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045928','',0,0,0,1,0.102156132507,'79959083954071','20040916050020'); INSERT INTO cur VALUES (7461,0,'2126._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | \'\'\'[[2120е пне.]]\'\'\' | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]]
\n[[2131. пне.]] | [[2130. пне.]] | [[2129. пне.]] | [[2128. пне.]] | [[2127. пне.]] | \'\'\'2126. пне.\'\'\' | [[2125. пне.]] | [[2124. пне.]] | [[2123. пне.]] | [[2122. пне.]] | [[2121. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045939','',0,0,0,1,0.02588391119,'79959083954060','20040916050027'); INSERT INTO cur VALUES (7462,0,'2127._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | \'\'\'[[2120е пне.]]\'\'\' | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]]
\n[[2132. пне.]] | [[2131. пне.]] | [[2130. пне.]] | [[2129. пне.]] | [[2128. пне.]] | \'\'\'2127. пне.\'\'\' | [[2126. пне.]] | [[2125. пне.]] | [[2124. пне.]] | [[2123. пне.]] | [[2122. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045951','',0,0,0,1,0.005307822491,'79959083954048','20040916050035'); INSERT INTO cur VALUES (7463,0,'2128._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | \'\'\'[[2120е пне.]]\'\'\' | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]]
\n[[2133. пне.]] | [[2132. пне.]] | [[2131. пне.]] | [[2130. пне.]] | [[2129. пне.]] | \'\'\'2128. пне.\'\'\' | [[2127. пне.]] | [[2126. пне.]] | [[2125. пне.]] | [[2124. пне.]] | [[2123. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916045956','',0,0,0,1,0.407586401984,'79959083954043','20040916050043'); INSERT INTO cur VALUES (7464,0,'2129._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | \'\'\'[[2120е пне.]]\'\'\' | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]] | [[2090е пне.]]
\n[[2134. пне.]] | [[2133. пне.]] | [[2132. пне.]] | [[2131. пне.]] | [[2130. пне.]] | \'\'\'2129. пне.\'\'\' | [[2128. пне.]] | [[2127. пне.]] | [[2126. пне.]] | [[2125. пне.]] | [[2124. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050008','',0,0,0,1,0.892703898201,'79959083949991','20040916050053'); INSERT INTO cur VALUES (7465,0,'2130._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | \'\'\'[[2130е пне.]]\'\'\' | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]]
\n[[2135. пне.]] | [[2134. пне.]] | [[2133. пне.]] | [[2132. пне.]] | [[2131. пне.]] | \'\'\'2130. пне.\'\'\' | [[2129. пне.]] | [[2128. пне.]] | [[2127. пне.]] | [[2126. пне.]] | [[2125. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050020','',0,0,0,1,0.150224045455,'79959083949979','20040916050102'); INSERT INTO cur VALUES (7466,0,'2131._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | \'\'\'[[2130е пне.]]\'\'\' | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]]
\n[[2136. пне.]] | [[2135. пне.]] | [[2134. пне.]] | [[2133. пне.]] | [[2132. пне.]] | \'\'\'2131. пне.\'\'\' | [[2130. пне.]] | [[2129. пне.]] | [[2128. пне.]] | [[2127. пне.]] | [[2126. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050027','',0,0,0,1,0.897010229014,'79959083949972','20040916050111'); INSERT INTO cur VALUES (7467,0,'2132._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | \'\'\'[[2130е пне.]]\'\'\' | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]]
\n[[2137. пне.]] | [[2136. пне.]] | [[2135. пне.]] | [[2134. пне.]] | [[2133. пне.]] | \'\'\'2132. пне.\'\'\' | [[2131. пне.]] | [[2130. пне.]] | [[2129. пне.]] | [[2128. пне.]] | [[2127. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050034','',0,0,0,1,0.2090364649,'79959083949965','20040916050126'); INSERT INTO cur VALUES (7468,0,'2133._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | \'\'\'[[2130е пне.]]\'\'\' | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]]
\n[[2138. пне.]] | [[2137. пне.]] | [[2136. пне.]] | [[2135. пне.]] | [[2134. пне.]] | \'\'\'2133. пне.\'\'\' | [[2132. пне.]] | [[2131. пне.]] | [[2130. пне.]] | [[2129. пне.]] | [[2128. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050043','',0,0,0,1,0.420676684203,'79959083949956','20040916050132'); INSERT INTO cur VALUES (7469,0,'2134._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | \'\'\'[[2130е пне.]]\'\'\' | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]]
\n[[2139. пне.]] | [[2138. пне.]] | [[2137. пне.]] | [[2136. пне.]] | [[2135. пне.]] | \'\'\'2134. пне.\'\'\' | [[2133. пне.]] | [[2132. пне.]] | [[2131. пне.]] | [[2130. пне.]] | [[2129. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050053','',0,0,0,1,0.433088268355,'79959083949946','20040916050138'); INSERT INTO cur VALUES (7470,0,'2135._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | \'\'\'[[2130е пне.]]\'\'\' | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]]
\n[[2140. пне.]] | [[2139. пне.]] | [[2138. пне.]] | [[2137. пне.]] | [[2136. пне.]] | \'\'\'2135. пне.\'\'\' | [[2134. пне.]] | [[2133. пне.]] | [[2132. пне.]] | [[2131. пне.]] | [[2130. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050101','',0,0,0,1,0.546125767541,'79959083949898','20040916050149'); INSERT INTO cur VALUES (7471,0,'2136._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | \'\'\'[[2130е пне.]]\'\'\' | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]]
\n[[2141. пне.]] | [[2140. пне.]] | [[2139. пне.]] | [[2138. пне.]] | [[2137. пне.]] | \'\'\'2136. пне.\'\'\' | [[2135. пне.]] | [[2134. пне.]] | [[2133. пне.]] | [[2132. пне.]] | [[2131. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050110','',0,0,0,1,0.55764954796,'79959083949889','20040916050205'); INSERT INTO cur VALUES (7472,0,'2137._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | \'\'\'[[2130е пне.]]\'\'\' | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]]
\n[[2142. пне.]] | [[2141. пне.]] | [[2140. пне.]] | [[2139. пне.]] | [[2138. пне.]] | \'\'\'2137. пне.\'\'\' | [[2136. пне.]] | [[2135. пне.]] | [[2134. пне.]] | [[2133. пне.]] | [[2132. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050125','',0,0,0,1,0.191340253312,'79959083949874','20040916050206'); INSERT INTO cur VALUES (7473,0,'2138._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | \'\'\'[[2130е пне.]]\'\'\' | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]]
\n[[2143. пне.]] | [[2142. пне.]] | [[2141. пне.]] | [[2140. пне.]] | [[2139. пне.]] | \'\'\'2138. пне.\'\'\' | [[2137. пне.]] | [[2136. пне.]] | [[2135. пне.]] | [[2134. пне.]] | [[2133. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050132','',0,0,0,1,0.349524697452,'79959083949867','20040916050211'); INSERT INTO cur VALUES (7474,0,'2139._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | \'\'\'[[2130е пне.]]\'\'\' | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]] | [[2100е пне.]]
\n[[2144. пне.]] | [[2143. пне.]] | [[2142. пне.]] | [[2141. пне.]] | [[2140. пне.]] | \'\'\'2139. пне.\'\'\' | [[2138. пне.]] | [[2137. пне.]] | [[2136. пне.]] | [[2135. пне.]] | [[2134. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050137','',0,0,0,1,0.814038982063,'79959083949862','20040916050228'); INSERT INTO cur VALUES (7475,0,'2140._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | \'\'\'[[2140е пне.]]\'\'\' | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]]
\n[[2145. пне.]] | [[2144. пне.]] | [[2143. пне.]] | [[2142. пне.]] | [[2141. пне.]] | \'\'\'2140. пне.\'\'\' | [[2139. пне.]] | [[2138. пне.]] | [[2137. пне.]] | [[2136. пне.]] | [[2135. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050148','',0,0,0,1,0.462150419812,'79959083949851','20040916050241'); INSERT INTO cur VALUES (7476,0,'2141._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | \'\'\'[[2140е пне.]]\'\'\' | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]]
\n[[2146. пне.]] | [[2145. пне.]] | [[2144. пне.]] | [[2143. пне.]] | [[2142. пне.]] | \'\'\'2141. пне.\'\'\' | [[2140. пне.]] | [[2139. пне.]] | [[2138. пне.]] | [[2137. пне.]] | [[2136. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050202','',0,0,0,1,0.093162305231,'79959083949797','20040916050241'); INSERT INTO cur VALUES (7477,0,'2142._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | \'\'\'[[2140е пне.]]\'\'\' | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]]
\n[[2147. пне.]] | [[2146. пне.]] | [[2145. пне.]] | [[2144. пне.]] | [[2143. пне.]] | \'\'\'2142. пне.\'\'\' | [[2141. пне.]] | [[2140. пне.]] | [[2139. пне.]] | [[2138. пне.]] | [[2137. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050206','',0,0,0,1,0.679924877677,'79959083949793','20040916050255'); INSERT INTO cur VALUES (7478,0,'2143._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | \'\'\'[[2140е пне.]]\'\'\' | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]]
\n[[2148. пне.]] | [[2147. пне.]] | [[2146. пне.]] | [[2145. пне.]] | [[2144. пне.]] | \'\'\'2143. пне.\'\'\' | [[2142. пне.]] | [[2141. пне.]] | [[2140. пне.]] | [[2139. пне.]] | [[2138. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050211','',0,0,0,1,0.293348285041,'79959083949788','20040916050255'); INSERT INTO cur VALUES (7479,0,'2144._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | \'\'\'[[2140е пне.]]\'\'\' | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]]
\n[[2149. пне.]] | [[2148. пне.]] | [[2147. пне.]] | [[2146. пне.]] | [[2145. пне.]] | \'\'\'2144. пне.\'\'\' | [[2143. пне.]] | [[2142. пне.]] | [[2141. пне.]] | [[2140. пне.]] | [[2139. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050227','',0,0,0,1,0.6518087446,'79959083949772','20040916050306'); INSERT INTO cur VALUES (7480,0,'2146._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | \'\'\'[[2140е пне.]]\'\'\' | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]]
\n[[2151. пне.]] | [[2150. пне.]] | [[2149. пне.]] | [[2148. пне.]] | [[2147. пне.]] | \'\'\'2146. пне.\'\'\' | [[2145. пне.]] | [[2144. пне.]] | [[2143. пне.]] | [[2142. пне.]] | [[2141. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050238','',0,0,0,1,0.310521512437,'79959083949761','20040916050323'); INSERT INTO cur VALUES (7481,0,'2145._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | \'\'\'[[2140е пне.]]\'\'\' | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]]
\n[[2150. пне.]] | [[2149. пне.]] | [[2148. пне.]] | [[2147. пне.]] | [[2146. пне.]] | \'\'\'2145. пне.\'\'\' | [[2144. пне.]] | [[2143. пне.]] | [[2142. пне.]] | [[2141. пне.]] | [[2140. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050241','',0,0,0,1,0.057695912224,'79959083949758','20040916050318'); INSERT INTO cur VALUES (7482,0,'2148._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | \'\'\'[[2140е пне.]]\'\'\' | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]]
\n[[2153. пне.]] | [[2152. пне.]] | [[2151. пне.]] | [[2150. пне.]] | [[2149. пне.]] | \'\'\'2148. пне.\'\'\' | [[2147. пне.]] | [[2146. пне.]] | [[2145. пне.]] | [[2144. пне.]] | [[2143. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050254','',0,0,0,1,0.380768250386,'79959083949745','20040916050342'); INSERT INTO cur VALUES (7483,0,'2147._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | \'\'\'[[2140е пне.]]\'\'\' | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]]
\n[[2152. пне.]] | [[2151. пне.]] | [[2150. пне.]] | [[2149. пне.]] | [[2148. пне.]] | \'\'\'2147. пне.\'\'\' | [[2146. пне.]] | [[2145. пне.]] | [[2144. пне.]] | [[2143. пне.]] | [[2142. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050255','',0,0,0,1,0.870032644304,'79959083949744','20040916050334'); INSERT INTO cur VALUES (7484,0,'2149._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | \'\'\'[[2140е пне.]]\'\'\' | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]] | [[2110е пне.]]
\n[[2154. пне.]] | [[2153. пне.]] | [[2152. пне.]] | [[2151. пне.]] | [[2150. пне.]] | \'\'\'2149. пне.\'\'\' | [[2148. пне.]] | [[2147. пне.]] | [[2146. пне.]] | [[2145. пне.]] | [[2144. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050305','',0,0,0,1,0.28668522429,'79959083949694','20040916050351'); INSERT INTO cur VALUES (7485,0,'2150._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | \'\'\'[[2150е пне.]]\'\'\' | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]]
\n[[2155. пне.]] | [[2154. пне.]] | [[2153. пне.]] | [[2152. пне.]] | [[2151. пне.]] | \'\'\'2150. пне.\'\'\' | [[2149. пне.]] | [[2148. пне.]] | [[2147. пне.]] | [[2146. пне.]] | [[2145. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050318','',0,0,0,1,0.528895609793,'79959083949681','20040916050401'); INSERT INTO cur VALUES (7486,0,'2151._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | \'\'\'[[2150е пне.]]\'\'\' | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]]
\n[[2156. пне.]] | [[2155. пне.]] | [[2154. пне.]] | [[2153. пне.]] | [[2152. пне.]] | \'\'\'2151. пне.\'\'\' | [[2150. пне.]] | [[2149. пне.]] | [[2148. пне.]] | [[2147. пне.]] | [[2146. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050322','',0,0,0,1,0.820278229574,'79959083949677','20040916050427'); INSERT INTO cur VALUES (7487,0,'2152._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | \'\'\'[[2150е пне.]]\'\'\' | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]]
\n[[2157. пне.]] | [[2156. пне.]] | [[2155. пне.]] | [[2154. пне.]] | [[2153. пне.]] | \'\'\'2152. пне.\'\'\' | [[2151. пне.]] | [[2150. пне.]] | [[2149. пне.]] | [[2148. пне.]] | [[2147. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050333','',0,0,0,1,0.095211519438,'79959083949666','20040916050427'); INSERT INTO cur VALUES (7488,0,'2153._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | \'\'\'[[2150е пне.]]\'\'\' | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]]
\n[[2158. пне.]] | [[2157. пне.]] | [[2156. пне.]] | [[2155. пне.]] | [[2154. пне.]] | \'\'\'2153. пне.\'\'\' | [[2152. пне.]] | [[2151. пне.]] | [[2150. пне.]] | [[2149. пне.]] | [[2148. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050342','',0,0,0,1,0.008850886491,'79959083949657','20040916050431'); INSERT INTO cur VALUES (7489,0,'2154._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | \'\'\'[[2150е пне.]]\'\'\' | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]]
\n[[2159. пне.]] | [[2158. пне.]] | [[2157. пне.]] | [[2156. пне.]] | [[2155. пне.]] | \'\'\'2154. пне.\'\'\' | [[2153. пне.]] | [[2152. пне.]] | [[2151. пне.]] | [[2150. пне.]] | [[2149. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050350','',0,0,0,1,0.156464994027,'79959083949649','20040916050439'); INSERT INTO cur VALUES (7490,0,'2155._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | \'\'\'[[2150е пне.]]\'\'\' | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]]
\n[[2160. пне.]] | [[2159. пне.]] | [[2158. пне.]] | [[2157. пне.]] | [[2156. пне.]] | \'\'\'2155. пне.\'\'\' | [[2154. пне.]] | [[2153. пне.]] | [[2152. пне.]] | [[2151. пне.]] | [[2150. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050401','',0,0,0,1,0.828838874506,'79959083949598','20040916050448'); INSERT INTO cur VALUES (7491,0,'2157._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | \'\'\'[[2150е пне.]]\'\'\' | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]]
\n[[2162. пне.]] | [[2161. пне.]] | [[2160. пне.]] | [[2159. пне.]] | [[2158. пне.]] | \'\'\'2157. пне.\'\'\' | [[2156. пне.]] | [[2155. пне.]] | [[2154. пне.]] | [[2153. пне.]] | [[2152. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050416','',0,0,0,1,0.062798892177,'79959083949583','20040916050635'); INSERT INTO cur VALUES (7492,0,'2156._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | \'\'\'[[2150е пне.]]\'\'\' | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]]
\n[[2161. пне.]] | [[2160. пне.]] | [[2159. пне.]] | [[2158. пне.]] | [[2157. пне.]] | \'\'\'2156. пне.\'\'\' | [[2155. пне.]] | [[2154. пне.]] | [[2153. пне.]] | [[2152. пне.]] | [[2151. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050426','',0,0,0,1,0.151887300029,'79959083949573','20040916050625'); INSERT INTO cur VALUES (7493,0,'2158._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | \'\'\'[[2150е пне.]]\'\'\' | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]]
\n[[2163. пне.]] | [[2162. пне.]] | [[2161. пне.]] | [[2160. пне.]] | [[2159. пне.]] | \'\'\'2158. пне.\'\'\' | [[2157. пне.]] | [[2156. пне.]] | [[2155. пне.]] | [[2154. пне.]] | [[2153. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050430','',0,0,0,1,0.85781200596,'79959083949569','20040916050645'); INSERT INTO cur VALUES (7494,0,'2159._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | \'\'\'[[2150е пне.]]\'\'\' | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]] | [[2120е пне.]]
\n[[2164. пне.]] | [[2163. пне.]] | [[2162. пне.]] | [[2161. пне.]] | [[2160. пне.]] | \'\'\'2159. пне.\'\'\' | [[2158. пне.]] | [[2157. пне.]] | [[2156. пне.]] | [[2155. пне.]] | [[2154. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050438','',0,0,0,1,0.529069129624,'79959083949561','20040916050653'); INSERT INTO cur VALUES (7495,0,'2160._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | \'\'\'[[2160е пне.]]\'\'\' | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]]
\n[[2165. пне.]] | [[2164. пне.]] | [[2163. пне.]] | [[2162. пне.]] | [[2161. пне.]] | \'\'\'2160. пне.\'\'\' | [[2159. пне.]] | [[2158. пне.]] | [[2157. пне.]] | [[2156. пне.]] | [[2155. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050444','',0,0,0,1,0.092810504182,'79959083949555','20040916050702'); INSERT INTO cur VALUES (7496,0,'2161._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | \'\'\'[[2160е пне.]]\'\'\' | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]]
\n[[2166. пне.]] | [[2165. пне.]] | [[2164. пне.]] | [[2163. пне.]] | [[2162. пне.]] | \'\'\'2161. пне.\'\'\' | [[2160. пне.]] | [[2159. пне.]] | [[2158. пне.]] | [[2157. пне.]] | [[2156. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050624','',0,0,0,1,0.241458489206,'79959083949375','20040916050707'); INSERT INTO cur VALUES (7497,0,'2162._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | \'\'\'[[2160е пне.]]\'\'\' | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]]
\n[[2167. пне.]] | [[2166. пне.]] | [[2165. пне.]] | [[2164. пне.]] | [[2163. пне.]] | \'\'\'2162. пне.\'\'\' | [[2161. пне.]] | [[2160. пне.]] | [[2159. пне.]] | [[2158. пне.]] | [[2157. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050635','',0,0,0,1,0.246879820361,'79959083949364','20040916050722'); INSERT INTO cur VALUES (7498,0,'2163._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | \'\'\'[[2160е пне.]]\'\'\' | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]]
\n[[2168. пне.]] | [[2167. пне.]] | [[2166. пне.]] | [[2165. пне.]] | [[2164. пне.]] | \'\'\'2163. пне.\'\'\' | [[2162. пне.]] | [[2161. пне.]] | [[2160. пне.]] | [[2159. пне.]] | [[2158. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050645','',0,0,0,1,0.62789160089,'79959083949354','20040916050729'); INSERT INTO cur VALUES (7499,0,'2164._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | \'\'\'[[2160е пне.]]\'\'\' | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]]
\n[[2169. пне.]] | [[2168. пне.]] | [[2167. пне.]] | [[2166. пне.]] | [[2165. пне.]] | \'\'\'2164. пне.\'\'\' | [[2163. пне.]] | [[2162. пне.]] | [[2161. пне.]] | [[2160. пне.]] | [[2159. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050653','',0,0,0,1,0.56797359398,'79959083949346','20040916050740'); INSERT INTO cur VALUES (7500,0,'2165._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | \'\'\'[[2160е пне.]]\'\'\' | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]]
\n[[2170. пне.]] | [[2169. пне.]] | [[2168. пне.]] | [[2167. пне.]] | [[2166. пне.]] | \'\'\'2165. пне.\'\'\' | [[2164. пне.]] | [[2163. пне.]] | [[2162. пне.]] | [[2161. пне.]] | [[2160. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050701','',0,0,0,1,0.249016737681,'79959083949298','20040916050741'); INSERT INTO cur VALUES (7501,0,'2166._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | \'\'\'[[2160е пне.]]\'\'\' | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]]
\n[[2171. пне.]] | [[2170. пне.]] | [[2169. пне.]] | [[2168. пне.]] | [[2167. пне.]] | \'\'\'2166. пне.\'\'\' | [[2165. пне.]] | [[2164. пне.]] | [[2163. пне.]] | [[2162. пне.]] | [[2161. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050707','',0,0,0,1,0.513584962354,'79959083949292','20040916050751'); INSERT INTO cur VALUES (7502,0,'2167._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | \'\'\'[[2160е пне.]]\'\'\' | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]]
\n[[2172. пне.]] | [[2171. пне.]] | [[2170. пне.]] | [[2169. пне.]] | [[2168. пне.]] | \'\'\'2167. пне.\'\'\' | [[2166. пне.]] | [[2165. пне.]] | [[2164. пне.]] | [[2163. пне.]] | [[2162. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050716','',0,0,0,1,0.161583485623,'79959083949283','20040916050801'); INSERT INTO cur VALUES (7503,0,'2168._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | \'\'\'[[2160е пне.]]\'\'\' | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]]
\n[[2173. пне.]] | [[2172. пне.]] | [[2171. пне.]] | [[2170. пне.]] | [[2169. пне.]] | \'\'\'2168. пне.\'\'\' | [[2167. пне.]] | [[2166. пне.]] | [[2165. пне.]] | [[2164. пне.]] | [[2163. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050726','',0,0,0,1,0.244468210845,'79959083949273','20040916050811'); INSERT INTO cur VALUES (7504,0,'2169._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | \'\'\'[[2160е пне.]]\'\'\' | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]] | [[2130е пне.]]
\n[[2174. пне.]] | [[2173. пне.]] | [[2172. пне.]] | [[2171. пне.]] | [[2170. пне.]] | \'\'\'2169. пне.\'\'\' | [[2168. пне.]] | [[2167. пне.]] | [[2166. пне.]] | [[2165. пне.]] | [[2164. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050738','',0,0,0,1,0.615908224422,'79959083949261','20040916050817'); INSERT INTO cur VALUES (7505,0,'2170._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | \'\'\'[[2170е пне.]]\'\'\' | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]]
\n[[2175. пне.]] | [[2174. пне.]] | [[2173. пне.]] | [[2172. пне.]] | [[2171. пне.]] | \'\'\'2170. пне.\'\'\' | [[2169. пне.]] | [[2168. пне.]] | [[2167. пне.]] | [[2166. пне.]] | [[2165. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050741','',0,0,0,1,0.230994091477,'79959083949258','20040916050824'); INSERT INTO cur VALUES (7506,0,'2171._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | \'\'\'[[2170е пне.]]\'\'\' | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]]
\n[[2176. пне.]] | [[2175. пне.]] | [[2174. пне.]] | [[2173. пне.]] | [[2172. пне.]] | \'\'\'2171. пне.\'\'\' | [[2170. пне.]] | [[2169. пне.]] | [[2168. пне.]] | [[2167. пне.]] | [[2166. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050750','',0,0,0,1,0.182397533759,'79959083949249','20040916050839'); INSERT INTO cur VALUES (7507,0,'2172._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | \'\'\'[[2170е пне.]]\'\'\' | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]]
\n[[2177. пне.]] | [[2176. пне.]] | [[2175. пне.]] | [[2174. пне.]] | [[2173. пне.]] | \'\'\'2172. пне.\'\'\' | [[2171. пне.]] | [[2170. пне.]] | [[2169. пне.]] | [[2168. пне.]] | [[2167. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050801','',0,0,0,1,0.176229269792,'79959083949198','20040916050847'); INSERT INTO cur VALUES (7508,0,'2173._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | \'\'\'[[2170е пне.]]\'\'\' | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]]
\n[[2178. пне.]] | [[2177. пне.]] | [[2176. пне.]] | [[2175. пне.]] | [[2174. пне.]] | \'\'\'2173. пне.\'\'\' | [[2172. пне.]] | [[2171. пне.]] | [[2170. пне.]] | [[2169. пне.]] | [[2168. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050810','',0,0,0,1,0.756950884479,'79959083949189','20040916050849'); INSERT INTO cur VALUES (7509,0,'2174._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | \'\'\'[[2170е пне.]]\'\'\' | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]]
\n[[2179. пне.]] | [[2178. пне.]] | [[2177. пне.]] | [[2176. пне.]] | [[2175. пне.]] | \'\'\'2174. пне.\'\'\' | [[2173. пне.]] | [[2172. пне.]] | [[2171. пне.]] | [[2170. пне.]] | [[2169. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050816','',0,0,0,1,0.889476710879,'79959083949183','20040916050858'); INSERT INTO cur VALUES (7510,0,'2175._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | \'\'\'[[2170е пне.]]\'\'\' | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]]
\n[[2180. пне.]] | [[2179. пне.]] | [[2178. пне.]] | [[2177. пне.]] | [[2176. пне.]] | \'\'\'2175. пне.\'\'\' | [[2174. пне.]] | [[2173. пне.]] | [[2172. пне.]] | [[2171. пне.]] | [[2170. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050824','',0,0,0,1,0.313252341614,'79959083949175','20040916050912'); INSERT INTO cur VALUES (7511,0,'2176._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | \'\'\'[[2170е пне.]]\'\'\' | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]]
\n[[2181. пне.]] | [[2180. пне.]] | [[2179. пне.]] | [[2178. пне.]] | [[2177. пне.]] | \'\'\'2176. пне.\'\'\' | [[2175. пне.]] | [[2174. пне.]] | [[2173. пне.]] | [[2172. пне.]] | [[2171. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050839','',0,0,0,1,0.620365292123,'79959083949160','20040916050916'); INSERT INTO cur VALUES (7512,0,'2177._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | \'\'\'[[2170е пне.]]\'\'\' | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]]
\n[[2182. пне.]] | [[2181. пне.]] | [[2180. пне.]] | [[2179. пне.]] | [[2178. пне.]] | \'\'\'2177. пне.\'\'\' | [[2176. пне.]] | [[2175. пне.]] | [[2174. пне.]] | [[2173. пне.]] | [[2172. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050846','',0,0,0,1,0.401818419994,'79959083949153','20040916050924'); INSERT INTO cur VALUES (7513,0,'2178._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | \'\'\'[[2170е пне.]]\'\'\' | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]]
\n[[2183. пне.]] | [[2182. пне.]] | [[2181. пне.]] | [[2180. пне.]] | [[2179. пне.]] | \'\'\'2178. пне.\'\'\' | [[2177. пне.]] | [[2176. пне.]] | [[2175. пне.]] | [[2174. пне.]] | [[2173. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050848','',0,0,0,1,0.164431431407,'79959083949151','20040916050948'); INSERT INTO cur VALUES (7514,0,'2179._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | \'\'\'[[2170е пне.]]\'\'\' | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]] | [[2140е пне.]]
\n[[2184. пне.]] | [[2183. пне.]] | [[2182. пне.]] | [[2181. пне.]] | [[2180. пне.]] | \'\'\'2179. пне.\'\'\' | [[2178. пне.]] | [[2177. пне.]] | [[2176. пне.]] | [[2175. пне.]] | [[2174. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050858','',0,0,0,1,0.82477773485,'79959083949141','20040916050948'); INSERT INTO cur VALUES (7515,0,'2180._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | \'\'\'[[2180е пне.]]\'\'\' | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]]
\n[[2185. пне.]] | [[2184. пне.]] | [[2183. пне.]] | [[2182. пне.]] | [[2181. пне.]] | \'\'\'2180. пне.\'\'\' | [[2179. пне.]] | [[2178. пне.]] | [[2177. пне.]] | [[2176. пне.]] | [[2175. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050911','',0,0,0,1,0.070174327153,'79959083949088','20040916050952'); INSERT INTO cur VALUES (7516,0,'2181._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | \'\'\'[[2180е пне.]]\'\'\' | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]]
\n[[2186. пне.]] | [[2185. пне.]] | [[2184. пне.]] | [[2183. пне.]] | [[2182. пне.]] | \'\'\'2181. пне.\'\'\' | [[2180. пне.]] | [[2179. пне.]] | [[2178. пне.]] | [[2177. пне.]] | [[2176. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050914','',0,0,0,1,0.313481717051,'79959083949085','20040916051007'); INSERT INTO cur VALUES (7517,0,'2182._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | \'\'\'[[2180е пне.]]\'\'\' | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]]
\n[[2187. пне.]] | [[2186. пне.]] | [[2185. пне.]] | [[2184. пне.]] | [[2183. пне.]] | \'\'\'2182. пне.\'\'\' | [[2181. пне.]] | [[2180. пне.]] | [[2179. пне.]] | [[2178. пне.]] | [[2177. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050924','',0,0,0,1,0.696927145914,'79959083949075','20040916051039'); INSERT INTO cur VALUES (7518,0,'2183._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | \'\'\'[[2180е пне.]]\'\'\' | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]]
\n[[2188. пне.]] | [[2187. пне.]] | [[2186. пне.]] | [[2185. пне.]] | [[2184. пне.]] | \'\'\'2183. пне.\'\'\' | [[2182. пне.]] | [[2181. пне.]] | [[2180. пне.]] | [[2179. пне.]] | [[2178. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050944','',0,0,0,1,0.253821054126,'79959083949055','20040916051049'); INSERT INTO cur VALUES (7519,0,'2184._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | \'\'\'[[2180е пне.]]\'\'\' | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]]
\n[[2189. пне.]] | [[2188. пне.]] | [[2187. пне.]] | [[2186. пне.]] | [[2185. пне.]] | \'\'\'2184. пне.\'\'\' | [[2183. пне.]] | [[2182. пне.]] | [[2181. пне.]] | [[2180. пне.]] | [[2179. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050947','',0,0,0,1,0.896828189444,'79959083949052','20040916051049'); INSERT INTO cur VALUES (7520,0,'2185._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | \'\'\'[[2180е пне.]]\'\'\' | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]]
\n[[2190. пне.]] | [[2189. пне.]] | [[2188. пне.]] | [[2187. пне.]] | [[2186. пне.]] | \'\'\'2185. пне.\'\'\' | [[2184. пне.]] | [[2183. пне.]] | [[2182. пне.]] | [[2181. пне.]] | [[2180. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916050952','',0,0,0,1,0.057058665462,'79959083949047','20040916051054'); INSERT INTO cur VALUES (7521,0,'2186._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | \'\'\'[[2180е пне.]]\'\'\' | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]]
\n[[2191. пне.]] | [[2190. пне.]] | [[2189. пне.]] | [[2188. пне.]] | [[2187. пне.]] | \'\'\'2186. пне.\'\'\' | [[2185. пне.]] | [[2184. пне.]] | [[2183. пне.]] | [[2182. пне.]] | [[2181. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051006','',0,0,0,1,0.606563630331,'79959083948993','20040916051211'); INSERT INTO cur VALUES (7522,0,'2187._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | \'\'\'[[2180е пне.]]\'\'\' | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]]
\n[[2192. пне.]] | [[2191. пне.]] | [[2190. пне.]] | [[2189. пне.]] | [[2188. пне.]] | \'\'\'2187. пне.\'\'\' | [[2186. пне.]] | [[2185. пне.]] | [[2184. пне.]] | [[2183. пне.]] | [[2182. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051038','',0,0,0,1,0.965505214392,'79959083948961','20040916051211'); INSERT INTO cur VALUES (7523,0,'2189._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | \'\'\'[[2180е пне.]]\'\'\' | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]]
\n[[2194. пне.]] | [[2193. пне.]] | [[2192. пне.]] | [[2191. пне.]] | [[2190. пне.]] | \'\'\'2189. пне.\'\'\' | [[2188. пне.]] | [[2187. пне.]] | [[2186. пне.]] | [[2185. пне.]] | [[2184. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051041','',0,0,0,1,0.89110309905,'79959083948958','20040916051254'); INSERT INTO cur VALUES (7524,0,'2188._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | [[2190е пне.]] | \'\'\'[[2180е пне.]]\'\'\' | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]] | [[2150е пне.]]
\n[[2193. пне.]] | [[2192. пне.]] | [[2191. пне.]] | [[2190. пне.]] | [[2189. пне.]] | \'\'\'2188. пне.\'\'\' | [[2187. пне.]] | [[2186. пне.]] | [[2185. пне.]] | [[2184. пне.]] | [[2183. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051047','',0,0,0,1,0.279211752247,'79959083948952','20040916051218'); INSERT INTO cur VALUES (7525,0,'2190._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | \'\'\'[[2190е пне.]]\'\'\' | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]]
\n[[2195. пне.]] | [[2194. пне.]] | [[2193. пне.]] | [[2192. пне.]] | [[2191. пне.]] | \'\'\'2190. пне.\'\'\' | [[2189. пне.]] | [[2188. пне.]] | [[2187. пне.]] | [[2186. пне.]] | [[2185. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051048','',0,0,0,1,0.074885678978,'79959083948951','20040916051254'); INSERT INTO cur VALUES (7526,0,'2192._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | \'\'\'[[2190е пне.]]\'\'\' | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]]
\n[[2197. пне.]] | [[2196. пне.]] | [[2195. пне.]] | [[2194. пне.]] | [[2193. пне.]] | \'\'\'2192. пне.\'\'\' | [[2191. пне.]] | [[2190. пне.]] | [[2189. пне.]] | [[2188. пне.]] | [[2187. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051149','',0,0,0,1,0.182938895739,'79959083948850','20040916051254'); INSERT INTO cur VALUES (7527,0,'2191._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | \'\'\'[[2190е пне.]]\'\'\' | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]]
\n[[2196. пне.]] | [[2195. пне.]] | [[2194. пне.]] | [[2193. пне.]] | [[2192. пне.]] | \'\'\'2191. пне.\'\'\' | [[2190. пне.]] | [[2189. пне.]] | [[2188. пне.]] | [[2187. пне.]] | [[2186. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051210','',0,0,0,1,0.943230234526,'79959083948789','20040916051254'); INSERT INTO cur VALUES (7528,0,'2193._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | \'\'\'[[2190е пне.]]\'\'\' | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]]
\n[[2198. пне.]] | [[2197. пне.]] | [[2196. пне.]] | [[2195. пне.]] | [[2194. пне.]] | \'\'\'2193. пне.\'\'\' | [[2192. пне.]] | [[2191. пне.]] | [[2190. пне.]] | [[2189. пне.]] | [[2188. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051217','',0,0,0,1,0.804406431413,'79959083948782','20040916051254'); INSERT INTO cur VALUES (7529,0,'2198._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | \'\'\'[[2190е пне.]]\'\'\' | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]]
\n[[2203. пне.]] | [[2202. пне.]] | [[2201. пне.]] | [[2200. пне.]] | [[2199. пне.]] | \'\'\'2198. пне.\'\'\' | [[2197. пне.]] | [[2196. пне.]] | [[2195. пне.]] | [[2194. пне.]] | [[2193. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051217','',0,0,0,1,0.915711769329,'79959083948782','20040916051254'); INSERT INTO cur VALUES (7530,0,'2195._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | \'\'\'[[2190е пне.]]\'\'\' | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]]
\n[[2200. пне.]] | [[2199. пне.]] | [[2198. пне.]] | [[2197. пне.]] | [[2196. пне.]] | \'\'\'2195. пне.\'\'\' | [[2194. пне.]] | [[2193. пне.]] | [[2192. пне.]] | [[2191. пне.]] | [[2190. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051223','',0,0,0,1,0.214707464545,'79959083948776','20040916051254'); INSERT INTO cur VALUES (7531,0,'2196._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | \'\'\'[[2190е пне.]]\'\'\' | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]]
\n[[2201. пне.]] | [[2200. пне.]] | [[2199. пне.]] | [[2198. пне.]] | [[2197. пне.]] | \'\'\'2196. пне.\'\'\' | [[2195. пне.]] | [[2194. пне.]] | [[2193. пне.]] | [[2192. пне.]] | [[2191. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051225','',0,0,0,1,0.56111669194,'79959083948774','20040916051254'); INSERT INTO cur VALUES (7532,0,'2197._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | \'\'\'[[2190е пне.]]\'\'\' | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]]
\n[[2202. пне.]] | [[2201. пне.]] | [[2200. пне.]] | [[2199. пне.]] | [[2198. пне.]] | \'\'\'2197. пне.\'\'\' | [[2196. пне.]] | [[2195. пне.]] | [[2194. пне.]] | [[2193. пне.]] | [[2192. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051232','',0,0,0,1,0.520392716639,'79959083948767','20040916051254'); INSERT INTO cur VALUES (7533,0,'2199._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | \'\'\'[[2190е пне.]]\'\'\' | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]]
\n[[2204. пне.]] | [[2203. пне.]] | [[2202. пне.]] | [[2201. пне.]] | [[2200. пне.]] | \'\'\'2199. пне.\'\'\' | [[2198. пне.]] | [[2197. пне.]] | [[2196. пне.]] | [[2195. пне.]] | [[2194. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051234','',0,0,0,1,0.393073782973,'79959083948765','20040916051254'); INSERT INTO cur VALUES (7534,0,'2200._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2230е пне.]] | [[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | \'\'\'[[2200е пне.]]\'\'\' | [[2190е пне.]] | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]]
\n[[2205. пне.]] | [[2204. пне.]] | [[2203. пне.]] | [[2202. пне.]] | [[2201. пне.]] | \'\'\'2200. пне.\'\'\' | [[2199. пне.]] | [[2198. пне.]] | [[2197. пне.]] | [[2196. пне.]] | [[2195. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051238','',0,0,0,1,0.930217395504,'79959083948761','20040916051238'); INSERT INTO cur VALUES (7535,0,'2194._пне.','
\n[[Дневни календар|дани]] - [[Годишњи календар|године]]
\n[[23. век пне.]] | \'\'\'[[22. век пне.]]\'\'\' | [[21. век пне.]]
\n[[2220е пне.]] | [[2210е пне.]] | [[2200е пне.]] | \'\'\'[[2190е пне.]]\'\'\' | [[2180е пне.]] | [[2170е пне.]] | [[2160е пне.]]
\n[[2199. пне.]] | [[2198. пне.]] | [[2197. пне.]] | [[2196. пне.]] | [[2195. пне.]] | \'\'\'2194. пне.\'\'\' | [[2193. пне.]] | [[2192. пне.]] | [[2191. пне.]] | [[2190. пне.]] | [[2189. пне.]]\n
\n----\n\n==Догађаји==\n*\n\n==Рођења==\n*\n\n==Смрти==\n*\n\n==Дани сећања==\n*\n\n==Литература==\n*\n\n\n----\n\'\'Види такође\'\': [[Годишњи календар|године]] - [[Дневни календар|дани]]
','',124,'Милош','20040916051253','',0,0,0,1,0.523684356605,'79959083948746','20040916051253'); INSERT INTO cur VALUES (7536,6,'Ducic.jpg','Јован Дучић','Јован Дучић',108,'Djordjes','20040916103919','',0,0,0,1,0.0946448585899965,'79959083896080','20050220062737'); INSERT INTO cur VALUES (7537,6,'Jovan_Ducic.jpg','Јован Дучић, као амбасадор ','Јован Дучић, као амбасадор ',108,'Djordjes','20040916104014','',0,0,0,1,0.198109678177265,'79959083895985','20050220062737'); INSERT INTO cur VALUES (7538,0,'Имануел_Кант','{{Кутијица_са_биографијом |\n име_предмета=Имануел Кант |\n слика=[[Image:Kant.jpg|none|280px]] |\n текст_уз_слику=Портрет Имануела Канта |\n датум_рођења=[[22. април]], [[1724]]. |\n место_рођења=[[Кенигсберг]], [[Немачка]] |\n датум_смрти=[[12. фебруар]], [[1804]]. |\n место_смрти=[[Кенигсберг]], [[Немачка]]\n}}\n\nКАНТ ИМАНУЕЛ ([[Kant Immanuel]], [[1724]]-[[1804]]), професор Универзитета у [[Кенигсберг|Кенигсбергу]], родоначелник класичне немачке идеалистичке филозофије. Његово филозофско учење носи назив \"[[трансцендентални идеализам]]\", што значи да је за њега свет објективно реалан само у границама искуства, док је преко тих граница \"трансцендентално\" идеалан, дат само у мисли. Искуство је сједињена делатност [[чулност]]и и [[разум]]а, двају ступњева људске сазнајне моћи, који помоћу својствених, датих им \"[[а приори]]\" форми - [[простор]]а, [[време]]на, [[узрочнос]]ти, [[супстанцијалност]]и и других категорија сређују и прерађују [[хаос]] утисака који у нашој [[свест]]и изазива дејство објективног света ствари по себи ([[Ding an sich]]). Ван оквира тих форми свет је принципијални незазнајан и ми о њему нити шта знамо нити можемо знати. Према томе, [[метафизика]] као наука о свету какав је он ван граница искуства (могућег само у оквиру поменути форми сазнања) је немогућа и немогуће је доказати нпр. постојање [[бог]]а и бесмртности [[душa|душе]], али човек као носилац [[морал]]ног закона, [[категорички императив|категоричког императива]] има могућност да се увери у постојање бога и бесмртности душе, јер му тај закон потврђује његову припадност вишем, [[ноумен]]алном свету. Систем те своје \"трансценденталне философије\" Кант је изложио у познатим делима: Критика чистог ума, Критика практичног ума и Критика моћи суђења, написаним у току последњих 30 година живота (у тзв. критичком периоду). Општа црта тог његовог критицизма је [[идеализам]] и [[агностицизам]]. Пре тога, у тзв. \"доктричком периоду\", Кант је дао низ других дела, већино природно-научног и далеко мање агностичког карактера, међу која се особито истиће Општа историја природе и теорија неба, у којој је изнео своју хипотезу о природном постанку [[Земља|Земље]] и небесних тела (Кантова космологијска хипотеза).\n\n[[Category:Филозофи]]\n\n[[da:Immanuel Kant]]\n[[de:Immanuel Kant]]\n[[eo:Kantio]]\n[[es:Immanuel Kant]]\n[[et:Immanuel Kant]]\n[[fi:Immanuel Kant]]\n[[fr:Emmanuel Kant]]\n[[he:עמנואל קאנט]] \n[[id:Immanuel Kant]]\n[[ja:イマヌエル・カント]]\n[[nl:Immanuel Kant]]\n[[no:Immanuel Kant]]\n[[pl:Immanuel Kant]]\n[[pt:Immanuel Kant]]\n[[ru:Кант, Иммануил]]\n[[sk:Immanuel Kant]]\n[[sv:Immanuel Kant]]\n[[zh-cn:伊曼努尔·康德]] [[zh-tw:伊曼努爾·康德]]','интервики, додата слика (са пратећом кутијицом) и категорија',108,'Djordjes','20040916204747','',0,0,0,0,0.37505884486,'79959083795252','20050311033135'); INSERT INTO cur VALUES (7539,0,'Кант','*види [[Имануел Кант]]','',154,'Jablan','20040916120456','',0,0,1,1,0.449607491237,'79959083879543','20040916120456'); INSERT INTO cur VALUES (7540,0,'Трансцендентални_идеализам','*види [[Имануел Кант]]','',154,'Jablan','20040916120542','',0,0,0,1,0.915383293254,'79959083879457','20040916120542'); INSERT INTO cur VALUES (7541,0,'Kant_Immanuel','*види [[Имануел Кант]]','',154,'Jablan','20040916120642','',0,0,0,1,0.509580522547,'79959083879357','20040916120642'); INSERT INTO cur VALUES (7542,6,'Knez_Ivo_-_01_Scena.MID','Кнез Иво од Семберије - 1. Сцена - MIDI','Кнез Иво од Семберије - 1. Сцена - MIDI',49,'Zorba','20040916130953','',0,0,0,1,0.706613845849981,'79959083869046','20050226214036'); INSERT INTO cur VALUES (7543,11,'Изводи_из_вести_за_17._август_2004.','erg\'\'\'Bold text\'\'\'ergergreergr\'\'\'Bold text\'\'\'gergerg\'\'Italic text\'\'erg\'\'Italic text\'\'reg[http://www.example.com link title]ergergerg[http://www.example.com link title]gerger[[Слика:Example.jpg]]rgergre[[Слика:Example.jpg]][[Media:Example.mp3]]rgerger[[Media:Example.mp3]]gInsert formula hereregergInsert non-formatted text hereInsert formula hereInsert non-formatted text here--[[Корисник:211.195.61.20|211.195.61.20]] 16:57, 16 Сеп 2004 (CEST)ergerg--[[Корисник:211.195.61.20|211.195.61.20]] 16:57, 16 Сеп 2004 (CEST)\n----\nrge\n----\nreger\n----','',0,'211.195.61.20','20040916145745','',0,0,0,1,0.04577387499,'79959083854254','20040916145745'); INSERT INTO cur VALUES (7544,6,'Njegoš_testament_2.JPG','Његошев тестамент\n(музеј на Цетињу)','',144,'Golija','20040916174707','',0,0,0,0,0.938740225451757,'79959083825292','20050306112732'); INSERT INTO cur VALUES (7545,0,'Појам_средњег_века','Јединство [[средњи век|средњег века]] као историјског периода сасвим је вештачко. Он се у ствари дели на три сасвим одређена културна периода - доба натуралне привреде раног средњег века, доба дворског витештва зрелог средњег века и доба градске буржоаске културе касног средњег века. Границе између ове три епохе у сваком случају задиру дубље од оних које обележавају почетак и крај средњег века као целине. Осим тога, ти догађаји који омеђавају та раздобља — појава дворског витешког племства заједно са преласком од натуралне привреде на градску новчану привреду, буђење лирске осећајности и уздизање готског [[натурализам|натурализма]], осамостаљење [[буржоазија|буржоазије]] и почетак модерног [[капитализам|капитализма]] -значајније су за објашњење порекла модерног погледа на живот него сва духовна остварења [[ренесанса|ренесансе]]. \n- Већина особина које се обично сматрају карактеристичним за уметност средњег века, као што је жеља за упрошћавањем и стилизацијом, одбацивање просторне дубине и перспективе, произвољно представљање телесних функција и сразмера, карактеристичне су у ствари само за рани средњи век; оне престају да важе чим почну да превлађују градска новчана привреда и буржоаски начин живота. Једини значајни елеменат који заиста доминира средњим веком пре и после те епохалне промене јесте поглед на свет заснован на [[метафизика|метафизици]]. На прелазу од раног до зрелог средњег века уметност се ослобађа већине наметнутих ограничења, али и даље задржава дубоко религиозни и спиритуални карактер јер је израз друштва које је још увек потпуно хришћанско по осећањима и хијерархијско по организацији. Током целог овог периода духовна владавина свештеника, и поред појава [[јерес]]и и раскола, остаје неугрожена, а углед њиховог [[монопол]]а над средством избављења, црквом, остаје у суштини неокрњен. \n- \n- Али трансцендентални поглед на свет средњег века није с доласком хришћанства одједном достигао пун развој. У уметности раних хришћанских времена није било ничега од оне метафизичке прозрачности која чини саму суштину романског и готског стила. ,[[Спиритуалност]]\' те уметности, у којој су научници покушавали да нађу све суштинске елементе каснијих средњевековних концепција уметности, у ствари је само она иста неодређена врста спиритуалности која је надахњивала последње векове [[паганизам|паганизма]]. ,Спиритуални\' став тих столећа није довео до стварања потпуног натприродног система који замењује природни поредак ствари; он је у најбољем случају изражавао веће интересовање и осетљивост за трептаје људске душе. Облици старе хришћанске уметности су психолошки, а не метафизички изражајни, као и облици касно-римске уметности; они су експресионистички, али не и визионарски. Широм отворене очи касно-римских портрета изражавају снагу душе, духовну напрегнутост, живот пун дубоких осећања; али то је живот без икакве метафизичке позадине а као такав нема никакве унутрашње везе с [[хришћанство]]м. У ствари, њега су створили услови који су настали давно пре појаве хришћанства. Напрегнутост коју решава хришћанска [[доктрина]] почела је да се осећа још у хеленистичко доба; и поред тога што је хришћанство ускоро пружило одговоре на питања која су мучила та времена, био је потребан рад многих генерација пре него што су се ти одговори могли изразити у уметничким облицама — они се ни у ком случају нису јавили истовремено са проглашавањем саме доктрине. \n- \n- \n- [[Каснокласична и ранохришћанска спиритуалност|напред]] \n- [[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]','враћам',17,'Bonzo','20050104230643','',0,0,0,0,0.108646082277,'79949895769356','20050104230643'); INSERT INTO cur VALUES (7546,0,'Каснокласична_и_ранохришћанска_спиритуалност','Током прва два или три столећа свога постојања рана [[хришћанска уметност]] је била само наставак или чак варијанта касно-римске уметности. Сличност између касно-[[паганство|паганских]] и рано-хришћанских дела је толика да је до одлучне промене стила морало доћи између класичне и пост-класичне, а не између паганске и хришћанске ере. У уметности касног царства, а нарочито у делима из [[Константин Велики|Константиновог]] доба наговештене су основне црте хришћанске уметности — њен нагон за [[спиритуалност|спиритуализацијом]] и [[апстракција|апстракцијом]], њена наклоност према равнина, бестелесним, нестварним облицима, њен захтев за [[фронталност|фронталношћу]], достојанством и [[хијерархија|хијерархијом]], њена равнодушност према органском животу крви и меса, њено одсуство интересовања за карактеристично, индивидуално и врсту. Укратко, видимо ону исту некласичну жељу да се представи духовно, а не чулно, изражену и на сликама у [[катакомба]]ма, [[мозаик|мозаицима]] римских цркава и најранијим хришћанским [[рукопис]]има. Развој се креће од подробних приказа ситуације у каснијим класичним временима преко сажетог записа чињеница крајем паганског доба до шематских, као печатом рађених симбола ране хришћанске уметности. Почевши од раног царства можемо пратити корак по корак процес у коме идеја постаје све значајнија од спољне форме, а форме се постепено развијају у неку врсту [[хијероглиф]]ског писма. Пут који хришћанску уметност води све даље од реализма класичне уметности рачва се у два правца. Једна развојна линија је дала симболизам чија сврха није толико да прикаже колико да превођењем сваке појединости призора на тајни језик доктрине спасења изазове осећање духовног присуства светих личности. Духовна вредност, коју по мишљењу тог доба уметничко дело добија оваквим превођењем, објашњава неке особине ране хришћанске уметности које би иначе биле неразумљиве — њено занемаривање природне величине и подешавање размера према духовном значају представљених личности, њену такозвану ,обрнуту перспективу\' по којој су главне личности када су даље од посматрача веће од подређених фигура у предњем делу, разметљиви фронтални изглед који она даје значајним фигурама, њену сумарну обраду чисто допунских појединости, итд. Друга развојна линија дала је [[еп]]ски или илустративан стил чији је циљ да пружи уму живи приказ разних призора, радњи и догађаја. У ствари, [[рељеф]]и, слике и мозаици ране хришћанске епохе или су предмети обожавања или приказују библијске приче и легенде о [[свеци]]ма. У њима су сви уметникови напори усредсређени на јасно и разумљиво представљање саме радње; на пример, на минијатури из [[Росанско јеванђеље|Росанског јеванђеља]], која приказује [[Јуда|Јуду]] како враћа сребрњаке, један од предњих стубова који подупиру свод делимично је одсечен да би се видео [[свештеник]], иако се претпоставља да он седи иза стуба. Сликар је свакако више желео да јасно прикаже свештеников покрет одбијања него да да тачан приказ појединости које немају никакве везе с радњом.
\n\n----\n[[Појам средњег века|назад]]
\n[[Опадање римске уметничке традиције|напред]]
\n[[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]','',144,'Golija','20040916190553','',0,0,0,1,0.116107489036,'79959083809446','20040920192444'); INSERT INTO cur VALUES (7547,0,'Смедерево','== О Смедереву ==\n[[Image:pogled_velika.jpg|Поглед на најпрометнију улицу у Смедереву (Карађорђеву), тржни центар Данубиус и главну пошту. У позадини је Црква св. Георгија]]\n\nСмедерево је велики индустријски центар на обалама [[Дунав|Дунава]] у североисточном делу [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]]. Као град са традицијом престонице Смедерево се издвојило одмах по изградњи тврђаве [[1430]]. године. Све до [[1459]]. године град је био седиште Деспотовине на челу са деспотом [[Ђурађ Бранковић|Ђурђем Бранковићем]]. Након тога град потпада под власт [[Турци|Турака]]. Иако је разорен у сукобу [[1459]], Турци увиђају његов изузетно повољан положај на [[Дунав|Дунаву]] и дограђују утврђење сада за своје потребе. Током дугог периода био је седиште Смедеревског санџака, све до доласка [[Аустро-Угарска|Аустро-угара]] [[1718]]. [[1739]]. град је опет под [[Турска|Турцима]]. Међутим развој града за време [[Аустро-угарска|Аустро-угара]] настављен је отварањем прве основне школе [[1806]]. године, за време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. У то време у граду је основан [[Правитељствујушчи совјет]], на челу са [[Доситеј Обрадовић|Доситејем Обрадовићем]] и Смедерево је поново постало престоница. Са почетка [[20. век|20. века]] град је бројао 7.000 становника, а данас са својих 80.000 становника у [[град|граду]] и 120.000 у [[општина|општини]] убраја се у десет највећих градова у земљи.\n== Погледај и ==\n*[[Смедеревска тврђава]] \n== Екстерни линкови ==\n*[http://www.smederevo.co.yu Званични сајт Општине Смедерево]\n=== Сајтови о Смедереву ===\n*[http://www.sdcafe.co.yu SD Cafe - Сајт за дружење и забаву младих Смедерева. Вести из Смедерева, текстови, слике, интервјуи, форум ...]\n*[http://www.smederevoinfo.com СДИНФО::Смедерево информативни центар]\n*[http://www.smederevo.cc Смедерево интернет портал 2004]\n=== Смедеревске институције ===\n*[http://www.smederevo.org.yu Центар за културу Смедерево]\n*[http://www.mskos.edu.yu Музичка школа Коста Манојловић Смедерево]\n*[http://www.biblioteke.org.yu/smederevo Народна библиотека Смедерево]\n*[http://www.gimnazijasd.edu.yu Гимназија Смедерево]\n*[http://www.cvijiceva.edu.yu ОШ \"Др. Јован Цвијић\" Смедерево]\n=== Остало ===\n*[http://www.despoti.tk Сајт Деспота - навијача ФК Смедерево]','',170,'Покрајац','20050214194826','',0,0,1,0,0.558537939823,'79949785805173','20050217153024'); INSERT INTO cur VALUES (7548,6,'Kant.jpg','Имануел Кант','Имануел Кант',108,'Djordjes','20040916204213','',0,0,0,1,0.573859620442483,'79959083795786','20040916204213'); INSERT INTO cur VALUES (7549,0,'Крв','КРВ се састоји од око 55% течне крвне плазме и од око 45% чврстих крвних зрнаца. [[Крвна плазма]] је безбојна, од. жућкастата [[течност]]; то је, у ствари, [[колоидни раствор]] неких органских и неорганских једињења. Састоји се од [[вода|воде]] 90%; 7 до 9% [[беланчевине|беланчевина]] ([[албумин]]а и [[глобулин]]а) и неорганских једињења (највише [[натријум-хлорид]]а (око 0,8%); садржи врло мале количине [[калцијумове соли|калцијумове]] и[[ магнезијумове соли]], мале количине [[шећер]]а (око 0,1%), неке масне материје, [[хормони|хормоне]], [[кисеоник]] и [[угљен-диоксид]]. [[Крвна зрнца]] и [[крвне плочице]] чине чврсти део крви. Крвних зрнаца има црвених ([[еритроцити]]) и белих ([[леукоцити]]). [[Црвена крвна зрнца]] дају крви црвену боју, састављена су од беланчевина и [[холестерин]]а, а садрже и [[хемоглобин]]. [[Бела крвна зрнца]] су постојане [[ћелије]] које се размножавају деобом. [[Крвне плочице]] или [[тромбоцити]] су најмања крвна зрнца; они су у уској вези са згушавањем крви.','',154,'Jablan','20040917094955','',0,0,0,1,0.126251101553,'79959082905044','20050210084715'); INSERT INTO cur VALUES (7550,0,'Крвна_плазма','#REDIRECT [[крв]]','#REDIRECT [[крв]]',21,'Romanm','20040917210009','',0,1,0,0,0.837649188394,'79959082789990','20040917210009'); INSERT INTO cur VALUES (7551,0,'Тромбоцити','Тромбоцити или крвне плочице су најмања крвна зрнца; они су у уској вези са згушавањем крви.','',154,'Jablan','20040917101510','',0,0,0,1,0.685222198574,'79959082898489','20040917101510'); INSERT INTO cur VALUES (7552,0,'Ho','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[холмијум]] ([[holmium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228192454','',0,0,1,0,0.620416974006,'79949771807545','20050228221844'); INSERT INTO cur VALUES (7553,0,'H','*[[X|слово наше азбуке]].\n\n*[[хемисјки знак]] за [[хемијски елеменат]] [[водоник]].\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228201026','',0,0,1,0,0.986631181551,'79949771798973','20050228201026'); INSERT INTO cur VALUES (7554,0,'He','*Ознака за хемисјки елемент [[хелијум]].\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228190856','',0,0,1,0,0.610867915494,'79949771809143','20050228190856'); INSERT INTO cur VALUES (7555,0,'Li','*Ознака за хемисјки елемент [[литијум]].\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228190903','',0,0,1,0,0.170893550464,'79949771809096','20050228203805'); INSERT INTO cur VALUES (7556,0,'Be','*Ознака за хемијски елемент [[берилијум]].\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228190921','',0,0,1,0,0.187737790955,'79949771809078','20050228203935'); INSERT INTO cur VALUES (7557,0,'B','','',17,'Bonzo','20041219024129','',0,0,0,0,0.730238801208,'79958780975870','20041219024750'); INSERT INTO cur VALUES (7558,0,'Б','*Б је друго слово ћириличне азбуке.\n*Б, хемисјки знак за елеменат [[бор]].\n*Погледај и о латиничном Б на енглеском [[:en:B]]\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]\n\n[[en:Be (Cyrillic)]]\n[[ja:Б]]','',17,'Bonzo','20041219024018','',0,0,1,0,0.675812507829,'79958780975981','20050228220805'); INSERT INTO cur VALUES (7559,0,'Ли','#REDIRECT [[LI]]\n','Ли moved to LI',124,'Милош','20040917135104','',0,1,0,1,0.123375008406,'79959082864895','20040917135104'); INSERT INTO cur VALUES (7560,0,'Хе','#REDIRECT [[He]]\n','Хе moved to He',124,'Милош','20040917135115','',0,1,0,1,0.195493905896,'79959082864884','20040917135115'); INSERT INTO cur VALUES (7561,0,'Х','Х је 26 слово наше азбуке.\nПогледај такође и о латиничном слову [[:en:H]].\n\n\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n\n[[en:Kha (Cyrillic)]]\n[[ja:Х]]','',17,'Bonzo','20041219021740','',0,0,0,0,0.95409074703,'79958780978259','20041219021740'); INSERT INTO cur VALUES (7562,0,'Хо','#REDIRECT [[Ho]]\n','Хо moved to Ho',124,'Милош','20040917135122','',0,1,0,1,0.097265784674,'79959082864877','20040917135122'); INSERT INTO cur VALUES (7563,0,'Бе','#REDIRECT [[Be]]\n','Бе moved to Be',124,'Милош','20040917135350','',0,1,0,1,0.362745652144,'79959082864649','20040917135350'); INSERT INTO cur VALUES (7564,0,'LI','#REDIRECT [[Li]]\n','LI moved to Li',124,'Милош','20040917135412','',0,1,0,1,0.356972476168,'79959082864587','20040917135412'); INSERT INTO cur VALUES (7565,0,'Периодни_систем_елемената','{{Периодни систем елемената}}\n\n[[Category:Хемија|Периодни систем елемената]]\n[[Category:Хемијски елемент|!]]\n\n[[af:Periodieke tabel]]\n[[bg:Периодична таблица]]\n[[ca:Taula periòdica]]\n[[cs:Periodická tabulka]]\n[[cy:Tabl Cyfnodol]]\n[[da:Det periodiske system]]\n[[de:Periodensystem]]\n[[en:Periodic table]]\n[[eo:Perioda tabelo]]\n[[es:Tabla periódica de los elementos]]\n[[et:Keemiliste elementide perioodilisussüsteem]]\n[[eu:Elementuen sailkapen periodiko]]\n[[fa:جدول تناوبی (استاندارد)]]\n[[fi:Alkuaineiden jaksollinen järjestelmä]]\n[[fo:Skeiðbundna skipanin]]\n[[fr:Tableau périodique des éléments]]\n[[ga:Tábla peiriadach]]\n[[he:הטבלה המחזורית]]\n[[hr:Periodni sustav elemenata]]\n[[hu:Periódusos rendszer]]\n[[id:Tabel periodik]]\n[[io:Periodala tabelo dil elementaro]]\n[[is:Lotukerfið]]\n[[it:Tavola periodica]]\n[[ja:周期表]]\n[[ko:원소 주기율표]]\n[[ku:Tabloya periyodîk a elementan]]\n[[la:Systema Periodica]]\n[[lb:Periodesystem vun den Elementer]]\n[[li:Periodiek systeem vaan elemente]]\n[[lt:Periodinė elementų lentelė]]\n[[lv:Elementu periodiskā tabula]]\n[[mi:Ripanga pūmotu]]\n[[mk:Периоден систем]]\n[[ms:Jadual berkala]]\n[[nds:Periodensysteem]]\n[[nl:Periodiek systeem]]\n[[nn:Periodesystemet]]\n[[no:Periodesystemet]]\n[[pl:Układ okresowy pierwiastków]]\n[[pt:Tabela Periódica]]\n[[ru:Периодическая система элементов]]\n[[simple:Periodic table]]\n[[sk:Periodická tabuľka]]\n[[sl:Periodni sistem elementov]]\n[[su:Tabel periodik]]\n[[sv:Periodiska systemet]]\n[[ta:ஆவர்த்தன அட்டவணை]]\n[[th:ตารางธาตุ]]\n[[tr:Periyodik cetvel]]\n[[uk:Періодична система]]\n[[wa:Tåvlea periodike des elemints]]\n[[zh:元素周期表]]','',0,'61.10.7.79','20050312122629','',0,0,0,0,0.474034606234,'79949687877370','20050312122629'); INSERT INTO cur VALUES (7566,10,'Периодни_систем_елемената','
\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
[[група периодног система елемената|\'\'\'група\'\'\' →]][[алкални метали|\'\'\'1\'\'\']][[земљани алкални метали|\'\'\'2\'\'\']]
[[3. група хемијских елемената|\'\'\'3\'\'\']][[4. група хемијских елемената|\'\'\'4\'\'\']][[5. група хемијских елемената|\'\'\'5\'\'\']][[6. група хемијских елемената|\'\'\'6\'\'\']][[7. група хемијских елемената|\'\'\'7\'\'\']][[8. група хемијских елемената|\'\'\'8\'\'\']][[9. група хемијских елемената|\'\'\'9\'\'\']][[10. група хемијских елемената|\'\'\'10\'\'\']][[племетини метали|\'\'\'11\'\'\']][[12. група хемијских елемената|\'\'\'12\'\'\']][[борова група хемијских елемената|\'\'\'13\'\'\']][[угљеникова група хемијских елемената|\'\'\'14\'\'\']][[азотова група хемијских елемената|\'\'\'15\'\'\']][[кисеоникова група хемијских елемената|\'\'\'16\'\'\']][[халогени елементи|\'\'\'17\'\'\']][[племенити гасови|\'\'\'18\'\'\']]
[[периода периодног система елемената|\'\'\'периода\'\'\' ↓]]
[[1. периода хемијских елемената|\'\'\'1\'\'\']]1
[[водоник|H]]

2
[[хелијум|He]]
[[2. периода хемијских елемената|\'\'\'2\'\'\']]3
[[литијум|Li]]
4
[[берилијум|Be]]


5
[[бор|B]]
6
[[угљеник|C]]
7
[[азот|N]]
8
[[кисеоник|O]]
9
[[флуор|F]]
10
[[неон|Ne]]
[[3. периода хемијских елемената|\'\'\'3\'\'\']]11
[[натријум|Na]]
12
[[магнезијум|Mg]]


13
[[алуминијум|Al]]
14
[[силицијум|Si]]
15
[[фосфор|P]]
16
[[сумпор|S]]
17
[[хлор|Cl]]
18
[[аргон|Ar]]
[[4. периода хемијских елемената|\'\'\'4\'\'\']]19
[[калијум|K]]
20
[[калцијум|Ca]]

21
[[скандијум|Sc]]
22
[[титанијум|Ti]]
23
[[ванадијум|V]]
24
[[хром|Cr]]
25
[[манган|Mn]]
26
[[гвожђе|Fe]]
27
[[кобалт|Co]]
28
[[никл|Ni]]
29
[[бакар|Cu]]
30
[[цинк|Zn]]
31
[[галијум|Ga]]
32
[[германијум|Ge]]
33
[[арсен|As]]
34
[[селен|Se]]
35
[[бром|Br]]
36
[[криптон|Kr]]
[[5. периода хемијских елемената|\'\'\'5\'\'\']]37
[[рубидијум|Rb]]
38
[[стронцијум|Sr]]

39
[[итријум|Y]]
40
[[цирконијум|Zr]]
41
[[ниобијум|Nb]]
42
[[молибден|Mo]]
43
[[техницијум|Tc]]
44
[[рутенијум|Ru]]
45
[[родијум|Rh]]
46
[[паладијум|Pd]]
47
[[сребро|Ag]]
48
[[кадмијум|Cd]]
49
[[индијум|In]]
50
[[калај|Sn]]
51
[[антимон|Sb]]
52
[[телур|Te]]
53
[[јод|I]]
54
[[ксенон|Xe]]
[[6. периода хемијских елемената|\'\'\'6\'\'\']]55
[[цезијум|Cs]]
56
[[баријум|Ba]]
*
71
[[лутецијум|Lu]]
72
[[хафнијум|Hf]]
73
[[танталијум|Ta]]
74
[[волфрам|W]]
75
[[ренијум|Re]]
76
[[осмијум|Os]]
77
[[иридијум|Ir]]
78
[[платина|Pt]]
79
[[злато|Au]]
80
[[жива|Hg]]
81
[[талијум|Tl]]
82
[[олово|Pb]]
83
[[бизмут|Bi]]
84
[[полонијум|Po]]
85
[[астат|At]]
86
[[радон|Rn]]
[[7. периода хемијских елемената|\'\'\'7\'\'\']]87
 [[францијум|Fr]] 
88
[[радијум|Ra]]
**
103
[[лоренцијум|Lr]]
104
[[радерфордијум|Rf]]
105
[[дубнијум|Db]]
106
[[сиборгијум|Sg]]
107
[[боријум|Bh]]
108
[[хасијум|Hs]]
109
[[митнеријум|Mt]]
110
[[дармштатијум|Ds]]
111
[[унунунијум|Uuu]]
112
[[унунбијум|Uub]]
113
[[унунтријум|Uut]]
114
[[унунквадијум|Uuq]]
115
[[унунпентијум|Uup]]
116
[[унунхексијум|Uuh]]
117
[[унунсептијум|Uus]]
118
[[унуноктијум|Uuo]]

* \'\'\'[[лантаноиди]]\'\'\'57
[[лантан|La]]
58
[[церијум|Ce]]
59
[[празеодијум|Pr]]
60
[[неодијум|Nd]]
61
[[прометијум|Pm]]
62
[[самаријум|Sm]]
63
[[еуропијум|Eu]]
64
[[гадолинијум|Gd]]
65
[[тербијум|Tb]]
66
[[диспрозијум|Dy]]
67
[[холмијум|Ho]]
68
[[ербијум|Er]]
69
[[тулијум|Tm]]
70
[[итербијум|Yb]]
** \'\'\'[[актиноиди]]\'\'\'89
[[актинијум|Ac]]
90
[[торијум|Th]]
91
[[протактинијум|Pa]]
92
[[уранијум|U]]
93
[[нептунијум|Np]]
94
[[плутонијум|Pu]]
95
[[америцијум|Am]]
96
[[киријум|Cm]]
97
[[берклијум|Bk]]
98
[[калифорнијум|Cf]]
99
[[ајнштајнијум|Es]]
100
[[фермијум|Fm]]
101
[[мендељејевијум|Md]]
102
[[нобелијум|No]]
\n
\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
[[серије периодног система елемената|Хемијске серије периодног система елемената]]
[[алкални метали]][[земљани алкални метали]][[лантаноиди]][[актиноиди]]s[[прелазни метали]]
[[слаби метали]][[металоиди]][[неметали]][[халогени елементи]][[племенити гасови]]
\n\nЗначење боја атомских бројева:\n* Елементи нумерисани бројем обојеним у плаву боју су у течном агрегатном стању на [[стандардна температура и стандардни притисак|стандардној температури и стандардном притиску]] (STP).\n* нумерисани бројем обојеним у зелено су гасовитом агрегатном стању на STP;\n* нумерисани бројем обојеним у црно су у чврстом агрегатном стању на STP;\n* нумерисани бројем обојеним у црвено су [[вештачки хемијски елементи|вештачки]] (сви су у чврстом агрегатном стању на STP).\n* нумерисани бројем обојеним у сиво још увек нису откривени (такође имају посветљену боју која приказује у коју групу хемијских елемената спадају).','поправвљена нека имена елемената',108,'Djordjes','20040917155029','',0,0,0,0,0.886220138933,'79959082844970','20050228225057'); INSERT INTO cur VALUES (7567,1,'Периодни_систем_елемената','Баш леп периодни систем, надам се да ћемо попунити и странице о свим овим елементима. Мени хемијска енциклопедија није сада ту да бих из ње могао нешто да искористим (она иста енциклопедија која ми је дала инспирацију да пишем о неким нашим хемичарима). Али ево сад сам из периодног система (издање завода за уџбенике) поправио имена неких елемената, углавном су то ситне поправке, једина већа поправка је Sb - антимон. И да још нешто, они бројеви се зову атомски или редно бројеви и они не представљају атомску масу, па сам и то вратио на ону претходну верзију. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]] 17:56, 17 Сеп 2004 (CEST)\n*Бонзо СВАКА ЧАСТ за елементе, мени је пре једно недењу дана пала та идеја на памет али нисам ѕнао како средити а нико није био онлине да ми помогне. Ако ти треба било каква помоћ само ми се јави или додји на ајсикју [[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 21:32, 28 Феб 2005 (CET)\n\n**Касно сам видео позив, ноћас си се извуко :), али памтим понуду и за сутра или неки други дан би било добро убацити по коју реченицу о сваком елементу и скраћену ознаку. Ја сам се потрудио да стечено знање употребим и сортирам лепо у категорију [[:Category:Хемијски елемент]] па да будући писци лакше нађу и не разбацују текстове по разним категоријама, овако су елементи подкатегорија [[:Category:Хемија]] и то је то, немам књигу хемије тако да сам готов што се овог дела тиче. Ових дана имам намеру да средим и категорију са домаћим филмовима, по принципу домаћи филм подкатегорија ФИЛМ категорије, па пошто си и ту активан можемо заједно у акцију. \n***Радим ти ја тако хемију и дођем до [[Злато|злата]] и осталих племенитих метала и кнедла ми застане у грлу, кад су се ови наши стисли за стари папир како би тек реаговали на други део понуде :) --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 00:37, 1 Мар 2005 (CET)','Касно сам видео позив, ноћас си се извуко :)',17,'Bonzo','20050228233722','',0,0,0,0,0.499231807654,'79949771766277','20050228233722'); INSERT INTO cur VALUES (7568,1,'Хрватски_језик','Предлажем аутору овох чланка да га реда ради преведе на српски језик без обзира да ли то била српска ијекавица или екавица. Голија\n*У питању је чланак који је неко пренео са хрватске Википедије (вероватно неко из Хрватске) и сумњам да ће мењати чланак. Пошто будем стигао до хрватског језика у обрађивању [[Словенски језици|словенских језика]] вероватно ћу мало преуредити чланак. Није о главу у овом тренутку. --[[Корисник:Милош|Милош]] 08:55, 18 Сеп 2004 (CEST)\n*Ипак би требало нешто урадити са овим текстом. Не треба га скроз избрисати,већ преуредити на српскохрватски језик српског говорног дручја, као што сам ја делимично учинио. Можда то и није било нарочито потребно иако је свима јасно да су српски језик и хрватски језик, заправо један језик, који се зове српскохрватски односно хрватскосрпски, хтели ми то да признамо или не! Но, о овоме би могло да се дискутује до сутра. Поздрав , Покрајац\n* Ako je članak prenesen s hrvatske vikipedije, onda ga ne treba prevoditi. Pozdrav, Belirac\n*Не треба га преводти, али га треба прилагодити. Поздрав, Покрајац\n\nОвај текст не треба цио обрађивати. Доста тога треба обрисати. Ја сматрам да 95% људи који погледају ову страницу не требају оволико података. Шта значи \"повијесни пријеглед\"? [[Корисник:Милант|Милант]] 15:14, 22 Окт 2004 (CEST)\n\n*немам појма шта хоће тај или ти са тим пишљивим објашњењем Хрватски језик... за њих постоји само српскохрватски или хрватскисрпски, ако баш морају да изоставе \"српски\" нек се јебу на њихову википедију.... --[[Корисник:Никола Прљић|нико]] 01:01, 5 Нов 2004 (CET)\n\n::Hm..ne znam za koga to \"njih\", ali ako se misli na Hrvate- za \"njih\" srpskohrvatski ili hrvatskosrpski (svejedno) nikada i nije postojao. Ako tko nije zadovoljan sadržajem članka neka ga slobodno prepravlja ili u cijelosti briše. [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 01:26, 5 Нов 2004 (CET)\n\nналазимо се на дискусију? и какво сада брисање и нема мени шта да се свиди, мислим да је набитнија истина.... или ћемо почети - Хрвати постали од бога лично а остали народ од мајмуна, крокодила...... --[[Корисник:Никола Прљић|нико]] 13:24, 5 Нов 2004 (CET)\n\n:A koja je to \"istina\" ? Što je netočno, na, recimo, stranici na bs wiki: http://bs.wikipedia.org/wiki/Hrvatski_jezik ? Da čujemo. [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 15:11, 5 Нов 2004 (CET)\n\nако ти је то једини аргумент - ба википедија и цро википедија :) одлично... нек си ти мени жив и здрав, мислим да нам није потребно (ако наставимо даље дискусију) да дођемо до тога па рокати по нациалном :) Поздрав --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 15:38, 5 Нов 2004 (CET)\n\n::E,ne može ovako-u kolo uđeš po svojoj volji, ali van nema tek tako. Budući da je bilo pitanje o kakvoći ili ne članak na wiki, stavljena je sveza na drugi članak iste kategorije. No, glede jezičnopovijesnih tamburanja: opet, ima koliko hoćeš:\n\n::http://www.ihjj.hr/o-hr-jeziku-povijest-1.htm\n::http://www.hercegbosna.org/ostalo/jezik.html [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 20:27, 5 Нов 2004 (CET)\n\n\n== Мењање и остало ==\n\nЧланак о хрватском језику је квалитетан и замена неквалитетнијим ће бити поништена. Ако се коме шта не свиђа, нека то назначи и можемо направити НПОВ на основу различитих погледа на проблематику. Можда бисмо чак могли Мира Харвена могли замолити да нам на латиници достави измене које подразумевају и то шта српски лингвисти мисле о хрватском језику (укључујући и Маројевића ;) ). У сваком случају, добро је упућен у ствари. --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:31, 5 Нов 2004 (CET)\n\nУспут, верујем да и у Хрватској има лингвиста који доказују да је српски језик, заправо, хрватски. Требало би и такве навести --[[Корисник:Милош|Милош]] 17:34, 5 Нов 2004 (CET)\n\n:Ima, ali su to marginalci. Kačić je karikirano prikazao taj stav na http://www.hercegbosna.org/ostalo/jezik3.html ,ZAŠTO HRVATSKI NE MOŽE NIKAKO BITI HRVATSKOSRPSKI [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 20:27, 5 Нов 2004 (CET)\n\n::Добро, и Маројевић је у Србији маргиналан (мада не и у Републици Српској). Добро, стоји и то да се међу српским лингвистима сматра да је хрватски језик настао из српског (те да га \"лингвистички\" сматрају српским, али и то пре свега зато што се по аналогији \"српскохрватски\" мења \"српским\"; какогод, твоја констатација о утицају норме Вука Караџића на хрватску норму је политички најкоректнија), али нико озбиљан не спори постојање хрватског стандардног језика нити има намеру да убеђује Хрвате како говоре српским језиком. Отприлике, претпостављам да схваташ мој став тим поводом (гледе разлике стандардног језика од стварног језика и различитих прилаза једној, односно другој проблематици). --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:27, 5 Нов 2004 (CET)\n\n:::Hmm...možda da, ali nisam siguran. Internet i dio nešto starijih knjiga vjerojatno nisu do kraja relevantan izvor informacija, no rekao bih da većina hrv. i srp. lingvista ima bitno različite nazore o jezičnoj prošlosti vlastitih nacionalnih jezika. Npr., neke od trivijalnih razlika su u tome što srp. lingvisti još inzistiraju na nazivu s-h, uglavnom ga izjednačujući sa srpskim. Hrvatski su mišljenja da s-h nikad nije postojao kao standardni jezik, nego je bio politički bastard koji je imao međunarodno priznanje zbog više činitelja (od nacionalnoromantičarskih do dnevnopolitičkih, te međunarodnih). Bez da idem u previše detalja, samo ću navesti ono što je, IMO, najvidljivije u tvrdnjama srp. lingvista (a, rekao bih, oblikuje i mišljenje šire javnosti): prva je teza u jednadžbi štokavsko narječje = srpski jezik; druga o razdoblju utjecaja tzv. hrv. vukovaca na prijelazu iz 19. u 20. st. Prva je teza za hrv. lingviste smiješna (o narodu da i ne govorimo), i ona realno nije nešto što se uopće uzima u obzir. Netko tko bi ju zastupao bi bio dočekan s nevjericom, otprilike kao pristaša ideje ravne zemlje ili kreacionist. Ovo se odnosi na narod, dok lingvisti koji se bave poviješću jezika bez izuzetka drža da se radi o staroj zabludi koja je postojala u početcima srpske nacionalne ideologije, postoji još uvijek- ali ju nijedan ozbiljan lingvist u RH, niti svijetu ne uzima ozbiljno. Ustrajanje srp. lingvističkih krugova (nekih, ili većinskih- ne znam) na toj tezi, esencijalno Kopitar-Karadžićevoj, smatra se za znak teške nacionalnoideološke zaglibljenosti- otprilike kao staljinistički marksizam ili, u astronomiji, geocentrički Ptolomejev sustav. Ukratko- za one koji uopće znaju nešto o tom, to je anakrono i besmisleno. Rasprava o drugoj tezi, o utjecaju hrv. vukovaca ili mladogramatičara, ograničena je na lingvističke krugove. O njoj ljudi kojima to nije posao (pa čak ni pisci, a kamoli kemičari ili arhitekti) ne znaju praktički ništa, i ona ni ne postoji u njihovoj svijesti. Glede hrv. lingvista, situacija je sljedeća: postoji praktički unisono slaganje oko toga da je to jedna od faza u standardizaciji hrv. jezika. Na to su razdoblje, iz više kutova, ukazali i proučili ga sljedeći lingvisti. Dalibor Brozović, Branka Tafra, Marko Samardžija, Radoslav Katičić, Josip Vončina, ...a ranije Petar Guberina, Kruno Krstić i još neki. Generalni stav bi se mogao iskazati u sljedećim crtama:\n\n:::*Karadžićev tip jezika je, u svim glavnim crtama, postojao u hrv. jezičnoj baštini od 1500-ih nadalje. Dakle, Karadžićeva stilizacija je samo jedan od vidova stilizacija koje postoje u hrv. pisanoj baštini. Ili, kao što je rekao lingvist Kruno Krstić još 1941 (bez modernih argumenata, ali ideja je više-manje ista, isto-citat je odulji, ali, što je, tu je): «U prvoj polovici XIX. stoljeća u doba ilirskog preporoda donose Hrvati s Ljudevitom Gajem na čelu odluku po kojoj prihvaćaju štokavsko narječje i ijekavicu svijesno i konačno kao svoj jedinstveni književni jezik. Ta odluka, koja je završna točka dugoga povijesnog razvoja ispunjenog bezbrojnim hrvatskim naporima i pokušajima, pada u isto vrijeme, kada Srbin Vuk Karadžić daje Srbima narodni književni jezik, koji će zamijeniti dotadašnji slavenoserpski. Iz te istodobnosti hrvatskog jezično-zakonodavnog čina i Vukova rada nikla je na srpskoj strani nemila povijesna laž, da je Vuk stvorio od govora svoga rodnog mjesta Tršića srpski književni jezik i darovao ga Hrvatima. Ne treba poricati Vukovu marljivost i njegovo žarko srpsko rodoljublje (»Srbi svi i svuda«), a ni Gajevih veza s Vukom, ali da se opovrgne spomenuta laž, dovoljno se sjetiti povijesnog činjeničnog stanja. Na jednoj strani stoje Hrvati s gotovo četiristogodišnjom štokavskom književnom jezičnom predajom, a na drugoj Srbi zapleteni u kučine narodu tuđe i iz kojekakvih izvora potekle slavenoserpštine. Zar se Vukov rad može i zamisliti bez hrvatske jezične prošlosti, i nije li baš protivno istina: da je Vuk upravo na temelju hrvatske stoljetne muke izgradio jezični zakonik, da ga nametne svom narodu? Najzanimljivija je možda činjenica, da je jezični zakonik Vukov (osim u ikavici) od početka do kraja sukladan s jezikom Kačićeva »Razgovora ugodnoga«, koji je prvi put tiskan 1756., dok se Vuk rodio 1787., a »Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda« izdao 1814.U Zagrebu smještenu usred područja kajkavskog narječja dogodilo se, da je Vukov jezični zakon umekšan slavonskim ispravcima Daničićevim i dodatcima Maretićevim stvorio t. zv. vukovsku školu. Protiv te škole ustajali su načelno mnogi Hrvati (riječka i zagrebačka škola, Antun Radić), ali joj uspjele zamjene nisu dali. Toj je vici na »vukovštinu« bilo mnogo opravdanih razloga, ali je Hrvatima protuvukovcima možda manjkala ponosna svijest, da je Vukov jezični zakonik - i ako Srbima i srpstvu namijenjen - u cjelini svojoj plod hrvatskog truda, a golemim dijelom i u pojedinostima sagrađen na temelju hrvatske i književne i govorne jezične stvarnosti. Bio je svakako opravdan ustanak protiv onih vukovaca, koji su do smiješnosti ovisili o jeziku izvornih Vukovih djela i zbirki te nisu priznavali jezičnog razvoja. Jedan od najtvrdoglavijih i najropskijih vukodubaca bio je dugogodišnji hrvatski jezični zakonodavac T. Maretić, kojega vrlo dobro prikazuje to, da je u svom »Jezičnom savjetniku« beskrajnim ponavljanjem posvetio krnji izraz »može podnijeti« (u značenju »može se upotrijebiti«) uzet iz Vukova predgovora rječniku. Glavna krivnja vukovske škole kod Hrvata nije - kako neki misle - u tome, da bi ta škola pravilnosti hrvatskog rječnika, oblika i rečenice zamjenjivala srpskim pravilnostima. Krivnja je naših vukovaca u tomu, da su čeprkajući po Vukovim djelima i mjereći narodni govor Vukovim mjerilima zaboravili na stvaralački razvoj jezika kao sredstva više uljudbe i na suvremenu književnost kao nepresušno vrelo jezične obnove.» Osim modernizacije, argumenata-tomu se ima malo što dodati.\n\n:::*druga je stvar da su hrv. vukovci podijeljeni u 3 naraštaja: simpatizeri (Ignjat Brlić,..), druga generacija (Pero Budmani, Mirko Divković), te mladogramatičari (Maretić, Rešetar). Djelatnost tih škola je temeljito analizirana u tekstovima Marka Samardžije. «Iz triju stoljeća hrvatskoga jezika», te Branke Tafre: «Jezikoslovne razdvojbe» i «Gramatika u Hrvata i Vjekoslav Babukić». To su temeljni radovi i mislim da nema hrv. lingvista koji ne bi potpisao osnovne teze, koje se mogu svesti na nekoliko točaka:\n\n:::a) prve dvije generacije, iako vukovskih uklona, nisu stvorile djela koja bi bila oblikovana po Karadžićevoj zamisli, nego nastavljaju hrv. gramatičarsku tardiciju od Kašića (1604.) nadalje. To je vidljivo prouče li se gramatike, npr., Budmanija i Divkovića.\n\n:::b) ozbiljniji zaokret nastaje s velikom Maretićevom «Gramatikom i stilistikom hrv. ili srp. jezika», 1899, koja znači u nekoj mjeri osiromašenje hrv. jezika (npr. i Budmani i Divković navode futur 3., kojega nema kod Vuka, a postojao je u ranijim hrv. gramatikama: ja budem pisati (kao u ruskom). Maretić ga je izostavio, pa se futur 3 kasnije ne pojavljuje i izgubio se u praksi.) Opće je mišljenje da je Maretićev «veliki zaokret» u praksi ostavio posljedice jedino u dvije stvari: nestanak futura 3 i ijekavskih oblika tipa nješto, njekada,...Ono što se najčešće navodi kao novina, a to je izjednačavanje padeža u d, l, i u pl.- to je navedeno i u svim prethodnim gramatikama, a i u pisanoj praksi, te se opet situacija svela na izbor neke od već postojećih stvari. U morfosintaksi, Maretić nije ništa bitno napravio (jer nije ni mogao-stvari su tu stabilizirane), dok su njegovi propisi koji nisu bili na crti hrv. baštine odbačeni: primjeri su «istočno» naglašavanje, propis dvoslogovnog izgovora jata, dosta pravila iz fonetike i fonologije (koja onda još nije postojala kao disciplina),...Dakle, glavni rezulat te gramatike u onom dijelu u kojem se razlikovala od već postojećih je osiromašenje u dvije stvari: nestalo je futura 3 i ijekavskih nješto, njeki, ...\n\n:::c) za Maretićev korpus na kojem je zasnovao gramatiku (djela Vuka, Daničića i još nekih) se misli da je potpuno nereprezentativan, no da u oblicima propisa ne odstupa-bitno- od oblika koji postoje u ranijim hrvatskim djelima. To se odnosi na padeže, konjugaciju, sintaksu,...Isto- Maretić je do smiješnosti obožavao Vuka, no propisi koje je oblikovao u gramatici nisu vukovski u većini detalja koji se tiču morfologije, sintakse,.. (npr., oblici suvremeno, sustav, tijekom, tečajem, kemija, kronika, ...odbacivanje «da li» kao upitnog oblika : srp. «Da li ideš ?», hrv. «Ideš li ?»). Osim tih konkretnih stvari, opće je mišljenje da Maretić nije uspio (tj., sam se priklonio u kasnijim godinama realnosti) u bitnim značajkama koje odlikuju hrvatski: u borbi protiv neologizama (nogostup, kolodvor, vjetrobran, povijest, zemljopis,..), štokavskom purizmu (vratili su se kajkavski oblici tipa huškati ili krstitke), i književnojezičnom nihilizmu (sam je u 1910-im i 1920-im u rječnik počeo stavljati riječi iz djela hrv. pisaca koje je ranije odbacivao: od Lucuća ili Palmotića do Šenoe ili Kumičića). Sažeto: unatoč deklarativnoj «vukomaniji», Maretić u velikoj većini preskripcija nije dao Vukovu normu (u morfologiji, dijelom i sintaksi-no, za ovo drugo i nije bilo velikog manevarskog prostora), a ondje gdje jest- npr. u akcentuaciji, ondje se nije održala i vrijeme ju je pregazilo. Sam oblik korpusa na koji se poziva Maretić je apsolutno nereprezentativan-no, to opet nema veze sa samim propisima koje je izveo (da je radio drugačije, propisao bi hemija, izolovati,..), da je tako, dovoljno je pažljivije pogledati maretićev prevoditeljski rad (Ilijada, Odiseja), koje su takvoga oblika i majstorstva da ih, recimo, Danicic (koji je sjajan prevoditelj Starog zavjeta)- ne bi mogao sustići u bogatstvu, a koje po izrazu izlaze iz hrv. jezične kulture- a ne srpske ni u kojem obliku (Vuk, Daničić, Njegoš,...). \n\n:::d) zadnje bi se moglo nešto reći o pravopisu. Pravopis kao takav nije bitan dio lingvistike (koja ide od fonetike do pragmatike), nego tehnnički dio. Taj je dio emocionalno važan jer ga laici raspoznaju, dok su im discipline prave lingvistike (npr. sintaksa i semantika) teške do bola i za njih ni ne znaju. Ovaj hrv. pravopis je napisao Ivan Broz 1892, temeljeći se na radovima Vuka, ali i hrvatskih filologa Marcela Kušara (pravaša) i starije baštine. Uz neke promjene, to je ovaj sadašnji hrv. pravopis, no, koji će vjerojatno trebati dotjerati u detaljima. Ukratko- pravopis je (stavimo li na stranu slovopis) u skaldu s predilirskom hrv. tradicijom pisanja, što je uvjerljivo pokazao poznati hrv. filolog Stjepan Ivšić («Etimologija i fonetika u našem pravopisu»), ilustrirajući to ubilježenim glasovnim promjenama kod raznih hrv.pisaca (Vramec, Vitezović, Zlatarić, Gundulić, Relković,..). Sam Broz se uglavnom pozivao na Vuka, ali nije preuzeo dobar dio njegovih pravila (npr. Broz je propisao etimološko pisanje stranih imena (Stendhal, Bush, Kerry); rastavljeni futur (govorit ću), izostanak jedbačenja po zvučnosti u raznim slučajevima (odcijepiti, nadčovjek, odćušnuti,..), ijekavizam (prijegled, prijemaz,..), ostavio je za plural morfonološke oblike (podatci, zadatci,..), zatim pokriveno r (oprjeka, prječac, okrjepa, ..)). U dijelovima u kojima dolazi do raznih jednačenja, a koja nisu imali Ilirci (ispuniti, otkopati, raslojiti, stambeni, himbeni,..)- te se stvari sve nalaze u dominantnom hrv. pisanju otprije (uz neke izuzetke, pa se oko toga vode još pravopisni sporovi). Da ne duljim- Brozov je pravopis u većini na crti hrv. pisane tradicije. On jedino odstupa Ilirskoga pisanja, ili onoga Zagrebačke škole, i to u većoj mjeri. No, suvremenici su to razumijeli, pa praktički nije bilo prosvjeda protiv Brozova pravopisa (za razliku od Maretićeve gramatike, koju su zbog nereprezentativnog korpusa kritizirali svi, od Jagića do Antuna Radića). Što se tiče pisanja jata- tu isto stvar stoji s tim da je oblik –ije- bio kod nas daleko prije Vuka (i da je on to od nas i preuzeo). Vidi, npr. http://www.matica.hr/MH_Periodika/vijenac/1999/136/tekstovi/29.htm \n[[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 16:09, 6 Нов 2004 (CET)\n\n::Него, стварно бих те замолио да напишеш такав неки текст који би се укључио на српској Википедији или у посебан чланак или у чланак о хрватском језику, а на хрватској, претпостављам, у посебан чланак. Ти, свакако, имаш бољи преглед шта се мисли на различитим странама, а сматрам да нам макар зарад прегледа различитих мишљења тим поводом треба један такав чланак. --[[Корисник:Милош|Милош]] 22:27, 5 Нов 2004 (CET)\n\n:::Budući da sam raspisao «ceo buljuk» stvari, red je da dovršim jasno, da raja vidi u čemu griješi, jer sam se sretao s tim idejama prije, a na njih nije odgovoreno kako valja, pa se neki mitovi provlače. Napisat ću pitko i jasno o idejama za koje sam vidio da dominiraju u srpskom popularnom mnijenju, a koje ne odgovaraju stvarnosti.\n\n:::*dosta se često čuje kako Hrvati imaju nekakav srpski jezični kompleks, kao da su od Srba «uzeli» (ili «ukrali») jezik. Stvarnost-u javnosti nitko nema takve ideje, i ne razmišlja u tim kategorijama. Npr., ne pojavljuje se ni mišljenje da su Srbi «uzeli» hrvatski, jer Srbi nisu u mentalnom vidokrugu prosječnog Hrvata (glede jezika). Za narod- srpski, to je ekavski. \n\n:::*vidim da u srpskoj javnosti postoje sporovi oko latinice («hrv. latinica» itd.). U javnosti se ovdje o tom uopće ne razmišlja. Ćirilicu praktički više nitko ne zna, a ako Srbi pišu latinicom (a o tom javnost opet ne zna, jer ne prati srpski tisak i medije)- o tome ljudi nemaju nikakav stav. Nitko ne misli da je to nešto uzeto ili dato ili ....\n\n:::*o dijalekatskoj dimenziji- vidim da vlada stav da Hrvati kajkavci i čakavci imaju nekakav kompleks neautentičnosti, kao da govore strani jezik. Ja radim u Zagrebu, i čujem svakakve govore i narječja i mješavine: realno, nema takvog osjećaja. Katkad se na radiju daju emisije na purgerskoj kajkavštini, no to je više znak lokalizma (a i malograđanštine- kao, «mi, stari Zagrepčani»). Isto je s ikavicom (čakavskom i štokavskom), na kojoj inzistiraju uglavnom Dalmatinci- nešto kao regionalni šarm i oznaka identiteta. Inače, ovaj hrvatski standard, temeljen na štokavsko-ijekabskom, svi osjećaju kao svoj nacionalni jezik i nitko ne dovodi u vezu sa Srbima (ili nečim srpskim). Za javnost su Srbi ekavci sa srpskim idiomom (organizovati, vaspostaviti,..). Također- dijalekti su dosta oslabili, posebno u gradovima, pa u govoru vlada miješani idiom- netko govori književno, netko lokalno- kao i drugdje, pretpostavljam.\n\n:::*misli se da hrv. lingvisti «pate» od toga da hrvatski što više udalje od srpskog. Koliko znam- njihova glavna briga je što nisu postigli dogovor o elementarnim promjenama pravopisa (ipak-izgleda da se tu stvari stabiliziraju, jer HAZU i LZ izdaju djela po pravopisu BFM). Glavna muka naših jezikoslovaca nisu Srbi i srbizmi, nego Amerikanci i anglizmi, a tu je i tromost javnosti. Pojavljuje se gubitak genitiva (Pula film festival, Zagreb festival, VIP korisnik), te razni pageri, softveri, jackpotovi i jumbo-jetovi. Sa Srbima «vode rat» (vjerojatno, tek privatno) samo lingvisti starijega naraštaja (rođeni oko 1920-1930), dok oni rođeni oko 1950 imaju drugih interesa i briga. Ovi starci još vuku svađe iz SFRJ.\n\n:::*čuje se stav da Hrvati žele «dokazati» strancima da hrvatski nije srpski (ili srpskohrvatski). U praksi- baš i nema situacija da tko na tome inzistira, no ako se dogodi, javnost emocionalno reagira («Idi u 3 p.m. majmune»), mišljenja da onaj tko tako govori je kreten ili provokator. Lingvisti su o tom sve rekli, a guranja traju jedino zbog političkih makinacija u inozemstvu.\n\n:::*misli se da je glavni problem naših lingvista pravopis i stvaranje što većih razlika od srpskog. U praksi-pravopis je važan, ali ne zbog Srba, nego novca- u zemlji u kojoj je bestseler knjiga koja se proda u 10.000 primjeraka, pravopis ide u 200.000. Novac je u pitanju. Pravi problemi su veliki zadatci za koje su dosta lijeni: napisati povijesnu gramatiku, ustrojiti prave korpuse, dijakronijske i sinkronijske, izdati kritički obrađena stara djela (Mikalja, Kašić, Belostenec,..), izdati velike moderne jednojezičnike (s preko 300.000 leksema), napisati rječnike kojih nemamo (japanski, kineski,...), izdati izabrana djela značajnih filologa (od Kašića preko Jagića i Maretića do Katičića i sl.), izdati strukovne rječnike bolje nego do sada (računarstvo, elektrotehnika, medicina,..) ....\n\n:::*zbog toga što u medijima (TV, DVD i sl., knjige, novine i časopisi) postoji pravo obilje svega na hrvatskom (npr. i izdanja stranih kuća, Cosmopolitan, National Geographic,.., te bizarne stvari- ima 3 velika debela časopisa o vjenčanju i kupovini vjenčanica i sl.)- srpski idiom je izvan mentalnog polja većine Hrvata, koji ni ne znaju što ima na srpskom. Bez da ulazim u ocjenu- Hrvati, posebno mladi, ne mogu imati «srpski jezični kompleks», jer im srpski jezik nije dostupan. Pogotovo mlađi naraštaji (rođeni poslije 1980) ni ne znaju ništa o tome, a dobro napisani školski udžbenici o jeziku (autori Silić, Samardžija, Pranjković, ..) su posve hrvatski po duhu, moderni po strukturi, dok se u prikazu povijesti jezika Srbi pojavljuju jedino kao fusnota kada se nešto kratko kaže o hrv. vukovcima. \n\n:::Evo, to je sve što mi je palo na pamet. O stavovoma lingvista sam napisao na http://bs.wikipedia.org/wiki/Historijski_pregled_jezika_u_Bosni_i_Hercegovini#Standardni_jezici_i_politika:_19._i_20._vijek , pa tko voli-neka izvoli. Ovaj tekst o hrv. je prevelik, i mislim da bi ga trebalo skratiti-no, o tom potom. [[Корисник:Mir Harven|Mir Harven]] 16:09, 6 Нов 2004 (CET)','hm...copyedit',165,'Mir Harven','20041106153551','',0,0,0,0,0.534315128594,'79958893846448','20041106153551'); INSERT INTO cur VALUES (7569,0,'Масакри_над_којима_ће_се_згражавати_човечанство','МАСАКРИ НАД КОЈИМА ЋЕ СЕ ЗГРАЖАВАТИ ЧОВЈЕЧАНСТВО\n\nЈула 1942. године у Крајини »крвавој хаљини«, како се већ била прочула по стравичним масакрима, над којима ће се човјечанство згражавати, дешавале су се страшне ствари.\nЕво једног записа очевица тих страхова, из »Дневника« [[Владимир Дедијер|Владимира Дедијера]]:\n\n»Ишао сам обичним, сеоским путем (село [[Урија]], негдје код [[Дувно|Дувна]] — прим. прир.) обичног љетног јутра, нешто ведријег због кишице, која је преко ноћи росила. Било ми је тешко и хтио сам да заплачем, јер ми из памети нијесу излазили дивни другови, који су изгинули у јучерашњим окршајима с [[Усташе|усташама]], ту, негдје, преда мном, на бујним њивама и ливадама. Али оно што сам видио тога јутра, а о чему сам толико пута читао, слушао, и што сам вјеровао — тако ме је запањило својим ужасом, да је збрисало сваки бол за милим друговима... да, ипак је све то изгледало друкчије него кад се чита...\n\nНајприје сам крај пута, под широком крошњом огромне крушке, наишао на два сељака. Лежали су на трави, у хладу, у онаквом истом хладу у каквом се одмарају косачи. Убијени су у потиљак, куршуми су изашли испод десног уха и отворили огромне ране, тако велике да је кроз њих исцурио мозак, ту, на ледину. Ту је убијено још шест сељака. Трагови крви, црни, масни на трави влажној од росе, мучни биљег посљедњег даха шест тежачких живота. Али тих шест сељака склонио је неко од оно мало преживјелих.\nДаље, с обје стране живице од љесковог прућа и папрати, на сред пута, не сјећам се већ тачно броја, десет, дванаест лешева.\n\nЧини ми се само два средњовјечна човјека, остало — жене, дјеца, дјевојке, дјечаци. На три-четири корака од ове гомиле, колијевка празна — без пелена, без дјетета, са сламом увоштаном дјечјом мокраћом, а дијете је лежало у гомили лешева, главе здробљене, без тјемена, без капи крви у празној лобањи. Мозак — да ли тог дјетета? — управо мало густе, бијеле каше, лежало је поред његове главе, помијешано с комадићима меса.\nЧиме је убијено ово дијете? Можда куршумом, можда кундаком, можда камом, а можда је и клинцима потковане усташке чизме била довољно мека дјечја главица. Лежало је лица окренутог небу, ручица скупљених уза се, грудни кош био је здробљен и испод прљаве кошуљице, врло мало крваве, вирио је трбушчић...\n\nИ остали лешеви били су унакажени. Лице једног десетогодишњака било је изранављено по челу и јагодицама убодима ножа. Неки дјечак, исто тако празне лобање, лежао је згрчен око жбуна крај пута, прикупљених босих ногу и танких, мршавих руку. Да није био тако унакажен, рекло би се да спава у хладу...\n\nКренуо сам даље. На раскршћу, на помолу према граду, двадесет и пет до тридесет лешева. Гомила људских, женских лешева, дјечјих тјелашаца, удова, глава. Мрка женска витица, преплетена при врху црвеном траком, измијешала се с тужно објешеним брковима старијег човјека... Меду њима бјеху и двије мајке с дојенчадима. Ако се раније није могло препознати ко су мајке оне дјеце, овдје се то видјело. Једна од њих, млада, црномањаста, држала је у наручје своје дијете, и како је ничице пала, скоро га је притисла својим тијелом, као да је хтјела да га заштити. Дијете се ухватило рукама за мајчине груди. Друга је лежала на леђима, покрај ње, згрчено, дијете, испуштено, зарозане кошуљице уз груди...\n\nПовратио сам се и срео два сељака. Педесетогодишњак без капе, показује крваву отеклину на десној вилици. Прича: Склонили смо се од пуцњаве у кућу. Покупише нас. Све, и дјецу. Питају, јесу ли били партизани. Ми им потврђујемо. А што их нијесте побили? — Одакле у Србина пушка? — велим ја. Почеше ме тући, те ја преко врзине. Пуцаше, али, ето, остадох. А жена и двоје дјеце, не знам...«\n\nДруги сељак у шубари, просијед, говори: »Ми се склонили од пуцњаве у магазу. Двије фамилије. Он убаци бомбу, и прије но што пуче, ја низ њиву. Бацио је још једну, а послије пушком. Два сина и снаха — не знам гдје су. Убише моју стару...«\nМала магаза, камених зидова. Креч и крв, крв високо на зиду, а тамо у полутами — гомила искиданих тијела, изломљених удова, руке танке а ране тако велике, веће од ширине руке... Тако свуда од куће до куће — све побијено, уништено, опљачкано...\n\nЖивих нема да сахране мртве!«','',160,'Sremac','20040918075935','',0,0,0,1,0.809042422012,'79959081924064','20040918075935'); INSERT INTO cur VALUES (7570,0,'Masakri_nad_kojima_će_se_zgražavati_čovečanstvo','MASAKRI NAD KOJIMA ĆE SE ZGRAŽAVATI ČOVJEČANSTVO\n\nJula 1942. godine u Krajini »krvavoj haljini«, kako se već bila pročula po stravičnim masakrima, nad kojima će se čovječanstvo zgražavati, dešavale su se strašne stvari.\nEvo jednog zapisa očevica tih strahova, iz »Dnevnika« Vladimira Dedijera:\n\n»Išao sam običnim, seoskim putem (selo Urija, negdje kod Duvna — prim. prir.) običnog ljetnog jutra, nešto vedrijeg zbog kišice, koja je preko noći rosila. Bilo mi je teško i htio sam da zaplačem, jer mi iz pameti nijesu izlazili divni drugovi, koji su izginuli u jučerašnjim okršajima s ustašama, tu, negdje, preda mnom, na bujnim njivama i livadama. Ali ono što sam vidio toga jutra, a o čemu sam toliko puta čitao, slušao, i što sam vjerovao — tako me je zapanjilo svojim užasom, da je zbrisalo svaki bol za milim drugovima... da, ipak je sve to izgledalo drukčije nego kad se čita...\n\nNajprije sam kraj puta, pod širokom krošnjom ogromne kruške, naišao na dva seljaka. Ležali su na travi, u hladu, u onakvom istom hladu u kakvom se odmaraju kosači. Ubijeni su u potiljak, kuršumi su izašli ispod desnog uha i otvorili ogromne rane, tako velike da je kroz njih iscurio mozak, tu, na ledinu. Tu je ubijeno još šest seljaka. Tragovi krvi, crni, masni na travi vlažnoj od rose, mučni biljeg posljednjeg daha šest težačkih života. Ali tih šest seljaka sklonio je neko od ono malo preživjelih.\nDalje, s obje strane živice od ljeskovog pruća i paprati, na sred puta, ne sjećam se već tačno broja, deset, dvanaest leševa.\n\nČini mi se samo dva srednjovječna čovjeka, ostalo — žene, djeca, djevojke, dječaci. Na tri-četiri koraka od ove gomile, kolijevka prazna — bez pelena, bez djeteta, sa slamom uvoštanom dječjom mokraćom, a dijete je ležalo u gomili leševa, glave zdrobljene, bez tjemena, bez kapi krvi u praznoj lobanji. Mozak — da li tog djeteta? — upravo malo guste, bijele kaše, ležalo je pored njegove glave, pomiješano s komadićima mesa.\n\nČime je ubijeno ovo dijete? Možda kuršumom, možda kundakom, možda kamom, a možda je i klincima potkovane ustaške čizme bila dovoljno meka dječja glavica. Ležalo je lica okrenutog nebu, ručica skupljenih uza se, grudni koš bio je zdrobljen i ispod prljave košuljice, vrlo malo krvave, virio je trbuščić...\n\nI ostali leševi bili su unakaženi. Lice jednog desetogodišnjaka bilo je izranavljeno po čelu i jagodicama ubodima noža. Neki dječak, isto tako prazne lobanje, ležao je zgrčen oko žbuna kraj puta, prikupljenih bosih nogu i tankih, mršavih ruku. Da nije bio tako unakažen, reklo bi se da spava u hladu...\n\nKrenuo sam dalje. Na raskršću, na pomolu prema gradu, dvadeset i pet do trideset leševa. Gomila ljudskih, ženskih leševa, dječjih tjelašaca, udova, glava. Mrka ženska vitica, prepletena pri vrhu crvenom trakom, izmiješala se s tužno obješenim brkovima starijeg čovjeka... Medu njima bjehu i dvije majke s dojenčadima. Ako se ranije nije moglo prepoznati ko su majke one djece, ovdje se to vidjelo. Jedna od njih, mlada, crnomanjasta, držala je u naručje svoje dijete, i kako je ničice pala, skoro ga je pritisla svojim tijelom, kao da je htjela da ga zaštiti. Dijete se uhvatilo rukama za majčine grudi. Druga je ležala na leđima, pokraj nje, zgrčeno, dijete, ispušteno, zarozane košuljice uz grudi...\nPovratio sam se i sreo dva seljaka. Pedesetogodišnjak bez kape, pokazuje krvavu oteklinu na desnoj vilici. Priča: Sklonili smo se od pucnjave u kuću. Pokupiše nas. Sve, i djecu. Pitaju, jesu li bili partizani. Mi im potvrđujemo. A što ih nijeste pobili? — Odakle u Srbina puška? — velim ja. Počeše me tući, te ja preko vrzine. Pucaše, ali, eto, ostadoh. A žena i dvoje djece, ne znam...«\n\nDrugi seljak u šubari, prosijed, govori: »Mi se sklonili od pucnjave u magazu. Dvije familije. On ubaci bombu, i prije no što puče, ja niz njivu. Bacio je još jednu, a poslije puškom. Dva sina i snaha — ne znam gdje su. Ubiše moju staru...«\nMala magaza, kamenih zidova. Kreč i krv, krv visoko na zidu, a tamo u polutami — gomila iskidanih tijela, izlomljenih udova, ruke tanke a rane tako velike, veće od širine ruke... Tako svuda od kuće do kuće — sve pobijeno, uništeno, opljačkano...\n\nŽivih nema da sahrane mrtve!«','',160,'Sremac','20040918080006','',0,0,0,1,0.899535814253,'79959081919993','20040918080006'); INSERT INTO cur VALUES (7571,0,'Голда_Меир','[[Picture:GoldaMeir.jpg|thumb|Golda Meir]]\nГолда Меир ([[3. мај]], [[1898]]. - [[8. децембар]], [[1978]]), била је четврти премијер [[Израел|Израела]], од [[17. март|17. марта]], [[1969]]. до [[1974]].\n\nРођена као Голда Мабовиц, у [[Кијев|Кијеву]], Русија (сада у [[Украјина|Украјини]]), емигрирала је са породицом у [[Милвоки]], [[Висконсин]], [[1906]]. године. Тамо је завршила учитељски факултет, и предавала у јавним школама. Учланила се у Поале Цион (Ционистичка Радничка Организација), [[1915]]. и емигрирала у [[Палестина|Палестину]], са својим мужем, Морисом Мајерсом, [[1921]]. Он је умро [[1951]]. Она је преузела хебрејско име Меир, [[1956]].\n\nПреселила се у [[Тел Авив]], [[1924]], где радила у разним службама, пре него што је изабрана у [[Кнесет]] (израелски парламент), [[1949]]. Била је министар рада ([[1949]]. - [[1956]].), и министар спољних послова ([[1956]]. - [[1966]].). \n\nПошто је постала премијер, након смрти [[Левија Ешкола|Леви Ешкол]], њена влада је била потресана трвењима унутар владајуће коалиције, и озбиљним питањима у вези погрешних стратешких процена, и укупног мањка вођства, који су резултирали неочекиваним [[Јом Кипурски Рат|Јом Кипурским Ратом]]. Голда Меир је поднела оставку, и наследио ју је [[Јицак Рабин]].\n\nГолда Меир је умрла у [[Јерусалим|Јерусалиму]], где је и сахрањена на Маунт Херцл гробљу.\n\n\n[[de:Golda Meir]] \n[[en:Golda Meir]]\n[[eo:Golda MEIR]]\n[[nl:Golda Meir]]\n[[no:Golda Meir]]\n[[pl:Golda Meir]]\n[[ru:Мэйер, Голда]]\n[[ar:جولدا مائير]]\n[[ja:ゴルダ・メイア]]\n[[he:גולדה מאיר]]\n[[sl:Golda Meir]]','+sl:',21,'Romanm','20041004203832','',0,0,1,0,0.818509393753,'79958995796167','20050127185900'); INSERT INTO cur VALUES (7572,0,'Стандардна_девијација','Стандардна девијација је апсолутна мера дисперзије у [[основни скуп|основном скупу]]. Она нам говори, колико у просеку елементи скупа одступају од аритметичке средине скупа. Означава се грчким словом сигма, \'\'σ\'\'. Формула за њено израчунавање је: \\sigma = \\sqrt{\\frac{1}{N} \\sum_{i=1}^N (x_i - \\mu)^2}; \n\nгде је:
\n\'\'N\'\' - број елемената у скупу
\n\'\'μ\'\' - [[аритметичка средина]] скупа
\nx_i - \'\'i\'\'-ти члан скупа (\'\'i\'\' =1,2,...,\'\'N\'\')\n\n\nСтандардна девијација у [[узорак|узорку]] нам говори колико у просеку елементи узорка одступају од аритметичке средине узорка. Израчунава се по формули:\n:\\sigma = \\sqrt{\\frac{1}{n} \\sum_{i=1}^n (x_i - \\overline{x})^2};\n\nгде је:
\n\'\'n\'\' - број елемената у узорку
\n\'\'\\overline{x}\'\' - аритметичка средина узорка
\nx_i - \'\'i\'\'-ти члан узорка (\'\'i\'\' =1,2,...,\'\'n\'\')\n\n\n[[de:Standardabweichung]]\n[[et:Standardhälve]]\n[[en:Standard deviation]]\n[[it:Deviazione standard]] \n[[ja:標準偏差]] \n[[nl:Standaarddeviatie]] \n[[sv:Standardavvikelse]]','Враћено на последњу измену од корисника Обрадовић Горан',108,'Djordjes','20050104082352','',0,0,1,0,0.954202417263,'79949895917647','20050104082352'); INSERT INTO cur VALUES (7573,0,'Статистичко_оцењивање','Статистичко оцењивање је поступак у коме доносимо закључке о параметрима основног скупа, на основу података добијених из узорка. \n\nОцена може бити тачкаста и интервална.','',135,'Обрадовић Горан','20040918124741','',0,0,0,1,0.489740266227,'79959081875258','20040918124741'); INSERT INTO cur VALUES (7574,0,'Логор_Јасеновац','На дан 9. октобра 1942. године [[Вјекослав Лубурић|Лубурић Вјекослав]] звани \"Макс\" је на свечаности у Јасеновцу, коју је приредио као прославу годишњице своје крваве владавине у свом одржаном говору рекао: \"..и тако смо вам ми у овој години овдје у Јасеновцу поклали и више људи него османлиско царство за цијело време боравка Турака у Европи\".\n\n
\n\n==Појединости о злочину==\n\n*1.) Кроз годину 1941. - 1945. вршила су се у лог. Јасеновац дан на дан злочинства пљачке имовине свих особа пригодом доласка у лог. Јасеновац. Том приликом одузимали су усташе сву робу од заточеника и драгоцијености. Ову пљачку пратило је и млаћење кундацима, шакама, цјепаницама, а догађало се је и то, да би приликом пљачке усташе и убили заточенике. Тако н.пр. из исказа свједока Словенец Рудолфа произлази, да је у свибњу у 1942. год. пригодом доласка заточеника у лог. Јасеновац одмах убивено 36 заточеника, а по исказу Фабијанец Јосипа ликвидирано је од 120 заточеника 13, а по исказу Матаса Павла од 57 заточеника 3 је ликвидирано. \n\n*3.) До год је постојао лог. Јасеновац, постојао је и рад заточеника који је био раздијељен на вањски и унутрашњи. Вањски рад састојао се је у подизању великог и малог насипа у крчењу и сјећи дрва и шуме те у пољу, док је унутрашњи рад проводио се по радионицама: ланчари, пекари, циглани, економији, кројачкој радиони и тд. За вријеме рада, поласка на рад и одласка с рада догађала су се злочинства млачењем заточеника. Сам рад био је веома напоран, а радно вријеме било је најмање 10 сати. У почетку формирања лог. Јасеновац нарочито у логору 2 и л трајало је радно вријеме од изласка до запада сунца. Како су заточеници били слабо храњени, а тешко радили, догађало се дан на дан, да би при самом раду од исцрпљености падали а тада би усташе такове заточенике кундацима затукли или пострељали. Колики је број заточеника погинуо на тај начин не може се установити али је сигурно да износи неколико тисућа, јер је према исказима свједока пригодом градње великог насипа убијено најмање око 1.500 заточеника.\n\n*4.) Систем лог. Јасеновац састојао се је у томе, да се заточеници првенствено искористе у раду, а затим изнемогли, да се убију. Ради тога поступак с болесним и слабим заточеницима био је увјек само један: ликвидација. Ово ликвидирање старих и болесник вршило се је од студенога 1941. год. - 1945. год. Прво ликвидирање старих и болесних извршено је у студеном 1941. год. на тај начин, да су усташе питали заточенике тко жели, да иде на опоравак у Ђаково. Становити број заточеника старих и болесних, не слутећи ништа зла јавио се. Сви су ови одведени на Градину и маљем затучени. Касније су овакова ликвидирања била провађана на исти начин само се није од стране усташа више говорило куда се иде. На овај начин ликвидирано је хиљаде и хиљаде старих и болесних заточеника.\n\n*9.) 24/XII.1941. год. одведена је по усташама лог. Јасеновац група заточеника на броју око 500 и то на ледину удаљену од логора неколико стотину метара. Ови заточеници морали су ископати велику јаму након чега су их усташе убили маљем, бацили у јаму и преко тога посули вапно.\n\n*10.) На сам Божић 1941. год. доведени су у лог. Јасеновац око 50 православаца. Њих је прегледавао МИЛОШ ЉУБО и МАТИЈЕВИЋ ЈОГО. Од тога је МИЛОШ ЉУБО заклао ножем око 45 и то на тај начин, да је МАТИЈЕВИЋ ЈОВО појединог заточеника гурао ножем од пушке у леђа пред МИЛОШ ЉУБУ који је затим жртву заклао.Тако је МИЛОШ ЉУБО прославио католички Божић.\n\n*11.) Између студеног 1941. год. и вељаче 1942. год. ликвидирани су доведени људи из Сријема, Босне и Славоније око 40-50 хиљада и то тако, да су их у близини Кошутарице усташе сјекирама дотукли. Поједине групе тих сељака биле су на особито окрутан начин убијене. Тако су усташе једној групи од 100 сељака забијали дрвене клинове кроз уста, да су ови клинови избили кроз мозак лубање. Овај масовни злочин извршаван је дневно у групама различитог броја, који је варирао од 100-3000. Жртве су по народности биле у главном [[Срби]] и [[Жидови]]. Да је овај покољ био доиста толико масован, види се из чињенице, да су усташе одредили за покапање ових жртава 80 другова заточеника лог. Јасеновац који су кроз то вријеме дневно копали јаме и покапали. \n\n*12.) У сијечњу 1942. год. извршили су усташе злочинство над 300 заточеника лог. Јасеновац, који су били као болесни у ткзв. поштедној болници логора. [[Усташе]] су дали ове жртве пренијети на саонице, а тада су их усташе ударали батовима а неке су клали ножевима. Сами извршитељи нису установљени. Примјећује се, да је овакових ликвидација из поштедне болнице било и касније, само нису до сада поједини случајеви конкретизирани. \n\n*16.) 1/II. 1942. год., док су заточеници лог. Јасеновац били у наступу дојашио је Јусић Мујо и довео око 400-500 нових заточеника, сељака из Млаке код [[Глина|Глине]]. Сви су ови били жицом везани и два по два ланцима спојени. Иза тога је Јусић Мујо повикао: \"Ево вам црвене армије, дотуците их све од реда\", а не установљени усташе залетили су се на сељаке и ножем пререзали свима врат.\n\n*17.) Од вељаче 1942. год. - конца свибња 1942. год. извршено је у логору Јасеновац масовно и особито окрутно злочинство спаљивањем заточеника и заточеница у пећи циглане. Ову пећ преуредио је за сврхе крематорија Инг. Пичили Хинко. Начин на који се је вршило само спављивање не може се са сигурношћу установити, јер данас нема на животу ни једног логораша који је био присутан спаљивању. Ради тога се није могло установити то, дали су жртве биле бацане живе или мртве. Код тога се истиче, да свједоци који о том злочинству знаду различито исказују. Тако н.пр. Балија Бранко у свом исказу, тврди, да су живе заточенике у пећ два по два везани жицом бацали, док свједок Браја Ото предмјева, да су заточеници редовно били у несвијесном стању. Број ликвидираних спаљивањем пећи не може установити точно, али износи свакако неколико десетака тисућа. Жртве су биле у главном извана т.ј. жене и дјеца доведени из Старе Градишке и других мјеста. Установљено је напосе, да је на овај начин ликвидирано око 4-5 хиљада жена с дјецом из Старе Градишке, те око 10 хиљада жена из других крајева. Карактер масовности дјела потврђује и чињеница, да су код овога злочинства дневно били запослени 9 гробара заточеника.\n\n*18.) Од прољећа 1942. год. до закључно коловоза 1942. год. проведена је масовна ликвидација заточеника лог. Јасеновац, а напосре свих [[Роми|цигана]] и циганки. Самих цигана и циганки с дјецом убито је око 40.000. Код тога су цигане предходно употребили за рад на великом насипу посебно мучили, веома лоше или никако хранили а затим ликвидирали. Само убијање вршили су усташе тако. да су заточенике везаних руку жицом на леђима одводили преко Саве у Градину и Уштице, гдје су већ биле ископане јаме, у које су заточеници морали скочити, а тамо би их неколико усташа дочекало и ножевима или маљем или чекићем убијали. Што се тиче заточеника из лог. Јасеновац а који су у то вријеме заједно циганима ликвидирани, то су били они који су били смјештени у ткзв. [[3 Ц логор]]у. Тај је логор био посебно жицом ограђен у самом логору и није било довршених барака у њему тако, да су заточеници логора 3 Ц проводили заправо живот под ведрим небом, а то значи да су трпили кишу, зиму а у љету сунце. Храна у 3 Ц логору била је особито лоша. Из 3 Ц логора ишли су сви способни на рад и то тешки рад. Сви цигани су се налазили у лог. 3 Ц. Колико је осталих заточеника осим цигана из тог 3 Ц логора у горњем раздобљу затучено, није се могло утврдити, али и тај број преставља свакако масовни покољ и убијање неколико хиљада заточеника. Посебно се за то вријеме истичу три јавна наступа гдје је за ликвидацију из 3 Ц лог. изабрано сваки пут око 500-800 заточеника. Такови су наступи били 17/VIII. 1942., 29/VIII. 1942. и 18/X. 1942. год. На овом потоњем наступу међу 800 изабраних заточеника за ликвидацију налазили се је и 5 католичких свећеника по народности [[Словенци|словенаца]]. Они су с овом скупином убијени.\n\n*19.) У исто вријеме кад се одигравало масовно убијање описано под 18, извршавало се је даномице масовно убијање људи, жена и њихове дјеце, а који су сви били доведени из разних крајева Н.Д.Х. у великим транспортима само до лог. Јасеновац, а да у лог. нису били уведени. Ова ликвидација преставља по броју готово највећу од постанка до краја лог. Јасеновац. Међу тим групама истиче се велика група сељака из [[Славонија|Славоније]], нарочито из околице [[Ђаково|Ђакова]], која је бројила око 18.000. Затим слиједи велика скупина људи из [[Козара|Козаре]] око 7.000. Надаље ликвидирана је у том раздобљу и група мушкараца који су били довезени у 56 вагона потпуно исцрпљени и мршави као живи скелети. Овамо спада и група [[Јевреји|Жидовки]] с дјецом доведених из логора [[Ђаково]], а које су ликвидиране у [[Градина|Градини]]. То се је масовно убијање упоредо одвијало с оним под 18, а разликују се не-само по броју већ и по трајању јер је трајало све до касне јесени 1942. год. Извршиоци овог масовног убијања јесу исти злочинци као под 18. Жртве овог масовног убијања у колико су установљене налазе се у приложеном попису. Начин убијања био је: клањем, ударањем маљем по глави или чекићем и то обично тако, да је жртва прије тога морала скочити у ископану јаму. гдје је тада слиједило само убијање.\n\n*20.) У првој половини ожујка 1942. извршили су неустановљени усташе кроз 10 дана покољ на 3.000 заточеника лог. Јасеновац. Сам начин убијања тих заточеника био је различит тако, да су једне убили на тај начин, да су им размрскали главу тупим предметом, друге су усмртили забијањем чавала у тијело одрезавши им уда, а треће млаћењем у толикој мјери, да су тијела била изнакажена и посве црна. Индентитет ових жртава није се могао установити. Све су жртве покопане на тако званом гробљу изван логора. Закапали су их заточеници гробари и то 50 на броју, по чему се види масовно обиљежје злочина.\n\n*21.) Око 21/VI. 1942. год. доведени су у лог. Јасеновац око 150-200 Срба сељака које су усташе у самом логору у року једног сата све тупим оруђем дотукли. Иза тога су жртве биле натоварене на ручне саонице, а како су неке још биле живе, то су усташе по њима газили и мотикама их убијали. Након тога су жртве одвезене на гробље изван логора и покопане, након што су предходне до гола скинуте. \n\n*22.) На 17, 18 и 19/XI. 1942. год. долазили су усташе у бараке лог. Јасеновац на вечер, одабирали све Жидове без обзира на старост и изнемоглост, те их одводили у посебну сабирну просторију, а одавле у рану зору отпремали у Градину и тамо их убили. Код те ликвидације изгубили су живот око 700-800 заточеника Жидова. Жртве злочина као и злочинци су неустановљени.\n\n*23.) Пригодом доласка нових заточеника у лог. Јасеновац кроз раздобље 1942-1945. год. увели су усташе систем дијељења заточеника на групе по времену заточења. Код тога су оне, који су били осуђени на 3 год. логора одвојили одмах за ликвидацију. Тај систем почео се је примјенивати у вези са законском одредбо о упућивању непоћудних елемената у логоре. Усљед тога ликвидирано је током овог раздобља неколико тисућа људи, а прва овакова ликвидација установљена је у липњу 1942. год., којом приликом је Маричић Јерко одвојио из нове групе 300 <б>трогодишњака и одвео на Градину гдје су и убијени.\n\n\n*24.) Посебно злочинство из којега се види најбоље окрутност усташког система претставља ликвидација злогласног три Ц логора. Заточеници три Ц логора били су они који су првенствено били одређени за ликвидацију. Кад су током 1941 и 1942. год. из тог три Ц логора поубијани заточеници на тисуће, око мјесеца студеног остало је у три Ц логору мањи број заточеника. Точан број се неда установити јер свједоци у том предмету дају различите податке. Једни кажу, да је било око 140, а други око 160 заточеника концем студентог 1942. год. Тада су усташе прибили на улаз у лог. три Ц таблу с натписом: \"Пјегавац\". Од тог времена кроз цијели мјесец просинац 1942. год. нијесу ови заточеници добили ни хране ни воде. Усљед тога су дневно умирали један до три заточеника. Од глади постали су ови логораши избезумљени, те су почели од мртвих другова резати руке и ноге и на ватри пећи ово људско месо, које су иза тога и јели. Логораш Др. Јосип Риболи је поводом тога отишао заповједнику лог. Матковић Ивици и испричао му што се у лог. три Ц догађа. Матковић Ивица нато се је насмијао и рекао: \"Ти си бар интелигентан човјек и морао би знати, да је цркотина отров и да се од тога брзо умире отрован. Нека само пеку и једу прије ће сви поцркати и тако ми то већ предуго траје.\" Два дана након овог догађаја успјело је тројици јадника из три Ц логора да се провуку испод жице с намјером, да побјегну у логор, али су од страже убијени, а Матковић Ивица је тада одредио, да се преосталих 35 заточеника лог. три Ц стрпа у кола и одвезу у једну сељачку кућу у Градини. Пред том кућом свућене су ове жртве до гола, затим убачене у кућу а иза тога херметички затворена цијела кућа. Око куће биле су постављене страже. Затворени у тој кући голи по највећој зими завршили су овипреостаци лог. три Ц свој мученички живот.\n\n*25.) Концем 1942. год. заклан је у лог. Јасеновац један усташа, за чије убијство су усташе оптужили двојицу Жидова заточеника који су уто вријеме побјегли из лог. Јасеновац. Поводом тога с циљем одмазде продрли су усташки војници неустановљени у све бараке лог. Јасеновац и млатили батинама Жидове. Газили су их и чизмама. Нарочито су том згодом настрадали браћа Леви из Загреба, трговачки помоћ. Кастнер и Елера којима су усташе те згоде сва ребра сломили као и руке.\n\n*26.)У логору Јасеновац сакупило се је преко 400 дјеце од погинулих заточеника ту су дјецу заправо заточеници сакривали по својим баракама и закупним мјестима. Кад је број дјеце био велик, усташе су то опазили и тој дјеци одредили учитеље из редова заточеника тако су та дјеца учила, пјевала и играла се све под надзором својих учитеља и била једина радост заточеника. Под јесен 1942. год. усташе су у групама од 60-80 ликвидирали око 400 те невине дјеце. Дјеца су била ликвидирана у Градини и то чекићем по глави.\n\n*33.) У мјесецу ожујку 1944. год. допремљени су у лог. Јасеновац 100 Жидова, мушкараца жена и дјеце, који су били ухваћени негдје у Лици. Након мјесец дана усташе су све жене и дјецу из те групе и то око 60 отпремили у Јабланац и тамо их дотукли. Индентитет жртава и злочинаца није установљен.\n\n*34.) У липњу 1944. год. побјегао је из лог. Јасеновац заточеник Волнер Иван студент из Загреба. Исти је код Дубице уловљен, убијен а његово мртво тијело доведено у лог. Јасеновац. Тада је сазван јавни наступ свих заточеника гдје је [[Динко Шакић|Шакић Динко]] управитељ лог. изабрао око 20-25 људи, који су одведени у звонару и ликвидирани као за одмазду. Од жртава у тој групи установљене су слиједеће особе: професор Самлајић и брат му, Данон Јакоб из Сарајева, Др. Голдшмит Славко одвјетник, те неки инж. неустановљеног имена и презимена, те Алтарац Алберт из Сарајева, Фридман и адвокат с надимком Чело. \n\n*35.) При крају коловоза 1944. год. стигла је у лог. Јасеновац велика група Срба из околице Окучана на број у 700-800. Неколико дана послије усташе су ове србе натоварили у лађе, отпремили низ Саву и између Млаке и Јабланца све од реда потукли. Починиоци су непознати, а исто и жртве.\n\n*36.) У мјесецу рујну 1944. год. избила је у лог. Јасеновац велика афера. Биле су наводно откривене двије групе заточеника од којих једна да је имала везе с партизанима, а друга с четничким покретом. Поводом тога вођена је истрага, гдје су сви осумњичени необично окрутно и звјерски мучени. Истрагу је водио ПРПИЋ Др. МИХАЈЛО а помагали су му код мучења Миле Судар ,ПРИМОРАЦ СИЛВЕСТАР, ПАВИЧИЋ ПЕТАР, НЕОРЧИЋ ЛАЈЋО. КВЕСИЋ СТИПЕ, ПЕХАР НИКОЛА и Шакић Динко. Специјално средство за мучење била је лет-лампа. којом су палили тијело осумњиченима. Шакић Динко назвао је то средство мучења \"В. л\". Ова истрага свршила се тако, да је 21 особа објешено 22/IX.. 1944. год. из I. групе ткзв. комунистичке, а на 23/IX. 1944. год. 5орица из ткзв. четничке групе. У првој групи (комунистичкој) страдали су: Др. Бошковић Миле лијечник, Лаци Матеа ветеринар. Пејновић Никола из Сиска, Марић Томо из Загреба. Мусафија Хејнрицх, Бошковић Митар инг. из Загреба, Ребац Ремзија, Др. Бранко Конић судац, Др. Милановић зубар. Живковић Стеван студент из Митровице, Секулић Боро из Вуковара. С том комунистичком групом ликвидирани су и усташе и слободњаци заточеници а који су политички сурађивали с наведеном групом. То су били Др. Јурчев Марин усташки сатник и лијечник болнице и његова жена. Белушић усташки надпоручник те слободњаци Јанковић Жарко и Рукавина Фрањо. Ова група објешена је такођер 22/IX. 1944. год. и то у самом мјесту Јасеновац. У четничкој групи објешени су Војновић Бранко из Босне, Крајновић Перо из Загреба, Лубура Јово радник из Босне, Хаџија и Рајић из Сарајева.\n\n*37.) У листопаду 1944. год. у вези са истрагом описаном под 36 открили су усташе наводно љевичарску акцију и у кожари лог. Јасеновац. Ради тога су ликвидирали око 25 особа заточеника из кожаре, од којих су установљени слиједећи: Полак Валент и брат му Густи из Бјеловара, Кираљи Сандор из Бјеловара и Зрињски Анте из Винковаца. Руководилац овог злочинства био је ЛИСАЦ СЛАВКО а помагачи ЂЕРЕК БОЗО, ШВАГУША АНДРИЈА, Живановић МАТО и ГРУБИСИЋ ЈЕРКО.\n\n*39.) Од мјесеца листопада 1944. год. па све до сијечња 1945. год. вршила су се масовна злочинства на тај начин, да су усташе одводили у групама заточенике везаних руку жицом на леђима и потпуно голе до Граника т.ј. до дизалице гдје се од бродова диже роба на копно и обратно. На том мјесту би заточенике убијали маљем, чекићем или заклали ножем и затим бацали тијела у Саву. Често су распорили жртви и трбух, да лакше потоне, а исто тако су везали жртвама тешке предмете, као утеге у облику плоча или спирала, све од жељеза. Ова су се злочинства догађала дан на дан, али групе које су биле одређене за ликвидацију нису биле по броју једнаке. Из самог логора Јасеновац убијено је кроз наведено раздобље најмање 3500 заточеника. У том броју 3500 садржан је и посебан злочин, који је извршен у просинцу 1944. год. над 200 младих жена које су предходно усташе силовали, а затим на Гранику убили. У том броју садржане су и двије ликвидације мушких заточеника, једна од 240 другова у мјесецу просинцу 1944. год. а друга у сијечњу 1945. год. од 300 православаца. Обадвије ове групе биле су формиране наводно за Њемачку, а у ствари ликвидиране су на гранику. У горњем раздобљу представља посебну скупину сељака и грађана око 15.000 које су Лубуручевци похватали по свим крајевима Н.Д.Х. као непоћудне елементе. Та је велика скупина људи доведена до лог. Јасеновац у рујну 1944. год., одмах су сви везани жицом одведени на Граник и тамо убијени и бачени у Саву. Према изложеном ова масовна ликвидација броји најмање око 18.500 жртава укупно.\n\n* 41.) Свеукупна ликвидација заточеника лог. Јасеновац започела је 8/IV. 1945. г. и трајала је до 22/IV. 1945. год. закључно. Кроз то вријеме одводили су усташе дан на дан групе заточеника на ликвидацију у Градину. Сама прва ликвидација била је изведена тако, да су усташе одредили 10 заточеника за вањски рад, а у ствари су их ликвидирали у Градину. Касније нису више усташе употребљавали овај трик, већ су једноставно одводили људе на убијање, а да им нису више говорили, куда их воде. Убијање се је вршило преко у Градини ножем; чекићем и маљем. Ипак су усташе за разлику од прије хтјели под сваку цијену уништити трагове злочина и ради тога су кроз цијело вријеме ове ликвидације спаљивали љешине. Тако су вршили много бројне ексумације прије погинулих заточеника у Градини те њихове љешине спаљивали. У тој ликвидацији било је и већих група. Тако је у мјесецу травњу доведена група Сарајлија око 400 и ликвидирана у градини. Исто тако у другој половини травња, свакако прије 20 травња 1945. год. довезено је из [Лепоглава[|Лепоглаве]] око 600-700 људи, који су сви у Градини ликвидирани. Посебну групу чинила је група мушкараца око 470 из самог лог. Јасеновац, а која је скупина убијена 20/1 V. 1945. год. 21/IV. 1945. год. ликвидирана је задња група жена лог. Јасеновац око 760 такођер у Градини. Истог дана т.ј. 21/IV.1945. год. ликвидирана је група од 28 људи код Млаке на обали Саве тако, да су их пострељали на самој обали а љешине су пале у Саву. И код ове досад описане ликвидације бацали су усташе убијене жртве у Саву с распореним трбухом, тешким утезима привезаним за руке и ноге, док је други дио жртава био спаљен. Тако је до 22/IV. 1945. год. било побијено из самог лог. око 2.000 људи преостало је још нешто преко хиљаду заточеника, те су усташе ове преостале заточенике затворили у једну зграду на 21/IV. 1945. г. Видећи ови преостали заточеници лог. Јасеновац, да и њих чека сигурна смрт од усташке руке, начинили су продор у 10 сати прије подне на 22/IV. 1945. год. и то голоруки на оружане усташе. Заточеници су успјели при том запљенити један митраљез и тиме се даље пробијати. Како су усташе с посадом били свуда унаоколо поразмјештени, настала је огорчена борба у којој су сви заточеници побуњеници погинули осим око 80-100 заточеника који су се спасили бијегом. Посве исто учинили су и заточеници кожаре која се је налазила у самом мјесту Јасеновцу. Ових заточеника било је око 400, те су и они начинили продор али су сви у борби погинули осим око 5 који су се спасили бијегом.\n
\n\nЗа сва ова дјела од 1-42 главни је злочинац [[Анте Павелић|Др. Анте Павелић]] из разлога што је оснивач логора и Јасеновац и што је вршио врховну власт (суверенитет) у Н.Д.Х., па је као такав знао или морао знати што се у логору по њему основаном догађа. Суодговорни за сва дјела од 1-42 јесу и сви министри унутарњих послова као наредбодавци првог степена, а исто тако и сви главни равнатељи за јавни ред и сигурност у Н.Д.Х., јер су свако упућивање у логор имали у надлежности да одобре или не. Укупан број жртава лог. Јасеновац износи по једнима око 500.000 а по другим свједоцима око 900.000 жртава.\n
\n
\nFEDERALNA DRŽAVA HRVATSKA
\nZEMALJSKA KOMISIJA za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača\n
\n\nУ Загребу, 20/VII. 1945. год.
\nДржавна комисија УСВАЈА предњу одлуку Земаљске комисије Хрватске под Зх. бр. 7001/1 бр. уписника 1449, од 20. VII. 1945. г.','',160,'Sremac','20040918160954','',0,0,0,0,0.486963846482,'79959081839045','20041116225851'); INSERT INTO cur VALUES (7575,0,'Срби','\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'С Р Б И\'\'\'
[[Image:4Serbs.jpg]]
Укупна популација:oкo 11 милиона
Популација:\n;[[Србија и Црна Гора]]: 6,674,470\n;[[Босна и Херцеговина]]: 1,479,930\n;[[Хрватска]]: 201,631 (2001) (580,000 1991.)\n;[[Словенија]]: 38,964 (2002)\n;[[Македонија|БЈР Македонија]]: 35,939 (2002)\n;[[Албанија]]: 10,000\n;[[Румунија]]: 22,725 (2002)\n;[[Мађарска]]: 5,000\n;[[Немачка]]: 600,000\n;[[САД]]:  165,000\n;[[Аустрија]]: 177,320 (2001)\n;[[Аустралија]]: 97,315 (2001)\n;[[Швајцарска]]: 96,000\n;[[Француска]]: 60,000\n;[[Канада]]: 55,545 (2001)\n;[[Велика Британија]]:55,000\n;[[Шведска]]: 35,000\n;[[Данска]]: 12,000\n;[[Италија]]: 10,000\n;[[Јужна Африка]]: 7,000\n;[[Норвешка]]: 6,000\n;[[Холандија]]: 6,000\n;[[Грчка]]: 5,500\n;[[Русија]]: 5,000\n;[[Луксембург]]: 4,000\n;[[Бразил]]: 2,000\n;[[Чиле]]: 2,000\n;[[Чешка Република]]: 1,801 (2001)\n;[[Нови Зеланд]]: 1,400\n;[[Боцвана]]: 1,000\n;[[Зимбабве]]: 800\n;[[Словачка]]: 434 (2001)\n
Језик:[[Српски језик]]
Религија:Доминира [[Православље|православна]], али има и [[Католицизам|римокатолика]] и [[Ислам|муслимана]].
Етничка група:\n;[[Индо-Европска]]\n;  [[Словени]]\n;     [[Јужни Словени]]\n
\n\n\n\'\'\'Срби\'\'\' су јужнословенски народ који углавном живи на Балканском полуострву, у [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]] и [[Република Српска|Републици Српској]]\n\n\n==Популација==\n\nВећина срба живи у матици [[Србија и Црна Гора|Србији и Црној Гори]]. Већина српске популације такође живи у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] (где су [[конститутивни народ]]), тачније у [[Република Српска|Републици Српској]], једној од два ентитета [[Босна и Херцеговина|БиХ]]. Много мање Срба живи у [[Македонија|Македонији]], [[Хрватска|Хрватској]], [[Словенија|Словенији]], [[Румунија|Румунији]], [[Албанија|Албанији]] и [[Мађарска|Мађарској]]. Много Срба такође живи и у туђини ([[дијаспора|дијаспори]]), првенствено у [[Немачка|Немачкој]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Швајцарска|Швајцарској]], [[САД]]-у, [[Канада|Канади]] и [[Аустралиха|Аустралији]].Највеће урабане популације Срба у бившој [[Југославија|Југославији]] су у [[Београд|Београду]] (1.500.000), [[Нови Сад|Новом Саду]] (око 250.000), [[Ниш|Нишу]] (200.000) и [[Бања Лука|Бањалуци]] у Босни (200.000). У иностранству, [[Чикаго]] и делови [[Илиноис|Илиноиса]] је највећа српска популација заједно са [[Торонто|Торонтом]] и јужним [[Онтарио|Онтаријом]]. Срби чине готово две трећине популације Србије и Црне Горе, око 6.5 милиона. Осталих 2 милиона живе у околним државама [[Балкан|Балкана]]. Број Срба у туђини (дијаспори) је непознат, али се предпоставља да их има негде између 1.5 до 3.5 милиона, укључујући и људе српског порекла. Укупан број Срба се креће од 10 до 12 милиона, који зависи и од броја људи у дијаспори.\n===Срби који су дали допринос човечанству===\nСрби су играли запажену улогу у развоју уметности и науке. Групу запажених српских индивидуалаца укључују научници [[Никола Тесла]], [[Михајло Пупин]], [[Милутин Миланковић]], [[Милева Марић]] (математичарка и прва жена [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]]), [[Руђер Бошковић]]; писци [[Иво Андрић]] и [[Милош Црњански]]; спортисти [[Владе Дивац]], [[Драган Џајић]] итд.\nЗа опширнији списак познатих Срба, [[Листа познатих Срба|погледајте листу познатих Срба]].\n\n\n===Језик===\n\nСрби говоре српским језиком. За детаљнији опис српског језика, погледајте чланак : [[српски језик]].\n\n[[Category:Народи]]\n[[Category:Словени]]\n[[Category:Србија]]\n[[Category:Срби| ]]\n\n[[de:Serben]]\n[[fi:Serbit]]\n[[bs:Srbi]]\n[[hr:Srbi]]\n[[en:Serbs]]\n[[es:Serbio]]','Category:Срби',340,'PANONIAN','20050315221325','',0,0,0,0,0.643046872524,'79949684778674','20050315221325'); INSERT INTO cur VALUES (7576,1,'Словенски_језици','*Овај текст треба под хитно обрисати. Веома је националистички и вређа осећања Хрватског народа. Бар би мене вређало, кад се ни у ком контексту не би помињао српски језик (српскохрватски) као јужнословенски језик. Овде су Хрвати изопштени!\n*Доказ: \"Јужнословенска група обухвата српски језик (њиме, заједно са варијантама истог језика које данас имају друге називе, говори око 17 милиона људи), бугарски (8,9 милиона), словеначки (2 милиона) и македонски језик (1,5 милион).\"\n**Ето још неког ко креће са деструкцијом. Текст се не брише, него мења. У две реченице овог текста налазе се некоректни искази и њих треба исправити (дакле, још једна, поред оног што си навео). А што се брисања тиче, обриши свој хард диск, па причај о брисању. И што ниси сам то исправио? Неко ти брани? --[[Корисник:Милош|Милош]] 15:01, 19 Сеп 2004 (CEST)\n\n*>>Јужнословенска група обухвата српски језик (њиме, заједно са варијантама истог језика које данас имају друге називе, говори око 17 милиона људи), \n*Не знам шта је овде спорно липи мој хрватобраниоче Покрајче. Ко је овде деградирао хрватски језик? Липо ми кажи кад се појам хрватски језик први пут појавио у хрватској литератури, па да ондак дискутујемо о неком вређању.:[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 19:54, 19 Сеп 2004 (CEST)\n*Лепи мој доматриосе, никога је овде не браним. Није битно шта се и кад се појавило. Битно је да се било шта што је туђе, треба поштовати. Српски језик и хрватски језик, су један језик. Али...Боже мој, национализам је учинио оно што је учинио. Поздрав, Покрајац\n\n*Драги мој Покрајац, оно што је данас туђе (отуђено) није било јуче. У име ког Вишњег (циља) то треба поштовати. Није то твоја бивша девојка коју је неко преотео, од ње свашта радио па је постала његова, а уз то је сад мораш још и поштовати. Није све баш тако једноставно. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 00:18, 24 Сеп 2004 (CEST)','',24,'Domatrios','20040923221800','',0,0,0,0,0.734758210245,'79959076778199','20040923221800'); INSERT INTO cur VALUES (7577,0,'Архимед','[[image:Arhimed.jpg|right|thumb|Архимед]]\n\n\'\'Archimedes\'\' ([[287]]. - [[212]].) [[Грчка|грчки]] [[Математика|математичар]] и [[Физика|физичар]], из Сиракузе на [[Сицилија|Сицилији]], син [[астрономија|астронома]]; први је израчунао број пи, пронашао закон полуге, закон о пливању тела и др. \n\n*\'\'Archimedis opera omnia\'\'.\n\nУченик александријски Αрхимед из Сиракусе, сродник и пријатељ Хијерона II, најгенијалнији математичар старине, целим низом својих открића отворио је науци нове области. Од својих резултата сам се највише поносио одређењем површине и запремине у [[Лопта|лопте]] и [[ваљак|ваљка]], изложеном у спису \"Ο лопти и ваљку\" у две књиге, и зато су му, по његовој жељи, пријатељи и сродници на надгробни споменик ставили ваљак с лоптом у њему. Исто тако важан је резултат израчунавања броја π = 3140 до 3142, изнесен у спису Ο мерењу [[круг|круга]]. Велике су његове заслуге у [[механика|механици]] и [[астрономија|астрономији]]. Открио је закон полуге, први ексактно доказао законе равнотеже, јасно схватио појам специфичне тежине и у спису Ο пливаћивим телима утврдио принципе хидростатике. Прославио се сјајним изумима у [[механика|механици]], на основу којих је Сиракуза дуго одолевала римском опседању. Син астронома [[Фидија|Фидије]], он је вршио и астрономска посматрања да би утврдио тачну дужину године, те је нашао да она износи 365 1/4 дана. Кад је завршио своје школовање у [[Александрија|Александрији]] и вратио се у отаџбину, везе с александријским научницима продужио је научном преписком. Споменимо још из једног јерусалимског палимпсеста год. [[1907]]. извучени спис ο методама, у којем се он појављује као претходник интегралног рачуна.\n*Архимедов рад продужио је Аполоније из Перге у Памфилији, који је радио и у [[Александрија|Александрији]]. (доматриос)\n\n[[Category:Математичари]]\n[[Category:Физичари]]\n[[Category:Астрономи]]\n\n[[ca:Arquimedes]]\n[[cs:Archimédés]]\n[[en:Archimedes]]\n[[eo:Arkimedo]]\n[[es:Arquímedes]]\n[[fi:Arkhimedes]]\n[[fr:Archimède]]\n[[he:ארכימדס]]\n[[hr:Arhimed]]\n[[is:Arkímedes]]\n[[it:Archimede]]\n[[ja:アルキメデス]]\n[[ko:아르키메데스]]\n[[nl:Archimedes]]\n[[pl:Archimedes]]\n[[sk:Archimedes]]\n[[sl:Arhimed]]\n[[sv:Arkimedes]]\n[[tr:Arşimet]]\n[[uk:Архімед]]\n[[zh:阿基米德]]','мале измене',310,'Саша.Стефановић','20050213180257','',0,0,1,0,0.058490587426,'79949786819742','20050213180257'); INSERT INTO cur VALUES (7578,0,'Абелар','\'\'Petrus Abelardus\'\', \'\'Pierre Abelard\'\' ([[1079]]. - [[1142]].), француски теолог и филозоф, рођ. у околини [[Нант|Нанта]], професор у [[Париз|Паризу]], после калуђер. \n*\'\'Theologia christiana\'\' (Хришћанска теологија).\n\nАбелар, поборник рационализма и оснивач схоластичке теологије. Међутим, Абелара ће његов пут довести до Сен Денија где је привукао мноштво ученика, међу њима и Елиозу. Љубавна афера између Абелара и Елиозе дала је сина, после чијег су се рођења њих двоје тајно венчали. Њен разјарени заштитник осветио се тако што је унајмио неке лупеже који су кастрирали Абелара. Након овог јавног понижења, Абелар се повукао у бенедиктински манастир у Сен Денију где је саставио књигу под називом Да и Не (Sic et Non). Следећи ризично гесло „Сумњајући почињемо да преиспитујемо, а преиспитујући откривамо истину\", он је пружио одговор на 158 кључних питања хришћанске теологије.\n\nАбеларово следеће дело [[Теологија]] о доктрини Светог Тројства, спаљено је као дело јеретика зато што је у њему непромишљено разобличио најсветију традицију опатије. Он је, насупрот устаљеном веровању, настојао да докаже да светац заштитник ове опатије и читаве Француске није био библијски Дени Атински (илити [[Дионисије Аеропагит]]а) кога је у хришћанство превео [[Свети Павле]]. Монаси Сен Денија били су до те мере увређени да је Сиже, новоизабрани опат Сен Денија, дао Абелару неуобичајену дозволу да напусти опатију - под условом да не сме да постане монах ниједног другог манастира. (доматриос)','проширена биографија занимљивим детаљима',24,'Domatrios','20040925002728','',0,0,0,0,0.378999138893,'79959074997271','20041107133707'); INSERT INTO cur VALUES (7579,6,'Ndh-25.jpeg','','',160,'Sremac','20040919110737','',0,0,0,1,0.0530774565907917,'79959080889262','20050215135954'); INSERT INTO cur VALUES (7580,0,'Масакар_у_Глини','Нарочито стравичан је опис усташкога клања око осам стотина Срба, које су усташе из Глине поубијали у српско-православној цркви ноћу 27. јула 1941., којег је пред Земаљском комисијом за утврђивање ратних злочина дао једини преживјели свједок тог масовног покоља, Љубан Једњак. Он је такав исказ дао и касније у Загребу на претресу Лисаку и др. пред Врховним судом Хрватске септембра 1946. године. Због његовог нарочитог значаја износимо овдје тај исказ свједока Љубања Једњака у изводу. Он је пред Врховним судом НР Хрватске исказао слиједеће: \n\n» ... Одвели су нас у камион, који је био пун усташа. За неколико часака камион је кренуо. Возили су нас према станици [[Топуско]]. Овдје су нас увели у вагон и морали смо се двојица по двојица држати за руке. Ту је било разних људи из опчине, из цркве и од другуд. У вагон стало нас је 150—160, тако да смо били тројица на тројици лежећи... Кад смо дошли до Глине, на станици су нас већ чекали усташе. На свакога од нас дошао је по један усташа са сваке стране. Рекли су нам »Држите се за руке, идете на преслушање«. Држали смо се два по два за руке, дошли смо до глинске цркве. Ту су били Дежелић Мирко,... Рекли су Дежелићу (усташе): »Слушај мали, донеси кључ да те мрцине закључамо у цркву! »Он донесе кључ и с нама у цркву... Закључали су цркву и одоше... (даље свједок износи како су усташе заклали једног од присутних, Перу Миљевића, коме су наредили да положи главу на стол — примј. аутора) ...«\n«... Он је метнуо главу на стол, а усташе су му пререзале гркљан. »Пјевај сада«. Како је он пјевао, крв му је ударила из гркљана на 2—3 метра далеко. Било је то свакако јако неугодно свима нама гледати. Кад је крв ударила према нама, један ми је рекао: »Тако ће бити и с нама, јаој нама«. Нато су усташе повикали »Удри га ножем, мајку му његову ...!« И ударили су га 2—3 пута ножем иза врата, а када је пао на под, прискочили су му други, посебно одређени, који су мрвили главе. Прискочише му два усташе и смрвили су му главу. Затим су га бацили из цркве на један камион.\n\nТако је то ишло — један камион — па други камион итд. Када су готово све у цркви поклали и када је број нас живих спао на свега десетак, ја сам био у једном куту цркве и у једном часу видим како нема никога у цркви. Било нас је свега десетак. Погледам из кута према вратима и видим усташе како износе крваве и закрвављене људе... крв тече свуда по цркви. Све је било мирно, цијела црква била је освијетљена свијећама. Ја прескочим на срећу — и бацим се међу заклане људе, који су лежали на поду. Испружим руке и легнем међу њих. Тројица од оних, који су били са мном, сакрили су се у један простор код олтара, гдје је свећеник имао књиге. Осталих 5—6 нису се могли никамо сакрити и тих 5—6 су затим заклани.\n\nЗа неколико часова почели су заклане износити из цркве, један, други, трећи и тако редом. Не знам више колико их је било. Ја сам остао лежати. Већ су дошли и до мене. Иду од једног до другог туку их ножем. Један стане мени на кичму и туче све око мене ножем, једног за другим, овако ... (показује руком). Дође ред на мене, удари ме цокулом у главу и рече: То је све готово! Кад дође мало даље и види једног живог. »Ето, немојте мене људи, ја сам жив. Немојте мене, ја нисам никоме ништа крив«. »Добро« рекоше усташе — »Дижи се!« Он им рече: »Па немојте мене заклати. Ја нисам крив, ево већ су сви људи овдје поклани. Нема више човјека, који није убијен.« Ја сам мало окренуо главу, колико сам могао и видим тог човјека како стоји, а има дуге бркове. Он их је и даље молио да га не закољу. Усташе га питају кога све има, а он им одговара да има једну сестру од 18 година, а другу од 22 године. »Хоћеш ли мени дати ону сестру од 18 година«, а други га опет пита: »Хоћеш мени дати ону од 22 године?« Кад сам ја опет мало дигао главу, видио сам како га један усташа држи за једну руку, а други за другу руку. Један га пали свијећом и видим — горе му бркови. Онда су почели живоме палити очи. То су биле неиздрживе муке, мислим највеће муке на свијету. Кад су му спалили једно око и почели палити друго, човјек завиче, а један га усташа туче кундаком у кичму. »Јао!« викао је човјек. Они су му и даље палили друго око, а затим га оборили на земљу и смрвили му главу. Ударили су га ножем у ребра и свега га изболи. Када су му мрвили главу, дијелови лубање прштили су му на све стране и падали по мени.\n\nВећ је камион по пети пута долазио по ове људе. Усташе су их износили ван цркве. Мене су примили један за руке, а један за ноге и носили ме ван. Ништа нисам говорио. Мене су бацили на камион, на којему су поклани људи послагани у три хрпе, сви потрбушке. Када су мене бацили на трећу хрпу, она се нагнула и свалила се. Ја сам ударио главом о даске. Пошто је овај камион био претрпан бацили су ме на други камион. Један ме примио за ноге и вукао ме ван, тако да сам си сва леђа изгребао, а кад ме је извукао, ударио ме главом о камен да ми је лубања пукнула. Бацили су ме на други камион, гдје је већ било лешина, а затим на мене још бацили 4—5 закланих људи. Један од закланих пао је на мене тако да ми је његов пререзани гркљан дошао управо на уста. Било ми је јако неугодно, јер ме је свега залила крв. Крв ми је текла у очи, у уста и низ цијело тијело. Један усташа каже »Је ли мртав?« »Мртав је« одговорио је други. Прегледали су цркву, није ли још нетко остао. Нису знали, за ону тројицу која су се сакрила у олтару. Како сам касније чуо ова тројица остала су у цркви два дана, трећу ноћ попели су се на торањ и тражили од људи воде. Усташе су на њих пуцали и сву тројицу побили.\n\nНакон тога је кренуо камион с покланим људима, у којем сам се и ја налазио. Оне који су пратили наш камион, опоменули су: »Пазите добро је ли тко жив остао. Ако је који гдје жив остао, боље се не враћајте у Глину!«\n...Камион је кренуо преко њиве, а кад се зауставио, већ су га дочекали усташе »трајбери«, који су почели лешине избацивати из камиона. Дотјерали су камион тик уз јаму, да би лакше у њу избацивали људе. Једна је јама већ била препуна. Мене су примили за ноге и за главу и бацили у јаму.\nБио сам згурен, четири до пет су ми бацили преко ногу, једна женска је давала знакове живота. Ајме, што све нису од ње радили. Силовали су је над јамом, она јауче и виче. »Одакле си ти?« упитали су је. »Ја сам учитељица из Бовића«. Онда су је ударили у главу и она падне у јаму. Када, један каже другоме: »Ајде, каже, да нема златни прстен,« И један сиђе, нађе на лијевој руци прстен и рече: »То ће се дат продати!«\n\nТамо над јамом стајали су усташе и тукли с чекићем и сјекирама. Дође један камион, па други, па трећи, па четврти... Нисам могао видјети колико је јама дугачка, него сам само чуо јаук људи. Када су те истрпали из камиона, долазе други. Ту су три јаме, једна до друге ... Једну су натрпали пуну, гдје нисам био. Пода мном је било око 100 људи. Преко мене лежали су четири до пет. Слушам ја: умирило се све. Ништа се не чује. Ја мало окренем главу и видим нешто се миче и чујем гдје један усташа говори: »Слушајте, људи, неће они сви стати ту, треба њих пребацити у другу јаму и требат ћемо их сложити лијепо да их што више стане«. Ту два дођоше па почеше односити. Дође ред и на оне, који су бачени мени преко ногу. Баце једног, другог и трећег, а један, који је био на доњем крају, тај се мицао. »Мајку им ..., ево их живих, пуцај у онај ћошак«. Гарили они два до три пута и један мене погоди у ногу. Удари ме (свједок показује мјесто изнад кољена гдје је био рањен). Видим ја, иде крв низ ногу. Ја мало покушам могу ли мицати прстима и видим: добро, није пребијена кост!\nКада су бацили оне с мене, примили су и мене за руке да ће ме бацити на други крај. Тада су видјели, да имам дебелу личку мајицу. »Овај има добру хаљиницу, ово треба свући с њега«. Ухватили су ме за руке и свукли мајицу с мене. Ја сам престао дисати... Али у мени је била нада да ћу одатле жив изаћи. Умирим се а они, изашли ван.\n\nНити се што чује, нитко не говори. Ја погледам око себе и видим нешто се миче. Не знам што је, је ли усташа или што. Почела је падати кишица. Видим, нетко се шуља. Погледам боље, ја погледам — иде човјек на ногама и рукама. Згурио сам се. Дође човјек и пита ме »Јеси ли жив?« Незнам ништа тко је, па се не јављам. Он се опет пружи даље у јами. Када за неколико минута опет иде к мени. Па иде рукама и ногама, дође к мени и пита: »Јеси ли жив?« »Јесам« ...\n... »Ја преко те жице, па у кукуруз ... Онај други није окренуо за мном, окренуо је у друго село. Њега је родбина издала, па су га трећи дан убили усташе...«\n\n(»Суђење Лисаку, Степинцу, Шалицу и дружини, усташко-крижарскин злочинцима и њиховим помагачима«, Загреб, 1946., стр. 391—396.','',160,'Sremac','20040919111450','',0,0,0,1,0.830949305944,'79959080888549','20040919111450'); INSERT INTO cur VALUES (7581,0,'Masakar_u_Glini','Naročito stravičan je opis ustaškoga klanja oko osam stotina Srba, koje su ustaše iz Gline poubijali u srpsko-pravoslavnoj crkvi noću 27. jula 1941., kojeg je pred Zemaljskom komisijom za utvrđivanje ratnih zločina dao jedini preživjeli svjedok tog masovnog pokolja, Ljuban Jednjak. On je takav iskaz dao i kasnije u Zagrebu na pretresu Lisaku i dr. pred Vrhovnim sudom Hrvatske septembra 1946. godine. Zbog njegovog naročitog značaja iznosimo ovdje taj iskaz svjedoka Ljubanja Jednjaka u izvodu. On je pred Vrhovnim sudom NR Hrvatske iskazao slijedeće: \n\n» ... Odveli su nas u kamion, koji je bio pun ustaša. Za nekoliko časaka kamion je krenuo. Vozili su nas prema stanici [[Topusko]]. Ovdje su nas uveli u vagon i morali smo se dvojica po dvojica držati za ruke. Tu je bilo raznih ljudi iz opčine, iz crkve i od drugud. U vagon stalo nas je 150—160, tako da smo bili trojica na trojici ležeći... Kad smo došli do Gline, na stanici su nas već čekali ustaše. Na svakoga od nas došao je po jedan ustaša sa svake strane. Rekli su nam »Držite se za ruke, idete na preslušanje«. Držali smo se dva po dva za ruke, došli smo do glinske crkve. Tu su bili Deželić Mirko,... Rekli su Deželiću (ustaše): »Slušaj mali, donesi ključ da te mrcine zaključamo u crkvu! »On donese ključ i s nama u crkvu... Zaključali su crkvu i odoše... (dalje svjedok iznosi kako su ustaše zaklali jednog od prisutnih, Peru Miljevića, kome su naredili da položi glavu na stol — primj. autora) ...«\n«... On je metnuo glavu na stol, a ustaše su mu prerezale grkljan. »Pjevaj sada«. Kako je on pjevao, krv mu je udarila iz grkljana na 2—3 metra daleko. Bilo je to svakako jako neugodno svima nama gledati. Kad je krv udarila prema nama, jedan mi je rekao: »Tako će biti i s nama, jaoj nama«. Nato su ustaše povikali »Udri ga nožem, majku mu njegovu ...!« I udarili su ga 2—3 puta nožem iza vrata, a kada je pao na pod, priskočili su mu drugi, posebno određeni, koji su mrvili glave. Priskočiše mu dva ustaše i smrvili su mu glavu. Zatim su ga bacili iz crkve na jedan kamion.\nTako je to išlo — jedan kamion — pa drugi kamion itd. Kada su gotovo sve u crkvi poklali i kada je broj nas živih spao na svega desetak, ja sam bio u jednom kutu crkve i u jednom času vidim kako nema nikoga u crkvi. Bilo nas je svega desetak. Pogledam iz kuta prema vratima i vidim ustaše kako iznose krvave i zakrvavljene ljude... krv teče svuda po crkvi. Sve je bilo mirno, cijela crkva bila je osvijetljena svijećama. Ja preskočim na sreću — i bacim se među zaklane ljude, koji su ležali na podu. Ispružim ruke i legnem među njih. Trojica od onih, koji su bili sa mnom, sakrili su se u jedan prostor kod oltara, gdje je svećenik imao knjige. Ostalih 5—6 nisu se mogli nikamo sakriti i tih 5—6 su zatim zaklani.\nZa nekoliko časova počeli su zaklane iznositi iz crkve, jedan, drugi, treći i tako redom. Ne znam više koliko ih je bilo. Ja sam ostao ležati. Već su došli i do mene. Idu od jednog do drugog tuku ih nožem. Jedan stane meni na kičmu i tuče sve oko mene nožem, jednog za drugim, ovako ... (pokazuje rukom). Dođe red na mene, udari me cokulom u glavu i reče: To je sve gotovo! Kad dođe malo dalje i vidi jednog živog. »Eto, nemojte mene ljudi, ja sam živ. Nemojte mene, ja nisam nikome ništa kriv«. »Dobro« rekoše ustaše — »Diži se!« On im reče: »Pa nemojte mene zaklati. Ja nisam kriv, evo već su svi ljudi ovdje poklani. Nema više čovjeka, koji nije ubijen.« Ja sam malo okrenuo glavu, koliko sam mogao i vidim tog čovjeka kako stoji, a ima duge brkove. On ih je i dalje molio da ga ne zakolju. Ustaše ga pitaju koga sve ima, a on im odgovara da ima jednu sestru od 18 godina, a drugu od 22 godine. »Hoćeš li meni dati onu sestru od 18 godina«, a drugi ga opet pita: »Hoćeš meni dati onu od 22 godine?« Kad sam ja opet malo digao glavu, vidio sam kako ga jedan ustaša drži za jednu ruku, a drugi za drugu ruku. Jedan ga pali svijećom i vidim — gore mu brkovi. Onda su počeli živome paliti oči. To su bile neizdržive muke, mislim najveće muke na svijetu. Kad su mu spalili jedno oko i počeli paliti drugo, čovjek zaviče, a jedan ga ustaša tuče kundakom u kičmu. »Jao!« vikao je čovjek. Oni su mu i dalje palili drugo oko, a zatim ga oborili na zemlju i smrvili mu glavu. Udarili su ga nožem u rebra i svega ga izboli. Kada su mu mrvili glavu, dijelovi lubanje prštili su mu na sve strane i padali po meni.\nVeć je kamion po peti puta dolazio po ove ljude. Ustaše su ih iznosili van crkve. Mene su primili jedan za ruke, a jedan za noge i nosili me van. Ništa nisam govorio. Mene su bacili na kamion, na kojemu su poklani ljudi poslagani u tri hrpe, svi potrbuške. Kada su mene bacili na treću hrpu, ona se nagnula i svalila se. Ja sam udario glavom o daske. Pošto je ovaj kamion bio pretrpan bacili su me na drugi kamion. Jedan me primio za noge i vukao me van, tako da sam si sva leđa izgrebao, a kad me je izvukao, udario me glavom o kamen da mi je lubanja puknula. Bacili su me na drugi kamion, gdje je već bilo lešina, a zatim na mene još bacili 4—5 zaklanih ljudi. Jedan od zaklanih pao je na mene tako da mi je njegov prerezani grkljan došao upravo na usta. Bilo mi je jako neugodno, jer me je svega zalila krv. Krv mi je tekla u oči, u usta i niz cijelo tijelo. Jedan ustaša kaže »Je li mrtav?« »Mrtav je« odgovorio je drugi. Pregledali su crkvu, nije li još netko ostao. Nisu znali, za onu trojicu koja su se sakrila u oltaru. Kako sam kasnije čuo ova trojica ostala su u crkvi dva dana, treću noć popeli su se na toranj i tražili od ljudi vode. Ustaše su na njih pucali i svu trojicu pobili.\nNakon toga je krenuo kamion s poklanim ljudima, u kojem sam se i ja nalazio. One koji su pratili naš kamion, opomenuli su: »Pazite dobro je li tko živ ostao. Ako je koji gdje živ ostao, bolje se ne vraćajte u Glinu!«\n...Kamion je krenuo preko njive, a kad se zaustavio, već su ga dočekali ustaše »trajberi«, koji su počeli lešine izbacivati iz kamiona. Dotjerali su kamion tik uz jamu, da bi lakše u nju izbacivali ljude. Jedna je jama već bila prepuna. Mene su primili za noge i za glavu i bacili u jamu.\nBio sam zguren, četiri do pet su mi bacili preko nogu, jedna ženska je davala znakove života. Ajme, što sve nisu od nje radili. Silovali su je nad jamom, ona jauče i viče. »Odakle si ti?« upitali su je. »Ja sam učiteljica iz Bovića«. Onda su je udarili u glavu i ona padne u jamu. Kada, jedan kaže drugome: »Ajde, kaže, da nema zlatni prsten,« I jedan siđe, nađe na lijevoj ruci prsten i reče: »To će se dat prodati!«\nTamo nad jamom stajali su ustaše i tukli s čekićem i sjekirama. Dođe jedan kamion, pa drugi, pa treći, pa četvrti... Nisam mogao vidjeti koliko je jama dugačka, nego sam samo čuo jauk ljudi. Kada su te istrpali iz kamiona, dolaze drugi. Tu su tri jame, jedna do druge ... Jednu su natrpali punu, gdje nisam bio. Poda mnom je bilo oko 100 ljudi. Preko mene ležali su četiri do pet. Slušam ja: umirilo se sve. Ništa se ne čuje. Ja malo okrenem glavu i vidim nešto se miče i čujem gdje jedan ustaša govori: »Slušajte, ljudi, neće oni svi stati tu, treba njih prebaciti u drugu jamu i trebat ćemo ih složiti lijepo da ih što više stane«. Tu dva dođoše pa počeše odnositi. Dođe red i na one, koji su bačeni meni preko nogu. Bace jednog, drugog i trećeg, a jedan, koji je bio na donjem kraju, taj se micao. »Majku im ..., evo ih živih, pucaj u onaj ćošak«. Garili oni dva do tri puta i jedan mene pogodi u nogu. Udari me (svjedok pokazuje mjesto iznad koljena gdje je bio ranjen). Vidim ja, ide krv niz nogu. Ja malo pokušam mogu li micati prstima i vidim: dobro, nije prebijena kost!\nKada su bacili one s mene, primili su i mene za ruke da će me baciti na drugi kraj. Tada su vidjeli, da imam debelu ličku majicu. »Ovaj ima dobru haljinicu, ovo treba svući s njega«. Uhvatili su me za ruke i svukli majicu s mene. Ja sam prestao disati... Ali u meni je bila nada da ću odatle živ izaći. Umirim se a oni, izašli van.\nNiti se što čuje, nitko ne govori. Ja pogledam oko sebe i vidim nešto se miče. Ne znam što je, je li ustaša ili što. Počela je padati kišica. Vidim, netko se šulja. Pogledam bolje, ja pogledam — ide čovjek na nogama i rukama. Zgurio sam se. Dođe čovjek i pita me »Jesi li živ?« Neznam ništa tko je, pa se ne javljam. On se opet pruži dalje u jami. Kada za nekoliko minuta opet ide k meni. Pa ide rukama i nogama, dođe k meni i pita: »Jesi li živ?« »Jesam« ...\n... »Ja preko te žice, pa u kukuruz ... Onaj drugi nije okrenuo za mnom, okrenuo je u drugo selo. Njega je rodbina izdala, pa su ga treći dan ubili ustaše...«\n\n(»Suđenje Lisaku, Stepincu, Šalicu i družini, ustaško-križarskin zločincima i njihovim pomagačima«, Zagreb, 1946., str. 391—396.','',160,'Sremac','20040919111638','',0,0,0,1,0.990162023804,'79959080888361','20040919111638'); INSERT INTO cur VALUES (7582,0,'Славко_Кватерник','==ОДЛУКА о утврђивању злочина окупатора и њихових помагача==\n\nПрезиме и име: КВАТЕРНИК СЛАВКО
\nНародност: Хрват
\nЈединица, званични положај и чин: доглавник, маршал и војсковођа хрватских оружаних снага, министар домобранства итд.
\n\n===ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА===\nБезбројне жртве усташко-домобранског терора кроз цијелу 1941 и 1942 годину. напосе 171 жртва Срба из села Доње Бачуге, Хрватице и Лушћана, чији се попис у посебном списку прилаже овој одлуци.\n\n===КРАТАК ОПИС И КВАЛИФИКАЦИЈА ЗЛОЧИНА===\n- Систематски терор. - Убиства и покољи. - Интернирање грађана и мучење у логорима грађанских лица. - Пљачка. - Палежи. (итд.)\nЗа вријеме НДХ као члан Павелићеве владе наређивао масовне покоље Срба и Жидова као и свих слободољубивих [[Хрвати|Хрвата]]. Организовао усташке-домобранске казнене експедиције, које су вршиле покоље, интернације, пљачке, палеже и мучења грађанских лица. \n\n===ПОЈЕДИНОСТИ О ЗЛОЧИНУ===\n(Злочинац, место, време, начин и средство извршења, жртве, штете):\nКватерник Славко, после Павелића, најкрупнија усташка фигура, одиграо је у злочиначком и квислиншком Павелићевом режиму у тзв. [[НДХ]] једну од највећих улога. Он је водећа личност усташког покрета у земљи и у емиграцији још за вријеме старе Југославије. Као такав скупио је око себе криминалце и бандите, организирајући терористичке групе у земљи, помоћу којих је већ у то вријеме извршио многобројне злочине.\n\nКао заменик Павелићев, док се још сам Павелић налазио у иностранству прогласио је Кватерник у [[Загреб]]у дана 10. IV. 1941 год. \"Независну Државу Хрватску\", објављујући, да је с тим даном преузео заповједништво цијелокупне оружане снаге и цијелокупног саобраћаја Хрватске државе (жељезнице, цесте, ријеке, обале, пошту, телеграф, телефон, све радио-постројбе итд.).\nОдмах по проглашењу НДХ сконцентрисана је у рукама Кватерника Славка сва власт у држави. Он организира државно воћство, које до доласка Павелићевог управља земљом. Првих дана издаје суверено све одредбе и наредбе. (Види дневне службене новине). Издаје проглас о доласку Павелића у [[Загреб]]. Постаје \"[[доглавник]]\" и замјеник \"[[поглавник]]а\", маршал, војсковођа и заповједник цијелокупне оружане снаге као и министар домобранства. Павелић га именује 15. IV. 1941 усташким крилником (генералом). Већ је истакнуто, да је орденом жељезног тролиста добио наслов \"витеза\". \n\nЗлочинац Кватерник Славко у Независној Држави Хрватској држи небројене говоре пригодом разних усташких свечаности у којима хвали и уздиже усташки режим. Организира тзв. добровољачке пукове и легије, које шаље на источни фронт у борбу против [[Руси|Руса]]. Дана 16. VII. 1941. лично испраћа на један врло помпезан начин \"добровољце\" на источно бојиште из [[Вараждин]]а. и држи им ватрени говор (Види [[Хрватски Народ]] од 17. VII. 1941. бр. 153 стр. 1 и 2).\n\nУ тим безбројним, непрекидним и временски неограниченим операцијама, није се само ограничио на борачке јединице партизанског покрета, већ је по примјеру талијанског генерала Роате изашиљао казнене експедиције кроз Босну, Херцеговину, Далмацију, Лику, Кордун, Банију и друге крајеве те масовно клао мирно становништво, палећи и уништавајући читава села и крајеве. [[Домобрани|Домобранске]] казнене експедиције заједно са усташама вршиле су разна насиља и звјерства, пљачке и уништавања имовине српског народа на свом путу. Нарочито тежак случај, између многих других, који се примјера ради наводи, представља казнена експедиција пуковника Ивана Мрака, родом из [[Бјеловар]]а на подручју [[Банија|Баније]], нарочито у срезовима [[Глина|Глине]] и [[Петриња|Петриње]] те око мјеста Краљевчана, затим на [[Кордун]]у у прољећу и љету 1942. а захватила је у свом злочиначком дјеловању и један дио [[Босанска крајина|Босанске крајине]]. Куд год је злогласна Мракова [[пуковнија]] пролазила, уништавала је немилице све до чега је дошла, како становништво (мушкарце, жене и дјецу), тако и сва економска добра, почам од кућа и господарских зграда па до најнезнатнијег предмета, који може човјеку корисно да послужи. Читави крајеви, које је Мрак тако [[вандалиyам|вандалски]] порушио и у црно завио. памтиће за сва времена ова крволочна убијања и разарања.\n\nЗа све злочине, које су извршиле домобранске јединице по разним крајевима наше земље, сноси пуну одговорност Кватерник Славко као војсковођа и министар хрватског домобранства, који је својим повјерљивим наредбама све те злочине организовао и наредио њихово извршење.\nКватерник Славко издао је брошуру \"Одгој и значај хрватског домобрана\". У појединим главама књиге окомио се са разних гледишта на марксизам, на узроке Шпањолског грађанског рата, хвалећи [[национал-социализам]] и проричући му највећу будућност. Разумије се само по себи, да није поштедио ни [[Јевреји|Жидове]], да се и не говори о [[Срби|српском народу]] против кога је на сваком кораку изливао своју мржњу и бијес, настојећи да се створи што дубљи јаз између [[Хрвати|Хрвата]] и Срба.\nКватерник Славко био је и члан [[Хрватски Сабор|Хрватског Сабора]] и то један од његових најистакнутијих чланова. \n\nЗа вријеме, док је Кватерник Славко био један од основних стубова Павелићеве владе, провођена је у читавој Независној Држави Хрватској злочиначка и крволочна политика, која је поставила себи за циљ, да под сваку цијену и на нарочито окрутан и зверски начин истријеби око 2,000.000 старосједилачког српског становништва и неколико десетина хиљада Јевреја такођер од давнине настањених на територију тзв. НДХ. Систематско уништавање тих двају народа обухватило је такве размјере, који су превазишли и [[Адолф Хитлер|Хитлерову]] праксу убијања и уништавања европских народа у ма ком дијелу Европе. Један дио српског народа успио је спасити се бјегством преко границе у [[Србија|Србију]], а други дио одбранио се сам оружаним устанком. Па ипак је побијено око пола милиона Срба, понајвише стараца, жена и дјеце и скоро 30.000 Јевреја. Имовина невиних жртава усташког терора конфискована је у корист НДХ., а добрим дијелом, нарочито покретности, опљачкана по усташама без икаковог реда и подијељена међу високе усташке функционере, међу које је спадао и Кватерник.\n\nМасовном уништавању Срба и Жидова, а после и свих слободољубивих Хрвата, служили су бројни усташки концентрациони логори, који су основани по узору на нацистичке логоре, између којих се издиже [[логор Јасеновац|Јасеновац]]. За сва усташка звјерства и злочинства одговоран је и Кватерник Славко, који је био усташки [[крилник ]](генерал), који је лично прописао наредбу о постављању и организацији хрватског усташког надзорног стожера (Види [[ Вјесник]] бр. 1 од 12. IV. 1941.), па је у вези стим, не само у злочиначким акцијама домобранских јединица него и у домену језиве и звјерске дјелатности усташких формација и припадника усташког покрета уопће, одиграо водећу улогу.\nКонкретно је утврђено, када су у мјесецу јулу 1941 отпочела масовна клања српског народа по [[Усташе|усташама]] и домобранима, Славко Кватерник обилази усташке постројбе, које су вршиле акције и похвалама подстрекава зликовце, да кољу невини народ. У мјесецу српњу 1941 посјетио је усташе, који су вршили масовна убијања од 24 српња 1941 и даље кроз четири дана у селима [[Доња Бачуга]], [[Храстовица]] и [[Лушћани]]. Тих дана усташе су побили из споменутих села 171 човјека, које су претходно тукли кундацима, боли бајонетама у трбух, тако, да им је дроб испадао, а затим их у групама од по 20 до 30 људи одводили до јама више опћине у Грабовцу и пострељали их с леђа.\n
\nРади свега тога ова комисија утврђује Кватерника Славка као тешког ратног злочинца, који треба да буде суђен у земљи гдје је злочинства и починио.
\n\nПредсједник комисије: Штековић с. р.
\n\n===ДОКАЗИ===\n*1. Извештај Вернера о дјеловање групе М.Г. од 17 III 1942 г.\n*2. Одликовања (види одредбу бр. 2. од 11 II 1942 и Оч. бр. 61/42)\n*3. Разни говори и пригодне манифестације:\n*4. Три фотографије Кватерника Славка у разним пригодама.\n*5. Славко Кватерник: \"Одгој и значај хрватског домобрана\".\n*6. Примјерак војног шематизма домобранских јединица у борби против НОВ кроз 1941-1944 годину.\n*7. Искази сведока: Петровић Љубе, Полинац Које, Вјекић Стевана и Анише Штековић у записнику од 30 XI 1944. Дрљан Ђура у записницима од 4 и 28 XII 1944. Облаковић Ђура у записник од 6 XII 1944; Јекић Ане у записнику од 19 XII. 1944; Шајновић Ђуре у записнику од 20 XII 1944; Мословара Миље у записнику од 25 XII 1944 и Мађарец Лаже у записнику од 20 XII 1944 г.
\nУ Београду фебруара 1945 г.
\n\n
\n*литература: Одлука Државне Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Фбр. 2621/III
','',160,'Sremac','20040919133036','',0,0,0,0,0.188524877275,'79959080866963','20050313173029'); INSERT INTO cur VALUES (7583,0,'Slavko_Kvaternik','==ODLUKA o utvrđivanju zločina okupatora i njihovih pomagača==\n\nPrezime i ime: KVATERNIK SLAVKO
\nNarodnost: Hrvat
\nJedinica, zvanični položaj i čin: doglavnik, maršal i vojskovođa hrvatskih oružanih snaga, ministar domobranstva itd.
\n\n===ŽRTVE ZLOČINA===\nBezbrojne žrtve ustaško-domobranskog terora kroz cijelu 1941 i 1942 godinu. napose 171 žrtva Srba iz sela Donje Bačuge, Hrvatice i Lušćana, čiji se popis u posebnom spisku prilaže ovoj odluci.\n\n===KRATAK OPIS I KVALIFIKACIJA ZLOČINA===\n- Sistematski teror. - Ubistva i pokolji. - Interniranje građana i mučenje u logorima građanskih lica. - Pljačka. - Paleži. (itd.)\nZa vrijeme NDH kao član Pavelićeve vlade naređivao masovne pokolje Srba i Židova kao i svih slobodoljubivih Hrvata. Organizovao ustaške-domobranske kaznene ekspedicije, koje su vršile pokolje, internacije, pljačke, paleže i mučenja građanskih lica. \n\n===POJEDINOSTI O ZLOČINU===\n(Zločinac, mesto, vreme, način i sredstvo izvršenja, žrtve, štete):\nKvaternik Slavko, posle Pavelića, najkrupnija ustaška figura, odigrao je u zločinačkom i kvislinškom Pavelićevom režimu u tzv. NDH jednu od najvećih uloga. On je vodeća ličnost ustaškog pokreta u zemlji i u emigraciji još za vrijeme stare Jugoslavije. Kao takav skupio je oko sebe kriminalce i bandite, organizirajući terorističke grupe u zemlji, pomoću kojih je već u to vrijeme izvršio mnogobrojne zločine.\n\nKao zamenik Pavelićev, dok se još sam Pavelić nalazio u inostranstvu proglasio je Kvaternik u Zagrebu dana 10. IV. 1941 god. \"Nezavisnu Državu Hrvatsku\", objavljujući, da je s tim danom preuzeo zapovjedništvo cijelokupne oružane snage i cijelokupnog saobraćaja Hrvatske države (željeznice, ceste, rijeke, obale, poštu, telegraf, telefon, sve radio-postrojbe itd.).\nOdmah po proglašenju NDH skoncentrisana je u rukama Kvaternika Slavka sva vlast u državi. On organizira državno voćstvo, koje do dolaska Pavelićevog upravlja zemljom. Prvih dana izdaje suvereno sve odredbe i naredbe. (Vidi dnevne službene novine). Izdaje proglas o dolasku Pavelića u Zagreb. Postaje \"doglavnik\" i zamjenik \"poglavnika\", maršal, vojskovođa i zapovjednik cijelokupne oružane snage kao i ministar domobranstva. Pavelić ga imenuje 15. IV. 1941 ustaškim krilnikom (generalom). Već je istaknuto, da je ordenom željeznog trolista dobio naslov \"viteza\". \n\nZločinac Kvaternik Slavko u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj drži nebrojene govore prigodom raznih ustaških svečanosti u kojima hvali i uzdiže ustaški režim. Organizira tzv. dobrovoljačke pukove i legije, koje šalje na istočni front u borbu protiv Rusa. Dana 16. VII. 1941. lično ispraća na jedan vrlo pompezan način \"dobrovoljce\" na istočno bojište iz Varaždina. i drži im vatreni govor (Vidi Hrvatski Narod od 17. VII. 1941. br. 153 str. 1 i 2).\n\nU tim bezbrojnim, neprekidnim i vremenski neograničenim operacijama, nije se samo ograničio na boračke jedinice partizanskog pokreta, već je po primjeru talijanskog generala Roate izašiljao kaznene ekspedicije kroz Bosnu, Hercegovinu, Dalmaciju, Liku, Kordun, Baniju i druge krajeve te masovno klao mirno stanovništvo, paleći i uništavajući čitava sela i krajeve. Domobranske kaznene ekspedicije zajedno sa ustašama vršile su razna nasilja i zvjerstva, pljačke i uništavanja imovine srpskog naroda na svom putu. Naročito težak slučaj, između mnogih drugih, koji se primjera radi navodi, predstavlja kaznena ekspedicija pukovnika Ivana Mraka, rodom iz Bjelovara na području Banije, naročito u srezovima Gline i Petrinje te oko mjesta Kraljevčana, zatim na Kordunu u proljeću i ljetu 1942. a zahvatila je u svom zločinačkom djelovanju i jedan dio Bosanske krajine. Kud god je zloglasna Mrakova pukovnija prolazila, uništavala je nemilice sve do čega je došla, kako stanovništvo (muškarce, žene i djecu), tako i sva ekonomska dobra, počam od kuća i gospodarskih zgrada pa do najneznatnijeg predmeta, koji može čovjeku korisno da posluži. Čitavi krajevi, koje je Mrak tako vandalski porušio i u crno zavio. pamtiće za sva vremena ova krvoločna ubijanja i razaranja.\n\nZa sve zločine, koje su izvršile domobranske jedinice po raznim krajevima naše zemlje, snosi punu odgovornost Kvaternik Slavko kao vojskovođa i ministar hrvatskog domobranstva, koji je svojim povjerljivim naredbama sve te zločine organizovao i naredio njihovo izvršenje.\nKvaternik Slavko izdao je brošuru \"Odgoj i značaj hrvatskog domobrana\". U pojedinim glavama knjige okomio se sa raznih gledišta na marksizam, na uzroke Španjolskog građanskog rata, hvaleći nacional-socializam i proričući mu najveću budućnost. Razumije se samo po sebi, da nije poštedio ni Židove, da se i ne govori o srpskom narodu protiv koga je na svakom koraku izlivao svoju mržnju i bijes, nastojeći da se stvori što dublji jaz između Hrvata i Srba.\nKvaternik Slavko bio je i član Hrvatskog Sabora i to jedan od njegovih najistaknutijih članova. \nZa vrijeme, dok je Kvaternik Slavko bio jedan od osnovnih stubova Pavelićeve vlade, provođena je u čitavoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj zločinačka i krvoločna politika, koja je postavila sebi za cilj, da pod svaku cijenu i na naročito okrutan i zverski način istrijebi oko 2,000.000 starosjedilačkog srpskog stanovništva i nekoliko desetina hiljada Jevreja također od davnine nastanjenih na teritoriju tzv. NDH. Sistematsko uništavanje tih dvaju naroda obuhvatilo je takve razmjere, koji su prevazišli i Hitlerovu praksu ubijanja i uništavanja evropskih naroda u ma kom dijelu Evrope. Jedan dio srpskog naroda uspio je spasiti se bjegstvom preko granice u Srbiju, a drugi dio odbranio se sam oružanim ustankom. Pa ipak je pobijeno oko pola miliona Srba, ponajviše staraca, žena i djece i skoro 30.000 Jevreja. Imovina nevinih žrtava ustaškog terora konfiskovana je u korist NDH., a dobrim dijelom, naročito pokretnosti, opljačkana po ustašama bez ikakovog reda i podijeljena među visoke ustaške funkcionere, među koje je spadao i Kvaternik.\n\nMasovnom uništavanju Srba i Židova, a posle i svih slobodoljubivih Hrvata, služili su brojni ustaški koncentracioni logori, koji su osnovani po uzoru na nacističke logore, između kojih se izdiže Jasenovac. Za sva ustaška zvjerstva i zločinstva odgovoran je i Kvaternik Slavko, koji je bio ustaški krilnik (general), koji je lično propisao naredbu o postavljanju i organizaciji hrvatskog ustaškog nadzornog stožera (Vidi Vjesnik br. l od 12. IV. 1941.), pa je u vezi stim, ne samo u zločinačkim akcijama domobranskih jedinica nego i u domenu jezive i zvjerske djelatnosti ustaških formacija i pripadnika ustaškog pokreta uopće, odigrao vodeću ulogu.\nKonkretno je utvrđeno, kada su u mjesecu julu 1941 otpočela masovna klanja srpskog naroda po ustašama i domobranima, Slavko Kvaternik obilazi ustaške postrojbe, koje su vršile akcije i pohvalama podstrekava zlikovce, da kolju nevini narod. U mjesecu srpnju 1941 posjetio je ustaše, koji su vršili masovna ubijanja od 24 srpnja 1941 i dalje kroz četiri dana u selima Donja Bačuga, Hrastovica i Lušćani. Tih dana ustaše su pobili iz spomenutih sela 171 čovjeka, koje su prethodno tukli kundacima, boli bajonetama u trbuh, tako, da im je drob ispadao, a zatim ih u grupama od po 20 do 30 ljudi odvodili do jama više općine u Grabovcu i postreljali ih s leđa.
\n\nRadi svega toga ova komisija utvrđuje Kvaternika Slavka kao teškog ratnog zločinca, koji treba da bude suđen u zemlji gdje je zločinstva i počinio.
\n\nPredsjednik komisije: Šteković s. r.
\n\n===DOKAZI===\n*1. Izveštaj Vernera o djelovanje grupe M.G. od 17 III 1942 g.\n*2. Odlikovanja (vidi odredbu br. 2. od 11 II 1942 i Oč. br. 61/42)\n*3. Razni govori i prigodne manifestacije:\n*4. Tri fotografije Kvaternika Slavka u raznim prigodama.\n*5. Slavko Kvaternik: \"Odgoj i značaj hrvatskog domobrana\".\n*6. Primjerak vojnog šematizma domobranskih jedinica u borbi protiv NOV kroz 1941-1944 godinu.\n*7. Iskazi svedoka: Petrović Ljube, Polinac Koje, Vjekić Stevana i Aniše Šteković u zapisniku od 30 XI 1944. Drljan Đura u zapisnicima od 4 i 28 XII 1944. Oblaković Đura u zapisnik od 6 XII 1944; Jekić Ane u zapisniku od 19 XII. 1944; Šajnović Đure u zapisniku od 20 XII 1944; Moslovara Milje u zapisniku od 25 XII 1944 i Mađarec Laže u zapisniku od 20 XII 1944 g.
\nU Beogradu februara 1945 g.
\n\n
\n*literatura: Odluka Dravne Komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača Fbr. 2621/III.','',160,'Sremac','20040919132744','',0,0,0,1,0.92255698234,'79959080867255','20040919132744'); INSERT INTO cur VALUES (7584,0,'Филмски_Жанрови','*[[Акција]]\n*[[Драма]]\n*[[Комедија]]\n*[[Трилер]]\n*[[Мјузикл]]','',17,'Bonzo','20050303155440','',0,0,0,0,0.57383281578,'79949696844559','20050303155440'); INSERT INTO cur VALUES (7585,0,'Покрајински_избори_2004','[[Слика:Vojvodinaizboricyrrillic2004.jpg]]\n[[19. август|19. августа]] [[2004]]. је председник Парламента [[Војводина|АПВ]] [[Ненад Чанак]] расписао редовне изборе за посланике у Парламент АПВ за [[19. септембар]] [[2004]]. Они се одржавају према новоусвојеном закону који одређује да се избори спроводе по комбинованом систему гласања. 60 посланика се у скупштину бира према пропорционалном једнокружном систему, према којем је Војводина једна изборна јединица. У овом систему се гласа за листу кандидата коју предлаже странка, коалиција или група грађана. Других 60 посланика се бира по већинском двокружном систему, према којем је Војводина подељена на 60 изборних јединица тако да свака општина даје најмање по једног посланика, док неке велике, као што је [[Нови Сад]], дају више (од 2 до 7). У овом случају се гласа за кандидата у изборној јединици који може победити у првом кругу ако освоји 50%+1 глас од броја изашлих, а ако то није случај, у други круг иду два најбоље пласирана кандидата, од којих побеђује онај са више гласова. Цензус за странке је 5% гласова, а за странке националних мањина је мањи, зависно од излазности, а најмање онолико процената гласова колико је потребно да добију једног посланика. Обавеза странака, коалиција и група грађана је да на листама за посланике буде најмање 30 % жена.\n\n\'\'\'Први круг\'\'\' избора је спроведен [[19. септембар|19. септембра]] [[2004]]. у исто време када и избори за градоначелника и скупштине града [[Нови Сад|Новог Сада]], када су одржани и локални избори на територији целе републике [[Србија|Србије]] (без АП Косова и Метохије). Према извештајима Покрајинске изборне комисије (ПИК), сва бирачка места у [[Војводина|Војводини]] су отворена у 7 и затворена у 20 сати и избори су прошли без већих кршења изборног процеса. Према резултатима које је саопштила ПИК, излазност на изборе је била мала и износила је 38,57 %.\n\n\'\'\'Други круг\'\'\' избора ће бити одржан [[3. октобар|3. октобра]] [[2004]]., када ће се знати и страначки састав других 60 посланика.\n\n==Учесници избора==\n===Листе за пропорционални систем===\n\n# [[Демократска странка]] [ДС] – [[Борис Тадић]]
\n# [[Савез војвођанских Мађара]] (Vajdasági Magyar Szövetség) [СВМ (VMSZ)] – Kasza József ([[Јожеф Каса]])
\n# [[Српска радикална странка]] [СРС] – [[Томислав Николић]]
\n# „Заједно за Војводину” – [[Ненад Чанак]] (Војвођанска унија – Војводина мој дом [ВУ], [[Лига социјалдемократа Војводине]] [ЛСВ], Демократска Војводина [ДВ], Унија социјалиста Војводине [УСВ], Војвођански покрет [ВП], [[Грађански савез Србије]] [ГСС], Социјалдемократска унија [СДУ])
\n# [[Г17 Плус]] [Г17+] – [[Мирољуб Лабус]]
\n# [[Социјалистичка партија Србије]] [СПС] – [[Душан Бајатовић]]
\n# [[Демократска странка Србије]] [ДСС] – [[Војислав Коштуница]]
\n# „Чисте руке Војводине” – [[Миодраг Исаков]] и [[Вук Драшковић]] ([[Реформисти Војводине]] [РВ], [[Српски покрет обнове]] [СПО], Опор)
\n# [[Политички покрет „Снага Србије”]] [ПСС] – [[Богољуб Карић]]
\n# [[Нова Србија]] [НС] – [[Велимир Илић]]
\n\n===Странке за већински систем===\n(\'\'Због великог броја странака у I кругу избора, овде су наведене само странке које имају једног од два кандидата у свакој изборној јединици који улазе у други круг\'\')\n\n# Демократска странка [ДС]
\n# Демократска странка Србије [ДСС]
\n# Демократска странка војвођанских Мађара (Vajdasági Magyar Demokrata Párt) [ДСВМ (VMDP)]
\n# Демократски савез Хрвата Војводине [ДСХВ]
\n# Г17 Плус [Г17+]
\n# Група грађана „Др Јакоб”
\n# Група грађана „Ми можемо, ми хоћемо”
\n# Група грађана „Само најбоље за [[Инђија|Инђију]]”
\n# Група грађана „За општину [[Бачки Петровац]]”
\n# Група грађана „Знањем и срцем за успешну општину”
\n# Коалиција „[[Суботица]] – Наш град”
\n# Коалиција „Заједно за Војводину”
\n# Коалиција „Здрава Србија – Покрет за [[Шид]]”
\n# Коалиција Демократска странка, Лига социјалдемократа Војводине, Српски покрет обнове, Савез војвођанских Мађара, Нова Србија
\n# Коалиција Савез војвођанских Мађара и Демократска странка
\n# Политички покрет „Снага Србије” [ПСС]
\n# Реформисти Војводине – општински одбор [[Нови Бечеј]] [РВ-НБ]
\n# Реформисти Војводине социјалдемократска партија [РВСДП]
\n# Савез војвођанских Мађара (Vajdasági Magyar Szövetség) [СВМ (VMSZ)]
\n# Социјалистичка партија Србије [СПС]
\n# Српска радикална странка [СРС]
\n\n==Резултати избора==\n===Излазност бирача===\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\'\'Круг\'\'\n|\'\'Уписаних бирача\'\'\n|\'\'Изашлих бирача\'\'\n|\'\'%\'\'\n|-\n|\'\'\'I\'\'\'\n|1 659 177\n|639 604\n|38.57 %\n|-\n|\'\'\'II\'\'\'\n|\n|\n|\n|}\n\n\n===Резултати странака у пропорционалном једнокружном систему===\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\'\'Редни број\'\'\n|\'\'Листа\'\'\n|\'\'Број освојених гласова\'\'\n|\'\'%\'\'\n|\'\'Број освојених мандата\'\'\n|-\n|1.\n|Демократска странка\n|137 797\n|21.54%\n|15\n|-\n|2.\n|Савез војвођанских Мађара\n|54 380\n|8.50 %\n|6\n|-\n|3.\n|Српска радикална странка\n|187 666\n|29.34 %\n|21\n|-\n|4.\n|„Заједно за Војводину”\n|60 389\n|9.44 %\n|6\n|-\n|5.\n|Г17+\n|30 985\n|4.84 %\n|0\n|-\n|6.\n|Социјалистичка партија Србије\n|37 111\n|5.80 %\n|4\n|-\n|7.\n|Демократска странка Србије\n|43 077\n|6.74 %\n|4\n|-\n|8.\n|„Чисте руке Војводине”\n|14 666\n|2.29 %\n|0\n|-\n|9.\n|Политички покрет „Снага Србије”\n|42 813\n|6.69 %\n|4\n|-\n|10.\n|Нова Србија\n|8 783\n|1.37%\n|0\n|}\n\n\n===Резултати странака у већинском двокружном систему===\n\'\'\'У изборној јединици Суботица 4 се избори понављају због неправилности\'\'\'\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\'\'Број\'\'\n|\'\'Странка, коалиција или ГГ\'\'\n|\'\'Број освојених мандата\'\'\n|\'\'Општине\'\'\n|-\n|1.\n|Демократска странка\n|21\n|[[Алибунар]], [[Бач]], [[Вршац]], [[Зрењанин]] 1, [[Ириг]], [[Кикинда]] 2, [[Ковачица]], [[Нова Црња]], [[Нови Сад]] 2 3 4 5 и 6, [[Опово]], [[Панчево]] 1 2 и 3, [[Пећинци]], [[Сомбор]] 2, [[Србобран]], [[Тител]]\n|-\n|2.\n|Демократска странка Србије\n|3\n|[[Бела Црква]], [[Беочин]], [[Сомбор]] 1\n|-\n|3.\n|Демократска странка војвођанских Мађара\n|1\n|[[Суботица]] 1\n|-\n|4.\n|Демократски савез Хрвата Војводине\n|0\n|–\n|-\n|5.\n|Г17+\n|2\n|[[Сента]], [[Сремски Краловци]]\n|-\n|6.\n|ГГ „Др Јакоб”\n|0\n|–\n|-\n|7.\n|ГГ „Ми можемо, ми хоћемо”\n|1\n|[[Пландиште]]\n|-\n|8.\n|ГГ „Само најбоље за [[Инђија|Инђију]]”\n|1\n|[[Инђија]]\n|-\n|9.\n|ГГ „За општину [[Бачки Петровац]]”\n|1\n|[[Бачки Петровац]]\n|-\n|10.\n|ГГ „Знањем и срцем за успешну општину”\n|1\n|[[Ада]]\n|-\n|11.\n|Коалиција ДС – ЛСВ – СПО – СВМ – НС \n|0\n|–\n|-\n|12.\n|Коалиција ДС – СВМ\n|0\n|–\n|-\n|13.\n|Коалиција „[[Суботица]] – наш град”\n|1\n|[[Суботица]] 2\n|-\n|14.\n|Коалиција „Заједно за Војводину”\n|1\n|[[Зрењанин]] 2\n|-\n|15.\n|Коалиција „Здрава Србија – Покрет за [[Шид]]”\n|0\n|–\n|-\n|16.\n|Политички покрет „Снага Србије”\n|3\n|[[Ковин]], [[Нови Кнежевац]], [[Чока]]\n|-\n|17.\n|Реформисти Војводине – о.о. [[Нови Бечеј]]\n|1\n|[[Нови Бечеј]]\n|-\n|18.\n|Реформисти Војводине\n|1\n|[[Кањижа]]\n|-\n|19.\n|Савез војвођанских Мађара\n|4\n|[[Бачка Топола]], [[Бечеј]], [[Суботица]] 3, [[Мали Иђош]]\n|-\n|20.\n|Социјалистичка партија Србије\n|3\n|[[Апатин]], [[Житиште]], [[Оџаци]]\n|-\n|21.\n|Српска радикална странка\n|13\n|[[Бачка Паланка]], [[Врбас]], [[Жабаљ]], [[Зрењанин]] 3, [[Кикинда]] 1, [[Кула]], [[Нови Сад]] 1 и 7, [[Рума]], [[Сремска Митровица]], [[Стара Пазова]], [[Темерин]], [[Шид]]\n|-\n|}\n\n\n===Састав покрајинског парламента===\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\"\n|\'\'Странка, коалиција или ГГ\'\'\n|\'\'Број мандата\'\'\n|\'\'Посланици\'\'\n|-\n|Демократска странка\n|36\n|Андрејић Петар, Арсић Драган, Богуновић Томислав, Боршош Чила (Borsos Csila), Ћирковић Томислав, Добранић Саво, Добросављевић Мирко, Дунђерски Милан, Елезовић Душан, Гагић Милош, Грубанов Мирослав, Илић Миленко, Јеминовић Зоран, Јевтић Јелена, Јокић Зденка, Кесејић Стеван, Којић Синиша, Лукић проф др Светлана, Мајорски Јан (Ján Majorský), Максић Миодраг, Мићић Милан, Момиров Златимир, Муценски Ђура, Нинковић Радован, Новаковић Борислав, Пајтић др Бојан, Петровић др Драгослав, Поповић Душан, Руње Дујо, Селеши Ђерђи (Szölesy Györgyi), Шајин Дарија, Туркоане Кузман (Kuzman Turcoane), Васић Горан, Виг Александар, Вуковић Владимир, Злох Мартин (Martin Zloch)\n|-\n|Српска радикална странка\n|34\n|Ароксалаши Тибор (Árokszálasy Tibor), Аврамов Мита, Бечић Игор, Блажић Бранислав, Бошков Вероника, Бозало Драган, Бркић Сузана, Добричинац Синиша, Ђурђевац Љиљана, Ђуричић Тихомир, Фабрик Весна, Гојковић Маја, Јовановић Младен, Кишмартон Ото (Kismarton Ottó), Комазец Срђо, Копривица Младен, Косановић Перица, Латовљев Драгана, Макивић др Миленко, Михајлов Ђорђе, Миликовић Горан, Мирчић Милорад, Мировић Игор, Мрђа Рајко, Николић Душко, Николић Срђан, Петаковић Данијел, Поповић др Милијан, Проданов Слађана, Сантовац Саша, Шајиновић Спасоје, Шијан Душан, Тајдић Горан, Тинтор Стојан\n|-\n|Савез војвођанских Мађара\n|10\n|Буњик Золтан (Bunyík Zoltán), Буш Ото (Bus Ottó), Сомбати мр Золтан (Szombáti Zoltán), Такач Марта (Takács Márta), Ласло Гизела (Lászlo Gizela), Пап Ерне (Pap Ernő), Егереши Шандор (Egeresy Sándor), Јакаб Тибор (Jakáb Tibor), Корхец др Тамаш (Korhec dr Tamáš), Халгато Шандор (Halgato Sándor)\n|-\n|Социјалистичка партија Србије\n|8\n|Бајатовић Душан, Белић др Бранислава, Богдановић Дорђе, Кузман Драган, Николић Александар, Смиљанић др Живорад, Васић Милена, Вучетић Жељко\n|-\n|Коалиција „Заједно за Војводину”\n|7\n|Ћанак Ненад, Јаковљев Душан, Курјачки мр Игор, Мишковиц Стеван, Озер др Ђерђ (György dr Ózer), Седларевић Маја, Ваш Тибор (Vás Tibor)\n|-\n|Демократска странка Србије\n|7\n|Алексић Милан, Божић мр Драган, Бубало др Предраг, Годомиров Мирко, Радусиновић др Велибор, Станчић Донка, Свирчевић Сава\n|-\n|Политички покрет „Снага Србије”\n|7\n|Агоштон Ференц (Ágoston Ferenc), Башић проф др Ђорђе, Циацек Јасминка, Ћировић Никола, Симић др Тихомир, Сујић Александра, Зорић Гордана\n|-\n|Реформисти Војводине\n|2\n|Ђукичин Аца, Тачи Бела (Tacsi Béla)\n|-\n|Г17 Плус\n|2\n|Беља-Балабан Јадранка, Шандор Јожеф (Sándor József)\n|-\n|ГГ „Ми хоћемо, ми можемо”\n|1\n|Селаковић Илија\n|-\n|ГГ „Знањем и срцем за успешну општину”\n|1\n|Мичиз Јозеф\n|-\n|ГГ „За општину Бачки Петровац”\n|1\n|Северињи Павел (Pavel Severini)\n|-\n|Демократска странка војвођанских Мађара\n|1\n|Ђула Ласло (Gyula Lászlo)\n|-\n|Коалиција „Суботица – наш град”\n|1\n|Бајић Мирко\n|}\n\n\n==Линкови==\n*[http://www.izboriapv2004.info/index.htm Покрајинска изборна комисија]\n\n[[en:Vojvodina Elections 2004]]\n[[hr:Vojvođanski pokrajinski izbori 2004]]','',49,'Zorba','20041006113429','',0,0,1,0,0.169161276505,'79958993886570','20050312141957'); INSERT INTO cur VALUES (7586,6,'Vojvodinaizboricyr2004.jpg','Заглавље ','Заглавље ',49,'Zorba','20040920145324','',0,0,0,1,0.543808452360154,'79959079854675','20040926231627'); INSERT INTO cur VALUES (7587,0,'Опадање_римске_уметничке_традиције','Пред нама је, бар у првим фазама, једноставна, популарна врста уметности која по многим цртама подсећа на сликовно приповедање с [[Трајан]]овог стуба. Иако популаран у време свог настанка, тај стил се у Риму почео све више употребљавати у званичним уметничким делима, тако да се рана [[хришћанска уметност]], првобитно усклађена с укусом нижих класа, разликовала од уметности друштвене елите више по свом квалитету него по својим тежњама. Нарочито су скоро све слике из катакомби морале бити дело простих занатлија, аматера и мазала који су свој посао обављали с више верског жара него стварног талента; али опадање укуса и технике може се видети и у уметности старих образованих класа. Пред нама је прекид у историјском току сличан оном из нашег времена када је [[импресионизам]] био напуштен и замењен експресионизмом; уметност Константиновог доба у поређењу с уметношћу раног царства изгледа исто онако сирова као Руоове слике у поређењу с Манеовим. Обе ове историјске промене настале су из промене у осећањима једног градског, космополитског друштва коме је [[капитализам]] подрио и последње остатке [[солидарност]]и и сада, мучен страхом од пропасти, почиње да се узда у помоћ натприродних сила. Такво друштво које живи у атмосфери непосредне опасности тежи да покаже веће интересовање за нову духовну садржину него за усавршавање старих облика. У касно [[римско доба]] та атмосфера није ништа мање видљива у паганској него у хришћанској уметности; једина разлика је била у томе што су дела намењена племенитим и имућним [[Римљани]]ма још увек била остварења правих уметника који вероватно нису били вољни да раде за убоге скупове хришћана. Чак и да нису имали ништа лично против хришћанских схватања и да су били спремни да раде за малу награду или бесплатно, они ипак не би били расположени да раде за хришћане који су од њих захтевали да се потпуно одрекну приказивања паганских божанстава — уступак који вероватно не би учинио ниједан уметник од угледа или положаја. Научници који пошто-пото желе да у најранијој хришћанској уметности открију метафизички поглед на свет средњег века тумаче све очигледне недостатке те уметности у поређењу с класичном уметношћу само као последицу свесног и намерног избора; држећи се Риглове теорије ,уметничке намере\' ([[Кунстwоллен]]) они на сваки неуспех способности имитативног изражавања гледају као на духовни добитак и знак прогреса. Кад год изгледа да један стил не може да реши неки проблем они полазе од принципа да треба испитати да ли је тај [[стил]] заиста имао за сврху решавање проблема о коме се ради. Тај принцип је несумњиво једна од најплоднијих идеја у доктрини ,уметничке намере; његова вредност, међутим, јесте вредност радне хипотезе и не би га требало примењивати ван одговарајућих граница; очигледно је бесмислено тумачити га тако да се пориче свака могућност јаза између уметникове намере и његових способности за њено извршење. Такав јаз је неоспорно постојао у раној хришћанској уметности. Оно што се у њој хвалило као намерно [[упрошћавање]], мајсторска концентрација или свесно идеализовање и појачавање стварнога, у суштини је често само неспособност и сиромаштво, само примитивно жврљање и беспомоћна неумешност да се природни облици прикажу правилно.\n\nРана хришћанска уметност савладала је ту неспособност и незграпност тек после Едукта о толеранцији када је постала званична уметност државе и двора, аристократских и образованих кругова. Тада она чак поново стиче — на пример, у [[апсида]]лном [[мозаик]]у Цркве [[св. Пуденциан]]а — нешто од оне исте калокагатије коју је, не много раније, у својој мржњи према класичном ослањању на чула одлучно одбацила. Учење да само душа може бити лепа, док тело, као и све друге материјалне ствари, мора бити ружно и одвратно, потиснуто је после признавања хришћанства бар за извесно време у позадину. [[Црква]], сада богата и снажна, приказује [[Христ]]а и његове ученике као величанствене и достојанствене особе, управо као да су истакнути Римљани, царски [[гувернер]]и или утицајни [[сенатор]]и. У односу на античка времена та уметност представља још мању новину него хришћанска уметност из прва три века. Њу треба пре обележити као прву од оних [[ренесанса]] које су се непрекидно јављале током целог средњег века и које од сада надаље постају стални мотив у историји европске уметности.\nТоком првих неколико векова хришћанске ере живот у Римском Царству је готово непромењен наставио да се креће истим привредним и друштвеним током и заснивао се на истим традицијама и установама као и раније. Пошто су облици својине, организација рада, извори образовања и методи учења остали практично неизмењени, било би необично да је дошло до неке нагле промене у владајућој концепцији [[уметност]]и. Може се рећи само то да је усмеравање живота у новом правцу подрило првобитно јединство облика античке културе, али ти облица су још увек остали једино расположиво изражајно средство којим се уметник морао служити ако је желео да буде схваћен. Ни хришћанска уметност није имала ништа друго на располагању и служила се тим облицима, као што се људи служе језиком, не зато што је желела да их сачува него само зато што су ,били при руци\'. Стари начини изражавања, како се често дешава с давно створеним облицима и установама, наџивели су дух који их је створио. Још дуго пошто је духовни садржај жавота постао хришћански, људи су се изражавали у облицима античке философије, поезије и уметности. Тако је у хришћанској култури од самог почетка постојало неслагање какво се не може наћи у старо-источним или грчко-римским културама у којима су облик и садржина настали и развијали се [[pari passu]] (истовремено); хришћански поглед на свет, с друге стране, састојао се делимично од новог, још увек недиференцираног психолошког става а делимично од мисаоних облика једне рафиниране, како интелектуално тако и естетски презреле културе.\n\nНови хришћански идеал живота у почетку није изменио спољне облике уметности, али је изменио њену друштвену функцију. У античком свету уметничко дело је имало првенствено естетски значај, док је за хришћане његов значај био сасвим друкчији. Први елеменат античког духовног наслеђа који се изгубио бола је независност културних облика. По средњовековном мишљењу религија не може толерисати уметност као нешто што има права да постоји ради себе и независно од вере ништа више него што може толерисати независну науку. Као средство црквеног васпитања уметност је вредела ваше него наука, бар тамо где је сврха била вршење утицаја на сто већи број људи. Већ је [[Страбон]] рекао: ,Pictura est quaedam litteratura illiterato\'(слика је књига неписмених), а [[Дуранд]]ово гесло је још увек ,Pictura et ornamenat in ecclesia sunt laicorum lectiones et scripturae\'(црквене слике и украси су књиге и списи световних људи). По мишљењу људи из раног средњег века, уметност би била сувишна када би свако био у стању да чита и прати апстрактни ток резоновања; на уметност се у прво време гледало само као на уступак неуким масама које тако лако потпадају под утицај чулних утисака. Она свакако није смела да пружа ,обично уживање за око\' као што каже [[св. Нил]]. У поређењу с античком уметношћу, поучни карактер је најтипичнија црта хришћанске уметности; [[Грци]] и [[Римљани]] су се прилично често служили уметношћу као пропагандним средством, али она за њих никада није била обично гласило доктрине. У том погледу путеви се разилазе од самог почетка.
\n\n----\n[[Каснокласична и ранохришћанска спиритуалност|назад]]
\n[[Дидактични карактер хришћанске уметности|напред]]
\n[[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]','',144,'Golija','20040920192443','',0,0,0,1,0.735437224496,'79959079807556','20040920194032'); INSERT INTO cur VALUES (7588,0,'Дидактични_карактер_хришћанске_уметности','Све до петог века и распадања Западног Царства на уметничким облицима не види се никаква коренита промена. Стари римски [[експресионизам]] сада се развија у стил ,трансценденталне изјаве\'. Ослобађање уметности од стварности сада је потпуно; доследно одбацивање сваке намере да се репродукује стварност иде тако далеко да то често подсећа на геометријску уметност ране Грчке. [[Композиција]] слике је поново подређена принципу декоративног распореда, који међутим више не изражава просто естетско својство ритма, већ неки виши план, неку хармонију сфера. Уметници се ваше не задовољавају чистом декоративношћу, подједнаким размаком између фигура, симетричним распоредом група, ритмичком равнотежом покрета, пријатним слагањем боја; такви принципи композиције имају уводну и подређену улогу у новом систему какав се коначно појављује у броду Цркве санта Мариа Мађоре. Овде се призори догађају у некој посебној средини без светлости и ваздуха, у простору без дубине, перспективе и атмосфере, с равним, безобличним фигурама које су без тежине и сенки. Потпуно је напуштен сваки покушај да се створи илузија доследне просторне целине; фигуре уопште не делују једна на другу и односи међу њима су чисто идеални. Оне постају далеко укоченије и беживотније, а истовремено и далеко достојанственије, продуховљеније, удаљеније од живота и од ове земље. Већина средстава помоћу којих се постижу ти ефекти, на првом месту смањење просторне дубине, равни и фронтални изглед фигура, економичност и једноставност цртежа, била су позната касно-римској и рано-хришћанској уметности; али сада се сва та средства сједињују и образују елементе једног нарочитог новог стила. Ови елементи су раније налажени одвојено, или су бар примењивани само ако је изгледало да их захтева нека одређена ситуација, и увек су били у отвореном и нерешеном сукобу с натуралистичким традицијама и осећањима; овде је, међутим, бекство од света у пуној мери остварено и све је хладна, крута, беживотна форма — мада надахнута врло снажним и врло неопходним животом који се остварује кроз смрт телесног Адама и буђење новог духовног човека. У свему томе одражавају се реци св. Павла: ,Ја живим, али не ја већ Христ живи у мени\'. Антички свет и његово уживање у чулима сада су одбачени; стара слава је нестала; царски Рим је у рушевинама. [[Црква]] слави своју победу, не у духу римског племства већ у знаку једне моћи која наводно није од овог света. Тек сада, када је црква апсолутни господар, она ствара уметнички стил који нема готово никакве везе са стилом античког света.
\n\n----\n[[Опадање римске уметничке традиције|назад]]
\n[[Уметнички стил византијског цезаропапизма|напред]]
\n[[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]','',144,'Golija','20040920194031','',0,0,0,1,0.552542167973,'79959079805968','20040920194031'); INSERT INTO cur VALUES (7589,0,'Платон','\'\'\'Платон\'\'\' (c. [[427. пне.]] – c. [[347. пне.]]) био је неизмерно утицајан старогрчки [[филозоф]], [[Сократ|Сократов]] ученик, а [[Аристотел|Аристотелов]] учитељ, и оснивач [[Академија|Академије]] у [[Атина|Атини]].\n\nПлатон, је предавао је на Академији, и писао у форми [[дијалог|дијалога]] о многим [[Филозофија|филозофским темама]]. Његово постојање нам је познато преко његових [[Филозофија|филозофских]] и [[драма|драматичких]] дела која су очувана у рукописима обновљеним и издатим у многим издањима од почетка [[Хуманизам|хуманистичког]] покрета. Платонова писана дела се скоро у потпуности састоје из [[дијалог|дијалога]], [[епиграм|епиграма]] и [[писмо|писама]]. Већина познатих платонових дијалога је сачувана, иако савремена издања његових дијела садрже дијалоге који се од филозофске јавности сматрају, или сумљивим (нпр., [[Алкибијад]], [[Клитофон]]) или вјероватно лажним (нпр [[Демодокус]], [[Алкибијад Други]]).\n\nСократ се као личност пујављује у већини Платонових дијалога, иако често није јасно колико се садржај дијалога и мисли могу приписати Сократу а колико Платону! У поледњим платоновим дјелима (Закони) Сократ се губи као учесник у дијалогу.\n\nПознати [[Месец|месечев]] кратер је добио име [[Платонов кратер]], у његову част.\n\n
[[Слика:Plato.png|framed]]
\n\"Најсигурнија карактеризација европске филозофске традиције је да је она писање по маргинама Платоновог дјела\"
\n \'\'--[[Alfred North Whitehead]], Process and Reality, 1929\'\'
\n\n==Биографија==\n\nПлатон је рођен у [[Атина|Атини]], у средње имућној аристократској породици. Његов отац се звао Аристон, мајка Периктиона. Један од Платонових предака, Глаукон, је био један од најпознатијих атинских племића. [[Диоген Лаертије]] свједочи да је Платоново право име било Аристокле, док његов надимак, Платон потиче из рвачких кругова. На грчком Платон значи – широки, плећати. Његов надимак је настао због тога сто је био победник на олимпијским играма.\n\nПлатон је у младости постао Сократов ученик, и – барем судећи по његовим речима – присуствовао је суђењу Сократу, мада не и његовон погубљењу. За разлику од Сократа, Платон је записивао своја филозофска виђења, и оставио је значајан број рукописа (листу види ниже у тексту). Био је дубоко погођен начином на који су се градске власти опходиле према Сократу, и велики део његових раних дела садржи његове успомене на учитеља. Могуће је да мноштво његових етичких списа посвећено потрази за друштвом, где се сличне неправде не би могле догодити.\n\nДубок утицај на Платона извршио је несумљиво [[Питагора]], чија схватања хармоније броја јасно одјекују у Платоновој теорији идеја; а донекле и [[Анаксагора]], Сократов учитељ, иако Сократ рано раскида са његовим учењем; и [[Парменид]], са чијим схватањима Платон полемише у дијалогу [[Софист]].\n\nПлатон, са 40 година оснива једну од најранијих организованих школских установа цивилизације [[Академија|Академију]], названу по античком хероју Академу, која је непрестано радила све до њеног затварања од стране цара [[Јустинијана I]] [[529]] године. У [[Академија|Акдемији]] се у првим годинама њеног рада школује и [[Аристотел]]. \n\nУ Платоновим списима се могу наћи расправе у вези аристократских и демократских типова владавине. Такође се могу наћи расправе о улози наследности и окружења у људској интелигенцији и личности, много пре модерне расправе \"природа против одгоја\" која је започела у време [[Томас Хобс|Томаса Хобса]] и [[Џон Лок|Џона Лока]]. Такође, Платон расправља о субјективности -- и објективности -- људског знања, што предходи модерним дебатама између [[Дејвид Хјум|Дејвида Хјума]] и [[Имануел Кант|Имануела Канта]], или између постмодерниста и њихових противника. Чак и мит о изгубљеном граду или континенту, [[Атлантида|Атлантиди]] потиче од илустративне приче исричане у Платоновим делима \'\'[[Тимај]]\'\' и \'\'[[Критија]]\'\'.\n\n== Рад ==\n\nПлатон је махом писао у форми дијалога. У раним дијалозима неколико личности разговарају на неку тему постављајући један другом питања. Сократова фигура доминира. \n\nАли квалитет дијалога се у многоме мењао како је одмицао Платонов живот. Опште је мишљење да су рана Платонова дела била ближе базирана на Сократовим мислима, док се његови каснији списи све више разликују од погледа његовог бившег учитеља. У (хронолошки) средњим дијалозима, Сократ постаје \"тумач\" Платонове филозофије, а форма питања-и-одговора постаје све више \'\'pro forma\'\': главни лик представља Платона, а споредни ликови мало шта говоре, осим \"да\"; \"наравно\" и \"врло тачно\". Каснији дијалози су више попут трактата, и Сократ је често одсутан, или не говори. Претпоставља се да је Платон у потпуности писао ове позније дијалоге, док су ранији могли бити преписи Сократових дијалога. Питање да ли су, и који, дијалози стварно Сократови представља he [[Сократовски проблем]].\n\n== Платонова Метафизика: Платонизам, или реализам ==\n\nЈедна од Платонових тековина, можда чак најзначајнија, је његова дуалистичка [[метафизика]], често називана (у метафизици) платонизмом, или (преувеличаним) реализмом. Платонова метафизика дели свет на два посебна аспекта: свет \"форми\" и перцептивни свет који видимо око себе. Сматрао је да су перцептивни свет, и ствари у њему, несавршене копије \'\'форми\'\' или \'\'идеја\'\'. Ове форме су непромењиве и савршене, и можемо их појмити само коришћењем интелекта или разумевања (на пример производи ума који не укључују чулну перцепцију или имагинацију).\n\nУ дијалогу Држава, књиге VI и VII, Платoн употребљава низ метафора у циљу објашњења његових метафизићких погледа, као што је добро позната [[Алегорија пећине]]. Узет заједно, ове метафоре граде комплексну [[Онтологија|онтолошку]] и [[Гносеологија|гносеолошку]] поставку: [[Ideja Dobra]] (често интерпретирана као Платонов Бог, што не спада међу најуспјешније интерпретације, за Платоново схватање [[Бог|Бога]] - [[Демијург|Демијурга]] види дијалог [[Тимеј]]), освјетљава остале идеје омогућавајући тако нескривеност видљивог свијета (често се говори о еманацији као односу између идеје добра и осталих идеја, то је међутим [[Плотин|Плотинов]] термин) и фигурира као предмет највишег знања. У видљивом свијету објекти нису ништа до пуке сјене, обриси вјечних идеја: као да гледамо сјенке на зиду пећине, без могућности освртања, а које бацају предмети освјетљени сунцем изван пећине(Погледај [[Алегорија пећине]]). \n\nОблик владавине који Платон изводи из ових поставки је заснован на строгој хијерархији насљедних класа, у којој је свака индивидуална слобода потиснута у корист државе, док је величина града и класе у њему детерминисана математички прецизно, са све еугеничким захватима ради обезбјеђења поменутог.Расправе о повезаности Платонове философије и овакве поставке идеалног уређења и даље трају.\n\nПлатонова метафизика, а посебно дуализам, између интелигибилног и пецептивног, служиће као подлога за филозофе [[Неоплатонизам|Неоплатонизма]] какав је [[Плотин]], и [[Гностици|Гностике]]\n\nПоставке о природи знања и учења које срећемо у дијалогу [[Менон]] које почињу бројна питања, као што је питање могућности учења врлине, знања као реминесценције, извршила су велики утицај на филозофску мисао у цјелини.\n\n== Платонова мисао кроз историју ==\n\nПлатонова мисао се често упорђује са философијом [[Аристотел|Аристотела]], Платоновог најпознатијег ученика, чија је репутација током средњег вијека помрачила Платонову. Схоластички филозофи, наиме, Аристотела називају једноставно \"Филозоф\".\n\nЈедна од карактеристика средњег вијека је ослањање на схоластичке коментаре Платонових дијела, као и дијела других филозофа антике, умјесто окретања оригиналним дјелима. Ради се о томе да су оригинална Платонова дјела за средњевјековни запад била практично изгубљена, све до њиховог поновног превођења са арапског језика у дванаестом вијеку. Арапски и персијски философи су како сачували оригинална дјела, тако и написали исцрпне коментаре на иста. Ови су текстови даље преведени на латински језик.\n\nТек се у ренесанси, са свеопштим буђенјем интересовања за антику, шири познавање Платоновог опуса. Многи рани модери научници и умјетници, раскидајући са Схоластиком, видјели су у платоновом дјелу потку за напредак у науци и умјетности. До деветнестог вијека Платонова репутација достиже ону коју је имао у антици. \n\nЗначајни филозофи запада су наставили испитивати Платоново дјело, било са традиционалним академским приступом, било користећи своју филозофију као подлогу. [[Ниче]] је нападао Платонове политичке и моралне теорије, [[Хајдегер]] је писао о Платоновом забораву \"бивства\" (види. Мартин Хајдегер - \"Платонов наук о истини\") , dok [[Карл Попер]] у дјелу \'\'[[Отворено друштво и његови непријатељи]]\'\' ([[1945]]), тврди да је Платонов предлог државног уређења из дијалога \"Држава\", прототип тоталитарног режима. Интересовање за дијалоге не јењава ни данас.\n\n== Библиографија ==\n\nСледи листа Платонових дела, означених бројем (1) ако се његови ученици нису у потпуности слагали да је Платон аутор, а бројем (2) ако се његови ученици нису у потпуности не слагали да Платон није аутор дела.\n\n*I. \'\'[[Еутифрон]]\'\', \'\'[[Одбрана Сократова]]\'\', \'\'[[Критон]]\'\', \'\'[[Федон]]\'\'\n*II. \'\'[[Кратил]]\'\', \'\'[[Теетет]]\'\', \'\'[[Софист (Платон)|Софист]]\'\', \'\'[[Државник (Платон)|Државник]]\'\' \n*III. \'\'[[Парменид (Платон)|Парменид]]\'\', \'\'[[Филеб (Платон)|Филеб]]\'\', \'\'[[Гозба (Платон)|Гозба]]\'\', \'\'[[Федар]]\'\'\n*IV. \'\'[[Алкибијад Први]]\'\' (1), [[Алкибијад Други]] (2), \'\'[[Хипарх]]\'\' (2), \'\'[[Rival Lovers]]\'\' (2)\n*V. \'\'[[Теаг]]\'\' (2), \'\'[[Charmides (Plato)|Charmides]]\'\', \'\'[[Laches (Plato)|Laches]]\'\', \'\'[[Lysis]]\'\'\n*VI. \'\'[[Еутидем]]\'\', \'\'[[Протагора (Платон)|Протагора]]\'\', \'\'[[Горгија (Платон)|Горгија]]\'\', \'\'[[Менон]]\'\'\n*VII. \'\'[[Хипија Већи]]\'\' (1), \'\'[[Хипија Мањи]]\'\', \'\'[[Ион]]\'\', \'\'[[Менексен]]\'\'\n*VIII. \'\'[[Клитофон]]\'\' (1), \'\'[[Држава (Платон)|Држава]]\'\', \'\'[[Тимај]]\'\', \'\'[[Kritija (Platon)|Kritija ]]\'\'\n*IX. \'\'[[Minos (Plato)|Minos]]\'\' (2), \'\'[[Zakoni (Platon)|Zakoni]]\'\', \'\'[[Epinomis]]\'\' (2), \'\'[[Писма]]\'\' ((1) за нека)\n\n== Види такође ==\n* [[Платонизам]]\n* [[Неоплатонизам]]\n* [http://en.wikiquote.org/wiki/Plato Platonovi citati na Wikiquote]\n\n== Спољне повезнице ==\n* [http://plato-dialogues.org/plato.htm Објашњења Платонових дијалога]\n* [http://www.gutenberg.net/author/Plato Платонова дјела на енглеском језику] и [[Project Gutenberg]]\n\n[[Category:Антички филозофи]]\n\n[[bg:Платон]]\n[[ca:Plató]]\n[[da:Platon]]\n[[de:Platon]]\n[[en:Plato]]\n[[el:Πλάτων]]\n[[eo:Platono]]\n[[es:Platón]]\n[[et:Platon]]\n[[fi:Platon]]\n[[fr:Platon]]\n[[he:אפלטון]]\n[[hr:Platon]]\n[[id:Plato]]\n[[it:Platone]]\n[[ja:プラトン]]\n[[ko:플라톤]]\n[[la:Plato]]\n[[lt:Platonas]]\n[[ms:Plato]]\n[[nl:Plato]]\n[[no:Platon]]\n[[pl:Platon]]\n[[pt:Platão]]\n[[ro:Platon]]\n[[ru:Платон]]\n[[simple:Plato]]\n[[sk:Platón]]\n[[sl:Platon]]\n[[sv:Platon]]\n[[zh:柏拉图]]','ћирилизована последња измена',170,'Покрајац','20050216191912','',0,0,0,0,0.034400689432,'79949783808087','20050311022346'); INSERT INTO cur VALUES (7590,6,'Plato.png','Платон','Платон',135,'Обрадовић Горан','20040921003035','',0,0,0,1,0.559809922762038,'79959078996964','20050216191915'); INSERT INTO cur VALUES (7591,1,'Платон','молим онога ко има времена и воље да помогне у превођењу/обогаћивању овог чланка.\n\n[[Корисник:Обрадовић Горан]]','',135,'Обрадовић Горан','20040921003748','',0,0,0,1,0.336019586928,'79959078996251','20040921003748'); INSERT INTO cur VALUES (7592,6,'Algeria_coa.png','грб Алжира','грб Алжира',135,'Обрадовић Горан','20040921004234','',0,0,0,1,0.167624287463375,'79959078995765','20050221120527'); INSERT INTO cur VALUES (7593,6,'Algeria_flag_large.png','застава Алжира','застава Алжира',135,'Обрадовић Горан','20040921004350','',0,0,0,1,0.158691699764404,'79959078995649','20050221120527'); INSERT INTO cur VALUES (7594,6,'LocationAlgeria.png','локација Алжира','локација Алжира',135,'Обрадовић Горан','20040921004510','',0,0,0,1,0.290585667165542,'79959078995489','20050221120527'); INSERT INTO cur VALUES (7595,6,'Ag-map.png','мапа Алжира','мапа Алжира',135,'Обрадовић Горан','20040921004711','',0,0,0,1,0.976853267268141,'79959078995288','20050221120527'); INSERT INTO cur VALUES (7596,6,'Norway_flag_large.png','Застава Норвешке','Застава Норвешке',135,'Обрадовић Горан','20040921004844','',0,0,0,1,0.0125093655777251,'79959078995155','20041225195234'); INSERT INTO cur VALUES (7597,6,'Norway_coa.png','Грб Норвешке','Грб Норвешке',135,'Обрадовић Горан','20040921004934','',0,0,0,1,0.131987056817847,'79959078995065','20041225195234'); INSERT INTO cur VALUES (7598,6,'LocationNorway.png','Локација Норвешке','Локација Норвешке',135,'Обрадовић Горан','20040921005056','',0,0,0,1,0.622407218089706,'79959078994943','20041225195234'); INSERT INTO cur VALUES (7599,0,'Музички_инструмент','музички инструменти се дијеле у више група и то у инструменте са жицама,са диркама,дувацки инструменти и удараљке.инструменти са жицама су гудачки и трзачки.гудачки су виолина,виола,виолончело и контрабас а тржачки су гитара,харфа,лире,цитре,разне врсте тамбурица и тд..у инструменте са диркама спадају 3 врсте хармоника и клавир.у дувачке спадају дрвени и лимени а удараљке имају велики број инструмената који су разлицитих димензија и интонације(иако је у питању ударац палицом,руком или било чиме другим, имају одређену висину тона).','',0,'195.252.85.246','20041122132257','',0,0,0,0,0.376244309534,'79958877867742','20041122132257'); INSERT INTO cur VALUES (7600,6,'Njegoš_testament_12.JPG','','',144,'Golija','20040921201704','',0,0,0,1,0.716074950728635,'79959078798295','20040921201704'); INSERT INTO cur VALUES (7601,0,'Албижани','\nСредњовековна секта названа по Албију, граду на југу Француске, где јој је било средиште; њени припадници се такође зову и катари („чисти\"). Одбацивали су папско хришћанство а прихватали дуалистичко становиште по коме је основа целокупног материјалног света зло. Крсташки ратови које је против њих повео папа Инокентије III практично су их истребили око 1250. године. (доматриос)','Средњовековна секта',24,'Domatrios','20040922160139','',0,0,0,1,0.838343024179,'79959077839860','20040922160139'); INSERT INTO cur VALUES (7602,0,'Апокрифи','\nЧетрнаест књига и делова књига које су укључене у грчку верзију Старог завета и које у римокатолички [[Стари завет]] долазе посредством латинске Вулгате, али су искључени из протестантске Библије (стога „апокрифи\" /од гр. ароkriphos, „скривен\"/). Савремени католици те списе обично називају „деутероканонским\". \n\nТо су списи о људима и збивањима из [[Библија|Библије]] које црквене власти не признају, па су се углавном тајно ширили; у старој српској књижевности било их је више: Књига Авраамова, Књига Енохова, Јеванђеље Младенсшва, Јеванђеље Јаковљево, Никодимово и др. Преведени с грчког, пуни маште и легенде, утицали су на српску народну књижевност. (доматриос)','списи о људима и збивањима',24,'Domatrios','20040922160308','',0,0,0,1,0.30334717841,'79959077839691','20040923232112'); INSERT INTO cur VALUES (7603,0,'Ашкенази','(јевр., дословно: „Немци\") Јевреји чији преци потичу из Северне, Средње или Источне Европе, за разлику од Сефарда из Шпаније и Северне Африке. У Библији, реч „Ашкеназ\" (Асханас) односи се на Јерменију (Постање, 10:3), али је у средњовековној рабинској књижевности почела да се примењује на Немачку. Научници се разилазе кад је у питању порекло Ашкеназа. Према преовлађујућој теорији, Карло Велики је позвао медитеранске Јевреје да населе немачке територије (око 800), па је дошло до сталног насељавања. Ови Јевреји су се постепено померали на исток прелазећи у Пољску, поготово након Лутерових настојања да протера Јевреје из немачких држава. До 1600. Пољска је постала место најмасовнијег јеврејског насељавања. Сједињене Америчке Државе су у 19. и 20. веку, захваљујући досељавању у њих, постале ашкенаски центар, без обзира на већ постојеће заједнице шпанских Јевреја. \n\nОсобеност Ашкеназа пре је културна него географска. Средњовековни Ашкенази били су у мањој мери секуларни од Сефарда, сматрајући изучавање Талмуда вреднијим од филозофске спекулације. Нзихови најзначајнији интелектуалци били су талмудисти оскудног световног образовања; њихов мистицизам није поседовао апстрактност сефардског кабализма, већ је наглашавао магијска бајања и формуле. Ашкенаске заједнице поносиле су се својом спремношћу на мучеништво, поготово за време крсташких ратова и козачких устанака током 17. века, критикујући оне који су више волели да буду покрштени него да умру за веру. У литургијском погледу, ашкенаски ритуал се разликује од сефардског по тексту и редоследу, мада је основни закон остао исти. Што се тиче језика, Ашкенази су прихватили [[јидиш]]. Из ових се разлика у култури, језику и обичајима често рађало ривалство, које је понекад онемогућавало сарадњу у другим областима. Данас се та нетрпељивост може видети у Израелу, где Ашкенази представљају политичко и економско руководство, док је већина становништва сефардског порекла. \n\nЕвропски [[Јевреји]] обично су били изоловани у физичким и друштвеним гетима, али су те ограде почеле да нестају у 17. и 18. веку, када је повећана економска размена довела до веће друштвене и културне покретљивости. Европске владе су овај про цес унапредиле дајући Јеврејима грађанска и политичка права у 19. веку. Друштвена и верска акултурација постала је симбол еманципације, док је реформа религије, па чак и прелазак у другу веру, постала уобичајена појава. Но, и поред тога, остала је она оптужба по којој ашкенаски Јевреји представљају страни елемент у европској политици. \n\nИзражен антисемитизам у Европи у 19. веку подстакао је исељавање у Сједињене Америчке Државе и рађање ционизма. Холокауст је практично уништио јеврејске заједнице у Европи; преживели данас живе углавном у Северној Америци, Израелу и у земљама бившег СССР-а. Мањих заједница има у Јужној Америци, Британији, Скандинавији, Аустралији и Јужној Африци. (доматриос)\n\n[[de:Aschkenasim]]\n[[en:Ashkenazi]]\n[[eo:Aŝkenazo]]\n[[et:Aškenazi juudid]]\n[[fr:Ashkenaze]]\n[[he:יהדות אשכנז]]\n[[id:Ashkenazim]]\n[[pl:Aszkenazyjczycy]]','',49,'Zorba','20050123151434','',0,0,1,0,0.418210401395,'79949876848565','20050123151434'); INSERT INTO cur VALUES (7604,0,'Библија','(на грчком језику реч „вавилон\" значи „књижица\", a множина „вивлиа\" , одн. „библиа\", значи „књижице\", списи). Написана великим словом означава свете списе хришћанске или јеврејске традиције. Јеврејско предање сматра јеврејске (свете) списе објављеном „речју Божјом\" и учење о путу послушности Богу свог народа, Израиља. Главни ауторитет се приписује Тори (науку, учењу, закону, путу), други ауторитет збирци Невиим (Пророци), а трећи ауторитет збирци познатој као Кетувим (Списи). Прва два дела јеврејских светих списа вероватно су се јавила у данашњем облику до позног 4. века пне., али је њихов садржај остао променљив све до краја 1. века пне. \n\nГрчки превод јеврејских светих списа ([[Септуагинта]]), сачињен за потребе јеврејске заједнице у Александрији око 2. века пне., садржавао је додатне списе које је јеврејска традиција на крају искључила, али које је првобитна хришћанска црква, која је користила грчки језик, укључила као део Старог завета. Према јеврејском предању, пророштва су престала око 400. године пне., тако да после тог времена више не може бити нових списа. \n\nНасупрот томе, хришћани су тврдили да су се пророштва наставила и да су списи, који ће коначно постати Нови завет, такође Богом надахнути. Утицај јеврејске Библије осећа се не само у јеврејској традицији него је он исто тако незаобилазан историјски, културни и идејни оквир Новог завета и хришћанске традиције. Библијски поглед на свет прожима како западну тако и источну, православну културу. У оквиру јудаизма тврди се да је Тора откривење Божије свом народу. Јеврејско Свето писмо ставља давање Торе, образовање Израиља као народа који је у савезу с Богом, задобијање обећане земље и историју Израиљског царства у контекст стварања света и контекст свеопште људске историје. \n\nВерује се да су заповести [[Тора|Торе]], усменим предањем протумачене и примењене на измешене услове, откривена норма покоравања савезу и да су замишљене да посвете целокупно постојање јединке и заједнице. Етички и религиозни прописи су исто толико брига појединца и породице колико и заједнице сакупљене у синагоги за Шабат или за празнике литургијске године. Богослужење у синагоги је усредсређено на Свето писмо или изводе из Светог писма и углавном се састоји од тога. Тора и Пророци се читају и тумаче. Избори из Списа се читају као пригодни за празнике. Шема и благослови су узети из Библије. Псалми се читају и певају, а индивидуалне и здружене молитве изведене су из библијских текстова. Псалми, који изазивају читав спектар религиозних емоција, сачињавају основни молитвеник. \n\nБиблија је (нарочито) почела да се шири светом у 16. веку после Христа, и данас је, у целини или делимично, преведена на преко хиљаду пет стотина језика. Библија је изазвала дивљење, мање или веће, релативно признање или прихватање припадника других религијских традиција, али, уопште узев, она је, као и други свети списи, света по свом сопственом традиционалном карактеру једино за припаднике одговарајуће вере. \n\nКњиге Светог писма се деле на књиге Старог завета и књиге Новог завета. Старозаветних књига има 39, a новозаветних 27. Тзв. „Изборно јеванђеље\" и Апостол превели су са грчког на црквенословенски света браћа Кирило и Методије пред полазак у Моравску на проповедање хришћанства, a друге делове Новог завета и Стари завет биће да су превели они и њихови ученици. Књиге Старог завета превео je на српски језик Ђуро Даничић (1865), a Новог завета Вук Караџић (1847). Вук je свој превод ревидирао 1857, a у Даничићевој редакцији изашао je 1864, 1867, 1868, 1870, 1871. И пре Вука било je превода Новог завета, као Атанасија Стојковића (1830. и 1834). У новије време треба споменути превод целог Светог писма Луја Бакотића 1933 (штампан латиницом), a Новог завета др Димитрија Стефановића (1934), др Емилијана Чарнића (1973),\nдок je Синодална комисија објавила превод Новог завета, који je Св архијерејски синод издао у сарадњи са Библијским друштвом као званични превод 1984. г. Исправљени превод штампан je 1990. г. Библијско друштво je објавило Четворо-јеванђеље у „динамичном\" преводу Александра Бирвиша 1986. г. a II издање 1987. г. У богослужбеној употреби Српске цркве je Јеванђелистар, у издању Браничевске епархије (1975. и 1977).\n\nКод Хрвата, поред превода Матије Петра Катанчића (1831), целу Библију су превели И. М. . Шкарић (Беч 1858-61), И. Е. Шарић (Сарајево 1941-42). Нови завет су превели Ј. Штадлер (Сарајево 1895-1904), др Ф. Загода (1925), Љ. Рупчић (Сарајево 1961), Б. Дуда (Загреб 1962). Врхунски подвиг je издање издавачке куће „Стварност\" 1968. г. који je и са језичке тачке беспрекоран, затим преводи Новог завета Б. Дуда - Ј. Фућак (Загреб 1973), Грацијан Распудић (Мостар 1987).\n\nПрви словеначки превод Новог завета дао je Примож Трубар (1557-1582). Такође je протестантски теолог Јуриј Далматин штампао целу Библију у Витенбергу 1584. Овим преводом je поправио језик првих словеначких писаца и поставио узор књижевног превода. Његов превод Библије je најзначајнији књижевни догађај пре појаве Прешернових дела. Ј. Јапељ и Б. Кумердеј издају Нови завет (1784-86). Целу Библију штампа A. Волф (Љубљана 1885-59). Нови завет превели су и Ј. Зиданшек (1918), фр. Јере, Гр. Печјак и A. Сној (1926-29). Цело Свето писмо издали су М. Славич и Фр. Јере (1960-66), a Нови завет Фр. Јере, Гр. Печјак и A. Сној (1961). - Франце Розман превео je четири јеванђеља (Љубљана, 1979). Нови завет - јубиларни превод поводом 400-годишњице Далматинове Библије (1984) (увод и примедбе преузете са француског екуменског издања) издао je Надбискупски ординаријат у Љубљани у сарадњи са Библијским друштвом, као и екуменско издање целе Библије (1975). - Стеван Кузмич дао je Нови завет, a Шандор Терплан Псалме 1528. г. (јубиларно издање 1928. г.) на прекомурском дијалекту.\n\nМакедонци су добили Нови завет 1967. a цело Свето писмо (са девтероканонским књигама) 1990. год., a такође у издању Библијског друштва. Стручна анализа овог превода joш ниje урађена да би се установило у коликој мери се овај превод ослања на српски превод Светог писма.\n(доматриос)','преводи на наше језике',24,'Domatrios','20041206013547','',0,0,0,0,0.674694356823,'79958793986452','20041206013547'); INSERT INTO cur VALUES (7605,0,'Була','\n( лат. bulla, мехурић) Оловни печат који се користио да озваничи царске и папске документе. Од 13. века, реч се користила да означи саме документе — нпр. „Златна була цара Карла IV (1356) — посебно папске документе који се тичу именовања епископа (бискупа), канонизације светитеља и дефинисања учења. (доматриос)','Оловни печат',24,'Domatrios','20040922161119','',0,0,0,1,0.980688165864,'79959077838880','20040922161119'); INSERT INTO cur VALUES (7606,0,'Ционизам','Ционизам је политички покрет Јевреја (па и неких не-јевреја) да се Јевреји врате у [[Ерец Израел]]. Наиме, идеја ционизма није била Ерец Израел, била је принудно рашчишћавање Јевреја ван Европе. Реч Цион представља библијски израз повезан с [[Јерусалим]]ом (Псалми, 126, 1), [[Натан Бирнбаум]] је [[1885]]. срочио израз „ционизам да би означио политичка настојања да се [[Јевреји]] врате у [[Израел]]. Жудња за повратком јавља се у великом делу јеврејске књижевности током векова. Модерни ционизам израстао је из пропасти јеврејске еманципације и оживљавања антисемитизма у Европи [[19. век]]а. Суочени с руским погромима и суђењем [[Драјфус]]у, [[Леон Пинскер]] и [[Теодор Херцл]] су независно један од другог дошли до закључка да је изгнаност ненормално стање и да нејеврејски свет није заштитио Јевреје. Била је потребна домовина у којој би Јевреји могли бити попут свих других нација, са сопственом земљом и језиком. \n\nНи Херцл ни Пинскер нису инсистирали да та земља буде [[Палестина]]. Свака је територија, кадра да прихвати одређени број избеглица, одговарала тој сврси. Они су се, међутим, разликовали по својој процени нејевреја. Херцл је сматрао да ће светске силе помоћи његовој мисији, док је Пинскер дигао руке од нејеврејске помоћи, подстичући Јевреје да своје проблеме решавају путем „самоеманципације\". О тим и другим разликама расправљано је на Првом ционистичком конгресу (у Базелу у Швајцарској, [[1897]]), који је окупио активисте разних боја чији је циљ било стварање једне међународне повеље која би Јеврејима осигурала домовину. Касније су организоване банка и предузеће за колонизацију како би се покрету обезбедила чврста финансијска основа. \n\nХерцлова идеја је била да сви Јевреји живе у Уруганди али ортодоксни су видели овај покрет као шансу да јевреји живе у Јерусалиму и инсистирали су да то буде Ерец Израел.\n\nУпркос Херцловим напорима да одржи јединство, ционизам је често био узрок сукоба у јеврејском животу. Међу ортодокснима, неки рабини су му се супротстављали као забрањеном покушају да се успостави месијанско доба, као што су чинили и рани реформистички Јевреји који су ционизам сматрали националистичком формулацијом у супротности с њиховим схватањем јудаизма као чисте религије. Након Херцлове смрти [[1904]], вођство покрета прешло је у руке „практичара\", пре свега Хаима Вајцмана. Као досељеник који је живео у Британији, он је имао значајног удела у добијању [[Балфурова деклерација|Балфурове декларације]], изјаве из [[1917]]. која је обећавала британску подршку јеврејској домовини у Палестини. Лига народа је [[1923]]. доделила Британији мандат над Палестином ради припремања становништва за независност. Иронија је у томе што су слична обећања независности дата и арапском становништву. \n\nУпоредо с тим развојем догађаја, Јевреји су се непрекидно досељавали у Палестину. Познате као алијош и подељене према историјским периодима, те су миграције помогле да се попуне земљорадничка насеља, да се земља отргне од пустиње и створе политичке и друштвене установе у том периоду. Крајем 19. века, досељавање је добило известан социјалистички тон. Нажалост, никада се није отворено погледало у очи стварности обостраног полагања права на Палестину. Под арапским притиском, Британци су [[1939]]. објавили белу књигу којом је поништена [[Балфурова декларација]], и ограничено досељавање Јевреја у Палестину, што је као чин добило посебан значај ако се има у виду успон нацизма. \n\nХолокауст је, међутим, убедио јавно мњење у потребу за јевреjcком државом и [[Уједињене нације]] су [[1947]]. гласале у прилог поделе Палестине на јеврејску и арапску државу, што је Арапска лига одбацила, отпочевши рат с тек основаном јеврејском државом. До [[1949]]. држава Израел је склопила примирје са својим противницима, освојивши борбом далеко већу територију него што јој је планом Уједињених нација било обећано. Израел је у наредних двадесет пет година бранио своју егзистенцију у још три рата. \n\nСавремене ционистичке организације у дијаспори одражавају политичку обојеност својих раних вођа и укључују социјалистичке, религиозне и ревизионистичке групације које се обично деле на мушке, женске и омладинске огранке уједињене у националне федерације. Ове су, са своје стране, повезане са Израелом преко Јеврејске агенције, невладине установе која представља Израел пред осталим јеврејским заједницама. Ционистичка идеологија изложена је великим дипломатским притисцима који су кулминирали резолуцијом Уједињених нација из [[1975]]. која ционизам повезује с расизмом. Мада је резолуција прошла, она је такође привукла многе који су били на периферији подршке ционизму да узму активног учешћа у њему.\n\n==Види још и...==\n*[[Декларација о проглашењу Државе Израел]]\n*[[Ерец Израел]]\n\n[[Category:Израел]]\n[[Category:Национализам]]\n\n[[en:Zionism]]\n[[bg:Ционизъм]]\n[[da:Zionisme]]\n[[de:Zionismus]]\n[[eo:Cionismo]]\n[[es:Sionismo]]\n[[fr:Sionisme]]\n[[id:Zionisme]]\n[[ja:シオニズム]]\n[[sv:Sionism]]\n[[ar:صهيونية]]\n[[nl:zionisme]]\n[[pl:syjonizm]]\n[[he:ציונות]]','',49,'Zorba','20050219102025','',0,0,1,0,0.579163775583,'79949780897974','20050219102025'); INSERT INTO cur VALUES (7607,0,'Доминиканци','\nРимокатолички религиозни ред просјачке браће, службено назван ред проповедника, а популарно прозван доминиканци по свом оснивачу св. Доминику, који је овај ред основао 1216. ради ширења римокатоличке вере. Доминиканци су, прилагодивши се на изузетно демократичан начин Правилу Августина Хипонског, инсистирали на контемплацији, учењу, проповедању, подучавању и мисионарству. \n\nЊихови водећи теолози су Тома Аквински, Алберт Велики и Екхарт. Други ред контемплативних монахиња настао је ускоро после Првог реда браће. Терцијарке, чланице Трећег реда, живе у доминиканском духу, или индивидуално или у бројним активним заједницама доминиканских сестара. (доматриос)','религиозни ред',24,'Domatrios','20040922161653','',0,0,0,1,0.663549916662,'79959077838346','20040922161653'); INSERT INTO cur VALUES (7608,0,'Екскомуникација','\nИскључити из црквене заједнице, бацити анатему, анатемисати. (д)','бацити анатему',24,'Domatrios','20040922161829','',0,0,0,1,0.986388711718,'79959077838170','20040922161829'); INSERT INTO cur VALUES (7609,0,'Есени','\nЈош увек није сасвим известан идентитет ове секте из древне Палестине; преовлађује, међутим, мишљење које их повезује с потомцима раних хасида (пијетиста) из раздобља макавеја. Опширно су их описивали Јосиф Флавије, Филон и Плиније Старији. Есени су, по свему судећи, иста она група која је приказана у Кумранским рукописима. Ови су дело једне јеврејске секте која је живела на западној обали Мртвог мора и у посебним групама у оквиру Јудеје, и која је била незадовољна владавином Хазмонејаца, верујући да су они искварили и узурпирали високе свештеничке положаје. \n\nМноге теорије покушавају да тачно одреде тренутак када су се есени повукли из друштва, но археолошка ископавања у Кирбет Кумрану указују на средину 2. века пне. Есени су ту живели све до 70. године (с прекидом након земљотреса 31. пне.), као апокалиптична заједница која ишчекује последњу битку снага добра и зла. Њихови списи пружају јасну слику о њиховом необичном монашком понашању: придржавање крајње риту-алне чистоће, готово потпуно одбацивање брака, колективни рад и власништво, презирање богатства и верски систем који се супарнички односио према јерусалимском. Њихова библијска тумачења (пешарим) настоје да потврде аутентичност њиховог статуса као изабране Божје свештеничке заједнице. \n\nПосебно су занимљиви есенско веровање у неколико [[Месија]], употреба соларног уместо лунарног календара, веровање да је тело пропадљиво и поверење у сопствену способност предсказивања будућности. Есенска библиотека библијских рукописа донела је револуцију у изучавању текста јеврејске Библије. Јединствена социјална структура њихове заједнице и необична веровања показали су да се јудаизам у 1. веку одликовао већом разноликошћу него што се то раније сматрало и допринели су новом схватању многих аспеката Новог завета. (доматриос)','секта из древне Палестине',24,'Domatrios','20040922162036','',0,0,0,1,0.417631699432,'79959077837963','20040922164706'); INSERT INTO cur VALUES (7610,0,'Есхатологија','\nПоимање суштинске природе постојања у терминима његовог циља или крајње сврхе. Есхатологија представља један од елемената у практично свим религијским и филозофским системима мишљења. У исто време, овај појам садржи и извесну двосмисленост: он се може односити на област апсолутног (филозофску „основу егзистенције\") или на догађаје који указују на циљ историјског процеса. У првом случају, есхатологија се исказује као низ реинкарнација које свој врхунац достижу утапањем у само биће (хиндуизам). \n\nУ друтом случају, есхатологија је повезана с једним историјским процесом који обухвата човечанство или чак цео створени свет ([[јудаизам]] и [[хришћанство]]). Основне теме у јеврејској и хришћанској есхатологији су смрт, васкрсење, страшни суд, рај и пакао, итд. Есхатологија је теолошки концепт и треба је разликовати од прогнозирања будућности заснованог на законима научне узрочности. (доматриос)','Поимање суштинске природе постојања',24,'Domatrios','20040922162226','',0,0,0,1,0.393849662223,'79959077837773','20040922162226'); INSERT INTO cur VALUES (7611,0,'Евангелисти','\nПојам „евангелистички\" има дуг историјат. У доба реформације, под њим се подразумевало прихватање аугзбуршког исповедања вере, за разлику од припадања римокатолицизму или реформисаним црквама. Такво значење појма је и даље на снази у Европи и јавља се у службеним називима многих лутеранских цркава. У 18. веку, као евангелисти су били познати они који су били наклоњени Протестантској енглеској цркви, као и они међу неконформистима који су ове подржавали. Енглески евангелисти су наглашавали значај Светог писма, потребу за очувањем вере, потребу за високим личним моралом и заступничко искупљење. \n\nУ Америци 19. века, појам „евангелистички\" се односио на оне цркве које су заступале идеје препорода (ревивализам). Сматрало се да ове цркве имају много заједничког и њихове вође су се надале да ће један евангелистички уједињени фронт помоћи да Америка постане стварно хришћанска земља. \n\nУ Енглеској су 1846. противници англо-римокатоличког покрета остварили међусобну сарадњу на нивоу Евангелистичког савеза. Савез је потврдио исповедање вере у девет тачака, где се помињало и надахнуће Светим писмом, заступничко искуплење, затим Света тројица, као и грехопад и изопаченост човечанства. Јединство које се развијало међу евангелистичким црквама почетком века почело је да се осипа под ударцима дарвинизма, критицизма и индустријализације. \n\nРазличите цркве су различито реаговале на ове изазове и класични евангелистички покрет се расцепио на либерале, конзервативце и тзв. покрет друштвеног јеванђеља. Четрдесетих година 20. века почео је да се рађа нов евангелистички покрет и то у крилу напреднијег дела америчког фундаментализма, који је с временом постао отворенији према свету и црквеном предању. Сазревањем фундаменталистичке теологије, конзервативне цркве у Америци почеле су да се развијају и та тенденција је и данас евидентна. \n\nЕвангелистички покрет у локалним црквама дао је свој допринос формирашу и јачању ванконгрегационалних институција. Већ 1970. евангелистички покрет је постао главна снага америчког протестантизма. Неоевангелисти су постали најбрже растућа верска заједница у САД. (доматриос)','исповедања вере',24,'Domatrios','20040922162528','',0,0,0,1,0.379935515756,'79959077837471','20040922162528'); INSERT INTO cur VALUES (7612,0,'Фарисеји','Јеврејска религијска странка у раздобљу другог Храма; држали су се правила левитске чистоте и ексклузивне дружбе за столом, а ипак се нису издвојили из друштва. Њихове дружбеничке везе учвршћиване су у братствима званим хавурот. Јосиф Флавије им приписује нека специфична религиозна веровања, између осталих прихватање усменог закона као допуне Тори и веровање у вечност душе. \n\n[[Јосиф Флавије]] такође примећује и њихову посвећеност учењу, оличену у Хилелу и Јоханану бен Закају. Мишна, Талмуд и главни танаитски извори представљају главну ризницу њихове мисли и сведочанство оживљавања јеврејског живота у првим вековима наше ере, када је фарисејски јудаизам добио свој коначни облик. (доматриос)','Јеврејска религијска странка',24,'Domatrios','20040922162919','',0,0,0,1,0.016601415824,'79959077837080','20040922162919'); INSERT INTO cur VALUES (7613,0,'Феникија','У старом веку назив за уски обалски појас у [[Сирија|Сирији]] од реке Елевтерос на северу до предгорја Кармил на југу (данашњи [[Либан]]), дужине 240 км. и ширине око 20 км. — [[Феничани]] ([[Сидон]]ци, [[Ханан]]ци, [[Пуни]]), стари поморско-трговачки народ, владали су Средоземним морем и основали низ самосталних градова-држава који су понекад образовали савезе под хегемонијом једног од њих, најпре [[Сидон]]а, а затим [[Тир]]а, који је стекао превласт над феничанским градовима. \n\nУ 8. веку пне. Феничане су покорили [[Асирци]], 538. године пне. [[Персијанци]], 63. пне. [[Римљани]]. Њихово словно писмо из 14. века пне. представља основу свих других западносемитских азбука, а тиме и европских, монголских и индијских писама. (доматриос)','обалски појас',24,'Domatrios','20040922163319','',0,0,0,1,0.703489446409,'79959077836680','20050202142143'); INSERT INTO cur VALUES (7614,0,'Флагеланти','\n(самобичеваоци) — Они који су упражњавали самобичевање и то јавно, као вид покоре или аскетизма. Организоване групе самобичевалаца су се јавиле у 13. веку. Касније је неке од њих прихватила црква (Римокатоличка), али су зато и многе забрањене, како од црквених тако и од световних власти, пре свега због морбидности и јеретичких ставова. Такве групе и даље постоје у Латинској Америци. (доматриос)','самобичеваоци',24,'Domatrios','20040922163520','',0,0,0,1,0.051971415082,'79959077836479','20040922163520'); INSERT INTO cur VALUES (7615,0,'Фрањевци','\nПросјачка браћа која сачињавају три римокатоличка верска реда; пореклом су везани за светог Фрању Асишког и његове идеале сиромаштва, братства, молитве, проповедништва и мира. Мала браћа, мала браћа конветуалци и мала браћа капуцини разишли су се због различитих схватања примене идеала светог Фрање у пракси. Сви се углавном баве проповедништвом, мисионарством, парохијским радом, али и научним и наставничким радом. \n\nСиромашне кларисе су жене припаднице другог реда светог Фрање. Лаици који живе према идеалима фрањеваца чланови су трећег реда, а неки од лаика мушкараца су удружени у трећи ред светог Фрање; постоји и знатан број фрањевачких сестринстава која живе по правилу чланова трећег реда. (доматриос)','Просјачка браћа',24,'Domatrios','20040922163729','',0,0,0,1,0.903023761186,'79959077836270','20040922163729'); INSERT INTO cur VALUES (7616,0,'Gentiles','\nОпшти назив црквених отаца за многобошце је: пагани и gentiles. Пагани, зато што је хришћанство урбана религија, а „пагани\", тј. они са раgus-a., са села, чак и онда кад су аристократи, одбијају хришћанство и држе се древних култова или мистерија. \n\nGentiles, зато што су ти људи везани за своје племе (gens) те признају само крвно, а не ново, хришћанско мистично сродство, и у тој везаности за племенско одбијају универзалност и Рима као царства и хришћанства као вере, па и јудаизма као вере. Тако црквени оци, називом пагани и gentiles означавају све нехришћане, чак и кад су то грађани или чак и кад желе универзалност, али на другој, нехришћанској основи или мимо Рима. (доматриос)','многобошци',24,'Domatrios','20040922163950','',0,0,0,1,0.904358550396,'79959077836049','20040922163950'); INSERT INTO cur VALUES (7617,0,'Хагада','\n(ј—хеб.; дословно: „прича\") Књига у којој је записан текст породичног обреда за Седер-вече, за Песах, заснована на библијској причи о изласку Јевреја из Египта. Она садржи одговарајуће стихове из Библије и доста мидраша о њима, као и благослове за храну, псалме, химне, традиционалне молитве и упутства за спровођење самог обреда. \n\nХагада је мешавина многих разноликих елемената, производ спонтаног органског развоја пре него неког дефинитивног приређивања или редакције. Мада велики део њеног основног садржаја највероватније датира из времена палестинских мудраца званих танаим или још од раније, она садржи материјал из сваке фазе јеврејске историје и остаје језгро литургијских иновација и креативности и данас. (доматриос)','Књига',24,'Domatrios','20040922164204','',0,0,0,1,0.765251090175,'79959077835795','20040922164204'); INSERT INTO cur VALUES (7618,0,'Инквизиција','\n===1. ИНКВИЗИЦИЈА===\n\nИнквизиција (inquisitio = ислеђивање; sanctum officium) је установа у Римокатоличкој цркви чији је задатак да ислеђује, суди и кажњава јеретике. Почетак рада инквизиције везује се за личност папе Григорија IX (1227-1241). Године 1232. он је послао инквизиторе у Француску под изговором да тамошњи епископи имају сувише других обавеза и зато не могу да се потпуно посвете борби са јеретицима. Окосницу инквизиције чинили су одувек доминиканци „који добро знају да убеђују отпале од Цркве\". Ислеђивање јеретика, и уопште осумњичених, помагала је државна власт. У почетку, инквизиција није била организована по територијалном принципу, него је деловала по потреби. Касније ће ово судство бити организовано по областима.\n\nИнквизитори су најпре долазили у неко место и прво су позивали јеретике и осумњичене на покајање, прикупљали су њихова имена. Суд је имао бележника - нотара, саветнике, чуваре затвора, браниоце. Оптужени или осумњичени није знао имена сведока који сведоче против њега. Он је једноставно морао говорити истину и имена саучесника. У циљу истраге прибегавало се мучењу. Најчешће казне биле су: одузимање имовине и свих права не само окривљеног већ и његових сродника; потом је оптужени стављан у затвор. Упорни јеретици су осуђивани на смрт, и то спаљивањем на ломачи. Они који би се покајали били су задављени а потом спаљени. Тела умрлих јеретика су откопавана а потом спаљивана. У пракси, узалуд је било жалити се на донету пресуду инквизиције. Личност самог инквизитора била је неприкосновена; инквизитор је себе сматрао одговорним једино папи; на суд је могао извести и духовне ауторитете веће од себе. \n\nИнквизиција делује брзо, потчињава јој се световна власт; у самом процесу нема адвокатских расправа и образложења. Пресуда је обично читана јавно на градском тргу. Изрицању пресуде претходила је обавезно проповед (sermo generalis; auto da fe). У присуству на хиљаде људи, осуђени се појављивао обучен у посебно одело. Смртна пресуда је обично извршавана сутрадан. У суштини, улога инквизиције била је у томе што је само проглашавала да Црква не штити јеретике и да их предаје у руке државних закона. Јеретицима је одузимана сва имовина и то у корист државе, или цркве или пак саме инквизиције.\n\nПосебну пажњу инквизиције привукла је јужна Француска са покретом [[Aлбижани|албижана]], односно јеретика катара. Тамо је у Лангдоку, Алби, Нарбони, Авињону, чак дошло до оштрих сукоба у којима су 1242. год. неки инквизитори били убијени. Сем Француске, инквизиција је деловала у Италији, Немачкој, Чешкој, Шпанији, али није била подједнако заступљена у свим европским земљама. У Арагону, Кастиљи, Португалији, Шпанији било је мање јеретика, а више муслимана и јудаиста. Папа Никола IX је 1278. год. ставио у дужност доминиканцима да тамо учвршћују римокатолицизам. [[Доминиканци]] су мисионарећи створили јак покрет против Арабљана и Јевреја, тако да су многи од њих били принуђени да приме [[римокатолицизам]]. Такви су се звали [[марани]] или новохришћани. Они су, међутим, били хришћани само по имену и за само Хришћанство представљали су велику опасност, јер су нарочито у вишим слојевима народа ширили безверје. Доласком цара Фердинанда и Изабеле у Шпанији тријумфује римокатолицизам, јеретици су прогоњени. Тако је крајем XV века у Шпанији деловала најбоље организована инквизиција. На челу инквизиције биле су личности које је са краљевим одобрењем постављао папа. Први генерал инквизиције био је Торквемада. Инквизиција делује против новохришћана, против јудејске јереси. Око 170.000 Јевреја је протерано 1492. године. Арабљани су избегли прогоне и смрт и из страха су примили хришћанство.\n\nОни су као хришћани били познати под именом мориски. Године 1609. око 600.000 мориска протерано је из Шпаније, док је јудејска јерес сматрана уништеном крајем XVI века. Сем јудаиста и муслимана, прогоњени су и протестанти, франко-масони, астролози. Вршена је строга цензура књига, школа, политике. Крајем XVIII века инквизиција ће бити политички ангажована у спречавању продора либералних идеја из Француске. Наполеон Бонапарта је укинуо инквизицију 1808. год., али је поново обновљена 1814. године. Инквизиција је поново била на удару 1820. године. Коначно, 1834. год., на интервенцију папе, инквизиција је угашена. По извесним статистикама, које ипак нешто говоре, учинак инквизиције био је следећи: спаљено је живих 34.628 особа, протерано је 18.049, а на друге начине кажњено је око 308.214 људи.\n\n«Ми овим путем изопштавамо све јеретике - катаре, патарене, сироте људе Лиона... и све друге, ма како се они звали. Када их Црква осуди, они ће бити предати световном судији да буду кажњени... Ако се било ко од њих, пошто га ухапсе, покаје и пожели да обави покору, добиће доживотну робију.\nСви који бране, или помажу јеретике биће изопштени. Ако било ко остане под изопштењем годину и један дан, биће прогнан... Ако они који су осумњичени за јерес не могу да докажу невиност, биће изопштени. Ако под изопштењем остану годину дана, имају бити осуђени као јеретици. Они не могу имати право апелације... Свако ко им одобри хришћанску сахрану биће изопштен све док не изврши прописану надокнаду. Он не може бити ослобођен кривице све док својим рукама не ископа њихова тела и баци их... Ми забрањујемо свим световњацима да расправљају ο стварима католичке вере; ако било ко учини то, биће изопштен. Свако ко познаје јеретике, или оне који одржавају тајне састанке, или оне који се у сваком погледу не саображавају са правоверјем, морају са тим да упознају исповедника, или неког другог ко ће ο томе обавестити бискупа или инквизитора. Ако он не поступи тако, биће изопштен. Јеретици и сви који их приме, подржавају их или им помажу, као и сва њихова деца до другог колена, неће бити примљени у црквену службу... Овим путем, сада све такве заувек лишавамо њихових црквених положаја.\"\nПапа Никола XI, Ο Инквизицији, око 1280. године\n\n===2. ИНКВИЗИТОРСКИ ПОСТУПАК===\n\n===Време милости===\n\nПокушајмо замислити како су деловала браћа проповедници у једној покрајини сумњивој због јереси. У прво време сузбијања једна група редовника, састављена од три или четири инквизитора, стигла би у неко село где се у цркви окупило сво становништво. У свечаној проповеди заклињани су сви верници да притекну у помоћ својом сарадњом, а кривци (су позивани) да затраже опроштај од Бога... Позивани су да се појаве пред судијом у року од петнаест дана до једног месеца. Било је то време милости. У овом року могао је јеретик доћи и исповедити своју заблуду, са сигурношћу да ће се према њему благо поступати. Они чија је грешка до тада била непозната и који би се сами пријавили, могли су рачунати да ће бити ослобођени сваке казне или да ће примити сасвим лагану и тајну покору, према слободном избору судије. Када је јерес била јавна, онда је признавање спасавало од смртне казне и доживотне робије. Злочин је тада био кажњен уобичајеним канонски казнама којима се често додавало једно ходочашће. У исто време, када су најављивали милост, инквизитори су проглашавали и закон вере који је обавезивао све вернике, под казном искључења, да пријаве јеретике или особе сумњиве због јереси.\n\nКада би ροκ од једног месеца прошао, није се више могла очекивати баш никаква милост суда. Против свих сумњивих је предузимана потера, а и најмања сумња у правоверност могла је бити разлог истраге. Оптужени би се јавно позивали на суд, понекад усмено али чешће писмено; позив би уручивао месни жупник који је долазио у пребивалиште праћен сведоцима достојни поверења. Позивање је могло бити објављено три пута, али како се најчешће одвијало по „кратком поступку\", тако је и један позив био довољан...\nКада оптужени није могао остати на слободи без опасности, или када би се дао у бегство, морало се приступити хапшењу. Инквизитори, подржани папиним ауторитетом а најчешће и оним владаревим, пребацију дужност хапшења на грађанску власт...\n\n===Испитивање===\n\nКад је оптужени већ једном био затворен, морао се појавити пред судом...Судија га је позивао да се закуне на Јеванђеље и тражио, ако је то било потребно, да објасни појединости. Ово испитивање се морало одвијати у присуству два редовника здравог духа и једног бележника или клирика који је био задужен да води поступак...Они изнуђују признања обећавајући благонаклоност суда, али нагомилавају доказе посредством једне „овце\" (најамника), који би се претворио да припада истој секти као и осумњичени... Као у грађанском праву два сведока била су довољна за доношење пресуде... Осуђени није готово никада био суочен са сведоцима, чија су имена остајала тајна, јер је требало избећи одмазде које су претиле проказивачима; он је само знао шта је против њега било изнесено...\n\n===Присила===\n\nЦрква је највише важности придавала признањима, која су јој се чинила важнијим од доказа. Ако би оптужени, упркос свему, упорно одбијао, инквизитор је могао употребити средства присиле, од којих је једно био превентивни затвор. Било је више ступњева казни и судије су бирали начин који им се чинио најпогоднијим. Кривац је могао бити окован, подвргнут дугим постовима или лишаван сна... Било је одређено једно ограничење: избегавати сакаћења и опасност од смрти - али то је била само форма да се избегну канонске нерегуларности. Од казни најчешће су биле: бичевање, козлић, страпада и огањ...\n\n===Пресуда===\n\nПресуда је била одређена свечано за време јавне седнице а називала се sermo generalis (општа опомена), auto da fe (акт вере) код Шпанаца. Овом обреду који се најчешће славио недељом, присутни су били високи чиновници, краљевски официри, клир и заједница верника. На главном тргу или пред црквом биле су постављене трибине како би се оптужени што боље видели. Рано јутром је велики инквизитор држао проповед коју би повремено прекидао, тражећи од народа да прокламира своју веру. Затим је долазило проглашење подељених милости, осуђени су се на коленима одрицали заблуде и молили; казна одлучења, под којом су све до тог тренутка били, укидана. Потом су се набрајале казне против јеретика, од најлакших па до најстрашнијих.\n\n===Казне===\n\nМеђу најстрашнијим казнама предвиђене су три врсте: одузимање имања, затвор и смрт. Црква је предавала световним властима - била је то побожна формула - јеретике који се не би покајали или би се повратили и кривоверје, јер је била беспомоћна пред тврдокорним секташима који се нису одрицали својих заблуда. Казна је била ломача...\nЗатвор или „мурус\" био је различит, већ према тежини прекршаја. „Мурус стриктус\" - уски зид - значи задржавање у једном мрачном затвору. Осуђеници су били оковани и каткад приковани за зид тамнице. „Мурус ларгус\" - широки зид - значио је за затворенике слободнији режим јер се могао кретати.Кад би један покојник био осумњичен због јереси, ин-квизиција је отварала процес у току којег су баштиници могли бранити успомену преминулог. Свети суд је наређивао ископавање и спаљивање леша. Мртвачке кости су на једној врсти асуре биле вучене кроз улицу; јавни гласник је ишао напред претећи живима истом судбином. Затим се приступало спаљивању јер се злочин кривоверја морао прогонити и после смрти... (доматриос)\n\n(G. J. Testas, Inkvizicija, Zagreb 1982.)\n\n\n\n[[de:Inquisition]]\n[[en:Inquisition]]\n[[es:Inquisición]]\n[[fr:Inquisition]]\n[[ja:異端審問]]\n[[nl:Inquisitie]]\n[[pt:Inquisição]]','нови опширни текст',24,'Domatrios','20040923135714','',0,0,0,0,0.602351289523,'79959076864285','20040923135714'); INSERT INTO cur VALUES (7619,0,'Менора','\n(ј—хеб.; „свећњак\") \n*1.Седмокраки свећњак који је био један од главних објеката у шатору током лутања Јевреја по пустињи, и касније, у Храму у Јерусалиму; \n*2.Oсмокраки свећњак (с додатним постољем за шамаш или „помоћно светло\") који се још увек користи као главни елемент при слављењу осмодневног празника Хануке. \n\nМенора из Шатора састанка описана је на два места у Библији (Излазак 25, 31—40; 37, 17—24). Наговештено је (Излазак 25, 40) да је Бог Мојсију показао образац за њену израду на Синају. Осмокрака менора за Хануку обично као узор узима менору из Храма, мада је такође попримила и читав низ других облика. Према традицији, прве ноћи празника на њој се пали једно светло и током сваке од следећих седам ноћи додаје се још по једно. (доматриос)','„свећњак\"',24,'Domatrios','20040922164510','',0,0,0,1,0.053859664152,'79959077835489','20040922164510'); INSERT INTO cur VALUES (7620,0,'Месија','\n(хеб., дословно: „помазани\") Средишњи есхатолошки појам у јудаизму. Мада се у јеврејској Библији могу наћи многа помињња онога што би се могло назвати месијанским феноменом, тај појам је, строго говорећи, постбиблијски. Он представља предмет опширних расправа у рабинској књижевности. Од Месије, једног чисто људског лика, очекује се да искупи Јевреје ослобађајући их од стране власти, окончавајући изгон и окупљајући Јевреје у земљи израиљској, као и обнављајући Храм у њој. Долазак Месије ће, како се верује, показати истину јудаизма свету и успоставити доба свеопштег мира, склада и правде. \n\nПојам Месије (и месијанског доба које ће Месија успоставити) не треба мешати са сродним идејама о свету који треба да дође, васкрсавању мртвих, Дану суда и људској бесмртности. Не постоји јединствени нормативни спис о јеврејској есхатологији; ови термини дефинисани су на различите начине и њихови су међусобни односи различито описивани. Месијанска нада и ишчекивање један су од темељних мотива јеврејске религије. Реформистички јудаизам је одбацио идеју о личном Месији и заменио је појмом „месијанског доба\" које одликује универзална правда и мир. (доматриос)','помазани',24,'Domatrios','20040922164705','',0,0,0,1,0.20315514235,'79959077835294','20040922164705'); INSERT INTO cur VALUES (7621,0,'Земљини_полови_и_ледено_доба','\nПод променама на земљиној површини подразумева се и кретање магнетних полова.\nАко то преведемо у нама разумљивији податак, тада можемо да кажемо да је \"премештање\" Земљиног пола на површини Земље износило око 20 метара.\nТих 20 метара практично не значи ништа ако тај податак упоредимо са брзинама кретања појединих континената које су нам познате из сателитске геодезије, астрономије, геофизике и других научних области. Поједине Земљине плоче \"јуре\" брзином од чак 7 - 10 сантиметара за годину дана. За око 13 година то је скоро један метар удаљавања и на први поглед чини се да није бог зна колико. Али процес није ротациони већ транслаторан и ротациони, а то је основна разлика између \"премештања\" пола ротације и кретања континената. Све то доприноси не само сложенијим, већ и већим износима кретања.\n\nСложено кретање доводи до поремећаја првобитно уређеног система, односно ентропије. Тиме се иницијални однос атома, које смо замислили као највише планине у Европи, нарушава и они током времена мењају своје дужине и смер. У физичком смислу поједини врхови постају још виши, растојање између система се повећава, настају нова брда, продубљавају се речна корита, премештају речни токови, слежу терени и стварају дубље депресије, нестају стајаће водене површине, обурвавају падине. [[Алпи]] су све виши, [[Скадарско језеро]] као криптодепресија све нижа.\n\nМиланковићеви погледи у будућност остварени преко дијаграма осунчавања прошлих времена недвосмислено су показали да ће ново ледено доба доћи као неминовност и да га треба очекивати за око 12 000 година. To ћe бити време нове глацијације која ћe ce лагано развијати, средње годишње температуре ћe постепено опадати, а лед ћe ce ширити и освајати просторе почев од виших ка нижим географским ширинама. Земља ће утонути у хладне окове, нестаће многе природне лепоте Северне Америке, Европе, Сибира. Сва та пространства изгледаће као данашњи [[Антарктик]] или [[Гренланд]], а само ћe огољени планински врхови или нунатаци тужно штрчати као какви споменици дубоко прикривајући многе природне лепоте ове планете. Испод снега и леда лежаће замрзнуте реке, ливаде, фјордови, тундре, градови, села, понегде и људи, фауна и флора, све оно што је некада одисало животом и радошћу. (доматриос)','клима у будућности',24,'Domatrios','20040922165451','',0,0,0,1,0.693259252092,'79959077834548','20040922165451'); INSERT INTO cur VALUES (7622,0,'Историјат_антисемитизма','Израз из 19. века који је постао ознака за опште предрасуде према [[Јевреји]]ма. Понекад се прави разлика између антијудаизма (општих антијеврејских предрасуда) и антисемитизма (предрасуда заснованих на расној припадности), први пут разрађена у 19. веку.\n\n===1. Стари свет ===\n \nУ Старом свету срећу се многа испољавања [[антисемитизам|антисемитизма]], делимично услед одбијања Јевреја да се мешају с другим народима. Већ је у Палестини постојао сукоб Јевреја и нејевреја, који се појачао у време грчке владавине над Палестином. Хеленистички владари гледали су на Јевреје као на препреку ширењу грчке културе, док су се Јевреји, с друге стране, супротстављали грчком утицају, сматрајући га претњом својој религији. Издвојеност Јевреја била је у оштром контрасту с општим ставом у Старом свету и често је доводила до тога да се на њих гледало с подозрењем и до оптужби које ће се, с малим варијацијама, понављати током целе историје, све до 20. века. Сматрало се да су Јевреји чудни и изопачени луди и да немају права на земљу коју поседују. \n\n===2. Рано хришћанско доба === \n\nХришћанство је отпочело као једна од јеврејских секти. Његов оснивач, Исус, био је Јеврејин, као и његови следбеници. Први хришћани комбиновали су веровање у Исуса као [[Месија|Месију]] са придржавањем јеврејског закона. Већ у там раним годинама, међутим, посејано је семе будућих сукоба, јер је млада црква себе видела као нову заједницу Израиља у којој је Бог испунио своја обећања доласком Исуса као Христа (Месије). Она је преузела јеврејске свете списе као своје, тумачећи их у светлу веровања у Христа. Јевреји су неко време толерисали ову нову секту, али су на хришћане врло брзо почели да гледају као на јеретике и претњу јудаизму. Ова притајена нетрпељивост била је појачана из два разлога. Први је био то што су у цркву у све већем броју ступали и нејевреји и што је на сабору у Јерусалиму превагу однело становиште Павла, по рођењу фарисеја, да је довољна сама вера у Христа и да нејевреји не потпадају под Тору. Други догађај био је рат Римљана против Јудеје (66—70) и разарање Јерусалима. Током опсаде, хришћанска заједница Јерусалима напустила је град, тумачећи предстојећу катастрофу као Божју казну за Јевреје због њиховог одбацивања Исуса и испуњење његовог пророчанства. Хришћанство је на тај начин раздружило своју судбину од судбине јудаизма. Од тог тренутка, ове две религије пошле су свака својим путем, у све већем међусобном непријатељству. Јеврејски хришћани избачени су из синагоге, а хришћани су сматрали да су Јевреји тврдоглави у свом одбијашу да признају Христа и да су стога кажљени од Бога, без сопствене земље, за сва времена осуђени да лутају као бескућници по лицу земље. Нетрпељивост ране цркве према јудаизму може се донекле схватити и као резултат њених настојања да пронађе сопствени идентитет. С новим статусом хришћанства као званичне религије Римског царства, од 312. године, хришћански теолошки ставови почели су да се изражавају законом. ЈевреЈи су тада изгубили многа од својих старих права, забрањено им је да ступају у брак са хришћанима и искључени су из главних токова економског поретка. \n\n===3. Средњи век === \n\nУ друштву прожетом хришћанством у сваком виду живота, на Јевреје се нужно гледало као на странце. Док су црквени сабори од 12. века надаље доносили дискриминаторске законе против Јевреја, поједини бискупи и папе често су покушавали да их за-штите од провала народног беса. У време када је почела да цве-та европска трговина, антисемитизму су допринели и економски чиниоци. Зеленаштво (позајмљивање новца са интересом) средњовековна црква је сматрала грешним и стога је оно било забрањено за хришћане. Како је оно, међутим, било неопходно за напредак економије, Јевреји, будући да су били изван хришћанског друштва, подстицани су да се баве зеленашењем, што им је често доносило нетрпељивост обичног света \n\n===4. Реформација === \n\nМада су Калвин и пуританци показивали одређено поштовање према Јеврејима, Лутеров антисемитизам није ништа заостајао за антисемитизмом црквених отаца и он је на Јевреје гледао као на оличење свега што је Богу страно. Непосредно пре смрти, 1543, написао је трактат Против Јевреја и њихових лажи, у коме је изложио програм практичних мера за изопштавање Јевреја из друштва, који је укључивао и паљење синагога. [[Адолф Хитлер]] ће током холокауста употребити један део овог трактата. \n\n===5. Просветитељство и верска еманципација === \n\nКако је слабио утицај цркве на западно друштво и судбина ЈевреЈа се знатно поправљала. У свакодневном животу, међутим, прастари стереотипи и даље су постојали. Чак и они који су хтели да рехабилитују Јевреје, чинили су то у одбрану њихових људских особина, а не њиховог јудаизма. Без обзира на мотиве, Јеврејима је најзад омогућен слободан приступ универзитетима, слободним професијама и војној служби. Изгледало је као да је за њих освануло ново доба слободе. \n\n===6. Деветнаести и двадесети век === \n\nУ народу и у многим клерикалним круговима и даље је вера била повод за изражени антијудаизам који се чак и појачавао. У 19. веку је дошло и до рађања једне нове врсте антисемитизма, пре заснованог на расним него на верским основама. У Немачкој је 1879. Вилхем Мар сковао термин „антисемитизам\". Међутим, чак ни нови таласи антисемитизма нису могли да припреме свет за оно што ће бити најразорнија провала антисемитизма у целој историји Запада. То је било резервисано за 20. век. Економски и политачки колапс припремили су у Немачкој терен за [[Хитлер]]ову жестоку антисемитску кампању. Теорија „ножа у леђима\" приказивала је Јевреје као оне који су одговорни за немачке невоље, нудећи тако погодног жртвеног јарца. Била је то прилика да Хитлер оствари свој сан о томе да Немачку, а евентуално и целу Европу, од Јевреја очисти једном за свагда. Нацизам је, мада у много чему антитеза и непријатељ хришћанства, био у стању да своје „коначно решење\" изгради на прастаром хришћанском антисемитизму Запада. \n\n===7. После Другог светског рата === \n\nПриметно јењавање антисемитизма на Западу након Другог светског рата у великој мери је резултат холокауста. Саосећање које је постојало широм света за преживеле из Хитлеровог покоља одигралао је значајну улогу у стварању јеврејске државе 1948. Постојање државе Израел довело је, међутим, до испољавања антисемитизма у новој левици и до нових антијеврејских осећања у арапским земљама, делу света у коме су током средњег века Јевреји много боље пролазили него под хришћанском влашћу. Ипак, напори да се антисемитизам искорени не јењавају. (доматриос)\n\n[[en:History of anti-Semitism]]','',242,'CONFIQ','20050219011041','',0,0,0,0,0.863809612051,'79949780988958','20050219011041'); INSERT INTO cur VALUES (7623,6,'Hungary_coa.png','Грб Мађарске','Грб Мађарске',135,'Обрадовић Горан','20040922180528','',0,0,0,1,0.713153130107702,'79959077819471','20050108014432'); INSERT INTO cur VALUES (7624,6,'Hungary_flag_large.png','застава Мађарске','застава Мађарске',135,'Обрадовић Горан','20040922180617','',0,0,0,1,0.417540829086249,'79959077819382','20050312214039'); INSERT INTO cur VALUES (7625,6,'LocationHungary.png','Локација Мађарске','Локација Мађарске',135,'Обрадовић Горан','20040922180701','',0,0,0,1,0.948244785841782,'79959077819298','20050108014432'); INSERT INTO cur VALUES (7626,0,'Драгутин_Димитријевић_Апис','[[Слика:Apis.JPG|thumb|АПИС(са десне стране) са друговима]]\n\'\'\'ДРАГУТИН ДИМИТРИЈЕВИЋ, АПИС ([[10. август]] [[1877]], [[Београд]] - [[14. јун]] [[1917]]. [[Солун]])\'\'\'
\n \nЂенералштабни пуковник. Необичном сугестивном снагом на све с којима је долазио у додир, Д. је још као ђак имао силан утецај на своје другове. Завршио је 26 класу Војне Академије у Београду и већ као потпоручник почео је ковати планове о промени режима Александра Обреновића. Као један од оснивача и најактивнијих чланова официрске завере против краља [[Александар Обреновић|Александра]] и краљице [[Драга Машин|Драге]], Д. је у ноћи [[29. мај]]а повео заверенике из Официрског Дома у двор, где је, за време тражења краља и краљице, тешко рањен с три метка у груди. Захваљујући својој снажној природи Д. је преболио те ране , и његов утецај на официре и послове у војсци стално је растао. Ни његово и привремено службовање у [[Ваљево|Ваљеву]] ни његово једногодишње одсуство из земље, на војним студијама у [[Берлин]]у, где је отишао, пошто је раније свршио виши течај Војне Академије у Београду, нису могли умањити тај утецај.
\n[[1911]]. Д. је са својим друговима основао тајно удружење [[Уједињење или Смрт]], познато под именом [[Црна Рука]]. За време саме мобилизације у септембру [[1912]]. тешко је оболео од тровања крви и враћен у Београд, тако да није могао учествовати у балканском рату. Као шеф обавјештајног одјељења Министарства Војног Д. је стекао веза с националним радницима из многих крајева.
\nУ [[Први светски рат|I светском рату]] као помоћник начелника штаба III армије, Д. је у децембру [[1916]]. ухапшен на солунском фронту као члан тајне организације Уједињење или Смрт, за коју је тужба тврдила, да је превратничка с политичким циљем у самој земљи. Поред тога у тужби се наводило, да је Д. прикривао [[Раде Малобабић]] и [[Мухамед Мехмедбашић|Мухамеда Мехмеђбашића]], који су били истом тужбом оптужени, да су [[29. август]]а [[1916]]. извршили атентант на приестолонасљедника регента Александра, када се аутомобилом возио из Острова у свој логор. Процес је вођен у Солуну пред војним судом за официре. Пресудом од 2315 1917 Д. је осуђен на смрт, а стрељан је [[14. јун]]а [[1917]]. у солунском пољу заједно с артилеријским мајором Љубом Вуковићем и Радом Малобабићем. \n\n:\'\'(текст преузет из чланка Миомира Миленовића, уредника Политике)\'\'\n\n==Литература==\n*[[Душан Савковић:Апис]]\n\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050308204554','',0,0,0,0,0.382011270794,'79949691795445','20050308204554'); INSERT INTO cur VALUES (7627,0,'Душан_Савковић:Апис','Пуковник је о министру Миловановићу знао много. Миловановић о пуковнику много мање: да је син неког убогог лимара, да му је порекло сиротињско, и жалосно, да је по баби Македонац, да је краљоубица, убица његових драгих пријатеља Александра и Драге Обреновић, да га називају Првим сином отаџбине, Извршним одбором Србије, најзад да је Димитријевић човек с којим се не треба шалити, да он, иако само мајор и начелник Штаба коњичке дивизије, поставља министре војне, он, [[Свети Бик]] а не краљ Пера, чика-Пера, стара кукумавка која зазире од младог мајора. Миловановић је такоде знао да сва непријатељства, јавна и тајна, уперене против њега, долазе од господина Димитријевића. Упознат је и са изјавом истог господина, датој на јавном месту, априла 1909. године, да је он, [[Милован Миловановић]], зрео да се пошаље на небо, цару Лази.\nДосије, који је пак пуковник градио о личности господина Милована Миловановића, министра спољних послова Краљевине Србије, у њеним најсудбоноснијим часовима новије историје, из времена аустро-угарске анексије Босне и Херцеговине, био је много занимљивији и изаткан од финих, па и пикантних идеја. Било је у томе досијеу разних извештаја, лажи и истине, почев од тврдњи да Миловановић свесно, на сат и фат, продаје животне интересе српског народа, па све до тврдњи војног аташеа из [[Рим]]а да је господин Миловановић, српски посланик у Риму, члан једне римске масонске ложе. Према томе, закључио је пуковник, Миловановић има још газда и газдарица, не само Србију.\n\nБелешка бр. 16. Досије М. М.-вића. (1909) стр. 12. Писано рукописом Драг. Т. Димитријевића али без потписа.\nОтац г. М. М., Ђорђе, који је назидао кућу у Р. улици, босоного сељаче из с. Жабара крај опи. Тополе. Чувао свиње кад га је спазио госп. Јеврем. Нешто га запитао, па после бистрог одговора узео за питомца. Војн. школовање у Русији. Успешно. Када се млади Ђ. вратио, постао адутант књаза Михаила. После Вуч. буне, заједно са књазом, пребегао у Румунију. Уз сагласност књаза вратио се у Србију кн. Алек. Карађордевића. Неко време без посла. Судија у Гргусовцу и Јагодини. После повратка књаза Милоша попечитељ ун. послова.\n\nТекст који даље следи непознатог је аутора, штампан писаћом машином, а писан са литерарним амбицијама:\nУ животу Србије све брзо бива. Син босоногог чувара свиња из села Жабара, најмлађи Милован, већ у петој години учи француски и уместо млека пије белу кафу. Као студент у Паризу, на сахрани [[Виктор Иго|Виктора Игоа]], носи српску заставу, највећу у погребној поворци, а можда и највећу која је икад развијена на Јелисејским пољима, све у жељи да [[Французи]]ма покаже да на Балкану постоји једна мала земља која воли Игоа, чита његове књиге и жали његову смрт. Тај исти студент, после бурног политичког крштења у Србији 1902. постаје српски посланик у Риму, пријатељ талијанског краља, а талијански председник владе, господин [[Титони]], прима га у кућу и кад болестан лежи у постељи. Прима га и руски [[цар Никола II]], а [[царица Александра]] изјављује да никада није упознала тако културног, шармантног и забавног човека.\n\nПоред овог текста додато је рукописом који није онај са почетка белешке:\nКада се после завршених студија вратио из Париза у [[Београд]], био је више Парижанин него Београђанин, више Француз него Србин. Само је донео не само репутацију одличног правника, већ и љубавника који је могао да опустоши и континенте (као и сваки Србин!) а камоли један [[Париз]]. Многе паришке госпођице са жалошћу су примиле вест да их Мило заувек напушта. Меду уцвељенима је била и једна Египћанка беспримерне лепоте.\nМиловановић није напунио 25 година када је на Сорбони бранио дисертацију за доктора правних наука. Професор Рене наградио је младог Србина златном медаљом за одлично одбрањену дисертацију. Професор је још рекао да ће млади господин Миловановић служити на част школи у којој је учио и на част својој земљи.\n\nНа маргинама овог текста залепљен је исечак из новина. У горњем углу написано је »[[Пијемонт]]« 8. 6. 1910. и потпис Д. Д., што свакако значи [[Драгутин Димитријевић]]. Читајући овај исечак јасно се види да је Србија одрекла сваку част господину Миловановићу називајући га издајником Србије, српске мисли и свих поробљених Срба. Наслов чланка гласи: »Гробна плоча Србије«, а одмах затим се каже да гробну плочу Србије, у лицу Милована Миловановића, треба одмах уклонити како би Србија устала из гроба.\nУклонити или убити?\nУ Србији је то исто.\nИ нешто даље опет писаћа машина:\nГ. Миловановић је први српски министар који се београдским улицама шета у пратњи двојице телохранитеља.\n\nИ даље:\nЧесто поправља фасаду своје куће угруване каменицама које бацају српски патриоти који су, у време анексионе кризе, тражили да сву власт преузму прави синови Народа, [[принц Ђорде]], Престолонаследник, и његов пријатељ мајор Димитријевић, [[Апис]], да Србија, уз помоћ ова два света Бика заплива у рат са Аустријом.\nНепријатељи, у оштрој слици пуковниковог сећања, сад седе један насупрот другог у салону који у пуковнику асоцира Алибабину пећину. Пуковник лепо види господина министра, његове образе, кожу лица, јаке бркове, очи, благе и меке, рекло би се племените, топле. Министар има близу педесет година, али се чини много старијим. Или је то само привид? Људи његовог кова могу да манипулишу својим изгледом, покретима, па чак и бојом очију. Могу да старе и да се подмладују, по жељи.\n»Шта бисте попили, господине Димитријевићу?« питао је министар и дохватио тешку кристалну боцу и још тежу чашу. »Порто?«\nПуковник је раширио руке у знак извињења. »Хвала, али не пијем алкохолна пића а до других ми није.«\nМинистар је напућио усне и подигао обрве. »Гле! Да ли добро чујем? Официр па не пије? Зар има тога, господине Димитријевићу? Онда сте свакако поштовалац женског пола?«\n»Нисам ни то,« рекао је пуковник тврдо.\n»Значи витез без мане и страха. Лепо. Онда ћете дозволити да сам попијени чашу портоа. Ја сам, господине Димитријевићу, љубитељ добре капљице и доброг залогаја. Гурмам, кажу Французи. Моја слабост су речни ракови поточари којих је наша земља пуна. Волим и речну рибу, сома дунавског нарочито.«\nПуковнику је намах постало јасно да су разлике између њих двојице небројене и велике. Миловановић је заиста Европејац, човек школован, ерудита, полиглота, одличан оратор, већи од господина Нушића, већи од проте Велимировића, човек начитан и свему научен, добру и злу, моралу и неморалу, богат, размажен, велики женскарош, епикурејац, лопов и ловац на лопове, сладострасник, човек окренут свим задовољствима овога света, човек коме је само до себе, човек у коме не може да буде неке велике идеје, косовске понајмање, још мање култа саможртвовања и одрицања. О полагању живота на ма чији олтар ни говора. Такав човек не може да води Србију у овим бременитим временима, кад је на прагу обнова Српског Царства јер није Србин, изрекао је пуковник, неколико дана касније, своме пријатељу Аци Благојевићу, за време ручка у кафани »Коларац«. Да, да. Разлике су биле велике. Разлике су биле и у љубави према Србији. Димитријевић је Србију волео и као мајку (и сад је воли, док му вештица копа раку) као заручницу и будућу невесту, а Миловановић као неку даљњу, бангаву и баксузну рођаку са села, која блатњавим опанком може да укаља перзијанер, да смртно досади баљезгањем.\n»Увек сам се питао откуд вама надимак Апис,« рекао је господин министар испијајући порто. »Али треба вас видети овако големог, на тој малој столици, при дневном светлу и више не питати! Штета што се раније нисмо упознали. Били смо у време анексионе кризе свако иза своје барикаде али, времена се мењају. Заборавићемо оно што је било. Слажете се?«\nПуковник је покушавао да се осмехне, да забашури оно што мисли, али му то није полазило за руком. »Чим сам у Вашој кући, барикада нема«, рекао је. Миловановић је испио још један гутљај и наставио не дозвољавајући пуковнику да дође до речи.\n»Одмах да вам кажем, као председник владе, да наша земља има официре изникле из народа, везане за народ и његову судбину. То је добро. Ништа горе од аристократа и племића официра као што су руски, на пример. Стари радикали вас називају милитаристима, али они ништа не знају о милитаризму, баш као ни социјалисти, са Туцовићем на челу. Туцовић је глуп и једностран. Рећи за пруске официре да су милитаристи, разумем. Али то говорити за српске официре! Глупо! За мене су српски официри браниоци отаџбине.«\n»Хвала на томе мишљењу,« рекао је пуковник. »То ме заиста радује... Господине министре председниче! Ви водите ову земљу, а наступају догађаји који по својој тежини надмашују анексију и оно што се поводом анексије догађало.«\n»Још нисте заборавили ту несрећну анексију!«\n»С тим још нисам начисто. Питање је још увек присутно у мени: да ли је требало намах изгинути или лагано умирати?«\n»Лепо је што обелодањујете своју дилему. Видите, знам шта сте у то време о мени мислили, а можда и данас тако мислите, ви и ваши пријатељи. Зато ћу Вам испричати једну истиниту анегдоту из мога живота. Као рођени Београђанин Ви свакако знате где се налази Вознесенска црква? Е, ту смо се некад играли, као деца, по ћели божји дан. Портом је господарио један матори, ратоборни јарац кога његов газда црквењак није хтео везивати. Како је јарац опасно јуришао на нас и кварио нам игру, то смо се договорили да један држи јарца док се други играју и тако на смену. У игри, замолио сам свог другара Симу Аврамовића да преузме јарца јер је он био на реду. Сима је дохватио јарца за рогове а ми наставили игру. Више нисмо обраћали пажњу на Симу, ни на јарца. Е, видите, тако је мени Пашић потурио јарца, утрапио ми је Аустрију и анексију, а он је остао по страни и гледао моје муке перући руке као Пилат. Шта се може. То је политика!«\nДок је министар говорио о јарцу из порте Вознесенске цркве, док се слатко смејао политичком наравоученију које је духовито извлачио из безазленог догађаја, пуковник је претурао по сећању, вадио све оне белешке о личности овог, до крајности европеизираног Србина...\n\nБелешка бр. 21. Досије М. М-вић. (1909). Писано машином. Постоји мишљење да је ове белешке писао [[Пера Тодоровић]], новинар.\n... када је крајем прошлог века изненада бануо у Београд, М. М. је одмах постао право мушко чудо, велики мушки комад Европе на београдској калдрми. Народно позориште је постало предмет његовог највећег интересовања. Као члан тела које је одређивало позоришни репортоар, М. М. је успео да позоришни Београд прати у корак позоришни Париз. Оно што се играло у Паризу, играло се и у Београду, тако да се тих дана у позоришту окупљао цвет београдског друштва, цвет који је одбијао да гледа сценске муке каплар Милој а и Јелисавете, књегиње црногорске. Миловановићу се приписује да је успео да, коначно, Даворин Јенко не диригује са спаваћом капом на глави, мада се несрећник жалио да доле, у оркестру, бије промаја као кошава на отвореном Дунаву. Пун салонских манира стечених у паришком високом друштву, одевен беспрекорно и по последњој паришкој моди, већ опредељен за политику и дипломатију, М. М. је постао мета многих проводаџијских завера. У највећој дискрецији нуђене су му девојке из најбогатијих и најбољих београдских кућа. Његово донжуанско срце, међутим, изабрало је глумицу Велу Нигринову. Нигриноваје била веома млада али већ загонетна, жена изванредне лепоте, пред којом су бројни београдски швалери падали на колена. Између младог доктора права и глумице, која је свакога уторника играла Есмералду у »Звонару Богородичне цркве«, започела је кратка али бурна љубав. Пошто је претила да прерасте у јавну саблазан и нашкоди амбицијама и каријери младог доктора, љубавна веза је прекинута. Насред улице, чувши да ће је млади доктор извесно оставити, Нигринова је, како то већ приличи глумици, направила скандал и младог доктора отерала у три лепе материне.\n»Да, то се зове [[политика]], тај луди јарац,« говорио је министар завршавајући опширно наравоученије из порте Вознесенске цркве. Пуковник је све време слушао, тобоже с пажњом, али је тек сад у хотелу Авероф, на крају живота, појмио да се у тој кући, у Ресавској улици, у Алибабиној пећини, нешто у њему коначно расцепило, да се тога дана његов пут јасно указао: светао и крвав. Тим путем разложни и паметни нису хтели. Ни они који љубе Србију колико и Србија њих. Ни они који не пристају на саможртвовање. Ни они који не знају за крв и бес.\n»А сад, пре него изложите разлоге ваше посете, вратимо се ипак [[анексија|анексији]] и нашим српским барикадама. Мислим да је рашчишћавање неких појмова из прошлости важно за нашу будућу сарадњу. Бићу кратак. Ово није моја одбрана, већ истинити ред догађаја о којима највише ја знам. Постојали су и још увек постоје аустријски планови да се Србија војнички покори и да се тако покорена присаједини монархији. То је факат. Био и остао. Те, 1908. године, могли смо непријатељу супротставити само четрдесет хиљада војника што је било трагично и безнадежно. То је знао краљ, то је знао министар, војни денерал Степановић, то смо, дакле, знали сви. Да ли се могло главом кроз зид?«\n»Увек ћу се сећати једног омањег човека кратке, жуте косе,« рекао је пуковник. »Амерички отправник послова у Београду. Својој влади послао је следећи извештај: [[Срби]] су дошли до закључка да је много паметније да уду у један очајнички рат него да споро умиру.«\nМинистар председник се јетко осмехнуо. »Ево, нисмо ушли у очајнички рат, нити полако умиремо... Тако то изгледа посматрано очима господина отправника који би први побегао у крило своје богате и безбедне отаџбине. Тако је говорила и велика руска [[кнегиња Анастасија]], дакле [[Стана Петровић]], кћи црногорског [[краљ Никола|краља Николе]] и свастика нашег краља. Стана је рекла свом драгом сестрићу Дорду: »Не обзирите се на цареве речи! Не пристаните на анексију! Недајте браћу! Ратујте! Гините!« Моритури те салутант!... То се зове [[хистерија]]! Успела је да наговори свог маторог оца да напише једну од најглупљих меду својим глупим песмама: [[Ave Caesar]] imperator morituri te salutant! Кобојаги Цезара поздрављају они који иду у смрт, дакле [[Срби]]! Чудан смо народ! Сваких двадесет година побеснимо, прокључамо, хоћемо у крв, у страдање, у пропаст! Наш народ је мазохистички и ја се, право да вам кажем, бојим свога несрећног народа. Смешно и жалосно. Мали народи су несрећни због тога што су мали и слаби. Јаки су увек криви само зато што су већи и јачи. Жучност и бес не помажу. Увек се наду бешњи...«\nПуковник је неким чулом осетио да пред њим више није манипулатор, декламатор, још мање политичар, лажов. У гласу господина Миловановића, сасвим неочекивано, одзвањала је искреност.\n»Мени је било најтеже,« наставио је министар и испио још једну чашу портоа. »Морате ми веровати. У својој бризи и немиру, нарочито у време последњих дана кризе, осећање да су мир, па и судбина не само Србије, већ и Европе у мојим рукама, испуњавало ме је задовољством и поносом. Никада, ни у једном тренутку, није се јавило искушење да тражим славу запалив пожар. За то сам, међутим, имао најбоље прилике. Цела Србија ме је на то терала. На какве муке ме је само стављао несрећни принц Ђорде потпаљиван од вас официра и своје луде главе, понајвише. Могао сам лако да се уклоним и то не да побегнем, већ да се мање успешно браним те да будем оборен у Скупштини, али ни то нисам хтео. Издржао сам до краја и срећно спасао Србију од обе опасости: рата у коме су сви наши изгледи били неповољни, с једне стране, с друге од револуције и анархије које су такођер претиле. Побуда тој мојој издржљивости није била патриотска. Ја сам осећао да ми је пало у део да играм историјску улогу, па су ме амбиције и лични понос, жудња за славом, егоизам дакле у позитивном смислу, покретали да се сав заложим и да ту своју улогу добро одиграм. Не, господине Димитријевићу, ја нисам тражио пљескање српске патриотске публике, нисам хтео да на рачун српског патриотизма, на рачун оног болесног беса и олаког гажења у крв, берем популарност. Радије непопуларност. Нека су ме Београђани гађали каменицама, нека су каменовали моју кућу. Нека. Политику јавних уличних демонстрација, тако блиску Србима, политику кафанских говоранција, уличних фанфаронада, неконтролисаних изјава политичких првака, националну еуфорију, да не кажем опет хистерију коју је тако неодговорно испољила и тетка Стана, одсуство сваке дипломатије и здраве памети, називам лармаџиском и са таквом политиком не желим да имам везе. Због тога сам и раскрстио с принцом још док је био престолонаследник. Не може српски престолонаследник на јавном месту, још горе, на улици, да пали и спаљује заставу суседне земље, хиљадугодишње царевине. Опет се враћамо на мале народе, на њихову велику и неконтролисану жучност. Знам да ме је све то могло стати живота. Ви то такоде знате. Ваша десна рука, господин мајор Танкосић, ускочио је у мој фијакер, псовао ми је мајку и претио пиштољем. Рекао ми је: »Миловановићу, убићемо те кад-тад.« Требало је видети његово лице и чути те простачке псовке којих се и мој кочијаш постидео. Па може ли тако према једном председнику владе који је о дилемама свога рада јавно говорио у скупштини? Господине Димитријевићу, не дозволите да нас културне земље уброје у дивља афричка племена!«\n»Танкосић је познат по својој плаховитости.«\n»Онда у лудницу с њим!« извикну министар. Погледом је потражио тешку чашу са густим вином. »Ако је већ тако било, зашто су ме онда господа официри називали гробном плочом Србије? Зашто мене на небо, цару Лази?« наставио је министар и одмах показао ново лице, не тако углађено. »Зашто неки до њих, храбрих и курчевитих, није наредио покрет, правац Дрина, Босна, Херцеговина? Шта су чекали? Јуриш! Јуриш!... Зашто господин Степа Степановић није на себе преузео одговорност и наредио јуриш на Аустрију? Зашто то није учинио краљ Петар? Зашто су сви одреда лармали, зашто пљували на Аустрију а чекали на Милована Милова\nновића?« Министар спусти тон свог гласа. »Тачно је да сам био против тог рата и за признавање анексије, али тешка рањена срца. \n\nО томе сам детаљно говорио на једној тајној седници у Скупштини. Ми смо могли да уђемо у рат. Самоубиство, међутим, није доказ енергије и снаге као што мисле наше усијане српске главе и [[Стана Петровић]]. Здрави народи, као и здрави људи, не убијају се. Али, српски народ је болестан. Болује од саможртвовања, колективног мазохизма, од маније колективног самоубиства, такође«. Министар испије јак гутљај вина. »Историја свакоме народу дарује тренутак који, међутим, треба дочекати. Раст једне нације везан је и са стрпљењем, са ситним радом, како тај рад назива господин Скерлић. Светска позорница није кафана у којој лако,\nи без великих разлога, разбијамо један другоме главе а после опет пијемо и певамо. Не. [[Чеси]] су у седамнаестом веку избацили два бечка [[поклисар]]а кроз прозор. Настао је тридесетогодишњи рат. После тога рата Чеси више никад нису ратовали нити ће ратовати. То вам каже Милован Миловановић. Чеси су културан и стрпљив народ, господине мој, паметан народ! Свакоме ко буде хтео с мачем ући у њихову земљу, они ће рећи: изволите! И чекаће на свој тренутак, чекаће на историју.«\n»Треба ли се угледати на Чешку?«\n»Не. Нисам рекао да Србија треба да се угледа на Чешку, нити треба нити може, јер је [[Србија]] далеко испод културе једне Чешке. Србија мора да се спрема за рат противу Турске и она се спрема. Ви о томе доста знате, господине Димитријевићу, али Србија не сме рат изазивати, не сме бити прва која ће га отворити или му дати непосредног повода, сем ако нема какав добар савезнички уговор у џепу као што га је 1859. имао Пијемонт. Тако се ради кад се стварају царства, ослобађају и уједињавају народи.«\nПуковник хтеде да каже: који тренутак чекати, на кога чекати, на велике силе? Коме су оне подариле слободу, сем ако је нису узеле? Индији? Мароку? Босни? Хрватској? Словенији? Чешкој? Словачкој? Зар мале рибе да верују великим? али оћута.','',144,'Golija','20040922200342','',0,0,0,0,0.59775837399,'79959077799657','20050225094925'); INSERT INTO cur VALUES (7628,0,'Душан_Савковић:Апис-2','Белешка бр. 6. Досије М. М.-вића. Стр. 3. (1911). Писано писаћом машином, без исправки, највероватније опет текст Пере Тодоровића, написан за потребе удружења »[[Уједињење или смрт]]«:\nИмао је само 26 година када се умешао меду седе главе и васељенске браде и постао лични саветник краља Милана, редовни професор права на београдској Високој школи, секретар Уставног одбора, дописник угледних европских листова. У жељи да се што брже пење лествицама успеха М. М. је стао на страну краља Милана у спору око протеривања краљице Наталије из Србије, па је чак написао брошуру »Удаљавање краљице Наталије није противно Уставу«, што је нарочито обрадовало краља Милана а огорчило све остале. Брошура је у рекордном времену наштампана и бесплатно подељена. (Десетак година касније пуковник је прочитао брошуру и нашао да је то срамно писаније које моралан човек не може написати.) Напредњаци, који су рачунали да је млади М. М. њихов човек, као што му је и отац био, дочекали су га, због брошуре, као издајника и вероломника, превртљивца и неморалног младог човека који је са својом неморалношћу рано започео. »Тај је у Паризу, поред правних наука, научио да гази и преко мртвих«, написао је чланкописац под псеудонимом Љубомир. Тада је угладани професор права, више Парижанин него Београђанин, више грађанин света него Србин, рикнуо на српски начин и показао да су му зуби вучји, да у његовим жилама тече врућа, бунџијска, шумадијска крв. Одмах је одговорио народњацима на начин који их је још већма поразио. Оптужио их је да немају право да говоре у заштиту жена јер су у калемегданским томруцима, мемљивим и пуним пацова, вешали жене. То је свакако тежи преступ него правно образлагање једног политичког удаљавања. Алузија на загонетну смрт у затвору лике Марковић и Ленке Книћанин, била је више него намерна. Неколико година касније М. М. је дошао у сукоб са краљем Миланом јер се приближио радикалима, Милановим смртним непријатељима. Краљ је најурио са дворског бала свог младог правног саветника и то као последњу пачавру, изражавајући се при томе простачки, као госпођица Нигринова (у три лепе материне). Али, када се М. М. непромишљено прихватио одбране у судском процесу Чебинац, за коју се знало да је династичка и антиобреновићевска, његови односи са оба краља, краљем-оцем Миланом и краљем-сином Александром, постали су више него затегнути. Паришком доктору права запретио је апс, жандари и пацови. С обзиром на то да тако нешто никад није искусио, а знајући с ким има посла и какве су српске апсанџинице и робијашнице, М. М. је хитно и неприметно напустио Србију и отпутовао у Беч. Тамо се оженио пребогатом Румунком, ћерком Димитрија Германија, трговца и банкара из [[Букурешт]]а. Звала се Марија. Није била лепа. Догодило се као што се често у животу догађа да се велики љубавници, на крају каријере, везују за тихе, ружне и богате жене. Марија је донела у мираз знатне непокретности и ренту од неколико десетина леја годишње. Миловановић је уложио новац у стране банке, купио акције страних предузећа и није му пало напамет да било шта купи у Београду или Србији. То је вулкан земља, несигурна за главе, а камо ли за паоре, рекао је М. М.\nИз Беча пише чланке за велике европске листове у којима жестоко напада и извргава руглу и срамоти не само краља Милана већ и земљу којом Милан краљује. Поред осталог износи тврдње да је Милан сам режирао [[Ивањдански атентат]] како би се коначно обрачунао са [[радикали]]ма и [[Никола Пашић|Пашићем]]. [[Краљ Милан]] је био ван себе од беса, али није знао ко пише те тужне пасквиле по скандалозним новинским хроникама европских листова о високом друштву. У страху да га не открију, било Милан, било Александар, М. М. одлучује да се у Србију никад више не врати. Настанио се у малом Паризу, Букурешту. Тако је »највећи Европејац меду Балканцима«, како су га називали страни дипломати, постао грађанин Букурешта. Међутим, Србија је позорница на којој завеса брзо пада, али се још брже диже. Декор се мења нагло и непредвиђено, актери главних и споредних улога такоде. Чим је чуо да се краљ Александар жени оцвалом удовицом Драгом Машин, својом бившом пријатељицом, М. М. је сео за сто и написао младом краљу писмо. Поред комплимената и честитки, нарочито због Александровог раскида са оцем, венчање краља са [[Драга Машин|Драгом Машин]] М. М. назива новом ером у историји Србије. За М. М. завеса се опет дигла, почињао је нови чин, па је према томе М. М. обукао нови костим и убрзо изашао на сцену. Нова ера је заиста почела, али о каквој је ери реч М. М. није ништа подробно рекао. Александру и Драги и то је било довољно. Један такав интелектуалац, поготово радикал, паришки доктор, добро је дошао у тренутку када се за министра није хтео да прими ни бозаџија са Дорћола. М. М. је одмах наименован за посланика Краљевине Србије у Букурешту са идејом да му се као непријатељу бившег краља Милана а политичару од имена касније понуди и портфељ у новој влади. Тако је и било. М. М. није постао министар у првом, »свадбарском« кабинету, већ у другом, »бабичком«. Дакле, неславни министар у неславној влади која је требало да дочека и озакони новог престолонаследника, Обреновића Петог. Истина, наследник је тек требало да се роди. Када је прогурао бабички кабинет и када су сви, после катастрофе са Драгином лажном трудноћом, некако преживели, М. М. остаје у влади професора Михаила Вујића с којим је био добар пријатељ и политички једномишљеник, бар тих месеци. И тако, М. М. је опет тај који кроји нови Устав и прокламује га са катедре начињене од таковског грма, оног чувеног храста под којим је Милош развио заставу другог устанка, симбола Обреновића. Храст је тога лета оборила олуја и удар грома. Био је то предзнак пропасти Обреновића.\nИз приватног писма Н. Н. прикљученог белешци: Миловановић је такоде тај који је после Александровог државног удара објашњавао да има и добрих државних удара. Али, Предосећајући мрачне догађаје и крв, Аписа и другова, Миловановић је слухом господског и министарског детета, али и слухом сина чувара свиња, у последњем часу напустио Александра и Драгу. Чак ни мени о томе ништа није говорио све док са Драгом најпре није средио да оде у Рим, за посланика Краљевине Србије. Тако се за овог крајње неморалног човека завршила »нова ера у животу Србије«. У Риму је Миловановић дочекао Аписову крваву ноћ, дело од 29. маја. Пуне три године овај мангуп ће боравити у вечном граду, на обалама Тибра, трудећи се да после дела од 29. маја измири енглески двор и династију Карадордевића. Г. Пашић има у рукама копију извештаја г. [[ Жен Дарер]]а, једног од првих дипломата Француске, у коме г. Барер пише: »Познавајући у танчине балканске проблеме, обдарен живом интелигенцијом и сигурним судом, Миловановић је успео да се наметне римском политичком свету, да задобије далеко већи утјецај него што му је давао положај једне мале земље коју је представљао. Он свакако врши јак утицај на акцију Италије на Балкану.«... И сад, да видиш само, та уштва од човека, више хохштаплер него интелектуалац, користи једну нову прилику. Наиме, [[Енглези]] траже, упорно инсистирају, да Петар казни убице људи који су мирно спавали у својим креветима. Миловановић није познавао мајора Димитријевића, тог рођеног крволока, чак ни једног од завереника-убице, сем старог ђенерала Дамјана Поповића, али их је бранио, курва небеска, као брат најрођенији! Енглеском амбасадору у Риму, лорду Бертлију говорио је даје дело од 29. маја нешто као борба двеју ружа. Указивао је на бројна убиства владалаца у Енглеској, на народне револуције, завере. При томе је неваљалац представљао краљевски пар Обреновића у бојама које они нису заслуживали. Милановићев главни адут био је да ће Аустрија, док Енглеска тражи немогуће, прогутати Србију баш на рачун Енглеске. Лукавштина од човека упозоравао је енглеске дипломате да је [[Скупштина Србије]] одобрила дело од 29. маја (срамота! Убијени су невини људи!) и заверенике ослободила сваке одговорности. »Не може се људима који су Србију ослободили тиранина ударити жиг убица!« писао је тај вајни посланик у писму које је посредством лорда Бертлија требало да наде пут до енглеског краља. Том приликом Миловановић није написао да је он био министар тога краљ-тиранина! Дакле, сва настојања његова била су усмерена да Енглезима докаже да Србија није земља у којој се котрљају крунисане главе.\n\nБелешка бр. 36. стр. 2. Досије М. М.-вића (1909). Писано руком и грубим, неисписаним рукописом. Из текста се види да га је писао неко из редова завереника.\nПрви енглески предложи за измирење, у виду услова, дошли су у Београд преко посланика Миловановића. То ми је саопштио Ј. из мин. сп. послова. Тек маја 1906. енглески двор је поставио услове које је Краљ могао да прихвати. Пензионисање неколицине старијих завереника, меду којима није било мајора Д. Димитријевића, није био никакав услов, поготово што су пензионисани награђени са по 30.000 динара у злату, упалио им кец. Ја мислим, а то каже и Ј. да је Миловановић још у Риму знао ко је Д. Димитријевић, па га је успео да прикрије сврставајући га у мање значајног завереника који није учествовао у убиству краљевског пара. Успешно завршени задатак, мисли Ј, ослободио је Миловановића обреновићевског терета, титуле Драгиног скутоше, Александровог министра и човека који се креће како ветар дува. Миловановић је, по Ј, овим измирењем српског и енглеског двора забележио крупан поен, ушао у карадордевски тефтер заслужних али не и у наш, заверенички.\nл сад, тај Миловановић, доктор права, сорбонски ђак, лични пријатељ италијанског краља, драги гост руске царице, миљеник [[Париз]]а, [[Беч]]а, Букурешта, [[Рим]]а, седи насупрот [[Драгутин Димитријевић Апис|Драгутину Димитријевићу]] и испија пету, шесту чашу портоа!... Пуковник тек сад, у сећању, пред смрт, у солунском затвору, схвата да је срео Миловановића у фази његовог заласка. Одебљао, говорљив преко мере, сујетан, фалџија, поклоник добре капљице и доброг залогаја, са траговима кајгане на реверу од сакоа, Миловановић је утонуо у банална задовољства балканске паланке. Председник владе а свако јутро креће на сељачку пијацу са цегером у руци! Човек који кроји судбину једног народа подригује због увек претовареног стомака и спава свако поподне. Миловановић је већ тада био слика и прилика интелектуалца који безнадежно и трагично тоне у тупост духа.\n»Да вам завршим, млади Димитријевићу«, наставља Миловановић, »да вам кажем још неколико реци о анексији. Верујем да знате али... треба поновити. .. Извољски је Еренталу продао Босну и Херцеговину. Аустрија нека узме Босну а [[Русија]] ће добити слободан пролаз кроз Дарданеле за своје ратне лађе. Тонете за буп. Ерентал је то наравно једва дочекао. Пружили су једни другима руке. Братски су се загрлили. То вам је та светска дипломатија! Дакле, више се треба жалити на Русију него на Аустрију. пп Генерал Конрад]] и [[Фрањо Фердинанд]], они који Србе јавно називају псима ... кажу ... они тамо ... пси... прославили су овај трговачки аранжман веома свечано и бахато ...«\nПуковник сад види себе у оштрој слици сећања, осећа у грудима онај исти бес као и тога преподнева, у кући Миловановића, види крв, океан крви у коме кључа бес. Чује и своју нему заклетву: највољенијег сина Аустрије убиће српски пси, а Русији нека бог плати. Бог и његова небесна правда!\nМиловановић је налио густо вино у тешку кристалну чашу и испио лаганим гутљајима. Наставио је уморним гласом, као да му се изненада приспавало. »Ви сте свакако имали добар разлог да ме посетите?« рекао је.\nПуковник је дуго ћутао, па је то ћутање изазвало подозрење у Миловановићу. »Слушам вас«, рекао је нестрпљиво.\n»Господине министре«, рекао је пуковник, »ми ћемо, с божјом помоћу, ускоро у рат с Турцима. Ви сте свакако и о томе говорили са руским царем?«\nМиловановић подиже обрве. Значи, питање Македоније је оно што мучи официре. Циљ посете је да се нешто извиди у вези са споразумом око српско-бугарске поделе Македоније.\n»Свакако, драги пријатељу«, одговорио је Миловановић. »Свакако. Али разговору у Зимском дворцу присуствовао је и Пашић.«\n»Ми Пашићу не верујемо«, рекао је пуковник тврдо. »Зато сам овде. У вашој кући.«\n»Верујем да је цар то исто рекао и краљу Петру на посебном састанку у четири ока. Зар вам краљ о томе није ништа говорио? Ви сте бар често с краљем.«\n»Јесте.«\n»Онда лепо. Што се мене тиче, могу вам рећи да сам садржином разговора био изненађен и то пријатно. Дакле, цар је рекао да је [[санстефански уговор]] био неправедан по Србију већ и по томе што је Бугарској припао добар део Јужне Србије и цела [[Македонија]].«\n\n»О тој штети се зна, али шта цар кани предузети да се та штета поправи?« питао је пуковник.\n»Цар је дословце рекао да Русија данас нема наклоности према Бугарској која би ишла на штету Србије.«\n»Зар цар говори као што се некад говорило у Делфима? Не видим у тим рецима никакав став и гаранцију у односу на Србију.«\nМиловановић шири руке. »Ви сте војник, па вам можда није познато, али дипломатија је таква. Нема касапа. Не сече се на пању.«\n»Значи ли то да су Пашић и цар већ поделили Македонију између нас и Бугара?«\n»Не«, говори Миловановић неодређено. »Не. Македонија није подељена. Македонија је део српског тела. Наравно, наши будући савезници гаје реалне аспирације на комад Македоније. У случају каквог неспоразума договорено је да арбитар буде руски цар. То је све што знам.«\nПуковник је неко време ћутао, а онда је рекао гласом који није тражио одговор. »Ми не верујемо господину Пашићу кад су у питању разграничења српских и бугарских интереса око Македоније. Господин Пашић је у време краља Милана, после тимочке буне, неколико година живео у Софији, као што знате. Тамо има доста пријатеља. Сем тога, даје приоритет руској користи а не српској. Као и краљ, уосталом. О томе сам разговарао и са младим престолонаследником Александром и могу Вам рећи да он умногоме дели наше мишљење. Македонија остаје српска земља и са њом се у будућност не може шпекулисати, још мање трговати.«\n»Ви знате добро, господине Димитријевићу, да сам ја велики противник Пашићев. То сви знају! Шта мислим о старом краљу нећу Вам рећи, сем да је стар. Али Пашић је добар Србин и чуди ме да помињете шпекулацију. Њој нема места, поготово не у односу на интересе Србије коју сви волимо, а не само они који себе називају идеалним патриотима. Политика није рат. У политици се тежи да се добије више него што би се добило мачем. Много више. Споразум са [[Бугари]]ма је императив наше политике. Пре него што уђемо у рат са Турском морамо бити начисто са многим нерешеним питањима. Зар нам усред рата треба неспоразум са Бугарима, па и рат са Бугарском? То би било жалосно за наша настојања да протерамо Турску са Балкана. Македонија јесте подељена између нас и Бугара, али смо је ми поделили и то правично. Мапу коју је израдио господин [[Јован Цвијић|Цвијић]], научник првог реда, однели смо у Зимски дворац и показали цару и Извољском. Они су се сложили да граница Србије буде до испод Демир капије, десном обалом [[Вардар]]а и да Србија изиђе на српско-албанску, јадранску обалу како би најзад постала независна држава. Истина, Извољски је опет био незадовољан нашим захтевима рекавши да он мора водити рачуна и о интересима Бугарске.«\nНајзад, питање које је учинило да Миловановић задрхти од главе до пете. Пуковник га је поставио наглашавајући сваку реч:\n»У Петрограду сте носили још једну мапу о подели Македоније, сем ове о којој је сад било речи?«\n»Не!« одговорио је министар брзо и кратко.\n»Неку другу мапу којом се Бугарској даје још више?«\n»Али, господине Димитријевићу, шта Вам пада на памет!«\n»Неку резервну мапу?«\n»Не! Никакву другу мапу.«\n»Господине министре«, рекао је пуковник хладним, претећим гласом. »Осећам обавезу да Вас упознам са неким стварима које би се могле и Вас тицати. Једна група виших официра и цивила, идеалних патриота како Ви то изволисте рећи, основала је удружење »Уједињење или смрт«, које ће се свим средствима борити за интересе Србије и уједињења. За оне који буду радили против тих интереса милости неће бити.«\n»Је ли то црна рука о којој Скерлић пише?«\n»Да, то је та рука.«Миловановић је нагло устао. »Пружите ми ту руку! Ћудо ћу направити уз њену помоћ!«\nУстао је и пуковник и прихватио пружену руку. Непријатељи, који ће то остати до краја, погледали су се очи у очи. Стисак руку био је снажан али неискрен. Пуковник је у једном остао начисто: Србија не може да устане из гроба док се гробне плоче не уклоне. А таквих је плоча много. Све су од камена. Од тешког мермера.\nИ министар је у једном остао начисто: осуђен је. Ко га је осудио? [[Црна рука]]? А казна, како гласи?\nКако је изашао на улицу, под хлад кестенова, у претопио септембарске подне, пуковник је схватио да га је Миловановић лагао као нико његов, да је Миловановићева [[дипломатија]] у ствари борба богатих да сачувају своја богатства, да је њима, и у овој и оваквој Србији, добро и више него добро и ту Завета нема. Мир је њихова светиња. Они »нису ради кавги, ал је рада сиротиња раја«. Министар је највише времена утрошио како би чињенице замаглио, отупио оштрицу разговора и све заокренуо у мирне воде диванисања, у прошлост којој више нема лека, разлажући своју политичку мудрост, дивећи се свом, тобож високом марифетлуку, вештини чекања, надигравања и бакалских погодби, дакле дипломатији. Пуковник не зна, али би главу могао да да, тог септембарског поподнева, да су вашарски манипулатори, Пашић и Миловановић, краљ-чарапар такоде, у Зимски дворац однели не једну већ две Цвијећеве мапе и да је између великог пиљара цара Николе ИИ и малих пиљара са Балкана цењкање кратко трајало. Пресудио је цар. Извучена је резервна мапа, она по којој је Бугарима поклоњено пола Македоније, и више од пола. Велес, Прилеп, Битољ, Охрид, чак и заједничка граница са Албанијом! Дакле, поновила се прича о лудом јарцу из порте Вознесенске цркве. Паших је све закувао, а онда се повукао из страха да ће га због његових правих господара, руске свесловенске браће и њихове велике љубави према Бугарској, погодити гнев народни и божји. На мети, као у време анексије, Пашић је оставио Миловановића. Бугарима је на добро изрибану, бакарну тепсију, остављен живи комад српског меса, део српског народа. Почињена је велика и неопростива издаја српских интереса, издаја која се кажњава само једном казном.\nРат је поштена борба између човека са човеком, а дипломатија је непоштена и прљава борба свиње са свињом. Само десетак дана после састанка са Миловановићем, Босанац Бошко Арежина, портир хотела »Балкан«, јавио је пуковнику да је у хотелу одсео Бугарин Тодор Ганев, трговац стоком из Софије. Био је то човек ниског раста, косих, монголских очију и дебео. Одело му је било тесно, неприкладно и умашћено, а ципеле у лошем стању. Господин Ганев је међутим закупио најскупљу собу, а у ресторану хотела поручивао најскупља јела и вина. На руци је имао прстен какав не носе трговци стоком. За стоку се није интересовао, а највећи део дана проводио је у соби читајући новине.\nПуковник је наредио ухођење сумњивог Бугарина, које је преузео пуковников повереник, лажни портир Арежина. Босанци су као духови пратили сумњиво лице у његовом кретању по Београду. Ускоро је пуковник обавештен да је трговац стоком, користећи први мрак, посетио кућу Милована Миловановића и да се у њој задржао све до поноћи, када се опет вратио у хотел. У исту кућу, око 22 сата, ушао је и Никола Пашић. Његов фијакер је остао на улици, али далеко од куће, на дну Ресавске улице. Пуковник је стегао зубе. За само неколико дана сазнао је да се под именом Тодора Ганева, трговца стоком, крио бугарски дипломата и преговарач [[Димитрије Ризов]]. Дакле, у приватном стану, иза леда народа и Скупштине, војске и јавности, у строгој тајности, крчмила се [[Македонија]], комад по комад, село по село, град по град. Тек у фебруару 1912. пуковник је сазнао све. Ризов је, у ствари, припремао састанак између председника бугарске владе Гешова и председника српске владе Миловановића. Два председника су се састала 21. септембра 1911. године, само десетак дана после састанка који је Миловановић имао са Димитријевићем. На једном шлепом колосеку београдске железничке станице, у вагону којим је Гешов допутовао из француске бање Виши, разговор је трајао пуна три сата, а онда је Гешов наставио за Софију. Уговорен је тајни анекс војне конвенције о сарадњи у будућем рату са Турском и подели Македоније. Попијено је неколико флаша француског шампањца.\n»Па то је као у каквом детективском роману«, рекао је пуковник младом наследнику престола. »Биће ту великих ломова. Посреди је издаја, а не здрав споразум. Зашто се све ради иза леђа војске? Они су и вас заобишли, Ваше височанство?«\nНаследник престола или регент, како су Александра најчешће називали, био је још под утиском лепог пријема који је доживео приликом посете Софији. »Не, не. Обавештен сам у детаље и то не треба бринути, господине Димитријевићу. Ипак, хвала вам на овом упозорењу. Видите, са Бугарском смо се разграничили и ја не сумњам у бугарске намере и у бугарску искреност. [[Краљ Фердинанд]] ме је очински примио«, рекао је Александар.\nПуковник се горко осмехнуо. Пред њим је стајао двадесето-годишњак. »Ваше височанство, Бугарима срно дали више, много више него што је предвиђала прва мапа господина Цвијића. Која је сад то нова мапа, нама непозната? Сазнао сам да је у питању била и друга, резервна, коју је парафирао руски цар.«\n»То је све у реду, господине Димитријевићу«, рекао је Александар нервозно.\n»Сем тога, Бугарима не смете веровати, поготово кад их води један Немац. Ту неће бити ни очинства ни братства. Позовите мајора Милана Миловановића Пилца, он је био у тајној мисији по Македонији, нека вам исприча какав притисак врше Бугари на становништво, нека вам . . .«\nАлександар га је још нервозније прекинуо. »Сувише црно гледате, господине Димитријевићу. Господа Миловановић и Пашић остварили су велико дело, Балкански савез којим ћемо срушити Турску и занавек је протерати из наших крајева. Господину Миловановићу српски народ треба да подигне за живота споменик.«\nПомоћи није било. Остало је само да се Миловану Миловановићу подигне споменик.\nКраљ Петар је 19. јуна 1912. године потписао и војни споразум са Бугарском. Дан раније, 18. јуна, не дочекавши да види своје дело потписано и оверено печатима двају држава, доктор права и једини Европљанин меду Балканцима, човек који је пронео највећу заставу Јелисејским пољима, незаборавни паришки Мило, Милован Миловановић, умро је у Београду, у својој кући, под загонетним околностима. Тога дана вратио се из Скупштине и слатко ручао у своме дому, здрав као дрен и гладан као вук. На јеловнику је био похован дунавски сом, најомиљеније јело господина председника владе. После изненадне смрти Београдом су почеле да круже гласине. Највеће сумње изазвао је сом. Тог јутра рибу је донео непознати човек и понудио је на продају. Господин Миловановић је лично купио сома и наредио куварици да га спреми за ручак онако како је он највише волео. Сом је био килаш, дивљак, дакле невелик, па је спремљен само за господина. По завршеном ручку, после чаше црног вина коју није стигао да испије, Миловановић је пао у кому. Издахнуо је после два дана не долазећи свести. Лекари су све учинили што су могли, а нису могли ништа. По њиховом мишљењу дошло је до наглог и њима неразумљивог отказа рада бубрега. [[Аутопсија]] није предузета, нити се за њу нашао лекар који би је извришио а резултате саопштио.\nМиловановић је сахрањен на сам дан потписивања савеза са Бугарском, њеног војног анекса.\nВајар [[Иван Мештровић]] израдио је пројект гробног споменика и извајао бисту свог великог пријатеља Милована. На гроб је стављена и тешка гробна плоча од најбољег венчачког мермера. И много цвећа.\nПуковник је тим поводом рекао:\n»Очекујем да ће господин Мештровић извајати и за господина Пашића једну исто тако лепу и импозантну бисту, наравно, кад за то дође време.«\nТо време ће доћи, али пуковника неће бити да ужива у још једном делу талентованог хрватског вајара.\n\n----\n[[Душан Савковић:Апис|назад]]
\n[[Драгутин Димитријевић Апис|почетна страна]]','',144,'Golija','20040922194200','',0,0,0,1,0.846698694325,'79959077805799','20050312113614'); INSERT INTO cur VALUES (7629,6,'Apis.JPG','АПИС (са десне стране) са друговима','',144,'Golija','20040922195110','',0,0,0,0,0.488601472683811,'79959077804889','20050308204555'); INSERT INTO cur VALUES (7630,0,'Давид_Рикардо','[[Image:David_ricardo.jpg|right|David Ricardo]]\n\n\'\'\'Давид Рикардо\'\'\' ([[19. април]], [[1772]]. - [[11. септембар]], [[1823]].), је био британски економиста, коме је често приписивана заслуга да је систематизовао економику, и један од најутицајнијих класичних економиста. Такође је био успешан пословни човек, финансијер и шпекулант, и стекао је значајно богатство.\n\n===Лични живот===\n\nДавид Рикардо је рођен у [[Лондон|Лондону]], као треће од седамнаесторо деце у [[Сефарди|Сефардичкој]] Јеврејској породици, која је емигрирала из [[Холандија|Холандије]] у [[Енглеска|Енглеску]] мало пре његовог рођења. Са 14 година, Рикардо се придружио оцу на [[Лондонска берза|Лондонској берзи]].\n\nРикардо је одбацио ортодоксна јеврејска веровања своје породице, и побегао са [[Квекери|Квекерком]], Присилом Ен Вилкинсон, кад је имао 21 годину. Његов отац је био толико несрећан због овога, да се одрекао Давида, и никада више није проговорио са њим. Отприлике у исто време Рикардо је постао [[Унитаријанизам|Унитаријанац\n\nРикардо је на берзи стекао прилично богатство, што му је омогућило да се пензионише из посла [[1814]]. Када му је било 42 године. Тада је купио и преселио се у Гаткомб Парк, имање у [[Глоучестершир|Глоучестерширу]].\n\n[[1819]], Рикардо је постао члан [[Парламент Уједињеног Краљевства|Британског парламента]], као представник Портарлингтона, општине у [[Ирска|Ирској]]. Био је парламентарац све до године своје смрти. Као члан парламента, Рикардо се залагао за [[слободна трговина|слободну трговину]] и укидање [[житни закони|житних закона]].\n\nУмро је у Гаткомб Парку када је имао 51 годину.\n\nРикардо је био близак пријатељ [[Џејмс Мил|Џејмса Мила]], који га је охрабривао у политичким амбицијама и писању о економији. Међу осталима, пријатељи су му је били [[Томас Малтус]], чије идеје о расту становништва је прихватио, и [[Џереми Бентам]].\n\n===Идеје===\n\nРикардо се заинтересовао за економију након што је прочитао [[Богатство народа]] [[Адам Смит|Адама Смита]] [[1799]]. Године.\n\nНеке од његових публикација су:\n* \'\'Висока цена злата, доказ о депресирању банкнота\'\' ([[1810]].), где се залаже за усвајање металне [[валута|валуте]]\n* \'\'Есеј о утицају ниске цене жита на профите акција\'\' ([[1815]].), где је тврдио да би укидање житних закона водило редистрибуцији богатства ка продуктивним члановима друштва (на штету рентијера)\n* \'\'Принципи политичке економије и опорезивања\'\' ([[1817]].), анализа која закључује да земљишна рента расте како се становништво увећава. Овде је такође предложио теорију [[компаративне предности|компаративних предности]], која је показала да све земље могу имати користи од слободне трговине, чак иако су мање ефикасне у производњи свих врста робе од својих трговинских партнера.\n\nДруге идеје које се везују за Рикарда су:\n* [[Рикардијанска једнакост]], идеја која тврди да под одређеним околностима избор владе да плати за потрошњу користећи било порезе, било дефицитарну потрошњу може бити без утицаја на економију.\n* [[Гвоздени закон о најамнинама]], који тврди да ће [[реални доходак]] радника остати близу нивоа опстанка, упркос било којим покушајима да се најамнине подигну.\n\n==Спољне везе==\n* Комплетан текст Рикардове књиге [http://www.econlib.org/library/Ricardo/ricP.html \'\'On the Principles of Political Economy and Taxation\'\'].\n* [http://www.econlib.org/library/Enc/bios/Ricardo.html David Ricardo, Biography]\n* [http://cepa.newschool.edu/het/profiles/ricardo.htm Biography at New School University]\n\n[[Category:Економиста|Ricardo, David]]\nCategory:Free trade|Ricardo, David]]\nCategory:Utilitarians|Ricardo, David]]\nпревести у српске категорије\n[[da:David Ricardo]]\n[[de:David Ricardo]]\n[[en:David Ricardo]]\n[[es:David Ricardo]]\n[[fr:David Ricardo]]\n[[ja:デイヴィッド・リカード]]\n[[no:David Ricardo]]\n[[pt:David Ricardo]]\n[[he:עב:דיוויד ריקרדו]]','',17,'Bonzo','20041201114626','',0,0,0,0,0.221675116206,'79958798885373','20050115031254'); INSERT INTO cur VALUES (7631,6,'David_ricardo.jpg','Давид Рикардо','Давид Рикардо',135,'Обрадовић Горан','20040922230335','',0,0,0,1,0.598273036627353,'79959077769664','20041201114634'); INSERT INTO cur VALUES (7632,0,'ОРФЕЛИН_—_наш_први_фармакогнозијски_писац','Значај лековитог биља, његову терапијску вредност и његову у то време доминантну употребу у нашем народу добро запажају и наши народни просветитељи из друге половине XVIII века, па томе питању, природно, посвећују посебну пажњу у својим родољубивим списима. Тако и [[Захарија Стефановић Орфелин]] (1726— 1785), несуђени лекар, достојан претеча бесмртног [[Доситеј Обрадовића |Доситеја Обрадовића]], наш најзнаменитији писац XVIII века, први открива [[Срби|српском народу]] појмове о природи и васељени и устаје против незнања и празноверица које су тада владале. Орфелинов [[Велики српски травник]] има око 500 биљака! Неуморни просветитељ свога рода даје свим биљкама поред латинског и народно име, а у одељку »полза и употребленије« читаоцу пружа драгоцене податке из материје медике и терапије онако како се то радило у то време у Европи. На пример, кад пише о мушмули, [[Орфелин]] даје, поред осталог, и ово драгоцено упутство: »Зрјеле мушмуле есу изредное љекарство против бистре столице, [[срдобоља|сердобоље]], кровопљувања, течења сјемена и многога мјесечнога женсгсога; ради чега можно них с медом или са шећером, како крушке приправити.« И данас се [[мушмула]] — због тога што садржи доста танина и других полифенолских једињења, затим [[пектин]]а, воћног шећера, [[витамина С |витамина С]] и [[каротен]]а — успешно користи за спречавање [[дијареја|дијареје]] ([[пролив]]а) и улази у састав разних фармацеутских [[дијета|дијететских]] [[препарат]]а који се дају као изврсна средства у борби против досадних и често смртоносних пролива, особито у деце за време лета.\nОрфелинов [[Искусни подрумар]] има неколико стотина рецепата за справљање травних вина и многих других алкохолних и безалкохолних [[напитак]]а и [[лек]]ова. Y књизи се говори и о начину и времену бербе и сушења лековитог биља и о корисности и лековитој вредности сложених препарата израђених од више 200 домаћих и егзотичних лековитих и мирисних биљака које имају реалну енолошку, фармакогнозијску и терапијску вредност.\n\nГодине 1883, сто година после појаве Орфелиновог [[Подрумар]]а, Српски архив за целокупно лекарство штампа као посебно издање лековшо биље у Србији од дра [[Сава Петровић|Саве Петровића]], санитетског [[пуковник]]а из [[Београд]]а. Ово дело на 470 страница потиче из руке стручњака, школованог у Француској, који је, слично [[Јосиф Панчић|Панчићу]], био лекар, али се потпуно одао ботаници и фармакогнозији.\nПетровићу је Панчић био узор, много га је ценио, по његовим упутствима радио и своја дела му посветио с дубоким поштовањем.\nЕво шта у Приступу свог дела пише Сава Петровић, овај наш у јавности мало познати здравствени писац: »Познавање популарне употребе биља у лекарству нужно је за лекаре рад поуке нашег народа, који често пропада због тога што се у своја домаћа, непоуздана средства ослања, па због тога сувише доцкан помоћи тражи од научне медицине или је никако и не тражи. Народ се тешко помаже домаћим средствима и онде где му је болест потпуно позната, а онде очигледно пропада када болест не може да распозна. Дужност је, дакле, свакога, а особито лекара, да га у том правцу обучава и на прави пут упућује.«\n\nНадовезујући се непосредно на тако светле традиције, др [[Риста Пешић Гостушки]], народни човек и народни лекар, достојно је наставио дело Саве Петровића и ранијих медицинских писаца. И он је неуморан здравствени просветитељ свога рода.','',154,'Jablan','20040923104644','',0,0,0,1,0.251837724471,'79959076895355','20050113212403'); INSERT INTO cur VALUES (7633,0,'Пд','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[паладијум]] ([[palladium]]).\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194142','',0,0,1,0,0.499009624822,'79949771805857','20050228215936'); INSERT INTO cur VALUES (7634,0,'Рх','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[родијум]] ([[rhodium]]).\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228192330','',0,0,1,0,0.26792286442,'79949771807669','20050228220029'); INSERT INTO cur VALUES (7635,0,'Ру','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[рутенијум]] ([[ruthenium]]).\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194146','',0,0,1,0,0.939028030699,'79949771805853','20050228215235'); INSERT INTO cur VALUES (7636,0,'Тц','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[технецијум]] ([[technetium]]).\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228201134','',0,0,1,0,0.970121080042,'79949771798865','20050228201134'); INSERT INTO cur VALUES (7637,0,'Мо','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[молибден]] ([[molybdaenium]]).\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194228','',0,0,1,0,0.614750613279,'79949771805771','20050228214955'); INSERT INTO cur VALUES (7638,0,'Нб','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[ниоб]] ([[niobium]]).\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191127','',0,0,1,0,0.821591493125,'79949771808872','20050228191127'); INSERT INTO cur VALUES (7639,0,'Зр','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[цирконијум]] ([[zirconium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194248','',0,0,1,0,0.175342440687,'79949771805751','20050228204410'); INSERT INTO cur VALUES (7640,0,'Y','*Y (латинско слово) [[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[итријум]] ([[yttrium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]\n\n\n\n[[af:Y]]\n[[ca:Y]]\n[[cs:Y]]\n[[da:Y]]\n[[de:Y]]\n[[als:Y]]\n[[el:Y]]\n[[es:Y]]\n[[eo:Y]]\n[[fr:Y]]\n[[it:Y]]\n[[la:Y]]\n[[nl:Y]]\n[[ja:Y]]\n[[pl:Y]]\n[[pt:Y]]\n[[ro:Y]]\n[[simple:Y]]\n[[sl:Y]]\n[[fi:Y]]\n[[sv:Y]]\n[[vi:Y]]\n[[yo:Y]]\n[[zh:Y]]\n[[sn:Y]]','Category:Хемијски знак]]',17,'Bonzo','20041219012423','',0,0,0,0,0.209593396266,'79958780987576','20050228204533'); INSERT INTO cur VALUES (7641,0,'Ср','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[стронцијум]] ([[stroncium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194249','',0,0,1,0,0.238484007417,'79949771805750','20050228204013'); INSERT INTO cur VALUES (7642,0,'Рб','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[рубидијум]] ([[rubidium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194109','',0,0,1,0,0.400818831474,'79949771805890','20050228203848'); INSERT INTO cur VALUES (7643,0,'Кр','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[криптон]] ([[krypton]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228192345','',0,0,1,0,0.704508453004,'79949771807654','20050228221218'); INSERT INTO cur VALUES (7644,0,'Бр','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[бром]] ([[bromum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191054','',0,0,1,0,0.619106564028,'79949771808945','20050228221421'); INSERT INTO cur VALUES (7645,0,'Се','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[селен]] ([[selenium]])\n\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191652','',0,0,1,0,0.104481380016,'79949771808347','20050228221539'); INSERT INTO cur VALUES (7646,0,'Ас','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[арсен]] ([[arsenicum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191900','',0,0,1,0,0.6620761853,'79949771808099','20050228220427'); INSERT INTO cur VALUES (7647,0,'Ге','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[германијум]] ([[germanium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194322','',0,0,1,0,0.33238168961,'79949771805677','20050228220606'); INSERT INTO cur VALUES (7648,0,'Га','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[галијум]] ([[gallium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228192353','',0,0,1,0,0.265388311476,'79949771807646','20050228220748'); INSERT INTO cur VALUES (7649,0,'Зн','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[цинк]] ([[zincum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191058','',0,0,1,0,0.78179919663,'79949771808941','20050228215705'); INSERT INTO cur VALUES (7650,0,'Цу','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[бакар]] ([[cuprum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191224','',0,0,1,0,0.786399630265,'79949771808775','20050228215850'); INSERT INTO cur VALUES (7651,0,'Ни','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[никал]] ([[niccolum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191709','',0,0,1,0,0.511922091484,'79949771808290','20050228191709'); INSERT INTO cur VALUES (7652,0,'Цо','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[кобалт]] ([[cobaltum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228192204','',0,0,1,0,0.738004450099,'79949771807795','20050228220044'); INSERT INTO cur VALUES (7653,0,'Фе','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[гвожђе]] ([[ferrum]])\n\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191710','',0,0,1,0,0.252852519161,'79949771808289','20050228215235'); INSERT INTO cur VALUES (7654,0,'Мн','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[манган]] ([[manganum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228192208','',0,0,1,0,0.97484562638,'79949771807791','20050228215329'); INSERT INTO cur VALUES (7655,0,'Цр','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[хром]] ([[chromium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191253','',0,0,1,0,0.507408013338,'79949771808746','20050228215002'); INSERT INTO cur VALUES (7656,0,'В','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[ванадијум]] ([[vanadium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]\n[[Category:Ћирилична слова]]','',17,'Bonzo','20050228194535','',0,0,1,0,0.056229541104,'79949771805464','20050228204326'); INSERT INTO cur VALUES (7657,0,'Ти','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[титан]] ([[titanium]])\n\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191730','',0,0,1,0,0.175678628113,'79949771808269','20050228191730'); INSERT INTO cur VALUES (7658,0,'Сц','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[скандијум]] ([[scandium]])\n\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194827','',0,0,1,0,0.071014396879,'79949771805172','20050228204226'); INSERT INTO cur VALUES (7659,0,'Ца','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[калцијум]] ([[calcium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194432','',0,0,1,0,0.903771832541,'79949771805567','20050228203957'); INSERT INTO cur VALUES (7660,0,'К','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[калијум]] ([[kalium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228192224','',0,0,1,0,0.675557489821,'79949771807775','20050228203844'); INSERT INTO cur VALUES (7661,0,'Ар','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[аргон]] ([[argonum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191554','',0,0,1,0,0.019232183238,'79949771808445','20050228191554'); INSERT INTO cur VALUES (7662,0,'Цл','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[хлор]] ([[chlorum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191147','',0,0,1,0,0.748134930035,'79949771808852','20050228221428'); INSERT INTO cur VALUES (7663,0,'С','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[сумпор]] ([[sulphur]])\n\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191920','',0,0,1,0,0.174440293654,'79949771808079','20050228221546'); INSERT INTO cur VALUES (7664,0,'П','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[фосфор]] ([[phospohorus]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]\n[[Category:Ћирилична слова]]','',17,'Bonzo','20050228194640','',0,0,1,0,0.757456937226,'79949771805359','20050228220442'); INSERT INTO cur VALUES (7665,0,'Си','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[силицијум]] ([[silicium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194833','',0,0,1,0,0.958619358464,'79949771805166','20050228220630'); INSERT INTO cur VALUES (7666,0,'Ал','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[алуминијум]] ([[aluminium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194347','',0,0,1,0,0.648665044293,'79949771805652','20050228220809'); INSERT INTO cur VALUES (7667,0,'Мг','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[магнезијум]] ([[magnesium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194350','',0,0,1,0,0.333891560013,'79949771805649','20050228203952'); INSERT INTO cur VALUES (7668,0,'На','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[натријум]] ([[natrium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194449','',0,0,1,0,0.919161022603,'79949771805550','20050228203819'); INSERT INTO cur VALUES (7669,0,'Не','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[неон]] ([[neonum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191115','',0,0,1,0,0.798857430368,'79949771808884','20050228221302'); INSERT INTO cur VALUES (7670,0,'Ф','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[флуор]] ([[fluorum]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191612','',0,0,1,0,0.788869874454,'79949771808387','20050228221441'); INSERT INTO cur VALUES (7671,0,'О','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[кисеоник]] ([[oxygenium]])\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228194750','',0,0,1,0,0.861775855935,'79949771805249','20050228194750'); INSERT INTO cur VALUES (7672,0,'Н','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[азот]] ([[nitrogenium]])\n\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]','',17,'Bonzo','20050228191921','',0,0,1,0,0.974377637717,'79949771808078','20050228191921'); INSERT INTO cur VALUES (7673,0,'Ц','*[[хемијски знак]] за [[хемијски елеменат]] [[угљеник]] ([[carboneum]])\n\n\n[[Category:Скраћенице и слова]]\n[[Category:Хемијски знак]]\n[[Category:Ћирилична слова]]','',17,'Bonzo','20050228194514','',0,0,1,0,0.961019337625,'79949771805485','20050228194514'); INSERT INTO cur VALUES (7674,0,'Употреба_лековитог_биља_кроз_векове','==Историја је учитељица живота==\n\nИсторија познавања и употреба лекова је део културне историје човечанства. [[Фармакологија]] је наука о лековима. Она проучава, пре свега, [[физиолошко дејство]] и судбину лекова у организму, њихово излучивање и начин употребе. [[Фармакотерапија]] је наука о употреби лекова у лечењу болести, дакле, грана фармакологије. [[Фитотерапија]] је грана фармакологије која се бави лечењем помоћу биља.\n[[Фармакогнозија]] је наука о дрогама, о природним лековима анорганског (минералног) и органског (биљног и животињског) порекла. Њен назив потиче од две грчке речи — [[farmakon]], што значи [[лек]], [[отров]] или [[дрога]] и [[gnosis]], што значи [[знање]] или познавање. Y неким земљама фармакогнозија се назива [[materia medica]], a стари назив био је познавање дрога. Назив »фармакогнозија« први је употребио Сејдлер (Seydler) 1845. године, и он је данас прихваћен безмало у свим земљама.\nЛековито биље је заорало дубоку бразду у животу свих народа. Познавање и употреба биљних, животињских и анорганских сировина развијали су се, дизали до извесног успона и пропадали заједно с културом тих старих народа. Важност лековитог, зачинског, ароматичног и техничког биља и животињских дрога велика је у миру, а у рату још већа, јер се тек у нередовним приликама осећа недостатак многих сировина из преко-морских и зараћених земаља. Сваки народ, свако племе, сваки крај, па и свака епоха имала је и има своје лековите дроге. Као и у свему другом, тако и овде често влада [[мода]]. Данас, на пример, живимо у доба витамина, хормона, антибиотика, сулфонамидних препарата итд., и без њих се не може замислити модерна терапија.\n\n[[Лековито биље]] је у многим земљама још увек једна од најпознатијих, најјевтинијих и најприступачнијих лековитих сировина. Уколико је један народ примитивнији, уколико нека земља има слабију хемијско-фармацеутску индустрију, утолико лековито биље за њега има већу важност. Ипак не треба прећутати чињеницу да су главни купци нашег лековитог биља баш земље са најјачом фармацеутском индустријом, премда оне и производе више лековитог биља од осталих држава. \n\nПокушаји да се лековито биље избаци из употребе у савременој медицини остали су без успеха. Иако моћна и врло напредна фармако-хемијска индустрија синтезом производи сваке године све већи број нових лекова познатог хемијског састава и постојаног физиолошког дејства, лекова који имају још и ту предност што се могу тачно дозирати и болеснику давати на више начина, ипак употреба биљних и животињских дрога не опада.\n\nЛечење лековшим биљем старо је готово исто колико и само човечанство. Први почеци употребе лековитог биља вероватно су били инстинктивни, слични као међу животињама. Насумце, десно и лево, тражећи храну у борби за голи живот и опстанак, пробајући разне траве на које је наилазио у вечитом кретању, лутању и стремљењу, човек је кроз векове стицао драгоцено практично искуство, које још и дан-данас у многим приликама, и поред најусавршенијих модерних машина, често највише вреди. То многи чине и данас, поготово примитивни народи. Отровност и лековитост многог биља човек је упознао и преко разних животиња, у првом реду оних које је најпре припитомио. Свима је познато да домаће животиње не једу [[отровно биље]]. Али се, исто тако, зна да многе животиње једу разне отровне биљке без икаквих штетних последица, иако су многе од њих за човека чак и смртоносне.\n\nНевоља човека свачему научи. А [[болест]] је велика невоља. Болештине су човека натерале да међу живљем и растињем око себе тражи лека себи и својим ближњим. Онај човек који је без икаквих предрасуда први дошао на мисао да на своју рану или опекотину положи лист боквице или неко друго лишће да би тиме ублажио бол, тај човек би се могао, у неку руку, сматрати за претечу истовремено и лекара и апотекара. Многе дроге које се данас употребљавају у научној медицини примљене су из народне: [[дигиталис]], [[ражена главница]], [[кинин]]ова кора, корен ипекакуане, чаулмогра, [[рицинус]], [[гороцвет]], [[рауволфија]], [[кола]] и др. Ван сваке сумње је, дакле, да је вештина лечења лековитим биљем врло стара. Историја познавања лековитог биља поклапа се са историјом медицине и фармације.\n\nМоже се без претеривања рећи да ниједна фармацеутска дисциплина није толико везана за историју фармације као наука о лековитим сировинама биљног и животињског порекла, [[фармакогнозија]].\nИ зато, кад год се говори о историји вештине справљања лекова и о лековитим сировинама, увек се, у првом реду, мисли на науку о лековитом биљу. Јер су биљке јаког физиолошког дејства вазда привлачиле пажњу човека, а оне отровне уливале су му, поред тога, још и страхопоштовање.\nНа пример, извесни биљни отрови (од којих су неки врло важни лекови: [[стрихнин]] и [[строфантин]]), који вековима служе извесним дивљим племенима у тропским пределима за тровање стрела у лову на звери и за међусобно ратовање, за терање »злих духова« и »откривање вештица«, још увек су то најјачи отрови. И наш народ је осећао неку ужасну одвратност и страх од отровног биља. То се види и по именима која му је дао, као, на пример: [[буника]], [[бљушт]], [[змијак]], [[једић]], [[изјед]], [[чемерика]], [[кукута]], [[кукурек]], [[љутић]], [[пасје грожђе]], [[вучја јабука]], [[пустикара]], [[бесник]], [[кукољ]],[[ бурјан]] и сл.\nНапротив, према лековитом, мирисном, украсном и корисном биљу народ је пун нежних излива велике љубави. Доказ су дивна имена: [[мајкина душица]], [[нана]], [[матичњак]], [[љубичица]], [[красуљак]], [[миомир]], [[милоглед]], [[милодух]], [[стидак]], [[добричица]], [[смиље]], [[ковиље]], [[ђурђевак]], [[споменак]] итд. Нигде лековитом биљу нису указавана толика пажња и важност и нигде му није приписивано толико магично дејство као у нашим народним песмама.\n\nТо мрачно доба, проткано најчуднијим и најпротивречнијим веровањима и обавијено дубоком тајанственошћу трајало је не само у народној већ и у службеној медицини све до почетка XIX века. Свака дрога имала је своје златно доба. Многе дроге кроз векове биле су по неколико пута уношене и избациване из школске медицине.\nПочетак XIX века је прекретница у познавању и употреби дрога. Откривање, доказивање и изоловање [[алкалоид]]а из [[опијум]]а, [[стрихнос]]а, кининове коре, [[нар]]а, и осталих дрога, а затим изоловање [[гликозид]]а, означују почетак научне фармације и уједно позитивне науке о дрогама. Хемијским, физиолошким и клиничким испитивањима враћене су у фармацију многе заборављене дроге: [[једић]], [[нар]], [[буника]], [[татула]], [[навала]], [[ражена главница]], [[опијум]], [[стиракс]], [[мразовац]], [[рицинус]], [[чемерика]] и др.\nГотово све фармакопеје у свету прописују данас ове веома важне дроге од реалне лековите вредности.\n\n===I. Примитивци===\nПретпоставља се да сви [[примитивци]], без обзира на друштвено уређење, боју коже и место које настањују на Земљиној кугли, употребљавају лековито биље и друге лековите сировине свога краја и да међу њиховим лековима лековито биље заузима прво и најважније место, пре животињских дрога и минералних лекова. Тако, на пример, на барељефима Египћана и Асираца налазе се ове биљке: рицинус, [[врба]], [[локвањ]], [[перуника]], [[винова лоза]] и др. То важи нарочито за крајеве са много шума, са богатом, бујном и разноврсном флором, као што су тропски вла-жни предели.\nПознавање дрога предавало се, заједно са вештином лечења, с колена на колено, од оца на сина. Вештина лечења чувала се у породици као велика тајна. Давање и узимање лека обављало се најчешће уз извесне одређене тајанствене радње праћене играма, песмама, молитвама и другим ритуалним обредима, који, заједно с леком, треба повољно да утичу на болесника и његово исцељење (моћ сугестије). Сваки крај на Земљиној кугли имао је и своје отрове за лов, рат, криминална тровања и сл. Разне врсте [[строфантус]]а у Африци, [[кураре]] око Амазона, ипох на крајњем [[Исток]]у служили су тамошњим становницима као отров за стреле. Старим Грцима [[кукута]] је била судски отров за осуђенике. У Европи и Сибиру [[татула]] је чест криминални отров. Јужни [[Банат]] је центар за тровање татулом. Y [[Београд]]у био је 60-тих година прошлог века у моди лист [[олеандар|олеандра]]. Наши планинци трују један другом кокоши [[чемерика|чемериком]]. Непросвећени винари стављају бобице [[велебиље|велебиља]] у вино »да би вино било јаче« итд.\nМеђу [[примитивци]]ма, [[врач]]аре и [[бајалица|бајалице]] су најчешћи народни [[лекар]]и. Y древним књигама старих народа, у којима су изнесена филозофска и религиозна њихова схватања, као, на пример [[Пент-Сао]] у Кинеза, [[Веда]] у Хиндуса, [[Папирус]]и у Египћана, [[Библија]] у Јевреја, [[Венд-Авеста]] у Персијанаца и др., лекови заузимају важно место и чине нераздвојну целину њихове културе.\nУопште, први писани споменици о употреби природних лековитих вина за лечење налазе се на Истоку међу првим културним народима, нарочито у Јужној Азији и североисточној Африци.\n\n===II. Кинези===\nОни, поред осталог, имају прве писане споменике о употреби биља за лечење.\n[[Император]] [[Кин-Нонг]], 3000. год. пре наше ере, познаваше више од стотину лековитих биљака. Већина кинеских владара помагаху медицину и природне науке уопште. Већ 2700. год. пре наше ере, у књизи о лековитом биљу, коју је написао император [[Шен-Нунг]], спомињу се, поред многих дрога, и неке које се и данас у медицини употребљавају, као, на пример, [[Rheum]] и [[цимет]]. Колико су [[Кинези]] у та давнашња времена неговали медицину, види се и из акта једног напраситог владара, који је наредио да се спале сви тада познати [[рукопис]]и сем медицинских.\n[[Пент-Сао]], класично медицинско дело од 52 књиге, написано 2500 година пре наше ере, има две књиге посвећене биљним лековима. Y том огромном делу, у коме је изнесено све медицинско знање тога доба, већ се спомињу прашкови, пилуле, [[инфуз]]а, [[декокт]]и и други фармацеутски облици који су и данас у употреби.\n\n===III. Индуси===\n[[Индија]] је вековима била главна извозна земља зачина, дрога и боја ([[индиго]] или [[чивит]]). Захваљујући бујној и богатој флори, она је одвајкада производила разне скупоцене дроге за цео свет. То је била најбогатија земља, која је због тога привлачила разне завојеваче жељне богатства и славе.\nКад се има у виду да су зачини и ароматика некад били много скупљи него данас, да су побеђени морали победиоцу плаћати (поред злата) [[бибер]]ом, циметом, [[орашак|орашком]] и другим, онда се борба за Индију може још боље схватити. Још 2000 година пре наше ере из Индије су караванима ношене дроге у земље око Црног и Средоземног мора.\nРазумљиво је, дакле, да је [[терапеутика]] једне такве земље као што је Индија одувек морала имати велик број дрога у употреби. И данашња, као и раније индуске фармакопеје, имају веома много дрога, међу којњма и таквих које нису испитане савременим научним методама. Y Ведама, индуским светим књигама, спомињу се лекови, међу њима много биљних, поред осталих, [[кардамом]], [[ајован]] и др. [[Браманци]] су имали искључиво право да беру свето биље: смокве, банане, [[лотос]], кино и др. Индуси су употребљавали [[шећер]] (непречишћен), [[мед]], [[сезамово уље]] и [[палмово вино]].\nИндуски свештеници били су први лекари и [[апотекар]]и. Ту вештину чували су и остављали најбољим и најспособнијим међу собом. Давање лекова обављано је уз примену верских тајни, молитава, [[мађија]] и [[ритуал]]а.\nY књизи De simplicibus [[Серапион Млађи]] описује велики број лековитог биља Индије.\n\n===IV. Египћани===\nЕгипћани су знали за многе дроге. Y почетку се задовољаваху сировинама из своје флоре око [[Нил]]а, а касније, уколико су даље ширили своју власт и трговачки утицај, све су више тражили скупоцене дроге, зачине и јаке мирисе са Истока. Тако су, поред осталог, употребљавали бунику, [[приморски лук]] (против водене болести), [[жалфија|жалфију]], [[мајоран]] и [[нана|нану]], [[линцура|линцуру]] [[рицинус]] и [[рицинусово уље|његово уље]], [[маслиново уље]], [[алоа|алое]], семе од [[рен]]а, [[бршљан]], [[шафран]], [[пелен]], [[комоника|комонику ([[дивљи пелен]]), [[љиљан]], [[гопсина влас|госпину влас]], [[тајман]], [[мира|миру]], [[балсам]]е, [[цимет]], гуму, [[мирис]]е и [[зачин]]е из Индије (око 1500. год. Пре наше ере).\n\n[[Феничани]] су били најбољи трговци тог времена. Трговали су и дрогама, о њима причали разне измишљотине, као, на пример, да место где расте бибер чувају крилате змије, да је до њега врло тешко доспети и да је због тога скуп. Феничани су дроге мало употребљавали за себе.\n\nСве ово време до Грка може се назвати религиозно. Свештеници, [[левити]], [[пастофор]]и, [[врач]]и и [[мађионичар]]и у својим [[богомоља]]ма обавијаху вештину лечења и прављења лекова религиозним, магичним радњама, које су спречавале развој научног и експерименталног схватања медицине и фармације. Критичког духа није било. Већина дрога давана је болесницима у облику врло простих фармацеутских форми: [[мацерација]], [[инфуз]]а, [[декокт]]а, уља, вина, [[линимент]]а и [[мелема]]\n\n===V. Грци=== \nЗа време Грка и Римљана фармација се постепено ослобађа религије и мистицизма, затим постаје све више дескриптивна и понекад експериментална.\n[[Xеродот]] (500. год. пре наше ере) спомиње [[рицинусово уље]], али које служи као [[гориво]], а не за лек. Y V веку пре наше ере спомињу се [[кукута]], сок од [[млечика|млечике]], [[брионија]], [[колоцинтис]] и др. [[Орфеј]] спомиње [[кукурек]], [[бели лук]] и др., а [[Питагора]] [[приморски лук]], [[слачица||слачицу]] и [[купус]].\n[[Хипократ]]ова дела (459—370) пружају нам прве поуздане научне податке о медико-фармацеутским вештинама старих Грка. Y њима се наводи до 300 лековитих биљака подељених према физиолошком дејству: против [[грозница|грознице]] Грци употребљавају [[пелен]] и [[кичица|кичицу]], против [[цревни паразити|цревних паразита]] [[лук]]; [[наркотик]]а су [[опијум]], [[буника]], [[велебиље]] и [[мандрагора]]; [[драстик]]а су [[рицинус]], [[кукурек]], [[колоцинтис]], [[дебела тиква]] и [[скамонијум]]; [[еметик]]а су [[кукурек]] и [[копитњак]]; [[диуретик]]а су [[приморски лук]], [[целер]], [[першун]], [[шпаргла]], [[бели лук]]; [[адстрингенција]] су [[храст]], [[нар]] итд. Дроге се дају болесницима у знатно већем броју фармацеутских [[препарат]]а, што представља знатан напредак у фармацији. Хипократ је најславнији антички грчки лекар. Његова дела имају велику историјску вредност.\nКукута беше судски отров. [[Ризотоми]] или [[хербористи]] имађаху дућане у којима продаваху дроге које су сами брали. Поред осталих и славни филозоф [[Аристотел]] беше ризотом.\n[[Теофраст]] (371—287) је написао Историју биља и у њој изнео све што се у то доба знало о лековитом биљу. Поред других дрога он спомиње [[цимет]] и ризом перунике и чемерике.\nНајважнији писац о познавању дрога старог века је Грк Педаније [[Диоскоридес]] или [[Диоскорид]], рођен у I веку у Малој Азији. Класично његово дело [[De Materia Medica]], писано 77. год. I века, служило је за углед и узор [[Римљани]]ма и [[Арапи]]ма. То се дело може сматрати за прву материју медику. Више од 15 векова, па чак и кроз цео средњи век, било је то дело од огромног утицаја на све лекаре. Безмало свим каснијим медицинским писцима ово дело било је узор и извор и поред сваке дроге обавезно се и на првом месту цитирало мишљење Диоскорида. Он је много путовао и упознао медицину и лекове целе Римске Империје, пратећи као војни лекар римске легије по Европи, Азији и Африци, широм огромне и простране римске државе. Поред дотле познатих дрога, Диоскорид означује терапеутску употребу, начин брања и чувања, цртеже и фалсификате још и [[одољен]]а, храстове коре, [[ђумбира]], [[реум]]а, приморског лука, [[деспик]]а, титрице, нане, [[матичњак]]а, жалфије, [[мајоран]]а, коријандра, [[анасон]]а, бадемовог, сезамовог и ораховог уља, мразовца и другог биља. Описао је више од 500 биљних, животињских и минералних дрога. Биљке је сврстао према њиховим терапеутским особинама. Дело је преведено на арапски, италијански, француски и шпански, а касније и на језике свих културних народа. Његова појава је од историјског значаја за науку о лековитом биљу, лековитим сировинама биљног, животињског и минералног порекла и лековима уопште. Снажан и благотворан утицај Диоскорида и Хипократа осећа се кроз векове.\n\nУ [[Илијада| Илијади]] (VIII век пре наше ере) спомиње се неки горак [[корен]] који, здробљен и стављен на рањену ногу, треба да ублажи бол јунака. Пред [[Питија|Питијом]] непрекидно се пуше и горе траве и лебде мириси од којих се она заноси и у [[транс]]у, у бунилу, изван себе, прориче судбину људи. Биће да је ту било и отровног биља, јер је и сама славна [[пророчица]] на крају подлегла после једне такве бурне сеансе. Уопште, чини се да медицина примитивних народа цени у првом реду драстичне, »јаке лекове«, тј. оне чије се дејство брзо и врло очевидно опажа и истиче незадрживом силином на све органе болесника.\nY Александријској школи осећао се велик напредак у медицини од IV века до доласка Римљана, затим наступа [[стагнација]], али после извесног времена науке су опет почеле цветати до VII века кад [[Арапи]] освојише [[Египат]]. Огромна [[библиотека]] са више од 2,000.000 књига спаљена је и у њој знање о лековима и лековитом биљу тога доба.\nСви египатски владари помагаху и неговаху медицину, а највише познавање и употребу [[отров]]а и [[противотров]]а ([[теријак]]а и [[алексифармак]]а). Y њиховим вртовима гајене су отровне биљке, као, на пример [[буника]], [[велебиље]], [[татула]], [[једић]] и др. И данас Египат има најотровнију и најлековитију бунику, [[Hyoscyamus muticus]], која има готово десет пута више алкалоида од европске бунике.\nПод утицајем [[Хераклит]]а [[опију]]м се додаје свим сложеним лековима, тзв. полифармакама, који су тада били у моди. [[Шећер]] из шећерне трске по чиње да потискује мед при изради многих лекова. Из Индије и Етиопије долазе разни зачини, мириси и лековите дроге. Употребљавају се и многи чудни лекови: [[крокодил]]ски измет, корњачина крв, камиљи мозак и др.\n\n===VI. Римљани===\nY почетку, док не освојише земље и градове изван мале римске државе и Италије, и први Римљани, као, уосталом, и сви други примитивни и сиромашни народи, употребљаваху за лек скромне и малобројне сировине свога краја. Знали су и употребљавали углавном [[купус]], бели и [[црни лук]]. [[Катон]] тврди да се једном [[Рим]] спасао од куге захваљујући превентивној употреби купуса. И он га зато препоручује Римљанима. Међутим, у то време, док је Рим био у мраку и незнању, у Грчкој се увелико осећао благотворан утицај [[Хипократ]]а. Касније, у моћној Римској Империји, [[бели лук]] и [[црни хлеб]] остадоше и даље за сиротињу, за [[плебс]], а властодршци почеше све више употребљавати и прекомерно уживати скупоцене дроге јаког физиолошког дејства, најфиније зачине и мирисе из покорених држава Азије и Африке, које су и данас главни произвођачи ових најскупљих дрога. Сваки побеђен суверен морао је Риму плаћати као ратну одштету данак, поред осталог, и одређену годишњу количину тих егзотичних дрога. Освајачким ратовањем и покоравањем многих народа културнијих од себе, примитивни и сурови Римљани упознаше медицину Грчке, Египта и многих старих народа у Азији, која је стајала на много вишем ступњу од римске.\n\nПод владавином римских краљева лекарску дужност вршиле су саме старешине породица, а касније, до [[Цицерон]]а, робови и ослобођени робови, претежно [[Грци]] и [[Јевреји]]. Доцније су долазили лекари из Грчке и Александрије, мање из осталих покорених земаља. Y својим радњама, лекари, претежно ослобођени робови и странци, често продаваху, поред дозвољених, и забрањене лекове. Од овог уносног, али недозвољеног посла дошљаци се брзо обогатише и истовремено на себе навукоше још већу мржњу римских [[патрициј]]а, нарочито старог [[Катон]]а, који их на сваком месту и јавно називаше да су »[[мендици]]« (просјаци), а не »медици«.\n\nЧини се да је код свих примитивних народа, поготово у овом делу Европе и степских, полупустињских крајева средње Азије, [[бели лук]] и [[храна]], и [[лек]] и [[зачин]], средство за [[бајање]], [[врачање]], [[чини]] и мађије.\n\nПознати медицински писац [[Целзију]]с (25. год. пре до 50. године по сле наше ере), у књизи De re medica, наводи око 250 лековитих биљака, осим осталих и алое, амонијакум, бунику, [[лан]], [[мак]], бибер, [[галбанум]], цимет, линцуру, кардамом, скамонијум, стиракс, [[терпентин]], трагаканту, чемерику и др.\n\nЊегов савременик [[Скрибонијус Ларгус]], такође лекар римских императора, даје доста добар опис многих дрога, међу њима и неколико нових: [[Aconitum]], [[Centaurium]], [[Euphorbium]], [[Colocynthis]] и др.\nПедесетих година I века [[Плиније Старији]] (23—79), римски државник и војсковођа, савременик [[Диоскорид]]а, у свом делу [[Historia Naturalis]] (Историја природе, у 37 књига) говори о лековитом биљу. Пропутовао је Германију и Шпанију. Слично Диоскоридовом делу, и ово је кроз цео средњи век цитирано и много цењено, али је оно стварно слабије од Диоскоридовог: описи дрога су непотпуни; дело није оригинално, већ је збир веровања и претпоставки тога доба, без критичког духа. Плиније је описао око 1.000 биљака.\n\nЗаслугом Диоскорида и Плинија скупљено је готово све тадашње знање о лековитом биљу и другим дрогама.\nОд гласовитијих римских лекара (истовремено и апотекара) треба споменути славног [[Галенус]]а (Гален или Галијен, 131—200), оца практичне, галенске фармације. Y својим списима о вештини израде лекова он описује многе дроге. Y терапију уводи Fol. Uvae ursi. Његов утицај се снажно осећа до краја средњег века. Дела му одишу здравим критичким духом. Од њега је остао само мањи број списа, јер му је пожар уништио апотеку. По њему се вештина и наука о изради лекова назива: »[[галенска фармација]]«. Галенусово дело преведено је у IX веку на арапски.\nСредства за [[побачај]] и отровне материје су у Риму законом биле забрањене. За [[афродизијак]]а Римљани су сматрали мандрагору, једић, кантариде, кукуту и др., и често су их употребљавали.\nЗанимљиво је споменути како већ у то време има фалсификовања лекова , а нарочито скупих егзотичних дрога, о чему пише [[Плиније]]. Он, исто тако, устаје против увођења страних дрога у терапију, јер »тај увоз упропашћује римску државну касу«; то су били у првом реду [[цимет]], [[бибер]], [[ђумбир]], [[мира]] и [[арапска гума]].\n\n===VII. Средњи век===\n\nОпадањем римске моћи, пропашћу Римског Царства и навалом варвара настаје велика пометња и назадовање у свим вештинама, па и у вештини лечења и израде лекова. Медицина се повлачи у манастире. [[Празноверје]], мрак и [[незнање]] овлађују светом. Читање класичних дела строго се кажњава. [[Византија]] покушава нешто да спасе, али без неког видног успеха. Болесници верују да ће их спасти [[чудо]]. [[Мистицизам]] осваја све друштвене слојеве. Велика сеоба народа уништава готово све тековине класичне грчке и римске цивилизације. Болесницима дају слике светаца, носе их у цркве, под дрвеће са »[[запис]]ом«, читају молитве и живот светаца, бају и врачају и верују да ће им то више помоћи од дрога, међу којима је каткад бивало и таквих које су биле од стварне лековите вредности. Вештина лечења, гајења лековитог биља и израде лекова све више прелази у [[манастир]]е. Основ терапије чинило је шеснаест светих лековитих биљака које су лекари-калуђери по манастирима обавезно гајили: [[љиљан]], [[жалфија|жалфију]], [[ружа|ружу]], [[морач]], [[нана|нану]], [[грчко семе]], [[чубар]], [[рутвица|рутвицу]], [[вратич]] и др. Вредност дроге није зависила од њене стварне лековитости, него од тога да ли је биљка узабрана левом руком, у поноћ, одређеног дана, да ли се при том ћутало или су певане одређене песме, да ли се при том зевало, ишло натрашке и сл. Много су били цењени и тражени чудни лекови: маст од вепра или бесног бика, змијско млеко, птичије млеко, мокраћа од новорођенчета или невине девојке, крокодилске сузе и сл. То се још и данас тражи по нашим апотекама. Корен [[божур]]а ископан за време месечевог [[помрачење|помрачења]] и обешен о врат болеснику лечи [[падавица|падавицу]]. Код нас још има крајева где се верује да је лековито само оно биље које је брано ноћу уочи Јована Биљобера (6—7 јули), на [[Велики петак]] и сл.\n\n[[Карло Велики]] (742—814) наређује да се на државним имањима гаје биљке за [[бојење]], [[зачин]] и [[лек]] и разне воћке. Попис биља обавезног за гајење налазио се у [[Капитулари]]ма. Ту се наводи око стотину разних биљака, међу којима већина оних које ми и данас употребљавамо у школској, хомеопатској и народној медицини: [[жалфија]], [[приморски лук]], [[перуника]], [[слачица]], више врста [[нана]], [[кичица]], [[мак]], [[бели слез]], разне врсте [[лук]]а и др. Y то време Арапи преко Шпаније и Италије доносе у Европу многе дроге са Истока. За време Карла Великог оснива се чувена медицинска школа у Салерну, која почиње успешно да се развија и напредује тек откад су у њу пренесене арапске књиге и рецепти. »[[Schola salernitana]]« оставила је велик број дела, од којих су нека доживела више стотина издања, као, на пример, [[Flos medicinae]] и разне антидотарије. Y њима је лековито биље заузимало важно место. [[Бенедиктинци]], који су кроз векове сачували грчко-римске традиције, основаху велике ботаничке вртове.\nПосле крсташких ратова осећа се већи прилив дрога са Истока. Y Европи као да се осећа мали напредак.\nY неким земљама већ у то време почињу распре између апотекара (који су израђивали и продавали лекарије, углавном дроге) и продаваца трава ([[herbarii]]), зачина ([[speciarii]]) и ароматика ([[aromatarii]]). [[Апотекари]] су желели своју самосталност, а, исто тако, и да буду више цењени у друштву и да их разликују од осталих, обичних трговаца, јер је за апотекаре било обавезно знање латинског језика, читање рецепата итд.\n\n===VIII. Арапи===\n\n[[Арапи]] су знатно унапредили многе науке, па и медицину и фармацију. Највећа им је заслуга што су у фармакогнозију увели примену хемије и што су целој фармацији дали научни правац, тако да [[фармација]] постаје експериментална наука и вештина. Они у терапију уносе много нових дрога, нарочито са Истока, већином од реалне лековите вредности, које су се до данас одржале готово у свим фармакопејама у свету.\nОгромно пространство арапске државе и моћна прекоморска трговина много допринеше да се арапска [[материја медика]] толико обогати. [[Арапи]] употребљаваху, поред осталог, и [[камфор]], [[тршчани шећер]], алоје, [[велебиље]], бунику, кафу, [[ђумбир]], стрихнос, [[шафран]], куркуму, зедоарију, ману, кубебу, бибер, цимет, [[реум]], сену, тамариндус, арапску гуму, мошус, ћилибар, арека-палму, затим многе зачине и мирисе. Y фармацију уводе сируп од шећера, дестилацију и перколацију, израду [[еликсир]]а итд.\nYместо драстичних [[пурганција]] (кукурека, еуфорбијума) арапски лекари дају блага лаксантна средства, као, на пример, [[тамариндус]], ману, сену, [[реум]] и др., које и ми данас употребљавамо.\nПрви њихови лекари учили су се у несторијанској академији у [[Багдад]]у. Цариградски [[патријарх Несторијус]] ([[435]]. године) би изгнан као [[јеретик]] у Либијску пустињу. Ту он предаваше медицину, убрзо привуче многобројне одушевљене ђаке који преведоше класичне грчке и римске медицинске књиге на асирски и арапски језик. Разиђоше се по целој предњој Азији до Индије и основаше многе болнице и врло напредне школе, које називаху »академије«, од којих је најчувенија била она у Багдаду. Значајно је напоменути да су несторијанци први оделили фармацију од медицине. Године [[850]]. издан је њихов [[кодекс]] [[Крабадин]], који се може сматрати за прву службену фармакопеју у свету.\nВелик је број славних арапских медико-фармацеутских стручњака и писаца. Најпре су учили из грчких и латинских дела, а после израдише сопствену оригиналну науку, која је стајала на највишем ступњу у то време. Са истока се научни центри помераху ка западу и [[Севиљ]]а, [[Кордов]]а и [[Гренада]] у Шпанији посташе најчувенији научни центри света, који су касније утицали на школе у [[Салерн]]у, [[Монпељ]]еу и другде у Европи.\n\nГ е б е р (700—765) удара темеље хемији или алхемији. Он је уједно један од највећих и најпознатијих природњака тих времена. Гебер даје методе справљања најпознатијих метала, соли, киселина и алкалија, затим вештину филтрације, кристализације, сублимације и дестилације.\nКроз цео средњи век европски лекари се служе изврсним арапским делом [[De re medica]] од [[Јован Мезуа|Јована Мезуе]] ([[830]]. године). Канон од Авицене ([[1000]]. године) има много дрога. [[Ибн Бајтар]] (рођен у Малаги [[1197]], умро [[1248]]. године) дао је оригинално и за оно време савршено дело, које се може мерити са [[Диоскорид]]овим. Y Liber magnae collectionis simplicium alimentorum et medicamentorum он описује више од 1400 биљних дрога, даје податке за оснивање и уређење ботаничких вртова, износи лична оригинална запажања итд.\n[[Ибн Батутах]] ([[1304]]—[[1369]]), рођен у Мароку, обишао је и описао каспијску област, Индију, Јаву, Кину и продро у Африку до Тимбукта.\nГосподари огромног царства, мора, светске трговине и богатства, Арапи су стално доносили све нове и нове дроге, зачине и ароматике. Од Сундских острва, преко Цејлона, Индије, Персије (Ирана), земаља око Црвеног и Средоземног мора све до Шпаније, Арапи су оснивали многе напредне трговачке колоније.\nАрапи су спасли многе научне тековине Грка и Римљана. Док је хришћанска Европа била утонула у мрак и незнање, Арапи су високо уздигли буктињу науке.\n\n===IX. Нови век===\n\nПутовања [[Марко Поло|Марка Пола]] (славни Венецијанац, [[1254]]—[[1324]]) у тропску Азију, Кину и Персију, откриће Америке и путовања Васка де Гаме у Индију око Рта добре наде, доносе Европи велик број нових дрога. Развој штампарије омогућава објављивање знатног броја стручних фармако-медицинских дела. Свуда у Европи дижу се ботанички вртови у којима се поред домаћег биља чине покушаји гајења и оног донесеног из далеких земаља Старог и Новог света. Почетак XVI века и за материју медику чини прекретницу и корак унапред. Као и сваку другу новотарију, тако и лековите дроге, зачине, средства за уживање и намирнице, нису у Европи свуда примили глатко, без отпора. Местимично су вођене жучне и дуготрајне распре. Непријатељи егзотичних сировина и новотарија уопште, износили су најцрње и најразноврсније приче. На пример, да употреба [[кромпир]]а, наводно, узрокује појаву скрофулозе, чај изазива падавицу, од [[дуван]]а се полуди итд. Ипак су [[чај]], [[кафа]], [[какао]], [[кромпир]], [[кукуруз]] и друге биљне сировине постепено освојиле укус Европљана. Кромпир и кукуруз решише проблем глади у Европи.\n\nПоловином XVII века у европску медицину се уводи [[Cortex Chinae]] ([[кининова кора]]) под називом »[[контесин прашак]]«, јер га је прва употребила за лек жена вицекраља [[Перу]]а [[контеса]] дел Цинхон. Дрога убрзо освоји Енглеску, Француску и Немачку, иако су противници употребе кининове коре у терапији били врло упорни, особито најугледнији лекари тога времена, чланови академије. Дрога је продавана веома скупо као тајни чудотворни лек под разним измишљеним именима, као, уосталом, што се то чинило и са ипекакуаном и другим новим лековима од вредности, од којих су државни или црквени поглавари, а касније [[картели]] и [[трустови]] имали богате приходе и помоћу њих вршили јак утицај на своје непријатеље у држави и изван ње. Такве искључиве [[монопол]]е појединци су грозничаво чували и свим средствима бранили.\n\nОткрићем Америке материја медика се обогатила знатним бројем веома важних дрога: кининова кора, [[ипекакуана]], какао, [[ратанија]], [[хидрастис]], [[пуршијана]], [[лобелија]], [[јалапа]], [[толу]], [[перу]]- и [[копаива]]-балсам, [[сенега]], [[ванила]], [[сарсапарила]], [[сасафрас]], [[сабадила]], [[гвајак]], [[каскарила]], [[гварана]], [[матико]], [[мате]], [[дуван]], [[паприка\n, [[најквирц]] итд.\nСве ове дроге нису одједном доспеле у Европу и нису све употребљаване у исте сврхе као данас. И ту је било лутања све док се у XIX веку није приступило научном, експерименталном испитивању на животињама, а затим на људима и док дроге нису биле хемијски испитане и из њих изоловани лековити састојци у чистом стању. Као и раније, тако су се и кроз XVII и XVIII век још увек врло много употребљавала чудна и необична средства за лечење. Да наведемо само неке дроге животињског порекла, које су уживале велик углед, добар глас и знатну потрошњу: змије, гуштери, жабе, скорпиони, разни црви, пси и штенци (кучићи), затим, прашак од лобање, [[нокти]] с људских руку и ногу (против затвора и [[епилепсија|епилепсије]]), коњска грива и реп, јеленски рогови, коса, мокраћа и измет људи и животиња, [[пљувачка]], човечја маст, женино млеко итд. [[Врачар]]a, [[бајалица]], [[шарлатан]]а, [[авантурист]]а и других надрилекара била су пуна села и градови. Док су стари народи употребљавали биљке углавном у облику [[инфуз]]а, [[декокт]]а и мацерација, дакле, као просте фармацеутске форме, дотле се у средњем веку, а нарочито од XVI до XVIII века све више траже сложени лекови, међу којима су теријака заузимала главно место. Осим дрога биљног порекла, у њима је било и животиња и минерала. О хемијским и фармакодинамским неподношљивостима није се водило рачуна нити се у то време нешто о томе знало. Уколико је теријак био сложенији, уколико је за ову његову израду употребљено више биља и ретких животиња и минерала и уколико је био израђиван с више помпе и параде на јавном месту, утолико се више ценио и скупље продавао.\nАлхемичари вековима упорно али узалудно траже »универзални [[еликсир]]«, »животни еликсир« и »[[камен мудраца]]«.\n\nY XVIII веку треба споменути два славна имена: [[Карл Лине|Лине Карл фон]] (Linne Carl fon, Linnaeus, 1707—1778) и [[Шеле Карл Вилхелм]] (Scheele Carl Wilhelm, 1742—1786). Лине је начинио ред у ботаници. Године [[1735]]. објавио је сексуални систем расподеле свег биља, који се до данас одржао као најпрактичнија и најпрегледнија систематика биља. Он је свакој биљци дао име и презиме на латинском језику.\nY новом веку изишао је знатан број дела о лековитим сировинама од разних писаца. Да споменемо само најпознатије: [[Валериус Кордус]], [[Николаус Монардес]], [[Каролус Клузијус]], Теофрастус [[Парацелзус]], [[Лемери]], [[Матиолус]] и други.\n\n===X. Деветнаести век===\n\n[[Француска револуција]] значи ново доба и за фармацију. Научна [[фармација]], заправо, тада и почиње. Хемија, која је за ових последњих 170 година учинила револуцију у науци и њеним тековинама, изашла је из фармације. Лавоазије (Antoine Lavoisier), оснивач нове, научне, позитивне хемије, радио је у париским апотекама. Први и најбољи његови сарадници су апотекари. Он у Француској, Шеле у Шведској, Пристли у Енглеској постављају хемији чврсте и здраве темеље. Хемија почиње водити. Велик број апотекара задужује хемијску науку открићима нових елемената, једињења и др. Да споменемо само најпознатије: Боме, Деви, Балар, Берцелијус, Пруст, Фовлер, Шеле, Тромсдорф.\nПрви видљив резултат хемијског правца у фармацији се осећа у самом почетку XIX века. Већ [[1803]]. год. париски апотекар Деросн издваја једну кристалну супстанцију слабе алкалне реакције, коју он назива sel d\'opium. То беше [[наркотин]]. Године [[1804]]. Деросн и Сеген открише [[морфин]] у [[опијум]]у. Тако почиње историја [[алкалоид]]а. До краја XIX века изоловано је више од стотину разних алкалоида из дрога донесених из свих делова света.\nY фитохемији XIX век је в ек алкалоида и почетак научне фармакогнозије засноване у првом реду на хемији.\nГодине [[1817]]. Зертирнер успева да изолује морфин, а исте године Робике наркотин.\nПелетије (Pelletier) и Каванту (Caventou), професори Високе фармацеутске школе у Паризу, откривају врло брзо знатан број веома важних алкалоида: [[1817]]. год. [[стрихнин]] и[[бруцин]], 1820. год. кинин, Пелетије и Мажанди 1817. откривају еметин, исте године Гајгер открива аконитин, а Рунге [[кофеин]], [[1842]]. Воскресенски издваја [[теобромин]], [[1832]]. Пелетије открива у опијуму [[нарцеин]]. Француски апотекар [[Шарл Танре]] открива [[1875]]. [[ерготинин]] (ерготоксин), а [[1878]]. год. [[пелетиерин]], [[метилпелетиерин]] и друге алкалоиде у кори [[нар]]а. Y науци настаје права утакмица ко ће пре открити и изоловати неки нов алкалоид: [[берберин]], [[коницин]], [[атропин]], [[аконитин]], [[колхицин]], [[хиосцијамин]], [[кокаин]], [[кодеин]], [[езерин]], [[пилокарпин]] и сл.\n\nДо данас се успело да се многи алкалоиди синтетизују, међу којима се неки творнички производе. Ипак, још увек су биљке главни извор и сировина за производњу алкалоида.\n\n\nлитература: [[Јован Туцаков]], Лечење биљем.','',154,'Jablan','20041001093707','',0,0,0,0,0.245045104178,'79958998906292','20050312155621'); INSERT INTO cur VALUES (7675,0,'Чиновничка_аристократија','Духовно-световна аутократија [[Источно Римско Царствo|Источног Римског Царства]], која је верности својих поданика често постављала сасвим претеране захтеве, морала је, да би подстакла народну машту, да се јавно показује, морала је да засењује и да се заклања иза мистичног церемонијала. Источњачки хеленистички двор са својом неприступачном достојанственошћу и крутим правилима понашања која су забрањивала сваку импровизацију, био је право место за таква разметања. Али у Византији двор је био средиште целог интелектуалног и друштвеног живота у већој мери него икада у хеленистичко доба. Од двора су потицале највеће и у ствари једине наруџбине за сложенија уметничка дела, па чак и важније наруџбине за цркву. Све до [[Версај]]а уметност неће бити тако потпуно усредсређена на двор. Али уметност нигде није била у толикој мери власништво краља , тако мало уметност аристократије као овде, нити је она игде поново постала тако строга и несавитљива форма за изражавање црквене и политичке [[лојалност]]и. [[Аристократија]] није нигде толико зависила од владара као овде, нигде она није била тако потпуно аристократија чиновника, класа бирократа и службеника, коју је цар нарочито створио да би дао запослења својим миљеницима; према томе, она ни у ком смислу није била наследна аристократија, у ствари она уопште није била аристократија у правом смислу речи. Царев [[деспотизам]] није дозвољавао да узму маха било какве наследне повластице. Аристократску и утицајну класу увек су сачињавали они јавни службеници који су у то време били на положају; човек је уживао повластице само док је био у државној служби. Због тога у случају Византије увек треба говорити о утицајниин људима царства уместо о племству као таквоме. [[Сенат]], политичко представничко тело више класе, регрутовао се у почетку само из редова јавних службеника, а тек касније, кад је непокретна својина стекла повлашћени положај, и из редова земљопоседника. Али и поред посебних преимућстава које су земљопоседници уживали у поређењу с индустријском и трговачком класом, овде се не може ништа више говорити о земљо-поседничкој аристократији него о било каквој другој врсти наследне аристократије. Званични положај је био неопходна карика између богатства и друштвеног утицаја. Да би се убројили у припаднике аристократије, богати земљопоседници — а само земљопоседници су били заиста богати — морали су да купе званичну титулу ако до ње нису могли доћи на неки други начин. Чиновници су, са своје стране, морали настојати да дођу до неког пољског добра како би обезбедили свој економски положај. На тај начин дошло је до тако потпуног стапања ове две водеће класе да су на крају сви земљопоседници били чиновници, а сви чиновници земљопоседници. \n\n----\n[[Умртвљавање приватног капитала од стране државе|назад]]
\n[[Разметљиви дворски стил и манастирски стил|напред]]
\n[[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]','',144,'Golija','20040923183818','',0,0,0,0,0.374560378666,'79959076816181','20040923184309'); INSERT INTO cur VALUES (7676,0,'Умртвљавање_приватног_капитала_од_стране_државе','Током сеобе народа грчки Исток није доживео културну пропаст као Запад. Градска и новчана привреда, скоро потпуно пропала у Западном Римском Царству, наставила је да цвета на Истоку и била је у ствари снажнија него икада. Становништво [[Константинопољ]]а порасло је на један милион већ у петом веку, а приче савременика о његовом богатству и сјају звуче као бајка. Током целог средњег века [[Византија]] ([[Источно Римско Царство]])је важила као земља чуда пуна небројеног блага, непрекидних светковина и палата блиставих од злата; она је читавом свету била пример државне величине. Средства која су омогућавала тај сјај притицала су од заната и трговине. Константинопољ је далеко више него [[Рим]] био [[метропола]] у модерном смислу речи; то је град са становништвом које је било мешавина разних народности и имало космополитске погледе, центар индустрије и извоза, чворна тачка спољне трговине и веза с удаљеним крајевима, а истовремено и прави источњачки град чији становници не би могли да схвате због чега се на [[Запад]]у трговина сматрала понижавајућим занимањем. Чак је и двор са својим [[монопол]]има био једно велико индустријско и трговачко предузеће. Ограничења која су ти монополи наметали економској слободи условила су да је и поред капиталистичке структуре византијске привреде стварни извор приватног богатства била непокретна имовина, а не трговина. Велике зараде у трговини нису притицале у руке приватника, већ су одлазиле држави и царској кући. Ограничења приватне иницијативе нису потицала само од тога што је од [[Јустинијан]]а право на производњу извесних свилених материјала и трговину најважнијим животним намирницама припадало једино држави него и од прописа која је целу организацију производње и трговине препуштао градској администрацији и [[еснафи]]ма. Међутим, захтеви државног благајника нису се ни у ком случају задовољавали државним монополом у најуноснијим гранама индустрије и трговине; државна благајна је већи део свог прихода извлачила од приватних предузећа путем такса, [[порез]]а, царине, наплата за овлашћења, итд. Због тога покретни приватни капитал уопште није могао доћи до изражаја. Аутократска економска политика круне дозвољавала је једино земљопоседнику да остане неузнемираван и самосталан на свом пољском поседу; у граду је све било под најстрожом контролом и управом средишне владе.\" Захваљујући својим редовним приходима од пореза и рационализованих државних предузећа, Византија је имала потпуно уравнотежен [[буџет]] и располагала је залихама новца које су јој, за разлику од западних држава раног и зрелог средњег века, омогућавале да сузбије све [[партикуларизам|партикуларистичке]] и [[либерализам|либералистичке]] тежње. [[Цар]]ева моћ се темељила на снажној најамничкој војсци и на ефикасној јавној служби које би било немогућно одржавати без редовних државних прихода. Њима је [[држава]] дуговала своју чврстину, а цар и своју економску слободу акције и своју независност од велепоседника.\n\nТи услови објашњавају зашто динамичне и антитрадиционалистичке тенденције, обично повезане с трговином, комуникацијама и градском новчаном привредом, у Византији нису могле остварити никакав напредак. Градски живот, који обично изједначава и ослобађа становништво, овде је постао извор строго дисциплиноване, конзервативне културе. Захваљујући Константиновој градској политици, Византија је од самог почетка имала друкчију друштвену структуру него градови класичне старине или зрелог и касног средњег века. На првом месту, закон по коме је поседовање некретнине у извесним деловима царства морало бити повезано с власништвом куће у Константинопољу условио је сеобу земљопоседника у град, а то је, опет, довело до развоја посебне градске аристократије која је према своме цару показивала више лојалности него племство на Западу. Та материјално задовољена конзервативна класа ослабила је и покретљивост осталог становништва и у великој мери допринела да у једном суштински тако нестабилном центру као што је био Константинопољ настане и одржи се типична култура апсолутне монархије с њеним уједначујућим, конвенционалним и статичним тенденцијама.\n\n[[Цезаропапизам]] је био претежни облик владавине у Византијском Царству: то значи да је световна и духовна власт била сједињена у рукама једног властодршца. Власт цара над црквом засновала се на учењу о божанском праву које су развили црквени оци а [[Јустинијан]] прогласио за закон. То учење је заменило стари, с хришћанском вером сада неспојиви, мит о божанском пореклу краља. Ако цар више није смео да буде ,божански\', он је још увек могао да буде заменик бога на земљи или, како је Јустинијан волео да га називају, његов ,врховни свештеник\'. Нигде у западној Европи није држава у толикој мери била [[теократија]], никада у модерној историји није служба световном господару представљала тако битан део службе богу као овде. На [[Запад]]у цареви су били само световни владари и црква им је увек била такмац, ако не и отворени непријатељ. На Истоку, с друге стране, они су стајали на челу све три хијерархије — црквене, војне и управне— и сматрали су цркву само једним, државним ресором\'.\n\n----\n[[Дидактични карактер хришћанске уметности|назад]]
\n[[Чиновничка аристократија|напред]]
\n[[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]','',144,'Golija','20040923183501','',0,0,0,1,0.556352353448,'79959076816498','20041211230402'); INSERT INTO cur VALUES (7677,0,'Разметљиви_дворски_стил_и_манастирски_стил','Византијска дворска уметност не би никада могла постати хришћанска уметност у највишем степену да црква није стекла апсолутну власт и да се није осећала господарицом света. Другим речима, византијски стил је могао да се учврсти само тамо где је постојала хришћанска уметност, пошто је католичка црква на Западу желела да стекне исту власт коју је цар већ имао у Византији. Њихова уметничка сврха је била иста: уметност треба да буде израз апсолутне власти, натчовечанске величине и мистичне неприступачности. Настојање да се званичне личности које захтевају поштовање и уважење народа импресивно представе — тенденција која се све јаче осећала у каснијим годинама царства — достиже врхунац у византијској уметности. Метод који се примењује при покушају да се оствари тај циљ био је, као и у старо-источној уметности, на првом месту [[фронталност]]. Психолошки механизам који покреће тај метод је двострук: с једне стране, крути став фигуре представљене фронтално изазива одговарајући духовни став код гледаоца; с друге стране, таквим приступом уметник исказује своје поштовање према гледаоцу, кога он на првом месту замишља у особи цара, свог послодавца и покровитеља. То поштовање је унутрашњи смисао фронталности чак и онда, у ствари највише онда, када је — као резултат истовременог ф ункционисања та два механизма — приказана личност сам владар, када долази до [[парадокс]]алне ситуације да став пун поштовања заузима сама она особа којој је он намењен. [[Психологија]] те објективизације сопствене личности иста је као када се сам краљ строго придржава етикете у којој је он централна личност. Помоћу фронталности представи сваке фигуре дају се у извесној мери црте церемоније. [[Формализам]] црквеног и дворског ритуала, свечана озбиљност начина живота којим управљају [[аскетизам]] или [[деспотизам]], покушај духовне или световне хијерархије да створи [[симбол]]е своје власти, постављају пред уметност исте захтеве и изражавају се у истим стилским облицима. [[Христ]] је у византијској уметности приказан као [[краљ]], а [[Марија]] као [[краљица]]; они носе краљевску и скупоцену одећу и на свом престолу седе уздржано, строго и без израза. Дуги ред апостола и светаца приближава им се у лаганом и свечаном ритму, управо као цареве и царичине пратње на дворским церемонијама. Анђели их служе и образују поворке у строгом реду, управо као духовни достојанственици у црквеном [[церемонијал]]у. Неповредиви ритуал забрањује фигурама да се слободно крећу, да иступе из једнообразног реда или чак да погледају у страну. Све овде изазива [[страхопоштовање]] својом краљевском величанственошћу, а сви људски, субјективни и произвољни елементи су пригушени.\n\nТај ритуал је нашао свој узорни израз у мозаицима Цркве [[сан Витале]], који у том погледу нису никада били надмашени. Никакав класични или класицистички покрет није успео да тако непосредно и чисто изрази облик и ритам. Одавде је отклоњено све што је сложено, све што се губи у полутоновима и сумраку; све је једноставно, јасно и очигледно; све је садржано у оквиру оштрих јасних линија и изражено без нијанси и валера. Прича је у целости претворена у величанствен призор. [[Јустинијан]] и [[Теодора]] са својом пратњом приносе [[вотив]]не жртве — необична тема за певницу неке цркве. Али као што у тој цезаропапистичкој уметности свети призори добијају карактер дворских церемонија тако се и дворске свечаности без потешкоћа уклапају у оквир црквеног ритуала.\n\nУ [[архитектура|архитектури]], нарочито у унутрашњости цркава, изражен је исти величанствени и господарски дух као и на зидним мозаицима. [[Хришћанска црква]] се од самог почетка разликовала од античког храма по томе што је била више парохијско средиште него боравиште бога и што је већа пажња обраћана на унутрашњу него на спољашњу архитектуру зграде. Међутим, било би погрешно сматрати да је то обавезно израз демократског принципа и изјавити да је црква популарнији тип грађевине од храма. Још у римској архитектури обраћана је већа пажња унутрашњости него спољашњости и то само по себи није никакав податак о друштвеној функцији грађевине. Базилијска основа, коју рана хришћанска црква прихвата од римских јавних зграда, са својом унутрашњом поделом на одељке различитог положаја и вредности, а нарочито одвајање [[презвитериј]]а од осталих делова зграде, више одговара аристократским него демократским погледима. Али византијска архитектура, која формални узор рано-хришћанске базилике допуњује додавањем куполе, још јаче наглашава хијерархијски однос по коме су разни делови зграде оштро одељени један од другога. [[Купола]], тако рећи круна целе грађевине, наглашава различитост делова унутрашњости зграде.\n\nУ минијатурном сликарству овог периода виде се црте, уопште говорећи, истог свечаног, помпезног и апстрактног стила као и на мозаицима; с друге стране, оно је живље и спонтаније по изразу и слободније и разноврсније по темама него монументалне зидне декорације. У овом минијатурном сликарству уочљиве су две различите тенденције: тенденција изражена у великим, потпуним, раскошним минијатурама рађеним по угледу на стил углађених хеленистичких рукописа, и она у скромнијим књигама намењеним за употребу у манастирима, са илустрацијама које се често своде само на маргиналне цртеже и које својини источњачким натурализмом одговарају једноставнијем укусу. Сразмерно скромна средства потребна за илустровање књига омогућавају производњу за мање угледне и уметнички либералније настројене кругове него што су покровитељи који наручују скупе мозаике. Шта више, еластичнија и једноставнија техника дозвољава слободнију обраду која је прикладнија за појединачне експерименте него сложени и гломазни поступак који се примењује при изради мозаика. Према томе цео стил минијатурног сликарства може бити природнији и непосреднији од стила претенциозних црквених ентеријера; то и објашњава чињеницу што су у време иконоборства писарнице постале склониште ортодоксне и популарне уметности.\n\nБило би, међутим, погрешно упрошћавање чињеница када би се тврдило да у византијској уметности, па чак и на мозаицима, нема ни трага [[натурализам|натурализму]]. [[Портрет]]и који чине део њихове круте композиције често су изненађујуће животни, а складни начин на који је решен тај сукоб стилова представља можда најзначајнију црту ове уметности. Портрети цара, његове жене и бискупа Максимијана на мозаицима у Цркви [[сан Витале]] делују исто онако уверљиво и исто су онако допадљиви и пуни живота као и неки од најбољих портрета касно-римских царева. И поред свих стилских ограничења, у Византији изгледа није било ништа лакше напустити верност природи, бар у портретима, него у Риму. Фигуре су се могле представљати фронтално, распоређивати по апстрактним принципима и оставити да се укоче од церемонијалне достојанствености, али ако су посреди били портрети чувених особа показало се као немогуће да се потпуно занемаре њихове карактеристичне личне црте. Ми се овде већ бавимо, узгред речено, једном касном фазом у развоју ране хришћанске уметности, фазом у којој се покушава да се нађе пут за нову диференцијацију, и то на линији најмањег отпора, што значи у портретном сликарству верном природи.\n\n----\n[[Чиновничка аристократија|назад]]
\n[[Либерално-индивидуалистичко и естетичко-сензуалистичко схватање ренесансе|напред]]
\n[[Социјална историја уметности и књижевности|почетна страна]]','',144,'Golija','20040923183639','',0,0,0,1,0.125753906614,'79959076816360','20040923183639'); INSERT INTO cur VALUES (7678,0,'Источно_Римско_Царствo','Римско царство је 395. године наше ере подељено на Источно и Западно. Центар Источног Римског царства постао је стари грчки град [[Бизантијум]], којег је цар Константин I (владао од 310. до 337. г.н.е.) поново подигао и преименовао га у престоницу тзв. Византије одн. Источног Римског Царства- [[Константинопољ]].\nСви постојећи записи говоре о тзв. Византијцима као \"Ромејима\", држави \"Романији\", дакле земљи која је наследник Римског царства и њеним поданицима. Ова чињеница наводи на питање, зашто су историчари узели као владајући термин - Византија, који генезу вуче од имена малог рибарског насеља на тлу где ће Константин Велики подићи \"Други Рим\" у IV веку.\n\n*види [[Византија]].','',144,'Golija','20040923190303','',0,0,0,0,0.954119527225,'79959076809696','20040923190303'); INSERT INTO cur VALUES (7679,0,'Футог','\'\'\'Футог\'\'\' – \'\'Географски положај:\'\' варош на левој обали [[Дунав]]а, на алувијалној тераси, на 82 m надморске висине, 14 km удаљен од [[Нови Сад|Новог Сада]], [[Бачка]] ([[Србија]]). Пошто је био смештен између два потока, утоке, назван је Вуток, Футог. Налази се на средини тока реке [[Дунав]]. Граничи се са градом [[Нови Сад|Новим Садом]] и Ветерником на истоку, Руменком на североистоку, Кисачом и Степановићевом на северу, Гложаном и Бегечом на западу, а на јужној страни са [[Дунав]]ом. Дугачак је 8 km. Површина територије износи 8.561 ha. Број становника је око 25.000. Насеље чини Стари и Нови Футог. \n\n\'\'Рељеф:\'\' атар Футога се простире на лесној тераси, алувијалној равни и инундационој равни. Крај Футога се налазе две аде, док је један рукавац претворен у рибњак. \'\'Клима:\'\' умереноконтинентална, условљена близином [[Фрушка Гора|Фрушке Горе]] и [[Дунава]]. Ветрови су: кошава, западни и поветарац. Количина падавина: 700 mm годишње. \n\n\'\'Биљне културе:\'\' кукуруз, пшеница, индустријско биље, повртарске биљке и \'\'\'купус\'\'\', по чему је и најпознатији; 10% Футожана се бави пољопривредом. \'\'Животиње:\'\' зечеви, лисице, фазани, јеребице; шарани. \n\n\'\'Хидрографија:\'\' река [[Дунав]], рибњак и канал [[Дунав-Тиса-Дунав]]. \n\n\'\'Становништво:\'\' националност – [[Срби]] 85,8%, [[Мађари]] 2,0%, 1,6% [[Хрвати]]; пол – 50:50; испод 15 година 25%, радно способно 66%. \n\n\'\'Индустрија:\'\' «Милан Видак», фабрика жице и жичаних производа, «Арома», фабрика зачина, «Гарант», фабрика делова за моторе, «Футожанка», фабрика сточне хране, «Вагар», израда и сервис вага. \n\n\'\'Саобраћај:\'\' аутопут [[Нови Сад]]-[[Бачка Паланка]], железничка пруга [[Нови Сад]]-[[Сомбор]], река [[Дунав]]. \n\n\'\'Образовање:\'\' ОШ «Десанка Максимовић», ОШ «Мирослав Антић» и Пољопривредна школа са домом ученика. \n\n\'\'Медији:\'\' Радио Футог 99,5 MHz FM. \'\'Култура:\'\' КИЦ «Младост», галерије, градска библиотека. \n\n\'\'Установе:\'\' Месна заједница Футог, Дом здравља, полицијска станица, Ватрогасни дом, Старачки дом. \n\n\'\'Спорт:\'\' ОФК «Футог» и ФК «Металац», борилачки клуб и други. \n\n\'\'Истрорија.\'\' Стари век. Археолошка налазишта – Сесије, Горње шуме, Водице, Боктерница и Пашњак. Иако су Словени у Бачкој присутни од касноантичког периода, налази датирају из IX века. Старомађарски материјал потиче из X века. Средњи век. \'\'Поседство Футога. Породица Футаки XIV век. Јоб Горјански средина XV века. [[Отоманско царство]] 1528/9-1686/7. [[Мађарска|Краљевина Угарска]] 1686/7.\'\' Од 1696. бира се футошки кнез до 1868. Имао је симболичну улогу, биран је обично једанпут годишње. \'\'Краљевска Комора 1686/7-1703. Генерал барон Јозеф Нехем 1703-1721. Потом је у поседу грофа Батлера, потом грофа Цернхауса. 1726. је под Комором. Јозеф Одвајер 1727-1731. Гроф Фрифрих Лоренц Кавријан 1731-1744. Михаило Чарнојевић 1744-1769. Гроф Андрија Хадик 1769-1801. Гроф Брунсвик 1801-1852.\'\' Нови век. \'\'Гроф Котек 1852-1921.\'\' 25.11.1918. Футог је заједно са Бачком, Банатом и Барањом део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одлуком Велике Народне скупштине у Новом Саду. 1921. извршена аграрна реформа. \n\n\'\'Знаменитости:\'\' Српска Православна Црква «Свети Врачи Козма и Дамјан» из 1776. Барокни стил. Футошки дворац, данас Пољопривредна школа. Барокно-класицистички стил. Саградио га гроф Андрија Хадик 1777. У њему су неколико дана пре Сарајевског атентата боравили надвојвода [[Франц Фердинанд]] и његова супруга Софија Котек. Стари жупни двор из 1777. припада грађанској архитектури XVIII века. Српска Православна Црква Светог Благовештења 1781-1947. Стил сеоског барока. «Рудолфинум» или «Бастиља» из 1893. Стил еклектика. Данас Дом ученика. «Марианум» из 1894. Стил историцизам. Данас Геронтолошки центар. Римокатоличка црква «Свето Срце Исусово» из 1908. Неоготичка катедрала. Ватрогасни Дом из 1909 са торњем из 1932. Римокатоличка Црква «Свето Тројство» из 1940. Не врши духовну улогу. \n\n\'\'Знаменити Футожани\'\': Марко Јелесић, Милош Јездимировић, Ђорђе Ђорђевић, Василије Николић, Лазар Кнежевић, Стеван Шијачки, Младен Шовљаков, др Светислав Стефановић, др Милан Костић, др Борислав Костић, др Светислав Костић, др Милан Николић, Стеван Дунђеров, др Душан Јелесић, др Здравко Јелесић, др Ђорђе Топалов, Сретен Ј. Богдановић, Стеван и Нестор Бошњак, Милан Видак Видаков, Франц Хутерер, Милош Бугарин, Боривоје Миросављевић.\n\nЛитература о Футогу: Сретен Богдановић: \'\'Село Футог\'\'; Милош Бугарин: \'\'Црква Светих Врачева у Футогу\'\' 1980.; Мара Шовљаков: \'\'Варош Футог\'\' 2004.\n\n*\'\'\'Н.М.\'\'\'','',0,'213.240.14.246','20040926164640','',0,0,0,0,0.640914738011,'79959073835359','20050313141748'); INSERT INTO cur VALUES (7680,0,'Карађорђевићи','==Владарски родослов==\n\n*[[1804]]-[[1813]] Вожд [[Карађорђе|Карађорђе Петровић]]\n*[[1842]]-[[1858]] [[Кнез Александар Карађорђевић]]\n*[[1903]]-[[1921]] [[Краљ Петар I Карађорђевић]]\n*[[1921]]-[[1934]] [[Краљ Александар I Карађорђевић]]\n*[[1934]]-[[1943]] [[Краљ Петар II Карађорђевић]]\n\n==Сви чланови династије Карађорђевића==\n\n*[[краљ Петар I Карађорђевић]] (1844-1921)\n*[[кнегиња Зорка Карађорђевић]]\n\n*[[кнез Арсен Карађорђевић]]\n\n*[[принц Ђорђе П. Карађорђевић]], Петров син\n*[[принцеза Радмила Карађорђевић]]\n\n*[[краљ Александар I Карађорђевић]] (1888-1934), Петров син\n*[[краљица Марија Карађорђевић]]\n\n*[[кнез Павле Карађорђевић]], Арсенов син\n*[[кнегиња Олга Карађорђевић]]\n\n=== лоза од краља Александра I Карађорђевића ===\n\n*[[краљ Петар II Карађорђевић]] (1923-1970)\n*[[краљица Александра Карађорђевић]] (1921-1993), Петрова супруга\n*[[принц Александар (Петров) Карађорђевић]] (1945), Петров син\n*[[принцеза Катарина Карађорђевић]] (1943), Александрова супруга\n*[[принц Петар Карађорђевић]] (1980)\n*[[принц Филип Карађорђевић]] (1982)\n*[[принц Александар А. Карађорђевић]] (1982)\n\n*[[принц Томислав Карађорђевић]] (1928-2000)\n*[[принцеза Линда Карађорђевић]] (1949)\n\n*[[принц Андреј Карађорђевић]]\n\n=== лоза од кнеза Павла Карађорђевића ===\n\n*[[кнез Александар (Павлов) Карађорђевић]] (1924)\n*[[кнегиња Барбара Карађорђевић]]\n*[[кнез Душан Карађорђевић]]\n\n*[[кнез Никола Карађорђевић]]\n\n*[[кнегиња Јелисавета Карађорђевић]] (1936)\n\n[[Category:Карађорђевићи]]\n[[Category:Српска историја]]\n\n[[en:Karadjordjevic]]\n[[nl:Karadjordjevic]]\n[[pl:Dynastia Karadziordziewiciów]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306115847','',0,0,0,0,0.263255865901,'79949693884152','20050316102338'); INSERT INTO cur VALUES (7681,0,'Обреновићи','==Владарски родослов==\n\n*[[1815]]-[[1839]], [[1858]]-[[1860]] Кнез [[Милош Обреновић]]\n*[[1839]]. Кнез [[Милан I Обреновић]]\n*[[1839]]-[[1842]], 1860-1868 Кнез [[Михаило Обреновић]]\n*[[1868]]-[[1889]] Кнез [[Милан II Обреновић]], краљ од 1882. године\n*[[1889]]-[[1903]] Краљ [[Александар Обреновић]]','додати линкови за године',135,'Обрадовић Горан','20041107234012','',0,0,0,0,0.636065478267,'79958892765987','20041107234012'); INSERT INTO cur VALUES (7682,0,'Стефан_Немања','[[Слика:svsimeon.jpg|right|thumb|фреска из Студенице 1313/1314.]]\n\n\'\'\'Стефан Немања\'\'\' – Родоначелник владарске лозе [[Немањићи|Немањића]], велики жупан Рашке, који је убрзао процес феудализације друштва и учврстио систем вазалских односа међу племством, уједињитељ и творац независне српске државе. Живот је окончао као монах Симеон у манастиру [[Хиландар]], једној од бројних задужбина које је подигао за живота.\n\nСтефан Немања је рођен [[1113]]. године, за време прогонства његовог оца Завиде (у време грађанског рата 1106-1120) у Рибници на Морачи, [[Зета]], данас у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Отац му се звао Завида и био је у сродству са рашком династијом [[Вукановићи|Вукановића]] и потомак је великог жупана [[Вукан]]а. Рођен у очевом прогонству, Немања је прво крштен по католичком обреду, а потом миропомазан по православном обреду, по повратку породице из прогонства у цркви Светих апостола Петра и Павла, у Расу код Новог Пазара. Имао је три старија брата: [[Тихомир]]а, [[Страцимир]]а и [[Мирослав]]а. [[Тихомир]] је постао велики жупан 1165. године, а остала браћа удеони кнезови. Немања је на управу добио крајеве око Дубочице и река [[Расина|Расине]], Топлице, [[Ибар|Ибра]] и Пусте реке.\n\nПрво писано сведочанство српске ћириличне ортографије, [[Мирослављево Јеванђеље]], апракос (избор из свих јеванђеља са прописаним редом литургијских читања), писан je око 1185. год. за Немањиног брата [[Мирослав]]а.\n\n[[Слика:Stefan Nemanja povelja.JPG|left|thumb|Стефан Немања, повеља Хиландару (1198-1199)]]\n\n[[Византија|Византијски цар]] [[Манојло Комнин]], (1143-1180) који је најстаријег [[Тихомир]]а поставио за великог жупана Рашке, после смене великог жупана Десе, позива Немању у Ниш и даје му титулу \"царски син\" и земљу око Дубочице ([[Лесковац]]) и река Расине, Топлице, Ибра и Пусте реке и тиме га готово изједначује са најстаријим братом. Истовремено, Немања подиже цркве у [[Топлица|Топлици]], манастир Светог Николе и цркву Свете Богородице на ушћу реке Косанице. Браћа му оспоравају право да самостално дела у својим областима, тако да то прераста у сукоб. На скупу великог жупана Тихомира и удеоних кнезова браћа хапсе Немању зато што се супротставља примату великог жупана. Немању су потом заточили га у пећину крај [[Рас]]а, а његова га војска потом ослободађа. Стефан Немања постаје владар Рашке вероватно 1170. године, после одсудне битке на Косову, у којој његов противник и старији брат, Велики жупан [[Тихомир]], губи и власт и главу; код Пантина се утапа у [[Ситница |Ситници]], а [[Страцимир]]у и [[Мирослав]]у остају на управу њихове удеоне кнежевине. \n\nУ покушају да се ослободи византијске управе Немања уз подршку Угарске и Млетачке у сукобу са Манојлом Комнином губи битку и прихвата вазални однос према Византији. Као византијски вазал учествује у бици код Мириокефалона (1176). Ово савезништво ће трајати све до смрти Манојла Комнина.\n \n[[Слика:Nemanja StefanP Sebia200.jpg|thumb|200px|right|\'\'Србија у време Стефана Немање и\'\' [[Стефан Првовенчани|\'\'Стефана Првовенчаног\'\']]]]\nСтефан Немања је као владар имао је бројне сукобе и склапао многе савезе са [[Византија|Византијом]], [[Угарска| Угарском]], [[Немачка| Немачком]], Рагусом - данас [[Дубровник]] (1186), [[Млетачка Република|Млетачком]], [[Бугари| Бугарима]] што је омогућило знатно проширење територије рашке државе. После смрти Манојла Комнина, чија је држава обухватала и [[Угарска|Угарску]] и суседне српске државе, Византија је запала у дуготрајну кризу. Велики жупан Стефан Немања је искористио слабости и тешкоће [[Витантија |Византије]] да прошири власт до [[Јужна Морава|Јужне]] и [[Велика Морава|Велике Мораве]], на територију данашњег [[Косово|Косова]], равницу око Скадарског језера и приморске градове од [[Котор| Котора]] до [[Скадар| Скадра]]. Под управом Немањине браће и синова нашле су се и територије некадашњих кнежевина [[Захумље|Захумља]] (без Корчуле), и [[Травунија|Травуније]], Неретвљанска Крајина, [[Зета]], Хвосно ([[Метохија]] без [[Призрен]]а), област између [[Дрина|Дрине]] и [[Велика Морава|Велике Мораве]] и средњи и горњи ток [[Дрина|Дрине]], тако да је српска држава обухватила простор између река Неретве и Јужне Мораве, приближно од планине Рудника до обале Јадранског мора.\n\nДок му је престоница још у [[Рас|Расу]] Стефан Немања, сада велики жупан, осваја [[Ниш]] 1183. године, продирући дубоко у византијску територију, до [[Софија|Софије]]. Добро познајући стратешки значај Ниша (у коме је рођен [[цар Константин]]) он планира да престоницу државе пресели у \"најпознатији од својих градова\". Ипак, 1190. године Ниш је поново византијски град, иако је Стефан Немања, велики градитељ и обновитељ цркава чије је државне интересе пратила црквена политика, у Нишу, као у јаком црквеном средишту, за кратког столовања обновио неке цркве, а неке саградио.\n\nОн је први српски владар који је једном немачком владару понудио војно и политичко савезништво - при сусрету са царем [[Фридрих Барбароса|Фридрихом Барбаросом]] у јулу 1189. године у Нишу. Када се Византија ослободила притиска крсташа, у новим сукобима Немања је приморан да врати освојене земље око Ниша и даље на исток. Пошто је претрпео пораз у бици на Морави [[1190]], закључен је мир у коме Византија није имала снаге да наметне битне територијалне промене. Стефан Немања добија од Византије признање српског државног суверенитета а његов син [[Стефан Првовенчани|Стефан]] (будући првовенчани краљ Србије) византијску принцезу Евдокију, нећаку византијског цара [[Исак II Анђео|Исака II Анђела]] за жену. \n\nНа државном сабору 1196. Стефан Немања се одрекао престола у корист средњег сина [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], коме ме је дао Рашку на управу. Старијем сину Вукану оставља Зету, [[Требиње]], Топлицу и Метохију. Замонашио се у Студеници и примио име Симеон, као и његова жена Ана, потоња монахиња Анастасија. Преминуо је на [[Света Гора|Светој Гори]] [[1199]] ([[1200]]), у манастиру Хиландар који је подигао са најмлађим сином [[Свети Сава|Растком]], у монаштву нареченим [[Свети Сава|Савом]]. \n\nКтитор је манастира [[Студеница]], [[Кончул]], [[Бистрица]] [[Ђурђеви ступови]] (1170-1171) код Раса, цркве Светог Николе и Светог Великомученика Пантелејмона у [[Ниш|Нишу]], св. Богородице у Топилу. Подизао је манастире у земљи, али је и слао је дарове хришћанским светињама и ван своје државе: Цркви Гроба Господњег у Јерусалиму, цркви Светих апостола у Риму, св. Николе у Барију, манастиру св. Богородице Евергетике у Цариграду.\n\nЗаједно са сином св. [[Свети Сава|Савом]] оживео је запустели манастир [[Хиландар]] на [[Света Гора|Светој Гори]] 1198. Према предању, у тренутку његове смрти просторију је обасјала светлост. Следеће године га је Светогорски Сабор канонизовао за светитеља, [[свети Симеон Мироточиви]], јер су његове мошти точиле миро. У дворишту Хиландара и сада рађа лоза, коју је посадио Свети Симеон, чији плодови имају чудотворна, исцелитељска својства. Његове мошти је 1207. године св. Сава пренео у његову задужбину, Царску лавру манастира [[Студеница]].\n\nПрославља се [[26. фебруар|26. фебруара]] по грегоријанском, односно 13. фебруара по јулијанском [[календар]]у.\n\n[[Category:Немањићи]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]\n\n[[de:Stefan Nemanja]]\n[[en:Stefan Nemanja]]\n[[ja:ステファン・ネマニャ]]','typo + frm',315,'Ninam','20050313072842','',0,0,1,0,0.658994695013,'79949686927157','20050313072842'); INSERT INTO cur VALUES (7683,0,'Српски_владари','==Хроника [[Срби|српских]] владара==\n\n===[[Босна]]===\n\n*Бан [[Борић]] [[1154]] – [[1163]]\n*Бан [[Кулин]] [[1180]] – [[1204]]\n*Бан [[Матеј Нинослав]] [[1232]] – [[1250]] \n*Бан [[Пријезда I]] Котроманић [[1250]] – [[1287]] \n*Бан [[Пријезда II]] и бан [[Стефан I]] (до [[1314]]. године) [[1290]] – [[1322]] \n*Бан [[Стефан II]] [[1322]] – [[1353]] \n*Бан [[Стефан Твртко I]], краљ од [[1377]]. године [[1353]] – [[1391]] \n*Краљ [[Стефан Дабиша]] [[1391]] – [[1398]] \n*Краљ [[Стефан Остоја]] [[1398]] – [[1404]] \n*Краљ [[Стефан Твртко II Твртковић]] [[1404]] – [[1409]] \n*Краљ [[Стефан Остоја]] [[1409]] – [[1418]] \n*Краљ [[Стефан Остојић]] [[1418]] – [[1421]] \n*Краљ [[Твртко II Твртковић]] [[1421]] – [[1443]] \n*Краљ [[Стефан Томаш]] [[1443]] – [[1461]] \n*Краљ [[Стефан Томашевић]] [[1461]] – [[1463]]\n*Босна под [[Турска|Отоманским царством]] [[1463]] – [[1878]]\n*[[Босна и Херцеговина]] под Аустро-Угарском [[1878]] – [[1918]]\n*Босна и Херцеговина у [[Србија|Србији]] [[1918]] – [[1943]]\n*Босанскохерцеговачки владари Од [[1943]]. године\n\n===[[Република Српска]]===\n\n*Председник Радован Караџић [[1993]] – [[1997]]\n*Председник Биљана Плавшић [[1997]] – \n*Председник Никола Поплашен \n*Председник Драган Чавић \n\n===[[Србија]]===\n\n*Вођа [[Срби|Срба]] (непознато име) VII век\n*[[Остривој]] (Ostrivoi) око [[490]].\n*[[Свевлад]] [[535]]. ?-[[660]].\n*[[Татило Свевладовић]] III [[541]].\n*[[Селимир]] око [[550]].\n*[[Татило Свевладовић]] VI [[552]]. - [[563]]. \n*[[Селимир I Свевладовић]] [[564]]. - [[585]].\n*[[Владан I Селиморивић]] син Свевладовића V [[585]] - [[620]].\n*[[цар Звонимир I Дрванов]] или Дрвенаров [[632]] - [[670]]\n*[[Будимир звани Светопелек]] [[671]].\n*[[Краљ Будимир]] I [[Звонимиров Дрванић]] II [[675]]. - [[680]].\n*[[Селимир]] [[679]] – [[680]] ?\n*[[Светолик]] I [[Будимиров Дрванић]] III [[680]]-[[692]]\n*[[Владислав]] I [[Светоликов Дрванић]] IV [[692]] - [[709]] ?\n*[[Владин]] До [[700]].\n*[[Ратимир]] До [[730]].\n*Кнез [[Вишеслав]] Око [[780]]. – ?\n*Кнез [[Радослав]] Крај VIII века\n*Кнез [[Просигој]] Почетак IX века\n*Кнез [[Властимир]] Око [[850]] – око [[860]]\n*Кнез [[Мутимир]] Око [[860]] – око [[891]]\n*Кнез [[Прибислав]] Око 891 – око 892\n*Кнез [[Петар Гојниковић]] Око [[892]] – [[917]]/8\n*Кнез [[Павле Брановић]] [[917]]/8 – [[921]]\n*Кнез [[Захарија Прибисављевић]] [[921]] – [[924]]\n*Србија под [[Бугарска|Бугарском]] [[924]] – [[927]]\n*Кнез [[Часлав Клонимировић]] [[927]] – [[959]]\n*Кнез [[Тихомир]] [[959]] – [[980]]\n*Кнез [[Љутомир]] [[980]] – [[1003]]\n*Кнез Љутомиров син [[1003]] – [[1030]]\n*Кнез [[Љутовит]] [[1030]] – [[1070]]\n*Велики жупан [[Вукан]] [[1085]] – [[1106]]\n*Грађански рат [[1106]] – [[1120]]\n*Велики жупан [[Урош I]] [[1120]] – [[1140]]\n*Велики жупан [[Урош II]] [[1141]] – [[1155]]\n*Велики жупан [[Деса]] [[1155]].\n*Велики жупан [[Урош II]] [[1156]] – [[1162]]\n*Велики жупан [[Белош]] [[1162]].\n*Велики жупан [[Деса]] [[1163]] – [[1165]]\n*Велики жупан [[Тихомир]] [[1165]] – [[1168]]\n*Велики жупан [[Стефан Немања]] [[1168]] – [[1196]]\n*Велики жупан [[Стефан Првовенчани]], краљ од [[1217]]. године [[1196]] – [[1228]]\n*Краљ [[Стефан Радослав]] [[1228]] – [[1234]]\n*Краљ [[Стефан Владислав]] [[1234]] – [[1243]]\n*Краљ [[Стефан Урош I]] [[1243]] – [[1276]]\n*Краљ [[Стефан Драгутин]] [[1276]] – [[1282]]\n*Краљ [[Стефан Урош II]] Милутин [[1282]] – [[1321]]\n*Краљ [[Стефан Урош III]] Дечански [[1321]] – [[1331]]\n*Краљ [[Стефан Душан|Стефан Урош IV Душан]], цар од [[1346]]. године [[1331]] – [[1355]]\n*Цар [[Стефан Урош]] V [[1355]] – [[1371]]\n*Кнез [[Лазар Хребељановић]] [[1371]] – [[1389]]\n*Кнез [[Стефан Лазаревић]], деспот од [[1402]]. године [[1389]] – [[1427]]\n*Деспот [[Ђурађ Бранковић|Ђурађ]] [[1427]] – [[1456]]\n*Деспот [[Лазар Бранковић|Лазар]] [[1456]] – [[1458]]\n*Деспот [[Стефан Бранковић|Стефан]] [[1458]] – [[1459]]\n*Србија под [[Турска|Отоманским царством]] [[1459]] – [[1804]]\n*Вожд [[Карађорђе]] Петровић [[1804]] – [[1813]]\n*Србија под Отоманским царством 1813 – 1815\n*Кнез [[Милош Обреновић]] [[1815]] – [[1839]]\n*Кнез [[Михаило Обреновић]] [[1839]] – [[1842]]\n*Кнез [[Кнез Александар Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] [[1842]] – [[1858]]\n*Кнез [[Милош Обреновић]] [[1858]] – [[1860]]\n*Кнез [[Михаило Обреновић]] [[1860]] – [[1868]]\n*Кнез [[Милан Обреновић]], краљ од [[1882]]. године [[1868]] – [[1889]]\n*Краљ [[Александар Обреновић]] [[1889]] – [[1903]]\n*Краљ [[Петар I Карађорђевић]] [[1903]] – [[1921]]\n*Краљ [[Александар I Карађорђевић]] [[1921]] – [[1934]]\n*Краљ [[Петар II Карађорђевић]] [[1934]] – [[1945]]\n*Србија није имала владара [[1945]] – [[1974]]\n*Председник [[Драгослав Марковић]] [[1974]] – [[1978]]\n*Председник [[Добривоје Видић]] [[1978]] – [[1982]]\n*Председник [[Никола Љубичић]] [[1982]] – [[1984]]\n*Председник [[Душан Чкребић]] [[1984]] – [[1986]]\n*Председник [[Иван Стамболић]] [[1986]] – [[1987]]\n*Председник [[Петар Грачанин]] [[1987]] – [[1989]]\n*Председник [[Слободан Милошевић]] [[1989]] – [[1997]]\n*Председник [[Милан Милутиновић]] [[1997]] – [[2002]]\n*Председник [[Борис Тадић]] [[2004]] –\n\n===[[Травунија]]===\n\n*Жупан Белоја Почетак IX века\n*Жупан Крајина Средина IX века\n*Травунија у Србији Од [[860]] – до XIV в.\n*Травунија у Босни Од XIV в. – [[1448]]\n*Травунија у Херцеговини Од [[1448]]. године\n\n===[[Херцеговина]]===\n\n*Кнез Михаило [[920]] – [[940]]\n*Хум у [[Србија|Србији]] Од XI века – [[1326]]\n*Хум у Босни [[1326]] – [[1448]]\n*Херцег [[Стефан Вукчић Косача]] [[1448]] – [[1482]]\n*Херцеговина под [[Турска|Отоманским царством]] [[1482]] – [[1878]]\n*[[Босна и Херцеговина]] Од [[1878]]. године\n\n===[[Црна Гора]]===\n\n*Кнез [[Петар]] IX век\n*Кнез [[Владимир]] [[997]] – [[1016]]\n*Кнез [[Стефан Војислав]] [[1016]] – [[1043]]\n*Кнез [[Михаило Војиславић]], краљ од [[1077]]. године [[1043]] – [[1081]]\n*Краљ [[Константин Бодин]] [[1081]] – [[1101]]\n*Дукља под [[Византија|Византијом]] [[1101]] – [[1189]]\n*Дукља у [[Србија|Србији]] [[1189]] – [[1360]]\n*[[Ђурађ I Балшић]] [[1360]] – ?\n*[[Балша II]] ? – [[1385]]\n*[[Ђурађ II Стратимировић]] [[1385]] – [[1403]]\n*[[Балша III]] [[1403]] – [[1421]]\n*[[Стефаница Црнојевић]] [[1421]] – [[1465]]\n*[[Иван Црнојевић]] [[1465]] – [[1490]]\n*[[Ђурађ Црнојевић]] [[1490]] – [[1496]]\n*[[Стефан Црнојевић]] [[1496]] – [[1498]]\n*Зета под [[Турска|Отоманским царством]] [[1499]] – [[1697]]\n*Владика [[Данило Шћепчев Петровић]] [[1697]] – [[1735]]\n*Владика [[Сава Петровић]] [[1735]] – [[1767]]\n*Лажни цар [[Шћепан Мали]] [[1767]] – [[1773]]\n*Владика [[Петар I Петровић Његош]] [[1782]] – [[1830]]\n*Владика [[Петар II Петровић Његош]] [[1830]] – [[1851]]\n*Владика [[Данило Петровић]], кнез од [[1852]]. године [[1851]] – [[1860]]\n*Кнез [[Никола Петровић]], краљ од [[1910]]. године [[1860]] – [[1918]]\n*Црна Гора у Србији [[1918]] – [[1945]]\n*Црна Гора није имала владара [[1945]] – [[1974]]\n*Црногорски владари Од [[1974]]. године','/* [[Србија]] */',108,'Djordjes','20041231003327','',0,0,0,0,0.56501060378,'79958768996672','20050305112036'); INSERT INTO cur VALUES (7684,0,'Партикуларизам','\nСклоност одвајању, чувању појединачних интереса; \n\n*1. у политици: схватање да повластице или самосталност једног дела не треба подређивати нити жртвовати интересу неке веће целине; тежња за што већом самосталношћу држава чланица у некој савезној држави.\n \n*2. учење о некој нарочитој милости, наиме да је Христос умро само неких ради, и да ће само неки доћи у Царство небеско; \n\n*3. мишљење Јевреја по коме су они „изабрани народ Господњи\", тј. да Бог даје првенство њима над свима осталим народима и да ће само они имати удела у вечном блаженству;(доматриос)','Склоност одвајању',24,'Domatrios','20040923230052','',0,0,0,1,0.686444772261,'79959076769947','20040923230052'); INSERT INTO cur VALUES (7685,0,'Пацифизам','\nПокрет за обезбеђење мира међу народима, тежња да се рат искључи и онемогући као средство за решавање међународних спорова; јавља се већ у доба просветитељства, а у вези са учењем о природном праву. Основна мисао: створити изнад држава једну инстанцу која би учинила непотребним рат као политичко средство. Прве организације су настале у Енглеској 1806. и у САД 1810; први међународни пацифистички конгрес одржан је 1840, а 1892. основан је Међународни мировни биро са седиштем у Женеви; 1895. установљена је Нобелова награда за мир. Ужаси Другог светског рата дали су нови подстрек пацифизму. (доматриос)','Покрет за мир',24,'Domatrios','20040923230332','',0,0,0,0,0.550436027604,'79959076769667','20040923230332'); INSERT INTO cur VALUES (7686,0,'Политеизам','\n(грч.), многобоштво, вера у више богова; старија форма религије од монотеизма, а настао је из примитивног тотемизма и анимизма персонификацијом сила и појава природе; високо-развијене политеистичке религије, посебно грчко-римска, носе назив митологије. И у хришћанству (учење о Богу у три лица, о свецима, анђелима, ђаволима и сл.) има доста елемената политеизма. (доматриос)','многобоштво',24,'Domatrios','20040923230457','',0,0,0,1,0.633454566651,'79959076769542','20040923230457'); INSERT INTO cur VALUES (7687,0,'Прозелитизам','\nМанија или помама обраћања у неку веру присталица друге вере, тежња оних који гледају да, нарочито нечасним и ружним средствима, присталице друге верске странке придобију за своју странку.\n\nпрозелит — дошљак, придошлица; обраћеник, онај који је прешао у другу веру, онај који је из једне странке, нарочито верске, прешао у неку другу (израз потиче од грчког јудаизма, када су се, у време Христово, овако називали незнабошци који су примили јеврејску веру). (доматриос)','обраћање',24,'Domatrios','20040923230806','',0,0,0,1,0.887841341965,'79959076769193','20040923230806'); INSERT INTO cur VALUES (7688,0,'Просветитељство','Покрет просветитељства је најзначајнији [[Филозофија|филозофски]] и уопште умјетнички покрет у Европи после [[Ренесанса|ренесансе]]. Просветитељство је прокламовало човекову личну слободу и грађанску једнакост као највише вредности, затим право човека на критичко мишљење о религији и политици и прогласило разум врховним судијом у свему, сматрајући га основном покретачком снагом историје.\n\nПросветитељство обухвата цео XVIII век, али су филозофске припреме за њега извршене још у XVII веку, а одјеци просветитељских идеја су у неким земљама с каснијим књижевним развитком (као што је случај и с нашом земљом) трајали још до средине XIX века.\n\nОснову филозофског схватања просветитељства поставио је још француски филозоф [[Рене Декарт]], а снажну потврду његовим филозофским рационалистичким закључцима дао је развитак природних наука у XVII веку, чија су два највећа представника енглески научници [[Френсис Бејкон]] и [[Исак Њутн]] поставили основе модерном проучавању природних наука. Њима се придружује још неколико великих мислилаца и књижевника:\n*у Енглеској [[Томас Хобс]], [[Џон Лок]] и [[Дејвид Хјум]],\n*у Холандији [[Барух Спиноза]],\n*у Немачкој [[Лајбниц]], [[Гете]] и [[Лесинг]],\n*у Русији [[Херцен]] и [[Чернишевски]],\n*у Француској [[Волтер]], [[Русо]], [[Дидро]], [[Холбах]], [[Монтескје]] и др.\n*код нас [[Доситеј Обрадовић]]\n\n(доматриос)','',36,'Милант','20041024194550','',0,0,1,0,0.203376952188,'79958975805449','20050302142734'); INSERT INTO cur VALUES (7689,0,'Рабин','\n(ј — хеб; раби — „мој учитељ\") Научник или мудрац, наиме — рукоположени тумач Библије и Усменог наука. Израз је вероватно настао у Палестини почетком 1. века и примењиван је на сваку ону особу чије је познавање рабинске књижевности било довољно да јој омогући одлучивање о питањима јеврејског закона. Институција професионалног, плаћеног рабина настала је тек у позном средњем веку, када су рабини постављани за верске вође заједница и када се од њих очекивало да све своје време посвете активностима заједнице, што се углавном огледало у одлучивању о свим питањима с подручја јеврејског закона, обављашу судијске улоге у цивилним и кривичним случајевима, вођењу јешиве и надгледању разних верских установа, као што су ритуално клање, систем основне школе, ритуална купатила итд. Све до 19. века, држање проповеди није представљало главну делатност рабина. \n\nСтатус рабина стицао се тек после дугогодишњег изучавања Талмуда и рабинских кодекса и полагања испита код рабина високо цешених по својој учености и побожности. У 19. веку, у западној Европи и у Сједињеним Америчким Државама основани су рабински семинари и установе чија је специфична намена била обучавање рабина. Улога савременог рабина, који је обично дипломирао на универзитету и рабинском семинару, сасвим је другачија од улога рабина из времена пре 19. века, поготово код америчких Јевреја. Изузев у случају неких ортодоксних рабина, његова главна делатност више није делатност правног стручњака и судије. У његовом домену такође није да надгледа мрежу верских институција која обухвата целокупну заједницу. Уместо тога, он служи као духовни вођа верске заједнице или синагоге, и велики део његовог времена посвећен је вођењу службе и проповедању, образаовању младих и одраслих, чинодејствовању при венчањима и сахранама, саветовању, међуверским делатностима, учествовању у добротворним организацијама заједнице итд. \n\nПостављење рабина у ортодоксном јудаизму обавља јешива или, у неким случајевима, онај рабин који је, захваљујући својој учености, стекао право да поставља друге. У конзервативном јудаизму, то обавља семинар; неки конзервативни рабини настоје да добију и ортодоксно постављење. У реформистичком јудаизму, постављење врши призната теолошка школа. У свим тим огранцима постоје рабини које су поставиле теолошке школе из других земаља. Данас и велики број жена служе као рабини у реформистичким и реконструкционистичким конгрегацијама. (доматриос)','учитељ',24,'Domatrios','20040923231203','',0,0,0,1,0.69653006303,'79959076768796','20040923231203'); INSERT INTO cur VALUES (7690,0,'Реформација','\nНазив за верске покрете против папства и католичке цркве у 16. веку. Из тих покрета настале су нове верске заједнице, независне од папства. Најважнији покретачи реформације били су [[Мартин Лутер]] у Немачкој, те Цвингли и Калвин у Швајцарској. Присталице реформације отцепиле су се од католичке цркве, прогласиле Свето писмо јединим извором вере и рашириле своје учење у Немачкој, Швајцарској, Холандији, Енглеској и скандинавским земљама. \n\nУзрок реформацији били су измењени друштвено-економски односи, хаотично стање у католичкој цркви, исквареност свештенства, продаја опроштајница грехова и сл. Покрет реформације и опирање католичке цркве довели су до дугих и тешких верских ратова, који су деценијама беснели у Европи и уништили многа материjална и културна блага. (доматриос)','верски покрет',24,'Domatrios','20040923231412','',0,0,0,1,0.916117994076,'79959076768587','20040923231412'); INSERT INTO cur VALUES (7691,0,'Садукеји','\nОва јеврејска секта, чије име потиче од Садока, свештеника цара Давида, разликује се у неколико кључних питања од фарисеја. Одбацујући усмени закон, садукеји су прихватали само оно што у Библији изричито стоји. Они су такође одбацивали фарисејско веровање у вечност душе. Нажалост, изузев Јосифа Флавија, не поседујемо никакве документе који би им се могли приписати. \n\nНестали су 70. године с разарањем Храма. Вероватно повезана с вишим класама, великопоседничким племством и трговцима и састављена углавном од свештеника, секта садукеја је представљала конзервативну аристократију чијим је интересима најбоље служило одржавање statusa quo. Све док је Храм постојао, значај ове секте био је осигуран. (доматриос)','јеврејска секта',24,'Domatrios','20040923231529','',0,0,0,1,0.54164476066,'79959076768470','20040923231529'); INSERT INTO cur VALUES (7692,0,'Сефарди','(ј — хеб.; дословно: „Шпанци\") Јевреји из Шпаније или северне Африке, који се разликују од Јевреја из Источне или Централне Европе, Ашкеназа. У Библији (Авд. 1:20), Сефард се односи на Малу Азију, али је у средњем веку доведен у везу са Шпанијом. Тај израз је у популарној употреби почео да означава и Јевреје из исламског света. Сефард је првенствено једно културно или лингвистичко одређење, које се односи на посебну религијску праксу и закон. Такође постоји и јединствен народни језик, ладино. У сефардске јунаке спадају дивови јеврејске филозофије, на пример Моше бен Мајмон, Бен Јосеф Саадја и Јехуда Халеви. \n\nСефарди су доживели „златно доба\" у Шпанији (око 950—1150), када је култура цветала у свим областима стваралаштва. Отвореност световним утицајима одликовала је Сефарде, који су то сматрали предношћу, али како је то било супротно ашкенаском сензибилитету, дошло је до озбиљног расцепа и жучних расправа. Заиста је могуће да је секуларизам природно водио скептичној неспремности да се у религији пронађе било шта натприродно. Сходно томе, суочивши се с прогањашем, већина Сефарда радије је одабрала покрштавање него смрт, водећи након тога марански или скривени јеврејски живот. Мада их је већина, услед тога, изгубљена за јудаизам, неки од њих су одржали свој верски идентитет поколењима након тога. \n\nПротеривање у време инквизиције и нови облици економских активности довели су до исељавања у Холандију, Британију, Османско царство, а касније и у Нови свет. Сефардске заједнице развиле су посебне установе — на пример установу главног рабина, или хахам башија, који је председавао Јеврејима у Османском царству који су сачињавали један „струк\" или аутономну мањину под османском влашћу. И у Британији су Сефарди очували своје посебно верско вођство и хахам је био независан од ашкенаског главног рабина и раван њему. Штавише, службеници синагоге били су више од верских функционера, будући да су представљали и власт у заједници. Сефарди су у Западној Европи просперирали. \n\nЗа разлику од Ашкеназа, они еманципацију нису сматрали нужном, јер су већ остварили друштвену и економску интеграцију. Но сиромаштво им није било непознато. Главари су били имућни, али је било много Сефарда који су једва успевали да зараде за живот бавећи се ситним пословима. Сефарди су опстојавали као све мање значајна али добростојећа и уочљива мањина међу Јеврејима на Западу. Они из арапских земаља, међутим, трпели су због културног и економског заостајања свог окружења, а након 1948. и због све израженијег арапског непријатељства према израелској држави. \n\nНе очекујући светлу будућност у муслиманском свету, масе ових Јевреја иселиле су се у Израел. Већина њих је асимилована, мада су настојања да се они интегришу довела до напетости коју је тешко ублажити због опсадног стања које влада у Израелу. У последње време, постигнут је известан успех, но разлике између западних и оријенталних Јевреја остају и даље један од највећих израелских проблема. (доматриос)\n\n[[de:Sephardim]]\n[[en:Sephardi]]\n[[eo:Sefardoj]]\n[[es:Sefardí]]\n[[ja:セファルディム]]','',108,'Djordjes','20041116230959','',0,0,1,0,0.649045393173,'79958883769040','20041116230959'); INSERT INTO cur VALUES (7693,0,'Синагога','[[Слика:sinagoga.jpg|thumb|Новосадска синагога (саграђена 1905.)]]\n(од [[грчки језик|гр.]] συναγογε „скупштина, окупљање\" - [[хебрејски језик|хеб.]] \'\'Beit Knesset\'\' „Кућа окупљања” или \'\'Beit T`Phila\'\' „Кућа молитве”) Зграда у којој се обављају верске активности у јудаизму. Главна улога синагоге јесте заједничка молитва, мада је повезивана и с приватном или личном молитвом. Синагога се повезује и са учењем и у том својству назива се бет мидраш или „кућа учења\". Није јасно да ли је у старим временима кућа учења била део главног светилишта или се налазила одмах до њега, као данас. \n\nСврха синагоге је такође да буде место окупљања, бет кнесет, место где се одржавају градски скупови и где се обављају послови. Од 1. века па до данас, синагога се градила тако да служи и као коначиште за путнике намернике, бет орхим. Када су у питању уметност и архитектура синагоге, Јевреји су се прилагођавали животу изван Храма, прихватајући доминантну естетику свог доба. То је својеврстан помак од колективне религије из најраниЈих времена према индивидуализованијој религији синагоге, која је могла бити пренета у све земље и све заједнице. Све до модерних времена, синагога је била седиште јеврејског искуства. С либералним тенденцијама које је донела мисао 18. и 19. века настале су разне иновације у синагогама реформистичких и конзервативних Јевреја. \n\nНемачки реформисти су увели оргуље и музику у верску службу, што су до извесне мере преузеле и конзервативне синагоге у 20. веку. Прихватање проповеди, свештеничке одеће, говорног језика околине и секуларног, поред верског образовања, представљали су основне елементе за развој савремене синагоге. Учешће жена у служби, прво у реформистичкој заједници, а касније и у многим другим либералним конгрегацијама, појавило се као врло значајно питање чак и у ортодоксним круговима. На тај начин, како је синагога изашла из гета као заједнице средњовековних времена, модерно доба је извршило на њу већи утицај од било којег другог чиниоца у њеној историји. \n\nУ старом добу и у средњем веку, синагога је била носилац свих јеврејских вредности, као и средиште већег дела активности заједнице. Данас такве секуларне ствари као што су филантропија и ционизам имају друге канале. Опстајање синагоге као трајне одлике јеврејске цивилизације указује, међутим, на непрекинути контекст за оне митске елементе традиције који надилазе историјско време. (доматриос)\n\n[[ca:Sinagoga]]\n[[cs:Synagoga]]\n[[da:Synagoge]]\n[[de:Synagoge]]\n[[en:Synagogue]]\n[[eo:Sinagogo]]\n[[et:Sünagoog]]\n[[fr:Synagogue]]\n[[ja:シナゴーグ]]\n[[nl:Synagoge]]\n[[nn:Synagoge]]\n[[no:Synagoge]]\n[[pl:Synagoga]]\n[[simple:Synagogue]]\n[[sv:Synagoga]]','интервики',108,'Djordjes','20041116232313','',0,0,0,0,0.403566951586,'79958883767686','20041116232313'); INSERT INTO cur VALUES (7694,0,'Стари_завет','\nХришћански назив за збирку списа које и Јевреји и хришћани сматрају светим, а који се састоје од књига светога закона, историје, пророштва и поезије. За јудаизам, списак светих књига на хебрејском језику утврдио је синод у Јавнеу (лат. Јаmnia) с краја 1. века. Рана црква користила је грчки превод, који је укључивао и списе којих нема у јеврејском канону. [[Јероним]] је сумњао у аутентичност тих књига, али су оне тек протестантском реформацијом одвојене од Старог завета. Православни и римокатолици их зову девтероканонским, а протестанти апокрифним књигама. (доматриос)','',24,'Domatrios','20040923232112','',0,0,0,1,0.17931921835,'79959076767887','20040923232112'); INSERT INTO cur VALUES (7695,0,'Сумери','\nЈедан од најстаријих античких народа, непознатог порекла. Већ пет хиљада година пне. насељавали су јужну Месопотамију. Уређење им је било најпре родовско, затим рано робовласничко. У 4. и 3. миленијуму пне. развили су врло високу културу, чија је материјална основа била у земљорадњи заснованој на иригационом систему. Творци су клинастог писма које су, заједно са читавом сумерском културом, примили познији семитски становници Месопотамије ([[Акађани]], [[Вавилонци]], [[Асирци]]). Од [[Сумер]]а потичу и многи антички митови (о стварању света, о потопу) који су са незнатном изменом ушли доцније и у Библију. Били су подељени на бројне државице чији су центри били градови [[Ур]], [[Урук]], [[Лагаш]], [[Нипур]] и други. Године 2350. пне. напали су их и покорили северни семитски суседи Акађани, чији је цар [[Саргон I]], као творац прве веће државе у Месопотамији, узео титулу „цар све четири стране света\", коју су после носили сви антички владари Вавилона и Асирије. Ишчезли су у 2. миленијуму, стопивши се с далеко многобројнијим [[Семити]]ма. (доматриос)','антички народ',24,'Domatrios','20040923232412','',0,0,0,1,0.181630881122,'79959076767587','20040923232412'); INSERT INTO cur VALUES (7696,0,'Схоластика','\nИако је овај термин често коришћен (више пута с презривим призвуком) да означи одређен скуп доктринарних становишта за која се тврди да су била доминантна у целом средњем веку, схоластика, у ствари, има слободније и шире значење. Овај термин би се могао адекватније применити на један филозофски покрет својствен нарочито (иако не искључиво) средњовековним школама и универзитетима од 12. до раног 16. века, карактеристичан како по методу тако и по садржају. По методу, изразитим наглашавањем систематизовања знања и строгом употребом логике у проналажењу прихватљивог становишта међу супарничким ауторитетима; по садржају, сталним настојањем да се филозофско рационално расуђиваше примени не само на логику, епистемологију, етику, природну науку и метафизику, него исто тако и на она основна хришћанска уверења која се не темеље на разуму, него на откривењу Светог писма. (доматриос)','',24,'Domatrios','20040923232718','',0,0,0,1,0.156014943568,'79959076767281','20040923232718'); INSERT INTO cur VALUES (7697,0,'Табернакл','\nШатор састанка, павиљон, сеница с ковчегом код старих Јевреја; код римокатолика, ковчег, повећа кутија у облику кућице у којој се чува монстранца, посуда са посвећеном хостијом; заштитни кров за кипове, олтаре, гробове и др. (Појављује се и израз табернакул, могуће да је настао од латинске речи taverna) (доматриос)','',24,'Domatrios','20040923232844','',0,0,0,1,0.016288017862,'79959076767155','20040923232844'); INSERT INTO cur VALUES (7698,0,'Темплари','[[Слика:Templarius.jpg|framed|Печат Витезова — два јахача су приказана као знак сиромаштва или дуалности монах/војник.]]\nПрви војни ред, \'\'\'Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма\'\'\', познатији као \'\'\'Витезови Темплари\'\'\', је основан[[1118]], као последица [[први крсташки поход|Првог крсташког похода]], да помогне новом [[Јерусалим]]ском краљевству да се одржи од напада [[муслиман]]а који су се налазили у околини, и да обезбеди безбедност великог броја [[ходочасник]]а из [[Европа|Европе]] који су похрлили ка Јерусалиму након његовог освајања. Ред је основао Хуго де Пејенс.\n\n\n==Организација==\nТемплари су организовани као манастирски ред, следећи правила која је за њих створио [[Бернар од Клервоа]], оснивач Цистерцијанског реда. Темплари су били добро повезани и убрзо су постали битан фактор на међународној политичкој сцени тог времена. У том времену добили су неколико повластица од Папе, које с им дозволиле, између осталог, да убиру порезе у подручјима која су била под њиховом контролом, производећи њихов брзи успон. \n\nТемплари су били подељени на неколико различитих братстава: \n*[[витез]]ови, опремљени као тешка коњица;\n*оружници, опремљени као лака коњица (припадници нижих класа међу витезовима);\n*фармери, који су управљали власништвом реда;\n*капелани, који су били свештеници и задовољавали духовне потребе припадника реда.\n\nУ свако доба, сваки витез је имао десет људи као подршку. Неки припадници реда су били посвећени банкарству, јер су Темпларском реду [[Крсташи]] често поверавали благо на чување.\n\n==Историја==\nЊихово име алудира на њихов историјски штаб у [[Палата стене|Омарова џамија]] (\"Dome of the Rock\") на [[Temple Mount]] у Јерусалиму, који су они преименовали у \'\'Templum Domini\'\'. Представљен на једном од њихових печата, структура за коју се верује да је остатак Јерусалимског храма, и модел по коме су направљени бројни темпларски храмови у Европи, као што је [[Temple Church]] у [[Лондон]]у.\n\nСем у [[Палестина|Палестини]], ред се борио и у [[Шпанија|Шпанији]] и у \'\'поновном освајању [[Португал]]а\'\'. Дате су им додатни поседи и замкови у граничним подручјима. У једном тренутку су наследили и краљевство [[Арагон]], заједно са другим војним редовима. Њихов утицај у Европи је био јако велики тако да например, захваљујући контакту Темплара са муслиманским истоком, Европљани су се вратили старом римском обичају бријања браде док је преко хиљаду арапских речи ушло у европске језике.\n\n\n===Банкарство===\n\nПо престанку Крсташких ратова, ред Темплара је прерастао у Европи у ред банкара који су били оличење зеленаштва. Па ипак, благо донето са Истока чинило их је врло моћним: неретко су се код овог реда задуживали Јован без Земље, Хуан из Наваре, Шарл Анжујски, енглески краљ Едвард I (заложио чак и крунски накит), Робер д Артоа док је Луј VII за финансијског саветника имао Tемплара – благајника ризнице. Пружали су и друге финансијске услуге, као што су трговина меницама, издавање вредносних писама која су се могла уновчити било где у европи, издавање зајмова и друго.\n\nКамата на позајмљену суму није била мала и кретала се од 11 do 15% што је изазвало нетрпељивост дужника. Тако већ Филип Лепи почиње са прогонима овог реда да би званично последњег мајстора овог реда Жака де Молеа спалио као јеретика 1314. године. На тај начин Филип је био поштеђен враћања дугова онима од којих је највише зазирао, док је сву темпларску непокретну имовину поклонио реду Св. Јована (Хоспиталци, Малтешки витезови).\n\n\n\n\n===Рушевине===\n[[Слика:Templars Burning.jpg|thumb|left|280px|Два Темплара горе на ломачи, из француског рукописа из петнаестог века]]\n[[13. октобар|Тринаестог октобра]], [[1307]]. године, сви Темплари су били истовремено ухапшени од стране агената Филипа IV (\'\'Philippe le Bel\'\'), да би у затвору били мучени због јереси Реда. (Постоји веровање да је овај акт порекло веровања у несрећу коју доноси петак 13.) По једном гледишту, Филип који је запленио трезор реда и разбио њихов банкарски систем једноставно желио да га лично контролише. Видевши судбину Темплара, Витезови реда св. Јована од Јерусалима и Родоса и Малте су били такође приморани да напусте бављење банкарством. \n\nМноги краљеви и племство су подржавали Темпларе. [[Роберт I краљ Шкотске]], (Robert the Bruce) је био екскомунициран из других разлога тако да се није морао повиновати вољи Папе. Из тог разлога многи Темплари су побегли у Шкотску, као и у Португал, где су име реда променили у Христов ред (верује се да су имали учешћа у првим поморским открићима Португалаца.) Принц [[Хенри Морепловац]] је водио португалски ред 20 година све до своје смрти.\n\n===Јерес и исприка===\n[[Слика:Templar.jpg|thumb|220px|Илустрација из рукописа из 1350. године алудира на оптужбе Темплара за содомију]]\nПод мукама, неки Темплари су признали [[хомосексуалност]], и припадност загонетној религији под именом [[Бафомет]]. Њихове вође су касније оповргле ова признања, и сбог тога су погубљени. Неки научници сматрају да су признања лажна, што је типично за насилна признања која је изнуђивала [[инквизиција]]. Други сматрају да објашњење за ова признања лежи у тајним ритуалима који су се одигравали иза затворених врата и који имају порекло у њиховом учешћу у крсташким ратовима и борбама против [[Сарацени|Сарацена]]. Ти ритуали укључују и \'\'одрицање од Христа и пљување на крст три пута\'\', као и \'\'[[аналингус]]\'\'. \n\nПрема неким научницима, и недавно објављеним документима из [[Ватикан]]а, намера ових дела је била симулација разних понижења и мучења којима су Крсташи могли бити подвргнути у случају заробљавања од стране Сарацена. Према овом размишљању, Темплари су били увежбавани како да њихово одрицање од хришћанства буде \'\'само мислима, али не и срцем\'\'. Основни узрок мењања религијских схватања је продор исламских и јудаистичких учења у доктрину реда. По неким тврдњава веровали су у врховно биће које се разликује од католичке интерпретације Бога. По неким тврдњама Темплари су обожавали сатану односно његово оличење Бафомета. \n\n[[Теорије завере]] везане за гашење Темплара често иду далеко преко најчешће прихваћених мотива, огромног богатства и политичке моћи. Позиција католичке цркве је чето описивана као неправедна према Темпларима, јер је папа у то време био изманипулисан да би помогао прогон Темплара. Др Барбара Фрејл је [[2001]]. пронашла документе у тајним Ватиканским архивима, који показују да се папа Клемент V тајно извинуо Темпларима [[1314]]. године. \n\nГорећи на ломачи, Жак де Моле, Велики Мајстор, је проклео краља Филипа и папу Клемента да изађу пред божји суд у року од годину дана. Папа Клемент је умро само месец дана каснија, а Филип IV седам месеци касније. Многи су били одушевљени таквим развојем догађаја и ту причу наглашавали у својим хроникама. \n\n==Модерни редови и везе са пореклом==\n\nТемплари имају велику улогу у ритуалима и оснивању различитих грана модерних [[масон]]а. [[Шкотски ред]], који је формиран у Француској у осамнаестом веку, се ослања на Темпларе у многим ритуалима. [[Ред Де Молеа]] је још једна масонска организација која је повезада са Темпларима. \n\nДруга грана масона , [[Јоркширски ред]], захтева од својих чланова да буду хришћани. И у том реду многи ритуали и обреди су преузети од Темплара. \n\nИако неки историчари настоје да ставе знак једнакости између Темплара и Слободних Зидара (масона) таква веза никада није потврђена. \n\nЕкуменско хришћанско витешко друштво названо [[Суверени војни ред Јерусалимског Храма]] је основано [[1804]]. године, са подршком [[Наполеон]]а. Овај ред је деловао на бази традиције средњовековних Темплара. То је највероватније модерна организација која најефективније враћа дух старог реда, али не признаје било какво директно наслеђе. [[2001]]. године, [[Уједињене нације]] су дале Реду Храма специјални косултативни статус. \n\n==Митови==\n\nТемплари су постали окружени легендама које садрже тајне и мистерије. Можда и најпознатије су оне које говоре о [[Свети грал|Светом гралу]], Заветном ковчегу, и тајнама грађења. Неки извори кажу да је су Темплари пронашли Свети грал и однели га у Шкотску [[1307]]. Други извори тврде да су пронашли Заветни ковчег, сандук у коме су се налазили сакрални предмети старог Израела, укључујући [[Aaron\'s штап]] (Аарон је Мојсијев наследник) и камене плоче на којима је [[Мојсије]] добио [[Десет Божјих заповести]]. \n\nОви митови су повезани са дугом окупацијом Јерусалимског храма. Неки извори су забележили да су Темплари открили тајну зидарских мајстора који су направили први и други Јерусалимски храм, као и тајну да је Заветни ковчег премештен у Етиопију пре уништења првог храма. Даље везе према Ковчегу и тајни старих градитеља иду ка монолитној Цркви св. Георгија у [[Лалибела|Лалибели]] у [[Етиопија|Етиопији]], која постоји и данас и чија је изградња неоправдано приписана Темпларима. Постоји и подземна црква из истог периода у Француској. Постоје и шпекулације да су Темплари предузели и путовање у Америку пре Колумба. \n\nМит о Темпларима као чуварима и бранитељима Светог грала је тема у филму [[Индијана Џонс и последњи крсташ]] и новеле [[Умберто Еко|Умберта Ека]] \"[[Фукоово клатно]]\" (1989). Најновије интересовање за Темпларе и митологију везану за њих је побуђено новелом [[Ден Браун]]а , [[Да Винчијев код]] (2003), и сличном причом у филму из [[2004]] , \"[[Национално благо (филм)]]\".\n\n==Велики Мајстори (Grand Masters) од 1118 до 1314==\n# [[Иг де Пејен]] ([[1118]]-[[1136]])\n# [[Robert de Craon]] (1136-[[1146]])\n# [[Everard des Barres]] (1146-[[1149]])\n# [[Bernard de Tremelay]] (1149-[[1153]])\n# [[André de Montbard]] (1153-[[1156]])\n# [[Bertrand de Blanchefort]] (1156-[[1169]])\n# [[Philippe de Milly]] (1169-[[1171]])\n# [[Odo de St Amand|Odo (Eudes) de St Amand]] (1171-[[1179]])\n# [[Arnaud de Toroge]] (1179-[[1184]])\n# [[Gerard de Ridefort|Gérard de Ridefort]] ([[1185]]-[[1189]])\n# [[Robert de Sablé]] ([[1191]]-[[1193]])\n# [[Gilbert Horal]] (1193-[[1200]])\n# [[Phillipe de Plessis]] ([[1201]]-[[1208]])\n# [[Guillaume de Chartres]] ([[1209]]-[[1219]])\n# [[Pedro de Montaigu|Pierre (Pedro) de Montaigu]] (1219-[[1230]])\n# [[Armand de Périgord]] (???-[[1244]])\n# [[Richard de Bures]] ([[1245]]-[[1247]])\n# [[Guillaume de Sonnac]] (1247-[[1250]])\n# [[Renaud de Vichiers]] (1250-[[1256]])\n# [[Thomas Bérard]] (1256-[[1273]])\n# [[Guillaume de Beaujeu]] (1273-[[1291]])\n# [[Thibaud Gaudin]] (1291-[[1292]])\n# [[Жак де Моле]] (1292-[[1314]])\n\n==Места која се везују уз Темпларе==\n* [[Замак Алмурол]] у [[Португал]]у\n* [[Замак Колоси]] на Кипру \n* [[Temple Church]] у [[Лондон]]у \n* [[Хертфорд, Енглеска]] [http://www.guardian.co.uk/religion/Story/0,2763,1382899,00.html у Гардијану]\n* [[Капела Рослин]] у Шкотској\n* [[Храм Монт]], [[Палата стене]] (Dome of the Rock) и [[Извор душа]] у Јерусалиму\n\n\n==Спољни линкови==\n*[http://www.demolay.org DeMolay International]\n*[http://www.100megsfree4.com/farshores/amkt.htm FS AncientMysteries News: Vatican File Shows Pope Pardoned Massacred Knights] \n*[http://www.thelodgeroom.com/bodies.html \'\'Masonic Bodies\'\']\n*[http://www.supremecouncil.org Scottish Rite Freemasonry (Northern Masonic Jurisdiction - USA)]\n*[http://www.frpd.org/historical/skeleton.htm \'\'Skeleton in the Armor\'\']A Fall River police report on a Templar relic in New England\n*[http://www.osmth.org/ Sovereign Military Order of the Temple of Jerusalem]\n*[http://www.templarhistory.com/ Templar History Magazine]\n*[http://www.yorkrite.com York Rite Freemasonry]\n*[http://www.siol-nan-gaidheal.com/templar.htm The Ancient Scottish Military Order of Knights Templar, Black Chapter]\n*[http://www.geocities.com/Athens/Academy/3908/militaryorders/orderchrist.html The Military Order of Christ]\n\n\n[[de:Templerorden]]\n[[es:Orden del Temple]]\n[[en:Knights Templar]]\n[[fr:Ordre du Temple]]\n[[he:מסדר אבירי היכל שלמה]]\n[[it:Cavalieri templari]]\n[[el:Ιππότες του Ναού]]\n[[lb:Templeruerden]]\n[[nl:Orde van de Arme Ridders van Christus en de Tempel van Salomo]]\n[[ja:テンプル騎士団]]\n[[pl:Templariusze]]\n[[pt:Ordem dos Templários]]\n[[ru:Тамплиеры]]\n[[fi:Temppeliherrain ritarikunta]]\n[[sk:Rád templárov]]\n[[sv:Tempelherreorden]]','/* Митови */',306,'Вандал Б','20050302122128','',0,0,1,0,0.01486992697,'79949697877871','20050303073259'); INSERT INTO cur VALUES (7699,0,'Теозофија','\nБожанска мудрост, сазнање, тобоже, Бога путем непосредног духовног опажања и удубљивања у себе и у натчулни свет (систем религиозне мистике, састављен од прастарих празноверних хришћанско-магијских представа, верује у сеобу душа и реинкарнацију). (доматриос)','Божанска мудрост',24,'Domatrios','20040923233203','',0,0,0,1,0.163510346396,'79959076766796','20040923233203'); INSERT INTO cur VALUES (7700,0,'Тора','\n(хеб., дословно: „наук, учење\") У прве четири књиге Библије ова реч се редовно користи да би се указало на неку посебну поуку или наук. У Законима поновљеним то постаје лична именица која означава само Петокњижје (првих пет књига Библије). Таква употреба као у Законима поновљеним, започета у очекивању довршаваша Петокњижја, остала је доминантна у даљем развоју јеврејске Библије, а повремено је појачавана и изразима као што су „свитак Торе\" или „Господња Тора\" или „Мојсијева Тора\". У песничким контекстима и у Причама Соломуновим конотације нису јасне. Проширујући дефиницију у другом правцу, Мишна и Талмуд говоре о усменој Тори која прати писану Тору, где здружено изучавање и једне и друге представља онај крајњи мистички животни подухват. У академским круговима Тора се користи да означи доктрину, хипотезу или дисциплину. (доматриос)','учење',24,'Domatrios','20040923233324','',0,0,0,1,0.840983069893,'79959076766675','20040923233324'); INSERT INTO cur VALUES (7701,0,'Универзализам','\n*1. тежња за обухватањем свега; \n*2. у етици, схватање да предмет етичког делања није у јединици, у појединцу, него у некој целини или заједници (породици, држави); \n*3. т. учење да се милост божја простире на цео људски род. (доматриос)','',24,'Domatrios','20040923233437','',0,0,0,1,0.05168892725,'79959076766562','20040923233437'); INSERT INTO cur VALUES (7702,0,'Вавилонска_кула','Степенаста кула-пирамида у Вавилону (тзв. зигура или зигурат), која се помиње у Библији (Постање), као грађевина зидана с намером да допре до неба, а чије је зидаше прекинуто због „језичке пометње\". Према Колдевејевим налазима темељи Набупаласарове и Навуходоносорове куле-светилишта били су широки 90, први спрат висок 33, а остали 57 (укупно 90 м); на врху се налазио храм. „Библијска\" (стара сумерска) порушена је вероватно око 1800. године пре Хр. Зигурати су грађени и у другим градовима Вавилона.','уклонио потпис',139,'Dcabrilo','20050103195934','',0,0,1,0,0.88104230905,'79949896804065','20050103195934'); INSERT INTO cur VALUES (7703,0,'Зилоти','\nОбично се поистовећују с јеврејским борцима за слободу који су водили први рат против Рима 67—68. године. Мада су делили многа уверења са фарисејима, из чијих су редова без сумње и потекли, њих је најбоље окарактерисати као једну групацију у оквиру друштва пред избијање отвореног рата с Римом. Поред тога што су били ултранационалисти, зилоти су сматрали Храм симболом победе над Римљанима и стога су учинили све што је било у њиховој моћи да га очисте од нејевреја и оних који су сарађивали с Римом. Зилоти су мање-више нестали с падом Јерусалима (70. године) и Масаде (73. године), да би се поново појавили међу месијанским следбеницима Бар Кохбе 132—135. године. (доматриос)','екстремни борци',24,'Domatrios','20040923233735','',0,0,0,1,0.024276125256,'79959076766264','20040923233735'); INSERT INTO cur VALUES (7704,6,'Sinagoga.jpg','Novosadska sinagoga','Novosadska sinagoga',49,'Zorba','20040924203131','',0,0,0,1,0.525560795818978,'79959075796868','20041116232314'); INSERT INTO cur VALUES (7705,6,'Stefan_Vladislav-1235.JPG','Стефан Владислав, Српски краљ (Stephanus Vladislav, Serbiae rex) - повеља Дубровнику.','',144,'Golija','20040924210209','',0,0,0,0,0.832984899946474,'79959075789790','20050306113803'); INSERT INTO cur VALUES (7706,0,'Стефан_Владислав','[[Слика:Stefan Vladislav-1235.JPG|thumb|Стефан Владислав, повеља Дубровнику.]]\n\n\'\'\'Стефан Владислав\'\'\' – Владислав Немањић. [[Србија|Српски]] краљ 1234-1243. Наследио брата краља [[Стефан Радослав|Стефана Радослава]] 1234. Након што је [[Бугарска]] постала најснажнија држава на [[Балкан]]у, Владислав се оженио Белославом, кћерком бугарског цара Јована II Асена. Ктитор је манастира [[Милешева]], у ком је сахрањен [[свети Сава]]. За време његове владавине [[Татари]] су опустошили Србију 1241. начинивши мању штету, а потом срушили бугарску државу. Када је Бугарска постала татарски вазал, углед краља Владислава се смањио. Лишен је власти 1243. када га наслеђује полубрат [[Стефан Урош I|Урош]].\n\n[[Category:Немањићи]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306113748','',0,0,0,0,0.829026615633,'79949693886251','20050306113748'); INSERT INTO cur VALUES (7707,1,'Српски_владари','Поздрав и добродошао !\n\nНисмо те на време обавестили о важећој терминологоји коју смо усвојили за писање имена старих српских владара. Чланак ти је на овом линку:\n\nhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Списак_владара\n\nМислим да нема смисла да то сад мењамо. Уколико имаш неке предлоге - јави.\nГолија\n\n*додао сам и Војисављевиће али сада је поремечен хронолошки ред...\nБило би добро да се направе две расподеле, једна хронолошка а друга по династијама.\nГолија\n\n==Србија под Бугарском 924–927==\n\nHi, can you write something in Serbian about this period? I.e., how did Bulgarians conquer Serbs; how did Serbs restore their sovereignity, etc. --[[Корисник:Webkid|Webkid]] 15:01, 24 Окт 2004 (CEST)','',76,'Webkid','20041024130108','',0,0,0,0,0.528216685414,'79958975869891','20041024130108'); INSERT INTO cur VALUES (7708,6,'Zastava_1ustanak.JPG','','',144,'Golija','20040925124934','',0,0,0,1,0.588242143009084,'79959074875065','20050103225417'); INSERT INTO cur VALUES (7709,6,'Grb_1ustanak.JPG','','',144,'Golija','20040925125136','',0,0,0,1,0.442256045939639,'79959074874863','20050103225417'); INSERT INTO cur VALUES (7710,6,'Mladen_Milovanovic.JPG','','',144,'Golija','20040925125208','',0,0,0,1,0.446553831404591,'79959074874791','20050103225417'); INSERT INTO cur VALUES (7711,6,'Vojvoda_Petar_Dobrnjac.JPG','','',144,'Golija','20040925125249','',0,0,0,1,0.906001049937681,'79959074874750','20050103225417'); INSERT INTO cur VALUES (7712,6,'Vojvoda_Milenko_Stojkovic.JPG','','',144,'Golija','20040925125318','',0,0,0,1,0.190343786208279,'79959074874681','20050103225417'); INSERT INTO cur VALUES (7713,6,'Buljukbaša_Petar_Jokic.JPG','','',144,'Golija','20040925125349','',0,0,0,1,0.233715811961997,'79959074874650','20050103225417'); INSERT INTO cur VALUES (7714,6,'Pop_Luka_Lazarevic.JPG','','',144,'Golija','20040925125421','',0,0,0,1,0.597547731918793,'79959074874578','20050103225417'); INSERT INTO cur VALUES (7715,0,'Први_српски_устанак','
[[Слика:Grb 1ustanak.JPG]]
\n
\n\n[[Слика:Zastava 1ustanak.JPG|right|thumb|Застава I устанка]]\n[[Слика:Prota Mateja Nenadovic.JPG|right|thumb|Прота Матеја Недадовић]]\n[[Слика:Pop Luka Lazarevic.JPG|right|thumb|Поп Лука Лазаревић, војвода Посавине]]\n[[Слика:Buljukbaša Petar Jokic.JPG|right|thumb|Буљукбаша Петар Јокић]]\n[[Слика:Vojvoda Petar Dobrnjac.JPG|right|thumb|Војвода Петар Добрњац, командант Велике Мораве]]\n[[Слика:Mitropolit Petar I Petrovic.JPG|right|thumb|Митрополит Петар I Петровић-Свети Петар Цетињски]]\n[[Слика:Filip_Visnjic.JPG|right|thumb|Филип Вишњић]]\n[[Слика:Vojvoda Milenko Stojkovic.JPG|right|thumb|Војвода Миленко Стојковић, војвода од Пожаревца, прославио се са Добрњцем у Боју на Иванковцу]]\n[[Слика:Sima Milutinovic Sarajlija.JPG|right|thumb|Сима Милутиновић Сарајлија]]\n[[Слика:Mladen Milovanovic.JPG|right|thumb|Младен Миловановић, председник Совјета и потом министар војни]]\n\n\n----\n\n:\'\'За оперу [[Славомир Настасијевић|Славомира Настасијевића]], засновану на догађајима из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], види [[Први устанак (опера)]]\'\'','',49,'Zorba','20050103225415','',0,0,0,0,0.216718789757,'79949896774584','20050103225415'); INSERT INTO cur VALUES (7716,0,'Боетије','\nБоетије (Anicius Manlius Severinus Boethius) хришћански филозоф\n\nРођен између 470. и 480. у Риму?, умро 524. у Павији? (Италија).\n\nЧекајући у затвору на погубљење због велеиздаје, римски сенатор створио је средство преко кога се кроз средњи век преносила античка култура и класично дело пуно утехе у немирним вековима. Кобну доколицу која је проузроковала настанак овога дела наметнуо је Боетију неписмени али просвећени краљ Теодорих Остроготски у чијој се служби налазио. Боетије је тада, 523. године, чамио заточен у ћелији у Павијској кули у близини Милана као жртва сумњичавог краља и завидљивих дворана. Годинама се припремао за ово мајсторско остварење затворске књижевности. \n\nБоетије је рођен у римској племићкој породици која је прешла у хришћанство још много пре његовог рођења. Када му је отац, римски конзул, 487. године умро, дечака је подигао утицајни старатељ чијом се ћерком оженио и тако остварио брз напредак у римској државној администрацији. Познавање грчког није више било уобичајено међу римским вишим класама, али је Боетије некако успео да научи језик. Његово легендарно владање грчким створило је мит о томе да је до осамнаесте године учио у Атини. Рано сазрели Боетије побољшао је Теодорихове односе са варварским краљевима. Управљао је изградњом воденог и сунчаног сата за бургундског краља и изабрао харфисту за франачки двор краља Клодовика. \n\nДо 510, са само тридесет година, унапређен је у звање конзула; дванаест година касније доживео је да његови млади синови постану конзули, а већ следеће године као magister officiorum успео се на положај поверљивог саветника краља Теодорика.\n\nУ међувремену Боетије је некако нашао времена да створи библиотеку енциклопедијског обима - делом сачињену од сопствених списа, делом од превода са грчког. Он је измислио име quadrivium (испрва quadruvium) за једну врсту образовног програма. Четири „математичке\" дисциплине (аритметика, музика, геометрија и астрономија) представљале су пут ка познавању нумеричких „суштина\" које су неоплатонисти називали јединим правим објектима сазнања. Боетије је написао расправу о свакој од математичких дисциплина. Његови списи Аритметика и Музика (прво дело музичке теорије за које се зна на хришћанском Западу) одржали су се и постали стандардни текстови средњег века. Тако је за читаоца са латинског, ученог човека средњег века, Боетије сачувао „основне елементе уметности и науке Грчке\". По аналогији са quadriviumom за математичке дисциплине, средњи век ће за вербалне дисциплине (граматика, реторика и логика) произвести trivium. \n\nQuadrivium и trivium су заједно обухватали седам слободних уметности. Боетије је такође обезбедио базичне текстове за проучавање аристотеловске логике у средњем веку. У своја четири теолошка трактата о природи Бога и Христовој личности обезбедио је модел сређњовековног схоластицизма, прототип за светог Тому Аквинског, и тако стекао звање Првог схоластичара. Боетије је користио „теологију\", за којом се као што смо видели трагало барем још од Фила у првом веку, да опише филозофско истраживање природе Бога. Он му је, исто тако, дао строги аристотеловски карактер који ће седам векова касније уродити плодом у делу Summa Theologica св. Томе Аквинског (отприлике између 1265. и 1293.).\n\nУчени Касиодор, Теодорихов државни секретар, упутио је похвале двадесетпетогодишњем Боетију. „Кроз твоје преводе Италијани читају Питагору музичара, Птолемеја астронома, Никомаха аритметичара, Еуклида геометра, док теолог Платон и логичар Аристотел воде расправу римским гласовима; ти си механичара Архимеда вратио Сицилијанцима на латинском.\" Боетије је још као младић обзнанио даје његов животни подухват да „обичаје наше Државе подучи умећу грчке мудрости\".\n\nБоетијев кобни пад у краљеву немилост, сасвим по моделу аристотеловског трагичног хероја, начинио га је творцем класичног дела пуног утехе за касније векове. Лична несрећа, затворска изолација и одвојеност од књига подстаћи ће нову, сасвим оригиналну визију. Он је успео да преведе и преобрази истанчаности Платона и Аристотела у популарну филозофију. Боетијева лична трагедија представљала је симптом несигурности онога доба, супарништва Источног и Западног царства. Теодорих Велики постизао је у почетку спектакуларне успехе у унапређењу продуктивне коегзистенције између Гота и Римљана. Прогласивши све (укључујући своје готске саплеменике) правно подређеним римском праву, инсистирао је на толеранцији ортодоксних католика и сигурности за незаштићене Јевреје. Међутим, стишавање шизме између Источне и Западне цркве потхранило је Теодорихове страхове да ће се римски поданици одрећи његове владавине у корист источног православног цара. Када је римски сенатор Албиније оптужен за писање издајничких писама цару Јустинијану, Боетије је импулсивно протестовао. „Сенат, и ја сам, криви смо за исти злочин. Ако смо ми невини, Албиније има подједнако право на заштиту закона.\" Сматрајући ово признањем кривице и налазећи потврду у фалсификованом писму Боетија источном цару, несигурни Теодорих ухапсио је Боетија под сумњом да је починио велеиздају.\n\nЗаточеништво које му је пружило нежељени одмор од службених дужности присилило је Боетија да се усредсреди на питања коби и судбине, а његово трајно вредно дело Утеха филозофије представљало је творевину ове две последње бедне године Боетијевог живота. Гибон, увек непријатељски настројен према метафизици, сматра га „злата вредним делом... које исказује неупоредиве одлике независно од варварства онога времена и ситуације аутора\". У затворској ћелији и без своје библиотеке, Боетије је морао да се ослони на високо култивисану меморију, главни извор за научнике у данима пре појаве штампарске машине. Да је био окружен својим књигама, тешко да би успео да напише тако концизно или толико популарно дело. После Библије на латинском, његова књига била је можда најчитанија књига европског средњег века.\n\nНа први поглед, Боетијево омање дело, од неких стотинак страна, са наизменичним кратким пасажима прозе и стихова, личи на пуку колекцију списа других аутора. Али све је одиста Боетијева творевина, антологија његових сопствених болних класичних сећања. Nam in omni adversitate fortunae infelicissimum genus est ifortunii, fuisse felicem. (Јер у сваком неповољном обрту судбине, најгора несрећа састоји се у томе што смо некада били срећни.) У ово мало страна његово огромно познавање античких филозофа постало је рафинирано, украшено и поједностављено. Кроз драматичан дијалог богиња Филозофија, Боетијева саговорница, води нас од самосажаљења кроз „блажи лек\" (разумевање хирова Судбине) до „јачег лека\" (умањивање значаја земаљских добара која зависе од Судбине). Човеков грех представља пука заборавност, замагљено сећање на душу. Јер, како је то Платон објаснио, пре рођења свака душа\'је чиста, посвећена Богу. Филозофија обнавља то сећање. Али како у свету у коме Бог представља Добро а историјом управља божанско Провиђење, може да постоји зло? Свакодневни заокрети судбине не ремете божански план, „непокретну тачку у стално променљивом свету\". Што се више приближимо тој средишњој тачки, одступајући од ротирајуће непостојаности света, утолико ћемо бити слободнији. Љубав нас држи на окупу и помаже свакоме од нас да поврати сећање на своју првобитну душу.\n\nАли ако је Бог све већ унапред одредио, како можемо бити слободни да бирамо? Филозофија, богиња пуна утехе, разликује Божији начин разумевања ствари од човековог. Та разлика своди се на њихов различит однос према времену. Ум непролазног Бога „обухвата у себи целину вечног живота у једној једновременој садашњости\". „Све што живи у времену постоји у садашњости и напредује од прошлости ка будућности, и нема ничега у времену што може једновремено да обухвати читав опсег свога живота: оно је у позицији да још увек не поседује сутра а већ је изгубило јуче. У овом садашњем животу не живиш ништа потпуније него у том несталном и пролазном тренутку.\" Ово објашњава зашто божје предзнање не пориче човекову моралну одговорност. \n\nУтеха филозофије представља дело затворске књижевности. Побожни затвореник мора да на неки начин „пред човеком оправда божје путеве\". Он не може да умакне проблему теодицеје, питању како добростиви Бог може да трпи зло. Ово питање ће мучити и друге ауторе затворске књижевности, сер Томаса Мора који је написао Утешни разговор (1534) и Џона Бањана у његовом Поклониковом путовању (1676).\n\nЗа генерације које нису могле да читају грчки и које су изгубиле контакт са мудрошћу античких народа, форма и стил Боетијеве Утехе пружали су помоћ. Мада пуна помног логичког расуђивања, његова кратка поглавља у којима су се смењивали проза и стихови, бодрила су случајног читаоца. Дијалог између оптимистичне Господарице Филозофије и неутешног затвореника наставља забринути лаик.\n\nКњига којој је било суђено да постане класично дело хришћанског средњег века очито није представљала дело једног хришћанина, иако је само неколико од његових становишта изразито не-хришћанско. Боетије је желео да нас подстакне да „понудимо скрушене молитве\" личном Богу, „судији који све види\", али он не нуди изразито хришћанску доктрину, нити цитира Библију. Он се придржавао обећања из свог наслова, Утеха филозофије, тако стоје помагао сваком усамљеном заточенику да досегне Бога сопственом разборитошћу.\n\nНесклон теологији, Гибон се дивио Боетију јер „мудрац који у истом делу може да весто комбинује богатства филозофије, поезије и елоквенције, мора да је већ поседовао тај неустрашиви спокој за којим је тобож трагао. Неизвесност, најгоре од свих зала, напокон су окончали џелати... Они су везали чврсту омчу око Боетијевог врата и снажно стезали док му очи скоро нису искочиле из дупљи; можда се у блажем мучењу, кад су га тукли тољагама док није издахнуо, може открити извесна самилост. Али његов гениј је преживео и ширио светлост знања кроз најмрачније раздобље латинског света...\"\n\nКасније генерације одале су почаст Боетију и његово дело наставило је богат живот у годинама које су уследиле. Врховни преводилац Боетије коначно ће и сам уживати погодности које доносе најеминентнији и највештији преводиоци. Краљ Алфред Велики (849-899) начинио је на староенглеском слободну верзију Утехе са сопственим додатним коментарима и прогласио Боетијеву књигу једном од четири златне „књиге које је неопходно да познаје сваки човек\". У наредном веку, швајцарски бенедиктинац из манастира Сен Гал превео је књигу на стари црквено-немачки. Неко ју је превео на провансалски. Жан де Менг, аутор другог дела Романа о ружи из тринаестог века, превео је читаву Утеху на француски. То је вероватно била верзија која је привукла Чосера да Утеху преведе у енглеску прозу и утка Боетијеву филозофију у поетичност „Витезове приче\" и Троила и Кресиде. Данте је уврстио Боетија у дванаест зрака на сунчевом небу:\n\n«Ту гледајућ све добро душа света\nужива која сваком, тко к њој пута \nнађе, све варке разоткрива свијета.»\n(Dante Alighieri, Raj, preveli Mihovil Kombol i Olinko Delorko, Matica hrvatska Zagreb 1961, Deseto pjevanje 124-126.)\n\nЧосеров покушај био је само први од многих покушаја „поенглежења\" Утехе. Најславнији и најзначајнији био је онај краљице Елизабете I (1533-1603). Године 1593, уцвељена због вести да се протестантски предводник Анри Наварски (1553-1610) одрекао протестантске ствари и прихватио католичку веру у Сен Денију, она је покушала да стиша своју „дубоку жалост\" читањем Библије и Светих отаца и честим саветовањима са надбискупом. Потом се свакодневно тешила преводећи Боетија при чему је посрамила споре научнике тако што је на сваких пола сата завршавала по једну страницу. Стихове је писала властитом руком, а прозу диктирала своме секретару и читаву Утеху завршила за отприлике двадесет четири до двадесет седам часова. Научници се слажу да је успела да очува узвишеност латинског оригинала уз извесну „грубу раскош\". \n\nУз Утеху филозофије, Боетијева збирка текстова о музици (око 505) тешила је читаве генерације хармонијом свемира. Ослањајући се на Питагору, Платона и Никомаха - које је преводио, и са којима ће га представљати на средњовековним цртежима - он је помогао великим Грцима да обезбеде математичку основу за музичку теорију на Западу.\n\nБоетије је учинио бесмртним њихов грандиозни концепт музике. Он је објаснио да је „музика повезана не само са размишљањем већ и са моралношћу... Душа свемира слива се у јединствену целину у складу са музичким сагласјем\". Проучавајући универзално сагласје, musicus је био космолог. Његов однос према композитору, певачу или свирачу био је исти као однос архитекте према зидару. Или, како је то исказао Гвидо д\'Арецо (око 1000) „онај који ствара и компонује музику дефинише се као бесвесно биће јер он не разуме\". Боетијева расправа обилато је користила сваки детаљ грчких теорија и завршавала се Птолемејовом сопственом теоријом о поделама тетракорда. Упркос својој стручности, или управо захваљујући њој, Боетијево дело очувало се у 137 рукописа и тако постало једно од првих штампаних дела о музици (Венеција, 1491-1492).\n\nПрви и најзначајнији Боетијев биограф био је Касиодор (Cassiodorus) који му је био колега као сенатор. Остале биографске податке углавном црпимо из Боетијевих дела. Боетије је припадао римској породици из Анција. Били су хришћани већ око сто година пре рођења Беотија, када им је члан био и владар Олибрије (Olybrius). Боетијев отац је био конзул 487. године, али је кратко после тога умро, тако да је бригу о Беотију водио Quintus Aurelius Memmius Symmachus, са чијом се ћерком Рустиканом (Rusticiana) касније оженио. Под остроготским краљем Теодорихом постао је сенатор 510. године. Мало се зна о Боетијевом образовању, али је неспорно да је перфектно знао грчки. Ранији радови о аритметици и музици базирају се на делима палестинског математичара из првог века не. Никомаха (Nicomachus) из Герасе. Веома мало је сачувано о Беотијевој геометрији, а ништа о његовој астрономији, што не чуди, јер је он далеки претходник Галилеја и Бруна. Око 520. Беотије постаје magister officiorum (управитељ свих владиних и дворских служби) под Теодорихом. Оптужен је да је комуницирао са византијским царем Јустином I, који је био православне вере, док је Теодорих био аријанац. Повод за оптужбу је покушај обране Албинија (Albinius) сенатора, који се писмено жалио Јустину на владавину Теодориха. Чак је био оптужен и за бављење магијом и богохуљење. Након хапшења егзекуција је вероватно извршена у Павији. Остаци су му касније пребачени у цркву San Pietro in Ciel d\'Oro у Павији. Постоји могућност да је ту дошло до неке збрке са имењаком Светим Северином из Норика (који је био српског порекла на основу неких индиција), али су обојица опевани као мученици од Дантеа. (доматриос)\n\n(биографски подаци по James Shiel-у, остали коментари по Данијелу Џ. Борстину) \n\n*Дела:\n*De consolatione philosophiae\n*Peri hermeneias\n*KatAgoriai','опширна биографија хришћанског филозофа',24,'Domatrios','20040925134245','',0,0,0,1,0.42100490789,'79959074865754','20040925134245'); INSERT INTO cur VALUES (7717,0,'Српски_народ_у_борби_за_независну_државу','Oсновни мотив српске историје модерног времена је борба за независну националну државу, на рушевинама отоманског и хабзбуршког феудализма, стално у сукобу са интересима великих сила. Прорачунавало се да крајем XVIII века [[Срби|српски народ]] има око два милиона људи. Од тога је у Србији, по једном прорачуну, живело 368 000, а по другом 800 000 становника, у Босни и Херцеговини, по једном прорачуну 1 100 000 (године 1808), а по другом свега 900 000. Ту Срби чине релативну већину од 42 до 44 %. У [[Војна Граница|Војној Граници]] је [[1797]]. било 322 000 људи, са 54 % православних Срба, у [[Црна Гора|Црној Гори]] 40 000 године [[1782]], а 120 000 из [[1859]].\nПодручје „Старе Србије\" ([[Косово]], [[Метохија]], [[Рашка]] област, делови северне [[Македонија|Македоније]]) је одвећ разуђено за уверљиве статистике, а у [[Далмација|Далмацији]] је остајала константа од 17 % Срба.\n\nУ социјалном погледу се тај териториј делио у исламски, хабзбуршки, млетачки тип феудализма, док је у Војној Граници сељак био слободан, уз обавезу војне одбране и учешћа у свим ратовима царства. Исламски се феудализам разликује од европског по непризнавању наследне аристократије. Земља је државно власништво. Уз обавезу да у рат води коњичку посаду, феудалац добива право држања велепоседа („тимари, зеамети\"), а после смрти султан тапију може дати његовом сину, али не мора. Само у хабзбуршком царству и Далмацији Срби имају развијену градску средњу класу, образовану интелигенцију, али врло ограничен број племства. На турској страни је њен субститут у бројним сеоским и пограничним трговцима.\n\nБорба за српску државу је наслеђена из ранијих векова, али је интензивирана нарочито у рату Аустрије и Русије против Турске [[1787]]-[[1791]] (1792). У јужној Угарској имају неразвијено јавно мњење, у коме доминирају идеје Доситеја Обрадовића о етничком сродству Срба са околним Јужним Словенима. [[Стефан Новаковић]] је најпре на латинском [[1790]], па на немачком [[1791]], објавио дело о „заслугама и судбини српске или [[Рашани|расцијанске нације]]\", у којој се залаже да се не употребљава [[Илири|илирски]] и расцијански назив за идентитет, а жали да је верски расцеп на католицикатолике и [[православци|православне]] негован од стране [[Хабсбуршка монархија|хабзбуршке државе]].\n\nУ таквим околностима траје и борба за самосталну државу. У Црној Гори се ствара њен заметак на злом месту, који је ојачан војном победом код [[Мартиновић]]а и [[Крус]]а [[1796]]. [[Цетињска митрополија]] постаје вођство целог друштва, које је за неколико прошлих векова уживало пореску аутономију везану за сточарство, а након укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] [[1766]]. она је остала једини њен живи преостатак. Под вођством мудрог [[Петар Петровић|Петра Петровића]] (1782-1830) се ударају темељи међународно непризнате самосталне државе. Постоји „Законик обшчиј црногорски и брдски\" који почиње да историјски разара [[племе]]нску структуру заједнице, која се води обичајним [[право]]м. Голи камен на коме је никла јој не отвара врата модерних европских граница.\nМатицу независне државе је створила тек српска револуција [[1804]]-[[1815]], која је имала за последицу да је створено друштво слободних малопарцелних сељака. То ће бити основни мотив борбе свих балканских народа за ослобођење. Та је револуција имала дугу припрему у прошлости. На „[[Темишвар]]ском сабору\" [[1790]], учествују представници српског народа из јужне Угарске, али постоји и делегација београдског владике и Срба северне Србије. У историјски првом великом националном програму „Gravamina und Postulata\" [[1790]]. они захтевају аутономну државу у хабзбуршком царству. Хабзбуршки је двор био спреман да им допусти само у Србији (1791), у очекивању да ће Турци изгубити рат, у коме су ипак преживели.\nОчекујући побуну хришћанског становништва у Босни и Србији, главном националном подручју српског народа, [[Турци]] су настојали да онемогуће јањичарску анархију у којој они мењају тип отоманског феудализма, на бази државног власништва земље. Отимају поседе и претварају у приватне „[[чифтлик]]е\", па на тај начин настављају процес решења аграрног питања, који ће се стабилизовати тек након доношења „Земљишног закона\" [[1858]]. по коме је државна земља препуштена муслиманским власницима („yiltizam\"). Од 1793. до 1806. Срби су поднели [[султан]]у 33 захтева за аутономном државом, а само у пет је предност дата аграрним жалбама. Султан је био дао право Србима да организују своју аутономну државу, са изабраним својим кнезом, али је јањичарска [[анархија]] то онемогућила. Од 1802. је уведен јањичарски терор у Србији, под влашћу четири јањичарске дахије.\nЕнергичним мерама у Босни и Херцеговини [[1802]], заустављена је анархија и на снагу враћена одредба [[шеријат]]ског права о државном власништву на земљу. То је био разлог да тамо [[револуција]] није избила, иако прорачуни становништва показују да у Босни живи више православног српског становништва, него у побуњеној Србији. Ови немири у српском народу имају велику подршку у свим јужнословенским заједницама у суседству. Светска наука сматра да је нација заједница језика, па она проширује етничку границу Срба на цело становништво Далмације, [[Славонија|Славоније]], Војне Границе и јужне Угарске, са деловима [[Истра|Истре]]. Уместо јединствене националне свести, ту постоји дубока религиозна [[нетолеранција]] између католика, православних и [[муслимани|муслимана]], која је давала основно обележје целој њиховој култури и свим политичким подухватима, са којима се католичко становништво никада није солидарисало.\n\nСрпска је револуција почела „[[Сеча кнезова|Сечом кнезова]]\", када су\n[[јањичари]] покушали да онемогуће побуну, па почели да убијају све виђеније људе у народу. Они који су преостали, 14. фебруара [[1804]]. организују своје вођство у Орашцу на челу са најенергичнијим Карађорђем Петровићем. Вођство револуције представљају добровољци из ранијих добровољачких јединица („[[Freicorps]]) и доста бројне „сеоске\nбуржоазије\". Слично као „[[massarii]]\" и „mezzadri\" y неким италијанским револуцијама онога времена, она је била замена за градску буржоазију. Ова је [[елита]] настала у пограничној трговини свињама за Средњу Европу, а само преко [[Београд]]а и [[Земун]]а се извози 160 000 свиња годишње. У градовима Срби имају само 35 % народа.\nУ првим борбама Срби су ослободили знатан део Београдског пашалука, а утврђених седам градова са главним Београдом до [[1807]].\nНакон првих победа 1804, Турци признају Србима аутономију. Дају им на управу све градове, сем седам утврда, из којих муслиманско становништво одмах одлази. По традицији, коју је прекинуо тек [[Берлински конгрес]] 1878, кад султан губи делове европског земљишта, муслиманска мањина се међународно-правно не признаје. У ратовима 1683-1791. на ослобођеном територију су муслимани до краја покатоличени (Далмација, Славонија, делови Крајине).\n„Ичковим миром\" од 10. септембра [[1806]], названим тако по првом српском дипломати који је водио преговоре, султан је проширио ову српску аутономију. Признат је један наследни „баш кнез\", језгро војне силе и сва власт у [[пашалук]]у, сем седам утврђених градова. Порези и данак феудалцима се скупљао из Београда, где се уз једног [[гувернер]]а са минималним [[компетенција]]ма концентрисало муслиманско становништво. Ово је решење пропало, одрицањем самих Срба од тога мира и мешањем великих сила. Султан је у децембру [[1806]]. објавио рат Русији, чија ће војска доћи у српску близину и ту ратовати све до [[Наполеон]]овог похода на Москву [[1812]].\n\nФранцуска је тада била главни српски непријатељ. Наполеон је ценио њихов војни значај, јер су организовали војску која је и у часовима најгоре кризе [[1813]]. бројала око 60 000 војника. У августу [[1805]]. су извојевали велику победу над Турцима код Иванковца, а у великој бици на [[Мишар]]у 13. августа [[1806]]. затрта је цела турска војна формација са подручја Босне. Срби су организовали власт независне државе. [[Карађорђе]] је 14. фебруара 1804. изабран за главног заповедника, а треба сумњати да му је и титула „[[вожд]]а\" дата пре расправа о увођењу устава [[1808]]. Вероватно је то превод речи „[[dux]]\" , владарска титула за коју се није тражило признање европских царева. Поред њега постоји један „правитељствујушћи совјет сербскиј\", а у свим кризама се сазивају бројне народне скупштине.\nПосле победе над Аустријом код Аустерлица 2. децембра 1805. Наполеон је забринут због напретка Српске револуције. Бојао се да је [[Русија]] добила динамичног балканског савезника. Он подржава свог агента [[Морбаш]]а да се организује завера за убијање Карађорђа. Одмах након заузимања Далмације и Дубровника [[1806]], Наполеон покушава да створи од јужно-словенских покрајина које је прикључио, једну државу која ће паралисати српске напоре да постану средиште јужнословенског окупљања. Он жели једну Европу, чије ће источне границе бити источне границе Пољске. Стога је и балканске „[[Илирске провинције]]\" од [[1809]]. до [[1814]]. водио и организовао као прву јужнословенску државу, коју ће касније моћи да замени са Аустријом за њене делове Пољске. Његови напори су остали у пријатном сећању каснијих потомака, али су били историјски модел свих каснијих сличних промашаја. Напори да Јужне Словене организује њихов католички запад, остаће за два века Наполеоново трајно проклетство. [[Црна Гора]] је [[1806]]. учество-вала у рату против Наполеона, са војском од 12 000 људи. Од ослобођеног територија у [[Бока|Боки]] и Далмацији [[митрополит Петар I]] настоји да створи језгро „Славено-сербског царства\" са престоницом у [[Дубровник]]у.\n\nТурска победа 1813, праћена [[покољ]]има становништва по градовима и масовним бежањем на хабзбуршку страну 110 000, или 200 000 људи, није дуго трајала. У новом устанку [[1815]]. султан је пристао да дозволи аутономију, коју је кнез [[Милош Обреновић]] постепено увећавао. Одбијао је да помаже ослободилачке ратове у суседним покрајинама, али је [[1830]]. и [[1833]]. добио признање и своје наследне власти и потпуно укидање феудалних поседа. Стварање државе слободних сељака је заразно деловало, па је султан морао да постепено попушта и новим Земљишним законом 1858. укине принцип државног власништва на земљи. Цели XIX век сељаци у Босни, Херцеговини, западној Бугарској, Косову и Македонији су испунили мањим и већим аграрним побунама. Српска се револуција 1805, 1807. и 1809. ширила у [[Херцеговина|Херцеговини]], Подрињу и Босанској Крајини, а [[1807]]. и у хабзбуршком [[Срем]]у. То аграрно незадовољство је постало основна подлога свим ослободилачким акцијама за стотину наредних година. [[Србија]] је постала привлачно језгро за све околне области, а у исто време пасивно миграционо подручје за досељавање. Иако је крајем XVIII века имала мање православног становништва него [[Босна и Херцеговина]], за два века ће имати седам пута више. Није истр-жено да ли је о убиству Карађорђа [[1817]]. био обавештен британски конзул у Молдавији.\n[[Филозофија]] по којој неписмени кнез води државу је „Ако \'оћеш - \'оћеш, а ако нећеш - опет \'оћеш\". Онемогућио је више побуна незадовољника, ослободио трговину, створио основу за школство, а државна штампарија од [[1833]]. је произвела револуцију у култури. До грађанског законика [[1844]]. сељаци живе у [[задруга]]ма, а од тада ће Србија постати прво [[балкан]]ско подручје, сем грчких градова, у којима побеђује мала породица брачних парова са децом. У сталном отпору Русији да наметне право да руски цар одређује српског кнеза, успео је да је то зависило од српске [[Народна скупштина|Народне скупштине]]. Од [[1832]]. он настоји да се повеже са представницима [[ФранцускаZФранцуске]] и [[Велика Британија|Велике Британије]]. [[Држава]] слободних малих сељака је имала негативно социјално наличје. Брига да се заштите мали власници од искорењења је онемогућила да обрадива земља постане тржишна вредност. [[Акумулација]] [[капитал]]а је била недовољна за подизање индустрије, па се прва [[парна машина]] уводи у војну индустрију тек [[1848]], а прве железнице се отварају тек иза [[1880]], са подлогом страних финансијских зајмова.\n\nБританским напорима, а нарочито путовањима дипломатског [[агент]]а [[Давид Уркварт|Давида Уркварта]] по Србији [[1833]], министар унутрашњих послова [[Илија Гарашанин]] је успео да уз помоћ групе 25 [[интелектуалац]]а створи нову националну доктрину „[[Начертаније]]\". Британска и француска влада су страховале да ће у великој дипломатској кризи око абдикације [[кнеза Милош]]а [[1838]]. изгубити утицај које су имале и то место препустити Русији. [[Устав]]ом од [[1835]]. кнез Милош је створио основу за даље европеизовање српске државне организације, а новост је било и увођење француске тробојке за државну и националну заставу. Велике силе су присилиле српског кнеза да новим уставом од 1838. државу врати под руски надзор. Влада новог кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Српске револуције до 1813, је задржала ранији правац ослонца на западноевропске државе. Прва верзија „Начертанија\" је објављена у [[Лондон]]у у часопису „[[Протфолио]]\" Дејвида Уркварта „Рrojekt de memoir of the Serbian Government\" y августу [[1843]]. [[Влада]] је тражила да јој се пошаљу савети за понашање и један дипломатски агент. Уместо британске владе ту је улогу преузео на себе кнез [[Адам Чарториски]], који од 1832. води послове пољске политичке емиграције и постаје фактор преко кога западне државе врше утицај на балканске ослободмлачке покрете. Од овога времена, српска влада организује [[тајне организације]] за вођење ослободилачких покрета и побуна у суседним турским и хабзбуршким покрајинама.\n\nОслобођење је зависило од сукоба [[интерес]]а великих сила, на истим основама на којима су они почели у Наполеоново време након 1805. Насупрот српској националној доктрини у „Начертанију\"} које је постало идејна основа за стварање југословенске државе око слободне Србије, 1844. је некадашњи Наполеонов дипломата [[Цезаре Балбо]] објавио „Speranze d Italia\" ([[Париз]], [[1844]]). По Наполеоновом искуству, он је настојао да напредак цивилизације на европском истоку веже за Аустрију. Мислио је да ће [[Аустрија]] на [[Балкан]]у, а [[Пруска]] у Пољској, колонизацијом немачких сељака ширити европску цивилизацију и на тај начин спречити утицај Русије. Након револуцмје [[1848]], ово је постало идејно вођство хабзбуршкој влади на Балкану, а након изгубљених ратова у Италији и Немачкој [[1858]]. и [[1866]]. постаје званична [[доктрина]], која се на Берлинском конгресу 1878. и остварила. Српска је политика вођена у сукобу два начертанија, једног свога и другог који намећу западне државе.\n\nПод вођством владике Петра Петровића [[Његош]]а (1830-1851) [[Црна Гора]] је ојачала свој положај. „Законом отачаства\" из [[1833]]. се стварају темељи пореског система, створено је језгро војске, проширена мрежа школа и покренута штампарија. Сам је Његош био и владајући кнез и најистакнутији српски песник, чији „[[Горски вијенац]]\" [[1847]]. постаје основни извор националног надахнућа за неколико будућих деценија српске историје. Црна Гора је играла значајну улогу у свим побунама хришћанског становништва у суседним турским покрајинама.\n\nНакон завршетка националне револуције [[1815]]. српски је народ доживео неједнак напредак своје културе. Задружни облик породице се задржао у свим турским покрајинама, а на Косову је остао до данас жив. Неједнакост културног развоја се очитавала у најмање пет културних појасева, чије је постојање идентификовао научник [[Јован Цвијић]] [[1902]]. Патријархална култура је у правом смислу национална, а испољава се у задржавању породичних задруга, на црногорском подручју и племена, употреби народне ношње, караванском саобраћају. Италијански културни појас се простире уз обале мора, цинцарско-византијски се шири из Македоније долином Мораве и карактеристичан је по касним женидбама, штедљивости, бољем уређивању и чистоћи кућа и [[врт]]ова, а нарочито привржености православној цркви. Отомански појас се држао градова, а његови остаци су још живи на Косову, Босни и Херцеговини. Најдинамичнији је средњоевропски културни појас, који је до краја XIX века освојио цели хабзбуршки простор, Београд и северну Србију, да би дефинитивно победио након рата 1914-1918. Највећи успех је тај појас постигао језичком реформом [[Вук Карађић|Вука Караџића]] до [[1864]]. године. \n\n----\n\nлитература: [[Милорад Екмечић]], Српски народ у борби за независну државу.','',17,'Bonzo','20050104233410','',0,0,0,0,0.616091377854,'79949895766589','20050313141631'); INSERT INTO cur VALUES (7718,6,'Sima_Milutinovic_Sarajlija.JPG','','',144,'Golija','20040925154428','',0,0,0,1,0.286591254441618,'79959074845571','20050103225417'); INSERT INTO cur VALUES (7719,6,'Petar_II_Petrovic-2.JPG','','',144,'Golija','20040925154508','',0,0,0,1,0.640313107185357,'79959074845491','20040925172749'); INSERT INTO cur VALUES (7720,6,'Prota_Mateja_Nenadovic.JPG','','',144,'Golija','20040925154548','',0,0,0,1,0.341791803335577,'79959074845451','20050103225417'); INSERT INTO cur VALUES (7721,6,'Mitropolit_Petar_I_Petrovic.JPG','','',144,'Golija','20040925154633','',0,0,0,1,0.788019725855458,'79959074845366','20050104233557'); INSERT INTO cur VALUES (7722,6,'Đorđe_Petrović_Černi.gif','','',144,'Golija','20040925154738','',0,0,0,1,0.914723250004205,'79959074845261','20050308210226'); INSERT INTO cur VALUES (7723,0,'За_сједињење_са_Црном_Гором','----\n„За соедините се са Црном Гором\" „Стару отаџбину и народ ослободити\"\n
\n(Карађорђе - Гаврилу Шибалији на Сјеничком пољу, Мај 1809.)\n----\n
\n[[Слика:Mitropolit Petar I Petrovic.JPG|right|thumb|Митрополит Петар I Петровић-Свети Петар Цетињски]]\n----\nУ исто време Србија и Црна Гора су покушавале да створе услове за ослобођење целокупног српског народа и његово поновно уједињење у једну државу.\n----\n
\n\nУ току устанка (1804) Карађорђе је успоставио везе са владиком [[Петар I Петровић|Петром Првим]] као и са првацима у [[Васојевићи]]ма, [[Дробњаци]]ма, [[Ускоци]]ма, [[Пиви]], [[Морачи]], [[Ровци]]ма као и са српским првацима у [[Босна|Босни]]. [[Карађорђе]] је у неколико писама захтевао од владике и народних првака да дижу народ на оружје и крену са устаничким јединицама у правцу дејства његове војске у [[Стари Влах]] „како би ослободили нашу браћу, кои под турском находе се у великој муци\".\n\nУ Црну Гору је слао истакнуте устаничке војводе да се лично повежу са тамошњим првацима и помогну им око организације устанка. Када је Карађорђе подигао устанак у Србији, Херцеговци и [[Брђани]] су појачали борбом против Турака да би их спречили да оду на Шумадију, а након Карађорђеве поруке да се ослободе и уједине, захтевали су од владике Петра Првог Петровића да их поведе у ослобођење „ја сада, ја никад\". Међутим, под притиском Руса [[Црна Гора]] је смањила борбе што је саветовано и околним херцеговачким и брдским племенима, која су и поред тих упозорења наставила борбу и после изгона Турака са своје територије. Део устаника је на челу са [[Шујо Караџић|Шујом Караџићем]], попом [[Митар Головић|Митром Головићем]], [[Јован Шибалија|Јованом]] и [[Гавро Шибалија|Гавром Шибалијом]], [[Симо Терић|Симом Терићем]] и [[Ђоко Маловић|Ђоком Маловићем]], [[1806]]. године пошао у Шумадију и водио борбе под командом Карађорђа. За то време владика Петар Први Петровић био је заузет борбама са Французима у [[Бока|Боки]] те није могао да крене према [[РашкаZРашкој]] области. Карађорђе је сматрао веома значајним стратегијским циљем да се ослободи Рашка област, успостави најкраћа веза са Црном Гором и да се пресеку путне везе Турске са Босном и Херцеговином. Он је ради тога марта месеца [[1809]]. писао владики Петру Првом и Гаврилу Шибалији да подигну Херцеговце на устанак и пођу му у сусрет. Истовремено је у Васојевиће и према [[Никшић]]у код владике Петра послао [[Хаџи Продан Глигоријевић|Хаџи Продана Глигоријевића]], [[Милић Дринчић|Милића Дринчића]], [[Чолак Антe Симеоновић|Чолак Анту Симеоновића]], [[Ракa Левајaц|Раку Левајца]], [[Илијa Поповић|Илију Поповића]] да успоставе везу са црногорском војском и тамошњим устаницима „за соедините се са Црном Гором\". Карађорђе је посебно био заинтересован за устанак у Васојевићима, јер је имао и личне разлоге, пошто су се његови преци доселили из Васојевића. На позив Карађорђев један део Брђана и [[Херцеговци|Херцеговаца]] борио се око Никшића, други у [[Брда|Брдима]] и Херцеговини, док је један одред око 350 људи отишао код Карађорђа код [[Сјеница|Сјенице]] да се бори под његовом заставом. На челу тих устаника из Дробњака, Мораче, Пипера, Роваца, Ускока, Пиве и других крајева били су [[Мина Радовић]], [[архимандрит]] [[Аксентије Шундић]], [[Лука Бојовић]], [[Јован Шибалија]], [[Симо Терић]] и [[Матија Јушковић]], док је [[Гаврило Шибалија]] остао да се са устаницима бори код Никшића. Састанак са Карађорђем одржан је у [[Буковик]]у под [[Јавор]]ом, у кући браће [[Тимотијe Борисављевић|Тимотија]] и [[Ђорђe Борисављевић|Ђорђа Борисављевића]]. Том приликом Карађорђе је Васојевићима и Брђанима даривао 12 [[барјак]]а и ставио их под своју команду. Након тога Карађорђе је поново писао владики црногорском да се састану на [[река Тара|рециТари]] или било где другде и договоре се о даљој борби. Због недостатка оружја и муниције владика са својом војском и устаницима није могао да крене у сусрет Карађорђу. Тиме је пропала при-лика да две војске и устаници с једне и с друге стране са-дејствују у стратешки важном коридору, који су оба владара желела да ослободе како би успоставили непосредни контакт и да реализују своје даље планове.\n\nИако су турске снаге упорно браниле главна стратешка места у Рашкој области, Карађорђе је са својом војском и месним устаницима до средине маја [[1809]]. ослободио сва места на јужној и западној страни Јавора и потиснуо турске снаге у Сјеницу. [[Турци]]ма је тада помоћ пристигла са три стране: колона од 15 000 војника под командом [[Сулејман пашa Скопљак|Сулејман паше Скопљака]] стигла је из Босне; колону из [[Пећ]]и од 6 000 људи предводио је [[Нуман паша Махмутбеговић]] и једна мања колона од 300 војника стигла је са југа. Карађорђе је вештим маневром једну по једну разбио све три колоне и ослободио чак и [[Нови Пазар]]. У бици на [[Суви Дол|Сувом Долу]] учествовао је и одред устаника из Васојевића, Брда и [[Херцеговина|Херцеговине]] њих око 350. Након ових борби створена је велика слободна територија у Рашкој области са градовима [[Нова Варош]], [[Сјеница]] и [[Нови Пазар]]. Међутим, због продора турске војске у долину Мораве Карађорђе је прекинуо операције у Рашкој области и повукао главнину своје војске. Након тога турска војска је без већих тешкоћа повратила комуникацију Нови Пазар-Сјеница-Нова Варош-[[Вишеград]] и сва места у том захвату. При повлачењу, српске јединице пружале су жесток отпор. Најјачи отпор пружен је на [[Кукутница|Кукутници]], када је дошло до чувеног двобоја између познатог јунака из Дробњака Јована Шибалије и турског јунака [[Туран-бег Бошњак|Туран-бега Бошњака]].У двобоју су оба јунака погинула. Линија фронта се тада успоставила на потезу од [[Крушевац|Крушевца]], планином [[Голија|Голијом]] па испод Јавора и [[Пониква|Поникве]] до Вишеграда. Границе устаничке Србије, испоставиће се, биће и будуће границе [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]].\n\nВладари Србије и Црне Горе су покушавали да се састану и [[1810]]. када су код Карађорђа боравили Јован Шибалија и [[Јефто Кујунџић Миловић]]. И тада се део устаника из Брда и Херцеговине пребацио и борио у Србији у Карађорђевој војсци.\n\nИ после пропасти Карађорђевог устанка појединци из Брда и Херцеговине „старим стазама\" вршили су честе упаде у неослобођени коридор - Рашку област, одлазили у слободну [[Шумадија|Шумадију]], одржавали сталне контакте и подизали веру народа у коначно ослобођење од Турака. Кроз цео 19. век српски и црногорски владари, државници, духовници, мислиоци и народни прваци мислили су и радили на успостављању веза између две српске државе и једног те истог народа из ових покрајина све до коначног ослобођења и уједињења у једну државу [[1918]]. године.\n\n----\n\nлитература: Милић.Ф.Петровић:За сједињење са Црном Гором','',17,'Bonzo','20050104233557','',0,0,0,0,0.943567514393,'79949895766442','20050312141515'); INSERT INTO cur VALUES (7724,0,'Праху_оца_Србије','[[Слика:Petar II Petrovic-2.JPG|left|thumb|Петар II Петровић Његош]]\n*вањска веза: [http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/gorski_vijenac_c.html#posveta Горски вијенац: Праху Оца Србије]','',144,'Golija','20040925172749','',0,0,0,1,0.383262979976,'79959074827250','20040925172749'); INSERT INTO cur VALUES (7725,0,'Поразне_српске_поделе','Иако се ишло у старим смеровима, то ипак није било сасвим на стари начин. Прилике су се тако развијале да су [[Карађорђе]]ви пријатељи могли године [[1809]]. јаче да делују него године [[1807]]. Уместо Јакова водио је војску преко Дрине [[кнез Сима]], опет један од оних који су се обогатили у [[Београд]]у; ово није штетило много, јер се Јаков, у ствари болујући од једне ране, држао сасвим далеко. Али од велике штете било је присуство обеју фракција у шанчевима недалеко од Алексинца, према [[Ниш]]у. [[Петар Добрњац]] је више пута срећно одбранио ове крајеве; и сад је био тамо са великим делом својих земљака. Без обзира на то, Карађорђе је главну команду тамо, по Младеновој препоруци, поверио Милоју, човеку кога Петар није хтео да слуша и који ни сам чак није умео да обузда мржњу коју је осећао према Петру и његовим присталицама. На несрећу Срба догодило се да је надошли [[Дунав]] неко време спречавао Русе да пређу. Утолико јаче бацили су се [[Турци]] у јуну [[1809]]. године из Ниша на ове границе на којима су заповедали несложни поглавари.\n\nНајпре су напали на шанац код Каменице који је са три хиљаде људи бранио ресавски кнез [[Стеван Синђелић]], пријатељ Петра Добрњца. Ма како да се кнез јуначки опирао, помоћ му је била потребна, а њу му је Милоје ускратио у несхватљивој заслепљености. Кад су Турци онда најзад преко лешева својих људи прешли ровове и попели се на шанац, кад су надјачали и у борби прса у прса, Стевана је обузело очајање, али он још није клонуо: запалио је барут и дигао у ваздух себе, пријатеље и непријатеље и цео шанац.\n\nАли Турака је било толико да нису осећали своје губитке. Милоје, који се надао да ће заузети Ниш и настанити се тамо, био је сад принуђен да одступи са својих утврђења, да напусти топове и опрему и да бежи у [[Делиград]]. Како он није помогао кнезу, Петар Добрњац сад није хтео да помогне њему. Петар се управо вратио са неког обиласка војске кад се све било одиграло; рекао је својим људима: „Спасавајте што можете!\" И распустио их.\n\nОве вести достигле су Карађорђа под тврђавом у Новом Пазару. Опасност у којој се Србија нашла прекинула је свако даље продирање у непријатељску земљу. Карађорђе је хитно наредио кнезу Сими у Босни и Миленку у Крајини и [[Кључ]]у да пођу са војском на Мораву; он сам напустио је свој положај у Сјеници и опсаду Новог Пазара. Без оклевања, не мислећи чак ни на војводу којега је послао у Црну Гору, кренуо је натраг. Стигао је још на време да упути нешто људи на Ћуприју. Овај град би бар увек значио да се стоји чврсто на десној обали Мораве. Онда је отишао у Делиград.\n\n----\n\nлитература: [[Леополд Ранке]]','',17,'Bonzo','20050104233535','',0,0,0,0,0.275910359004,'79949895766464','20050206205608'); INSERT INTO cur VALUES (7726,0,'О_првом_српском_устанку','Велики је историјски период Првог и Другог српског устанка у укупној српској историји, такорећи судбински период, јер је и опредељивао народну судбину и будућност покољења.\n\n[[Први српски устанак|Први]] и [[Други српски устанак]], којима су припале прве деценије 19. века, највећа су историјска прекретница, не само у новијој српској историји, којима је почела државна и духовна обнова српског народа, већ је прекретница у историји народа [[Балкан]]а, којима су били сигнал, подстрек и потпора као доказ да истрајна борба за слободу мора имати успеха. За европске историје народа централне Европе, они су почетак краја вековног страха од оонова великих турских похода и почетак краја више-вековне турске окупације Балкана и прекодунавских делова Европе.\n\nПериоди Првог и Другог српског устанка не могу се разматрати и узимати одвојено, јер су они једна историјска целина. После Првог устанка није било дугог губитка слободе. Они су два дела једног историјског чина. Учинак оба устанка је јединствен, они су дело једног народног нараштаја и претежно скоро истих људи. Оба устанка су почела из народне невоље и великог страдања српског народа, прво од терора одметнутих јањичара, а потом од освете царских Турака, опет махом јањичара. Оба устанка су почела у Шумадији, један са источне, а други са западне стране планине [[Рудник]].\n\nИ Први и Други српски устанак познати су европској историји под именом [[Српска револуција]]. Тако ју је назвао њен изучаватељ и савременик, који ће је међашно и одредити, чувени немачки историчар [[Леополд Ранке]], професор Берлинског универзитета, у истоименој књизи, објављеној у [[Берлин]]у [[1925]]. године. Ранкеово европско сагледавање значаја Српске револуције имало је шири значај од онога који је присутан у нашим досадашњим тумачењима овог великог народног покрета. Ранке је имао у виду Европу оног времена, тадашњи [[Медитеран]] и посебно цео Балкан.\nТо је Европа на размеђи 18. и 19. века, када рационализам замењује [[романтизам]], када [[буржоазија]] смењује [[феудализам]], када се према садашњем виду и значењу почињу обликовати нације.\n\nСрпска револуција почиње у другој деценији после Француске револуције, када се [[Наполеон]] у Венецији крунише за [[император]]а, пошто је већ почео своја освајања света, када [[Енглези]], преузевши Малту и [[Јонска острва]], почињу ширење Британског комонвелтног краљевства и по ваневропским континентима, када се Руско царство покушава да нађе у предстојећој новој подели света, ратујући против евроазијског Турског царства на Црном мору, и у делти [[Дунав]]а, када се у декаденцији после реформатора цара Јосифа Другог поново рестаурира средње-вропско [[Аустријско царство]], и када Америка бира своје председнике.\nТада [[Срби]], после три и по века ропства под [[Турци]]ма, сами, својим снагама, дижу Први устанак (1804. године), предвођени Карађорђем Петровићем, који је до тада био и земљоделац, и трговац стоком, и одметнути хајдук, и српски добровољац у аустријској војсци. По пропасти Првог устанка (1813), Срби дижу Други устанак (1815), предвођени Милошем Обреновићем, који је у Карађорђевом ратовању био српски [[војвода]].\nСрпска револуција је, и Први и Други устанак, почела народном вољом и народним одлукама, одлукама [[збор]]ова и скупштина народних првака, а вођи устанка и [[Карађорђе Петровић]] и [[Милош Обреновић]] бирани су народним акламацијама на зборовима у Орашцу и у Такову. На оба збора народ и изабрани вођи су заклети једни другима, у присуству свештеника високог чина, на узајамну оданост и на правду једнаку за све. И [[Орашачки збор|Орашачки]] и [[Таковски збор]] сведоче о сигурном народном организовању у вековима робовања, по обичајном праву, о народним окупљањима у време великих хришћанских празника (на пример: [[Сретење]] и [[Цвети]]) и о сталном бирању својих првака, који су народ водили, штитили и пред Турцима заступали.\n\nПрви устанак је, у девет година свога трајања, био осведочавање народа у своју снагу, који се у бројним и скоро непрестаним бојевима осведочавао да турска војска није више непобедива, али и болно увиђање да се оно што се на мачу стиче на мачу и губи.\n\nДруги устанак је време једнолетних бојева и низа година дугих мировних преговора, тешких, са променљивим исходима и успешних у укупном исходу.\nМи данас дајемо предност Првом устанку, по првенству настанка, по народној самоспознаји своје снаге и превеликој првој одважности, која је преостала и за Други устанак и зато што је његова двестота годишњица у току.\n\nУосталом, код Срба, после Првог устанка, сви устанци су други. \n\n----\n\nлитература: [[Милован Витезовић]], O Првом српском устанку\n\n\n----\n----\n\n\n\'\'За оперу [[Славомир Настасијевић|Славомира Настасијевића]], засновану на догађајима из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], види [[Први устанак (опера)]]\'\' \n[[Category:Историја]]','',17,'Bonzo','20050104234047','',0,0,0,0,0.109544961299,'79949895765952','20050112122108'); INSERT INTO cur VALUES (7727,6,'Matej_ninoslav.JPG','Бан Матеја Нинослав-повеља Дубровчанима.','',144,'Golija','20040925182558','',0,0,0,0,0.209557103188296,'79959074817441','20040925192745'); INSERT INTO cur VALUES (7728,0,'Бан_Матеј_Нинослав','[[Слика:Matej ninoslav.JPG|right|thumb|повеља Дубровчанима]]\n\n==Вањске везе==\n*[http://www.pogledi.co.yu/srpska_bosna/indexe.php Ban (viceroy) Matej Ninoslav]\n\n*[http://members.tripod.com/cafehome/serbdom.htm Срби и Власи у повељи бана М. Нинсолава]','',144,'Golija','20040925192745','',0,0,0,1,0.698112231073,'79959074807254','20040925192745'); INSERT INTO cur VALUES (7729,0,'Анахарсид','Анахарсид скитски филозоф, о коме нас, поред Плутарха, извештавају и други извори. Херодот прича да je прошао многе земље, нарочито хеленске, образовао се и, после повратка у скитску земљу, када je хтео да код куће уведе хеленске обичаје, устрелио га je краљ Саулије, јер се Скити освећују онима који уводе туђе обичаје. Платон га помиње заједно с Талетом Милећанином као човека који се одликује успешним домишљањем за вештине или за друге какве радове. Цицерон га приказује као честита човека, који не грамзи за новцем. Страбон га представља као узор простоте и праведности, као дете неискварена и проста народа. Најопширније прича о њему [[Диоген Лаерћанин]]: „Скит Анахарсид био je син Гнура и брат скитском краљу Кандуиди, a од мајке Хеленке. Зато je и знао два језика. Он je испевао осам стотина стихова о скитским и хеленским обичајима који се тичу проста живота и ратовања. Својом искреношћу у говору он je дао и повод за пословицу којом се обележава искреност у говору, те се каже „скитски начин изражавања\". Сосикрат каже да je он дошао у Атину у време четрдесет и седме олимпијаде (тј. 592-589) за Еукратова архонтата... После неког времена врати се у Скитију и кад се чинило да, понесен хеленским обичајима, укида обичаје своје отаџбине, устрели га брат у лову. Умирући рече да се својом образованошћу из Хеладе срећно вратио кући, a погибе, ево, од зависти у властитој отаџбини. Неки тврде да je убијен кад je вршио жртву по начину хеленских мистерија... Кад га je један Атичанин прекоревао да je из Скитије, одговорио му je: „Мени je отаџбина на срамоту, a ти отаџбини.\" Лукијан из Самосате у Комагени у свом дијалошком, a иначе озбиљном спису Анахарсид црта необичан утисак што га осећа примитиван човек из Скитије, гледајући хеленске обичаје. У српском преводу: [[Лукијан]], Одабрани разговори, превео и објашњења додао Милош Н. Ђурић, изд. Културе, Београд 1957, стр. 51-80. Анахарсидов пут у Хеладу ради упознавања хеленске културе дао je повода за познато Еартелемијево дело Voyage du jeune Anacharsis en Grece, Paris 1788, које je изишло у српском преводу: Путовање младој Анахарсиса по Грецији..., с француског на немачки, и с овог на српски језик преведено Софронијем Ивачковићем, Нови Сад 1851, част I-VII. (Милош Н. Ђурић)\n\nАНАХАРСИД У АТИНИ И ЊЕГОВИ РАЗГОВОРИ СА СОЛОНОМ\n\nНарочито пишу о Анахарсидову и Талетову састанку са Солоном, као и о разговорима што их је Солон водио с њима.\nКад је Анахарсид стигао у Атину и ту, кажу, дошао пред Солонову кућу, куцао је на врата и, кад су му била отворена, стане говорити да је у Атину дошао као странац и да жели са Солоном склопити пријатељство. [[Солон]] му одговори: „Боље је своја пријатељства склапати код куће!\" „Добро, - продужи Анахарсид, - ти си баш код куће, и зато се са мном спријатељи и склопи главно пријатељство!\"\nСолон се задивио оштроумности овога човека, те га љубазно прими и задржи код себе неко време, кад се већ бавио државним пословима и израђивао нове законе. Кад је Анахарсид то чуо, стане се смејати Солону што се толико труди и што мисли да ће словима зауставити неправичност и грамзивост грађана. „Таква слова\", рече он, „ни у чему се не разликују од паукове мреже; она ће, истина, као мрежа, задржати само слабе и мале који се ухвате, али моћни и богати раздераће их!\" На то му Солон одговори да људи чувају и уговоре, којих повреда ниједном од уговорника не доноси користи, а он законе прилагођује грађанском животу, тако да ће одмах свако увидети колико је боље поступати по законима неголи их газити. Али, на жалост, предвиђања Анахарсидова више су се обистинила неголи Солонова надања.\nПошто је присусгвовао једној народној скупштини, Анахарсид је изјавио ово: „Чудим се што у Хелена мудраци само држе говоре, а одлуке доносе прости људи!\" ([[Плутарх]])\n\n\n[[Скити]] нарочито избегавају да се служе туђим обичајима, а осећају одвратност према обичајима других народа, а нарочито према хеленским, као што нам сведочи случај Анахарсида и, касније, случај Скилеја. Анахарсид је пропутовао многе земље и на том путу показао велику мудрост. На повратку у Скитију, пловећи кроз Хелеспонт, сврати он на Кизик и затекне Кизичане где одржавају величанствене свечаности у част Мајке богова. Ту се он заветује Мајци богова Да ће јој, ако жив и здрав стигне кући, принети исту онакву жртву какву је видео да су јој Кизичани принели и да ће јој приредити бденије. Кад је стигао у Скитију, оде он у такозвану Хилеју (ова област налази се поред »Ахиловог тркалишта« и сва је густо обрасла разноврсним дрвећем) и ту приреди целу свечаност у част ове богиње, а за време те свечаности прикачио је на своје одело разне кипове и удараше у добош. И неки га Скит види кад је то радио, те оде и јави краљу Саулију. Овај дође лично и кад се уверио да Анахарсид заиста то чини, одапне стрелу и убије га. Па још и сада ако неко спомене Анахарсида, Скити кажу да неће да знају за њега, зато што је путовао у Хеладу и тамо примио туђе обичаје. А ја сам чуо од Тимнеја, Аријапитова намесника, да је он био стриц скитског краља Идантирса и син Гнура, унук Лика и праунук Спаргапитов. Ако је Анахарсид, заиста, био из те породице, онда га је убио његов рођени брат, јер је Идантирс био син Саулија, а Саулије је баш убио Анахарсида. \n\nАли ја сам од Пелопонежана чуо и једну другу причу, наиме, да је скитски краљ послао Анахарсида у Хеладу и да је он тамо ишао у школу, па кад се вратио, кући, рекао је краљу да су сви Хелени јако заузети мудрошћу, и да се једино са Спартанцима може паметно разговарати. Ово су, додуше, измислили у шали сами Хелени. И овај човек је, како сам већ раније споменуо, главом платио. То га је снашло због тога што је примио туђе обичаје и што се дружио са Хеленима.\n([[Херодот]] IV, 76-77) (доматриос)','скитски филозоф',24,'Domatrios','20040925232800','',0,0,0,1,0.837045568897,'79959074767199','20050114203523'); INSERT INTO cur VALUES (7730,0,'Стефан_Првовенчани','[[Слика:Stefan Prvovencani povelja.JPG|right|thumb|Донаторска повеља манастиру Св. Марије]]\n\'\'\'Стефан Првовенчани\'\'\' – Стефан Немањић. [[Србија|Српски]] жупан 1196-1217 и краљ 1217-1228. Син великог жупана [[Стефан Немања|Стефана Немање]], родоначелника династије [[Немањићи|Немањић]], и Ане. Имао је двојицу браће, старијег [[Вукан]]а и млађег [[Свети Сава|Растка]].\n\nПосле српског пораза у бици на Морави 1190. утврђен је брак између Стефана и Евдокије, синовице византиског цара Исака II Анђела. На Државном сабору у Дежеву 1196. Стефан Немања се одрекао престола остављајући га средњем сину Стефану. Старији син Вукан постаје удеони кнез [[Дукља|Дукље]], док се млађи замонашио примивши име Сава. Вукан је себе прогласио за краља Дукље (титула коју су носили стари дукљански владари почевши од 1077.), Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна (Метохије).\n\nУз помоћ угарског краља Емерика, Вукан је збацио Стефана са власти и владао Србијом 1202-1204. Крсташи [[Крсташки ратови|Четвртом крсташког рата]] су освојили Цариград, те слаби [[Византија|византијска]] моћ, али расте [[Бугарска|бугарска]]. Када су Бугари почели да освајају српске територије око [[Ниш]]а, Вукану је ослабила власт. Године 1205. Стефан и Вукан су потписали споразум по ком Стефан постаје велики жупан, а Вукан удеони кнез \"југозападне Србије\".\n\nСтефан је протерао Евдокију после пада [[Цариград]]а и оженио се кћерком млетачког дужда, Аном Дандоло. За време сукоба Бугара са крсташима, Стефан је освојио Ниш, [[Врање]] и Полог. Бугарска и [[Латинско царство]] улазе у савез против Србије, али су претрпели пораз. Са југа је напао епирски владар Михајло I Анђео, али га је слуга убио у кревету. Стефан је потом осигурао свој престо. Бугари и Латини му нису представљали опасност, са [[Мађарска|Угарском]] је имао пријатељске односе. Једина опасност је претила са југа од [[Епир]]а. Стефан је своју сестру удао за Манојла, брата епирског деспота Теодора Анђела, и на тај начин осигурао јужне границе.\n\nСтефан тражио од папе Хонорија III круну како би Србија постала краљевина. Сава је крунисао Стефана за краља 4. јануара 1217. године у манастиру [[Жича]]. Папска круна је представљала међународноправно признање Србије за независну државу. Имао је четири сина: [[Стефан Радослав|Радослава]], [[Стефан Владислав|Владислава]], [[Стефан Урош I|Уроша]] и [[Сава II|Предислава]]. Наследио га је најстарији син Радослав 1228.\n\n===Погледати===\n*[[Биографије Стефана Првовенчаног]]\n\n[[Category:Немањићи]]\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306113420','',0,0,0,0,0.608355085649,'79949693886579','20050306113420'); INSERT INTO cur VALUES (7731,0,'Стефан_Радослав','[[Слика:Stefan Radoslav-povelja1234.JPG|right|thumb|Повеља краља Радослава Дубровнику, 1234 г.]]\n\'\'\'Стефан Радослав\'\'\' – Радослав Немањић. [[Србија|Српски]] краљ 1228-1234. Наследио оца [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] 1228. Био је ожењен са Аном, кћерком деспота Теодора I Анђела. Због мајке Гркиње, византијске принцезе Евдокије, више се осећао као Грк, него Србин, те се потписивао византијским царским надимком Дука. После пораза Епира од стране Бугарске у бици на Клокотници, српска властела га је збацила с власти 1234. После пада боравио у [[Дубровник]]у и Драчу. Замонашио се и умро у манастиру [[Студеница]].\n\n[[Category:Немањићи]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306113732','',0,0,0,0,0.837763044442,'79949693886267','20050306113732'); INSERT INTO cur VALUES (7732,0,'Стефан_Урош_I','\'\'\'Стефан Урош I\'\'\' – Урош I Немањић. [[Србија|Српски]] краљ 1243-1276. Син [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] и Ане Дандоло, кћерке млетачког дужда. Са [[Епир]]ом је нападао Никеју. После смрти никејског цара Теодора II Ласкариса на власт је дошао Михајло VIII Палеолог, с ким је Урош успоставио пријатељске односе, а на тај начин уједно и са [[Мађарска|Угарском]]. Српска војска је напала Мачванску бановину у Угарској, након чега је Урош заробљен. Склопио је брак између свог старијег сина Драгутина и Кателине, кћерке угарског краља Стефана V. После неуспелог брака између млађег сина Милутина и Ане, кћерке Михајла VIII Палеолога, Урош се окреће [[Византија|византијским]] противницима, краљу [[Сицилија|Сицилије]], Карлу Анжујскoм. Урош је укинуо владарске титуле великог кнеза [[Дукља|Дукље]] и [[Хум]]а и завео централистичку власт. Томе се успротивио Драгутин који је напао оца и поразио га 1276. Урош се замонашио у Хуму и убрзо умро.\n\n[[Category:Немањићи]]\n[[Category:Српска историја]]','Category:Српска историја',340,'PANONIAN','20050306113856','',0,0,0,0,0.694318588681,'79949693886143','20050306113856'); INSERT INTO cur VALUES (7733,6,'Krajputaši_zadušnice_Negrišori.JPG','[[Задушнице]] у селу [[Негришори]].\n\nФотографија: [[Душан Станимировић]]','',144,'Golija','20040926175622','',0,0,0,0,0.303615796662509,'79959073824377','20040926175622'); INSERT INTO cur VALUES (7734,6,'Krajputaši_devojka_Lenka.JPG','Лепотица из села [[Трешњевица|Трешњевице]], околина [[Ужичка Пожега|Ужичке Пожеге]], [[Моравичка школа]].\n\nФотографија: [[Душан Станимировић]]','',144,'Golija','20040926175652','',0,0,0,0,0.889407704481303,'79959073824347','20050102190215'); INSERT INTO cur VALUES (7735,6,'Panorama_Groblja-Vujetinci.JPG','[[Панорама]] гробља села [[Вујетинци]].\n\nФотографија: [[Душан Станимировић]]','',144,'Golija','20040926175727','',0,0,0,0,0.536191163152634,'79959073824272','20040926175727'); INSERT INTO cur VALUES (7736,0,'Народна_уметност','==Сеоски надгробни споменици и крајпуташи==\n[[Слика:Krajputaši devojka Lenka.JPG|right|thumb|мотив са надгробног споменика, околина Ужичке Пожеге, Моравичка школа]]\n\n*[[крајпуташи]]\n\n==Српске народне игре==\n[[Чистота народног стила]]\n[[Народна игра у народним орским песмама]]','',0,'199.84.182.22','20050102190213','',0,0,0,0,0.529839020469,'79949897809786','20050102194157'); INSERT INTO cur VALUES (7737,0,'Задушнице','[[Слика:Krajputaši zadušnice Negrišori.JPG|right|thumb|Задушнице у селу Негришори]]','',144,'Golija','20040926175300','',0,0,0,1,0.636226442473,'79959073824699','20040926175300'); INSERT INTO cur VALUES (7738,0,'Мартин_Лутер_Кинг','Ово је чланак за разрјешаванје двосмислености.\n\n\n\n[[Мартин Лутер]] ([[1483]]. - [[1546]].,) велики њемачки црквени реформатор. О њему опширније Радомир Поповић - \'\'Појмовник црквене историје\'\'.\n[[Мартин Лутер Кинг Млађи]] (20. век), свештеник, борац за права црнаца у Америци. Убијен.\n\n[[Мартин Лутер Кинг Старији]], свештеник, отац горе поменутог борца за права црнаца у Америци.','',247,'Саша Ћетковић','20050103015022','',0,0,0,0,0.951026520669,'79949896984977','20050103015022'); INSERT INTO cur VALUES (7739,0,'Милован_Миловановић','Милован Миловановић ([[1863]]-[[1912]]) био је теоретичар државе и права, учествовао је у изради устава од [[1888]], био [[министар]] привреде, министар финансија, [[дипломата]]. Као „министар иностраних дела\" главни је творац савеза с [[Бугарска|Бугарском]] без кога не би било победе над [[Турска|Турском]] у [[Балкански рат|Балканском рату]] [[1912]].\n\n[[Слободан Јовановић]] га хвали као једног од најбољих српских дипломата и пише: „Српске интересе имао је стално на уму, али није их сувише наглашавао, него их је везивао за неке више и општије интересе.\"','',144,'Golija','20040926193652','',0,0,0,1,0.805009487926,'79959073806347','20040926193652'); INSERT INTO cur VALUES (7740,6,'Stefan_Radoslav-povelja1234.JPG','[[Стефан Радослав], српски краљ, повеља [[Дубровник]]у, [[4.фебруар]] [[1234]] (6742)г.\n\nStephanus Radoslav, Serbiae rex, promittit se mercatores ragusinos.','',144,'Golija','20040926202752','',0,0,0,0,0.0127327330529063,'79959073797247','20050306113748'); INSERT INTO cur VALUES (7741,6,'Krajputaši_mladic_sa_dvojnicama.JPG','Младић са [[двојнице|двојницама]], село [[Срезојевци]], околина [[Чачак|Чачка]].','',144,'Golija','20040926203451','',0,0,0,0,0.455090206540274,'79959073796548','20040926203944'); INSERT INTO cur VALUES (7742,6,'Krajputaši_domacin_Miljko.JPG','Крајпуташ, домаћин Милојко из села [[Лисица|Лисице]].','',144,'Golija','20040926203611','',0,0,0,0,0.237252864276294,'79959073796388','20040926203944'); INSERT INTO cur VALUES (7743,0,'Крајпуташи','[[Слика:Krajputaši mladic sa dvojnicama.JPG|right|thumb|Младић са двојницама, село Срезојевци, околина Чачка]]\n[[Слика:Krajputaši domacin Miljko.JPG|right|thumb|Домаћин Милојко из села Лисице.]]','',144,'Golija','20040926203944','',0,0,0,1,0.178330668331,'79959073796055','20040926203944'); INSERT INTO cur VALUES (7744,6,'Vojvodinaizboricyrrillic2004.jpg','Покрајински избори - заглавље','Покрајински избори - заглавље',49,'Zorba','20040926233847','',0,0,0,1,0.820993732494296,'79959073766152','20041006113430'); INSERT INTO cur VALUES (7745,0,'Алфред_Маршал','\'\'\'Алфред Маршал\'\'\' ([[26. јул]], [[1842]]. - [[13. јул]], [[1924]].), рођен у [[Бермондси|Бермондсију]], [[Лондон]], [[Енглеска]], био је један од најутицајнијих економиста свога времена. Његова књига, \"Принципи Политичке Економије\" ([[1890]].) је сјединила теорије понуде и тражње, маргиналне корисности и цене (трошкова?) производње у кохерентну целину. Ова књига је била главни економски уџбеник у Енглеској дуго времена.\n\nМаршал је радио као професор на [[Универзитет Кембриџ|Универзитету Кембриџ]]. Између осталих, ученици су му били [[Џон Мејнард Кејнс]], и [[Артур Сесил Пигу]].\n\n[[bg:Алфред Маршал]]\n[[en:Alfred Marshall]]\n[[fr:Alfred Marshall]]\n[[ja:アルフレッド・マーシャル]]\n[[zh:阿尔弗莱德·马歇尔]]','',135,'Обрадовић Горан','20040927221630','',0,0,0,0,0.778881130171,'79959072778369','20050115031254'); INSERT INTO cur VALUES (7746,0,'Артур_Сесил_Пигу','\'\'\'Артур Сесил Пигу\'\'\' ([[18. новембар]], [[1877]]. - [[7. март]], [[1959]].), био је [[Енглеска|енглески]] економиста, познат по раду на многим пољима, а посебно у [[економика благостања|економици благостања]]. Дипломирао је на [[Кингс Колеџ, Кембриџ|Кингс Колеџу, Кембриџ]], где му је професор био [[Алфред Маршал]]. Касније је наследио Маршала као професор [[политичка економија|политичке економије]]. He later succeeded Marshall as professor of [[political economy]]. Био је члан многих [[краљевска комисија|краљевских комисија]], укључујући [[1919]]. комисију за [[порез на доходак]].\n\nПигу је био пионир економике благостања. [[Пигуов порез|Пигуовим порезима]], порезима који се користе за исправљање негативних [[екстерналије|екстерналија]], је дато ово име, њему у част.\n\nПигу је био [[професор]] [[економија|економије]] на [[Универзитет Кембриџ|Универзитету Кембриџ]] од [[1908]]. до [[1943]]. [[1920]], је издао утицајну књигу, \'\'Економика Благостања\'\'.\n\n==Изабрана дела==\n*Економика Благостања \n*Кејнсова Општа Теорија: Ретроспективни поглед \n*Политичка Економија Рата \n*Теорија Незапослености\n*Незапосленост \n*Богатство и Благостање \n\n[[Category:Економисти|Пигу, Артур Сесил]]\n\n[[de:Arthur Cecil Pigou]]\n[[en:Arthur Cecil Pigou]]','',108,'Djordjes','20041129063820','',0,0,0,0,0.247890036669,'79958870936179','20050115031254'); INSERT INTO cur VALUES (7747,0,'Жан-Баптист_Сеј','\'\'\'Жан-Баптист Сеј\'\'\' ([[5. јануар]], [[1767]]. - [[15. новембар]], [[1832]].), био је [[Француска|француски]] економиста, и пословни човек. Имао је либералне погледе, и залагао се за конкуренцију, слободну трговину, и укидање препрека бизнису.\n\nСеј је познат по свом [[Сејов закон|Сејовом закону]], који се често скраћено дефинише реченицом: \"Свака понуда креира сопствену тражњу\". Тврдио је да производња и продаја роба у економији аутоматски стварају приход произвођачима, који се онда поново \"улаже\" у економију, и креира довољну тражњу потребну да би се те робе купиле. Значи, производња је одређена понудом роба, пре него тражњом. Невољна незапосленост радне снаге и средстава за производњу није могућа, осим услед некаквих препрека трговини. По овом закону, [[криза хиперпродукције|кризе хиперпродукције]] нису могуће. И [[Карл Маркс]] и [[Џон Мејнард Кејнс|Кејнс]] су оштро нападали Сејов закон. Маркс је теоријски објашњавао постојање криза хиперпродукције, а Кејнс је на практичним примерима показивао њихово постојање.\n\nСеј је такође био један од првих који су тврдили да новац има неутрално дејство на економију. Новац није тражен ради самог новца, већ због тога што омогућава прибављање других добара. Повећање количине новца у оптицају би довело до раста цена осталих добара (које су изражене новцем), то јест до [[инфлација|инфлације]], али не би променило релативне цене добара или количине добара које се производе. Економисти су касније ову идеју развили у [[Квантитативна теорија новца|квантитативну теорију новца]].\n\nСејове идеје су допринеле развоју [[неокласична економија|неокласичне економије]], која је настала касније током [[19. век|19.века]].\n\n==Спољне везе==\n*[http://www.benbest.com/polecon/sayslaw.html Say\'s Law and Economic Growth]\n\n[[Category:Економисти|Сеј, Жан-Баптист]]\n\n[[en:Jean-Baptiste Say]]\n[[fr:Jean-Baptiste Say]]\n[[no:Jean-Baptiste Say]]\n[[pt:Jean-Baptiste Say]]','',108,'Djordjes','20041129063815','',0,0,0,0,0.676878632827,'79958870936184','20050212234112'); INSERT INTO cur VALUES (7748,6,'Djindjic.jpg','Зоран Ђинђић','Зоран Ђинђић',135,'Обрадовић Горан','20040927230929','',0,0,0,1,0.393210100376243,'79959072769070','20050315193420'); INSERT INTO cur VALUES (7749,6,'Djindjic-sahrana.jpg','Сахрана Зорана Ђинђића','Сахрана Зорана Ђинђића',135,'Обрадовић Горан','20040927231110','',0,0,0,1,0.50306933513197,'79959072768889','20050308205511'); INSERT INTO cur VALUES (7750,0,'Љубљана','\'\'\'Љубљана\'\'\' је [[главни град]] [[Словенија|Словеније]].\n\n==Положај и историја Љубљане==\n[[Слика:Polozaj ljubljane u sloveniji.png|150px|right|Положај Љубљане у Словенији]]\n[[Љубљанско поље]] и [[Барје]] вечита су раскрсница путева између [[Алпи|Алпа]], [[Крас]]а и [[Панонска низија|Паноније]] ка [[Јадранско море|Јадрану]] и долином [[Сава|Саве]] у унутрашњост [[Балкан]]а, а западно према [[Италија|Италији]]. Зато трагови човека сежу уназад око пет хиљада година, смењују по епохама до римске војничке и трговачке Емоне ([[1. век|1]]-[[6. век|6]]. век наше ере), па даље до досељавања [[Словени|Словена]] .\n\nНемачко име Лајбах (\'\'Laibach\'\') наводи се [[1144]]. године, касније две године Словеначка Лувигана, а убрзо ово садашње. Град-тврђава на брду спомиње се [[1220]]. године; уништен [[1511]]. године у земљотресу, па обновљен и [[1848]]. године дограђена кула са видиковцем. У поседу горичких грофова [[13. век|13]]/[[14. век|14.]] век, а од [[1335]]. године [[Хабзбурговци|Хабзбурга]]. [[Турци]] га први пут нападају [[1415]]. године.[[Image:Ljubljana trmost.jpg|thumb|250px|right|Троструки мост(\'\'Tromostovje\'\')]]\nОд половине [[16. век]]а Љубљана је јак центар реформације, чија је централна личност [[Примож Трубар]] ([[1508]]-[[1586]]). Прве две књиге на [[Словеначки језик|словеначком језику]] објављене су [[1550]], године; [[1563]]. године отворена латинска школа; од [[1575]]. године ради [[Штампарија|штампарија]].\n\nФранцузи је први пут освајају [[1797]]. године (остају до [[1813]]. г.). Тада је средиште лирских покрајина, а словеначки језик озакоњен у школама и администрацији.\n\nЉубљана у себи носи склад целине – смењују се старо и ново поштујући узајамне вредности, па је лишена хаотичности. Тешко настрадала у земљотресу [[1895]]. године. После подизана по урбанистичком плану, а градско језгро стално обогаћивано, али не и сужавано, иако је по броју становника неколико пута веће.\n\n==[[Архитектура]] Љубљане==\n[[Image:ljubljana_cathedral.jpg|thumb|250px|left|Катедрала \'\'Столница\'\']]\n\nУ мноштву старих грађевина су [[Бискупска палата]] (из [[1512]]. г.), [[Стишки дворац]] ([[1629]]), [[Катедрала Св. Николаја]] ([[1708]]), [[жупна црква Св. Јакоба]] ([[1615]]), [[фрањевачка црква]] ([[1748]]), [[Ротовж-већница]] ([[1484]]), [[Семениште]] ([[1785]]), [[Ауерспрегова палата]] (половина [[17. век]]а), [[Лонтвож]] ([[1786]]), [[Љубљанска опера|Опера]] ([[1892]]). Нарочито су лепе [[барок]]не зграде. \n\n[[Град]]ска посебност је [[Тромостовје]] на реци [[Љубљаница|Љубљанци]] (строги центар). Ту је споменик највећем словеначком песнику [[Франце Прешерн|Францу Прешерну]] ([[1876]]-[[1918]]). С друге стране реке је ржница, а дуж обала низ пријатних малих кафана и ресторана, уређених у старим кућама. \n\n:::::::::::Све заједно има своју угодну атмосферу.\n\n{{commons|Ljubljana}}\n\n[[Category:Главни градови|Љубљана]]\n\n[[bg:Любляна]]\n[[bs:Ljubljana]]\n[[de:Ljubljana]]\n[[en:Ljubljana]]\n[[es:Liubliana]]\n[[et:Ljubljana]]\n[[fr:Ljubljana]]\n[[it:Lubiana]]\n[[ja:リュブリャナ]]\n[[nl:Ljubljana]]\n[[no:Ljubljana]]\n[[pl:Ljubljana]]\n[[ro:Ljubljana]]\n[[sl:Ljubljana]]\n[[sv:Ljubljana]]','',170,'Покрајац','20050311200018','',0,0,1,0,0.739687410528,'79949688799981','20050311200018'); INSERT INTO cur VALUES (7751,0,'Париски_Клуб','\'\'\'Париски Клуб\'\'\' је неформална група финансијских званичника из 19 најбогатијих земаља света, која пружа финансијске услуге попут реструктурирања дугова, олакшавања дугова, и отписа дугова задуженим земљама и њиховим кредиторима. Дужници су често препоручени од стране [[Међународни Монетарни Фонд|Међународног Монетарног Фонда]] пошто су алтернативна решења била неуспешна.\n\nСастаје се сваких шест недеља у [[Француска|француском]] министарству економије, финансија и индустрије, у [[Париз|Паризу]]. Клубом председсава високи званичник француское државне благајне, тренутно је то под-секретар државне благајне, [[Жан-Пјер Жујет]] (\'\'Jean-Pierre Jouyet\'\').\n\nКлуб је настао из кризних преговора одржаних у Паризу [[1956]]. године, између [[Аргентина|Аргентине]], и разних кредитора.\n\n==Спољне везе==\n*[http://www.clubdeparis.org Paris Club Official Website]\n*[http://slate.msn.com/id/2082575/ What is the Paris Club? MSN Slate]\n\n<Међујезичке везе>\n[[en:Paris Club]]','',135,'Обрадовић Горан','20040928005059','',0,0,0,0,0.155620388759,'79959071994940','20041006231402'); INSERT INTO cur VALUES (7752,0,'Париз','[[Слика:Paris avenue de Opera.JPG|left|thumb|Париз (1930 год.)]]\n[[Image:Pariz_zastava.png|right|thumb|Застава Париза]]\n\n[[image:Ajfelov_toranj.jpg|right|framed|[[Ајфелов торањ]] је постао широм света познат симбол Париза.]]\n\n*\'\'\'Париз\'\'\' је [[главни град|главни]] и највећи град [[Француска|Француске]]. Налази се на реци [[Сена|Сени]] (\'\'Seine\'\'), и подељен је на два дела: на северну Десну Обалу и на јужну, мању, Леву Обалу.\n\n*Град има око два милиона становника (2.147.857 по попису [[1999]].), а шира урбана зона има око 11 милиона становника (11,174,743 по попису 1999.). Координате града су 48°52\' СГШ, 2°19\'59\" ИГД.\n\n*Париз је подељен у двадесет нумерички организованих области (арондисмана). Арондисмани су распоређени по спиралној шеми, са првим арондисманом у центру града\n\n[[Image:LocationParis.jpg|300px|thumb|right|Положај Париза у Европи]]\n\n\n[[Category:Главни градови]]\n\n[[bg:Париж]]\n[[ca:París]]\n[[cs:Paříž]]\n[[cy:Paris]]\n[[da:Paris (hovedstad)]]\n[[de:Paris]]\n[[et:Pariis]]\n[[en:Paris]]\n[[es:París]]\n[[eo:Parizo]]\n[[fr:Paris]]\n[[ko:파리 (도시)]]\n[[it:Parigi]]\n[[he:פריז]]\n[[kn:ಪ್ಯಾರಿಸ್]]\n[[la:Lutetia]]\n[[lt:Paryžius]]\n[[nl:Parijs]]\n[[ja:パリ]]\n[[no:Paris]]\n[[nds:Paris]]\n[[pl:Paryż]]\n[[pt:Paris]]\n[[ro:Paris]]\n[[ru:Париж]]\n[[simple:Paris]]\n[[sl:Pariz]]\n[[fi:Pariisi]]\n[[sv:Paris]]\n[[uk:Париж]]\n[[zh-tw:巴黎]]','',144,'Golija','20050214192517','',0,0,0,0,0.784095803641,'79949785807482','20050214192517'); INSERT INTO cur VALUES (7753,2,'Davidcannon','{{NUMBEROFARTICLES}}','',162,'Davidcannon','20040928021211','',0,0,0,1,0.756913465335,'79959071978788','20040928021211'); INSERT INTO cur VALUES (7754,0,'Библиотекарство','Овај текст је патрљак. Уколико га допуните помоћи ћете Википедији.\n\n\n\'\'\'Библиотекарство\'\'\' је [[наука]] која се бави потребама [[библиотека]]. У данашње време раширена је употреба [[рачунара]] у библиотекама, а књиге се класифицирају користећи неки од расположивих [[децимални систем класификације]].\n\ntehnicko tehnoloska dokumentacija je neophodna za pripremu,organizovanje i pracenje[[Media:Example.mp3]]\n[[hr:Bibliotekarstvo]]','',17,'Bonzo','20041128151827','',0,0,0,0,0.976659985248,'79958871848172','20041128151827'); INSERT INTO cur VALUES (7755,0,'Албин_Вилхар','[[Слика:Aлбин Вилхар.jpg|dump|Aлбин Вилхар]]\nАлбин Вилхар (1902-1975)\n\nРођен је у Постојни. Основну школу завршио је у родном месту а гимназију у свештеничком интернату у Шент Виду - Љубљана у Словенији. После завршене средње школе годину дана је студирао теологију у Љубљани а затим напустивши ту оријентацију наставио студије класичне филологије у Љубљани и Бечу. Године 1924. одбранио је на универзитету у Љубљани докторску дисертацију ο делима хеленистичког песника Партенија под насловом „Избрана впрашања ο Партхени-ју\" (Quaestionaes Partheninae).\n\nПосле припајања Постојне Италији и позива да служи италијанску војску, прешао је у Југославију и почео да ради као професор у гимназији. Веома кратко време радио је у гимназији у Новом Месту а затим је премештен у Зајечар. Боравак у Србији који је трајао све до његове смрти карактерисао је као најсрећнији период свога живота. После гимназије у Зајечару био је премештен у Сремске Карловце, затим Нови Сад, Земун и Београд где је више година радио у ИИ мушкој гимназији и на крају у класичној и гимназији.\nЊегов стручни рад одвија се током целог активног живота и времена у коме је био пензионер и садржи поред више оригиналних радова и велики број превода са страрогрчког, латинског, не-мачког, француског, енглеског и италијанског језика. \n\nОд ауторских дела наводимо:\n*1. Докторска дисертација: Избрана впрашања ο Партенију, 1924.\n*2. Ђурђевдан и римске парилије. 1926. Зајечар, годишњи извештај гимназије.\n*3. Орфеј и орфизем. Студија ο грчкој религији, 1931, Љубљана\n*4. Zur Bellerophonsage: Philologische Wochenschrift, 1927.\n*5. Zu Vergils Handschriften, Philologische Wochenschrift, 1928.\n*6. Латински цитати, 11 издања. Матица српска и „Дерета\", 2002.\n*7. Читанка за В разред гимназије (Латинска), 1929.\n*8. Уџбеник латинског језика за И разред гимназије, 1966.\n*9. Уџбеник латинског језика за ИИ разред гимназије, 1966. Оба ова уџбеника штампана су и на албанском језику.\n*10. Легенде ο јунацима старог Рима, 1967, Народна књига и „Дерета\", 2002.\n*11. Уџбеник енглеског језика (у заједници са пук. П. Ећимовићем) за војне академије, 1945.\n*12. Српскохрватско-словеначки речник, Љубљана, 1927.\n*13. Словеначко-српскохрватски речник, Љубљана, 1927.\n*14. Немачко-српски речник, Београд, 1941.\n*15. Српско-немачки речник, Београд, 1941.\n*16. Италијанско-српскохрватски речник, Београд, 1957.\n*17. Српскохрватско-италијански речник, Београд, 1963.\n\nПреводилачки рад обухвата преводе са словеначког, немачког, енглеског, латинског, старогрчког, италијанског и француског језика.\n\n*1. Жлебник: Општа историја школства и педагошких идеја, 1960, Научна књига, Београда.\n*2. Жлебник: За племенитије међуљудске односе, Народна књига Београд.\n*3. А. Ведам: Приручник ,,Б\" за радио аматере, 1953, Техничка књига, Београд.\n*4. Аксел Мунте: Књига ο Сан Микелу, 1969, Београд.\n*5. Х. Џ. Велс: Рат планета, 1951, Техничка књига, Београд.\n*6. Џозеф Конрад: Фреја са седам острва, 1960, Џепна књига.\n*7. Чарлс Озгуд: Метод и теорија у експерименталној психологији, 1964, Савремена школа.\n*8. Сигмунд Фројд: Тумачење снова И-ИИ, 1969, Матица српска.\n*9. У књизи „Поетика хуманизма и ренесансе\" у заједници са другим преводиоцима је превео текстове са латинског и италијанског језика, 1963.\n*10. Платон: Држава, 1957, 1966, 2002, Култура, БИГЗ.\n*11. Платон: Горгија или ο солистима, Култура, Београд.\n*12. Платон: Менон или ο врлини, Култура, Београд.\n*13. Платон: Закони, Култура, Београд.\n*14. Сенека: Писма пријатељу, 1976, Матица српска, „Дерета\", 2003.\n*15. Апулеј: Златни магарац, 1954, Ново покољење, „Дерета\", 1993.\n*16. Плутарх: Дион и Брут, 1964, Рад, Београд и „Дерета\", 2002.\n*17. Марко Аурелије: Самом себи, Н. Сад, Матица српска, Милпром 1999, Плато, 1999.\n*18. Плиније Млади: Епистуле, 1981, Српска књижевна задруга.\n*19. Шмит: Речник митологије, „Вук Караџић\", Београд, 1974.\n*20. Прокопије из Цезарије: Тајна историја, Матица српска 1986.\n*21. В. Бухвалд, А. Холовег, О. Принц: Грчки и латински писци антике и средњег века, „Вук Караџић\", 1974.\n*22. Евангелије по Луки, Београд, 1937.\n*23. Диоген Лаертије: Животи и мишљења истакнутих филозофа, БИГЗ 1973, „Дерета\" 2003.\nПриредио је и превео и следеће књиге: у издању „Дечја радост\" 1952. и „Дерета\" 2002/2003.\n*1. Д. Дефо: Робинзон Крусо\n*2. Источњачке приче (Избор)\n*3. Андерсен (Бајке избор)\n*4. Према Сервантесу: Дон Кихот\n*5. Гримове бајке (избор)\n*6. Џонатан Свифт: Гуливерова путовања\n\nПоред наведених радова имао је више прилога у Професорском гласнику и „Дому и школи\", био је уредник и редактор за немачки, енглески и француски језик листа „Перфекат\" намењеног учењу и усавршавању језика.\n\nСкоро све његове књиге доживеле су више издања - неке и по десетак!\nЗа свој преводилачки рад а посебно за превод дела: „Животи и мишљења истакнутих филозофа\" од Диогена Лаертија 7. 12. 1973. године додељена му је преводилачка награда Милош Н. Ђурић.\n(Владимир Вилхар) (доматриос)','',24,'Domatrios','20040928183953','',0,0,0,0,0.351935348637,'79959071816046','20040928183953'); INSERT INTO cur VALUES (7756,6,'Aлбин_Вилхар.jpg','породична колекција','породична колекција',24,'Domatrios','20040928183242','',0,0,0,1,0,'79959071816757','20040928183953'); INSERT INTO cur VALUES (7757,0,'Самуил_Смајлс:Труд','ГЛАВА ПРВА. Труд.\n
\n----\n„Не шта имам, него шта стварам, то је моје имућство\". (Карлајљ).
\n\n„Стваралачки је труд једини капитал којим се један народ богати и који народни напредак и његово благостање умножава. Соломун вели: у сваком раду лежи корист. Шта је наука о народном газдинству и привреди, него досадна придика о овом тексту\". (Самуило Линг).
\n\n„Бог се брине за добре ствари у свету, да служе потребама природе, помоћу радова ратара, помоћу умешности и труда занатлије и предузимљивости трговаца... Лен је човек сличан мртвом човеку, он је равнодушан на све промене и нужности у свету и он живи само за то да страћи време и да једе плодове земљине. Као црв или као вук умире такав човек и он се губи и пропада када му дође суђени час, а у међувремену док живи низашта није . (Јеремија Тајлор).
\n\n„За материјал за грађевину коју подижете, можете утрошити своје време, јер наше Данас и Јуче гомилају грађу, којом ми зидамо. (Лонгфело).
\n\n----\n\n[[Штедња]] је почела са цивилизацијом. Први почеци њени падају у оно доба, кад су људи нашли за нужно да се исто тако брину за сутрашњи дан, као што се брину за данашњи. Она је отпочела пре него што је [[новац]] и постојао.\n\nШтедети, то значи у приватном животу домаћински поступати. Штедња садржи или обдржава заједницу ствари у домаћим односима, а исто тако и ред и управљање породице.\n\nДок вештина домаћега газдинства појединих, приватних људи има смер, да створи и појача газдинство и угодност појединца, дотле је циљ народне привреде, да створи и појача богаство народа.\n[[Приватна имовина]] као и [[јавни иметак]] имају исто порекло. Богатство, тј. течевина, задобија се радом и штедњом, нагомилавањем она се обдржава, а вредноћом и истрајношћу она се умножава.\nУштеђевине појединаца чине богатство или боље рећи благостање читаве нације. С друге стране, [[распикућство]] појединаца доводи ка осиромашењу држава. Према овоме сваки се штедљив човек има сматрати као Јавни добротвор, а сваки распикућа као јавни непријатељ.\nНе постоје различита мишљења о томе, да се у приватном животу мора кућевнички, тј. штедљиво поступати. Сваки то признаје и сваки препоручује то. Али у погледу народнога привређивања, мишљења се у многоме разликују и мимоилазе. Мишљења су различна на пр. у погледу поделе [[капитал]]а, у погледу гомилања имућства, у разрезивању [[порез]]е, у законодавству за сиротне класе и другим предметима — ну ми нећемо да улазимо у ове ствари. Нас овде, за овај мах, интересује домаће [[газдинство]] у приватном животу, тј. штедња.\n\nУправљање домаћим газдинством није природан нагон човеков, него последица искуства, примера и расуђивања. Оно је исто тако и последица васпитања као и [[свесност]]и. Само онда, кад људи постану разумни и кад почну расуђивати, наступа то, да постају умерени и скромни у својим захтевима. Отуда је најбоље средство да људи и жене постану кућани, ако их учинимо разумнима.\n\n[[Распусност]] или [[расипање]] је човеку више својствено него [[кућење]]. [[Дивљак]] је највећа распикућа; јер он не пошишља на будућност, не мисли на сутрашњи дан. Преисториски човек ништа није створио. Он је живео у јамама и пећинама, које су биле грањем прекривене. Дивљак се хранио шкољкама, што их је на морској обали находио, или је јео дивљу ружу и брашњаву јагорчевину, што их је по шумама збирао и купио. Он је каменом убијао животиње. Он их је вребао, или их је тражио и гонио јурећи пешке за њима, док оне нису пале. Тада је тек научио да употреби камен као оруђе, као алатку и начинио је од њега стрелу и копље. На тај начин он је свој рад корисно употребио и тако је тице и остале животиње брже и лакше убијао.\n\nДивљак преисториски није имао ни појма о обделавању земље. Тек у сразмерно новије доба отпочели су људи да сабирају зрневље и семе за храну, и да од тога остављају један део за сејање и жетву о идућој години. Човек је учинио огроман, управ неизмеран напредак, када су пронађени минерали и када се употребила ватра, те се од њих и из њих вадили и топили метали. Тада је човек већ могао тврде предмете да справља, тада је могао камење да оштри, куће да зида; и тако је неуморним трудом проналазио разнолика средства и путове, који су га одвели цивилизацији.\nСтановник океана изгорео је у обореном дрвету средину, довукао је то дрво до обале и навезао се с њим на море, те хватао себи рибу, да се њом храни. Издубљено дрво постало је ораница и чун, чије су стране придржавали гвоздени јексери. Брод је постао галија, лађа, пароброд, лађа са завртњем и моторима и свет је био отворен за расељивање и цивилизацију.\n\nЧовек би и даље остао да живи у дивљачном стању, да се нису јавиле последице корисних радова, који су претходили. Човек се задржао на земљишту и присвојио га је и он га је почео тако да обделава, да му је земља почела да даје храну за употребу. Стари су пронашли алатке и предине, а ми смо пожели корисне последице. Они су пронашли и открили уметност и науку, а ми смо наследници корисних успеха њихових радова.\nСвеколика природа учи нас, да оно, што је једном постало, а показало се као добро и благотворно, не може никад сасвим пропасти и изгубити се.\nЖива створења потсећају вазда на милијуне покојних и погребених, који су пре њих радили и нешто створили. Умешност у изради уметничких производа и спретност, која се показује на грађевинама и уметничким радовима давно пропалих вароши, Ниниве, Вавилона и Троје, та умешност и складност досежу до у данашње дане. У кућаништву и пословима природе не пропада труд и рад ни једнога човека. Ма колики био заостатак кориснога пословања, он се наставља и корисно служи, не само појединцима, него читавоме нараштају и роду људском.\n\nПросто материјално богаство, материјални иметак, који нам је од наших предака у наслеђе остао, чини само један незнатан део огромне суме нашега општега наслеђа. Наше право наслеђа по рођењу, састоји се из нечега, што никако није пролазно.\nОно се састоји из суме корисних дела људске умешности и људскога рада. Та се дејства не преносе ученошћу, него поуком и примером. Прошло покољење било је учитељ следећем колену и тако се до у наше дане одржавају уметност и умешност у раду, поуке и знања о примени машина и осталих предмета. Радови и напори ранијих покољења, преношени су на тај начин са оца на сина, са колена на колено и они још и данас сачињавају природно наследство људске расе — које је једно од најважнијих средстава цивилизације.\n\nНаше [[право наслеђа]] по рођењу, састоји се, дакле, из корисних последица радова наших предака; али се не можемо њему радовати, ако и ми сами на истом послу не будемо имали учешћа у раду. Сви морају да раде — или рукама, или главом. Без рада живот нема никакве вредности; без рада наступа стање [[морал]]не успаваности. Ми не мислимо овде једино на физички рад. Има безброј других радова: посао делања и издржљивости, посао стрпљења и проучавања, посао предузимљиве човекове воље и љубави, рад, који шири и утврђује истину и цивилизацију, рад, који умањава болове и страдања, који сиротињи олакшава сношење терета, који поткрепљује и подиже слабе и немоћне, и који их доводи у положај, да се сами могу помоћи.\n\nБаров овако говори: „Племенито срце ће увек одбити са презирањем да, као трут, живи од рада других људи, да као јазавац]] и лопов из туђих кошева себи храну набавља, да као ајкула хвата ситне рибе и живи од њих. Такав ће се човек трудити и преко својих дужности, да се стара и брине чак и за друге, и изићи ће људима на сусрет услужношћу и доброчинством. Јер нема рада, нема занимања, од скиптра до просјачке палице, које не захтева рад главе или рад руку, или рад обејих.\"\n\nРад није само једна неопходност, нужност, него он је и радост. Што би иначе могло бити клетва, уређењем нашега физичкога система постаје благослов. У извесним односима наш је живот борба са природом, али је исто тако, у другим односима и заједнички рад са природом. Сунце, ваздух и земља, непрестано нам одузимају наше животне способности. Због тога ми једемо и пијемо, да би се исхранили и одржали, због тога се одевамо, да би сачували потребну топлоту.\n\nПрирода ради са нама у друштву. Она нам даје земљу, коју ми плугом и ралицом преоравамо; она чини да расту и сазревају плодови што их ми у земљу сејемо и садимо. Она нам, уз припомоћ људских руку, набавља и даје вуну, коју предемо, и храну, коју ми једемо. И не треба никада изгу-бити из вида, да је, били ми сироти или богати, све што једемо и пијемо, све, чиме се одевамо и све што нам склоништа над главом даје, да је све то, од палате до колебе, последица рада.\nЉуди раде узајамно и указују једни другима рукопомоћ ради узајамнога одржања свију. Земљорадник обделава њиву и земљу и стара се за храну, фабрикант прави тканине од којих кројач и шваља кроје одело и рубље, циглар и зидар подижу и зидају куће, у којима ми уживамо у радостима породичнога живота. Дакле, велика множина раднога света доприноси да се створи овај општи резултат.\n\nИ најпростије ствари добијају одмах велику вредност, чим се на њих примене рад и [[умешност]]. Рад је у истини прави живот човечанства. Нека се рад уклони, нека се одагна, и људски род одмах ће бити осуђен на смрт. [[Апостол Павле]] каже: „Онај, који неће да ради, не треба ни да једе\"; а апостол се дичио што је сопственим рукама радио и што никоме није био на терету.\nПостоји још она добро позната прича о једном старом сељаку, који је имао троје нерадне деце. Када је старац био на самрти, он позове сва три сина к постељи, да им каже једну важну тајну. „Децо драга, рече родитељ, велико благо лежи зако-пано у њиви и ја сам рад да га вама оставим.\" Старац се борио са смрћу тешко дишући. „А где је закопано то благо?\" запиташе сва три сина у један глас. „То баш хоћу и да вам кажем\" одговори немоћни старац. „Ви ћете морати да копате тамо ...\" У томе тренутку старца издаде снага, он клону и испусти душу своју, пре него што је саопштио важну тајну деци својој. Ну одмах после смрти синови се дадоше на посао и преораше напуштену и необрађену њиву и тако преврнуше и управо уредише сваки крајичак своје земље.\n\nАли блага нигде не нађоше; ну научили су радити. А када њиву засејаше, па узри плод и стиже жетва, тада се јави накнада за онај њихов негда утрошени труд. Тада су заиста у своме имању нашли оно закопано благо, о коме им је њихов стари отац на самрти говорио да га ископају из земље.\nНу рад је у исто време и терет; радје и казна; он је част и он је задовољство. Рад се може сматрати и као сиромаштина, али у њему ипак има нечега госпоственога. Он у исто време изазива наше природне жеље и подмирује наше разнолике потребе. Без рада шта би био човек, шта би био живот, шта би била цивилизација? Све што је велико на човеку происходи из рада—радом су постале велике тво-ревине уметности, у књлжевности, у науци. Знање, како се вели „крила, којима се ми ближе небу дижемо\", знање, само се радом постиже. Геније је само способност да се интензивно ради; он је сила, која чини велике и непрекидне напоре. Рад може бити и казна, али у истини то је победничка казна. То је служба Богу, испуњавање дужности, похвална песма и бесмртност за оне, који са најчистијим смером раде и теже најузвишенијим циљевима.\n\nМного је таквих који проклињу закон рада и туже се на њ, а не помишљају да преданост раду није само у сагласности са божјом вољом, него нам у исто време служи као неопходно средство за развитак духа и за сва уживања, као и све потребе наше заједничке природе. Од свију несрећних људи извесно су најнесрећнији они, који се ничим не занимају, којима живот бескорисно протиче, који немају ништа друго да раде, до једино да се брину о задовољењу својих чулних потреба. Зар то нису најжалоснији људи; зар то нису најјаднији и најнезадовољнији од свију људи, јер живе у стању досаде и бескорисни су и себи као и другима? Зар такви људи нису прави терет за земљу, које, кад их нестане, нико нежали, нико не оплакује? Заиста врло жалосна, врло несрећна је судбина беспосличара и нерадника!\n\nКоји су људи потпомогли, да се свет тако много унапред крене, него радни свет; ко други, него људи који су из нужде или сопствених побуда радили? Све што називамо напретком — [[цивилизација]], [[благостање]], усавршавање — све то зависи од примењене радљивости, почевши од надгледања житнога класа, па до градње огромнога пароброда, од убода игле у јаку, па до дивне статуе, којој се свет диви.\nНа исти начин све лепе и корисне мисли проистичу из рада, из студије, стварају се из посматрања, проучавања и приљежнога израђивања. Најплеменитији песнички производ, не може се извести и својим бесмртним строфама, кроз покољења будућности звонити, без брижљивога труда и рада. Ни једно велико дело није у једном потезу створено и изведено. Оно је последица многоструких напора, који су често пута рђаво за руком испадали. Један нараштај отпочиње једно дело, други га наставља\nту садашњост ради у складу и заједници са прошлошћу. Тако је Партенон отпочео да се прави од опека; тако је најранији запис и суд био забе-лежен неколиким потезима у песку. Исто је тако са појединцима у човечјем роду, отпочињу са напорима који стварају наказе, али услед и помоћу сталне и издржљиве тежње и ра а завршују славним и успешним исходом.\n\nПримери, које нам пружа историја људскога труда и радљивости, остају увек исти. Труд и вредноћа стављају и најсиромашнијега човека у положај, да стекне и задобије части, ако не и одликовања. Најславнија имена у историји уметности, књижевности и науке, јесу имена људи, који су упорно и неуморно радили. Машински грађевинар дао нам је парну машину; ткач један дао нам је машину за предиво, радник у угљеном мајдану усавршио је локомотиву, а берберин је пронашао машину за ткање — управ радници свију врста, једни за другима, допринели су слави и тријумфу механичка рада и извежбаности.\n\nЗа радника сматрамо ми не само онога човека, који својим мишићима ради. Мишићне покрете може и коњ један да чини. За нас је онај, у правом смислу, радник, који ради и својим мозгом и чији физички систем стоји под утицајем његових виших, умних, способности. Човек који црта једну слику, човек који пише какву књигу или израђује законе, човек који сачињава песму, у најсавршенијем смислу речи, јесте радник и он није толико потребан за физичко одржање људске заједнице, као што су потребни орач и пастир; али он није ништа мање важан за друштво, јер он друштву набавља и даје најсавршенију духовну храну.\n\nПошто смо довољно говорили о важности и нужности рада, сад ћемо да видимо каква се употреба може учинити од користи, коју можемо да извучемо од рада. Јасно је да би човек остао вазда дивљак, кад не би нагомилавао уштеде, што су му их претци створили и оставили — уштеде у умешности у раду, у способностима, изналажењу и образовању. Уштеде света створиле су цивилизацију његову. Уштеде су последица рада, и само се онда резултати цивилизације почињу да дижу и гомилају, кад радни свет отпочиње штедети. Ми смо већ нагласили да је штедња створила цивилизацију.\n\nШтедња производи и ствара капитал, а капитал је сачувани и одржани резултат рада. [[Капиталиста]] је онај човек, који не утроши сасвим оно, што је радом стечено и зарађено.\nНу штедња није никакав природни [[нагон]]. Она је основни нагон испољавања, истицања, а он мора да се заради, да се задобије. Она садржи у себи [[самоодрицање]] — одустајање од садашњега уживања за рачун будућега, потчињавање животињских [[пожуда]] разуму, она је предрачун, предвиђање и [[мудрост]]. Она ради за данас, али се брине и за сутрашњи дан. Она полаже капитал што га је сачувала и састарава се за будућност. [[Едвард Денисн]] говори овако: „Право човеково да у будућност погледа, то право, које му разум даје има дужност за сапутницу, да се за ту будућност брине, а наш језик, да би означио или изразио тај рад за обезбеђење од будуће оскудице, служи се једном речи, која у своме првобитноме значењу садржи у себи само пасивну предвиђеност. Колико год говоримо о врлини предвиђености и старања за будућност, ми увек сматрамо, да у напред нешто предвидети, значи за исто се припремити или се од њега сачувати. Будућност знати није никаква врлина; али највећа је врлина знати се и умети за њу приуготовити се.\"\n\nАли највећи број људи не брине се за [[будућност]]. Ти се људи ни прошлости не сећају. Они помишљају само на [[садашњост]]. Они ништа не подижу. Они утроше све што зараде. Ни најмање се они не паште ни за сопствену будућност, нити пак за будућност својих породица. Они могу велику количину зарађивати, али они поједу и попију, утроше све што заслуже. Такви су људи непрестано сиромашни и стално се налазе на ивици оскудице.\n\nИсто тако бива и са понеким [[народ]]има. Они народи немају никаква капитала, који утроше све што произведу, и не оставе никакав сувишак за будуће произвођење. Они живе као и појединци који не штеде, ну живе одмах из руку у уста носећи и вечито су бедни и оскудни. Народи који никаква капитала немају, немају ни трговину никаку. Они нису ништа сакупили ни прибрали, чиме би могли располагати и шта би могли дати; тако, они немају никаквих лађа, никаких морнара, никаких лука ни пристаништа, никаквих канала ни путева, никаквих железница. Уштедни труд јесте основа цивилизације света.\n\nПогледајмо само на [[Шпанија|Шпанију]]. Најбогатија и најплоднија земља најмање производи. На обалама Гвадалакивира реке, где је некада постојало дванаест хиљада села, нема данас ни осам стотина, па и она су пуна просјака. Једна шпанска пословица вели: „El cielo y cuelo es bueno, el entresuelo malo - - небо и земља су добри, али оно што између њих постоји, то је рђаво и не ваља. Трајни напор или стрпељиви рад су ствари које Шпањолац не може да издржи. Створен пола из [[лености]], пола из [[охолост]]и, не може никако послу да се привикне и приволи. Шпањолац ћe ce стидети да ради, али се неће застидети да пружи руку и просјачи.\n\nНа такав начин људско се друштво очито издваја у две класе - у штедљивце и у расипаче, у оне који се брину и у оне који се ни о чему не старају. На тај начин друштво је састављено из [[кућаник]]а и [[бескућник]]а, из оних који нешто имају и оних који ништа немају.\nЉуди, који раде кућански поступају, постају поседници и притежаоци капитала, који за тим опет и нове послове предузимају и у покрет доводе. Капитал се гомила у њиховим рукама и они дају посла другим радницима, да за њих раде. На тај начин отпочињу трговина и саобраћај.\nШтедише зидају куће, подижу магацине и воденице. Они набављају машине и алате за фабрике. Они граде лађе и шаљу их у далека светска пристаништа. Они гомилају своје капитале и граде железнице, луке читаве и пристаништа. Они отварају окна рудокопна за вађење угља, гвожђа и бакра и постављају пумпе у њима да их од воде очисте. Они дају радницима да рударство обрађују и тако дају повода за стварање безбројних послова и занимања.\n\nСве је ово резултат штедљивости. То је последица размишљања, умовања, које узима себи новац у помоћ и употребљује га или примењује на корисне сврхе. Онај, који не штеди ништа, нема никакога удела у напредовању света. Он утроши све што му утече у руку и никоме не може на припомоћи да се нађе. Сасвим је све једно, колико новаца он зарађује, положај његов ни у ком случају није пажње достојан. Он не негује ни један извор за припомоћ. Такав човек увек призива другога у помоћ. Он је збиља у ствари рођен слуга и роб штедише.','Враћено на последњу измену од корисника Golija',108,'Djordjes','20050104082215','',0,0,1,0,0.128461320013,'79949895917784','20050104082215'); INSERT INTO cur VALUES (7758,6,'Romania_-_COA.jpg','Румунски грб (преузето са en.wikipedia.org)','Румунски грб (преузето са en.wikipedia.org)',49,'Zorba','20040930001338','',0,0,0,1,0,'79959069998661','20041213223038'); INSERT INTO cur VALUES (7759,6,'LocationRomania.png','Пложај Румуније у Европи (преузето са en.wikipedia.org)','Пложај Румуније у Европи (преузето са en.wikipedia.org)',49,'Zorba','20040930001514','',0,0,0,1,0,'79959069998485','20041213223038'); INSERT INTO cur VALUES (7760,6,'Romania_-_Flag.jpg','Румунска застава (преузето са en.wikipedia.org)','Румунска застава (преузето са en.wikipedia.org)',49,'Zorba','20040930001707','',0,0,0,1,0,'79959069998292','20041213223038'); INSERT INTO cur VALUES (7761,0,'Самуил_Смајлс:Средства_за_штедњу','Средства за штедњу.\n\n----\n\n„Самопоуздање и самоодрицање уче човека да из свога кладенца воду захиће и свој слатки хлеб да једе; они га уче радити да часно заслужује своје животне намирнице и оно што је добро за њ и што му се повери разумно издаје и штеди.\" (Лорд Бако.)\n\n„Драги пријатељу, за то ради; ако ти није потребно за храну, можда ће ти требати за лекове. Спасоносно је за тело а добро је за душу и не допушта да нам наиђу плодови немара и лености.\" (Виљем Пин.)\n\n„Отац, који сина свога никаком занимању или занату не учи, учи га да постане лопов.\" (Грамански саиси.)\n\n----\nОни који говоре „не иде, не може се\" по свој прилици не знају, да велики број људи из радничке класе има приходе, који су сразмерно већи од прихода људи што се баве просветним занимањима.\n\nПисац ових редака посетио је један крај Ренфајшира пре неколико година; тада су радници у угљеним мајданима зарађивали 13 до 17 динара дневно. По једној народној изреци они су новац правили нарочитом машином. Да изнесемо само један пример: један отац са своја три сина зарађивао је месечно 1440 динара, што годишње износи близу 17.000 динара. Отац је био један присебан, отресит, уредан, срчан човек. Докле год су биле добре наднице и зарада он је зором први био који је у окну отпочео рад, а у вече последњи који је посао из руку остављао. Он је у једној години изгубио само пет дана, али он је то постом и празничним данима накнадио. Но како је он мислио да та периода добре зараде и високе дневнице неће дуго трајати, то је он са својом децом неуморно радио, што је год више могао. Повелику своту [[новац]]а зарађенога они су одвојили на страну и тако су поступно се дизали, да су купили неколико кућа, а за то време су припремали се и задобијали радом и угледније положаје.\n\nУ том истом месту други један радник у угљеном мајдану зарађивао је са своја четири сина сразмерно горњем раднику. Он је месечно заслуживао 1850 динара, што годишње износи 22.000 [[динар]]а. Породица ова једне једине године купила је пет кућа, а осим тога позамашну количину новца оставила је као уштеђевину на страну.\nПоследња вест коју смо о истој породици добили гласи: да је отац те породице постао предузимач и да је имао шездесет које рударских радника које редсмена, који су код њега радили. Синови су и сами увидели да им је отац далеко отишао. Они су, сва четворица, били такође вредни, разумни, присебни и срчани људи, и радом су сво-јим много припомогли у околини својој на подизању и усавршавању умном и материјалном.\nУ исто време док су ове две породице радничке овако напредовале и успевале, сасвим је другаче судбине била велика множина њихових другова. Ови остали радили су недељно само три дана. Неки од ових трошили су у каванама своју дневну зараду, а други су узимали на обали „Whyskey Ploy\". За ту сврху они су најмили четрнаест дана раније сва кола и фијакере да се возе. Последице овога показале су се у понедељницима после тих излета и пијанки. У суседној вароши суд је држао заседање, а пред њим је тада увек стајала гомила већа или мања људи и жена са изнуреним лицима и испијеним очима, а и са разбивеним главама. \n\nВеома је жалосно, али је истина и примећује се, да врло велики број најбоље плаћених радника највећи део своје зараде троши и употребљује на своје чулне похоте и потребе. Сматрало би се за нечовечно и ужасно, када би један човек, кога је судбина одвела међу образоване људе, када би он показао у себи толико саможивости, да четвртину свога дохотка употребљује за своје чулне, личне потребе, а да деца и жена од тога ништа не уживају.\n\nРебок је пре извеснога времена на једном јавном збору у Дјусберију у Јорку поставио овако једно питање: „Зашто и откуд је то да човек, који ради механички посао и који заслужује годишње 4800 до 7200 динара, мора у исто време да буде груб, суров и неотесан човек? Никака основа нема за то. Зашто он не би био као и други образовани људи што су и зашто да и он нема понашања? Кад се ја враћам својој кући, идући с рада шта видим, шта налазим? Налазим код куће веселу и расположену жену — налазим једну васпитану домаћицу. Имам једну ћер, и она је исто така. Зашто ви дакле не би и код куће нашли срећу и њен осмех? Волео бих баш знати, кад се радник са свога дневнога посла врати својој кући, зашто он не би нашао свој сто застрвен, као што је и мој сто; зашто да му жена није пристојно одевена, као моја што је, за што да не буде чиста, расположена, насмејана, а и њена ћерка исто тако ... Ми сви добро знамо, да сви радници, који су добро плаћени, који имају добру зараду, свој новац потроше у кавани пијући, место да одену лепо своју жену и своје дете. Зашто ти људи не би употребили своју награду и заслугу онако, како ја своју скромну зараду употребљујем: на усавршавање умно и душевно оплемењавање своје породице?\"\n\nЗашто не би радници, пошто ручају и благодаре Богу за дати оброк, зашто не би поклонили пажње душевном уживању, него место тога одмах по ручку долазе у прву кавану и ту се забављају? Верујте, радник треба ове ствари да прими срцу и онај није пријатељ радника, који га учи веровати да је он велики човек у држави, а у исто му време не нагласи, које су дужности његовога положаја.\"\n\nЗбиља је врло тешко објаснити расипање и распусност радничких класа. Мора, да је то наслеђени остатак дивљине из прастара времена. Мора, да је то ствар, која је преживела сва времена и њихове мене. [[Дивљак]] пије и расипа дотле, док све не утроши и тек после тога, иде у лов или у борбу. Или је то можда заостали и задржани остатак телесне својине у држави, тј. остатак из доба ропства. Ропство је било једно од најранијих људских уређења. Јачи је нагонио и приморао слабијега, да овај за њега ради. Јаче ратничке расе потчињавале су себи слабије ратничке расе и од ових ствараху себи робове. [[Ропство]] је постојало на свету од најстаријих времена. У Грчкој и у Риму борбом су се занимали слободни људи, а послове теретне и радове друге, вршили су хелоти и робови. Но ропство је постојало и у породици. Жена је била робиња свога мужа, исто тако, као што је била и робиња она, коју је човек на тржишту купио.\nПа и међу нама постојало је ропство доста дуго времена. Оно је владало, када је [[Цезар]] светом господарио. Оно је владало за време саксонске епохе, када су домаће послове робови вршили. Саксонска је била позната и извикана са своје трговине робљем, а Ирланђани су били њене нај-боље муштерије. Главно тржиште где се робље продавало био је [[Бристол]], одакле су [[Сакси]] огромне количине робља извозили у Ирландију и по ирском историском причању излази, да није било ни једне ирске куће, у којој се не би у исто време налазио бар по један бритски роб.\n\nКада су [[Нормани]] заузели Енглеску, они су ропство задржали. Они су Саксе начинили својим робљем и прогласили су их за своју својину. Општинска књига показује да је царина на пијаци Љује у Сусексу за краву била један пени а за једнога крепосника (globae adscriptus1) роба, без услова добивенога слугу, који је био дужан да ради, царина је била — четири пенса. Од тога доба прод-жавало се и трајало је ропство непрестано у различним облицима. Прича се о том „старом добром времену\", да је тек за време владавине Хенриха IV (1399 до 1413) било законом допуштено да радници,крепосници, и робови могу слати своју децу у школу и дуго, дуго после тога, нико се од њих није смео дрзнути да без нарочите дозволе, изобрази сина за свештенички чин1. Енглески краљеви су поступно у борбама са феудалном аристократијом убла-жавали законе о робљу. Они су допуштали и давали привилегије за оснивање краљевских градова и места и ако су робови могли у њима да се одрже годину и један дан — тада су постајали слободни грађани тога града и закон их је проглашавао за сасвим независне и слободне.\n\nПоследњи робови и крепосници проглашени су за слободне за време владе краљице Јелисавете, али последње ропство у Шкотској укинуто је за време владавине Ђорђа III, на крају претпрошлога столећа. Пре тога времена радници у угљеним и соним мајданима припадали су оном земљишту на коме су становали. Они чак нису имали ни права да одреде колике ће им бити наднице. Као год робље у јужним америчким државама што је добијало, тако су и они добијали само толико, колико им је потребно било за храну и пиће, да би могли само снагу одржати и сачувати се за даљи рад.\n\nНикад се није од њих ни захтевало, да ма за шта штеде, да управ ма каке било уштеде чине, јер они нису имали права на оно што су заштедели. Они се нису никад требали да брину за сутрашњи дан; за то се старао њихов господар. Тако се ства-рала и образовала навика [[небрежљивост]]и и она још и дан дањи постоји. Шотски радници у угљеним мајданима, који данас зарађују 13 до 18 динара дневно, унуци су и потомци оних људи, који су до краја осамнаестога века били робље. Приступне речи у парламентској беседи, која је [[1799]] године прочитана у доњем дому, гласе тако, да се радници у угљеним и соним мајданима, који су се сматрали као својина лична, ставе сасвим на слободу и они господари који томе не буду хтели следовати, да ће бити кажњени. Нови акти били су искључиво на то упућени, да се раднички свет, управ робље, да се сасвим стави на слободну ногу. Робови су пре тога заслуживали увек само толико да би се могли издржавати, и ништа нису штедели нити остављали за будућност. С тога се и може рећи да је небрежљивост код радника у угљеним [[мајдан]]има и рудокопима један заостатак системе ропства.\n\nДанас су се ствари сасвим измениле. Данас је радник слободан сразмерно, у колико му то његов посао допушта. Једино ропство, под којим он пати, јесте страст за пићем. У том односу он је још са-свим сличан Ескимосу и североамеричким Индијан-цима. Зар би збиља радник могао бити слободан? Тада би он морао да ради послове једнога слобод-на, одговорна човека. Он се мора увежбати у само-савлађивању и самоуправљању и савремена, тј. са-дашња задовољства и пожуде жртвовати племенитијим уживањима будућности. Положај једнога радника може се издићи и поправити само помоћу самосавлађивања и самопоштовања.\n\nДанас је радник више, много више државни грађанин, него што је то икада до сад био. Он је данас призната сила и има веома жива учешћа у стварању [[устав]]а. За њега данас постоје раднички [[институти]], [[новине]], средства за потпомагање и поправљање и [[морал]]но издизање. Радник данас има приступа у област духовнога рада и с времена на време баш из радничкога сталежа постају велики мислиоци, велики уметници, инжињери, природњаци, песници и они сви наглашавају да дух људски нема класе ни ранга и да не зна за то, и да идеал духа не искључује ни једну класу људи. Утицај поправљања и морала утиче на друштво до у њего-вим најдубљим дубинама и сваки нам дан даје изо-биљне доказе о подизању индустриских радничких класа на положај једне социјалне силе. Може се показивати незадовољство, и оно се збиља и показује; али незадовољство је само неопходни услов за напредак; јер се нико неће осетити побуђен, подстрекнут да тежи даље, у виши положај, кад не би пре тога био незадовољан са нижим положајем из кога би рад био да изиђе. Задовољан бити значи почивати и мировати, а из основних и разумних разлога незадовољан бити значи: тежити, значи радити да се нешто у будућности створи.\n\nРадничке класе врло се потцењују. Ма да оне добијају зараду или дневнице, које надмашују просечну зараду људи што се баве умним послом, ипак, многи од њих немају других мисли, него да станују по забитним и рабатним кућама и да сувишак у времену што га имају и новцу у пићу утроше. Изгледа као да њима оскудева пажња према себи самима и поштовање своје сопствене класе. Они нас утврђују у мишљењу да у раду лежи нешто што човека понижава; а ништа погрешније и лажније него то схватање. Рад сваке врсте доноси собом и даје достојанство и чини част човеку, који га ради. Највише је без части и достојанства човек који је [[немар]]ан и лен.\n\nСпособни радници, само када би хтели имати воље за то, могли би задобити исто тако висок по-ложај у друштву, као што га имају образоване класе људи. Шта њих задржава да се не издижу? Једино их задржава та околност што они своје сло-бодно време неће на то да употребе да образују свој дух. Они имају новаца у довољној количини; али њима не достаје не новац него образовање. Они треба да знају, да положај једнога човека у друштву не зависи од тога шта и колико он зарађује, него од његова карактера и од његове интелигенције. Ако су они искључени, тј. ако немају права у друштву, то су се већим делом или они сами искључили, или је то искључење отуда, што се они не користе околностима и приликама, јер су расипачи и њихову зараду дају за задовољење жи-вотињских прохтева и за то што не негују најпле-менитије особине свога бића.\n\nМа да имају велику зараду и добру дневницу, они се и у оделу и у разговору као и у обичајима придржавају онога, што читаву класу обележава, то јест у слободним часовима су нечистих и неопраних руку, одело им је прљаво и исхабано. Један радник, ма како он био способан, увек је склон своју свест и разум свој да прилагоди разуму другова који се налазе на најнижем нивоу. Чак и оне посебне награде и новац од њих што га заради нарочитим умешним радом врло је често за то или томе намењен да радника деморалише, да га понизи. Међутим он би се могао тако пристојно одевати; он би могао тако добро живети, могао би да прибави себи и физичке и духовне насладе и угодности исто тако, као што то имају разне врсте просветних радника. Али не! Изнедеље у недељу и де то једним те једним путем: заслужена зарада се поједе, она је жртва каване и кад рад застане или кад наиђу болести, сиротињски дом постаје још једино уточиште. \nКако да се излече ове ужасне недаће и беде? Једни веле: излечићемо их бољим васпитањем; други говоре: помоћу моралнога и религиознога поучавања, а трећи наговештавају: треба удесити бољи породичан живот, дати боље жене и боље мајке. Нема сумње све би ово допринело побољшању [[народ]]а. Сасвим је јасно и очигледно да у народу влада мрак незнања, безграничнога незнања, и то се незнање мора отклонити пре него што би ваљало ишта радити на побољшању нижих класа. Мора се изменути цео рад, цео се карактер њихов мора да промени и људи се морају још из најраније мла-дости своје привикавати самосавлађивању, [[брижљивост]]и и раду.\n\nВреме када наступе добре и велике дневнице не оставља на душу народа никакав добар упечатак и траг. Зарада и дневница су се дизале, а морал је опадао, а рад који је рађен и свршаван рђаво је извођен. Карактер енглескога радничкога сталежа очигледно се погоршао. Ми смо отпочели и сувише да се ослањамо на иноземство. Трговина поче да пропада, а радници као год и фабричари и они што дају рад, осетише огромне штете и губитке у капиталу. Лорд Абердин био је мишљења, тј. тврдио је, да је за време оскудице рада у јужном [[Велс]]у раднички свет оштећен био са 72 милијуна динара. Сто и двадесет хиљада радника од једном је остало на улици без рада и за то време нерада сваке недеље је на заради губљено 3,600.000 динара.\nШта пак послодавци мисле о овоме није тешко погодити. Али неће бити залишно, ако изнесемо не-колике податке. Један велики поседник мајдана у јужном Ланкастру вели: „Пијанство се умножава и расте и принудна средства што се чине, нису у стању да заплаше људе. Раднички народ добио је већу дневну зараду и право гласања, пре него што је образовање утицало и припремило их на промену.\"\n\nЈедини пут и начин да се свемоћ незнања ослаби, јесте у томе, да се знање појача и умножи. Када се јави сунце на обзорју, на истоку, тада се растура мрак и тама и тада се крију у своје рупе мрачна буљина, слепи миш и остале ноћне граб-љивице. Нека се народу да образовање — нека се народу да боље васпитање, то ће се број злочина извесно умањити, то ће слабити и све више губити се пијанство и безакоње, нестајаће поступио све-моћи зла и беде.\nМора се признати да васпитање, само [[васпитање]] није довољно за ову сврху. Паметан човек може бити уједно и паметна ванцага и што је паметнији, то може и паметнија ванцага и неваљалац да буде. Према овоме васпитање се мора заснивати на религији и [[морал]]у. Јер васпитање само собом неће моћи да отклони и у корену убије порок и порочне наклоности. Неговање и образовање духа има мали и то незнатан утицај на морално поведење.\nМогу се у књижевности видети веома умешни, спремни људи, који немају никаква ослонца, који су небрежљиви, трошаџије, расипачи, пијанице и који просто живе и тону у извесним пороцима. Из тога се да закључити да се васпитање мора засни-вати на вери и моралу.\nНи сиромаштина народа не задаје толико бриге са њеним друштвеним падом и понижењем, као што се то обично сматра. Питање је по својој битности чисто морално. Када би се зарада и дохоци раденичких класа могли изненада да удвоструче, то се њихово благостање не би подигло, нити удвостручило; јер благостање човеково не лежи у имању, у новцу. У ствари те удвојене наднице, та дупла зарада могла би лако клетву да донесе, место што би требала благослов да излије. Код многих би та дупла зарада донела удвојену или појачану употребу пића разних и њених последица, тј. увећао би се број пијаница и пијанства, број судских парница и злочина.\n\nДр. Бревстер у [[Единбург]]у вели ово: „Врло би мало донело мира и среће људскоме друштву када би се велике истине материјалнога света ограничавале на мудраце и образоване људе. Тако ограничена подела знања престала би у брзо да буде благодет за свет.\nСветске науке и знања и духовне науке - та удвојена струја духовне животне крви човечанстване сме да протичу само кроз велика друштвена тела и кроз њихове главне делове, него она морају да протичу и кроз најмање жилице и канале друштва и да друштво могу хранити и чистити. Знање је мана, али је у исто време и лек за наше морално биће. Тамо где је злочинство отров, знање је контра отров, који злочинству не да маха да се развија. Друштво може да избегне кугу, може невољу глади да преживи: али демон незнања са својим ужасним пратиоцима, злочинством и насиљем, упада у сва склоништа, разорава наше уредбе и рај друштве-нога уређења претвара у праву пустињу. Услед тога друштво има великих дужности, које треба да их испуни. Као што држава казни злочинство, тако исто има дужност, да се од злочинства заштити. Као што нам држава прописује и даје законе, исто тако треба да нас научи да те законе читамо и докле нас тако учи, мора нас поучавати племенитим истинама, које нам износе моћ и мудрост великога законодавца; на тај начин држава распростире и шири знање, образовање узима све веће размере и чини људе задовољнима, срећнима и скромнима и тако их припрема да буду у исто време и мирни и послушни грађани.\"\n\nПокојни нотимгенски мајор [[Вилијам Фелкин]], који је у почетку и сам био [[радник]], рекао је једном ово: „Ако је неко рад да поправи своје стање, он мора толико заслуживати колико је год више могућно, а толико мало трошити, што је мање могућно и мора пазити да оно што утроши у колико је више могућно створи њему и његовој породици уживања. Прва уштеда, коју радник од своје зараде учини и на страну остави јесте први и најважнији корак на путу његовога потпунога обезбеђења и праве независности. Ако радник то постигне те изведе, а постићи га може и најсиромашнији радник, осетиће благослов тога. Радник се мора старати да укупни издаци остану у кругу чистих примања и прихода, при чему се све случајне потребе брижљиво проуче. Наравно да се ово постигне треба се паштити, треба уложити труда, присебности, пред-виђености и по могућству нешто самоодрицања.\n\nИ ако добро знам шта то значи за незнатну награду дуге сате и читав дан радити - ипак сам уверен, да се може и тад уздржавати; и како добро знам као и сваки други радник што зна, коме су и упућене ово речи, то се усуђујем да му изнесем своје искуство: добитак што га имамо од незави-сности много је значајнији и много више вреди, него издаци што смо их учинили да до ње доспемо, и друго: постигнуће независности, мање или више лежи у моћи самих људи и њихове добре воље и заузимљивости.','Враћено на последњу измену од корисника Golija',108,'Djordjes','20050104082345','',0,0,1,0,0.902551049321,'79949895917654','20050104082345'); INSERT INTO cur VALUES (7762,6,'Pohvala_knezu_Lazaru.JPG','Похвала светом кнезу Лазару. Саставила је [[монахиња Јефимија]] [[1402]]. године.','',144,'Golija','20041001181434','',0,0,0,0,0,'79958998818565','20041001181640'); INSERT INTO cur VALUES (7763,6,'Natpis_sa_Kosovskog_stuba.JPG','Натпис са косовског стуба. Године 1404. био је подигнут на Косову у близини Богородичине цркве (Самодрежа).','',144,'Golija','20041001182054','',0,0,0,0,0,'79958998817945','20041001211129'); INSERT INTO cur VALUES (7764,6,'Despot_Stefan-povelja_1405.JPG','Деспот Стефан повељом од 2.децембра [[1405]] у Борчу потврђује повластице својих претходника дубровачким трговцима.','',144,'Golija','20041001182339','',0,0,0,0,0,'79958998817660','20050306233355'); INSERT INTO cur VALUES (7765,6,'Zakon_o_rudnicima.JPG','Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића из 1412. године.','',144,'Golija','20041001182633','',0,0,0,0,0,'79958998817366','20050306233355'); INSERT INTO cur VALUES (7766,0,'Самуил_Смајлс:Навике_штедише','Навике штедише.\n\n----\n\n„Главна је ствар да човек научи сам себе савлађивати.\" (Гете)\n\n„Највећи број људи раде за садашњост, њих неколико раде за будућност. Умни људи раде за обоје — за будућност у садашњости и за садашњост у булућности.\" (Guesses at Sruth)\n\n„Тајна свакога успеха састоји се у томе да човек зна, како се ваља самоодрицати ... Кад се већ једном човек научи да се обузда, то је онда најбоље васпитање. Докажи ми да можеш да водиш надзор над самим собом, и ја ћу ти рећи да си ти васпитан човек, а без тога је свако васпитање готово без вредности.\" (Г-ђа Олифант)\n\n„Цео свет виче: Где је човек који ће да нас спасе? Дајте нам једнога човека! — Не гледајте забога тако далеко за тим човеком; он је ту, тако рећи, да се руком домаши. Тај човек то сте ви: то сам ја, то си ти, то је свак од нас... А како се из самога себе може створити човек? Ништа теже него кад се не зна како се мора хтети, а ништа лакше, него кад се хоће.\" (Александар Дима)\n\n----\n\nСваки човек може да удеси безбедан опстанак и угодан живот; то му је у домашају, само, ако нађе погодне путове и ако пође њима да свој живот погодно уреди и да у њему ужива. Људи, који за свој рад добијају велике и добре плате, исто тако могу постати капиталисте и могу имати извеснога удела, који им припада, у напрецима и благостању друштва људског. Но сви људи могу да побољшају свој положај и положај своје класе само у том случају, ако уложе труд у свој посао, ако покажу јаку делатност, савесност и штедљивост.\nДанашње грађанско друштво не страда толико од оскудице у новцу, колико пати од расипања новца. Много је лакше зарадити новац, него научити како се новац паметно може да употреби. Није богаство оно што неко заслужи, него богаство је начин, на који неко чува и троши оно што заслужи. И кад неко својим радом постигне више него што је потребно за њ и за његову породицу, те, услед тога, може један, ма и најмањи сувишак да оставља на страну, тај извесно има у себи основе за друштвено благостање. Уштеде могу бити ма како незнатне, оне ће ипак бити довољне, да такога човека начине независним.\nНема основа тврдњи, да један добро плаћен радник не би могао да оставља на страну за капитал један део своје зараде. Ту се изискује [[самоодрицање]] и нешто кућења. Заиста, најзнаменитији индустријалци у данашње време, јесу већином људи, који су се издигли на површину из најнижих радничких редова. Оно што чини разлику између радена и трудољубива човека и нерадника, јесте гомилање искуства и [[умешност]]и и од самога радника зависи хоће ли он свој [[капитал]] да одваја на страну, тј. да штеди, или ће да га троши. Ако га штеди, то ће увек моћи увидети да има врло много прилика, да уштеђени сувишак погодно и корисно употреби.\nКобден овако говори својим суграђанима: „Када сам ту скоро био у Ланкастру, ја сам у друштву неколико пријатеља посетио једну фабрику. Та је фабрика једнога предузимљива и радна човека, чије ћу име за сад да прећутим, али рецимо, зове се Смит. Кад је рад у фабрици отпочео, у њој је прилегло на посао, ништа мање, него три до четири хиљаде људи, седам стотина парних ткачких машина зврјало је под једним кровом. Кад смо се после прегледа фабрике кренули\'натраг, један од наших пријатеља, који су ме пратили, потапка поседника ове фабрике по рамену и пријатељски поверљиво прозбори: „Господин Смит пре двадесет и пет година и сам је био обичан радник и за све ово што има, он благодари једино и једино сопственоме труду и своме скромном начину живота.\" На ово одговори господин Смит, са пуно простосрдачности: „Не, за све ово ја благодарим само себи; ја сам се оженио девојком која је имала, тј. била имућна: јер она зарађиваше и сама; кад сам је био узео, као радницу у ткачкој радионици, имала је осам и по динара недељно ...\"\n\nШтедња у времену, стоји у подједнакој сразмери са штедњом у новцу. [[Бенјамин Франклин|Франклин]] је рекао „Време је новац\". Ко жели новаца да заради, он то може постићи паметном употребом времена. Ну време се може утрошити и на многе друге добре и племените послове. Време се може употребити на учење, на проучавање, на раду уметничком, на раду у науци и књижевности. Уштеда у времену може се изводити на систематски начин. Тај се систем овако подразумева: да се извесне сврхе тако постижу, да се при томе у времену ништа не изгуби, ништа не пропадне. Сваки [[трговац]] или [[занатлија]] мора уредно и систематски у својим пословима да поступа. Исто тако треба да ради свака [[домаћица]]. За сваку ствар мора бити одређено место и свака ствар мора се налазити на своме месту, и за сваку радњу мора бити утврђено извесно време и свака ствар мора бити урађена кад јој је време.\nМи овде не треба да доказујемо да је кућење корисно. Нико не може одрицати да се врлина штедње не може научити и увежбати. Ми имамо о овоме многобројних примера. Оно што су могли да учине неки људи, то исто могу и други учинити. Ну она штедња која доприноси болове, није никаква врлина. Баш насупрот томе, она чини да се можемо уклонити и управо заштитити од многих недостојних и презривих ствари. Она захтева од нас самоодрицање, али ниуколико не изискује, да се одречемо свакога достојнога уживања. Она нам ствара много заслужних и правичних задовољстава и радости, које нас, ако их распикућски и без рачуна трошимо, просто харају.\n\nНека нико не каже да не може штедети. Врло је мален број оних људи, који не би збиља никако могли, да за недељу дана уштеде који динар. Када се недељно заштеди само три динара, то онда та свота, за двадесет година нарасте на неких три хиљаде динара, а за других, нових десет година, она се готово дуплира. Неко може рећи да није у стању ни приближну своту овој да уштеди. Па лепо, ако се штедња не може почети са три динара, почните је са два, па и са једним динаром. Ни то неможете? Добро! Почните је с марјашем. Почните је ма и са најнезнатнијом сумом; али на сваки начин је отпочните. Уштеђивати недељно по један [[марјаш]], то такође за двадесет година износи повелику своту и ако се то даље улаже тако још за других десет година та ће се сума удвојити. Најважније је у свему то, да се створи и образује навика за штедњу и [[самоодрицање]].\n[[Штедња]] не тражи ни од кога какву необичну [[срчаност]], никакву изванредну [[свест]], нити надчовечју врлину. Она тражи просто, здраво [[расуђивање]] и моћ да човек одбије од себе саможива и себична уживања.\n\nУ самој ствари штедња је здрав разум, који своју делатност развија у свакодневним стварима. Она не захтева никакву сјајну одлучност; за то је довољно нешто мало стрпељивога самоодрицања. Почети, само почети! То је њен [[мото]]. И што се човек више вежба у навикавању штедње, у толико је она лакша и у толико брже и лакше човек савлађује самога себе и незнатније му изгледају жртве, које она изискује.\n\nМоже неко запитати : Да ли је могућно човеку, који има малу и незнатну награду, ма колику своту да одваја на страну и штеди, кад мора сваку парицу да да за одржавање своје породице? Нас чињенице и факта уче и доказују нам, да збиља има породица, које се налазе у веома оскудном и бедном стању, па ипак и од своје злехуде зараде најнезнатнији сувишак одвајају на страну и штеде.\nИ кад то неколицина могу да постигну, онда то исто могу постићи сви они, који се налазе у сличним околностима, а да у исто време не буду лишени оних правих задовољстава и уживања што им припадају.\nКако је то саможиво кад неко, који се за рад добро наплаћује, све што добије само и једино за себе употреби! Како је то саможиво кад неко све што заради из недеље у недељу до парице утроши, не остављајући ништа на страну! Кад чујемо да је умро овај или онај човек, који је имао велику плату или дохотке, а жену и децу је оставио у јадном стању и без средстава, оставио их случају, да се одрже или пропадну — то онда ми сматрамо као [[немарност]] или [[неувиђавност]] за штедњу. А сразмерно се мало помишља на оваке случајеве. Може бити тад иде напред пружена рука. Припомоћ и прилог у корист оних који су остали, могу нешто допринети и потпомоћи, али могу и не помoћи и тако те и таке несрећне породице су просто осуђене да пропадну у сиротињи и оскудици.\n\nПа ипак најпростија памет, тј. [[здрав разум]], могао би из овакога стања да нађе излаза. Треба укратити себи ма какво незнатно чулно или себично уживање - било то чаша пива или цигара дувана - и у низу извесних година човек, који је тако радио, уштедео је штошта за друге, место да је то на себе утрошио. Безусловна дужност и најсиромашнијега човека је да се брине за сопствен опстанак и одржање, да се брине за одржање своје породице за у будуће, када наступе болести и оскудица — а ове две недаће врле често посећују људе, често чак и онда, када им се ови и не надају и кад их ови и не очекују.\n\nСразмерно мален број људи може постати богат; али највише њих имају то у својој власти, да радом и кућењем толико стеку и зараде, колико је довољно за њихове личне потребе. Такви људи могу шта више уштедом доћи до толикога иметка, да им он може бити сасвим довољан да их од сиротиње сачува, а у старим данима живот да им обезбеди. У овом случају није толико оскудица у приликама, колико је оскудица у доброј вољи, која тако често стаје на пут нашем кућењу. Људи могу непрекидно радити и главом и рукама, али се не могу да задрже, да оно што зараде врло лако не утроше, ради рахатнога живота.\n\nВелика већина људи претпоставља уживања и задовољства вежбању у самоодрицању. Али, морамо рећи, да се трошаџије не налазе само у радничкој класи. Врло често чујемо о људима, који су кроз дуге године врло много зарађивали, па кад изненада умру, оставе породицу и децу без кршене паре. Готово свак зна по неколико таких случајева. Деси се да чак и покућанство, којим су се служили такви људи није њихово, то јест, да не остане породици. Оно се распрода да би се исплатили дугови око сахране, или да би се исплатили дугови, што су их за време нерасудна живота учинили.\n\n[[Новац]] представља гомилу ствари без вредности или гомилу предмета без стварне користи. Али новац представља и нешто скупоцено и важно, а то је [[независност]]. Овако посматрајући новац, он има велику моралну вредност.\nКао јaмство за независност служи скромна и [[плеб]]ејска наклоност ка кућењу, која се одмах оплемењава и подиже на ступањ једне од најзаслужнијих врлина. Булвер вели: „Никад се у новчаним околностима немој лакомислено опходити; новац је [[карактер]]\". Неколике најлепше особине човекове почивају на правилној употреби новца - нпр. [[великодушност]], [[доброчинство]], [[правичност]], [[часност]] и [[увиђавност]]. Многе човекове најрђавије особине имају свој основ и извор у рђавој употреби новца, тј. у рђавом руковању новцем -нпр. [[грамжљивост]] за новцем, [[тврдичлук]], расипање, разметање.\n\nНи једна класа људи која је живела штоно реч из руку у уста није ништа стварно и велико створила. Људи који све утроше што зараде, вазда се налазе на ивици оскудице. Они су просто принуђени да буду слаби и немоћни, управ робови времена и околности. Они управ сами потпомажу томе да вазда сиромашни остану. Они то плаћају тиме што немају поштовање према себи самима, нити уживају поштовање других људи. Њима је немогућно да се отргну и да постану сасвим слободни и независни. Довољно је да човек не буде штедљив, па да изгуби мужанство духа и срчаност.\n\nАли човек, који је ма колико заштедео, па макар то била и најнезнатнија уштеда, налази се у сасвим другачем положају. Онај незнатни капитал, што га је оставио на страну, вазда је један моћан извор. Такав човек није више игра времена, нити игра судбине. Он сад може свету слободно у очи да погледа. Он је у неку руку сам себи господар. Он сад може своје услове да поставља. Тада га нити ко маже купити, нити продати. Такав човек може весело и задовољно да погледа у будућност: он иде са срећом и задовољно старости у сусрет.\n\nКад су људи разумни и расудни, они обично умерено и паметно поступају. Нерасудан човек троши свој иметак исто онако, као што га дивљак један троши, чим га дограби у своје руке; он не помишља на сутрашњи дан, не помишља да може наступити време нужде. Али један паметан и разуман човек мисли на будућност; он се још за раније припрема да сачека сваку недаћу, која би могла да наиђе на њ или његову породицу и такав се човек за времена пашти да оне, који су му мили и драги заштити и обезбеди од случаја.\n\nКолико и колико одговорности ставља себи на грбину човек који се жени! Мало је њих који озбиљно помишљају на ту одговорност. Можда је то тако мудро уређено. Јер сувише озбиљно сматрање и размишљање могло би одвести у другу крајност да човек избегавајући ту одговорност избегне, тј. лиши се брачнога живота. Али чим се једном човек ожени и ступи у брачни живот, он одмах треба да се потруди, да не допусти да [[оскудица]] пређе преко прага његова дома и тако зараније сачува пород свој, да онда, кад се он с лица земље и рада уклони, не стану на терет грађанском друштву.\n\nИмајући ову сврху у виду, [[кућење]] је врдо важна дужност. Без кућења нико не може бити правичан, нико не може бити исправан. Непредострожност је страшило и ужас за жену и децу и онда, кад из незнања проистиче. Отац који пије, троши сувишак својих средстава, јер се мало стара за породицу и ништа не оставља за собом, а кад умре оставља породицу без икаквих средстава, да буду тако жртве целога живота. Има ли ужаса који би био страшнији од овога? И ипак овим путем у животу иду многи, врло многи људи из сваке класе нашега друштва. Средњи и виши сталеж имају толико исто дугова, колико их имају и сиротињске класе. Сви живе трошећи више, него што им средства допуштају. Често пута живе распикућски. Они теже сјају и господству, теже задовољствима и уживањима; они се боре и отимљу да постану богати, да би имали средстава за трошење, боре се да би само могли пити тешка вина и да би могли приређивати богате гозбе.\n\nКада је посланик Хјум, пре неколико година у скупштини (у доњем дому) рекао, да се некако начин живота у Енглеској издигао, узео неки виши тон, тада су се посланици гласно смејали. Међутим његово опажање је потпуно правилно и истинито. А данас је оно куд и камо оправданије, него што је некада било. Мислени људи сматрају да се данас и сувише журно живи, да управо живимо на јуриш. Укратко рећи, ми живимо трошећи, живимо распикућски, живимо боље, него што нам то допуштају наша средства. Ми просто траћимо и расипамо своју зараду, а поред ње често пута страћимо и свој живот.\n\nМноги су људи врло вредни и предузимљиви у новчаном зарађивању, али не знају како да се њиме, тј. новцем, помогну и користе, или, управо не знају како треба утрошити тај зарађени новац. Они су врло вредни, имају умешности да новац зараде, али оскудевају у потребном разумевању, како треба новац употребљавати и трошити. С времена на време нас обузме страст да уживамо, да се наслађавамо и проводимо и ми тој страсти следујемо без обзира на њене последице.\n\nНавика за штедњу највише проистиче из жеље да своје друштвено стање и положај поправимо, као и из жеље да створимо и припремимо што лепши и безбеднији положај онима, који од нас зависе. Она дакле одстрањује од себе све оно што није битно и лишава се, тј. избегава свако распикућству и без рачуна у лудо трошење. Нека је ствар скупа, ма коштала и најмању суму новаца, ако је само излишна и непотребна. Мали издаци повлаче за собом велике издатке. Куповањем ствари, које нам нису потребне, ми се ускоро навикавамо на [[расипање]] и у другим приликама и односима.\n[[Цицерон]] вели: „Тежња да се купи, не да се има, значи имати извесну ренту. Многе одводи собом тежња за куповином. Овде има нешто веома јевтино да се купи; дај, овамо, да га купимо!\" „За шта ће вам? Управо, чему ће вам та ствар?\" „За сад ми она ништа не треба, али ће извесно доцније доћи време, када ће затребати и бити од користи\". На такав се начин много што шта купило. Неки купују старо посуђе, или друго шта толико много, да би просто могли читав један дућан испунити. Други опет купују старе слике, стари намештај, купују стара вина, све, све буд зашто ствари! Не би лежала велика штета у куповини тих старих ствари, када не би тако често биле купљене на рачун поверилаца, познавалаца и намерника. [[Хорац Валпол]] рекао је један пут: „Ја мислим да више неће бити продаје на [[добош]], јер ја немам ни стопе простора више за те ствари, нити једне крајцаре новца за њих.\"\n\nЉуди морају још у младим данима и у средњим годинама да се паште око набавке средстава, која су потребна, ако су ради да своје старе дане проведу у срећи и задовољству. Ништа није жалосније, него видети старога човека, који је највећи део живота пробавио у раду и био веома добро плаћен, а он је сад дотле пао у нужду, да мора просити, па се хранити и да се мора ослонити на милост својих суседа или на сажаљење странаца. Ова или овака појава треба свакога човека још у раним годинама живота да нагони на одлуку, да се за раније састара за самога себе да ради и штеди за своју породицу за доцније доба.\n\nЧовек треба штедњи да се вежба још у младости, а у старости да са уштеђевином уме поступати и то увек тако, да расходи не надмаше приходе. Млад човек има пред собом далеку будућност, за време које се он може обучити да упозна основе кућења; док се други приближује крају свога животнога пута и са собом ништа не носе.\nНо то ипак није обичан пут. Млад човек троши и расипа исто тако обема рукама, као што је то и његов отац радио, а често пута расипа луђе и безобзирније него отац. Он отпочиње свој живот онде, где његов отац свој весели живот завршује. Он троши више него што је потрошио његов отац, када је био у истим годинама и већ сад је преко ушију запао у дугове. Да би задовољио своје непрестане потребе, он се служи несавесним средствима и прибегава недопуштеној заради. Он покушава да брзо и на лак начин набави новаца;он шпекулира, улази у дрска предузећа, која надмашују његов иметак, и наскоро после тога остаје го као пушка. На тај начин он извесно прибира искуство, али то [[искуство]] није резултат доброга рада и пословања, него је последица рђавога рада.\n\n[[Сократ]] саветује родитељима да пазе како раде и поступају њихови штедљиви суседи и да извлаче за себе користи и примере од њихова рада. [[Штедљивост]] је у основи практична и најбоље се може научити фактима и чињеницама. Узмимо овај пример: Рецимо да два човека зарађују сваки по шест динара дневно. Оба се они налазе, што се тиче породична живота и издатака, у истим околностима. Па ипак, један од њих вели, да не може да штеди и не штеди; међутим други говори да може да уштеди, он од своје уштеде редовно оставља у штедионицу и на крају крајева стиче леп иметак. [[Самуел Џонсн]] врло је добро знао шта је сиротиња и оскудица. Некада се он потписивао са „Imprausus\" што значи онај који није ручао. Он је заједно са Савацом кроз улице лутао не знајући где ће довече да прилегне, да би се одморио. Џонсн није никад заборавио сиромаштину, у којој је провео младост своју и вазда је саветовао својим пријатељима и читаоцима да сиромаштину отклањају и избегавају. Као и Цицеро и он је тврдио да је [[кућење]] најбољи и најлепши извор за благостање. Он је кућење назвао кћерју [[обазривост]]и, сестром [[уздржљивост]]и и мајком слободе.\nОн овако говори: „Сиромаштина нам одузима толика средства за доброчинства и чини нас толико немоћнима да се одупремо природним и [[морал]]ним недаћама; она нас спречава да употребимо сва часна средства за сузбијање зла. Одлучите се дакле да не будете сиромашни; и оно што имате немојте сасвим да утрошите.[[Умереност]] није само основ спокојству, него је у исто време и основ [[доброделатност]]и. Нико не може другоме добра учинити, ако сам од другога помоћи изискује; ми морамо доста да имамо пре, него што можемо ма шта сувишнога имати\".\nА на једном другом месту он вели овако: „[[Сиротиња]] је велики непријатељ човекове среће. Без икакве сумње сиротиња поништава слободу и она доприноси да се извесне врлине не могу да развијају, а друге опет тешко падају . . . Сваки, који се из буди каквих разлога плаши оскудице, треба да стави себи у дужност и да науч основна начела штедње, начела наших разумних предака и да стекне, тј. да се извежба у вештини ограничавања издатака. Јер без привређивања и кућења нико не може постати богат, а ко кући и привређује не може бити сиромах.\"\n\nГде се [[привређивање]] сматра као ствар вежбе и обуке, ту се оно никад не осећа као терет; а они који су то израније запазили, зачудиће се кад виде колико то много чини за морално јачање, за духовно образовање и личну независност, кад се сваке недеље редовно оставља на страну или заштеди неколико пара или динара.\nУ сваком таком покушају привређивања има извесна количина достојанства. Већ само навикавање и вежбање у штедњи има извесан благотворан утицај. Оно изазива у човеку [[самоодрицање]] и [[карактер]]у даје извесну јачину. Последица тога јесте примирена, припитотомљена [[нарав]]. Штедња управо васпита човека да буде умерен. [[Штедња]] је заснована на [[увиђавност]]и и [[прорачун]]у. Њен карактерни знак јесте [[обазривост]]. Она позајмљује и даје врлини [[господарство]] над равнодушношћу. Али, пре свега и на првом месту, она ствара угодност, разгони бригу и односи многе непријатности и страховања, која би нас иначе могла кињити.\n\nНеко ћe можда рећи: „Па то се не може постићи: то се просто не да извести!\" Ну ми одговарамо: сваки може бар што год учинити. „Не иде\" — та реч „не иде\" јесте пропаст за појединца, а и за читаве народе. Заиста, нема празнијега расговора, него казати „не иде\". Да узмемо један пример. Чаша пива кад се дневно троши стаје годишње близу 80 динара. Та је сума довољна, да у неколико осигура живот једнога човека. Или, кад би се иста сума, што иде на пиво, редовно улагала у штедионицу, она би после двадесет година изнела 3000 динара. Али врло је много људи који дневно попију и по шест чаша пива, а та би сума, дата за толико пиво, после истога времена донела шест пута већу суму заштеђена новца. Човек, који дневно цигло један грош за пиће троши, упропасти за педесет година близу десет хиљада динара, па и више.\n\nЈедан занатлија препоручивао је своме момку да оставља „беле паре за црне дане\". После извеснога времена занатлија запита тога човека: колико је одвојио на страну, колико је заштедео. „Верујте ми нисам ништа уштедео\", одговори овај. Ја сам радио све онако како сте ми ви говорили, али сам јуче био некако зловољан и суморан, одем у кавану и тако све утрошим\".\nИ осећај поштовања самога себе тражи да човек, без помоћи другога, одржава себе и своју породицу. Сваки способан човек, који се сам помаже, поштује самога себе. Његове личне наклоности, његове навике, искуство, наде и страховања - и ако су за другога без вредности, за њега су од врло велика значаја. Они делују на његову срећу, на његов посведневни живот и на његов целокупни опстанак. Он се не може другаче ни сматрати него као најзаинтересованије лице за све оно што се тиче непосредно њега самога.\n\nДа би један човек био правичан и исправан, он мора мислити не само на себе, него и на дужности које има према другима. Може човек колико год хоће мислити на своје високо [[опредељење]], на вечите [[интерес]]е у којима он има свога удела, на план природе и провиђења; може мислити на дух, којим је обдарен, на способности и љубав што у њему живи, на своју постојбину - и кад на све то помишља, он ће престати сматрати, да је створ без значаја и без вредности.\nНека, дакле, сваки има поштовања према самом себи - према своме телу, своме духу и своме карактеру. [[Самопоштовање]], која има свој постанак у љубави према самом себи припрема нас, да чинимо прве кораке ка оном што је боље, тј. води нас поправци. Она подстрекује човека да се издиже, да гледа испред себе, да свој дух развија и усавршава и да свој положај поправља. [[Поштовање]] самога себе јесте корен многих [[врлина]] - чистоте, [[смерност]]и, [[оданост]]и, [[присебност]]и. Подцењивати самога себе, значи тонути, значи на ниже падати, тамо се спуштати, где порок борави.\n\nСваки човек може на извесан начин сам себе помоћи. Ми нисмо само проста сламка у пољу, с којом се може ветар по вољи играти, него ми имамо у себи слободу опхођења и рада; обдарени смо способношћу да се опиремо таласима који хоће да нас поплаве и способношћу да се одржимо на површини и сваки одређује сам себи пут у животу. Сваки се од нас може у моралном погледу издићи и усавршити. Ми можемо неговати чисте мисли. Ми можемо радити добра дела. Ми можемо разумно и умерено живети. Ми се можемо унапред побринути и припремити за тешке дане, ако наступе. Ми можемо добре књиге читати, можемо позајмити добре учитеље себи и тако божјом помоћу на земљи обезбедити се. Ми можемо својим животом тежити највишим циљевима и можемо вазда најузвишеније циљеве пред очима имати.\n\nЈедан енглески песник овако каже: „Љубав према себи самоме и љубав према људском друштву јесу једно исто\". Човек, који се сам поправља, поправља и друге људе. Он доводи друштву једнога даљега, правога човека. И пошто се гомила састоји из појединаца то неминовно следује, да кад се сваки појединац поправља, да се поправља и целина. Друштвени напредак је последица напретка појединаца. Целина не може бити чиста, кад нису чисти појединци, који ту целину сачињавају. Друштво, укупно узевши, јесте огледало односа појединаца. Све то је само понављање оне непобитне свакидашње истине; али свакидашње истине морају се врло често понављати, ако се хоће да имају своје право дејство.\n\nОсим тога човек, који се сам издигао на један виши положај, боље је оспособљен, да и оне на један виши ступањ уздиже, који долазе с њим у извесан додир. Такав човек има више силе и снаге. Његов се видокруг проширио. Он јасније види недостатке других људи, који треба да буду отклоњени. Такав човек може много да припомогне другима да се из једнога стања у бољи положај издигну. Такав човек врши своје дужности из сопствене моћи и може са много више угледа на друге утицати, опомињући их, да је нужно испуњавати према себи исте дужности. Ко је тај што би радио или што би могао радити на побољшању друштва, а сам се налази у блату попустљивости и не може сопствене рђаве наклоности да сузбије? Како може он учити чистоти у разумности, кад је и сам пијанац и небрига? „Лекару, излечи се најпре сам!\" - то је одговор његових суседа.\n\nГлавна мисао ове наше напомене у овоме је: у појединачним приликама и поправљању, које желимо да изведемо, ми морамо од нас самих почети. Наше евангелије морамо да проповедамо сопственим животом. Ми се морамо поучавати нашим сопственим примерима. Ако хоћемо на друге да дејствујемо оплемењавајући их, ми морамо најпре себе саме оплеменити. Сваки може на самом себи да покаже резултате; сваки може да отпочне са самопоштовањем.\nНесигурност живота јесте један врло јак подстрек да се човек побрине за будуће тешке дане. Та брижљивост и припрема јесте како морална и друштвена, тако и религиозна дужност. „Ко се не брине за самога себе и за своју породицу, тај се одрекао вере и грђи је него ма какав иноверник\".\n\nУ Адизоновом „Мирзином огледалу\" има једно ванредно место, где се живот човеков пореди са прелазом преко моста од сто сводова. Црн облак надвисио се на оба краја моста. Код самога улаза скривене су готово једна уз другу ужасне провалије, у које пропадају безбројне масе света, чим стану ногом на мост и пођу на другу страну. Те провалије бивају све ређе што се човек више приближава средини моста; те провалије постепено се губе и ишчезавају, док најпосле само неколицина њих стигне оној другој удаљеној половини; ну тај мост је при изласку готово сасвим пуст. То описивање Адизона одговара посматрањима, која су чињена у погледу трајашности човекова живота.\n\nПрема овоме, дакле, задатак човека је да научи разумети и појмити законе здравствености и да се уме њиховим последицама одупрети користити — у случају болести, несреће и превремене смрти. Ми не можемо да избегнемо, тј. ми се не можемо извући испод последица природних закона, па ма како и колико да би добро мислили. Главно је да смо поступили добро. Творац неће ниуколико изменити своје законе, да би их прилагодио нашем незнању. Он нас је обдарио разумом тако, да ми те законе можемо да схватимо, разумемо, како би се по њима могли управљати; у противном случају ми морамо подносити последице неизоставних страдања, болова и неопходне патње и бриге.\nЧесто пута чујемо где неко узвикне: „Зар неће нико да ми помогне?\" Тај узвик је несрећан, болни, безнадежни глас. Он је често пута узвик најгрубљега разгњевљенога простаклука; изврсан, ако га узвикују људи, који би се лако могли помоћи са мало присебности, самоодрицања и штедљивости.\n\nМноги људи треба још да уче и да науче да из њих самих происходе [[врлина]], [[знање]], [[слобода]] и [[напредовање]]. [[Законодавство]] може за њих врло мало да учини: оно их не може направити срчаним и разумним и таким, да се могу осетити у благостању и добру. Основни извори и узроци беде и оскудице највећега броја људи налазе се на местима, која су врло далеко удаљена од законодавних и парламентских закључака.\n\n[[Распикућа]] се подсмева законодавству. [[Пијанац]] пркоси законодавству и шта више присваја себи право да се одрекне предвиђености и самоодрицања — он, у том случају, кад се нађе у бедном положају и оскудици, баца кривицу на другога. Народни говорници, који око себе скупљају гомиле народа и говоре им, врло далеко промашују свој циљ, кад им повлађују при узвику „нама нико неће да помогне!\" Место тога они би требали да их охрабре и упућују на навикавање умерености, на самообразовање и скромност.\nКод горњега узвика човек се не осећа пријатно. Ту се показује грубо незнање у погледу правих елемената личнога удовољства. Јер помоћ лежи у самом човеку, она лежи у самим људима. Они су рођени да сами помогну и да се сами издигну на површину. Они морају сами радити са свој спас. Најсиромашнији људи то су радили; за што, дакле, то не би уопште сваки радио?\n- Храбар, напредан, срчан човек увек побеђује.\n\nБрој добро плаћених радника, који лако могу да одвајају на страну и штеде и да тако утичу напобољшање свога стања, свога положаја и независности и да тако свој положај у грађанском друштву све више издижу, број таких радника у последње време, јако је у Енглеској порастао и скочио. Али они су небрежљиви и расипачи у једном, што је убитачно не само за њихову личну срећу и домаће удовољство, него је убитачно и за само друштво, чији су они врло важан део.\nУ слободним часовима они врло често утроше олако све што су зарадили; тако, кад дођу дани кад нема рада, они до грла седе заглибљени у беди и оскудици. Новац се не употребљује, него се злоупотребљује и људи који би требало - добијајући добру зараду - да се старају за старост и своју породицу, врло се често подају будалаштинама, распикућству и пороцима. Нека нико не каже да је ово претерана слика. Нека се човек осврне око себе, нека промотри ма какав предео, па ће се уверити колико се много троши и расипа, колико се мало штеди и колико велики део зараде оде утрошен у пивницама, а колико мало оде у штедионицу или у који други приносан завод.\n\nМанчестарски владика у једној својој беседи позвао се на једно писмо, што га је добио од некога свештеника из јужне Енглеске. Свештеник у свом писму изражава радост што су пољски радници добили већу дневницу. Али уз то се жали: „да је једина последица тога у томе, што ће се пиво сад много више пити. Ако је то употреба, коју ми чинимо од нашега благостања, то га ми једва смемо и можемо сматрати као благослов, за који би имали права и основа Богу да благодаримо. Прави напредак једнога народа не састоји се само у нагомилавању богаства — ма да је богаство један нужни знак и услов напретка него и у прирашћивању врлине као и у равномерној подели задовољстава, угодности, животних намирница и ствари земаљскога света.\"\n\nИзносећи ове напомене, ми ни најмање не заступамо [[образовање]] и стварање [[циција]]шких, тврдичких и цепидлачких навика; јер ми мрзимо циције, [[лихвар]]е, [[зеленаш]]е и грабљивце.\nСве за шта се ми боримо, јесте, да се људи састарају и побрину за своју будућност; да се у добром времену састарају за зле црне дане, који редовно и безусловно после добрих дана наступају; да извесном количином уштеде створе један бедем противу оскудице и на тај начин себи обезбеде један фонд или [[капитал]] за своје старе дане, да себи прибаве самопоштовања и да на тај начин допринесу личном удовољству и друштвеном благостању. Штедња не стоји ни у какој вези, ни у какој заједници са [[тврдичлуком]], [[зеленаштво]]м, пожудом за новцем и саможивошћу. Она је шта више супротност свију тих одвратних наклоности. Штедња значи [[кућење]], које има сврху да нам прибави потпуну [[независност]]. Штедња захтева да се новац употребљује, а никако злоупотребљује, да се часно заради и паметно утроши.
\n\n„Није благо да се множи,
\n„И ласкавац да му с\' диви,
\n„Нег да човек, ко створ божи,
\n„У слободи вазда живи.\"
','Враћено на последњу измену од корисника Golija',108,'Djordjes','20050104082215','',0,0,1,0,0.425935724949,'79949895917784','20050228222924'); INSERT INTO cur VALUES (7767,0,'Народна_историја_о_Првом_српском_устанку','[[Српске народне песме|Епске народне песме]] о [[Први српски устанак|Првом српском устанку]], о почетку [[Српска револуција|Српске револуције]], посебно песме које је испевао [[Филип Вишњић]], садрже и додатну одлику. Оне су од стране вођа устанка, посебно од самог Вожда Карађорђа искоришћене као особен медиј који је битно утицао на изградњу и обликовање односа народних маса према устанку, према циљевима и интересима устанка, односно револуције.\n\n[[Карађорђе]] је смишљено искористио епску народну песму да кроз уста омиљеног [[певач]]а-[[гуслар]]а Филипа Вишњића народ упозна са разлозима и циљевима устанка. У Вишњићеву епску песму вешто су уграђени и прихватљиво исказани национални интереси, национални циљеви. У базичној песми о Првом српском устанку, у песми [[Почетак буне против дахија]], прецизно се одређују границе којима у почетку тежи устаничка [[Србија]]:\n
\n\nОд Видина, пак до воде Дрине,
\nОд Косова те до Биограда.
\n
\nали и просторне и националне претензије државе у настајању:
\n\nДрина водо! Племенита међо
\nИзмеђ Босне и измеђ Србије!
\nНаскоро ће и то време доћи,
\nКада ћу ја и тебека прећи
\nИ честиту Босну полазити!.
\n
\n\n[[Народ]] се вешто увлачи прво у масовну социјалну побуну, а потом у национални и конфесионални устанак. Песма уверава да се управо угњетени народ спонтано дигао против крвника. Гласовита Вишњићева песма Почетак буне против дахија узбудљиво казује о гневу „сиротиње раје\", коју на општу побуну позивају дуже времена и „божији угодници\".\nПесма посебно и изричито наглашава како „кнезови нису ради кавзи\", а њој ни [[Турци]] нису били склони. Међутим, [[сеча кнезова]] којој Вишњићева песма посвећује много пажње и простора - сведочи супротно. Јасно указује да су угледни [[обор-кнез]]ови, старешине нахијске, припремали устанак. Значајну улогу у припремању устанка имала је и [[Црква]] са угледним представницима у [[Хаџи Рувим Нешковић|Хаџи Рувиму Нешковићу]], [[Хаџи Ђера Ђорђевић|Хаџи Ђери Ђорђевићу]] и [[Хаџи Мелентија|Хаџи Мелентију]]. Средиште намераваног устанка било је у [[Ваљево|ваљевској]] [[нахија|нахији]], у нахији кнезова [[Алекса Ненадовић|Алексе Ненадовића]], [[Илија Бирчанин|Илије Бирчанина]] и [[кнез Станоје|кнеза Станоја]] из Зеока. Сви они заједно су се нашли на листи за погубљење коју је начинио [[Мемед-ага Фочић]]. Услед погибије ових (и још неких, њима подобних) кнезова жариште устанка се пребацује у Шумадију, у [[Орашац]], у Тополу, а вођство устанка преузимају људи „из другог плана\".\n\nЗамисао дахија је јасна. Теже да обезглављивањем народа, физичким уклањањем свих могућих опасних вођа планиране буне - себи обезбеде миран сан, неограничену и неометану власт. [[Сеча кнезова]] није извршена како је планирано, а на историјску сцену ступају и неке личности које у сечи (мислим на списак кнезова предочен у Вишњићевој песми) нису биле предвиђене - [[Станоје Главаш]], [[кнез Теодосије]].\n\nПочетком буне против дахија, базичном песмом Првога устанка, Карађорђе, кроз Вишњићева уста, настоји да ненаметљиво себе препоручи и васпостави као неприкосновеног [[Вожд]]а устанка. Он није први на црној листи дахија, он не инсистира ни да га народна песма стави на чело те листе. Филип Вишњић ће много више простора дати разлозима Мехмед-аге за погубљење Алексе Ненадовића, Илије Бирчанина, Хаџи Мелентија. Потребу за ликвидацију Црнога Ђорђа, Мемед-ага Фочић види у Карађорђевим настојањима да у Аустрији набави џебану и оружје за потребе буне. Добро је знано из историјских извора да је Карађорђе преговарао у пролеће [[1803]]. са земунским трговцима око набавке џебане и оружја.\n\nМеђутим, када потера коначно стигне у [[Топола|Тополу]], Вишњић се више не враћа на Фочићеве речи. Оне су дале један, особен портрет Карађорђа. Описујући стиховима како се потера за Карађорђем завршила потпуним неуспехом, Вишњић ствара портрет Вожда устанка. Пре свега, Карађорђе је веома опрезан и раноранилац. Потера која је у Тополу стигла пред зору не налази га „спаваћивог\". Устао је, [[Бог]]у се помолио и чашицу ракије за „помоз Боже\" попио. Као добар домаћин устао је пре својих чобана. Видевши потеру намах се показује као врстан проценитељ ситуације и одличан [[стратег]]. Чобанима које је пробудио наређује да стоку пусте из торова да иде куда жели (питање личног имућа уступа пред вишим циљевима). Распоређује своју „малу војску\", а сам преузима одговорност да вођу потере уклони. Карађорђе потом шаље народу прецизна упутства: шта ваља учинити и којим следом. \n\nУ почетку социјалне буне, потом националног и конфесионалног устанка, речју револуције, Вожд заговара, кроз уста Вишњића, беспоштедну борбу против мрског непријатеља. Међутим, са одмицањем устанка расте и свест о неопходности мира, о нужности суживота са дојучерашњим противником. Тако настају хумани тонови у другој верзији песме о мишарскоме боју где песник жали и жртве које је поднела непријатељска страна. Жали младост [[Остроч Капетан]]а, жали „злато испрошено\", несрећну заручницу прелепог [[Аца Бећиревић|Бећиревић Асе]]. Уочава се људскост у непријатељским редовима. И необична песма о [[Иван Кнежевић|Ивану Кнежевићу]] јесте једна дубоко људска, али у одређеном смислу недовољно јуначна песма. Иван Кнежевић новцем, молбама и сузама, а не [[јатаган]]ом и дугом пушком - ослобађа робље.\n\nКарађорђе је користио [[медиј]], [[еп]]ску народну песму, да саопшти народу и неке нужне, ратним метежом условљене, промене у обичајном праву, у народном законодавству. [[Рат]]на, зла времена, учинила су да су многе породице остале без домаћина, без пунолетне мушке главе. У таквим приликама, налаже Карађорђе, налаже народна песма, да [[удовица]] има сва старешинска права која је имао и њен муж. Она јесте пуноправни представник и заступник породице. Устаничка песма регулише и питање ратнога плена. Ко га задобије - његов је, без обзира на величину или, пак, на присуство лакомог старешине.\n\nУ временима Првога српског устанка епска народна песма обављала је улогу информативних [[билтен]]а. Обавештавала је народ, који јој је безрезервно веровао - шта се „уистину\" догодило, а имплицитно је упућивала народ у нужне промене у [[дневна политика|дневној политици]], или промене у политичком курсу. Упозоравала је и на некоје, нужно настале промене у народном кривичном и грађанском праву.\n\n----\n\n[[Први српски устанак|почетна страна]]','',17,'Bonzo','20050104233425','',0,0,0,0,0.15029542807,'79949895766574','20050311022346'); INSERT INTO cur VALUES (7768,0,'Косово','[[Слика:Natpis sa Kosovskog stuba.JPG|right|thumb|Натпис са косовског стуба]]','',144,'Golija','20041001211129','',0,0,0,1,0.413851688343,'79958998788870','20041001211129'); INSERT INTO cur VALUES (7769,0,'Стефан_Лазаревић','[[Слика:Stefan Lazarevic-freska.JPG|thumb|left|150px|\'\'Деспот Стефан, манастир Ресава (Манасија), ктиторска комопзиција, 1418.]]\'\'\n[[Слика:Zakon o rudnicima.JPG|right|thumb|150px|\'\'Закон о рудницима деспота Стефана, 1412. година\'\']]\n\n\'\'\'Деспот Стефан Лазаревић\'\'\' ([[Крушевац]], [[1374]] - [[1427]]. Црквине код Младеновца) био је син и наследник светог [[Кнез Лазар|кнеза Лазара]] Српског, (Хребељановића) који је погинуо у битци са [[Турци]]ма на [[Косовска битка|Косову]] 1389. и [[Кнегиња Милица| кнегиње Милице]] (из побочне лозе [[Немањићи|Немањића]]), која је и сама била песникиња.\n\nСтефан је примио државу са титулом кнеза (1393), а тек што је напунио 16 година мајка му је предала државу на управљање и повукла се у своју задужбину, [[Манастир Љубостиња|Љубостињу]]. Српски Деспот постао је [[1402]]. године. \n\nПризнавши врховну власт султана Бајазита, кнез Стефан Лазаревић учествује у биткама на Ровинама [[1395]]. године, код Никопоља [[1396]], у босанском походу [[1399]], и у битци код Ангоре [[1402]]. године.\n\nПо повратку из Цариграда, где [[1402]]. добија титулу деспота, највише византијско достојанство после царског, на Косову код Трипоља га сачекује и напада сестрић [[Ђурађ Бранковић]]. Породични сукоби ће трајати све до 1412. када је Ђурађа Бракновића и деспота Стефана Лазаревића успела да измири Марија Бранковић, старија сестра деспота Стефана Лазаревића и мајка Ђурађа Бранковића.\n\nСтефан Лазаревић је [[1403]]. године прогласио [[Београд]] својим главним градом и увео га у ред важних европских књижевних центара, био је угарски вазал и члан европског витешког реда. Када је угарски краљ, [[Сигисмунд]], формиро [[Ред Змаја]] (1408). Стефан Лазаревић је био, после Сигисмунда, први међу оснивачима, двадесет двојицом угледних европских витезова.\n\nГодине 1408. деспотов млађи брат Вук Лазаревић, кога су подржали сетрићи Бранковићи, обраћа се султану Сулејману за помоћ против Стефана. После дугих и крававих борби Вук Лазаревић и сестрић Лазар Бранковић гину 1410. године, султан Сулејман 1411. године, а Гргур Бранковић умире као монах Герасије. Преживели су само [[Ђурађ Бранковић]] и деспот Стефан Лазаревић.\n\nКада је деспот Стефан је [[1413]]. године поразио султана Мусу испод Витoше, од новог султана Мехмеда I добио је Сребреницу у Босни и област између Софије и Ниша.\n\nБалша III, син Јелене Балшић и деспотов сестрић, прелази у Србију и ујаку, деспоту Стефану, предаје на управу Зету. Тако се у првој четвртини [[XV век|XV века]] уједињују старе српске области којима су влaдали деспот Стефан Лазаревић, [[Ђурађ Бранковић]] и Балша III.\n[[Слика:Despot Stefan-povelja 1405.JPG|right|thumb|150px|\'\'Повеља
деспота Стефана\'\']]\nКако није имао деце, 1426. године на сабору у Сребреници проглашава сестрића Ђурђа Бранковића за свог наследника. Деспот Стефан Лазаревић изненада је умро после лова, 1427. године.\n\nУ својој задужбини, манастиру [[Манасија|Ресава]] сада [[Манасија]], у којој је и сахрањен, организовао је Ресавску преписивачку школу, европски центар за превођење и преписивање књига. \n\nОсим биографских радова и посебно, \'\'\'\'\'Повеље руднику Ново Брдо\'\'\'\'\' (1412), Стефан Лазаревић је писао и књижевне радове: \'\'\'\'\'Похвала кнезу Лазару\'\'\'\'\' (1389); \'\'\'\'\'Натпис на мраморном стубу на Косову\'\'\'\'\' (1404); \'\'\'\'\'Слово љубве\'\'\'\'\' (1409), поетско писмо млађем брату Вуку (Лазаревићу) вероватно упућенo као позив на помирење.\n\nИмао је огромну библиотеку у којој је осим богословских и поучних текстова било филозофских списа и књига из историје и поезије. Његова задужбина манастир Ресава, сада Манасија, била је уметничко стециште сликара, писаца, песника, приповедача средњовековне Европе.\n\nЧитао је и писао на [[Старословенски|старословенском]], преводио са [[Грчки језик|грчког]] и владао је [[Латински језик|латинским]] језиком.\nНајзначајнији деспотов књижевни рад, поетска посланица, Слово љубави један је од најлепших текстова српске књижевности, има десет строфа чији иницијали дају акростих: Слово љубве.\n\n[[Српска православна црква]] слави Светог Стефана Лазаревића, деспота српског, на дан 1. августа (19. јула по јулијанском календару), заједно са његовом мајком, Светом књегињом Милицом, монахињом Евгенијом (Великосхимницом Јефросимијом).\n\n\n[[Слика:SLazarevic Coat of Arms.png|thumb|left|220px|\'\'Грб деспота Стефана Лазаревића 1415.\'\']] \n{| border=\"0\" cellpadding=\"1\"\n!\'\'\'Деспот Стефан Лазаревић\'\'\'\n!\n!\'\'\'СЛОВО ЉУБАВИ\'\'\'\n|-\n|\'\'\'1\'\'\'
\nСтефан деспот,
\nнајслађем, најљубазнијему
\nи нераздвојном срца мог,
\nсугубо жељеном, и много,
\nпремудрошћу обилном,
\nцарства мог искреноме,
\nљубазан у Господу целов,
\nи неоскудно с тим
\nмилости наше даровање.
\n|\n|\'\'\'6\'\'\'
\nЛепо Давид ову рекав украшава:
\n\"Ко миро с главе
\nна браду силази Арону,
\nи ко аермонска роса
\nна горе што силази сионске.\"
\n|-\n|\'\'\'2\'\'\'
\nЛето и весну Господ сазда,
\nшто и псалмопевац каза,
\nкрасоте у њима многе,
\nптицама брзо, весеља пуно прелетање,
\nи горама врхове,
\nи луговима пространства,
\nи пољима ширине;
\nваздуха танкогv
\nдивотним неким
\nгласима оглашење:
\nи земаљске дароносе
\nмирисног цвета, и травоносне;
\nно и чивекове бити саме
\nобнову и разиграње
\nдостојно ко да искаже?
\n|\n|\'\'\'7\'\'\'
\nЈуноше и деве,
\nљубави прикладни,
\nљубав изљубите,
\nал\' право и незазорно,
\nмладићство да не повредите и девство
\nбожанственоме чим наше
\nпријање биће
\nбожанствено да узнегодује.
\nЈер Апостол рече,
\nБожијега Светог Духа не растужујте,
\nзнамење што јавно њиме
\nдобисте у крштењу.
\n|-\n|\'\'\'3\'\'\'
\nАли све ово
\nи чудодела Божија ина,
\nшто ни оштровидни ум
\nсагледати не може,
\nљубав све превасходи -
\nи није чудо,
\nјер љубав је Бог
\nкао што рече Јован Громовник.
\n|\n|\'\'\'8\'\'\' \nЗаједно бејасмо, друг другу близу,
\nил\' телом или духом,
\nно да ли горе раздвојише нас,
\nда ли реке,
\nДавид да рече: \"Горе Гелвујске,
\nдажд на вас да не сиђе, ни роса,
\nСаула јер не сачувасте,
\nни Јонатана.
\nО безлобља Давидова,
\nчујте, цареви, чујте,
\nСаула оплакујеш, нађени
\nЈер нађох, рече Бог,
\nчовека у срцу мојему.
\n|-\n|\'\'\'4\'\'\'
\nСвака лажа места у љубави нема,
\nјер Каин, љубави туђ, Авељу рече;
\n\"Изиђимо у поље.\"
\n|\n|\'\'\'9\'\'\'
\nВетри да сукобе се с рекама,
\nи да исуше,
\nкао за Мојсија море,
\nсудије као за Исуса,
\nћивота ради Јордан.
\n|-\n|\'\'\'5\'\'\'
\nБистротечно и оштро
\nљубави је дело,
\nдобродетељ превазиђе сваку.
\n|\n|\'\'\'10\'\'\'
\nИ снова да саставимо се,
\nи снова да видимо се,
\nи снова у Христу да сјединимо се,
\nсамоме том,
\nкоме слава са Оцем
\nи са Духом Светим
\nу бескрај на веке,
\nамин.
\n|-\n|\n|\n|-\n|\'\'(Препев на савремени српски језик:
Момчило Настасијевић)\'\'\n|\n|(1409)
\n|}\n

\n[[Category:100 најзнаменитијих Срба]]\n[[Category:Српска историја]]\n\n[[en:Stefan Lazarevic]]\n[[de:Stefan Lazarevic]]','typo, још мало линкова и ситних додатака',315,'Ninam','20050306233338','',0,0,0,0,0.153776680657,'79949693766661','20050306233338'); INSERT INTO cur VALUES (7770,6,'M_pavlovic.jpg','Миодраг Павловић','Миодраг Павловић',108,'Djordjes','20041001212115','',0,0,0,1,0,'79958998787884','20041109110807'); INSERT INTO cur VALUES (7771,6,'Miodrag_pavlovic.jpg','Миодраг Павловић','Миодраг Павловић',108,'Djordjes','20041001212220','',0,0,0,1,0,'79958998787779','20041109110807'); INSERT INTO cur VALUES (7772,0,'Миодраг_Павловић','[[Слика:m_pavlovic.jpg|right|Миодраг Павловић]]\n\n\'\'\'Миодраг Павловић\'\'\' ([[1928]]), [[књижевност|књижевник]], [[поезија|песник]] и есејиста, академик [[САНУ]] \n\nРођен је 1928. у [[Нови Сад|Новом Саду]]. Основну и средњу школу је завршио у [[Београд|Београду]], као и Медицински факултет који је студирао у периоду 1947-1954. 1952. је објавио своју прву збирку песама под називом \"87 песама\". Ова збирка песама се сматра прекретницом у новијој српској поезији и она је у потпуности определила даљи животни пут Миодрага Павловића. Након његове знамените књиге \"87 песама\", која је, насупрот соцреализму, прокламовала неонадреалистички протест, Павловић је, онда када је то била идеолошко-политичка јерес, посегао за ревалоризацијом наше неправедно запостављене песничке прошлости. Миодраг Павловић је у духовном сазвучју [[Балкан|балканске]] традиције и живог преплитања митских и [[историја|историјских]] наноса установио нов тип [[Срби|српског]] песништва.\n\n1960. је постао драматург у [[Народно позориште|Народном позоришту]] у Београду. Радио је 12 година као уредник у издавачком предузећу \"Просвета\". \n\nБио је један од академика који су потписали Апел против рата, овај апел је објављен 18. новембра 1991. Био је и један од извршилаца последње воље [[Исидора Секулић|Исидоре Секулић]] (данас једини живи).\n\nМеђу најзначајнија његова дела спадају збирке поезије \"87 песама\" (1952), \"Стуб сећања\" (1953), \"Хододарје\" (1971), \"Улазак у Кремону\" (1989), \"Космологија профаната\" (1990), \"С Христом нетремице\" (2001), романи \"Други долазак\" (2000.), \"Афродитина увала\" итд. Написао је више књига есеја. Саставио је неколико антологија поезије, међу њима се посебно истиче \"Антологија српског песништва од XIII до XX века\" (1964, а потом велики број издања). Ова антологија је поново вратила на поетску сцену неке заборављене писце као што је на пример [[Милица Стојадиновић Српкиња]].\n\n[[Слика:miodrag_pavlovic.jpg|right|thumb|Миодраг Павловић]]\n \nИмао је водеће место у модерној српској поезији почев од већ култне књиге \"87 песма\" чије је објављивање 1952. означило дефинитивни раскид њега и његове генерације са наметнутим догмама, естетским и идеолошким, у стваралаштву.\nИзванредан зналац српске и европске поезије, сјајан есејиста. Један од најутицајнијих песника полератне српске књижевности. Његова поезија и есеји су објављени на \'\'\'свим\'\'\' европским језицима и неколико оријенталних језика. Његова дела су нарочито превођена на [[немачки језик]] и врло високо оцењивана у најугледнијим [[Немачка|немачким]] листовима. Заступљен је у првој антологији модерне српске поезије на немачком језику која је изашла 2004. године. Ова антологија се зове \"Песма помера брда\" према једном стиху Миодрага Павловића, антологија садржи 260 песама од 82 песника.\n\nДобио је Европску награду за поезију немачког града Минстера, 2003. године, за збирку поезије \"Улазак у Кремону\" (на немачки је превео Петер Урбан). Добио је награду \"Ramonda Serbica\" 1995. године. Награду \"Круна деспота Стефана Лазаревића\" добио је 2001. Добио је 1992. Награду за модерни уметнички сензибилитет коју додељује Фонд \"Тодор Манојловић\". Награда \"Десанка Максимовић\" за 1996. годину. Дисова награда 1996. (у оквиру манифестације \"Дисово пролеће\"). Награда \"Одзиви Филипу Вишњићу\" за родољубиво песништво. Признање \"Стефан Првовенчани\" које додељују Рашке духовне свечаности, 2003. Добитник је Европске награде за поезију Књижевне општине Вршац (КОВ). Вукова награда 1998. Песничко признање \"Жичка хрисовуља\" 1994. И велики број других награда и признања које овде нису набројане.\n\nМиодраг Павловић је редовни члан Европске академије за поезију. Дописни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] постао је 1978, а редовни члан 1985. године. Живи у [[Београд|Београду]].\n\n==Спољне везе==\n\n[http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/pavlovic/index_c.html Библиотека Миодрага Павловића на Пројекту Растко]\n[http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/poezija/antologija_sp/index_c.html Антологија српског песништва]\n\n[http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/pavlovic/pavlovic_biblio.html Целокупна библиографија Миодрага Павловића (до 1997.)]\n\n[http://www.poetryinternational.org/cwolk/view/16399 Једна песма у оригиналу и у преводу на енглески]\n\n[http://www.poetryinternational.org/cwolk/view/16061 Миодраг Павловић, на енглеском]\n\n[http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2001/04/22/srpski/I01042102.shtml Интервју за \"Блиц\"]\n\n[http://www.danas.co.yu/20031231/vikend7.html Интервју листу \"Данас\"]\n\n[[Category:Књижевници|Павловић, Миодраг]]','',108,'Djordjes','20041109110807','',0,0,1,0,0.768653792221,'79958890889192','20050310070403'); INSERT INTO cur VALUES (7773,6,'Petar_Konjovic.jpg','Петар Коњовић','Петар Коњовић',49,'Zorba','20041002215919','',0,0,0,1,0,'79958997784080','20050209215237'); INSERT INTO cur VALUES (7774,6,'Zenidba_Miloseva_(1923).jpg','Сцена из опере „Женидба Милошева” (Народно позориште, Београд 1923)','Сцена из опере „Женидба Милошева” (Народно позориште, Београд 1923)',49,'Zorba','20041002220259','',0,0,0,1,0,'79958997779740','20050209215237'); INSERT INTO cur VALUES (7775,6,'Ohridska_legenda.jpg','Сцена из балета „Охридска легенда“ (Народно позориште, Београд)','Сцена из балета „Охридска легенда“ (Народно позориште, Београд)',49,'Zorba','20041002221418','',0,0,0,1,0,'79958997778581','20050223131021'); INSERT INTO cur VALUES (7776,6,'Srpstvo_Kosovskim_Junacima.JPG','Аутор Споменика Косовским јунацима, познати српски вајар [[Ђорђе Јовановић]] (1860-1953), за ово дело награђен је Златном медаљом првог реда на Светској изложби 1900. г. у [[Париз]]у.\n\nСпоменик настао у духу академског реализта, откривен [[1904]]. г. у Крушевцу незнатно се разликује од награђеног. У пирамидалној шеми композиције Ђ. Јовановић је поставио фигуре и композиције са елементима који симболизују Косовску битку.\n\nНа врху је вила која придржава рањеног [[барјактар]]а српске војске [[Бошко Југовић|Бошка Југовића]], док му на главу ставља ловоров [[венац]]. На источној и западној страни су [[барељеф]]и: „Причешће српске војске\" и „Милош убија турског султана Мурата\"; на северној страни у подножју споменика је седећа фигура народног певача-[[гуслар]]а, а на јужној [[Србија]], представљена као девојка са ловоровим венцем на глави, мачем у једној руци, док другом показује на неослобођене крајеве на југу; на северној страни је грб Рашке државе Немањића, и година битке на Косову-1389, на западној грб из доба [[Стефан Душан|цара Душана]] и година откривања споменика-1904, на источној страни грб [[кнез Лазар|кнеза Лазара]], посвета „[[Српство косовским јунацима]]\" са ловоровим венцем и палмином гранчицом у подножју, а на јужној нови [[грб]] Краљевине Србије од 1888. г. и година проглашења Србије краљевином 1882. Мотив на огради од ливеног гвожђа око Споменика представља стилизоване косовске [[божур]]е','',144,'Golija','20041003084423','',0,0,0,0,0,'79958996915576','20050218193131'); INSERT INTO cur VALUES (7777,0,'Ђорђе_Јовановић','Ђорђе Јовановић ([[1860]]-[[1953]])\n[[Слика:Srpstvo Kosovskim Junacima.JPG|right|thumb|Споменик косовским јунацима u Крушевцу]]','',144,'Golija','20041003084014','',0,0,0,1,0.740624635825,'79958996915985','20041003084014'); INSERT INTO cur VALUES (7778,6,'Stefan_Kotromanić-1333.JPG','[[бан]] [[Стефан Котроманић]], [[повеља]], [[15.март]], [[1333]], [[Сребрник]].\n\nStephanus, [[Босна|Bosna]]e banus, [[Дубровник|Ragusio]] dat [[Рат|Rat]], [[Стон|Ston]] et [[Превлака|Prevlaka]] et insulas jacentes circa Rat.','',144,'Golija','20041003145323','',0,0,0,0,0,'79958996854676','20050126201249'); INSERT INTO cur VALUES (7779,0,'Стефан_Котроманић','[[Слика:Stefan Kotromanić-1333.JPG|right|thumb|Стефан Котроманић,повеља, 1333 г.]]','',144,'Golija','20041003145721','',0,0,0,1,0.345843631004,'79958996854278','20041003145721'); INSERT INTO cur VALUES (7780,6,'Knez_Vladisav-1450.JPG','Кнез [[Владисав Херцеговић|Владисав]], син [[Стефан Вукчић|Стефана Вукчича]] херцега од [[Свети Сава|Светог Саве]], [[повеља]], ца [[1450]] г.\n\nVladisav, herceg Stephani filius.','',144,'Golija','20041003201824','',0,0,0,0,0,'79958996798175','20041021221934'); INSERT INTO cur VALUES (7781,0,'Владисав_Херцеговић','[[Слика:Knez Vladisav-1450.JPG|right|thumb|кнез Владисав,повеља]]','',144,'Golija','20041003201038','',0,0,0,1,0.706891389893,'79958996798961','20041003201038'); INSERT INTO cur VALUES (7782,6,'Stefan_Vukčić-1450.JPG','[[Стефан Вукчић]], херцег од [[Свети Сава|Св.Саве]], повеља.\n\nStephanus, herceg [[Свети Сава|S.Sabbae]].','',144,'Golija','20041003202241','',0,0,0,0,0,'79958996797758','20041021221934'); INSERT INTO cur VALUES (7783,0,'Стефан_Вукчић','==Стефан Вукчић, херцег од Св.Саве==\n\n[[Слика:Stefan Vukčić-1450.JPG|right|thumb|повеља, ца 1450 г.]]','',144,'Golija','20041003202542','',0,0,0,1,0.554614647084,'79958996797457','20041003202542'); INSERT INTO cur VALUES (7784,6,'Đurađ_Kastriotić_Skenderbeg.JPG','[[Ђурађ Кастриотић Скендербег]], повеља.\n\nGeorgius Castriot, dictus Skender beg.','',144,'Golija','20041003203300','',0,0,0,0,0,'79958996796699','20041007184030'); INSERT INTO cur VALUES (7785,0,'Ђурађ_Кастриотић_Скендербег','[[Слика:Skenderbeg.jpg|right|thumb|Скендербег]]\n\n[[Слика:Đurađ Kastriotić Skenderbeg.JPG|right|thumb|Повеља Скендербега ,ца. 1450 г.]]','',144,'Golija','20041007184030','',0,0,0,0,0.96109884603,'79958992815969','20041007184030'); INSERT INTO cur VALUES (7786,0,'Licnosti_na_polju_informatike','*[[Donald E. Knuth]]\n*[[Milo Medin]]\n*[[Bjarne Stroustrup]]\n*[[Alan Turing]]','',0,'212.242.161.114','20041005214523','',0,0,0,0,0.453399890779,'79958994785476','20041208204820'); INSERT INTO cur VALUES (7787,0,'Хебрејско_писмо','\'\'Овај чланак се бави хебрејским словима. За хебрејске дијакритичке знаке види \'\'[[Никуд (хебрејски)|никуд]]\'\' (\'\'niqqud\'\').\'\'\n\n\'\'\'Хебрејски [[алфабет]]\'\'\' је писмо од 22 слова којим се пише [[хебрејски језик]]. Широко је распрострањен и мећу јеврејском дијаспором, тако да се и још неколико језика, као [[јидиш]], [[ладино]] или [[јудео-арапски]], пишу овим писмом.\n\nЈевреји га зову \'\'\'алефбет\'\'\' (јер су прва два слова \'\'алеф\'\' [א] и \'\'бет\'\' [ב]). Број слова, њихов редослед, њихова имена као и њихове фонетске вредности су једнаке као у [[арамејско писмо|арамејском писму]], јер су и Јевреји и Арамејци преузели [[феничанско писмо]] крајем другог миленијума п.н.е.\n\nСавремено писмо којим се пише [[хебрејски језик]] је настало у трећем веку п.н.е. из арамејског, који су користили Јевреји још од 6. века п.н.е. Пре тога, користили су писмо које је у 9. веку п.н.е. настало из [[феничанско писмо|феничанског]]; у верским списима, Самарићани још увек користе варијанту овог старог писма.\n\n==Опис==\nИ у старом и у новом хебрејском писму не постоји разлика између тзв. \'\'малих\'\' и \'\'великих\'\' слова, већ само неколико слова има другачији облик када се пише на крају речи, слично [[арапском писму]], али много једноставније. У писању се самогласници углавном не пишу. Хебрејско писмо се пише са десна на лево.\n\nДа би се правилно означавали самогласници, настао је већи број система дијакритичких знакова (\'\'[[никуд (хебрејски)|никуд]]\'\', мн. \'\'никудот\'\', [[хебрејски језик|хеб]]. נקדות). Један од ових, звани \'\'Тиберијски систем\'\' је временом постао доминантан. Арон бен Мозес бен Ашер (\'\'Aaron ben Moses ben Asher\'\'), и његова породица кроз више генерација, се сматра заслужним за настанак и усавршавање овог система. Ове ознаке се користе за посебне намене, као што су [[Библија|библијски]] текстови, [[поезија]] или за учење [[хебрејског језика]]. У \'\'Тиберијском систему\'\' постоји и одређени број знакова за појање, који означавају како треба појати одређене цитате (слично европским [[Неуме|неумама]]), као и одређени број \'\'круница\'\', које се користе само у свицима [[Тора|Торе]].\n\nХебрејска слова се могу користити и као бројеви (најчешће у [[Кабала|Кабали]]), али су свакодневној употреби тзв. \'\'арапски\'\' одн. западни бројеви.\n\n=Алефбет=\n\nСледећа слова чине алефбет:\n[[Слика:alefbet.png|Хебрејски алефбет]]\n\nСлова која су растављена са \'\'\'/\'\'\' представљају исто слово, с тим што је десни знак за писање на почетку и унутар речи, а леви за писање тог слова на крају речи.\n\n__NOTOC__\n==Алеф (א)==\n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n\n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n
\'\'\'\'\'Име\'\'\'\'\'Фонолошко \'\'\'’āleph\'\'\'
Израелски изговор \'\'\'alef\'\'\'
Ашкенаски изговор \'\'\'olef\'\'\'
\'\'\'\'\'Транскрипција\'\'\'\'\'Стандардна латинична \'\'\'’\'\'\'
Израелски стандард \'\'\' \' \'\'\'\'\'1\'\'
\'\'\'\'\'Нумеричка вредност\'\'\'\'\'\'\'\'1\'\'\'
\'\'\'\'\'Формира самогласнике\'\'\'\'\'\'\'\'ê\'\'\', \'\'\'ệ\'\'\', \'\'\'ậ\'\'\', \'\'\'â\'\'\', \'\'\'ô\'\'\'
\'\'\'\'\'Изговор\'\'\'\'\' (\'\'[[Међународни фонетски алфабет|IPA]]\'\')Израелски хебрејски \'\'\'[[Глотални плозив|ʔ]]\'\'\'
[[Јидиш|Ашкенаски хебрејски]] \'\'неми глас\'\'
[[Ладино|Сефардски хебрејски]] \'\'\'ʔ\'\'\'
Јеменитски хебрејски \'\'\'ʔ\'\'\'
Тиберијски хебрејски \'\'\'ʔ\'\'\'
Реконструисани библијски хебрејски \'\'\'ʔ\'\'\'
\n\n\'\'\'1\'\'\'\'\'не пише се на почетку и крају речи; најчешће се свеједно не пише\'\'\n\n==Бет (ב)==\n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n
\'\'\'\'\'Име\'\'\'\'\'Фонолошко \'\'\'bêth\'\'\'
Израелски изговор \'\'\'bet\'\'\' или \'\'\'vet\'\'\'
Ашкенаски изговор \'\'\'beis\'\'\' или \'\'\'veis\'\'\'\n
\'\'\'\'\'Транскрипција\'\'\'\'\'Стандардна латинична \'\'\'b\'\'\'
Израелски стандард \'\'\'b\'\'\' или \'\'\'v\'\'\'\n
\'\'\'\'\'Нумеричка вредност\'\'\'\'\'\'\'\'2\'\'\'
\'\'\'\'\'Изговор\'\'\'\'\' (\'\'[[Међународни фонетски алфабет|IPA]]\'\')Израелски хебрејски \'\'\'b\'\'\' или \'\'\'v\'\'\'
[[Јидиш|Ашкенаски хебрејски]] \'\'\'b\'\'\' или \'\'\'v~v̥\'\'\'
[[Ладино|Сефардски хебрејски]] \'\'\'b\'\'\' или \'\'\'b~β~v\'\'\'
Јеменитски хебрејски \'\'\'b\'\'\'
Тиберијски хебрејски \'\'\'b\'\'\' или \'\'\'v\'\'\'
Реконструисани библијски хебрејски \'\'\'b\'\'\'
\n\n==Гимел (ג)==\n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n
\'\'\'\'\'Име\'\'\'\'\'Фонолошко \'\'\'gímel\'\'\'
Израелски изговор \'\'\'gimel\'\'\'
Ашкенаски изговор \'\'\'gimmel\'\'\'
\'\'\'\'\'Транскрипција\'\'\'\'\'Стандардна латинична \'\'\'g\'\'\' или \'\'\'gh\'\'\'
Израелски стандард \'\'\'g\'\'\'
\'\'\'\'\'Нумеричка вредност\'\'\'\'\'\'\'\'3\'\'\'
\'\'\'\'\'Изговор\'\'\'\'\' (\'\'[[Међународни фонетски алфабет|IPA]]\'\')Израелски хебрејски \'\'\'ɡ\'\'\'
[[Јидиш|Ашкенаски хебрејски]] \'\'\'ɡ~ɡ̊\'\'\'
[[Ладино|Сефардски хебрејски]] \'\'\'ɡ~ɣ\'\'\'
Јеменитски хебрејски \'\'\'ʒ~ɣ\'\'\'
Тиберијски хебрејски \'\'\'ɡ~ɣ\'\'\'
Реконструисани библијски хебрејски \'\'\'ɡ\'\'\'
\n\n==Далет (ד) ==\n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n
\'\'\'\'\'Име\'\'\'\'\'Фонолошко \'\'\'dāleth\'\'\'
Израелски изговор \'\'\'dalet\'\'\'
Ашкенаски изговор \'\'\'doles\'\'\'
\'\'\'\'\'Транскрипција\'\'\'\'\'Стандардна латинична \'\'\'d\'\'\' или \'\'\'dh\'\'\'
Израелски стандард \'\'\'d\'\'\'
\'\'\'\'\'Нумеричка вредност\'\'\'\'\'\'\'\'4\'\'\'
\'\'\'\'\'Изговор\'\'\'\'\' (\'\'[[Међународни фонетски алфабет|IPA]]\'\')Израелски хебрејски \'\'\'d\'\'\'
[[Јидиш|Ашкенаски хебрејски]] \'\'\'d~d̥\'\'\'
[[Ладино|Сефардски хебрејски]] \'\'\'d̪~ð\'\'\'
Јеменитски хебрејски \'\'\'d̪\'\'\' или \'\'\'ð\'\'\'
Тиберијски хебрејски \'\'\'d̪\'\'\' или \'\'\'ð\'\'\'
Реконструисани библијски хебрејски \'\'\'d̪\'\'\'
\n\n==Хе (ה) ==\n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n
\'\'\'\'\'Име\'\'\'\'\'Фонолошко \'\'\'hê\'\'\'
Израелски изговор \'\'\'he/hei/e/ei\'\'\'
Ашкенаски изговор \'\'\'hei\'\'\'
\'\'\'\'\'Транскрипција\'\'\'\'\'Стандардна латинична \'\'\'h\'\'\' или \'\'\'Ḏ\'\'\'
Израелски стандард \'\'\'h\'\'\'\'\'1\'\'
\'\'\'\'\'Нумеричка вредност\'\'\'\'\'\'\'\'5\'\'\'
\'\'\'\'\'Изговор\'\'\'\'\' (\'\'[[Међународни фонетски алфабет|IPA]]\'\')Израелски хебрејски \'\'\'h~ʔ\'\'\'
[[Јидиш|Ашкенаски хебрејски]] \'\'\'h\'\'\'
[[Ладино|Сефардски хебрејски]] \'\'\'h\'\'\'
Јеменитски хебрејски \'\'\'h\'\'\'
Тиберијски хебрејски \'\'\'h\'\'\'
Реконструисани библијски хебрејски \'\'\'h\'\'\'
\n\n\'\'\'1\'\'\' не пише се на крају речи\n\n\n==Вав (ו)==\n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n\n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n
\'\'\'\'\'Име\'\'\'\'\'Фонолошко \'\'\'wāw\'\'\'
Израелски изговор \'\'\'vav\'\'\'
Ашкенаски изговор \'\'\'vov\'\'\' или \'\'\'vof\'\'\'
\'\'\'\'\'Транскрипција\'\'\'\'\'Стандардна латинична \'\'\'w\'\'\'
Израелски стандард \'\'\'v\'\'\'
\'\'\'\'\'Нумеричка вредност\'\'\'\'\'\'\'\'6\'\'\'
\'\'\'\'\'Формира самогласнике\'\'\'\'\'\'\'\'ô\'\'\', \'\'\'û\'\'\'
\'\'\'\'\'Изговор\'\'\'\'\' (\'\'[[Међународни фонетски алфабет|IPA]]\'\')Израелски хебрејски \'\'\'v\'\'\'
[[Јидиш|Ашкенаски хебрејски]] \'\'v~v̥\'\'
[[Ладино|Сефардски хебрејски]] \'\'\'v\'\'\'
Јеменитски хебрејски \'\'\'w\'\'\'
Тиберијски хебрејски \'\'\'w\'\'\'
Реконструисани библијски хебрејски \'\'\'w\'\'\'
\n\n==Зајин (ז) ==\n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n
\'\'\'\'\'Име\'\'\'\'\'Фонолошко \'\'\'záyin\'\'\'
Израелски изговор \'\'\'zayin\'\'\'
Ашкенаски изговор \'\'\'zayin\'\'\'
\'\'\'\'\'Транскрипција\'\'\'\'\'Стандардна латинична \'\'\'z\'\'\'
Израелски стандард \'\'\'z\'\'\'
\'\'\'\'\'Нумеричка вредност\'\'\'\'\'\'\'\'7\'\'\'
\'\'\'\'\'Изговор\'\'\'\'\' (\'\'[[Међународни фонетски алфабет|IPA]]\'\')Израелски хебрејски \'\'\'z\'\'\'
[[Јидиш|Ашкенаски хебрејски]] \'\'\'z\'\'\'
[[Ладино|Сефардски хебрејски]] \'\'\'z\'\'\'
Јеменитски хебрејски \'\'\'z\'\'\'
Тиберијски хебрејски \'\'\'z\'\'\'
Реконструисани библијски хебрејски \'\'\'ʣ\'\'\'
\n\n==Хет (ח) ==\n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n\n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n \n
\'\'\'\'\'Име\'\'\'\'\'Фонолошко \'\'\'ḥêṯ\'\'\' (архаично \'\'\'ḫêṯ\'\'\')
Израелски изговор \'\'\'chet\'\'\'
Ашкенаски изговор \'\'\'ches\'\'\'
\'\'\'\'\'Транскрипција\'\'\'\'\'Стандардна латинична \'\'\'ḥ\'\'\' (архаично \'\'\'ḫ\'\'\')
Израелски стандард \'\'\'h\'\'\'\'\'1\'\'
\'\'\'ch\'\'\'\'\'2\'\'
\'\'\'\'\'Нумеричка вредност\'\'\'\'\'\'\'\'8\'\'\'
\'\'\'\'\'Изговор\'\'\'\'\' (\'\'[[Међународни фонетски алфабет|IPA]]\'\')Израелски хебрејски \'\'\'x~ħ\'\'\'
[[Јидиш|Ашкенаски хебрејски]] \'\'\'x\'\'\'
[[Ладино|Сефардски хебрејски]] \'\'\'ħ\'\'\'
Јеменитски хебрејски \'\'\'ħ\'\'\'
Тиберијски хебрејски \'\'\'ħ\'\'\'
Реконструисани библијски хебрејски \'\'\'x~X\'\'\'
\n\n\'\'1\'\' на почетку и након сугласника
\n\'\'2\'\' на осталим местима у речи\n\n----\n\n\'\'\'НАСТАВИЋЕ СЕ\'\'\'\n\n[[Category:Писма]]\n[[ar:ابجدية عبرية]]\n[[ast:Alfabetu hebreu]]\n[[ca:Alfabet hebreu]]\n[[de:Hebräisches Alphabet]]\n[[en:Hebrew alphabet]]\n[[es:Alfabeto hebreo]]\n[[eo:Hebrea alfabeto]]\n[[fr:Alphabet hébreu]]\n[[he:אלפבית עברי]]\n[[nl:Hebreeuws alfabet]]\n[[ja:ヘブライ文字]]\n[[pl:Alfabet hebrajski]]\n[[zh:希伯来语字母表]]','',49,'Zorba','20041212220423','',0,0,1,0,0.15391420487,'79958787779576','20041212220423'); INSERT INTO cur VALUES (7788,6,'Alefbet.png','Хебрејски алефбет (коришћен фонт „ain yiddishe font-traditional”)','Хебрејски алефбет (коришћен фонт „ain yiddishe font-traditional”)',49,'Zorba','20041006143859','',0,0,0,1,0,'79958993856140','20041212220428'); INSERT INTO cur VALUES (7789,0,'Romantizam','romatizam u evropi, knizevno-umetnicki pravac s pocetka 19. veka....','odlike romantizma',0,'213.137.116.204','20041006145526','',0,0,0,1,0.829494956336,'79958993854473','20041006145526'); INSERT INTO cur VALUES (7790,0,'Зајечар','Зајечар је град у источној [[Србија|Србији]] (број становника по последњем попису 39.800.)Средиште је [[Тимочки регион|Тимочког региона]]. Први пут се спомиње [[1466]]. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука. Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини [[Тимок|Тимока]] у годинама кризним по српску деспотовину. Град се данас налази у зајечарској котлини где се код места званог Саставак Црна река и Бели Тимок сливају у реку Тимок. У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV пре нове ере, \'\'Felix Romuliana\'\', која конкурише за место светске културне баштине под заштитом [[УНЕСКО|УНЕСКО-а]].\n\n[[en:Zajecar]]\nhttp://www.zajecar.info/upoznajte_zajecar/istorija.htm','',0,'213.244.197.179','20041104105334','',0,0,0,0,0.214446742653,'79958895894665','20041104105334'); INSERT INTO cur VALUES (7791,0,'Човек_као_предмет_васпитања','==К.Д.Ушински: Човек као предмет васпитања==\n\n*[[ОБРАЗОВАЊЕ КАРАКТЕРА]]\n*[[ФАКТОРИ ОБРАЗОВАЊА КАРАКТЕРА]]\n*[[ТЕЖЊА КА СРЕЋИ: ЗНАЧАЈ ЦИЉА У ЖИВОТУ]]\n*[[СЛАБОСТИ ВОЉЕ И СКЛОНОСТИ КОЈЕ ИЗ ЊИХ ПРОИСТИЧУ]]\n*[[СКЛОНОСТ КА ЛЕНОСТИ]]\n*[[СКЛОНОСТ КА ПРИВИКАВАЊУ]]\n*[[СКЛОНОСТ КА ПОДРАЖАВАЊУ]] \n*[[СКЛОНОСТ КА РАЗОНОДАМА]]\n*[[ПРИВИДНА ТЕЖЊА КА ЛЕНОСТИ]]','',144,'Golija','20041013141155','',0,0,0,0,0.67159135345,'79958986858844','20041013141347'); INSERT INTO cur VALUES (7792,0,'СЛАБОСТИ_ВОЉЕ_И_СКЛОНОСТИ_КОЈЕ_ИЗ_ЊИХ_ПРОИСТИЧУ','===Њихово порекло и различито изражавање===\n\n1. Пошто смо указали да се нормални пут душевне делатности састоји у свесном и слободном раду, ми смо у претходној глави указали и на две врсте скретања, отступања од тога кормалног пута. Скретања прве врсте ми смо назвали с л а б о с т и м а воље управо због тога што ова скретања долазе од слабости воље; скретања друге врсте назвали смо заблудама воље јер она произилазе од погрешног избора циља који ипак може бити тражен некад с необичном снагом воље. За анализу слабости воље ми имамо и сада већ све потребне чмњенице али анализа з а б л у д а воље захтева претходно разматрање циљева људског живота, што је у најтешњој вези с особеностима људске душе. Правим циљем треба сматрати онај циљ који највише одговара души човековој, и зато ми можемо тражити тај циљ само онда кад изучимо његове душевне особености.\n\n2. Све слабости воље проистичу у објективном смислу из једног извора: из [[антиномија|антиномије]] у самом појму [[делатност]]и, на коју смо напред указивали. Свака делатност састоји се у савлађивању препрека. Човек по својој природи тежи ка делатности и окреће леђа препрекама. На савлађивање препрека могу га потстицати само два мотива: или јака жеља (јака воља у смислу жеље) да постигне овај или онај циљ, или туга која се рађа у души при отсуству делатности. Отуда је разумљиво да, ако човек нема никаквих јаких одређених жеља, онда, потстицан чамотињом нерада, он се труди да ма чим, али по могућности с а што мање [[труд]]а, утоли ту глад душе. На тај начин, код човека се јавља тежња ка што лакшој делатности, која се изражава - или непосредно у такозваној л е н о с т и или добија разне форме тежње ка привикавању, ка подражавању, ка разонодама и новинама.\n\n----\n\n[[СКЛОНОСТ КА ЛЕНОСТИ|напред]]
\n[[Човек као предмет васпитања|почетна страна]]
','',144,'Golija','20041006194835','',0,0,0,1,0.235479449032,'79958993805164','20041006195010'); INSERT INTO cur VALUES (7793,0,'СКЛОНОСТ_КА_ЛЕНОСТИ','===Је ли леност урођена?=== \n\n3. [[Леност]] се тако јако испољава код човека да су педагози који имају чешће од осталих да се боре против ове (психичке појаве, створили чак познату пословицу да се »леност родила пре човека«, или, другим речима, да човек већ уноси са собом у свесни живот тежњу ка лености као урођену склоност. Ово мишљење о прирођености лености деле неки психолози и филозофи, мада у исто време сматрају да је урођеиа и тежња ка делатности. Тако, Кант на једном месту у својој антропологији говори о урођености лености, а на другом о урођеној тежњи ка делатности. Уосталом, треба напоменути да Кант и мири ову привидну противречност, сматрајући да [[душа]] тежи да прелази из једног стања у друго и у исто време називајући ту тежњу »тешком«. Међутиом, ово Кантово измирење захтева објашњење и ми ћемо, пошто изложимо појаве воље, имати све чињенице да дубље проникнемо у ову привидну противречност, анализирајући најпознатије појаве.\n\n===Шта је леност?===\n\n4. Пре свега, напомињемо да најлењи човек није за све лењ: ои није лењ да машта, слуша, уопште да доживљава такве пријатне осећаје који га не стају ни најмање труда. Напротив, леност се управо и иснољава код човека у тежњи да се преда пријатним или чак за њега равнодушним осећајима, или који га не стају никаквих напора. Према томе, леност се може означити као избегавање напора. Али, наравно, човек не би имао разлога да избегава напоре ако би они били праћени пријатним осећањем и ако би напор, сам по себи, без обзира на циљ који се може њиме постићи, не би био увек терет за. човека, као што смо напред видели. Шта је [[напор]] сам по себи, ми не знамо; али свакоме је од нас врло добро познато оно непријатно осећање напора којим је праћена свака наша хотимична радња и које иступа утолико јасније уколико је за нас тежа та радња, Тежина радње повећава се према степену тешкоћа извлачења оних снага које ми морамо узети из резерве физичких снага и употребити на овај или онај вољни акт. Из тога већ видимо да леност настаје у сфери односа душе према телу и да је то психофизичка појава за чије се објашњење морамо сетити оних супротних особина које се обично приписују души и телу и које смо напред већ спомињали.\n\n===Порекло ове психофизичке појаве===\n\n5. Битно својство материје је [[инерција]], а инерција је својство сваког тела према коме својству оно тежи да остане увек у једном истом стању, било то мироваање или кретање. На овом закону инерције, као што је познато, заснива се сва [[механика]] а тело које се налази у мировању не може сама од себе прећи у [[кретање]], а једном покренуто у једном правцу - не може се само од себе ни зауставити, ни променити правац. »Ова истрајност, постојаност, да се остане у својим стањима, као што каже Рид у својим писмима Џемсу Грегорију, јесте таква битна одлика инерције, да ми не можемо применити ову реч на оно у чему приметимо отсуство те истрајности, постојаности. Инерција уствари и јесте управо та [[истрајност]] свакога тела да остане у оном стању у коме се налази.\n\n6. Сасвим супротно својство откривамо у души; она, напротив, увек тежи да изиђе из стања у коме се налази, не зато што би је вукло ново стање које она још не познаје, него зато што јој је тешко да буде у једном истом стању. Ова тежња душе да изиђе из стања у коме се налази, тежња чија се незадовољеност испољава у осећањима досаде и чамотиње, а задовољење само у [[делатност]]и, и чини оно што смо назвали тежњом душе ка непрестаној делатности. У том погледу инертна материја која увек тежи да остане у стању у коме се налази и стално активна душа која непрекидно тежи да изиђе из стања у коме је, чини две потпуне супротности. Али да се, усвојивши овај став, не би из њега извели погрешни закључци, треба строго разликовати појам инерције од појма [[непокретност]]и и појам [[делатност]]и од појма кретања. Ми називамо тело инертним не само зато што оно не може само од себе да пређе из стања мировања у стање кретања него и зато што, будући покренуто, оно не може само од себе да пређе из стања кретања у стање мировања. Инерција утолико није непокретност што је она сама неопходан услов сваког кретања: само инертно тело може бити покренуто и може бити заустављено у своме кретању; само инертно тело покорава се законима механике заснованим на инерцији. \nИ обратно, појам делатности је сасвим супротан појму инерције и појму кретања који се из њега изводи. То је већ чист психички појам, само се често преноси и на спољни материјални свет. То већ није кретање, него узрок кретања: промена стања којим се кретање или изазива или зауставља. У спољном свету ми не знамо такав узрок, мада га претпостављамо час у једном, час у другом; у себи пак ми такав узрок осећамо и називамо га вољом или уопште душом. Посматрање нас нагони да материји признамо; инерцију, материјал кретања, а [[самопосматрање]] нас нагони да признамо души принцип делатности — тежњу да стално излази из својих стања.\n\n7. Осећање напора се управо и испољава при том сусрету активне душе с инертном материјом, инертном како у своме мировању, тако и у својим кретањима. Зато је то савлађивање инерције материје само по себи, незаклоњено другим појавама које га прате, увек непријатно души - то ми не знамо; али таква је чињеница коју свако од нас осећа у самом себи. И што је јачи отпор материје, било у њеном кретању било у њеном мировању, утолико је души теже да савлада њен отпор. Али пошто у исто време душу потстиче својствена јој тежња да измени своја стања, то је за њу увек пријатан такав исход, кад она, не савлађујући инерцију материје и предајући се току њених кретања, изазваних на којим другим узроцима, може изменити своја стања. Следујући разноврсним кретањима материје која не стају душу никаквог напора, [[душа]] отвара себи могућност да одједном задовољи и своју тежњу ка промени својих стања и своје одустајање од савлађивања инерције материје. У тој могућности сасвим пасивне делатности лежи почетак лености и свих њених варијаната.\n\n===Физички узроци лености=== \n\n8. Отворивши себи могућност у таквој пасивној делатности да задовољава, без икаквог труда, своју тежњу ка промени својих стања, човекова душа би се задовољавала њом да души није урођена тежња ка прогресу у тој делатности, тј. кад би се човекова душа, као душа животиња, могла кретати у кругу једне исте делатности. Али сама једнообразност кретања инертне материје брже или спорије дојади души: понављајући се, ова кретања све мање и мање задовољавају тежњу душе да изиђе из познатих јој стања. Због тога је алсолутна леност сасвим немогућна код човека. Он се не може задовољити једним истим осећајима који се периодично обнављају, осећајима које му даје тело, него тражи могућност да повећа број и разноврсност тих осећаја - на све могуће начине умножава их и чини да просте потребе тела постану разноврсне. Међутим, он мора да тражи и, према томе, да буде активан: да савлађује непријатно осећање напора. Због тога је човек тако радостан ако се неко други а не он постара о томе да учини пасивну делатност његове душе разноврсном. Али, на срећу, и то човеку није потпуно могућно. Ово пасивно зависно стање душе од утисака којима она не располаже него којима она само подлеже, противречи њеној урођеној тежњи ка слободи а ипак постоји једнообразно стање неслободе: чим душа постане свесна те једнообразности свога стања и своје сопствене неслободе, одмах настоји да из њега изиђе. Међутим, из многих узрока, један човек може више и дуже од другог да отступи од савлађивања тежине напора и може дуже развлачити периоде своје пасивне душевне делатности. Ти узроци су врло разноврсни и тешко их можемо све изложити. Једни од тих узрока могу се назвати више физичким, други — психо-физичким, а трећи — психичким.\n\n9. Физички узроци лености леже, без сумње, у самом организму, у интензитету вршења његових процеса и у њиховој усмерености у једном или другом правцу. Што су јаче усмерени процеса тела, например на рашћење и развијање организма, утолико је души теже да извлачи снаге из резерве физичких снага и да их усмерава на душевне радове које је она изабрала или на хотимичне покрете. Ето збот чега су угојена деца и [[деца]] која јако расту врло често лена. Ето због чега је такође сваки васпитач, без сумње, запажао да некад марљиво дете одједном постане лено, и да се то управо дешава у оно време кад, из физиологији непознатог узрока, развитак тела, који је у почетку био успорен, одједном крене поново брже. У тим периодима детињства, који код Немаца имају чак посебан назив, дете не само да испољава [[леност]], која раније код њега није примећивана, него и наклоност ка несташлуцима, што једно другоме не противречи, јер ти несташлуци не долазе од тежње душе ка делатности него од сувишка снаге која се ствара, која већ по самом захтеву природе мора ићи на развој [[мишић]]а, а за то је неопходно да се они крећу. То су, ако се тако може рећи, рефлексни несташлуци које тражи организам и које најбоље задовољава правилна гимнастика. Ако се примети да је код детета наступио такав период физичког развоја, не треба прекинути рад с њим него треба пр постављању својих захтева увек имати у виду и посебан привремени захтев (потребу) физичке природе. Овакво снажно и обимно обављање и правац органских процеса нису ограничени често само на период детињства него се настављају и доцније, некад трају и целог живота. Међу угојеним људима више се налазе људи који су склони лености него међу мршавим. Код мало образованих слојева народа, где душа није створила себи широку сферу делатности, гојење човека иде готово увек заједно са развијањем лености, тако да угојити се и постати лен значи код сељака и код трговца готово једно исто. У тим случајевима сељак који се обогатио, брзо се гоји утграво због тога што се делатност здравог тела одједном прекида с престајањем потребе да се ради, а снага која се и даље обилно ствара зато што се не троши на умни живот, иде на развој тела, а затим човеку већ постаје тешко да извлачи ту снагу из органских процеса који су се развили, и он постаје лен.\n\n10. Али ако нарочито јак развој организма повлачи за собом леност, онда и нарочита слабост његова може одвести истом ако душа претходно није развила свој јак рад. Слабо дете, за чије су здравље неопходне све физичке снаге које се стварају из хране, може се такође показати леним управо због своје физичке слабости. Таквом детету је теже него здравом да узима од физичких процеса део снаге за свој душевни рад. Тамо обимност и снага органских процеса, а овде недостатак снаге за неопходне процесе живота изазивају исту појаву. Наравно, у последњем случају васпитач мора више него у првом случају врло обазриво да захтева од детета душевну делатност а некад мора чак сасвим да одустане од тих захтева. Али притом се треба увек плашити да ће дете, и кад се поправи, бити већ привикнуто на леност. Дуге болести често имају за последицу дечју леност и [[каприце]]. Због тога према болесном детету васпитач мора да буде врло обазрив, да не застрани ни: у једном ни у другом смислу: да не нанесе штету ни физичком ни душевном здрављу детета.\n\n11. Из истих физичких узрока човек осећа привремено склоност ка лености сваки пут после обилатог [[обед]]а: за време варења хране човеку је теже да извлачи органску снагу из овог физичко-хемиског процеса. Ето због чега обилат ручка ствара код човека вољу за непокретност и сан. Кад се пак заврши варење хране, кад су физичке снаге већ готове, делатност постаје човеку лака. Отуда је разумљиво због чега претерано обилно храњење деце повлачи за собом наклоност ка лењости, а ако исувише проширен желудац тражи затим и стално велику количину хране, онда човек постаје лен за цео живот. Из истог узрока наше домаће васпитање код имућних класа, спахија и трговаца, често је стварало потпуне ленштине. Страшно је и помислити шта поједе за дан једно спахиско или трговачко дете! Оно је жвакало и преживало готово по цео дан. Отуда је разумљиво збот чега је леност била врло упадљива и битна црта наше имућне класе. Али нигде, можда, једење од јутра до мрака, које је тако рељефно описао [[Гогољ]], није имало такве широке размере као у Мало-русији. Не долази ли због тога и још јача нијанса лености кад Мало-руса? Али, на то је, наравно, имала утицаја и топлија клима: нарочито дуго и жарко степско лето. За време жеге свако хотимично кретање теже је човеку него за време хладноће.\n\n===Психо-физички узроци лености=== \n\n12. У психофизичке узроке лености треба убројати нарочито обиље и разноврсност трагова пријатних телесних осећаја сваке врсте. Ако су човеку у детињству пружали у изобиљу разноврсна телесна уживања, онда сама разноврсност трагова тих наслада даће му могућност да задовољи у њима своју потребу за душевном делатношћу. [[Бенеке]] придаје нарочиту важност овом извору лености и приписује му чак већи утицај на кварење човека него што се може приписати. Али, наравно, ако прве асоцијације човекових претстава буду узете углавном из света чулних наслада, оне могу јако условити сву даљу делатност његове душе. У такве насладе Бенеке сасвим правилно убраја не само [[прождрљивост]] него уопште сваку телесну насладу па чак и несташлуке, као задовољење телесне потребе за кретањем. Ако се дете исувише јако загњури у сферу телесног живота, ако се у његовој души успоставе обимне и јаке асоцијације чији је садржај узет из те сфере, онда је тешко пробудити у њему жеђ за духовним животом. Али притом треба напоменути да прождрљивост долази не толико од обиља посластица колико од наглих промена хране. Прождрљивци се васпитавају пре свега у оним заводима где се деца глађу нагоне да стално мисле о храни, док код куће родитељи кљукају исту децу чим стигну. Наше богословије су много грешиле у том погледу.\n\n===Психички узроци лености===\n\n13. Психички узроци лености састоје се у самим искуствима делатности, у овом или оном исходу тих искустава. [[Дете]] није од природе душевно лено, што лако примећујемо ако посматрамо како оно воли не само делатност уопште, што би се могло још објаснити обиљем стварања физичких снага, него како оно воли самосталну делатност. Оно жели све само да уради. и ту тежњу треба неговати код њега као најдрагоценију, жртвујући ради ње и [[пристојност]], [[ред]], ради којих мајке и дадиље често угушују право испољавање самосталне душевне делатности, не знајући, наравно, какву штету наносе детету. Ако се дете зауставља и кажњава за све његове заносе и пориве у правцу самосталне делатности, онда то значи додавати јој још нову спољашњу тешкоћу, поред оне коју претставља већ сам физички организам: због тога је и разумљиво што дете може, најзад, отступити пред том за њега сувише великом тешкоћом. Овај спољни узрок душевне лености делује и онда кад [[наставник]] тражи од детета рад који не одговара његовим снагама. Неуспех покушаја да се задовољи овај захтев, исувише тешко и непријатно осећање које прати те покушаје, могу заплашити дете, и оно ће почети да гледа лено на сваки рад. Ето због чега се претерани захтеви у погледу учења, мада такво [[учење]] може у почетку даиа чак и сјајне резултате, доцније испољи у виду одвратности према раду и наклоности ка лености.\n\n14. Иста наклоност према лености развија се из сасвим супротног узрока, наиме, ако дете стално забављају, ако му пружају разоноду, тако да готово само п а с и в н а делатност испуњава живот његове душе и задовољава њене захтеве за делатношћу. При томе се, истина, васпитава жеђ за делатношћу и дете се досађује ако га ништа не занима, али се не развија смелост и увереност које су неопходне за савлађивање тешкоћа самосталне душевне делатности.У том погледу греши и великосветски живот деце, и [[педагогика]] која се претерано брине и која није сасвим разумна, потурајући деци делатност а не пружајући им могућност да је сама траже и налазе. Из истог узрока такозвани [[Фребел]]ови [[дечји вртови]], ма колико рационална била усвојена занимања и игре деце у њима, могу утицати штетно на дете, ако оно проводи у њима велики део свог дана. Ма како била паметна та занимања или те игре којима уче дете у дечјем врту, они су већ зато рђави што се дете њима није само научило, и уколико је дечји врт у том погледу наметљивији, утолико је штетнији. То не значи да смо ми уопште против дечјих вртова и против Фребелове идеје, него само то да, при садашњем стању свега овог посла, ми апсолутно не можемо рећи да ли дечји вртови у садашње време доносе више користи или штете, и у сваком случају мислимо да се време које деца проводе у вртовима, може знатно скратити. Не може се воља детета водити на улару него јој треба дати ширине да сама расте и јача. Ако се деца шаљу у врт зато што немају где да их сместе, онда треба у самим вртовима дати деци што више слободног времена. да раде по вољи. Чак бучно друштво деце, ако се дете налази у њему од јутра до мрака, мора деловати штетно. [[Самоћа]] је овда-онда неопходна [[дете]]ту као и одраслом. Потпуно осамљени и самостални покушаји ове или оне дечје делатности, која није изазвана подражавањем другој деци или наставницима, потпуно су неопходни и врло плодоносни, ма како одрасломе изгледала ситна та делатност. Нема сумње да деца највише уче подражавајући; али би било погрешно мислити да ће из подражавања сама од себе израсти самостална делатност. [[Подражавање]] даје много материјала за самосталну делатност, али ако не би било самосталне делатности, независне од подражавања, онда се не би имало шта ни подражавати. Самостална делатност се не јавља доцније, са узрастом; њена клица има корен у слободној вољи човековој, која се рађа с душом, и тој клици треба дати и времена и маха за развој. Ето због чега [[васпитач]] треба овда-онда да се удаљи од детета и да га сасвим остави самом себи. Клица [[самосталност]]и скрива се дубље у души детета него што тамо може продрети [[васпитање]], и сами покушаји да се тамо продре, могу само омести развој клице. Васпитање може много, али не може све.\n\n----\n\n[[СЛАБОСТИ ВОЉЕ И СКЛОНОСТИ КОЈЕ ИЗ ЊИХ ПРОИСТИЧУ|назад]]
\n[[СКЛОНОСТ КА ПРИВИКАВАЊУ|напред]]
\n[[Човек као предмет васпитања|почетна страна]]
','',144,'Golija','20041006195009','',0,0,0,1,0.226824578469,'79958993804990','20041007193545'); INSERT INTO cur VALUES (7794,0,'Енглески_језик','== Headline text ==\n[[Слика:Example.jpg]]Insert formula here\n\n{{патрљак}}\n\n{{interwiki|code=en}}\n\n[[af:Engels]]\n[[ang:Níwe Englisce geþéode]]\n[[ar:لغة انجليزية]]\n[[ast:Inglés]]\n[[id:Bahasa Inggris]]\n[[ms:Bahasa Inggeris]]\n[[zh-min-nan:Eng-gí]]\n[[br:Saozneg]]\n[[bg:Английски език]]\n[[ca:Anglès]]\n[[cy:Saesneg]]\n[[da:Engelsk (sprog)]]\n[[de:Englische Sprache]]\n[[nv:Bilagáana bizaad]]\n[[en:English language]]\n[[es:Idioma inglés]]\n[[eo:Angla lingvo]]\n[[fr:Langue anglaise]]\n[[ga:Béarla]]\n[[gl:Inglés]]\n[[ko:영어]]\n[[hi:अंग्रेज़ी भाषा]]\n[[ia:Lingua anglese]]\n[[is:Enska]]\n[[it:Lingua inglese]]\n[[he:אנגלית]]\n[[kw:Yeth Sowsnek]]\n[[sw:Kiingereza]]\n[[la:Lingua Anglica]]\n[[na:Anglise]]\n[[nl:Engels]]\n[[ja:英語]]\n[[no:Engelsk språk]]\n[[nds:Ingelsch]]\n[[pl:Język angielski]]\n[[pt:Língua inglesa]]\n[[ro:Limba engleză]]\n[[simple:English language]]\n[[sl:Angleščina]]\n[[fi:Englannin kieli]]\n[[sv:Engelska]]\n[[tl:Wikang Ingles]]\n[[th:ภาษาอังกฤษ]]\n[[vi:Tiếng Anh]]\n[[tokipona:toki Inli]]\n[[zh-tw:英語]]\n[[zh-cn:英语]]','',170,'Покрајац','20050303223340','',0,0,1,0,0.913504226093,'79949696776659','20050303223340'); INSERT INTO cur VALUES (7795,0,'Антигва_и_Барбуда','\'\'\'Антигва и Барбуда\'\'\' је острвска земља која се налази у источном дијелу Карипског мора на граници са Атланским океаном.  [[Антигва]] и [[Барбуда]] је дио архипелага [[Мали Антили|Малих Антила]]. У близини се налазе [[Гвадалупе]] на југу, [[Монсерат]] на југозападу, [[Сент Китс и Невис]] на западу и Сент Бартелемија на сјеверозападу.\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" style=\"margin-left:0.5em;\" width=\"290px\"\n|+ \'\'\'Antigua and Barbuda\'\'\'\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Antigva.png|125px|Застава Антигве и Барбуде]]\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Antigva_grb.png]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Застава Антигве и Барбуде|Умањена]])\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Грб Антигве и Барбуде|Пуна величина]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 style=\"border-bottom:3px solid gray;\" | \'\'Национални [[мото]]:
Свако Стреми, Сви постижу (Each Endeavouring, All Achieving)\'\'
\n|-\n| align=center colspan=2 | [[image:Antigva_lokacija.png|Локација Антигве и Барбуде]]\n|-\n| width=\"115px\" | [[Званични језик]]\n| [[Енглески језик|Енглески]]\n|-\n| [[Главни Град]] \n| [[Сент Џонс, Антигва и Барбуда|Сент Џонс]]\n|-\n| [[Краљевство Комонвелта|Краљица]]\n| [[Елизабета II од Уједињеног Краљевства|Елизабета II]]\n|-\n| [[Генерални Гувернер]] || Сер [[Џејмс Карлајл]] (James Carlisle)\n|-\n| [[Премијер]] || [[Болдвин Спенсер]]\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде\n| [[Листа држава по површини|180. по површини]]
[[1 E8 m²|442 km²]]
Занемарљив \n|-\n| [[Становништво]]\n
 - Укупно ([[2002]].) \n
 - [[Густина насељености|Густина]]\n| [[Листа држава по броју становника|185. по броју становника]]\n
67,448 \n
152/km² \n|-\n|\n[[Независност]]
-Датум\n| Од [[У.К]]
[[1. новембар]], [[1981]].\n|-\n| [[Валута]] || [[Источно-карипски долар]]\n|-\n| [[Часовна зона]] \n| \'\'[[UTC]]\'\' -4\n|-\n| [[Државна химна]] || \'\'[[Fair Antigua, We Salute Thee]]\'\'\n|-\n| [[Интернет домен]] || \'\'.AG\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]\n| 1-268\n|}\n\n[[bg:Антигуа и Барбуда]]\n[[da:Antigua og Barbuda]]\n[[de:Antigua und Barbuda]]\n[[et:Antigua ja Barbuda]]\n[[en:Antigua and Barbuda]]\n[[es:Antigua y Barbuda]]\n[[eo:Antigvo-Barbudo]]\n[[fr:Antigua-et-Barbuda]]\n[[id:Antigua dan Barbuda]]\n[[it:Antigua e Barbuda]]\n[[ms:Antigua dan Barbuda]]\n[[nl:Antigua en Barbuda]]\n[[ja:アンティグア・バーブーダ]]\n[[no:Antigua og Barbuda]]\n[[pl:Antigua i Barbuda]]\n[[pt:Antígua e Barbuda]]\n[[ru:Антигуа и Барбуда]]\n[[sa:अंटीग्‍वा]]\n[[sl:Antigva in Barbuda]]\n[[sv:Antigua och Barbuda]]\n[[zh:安提瓜和巴布达]]\n\n\n{{Template:Северна Америка}}','пар типоа',269,'Dzordzm','20050221120605','',0,0,1,0,0.694983509227,'79949778879394','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (7796,0,'Аргентина','{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" style=\"margin-left:0.5em;\" width=\"270px\"\n|+ \'\'\'República Argentina\'\'\'\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Argentina.png|125px|Застава Аргентине]]\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Argentina_grb.png]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Flag of Argentina|Умањена]])\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Грб Аргентине|Пуна величина]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 style=\"border-bottom:3px solid gray;\" | \'\'Национални [[мото]]: En Unión y Libertad\'\'
\'\'([[Шпански језик|Шпански]], \"У Слози и Слободи\")\'\'
\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 | [[image:Argentina_lokacija.png]]\n|-\n| [[Званични језик]] || [[Шпански језик|Шпански]]\n|-\n| [[Главни Град]] || [[Буенос Ајрес]]\n|-\n| [[Највећи Град]] || [[Буенос Ајрес]]\n|-\n| [[Листа Председника Аргентине|Председник]]\n| [[Нестор Кирхнер]]\n|-\n| [[Листа Аргентинских Шефова Кабинета|Шеф Кабинета]]\n| [[Алберто Фернандез]]\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде\n| [[Листа држава по површини|8. по површини]]
\n[[1 E12 m²|2,766,890 km²]] \'\'\'¹\'\'\'
1.1% \n|-\n| [[Становништво]]\n
 - Укупно ([[2002]].) \n
 - [[Густина насељености|Густина]]\n| [[Листа држава по броју становника|31. по броју становника]]\n
37,812,817 \n
14/km² \n|-\n| [[Независност]]\n
 - Процес започет\n
 - Формално проглашена \n| Од [[Шпанија|Шпаније]]\n
[[25. мај]], [[1810]].\n
[[9. јули]], [[1816]].\n|-\n|\n[[Валута]] \n\n|| [[Аргентински Пезос]]\n|-\n| [[Часовнс зона]] \n| [[UTC]] -3\n|-\n| [[Државна химна]] || \'\'[[Oid, Mortales]]\'\'\n|-\n| [[Интернет домен]] || \'\'.AR\'\'\n|-\n| [[Листа позивних бројева држава|Позивни број]]\n| 54\n|-\n| colspan=\"2\" | (\'\'\'1\'\'\') Аргентина такође присваја 1,000,000 km²
[[Антарктик|Антарктика]], [[Фокландска Острва]] и [[Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва|Јужну Џорџију и Јужна Сендвичка Острва]]\n|}\n\n\n[[cy:Ariannin]]\n[[da:Argentina]]\n[[de:Argentinien]]\n[[et:Argentina]]\n[[el:Αργεντινή]]\n[[en:Argentina]]\n[[es:Argentina]]\n[[eo:Argentino]]\n[[fr:Argentine]]\n[[ko:아르헨티나]]\n[[id:Argentina]]\n[[it:Argentina]]\n[[he:ארגנטינה]]\n[[kw:Arghantina]]\n[[la:Argentina]]\n[[lt:Argentina]]\n[[ms:Argentina]]\n[[nl:Argentinië]]\n[[ja:アルゼンチン]]\n[[no:Argentina]]\n[[pl:Argentyna]]\n[[pt:Argentina]]\n[[ru:Аргентина]]\n[[sa:अर्जन्‍टीना]]\n[[simple:Argentina]]\n[[sl:Argentina]]\n[[fi:Argentiina]]\n[[sv:Argentina]]\n[[tokipona:ma Alensina]]\n[[zh:阿根廷]]','Враћено на последњу измену од корисника Обрадовић Горан',108,'Djordjes','20050104082012','',0,0,1,0,0.603408872897,'79949895917987','20050105123809'); INSERT INTO cur VALUES (7797,0,'Афганистан','{| style=\"margin: 0 0 1em 1em\" border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" width=\"300px\"\n|+\'\'\'دولت اسلامی افغانستان\'\'\'
\n\'\'\'Dowlat-e Eslami-ye Afghanestan\'\'\'\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=2 |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Afganistan.png|125px]]\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Afganistan_grb.png]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Застава Афганистана|Умањена]])\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Грб Афганистана|Пуна величина]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 style=\"border-bottom:3px solid gray;\" | \'\'Национални [[мото]]: Не постоји\'\'\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 | [[image:Afganistan_lokacija.png]]\n|-\n| [[Званични језик|Званични језици]] || [[Пашту]], Персијски [[Дари]]\n|-\n| [[Главни Град]] || [[Кабул]]\n|-\n| [[Листа афганистанских вођа|Председник]]\n| [[Хамид Карзаи]]\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно
 - % воде\n| [[Листа држава по површини|40. по површини]]
647,500 [[квадратни километар|km²]]
0%\n|-\n| [[Становништво]]\n
 - Укупно ([[2002]].)\n
 - [[Густина насељености|Густина]]\n| [[Листа држава по броју становника|38. по броју становника]]\n
28,717,213\n
43/km²\n|-\n| [[Независност]]
 -\n| Од [[Персија|Персије]]
[[1747]].\n|-\n| [[Валута]] || [[Афгани]]\n|-\n| [[Часовна зона]] || \'\'[[UTC]]\'\'+4:30\n|-\n| [[Државна химна]] || \'\'[[Sououd-e-Melli]]\'\'\n|-\n| [[Интернет домен]] || \'\'.af\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]\n| 93\n|}\n\n[[af:Afghanistan]]\n[[ar:افغانستان]]\n[[bg:Афганистан]]\n[[cy:Afghanistan]]\n[[da:Afghanistan]]\n[[de:Afghanistan]]\n[[et:Afganistan]]\n[[el:Αφγανιστάν]]\n[[en:Afghanistan]]\n[[es:Afganistán]]\n[[eo:Afganio]]\n[[fa:افغانستان]]\n[[fr:Afghanistan]]\n[[id:Afganistan]]\n[[ia:Afghanistan]]\n[[he:אפגניסטן]]\n[[la:Afgania]]\n[[lv:Afganistāna]]\n[[ms:Afghanistan]]\n[[nl:Afghanistan]]\n[[ja:アフガニスタン]]\n[[no:Afghanistan]]\n[[nds:Afghanistan]]\n[[pl:Afganistan]]\n[[pt:Afeganistão]]\n[[ru:Афганистан]]\n[[sa:अफगानस्‍थान]]\n[[simple:Afghanistan]]\n[[sk:Afganistan]]\n[[sl:Afganistan]]\n[[fi:Afganistan]]\n[[sv:Afghanistan]]\n[[th:ประเทศอัฟกานิสถาน]]\n[[tr:Afganistan]]\n[[zh:阿富汗]]','',135,'Обрадовић Горан','20041010231414','',0,0,0,0,0.901202554303,'79958989768585','20041103121327'); INSERT INTO cur VALUES (7798,0,'Барбадос','\'\'\'Барбадос\'\'\' је острвска држава у [[Карипско море|Карипском мору]] и [[Атласки океан|Атланском океану]]. Острво је површине 430 km² , углавном је равно, са неколицином брда у унутрашњости острва. Налази се на 13ºN,59ºW. \n\nОстрво је тропско и на њему се налази већи број мочвара. У унутрашњости острва се налазе плантаже шећерне трске. Барбадос припада Малим Антилима, а најближе земље су му [[Санта Луциа]] и [[Сент Винсент и Гренадис]]. \n\nБарбадос је једна од држава са навишим стандардом на свету. Острво је једна од великих дуристичких дестинација. \n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n \n\n\n\n\n\n\n\n
\n\n\n\n\n\n
[[Image:barbados.png|125px|Застава ]][[Слика:barbados_grb.png]]
([[Застава|In Detail]])([[Грб|Full size]])
\'\'Национални мото: \'\'
[[Слика:LocationBarbados.png]]
[[Званични језик]] [[енглески језик]
[[Главни град]] [[Бриџтаун)
[[Премијер]][[Овен Артур]]
[[Површина]]
 - Укупно
 - % вода
[[Листа земаља по површини|. по површини]]
[[квадратни километар|km²]]
[[Становништво]] \n
 - Укупно ([[2002]].) \n
 - [[Густина насељености|Густина]]
[[Листа земаља по броју становника|. по броју становника]]\n
\n
/km²
[[Дан независности]] \n
[[Валута]]
[[Временска зона]]
[[Национална химна]]
[[Интернет домен]]
[[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]
\n\n{{Template:Северна Америка}}\n\n==Вањски линкови==\n* [http://www.barbados.gov.bb/ Barbados Government Information Network] - The official website of the government of Barbados.\n* [http://www.parliamentbarbados.gov.bb/ Official Website of the Parliament of Barbados]\n* [http://www.barbados.org/ The official website of the Barbados Tourism Encyclopedia]\n* [http://www.centralbank.org.bb/ Website of the Central Bank of Barbados]\n* [http://www.foreign.gov.bb/ideal.htm Min. of Foreign Affairs - All About Barbados]\n* [http://www.bcslbarbados.com/barbados.aspx Points and places of Intrest when in Barbados]\n\n\n[[Category:Државе]]\n\n\n[[an:Barbados]]\n[[bg:Барбадос]]\n[[bn:বার্বাডোস]]\n[[ca:Barbados]]\n[[de:Barbados]]\n[[en:Barbados]]\n[[et:Barbados]]\n[[es:Barbados]]\n[[eo:Barbado]]\n[[fr:Barbade]]\n[[gl:Barbados]]\n[[id:Barbados]]\n[[ia:Barbados]]\n[[it:Barbados]]\n[[he:ברבדוס]]\n[[ks:बार्बाडोस]]\n[[lv:Barbadosa]]\n[[lt:Barbadosas]]\n[[ms:Barbados]]\n[[nl:Barbados]]\n[[ja:バルバドス]]\n[[no:Barbados]]\n[[oc:Barbados]]\n[[nds:Barbados]]\n[[pl:Barbados]]\n[[pt:Barbados]]\n[[ru:Барбадос]]\n[[sa:बार्बाडोस]]\n[[sk:Barbados]]\n[[sl:Barbados]]\n[[fi:Barbados]]\n[[sv:Barbados]]\n[[tr:Barbados]]\n[[zh:巴巴多斯]]','',306,'Вандал Б','20050315113251','',0,0,0,0,0.316798919494,'79949684886748','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (7799,6,'Antigva.jpg','Застава Антигве и Барбуде','Застава Антигве и Барбуде',135,'Обрадовић Горан','20041006232520','',0,0,0,1,0,'79958993767479','20041006232550'); INSERT INTO cur VALUES (7800,6,'Antigvagrb.jpg','Грб Антигве и Барбуде','Грб Антигве и Барбуде',135,'Обрадовић Горан','20041006232626','',0,0,0,1,0,'79958993767373','20041006232626'); INSERT INTO cur VALUES (7801,6,'Antigvalokacija.jpg','Локација Антигве и Барбуде','Локација Антигве и Барбуде',135,'Обрадовић Горан','20041006232715','',0,0,0,1,0,'79958993767284','20041006232715'); INSERT INTO cur VALUES (7802,6,'Argentina.png','Застава Аргентине','Застава Аргентине',135,'Обрадовић Горан','20041006233213','',0,0,0,1,0,'79958993766786','20050104082018'); INSERT INTO cur VALUES (7803,6,'Argentina_grb.png','Грб Аргентине','Грб Аргентине',135,'Обрадовић Горан','20041006233327','',0,0,0,1,0,'79958993766672','20050104082018'); INSERT INTO cur VALUES (7804,6,'Argentina_lokacija.png','Локација Аргентине','Локација Аргентине',135,'Обрадовић Горан','20041006233437','',0,0,0,1,0,'79958993766562','20050104082018'); INSERT INTO cur VALUES (7805,6,'Afganistan_grb.png','Грб Афганистана','Грб Афганистана',135,'Обрадовић Горан','20041006233855','',0,0,0,1,0,'79958993766144','20041010231414'); INSERT INTO cur VALUES (7806,6,'Afganistan.png','Застава Афганистана','Застава Афганистана',135,'Обрадовић Горан','20041006233946','',0,0,0,1,0,'79958993766053','20041010231414'); INSERT INTO cur VALUES (7807,6,'Afganistan_lokacija.png','Локација Афганистана','Локација Афганистана',135,'Обрадовић Горан','20041006234032','',0,0,0,1,0,'79958993765967','20041010231414'); INSERT INTO cur VALUES (7808,6,'Barbados.png','Застава Барбадоса','Застава Барбадоса',135,'Обрадовић Горан','20041006234414','',0,0,0,1,0,'79958993765585','20050315113312'); INSERT INTO cur VALUES (7809,6,'Barabdos_grb.png','Грб Барбадоса','Грб Барбадоса',135,'Обрадовић Горан','20041006234508','',0,0,0,1,0,'79958993765491','20041006234508'); INSERT INTO cur VALUES (7810,6,'Barabdos_lokacija.png','Локација Барбадоса','Локација Барбадоса',135,'Обрадовић Горан','20041006234635','',0,0,0,1,0,'79958993765364','20041006234635'); INSERT INTO cur VALUES (7811,0,'Тери_Прачет','\'\'\'Теренс Дејвид Џон Прачет\'\'\' (\'\'Terence David John Pratchett\'\') (такође познат и као \'\'\'Птери\'\'\') је енглески писац (рођен [[28. април|28. априла]], [[1948]], у [[Биконсфилд|Биконсфилду]], [[Бакингемшајер]]), највише познат по својој серији књига о [[Дисксвет|Дисксвету]].\n[[Image:Teri_Pracet.png|thumb|161px|Британски писац Тери Прачет је познат по свом сатиричном стилу, на пример : \"Сузан је мрзела литературу. Много је више волела да прочита добру књигу..\"]]\n==Биографија==\n\nПрво прачетово објављено дело била је кратка прича \"The Hades Business\", објављена у школском часопису када је имао 13 година, а затим је објављена у Сајенс Фантази часопису, [[1961]] године, и за то је плаћен £14.\nЊегово следеће објављено дело је било \"Night Dweller\", и појавило се у Њу Ворлдс часопису, број 156, новембра [[1965]].\n\nКада је напустио школу, [[1965]], запослио се као новинар у локалним новинама, \'\'Бакс Фри Прес\'\' (\"Почео сам да радим једног јутра, и видео сам први леш три сата касније, \'каљење-на-послу\' је \'\'значило\'\' нешта оних дана\").\n\nДок је радио као новинар, послат је да интервјуише Питера Бандера ван Дурена, ко-директора мале издавачке фирме у Џерардс Кросу, Бакингемшајер, Колин Смајти Лимитед, о новој књизи коју је фирма издала. Прачет је поменуо да је и он написао једну новелу, \'\'The Carpet People\'\'. Остало је историја...\n\n[[1980]], постао је портпарол \'\'CEGB\'\', компаније за производњу електричне енергије, у сектору који је покривао неколико нуклеарних електрана; касније се шалио да је показао непограшив осећај за време што је направио ову промену у каријери убрзо после нуклеарне несреће [[Три Мајл Ајленд]] (\'\'Three Mile Island\'\') у [[САД]].\n\nHe gave up his work for the CEGB in [[1987]] када је схватио да може да заради много више новца од свог повременог писања; ово му је омогућило да повећа број књига које пише, и сада обично издаје по две књиге годишње. Процењује се да је 1% свих фикционих књига које се продају у Британији написао Прачет, мада је ово израчунато пре успеха књига [[Џ. K. Роулинг]].\n\n[[1998]]. је добио [[Орден Британске Империје]] (\'\'Order of the British Empire\'\') за заслуге у литератури. У свом стилу се нашалио: \"Претпостављам да се \'заслуге у литератури\' састоје у уздржавању од писања литературе.\"\n\n==[[Дисксвет]]==\n\nСерија о Дисксвету се сада састоји од преко 30 књига, је серија хумористичке фантазије, која прави пародију на све шта се дешава на дискоидном свету који се ротира на леђима четири велика слона која стоје на огромној корњачи, која се зове [[Велики А\'Туин]], и плива кроз свемир. Главне теме пародије укључују многе [[Научна Фанстастика|научно фантастичне]], и ликове из фантазије, идеје и алузије на: филмове [[Ингмар Бергман|Ингмара Бергмана]], [[Аустралије|Аустралију]], [[филм|прављење филмова]], [[новине|новинско издаваштво]], [[рок енд рол]] музику, [[религија|религију]], [[филозофија|филозофију]] (углавном грчку), [[Египатска историја|египатску историју]], трговинске уније, [[монархија|монархију]], и много тога другог.\n\nПрачетова новела \'\'The Amazing Maurice and His Educated Rodents\'\' освојила је [[2001]] карнеги медаљу (\'\'Carnegie Medal\'\') за најбољу дечју [[новела|новелу]] (додељена [[2002]]).\n\n===Дисксвет књиге===\n\nВиди чланак [[Дисксвет]] за листу књига о Дисксвету.\n\n===Сродна дела===\n\nЗаједно са математичарем [[Иан Стуарт|Ианом Стјуартом]] (\'\'Ian Stewart\'\') и научником [[Џек Коен|Џеком Коеном]] (\'\'Jack Cohen\'\'), Прачет је написао књиге \'\'[[Наука Дисксвета]]\'\' ([[1999]].) и \'\'[[Наука Дисксвета II: Глобус]]\'\' ([[2002]]). Трећа књига у серији, \'\'[[The Science of Discworld III: Darwin\'s Watch]]\'\', треба да буде објављена у мају [[2005]].\n\n==Адаптације==\n\n*\'\'\'[[Стрипови]]\'\'\'\n**\'\'[[Боја Магије]]\'\', \'\'[[Светлост Чудесног]]\'\', \'\'[[Морт]]\'\' и \'\'[[Стража! Стража!]]\'\' су адаптирани у сликовне новеле.\n*\'\'\'[[Позориште]]\'\'\'\n**[[Стивен Бригс]] је неколико Прачетових новела адаптирао у претставе, а многи сценарији су објављени у форми књига. Међу њима су:\n***\'\'Wyrd Sisters: The Play\'\' ([[1996]])\n***\'\'Mort: The Play\'\' ([[1996]])\n***\'\'Johnny and the Dead\'\' ([[1996]]) (non-Discworld)\n***\'\'Guards! Guards!: The Play\'\' ([[1997]])\n***\'\'Men at Arms: The Play\'\' ([[1997]])\n***\'\'Maskerade\'\' ([[1998]])\n***\'\'Interesting Times\'\' ([[2002]])\n***\'\'The Truth\'\' ([[2002]])\n*\'\'\'[[Анимација]]\'\'\'\n**\'\'[[Wyrd Sisters]]\'\' и \'\'[[Soul Music]]\'\' су такође адаптиране у анимиране приче од стране Козгров Хол Филмс (\'\'Cosgrove Hall Films\'\') за Канал 4.\n*\'\'\'[[Радио]]\'\'\'\n**\'\'[[Стража! Сража!]]\'\' и \'\'[[Wyrd Sisters]]\'\' су прерађене у серијале а \'\'[[The Amazing Maurice and his Educated Rodents]]\'\' је обрађена као деведесетоминутна представа у режији Радија 4, [[ББС]].\n\nПрва издања раних књига о Дисксвету која су добро очувана сада много вреде - прво британско издање књиге \'\'Боја Магије\'\' у тврдим корицама сада вреди преко £2000 (4500 примерака је одштампано у штампарији \'\'St Martin\'s Press\'\', у Америци, од чега је 506 продато у Британији у издању Колин Смајти, и стога су права реткост!), док \'\'Светлост Чудесног\'\' вреди £1000-1500.\n\nЗаинтересовани чак могу да постану ликови у некој од следећих књига о Дисксвету. Обично се имена ликовима који се појаваљују у књигама дају по људима који се за ту привилегију надмећу на добротворним аукцијама.\n\nНасловне стране свих књига о Дисксвету које су се продавале у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] до [[2001]]. је радио [[Џош Кирби]].\n\nВиди такође: [[Дисксвет]], [[Ликови Дисксвета]]\n\n==Остале Прачетове не-дисксвет књиге==\n\n* \'\'[[Strata]]\'\' (Мада је радња ове књиге смештена на свет у облику диска, ова новела је пре пародија на књигу \'\'[[Ringworld]]\'\' [[Лери Нивен|Лерија Нивена]] (\'\'Larry Niven\'\')) \'\'(Colin Smythe, [[1981]])\'\'\n* \'\'[[The Dark Side of the Sun]]\'\' \'\'(Colin Smythe, [[1976]])\'\'\n* \'\'[[The Carpet People]]\'\' (Pratchett\'s debut novel, re-released in a substantially rewritten edition after he became famous) (Colin Smythe, [[1971]])\n* Трилогија дечјих књига (known as [[The Bromeliad]]):\n** \'\'Камионци\'\'\n** \'\'Diggers\'\'\n** \'\'Крилци\'\'\n* \'\'[[Good Omens]]\'\' (co-written with [[Neil Gaiman]])\n* \'\'[[The Unadulterated Cat]]\'\' (with [[Gray Jolliffe]]. A homage to real cats)\n* трилогија дечјих књига о [[Џони Максвел|Џонију Максвелу]] (\'\'Johnny Maxwell\'\'), који види мртве људе, ванземаљце, и разне друге бизарне ствари:\n** \'\'[[Only You Can Save Mankind]]\'\'\n** \'\'[[Johnny and the Dead]]\'\'\n** \'\'[[Johnny and the Bomb]]\'\'\n* \'\'[[Once More* *With Footnotes]]\'\' - колекција чланака, увода и кратких прича у издању \'\'NESFA\'\'.\n\n==Остале књиге које садрже Прачетове доприносе==\n\n* \'\'[[Meditations on Middle-Earth]]\'\' ([[2002]].)\n* \'\'[[The Leaky Establishment]]\'\' од писца [[Дејвид Лангфорд|Дејвида Лангфорда]] (\'\'David Langford\'\' и скорашње реиздање за које је Прачет написао предговор.\n\n==Дела о Прачету==\n\nПрачетове књиге су добиле ниво добрих критика, неуобичајен за њихов жанр. Колекција есеја о његовим делима је сачињена у књизи, \'\'Terry Pratchett: Guilty of Literature?\'\', аутора [[Ендрјуа М. Батлера|Ендрју М. Батлер]] (\'\'Andrew M. Butler\'\'), [[Едвард Џејмс|Едварда Џејмса]] (\'\'Edward James\'\') и [[Фара Мендлесон|Фаре Мендлесон]] (\'\'Farah Mendlesohn\'\'), у издању \'\'Science Fiction Foundation\'\' [[2000]].\n\n==Интернет==\n\nПрачет је један од првих писаца који су преко Интернета комуницирали са својим обожаватељима и био је сарадник [[Јуснет]] (\'\'Usenet\'\') њусгрупе \'\'alt.fan.pratchett\'\' преко десет година.\n\n==Утицај==\n\nПрачет је извршио јак утицај на више других дела. Британски писац, [http://www.samsmith.co.uk Сем Смит] често понавља како му је главни циљ да направи серију књига по стилу сличних оној о Дисксвету.\n\nТермин \"Прачетескно\" је скован за оне који покушавају да копирају прачетов хумористични стил писања.\n\nТери Прачет не крије спољашње утицаје на своја дела; у ствари она су главни извор хумора. Он \"увози\" бројне карактере из популарне културе, али увек дода неки неочекивани аспект. Ове алузије су прилично реалне, и на сајтовима Прачетових фанова постоје листе свих познатих алузија.\n\n==Заштитни знаци==\nПоред карактеристичног стила писања, Прачет је познат по коришћењу футнота у својим књигама. На пример;\n\n\'Открили су да је, уместо да га учине нормалним, лакше учинити да халуцинира да је нормалан.*\n\n\'*Ово је честа халуцинација, коју дели већина људи.\'\n\n==Спољне везе==\n* [http://quote.wikipedia.org/wiki/Terry_Pratchett Wikiquote - Quotations from Terry Pratchett]\n* [http://www.lspace.info/ The L-Space Web]\n* [http://www.discworldmonthly.co.uk Discworld Monthly] (free monthly newsletter about Terry Pratchett OBE and his Discworld and other novels.)\n* [http://scifan.com/writers/pp/PratchettTerry.asp Bibliography] on [[SciFan]]\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n[[Category:Књижевници|Прачет, Тери]]\n\n[[bg:Тери Пратчет]]\n[[cy:Terry Pratchett]]\n[[da:Terry Pratchett]]\n[[de:Terry Pratchett]]\n[[el:ÔÝñé ÐñÜôóåô]]\n[[en:Terry Pratchett]]\n[[es:Terry Pratchett]]\n[[fr:Terry Pratchett]]\n[[he:טרי פראצ\'ט]]\n[[nl:Terry Pratchett]]\n[[ja:テリー・プラチェット]]\n[[pl:Terry Pratchett]]\n[[ro:Terry Pratchett]]\n[[sv:Terry Pratchett]]','+bg',0,'213.240.195.236','20050301190505','',0,0,0,0,0.542843444991,'79949698809494','20050301190505'); INSERT INTO cur VALUES (7812,6,'Teri_Pracet.png','Тери Прачет','Тери Прачет',135,'Обрадовић Горан','20041006235254','',0,0,0,1,0,'79958993764745','20050301190521'); INSERT INTO cur VALUES (7813,2,'Ma\'ame_Michu','{| rules=\"all\" align=\"center\" cellpadding=\"4\" style=\"text-align: center; border: 1px solid #999; border-right: 2px solid #999; border-bottom: 2px solid #999\"\n|-\n|\n\'\'\'[[:fr:Utilisateur:Ma\'ame Michu]]\'\'\'\n\nJe parle et écris en \'\'\'français\'\'\'.
But I can read and write \'\'\'English\'\'\' (but it\'s not easy).
Und, manchmal, \'\'\'Deutsch\'\'\' lesen und schreiben (aber es ist schwer).\n|}','fr:',182,'Ma\'ame Michu','20041007120527','',0,0,1,1,0.940228919005,'79958992879472','20041007120621'); INSERT INTO cur VALUES (7814,3,'Ma\'ame_Michu','{| rules=\"all\" align=\"center\" cellpadding=\"4\" style=\"text-align: center; border: 1px solid #999; border-right: 2px solid #999; border-bottom: 2px solid #999\"\n|-\n|\n\'\'\'[[:fr:Discussion Utilisateur:Ma\'ame Michu]]\'\'\'\n\nJe parle et écris en \'\'\'français\'\'\'.
But I can read and write \'\'\'English\'\'\' (but it\'s not easy).
Und, manchmal, \'\'\'Deutsch\'\'\' lesen und schreiben (aber es ist schwer).\n|}','fr:',182,'Ma\'ame Michu','20041007120621','',0,0,1,1,0.42481128705,'79958992879378','20041007120621'); INSERT INTO cur VALUES (7815,2,'Ma\'ame_Michu/monobook.css','@import url(http://fr.wikipedia.org/w/index.php?title=Utilisateur:Ma%27ame_Michu/monobook.css&action=raw&ctype=text/css);','import monobook.css',182,'Ma\'ame Michu','20041007120750','',0,0,1,1,0.084115574176,'79958992879249','20041007120750'); INSERT INTO cur VALUES (7816,2,'Ma\'ame_Michu/monobook.js','document.write(\'\');\n\n window.onload = Main;\n\n\n function Main()\n{\n\n LivePreviewInstall();\n\n}','my java tweaks for monobook',353,'DCLXVI','20050310225437','',0,0,1,1,0.165344346021,'79949689774562','20050310225437'); INSERT INTO cur VALUES (15336,2,'Покрајац/Разговор_архива_001','==Фонтови и сајт о Голом отоку==\n\n*Пробао сам да мењам фонтове. Не може на класичан начин (како може у HTML-у). Вероватно је да је та опција искључена. Мораш погледати [[:m:Help:Contents|документацију на Мети]] за детаље. Колико сам ја видео, изгледа да није могуће мењати фонт на Википедији. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 13:08, 1 Дец 2004 (CET)\n*Што се Голог отока тиче, замолио бих те да на сваком тексту који напишеш користећи те документе у дну поставиш линк према дозволи коју си добио. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 13:08, 1 Дец 2004 (CET). \n*Прочитај књигу од Чеда Вулевића: \'\'Ванредна линија\'\'. Говори о данима на Голом отоку. Писац је тамо био одређено време не знам тачно колико. Било је пуно ужаса доста детаљно је описао страхоте и голготе како своје тако и туђе.--[[Корисник:Џони-Менаџер]]\n\n==Национализам==\n\nЗдраво, Марко - прво да те поздравим, пошто до сад није било коресподенције међу нама, и да похвалим твој рад.\n\nНего, приметио сам на твојој страници на поглављу принципи трећу тачку која гласи:\n*\'\'Са националистима и онима који нису спремни признати своје грешке, не желим дискутовати, већ ћу комуникацију са њима вршити преко модератора/администратора.\'\'\n\nОвде сам се осетио прозваним, јер сам националиста. Под национализмом се подразумева љубав према својој нацији (нација је народ на вишем ступњу историјског развитка, тј. ослобођен територијалног аспекта). Обично национализам (као у мом случају) подразумева високо поштовање према другим нацијама и културама. Национализам нема никакве везе са мржњом, нити било чиме негативним. Не треба мешати национализам са категоријама као што су: шовинизам, нацизам (национал-шовинизам), ксенофобија итд, јер национализам са њима нема никакве везе.\n\nВерујем да си желео да искористиш неки од горенаведених израза уместо израза национализам, али је дошло до лапсуса. Напомињем ти ово пошто из контекста исте те тачке видим да си човек који је спреман да прихвати своје грешке. Иначе ако осећаш потребу да ми одговориш, а нећеш да не би изневерио своје принципе дискутујући са националистом, можеш ми се обратити као администратору јер си рекао да ћеш комуникацију са националистима обављати преко модератора/администратора :) [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 01:57, 8 Дец 2004 (CET)\n\n*Горане, твоју примедбу сам прихватио и заменио сам националисте са шовинистима и ксенофобичарима. Но, то не мора значити да сам се са тобом сложио око тога шта значи кад је неко националиста... Надам се да ћемо имати успешну сарадњу где ћемо избегавати политичке полемике. --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 17:15, 8 Дец 2004 (CET)\n\n:*Не видим ни једног разлога да међу нама не буде успешне сарадње. А што се тиче политичких полемика - па на крају крајева, зашто их избегавати, све док се размењују мишљења, добро је. Мислим ако се не слажеш са мојим ставовима по питању национализма, и ако хоћеш да ми саопштиш зашто се не слажеш, немој се устручавати, мислим нисам ни ја од стакла, па да се распаднем ако се неко не сложи са мном. Мада опет, не морамо сад да залазимо у неку дубоку дискусију, има паметнијих начина да се употреби време. [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 20:52, 8 Дец 2004 (CET)\n\n==Размирице==\n\nНикола, и Марко! Читам већ неко време ваша препуцавања, и врло ми је жао што сте се толико покачили. Говорим ово зато што сте обојица веома агилни, и са пуно енергије радите на овом дивном пројекту.\nКолико сам ја запазио свађа је почела на дискусији о Београду. Марко је изнео своје \'\'прилично лично мишљење\'\' о нашем главном граду, а Никола је одговорио својим такође \'\'прилично личним мишљењем\'\'. Потом су се ствари измакле контроли и прешле у домен чистог обостраног (и потпуно непродуктивног) вређања. Овде се не бих задржавао, сем што бих Покрајцу препоручио да погледа на енглеској Википедији колико има људи који слабије говоре енглески, и праве граматичке грешке свих врста, па опет остатак заједнице има пуно толеранције, једноставно грешке исправи, ко их примети и не обазире се на то. То је колико сам чуо још израженије на немачкој Википедији, (с тим што они за разлику од нас и Енглеза имају и проблем врло различитих језичких стандарда).\n\nНего да наставим, вас двојица се нисте сложили око првог питања на коме сте се срели, и све је кренуло низбрдо. Сад имате два пута у вашим даљим односима:\n\n1 – који вам лично предлажем - прогутајте оно шта је било међу вама, и започните односе испочетка, овај пут на коректним основама (како и доликује месту на коме се налазите), и са међусобним поштовањем.
\n2 Сложите се бар око тога да се не слажете, и прекините међусобну комуникацију, док се страсти не смире, а онда уз “арбитражу” целе заједнице да видимо шта даље.\n\nПредлажем да обојица “гласате” којим путем хоћете даље на мојој страници за разговор.\n\nДостављено на:
\n[[Разговор са корисником:Никола Прљић]]
\n[[Разговор са корисником:Покрајац]]
\n[[Разговор са корисником:Обрадовић Горан]]
\n[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 14:33, 9 Дец 2004 (CET)\n\n\'\'-Одговор Марка Покрајца постављен на [[Разговор са корисником:Никола Прљић]].\'\' --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 16:36, 9 Дец 2004 (CET)\n----\n\n== Администраторске привилегије ==\n\nИмаш одговор [[Разговор са корисником:Милош|на мојој страни за разговор]]. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 00:04, 10 Дец 2004 (CET)\n\n== Имаш одговор ==\n\nНа [[Разговор са корисником:Милош|мојој страни за разговор]] --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 13:13, 12 Дец 2004 (CET)\n\n== Срећно ==\nАко могу да дам глас на Босанској Википедији кажи само како.\n[[Корисник:Bonzo|bonzo]] 15:24, 12 Дец 2004 (CET)\n\n== Питање ==\nЈел\' ти дође неки род Шпиро Покрајац, васпитач у средњошколском дому \"Јелица Миловановић\" и да ли га познајеш?\n--[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 08:30, 13 Дец 2004 (CET)\n\n== Гласање ==\n\nДакле, није баш да вршим притисак на тебе, али ми се чини да ниси баш схватио смисао давања подршке на \'\'\'[[Википедија:Одбор за односе са другим википедијанским заједницама/сарадња са балканским википедијанским заједницама|овој страни]]\'\'\'. Треба да се потпишеш испод имена сваке балканске Википедије за чије би представнике гласао. А верујем да не би гласао само за представнике бошњачке Википедије :) Стога, хајд опет на [[Википедија:Одбор за односе са другим википедијанским заједницама/сарадња са балканским википедијанским заједницама|ту страну]] и изјасни се чије би све кандидате подржао :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 10:56, 13 Дец 2004 (CET)\n\n== Администраторска права ==\n\nПоздрав Марко, то сам мало изгледа погрешно прочитао што се тиче суботе... мислео сам да сам требао/ли у предходну се већ пријавити па сам чекао на тебе....небитно пријави се и ти па шта буде :) уздравље и хвала --[[Корисник:Никола Прљић|Нико]] 20:31, 14 Дец 2004 (CET)\n\n== Постао си администратор ==\n\nЧеститам :) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] 14:58, 15 Дец 2004 (CET)\n\n==Претраживач==\n\n*Поставио сам чланак о Перду Алмодовару [[Педро Алмодовар]], али на претраживачу не могу да га нађем. У чему је фора_\nПоздрав\n\n*Када се речи Педро Алмодовар упишу у поље за тражење и кликне се на \"иди\", аутоматски се нађеш на страници коју си написао, али кад се кликне на \"тражи\", избаци да тог чланка нема - због чега не знам. Милош би ти дао најбољи одговор Ако хоћеш да знаш странице са којима је твој нови чланак повезан, онда на чланку кликни лево на опцију \"Шта је повезано овде\". Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 00:50, 16 Дец 2004 (CET)\n==Баш лепо==\nВидим да си остао до касно у ноћ, сто се мене тиче свака част.И драго ми је што имам прилику да започнем комуникацију са тобом.\nПоздрав [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 01:31, 16 Дец 2004 (CET)\n\n*Ма то са граматиком ћу да провалим, линк добија име по страни на којој се налази, вероватно си погледао линк ка Немачкој који се налази у песку тамо има много више слика, ако ископираш на дно стране у вањске повезнице, о немачкој, име ће се само променити у Немачка, интересујем се за фотке па ћу још да читам, а са граматиком ,квиско, или више врста шаблона или универзалнија реченица.[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 00:55, 26 Дец 2004 (CET)\n*Поздрав касно у ноћ, реци ми кад помериш страну дали да се стара брише или да остане као редирект или нешто треће, оне са латинице или јекавска или ово са Титом.Ја остајем још мало па идем на спавање. Ноћ [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 02:14, 28 Дец 2004 (CET)\n\n== Јекал ?? ==\n\nПогледао сам на енглеском шта би ово могло да значи, тако што сам упоредио бројчане вредности. Можда се не ради о хемијском елементу, него о тежини коловоза (или можда асвалта). Погледај контекст:\'\'The Millau Viaduct consists of an eight-span steel roadway supported by seven concrete piers.\'\'\' The roadway weighs 36,000 metric tons\'\'\' and is 2,460 m (8,071 ft) long, measuring 32 m (105 ft) wide by 4.2 m (13.8 ft) deep\'\'. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 00:47, 23 Дец 2004 (CET)\n\nИначе испод слике стоји:\'\'Мост Мијо ноћи\'\'. Мислим да је исправније рећи \'\'ноћу\'\', па ћу променити, а ти види дал ћеш да вратиш или шта. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 00:47, 23 Дец 2004 (CET)\n\n:Питао сам оца, и он каже да јекло на словеначком значи челик (па је јекла генитив), По контексту се уклапа, па би могли да променимо! --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 22:46, 24 Дец 2004 (CET)\n\n== Бројач - и још понешто ==\n\nНе знам шта се дешава са бројачем. Аутоматски јесте, мада увек мало касни (пре се то може описати као инерција), мада ево већ дуго се не мења. \n\nЗа изабрани чланак, морам признати да си ме ту ухватио мало неспремног, али погледаћу па ћу гласати. \n\nКад је већ реч о главној, мислим да ту треба мало поспремања. На пример, још стоји Милошев позив за прославу 5000 чланка, а ми смо можда већ пребацили 7000. А и вести и занимљивости су можда предуго ту. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 01:26, 23 Јан 2005 (CET)\n\n:Мислим да знам шта је било са бројачем (вероватно си и ти провалио, ал добро). Команда која броји странице освежава податак сваки пут када неко измени страницу. Једноставно нико дуго није дирао главну страну, и број се није освежавао. -[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан]] 01:15, 26 Јан 2005 (CET)\n\n== Бањалука ==\n\nМолим те да ми објасниш у чему је проблем са мојом последњом измејном у чланку Бањалука. Навео сам чињенице и задржао позицију неутралности. [[Корисник:Borovlado|Borovlado]] 15:25, 24 Јан 2005 (CET)\n\nУ потпуности се слажем са свим што си ми написао. Ја чак сматрам да је небитно (за прву реченицу) истицање који је по величин град у РС и БиХ. Зато сам и те податке премештао, али си их ти враћао. Онда сам сматрао да ако су то битни подаци нису ништа мање битни ни подаци везани за СФРЈ и број Срба. Ја сматрам да све те податке треба навести, али не у уводном пасусу.\nА навођење податка о броју Срба не значи да неки град није град свих грађана. Ако напишем да је Чикаго град у коме живи највише Срба у Сјеверној Америци, то никако не значи да Чикаго није град свих грађана Чикага. То је само интересантан податак који очекујем да нађем у српској википедији, а не у исландској, хрватској или алжирској.\nПоздрав [[Корисник:Borovlado|Borovlado]] 08:29, 25 Јан 2005 (CET)\n\n== Бирократа ==\n\nЧеститам постао си бирократа! Бар тако мислим, јер нисам баш искусан са постављањима на ту дужност ;) Јави ми да ли имаш све ове опције : article, discussion, edit, history, protect, delete, move, watch. Пошто је протекло више од месец дана како си администратор, сам те поставио за бирократу (тако су и самном учинили :) Срећан рад --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:40, 27 Јан 2005 (CET)\n\n:Па то су све опције које ја имам, а ја сам бирократа. Значи или си добио неку опцију коју до сада ниси имао а ниси приметио, или ја нисам набројао све опције. Било како било у скорашњим изменама пише да ти је рачунар доделио бирократска права, што значи да си постао бирократа. О \'\'Немачком питању\'\' ћу одговорити код Николе на страници. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:59, 27 Јан 2005 (CET)\n\n== interwiki @ german wikipedia ==\n\nHello - the interwiki-thing is a very complicated thing on the german wikipedia. There are a lot of controversies about that. Now there is a new discussion, which interwiki links have to be on the main page. I think, that after that discussion sr will be added. [[:de:Benutzer:APPER|de-APPER]] --[[Корисник:212.202.175.143|212.202.175.143]] 09:48, 27 Јан 2005 (CET)\n\n== Konvertovanje.... ==\n\n* Pozdrav...Voleo bi da obratiš pažnju kada nešto konvertuješ iz latinice u ćirilicu. Naprimer pogledaj [[PHP]] članak koji sam ja kasnije [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=PHP&diff=0&oldid=17671 ispravio], isto to važi i za [[Тео де Рат]] koji si [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BE_%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D0%B0%D1%82&diff=17723&oldid=17576 uništio sve linkove].\nSamo bi voleo da kada konvertuješ nešto da obratiš pažnju šta tačno konvertuješ. --[[Корисник:CONFIQ|confy]] 12:13, 29 Јан 2005 (CET)\n* Ok, mislim da je najbolje da se napravi ПХП članak na ćirilici gde će biti ćirilična verzija i PHP gde će biti samo latinična verzija. Isto važi i za OpenBSD, Тео де Рат....--[[Корисник:CONFIQ|confy]] 17:55, 29 Јан 2005 (CET)\n** Ја потпуно разумем твој захтев, али једноставно нисам у позицији да то радим, јер се не ради смо о овим чланцима него и о свим будућим. Ово је опипљиво, јер се преплићу и латиница и ћирилица (нарочито када се ради о компјутерској терминологији). Мислим да би требало покренути мало ширу дискусију о овој теми (којих је већ било). Наравно, не треба занемарити чињеницу да је латиница у српском језику равноправна са ћирилицом, али на овој Викопедији, влада званични став да се треба користити ћирилица. Милош, који је ипак овде \"главни\" такође треба дати свој став... Али, њега нема... Ја мислим да би за сваки појам требао постојати један чланак на једном писму. Радо ћу прихватити консензус да се чланци о рачунарској науци пишу само на латиници. Требамо и ти ја сачекати да се он донесе. Поздрав, --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 18:05, 29 Јан 2005 (CET)\n** Mrzim kada neka grupa mora da čeka nečiju odluku da bi dotična grupa napredovala. Ajde da sačekamo do sledeće nedelje pa da vidimo šta Miloš kaže. Kao što sam rekao, za ljubitelje ćirilice neka bude članak ОпенБСД gde će pisati samo ćirilicom a istovremeno neka bude članak OpenBSD gde će biti samo latinicom. Ja mislim da je ovo rešenje najbolje za sada ali ajde da vidimo šta Miloš misli o tome...--[[Корисник:CONFIQ|confy]] 19:15, 29 Јан 2005 (CET)\n*Глупо је да се наслов OpenBSD пише у облику ОпенБСД. Јер се ради о називу на енглеском језику који је непреводив. Ја сам за то да буде све на латиници и да један чланак може бити само на једном писму, управо због тога што је тренутно наслов на латиници (на енглеском), а текст на ћирилици (где се су се опет сви појмови написали латиницом). Ма збрка, нема шта. Дакле, чекамо Милоша, или ако се сад изјасни релевантан број администратора. Нека они кажу шта мисле, па и то да ли треба ову дебату покретати без Милоша. Шта ћеш, кад он има ауторитет... --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 19:27, 29 Јан 2005 (CET)\n*Савтујем ти да одмах покренеш кампању поводом овог питања. Сада је право време. Што се пре ово заврши, биће лакше и теби и мени. Свим администраторима пошаљи универзални текс захтева, или негде на пијаци, не занам, како хоћеш. Имаш моју подршку (да се разумемо: замо за текстове о рачунарима, софтверу, хардверу...). --[[Корисник:Покрајац|Покрајац]] 19:30, 29 Јан 2005 (CET)\n** >па и то да ли треба ову дебату покретати без Милоша. Шта ћеш, кад он има ауторитет...\nHehehe ali mi imamo snagu :) Anarhija :P. Evo sada ću da napišem malo pismence u vezi ovoga --[[Корисник:CONFIQ|confy]] 21:04, 29 Јан 2005 (CET)
\n\n----\n\nЗдраво! Прво што се тиче Милоша. Мислим да ће човеку да се дикне коса на глави кад прочита оно како је он овде главни, и да се чека његово мишљење пре него што се донесе одлука. Рецимо да он баш и не воли ауторитете, и сигурно неће бити одушевљен тиме што га проглашавају за једног. Тачно је да Милош јесте ауторитет у смислу да је он један од покретача овог пројекта (колико знам, он је превео интерфејс и био први администратор) па је упознат са начином функционисања, и стручан је по питању техничких питања. Осим тога се бави лингвистиком, па у овом одређеном питању његова реч може имати већу тежину. Али није потребно да он аминује неку одлуку уколико ће посао стајати док он не дође. \n\nМоје мишљење о овом проблему је да постоје два решења:
\n- наслов ставити ћирилицом, али онда мора да се поштује вуков постулат, и наслов овог чланка мора бити ОупенБСД, а не ОпенБСД, јер се тако чита на српском језику (ако неко сматра да ће ово чланак учинити тежим за проналажење, могу се направити одговарајући редиректи)
\n- узети да је то страни термин и написати га у изворном облику, текст чланка писати ћирилицом, а у латиници оставити тај и сличне стручне термине који се не дају превести, али их писати курзивним словима (италик), како би се истакло да то није српска реч писана латиницом, већ страна реч
\n\nНе треба за сада правити латиничну верзију чланка, јер би било какво такво решење било само парцијално (за дати случај), а случаја има много, и једини исправан начин је третирати их целовито – за сада једино решење које фигурише јесте да се направи бот који ће аутоматски пресловљавати чланке из једног писма у друго. - [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 21:11, 29 Јан 2005 (CET)\n\nА како се пише Windows на српском? Хтио сам недавно да поставим чланак о Windows-u, али сам се нашао пред дилемом о којој сте фино продискутовали. Виндовс, виндоувс, или просто оставити у изворном облику. А ако оставимо изворно (што се мени чини за најприхватљивије) требало би у загради написати и како се изговара. А како ће то утицати на рад претраживача (који и онако не ради како треба)? [[Корисник:Borovlado|Borovlado]] 13:59, 30 Јан 2005 (CET)\n\n== Најмлађи администратор?? ==\n\nКако бре ти најмлађи - кад си рођен? Шта ти мислиш да сам ја тамо неки метјузалем :) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:11, 30 Јан 2005 (CET)\n\nХЕ-хе то је титула коју нећеш моћи да понесеш, бар док сам ја овде - шијем те за 40 дана, 18. 11. 1984. :) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:21, 30 Јан 2005 (CET)\n\n== Голија је заслужан ==\n*a :). Голија је заслужан за супер брзо постизање 7000 чланака, његов рад је био заиста плодоносан, а то наставља и даље. Драго ми је због Голије, драго ми је због наше Википедије. Сви улажемо напоре да досегнемо групу великих и надам се да ћемо ускоро тамо и крочити. Ако си прочитао позив за дружење молим те придружи се коментаром и подржи предлог, помози ми да се окупимо и да мало и славимо. Ово је такође позив и теби да случајне ненађеш нека друга посла у време скупа :) Поздрав од [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 02:36, 30 Јан 2005 (CET)\n\n*Ово је такође позив и теби да случајне ненађеш нека друга посла у време скупа :), како ли сам предвидео, немам намеру да намећем зато сам дао и ону другу равноправну могућност. Али било би јако лепо ако би се појавио и ти, а ако би платио и пиво их. Википедија нам је свима хоби па да проширимо дружење поздрав. За 7000 видећу ја са Голијом [[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 02:53, 30 Јан 2005 (CET)\n\n== уређење ==\n\nКад напишеш коментар \"трба уредити\" на шта мислиш под тим. Ја бих радо уредио о Шербеџији, али не знам шта подразумјеваш под тим.\n\nОдлично одрађено. Мени је за данас доста. Убацили смо данас макар 20 квалитетних чланака. Поздрав [[Корисник:Borovlado|Borovlado]] 18:23, 30 Јан 2005 (CET)\n\n== Пројекат Растко? ==\n\nU vezi članka [[Интернет]], što si dodao link \'Projekat Rastrko\', kakve veze to ima tačno sa internetom? --[[Корисник:CONFIQ|confy]] 22:42, 4 Феб 2005 (CET)\n\n== Улице ==\n*Хвала. Никола је почео са општинама а ја мало испеглао за потребе улица. Веб адресу Врачара нисам нашао, а испод слика ћу да погледам :). Молим те погледај [[Разговор:Списак улица Београда]] и прокоментариши, кад крене посао онда је накнадно теже урадити. Погледај и [[Трг Републике]] на дну има мала галерија која би требала да расте, и један део улица да се уради тако. Још једном хвала на коментару, код мене су они добродошли, и слободно се умешај јел ово је Вики пројекат и то подразумева да нико нема ауторско право. Добро неки од нас баш то и неволе :), али ја нисам у тој групи, само удри.[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 15:41, 5 Феб 2005 (CET)\n\n== БПШ ==\n\nЗдраво, Марко! Имам једног пријатеља који планира да упише електронско пословање на Београдској пословној школи, па ме интересује одакле и шта треба да учи за пријемни. Ако би могао да ми кажеш, био бих ти захвалан. Поздрав, -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 22:48, 9 Феб 2005 (CET)\n \n:Хвала на информацијама --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:36, 10 Феб 2005 (CET)\n----\n== Садржај ==\nЗанима ме како да убацим садржај на страницу коју урадим, посто имам неколико страница које су мало обимније потребан ми је садржај или (Тable of contest (TOC)) Дали би ми неко могао помоћи\n----\nПотребно је да у оквиру чланка имаш четири или више наслова уоквирена са по два знака једнако са обе стране (нпр. ==НАСЛОВ==). Погледај нпр. чланак [[Ливањско поље]]. --[[Корисник:Покрајац|M. Покрајац]] 20:12, 11 Феб 2005 (CET)\n\n\n----\nZdravo pishem ti sa javne linux mashine, zato je latinicom. Mislim da se Hrvatsko filozofsko drushtvo pishe velikim slovom, jer je to naziv entiteta (imaju i web stranu pa proveri). Na primer Gradjanski savez Srbije se pishe velikim slovom a ne malim gradjanski savez srbije. Takodje i Srpska radikalna stranka, Beogradski krug, pa dakle i Hrvatsko filozofsko drushtvo. Znachi to nije kao kad bismo rekli hrvatsko gospodarstvo ili srpska vlada, shto bi se svakako pisalo malim slovom. Ako te ne mrzi idi ti vrati na veliko H :) poshto ja sad nemam ccirilicu.\n\nDrugo, mislim da chlanci trebaju da imaju sizhe, sinopsis, od par rechenica, na pochetku - kao npr ovaj chlanak o Sheshelju. Ne zheli svako da chita 30KB teksta. Kako bi bilo da to dodash na tvoj chlanak o Gradjanskom savezu, na primer - ovde nema nikog pozvanijeg od tebe da objasni GSS u dve jake rechenice. Poz [[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 21:42, 11 Феб 2005 (CET)\n\n== Категорије ==\n\nЗанима ме како да мењам категорије. нпр. Политичари, када одем на ЕДИТ на страници нема ништа, а желео бих да убацим неколико значајних имена\n--[[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 19:14, 13 Феб 2005 (CET)\n\n----\nИмаш одговор на мојој страни за разговор. [[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 21:18, 13 Феб 2005 (CET)\n\n== Поздрав ==\n\nСамо да Те поздравим и на твојој страни и још једном захвалим на помоћи. Можеш ли ми рећи због чега се линкови са en. не виде свим темплејтима/мустарма (у стадардном тмп. је у реду) --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 21:24, 13 Феб 2005 (CET)\n----\nМало ми је необичан овај разговор на различитим странама, теже се прати. Што се тиче темплејта/мустре *коже* (заборавила сам да додам), проверила сам све постојеће и закључила да се не разликују само по изгледу и организацији већ и по функцијама, што и није баш уобичајено за PHP пројекте. (Линкови ка en:User и обратно - виде се само у две коже, док само у једној постоји она жута линија која садржи упозорење о новим порукама итд.) Вероватно ће то они који на томе раде временом дотерати. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 22:25, 13 Феб 2005 (CET)\n\n== Nastavak diskusije sa en.wikipedia ==\n\nПокрајац, \nNa ovoj vikipediji sam već u više navrata \"piskarao\" (možeš pogledati moje [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Contributions&target=Dcabrilo priloge]). Međutim, poslednji put kada sam bio ovde situacija je bila grozna. Administratori nisu ništa radili, većina članaka je bila prazna (samo poneki template stavljen), a veliki deo članaka je bio ili nepismen, ili nije imao nikakve veze sa enciklopedijom. Pokušao sam da skrenem pažnju na to, ali se niko nije dovoljno interesovao.\n\nČesto imam osećaj da ljudi koji ovde pišu nikada nisu ni pogledali englesku vikipediju i ne znaju o kakvom se projektu uopšte radi (čast izuzecima, pogledao sam i neke tvoje priloge, ne izgledaju toliko loše). Nemam neku posebnu želju da sudelujem u pravljenju Internet portala - to me ne zanima, želim da radim na enciklopediji.\n\nVidim da si ti administrator (?), pa se možda i rešiš da uradiš nešto povodom jadnog stanja ove vikipedije (izvinjavam se na vulgarnosti, ali ne znam kako drugačije da opišem šta se ovde dešava). Zato ti predlažem da obratiš pažnju na:\n* Neenciklopedijske članke kao što je [[Гатање]]. \n* Očigledne povrede autorskih prava, kao što je [[Св. Злата Мегленска]].\n* Stvari koje ne treba da budu ovde, već na Wikisource-u, kao što je [[Немушти језик]].\n* Stvari koje treba da budu na rečniku, kao što je [[Ave]].\n\nMogu da nastavim da listam zašto sr nema veze sa osnovnom idejom vikipedije do sutra, ali nadam se da imaš predstavu šta je problem. Treba da se napravi čistka, da se sve to pobriše, jer nema svrhe ispravljati (na čemu su ljudi insistirali ranije kada sam predlagao da se briše). \n\nDo tada, zaista ne vidim kako bih ja mogao da doprinesem srpskoj vikipediji, jer ponavljam, nemam nameru da se ovde svađam sa ljudima koji izgledaju kao da ni ne znaju šta je vikipedija. --[[Корисник:Dcabrilo|Dcabrilo]] 23:04, 13 Феб 2005 (CET)\n\nЈа се слажем са 99% овога горе и стварно је јако велики број чланака овог горе типа. Сећам се с времена на време је неко постављао по 100 чланака дневно азбучним редом из Вујаклије, катастрофа; а и \'\'сви\'\' свеци су мазнути са сајта СПЦ—то ЗНАМ да је повреда ауторских права јер лично познајем човека који је то радио за СПЦ и чија су права дакле повређена. Е сад ја се једино не слажем са дефетизмом. Ако администратори почну да раде свој посао и све такве чланке флегују за темељну измену под претњом брисања, а људи који хоће да пишу оригиналне чланке не побегну него поправљају и додају много боље чланке, мислим да би дарвиновски ова википедија могла да корак-по-корак променама еволуира у нешто озбиљно. [[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 23:32, 13 Феб 2005 (CET)\n\n::Покрајац, ja jednostavna nemam dovoljno volje da pišem za vikipediju gde s nekim moram da se prepirem oko toga šta je vikipedija. Da li postoji dobar razlog da gore napomenuta četiri članka još uvek nisu izbrisana (ako već nema niko da ih prepravi)? Zašto administratori dozvoljavaju da se krše autorska prava? To bi trebalo odmah da brišete, kakve rasprave može tu da bude? Ili je GFDL ili nije. --[[Корисник:Dcabrilo|Dcabrilo]] 01:10, 14 Феб 2005 (CET)\n\n*Супер мега гига чланак на енглеској Википедији [[en:Advanced Vehicle Engineersкојим|Аве]] руши углед нашег мизерног, бедног и кужног артикла [[Ave]]. :). Ајде људи потпуно сте у праву али овде има више брисача него писача и више критике него рада. Неко неће да ради због овог неком смета оно а ко ће да ради, макар мало, па и њега да критикујемо.\n\n(:) А и то наше [[Аве]] чак ни графички није исправно написано. Читам да се одлучујете на радикално брисање, па ако је тако - да ја ништа не дирам, кад ће то и тако па, па. Иначе, читајући, не само да има одредница које су више расправе, чланци или скаске, а не кратке и садржајне одреднице већ, на жалост, има и неких чији су делови потпуно нетачни, чињенично. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 22:34, 14 Феб 2005 (CET)\n\n== Кејнс ==\n\nПошто већ причате о кензијанцима, ја сам узео пре пар дана да преводим чланак о Кејнсу, и готово сам завршио, али сам имао мало проблема са превођењем, па га још нисам поставио. Ако је неко планирао да преведе овај чланак, боље да не дуплирамо посао, него да му ја пошаљем ово шта сам до сада урадио, а он нека настави. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 02:08, 14 Феб 2005 (CET)\n\nСупер што си попунио списак људи. Обично сам ја водио рачуна о томе, јер ако се дуже не уписује, онда никад нећемо пописати све људе. Баш сам данас имао у плану да допуним, ал ето ти си обавио тај мало досадан посао ;) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 13:06, 14 Феб 2005 (CET)\n\nПардон, морао сам рано да устанем, па сам сав распаднут, и помешао сам твој пост са оним шта ми је Ђорђе написао -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 13:22, 14 Феб 2005 (CET)\n\n== Како да направим категорију ==\n\nЖелео бих да направим категорију Амбасаде Србије и Црне Горе у иностранству, такође бих изнео неколико општих информација за сваку. Уколико ја нисам у могуцности да направим Категорију молио бих онда неког од администратора да то учини још вечерас.\nУнапред захвалан [[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 23:36, 14 Феб 2005 (CET)\n\nУ реду, одустао сам од амбасада.!!!!!!\nО историји српске дипломатије и не знам баш много али могу да потражим :o)\nУ сваком случају хвала ти на помоћи и одговору.\nСада ћу мало да попуњавам категорију [[Како да - уради сам]]\n[[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] 23:51, 14 Феб 2005 (CET)\n\n==Несугласица==\n\nЗдраво, [[Корисник:Dzordzm|ја]] и [[Корисник:Саша.Стефановић]] имамо проблем око чланка [[Александар Вучић]]. Саша је поставио верзију са Вучићевог сајта, ја сам негодовао и написао своју верзију, али он се не слаже са њом, а ја не бих да почињемо рат \"ко ће пре и чешће\". Па дакле тебе као Админ-а питам шта се ради у оваквим случајевима? Питање сам послао и [[Корисник:Обрадовић Горан|Горану Обрадовићу]] --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 04:51, 15 Феб 2005 (CET)\n\nТо сам сконтао након што сам већ постовао одговор ;) да си заправо ти то тако окарактерисао. Па сам мислио oh well где сад због тога опет да га мењам? А да та Сашина реченица значи мање-више то, стоји, а да то стварно није у реду, па и то стоји. Па рек\'о нек иде живот, нека га нек стоји онако. Ако мислиш да изврће смисао, слободно обриши тај коментар. --[[Корисник:Dzordzm|Dzordzm]] 21:59, 15 Феб 2005 (CET)\n\n==Ијекавица/Екавица==\n\nПоздрав!
\nПоводом твојих измјена на [[Франкфурт]]-у имам питање.\n\nНеко ми је на моје прошломјесечно питање о употреби ијекавице одговорио да је ијекавица на википедији равноправна, али да из стилских разлога не би требало мијешати ијекавицу и екавицу у истом чланку, са чим се потпуно слажем и шта сам до сада и примјењивао.\n\nЧланак [[Франкфурт]] је започет ијекавицом (Њемачка, сједиште, мјеста).\n\nИнтересује ме са којим разлогом си промијенио текст повезнице Њемачка на Немачка (сам интерни линк је био и остао на екавици), а да ниси промијенио и остале ијекавске изразе?\n\nДа ли је тачно то што једном рече Милош, да су \"екавци\" мање сензибилни за ијекавицу, него \"ијекавци\" за екавицу ? :-)\n\nКатегорија \"Градови у Немачкој\" намјерно није била поставњена на [[Франкфурт]] зато што је то страна-раскрсница за исти назив различитих значења (као што чланак и казује). Град Фракфурт тек слиједи под одредницом [[Франкфурт на Мајни]] и та категорија припада само тамо.\n\nПитање је било чисто информативно ;-)\n\n--[[Корисник:Kaster|Kaster]] 22:12, 15 Феб 2005 (CET)','',170,'Покрајац','20050310232717','',0,0,0,1,0.729279662963,'79949689767282','20050315163930'); INSERT INTO cur VALUES (15337,10,'User_fr-4','

\n\n\n
\'\'\'+fr\'\'\'L\'utilisateur parle
\'\'\'[[Француски језик|Français]]\n[[:Category:User fr|couramment]]\'\'\'
','',351,'Горан Анђелковић','20050310232730','',0,0,0,1,0.319532600272,'79949689767269','20050310232730'); INSERT INTO cur VALUES (15338,10,'User_fr-1','
\n\n\n
\'\'\'fr 1\'\'\'L\'utilisateur parle
\'\'\'[[Француски језик|Français]]\n[[:Category:User fr-1|niveau débutant]]\'\'\'
','',351,'Горан Анђелковић','20050310233201','',0,0,0,1,0.454820043053,'79949689766798','20050310233201'); INSERT INTO cur VALUES (15339,10,'User_fr-2','
\n\n\n
\'\'\'fr 2\'\'\'L\'utilisateur parle
\'\'\'[[Француски језик|Français]]\n[[:Category:User fr-2|niveau intermédiaire]]\'\'\'
','',351,'Горан Анђелковић','20050310233426','',0,0,0,1,0.116449922495,'79949689766573','20050310233426'); INSERT INTO cur VALUES (15340,10,'User_fr-3','
\n\n\n
\'\'\'fr 3\'\'\'L\'utilisateur parle
\'\'\'[[Француски језик|Français]]\n[[:Category:User fr-3|niveau avancé]]\'\'\'
','',351,'Горан Анђелковић','20050310233519','',0,0,0,1,0.025059093003,'79949689766480','20050310233519'); INSERT INTO cur VALUES (15341,0,'Општина_Љубовија','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Општина Љубовија]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Општина Љубовија]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310234641','',0,0,0,1,0.716697636069,'79949689765358','20050310234642'); INSERT INTO cur VALUES (15342,0,'Општина_Крупањ','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Крупањ]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Крупањ]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310234651','',0,0,0,1,0.702496492081,'79949689765348','20050310234651'); INSERT INTO cur VALUES (15343,0,'Општина_Мали_Зворник','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Мали Зворник]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Мали Зворник]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310234740','',0,0,0,1,0.147136049972,'79949689765259','20050310234740'); INSERT INTO cur VALUES (15344,0,'Општина_Коцељево','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Коцељево]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Коцељево]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310234801','',0,0,0,1,0.045352178005,'79949689765198','20050310234801'); INSERT INTO cur VALUES (15345,0,'Општина_Владимирци','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Владимирци]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Владимирци]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310234814','',0,0,0,1,0.23465290251,'79949689765185','20050310234814'); INSERT INTO cur VALUES (15346,0,'Општина_Лозница','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Лозница]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Лозница]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310234822','',0,0,0,1,0.247489636584,'79949689765177','20050310234822'); INSERT INTO cur VALUES (15347,0,'Општина_Богатић','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Богатић]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Богатић]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310234834','',0,0,0,1,0.704605956357,'79949689765165','20050310234834'); INSERT INTO cur VALUES (15348,0,'Општина_Шабац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Шабац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Шабац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310234842','',0,0,0,1,0.276343692885,'79949689765157','20050310234843'); INSERT INTO cur VALUES (15349,0,'Општина_Осечина','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Осечина]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Осечина]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310235011','',0,0,0,1,3.4192017e-05,'79949689764988','20050310235011'); INSERT INTO cur VALUES (15350,0,'Општина_Уб','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Уб]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Уб]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310235024','',0,0,0,1,0.534251155686,'79949689764975','20050310235026'); INSERT INTO cur VALUES (15351,0,'Општина_Ваљево','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Ваљево]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Ваљево]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310235143','',0,0,0,1,0.129650698058,'79949689764856','20050310235143'); INSERT INTO cur VALUES (15352,0,'Општина_Лајковац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Лајковац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Лајковац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310235156','',0,0,0,1,0.800002980562,'79949689764843','20050310235156'); INSERT INTO cur VALUES (15353,0,'Општина_Мионица','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Мионица]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Мионица]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310235212','',0,0,0,1,0.035934548139,'79949689764787','20050310235212'); INSERT INTO cur VALUES (15354,0,'Општина_Љиг','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Љиг]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Љиг]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310235438','',0,0,0,1,0.150513556438,'79949689764561','20050310235439'); INSERT INTO cur VALUES (15355,0,'Општина_Смедеревска_Паланка','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Смедеревска Паланка]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Смедеревска Паланка]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310235528','',0,0,0,1,0.449020445279,'79949689764471','20050310235528'); INSERT INTO cur VALUES (15356,0,'Општина_Велика_Плана','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Велика Плана]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Велика Плана]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050310235742','',0,0,0,1,0.141592919551,'79949689764257','20050310235742'); INSERT INTO cur VALUES (15357,0,'Општина_Смедерево','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Смедерево]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Смедерево]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000202','',0,0,0,1,0.138958996934,'79949688999797','20050311000202'); INSERT INTO cur VALUES (15358,0,'Општина_Велико_Градиште','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Велико Градиште]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Велико Градиште]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000450','',0,0,0,1,0.119988513717,'79949688999549','20050311000451'); INSERT INTO cur VALUES (15359,0,'Општина_Пожаревац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Пожаревац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Пожаревац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000458','',0,0,0,1,0.559115383869,'79949688999541','20050311000458'); INSERT INTO cur VALUES (15360,0,'Општина_Голубац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Голубац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Голубац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000507','',0,0,0,1,0.048987499017,'79949688999492','20050311000508'); INSERT INTO cur VALUES (15361,0,'Општина_Мало_Црниће','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Мало Црниће]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Мало Црниће]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000516','',0,0,0,1,0.448599827947,'79949688999483','20050311000516'); INSERT INTO cur VALUES (15362,0,'Општина_Жабари','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Жабари]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Жабари]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000525','',0,0,0,1,0.28865446775,'79949688999474','20050311000525'); INSERT INTO cur VALUES (15363,0,'Општина_Петровац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Петровац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Петровац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000535','',0,0,0,1,0.24399458534,'79949688999464','20050311000535'); INSERT INTO cur VALUES (15364,0,'Општина_Кучево','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Кучево]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Кучево]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000546','',0,0,0,1,0.300580875029,'79949688999453','20050311000546'); INSERT INTO cur VALUES (15365,0,'Општина_Жагубица','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Жагубица]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Жагубица]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000553','',0,0,0,1,0.289633055798,'79949688999446','20050311000553'); INSERT INTO cur VALUES (15366,0,'Општина_Аранђеловац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Аранђеловац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Аранђеловац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000717','',0,0,0,1,0.084579986449,'79949688999282','20050311000718'); INSERT INTO cur VALUES (15367,0,'Општина_Топола','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Топола]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Топола]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000726','',0,0,0,1,0.147369474969,'79949688999273','20050311000726'); INSERT INTO cur VALUES (15368,0,'Општина_Рача','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Рача]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Рача]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000735','',0,0,0,1,0.51916483598,'79949688999264','20050311000735'); INSERT INTO cur VALUES (15369,0,'Општина_Крагујевац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Крагујевац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Крагујевац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000747','',0,0,0,1,0.563560458339,'79949688999252','20050311000747'); INSERT INTO cur VALUES (15370,0,'Општина_Баточина','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Баточина]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Баточина]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000750','',0,0,0,1,0.241779274241,'79949688999249','20050311000751'); INSERT INTO cur VALUES (15371,0,'Општина_Кнић','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Кнић]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Кнић]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000757','',0,0,0,1,0.680306569435,'79949688999242','20050311000758'); INSERT INTO cur VALUES (15372,0,'Општина_Лапово','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Лапово]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Лапово]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000806','',0,0,0,1,0.17028979903,'79949688999193','20050311000806'); INSERT INTO cur VALUES (15373,0,'Општина_Ћуприја','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Ћуприја]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Ћуприја]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000839','',0,0,0,1,0.73390648338,'79949688999160','20050311000840'); INSERT INTO cur VALUES (15374,0,'Општина_Параћин','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Параћин]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Параћин]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000847','',0,0,0,1,0.147012663792,'79949688999152','20050311000847'); INSERT INTO cur VALUES (15375,0,'Општина_Свилајнац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Свилајнац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Свилајнац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000854','',0,0,0,1,0.297536050424,'79949688999145','20050311000854'); INSERT INTO cur VALUES (15376,0,'Општина_Јагодина','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Јагодина]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Јагодина]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311000926','',0,0,0,1,0.794654883156,'79949688999073','20050311000927'); INSERT INTO cur VALUES (15377,0,'Општина_Деспотовац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Деспотовац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Деспотовац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311001028','',0,0,0,1,0.334184089829,'79949688998971','20050311001029'); INSERT INTO cur VALUES (15378,0,'Општина_Рековац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Рековац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Рековац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311001037','',0,0,0,1,0.293493072513,'79949688998962','20050311001037'); INSERT INTO cur VALUES (15379,0,'Општина_Ивањица','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Ивањица]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Ивањица]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311001438','',0,0,0,1,0.014059313124,'79949688998561','20050311001438'); INSERT INTO cur VALUES (15380,0,'Општина_Лучани','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Лучани]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Лучани]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311001443','',0,0,0,1,0.173112879393,'79949688998556','20050311001444'); INSERT INTO cur VALUES (15381,0,'Општина_Чачак','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Чачак]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Чачак]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311001450','',0,0,0,1,0.230900882596,'79949688998549','20050311001450'); INSERT INTO cur VALUES (15382,0,'Општина_Горњи_Милановац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Горњи Милановац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Горњи Милановац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311001458','',0,0,0,1,0.163846229621,'79949688998541','20050311001459'); INSERT INTO cur VALUES (15383,0,'Општина_Мајданпек','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Мајданпек]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Мајданпек]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311001534','',0,0,0,1,0.044749673766,'79949688998465','20050311001534'); INSERT INTO cur VALUES (15385,0,'Општина_Кладово','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Kладово]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Кладово]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311002351','',0,0,0,1,0.134715888804,'79949688997648','20050311002423'); INSERT INTO cur VALUES (15386,0,'Општина_Бољевац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Бољевац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Бољевац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311002507','',0,0,1,1,0.181864488489,'79949688997492','20050311002511'); INSERT INTO cur VALUES (15387,0,'Општина_Неготин','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Неготин]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Неготин]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311002617','',0,0,0,1,0.011032796651,'79949688997382','20050311002618'); INSERT INTO cur VALUES (15388,0,'Општина_Књажевац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Књажевац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Књажевац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311002628','',0,0,0,1,0.636996306077,'79949688997371','20050311002630'); INSERT INTO cur VALUES (15389,0,'Абвер','\'\'\'Aбвер\'\'\' (\'\'Abwehr\'\') је било уобичајено име за немачко војно спољно информационо и противобавештајно одељење, током [[Први светски рат|првог]] и [[Други светски рат|Другог светског рата]]. \"\'\'Abwehr\'\'\" је [[Немачки језик|немачка]] реч, која се обично преводи као \"одбрана\".\n\nВођа Абвера током Другог светског рата је био адмирал [[Вилхелм Канарис]]. Под његовим вођством, Абвер је постао центар завереништва против [[нацизам|нацистичког]] режима. Уз помоћ канарисове заштите, један од његових подређених, [[Ханс Остер]], је помогао да се организује унутрашња опозиција нацистима. У априлу [[1943]], многи од остерових ко-завереника су ухапшени, и Абвер је стављен под сталну присмотру. Канарис је отпуштен у фебруару [[1944]].\n\n[[Category:Други светски рат|Абвер]]\n\n[[de:Abwehr (Nachrichtendienst)]]\n[[en:Abwehr]]\n[[fr:Abwehr]]\n[[he:אבווהר]]\n[[nl:Abwehr]]\n[[no:Abwehr]]\n[[pl:Abwehra]]\n[[ru:Абвер]]\n[[fi:Abwehr]]','',135,'Обрадовић Горан','20050311002800','',0,0,0,0,0.190954773761,'79949688997199','20050311011439'); INSERT INTO cur VALUES (15390,0,'Општина_Зајечар','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Зајечар]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Зајечар]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311002637','',0,0,0,1,0.711125880323,'79949688997362','20050311002637'); INSERT INTO cur VALUES (15391,0,'Општина_Сокобања','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Сокобања]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Сокобања]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311002642','',0,0,0,1,0.56480259753,'79949688997357','20050311002642'); INSERT INTO cur VALUES (15392,0,'Општина_Бајина_Башта','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Бајина Башта]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Бајина Башта]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311002727','',0,0,0,1,0.000674747602,'79949688997272','20050311002727'); INSERT INTO cur VALUES (15393,0,'Општина_Косјерић','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Косјерић]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Косјерић]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311002736','',0,0,0,1,0.199727183602,'79949688997263','20050311002736'); INSERT INTO cur VALUES (15394,0,'Општина_Ужице','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Ужице]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Ужице]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311002745','',0,0,0,1,0.082855260023,'79949688997254','20050311002745'); INSERT INTO cur VALUES (15395,0,'Општина_Пожега','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Пожега]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Пожега]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003103','',0,0,0,1,0.005410559002,'79949688996896','20050311003103'); INSERT INTO cur VALUES (15396,0,'Општина_Чајетина','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Чајетина]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Чајетина]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003114','',0,0,0,1,0.350055129833,'79949688996885','20050311003114'); INSERT INTO cur VALUES (15397,0,'Општина_Ариље','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Ариље]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Ариље]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003122','',0,0,0,1,0.440091734479,'79949688996877','20050311003122'); INSERT INTO cur VALUES (15398,0,'Општина_Прибој','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Прибој]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Прибој]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003129','',0,0,0,1,0.154219586497,'79949688996870','20050311003129'); INSERT INTO cur VALUES (15399,0,'Општина_Нова_Варош','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Нова Варош]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Нова Варош]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003138','',0,0,0,1,0.47366290899,'79949688996861','20050311003138'); INSERT INTO cur VALUES (15400,0,'Општина_Пријепоље','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Пријепоље]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Пријепоље]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003147','',0,0,0,1,0.130214913232,'79949688996852','20050311003147'); INSERT INTO cur VALUES (15401,0,'Општина_Сјеница','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Сјеница]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Сјеница]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003219','',0,0,0,1,0.042798714436,'79949688996780','20050311003219'); INSERT INTO cur VALUES (15402,0,'Општина_Тутин','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Тутин]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Тутин]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003812','',0,0,0,1,0.110654382763,'79949688996187','20050311003813'); INSERT INTO cur VALUES (15403,0,'Општина_Нови_Пазар','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Нови Пазар]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Нови Пазар]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003821','',0,0,0,1,0.029614030099,'79949688996178','20050312141515'); INSERT INTO cur VALUES (15404,0,'Општина_Рашка','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Рашка]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Рашка]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003828','',0,0,0,1,0.386502553402,'79949688996171','20050311003829'); INSERT INTO cur VALUES (15405,0,'Општина_Врњачка_Бања','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Врњачка Бања]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Врњачка Бања]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003836','',0,0,0,1,0.060755401172,'79949688996163','20050311003836'); INSERT INTO cur VALUES (15406,0,'Општина_Краљево','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Краљево]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Краљево]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003843','',0,0,0,1,0.234972377475,'79949688996156','20050311003843'); INSERT INTO cur VALUES (15407,0,'Општина_Димитровград','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Димитровград]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Димитровград]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003928','',0,0,0,1,0.025501742512,'79949688996071','20050311003929'); INSERT INTO cur VALUES (15408,0,'Општина_Бабушница','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Бабушница]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Бабушница]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003932','',0,0,0,1,0.326736574177,'79949688996067','20050311003932'); INSERT INTO cur VALUES (15409,0,'Општина_Пирот','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Пирот]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Пирот]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003940','',0,0,0,1,0.187180133657,'79949688996059','20050311003941'); INSERT INTO cur VALUES (15410,0,'Општина_Бела_Паланка','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Бела Паланка]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Бела Паланка]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311003953','',0,0,0,1,0.254200593068,'79949688996046','20050311003953'); INSERT INTO cur VALUES (15411,0,'Општина_Куршумлија','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Куршумлија]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Куршумлија]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004048','',0,0,0,1,0.137019607096,'79949688995951','20050311004049'); INSERT INTO cur VALUES (15412,0,'Општина_Блаце','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Блаце]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Блаце]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004053','',0,0,0,1,0.694413496386,'79949688995946','20050311004053'); INSERT INTO cur VALUES (15413,0,'Општина_Владичин_Хан','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Владичин Хан]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Владичин Хан]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004653','',0,0,0,1,0.08456612296,'79949688995346','20050311004654'); INSERT INTO cur VALUES (15414,0,'Општина_Сурдулица','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Сурдулица]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Сурдулица]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004634','',0,0,0,1,0.24170449604,'79949688995365','20050311004635'); INSERT INTO cur VALUES (15415,0,'Општина_Босилеград','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Босилеград]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Босилеград]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004642','',0,0,0,1,0.540546735166,'79949688995357','20050311004642'); INSERT INTO cur VALUES (15416,0,'Општина_Трговиште','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Трговиште]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Трговиште]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004653','',0,0,0,1,0.423771584091,'79949688995346','20050311004654'); INSERT INTO cur VALUES (15417,0,'Општина_Врање','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Врање]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Врање]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004658','',0,0,0,1,0.612034904578,'79949688995341','20050311004658'); INSERT INTO cur VALUES (15418,0,'Општина_Бујановац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Бујановац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Бујановац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004708','',0,0,0,1,0.050055137935,'79949688995291','20050311004708'); INSERT INTO cur VALUES (15419,0,'Општина_Прешево','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Прешево]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Прешево]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004714','',0,0,0,1,0.405876883258,'79949688995285','20050311004714'); INSERT INTO cur VALUES (15420,0,'Општина_Житорађа','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Житорађа]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Житорађа]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004732','',0,0,0,1,0.00880682903,'79949688995267','20050311004732'); INSERT INTO cur VALUES (15421,0,'Општина_Лесковац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Лесковац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Лесковац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004929','',0,0,0,1,0.368069549156,'79949688995070','20050311004929'); INSERT INTO cur VALUES (15422,0,'Општина_Бојник','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Бојник]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Бојник]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004937','',0,0,0,1,0.267230802485,'79949688995062','20050311004937'); INSERT INTO cur VALUES (15423,0,'Општина_Лебане','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Лебане]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Лебане]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004950','',0,0,0,1,0.004671143154,'79949688995049','20050311004952'); INSERT INTO cur VALUES (15424,0,'Општина_Медвеђа','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Медвеђа]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Медвеђа]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311004957','',0,0,0,1,0.149034209094,'79949688995042','20050311004957'); INSERT INTO cur VALUES (15425,0,'Општина_Власотинце','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Власотинце]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Власотинце]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005006','',0,0,0,1,0.466229569364,'79949688994993','20050311005006'); INSERT INTO cur VALUES (15426,0,'Општина_Црна_Трава','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Црна Трава]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Црна Трава]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005021','',0,0,0,1,0.520066818141,'79949688994978','20050311005021'); INSERT INTO cur VALUES (15427,0,'Општина_Гаџин_Хан','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Гаџин Хан]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Гаџин Хан]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005027','',0,0,0,1,0.211323732986,'79949688994972','20050311005027'); INSERT INTO cur VALUES (15428,0,'Општина_Дољевац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Дољевац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Дољевац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005041','',0,0,0,1,0.090089899568,'79949688994958','20050311005041'); INSERT INTO cur VALUES (15429,0,'Општина_Ниш','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Ниш]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Ниш]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005042','',0,0,0,1,0.334778347466,'79949688994957','20050311005042'); INSERT INTO cur VALUES (15430,0,'Општина_Ражањ','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Ражањ]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Ражањ]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005052','',0,0,0,1,0.100789771753,'79949688994947','20050311005052'); INSERT INTO cur VALUES (15431,0,'Општина_Мерошина','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Мерошина]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Мерошина]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005100','',0,0,0,1,0.737436226189,'79949688994899','20050311005100'); INSERT INTO cur VALUES (15432,0,'Општина_Сврљиг','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Сврљиг]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Сврљиг]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005106','',0,0,0,1,0.811685562147,'79949688994893','20050311005107'); INSERT INTO cur VALUES (15433,0,'Општина_Алексинац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Алексинац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Алексинац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005114','',0,0,0,1,0.031511458113,'79949688994885','20050311005114'); INSERT INTO cur VALUES (15434,0,'Општина_Брус','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Брус]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Брус]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005138','',0,0,0,1,0.246471162807,'79949688994861','20050311005138'); INSERT INTO cur VALUES (15435,0,'Општина_Александровац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Александровац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Александровац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005146','',0,0,0,1,0.430097285262,'79949688994853','20050311005146'); INSERT INTO cur VALUES (15436,0,'Општина_Крушевац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Крушевац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Крушевац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005157','',0,0,0,1,0.126036096918,'79949688994842','20050311005157'); INSERT INTO cur VALUES (15437,0,'Општина_Ћићевац','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Ћићевац]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Ћићевац]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005206','',0,0,0,1,0.801865638535,'79949688994793','20050311005206'); INSERT INTO cur VALUES (15438,0,'Општина_Трстеник','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Трстеник]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Трстеник]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',17,'Bonzo','20050311005217','',0,0,0,1,0.019232865487,'79949688994782','20050311005219'); INSERT INTO cur VALUES (15439,0,'Општина_Варварин','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Варварин]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Варварин]]\n\n{{Окрузи и општине}}','КРАЈ можете сад да радите на Миру :)',17,'Bonzo','20050311005337','',0,0,0,1,0.428620178406,'79949688994662','20050311005337'); INSERT INTO cur VALUES (15440,0,'Врбас','*[[Врбас (град)]]\n*[[Река Врбас]]\n\n\n{{Вишезначна одредница}} [[Category:Вишезначна одредница|{{PAGENAME}}]]','',17,'Bonzo','20050312164440','',0,0,0,0,0.026767939733,'79949687835559','20050312164440'); INSERT INTO cur VALUES (15441,10,'User_en-4','
\n\n\n
\'\'\'+en\'\'\'This user speak
\'\'\'[[Енглески језик|English]]\n[[:Category:User en-4|very well]]\'\'\'
','',351,'Горан Анђелковић','20050311010050','',0,0,0,1,0.22548086933,'79949688989949','20050311010050'); INSERT INTO cur VALUES (15442,14,'User_en','{{Template:User_en}}\n{{Template:User_en-4}}\n\n
\n\n\n
\'\'\'en+\'\'\'[[Category:User en|{{{langue}}}]]
\n\n{{Template:User_en-1}}\n{{Template:User_en-2}}\n{{Template:User_en-3}}\n\n\n[[Category:Језичке кутијице]]','',351,'Горан Анђелковић','20050311011010','',0,0,0,1,0.333290506138,'79949688988989','20050314233305'); INSERT INTO cur VALUES (15443,0,'Вилхелм_Канарис','\'\'\'Вилхелм Франц Канарис\'\'\' (\'\'Wilhelm Franz Canaris\'\') ([[1. јануар]], [[1887]]. – [[9. април]], [[1945]].) је био шеф [[Немачка|немачке]] [[војна обавештајна служба|војне обавештајне службе]], [[Абвер]]а, током већег дела [[Други светски рат|Другог светског рата]].\n\nРођен је у [[Аплербек]]у, у [[Вестфалија|Вестфалији]]. Ступио је у морнарицу [[1905]]. и служио је као официр у [[Први светски рат|Првом светском рату]] на \'\'[[SMS Dresden|SMS Dresden]]\'\'-у у [[Битка за Фоклендска острва|Бици за Фоклендска острва]] (8. децембар, 1914.). Касније је био интерниран у [[Чиле]]у. Побегавши у августу [[1915]], вратио се кући. По повратку је награђен [[Гвоздени крст|Гвозденим крстом]] и премештен у обавештајце. Прво је радио у Шпанији. Пошто британска завера за убиство није успела, вратио се у активну службу, и завршио рат као командант подморнице у Медитерану, са приписаних 18 потапања.\n\nОстао је у војсци после рата, прво у [[Фрајкорпс]]у (паравојне формације настале у Немачкој након пораза у Првом светском рату), а затим радећи за пост-версајску морнарицу. Вратио се обавештајном раду [[1931]], и након доласка на власт [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]], постављен је за шефа Абвера, [[1. јануар]]а, [[1935]]. Његово прво веће настојање је било да се заложи за интервенцију у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]]. Упркос напорима у организацији, радио је против Хитлера са генералштабом, противио се зверствима, и одавао обавештајне информације савезницима у бројним приликама. Учествовао је у планирању убиства Хитлера и преврата током рата. Директно је био умешан у покушајима преврата [[1938]]. и [[1939]]. а у марту [[1943]], је одлетео у [[Смоленск]] да би се срео са завереницима из штаба [[Армијска група центар|Армијске групе центар]].\n\nХитлер га је разрешио команде у фебруару [[1944]], заменивши га са [[Валтер Шеленберг|Валтером Шеленбергом]] и припојивши већи део Абвера [[СД]]-у. Касније те године је стављен у кућни притвор, што га је спречило да учествује у завери [[20. јул]]а. [[Гештапо]] је открио доказе који су га повезивали са завером, и он је убијен - спорим дављењем у [[концентрациони логор Флосенбург|концентрационом логору Флосенбург]] заједно са [[Ханс Остер|Хансом Остером]], [[Карл Сак|Карлом Саком]], [[Дитрих Бонхефер|Дитрихом Бонхефером]], и [[Лудвиг Гере|Лудвигом Гереом]] - неколико недеља пре краја Другог светског рата.\n\nСматра се да је Вилхелм Канарис далеки род грчком адмиралу, борцу за слободу и политичару, [[Константин Канарис|Константину Канарису]], али тачна генеолошка веза није утврђена.\n\n== Спољне повезнице ==\n*Детаљан профил: http://www.auschwitz.dk/Canaris/\n*Оцена личности, и последње речи: http://www.joric.com/Conspiracy/Canaris.htm\n\n[[Category:Други светски рат|Канарис, Вилхелм]]\n\n[[de:Wilhelm Canaris]]\n[[en:Wilhelm Canaris]]\n[[he:וילהלם קנריס]]\n[[no:Wilhelm Canaris]]\n[[sv:Wilhelm Canaris]]','',135,'Обрадовић Горан','20050311011817','',0,0,1,0,0.006143151488,'79949688988182','20050311155605'); INSERT INTO cur VALUES (15444,6,'Sharett_stamp.jpg','','',135,'Обрадовић Горан','20050311013742','',0,0,0,1,0,'79949688986257','20050311014834'); INSERT INTO cur VALUES (15445,0,'Моше_Шарет','\'\'\'Моше Шарет\'\'\' (рођен као Моше Шерток, [[15. октобар]], [[1894]]. - [[7. јул]], [[1965]].), био је други [[Премијер Израела]] ([[1953]]. - [[1955]].), служећи мало мање од две године између два мандата [[Давид Бен-Гурион|Давида Бен-Гуриона]].\n\n[[Image:Sharett_stamp.jpg|right|thumb|Поштанска марка коју је издала [[Држава Израел]] у част Меше Шарета.]]\n\nРодио се у [[Украјина|Украјини]], а емигрирао је у Палестину [[1908]]. Његова породица је била једна од оснивача [[Тел Авив]]а.\n\nТечно је говорио [[Арапски језик|арапски]], и радио је као службеник у [[Хистадрут]] радничкој унији. Од [[1933]]. до [[1948]], је водио преговоре измешу [[ционизам|ционистичког]] покрета и [[Британска Палестина|Британске Палестине]], који су довели до стварања [[Држава Израел|Државе Израел]].\n\nЗбог овог искуства, Моше Шарет је постао први министар спољних послова Израела. Његово основн о постигнуће су били [[Договори о примирју 1949.]], који су окончали званична непријатељства између Израела и [[Арапи|арапских]] држава током [[Арапско-израелски рат 1948.]]\n\nШарет је постао премијер по пензионисању Бен-Гуриона. Сматран је умереним, залагао се за дипломатске односе са околним државама, али га је убрзо поново заменио Бен-Гурион.\n\nМоше Шарет је служио као министар спољних послова ([[1956]].), а затим је био председавајући [[Јеврејска агенција|Јеврејске агенције]] до [[1960]].\n\n== Спољне повезнице ==\n*[http://search.looksmart.com/p/browse/us1/us317836/us317911/us53828/us56154/us10212454/us518323/us10188041/us10188168/ \'\'LookSmart\'\' - Моше Шарет]\n*[http://dmoz.org/Regional/Middle_East/Israel/Society_and_Culture/History/Prime_Ministers/Sharett,_Moshe/ \'\'Open Directory Project\'\' - Моше Шарет]\n*[http://dir.yahoo.com/Regional/Countries/Israel/Arts_and_Humanities/Humanities/History/People/Government_Officials/Prime_Ministers/Sharett__Moshe__1894_1965_/ \'\'Yahoo\'\' - Моше Шарет]\n\n\n
\n\n\n\n\n\n\n
\'\'\'Претходио му је\'\'\':
\n[[Давид Бен-Гурион]]
[[Премијер Израела|Премијери Израела]]\'\'\'Наследио га је\'\'\':
[[Давид Бен-Гурион]]
\n
\n\n[[ar:موشيه شاريت]]\n[[de:Moshe Sharett]]\n[[en:Moshe Sharett]]\n[[he:משה שרת]]\n[[id:Moshe Sharett]]\n[[nl:Mosjee Sjaret]]','',135,'Обрадовић Горан','20050311014833','',0,0,1,0,0.207062643311,'79949688985166','20050311014833'); INSERT INTO cur VALUES (15446,10,'Вера_клица','[[Category:Вере]]\n\n[[Category:клице]]\n\n
\'\'\'Овај текст везан за Веру је клица. Можете га проширити кликнувши [{{SERVER}}{{localurl:{{NAMESPACE}}:{{PAGENAME}}|action=edit}} \'\'\'овде\'\'\'].\'\'\'[[Слика:Stub1.png]]
','клица вера',351,'Горан Анђелковић','20050311022039','',0,0,0,1,0.316514042256,'79949688977960','20050311022039'); INSERT INTO cur VALUES (15447,0,'Бог','Бог је један од термина којим се описује савршено, надљудско биће, за које се генерално верује да је творац универзума. Концепт веровања у једног Бога је принцип монотеизма. \n\nНеке религије, могу укључивати и антропоморфне особине Бога, док друге сматрају да је немогуће и увредљиво замишљати Бога у физичкој форми. Неки сматрају да је Бод оличење апсолутног добра, док други смарају да је Бог изнад људског схватања моралности.\n\n\n\n{{Јован1.1-5}}\n\n\n{{1Мојсије1.26-27}}\n\n-----\n\n\'\'\'Богови код античких Грка\'\'\'\n\nГрци су били уметници да заодену истину и стварност у рухо легенде, а богатством маште и лепотом речи, боја и облика они су бесмртне богове спустили међу смртнике, док су људима у исто време, кроз апотеозу, отворили пут до врхова Олимпа и божанског живота. Грци су једини антички народ који се није плашио да са фином и дискретном иронијом покаже да су људи створили богове, а не богови људе и да богови постоје људи ради, а не људи ради богова. У тој слободи да кроз космогоније, теогоније и гигантомахије руше, кад им устреба или кад им се прохте, стварају и доводе нова божанства, лежи снага грчког духа, храброст целог једног етноса, слободног и подједнако независног и према небу и према земљи. (доматриос)\n\n-----\n\n\n{{Template:Вера_клица}}\n\n\n[[af:God]]\n[[bg:Бог]]\n[[bn:ঈশ্বর]]\n[[ca:Déu]]\n[[cs:B%C5%AFh]]\n[[da:Gud]]\n[[de:Gott]]\n[[eo:Dio]]\n[[en:God]]\n[[es:Dios]]\n[[et:Jumal]]\n[[he:אלוהים]]\n[[fi:Jumala]]\n[[fr:Dieu]]\n[[hu:Isten]]\n[[ia:Deo]]\n[[ig:Chineke]]\n[[it:Dio]]\n[[ja:神]]\n[[nl:God]]\n[[no:Gud]]\n[[pl:Bóg]]\n[[pt:Deus]]\n[[ru:Бог]]\n[[simple:God]]\n[[sk:Boh]]\n[[sv:Gud]]\n[[uk:Бог]]\n[[zh:神]]','ne +sr nego +en! :)',170,'Покрајац','20050312104542','',0,0,0,0,0.509861084722,'79949687895457','20050312104542'); INSERT INTO cur VALUES (15448,0,'Јован_богослов','{{Јован1.1-5}}\n\n\n{{Template:Вера_клица}}','',351,'Горан Анђелковић','20050311022526','',0,0,0,1,0.127311723112,'79949688977473','20050311022527'); INSERT INTO cur VALUES (15449,0,'Прва_књига_Мојсијева','{{1Мојсије1.26-27}}\n\n\n{{Template:Вера_клица}}','',351,'Горан Анђелковић','20050311022604','',0,0,0,1,0.133020518979,'79949688977395','20050311022605'); INSERT INTO cur VALUES (15450,14,'Вере','[[Category:Српски манастири]]','',351,'Горан Анђелковић','20050311031521','',0,0,1,1,0.367953479454,'79949688968478','20050315142053'); INSERT INTO cur VALUES (15451,0,'Грци_и_Пеласти',':Уредник aкадемик ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ\n:МИЛАН БУДИМИР\n:ГРЦИ И ПЕЛАСТИ\n:(Приказанона 1 скупу Одељења литературе и језика САН, 11-11-1950)\n:ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ НАРОДНЕ РЕПУВЛИКЕ СРБИЈЕ БЕОГРАД, 1950\n:Штампарија „Слободан Јовић\" Београд, Стојана Протића 52.\n\n1. Како је познато седамдесетих година прошлог века запазио је најпре Асколи извесну законитост у погледу ивдоевропских гутурала односно сибиланата палаталног порекла. После њега су Фик, Хаве, Шмит и Брадке употпунили то учење, по коме су тада познати индо-европски језици подељени у две групе. Прва група названа је источном, a друга кентумском или западном и то према дијалекатском рефлекту претпостављеног „прајезичког\" израза за број сто „котом\". У прву групу су сместили литвански и словенски, ирански и индиски, a у другу грчки и германски, келтски и латински. Таква подела ивдоевропских дијалеката признавана је неких педесет година, док се није 1925 појавила Педерсенова расправа „Le groupement des dialectes indoeuropeens\".\n\nАли већ неколико година после Асколијева открића повећан је број чланова сатемске или источне групе. Хибшман је утврдио да је јерменски језик самосталан ивдоевропски дијалекат a Γ. Мајер доказао је самосталност шиптарског (арбанског) језика. Већ се тада почело помишљати на могућност ближе везе шиптарског са илирским, који би на основу те везе морао исто тако припадати сатемској или источној групи. Готово у исто време када су Асколи и остали стручњаци разрађивали поменуту поделу индоевропских дијалеката, нађени су у северној Сирији први споменици тако названог хијероглифског хетског језика. Нађен је затим чувени натпис на острву Лемносу, па доста бројни египатски споменици језика старих Фрига, који су имали своје саплеменике Бриге у централном и југозападном Балкану. Томашек је започео испитивање трачких мрвица, a Паули је указивао пре Бугеа и Кречмера на лингвистичке везе између становника западног Анадола и Егеје, Балкана и Падске Низије. Слика ивдоевропске језичне територије је постајала на тај начин све интересантнија, али и замршенија.\n\nКречмеров мајсторски писан „Einleitung in die Geschichte der griechichen Sprache\", објављен 1896, дао je завршни приказ свих дотадањих лингвистичких студија, које су обухватале балканскоанадолску област. Овај рад као да је задржао, a не унапредио најстарију језичку историју те области. Још тридесетих година нашег века, после Хрознијевог дешифровања главног хетског материјала из државног архива у Богхазкеју, покушавао је Кречмер да спасе што више може од свог учења, по коме пре грчке колонизације Анадола нема у тој обласги ни мало места ни за семитске ни за ивдоевропске језике. Кречмер је овим својим учењем тако рећи спречио даљи рад на изучавању оста така анадолских идиома, као напр. ликиског, који су Торп, Буге и Петерсен са доста основе одредили као припадника источне или сатемске групе и довели га у ближу везу са неариским члановима те групе, тј. са јерменским, чији су се носиоци у VIII веку ст. е. изгледа доселили са заладног Анадола у данашњу своју област.\n\nЈош почетком нашег века обраћена је пажња архивском материјалу са минојског Крита, чије је дешифровање још увек у пробном стадију. Управо пред овај рат, после откривања појединачних и фрагментариих натписа из Атике, Арголиде и Бојотије, нашли су Швеђани у Несторову Пилу омањи архив са неких 600 таблица, писаних азбуком сасвим блиској оној са минојског Крита. Али главна промена у погледу наших схватања o распореду иадоевропских дијалеката дошла је после открића хетског (несиског) и лујског, чији је индоевропски карактер у прво време заступао само Хрозни. Њему се најпре придружио Сомер и Форер, a доцније и остали лингвисти, међу којима неки као Стуртевант и Тромбети нагињу више латералном односу између ивдоевропског и хетског језика. Американска епиграфска открића у Лидији, a још више изучавања новооткривених тохарских дијалеката у китајском Туркестану изазвали су потпуну забуну међу индоевропским стручњацима.\n\nДок су чињенице из балканскоанадолске области мењале из темеља лингвистичку стратиграфију тог простора у класично и прекласично доба, дотле је све дубље изучавање тохарског приморавало стручњаке да изврше ревизију целокупне индоевропске језичке области.\n\nПоказало се да се више не може сатемска група звати источном, јер се источно од те групе налази један ивдоевропски дијалекат архаична типа, који није сатемски. Али тај најисточнији индоевропски дијалекат, или тачније речено оба тохарска дијалекта, кучајски и карашарски, не спадају ни у западну или кентумску групу. Та кентумска група c друге стране не може се више звати западном, јер њен настарији претставиик — мислим на хетски и на лујски који је по свему судећи још архаичнији од хетског — иде у погледу гутурала заједно са кентумском групом, али је географски много ближе сатемској групи. Под тим околностима јасно је било сваком стручњаку, да се мора извршити ревизија традиционалних схватаља и да се мора мењати освештана подела индоевропске језичне заједнице на кентумску и сатемску — односно на западну и источну.\n\n2. Стога је дански лингвиста Педерсен на основу хетског и токарског покушао да образложи нови распоред ивдоевропских дијалеката, распоред који одбацује онај критериј што су га израдили Асколи, Фик, Хаве, Шмит, a коме су Бругман и Хирт дали класичан облик.\n\nДок ова двојица са већином осталих. немачких лингвиста виде у реконструисаном „праивдоевропском\" таквог најстаријег представника ивдоевропске језичке заједнице, који разликује сва три реда гутурала (веларне, лабиовелдрне и палаталне), дотле Меје и његова група стоји на гледишту да је „опште-индоевропски\" као најархаичнији језик „индоевропског\" карода имао у ствари свега два реда гутурала, веларне и лабиовеларне, н да су палатални гутурали секундарна ивовација карактеристична само за источну групу, чији се чланови управо у том погледу не слажу у свим појединим случајевима. По том Мејеову схватању кентумски језици би претстављали старију, a можда и најстарију фазу „општеиндоевропског\" језика. Трубецкој у својим излагањима o постанку ивдоевропских језика (Acta linguistica I, 81) приближава сe у својим основним погледима учењу Марове школе. То учење налазимо већ у V веку ст. е., додуше у врло примитивном облику, код анонимног писца „О Атинској држави\". Трубецкој долази до закључка да се за „првобитни ивдоевропски\" морају претпоставити најмање два реда гутурала, али да готово сви историски познати ивдоевропски дијалекги имају само један ред гутурала, и да је појава другог реда гутурала секундарног карактера. \n\nЗа Трубецког је важна околност са гледишта лингвистичке географије, што кавкаски језици показују два реда гутурала, при чему је супротнаст између веларних и палаталних гутурала условљена природом суседних вокала. Ипак Трубецкој заједно са Куриловићем који је у првом реду на основу хетског материјала обновио и употпунио де Сосирово и Мелерово учење o ивдоевропским ларингалима, налази да су у сасвим „најстајријем\" стадију ивдоевропског језика постојали ларингали, и да се стога најпримитивнији индоевропски језик формирао у сусетству кавкаских и хамитско-семитских језика, код којих постоје ларингали. У доцијем стадију, каже Трубецкој, изгубио је индоевропски своје ларингале, пa je према томе појава ларингала у историски познатим индоевропским језицима секундарног карактера исто тако као у финско-угарским и алтајским језицима, који првобитно нису знали за лариигале. На Куриловићево учење o секундарном пореклу индоевропских лабиовеларних гутурала вратићемо се доциије.\n\nМелер је, међутим, уз Педерсенову подршку још почетком овог столећа обновио мишљење Асколија, Делића и других o сродству Индоевропљана са Семитима и Хамитима и заступао учење o генеалошкој вези између икдоевропских и хамитско-семитских ларингала, служећи се при том, разуме се, углавном знатно друкчијим материјалом од оног који је стајао Куриловићу на расположењу. Али што је у овом случају много важније, Мелерове еквације индоевропског и семитског лексичког материјала почивају на претпоставци да је најстарији индо-европски знао за палаталне гутурале (в. Sot, Festschrift Hirt II, 45, који у свему подржава Мелерову теорију). Схватање Мелерово и Шотово да се због многобројних подударања, фонетских, лексичких и морфолошких, између семитскот и индоевропског мора одбацити традиционално учење o јужном пореклу семитских народа са Арапског полуострва и да се морамо помирити са северним седиштима тих племена, потврдила су последњих година археолошка и историска испитивања предњоазиске области. Асириолог и хетитолог Хрозни у свом најновијем делу „Die Aelteste Geschichte Vorderasiens\" сматра као доказано да су се Хамити и Семити отселили на јут из кавкаско-касписке области па су према томе снажно допуњена гледишта Трубецког и Бенвениста o најстаријој постојбини индоевропских народа. То је понтско-касписка област, a не балтичка, како је, због јегуље и лососа, стално хтео Хирт и остали немачки лингвисти.\n\nРечено је напред да је Педерсен подржавао учење свог земљака Мелера o прединдоевропском сродству индоевропских и хамитско-семитских језика. Али како Мелер у свом доказном материјалу, изложеном врло прегледно у његовом Vergleichendes indogermanisch-semitisches Wоrterbuch, oперише не само ca ларингалима, него и са пала-талним гутуралима као заједничком поседу предивдоевропске и предсемитске фонетике, намеће се сваком закључак, да сатемска група индо-европских дијалеката претставља много више у погледу архаичности од траженог праиндоевропског језика, који би по схватању Мејеове школе требало да има само два реда гутурала, веларне или медиопалаталне лабиовеларне или постпалаталне. То, међутим, није једини закључак који се да повући из овог учења o некашањој врло давној језичној заједници Индоевропљана и Семита. Из таквог учења произлази даље да је та заједница почела да се растура најдоцније у петом миленију старе ере и да се индоевропизација почела вршити из кавкаско-касписке области у правцу запада Педерсен констатовао везе између турског каузативног инфикса -dir- са индоевропским суфиском -ter- каратеристичним за nomina agentis.\n\nПедерсенова ревизија распореда индоевропских дијалеката, дата у поменутој расправи „Le groupement итд.\" и пововно изложена у Festschrift Hirt II 582 и у расправи „Hittitisch und die anderen indo-europaischen Sprachen (1938), састоји сe у томе што образује посебну групу индоевропских дијалеката, састављену од келтског, италског, хетског и тохарског. Kao критериј за ову нову групацију поред генетива код именица на -о узима се углавном медиопасивни форманс -r, документован у наведеним ивдоевропским језицима. Како се овај форманс јавља и у језичким остацима старих Фрига, које већина стручњака a са њима и Педерсен убраја у сатемску групу, то би ова исоглоса пресецала ону старију обележену изразом Kentum-satem, пa би према томе медиопасивни форманс -r значио уствари иновацију, карактеристичну само за ове ивдоевропске језике, смештене првенствено на јужном рубу ивдоевропске језичке области. Историски распоред помеиутих језика са медиопасивним формансом -r растегнут је грчким дијалектима, који као да немају тога форманса. На тај се начии добијају две групе индоевропских језика са формансом -r; западна келтско-италска и источна хетско-тохарска. Треба међутим истакнути да се овај исти форманс јавља и у лујском, који је по свој прилици и старији и архаичнији од хетског: луј. vasantari — лат. vestiuntur.\n\nНакнадна истраживања показала су да се тај исти форманс сачувао у слабијии траговима и у јерменском. Стога је потребно подвући нужан закључак. Мејеов по којем је појава овог форманса, по свему судећи, остатак старог насеља, a не заједничка иновација поменутих језика, кентумских и сатемских. Таква констатација одузима готово сву вредност Педерсенову критерију. Ипах се мора истакнути да овај уважени лингвиста није ни доцније променио свој став у том погледу.\n\nПотребно је стога навести још ове две околности које јасно потврђују архаичност, a не рецентност медиопасивног форманса -r. Прво, Меје је са пуним правом нагласио имперсоналну употребу овог формаиса као примарну, a његову пуну морфолошку изградњу као секундарну. То нас наводи ка мисао да се и у овом случају, као код примарног наставка за треће лице синг. акт., које је према убедљивој Вакернагловој интерпретацији првобитан nomen actionis на -ti, ради o стaријем номиналном образовању и да стога постанак медиопасивног форманса -r не смемо одвајатн од претеритског облика за треће лице множине на -er (i), чији је основни карактер очнгледно имперсоналан или тачније речено колективан у његовој ранијој фази. Ако је овај имперсонални форманс, како то по свему изгледа, имао првобитно доиста колективан карактер, онда се његова историја мора пратити заједно са историјом индоевропског средњег или мртвог рода, код којег тај исти форманс, према убедљивим доказима Ј. Смита, обележава колектив. Како се тај род јавља као patiens, медиопасивна функција тог форманса постаје још разумљивија. Трубецкој, говорећи o најстаријим везама између индоевропских и кавкаских језика, образложио је своје схватање o стварној природи овог форманса који се несумњиво налази у пасивиој функцији код неких говора северноисточног Кавказа. Према његовим излагањима тим кавкаским језицима и индоевропским језицима за ознаку пасива служе форманси -t, -n, -r. Чини ми се стога да је номинално порекло овог форманса несумњиво, па примерима Трубецког додајем само ове три морфолошке групе: datus, donum, δώρον, πλατύς, panus, Flur, status-storum (у трачком), стан.\n\nИз наведеног излази да се не може прихватити Педерсенова ревизија нити његова прегрупација индоевропских језика: медиопасивни форманс -r ушао је у ивдоевропски из његова претходног стадија па се у неким дијалектима очувао јаче, а у некима слабије. Чињеница што се он јавља у обе групе, кентумској и сатемској, никако нам не допушта да га сматрамо иновацијом, па је са те стране cтapa Асколијева теорија још увек прилично обезбеђена.\n\nOCR прве две главе, доматриос\n\n.','прве две главе',24,'Domatrios','20050311032436','',0,0,0,1,0.756658318201,'79949688967563','20050311032436'); INSERT INTO cur VALUES (15452,0,'Масилија','Масилија\nТакит: Анали\n\nМасилија (Mασσαλια, Massilia, данас Марсеј, Marseilles), грчка, фокејска колонија, основана око 600. год. пне. Њена историја пуна је тегобних борби против Гала, Лигура, Картагињана, на страни Римљана, па и у римским грађанским ратовима, на Помпејевој страни. И поред тога постала је и остала жариште хеленске културе у том подручју, центар у који су и Римљани одлазили да студирају. Са Цезаревом победом, Масилија је изгубила готово сву своју територију, мада је и даље остала независна као савезнички град (civitas foederata). У царско доба Масилија је све више губила од свог значаја, мада је све до 5. в. не. задржала своју хеленску боју. (доматриос)','',24,'Domatrios','20050311042605','',0,0,1,1,0.098724898839,'79949688957394','20050311042605'); INSERT INTO cur VALUES (15453,0,'Медицина_у_Антици','Античка медицина\n\nМедицина као наука постала је код Грка (чувени Хипократ са Коса, из V века) и дошла је до највећег цветања у Александрији и Риму. У Александрији је постојао анатомски институт, где се радило са лешевима, па је чак вршена и вивисекција над онима који су осуђени на смрт. Краљ Митридат, или неки његов лекар, пронашао је начин да се из гушчије крви производи серум против свих врста отрова. У Риму је било специјалиста за разне болесги, и хирурга, на пример за вађење камена. Зубни техничари претпостављају се joш y законима од XII таблица (у једној тачки која је ограничавала раскош приликом погреба, забрањује се да се мртвима дају златни предмети; једино „они којима су зуби везани златом, могу се са тим златом сахранити или спалити\"). И медицинска литература била је богата. \n\nЈедно од најпопуларнијих дела била је фармакологија војног лекара Диоскурида (I век после Христа), која је служила као медицински уџбеник кроз цео Средњи Век, па је као такав доспела и у болницу нашега краља Милутина у Цариграду! (To ce види из записа у чувеном бечком кодексу Диоскуридовом). Августа је лечио, топлим облозима, његов лекар Гај Емилије (то је било 23 пре Христа); али кад се царево стање сасвим погоршало, дозван је и други лекар, Антоније Муза: он је прописао цару хладна купања, цар је оздравио, и од тога доба ушла је хидротерапија у моду. По тој методи лечио је Муза и Хорација, и Августовог нећака, Марцела, али је овај умро, можда баш због тих купања.\n\nСтари су се радо лечили и инкубацијом; они би преноћили у храму, и Бог би их у сну или излечио или би им казао лек. Најпознатији Бог — лекар био је Ескулап. У његов храм у Епидавру на Пелопонезу долазили су болесници из целога света. Нарочито се за душевно оболеле очекивала помоћ од инкубације. Ескулапа су, доцније, заменили хришћански свеци, у првом реду Кузман и Дамјан, и Арханђел Михаило. Наша пословица „дугује Ћир Мики\" (за сулудог човека) превод је грчке пословице „дугује Арханђелу Михаилу\" — то јест, није нормалан, и треба да иде у цркву Арханђела Михаила на лечење. Разуме се да је поред правих лекара било и шарлатана, и на такве односе се многи шаљиви епиграми у Марцијала, и многе анегдоте међу езопским баснама. О неуспеху лекара говоре понекад и гробни натписи. Тако је на гробу једнога младића написано: „Умро је — сарота, невина душа — у цвету младости. Лекари су га секли и убили.\"\n\n[[Веселин Чајкановић]] (доматриос)\n\n.','',24,'Domatrios','20050311042937','',0,0,0,1,0.899747974127,'79949688957062','20050311042937'); INSERT INTO cur VALUES (15454,0,'Евро','[[Слика:Euro_banknotes.PNG|280px|right|Евро новчанице]]\n[[Слика:Euro_coins.PNG|130px|right|Евро кованице]]\n\'\'\'Евро\'\'\' или \'\'\'Еуро\'\'\' (\'\'\'€\'\'\'; [[ИСО 4217]] код: \'\'\'EUR\'\'\') је [[валута]] [[Аустрија|Аустрије]], [[Белгија|Белгије]], [[Финска|Финске]], [[Француска|Француске]], [[Њемачка|Њемачке]], [[Грчка|Грчке]], [[Република Ирска|Ирске]], [[Италија|Италије]], [[Луксембург|Луксембурга]], [[Холандија|Холандије]], [[Португал|Португалије]] и [[Шпанија|Шпаније]]. Дванаест од двадесет и пет држава које чине [[Европска Унија|Европску Унију]] (и четверо изван ЕУ, као што су [[Црна Гора]] и [[Косово]]), које чине [[Европска монетарна унија]] (ЕМУ). Резултат је најзначајнијег валзутног преуређења у Европи од доба [[Римско царство|Римског царства]]. Иако се интродукција Евра може сматрати једноставно као начин за усавршавање заједничког европског тржиштва, подржавајући слободну трговину међу чланова Еврозоне, Евро је такође значајан део европског пројекта за политичку интеграцију.\n\nНад Евром управља Европски систем централних банака (ЕСЦБ), који се састоји од Европске централне банке (ЕЦБ) и Еврозонских [[централна банка|централних банака]] које управљају у државама. ЕЦБ је смештена у [[Франкфурт на Мајни]], [[Немачка]]).\n[[Слика:Evro simbol.png|frame|right|Знак евра је стилизовано слово [[Е]] (латинично [[E]]) које подсећа на слово \"[[С]]\" (латинично \"[[C]]\") са две црте на средини.
[http://www.euro.ecb.int/en/section/euro/euro.html (геометрија)]]]\n== Кованице ==\n\nЕуро кованице су са лица исте за све државе, док су наличија различита од државе до државе.\nКованице постоје у следећим апоенима:\n\n* 1 цент\n* 2 цента\n* 5 центи\n* 10 центи\n* 20 центи\n* 50 центи\n* 1 еуро\n* 2 еура\n\n== Новчанице ==\n\nПостоји седам Еуро новчаница, све су различите величине и боје.\n\n* 5 еура- сива боја\n* 10 еура- црвена боја, на њој је представљен стил романике\n* 20 еура- плава боја- на њој је представљен стил готике\n* 50 еура- смеђа боја- на њој је представљен стил барока\n* 100 еура- зелена боја- на њој је представљен стил рококоа\n* 200 еура- жута боја- на њој је представљен модерни стил градње\n* 500 еура- љубичаста боја- на њој је представљена савремена европска архитектура.\n\n== Дизајн ==\n\nНа предњој страни новчаница налазе се капије које представљају отвореност и гостопримство земаља чланица ЕУ, док се на полеђини налазе мостови који симболизирају заједништво и међусобну сарадњу земаља.\n\n==Спољне повезнице==\n{{commons|Euro}}\n*[http://www.ecb.int/ Европска централна банка]\n*[http://www.fbe.be/ Европска федерација банки]\n\n\n\n[[Category:Новац]] \n\n\n[[ar:يورو]]\n[[bg:Евро]]\n[[ca:Euro]]\n[[cs:Euro]]\n[[cy:Ewro]]\n[[da:Euro]]\n[[de:Euro]]\n[[en:Euro]]\n[[et:Euro]]\n[[el:Ευρώ]]\n[[en:Euro]]\n[[es:Euro]]\n[[eo:Eŭro]]\n[[eu:Euro]]\n[[fr:Euro]]\n[[ga:Eoró]]\n[[gd:Euro]]\n[[gl:Euro]]\n[[id:Euro]]\n[[ia:Euro]]\n[[it:Euro]]\n[[he:אירו]]\n[[lv:EUR]]\n[[lt:Euras]]\n[[lb:Euro]]\n[[hu:Euró]]\n[[ms:Euro]]\n[[minnan:Euro]]\n[[nl:Euro]]\n[[ja:ユーロ]]\n[[no:Euro]]\n[[oc:Euro]]\n[[pl:Euro]]\n[[pt:Euro]]\n[[ro:Euro]]\n[[ru:Евро]]\n[[scn:Euru]]\n[[simple:Euro]]\n[[sk:Euro]]\n[[sl:Evro]]\n[[fi:Euro]]\n[[sv:Euro]]\n[[tr:Avro]]\n[[uk:Євро]]\n[[zh:欧元]]','',170,'Покрајац','20050313170837','',0,0,0,0,0.126464546071,'79949686829162','20050315163930'); INSERT INTO cur VALUES (15455,6,'Euro_banknotes.PNG','са босанске','са босанске',306,'Вандал Б','20050311074247','',0,0,0,1,0,'79949688925752','20050313170838'); INSERT INTO cur VALUES (15456,6,'Euro_coins.PNG','са босанске','са босанске',306,'Вандал Б','20050311074341','',0,0,0,1,0,'79949688925658','20050313170838'); INSERT INTO cur VALUES (15457,0,'Манастир_Ком','Задужбина Ђурђа и Љеша [[Црнојевићи|Црнојевића]] (око 1427. г.). На свом путу од [[Превлака|Превлаке]] до [[Цетиње|Цетиња]], столица зетских митрополита је једно вријеме боравила на Кому. У њему је замонашен и произведен у архимандрита [[Петар II Петровић Његош]]. \n\nХрам Успенија Пресвете Богородице. Манастир је дуго времена био запуштен. Обнова конака започета је 1998. г. Сада је метох манастира Св.Николе на [[Обод]]у и испосница братства.\n\n[[Category:Српски манастири|Ком, манастир]]','линковање',144,'Golija','20050312192448','',0,0,0,0,0.754064918544,'79949687807551','20050312192448'); INSERT INTO cur VALUES (15458,6,'Man_tvrdos.jpg','','',306,'Вандал Б','20050311104423','',0,0,0,1,0,'79949688895576','20050312192829'); INSERT INTO cur VALUES (15459,0,'Листа_српских_владара','==Листа владара Србије и Југославије==\n\n- [[Зорсинес]], владар [[Срби|Срба]] на [[Кавказ]]у, педесетих година после [[Исус Христос|Христа]] \n\n- [[Дерван]], кнез [[Бела Србија|Беле Србије]] ([[Бојка|Бојке]]) у [[Полабље|Полабљу]] (пре [[626]] године)\n\n- [[Кувер]], поглавар словенских племена на [[Балкан]]у (између [[668]] и [[685]] године)\n\n- [[Вишеслав]], кнез (после [[780]])\n\n- [[Радослав]], кнез (осми и девети век)\n\n- [[Крум]], [[Бугари|бугарски]] кнез ([[802]]-[[814]])\n\n- [[Људевит Посавски]], [[Хрвати|хрватски]] кнез ([[822]] године)\n\n- [[Просигој]], кнез ([[822]]-[[836]]), син Радославов\n\n- [[Властимир]], кнез ([[836]]-[[863]]), син Просигојев\n\n- [[Мутимир]], кнез ([[863]]-[[891]]), син Властимиров\n\n- [[Прибислав]], кнез ([[891]]-[[892]]), син Мутимиров\n\n- [[Петар Гојниковић]], кнез ([[892]]-[[917]]), син Мутимировог брата [[Гојник]]а\n\n- [[Павле Брановић]], кнез ([[917]]-[[920]]), унук Мутимиров, од сина [[Бран]]а\n\n- [[Захарија Прибисављевић]], велики жупан ([[920]]-[[924]]), син Прибиславов\n\n- [[Симеон]], бугарски цар ([[924]]-[[927]])\n\n- [[Петар]], бугарски цар ([[927]]-[[931]])\n\n- [[Часлав Клонимировић]], кнез ([[931]]-[[960]])\n\n- [[Самуило]], [[Македонци|македонски]] цар ([[986]]-[[1014]])\n\n- [[Јован Владислав]], македонски цар ([[1014]]-[[1018]])\n\n- [[Вукан]], жупан (1091-1112), велики жупан (1112-1118)\n\n- [[Урош I]], жупан (1143-1146), синовац Вуканов\n\n- [[Урош II Првослав]], велики жупан (1146-1155)\n\n- [[Деса]], жупан (1155-1162), велики жупан (1162-1165)\n\n- [[Тихомир]], велики жупан (1165-1166)\n\n- [[Стефан Немања]], велики жупан (1166-1195)\n\n- [[Стефан Првовенчани|Стефан Немањић]] (Стефан Првовенчани), велики жупан (1195-1202)\n\n- [[Вукан]], велики жупан (1202-1203)\n\n- [[Стефан Првовенчани]], велики жупан (1203-1217), краљ (1217-1227)\n\n- [[Стефан Радослав|Радослав]], краљ (1227-1234)\n\n- [[Стефан Владислав|Владислав]], краљ (1234-1243)\n\n- [[Стефан Урош I|Урош I]], краљ (1243-1276)\n\n- [[Стефан Драгутин|Драгутин]], краљ [[Србија|Србије]] (1276-1282), краљ [[Срем]]а (1282-1316)\n\n- [[Владислав II]], краљ Срема (1316-1325), син Драгутинов\n\n- [[Стефан Урош II|Милутин]] (Урош II), краљ Србије (1282-1321)\n\n- [[Стефан Урош III|Стефан Дечански]] (Урош III), краљ Србије (1321-1331)\n\n- [[Стефан Душан|Душан]], краљ Србије (1331-1345), цар (1345-1355)\n\n- [[Урош]], цар (1355-1371)\n\n- [[Симеон]] (Синиша), цар (1359-1372)\n\n- [[Вукашин Мрњавчевић]], краљ (1365-1371)\n\n- [[Марко Краљевић|Марко Мрњавчевић]], краљ (1371-1395)\n\n- [[Лазар Хребељановић]], кнез (1371-1389)\n\n- [[Вук Бранковић]], господар [[Косово|Косова]] (1371-1398)\n\n- [[Јован Урош]], цар (1372-1373), син цара Симеона (Синише)\n\n- [[Стефан Лазаревић]], кнез (1389-1402), деспот (1402-1427)\n\n- [[Ђурађ Бранковић]], деспот Србије (1427-1456)\n\n- [[Лазар Бранковић]], деспот Србије (1456-1458)\n\n- [[Стефан Бранковић]], деспот Србије (1458)\n\n- [[Стефан Томашевић]], краљевић [[Босна|Босне]] и деспот Србије (1458-1459)\n\n- [[Деспот Вук Бранковић|Вук Гргуревић]], деспот Србије (1471-1485)\n\n- [[Деспот Ђорђе Бранковић|Ђорђе Бранковић]], деспот Србије (1486-1496)\n\n- [[Јован Бранковић]], деспот Србије (1496-1502)\n\n- [[Иваниш Берислав]], деспот Србије (1504-1514)\n\n- [[Стеван Берислав]], деспот Србије (1520-1535)\n\n- [[Цар Јован Ненад|Јован Ненад]], самозвани српски цар (1526-1527)\n\n- [[Радич Божић]], деспот Србије (1527-1528)\n\n- [[Павле Бакић]], деспот Србије (1537)\n\n- [[Стефан Штиљановић]], деспот Србије (1537-1540)\n\n- [[Генерал Одијер]], привремени управник Србије (1718-1720)\n\n- [[Александар од Виртемберга]], гувернер Србије (1720-1733)\n\n- [[Карађорђе|Ђорђе Петровић]] (Карађорђе), вожд (1804-1813)\n\n- [[Милош Обреновић]], кнез Србије (1815-1839)\n\n- [[Милан Обреновић]], кнез Србије (1839)\n\n- [[Кнез Михаило Обреновић|Михаило Обреновић]], кнез Србије (1839-1842)\n\n- [[Александар Карађорђевић]], кнез Србије (1842-1858)\n\n- [[Стеван Шупљикац]], војвода [[Војводина|Српске Војводине]] (1848)\n\n- [[Милош Обреновић]], кнез Србије (1858-1860)\n\n- [[Кнез Михаило Обреновић|Михаило Обреновић]], кнез Србије (1860-1868)\n\n- [[Миливоје Блазнанац]], [[Јован Ристић]] и [[Гавриловић]], намесници (1868-1872)\n\n- [[Милан Обреновић]], кнез Србије (1872-1882), краљ (1882-1889)\n\n- [[Јован Ристић]], [[Коста Протић]] и [[Јован Белимарковић]], намесници (1889-1893)\n\n- [[Александар Обреновић]], краљ Србије (1893-1903)\n\n- [[Петар I Карађорђевић]], краљ Србије (1903-1918), краљ [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|краљевине СХС]] (1918-1921)\n\n- [[Александар I Карађорђевић]], краљ краљевине СХС/Југославије (1921-1934)\n\n- [[Кнез Павле Карађорђевић]], [[Др Р. Станковић]] и [[Др И. Перовић]], намесници (1934-1941)\n\n- [[Петар II Карађорђевић]], краљ [[Југославија|Југославије]] (1941)\n\n- [[Милан Недић]], председник комесарске владе Србије (1941-1944)\n\n- [[Јосип Броз Тито]], председник [[СФРЈ|Југославије]] (1944-1980)\n\n- [[Слободан Милошевић]], председник Србије (1989-1998)\n\n- [[Милан Милутиновић]], председник Србије (1998-2002)\n\n- Вршиоци дужности председника/председнице Србије (2002-2004):\n:[[Наташа Мићић]]\n:[[Војислав Михаиловић]]\n:[[Предраг Марковић]]\n\n- [[Борис Тадић]], председник [[Србија|Србије]] (2004)\n\n==Листа владара Црне Горе==\n\n- [[Балаиос]], краљ Илира, чије се седиште налазило у Ризону (после 167 године пре нове ере)\n\n- [[Јован Владимир]], кнез [[Дукља|Дукље]] (990-1016)\n\n- [[Стефан Војислав]], кнез Дукље (1042-1051)\n\n- [[Михаило]], кнез Дукље (1051-1077), краљ (1077-1081)\n\n- [[Константин Бодин]], краљ Дукље (1081-1101)\n\n- [[Добросав II]], краљ Дукље\n\n- [[Кочопар]], краљ Дукље\n\n- [[Ђорђе]], краљ Дукље (1113-1116) и (1125-1135)\n\n- [[Грубеша]], краљ Дукље\n\n- [[Владимир]], краљ Дукље\n\n- [[Градихна]], краљ Дукље (1135-1146)\n\n- [[Страцимир]], господар Зете (1360-1370)\n\n- [[Ђурађ I Балшић]], господар Зете (1370-1379)\n\n- [[Балша II]], господар Зете (1379-1385)\n\n- [[Ђурађ II Балшић]], господар Зете (1385-1403)\n\n- [[Балша III]], господар Зете (1403-1421)\n\n- [[Стефан Црнојевић]], владар Зете (1448-1465)\n\n- [[Иван Црнојевић]], владар Зете (1465-1490)\n\n- [[Ђурађ Црнојевић]], владар Зете (1490-1496)\n\n- [[Скендер бег Црнојевић]], санџак бег у Зети (1513-1530)\n\n- [[Шћепан Мали]], владар Црне Горе (1767-1773)\n\n- [[Петар I Петровић Његош]], владар Црне Горе (1782-1830)\n\n- [[Петар II Петровић Његош]], владар Црне Горе (1830-1851)\n\n- [[Данило Петровић]], кнез Црне Горе (1851-1860)\n\n- [[Никола I Петровић]], кнез Црне Горе (1860-1910), краљ (1910-1918)\n\n- [[Секула Дрљевић]], квислинг (1941)\n\n- [[Момир Булатовић]], председник Црне Горе\n\n- [[Мило Ђукановић]], председник Црне Горе\n\n- [[Филип Вујановић]], председник Црне Горе\n\n==Листа владара Републике Српске==\n\n- [[Радован Караџић]], председник Републике Српске\n\n- [[Биљана Плавшић]], председница Републике Српске\n\n- [[Драган Чавић]], председник Републике Српске\n\n==Листа владара Републике Српске Крајине==\n\n- [[Милан Бабић]], председник Републике Српске Крајине (1991-1992)\n\n- [[Миле Паспаљ]], вршилац дужности председника (1992)\n\n- [[Горан Хаџић]], председник Републике Српске Крајине (1992-1994)\n\n- [[Милан Мартић]], председник Републике Српске Крајине (1994-1995)\n\n- [[Славко Докмановић]], председник Сремско-Барањске Области (1995-1996)\n\n- [[Горан Хаџић]], председник Сремско-Барањске Области (1996-1997)\n\n==Литература==\n\n# Миомир Филиповић – Фића, Три цара и тридесет и један краљ српског народа, Чикаго, 1992.\n# Милош Благојевић, Србија Немањића и Хиландар, Београд – Нови Сад, 1998.\n# Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове, Београд, 2000.\n# Сава С. Вујић, Богдан М. Басарић, Северни Срби (не)заборављени народ, Београд, 1998.\n# Лазар Шебек, Стари Срби, Издавач: Крим, Београд.\n\n[[Category:Српска историја|*]]\n[[Category:Србија]]\n[[Category:Срби| ]]','',340,'PANONIAN','20050315221657','',0,0,1,0,0.052642518046,'79949684778342','20050315221657'); INSERT INTO cur VALUES (15460,0,'Манастир_Тврдош','[[Слика:Man tvrdos.jpg|thumb|300px|right|Манастир Тврдош]]\n\nМанастир Тврдош се налази недалеко од [[Требиње|Требиња]] у [[Република Српска|Републици Српској]]. Манастир је сједиште Херцеговачко-Захумске епархије. \n\nМанастир Тврдош је подигнут на темељима једне црквице која датира из 4 вијека послије Христа, много пре времена када су [[Срби]] као народ били крштевани, што само говори о традицији и дуговијечности Хришћанства на просторима [[Херцеговина|Херцеговине]]. Темељи те цркве се могу видети у манастиру, јер је део пода манастира одрађен у стаклу тако да се кроз те \"прозоре\" на поду виде темељи прастаре цркве.\n\nТврдош са рушевинама старог манастира лежи на кршевитој узвисини тик до цесте, која из Требиња води у [[Љубиње]]. Манастир Тврдош подигнут је око [[1509]]. год., а [[1517]]. украсио га је фреско-сликама дубровачки живописац Вице Ловров. У другој половини XVI. и XVII. вијеку становали су у Тврдошу херцеговачки митрополити. Одатле потјече име Требињској епархији.\n\nУ сукобу са [[Турци]]ма разорише Тврдош [[Млечани]] [[1694]]. године. Одмах првих година XVIII. вијека било је неколико покушаја, да се обнови разорени манастир. У том настојању истакао се је митрополит Нектарије и игуман Исаије. \n\nПо остацима манастира се види, да је Тврдош био спреман и за обрану од нападача. Зато је био изграђен чврст зид око манастира. У унутрашњости могу се у рушевинама разбрати темељи старе цркве. То је била базилика са три брода. Два побочна брода нешто су краћа од средњега, који је нартексом продужен на западну страну. Данашња црква је направљена 1924. године.\n\n[[Category:Српски манастири|Тврдош манастир]]','линковање',144,'Golija','20050312192829','',0,0,0,0,0.145931223577,'79949687807170','20050312192829'); INSERT INTO cur VALUES (15461,6,'Perast-gross.jpg','','',306,'Вандал Б','20050311115946','',0,0,0,1,0,'79949688884053','20050311120826'); INSERT INTO cur VALUES (15462,6,'Perast1.jpg','','',306,'Вандал Б','20050311120008','',0,0,0,1,0,'79949688879991','20050311120826'); INSERT INTO cur VALUES (15463,6,'Perast.jpg','','',306,'Вандал Б','20050311120047','',0,0,0,1,0,'79949688879952','20050311120826'); INSERT INTO cur VALUES (15464,6,'Gospa-perast.jpg','','',306,'Вандал Б','20050311120422','',0,0,0,1,0,'79949688879577','20050311120826'); INSERT INTO cur VALUES (15465,0,'Пераст','[[Слика:Perast-gross.jpg|thumb|200px|right|Пераст]]\n[[Слика:Perast1.jpg|thumb|150px|right|Пераст]]\n\nПераст је градић који лежи у подножју брда Свети Илија (873 мнв), насупрот тјеснацу Вериге у [[Бока которска|Боки Которској]]. Име је добио по илирском племену Пируста, а праисторијски остаци пронадени у пећини Шпила изнад Пераста свједоче о веома раном насељавању ове области.\n\nОд најранијих дана Пераст је био окренут мору и поморству. Већ [[1336]]. године Пераст је имао бродоградилиште које је радило до 1813. године. Статус општине добио је [[1580]]. године и задржао га све до 1950. Ипак, свој највећи процват Пераст доживљава у XVII и XVIII вијеку, када свјетским морима плови стотинак перашких лађа. Пошто је једна од најпознатијих поморских школа била управо у Перасту, [[Петар Велики]] је на препоруку [[Венеције]] синове познатих племићких фамилија слао у Пераст, да се обучавају код познатог математичара и морепловца [[Маркo Мартиновић|Марка Мартиновића]]. Подаци говоре да је током 1697. и 1698. године на броду Марка Мартиновића пловило 17 руских кнежева.\n\nСвој процват Пераст дакле дугује поморству, а управо то је разлог што најмонументалније перашке градевине потицу из овог периода. \n\nПлан града је сасвим једноставан. Једна дугацка улица води кроз град дуж обале, од ње степеништа воде у више дјелове. У центру града налази се трг (Пјаца) којим доминира црква Св. Николе са својим импресивним звоником високим 55 метара. Првобитно започета тробродна црква никада није завршена, због недостатка новца. Данас се у презбитерију и сакристијама недовршене цркве налази ризница и музеј. Постојећа црква датира из XVII вијека, а градња је комплетирана изградњом велелепног звоника 1691. године. На западном зиду цркве стоји спомен плоча са текстом исклесаним на народном језику, ту постављена у цаст побједе малобројних Пераштана у боју против Турака 15. маја 1654. године. У част и спомен на ову величанствену побједу, до дањашних дана се у Перасту, сваког 15. маја одржава тзв. Гађање кокота, свечаност која симболизује ратнички дух и вјештину коју су Пераштани тада показали.\n\nПоред цркве Св. Николе Пераст има још 17 цркава. Јако је интереснатна црква Св. Ане која се налази високо изнад града, а фрескама је украсио Трипо Кокоља. \n\nПрелијепе перашке палате, иако данас великим дијелом запуштене и обрасле бршљаном, ипак свједоче о златном добу овог града.\n\nПалата Бујовић саграђена је крајем XVII вијека и диван је примјер ренесансно-барокне архитектуре. Власник је био познати поморац и силник Вицко Бујовић. Легенда каже да је био јако поносан на своју палату. Када је на његово питање да ли може да сагради љепшу градитељ одговорио потврдно, Бујовић га је у нападу бијеса са крова палате бацио у море. Данас се у овој палати налази Музеј града Пераста са бројним експонатима, документима и сликама које свједоче о бурној историји Пераста. \n\n[[Слика:Perast.jpg|thumb|250px|right|Пераст]]\n\nИмпозантна је и палата познате породице Змајевић, чије су генерације нераскидиво везане за историју Пераста. Матија Змајевић (1680 - 1735) био је познати адмирал Руске флоте под чијом командом су [[Руси]] извојевали, за њихову историју, значајне побједе. Његов брат Андрија био је надбискуп барски и примас српски, поред тога и књижевник. Поред палате налази се црква Госпа од Розарија, на чијем порталу доминира крилати змај, грб Змајевића.\n\nТреба поменути и палате Смекија, Висковић, Баловић, Мазаровић...\n\n[[Слика:Gospa-perast.jpg|thumb|250px|right|Госпа од Шкрпјела]]\n\nГоспа од Шкрпјела је вјештачки оток, настао набацивањем камена на подводну хрид. До данашњих дана сачуван је обицај ритуалног бацања камена око отока сваког 22. јула, као спомен на дан када је 1452. године на хриди - шкрпјелу пронадена икона Богородице са малим Христом, што је Пераштанима био \"Божији знак\" и повод за изградњу цркве. У смирај дана поворка окићених барки напуњених камењем креће према Госпи. Као врхунац свечаности, у море око острва баца се донешено камење и барке се враћају натраг. У манифестацији традиционално учествују само мушкарци. Сама црква подигнута је 1630. године, а осмоугаона капела додата је цетрдесет година касније. Унутрашњост цркве осликао је наш највећи барокни сликар [[Трипо Кокоља]] (1661-1713), родом Пераштанин. Слике се налазе на таваници и горњим дјеловима боцних зидова и приказују сцене из живота Исуса Христа, Дјевице Марије и Пророка. Испод осликаних дјелова налази се око 2.000 сребрних завјетних плочица које приказују детаље поморских побједа, било над пиратима или у олуји. Поморци су их доносили у знак захвалности Госпи за сачуване животе у тим окршајима.\n\nПераст је данас изузетно миран градић, а буран живот, богатство и слава Пераста и Пераштана су историја. Ипак, својом љепотом Пераст привлачи модерне морепловце, путнике, умјетнике, сањаре, жељне љепоте и мира.','',306,'Вандал Б','20050311120742','',0,0,0,1,0.264305762205,'79949688879257','20050314213719'); INSERT INTO cur VALUES (15466,1,'Листа_српских_владара','Мислим да би у списак српских владара требало уврстити и имена председника Републике Српске и Републике Српске Крајине, али ја немам податке о томе када је тачно који од њих владао, тако да би било добро да неко то допише овде, ако има податке о томе. Такође, што се тиче црвених линкова, било би добро да ако неко зна да постоје написани чланци о темама које су овде црвени линкови, али под другим именом, напише прави назив линка да постане плав. [[Корисник:PANONIAN]]\n*Надовезујући се на [[Корисник:PANONIAN]]а, мислим да је наслов неадекватан. Овој листи боље приличи: “Листа владара српског народа“, да не би смо избацивали Тита итд, а додвали бана Јелачића.--[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 13:57, 11 Мар 2005 (CET)\n*Ја сам апсолутно против овог предлога. Ја предлажем да се чланак преименује у \'\'Листа владара Србије\'\'. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 14:02, 11 Мар 2005 (CET)\n*И још да додам. Ако је већ некоме стало, нека се направе и чланци \'\'Листа владара Републике Српске\'\', \'\'Листа владара тзв. РСК\'\', и \'\'Листа владара Црне Горе\'\'.--[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 14:06, 11 Мар 2005 (CET)\n\nОснову овог списка сам узео из књиге: Срби и Албанци кроз векове (наведена у литератури) и наслов тамо гласи: Ко је све владао Србима. Међутим аутор те књиге углавном помиње ко је све владао Србијом (а не свим Србима). Мислим да ни наслов Листа владара Србије није баш најбољи, јер се на списку налазе и неки владари који су владали на пример Зетом или Југославијом (У ствари ја мислим да су оба ова наслова једнако добра или лоша и свеједно ми је који ће стајати ту). Суштина је да је ово углавном списак Срба који су владали Србијом, али ту су такође и неки владари као Тито, кога су (неки) Срби сматрали својим владарем, као и на пример владари Србима сродних народа, Бугара и Македонаца, који су владали Србијом. Можда би најбољи наслов био: Листа владара Србије и Срба (односно владара који су владали Србијом и Србима, а који нису били класични окупатори и туђини, него су били или Срби, или блиски сродници Срба, у шта рачунам на пример Хрвате и Бугаре).\nТакође мислим да свакако треба отворити нове чланке са листама владара Црне Горе, Републике Српске и РСК (ја додуше немам податке о њима), а из овог чланка би могли ићи линкови до њих. [[Корисник:PANONIAN]]\n\nИмам предлог око наслова чланка: нека остане садашњи наслов, а у њему се могу отворити поднаслови, на пример: листа владара Србије или листа владара Црне Горе, Републике Српске, итд. Садашњи текст се може разбити на више поднаслова. [[Корисник:PANONIAN]]','',340,'PANONIAN','20050311165949','',0,0,0,0,0.348993078356,'79949688834050','20050311165949'); INSERT INTO cur VALUES (15467,0,'Мија_Алексић','\'\'\'Мија Алексић\'\'\' је један од највећих српских [[глумац]]а свих времена. Мија је рођен је у Горњем Црнићу [[1923]]. године, а умро је у [[Београд]]у [[12. март]]а [[1995]]. године. Студирао је право у Београду, а дебитовао је на сцени Народног позоришта у [[Крагујевац|Крагујевцу]].\n\nБио је члан [[Југословенско драмско позориште|Југословенског драмског позоришта]] од 1951. до 1965. године, када је прешао у [[Народно позориште (Београд)|Народно позориште]], где је и окончао каријеру. Играо је и у [[Атеље 212|Атељеу 212]], као и на другим сценама.\nЗа своја позоришна и филмска остварења добио је највиша друштвена признања и сталешке награде за животно дело.\n\nЗначајне улоге остварио је у филмовима \"Маратонци трче почасни круг\", \"Варљиво лето 1968.\", \"Госпођа министарка\", \"Народни посланик\", \"Сан\", \"Јутро\", \"Подне\", \"Скупљачи перја\", \"Биће скоро пропаст света\". Последњу филмску улогу одиграо је у филму \"Танго Аргентино\" [[Горан Паскаљевић|Горана Паскаљевића]].\n\n[[Category:Глумци|Алексић, Мија]]','категорија',108,'Djordjes','20050312183519','',0,0,0,0,0.030405909077,'79949687816480','20050312183519'); INSERT INTO cur VALUES (15468,0,'Маркo_Мартиновић','Марко Мартиновић (Пераст, 1663 - 1716) отворио је у Перасту прву приватну и признату поморску школу у свијету. Године 1697. и 1698. на броду Марка Мартиновића пловило је Јадраном 17 руских кнежева.\n\n{{патрљак}}','',306,'Вандал Б','20050311122315','',0,0,0,1,0.385447516973,'79949688877684','20050311122317'); INSERT INTO cur VALUES (15469,0,'Бијела','Бијела се налази у [[Бока которска|Боки которској]] на путу између [[Каменари|Каменара]] и [[Херцег Нови|Херцег Новог]].\nБијела је дуги низ година позната по одличним бродоградитељима. На том месту се налазило [[бродоградилиште]] још од доба [[Краљ Твртко|Краља Твртка]], који је основао Херцег Нови. Мајстори су обучавани у школама на [[Корчула|Корчули]]. У Бијелој се и данас налази бродоградилиште које се углавном бави поправкама бродова.\n\n{{патрљак}}','',306,'Вандал Б','20050311123418','',0,0,0,1,0.014040914851,'79949688876581','20050311123420'); INSERT INTO cur VALUES (15470,6,'Atelje212.jpg','','',306,'Вандал Б','20050311125215','',0,0,0,1,0,'79949688874784','20050311125338'); INSERT INTO cur VALUES (15471,0,'Атеље_212','[[Слика:Atelje212.jpg|thumb|Атеље 212 се налази у Светогорској улици у Београду]]\n\nУ малој сали старе \"Борбе\", [[12. новембар|12. новембра]] [[1956]]. године, испред 212 столица, премијером комада \"[[Фауст]]\" у режији [[Мира Траиловић|Мире Траиловић]], почео је живот позоришта Атеље 212. Основала га је група [[глумац]]а, [[редитељ]]а, [[писац]]а, [[музичар]]а, у тренутку када се појавила потреба за позориштем које ће играти нову авангардну драму од великог утицаја у Европи у то време.\n\nАтеље 212 је било прво позориште у Источној Европи на чијој сцени је изведена представа \"[[Чекајући Годоа]]\", [[Семјуел Бекет|Семјуела Бекета]], 1956. Велики успех овог комада омогућио је читавом низу других авангардних драма и аутора да се појаве у позоришту. Сартр, Фокнер, Јонеско, Ками, Пинтер, Адамов, Ружевић, Џојс, Жари, Т. С. Елиот, Витрак, Шизгал, Копит, Жене, први пут су приказани на овој сцени пред југословенском публиком. Позориште Атеље 212 је откривало и нове домаће писце и играло комаде [[Брана Црнчевић|Бране Црнчевића]], [[Александар Поповић|Александра Поповића]], [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]]...\n\nОд самог оснивања Мира Траиловић је водила Атеље 212, у почетку, када су на челу позоришта били Радош Новаковић и Бојан Ступица, као помоћник управника, а потом као дугогодишњи управник. Вођен њеном руком, Атеље је пробијао границе Југославије и временом постао позориште познато свуда у свету. Заједно са Јованом Ћириловим и осталим својим сарадницима, Мира Траиловић је иницирала оснивање једног од највећих европских позоришних фестивала, БИТЕФ, који је настао 1967. године у Атељеу 212.\n\nПосле Мире Траиловић на чело Атељеа 212 долази Љубомир Драшкић, који је у позоришту, као редитељ, готово од самог оснивања. За дванаест година, колико је био управник, позориште проширује свој глумачки ансамбл младим уметницима, и добија нову зграду. Од 1992. Атеље 212 у адаптираној згради постаје једно од најсавременије опремљених позоришта на Балкану. Велика сцена има 385 места у гледалишту, а Театар у подруму 141.\n\nКроз ово позориште, као чланови, прошле су готово све глумачке звезде бивше Југославије: [[Ружица Сокић, [[Бора Тодоровић]], [[Властимир - Ђуза Стојиљковић]], [[Љубиша Бачић]], [[Слободан Перовић]], [[Неда Спасојевић]],[[Мија Алексић]], [[Зоран Радмиловић]], [[Данило - Бата Стојковић]], [[Мира Бањац]], [[Ташко Начић]], [[Милутин Бутковић]], [[Боро Стјепановић]], [[Петар Краљ]], [[Јелисавета Саблић]], [[Слободан Алигрудић]], [[Миодраг Андрић Мољац]], [[Драган Николић]], [[Милена Дравић]], [[Аљоша Вучковић]], [[Петар Божовић]], [[Тихомир Станић]], [[Светозар Цветковић]], [[Бранимир Брстина]], [[Мима Караџић]], [[Горица Поповић]], [[Дара Џокић]], [[Зоран Цвијановић]] и многи други.\n\nДанас Атеље 212 има стални ансамбл од 32 глумца, али је отворен и за оне уметнике који нису стално везани за ово позориште.','',306,'Вандал Б','20050311125337','',0,0,0,1,0.195246938664,'79949688874662','20050311125337'); INSERT INTO cur VALUES (15472,10,'User_sk','
\n\n\n
\'\'\'sk\'\'\'\'\'\'[[:Category:User_sr|матерњи]] језик\'\'\'
овог корисника је [[словачки језик|словачки]]
','',49,'Zorba','20050311142023','',0,0,0,1,0.10999333587,'79949688857976','20050311175938'); INSERT INTO cur VALUES (15473,6,'600px-S-voz_Berlin_logo.png','','',170,'Покрајац','20050311145850','',0,0,0,1,0,'79949688854149','20050311151844'); INSERT INTO cur VALUES (15474,6,'Karta_svoz_berlin.png','','',170,'Покрајац','20050311150058','',0,0,0,1,0,'79949688849941','20050311151844'); INSERT INTO cur VALUES (15475,0,'Берлински_С-воз','[[Слика:600px-S-voz Berlin logo.png|right|260px]]\n\'\'\'[[Берлин]]ски [[С-воз]]\'\'\' је метро систем којим управља фирма \'\'Berlin S-Bahn GmbH\'\', огранак \'\'Немачког воза\'\'. Берлински С-воз се састоји од 16 линија и интегрисан је са већим делом система [[Берлински У-воз|Берлинске подземне железнице У-воз]]. У-воз је систем под контролом Берлинског саобраћајног предузећа (BVG).\n\nБерлински С-воз се састоји од линија које чине главни прстен, саобраћајући кроз градско језгро и приградских линија повезаних са главним прстеном. Три линије које чине прстен су: \'\'die Stadtbahn\'\'-централна линија, \'\'die Nord-Süd Bahn\'\'-првенствено подземна Север-југ линија и прстенаста уздигнута линија \'\'die Ringbahn\'\'. Географски гледано, прстенаста уздигнута линија има облик псеће главе, те се због тога колоквијално међу Берлинсцима зове као \'\'Hundekopf\'\' (Псећа глава).\n\n== Тренутне линије==\n\n[[image:Karta svoz berlin.png|500px|Карта берлинског С-воза]]\n\n*[[С1 (Берлин)|\'\'\'С1\'\'\']] Oranienburg - \'\'\'Nord-Süd Bahn\'\'\' - (Wannsee), Potsdam Hbf \n*[[С2 (Берлин)|\'\'\'С2\'\'\']] Bernau - \'\'\'Nord Süd Bahn\'\'\' - Blankenfelde\n*[[С25 (Берлин)|\'\'\'С25\'\'\']] Hennigsdorf - \'\'\'Nord Süd Bahn\'\'\' - Nordbahnhof\n*[[С26 (Берлин)|\'\'\'С26\'\'\']] Potsdamer Platz - \'\'\'Nord Süd Bahn\'\'\' - Teltow Stadt\n*[[С3 (Берлин)|\'\'\'С3\'\'\']] Ostbahnhof - Erkner (see notes)\n*[[С41 (Берлин)|\'\'\'С41\'\'\']] Gesundbrunnen - \'\'\'Ringbahn\'\'\' - Gesundbrunnen (Circular Service clockwise)\n*[[С42 (Берлин)|\'\'\'С42\'\'\']] Gesundbrunnen - \'\'\'Ringbahn\'\'\' - Gesundbrunnen (Circular Service anti-clockwise)\n*[[С45 (Берлин)|\'\'\'С45\'\'\']] Gesundbrunnen - \'\'\'Ringbahn\'\'\' - Flughafen Berlin-Schönefeld \n*[[С46 (Берлин)|\'\'\'С46\'\'\']] Gesundbrunnen - \'\'\'Ringbahn\'\'\' - Königs Wusterhausen \n*[[С47 (Берлин)|\'\'\'С47\'\'\']] Gesundbrunnen - \'\'\'Ringbahn\'\'\' - Spindlersfeld\n*[[С5 (Берлин)|\'\'\'С5\'\'\']] Strausberg Nord - \'\'\'Stadtbahn\'\'\' - Spandau\n*[[С7 (Берлин)|\'\'\'С7\'\'\']] Ahrensfelde - \'\'\'Stadtbahn\'\'\' - Wannsee\n*[[С75 (Берлин)|\'\'\'С75\'\'\']] Wartenberg - \'\'\'Stadtbahn\'\'\' - Spandau\n*[[С8 (Берлин)|\'\'\'С8\'\'\']] Birkenwerder - \'\'\'Ringbahn\'\'\' - Zeuthen \n*[[С85 (Берлин)|\'\'\'С85\'\'\']] Waidmannslust - \'\'\'Ringbahn\'\'\' - Grünau \n*[[С9 (Берлин)|\'\'\'С9\'\'\']] Grunewald - \'\'\'Stadtbahn\'\'\' - Flughafen Berlin-Schönefeld \n\n\nЛинија С25 је део линије С2, док си линије С41, С42, С45, С46 и С47 део прстенасте линије које заједнички деле већи део руте.\n\n== Напомене==\n\n[[S3 (Berlin)|\'\'\'S3\'\'\']] тренутно саобраћа од Источне станице због грађевиснких радова над \'\'Градским возом\'\' због припреме за Светско првенство у фудбалу 2006.\n\n== Историја==\n\nС-бан датира из [[1924]]. године. Формиран је као транспортни приградски уздигнути систем. На одређеним деловима, возовису пролазили кроз тунеле. \n\nНемачке народне железнице (Deutsche Reichsbahn) су први власници С-воза у [[Берлин]]у. Еликтрификација међуградских линија је завршена око 1929. Потом је почела изградња тунела који би спојио две линије са севера и југа. Овај тунел, који би се звао Север-југ воз, је био један од главних пројеката Нациста. Отворен је у два сектора. Први, од севера улице Унтер неб Линтен, је отворен у време кадаје Берлин био домаћин олимпијаде 1936. Други сектор преко Потсдамер плаца је отворен после Другог светског рата, а његова иградња је почела октобра 1939.\n\nМноги делови С-воза су били затворени током рата. Воз Север-југ је срушен 2. маја 1945 од стране СС трупа током финалне битке за Берлин. Тунел је обновљен 1947. г.\n\nПосле рата, Берлину је дат спесијални статус као „град четири сектора“, опкољен руском окупационом зоном, која ће касније постати [[Немачка Демократска Република]] или НДР. Савезници су одлучили да С-воз у западном сектору настави са радом под управом \'\'Deutsche Reichsbahnа\'\', које од тада управљао и железничким системом у Источној Немачкој. (Железница у [[Западна Немачка|Западној Немачкој]] је контролисана од стране \'\'Немачког воза\'\'.)\n\nЗбог послератних нетрпељивости Запада и Истока и почетка [[Хладни рат|Хладног рата]], Берлин је постао жртва сукоба. С-воз је упркос сукобима наставио да саобраћа кроз све окупационе зоне. Изграђени су гранични прелази. Од 1958, неке С-воз линије саобраћају тако што не стају ни на једној станици у Западном Берлину, враћајући се на исток да не би подлегли граничној контроли. Од тада, свим радницима источнонемачке владе је било забрањено да користе С-воз кроз Западни Берлин.\n\n[[13. август]]а [[1961]]. [[Западни Берлин]] је физички одвојен од [[Источни Берлин|Источног]] [[Берлински зид|Берлинским зидом]] када је подељен и берлински јавни саобраћај у два система. Станица [[Фридрихштрасе]] је подељена и постала је почетна станица.\n\n[[9. јануар]]а 1984, Берлинско саобраћајно предузеће је преузело контролу над С-возом у Заопадном берлину. Систем је измењен тако што једна линија саобраћа на \'\'Градској линији\'\' а две на возу \'\'Север-југ\'\'. После рушења [[Берлински зид|Берлинског зида]], почело се се великом обновом берлинског С-воза. Оба система су се ујединила, и поново су потпала под националну железничку компанију. Прстенаста линија је коначно обновљена [[2002]]. године.\n\nЛиније по бројевима које су некада саобраћале:\n\n*[[С19 (Берлин)|\'\'\'С19\'\'\']] коришћен за \'\'DuoBahn\'\' ексепимент.\n*[[С4 (Берлин)|\'\'\'С4\'\'\']] \n*[[С86 (Берлин)|\'\'\'С86\'\'\']] \n*[[С10 (Берлин)|\'\'\'С10\'\'\']]\n\n\'\'Видети такође:\'\' \'\'\'\'\'[[Листа берлинских У-воз и С-воз станица]]\'\'\'\'\'\n{{commons|Berlin S-Bahn}}\n== Спољна повезница ==\n\n*[http://www.bvg.de/images/sunetz_aktuell.pdf Тренутна карта брлинског С-воза (PDF. формат)]\n\n\n[[Category:Берлин]]\n[[Category:С-воз]]\n\n\n[[de:S-Bahn Berlin]]\n[[en:Berlin S-Bahn]]\n[[nl:Berlijnse S-Bahn]]','',170,'Покрајац','20050311151819','',0,0,0,0,0.019383326522,'79949688848180','20050311151819'); INSERT INTO cur VALUES (15476,6,'SDDiamong.jpg','','',135,'Обрадовић Горан','20050311155156','',0,0,0,1,0,'79949688844843','20050311155605'); INSERT INTO cur VALUES (15477,0,'СД','[[Image:SDDiamong.jpg|thumb|135px|right|Ознака СД]]\n\n\'\'\'СД, Служба безбедности\'\'\' (\'\'\'\'\'Sicherheitsdienst\'\'\'\'\') је била [[обавештајна служба]] [[СС]]-а. Ова организација је била прва обавештајна организација [[Нацистичка партија|нацистичке партије]], која је основана и сматрана је \"сестринском организацијом\" [[Гештапо]]-а. Између [[1933]]. и [[1939]], СД је била под руководством безведносне полиције (\'\'[[Sicherheitspolizei]]\'\') после чега је стављена под управу [[РСХА|Главног државног безбедносног уреда]] (\'\'Reichsicherheitshauptamt\'\')\n\n== Историја ==\n\nСД је основана [[1932]]. од стране [[Рајнхард Хајдрих|Рајнхарда Хајдриха]]; постала је моћнија након што су [[нацизам|нацисти]] преузели контролу у [[Немачка|Немачкој]]. Била је у одређаном такмичарском односу са јуришним одредима [[СА]] (\'\'Sturmabteilung\'\') али под својим шефом, Хајдрихом, је [[9. јун]]а [[1934]]. постала једина \"партијска информациона служба\". [[1938]]. је постала обавештајна служба државе као и партије, подржавајући Гештапо, и сарађујући са администрацијом.\n\nЗадатак СД-а је било откривање стварних и потенцијалних непријатеља нацистичког руководства и неутрализација ове опозиције. Да би испунила овај задатак, СД је створила организацију агената и информатора по целом рајху, а касније и по окупираним територијама. Организација се састојала од неколико стотина агената и неколико хиљада информатора. СД је била агенција за прикупљање информација а Гештапо, и у одређеној мери криминалистичка полиција су биле извршне агенције политичког полицијског система. И СД и Гештапо су у пракси били под контролом [[Хајнрих Химлер|Хајнриха Химлера]] као шефа немачке полиције.\n\n[[1936]]. полиција је подељена у полицију за одржавање реда - (\'\'Ordnungspolizei ORPO\'\') и безбедносну полицију - (\'\'Sicherheitspolizei Sipo\'\'). \'\'ОРПО\'\' се састојала од заштитне полиције - (\'\'Schutzpolizei\'\'), руралне полиције - (\'\'Gendarmerie\'\') и локалне полиције - (\'\'Gemeindepolizei\'\'). \'\'Сипо\'\' се састојала од државне криминалистичке полиције - (\'\'Reichs Kriminalpolizei, Kripo\'\') и тајне државне полиције - (\'\'Geheime Staatspolizei, Gestapo\'\'). Хајдрих је постао шеф безбедносне полиције и СД-а.\n\n\'\'Сипо\'\' (безбедносна полиција) је била централизована у \'\'[[РСХА|Главном државном безбедносном уреду]]\'\'. Операциони одели СД-а су постали 3. канцеларија - \'\'Amt\'\' III (осим за спољни обавештајни рад који је био смештен у \'\'Amt\'\' VI); \'\'Гештапо\'\' је постао \'\'Amt\'\' IV а \'\'Kripo\'\' \'\'Amt\'\' V. [[Ото Охлендорф]] је постављен за шефа 3. управе (\'\'Amt\'\' III), СД-унутрашња (унутар Немачке); [[Хајнрих Милер]] је постављен за шефа 4. управе (\'\'Гештапо\'\'); [[Артур Небе]] је именован за шефа 5. управе; а [[Валтер Шеленберг]] је постао шеф 6. управе, СД-спољна (изван Немачке). Касније, током [[1944]], већи делови [[Абвер]]а (војна обавештајна служба) су припојени 6. управи.\n\nХајдрих је био шеф сигурносне полиције и СД (РСХА) док није убијен [[1942]], после чега је [[Ернст Калтенбрунер]] постао шеф. Калтенбрунер је преузео мандат [[30. јануар]]а [[1943]], и остао је на тој позицији до краја рата. СД је проглашена криминалном организацијом после рата, и њеним члановима је суђено као ратним злочинцима у Нирнбергу.\n\n== Организација ==\n\nСД је била једна од најстаријих безбедносних организација СС-а, а формирана је [[1931]] \'\'Ic-Deinst\'\' (Иц-служба) радећи из једне собе и одговарајући директно Хајнриху Химлеру. До 1933, организација је била позната као \'\'SD-Amt\'\' (СД-уред) а, 1934, је постала основа званичне државне безбедносне организације, \'\'Sicherheitspolizei\'\'. 1939, СД је подељена у два дела: \'\'Inland-SD\'\' (унутрашња), и \'\'Ausland-SD\'\' (спољна) и стављена под команду [[РСХА]] (Главни државни безбедносни уред)\n\nДо [[1941]], СД је била организована по следећем принципу:\n\n=== Унутрашња-СД ===\n\n\'\'Inland-SD\'\' је била одговорна за обавештајни рад и безбедност унутар Немачке, и била је подељена у следеће под одељке:\n\n* Одсек А (закон и правне структуре)\n* Одсек Б (расна и етничка питања)\n* Одсек Ц (културна и верска питања)\n* Одсек Д (индустрија и трговина)\n* Одсек Е (високо друштво)\n\n=== Спољна-СД ===\n\nСпољна-СД је била цивилна спољна обавештајна агенција трећег рајха. [[1944]], Спољна-СД је преузела и све функције [[Абвер]]а. Спољна-СД је била подељена у следеће одсеке: \n\n* Одсек А (организација и администрација)\n* Одсек Б (шпијунажа на западу)\n* Одсек Ц (шпијунажа у Совјетском Савезу и Јапану)\n* Одсек Д (шпијунажа у америчкој сфери)\n* Одсек Е (шпијунажа у источној Европи)\n* Одсек Ф (техничка питања)\n\n=== Безбедносне снаге ===\n\nСД је била главни извор безбедносних снага у окупираним територијама, и СД батаљони су обично стављани под команду СС и полицијских шефова. СД је такође била присутна у свим [[концетрациони логор|концентрационим логорима]] и снабдевала је потребним особљем специјалне организације попут група за инфилтрацију (\'\'Einsatzgruppen\'\'). СД је такође била примарна агенција, заједно са \'\'Ordnungspolizei\'\', задужена да одржава ред и безбедност у Јеврејским гетоима у [[Пољска|Пољској]]. Типична слика СС трупа које јуришају кроз гето, убијајући невине цивиле може бити приписана и СД трупана под командом локалних СС и полицијских шефова.\n\n=== Локалне канцеларије ===\n\nСД је такође држала канцеларије у већим немачким градовима. Мање канцеларије су биле познате под именом \'\'SD-Unterabschnitte\'\' а веће су називане \'\'SD-Abschnitte\'\'. Све СД канцеларије су одговарале локалном команданту познатом као \'\'Inspektor des Sicherheitspolizei und SD\'\' (инспектор сигурносне полиције и СД-а) који је са друге стране био под двојном командом [[РСХА]] и локалних [[СС и полицијски шефови|СС и полицијских шефова]]. \n\n[[de:Sicherheitsdienst Reichsführer-SS]]\n[[en:Sicherheitsdienst]]\n[[fr:Sicherheitsdienst]]\n[[he:אס דה]]\n[[it:Sicherheitsdienst]]\n[[pl:Sicherheitsdienst]]\n\n[[Category:Други светски рат|СД]]\n[[Category:Нацистичка Немачка|СД]]','',135,'Обрадовић Горан','20050311155601','',0,0,0,1,0.238785406614,'79949688844398','20050311155607'); INSERT INTO cur VALUES (15478,1,'СД','Кад сам писао чланак о немачкој обавештајној служби, наслов СД није био искоришћен, па сам га ја искористио, неуспевши да се одлучим како другачије да насловим овај чланак. За очекивати је да ће се у будућности појавити још чланака под овим насловом (социјал-демократија..) и тада ће бити потребно да се промени наслов овог чланка (пошто је релативно мање значајан у односу на неки потенцијални други чланак под истим именом) Кад се то догоди, јавите ми се, па да се заједно договоримо -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 16:56, 11 Мар 2005 (CET)','',135,'Обрадовић Горан','20050311155607','',0,0,0,1,0.126763054667,'79949688844392','20050311155607'); INSERT INTO cur VALUES (15479,0,'Антон_Шварцкопф','\'\'\'Антон Шварцкопф\'\'\' (\'\'Anton Schwarzkopf\'\') ([[1924]]-[[2001]]) је конструктор [[Ролер костер]]а (\'\'Roller coaster\'\') и оснивач комапаније \"Шварцкопф индустрије\" (\'\'Schwarzkopf Industries company\'\'), која је направила велики број [[Луна парк]]ова и Ролер костера.\n\n\n{{патрљак}}\n\n[[Category:Проналазачи|Ш]]\n\n[[en:Anton Schwarzkopf]]\n[[nl:Anton Schwarzkopf]]','',170,'Покрајац','20050311201330','',0,0,1,0,0.004101345427,'79949688798669','20050311201330'); INSERT INTO cur VALUES (15480,0,'Акаике','\'\'\'Акакике\'\'\' (赤池町; -machi) је [[јапан]]ски град лоциран у префектури [[Фукуока]].\n\nОд [[2003]], број становника Акаикеа је 9870, а [[густина насељености]] је 609,26 становника по [[квадратни километар|km²]]. \n\n==Спољна повезница==\n*[http://www.town.akaike.lg.jp/ Званична интернет презентација] на јапанском\n\n[[Category:Градови у Јапану]]\n{{град клица}}\n\n[[ja:赤池町]]\n[[en:Akaike, Fukuoka]]','',170,'Покрајац','20050311163721','',0,0,0,1,0.530120140382,'79949688836278','20050311181910'); INSERT INTO cur VALUES (15481,11,'User_sk','Брате Зорба, одлична иницијатива. Ако хоћеш направи комплет језичких кутијица на словачком. Ако немаш времена или незнаш како, пошаљи ми преводе на Словачком и ја ћу их урадити. Свако добро--[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 18:59, 11 Мар 2005 (CET)','',351,'Горан Анђелковић','20050311175938','',0,0,0,1,0.071975675952,'79949688824061','20050311175938'); INSERT INTO cur VALUES (15482,10,'2004-12-19-1','[[19. децембар]] [[2004]]. - У недељу, на дан [[Свети Никола Мирликијски|Светог Николаја Мирликијског]], почела је да емитује програм [[Телевизија]] Српске Православне Епархије жичке “Логос“. [[Телевизија Логос]], је прва телевизијска станица [[Српска Православна Црква|Српске Православне Цркве]].','исправка',351,'Горан Анђелковић','20050311185038','',0,0,1,0,0.143583827123,'79949688814961','20050311185038'); INSERT INTO cur VALUES (15483,10,'2004-11-2-1','[[2. новембар]] [[2004]] - [[Џорџ В. Буш]] победио на изборима за председникa [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] против демократе [[Џон Кери|Џон Керија]].','',351,'Горан Анђелковић','20050311184337','',0,0,0,1,0.479249738328,'79949688815662','20050311184337'); INSERT INTO cur VALUES (15484,10,'2004-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[2004]]. - Сeнaт Фрaнцускe изглaсao je oгрoмнoм вeћинoм зaбрaну ученицима у држaвним шкoлaмa, истакнуто ношење верских обележја. Расправа је покренута због ученица које су нoсиле мaрaме на муслимaнски начин, и тиме нарушиле “лаицизам“ у школама.','исправка',351,'Горан Анђелковић','20050311211315','',0,0,1,0,0.396717102977,'79949688788684','20050311211315'); INSERT INTO cur VALUES (15485,10,'2003-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[2003]]. - Пoслaници Скупштинe Србиje и Црнe Гoрe изaбрaли су [[Дрaгoљуб Мићунoвић|Дрaгoљубa Мићунoвићa]] зa прeдсeдникa пaрлaмeнтa нoвoфoрмирaнe држaвнe зajeдницe.','',351,'Горан Анђелковић','20050311194001','',0,0,0,1,0.216091631243,'79949688805998','20050311194001'); INSERT INTO cur VALUES (15486,10,'2002-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[2002]]. - [[Швajцaрци]] су сe нa рeфeрeндуму изjaснили зa улaзaк свoje зeмљe у [[Уједињене нације]].','Горане, не смеш мешати латиницу и ћирилицу у називима!',170,'Покрајац','20050311200156','',0,0,1,0,0.695900609926,'79949688799843','20050311200156'); INSERT INTO cur VALUES (15487,10,'1996-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1996]]. - У [[Шпанија|Шпaниjи]] je кoнзeрвaтивнa Нaрoднa пaртиja Хoсea Мaриje Aснaрa дoбилa пaрлaмeнтaрнe избoрe, oкoнчaвши 13 гoдинa влaдaвинe сoциjaлистичкoг прeмиjeрa [[Фелипе Гонзалес|Фeлипea Гoнзaлeсa]].','',170,'Покрајац','20050311200328','',0,0,1,0,0.012401183,'79949688799671','20050311200328'); INSERT INTO cur VALUES (15488,10,'1980-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1980]]. - Фрaнцуски прeдсeдник [[Вaлeри Жискaр д\'Eстeн]] je у рaзгoвoру с држaвницимa aрaпских зeмaљa Пeрсиjскoг зaливa први пут у звaничнoj фoрми признao [[Палестинци|пaлeстинскoм нaрoду]] прaвo нa сaмooпрeдeљeњe.','',170,'Покрајац','20050311200606','',0,0,1,0,0.676987550907,'79949688799393','20050311200606'); INSERT INTO cur VALUES (15489,6,'Kherson_oblast_symbol.jpg','','',170,'Покрајац','20050311194737','',0,0,0,1,0,'79949688805262','20050311195044'); INSERT INTO cur VALUES (15490,0,'Херсон','[[Image:Kherson oblast symbol.jpg|right|thumb|Грб и застава Херсонске области]]\n\'\'\'Херсон\'\'\' је град у јужној [[Украјина|Украјини]] и главни је град [[Херсонска област|Херсонске области]] са 303900 становника (2004).\n\nХерсон је важна лука на [[Црно море|Црном мору]] и на реци [[Дњепар]] где се налази и главно бродоградилиште.\n\n[[1778]]. га је основао [[Григори Александрович Потемкин]] на захтев руске царице Катарине II. Град је саграђен на месту малог утврђења Александр-Шантс.\n\n[[Category:Градови у Украјини]][[Category:Транспорт у Украјини]]\n\n{{град клица}}\n\n[[de:Cherson]]\n[[en:Kherson]]','',170,'Покрајац','20050311195028','',0,0,0,0,0.027804643635,'79949688804971','20050311195028'); INSERT INTO cur VALUES (15491,10,'1974-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1974]]. - У дoтaд нajтeжoj нeсрeћи у истoриjи цивилнoг вaздухoплoвствa, пoгинулo je свих 346 људи у турскoм путничкoм aвиoну [[ДЦ-10 (авион)|ДЦ-10]], кojи сe срушиo убрзo пo пoлeтaњу с пaрискoг aeрoдрoмa “[[Oрли]]“.','',351,'Горан Анђелковић','20050311194843','',0,0,0,1,0.534666380354,'79949688805156','20050311194843'); INSERT INTO cur VALUES (15492,10,'1944-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1944]]. - Aмeрички рaтни aвиoни су сe први пут у Другoм свeтскoм рaту пojaвили изнaд [[Берлин]]а.','',170,'Покрајац','20050311195604','',0,0,1,0,0.164900359895,'79949688804395','20050311195604'); INSERT INTO cur VALUES (15493,0,'Дионисије_Новаковић','\'\'\'НОВАКОВИЋ ДИОНИСИЈЕ\'\'\', [[будим]]ски епископ, проповедник и црквени писац ([[1705]], [[Бока которска|Бока Которска]] – [[8.децембар|8/12]] [[1767]], [[Св. Андрија]], код Будимпеште).
\nКао [[јерођакон]] [[Манастир Савина|манастира Савине]], отишао је Н. [[1725]] у [[Кијев]], где је свршио гимназију и духовну академију. На повратку из [[Русија|Русије]] [[1737]] дошао је у [[Нови Сад]] и постао је професор [[филозофија|филозофије]] и богословије у духовној академији, коју је у то време основао у Новом Саду бачки [[владика Висарион Павловић]]. Неко време Н. је био и проповедник у [[Хрватска|Хрватској]] и у Будиму. Будимци су га толико радо имали, да су архијерејски синод готово присилили да им даде Н. за епископа. За епископа је посвећен [[1749]]. [[1761]] добио је на управу и епископију [[ердељ]]ских [[Румуни|Румуња]]. Као професор духовне академије у Новом Саду Н. је био необично реван и савестан радник, те је настојао да своме народу омили науку и докаже њезину важност за прогрес човечанства. У том смислу састављено је и једно његово предавање од [[8. септембар|8/9]] [[1744]] О похвалах и ползје наук свободних. Осим тога остало је неколико Н. дела, филозофско-етичког, догматског, полемичког и литургичког садржаја, у рукописима патријарашке библиотеке [[манастир Гргетег|манастира Гргетега]] и [[манастир Ораховица|Ораховице]].
\n\nГлавнији радови: \n*Историја натуралнаја философов, у питањима и одговорима, \n*О пургаторији римској, сије јест о огњу чистителному,\n*Основателноје показаније о равностјех между восточној и западнеју церковију,\n*Сочиненије о происхожденији Св. Духа,\n*Привјетствованија различнаја вдни рождества Христова,\n*Пропедија благочестија и должностеј христијанских.
\nЊегов Епитом или краткаја сказанија свјашченаго храма, риз јего и т. д., који је написао [[1741]], штампан је у три маха после његове смрти (1768, 1783 и 1805).\n\n\'\'\'Литература: \'\'\' Народна енциклопедија (1927 г.), чланак [[Радослав Грујић|Р. Грујић]], професор Универзитета – [[Скопље]].\n\n[[Category:Српска Православна Црква|Новаковић, Дионисије епископ]]\n[[Category:Филозофи|Новаковић, Дионисије епископ]]\n[[Category:Срби|Новаковић, Дионисије епископ]]\n[[Category:Црна Гора|Новаковић, Дионисије епископ]]','',144,'Golija','20050311204406','',0,0,0,0,0.490284413039,'79949688795593','20050313004616'); INSERT INTO cur VALUES (15494,10,'1924-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1924]]. - Нaстaвљajући рeфoрмe у Турскoj, [[Кeмaл Aтaтурк]] je зaбрaниo [[кaлифaт]] и прoтeрao из зeмљe [[кaлиф]]a и њeгoву пoрoдицу.','',351,'Горан Анђелковић','20050311210650','',0,0,0,1,0.476309648586,'79949688789349','20050311210650'); INSERT INTO cur VALUES (15495,10,'1918-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1918]]. - У [[Брeст-Литoвск]]у je у Првoм свeтскoм рaту пoтписaн мирoвни угoвoр Цeнтрaлних силa и Сoвjeтскe Русиje. Русиja je мoрaлa дa прихвaти тeшкe тeритoриjaлнe уступкe и плaти рaтну oдштeту Нeмaчкoj oд шeст милиoнa злaтних мaрaкa, aли су крajeм 1918. пoништeнe клaузулe тoг силoм нaмeтнутoг [[мир]]a.','',351,'Горан Анђелковић','20050311210805','',0,0,0,1,0.184291420138,'79949688789194','20050311210805'); INSERT INTO cur VALUES (15496,10,'1886-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1886]]. - Пoслe трoмeсeчнoг [[рaт]]a [[Србиja]] и [[Бугaрскa]] су зaкључилe [[Букурeштaнски мир]].','',351,'Горан Анђелковић','20050311210848','',0,0,0,1,0.000216149328,'79949688789151','20050311210848'); INSERT INTO cur VALUES (15497,10,'1878-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1878]]. - Диктaтoм Русиje Oтoмaнскoм цaрству, у [[Сaн Стeфaн]]у je склoпљeн угoвoр, кojим je ствoрeнa [[Вeликa Бугaрскa]]. Угoвoрoм je Русиjи припaлa [[Бeсaрaбиja]], Србиjи су oдузeта и дaта Бугaрскoj пoдручja oкo [[Врање|Врaњa]], [[Бела Паланка|Бeлe Пaлaнкe]] и [[Пирoт]]a, a Румуниja je дoбилa [[Добруџа|Дoбруџу]].','',351,'Горан Анђелковић','20050311211048','',0,0,0,1,0.170240648759,'79949688788951','20050311211048'); INSERT INTO cur VALUES (15498,10,'1652-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1652]]. - Рoђeн je eнглeски писaц [[Тoмaс Oтвej]], чиje сe стихoвaнe трaгeдиje oдликуjу пoeтским дaрoм и снaжнoм трaгикoм, прoжeтoм сeнтимeнтaлнoшћу у сликaњу људских eмoциja.','',351,'Горан Анђелковић','20050311212124','',0,0,0,1,0.188173473095,'79949688787875','20050311212124'); INSERT INTO cur VALUES (15499,10,'1847-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1847]]. - Рoђeн je aмeрички филoлoг шкoтскoг пoрeклa [[Александер Грејем Бел]], прoнaлaзaч тeлeфoнa. Пoслe студиja мeдицинe у [[Единбург]]у и [[Лондон]]у прeсeлиo сe у СAД и пoсвeтиo лeчeњу глувих. Тeлeфoн je пaтeнтирao [[1876]]. у [[Бостон]]у, штo je му je дoнeлo слaву, aли и бригe. Пaтeнт ниje биo зaштићeн пa су гa мнoги пoкрaли и тeк je [[1886]]. Врхoвни суд СAД прeсудиo дa je oн jeдини влaсник пaтeнтa. Бoгaт и слaвaн, пoтoм сe пoтпунo пoсвeтиo стaрoм пoслу - лeчeњу глувих.','',351,'Горан Анђелковић','20050311212419','',0,0,0,1,0.032189608406,'79949688787580','20050311212419'); INSERT INTO cur VALUES (15500,10,'1703-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1703]]. - Умрo je eнглeски физичaр [[Роберт Хук]], сeкрeтaр Крaљeвскoг друштвa у [[Лондон]]у, кojи je усaвршиo [[барометар]], [[телескоп]] и [[микроскоп]] и први oткриo ћeлиjску структуру биљaкa. Дoкaзao je oкрeтaњe Зeмљe и грaвитaциjу нeбeских тeлa и aутoр je зaкoнa o истeзaњу eлaстичних тeлa “[[Хуков закон]]“.','',351,'Горан Анђелковић','20050311213940','',0,0,0,1,0.258381728571,'79949688786059','20050311213940'); INSERT INTO cur VALUES (15501,0,'Јужноафричка_Република','Република Јужне Африке (Republic of South Africa) је велика република у на Југу Африке. Налази је на јужном врху Африке и граничи се са Намибијом (Namibia), Боцваном (Botswana), Зимбабвеом (Zimbabwe) Мозамбиком (Mozambique) и Свазилендом (Swaziland).\nМала држава Лесото је у потпуности обухваћена Јужно Афричком територијом. Економија Јужне Африке је најснажнија на Афричком континенту са модерном инфраструктуром.\n\n\n==Историја==\n\n==Политика==\n\n==Образовање==\n\n==Провинције==\n\n==Географија==\n\n==Економија==\n\n==Становнитво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Африка}}','',334,'Radozw','20050312220305','',0,0,0,0,0.206867826309,'79949687779694','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (15502,10,'1922-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1922]]. Преминуо је у [[Београд]]у [[Владимир Јовановић]], политичар, новинар и почасни члан [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]]','',351,'Горан Анђелковић','20050311214709','',0,0,0,1,0.006053389044,'79949688785290','20050311214709'); INSERT INTO cur VALUES (15503,10,'1792-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1792]]. Преминуо je шкoтски aрхитeктa и дeкoрaтeр [[Роберт Адам]], jeдaн oд твoрaцa [[Неокласицистички стил|нeoклaсицистичкoг]] стилa у aрхитeктури.','',351,'Горан Анђелковић','20050311215311','',0,0,0,1,0.834348680075,'79949688784688','20050311215311'); INSERT INTO cur VALUES (15504,10,'1987-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1987]]. Преминуо je aмeрички пoзoришни и филмски глумaц [[Дени Кеј]], сjajaн кoмичaр, кojи сe aнгaжoвao у [[УНИЦEФ]]-у, и у aгeнциjи УН зa пoмoћ дeци. Његови најпознатији [[филм]]oви су: [[Чудо од човека]], [[Момак из Бруклина]], [[Песма се родила]], [[Тајни живот Волтера Митија]], [[Ревизор]], [[Луди подвиг]] и други.','',351,'Горан Анђелковић','20050311220017','',0,0,0,1,0.425365873296,'79949688779982','20050311220017'); INSERT INTO cur VALUES (15505,10,'1988-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1988]]. Преминуо је мeксички виoлинистa пoрeклoм пoљски Jeврejин [[Хенрик Шеринг]], jeдaн oд нajвeћих светских мajстoрa виoлинe свих врeмeнa.','',351,'Горан Анђелковић','20050311220358','',0,0,0,1,0.159353491511,'79949688779641','20050311220358'); INSERT INTO cur VALUES (15506,10,'1991-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1991]]. Преминуо je eнглeски aтoмски физичaр и мaтeмaтичaр [[Вилијам Џорџ Пени]], oтaц бритaнскe [[Атомска бомба|aтoмскe бoмбe]]. Пoд њeгoвoм кoнтрoлoм извeдeнa je првa прoбa бритaнскoг aтoмскoг oружja [[1952]]. нa oстрвимa [[Мoнтe Бeлo]] у зaпaднoj Aустрaлиjи.','',351,'Горан Анђелковић','20050311220744','',0,0,0,1,0.17857797083,'79949688779255','20050311220744'); INSERT INTO cur VALUES (15507,0,'Ото_Лилијентал','Ото Лилијентал [[Otto Lilienthal]] (23 Мај 1848 – 10 Аугуст 1896), Немачки “Краљ једрилица”, је пионир ваздухопловства. Његова заслуга је у томе да је саградио прву \'\'\'успешну\'\'\' једрилицу-планера која је носила пилота.\n\n[[Category:Ваздухопловство|Ото Лилијентал]]','',334,'Radozw','20050313104050','',0,0,0,0,0.765601528832,'79949686895949','20050313104050'); INSERT INTO cur VALUES (15508,10,'1993-3-3-1','[[3. март|3. марта]] [[1993]]. Преминуо je aмeрички вирусoлoг пoрeклoм пoљски Jeврejин [[Алберт Брус Сејбин]], прoнaлaзaч вaкцинe прoтив пoлиoмиeлитисa (зaрaзнa дeчja пaрaлизa). Такозвана [[Сejбинoвa вaкцинa]], спрaвљeнa oд oслaбeлих вирусa, први пут je мaсoвнo примeњeнa у ШСР-у. Биo je прoфeсoр Мeдицинскoг кoлeџa Унивeрзитeтa у [[Синсинати]]ју (СAД), пoтoм прeдсeдник Вajцмaнoвoг институтa у [[Израел]]у.','',170,'Покрајац','20050311221535','',0,0,1,0,0.297388130725,'79949688778464','20050311221535'); INSERT INTO cur VALUES (15509,6,'Grbnisa.gif','','',170,'Покрајац','20050311221349','',0,0,0,1,0,'79949688778650','20050311221436'); INSERT INTO cur VALUES (15510,0,'Барска_битка','\'\'\'БАРСКА БИТКА\'\'\' (вјероватно [[7. октобар|7/10]] [[1042]]).
\nПочетком 11 вијека све српске земље биле су подћињене Византији, па међу њима и [[Зета]]. Народ није хтио више да трпи страну власт, договори се да устане против Грка, те протјера све Грке из своје земље једном врстом Бартоломејске ноћи и позове Доброслава (Војислава), да прими власт. Византијски цар [[Константин ИX]]. Мономах, чим је ступио на пријесто, одлучио је да Зету смири, и послао је свог војводу Арменопула да изврши то смирење. Али Доброслав потуче Грке до ногу. Византијски цар задобије златом и поклонима савезнике у жупану рашком, бану босанском и кнезу хумском, којима је наредио, да пошаљу своје војске на Доброслава, а тако исто наредио је и управнику [[драч]]ке области, Курсилију, да са војском те области нападне Доброслава с југа од Драча. Војске су се сукобиле код [[Бар]]а. Прем описима, бојни је простор био црногорске планине између Скадарског Језера и сјеверне границе [[Травунија|Травуније]] (слив ријеке Зете). Однос снага био је на штету Доброслава, који је имао мало војске према [[Грци]]ма и њиховим савезницима. План грчког војводе био је: да са свих страна једновремено нападне Доброслава и једним махом завврши рат. План Доброслава био је: да искористи централни положај и послуживши се ратним лукавством прво туче [[Курсилиј]]а, па затим његове савезнике. Концентрација за битку била је извршена тако, да су сви савезници послали своје војске у Травунију, гдје су имале да се споје и ставе под команду [[хум]]ског кнеза [[кнез Љутовид|Љутовид]]а, а грчка војска, под командом војводе Курсилија, пошто се прикупи код Скадра, имала је да пређе [[Бојана|Бојану]] и да дође у равницу код Бара. Из таквог положаја требало је једновремено кренути и стегнути Доброслава, који је са својом војском био у [[Црмица|Црмници]]. Доброслав, сматрајући погодним ту околност — разједињење снага — иако много слабији, предузме напад на Курсилијеву групу.
\n\nРаспоред за битку био је: на фронти главна снага под командом Доброслава и два његова сина (Гојислава и Радослава), са циљем напада на фронту Грка. Три Доброславова сина са мало снаге, већином трубача, на боковима и у позадини Грка. За напад била је одређена поноћ с тим, да у моменту напада с фронте, дијелови на боковима и у позадини крену према византијском логору са великом лармом и трубачким знацима, како би изазвали забуну. За дан напада изабран је непосредно послије комета 6/10 1042, т. ј. 7/10 кад је ноћ била мрачна, и кад је на планине ненавикнутим трупама, све изгледало веће и чудније. Непосредно пред битку Курсилију је послан један Баранин, који му је предочио опасност од опкољавања и то разгласио по трупама.
\n\nБитка је изведена тачно према предвиђању Доброслава. Ноћним нападом на фронту успјело је, да се растјерају предстраже, послане далеко напријед, што је изазвало велику забуну код Грка. Даље напредовање [[Срби|Срба]] са свих страна и са великом лармом, поплашило је Грке, који доведоше ово у везу са извјешћем онога Баранина, те пред зору насрну у бијег. Одмах затим почело је гоњење, у коме је много Грка потучено и заробљено, а сам командант Курсилије рањен је и умро у Скадарској равници. Гоњење је вршено до [[Дрим]]а.
\n\nСвршивши са Курсилијем, Доброслав је одмах послао Гојислава са педесет заробљених Грка у сусрет Љутовиду, да му исприча, шта је било код Бара и предложи му, да одустане од боја. Љутовид не пристаде на то, него по ондашњем обичају позове Гојислава на двобој. Сваки с по два војника пратиоца изађоше на двобој. Одмах у почетку борбе Љутовид буде рањен и оборен с коња. Његова војска, мислећи да је погинуо, даде се у бијег, а Љутовид успије да поново узјаше, те сам побјегне с бојишта. — Изход ове битке био је: огроман плијен и материјална побједа. Посљедице биле су, да је погранични крај са Скадром и Баром остао у српским рукама и читавих двадесет година није нападан од Грка. \n\n\'\'\'Литература: \'\'\' Народна енциколопедија, 1927 г.\n\n[[Category:Српска историја|Барска битка]]\n[[Category:Црна Гора|Барска битка]]\n[[Category:Ратништво|Барска битка]]','',144,'Golija','20050311221747','',0,0,0,1,0.207136041923,'79949688778252','20050311221747'); INSERT INTO cur VALUES (15511,14,'Ваздухопловство','Ваздухопловство подразумева све људске активности које се тичу механичког лета и индустрије која производи ваздухоплове и опрему. Појам [[Ваздухоплов]] укључује летилице са фиксним и ротационим крилом; чврсте и мекане конструкције; теже и лакше од ваздуха.\nВаздухопловство можемо грубо да поделимо на:\n*[[Цивилно ваздухопловство]]\n*[[Војно ваздухопловство]]','',334,'Radozw','20050311223027','',0,0,0,1,0.432470288885,'79949688776972','20050315201054'); INSERT INTO cur VALUES (15512,0,'Листа_минерала','[[image:gem.animals.arp.750pix.jpg|thumb|right|250px|Животиње од драгог камења. Кликни на слику да видиш листу минерала од којих су направљене]]\n\nОвде се налази мали списак минерала који су обрађени на другим Википедијама, надам се ускоро и код нас , за почетак довољно је превести имена минерала,за комплетну листу (око 4000) имена свих минерала погледати: [[Листа минерала (комплет)]]\nИзвор [http://www.mindat.org/ima.php mindat.org].\n\nДо 2004 пребројано је преко 4000 (4001) врста минерала препознатих од стране IMA. Од њих 150 могу се описати као \"чести,\" осталих 50 као \"мање чести,\" а остали су \"ретки\" или \"изузетно ретки.\"\n\n[[Камен]], [[Драги камен]], [[Полудраги камен]], [[Драгуљ]] све су називи који се односе на исто, по неким новим домаћим тумачењима, полудраги камен није исправно рећи. \n\n\n\n\n\n\n{|\n! A\n! B\n! C\n! D\n|-----\n| \n*[[:de::de:Abelsonit]]\n*[[:de::de:Achat]]\n*[[:de:Feldspat|Adular]]\n*[[:de:Ägirin]]\n*[[:de:Akanthit]]\n*[[:de:Aktinolith]]\n*[[:de:Gips|Alabaster]]\n*[[:de:Albit]]\n*[[:de:Alexandrit]]\n*[[:de:Almandin]]\n*[[:de:Aluminit]]\n*[[:de:Alunogen]]\n*[[:de:Amethyst]]\n*[[:de:Amphibol]]\n*[[:de:Andalusit]]\n*[[:de:Andesin]]\n*[[:de:Andradit]]\n*[[:de:Anglesit]]\n*[[:de:Anhydrit]]\n*[[:de:Anorthit]]\n*[[:de:Anorthoklas]]\n*[[:de:Antigorit]]\n*[[:de:Antimonglanz]]\n*[[:de:Antimonit]]\n*[[:de:Apatit]]\n*[[:de:Aquamarin]]\n*[[:de:Aragonit]]\n*[[:de:Arsenolith]]\n*[[:de:Arsenopyrit]]\n*[[:de:Asbest]]\n*[[:de:Atlasspat]]\n*[[:de:Augit]]\n*[[:de:Azurit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Baryt]]\n*[[:de:Beryll]]\n*[[:de:Biotit]]\n*[[:de:Blätterserpentin]]\n*[[:de:Bleiglanz]]\n*[[:de:Hämatit|Blutstein]]\n*[[:de:Borax]]\n*[[:de:Bornit]]\n*[[:de:Boulangerit]]\n*[[:de:Bournonit]]\n*[[:de:Braunit]]\n*[[:de:Bronzit]]\n*[[:de:Bytownit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Calcit]]\n*[[:de:Karneol|Carneol]]\n*[[:de:Carnotit]]\n*[[:de:Cerussit]]\n*[[:de:Chalcedon (Mineral)|Chalcedon]]\n*[[:de:Chalcopyrit]]\n*[[:de:Chamosit]]\n*[[:de:Chessylith]]\n*[[:de:Chiastolith]]\n*[[:de:Chlorit (Mineralogie)|Chlorit]]\n*[[:de:Chloritoid]]\n*[[:de:Chromeisenstein]]\n*[[:de:Chromit]]\n*[[:de:Chrysoberyll]]\n*[[:de:Chrysolith]]\n*[[:de:Chrysotil]]\n*[[:de:Cinnabarit]]\n*[[:de:Coesit]]\n*[[:de:Cohenit]]\n*[[:de:Coltan]]\n*[[:de:Cordierit]]\n*[[:de:Cyanit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Daubreelit]]\n*[[:de:Demantoid]]\n*[[:de:Diamant]]\n*[[:de:Diopsid]]\n*[[:de:Dinit]]\n*[[:de:Disthen]]\n*[[:de:Dolomit]]\n|-----\n! E\n! F\n! G\n! H\n|-----\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Eisen]]\n*[[:de:Eisenglanz]]\n*[[:de:Eisenkies]]\n*[[:de:Enstatit]]\n*[[:de:Epidot]]\n*[[:de:Erythrin]]\n*[[:de:Evenkit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Faserserpentin]]\n*[[:de:Fayalit]]\n*[[:de:Feldspat|Feldspäte]]\n*[[:de:Fluorit]]\n*[[:de:Flussspat]]\n*[[:de:Forsterit]]\n*[[:de:Fichtelit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Gadolinit]]\n*[[:de:Galenit]]\n*[[:de:Garnierit]]\n*[[:de:Gelbbleierz]]\n*[[:de:Gips]]\n*[[:de:Glaukonit]]\n*[[:de:Glimmer]]\n*[[:de:Goethit]]\n*[[:de:Gold]] (gediegen)\n*[[:de:Goyazit]]\n*[[:de:Granat]]\n*[[:de:Graphit]]\n*[[:de:Grauspießglanz]]\n*[[:de:Grossular]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Hämatit]]\n*[[:de:Halit]]\n*[[:de:Hapkeit]]\n*[[:de:Hartit]]\n*[[:de:Haxonit]]\n*[[:de:Hedenbergit]]\n*[[:de:Heliodor]]\n*[[:de:Hellglimmer]]\n*[[:de:Hibonit]]\n*[[:de:Himbeerspat]]\n*[[:de:Hornblende]]\n*[[:de:Hornstein (Gestein)|Hornstein]]\n*[[:de:Hortonolith]]\n*[[:de:Humit-Gruppe]]\n*[[:de:Hyalosiderit]]\n*[[:de:Hypersthen]]\n|-----\n! I\n! J\n! K\n! L\n|-----\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Idrialin]] \n*[[:de:Illit]]\n*[[:de:Ilmenit]]\n*[[:de:Iserin]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Jadeit]]\n*[[:de:Jamesonit]]\n*[[:de:Jaspis]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Karbonat]]\n*[[:de:Kalifeldspat]]\n*[[:de:Kalkspat]]\n*[[:de:Kalzit]]\n*[[:de:Kaolinit]]\n*[[:de:Kaprubin]]\n*[[:de:Karfunkel]]\n*[[:de:Karpathit ]]\n*[[:de:Kassiterit]]\n*[[:de:Klinochlor]]\n*[[:de:Klino-Pyroxen]]e\n*[[:de:Klinozoisit]]\n*[[:de:Kogarkoite]]\n*[[:de:Korund]]\n*[[:de:Kratochvilit]]\n*[[:de:Krokydolith]]\n*[[:de:Kupfer]] (gediegen)\n*[[:de:Kupferglanz]]\n*[[:de:Kupferkies]]\n*[[:de:Kupferlasur]]\n*[[:de:Kyanit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Labradorit]]\n*[[:de:Lapislazuli]]\n*[[:de:Lawsonit]]\n*[[:de:Lepidokrokit]]\n*[[:de:Lepidolith]]\n*[[:de:Leuzit]]\n|-----\n! M\n! N\n! O\n! P\n|-----\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Magnesiumglimmer]]\n*[[:de:Magneteisen]]\n*[[:de:Magneteisenstein]]\n*[[:de:Magnetit]]\n*[[:de:Malachit]]\n*[[:de:Manganspat]]\n*[[:de:Melanit]]\n*[[:de:Melilith]]\n*[[:de:Mikroklin]]\n*[[:de:Morganit]]\n*[[:de:Muskovit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Natrit]]\n*[[:de:Natrolith]]\n*[[:de:Nauruit]]\n*[[:de:Nephelin]]\n*[[:de:Nickelin]]\n*[[:de:Nosean]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Olivin]]\n*[[:de:Omphazit]]\n*[[:de:Orphit]]\n*[[:de:Orpiment]]\n*[[:de:Orthit]]\n*[[:de:Ortho-Ferrosilit]]\n*[[:de:Orthoklas]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Paragonit]]\n*[[:de:Pechblende]]\n*[[:de:Peridot]]\n*[[:de:Periklas]]\n*[[:de:Piemontit]]\n*[[:de:Pigeonit]]\n*[[:de:Plagioklas]]\n*[[:de:Pyrit]]\n*[[:de:Pyromorphit]]\n*[[:de:Pyrop]]\n*[[:de:Pyroxen]]\n*[[:de:Pyrrhotin]]\n|-----\n! Q\n! R\n! S\n! T\n|-----\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Quarz]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Rauschrot]]\n*[[:de:Ravatit]]\n*[[:de:Realgar]]\n*[[:de:Rhodochrosit]]\n*[[:de:Rhodonit]]\n*[[:de:Riebeckit]]\n*[[:de:Roteisenerz]]\n*[[:de:Roteisenstein]]\n*[[:de:Rötel]]\n*[[:de:Rubin]]\n*[[:de:Rutil]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Saphir]]\n*[[:de:Sapparit]]\n*[[:de:Sassolin]]\n*[[:de:Schlangenstein]]\n*[[:de:Topas|Schneckenstein]]\n*[[:de:Schorlomit]]\n*[[:de:Schreibersit]]\n*[[:de:Schwefel]] (gediegen)\n*[[:de:Schwefelkies]]\n*[[:de:Selenit]]\n*[[:de:Serpentin]]\n*[[:de:Silber]] (gediegen)\n*[[:de:Sillimanit]]\n*[[:de:Simonellit]]\n*[[:de:Skapolith]]\n*[[:de:Smaragd]]\n*[[:de:Sodalith]]\n*[[:de:Specularit]]\n*[[:de:Spessartin]]\n*[[:de:Sphalerith]]\n*[[:de:Spinell]]\n*[[:de:Staurolith]]\n*[[:de:Steinsalz]]\n*[[:de:Stibnit]]\n*[[:de:Stishovit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Talk (Mineral)|Talk]]\n*[[:de:Tansanit]]\n*[[:de:Tigerauge]]\n*[[:de:Tinkal]]\n*[[:de:Titaneisen]]\n*[[:de:Titanit]]\n*[[:de:Tonerdeglimmer]]\n*[[:de:Topas]]\n*[[:de:Tremolith]]\n*[[:de:Türkis]]\n*[[:de:Turmalin]]\n|-----\n! U\n! V\n! W\n! X\n|-----\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Ulexit]]\n*[[:de:Uranglimmer]]\n*[[:de:Pechblende|Uraninit]]\n*[[:de:Uranotil]]\n*[[:de:Uwarowit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Vanadinit]]\n*[[:de:Vermiculit]]\n*[[:de:Vesuvian]]\n*[[:de:Vivianit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Wolframit]]\n*[[:de:Wollastonit]]\n*[[:de:Wulfenit]]\n*[[:de:Wurtzit]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Xenotim]]\n*[[:de:Xifengit]]\n|-----\n!  \n! Y\n! Z\n!  \n|-----\n|   || valign =\"top\" |\n*[[:de:Ytterspat]]\n| valign =\"top\" |\n*[[:de:Zeolith]]\n*[[:de:Zinkblende]]\n*[[:de:Zinkit]]\n*[[:de:Zinnkies]]\n*[[:de:Zinnober]]\n*[[:de:Zinnstein]]\n*[[:de:Zinnwaldit]]\n*[[:de:Zirkon]]\n*[[:de:Epidot-Zoisit-Gruppe|Zoisit]]\n|}\n\n== Погледај ==\n\n== External links ==\n* [[:en:List of minerals (complete)]]\n* [[:en:List of stone]]\n* [[:en:List of rocks]]\n* [[:en:Geology]]\n* [[:en:mineralogy]]\n* [[:en:mineraloid]]\n* [[:en:rock (geology)|rock]]\n* [[:en:List of fictional minerals]]\n\n\n*[http://www.mindat.org/index.php mindat.org - The Mineral Database]\n\n[[Category:Списак спискова]]\n\n\n[[en:List of minerals]]\n[[de:Liste von Mineralen]]\n[[et:Mineraalide loend]]\n[[ja:鉱物の一覧]]\n[[nl:Lijst van mineralen]]\n[[pt:Lista de minerais]]\n[[simple:List of minerals]]\n[[zh:矿物列表]]','/* Weblinks */',17,'Bonzo','20050312205753','',0,0,0,0,0.191207012266,'79949687794246','20050312205753'); INSERT INTO cur VALUES (15513,14,'Општине_Србије','Погледај и [[Окрузи Србије]].\n\n{{Садржај категорије}}\n[[Category:Србија]]','Category:Србија',340,'PANONIAN','20050315210253','',0,0,0,0,0.206589727875,'79949684789746','20050315210253'); INSERT INTO cur VALUES (15514,0,'Ваздухопловни_Савез_Србије_и_Црне_Горе','Ваздухопловни савез Србије и Црне Горе (ВС СЦГ) је ваздухопловна стручна, спортско образовна и васпитна организација, коју сачињава 58 [[аероклуб]]ова и 4 регионална ваздухопловна савеза.\n\nВС СЦГ је као самостална организација основан после II Светског рата, 22.октобра 1948.године (од 1945-1948 године радио је у саставу Фискултурног савеза Југославије и Народне технике Југославије), под именом [[Ваздухопловни савез Југославије]]. Име организације је промењено 2003 године, када је промењено и име државе Југославије и Државна заједница Србија и Црна Гора. Седиште ВС СЦГ је у Београду, у улици Узун Миркова 4/И, у згради која је направљена од стране ваздухопловаца и за ваздухопловце, а име јој је \"[[Дом Аероклуба]]\"\n\nВС СЦГ је активни члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ) ([[FAI]]), непрекидно од 1948.године, као наследник Аероклуба Краљевине Југославије \"Наша Крила\", који је нашу земљу представљао у периоду од 1921 до 1941 године, и у тој Међународној ваздухопловној организацији ужива високи углед.\n\nУ свом саставу ВС СЦГ има 63 организације (аероклубови, територијални савези и струковни савези) који окупљају око 2500 чланова.\n\nПри аероклубовима постоји 25 летачких центара, у којима се обавља целокупна стручна летачка и падобранска активност ВС СЦГ и његових чланова.\n\nАероклубови ВС СЦГ располажу значајном ваздухопловном базом:\n\nСа 21 спортским аеродромом, са потребним објектима и инфраструктуром,\n\nСа авионима разних типова и намена,, ваздухопловним једрилицама, спортским и падобранима за обуку, са осталом пратећом опремом за рад.\n\nАктивности ВС СЦГ и његових организација обувхатају: ваздухопловно и [[ракетно моделарство]], [[падобранство]], [[ваздухопловно једриличарство]], летење моторним авионима, летење ултралаким ваздухопловима, [[змајарство]], [[параглајдинг]], самоградњу ваздухоплова и друге ваздухопловне активности везане за ваздухопловне спортове.\n\nУ оквиру наведених активности ВС СЦГ са својим чланицама организује и одржава ваздухопловна спортска такмичења и друге ваздухопловне манифестације у Србији и Црној Гори, селектује и припрема спортисте за учешће на међународним такмичењима, а у својим чланицама – аероклубовима врши припрему и обуку младих кадрова потребних нашем спортском, цивилном и војном ваздухопловству.\n\nСваке године, Ваздухопловни савез Србије и Црне Горе врши избор најбољих спортиста по гранама ваздухопловних спортова и бира најбољег спортисту савеза, који као награду добија Статуу \"[[Златни орао]]\". До сада је 45 спортиста добило ово највише признање у Ваздухопловном савезу Србије и Црне Горе ( 9 падобранаца, 6 једриличара, 9 пилота моторних авиона, 5 ракетних и 15 ваздухопловних моделара и један пилот параглајдера)\n\n\n[[Category:Ваздухопловство|Ваздухопловни Савез Србије и Црне Горе]]','',334,'Radozw','20050313102236','',0,0,0,0,0.253885927571,'79949686897763','20050313102236'); INSERT INTO cur VALUES (15515,0,'Лесото','\'\'\'Краљевинa Лесото\'\'\' ([[Lesotho]]) је држава на југу Афричког континента. Лесото нема излаз на море и потпуно је окружена територијом [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]] ([[Republic of South Africa]])\n\n\n\n==Историја==\n\n==Политика==\n\n==Образовање==\n\n==Провинције==\n\n==Географија==\n\n==Економија==\n\n==Становнитво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Африка}}','',334,'Radozw','20050312215746','',0,0,0,0,0.137689076918,'79949687784253','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (15516,0,'Малави','\'\'\'Република Малави\'\'\' (The Republic of [[Malaŵi]])је држава у источној Африци. Нема излаз на море. Граничи се са Танзанијом, Мозамбиком и Замбијом. Језеро Малави заузима око једне трећине територије и протеже се дуж вечег дела источне границе.\n\n\n\n==Историја==\n\n==Политика==\n\n==Образовање==\n\n==Провинције==\n\n==Географија==\n\n==Економија==\n\n==Становнитво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Африка}}','',334,'Radozw','20050312215840','',0,0,0,0,0.487428696732,'79949687784159','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (15517,0,'Намибија','Република Намибије (Republic of [[Namibia]]) је дрзава на југозападном делу Афричког континента на атланској обали. Граничи се са Јужном Африком, Боцваном, Анголом и Замбијом. Глави град зе [[Виндхук]] ([[Windhoek]])\n\n\n==Историја==\n\n==Политика==\n\n==Образовање==\n\n==Провинције==\n\n==Географија==\n\n==Економија==\n\n==Становнитво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Африка}}','',334,'Radozw','20050312215218','',0,0,0,0,0.312286387752,'79949687784781','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (15518,0,'Ваздухоплов','Ваздухоплов kao појам укључује летилице са фиксним и ротационим крилом; чврсте и мекане конструкције; теже и лакше од [[ваздух|ваздуха]].\n\nВаyдухоплови са фиксним крилом\n*[[Авион]]\n*[[Ваздухопловна једрилица]]\n*[[Змај]]\n\nВаздухоплови лакши од ваздуха\n*[[Балон]]\n*[[Ваздушни Брод]]\n\nВаздухоплов мекане конструкције\n*[[Падобран]]\n*[[Параглајдер]]\n*[[Балон]]\n\n[[Category:Ваздухопловство|Вaздухoплoв]]','',334,'Radozw','20050313214659','',0,0,0,0,0.365703854673,'79949686785340','20050315200713'); INSERT INTO cur VALUES (15519,2,'Ktsquare','{{савети за новог корисника}}','',170,'Покрајац','20050312103619','',0,0,0,1,0.122993361186,'79949687896380','20050312103632'); INSERT INTO cur VALUES (15520,3,'Ktsquare','{{добродошлица}}','',170,'Покрајац','20050312103632','',0,0,0,1,0.132219871517,'79949687896367','20050312103632'); INSERT INTO cur VALUES (15521,6,'Nikola_Pasic.jpg','','',170,'Покрајац','20050312112327','',0,0,0,1,0,'79949687887672','20050316095015'); INSERT INTO cur VALUES (15522,0,'Никола_Пашић','Погледајте \'\'\'страницу за разговор\'\'\', где се налази радни текст чланка о Николи Пашићу. Изнесете своје коментаре и објективне промене, не би ли дошли до веродостојног чланка о овом политичару, о коме се много прича, а мало зна. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 12:36, 12 Мар 2005 (CET)\n\n\nНад овом страном су учињене радње које спадају у вандалско понашање.\n\n:1. Избрисана је историја странице.\n:2. Злоупотребљена је власт да због личног става према тексту, дотични измести сам текст, са плитким образложењем да се о тексту води дискусија.\n\nОво је до сада нечувени случај на српској википедији (можда на хрватској тога има?), јер се до сада знало чему служи страна за разговор. Ја имам своје мишљење о Николи Пашицу, али то није повод мог јављања, јер бих писао на страни за разговор, што у оваквој ситуацији за мене није прихватљиво. Текст може бити споран, али он ни у којем сегменту не нарушава кодексе нормалног понашања на википедији. Пре се озбиљно морамо запитати о понашању особе која је обрисала аутора или оног који је поставио основни текст. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 23:39, 15 Мар 2005 (CET)\n----\nНе разумем ништа навдено заиста:). Текст сам преузео са неког сајта. Нисам хтео да га стављам да буде званичан. У чему је проблем. Чланак о Н.П. није ни постојао... Какво брисање историје? --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 00:09, 16 Мар 2005 (CET)\n\nМис\'им, шта рећи! --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 00:14, 16 Мар 2005 (CET)\n\n[[Category:Српска историја]]','',170,'Покрајац','20050315231451','',0,0,0,0,0.541955016913,'79949684768548','20050315231451'); INSERT INTO cur VALUES (15523,1,'Никола_Пашић','--------------------------------------------------------------------\n
\'\'\'Радни текст чланка:\'\'\'
\n--------------------------------------------------------------------\n[[Image:Nikola_Pasic.jpg|thumb|right|Никола Пашић]]\'\'\'Никола Пашић\'\'\' је један од најзначајних савремених српских политичара. Рођен [[19. децембра|19. децембра]] [[1845]]. године у [[Зајечар]]у, шеф [[Радикална странка|Радикалне странке]] и дугогодишњи председник Владе [[Србија|Србије]] и [[Краљевина СХС|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Један од главних твораца система хегемонистичке владавине српске буржоазије. Своју политичку каријеру започео је као припадник социјалистичке и радикално-демократске идеологије [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]] и његовог покрета против апсолутистичке владавине [[династија Обреновић|династије Обреновић]]. У време радикалске [[Тимочка буна|Тимочке буне]] ([[1883]]) склонио се у [[Бугарска|Бугарску]], где је остао и после крвавог гушења те буне и у одсуству био осуђен на смрт. Након помиловања враћа се у Србију и поновно ставља на чело Радикалне странке која се под његовим вођством све више претвара од сељачке у буржоаску странку. У складу с тим, напушта своју бескомпромисну борбу против режима, ступа у савез, са у народу омрзнутом дворском странком народњака, и долази на власт. У процесу, који је против вођа радикала поведен због тобожњег припремања атентата на [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]] ([[Ивањдански атентат]], [[1899]].), Пашић из затвора отркива двору своје другове из Главног одбора Радикалне странке као антидинастичаре, који се од извршења смртне казне спашавају само интервенцијом [[Русија|Русије]].\nЗбог тога, као и због Пашићеве опортунстичке политике долази до расцепа у Радикалној странци из које се издвајају тзв. [[Самосталци]] ([[1902]]). Успркос томе Пашић је после преврата [[1903]]. године успео да се одржи на власти. На челу владе Србије и за време Првог светског рата заједно с регентом Александром тешко се компромитовао у вези са Солунским процесом (1917.). На уједињење свих Јужних Словена пристао је преко воље само под уловом да се на све земље изван Србије прошири постојећа власт српске монархије и династије, оправдавајући то своје хегемонистичко понашање теоријом да се нова држава може базирати само на прокушаној државности Срба. Стицањем повољних спољних и унутрашњих околности (подршка од стране победничких држава Антанте и савезништво с контрареволуционарним буржоазијама из \"пречанских\" крајева) 1918. године победила је Пашићева концепција.\n\nИзневеривши првобитни радикално-демократски програм своје странке, Пашић је за време своје владавине безобзирно примењивао антидемократске методе насиља и корупције.* Не бирајући средства главни циљ његове политике био је од тада одржати себе и властиту странку на власти без обзира на интересе државе и народа.У спољној политици безрезевно се оријентисао на [[Русија|Русију]], а послије [[Први светски рат|Првог светског рата]] (тачније након Октобарске револуције) на [[Француска|Француску]]. У доба Пашићеве политичке активности догодили су се веома крупни догађаји: обарање династије Обреновић; преврат у спољној политици Србије 1903., [[Балкански ратови|Балкански]] и Први свјетски рат, затим стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Неки историчари су све то приказивали као резултат државничких и политичких способности Николе Пашића, док су други о њему рекли: његово име ће остати у историј,и више због тога што је везано за велике догађаје, него зато што су ти догађаји везани за њега\" (Отокар Кершовани). Никола Пашић је преминуо у [[Београд]]у [[10. децембар|10. децембра]] [[1926]]. године.\n\n\n*Могући спорни део\n\n[[Category:Политичари|П]]\n[[Category:Срби|П]]\n[[Category:Српска историја]]\n\n[[en:Nikola Pasic]]\n[[bg:Никола Пашич]]\n[[nl:Nikola Pasic]]\n[[pl:Nikola Pašić]]\n\n--------------------------------------------------------------------\n
\'\'\'Испод je место за коментаре:\'\'\'
\n--------------------------------------------------------------------\n\n== Откуд ти текст? ==\n\nУглавном је у складу са чињеницама. Стоји и то да би требало мало сложеније описати његов рад. Има ту неких поједностављења... --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 22:45, 14 Мар 2005 (CET)\n\n:Не сећам се тачно који је сајт. Може се наћи преко претраживача. Да ли је за преузимање текста потребна дозвола вебмастера сајта или то важи само за слике? Али мислим да је и на тај сајт биографија преписана однекле... --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 22:51, 14 Мар 2005 (CET)\n\nОко сс , обично је у статусном наведено да ли је под копирајтом, те се односи и на текст. Једино, Милош је у праву око потребне разраде, те када се буде порадило на тескту, изгубиће се евентуална сличност са неким постојећим текстом. --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 00:41, 15 Мар 2005 (CET)\n\nО Пашићу има толико пуно чињеница које би могле да се додају уместо ових пристрасних оцена. Као што смо давно рекли, наш циљ је да \nпрезентујемо чињенице, па нека други изводе закључке. У политици нема невиних, сваки успешан политичар је за једне херој, а за друге\nиздајник. Ја сам почео да прикупљам неке материјале о Пашићу и када стигнем потрудићу се да то обрадим. Ево неких сегмената који би се могли додати у овај текст. У своје време Пашић је био председник београдске општине (градоначелник Београда), дугогодишњи председник\nсрпске владе у време када је Србија изашла као победник два балканска рата и Првог светског рата, када Србија није била у дуговима... Треба поменути да постоји у Београду трг Николе Пашића\nи споменик, да постоји и једна политичка странка која се зове \"Никола Пашић\". Постоји мишљење да је Никола Пашић био један од најуспешнијих српских политичара у последња два века. Такође, он је убројан и у категорију [[100 најзнаменитијих Срба (књига)]]. Чини ми се да није спорно само ово што је подвучено, него цео текст је написан у негативном тону који као да има за циљ да дискриминише Пашића и његов рад кроз неке оцене његове политике. Када стигнем ( а то можда и нече бити скоро) променићу и допунићу онако како ми се чини да треба да изгледа текст о Николи Пашићу, а до тада можете поставити и ово или мењати сами итд. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 10:50, 16 Мар 2005 (CET)','',108,'Djordjes','20050316095013','',0,0,0,0,0.317118875858,'79949683904986','20050316095013'); INSERT INTO cur VALUES (15524,0,'Нови_Пазар','\'\'\'НОВИ ПАЗАР\'\'\', град у Јужној [[Србија|Србији]], у [[рашка област|рашкој области]], на [[река Рашка|реци Рашкој]], у средишту Новопазарског Поља или [[Стари Рас|старога Раса]]. 1921 г. имао је 2.492 куће са 11.207 становника. Поред старога града Раса, средишта старе српске државе [[Рашка|Рашке]] и Немањине престолнице, који је у доба [[Вука Бранковић|Вука Бранковића]] назван [[Трговиште]], Н. П. је постао још у доба прве турске најезде кроз ове крајеве. [[Турци]] су у оближњем старом железном руднику [[Глухавици]] (Глуха Вас) још [[1396]] имали свога кадију и своју царину на територију Вука Бранковића, док се суседно старо Трговиште помиње [[1451]] као трг српскога деспота. Турци су под [[Мухамед II|Мухамедом II.]] узели Трговиште од [[Деспот Ђурађ|деспота Ђорђа]] ([[1456]]), а [[1459]], када су Турци заузели Деспотовину, у Трговишту се помиње турски [[субаша]], затим 1461 и турски кадија. Тада је поред старога Раса или Трговишта већ постојао и Н. П., од Турака назван Јени Базар (Ново Трговиште), за разлику од старога Раса или Трговишта, које је и даље постојало, од Турака звано Ески Базар (Старо Трговиште, Стари Пазар), а чије се развалине сада најчешће зову Пазариште.
\n\n==Историја==\n\nН. П. се први пут помиње [[1461]], када су Дубровчани и у њему и у Трговишту имали своје судије (consules). Неколико година после првога помена, [[1467]] помињу се у Н. П. турски [[кадија]] и субаша. Оснивач Н. П. био је један од најславнијих турских војсковођа, енергичан [[Гази-Иса-бег Исаковић]], који се између 1440 до 1472 често помиње у ратним походима у западне српске земље. Гази-Иса-бег подигао је при оснивању Н. П. малу џамију, која и сада постоји. Тада је у Н. П. подигнута и [[џамија]] Муслихедин-ефендије, првога мујезина султана Мухамеда II. Силном турском освајачу Гази-Иса-бегу, који је овде имао једну од најважнијих станица у ратним походима на [[Босна|Босну]], није одговарао скривен и тесан положај старога града Раса или Трговишта, уврх Новопазарског Поља и на саставу планинских река Рашке и Себечеве, те је за свој нови град Н. П. изабрао средишњи и најпространији део плоднога поља у котлини реке Рашке. За турска продирања по српским земљама Н. П. је имао особиту важност. Преко Н. П. и подручја старе Рашке Турци су продирали и даље на запад и северозапад, а када су, након једнога века, велики турски војни походи преко Н. П. у западне српске земље, падом Босне (1463), Херцеговине (1482), Црне Горе (1499), завршени, онда је Н. П., место дотадање војне важности, као некада и стари Рас или Трговиште, задобио поновно велику важност као трговачко средиште на пролазу и раскршћу важних друмова, Босанско-Македонског, Босанско-Цариградског и Дубровачког Пута, најважнијих трансбалканских трговинских караванских комуникација старијег турског доба.
\n\nН. П. је у 16 веку и све до пред: крај 17 века био жива и богата варош, највећа и најнапреднија од свих вароши на путу између [[Дубровник]]а и [[Ниш]]а. Н. П. је био главни трг сточарских производа из целог подручја старе Рашке, и оданде се извозило много вуне, коже и воска. У почетку и средином 16 века Н. П. Је био чувен као велики трг босанског санџака, са многобројним хришћанским и турским дућанима и каравансерајима. Варош је била утврђена, опасана зидовима обима 41/2 миље, а насељена [[Турци]]ма, православним [[Срби]]ма, и многим колонистима [[Дубровчани]]ма и [[Млечани]]ма. У другој половини 16 века Н. П. је имао 6.000 кућа, већином турских, са 16 џамија и великом чаршијом. У вароши је било много мајстора, који су од железа из оближњих рудника Глухавице израђивали [[буздован]]е и разну железару. И почетком 17 века била је главна трговина у Н. П. у рукама Дубровчана, који су овде имали и своју цркву. Поред дубровачких колониста и многих Турака, било је онда у Н. П. и доста православних Срба. У раздобљу 16 и 17 века [[митрополит Висарион]] звао се рашки, новопазарски и старовлашки. У ово доба још није био сасвим опустео стари град Рас.
\n\nВрхунац напретка достигао је Н. П. у другој половини 17 века. У Н. П. је [[1661]] у 50 [[махала]] било 3.000 једнокатних и двокатних кућа, у чаршији 1.100 дућана, у вароши 23 џамије, 7 цркава, 16 школа и много [[хан]]ова и чесама. По једном другом извештају [[1689]] Н. П. је имао до 12.000 кућа. Онда је Н. П. био врло чувена варош, једно од најважнијих трговачких средишта у унутрашњости Балканског Полуострва, са многобројним везама са околним земљама. После тако великог напретка настало је опадање. Н. П. је први пут доживео катастрофу [[1689]]—[[1690]], када су га [[Срби устаници]], за време Пиколоминијевег (Piccolomini) ратног похода, заузели, а затим код повлачења уништили и попалили. [[1706]] Н. П. је једва имао 300 кућа. Али су Дубровчани обнављали трговину у опустошеној вароши. Н. П. је остао и даље седиште паше.
\n\nН. П. је затим поновно страдао [[1731]], када је потоп однео 9 мостова и 36 кућа, а безброј њива и ливада разорио. Убрзо је Н. П. поновно страдао. У [[Аустро-Угарска|аустријском]] ратном походу кроз Турску, Срби устаници су [[1737]] заузели и Н. П., а Турке истерали из вароши. Онда су кроз Н. П. прошли Срби, који су се са пећким [[Патријарх Арсеније ИВ|патријархом Арсенијем ИВ.]] повлачили испред Турака. Како су се Турци тада поновно били примакли Н. П., Срби су се повукли к [[Студеница|Студеници]] даље на север. Стара дубровачка колонија напустила је Н. П., пошто је варош више пута страдала и због турске обести постајала све немирнија, а трговина и каравански саобраћај били су све више изложени несигурности због анархије у Турској.
\n\nУ анархији, која је све више узимала маха, Н. П. се није више могао дићи до некадашњег напретка. Пошто је старо Трговиште, вероватно још у 16 веку расељено, Н. П. се крајем 18 века звао и Трговиште, или као и данас, и само Пазар. Онда је крајем 18 века настало за Србе у Н. П. најтеже вријеме. [[1788]] новопазарски Турци упали су до [[манастир Љубостиња|манастира Љубостиње]] и запалили га, а [[1790]] запалили су и [[манастир Студеница|манастир Студеницу]], и у Н. П. довели на заточење студеничког [[игуман]]а са тројицом [[јеромонах]]а, док су други јеромонаси са. моштима Св. Првовенчаног Краља једва побегли преко [[Београд]]а у [[Панчево]]. У ово време је, на раздобљу 18 и 19 виека, у тврђави Н. П. на брегу изнад вароши, столовао новопазарски [[паша]] и управљао је старом Рашком или [[Новопазарски Санџак|Новопазарским Санџаком]]. И поред свих турских зулума Срби су се у Н. П. ипак држали. 1807 било је у вароши око 12.000 становника, од ових Турака свега око 5.000, [[Јевреји|Жидова]] око ;100, [[Цигани|Цигана]] око 600, а остало су били Срби.
\n\nПосле устанка у [[Шумадија|Шумадији]] (1804), Срби су [[1809]] заузели и Н. П., попалили га па се повукли. Онда се много Пазараца исељивало у Шумадију. Н. П. се [[1822]] рачунао као најважнија трговачка варош у Босни после Сарајева. [[1838]]—[[1839]] ту је било седиште и [[Енглеска|енглеског]] вицеконзула. Н. П. је [[1836]] имао око 7.000 становника, поред Срба православних и муслимана, нешто [[Албанци|Арнаута]], [[Цинцари|Цинцара]], Жидова и Цигана. [[1857]] имао је Н. П. 12.000 становника, са 1.500 муслиманских и 100 православних кућа. Све до окупације Босне ([[1878]]) Н. П. је важио као врата од Босне, посредовао је у саобраћају између [[Сарајево|Сарајева]], [[Солун]]а и [[Цариград]]а, водио је трговину са [[Дубровник]]ом и [[Скадар|Скадром]]. Онда су прекинуте старе везе с Босном, а трговина Н. П., који је још [[1873]] преко [[Косовска Митровица|Митровице]] добио везу са косовско-вардарском жел.пругом, окренула се Солуну. Н. П. је у последње турско време био седиште многих [[бег]]ова, који су држали околна села као своје [[читлук]]е, а својом обешћу и [[зулум]]има чинили варош једном од најанархичнијих ондашње европске Турске. Поред њих и Турака ерлија (грађана), у вароши је било и много мухаџира (бегунаца) из [[Никшић]]а и Босне. Пред ослобођење било је у Н. П. свега две старије српске породице, Коматине и Кулагићи; остали православни били су у већини досељеници од средине и краја 19 века. [[1913]] било је у Н. П. 13.433 становника, а после је, због ратних прилика, нешто опао.
\n\n==Литература==\n*Народна енциклопедија (1927), чланак [[Војислав Радовановић|Војислава Радовановића]], доцент Унив. у [[Скопље|Скопљу]];\n*К. Костић, Наши нови градови на југу (1922);\n*Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије, III. (1911);\n*Ј. Дедијер, Нова Србија (1913).\n\n[[Category:Србија|Нови Пазар]]\n[[Category:Србија и Црна Гора|Нови Пазар]]\n[[Category:Српска историја|Нови Пазар]]','/* Историја */',144,'Golija','20050312142522','',0,0,0,0,0.020492143894,'79949687857477','20050312142522'); INSERT INTO cur VALUES (15525,0,'Нови_Бечеј','\'\'\'НОВИ БЕЧЕЈ\'\'\', среско место у [[Банат]]у, поред Тисе.
\nПрви помен Н. Б. је из [[1332]]—[[1337]]. У првој половини 15 века Н. Б. је био у поседу српских деспота. Ни у време Турака није опустео. [[1717]] имао је 20 пописаних [[Срби|српских]] домова и припадао је бечкеречком округу. [[Српска православна црква|Српска црква]] подигнута је [[1742]]. У другој половини 18 века почело је у Н. Б. насељавање [[Маджари|Маџара]]. 1848 биле су код Н. Б. крваве борбе. 1886 изгорела је трећина Н. Б.
\n\n\'\'\'Литература: \'\'\' Народна енциклопедија, 1927 г.\n\n[[Category:Србија|Нови Бечеј]]\n[[Category:Србија и Црна Гора|Нови Бечеј]]','',144,'Golija','20050312142001','',0,0,0,0,0.285117904946,'79949687857998','20050312155621'); INSERT INTO cur VALUES (15526,0,'Банат','==Географија==\n[[Слика:M_vojvodina02.jpg|thumb|Окрузи у Војводини]]\nБанат је географски регион, административно подељен између [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]], [[Румунија|Румуније]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Историјска престоница Баната је [[Темишвар]], који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини [[Војводина|Војводини]] (Веома мали део Баната административно припада граду [[Београд]]у). На територији Војводине, Банат је административно подељен на округе: [[Северно-Банатски округ|севернобанатски]], [[Средње-Банатски округ|средњебанатски]] и [[Јужно-Банатски округ|јужнобанатски]]. Највећи град српског Баната је [[Зрењанин]] (79.545), а остали већи градови су: [[Панчево]] (76.110), [[Кикинда]] (41.825) и [[Вршац]] (36.001).\n\n==Историја== \nУ 2 веку Банат је био саставни део римске провинције [[Дакија|Дакије]]. После пропасти Западног Римског Царства у Банату се први пут помињу и [[Словени]] у знатном броју.\nУ деветом веку Банатом је владао бугарски војвода [[Глад]]. Његов потомак, банатски војвода [[Ахтум]], био је последњи владар који се супроставио успостављању непосредне власти Мађарског краљевства. Ахтум је био православни хришћанин.\n[[Мађари]]ма је у 12 веку пошло за руком да у Банату сломе банатску словенску племенску организацију, и да је замене мађарском жупанијском, као и да спроведу колонизацију Мађара у већем обиму.
\n\n[[Сеоба Срба|Сеобе Срба]] са јужних српских политичких области у ове крајеве почеле су одмах после [[Битка на Косову|битке на Косову]], у јачој мери за деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] и [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], а нарочито после пада [[Смедерево|Смедерева]] ([[1459]]). Мађарски елемент брзо је ишчезао пред Турцима, а на њихово место населили су се Срби. Од 1552 до 1717 Банат је био под [[Турци|турском]] влашћу као Темишварски вилајет (Темишварска покрајина), подељен на [[санџак]]е, а санџаци на нахије. Око половине 16 века западни, равни Банат био је етнички потпуно српски. Из тога доба на територији Баната су познате српске епископије: липовска, вршачка, бечкеречка и темишварска. [[1594]] године, подигли су [[Срби]] у Банату под вођством великобечкеречког [[владика Тодор|владике Тодора]] устанак, који се несрећно завршио, а владика бива ухваћен и жив одран.
\n\nПошто је [[Аустро-Угарска|Аустрија]] освојила Банат од Турака ([[1718]]), исти је уређен као војничка провинција под именом тамишког Баната, те је подељен на 11 округа. [[Марија Терезија]] изузима 8 округа из надлежности војних власти, те уводи цивилну администрацију (1741), док је остала 3 округа, касније (1768—1773) устројила као банатску границу. Банатска провинција је укинута 1778 и прикључена [[Угарска|Угарској]] (у то време аустријској провинцији).\n\nПосле развојачења поморишке и потиске границе, многи Срби су се преселили у Банат и насељени су у места поред Тисе. Приликом стварања банатске [[Војна Граница|војне границе]] нису ушли у њен састав северни делови данашњег Баната, а Срби су због тога били незадовољни. Да би стишала незадовољство Срба, који нису ушли у састав границе [[1774]], формирала је Марија Терезија велико-кикиндски округ (дистрикт), који се састојао од 10 општина, и то: Велика Кикинда, Мала [[Кикинда]], [[Карлово]], [[Кумане]], [[Караш]], [[Обилићево]] (Јосефово), [[Српски Крстур]], [[Врањево]], [[Меленци]] и [[Мокрин]]. У то доба у Банату се већ спроводила снажна колонизација [[Немци|Немаца]].
\n\n[[Слика:Serbia.jpg|thumb|Војводство Србија и Тамишки Банат 1849 године]]\n[[1849]] створена је нова аустријска круновина »[[Војводина|Војводство Србија]] и [[Тамишки Банат]]«, која је, поред делова [[Бачка|Бачке]] и [[Срем]]а, заузимала и читав Банат (изузимајући војну границу). Главни град круновине био је Темишвар. [[1860]] укинута је [[Војводина]], [[1873]] развојачена је банатска граница, [[1876]] престао је да постоји кикиндски округ, те је читав Банат подељен на три жупаније: торонталску, тамишку и крашовску и подређен централној државној угарској управи. Од Аустро-Угарске нагодбе (1867), Угарска почиње да спроводи снажну колонизацију Мађара у Банат. \n\n1918 се западни Банат, као део Војводине, уједињује са Србијом. [[1919]] повучена је демаркациона линија између Румуније и [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]], а касније су накнадно учињене још неке коректуре ([[Модош]], [[Пардањ]]).
\n\nПрема попису, који је спровела Краљевина СХС (31/1 1921.), Банат је имао 9.776 км2 и 582.571 становника (од тога 3.940 војника), од којих је било Срба око 240.000, Словенаца 2.139, Чеха 2.081, Словака 15.544, Русина 6, Бугара 2.277, Пољака 70, Руса 2.369, Мађара 102.104. Немаца 138.292, Јевреја 4.690, Албанаца 375, Турака 91, Румуна 72.305, и осталих oko 4.000. По вероисповести је било: православних 310.846, католика 225.000, грко-католика 1.649, евангелиста 39.210, муслимана 697, других 69, без вероисповести 590.
\n\n==Привреда==\nНекада је Банат био веома мочваран, а када је исушен, постао је једно од најплоднијих земљишта у Европи. Као и суседна [[Бачка]], Банат је, осим нешто на истоку, раван, али без шума и руда. Становништво се бави у огромној већини ратарством, те се производе све врсте жита, нарочито пшеница и кукуруз. Знатна је и култура дувана и шећерне репе. [[Виноградарство]] је развијено код [[Вршац|Вршца]] и [[Бела Црква|Беле Цркве]]. [[Сточарство]] је такође врло важно, али не у оној мери као пре, када је било главно занимање становништва. Трговина је знатна, нарочито са житом и стоком. Индустрија је лепо развијена у градовима. Знатна је млинска, а и остала индустрија, као циглане, шећерна, пиварска, камена, кожна, дрвена, текстилна, кемичка и др.
\n\nПо вредности своје земље и положају између две пловне реке, усред богатих региона, близу [[Београд]]а, са врло културним становништвом, богатом индустријом и врло знатном трговином, Банат, као регион, заузима видно место у Србији и Војводини.\n\n==Литература==\n*Народна енциклопедија (1927), чланак [[Душан Поповић|Душана Поповића]]\n*I. H. Schwicker, Geschichte des Temeser Banats (1861);\n*L. Böhm, Delmagyarorszäg vagy az ugynevezett Bänsäg külön törtenelme (1867);\n*I. Szentklaray, Szaz es Delmagyarorszäg ujabb törteneteböl (1779-töl kezdve napjainkig (1879);\n*J. Radonitch, Le Banat (1919);\n*J. Radonić, Banat (Brastvo. XV);\n\n\n[[Category:Србија|Банат]]\n[[Category:Србија и Црна Гора|Банат]]\n\n[[en:Banat]]','/* Географија */',340,'PANONIAN','20050314000101','',0,0,1,0,0.001180869369,'79949685999898','20050314000101'); INSERT INTO cur VALUES (15527,0,'Историја_српског_књижевног_језика','Формирање српског књижевног језика (у појединим периодима и срединама називаног и српскохрватски, хрватскосрпски, хрватски или српски, српски или хрватски, хрватски, бошњачки) и по начину на који се одвијало и по резултату нема аналога међу словенским, а вероватно ни међу несловенским језицима. То је био дуготрајан и у једном делу паралелан процес говорних колектива српског и хрватског дијалекатског подручја, који се у XIX веку окончао формирањем варијантно издиференцираног српскохрватског књижевног језика. Тај процес је започео ширењем словенске писмености на старословенском, односно црквенословенском језику, који је под утицајем локалних језичких црта на српско-хрватском дијалекатском терену еволуирао у редакције: српскоцрквенословенску и хрватскоцрквенословенску. Због различитих историјских околности у којима су се те две редакције црквенословенског језика нашле од краја XIV до XVIII века, њихов развој ишао је различитим путевима. Падом српских земаља под турску власт књижевни рад у њима је од краја XV века замро, или је био сасвим пригушен све до XVIII века, када је у данашњој Војводини и деловима Мађарске дошло до обнављања књижевног рада и књижевног језика. Хрватскоцрквенословенски језик био је током тих векова такође маргинализован и територијално (потиснут на крајњи југозапад и јадранска острва) и функционално (ограничен на црквену употребу), али од краја XV века оживљава писменост и књижевни рад, сада на основи дијалеката, и то различитих (чакавских, штокавских и кајкавских) и са сасвим слабим ослонцем на црквенословенску традицију.\n\nКод Срба у Угарској у XVIII веку српскословенски (српскоцрквенословенски) језик бива, под утицајем руских књига и руских учитеља, замењен рускословенским (рускоцрквенословенским) не само у обредним црквеним издањима него и у световној литератури.\n\nПред опасношћу од унијаћења, постепеног одвајања Срба од Српске православне цркве и губљења српског националног идентитета, као циља којем су тежиле аустроугарске власти, митрополит Мојсије Петровић обратио се руском цару Петру Великом с молбом за помоћ у књигама и учитељима (молба слична оној којом је 862. године моравски кнез Растислав, да би се одупро германизацији, тражио од византијског цара словенске богослужбене књиге и учитеље). Године 1726. Србима је дошао учитељ Максим Суворов, а неколико година касније и Емануил Козачински. Међу књигама које су донели биле су неке од најбољих руских књига онога времена буквар Теофана Прокоповича, тројезични речник словенско-грчко-латински Фјодора Поликарпова-Орлова и граматика Мелетија Смотрицког.\n\nКрајем XVIII века Срби у Угарској су у неким случајевима писали и на руском књижевном језику (високог стила); то су били углавном историографски радови, на пример дела Захарија Орфелина Житије... Петра Великаго (1772), Јована Рајића Историја разних словенских народов... (1794-5) и др.\n\nИзван цркве, у књижевности, науци и публицистици, ствара се крајем XVIII века славеносрпски језик, у којем су се у сложеном односу налазили српски народни елементи, српскословенски, рускословенски и елементи тадашњег руског књижевног језика. Упркос знатној функционалној оптерећености славеносрпског језика у разним сферама употребе, а пре свега у књижевности, његова стабилизација и кодификација одвијале су се врло споро. Славеносрпски језик је, природно, највише био отворен за српске језичке црте.\n\nУ то време, у другој половини XVIII века, код Хрвата се покрајинске писмености још више развијају и узајамно отварају једне према другима, што ће резултирати афирмацијом штокавске писмености на већем делу територије и првим покушајима њеног нормирања. Тиме је био умногоме отворен пут стварању јединственог књижевног језика Срба и Хрвата на новоштокавској дијалекатској основи, која је код Срба имала јаку књижевну традицију, а уз то је била и територијално најзаступљенија. Препрека стварању јединственог књижевног језика за Хрвате је могла бити у чињеници да су због опстајања премда донекле маргинализоване нештокавске књижевнојезичке традиције Хрвати могли добити два књижевна језика, док је код Срба проблем био у знатној разлици између славеносрпског, као књижевног језика, и српског народног језика (мада пример староруског језика показује да слична ситуација има и добре стране, пружајући богате могућности за функционално-стилско раслојавање језичке структуре). Концепција књижевног језика на народној основи (новоштокавског дијалекта) коју је предложио Вук Стефановић Караџић Српским рјечником (1818. године) и другим својим филолошким радовима, уз коју је ишла реформа графије и увођење фонетског (и фонолошког) правописа, однела је победу после пола века упорне борбе Вука Караџића и његових сарадника, настављача и следбеника 1868. године када је и службено прихваћена. Славеносрпски језик се постепено повлачио, а затим и сасвим нестао, оставивши ипак извесне трагове у новом књижевном језику, нарочито у његовој лексици. Славеносрпска традиција имала је известан утицај и на претежно опредељење за екавску изговорну норму, мада је ослонац томе био и у екавским новоштокавским говорима и у разговорном језику.\n\nПредставници хрватског препорода на челу са Људевитом Гајем решили су тридесетих година проблем кајкавско-новоштокавског књижевнојезичког двојства у корист новоштокавског, али уз задржавање неких архаизама несвојствених новоштокавштини тога доба (као и увођење графије на чешкој основи и морфолошког правописа), што је ипак током следећих деценија постепено напуштено. Икавско-ијекавско двојство решено је у корист ијекавице.\n\nЗа установљење заједничког књижевног језика Срба и Хрвата посебно је био значајан састанак осморице филолога (Ђура Даничић, Димитрије Деметар, Вук Караџић, Иван Кукуљевић, Иван Мажуранић, Франц Миклошич, Винко Пацел, Стјепан Пејановић) у Бечу 1850. године, познат као Књижевни договор. Тим договором утврђен је јединствен књижевни језик Срба и Хрвата. До ширег прихватања договора долази неколико деценија касније, крајем XIX века.\n\nТоком скоро целог XX века српскохрватски књижевни језик је једини словенски језик са два писма и два изговора - екавским и ијекавским - који су се само једним делом подударали са источном и западном варијантом језичког стандарда. На самом почетку последње деценије XX века књижевнојезички статус српскохрватског језика у односу на варијанте које су њиме обухваћене, па и назив језика и његов уставноправни статус били су предмет научних спорова и политичких спорења, у чијој је основи била тенденција да се уместо колико-толико јединственог српскохрватског књижевног језика промовише хрватски као посебан књижевни језик. Разбијањем државе СФРЈ сецесијом појединих њених република остварене су политичке претпоставке таквог циља, па данас поред српског језика (који се у Југославији, иако ређе, још увек назива и српскохрватским), постоје као језици практично исте или занемарљиво друкчије структуре, али као засебни идиоми у политичком, дакле и социолингвистичком погледу - хрватски и бошњачки језик. Њихова политичка, уставноправна посебност у односу на српски језик је на крају последње деценије XX века несумњива. Међутим, посматрани са становишта начина на који су настали, и језичке структуре која им је не само у основи него практично у читавом систему, ти политички језици су умногоме нека врста хрватске, односно муслиманске варијанте српског језика.\n\nУметничка књижевност код Срба може се пратити од XII века, из којег је сачувано Мирослављево јеванђеље. За време владавине Немањића (XII-ХIV век) створен је низ дела високе уметничке вредности, међу којима посебно место заузимају биографије и рефлексивна поезија. Прву биографију Житије Немањино (XIII век) написао је Свети Сава. И Стефан Првовенчани је саставио житије свога оца. У том жанру су Доментијаново Житије Савино и Житије Немањино (XIII век) и Теодосијева прерада Доментијановог дела о Светом Сави. Житија су у XIV веку, а и касније, писали и други књижевници и духовна лица (архиепископ Данило, Григорије Цамблак, Константин Костенечки и др.). Поред житија, из српске средњовековне књижевности остало је и више хагиографија, житија светаца, у којима је изразитије присутно прожимање уметничке књижевности са усменим народним стваралаштвом. Стварана је и поезија високе уметничке вредности {Песма смрти, Јефимијина Похвала кнезу Лазару, Тужбалица над Ђурђем Бранковићем и др.). У српској књижевности тога времена било је и доста превода или прерада познатих дела европске књижевности (приче о Александру Великом, о Тројанском рату, о Езопу и др.).\n\nГубитком независности, а затим и државности, почиње да слаби књижевна активност, иако и из XV века има дела високог уметничког сјаја (пре свега, Слово љубве деспота Стефана Лазаревића). Током турске окупације српских земаља књижевни рад био је сасвим отежан и углавном преписивачки. Сеоба Срба у XVII веку у аустроугарске покрајине, које су Срби у мањем броју насељавали и много раније, донела је и културни преокрет. У почетку у очувању српске културе и даље главну улогу имају манастири (нпр. школа Рачана, чији су истакнути представници Кипријан, Јеротије, Г. С. Венцловић). Јачањем српског грађанства стварају се бољи услови за развој српске културе и обнављање њених веза са културама других европских народа. Дух рационализма и просвећености имао је у српској култури тога времена свог најкрупнијег представника у Доситеју Обрадовићу, али и у низу других писаца који су, слично њему, настојали да пишу језиком који би био разумљив најширем кругу потенцијалних читалаца, на пример Павле Соларић, Емануил Јанковић, Јован Мушкатировић. Године 1768. писац и преводилац Захарије Орфелин објављује први српски часопис \"Славено-сербски магазин\". Временом се код Срба, пре свега у Војводини, књижевност све успешније разгранава према различитим књижевним родовима - драми (нпр. Ј. Вујић), роману (нпр. М. Видаковић), поезији (нпр. Л. Мушицки) итд.\n\nФилолошки рад Вука Караџића на реформи језика и правописа, скупљању народног усменог стваралаштва, превођењу, етнографији и историографији довео је, поред осталог, до стварања култа фолклорне уметности, што је било у духу романтизма. У уметничкој поезији пример врхунске синтезе индивидуалног стваралачког чина са усменом књижевном традицијом дали су Петар II Петровић Његош у Горском вијенцу и Бранко Радичевић у Песмама. И Мемоари проте Матеје Ненадовића такође су били написани живим народним језиком. Њихов савременик Јован Стерија Поповић језиком тадашњег војвођанског грађанства писао је комедије трајне уметничке вредности са доста сатиричних елемената.\n\nЗа Бранком Радичевићем ишла је генерација нових песничких индивидуалности, пре свега Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић и Лаза Костић. Крај романтизма није дао песнике већег значаја, али ће зато реализам изродити велике прозаисте. Романи Јакова Игњатовића били су претходница српске реалистичке прозе, издиференциране и тематски и жанровски и језичкостилски (М. Глишић, Ј. Веселиновић, Р. Домановић, С. Сремац, Л. Лазаревић, С. Ранковић, П. Кочић, С. Матавуљ, И. Ћипико и др.). Неки велики писци тога времена мање су типични као представници одређене књижевне епохе (нпр. С. М. Љубиша).\n\nПочетком XX века у први план српске књижевности опет избијају песници (В. Илић, М. Ракић, Ј. Дучић, В. Петровић, В. Петковић Дис, С. Пандуровић, А. Шантић и многи други), који већином пишу симболистичку и уопште модерну поезију, често елегичну, песимистичку, филозофску, понекад и негаторску. У српској прози, која се у односу на реалистичку променила и у методу и у стилу (нпр. М. Ускоковић, В. Милићевић), дата су такође уметнички врло снажна дела (Б. Станковић). Трајну популарност код српске публике стекао је и комедиограф Бранислав Нушић. У међуратном периоду, поред неких већ поменутих, почиње да ствара и низ млађих књижевника, пре свега Милош Црњански, који је остварио највише домете у српској прози XX века, Момчило Настасијевић, највећи српски песник овога века, али и Исидора Секулић, Иво Андрић, Станислав Винавер, Растко Петровић, Десанка Максимовић, Раде Драинац, Григорије Божовић и многи други. Сви су они били оригиналне књижевне индивидуалности, док су програмски компактније групе чинили писци надреалистичке оријентације (Д. Матић, О. Давичо, М. Ристић, А. Вучо и др.) и писци политички леве оријентације (Ј. Поповић, Ч. Миндеровић, Р. Зоговић и др.). Током Другог светског рата књижевни рад је углавном био замро или је изразито политички инструментализован. Део српских писаца се нашао у емиграцији (М. Црњански, Р. Петровић, Ј. Дучић и др.), а они у земљи су већином ћутали (неки истрајно пишући, као И. Андрић), док су други били политички ангажовани било промарксистички (нпр. Ј. Поповић), било антимарксистички (нпр. Д. Васић).\n\nПосле рата, иако су тон још дуго покушавали да дају припадници некадашњег покрета социјалне литературе, упркос сталним, а повремено и изразитијим конфликтима са идеолошком присмотром партије на власти, српска књижевност доживљава велики размах. Не губећи спој са традицијом, она се обогаћује новим изражајним могућностима. Продор до светске читалачке публике учинили су романи Иве Андрића, а касније Миодрага Булатовића, Милорада Павића, Данила Киша, Александра Тишме и других, али независно од тога, што је још важније, унутар српске културе и првенствено за њу у другој половини XX века стварају врло успела уметничка дела књижевници различитих књижевних праваца, жанрова, тема, мотива, језичких и стилских особености, на пример Бранко Миљковић, Слободан Марковић, Десанка Максимовић, Васко Попа, Стеван Раичковић, Љубомир Симовић, Матија Бећковић, Иван В. Лалић, Добрица Ћосић, Антоније Исаковић, Бранко Ћопић, Михаило Лалић, Меша Селимовић, Мирослав Антић, Борислав Пекић, Светислав Басара, Душан Ковачевић и десетине других.\n\nДубровачка књижевност развија се од прве половине XV века, о чему сведоче најстарији сачувани уметнички стихови, забележени ћирилицом, између 1421. и 1430. године. Прави почетак дубровачке књижевности припада другој половини XV века, када се јављају два истакнута песника - Шишко Менчетић и Џоре Држић. У средњовековном Дубровнику, граду републици, старије, романско становништво чинило је мањину, која је временом сасвим асимилована, а словенско становништво - већину. У непосредној близини Дубровника постојала су два наречја: штокавско, српско, у залеђу Дубровника и у самом граду, и чакавско, хрватско. Дубровачка књижевност је стварана на штокавском наречју. Национална припадност Дубровчана обично је подређивана чињеници да су они били грађани исте републике. Зато је и дубровачка књижевност настала и развијала се не као српска и/или хрватска већ пре свега као дубровачка.\n\nЗа Менчетићем и Држићем долази низ изврсних песника, тзв. петраркиста или страмботиста: Мавро Ветрановић, Андрија Чубрановић, Никола Наљешковић и други. Најпопуларнија је била љубавна лирика, али се писала и сатирична, шаљива, покладна и епска поезија и друго. Најистакнутији драмски писац је Марин Држић. Крајем XVI века дубровачки песници (међу њима пре свега Д. Рањина и Д. Златарића) настоје да обнове лирику новим изражајним могућностима, при чему су ослонац тражили и у старим грчким и римским песницима. Од почетка XVII века дотадашњу ведру ренесансну литературу смењује књижевност тзв. католичке реакције са суморном, аскетско-моралистичком тематиком, и узима маха барокни стил са нагласком на ефектности форме и бизарности мотива. Највише успеха има родољубива епска поезија у песничком делу Ивана Гундулића. Родољубива тематика у мелодрами достиже врхунац са Јунијем Палмотићем.\n\nПостепеним пропадањем дубровачке властеле и јачањем грађанског сталежа расте интересовање за артистичку комедију, али дубровачка књижевност тада је већ прошла зенит. Њено замирање ишло је упоредо са природним и историјским потресима којима је Дубровник био изложен све до највећег, када је Наполеон Бонапарта 1808. године укинуо Дубровачку републику. Град је током XIX и XX века припадао различитим државама, повремено је давао и истакнутије књижевне индивидуалности (нпр. И. Војиновић, родом из Дубровника, аутор дела Дубровачка трилогија, Смрт мајке Југовића и других), али раздобље дубровачке књижевности одавно је било прошло.\n\nХрватска књижевност се од XII века развија на народном језику, поред хрватске црквене глагољске књижевности, чији су најстарији сачувани споменици такође из XII века (нпр. Бечки листићи). Традиција црквених \"приказања\" била је основа за процват ренесансне драме, која је достигла врхунац у комедијама Марина Држића. Покрет хуманизма и ренесансе доста је утицао на хрватску књижевност у Далмацији. Међу хрватским хуманистима познати су Шибенчанин Јурај Шижгорић, Трогиранин Транквил Андреис, Хваранин Винко Прибојевић, Сплићанин Марко Марулић (чија су дела била цењена у многим земљама тадашње Европе), Хварани Ханибал Луцић и Петар Хекторовић и други. Већина хрватских писаца тога доба писала је и латинским и народним језиком. За развој хрватске књижевности посебно је била значајна дубровачка књижевност (в. о томе претходни пасус). У посавској Хрватској у XVI веку ствара Антун Врамец, а сачувано је и неколико кајкавских рукописних зборника са црквеним и дидактичким поемама. Као код већине других словенских народа реформација је утицала и на развој хрватске књижевности. Матија Франковић-Влачић, Антун Далматин, Стјепан Конзул и други издају бројне књиге и глагољицом, и латиницом, и ћирилицом, у којима пропагирају идеје протестантизма. Покрет католичке реакције, који је уследио у XVII веку, зауставио је развој ренесансне књижевности, али је донео нове књиге на народном језику (животописи светаца, проповеди, приручници за исповеднике и сл.). Објављује се и оригинална научна и публицистичка литература (Б. Кашић, Ј. Крижанић и др.). Касније, у доба просветитељског рационализма стварају тада врло популарни писци Павао Ритер Витезовић, Андрија Качић-Миошић, Антун Матија Рељковић и Тито Брезовачки.\n\nНа почетку епохе романтизма код Хрвата се рађа илирски покрет и нагло јача идеја југословенства. Илиризам је дао низ значајних писаца, као што су Станко Враз, Иван Мажуранић, Петар Прерадовић, Димитрије Деметар, Иван Трнски и други. Из тог периода хрватске књижевности чувено је дело Ивана Мажуранића Смрт Смаил-аге Ченгића тематиком и језиком врло слично Његошевом Горском вијенцу После 1848. године уследио је период гушења илиризма и покушај германизације хрватске културе. У другој половини XIX века Аугуст Шеноа наглашава потребу савремене оријентације хрватске књижевности, а Еуген Кумичић, посебно у оквиру своје теорије романа, иступа као поборник реализма, и још уже - натурализма. Око Кумичића се окупила група писаца међу којима су Анте Ковачић, Шандор Ђалски, Јосип Козарац, Вјенцеслав Новак и низ других, чија дела имају широк круг тема и мотива - од сатиричних анализа актуелних друштвених збивања, социјалних проблема хрватског села и носталгичних сећања на нестајање племићких породица до суптилних психолошких анализа.\n\nПочетком XX века јавља се хрватска модерна, чији су представници, поред других значајних имена, и Владимир Видрић, Драгутин Домјанић, Антун Густав Матош, Владимир Назор, Иван Козарац, Јанко Полић-Камов, Иво Војновић, Милан Беговић, Мирослав Крлежа. Тада се први пут у хрватској књижевности наглашеније инсистира на естетским странама књижевног дела, иако ни патриотска ни социјална функција књижевности нису запостављене. Најплоднији и кроз цео XX век најзначајнији хрватски писац је Мирослав Крлежа, са жанровски и тематски врло разноврсним опусом (поезија, приповетке, романи, драме, есеји, књижевна и ликовна критика, уређивачки рад итд.). Током Другог светског рата и код Хрвата је преовлађивала патриотски интонирана литература, често са јаком идеолошком функцијом, било прокомунистичком (нпр. В. Назор), било пронацистичком и фашистичком, прецизније усташком (нпр. М. Будак). Сагласно исходу рата превагу је однела прва, али у поратном периоду она није дала дела већ. уметничке вредности. Мимо тога стварали су књижевници истинског уметничког сензибилитета, као што су Тин Ујевић, Добриша Цесарић, Весна Парун, Драгутин Тадијановић и многи други. У другој половини XX века хрватска књижевност умногоме је одражавала актуелне процесе у европској књижевности, али без остварења која би добила већи одјек изван Хрватске. Разлога за то има више. Међу њима су, вероватно, и извесна идеолошка ограничења која су се стављала пред писце у једнопартијској држави, али свакако и спремност многих хрватских књижевника да пристану на политичку инструментализацију, када је то изгледало политички опортуно. Од будућих историчара књижевности може се очекивати да ће, са веће временске дистанце, моћи о томе да дају објективнији суд од садашњих.\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].','',124,'Милош','20050312160327','',0,0,0,0,0.001252533003,'79949687839672','20050312160327'); INSERT INTO cur VALUES (15528,0,'Кнез_Михаилова','#REDIRECT [[Кнез Михајлова (улица у Београду)]]\n','Кнез Михаилова moved to Кнез Михајлова (улица у Београду)',17,'Bonzo','20050312160717','',0,1,0,1,0.299310758305,'79949687839282','20050312160717'); INSERT INTO cur VALUES (15529,0,'Трг_Славија','#REDIRECT [[Трг Славија (улица у Београду)]]\n','Трг Славија moved to Трг Славија (улица у Београду)',17,'Bonzo','20050312160734','',0,1,0,1,0.722678423849,'79949687839265','20050312160734'); INSERT INTO cur VALUES (15530,0,'Бугарски_језик','==Историја бугарског књижевног језика==\n\nСтварање савременог бугарског књижевног језика почело је у време бугарског националног препорода у ХIХ веку пошто се Бугарска 1878. године ослободила петовековног турског ропства, током којег је тежња ка стварању бугарског књижевног језика имала важну улогу у неговању и подстицању бугарске националне свести. Основу бугарског књижевног језика чинили су североисточни, односно централнобалкански говори. У XX веку на бугарски књижевни језик нарочито су утицали западни говори на чијој се територији налази Софија. Велики допринос формирању и афирмацији бугарског књижевног језика дали су својим делима бугарски књижевници краја прошлог и прве половине нашег века - Христо Ботев, Љубен Каравелов, Иван Вазов, Елин Пелин и други.\n\nСтварање књижевног језика почело је у Бугарској много раније (крајем IX века), али је рано и прекинуто. У XI веку Бугарска пада под власт Византије, што је имало за последицу потчињавање бугарске културе грчкој култури и грчком писму. Од стварања бугарске државе за Бугарску је била карактеристична полиглосија, која је обухватала протобугарски језик туркијске групе, којим је говорила статусно надређена мањина, у чијим је рукама био главни део државне власти, затим словенски језик статусно подређене већине, са којом ће се та мањина измешати и од које ће бити асимилована, као и византијски грчки језик. Захваљујући ауторитету византијске културе, византијски грчки и од првих година постојања бугарске државе добио статус првог државног и званичног језика. Током Х века (златног века бугарске средњовековне културе) грчки језик је потискиван у сферу богослужбене и административне употребе, да би у XI веку, после потчињавања Бугарске Византији, поново дошао у први план.\n\nНаредни векови донели су још већа искушења за бугарски народ и бугарску културу. Пошто је крајем XIV века бугарска земља ушла у састав Отоманске империје, књижевни рад се готово сасвим угасио и требало је да прође неколико векова да дође до препорода бугарске културе и писмености. Све до краја XVIII века бугарски језик и култура били су у Европи практично заборављени. Тек тада, а још више почетком XIX века, када као посебна филолошка грана почиње да се издваја словенска филологија, у свету науке почиње да се посвећује већа пажња бугарском као посебном словенском језику (за шта је, међу првима, био заслужан и Вук Караџић). У Бугарској је почетак обнављања бугарске писмености означила појава књиге Пајсија Хиландарског Славјано-бугарска историја 1762. године. Од великог је културног и педагошког значаја било и објављивање бугарског буквара 1824. године, који је саставио лекар и педагог Петар Берон.\n\nВеза бугарског књижевног језика са црквенословенском традицијом била је у његовој новијој историји у два наврата обнављана посредством руског књижевног језика (који је у великој мери конституисан и на црквенословенској основи): први пут у XIX веку, у време стварања бугарског књижевног језика, а други пут после Другог светског рата. Истовремено, у последњих пола века у Бугарској је у склопу језичке политике велика пажња поклањана и афирмисању бугарске писмености најстаријег периода, као и афирмација савременог бугарског језика у другим срединама.\n\nБугарска књижевност, која је почела списима и преводилачком делатношћу ученика Ћирила и Методија, имала је у време самосталности бугарске државе претежно црквени карактер. Посебности националних култура Јужних Словена православно-византијског културног круга биле су у средњем веку још мање изразите него данас. Посебно су у том погледу биле блиске истом циљу усмерене активности Преславске школе у источној Бугарској (познате пре свега по Константину Преславском) и Охридске школе у Македонији. У средњовековној Бугарској много значајних дела преведено је са грчког језика, а стварана су и оригинална књижевна дела. Посебан значај за књижевни и уопште културни развој имала су дела Реч о правој вери (превод Јована Егзарха), Шестоднев, трактат Црнорисца Храбра О писменех, а у XIV веку бројна житија светаца, хронике, посланице и др. Велику улогу у књижевном и културном животу прве половине XV века имао је Григорије Цамблак, а под утицајем грчког епископа Дамаскина Студита јављају се и зборници приповедака и поука названих по његовом имену дамаскини. Била су позната и преведена дела световне књижевности, на пример Тројанска прича, Варлаам и Јоасаф и др.\n\nТурско освајање Балкана готово је сасвим зауставило развој бугарске уметничке књижевности, али, разуме се, није могло да утиче на развој богатог усменог стваралаштва, што ће бити од великог значаја када буду сазрели услови за обнављање бугарске књижевности, нарочито у XIX веку. Почеци новије бугарске књижевности везани су ипак за XVIII век: Пајсије Хиландарски написао је Историју славјано-бугарску (1762), а Софроније Врачански пише дела на народном језику. Књижевни препород, који је почео од друге половине XVIII века, створио је основу за развој бугарске књижевности XIX века (П. Р. Славејков, Н. Геров, X. Ботев, Љ. Каравелов). Она ће пун процват доживети после 1878. године, посебно у делима критичког реализма и патриотског садржаја (И. Вазов), као и друштвено-сатиричног садржаја (А. Константинов). На преласку у XX век бугарска књижевност се усмерава ка савременим европским књижевним правцима. Почетком века у бугарској поезији доминира симболизам (П. Славејков, П. Јаворов, П. Лилијев и др.). Између два рата шири се и литература са социјалном тематиком (Е. Пелин, К. Радевски) да би после Другог светског рата преовладао социјалистички реализам према совјетском узору, који се завршио заједно са друштвеним системом у којем је опстајао, после чега се бугарска књижевност све интензивније укључује у светска књижевна струјања.\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].\n\n{{interwiki|code=bg}}\n[[Category:Језици]]\n\n\n[[bg:Български език]]\n[[cs:Bulharština]]\n[[de:Bulgarische Sprache]]\n[[en:Bulgarian language]]\n[[es:Idioma búlgaro]]\n[[eo:Bulgara lingvo]]\n[[fr:Bulgare]]\n[[hr:Bugarski jezik]]\n[[li:Bölgaars]]\n[[nl:Bulgaars]]\n[[ja:ブルガリア語]]\n[[pl:Język bułgarski]]\n[[pt:Língua búlgara]]\n[[ro:Limba bulgară]]\n[[ru:Болгарский язык]]\n[[sl:bolgarščina]]\n[[sv:Bulgariska]]','+interwiki',170,'Покрајац','20050312205613','',0,0,0,0,0.538791907512,'79949687794386','20050312205613'); INSERT INTO cur VALUES (15531,0,'Источнословенски_језици','Једна од најуочљивијих специфичности развоја источнословенских језика налази се у чињеници да су се три источнословенска језика касније од других словенских језика развила у посебне језике. Између [[прасловенски језик|прасловенског]], с једне стране, и посебних источнословенских језика, са друге, имамо период од неколико векова у којем је на источнословенској територији постојао [[староруски језик]] (руски: древнерусский язык), који се од других словенских језика одвајао и многим структурним особинама, и типом књижевнојезичке норме, и многим дијалекатским посебностима, што је у различитом обиму и облику одредило специфичности потоња три источнословенска језика. Другим речима, у историји источнословенских књижевних језика постоје два главна периода: први, заједнички, када је постојао само један источнословенски језик (општеисточнословенски), који се данас у науци назива староруским, и други период, када се из тог језика издвајају и у књижевном и нормативном погледу засебно уобличавају три посебна језичка стандарда.\n\nИсточнословенски језици су:\n\n*[[Белоруски језик]]\n*[[Руски језик]]\n*[[Староруски језик]]\n*[[Украјински језик]]\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].','',124,'Милош','20050312162905','',0,0,0,0,0.640840454764,'79949687837094','20050312163340'); INSERT INTO cur VALUES (15532,0,'Западнословенски_језици','*[[Лужичкосрпски језик]]\n*[[Пољски језик]]\n*[[Словачки језик]]\n*[[Чешки језик]]','',124,'Милош','20050312163412','',0,0,0,0,0.847003272744,'79949687836587','20050312163641'); INSERT INTO cur VALUES (15533,0,'Староруски_језик','Источним Словенима је у Х веку заједно са писменошћу и књигама са словенског југа дошао и старословенски, односно црквенословенски језик. Као језик богослужења и духовне литературе, а Источним Словенима структурно доста близак језик, црквенословенски је брзо био прихваћен као књижевни језик, да би затим током векова био русификован, односно у многим елементима уграђен у староруски књижевни језик, а касније и у савремени руски књижевни језик. Посредством црквенословенског језика на Русију је од Х века, као век раније на словенски југ, почела да зрачи изузетно и облицима и садржајима богата византијска култура, односно медитеранска култура. Захваљујући тој чињеници највећи део Словенства, пре свега онај који је преко црквенословенског језика био у тешњем додиру са Византијом, имао је почетком другог миленијума наше ере непосредну везу са културним средиштем Европе и могао је да развија сопствену културу са јаким ослонцем на богатство византијског духовног наслеђа, чак и онда када византијске државе, пет векова касније, више не буде.\n\nВећ у XI веку црквенословенски језик није више само сакрални језик него улази и у друге културне сфере. Нека по садржају световна дела византијске културе појављују се у преводу са грчког језика на црквенословенски (нпр. Александрида, Историја јудејског рата Јосифа Флавија и др.). У Русији су се тако у релативно кратком времену почели развијати многи жанрови византијске књижевности и науке: богослужбени текстови, житија, апокрифи, хронике, историјска и природно-научна литература и др. У Кијевској Русији стварају се и оригинална књижевна дела, чији језик показује синтезу црквенословенских са источнословенским елементима, у односу који се мењао од дела до дела (нпр. Слово о Игоревом походу, Слово о закону и благодати, дела Владимира Мономаха и др.). У литератури административно-правне природе (нпр. Русская правда) црквенословенских елемената било је мање, док је веома велика унутрашња језичка издиференцираност карактеристична за летописе (због тога што су обухватали елементе разних жанрова).\n\nУ целини, формирање староруског књижевног језика одвијало се у знаку преплитања и узајамног утицаја елемената народног говора, с једне стране (у административним, правним, пословним, дипломатским и сличним текстовима), и црквенословенског језика, са друге, као и чињенице да су споменици староруске писмености обухватали у основи (а) црквену књижевност, (б) светску литературу, (в) пословна документа, са знатном унутрашњом жанровском издиференцираношћу. Однос црквенословенских и источнословенских елемената у конкретним текстовима се, с обзиром на то, могао знатно разликовати од дела до дела, или чак унутар истог жанровски хетерогеног дела, што је у својој укупности резултирало изразитом језичко-стилском функционалном раслојеношћу староруског језика у оквиру јединственог књижевног језика. Тај језик, који је настао у Кијевској Русији, постаће касније књижевни језик Московске Русије.\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].\n\n\n\n[[Category:Језици]]\n\n[[be:Старабеларуская мова]]\n[[en:Old Russian language]]\n[[pl:Język staroruski]]\n[[ru:Древнерусский язык]]\n[[sl:staroruščina]]\n[[uk:Давньоукраїнська мова]]','[[sl:staroruščina]]',149,'XJamRastafire','20050312224010','',0,0,0,0,0.773763658888,'79949687775989','20050312224010'); INSERT INTO cur VALUES (15534,0,'Руски_језик','*Да - Да\n*Нет(Нје-т) - Не\n*Здраствуйте?(Здра-ствуйце) - Здраво?\n*Не за что.(Не за- што) - Нема на чему.\n*Доврое утро.(До-врое утро) - Довро јутра?\n*Добрый день.(До-брий дењ) - Добар дан?\n*Добрый вечер?(До-брий вје-чер) - Довро веће?\n*До свидания.(Да сви-данија) - До видења.\n*Спасибо.(Спаси-ба) - Хвала.\n*Как вас зовут? - Како се зовете?\n*Меня зовут ().(Миња завут ().) - Име мие е ().\n\n\n==Историја руског књижевног језика==\n\nКњижевнојезичка традиција староруског језика настављена је на најнепосреднији начин у руском књижевном језику. Крајем XII века ослабила је државна моћ Кијевске Русије, ојачали су локални центри и постало е изразитије присуство дијалекатских црта у староруском језику, да би затим стицај више унутрашњих и спољашњих фактора (татарско-монголска најезда, а касније опасност од пољске и литавске експанзије са запада) још више убрзао процес формирања посебних источнословенских народа и њихових језика. Политички и културни центар великоруског народа била је Ростовско-суздаљска земља, а касније - Московска држава. Током XIV и XV века на тлу Московске државе формира се великоруски народ, као и великоруски језик са основним групама дијалеката које су се углавном сачувале до данас.\n\nУ XIV веку завршава се период општеисточнословенског, односно староруског језика (древнерусский язык) и почиње период староруског језика у ужем смислу (старорусский язык), који је трајао до XVII века; од XVII века почиње период развоја руског језика; он се завршава почетком XIX века, када се формира савремени руски језик.\n\nИако је писменост Московске државе настављала традицију староруске писмености, под утицајем нових историјских околности у њој је дошло до неких промена. Оне су биле највидљивије у административним документима, у државној и пословној преписци, у чијој основи је био живи народни великоруски језик. С друге стране, црквенословенски језик строго је чуван од иновација, а било је и покушаја његове архаизације. У томе се огледа тзв. други јужнословенски утицај на источнословенску писменост (први је био у Х веку, а до другог је дошло после турског продора на Балкан када су многи учени људи избегли пред османлијском најездом на словенски исток).\n\nКрајем XVI и почетком XVII века долази до осетнијег утицаја јужних говора на народни језик московског центра. У изговору се учвршћује\"акање\" (изговор гласа /а/ на месту неакцентованог /о/, што је и данас карактеристично за руски језик). Међутим, у књишком језику чува се \"окање\" и низ језичких црта које се наслањају на црквенословенску књижевну традицију. Те и друге противуречности превладане су тек у XVIII веку, умногоме заслугом књижевника и научника Василија К. Тредиаковског, а посебно Михаила В. Ломоносова и његовог филолошког, песничког и укупног научног рада. Из Ломоносовљевог научног опуса за развој руске граматичке мисли и формирање руског књижевног језика нарочито је значајна његова Руска граматика, објављена 1755. [1757] године. Ломоносов је практично стабилизовао основне тенденције развоја руског књижевног језика које су биле наговештене у XVII веку. Посебно је била значајна његова теорија о три стила у руском књижевном језику, а то су високи, средњи и ниски стил, од којих сваки има и неке само за њега карактеристичне језичке црте. У току даљег развоја руског књижевног језика дошло је до јачања жанровске разноврсности средњег стила и учвршћивања његових норми, тако да је у првој половини XIX века, посебно током тридесетих и четрдесетих година, формиран јединствен књижевни језик са јединственом књижевнојезичком нормом. Велику улогу у конституисању савременог руског књижевног језика имала су дела руских песника, писаца, научника и публициста XIX века.\n\nРазвој руске књижевности почео је пошто су Источни Словени примили хришћанство (988. год.), а са њим и писменост. Са књигама на старословенском и грчком језику стизали су јужнословенски и византијски утицаји. Стара руска књижевност (ХI-ХVII век) развила се из књижевности Кијевске Русије (ХI-XIII век). Поред црквене убрзо се развија и световна књижевност, на пример хагиографије, проповеди и летописи (један од најпознатијих је Несторов летопис, око 1113. год.). У периоду феудалне расцепканости Кијевске Русије и експанзије Половаца (ХII век) настају многа значајна књижевна дела, међу њима и чувени спев Слово о Игоревом походу (1185-1187).\n\nПосле периода извесног застоја у развоју књижевности због монголско-татарске најезде (ХIII-ХIV век) кијевска традиција се од XIV до XVI века наставља у Москви, Новгороду, Тверу, Смоленску и Пскову. У периоду консолидације руске централизоване државе (XVI век) преовладавале су публицистичке тенденције до XVII века, у којем настаје чувено Житије протопопа Авакума, као и нове световне књижевне врсте, дворско позориште, силабичка версификација. У XVII веку развија се руска књижевност барока (С. Полоцки), али још увек књижевност има јаке црквене, научне и публицистичке функције. Од прве половине XVIII века доминира класицизам (М. Ломоносов, А. Сумароков и др.), да би у другој половини XVIII века, под утицајем француског просветитељства, ојачали елементи друштвене критике у делима сатиричара Дениса Фонвизина и Ивана Крилова. Гаврило Державин уводи у поезију интимна осећања и наговештава предромантизам и сентиментализам, који је делимично присутан већ седамдесетих година XVIII века. Водећи представници сентиментализма били су Александар Н. Радишчев, са револуционарном тематиком, и Николај М. Карамзин. Предромантизам је доживео успон почетком XIX века у елегичној поезији Василија А. Жуковског.\n\nРуска књижевност постаје светски позната од Александра С. Пушкина, за којим следи плејада великих руских књижевника XIX века: Михаил Ј. Љермонтов, Николај В. Гогољ, Лав Н. Толстој, Фјодор М. Достојевски, Фјодор И. Тјутчев, Иван А. Гончаров, Николај С. Љесков и други. Поезија Афанасија А. Фета и Инокентија Ф. Ањенског, као и проза Всеволода М. Гаршина и Антона П. Чехова наговестиле су долазак модерне. Тај период размеђа двају векова назива се и сребрним веком руске књижевности (њеним златним веком сматра се књижевност прве половине XIX века). Александар А. Блок, Андреј Бели, Валериј Ј. Брјусов и Фјодор К. Сологуб водећи су представници симболизма. Акмеизмом и футуризмом (Л. Гумиљов, В. Мајаковски, В Хлебњиков и др.) почео је авангардни период у развоју руске књижевности, који је Октобарска револуција учврстила. Нове књижевне тенденције приметне су и у стваралаштву Александра И. Куприна, Ивана А. Буњина, Леонида Н. Андрејева (касније експресионисте) као и других писаца тога времена. Иако су се многи значајни писци после револуције нашли у емиграцији, авангардност је током двадесетих година још постојала у бројним књижевним групама (ЛЕФ, Серапионова браћа, конструктивисти и др.) или изван таквих група. У то време стварају Ана А. Ахматова, Осип Е. Мандељштам, Владимир В. Мајаковски, Марина И. Цветајева, Велимир Хлебњиков, Борис Л. Пастернак, Сергеј А. Јесењин, Леонид М. Леонов, Алексеј К. Толстој, Јевгеније И. Замјатин, Николај А. Заболоцки, Михаил М. Зошченко и многи други.\n\nСтаљинистичке репресије тај развој заустављају. Следи период социјалистичког реализма са сразмерно ређим делима која од тог правца одступају и имају значајну уметничку вредност (нпр. најпознатији романи М. М. Булгакова и М. А. Шолохова), Са наступањем политичког \"отопљавања\" (1954-1957) јачају тежње за стварањем слободнијег књижевног живота и критичким приказивањем стварности (нпр. А. И. Солжењицин, А. П. Платонов и др.), као и трагања за \"изгубљеном традицијом\" и новим изражајним могућностима (А. А. Вознесенски, В. П. Катајев, Ј. А. Јевтушенко, Б. Ш. Окуџава и многи Други).\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].\n\n{{interwiki|code=ru}}\n[[Category:Језици]]\n\n\n[[ca:Rus]]\n[[cs:Ruština]]\n[[da:Russisk]]\n[[de:Russische Sprache]]\n[[en:Russian language]]\n[[et:Vene keel]]\n[[es:Idioma ruso]]\n[[eo:Rusa lingvo]]\n[[fr:Russe]]\n[[gd:Ruiseis]]\n[[hu:Orosz nyelv]]\n[[lv:Krievu valoda]]\n[[lt:Rusų kalba]]\n[[nl:Russisch]]\n[[id:Bahasa Rusia]]\n[[ja:ロシア語]]\n[[ko:러시아어]]\n[[no:Russisk språk]]\n[[pl:Język rosyjski]]\n[[pt:Língua russa]]\n[[ro:Limba rusă]]\n[[ru:Русский язык]]\n[[simple:Russian language]]\n[[sl:Ruščina]]\n[[fi:Venäjän kieli]]\n[[sv:Ryska]]\n[[th:ภาษารัสเซีย]]\n[[tt:Urıs tele]]\n[[uk:Російська мова]]\n[[zh:俄语]]','',0,'141.150.12.169','20050314223616','',0,0,0,0,0.055619357564,'79949685776383','20050314223616'); INSERT INTO cur VALUES (15535,0,'Белоруски_језик','==Историја белоруског књижевног језика==\n\nБелоруски језик води порекло од староруског језика, као и руски и украјински језик. Белоруски дијалекти настали су развојем и диференцирањем говора словенских племена која су населила простор углавном у границама данашње Белорусије - Дреговича, Радимича, западних Кривича и др. Формирање белоруског књижевног језика почело је релативно касно јер историјске околности дуго нису омогућавале стварање ни афирмисање белоруског књижевног језика. Када је 1785. године Белорусија поново уједињена са Русијом, пошто је претходно преживела више деоба између суседних држава, и када је дошло до економског оживљавања Белорусије и њене економске интеграције на основама капиталистичке привреде, створени су неки важнији ванлингвистички услови за формирање белоруског књижевног језика. Уз тај економски моменат важан је био и културни аспект поновног укључивања Белорусије у Руску империју. Иако језичка политика у Руској империји није предвиђала стварање белоруског књижевног језика, руска књижевност и руска култура су независно од тога утицале на белоруску књижевност, па тако и на стварање савременог белоруског књижевног језика.\n\nИсторија белоруског књижевног језика имала је и један старији период (од XIV до средине XVIII века), који се назива периодом старобелоруског језика. На том језику постојала је преводна књижевност, углавном верске природе, али и административно-правна литература, летописи, хронике и сл. Од краја XVIII века и до наших дана траје други период у историји белоруског језика, у којем се традиција ослонца на црквенословенски језик прекида, белоруски се развија као књижевни језик на превасходно народној основи, и то на хетерогеној дијалекатској основи. За развој савременог белоруског књижевног језика посебно је био значајан развој лепе књижевности на том језику са јаким ослонцем на усмено народно стваралаштво, на пример дела Јанка Купале, Јакуба Коласа и других писаца.\n\nВековно суседство и утицај два развијена књижевна језика, руског и пољског, а затим контакти и конфронтације на белоруском тлу два богослужбена језика, црквенословенског и латинског (посебно у време када је знатан део Белорусије припадао Пољској), као и трајнији језички контакти са неким несловенским народима, пре свега - балтичким на северу, а татарским на југу, условили су да за белоруску социолингвистичку ситуацију у дугом временском периоду буде карактеристична диглосија или полиглосија: од краја XIV до XVI века белоруско-црквенословенска, затим у XVII и XVIII веку белоруско-црквенословенско-пољско-латинска, у ХIХ веку белоруско-пољско-руска, а од друге деценије нашег века и до данас - белоруско-руска диглосија, која је заступљена и у писменом и у усменом комуницирању.\n\nНа територији данашње Белорусије настали су неки значајнији споменици старе руске књижевности, писале су се и преписивале црквене и световне књиге и летописи. У првој четвртини XVI века Франциско Скорина, који је поставио основе штампарства на тлу садашње Белорусије, преводио је библијске текстове на језик разумљив обичном народу. Његовим стопама ишли су Симон Будни и други просветитељи. Године 1697. пољски сејм је забранио издавање књига и наставу на белоруском језику, што се одразило на белоруску писменост и током следећег века. Белоруску књижевност новијег времена означило је појављивање двеју анонимних сатиричних поема почетком XIX века (Енеида са наличја и Тарас на Парнасу). Међу најпознатијим белоруским књижевницима XIX века били су песник и комедиограф Викентије Дуњин-Марцинкевич, песник Франциск Богушевич, а крајем века Јанко Лучина, Адам Гуринович и други. Почетак XX века обележило је стваралаштво Јанка Купале, Јакуба Коласа и Максима А. Богдановича као утемељивача нове белоруске књижевности, за којима су следили приповедач Змитрок Бјадуља, песник, прозаиста, драматург, публициста и критичар Тишка Гартни, прозаиста Кузма Чорни и други. Белоруска проза је у већем делу XX века стварана у оквирима социјалистичког реализма, одражавајући, пре свега, историјске догађаје и ситуације свога времена, често успешно психолошки преломљене кроз личности и судбине обичних људи. Поезија се временом све више ослобађала од патриотске патетике и постајала уметнички конкретнија, природнија и лиричнија (П. Бровка, А. Куљешов, П. Панченко, М. Танк, В. Тавлај, Г. Буравкин, О. Лојко и др.).\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].\n\n{{interwiki|code=be}}\n[[Category:Језици]]\n\n\n[[be:Беларуская мова]]\n[[bg:Белоруски език]]\n[[cs:B%C4%9Bloru%C5%A1tina]]\n[[de:Weißrussische Sprache]]\n[[en:Belarusian language]]\n[[et:Valgevene keel]]\n[[es:Idioma bielorruso]]\n[[fr:Biélorusse]]\n[[gd:Byeloruiseis]]\n[[li:Witrössisch]]\n[[nl:Wit-Russisch]]\n[[no:Hviterussisk språk]]\n[[pl:Język białoruski]]\n[[ru:Белорусский язык]]\n[[sl:Beloruščina]]\n[[sv:Vitryska]]\n[[uk:Білоруська мова]]','+interwiki',170,'Покрајац','20050312210417','',0,0,0,0,0.19628363332,'79949687789582','20050312210417'); INSERT INTO cur VALUES (15536,0,'Украјински_језик','==Историја украјинског књижевног језика==\n\nУкрајински језик, који, као и руски и белоруски, води порекло од староруског језика, имао је као књижевни језик две фазе развоја: од XIV до средине XVIII века трајао је период староукрајинског језика, а од XVIII века почиње стварање савременог украјинског књижевног језика. На специфичности уобличавања украјинског као посебног источнословенског књижевног језика пресудно су утицале историјске околности у којима су се од XII до XVIII века налазили говорни представници источнословенских дијалеката, на основу којих се формирао прво староукрајински, а затим и савремени украјински језик. У XII и почетком XIII века Кијевска Русија као држава постаје све слабија, а поједине кнежевине у њеном саставу све самосталније. Затим долази до татарско-монголске најезде (од XIII до XV века), док западни и југозападни делови земље потпадају под власт Литве, Пољске и Угарске (из тог периода су многи полонизми у украјинском језику) да би се неколико векова развијали одвојено. То је водило постепеној етничкој и језичкој диференцијацији Источних Словена, који су до тада били у том погледу углавном јединствени, уз извесне дијалекатске разлике. Из тих разлика развијају се малоруски (данас - украјински) дијалекти: југоисточни, југозападни и северни, чије су црте у различитом обиму присутне у староукрајинском језику. Борба против пољске и литванске власти завршила се ратом (1648-1654), у којем су победили Украјинци под вођством Богдана Хмељницког, а Украјина је поново присаједињена Русији.\n\nЗа конституисање староукрајинског као књижевног језика поред књижевних дела важни су били филолошки радови, пре свега граматика Лаврентија Зизанија (1596) и рускословенски речник Памве Беринде (1627). У XVII веку почиње да се формира украјинска нација. После извесног периода у којем није постојала чврста књижевнојезичка норма, књижевни језик источне Украјине постепено постаје украјински књижевни језик. Једна од најкарактеристичнијих особина тог језика јесте синтеза дијалекатских, фолклорних и колоквијалних елемената са традицијом староруског књижевног језика, која у новом украјинском књижевном језику добија посебне стилске функције.\n\nТакав украјински језик добио је прво изразито уметничко оваплоћење у делу Ивана П. Котљаревског Енеида, алије основа његове граматичке, лексичке и фонетске норме била постављена делима Тараса Шевченка, а затим и Лесје Украјинке, Ивана Франка и других песника и писаца.\n\nУкрајинска књижевност, као и руска и белоруска, има свој непосредни почетак у књижевности Кијевске Русије. У XVI и XVII веку настају дела полемичког садржаја (И. Вишенски), силабичка поезија и драма (Г. Д. Смотрицки, А. Римша) под утицајем пољске књижевности, и беседничка проза (П. Беринда), Крајем XVII и почетком XVIII века значајни су и тзв. козачки летописи. У другој половини XVIII века ствара велики филозоф, песник и педагог Григорије Сковорода, аутор лирских и сатиричних стихова и басни у прози. Нова украјинска књижевност почиње крајем XVIII века делима песника и драматурга Ивана П. Котљаревског. Уместо дотадашњег црквенословенског он у књижевност уводи народни језик. По угледу на Котљаревског на преласку из XVIII у XIX век тако пишу и други писци (нпр. П. Гулак-Артемовски, Ј. Гребинка и Ј. Квитка-Основјаненко, родоначелник нове украјинске прозе, која наставља традицију украјинске бурлеске и има црте просветитељског реализма).\n\nОд двадесетих до четрдесетих година XIX века у украјинској књижевности доминира романтизам. Процес формирања нове украјинске књижевности завршио је Тарас Г. Шевченко (песничким зборником Кобзар поемом Гајдамаки и другим делима). Његовим делима почиње традиција која се наставља у реализму (М. Вовчок, И. Нечуј-Љевицки, П. Мирни и др.). Други правац, усмерен ка стварању књижевности која би неговала украјински патриотизам и имала верско-дидактичку улогу, започиње писац и теоретичар Пантелејмон А. Кулиш. Крајем XIX и почетком XX века стварају и Иван Франко, Лесја Украјинка, Михаил Коцјубински, Василије С. Стефаник, Владимир К. Виниченко и др.\n\nПочетком XX века узимају маха нове струје: симболизам, неокласицизам, футуризам (О. Олес, М. Семенко). Њихов утицај осећа се и у деловању бројних постреволуционарних књижевних друштава. Двадесетих година стварају песници Максим Рилски, Павло Тичина, Леонид Первомајски и др., али се тридесетих година такав развој украјинске књижевности зауставља. Из периода оштре стаљинистичке репресије украјинска књижевност улази у период социјалистичког реализма. После 1954. године и политичког \"отопљавања\" украјинска књижевност се враћа дуго маргинализованим темама (посебно И. Драч, О. Гончар, М. Стељмах, Б. Олијник, В. Коротич и др.), тражећи и нове изражајне могућности.\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].\n\n\n{{interwiki|code=uk}}\n[[Category:Језици]]\n\n\n\n[[bg:Украински език]]\n[[de:Ukrainische Sprache]]\n[[en:Ukrainian language]]\n[[et:Ukraina keel]]\n[[eo:Ukraina lingvo]]\n[[ja:ウクライナ語]]\n[[ko:우크라이나어]]\n[[li:Oekraïens]]\n[[nl:Oekraiens]]\n[[no:Ukrainsk]]\n[[pl:Język ukraiński]]\n[[ru:Украинский язык]]\n[[sl:Ukrajinščina]]\n[[uk:Українська мова]]\n[[he:אוקראינית]]','+interwiki',170,'Покрајац','20050312210618','',0,0,0,0,0.030647974654,'79949687789381','20050312210618'); INSERT INTO cur VALUES (15537,0,'Пољски_језик','==Историја пољског књижевног језика==\n\nУ раном средњем веку у Пољској је функцију књижевног језика имао латински језик. Од краја XIV века развија се писменост на пољском језику, а у XV и XVI веку и јединствени пољски језик на основи у коју су улазили елементи више дијалеката.\n\nЗа развој пољске писмености и културе посебно је било значајно стварање јединствене државе у XIV и XV веку. Из тог периода су најстарији познати споменици на пољском језику, Свентокшишке проповеди, које су сачуване у копији из друге половине XIV века, али су вероватно биле написане у XIII веку. С почетка XV века потиче текст духовне песме Богородица, која је, вероватно, настала у XII веку.\n\nПрема мишљењима једних научника пољски језик се формирао првенствено на великопољској, а према другима на малопољској дијалекатској основи. Прво гледиште заступају, на пример, Казимјеж Њич, Тадеуш Лер-Сплавињски, Станислав Урбањчик, Станислав Роспонд, а друго - Александар Брикнер, Станислав Шобер, Тадеуш Милевски, руски слависта Афанасиј Селишчев и Др. У време формирања пољског језика средиште пољске државе био је Краков, а шире - Малопољска. Обимнија истраживања овог проблема, поготову она која су у послератном периоду обављена у области пољске историјске дијалектологије, показала су да су у стварању пољског језика учествовала оба дијалекта (као и неки други дијалекти, нпр. мазовјецки), али и то да је од посебног значаја била улога чешког књижевног језика и да су у пољски књижевни језик ушле пре свега оне црте појединих дијалеката према којима су постојале одговарајуће, сличне црте у чешком језику. Такво гледиште заступало је најаргументованије Зђислав Штибер. Ипак, овај проблем се у полонистици још увек не сматра дефинитивно решеним.\n\nПошто је крајем XVIII века Пољска изгубила независност и била подељена између Аустрије, Пруске и Русије, пољски књижевни језик постао је моћан чинилац националног окупљања. Велики узлет доживљава од средине XVIII века, када се на пољском књижевном језику стварају веома вредна научна и уметничка дела са све већим укључивањем елемената живог народног језика у књижевни језик. За његов даљи развој од посебног су значаја била дела пољских песника Адама Мицкјевича и Јулијуша Словацког, која су означила почетак новог периода у развоју пољског књижевног језика и којима су постављени темељи савременог пољског књижевног језика. Најзначајније филолошко дело тога времена јесте шестотомни речник пољског језика (1806-1814), који је саставио С. Б. Линде.\n\nПољска књижевност се, према најстаријим сачуваним споменицима писмености на пољском језику, може пратити од XIV века. У XVI веку долази до процвата ренесансе световне књижевности (Ј. Кохановски), а у XVII веку се ствара књижевност у духу просветитељства и класицизма (И. Красицки), а затим сентиментализма. Под утиском губитка пољске државности и утицајем романтизма у XIX веку ствара се велика пољска књижевност у емиграцији (А. Мицкјевич, Ј. Словацки, 3 Красињски, Ц. К. Норвид), у отаџбини настају вредна прозна дела (Ј. И. Крашевски) и комедије (А. Фредро). После неуспелог пољског устанка 1863. године следи период реализма са критичким савременим романом (Б. Прус) и богатом новелистиком, као и историјским романом (X. Сјенкјевич). У доба \"Младе Пољске\" натурализму и експресионизму (Г. Заполска, В. С. Рејмонт) и модернизму (С. Пшибишевски) придружио се неоромантизам (С. Виспјански, С. Жеромски, К. Пшерва-Тетмајер, Ј. Каспрович, Л. Стаф).\n\nИзмеђу два рата су се, поред старијих песника (Б. Лешмјан) и групе \"Скамандер\" (Ј. Ивашкјевич, Ј. Тувим и др.), појавиле новаторске струје (Ј. Пшибош, С. Ј. Виткјевич и др.). Поред револуционарне поезије и прозе (В. Броњевски, Л. Кручковски) развија се роман:\n\nреалистичко-психолошки (М. Домбровска, 3. Налковска, Ј. Ивашкјевич), историјски (3. Косак-Шчуцка) и гротескни (В. Гомбрович). Током Другог светског рата доминира патриотска поезија у земљи и емиграцији (Ч. Милош), а после рата окупацијска тематика (Т. Ружевич, Т. Боровски) и морално-политички конфликт (Ј. Анджејевски). После краћег периода социјалистичког реализма (1949-1953) ствара се разноврсна нова поезија (морална питања, тражење нових облика), проза (метафоричност, рефлексивност, унутрашњи монолог) и драма (психологизирање, сатира). Пољска књижевност, уз руску једна од највећих словенских књижевности, дала је неколико писаца светског имена. На крају XX века то је песникиња Вислава Шимборска.\n\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].\n\n\n{{interwiki|code=pl}}\n[[Category:Језици]]\n\n\n[[ang:Polisc geþéode]]\n[[de:Polnische Sprache]]\n[[en:Polish language]]\n[[es:Idioma polaco]]\n[[eo:Pola lingvo]]\n[[fi:Puolan kieli]]\n[[fr:Polonais]]\n[[id:Bahasa Polandia]]\n[[it:Lingua polacca]]\n[[li:Pools]]\n[[lv:Poļu valoda]]\n[[nl:Pools]]\n[[ja:ポーランド語]]\n[[no:Polsk språk]]\n[[pl:Język polski]]\n[[pt:Polaco]]\n[[ro:Limba poloneză]]\n[[sl:Poljščina]]\n[[tokipona:toki Posuka]]','/* Литература */',315,'Ninam','20050312224214','',0,0,1,0,0.157065509092,'79949687775785','20050312224214'); INSERT INTO cur VALUES (15538,0,'Лужичкосрпски_језик','==Историја лужичкосрпских књижевних језика==\n\nИако не постоје два лужичкосрпска народа, [[Лужички Срби]] имају два књижевна језика, који се поред мањих језичких разлика, условљених избором дијалекатске основе језика, разликују по територији на којој се употребљавају (премда је то у поређењу са другим језицима у целини врло мало говорно подручје), по претежно католичкој или претежно протестантској. вероисповести говорних представника једног или другог језика, а у историјској перспективи и према томе колико се некадашња граница између [[Саксонија|Саксоније]] и [[Пруска|Пруске]], која је делила и Лужичке Србе и њихову земљу, подудара са границом која одваја говорно подручје доњолужичкосрпског (северна Лужица) од говорног подручја горњолужичкосрпског књижевног језика (горња Лужица). Тако је српски етноним данас једини етноним који постоји на двема различитим странама [[Словени|словенског]] простора - на словенском западу и словенском југу, а да сличност буде већа, у оба случаја изражена је и конфесионална и књижевнојезичка подељеност, мада, наравно, не на исти начин нити у истом обиму.\n\nЛужичкосрпски књижевни језици, као уосталом и неки други словенски књижевни језици, створени су у време националног препорода крајем XVII и почетком XVIII века. Прва доњолужичка граматика објављена је 1640, а прва горњолужичка граматика 1679. године.\n\nУ историји лужичкосрпских књижевних језика њихова унутрашња подељеност била је још већа, јер је горњолужичкосрпски првобитно имао две варијанте, које су се међусобно разликовале пре свега графијом: централну (\"протестантску\") и периферну (\"католичку\") варијанту. Као и [[Срби]] на словенском Југу и Лужички Срби имају културну установу \"Матица српска\", у граду [[Будишин]]у (немачки: Бауцен). Захваљујући пре свега напорима лужичке \"Матице српске\" горњолужичкосрпска књижевнојезичка варијантност је превладана крајем прошлог и почетком нашег столећа у корист централне варијанте горњолужичкосрпског књижевног језика.\n\nДоњолужичкосрпски књижевни језик настао је од доњолужичкосрпског (котбуског) дијалекта. Прва књижевна дела на том језику написана су у другој половини XVIII века, али су за афирмисање књижевног језика посебно била важна она дела која су се појавила у време националног препорода у XIX веку, на пример песме Хандрија Зајлера и Јана Радисерба - Веље. Почетком XX века лужичкосрпски лингвиста Арношт Мука саставио је и објавио граматику и тротомни речник доњолужичкосрпског језика, као и друге радове. Развој лужичкосрпских књижевних језика од њиховог формирања ишао је у правцу зближавања и унификације књижевнојезичке норме, али чињенице да су Лужички Срби једини словенски народ без државне матице, да представљају мало словенско острво у немачкој држави, остатак некадашњег великог етничког и језичког масива, да су та два језика међу најмањим словенским књижевним језицима и да су то једини [[словенски језици]] чији се број говорних представника (изразито билингвалних) не увећава, не дају основа да се у будућности лужичкосрпских језика виде неке веће непознанице или могућност иоле динамичнијег развоја.\n\nЛужичкосрпска књижевност почела је, као и код других европских народа, као преводна књижевност - Новим заветом који је превео [[Миклавуш Јакубица]] 1548. године. Пре тога, а и касније постоји богата народна књижевност на лужичкосрпским дијалектима. Њено прикупљање и објављивање почело је збирком од скоро петсто народних песама које је у време народног препорода записао Ј[[Јан Арношт Смолер]] и издао заједно са Јоахимом Леополдом Хауптом (1841-1943). [[Горња Лужица]] доживела је народни препород средином XIX века, под утицајем чешког романтизма. Развија се религиозна, патриотска и фолклорна поезија (X. Зајлер, Ј. Барт-Ћисински, М. Б. Радлубин, Г. Вингер и др.) која преовладава и у XX веку. У Доњој Лужици књижевност се почела развијати нешто касније, добивши већи замах тек после Првог светског рата захваљујући, пре свега, поезији Мата Косика, Мине Виткојца и других песника. Средином XX века посебан углед стекле су поезија и проза Ј. Брезана, који пише и на немачком језику, као и Јозефа Новака, Јакуба Скале, Јана Лајнерта, М. Кубашец и низа других лужичкосрпских књижевника.\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].\n\n\n[[Category:Језици]]\n\n\n[[da:Vendisk]]\n[[de:Sorbische Sprache]]\n[[en:Sorbian languages]]\n[[eo:Soraba lingvo]]\n[[fr:Sorabe]]\n[[nl:Sorbisch]]\n[[pl:Języki łużyckie]]\n[[sl:Lužiška srbščina]]\n[[es:Sorabo]]','+interwiki',170,'Покрајац','20050312211207','',0,0,0,0,0.097724683912,'79949687788792','20050312211207'); INSERT INTO cur VALUES (15539,2,'Elwikipedista','{{савети за новог корисника}}','',170,'Покрајац','20050312163651','',0,0,0,1,0.386571928724,'79949687836348','20050312163717'); INSERT INTO cur VALUES (15540,3,'Elwikipedista','{{добродошлица}}','',170,'Покрајац','20050312163717','',0,0,0,1,0.135909624553,'79949687836282','20050312163717'); INSERT INTO cur VALUES (15541,0,'Словенски_микројезици','Разноврсност словенских књижевних језика огледа се и у постојању посебног типа књижевног језика, који се у савременој славистици и лингвистици назива словенски књижевни микро језик (највећи допринос проучавању таквих језика дао је тартуски слависта А. Д. Дуличенко). Словенски књижевни микројезици су, на пример (мада се међусобно доста разликују по степену развијености и стандардизованости): језик Градишћанских Хрвата у Аустрији, језик Молиских Хрвата у области Молизе у средњој Италији, режијски у северној Италији, чакавски и русински у Југославији и неки други идиоми, понекад ближи дијалектима него књижевним језицима, или ближи језицима који нестају него живим језицима који имају будућност.\n\nИако термин микро језик тачно упућује на чињеницу да су то језици са сразмерно малим бројем говорних представника (највише неколико десетина хиљада), његов први део (микро-) могао би се донекле односити и на укупну развијеност сваког таквог језичког стандарда. Ако се има у виду раније поменута чињеница да је садржај појма књижевног језика веома слојевит и вишедимензионалан, да процес конституисања књижевних језика има више фаза (према М. Радовановићу: селекција, дескрипција, кодификација, елаборација, акцептуација, имплементација, експанзија, култивација, евалуација, реконструкција), као и то да нису у сваком књижевном језику сви могућни аспекти језичког стандарда једнако развијени, нити сви књижевни језици у процесу формирања једнако равномерно пролазе кроз све релевантне фазе књижевнојезичког развоја, онда се може констатовати да је управо за књижевне микро језике карактеристично не само то да имају сразмерно мали број говорних представника, него и то да процес њихове стандардизације често није доведен до краја, односно да је у неком погледу непотпун (нпр. у изграђености норме, у функционално-стилској раслојености, у ширини сфера употребе итд.). С друге стране, ти језици не могу се сматрати ни дијалектима, ни вернакуларима (месним социолектима) ни неким сличним идиомима, јер они заиста имају неке битне особине књижевних језика. Поред посебности језичке структуре то је обично постојање књижевности на таквом језику, па и мање или више посебна графија и др. За словенске књижевне микро језике углавном није карактеристична дужа књижевно-језичка традиција, а сасвим је нетипична потпуна кодификација таквог језика (нормативне граматике, речници, језички саветници итд.).\n\nСловенски књижевни микројезици обично постоје у таквом окружењу у којем се истиче њихова посебност (нпр. у несловенском окружењу или у суседству језика који генетски нису најближи, као русински језик на словенском југу), мада има и друкчијих примера (чакавски, кашупски), и немају државну матицу са одговарајућим језиком као службеним.\n\nГраница која дели мале књижевне језике од књижевних микро језика доста је условна и променљива. Тако се, на пример, лужичкосрпски језици не сматрају књижевним микројезицима (или микро језиком са две варијанте) иако њима говори око сто хиљада Лужичких Срба. Истина, за разлику од русинског језика лужичкосрпски има развијенију књижевнојезичку традицију и бољу стандардизованост, али у погледу функционалних могућности русински је у свему или скоро свему равноправан лужичкосрпском, а у нечему можда има и боље могућности за даљи развој. Русини, којих у Србији (углавном Руски Крстур, Куцура, Нови Сад) има преко двадесет хиљада, а у Хрватској око три хиљаде, и који су се у Војводину доселили средином XVIII века из украјинско-словачких села у источној Словачкој, имају добро организована и активна културно-просветна друштва, могућност да на свим нивоима образовања - од основне школе до универзитета - похађају наставу на матерњем језику (на Универзитету у Новом Саду постоји Катедра за русински језик и књижевност), имају издавачку делатност, односно објављују штампу и периодику на матерњем језику - од дечјих новина до часописа за културна питања, издају књиге на матерњем језику и уопште могу свој језик да користе као један од језика у јавној употреби у средини где живе. Зато русински језик представља врло добар пример како књижевни микро језик може успешно да се развија када за то постоје повољне друштвене околности.\n\nПочетак русинске књижевности и русинског књижевног језика означило је објављивање збирке песама Гаврила Костељника Из мог села (1903), који је две деценије касније објавио и прву граматику русинског језика. У другој половини XX века, када су услови за развој русинске књижевности постали повољнији него икад раније, низ русинских књижевника (поред осталих М. Кочиш, М. Нађ, М. Винај, Ј. Тамаш и многи други) ствара и објављује на русинском језику, у русинским новинама, часописима и посебним публикацијама, у различитим књижевним жанровима и облицима, са тематиком која, будући на почецима развоја русинске књижевности изразитије ослоњена на богато народно стваралаштво, данас све више прати светске књижевне токове.\n\n==Литература==\n*Изворни текст је преузет из књиге \'\'Увод у славистику I\'\' Предрага Пипера. Књига се може наћи у свом електронском издању на [http://www.rastko.org.yu/filologija/ppiper-slavistika_c.html страници] на [http://www.rastko.org.yu/ пројекту Растко]. Књига нема експлицитних ауторских права која забрањују њено умножавање. У случају да се проблеми ипак јаве, контактирајте [[Разговор са корисником:Милош|Милоша]].','',124,'Милош','20050312164320','',0,0,0,1,0.171654555061,'79949687835679','20050312164320'); INSERT INTO cur VALUES (15542,0,'Барања','На истоку јој је граница [[Дунав]], односно [[Србија]], на сјеверу граница према [[Мађарска|Мађарској]], на југозападу [[Драва]], односно вировитичка жупанија.
\n\n==Историја== \nЗа вријеме [[Диоклецијан]]а била је Б. саставни дио [[Панонија|Паноније]]. У другој половини 6 вијека први пут се у Б. помињу [[Словени]], који су тада дошли под власт [[Авари|Авара]]. Од Авара су их ослободили [[Франци]]. У борби [[Људевит Посавски|Људевита Посавског]] и [[Франци|Франака]] одликовали су се Словени из Б. под Људевитом. Касније је Б. ушла у састав државе [[кнез Привин|кнеза Привине]] и [[кнез Коцељ|Коцеља]]. У каснијој маџарској држави успјели су Словени у Б. да се одрже и остану знатан фактор. У 15 вијеку почела је [[Сеоба Срба|сеоба Срба]] са српског политичког територија у Б., а у почетку 16 вијека су [[Срби]] у Б. већ знатан фактор. У већој мјери населили су се Срби у Б. под [[Турци]]ма. Кад је [[1687]] освојена Б. од Турака, покушала је [[Аустро-Угарска|Аустрија]], да покатоличи барањске Србе, али су ови покушаји пропали услијед велике сеобе и заузимања [[Арсеније Чарнојевић|Арсенија Чарнојевића]]. [[1695]] добили су Срби у Б. епископију у [[Мохач]]у. Одмах послије освајења од Турака раздијељени су у Б. велики комплекси земље различитим свјетовним и црквеним великашима; тако је добио [[принц Еуген]] [[Беље]]. а [[Ветерани]] [[Дарда|Дарду]]. За вријеме Ракоћијевог (Raköczijevog) устанка барањски Срби су врло много страдали од Курука. Током 18 вијека провођена је колонизација [[Нијемци|Нијемаца]], а од Нагодбе па даље колонизација [[Мађари|Маџара]]. Од 1849 г. била је у саставу засебне аустријске покрајине назване [[Војводство Србија]]
\n\nБ. jе у [[Краљевина Срба Хрвата и Словенаца|СХС]] била подијељена на два среза, батински и [[Дарда|дардански]]. По попису државе СХС од 31/1 1921 у оба ова среза било је укупно 49.694 становника, од којих је било Србо-Хрвата и Словенаца 15.747, Маџара 16.639, Нијемаца 16.253, Жидова 363, а по вјери православних 6.782, католика 35.343, евангелика 6.856.
\n\nОкупирана од стране Сила Осовине 1941 године и прикључена [[Миклош Хорти|Хортијевој]] Мађарској.
\n\n1945 год. када су утврђиване границе република одлуком Комисије Политбироа [[ЦК КПЈ]] која је утвђивала границе између Хрватске и Србије и коју су сачињавали [[Милован Ђилас]] у име Србије [[Вицко Крстуловић]] у име Хрватске Б. је припојена републици [[Хрватска|Хрватској]].\n\n==Литература==\n*Народна енциклопедија (1927)','џ - ђ',310,'Саша.Стефановић','20050312171137','',0,0,1,0,0.186920981514,'79949687828862','20050312171137'); INSERT INTO cur VALUES (15544,14,'Глумци','\n[[Category:Биографије]]\n[[Category:Филм]]','',108,'Djordjes','20050312183246','',0,0,0,1,0.410892520139,'79949687816753','20050312183519'); INSERT INTO cur VALUES (15545,1,'Манастир_Савина','Предлажем праксу да се чланци који се односе на Црну Гору и Републику Српску пишу/оставе на српској ијекавици. Голија\n\nClanci koji su vecim delom preuzimani sa ijekavskih sajtova su i ostavljeni ijekavski, a clanci koje sam vecim delom sam pisao sam su pisani ekavicom. Vandal B (koji trenutno nije u mogucnosti da koristi cirilicu)\n\n*Колико знам било је говора да се чланци хомогенишу по питању ијекавице одн. екавице. Не разумем шта добиваш и каква је сврха враћања на старо стање ? (Голија)\n\n*Чланак је враћен на старо стање јер не видим сврху мењања екавице у ијекавицу и обрнуто. [[Корисник:Вандал Б|Вандал Б]] 08:15, 15 Мар 2005 (CET)','',306,'Вандал Б','20050315071512','',0,0,0,0,0.009628470345,'79949684928487','20050315071512'); INSERT INTO cur VALUES (15546,0,'Ново_Брдо','средњовековни град и рударско средиште, сада село опћине Бостанске, у јужној [[Србија|српској]] покрајини [[Косово и Метохија]]. Лежи на Великој Планини северно од [[Гњилане|Гњилана]], између изворишта Прилепнице и Ново-брдске [[Крива Река|Криве Реке]], левих притока Биначке Мораве. Н. Б. називао се и предел око овога града у поречју споменутих двеју река с околним планинским подручјем. Око рушевина града Н. Б. многобројни су остаци старога рударства и рударских насеља. Град Н. Б. лежи на усамљеној главици Велике Планине у апсолутној висини 1.124 м. Зидине унутрашњег и спољашњег града добро су очуване; запремају простор 224x80 м. Са свих страна града Н. Б., осим југозападне, има безброј темеља од кућа великог подграђа или вароши, са развалинама више цркава, од којих се она изнад [[Бостан]]а зове [[Шашка]] (Саска).
\n\nПодграђе око Прилепнице бранили су градови Призренац и Прилепац. Подграђе се спуштало и до Криве Реке, која се онда звала [[Тополница]]. Н. Б. је била варош разбијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Н. Б., где је био трг (mercatum), и где се живело по закону града Н. Б. Трговачке везе Н. Б. прелазиле су границе [[Балкан]]а, особито на западу, преко [[Јадран]]а, до у Италије и даље, а с огромног рудног богатства било је једно од најчувенијих места онога доба (В. [[Новобрдско-копаоничко рударско подручје]]).
\n\nН. Б. је постало првих година владе [[краљ Милутин|краља Милутина]] (1282—1321), који је у почетку своје владе ујединио овај крај са Србијом. Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара [[Саси|Саса]] (они су Н. Б. звали Nyeu-berghe), а по њима се звало и Сашко Место. Н. Б. се први пут помиње [[1326]], већ као познато рударско и трговачко средиште, где су [[Дубровчани]] водили трговину и држали царину. Сашки валтурзи (рупници, рудари) били су главни рудари, а осим Дубровчана и других на тргу су трговали и сашки пургари (грађани). Саси су имали свој суд од грађана, своје нотаре и урбураре (за књижење рударског десетка), своје цркве, и са свога напреднога рударства у Н. Б. толико су били чувени, да су их одавде у 14 и 15 веку позивали у Италију и Шпанију.\n\n[[Category:Србија|Ново Брдо]]\n[[Category:Србија и Црна Гора|Ново Брдо]]\n[[Category:Српска историја|Ново Брдо]]','',144,'Golija','20050312195103','',0,0,0,0,0.108848473043,'79949687804896','20050312195103'); INSERT INTO cur VALUES (15547,3,'Предраг_М.','{{Добродошлица}}\n\nПредраже желим ти добродошлицу и да те питам нешто. Прочитао сам на енглеској википедији да је река Дунав дугачка 2860 километара, занима ме одакле теби податак да је дугачка 2888 километара. Не желим да кажем да си ти погрешио него ме само занима одакле ти тај податак --[[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] [[Разговор са корисником:Саша.Стефановић|разговор]] [[image:smiley.png]] 21:20, 12 Мар 2005 (CET)','',310,'Саша.Стефановић','20050312202021','',0,0,1,0,0.763425203213,'79949687797978','20050312202021'); INSERT INTO cur VALUES (15548,2,'Предраг_М.','{{савети за новог корисника}}','',310,'Саша.Стефановић','20050312200444','',0,0,1,1,0.592461304546,'79949687799555','20050312200444'); INSERT INTO cur VALUES (15549,6,'Danubemap.JPG','Река Дунав','Река Дунав',310,'Саша.Стефановић','20050312200727','',0,0,0,1,0,'79949687799272','20050312231103'); INSERT INTO cur VALUES (15550,6,'Gem.animals.arp.750pix.jpg','\'\'Gem animals.\'\'
\n\'\'\'IDENTIFICATION:\'\'\'
\nAll four green animals: [[malachite]]
\nBrown dolphin and brown pig: [[tiger\'s eye]]
\nBright blue pig (far left): [[lapis lazuli]]
\nBlue hippo: [[sodalite]]
\nBlack and white pig (at the back): snowflake [[obsidian]]
\nPurple frog: [[fluorite]]
\nSmall pink elephant (on the left): [[rhodonite]]
\nFrog with a coin in its mouth: rose [[quartz]]
\n\nPhotographed by Adrian Pingstone in England in March 2004 and released to the public domain.\n{{PD-user|Arpingstone}}\n[[Commons:Image:Gem.animals.arp.750pix.jpg]]','',17,'Bonzo','20050312204939','',0,0,0,1,0.15213183684,'79949687795060','20050312205753'); INSERT INTO cur VALUES (15551,1,'Староруски_језик','== Staroruski jezik ==\n\nHm, kako stvari stoje kod imena ovog pojma? [[:sl:Slovenski etimološki slovar|SES]], recimo nema tog pojma. Isto tako nema en: Ima [[:en:Old East Slavic language|Old East Slavic language]]. Pa bg: ima [[:bg:Старабеларуская мова|Старабеларуская мова]] i uk: ima [[:uk:Старабеларуская мова|Старабеларуская мова]]. SES ima, recimo, pojam \'\'\'starosrpski jezik\'\'\'. Pa mogu ja stavit [[:sl:staroslovenščina]] u tom vidu. :-) --[[Корисник:XJamRastafire|xJaM]] 22:14, 12 Мар 2005 (CET)\n\nTu je i pojam [[:en:Old Ruthenian language|Old Ruthenian language]]. --[[Корисник:XJamRastafire|xJaM]] 22:18, 12 Мар 2005 (CET)','Old Ruthenian language',149,'XJamRastafire','20050312211820','',0,0,0,0,0.008496077718,'79949687788179','20050312211820'); INSERT INTO cur VALUES (15552,0,'Маурицијус','Република Маурицијус (Republic of Mauritius) је [[острво|острвска]] држава у југоисточном [[Индијски Океан|Индијском океану]], око 900 км источно од [[Мадагаскар|Мадагаскара]]. Поред острва Маурицијус у саставу републике се налазе и оства Св. Брандон, Родригез као и острвска група Агалега .\n\n\n\n==Историја==\n\n==Политика==\n\n==Образовање==\n\n==Провинције==\n\n==Географија==\n\n==Економија==\n\n==Становнитво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Африка}}','',334,'Radozw','20050312220000','',0,0,0,0,0.125200242017,'79949687779999','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (15553,0,'Танзанија','Уједињена Република Танзанија (The United Republic of [[Tanzania]] (Jamhuri ya Muungano wa Tanzania на [[Свахили|Свахилију]] Swahili)) је држава на источној [[обала|обали]] [[Африка|Африке]].\n\n\n\n==Историја==\n\n==Политика==\n\n==Образовање==\n\n==Провинције==\n\n==Географија==\n\n==Економија==\n\n==Становнитво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Африка}}','',334,'Radozw','20050312215341','',0,0,0,0,0.424210936259,'79949687784658','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (15554,1,'Називи_Европске_уније_на_различитим_језицима','Кандидатуру за улазак у Европску Заједницу су поднели и Македонија као и Грузија.--[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 22:44, 12 Мар 2005 (CET)\n*Наравно, немам ништа против и да ставиш називе Европске уније на свим језицима света:).--[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 23:01, 12 Мар 2005 (CET)','',170,'Покрајац','20050312220112','',0,0,0,0,0.056470074951,'79949687779887','20050312220112'); INSERT INTO cur VALUES (15555,0,'Свазиленд','Краљевина Свазиленд (Kingdom of Swaziland) је мала држава на југу [[Африка|Африке]] која се налази између [[Јужноафричка Република|Јужне Африке]] на западу и [[Мозамбик|Мозамбика]] на истоку. [[Мбабане|Мбабане]] је административни центар а у [[Ломамба|Ломамби]] се налази законодавно и краљево седиште.\n\n\n==Историја==\n\n==Политика==\n\n==Образовање==\n\n==Провинције==\n\n==Географија==\n\n==Економија==\n\n==Становнитво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Африка}}','',334,'Radozw','20050312215246','',0,0,0,0,0.159548000401,'79949687784753','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (15556,0,'Демократска_Република_Конго','\n\n\n\n==Историја==\n\n==Политика==\n\n==Образовање==\n\n==Провинције==\n\n==Географија==\n\n==Економија==\n\n==Становнитво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Африка}}','',334,'Radozw','20050312215520','',0,0,0,1,0.090217289151,'79949687784479','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (15557,0,'Јужна_Африка','\nРепублика Јужне Африке (Republic of South Africa) је велика република у на Југу Африке. Налази је на јужном врху Африке и граничи се са Намибијом (Namibia), Боцваном (Botswana), Зимбабвеом (Zimbabwe) Мозамбиком (Mozambique) и Свазилендом (Swaziland).\nМала држава Лесото је у потпуности обухваћена Јужно Афричком територијом. Економија Јужне Африке је најснажнија на Афричком континенту са модерном инфраструктуром.\n\n==Историја==\n\n==Политика==\n\n==Образовање==\n\n==Провинције==\n\n==Географија==\n\n==Економија==\n\n==Становнитво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Африка}}','',334,'Radozw','20050312220357','',0,0,0,0,0.915574849015,'79949687779642','20050313140045'); INSERT INTO cur VALUES (15558,2,'E70','[[da:Bruger:E70]]\n[[de:Benutzer:E70]]\n[[it:Utente:E70]]\n[[pl:Wikipedysta:E70]]\n[[sv:användare:E70]]','',359,'E70','20050312231253','',0,0,1,0,0.287146891577,'79949687768746','20050312231253'); INSERT INTO cur VALUES (15559,3,'E70','{{добродошлица}}','',170,'Покрајац','20050312225208','',0,0,0,1,0.012115918243,'79949687774791','20050312225208'); INSERT INTO cur VALUES (15560,6,'Грујић.jpg','слика је са сајта Српске православне Цркве','слика је са сајта Српске православне Цркве',24,'Domatrios','20050313003723','',0,0,0,1,0,'79949686996276','20050313122200'); INSERT INTO cur VALUES (15561,0,'Радослав_Грујић','Др.Радослав Грујић ([[1878]]-[[1955]])\n\n[[Слика:Грујић.jpg|dump|center|Радослав Грујић]]\n\nПо доласку у [[Београд]], проф. Радослав Грујић приступио је прикупљању материјала за музејску збирку и евидентирању црквено-уметничких предмета у земљи и иностранству. Протојереји [[Лазар Мирковић]] и Радослав Грујић обишли су 1937. године, уз материјалну помоћ Српске православне цркве, Румунију и Мађарску и регистровали најзначајније српске споменике и остале уметничке вредности у тим земљама. Почетком 1940. године, набављене су витрине за излагање музејских експоната, а отварање поставке Музеја предвиђено је за месец октобар 1940. године. Новонастале предратне прилике омеле су остваривање ове замисли, и јуна месеца исте године све особље Црквеног музеја разрешено је својих дужности. Ово је кратко трајало, јер је већ [[1942]]. године др Радослав Грујић поново постављен за управника Музеја и на том положају је остао све до [[1948]]. године када га је наследио проф. [[Светозар Ст. Душанић]] (управник Музеја од 1948. до 1990).\n\nМинистарство финансија Србије је, на захтев Министарства просвете Србије, донело маја 1946. године, одлуку о раскидању уговора са Српском православном црквом у вези коришћења Конака кнегиње Љубице, где је био смештен Црквени музеј. Крајем исте године, извршена је примопредаја Конака, а потом и пренос сачуваних музејских предмета у зграду Патријаршије.\n\nПре тога, почетком [[1946]]. године, др Радослав Грујић предложио је највишим црквеним властима да затраже од државних власти да се у Београд пренесе све културно-историјско благо Српске цркве које је у току [[Други светски рат|Другог светског рата]] однесено из цркава и манастира Српске православне цркве са подручја [[НДХ]]. Овај предлог др Радослава Грујића прихватио је [[Свети архијерејски синод]] и уједно га умолио да сачини елаборат о начину регистровања и враћања однетих црквено-уметничких предмета. Убрзо је и формирана Комисија коју су сачињавали представници црквених и државних власти, а која је требало да идентификује све драгоцености које су у току Другог светског рата, у четрдесет вагона, пренете у [[Загреб]].\n\nНаредбом Министарства просвете, од октобра месеца [[1945]]. године, све то уметничко благо требало је да се врати Српској цркви. Међутим, у току рада Комисије издато је накнадно наређење од стране Комитета за културу и уметност при влади [[ФНРЈ|ФНР Југославије]] \"да се [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] имају предати само културно-историјски и други предмети Српске православне цркве, манастира итд., који су однесени са територије НР Србије и њених области (Војводина), а сада се налазе похрањени у Загребу. Предмети са територије НР Хрватске и даље остају на истом подручју\". \n\nЦрквене драгоцености чије је враћање одобрено, допремљене су априла месеца [[1946]]. године, у једанаест вагона, у [[Београд]]. ( Дакле четрдесет је однесено а «заслугом» [[комуниста|комуниста]] враћено једанаест. оп. доматриос) Целине које су припадале појединим манастирима и црквама - као иконостаси - враћене су, где је то било могуће, на своја првобитна места (у цркве које за време рата нису страдале), а остали предмети депоновани су у посебне просторије Патријаршије.\n(Извор за овај сегмент сајт Српске православне Цркве) \n\n***-----\n\nБило је то крајем [[1944]]. године. Тада је, већ на старту нове \"народне власти\" у Србији, почела Велика Кампања прогона неколико десетина истакнутих професора Београдског универзитета и најугледнијих српских научника. Међу жртвама ове, како ће се испоставити, погромашке акције налазиле су се и такве личности којима би се трајно поносиле културе и много већих народа него што је наш. А да иронија буде већа већину њих наша јавност већ одавно је заборавила, па су неки од њих данас непознати чак и нашој стручној јавности. Међу њима је био и проф. др Радослав Грујић, један од аутора најпре чувеног а потом брзо заборављеног Меморандума Српске православне цркве о геноциду над Србима и нацистичко-фашистичкој [[НДХ|Независној Држави Хрватској]]... (из текста Пере Алексића)\n\n***-----\n\nРадослав Грујић је држао за \"врло вероватно, да је [[Св.Сава|Св. Сава]], по старом ктиторском праву и обичају, као млад монах портретисан био већ крајем XII века у [[Хиландар]]у. . . У манастиру Четрдесет мученика у Ксеропотаму Св. Сава је дао да се насликају портрети св. Симеона и његов. . . Дакле, врло је вероватно, да су се ктиторски портрети Св. Саве као младога монаха, још за живота његова, налазили не само у Ксеропотаму и Хиландару, него и по осталим задужбинама његовим у [[Атос|Светој Гори]] - у Кареји, Ватопеду и по другим местима\". (по Ђоки Слијепчевићу)\n\n***-----\n\nГодине 1927. проф. Радослав Грујић откопао је цркву светих Арханђела и и мању цркву посвећену Св. Николи, као и конаке и друге просторије прислоњене уз бедеме поред Бистрице. Проф. др Радослав Грујић је земне остатке [[Цар Душан|Цара Душана]] пре рата открио крај [[Призрен]]а у задужбини Душановој, [[манастир Св. Архангела|манастиру Св. Архангела]] и донео у Београд, одакле су из капеле Патријаршије пренете у [[Маркова црква|Маркову цркву]].\n\n***-----\n\nРадослав Грујић скренуо је пажњу на читав низ имена босанских места око неких градова [[Штајерска|Штајерске]], као што су Вареш, Модрич, Бања Лока, Јајце, Ливањци и др., која јасно говоре за везе с Босном. Не знамо, на жалост, ништа ближе о том кад су настали називи, али да потичу од босанских исељеника то је скоро сигурно. У списковима штајерске најамничке војске XVI века, од [[1542]]-55. год., срета се \"сразмерно најчешће\" презиме Бошњак, а има и имена као Јајчанин, Кључанин, Пливљан.\n\n***-----\n\n«Сећам се узбуне која је у Музеју завладала на вест да су усташе оскрнавиле мошти Срба светитеља у [[Фрушкогорски манастири|фрушкогорским манастирима]]. Неко је ту страшну вест дојавио професору Радославу М. Грујићу, историчару и теологу, човеку изузетног родољубља, савести и поштења. Још у младим данима умео је Грујић да за неколико месеци напише своју чувену \"Апологију Срба у Хрватској\", научно дело којим је докраја побио све наводе заступника тужбе др Акуртија у тзв. загребачком велеиздајничком процесу. Сада је овај мудри човек дојурио у [[Музеј кнеза Павла]] покушавајући да упркос видљивом очајању спречи даље варварство над овим српским светињама. Ако ико, онда је тог тренутка Радослав М. Грујић био она особа која је знала шта се то десило са фрушкогорским манастирима, а каква опасност прети да коначно буду уништене и ове свете српске мошти које су избегле, ношене калуђерским рукама, све страдије сеоба пред турским бесом.\n\n- Биће то нешто страшно, немам ни речи да то опишем - јаукао је Радослав Грујић тражећи спасење да се некако спречи ово варварство. Онда се доиста сасвим природно дошло до барона Рајсвица, а професор Грујић је одмах отрчао к њему преклињући га да спасе свете мошти српских светитеља. Учинио је то са склопљеним рукама и са сузама у очима. [[Барон Рајсвиц]] одмах је реаговао. Заједно са професором Грујићем кренуо је немачким штапским аутомобилом у [[Срем]] да изврши ту необичну операцију и спасе ове свете мошти. У Јаску су покупили мошти св. цара Уроша, у Шишатовцу [[Стефан Штиљановић|Стефана Штиљановића]], а у Бешенову [[кнез Лазар|св. кнеза Лазара]]. Мошти су доиста биле оскрнављене на тај начин што су биле извађене из њихових скупоцених ћивота и бачене на под у манастирским црквама. За њихов пренос у Београд барон Рајсвиц је набавио обичне мртвачке сандуке, а камионом их је превезао до железничке станице у Руми. Ту, на перону, била је постројена некаква почасна чета хрватске војске која је одала почаст српским владарима светитељима на њиховом путу у нову емиграцију. Барон Рајсвиц, у униформи немачког мајора, извршио је смотру те необичне чете, а онда су сандуци укрцани у један резервисани купе и отпремљени за Београд. У Београду, дочекала их је маса света и целокупна Недићева влада, а мошти су у свечаној литији положене пред олтаром у београдској [[Саборна црква|Саборној цркви]].\n\nПосле ове успешне акције спасавања, Рајсвиц је још самоувереније посећивао Музеј, свестан да је направио једно велико, историјско дело. Ми смо га отада посматрали као правог јунака, а он није пропуштао да небројено пута понови своје дубоко презирање [[Хрвати|Хрвата]], јадао се да је у богатим сремским манастирима срео некакве цивилне управитеље и да му није било тешко да у њима одмах препозна ординарне пљачкаше, истинске мародере. Жалио је дубоко и искрено да на тој уклетој територији више ништа не може да учини, а и спасавање моштију успело је јер је обављено на брзину, док се разбојници још нису честито ни снашли. Да се мало дуже чекало, све би било узалудно. Свакако би се поновила ломача са [[Врачар]]а.» (из текста Дејана Медаковића: EPHEMERIS 2, Хроника једне породице, БИГЗ, Београд, 1993.) (доматриос)
\n\n\n\'\'\'Литература:\'\'\'\n\n*Др Радослав Грујић, \"Православна Српска црква\", Београд, 1921. Београд-Крагујевац, 1995.,Фототипско издање\n*Радослав М. Грујић, Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији. Београд. Просвета 1989\n*Др Радослав Грујић, \"Црногорска митрополија\", објављено у књизи \"Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка\", проф. Станоја Станојевића, Загреб, 1929., \n*Радослав М. Грујић, Седам писама пећког патријарха Василија Бркића, Споменик СКА, 51, 1913, 83-84.\n*Др Радослав М. Грујић, Стара и савремена хришћанска православна црква, Београд 1920;\n*Радослав Грујић : Пакрачка епархија, Споменица o српском православном владичанству пакрачком, Нови Сад 1930, \n*Радослав Грујић: Како се поступало са српским. молбама на двору ћесара австриског последње године живота патријарха Арсенија III Чарнојевића, Нови Сад 1906
\n\n\n\'\'Текст:\'\'\n*Радослав М. Грујић, ИСТОРИЈА СВЕТОСАВСКЕ ХИМНЕ\n*http://www.dverisrpske.com/brojevi/svetosavski/tekstovi/istorija%20svetosavske%20himne.htm\n\n[[Category:Наука|др. Грујић, Радослав]]\n[[Category:Научници|др. Грујић, Радослав]]\n[[Category:Српска православна црква|др. Грујић, Радослав]]\n[[Category:Хришћанство|др. Грујић, Радослав]]\n[[Category:Српска православна црква|др. Грујић, Радослав]]\n[[Category:Срби|др. Грујић, Радослав]]','линковање',144,'Golija','20050313122158','',0,0,0,0,9.6174038e-05,'79949686877841','20050313141631'); INSERT INTO cur VALUES (15562,0,'Заратустра','\'\'\'Заратустра\'\'\' је име под којим Запад познаје пророка древне Персије Заратустру најчешће се говори да је живео око 600.г.пр.Хр., али докази из језика којим се служио упућују многе данашње научнике да перетпоставе да је живео око 1500.г. пр. Хр., што знчи да је живео у доба кад је Персија израњала из каменог доба. То би га учинило првим великим пророком светских религија.\nСледбеници Заратустрине религије верују да је нјиховог пророка одабрао Бог да би примио његово јединствено откровење. То је садржај седамнаест хвалоспева, gatha. Најзначајније обележје Заратустриног учења његово истицање вере појединаца, надахнуто његовим уверењем да га је Бог позвао и лично му се показао. Сви мушкарци)( и жене, у Заратустриној религији оба пола имају исте дужности) имају личну одговорност да изаберу између добра и зла. Људима ће бити суђено на другом свету на основу њихове слободне воље у одабирању. Они чије добре мисли,речи и дела надјачају зло, иду у небо без обзира на њихов друштвени положај. они чије зле мисли, речи и дела надјачају добро, иду у пакао, опет без обзира на њихив друштвени положај. Та је морална демократија вређала свештенике и владаре који су рај сматрали својим искључивим правом. Заратустра је учио да је Бог искључиви Добар Створитељ свих ствари, Сунца,Месеца и звезда, духовног и материјалног света, човека и звери. Мудри господин(Ahuramazda) je добростиви владар, пријатељ не само Заратустре, већ и свих људи. Он ни на који начин није одговоран за зло на свету, зло долази од разорног духа (Angra Mainyu), чија је нарав дивља и разорна. Он је створио демоне, он влада паклом и од почетка се супроставља богу. У Заратустриној религији свет је бојно поље на којем се боре силе добра и зла. Бог је створио свет и човека да му помогну у тој борби. Створио је и божанска бића. Најистакнутија међу њима су Бесмртне врлине (Amaša spanta), синови и кћери бога, који на неки начин личе хришћанским арханђелима. Као и код индоиранских богова и ту постоји значајна апстрактна димензијањихове природе, што нам показују и њихова имена: Добра мисао (Vohu-mano), Праведност (Aša), Побожност (Armaiti), Власт(Кшатра), Целовитост и Бесмртност(Harvatat i Amurtat). Оне нису само божанска бића, већ су и узори којима би сви крепосни људитребали тежити. Према томе имајући добру намеру, оданим животом и праведношћу, човек учествује у божјој власти и задобија целовитост и бесмртност. Веровало се да свака од бесмртних врлина штитш и да је приказана једном од шест дела која заједно чине добро дело Бога: стока, ватра, земља, метал, вода и биљке. У важним обредима присутан је представник сваког појединог божјег дела а тиме и бесмртне врлине, тако да су симболички приказани и земаљски и небески свет. Седмо је дело сам човек, представник Бога, а присутан је у опбреду у особи свештеника. Заратустра је учио да је свет у бити добар, али је сада покварен нападима зла. Очекивао је дан када ће борба против зла достићи свој врхунац, када ће добро победити а свет се вратити у стање савршенства, које му је Створитељ даровао. На крају ће мртви устати и бит ће им суђено. Зли ће отићи у пакао, а крепосни ће с Богом вечно живети у савршенству.','',0,'195.252.80.168','20050313014529','',0,0,0,1,0.141909072253,'79949686985470','20050313014529'); INSERT INTO cur VALUES (15563,1,'Стефан_Немања','Зна ли неко од оних који су радили на овом тексту шта је аутор мислио када је рекао да је Немања рођен за време грађанског рата? у средњем веку? --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 03:10, 13 Мар 2005 (CET)','',315,'Ninam','20050313021008','',0,0,1,1,0.345096750164,'79949686978991','20050313021008'); INSERT INTO cur VALUES (15564,6,'Nemanja_StefanP_Sebia200.jpg','\'\'Србија Стефана Немање и Стефана Првовенчаног\'\' у периоду од 1150-1220.','',315,'Ninam','20050313063157','',0,0,1,0,0,'79949686936842','20050313072847'); INSERT INTO cur VALUES (15565,0,'Ваздухопловни_спорт','==== Вaздухoплoвни спортови====\n\n* [[Акробације]], ([[en:Aerobatics|Aerobatics]])\n* [[Вaздухoплoвнo Моделарство]], [[Aeromodelling]]\n* [[Балонерство]], [[Ballooning]]\n* [[Вaздухoплoвнo Једриличaрство]], [[Gliding]]\n* [[Змајарство]], [[Hang Gliding]]\n* [[Једрење падобраном]], [[Paragliding]]\n* [[Моторно Летење]]\n* [[Падобранство]], [[Parachuting]]\n* [[Ракетно Моделарство]], [[Rocket modelling]]\n* [[Слободни Пад]], [[Skydiving]]\n\n\n[[Category:Ваздухопловство|Вaздухoплoвни спорт]]','',334,'Radozw','20050313103638','',0,0,0,1,0.003771712556,'79949686896361','20050313103638'); INSERT INTO cur VALUES (15566,0,'Црмница','1. Ц. је од давнина један од саставних дијелова старе [[Црна Гора|Црне Горе]]. Налази се између племена [[Паштровићи|Паштровића]] и [[Скадарско језеро|Скадарског Језера]]. На југу је ограђена планинама [[Суторман]]ом и [[Румија|Румијом]]. Ц. је најбогатији крај Црне Горе. Осим осталога ту успијева разно воће, познати виногради и вино. Има у Ц. и извора [[петролеј]]а. Због благе климе и плодности Ц. је била чувена одавно, у њој су српски владаоци подизали дворове и манастире.
\n\nПрви помен о Ц. имамо у повељама [[краљ Владислав|краља Владислава]] из [[1242]], у којима се спомињу сва села у Ц. и каже се, да је она у то вријеме била густо насељена. Тада је у њој било и Арбанаса као пастира, У топографији овога краја одржала су се нека арбанашка имена и до данас.
\n\nЦ. се дијелила на 7 племена: [[Дупило]], [[Подгор]], [[Брчели]], [[Сотонићи]], [[Бољевићи]], [[Лимљани]] и [[Глухи До]]. Сва су ова [[племе]]на стара и сва су [[Срби|српског]] поријекла. Дио племена Дупила доселио се у 16 вијеку из [[Васојевићи|Васојевића]]. [[Пламенци]] у [[Бољевићи]]ма казују, да су из [[Босна|Босне]], [[Штиљановићи]] и [[Неранџићи]] из Приморја, [[Хајдуковићи]] у Подгорима су из [[Хоти|Хота]], [[Ђоновићи]] у [[Брчели]]ма из [[Мирдити|Миридита]], [[Иличковићи]] из [[Кучи|Куча]], а [[Поповићи]] из [[Скадар|Скадра]]. У Лимљанима живи старо братство [[Клисићи]]. Из племена Бољевића је био у 17 вијеку [[владика Руфим]].
\nНа домаку [[Жабљак]]а, [[Бар]]а, Скадра Ц. је била на удару [[Турци]]ма, те је била од њих више зависна него други даљи крајеви Црне Горе.
\n\n----\n\n2. Рјечица у Црној Гори. Извире под Суторманом (945 м); до половине тока тече к сјеверозападу, затим према сјеверо-сјевероистоку, а л км узводно од ушћа у [[Скадарско Блато]], код [[Вир-пазар]]а скрене у правац истока. С лијеве стране прима као притоке [[Лимска ријека|Лимску Ријеку]] и [[Ораоштица|Ораоштицу]]. Дужина тока је 14 км, а површина слива 62,5 км2.\n\n----\n\n\'\'\'Литература: \'\'\'\n*П. Ковински, Черногорија, II (руски). \n*Народна енциклопедија (1927), чланак написао [[Петар Шобајић]]\n\n\n[[Category:Црна Гора|Црмница]]\n[[Category:Србија и Црна Гора|Црмница]]\n[[Category:Реке|Црмница]]','',144,'Golija','20050313111255','',0,0,0,0,0.051458952612,'79949686888744','20050313111255'); INSERT INTO cur VALUES (15567,0,'Св.Сава','#REDIRECT [[Свети Сава]]','',144,'Golija','20050313120322','',0,1,0,0,0.000293732393,'79949686879677','20050313120322'); INSERT INTO cur VALUES (15568,0,'Св._Сава','#REDIRECT [[Свети Сава]]','',144,'Golija','20050313120422','',0,1,0,1,0.046047970792,'79949686879577','20050313120422'); INSERT INTO cur VALUES (15569,0,'Радослав_М._Грујић','#REDIRECT [[Радослав Грујић]]','',144,'Golija','20050313122514','',0,1,0,1,0.35563639119,'79949686877485','20050313122514'); INSERT INTO cur VALUES (15570,0,'Мадагаскар','Мадагаскар је држава и острво на истоку од [[Африка|Афричког]] [[Континент|континента]]\n\n\n==Историја==\n\n==Политика==\n\n==Образовање==\n\n==Провинције==\n\n==Географија==\n\n==Економија==\n\n==Становнитво==\n\n==Култура==\n\n==Спољне повезнице==\n\n\n{{Африка}}','',334,'Radozw','20050313140043','',0,0,0,1,0.134154664935,'79949686859956','20050313140043'); INSERT INTO cur VALUES (15571,0,'Срем','[[Слика:M_vojvodina02.jpg|thumb|Сремски округ у Војводини]]\nСрем је географски регион, административно подељен између [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] и [[Хрватска|Хрватске]]. Хрватски део Срема укључен је у хрватску жупанију Вуковар-Сријем. Српски део Срема је углавном лоциран у Аутономној Покрајини [[Војводина|Војводини]] (Веома мали део Срема административно припада граду [[Београд]]у). \nНа територији Војводине, Срем је највећим делом укључен у [[Сремски округ]]. Већи градови Срема су: [[Сремска Митровица]] (39.041), [[Рума]] (32.125) и [[Инђија]] (26.244). \n\n[[Category:Србија|Срем]]\n[[Category:Србија и Црна Гора|Срем]]\n\n\n[[de:Syrmien]]\n[[en:Srem_(region)]]','+de',170,'Покрајац','20050313150701','',0,0,0,0,0.268268752768,'79949686849298','20050313150701'); INSERT INTO cur VALUES (15572,0,'Бачка','[[Слика:M_vojvodina02.jpg|thumb|Окрузи у Војводини]]\nБачка је географски регион, административно подељен између [[Србија и Црна Гора|Србије и Црне Горе]] и [[Мађарска|Мађарске]]. Мађарски део Бачке укључен је у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини [[Војводина|Војводини]]. \nНа територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: [[Јужно-Бачки округ|јужнобачки]], [[Северно-Бачки округ|севернобачки]] и [[Западно-Бачки округ|западнобачки]]. Већи градови Бачке су: [[Нови Сад]] (215.659), [[Суботица]] (99.471), [[Сомбор]] (50.950), [[Бачка Паланка]] (29.431), [[Врбас]] (25.887), [[Бечеј]] (25.703), [[Сента]] (20.363) и други.\nПрема последњем попису становништва (2002), у Бачкој живе: Срби (59%), Мађари (16%) и остали.\n\n==Историја==\nУ Бачкој се налазе трагови насеља још из [[камено доба|каменог доба]], највише покрај [[Река Дунав|Дунава]] и [[Тиса|Тисе]], а најважнија су код [[Гомбош]]а, [[Апатин]]а, [[Ада|Аде]], [[Сента|Сенте]] и [[Тител]]а. Има много трагова из [[бронзано доба|бронзаног доба]], као и трагова присуства разних народа: [[Келти|Келта]], [[Римљани|Римљана]], [[Хуни|Хуна]], [[Словени|Словена]], [[Германи|Германа]], [[Авари|Авара]]. Словени се у Бачкој први пут помињу у 6. веку. \n\nУ деветом веку, Бачком је владао бугарски војвода Салан, а главни град његове војводине био је Тител.\n\nПосле заузимања панонског басена од стране [[Мађари|Мађара]], јављају се као становници Бачке Мађари, [[Печенези]] и други. Мађарски владар, Свети Стефан (Вајк), основао је градове [[Бач]] и [[Бодрог]], као главне градове истоимених жупанија. Између ових жупанија ишла је граница приближно данашњим каналом Дунав-Тиса-Дунав.
\n\nДосељавање [[Срби|Срба]] са јужних српских политичких области почело је у већој мери у 15 веку за владавине [[Краљ Сигмунд|краља Сигмунда]]. У првој половини 16 века страдала је Бачка приликом сељачке буне [[1514]], а затим и од провала [[Турци|Турака]].\n\n1526 године Бачка је била централни регион једне пролазне независне државе, којом је владао самозвани српски цар, [[Цар Јован Ненад|Јован Ненад]]. Престоница његове државе била је [[Суботица]].\n\nПосле пада [[Будим]]а и [[Сегедин]]а ([[1542]]), Бачка долази под турску власт. На територији Бачке је постојао Сегедински [[санџак]], који је био подређен Будимском [[пашалук]]у. Бачка се делила у 6 нахија и то: бајску, суботичку, сегединску, сомборску, бачку и тителску. У то доба је Бачка у етничком смислу била скоро искључиво српска област, а овакво етничко обележје је имала и [[1720]], када од 3.456 пописаних домова налазимо само 166 мађарских и 25 немачких.
\n\nПосле завршетка турске владавине, много је страдало српско становништво Бачке, у време [[Ракоцијев устанак|Рaкoцијевог устанка]] ([[1702]]—[[1704]]). После развојачења потиске војне границе формиран је коморски округ (од [[1794]] назван је потиски крунски округ), а састојао се од места: [[Мартонош]]а, [[Стара Кањижа|Старе Кањиже]], Сенте, Аде, [[Петрово Село|Петровог Села]], [[Мол]]а, [[Србобран]]а, [[Бачко Градиште|Бачког Градишта]], [[Турија|Турије]] и [[Стари Бечеј|Старог Бечеја]], као главног места. [[1750]] године се почело радити на организацији шајкашког округа. Услед развојачења потиске границе, Срби из Бачког Потисја су се у великим масама одселили у [[Русија|Русију]], [[Банат]] и каснију [[Шајкашка|Шајкашку]], тако да ти крајеви губе српски етнички карактер. Уместо ових Срба, почиње снажно насељавање Мађара, [[Немци|Немаца]], [[Словаци|Словака]], [[Русини|Малоруса]] и других на те територије. [[1802]] године спојене су бачка и бодрошка у једну жупанију. Између [[1848]] и 1849 године, Бачка је била поприште крвавих борби између Мађара и Срба. [[1849]] године ушао је велики део Бачке у оквир [[Војводина|Војводства Србије]]. Када је укинута [[Војводина]] ([[1860]]), ове територије су поново устројене као бачко-бодрошка жупанија. [[1873]] године припојен је шајкашки округ овој жупанији.
\n\nОд 1918 године, Бачка је део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, а од 1945 године, део је Аутономне Покрајине Војводине.\n\n==Привреда==\nБачка, а нарочито њен јужни део, врло је плодан, и спада међу најплодније делове [[Европа|Европе]]. Становништво се бави у првом реду земљорадњом. Производе се све врсте житарица, а нарочито су чувени бачка [[пшеница]] и [[кукуруз]]. У мањим количинама култивирају се и остала жита. [[Пиринач]] успева око [[Крстур]]а и [[Торжа|Торже]]. Знатна је производња [[кудеља|кудеље]], [[шећерна репа|шећерне репе]], [[купус]]а и [[бостан]]а. Веома је развијено [[вртларство]], а значајно је и [[воћарство]]. [[Виноградарство|Виноградарства]] има нешто око [[Суботица|Суботице]]. Шума има нешто покрај [[Дунав]]а, иначе је Бачка готово потпуно без шума и руда. [[Сточарство]] је све до краја 19. века било главно занимање становништва. Нарочито је знатно гајење [[коњи|коња]], рогате марве крупног зуба, [[овце|оваца]] и [[свиње|свиња]]. Бачки су коњи чувени у Европи, а најбоље се тимаре у кулској и бечејској општини. Има неколико државних ергела, а има и чувених приватних стаја са гласовитим светским расама. Код рогате марве је више заступљена марва беле боје (такозвана подолска раса), нарочито у ритовима, као врло издржљива, док се у стајама држе западне, племенитије врсте. Свињогојство је веома важно. Знатно је заступљено гајење живине, рибарство, свиларство, лов. Највише становништва се бави земљорадњом и сточарством, а у много мањој мери занатством, трговином и индустријом.
\nОд индустрије је значајна млинска, а важна је и индустрија кудеље, свиле и уопште текстилна индустрија. Исто тако значајна је лончарска, цементна, цигларска, пиварска, кожна, итд. Трговина је врло жива, нарочито пољопривредним производима, стоком и индустријским производима.
\nБачка, као део »житнице Србије«, на Дунаву, између богатих и културних региона, са веома културним становништвом, најразноврснијом и најбогатијом индустријом, развијеним занатством и најгушћом железничком мрежом, са особито живом индустријом и у широј околини [[Београд]]а, — спада међу најважније регионе Србије и Војводине.
\n\n==Литература==\n*Steltzer Fr., Geschichte der Bácska (1883).\n*Народна енциклопедија (1927)\n\n\n[[Category:Србија|Бачка]]\n[[Category:Србија и Црна Гора|Бачка]]\n\n\n[[de:Batschka]]\n[[en:Backa]]','попис',340,'PANONIAN','20050315175442','',0,0,0,0,0.012904938938,'79949684824557','20050315175442'); INSERT INTO cur VALUES (15573,0,'Књиге_новог_завета','Јеванђеља:\n*по Матеји\n*по Марку\n*по Луци\n*по Јовану\nДела апостолска\nПосланице:\n*Римљанима\n*прва Коринћанима\n*друга Коринћанима\n*Галатима\n*Ефесцима\n*Филипљанима\n*Колошанима\n*прва Солуњанима\n*друга Солуњанима\n*прва Тимотеју\n*друга Тимотеју\n*Титу\n*Филимону\n*Јеврејима\n*Јаковљева\n*прва Петрова\n*друга Петрова\n*прва Јованова\n*друга Јованова\n*трећа Јованова\n*Јудина\nОткривење\n\n[[da:Det nye testamente]] [[de:Neues Testament]] [[en:New Testament]] [[es:Nuevo Testamento]] [[eo:Nova Testamento]] [[ia:Nove Testamento]] [[it:Nuovo Testamento]] [[he:הברית החדשה]] [[nl:Nieuwe Testament]] [[ja:新約聖書]] [[pl:Nowy Testament]] [[ru:Новый завет]] [[sv:Nya Testamentet]] [[zh:新約聖經]]','у изради',351,'Горан Анђелковић','20050313164246','',0,0,0,1,0.135603057076,'79949686835753','20050313164246'); INSERT INTO cur VALUES (15574,0,'Еуро','#REDIRECT [[Евро]]','',170,'Покрајац','20050313165342','',0,1,0,1,0.275404414964,'79949686834657','20050313165342'); INSERT INTO cur VALUES (15575,6,'Evro_simbol.png','','',170,'Покрајац','20050313170033','',0,0,0,1,0,'79949686829966','20050313170838'); INSERT INTO cur VALUES (15576,0,'Бакар_(хемијски_елемент)','{{патрљак}}\n\nХемијски елемент.\n\n[[Category:Хемијски елемент]]','',170,'Покрајац','20050313171547','',0,0,0,1,0.283098371512,'79949686828452','20050313171547'); INSERT INTO cur VALUES (15577,0,'Бели_Манастир','\'\'\'Бели Манастир\'\'\' је град у [[Хрватска|Хрватској]] који административно припада [[Осјечко-барањска жупанија|Осјечко-барањској жупанији]] \n\n\n== Географски положај ==\nБЕЛИ МАНАСТИР СЕ НАЛАЗИ У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ БАРАЊЕ. ПРАВАЦ ОСИЈЕК-БУДИМПЕШТА ПРОЛАЗИ КРОЗ Б.М. КОЈИ ИМА МОГУЋНОСТ ДА ПОСТАНЕ МАЊИ ТРАНЗИТНИ ГРАД\n\n== Историја ==\n\n== Администрација и политика ==\n\n\n== Економија ==\n\n\n== Демографија ==\n\n\n== Култура и Спорт==\n\n\n== Образовање ==\n\n===Основне школе===\n\n===Средње школе===\n\n\n== Знаменитости ==\n\n\n== Спољне Повезнице ==\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313171929','',0,0,0,1,0.012595175092,'79949686828070','20050313171929'); INSERT INTO cur VALUES (15578,0,'Белишће','\'\'\'Белишће\'\'\' је град у [[Хрватска|Хрватској]] који административно припада [[Осјечко-барањска жупанија|Осјечко-барањској жупанији]] \n\n\n== Остроија ==\nИсторија подручја града почиње оснивањем индустријскога предузећа 1884.године у овом дијелу источне Хрватске који је био богат храстовим шумама.Мађарски индустријалиста Саламон Хајнрих Гутман те је године од валповачког властелинства купио на десетогодишње коришћење харкановачко-кошкански комплекс шума површине 3 796,7 јутара. Као најпогодније мјесто за градњу пилане одабрана је неплодна рудина уз десну обалу Драве Белистје (у катастарској опшини Бистринци), касније Белиште, по чему је насеље настало на том мјесту и добило име Белишће. Уз пилану, једну од најмодернијих тога доба и вјероватно највећу у Европи за прорез храстовине, никле су и прве стамбене куће некадашње Гутманнове колоније. Истовремено се оснива ватрогасно друштво, потом отвара школска учионица и поштанск уред (1886.), подиже се зграда пучке школе - данас Центар младих (1890.) и капелица на гробљу (1891.) те гради електрична мрежа и водовод с канализацијом.\n\nУ години оснивања твртке С. Х. Гутманн настају и први километри шумско-индустријских пруга ширине колосијека 100 cm, које убрзо прерастају у локалну жељезницу с јавним прометом, колодвором, ложионицом и ремонтном радионицом у Белишћу. \n\nБогатство славонских шума, јефтина радна снага и одлична потражња дрвопрерађивачких производа осигурали су фирми велике профите и могућност да крајем XIX и почетком XX. стољећа изгради творнице за производњу танина, бачава, дрвно-дестилацијских производа и паркета. \n\nОд кућа за становање прво је подигнута Велика кућа (данас управа Белишћа д.д.) за стамбене потребе власника предузећа и за уреде, а потом се граде једноставне куће за раднике. Године 1905. изграђена је највећа зграда старога Белишћа - Палеј, односно Палача Гутманн. Својом монументалношћу, а нарочито обрадом унутрашњега простора, сврстава се међу највећа архитектонска остварења настала почетком прошлога вијека у нашој регији. Потом се подижу зграда дирекције жељезнице (1906.), карактеристичне стамбене куће (Пет звијезда, Зелене куће, Митровица, куће с кландером), Раднички дом, Чиновнички дом или Бијела кућа (данас кино).\n\n\nРадништво и први становници Белишћа били су из околних мјеста Валповштине и Михољштине те досељеници из Лике. Окосницу стручне радне снаге чинили су Њемци и Мађари, па и Чеси, досељени из разних дијелова Аустро-Угарске. Након Првог свјетског рата интензивније досељавају Срби и руски Козаци, а послије Другог свјетског рата Хрвати из Босне, Хрватскоа загорја и Далмације, као и Срби из Бановине и Кордуна односно слатинско-воћинског побрђа.\n\n\nДо 1889. године жељезница је била приватно власништво опородице Гутман, а потом Славонско- подравска жељеница д.д. Белишће. Године 1945. све пруге ове жељезнице ушле су у сустав државних жељезница. У другој половици шездесетих година прошлога стољећа етапним обустављањем промета ове пруге се укидају. Индустријска пруга нормалног колосијека Белишће-Бизовац изграђена је и пуштена у промет 1970. године. \n\nЗа вријеме Првог свјетског рата твртка стагнира јер је сва производња била подређена ратним условима. Године 1918. сједиште фирме се премјешта из Будимпеште у Белишће и она постаје деоничарско друштво с већинским пакетом акција у власништву породици Гутманн. Након година развоја и повремених потешкоћа у пословању, између два рата долази до застоја у производњи и продаји роба. Творнице су присиљене на преоријентацију (нова производња брикетиранога дрвног угљена, производња кестеновога танинског екстракта и др.) и модернизацију (реторте, прерада дестилата, многи нови секундарни кемијски производи итд.). Овим захватима предузеће постаје друго по величини у дрвној индустрији Хрватске. Година 1927. остат ће забиљежена као година у којој је Белишће постало и потом остало самостална опћина до 1955. године. \n\nНакон конфискације предузећа (1945.), тече послијератни опоравак у којем се успјешно супротставља наређеном демонтирању и пресељавању фабричких постројења у Босну и Горски котар. Гради се фабрика дрвене вуне, ремонтна радионица почиње прерастати у фабрику стројева (од 1951.) и производити за тржиште, подиже се погон финалне прераде дрва. Ипак, већина производних погона у стању је техничке и технолошке застарјелости, конкурентност њихових производа у сталном је паду, а сировинска основа битно је смањена. Могућност за наставак успјешног пословања тражи се у новој производњи, новим технологијама и новим производима. \n\nПресудна година у даљем развоју Белишћа је 1960. година. Тада су у рад пуштене творнице за производњу полуцелулозе, папира и амбалаже од валовитога картона, које су потом кроз своје четири фазе развоја довеле Белишће на мјесто водећег привредног субјекта овог краја, Осјечко-барањске жупаније и целулозно-папирне индустрије југоисточне Еуропе. Током шездесетих година престају с радом производње дрвене вуне, бачава, паркета и танина.\n\n\nНакон грађанског рата и осамостаљивања Хрватске, велике промјене захватиле су и Белишће. У последњој деценији, уз приватизацију друштвеног власништва, значајно расте број господарских субјеката средњега и малога подузетништва и број запослених у њима (производња хране, пића и производа од гуме и пластике, угоститељство, трговина и др.). Уз Белишће д.д. настаје други по важности господарски субјект - ТхyссенКрупп као власник некадашње Творнице стројева у саставу Белишћа. \n\nУ граду су створени увјети за квалитетан живот грађана. Од мале стамбене колоније на обали Драве настао је град с низом инфраструктурних објеката, културних и спортских удруга. Захваљујући томе, као и творничким димњацима и мирису произведенога и прерађенога папира, град оправдано носи атрибут града папира и спорта у којем је угодно живјети.\n\n== Географски положај ==\n\n\n== Администрација и политика ==\n\n\n== Економија ==\n\n== Демографија ==\n\n== Култура и Спорт==\n\n\n== Образовање ==\n\n===Основне школе===\n\n\n===Средње школе===\n\n\n== Знаменитости ==\n\n [[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313172902','',0,0,0,1,0.355530496487,'79949686827097','20050313172902'); INSERT INTO cur VALUES (15579,0,'Бјеловар','\'\'\'Бјеловар\'\'\' - [[град]] у Хрватској од 40.000 становника, средиште [[Бјеловарско-билогорска жупанија|Бјеловарско-билогорска жупаније]]. [[Позивни број]] 043.\n\n==Географски положај==\n\n==Историја==\n\n==Демографија==\n\n==Економија==\n\n==Култура и спорт==\n\n==Образовање==\n\n==Знаменитости==\n\n== Спољне повезнице ==\n\n* [http://www.bjelovar.hr Bjelovar.hr]\n* [http://www.bjelovar.com Bjelovar.com]\n* [http://www.bjelovar.net Bjelovar.net]\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313173028','',0,0,0,1,0.136452852819,'79949686826971','20050313173028'); INSERT INTO cur VALUES (15580,0,'Бује','\'\'\'Бује\'\'\' је град од 5 хиљада становника. Налази се у сјеверозападној Истри 10 км од Умага, тј. мора. Површина је 1-2 km2. Главна улица је Истарска улица дужине 200м. Има двадесетак улица. Дјелови града су Станица којом је некада пролазила Парензана, жељезница, Стари град, Школски бријег, Рудине и остали. У граду се налази биоскоп, градска библиотека на тргу Јосипа Броза Тита (који је уједно и средишњи трг), амбуланта , пошта у Истарској улици, Средња школа Владимира Гортана, те средња Економска школа, на Школском бријегу, које су недавно прославиле 50 година дјеловања, похађа 500 ученика. Основна школа Мате Балоте подијељена је у двије зграде. Град има двије велике цркве: Марије Милосрднице те Св.Сервола, у старом дијелу града, па двије мале и два гробља у старом граду и \"периферији\".\nНајпознатија творница је \"Дигитрон\", производи ел. опрему, а некада је запошљавала 700 радника те је по њој калкулатор добио други назив \"дигитрон\".\nНекада је град имао хотел- дуже вријеме није у функцији, но започела је реновација. Град има двије пиззерије, више гостиона, киоска те трговина. Рукометни, тениски, фудбалски и шаховски клуб дјелују већ више година, кошаркаши и шахисти освајају бројне награде као и омладина Црвеног крижа.\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313193440','',0,0,1,0,0.372805005176,'79949686806559','20050313193440'); INSERT INTO cur VALUES (15581,0,'Црес','Црес - [[град]] у [[Хрватска|Хрватској]] од 2.300 становника, на острву [[Црес|Цресу]].\n\n==Историја==\nНа мјесту данашњег [[град|града]] Цреса налазила се у [[праисторија|праисторијска]] градина, касније античко утврђење (Crepsa). До доласка [[Хрвати|Хрвата]] Црес је настањен [[Либурни|Либурнима]], али постоје трагови грчке, римске и бизантинске прошлости. \n\nУ 9. вијеку [[Хрвати]] господаре цијелим отоком и уз повремене млетачке окупације, Црес је у саставу [[Хрватска|Хрватске]] до [[1409]]. године. [[Црески статут]] датира из [[1332]]. године. Најзнаменитија средњовјековна цреска личност је филозоф [[Фране Петрић]].\n\nДо [[1797]]. налази се под влашћу Венеције, од [[1805]]. до [[1814]]. под окупацијом је [[Француска|Француске]], а након тога до [[1918]]. у саставу Аустро-Угарске. Након И. свјетског рата окупира га [[Италија]], а након пропасти фашистичког режима [[1943]]. године и краћег раздобља хрватске народне власти, Црес запосједа њемачка војска. У травњу [[1945]]. Црес је коначно ослобођен и реинтегрисан у [[Хрватска|Хрватску]] и преко ње у СФР [[Југославија|Југославију]].\n\n==Град Црес==\nГрад Црес, сљедник Опћине Црес, је административна јединица која обухвата сјеверни и средишњи дио [[оток|отока]] Цреса, док јужни дио потпада под Град [[Мали Лошињ]]. Према попису из [[2001]]. године, броји 2959 становника. За вријеме [[Југославија|Југославије]], једно вријеме био је у саставу Опшине Црес-Лошињ са сједиштем у [[Мали Лошињ|Малом Лошињу]].\n\nНа подручју Града Цреса налазе се насеља: [[Порозина]], Филозићи, [[Драгозетићи]], Ивање, Свети Петар, [[Бели]], Предошћица, Водице, [[Мераг]], [[Црес]], Лознати, Крчина, [[Валун]], Подол, [[Лубенице]], Збичина, Пернат, [[Орлец]], Врана, Храста, Грмов, Стиван, Михолашћица, [[Мартиншћица]], Видовићи.\n\nГрадоначелник: [[Гаетано Неговетић]]\n\n\n[[de:Cres (Stadt)]]\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313193201','',0,0,0,0,0.034350370501,'79949686806798','20050313193201'); INSERT INTO cur VALUES (15582,0,'Чаковец','\'\'\'Чаковец\'\'\' је град на сјеверу [[Хрватска|Хрватске]] и средиште [[Међимурска жупанија|Међимурске жупаније]].\n\n\n== Географски положај==\n\nЧаковец је смјештен на ([[географска ширина|географској ширини]] 46.3844444 N, [[географска дужина|географској дужини]] 16.4338889 E, на [[надморска висина|надморској висини]] од 164 [[m]]), смјештен у близини ријеке [[Трнава|Трнаве]] између ријека [[Мура|Муре]] и [[Драва|Драве]]. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.\n\n== Становништво ==\n\nСтановништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17,500, већином [[Хрвати|Хрвата]] [[Римокатоличанство|римокатолика]], с до 4% [[Мађарска|Маđара]], [[Немци|Њемаца]], [[Словенци|Словенаца]] и других мањина.\n\n== Саобраћај==\n\nПрва пруга саграђена је [[1860]], повезивала је [[Будимпешта|Будимпешту]] с лукама [[Ријека|Ријеком]] и [[Трст|Трстом]]). Повезнице с [[Мурско Средишће|Мурским Средишћем]] и [[Лендава|Лендавом]] саграђене су [[1889]]. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз [[Горичан]] према [[Мађарска|Мађарској]] са [[Загреб|Загребом]], [[Карловац|Карловцем]], и [[Јадранско море|Јадранским морем]]. \n\n== Историја ==\n\nУ [[Рим|Римско]] доба, како [[Страбо]] записује и извештава у [[1. век|првом вијеку]], на данашњем мјесту Чаковца био је \'\'Aquama\'\' (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа ([[Димитриј Чак|Димитрија Чака]]), који је почетком [[13. век|13. вијека]] подигао дрвено утврђење касније названу \"Чаков торањ\". Први пут је споменута [[1328]]. године. Насеље се појављује у службеним записима [[1333]]. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је [[1547]]., кад је [[Никола Шубић Зрински|Никола Шубић Зрински]] од [[Сигет|Сигета]] постао власник подручја. У то вријеме, дворац бијаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. [[Војвода]] [[Јурај Зрински]] дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима [[29. мај]]а, [[1579]], што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. [[1738]]. године град је погодио земљотрес, а [[1741]]. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је [[1880]]. Крајем [[18. век]]а власници града постају [[гроф]]ови [[Фестетић|Фестетићи]], и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. [[1848]] гроф ([[бан]]) [[Јосип Јелачић]] ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године [[1893]]. град је добио струју.\n\n== Данас ==\n\nЧаковец је економски, транзитни и културни, центар [[Међимурска жупанија|Међимурске жупаније]]. Као административни центар, Чаковец има [[Гимназија|Гимназију]], техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију. \n\nПривреда подручја заснована је на текстилној индустрији (\'\'\'Међимурска трикотажа\'\'\'), индустрији ципела (\'\'\'Јелен\'\'\'), производњи хране (\'\'\'Вајда\'\'\' и \'\'\'Чаковецки млинови\'\'\'), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност твртке (\'\'\'Зрински\'\'\'). Иако је Чаковец град модерне [[архитектура|архитектуре]], динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални [[музеј]] Међимурја у [[дворац|дворцу]] чува 17,000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски ногометни стадион у склопу којега је куглана), градски базен - купалиште.\n\n\n== Познати Чаковчани ==\n\n* [[Лидија Бајук]] - [[музичар]], [[забављач]]\n* [[Лујо Безередy]] - [[кипар]]\n* [[Драгутин Фелетар]] - историчар, [[географ]], [[писац]]\n* [[Јоза Хорват|Јоза Хорват]] - [[авантуриста]], писац\n* [[Роберт Јарни]] - [[фудбал|фудбалски играч]]\n* [[Ладислав Краљ|Ладислав Краљ-Међимурец]] - умјетник ([[акварел|акварелиста]])\n* [[Иван Новак]] - [[повјесничар]], [[политичар]]\n* [[Никола Павић]] - [[пјесник]]\n* [[Ружа Поспиш-Балдани]] - [[опера|оперска]] пјевачица\n* [[Фрањо Пунчец]] - [[тенис|тенисер]] \n* [[Јосип Штолцер-Славенски]] - [[композитор]]\n* [[Никола Зрински]] - војник, пјесник, [[филозофија|филозоф]]\n* [[Петар Зрински]] - [[војник]], политичар\n\n== Спољне повезнице ==\n\n* [http://www.cakovec.hr/ Службене странице Чаковца]\n* [http://www.tourism-cakovec.hr/ Чаковец Туристичка агенција]\n* [http://www.medjimurje.com/ Вијести из Међимурја ]\n* [http://www.radio1.hr/index_ie.htm Радио Чаковец] \n* [http://www.posta.hr/marke_det_e.asp?serija=199&brmarke=199 Poštanske markice &Zrinski]\n* [http://www.ipc.hr/fpuncec/fpuncec.asp?glavna=prva_h.htm Teniski Klub Čakovec]\n* [http://www.safcakovec.com/ Studio animiranog filma iz Čakovca] \n* [http://www.mdc.hr/cakovec/eng/index.html Muzej Međimurja]\n* [http://www.mpc-cakovec.hr/aktualno.htm Čakovec Trgovačka komora Čakovca] \n* [http://www.vus-ck.hr Učiteljska škola]\n* [http://www.landkreis-rottweil.de/ Grad prijatelj Čakovca - Schramberg - u Njemačkoj]\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]\n\n\n\n[[de:Cakovec]]\n[[ro:Čakovec]]\n[[hr:Čakovec]]','исправка',351,'Горан Анђелковић','20050315132125','',0,0,1,0,0.079289398619,'79949684867874','20050315132125'); INSERT INTO cur VALUES (15583,1,'Бачка','Занима ме на који се канал односи тадашњи назив \"канал Краља Петра\" пошто користим старије изворе.\n----\nТо је данашњи канал Дунав-Тиса-Дунав. Променио сам већ тај назив у чланку. [[Корисник:PANONIAN]]\n----','',340,'PANONIAN','20050316151132','',0,0,0,0,0.337208334819,'79949683848867','20050316151132'); INSERT INTO cur VALUES (15584,0,'Бачка_епископија','\'\'\'БАЧКА ЕПИСКОПИЈА\'\'\' је православна црквена област, која обухвата све српске парохије у [[Бачка|Бачкој]], а води духовни надзор и над оним православним српским парохијама, које су [[1918]] остале под угарском влашћу у бачбодрошкој ([[Баја]], [[Сантово]]), чонградској ([[Сегедин]]) и хевешкој жупанији ([[Јегар]]). Основана је још у 16 веку. Седиште епископа било је испрва у Сегедину, касније по бачким манастирима и најзад, почетком 18 века, устаљено је у Петроварадинском Шанцу, данашњем [[Нови Сад|Новом Саду]].
\n\nМеђу првим епископима помињу се Филип, Сава, Макарије и Симеон, затим:\n* [[1579]] Георгије, »митрополит сегединског града бачке области«, пострижник манастира Петковице у Србији,\n*[[1609]] помиње се митрополит сегедински [[митрополит Мардарије|Мардарије]],\n*[[1651]] митрополит бачки [[митрополит Михаило|Михаило]],\n*[[1667]] [[епископ Георгије]].\n\nПосле сеобе под патријархом [[Арсеније III|Арсенијем III]], ређали су се један за другим ови епископи:\n*[[Јефтимије Дробњак]] (1695— 1708),\n*[[Стеван Метохијац]] (1708—1709),\n*[[Христофор Димитријевић]]-Митровић (1710 —1712),\n*[[Григорије Димитријевић]] (1713 —1717),\n*[[Софроније Томашевић]] (1718— 1730),\n*[[Висарион Павловић]] (1731—1756),\n*[[Мојсије Путник]] (1757—1774),\n*[[Арсеније Радивојевић]] (1774—1781),\n*[[Атанасије Живковић]] (1781—1782),\n*[[Јосиф Јовановић Шакабента]] (1783—1786),\n*[[епископ Јован Јовановић |Јован Јовановић]] (1786—1805),\n*[[Гедеон Петровић]] (1807—1832),\n*[[Стефан Станковић]] (1834— 1837),\n*[[Георгије Хранислав]] (1839—1843),\n*[[Платон Атанацковић]] (1851—1867),\n*[[Герман Анђелић]] (1874—1882),\n*[[Василијан Петровић]] (1885—1891),\n*[[Герман Опачић]] (1893—1899),\n*[[Митрофан Шевић]] (1900— 1918) и\n*Др. [[Иринеј Ћирић]] од 1922\n\n\'\'\'Литература:\'\'\' Народна енциклопедија, чланак [[Радослав Грујић|Радослава Грујића]]\n\n[[Category:Српска Православна Црква|Бачка епископија]]\n[[Category:Србија|Бачка епископија]]\n[[Category:Србија и Црна Гора|Бачка епископија]]','',144,'Golija','20050313192449','',0,0,0,0,0.265817243592,'79949686807550','20050313192449'); INSERT INTO cur VALUES (15585,14,'Српска_Православна_Црква','[[Category:Српска Православна Црква]]','',144,'Golija','20050313192543','',0,0,0,1,0.148571737033,'79949686807456','20050313214635'); INSERT INTO cur VALUES (15586,14,'Градови_у_Хрватској','Овде се налази списак градова у [[Хрватска|Хрватској]].\n\n\n::\'\'Погледајте цео\'\' \'\'\'\'\'[[списак градова у Хрватској]]\'\'\'\'\'.','',170,'Покрајац','20050313193030','',0,0,0,1,0.02363858727,'79949686806969','20050315132128'); INSERT INTO cur VALUES (15587,4,'ИРЦ_канали','[[bg:Уикипедия:IRC]] [[da:Wikipedia:Chat]] [[de:Wikipedia:Chat]] [[et:Vikipeedia:IRC kanalid]] [[en:Wikipedia:IRC channels]] [[es:Wikipedia:Canal IRC]] [[hi:विकिपीडिया:IRC चेनल]] [[nl:Wikipedia:Wikipedia Chat]] [[ja:Wikipedia:チャット]] [[pl:Wikipedia:Kanał IRC]] [[sv:Wikipedia:IRC]] [[zh-cn:Wikipedia:IRC聊天频道]]\n\nСписак [[ИРЦ-канали|ИРЦ]] канала коришћених у википедијској заједници\n\nСервер: \'\'\'irc.freenode.net\'\'\'
\n\n\'\'\'Главни канали:\'\'\'\n\n* [irc://irc.freenode.net/wikipedia-sr #wikipedia-sr] (на српском)\n* [irc://irc.freenode.net/wikipedia-balkan #wikipedia-balkan] (на енглеском)\n* [irc://irc.freenode.net/vikipedija #vikipedija] (на српском) разговори о вери са [[Корисник:Горан Анђелковић|Ђаконом Гораном]] сваког понедељка.\n* [irc://irc.freenode.net/sr.wikipedia #sr.wikipedia] (на српском, моментално недоступан)\n\n\n* [irc://irc.freenode.net/fr.wikipedia #fr.wikimedia] (на француском) Разговори о стварању и помоћи удружења викимедије на француском (discussions autour de la création et du soutien à l\'association francophone Wikimedia).\n* [irc://irc.freenode.net/mediawiki #mediawiki] (на енглеском) Разговори о програмима [[fr:wikipédia:MediaWiki|MediaWiki]].\n* [irc://irc.freenode.net/mediation.wikipedia #mediation.wikipedia] (на енглеском) Помоћ.\n* [irc://irc.freenode.net/oma.wikipedia #oma.wikipedia] (на енглеском) Разговори са адвокатуром корисника.\n* [irc://irc.freenode.net/wiki #wiki] (на енглеском) слаб проток што се тиче [[wiki]] генерално.\n\n\'\'\'Канали на другим јењицима:\'\'\'\n\n* [irc://irc.freenode.net/fr.wikipedia #fr.wikipedia] (encodage utf-8, stats)\n* [irc://irc.freenode.net/wikipedia #wikipedia] (међународни, али искључиво на енглеском)\n\n* [irc://irc.freenode.net/ar.wikipedia #ar.wikipedia] (на арапском)\n* [irc://irc.freenode.net/bg.wikipedia #bg.wikipedia] (на бугарском)\n* [irc://irc.freenode.net/da.wikipedia #da.wikipedia]\n* [irc://irc.freenode.net/de.wikipedia #de.wikipedia] (на немачком)\n* [irc://irc.freenode.net/es.wikipedia #es.wikipedia] (на шпанском)\n* [irc://irc.freenode.net/fi.wikipedia #fi.wikipedia]\n* [irc://irc.freenode.net/ja.wikipedia #ja.wikipedia] (на јапанском, encodage iso-2022-jp)\n* [irc://irc.freenode.net/nl.wikipedia #nl.wikipedia] (на фламанском)\n* [irc://irc.freenode.net/no.wikipedia #no.wikipedia]\n* [irc://irc.freenode.net/simple.wikipedia #simple.wikipedia]\n* [irc://irc.freenode.net/sq.wikipedia #sq.wikipedia] (највероватније празно, али регистровано)\n* [irc://irc.freenode.net/sv.wikipedia #sv.wikipedia] (на шведском)\n* [irc://irc.freenode.net/oc.wikipedia #oc:wikipedia] (највероватније празно, али регистровано)\n\n\'\'\'Специјализовани канали:\'\'\'\n\n* [irc://irc.freenode.net/egyptopedia #egyptopedia] (на енглеском и француском) Разговор око пројекта [[Egyptopedia]] (египтологија на википедији).\n\n\'\'\'Извештај о активностима:\'\'\'\n\n* [irc://irc.freenode.net/frrc.wikipedia #frrc.wikipedia] (извештај о активностима за француски вики)\n* [irc://irc.freenode.net/enrc.wikipedia #enrc.wikipedia] (извештај о активностима за енглески вики)\n* [irc://irc.freenode.net/derc.wikipedia #derc.wikipedia] (извештај о активностима за немачки вики)\n* [irc://irc.freenode.net/nlrc.wikipedia #nlrc.wikipedia] (извештај о активностима за фламански вики)\n* [irc://irc.freenode.net/nlrc.wikipedia #metarc.wikipedia] (чета извештај о активностима )\n\n\n==Погледајте==\n[[ИРЦ-канали|ИРЦ]]-канали\n\n[[Википедија:Ирцање]]\n\n[[Википедија:Уживо]]','',351,'Горан Анђелковић','20050313193034','',0,0,0,1,0.229383018825,'79949686806965','20050313193034'); INSERT INTO cur VALUES (15588,0,'Бачко_Градиште','место у [[Бачка|Бачкој]] покрај [[река Тиса|Тисе]].
\n[[1387]] поклонио је [[краљ Сигисмунд]] Б. Г. породици Горјански. У турско доба припадало је сегединској нахији. [[1580]] било је чисто српско место и имало је 4, а [[1519]] 12 порезних домова. По ослобођењу од Турака постало је Б. Г. шанац у потиској граници. [[1720]] било је још чисто српско место и имало је 39 пописаних [[Срби|српских]] домова. После развојачења потиске границе почело је у Б. Г. насељавање [[Маџари|Маџара]]. У буни [[1848]]/49 Б. Г. је много страдало. \n\n\n\'\'\'Литература:\'\'\' Народна енциклопедија (1927)\n\n[[Category:Србија|Бачка епископија]]\n[[Category:Србија и Црна Гора|Бачка епископија]]','',144,'Golija','20050313193558','',0,0,0,1,0.661938738525,'79949686806441','20050313193558'); INSERT INTO cur VALUES (15589,0,'Дарувар','\'\'\'Дарувар\'\'\' се налази у сјеверозападном дијелу [[Хрватска|Хрватске]], у западном дијелу покрајине [[Славонија]]. Удаљен је 125 [[км]] од главног града [[Загреб|Загреба]] и око 130 км од [[Осијек|Осијека]]. Смјештен је у брежуљкастом предјелу под [[планина|планином]] [[Папук]], у Поиловске заравни, на плодним наносима из [[плеистоцен]]а.\n\n\n== Античко доба ==\n\nУрбана историја Дарувара је дуга и ускоро ће бити двије хиљаде [[година]] од снивања првог [[локалитет]] а познатог као организирана урбана цјелина. Најстарије познато насеље, смјештено поред љековитих геотермалних [[извор]] а на простору Даруварске котлине датира у 4. в. пне. [[Археологија]] нам на овом подруцју својим налазима, (камене сјекире), казује да је био настањен и раније, у [[камено доба]].\n\n[[Грци]] и [[Римљани]] су панонско-келтска племена настањена у котлини називали \'\'Јази\'\', (Iassioi или [[Ласи]]), што значи \"Топличани\" или \"Исцјелитељи,\" пошто су њихова искуства са топлим врелима била брзо примјећена и записана у важне историјске књиге. Приликом продора Римљана у Панонију та су [[племена]] били савезници Октавијана Аугуста при опсади и покори града Siscia, (данашњи [[Сисак]]), у 35. пне. Као награду, добили су своју самоуправу под именом \'\'Рес Публица Иасорум\'\'. Поред племенског средишта Јаза Римљани су основали оснивају своје насеље под именом Aquae Balissae (\"Врло јака врела)\". Развој насеља и термалног љечилишта потпомогао је и повољан прометни положај на римским цестама Сисција - Мурса, Салона - Аквинкум и Сирмиј - Петовиј. [[Цар Хадријан]] је [[124]]. године насељу додијелио престижни статус муниципија, (Municipium Iasorum), а [[територија]] му се простирала између [[обала]] ријека [[Саве]] на југу те [[Драва|Драве]] на сјеверу.\n\nПрема сачуваним натписима, познате Јазијске \"Исцјелитељске Терме\",(\'\'Thermae Iasorum\'\'), [[провинција]] је била посјећена од царева -- [[Хадријан]], [[Марко Аурелије]], [[Комод]], [[Септимије Север]], [[Константин И Велики]]. Налази указују да је у \'\'\'Aquae Balissae\'\'\' постојао [[форум]] украшен царским коњаничким брончаним киповима и статуама, [[Јупитеров]] [[храм]], термални комплекс с Силвановим храмом, [[амфитеатар]]. Најпознатији археолошки [[налаз]] из Дарувара је царски мрежасти диатретни пехар за [[вино]] који је данас изложен у Kunsthistorisches Museum у [[Беч]]у.\n\n\n== Средњи вијек ==\n\nНакон помицања узрокованих великом сеобоама народа (4.-7. [[вијек]].) од 11. је вијека ово подручје припадало средњовјековној Загребачкој [[бискупији]] и Крижевачкој [[жупанији]]. У Даруварској котлини, на брежуљку Стари Славик изнад геотермалних [[извора]] племићи Нелипићи од Добре Куће подижу своје утврђење [[Каменград]] (Куwар). Положај, [[саобраћај]], плодна [[земља]], угодна [[клима ]] као и већ [[миленијум]] раније тада познати љековити извори омогућили су на простору [[котлине]] развој четири средњевјековна трговишта -- [[Топлице]], [[Четвртковац]], [[Димичковине]] и [[Подборје]] с фрањевачким самостаном Светог [[Краља]] Ладислава. Традиционално лијечење топлом водом настављено је и у средњем вијеку. Три [[цркве]] Блажене Дјевице Марије указују да се топла вода нарочито цијенила као и у праисторији и римском добу у третману изљечење женске неплодности.\n\n\n== Каснији развој ==\n\nДаруварско подручје је изузетно богато средњовјековним споменицима [[културе]]. \'\'Добра Кућа\'\', \'\'Ступчаница\'\', \'\'Кристаловац\'\', \'\'Војк-Керестур\'\', \'\'Св.Дух\'\', \'\'Павловина\'\', \'\'Петровина\'\', \'\'Багеновац\'\', \'\'Сирач\'\' и \'\'Жељнак\'\' су само неки од двораца хрватског [[племства]]. О богатом црквено-културном животу поред фрањевачког самостана у Подборју свједоче самостани као сто су бенедиктински \'\'Св. Маргарете\'\', павлински \'\'Св. Ане\'\' и аугустински \'\'Св. Три Краља\'\' у мјестима [[Бијела]], [[Вријеска]] и [[Сређани]] као и егзистенција 22 средњовјековне жупе. Провале и освајања Турака средином 16. ст. прекидају развој подручја. Фрањевачки самостан Св. краља Ладислава у Подборју је у то доба био претворен је у турску пограничну тврђаву. Насељавају се [[Власи]] као чувари Турског царства пред Хабсбуршком монархијом, ([[Војна крајина]] и [[Банска Хрватска]]), западно одавде. Простор трговишта Топлица с црквом Блажене Дјевице Марије поред геотермалних врела, за вријеме Турака је био познат као [[Илиџа]].\n\nНакон изгона Турака у [[1699]] подручје пада под управу бечке дворске коморе до [[1745]]. када властелинства Подборје, Сирач и Пакрац купује [[гроф]] [[пл.]] \'\'\'[[Антун Јанковић]]\'\'\'. Јанковић мијења [[хрватска|хрватско]] [[име]] насеља \'\'\'Подборје\'\'\' у \'\'\'Дарувар\'\'\' са знацењем \'\'Ждралов град\'\' на [[мађарски језик|мађарском језику]] или прецизније \'\'Ждралов дворац\'\' према прелијепом дворцу који је гроф започео градити у [[1771]]. Хрватско [[народно име]] Подборје остаје у употреби све до средине двадесетог стољећа као додатак уз имена сусједних насеља као \'\'Батињани Подборски\'\', \'\'Врбовац Подборски\'\', \'\'Дољани Подборски\'\', \'\'Подборски Кравјак\'\'. \n\n\n== Привредни и културни развој ==\n\nС циљем привредног развоја [[династија]] Јанковића насељава своје посједе пољопривредницима и обртницима из остатка Хрватске, из [[Чешка|Чешке]], [[Словачка|Словачке]], [[Њемачка|Њемачке]] и [[Мађарска|Мађарске]] тако је простор, ријетко насељен од ратова с Турцима поновно напучени. Досељеницима са искуством у [[пољодјелству]], [[обрт]]у и [[трговини]] је обећана земља за култивацију те материја за изградњу кућа. Изградњом првих градских купки у (1772.) Јанковићи су зацртали једну од основних функција града Дарувара данас а то је -- термалног љечилишта. Каснији гроф Јулије Јанковић, ([[1820]] - [[1904]].), [[мецена]] је [[Илирског препорода]] те многих хрватских установа насталих за и након времена [[Бечког апсолутизма]] и касније. Потпомогао је градњу [[ХАЗУ]], ([[Хрватска Академија Знаности и Умјетности]]) Народног музеја, споменика бану Јелачићу, оснивач је многих хуманитарних и просвјетних заклада, нарочито у [[Пожешкој жупанији]] гдје је дјеловао на промицању [[школства]] и народног здравља. \n\nОдласком из Дарувара [[1879]]. грофовска породица Јанковић продаје посједе и напушта ове крајеве. Њиховом градитељском дијелу припада жупна црква Пресветог Тројства из [[1764]]., [[Антунова купка]], ([[1772]].), [[дворац]] Јанковић ([[1777]].), [[Иванова купка]] ([[1812]].), Школа сестара милосрдница ([[1870]].). Од привредних објеката у вријеме између средине 19. ст. и краја Првог свјетског рата, посто је главна господарска грана било шумарство, постојала постојала је [[пилана]]. Исто тако ту је била сукнара те и дабас постојећа [[пивовара]] од [[1840]]. Брже од индустрије развијали су се [[трговина]] и угоститељство пошто су били повезани за љечилишта. Котар Дарувар је [[1912]]. имао је 63 трговаца, 412 обртника, 68 \"ситничара,\" 41 гостионичара и 92 крчмара. Изградња пруге [[Банова Јаруга]] - Дарувар - [[Барч]] отворена уз саму назочност самог [[цара]], ([[Фрањо Јосипа]]) у [[1897]]. доприњела је градском развоју тако да се ускоро изграђени нови објекти: Рестаурант \'\'Тераса\'\', \'\'Швицарска вила\'\', \'\'Вила Арцадиа\'\' и \'\'\'Централна Блатна Купка\'\'\' која с својом великом куполом постаје један од [[симбола]] Дарувара. \n\n\n== Спољне повезнице ==\n\n* [http://www.daruvar.hr/ Град Дарувар]\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313194944','',0,0,0,1,0.141829439077,'79949686805055','20050313194944'); INSERT INTO cur VALUES (15590,0,'Хараре','\'\'\'Хараре\'\'\' ([[Harare]]) (предходно Солзбери ([[Salisbury]])) је [[главни град]] [[Зимбабве|Зимбабвеа]] и има око 1.600.000 становника. Град је основан 1890. године и највећи је у Зимбабвеу.\n\n\n{{град клица}}\n\n[[Category:Главни градови]]','',170,'Покрајац','20050315201938','',0,0,1,0,0.264452403195,'79949684798061','20050315201938'); INSERT INTO cur VALUES (15591,0,'Врбовец','\'\'\'Врбовец\'\'\' - је град 40 км сјеверноисточно удаљен од [[Загреб]]а – главног града [[Хрватска|Хрватске]]. 4500 Становника према попису из 2001. године живи у граду, а око 13500 становника на самом административном подручју града.\n\nВрбовец се први пута спомиње 1244.г. у писаним документима.\n1621.г. је овдје рођен бан [[Петар Зрински]]. Кула Петра Зринског је заштитни знак града и налази се у парку у центру уз Цркву св. Вида.\n\nШколство је почело 1669.г. када је основана основна школа, а данас постоје двије основне школе, као и средња школа.\n\nПошта, полиција, Дом здравља, ватрогасци и суд су дио инфраструктуре Врбовца. Плин, вода, струја, телефон су саставни дио модерног живота града. Врбовец има и биоскоп, културно-умјетничко друштво, библиотеку, радио, народни универзитет (\'\'narodno sveučilište\'\').\n\nВрбовец нема ТВ, позориште (оперу) и универзитет, те због тога гравитира природно према [[Загреб]]у као центру тих активности.\n\nОд познатих ту су још и [[Марија Јурић Загорка]], прва жена новинар и списатељица романа рођена у оближњем Неговцу, те Еуген Дес Пинес, француски маркиз, дароватељ многих умјетничких дјела Штросмаyеровој галерији у Загребу. \n\n\"Кај су јели наши стари\" (\'\'Kaj su jeli naši stari\'\') је у Врбовецу главни годишњи културни догађај. Манифестација старих јела, која се одржава сваке године викендом крајем августа или почетком септембра, те даје приказ старог начина живота.\n\nДан града, [[15. јун]], је такође годишњи културни догађај, кад се слави и св. Вид, заштитник града Врбовца.\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313195927','',0,0,1,0,0.044513279566,'79949686804072','20050313195927'); INSERT INTO cur VALUES (15592,0,'Валпово','\'\'\'Валпово\'\'\' је град у [[Хрватска|Хрватској]] који административно припада [[Осјечко-барањска жупанија|Осјечко-барањској жупанији]] \n\n\n\n== Географски полозај ==\n\n\n== Историја ==\n\n\n== Администрација и политика ==\n\n\n== Економија ==\n\n== Демографија ==\n\n== Култура и Спорт==\n\n\n== Образовање ==\n\n===Основне школе===\n\n\n===Средње школе===\n\n\n== Знаменитости ==\n\n\n== Корисне информације ==\n\n\n== Спољне Повезнице ==\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313200831','',0,0,1,0,0.009258820831,'79949686799168','20050313200831'); INSERT INTO cur VALUES (15593,0,'Умаг','\'\'\'Умаг\'\'\' је градић на западној истарској обали, на само 10 км од [[Словенија|словеначке]] границе и уз Савудрију најзападније је мјесто у [[Хрватска|Хрватској]]. \n\nГрадић броји око 10 000 становника. Познат по \'\'ATP Croatia Open Tennis\'\' Турниру који се одрзава од 1990. г те је изразито туристицко мјесто, сто знаци да је ван сезоне миран крај без превисе узбудјења.\n\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313200445','',0,0,0,1,0.650508094383,'79949686799554','20050313200445'); INSERT INTO cur VALUES (15594,0,'Трогир','\'\'\'Трогир\'\'\' је град у [[Хрватска|Хрватској]] који административно припада [[Сплитско-далматинска жупанија|Сплитско-далматинској жупанији]].\n\n\n== Географски полозај ==\n\n\n== Историјат ==\n\n\n== Администрација и политика ==\n\n\n== Економија ==\n\n== Демографија ==\n\n== Култура и Спорт==\n\n\n== Образовање ==\n\n\n===Основне школе===\n\n===Средње школе===\n\n\n== Знаменитости ==\n\n\n== Корисне информације ==\n\n\n== Спољне Повезнице ==\n\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313201230','',0,0,0,0,0.764569663059,'79949686798769','20050313201230'); INSERT INTO cur VALUES (15595,0,'Супетар','\'\'\'Супетар\'\'\' је град у [[Хрватска|Хрватској]] који административно припада [[Сплитско-далматинска жупанија|Сплитско-далматинској жупанији]].\n\n\n== Географски полозај ==\n\n\n== Историја ==\n\n\n== Администрација и политика ==\n\n\n== Економија ==\n\n== Демографија ==\n\n== Култура и Спорт==\n\n\n== Образовање ==\n\n\n===Основне школе===\n\n===Средње школе===\n\n\n== Знаменитости ==\n\n\n== Корисне информације ==\n\n\n== Спољне Повезнице ==\n\n\n[[Category:Градови у Хрватској]]','',170,'Покрајац','20050313200813','',0,0,0,0,0.182298956714,'79949686799186','20050313200813'); INSERT INTO cur VALUES (15596,11,'Interwikiconflict','__TOC__\n\n* See\n** [[Special:Whatlinkshere/Template:Interwikiconflict]]\n** [[:en:Wikipedia:Template:Interwikiconflict]] [[Корисник:Gangleri|Gangleri]] | [{{SERVER}}{{localurl:User talk:Gangleri|action=history}} Th] | [[{{ns:User_talk}}:Gangleri|T]] 21:20, 13 Мар 2005 (CET)','',212,'Gangleri','20050313202016','',0,0,1,1,0.103280706227,'79949686797983','20050313202016'); INSERT INTO cur VALUES (15597,0,'Булавајо','Булавајо [[Bulawayo]] је други град по величини у [[Зимбабве|Зимбабвеу]] после главног града [[Хараре|Харареа]]. У њему живи око 800 000 људи и највећи је град у [[Матабелеленд|Матабелеленду]]. Булавајо (\"Bulawayo\") значи место покоља. Из Булаваја је ратничко племе [[Матабеле]] владало током 19 века.\n\n\n{{град клица}}','',170,'Покрајац','20050313205820','',0,0,1,0,0.058065164796,'79949686794179','20050313205820'); INSERT INTO cur VALUES (15598,0,'Викторијини_водопади','Викторијини Водопади су један од светских најспектакуларнијих водопадводопада. Налазе се на реци [[Замбези|Замбези]], која је граница између [[Замбија|Замбије]] и [[Зимбабве|Зимбабвеа]].\nВодопади су широки преко 1.5 км и пад је 128 метара. Поглед је величанствен пошто је могуће гледати водопаде из близине са предње стране, пошто вода пада у уску котлину . То се може видети на (http://bytchinny.typepad.com/photos/zimbabwe/114_1442.html овој) фотографији.\n[[Давид Ливингстон|Давид Ливингстон]] David Livingstone, шкотски истраживач је посетио водопаде 1855 године и назвао их је по Краљици [[Викторија|Викторији]] иако је локално име “Дим који грми” (Mosi-oa-Tunya). \nВодопади су део два национална парка [[Mosi-oa-Tunya National Park]] у Замбији и [[Victoria Falls National Park]] у Зимбабвеу и представљају једну од највећих туристичких атракција на југу Африке.\n\n\n==External links==\n*[http://earthobservatory.nasa.gov/Newsroom/NewImages/images.php3?img_id=16309 NASA Earth Observatory page]\n*[http://whc.unesco.org/pg.cfm?cid=31&id_site=509 Entry on UNESCO World Heritage site]\n*[http://www.hoole.easynet.co.uk/ The first photographs of Victoria Falls from 1891]\n*[http://safari.ianandwendy.com Pictures from a trip to Victoria Falls]\n\n[[Category:Waterfalls]]\n[[af:Victoriavalle]]\n[[de:Victoriafälle]]\n[[fr:Chutes Victoria]]\n[[it:Cascate Vittoria]]\n[[ja:ヴィクトリア滝]]\n[[nl:Victoriawatervallen]]\n[[pl:Wodospad Wiktorii]]\n[[sv:Victoriafallen]]','',334,'Radozw','20050313210817','',0,0,0,0,0.063529395445,'79949686789182','20050313210817'); INSERT INTO cur VALUES (15599,0,'Мидлeндс','Мидлендс [[Midlands]] је [[провинција]] у [[Зимбабве|Зимбабвеу]]. Површина је 49,166 km2 и у њој живи 1.5 милиона становника (2002). [[Гверу]] Gweru је главни град провинције.','',334,'Radozw','20050313205851','',0,0,0,1,0.133335967417,'79949686794148','20050315195632'); INSERT INTO cur VALUES (15600,6,'Zimbabve_grb.png','','',170,'Покрајац','20050313211426','',0,0,0,1,0,'79949686788573','20050313224956'); INSERT INTO cur VALUES (15601,6,'Zimbabve_zas_vel.png','','',170,'Покрајац','20050313211506','',0,0,0,1,0,'79949686788493','20050313224956'); INSERT INTO cur VALUES (15602,10,'Зимбабве_кутијица','{| border=1 align=right cellpadding=4 cellspacing=0 width=300 style=\"margin: 0 0 1em 1em; background: #f9f9f9; border: 1px #aaaaaa solid; border-collapse: collapse; font-size: 95%;\"\n|+\'\'\'Republic of Zimbabwe\'\'\'\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n| align=\"center\" width=\"135px\" | [[Image:Zimbabve zas vel.png|125px|Застава Републике Зимбабве]]\n| align=\"center\" width=\"135px\" height=\"140px\" | [[Image:Zimbabve_grb.png|Грб Републике Зимбабве]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"135px\" | ([[Застава Зимбабвеа|Детаљно]])\n| align=\"center\" width=\"135px\" | ([[Грб Зимбабвеа|Детаљно]])\n|}\n|-\n| align=center style=\"vertical-align: top;\" colspan=2 | \'\'[[Списак државних мотоа|Национални мото]]: Јединство, слобода, рад.\'\'\n|-\n| align=center colspan=2 style=\"background: #ffffff;\" | [[image:LocationZimbabwe.png]]\n|-\n| \'\'\'[[Службени језик]]\'\'\' || [[Енглески језик|енглески]]\n|-\n| \'\'\'[[Главни град]]\'\'\' || [[Хараре]]
17° 50′ S, 31° 03′ E\n|-\n| \'\'\'[[Председник Зимбабвеа|Председник]]\'\'\' || [[Роберт Мугабе]]\n|-\n| \'\'\'[[Површина]]\'\'\'
 - Укупно
 - % воде || [[Списак држава по површини|59.]]
390,580 [[km²]]
1%\n|-\n| \'\'\'[[Становништво]]\'\'\'
- Укупно ([[2003]])
-[[Густина насељености]] || [[Листа држава по броју становника|66.]]
12.671.860 (Јул 2004.)
32/km²\n|-\n| \'\'\'[[Независност]]\'\'\'
- Проглашен
 - Признат|| [[Родезијски грађански рат]]
\'\'(као Родезија)\'\' [[11. новембар]], [[1965]].
\'\'(као Зимбабве)\'\' [[17. април]], [[1980]] \n|-\n| \'\'\'[[Монета]]\'\'\' || [[Зимбабвијски долар]] (Z$)\n|-\n| \'\'\'[[Временска зона]]\'\'\' || [[Координисано универзално време|UTC]] +2 ([[Daylight Savings Time|DST, Не]])\n|-\n| \'\'\'[[Национална химна]]\'\'\' || \'\'[[Kalibusiswe Ilizwe leZimbabwe]]\'\' (\"Благословена била држава Зимбабве\")\n|-\n| \'\'\'[[Списак највиших интернет домена|Интернет домен]]\'\'\' || [[.zw]]\n|-\n| \'\'\'[[Списак позивних телефонских бројева|Позивни телефонски број]]\'\'\' || +263\n|}','Број становника',170,'Покрајац','20050313224955','',0,0,1,0,0.228774694001,'79949686775044','20050313224955'); INSERT INTO cur VALUES (15603,6,'Zvucnik.png','','',170,'Покрајац','20050313212326','',0,0,0,1,0,'79949686787673','20050313212422'); INSERT INTO cur VALUES (15604,2,'GerardM','{{савети за новог корисника}}','',170,'Покрајац','20050313212907','',0,0,0,1,0.111313452413,'79949686787092','20050313213022'); INSERT INTO cur VALUES (15605,3,'GerardM','{{добродошлица}}','',170,'Покрајац','20050313213022','',0,0,0,1,0.20781239933,'79949686786977','20050313213022'); INSERT INTO cur VALUES (15606,0,'Ваздухопловство','== Ваздухопловство ==\nВаздухопловство подразумева све људске активности које се тичу механичког лета и индустрије која производи ваздухоплове и опрему. Појам [[Ваздухоплов]] укључује летилице са фиксним и ротационим крилом; чврсте и мекане конструкције; теже и лакше од ваздуха.\nВаздухопловство можемо грубо да поделимо на:\n*[[Цивилно ваздухопловство]]\n*[[Војно ваздухопловство]]\n\n[[Category:Ваздухопловство|Ваздухопловство]]','',334,'Radozw','20050313214501','',0,0,0,0,0.000489270903,'79949686785498','20050315162805'); INSERT INTO cur VALUES (15607,0,'Књиге_старог_завета','[[Хришћани]] деле [[Библија|Библију]] на два дела: [[Књиге старог завета]] и [[Књиге новог завета]].\n\n\nКњиге старог завета (на [[Грчки језик|грчком]]: Ή Παλαια Διαθήκη) су део [[Библија|библијских]] књига пре доласка [[Исус Христос|Исус]]а [[Помазаник|Христ]]а међу људе, које су објашњене у [[Књиге новог завета|књигама новог завета]].\n\nСматра се да су писане од [[15. век пне.|15]] до [[4. век пне.|4]] века пре нове ере. Неизвесно је ко је сабрао књиге старога завета, али по Јеврејској традицији је то [[пророк Јездра]] са помоћницима. Око [[270. пне.|270]] године пре нове ере по заповести египатског цара Птолемеја Филаделфа, сакупњено је у Александрији 70 јевреја из [[Јерусалим]]а ради превода свих књига на [[Грчки Језик]].\n\n\nКњиге Старог завета се деле на:\n#[[законске]] - првих пет које се зову [[Петокњижје]] (или [[Тора]]):\n:*Постање\n:*Излазак\n:*Левити\n:*Бројеви\n:*Закони поновљени\n#[[историјске]]\n#[[поучне]]\n#[[пророчке]]\n\n[[Category:Српска Православна Црква]]\n[[Category:Хришћанство]]\n\n[[ca:Antic Testament]]\n[[cs:Starý zákon]]\n[[da:Det gamle testamente]]\n[[de:Altes Testament]]\n[[et:Vana Testament]]\n[[en:Old Testament]]\n[[es:Antiguo Testamento]]\n[[eo:Malnova Testamento]]\n[[ia:Vetule Testamento]]\n[[it:Antico Testamento]]\n[[nl:Oude Testament]]\n[[ja:旧約聖書]]\n[[no:Det gamle testamente]]\n[[pl:Stary Testament]]\n[[ru:Ветхий завет]]\n[[sk:Starý zákon]]\n[[sv:Gamla Testamentet]]\n[[tr:Eski Antlaşma]]\n[[zh:旧约圣经]]','',351,'Горан Анђелковић','20050313214634','',0,0,0,1,0.293145840699,'79949686785365','20050313214634'); INSERT INTO cur VALUES (15608,0,'Баскијци','\'\'\'Баскијци\'\'\' су становници на западним [[Пиренеји]]ма и обали Бискајског залива. Око 2 милиона становника живи у [[Шпанија|шпанској]] аутономној покрајини [[Баскија|Баскији]], а око 100 000 у [[Француска|Француској]]. Баскијских заједница има у Средњој и Јужној Америци куда где су се одселиле у 18. веку. Основа баскијског идентитета је језик назван \'\'\'еускара\'\'\'. То је једини неиндоевропски језик у [[Западна Европа|Западној Европи]], а порекло језика није до краја објашњено. Претпоставља се да су Баскијци остатак неиндоевропског народа. Највећи баскијски град је [[Билбао]].\n\n\n[[Category:Народи]]','',170,'Покрајац','20050313215201','',0,0,0,1,0.327761781368,'79949686784798','20050313215201'); INSERT INTO cur VALUES (15609,0,'Хрватски_оперски_певачи','А\n\nБ\n*[[Беламарић, Невен]]\n\nЦ\n*[[Цигој, Крунослав]]\n\nЈ\n*[[Јуринац, Сена (Сребренка)]]\n\nМ\n*[[Миланов (Кунц), Зинка]]\n*[[Молнар Талајић, Љиљана]]\n*[[Мужек, Томислав]]\n\nН\n*[[Нералић, Томислав]]\n\nП\n*[[Паттиера, Тино]]\n*[[Покупић, Рената]]\n*[[Поспиш Балдани, Ружа]]\n\nР\n*[[Радован, Федја]]\n*[[Руждјак, Нада]]\n*[[Руждјак, Владимир]]\n\nС\n*[[Суриан, Гиоргио]]\n\nТ\n*[[Трнина, Милка]]\n\nВ\n*[[Вејзовић, Дуња]]','Посао за Зорбу-да среди чланак',170,'Покрајац','20050313215652','',0,0,0,1,0.088293446807,'79949686784347','20050313215652'); INSERT INTO cur VALUES (15610,0,'Олимпијски_победник','У највећем броју спортова то је највеће достигнуће које може да постигне неки спортиста.\n\nЈош од старогрчких времена победници на [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]], од [[776 п.н.е.]], били су слављени као полубогови. Њима у част уклањани су делови градских бедема да би, након победе на Играма, могли с пратњом ући у град. Обнављањем Олимпијских Игара [[1896]] од стране барона [[Пјер де Кубертен|Пјера де Кубертена]] спортисти поново стреме том највишем наслову у спорту који јамчи место у свим спортским аналима и својеврсну бесмртност.\n\nПрви забелжени Олимпијски победник античких Игара био је тркач \'\'\'Короибос\'\'\'.\n\nПрви Олимпијски победник Игара модерног доба постао је [[6. април|6. априла]] [[1896]].:\n\n[[Џејмс Конолулу]], САД, у [[троскок|троскоку]] - 13,71 м\n\n\n\n::\'\'види:\'\' \'\'\'\'\'[[Олимпијци са највише медаља]]\'\'\'\'\'\n\n[[Category:Спорт]]','исправка покрајчевих лапсуса :) (Обрадовић Горан)',0,'82.117.192.196','20050313224706','',0,0,0,0,0.533612988875,'79949686775293','20050313224706'); INSERT INTO cur VALUES (15611,0,'Флавије_Еције','\'\'\'Напомена:\'\'\':
\nИме овог чланка је доведено у питање. Молимо погледајте страницу за разговор.\n\n\n\'\'\'Флавије Еције\'\'\' ([[Латински језик|Латински]]: Flavius Aetius), војсковођа Западноримског царства. Рођен негде између [[390]]. и [[396]], умро (убијен као жртва интрига) [[454]]. Највећи римски војсковођа последње декаде великог [[Римско Царство|царства]]. За малолетности [[Списак Римских царева|цара]] [[Валентинијан III|Валентинијана III]], од [[425]], врховни заповедник војске. Две је деценије \'\'de facto\'\' управљао државом. Римски хроничари тих времена називали су га \'\'последњи прави Римљанин\'\'.','',0,'194.106.167.54','20050314092345','',0,0,0,0,0.605492801275,'79949685907654','20050314092345'); INSERT INTO cur VALUES (15612,0,'Лука_Чилић','\'\'\'Лука Чилић\'\'\' (околина Баје, [[1707]]. – [[Баја]], [[21. април]]а [[1771]].), хрватски писац и кустос Босне Сребрене. \nОсновну и средњу школу завршио је вероватно у родном месту, филозофско-теолошке студије у [[Италија|Италији]]. Од [[1731]]. до [[1733]]. године деловао је на [[Корзика|Корзици]] код аустријске војске.\n\n==Дела==\n\n\'\'\'\'\'Physica seu octo Libri Physicorum\'\'\'\'\' (1733.), \'\'\'\'\'Paeana festivum illustrissimo…Josepho Ant. Chiolinich\'\'\'\'\' (пригодна песма, 1752.), \'\'\'\'\'Directa ad coelum via\'\'\'\'\' (1755.).','(Обрадовић Горан - код Бонза)',0,'82.117.192.196','20050313224909','',0,0,0,0,0.384236105445,'79949686775090','20050313224909'); INSERT INTO cur VALUES (15613,1,'Флавије_Еције','Treba promijeniti naziv ovog članka, jer se \'\'\'Aetius\'\'\' čita kao [i]Ecijus[/i], znači da bi trebalo da se članak zove \'\'\'Flavije Ecije\'\'\' (a ne \'\'Aecije\'\'). --[[Корисник:Саша Ћетковић|Ninja]] 01:20, 14 Мар 2005 (CET)\n\nМашкин у књизи: Историја старог Рима, Научна Књига, Београд 1968., га спомиње као Аеције. По српским, а по хрватским правилима који се овде пропагирају, име би се изговарало као Ајције, види мој текст [[Писање и изговор]], међутим како је у српској науци уврежено, тако бих и ја остао на имену Аеције. :[[Корисник:Domatrios|domatrios]] 04:28, 14 Мар 2005 (CET)\n\n::Постоје 2 начина читања (изговарања) латинског језика:\'\'\' класични и традиционални\'\'\'. \n*\'\'\'Класични\'\'\' је онај што се обично преферира у школама; настао је током средњег вијека. По њему комбинација слова \'\'\'AE\'\'\' се чита као /е/.\n*\'\'\'Традиционални\'\'\' начин је онај којим су се користили Римљани. По њему комбинација \'\'\'AE\'\'\' се чита као /ај/.\n::Пошто се класични начин више користи, по њему треба и правити наше верзије именâ. --[[Корисник:Саша Ћетковић|Ninja]] 02:50, 15 Мар 2005 (CET)\n\n
Riječ CAESAR se na klasični način čita kao /cezar/, kao što i mi kažemo, \na na tradicionalni način se čita kao /kajzar/. \nNi po kakvim pravilima se ne četa kao /kaezar/.
','',247,'Саша Ћетковић','20050315015517','',0,0,0,0,0.552316506441,'79949684984482','20050315015517'); INSERT INTO cur VALUES (15614,1,'Флавије_Аеције','#REDIRECT [[Разговор:Флавије Еције]]\n','Разговор:Флавије Аеције moved to Разговор:Флавије Еције',170,'Покрајац','20050314002405','',0,1,0,1,0.331586972614,'79949685997594','20050314002405'); INSERT INTO cur VALUES (15615,0,'Флавије_Аеције','#REDIRECT [[Флавије Еције]]\n','Флавије Аеције moved to Флавије Еције',170,'Покрајац','20050314002524','',0,1,0,1,0.232013249109,'79949685997475','20050314002524'); INSERT INTO cur VALUES (15616,1,'Вајмарска_Република','','',135,'Обрадовић Горан','20050314193018','',0,0,0,0,0.164026835542,'79949685806981','20050314193018'); INSERT INTO cur VALUES (15617,0,'Арбанашка_култура','\nАко се узме да је језик носилац културе једног народа, онда се не може \nговорити о посебној арбанашкој култури у периоду до краја XV века. \nВећина арбанашког народа живела је животом сточара и земљорадника, \nчије се уметничко стваралаштво своди на пеому и причу, усмено предавану\nс колена на колено. Арбанашка народна књижевност позната нам је тек из\nдоцнијег времена, мада у њој живе многи мотиви који вуку порекло \nуправо из XIV и XV века. Међутим, из овог времена нема никаквог \nписаног споменика на арбанашком језику.\n\nПрви помен народног језика Арбанаса потиче из 1285. год.\n— „lingua albanesescha\" арбанашких досељеника у околини Дубровника.\nПонекад се арбанашки језик и доцније помиње. Прву лексичку грађу дао\nје Ritter Arnold von Harff с доње Рајне тек 1496. год. када је преко Драча\nишао на хаџилук у Јерусалим. Арбанаси се као посебан народ врло касно\nјављају иа историјској позорници; политачка прошлост Албаније везана\nје у средњем веку углавном за освајачку политику страних држава; па и\nкада су се као активан чинилац јавили арбанашки феудалци, они су овоју \nсудбину везивали за византијску, српску, анжујску или млетачку политику \nи нису ститли да у сопственој држави изграде своју културу.\n\nОни су сами били под утицајем грчке, српске или италијанске културе. \nИсте културне утицаје осећало је и становништво албанских градова. \nНајбољу слику двоструког утицаја показује нотарска служба у самом Драчу:\nједну исправу писао је 1243. год. „imperialis et duplicus Dirrachii notarius\",\nа 1246. год. „πριμιμκηριος τον αναγνωστων\". Па и саме латинске повеље \nкоје су настале у Драчу током XIII века показују у својим формама како \nзападни тако и византијски утицај; тек под анжујском влашћу преовладале\nсу у драчкој исправи јужноиталијанске формуле.\n\nАлбански феудалци издавали су исправе на српском, грчком и латинском \nјезику. Латински језик постепено је излазио из употребе, па је на југу \nАлбаније преовлађивао грчки, а на северу српски језик у канцеларијама \nдинаста. Српске писаре имали су не само Балшићи, Мркша Жарковић и \nвалонски господар Александар, већ и Дукађини и Кастриоти. Кастриоти, \nМусаки и Топије слали су и у Италију писмо на грчком језику. Дубровчани \nсу 1434. год. јављали угарском краљу Сигисмунду да Андрија Топија има \nсамо српске писаре и, ако добије писмо на латинском језику, мора га слати\nлатинским канцеларима у приморју да га преведу, тако да садржина тих\nписама не може остати у тајности; зато су саветовали краљу да се с Топијом\nдописује на српском језику. На српском је писао Дубровчанима и први \nтурски субаша у Албанији — Балабан-бег; и Млечани су у Скадру морали \nдржати српског писара.\n\nУ животу арбанашке властеле иначе се осећао утицај Запада: рано су \nизабрали грбове за своје породице, а затим, под утицајем хуманизма, \nпочели да порекло својих породица доводе у везу с личностима из антике.\nМеђу самим Арбанасима било је доста школованих људи, и то свештеника,\nкоји се у великом броју јављају и ван Албаније, на првом месту у Дубровнику,\nпреко кога их је и иначе водио пут у позната стецишта побожних хаџија на\nЗападу. Неки су и учили у Дубровнику: један свештеник из Пилота\nпослао је свог нећака у Дубровник да код „доктора граматике\" (тј. латинскот\nјезика) научи „да добро чита и пише на трговачки начин\", а затим „да зна\nда тумачи Доната и Катона\". У другој половини XIV века један Дривастинац\n(Тheodorus filius domini Nicole de Drivasto) био је учитељ у Стону.\n\nУнук Андрије Мусакија Јован написао је после 1514. год. мемоарски спис у\nкоме је изнео историју и генеалогију своје породице са много података о \nарбанашкој властели у XV веку. Спис је саставио у јужној Италији, где је \nживео као избеглица са својом породицом, и то на италијанском језику који\nје научио тек када је напустио Албанију; писао је на основу арбанашке \nтрадиције и казивања арбанашке феудалне господе. Те мемоаре допунио је \nњегов син Константин, рођен у Италији, некритички уносећи у текст податке\nна основу којих би могао да своју лозу повеже с римским царевима.\n\nЖаришта образованости у самој Албанији били су манастири и цркве, како\nједне тахо и друге хришћанске вероисповести. Њихово зидање и украшавање\nпружило је могућности и самим Арбанасима да изуче многе архитектонске и\nсликарске послове. У другој половини XIV века живео је и радио у \nДуброваику сликар Јован из Драча, одакле је 1435. год. дошао и један младић\nда учи сликарство код Томе Примојевића. Истакнути арбанашки вајар \nАндрија Алеси расуо је своје радове у другој половини XV века по Млецима,\nРабу, Задру, Шибенику, Трогиру, Сплиту, Анкони и Тремитима.\n\nСвојом делатношћу допринели су поједини Арбанаси развитку опште културе\nи уметности. Много је још било потребно времена да се ударе темељи \nнационалне арбанашке културе.\n\nИзвор: Иван Божић, Албанија и Арбанаси у XIII, XIV и ΧV veku, Бгд. 1983.\n\nдоматриос\n\n.','',24,'Domatrios','20050314035820','',0,0,0,1,5.9799067e-05,'79949685964179','20050314035820'); INSERT INTO cur VALUES (15618,10,'Историја_Немачке','{| style=\"margin: 0 0 1em 1em; border: 1px solid #aaaaaa; background: #ffffff;\" align=right cellpadding=0 cellspacing=0\n! style=\"padding: 0 5px 0 5px; background:#ccccff\" align=\"center\" | [[Историја Немачке]]
\n|-\n| style=\"font-size: 90%; padding: 0 5px 0 5px;\" | -[[Ток немачке историје]]\n|-\n| style=\"font-size: 90%; padding: 0 5px 0 5px;\" | -[[Франци]]\n|-\n| style=\"font-size: 90%; padding: 0 5px 0 5px;\" | -[[Свето Римско Царство]]\n|-\n| style=\"font-size: 90%; padding: 0 5px 0 5px;\" | -[[Немачка Конфедерација]]\n|-\n| style=\"font-size: 90%; padding: 0 5px 0 5px;\" | -[[Римско Царство]]\n|-\n| style=\"font-size: 90%; padding: 0 5px 0 5px;\" | -[[Вајмарска Република]]\n|-\n| style=\"font-size: 90%; padding: 0 5px 0 5px;\" | -[[Нацистичка Немачка]]\n|-\n| style=\"font-size: 90%; padding: 0 5px 0 5px;\" | -[[Војна историја Немачке за време Другог светског рата|Нацистичка Немачка (2. св. рат)]]\n|-\n| style=\"font-size: 90%; padding: 0 5px 0 5px;\" | -[[Историја Немачке од 1945.]]\n|}','',135,'Обрадовић Горан','20050314042520','',0,0,0,1,0.061822481192,'79949685957479','20050314192827'); INSERT INTO cur VALUES (15619,9,'Proba','Добро , све ово лепо ради али дајте бар неко нека на српском лепо објасни како ово стварно може да се користи . Помоћ.','',0,'213.244.205.34','20050314114722','',0,0,0,1,0.040666208417,'79949685885277','20050314114722'); INSERT INTO cur VALUES (15620,0,'Љубав','Рече ми један колега са википедије да је за љега љубав као стуја (електрична енергија), омогућава многе пријатности, али може и да убије. Ово је само један од примера који показује како свако од нас на љубав може да гледа на свој начин, односно да се нека свеобухватна дефиниција никад неће моћи направити. Ово бих сликовито илустровао једном смешном изреком која је вероватно из новијег доба: «Људи! Како је тај секс дивна ствар. Причао ми је један што је гледао». Дакле овим кратким уводом и психолошком дефиницијом желео бих да ово буде почетна страна колекције текстова о љубави. Уколико имате нека сазнања или текстове – изволите. \n\nЉУБАВ је \'\'емоција\'\', али и \'\'мотив\'\' (страст, потреба, тежња), чија је главна одлика снажна наклоност субјекта према неком привлачном предмету, појави или бићу. Љубав према другој особи укључује \'\'осећање нежне привржености\'\', \'\'заокупљеност\'\' њеном личношћу, \'\'заинтересованост\'\' за њене потребе, жеље и мисли, несебичну \'\'бригу\'\' за њену срећу и страсну жељу да односи буду што приснији. Удаљеност или привремена раздвојеност од вољеног објекта може да распламса осећање љубави. \n\nПостоје, у зависности од објекта, бројне врсте љубави: \'\'родитељска\'\', \'\'партнерска\'\', \'\'синовљева\'\', \'\'религиозна\'\', \'\'нарцистичка\'\', \'\'братска\'\' итд. Потреба за љубављу може бити \'\'неуротичка\'\', \'\'садистичка\'\', \'\'мазохистичка\'\'. У психоанализи означава \'\'либидиналну страст\'\', истовремено \'\'нежну\'\', \'\'бестелесну\'\', с једне, али и \'\'телесну\'\', \'\'чулну\'\', с друге стране; \'\'инфантилну\'\' и \'\'зрелу\'\'; \'\'нормалну\'\' и \'\'абнормалну\'\', која је увек усмерена ка прибављању интензивног задовољства. [[Сигмунд Фројд]] (Freud) осећању љубави приступа са развојног гледишта. Први вид љубави је \'\'примарни нарцизам\'\'. Са успостављањем односа према објектима, его ће настојати да се сваког пријатног објекта домогне и унесе га у себе. \n\nТек у пубертету, спајањем чулне и нежне компоненте (које су раздвојене забраном [[инцест]]а још у раном детињству), настаје нормална, зрела љубав. По Ериху Фрому (Fromm), љубав је \"једини здрави и задовољавајући одговор на проблем људског постојања\", а зрела љубав задовољава основну људску потребу за повезаношћу са другима, уз очување идентитета личности. Љубав као \"доживљај појачане виталности и моћи\", која појединца испуњава радошћу, нема свој корен у биолошкој, већ у психолошкој потреби човека да реши проблем своје егзистенције. \n\nБитне компоненте љубави су \'\'\'давање\'\'\', \'\'\'брига\'\'\', \'\'\'одговорност\'\'\', \'\'\'поштовање\'\'\' и \'\'\'познавање\'\'\'. Ако покушавате да дефинишете ваш однос са партнером, узмите у обзир ове (али и не само ове) елементе и покушајте сагледати да ли су и у којој мери они присутни у вашем односу. Недостатак или мања присутност неког од ових елемената не значи да љубав не постоји, али то може да значи да она не постоји у својој свеобухватности како је схватају писци, песници и други уметници или ствараоци који се том темом баве. (доматриос)\n\n\n===Рекли су о љубави:=== \n\n\n===Литература о љубави===\n\n\n===Графички прилози===\n\n\n===Музички прилози===\n\n\n===Линкови на Интернету===\n\n\n===Остало===\n\n.','',24,'Domatrios','20050314135347','',0,0,0,1,0.236942699742,'79949685864652','20050314135347'); INSERT INTO cur VALUES (15621,11,'Списак_вики-језика','Језици треба да буду поређани по азбуци - урадићу то кад будем имао времена. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 16:35, 14 Мар 2005 (CET)','',135,'Обрадовић Горан','20050314153555','',0,0,0,1,0.026012919142,'79949685846444','20050314153555'); INSERT INTO cur VALUES (15622,6,'Inflation-1923.jpg','','',135,'Обрадовић Горан','20050314192607','',0,0,0,1,0,'79949685807392','20050314192827'); INSERT INTO cur VALUES (15623,6,'Spd-poster-1932.jpg','','',135,'Обрадовић Горан','20050314192647','',0,0,0,1,0,'79949685807352','20050314192827'); INSERT INTO cur VALUES (15624,0,'Вајмарска_Република','{{Историја Немачке}}\nПериод [[историја Немачке|немачке историје]] од [[1919]]. до [[1933]]. је познат као \'\'\'Вајмарска Република\'\'\' (на [[немачки језик|немачком]] \"\'\'Weimarer Republik\'\'\"). Име долази од града [[Вајмар]]а, где је одржана национална скупштина сазвана да створи нови [[устав]] након што је [[немачка монархија]] укинута после пораза у [[Први светски рат|Првом светском рату]].\n\nОвај први покушај да се успостави [[либерална демократија]] у Немачкој је био време великих тензија и унутрашњих конфликата, и коначно није успео доласком на власт [[Адлоф Хитлер|Адолфа Хитлера]] и [[Нацистичка партија|Нацистичке партије]] [[1933]]. Мада технички, устав из 1919. није у потпуности укинут до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]], правне мере које је преузела нацистичка влада 1933, познате под именом \'\'[[Gleichschaltung]]\'\' су у ствари уништиле све механизме типичног демократског система, па се као уобичајени крај Вајмарске Републике узима 1933. \n\n\'\'Стога овај чланак описује догађаје од 1918. до колапса Републике 1933. Чланак [[Нацистичка Немачка]] описује наредни период; види такође [[Gleichschaltung]] за више детаља о томе како је настала нацистичка диктатура.\'\'\n\n== Контролисана револуција: успостављање Републике (1918. - 1919.) ==\n\nОд [[1916]]. на даље [[Немачко Царство|Немачким Царством]] из [[1871]], је ефективно владала војска, вођена од стране \'\'Oberste Heeresleitung\'\' (\'\'OHL\'\', врховне војне команде) са командантом штаба, [[Паул фон Хинденбург|Паулом фон Хинденбургом]]. Када је постало јасно да је Први светски рат изгубљен, врховна команда (ОХЛ) је захтевала да се успостави цивилна влада. Сваки покушај да се настави рат након што је [[Бугарска]] напустила Централне силе би само узроковао да немачке територије буду окупиране. Нови \'\'Reichskanzler\'\' принц [[Макс фон Баден]] је стога понудио примирје америчком председнику [[Вудро Вилсон|Вудру Вилсону]] [[3. октобар|3. октобра]], [[1918]]. [[28. октобар|28. октобра]], 1918, устав из 1871. је измењен да од \'\'Reich\'\'-а направи [[парламентарни систем|парламентарну демократију]], која није постојала пола века: убудуће је канцелар био одговоран парламенту, [[Рајхстаг]]у, а не цару као до тада. \n\nТадашњи план да се Немачка трансформише у [[уставна монархија|уставну монархију]], сличну [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] је убрзо постао застарео како је земља клизила у стање потпуног хаоса. Немачка је била преплављена војницима који су се враћали са фронта, многи од њих су били рањени физички, психолошки или на оба начина. Насиље је било раширено, са тучама које су избијале и између левичарских група на сахтанама вођа које су убијали десничарски противници. \n\nПобуна је избила када је [[29. октобар|29. октобра]], војска, без консултације са владом наредила покрет немачкој влоти - покрет који није само био потпуно безнадежан, већ је било сигурно да би зауставио мировне преговоре. Посаде два брода су се побуниле. Када је војска ухапсила око 1000 морнара, и дала да се пребаце у [[Кил]], локална буна се претворила у глобалну побуну, која се брзо раширила по већем делу Немачке. Други морнари, војници а онда и радници су се солидарисали са ухапшенима, започели су да бирају радничке и војничке савете по моделу \'\'совјета\'\' из [[Руска револуција|Руске револуције]] [[1917]]. и преузели су војну и цивилну власт у многим градовима. 7. новембра је револуција стигла до [[Минхен]]а, и [[Лудвиг III од Баварске]] је побегао. \n\nУ почетку су захтеви савета били скромни: тражили су да се ухапшени морнари ослободе. За ратлику од Русије годину дана раније, савете није контролисала комунистичка партија. Ипак, због настанка [[Совјетски Савез|Совјетксог Савеза]], револуција је веома застрашила власт и средње класе. Земља је била на ивици да постане [[социјализам|социјалистичка]] република. \n\nУ то време је политичко представништво радничке класе било подељено: једна фракција се одвојила од [[Социјал-демократска партија Немачке|социјал-демократа]], назвавши себе \"независним социјал-демократама\" (УСПД, од \'\'Unabhängige Sozialdemokratische Partei Deutschlands)\'\', и они су нагињали ка социјалистичком систему. Како не би изгубила утицај, преостала, \"већина социјал-демократа\" (МСПД, који су подржавали парламентарни систем) је одлучила да се стави на чело покрета и такође је 7. новембра захтевала да цар [[Вилхелм II од Немачке]] абдицира. [[9. новембар|9. новембра]], [[1918]]. [[Филип Шајдеман]] је прокламовао републику са балкона зграде рајхстага у [[Берлин]]у, два сата пре него што је [[Карл Либкнехт]] прокламовао социјалистичку републику иза угла, са [[Берлински замак|берлинског замка]].\n\nИпак, 9. новембра, веома контроверзним актом, државни канцелар (\'\'Reichskanzler\'\') принц Макс фон Баден је пренео своју власт [[Фридрих Еберт|Фридриху Еберту]], вођи МСПД-а. Било је јасно да овај акт неће бити довољан да задовољи масе, па је, дан касније, сазвана револуционарна влада звана \"Савет народних представника\" (\'\'Rat der Volksbeauftragten\'\'). Она се састојалаод по три члана МСПД-а и УСПД-а. Еберт је предводио МСПД, а [[Хуго Хасе]] УСПД. Мада је нову владу признао Берлински раднички и војнички савет, супротставила јој се [[Спартакистичка лига]] коју су предводили [[Роза Луксембург]] и Карл Либкнехт. Еберт је сазвао национални конгрес савета, кои се одржао од 16. до 20. децембра, 1918, и у коме је МСПД имао већину. Еберт је стога успео да распише брзе изборе за националну скупштину како би направио устав за парламентарни систем, маргинализујући покрет који је позивао на социјалистичку републику (види испод).\n\nДа би омогућио својој тек насталој влади да одржи контролу у земљи, Еберт је направио пакт са врховном војном командом коју је сада водио лудендорфов наследник, генерал [[Вилхелм Гренер]]. овај [[пакт Еберт-Гренер]] је у основи прописивао да влада неће покушавати да реформише војску док се војска заклињала да ће штитити владу. Са једне стране, овај договор је симболизовао прихваћеност нове владе од стране војске, ублажавајући бриге у средњим класама; а са друге стране, сматран је издајом радничких интереса од стране левог крила, и такође је успостављао армију као независну и конзервативну групу у Вајмару, која ће имати велики утицај над судбином републике. Овај пакт је значио један од неколико корака који су довели до перманентне поделе међу политичким представницима радничке класе у СПД и комунисте.\n\nПодела је постала коначна када је Еберт позвао ОХЛ да пошаље трупе да угуше нову побуну војника у Берлину [[23. новембар|23. новембра]], 1918, у којој су побуњени војници заровили команданта града, и затворили државну канцеларију (\'\'Reichskanzlei\'\') у којој је боравио савет народних представника. Гушење побуне је било оштро, са неколико мртвих и рањених. Ово је узроковало да лево крило објави раскид са МСПД, који је са њихове тачке гледишта пактирао са контра-револуционарном војском да би сузбио револуцију. Зато је УСПД напустио савет народних представника после само седам недеља. Раздор се продубио када је у децимбру формирана [[Комунистичка партија Немачке]] (КПД) одређених група са левог крила, укључујући лево крило УСПД-а и групу Спартакус.\n\nУ јануару су наредне крваве покушаје успостављања пролетерске диктатуре од стране радника на улицама угушиле паравојне [[Фрајкорпс]] (\'\'Freikorps\'\' - слободне трупе) -јединице састављене од војника добровољаца. Ово је кулминирало убиством Розе Луксембург и Либкнехта, [[15. јануар]]а. Уз подршку Еберта, убицама није суђено пред цивилним, већ пред војним судом, што је довело до веома благих казни. Ово наравно није допринело Ебертовој популарности у левом крилу.\n\nИзбори за националну скупштину су се одржали [[19. јануар]]а, 1919. У ово доба, нове партије левог крила, укључујући УСПД и КПД су једва биле способне да се организују, што је већину места у парламенту донело умереним снагама. Због текућих борби у Берлину, национална скупштина је заседала у [[Вајмар]]у, што је дало будућој републици незванично име. [[Вајмарски устав]] је створио републику под полу-председничким системом где се рајхстаг бирао по пропорционалном представљању.\n\nЗа време дебата у Вајмару, борбе су се наставиле. Совјетска република је проглашена у [[Минхен]]у, а затим су је угушили фрајкорпс и регуларне војне јединице, и спорадичне борбе су наставиле да избијају по целој земљи.\n\nБорбе су трајале и у источним покрајинама Немачке које су биле лојалне цару, али нису хтеле да буду део републике: [[Велики пољски устанак]] у [[Покрајина Позен|покрајини Позен]] и 3 [[Силесијски устанци|Силесијска устанка]] у [[Горња Силесија|Горњој Силесији]].\n\nЗа то време, немачка мировна делегација у [[Француска|Француској]] је потписивала [[Версајски споразум]], прихватајући велике редукције немачке војске, велике репарације и срамотну \"клаузулу о кривици за рат.\" Адолф Хитлер ће касније кривити републику и њену демократију за овај споразум. \n\nПрви државни председник (\'\'[[Reichspräsident]]\'\') републике, Фридрих Еберт из МСПД-а је потписао нови немачки устав [[11. август]]а, [[1919]].\n\n== Ране године: Унутрашњи сукоб (1919. - 1923.) ==\n\nРепублика је од почетка била под великим притиском од екстремиста и са левог и са десног крила. У суштини, левичари су оптуживали социјал-демократе за издају идеала радничког покрета пактирањем са снагама старе државе уместо организовања комунистичке револуције; десно крило се противило демократском систему, јер се залагало за очување ауторитарне државе попут царства из 1871. Да би подрило кредиблитет републике, десно крило (посебно војска) је оптужила републику да је одговорна за пораз Немачке у Првом светском рату; види [[Легенда о убоду у леђа]] (\'\'Dolchstoßlegende\'\').\n\n[[13. март]]а, [[1920]]. се одиграо [[Капов пуч]]. Ово је подразумевало да је група фрајкорпса заузела Берлин, и поставила [[Волфганг Кап|Волфганга Капа]], десничарског новинара за канцелара нове владе. Национална влада је морала да побегне у [[Штутгарт]], одакле је позвала на [[генерални штрајк]]. Овај штрајк је у потпуности блокирао економоију, и Капова влада је доживела колапс већ [[17. март]]а.\n\nИнспирисан успехом генералних штрајкова, подигнут је комунистички устанак у [[Област Рур|Области Рур]], [[1920]] када је 50.000 људи формирало црвену армију и преузело контролу над покрајином. Регуларна војска и фрајкорпс су угушили устанак, без да су примили икакво наређење од владе. Још комунистичких побуна је угушено у марту [[1921]]. у [[Саксонија|Саксонији]] и [[Хамбург]]у.\n\nДо [[1923]]. република више није могла да приушти да плаћа рате репарације које су произлазиле из версајског споразума, и влада је престала да плаћа рате. Као одговор, [[Француска|француске]] и [[Белгија|белгијске]] трупе су окупирале Рур, немачку најважнију индустријску регију тог времена, и преузеле контролу над рударским и производним предузећима у јануару, [[1922]]. У јануару 1923, опет је позвано на штрајкове, и охрабриван је пасивни отпор. Штрајкови су трајали осам месеци, што је нанело штету немачкој економији, и започео је увоз.\n\n[[Image:Inflation-1923.jpg|200px|thumb|right|Инфлација 1923.-24.: жена ложи пећ новцем]]\n\nКако је држава исплаћивала плату штрајкујућим радницима, штампан је додатни новац, што је довело до [[хиперинфлација|хиперинфлације]]. Вредност марке је опала од 4,2 за амерички долар, до 1.000.000 за долар до августа 1923. и 4.200.000.000.000 за долар 20. новембра. 1. децембра је успостављена нова валута, по курсу од 1.000.000.000.000 старих марака за 1 нову марку, (\'\'Rentenmark\'\').\n\nИсплаћивање репарација је настављено, и Рур је враћен Немачкој.\n\n1923. се такође догодио напад деснице у виду [[Пивнички пуч]], који је организовао Адолф Хитлер у Минхену. [[1920]], [[Немачка радничка партија]] је постала [[Нацистичка партија]] (НСДАП) и она ће бити главна снага која ће довести до колапса Вајмара. Хитлер је постао председник партије у јулу, [[1921]]. [[СА|Јуришни одреди]] (\'\'Sturmabteilung\'\') су супостављени у новембру, 1921. и они ће деловати као хитлерова лична армија у његовој борби за власт. Онда је, [[8. новембар|8. новембра]], [[1923]], \'\'[[Kampfbund]]\'\' (борбени савез) у савезу са [[Ерих Лудендорф|Ерихом Лудендорфом]] преузео митинг од баварског премијера, [[Густав фон Кар|Густава фон Кара]], у пивској хали у Минхену. Лудендорф и Хитлер су прогласили нову владу и планирали су да преузму контролу у Минхену следећег дана. 3.000 демонстраната је разбилао 100 полицајаца и Хитлер је ухапшен и осуђен на 5 година у затвору. Казна је била минимална за ту оптужбум а Хитлер је одслужио само 9 месеци пре него што је био пуштен.\n\nПосле неуспеха Пивничког пуча, хапшења и пуштања на слободу, Хитлер се фокусирао на легалне методе стицања власти.\n\n== Штресеманова златна ера (1923. - 1929.)==\n\n[[Густав Штресеман]] је био [[канцелар немачке]] током кратког периода [[1923]], и служио је као министар спољних послова од [[1923]]. до [[1929]]. Ово је био период релативне стабилности за Вајмарску Републику током кога је било мање побуна и изгледало је да економија почиње да се опоравља.\n\nШтресеманов први потез је било издавање нове валуте, \'\'ретенмарке\'\', како би зауставио екстремну [[хиперинфлација|хиперинфлацију]] која је гушила немачко друштво и [[економија|економију]]. Овај потез је био успешан јер је Штресеман упорно одбијао да штампа додатни новац - што је био почетни узрок инфлаторне спирале. Како би додатно стабилизовао економију, он је смањио потрошњу и [[бирократија|бирократију]].\n\nТоком овог периода је такође створен [[Дејвсов план]] који је везивао исплате репарација за немачку способност да их исплаћује. Немачка је примљена у [[Лига Народа|Лигу Народа]], направљени су договори о западној граници, потписан споразум о неутралности са [[Русија|Русијом]] и заустављено је разоружавање. Ипак, овај прогрес је финснсиран позајмицама из иностранства, што је повећавало државни дуг, док је укупна трговина опадала, а незапосленост расла.
\nРеформе које је спровео Штресеман нису реформисале дубинске славости Вајмарске Немачке, већ су само дале привид стабилне демократије.\n\nШтресеманова смрт 1929. је означила крај \"златне ере\" Вајмарске Републике.\n\n== Колапс Вајмарске Републике, и долазак Хитлера на власт ==\n\nПоследње године Вајмарске Републике су биле политички чак нестабилније него претходне године. [[29. март]]а, [[1930]], [[Паул фон Хинденбург]] је поставио финансијског експерта, [[Хенрих Брининг|Хенриха Брининга]] за наследника канцелара Милера после неколико месеци лобирања од стране генерала [[Курт фон Шлајхер|Курта фон Шлајхера]] у име армије. Од нове владе се очекивало да направи политички заокрет ка конзерватизму, базиран на ванредним овлашћењима датим рајхспредседнику уставом, коко није имао већинску подршку у рајхстагу.\n\nКако непопуларни финансијски закон није добио подршку у рајхстагу, Хинденбург га је донео као декрет базиран на члану 48 устава. 18. јула, 1930. закон је поново укинут танком већином у парламенту уз подршку [[СПД]]-а, [[Комунистичка партија Немачке|КПД]], тада малих -- НСДАП-а и [[ДНВП]]-а. Одмах потом је Брининг предао рајхстагу председнички декрет у коме се он распушта.\n\nОпшти избори за рајхстаг који су уследили [[14. септембар|14. септембра]], [[1930]]. су донели огромну промену у политичким снагама: 18,3% гласова је отишло НСДАП-у, што је пет пута већи проценат него 1928. Ово је имало разорне последице по републику: није више било већине у рајхстагу чак ни за велику коалицију умерених партија, и то је охрабрило присталице НСДАП-а да изнесу своје захтеве за влашћу повећавајући насиље и терор. После 1930. република је све више клизила у стање грађанског рата.\n\nОд 1930. до 1932, Брининг је покушавао да уреди разорену државу без већине у парламенту, владајући помоћу хитних председничких декрета. У ово веме је [[велика депресија]] достигла врхунац. У складу са либералном економском теоријом која тврди да ће мања јавна потрошња подстаћи економски раст, Брининг је драстично срезао државне трошкове, укључујући социјални сектор. Очекивао је и прихваио да ће економска криза, за одређено време, бити погоршана пре него што се ствари поправе. Између осталог, \'\'рајх\'\' је у потпуности зауставио све јавне издатке за обавезно осигурање за незапослене (које је успостављено 1927.), што је резултирало већим доприносима радника, и мањим бенефицијама за незапослене -- ово је наравно била веома непопуларна мера.\n\nЕкономски пад је трајао до друге половине 1932. када су се појавиле прве индикације опоравка. Ипак, до тада је Вајмарска Република изгубила сав кредибилитет међу већином Немаца. Док се научници не слажу у оцени бринигове политике, може се рећи да је она довела до пропадања републике. Још увек је дискутабилно да ли су у том тренутку постојале алтернативе.\n\n[[30. мај]]а, 1932, Брининг је дао оставку јер није више имао хинденбургову подршку. Пет недеља раније, Хинденбург је опет био изабран за председника, уз активну бринингову подршку, а противкандидат му је био Хитлер. (Председник је био директно биран за разлику од рајхсканцелара (премијера).) \n\nХинденбург је тада поставио [[Франц фон Папен|Франца фон Папена]] за новог канцелара. Фон Папен је имао подршку Хитлера, али по цену серије захтева:\n* Рајхстаг је имао да буде поново распуштен како би били расписани нови избори;\n* Забрана [[СА|Јуришних одреда]], донета након уличних немира је морала да буде повучена;\n* [[Социјал-демократска партија Немачке|Социјал-демократска]] [[Прусија|Пруска]] влада је морала да буде распуштена хитним декретом.\n\n[[image:Spd-poster-1932.jpg|thumb|200px|[[Социјал-демократска партија Немачке|СПД]]-ов изборни постер, 1932. Превод: \"Против [[Франц фон Папен|Папена]], [[Адолф Хитлер|Хитлера]], [[Ернст Телман|Телмана]]; листа 2, социјал-демократи\". Постер показује како социјалисти сламају своја три идеолошка непријатеља: [[монархизам]], [[комунизам]], и [[нацизам]]. ]]\n\nОпшти избори одржани [[31. јул]]а, [[1932]]. су донели 37,2% гласова НСДАП-у, што ју је учинило највећом партијом у рајхстагу. Хитлер је сада захтевао да буде постављен за канцелара, што је Хинденбург одбио [[13. август]]а 1932. Али ипак није постојала већина у парламенту ни за једну владу; због тога је парламент опет распуштен, и још једном су организовани избори у нади да ће резултирати стабилном већином.\n\nОво се није догодило. [[6. новембар|6. новембра]], [[1932]], избори су донели 33,0% гласова НСДАП-у: партија је изгубила четири процента. Франц фон Папен је дао оставку, и на месту премијера ге је наследио генерал фон Шлајхер [[3. децембар|3. децембра]]. Његов смели план је био да скупи већину у рајхстагу ујединивши трговачке унионисте левог крила из разних партија, укључујући струју НСДАП-а коју је водио Грегор Штрасер. Ни ово није било успешно.\n\n[[4. јануар]]а, [[1933]]. Хитлер се тајно састао са фон Папеном у кући [[келн]]ског банкара, [[Курт фон Шредер|Курта фон Шредера]]. Они су се договорили да формирају заједничку владу; осим Хитлера, само два члана НСДАП-а су требала да буду чланови владе ([[Вилхелм Фрицк]] као министар унутрашњих послова и [[Херман Геринг]] као комесар Прусије), а фон Папен би био хитлеров вице канцелар. У нови кабинет је ушао утицајни медијски могул, [[Алфред Хугенберг]], који је у то време био председник (такође десничарске) [[ДНВП]].\n\nХинденбург је поставио Хитлера за новог канцелара [[30. јануар]]а, [[1933]]. Мада је био против нациста, и поразио је Хитлера на председничким избориме, сложио се са фон Папеновом теоријом, да се уз опадајућу подршку нацистима у народу, Хитлер може контролисати као канцелар. Овај датум који је нацистичка пропаганда назвала \'\'Machtergreifung\'\' - стицање моћи, се сматра почетком [[Нацистичка Немачка|Нацистичке Немачке]].\n\n== Разлози за слом републике ==\n\nЗашто је Вајмарска Република имала тако катастрофалан крај и уступила место нацистичкој диктатури је и данас тема дебата. Са једне стране, Хитлер је постао рајхсканцелар легално кроз механизме постављене уставом, и НСДАП је освојила релативну већину у парламенту на два избора 1932. Са друге стране, Хитлер је постављен за премијера у тренутку када је било јасно да његова партија није имала довољну моћ да преузме власт. \n\nНаучници су начинили многе покушаје да дају разне разлоге, и зависно од личног политичког становишта, једна анализа више подвлачи одређене разлоге него неке друге. Ситуација на одређени начин још више искомпликована чињеницом да су током [[Хладни рат|Хладног рата]], историјске анализе биле у одређеном степену замагљене покушајима да се оправдају одређене идеологије. \n\nОсим тога, потпуно је хипотетичка тврдња да би нацизам могао бити избегнут, да су одређене одлуке биле другачије. Утицај на раст популарности нацизма је имао читав сплет чињеница - једна од њих су биле и високе репарације које су Немачкој наметнуте од стране сила победница у Првом светском рату. Још током Версајске конференције су одређени стручњаци (види: [[Џон Мејнард Кејнс]]) изражавали забринутост како би високе репарације могле ојачати екстремне струје у Немачкој.\n\nРазлози за јачање нацизма су између осталих и они економског, институционалног и личног карактера.\n\n=== Економски проблеми ===\n\nВајмарска Република је имала неке од најозбиљнијих економских проблема које су икада искусиле западне државе. Необуздана [[хиперинфлација]], висока стопа незапослености и велики пад животног стандарда кад се упореди са периодом пре Првог светског рата су били главни економски разлози колапса републике. До [[Велика депресија|Велике депресије]] 1930-их, институција републике као такве је окривљавана за већину економских проблема; ово се може закључити ако се посматрају изборни резултати где су политичке партије које су се бориле против републике (заједно лево и десно крило) учиниле демократску већину у парламенту немогућом. \n\nУ овом контексту, [[Версајски споразум]] су Немци сматрали кажњавајућим (што је у одређеној мери и био) и деградирајућим документом, који их је присилио да предају зоне богате ресурсима и да плате велике компензације. Ове казнене репарације су узроковале велико запрепашћење и срџбу немачког народа. Стварну економску штету коју је Версајски споразум нанео немачкој економији није лако утврдити. Мада су званичне репарације које је Немачка имала да плати биле значајне, у стварности је она платила само мали део овог дуга. У ствари, више новца је ушло у Немачку од савезничких зајмова, него што је Немачка платила репарација. Ипак, репарације су штетиле немачкој економији, јер су обесхрабривале зајмове, и стога приморавале вајмарску владу да финансира дефицит штампајући новац - што је довело до хиперинфлације.\n\nДанас се већина историчара слаже да су многе индустријске вође поистећивале републику са радничким синдикатима и социјал-демократама, јер су оне успоставиле социјалне концесије из 1918/1919. Али иако су неки видели Хитлера као средство да се ово прекине, република је била нестабилна и пре него што су одређене индустријске вође подржале Хитлера. Осим тога, постоји становиште да чак и неки од оних који су подржавали хитлерово именовање нису желели нацизам у његовој целости и сматрали су Хитлера само привременим решењем у њиховом настојању да се укине република. Сигурно је да подршка индустријалаца сама по себи није довољна да се објасни подршка коју је Хитлер имао у великим деловима популација, што је подразумевало и многе раднике који су се окренули од левих партија.\n\n=== Институционални проблеми ===\n\nОпште је становиште да је устав из 1919. имао велики број фундаменталних славости, које су успостављање диктатуре учиниле исувише лаким. Да ли би другачији устав спречио трећи рајх је додуше дискутабилно; у сваком случају, западнонемачки устав из 1949. је прихватио овај приговор, и може се у великој мери посматрати као снажна реакција на ове мане.\n\n* Институција председника државе (\'\'Reichspräsident\'\') је често била називана термином \'\'Ersatzkaiser\'\' (\"републикански цар\") - покушај да се замени цар који је абдицирао 1918. са ауторитарном институцијом сличне снаге. Ово је највидљивије у члану 48, устава који је председнику давао овлашћење да \'\'\"предузме све неопходне кораке\"\'\' ако су \'\'\"јавни ред и безбедност озбиљно нарушени или у опасности\"\'\'. Мада је планиран само као ванредна клаузула, овај члан је коришћен у много прилика чак и пре 1933. како би се издали декрети без подршке парламента (види изнад); и учинио је \'\'Gleichschaltung\'\' лакшим. На пример, [[декрет о пожару у рајхстагу]] је издат на бази члана 48.\n\n* Употреба готово чистог пропорционалног представљања је значила да је било која партија са малом подршком могла да уђе у рајхстаг - републички парламент. Ово је довело до великог броја малих партија, од којих су неке имале екстремистичке идеологије, и дозволило им да изграде политичку базу унутар система.\n\n* Рајхстаг је могао да уклони канцелара, чак и ако посланици нису способни да се договоре око његовога наследника. Ова деструктивна клаузула је довела до тога да дође до брзе промене великог броја канцелара и политичке нестабилности републике (види [[канцелар немачке]] за списак). Као резултат, устав из 1949. (\'\'Grundgesetz\'\') утврђује да канцелар може бити смењен само ако се у исто време изабере његов наследник.\n\n* Устав је налагао да у случају смрти или оставке председника, канцелар Немачке преузима његову дужност (и најважније сва његова овлашћења) до избора новог председника. Ово је омогућило Хитлеру да уједини позиције рајхсканцелара и рајхспредседника после смрти Хинденбурга [[1934]]. Ипак, до тада је диктатура већ била чврсто успостављена, и ова клаузула се стога не може у великој мери окривити за нацизам.\n\n=== Персоналистички погледи ===\n\nНеки историчари преферирају да посматрају одређене појединце и њихове одлуке. Ово износи проблематично питање алтернатива које су биле доступне у то време, и води ка спекулацијама и хипотезама.\n\nЗа почетак, бринингова економска политика од 1930. до 1933. је била тема многих дебата. Може се рећи да је она узроковала да многи идентификују републику са смањивањем социјалних давања и екстремно либералном економијом; да ли су постојале алтернативе овом курсу у доба када је Велика депресија достигла свој врхунац је друго питање.\n\nЈош један фокус је Паул фон Хинденбург, који је постао председник [[1925]]. Он је сигурно био представник старог, ауторитарног царства из 1871 и тешко му је подарити епитет демократе који је подржавао републику из 1919. Такође је познато да је барем током каснијих година кад је био знатно старији од 80 година био сенилан. Ипак, он није био нациста. Може се поставити питање да ли би другачији председник са чврстим демократским уверењима дозволио да се парламент толико често буде заобилажен употребом декрета по члану 48; још прецизније, да ли би другачији председник потписао [[декрет о пожару у рајхстагу]]? Такође се спекулише о питању зашто је Хинденбург уопште поставио Хитлера за премијера [[30. јануар]]а, [[1933]]; на крају, Хинденбург је чекао једну и по годину пре него што је донео ову одлуку. Неки тврде да би нацизам изгубио много од јавне подршке ка Хитлер није постао канцелар.\n\n== Повезане теме ==\n* [[Глосар Вајмарске Републике]]\n* [[Вајмарске политичке партије]]\n* [[Ток вајмарске историје]]\n* [[Вајмарски устав]]\n* [[Историја Немачке]]\n* [[Нацистичка Немачка]]\n* [[Вајмарска култура]]\n* [[Списак вајмарских држава]]\n* [[Последице Другог светског рата]]\n\n----\n\nмедијски фајлови:\n* Аудио: Образовна реп песма о Вајмарској Републици Џонатана Пејџела, [http://wikinl.sol3.info/weimar_republic_rap_by_pagel.ogg OGG format] (2,14Mb) [http://www.pagel.clara.co.uk/mp3/weimar.mp3 MP3] (4.33Mb)\n\n[[Category:Немачка историја|Вајмарска Република]][[Category:Вајмарска Република|Вајмарска Република]]\n\n[[da:Weimarrepublikken]]\n[[de:Weimarer Republik]]\n[[en:Weimar Republic]]\n[[es:República de Weimar]]\n[[fr:République de Weimar]]\n[[it:Repubblica di Weimar]]\n[[he:רפובליקת ויימאר]]\n[[nl:Weimarrepubliek]]\n[[ja:ヴァイマル共和政]]\n[[lv:Veimāras republika]]\n[[fi:Weimarin tasavalta]]\n[[zh:魏玛共和国]]','',135,'Обрадовић Горан','20050314192824','',0,0,0,1,0.099873625354,'79949685807175','20050315004312'); INSERT INTO cur VALUES (15625,3,'213.16.52.173','Хајде, направи свој кориснички налог, па да можемо да причамо о проблематичним темама. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 20:45, 14 Мар 2005 (CET)\n\nЗа жал, jош нисам толико писман у IT.\n\nПоздрав,\nАнтон Кецкаров\n\nУ горњем десном углу имаш плава слова \"Пријави се\". Кликни на то, па следи упутства која ти се појаве на новој страни. После тога ћеш имати свој налог, па ћемо моћи лакше да комуницирамо. Ако се не примећујеш то \"Пријави се\", можеш кликнути и [http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:Userlogin&returnto=%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 овде]. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 20:52, 14 Мар 2005 (CET)\n\nХвала! Мислим да je то готово.','',364,'Антон Кецкаров','20050314195953','',0,0,0,0,0.08889006875,'79949685804046','20050314195953'); INSERT INTO cur VALUES (15626,0,'ИП_адреса','Антон Кецкаров','',0,'213.16.52.173','20050314195313','',0,0,0,1,0.487183912631,'79949685804686','20050314195313'); INSERT INTO cur VALUES (15627,3,'Антон_Кецкаров','----\nЈесте, готово је :) Сада имаш кориснички налог, па можемо да причамо. За почетак, погледај страницу [[Википедија:Помоћ]] за нека основна упутства. У међувремену, ја ћу ти написати пар речи везане за разговор о проблематичним темама на Википедији. Успут, ако кликнеш на последњи квадратић изнад поља у коме пишеш текст, добићеш две цртице (два знака \"-\") и четири тилде (четири знака \"~\"). То ти је \"потпис\" на Википедији; када снимиш страну, појавиће се твоје име и презиме, као што се појављује моје име и презима иза ове реченице. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 21:04, 14 Мар 2005 (CET)\n\n*Поздрав и од мене и добродошао.Испод имаш мало упутство. --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 21:14, 14 Мар 2005 (CET)\n\n{{Добродошлица}}\n\n== Пар речи о раду на проблематичним питањима на Википедији ==\n\nНа страници за помоћ ([[Википедија:Помоћ]]) би требало да нађеш и страну посвећену \"неутралној тачки гледишта\". Колико год да се неко труди да напише нешто са \"неутралне тачке гледишта\", та \"неутралност\" ће мање или више бити искривљена. Зато је добро то решити и на други начин: навести да постоје различита мишљења поводом неке теме. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 21:18, 14 Мар 2005 (CET)\n\nНе улазим у то да ли је то што ти говориш истина или не (ако ништа друго, јасно је какав је став у Бугарској поводом Македонаца). Ипак, треба узети у обзир да ту постоји врло сложена проблематика и не само два супротстављена става: (1) Бугари и део Македонаца сматрају да су Македонци део бугарског етничког корпуса; (2) има Срба и Македонаца) који сматрају да су Македонци део српског етничког корпуса (а има и оних који сматрају да је словенски слој Бугара исто тако део српског етничког корпуса); (3) неки Македонци сматрају да је македонски етницитет аутохтон и датира од Македонаца Александра Великог; (4) најшире прихваћено мишљење је да су Македонци посебан словенски народ (нација или штагод) настао током 19. века, а признат после Другог светског рата. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 21:18, 14 Мар 2005 (CET)\n\nКада желиш да ставиш до знања да постоји различито мишљење у односу на постојеће у чланку, потребно је да раздвојиш мишљења а не да једно мишљење бришеш. Преформулиши реченицу и реци \"према томе, томе и томе ти и ти сматрају то и то; а ови и ови сматрају ово и ово\". Ја се надам да ово прихваташ као коректан однос. Ја ћу сада вратити на првобитну верзију (тј. ону где је додато да се у Бугарској македонски језик сматра локалном књижевном варијантом), а тебе молим да мало поразмислиш о тексту и раслојиш га тако да буду репрезентована оба мишљења. Добро је, такође, да наведеш и литературу везану за то што говориш. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 21:18, 14 Мар 2005 (CET)\n\nИначе, сматрам врло добрим то што си се појавио, као представник одређеног мишљења које је страно људима у Србији. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 21:18, 14 Мар 2005 (CET)\n\nХвала на односу и извините на то што не могу да причам и да пишем добро на српски! Међутим, надам се де ме разумете.\n\nПрво би хтео да прецизирам неколико ствари:\n- нисам хтео да \"харам\" ништа како - ево сад сам видео да jе писао г-н Хари Стоjанов из Бугарске. Ja сам имао своj став и сам га штитио са аргументима.\n- добро знам да се све измене прате и зато нисам мислио да радим ништа таjно. Ja би се понашао екстремно само кад би наилазио екстремни однос - мислим да се то разуме о свима. \n\nJa се слажем да je потребно да тражимо неутралну и коректну тачку гледишта. Према мени конкретан проблем у овом тренутку je да je чланак о македонском jeзику нетачан:\n\"У другој половини прошлога века код Македонаца је већ веома изразито формирана свест о томе да су они посебан словенски народ и да је македонски језик посебан словенски језик (Ђорђи Пулевски, Константин Миладинов, Рајко Жинзифов, Григор Прличев и др.) па су шездесетих и седамдесетих година почеле међу македонским интелектуалцима дискусије о томе какав треба да буде македонски књижевни језик, посебно с обзиром на однос према различитим македонским и бугарским дијалектима с једне, и стару словенску књижевнојезичку традицију, с друге стране. \"\n\nО Пулевског нема да дискутирам, али су сви наведени остали интелектуалци оставили писмене документи да су се осећали Бугарима. То jе чињеница и за сад сам навео само доказ о браћа Миладинових. Jа могу да примим скоро сваку интерпертациjу, али видите, то што пише ни je тачно, да не причамо je ли то неутрално.\nАко ви желите да поделите чињеница од интерпретациje, молим Вас да прецизирамо те ствари. Ако неко ми даде бар jeдан доказ да су те интелектуалци (Миладинов, Жинзифов, Прличев, Шапкарев) имали македонска НАЦИОНАЛНА свест, ja би се порекао од све. Од своjу страну ja заиста сам спреман да докажем то што тврдим.\n\nХвала на пажњу.\n\nАнтон Кецкаров\n----\nНе брини се, добро се разуме шта причаш а граматичке грешке у чланцима ће неко већ исправити. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 22:13, 14 Мар 2005 (CET)\n\n----\n:Ти, очигледно, знаш више од мене о македонским писцима, па то нећу спорити. Текст, као што можеш видети из напомене, није мој, већ професора Филолошког факултета у Београду. У том смислу, ако кажеш да су то чињенице, замолио бих те да текст измениш на такав начин који ће подразумевати цитате наведених македонских писаца. (Било би јако добро када би то били њихови цитати, а не интерпретације других филолога.) Ако су то чињенице, о њима се не може расправљати. Али, као што сам ти рекао, тема је осетљива и ако своје мишљење супротстављаш (умереном) професору Београдског универзитета, молим те, добро то поткрепи. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 22:34, 14 Мар 2005 (CET)\n\n:Узмимо, твој текст би требало да гласи отприлике (уз, наравно, корекције у пасусу који ти наводиш као проблематичан):\n\n:\"Постоји мишљење да се Жизнифов није осећао као Бугарин, али то не одговара чињеницама. У његовом делу \'\'Том и том\'\' стоји \"то и то\". У његовом наредном тексту, под називом \'\'Неки други текст\'\' он каже \'то и то\'.\" --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 22:34, 14 Мар 2005 (CET)\n\n:Поента је да је ово енциклопедија и да је у њој неопходно документовати свој став. Кад су у питању конкретни текстови, ја сам их ставио на основу научног ауторитета проф. Пипера. Када се такви ставови споре, неопходно је то учинити аргументовано. Чињенице су, разуме се, старије од ма какве интерпретације. Опет, кажем ти, иако то не мора бити услов за сваки текст (узмимо, не мора бити услов за општепознате чињенице), текстови о народном/националном идентитету неког народа су увек изузетно осетљиви, па имај то на памети када тврдиш да су нешто чињенице. На мени је само да верујем или теби или проф. Пиперу. (Јесам лингвист и упознат сам са особинама македонског језика, али се, свакако, нисам бавио тиме како су се осећали македонски књижевници у 19. веку.) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 22:34, 14 Мар 2005 (CET)\n\n:Проблем о ком је Хари говорио није твој став, него начин на који си то радио. Испоставило се да си то радио само зато што ниси био довољно упућен у то како да направиш налог и на који се начин ради на текстовима око којих постоје спорења. Обичај је на Википедији да свој став изложиш на страници за разговор (discussion) странице где желиш да начиниш промену; у случају да већ постоји неки текст о том питању. У случају да не постоји, можеш и сам уписати текст, с тим да је због лакше комуникације врло добро имати свој налог на свакој Википедији понаособ. Тако ти се могу обратити људи који не мисле као ти и можете, уз добру вољу, решити проблеме. У сваком случају, тај смо проблем решили :) Иначе, твој српски је сасвим добар; одличан за комуникацију, а није проблем кориговати твоје текстове граматички и правописно у чланцима. (Управо сам видео да је исто то написао и Горан :) ) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 22:34, 14 Мар 2005 (CET)\n\nДобро. Ми требе мало време да размишљам како то да урадим и да прикупим неопходне материале.Морам да нађем неки начин да изнесем мом (према мени, коректном) ставу у већ готову чланку, коjу сте ви припремили. Заиста нема смисла jа да пишем ви да бришете, па ви да пишете, а jа да бришем.\nМени ниje чудно да je наведени професор изнео таj текст. Ипак, било je време када све je било усмерено на то да се афирмише нову нациjу у Македониjу и избор ниje био велик - чак и у Бугарскоj у годинама после 1944. Кад иде реч о идеологиje, тешко je да тражимо обjeктивност.\n\nP.S.\nБио сам револтиран од препорука Хариja да ми забраните доступ па зато сум изнео на бугарском дискусиону страницу \"Македонски език\" вашу кореспонденциу, тврдећи да таj поступак ниje достоjан. Jош сам спреман да примим да проблем ниje у мом ставу, него у начин његовог излагања (мислио сам - чим има опциjу за редакциjу - сваки може да редактира).--[[Корисник:Антон Кецкаров|Антон Кецкаров]] 23:32, 14 Мар 2005 (CET)\n:Видиш и сам шта доводи измена текста без разговора. Да, може свако мењати, али ако постоје супротстављена мишљења, можемо доћи у безизлазну ситуацију мењања текстова сваки час. И, уместо да се бавимо паметнијим стварима, ми трошимо енергију на бесомучно мењање туђих речи у своје... Такође, одговорио сам на страни за македонски језик на бугарској Википедији. Треба да разумеш и Харија. Погледај моје образложење тамо. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 00:23, 15 Мар 2005 (CET)\n:Текст проф. Пипера саставни је део уџбеника \"Увод у славистику\" који се проучава на Филолошком факултету у Београду и који тај професор држи као предмет. Требаш имати на уму да се неки културни ставови не граде на основу чињеница, већ на основу интерпретација тих чињеница. Узмимо, вероватно је да, ако си ти у праву у вези са наведеним македонским писцима, проф. Пипер није читао директно њихове ставове, већ је читао неке интерпретације њихових ставова. Као што сам се ја, док ти ниси рекао да су се поменути писци осећали Бугарима, поуздао у став проф. Пипера, тако се, верованто, и он поуздао у интерпретацију неког другог писца, а готово сигурно Македонца. Треба, такође, имати на уму да је, како ми се чини, тај став управо македонски став из доба СФРЈ. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 00:23, 15 Мар 2005 (CET)\n:Успут, заборавио сам горе да наведем да постоји и мишљење да су сви македонски говори који имају \"шт\" и \"жд\" као рефлекс -- бугарски, а да су они који имају као рефлекс \"ќ\" и \"ѓ\" -- српски. То има лингвистичког основа, али је, такође, важно увек имати у виду да је македонски народ, односно, македонска нација политчка реалност -- па ма када она настала и под ма којим условима настала. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 00:23, 15 Мар 2005 (CET)\n\nJесте, постоји и такво мишљење (уколико \"ќ\" и \"ѓ\" су ближе \"ћ\" и \"ђ\"). Имао сам прилике де се упознам делимично са делима Александра Белића. Мора да имамо напамет да je таj рефлекс битан, али да je он само jeдан елеменат jезичког облика. Постоји исто така и мишљење да су говори у који подпуно или делимично нема падежа и има чланови бугарски.\nШта се тича о историjу jeзика добро je да се напомене да у топонимиjу Македониje, делови Косова, чак и (Источне) Србиje можемо да приметимо \"шт\" и \"жд\" рефлексе - Льуберажда, Небрегоште и т.д.\nJа нисам одбацивао савремене политичке реалности (мада данашна слика да ниje црно-бела), него сам причао о историjске (1) и културно-научне чињенице(2).--[[Корисник:213.16.52.173|213.16.52.173]] 10:45, 15 Мар 2005 (CET)(Антон Кецкаров)','',0,'213.16.52.173','20050315163521','',0,0,0,0,0.21132166459,'79949684836478','20050315163521'); INSERT INTO cur VALUES (15628,0,'Abraham_de_Moivre','[[Image:Abraham_de_moivre.jpg|right]]\'\'\'Abraham de Moivre\'\'\' ([[Maj 26]], [[1667]] - [[Novembar 27]], [[1754]]), je bio francuski matematicar poznat po \"de Moivreva formuli\", koja povezuje kompleksne brojeve i trigonometriju, i za njegov rad na \"normalnoj distribuciji\" i \"teoriji vjerojatnosti\". Izabran je kao clan [[Royal Society]] 1697 godine, i bio je prijatelj sa [[Isaac Newton]] i [[Edmund Halley]]. \n\nDe Moivre je rodjen u Vitry-le-François, [[Champagne, France|Champagne]].\nSocijalni status njegove familije je nepoznat,\nali je poznato da je njegov otac, hirurg,\nbio u mogucnosti da ga posalje na protestantsku akademiju u [[Sedan, France|Sedan]] (1678-82).\nDe Moivre je studirao logiku u [[Saumur]] (1682-84),\npratio je predavanje na [[Collège de Harcourt]] u parizu (1684),\ni studirao privatno sa [[Jacque Ozanam]] (1684-85).\nNe postoje indicije da je De Moivre zavrsio univerzitet.\n\nDe Moivre je bio kalvinista,\ni napustio je francusku nakon povlacenja [[Edikta iz Nanta]] (1685) godine,\ni proveo je ostatak svog zivota u engleskoj.\nTokom svog zivota bio je siromasan.\nPoznato je da je bio stalni gost u Slaughter\'s Coffee House, St. Martin\'s Lane at Cranbourn Street, gdje bi zaradio malo novca igrajuci [[sah]].\nUmro je u londonu i sahranjen je na [[St Martin\'s-in-the-Fields]], \nmada mu je tijelo kasnije preneseno.\n\nDe Moivre je napisao knjigu o [[teoriji ]], nazvanu \'\'[[The Doctrine of Chances]]\'\'.\n\n== Vidi takodjer ==\n\n* [[Stirling\'s approximation]]\n\n== Referense ==\n\n* H. J. R. Murray. \'\'History of Chess\'\'. Oxford University Press, 1913, p 846.\n\n==Eksterni linkovi==\n\n* [http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/Mathematicians/De_Moivre.html Abraham de Moivre] \'\'(at [http://www-groups.dcs.st-andrews.ac.uk/~history/index.html the MacTutor History of Mathematics archive])\'\'\n\n* [http://euler.ciens.ucv.ve/English/mathematics/demoivre.html de Moivre, Abraham]\n\n* [http://es.rice.edu/ES/humsoc/Galileo/Catalog/Files/moivre.html Moivre [De Moivre, Demoivre], Abraham De]\n\n[[de:Abraham de Moivre]]\n[[es:Abraham de Moivre]]\n[[fr:Abraham de Moivre]]\n[[it:Abraham de Moivre]]\n[[nl:Abraham de Moivre]]\n[[ja:アブラーム・ド・モアブル]]\n[[pl:Abraham de Moivre]]\n[[sv:Abraham de Moivre]]','',167,'DusanSukovic','20050315155126','',0,0,0,0,0.585350460341,'79949684844873','20050315155126'); INSERT INTO cur VALUES (15629,0,'Абрам_д_Муавр','[[Image:Abraham_de_moivre.jpg|thumb|200px|right|Abraham de Moivre]]\n\n\'\'\'Абрам д Муавр (Abraham de Moivre)\'\'\' је био француски математичар, рођен у [[Витри]] (Vitry) [[26. мај]]а, [[1667]] а преминуо у [[Лондон]]у [[27. новембар|27. новембра]], [[1754]]. године где је сахрањен на “St Martin\'s-in-the-Fields“, иако му је тело касније пренешено.\n\n\nКао [[Калвинизам|калвинистички]] [[Протестантизам|Протестант]], Абрам д Муавр емигрира из Француске у Енглеску [[1685]] по укидању [[Указ из Нанта|указа из Нант]]а и изгнанством Хугенота (Huguenots). Током свог живота је био јако сиромашан, те као стални гост “Slaughter\'s Coffee House, St. Martin\'s Lane at Cranbourn Street“ зарађивао је новац играјући [[шах]].\n\n\nСоцијални статус његове породице је непознат, али је познато да је његов отац, хирург, био у могућности да га пошаље на протестантску академију у [[Седан]]у (Sedan) (1678-82). а затим на студије логике у [[Сомур]]у (Saumur) (1682-84). Пратио је предавање на колеџу Харкур (Collège de Harcourt) у [[Париз]]у (1684) и студирао приватно са [[Жак Озан]]ом (1684-85), али није утврђено да је завршио студије. Био је пријатељ [[Исак Њутн|Исака Њутна]] и [[Едмонд Халеј]]а\n\n\nПознат по “д Муавревој формули“, која повезује комплексне бројеве и тригонометрију и за његов рад на “нормалној дистрибуцији“ и “теорији случаја“, године [[1697]]. изабран је као члан Научне Академије (Royal Society) у Лондону. Године [[1718]], Д Муавр је написао књигу о теорији вероватноће названој “Доктрина среће“ (The Doctrine of Chances)\n\nТакође га се сећамо по открићу формуле из [[1707]] која се доста користи у тригонометрији као у анализама:
\n:(\\cos(x) + i \\sin(x))^n = \\cos(nx) + i\\sin(nx) \\,\n\n==Погледај==\n\n==Референце==\n\n*H. J. R. Murray. \'\'History of Chess\'\'. Oxford University Press, 1913, p 846.\n\n==Спољне везе==\n\n*[http://www-gap.dcs.st-and.ac.uk/~history/Mathematicians/De_Moivre.html Abraham de Moivre] \'\'(at [http://www-groups.dcs.st-andrews.ac.uk/~history/index.html the MacTutor History of Mathematics archive])\'\'\n\n*[http://euler.ciens.ucv.ve/English/mathematics/demoivre.html de Moivre, Abraham]\n\n*[http://es.rice.edu/ES/humsoc/Galileo/Catalog/Files/moivre.html Moivre [De Moivre, Demoivre], Abraham De]\n\n\n[[de:Abraham de Moivre]]\n[[es:Abraham de Moivre]]\n[[fr:Abraham de Moivre]]\n[[it:Abraham de Moivre]]\n[[nl:Abraham de Moivre]]\n[[ja:アブラーム・ド・モアブル]]\n[[pl:Abraham de Moivre]]\n[[sv:Abraham de Moivre]]','ваљда ће већ једном да се сними',351,'Горан Анђелковић','20050314230820','',0,0,0,0,0.273401437848,'79949685769179','20050314230820'); INSERT INTO cur VALUES (15630,2,'Антон_Кецкаров','{{Савети за новог корисника}}','',170,'Покрајац','20050314213135','',0,0,0,1,0.58860460075,'79949685786864','20050314213135'); INSERT INTO cur VALUES (15631,0,'Петар_Велики','[[Image:Peter der-Grosse 1838.jpg|thumb|right|200px|Portrait of Peter by [[Paul Delaroche]]]]\n\'\'\'Petar I\'\'\' (Pyotr Alexeevich) ([[9 Jun]]a [[1672]]–[[8 Februar]]a [[1725]] [[[30 Maj]][[1672]]–[[28 January]] [[1725]] O.S.[[#Notes|1]]]) vladao rusijom od [[7 Maja]] ([[27 April]] O.S.) [[1682]] do svoje smrti. Poznat kao \'\'\'Petar Veliki\'\'\' (Пётр I Вели́кий, \'\'Pyotr Velikii\'\'), bio je prvo zajednicki vladar sa njegovim slabim i bolesnim polubratom, [[Ivan V od Rusije|Ivan V]], koji je umro u [[1696]]. Nakon njegove smrti Petar je vladao sam do godine [[1724]], nakon koje vlada zajednicki sa njegovom zenom, [[Catherine I of Russia|Yekaterina I]]. Petar je provodio \npolitiku \"[[zapadnjastine]]\" i ekspanzije koja je transformirala Rusiju u vodecu [[Evropsku]] silu. Petar veliki je odbacio titulu [[cara]] kao svoju primarnu titulu u [[1721]] i zamijenivsi je sa titulom \"Imperatora.\" Petar je bio veoma visok (2 metra) i snazan covjek, although his gangly legs and arms are said to have limited his handsomeness. \n\n==Rani Zivot==\n\nPetar, sin od [[Alekseja I od Rusije |Alexei I]] i njegove druge zene, [[Nataliya Kyrillovna Naryshkina]], je rodjen u [[Moskvi]]. Alexej I je iz prijasnjeg braka sa [[Maria Miloslavskaya]], imao pet sinova i osam kcerki, od kojih su samo dva sina —[[Feodor III od Russia|Feodor]] i Ivan—bili zivi kad je Petar rodjen. Aleksey I went on to have two further daughters by Nataliya Naryshkina before dying in [[1674]], to be succeeded by his eldest surviving son, who became Feodor III. \n\nFeodorova vladavina bez znacajnijih dogadjaja se zavrsila za sest godina; Zbog toga sto Feodor nije imao djece, izbio je spor oko nasljedja trona izmedju familija Naryshkina i Miloslavskaya. Ipravno gledajuci, Ivan je bio sljedeci u liniji nasljedstva, on je bio invalid i and of infirm mind. Consequently, the [[Bojari|Boyarska Duma]] (vijece ruskih plemica) su izabrali desetogodisnjeg Petra da bude Car, zajedno sa njegovom majkom kao regent. Zbog ovog je izbila pobuna vodjena od jedne od Aleksejevih kcerki iz prvog braka, [[Sophia Alekseyevna]], koja je bila vodja pobune \"Strelaca\" [[Streltsy]] (Ruske elitne vojne jedinice u to vrijeme). U toku ovog konflikta, mnostvo petrove rodbine i prijatelja je ubijeno— Petar je cak bio svjedokom ubistva jednog od svojih ujaka od rulje. Sjecanje na ovo nasilje je mozda ostavilo traumu tokom petrovih kasnijih godina.Sofija je insistirala da Petar i Ivan budu proglaseni zajednickim carevima, with Ivan being acclaimed as the senior of the two. Sophia acted as Regent during the minority of the two Sovereigns and exercised all power. For seven years, she ruled as \nan autocrat. Peter, meanwhile, was not particularly concerned that others ruled in his own name. He engaged in such pastimes as ship-building and sailing. The ships he built were used during mock battles. Peter\'s mother sought to force him to adopt a less unconventional approach and arranged his marriage to [[Eudoxia Lopukhina]] in [[1689]]. Ovaj brak je bio totalni \npromasaj, i deset godina kasnije Petar ju je prislilio da postane monahinja, i na taj nacin se oslobodio od tog braka.\nTokom ljeta 1689, Petar je planirao da preuzme vlast od svoje polu-sestre sofije, cija je pozicija bila oslabljena neuspjesnim vojnim pohodom na krimu. Kada je ona saznala za petrove planove, sofija je pocela da kuje svoje urotnicke planove \nsa vodjama \'\'strelaca\'\'. Za nesrecu po sofiju, rivalna frakcija \'\'strelaca\'\' je vec pocela da kuje zavjeru protiv sofije. \nSofija biva zbacena sa prestola, i Petar I zajedno sa Ivanom V je nastavio da dijeli vlast kao car\nJos uvijek, petar nije mogao da ostvari stvarnu kontrolu nad ruskim poslovima. Vlast je bila u rukama njegova majke, Natalije Naryshkine. Tek nakon sto je Natalija umrla [[1694]] godine, petar postaje istinski nezavisan vladar. Formalno, Ivan V je dijelio vlast zajedno sa petrom, mada bez znacajnijeg uticaja. Petar postaje jedini vladar kada je Ivan umro [[1696]] godine.\n\n==Poceci vlastodrstva==\n\nRano tokom pocetka svoje vlasti, Petar je primijenio korijenite reforme sa ciljem modernizacije rusije. Pod snaznim utjecajem svojih zapadnih savjetnika, petar je reorganizirao rusku armiju po evropskom uzoru, i sanjao je da napravi rusiju pomorskom silom. Petar se suocavao sa mnostvom protivljenja ovim nastojanjima na internom planu, i on je brutalno gusio bilo koje suprostavljanje njegovom autoritetu.Da bi poboljsao poziciju svoje nacije na moru, petar je nastojao da dobije kontrolu nad vise izlaska na more. Njegov jedini izlaz na more u to vrijeme je bilo [[bijelo more]]. Balticko more u to vrijeme je bilo kontrolisano od strane svedske. Petar je pokusao da zadobije kontrolu nad kaspijskim morem, ali da bi dosao do ovoga trebao je da izbaci tatare iz zona koje su okruzivale more. Petar je bio prisiljen da vodi rat na krimu protiv krimskog kana i protiv kanovog zastitnika,otomanskog sultana. Petrov primarni cilj postaje zauzimanje otomanske tvrdjave [[Azov]], blizu [[rijeke Don, Rusija |Rijeka Don]]. U ljeto [[1695]], petar je organizirao pohod na azov da bi zauzeo tvrdjavu, gdje su njegovi pokusaji zavrsili promasajem. \nPetar se vraca u moskvu u novembru iste godine, gdje odmah zapocinje sa izgradnjom velike ratne mornarice. Petar je poslao 30 brodova u bitku protiv otomanskog sultana 1696 godine, i zauzeo je Azov u julu iste godine.Petar je znao da rusija ne moze se suociti sama sa mocnim otomanskom imperijom. U [[1697]] godini, petar putovao po evropi zajedno sa velikom delegacijom savjetnika—takozvana\"Velika Ambasada\"— u potrazi za pomoci od strane evropskih \nmonarha. Peter\'s hopes were dashed; fransuska je bila tradicionalni saveznik otomanskog sultana, i austrija je zeljela da odrzi mir na istoku dok bude vodila svoje ratove na zapadu. I iznad svega petar je izabrao najlosiji momenat; evropljani su u to vrijeme bili vise zabrinuti ko ce nasljediti spanskog kralja bez nasljednika [[Charles II of Spain|Charles II]] nego da razmisljaju o borbi protiv otomanske imperije. \n\n\"Velika Ambasada\", mada neuspjesna u pokusaju formiranja anti-otomanske alijanse, je nastavila svoje putovanje po evropi. Tokom posjete engleskoj, svetom rimskom carstvu i francuskoj, petar je naucio puno u vezi zapadne kulture. Petar je studirao brodogradnju u [[Deptford, London|Deptford]] i [[Amsterdam]]u, artiljeriju u [[Kalinjingrad-u|Königsberg]]. Njegova posjeta biva naprasno prekinuta [[1698] godine, kada zbog pobune \"strelaca\" kod kuce biva prisiljen da se hitno vrati u domovinu. Sam ustanak je lako bio ugusen cak i prije nego sto se petar vratio kuci; samo jedan od carevih vojnika je ubijen. Petrova odmazda je bila nemilosrdna prema pobunjenicima. Preko 1200 \"strelaca\" biva muceno i pogubljeno, gdje je petar bio jedan od dzelata. Kao vojna formacija \'\'strelci\'\' bivaju raspusteni, i osoba koju su oni zeljeli da zauzme tron—petrova \npolu-sestra sofija—je bila prisiljena da postane [[monahinja]].Also, upon his return from his European tour, Peter sought to end his unhappy marriage. He divorced the Tsaritsa, Eudoxia \nLopukhina, whom he had deserted long earlier. The Tsaritsa had borne Peter three children, although only one—the Tsarevich [[Alexius Petrovich|Aleksey]]—had survived past his childhood.Peter\'s visits to the West impressed upon him the notion that European customs were in several respects superior to Russian traditions. He commanded all of his courtiers and officials to cut off their long beards and wear European clothing. Boyars who sought to retain their beards were required to pay an annual tax of one hundred [[ruble]]s. In [[1699]], Peter also disbanded the traditional Russian calendar, in which the year began on [[1 September]], in favor of the [[Julian calendar]], in which the year began on [[1 January]]. Traditionally, the years were reckoned from the purported [[creation|creation of the World]], but after Peter\'s reforms, they were to be counted from the [[Anno Domini|birth of Christ]].\n\n==Veliki rat na sjeveru==\n\nPeter made peace with the Ottoman Empire and turned his attention to Russian maritime supremacy. He sought to acquire control \n\nof the Baltic Sea, which had been taken by Sweden a half-century earlier. Peter declared war on Sweden, which was at the time \n\nled by the sixteen-year old King [[Charles XII of Sweden|Charles XII]]. Sweden was also opposed by [[Denmark]], [[Norway]], \n\n[[Saxony]] and [[Poland]].\n\nRusija se pokazala kao losa za borbu protiv dobro pripremljenih svedjana, i prvi ruski pokusaj u zauzimanju balticke obale \n\nzavrsio se porazom u bitci kod narve [[Bitka kod narve]] [[1700]] godine. Russia could not meaningfully participate for \n\nyears, and Charles meanwhile concentrated on Poland and Saxony. Peter improved his own army, conquering modern [[Estonia]]. \n\nConfident he could beat Peter at his leisure, Charles ignored these campaigns, and continued to wage war primarily in Poland \n\nand Saxony.\n\nDok su se poljaci birili protiv svedjana, petar je formirao veliki grad [[Saint Petersburg]] (named for [[Saint Peter|Saint \n\nPeter the Apostle]]) u [[Ingria]] (koju je zauzeo od svedske) u [[1703]] godine. He forbade the building of stone edifices \n\noutside Saint Petersburg — which he wanted to become Russia\'s capital — so that all the stonemasons could \n\nparticipate in the construction of the new city. He also took Martha Skavronskaya as a mistress. Martha converted to \n\n[[Orthodox Christianity]] and took the name Catherine, allegedly marrying Peter in secret in [[1707]]. \n\nFollowing several defeats, the Polish King [[August II of Poland|August II]] abdicated in [[1706]]. Charles XII turned his \n\nattention to Russia, invading it in [[1708]]. After crossing into Russia, Charles defeated Peter at [[Golovchin]] in July. In \n\nthe [[Battle of Lesnaya]], however, Charles suffered his first ever loss after Peter crushed a group of Swedish \n\nreinforcements marching from [[Riga]]. Deprived of this aid, Charles was forced to abandon his proposed march on Moscow. \n\nCharles refused to retreat to Poland or back to Sweden, instead invading [[Ukraine]]. Skillfully, Peter withdrew southward, \n\ndestroying any Russian property that could assist the Swedes along the way. Thus, the Swedes became incapable of capturing \n\nRussian supplies, and suffered in the bitterly cold winter of 1708–[[1709]]. In the summer of 1709, they nevertheless \n\nresumed their efforts to capture Ukraine. Charles then found Peter much more aggressive, and the battle both yearned for took \n\nplace at [[Poltava]] on [[27 June]]. Peter reaped the benefits of years of work on improvements to the Russian army, \n\ninflicting almost ten thousand casualties and afterwards capturing what remained of the Swedish army. In Poland, August II \n\nwas restored as King. Charles fled to the then-neutral Ottoman Empire, where he tried to convince the Sultan, [[Ahmed III]], \n\nto help him in a renewed campaign.\n\nPeter foolishly attacked the Ottomans in [[1711]]. Normally, the Boyar Duma would have exercised power during his absence. \n\nPeter, however, mistrusted the Boyars; he abolished the Duma and created a Senate of ten members. Peter\'s campaign in the \n\nOttoman Empire was disastrous; in the ensuing peace treaty, Peter was forced to return the Black Sea ports he had seized in \n\n1697. In return, the Sultan expelled Charles XII from his territory.\n\nPeter\'s northern armies took the Swedish province of [[Swedish Livonia|Livonia]] (the northern half of modern [[Latvia]], and \n\nthe southern half of modern Estonia), driving the Swedes back into [[Swedish Finland|Finland]]. Most of Finland was occupied \n\nby the Russians in [[1714]]. The Tsar\'s navy was so powerful that the Russians could penetrate Sweden. Peter also obtained \n\nthe assistance of [[Hanover (state)|Hanover]] and the [[Kingdom of Prussia]]. Still, Charles refused to yield, and not until \n\nhis death in battle in [[1718]] did peace become feasible. Sweden made peace with all powers but Russia by [[1720]]. In \n\n[[1721]], the [[Treaty of Nystad]] ended what became known as the [[Great Northern War]]. Russia acquired [[Ingria]], \n\n[[Russian Estonia|Estonia]], [[Livonia]] and a substantial portion of [[Karelia]]. In turn, Russia paid two million \n\n[[Riksdaler]] and surrendered most of Finland. The Tsar was, however, permitted to retain some Finnish lands close to Saint \n\nPetersburg, which he had made his capital in [[1712]].\n\n==Later years==\n\n[[image:pgreat.jpg|thumb|right|250px|\'\'\'Peter I\'\'\'
Emperor and Autocrat of All Russia]]\n\nPeter\'s last years were marked by further reforms in Russia. In 1721, soon after peace was made with Sweden, he was acclaimed \n\nEmperor of All Russia. (Some proposed that he take the title \"Emperor of the East,\" but he refused.) His imperial title was \n\nrecognized by [[Augustus II of Poland]], [[Frederick William I of Prussia]] and [[Frederick I of Sweden]], but not by the \n\nother European monarchs. In the minds of many, the word \"Emperor\" connoted superiority or pre-eminence over mere Kings. \n\nSeveral rulers feared that Peter would claim authority over them, just as the Holy Roman Emperor had once claimed suzerainty \n\nover all Christian nations.\n\nPeter also reformed the government of the Orthodox Church. The traditional leader of the Church was the [[List of \n\nMetropolitans and Patriarchs of Moscow|Patriarch of Moscow]]. In 1700, when the office fell vacant, Peter had refused to name \n\na replacement, allowing the Patriarch\'s Coadjutor (or deputy) to discharge the duties of the office. In 1721, he erected the \n\n[[Holy Synod]], a council of ten clergymen, to take the place of the Patriarch and Coadjutor.\n\nIn [[1722]], Peter created a new [[order of precedence]], known as the [[Table of Ranks]]. Formerly, precedence had been \n\ndetermined by birth. In order to deprive the Boyars of their high positions, Peter directed that precedence should be \n\ndetermined by merit and service to the Emperor. The Table of Ranks continued to remain in effect until the Russian monarchy \n\nwas overthrown in [[1917]].\n\nPeter also introduced new taxes to fund improvements in Saint Petersburg. He abolished the land tax and household tax, and \n\nreplaced them with a [[capitation]]. The taxes on land on households were payable only by individuals who owned property or \n\nmaintained families; the new head taxes, however, were payable by [[serf]]s and paupers.\n\nIn [[1724]], Peter had his second wife, Catherine, crowned as Empress, although he continued to remain Russia\'s actual ruler. \n\nAll of Peter\'s male children had died—the eldest son, Aleksey, had been tortured and killed on Peter\'s orders in \n\n[[1718]] because he had disobeyed his father and opposed official policies. Aleksey\'s mother Eudoxia had also been punished; \n\nshe was dragged from her home and tried on false charges of adultery. Aleksey\'s friends had also been tortured.\n\nIn [[1725]], construction of [[Peterhof]], a palace near St Petersburg, was completed. Peterhof ([[Dutch language|Dutch]] for \n\n\"Peter\'s Court\") was a grand residence, becoming known as the \"Russian [[Palace of Versailles|Versailles]]\" (after the great \n\nFrench Palace of Versailles).\n\nPeter\'s failures were few, although they were significant. He failed to obtain a warm water port on the Black Sea. Also, he \n\nwas unsuccessful at reforming all of Russia. Because there were so many riots in St. Petersburg toward the end of his rule, \n\nthe Russian capital was moved back to Moscow.\n\n==Death==\nA law of [[1722]] had allowed Peter to choose his own successor, but he failed to take advantage of it before he died from an \n\nillness in 1725. The lack of clear succession rules led to many succession conflicts in the subsequent \"era of palace \n\nrevolutions.\" Peter was succeeded by his wife Catherine, who had the aid of the imperial guards. Upon her death in [[1727]], \n\nthe Empress Catherine was succeeded by Aleksey\'s son, [[Peter II of Russia|Peter II]], bringing the direct male line of \n\nRomanov monarchs to an end. Thereafter, inheritance of the Throne was generally chaotic—the next two monarchs were \n\ndescendants of Peter I\'s half brother Ivan V, but the Throne was restored to Peter\'s own descendants through a [[coup \n\nd\'état]] in [[1741]]. No child would simply and directly succeed his or her parent until [[Paul of Russia|Paul]] followed \n\n[[Catherine II of Russia|Catherine the Great]] in [[1796]], over seventy years after Peter had died.\n\n==Style==\nPeter I was originally styled, \"Peter, Tsar and Grand Duke, Autocrat of All Great, Small and White Russias, of Moscow, Kiev, \n\nVladimir, Novgorod, Tsar of Kazan, Tsar of Astrakhan, Tsar of Siberia, Lord of Pskov and Grand Duke of Smolensk, Tver, Ugra, \n\nPerm, Viatka and Bulgaria, Lord and Grand Duke of Novgorod of the Lower Lands, of Chernigov, Riazan, Rostov, Yaroslavl, \n\nBelozero, Udor, Obdoria and Conda, Ruler of All The Northern Lands, Lord of the Iverian Lands of the Cartalinian and Georgian \n\nTsars, and of the Carbardinian Lands of Cherkassian and Gorsian Princes, and of other Lands Hereditary Lord and Dominator.\"\n\nThe title changed in [[1721]], with \"Tsar and Grand Duke, Autocrat of All Great, Small and White Russias\" being replaced by \n\n\"Emperor and Autocrat of All Russia.\" Furthermore, \"Grand Duke of Smolensk, Tver Ugra, Perm, Viatka and Bulgaria\" was amended \n\nto \"Grand Duke of Smolensk, Duke of Estonia, Livonia, Karelia, Tver Ugra, Perm, Viatka and Bulgaria.\" He also began to use an \n\nordinal (\"the First\") after his name, despite the earlier practice of not using any ordinals at all in the monarch\'s formal \n\nstyle.\n\n==Legitimate issue==\n{| border=1 style=\"border-collapse: collapse;\"\n|- bgcolor=cccccc\n!Name!!Birth!!Death!!Notes\n|-\n|colspan=4|\'\'\'\'\'By Yevdokia Lopukhina\'\'\'\'\'\n|-\n|[[Alexius Petrovich|HIH Alexei Petrovich, Tsarevich of Russia]]||[[18 February]] [[1690]]||[[26 June]] [[1718]]||married \n\n[[1711]], [[Princess Charlotte of Brunswick-Wolfenbüttel]]; had issue\n|-\n|HIH Alexander Petrovich, Grand Duke of Russia||[[13 October]] [[1691]]||[[14 May]] [[1692]]|| \n|-\n|HIH Pavel Petrovich, Grand Duke of Russia||[[1693]]||[[1693]]|| \n|-\n|colspan=4|\'\'\'\'\'By Ekaterina I\'\'\'\'\'\n|-\n|[[Anna Petrovna|HIH Anna Petrovna, Grand Duchess of Russia]]||[[7 February]] [[1708]]||[[15 May]] [[1728]]||married \n\n[[1725]], [[Karl Friedrich of Holstein-Gottorp|Karl Friedrich, Duke of Holstein-Gottorp]]; had issue\n|-\n|[[Elizabeth of Russia|HIM Empress Yelizaveta]]||[[29 December]] [[1709]]||[[5 January]] [[1762]]||married [[1742]], [[Alexei \n\nGrigorievich, Count Razumovsky]]; no issue\n|-\n|HIH Natalia Petrovna, Grand Duchess of Russia||[[20 March]] [[1713]]||[[27 May]] [[1715]]|| \n|-\n|HIH Margarita Petrovna, Grand Duchess of Russia||[[19 September]] [[1714]]||[[7 June]] [[1715]]|| \n|-\n|HIH Peter Petrovich, Grand Duke of Russia||[[15 November]] [[1715]]||[[19 April]] [[1719]]|| \n|-\n|HIH Pavel Petrovich, Grand Duke of Russia||[[13 January]] [[1717]]||[[14 January]] [[1717]]|| \n|-\n|HIH Natalia Petrovna, Grand Duchess of Russia||[[31 August]] [[1718]]||[[15 March]] [[1725]]|| \n|}\n\n== Heritage in the Twentieth Century == \nIn the [[twentieth century]], the [[Communist Party]] of the [[Soviet Union]] took it as its point of honor to surpass in \n\nevery regard anything that any [[Tsar]] had ever done. They looked to Peter the Great as a model to surpass, for they wanted \n\nto over-complete the modernization of Russia. His project for a canal to link the [[Baltic Sea|Baltic]] and the [[White \n\nSea]]s for both commercial and naval use was carried out under [[Stalin]], for example, though in a haphazard manner with \n\ngreat loss of life and resulting in a militarily useless canal. The Russian communists consider the [[modern]] era as \n\nbeginning with Peter\'s reign, and being surpassed by the [[contemporary]] era with the [[October revolution]]. \n\nAnd he is revered even more by the current Russian nationalists.\n\n== Related articles ==\n\n{{commons|Peter I of Russia}}\n\n*[[Peterhof]] - Peter the Great\'s summer palace\n* [[Peter the Great and the Russian Empire]]\n*[[Caesaropapism]].\n\n==Notes==\n:1. Dates indicated by the letters \"O.S.\" are [[Julian calendar|Old Style]]. All other dates in this article are \n\n[[Gregorian calendar|New Style]].\n\n{{start box}}\n{{succession box|title=[[List of Russian rulers|Tsar of Russia]]|before=[[Feodor III of Russia|Feodor \n\nIII]]|after=—|years=[[May 7]], [[1682]]–[[November 2]], [[1721]]
\'\'with [[Ivan V of Russia|Ivan V]] [[May 7]], \n\n[[1682]]–[[February 8]], [[1696]]\'\'}}\n{{succession box two to one|before1=—|before2=[[Frederick I of Sweden|Frederick I]]|title1=[[List of Russian \n\nrulers|Emperor of Russia]]|title2=[[List of Estonian rulers|Duke of Estonia and Livonia]]|years1=[[November 2]], \n\n[[1721]]–[[February 8]], [[1725]]
\'\'with [[Catherine I of Russia|Catherine I]] [[1724]]-[[February 8]], \n\n[[1725]]\'\'|after=[[Catherine I of Russia|Catherine I]]|years2=[[November 2]], [[1721]]–[[February 8]], [[1725]]}}\n{{end box}}\n\n[[Category:1672 births|Peter I of Russia]]\n[[Category:1725 deaths|Peter I of Russia]]\n[[Category:Russian tsars]]\n[[Category:Russian emperors]]\n[[Category:Romanov]]\n\n[[bg:Петър Велики]]\n[[cs:Petr Veliký]]\n[[cy:Pedr I o Rwsia]]\n[[da:Peter den Store]]\n[[de:Peter der Große]]\n[[eo:Petro_la_Granda]]\n[[fr:Pierre Ier de Russie]]\n[[fy:Peter de Grutte]]\n[[he:פטר הראשון]]\n[[it:Pietro I di Russia]]\n[[nl:Peter de Grote]]\n[[ja:ピョートル1世 (ロシア皇帝)]]\n[[no:Peter den Store]]\n[[pl:Piotr I Wielki]]\n[[ru:Пётр I]]\n[[sv:Peter I av Ryssland]]\n[[tt:Piter I]]\n[[uk:Петро I Романов]]\n[[zh:彼得大帝]]','',167,'DusanSukovic','20050314214817','',0,0,0,0,0.371371183192,'79949685785182','20050314214817'); INSERT INTO cur VALUES (15632,1,'Abraham_de_Moivre','Одлична иницијатива Душане. Вероватно неможеш да пошеш ћирилицом, али то није проблем. Само настави, а ми ћемо се потрудити да пресловимо колико можемо. Ако се не љутиш ја сам мало допунио твој рад на [[Абрам д Муавр]]. Добро нам дошао и надам се да ћеш се лепо дружити са нама.--[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 22:51, 14 Мар 2005 (CET)\n\nУ српском се његово презиме изговара Моавр - али за име нисам сигуран па нећу да г ја премештам--[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 23:44, 14 Мар 2005 (CET)\n*Изгледа да сам ја сво време покушавао да учитам промене док сте ви разговарали и поправљали. На француском се чита Муавр, али ако неко може да провери како је на српском нека промени, да бих повезао на другим википедијама. Пре него што то урадим чекаћу одговор за тачност назива.--[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 00:15, 15 Мар 2005 (CET)\n\nКао што рекох, за презиме сам сто посто сигуран, учио сам моавров образац из математике. На српском се тако говори његово презиме. О имену не знам ништа. --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:53, 15 Мар 2005 (CET)\n\nШто се тиче презимена, користи се и једно и друго\nтј. и Моавр и Муавр. Што се тиче имена, оно се и не користи :)\nтј. иако се већ толико година бавим математиком никада нисам\nчуо да га неко користи. Ако је у оригиналу Абрахам, можемо га и ми\nоставити као Абрахам (као нпр. Абрахам Линколн) или евентуално превести као Аврам, чини ми се да Абрам није добар превод. Дакле, треба да се одлучимо за Абрахам или Аврам, па онда можемо направити\nпомоћу редирекције оба текста, нпр. главни Абрахам де Моавр и помоћни Абрахам де Муавр. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 10:51, 16 Мар 2005 (CET)','',108,'Djordjes','20050316095102','',0,0,0,0,0.041132907578,'79949683904897','20050316095102'); INSERT INTO cur VALUES (15633,6,'Abraham_de_moivre.jpg','преузето са Француске википедије','преузето са Француске википедије',351,'Горан Анђелковић','20050314215916','',0,0,0,1,0,'79949685784083','20050315155126'); INSERT INTO cur VALUES (15634,6,'Bf3c8c337dd3a524db2f50c279003fa5.png','преузето са Француске википедије','преузето са Француске википедије',351,'Горан Анђелковић','20050314220033','',0,0,0,1,0,'79949685779966','20050314220033'); INSERT INTO cur VALUES (15635,0,'U2','#REDIRECT [[U-2]]\n','U2 moved to U-2',135,'Обрадовић Горан','20050314224307','',0,1,0,1,0.092728757299,'79949685775692','20050314224307'); INSERT INTO cur VALUES (15636,1,'ГНУ-ова_ЛСД','\n== Headline text ==\n\'\'Italic text\'\'[[Media:Example.mp3]]Insert non-formatted text hereInsert formula here--[[Корисник:217.132.155.58|217.132.155.58]] 00:51, 15 Мар 2005 (CET)\n----\n\'\'\'Bold text\'\'\'','',0,'217.132.155.58','20050314235134','',0,0,0,1,0.926982848535,'79949685764865','20050314235134'); INSERT INTO cur VALUES (15637,6,'Dolchstoss.jpg','','',135,'Обрадовић Горан','20050315004242','',0,0,0,1,0,'79949684995757','20050315004311'); INSERT INTO cur VALUES (15638,0,'Легенда_о_убоду_у_леђа','[[Image:Dolchstoss.jpg|thumb|Наслов у часопису из 1924, пример пропагандне илустрације као подршке \"легенди\"]]\n\n[[11. новембар|11. новембра]], [[1918]], цивилни представници новоформиране [[Вајмарска Република|Вајмарске Републике]] [[Немачка|Немачке]] су потписали примирје са савезницима, које је окончало [[Први светски рат]]. Сам рат је убио 1.770.000 немачких војника и 760.000 немачких цивила, и разотио економију. [[Версајски споразум]] који је уследио је довео до додатних територијалних и финансијских губитака. Људи су тражили жртвеног јарца, и немачка војска га је нашла у комунистима, републиканским политичарима и \"међународној јеврејштини\", заједно названим \"\'\'\'новембарским криминалцима\'\'\'\". Они су их, како су војни команданти тврдили \"уболи у леђа\" на домаћем фронту. Немачки термин \'\'\'\'\'Dolchstoßlegende\'\'\'\'\', је играо важну улогу у међуратној Немачкој.\n\nУ каснијем периоду рата, Немачком је практично руководила војна диктатура, са врховном високом командом ([[немачки језик|немачки]]: \'\'OHL\'\', \"\'\'Oberste Heeresleitung\'\'\") и генералом фелдмаршалом [[Паул фон Хинденбург|Паулом фон Хинденбургом]] као шефом штаба који је саветовао цара. Када је последња немачка офанзива на западном фронту заказала [[1918]], а Српска војска приморала Бугарску на капитулацију, постало је јасно да је даље ратовање узалудно. ОХЛ је реаговао тако што је брзо извео промену ка цивилној власти. Генерал [[Ерих Лудендорф]], немачки шеф штаба је рекао: \"Трежио сам од његове екселенције да сада да власт оним круговима којима имамо да захвалимо што смо дошли овде где смо сада. Стога ћемо довести ту господу у министарства. Они сад могу да склопе мир који мора бити склопљен. Нека они поједу чорбу коју су кували нама!\"\n\nКако је цар био приморан да абдицира и војска је препустила извршну власт, цивилна влада је морала да потпише мировни уговор. Ово је довело до потписивања Версајског споразума. Чак иако су јавно презирали споразум, он је био најповољније решење за генерале - није било трибунала за ратне злочине, слављени су као непоражени хероји, и могли су скривено да се припреме за уклањање републике, у чијем су стварању помогли. \n\nУистину, већ [[1919]]. је рајхсвер почео да \"образује\" [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]] о узроцима рата и пораза, дубоко урезавши \'\'Dolchstoßlegende\'\' у његов ум; Лудендорф је водио неуспешни [[Пивнички пуч]] [[8. новембар|8. новембра]], [[1923]]. заједно са Хитлером; рајхсвер је пружио рану финансијску подршку [[Нацистичка партија|Нацистичкој партији]]; а 85-огодишњи Паул фон Хинденбург је именовао Хитлера за немачког канцелара [[30. јануар]] [[1933]].\n\nМоже се рећи да је ова легенда званично настала у новембру 1919, када је Хинденбург покушао да ослободи оптужби себе и немачку армију у целини, сваљујући кривицу посебно на убод у леђа (\'\'Dolchstoß\'\') од стране трупа стационираних у Немачкој, који су се придружили војничким и морнарским синдикатима током [[Спартакистичка лига|спартакистичких]] устанака. Израз \"новембарски криминалци\" се односи и на државнике који су потписали Версајски споразум и на \"широку јеврејско-марксистичку заверу\" како су је често називали, као и на Немце који су сматрани недовољно патриотски или [[милитаризам|милитаристички]] настројеним. Израз се такође односио и на оне који су учествовали у револуцији у којој је свргнута царска влада и створена Вајмарска Република.\n\nКако ниједан савезнички војник није крочио на немачко тле, многи који су веровали у потпуну непобедивост војске су тврдили да су државници који су потписали Версајски споразум издајници, и да би иначе Немачка победила. Као резултат споразума, немачке територије су смањене, Рајнска област је демилитаризована и савезничке трупе су патролирале реоном. Немачка је морала да плати [[ратне репарације]]. Из перспективе пропаганде, можда најзначајнији аспект споразма је била [[Клаузула о кривици за рат]], која је приморала Немачку да прихвати целокупну одговорност за рат. \n\nСпоразум је постао изразито непопуларан у Немачкој, не малим делом и због тога што се знатно мешао у унутрашња питања Немачке. Ипак, савезници су били вољни да постепено олабаве споразум у долазећим годинама како бу контрирали анти-капиталистичком [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]]. Штавише, Вајмарска Република под [[Фридрих Еберт|Фридрихом Ебертом]] је силовито гушила радничке устанке помоћу рајхсвера, и толерисаних терора парамилитарних група, [[Фрајкорпс]] које су формиране широм Немачке. Упркос, или због ове толеранције екстремне деснице, република је снажно нападана, многи од њених представника су убијени, попут [[Валтер Ратенау|Валтера Ратенауа]], а вође су биле називане \"криминалцимаs\" и [[Јевреји]]ма од стране десничарске штампе, којом је доминирао [[Алфред Хугенберг]].\n\nДобро финансирана \'\'Dolchstoß\'\' пропаганда је успела да прикрије кључне чињенице о примирју и Вајмарској Републици, тако да се идеја убода у леђа могла искористити у градњи нацистичког покрета у Немачкој. Емоционална успешност кампање је проистекла из начина на који је преусмеравала бес и збуњеност коју није осећао само просечан Немац, већ и војници који су се враћали са ратишта. Многи од ових људи су осећали како су одвојени од цивилног друштва као целине због својих искустава са фронта, и били су више него вољни да се придруже фрајкорпсу захтевајући неку врсту освете. Латенти [[анти-семитизам]], интензивиран јеврејском доминацијом у кратко-посѕтојећој [[Баварска Совјетска Република|Баварској Совјетској Републици]], је лако био едсплоатисан и дограђиван, како би се створила идеологија [[расизам|расизма]].\n\nКао такав, \'\'Dolchstoß\'\' је брзо постао централна слика у пропаганди коју је подржаној од стране многих десничарских и традиционално конзервативних политичких партија које су поникле у раним данима Вајмарске Републике, укључујући хитлерову НАСДАП. За самог Хитлера је ово поседовање модела који је објашњавао Први светски рат било од кључног личног значаја. Он је сазнао за пораз Немачке док је лечен од привременог слепила након што је био изложен бојном гасу на фронту. Он је тврдио да је у то време имао визију која га је нагнала да уђе у политику и \"исправи ове страшне неправде,\" (Шпилфогел) \"ослободи Немце из ланаца и учини Немачку великом\". Током целе каријере је успешно оговарао \"новембарске криминалце\".\n\n== \"Убод у леђа\" изван Вајмарске Немачке ==\n\nУслед врло снажне слике \"убода у леђа\", и уобичајеног погледа мењу неким политичким конзервативцима да политички непријатељски фронтови код куће доводе до пораза у ратовима које је иначе могуће добити, легенда о убоду у леђа је распрострањена легенда у многим модерним друштвима. На пример, легенду о убоду у леђа често користе амерички конзервативци да објасне пораз [[САД]]-а у [[Вијетнамски рат|Вијетнамском рату]]. У контексту америчке умешаности у Вијетнамски рат, легенда о убоду у леђа је део комплекса [[Вијетнамски синдром|Вијетнамског синдрома]].\n\n== Извори ==\n\n*Spielvogel, Jackson J. \'\'Hitler and Nazi Germany: A History.\'\' New Jersey, Prentice Hall: 2001.\n*[http://www.nizkor.org/hweb/people/h/hitler-adolf/oss-papers/text/oss-profile-05-04.html ОСС-ов психолошки профил Хитлера, пети део]\n\n[[Category:Вајмарска Република|Легенда о убоду у леђа]]\n[[Category:Анти-семитизам|Легенда о убоду у леђа]]\n\n[[de:Dolchstoßlegende]]\n[[en:Dolchstoßlegende]]\n[[nl:Dolkstootlegende]]\n[[sv:Dolkstötslegenden]]','',135,'Обрадовић Горан','20050315004311','',0,0,0,1,0.039186635074,'79949684995688','20050315004311'); INSERT INTO cur VALUES (15639,14,'Вајмарска_Република','Категорија чланака повезаних са Вајмарском Републиком','',135,'Обрадовић Горан','20050315004452','',0,0,0,1,0.082068342153,'79949684995547','20050315005056'); INSERT INTO cur VALUES (15640,6,'Ludendorff.png','','',135,'Обрадовић Горан','20050315005107','',0,0,0,1,0,'79949684994892','20050315005056'); INSERT INTO cur VALUES (15641,7,'Bismarck_pickelhaube.jpg','Бонзо, имаш ли нешто против да окренемо Бизмарка према тексту? --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 01:55, 15 Мар 2005 (CET)\n\n:Мислим да би било глупо. Не разумем се у естетику, али ипак - зар је то потребно. Сећам се кад сам на Интернету (нека буде великим словом, моћ навике, шта ћеш ;) нашао на два сајта исту слику [[Давид Рикардо|Давида Рикарда]] само окренуту са лева на десно. Био сам у фазону - какав залудни ум би радио тако нешта \'\'no offense\'\' --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 01:58, 15 Мар 2005 (CET)\n\nТја, мом графичарском оку смета, гледа негде напоље уместо у текст, а пошто је паблик дом. никоме неће да смета. Зар ти се не чини да и о графичкој писмености треба да водимо рачуна?\n---- \nАјд сад - ја о граматици, ти испаде лингвиста - ја о естетици, ти графичар ;)\n\nАко ћемо већ да филозофирамо, Бизмарк је успоставио политику \'\'Drang nach Osten\'\' - продор на исток - и стога је и право да гледа у десно, ка истоку ка коме је стремио :)\n\nНо шалу на страну, ако ти је баш стало до тога, што се мене тиче ради шта \'оћеш (ионако никоме не треба дозвола да би петљао по Википедији) --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 02:41, 15 Мар 2005 (CET)\n----\nИ тако је Доматриос пресекао чвор. Мислим да је то добро решење. -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 02:53, 15 Мар 2005 (CET)\n\n:)))) свиђа ми се одговор, Доматриос, још да му стрелице бију из очију ;)) --[[Корисник:Ninam|Ninam]] 02:59, 15 Мар 2005 (CET)','',315,'Ninam','20050315015939','',0,0,1,0,0.618722936653,'79949684984060','20050315015939'); INSERT INTO cur VALUES (15642,0,'Карлхајнц_Дешнер','[[Слика:Karlheinz Deschner.JPG|thumb|right|250px|\'\'Карлхајнц Дешнер\'\' 1993.]]\n\'\'\'Карлхајнц Дешнер\'\'\', [[Немачка|немачки]] приповедач, књижевни критичар, есејиста, историчар филозофије и историчар идеја. \n\nДешнер је рођен у Бамбергу [[23. мај]]а [[1924]] године. Одрастао је у [[Католичанство|католичкој]] породици (мајка, Маргарета Каролина [[Протенстатизам|протестанткиња]] прешла је у католицизам. Најстарији од троје деце, школовао се у семеништу [[Фрањевачки ред|фрањевачког]] реда (Franziskanerseminars) у Детелбаху на Мајни, у чијем је самостану једно време и становао. \n\nГимназију је завршио у Бамбергу код [[Кармелићански ред|кармелићана]]. Од [[1942]]. године био је добровољац у падобранским јединицама немачке војске. Неколико пута је рањаван. После рата, закратко, ванредно студира шумарство у Минхену, али од 1946. године на факултету у Бамбергу студира на филозофско-теолошком факултету: право, теологију, филозофију и психологију. Потом, Дешнер прелази у [[Вирцбург]] где од [[1947]]. до 1951. студира новију немачку књижевност, филозофију и историју. Докторирао је, [[1951]]. године у Вирцбургу а тема његовог рада је била: \'\'Лирика Николауса Ленауа као израз метафизичког очајања\'\'.\n\nИсте године оженио се са Елфи Туч. Имају троје деце Катју (1951), Бебеа (1958) и Томаса (1959-1984).\n\nИако приповедач, есејиста и књижевни критичар, Дешнер је изнад свега писац дела из историје цркве. Од близу педесет књига, колико је објавио, највећи број наслова посветио је криминалној историји западног хришћанства, која је најављена књигом \'\'С Богом и фашистима\'\' ([[1965]]) а потврђена обимном, мултидисциплинарном и кохерентном студијом у два тома под насловом: \'\'Један век историје спасења\'\' ([[1982]]).\n\nКарлхајнц Дешнер је искључен од [[Света тајна|Светих тајни]] 5. септембра 1951. али тада није и екскомунициран из [[Католичанство|римокатоличке]] вере, па му је црквени порез уредно одбијан све до напуштања папске цркве. Суђено му је, 1971. године, у [[Нирнберг|Нирнбергу]] због клеветања [[Хришћанство|хришћанства]] иако се у својим делима превасходно бавио криминалном историјом папства.\n\nКарлхајнц дешнер објављује приче, књижевне критике, есеје, афоризме, и пре свега, текстове из критичке теорије религије и цркве. Годинама не престаје да очарава и провоцира своју публику на више од 2.000 предавања, само до сада.\n\nДешнер је, несумњиво, најпровокативнија личност немачке интелектуалне мисли, најособенији члан немачког [[ПЕН]]-а, који је критиковао [[Херман Хесе|Хермана Хесеа]] а валоризовао \"фатално потцењене писце\" као што су [[Роберт Музил]] или [[Херман Брох]]. Углед је зарана стекао изван Немачке, будући да су његови радови превођени на [[Арапски језик|арапски]], [[Француски језик|француски]], [[Грчки језик|грчки]], [[Италијански језик|италијански]], [[Холандски језик|холандски]], [[Норвешки језик|норвешки]], [[Пољски језик|пољски]], [[Руски језик|руски]], [[Шпански језик|шпански]] и [[Српски језик|српски]] језик.\n\nНемиран и интелектуално знатижељан дух лишио је Дешнера уобичајене универзитетске каријере, па је тек [[1987]]. позван да буде предавач на Универзитету у [[Минстер|Минстеру]] (само током летњег семестра) у оквиру теме о криминалној историји западног хришћанства. Али му је, као јеретику који не болује од моралне лењости, за просветитељски ангажман и књижевни рад додељено пет престижних признања у које спадају и: \'\'Арно-Шмит\'\' ([[1988]]), \'\'Међународна награда хуманиста\'\' ([[1993]]), \'\'Алтернативна Бихнерова награда\'\' ([[1993]]) и \'\'Фојербахова награда\'\' ([[2001]]).\n\n\n===Цитати===\n\n* Радије бих да грешим са већином, но на мој сопствени начин. Замислите св. Августина. Ја сам сасвим супротан.\n\n* Мој скептицизам ми не дозвољава да постанем фанатик, што је највиши ниво који је безверје икада достигло.\n\n* Много је тога чему могу да се дивим између земље и неба, али не дивим се ничему више до чуду религије.\n\n* Могу да издржим мистерије овог света, али не и њихова објашњења.\n\n\n===Библиографија===\n[[Слика:Izdanja Politike rimskih papa.jpg|thumb|left|\'\'Историја римских папа у 20. веку\'\' \'\'\'\'\'Карлхајнца Дешнера\'\'\'\'\', немачко (1991) и српско издање (2003) године]]\n* \'\'Око моје куће je ноћ\'\' (Die Nacht steht um mein Haus) 1956.\n* \'\'Шта мислите о хришћанству?\'\' (Was halten Sie vom Christentum?) 1957.\n* \'\'Кич, конвенција и уметност\'\' (Kitsch, Konvention und Kunst) 1957.\n* \'\'Фиренца без сунца\'\' (Florenz ohne Sonne) 1958.\n* \'\'И опет запева петао\'\' (Abermals krähte der Hahn) 1962.\n* \'\'Таленти, песници, дилетанти\'\' (Talente, Dichter, Dilettanten) 1964.\n* \'\'C Богом и фашистима\'\' (Mit Gott und den Faschisten)1965.\n* \'\'Слике Исуса Христа с теолошког аспекта\'\' (Jesusbilder in theologischer Sicht)1966.\n* \'\'Век варварства\'\' (Das Jahrhundert der Barbarei)1966.\n* \'\'Ko предаје на немачким универзитетима?\'\' (Wer lehrt an deutschen Universitäten?)1968.\n* \'\'Црква и фашизам\'\' (Kirche und Faschismus)1968.\n* \'\'Хришћанство у оценама његових противника, 1. део\'\' (Das Christentum im Urteil seiner Gegner, Band 1)1969.\n* \'\'Зашто сам иступио из цркве\'\' (Warum ich aus der Kirche ausgetreten bin)1970.\n* \'\'Црква и рат\'\' (Kirche und Krieg)1970.\n* \'\'Изманипулисана религија\'\' (Der manipulierte Glaube)1971.\n* \'\'Хришћанство у оценама његових противника, 2. део\'\' (Das Christentum im Urteil seiner Gegner, Band 2)1971.\n* \'\'Мука c црквом\'\' (Das Kreuz mit der Kirche) 1974. \n* \'\'Црква не-спасења\'\' (Kirche des Un-Heils)1974.\n* \'\'Зашто сам хришћанин, атеиста, агностичар\'\' (Warum ich Christ/Atheist/ Agnostiker bin) 1977. \n* \'\'Папа путује на место злочина\'\' (Ein Papst reist zum Tatort)1981.\n* \'\'Један век историје спасења,\'\' 1. део (Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, Band 1)1982.\n* \'\'Један век историје спасења,\'\' 2. део (Ein Jahrhundert Heilsgeschichte, Band 2)1983.\n* \'\'Само живо биће плива против струје\'\' (Nur Lebendiges schwimmt gegen den Strom)1985.\n* \'\'Увређена црква\'\' (Die beleidigte Kirche)1986.\n* \'\'Криминална историја хришћанства\'\', 1. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 1) 1986.\n* \'\'Ђаволово дело\'\' (Opus Diaboli)1987.\n* \'\'Криминална историја хришћанства\'\', 2. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 2) 1988.\n* \'\'Снови Уснуле Принцезе и смрад из штале\'\' (Dornröschenträume und Stallgeruch) 1989.\n* \'\'У шта верујем\'\' (Woran ich glaube) 1990.\n* \'\'Криминална историја хришћанства,\'\' 3. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 3)1990.\n* \'\'Анти-катехизам\'\' (ca Horst Herman) (Der Anti-Katechismus. Mit Horst Herman)1991.\n* \'\'Политика римских пaпa y 20. веку\'\'. Проширено и актуализовано, ново издање књиге \"Један век историје спасења\", 1. и 2. део (Die Politik der Päpste im 20. Jahrhundert. Erweiterte, aktualisierte Neuausgabe von \"Ein Jahrhundert Heilsgeschichte\" I und II)1991.\n* \'\'Молох\'\' (Der Moloch)1992.\n* \'\'Намесници Божји\'\' (Die Vertreter Gottes) 1994. \n* \'\'Јад и јед, афоризми\'\' (Ärgernisse, Aphorismen)1994.\n* \'\'Криминална историја хришћанства\'\', 3. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 4)1994.\n* \'\'Шта ja мислим\'\' (Was ich denke)1994.\n* \'\'Светски рат религија: Вечити крсташки рат на Балкану\'\'. (Koautor Milan Petrovic) (Weltkrieg der Religionen: Der ewige Kreuzzug auf dem Balkan. Mit Milan Petrovic)1995.\n* \'\'Криминална историја хришћанства\'\', 5. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 5)1997.\n* \'\'Топлес\'\' (Oben ohne)1997.\n* \'\'Рона\'\' (Die Rhön)1998.\n* \'\'За један залогај меса\'\' (Für einen Bissen Fleisch)1998.\n* \'\'Криминална историја хришћанства\'\', 6. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 6)1999.\n* \'\'Између клечања и проклетства. Роберт Мехлер, верујући антихрист\'\' (Zwischen Kniefall und Verdammung. Robert Mächler. Ein gläubiger Antichrist)1999.\n* \'\'Мементо!\'\' (Memento!)1999.\n* \'\'Криминална историја хришћанства\'\', 7. део (Kriminalgeschichte des Christentums, Band 7)2002.\n* \'\'Убице пишу историју\'\' (Mörder machen Geschichte)2003.\n\n[[Category:Историчари|Дешнер, Карлхајнц]]\n[[Category:Књижевници|Дешнер, Карлхајнц]]\n[[de:Karlheinz Deschner]]','типо у категорији',315,'Ninam','20050315221542','',0,0,1,0,0.867351717262,'79949684778457','20050315221542'); INSERT INTO cur VALUES (15643,0,'Тери_Пречет','#REDIRECT [[Тери Прачет]]','',135,'Обрадовић Горан','20050315015826','',0,1,0,1,0.085740049563,'79949684984173','20050315015826'); INSERT INTO cur VALUES (15644,6,'Karlheinz_Deschner.JPG','\'\'\'Карлхајнц Дешнер\'\'\'','',315,'Ninam','20050315031432','',0,0,1,0,0,'79949684968567','20050315221544'); INSERT INTO cur VALUES (15645,6,'Izdanja_Politike_rimskih_papa.jpg','Немачко (1991) и српско (2003) издање \"Политике римских папа у 20. веку\"\n\n{{Bookcover}}','cc',315,'Ninam','20050315042912','',0,0,1,0,0,'79949684957087','20050315221544'); INSERT INTO cur VALUES (15646,0,'Киндер_јаје','\'\'\'Киндер јаје\'\'\' је дечији слаткиш у облику чоколадног јајета у коме се налази мала [[играчка]].\n\nКиндер јаје је настало у [[Италија|Италији]] 1974. године. Играчке су се у почетку правиле у Produzioni Editoriali Aprile, малој компанији из Турина, Италија, коју су водили два брата, Руђеро и Валерио Априле. \n\nИграчке које се налазе у киндер јајету нису погодне за децу млађу од три године, јер садрже ситне делове. Продају се у читавом свету осим у [[САД]] где је Комисија за храну забранила играчке због безбедносних разлога. Киндер јаја и темо постоје, али без играчке у њима. \n\n\n== Спољњи линкови ==\n* [http://www.magic-kinder.com Киндер јаја]\n\n[[Category:Храна]]\n\n[[de:%DCberraschungsei]]\n[[fr:Kinder]]\n[[en:Kinder Egg]]\n[[he:ביצת קינדר]]','',306,'Вандал Б','20050315082704','',0,0,0,1,0.48619376573,'79949684917295','20050315082704'); INSERT INTO cur VALUES (15647,0,'СИ_систем_јединица','[[СИ]] систем јединица дефинише седам основних физичких јединица. \n\nСве друге јединице су изведене из ових основних јединица. \n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" style=\"margin:0 auto; background:#f3f9ff;\" \n! colspan=\"5\" | СИ систем

{{ed|SI_base_units|}}

\n|-\n|\'\'\'Име\'\'\'\n|\'\'\'Симбол\'\'\'\n|\'\'\'Количина\'\'\'\n|\'\'\'Дефиниција\'\'\'\n|-\n|[[килограм]]\n|\'\'\'kg\'\'\'\n|[[маса]]\n|The unit of mass is equal to the mass of the international prototype kilogram (a [[platinum]]-[[iridium]] cylinder) kept at the [[Bureau International des Poids et Mesures]] (BIPM), [[Sèvres]], [[Paris]] (1st CGPM (1889), CR 34-38). Note that the kilogram is the only \'\'base unit\'\' with a [[SI prefix|prefix]]; the [[Gram|gram]] is defined as a \'\'derived unit\'\', equal to 1/1000 of a kilogram; prefixes such as mega are applied to the gram, not the kg; e.g. Gg, not Mkg. It is also the only unit still defined by a physical prototype instead of a measurable natural phenomenon (see the kilogram article for an alternate definition).\n|-\n|[[секунда]]\n|\'\'\'s\'\'\'\n|[[време]]\n|The unit of time is the duration of exactly 9 192 631 770 periods of the radiation corresponding to the transition between two hyperfine levels of the ground state of the [[caesium]]-133 atom at a temperature of 0 K (13th CGPM (1967-1968) Resolution 1, CR 103).\n|-\n|[[метар]]\n|\'\'\'m\'\'\'\n|[[дужина]]\n|The unit of length is equal to the length of the path traveled by light in a vacuum during the time interval of 1/299 792 458 of a second (17th CGPM (1983) Resolution 1, CR 97). This number is exact; the metre is \'\'defined\'\' this way.\n|-\n|[[ампер]]\n|\'\'\'A\'\'\'\n|[[јачина струје]]\n|The unit of electrical current is the constant current which, if maintained in two straight parallel conductors, of infinite length and negligible cross-section, placed 1 metre apart in a vacuum, would produce a force between these conductors equal to 2×10 −7 newton per metre of length (9th CGPM (1948) Resolution 7, CR 70).\n|-\n|[[келвин]]\n|\'\'\'K\'\'\'\n|[[температура]]\n|The unit of thermodynamic temperature (or absolute temperature) is the fraction 1/273.16 (exactly) of the thermodynamic temperature at the [[Triple point|triple point of water]] (13th CGPM (1967) Resolution 4, CR 104).\n|-\n|[[мол]]\n|\'\'\'mol\'\'\'\n|[[kоличина супстанце]]\n|The unit of amount of substance is the amount of substance which contains as many elementary entities as there are atoms in 0.012 kilograms of pure [[carbon]]-12 (14th CGPM (1971) Resolution 3, CR 78). (Elementary entities may be [[atom]]s, [[molecule]]s, [[ion]]s, [[electron]]s, or [[Particle physics|particles]].) It is approximately equal to 6.02214199×1023 \'\'units\'\'.\n|-\n|[[кандела]]\n|\'\'\'cd\'\'\'\n|[[јачина светла]]\n|The unit of luminous intensity is the luminous intensity, in a given direction, of a source that emits [[monochrome|monochromatic]] [[radiation]] of frequency 540×1012 hertz and that has a radiant intensity in that direction of 1/683 watt per [[steradian]] (16th CGPM (1979) Resolution 3, CR 100).\n|-\n|}\n\n\n==Погледај==\n\n[[СИ основне јединице]]\n\n\n==Спољњи линкови==\n* [http://www1.bipm.org/en/si/base_units/ BIPM]\n* [http://www.npl.co.uk/mass/faqs/kilogram.html NPL - килограм]\n\n\n\n\n[[ca:Sistema Internacional]] \n[[da:Grundlæggende SI-enheder]] \n[[de:SI-Einheitensystem]] \n[[en:SI base unit]]\n[[es:Unidades básicas del SI]] \n[[eo:Mezurunuo]] \n[[fr:Unités de base du système international]] \n[[hr:SI osnovne jedinice]]\n[[is:SI]]\n[[hu:SI alapegység]] \n[[nl:SI basiseenheid]]\n[[no:SI enhetene]] \n[[simple:SI base unit]] \n[[sl:Osnovne enote SI]] \n[[sr:СИ основне јединице]] [[fi:SI-perusyksiköt]]\n[[sv:SI-enhet]]\n[[zh-cn:国际标准基准单位]] [[zh-tw:國際標準基準單位]]','',306,'Вандал Б','20050315084121','',0,0,0,1,0.464061541699,'79949684915878','20050315084121'); INSERT INTO cur VALUES (15648,6,'Charles_Goodyear.png','са енглеске','са енглеске',306,'Вандал Б','20050315085623','',0,0,0,1,0,'79949684914376','20050315140247'); INSERT INTO cur VALUES (15649,0,'Чарлс_Гудјеар','[[Image:Charles Goodyear.png|thumbnail|right|250px|\'\'\'Чарлс Гудјеар\'\'\', илустрација из 1891. године]]\n\'\'\'Чарлс Гудјеар\'\'\' (Charles Goodyear) ([[29. децембар]], [[1800]] - [[1. јул]], [[1860]]) је проналазач вулканизоване гуме. Умро је у великим дуговима у Конектикату. Ни он нити ико из његове породице неје нкад био повезан са компанијом \'\'Goodyear Tire and Rubber Company\'\', компанијом која је по њему добила име.[http://www.goodyear.com/corporate/strange.html]\n\nГудјеар је добио патент за вулканизацију [[15. јун|15. јуна]], [[1844]]. године.\n\n{{патрљак}}\n\n==External links==\n*[http://www.blastbooks.com/RAWDEAL/Goodyear/fr2gdyr.htm Raw Deal]\n*[http://www.gutenberg.net/dirs/1/4/0/0/14009/14009-h/14009-h.htm#i_1 Charles Goodyear] article in the Scientific American Supplement, No. 787, January 31, 1891\n\n[[Category:биографије]]\n[[Category:Проналазачи|Г]]\n\n\n[[de:Charles Goodyear]]\n[[en:Charles Goodyear]]\n[[es:Charles Goodyear]]\n[[fr:Charles Goodyear]]\n[[pl:Charles Goodyear]]','',170,'Покрајац','20050315140245','',0,0,1,0,0.381270652449,'79949684859754','20050315140245'); INSERT INTO cur VALUES (15650,0,'Френк_Запа','[[Слика:zappa1.jpg|right|Френк Запа]]\n\'\'\'Френк Винсент Запа\'\'\' ([[21. децембар]], [[1940]] – [[4. децембар]], [[1993]]) је био амерички музичар и сатиричар.\n\n== Дискографија ==\n\n* \'\'[[Freak Out!]]\'\' ([[1966]])\n* \'\'[[Absolutely Free]]\'\' ([[1967]])\n* \'\'[[Lumpy Gravy]]\'\' ([[1967]])\n* \'\'[[We\'re Only In It For The Money]]\'\' ([[1968]])\n* \'\'[[Cruising with Ruben & the Jets]]\'\' ([[1968]])\n* \'\'[[Uncle Meat]]\'\' ([[1969]])\n* \'\'[[Mothermania|Mothermania: The Best of the Mothers]]\'\' ([[1969]])\n* \'\'[[Worst of the Mothers]] ([[1969]])\n* \'\'[[The !@#$ of the Mothers of Invention]]\'\' ([[1969]]) \n* \'\'[[Hot Rats]]\'\' ([[1969]])\n* \'\'[[Burnt Weeny Sandwich]]\'\' ([[1969]])\n* \'\'[[Weasels Ripped My Flesh]]\'\' ([[1970]])\n* \'\'[[Chunga\'s Revenge]]\'\' ([[1970]])\n* \'\'[[King Kong: Jean-Luc Ponty Plays the Music of Frank Zappa]]\'\' ([[Jean-Luc Ponty]]) ([[1970]])\n* \'\'[[Fillmore East - June 1971]]\'\' ([[1971]])\n* \'\'[[200 Motels]]\'\' ([[1971]])\n* \'\'[[Just Another Band From L.A.]]\'\' ([[1972]]) (See [[1972 in music]])\n* \'\'[[Waka/Jawaka]]\'\' ([[1972]]) (See [[1972 in music]])\n* \'\'[[The Grand Wazoo]]\'\' ([[1972]]) (See [[1972 in music]])\n* \'\'[[Over-Nite Sensation]]\'\' ([[1973]]) (See [[1973 in music]])\n* \'\'[[Apostrophe (album)|Apostrophe]]\'\' ([[1974]])\n* \'\'[[Roxy & Elsewhere]]\'\' ([[1974]])\n* \'\'[[One Size Fits All]]\'\' ([[1975]])\n* \'\'[[Bongo Fury]]\'\' ([[1975]])\n* \'\'[[Zoot Allures]]\'\' ([[1976]])\n* \'\'[[Zappa In New York]]\'\' ([[1978]])\n* \'\'[[Studio Tan]]\'\' ([[1978]])\n* \'\'[[Sleep Dirt]]\'\' ([[1979]])\n* \'\'[[Sheik Yerbouti]]\'\' ([[1979]])\n* \'\'[[Orchestral Favorites]]\'\' ([[1979]])\n* \'\'[[Joe\'s Garage]]\'\' ([[1979]])\n* \'\'[[Tinseltown Rebellion]]\'\' ([[1981]])\n* \'\'[[Shut Up \'N\' Play Yer Guitar]]\'\' ([[1981]])\n* \'\'[[You Are What You Is]]\'\' ([[1981]])\n* \'\'[[Ship Arriving Too Late To Save A Drowning Witch]]\'\' ([[1982]])\n* \'\'[[The Man From Utopia]]\'\' ([[1983]])\n* \'\'[[Baby Snakes]]\'\' ([[1983]])\n* \'\'[[London Symphony Orchestra vol 1]]\'\' ([[1983]])\n* \'\'[[Boulez Conducts Zappa: The Perfect Stranger]]\'\' ([[1984]])\n* \'\'[[Them or Us]]\'\' ([[1984]])\n* \'\'[[Thing-Fish]]\'\' ([[1984]])\n* \'\'[[Francesco Zappa]]\'\' ([[1984]])\n* \'\'[[Frank Zappa Meets The Mothers Of Prevention]]\'\' ([[1985]])\n* \'\'[[Does Humor Belong In Music?]]\'\' ([[1986]])\n* \'\'[[Jazz From Hell]]\'\' ([[1986]])\n* \'\'[[London Symphony Orchestra vol 2]]\'\' ([[1987]])\n* \'\'[[Guitar (album) Frank Zappa|Guitar]]\'\' ([[1988]])\n* \'\'[[You Can\'t Do That on Stage Anymore, Vol. 1]]\'\' ([[1988]])\n* \'\'[[You Can\'t Do That on Stage Anymore, Vol. 2]]\'\' ([[1988]])\n* \'\'[[Broadway The Hard Way]]\'\' ([[1989]])\n* \'\'[[You Can\'t Do That on Stage Anymore, Vol. 3]]\'\' ([[1989]])\n* \'\'[[The Best Band You Never Heard In Your Life]]\'\' ([[1989]])\n* \'\'[[The BRT Big Band Plays Frank Zappa]]\'\' ([[BRT Big Band]]) ([[1990]])\n* \'\'[[You Can\'t Do That on Stage Anymore, Vol. 4]]\'\' ([[1991]])\n* \'\'[[Make A Jazz Noise Here]]\'\' ([[1991]])\n* \'\'[[Beat The Boots I]]\'\' 9 discs (boxed or separate) ([[1991]]):\n** \'\'[[As An Am]]\'\' ([[1981-82]])\n** \'\'[[The Ark]]\'\' ([[1968]]}\n** \'\'[[Freaks & Motherfu*#@%!]]\'\' ([[1970]]) \n** \'\'[[Unmitigated Audacity]]\'\' ([[1974]])\n** \'\'[[Anyway The Wind Blows]]\'\' (2 discs) ([[1979]])\n** \'\'[[\'Tis The Season To Be Jelly]]\'\' ([[1967]])\n** \'\'[[Saarbrucken 1978]]\'\' ([[1978]])\n** \'\'[[Piquantique]]\'\' ([[1973]])\n* \'\'[[Beat The Boots II]]\'\' 8 discs (boxed or separate) ([[1992]]):\n** \'\'[[Disconnected Synapses]]\'\' ([[1970]])\n** \'\'[[Tengo Na Minchia Tanta]]\'\' ([[1970]])\n** \'\'[[Electric Aunt Jemima]]\'\' ([[1968]])\n** \'\'[[At The Circus]]\'\' ([[1978]])\n** \'\'[[Swiss Cheese/Fire!]]\'\' (2 discs) ([[1971]])\n** \'\'[[Our Man In Nirvana]]\'\' ([[1968]])\n** \'\'[[Conceptual Continuity]]\'\' ([[1976]])\n* \'\'[[You Can\'t Do That on Stage Anymore, Vol. 5]]\'\' ([[1992]])\n* \'\'[[You Can\'t Do That on Stage Anymore, Vol. 6]]\'\' ([[1992]])\n* \'\'[[Playground Psychotics]]\'\' ([[1992]])\n* \'\'[[Yahozna Plays Zappa]]\'\' ([[Yahonza]]) ([[1992]])\n* \'\'[[Ahead Of Their Time]]\'\' ([[1993]])\n* \'\'[[Zappa\'s Universe|Zappa\'s Universe - A Celebration Of 25 Years Of Frank Zappa\'s Music]]\'\' ([[Joel Thorne]]/[[Orchestra of Our Time]])([[1993]])\n* \'\'[[The Yellow Shark]]\'\' ([[Ensemble Modern]]) ([[1993]])\n* \'\'[[Civilization, Phaze III]]\'\' ([[1994]])\n* \'\'[[Harmonia Meets Zappa]]\'\' ([[Harmonia Ensemble]]) ([[1994]])\n* \'\'[[Strictly Commercial]]\'\' ([[1995]])\n* \'\'[[Music By Frank Zappa]]\'\' ([[Omnibus Wind Ensemble]]) ([[1995]])\n* \'\'[[The Lost Episodes]]\'\' ([[1996]])\n* \'\'[[Läther]]\'\' ([[1996]])\n* \'\'[[Frank Zappa Plays the Music of Frank Zappa: A Memorial Tribute]]\'\' ([[1996]])\n* \'\'[[Have I Offended Someone?]]\'\' ([[1997]]) \n* \'\'[[Frankincense: The Muffin Men Play Zappa]]\'\' ([[Muffin Men]]) ([[1997]])\n* \'\'[[Mystery Disc]]\'\' ([[1998]])\n* \'\'[[Cucamonga Years|Cucamonga Years: The Early Works of Frank Zappa 1962-1964]]\'\' ([[1998]]) \n* \'\'[[Cheep Thrills]]\'\' ([[1998]])\n* \'\'[[Son of Cheep Thrills]]\'\' ([[1999]])\n* \'\'[[Everything Is Healing Nicely]]\'\' ([[1999]])\n* \'\'[[Frankly A Cappella]]\'\' ([[The Persuasions]]) ([[2000]])\n* \'\'[[The Zappa Album]]\'\' ([[Ensemble Ambrosius]]) ([[2000]]\n* \'\'[[Bohuslän Big Band plays Frank Zappa]]\'\' ([[Bohuslän Big Band]]) ([[2000]]) \n* \'\'[[FZ:OZ]]\'\' ([[2002]])\n* \'\'[[Halloween (album)|Halloween]]\'\' ([[2003]])\n* \'\'[[Zappa: Greggery Peccary & Other Persuasions]]\'\' ([[Ensemble Modern]]) ([[2003]]) \n* \'\'[[Joe\'s Corsage]]\'\' ([[2004]])\n* \'\'[[Joe\'s Domage]]\'\' ([[2004]])\n* \'\'[[QuAUDIOPHILIAc]]\'\' ([[2004]])\n\n\n== Вањски линкови ==\n\n*http://www.zappa.com/\n*[http://www.geocities.com/SunsetStrip/6095/ A Tribute to Frank Zappa (much detailed biographical material - click on \"Biography\")]\n*[http://go.palmdalelibrary.org/cgi-bin/strasburg/view.pl?table=strasburg_data&id=2680 Innovators Highlight Pop Music Wasteland (Frank Zappa, Captain Beefheart, Clarence White)]\n*[http://cfa-www.harvard.edu/iau/special/rocknroll/0003834.html Details of (3834) Zappafrank]\n*[http://www.ibiblio.org/mal/MO/philm/zappa/ Philm Freax: Frank Zappa]\n*http://www.tangento.net/prezappa.html\n*[http://www.thewire.co.uk/archive/essays/zappa.html Don\'t do That On Stage Anymore, July 1995, The Wire]\n*[http://www.lukpac.org/~handmade/patio/ the zappa patio (detailed discography including bootlegs)]\n*[http://globalia.net/donlope/fz/ FZ Lyrics & Else (includes musicians list track by track)]\n*[http://members.shaw.ca/fz-pomd/ The Planet Of My Dreams (includes line-ups chronology)]\n\n\n[[Category:Биографије]]\n\n{{патрљак}}\n\n[[br:Frank Zappa]]\n[[de:Frank Zappa]]\n[[el:Φρανκ Ζάπα]]\n[[en:Frank Zappa]]\n[[es:Frank Zappa]]\n[[fr:Frank Zappa]]\n[[he:%D7%A4%D7%A8%D7%A0%D7%A7_%D7%96%D7%90%D7%A4%D7%94]]\n[[hu:Frank Zappa]]\n[[ia:Frank Zappa]]\n[[it:Frank Zappa]]\n[[nl:Frank Zappa]]\n[[no:Frank Zappa]]\n[[pl:Frank Zappa]]\n[[pt:Frank Zappa]]\n[[sv:Frank Zappa]]','',170,'Покрајац','20050315135655','',0,0,1,0,0.009014288289,'79949684864344','20050315135655'); INSERT INTO cur VALUES (15651,6,'Zappa1.jpg','','',306,'Вандал Б','20050315103358','',0,0,0,1,0,'79949684896641','20050315135658'); INSERT INTO cur VALUES (15652,6,'Barbados_grb.png','са енглеске','са енглеске',306,'Вандал Б','20050315112023','',0,0,0,1,0,'79949684887976','20050315113312'); INSERT INTO cur VALUES (15653,6,'LocationBarbados.png','са енглеске','са енглеске',306,'Вандал Б','20050315112157','',0,0,0,1,0,'79949684887842','20050315113312'); INSERT INTO cur VALUES (15654,6,'OwenArthur.01.jpg','са енглеске','са енглеске',306,'Вандал Б','20050315113514','',0,0,0,1,0,'79949684886485','20050315114628'); INSERT INTO cur VALUES (15655,0,'Овен_Артур','[[Image:OwenArthur.01.jpg|thumb|270px|Овен Артур]]\n\'\'\'Овен Сејмур Артур\'\'\' (рођен [[17. октобар|17. октобра]] [[1949]]) је садашњи [[премијер]][[Барбадос]]а. \n\nОн је вођа Барбадоске лабуристичке партије, са којом је победио на изборима у септембру [[1994]]. Победу је потврдио и на изборима у јануару 1999. и 2003. године. \n\nПо занимању је дипломирани економиста и историчар. Магистрирао је економију 1974. године. 1993.\n\n\n[[Category:Биографије]]\n\n[[en:Owen Arthur]]','',306,'Вандал Б','20050315114345','',0,0,0,1,0.135199636773,'79949684885654','20050315114345'); INSERT INTO cur VALUES (15656,3,'80.74.162.9','Замолио бих корисника 80.74.162.9 да се пријави како би смо могли дискутовати. --[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 13:09, 15 Мар 2005 (CET)','',351,'Горан Анђелковић','20050315120917','',0,0,0,1,0.339081477419,'79949684879082','20050315120917'); INSERT INTO cur VALUES (15657,0,'Општина_Прокупље','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Прокупље]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Прокупље]]\n\n{{Окрузи и општине}}','промакло, нисам видео',0,'82.117.192.196','20050315125100','',0,0,0,1,0.002108280841,'79949684874899','20050315125107'); INSERT INTO cur VALUES (15658,0,'Општина_Бор','{{Општина клица}}\n\n*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]\n\n*Види [[Бор]].\n\n\n[[Category:Општине Србије|Бор]]\n\n{{Окрузи и општине}}','',0,'82.117.192.196','20050315125113','',0,0,0,1,0.12662663994,'79949684874886','20050315125121'); INSERT INTO cur VALUES (15659,1,'U-2','Једна мала сугестија: предлажем да се преименује у У-2 (ћирилично) да би се разликовало од истоимене Ирске музичке групе “U2“.--[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 13:58, 15 Мар 2005 (CET)','',351,'Горан Анђелковић','20050315125831','',0,0,0,1,0.055850465767,'79949684874168','20050315125831'); INSERT INTO cur VALUES (15660,0,'Балон','Балон је [[ваздухоплов|ваздухоплов]] лакши од ваздуха ([[аеростат]]).\nТипови балона\n\n*Балони на топли ваздух\n*Гасни Балони\n*Розие балони','',334,'Radozw','20050315135021','',0,0,0,1,0.123597541339,'79949684864978','20050315135021'); INSERT INTO cur VALUES (15661,0,'Aстерикс','#REDIRECT [[Астерикс]]\n','Aстерикс moved to Астерикс',170,'Покрајац','20050315135234','',0,1,0,1,0.158350932365,'79949684864765','20050315135234'); INSERT INTO cur VALUES (15662,10,'User_sl','
\n\n\n\n
\'\'\'sl\'\'\'Ta uporabnik govori \'\'\'slovenščino kot [[:Category:Корисник: sl|prvi jezik]]\'\'\'.[[Category:Корисник: sl|{{PAGENAME}}]]
','',149,'XJamRastafire','20050315140613','',0,0,0,1,0.25418871971,'79949684859386','20050315140613'); INSERT INTO cur VALUES (15663,6,'Wfm_foster_armadillo.jpg','са енглеске википедије','са енглеске википедије',306,'Вандал Б','20050315141900','',0,0,0,1,0,'79949684858099','20050316083436'); INSERT INTO cur VALUES (15664,10,'User_ru-1','
\n\n\n\n
\'\'\'ru-1\'\'\'Этот участник может вносить вклад в данный проект на \'\'\'[[:Category:Корисник ru|русском]]\'\'\' языке \'\'\'[[:Category:Корисник ru-1|начального]]\'\'\' уровня.[[Category:Корисник ru|{{PAGENAME}}]][[Category:Корисник ru-1|{{PAGENAME}}]]
','',149,'XJamRastafire','20050315142024','',0,0,0,1,0.04408613552,'79949684857975','20050315142024'); INSERT INTO cur VALUES (15665,6,'Top_of_30_St_Mary_Axe_RJL.JPG','са енглеске википедије','са енглеске википедије',306,'Вандал Б','20050315142056','',0,0,0,1,0,'79949684857943','20050316083436'); INSERT INTO cur VALUES (15666,0,'Норман_Фостер','[[Слика:Wfm foster armadillo.jpg|thumb|right|240px|\"Армадиљо\", у Глазгову]]\n\'\'\'Норман Роберт Фостер\'\'\' (рођен [[1. јун]], [[1935]]) је [[Енглеска|енглески]] [[архитекта]].\n\nФостер је рођен у [[Манчестер]]у , а студирао је у Манчестеру и Јејлу.\n\n\n[[Image:Top of 30 St Mary Axe RJL.JPG|thumb|right|240px|Зграда у Лондону]]\nОн има веома успешну каријеру и велики број пројеката међу којима и:\n* Торањ Комерц Банке у [[Франкфурт]]у\n* [[ХСБЦ торањ]] и Аеродром у [[Хонг Конг]]у\n* Терминал на аеродрому у [[Лондон]]у\n* [[метро]] у [[Билбао]]у, [[Шпанија]]\n* Миленијумски мост у [[Лондон]]у (1999)\n* \'\'[[Рајхстаг]]\'\' у [[Берлин]]у (1999)\n\nНорман Фостер је други британски архитекта који је добио [[Стирлингова награда|Стирлингову награду]] два пута. Фостер је добио и [[Прицерова награда|Прицерову награду]] 1999. године.\n\n\n==Вањски линкови==\n* http://www.fosterandpartners.com/\n* http://www.30stmaryaxe.com/\n* [http://www.0lll.com/londonskyline/folder/swiss-re Gherkin and the London Skyline]\n* [http://www.coupercollection.org.uk Couper Collection website]\n\n[[Category:биографије]]\n[[Category:Архитектура]]\n\n\n[[de:Norman Foster]]\n[[en:Norman Foster]]\n[[es:Norman Foster]]\n[[fr:Norman Foster (architecte)]]\n[[he:נורמן פוסטר]]\n[[pt:Norman Foster]]','',306,'Вандал Б','20050316083435','',0,0,1,0,0.27848312041,'79949683916564','20050316083435'); INSERT INTO cur VALUES (15667,5,'Администратори','==Мора постојати заједнички договор и сагледавање учинка!==\n\nВидео сам да је Бонзо дао администраторска права двојци корисника. Ја сам за то да свако ко је дао битан допринос Википедији треба добити права. Ту пре свега мислим на квалитетне чланке и на превод са дургих Википедија. Наравно, корисник, треба имати одређен стаж (од најмање месец дана) током којег не би само дискутовао (као онај са бошњачке Википедије), него и утицао на просперитет у позитивном смислу. Међутим, Бонзо је својевољно дао админ. права Саши Стафановићу и Ђакону после њихових захтева. Бонзо је требао прво да се консултује са другим администраторима око тога ко треба да добије права и да сваки админ да своје мишљење, јер не могу се тек тако делити та права. Мислим да Саша Стефановић (\'\'докон поп и прасиће крсти\'\') апсолутно није вредан права (још) јер сматрам да се његов рад још не може окаратерисати као квалитетан, већ као рад у форми дискусија и предлагања. Нисам видео да је направио неки квалитетан чланак, већ само ту и тамо неке политичке... С друге стране, Ђакон заслужује овлашћења, али не онолико колико их заслужују неки други - рецимо сјајна Нинам или Доматриос који су идеални модели корисника који заслужују права. Да не заборавим Вандала и Џорџм (не знам тачан назив). Дакле, предлажем да сви изнесу своја мишњена поводом овог случаја. Није битно као ја зовем ова права, већ причам о томе како се деле! Не хватајмо се за сламку, него јасно предочимо ко је колико урадио! --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 15:56, 15 Мар 2005 (CET)\n\n*Ево га мој предлог. Пошто видим да се баш не свиђам Покрајцу желим да ми се скину администраторска права и да се доделе тек онда кад наш Бог Покрајац буде рекао да може. Такође се слажем са његовим предлогом да се администраторска права требају доделити и сјајној НинаМ и корисницима Џорџм, ВандалБ, Доматриос и наравно да остане статус администратора Ђакон-у. Толико од мене у овој \"форми дискусија и предлагања\", желим да додам да ме нико неће моћи ометати у мом раду на Српској Википедији, наставићу своје мале измене и предлоге као и писање мањих атрикала који некоме нису важни. Поздрав --[[Корисник:Саша.Стефановић|Саша Стефановић]] [[Разговор са корисником:Саша.Стефановић|разговор]] [[image:smiley.png]] 16:05, 15 Мар 2005 (CET)\n\n::Одлично што ћеш то радити [[image:smiley.png]]. И Ђаконова права треба довести у питање, као и твоја. Нисам рекао да ми се не свиђаш, већ сам само констатовао твој досадашњи рад. Ако кажем истину, не мора значити да ми се не свиђаш-како ти кажеш. Но, сачекајмо и реакције других. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 16:13, 15 Мар 2005 (CET)\n\nАко се већ гласа, ја дајем свој глас да администратори постану сва тројица корисника која су се до сада пријавила, а тиме никако не треба исцрпсти листу кандидата.\n\nОвако - знам да многи од вас имају доста искуства са форумима где су овлашћења обичних корисника врло мала, па модератори имају статус вицекраља. Овде и непријављени корисник има много више права, па самим тим звање администратора није толико значајно. Свако ко планира да у наредном дужем периоду ради на Википедији, а у свом досадашњем раду није показао склоност ка вандализму или неурачунљивост би требао да има статус администратора. Овај статус му омогућава да брже и лакше реагује на вандализам, и да лакше обавља неке од свакодневних послова (а не да мора да цима неког другог да му обрише слику или чланак који је грешком послат).\n\nСа Сашом Стефановићем сам већ имао доста контаката, и наша комуникација никад није изашла из оквира пристојне. Дешавало се да се не слажем са његовим ставовима, и ако бих му своје неслагање аргументовано изнео, он би се или сложио са мном, или аргументовано одговорио. Тврдим да не постоји ни један разлог да он не постане админ. Нисам гледао колико и шта је радио од чланака, али то је најапсурднији од свих критеријума - може неко да прави само мале измене, па да опет буде вредан корисник - то је оно шта нам је и потребно, јер су многи од нас нестрпљиви да српска Википедија има што више чланака, и у свом вредном раду понекад занемарују да и већ започетим чланцима треба сређивање/допунавање.\n\nОвом приликом позивам и друге активне кориснике да се пријаве за администраторска овлашћења. О овоме је већ било речи на састанку у недељу.\n\nНа крају, слажем се са покрајчевим ставом да мора постојати неки заједнички договор, и критеријуми, али само као општа смерница, да се провери да ли је корисник урачунљив. Толико од мене! --[[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 16:19, 15 Мар 2005 (CET)\n\n===Администраторска права===\n\nКористим прилику да захвалим свима који су ме подржали у кандидатури за администратора википедије на српском језику, и амбасадора за википедији на француском језику. Хвала, најлепше! Потрудићу се да оправдам новостечено звање.
\nМоментално сам у веома неогодној ситуацији, (јер немогу да се поредим са Нинам, Ђорђем, ВандалБ, Доматриос или неким другим) али ћу се и од сада трудити сходно мојим способностима и слободном времену, да оправдам поверење свих администратора и корисника.--[[Корисник:Горан Анђелковић|Горан Анђелковић]] 18:22, 15 Мар 2005 (CET)\n\n== Правила и права ==\n\n1. Текуће правило је да \'\'треба да прође месец дана\'\' од тренутка пријављивања да би корисник постао администратор, па још месец дана да постане бирократа. Узима се да је сваки бирократа довољно одговоран да овлашћења даје одговорној особи. Ово се правило може променити у случају да постоји потреба и \"политичка воља\": гласањем. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 17:45, 15 Мар 2005 (CET)\n\n2. Што се тиче администраторских права, ту се потпуно слажем са Гораном, а и мислим да је мој став тим поводом од раније познат. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 17:45, 15 Мар 2005 (CET)\n\n3. Што се тебе, Марко, тиче, било је примедби на давање привилегија теби, али сам се ја о те примедбе оглушио поштујући \'\'текуће правило\'\'. Дакле, није потребно да се бирократа консултује са осталим администраторима и бирократама ако су текући услови испуњени. А на одговорности је самог бирократе да ли је дао некој неурачунљивој особи администраторска права (бирократа се постаје тек пошто се дата особа покаже да је урачунљив администратор). --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 17:45, 15 Мар 2005 (CET)\n----\n\'\'Текуће право\'\' је оно због чега не треба правити више превелику галаму око овога. Дакле, наша Википедија постаје сваким даном све већа, што због воље самих корисника што због велике жеље да се стигне до магичног 10 000. чланка. Та величина, је највећи кривац што се данас појавио \'\'синдорм повећања броја администратора\'\', који би се појавио кад тад. Надам се да ће сви они којима сам препоручио да затраже права то и учинити, чиме ће се број администратора још више повећати. Но, узимајући у обзир број администратора на другим Википедијама-ту првенстваено мислим на словеначку и бугарску (где има мање администратора него код нас)-мислим да би се требало размишљати и о стварању званичних \'\'\'\'\'Правила за добијање администраторских привилегија\'\'\'\'\' Википедије на српском језику. Дакле, циљ ове моје поруке је тај да наша Википедија треба имати онолико администратора у зависности од броја чланака на њој, а опет угледајући се на словеначку и бугарску Википедију. Много администратора а мало чланака је нереално по мени. Пуно среће новим администраторима. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 18:49, 15 Мар 2005 (CET)\n\n----\nДакле, хоћеш да промениш правило. За тако нешо је потребно направити гласање. Направи га. --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 19:08, 15 Мар 2005 (CET)\n----\nНе мислиш ваљда да ћу ја сам правити правило/правила? За то је потребна широка координација свих корисника да би се дошло до бољег/бољих правила које/а ће бити прихватљиво за све. Дао сам само предлог за стварање новог/нових надајући се да ће остали дати своје мишљење. Ја из твоје поруке претпостављам да ти немаш вољу за тим. Када се гласало за \'\'текуће правило\'\'? --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 19:36, 15 Мар 2005 (CET)\n:Консултовао сам се мало са својим пријатељем правником :) Правило је донето указом, а постало је обичајно право на српској Википедији. Како смо изашли из фазе доношења правила указом (има више бирократа), и ово, као и друга (обичјна) правила заједничког рада на српској Википедији, могу се променити израженом вољом учесника српске Википедије путем гласања. У овом тренутку постоји и слично правило (донето указом, постало обичајно) које се тиче гласања: могу гласати сви они који су на српској Википедији пријављени до тренутка почетка гласања. (У случају злоупотребе, надлежне су институције на Мети.) --[[Корисник:Милош|Милош Ранчић]] ([[Разговор са корисником:Милош|разговор]]) 20:05, 15 Мар 2005 (CET)\n\n== Бонзо ==\n*Прво да се извинем што нисам одма одговорио, био сам одсутан.\nСа великим задовољством сам корисницима који су поднели писмени захтев изишао у сусрет и дао им админ овлашћења, да сам знао да ће то да изазове неслагање Покрајца сигурно бих га консултовао али до сада није било такве праксе.\nУ разговору са новим администраторима сам закључио да су потпуно ок особе и да ће да раде на спречавању вандализма и ширењу ове лепе идеје :), сасвим довољно, нисам мерио по доприносу на квалитет и квантитет, једноставно поднели су захтев.\nПотпуно се слажем са Покрајцем да и други активни сарадници заслужују да добију администраторска овлашћења али да неулазим у то ко је више дао, цитирам Покрајца: С друге стране, Ђакон заслужује овлашћења, али не онолико колико их заслужују неки други - рецимо сјајна Нинам или Доматриос који су идеални модели корисника који заслужују права. Да не заборавим Вандала и Џорџм (не знам тачан назив), и предлажем да се што скорије исправи неправда и и тим корисницима се дају администраторска овлаштења а на предлог Покрајца стим што молим да се и Голија уврсти у разматрање. Наравно позвани корисници би требало да се самопријаве и тиме покажу жељу да приме обавезу или право.\nИ до сад сам се најчешће консултовао са Покрајцем, око разних питања, па предлажем да пријемом по његовом, заиста и ја мислим оправданом предлогу, решимо ову малу несугласицу. Ако треба и да се самоказним па да платим пиво ок :). Поздрав --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 19:50, 15 Мар 2005 (CET)\n----\nБонзо, драго ми је што си доказао да си заслужио моје признање за толеранцију. Слажем се са тобом. Међутим, требамо сачекати и реакцију оних којима сам препоручио да затраже права. Уколико мислиш да би још неко поред њих трабо добити права, онда то препоручи дотичном кориснику. Иначе, очекујем одговор Икс Џема о томе како се код њих деле права. Замолио би те да изнесеш свој став у вези мог предлога. --[[Корисник:Покрајац|Марко Покрајац]] [[Разговор са корисником:Покрајац|\'\'\'\'\'(разговор)\'\'\'\'\']] 19:55, 15 Мар 2005 (CET)\n\n\nПа ни ти се ниси понео ништа мање толерантно, правилно предлажући неке кориснике за администраторе иако знам да се неслажете око неких ствари, \'\'\'\'\'свака ти част\'\'\'\'\'. Надам се да ћемо сви научити понешто и да ће нови админи допринети још бољем раду овог пројекта. Слажем се са свим твојим предлозима само сматрам да у комшијско двориште можемо вирити али наше ствари сами треба да решавамо а колико видим, решавање нам иде од руке. Сад кад нас је више надам се да ће и радни ефекат бити бољи, па ја нећу морати понекад да штанцујем коју страну :). --[[Корисник:Bonzo|Небојша Бозало]] 00:36, 16 Мар 2005 (CET)\n----\nМожемо ми да питамо Словенце и Бугаре како они додељују админ овлашћења, али информативно, а не како би смо их опонашали по аутоматизму. Ако они имају неки супер-добар метод, што да не, али није све што долази из света аутоматски боље од нашег. Пример – прописи о дозвољеној количини радиоактивности сокова у СЦГ су вишеструко строжији од оних у ЕУ (ово је наравно добро – не кажем да становници ЕУ пију нездраве сокове, али ако строжији прописи макар и за промил смањују вероватноћу добијања канцера (а смањују), онда су корисни). \n\nНаша Википедија има мање чланака од бугарске, али наша заједница боље функционише од њихове. Погледајте пример Антона Кецкарова. Њега су на бугарској вики окарактерисали као вандала, и блокирали му ип (ако се не варам) – а и нама су препоручили да одмах исто урадимо. Кад се он појавио овде, ми смо ступили у контакт са њиме, и испоставило се да он није вандал, већ да се само не разуме у рачунаре и Википедију. Овде је замољен да се пријави (што је и урадио) и да аргументује и објасни своје тврдње (што је и обећао да ће урадити). Изгледа да је само било потребно да неко ступи у контакт са њиме и објасни му како ствари функционишу.\n\nА аргумент како има превише администратора на ср Википедији је крајње неумесан. Јел се сећате оног напада са Љубљанског универзитета, кад је неко обрисао око хиљаду текстова. Један од корисника је то сатима немоћно посматрао док се није појавио неки од малобројних админа да блокира ип. Да је тада тај корисник имао админ овлашћења, касније би било много мање посла током враћања ствари у нормалу. \n\nСтиче се утисак као да теби (Покрајцу) смета да се овлашћења додељују. Као што је по закону све што није забрањено – дозвољено, тако и на Википедији осим ако постоји добар разлог да неко не постане админ – он треба да постане админ. Много си брате ауторитаран, и превише ти пријају титуле и моћ за једног либерала, демократу, Европљанина... -- [[Корисник:Обрадовић Горан|Обрадовић Горан ]] [[Разговор са корисником:Обрадовић Горан|(разговор)]] 02:02, 16 Мар 2005 (CET)\n\nГоране, ово ти је добар пример за вандала са Љубљанског\nуниверзитета. Да се ја не појавих на време, остадосмо ми\nбез пола тадашње Википедије. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 10:52, 16 Мар 2005 (CET)\n\nИстина је да се стакао утисак да ми смета додељивање админ. права само једном кориснику и да сам неколицини другим корисницима препоручио да затраже права не би ли се \"вага уравнотежила\". Ја не видим регуларност у томе да се она деле кориснику који је мање од месец дана на Википедији. Поздрав, --[[Корисник:212.124.161.158|212.124.161.158]] 13:34, 16 Мар 2005 (CET)','',0,'212.124.161.158','20050316123433','',0,0,0,0,0.059517092444,'79949683876566','20050316123535'); INSERT INTO cur VALUES (15668,0,'Прицерова_награда','\'\'\'Прицерова награда за архитектуру\'\'\' се годишње додељује живим [[архитекта]]ма од стране Хајат фондације, коју води породица Прицер. Сматра се највреднијом светском наградом за архитектуру. Додела ове награде је почела [[1979]]. године. Често се назива и \"Нобелова награда за архитектуру\".\n\nКомплетна листа добитника:\n*[[1979]] [[Филип Џонсон]] [[САД]]\n*[[1980]] [[Луис Бараган]] [[Мексико]] \n*[[1981]] [[Џејмс Стирлинг]] [[Велика Британија]]\n*[[1982]] [[Кевин Рош]] [[САД]]\n*[[1983]] [[Јох Минг Пеј]] САД \n*[[1984]] [[Ричард Мајер]] САД \n*[[1985]] [[Ханс Холајн]] [[Аустрија]] \n*[[1986]] [[Готфрид Боем]] [[Немачка]] \n*[[1987]] [[Кензо Танге]] [[Јапан]]\n*[[1988]] [[Гордон Буншафт]] САД и [[Оскар Ниемер]] [[Бразил]] \n*[[1989]] [[Франк Гери]] САД \n*[[1990]] [[Алдо Роси]] [[Италија]]\n*[[1991]] [[Роберт Вентури]] [[САД]]\n*[[1992]] [[Алваро Сиза]] [[Португал]] \n*[[1993]] [[Фумихико Маки]] [[Јапан]]\n*[[1994]] [[Кристиан де Порцампарк]] [[Француска]] \n*[[1995]] [[Тадао Андо]] Јапан\n*[[1996]] [[Рафаел Монео]] [[Шпанија]]\n*[[1997]] [[Свере Фен]] [[Норвешка]]\n*[[1998]] [[Ренцо Пиано]] [[Италија]]\n*[[1999]] [[Норман Фостер]] [[Велика Британија]]\n*[[2000]] [[Рем Кулхас]] [[Холандија]]\n*[[2001]] [[Херцог & Меурон]] [[Швајцарска]]\n*[[2002]] [[Глен Маркат]] [[Аустралија]]\n* [[2003]] [[Јерн Уцон]] [[Данска]]\n* [[2004]] [[Заха Хадид]] [[Ирак]]\n\n== Вањски линкови ==\n*[http://www.pritzkerprize.com/main.htm Pritzker Prize Official Site]\n\n[[Category:Архитектура]]\n\n\n[[de:Pritzker-Preis]]\n[[en:Pritzker Prize]]\n[[es:Premio Pritzker]]\n[[fr:Prix Pritzker]]\n[[it:Premio Pritzker]]\n[[ja:プリツカー賞]]\n[[pt:Prémio Pritzker]]','',306,'Вандал Б','20050316083333','',0,0,0,0,0.299388339055,'79949683916666','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (15669,14,'Име_категорије','Moдеpни Aмерички ратни aвиони','',167,'DusanSukovic','20050315161645','',0,0,0,1,0.033806601091,'79949684838354','20050315161645'); INSERT INTO cur VALUES (15670,0,'Војно_ваздухопловство','[[Category:Војно ваздухопловство]][[Moдеpни амерички ратни aвиони ]]','присвојни придеви се пишу малим словом',135,'Обрадовић Горан','20050315170422','',0,0,0,0,0.427349582063,'79949684829577','20050315170422'); INSERT INTO cur VALUES (15671,0,'Moдеpни_амерички_ратни_aвиони','[[U-2]]','',167,'DusanSukovic','20050315163945','',0,0,0,0,0.007347071123,'79949684836054','20050315170356'); INSERT INTO cur VALUES (15672,0,'Франкфурт_на_Мајни','{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"1\" align=\"right\" style=\"margin-left:1em; background:#e3e3e3;\"\n! Грб\n! Карта\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\" align=\"center\"\n| [[Слика:140px-Wappen-frankfurt.png|140px|Грб Франкфурта на Мајни]]\n| style=\"width: 145px;\" | [[Слика:140px-Lage der kreisfreien Stadt Frankfurt am Main in Deutschland.GIF|140px|Положај слободног града Франкфурт на Мајни у Њемачкој]]\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\" align=\"center\"\n| colspan=\"2\" |\n|-\n! colspan=\"2\" | Основни подаци\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Немачка покрајина|Покрајина]]: || [[Хесен]]\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Управно подручје]]: || [[Дармштат]]\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Општина]]: || [[Слободан град]]\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Површина]]: || 248,31 [[Квадратни километар|km²]]\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Број становника]]: || 644.321 \'\'(31.03.2004)\'\'\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Густина насељености]]: || 2.595 становника/km²\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Надморска висина]]: || 112 m.\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Поштански број]]еви:\n| 60311 - 60599 (\'\'стари:\'\' 6000)
65929 - 65936 (\'\'стари:\'\' 6230)\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Телефонски позивни број|Тел. позивни бројеви]]: || 069, 06109, 06101\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Географски положај]]: || 50° 07\' N.
08° 41\' E.\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Регистарска ознака]]: || F\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[Слушбена ознака места|Службена ознака]]: || 06 4 12 000\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[UN/LOCODE]]: || DE FRA\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| [[NUTS]]-регија: || Frankfurt am Main
(DE712)\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Подела града:\n| 16 општина,
46 (географских) делова града,
118 месних заједница\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Официјелна интернет адреса: || [http://www.frankfurt.de/ www.frankfurt.de]\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Електронска адреса: || [mailto:onlinebuero@frankfurt.de onlinebuero@frankfurt.de]\n|-\n! colspan=\"2\" | Политика\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Градоначелник: || Петра Рот (CDU)\n|- bgcolor=\"#FFFFFF\"\n| Владајуће политичке партије:\n| CDU, SPD, Зелени, FDP\n|}\n\n[[Франкфурт на Мајни]] (\'\'Frankfurt am Main\'\') је са 644.321 становника (стање: 31. марта 2004), највећи град [[Хесен|Хесена]] а после [[Берлин|Берлина]], [[Хамбург|Хамбурга]], [[Минхен|Минхена]] и [[Келн|Келна]] и пети град по величини у [[Немачка|Њемачкој]] - прије [[Есен|Есена]] са 600.000 становника.\n\nИзградња града се проширила далеко изван уско повучених првобитних граница. Уже градско подручје има око 1,8 милиона становника, док шире градско ([[Рајна-Мајна]]) подручје има преко 5 милиона становника - друго по величини у [[Немачка|Њемачкој]], одмах после [[Рајна-Рур]] области.\n\nФранкфурт је и сједиште [[Зентрална Европска Банка|Зентралне Европске Банке]] и најважнији финансијски центар [[Немачка|Њемачке]]. Као сајамски град, Франкфурт посједује и свјетску важност. Уз то је и један од најважнијих саобраћајних чворова [[Европа|Европе]]. Још од средњег вијека, непрекидно, Франкфурт спада у најважније урбане центре [[Немачка|Њемачке]]. Почевши од [[1875]]. године, Франкфурт броји више од 100.000 становника.\n\n== Географија ==\n=== Географски положај ===\nГрад лежи на објема странама ријеке [[Мајна|Мајне]], јужно од планинског масива Таунус у централној [[Немачка|Њемачкој]]. На југу Франкфурта се простире највећа градска шума [[Немачка|Њемачке]]. Највиша тачка лежи на \'\'бергеровој осматрачници\'\' у Зекбаху и износи 222 м. надморске висине, а најнижа на 88 м. надморске висине, на обали Мајне у Синдлингену. Град лежи на сјеверној ивици горњорајнске долине која се протеже од [[Базел|Базела]] па све до [[Рајна-Мајна]] области.\n\n=== Сусједни градови и подручја ===\n[[Слика:75px-Hesse ffm.png|75px|left|Обласна карта Хесена]]\nФранкфурт се на западу граничи са \'\'Мајна-Таунус\'\' области, (Хатерсхајм на Мајни, Крифтел, Хофхајм на Таунусу, Келкхајм, Лидербах, Сулцбах, Швалбах и Ешборн), на сјеверозападу са области \'\'Високи Таунус\'\' (Штајнбах, Оберурзел и Бад Хомбург), на сјеверу са \'\'Ветерау\'\' области (Карбен и Бад Вилбел), на сјевероистоку са \'\'Мајн-Кинциг\'\' области (Нидердорфелден, Мајнтал), на југу и југоистоку са градом [[Офенбах|Офенбахом]] и мјестима области \'\'Офенбах\'\' (Ној-Изенбург), и на југозападу са области \'\'Грос-Герау\'\' (Морфелден-Валдорф, Руеселсхајм и Келстербах).\n\n=== Дијелови града ===\n====Дијелови града и општине====\nГрад је подијељен на 46 дијелова града а они на 118 градских општина. Највећи дио града је Заксенхаусен-Југ. Већина садашњих дијелова града су бивша самостална мјеста која су порастом Франкфурта ушла у његов састав. Неки су били чак и мањи градови, као нпр. Хоекст.\n\nТих 46 дијелова града су сабрани у 16 општина, које посједују своју самоуправу и општински савјет са једним предсједавајућим.\n\n====Раст Франкфурта====\n[[Слика:eingemeindungenfrankfurt.gif|right|Припојени дијелови града]]\nДо средине 19. вијека град Франкфурт се састојао из сл. данашњих дијелова града: Стари град, Центар, Жељезничка станица, Гутлојт, Галус, Запад, Сјевер, Исток и Заксенхаузен. Од [[1877]] су многа самостална мјеста припојена граду Франкфурту.\n\n==Изглед града==\n===Стари град и Центар===\n\n[[Слика:150px-Frankfurter weihnachtsmarkt nacht.jpg|thumb|150px|Франкфуртска божићна пијаца на Роемербергу]]\nКао и код многих других њемачких градова, изглед Франкфурта после [[Други светски рат|другог свјетског рата]] се драстично измијенио. Та промјена, условљена разарањима бомбардовања и закључне послератне изградње, је граду подарила модеран и економским потребама прилагођен изглед, али са типичним \"центром града\" садашњи изглед нема пуно заједничког. Од пређашњег, највећег њемачког \"старог центра\" града, је мало остало. Од преко 4000, старим типом градње (\"Фахверк\") изграђених кућа, само је једна остала - \"кућа вертхајм\" на Фартор-у. Кратко после 1900. је већ почето са коректурама улица и насеља. Многе улице су прошириване, многа насеља комплетно поништена. Остаци историјског старог града налазе се око Роемерберга, једном од најпознатијих тргова Њемачке. У старом граду налазе се и [[Царски дом (Франкфурт)|франкфуртски царски дом]] и чувена [[Павлова црква (Франкфурт)|Павлова црква]].\n\nСтари Франкфурт [[17. век|17. вијека]] је у својим графикама вјерно приказао графичар Матеус Мериан.\n\nДанашњи центар, [[1333|1333]] основан као \'\'Нови град\'\', доживљава јаке промјене у раном [[19. век|19. вијеку]]. Барокни дијелови утврђења са великим бастионима, који су од [[17. век|17. вијека]] опасавали стари као и нови дио града, су пренешени и кружно позиционирани само око старог дијела града. \'\'Нови град\'\' (изван старих градских зидова [[12. век|12. вијека]]) је поново изграђен по плановима градског урбанисте Георга Хеса, који је тим поводом израдио и урбанистички план будућег изгледа града у коме је захтијевао од градитеља да се придржавају [[класицизам|класичног]] стила изградње. Примјер франкфуртског класичног стила је бивша зграда градске библиотеке, која се под именом \"кућа литературе\", управо рестаурира. Уз то се одржала и забрана изградње у подручју пјешачких стаза бившег утврђења око града. Од тог правила је направљено пар изузетака, као нпр. код \'\'старе опере\'\', \'\'глумачке куће\'\', или \'\'градског купалишта\'\' у центру. \n\n[[Слика:150px-Sonnenuntergang frankfurt.jpg|thumb|150px|Залазак сунца иза \'\'скајлајна\'\']]\nЈош од 50-тих година је Франкфурт етаблиран као град солитера. \'\'Хенингеров торањ\'\' у Заксенхаузену \nје 1960 била прва зграда која је са својих 120 метара, по висини премашила западни торањ \'\'царског дома\'\'. Највиши солитери 70-тих, хотел \'\'Плаца\'\', \'\'ДГ-Банка\'\', \'\'Сребрни торањ\'\' (Дрезднерска банка), су са својих 150 метара висине, били највиши у цијелој Њемачкој. 1988 године изграђени \'\'сајамски торањ\'\', са својих 257 метара висине, је био највиша зграда [[Европа|Европе]] у то вријеме. У Франкфурту је данас од њега виши само, 1997. изграђени, торањ комерцијалне банке (данашњи европски рекордер је \'\'триумф-палас\'\' у [[Москва|Москви]] са 264 метра висине).\n\n...\n','Први дио ... (слике у правој величини још недостају)',172,'Kaster','20050315163912','',0,0,0,1,0.033034828452,'79949684836087','20050315163912'); INSERT INTO cur VALUES (15673,0,'Moдеpни_Aмерички_ратни_aвиони','#REDIRECT [[Moдеpни амерички ратни aвиони]]\n','Moдеpни Aмерички ратни aвиони moved to Moдеpни амерички ратни aвиони',135,'Обрадовић Горан','20050315170356','',0,1,0,1,0.0605027575,'79949684829643','20050315170356'); INSERT INTO cur VALUES (15674,6,'Cubamap.gif','sa engleske vikipedije','sa engleske vikipedije',306,'Вандал Б','20050315182740','',0,0,0,1,0,'79949684817259','20050316143227'); INSERT INTO cur VALUES (15675,6,'CubaSubdivisions.png','sa engleske vikipedije','sa engleske vikipedije',306,'Вандал Б','20050315182934','',0,0,0,1,0,'79949684817065','20050316143227'); INSERT INTO cur VALUES (15676,6,'CubaHavanaCity.png','sa engleske','sa engleske',306,'Вандал Б','20050315183406','',0,0,0,1,0,'79949684816593','20050315184150'); INSERT INTO cur VALUES (15677,6,'Capitolio_havana.jpg','','',306,'Вандал Б','20050315183557','',0,0,0,1,0,'79949684816442','20050315184150'); INSERT INTO cur VALUES (15678,10,'-44-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[44. п.н.e.]] Убијен је [[Гај Јулије Кајсар]], Римски вojскoвoђа, писац и држaвник, од стране рeпубликaнских зaвeрeника нa дaн [[мaрт]]oвских идa у Сeнaту.','',351,'Горан Анђелковић','20050315183715','',0,0,0,1,0.687027587235,'79949684816284','20050315183715'); INSERT INTO cur VALUES (15679,6,'Cuba.HabanaVieja.jpg','','',306,'Вандал Б','20050315183947','',0,0,0,1,0,'79949684816052','20050315184150'); INSERT INTO cur VALUES (15680,0,'Хавана','{| align=right\n|[[Image:CubaHavanaCity.png]]\n|-\n|[[Image:Capitolio_havana.jpg|thumb|right|250px]]\n|-\n|[[Image:Cuba.HabanaVieja.jpg|thumb|right|250px|Стара Хавана, 2002]]\n|}\n\n\'\'\'Хавана\'\'\' ([[шпански јеѕик|шпански]]: \'\'\'San Cristóbal de La Habana\'\'\') је главни град [[Куба|Кубе]] и, са 2,1 милиона становника, највећи град на [[Кариби|Карибима]].\n\n== Историја==\n[[Конквистадор]] [[Диего Веласкез де Куељар]] (Diego Velázquez de Cuéllar) је основао Хавану [[1515]]. године на јужној обали острва, блиѕу данашњег града Сургидеро де Батабано. хавана је пресељена на садашњу локацију [[1519]]. године.\n\nУ почетку је Хавана била трговачка лука, а главни град шпанске колоније Куба [[1607]]. \nХавана је више пута пљачкана и паљена од стране пирата [[1538]], [[1555]]. и [[1553]]. године.\nВалика Британија је окупирала град [[1762]]. године. Након поновног освајања града Шпанци су га направили најутврђенијим градом у Америци. \n\nДвадесетих година двадесетог века, током прохибиције у САД, Хавана је постала популарна дестинација ѕа одмор ѕа Американце, ѕбог великог броја ноћних клубова и коцкарница. Већина ноћних клубова, који су постали симбол Хаване, су ѕатворени [[1959]]. након кубанске револуције. \n\nУ Старој Хавани је сачуван велики број грађевина иѕ доба шпанске колониѕације и данас је Стара Хавана под Заштитом [[УНЕСКО|УНЕСКА]] .\n\n\n\n\n\n==Вањски линкови==\n\n* [http://online.caup.washington.edu/courses/udpsp00/udp508b/havanamap.html Карта Хаване]\n* [http://www.lonelyplanet.com/destinations/caribbean/havana/ Lonely Planet: Havana]\n\n\n\n[[ca:L\'Havana]]\n[[da:Havana]]\n[[de:Havanna]]\n[[es:La Habana]]\n[[en:Havana]]\n[[eo:Havano]]\n[[fr:La Havane]]\n[[fr:아바나]]\n[[he:הוואנה]]\n[[ko:아바나]]\n[[lv:Havanna]]\n[[nl:Havana]]\n[[pl:Hawana]]\n[[fi:Havanna]]','',306,'Вандал Б','20050315184136','',0,0,0,1,0.443805688067,'79949684815863','20050316140846'); INSERT INTO cur VALUES (15681,10,'1776-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1776]]. Кoнгрeс Сједињених Aмеричких Држава дoнeo je oдлуку o укидaњу зaвиснoсти oд “бритaнскe крунe“.','',351,'Горан Анђелковић','20050315184013','',0,0,0,1,0.013089336362,'79949684815986','20050315184013'); INSERT INTO cur VALUES (15682,10,'1848-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1848]]. Мaђaрску je, три дaнa пoслe мaсoвних дeмoнстрaциja у прeстoници Aустриje Бeчу, зaхвaтилo рeвoлуциoнaрнo врeњe упeрeнo прoтив [[Хабсбуршка монархија|Хaбсбуршкe мoнaрхиje]].','',351,'Горан Анђелковић','20050315184312','',0,0,0,1,0.016016300801,'79949684815687','20050315184312'); INSERT INTO cur VALUES (15683,10,'1867-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1867]]. [[Бeч]]ки двoр je, збoг стaлнe кризe кoja je пoтрeсaлa Aустриjу oд рeвoлуциoнaрнe [[1848]], oдустao oд унитaрнe држaвe и oд тaд сe Aустриjскo цaрствo нaзивa [[Aустрo-Угaрскa]], или “Двojнa мoнaрхиja“, у oквиру кoje су влaст и тeритoриjу пoдeлили Aустриja и Мaђaрскa. [[Будимпeштa]] je oд [[Бeч]]a прeузeлa рeсoрe спoљних пoслoвa, финaнсиja и oдбрaнe.','',351,'Горан Анђелковић','20050315184613','',0,0,0,1,0.073386240231,'79949684815386','20050315184613'); INSERT INTO cur VALUES (15684,10,'1883-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1883]]. [[Бeoгрaд]] je дoбиo прву “тeлeфoнску штaциjу“ у кафани “код три листа“, сeдaм гoдинa пoслe прoнaлaскa тeлeфoнa, a први тeлeфoнски рaзгoвoр су вoдили министaр вojни и кaпeтaн пaлилулскe жaндaрмeриjскe стaницe. Кoнцeсиje зa увoђeњe тeлeфoнa у Србиjи дoбиo je [[1882]]. [[Пaнтa Михajлoвић]], приjaтeљ [[Никола Тесла|Никoлe Тeслe]].','',351,'Горан Анђелковић','20050315184856','',0,0,0,1,0.073542180472,'79949684815143','20050315184856'); INSERT INTO cur VALUES (15685,10,'1907-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1907]]. У [[Финска|Финскoj]] су по први пут изабране жeнe у пaрлaмeнт.','',351,'Горан Анђелковић','20050315185315','',0,0,0,1,0.042711096524,'79949684814684','20050315185315'); INSERT INTO cur VALUES (15686,10,'1916-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1916]]. Прeдсeдник СAД [[Вудрo Вилсoн]] пoслao je у [[Мeксикo]] 12.000 вojникa пoд кoмaндoм гeнeрaлa [[Џон Першинг|Џoнa Пeршингa]] дa ухвaтe мeксичкoг рeвoлуциoнaрa [[Панчо Виља|Пaнчa Виљу]], aли je eкспeдициja oкoнчaнa нeуспeхoм.','',351,'Горан Анђелковић','20050315190207','',0,0,0,1,0.18176789861,'79949684809792','20050315190207'); INSERT INTO cur VALUES (15687,10,'1917-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1917]]. [[Бoљшeвици]] су принудили нa [[Абдикција|aбдикaциjу]] рускoг цaрa [[Николај други Романов|Никoлaja другог]], кojи je прeстo пoнудиo брaту, вeликoм вojвoди [[Михајло Романов|Михaилу]], aли сe oн сутрaдaн, пoд притискoм бoљшeвикa, oдрeкao крунe, чимe je пoслe три вeкa oкoнчaнa влaдaвинa динaстиje Рoмaнoв.','',351,'Горан Анђелковић','20050315190736','',0,0,0,1,0.022474565844,'79949684809263','20050315190736'); INSERT INTO cur VALUES (15688,10,'1922-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1922]]. Eгипaтски султaн узeo je титулу крaљa кao [[Фaхд први]].','',351,'Горан Анђелковић','20050315190842','',0,0,0,1,0.178396802189,'79949684809157','20050315190842'); INSERT INTO cur VALUES (15689,10,'1937-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1937]]. Првa цeнтрaлнa бaнкa крви зa њeнo чувaњe зaмрзaвaњeм рaди трaнсфузиje oснoвaнa je у чикaшкoj бoлници “Кук кaнтри“.','',351,'Горан Анђелковић','20050315191018','',0,0,0,1,0.225063167452,'79949684808981','20050315191018'); INSERT INTO cur VALUES (15690,10,'1939-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1939]]. Нeмaчкe трупe ушлe су у [[Прaг]] и oкупирaлe [[Чешка|Чeшку]], a сутрaдaн je [[Слoвaчкa]], прeмa дирeктиви [[Адолф Хитлер|Aдoлфa Хитлeрa]], прoглaшeнa зa “нeзaвисну држaву“, чимe je oствaрeн њeгoв плaн зa пoкoрaвaњe [[Чехословачка|Чeхoслoвaчкe]].','',351,'Горан Анђелковић','20050315191319','',0,0,0,1,0.062828943089,'79949684808680','20050315191319'); INSERT INTO cur VALUES (15691,10,'1990-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1990]]. [[Михaил Гoрбaчoв]] изaбрaн je зa првoг и пoкaзaлo сe, пoслeдњeг - прeдсeдникa С С С Р. Кao jeдини кaндидaт зa тaj пoлoжaj дoбиo je 59,2 oдстo глaсoвa у Кoнгрeсу дeпутaтa.','исправка',351,'Горан Анђелковић','20050315191729','',0,0,1,0,0.471817655438,'79949684808270','20050315191729'); INSERT INTO cur VALUES (15692,10,'1990-3-15-2','[[15. март|15. марта]] [[1990]]. У [[Ирaк]]у je oбeшeн дoписник бритaнскoг листa “Oбсeрвeр“ [[Фaрзaд Бaзoфт]] збoг нaвoднe шпиjунскe aктивнoсти, упркoс aпeлимa ширoм свeтa рeжиму у [[Бaгдaд]]у дa му пoштeди живoт.','',351,'Горан Анђелковић','20050315192127','',0,0,0,1,0.350915002603,'79949684807872','20050315192127'); INSERT INTO cur VALUES (15693,10,'1991-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1991]]. Прeдсeдник Прeдсeдништвa СФРJ и прeдстaвник Србиje у тoм тeлу [[Бoрисaв Joвић]] дao je oстaвку, jeр je Прeдсeдништвo oдбилo дa oбjaви вaнрeднo стaњe у зeмљи суoчeнoj сa oтвoрeнoм пoбунoм сeцeсиoнистa и oпaснoшћу крвaвoг рaспaрчaвaњa Jугoслaвиje.','',351,'Горан Анђелковић','20050315192313','',0,0,0,1,0.00648399463,'79949684807686','20050315192313'); INSERT INTO cur VALUES (15694,10,'1993-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1993]]. Изрaeлски прeмиjeр [[Jицaк Рaбин]] изрaзиo je пoслe сaстaнкa с прeдсeдникoм СAД [[Бил Клинтон|Билoм Клинтoнoм]] спрeмнoст нa кoмпрoмис сa [[Сирија|Сириjoм]] тaкo штo ћe joj, у зaмeну зa мирoвни угoвoр, прeдaти дeo [[Голан|Гoлaнскe висoрaвни]].','',351,'Горан Анђелковић','20050315192559','',0,0,0,1,0.15002643868,'79949684807440','20050315192559'); INSERT INTO cur VALUES (15695,10,'1996-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1996]]. Нeмaчкe влaсти су у [[Бeрлин]]у издaлe нaлoг зa хaпшeњe ирaнскoг oбaвeштajнoг министрa [[Aлиja Фaлaхиjaнa]] збoг умeшaнoсти у убиствo курдских избeглих вoђa [[1992]].','',351,'Горан Анђелковић','20050315192819','',0,0,0,1,0.034067957343,'79949684807180','20050315192819'); INSERT INTO cur VALUES (15696,10,'1997-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1997]]. У [[Зaир]]у су пoбуњeници зaузeли [[Кисaнгaни]], трeћи нajвeћи грaд у зeмљи, пoслeдњe упoриштe влaдиних снaгa нa истoку Зaирa.','',351,'Горан Анђелковић','20050315192910','',0,0,0,1,0.130348422654,'79949684807089','20050315192910'); INSERT INTO cur VALUES (15697,10,'2003-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[2003]]. Ширoм плaнeтe, стoтинe хиљaдa људи прoтeстoвaлo je нa улицaмa, у пoслeдњeм пoкушajу дa спрeчe aмeрички вojни нaпaд нa [[Ирaк]].','',351,'Горан Анђелковић','20050315193008','',0,0,0,1,0.184091638755,'79949684806991','20050315193008'); INSERT INTO cur VALUES (15698,10,'1815-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1815]]. Рoђeн je српски сликaр и писaц [[Димитриje Aврaмoвић]], jeдaн oд зaчeтникa рoмaнтизмa у српскoм сликaрству.','',351,'Горан Анђелковић','20050315193240','',0,0,0,1,0.694910509676,'79949684806759','20050315193240'); INSERT INTO cur VALUES (15699,10,'1824-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1824]]. Рoђeн je српски писaц [[Брaнкo Рaдичeвић]], лирски пeсник млaдoсти, љубaви и пaтриoтскoг зaнoсa. Кao oдушeвљeни пристaлицa [[Језичка реформа|jeзичкe рeфoрмe]] [[Вук Стефановић Караџић|Вукa Кaрaџићa]], први je пoчeo дa пeвa нa нaрoднoм jeзику и у духу српскe нaрoднe пoeзиje. Пeсничким слoбoдaмa oзнaчиo je прoдoр у нoву eпoху.','',351,'Горан Анђелковић','20050315193651','',0,0,0,1,0.044771223329,'79949684806348','20050315193651'); INSERT INTO cur VALUES (15700,10,'1886-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1886]]. Рoђeн je руски рeвoлуциoнaр [[Сeргej Мирoнoвич Кoстрикoв]], пoзнaт кao Сeргej Мирoнoвич Кирoв, чиje je убиствo у [[Лeњингрaд]]у [[1934]]. сoвjeтски диктaтoр [[Joсиф Стaљин]] искoристиo кao пoвoд дa oтпoчнe мaсoвна убиства људи, својих политичких противника из земље и ван ње, под називом “чисткe“.','',351,'Горан Анђелковић','20050315193946','',0,0,0,1,0.269519547018,'79949684806053','20050315193946'); INSERT INTO cur VALUES (15701,10,'1900-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1900]]. Рoђeн je српски биoлoг [[Милутин Рaдoвaнoвић]], прoфeсoр Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, члaн Српскe aкaдeмиje нaукa и умeтнoсти.','',351,'Горан Анђелковић','20050315194055','',0,0,0,1,0.089021840206,'79949684805944','20050315194055'); INSERT INTO cur VALUES (15702,10,'1898-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1898]]. Упокојио сe eнглeски инжeњeр [[Хeнри Бeсeмeр]], кojи je [[1855]]. прoнaшao пoступaк прeрaдe сирoвoг гвoжђa у чeлик, нaзвaн “Бeсeмeрoв пoступaк“. [[Чeличaнa]] кojу je [[1859]]. пoдигao у [[Шeфилд]]у и сaдa прoизвoди [[чeлик]].','',351,'Горан Анђелковић','20050315194303','',0,0,0,1,0.250328924353,'79949684805696','20050315194303'); INSERT INTO cur VALUES (15703,0,'Машвинго','Машвинго је [[провинција|провинција]] [[Зимбабве|Зимбабвеа]]. Површина је 56,566 км2 и број становника је око 1.3 милиона (2002). [[Машвинго|Машвинго]] (Masvingo) је главни град провинције.','',334,'Radozw','20050315194421','',0,0,0,1,0.10539384643,'79949684805578','20050315194421'); INSERT INTO cur VALUES (15704,10,'1957-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1957]]. Упокојио сe српски пoлитичaр jeврejскoг пoрeклa [[Мoшa Пиjaдe]], прeдсeдник Скупштинe ФНРJ, сликaр и нoвинaр. Упокојио сe у [[Пaриз]]у, нa пoврaтку из Вeликe Бритaниje гдe je прeдвoдиo jугoслoвeнску пaрлaмeнтaрну дeлeгaциjу.','',351,'Горан Анђелковић','20050315194501','',0,0,0,1,0.003755322202,'79949684805498','20050315194501'); INSERT INTO cur VALUES (15705,10,'1983-3-15-1','[[15. март|15. марта]] [[1983]]. Упокојила сe eнглeскa књижeвницa [[Рeбeкa Вeст]], кoja je пoслe бoрaвкa у Jугoслaвиjи [[1937]]. и [[1941]]. нaписaлa oпсeжнo путoписнo-истoриjскo дeлo “Црнo jaгњe и сиви сoкo“.','',351,'Горан Анђелковић','20050315194554','',0,0,0,1,0.010644609298,'79949684805445','20050315194554'); INSERT INTO cur VALUES (15706,0,'Маникаленд','Маниkаленд је [[провинција|провинција]] [[Зимбабве|Зимбабвеа]]. Површина је 36,549 км2 и број становника је око 1.6 милиона (2002). [[Мутаре|Мутаре]] је главни град провинције.\nИме провинције је настало на основу настаwености провинције [[Мањика|Мањика]] (Manyika) народом. Мањика су под-племе [[Шона]] (Shona) које има своју варијанту шона језика [[Мањика језик]] (Manyika language).','',334,'Radozw','20050315194554','',0,0,0,1,0.039800875876,'79949684805445','20050315194554'); INSERT INTO cur VALUES (15707,10,'1991-3-15-2','[[15. март|15. марта]] [[1991]]. Упокојио сe српски писaц [[Миoдрaг Булaтoвић]], припoвeдaч oсoбeнoг стилa, кojи je у српску литeрaтуру унeo дoтaд нeпoзнaту eруптивну снaгу, oслoбoђeну идeoлoшких и сoцрeaлистичких стeгa.','',351,'Горан Анђелковић','20050315194700','',0,0,0,1,0.697067220642,'79949684805299','20050315194700'); INSERT INTO cur VALUES (15708,0,'Матабелеленд_Југ','Матабелеленд Југ (Matabeleland South) је [[провинција|провинција]] [[Зимбабве|Зимбабвеа]]. Површина је 54,172 км2 и број становника је око 650,000 (2002). [[Гванда|Гванда]] (Gwanda) је главни град провинције.\n\nПогледај\n\n*[[Матабеле]]\n*[[Ндебеле]]\n*[[Булавајо]]','',334,'Radozw','20050315194755','',0,0,0,1,0.359794463314,'79949684805244','20050315194755'); INSERT INTO cur VALUES (15709,10,'1991-3-15-3','[[15. март|15. марта]] [[1991]]. Упокојио сe српски филoзoф [[Вeљкo Кoрaћ]], прoфeсoр Филoзoфскoг фaкултeту у Бeoгрaду, нa чиjу je инициjaтиву oснoвaнa [[Кaтeдрa зa сoциoлoгиjу]].','',351,'Горан Анђелковић','20050315194800','',0,0,0,1,0.379995634842,'79949684805199','20050315194800'); INSERT INTO cur VALUES (15710,0,'Матабелеленд_Север','Матабелеленд Север (Matabeleland North) је [[провинција|провинција]] [[Зимбабве|Зимбабвеа]]. Површина је 75,025 км2 и број становника је око 700,000 (2002). [[Лупане]] је главни град провинције.\n[[Викторијини водопади]] (Victoria Falls), који су највећи на свету, се налазе на реци [[Замбези|Замбези]] која чини северну границу провинције. [[Хванге]] национални парк се такође налази у овој провинцији.\nПогледај\n\n*[[Матабеле]]\n*[[Ндебеле]]\n*[[Булавајо]]','',334,'Radozw','20050315194921','',0,0,0,1,0.055963817224,'79949684805078','20050315194921'); INSERT INTO cur VALUES (15711,0,'Машоналенд_Централ','Машоналенд Централ (Mashonaland Central)је [[провинција|провинција]] [[Зимбабве|Зимбабвеа]]. Површина је 28,347 км2 и број становника је око 1 милион(2002). [[Биндура|Биндура]] ( Bindura)је главни град провинције.','',334,'Radozw','20050315195029','',0,0,0,1,0.256953139474,'79949684804970','20050315195029'); INSERT INTO cur VALUES (15712,0,'Машоналенд_Исток','Машоналенд Исток (Mashonaland East) је [[провинција|провинција]] [[Зимбабве|Зимбабвеа]]. Површина је 54,172 км2 и број становника је око 1.1 милион (2002). [[Марондера|Марондера]] (Marondera) је главни град провинције.','',334,'Radozw','20050315195134','',0,0,0,1,0.066421239257,'79949684804865','20050315195134'); INSERT INTO cur VALUES (15713,0,'Машоналенд_Запад','Машоналенд Запад (Mashonaland West) је [[провинција|провинција]] [[Зимбабве|Зимбабвеа]]. Површина је 57,441 км2 и број становника је око 1.2 милион (2002). [[Чинои|Чинои]] (Chinhoyi) је главни град провинције.','',334,'Radozw','20050315195312','',0,0,0,1,0.521741007348,'79949684804687','20050315195312'); INSERT INTO cur VALUES (15714,0,'Богдан_Југовић_Хајнц','\'\'\'ХАЈНЦ БОГДАН ЈУГОВИЋ\'\'\', пешадијски поручник и [[Четник|четнички]] [[војвода]] (1882, [[Ваљево]] — [[30. мај|30/5]] [[1905]], село [|Петраљица]] код [[Куманово|Куманова]]).
\nСин једног [[Пољаци|Пољака]], санитетског официра, који је као емигрант нашао уточишта у [[Србија|Србији]], Х. се од малена одгајао као прави српски родољуб. Оставши рано без родитеља прешао је на школовање у [[Београд]], и по завршетку 6 разреда гимназије, ступио је у војну академију 1/9 1899, а 2/8 1901 постао је пешадијски потпоручник. Одличан официр, одушевљен родољуб и уверен демократски дух, Х. никако није могао прежалити што га његови другови завереници нису увели у заверу (види [[Мајски преврат]]) од 29/5 1903. У пролеће 1905 Х. је све своје имање опоруком одредио за циљеве [[Четници|четничке организације]], изузимајући један легат од 3.000 динара једном своме другу, и онда је и сам пошао у чету. У очи 30/5 1905 чета, коју су водили Боривоје Јовановић одн. [[војвода Брана]] и Х. заноћила је у селу Петраљици. Неко их је пријавио [[Турци]]ма. Ујутро, када је хтела поћи даље, чета је видела да је опкољена [[Турци|турском]] војском са свих страна. Борба је трајала скоро цео дан. Погинула су оба војводе и сви четници, изузевши једног јединог, који се као чудом спасио. Војвода Х. је погинуо међу првима, војвода Брана посљедњи. Војвода Брана се бацио у ватру и умро певајући слободи пред запрепашћеним непријатељима.\nНа [[Петровдан]] 1923 армијски официри I. и III. армије открили су споменик војводама Х. и Брани и њиховим четницима, на месту, где су јуначки пали. О двадесетгодишњици од дана петраљичке борбе, [[30. мај|30/5]] [[1925]], код петраљичке цркве посвећен је споменик, који је војводи Х. подигао његов друг ђенерал [[Петар Живковић]]. Њихова смрт дуго је опевана у народу. Између два рата био је популаран позоришни комад \"Војвода Брана\" и често је игран у Јужној Србији, како се онда звала [[Македонија]].
\nУ Београду једна улица носи његово име, али не и у родном граду Ваљеву.
\n \n\'\'\'Литература\'\'\':\n*Народна енциклопедија, 1927 г, Миомир Миленовић.\n*[http://www.pogledi.co.yu/makedonija/istorija.php Историја Четника у Македонији]\n*[http://www.rastko.org.yu/filmtv/sjovicic/sjovicic-skamerom/sjovicic-skamerom.html Стеван Јовичић, С камером и пушком: Драгиша М. Стојадиновић]\n\n[[Category:Војводе|Југовић Хајнц, Богдан]]\n[[Category:Четници|Југовић Хајнц, Богдан]]\n[[Category:Српска историја|Југовић Хајнц, Богдан]]\n[[Category:Македонија|Југовић Хајнц, Богдан]]','',144,'Golija','20050315195355','',0,0,0,0,0.143989149208,'79949684804644','20050315195355'); INSERT INTO cur VALUES (15715,0,'Гверу','Гверу (Gweru) (изговарало се Гвело (Gwelo) до 1982 је град у [[Зимбабве|Зимбабвеу]]. Географска локација је 19° 25\' Јужно и 29° 50\' Источно. Број становника је 78,940 (1982). Град је основан 1984 од стране Др [[Леандер Стар Џамесон|Леандер Стар Џамесона]] (Leander Starr Jameson)\nБивши премијер [[Родезија|Родезије]] (Rhodesia) [[Јан Смит]] (Ian Smith) је роћен у Гверу','',334,'Radozw','20050315195632','',0,0,0,1,0.948462075161,'79949684804367','20050315195632'); INSERT INTO cur VALUES (15716,0,'Авион','Авион је [[ваздухоплов]], фиксних крила чврсте [[конструкција|конструкције]] са [[мотор|мотором]].\n\n[[Category:Ваздухопловство|Авион]]','',334,'Radozw','20050315201053','',0,0,0,0,0.186854595858,'79949684798946','20050315201053'); INSERT INTO cur VALUES (15717,0,'Вaздухoплoвнo_Једриличaрство','#REDIRECT [[Вaздухoплoвнo једриличaрство]]\n','Вaздухoплoвнo Једриличaрство moved to Вaздухoплoвнo једриличaрство',124,'Милош','20050315204548','',0,1,0,1,0.088968056327,'79949684795451','20050315204548'); INSERT INTO cur VALUES (15718,0,'Централна_Србија','Централна Србија је назив за део територије [[Србија|Републике Србије]], који се налази изван територије аутономних покрајина: [[Војводина|Војводине]] и [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Централна Србија не представља посебну административну управну јединицу, него је ова територија директно подређена Републичким властима. Већи градови Централне Србије су: [[Београд]] (1.280.600), [[Ниш]] (173.400), [[Крагујевац]] (146.000), [[Чачак]] (73.200) и други.\n\n[[Category:Србија]]\n[[Category:Србија и Црна Гора]]','',340,'PANONIAN','20050316151404','',0,0,1,0,0.508363024596,'79949683848595','20050316151404'); INSERT INTO cur VALUES (15719,0,'Република_Српска_Крајина','Република Српска Крајина, међународно непризната држава српског народа на територији данашње [[Хрватска|Републике Хрватске]], која је постојала између [[1991]] и [[1995]] године. Главни град РСК био је [[Книн]] (12.000), а остали већи градови били су: [[Вуковар]] (33.000) и [[Петриња]] (19.000). Средином [[1993]] године РСК је имала 434.000 становника. Од укупног становништва, 91% чинили су [[Срби]], 7% [[Хрвати]] и 2% остали. \n\nГеографске регије РСК биле су: [[Книнска Крајина]], [[Равни Котари]], [[Буковица]], [[Лика]], [[Кордун]], [[Банија]], [[Западна Славонија]], [[Барања]], [[Источна Славонија]] и [[Западни Срем]]. \n\n[[Category:Српска историја]]\n[[Category:Хрватска]]','',340,'PANONIAN','20050316151254','',0,0,1,0,0.113351901909,'79949683848745','20050316151254'); INSERT INTO cur VALUES (15720,6,'Otisak_u_vosku_Justinijanov.jpg','\'\'\'\'\'Новац императора Јустинијана из 14. године владавине\'\'\'\'\'. \'\'Отисак у воску.\'\'\n\n\n{{GFDL}}','dodat cc',315,'Ninam','20050315224503','',0,0,1,0,0,'79949684775496','20050315225230'); INSERT INTO cur VALUES (15721,6,'Genealogija_Nemanjica.jpg','\'\'\'\'\'Лоза династије Немањића\'\'\'\'\'\n\n{{GFDL}}','',315,'Ninam','20050315231141','',0,0,1,0,0,'79949684768858','20050316102059'); INSERT INTO cur VALUES (15722,0,'Ненад_В_Петровић','[[Слика:Nenad V Petrovic.jpg|thumb|right|\'\'Ненад В. Петровић, на Крфу 1997. године\'\']]\n\'\'\'Ненад В. Петровић\'\'\', књижевник и истакнути представник бројне српске заједнице у расејању, рођен је [[30. мај]]а [[1925]]. у [[Загреб]]у од оца Војислава и мајке Наде, рођене Јакшић. \n\nЊегов отац је био официр који је учествовао у [[Први светски рат|Првом светском рату]] као водник у Добровољачком одреду [[Вук Поповић|војводе Вука]] а у [[Други светски рат|Другом светском рату]] као командант 108. пешадијског пука. Очев официрски позив одразио се на школовањe сина који је учио основну школу у четири републике некадашње Југославије: у [[Загреб]]у, [[Подгорица|Подгорици]], [[Сарајево|Сарајеву]] и [[Београд]]у. Гимназију са великом матуром завршио је у Трећој мушкој гимназији у Београду 1944. и прдружио се народном отпору у Србији.\n\nПосле преласка [[Санџак]]а и [[Босна|Босне]], као болесник од тифуса стигао до [[Словенија|Словеније]] и [[Италија|Италије]] где је од 1945. до 1947. био у савезничком логору [[Еболи]] а после тога тумач југословенским јединицама у служби код британске војске у логору Lammie код [[Напуљ]]а. Преко [[Немачка|Немачке]] стигао је децембра 1947. године у [[Велика Британија|Енглеску]] где је прво радио као пољопривредни радник, а потом се запослио у великој фирми прехрамбене индустрије Ј. Lyоns & Со у Лондону као aдминистративни службеник. \n\nПолитичко-економске науке студирао је у [[Лондон]]у као ванредни студент.\n\nБио је члан Савеза \'\'Ослобођење\'\' од 1956. до његовог расформирања 1994, члан уређивачког одбора месечника \'\'Наша реч\'\' од 1958. до престанка излажења тога часописа децембра 1990, као и члан уређивачког одбора библиотеке \'\'Наше дело\'\'. Од 1963. до 1994. године када је тај одбор укинут. \n\nБио је секретар \'\'Изгнаничког комитета Либералне интернационале\'\'. Ненад Петровић је сво време био активан у српско-православној црквеној општини [[Лондон]]а где је прво, преко двадесет година био секретар, а после и председник од 1985. до 1988. године. \n\nУ време када је професор [[Радоје Кнежевић]] уређивао лист \'\'Глас канадских Срба\'\', од 1964. до 1974. био је стални сарадник тог недељника. Као публициста сарађивао је поред \'\'Наше речи\'\' у париском \'\'Савременику\'\', потом \'\'Дијалогу\'\', у аустралијској \'\'Слози\'\' и другим листовима и часописима у дијаспори, пишући о темама из области културе и уметности.\n\nЧлан \'\'Удружења српских писаца у иностранству\'\' (које је основао 1951. [[Слободан Јовановић]]) постао је 1964. Изабран је за секретара тог удружења од 1977. до 1986. а потом и за председника од 1986. године. Децембра 1989. изабран је у Београду за почасног члана \'\'[[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]]\'\'.\n\nБио је члан \'\'Акционог одбора Демократске алтернативе\'\' и учествовао својим прилозима у обе књиге \'\'Демократске Југославије\'\': \'\'\'\'\'За нови друштвени и политички морал\'\'\'\'\' (1967) и \'\'\'\'\'О буђењу национализма под комунистичким режимима\'\'\'\'\' (1972), као и у зборнику \'\'\'\'\'Демократске реформе\'\'\'\'\' (који су уредили [[Ване Ивановић]] и [[Алекса Ђилас]]) где је објављен његов рад \'\'Национализам и демократске реформе\'\' ([[1982]]).\n\nОбјавио је књиге: \'\'\'\'\'Лице и наличје комунизма у Југославији\'\'\'\'\' ([[1963]]) и \'\'\'\'\'Марксова кћи - историјско--критички оглед о Елеонори Маркс и зачецима социјализма у Енглеској\'\'\'\'\' ([[1973]]). \'\'У Ревији Центра за југословенска питања\'\' у Лондону објавио је на енглеском \'\'\'\'\'Yugoslav Communist Party Congresses since the War\'\'\'\'\' ([[1965]]) и \'\'\'\'\'The Fall of Aleksandar Ranković\'\'\'\'\' ([[1967]]).\n\nУ Југославији је објавио књигу есеја \'\'\'\'\'Из живота лондонских политичких емиграција\'\'\'\'\' [[1998]]. године и \'\'\'\'\'Огледе о смислу и заблудама\'\'\'\'\', у оквиру библиотеке \'\'Српска дијаспора\'\', [[2001]]. године.\n\n[[Category:Књижевници|Петровић, Ненад В.]]','категорија',108,'Djordjes','20050316100048','',0,0,0,0,0.07933297117,'79949683899951','20050316100048'); INSERT INTO cur VALUES (15723,6,'Nenad_V_Petrovic.jpg','\'\'\'\'\'Ненад В. Петровић,\'\'\' Ахилеон, Крф 1997.\'\' \n\n{{GFDL}}\n{{Bookcover}}','opis i cc',315,'Ninam','20050316001402','',0,0,0,0,0,'79949683998597','20050316100049'); INSERT INTO cur VALUES (15724,0,'Заха_Хадид','\'\'\'Заха Хадид\'\'\' ([[арапски језик|арапски]]: زها حديد) (рођена [[31. октобар]], [[1950]]) је [[Велика Британија|британско]]-[[Ирак|ирачки]] [[архитекта]][[деконструтивизам|деконструктивист]].\n\nРођена је у [[Багдад]]у, а дипломирала је математику у Америчком универзитету у [[Бејрут]]у. Након тога је уписала Архитектуру у [[Лондон]]у.\n\nНајвећи дао њеног посла је концептуалан, али реализовани су објекти:\n\n*Витра ватрогасна станица (1993), [[Немачка]]\n*[[Розенталов центар савремене уметности]] (1998), [[Синсинати]], [[Охајо]]\n*Хонхајм-северни терминус и паркинг (2001), [[Стразбур]], [[Француска]]\n*Бергизел скијашка скакаоница (2002), [[Инзбрук]], [[Аустрија]]\n*Ordrupgaard annexe (2005), [[Копенхаген]], [[Данска]]\n\nТакође је радила и пројекте ентеријера, као што је \'\'Зона за размишљање\'\' у Миленијумској палати у Лондону. Победних је на многим међународним конкурсима, а многи објекти за које је добила награде нису никад изграђени. \n\nХадид је постала прва жена добитник [[Прицерова награда|Прицерове награде]] за архитектуру. \n\n[[Category:Биографије]]\n[[Category:Архитектура]]\n\n[[de:Zaha Hadid]]\n[[fr:Zaha Hadid]]\n[[it:Zaha Hadid]]\n[[en:Zaha Hadid]]\n[[pt:Zaha Hadid]]','',306,'Вандал Б','20050316083248','',0,0,0,1,0.16549520725,'79949683916751','20050316083248'); INSERT INTO cur VALUES (15725,14,'Архитектура','Овде се нлазе чланци везани за архитектуру','',306,'Вандал Б','20050316083710','',0,0,0,1,0.010913854422,'79949683916289','20050316095645'); INSERT INTO cur VALUES (15726,0,'Алваро_Сиза','[[Слика:Igreja marco canaveses.JPG|thumb|right|400px]]\n\n\'\'\'Алваро Сиза\'\'\' (Álvaro Joaquim de Meio Siza Vieira, рођен [[25. јун]] [[1933]] у [[Матосинхос]]у), је познати [[Португал|португалски]] [[архитекта]]. \n\nДобитник је [[Прицерове награде]] [[1992]]. године, и Волфове награде за уметност [[2001]]. године. \n\n==Радови==\n* 1958-1963: Боа Нова ресторану Матотинхосу [http://www.galinsky.com/buildings/boanova/index.htm фотографије]\n* 1958-1965: Кинта де Консеисао базен \n* 1966: Леса да Палмеира базен [http://www.galinsky.com/buildings/leca/index.htm фотографије]\n* 1981-1985: Авелино Дуарте кућа \n* 1987-1993: Опорто Факултет архитектуре [http://www.cidadevirtual.pt/blau/facarch.html#photos_etc фотографије] [http://www.galinsky.com/buildings/faup/index.htm фотографије 2]\n* 1995: Универзитетска библиотека у Авеиру \n* 1997: Сералвес Музеј савремене уметности [http://www.galinsky.com/buildings/serralves/index.htm фотографије]\n* 1998: архитектонска пракса, [[Порто]] [http://www.galinsky.com/buildings/sizaoffice/index.htm фотографије]\n\n[[Слика:Biblioteka-aveiro.jpg|thumb|right|200px|Универзитетска библиотека у Авеиру]]\n\n==Вањски линкови==\n\n* [http://www.pritzkerprize.com/siza.htm Сиза на страници Прицерове награде]\n* [http://www.alvarosiza.com Лична страна]\n* [http://www.arcspace.com/studio/siza/sculptures/index.htm Скулптуре]\n\n{{патрљак}}\n\n[[Category:биографије]]\n[[Category:Архитектура]]\n\n[[de:Álvaro Siza]]\n[[fr:Alvaro Siza]]\n[[en:Alvaro Siza]]\n[[pt:Álvaro Siza Vieira]]','+слике',306,'Вандал Б','20050316085436','',0,0,1,0,0.289907293087,'79949683914563','20050316085436'); INSERT INTO cur VALUES (15727,6,'Igreja_marco_canaveses.JPG','sa portugalske vikipedije','sa portugalske vikipedije',306,'Вандал Б','20050316085249','',0,0,0,1,0,'79949683914750','20050316085458'); INSERT INTO cur VALUES (15728,6,'Biblioteka-aveiro.jpg','сa немачке vikipedije','сa немачке vikipedije',306,'Вандал Б','20050316085337','',0,0,0,1,0,'79949683914662','20050316085458'); INSERT INTO cur VALUES (15729,6,'Mexico_flag_medium.png','','',306,'Вандал Б','20050316100837','',0,0,0,1,0,'79949683899162','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (15730,6,'Mexico_coat_of_arms_(small).png','','',306,'Вандал Б','20050316100912','',0,0,0,1,0,'79949683899087','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (15731,0,'Стефан_Урош_II','#REDIRECT [[Стефан Урош II Милутин]]\n','Стефан Урош II moved to Стефан Урош II Милутин',108,'Djordjes','20050316100926','',0,1,0,1,0.890984789944,'79949683899073','20050316100926'); INSERT INTO cur VALUES (15732,1,'Стефан_Урош_II','#REDIRECT [[Разговор:Стефан Урош II Милутин]]\n','Разговор:Стефан Урош II moved to Разговор:Стефан Урош II Милутин',108,'Djordjes','20050316100932','',0,1,0,1,0.766198913126,'79949683899067','20050316100932'); INSERT INTO cur VALUES (15733,6,'LocationMexico.png','','',306,'Вандал Б','20050316101238','',0,0,0,1,0,'79949683898761','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (15734,0,'Стефан_Урош_III','#REDIRECT [[Стефан Урош III Дечански]]\n','Стефан Урош III moved to Стефан Урош III Дечански',108,'Djordjes','20050316101419','',0,1,0,1,0.607288241274,'79949683898580','20050316101419'); INSERT INTO cur VALUES (15735,0,'Краљ_Драгутин','#REDIRECT [[Стефан Драгутин]]','',108,'Djordjes','20050316101817','',0,1,0,1,0.004370724655,'79949683898182','20050316101817'); INSERT INTO cur VALUES (15736,0,'Ђорђе_Краљевић','#REDIRECT [[Принц Ђорђе П. Карађорђевић]]\n','Ђорђе Краљевић moved to Принц Ђорђе П. Карађорђевић',108,'Djordjes','20050316102337','',0,1,0,1,0.234231783787,'79949683897662','20050316102337'); INSERT INTO cur VALUES (15737,6,'Mx-map.png','','',306,'Вандал Б','20050316112341','',0,0,0,1,0,'79949683887658','20050316115703'); INSERT INTO cur VALUES (15738,0,'Мексико','\'\'\'Мексико\'\'\' ([[шпански језик|шпански]] \'\'\'Estados Unidos Mexicanos\'\'\') је [[држава]] која граничи на северу са [[Сједињене Америчке Државе|САД]], на југоистоку са [[Гватемала|Гватемалом]] и [[Белизе]]ом, на западу са [[Тихи океан|Тихим океаном]], а на истоку са [[Мексички залив|Мексичким заливом]] и [[Карипско море|Карипским морем]]. Мексико се у [[Јужна Америка|Јужној Америци]] налази најсеверније и трећа је држава по површини.\n\n{| border=\"1\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\" align=\"right\" style=\"margin-left:0.5em;\" width=\"290px\"\n|+ \'\'\'Мексико\'\'\'\n|-\n| style=\"background:#efefef;\" align=\"center\" colspan=\"2\" |\n{| border=\"0\" cellpadding=\"2\" cellspacing=\"0\"\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Mexico flag medium.png|125px|Застава Мексика]]\n| align=\"center\" width=\"140px\" | [[Image:Mexico coat of arms (small).png]]\n|-\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Застава Мексика|Умањена]])\n| align=\"center\" width=\"140px\" | ([[Грб Мексика|Пуна величина]])\n|}\n|-\n| align=\"center\" colspan=2 style=\"border-bottom:3px solid gray;\" | \'\'Национални [[мото]]:
Поштовање других доводи до мира (El respeto al derecho ajeno es la paz)\'\'
\n|-\n| align=center colspan=2 | [[image:LocationMexico.png|Локација Мексика]]\n|-\n| width=\"115px\" | [[Званични језик]]\n| [[Шпански језик|шпански]]\n|-\n| [[Главни Град]] \n| [[Мексико сити]]\n|-\n| [[Председник]] || [[Винсент Фокс Кесада]]\n|-\n| [[Површина]]
 - Укупно 1,972,550
 - 25% воде\n| [[Листа држава по површини|13. по површини]]
[[1 E8 m²|442 km²]]
\n|-\n| [[Становништво]]\n
 - Укупно ([[2003]].) \n
 - [[Густина насељености|Густина]]\n| [[Листа држава по броју становника|11. по броју становника]]\n
104,907,991 \n
54/km² \n|-\n|\n[[Независност]]
-Датум\n| Од [[Шпанија|Шпаније]]
[[16. септембар]], [[1810]].\n|-\n| [[Валута]] || [[Мексички пезос]]\n|-\n| [[Часовна зона]] \n| \'\'[[UTC]]\'\' -6 до -8\n|-\n| [[Државна химна]] || \'\'[[Mexicanos, al grito de guerra]]\'\'\n|-\n| [[Интернет домен]] || \'\'.mx\'\'\n|-\n| [[Листа државних позивних бројева|Позивни број]]\n| 52\n|}\n\n==Историја==\n\n[[1519]]. године [[Хернан Кортез]] започиње освајање Мексика. Од [[1521]]. године [[Астеци|астечка]] држава је покорена и започиње колонијално раздобље Мексика, који је део [[Нова Шпанија|Нове Шпаније]]. Домороци су претворени у робове и кметове. Мексиком су владали шпански поткраљеви, а највећу су моћ имали црква и крупни велепоседници. Када је Шпанија у [[18. век|18. веку]] почела губити светску моћ у корист [[Велика Британија|Велике Британије]] поступно јача покрет за независност од Шпаније. Независност је проглашена [[1810]]. године, али је шпанска власт укинута након дугог ратовања тек [[1821]]. [[Агустин де Итурбиде]] се прогласио царем Мексика као Аугустин I., али је већ [[1823]]. морао абдицирати. Након независности, Мексико је поступно губио делове територија. [[1836]] [[Тексас]] је прогласио независност, коју је Мексико признао након ратног пораза. Након [[Америчко-мексички рат|Америчко-мексичког рата]] 1846-1848, Мексико је остао без северног дијела [[Калифорнија|Калифорније]] и [[Нови Мексико|Новог Мексика]]. 1863 французи су заузели главни град Мексико, и уследио је герилски рат против њих. Французи су се 1866. морали повући због притиска САД-а. Порфирио Диаз је владао 1877-1911, уз мали прекид, што је довело до новог осиромашења сељака и повећања броја беземљаша. 1910. је започела Мексичка револуција. Вођа мексичког сељачког покрета за аграрну реформу у мексичкој револуцији ([[1910]]. - [[1917]].) био је [[Емилиано Запата]].\n\n==Географија==\n\n==Становништво==\n\n==Политика==\n\n==Савезне државе==\n\n==Економија==\n\n==Култура==\n\n==Државни празници и нерадни дани==\n\n[[Image:Mx-map.png]]\n\n==Вањски линкови==\n\n*[http://HavenWorks.com/world/mexico Mexico News]\n*[http://www.gob.mx Gob.mx] - страна владе (на шпанском)\n*[http://www.presidencia.gob.mx/?NLang=en&x=4&y=18 Presidencia] - страна председника\n*[http://www.cddhcu.gob.mx Cámara de Diputados] - \n*[http://www.senado.gob.mx/index.php?lng=en Cámara de Senadores] - страна сената\n\n\n\n\n\n[[ca:Mèxic]]\n[[da:Mexico]]\n[[de:Mexiko]]\n[[en:Mexico]]\n[[eo:Meksiko]]\n[[es:México]]\n[[et:Mehhiko]]\n[[fr:Mexique]]\n[[gl:México]]\n[[it:Messico]]\n[[ja:メキシコ]]\n[[la:Mexicum]]\n[[nl:Mexico]]\n[[no:Mexico]]\n[[pl:Meksyk (państwo)]]\n[[pt:México]]\n[[ru:Мексика]]\n[[simple:Mexico]]\n[[sl:Mehika]]\n[[sv:Mexiko]]\n[[zh:墨西哥]]','',306,'Вандал Б','20050316115700','',0,0,0,1,0.037760763806,'79949683884299','20050316134922'); INSERT INTO cur VALUES (15739,6,'VFox.jpg','','',306,'Вандал Б','20050316120333','',0,0,0,1,0,'79949683879666','20050316140017'); INSERT INTO cur VALUES (15740,0,'Винсент_Фокс_Кесада','[[Слика:VFox.jpg|thumb|Винсент Фокс Кесада
\'\'\'Председник Мексика\'\'\']]\n\n\'\'\'Винсент Фокс Кесада\'\'\' (рођен [[2. јул]], [[1942]]) је садашњи председник [[Мексико|Мексика]]. Изабран је на изборима 2000. године. Он је постао први председник који је изабран из опозиционе партије још од 1910. године. \n\nРођен је у [[Мексико сити]]ју у богатој мексичкој (шпанско-ирској) породици. Студирао је Универзитет Иброамерикана. Радио је за компанију [[Кока Кола]] као шеф надзора над транспортним операцијама. У компанији је напредовао док није постао супервизор за целу Латинску Америку. Дипломирао је тек 2000. године када је постао председнички кандидат.\n\n\n[[Category:Биографије|К]]\n[[Category:Политичари|К]]\n\n[[da:Vicente Fox]]\n[[de:Vicente Fox Quesada]]\n[[et:Vicente Fox]]\n[[en:Vicente Fox]]\n[[es:Vicente Fox]]\n[[eo:Vicente FOX QUESADA]]\n[[fr:Vicente Fox Quesada]]\n[[ja:ビセンテ・フォックス・ケサーダ]]\n[[nl:Vicente Fox]]\n[[no:Vicente_Fox]]','',170,'Покрајац','20050316140012','',0,0,0,0,0.19943706576,'79949683859987','20050316140012'); INSERT INTO cur VALUES (15741,0,'Винсент_Фокс','#REDIRECT [[Винсент Фокс Кесада]]','',306,'Вандал Б','20050316121802','',0,1,0,1,0.004810195684,'79949683878197','20050316121802'); INSERT INTO cur VALUES (15742,2,'212.124.161.158','ИП адреса [[Корисник:Покрајац|Покрајца]].','',0,'212.124.161.158','20050316123535','',0,0,0,1,0.179822089789,'79949683876464','20050316123535'); INSERT INTO cur VALUES (15743,2,'Castro','{{савети за новог корисника}}','',0,'212.124.161.158','20050316123609','',0,0,0,1,0.110111199963,'79949683876390','20050316123645'); INSERT INTO cur VALUES (15744,3,'Castro','{{добродошлица}}','',0,'212.124.161.158','20050316123645','',0,0,0,1,0.784615819324,'79949683876354','20050316123645'); INSERT INTO cur VALUES (15745,0,'Тихи_океан','\'\'\'Тихи океан\'\'\' (познат и као Пацифик од [[Француски језик|француског]] \'\'pacifique\'\', што значи \'\'миран\'\') је највећи светски [[океан]]. Он покрива трећину површине [[Земља|земље]] и има површину од 179.7 million km². Протеже се од Беринговог мора на [[Арктик]]у до [[Антарктик]]а на југу и од [[Индонезија|Индонезије]] до [[Колумбија|Колумбије]]. Највећа дубина је на 10,911 m испод површине мора, што уједно представља и навећу дубину мора на свету.\n\nНа Тихом океану постоји око 25.000 острва (више него у свим осталим океанима заједно), од којих се већина налази јужно од [[екватор]]а.\n\n[[Португал|Португалски]] истраживач [[Фердинанд Магелан]] је океану дао име. Највећим делом његовог пута море је било мирно, тако да је Магелан закључио да је је океан миран. У сваком случају Магелан је погрешио јер много тајфуна и урагана погађа обале и острва на Тихом океану, на обалама постоји велики број [[вулкан]]а, а земљотреси су честа појава. [[Цунами]]ји, проузроковани подводним земљотресима, су уништили многа острва и избрисали целе градове са лица земље. \n\n== Вањски линкови ==\n\n*[http://www.southpacific.org/ South Pacific Organizer]\n*[http://www.mapsouthpacific.com/ Карта јужног Пацифика]\n* [http://www.epic.noaa.gov/epic/ewb/ EPIC Pacific Ocean Data Collection] Viewable on-line collection of observational data \n* [http://www.pmel.noaa.gov/tao/jsdisplay/ NOAA TAO El Nino data] Realtime Pacific Ocean El NIno buoy data\n* [http://www.pmel.noaa.gov/tao/jsdisplay/ NOAA Ocean Surface Current Analyses - Realtime (OSCAR)] Near-realtime Pacific Ocean Surface Currents derived from satellite altimeter and scatterometer data\n* [http://floats.pmel.noaa.gov/floats/ NOAA PMEL Argo profiling floats] Realtime Pacific Ocean data\n\n\n\n[[ar:محيط هادي]]\n[[bg:Тихи океан]]\n[[bn:প্রশান্ত মহাসমুদ্র]]\n[[cs:Tichý oceán]]\n[[cy:Y Cefnfor Tawel]]\n[[da:Stillehavet]]\n[[de:Pazifischer Ozean]]\n[[en:Pacific Ocean]]\n[[et:Vaikne ookean]]\n[[es:Océano Pacífico]]\n[[eo:Pacifika Oceano]]\n[[fr:Océan Pacifique]]\n[[ga:Ciúin-Aigéan]]\n[[gl:Océano Pacífico]]\n[[ko:태평양]]\n[[id:Samudra Pasifik]]\n[[it:Oceano Pacifico]]\n[[he:האוקיינוס השקט]]\n[[la:Oceanus Pacificus]]\n[[lv:Klusais okeāns]]\n[[lt:Ramusis vandenynas]]\n[[minnan:Thài-pêng-iûⁿ]]\n[[nl:Grote Oceaan]]\n[[nds:Pazifische Ozeaan]]\n[[ja:太平洋]]\n[[no:Stillehavet]]\n[[nb:Stillehavet]]\n[[nn:Stillehavet]]\n[[pl:Ocean Spokojny]]\n[[pt:Oceano Pacífico]]\n[[ru:Тихий океан]]\n[[simple:Pacific Ocean]]\n[[sl:Tihi ocean]]\n[[fi:Tyyni valtameri]]\n[[sv:Stilla havet]]\n[[tl:Karagatang Pasipiko]]\n[[th:มหาสมุทรแปซิฟิก]]\n[[tpi:Pasifik]]\n[[uk:Тихий океан]]\n[[zh:太平洋]]','',306,'Вандал Б','20050316134918','',0,0,0,1,0.504864912661,'79949683865081','20050316134918'); INSERT INTO cur VALUES (15746,0,'Пацифик','#REDIRECT [[Тихи океан]]','',306,'Вандал Б','20050316134922','',0,1,0,1,0.130565593583,'79949683865077','20050316134922'); INSERT INTO cur VALUES (15747,6,'Central_america.jpg','са енглеске википедије','са енглеске википедије',306,'Вандал Б','20050316135546','',0,0,0,1,0,'79949683864453','20050316140846'); INSERT INTO cur VALUES (15748,0,'Кариби','{|align=right bgcolor=#dddddd\n|[[image:Central_america.jpg|thumb|365px|Централна Америка и Кариби]]\n|-\n|(see also [http://www.cia.gov/cia/publications/factbook/reference_maps/pdf/central_america.pdf детаљнија верзија карте])\n|}\n\'\'\'Кариби\'\'\' су група острва која се налазе у [[Карипско море|Карипском мору]]. Ова острва се налазе од Флориде на северу до Венецуеле у [[Јужна Америка|Јужној Америци]]. Кариби се састоје од преко 7000 острва. Подељени су у 25 територија које представљају независне државе, колоније и протекторате. \n\nКарибе су се називали и \"Западна Индија\" јер је [[Кристофор Колумбо]] мислио да је дошао до Индије када је открио Америку. Колумбово прво искрцавање на америчко копно је било управо на Карибима. Кариби се састоје од Великих и Малих [[Антили|Антила]] и део су [[Северна Америка|Северне Америке]].\n\nКариби су у историји познати и по [[пирати]]ма. \n\n\n\n\n== Територије на Карибима ==\n\n*[[Ангуила]] (британска колонија)\n*[[Антигва и Барбуда]]\n**[[Антигва]]\n**[[Барбуда]]\n*[[Аруба]] (део [[Холандија|Холандије]])\n*[[Бахами]]\n**[[Андрос, Бахами|Андрос]]\n**[[Острво мачака, Бахами|Острво мачака]]\n**[[Елеутера]]\n**[[Велики Бахами]]\n*[[Барбадос]]\n*[[Британска девичанска острва]] \n*[[Кајманска острва]] (британска колонија)\n*[[Куба]]\n*[[Доминиканска Република]]\n*[[Гренада]] \n*[[Гвадалопе]] (прекоморски део [[Француска|Француске]])\n** [[Basse-Terre]]\n** [[Grande-Terre]]\n** [[Iles des Saintes]]\n*** [[Terre de Haut]]\n*** [[Terre de Bas]]\n** [[Marie-Galante]]\n** [[Iles de la Petite Terre]]\n** [[La Désirade]]\n** [[Saint-Barthélemy]], also \'\'Saint Barts\'\'\n** Saint-Martin (part of the island [[Saint Martin]] shared with the Netherlands Antilles; note the dash)\n* [[Hispaniola]] \n**[[Dominican Republic]]\n**[[Haiti]]\n*[[Jamaica]]\n*[[Martinique]] (overseas department of [[France]])\n*[[Mexico]] is not a Caribbean country, but has some islands in the Caribbean sea:\n** [[Cancún]]\n** [[Isla Mujeres]]\n** [[Isla Cozumel]]\n*[[Montserrat]] ([[Great Britain|British]] dependency)\n*[[Navassa Island]] (US [[insular area]])\n*[[Netherlands Antilles]] (part of the [[Kingdom of the Netherlands]])\n** [[Bonaire]]\n** [[Curaçao]]\n** [[Saba]]\n** [[Sint Eustatius]]\n** Sint Maarten (part of the island [[Saint Martin]] shared with Guadeloupe)\n*[[Puerto Rico]] (commonwealth associated with US)\n*[[Saint Kitts and Nevis]]\n**[[Saint Kitts]]\n**[[Nevis]]\n*[[Saint Lucia]]\n*[[Saint Vincent and the Grenadines]] (shares the [[Grenadines]] group with Grenada)\n** [[Bequia]]\n** [[Canouan Island]]\n** [[Mustique]]\n** [[Palm Island]]\n** [[Saint Vincent (island)|Saint Vincent]]\n** [[Union Island]]\n** [[Young Island]]\n*[[Trinidad and Tobago]]\n** [[Tobago]]\n** [[Trinidad and Tobago|Trinidad]]\n*[[Turks and Caicos Islands]] ([[Great Britain|British]] dependency)\n** [[Grand Turk]]\n** [[Providenciales]]\n*[[U.S. Virgin Islands]] (territory of the [[United States|USA]], shares the [[Virgin Islands]] with the British Virgin Islands)\n\nThe nations of [[Belize]] and [[Guyana]], although on the mainland of [[Central America]] and [[South America]] respectively, were former British colonies and maintain many cultural ties to the Caribbean and are members of [[Caribbean_Community|CARICOM]]. The [[Turneffe islands]] (and many other islands and reefs) are part of Belize and lie in the Caribbean Sea.\n\n== [[Индијанци|Индијанска]] племена ==\n\n* [[Аравак]]\n* [[кариб]]\n* [[Сибони]]\n* [[Гарифуна]]\n* [[Лусиан]]\n* [[Таино]]\n\n\n[[da:Caribien]]\n[[de:Westindische Inseln]]\n[[es:Islas Caribes]]\n[[et:Lääne-India]]\n[[eo:Antiloj]]\n[[fr:Antilles]]\n[[it:Antille]]\n[[nl:Caraïben]]\n[[ja:西インド諸島]]\n[[no:Vestindia]]\n[[nds:Karibik]]\n[[pl:Karaiby]]\n[[pt:Caribe]]\n[[sv:Västindien]]\n[[zh:加勒比海国家]]','треба завршити превод назива острва',306,'Вандал Б','20050316140822','',0,0,0,1,0.036797273181,'79949683859177','20050316140822'); INSERT INTO cur VALUES (15749,6,'Moldavija_zas_vel.png','','',170,'Покрајац','20050316140837','',0,0,0,1,0,'79949683859162','20050316145531'); INSERT INTO cur VALUES (15750,0,'Ђурђеви_Ступови','Ђурђеви Ступови се налазе на брду, изнад Новог Пазара.','Ђурђеви Ступови',0,'195.252.118.48','20050316145008','',0,0,0,0,0.003401614127,'79949683854991','20050316145008'); INSERT INTO cur VALUES (15751,6,'Andorra_grb.png','','',170,'Покрајац','20050316150140','',0,0,0,1,0,'79949683849859','20050316153047'); INSERT INTO cur VALUES (15752,6,'Andora_zas_vel.png','','',170,'Покрајац','20050316150243','',0,0,0,1,0,'79949683849756','20050316153047'); INSERT INTO cur VALUES (15753,1,'Принц_Ђорђе_П._Карађорђевић','Информације о принцу Ђорђу не можете наћи нигде, чак ни на сајту престолонаследника Александра. На том сајту некада је била слика, али је сада и она склоњена, једино што се може сазнати је да се 1909. одрекао права наследства престола и ништа више. Лик принца Ђорђа је случајно или намерно скрајнут и заборављан. Овај текст сада ће помоћи да се \"Истина о његовом животу\" (парафразиран наслов књиге) чује мало даље. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 16:46, 16 Мар 2005 (CET)','',108,'Djordjes','20050316154603','',0,0,0,1,0.098708288949,'79949683845396','20050316154603'); INSERT INTO cur VALUES (15754,1,'Принц_Ђорђе_П._Карађорђевић','Информације о принцу Ђорђу не можете наћи нигде, чак ни на сајту престолонаследника Александра. На том сајту некада је била слика, али је сада и она склоњена, једино што се може сазнати је да се 1909. одрекао права наследства престола и ништа више. Лик принца Ђорђа је случајно или намерно скрајнут и заборављан. Овај текст сада ће помоћи да се \"Истина о његовом животу\" (парафразиран наслов књиге) чује мало даље. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 16:47, 16 Мар 2005 (CET)','',108,'Djordjes','20050316154751','',0,0,0,1,0.327135193204,'79949683845248','20050316154751'); INSERT INTO cur VALUES (15755,1,'Принц_Ђорђе_П._Карађорђевић','Информације о принцу Ђорђу не можете наћи нигде, чак ни на сајту престолонаследника Александра. На том сајту некада је била слика, али је сада и она склоњена, једино што се може сазнати је да се 1909. одрекао права \'\'\'наследства престола\'\'\' и ништа више. Лик принца Ђорђа је случајно или намерно скрајнут и заборављан. Овај текст сада ће помоћи да се \"Истина о његовом животу\" (парафразиран наслов књиге) чује мало даље. --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] 16:51, 16 Мар 2005 (CET)','',108,'Djordjes','20050316155159','',0,0,0,1,0.04184304175,'79949683844840','20050316155159');